Dnevnik 12.februar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 12. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23345 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

AKA DE MIK TI BOR VA RA DI ZA „DNEVNIK” O RASPRAVI PRED USTAVNIM SUDOM, ME\USOBNIM TU@BAMA SRBIJE I HRVATSKE ZA GENOCID...

Voj vo di na je ne {to dru go NASLOVI

Foto: B. Lu~i}

str. 2

[tedwa ili restrikcije

INTERVJU NEDEQE

Marina Fratucan

str. 8

Teofil Pan~i} Ne{to je nad gradom

@arko Kora} [ta }e nam MMF kad idu izbori

str. 5 NEDEQA

PONEDEQAK

UTORAK

SREDA

^ETVRTAK

PETAK

Najvi{a temperatura -11°S

Najvi{a temperatura -8°S

Najvi{a temperatura -7°S

Najvi{a temperatura -5°S

Najvi{a temperatura -3°S

SI BIR SKA ZI MA OD NE LA JE DAN @I VOT I U NO VOM SA DU

DIANA BUDISAVQEVI]

Dama iz Insbruka str. 6

\or|e Randeq Nema vi{e pilula

Bora Oti} Led

Danilo Todorovi}

Tita je samo ^au{esku iznervirao

„Be la smrt” u na pu {te noj ku }i

Smrt mu{karaca, kojeg je prekju~e posle podne prona{ao besku}nik u napu{tenoj ku}i u Novom Sadu, u Bolmanskoj 9 na Telepu, nastupila je usled smrzavawa, utvr|eno je u Institutu za sudsku medicinu, nezvani~no saznaje “Dnevnik” u policiji. U ku}i bez prozora, grejawa i struje, zate~en je naslowen na dovratak u polusede}em polo`aju Novosa|anin, star oko pedeset godina. Ovo je, po na{im saznawima, za sada druga `rtva smrzavawa u Vojvodini od po~etka vremenskih nepogoda (prethodni slu~aj je bio u Padeju), iako je na{ list pisao o zna~ajnom pove}awu slu~ajeva sumwivih smrti u posledwa dva dana na podru~ju ju`ne Ba~ke. Me|utim, tek nakon

obdukcije zna}e se {ta je uzrok smrt tih qudi ~ija su tela prona|ena bez vidqivih znakova nasiqa. U svakom slu~aju, do sino}, sude}i po saop{tewima svih sedam policijskih uprava Vojvodine i Biroa za informisawe Ministarstva policije, nije potvr|eno da je bilo jo{ nastradalih koji su bili `rtve ekstremno niskih temperatura. Ina~e, prava sibirska zima, koja je zahvatila ve}i deo Evrope, do sada je odnela gotovo 600 `ivota. Najvi{e stradalih je u Ukrajini, Rusiji i Poqskoj. U Srbiji su od hladno}e umrle 22 osobe. M. V.

ZO RAN STO JIQ KO VI], PRED SED NIK OD BO RA AGEN CI JE ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE, GOVORI ZA „DNEVNIK” O SPORU S GRADOM ZBOG „SLU^AJA DEVI]”

Neka nas tu`e vlasti Novog Sada

VI [ E OD ISTO R I J E: OD LUKSUZNIH PAROBRODA „KRA QI CA MA RI JA” I „KNE GI WA OL GA” DO TE STA MEN TA POSLEDWEG JUGO-BRODOVLASNIKA IVANA STEFANA IVA NO VI ]A

Vanetova ned os aw an a nov os ads ka bib lio t ek a str. 11

str. 3

dnevnik

nedeqa12.februar2012.

CITATI

„

ni ka da ni sam bio pri sta li ca da mi u na {oj vi {e na ci o nal noj Voj vo di ni ì vi mo jed ni po red dru gih, ve} da ì vi mo za jed no, jed ni s dru gi ma. ogrom na je raz li ka ì ve ti po red ne ko ga i ì ve ti s ne kim

”

[an dor Ege re {i, pred sed nik Skup {ti ne aPV

Paj ti}: Jo{ je dan man dat

Din ki}: URS ne }e sa SNS, a DS?

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} po tvr dio je da }e po no vo pri hva ti ti tu funk ci ju, uko li ko ga Po kra jin ski od bor DS-a bu de pred lo ìo. “Po li ti~ ki sa vet je pred lo ìo Po kra jin skom od bo ru stran ke da ja bu dem kan di dat za pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne i ja sam pri hva tio taj pred log”, re kao je Paj ti}. On je do dao da to pi ta we ne po sma tra per so nal no, ve} da mi sli da tim ko ji je po be |i vao u pret hod na dva man da ta za slu ù je po nov no po ve re we gra |a na. Po we go vim re ~i ma, ak tu el na Vla da APV s wim na ~e lu “us pe la je da ostva ri im pre siv ne re zul ta te u obla sti iz grad we in fra struk tu re, za po {qa va wa ~ak i u ova ko te {kim uslo vi ma, kao i u obla sti zdrav stve ne i so ci jal ne za {ti te”.

Li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} iz ja vio je da taj po kret sa svim si gur no ne }e u}i u bu du }u vla du sa Srp skom na pred nom stran kom, ali da ni je si gu ran da }e i De mo krat ska stran ka bi ti prin ci pi jel na na isti na ~in. “Bo ris Ta di} to jo{ uvek ni je ja sno i gla sno de man to vao, a gra |a ni i ~i ta va jav nost to o~e ku ju od we ga. To je po seb no va `no, jer ne ma ni ka kvog na go ve {ta ja ko }e bi ti kan di dat za pre mi je ra iz re do va DS. Za to bi bi lo po {te no da Ta di} Sr bi ji na vre me ka `e da li }e me sto pre mi je ra po nu di ti To mi sla vu Ni ko li }u”, re kao je Din ki} za In ter net-por tal Te le graf. Din ki} je is ta kao da SNS ne ma ni ide je, ni ka dro ve, i da }e se gra |a ni, ako gla sa ju za na pred wa ke, vr lo br zo uve ri ti ko li ko su ve li ku gre {ku na pra vi li.

DRA GAN TO DO RO VI], ZA ME NIK PRED SED NI KA SRS, ZA „DNEVNIK”

Vla du pra ve SNS i DS ef po sla ni~ ke gru pe SRS u Na rod noj skup {ti ni Dra gan To do ro vi} od ba cio je op tu `be da su ra di ka li u par la men tu ugo sti li pred stav ni ke pro fa {i sti~ kih or ga ni za ci ja iz Ru si je, Ita li je i Sr bi je. Po we go vim re ~i ma, ~la no vi „Ru skog obra za”, „For ca no u va” i „Na ci o nal nog stro ja” bi li su u „pri vat noj po se ti” po sla ni ku SRS De ja nu Mi ro vi }u. Na pi ta we da li }e Mi ro vi} zbog to ga sno si ti po sle di ce, To do ro vi} je re kao da u stran ci o to me jo{ ni su raz go va ra li. l Po vo dom ovog in ci den ta Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne za tra ì la je od Ustav nog su da za bra nu ra da SRS? – Ne nad â nak i we go vi naj ma – Ka da je re~ o od no su sna ga na in sta li rao na Br wa ku i Ja ri wu, we ima ju pra va da bi lo {ta pri kon par la men tar nih iz bo ra, ja wi ma ne ma op stan ka; na }i }e se ~a ju. A on sam bi pre sve ga mo rao sno je da ni jed ni ma ni dru gi ma u po zi ci ji u ko joj se sa da na la ze da ob ja sni svo je pri su stvo na for mi ra we bu du }e vla de ne }e Sr bi ju `no od Ibra. I ja te qu usta {kom sku pu „Srem Hr vat bi ti mo gu }e bez SRS. A ka ko mi de raz u mem, jer ne ma ju dr à vu na skoj”. ni u bu ni lu s wi ma ne }e mo, uve ko ju mo gu da se oslo ne pa za to ren sam da }e no vu par la men tar nu mo ra ju da pri be ga va ju dru gim l O~e ku je te li da }e par la ment na sta vi ti rad, s ob zi ve }i nu na pra vi ti SNS i DS, bez me to da ma i pu te vi ma ka ko bi se rom da, zbog sta va SPO, vlast ob zi ra na to {to sa da i jed ni i bi olak {a li ì vot. Uosta lom, vi {e ne ma po dr {ku 126 po sla dru gi na sav glas go vo re ka ko za da li je po znat u isto ri ji slu ~aj ni ka? to “ne ma {an se”. Me |u tim, ta je da je 25.000 gra |a na jed ne dr à ve – Is ku stvo mi go vo ri da, ka da pri ~a okre nu ta wi ho vom bi ra~ tra ì lo dr à vqan stvo dru ge. su u pi ta wu stran ke ko je su for kom te lu, ko je da ka ko ni je sprem On da se ne tre ba ni ~u di ti {to mi ra le ak tu el nu par la men tar nu no da gla sa za sa rad wu sa Ni ko li i ova ko, re fe ren du mom, po ku ve }i nu, ni ka da ne tre ba re }i – }em, od no sno Ta di }em. Otu da i ta {a va ju da spre ~e Ta ~i ja u we go ni kad. Jer, te stran ke ne ma ju ni ob ma na bi ra ~a, ko ja }e se na kra vim na u mi ma. ide o lo gi je ni mo ra la, ve} su od ju za vr {i ti od lu kom ga zda de mo Ina ~e, raz u mem ja i po zi ci ju mah, pri stu pa wu u ko a li ci ju, ja kra ta i na pred wa ka u Bri se lu i Sr ba ko ji ì ve ju `no od Ibra. I sno sta vi le do zna wa da ta~ no je da pri ~a o Ko ih vlast in te re su je sa so vu i Me to hi ji ne mo Pred s tav n i c i pro f a { i s ti~ k ih mo kao plen. Otu da ap è i ne sme da se sve de so lut no ne bih bio iz - or ga ni za ci ja bi li u „pri vat noj po se ti” sa mo na se ver. Ali to je ne na |en da ce la stvar ta ko |e pro blem na {e po sla ni ku SRS De ja nu Mi ro vi }u” “leg ne”, jer su wi ma in dr à ve, ko ja je sve u~i te re si pre i is pred ni la da Sr be ju `no od svih za gra da Va {ing to nu, a bi }e obra zlo è na Ibra sta vi pod kon tro lu Ta ~i je “iz be ga va wem po no vqa wa iz bo ve vla sti, a sa da i da okre ne Sr be l Ka da o~e ku je te da }e bi ti ras pi sa ni iz bo ri? ra”. Ru ku na sr ce, ta je ko a li ci ja pro tiv Sr ba. – Ne znam ka da }e for mal no me ni i pot pu no lo gi~ na, jer iz me l [ta bi za srp sku po li ti~ bi ti ras pi sa ni, ali je sa da ve} |u DS-a i SNS-a ne ma ap so lut no ku sce nu re al no zna ~io po vra sko ro za ku ca no da }e bi ti odr à tak Vo ji sla va [e {e qa? ni ka kve raz li ke. ni 6. ma ja. I to }e nas iz u zet no – Sr bi ja bi ko na~ no do bi la dr l Da kle, ne po sto ji {an sa sku po ko {ta ti, jer su iz bo ri pro da SRS u|e u vla du sa SNSàv ni ka. Ovo {to sa da ima mo su lon gi ra ni ka ko bi Sr bi ja do bi la om? sit ni po li ti klan ti, va {ar ski sta tus kan di da ta za ~lan stvo u – O to me ne ma {an se ni da se pre va ran ti, {i bi ca ri… za raz EU ~i me bi on da vla da ju }a ko a raz go va ra, a ka mo li da se to ost- li ku od Vo ji sla va [e {e qa ko ji li ci ja tru bi la u pred iz bor noj va ri. bi us peo da na re al nim osno va ma kam pa wi. Ali ce na tog sta tu sa je l Sle de }eg }e vi ken da bi ti pro bu di kod gra |a na i na du i ve pri hva ta we svih zah te va EU ka da odr àn re fe ren dum na se ve ru u opo ra vak Sr bi je. E, da bi to je u pi ta wu Ko so vo, ali ne sa da, u ru KiM, pro tiv ko jeg su i Be o one mo gu }i li, za to ga i dr è u Ha ovom mo men tu, ve} }e Bri se lu bi - grad, ali i Sr bi ko ji ì ve ju {kom tri bu na lu to li ke go di ne. ti da ta ~vr sta obe }a wa da }e sve `no od Ibra? Ali i po red ~i we ni ce da je de vet is pu ni ti no va vla da, ko ju ra ~u na – Na à lost, Sr bi ja je u si tu a- go di na na ro bi ji, on je us peo da ju da }e opet for mi ra ti. ci ji u ka kvoj je ste i ov de se stva - po ve }a svoj po li ti~ ki rej ting. I ri de {a va ju na na ~in ko ji bi za to ga se na ro ~i to pla {e oni ko ji l Po sled wa is tra ì va wa ka ù da se mo è do go di ti da sva ku nor mal nu dr à vu bio ne - su ga iz da li, jer su sve sni da bi ni SNS ni DS ne }e bi ti u sta za mi sliv. Me |u tim, bar Sr bi u po vra tak Vo ji sla va [e {e qa zna wu da obez be de ve }i nu za for ~e ti ri op {ti ne na se ve ru Ko - ~io i wi hov po li ti~ ki kraj. mi ra we no ve vla de? sme ta zna ju da ako se Ta ~i bu de n Miroslav Staji}

[

cRna hRonika

Sr bo bra nac stra dao u po à ru Sr bo bra nac Ivan Dun |er ski (62) stra dao je ju ~e u svo joj ku }i u uli ci Pe tra Bi gi na 48 u po à ru ko ji je, pre ma ne zva ni ~im in for ma ci ja ma, iza zvao sta ri {po ret. Po àr je pri ja vqen oko 7 ~a so va uju tro, a de ùr na va tro ga sna eki pa ko ja je od mah iza {la na te ren je lo ka li zo va la po àr tek u po po dnev nim ~a so vi ma. Ivan Dun |e ra ski je u tro -

{noj ku }i od na bo ja `i veo sa si nom Mi la nom ko ji je pri me tio dim i od mah po zvao va tro ga sce, ali je va tre na sti hi ja ve} za hva ti la ce lu so bu u ko joj ne sre} ni ~o vek iz go reo. Ivan i Mi lan Dun |er ski su, po re ~i ma wi ho vih kom {i ja, `i ve li ve o ma skrom no i obo ji ca su bi li ne za po sle ni. M. K.

INTERVJU

AKA DE MIK TI BOR VA RA DI,

Voj vo di na je e ni se za i sta ~i ni da strah od auto no mi je Voj vo di ne ima ko re ne u is ku stvu sa Ko so vom, te i u è qi da se iz beg ne je dan sce na rio. I mi slim da je taj strah pot pu no bez oprav da wa. Upo re |e wa su bez osno ve. Se ti mo se sle da do ga |a ja: Ko so vo ni je fak ti~ ki iz gu bqe no na kon {to je od obla sti po sta la auto nom na po kra ji na, ve} na kon {to je auto no mi ja uki nu ta. Ovim po te zom Mi lo {e vi} je us peo da uje di ni one ko sov ske Al ban ce ko ji su za i sta è le li se ce si ju, sa oni ma ko ji bi pri hva ti li auto no mi ju. Op ci ja auto no mi je je uki nu ta, osta la je se ce si ja. Svi na {i doc ni ji – na à lost za ka sne li – po ku {a ji da se vra ti fak ti~ ka vlast nad Ko so vom su i{li u prav cu da se Ko so vu da je {i ro ka auto no mi ja... Ova ko re zo nu je aka de mik Ti bor Va ra di, pred stav nik stru~ ne jav no sti ko ji je u~e stvo vao u ras pra vi u Ustav nom su du Sr bi je o Za ko nu o nad le `no sti ma Voj vo di ne, u ko me we go vi kri ti ~a ri ~i ta ju se pa ra ti sti~ ke ten den ci je. Pro fe sor Sred we e vrop skog Uni ver zi te ta u Bu dim pe {ti i prav ni za stup nik Sr bi je u spo ru sa Hr vat skom u slu ~a ju me |u sob nih op tu `bi za ge no cid u raz go vo ru za na{ list ka è da ako se ve} upo re |u je si tu a ci ja na Ko so vu s onom u Voj vo di ni, is pa da da je in te gri tet ze mqe za pra vo bio ugro èn uki da wem auto no mi je. Ali, do da je... – Su {ti na ni je ni u upo re |e wu, ve} u to me da je Voj vo di na za i sta ne {to dru go. Dru gi su isto rij ski ko re ni, dru ga ~i ji je sa stav sta nov ni {tva, dru ga ~i je su è qe gra |a na Voj vo di ne. Kao {to sam re kao, uve ren sam da je na pod ru~ ju Voj vo di ne auto no mi ja nor mal no sta we – kao {to je nor mal no i to da ta auto no mi ja bu de u okvi ru Sr bi je. Mi slim, ta ko |e, da je Za kon o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne jed no na sto ja we da se to nor mal no sta we us po sta vi u okvi ri ma Sr bi je. To je za kon ko ji je do ne la Skup {ti na Sr bi je i mi slim da je do net u okvi ri -

ma Usta va. Pri med be su ve o ma broj ne i wi hov ve li ki broj se za sni va na hi po te zi da se ne mo è po ve ri ti po kra ji ni ne {to {to Ustav ni je po ve rio. Ustav na rav no ne mo è sve ne po sred no da re {i. Va `no je da ~lan 12 Usta va ga ran tu je od re |e na pra va po kra ji na i lo kal nih sa mo u pra va. U ~la nu 12 se ka è: „Dr àv na vlast ogra ni ~e na je pra vom gra |a na na po kra jin sku auto no mi ju i lo kal nu sa mo u pra vu.” Pre ma to me, Ustav ga ran tu je i po kra jin sku sa mo u pra vu, a po red to ga, Ustav na vi {e me sta ka è da se po kra ji na ma mo gu po ve ri ti i do dat na pra va. l Ospo ra va ju se i od red be Sta tu ta AP Voj vo di ne –

sti ma jed ne ru ke. Ima te li ko men tar na ovaj o~i ti jaz iz me |u hte wa za ko no dav ca i we g o v og spro v o | e w a u prak si? – Mi slim da su ovi pri me ri ko je na vo di te ka rak te ri sti~ ni po ka za te qi jed nog ne ra ci o nal nog stra ha. Opa snost se tra ì u aso ci ja ci ja ma. Dr à ve ima ju glav ne gra do ve, pa ako i po kra ji na ima glav ni grad, ni je li ta ko po kra ji na kri {om po sta la dr à va? Stvar je u to me, da jed na te ri to ri ja ne po sta je dr à vom ta ko {to ima glav ni grad. Min hen je glav ni grad Ba var ske, ali sva ko zna – Ba var ska ni je dr à va ve} deo Ne ma~ ke. Da bi se ne ka ko ubla ìo taj ne ra ci o -

Cu ri vre me za Be o grad i Za greb l Ne dav no ste upo zo ri li da is ti ~e vre me za van sud sko po rav na we u spo ru iz me |u Sr bi je i Hr vat ske pred Me |u na rod nim su dom prav de i da bi u su prot nom pro du è tak pro ce sa mo gao da pod stak ne ne pri ja teq ska ose }a wa obe stra ne. Da li bi taj sud ~i ja se nad le `nost od no si na ge no cid mo gao sve to da pre se ~e, pro ce ni da ni je nad le àn jer ni je bi lo ge no ci da, i da upu ti tu ì la {tva u Be o gra du i Za gre bu na dru ge adre se – u slu ~a ju da usko ro ne do |e do po li ti~ kog spo ra zu ma? – Po rav na we je u na ~e lu mo gu }e i u to ku, pa i na kon usme ne ras pra ve, ali sam uve ren da bi bi lo u in te re su ka ko Sr bi je, ta ko i Hr vat ske, da do van sud skog re {e wa do |e pre usme ne ras pra ve, a {to zna ~i prak ti~ no do kra ja ove go di ne. Mi slim - a to sam vi {e pu ta i re kao - da je ve o ma va `no da se do sled no utvr |u je in di vi du al na od go vor nost i da bu du ka `we ni oni ko ji su ~i ni li zlo de la, bez ob zi ra na ko joj su bi li stra ni. Sa dru ge stra ne, spor iz me |u dr à va je ogra ni ~en na de lo ge no ci da (Me |u na rod ni sud prav de je pri hva tio nad le `nost sa tim krup nim ogra ni ~e wem). Isto ta ko zna mo da Ha {ki tri bu nal ni je ni ko ga osu dio, pa ni op tu ìo za de lo ge no ci da na pod ru~ ju Hr vat ske. Za raz li ku od do sa da {weg po stup ka, usme na ras pra va bi bi la jav na. Na toj ras pra vi sva ka stra na bi tre ba lo da ko ri sti naj ja ~u re to ri ku da bi ne ka ko pot kre pi la op tu `bu za ge no cid. I ti me bi smo se vra ti li u re to ri ku i at mos fe ru de ve de se tih. Evrop ske in te gra ci je – ali ne sa mo evrop ske in te gra ci je ve} i sop stve no do sto jan stvo – tra è da pre va zi |e mo at mos fe ru de ve de se tih go di na. da ima svoj glav ni grad i Aka de mi ju na u ka i umet no sti, kan ce la ri ju u Bri se lu... ali ume sto pre u zi ma wa 153 nad l e ` no s ti do kra ja pro {le go di ne, do sad se mo gu pre bro ja ti pr -

nal ni strah, Za kon za pra vo i ne ko ri sti iz raz „glav ni grad“ ve} „glav ni ad mi ni stra tiv ni cen tar“. Ipak, ospo ren je i taj iz raz. Ina ~e, po stu pak pre u zi ma wa nad le `no sti ni sam do voq no

RE FE REN DUM SKE I DRU GE PRED IZ BOR NE IGRE

[ta }e nam MMF kad idu iz bo ri Pi{e: @arko Kora} a se da tum iz bo ra u Sr bi ji pri bli à va, mo è se uve ri ti sva ko ko ma kar i po vr {no pra ti me di je. Po rast ten zi ja je o~i gle dan. Li de ri po li ti~ kih stra na ka sva ko dnev no da ju iz ja ve me di ji ma, obi la ze Sr bi ju, pu tu ju u ino stran stvo, sva |a ju se me |u sob no i ne pre kid no na ru ~u ju is pi ti va wa jav nog mwe wa. Re klo bi se – nor mal no pred iz bor no po na {a we, da ni je jed ne uà sa va ju }e ~i we ni ce: ce lo ku pan po li ti~ ki go vor li {en je ide je o to me ka ko Sr bi ju iz vu }i iz ozbiq ne eko nom ske i dru {tve ne kri ze! Za pra vo, ume sto da pra ti mo {ta po li ti~ ki go vor sa dr ì, mno go bo qe bi bi lo pra ti ti ono {to ne sa dr ì. [ta se to vr lo pa `qi vo iz o sta vqa ili {to se da ju kraj we uop {te ne iz ja ve. Mo `da bi bi lo naj bo qe po }i od eko nom skih pi ta wa. Ko je do sa da iz neo i jed nu ozbiq nu ide ju o po ve }a wu eko nom skog ra sta ili sma we wu za po sle no sti? Ka ko mi sle da sma we jav nu po tro {wu ili jav na pred u ze }a u~i ne efi ka sni jim? âk i ne sre} no pro da ti NIS po ka zao je ka ko je lo{ ga zda dr à va bi la i ka ko se u re la tiv no krat kom vre me nu mo è po pra vi ti eko nom sko po slo va we, pa i u ta ko mo no pol skom pred u ze }u. Du bo ka eko nom ska kri za se sa mo sti dqi vo po ja vqu je na po ~et ku pred iz bor ne kam pa we. Ona je mar gi na li zo va na pre sve ga zbog pot pu ne ne spo sob no sti po li ti~ ke eli te da pred lo ì ika kvo su vi slo re {e we. Ume sto to ga, vlast pre ki da raz go vo re sa MMFom, i to da bi pro bi la bu xet ska ogra ni ~e wa i po de li la ne {to ve }e pla te i pen zi je uo~i iz bo ra. Kon tro li sa ni me di ji pre va zi {li su se be. O ovom pre ki du pre go vo ra sko ro ni {ta ni su iz ve sti li, kao ni o pro pa sti „Sar ti da”, ko ji }e od naj ve }eg iz vo zni ka u Sr bi ji, po sta ti naj ve }i gu bit nik za po re ske ob ve zni ke. Ume sto to ga, ser vi ra ju se sport ski us pe si kao na ci o nal no po stig nu }e i pri ~e o ugro è no sti po li ti ~a ra, kao naj va `ni ja pi ta wa ovog tre nut ka. A pro blem se ve ra Ko so va, od jed nom je gur nut u

dru gi plan i pred sta vqen sko ro kao li~ ni pro blem Bor ka Ste fa no vi }a i ne kih neo d re |e nih pre go vo ra, iako ti pre go vo ri od re |u ju ukup nu po li ti~ ku po zi ci ju Sr bi je u ovoj de ce ni ji. Re fe ren dum ko ji je or ga ni zo van u ~e ti ri op {ti ne na se ve ru Ko so va, a ko ji vr lo di rekt no po ma è i do brim de lom or ga ni zu je na ci o na li sti~ ka opo zi ci ja, ja sno po ka zu je da se u sen ci mar gi nal nih te ma ko je se ser vi ra ju ov da {woj jav no sti, kri je pre sud na po li ti~ ka bor ba oko prav ca raz vo ja Sr bi je. Ume sto da vlast iza |e pred gra |a ne i to otvo re no ka è, ona se skri va iza ne bit nih pi ta wa ili ig no ri {e ovu pol ti~ ku dra mu. I na rav no, ako ne ma mo pra ve od go vo re na eko nom sku kri zu i ako se pi ta we bu du }ih evrop skih in te gra ci ja Sr bi je, tre ti ra kao pot pu no odvo je no od do ga |a ja na se ve ru Ko so va i od no sa Be o grad – Pri {ti na, on da se po sta vqa ume sno pi ta we, {ta je uop {te pred iz bor na kam pa wa da nas u Sr bi ji? Da ona po ka zu je ne mo} po li ti~ ke eli te, vi {e je ne go o~i gled no. Ali ona ima jo{ jed nu, re kao bih dra ma ti~ nu ka rak te ri sti ku. Ona po ka zu je od su stvo ika kve vi zi je Sr bi je u go di na ma ko je do la ze. To ni je vi {e pi ta we „hle ba i iga ra“, ko jim po li ti ~a ri i vla sto dr {ci ku pu ju vre me. To je pi ta we ne spo sob no sti da se pre u zme od go vor nost za bu du} nost. Da li je mo gu }e, da sem jed nog krat kog pe ri o da po sle 2000. go di ne, mi ne pre kid no po li ti~ ki lu ta mo od de ve de se tih go di na pro {log ve ka? Da smo stra }i li tri de ce ni je na po li ti~ ki pro ma {e ne pro jak te i na sta vqa mo i da qe to da ra di mo? Da li se na nas od no si ono {to je en gle ski po li ti ~ar lord Bir ken hed re kao za êm ber le na: „Uvek je igrao po li ti~ ke igre i uvek ih je gu bio“? Za to bi pred sto je }i iz bo ri mo ra li po ~e ti POD VLA Ê WEM CR TE – {ta su bi le na {e pro ma {e ne po li ti~ ke ide je pret hod ne tri de ce ni je i ka ko od Sr bi je na pra vi ti, pro spe ri tet no i mo der no dr {tvo. Za tva ra we o~i ju nam ne }e vi {e po mo }i! n (autor je na rod ni po sla nik i li der SDU)

nedeqa12.februar2012.

c m y

dnevnik

EKS PERT ME\UNARODNOG PRAVA

ne {to dru go ma, na ro ~i to u eko no mi ji, dis lo ci ran je na nad na ci o nal ni ni vo, ta ko da ~ak ni jed na Ne ma~ ka kao evrop sko pri vred no ~u do vi {e ni je su ve re na... – To je te {ko i slo è no pi ta we. Mi smo za vre me ko mu ni zma dr àv nu vlast per ci pi ra li kao su prot nost ka pi ta li zmu i tr ì {noj pri vre di. Mo `da ne bi tre ba lo da za bo ra vi mo da je u vre me gra |an ske re vo lu ci je dr à va bi la sa ve znik gra |an stva pa i ka pi ta li zma - u ru {e wu fe u da li zma. Pre ve li ka dr àv na re gu la ti va mo è da ko ~i tr ì {nu pri vre du i ma ne var ski pro stor gra |an stva. Po nov no stva ra we ne-dr àv nih ili nad-dr àv nih cen ta ra mo }i je ste fe no men ~i je efek te jo{ ni smo do pra tio, ta ko da o to me ne bih ustroj stva. Ce la [vaj car ska je voq no sa gle da li. mo gao da go vo rim. po de qe na na kan to ne. Tu ima mo l Spa da te u gru pu stru~ wa jed nu si me tri~ nu re gi o na li za - ka od me |u na rod nog ugle da l Mo è li raz re {e we po sto je }eg su ko ba tu ma ~e wa da ci ju. U [pa ni ji, Ita li ji, [ved - ko ji tvr de da je sti ca we ko bu de pod strek okon ~a va wu skoj, po sto je re gi je sa ve o ma vi - sov ske ne za vi sno sti pra }e spo ra u jav no na ru {a va wem no sti oko pi va è }ih prav nih ta wa auto no - Mi slim da je ve o ma ve li ka gre {ka me |u na rod ne nor mi. Ka kva je va mi je ko ji tra {a ar gu men ta ci ja za jed ni ce {to 1999. go di ne ni je na Ko so vu je evo ve} vi tog sta va? Ko me sa stvo r i l a ja s nu si t u a c i j u i ti m e je osta v i l a {e od dve da uop {te Ko so vo ogro man te ret na ple }i ma svih onih ko ji su kod pri pa da i da li de ce ni je u nas bi li na vla sti od ok to bra 2000. go di ne Sr bi ji? Mo mi sli te da Be o è li se grad od in si sti ra s h v a t a w e wa na Re zo lu ci ji nor mal no sti auto no mi je da so kim ste pe nom auto no mi je, a 1244 mo è jo{ uvek da iz vu ~e se po ve è s nor ma li zo va po sto je i de lo vi dr à ve ko je ni - ne ka kvu ko rist? – Ni sam je di ni prav nik ko ji wem dr àv nog ustroj stva Sr su for mi ra ne kao auto nom ne re mi sli da Re zo lu ci ja 1244 vi di bi je, ta ko {to bi se svo je gi je. To su, da kle, asi me tri~ na Ko so vo kao auto nom nu po kra ji voq no ustu pio deo vla sti s re {e wa. Ne mo è se re }i da je nu. To ta ko pi {e. Isti na je da se vi {eg ni èm ni vou za rad ne jed no do bro, a dru go lo {e. Sve na la zi u pre am bu li, ali je ta ko ka kve po zi tiv ne “kon ku ren to za vi si od isto rij skih okol i lo gi~ no, a u dis po zi tiv nom de ci je” u upra vqa wu ce li nom i no sti, sa sta va sta nov ni {tva i lu ne ma ni ~eg {to bi to me pro de lo vi ma? po li ti~ ke vo qe. U ovom ~a su, ti vu re ~i lo. Isti na je i to da – Do bro bi bi lo ako bi raz go re gi o na li za ci ja u Sr bi ji je asi Ko so vo fak ti~ ki ni je pod vla vor o auto no mi ji mo gao da do ve me tri~ na. To je jed no ra ci o nal {}u Sr bi je od 1999. go di ne. Ta de do raz ja {we wa i ot kla wa wa no evrop sko re {e we. Mo gu }e je ko |e je isti na da je sve ma we re pred ra su da. Otvo re nost bi, na i dru ga ~i je re {e we, ako to bu du al no da Ko so vo po sta ne u stvar rav no, tre ba lo da po ka ù svi è le li gra |a ni u dru gim re gi ja no sti deo Sr bi je. U sva kom slu u~e sni ci u ras pra vi. To do sa da ma Sr bi je – i ako se sa ti me slo ~a ju, mi slim da je ve o ma ve li ka ni je ba{ i{lo la ko. At mos fe ra ì za ko no dav na ve }i na. gre {ka me |u na rod ne za jed ni ce pred sto je }ih iz bo ra ni je at mos l [ta je po va {em mi {qe {to 1999. go di ne ni je stvo ri la fe ra u ko joj je la ko na pu sti ti wu pre o sta lo od su ve re ni te ja snu si tu a ci ju i ti me je osta vi pred ra su de. ta dr à va da nas? Mno gi mi la ogro man te ret na ple }i ma [to se ti ~e dr àv nog ustroj - sle – ne mno go: za {ti ta stra svih onih ko ji su kod nas bi li na stva ce le Sr bi je, mi slim da je nih in ve sti ci ja i qud stvo u vla sti od ok to bra 2000. go di ne. po treb no u~i ni ti iz bor iz me |u ka sar na ma – po li ci ja i voj si me tri~ nog i asi me tri~ nog ska – dok je do bar deo tog poj n Re qa Kne è vi}

INTERVJU

KARMA KOMA

Ne {to je nad gra dom

o se ovo ga ~e tvrt ka ra nom zo rom pro bu dio u No vom Sa du na ci~ no zor nih i ci ~o zim nih dva de set i de vet ste pe ni is pod nu le, mo ra da je za pao u svo je vr snu fi lo zof sko-me lan ho li~ nu za pi ta nost: za {to se to ba{ me ni de {a va? I za {to ba{ u ovom gra du? To jest, za {to je ba{ ovaj grad ju tros naj hlad ni ji od svih sto ti na i sto ti na le de no hlad nih evrop skih gra do va? Ni je da imam od go vor na to pi ta we; mo gu sa mo da za kqu ~im da „ne ~e ga tu ima“, ta~ ni je re ~e no: da, ne {to je u va zdu hu nad ovim gra dom. Ci klon li je, an ti ci klon li je, poj ma ne mam. Je li to ne {to do bro ili lo {e, kan da ne ma i ne mo è bi ti jed no zna~ nog od go vo ra, ali mo `da je i taj cel zi ju sov ski re kord ne ka kva ~ud na kli mat ska me ta fo ra jed nog sve èg dru {tve nog fe no me na. Ne znam, na i me, je ste li pri me ti li: No vo sa |a ni su ovih da na i ne de qa stra {no u mo di. Za pra vo, ne mo è{ ì ve ti od No vo sa |a na. Da ne ma ne kih No vo sa |a na, ~o vek se pi ta o ~e mu bi no vi ne u ovoj ze mqi uop {te pi sa le? Ili bi na pro sto pro gla si le pa u zu u iz la è wu usled kob ne ne sta {i ce do ga |a ja? Ka ko to mi slim? Evo ka ko. Otvo ri{ kul tur nu ru bri ku, bi lo ko ju, kad ta mo Slo bo dan Ti {ma. Otvo ri{ po li ti~ ke stra ne, pre stra vi te Iri nej Bu lo vi}, ne u mor ni re grut (sva ko)ja nu ar ske kla se. Po beg ne{ od tog ne mi log pri zo ra ~ak na cr nu hro ni ku da se ma lo ra zo no di{ i opu sti{, kad oda tle za zu ri u te be... ne, ne ne ko od onih Ob li ka @i vo ta ko ji su lu pa li po ko li ma i gla va ma ne-ari je va ca (a ovi lu pa ~i iona ko pre te `no ni su bi li No vo sa |a ni; bla go ono me ko ga to te {i), ne go gra do na ~el nik Pa vli ~i} Igor li~ no, ma {ta li~ no: sve sa ce lim Grad skim ve }em, mi nus URS ({ta li je taj URS? To na u ka jo{ ni je utvr di la). Do bro, da se me ne pi ta, mo gli su bar Bu lo vi} i Pa vli ~i} da se pre ra spo de le, tj. da raz me ne ru bri ke, po {te ni je bi i pra ved ni je bi lo, ali ko me ne {ta pi ta? Pre sko ~i }e mo Bu lo vi }a ovaj put, gde jo{ i s wim da se bak }e mo na svu ovu mu ku i ki ja met? Je ste da me di ji ì ve od lo {ih ve sti, ali i tu tre ba ima ti ne ke hu ma ni sti~ ke me re. Ovo s Ti {mom, hva la Bo gu i @i ri ju, ni je lo {a, ne go od li~ na vest: bit na na gra da u pra vim ru ka ma. A to {to se Ti {ma kan da vi {e se ki ra zbog sve ove fer tut me ne go {to uì va, to je za to {to je to ta kva li~ nost, ne sa mo iz u zet na ne go i ple me ni to ana hro na u svo joj ~e sti to sti; ta kvi se, ako smem ta ko re }i, vi {e ne pro iz vo de. [to ste od ta kvih ima li, ima li ste; na do la zi, za pra vo je ve} uve li ko na do {lo, vre me na por nih eg zi bi ci o ni sta bez po kri }a. Wi ma da do ja ve da su do bi li No be la za fi zi ku, me di ci nu i kwi èv nost isto vre me no – iako su ina ~e ko le {ki ase so ri u Ko vi qu ili sa mo stal ni re fe ren ti na Te le pu – ne bi se ni

za ~u di li ni ka ko god upla {i li; sa mo bi se mal k o qut n u l i {to to ni je bi lo jo{ ko ju go di nu ra ni je. A to {to se Ti {ma sa svim iskre no bio snu `dio i za bri nuo za to {to mu je ta mo ne ko ta mo ne gde pri go vo rio da je pri hva ta wem The Na gra de iz ne ve rio i iz dao ne ko ga ili ne {to, re ci mo bar svo ju po zi ci ju mar gi nal ca, to je opet sa mo za to {to je Ti {ma ta kav lik, a ne {to tu ka kvom je du ima me sta. Jer ta vr sta ~an tra wa i mr go |e wa to bo è Raz o ~a ra nih i Iz ne ve re nih ni ka da ni je ni {ta dru go do li fi li star ski jal i ste ril no ki }e we Vr li nom ta mo gde ki ti o ca ni {ta ne ko {ta: ta kvi bi, da ka ko, uvek s pre zre wem od bi li sva ku na gra du, pri zna we, nov ce, sta tus... bi lo {ta, jer im ni {ta od to ga uop {te ni ka da ni ne pre ti. Po sto ji ta sor ta ma lo gra |a na, oso bi to po ga na: to su oni „ko ji se ni kad ne bi pro da li“, sa mo {to ba{ ni ko ni ne po ka zu je è qu da ih „ku pi“. Ili ma kar da ih uzme na po klon. Ma, ni uz na do pla tu. A {ta je sa Rod... ovaj, gra do na ~el ni kom Naj le de ni jeg Gra da ju `no od Hel sin ki ja? ô vek je ne ko li ko da na pro veo u sta tu su „pri pad ni ka kri mi nal ne gru pe“ (zva ne Grad sko ve }e), da bi mu on da taj sta tus ipak bio uki nut, ~i me je lak nu lo i svi ma na ma, jer zna te ka ko, ni je la ko bi ti Ta lac Ma fi je... Pri ~a je pre do bro zna na, svi oni vir tu el ni za ple ti oko MAS-a od no sno su lu dog, fic ka ral dov skog (i da ka ko, za sve ak te re pri ~e u sva kom po gle du pre sku pog) po ku {a ja da se, uz dis kret nu pri ja teq sku po mo} pret hod ne eki pe na vla sti, od No vog Sa da ele gant no i sve-po-za ko nu ma zne auto bu ska sta ni ca, i ista se ude li li cu De vi} Ili ji, pred u zet ni ku iz... be {e li Kr ~e di na? Pi sao sam o to me vi {e pu ta, mr zi me da va ri ram, ko zna zna, ali sa da me za ni ma sa mo jed no. Ho }e li ko na~ no ti qu di ko je smo iza bra li kre nu ti iz mli ta ve de fan zi ve u ofan zi vu, je su li se bar sa da do zva li pa me ti, sa da kad ih uma lo str pa {e u }or ku zbog tu |ih ne po dop {ti na? Ako mir no }u ti te i gu ta te kne dle dok vas kri mi nal ci op tu ù ju za kri mi nal, pre ili ka sni je }e te na gra i sa ti. Ho }e mo li, da kle, ko na~ no is te ra ti ovu stvar na ~i stac: ko su kri mi nal ci ko ji su hte li da nam ot mu MAS, pa kad ni su us pe li, kre nu li da op tu ù ju sve dru ge da su kri mi nal ci? Ili mo `da pre vi {e pi tam i pre vi {e se na dam? Mraz je mr vi ~ak po pu stio, ali No vi je Sad i da qe pro kle to hla dan, pod tim se de be lim mi nu som la ko za mr znu sva pi ta wa. A pro le }e je da le ko, i ume bog me i da za ka sni. n Te o fil Pan ~i}

ZO RAN STO JIQ KO VI], PRED SED NIK OD BO RA AGEN CI JE ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

Neka nas tu è vlasti Novog Sada red sed nik Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ran Sto jiq ko vi} oce nio je da je in di ka tiv no to {to Tu ì la {tvo od ba cu je kri vi~ ne pri ja ve Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je. On je po vo dom od lu ke tu ì la {tva da od bi je pri ja vu ko ju je Agen ci ja pod ne la pro tiv no vo sad skog gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a i ~la no va Grad skog ve }a, ka zao da je za pra vo pi ta we za isto to tu ì la {tvo za {to je ta ko po stu pi lo. Pod se ti mo, Agen ci ja je spor nu kri vi~ nu pri ja vu pod ne la zbog, ka ko je na ve de no, {te te ko ja je na ne ta to kom po sled wih ne ko li ko go di na ATP Voj vo di ni i ve }in skom vla sni ku dru {tve nog ka pi ta la tog pred u ze }a Ili ji De vi }u, u iz no su „vi {e od 100 mi li o na evra” zbog pro ble ma u ra du no ve auto bu ske sta ni ce u No vom Sa du. – Agen ci ja je na tom pred me tu ra di la vr lo te meq no, na osno vu pred stav ke ko ju smo do bi li. Usta nov qneo je da je ak tu el na no vo sad ska vlast pro pu sti la da za vre me svog man da ta do vr {i ne {to {to je ne spor no bio pro ma {aj pret hod ne grad ske vla sti. Ali i za ono {to je ne ko pro pu stio da ura di utvr |u je se even tu al na od go vor nost, {to je u ru ka ma tu ì la {tva ko je od lu ~u je o to me da li }e po kre ta ti kri vi~ ni po stu pak. Me |u tim, in di ka tiv no je da tu ì la {tvo uglav nom od ba cu je na {e pri ja ve. Ali,

to je ve} pro blem tu ì la {tva – pred u zet nik. Me |u tim, sad vi di - gra |a ni No vog Sa da even tu al ka zao je Sto jiq ko vi} za “Dnev mo da kre }e ne ka pri ~a o stru~ - no mo gli da pla te ve li ku ce nik”. no sti ili ne stru~ no sti Agen ci - nu, od no sno da li ste is tra je, pret we tu `ba ma... Daj te da ì va li da li je bi lo ko rup l Pred stav ni ci grad ske vla sti u No vom Sa du na ja vi vi di mo {ta tu po sto ji, za {to ci je u skla pa wu tog ugo vo ra? – Ovaj pred u zet nik je pred stav li su tu `bu pro tiv Agen ci je tu ì la {tvo pro ce wu je da tu ne jer sma tra ju da im je na ru {en ma ele me na ta za po kre ta we po - ku Agen ci ji pod neo pro tiv ak tu ugled, upra vo na kon oce ne Tu stup ka, pa }e mo vi de ti o ~e mu se el ne vla sti, ko ja ni je re a li zo va ì la {tva da ne ma ele me na ra di. Ali po li ti~ ki ak te ri mo - la od re |e nu od lu ku. I mi sa mo na toj osno vi mo è mo da re a gu je mo. ta za wi ho vu kri vi~ nu od go ra ju bi ti sve sni da je in te res vor nost. Ka ko je mo gu }e da jav no sti da zna {ta oni ra de, Ne mo è mo mi da se ba vi mo onim do la zi da ta kvog ne sa gla sja {ta pri ho du ju i u ko joj me ri ne - {ta je bi lo pre 2010. go di ne, jer je Agen ci ja tek ta da osno va na. Ne iz me |u sta vo va Agen ci je i Tu ke od lu ke re a li zu ju ili ne re a- ì la {tva, s ob zi rom de je li zu ju. Jer, to je ce na ba vqe wa mo è mo mi da se ba vi mo ra ni jim pri va ti za ci ja ma, na me {te nim pret hod no ta ko |e od ba ~e na po li ti kom. ten de ri ma i sli~ no, ve} mo è mo pri ja va ko ja bi la pod ne ta po l Da li je Agen ci ja mo gla da re a gu je mo sa mo na pred stav ke dru gom osno vu pro tiv li de da iz no si oce ne u ovom slu gra |a na na ono {to se ra LDP ê de {a va od 2010. go di do mi ra Jo Ne mo è mo mi da se ba vi mo ra ni jim ne. Me |u tim, pi ta we je va no vi }a.? mo gu li tu ì la {tvo – Pa ne ka pri va ti za ci ja ma, na me {te nim ten de ri ma ili po li ci ja da se za nas no vo sad i sli~ no, ve} mo è mo da re a gu je mo sa mo na in te re su ju za to. Oni ska vlast tu pred stav ke gra |a na na ono {to se de {a va su po sto ja li i pre ì. Ni ko ni je od 2010. go di ne 2010. go di ne. Tu ì la ne d o d ir q iv. {tvu o~i gled no tre ba To {to smo mi ne ka vr sta at mos fe re u ko joj pro za du è ni za bor bu pro tiv ko - ~a ju i pod no si kri vi~ ne pri ce wu je da li mo è ne ~im da se ba rup ci je ne zna ~i da smo ne do dir - ja ve uko li ko je u to ku sud ski vi, da bi to po ~e lo da ra di. qi vi i da se pro tiv na {ih od lu - po stu pak ko ji se tre nut no vo ka ne mo è po ve sti uprav ni di iz me |u Gra da i ATP Voj vo l Mo gu li gra |a ni da se za do vo qe ti me da se od go vor spor, ili po di }i tu `ba. Pa ne ka di ne? nost pre ba cu je na ne kog dru gog – Na rav no da Agen ci ja mo è pro ba ju i to, vi de }e mo {ta je a da se pro ble mi ne re {a va ju, da po stu pa po ova kvoj pred stav po sre di. od no sno da na kra ju ni ko ne Agen ci ja je za du è na i za to ci. Pa mi po stu pa mo u raz li ~i sno si od go vor nost za od re |e da po stu pa po pred stav ka ma gra - tim slu ~a je vi ma, na ko ji ma isto ne pro pu ste? To je me ha ni zam |a na. Ov de je to ura |e no ve o ma vre me no ra di i po li ci ja ili tu ko ji se ov de pri me wu je ve} te meq no. Ta pred stav ka je pod - ì la {tvo. dve de ce ni je. ne ta, na woj se ra di lo i usta no l A, da li je Agen ci ja pro – Ja raz u mem da taj pro blem po vqe no je da je Grad pro pu stio da ce wi va la da li je pret hod na sto ji. Na ne ki na ~in raz u mem i po vu ~e ne ke po te ze i da je na ne - grad ska vlast za pri vat nim re ak ci ju grad ske vla sti u No vom ta {te ta od ne ve ro vat nih sto pred u zet ni kom za kqu ~i la Sa du, ali mo ra mo se na vi }i na to mi li o na evra, ko ju tr pi ovaj {te tan ugo vor, zbog ko jeg bi

da po sto ji i objek tiv na od go vor nost uko li ko smo pro pu sti li ne {to da ura di mo. ê ti ri go di ne je pri vat ni pred u zet nik, ko ji je sklo pio ugo vor s Gra dom, fi nan sij ski pro pa dao. Kod nas, me |u tim, vla sti ni su na vik nu te da sno se po sle di ce ni kad su ne po sred no od go vor ne za od re |e ni pro pust, a ka mo li kad ima ju tu objek tiv nu od go vor nost zbog to ga {to je pro pu {te no da se ne {to ura di. To sa mo go vo ri da su iz vr {e ne tek po lo vi~ ne re for me pra vo su |a, od no sno da jo{ uvek ima mo po li ti~ ki za vi sne pra vo sud ne or ga ne i da je tu po seb no ose tqi va po zi ci ja tu ì la {tva. A da li oni i za {to po kre }u ili ne po kre }u od re |e ne po stup ke, to je ipak pi ta we za wih. Tu ì la {tvo je ti me upu ti lo od go va ra ju }u po ru ku, da pro ce wu je da tu ne ma ele men ta za kri vi~ nu od go vor nost. l Ho }e li se Agen ci ja i na ko ji na ~in i da qe ba vi ti ovim slu ~a jem? – O na {im da qim po te zi ma ni smo jo{ raz go va ra li u Od bo ru. Na rav no da }e Agen ci ja kon tak -

ti ra ti tu ì la {tvo i is pi ta ti sve mo gu} nso ti ka ko da qe da vo di tu vr stu spo ra. l Mi sli te li da li ova kve si tu a ci je, u ko ji ma dr àv ni or ga ni i ne zvi sna te la jav no sti {a qu su prot ne po ru ke, uti ~u i na rej ting Agen ci je? – Mi slim da po li ti~ ka eli ta po ka zu je ne u o bi ~a je nu do zu ner vo ze i ose tqi vo sti kad god se na |e u si tu a ci ji da bu de pro zva na od stra ne Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je. S jed ne stra ne, na ~el no se po dr à va ju an ti ko rup tiv na te la, na {a stra te gi ja i de lo va we Ag ne ci je. Ali, sva ki put kad se ne ko na |e na dnev nom re du, iako Agen ci ja po stu pa vr lo str pqi vo i sprem na je na sve vr ste kon ta ka ta pre ne go {pto se od lu ~i na kri vi~ ne pri ja ve, on da sle de pri ti sci. Uz to, kri ti ku ju nas u me di ji ma da po sto ji mo dve go di ne a da smo pod ne li sve ga 18, uglav nom pre kr {aj nih pri ja va, i sa mo dve kri vi~ ne, dok opet do ì vqa va mo pri ti ske i zbog tih pri ja va. Ali, oni ko ji se to ga pri hva te mo ra ju da ra ~u na ju i na tu vr stu re ak ci je. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

aja vqe ni iz bo ri i uve li ko za po ~e ta pred iz bor na kam pa wa, ko ja }e se u pred sto je }im me se ci ma za o {tra va ti, od li ke su po li ti~ ke sce ne u San xa ku. To, na rav no, ni je ni po ~e mu spe ci fi kum ovog re gi o na - ta kva kli ma od li ku je jav ni pro stor u ce loj Sr bi ji. Po sto ji, me |u tim, ne ko li ko spe ci fi~ nih mo me na ta ko ji ka rak te ri {u unu tra {wu di na mi ku po li ti~ kih i svih dru gih od no sa u ovom, po mno gi ma, naj o se tqi vi jem re gi o nu u Sr bi ji. Vi {e go di {wa po li ti~ ka po la ri za ci ja iz me |u dve naj ve }e bo {wa~ ke stran ke, SDA Su lej ma na Ugqa ni na i SDP Ra si ma Qa ji }a, po sled wih ne ko li ko go di na ni je kqu~ ni pro blem raz do ra i kon fli ka ta me |u Bo {wa ci ma. Taj epi tet, od je se ni 2007, ima po de qe nost iz me |u Islam skih za jed ni ca ili, ta~ ni je, po sto ja we dve IZ, ~i jem stva ra wu je ku mo va la sa ma dr à va. Opro ba ni re cept, ko ji se od no sio na pod sti ca we i po dr à va we raz do ra me |u ma win skim na ro di ma i ko ji je to kom svih go di na svo je vla sti obi la to ko ri stio i zlo u po tre bqa vao Slo bo dan Mi lo {e vi}, s po li ti~ kog se, ka da su Bo {wa ci u pi ta wu, pre ba cio na ver ski plan ili, ta~ ni je, fu zi o ni sao je ova dva aspek ta i stvo rio po pri li~ no eks plo ziv nu kom bi na ci ju ko ja vi {e stru ko uz ne mi ra va i de sta bi li zu je San xak. S tim da je uti caj ovog „kok te la„ vi dqiv u jav nom ì vo tu ce le dr à ve, pa i u {i rem re gi o nu. Za one ko ji ma we po zna ju pri li ke na ju go za pa du Sr bi je, sva ka ko tre ba pod se ti ti da su, od ras pa da Ju go sla vi je i ras ta ka wa Islam ske za jed ni ce biv {e nam ze mqe, u Sr bi ji funk ci o ni sa la tri muf tij stva (be o grad sko, san xa~ ko i muf tij stvo Pre {ev ske do li ne) tj. ma we or ga ni za ci o ne ce li ne, uglav nom ve za ne za re gi o nal ne spe ci fi~ no sti i re gi o nal na ustroj stva. Po sle de mo krat skih pro me na 2000. go di ne, po kre nu te su ini ci ja ti ve da se ova tri muf tij stva na ne ki na ~in ob je di ne i stvo ri Islam ska za jed ni ca Sr bi je, ali se ve} na sa mom po ~et ku tog pro ce sa po ka zao an ta go ni zam iz me |u vi {e go di {weg, is ku snog be o grad skog muf ti je Ham di je Ju suf spa hi }a, s jed ne, i am bi ci o znog i bes kru pu lo znog san xa~ kog muf ti je Mu a me ra Zu kor li }a, s dru ge stra ne. Pre go vo ri oko stva ra wa IZ Sr bi je tra ja li su ne ko li ko go di na i u po ~et ku, to kom vla de po koj nog pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, sve {an se su bi li na Zu kor li }e voj stra ni jer se, kao do bar i slat ko re ~iv go vor nik i ve{t ma ni pu lant, \in |i }u pred sta vio kao ve snik no vog du ha me |u ov da {wim mu sli ma ni ma, kao pred u ze tan i vi spren ver ski li der ko ji, ako se uka è po tre ba, mo è bi ti i bi zni smen, fi lo zof, po li ti ~ar... Zu kor li} je ve li ko du {no obe }ao po mo} oko pri vred nih i stra te {kih kon ta ka ta sa arap skim sve tom, a stva ra ju }i o se bi sli ku ~o ve ka ko je mu je bli zak evrop ski, „me ki„ i to le rant ni

dnevnik

nedeqa12.februar2012.

„DNEV NI KOV” DO SI JE: SANYA^KO PRE@VAKAVAWE NACIONALIZMA

TE MA „DNEV NI KA”:

Bu ja we stra sti u osvit iz bo ra

Kada strada ju

Pi {e: Aida ]orovi}

no otva rao na rod ne ku hi we, ~i je tro {ko ve, na rav no, sno se dru gi; si le xi ja ko ji oti ma imo vi nu ko ju pro gla {a va va kuf skom (za du `bin skom); ve {ti spin-dok tor i ma ni pu lant ko ji pre ko svo je dve te le vi zi je, dve ra dio sta ni ce i dva ~a so pi sa („Glas isla ma”, ko ji bi tre ba lo da bu de ver ski list, i re vi je „San xak”) obu da qu je i ra di ka li zu je lo kal no jav no mne we; i na da sve, ver ski li der ko ji je svo ju ver sku za jed ni cu u pot pu no sti pri va ti zo vao i pot ~i nio se bi i svo jim, ni ma lo ver skim, in te re si ma... Pri sut nost u me di ji ma i pri vid na agil nost, kao i za kla wa we iza ti tu le ver skog po gla va ra, do ne la mu je naj ve }i broj gla so va, ali ne i po be du, na iz bo ri ma za Na ci o nal ni sa vet Bo {wa ka. U ne mo gu} no sti da sam sa svo jom Bo {wa~ kom kul tur nom za jed ni com for mi ra Sa vet, pot ku pqu je dva ~o ve ka sa li ste ko ju po dr `a va Qa ji} i for mi ra svo je „Bo {wa~ ko na ci o nal no vi je }e”, ko ji dr `a va ne pri zna je. Me wa wem pra vi la u mi nut do dva na est i pro me nom pro ce du ra od stra ne ta da {weg mi ni stra ma -

sa dor, Majkl Polt, pre svih. No, o~i gled no je da se jaz iz me |u po ro di ce Ju suf spa hi} (po red Ham di je Ju suf spa hi }a sve vi {e su vi dqi va i we go va dva si na - Mu ha med i Mu sta fa ko ji su u me |u vre me nu po sta li be o grad ski i ni {ki muf ti ja) i Mu a me ra Zu kor li }a, ~i ji ape ti ti i uti caj ra stu, sve vi {e uve }a va. U è qi da eli mi ni {e na ra sta ju }u mo} Zu kor li }a i IZ San xa ka i da na taj na ~in uma wi opa snost za svog part ne ra Ugqa ni na, ali i da stvo ri no vi pro stor za po de le i ma ni pu la ci je, Ko {tu ni ca, o~i to na Ugqa ni no vu ini ci ja ti vu, po ma è osni va wu IZ Sr bi je, na ~i je ~e lo je po sta vqen do ta da {wi Glav ni imam Od bo ra mex li sa IZ za Tu tin Adem Zil ki}, du go go di na bli zak Ugqa ni nov sa rad nik. Je dan broj ima ma, ta ko |e bli skih Ugqa ni nu, ali i je dan broj onih ko ji su ne za do voq ni sve ba ha ti jim i auto r i t ar n i jim po na {a wem Zu kor li }a, kao i sva tro ji ca Ju suf spa hi }a, osni va ju, u pro le }e 2007. IZ Sr bi je. S ob zi rom na to da je ne u- po re di vo ve }i broj ima ma i ule me (sve - Sulejman Ugqanin i Rasim Qaji} {ten stva) ostao uz we ga, da Ugqa ni no va vlast win skih i qud skih pra va, Zu kor li }u je da to pot pu no gu bi kon tro lu nad so bom i „si lu je„ no vo to pov sko oru ì je da na pa da dr à vu {to, San xak u sva kom seg men tu jav nog ì vo ta i da su sva ka ko, go vo ri o ne ra zu me va wu ovog re gi o na ja sne i ne skri ve ne Ko {tu ni ~i ne na me re da se kao i o in fe ri or no sti dr à ve da se no si sa ovaj re gion dr ì u sta wu pot pu ne ras pa me }e no ova kvim pro ble mi ma. Ne pri hva ta ju }i ova ko sti, Zu kor li} do bi ja po dr {ku ne vla di nih or for mi ra ni Na ci o nal ni sa vet Bo {wa ka, dr à ga ni za ci ja, ne za vi snih in te lek tu a la ca, Ugqa va pri be ga va naj go rem re {e wu - bes kraj no pro ni no vih po li ti~ kih, ali i svih dru gih, ne is to lon gi ra iz bo re za no vi Sa vet. Isto vre me no, mi {qe ni ka i pro tiv ni ka, kao i ve li ku po dr Sa vet u tzv. teh ni~ kom man da tu, tj. Sa vet ko ji {ku {i re jav no sti u Sr bi ji. je po sto jao po sled wih ne ko li ko go di na i bio Iz bo ri 2008. go di ne bi }e obe le è ni è sto pod pot pu nom kon tro lom Su lej ma na Ugqa ni na, kim ka pa wa ma pro tiv Ugqa ni no ve vla sti, ali po sled wih me se ci po ~i we da bu de opet vi dqiv i ve o ma mo} nom po zi ci jom ko ju je Zu kor li}, u jav no sti. pre sve ga za hva qu ju }i Ugqa nin i ne ko li ko we go vih naj bli ski jih po li ti~ koj po dr {ci sa rad ni ka su u re pu bli~ koj vla sti od iz bo ra Ra si ma Qa ji }a, us peo 2008. go di ne i po ka zu ju ve o ma ne prin ci pi je lan da stvo ri. Uo~i sa mih i ne do sle dan stav pre ma dr à vi ko ja im je po iz bo ra, Zu kor li }a po slo da vac, pa su po vre me no po zi ci ja, po vre me no se }u je i Bo ris Ta di}, opo zi ci ja. Ono {to se, sva ka ko, vi di i go lim ka da Zu kor li} obe }a va okom, a di rekt no je ve za no za iz bo re ko ji nam pu nu po dr {ku i agi to pred sto je, je ste po ve }a na na ci o na li sti~ ka re va we u svim xa mi ja ma to ri ka i iz ne nad na jav na bri ga za po lo àj Bo pod we go vom kon tro {wa ka. Po sled wih da na u~e sta le su iz ja ve ko je lom za ovu po li ti~ ku do la ze upra vo iz Na ci o nal nog sa ve ta u teh ni~ op ci ju, a za uz vrat, tra kom man da tu i we go vog pr vog ~o ve ka Esa da Xu ì uje di we we dve xe vi }a da dr à va ne po {tu je pra va bo {wa~ ke Islam ske za jed ni ce, ma wi ne, pre sve ga u obla sti zva ni~ ne upo tre be akre di ta ci ju svog pri je zi ka, ali i mno ga dru ga. Ta kve kri ti ke na ra vat nog uni ver zi te ta, ~un dr à ve u ~i joj vla sti u~e stvu je te go vo ri, mo no pol nad ha lal ser uglav nom, o re to ri~ kom i pred iz bor nom ka rak ti fi ka tom, ko ji ga ran te ru ta kvih iz ja va i ne mo }i da se na ci o nal ne tu je ~i sto tu me sa i me stran ke, ipak, dis tan ci ra ju od de ve de se tih. Qa snih pro iz vo da za mu ji }ev SDP je ne {to ume re ni ji u iz ja va ma te vr sli man ske po tro {a ~e, ste, ali se na lo ka lu ova stran ka upi we iz pet te vra }a we ce lo kup ne nih ì la da po ka è svo ju na ci o nal nu, a po seb Muamer Zukorli} i Adem Zilki} va kuf ske imo vi ne (ze no ver sku pri vr è nost tra di ci o nal nim vred islam, po ka zao je da ima po li ti~ ki ta le nat i da mqe i broj nih ver skih i gra |an skih obje ka ta)... no sti ma isla ma, pa ni je za ~u |u ju }e da su ba{ ga mo è upo tre bi ti za smi ri va we od no sa u Ve ru je se da je Ta di}, ma we-vi {e, obe }ao is pu we ni pred stav ni ci po kre ta ~i ma sov nog, su ne ovom re gi o nu. Za uz vrat je do bio pri vat ni uni we we go to vo svih Zu kor li }e vih zah te va, ne }e wa (ob re zi va wa) mu sli man skih de ~a ka, pro ver zi tet i obe }a we da }e u naj sko ri je vre me po pret po sta vqa ju }i da u svom sa go vor ni ku ima sla ve ro |e wa po sla ni ka Mu ha me da ili kla wa sta ti re is-ul-ule ma, vr hov ni po gla var IZ Sr ~o ve ka ko ji ne }e la ko od u sta ti od tra è nog i ov na - kur ba na na otva ra wu re kon stru i sa nog bi je. ~i ji proh te vi sve vi {e sto je u obr nu toj sra zme sta di o na. Ubi stvo Zo ra na \in |i }a je, me |u tim, za u ri s we go vim skru pu la ma. Na à lost, sti ~e se ja san uti sak da na ci o na sta vi lo taj plan i Zu kor li} po ku {a va da Ovaj, ola ko pri hva }e ni do go vor i, usu |u jem li zam, udru èn sa zlo u po tre bom re li gi je i re isti ma ne var iz ve de u od no su na po li ti~ ku se da ka èm, „pakt sa |a vo lom„, Ta di} po sled we li gij skih obe le` ja i iko no gra fi je, je ste po no gar ni tu ru ko ju je pred vo dio Vo ji slav Ko {tu ~e ti ri go di ne sku po pla }a. Zu kor li}, o~i to, vo i opet, glav no obe le` je ono ga {to nam nu de ni ca. Taj i ta kav ra ~un, me |u tim, ni je se ukla na {av {i po dr {ku u ne kim dru gim cen tri ma sta ri-no vi po li ti ~a ri. U San xa ku, do dat no, sa pao u Ko {tu ni ~i ne pla no ve i on se opre de mo }i u Be o gra du, po ~i we sve gla sni je da na pa da da eks pli cit no po li ti~ ki ak ti van i ne skri ve qu je za opro ba nog part ne ra dr à no usme ren ka oti ma wu po li ti~ kog ve i bez bed no snih slu `bi, ~i ji je i i jav nog pro sto ra u ovom re gi o nu, Sti~e se jasan utisak da nacionalizam, udruèn sa Mu a mer Zu kor li} dik ti ra ri tam i sam fa vo rit - Su lej ma na Ugqa ni zloupotrebom religije, jeste ponovo i opet na. Ta kva ne dvo smi sle na po dr {ka po sta vqa pra vi la po li ti~ ke igre. glavno obele`je onoga {to nam nude politi~ari Ugqa ni nu, ko ji je i po sle de mo Na spram se be ima Ra si ma Qa ji }a i krat skih pro me na uì vao naj ve }u Su lej ma na Ugqa ni na - dvo ji cu, ne ka po dr {ku me |u Bo {wa ci ma, u~i ni da „qu to” za va |e nih, a sa da na „is toj la je da on po sta ne ap so lu ni vla dar u San xa Sr bi ju i we nu vlast, oli ~e nu upra vo u Ta di }u i stra ni”, po li ti ~a ra, ko ji, ne mo} ni da se od le pe ku, po go to vu u No vom Pa za ru, Tu ti nu i Sje ni DS-u. Sve gla sni je pri ~a ve} za bo ra vqe nu pri od de ve de se tih, ali i zbog po di la è wa po pu li ci i da, bu kval no, ovaj re gion sta vi pod pu nu ~u s po ~et ka de ve de se tih o auto no mi ji i ot ce sti~ kim, ni skim stra sti ma osi ro ma {e nog, una kon tro lu svo jih naj bli ìh sa rad ni ka. U tih pqe wu San xa ka, ko ja je svo je vre me no Ugqa ni na za |e nog i mo ral no i men tal no una ka è nog na ne ko li ko go di na eska li ra ju an ta go ni zmi iz i do ve la na vlast, i we go va re to ri ka do bi ja sve ro da, te {ko mo gu da po nu de ne {to no vo. me |u Ugqa ni na i Qa ji }a i, bez ob zi ra {to vi {e rat no hu {ka~ ke bo je. Me |u tim, ono {to naj vi {e bri ne, je ste ~i Qa ji} za u zi ma jed nu od mi ni star skih po zi ci Kao i svi na ro di na Bal ka nu, i Bo {wa ci we ni ca da me |u dva de se tak bo {wa~ kih stra na ja u ta da {woj vla di Sr bi je, Ugqa nin osta je i (mo `da oni i naj vi {e) po ka zu ju da im je isto ne ma ni jed ne ko ja mo è da da ne ki no vi kva li op sta je kao je di ni ozbi qan i ne pri ko sno ven rij sko pam }e we mi zer no i da ni su spo sob ni da tet ili da se bo ri za us po sta vqa we no vih vred part ner dr à ve. u~e iz sop stve nih, bol nih is ku sta va, pa Zu kor no sti, ne go se sve svo di na pu ko pre ì vqa va we Zu kor li}, ko ji je du go go di na bio vr lo bli li} u san xa~ koj jav no sti do bi ja epi tet bor ca za i ko ri {}e we par tij skih i stra na~ kih struk tu zak Ugqa ni nov sa rad nik i ko ji je, uosta lom, i pra va Bo {wa ka, za auto no mi ju San xa ka, ali i ra za sop stve ne i in te re se ma log kru ga pri ja te do {ao na me sto san xa~ kog muf ti je za hva qu ju }i kao ne ko ko sme da jav no ka è {ta mi sli o zva qa. Ta ko bez iz la zna si ta ci ja u San xa ku u jo{ Ugqa ni no voj ar bi tra ì i sti pen di ra wu po ni~ nom Be o gra du. ô vek ko ji je go di na ma }u tao bez iz la zni joj si tu a ci ji u Sr bi ji, te {ko da da je ~et kom de ve de se tih, sa da se, usled ne rav no mer o stra da wi ma san xa~ kih Bo {wa ka, ko ji do pre bi lo ka kvu na du za du go ro~ ne, ~ak i ma le pro ne i ne prin ci pi jel ne po de le mo }i i pre vla sti tri go di ne ni je po me nuo ni je dan rat ni zlo ~in me ne za sve nas, a ja ne mo gu da se ot mem uti sku u San xa ku, on u pot pu no sti okre }e Ra si mu Qa nad Bo {wa ci ma u BiH; bi zni smen ko ji in ka si da nam je sud bi na, kao u onoj na rod noj mu dro sti: ji }u. Po red to ga, Zu kor li} svo je sna ge kon cen ra mi li o ne evra od svog pri vat nog uni ver zi te „Do le tvr do, go re vi so ko...”, a na ma po mo }i ne tri {e na da qe pre go vo re oko stva ra wa IZ Sr ta i ni je dan je di ni di nar ne osta vqa ovom gra - ma ni od ko ga, do nas sa mih. bi je, u ko ji ma po sre du ju i mno gi zna ~aj ni di plo (autorka je direktor du kao po re ski do bi tak; mi li o ner ko ji se vo zi mat ski pred stav ni ci, ta da {wi ame ri~ ki am ba NVO „Urban-in” iz Novog Pazara) u bez o bra zno sku pim ko li ma da bi blas fe mi~ -

No vom Sa du je od gla di umro jed no me se~ ni de ~ak Vuk a we go va se stra bli zna ki wa Ma {a spa {e na je i sme {te na u Si gur nu ku }u. Na iz ve stan na ~in, Vu ko va tra ge di ja spa si la je Ma {u si gur ne smr ti, jer bi od gla di za dandva umr la i ona. A sa mo ne de qu da na pre to ga u Svi lajn cu od gla di je umr la i {e sto go di {wa An |e la, ko ju je maj ka sud ski vra ti la od hra ni te qa da bi je iz glad wi va la i za ne ma ri va la do smr ti. U oba slu ~a ja mno gi su vi de li {ta se de {a va a ni ko ni je re a go vao. ]u ta we i ne ~i we we, ka ko je re kla za na{ list Dra ga na ]o ri}, pred sed ni c a Udru ` e w a „Ro d i t eq”, isto je {to i ~i we we. – Svi se mo ra mo za pi ta ti {ta nam se to do ga |a i gde to vo di. Gde gre {i mo i za {to smo po sta li ta ko neo se tqi vi na tu |u ne sre }u? Ka ko je svi ma pro ma klo da }e ta be ba umre ti ako se ne {to ne pre du zme? Sva ka pa tro na `na se stra je, ako je do la zi la, mo ra la pri me ti ti da ta ma la de ca `i ve u pot pu no ne u- slov nom pro sto ru. Za pra vo, bi la joj je du `nost da to pri me ti

i da od mah pri ja vi Cen tru za so ci jal ni rad. Ni je ne kad sa mo ~i we we pre kr {aj, ve} je to i ne ~i we we. Mno go mo ra mo ura di ti da bi smo spa si li sva ko de te, jer ne ma mo ih pre vi {e da ih ova ko ola ko gu bi mo. Tu mo ra po mo }i ce lo dru {tvo i ne sme mo ne za in te re so va no gle da ti na ta kve po ja ve sa mo za to {to je to oba ve za „ne kog dru gog” – pa ne ka je on i iz vr {a va. Jer, ka da taj ne ko za ta ji, is hod je ova kav, a da su ne ki ko ji su zna li za ovu de cu va qa no re a go va li, mo `da bi pri ~a bi la sa svim dru ga ~i ja – uka zu je ]o ri}. Po we nim re ~i ma, naj lak {e je po sta ti ti ro di teq, ali je o~i to da ne ki ka sni je ne mo gu da se iz bo re sa tom ulo gom. Zbog to ga i ne iz ne na |u je po da tak da je sa mo pro {le go di ne u no vo sad skoj Be ta ni ji osta vqe no 11 be ba ko je maj ke ni su `e le le. Na kon smr ti ma log Vu ka zbog za ne ma ri va wa i gla di is po sta vqa se da su osta vqe ne be be bo qe pro {le, jer su sme {te ne u so ci jal ne usta no ve i bi }e ili da te na usva ja we ili u hra ni teq ske po ro di ce. U sva kom slu ~a ju su zbri nu te i si te.

Neosetqiva elita Pred sed ni ca Udru è wa „Sna ga pri ja teq stva – Ama ti” dr Na de `da Sa ta ri} upo zo ra va da su smr ti dva de te ta od gla di za ne de qu da na vi {e ne go uz ne mi ra va ju }e i do da je da je za ta jio ceo dru {tve ni si stem. Jer, ka è, ta ko ne {to na pro sto ne sme da se do ga |a i po red sveg si ro ma {tva i ne ma {ti ne. – Ov de ni je za ka zao sa mo po je di nac, or ga ni za ci ja ili je dan si stem, ov de smo za ka za li svi kao qu di. Iz gu bi li smo si stem vred no sti ko ji smo ima li a no vi ni smo sa gra di li. Naj vi {e je za ka za la in te lek tu al na eli ta, {ko lo va ni qu di, ko ji su tre ba li i mo ra li da or ga ni zu ju dru {tve nu bri gu o de ci o ko joj „bri nu“ bo le sni, o~aj ni, ne mar ni, ne in for mi sa ni i glad ni ro di te qi. Dr à va mo ra da stva ra kli mu da sva ki ro di teq ima {an su da svo jim ra dom obez be di ma kar eg zi sten ci jal ne uslo ve za svo je po tom stvo, a ~i ni mi se da u ovom mo men tu na {a dr à va to vi {e ra di na re ~i ma ne go istin ski – is ti ~e Na de `da Sa ta ri}.

POLITI^ARI U KLIN

Osme si o li ko god se po ru ke srp skih po li ti ~a ra upre za le u ko la op ti mi zma, pe si mi sti~ ka ose }a wa gra |a na ne mo gu se tek ta ko od ba ci ti; na pro tiv, po ka za la su se u ovim vre me ni ma kao pri li~ no ~vr sto uko re we na. Uosta lom, do ma }i pe si mi sti u sta wu su da fra pi ra ju o{tro um nim ana li za ma i ra ci o nal nim uvi di ma, bo qe son di ra ju re al no sta we i na |u gre {ku u sa mo do pa dqi vo sti do bit ni~ kog men ta li te ta. Za wih stvar nost gle da na kroz ru `i ~a ste na o ~a ri ima pri li~ no ne po u- zdan sta tus i vi {e im li ~i na po ku {aj ma ni pu la ci je. U tom smi slu upro se ~e na oce na ne dav nih opi pa pa va wa mo ral nog pul sa na ci je – „«sta bil no lo {e, ali bi }e go re»“ – ni je iz ne na |u ju }a i mo `e

No problemo Po ma lo pa ra dok sal no, ali sta nov ni ci Sr bi je, ka da je svet ra da u pi ta wu, pred wa ~e u op ti mi zmu u re gi o nu, s ob zi rom na to da sva ki tre }i za po sle ni o~e ku je po vi {i cu, a 40 od sto se na da una pre |e wu na po slu, iako je pro {le go di ne na pre do va lo tek pet od sto za po sle nih, po ka za lo je is tra `i va we „In fo stu da”. Uz to, i po red ~i we ni ce da 73 od sto ne za po sle nih is pi ta ni ka mi sli da je ve za naj bit ni ja za do bi ja we po sla, pre ko po lo vi ne wih uve re no je u to da }e do rad nog me sta do }i u na red nih ne ko li ko me se ci. „Ge ne ral no, mi ima mo stav da }e na kra ju ipak sve bi ti do bro. Uosta lom, {ta god da se do go di, ka `e mo: ’Ne ma pro ble ma’, i to su re ~i ko je stran ci ov de pr vo na u ~e”, ko men tar je psi ho lo ga Bi qa ne La jo vi}.

bi ti simp tom otre `we wa, ko je su ~ak ne ki ana li ti ~a ri po hi ta li da na zo vu: sa zre va wem dru {tva spro }u po li ti~ ke eli te. Na i me, pre ma ne dav no ob ja vqe nom is tra ì va wu Ip sos stra te xik mar ke tin ga, agen ci je ko ja po sled wih de se tak go di na iz me se ca u me sec pra ti ras po lo è we gra |a na – sko ro dve tre }i ne ì te qa Sr bi je u 2012. u{lo je s pe si mi sti~ kim o~e ki va wi ma, dr è }i da se ze mqa ne kre }e u do brom prav cu. Ot ka ko je sru {en sta ri, ne de mo krat ski re ìm, ovo je naj lo {i ji re zul tat pred vi |a wa per spek ti ve dr à ve – pre de se tak go di na, u de cem bru 2001, ka da je op ti mi zam kod nas bio na vr hun cu, sve ga 27 od sto qu di je mi sli lo da se ze mqa kre }e u lo {em prav cu, a sa da je, upra vo obr nu to, to pro ce nat onih ko ji sma tra ju da ide u do brom. Pod se ti mo, ono vre me je, ipak, bi lo vre me op {teg qu qa wa si ste ma, na vi ka, pro me na, ali kao da je iz la zak iz jed nog lo {eg sta wa bio sam po se bi do vo qan da qu di ma po ra stu o~e ki va wa od bu du} no sti. I pre ma agen ci ji Me di jum Ga lup, Sr bi ja je pro {le go di ne bi la na {e stom me stu vo de }ih pe si mi sta u sve tu, s tim da je u okru è wu ba ro me tar jo{ ne ga tiv ni ji – BiH je po toj ska li pe ta. Ne ko }e re }i, ni u raz vi je nom sve tu vi {e di plo me Sor bo ne ili Har var da ni su ga ran ci ja za po sao, {to je jo{ va ì lo pre de se tak go di na, a stal no me sto i si gur na pla ta po sta ju mi sle ne ime ni ce. Po put onih da mo è{ da ra di{ ce log ve ka ono {to naj vi {e vo li{ i to za jed nog po slo dav ca. A ~ak i ka da se ~o vek ne ka ko do vu ~e do pen zi je – to vi {e mi ri {e na so ci jal nu po mo}. Za to ni je ~ud no ni {to je na Ga lu po voj li sti pe si mi zma ~ak i jed na do bro sto je }a Austri ja ~e tvr ta (s in dek som - 54%).

c m y

dnevnik

nedeqa12.februar2012.

ZA [TO U SR BI JI DE CA UMI RU OD GLA DI

za ta ji dr `a va, ma li i ne du `ni – Te {ko je raz u me ti za {to maj ke osta vqa ju i za ne ma ri ju be be. Mo gu }e je da je re~ o ne `e qe nim trud no }a ma ili o eko nom skoj be di, ali ni jed no ni dru go ni je do voq no kao oprav da we da bi se de te osta vi lo. Ipak, ni je be ba ne ka kav apa rat na ko ji ima te gran -

ci ju pa ga vra ti te uko li ko ni ste za do voq ni i za in te re so va ni – ja sna je Dra ga na ]o ri}. Ko or di na tor ka si gur nih ku }a i di rek tor ka Sa ve to va li {ta pro tiv na si qa u po ro di ci Ve sna Sta no je vi} ka `e da je ne ve ro vat no da u Sr bi ji u 21. ve ku dvo je de ce za ne ko li ko da na umre od gla di a da ni ko od nad le `nih in sti tu ci ja, pre sve ga cen tri za so ci jal ni rad, ne re a gu ju. – Ovo {to se de si lo u No vom Sa du i Svi lajn cu ni je po sle di ca si ro ma {tva i be de, ve} je to ne bri ga dru {tva za po ro di cu. Cen tri za so ci jal ni rad ima ju oba ve zu da po ja ~a no nad zi ru sve po ro di ce u ko ji ma ima na si qa, za ne ma ri va wa, zlo sta vqa wa ili bi lo ~e ga neo bi~ nog po go to vo ka da su u pi ta wu ma la de ca. Na {i or ga ni jo{ uvek te {ko do no se od lu ku o od u zi ma wu de ce od ro di te qa, pa ~ak i ka da je

to neo p hod no. Po tom pi ta wu smo jo{ da le ko od raz vi je nih ze ma qa po put Nor ve {ke, Dan ske, [ved ske, Ame ri ke... gde se de ca od u zi ma ju ro di te qi ma ~im se pri me ti da ih oni na bi lo ko ji na ~in za ne ma ru ju – oce ni la je Ve sna Sta no je vi}.

U cen tri ma za so ci jal ni rad ob ja {wa va ju da oni ~i ne sve {to je u wi ho voj mo }i, ali da ne mo gu da zna ju {ta se de {a va sa de com u ~e ti ri zi da ako im ne ko na to ne ko ne skre ne pa `wu. Pri to me is ti ~u da ~e sto pro ce ne da de cu tre ba od u ze ti od ro di te qa zbog za ne ma ri va wa, ali da sud po stu pi dru ga ~i je i da se ona vra }a ju oni ma ko ji o wi ma ne }e da vo de bri gu. Upra vo ta kav je bio slu ~aj sa ma lom An |e lom, ko ju je Cen tar za so ci jal ni rad dao na hra ni teq stvo a sud vra tio maj ci ko ja ju je pu sti la da umre od gla di. Vi {i sa vet nik u Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne po li ti ke Dra gan Vu le vi} oce wu je, pak, da je tra gi ~an is hod u No vom Sa du i Svi lajn cu po sle di ca ne sa rad we iz me |u in sti tu ci ja ~i ji je po sao da o to me bri nu, ali i ne pro fe si o na li zma qu di ko ji ra de u so ci jal nim usta no va ma, zdrav stvu, po li ci ji...

– Pro pu sti u ra du cen ta ra za so ci jal ni rad se de {a va ju, ali stvar ne tre ba ge ne ra li zo va ti. Mi ni star stvo je ~ak pod ne lo kri vi~ nu pri ja vu pro tiv so ci jal nog rad ni ka iz Obre nov ca ko ji ni je iz me stio de te iz po ro di ce, a ono je po tom umr lo zbog de hi dra ci je i gla di – ob ja {wa va Vu le vi}. Po da ci go vo re da ni cen tri za so ci jal ni rad ni sud ne vo le da uzi ma ju de cu ro di te qi ma i da se to me pri be ga va sa mo ka da ne ma dru gog iz bo ra. Me |u tim, ~i we ni ca je i to da se u me |u vre me nu, od no sno dok se od lu ka ne do ne se, ni ko od nad le `nih or ga na ne ba vi sud bi nom te de ce. Re ci mo, prak sa je po ka za la da se mno ge maj ke – a pro te kle go di ne ta kvih je bi lo oko 200 – ko je osta ve svo je de te bi lo u po ro di li {tu, par ku, kod kon tej ne ra, na pra gu cr kve... ka sni je pre do mi sle i uzmu de te kod se be, a da na kon to ga ni ko ne pra ti da li one za i sta vo de bri gu ili za ne ma ru ju be bu ko ju su jed nom ve} od ba ci le. A ka ko psi ho lo zi tvr de da de cu naj ~e {}e na pu {ta ju ne zre le oso be, psi hi~ ki po re me }e ne i maj ke za vi sni ce od dro ge ili al ko ho la, on da je sa svim si gur no da je nad wi ma, ka da im se vra ti be ba, po tre ban nad zor sve dok de te ne po ra ste i bu de to li ko sve sno da sa mo mo è da uka è na svoj pro blem. Ina ~e, Za vod za so ci jal nu za {ti tu ne be le ì po seb no osta vqe ne be be, ali se i na osno vu ukup ne sta ti sti ke mo è pri me ti ti da je pro blem sve ve }i, jer broj de ce bez ro di teq skog sta ra wa u Sr bi ji ve} ne ko li ko go di na ra ste. O to me sve do ~e go di {wi iz ve {ta ji o ra du cen ta ra za so ci jal ni rad iz ko jih se vi di da je u 2008. broj tih de voj ~i ca i de ~a ka bio 10.117, sle de }e go di ne je po ras tao na 11.149, a u 2010. go to vo do ma {io broj ku od 12.000. A to me tre ba do da ti i po da tak da je u su do vi ma po kre nu to ~ak 550 zah te va za od u zi ma we de ce od ro di te qa – a za ta kvom me rom se po se è sa mo u si tu a ci ja ma kad je de te po ten ci jal no ili ve} ì vot no ugro è no. n Qubinka Male{evi}

OP TI MI ZMA, NA ROD U PLO ^U PE SI MI ZMA

vi {e ne sta nu ju ov de Ono {to ove ana li ze po ka zu ju je ste po ma ci ma ka EU i ide jom pri kqu ~i va i ma sov no ne po ve re we u po li ti ~a re wa Evro pi. Ta kav za kqu ~ak odo le va i kod nas. Gra |a ni su opi sa li sta we u da qe – 52 po sto is pi ta ni ka bi na re dr à vi op {tim si ro ma {tvom, a op ti - fe ren du mu jo{ uvek gla sa lo za EU (za mi zam po li ti ~a ra im zvu ~i kao ne re - raz li ku od sep tem bra ka da je po sle do al no o~e ki va we ko je je dva da pri kri va wi ho vu ne spo sob nost da po kre nu stva ri s mr tve ta~ ke. Tre ba se sa mo se ti ti pro le to {we kam pa we po di za wa po zi tiv nih op ti mi sti~ kih o~e ki va wa i osme ha na li ci ma mi ni sta ra Cvet ko vi }e ve vla de, ko je su osta le na ni vou mar ke tin {ke po ru ke „sa mo {to ni smo iza {li iz re ce si je“. Uosta lom, sa mo ovla {no pre tra ì va we na Gu glu po ka zu je uz sin tag mu ’Bo ris Ta di} op ti mi sta’ pre ko mi lion (?) od red ni ca. Ina ~e, po seb no su mla di qu di kod nas do bra no pe si mi sti~ ni: 68 po sto wih is ti ~e ne za po sle nost kao naj ve }i pro blem i ve }i nom po tvrd no od go va ra na pi ta we da li bi na pu sti li ze mqu. Za ni mqi vo: iako Ru si ja slo vi za naj ve }eg nam pri ja te qa, ipak ne u po re di vo ra |e è le da odu kod „omra è nih“ Oba me ili Mer ke lo ve... Ka ko i ne bi: na svo joj ko ì ose }a ju naj bo qe da ume sto stva ra wa {an si za no vu ge ne ra ci ju, kod nas ve} vi {e od dva de set go di na sve ma we mo gu da se na da ju ne kom po slu i eg zi sten ci ji. Uosta lom, i pre ma tu ma ~e wu stru~ wa ka Stra te xi ka, op ti mi zam je kod nas od u vek bio u spre zi s po zi tiv nim

Ide ja i prak sa Op tu `be za pe si mi zam su u neo li be ral nim kru go vi ma po sle pa da Ber lin skog zi da ko ri {}e ne za u}ut ki va we le gi tim ne kri ti ke: eko no mi sta Nu ri jel Ru bi ni je du go bio ospo ra van kao pe si mi sta zbog svo jih uà sa va ju }e ta~ nih pred vi |a wa o do la sku glo bal ne fi nan sij ske kri ze jo{ 2006. go di ne. Ru bi ni je va di jag no za zvu ~a la je, na i me, ~ud no po sle Fu ku ja mi nog odu {e vqe wa isto rij skim re zom s po ~et ka de ve de se tih – da su, za pra vo, po sle pro pa sti so vjet ske im pe ri je, svi ide o lo {ki su ko bi iza nas, i da sle di ne po vra tan na pre dak ka uni ver zal nim vred no sti ma. Kao, vi {e ne mo è bi ti ve li kog ra ta, po be di la je ide ja mir nog de mo krat skog raz vo ja dru {ta va na tra di ci ji li be ral nih vred no sti i slo bod nog tr ì {ta. Ali to je bi la sa mo ide o lo {ka flo sku la: dra ma ti~ na svet ska eko nom ska kri za iz 2008. te meq no je to do ve la u pi ta we, sli~ no kao {to se dve de ce ni je pre to ga na is to ku Evro pe pro ve lo ne re al no gle da we na re al so ci ja li zam.

[ted wa stru je ili re strik ci je! Voj vo di ni je dnev na po tro {wa stru je sma we na zbog ob u sta va is po ru ke elek tri~ ne ener gi je in du strij skim po tro {a ~i ma ko ji ne oba vqa ju de lat nost od jav nog zna ~a ja, i to ras te re }e we elek tro e ner get skog si ste ma do pri ne lo je da se sma wi op te re }e we i sa ~u va kon ti nu i tet is po ru ke gra |a ni ma i pri o ri tet nim po tro {a ~i ma. Ipak, Elek tro voj vo di na je po no vo ape lo va la na mak si mal no sma we we po tro {we elek tri~ ne ener gi je na svim me sti ma gde je to mo gu }e. Ka ko je za „Dnev nik” iz ja vio di rek tor ovog pred u ze }a dr Ti ho mir Si mi}, re strik ci ja ne ma u na ja vi, uz

ogra du da o ta kvim me ra ma od lu ku ipak do no si tim EPS-a za pra }e we van red ne si tu a ci je. „Sta we na elek tro e ner get skom si ste mu u Voj vo di ni je sta bil no, bez pre ki da u snab de va wu, uz sa mo ne ko li ko is pa da na ni skom na po nu u po sled wih 24 ~a sa. Ipak, po tre ba za da qom mak si mal nom {ted wom je na pro sto neo p hod na”, re kao nam je dr Si mi}, na po mi wu }i da se za da nas pred vi |a i mo} na ko {a va sa uda ri ma do 15 m/s, {to }e za po sle di cu ima ti do dan to uve }a we ose }a wa hlad no }e, te je va `no da gra |a ni pre du zmu i me re ka ko se ener gi ja ne bi ne po treb no gu bi la. n M. S.

Pri vred ni ci o~e ku ju na kna du {te te Dr `av ni vrh i Elek tro pri vre da Sr bi je pro ce wu ju da su re strik ci je i is kqu ~e wa stru je fir ma ma je di ni na ~in da se od ko lap sa sa ~u va ener get ski si stem u ze mqi i da se osi gu ra snab de va we ce lo kup ne do ma }e pri vre de elek tri~ nom ener gi jom, ali pri vred ni ci ~i je fir me su se na {le na tom spi sku o~e ku ju da im se na dok na di {te ta zbog pre ki da ra da. Pred sed nik Uni je po slo da va ca Sr bi je Ne boj {a Ata nac ko vi} iz ja vio je tako da }e pri vre da ne sum wi vo pre tr pe ti {te tu zbog is kqu ~e wa elek tri~ ne ener gi je, te da se po sta vqa pi ta we ko }e na dok na di ti {te tu fir ma ma i da li }e rad ni ci da pri me pla tu i za pe riod ka da su bi li one mo gu }e ni da ra de. Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne po li ti ke Rad mi la Bu ku mi ro vi}-Ka ti} objasnila je da se raz ma tra ju dve mo gu} no sti ka da je re~ o sta tu su rad ni ka u pred u ze }i ma ko ja ne }e ra di ti zbog is kqu ~e wa stru je. „Naj lak {e je to re {i ti ta ko {to u ro ku od {est me se -

ci po slo dav ci tre ba da na dok na de ovo vre me kad ne }e ra di ti i on da da se rad ni ci ma to nor mal no pla ti, dok bi dru go re {e we bi lo da rad ni ci bu du po sla ti na pla }e no od su stvo, s tim {to bi im se is pla ti lo 60 od sto od wi ho ve pro se~ ne za ra de ostva re ne u po sled wa tri me se ca”, re kla je Bu ku mi ro vi}-Ka ti}. Po sto ji i mo gu} nost, u slu ~a je vi ma gde se pri me wu je ko lek tiv ni ugo vor, i ako je pred vi |e na si tu a ci ja za van red ne okol no sti, da se po stu pi po od red ba ma tog ugo vo ra, uka za la je dràvna sekretarka. Podsetimo, iz EPS-a su upo zo ri li da je po treb no is kqu ~e we ve li kih in du strij skih po tro {a ~a ~i ji rad ni je neo p ho dan za ì vot gra |a na izme|u ostalog i zato {to vi {e ne ma ni ka kvih mo gu} no sti da se po ve }a pro iz vod wa ili da se uve ze stru ja. Pre hram be na in du stri ja, pe ka re, bol ni ce i sve de lat no sti ko je su neo p hod ne za nor mal no funk ci o ni sa we ì vo ta gra |a na ne }e bi ti is kqu ~i va ne.

ga |a ja na se ve ru Ko so va sve ga 46 po sto wih bi lo za ula zak u evrop sku po ro di cu). [ta vi {e, go to vo dve tre }i ne mla dih iz me |u 18 i 29 go di na «“gla sa ju“ za Evro pu, dok ih je tek 28 po sto pro tiv.

Ne ma opa sno sti od le de nih bra na

Ako ni {ta dru go, iz gle da da su mno gi me |u na ma shva ti li da po li ti ka kao de lat nost ne ì vi ni u pro {lo sti ni u bu du} no sti, ve} is kqu ~i vo ov de i sa da. Ili, pre ve de no na je zik zva ni~ nih flo sku la – ne va qa bi ti ni pre te ra no evro skep ti ~an, ni ti pre ve li ki evro en tu zi ja sta, ne go me ri ti svo je iz gle de pre ma ono me ko li ko je evrop skih pra vi la i stan dar da stvar no spro ve de no u ze mqi Sr bi ji, ko li ko je ona stvar no u sta wu da pra ti tren do ve, ne za no se }i se da je pre ko no }i mo gu} ve li ki ma te ri jal ni bo qi tak. A tih pra vi la, stan dar da i tren do va je, na à lost, jo{ uvek pre ma lo. n Reqa Kneèvi}

Na re ka ma u Sr bi ji ne po sto ji opa snost od for mi ra wa le de nih bra na i led ko ji se for mi rao na re ka ma ne tre ba da pla {i gra |a ne, iz ja vio je ju ~e Ta nju gu di rek tor Re pu bli~ ke di rek ci je za vo de Alek san dar Pro da no vi}. Po wegovim re~ima, led ko ji se for mi rao na re ka ma ni je opa san dok ne do |e do ota pa wa, po plav nih ta la sa i po ve }a wa br zi ne pro to ka vo de ko ja je na Du na vu, kao i dru gim re ka ma, za sa da ve o ma ma la. Ka ko je na veo, pro ble ma na re ka ma sa da ne ma, a even tu al ni su mo gu }i tek za 20 da na i to na su `e wi ma i o{trim kri vi na ma re ka. Pro da no vi } je ocenio da bi naj kri ti~ ni je na Du na vu mo glo da bu de kod Si ko lov ca, Daq ske kri vi ne i na

kri vi na ma niz vod no od Apa ti na. On je is ta kao da }e ta da bi ti pri me we ne me re od bra ne od po pla va, na po me nuv {i da je u isto ri ji naj bo qe re zu lta te ima la upo tre ba eks plo zi va, dok bi le do lom ci bi li ko ri {}e ni za usit wa va we san ti le ta, ~i me bi se olak {ao wihov tran sport. Pro da no vi} je ob ja snio da su za for mi ra we le do sta ja uslov iz u zet no ni ske te m pe ra tu re u du `em vre men skom pe ri o du, uka zav {i da je sli~ na si tu i a ci ja na re ka ma u Sr bi ji za be le `e na 1928, od no sno 1929, 1956. i 1984. i 1985. go di ne. Le da ima i na re ka ma u re gi o nu: Du nav je za le |en go to vo ce lim to kom, a u Sr bi ji je plo vid ba na svim plov nim pu te vi ma za bra we na.

Sne `ni na no si u Voj vo di ni Na pod ru~ ju ce le Voj vo di ne du va jak ve tar ko ji pra vi sne `ne na no se do 50 san ti me ta ra, sa op {ti lo je Jav no pred u ze }e „Pu te vi Sr bi je” i is ta klo da su tre nut no svi dr `av ni pu te vi I i II pri o ri te ta na ovom pod ru~ ju pro hod ni. Eki pe pu ta ra su ne pre kid no na te re nu i ra de

na ra{ }i {}a va wu pu te va. JP „Pu te vi Sr bi je” su po no vi li apel u~e sni ci ma u sa o bra }a ju da po seb no bu du opre zni, da ko ri ste zim ske pne u ma ti ke, pri la go de br zi nu uslo vi ma kre ta wa na pu tu i po {tu ju ogra ni ~e wa br zi ne i da na put ne kre }u bez pre ke po tre be.

vonedeqni poku{aj bekstva iz pritvorske jedinice Specijalnog suda u Beogradu u izvedbi dvojice optuènika za najteà krivi~na dela Sretka Kalini}a i @eqka Milovanovi}a, nepravosna`no osu|enih na ~etrdesetogodi{wi zatvor, s jedne strane je ukazao na slabe ta~ke u zatvorskom bezbednosnom sistemu, a s druge potvr|uje u celom svetu notornu ~iwenicu da me|u zatvorenicima uvek ima onih koji kuju planove za bekstvo ili ma{taju o tome. U {iroj javnosti poznata bekstva zatvorenika tokom prve decenije 21. veka, pokazuju da pojedini najlukaviji i najspretniji uspevaju da dosko~e ~ak i ~udima elektronike i sigurnosnim sistemima naj~uvanijih zatvora, protiv kojih kidi{u najrazli~itijim improvizovanim alatkama, te da svoje pustolovine uglavnom planiraju dugo i detaqno, spremni da ugrabe svaku priliku. Pre mesec dana je jedan osu|enik u Japanu pobegao tokom fiskulture u dvori{tu zatvora u Hiro{imi bukvalno u ga}ama, tako {to se, primetiv{i u blizini skelu, muwevito popeo na wu. Potom je skinuv{i zatvoreni~ku ode}u, presko~io pet metara visoku ogradu. Gotovo za neverovati, desio se i obrnut slu~aj u avgustu pro{le godine u Kaliforniji: osu|enika Marvina Lejna A{era, ubrzo nakon izlaska na uslovnu slobodu iz zatvora u Sakramentu, straàri tog zatvora uhapsili su pri poku{aju da se u{uwa nazad u svoju }eliju, preskakawem zatvorske bodqikave ìce visoke dva metra. Vo|a zatvorske straè je tamo{wim medijima preneo A{erove re~i da je „èleo nazad jer ga veù lepe uspomene za zatvor “. Nije poznato da li je jo{ negde eventualno zabeleèn takav slu~aj, me|utim de{ava se da se begunici nakon kra}eg vremena na slobodi, sami vrate da odsluè preostali deo kazne. Pre desetak godina u Srbiji se jedan mladi prestupnik, koji je uspeo da pobegne s izdràvawa kazne iz Okru`nog zatvora u Smederevu, ve} narednog dana posle bekstva u pratwi oca vratio u zatvor. U Srbiji, ina~e, unazad nekoliko godina, statistika Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija beleì konstantno smawewe broja klasi~nih bekstava iz zatvorenih delova zavoda. Na godi{wem nivou je re~ o jednocifrenom broju, obi~no ispod pet slu~ajeva. Portparolka Uprave Zorana Vu~i}evi} kaè za „Dnevnik“ da je broj bekstava procentualno veoma mali u odnosu na ukupnu zatvorsku populaciju, ~ak i ako se ra~unaju takozvana udaqewa iz poloutvorenih i otvorenih blokova kao i nevra}awa s pogodnosti, odnosno sa „slobodnih“ viken-

dnevnik

nedeqa12.februar2012.

U PRIPREMI DVA DOKUMENTARNA 12.000 DEVOJ^ICA

DOK DR@AVE GRADE ZATVORSKE TVR\AVE, OSU\ENICI MA[TAJU O BEKSTVU

Od ru pe u pla fo nu do tu ne la pod ze mqom da ili drugih po zakonu odobrenih dopusta. – Pro{le godine desila su se 4 bekstva iz zatvorenog dela zavoda. Bilo je ukupno 53 udaqewa iz poluotvorenog dela, tokom privo|ewa su se desila 3 bekstva, iz bolnice 4, dok se s tzv. pogodnosti nije vratilo 88 osu|enika, a 15 ih je kasnilo u povratku. U toku 2010. desilo se 8 bekstava iz zatvorenog dela, prilikom privo|ewa 5, bilo je 66 udaqewa iz poluotvorenog dela, dok su dvojica zatvorenika pobegla iz bolnice. Iste godine bilo je 119 slu~ajeva nevra}awa s pogodnosti, a kasnilo je u povratku 76 osu|enika – navodi Vu~i}evi}. U 2009. godini bilo je svega 3 bekstva iz zatvorenog dela zavoda, jo{

dva su se desila tokom privo|ewa, dok su zabele`ena 104 udaqewa iz poluotvorenog dela a 145 osu|enika nije se vratilo s pogodnosti. – Disciplinski postupak s kaznom samice do 15 dana, poja~ani nadzor i gubitak pogodnosti, ukoliko su ih pre bekstva ostvarili, sankcije su koje slede nakon privo|ewa odbeglih osu|enika. Posle svakog incidenata u vezi s bezbednosnim propustima pripadnika Slu`be obezbe|ewa pa i zatvorskih slu`benika, svi za koje je utvr|ena odgovornost dobili su otkaz ili su im izre~ene druge adekvatne disciplinske mere – nagla{ava na{a sagovornica. Nije poznato, bar u javnosti nema podatka o tome, da li se ikad desilo

I helikopter je u igri Naj~uvenije bekstvo u posledwih nekoliko decenija u Evropi, izvedeno je jula 2009. u Belgiji, kad je tamo{wi ~uveni prestupnik A{raf Sekaki pobegao s dvojicom zatvorenika helikopterom iz zatvora u Briù uz pomo} sau~esnika. Naime, pomaga~i spoqa su unajmili helikopter turisti~ke kompanije za panoramsko razgledawe sredwovekovnog Brià, a zatim su pilota primorali da sleti u krug zatvora, gde su u helikopter upala trojica zatvorenika. Sve se desilo za svega nekoliko minuta. U jednom od naj~uvenijih evropskih slu~ajeva glavni protagonista bio je Dra{ko Vukovi}, najnoviji svedok saradnik u procesu protiv odbeglog Darka [ari}a. Vukovi} je bio uhap{en u Danskoj 2007. godine, pri ~emu je kod wega otkriveno 38 kilograma kokaina, a nedugo nakon {to je dospeo iza re{etaka uspeo je da pobegne tako {to ga je, pisali su tamo{wi tabloidi, u momentu kada je prebacivan u zatvor Frederiksund u Kopenhagenu iz policijskih kola otela grupa naoruànih i maskiranih mu{karaca. Pre tri meseca je iz zatvora u Atini ~etiri zatvorenika poku{alo da pobegne tako {to su uzeli 28 talaca, ali su se posle vi{e~asovne drame ipak predali i oslobodili nesre}ne qude – me|u kojima je bilo ~uvara i ~lanova porodice koji su do{li u posetu zatvorenicima. U leto 2011, tako|e u Gr~koj, trojica osu|enika naj~uvanijeg zatvora Koridalos poku{ali su bekstvo tako {to su iskopali 10 metara dug tunel ispod zida, ali su ih ~uvari otkrili i spre~ili bekstvo.

bekstvo neke osu|enice iz jedinog ènskog zatvora u Poàrevcu. Ina~e, od po~etka 21. veka u Srbiji su ostala najupe~atqivija tri slu~aja bekstva iz zatvora. Prvi u decembru 2001, kad su ~etvorica zatvorenika za bekstvo iz sremskomitrova~ke kaznione iskopali tunel duga~ak ~ak 21 metar. U maju 2007. su iz zatvora u â~ku dvojica pritvorenika uspela da pobegnu kroz rupu na plafonu u zatvorskom toaletu, a u oktobru iste godine su iz pritvorskog odeqewa u Vr{cu pobegla osmorica zatvorenika, tako {to su izvalili re{etke na prozoru sobe u kojoj su bili sme{teni. Srpski zatvori se ubrajaju u najbezbednije u ovom delu Evrope, a malobrojni begunci uglavnom brzo budu uhva}eni. Od 2000-te godine naovamo, kad je re~ o najpoznatijim slu~ajevima bekstava iz srpskih zatvora, zanimqivo je da su se uglavnom de{avala tokom zimskih meseci. U prvoj polovini pro{le decenije rekorder po bekstvima bio je Rumun Konstantin Koùkar zvani Kostel, koji je dva puta beào iz ~uvene sremskomitrova~ke kaznione, a potom i iz pritvora u Vr{cu. Za prvo bekstvo iz zatvora u Sremskoj Mitovici napravio je improvizovane merdevine od povezanih metli, uz koje se uspentrao i presko~io zatvorski bedem, a i drugi put je no}u nekakako uspeo da se popne na zid i umakne, dok je posle hap{ewa na podru~ju Banata, iz pritvora u Vr{cu pobegao prokopav{i zid ispod svoje }elije. U februaru 2003, ~etvorica zatvorenika su pobegla iz zatvora u Somboru, tako {to su uspeli da improvizovanim metalnim alatom koji su napravili od delova zatvorskog kreveta, probiju rupu u zidu. Pre devet godina je iz zatvora u Uìcu jedan robija{ spektakularno pobegao tako {to su mu pomaga~i spoqa, iz susedne zgrade, dobacili konopac kroz prozor, uz koji se potom uspentrao na slobodu, na kratko. Po~etkom januara 2002, trojica osu|enika su pobegla iz }elije na prvom spratu zatvora u [apcu, tako {to su se domogli nekakve ‘|avoqe ìce‘, za koju je u to vreme i{la reklama i na televiziji, a kada su uspeli da preseku zatvorske re{etke, uz pomo} povezanih ~ara{ava su se spustili niz zid zatvora. n Jaska Jakovqevi}

Dama gla vu o woj su nedavno nazvane ulice u Beogradu, Kozarskoj Dubici i Gradi{ki, dok je u Bawa Luci i Zagrebu taj predlog jo{ u proceduri. Srpsko narodno ve}e iz Hrvatske ustanovilo je plaketu za humanitarni rad koja nosi weno ime, a Sinod Srpske pravoslavne crkve pro{le godine joj je posthumno dodelio Orden carice Milice. Bezmalo {est decenija je bilo potrebno da Diani Budisavqevi} bude odato priznawe za spasavawe 12.000 srpske dece iz usta{kih logora tokom Drugog svetskog rata. Iz krajwe nerazumqivog razloga, o wenoj plemenitosti, ali i velikoj odva`nosti, nakon rata znao je samo uzak krug istori~ara, dok je {ira javnost o woj saznala tek 2003. godine, kada je zahvaquju}i Dianinoj unuci Sowi Sabo hrvatski Dràvni arhiv objavio wene dnevni~ke zabele{ke . „Sva su moja djeca jo{ ìva, ali, dok smo stigli do stanice za dezinfekciju, troje mi ih je umrlo. Me|u wima jedan ve}i, lijepi mom~i}. I u dva druga vagona bilo je mrtvih: stra{na optu`ba protiv Hitlera, koji je oduzeo majke; protiv usta{a, koji èle da uni{te djecu jednog naroda.”, zapisala je 14. juna 1942. u svom dnevniku kada joj je bilo ponu|eno da zbrine konvoj od 350 Srba, od ~ega je bilo dve tre}ine dece toliko iscrpqene da „nisu bila upotrebqiva za rad”. U protivnom, svi bi sa èlezni~ke stanice bili vra}eni u Jasenovac. Ro|ena je u porodici Obekser u Insbruku, u tada{noj Austro-Ugarskoj, 1891. U Zagreb se seli nakon udaje za Julija Budisavqevi}a, Srbina iz Like, kojeg istorija pamti i po tome {to je na zagreba~kom Medicinskom fakultetu osnovao Kliniku za hirurgiju. Tokom tridesetih se oboje aktivno ukqu~uju u dru{tveni ìvot zagreba~ke elite, pa Diana od 1941. ta poznanstva po~iwe nesebi~no da koristi, ba{ kao i svoje austrijsko poreklo. U jesen 1941. godine, kada saznaje za stradawa srpske dece i èna u usta{kim logorima Lobograd, Stara Gradi{ka, Jablanac i Mlaka, sa grupom saradnika organizuje „Akciju Diane Budisavqevi}”. Skupqa hranu, ode}u, lekove, izvla~i i zbrivawava decu, te skupqa novac za brigu o wima. Uz dnevni~ke bele{ke, sve vreme je i pedantno vodila dokumentaciju koja je trebalo da omogu}i ponovno spajawe dece s roditeqima. Nakon rata Diana je bilo primorana da kompletnu arhivu preda novim vlastima i iz wenog dnevnika se vidi koliko je bila àlosna {to joj nije bilo omogu}eno da zavr{i svoj ìvotni pro- Mnogi od onih koji su pomogli

STARIH SVE VI[E, POMO]I SVE MAWE

Da le ko smo od alarma ko ji ì vot zna ~i ibirski uslovi koji poangaòvawa, poput odlaska u apostvu. A kada se ima u vidu procena sledwih dana vladaju u ceteku ili prodavnicu, ve} o podrda najmawe pet odsto starijih ima loj zemqi, jo{ vi{e su po{ci koja ~esto moè da zna~i tanpotrebu za pomo}i u ku}i, dolazi tencirali pitawe pomo}i najugroku liniju izme|u ìvota i smrti. se do podatka da samo na uèm podènijim delovima populacije. U Zahvaquju}i savremenoj tehnoloru~ju vojvo|anske prestonice ìvi situaciji kada svaki izlazak po nagiji, dovoqno je, naime, da wihovi oko 1.500 potencijalnih korisnika mirnice moè da zna~i upalu plukorisnici pritisnu dugme (alarm te usluge. }a ili prelom ruke, noge ili kuka, koji im je uvek na dohvat ruke) biIstina, u Novom Sadu postoji bolesnim i starim qudima koji lo da se radi o padu s kreveta ili tradicija otvorenih oblika zaìve sami svaka pomo} je dragocezdravstvenoj krizi: volonterima {tite starih lica, ali bez obzira na. Nekada se to svodilo na oslase na taj na~in pali znak za uzbunu, na ~iwenicu da je stawe boqe nego wawe na kom{iu mawe razvijenim opluk, ali po{to je {tinama, i daqe je broj U situaciji kada svaki izlazak po ìvot u stanovima korisnika usluga ku}ne odavno potisnuo nege i pomo}i mali u odnamirnice moè da zna~i upalu plu}a ili t r a d i c i o n a l n e prelom ruke, bolesnim i starim qudima koji nosu na potrebe – proce“dobrosusedske odne su, naime, da svega oko ìve sami svaka pomo} je dragocena nose” koji su pod500 starijih osoba ima razumevali i zajedpomo} od razli~itih ni~ko ispijawe kafe, ali i priskana koji po pravilu reaguju u roku slu`bi u gradu. Zapravo, starije kawe u pomo} kada to zatreba, komod nekoliko minuta. osobe kada do|u u situaciju da im {iluk vi{e nije jaka siguracija. Naàlost, kod nas ovakva usluzatreba nega, porodice ~esto smeVaqda smo i zbog toga sve ~e{}e ga, ne samo u Novom Sadu nego i u {taju u Dom za stare. Me|utim, kasvedoci slu~ajeva kada obi~an pad celoj Srbiji, ne postoji, iako bi paciteti tih institucija su ogras kreveta zavr{i fatalno, jer je bila od velike koristi. Stanovni- ni~eni. A nesporno je da u mnogim telefon ostao predaleko. {tvo u na{oj zemqi spada me|u naj- slu~ajevima, institucionalizaciKod na{ih zapadnih suseda ve} starije na svetu – {estina populaja starih osoba moè da se odgodi duè vreme deluje nevladina orgacije prema{ila je 65. godinu. Uz to, pruàwem neophodne pomo}i i u nizacija koja najugroènijim grarezultati posledweg popisa sta- ku}nim uslovima. |anima, prevashodno starim i tenovni{tva potvrdili su da svaka U Vojvodini deluje i nekoliko {ko bolesnim, nudi svojevrsnu svaka peta osoba ìvi sama, a svaka organizacija koje se brinu o stahitnu pomo} u ku}i. Pri tome, ne druga stara osoba u sama~kom ili rim osobama. Tako, na primer, radi se samo o klasi~nim vidovima vi{e~lanom stara~kom doma}in- Ekumenska humanitarna organiza-

cija ima program podr{ke starom i osiroma{enom sloju stanovni{tva u okviru Dijakonijskog centara. U programu joj je da pruà pomo} ku}ne nege, prawa i su{ewa ve{a – pomo} preko Centra “Marta” i kroz mreù dijakonijskih grupa. Ku}na nega je u ovoj NVO nastala profesionalizacijom projekta “Duga - most me|u generacijama”, gde se volonteri trude da poboq{aju kvalitet ìvota starih, izolovanih i osoba s invaliditetom kroz organizovanu pomo} profesionalnog osobqa (negovateqica, medicinskih sestara i socijalnih radnika) i volontera. Timovi za ku}nu negu su aktivni u Novom Sadu, Pivnicama, Kisa~u i Subotici. Oni idu u ku}ne posete, pruàju prakti~nu pomo} u ku}i i osnovnu zdravstvenu pomo}, neguju i savetuju, daju psihosocijalnu podr{ku i materijalnu pomo}. Starim osobama i socijalnim slu~ajevima peru ve{ uz minimalnu participaciju za jedno ma{insko prawe. Broj korisnika varira, a lane je to bilo u 55 porodica, od ~ega 23 stara~kih doma}instava. Naj~e{}e su u pitawu stara i iznemogla lica kojima pomaù volonteri – po pozivu odlaze po ve{, a

onda korisniku vra}aju oprane stvari. Dijakonijske grupe funkcioni{u u Novom Sadu i oko 30 mesta u Vojvodini, a osnovane su pri crkvenim op{tinama. îne ih volonteri (od 5 do 15 ~lanova) koji pruàju razne vrste usluga naj~e{}e starim i bolesnim osobama. Volonteri su obi~no stru~no osposobqene penzionerke i penzioneri koji redovno pose}uju ~lanove svoje zajednice, pruàju}i im psihosocijalnu i duhovnu podr{ku, elementarnu pomo} u ku}i, kao i medicinske usluge: mere nivo {e}era u krvi i krvni pritisak. Ove usluge se tako|e pruàju i u mesnim zajednicama. I Gradski odbor Crvenog krsta Novi Sad, ima programe namewene starijim osobama. Volonteri Crvenog krsta s na usluzi starijim osobama: odràvaju higijenu stana, obu}e, posteqine, odevnih predmeta, zagrevaju prostorije i pla}aju ra~une, idu u nabavku, druè se i prate svoje {ti}enike u {etwu, idu s wima do lekara… Program

obuhvata preko 200 korisnika iz tri dela grada i prigradskih naseqa – Ka}a i Kisa~a. Radno vreme se odre|uje u zavisnosti od potreba korisnika, i prema dogovoru korisnika s volonterom. Od toga zavisi i dinamika pruàwa usluga. Karitas dekanat u Novom Sadu obeleìo je lane deset godina rada ku}ne nege i pomo}i u ku}i. Me|utim, u ovoj organizaciji priznaju da sada imaju velike probleme da odrè nivo programa i aktivnosti, jer je prestala finansijska podr{ka Karitasa Nema~ke, tako da je najteè pribaviti novac za pla}awe profesionalaca. Ina~e, podaci koje smo dobili od NSHC vi{e su nego ilustrativni: pomo} su najvi{e traìle te{ko pokretne starije osobe, a nekoliko ih je bilo potpuno nepokretno. Po polnoj strukturi, ~ak ~etiri petine su ène, a po starosnoj strukturi, gotovo polovina korisnika ima vi{e od 80 godina, dok su ostali izme|u {este i osme decenije ìvota. n Qiqana Nato{evi}

FILMA O DIANI BUDISAVQEVI] - @ENI KOJA JE SPASILA I DE^AKA IZ USTA[KIH LOGORA

iz Insbruka nije pognula je kat. Ak ci ju spa sa va wa ma lih lo go ra {a, ko ju je gla vom pla ti lo je da na est we nih sa rad ni ka, Di a na vi {e ni kad ni je po me nu la; vra ti la se u rod ni In sbruk gde je pot pu no za bo ra vqe na umr la 1978. go di ne. Na kon uli ca i post hum nih pri zna wa, u jo{ jed noj na me ri da se is pra vi ne prav da pre ma Di a ni Bu di sa vqe vi}, bi }e odr àn i ko me mo ra tiv ni skup u In sbru ku, po ~et kom idu }eg me se ca, ina ~e pr vi od ka ko je Di a na pre mi nu la. Isto vre me no, we no ple me ni to de lo te ma je i dva do ku men tar na fil ma, ko ja se pa ra lel no pri pre ma ju u Za gre bu i Be o gra du. Uz, ka ko sa zna je mo, po dr {ku ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a i pred sed ni ka Hr vat ske Ive Jo si po vi }a, u Be o gra du te ku pri pre me za po ~e tak sni ma wa do ku men tar nog fil ma „Sr ce od svi le i ~e li ka” u re ì ji De ja na @iv ko vi }a i u pro duk ci ji Evro a tlant ske in ci ja ti ve. Is tra ì va~ ki deo pro je kat po ve ren je no vi na ri ma „Ju tar weg li sta” Sla vi ci Lu ki} i Dra gu He dlu, te no vi na ru za gre ba~ kih „No vo sti” De ja nu Ko ù lu. Ko ùl za na{ list ka è da is tra ì va~ ki deo ob u hva ta „ko pa we” po ar hi va ma, te po tra gu za pre ì ve lom „Di a ni nom de com”, kao naj a u ten ti~ ni jim sve do ci ma we nog he roj skog pod vi ga. – Ni je bi lo la ko, ali smo ipak us pe li da pro na |e mo i raz go va ra mo sa qu di ma ko ji su iz be gli smrt u lo go ri ma za hva qu ju }i Di a ni Bu di sa vqe vi} – is ti ~e Ko ùl. – Usred sre di li smo se na to ka ko je taj me ha ni zam spa sa va -

spasavawu srpske dece i sami su stradali

nedeqa12.februar2012.

c m y

dnevnik

Diana Budisavqevi}: umrla je zaboravqena 1978.

wa funk ci o ni sao i ko su bi li qu di ko ji su joj u to me po ma ga li. Na {a na me ra je da u fil mu po ka è mo i to da je u ak ci ji spa sa va wa u~e stvo va lo i pu no Hr va ta, ~ak i qu di iz sa mog usta {kog re ì ma, ko ji su za pra vo bi li pred rat ni ka dar ko je je rat za te kao na me sti ma unu tar ra znih mi ni star sta va. Dru gi film „Di a ni na li sta”, s o~i tom alu zi jom u na slo vu na Spil ber go vu „[in dle ro vu li stu” – pod se }a wa ra di, Oskar [in dler je film ski oma` za slu ìo za spa sa va we 1.200 Je vre ja to kom Dru gog svet skog ra ta – pri pre ma ju re di teq ka Da na Bu di sa vqe vi} i we na sa rad ni ca Mi qen ka ô ge qa. One su za svoj pro je kat, ko ji bi tre ba lo da bu de za vr {en do 2014, u kon ku ren ci ji 129 dru gih pro je ka ta ne dav no do bi le glav nu na gra du na EAVE European Producers Workshop. – Sud bi ni Di a ne Bu di sa vqe vi} mo è se pri }i iz raz li ~i tih uglo va, a mi smo se opre de li le za in tim ni pri stup, pri ~u o woj i we nim sa rad ni ci ma, pri ~u o gra |an skoj hra bro sti – ka è Da na Bu di sa vqe vi}, ko ja i po red rod bin skih ve za sa po ro di com Di a ni nog mu à, Ju li ja, o Di a ni do sko ra ni je ni {ta zna la. Di a na je bi la è na, na po mi we Da na, ko ja je mo gla pro na }i broj na oprav da wa da po gne gla vu. – U to vre me ve} je bi la ba ka. Za vre me usta {kog re ì ma bi la je su pru ga jed nog Sr bi na, a u kra woj li ni ji bi la je stran ki wa ko ja je sla bo go vo ri la hr vat ski – ka è re di teq ka fil ma „Di a ni na li sta”. – Upr kos sve mu, bi la je sprem na da ugro zi sop stve ni ì vot, i ì vo te qu di ko je je vo le la ka ko bi po mo gla dru gi ma. Ta we na sud bi na je upra vo ono {to è li mo da po ka è mo. n Denis Kolunyija

ZEMAQSKI DANI TEKU

Ne ma vi {e pi lu la za smi re we

i la je ona stu dent ska re vo lu ci o nar na 1968. go di ne, otac me je vo dio u bi o skop „Zve zda“ na ju go slo ven sku pre mi je ru De Mi lo vih „De set bo` jih za po ve sti“ i ni sam se mno go oba zi rao na ra{ ~u pa ne i raz vi ka ne stu den te ~i je zah te ve ni ka ko ni sam raz u meo i ba{ mi je dra go {to te wi ho ve ne mu {te bu da la {ti ne ni u sle de }ih 44 go di ne ni ko na sve tu ni je ni shva tio, ni ob ja snio. Ta ta je ku po vao sve no ve „Pro sve ti ne“ ro ma ne i ja sam ih ~i tao re dom, a tog le ta ~i ni mi se vi {e ne go ikad, od strep we da se ta mo u tom ve li kom No vom Sa du ni slu ~aj no ne obru kam pred go spod skom de com kad kre nem u Zmaj Jo vi nu gim na zi ju. I jo{ se se }am ka ko sam – ona ko od ra stao na par ti zan skoj lek ti ri, pri ~a ma par ti zan ka ma i „Pin ki je vi deo Ti ta“ – zi nuo od ~u da na po ~et ku jed nog obim nog ~e {kog ro ma na, ko jeg ne }u za bo ra vi ti ni ka da: Se de li smo u kr~ mi „Port Ar tur“ i Be wo re ~e: „I ta ko se re vo lu ci ja od la `e na neo d re |e no vre me.“; „Pa da“, re koh ja i otvo rih jo{ jed nu fla {u pi va. „Iz teh ni~ kih raz lo ga, zar ne?“; „Da, iz teh ni~ kih raz lo ga. Na {i ne ma ju do voq no oru` ja, ni hra bro sti, a ima jo{ do sta i Ne ma ca!“ Da, dra gi mo ji, bio je to ro man „Ku ka vi ce“ Jo ze fa [kvo rec kog, a vre me rad we je bi lo pr vih ne de qu da na 1945. Pa je sad vaq da ma lo ja sni je za {to je [kvo rec ki de ce ni ja ma ~e kao da se we go vi ro ma ni sem na srp skom ob ja ve i na we go vom ma ter wem je zi ku; „Bas sak so fon“ je ka snio 16, „Oklop ni ba ta qon“ 20 go di na, a pi sac se ne ka ko ipak na {ao i u Ka na di, gde je pro {log me se ca ti ho umro, u 89. go di ni. A sa mo ko ji dan ka sni je, isto u 89. go di ni, oti {la je i naj ve }a poq ska pe sni ki wa Vi sla va [im bor ska, po sled wa pi lu la za smi re we, jo{ jed na No be lov ka ko ju je moj pri ja teq Pe tru Kr du {tam pao u KOV-u pre ne go {to je tu naj ve }u svet sku na gra du i do bi la. I Kr du je oti {ao jo{ la ne, za Pr vi maj, a ni ko je vaq da ne bi ta ko o`a lio. Mo `da ni sam poq ski pred sed nik Bro ni slav Ko mo rov ski, ko ji ju je ono mad na jed nom var {av skom gro bqu is pra tio, pa ni wen li~ ni se kre tar i

iz vr {i lac we nog te sta men ta Mi hal Ru {i nek, ko ji se i u po smrt nom go vo ru, nad otvo re nim gro bom, div no, ne `no, set no na {a lio kad je kon sta to vao da bi ona, da mo è da vi di ovo li ku ma su qu di ko ji su do {li da se od we opro ste, po do zre va la da su to sve qu di ko ji su tu slu ~aj no za sta li, idu }i na ne ku utak mi cu. I ta ko je oti {la Vi sla va [im bor ska, ve li ka da ma poq ske po e zi je, ili, ka ko je No be lov ko mi tet na zvao, „Mo cart po e zi je è na ko ja je spo ji la ele gan ci ju je zi ka sa è sti nom Be to ve na”. Iz vr {i o ci No be lo vog te sta men ta da kle ta ko, a ja bih je na zvao dru ga ~i je: oti {la je po sled wa pi lu la za smi re we za ko ju ni su nad le `ne far ma ci ja i (bio)he mi ja, a ja te dve na u~ ne di sci pli ne uvek u mi sli ma po re dim sa fa bri ka ma otro va. Pa {to da ne po re dim: ni su li te dve - a da nas za i sta fun da men tal ne na u ke – mla |e ~ak i od na {ih naj va `ni jih sa vre me ni ka. Re ci mo od Mi lo {a Cr -

wan skog ko ji je ro |en 1893. i Ive An dri }a go di nu da na sta ri jeg? One sve tu do ne dav no, do kra ja 19. ve ka, pa mal te ne i do Pr vog svet skog ra ta ni su ni po sto ja le, qu di su se le ~i li trav ka ma, ra zno ra znim smi qem i bo si qem, „na qu tu ra nu – qu tu tra vu“, a he mi ja se vi {e ba vi la ba ru tom i ubi ja wi ma ne go le ko vi ma, kao {to se i sam Al fred No bel, ute me qi teq naj va `ni jih svet skih na gra da od fi zi o lo gi je do kwi `ev no sti – obo ga tio kao tvo rac di na mi ta. Ali su tu na gra du do bi ja le i ne `ne pe sni ki we, pra ve pi lu le za smi re we, ko je su u rva wu sa

naj ve }im od svih jo{ neo bja {we nih po ja va, sa fe no me nom vre me na, zna le da opi {u, tj. ope va ju i TRI NAJ NE O BI^ NI JE RE Î: Ka da iz go va ram re~ Bu du} nost, pr vi slog ve} od la zi u pro {lost./ Ka da iz go va ram re~ Ti {i na, na ru {a vam je./ Ka da iz go va ram re~ Nis ta, stva ram ne {to {to se ne sme {ta u bi lo ka kvo ne po sto ja we. Zna la je i po li ti ~a ri ma da se na sme je: „Ako ti se usni vlast/ ne iz la zi ne de qu da na iz usta.“ Zna la je i svo je me sto, i ulo gu, i {ta joj je u ovom sve tu za pa lo da ra di. Ta ko se jed nom u pe smi NE SMO TRE NOST iz vi wa va la: „Ju ~e sam se u ko smo su lo {e po ne la./Pro ì ve la sam dan i no} ne pi ta ju }i za bi lo {ta,/ ne ~u de }i se ni ~e mu. Oba vqa la sam sva ko dnev ne du `no sti, /kao da je to sve, {to sam bi la du `na./Udah, iz dah, ko rak po ko rak, oba ve ze, /ali bez mi sli ko ja se è da qe/ od iz la ska iz ku }e i po vrat ka ku }i. Svet se mo è pri ma ti kao su ma nu ti svet, /a ja ga tre ti ram sa mo kao ne {to za sva ko dnev nu upo tre bu./ Ni ka kvih – ka ko – i zbog ~e ga – i ot kud tu – i {ta }e po red to li kih ì vih de ta qa. Bi la sam kao ek ser od ve} plit ko uku can u zid/ ili (ov de mi po re |e we ne do sta je)./ Pro me ne su sle di le jed na za dru gom/ ~ak u ogra ni ~e nom po qu trep ta ja. Za mla |im sto lom, ru ka mla |a za dan/ na la zio se ju ~e ra {wi dru ga ~i je se ~en hleb./ Obla ci kao ni kad do tad i ki {a kao ni kad do tad,/jer je pa da la dru ga ~i jim ka pi ma.“ Eto, to je tre nu tak kad te pe sni ki wa pro sto na te ra da po mi sli{ da se svet ne mo è sa mo opi sa ti ne go i ceo – na pi sa ti. Svet ka kav-god-ho }e{, jer je on sva kom dru ga ~i ji, ako se slo ì mo da je le po ta ve} u oku po sma tra ~a. A mo è se pod gre ja ti i na da, ta „naj ve }a za vod ni ca ~o ve ~an stva“ (M. Cr wan ski). Kao u onoj pe smi o jed noj sli ci Ver me ra van Del fta. Ma ka kvoj pe smi, re~ je o pra vom pe sni~ kom ma ni fe stu: Sve dok ona è na u Kra qev skom mu ze ju / u na sli ka noj ti {i ni i usred sre |e no sti / iz da na u dan si pa / mle ko iz bo ka la u ~i ni ju, / svet ne za slu ù je / smak sve ta. n \or|e Randeq

INTERVJU NEDEQE

MA RI NA FRA TU CAN, NO VI NAR KA

Vlast nas tretira kao maloumne a è da je ak tu el na emi si ja „Ra dar“ osmi {qe na od mah na kon pret hod ne „Tu, sa svim bli zu“, ko ja se ta ko |e ba vi la evrop skim in te gra ci ja ma i re gi o nom. „To me ja ko in te re su je, ì ve la sam tu, mo ri me, mu ~i to {to se de si lo. Hte li smo da ura di mo do ku men tar no-is tra ì va~ ki emi si ju, pred lo ì la sam ime „ra dar“, jer on me ri br zi nu, kon tro li {e i za u sta vqa po mah ni ta le. Su per je eki pa do {la, Alek san dar Re qi}, Dra gan Gmi zi} i ko le ge sa fa kul te ta. Do bro smo ko ti ra ni, po seb nu pa `wu po sve }u je mo Voj vo di ni, ko ja je naj vi {e re gi o nal no ori jen ti sa na u Sr bi ji. Be o grad je ma lo u~a u ren“, go vo ri nam ko le gi ni ca Ma ri na Fra tu can, s ko jom br zo se ci ra mo eho ju bi le ja 150 go di na Srp skog na rod nog po zo ri {ta. „Dra go mi je bi lo {to po sto ji to li ko, is pra ti la sam, ali ni je bi lo do voq no re kla me. Ka da bi pi ta li gra |a ne {ta je bi lo pro {le go di ne, mo `da ni su sve sni ni oni ko ji idu u po zo ri {te. Re kla ma je za ta ji la, mo ra la je bi ti agre siv ni ja. Re al no, u de fan zi vi su. Ne ka èm da Eg zit tre ba da vo di Ste ri ji no po zor je, ali ka da je to ra dio bi lo je pu no mla dih, za ni mqi vih pred sta va, a sve zbog do bre kam pa we. Eg zit ima mno ge ma ne, ne mo ra mo za la zi ti u to, ali SNP-u je neo p hod na no vi ja va ri jan ta re klam nog pri stu pa. Mo è mo pri ~a ti o to me da je kul tu ra ne {to ~i me po je di nac pu ni ba te ri je, i da je sve stan to ga, ali u eri in ter ne ta kul tur ni rad ni ci ne bi sme li da se ustru ~a va ju da po vu ku za ru kav svo je kon zu met ne“. Op ko qe ni te mom, pod se ti li smo sa go vor ni cu da je ret ko ru `na zgra da po zo ri {ta do bi la dru {tvo: ho tel ko ji se, ka ko zva ni~ no sto ji, estet ski se nad gra |u je na te a tar. – Gra do na ~el nik mi je pre kju ~e re kao, pri ~a ju }i o ar hi tek tu ri: „No vi Sad je sli ~an Be ~u, jer je za pad no e vrop ska kul tu ra, kao i gra |e vi ne...“ ali ov de sva ka dru ga - tre }a {tr ~i i iz gle da ka ko ho }e. Kao No vo sa |an ku ko ja pu no ho da, uà sno me ner vi ra ju ne u jed na ~e ne re kla me na zgra da ma. Ali svi se prav da ju da je sva ki pro blem na sle |en.  Gde {kri pi u na sto ja wi ma Sr bi je da se ra to si qa bre me na na sle |a? – [kri pi u uta qi va wu: Pr vo su osta li ne ki iz pret hod nih vre me na, pa su no vi bi li {i ro ko gru di i do {li bli zu wih, svi de lo im se. Ko rup ci ja je na sva kom ko ra ku, ti me ni – ja te bi. Ako ho }e mo na pred ka EU to mo ra mo re gu li sa ti. Mo ra }e mo.  Mo `da se za to sve ~e {}e po mi wu 90’, jer ma tri ca ni je pro me we na? – No vi qu di ni su hte li da me wa ju ma tri cu jer je do bro raz ra |e na. Ne }u da ka è mo da su svi ta kvi, ali ret ki pri me ri ni su vi dqi vi. Oni {to ih je sra mo ta. I sad, kad do |u iz bo ri ima }e mo ozbi qan pro blem: vlast je za br qa la, a ovi ko ji bi zbog tih br qo ti na mo gli da do |u na vlast – {ta nam osta je s wi ma? âk i da ho }e u Evro pu, kao {to tvr de, ne bih è le la da me oni vo de.  Di le ma: ma we zlo ili be li li sti }i? – Go sto va la mi je u „Ra da ru“ Sr bi jan ka Tu raj li}, slu {a la sam i pri ja te qa Te o fi la Pan ~i }a i stvar no sam se za mi sli la. Pr vi put stvar no ne bih da iza |em na iz bo re. Ra dim po li ti~ ki an ga ò van po sao, sve sna sam sve ta oko se be. Da ne iza |em, da me bri ga, da iza |em i dam glas ko me ne bih, a opet, be li li sti} do no si oni ma ko je ne è lim. Pi ta la sam Sr bi jan ku, ka è da nam to omo gu }a va da do dir ne mo dno. Ta da }e mo mo ra ti kre nu ti go re. A ja sam mi sli la da smo hi qa du pu ta do dir nu li dno, tu je moj pro blem (smeh). Ne znam, ve ro vat no }u ne {to za o kru ì ti, vi de }u.  Ko so vo – ti zna{ da je car go? – Ko so vom se do sta ba vim. Svi me op tu ù ju da sam iz daj nik, a me ni je bi lo ào kad se Ju go sla vi ja ras pa la, jer je ze mqa u ko joj ì vim po sta la ma wa. Ako ode Ko so vo, bi }e jo{ ma wa. Ali qu di mo ji, bi la sam ~e sto ta mo, to je dru gi svet. Dru ga va lu ta, za sta va, ca ri na, pe ~at, ni ~i ja ze mqa. Na

Sa vre me no, bez po li ti ke Pret hod na go {}a „In ter vjua ne de qe“, di rek tor ka ba le ta SNP–a Oli ve ra Ko va ~e vi} Cr wan ski, pi ta la je „na ne vi |e no“ Ma ri nu Fra tu can – {ta bi vo le la da gle da u po zo ri {tu? – Ne ku dra mu, krat ku, efekt nu, da ne tra je dva sa ta u dva ~i na, da bu de sa vre me na, ali ne mo ra u se bi ima ti po li ti~ ki mo me nat. Di rek tan je zik mi pri ja vi {e od onog iz pro {lih vre me na, iz me |u sta rog te a tra i no vog – bi ram no vi. se ve ru je kon flikt, a dru gi gra ni~ ni pre la zi ra de nor mal no. Ta dr `a va ima svo je in sti tu ci je ko je sam po se ti la, o ~e mu mi pri ~a mo?! Ovi na {i to zna ju do bro. Kad je ono mad Ta di} re kao „i Ko so vo i EU“, kao gra |an ka i no vi nar ka sam sta la i re kla: ovo ne mo `e za jed no! Od vu klo nas je to od kan di da tu re za EU, a mi sad po no vo ima mo „i Ko so vo i EU“ i ja to ne mo gu da raz u mem. Vlast nas tre ti ra kao ma lo um ne.  Pre ti li su ti du gi niz go di na zbog in si sti ra wa da se su o ~i mo s ne de li ma? – Sa da ma we ne go ra ni je. Ima to me se dam go di na, uglav nom su mi zvo ni li za srp sku no vu go di nu, a i sa da – li ko vi mi ne {to do ba ce. Ve }i broj qu -

di zna da su se zlo ~i ni de si li, isto ta ko mno go wih to ne gi ra. Imam pro ble ma i sa stu den ti ma, bu de boj no po qe u u~i o ni ci. A vlast kao sa Ko so vom, ni je ja sno i gla sno re kla {ta se do go di lo, ma da je sva {ta pot pi sa la i iz vi wa va la se.  Usko sta ra na~ ka ma ni pu la ci ja? – Da, opet taj 6. ok to bar ko ji se ni je de sio. Tad je tre ba lo re }i {ta je bi lo. Ako smo us pe li da se pri vo li mo za taj rat, no va vlast je za rad dis kon ti nu i te ta sa Mi lo {e vi }e vim re ì mom mo ra la kre nu ti dru gu pri ~u pre ko me di ja. Lu stra ci ja, pa da qe...  Na pad na Hr va te u No vom Sa du je po ka zao da re ci pro ci te tom zlo ~i na i da qe prav da mo no va di vqa wa? – Gro zno. Sre bre ni ca, Vu ko var... uvek ne ko „ali“, za one ko ji ne }e da po ~i ste pr vo svo je dvo ri {te. Zlo ~i ne ni su ~i ni li oni, ali su ~i we ni u wi ho vo ime. Tek on da, ~i stog obra za, mo è mo di rekt no po le mi sa ti za {to se „Olu ja“ ne gi ra ili sla vi. Dru ga ~i je }e nas svet gle da ti, olak {a }e mo ì vot svo joj de ci.  „Ra dar“ je go vo rio o po li ci ji, ko ja je od zlo ~in ca po sta la `r tva? – Ima ju oreol zlo ~in ca iz 90’, a da nas ih je dr à va is tu ri la kao pr ve, u od bra ni ne ~e ga {to je sa ma tre ba la da ura di u pro te klih 12 go di na. Da pro me ni si stem. Kad je do go re lo do nok ti ju, on da po li ci ja bra ni dr à vu od fru stra ci ja, ne iz ì vqe no sti i po di vqa lih hor mo na hu li ga na, ko ji ne zna ju gde }e i {ta }e. @ao mi je qu di, odu na za da tak pa ih lu dak ubi je.  Za o kru ì pri ~u o Dru {tve nom cen tru, upa du u ka sar nu i iz ba ci va wu? – Ne znam {ta bi grad iz gu bio da je otvo re no stao iza tih mla dih qu di i po dr ào ih.  Du {ko Bog da no vi} re ~e da je ne ko ve ro vat no ja ko ner vo zan, jer mu se oku pi ra ka pa ri sna imo vi na? – On je u Po slov nom pro sto ru, mo `da ima ne ke in for ma ci je ko je ne mam (smeh). Ako je ta ko, tu ne ma ve li ke raz li ke iz me |u in te re sa ko ji nam je na me tan 90-ih. Ne ka èm da vlast vo di u rat, ali su u in te re snom smi slu isti. Pa re su kqu~, sa mo su on da gi nu li za wih, a sa da gi nu za iz bo re.  Me di ji u Sr bi ji? – U ja ko su lo {em po lo à ju. Fi nan sij ski de va sti ra ni i kao ta kvi ne po pu la ran iz bor pro fe si je mla dih. Pod lo `ni su ma ni pu la ci ji, u stra hu za sit nu pla tu. Kad bih mo ra la stu den ti ma da sa ve tu jem da bu du no vi na ri, mo gla bih: zbog qu ba vi pre ma pro fe si ji, mog ent zu i ja zma i ela na, ali ra -

ci o nal no, da }e iz dr à va ti po ro di cu i ra di ti po ko dek si ma pro fe si je – te {ko da bih sta la iza tih re ~i.  Po sta de cen zu ra auto cen zu ra? – Ne }e qu di da se do vo de u ne pri jat ne si tu a ci je. Kao da je pro pi sa no {ta se sme, a {ta ne. Zna se ko dr ì ko ji me dij, {ta je ko pla tio ko me. Ne sme te uda ri ti ve li ke ogla {i va ~e iako ima ju pu te ra na gla vi. Mo ra mo na }i na ~in ka da }e mo i ka ko ne {to re }i, ima ti do ka ze. Ko so vo je, na pri mer, za me ne pri vat no dru ga dr à va, ali po {to wu ni je pri zna la na {a dr à va, kad sam pi sa la o to me hte la sam da bu dem fer pre ma svi ma, pa i oni ma ko ji to ne vi de, ili im ni je omo gu }e no da vi de. Sva ka re~ je bi ra na i to ni je auto cen zu ra, ve} eti ka.  Svi zna mo ~i ji su me di ji, a naj ve }i pro blem je vla sni~ ka struk tu ra?! – Te {ko je cr no na be lo na pi sa ti ko je vla snik. Dr à vu kri vim, po sto je za ko ni, mo ra sve bi ti tran spa rent no. Za to se na dam EU, ne jer }e nam te }i med i mle ko, ne go jer }e mno ge stva ri pro sto mo ra ti da se ure de u svim obla sti ma, pa i me dij skoj. Na }i }e se i tu ru pi ce, ali ne }e bi ti ru pe ti na.  Da li si se pre je la te ni skih lop ti ca ovih da na? – Uvek mi je to bi lo gro zno. Dra go mi je {to je \o ko vi} ta ko do bar, ali mi je sme {no ka da ce la Sr bi ja shva ti to kao svoj uspeh.  Na ci ja se si ste mat ski in fan ti li zu je? – Na rav no. Ni sam sport ski tip i ne mam taj ko lek tiv ni duh, ali spor ti sti su to ura di li pre sve ga zbog se be. Od li~ no je {to su do ne li ovoj ze mqi me da qe, ali ta kav fa na ti zam... Ako to qu di ma ~i ni za do voq stvo – ne ka se ra du ju, ali for si ra we tih in for ma ci ja od vla ~i pa `wu od kon kret nih pro ble ma s ko ji ma se su o ~a va mo: pra zan ta wir pen zi o ne ra, le ko va ko jih ne ma...  Ne za bo ra vi sneg... – Da, ovaj sneg?! î ta vi dnev ni ci su po sve }e ni sne gu, ne ve ro vat no. Kod Da ni ce Vu ~i ni} u „je dan na je dan“ je re ~e no da se to o~e ki va lo jo{ 2010. i da se mo glo ra di ti na to me. To ni je iz ne na da, od mo tor nih san ki do dih to va wa pro zo ra, sva ko je mo gao ura di ti ne {to.  Pro fe si o nal ni stra ho vi i na de? – Ne bo jim se, iako sam pro {la sva {ta. A na da... Zna{, uà sno sam za do voq na po slom ko jim se ba vim i na dam se da }e ovi ko ji iza |u sa fa kul te ta uì va ti bar 80 po sto ko li ko i ja. Da ra de sa à rom. n Igor Mihaqevi}

dnevnik

nedeqa12.februar2012.

[ O R O M

Led Ka ko je mo gu }e da je taj na rod op stao bez fri ì de ra, da se ne po kva ri ni on ni hra na. Le po, bi li su vred ni ji, pro mu }ur ni ji i kan da mal ko sve sni ji ne go da nas Kad god je le da bi lo sa mo zi mi a naj lad ni je le ti bi lo je u bu na ru. Ni je on dak bi lo ni le do ma ta ni fri ì de ra ni za mr zi va ~a, ko ji }e o~in kad ni stru je ni je svug di bi lo. On dak se stru ja pla }a la po si ja li ca ma, tol ko si ja li ca pu ta tol ko no va ca i to je bio ra ~un za stru ju. I on dak su po sto ja la ~e tir go di {wa do ba, mlo go ja sni ja neg ova na {a, da na {wa. Kad je bi lo zi ma, bi lo je lad no od po ~et ka do kra ja, pro le }e kad do |e i kad za kre ke }u à be po ~i wa la je se tva, le ti je bi la è tva i vru }i na, a s je se ni je ve} tre bo ne ki ogr ta~. Ka ko je mo gu }e da je taj na rod op stao bez fri ì de ra, da se ne po kva ri ni on ni hra na. Le po, bi li su vred ni ji, pro mu }ur ni ji i kan da mal ko sve sni ji ne go da nas. Pr vo, ni je bi lo pa {te ta, vir {le, pa ri ze ra i te ma ~i je ’ra ne {to je qu di ma pro da je du. Sva ka ku }a je ima la za li he za se be i da im jo{ mal ko osta ne, ako us tre ba. Aj de mo re dom, od tra pa da kre ne mo. Tu ru pu su ko pa li di god u kraj avli je, da ne sme ta kad se okre }u ko la i da ke re tu da ne idu a i da bu de na su vom, di ne ide vo da. E, on dak u wu me tu mal ko pe ska i pe pe la i ze le ni kol ko mi sle da }e im do no ve tre ba ti. Na fi lu ju trap ko tor tu, red jed nog, pa red dru gog, po kri ju ze mqom i osta ve. On dak kad us tre ba, mal ko pr stom pro xa ra ju i na pi pa ju {ta im tre ba za su pu. Ve ~i ti kriv ci u lo {im tra po vi ma kad us fa li par ~e sa ne ke ze le ni su bi le à be. Na vek su wih op tu ì va li da je du ze len a one ni kri ve ni du `ne. Na ron ce ni ko sum wo ni je, a oni su ko lo vo di li. U to do ba je bi lo ve ro va we da ko ubi je à bu umre }e mu ma ti,

INTERVJU NEDEQE

B O R O M

pa su ta ko op sta le i à be i na {e ma te re, stra da la je je di no ze len za su pu. Al i to na ~e to se mal ko op se ~e pa ni kom ni {ta, mal ko se gun |a lo al se ni je ra to va lo neg se pe va lo: „{an ga re po, ti ne ra ste{ le po, do le tan ka a go re {i ro ka“. Dok jo{ tra je zi ma mi sli lo se i na to pli je da ne, da se sa ~u va me so i sla ni na kad bu de pa ra daj za. Ono iz sa la mu re je bi lo u pu {ni ci pa po sle na pro ma ji, da se luf ti ra i su {i a pe ~e we i ~var ke su za li va li u mast i ni je bi lo je da da }e im na {ko di ti ako i mal ko oto pli. E, kad ve} ugre je za pra vo, sve {to mo è da se po kva ri spu {ta li su u bu nar, ta mo je na vek bi la de be la i jed na ka la do vi na i mu ve ni kad ni su tu da zu ja le. Sla do le xi je su u sred zi me mi sli li na sla do led. Bi lo je sla do le da i on dak kad ni je bi lo ni re kla ma, ni na grad nih iga ra, ni fri ì de ra u sva kom du }a nu. Sla do led se u to do ba jeo na dva na ~i na: s je zi kom i s ka {i kom, ako je ko god ba{ ta ko teo. Za sla do led je tre bo led. Zi mi su ga do vo zi li u avli ju i ~u va li dok ga ne po tro {e. Sla do le xi je su ima le u avli ji ko ne ki ve li ki trap, al ne za ze len ve} za led. Zva li su ih raz li ~i to, ne ko le da re, ne ko le de wa ~e, le de ni ce... Sve su bi le iste, uko pa ne u ze mqu do kro va, de be lo op {i ve ne i po kri ve ne tr skom. Do le je bi lo pu no san ti le da, ured no po sla ga nih. Kad po re |a ju je dan red, po kri ju ga sla mom, pa od go re kre nu no vi i ta ko do vr~ ka. Led su do vo zi li s ka na la il ne ke ba re bli zu se la, ka ko je gde ve} bi lo. Sku pi se na rod, upreg nu u ne kol ko so ni ca ko we, po ne su si ki re, te ste re, ve li ke mer de vi ne, ko ju ~a kqu i da sku, da ne pro pad nu a po la li tre po red ko ~i ja {a da se mal ko ugre ju i ajd po led za sla do led. I ka sa pi su isto ta ko ra di li i ti wi ni fri ì de ri su se pu ni li le dom sa stra ne i la di li dok se led ne oto pi. On dak maj stor po {qe {e gr ta u le da ru da si ki ri com na ce pa le da i opet da na pu ni oko fri ì de ra. Vred ni su kad god bi li {e gr ti pa su

sti gli i maj sto ri ci da po mog nu, zi mi su ce pa li ugaq i dr va, ~i sti li sneg, ra ni li go lu bo ve, na mi ri va li u {ta li. Bi lo je i ta ki ko ji su mal ko i maj sto ri cu na mi ri li, al o tom se ni je di va ni lo. Ta mo di ni su se kli i va di li led, to ci qa la se de ~ur li ja. Sva ko je se bi pra vio kli zaq ke. Par ~e da {~i ce i jed na il dve ì ce od do le, mal ko ka na pa i pru ti} da se za teg nu na ba kan xe i ~or ku qe - sli ~u ge su bi le sprem ne. Oni ma we ve {ti ji su ima li i à àw, de bqi prut s ek se rom. On dak su so tim ek se rom lak {e

te ra li ~or ku qe i ma we pa da li, s oba dve no ge su sto ja li na le du a sa `a `wom se od gu ri va li o led, ona ko izmed’ no gu, da ne gu be rav no te `u. Ko ni je imo bli zu ni jen dek ni ka nal, taj je pra vio to ci qar ku. Pri dve ~e di god ukraj i na rav nom po li ju kar kan ti vo de i do uju tro bu de led sa mo ta ki. On dak ga sva ko ve ~e na go je s jo{ ko jom kan tom vo de i su tra ima du ceo dan da ga po li ra ju, ne ko s |o no vi ma, ne ko tu rom a bi lo je i no se va ode ra nih, al to br zo pro |e. Bi lo je lad no pa ni ko ni je dre ko, di bi na lad no }i dre ka li. Glav na obu }a za zi mu su bi le gu me ne ~i zme i de be le ~a ra pe. Te gu me ne

ba{ i ni su bi le za to ci qar ku, al ko je imo one Ju go pla sti ki ne tom je i tri de set me te ri bi lo krat ko. Te su bi le s ma we gu me i bo qe su se to ci qa le, se tio me je moj dru gar Ba ta iz Mi tro vi ce, ne ki dan kad smo di va ni li o zi mi. Ori la se de ~i ja gra ja od fru {tu ka do ru~ ka i oma po sle ru~ ka sve dok se ne smrk ne. Po sle ru~ ka bu de da ko god i oèd ni. Na o pa ko da je ne ko no sio vo du, em bi smr zla em bi mu se dru ga de ca ru ga la, kod tol ko sne ga i le da da no si vo du ako bu de è dan. Ko oèd ni, ot kr ja ne ku kli cu (le de ni cu) i oto pi je u usti ma i po je de mal ko sne ga. Svi su u to do ba ima li kraj ni ke al ni ko bo lo vo i ka {qo ni je ako pi je {ta go| lad no. De cu smo po kva ri li tek po sle, kad je be li lu kac po ~o da smr di a da ne mi ri {i, kad je sla ni na iza {la iz mo de i kad su mo du u{le vir {le i po ~e le da nam na u{i iz la ze. Srem ci ni kad ni su da li da se vi no s vo dom kva ri. Ni su ni kad ni zdra vo ù ri li kad sed nu di god, za to ni led u vi no ni kad me }a li ni su, oto pio bi se pa bi bi lo isto ko i da su si pa li lad ne vo de. E, ima moj dru gar @i ka u ôr ta nov ci ma jed nu ople te nu sta kle nu po su du s du plim zi dom. U jed nu su kad god me }a li led, a u dru gu {to ide oko le da si pa li Srem ci vi no, kad su ba{ te li da bu de mal ko lad ni je il da ne si la ze svak’ ~as u po drum. Pra ve Srem ~i ne ni su ni iz la zi li iz po dru ma, da ne dan gu be i da se ne gre je vi no. Ide nam Sre te ni je, ni je jo{ mlo go od zi me osta lo, sa mo je ka sno po ~e la. Na o pa ko da je po ~e la kad tre ba, o~ li bi svi u o~in jo{ za Dva jest de ve ti, tol ko ima mo i ogre va i re zer ve. Kan da da ti in ten dan ti il ne ma du {ko le il su be ga li od {ko le kad su nam ~i ta li onu po u ku o cvr~ ku i mra vu. Sa mo uda ra du u tam bu re i pra vi du to ci qar ke. Ej, otkad ni sam ~uo onaj be }a rac: „Kva si ma la, pra vi to ci qar ku, ako pad ne(m) gr di }u ti maj ku“. Vi dim ka ko se ~u va du ovi na {i in ten dan ti da se ko god ne na to ci qa, em ima du ko `we |o no ve na tan kim ci pe la ma em su im obra zi de be li ko |on, kad o{i nu di god na kli za vom le ti li bi da qe neg u Ju go pla sti ki nim ~i zma ma. n Bora Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Pr {ti, pr {ti be la sta za

ad vam je drago da me vidite u ovoj na{oj zaba~enoj Mesnoj zajedn’ci naseqenog mesta seoskog tipa, a kad sam od ove moje crkavice kupovao yip na lizing i {urwajino ime, onda ste me olajavali. Pogon na sva ~etir’ to~ka, visoki klirens, grejana sedi{ta, GPS i antirefleks stakla za tih pi{qivih {ezdesetak hiqada evra su vam smetala sve dok nije zagudilo i snegom pokrilo breg da svako poka`e trag svoj i „mi{elinki“ svojih. Sad kad je zapao sneg do pojasa, drago vam je {to ve} godinama unazad neposrednim opa`awem izu~avam kako se napredni svet bori sa snegom, ledom, lavinama, uticajem „~ivasa“ na koordinaciju pokreta i ostalim kijametom u visokim Alpima. Pa kakve bi nam ulice bile danas da ja ju~e nisam mukotrpno u~io o naprednom uklawawu snega u skladu sa evropskom regulativom sa trotoara, po nekim zabitima kao {to su Sent Moric, Davos ili Kicbil. Opet biste se hvatali lopate prvo levom pa onda tek desnom rukom, ili biste mje{te ko`nih navla~ili vunene rukavice. O kapama da ne pri~am! Dakle, sneg... Ovakav kijamet i muku narodnu ne pamtim od pro{log Cel am Zea, kad me je {ofer @ivko zavrnuo, pa na slu`benoj „insigniji“ ostavio radijalke umesto zimskih „gudjir“ guma. Umal’ da mi izborna baza ostane bez vizionara, tj. mene, pa sam posle tog dvonedeqnog studijskog putovawa morao tri meseca da potro{im na istragu koji je to insajderski, a

opet opozicioni terorista iz gepeka izvadio komplet lanaca ne bi’l mene i onu prpo{nu Radu iz dru{tvenih delatnosti surduknuo u neku austrijsku vukojebinsku provaliju. Ali... {ta je bilo, bilo je, nisam ja zlopamtilo i sada se treba okrenuti aktuelnim problemima i pomo}i ovom na{em prostodu{nom i ~estitom narodu da izbore na Svetoga \ur|a do~eka bez poledice i u hladnim stani{tima. Znam ja da mnogi kukaju, ali ako su dobro slu{ali na onom na{em strana~kom tim-bildingu

smislu je raspisan i hitni javni poziv za nabavku pet tona voska za tretirawe skija, jer ima pojedinaca u socijalnoj potrebi koji umesto motornih sanki koriste „langlauf“ daske „atomik“. Iskoristio sam tu priliku i da pozovem na hitnu predestinaciju svih raspolo`ivih qudskih potencijala u svakom pojedina~nom doma}instvu na ra{~i{}avawe snega sa trotoara. Nema potrebe da peglerajka, ba{tovan i dadiqa zazjavaju po ceo dan, nego lepo br’te moj lopate u {ake, pa na sve` vazduh i – da ih

Ne ka stra na~ ki pod mla dak osmi sli ne ku on lajn igri cu u ko joj se pra ve vir tu el ne pr ti ne i sa ku pqa ju bo do vi, pa ko se kroz sne `ne na no se pro bi je pr vi do Grad ske upra ve, bi }e na pro le }e uvr {ten na iz bor nu li stu „Kopaoni~ka {kola liderstva“, morali bi da budu svesni fakta da samo najsposobnijima svaki problem predstavqa izazov i priliku da dokaù svoje organizatorske sposobnosti, a ne te{ko}u i izgovor za kukumavku. Tako ni ja ~asa nisam ~asio, ve} sam se smesta, a po mi{qewu mog Gradskog odbora izuzetno uspe{no, uhvatio u ko{tac s ovom sloènom meteo-situacijom, koriste}i pri tome sve raspoloìve resurse u smislu sredstava javnog priop{tavawa. Uputio sam apel mojim dragim prijateqima, da re~em sugra|anima, da {to hitnije promene uqe u motornim sankama, jer to ho}e i da zariba ako je viskozitet uqa u motoru slab. U tom

Bog vidi. [tedwa na energentima pod obavezno. Pa ne mora{ u ovakvoj situaciji bremenitoj problemima da ugroàva{ stabilnost energetskog sistema dràve, ej bre DR@AVE, samo zato {to ti je te{ko da se odrekne{ bazena i finske saune na minus dvae’s i pet. Sa~ekaj dva-tri dana, strpi se da se malo elektro-stabilizujemo, pa ga opet napurwaj na {esticu. Pa je’s ti ~uo za socijalno odgovorno pona{awe!? [ire slojeve na{eg stanovni{tva treba pod hitno, a opet edukativno, uputiti da koristi ne{to kalori~nije namirnice, jer se na ovakvom minusu ne moè ìveti samo od morskih plodova i sli~nih andrmoqa. Zlatiborska

jagwetina, wegu{ki pr{ut, sjeni~ki sir i dalmatinski crwak, to je na{ odgovor na klimatske promene i udarna pesnica u borbi protiv iznenadnih napadaja op{te fizi~ke slabosti, drhtavice i smrzavawa u lovu. Ili koordinacijama [taba zimske slu`be u Titovoj vili, svejedno. Briga za starije i nemo}ne mi je ina~e amin u o~ena{u, pa smo u tom smislu svakom penzionerskom doma}instvu dodelili po jednu plasti~nu lopatu za sneg, kako na{i najstariji sugra|ani ne bi dangubili kad idu u redove pred bankama zarad pemzije, nego lepo gurkaju sneg ispred sebe i tako kroz jednu zdravu aktivnost koja im reguli{e hipertenziju i termoregulaciju, o~as posla ra{~iste celu varo{. Tamo gde ovog socijalnog sloja ima u mawem obimu, anga`ovati na{ strana~ki podmladak, kojem smo ionako preko projekta „Pr{ti, pr{ti, bela staza i bogaza“ upravo za ovakve eventualije namenili nekoliko miliona iz gradskog buyeta. Pa, {to smo ih slali na zlatiborske edukacije, ako ne da priteknu u pomo} kad je to najneophodnije. Neka osmisle neku onlajn igricu u kojoj se prave virtuelne prtine i sakupqaju bodovi, pa ko se kroz sne`ne nanose probije prvi do Gradske uprave, bi}e na prole}e uvr{ten na izbornu listu. n Aleksa pl. Adetovi}

Vlast nas kao mal a è da je ak tu el na emi si ja „Ra dar“ osmi {qe na od mah na kon pret hod ne „Tu, sa svim bli zu“, ko ja se ta ko |e ba vi la evrop skim in te gra ci ja ma i re gi o nom. „To me ja ko in te re su je, ì ve la sam tu, mo ri me, mu ~i to {to se de si lo. Hte li smo da ura di mo do ku men tar no-is tra ì va~ ki emi si ju, pred lo ì la sam ime „ra dar“, jer on me ri br zi nu, kon tro li {e i za u sta vqa po mah ni ta le. Su per je eki pa do {la, Alek san dar Re qi}, Dra gan Gmi zi} i ko le ge sa fa kul te ta. Do bro smo ko ti ra ni, po seb nu pa `wu po sve }u je mo Voj vo di ni, ko ja je naj vi {e re gi o nal no ori jen ti sa na u Sr bi ji. Be o grad je ma lo u~a u ren“, go vo ri nam ko le gi ni ca Ma ri na Fra tu can, s ko jom br zo se ci ra mo eho ju bi le ja 150 go di na Srp skog na rod nog po zo ri {ta. „Dra go mi je bi lo {to po sto ji to li ko, is pra ti la sam, ali ni je bi lo do voq no re kla me. Ka da bi pi ta li gra |a ne {ta je bi lo pro {le go di ne, mo `da ni su sve sni ni oni ko ji idu u po zo ri {te. Re kla ma je za ta ji la, mo ra la je bi ti agre siv ni ja. Re al no, u de fan zi vi su. Ne ka èm da Eg zit tre ba da vo di Ste ri ji no po zor je, ali ka da je to ra dio bi lo je pu no mla dih, za ni mqi vih pred sta va, a sve zbog do bre kam pa we. Eg zit ima mno ge ma ne, ne mo ra mo za la zi ti u to, ali SNP-u je neo p hod na no vi ja va ri jan ta re klam nog pri stu pa. Mo è mo pri ~a ti o to me da je kul tu ra ne {to ~i me po je di nac pu ni ba te ri je, i da je sve stan to ga, ali u eri in ter ne ta kul tur ni rad ni ci ne bi sme li da se ustru ~a va ju da po vu ku za ru kav svo je kon zu met ne“. Op ko qe ni te mom, pod se ti li smo sa go vor ni cu da je ret ko ru `na zgra da po zo ri {ta do bi la dru {tvo: ho tel ko ji se, ka ko zva ni~ no sto ji, estet ski se nad gra |u je na te a tar. – Gra do na ~el nik mi je pre kju ~e re kao, pri ~a ju }i o ar hi tek tu ri: „No vi Sad je sli ~an Be ~u, jer je za pad no e vrop ska kul tu ra, kao i gra |e vi ne...“ ali ov de sva ka dru ga - tre }a {tr ~i i iz gle da ka ko ho }e. Kao No vo sa |an ku ko ja pu no ho da, uà sno me ner vi ra ju ne u jed na ~e ne re kla me na zgra da ma. Ali svi se prav da ju da je sva ki pro blem na sle |en.  Gde {kri pi u na sto ja wi ma Sr bi je da se ra to si qa bre me na na sle |a? – [kri pi u uta qi va wu: Pr vo su osta li ne ki iz pret hod nih vre me na, pa su no vi bi li {i ro ko gru di i do {li bli zu wih, svi de lo im se. Ko rup ci ja je na sva kom ko ra ku, ti me ni – ja te bi. Ako ho }e mo na pred ka EU to mo ra mo re gu li sa ti. Mo ra }e mo.  Mo `da se za to sve ~e {}e po mi wu 90’, jer ma tri ca ni je pro me we na? – No vi qu di ni su hte li da me wa ju ma tri cu jer je do bro raz ra |e na. Ne }u da ka è mo da su svi ta kvi, ali ret ki pri me ri ni su vi dqi vi. Oni {to ih je sra mo ta. I sad, kad do |u iz bo ri ima }e mo ozbi qan pro blem: vlast je za br qa la, a ovi ko ji bi zbog tih br qo ti na mo gli da do |u na vlast – {ta nam osta je s wi ma? âk i da ho }e u Evro pu, kao {to tvr de, ne bih è le la da me oni vo de.  Di le ma: ma we zlo ili be li li sti }i? – Go sto va la mi je u „Ra da ru“ Sr bi jan ka Tu raj li}, slu {a la sam i pri ja te qa Te o fi la Pan ~i }a i stvar no sam se za mi sli la. Pr vi put stvar no ne bih da iza |em na iz bo re. Ra dim po li ti~ ki an ga ò van po sao, sve sna sam sve ta oko se be. Da ne iza |em, da me bri ga, da iza |em i dam glas ko me ne bih, a opet, be li li sti} do no si oni ma ko je ne è lim. Pi ta la sam Sr bi jan ku, ka è da nam to omo gu }a va da do dir ne mo dno. Ta da }e mo mo ra ti kre nu ti go re. A ja sam mi sli la da smo hi qa du pu ta do dir nu li dno, tu je moj pro blem (smeh). Ne znam, ve ro vat no }u ne {to za o kru ì ti, vi de }u.  Ko so vo – ti zna{ da je car go? – Ko so vom se do sta ba vim. Svi me op tu ù ju da sam iz daj nik, a me ni je bi lo ào kad se Ju go sla vi ja ras pa la, jer je ze mqa u ko joj ì vim po sta la ma wa. Ako ode Ko so vo, bi }e jo{ ma wa. Ali qu di mo ji, bi la sam ~e sto ta mo, to je dru gi svet. Dru ga va lu ta, za sta va, ca ri na, pe ~at, ni ~i ja ze mqa. Na

di zna da su se zlo ~i ni wih to ne gi ra. Imam pr bu de boj no po qe u u~i o ni vom, ni je ja sno i gla sno ma da je sva {ta pot pi sa la  Usko sta ra na~ ka ma – Da, opet taj 6. ok to ba je tre ba lo re }i {ta je bi pri vo li mo za taj rat, no v ti nu i te ta sa Mi lo {e vi kre nu ti dru gu pri ~u pre k da qe...  Na pad na Hr va te u N da re ci pro ci te tom zl mo no va di vqa wa? – Gro zno. Sre bre ni ca „ali“, za one ko ji ne }e da ri {te. Zlo ~i ne ni su ~i n wi ho vo ime. Tek on da, ~i rekt no po le mi sa ti za {t sla vi. Dru ga ~i je }e nas sv ì vot svo joj de ci.  „Ra dar“ je go vo rio zlo ~in ca po sta la `r tv – Ima ju oreol zlo ~in c à va is tu ri la kao pr ve, sa ma tre ba la da ura di u pro me ni si stem. Kad je do po li ci ja bra ni dr à vu o vqe no sti i po di vqa lih ne zna ju gde }e i {ta }e. @ da tak pa ih lu dak ubi je.  Za o kru ì pri ~u o upa du u ka sar nu i iz ba c – Ne znam {ta bi grad stao iza tih mla dih qu di  Du {ko Bog da no vi} vat no ja ko ner vo zan, je ri sna imo vi na? – On je u Po slov nom pr in for ma ci je ko je ne mam ne ma ve li ke raz li ke iz m na me tan 90-ih. Ne ka èm su u in te re snom smi slu i su on da gi nu li za wih, a s  Me di ji u Sr bi ji? – U ja ko su lo {em po lo sti ra ni i kao ta kvi ne po je mla dih. Pod lo `ni su m sit nu pla tu. Kad bih mo r tu jem da bu du no vi na ri, pre ma pro fe si ji, mog ent

dnevnik

nedeqa12.februar2012.

MA RI NA FRA TU CAN, NO VI NAR KA

s tretira loumne

NAOPA^KE

o `a ju. Fi nan sij ski de va o pu la ran iz bor pro fe si ma ni pu la ci ji, u stra hu za ra la stu den ti ma da sa ve mo gla bih: zbog qu ba vi t zu i ja zma i ela na, ali ra -

 Mi ni stru po li ci je ne da |a vo Mi ra.

ro sto ru, mo `da ima ne ke m (smeh). Ako je ta ko, tu me |u in te re sa ko ji nam je m da vlast vo di u rat, ali isti. Pa re su kqu~, sa mo sa da gi nu za iz bo re.

 Si tu a ci ja ni je ru `i ~a sta na Pin ku, ali je ste na jav nom ser vi su.

o Dru {tve nom cen tru, ci va wu? d iz gu bio da je otvo re no i i po dr `ao ih. } re ~e da je ne ko ve ro er mu se oku pi ra ka pa -

 Ko dr `i re ket jed nom ru kom, ser vi ra isti nu iz dru ge ru ke.

o o po li ci ji, ko ja je od va? ca iz 90’, a da nas ih je dr u od bra ni ne ~e ga {to je pro te klih 12 go di na. Da o go re lo do nok ti ju, on da od fru stra ci ja, ne iz `i hor mo na hu li ga na, ko ji @ao mi je qu di, odu na za -

e de no do ba, pre ne ki dan. Ume sto da gla vi wam po kon ti nen tu I dok sam ta ko, za va qen na pra vo u glom ka na beu s ple te nim na slo Sre mu, be lom kao sneg, sre |u jem ovih da na u Ka wo nu (uli ca ni ma od ra ta na – ko jeg nam je ge stom ka fan skog vi te {tva ustu pio Pe tra Drap {i na) kr kqa nac u dik ta fo nu s po sled wih {ih ti so li sta i stal ni gost “Pro bu sa”, pre {av {i za dru gi sto – dok sam, u Car skom gra du, za tr pan go mi la ma gren land skog sne ga, me |u le de - da kle, slu `be no ka fe ni sao za tim sta kle nim sto lom (s dik ta fo nom nim ba jo ne ti ma i ka men du ska ma. Slu {am “gla so ve po red pu ta”, slu - me |u pr sti ma), sa du bro va~ kom go spar kom i srem sko mi tro va~ kom {am qu de ko ji su mi us put po mo gli na te re nu, a nig de ih ne ma u mo - snaj kom, Ma ri jom Ba sa ri} Gla vi no vi}, ras pri ~an sa da mom po red jim pri ~a ma. Slu ~aj ni pro la zni ci. Do bri an |e li re por ta è. sta kle nog zi da s tra ka sim, pa stel nim za ve sa ma ge o me trij skog re I pre mo ta vam film: go spo din u kre ta wu po red pro zo ra sa {a ka ma sto ra na, s po gle dom na smr znu ti pe sak sav ske pla è i na mut nu go non {a lant no s pre da do po la za vu ~e nim u xe po ve bra on skih pan ta lo - lo ti wu pri o ba qa, s ne kim cr nim ~o ve kom ko ji je se be {e tao po red na, na gra di mo ga i ti tu li {i mo ve li kim slo vom, ka ko i pri li ~i slu - vo de, i s klu pa ma kao sa skulp tu ra ma po red re ke, od je da red ula zi u ~aj noj si tu a ci ji u ko joj smo se su sre li tog pre po dne va na @it nom tr - re sto ran (za me ne neo ~e ki va no) i se da s na ma è na iz ra zi te gra |an gu: We go vo ve li ~an stvo Slu ~aj ni pro la znik! Za kop ~an je u sklad noj ske po ja ve i ma ni ra, go spo |a u{u {ka na u kra qev sko-pla voj jak ni s bra on skoj kom bi na ci ji sport ske jak ne i ne ko li ko odev nih slo je va, pla vim {e tland xem pe rom i svi le nom ma ra mom ve za nom oko vra ta re lak si ran u pa ti ka ma i za {ti }en sve tlo si vom {tri ka nom ka pom s na ~vor: So wa Ko we vi}, ar hi tek ta kon zer va tor u pen zi ji, Ma ri ji mr ko-bra on skom kru `nom tra kom iz nad ja ~ih ar ka da ob ra slih ~u pa - na pri ja te qi ca. vim obr va ma. Pri bli à va mi se iz prav ca âk ma ko ve “For tu ne”, ni Pri ~am sa Ba sa ri }e vom (zbog we sam ov de) i tek po vre me no raz me {ta ne slu te }i, i ce lom svo jom po ja vom, po lu o smeh nu tom gri ma som, nim po ne ku re~ i sa go spo |om So wom. Pa, ta ko, sa zna jem: da je rad ni la ko }om spo rog, pa ipak od lu~ nog ho da te ri to ri jom ko ja je, ne ma sum - vek “kon zer vi ra la” u Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re; da je “iz we, we go va sva ko dnev na pe {a~ ka ru ta, taj ~o vek mi po ru ~u je da je, na - dr à la” za to {to je vo le la svo ju pro fe si ju; da su joj nu di li da pre |e po kon, svo vre me ovog sve ta we go vo, da je sva ka ko u do ko li ci, i da }e u dru ge slu `be, ali to So wa ni je hte la, jer “ne ma te pla te na ko ju bi mu sva ka ko pri ja ti da po pri ~a sa auto rom ne pri zna te Te o ri je slu ~aj - pre {la”, a da se li {i stru~ nih eskur zi ja po Evro pi, ko je je ne ka da, nog pro la zni ka. I on da, s no gu, ko rak po ko rak po red pro zo ra, sa zna jem da je go spo di no vo ime Vla di mir Kli su ri}, da je ma lo ~as iza {ao iz obli `we ku }e, od no sno iz wi ho vog mu {kog “klu ba”, pen zi o ner skog svra ti {ta u ko jem se u pre po dnev nim i ve ~er wim mo men ti ma, sva kog da na, “sa sta ju dru ga ri”, ta mo gde tro u gla sti trg iz la zi na le wu sav sku te~ nost, po red eg zem plar ne Bog da no vi }e ve pa la te s de ka dent nim, raz buk ta lim og wem li {}a i fi gu ra ma od pe ~e ne ze mqe na fa sa da ma. I pre ne go {to se ra sta ne mo, sa zna jem u {et wi da je Kli su ri}, dav no, po ~ev od pe de set So wa Ko we vi}, Ni ko la Se ku li} i Vla di mir Kli su ri} (u dru {tvu „Dnev ni ko vog” re por te ra) Foto: S. [u{wevi} pe te, pa dok se we go vi ni su pre se li li u dru gi pre deo Mi tro vi ce, ì veo sa ro di te qi ma pod pod - go di {we jed nom, pro gram ski osmi {qa vao isto ri ~ar umet no sti ~i ka sta nar skim pla fo nom, “eno, ta mo, u Kun clo voj ku }i”, te da je u stva - Pe ra Mo mi ro vi} iz No vog Sa da. I jo{ mi je po ve ri la da je ar he o log ri od ra stao ov de na @it nom tr gu. I jo{ mi je re kao da je s Ni ko lom Ma ja Pe ro vi} Pe {i kan, je di na è na ar he o log ko ju po {tu je, “skrom Bog da no vi }em, vla sni kom pa la te, “naj lep {e sta re ku }e u Mi tro vi - na, sa ve sna i vr hun ski stru~ na è na, ar he o log po ~i jim dnev ni ci ma i ci”, {u tao fud bal u de ~a {tvu. I jo{ mi je, pre ne go {to smo se ras - po sle hi qa du go di na sva ki zid mo è te da kon zer vi ra te”. Pa mi je Ko ta li, sti gao da ka è i to da je on, Vla di mir, za pra vo “me {a nac”, da we vi }e va jo{ re kla: da joj je de da dr ào jed nu od naj sta ri jih ka fa nu mu je otac To dor po re klom sa Kor du na, a ma ter Je le na, ro |e na Ve li~ - u Sre mu, bir ti ju u La }ar ku, ka sni je na zva nu “Si ber man”, ko ju su po ko vi}, Ba~ ku qa iz Som bo ra (do ~im je wen otac po re klom iz Sent An - tom dr à li i we ni ro di te qi, a sa da ka fa nu dr ì we na bra ta ni ca. I dre je). Pa mi je jo{ re kao i to da su se iz Sin gi du nu ma u Sir mi jum do - re kla mi je da joj je otac po gi nuo ~e tr de set tre }e dok je bi la be ba. I se li li zbog o~e ve slu `be, i pre ne go {to su do {li na @it ni trg, bi - re kla mi je da je ku }u na uglu, ku }u u ko joj je ka fa na, ku pio wen de da li su pod sta na ri u ku }i Vi di }e vih – advo ka ta Vi di }a, ka è, mi tro - od ne kog Ma |a ra Am bro za, ko ji je u toj ku }i dr ào ko va~ ni cu. Pa mi va~ kog ra di ka la, “ubio je Ar tu ko vi}” – pa su, on da, “ì ve li bez psi - je, jo{, go spo |a Ko we vi} re kla i to da je ka fa na “Si ber man” do bi la ho lo gi je” u sta nu pre ko pu ta Ma le cr kve, pa-pa-pa... I on da mi je, jo{, ne ma~ ko ime u znak se }a wa na ne ke Ne mi ce ko je su po La }ar ku ju ri le taj Slu ~aj ni pro la znik, re kao: da je u “ovoj ov de be loj zgra di” (Mu - we nog naj mla |eg bra ta... Pa smo se ma lo i na sme ja li. A u ka fa nu sva zi~ ka {ko la “Pe tar Kran ~e vi}”), ne ka da bio ~u ve ni ho tel “Zve zda”, ka ko do la zim! a ov de je, po ka za ru kom, bi la let wa ba {ta... Pa mi je on da po ka zao pa I dok sam ta ko sa go spo |om Ma ri jom Ba sa ri} Gla vi no vi} upra la tu dro wa vog li ca u ko joj je ì veo pr vi mi tro va~ ki gra do na ~el nik `wa vao “glav ni” raz go vor za no vi ne, po ~a stvo van i, bo ga mi, po ma lo ]i ra Mi le ki}, pa je po me nuo i sta rog sli ka ra Bra nu Jo le ra, ko ji je za bri nut otvo re no {}u i iskre no {}u je di ne go spar ke sa mi tro va~ kog ta ko |e ì veo u toj ku }i, pa se on da do hva tio i go spo |e [pi li voj ke, “Stra du na”, ko ja je od mah i bez u slov no otvo ri la kwi gu svog ì vo ta “u~i te qi ce kla vi ra”, ko ja je, opet, ì ve la u ku }i na su prot noj stra - pred no vi na rem – ne po zna tim no vi na rem, ko ji je mo gao da bu de i ne ni @it nog tr ga, eno ta mo... ko sen za ci o na li sti~ ko, pa i zlo na mer no pi ska ra lo, ali o~i to da se “Ali, ~e kaj te!” od je da red za sta de. “Pa, vas za ni ma ju sta re mi tro - Do bri an |eo re por ta è po sta rao da ta ko ne bu de! – i dok sam se, pri va~ ke po ro di ce?” – I po ka za ru kom: “Vi di te ta mo onu è nu u cr ve - tom, po hva liv {i le po tu wi ho ve ob no vqe ne sto {e zde set osam go di nom ka pu tu i onog ~o ve ka sa wom... Da! To je tu ì lac u pen zi ji, go spo - na sta re gra |an ske ku }e u Pi var skom {o ru, do ta kao i de ka dent ne din Udic ki, sta ra lo za, i we go va su pru ga. Ku }a im je ona ta mo. û ve - Bog da no vi }e ve pa la te na @it nom tr gu... na ugled na mi tro va~ ka po ro di ca. Ako ne ko mo è da vam is pri ~a o So wa Ko we vi} (uba cu je se u raz go vor): “Ako è li te da pi {e te o @it nom tr gu, on da je to si gur no Pe |a Udic ki. Ili go spo din Ni ko la Bog da no vi }e voj ku }i, evo, da }u vam te le fon go spo di na Ni ko le Bog Bog da no vi}, {u ta li smo fud bal kao klin ci...” da no vi }a, vla sni ka, po zo vi te se na me ne...” Raz go vor sa go spo di nom Pe |om Udic kim i we go vom su pru gom An Me sec da na ka sni je. Ki {a ve je po Sir mi ju mu. ki com, jed nu od naj lep {ih pri ~a o is ku pqe wu i pra {ta wu ko je sam za “Ha lo! – Go spo din Ni ko la Bog da no vi}?” ovih osam go di na (zlo)upo tre bqa va wa ì vo ta za pi sao na kon ti nen tu “Da, ja sam... Iz vo li te.” Sre mu, ob ja vio sam u no vo go di {wem spe ci ja lu “Dnev ni ka”. I do bro! “@eq ko Mar ko vi}, no vi nar no vo sad skog ’Dnev ni ka’. Evo me u Mi Me sec da na na kon slu ~aj nog su sre ta sa Kli su ri }em, }o {ak Vod ne i tro vi ci! Va{ te le fon mi je da la go spo |a So wa Ko we vi}...” Pi var ske uli ce, bli zu zgra de u ko joj je ve drio i obla ~io odav no po “Gde ho }e te da se na |e mo, go spo di ne? Bi raj te! U âk ma ko voj ’For koj ni bi o skop “Je din stvo”, upo zna jem go spo di na Ni ko lu Se ku li }a, tu ni’ ili u ’Buk ba ru’?” gra |e vin skog in è we ra u pen zi ji i sud skog ve {ta ka. Ima stan u Vod U ve ~i tom re por ter skom jur ca wu za ra snom pri ~om, uosta lom kao noj uli ci. Iza {ao na }o {ak i ~e ka si na da ga po ku pi autom. I taj i u tra ga wu za iz gu bqe nim vre me nom, po sto ji Put i po sto je Zna ko vi Slu ~aj ni pro la znik mi re ~e: da mu je ma ti iz Ku zmi na, a otac iz Zla - po red pu ta, uzro~ no-po sle di~ ni i pod jed na ko zna ~aj ni krv ni su do vi ti ce, srp skog se la kod Be le Cr kve, na ru mun skoj stra ni; da mu je su - ì vo ta. I ni ti put mo è bez zna ko va, ni ti zna ko vi mo gu bez pu ta. I pru ga umr la u av gu stu me se cu, i da mu je bez we te {ko, ja ko te {ko... po sto je Slu ~aj ni pro la zni ci. Po sto je qu di, Do bri an |e li re por ta “A ko ì vi u onim ku }a ma?” upi tah Se ku li }a i po ka zah na {pa lir è, pre sret nu ti ne gde na te re nu u po la ko ra ka ili u po la re ~e ni ce, za ni mqi vih gra |an skih ku }a u Pi var skom {o ru. “I u onoj ta mo ku }i okr znu ti us put na ne kom }o {ku, dra go ce ne oso be bez ~i jeg slu ~aj nog, sa ob no vqe nom oran` fa sa dom... Ko u woj ì vi?” ~e sto ano nim nog, a u tek sto vi ma ne vi dqi vog u~e {}a, bez ~i je ko o pe “Dok tor Ba sa ri}”, re ~e Do bri an |eo re por ta è sa }o {ka. “A u ra tiv no sti, ne se bi~ no sti i bez in te re sne po mo }i, pre po ru ke, qu ba onoj ta mo ì vi ne ki Ma |ar, sto lar, ako se ne va ram...” zno sti, ne bi bi lo mno gih pri ~a pod pa pir na tom ka pom ovog sa da ve} Ubr zo po tom po slov na è na iz kom {i lu ka sre |u je mi te le fo nom osam go di na sta rog re por ter skog de te ta. De te ta ko je ni ka da ne }e od su sret sa Ma ri jom Ba sa ri}, svo jom pri ja te qi com, dok to ro vom su pru - ra sti. gom (dok tor de ù ra u Op {toj bol ni ci), du bro va~ kom go spar kom... n @eqko Markovi}

 Sr bi ja je ste du `na kao Gr~ ka, ali Gr~ ka ima iz laz na mo re.

a, Vu ko var... uvek ne ko a po ~i ste pr vo svo je dvo ni li oni, ali su ~i we ni u i stog obra za, mo `e mo di to se „Olu ja“ ne gi ra ili vet gle da ti, olak {a }e mo

Dobri an|eli reporta`e

Ilija Markovi}

No vom Sa du je po ka zao lo ~i na i da qe prav da -

@ I V O T A

 [te di te stru ju! Gle daj te te le vi zor u mra ku!

de si li, isto ta ko mno go ro ble ma i sa stu den ti ma, i ci. A vlast kao sa Ko so re kla {ta se do go di lo, a i iz vi wa va la se. a ni pu la ci ja? ar ko ji se ni je de sio. Tad i lo. Ako smo us pe li da se va vlast je za rad dis kon i }e vim re `i mom mo ra la ko me di ja. Lu stra ci ja, pa

U P O T R E B A

dnevnik

nedeqa12.februar2012.

MA RI NA FRA TU CAN, NO VI NAR KA

s tretira loumne

NAOPA^KE

o `a ju. Fi nan sij ski de va o pu la ran iz bor pro fe si ma ni pu la ci ji, u stra hu za ra la stu den ti ma da sa ve mo gla bih: zbog qu ba vi t zu i ja zma i ela na, ali ra -

 Mi ni stru po li ci je ne da |a vo Mi ra.

ro sto ru, mo `da ima ne ke m (smeh). Ako je ta ko, tu me |u in te re sa ko ji nam je m da vlast vo di u rat, ali isti. Pa re su kqu~, sa mo sa da gi nu za iz bo re.

 Si tu a ci ja ni je ru `i ~a sta na Pin ku, ali je ste na jav nom ser vi su.

o Dru {tve nom cen tru, ci va wu? d iz gu bio da je otvo re no i i po dr `ao ih. } re ~e da je ne ko ve ro er mu se oku pi ra ka pa -

 Ko dr `i re ket jed nom ru kom, ser vi ra isti nu iz dru ge ru ke.

e de no do ba, pre ne ki dan. Ume sto da gla vi wam po kon ti nen tu I dok sam ta ko, za va qen na pra vo u glom ka na beu s ple te nim na slo Sre mu, be lom kao sneg, sre |u jem ovih da na u Ka wo nu (uli ca ni ma od ra ta na – ko jeg nam je ge stom ka fan skog vi te {tva ustu pio Pe tra Drap {i na) kr kqa nac u dik ta fo nu s po sled wih {ih ti so li sta i stal ni gost “Pro bu sa”, pre {av {i za dru gi sto – dok sam, u Car skom gra du, za tr pan go mi la ma gren land skog sne ga, me |u le de - da kle, slu `be no ka fe ni sao za tim sta kle nim sto lom (s dik ta fo nom nim ba jo ne ti ma i ka men du ska ma. Slu {am “gla so ve po red pu ta”, slu - me |u pr sti ma), sa du bro va~ kom go spar kom i srem sko mi tro va~ kom {am qu de ko ji su mi us put po mo gli na te re nu, a nig de ih ne ma u mo - snaj kom, Ma ri jom Ba sa ri} Gla vi no vi}, ras pri ~an sa da mom po red jim pri ~a ma. Slu ~aj ni pro la zni ci. Do bri an |e li re por ta è. sta kle nog zi da s tra ka sim, pa stel nim za ve sa ma ge o me trij skog re I pre mo ta vam film: go spo din u kre ta wu po red pro zo ra sa {a ka ma sto ra na, s po gle dom na smr znu ti pe sak sav ske pla è i na mut nu go non {a lant no s pre da do po la za vu ~e nim u xe po ve bra on skih pan ta lo - lo ti wu pri o ba qa, s ne kim cr nim ~o ve kom ko ji je se be {e tao po red na, na gra di mo ga i ti tu li {i mo ve li kim slo vom, ka ko i pri li ~i slu - vo de, i s klu pa ma kao sa skulp tu ra ma po red re ke, od je da red ula zi u ~aj noj si tu a ci ji u ko joj smo se su sre li tog pre po dne va na @it nom tr - re sto ran (za me ne neo ~e ki va no) i se da s na ma è na iz ra zi te gra |an gu: We go vo ve li ~an stvo Slu ~aj ni pro la znik! Za kop ~an je u sklad noj ske po ja ve i ma ni ra, go spo |a u{u {ka na u kra qev sko-pla voj jak ni s bra on skoj kom bi na ci ji sport ske jak ne i ne ko li ko odev nih slo je va, pla vim {e tland xem pe rom i svi le nom ma ra mom ve za nom oko vra ta re lak si ran u pa ti ka ma i za {ti }en sve tlo si vom {tri ka nom ka pom s na ~vor: So wa Ko we vi}, ar hi tek ta kon zer va tor u pen zi ji, Ma ri ji mr ko-bra on skom kru `nom tra kom iz nad ja ~ih ar ka da ob ra slih ~u pa - na pri ja te qi ca. vim obr va ma. Pri bli à va mi se iz prav ca âk ma ko ve “For tu ne”, ni Pri ~am sa Ba sa ri }e vom (zbog we sam ov de) i tek po vre me no raz me {ta ne slu te }i, i ce lom svo jom po ja vom, po lu o smeh nu tom gri ma som, nim po ne ku re~ i sa go spo |om So wom. Pa, ta ko, sa zna jem: da je rad ni la ko }om spo rog, pa ipak od lu~ nog ho da te ri to ri jom ko ja je, ne ma sum - vek “kon zer vi ra la” u Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re; da je “iz we, we go va sva ko dnev na pe {a~ ka ru ta, taj ~o vek mi po ru ~u je da je, na - dr à la” za to {to je vo le la svo ju pro fe si ju; da su joj nu di li da pre |e po kon, svo vre me ovog sve ta we go vo, da je sva ka ko u do ko li ci, i da }e u dru ge slu `be, ali to So wa ni je hte la, jer “ne ma te pla te na ko ju bi mu sva ka ko pri ja ti da po pri ~a sa auto rom ne pri zna te Te o ri je slu ~aj - pre {la”, a da se li {i stru~ nih eskur zi ja po Evro pi, ko je je ne ka da, nog pro la zni ka. I on da, s no gu, ko rak po ko rak po red pro zo ra, sa zna jem da je go spo di no vo ime Vla di mir Kli su ri}, da je ma lo ~as iza {ao iz obli `we ku }e, od no sno iz wi ho vog mu {kog “klu ba”, pen zi o ner skog svra ti {ta u ko jem se u pre po dnev nim i ve ~er wim mo men ti ma, sva kog da na, “sa sta ju dru ga ri”, ta mo gde tro u gla sti trg iz la zi na le wu sav sku te~ nost, po red eg zem plar ne Bog da no vi }e ve pa la te s de ka dent nim, raz buk ta lim og wem li {}a i fi gu ra ma od pe ~e ne ze mqe na fa sa da ma. I pre ne go {to se ra sta ne mo, sa zna jem u {et wi da je Kli su ri}, dav no, po ~ev od pe de set So wa Ko we vi}, Ni ko la Se ku li} i Vla di mir Kli su ri} (u dru {tvu „Dnev ni ko vog” re por te ra) Fo to: S. [u {we vi} pe te, pa dok se we go vi ni su pre se li li u dru gi pre deo Mi tro vi ce, ì veo sa ro di te qi ma pod pod - go di {we jed nom, pro gram ski osmi {qa vao isto ri ~ar umet no sti ~i ka sta nar skim pla fo nom, “eno, ta mo, u Kun clo voj ku }i”, te da je u stva - Pe ra Mo mi ro vi} iz No vog Sa da. I jo{ mi je po ve ri la da je ar he o log ri od ra stao ov de na @it nom tr gu. I jo{ mi je re kao da je s Ni ko lom Ma ja Pe ro vi} Pe {i kan, je di na è na ar he o log ko ju po {tu je, “skrom Bog da no vi }em, vla sni kom pa la te, “naj lep {e sta re ku }e u Mi tro vi - na, sa ve sna i vr hun ski stru~ na è na, ar he o log po ~i jim dnev ni ci ma i ci”, {u tao fud bal u de ~a {tvu. I jo{ mi je, pre ne go {to smo se ras - po sle hi qa du go di na sva ki zid mo è te da kon zer vi ra te”. Pa mi je Ko ta li, sti gao da ka è i to da je on, Vla di mir, za pra vo “me {a nac”, da we vi }e va jo{ re kla: da joj je de da dr ào jed nu od naj sta ri jih ka fa nu mu je otac To dor po re klom sa Kor du na, a ma ter Je le na, ro |e na Ve li~ - u Sre mu, bir ti ju u La }ar ku, ka sni je na zva nu “Si ber man”, ko ju su po ko vi}, Ba~ ku qa iz Som bo ra (do ~im je wen otac po re klom iz Sent An - tom dr à li i we ni ro di te qi, a sa da ka fa nu dr ì we na bra ta ni ca. I dre je). Pa mi je jo{ re kao i to da su se iz Sin gi du nu ma u Sir mi jum do - re kla mi je da joj je otac po gi nuo ~e tr de set tre }e dok je bi la be ba. I se li li zbog o~e ve slu `be, i pre ne go {to su do {li na @it ni trg, bi - re kla mi je da je ku }u na uglu, ku }u u ko joj je ka fa na, ku pio wen de da li su pod sta na ri u ku }i Vi di }e vih – advo ka ta Vi di }a, ka è, mi tro - od ne kog Ma |a ra Am bro za, ko ji je u toj ku }i dr ào ko va~ ni cu. Pa mi va~ kog ra di ka la, “ubio je Ar tu ko vi}” – pa su, on da, “ì ve li bez psi - je, jo{, go spo |a Ko we vi} re kla i to da je ka fa na “Si ber man” do bi la ho lo gi je” u sta nu pre ko pu ta Ma le cr kve, pa-pa-pa... I on da mi je, jo{, ne ma~ ko ime u znak se }a wa na ne ke Ne mi ce ko je su po La }ar ku ju ri le taj Slu ~aj ni pro la znik, re kao: da je u “ovoj ov de be loj zgra di” (Mu - we nog naj mla |eg bra ta... Pa smo se ma lo i na sme ja li. A u ka fa nu sva zi~ ka {ko la “Pe tar Kran ~e vi}”), ne ka da bio ~u ve ni ho tel “Zve zda”, ka ko do la zim! a ov de je, po ka za ru kom, bi la let wa ba {ta... Pa mi je on da po ka zao pa I dok sam ta ko sa go spo |om Ma ri jom Ba sa ri} Gla vi no vi} upra la tu dro wa vog li ca u ko joj je ì veo pr vi mi tro va~ ki gra do na ~el nik `wa vao “glav ni” raz go vor za no vi ne, po ~a stvo van i, bo ga mi, po ma lo ]i ra Mi le ki}, pa je po me nuo i sta rog sli ka ra Bra nu Jo le ra, ko ji je za bri nut otvo re no {}u i iskre no {}u je di ne go spar ke sa mi tro va~ kog ta ko |e ì veo u toj ku }i, pa se on da do hva tio i go spo |e [pi li voj ke, “Stra du na”, ko ja je od mah i bez u slov no otvo ri la kwi gu svog ì vo ta “u~i te qi ce kla vi ra”, ko ja je, opet, ì ve la u ku }i na su prot noj stra - pred no vi na rem – ne po zna tim no vi na rem, ko ji je mo gao da bu de i ne ni @it nog tr ga, eno ta mo... ko sen za ci o na li sti~ ko, pa i zlo na mer no pi ska ra lo, ali o~i to da se “Ali, ~e kaj te!” od je da red za sta de. “Pa, vas za ni ma ju sta re mi tro - Do bri an |eo re por ta è po sta rao da ta ko ne bu de! – i dok sam se, pri va~ ke po ro di ce?” – I po ka za ru kom: “Vi di te ta mo onu è nu u cr ve - tom, po hva liv {i le po tu wi ho ve ob no vqe ne sto {e zde set osam go di nom ka pu tu i onog ~o ve ka sa wom... Da! To je tu ì lac u pen zi ji, go spo - na sta re gra |an ske ku }e u Pi var skom {o ru, do ta kao i de ka dent ne din Udic ki, sta ra lo za, i we go va su pru ga. Ku }a im je ona ta mo. û ve - Bog da no vi }e ve pa la te na @it nom tr gu... na ugled na mi tro va~ ka po ro di ca. Ako ne ko mo è da vam is pri ~a o So wa Ko we vi} (uba cu je se u raz go vor): “Ako è li te da pi {e te o @it nom tr gu, on da je to si gur no Pe |a Udic ki. Ili go spo din Ni ko la Bog da no vi }e voj ku }i, evo, da }u vam te le fon go spo di na Ni ko le Bog Bog da no vi}, {u ta li smo fud bal kao klin ci...” da no vi }a, vla sni ka, po zo vi te se na me ne...” Raz go vor sa go spo di nom Pe |om Udic kim i we go vom su pru gom An Me sec da na ka sni je. Ki {a ve je po Sir mi ju mu. ki com, jed nu od naj lep {ih pri ~a o is ku pqe wu i pra {ta wu ko je sam za “Ha lo! – Go spo din Ni ko la Bog da no vi}?” ovih osam go di na (zlo)upo tre bqa va wa ì vo ta za pi sao na kon ti nen tu “Da, ja sam... Iz vo li te.” Sre mu, ob ja vio sam u no vo go di {wem spe ci ja lu “Dnev ni ka”. I do bro! “@eq ko Mar ko vi}, no vi nar no vo sad skog ’Dnev ni ka’. Evo me u Mi Me sec da na na kon slu ~aj nog su sre ta sa Kli su ri }em, }o {ak Vod ne i tro vi ci! Va{ te le fon mi je da la go spo |a So wa Ko we vi}...” Pi var ske uli ce, bli zu zgra de u ko joj je ve drio i obla ~io odav no po “Gde ho }e te da se na |e mo, go spo di ne? Bi raj te! U âk ma ko voj ’For koj ni bi o skop “Je din stvo”, upo zna jem go spo di na Ni ko lu Se ku li }a, tu ni’ ili u ’Buk ba ru’?” gra |e vin skog in è we ra u pen zi ji i sud skog ve {ta ka. Ima stan u Vod U ve ~i tom re por ter skom jur ca wu za ra snom pri ~om, uosta lom kao noj uli ci. Iza {ao na }o {ak i ~e ka si na da ga po ku pi autom. I taj i u tra ga wu za iz gu bqe nim vre me nom, po sto ji Put i po sto je Zna ko vi Slu ~aj ni pro la znik mi re ~e: da mu je ma ti iz Ku zmi na, a otac iz Zla - po red pu ta, uzro~ no-po sle di~ ni i pod jed na ko zna ~aj ni krv ni su do vi ti ce, srp skog se la kod Be le Cr kve, na ru mun skoj stra ni; da mu je su - ì vo ta. I ni ti put mo è bez zna ko va, ni ti zna ko vi mo gu bez pu ta. I pru ga umr la u av gu stu me se cu, i da mu je bez we te {ko, ja ko te {ko... po sto je Slu ~aj ni pro la zni ci. Po sto je qu di, Do bri an |e li re por ta “A ko ì vi u onim ku }a ma?” upi tah Se ku li }a i po ka zah na {pa lir è, pre sret nu ti ne gde na te re nu u po la ko ra ka ili u po la re ~e ni ce, za ni mqi vih gra |an skih ku }a u Pi var skom {o ru. “I u onoj ta mo ku }i okr znu ti us put na ne kom }o {ku, dra go ce ne oso be bez ~i jeg slu ~aj nog, sa ob no vqe nom oran` fa sa dom... Ko u woj ì vi?” ~e sto ano nim nog, a u tek sto vi ma ne vi dqi vog u~e {}a, bez ~i je ko o pe “Dok tor Ba sa ri}”, re ~e Do bri an |eo re por ta è sa }o {ka. “A u ra tiv no sti, ne se bi~ no sti i bez in te re sne po mo }i, pre po ru ke, qu ba onoj ta mo ì vi ne ki Ma |ar, sto lar, ako se ne va ram...” zno sti, ne bi bi lo mno gih pri ~a pod pa pir na tom ka pom ovog sa da ve} Ubr zo po tom po slov na è na iz kom {i lu ka sre |u je mi te le fo nom osam go di na sta rog re por ter skog de te ta. De te ta ko je ni ka da ne }e od su sret sa Ma ri jom Ba sa ri}, svo jom pri ja te qi com, dok to ro vom su pru - ra sti. gom (dok tor de ù ra u Op {toj bol ni ci), du bro va~ kom go spar kom... n @eqko Markovi}

 Sr bi ja je ste du `na kao Gr~ ka, ali Gr~ ka ima iz laz na mo re.

a, Vu ko var... uvek ne ko a po ~i ste pr vo svo je dvo ni li oni, ali su ~i we ni u i stog obra za, mo `e mo di to se „Olu ja“ ne gi ra ili vet gle da ti, olak {a }e mo

Dobri an|eli reporta`e

IlijaMarkovi}

No vom Sa du je po ka zao lo ~i na i da qe prav da -

U P O T R E B A @ I V O T A

 [te di te stru ju! Gle daj te te le vi zor u mra ku!

e ro vat no ni jed na sta ti sti ka ni je za be le ì la ko li ko pu ta je u ime Evrop ske uni je is tu pi la ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel, a ko li ko vi so ka pred stav ni ca za spoq nu po li ti ku i bez bed nost EU Ke trin E{ton. Ipak, te {ko da bi se mo glo go vo ri ti o mr tvoj tr ci dve po li ti ~ar ke iz dve mo} ne si le ka kve su Ne ma~ ka i Ve li ka Bri ta ni ja, jer je „~e li~ na kan ce lar ka” ne spor no od ne la pri mat i po bro ju ogla {a va wa, ali i po re zo vi ma ko je ~i ni u Uni ji, po go to vo evro zo ni, pa i u sve tu. Sve to nas uve ra va da in sti tu ci o na li za ci ja Uni je i po de la nad le `no sti, ko je je uz do sta mu ka uneo u oblast spoq ne po li ti ke i za jed ni~ ke bez bed no sti Ugo vor iz Li sa bo na, ipak ima sna àn pe ~at per so nal nog ka rak te ra. Evrop ska uni ja je do bi la no vog Vi so kog pred stav ni ka Uni je za spoq ne po slo ve i po li ti ku bez bed no sti u de cem bru 2009, a bri tan ska po li ti ~ar ka Ke trin E{ton stu pi la je na tu du `nost po sle do sta o{trih kri ti ka. Jed ni su sma tra li da ona ne ma ni ka kvo is ku stvo u ovoj obla sti, dok su dru gi kao kqu~ ni ar gu ment pro tiv we nog ime no va wa na vo di li da se na po ~et ku ka ri je re ba vi la pro mo vi sa wem mi ra i za bra nom upo tre be nu kle ar nog oru` ja, te se sto ga oso ba ta kve po li ti~ ke vo ka ci je ne mo è ba vi ti pi ta wi ma spoq ne i od bram be ne po li ti ke. Bi lo je ~ak i onih ko ji su wen pol sma tra li glav nom pre pre kom za oba vqa we ove funk ci je. E sad, da je An ge la Mer kel bi la kan di dat ki wa za

ra ni} sma tra da }e i ova funk ci ja, kao {to je slu ~aj i sa pred sed ni kom Evrop skog sa ve ta, i u bu du} no sti pr ven stve no za vi si ti od li~ no sti ko ja je oba vqa Na su prot E{to no voj, An ge la Mer kel no si pri mat naj u ti caj ni je `e ne sve ta. Du `ni~ ka kri za u evro zo ni iza za va la je gun |a we i ot por po je di nih ~la ni ca, uslo vi la je i iz ve snu raz je di we nost u EU, ali pred lo zi ko je kan ce lar ka „gu ra“ i te ka ko se pri hva ta ju. U Bri se lu je te ko pro {le sed mi ce pot pi sa na i pri stup ni ca (s dva gla sa ma we) Fi skal nom pak tu, a da qi ras plet se o~e ku je ve ro vat no na mar tov skom sa mi tu. An ge la Mer kel je ovih da na da la po dr {ku fran cu skom pred sed ni ku Ni ko li Sar ko zi ju za no vi pred sed ni~ ki man dat. Ma da Sar ko zi ne sto ji naj bo qe na do ma }em te re nu, Mer ke lo va }e li~ no na stu pa ti na Sar ko zi je vim pred iz bor nim sku po vi ma, jer se po ka za lo da li de ri dve naj veæ }e evrop ske pri vre de do bro sa ra |u ju, zbog ~e ga su i do bi li na di mak „duo Mer ko zi“. Za slu ga ne ma~ ke kan ce lar ke je i br zo met na sme na sko ro ne u ni {ti vog skan dal maj sto ra Sil vi ja Ber lu sko ni ja, a ako je ve ro va ti ana li ti ~a ri ma, i gr~ kog pre mi je ra Jor go sa Pa pan dre ua. Sli~ no bi se mo glo do go di ti i kon zer va tiv nom ma |ar skom pre mi je ru Vik to ru Or ba nu. Uosta lom, ve} se ja sno vi di ka ko Or ban po la ko na pu {ta svo je tvr do kor ne sta vo ve i po vi ja se zah te vi ma Bri se la (a za pra vo Ber li na). O to me sve do ~i i pi smo pred sed ni ku Evrop ske ko mi si je @o zeu Ma nu e lu

Za EU jE va@nija

li^nost od fUnkcijE ovu funk ci ju – si gur no se o pol noj za stu pqe no sti ne bi ni ras pra vqa lo. – Po sle dve go di ne od we nog iz bo ra, oce na re zul ta ta ra da Ke trin E{ton ma hom ni je po zi tiv na. Bez ob zi ra na to {to je ova funk ci ja ve o ma zah tev na i te {ko je za mi sli ti ko bi i ka ko mo gao u pot pu no sti ko rekt no da je oba vqa, woj se za me ra ne do sta tak di plo mat ske ve {ti ne, {to se de fi ni tiv no o~e ku je od ne ko ga ko pred sta vqa Uni ju na me |u na rod noj sce ni. Iako je ne spor no da je ona us po sta vi la do bre od no se sa ko le ga ma na unu tra {wem pla nu, pre sve ga sa pred sed ni kom Evrop skog sa ve ta i pred sed ni kom Evrop ske ko mi si je, we na osnov na funk ci ja Vi so kog pred stav ni ka pre ma tre }im dr `a va ma ni je ostva re na na o~e ki va ni na ~in – sma tra na u~ ni sa rad nik In sti tu ta za upo red no pra vo u Be o gra du dr Je le na ]e ra ni}. Ipak, po we nim re ~i mas, tre ba lo bi ima ti u vi du i da me sto Vi so kog pred stav ni ka pod ra zu me va iz u zet no {i ro ka ovla {}e wa, te da ni ko me ne }e bi ti la ko da sve te du `no sti bla go vre me no i kva li tet no is pu wa va. Jer, pod se ti mo, na osno vu Ugo vo ra iz Li sa bo na, Vi so ki pred stav nik oba vqa tri osnov ne funk ci je: spro vo di spoq nu i bez bed no snu po li ti ku Evrop ske uni je, pred se da va Sa ve tom za spoq ne po slo ve i je dan je od pot pred sed ni ka Ko mi si je. U sva kom slu ~a ju, dr Je le na ]e -

Ba ro zu, u ko me po tvr |u je svo ju na me ru „da ra di za jed no s Ko mi si jom”. Tek, Bri sel pom no pra ti da li }e Bu dim pe {ta pro me ni ti spor ni za kon o cen tral noj ban ci i de cem bar sku od lu ku Ustav nog su da Ma |ar ske ko ja se ti ~e pra va no vi na ra da {ti te svo je iz vo re, kao i da li }e ma |ar ski par la ment spro ve sti pre u ze tu oba ve zu da do 31. ma ja iz me ni i dru ge spor ne od red be me dij skih za ko na. Pre ne ko li ko da na, to kom po se te Pe kin gu, ne ma~ ka kan ce lar ka je po ka za la da eko no mi ja ni je we na je di na bri ga – otvo re no je za tra ì la od Ki ne da se pri dru ì za pa du kad su Si rij i Iran u pi ta wu. Za An ge lu Mer kel, o~i to je, va àn je i pad si rij ske vla de, a ne sa mo pre ì vqa va we po sr nu le Evro pe. A na pi ta we no vi na ra „Zi doj ~e caj tun ga” po sto je li u we noj vi zi ji „Uje di we ne dr à ve Evro pe”, ona je od go vo ri la po tvrd no. „Mo ja vi zi ja je po li ti~ ka uni ja, jer Evro pa mo ra i}i svo jim po seb nim pu tem. To kom jed nog du gog pro ce sa pre ne }e mo vi {e nad le `no sti na Ko mi si ju, ko ja bi on da tre ba lo da funk ci o ni {e kao evrop ska vla da sa evrop skim nad le `no sti ma. Uz to ide i jak par la ment. Dru ga in stan ca bi bi la sa vet {e fo va dr à va ~la ni ca. I na kra ju, Evrop ski sud bi po stao vr hov ni sud. To bi mo gao bi ti bu du }i ob lik po li ti~ ke uni je Evro pe, ali u mno go me |u ko ra ka”, po ru ka je An ge le Mer kel. n Vesna Savi}

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

72,9

67,2 68,6

75,0 70,3

77,2 79,1

72,2

81,1

74,8 75,6

81,7

Evrop ska uni ja pla ni ra do no {e we pro pi sa ko ji ma }e u ze mqa ma ~la ni ca ma sta ro sna gra ni ca za pen zi o ni sa we bi ti auto mat ski po me ra na u skla du sa iz me na ma u o~e ki va nom ì vot nom ve ku. Pla ni ra na iz me na, pre ma na vo di ma iz Evrop ske ko mi si je, tre ba lo bi da obez be di da se uskla |i va wem od la ska u pen zi ju i du ì ne ì vot nog ve ka „us po sta vi rav no te à iz me |u du ì ne rad nog sta à i go di na pro ve de nih u pen zi ji”. U Bri se lu ra ~u na ju da bi ta kvim po ve zi va wem sta ro sne gra ni ce i ì vot nog ve ka ras ho di pen zi o nog osi gu ra wa mo gli da se pre po lo ve. Ina ~e, EK è li i da se dra sti~ no ogra ni ~e mo gu} no sti za pre vre me no pen zi o ni sa we, od no sno „svi neo prav da ni i neo sno va ni pro pi si o pre vre me noj pen zi ji tre ba lo bi da bu du uki nu ti”

r vi put ot ka ko je osno va na, ne u speh Evrop ske uni je rel na je mo gu} nost. Uni ja me se ci ma po sr }e od jed nog do dru gog sa mi ta, a od lu ke ko je uti ~u na sve nas iza za tvo re nih vra ta do no se ~la no vi Evrop skog sa ve ta. Jav nost re a gu je na ovaj ne do sta tak par la men tar nog le gi ti mi te ta ta ko {to gle da na po li ti~ ke od lu ke ko je do no se wi ho vi li de ri kao na ni {ta vi {e do li se ri je dik ta ta iz Bri se la... Ova ko je, u svom ina u gu ra cij skom go vo ru pre tri ne de qe si tu a ci ju u EU opi sao no vi pred sed nik Evrop skog par la men ta, ne ma~ ki so ci jal de mo kra ta Mar tin [ulc, ko men ta ri {u }i ~i we ni cu da su evro po sla ni ci je di ni u Uni ji di rekt no iza bra ni, ali su u pat-po zi ci ji pre ma

ji je to li ko zbio re do ve da Mer kel i Sar ko zi ni kad ni su bi li bli ì. Isti na, par „Mer ko zi” ga za sad ipak ig no ri {e, po na {a ju }i se i da qe po svom. Pri to me su, ka ko ka è [ulc, „sve {i ri po li go ni na ko jem Ber lin i Pa riz is pro ba va ju svoj ide je, us put ko ri ste }i te {ko na o ru à we: na pri mer, ide ju iz ba ci va wa Gr~ ke iz evro zo ne, ili ve `ba ju pe {a dij ske na pa de tak ti zi ra wa kad se in te res fi nan sij skih in sti tu ci ja pred sta vqa kao op {ti...” „Ceo si stem je na kli ma vim no ga ma, a ja sam ta kav da to ne mo gu i ne è lim pre }u ta ti”, ka è no vi pred sed nik EP. [ulc po tvr |u je da je o sve mu ve} raz go va rao s pred sed ni kom Evrop ske ko mi si je @o se om Ma nu e lom Ba -

od lu ka ma na ci o nal nih vla da pa i Evrop ske ko mi si je, jer se igre vi {e vo de u Pa ri zu i Ber li nu ne go u EP. [ulc, ko ji ima go to vo dva de se to go di {we is ku stvo evrop skog par la men tar ca, jer je u EP od 1994, za cr tao je svo je pred sed ni~ ke pri o ri te te. A naj va `ni ji je od wih ja ~a we Evrop skog par la men ta. Ono {to na me ra va da urad tre ba lo bi, da kle, da iz me ni od no se sna ga in sti tu ci ja Evrop ske uni je i na ci o nal nih vla da, ko je su skraj nu le prin cip so li dar no sti i me |u sob nim do go vo ri ma {ti te pre sve ga vla sti te in te re se vo de }i pri o ri tet no ra ~u na o gla so vi ma svo jih bi ra ~i ma, a ne in ten ci ja ma EU struk tu ra. E, to [ulc è li da pro me ni. U pr vom re du, on na me ra va da iz dej stvu je da Evrop ski par la ment bu de taj ko ji }e po zi va ti na od go vor nost sve dru ge in sti tu ci je. „Ne za to {to è li mo da ima mo ve }u par la men tar nu mo} ra di sa me mo }i, ne go da bi Evrop ska uni ja {to bo qe slu ì la svo jim gra |a ni ma”, ob ja {wa va no vi pred sed nik EP, do da ju }i da }e te ì ti to me da do no {e we od lu ka u Bri se lu bu de za jed ni~ ko. „Ovo zna ~i da }e se Par la ment i Evrop ska ko mi si ja ukqu ~i ti u sve pro ce se; da }e se po mi ri ti in te re si ma lih i ve li kih ze ma qa, kao i da }e od lu ke bi ti ute me qe ne na prin ci pi ma so li dar no sti i de mo kra ti je, a ne po {to va wu mi {qe wa mo} ni jih”. Za raz li ku od su zdr à no sti Jer ì ja Bu se ka, svog pret hod ni ka, [ulc se ne bo ji da u|e u ver bal ne du e le, a kad ka è da è li da za u sta vi na ci o nal ne do go vo re, on pre vas hod no mi sli na fran cu sko-ne ma~ ki du et ko -

ro som. „Ako Evrop ski par la ment i Ko mi si ja bu du ra di li za jed no, ima }e pred nost pred oni ma ko ji è le da pre mo ste ili za o bi |u in sti tu ci je Evrop ske uni je. Ne ke ze mqe ~la ni ce è le da mi mo i |u EU, tvr de }i da mo ra ju de lo va ti ja ko br zo ka ko bi re {i le du `ni~ ke kri ze u ko ji ma se po je di ne dr à ve na la ze. Ali ne, pod mo jim }e vo| stvom Evrop ski par la ment u~i ni ti sve {to mo è da se osi gu ra pu na tran spa rent nost do no {e wa od lu ka ko je uti ~u na ì vo te sto ti ne mi li o na qu di, a ne da se one do no se na me sti ma gde se li de ri o sve mu pri vat no do go va ra ju”, re zo lu tan je Mar tin [ulc. n E. N. L.

[Ulc vs „MErkoZi”

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik

nedeqa12.februar2012.

VI [ E OD ISTO R I J E: OD LUKSUZNIH PAROBRODA „KRAQICA MARIJA” I „KNEGIWA OLGA” DO TESTAMENTA VANETA IVANOVI]A

Ne do sa wa na no vo sad ska bi bli o te ka po sled weg ju go-bro do vla sni ka od jugoslovenskom su zasta- gawu bili i beì~na radio stani- 1902. se obreo u Glazgovu, tada jedvom tridesetih godina pro- ca, frizerski i berberski salon, nom od centara pomorskog sveta. Potom odlazi u London, gde zastu{log veka plovila dva kru- biblioteka i brodski fotograf. I parobrod „Knegiwa Olga” pa dalmatinske brodare koji plove zera: „Kraqica Marija” i „Knegiwa Olga” (znan i kao „Prin cess Ol - odisao je sli~nim luksuzom. Pori- izvan Jadrana i Sredozemqa, a uz ga”), za to vreme superluksuzni nut je tako|e u Belfastu, 1915. go- pomo} Kraqevske {kotske banke, brodovi, koje je karakterisala pr- dine, kao „Ebro”, a pod okriqe „Ju- koja mu pozajmquje neophodan kapivoklasna udobnost. Drè}i se iz- goslovenskog Lojda” dospeo je 1935. tal, osniva i vlastitu brodarsku reke da je „putovawe za mla|e deo Bio je ne{to skromnijih dimenzija kompaniju. Iako formalno podanik obrazovawa, a za starije deo isku- od „Kraqice Marije”: dug 137,3 i stva”, i ne mali je broj Vojvo|ana {irok 17,6 metara mogao je da pri- Austro-Ugarskog carstva, to ga neuìvao na wihovim kru`nim puto- mi 360 putnika, od toga u prvom }e spre~iti da po izbijawu Prvog vawima po Sredozemqu, do Fran- razredu 300 i u drugom 60. Na puto- svetskog rata sve svoje brodove na cuske, [panije i severne Afrike, vawima se naro~ito vodilo ra~una raspolagawe stavi – Kraqevini ili, pak, Palestine, Carigrada i o udobnosti boravka na brodu i vr- Srbiji! Malo je poznato da je upraAtine, a neki su se opet odlu~ili hunskoj posluzi. Uostalom, kvali- vo Boò Banac organizovao tranza obilazak jadranskih lepota, po- tet kuhiwe nije propustio da po- sport srpske vojske i izbeglica iz ~ev od Dubrovnika pa sve do Vene- hvali ni slavni pesnik Vladimir albanskih luka na Krf, a tokom racije i nazad. Spiskovi putnika po- Nazor: „Dame su i gospo|ice svu- ta pomogao je osnivawe i rad Jugohraweni su u splitskom arhivu, kle {arene pixame, metnule danas slovenskog odbora sa sedi{tem u pri ~emu je zanimqivo da na ove iz- na se svoju ve} tre}u toaletu u ko- Londonu, koji su ~inili izbegli lete, koji su znali da traju i dvade- joj se na tako otmenom brodu uìva hrvatski, slovena~ki i srpski posetak dana, nije i{ao samo ovda- u delikatnim slastima francuske liti~ari i intelektualci. Po {wi krem, nego i porodice vi{ih kuhiwe. âk i na{a plebejska tu- okon~awu vojne samo je nastavio ~inovnika, pa i zanatlija, jer su wevina dolazi na sto bez ijedne ko- gde je stao, pri ~emu mu je i dràwe cene bile relativno pristupa~ne – {~ice, smrvqena i pasirana, u za vreme rata umnogome pomoglo da od 3.600 do 7.000 dinara po osobi formi torte od ~okolade... Omle- u~vrsti poslovne pozicije u novoj (pore|ewa radi, obi~an slu`benik ti ’a la Madam Pompadur’ prave su dràvi. O tome, uostalom, svedo~i je po~etkom tridesetih zara|ivao pala~inke, a }evap~i}i su pe~eni i to {to je od Dvora bez problema doista ’œ sur l gril’« pa slavnije pe- dobio befel da svoje kruzere nazooko 2.100 dinara). ve „Kraqica Marija” i „Knegiwa Veliki prekookeanski putni~- vaju...” Vlasnik „Jugoslovenskog Lojda” Olga”. ki parobrod „Kraqica Marija” poBoò Banac se 1910. godine oèrinut je u brodogradili{tu u Bel- bio je dubrova~ki vlastelin Boò fastu 5. juna 1906. kao „Araguaja”. Banac, Srbin katoli~ke vere, je- nio Marijom, k}erkom kapetana Ive Ra~i}a, wegovog poBio je dug skoro 160 metara, a {islovnog partnera. Brak rok 18, i podeqen na 5 spratova mose, naàlost, tragi~no zagao je u tri razreda da prevozi vr{io: u leto 1919, samo ukupno 1.200 putnika. Zaplovio je dan uo~i ven~awa Ivinog ve} 12. oktobra iste godine iz Sausina Edija, u Rimu su od temptona prema Riju, Montevideu {panske groznice umrli i Buenos Ajresu, i rutu za Ju`nu i mlada i mladoèwa, i Ameriku drào je sve do 1917, kada stari kapetan, i – Marija. je za potrebe kanadske vlade u ratU znak se}awa u Cavtatu nom vihoru Prvog svetskog rata je podigao Mauzolej pororekviriran i preure|en u brod dice Ra~i}, na ~ijoj je izbolnicu. Tri godine kasnije vragradwi angaòvao – Iva}en je mati~noj kompaniji, koja je na Me{trovi}a. Ipak, obnovila wegov prvobitan izgled Boìna odluka da se 1921. i ponovo mu namenila rutu do Juu Londonu oèni Mili`ne Amerike. No, posao o~ito nicom Popovi}, raspu{teje dobro i{ao, pa je „Araguaja” nicom sa dvoje male dece, 1926. potpuno preure|ena u luksupokaza}e se kao presudna zni brod za 365 putnika, s iskqu~ida wegovo ime ostane i te vo kabinama prvog razreda. kako upam}eno i van broTako doterani parobrod 1931. darskih krugova. Milica kupuje „Jugoslavenski Lojd”, najveje, naime, bila najmla|e }a brodarska kompanija Kraqevidete uglednog osije~kog ne Jugoslavije, i po dozvoli „s vrsudije dr Stevana Popoha” daje mu ime „Kraqica Marija”. Boò Banac i Vanetova majka Milica vi}a, ro|ena sestra dr Na brodu se nalazila ogromna trpezarija, u kojoj je odjednom moglo dan od najbogatijih qudi tog doba. Du{ana Popovi}a, vode}eg Srbina biti posluèno 200 putnika, zatim Golem imetak je stekao razvijaju}i u politi~kom ìvotu Slavonije. U vi{e salona za pu{ewe i kartawe, porodi~nu brodarsku tradiciju, julu 1912. udala se za Ivana Rikarkafana, bar, a na palubi je bila {ire}i u prvim godinama 20. veka da Ivanovi}a, doktora prava i zastupnika u hrvatskom ure|ena promenda za Saboru, a kum na ven~a{etwu. Imao je ~ak i wu im je bio ~uveni otvoreni bazen. SvaBoò Banac je odmah po izbijawu Svetozar Pribi}evi}. ka kabina imala je Prvog svetskog rata, iako formalno U braku, koji je trajao ventilator, a na bropodanik Austro-Ugarskog carstva , do 1920, kada su se razvedu je bilo ~ak 40 kupasve svoje brodove stavio pod srpsku zastavu li, rodila im se k}erka tila. Goste su zabaMarija - Da{ka i sinovqali salon orkevi Vladimir i Ivan star i xez bend koji su svirali za vreme ru~ka i ve~ere, te i flotu i poslove. Wegov otac Na- Stefan, mnogo poznatiji kao – Vau ve~erwim satima pozivali na talin je po~eo kao agent tr{}an- ne Ivanovi}! Re~ je o istom onom Vanetu Ivaples. Svake ve~eri prikazivan je i skih, nema~kih i britanskih brofilm. Uz sve to, brod je imao svoje dovlasnika koji su prevozili emi- novi}u koji je na Olimpijskim motorne ~amce za izlete na obalu, grante iz Evrope u Ameriku, ali se igrama u Berlinu tr~ao za Jugoslazatim bolnicu za 12 osoba i brod- ubrzo osamostalio. Boò je ro|en viju na 110 i 400 metara s preponasku ambulantu u kojoj je deùrao 1883. u Dubrovniku, zavr{io je Tr- ma i na ~iju inicijativu tokom svelekar, a putnicima su na raspola- gova~ku akademiju u Gracu i ve} ~anog defilea na{a ekipa nije pozdravila Hitlera uzdignutom rukom, kao {to su to u~inili predstavnici drugih evropskih dràva, ve} samo jedva vidqivim pokretom glave. I to je isti onaj Vane Ivanovi} ~ije se ime nalazi me|u osniva~ima Evropskog pokreta, ali i na „crnom spisku” Titovih slu`bi bezbednosti, jer je bio prvi predsednik Udruèwa slobodnih gra|ana Jugoslavije koje je pruàlo finansijsku pomo} emigrantima poput Slobodana Jovanovi}a i Milo{a Crwanskog, a 1963. je u Londonu u~estvovao i u formirawu Demokratske alternative, uz Desimira To{i}a i Adila Zulfikarpa{i}a. „Lojdovi slikopisi” U autobiografiji „Drugo zvono” Vane je napisao da su se wegova Zbog ogromnog interesovawa izlo`ba „Lojdovi slikopisi”, koja je majka Milica i Boò Banac upou petak trebalo da bude zatvorena, ìve}e pod svodom dubrova~kog znali u Parizu 1920, kada je wen Kneèvog dvora jo{ najmawe dve sedmice. Postavka, koju potpisuje brak sa Rikardom, zbog wegovih vi{i kustos Dubrova~kih muzeja \ivo Ba{i}, obuhvata reprodukcije brojnih qubavnih afera, ve} bio fotografija nastalih na plovidbama „Kraqice Marije” i „Knegiwe na izdisaju. „Boì Bancu niko niOlge”, a prezentovan je i deo inventara brodova „Jugoslovenskog Lojkada nije odgovorio ’ne’. Prole}a da”, uglavnom srebrnog i porculanskog pribora za jelo. Ina~e, ve}i 1921. i moja majka je napokon izudeo zbirke od 1.502 negativa na staklu ~ine scene iz luka koje su krustila ’da’. Usled ekonomskih prozeri obilazili, kao i prikazi brodskog enterijera koji svedo~e o vrblema, moj je otac 1925. morao prehunskom luksuzu, dok je neobi~no malo ostalo zapisa o samim putnipustiti majci i Boì Bancu daqi cima – sa~uvano je svega nekoliko snimaka wihove svakodnevnice, poodgoj i svaku brigu za nas troje deput sve~anih ve~era, balova, sun~awa na palubi... ce. To je zna~ilo odlazak u London,

Iako su brodovi „Jugoslovenskog Lojda” odisali luksuzom, putovawa nisu bila skupa

nuo rat, shvataju}i da je pro{lo gde je Boò Banac ìveo da bi se li}a, Lubarde, Pe|e Milosavqevreme turizma na Sredozemqu, Bouspe{nije bavio poslom prekooke- vi}a... Po tvrdwi wegovog prijateò Banac je prvi parobrod prodao anskog brodarstva. Kada smo sti- qa dr Dejana \oki}a, profesora Francuzima, a drugi Portugalcigli u London, majka nam je rekla: londonskog Goldsmit kolexa, u poma. „Knegiwa Olga” je vojnu preì’Ja i vas troje smo ovde ne po neka- ~etku je biblioteku nudio gradu vela, i pod imenom kvom pravu nego do„Serpa Pinto” je sve do zvolom i voqom Bo1955. plovila od portuè Banca. I ovde }eVane Ivanovi} je èleo da 6.000 kwiga, galskih luka prema mo ìveti sve dok to od kojih su neke bile istinski rariteti, Africi i Ju`noj AmeBoò Banac bude ète kolekciju slika i skulptura, pokloni rici. „Kraqica Marileo’... Kako su godine Novom Sadu, ali ga je smrt omela ja” je, pak, pod imenom prolazile, postalo je „Savoj” do 1942. ploviprili~no jasno da je la ka francuskim posenas decu Boò Banac dima u isto~noj Africi i na Antiiskreno zavoleo, ali to nije nika- Dubrovniku, ali pod uslovom da bulima, da bi kona~no bila usidrena da uticalo na nas da i{ta u na{im de sme{tena u „Vili Banac”, nekau Kazablanci gde je 8. novembra doodnosima s wim uzmemo zdravo za da u vlasni{tvu Boè Banca, koju ~ekala i ameri~ko-britansku vojgotovo. Apsolutna poslu{nost kao je, ba{ kao i ostale nekretnine ponu operaciju „Tor~“, zapravo invarodica Banac i Ivanovi}, nacioda nam je bila moto”... ziju Severne Afrike. Kada su snaO~uh je poslao Vaneta najpre u nalizovao prvo reìm Ante Pavege odane mar{alu Petenu zapucale Vestminstersku {kolu u London, a li}a, zatim Titova vlada, a na kraprema saveznicima, odgovor je bio potom na studije u Kembrix. Po za- ju i Tu|manove vlasti. Zahtev nije vr{etku {kolovawa Vane Ivano- prihva}en, a sli~no vi} se vra}a u Jugoslaviju da bi od- je pro{ao i wegov predlog da se legat luìo vojni rok u kowici, nakon ~ega se zapo{qava u „Jugosloven- smesti u jednu zgradu skom Lojdu”, koji }e mu na kraju Bo- u centru Zagreba, koja je nekada pripadaò Banac i ostaviti. Kada je izbio la wegovoj porodici. Drugi svetski rat, Ivanovi} je u Na kraju je Vane ime svog ostarelog i bolesnog o~uodlu~io da izgradi ha stavio Britaniji na raspolagazgradu za biblioteku we 10 brodova, od ukupno 22 broda u u Novom Sadu, po{to vlasni{tvu kompanije. Banac i je porodica wegove Ivanovi} su tako bili prvi brodomajke Milice porevlasnici iz jedne od tada neutralklom bila iz Vojvonih zemaqa koji su stali na stranu dine, a i Novi Sad je saveznika. Kada je Jugoslavija u smatrao jednom od poaprilu 1941. okupirana, Ivanovi} sledwih multietni~je okupio ostale jugoslovenske kih sredina u biv{oj brodovlasnike i osnovao JugosloJugoslaviji. Naàvenski pomorski odbor, ~iji je glalost, smrt ga je – 4. vni ciq bio da spre~i da jugosloaprila 1999. – spre~i- Vane Ivanovi} venska pomorska flota, koja se nalazila u neutralnim vodama, padne u ruke neprijatequ. Obja{wavaju}i za{to se nije vratio u okupiranu zemqu da pomogne Titu ili Draì Mihailovi}u ve} je postao britanski oficir, Vane Ivanovi} je zapisao da „nije imao nameru da zaboravi na neprijateqa i uzme u~e{}e u bratoubila~kom ratu, posebno jer se nije u potpunosti slagao ni sa jednom od dve strane”. Boò Banac je umro u aprilu 1945, a Vane Ivanovi} je, pokaza}e se veoma uspe{no, nastavio wegove poslove, iako u zna~ajno izmewenim okolnostima, s Vane, koji je bio i konzul Monaka u Londonu, sa Grejs Keli obzirom na to da su prakstrahovit: bojni brod „Masa~usec”, la u ostvarewu ove namere. „Poti~no svi brodovi „Jugoslavenskog te{ke krstarice i brojni razara~i {to se celog ìvota borio za deLojda” bili potopqeni ili su ih zasuli su Kazablanku ki{om gramokratiju, nije èleo da upostavi nacionalizovale nove jugoslovennata. U tom paklu te{ko je bilo izdiktaturu posle smrti, pa nije, kaske vlasti. Tek, iako formalno brojiti sve pogotke koje je dobila ko mi je vi{e puta rekao, u testaemigrant, do kraja ìvota ostao je i nekada{wa „Kraqica Marija” ment ukqu~io èqu da se sagradi ube|en da su Jugosloveni, pre svih pre no {to je potonula. Odmah po biblioteka u Novom Sadu. Jedino Srbi i Hrvati, jedan narod: krvavi osvajawu grada, Amerikanci su poje uz testament napisao ’pismo preraspad zemqe je po wemu bio samo ~eli ubrzano ~i{}ewe luke, kako poruke” za svoje naslednike, u kom dokaz da je Jugoslavija najboqe i bi je osposobili za prihvat svojih je izneo svoju èqu, ali nije èleo najpragmati~nije, ako ne i jedino, brodova. Nekada{wi ponos „Jugoda ih obavezuje”, navodi dr \oki}. re{ewe za „jugoslovensko pitawe”. slovenskog Lojda” izvu~en je sa Porodica, naàlost, nije ispuniNakon prestanka jednopartijske morskog dna i otegqen na jednu od la Vanetovu èqu, pa se sada kwivladavine Jugoslavijom, Vane je obli`wih plaà, gde je ostao do ge i privatna arhiva ~uvaju u Uniplanirao da Jugoslovenima pokloprvih poratnih godina kada je koverzitetu Kingston pored Londoni li~nu biblioteku od nekih 6.000 na~no – potpuno izrezan i prodat na. kwiga (me|u kojima se nalaze i kao staro gvo`|e. A „Kraqica Marija” i „Knegimnogi rariteti) i kolekciju slika wa Olga”? E, kada je u Evropi buki skulptura Me{trovi}a, Genera Miroslav Staji}

nedeqa12.februar2012.

c m y

INTERVJU

dnevnik

DU[AN SIMEONOVI], ARABISTA I DUGOGODI[WI

Pret wa ko je ran je pre ne ko li ko da na, uz po mo} ra k e te â&#x20AC;&#x17E;Sa f irâ&#x20AC;?, lan s i r ao u or bi tu tre }i â&#x20AC;&#x17E;po sma tra~ kiâ&#x20AC;? sa te lit, â&#x20AC;&#x17E;Na vidâ&#x20AC;?, {to je u Te he ra nu oce we no kao ve li ki uspeh, dok su na Za pa du jo{ jed nom za bri nu to za vr te li gla vom. A sve se to do ga |a lo go to vo isto vre me no sa ne for mal nim pri zna wem ame ri~ kog mi ni sta ra od bra ne Le o na Pa ne te, iz go vo re nog to kom su sre ta sa ko lum ni stom â&#x20AC;&#x17E;Va {ing ton po staâ&#x20AC;?, da bi Iz rael u apri lu ili ma ju mo gao da iz ve de va zdu {ne uda re na Iran, uz oce nu da â&#x20AC;&#x17E;is ti ~e vre me za za u sta vqa we iran skog nu kle ar nog pro gra ma, ~i ji je kraj wi ciq pra vqe we nu kle ar ne bom beâ&#x20AC;?. Du go go di {weg na {eg am ba sa do ra u Li bi ji i Egip tu i ~la na Fo ru ma za me |u na rod ne od no se, ara bi stu Du {a na Si me o no vi }a, pi ta li smo da li je strah Izra e la, ali i ce log Za pa da, od iran skog nu kle ar nog pro gra ma oprav dan, od no sno Da li bi Te he ran za i sta iz veo nu kle ar n i na p ad ako bi imao atom sku bom bu? â&#x20AC;&#x201C; Mi slim da se u ovom tre nut ku ra di o â&#x20AC;&#x17E;kam pa wi za stra {i va waâ&#x20AC;?, od no sno o - jo{ uvek svo je vr snom psi ho lo {kom ra tu ko ji bi tre ba lo da, uz ak tu el ne sank c i j e i naft n i em b ar g o, pri mo ra ju Iran na ko o pe ra tiv nost u zah te vi ma da ob u sta vi svoj nu kle ar ni pro gram ili ga, bar, pod v rg n e me | u n a r od n oj kon tro li. Pri to me tre ba ima ti u vi du ~i we ni cu ko ju pri hva ta i ame ri~ ka ad mi ni stra ci ja, da - jo{ uvek - ne po sto je kon kret ni do ka zi da je Te he ran za i sta usme ren na pro iz vod wu atom ske bom be, od no sno da se we gov nu kle ar ni pro gram ne raz vi ja u mir no dop ske svr he â&#x20AC;&#x201C; ka ` e Du { an Si m e o n o v i} za na{ list. Pri to me pod se }a da izra el ske pret we bom bar do va wem ni -

â&#x20AC;&#x17E;DNEV N IKâ&#x20AC;? NA LI C U ME S TA: [TA SVE MO@E[ U FINSKOJ NA â&#x20AC;&#x201C;37

Oslu {ki va we ti {i ne Pi{e: Aleksandar Mlinar a kle, -13. Da nas je znat no to pli je. Ne ma ~ak ni to li ko sne ga. î tam ve sti na in ter ne tu: u Sr bi ji van red no sta we. Sve je sta lo. î ni se da sam pro pu stio zi mu ka kva se ne pam ti na na {im pro sto ri ma. Ka ù, ne bri ni te, bi }e jo{ sne ga za vi kend. Dra go mi je zbog to ga, jer mi se sa da, ~i ta ju }i ve sti, ~i ni da je glav ni pro blem u Sr bi ji â&#x20AC;&#x201C; sneg. Qu di po ma ù jed ni dru gi ma, ka ù va qa se po mo }i u ne vo qi. Po è leo sam da na sta vi da pa da! Ja ga ov de u Fin skoj, na svu sre }u, imam do voq no. Vi {e ga ni ne pri me }u jem. Pro {le go di ne u La pen ran ti, me stu gde tre nut no stu di ram, bi lo je -37 ste pe ni. Na vi kli su qu di ov de na su ro ve uslo ve. Mo `da upra vo u to me le ì raz li ka iz me |u â&#x20AC;&#x153;bo ga togâ&#x20AC;? se ve ra i â&#x20AC;&#x153;si ro ma {nogâ&#x20AC;? ju ga. Zi mu tre ba pre ì ve ti; ako se di{ i ni {ta ne ra di{, smr znu }e{ se. Ka da sam do la zio ov de, svi su me pi ta li: â&#x20AC;&#x153;Kud ba{ u Fin sku?â&#x20AC;?. Od go vor je bio: â&#x20AC;?Za to {to je dru ga ~i ja i ne ka ko eg zo ti~ naâ&#x20AC;?. I bio sam u pra vu â&#x20AC;&#x201C; sve je dru ga ~i je. Kli ma, qu di, wi hov od nos pre ma ì vo tu i uop {te pre ma dru gim qu di ma. Pr vi kon takt sa oso bqem na fa kul te tu je bio to li ko pri ja tan da sam po mi slio da ne {to ni je u re du. Po sle par da na sam shva tio da su svi ta kvi, qu ba zni. I pro da va ~i ca i slu `be ni ca u ban ci i vo za~ auto bu sa. I ni ko vas ne gle da po pre ko za to {to ste stra nac. [ta vi {e, jo{ se vi {e tru de da vam po mog nu. Ve o ma su ta~ ni, ve ru ju na re~ i sve ra de po pra vi li ma. Za dru ga ~i je ne zna ju. Za pro se~ nog sta nov ni ka Sr bi je, Fin ska je do sta sku pa. Ose ti se taj skan di nav ski stan dard, ali opet je sve ta ko ne ka ko skrom no, ne ma ra si pa wa. Po re zi su ve o ma vi so ki. Ka ù da sve dok gra |a ni ve ru ju da se no vac od po re za tro {i pa met no i da se ne sli va u ne ~i je xe po ve, ta kav }e se si stem odr à va ti. Mno go ula ù u obra zo va we. Ima ju naj sa vre me nu opre mu, pro -

sto ri je pri la go |e ne raz li ~i tim vi do vi ma na sta ve i u~e wa. Od nos pro fe so ra pre ma stu den ti ma, na stav ne me to de ko je ko ri ste i fo ku si ra nost na prak ti~ ne stva ri ume sto na te o ri ju, ~i ne stu di ra we ov de po seb nim is ku stvom. Fa sci nant na je ~i we ni ca da kao stu dent ov de re dov no na mejl do bi jam upit ni ke za oce wi va we pro fe so ra, oso bqa, kva li te ta hra ne u kan ti ni, pa ~ak

ov de zi mi? Pa pr vo vam tre ba ma lo vre me na da se na vik ne te na krat ko dnev ni cu to kom zi me, ko ja po ne kad iz no si sve ga 5 ~a so va. Osta tak da na je su mrak i pot pu ni mrak. Zbog to ga pri `eq ku ju sneg. Po zi tiv no uti ~e na osve tqe nost. Ako je ve dro, po sto ji mo gu} nost da po red je ze ra, gde ne ma uli~ ne ra sve te, vi di te po lar nu sve tlost. Fan ta sti ~an pri zor. Po sle ide te u sa u nu. Re kao bih da je to, po red â&#x20AC;&#x17E;No ki jeâ&#x20AC;?, naj bo qi fin ski izum. Jed nom ka da se na vik ne te na sa u nu, ne mo `e te bez we. Atrak ci ja je iz najm qi va we sa u ne po red je ze ra i po sle ska ka we u to isto, za le |e no. Je sam li po me nuo da Fin ci vo le da pi ju? Tad je s wi ma naj lak {e us -

Ka ù, bi }e jo{ sne ga. Dra go mi je zbog to ga, jer sa da mi se, ~i ta ju }i ve sti, ~i ni da je glav ni pro blem u Sr bi ji â&#x20AC;&#x201C; sneg i da li sam za do vo qan uslu ga ma sto ma to lo ga ko ga sam po se tio. Za to stal no na pre du ju. Ubi li su bi ro kra ti ju, ma da ni sam si gu ran da li su je ika da i ima li, ma kar u onom na ma po zna tom ob li ku. Za ne ke stva ri, ~i ni se, ne tre ba no vac, sa mo do bra vo qa i zdrav ra zum. Ce ne pra ve vred no sti. Re kao bih da je mo to ov de: â&#x20AC;&#x153;@i vi i pu sti dru ge da ì veâ&#x20AC;?. A ka ko je ì ve ti

po sta vi ti kon takt. Ina ~e su za nas sa Bal ka na po ma lo }u tqi vi, ustva ri ti hi, re kao bih. I za i sta ti {i na ov de pre o vla da va. Na uli ci, u sva ko do ba da na, ~u }e te ti {i nu. I ona zna da pri ja. Naj zad, po sle svog vre me na ko je sam pro veo ov de, opet se ~i ni da ima do sta stva ri ko je bi oni i od nas mo gli da na u ~e, a bo ga mi â&#x20AC;&#x201C; i mi od wih. (autor je student FTN-a)

VESTI Pro te sti pro tiv cen zu re In ter ne ta Vi {e de se ti na hi qa da qu di iza {lo je ju ~e na uli ce broj nih evrop skih gra do va ka ko bi, upr kos hlad no }i, pro te sto va li pro tiv spo ra zu ma o za {ti ti autor skih pra va na In ter ne tu (AC TA), ko ji }e, ka ko sma tra ju, ogra ni ~i ti slo bo du ko ri {}e wa mre è i po ve }a ti mo gu} no sti kon tro le gra |a na. Me |u pr vi ma su se oku pi li kri ti ~a ri ovog spo ra zu ma u li tvan skoj pre sto ni ci Vil wu su, gde je sa nat pi si ma â&#x20AC;&#x17E;Stop AC TAâ&#x20AC;? is pred zgra de vla de pro te sto va lo ne ko li ko hi qa da qu di. U Ne ma~ koj su pro te sti oku pi li 41.000 qu di, a naj ve }i sku po vi odr à ni su u Min he nu i Ber li nu, gde su po je di ni de mon stran ti pre ko usta sim bo li~ no ima li za le pqen se lo tejp, ja vi la je agen ci ja Frans pres. Je dan od ve }ih sku po va odr àn je u So fi ji, gde je u pro test noj {et wi po red zgra da vla de u~e stvo va lo oko 4.000 qu di, ko ji su uz vi ki va li â&#x20AC;&#x17E;Ne AC TAâ&#x20AC;? i â&#x20AC;&#x17E;Ma fi jaâ&#x20AC;?. U Pra gu je pro te sto va lo ne ko li ko sto ti na qu di, a u dru gom po ve li ~i ni gra du Br nu no si li su tran spa ren te na ko ji ma je pi sa lo â&#x20AC;&#x17E;AC TA je saj ber fa {i zamâ&#x20AC;?. Van evrop skog kon ti nen ta pro tiv spo ra zu ma AC TA de mon stri ra li su sta nov ni ci ~e ti ri gra da u SAD, ukqu ~u ju }i Wu jork, tri gra da u Ka na di, i po je dan u Austra li ji i Mek si ku. Spo ra zum pro tiv fal si fi ko va wa i pi ra te ri je

na In ter ne tu kra jem ja nu a ra pot pi sa le su 22 ze mqe ~la ni ce Evrop ske uni je i jo{ de set ze ma qa, ukqu ~u ju }i SAD, ali je we go va ra ti fi ka ci ja, zbog sve ve }eg bro ja onih ko ji ga kri ti ku ju, u mno gim ze mqa ma pod zna kom pi ta wa.

Yi ha di sti ula ze u Si ri ju iz Ira ka Isla mi sti~ ki eks tre mi sti pre la ze iz Ira ka u Si ri ju gde se pri dru ù ju pro tiv ni ci ma re ì ma si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al-Asa da, za ko je se kri jum ~a ri i oru` je, iz ja vio je za me nik ira~ kog mi ni stra unu tra {wih po slo va Ad nan al-Asa di. â&#x20AC;&#x17E;Ima mo in for ma ci je da je je dan broj ira~ kih xi ha di sta oti {ao u Si ri juâ&#x20AC;?, re kao je Al-Asa di u in ter vjuu za agen ci ju Frans pres is ti ~u }i da se iz jed ne u dru gu ze mqu kri jum ~a ri i oru` je. On je ka zao da se oru` je naj pre tran spor tu je iz Bag da da u se ver nu pro vin ci ju Ni ne veh, a da su ce ne oru` ja u Mo su lu, glav nom gra du pro vin ci je, sa da i de se to stru ko vi {e jer se {a qu sna ga ma opo zi ci je u Si ri ji. Ta ko, re ci mo, je dan â&#x20AC;&#x17E;ka la {wi kovâ&#x20AC;?, ko ji je mo gao da se ku pi za 100 do 200 do la ra, sa da ko {ta od 1.000 do 1.500 do la ra. Asad po ku {a va da ugu {i an ti re ìm sku po bu nu ko ja u Si ri ji tra je od sre di ne mar ta, a u na si qu u ovoj ze mqi od ta da je, pre ma po da ci ma UN, ubi je no vi {e od 5.500 qu di.

su no ve i da se ob na vqa ju kad god se ob ja ve po da ci o iran skom na pre do va wu u nu kle ar noj teh no lo gi ji. â&#x20AC;&#x201C; U sva kom slu ~a ju, ako bi, hi p o t e t i~ k i gle d a n o, Iran ipak us peo da pro iz ve de atom sko oru` je, ni sam sklon da ve ru jem da bi pre u zeo od go vor -

nost da pr vi za po~ ne nu kle ar ni rat â&#x20AC;&#x201C; na v o d i sa g o v or n ik â&#x20AC;&#x17E;Dnev ni kaâ&#x20AC;?. ď Ź A kakve bi bile posledi ce even tu al nog izra el skog napada na iranska nuklearna postrojewa? Da li je uop{te realno govoriti o nekakvim â&#x20AC;&#x17E;ograni~enim uda-

Samo {tedwa Grke spasava bankrota V

sma we we jav nih in ve sti ci ja za 400 mi li o na evra, kao i sma we we bu xe ta za od bra nu za do dat nih 300 mi li o na. Ipak, ono {to je iza zva lo naj vi {e pro te sta je ste na ja vqe no sma we we mi ni mal nih pla ta za 22 po sto, pri ~e mu se to od no si sa mo na no vo za po sle ne. Tre nut no mi ni mal na za ra da iz no si 750 evra, a po pu la ci ja ko ju }e ta me ra naj vi {e po go di ti su oni mla |i od 25 go di na Ta ko |e, pro te ste (procena) je iza zva la i na ja va Gr~ki dràvni dug 141,0% ukupan dug Gr~ke da }e oko 15.000 za (u odnosu na 135,2% , mlrd po sle nih u jav nim bruto doma}i 127,8% slu ` ba n a pri m a t i proizvod) dràve , mlrd EU sa m o deo pla } e i 115,3% ra d i t i sa m o deo rad nog vre me na na 104,5% MMF , mlrd rednh go di nu da na, na kon ~e ga }e bi ti 100 ot pu {te ni. Za pra Evropska vo, Vla da pla ni ra , mlrd centralna da broj za po sle nih banka u jav nom sek to ru do 2015. sma wi za ~ak 150.000. Uz sve to, do dat ne me re {ted 60 Privatni , mlrd investori we, vred ne de set mi l i j ar d i evra, tra è se za pe riod 8JRYRU L] 0DVWULKWD SUHGYL_D od 2013. do 2015. go da dràvni dug ~lanica evrozone di ne. mora biti mawi od 60% BDP-a â&#x20AC;&#x201C; Ove me r e su smrt na pre su da za Gr~ ku â&#x20AC;&#x201C; po ru ~io je Ja nis Pa na go pu los, {ef sin d i k a t a 2008 2009 2010 2011 2012 GSEE, ko m en t i r a ju }i pred log da se, Minimum wage: pra vqe nih re zo va, pla te sma we za wem tre nut ku, ni je uve rio da je ze mqa sprem na po vrh ve} na &XW IURP $GGLWLRQDO EQ sto. da pre du zme neo p hod ne ko ra ke za iz la zak iz do dat nih 20 do 30 po WR D PRQWK cuts : Equivalent U sva kom slu ~a ju, ako se ko a li ci o na vla da kri ze. Gr~ ka ta ko ima ma w e od ne de qu da na da 15,000 layoffs in publicWR RI *'3 LQ KHDOWK jim slu and ~a jem po no vo po sva |a ili mi ni stri do na red nog sa stan ka mi ni sta ra zo ne evra is pu - ko sector. Holiday bonuses defence public ne evra iz gu be str pqe we i ne odo bre Ati ni ni uslo ve za po mo}, od no sto no da, pre sve be scrapped ga, pro - zo sector spending po me nu tu fi nan cij sku in jek ci ju, Gr~ ka ne }e na |e na ~in da u{te di jo{ 325 mi li o na evra. Sources: Economist Intelligence Unit, Bloomberg, OECD, IMF ÂŠGRAPHIC NEWS Gr~ ka vla da je, pod se ti mo, pri sta la da re za - mo }i da 20. mar ta pod mi ri svo je fi nan sij ske wa jav ne po tro {we u 2012 bu du u vi si ni od 1,5 oba ve ze. Ta da joj na na pla tu sti ù ob ve zni ce u od sto BDP-a, od no sno 3,3 mi li jar de evra. Iz me - iz no su od 14,5 mi li jar di eura, a ne mo gu} nost da |u osta log, pred vi |e no je da se deo u{te de ost- pla ti taj iz nos mo gla bi je od ve sti u â&#x20AC;&#x201C; ne kon va ri kre sa wem pen zi ja. Do go vo re no je ta ko |e tro li sa ni ban krot. o de }i gr~ ki po li ti ~a ri po sti gli su do go vor o me ra ma {ted we i re zo vi ma ko je, u za me nu za 130 mi li jar di evra vre dan pa ket za spas eko no mi je, od wih tra è me |u na rod ni kre di to ri. Ipak, mi ni stri fi nan si ja zo ne evra od lu ~i li su i po red to ga da od lo è od lu ku o no vom pla nu po mo }i Gr~ koj, jer ih ni na ~el ni do go vor o no vom pro gra mu {ted we, ko ji su gr~ ke vla da ju }e stran ke po sti gle u po sled -

dnevnik

nedeqa12.februar2011.

DI PLO MA TA, O MO GU ]EM ORU@ANOM SU KO BU IZRA E LA I IRA NA

se svi boje ri ma” i „ogra ni ~e noj od ma zdi”? Ili sve tu pre ti jo{ je dan dug i na da sve kr vav rat? – Iz istih razloga ne verujem da bi i Iz rael pre u zeo sli~nu odgovornost, jer je te{ko o~ekivati da bi se cela stvar zaustavila na “ograni~enim udarima”. Pri tome nema nikakvih garancija da bi nekava “ograni~ena akcija” zaista i zaustavila iranski nuklearni pro gram, jer je lo gi~ no pretpostaviti da su mnoga nuklearna postrojewa adekvatno za{ti}ena u podzemnim bunkerima i, prakti~no, te{ko dostupna.  Ame r i k an c i uve l i k o raz ra |u ju sce na rio za slu ~aj da Iz rael na pad ne, isto vre me no, ka ko tvr di „Va {ing ton post”, stra hu ju }i da bi iran s ka od m a z da mo g la ugro zi ti wi ho ve in te re se. Uko li ko do |e do ra ta, ka kva su Va {a pred vi |a wa, ho }e li se Sje di we ne Dr `a ve u we ga ukqu ~i ti? – Oru`ana akcija Izraela svakako ne bi bila mogu}a bez odobrewa Va{ingtona, jer je vi{e nego jasno da bi se u daqi razvoj neminovno morala ukqu~iti i Amerika, ne samo politi~ki, a posledice takvog razvoja imale bi kataklizmi~ku perspektivu. [iroj javnosti je, ve ro vat no, ma we po zna to da Izrael ima striktnu obavezu prema ameri~koj administraciji da u bilo kakvim okolnostima ne sme da prvi upotrebi nuklearno oru`je bez odobrewa SAD. Istovremeno, u izbornoj bi go di ni za Oba mi nu ad mi ni stra ci ju i we go ve iz gle de u predsedni~koj trci novi rat u Zalivu mogao da bude poguban.  Arap ski svet je jo{ uvek u pre vi ra wu. U kom bi prav cu mo gle bi ti we go ve re ak -

ci je na even t u a l n i su k ob Izra e la i Ira na? – Ako se pretpostavi najgori mogu}i scenario, arapski svet ne bi mogao da ostane po{te|en veoma negativnih posledica, neposredno politi~kih i ekonomskih, ali, na duè staze, i duboko dru{tvenih. Tu, pre svega, mislim na one arapske dràve koje su u najblièm geografskom okruèwu Irana, a sve su to krupni proizvo|a~i nafte. Kao bliski saveznici SAD, koje bi u pretpostavqenom ratu svakako stale na stranu vojne intervencije na Iran, odakle permanentno ose}aju la-

 Ka ko o~e ku je te da }e se po na {a ti Ru si ja i Ki na uko li ko do |e do su ko ba, po go to vo ako se ima u vi du wi ho vo do sa da {we pro ti vqe we ~ak i uvo |e wu sank ci ja pro tiv Te he ra na? I ka kav }e stav za u ze ti evrop ski sa ve zni ci Va {ing to na? – Mislim da je ukqu~ivawe Rusije i Kine, kao i EU, u ovom trenutku vi{e nego opasnog dizawa tenzije ne samo korisno, nego i neophodno. I u politi~kom i u diplomatskom smislu. Rusija i Kina bi, imaju}i u vidu wihove dobre odnose s Iranom, ali i sasvim konkretne

Ver bal no za stra {i va we  Aja to lah Ali Ham nei po ru ~io je da }e Iran po dr à ti sva ku dr à vu ili gru pu ko ja se è li su prot sta vi ti Izra e lu. Zna ~i li to no vi ta las te ro ri sti~ kih na pa da, bez ob zi ra na to ho }e li do }i do ra ta ili ne? – Verujem da se i ovde radi o verbalnom zastra{ivawu mogu}im teroristi~kim napadima, pogotovo da se oni preduzimaju bez obzira da li }e do rata do}i ili ne. tentnu opasnost, makar pruàle i samo logisti~ku podr{ku recimo, u Bahreinu se nalazi sedi{te ameri~ke [este flote - od strane Teherana bile bi smatrane ratnim neprijateqem i time bile izloène mogu}em ra ket nom na pa du na wi ho va naftna postrojewa. [ta bi to zna ~i lo ne sa mo za wi ho vu naft nu in du stri ju, ve} i za energetsku situaciju u svetu – vi{e je nego izvesno. Me|utim, napad na {iitski Iran neizostavno bi na duì rok izazvao i duboka dru{tvena previrawa u ovim dràvama u kojima su na vlasti sunitski reìmi, a u kojima je prete}i procenat {iitskog stanovni{tva. Da ne govorim o sli~nim po sle di ca ma u ve} ro vi tom Iraku, Siriji, pa i Libanu.

interese za razvoj u wihovom neposrednom susedstvu, mogle odgovaraju}e da deluju na Teheran u ciqu wegove konsilijantnosti u pregovorima sa me|u na rod nom za jed ni com oko kontrole iranskog nuklearnog pro gra ma. U istom smi slu, Evropska unija, ~ije ~lanice tako|e imaju konkretne politi~ke i ekonomske interese u odnosima sa Iranom, trebalo bi da bude u poziciji da ubedi SAD oko opasnosti da se odlu~ivawe o miru u svetu svede na jedan centar, makar on bio i jedina svetska velesila. Da je to mogu}e, ohrabruju me i vesti da u ameri~koj administraciji –jo{ uvek preovladava uverewe da je diplomatsko re{ewe boqe od vojnog. n Miroslav Staji}

Hara~, rajo, hara~ ne razmi{qaju o ograni~ewu marì? Tako|e, podatak koji je ba~en na marginu, a ti~e se dodatnog 10% snièwa plata za mla|e od 25 godianas kad se u Gr~koj bije na, vrlo je “stimulaciona” mera za mlade qude. bitka za re{ewe zagoSvaka motka ima dva kraja, ali ova gr~ka je spenetke zvane “{ta je stacifi~na po mnogo ~emu. rije – plata ili penzija”. VlaBankrot, kao ve~ita tema lebdi iznad Akroda je iza{la s re{ewem da je poqa, ali od smoga u centru grada jo{ se nije ipak starija penzija (Radovan spustio. Ili, kako to re~e jedan stariji gospoIII – “deda je najstariji jer je on din: “To vam je kao kad pitaju ~oveka koji pada s star ~ovek”). Re{ewe te zagopetog sprata kada je do{ao do drugog kako se netke ko{ta “tri~avih” 300 miliona evra, ali ose}a, a on kaè – za sad, sve ide dobro”. Svi kao deo paketa smawewa tro{kova od 3 biliona znaju da bankrot ne}e doneti ni{ta dobro ni evra. Gde na}i tih 300 miliona da bi se “trojka” Gr~koj, a ni Portugaliji, Italiji i [paniji, zadovoqila i odobrila tran{u pomo}i od preali ta pretwa opstaje. Da li je qudima predo~eko 100 milijardi evra? Ova zagonetka ima svoj no {ta }e to konkretno zna~iti? Vlada pokurok za re{ewe, tako da }e Vlada morati da se {ava sve da prikaè kao veliku gr~ku tragediubaci u vi{u brzinu da ga prona|e. Iz xepova ju, a “trojka” stoji po strani i ~eka krajwi reporeskih obveznika nema {ta da se i{~upa jer zultat. Za to vreme izlaze na videlo podaci o pored svih nameta koje su stawu s radnim mestima dobili (ponovni povrakoja }e biti izgubqena, Ban krot kao ve ~i ta tak re~i hara~ u stana samo u sektoru trgovitema lebdi iznad Akropoqa, dardnu upotrebu) trone }e ih bi ti 160.000 ali od smoga u centru grada {kovi ìvota su porasli. (60.000 po slo davaca i Sve tri partije (od ju100.000 zapo slenih) u jo{ se nije spustio ~e najverovatnije dve) koovoj godini, prema podaje u~estvuju u vlasti imacima privredne komore, ju razli~ite poglede na re{ewe situacije, ali dok je isti taj broj ostao u tom sektoru bez pona kraju moraju da potpi{u ono {to im “trojka” sla u prethodne 2 godine. stavi na sto. Pravdawe sva 3 lidera da su imali Sve je to logi~na posledica situacije u zesvoj ~vrst stav koji je bio na dobrobit naroda, mqi koja je petu godinu za redom u konstantnom pada u vodu kad se stavi potpis na dokument. privrednom padu, a uz to je potro{wa u domaPosle potpisa lideri se prebace na druge teme, }instvima imala pad od 6,2% u 2011. Situacija tipa “ovo nam je bilo zadwe {to smo potpisaje vi{e nego kriti~na jer su kroz nove mere li” ili “dajte nam odmah izbore da pobedimo pa {tedwe smawena izdavawa za lekove koje }e fida vidite kako bismo mi to re{ili”. LAOS, nansirati dràva sa 1,3% na 0,8% BDP, pa }e kao najmawa partija u Vladi, odbila je da pritako veliki broj qudi ostati bez svojih neophvati posledwe mere “trojke” i povukla svoje hodnih medikamenata i bi}e primorani da sami ~lanove iz Vlade. Sad se kalkuli{e kako }e se finansiraju svoje terapije. Ni to ne}e biti glasati u parlamentu jer je evidentno da }e prjednostavno, s obzirom da mere vlade koje su vi put “strana~ka glasa~ka disciplina” biti trebale da liberalizuju trì{te lekova uz debelo naru{ena – mnogi }e glasati po svom nasmawewe prevelike marè apotekara, produèho|ewu. Sve je to opet deo nadolaze}e prediznog radnog vremena i pojednostavqewa proceborne kampawe koja je po~ela sa stvarawem tehdure za izdavawe dozvola za otvarawe novih nokratske vlade i spajawem nespojivog u istoj. apoteka, ve} godinu dana nailaze na veliki otOno ~emu se najmawe posve}uje pa`wa jeste por sindikata apotekara i wihove vi{ednevne da bez obzira na snièwe plata, marè ostaju {trajkove. na isto tako visokom nivou, pa pojedini proizSa svim ovim merama, da li je “trojka” preuzevodi imaju od 20-30% ve}e cene nego u ostalim la ulogu spasiteqa gr~kog naroda ili onog koji zemqama EU. Samim tim, snièwe plata od }e ubrzati “prirodnu” selekciju?! Rezultat }e22% kao podstrek konkurentnosti gr~ke primo znati uskoro, ali evidentno je ve} danas da vrede pada u vodu, jer ~ime }e se ti isti proiz}e selekcija biti bolna i da }e potrajati. vodi kupovati u zemqi kad Vlada, a ni “trojka”, (autor ìvi i radi u Atini)

Pi{e: Branislav Tarla}

Crkva i lustracija ture dru{tva. O ovoj temi se vi{e i ne govori. Tako je u svim republikama biv{e Jugoslavije. e} gotovo mesec dana, iz roda, vernika, Pone{to je objavqeno u Sarajedana u dan, stiù vesti iz Bog sve to zna, vu, to se odnosi na sve tri najveBugarske o razmerama sa- on }e da prosu}e verske zajednice. Samo pomiradwe tamo{we pravoslavne cr- di i sudi. Nema wawe lustracije u crkvi ovde nakve sa strukturama komunisti~- kajawa, poneko ilazi na veliki otpor. To se ke tajne slu`be. Iako je tamo de- izviwewe delushvata ne kao samopro~i{}avamokratija uvedena pre dvadese- je formalno, we, ve} kao ne{to nedopustivo, tak godina, obrada pro{losti neiskreno. S « va gotovo bogohulno. Srpsko drujo{ nije zavr{ena. Pre vi{e me- na{a dela su pred sudom Bo`jim», {tvo nema snage i voqe da sagleseci konstatovano je da je ve}ina p « ravili smo kompromise na doda svoju pro{lost, to mu je i predana{wih diplomata, ~ak amba- bro roda». âk se ~ude da su imali preka napretka. Tako|e i za crsadora, tako|e i ambasador u Be- pseudonime i dosijee. kvu. Jer, i sama Biblija kaè, neogradu, imala status agenta. CrKoliko je svega toga bilo u Ruma toga skrivenog {to se ne}e sakva se dugo protivila tome da se siji, te{ko }e se ikad saznati. znati, nema tajne za koju se ne}e objave dosijei vladika. To je sada Veruje se da tamo nije bilo epi~uti. Istina je iznad svega, ma ura|eno, jer to zakon nalaè. skopa hirotonisanih do pre dvakoliko bila bolna. Ne radi se o Saznawe je poraàvaju}e – 80 deset godina, ~ak do vrha crkve, osveti, ve} o spremnosti da se taodsto najvi{eg klera sara|ivalo da nisu to postali zahvaquju}i kva doga|awa ne ponavqaju. je, i to gotovo uvek dobrovoqno, preporuci KGB i saradwe sa Sara|ivawe sa tajnim slu`basa tajnom slu`bom. Radi se o 12 wim. Neko }e re}i da druga~ije ma donosilo je odre|ene priviod 15 sada{wih arhijereja. Da je nije moglo da bude. Tajna slu`ba legije, pogodnosti koje su prijatoga bilo, ne iznele, ~ak i neku vrstu na|uje, {ok predimuniteta. Radi se i stavqa razmera. U o pogre{nom i nebiU Bugarskoj je 80 odsto najvi{eg klera drugim strukturasara|ivalo, i to gotovo uvek dobrovoqno, blijskom shvatawu ma bugarskog druodanosti vlastodrsa tajnom slu`bom {tva taj procenat {cima, i krivom tunije prelazio 15%. ma~ewu premise da je Nisu samo pravoslavne vladike je pripremala monahe koji }e po- s« vaka vlast od Boga». To prati ceto radile, tako|e i jedini katostati kasnije episkopi. Pre vilokupnu istoriju crkve na svim li~ki biskup, kao i glavni muf{e godina se mitropolit temiprostorima. Posebno kada se ona tija. Sada i same vladike traì {varski rumunske crkve Nikoidentifikuje sa nacionalnim, da se saop{te podaci i o svim laj izvinio svima jer je bio sapartikularnim, time i zemaqsve{tenicima, igumanima, monaradnik Sekuritatee. Svestan je skim. sima. toga da je mnogima na{kodio. Za gra|ane Bugarske, objavqiVladike su tajnu slu`bu obaCrkva ga nije smenila, niti z« avawe dosijea nije delovalo kao ve{tavali o svojim kolegama, molila» da se i pored starosti poiznena|ewe. Sa time se ra~unalo. drugim episkopima, o sve{tenivu~e u penziju. U Poqskoj je bilo Privremeno crkva gubi na u« glecima, vernicima u inostranstvu puno agenata u episkopatu katodu», oni koji su joj bliski, svoj do– posebno o emigraciji u Evropi li~ke crkve, pravoslavni poglasada{wi stav }e zadràti. Otuda i Americi. Moè se po}i od tovar mitropolit Sava potvrdio je je to izraz snage Bugarske da i poga da su neki zbog toga stradali, da je bio agent. red dugog odlagawa otvori i ove ostali bez posla, u nekim slu~aKako je bilo kod nas? Ne znastrane svoje pro{losti. Time i jevima i bez ìvota. mo, nema izgleda da ikada saznabude primer drugima. Danas se te vladike ne kaju, kamo. Lustracije ne}e biti, iako su (autor je osniva~ Verske ù radili su na dobro dràve, naje mnogi zahtevali za sve strukinformativne agencije)

Pi{e: @ivica Tuci}

OSNI VA^ „EPLA” BIO POD NAD ZO ROM AGE NA TA FBI

Yobs je voleo da eksperimenti{e rotekle nedeqe svet je ostao {okiran informacija koje je ameri~ki Federalni istra`ni biro (FBI) objavio o preminulom osniva~u „Epla”, Stivu Xobsu, a koje ga ne prikazuju u ba{ laskavom svetlu. Izve{taj, sastavqen 1991. nakon istrage koja je provedena jer je biv{i predsednik SAD Xorx Bu{ Stariji predlo`io Xobsa u svoj Savet za izvoz, navodi kako je Xobs tokom 70-ih eksperimentisao s marihuanom, ha{i{om i LSD-jem te da je vrlo narcisoidne prirode, „spreman iskriviti istinu da postigne ciq„ . Dosije od blizu 200 stranica sastoji se od izve{taja u kojima su navedeni intervjui sa saradnicima, prijateqima, ~lanovima porodice, ~ak i wegovim kom{ijama. Imena osoba koje su davale izjave su cenzurisana iako mesta na kojima su radili ~esto nisu. FBI je tokom istrage intervjuisao i samog Xobsa koji istra`iteqim najpre kazao kako }e biti nedostupan tri nedeqe, a nakon toga im je bio na raspolagawu samo sat vremena. Xobs je Ef-Bi-Aju kazao kako u posledwih pet godina nije ko-

ristio ilegalne droge, ali je priznao da je eksperimentisao s marihuanom, ha{i{om i LSD-jem u razdobqu od 1970. do 1974. godine dok je poha|ao sredwu {kolu i fakultet. U izvj{taju se navodi kako je protiv Xobsa bilo pokrenuto nekoliko parnica zbog wegovog polo`aja u „Eplu”, ali da nikada nije bio uhap{en te da nije ~lan komunisti~ke partije. U vreme istrage Xobs je bio na ~elu svoje nove kompanije NeXT Computer, po{to je prethodno napustio „Epl”. Od strane osoba ko-

Do si jei iks Xobs je samo jedan u nizu poznatih li~nosti koji su postali predmetom istrage Federalnog istra`nog biroa. Ameri~ki federalnci zainteresovali su se za komi~are Bad Ebota i Lu Kostela kad je dou{nik dojavio Ebot sakupqa pornografiju i ima pozama{nu kolekciju preko 1500 opscenih filmova. Poznate li~nosti poput En Nikol Smit, bile su pod nadzorom jer su bile `rtve ucene ili su dobile pretwe nasiqem. Ef bi aj je pisca Normana Milera i glumca ârlija âplina smatrao simpatizerima komunista dok je Xon Lenon privukao pa`wu Biroa zbog svojih antiratnih aktivnosti. U dokumentima Biroa spomiwe i Merlin Monro za koju se navodi da je, tokom braka s piscem Arturom Milerom, za kojeg se dràlo da je simpatizer komunista, bila povezana s porodicom Kenedi. Frenk Sinatra ~esto je u dosijeu povezivan s mafijom, a wegov sin je svojevremeno bio otet. Neobi~no kratak dosije ima i Ximi Hendriks - svega 34 stranice, nastao nakon {to je 1969. u Torontu uhap{en zbog posedovawa droge. Spomiwe se i Hendriksovo hap{ewe iz 1961. kada je vozio automobil bez voza~ke dozvole. Nije poznato koje dana{we zvezde istraùje FBI te ima li ih uop{te. Kandidati sigurno postoje, poput ârlija [ina, no zbog ameri~kog zakona o privatnosti, koji ne dozvoqava da se dosijei FBI o ìvim osoba objavquju bez wihovog pristanka, taj podatak jo{ dugo ne}emo saznati.

je su bile intervjuisane opisan je kao ’tvrdoglav, radoholi~ar i vo|en vizijom’, a neki su ga ~ak i zvali ’genijem’. Ali, navodi izve{taj, istraìteqima je bilo re~eno kako Xobs ima integritet samo kada stvari ispadnu onako kako on èli. – Nekoliko osoba dovele su u pitawe iskrenost gospodina Xobsa te su izjavile kako je sklon tome da iskrivi istinu kako bi postigao svoje ciqeve - stoji u izve{taju. U dosijeu tako|e postoji izvje{taj o odnosu Xobsa i wegove porodice. – U pro{losti gospodin Xobs nije bio podr{ka majci svoga deteta koje je ro|eno van braka. Ipak, nedavno je to promenio stoji u izvje{taju. Jedna èna, koju je FBI intervjuisao, izjavila je kako je Xobsov privatni ìvot patio zbog wegovog „narcizma i plitkosti”, ali je naglasila kako ima „dalekose`nu viziju”. U izve{taju se navodi i kako su Xobsova iskustva sa isto~wa~kim religijama popravile wegov na~in ìvota, tako da „sada ìvi gotovo spartanski”. I mada su mnogi bili oprezni u svojim ocenama Stiva Xobsa, sve osobe koje je FBI intervjuisao smatrale su kako on zasluùje mesto u Savetu za izvoz. Podsetimo, spiritus movens „Epla” preminuo je 5. oktobra pro{le godine nakon dugotrajne borbe s rakom. n E. N. L.

nedeqa12.februar2012.

c m y

dnevnik

(NE)VESELA SVAKODNEVICA: LUDOVAWE

[o ki ra{ me, anas je na dodelama muzi~kih nagrada ili bilo kakvim drugim javnim nastupima na kojima su prisutni i mediji koji }e sve zabeleìti, najnormalnije, na primer, videti Lejdi Gagu u bundi od sirovog mesa ili Madonu i Britni Spirs kako razmewuju te~nost vlastitih usta so~nim francuskim poqupcem. U kom je trenutku ta~no do{lo do totalnog pada svih konzervativnih okova ~ednosti na svetskoj muzi~koj sceni? To nije pojava od ju~e, samo je to nekada izgledalo sve nekako nevinije, ili nam se samo ~ini? Ok, nisu muzi~ari jedini primer u svetu {ou biznisa koji pa`wu na sebe privla~e raznim kontroverzama, ali... eminentni britanski muzi~ki ~asopis NME sakupio je nekoliko najzanimqivijih „slu~ajeva“. El vis Pri sli oti {ao u voj sku. Kada? 1958. [ta se desilo? Na vrhuncu slave, Elvis je, na op{ti uàs velikog broja ènske populacije na planeti, na ku}nu adresu dobio poziv za odsluèwe vojnog roka. Armiji se prikqu~io 20. januara 1958, istog dana kada je bio zakazan po~etak snimawa filma „Kraq kreola“. Elvisovoj karijeri je posle toga trebalo skoro 10 godina da se oporavi. Uhva }e ni Ro ling ston si. Kada? 1967. [ta se desilo? Posle nekoliko meseci pra}ewa, Ri~ards, Xeger, Merijen Fejtful i ostali iz wihovog kruòka, uhap{eni su pod optu`bom da poseduju narkotike. Amfetamini, kanabis, heroin, samo su neki od opijata prona|enih kod ~lanova ovog kultnog benda. „Pol je mr tav“. Kada? 1969. [ta se desilo? Novinski ~lanak pod naslovom „Da li je Bitls Pol Mekartni mrtav?“ objavqen je prvi put u studentskim novinama Univerziteta Ajova, pozivaju}i se na niz navodno sugeri{u}ih skrivenih poruka na do tada objavqenim albumima „Bitlsa“, koje su „nedvosmisleno“ govorile da je Pol mrtav. Pri~a oko ovog

TREND RA PORT: LEDENICE NA[E SVAKODNEVICE

Sjaj (usred) be de ladno, ledeno, najledenije. To bi u najkra}em bila pro{lonedeqna vremenska prognoza, koja je ve}ini nas najvi{e muka zadavala zbog dve stvari: kako se u svom tom ledu ugrejati i kako bezbedno sti}i od ta~ke a) do ta~ke b). Bilo nam je va`no da su ulice o~i{}ene, da gradski prevoz funkcioni{e i da nam je u stanovima dovoqno toplo. I to je u redu. No, {ta sa izve{tajima o onima mawe sre}nim od nas? [ta sa zavejanim starim qudima, gladnim i bez potrebne terapije; {ta sa sa usamqenima koji tiho umiru u hladno}i; {ta sa porodicama koje se smrzavaju u memqivim stra}arama sa najlonima umesto prozora? E, to nas se,

tek vesti zbog kojih se eventualno na trenutak potresu kada ih ~uju, a onda leèrno i opu{teno nastave sa svojim ìvotima, zadovoqni {to su u ovim te{kim vremenima „boqe pro{li”. Poput nekakvih ameba, kada nas povremeno „zasko~i” savest, sebi vrlo lako i u trenutku objasnimo kako mi sa tim nemamo veze. To je, kaèmo sebi sa sigurno{}u, posao odgovornih. I onda, onako iz foteqe, siti i namireni, kritikujemo parazitske vlasti, koje (gle ~uda) ni{ta ne rade kako bi pomogli. I tako dolazimo do situacije u kojoj je svaki, pa i onaj najmawi, gest qudskosti postao vest. Ne{to kao incident, o kojem se pi{e na naslovnim stranama.

Da zablistate Da ne bude kako sam u ovim vanrednim vremenskim okolnostima izneverila trendseterke, kojima ni sav led i sneg ne smeta da „teraju” modu, evo nekoliko korisnih saveta o tome kako da im i tokom zime koà blista. Kao prvo, va`no je da zaboravite na agresivne preparate za ~i{}ewe lica i umesto wih izaberete mleko, koje }e pospe{iti i hidrataciju koè. Poèqno je da u kozmeti~koj torbici imate jo{ i serum, kao i kremu za lice, koji odgovaraju va{em tipu koè, a nije zgoreg ni da posebnu pa`wu posvetiti brizi, posebno ne`nog i osetqivog, predela oko o~iju. Jedna od stvari na koju bi tako|e trebalo da zaboravite ovih dana je i tu{irawe vrelom vodom, koja dodatno isu{uje koù. Nakon tu{irawa, namaìte telo hranqivim mlekom ili losionom i ne zaboravite da popijete bar dve litre te~nosti dnevno. Naravno, preporu~uje se i dodatna nega ruku i usana, veoma osetqivih na uticaje hladnog vetra i suvog vazduha. Usnama }e goditi med, bademovo uqe, ali i preparati i balzami na bazi {i butera, dok }ete ruke najvi{e obradovati parafinskim rukavicama i kremama na bazi vazelina. osim kao jo{ jedna usputna vest o „tamo nekima”, ve} nije ticalo. Ba{ kao {to nas ne doti~e ni ~iwenica da tu oko nas kontejneri odavno rade kao dragstor, u koji po svoje par~e ne~ega {to bi moglo da zali~i na obrok dolaze i oni za koje je sasvim izvesno da su ne tako davno imali ne{to {to bi se moglo nazvati pristojnim ìvotom dostojnim ~oveka. Ne doti~e nas ni podatak da je odavno broj narodnih kuhiwa nedovoqan da nahrani sve one koji ni jednom dnevno ne uspevaju sebi da obezbede jelo na stolu. Za ve}inu to su

Svi se sla`emo - oni su heroji (bar tog jednog dana) i svaka im ~ast. No, te{ko da }e neko od nas poku{ati da uradi {togod sli~no. A ne, lak{e je vratiti se kritikovawu i psovawu odgovornih, koje, eto, pla}amo, a oni ni{ta ne rade. Sla`em se potpuno sa ocenom da su mnogi od onih koji se prihvataju raznoraznih funkcija, foteqa i velikih plata, nedorasli drugoj strani medaqe, koju te ugodne pozicije nose sa sobom. Re~ je, naravno, o odgovornosti, koja je za mnoge ne{to kao strana re~, ~ije im je zna~ewe jednostav-

no nepoznato. Ali mi sa druge strane nije jasno otkad je pomo}i nekome u nevoqi postalo iskqu~ivo profesionalna/ strana~ka kategorija i kada smo prestali da pomaù}i drugima zapravo pomaèmo sebi. U tom smislu, „ledilo” je i nedavno prepucavawe Crkve i gradskih vlasti oko ne~ega {to bi se, ako sam dobro shvatila svu besmismislenost tog dijaloga, moglo nazvati protokolarnim pitawima. U neku ruku i imaju}i na umu svu bedu tranzicije i krize koja nas je sna{la, wihova se vi{ednevna rasprava na{la na ivici dobrog ukusa. I to, ako mene pitate, ne zbog politi~ara (oprosti im zbog neznawa wihovog), ve} zbog nekih crkvenih otaca, koji bi, po mom skromnom hri{}anskom mi{qewu, bar u ovom trenutku trebalo da budu iznad ovakvih i sli~nih „ovozemaqskih” konverzacija. Da se ne laèmo, u prvom trenutku mi je prijalo da neko kona~no one koji stalno ne{to nama imaju da objasne podseti ko su i gde im je mesto, ali sam vrlo brzo shvatila da bi trebalo da nam budu druga vrsta primera - da nas podse}aju kako ne treba napadati slabijeg od sebe i „u tu|im o~ima videti trwe, a u svojim ni balvane”. U najkra}em, moje bi se srce iskreno obradovalo kada bi bar oni (kad to ve} sve mawe nas obi~nih smrtnika ~ini) na mr`wu, bahatost i nerazumevawe odgovarali jo{ ve}om dobrotom; kada bi na ovakve i sli~ne provokacije odgovorili tako {to bi, recimo, otvorili narodnu kuhiwu ili prihvatili{te za besku}nike. Iskreno verujem da bi se sav ovaj led, nagomilan na na{im srcima tokom besmislene borbe za neki od sinonima za li~nu sre}u, poput ve}eg stana, boqe plate i skupqih kola, samo tako mogao otopiti... E sad, one koji misle kako sve ovo ba{ i nema neke veze sa modom i izve{tajima o trendovima sa svetskih modnih pista samo }u podsetiti na ~iwenicu da je pitawe stila zapravo pitawe karaktera. Drugim re~ima, ni sve {qokice ovoga sveta nisu od pomo}i onima koji, kako moja prijateqica Teodora voli da kaè, i daqe „veselo skaku}u po drve}u, umesto da kona~no si|u sa grane” i, recimo, pro~itaju neku kwigu. Ni{ta ne vrede ni glos na usnama, blistav ten i svetlucava senka na kapcima, ako ne dolaze u paketu sa unutra{wom lepotom i bogatstvom du{e. To vam je onda ne{to poput ve} hiqadu puta prepri~anog obi~aja na francuskim dvorovima da se parfemom pokriva smrad nastao kao posledica lo{e li~ne higijene, to jest, nekupawa. Jalov posao, s pravom bi rekao na{ narod. U tom smislu podeli}u sa vama savre{eno jednostavan i kao takav apsolutno predivan razgovor majke i k}erke koji sam nedavno prislu{kivala u gradskom prevozu. Naime, na za jednu tinejxerku uobi~ajno pitawe „mama, da li sam lepa”, ona joj je odgovorila: „du{o, toliko si dobra i pametna, da tvoja lepota blista”. I to je sva mudrost. Jer, samo }e takva lepota „otkraviti” ovaj svet i nas sa wim... nJa sna Bu di mi ro vi}

ok Evropska unija stewe pod du`ni~kom krizom i bori se da nekoliko zemaqa koje je ~ine ne bankrotiraju, a ceo svet strahuje od nove recesije, bogata{ima, o~ito, ide boqe no ikada. Barem, ako je to suditi po podatku da su lane kupili vi{e rolsrojseva nego ikad pre u istoriji. Naime, Rols-Rojs je ovih dana i slu`beno potvrdio da tokom 2011. uspeo da proda ~ak 3.538 svojih superluksuznih vozila, odnosno ~ak 31 posto vi{e nego godinu ranije. No, ni to nije sve: taj je rezultat ujedno je i najboqi u celoj 107-godi{woj istoriji te ugledne kompanije - na drugo je mesto gurnuo dosad najboqu 1978, kad je firma prodala 3.347 automobila, uglavnom “silver {edou 2” modela. Glavni motor rasta prodaje ovog puta bio je model “goust” (duh), ne{to mawi i mawe razmetqiv od slavnog “fantoma”, koji se ne moè dobiti za mawe od 235.000 funti, dok se „goustova” startna cena kre}e ve} od 165.000 funti. (odnosno gotovo 200.000 evra). Najve}a trì{ta, pak, bila su im i ostala Sjediwene Ameri~ke Dràve i Kina. No, zanimqivo je da prodaja rolsova lane nije najvi{e porasla u Kini, koja je najzaslu`nija za dobre rezultate brojnih luksuznih brendova, ve} u Nema~koj i Rusiji, gde je vi{e no udvostru~ena. Porast u odnosu na prodaju iz 2010. u azijsko-pacifi~koj regiji bio je za 47%, na Bliskom istoku 23%, a u Sjevernoj Americi

~lanka je oti{la toliko daleko da je menaxer ~uvene liverpulske ~etvorke morao sazvati konferenciju za medije kako bi odlu~no demantovao glasine, nazvav{i objavqeni ~lanak obi~nom izmi{qotinom. Nu di sti~ ki is pad Yi ma Mo ri so na. Kada? 1969. [ta se desilo? Pijani frontmen grupe „Dors“ skinuo se do gole ko`e na bini u Majamiju i na zgra`awe dobrog dela publike po~eo da masturbira. Istog trenutka snage policije sklonile su ga sa scene, strpale u maricu i odvezle u zatvor pod optu`bom nedoli~nog pon{awa.

ganizatorom koncerta, da bi se ~itav konflikt zavr{io wegovom smr}u i prekidom koncerta. Da stvar bude zanimqivija ~itav doga|aj je zabele`en filmskom kamerom ekipe koja je pratila turneju „Stonsa“. Go sto va we „Seks Pi stol sa“ kod Bi la Gran di ja. Kada? 1976. [ta se desilo? Mawe od nedequ dana po objavqivawu wihovog kultnog albuma ’Anarchy In The UK’, ~lanovi pank grupe „Seks Pistols“ (potpomognuti „veselim“ prijateqima) gostovali su u emisiji (tada jo{ uvek) konzervativ-

ârls Men son tek sto pi sac „Bi~ Boj sa”. Kada? 1969. [ta se desilo? Zloglasni sekta{ki vo|a ârls Menson se u mla|im danima druìo sa ~lanom „Bi~ Bojsa“ Denisom Vilsonom, i ~ak su neko vreme su bili i cimeri. Menson je u to vreme pisao poeziju, a wegova pesma ’Ne ver Le arn Not The Lo ve’ zavr{ila je na albumu „Bojsa“ ’20/20’. Tra ge di ja u Al ta mon tu. Kada? 1969. [ta se desilo? Jo{ jedan incident u kojem su, dodu{e ovog puta ne svojom krivicom, u~esnici bili ~lanovi grupe „Rolingstons“. Tragedija se desila na besplatnom koncertu u Altamontu, kada su se ~lanovi bajkerske grupe „An|eli pakla“ spore~kali sa or-

nog Bi-Bi-Sija koju je vodio Bil Grandi. Verovatno je u tih nekoliko minuta intervjua oboren rekord u broju psovki u celoj istoriji britanske televizije, a „Dejli Miror“ je ve} sutradan osvanuo s naslovnom stranom: „Prqav{tina i bes“. Dej vid Bo vi sa lu ti ra fa {i sti~ kim po zdra vom. Kada? 1976. [ta se desilo? Bovi se vratio u Englesku i dok je stajao na stanici Viktorija u centru Londona, spazili su ga fanovi koji su po~eli odu{evqeno da kli~u wegovo ime a ovaj im je navodno uzvratio „zig hajl“ pozdravom. Bovi je to kasnije demantovao, opravdavaju}i se da se samo istezao nakon vi{esatnog sedewa u avionu.

I PORED KRIZE LUKSUZNE LIMUZINE

Ki ne zi u re du 17 posto. Zanimqivo je i kako je, uprkos krizi i merama {tedwe konzervativnog britanskog premijera Dejvida Kamerona, Rols ~ak i u domicilnoj zemqi zabele`io rast prodaje od ~ak 30 posto. Sve to, po starom dobrom obi~aju, ostvarili su bez ikakve pla}ene reklame, jer za tako ne{to ova kompanija ne `eli da potro{i ni

weno najja~e tr`i{te, no zanimqivo je i kako Rols u prognozama ovogodi{we prodaje najavquje i mogu}nost da SAD ponovno nadma{i. U vreme kad se masovna globalna prodaja usporava, najskupqe automobile lak{e su lane {irom sveta prodavali i drugi proizvo|a~i prvenstveno britanski Aston

centa. No, reklame im lane ipak nije falilo, bar na televiziji. Ko, uostalom, nije video da se na ven~awe s britanskim prestolonaslednikom Kejt Midlton dovezla u rols-rojsu (kraqi~in “fantom 6” iz 1978). No, ta vrsta reklame, ionako se ne da platiti... Kina je, ipak, s vi{e od hiqadu isporu~enih rolsova, u 2011. po prvi put u istoriji marke postala

Martin i Bentli (lane mu je globalna prodaja narasla za 37 posto, na vi{e od 7000 primeraka), ali i Ferari, Maserati i Por{e (koje sve ~e{}e kupuju skorojevi}i u azijsko-pacifi~koj regiji koji i te kako imaju potrebu da na sva zvona razglase koliko su bogagati). No, sve to nimalo ne brine izvr{nog direktora Rols-Rojsa, pedesetogodi{weg Torstena Miler-

dnevnik

nedeqa12.februar2012.

U SVE TU MU ZI^ KOG BI ZNI SA

maj ke mi! „Cul tu re Club“ pre mi jer no na „Top Of The Pops“. Ka da? 1982. [ta se de si lo? Pre mi jer no po ja vqi va we gru pe „Cul tu re Club“ na te le vi zi ji sa pe smom ’Do You Re ally Want To Hurt Me’ bi lo je pri li~ no kon fu zno za gle da la~ ki audi to ri jum. Pu bli ka jed no stav no ni je bi la si gur na da li je pe va~ gru pe

Boj Xorx mu {ka rac ili è na. Mno gi ni do da nas ni su si gur ni. Ozi Ozborn od gri zao gla vu sle pog mi {a. Ka da? 1982. [ta se de si lo? Ne ka da {wi pe va~ gru pe „Blek Sa bat“ Ozi Ozborn od gri zao je gla vu mr tvom sle pom mi {u ko jeg je ne ko iz pu bli ke ba cio na bi nu. Ka sni je je pri znao da je bio to li ko pi jan da u pr vi mah ni je ni shva tio da se ra di o pra vom sle pom mi {u. Pre ven ti ve ra di, iste ve ~e ri od ve zen je u obli `wu am bu lan tu na in jek ci ju te ta nu sa. Majkl Yek son spa lio ko su. Kada? 1984. [ta se de si lo? Ko su kra qa po pa za hva ti la je va tra dok je sni mao re kla mu za „Pep si“. Va tro met ko ji se ko ri stio kao efe kat u spo tu bio je pre jak, ne ko li ko var ni ca je za hva ti lo Maj klo vu ko su ko ja je bi la na ta pi ra na spre jem i pla nu la je po put sla me. Xek son je za do bio ope ko ti ne ko è dru gog i tre }eg ste pe na, a stru~ wa ci ka ù da je taj tre nu tak bio i pre kret ni ca u we go vom ì vo tu. Po ~eo je da pi je ja ke le ko ve pro tiv bo lo va, po ~eo da gu bi na sa mo po u zda wu, a osta li tok do ga |a ja svi ma nam je po znat. Mi li Va ni li uhva }e ni u ze va wu. Ka da? 1989. [ta se de si -

lo? To kom na stu pa „uì vo“ na EmTi-Vi ju, mu zi~ ka ma tri ca je po ~e la da pre ska ~e. Dvo jac je zbu we no po ku {ao da za ta {ka stvar, ali ni je bi lo po mo }i, CD je ne mi lo srd no po na vqao je dan te isti stih. Ko na~ no su uz sal ve zvi `du ka pu bli ke ko ja je shva ti la {ta se do go di lo, „Mi li Va ni li“ osra mo }e ni za sva vre me na po be gli sa sce ne. Ma do nin spot za pe smu „Like A Prayer”. Ka da? 1989. [ta se de si lo? „Pep si“ je ot ka zao svo je spon zor stvo „kra qi ci po pa“ na kon {to su vi de li vi deo klip u ko me se Ma do na stra sno gr li i qu bi sa „cr nim“ Isu som Hri stom. Yu das Prist op tu è ni za sa mo u bi stvo. Ka da? 1990. [ta se de si lo? Dvo je ti nej xe ra je iz vr {i lo sa mo u bi stvo na kon {to su se vra ti li s kon cer ta gru pe „Xu das Prist“, po sle ~e ga je bend op tu èn za mo ti vi sa we sa mo u bi stva i za vr {io na su du. Op tu `ba je slu ~aj pot kre pqi va la kqu~ nom re ~i „ura di to“ u pe smi ’Bet ter By You, Bet ter By Me’ u ko joj se go vo ri o sa mo u bi stvu. Op tu `ba je na kra ju od ba ~e na, ali na à lost ~la no va „Xu das Pri sta“ pri ~a ni kad za bo ra vqe na. [i nejd O’Ko nor ce pa pa pi nu fo to gra fi ju. Ka da? 1992. [ta se de si lo? Go stu ju }i u emi si ji Sa tur day Night Li ve, pe va ~i ca je iz ve la a ka pe la ver zi ju kult ne pe sme Bo ba Mar li ja „Rat“, da bi svoj na stup za vr {i la ce pa wem fo to gra fi je Pa pe Jo va na Pa vla II, uz po ru ku gle da o ci ma da se „bo re pro tiv pra vog ne pri ja te qa“. Bio je to sim bo li ~an pro test pro tiv sta va ka to li~ ke cr kve ko jim se ne gi ra pra vo na abor tus. Yory Majkl uhap {en zbog ne pri me re nog po na {a wa. Ka da? 1998. [ta se de si lo? Biv {i pe va~ gru pe „Wham“ uhap {en je u jav nom to a le tu u Los An |e le su zbog po ku {a ja za vo |e wa i nu |e wa pol nog ak ta po li caj cu ko ji je bio na taj nom za dat ku. nAlek san dar De ve tak

PI SMO „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA

Skri ve no li ce Gra da sve tlo sti Pi {e: Du {an Si min ra tio se le tos ko le ga sa po sla, Ro dolf, iz Sa ha re, sa od mo ra. Ka è cr ~e od avan tu re: na gu tao se pra {i ne od pe {~a ne olu je, mo zak mu i po red ~al me da wu pro ku va vao, dok su mu se sto pa la no }u smr za va la. Ka èm mu da to ni je bi la avan tu ra, ve} obi~ no eg zo ti~ no tu ri sti~ ko pu to va we. Ka ko to be {e ide al na pri li ka da ne {to i po pi je mo, ubr zo smo „na u~ no” utvr di li da se avan tu ra i tu ri sti~ ko pu to va we raz li ku ju po sle de }em: avan tu ra je ka da se pre pu sti{ pu to va wu sa ~i we nom od ne iz ve sno sti, dok pu to va we sa pred vi |e nim raz vo jem me sta i do ga |a ja, a sve sa na me rom da se od mo ri mo od sva ko dne vi ce, ni je dru go do li tu ri zam. Sa bro jem ~a {i ca ra stao je i broj pri se }a wa da je tu ri zam iz mi {qo ti na 19. ve ka, da je bo ga ti ma pri u {tio za slu è no oslo ba |a we od ra da, le ti na mo ru (ah, ta Azur na oba la!), a zi mi na pla ni na ma (ah, ti Al pi!). Dva de se ti vek uveo je po jam ma sov nog tu ri zma, po tom i we go ve àn ro ve: sne `ni, mor ski, pla nin ski, se o ski… Ne {to ka sni je i rad ni (ode mo na ak ci je) ili hu ma ni tar ni (od ne dav no ode mo u ne ko afri~ ko se lo da im gra di mo {ko lu). Isti na, za sve to vre me po sto jao je i tu ri zam na lik avan tu ri zmu. Zva li smo ga eg zo ti~ nim (to je ono ka da se ode u sa mo -

stal noj or ga ni za ci ji u pu sti wu {}a va we vo de za teh ni~ ke po tre Go bi, na `va ka we ko ke u An de be gra da. Ku li sa ma mit skog sta ili na ko ji “dim ~i}” na pa di na ma di o na Te ni ske fe de ra ci je. Tu ne Ti be ta). li ma is pod gra da, ~vr sto pod Bu du }i da Fran cu zi ne bi mo - kqu ~em, ko ji spa ja ju ne ke stra te gli da za mi sle ì vot bez kwi - {ke ta~ ke tr go va i pre se ca ju se s èv no sti Mar se la Pru sta, pod se - me tro om. Pod zem nom ate qeu mu ti me Ro dolf da je ovaj jed nom na - zi~ kog skulp to ra, ~u da ku Pa tri pi sao ka ko ni je fa zon pu to va ti su Mu leu ko ji iz mi {qa no ve in od la ze }i ne gde, ve} obrat no: ne stru men te… I ta ko ~e tr de se tak po me ri ti se iz ku }e a u ma {ti bi - ne ~e ga sli~ nog. va ti gde god ho }e{. Ovo mi je pre Kad eto Ro dol fa pre ne ki dan vr {i lo ~a {i cu: gde je tu tu ri - po sle vi ken da. Ka è: ~u do od tu zam? Ka ko da se od mo ri mo od sve - ri sti~ ke ope ra ci je. Po {to su ga ako gla vu ne gru pe ogra ni ~e pre me sti mo ona mo ne ni je po sti gao gde }e nas ob u ze ti Ni je fa zon pu to va ti sve {to je na u slat ki za bo rav? mio, ali to je od la ze }i ne gde, ve} U tom do |e ja nu Pa riz za ko ji ni obrat no ar, Ro dolf oti ko ne zna. Tre ba {ao na ma ra ton u ti vi {e vi ken da Ma ra ke{. Ovo ga da sve sa vla da{. pu ta tr~ ka po ur ba nim sta za ma. Otvo ri mo fla {u bor doa (Mo u ton Po slao mi SMS: no ge mi ot pa le, Ca det 2006.) i po~ ne mo da za kqu 3h29 mi nu ta, sla bo ali fa mo zno. ~u je mo: kla si ~an tu ri sta je ~o vek Po ru ka za vr {a va s mol bom: po - ko ji ide da vi di ono o ~e mu ve} gle daj na In ter ne tu pro je kat pod go to vo sve zna, sa mo {to jo{ to na zi vom „Pa riz, skri ve no li ce” li~ no ni je vi deo. Ceo svet hr li (Pa ris, la fa ce cachée). na Mo na Li zu, da bi se po hva lio Po gle dam i vi dim da tu ri sti~ - da je s istom bio u „bli skom do di ke in sti tu ci je ve le gra da smi - ru”». Zna ju }i da je Pa riz naj po se {qa ju za we ek-end 3. i 4. fe bru a - }e ni ji tu ri sti~ ki grad na sve tu, ra grup ne po se te ina ~e ne do stup - ni je ~u do da se po sle Lu vra, Aj nim me sti ma. Na pri mer cen tru fe lo ve ku le i Je li sej skih po qa iz ko jeg se upra vqa se ma fo ri ma ipak naj vi {e vre me na pro ve de u ce log Pa ri za. Za tva ra wu i pre - pro sto ri ma pre sti `nih rob nih lo mu – u po no }i – ne deq nog iz da - ku }a, kao La fa jet na pri mer, gde wa dnev ni ka Mond. Fra ma son - su mod ni odev ni ar ti kli pot pu na skom se di {tu Ve li ke lo è Ori - ne iz ve snost, pod ra zu me va ju }i i jen ta. Taj nom bun ke ru iz Dru gog ce nu. Ta ko je tu ri sti~ ka po se ta svet skog ra ta. Cen tru za pre ~i - sa ~i we na i od avan tu re. Ja pan ski

i ki ne ski tu ri sti su na ro ~i to avan tu ri sti. Na to Ro dolf re ~e da i tu ri zam na pre du je: ne ka da se i{lo na kraj sve ta, po tom u kom {ij sku dr à vu, a da nas „mar sel pru stov ski”», mak ne{ stra `wi cu ne ko li ko uli ca od ku }e i eto te pred ne kim ~u dom ne po zna tim. Bu du }i da Mo u ton Ca det iz 2006. na ~i sto bi stri mi sao, slo ìm se sa za dr {kom: je ste sve to za bav no, ~ak i po u~ no, ali gde su u sve mu to me ve li ka de la, mo nu men ti, ~o ve ~an stvo, ne nad ma {ne vred no sti ci vi li za ci je? Raz o ru ào me je u po te zu: kad ode{ na ono tvo je Ja dran sko mo re dr ì{ li vi {e do sve ga {to si na bro jao ili do sun ca kom bi no va nog sa hla do vi nom u do broj ko no bi? Po prin ci pu naj ma weg za jed ni~ kog ~i ni o ca slo ì smo se da ima dve vr ste tu ri zma: onaj ka da ide{ da se umo ri{ i onaj ka da ide{ da se od mo ri{. A {to se ti ~e skri ve nog li ca Pa ri za… ma ni fe sta ci je vi {e ne go us pe le, opet se na go di smo ovog pu ta na prin ci pu osnov nog za jed ni~ kog sa dr à o ca, po sto ji i tre }a vr sta tu ri zma: onaj ko ji to u po ~et ku i ni je, ali }e ga vre me nom u to pre tvo ri ti tu ri sti. Sa Ro dol fom se, vi di mo, ni {ta ne mo è una pred pred vi de ti, ali ako ga sret ne te, znaj te da je bu du} nost tu ri zma ta mo gde on pro |e me |u pr vi ma. (autor je {ef de ska na fran cu skom Ka na lu 5)glo sa

PUT OKO SVETA

IS PA DO [E HIT 2011. GO DI NE

~e ka ju rols Otvo sa, ko ji mr tav hla dan tvr di da su wi hov glav ni kon ku rent na tr ì {tu ni su „fe ra ri” ili „mer ce des”, ne go dru gi luk su zni pro iz vo di. – Na {i kon ku ren ti ni su osta li pro iz vo |a ~i auto mo bi la, jer na {a mu {te ri ja ne raz mi {qa o dru goj mar ki, ne go o to me da li da ku pi rol sa ili da (pr vo) ku pi ne ki sku po ce ni ko mad na ki ta za è nu, ku }u u {vaj car skim Al pi ma ili jah tu. Ipak, rast nam je za ga ran ti ran, jer ne sa mo da tre nut no u sve tu po sto ji oko 90.000 ul tra bo ga tih po je di na ca, ne go se pret po sta vqa da }e wi hov broj u na red nih de set go di na po ra sti na naj ma we 125.000 – do da je Mi ler-Otvos. Iz vr {ni di rek tor Rols-Roj sa ka è i da ta ku }a u sle de }e dve go di ne ne na me ra va da uve de ni je dan je di ni no vi mo del, a {to se, pak, Ki ne ti ~e, iz ri ~i to de man tu je da }e ikad raz vi ti spe ci fi~ ne mo de le sa mo za to tr ì {te. – Ba{ je bri tan ska ba {ti na, bri tan ski gen, ono je {to auto mo bil rols-roj se ~i ni ta ko uspe {nim, po seb no u Ki ni – tvr di Tor sten Mi ler-Otvos. Pri ~a o bri tan skom ge nu i uspe hu, do du {e, i ne zvu ~i ta ko bri tan ski ka da se zna da je Rols da nas u vla sni {tvu ne ma~ kog BMV-a, i da

je u we mu sva kim da nom sve vi {e kom po ne na ta ko je se ugra |u ju i u BMV-ovu (du plo jef ti ni ju) se ri ju 7. No, to, ~i ni se, da na {we bo ga ta {e jo{ uvek pre te ra no ne op te re }u je. Oni ki ne ski bi ~ak svoj rols hte li da do bi ju {to pre, jer ga sa da ~e ka ju u pro se ku po {est me se ci, a u we ga naj ~e {}e, na vo di Mi lerOtvos, ugra |u ju {min ker ske or ma ni }e za pi }e, hu mi do re za ci ga re i plo ~i ce s gra vu ra ma svog ime na ili lo go tip svo je fir me. Na pi ta we bi li Rols-Rojs mo gao da pro da vi {e od 1.500 vo zi la u Ki ni ove go di ne, Mi ler-Otvos hlad no od go va ra: “Pri ~e kaj te pa }e te vi de ti...” U sva kom slu ~a ju, Rols svo ju mre ù od 84 glo bal na di le ra pla ni ra da pro {i ri ove go di ne za jo{ tri de se tak, u Ki ni uz po sto je }ih 14 sa lo na otva ra jo{ osam, è sto ko ubr za va {i re we i u Ru si ji, a ve} ovog apri la otvo ri }e pro daj ne sa lo ne i u Bra zi lu i î leu, ze mqa ma u ko ji ma su im, ka è Mi ler-Otvos, naj ve }a kon ku ren ci ja luk su zni pri vat ni he li kop te ri. Ve} je po ~e lo i pro {i re we fa bri ke u En gle skoj i za po {qa va we no vih rad ni ka, ka ko bi se {to pre mo gla za do vo qi ti sve ve }a po tra `wa. Luk suz je, o~i to, po no vo u mo di. nE. N. L.

PRA VO KI TO VA: Je dan ame ri~ ki sud na {ao se pred neo bi~ nim slu ~a jem u ko jem tre ba da pre su di da li pet ki to va iz jed nog akva par ka ima ju pra vo da tu è svog po slo dav ca za rop ski rad. Ovi ki to vi su, pre ma tvrd wa ma udru è wa za za {ti tu ì vo ti wa PE TA, mal tre ti ra ni i pri mo ra va ni na „pri nud ni, rop ski rad” u akva par ko vi ma, pa je pre sa vi jen ta bak. Na su du je da od lu ~i da li }e uva ì ti àl bu ki to va. Glav ni pro blem je da li za kon mo è da se od no si i na ì vo ti we.

PO SLED WA: Flo rens Grin, Bri tan ka ko ju su sma tra li po sled wim pre `i ve lim ve te ra nom iz Pr vog svet skog ra ta u sve tu, umr la je 4. fe bru a ra u 111. go di ni. Po sled wi po zna ti rat ni ve te ran iz Pr vog svet skog ra ta Bri ta nac Klod ^a uls umro je 5. ma ja 2011. go di ne u Austra li ji u 110. go di ni.

NE GA ZI MI KU PUS: Go mi le ki se log ku pu sa ko ji je is pao iz ka mi o na na jed nom od naj pro met ni jih ne ma~ kih auto pu te va iza zva le su ne za pam }e ni sa o bra }aj ni ha os. Ceo to var se sru ~io na auto put, a pa ko va wa sa ki se lim ku pu som su se u kon tak tu sa le de nim as fal tom od mah za mr zla, stva ra ju }i ne pro boj nu blo ka du i uzro ku ju }i ko lo nu du gu 10 ki lo me ta ra. ^ak ~e ti ri sa ta tre ba lo je rad ni ci ma da sa stru `u za le |e ni ku pus sa as fal ta i ti me auto put po no vo u~i ne pro hod nim..

MA LO [U BA-[U BA: Pi lo ti in do ne `an ske avio kom pa ni je „La jon er” da ju pot pu no no vo zna ~e we slo ga nu kom pa ni je „S na ma }e te le te ti”. Na i me, po no vo je je dan pi lot uhva }en sa kri stal me tom (an fi ta mi nom)u xe pu ali i u or ga ni zmu. To je dru gi pi lot „La jon era” ove go di ne ko ji je uhap {en zbog kon zu mi ra wa kri stal me ta, u In do ne zi ji po zna tog kao „{u ba-{u ba„.

nedeqa12.februar2012.

c m y

dnevnik

SPORT

c m y

dnevnik

VRE LA ZI MA U PAR TI ZA NU

\u ri }u se dr ma fo te qa Za ne de qu da na (20. fe bru ar) za ka za na je re dov na go di {wa Skup {ti na Fud bal skog klu ba Par ti zan. Po ra ni je utvr |e nom dnev nom re du tre ba lo bi da se ras pra vqa o ura |e nom u 2011. go di ni i da se pred sta vi plan za 2012. go -

ali Bo gi }e vi} ve ru je da ima po treb nu ve }i nu da se za ka `e van red na sed ni ca naj vi {eg klup skog te la. Da kle, 33 od ukup no 65 ~la no va Skup {ti ne mo ra da po kre ne ras pra vu o po ve re wu ak tu el nom Uprav nom od bo ru.

Dra gan \u ri}

di nu i usvo ji no vi Sta tut. Me |u tim, mo `da }e sce na rio bi ti sa svim dru ga ~i ji. Mi ro slav Bo gi }e vi}, uspe {ni srp ski pri vred nik jav no je is ta kao kan di da tu ru za no vog pred sed ni ka cr no – be lih. Vla snik Kon cer na ,,Far ma kom MB i jo{ ne kih fa bri ka na me ra va da na dvo boj iza zo ve ak tu el nog pred sed ni ka Dra ga na \u ri }a. Na rav no, da bi u to me us peo ne pi ta se sa mo on jer ni je ~lan Skup {ti ne i ne ma pra va na kan di da tu ru,

Fud ba le ri u ba lo nu Po sle dva slo bod na da na fud ba le ri Par ti za na dva da na tre ni ra li su u ba lo nu SC,, [u mi ce’’ zbog lo {eg vre me na u Be o gra du. Cr no – be li su tra pu tu ju u An ta li ju gde }e za dve ne de qe od i gra ti pri ja teq ske me ~e ve sa: Hor sen som (Dan ska), \ang su om (Ki na), Di na mom (Ru si ja), ^er no mo re com i [a htjo rom (Ukra ji na). Naj pre je bi lo pred vi |e no da Be o gra |a ni bu du spa ring part ner CSKA- u iz Mo skve. pred wi hov me~ u Li gi {am pi o na sa Re a lom, ali su ar mej ci ot ka za li su sret.

- Sva ki dan mi se ja vqa ju biv {i Par ti za no vi aso vi i qu di ko ji vo le klub i po dr à va ju me – re kao je Bo gi }e vi}. Ni je taj na da je Ak tiv biv {ih Par ti za no vih aso va ne za do vo qan ka ko se pre ma we mu od no si ak tu el na Upra va, ali wih je tek dva de se tak, ne do voq no da se po kre ne ras pra va. Uz se be bi ve ro vat no imao ,,Ak tiv na vi ja ~a’’ i tu bi broj ka na ra sla na 25 od bor ni ka. Da kle, neo p hod no je da se za po bu we ni ci ma pri dru ì ne ko iz Ak tiv Rad ne za jed ni ce i Ak tiv dru {tve no – sport skih rad ni ka. Pot pred sed nik UO Dra go qub Vu ka di no vi} ne ve ru je u ova kvu mo gu} nost. - Ne vi dim raz log zbog ko jeg bi se gla sa lo o ne po ve re wu upra vi. Za ~e ti ri go di ne osvo ji li smo ~e ti ri ti tu le pr va ka, dva pu ta sla vi li u Ku pu, igra li Li gu {am pi o na i Li gu Evro pe. I od ve }i ne ~la no va Skup {ti ne do bi ja mo po hva le za svoj rad pa za i sta ne vi dim ka ko }e go spo din Bo gi }e vi} da se kan di du je – re kao je Vu ka di no vi}. U sva kom slu ~a ju vla da Dra ga na \u ri }a je na ve li kom is pi tu. âk iako iz beg ne gla sa we o ne po ve re wu za vra tom }e ima ti pro tiv ni ka ko ji ~e ka no vi kiks. I. La za re vi}

KA NA RIN CI MA NE DO STA JU UTAK MI CE

Ba lon ni je te ren Fud ba le ri No vog Sa da se vred no pri pre ma ju za na stav ka pr ven stva u Pr voj li gi. Me |u tim, hlad no vre me i sne `ni po kri va~ su umno go me pro me ni li plan ra da. @u ti su pri mo ra ni da na kon ~e ti ri ne de qe ra da na otvo re nom pre se le u te re ta nu i ba lon. Je dan za dru gim ot ka za ne su utak mi ce sa Mla do {}u iz Ba~ kog Pe trov ca, Bor cem i Ka be lom. Da nas su ka na rin cci pla ni ra li go sto va we u Sta roj Pa zo vi ali ma lo je ve ro vat no da }e se su sret op di gra ti. - Ndo sta ju utak mi ce ko je bi bi le pra vo me ri lo ura |e nog. ka `e tre ner Mo mir Bran kov de sna ru ka Jo si fa ILi }a. - Mom ci se svoj ski tru de da ura de ono {to je za cr ta no. Ma lo nam pro ble me za da je ve {ta~ ka tra va u sport skom cen tru Het-trik, ali je sve u gra ni ca ma. Na sit ne po vre de `a le se Ga ji} i Tu feg xi}, ra de sma we nim ka pa ci te tom kao i La za re ski ko ji se uspe {no

vra }a na kon hi rur {kog za hva ta. Sa po vrat kom ê ko vi }a ko ji je zbog ope ra ci je bio van te re na ne ko li ko me se ci ne }e mo ù ri ti. Tek ka da dok to ri da ju ze le no sve tlo ukqu ~i }e mo ih u nor ma lan rad - po ja {wa va Bran kov. Pri pre me ù tih po ~e la su po red dva de se tak igra ~a i pet omla di na ca: No va ko vi}, Zo ri}, Re ni}, Stru gar i Vr go vi}. - Oni su bu du} nost klu ba, bi }e sve vre me sa na ma. [te ta je {to je No va ko vi} do bio za u {ke i tre nut no je van po go na, ali }e ve li kom vo qom i mla do {}u sve na dok na di ti - ve ru je u br zi po vra tak Bran kov. Ka ko stva ri sto je za sa da je za tre }e pla si ra nu eki pu Pr ve li ge ne iz ve stan od la zak u to pli je kra je ve, ako se ova ko hlad no vre me pro du ì iz ve sno je da }e upra va na ~e lu sa pred sed ni kom Mi la nom \u ro vi }em raz mi {qa ti i o toj so lu ci ji. I. Gru bor

Ble di Su bo ti ~a ni Spar tak Zla ti bor Vo da - Je din stvo (BP) 0:0 Fud ba le ri Spar ta ka Zla ti bor vo de u Bu dvi ove su bo te po pod ne ni su us pe li da po be de Je din stvo iz Bi je log Po qa. Na te re ni ma kraj po zna te pla `e „Jaz” bi lo je - 0:0.Bio je to no vi re mi Su bo ti ~a na na Cr no gor skom pri mor ju i to pro tiv eki pe s ko jom je na knad no za ka za na utak mi ca, jer ona pred vi |e na sa Le o ta rom iz Tre bi wa ni je mo gla da bu de od i gra na. Her ce gov ci su bi li za ve ja ni, pa je u ter min „usko ~io” cr no gor ski pr vo li ga{ sa se ve ra ze mqe. Is po sta vi lo se da je Je din stvo bi lo „tvrd” ri val za eki pu po vrat ni ka u Su bo ti cu, Zo ra na Mi lin ko vi }a, ko ji je opro bao 22 fud ba le ra i sva kom dao po 45 mi nu ta za na me ta we. U pr vom po lu vre me nu igra li su Alek si} - Pu {ka ri}, Bra ti}, Ota {e vi}, Jok si mo vi} - Mi lan ko vi}, Ada mo vi}, \ur |e vi}, Tor bi ca - ^o vi} i De spo to vi}, a u dru gom: Mir ko vi} - No va ko vi}, \u ri}, An to ni}, \or |e vi} - Ko va ~e vi}, [a rac, Voj vo di}, Bi ni} - No sko vi} i Mi li vo jev.

nedeqa12.februar2012.

DRU GA PRO VE RA CR VE NO - BE LIH NA PRI PRE MA MA U TUR SKOJ

No vo sa |a ni po pra vi li uti sak Voj vo di na – Di o `|er 2:0 (2:0) (Od na {eg spe ci jal nog iz ve {ta ~a) BE LEK: Te ren u SC “Ar ka di ja”, gle da la ca: 100, su di ja: Oxal (Tur ska). Strel ci: Qu bin ko vi} u 33. (iz pe na la) i Ka tai u 42. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi to {e vi} i Traj ko vi} (Voj vo di na), a Ra ko vi} (Di o `|er). VOJ VO DI NA: Su pi}, Vu li } e v i}, Bran k o v i}, Api j a, Moj sov, Traj ko vi}, Ste va no vi}, Mo r e i r a, Qu b in k o v i}, Ka tai, Abu ba kar. Igra li su jo{: Smi q a n i}, Pa v lo v i}, Mi to {e vi}, Mi lo vi}, No va ko vi}, A|u ru, Ili}, Ssku le ti} i Bo jo vi}. DI O @\ER: Ra do{, Va gi, Gal, Ra ko vi}, Go her, Ab du ra man, Se kur, Ga qar do, Ti sa, Lu ke, Fer nan do. Igra li su jo{:

Qu bin ko vi} po sti `e po go dak s pe na la

Ste fen Api ja

Api ja: Ni sam za do vo qan Ste fen Api ja ju ~e je de bi to vao u cr ve no-be lom dre su Voj vo di ne. Ovaj iz u zet no sna `ni fud ba ler ~vr sto je dr `ao sre di nu te re na, ali se vi de lo da je iza we ga du ga~ ka pa u za. Jo{ uvek ne ma ose }aj za lop tu, {to je i ra zu mqi vo, a po sle utak mi ce je re kao: - Pu nih de vet me se ci ni sam igrao utak mi ce i za do vo qan sam {to sam se, evo, vra tio na te ren. Ni sam, me |u tim, za do vo qan ka ko sam igrao, jer znam da mo gu pu no bo qe i ve ru jem da }u, ka ko vre me bu de pro la zi lo, to i po ka za ti.

Sej di, Ar ze, Ta ka~, Lip tai i Bo ga ti. Mno go bo qe, mo ti vi sa ni je, agre siv ni je i ras tr ~a ni je de lo va li su fud ba le ri Voj vo di ne u dru gom kon trol nom me ~u ko ji su od i gra li na pri pre ma ma u Tur skoj u su sre tu s pe to pla si ra nom eki pom Ma |ar ske Di o `|e rom, ko ji je od i gran u Be le ku po div nom vre me nu i uz tem pe ra tu ru od 24 ste pe na. To se po seb no od no si na igru u pr vih 45 mi nu ta, ka da su No vo sa |a ni go spo da ri li te re nom, dr à li sve kon ce u svo jim ru ka ma i po sti gli dva go la. Po sle sve ga {to smo vi de li, po ~i wu da se na slu }u ju kon tu re na pro le }e mo} ne Voj vo di ne, ali je do to ga jo{ dug put i do sta ra da. Vi de lo se od sa mog po ~et ka da su kri ti ke tre ne ra De ja na Vu ki }e vi }a uro di le plo dom, pa se kao je dan od naj za pa è ni jih igra ~a na te re nu na met nuo Alek san dar Ka tai. Vu ki }e vi} je in si sti rao na pre sin gu na od bram be nu li ni ju ri va la, a on je po ~i wao upra vo od Ka ta i ja i Abu ba ka ra. Obo ji ca su sil no pri ti ska li de fan ziv ce Di o `|e ra, a ono {to bi kraj wih pro {lo, do ~e ki vao je ba{ jak i su ge sti van sred wi red na ~e lu sa Mo re i rom, Api jom i Ste va no vi }em. Upra vo zbog wi ho vog pre sin ga cr ve no-be li su br zo sti za li do lop te, na me ta li svoj ri tam i bi li mno go bo qi su par nik. Iako je ne ki mi nut ra ni je mo rao da po ka è na je da na e ste rac

po sle pre kr {a ja od bra ne Ma |a ra nad ka pi te nom Vu li }e vi }em, tur ski su di ja u~i nio je to u 33. mi nu tu. Pe nal je je skri vio gol man Ra do{ nad Da ni e lom Moj so vom. Pro te stvo va li su ma |ar -

Ohra bre we - Ima li smo dru ga ~i ji od nos pre ma utak mi ci ne go pre ne ko li ko da na i ve o ma do bro smo tr ~a li, {to me is pu wa va za do voq stvom – re kao je De jan Vu ki }e vi}. – Na rav no, ni sam eufo ri ~an, ali sam ohra bren ti me {to smo u utak mi cu u{li tak mi ~ar ski i od i gra li ja ko kva li tet no pr vo po lu vre me. Zbog to ga }u u ne de qu po pod ne igra ~i ma da ti slo bod no da mo gu da odu do gra da u {o ping, a on da na sta vqa mo s `e sto kim tre nin zi ma. Api ja je pr vi put pro veo na te re nu 45 mi nu ta i vi di se da mu ne do sta je ri tam, ali je uneo ve li ku si gur nost u na {u igru. Per fekt no je tak ti~ ki ob u ~en i do mi ni ra na sre di ni, ta ko da }e, ka da se jo{ bo qe pri pre mi, bi ti za i sta ve li ko po ja ~a we za nas. [to se Mo re i re ti ~e, on jo{ uvek tak ti zi ra i ne igra pu nom sna gom. Isti na je da i on za o sta je za eki pom u pri pre ma ma i o~e ku jem da }e uo~e ne sla bo sti is pra vi ti u ove tri ne de qe ko li ko ima mo do po ~et ka pr ven stva. Iz u zet no sam za do vo qan igrom Ka ta i ja, ko ga sam naj vi {e kri ti ko vao po sle pr ve test utak mi ce.

ski igra ~i , ali ar bi tar od lu ku ni je pro me nio, pa je Qu bin ko vi} ru tin ski po go dio mre `u. Sa mo de vet mi nu ta ka sni je vi de li smo naj lep {u ak ci ju na utak mi ci. Lop ta je kre nu la od Api je ko ji ju je upu tio ka Al ma mi ju Mo re i ri. Usle dio je mi li me tar ski pre ci zan pas ka Abu ba ka ru ko ji je po vu kao ne ko li ko me ta ra, a on da maj stor ski upo slio Ka ta i ja ko jem ni je bi lo te {ko da ma ti ra Ra do {a.

PR VA PRO VE RA KU QA NA U IS TRI

Ras po lo è ni ô vi lo Haj duk – HA[K 4:0 (2:0) UMAG: Grad ski sta dion, gle da la ca: 30, su di ja: S. Cr no go rac (Umag), strel ci: Bu ba lo u 20. i ô vi lo u 17, 83. i 86. mi nu tu. HAJ DUK: Bra} – Cvet ko vi}, Va si qe vi}, Muj dra gi}, Da bi} – ô vi lo, Mak si mo vi}, Go lo ~e vac – Ve se li no vi}, Bu ba lo, Pa u no vi}. Igra li su jo{: Vej no vi}, La li}, Pe jo vi}. HA[K: Hen di ja – Ri bi}, Ce ti na A. , Pe na va, To li} – El sa leh, Hor vat, Ni mac, Me dved – Le pi wi ca, [ko ri}. Igra li su jo{: Ne vi sti}, Mi la to vi}, Bo sec, V. Ce ti na, Kr znar. Fud ba le ri Haj du ka ko ji se od ~e tvrt ka na la ze u Uma gu, gde re a li zu ju za vr {nu fa zu pri pre ma za pro le}5ni deo su per li ga {kog pr ven stva od i gra li su i pr vi kon trol ni su sret. Pro tiv nik im je bio za gre ba~ ki HA[K, ko ji je is pra }en sa „~e ti ri la ka ko ma da”. Vi dqi va je bi la raz li ka u kva li te tu ko ja je bi la na stra ni Haj du ka i ve} u pr vih dva de se tak mi nu ta Ku qa ni su po sti gli dva go la. U 17. mi nu tu, na kon cen tar {u ta Go lo ~ev ca, Muj dra gi} je bio naj vi {i u sko ku, lop ta se kao u bi li ja ru vi {e pu ta od bi ja la od igra ~a do igra ~a, dok je ni je pri hva tio ô vi lo i sa pet

Mi ro slav ^o vi lo

me ta ra po slao u mre `u. Fud ba le ri Haj du ka su vo| stvo uve }a li tri mi nu ta ka sni je. Mak si -

Ve o ma do bar uti sak osta vi li su i cen tral ni be ko vi No vo sa |a na Bra ni slav Traj ko vi} i Da niel Moj sov, a uz wih i Mi ro slav Vu li }e vi} i we gov ime wak Ste va no vi}.

mo vi} je pre se kao lop tu na Haj du k o v oj po l o v i n i, pro n a { ao Pa u no vi }a, ko ji je pru ìo lop tu u pro stor Bu ba lu, a mla di na pa da~ la ko re a li zo vao uka za nu pri l i k u. Sa ta dva go l a pred n o s ti na kon t u Haj d u k a igra ~i su oti {li na od mor. Ni u dru gom po lu vre me nu Haj duk ni je po su sta jao. Pro tiv nik je bio pri mo ran da se kon stant no bra ni sa ve }im bro jem igra ~a na svom de lu te re na, ali su fud ba le ri Haj du ka u fi ni {u su sre ta na {lio na ~i na i jo{ dva pu t a „ot k qu ~ a l i bra v u” bun ke ra go sti ju. Oba pu ta to je po {lo za no gom Mi ro sla vu ô vi l u. Pr vo je, u 83. mi n u tu, pri hva tio lop tu na oko 25 me ta ra od go la Za grep ~a na, za hva tio je vo lej udar cem i po slao u gor wi de sni ugao pro tiv ni~ kog go la. U 86. mi nu tu, na kon kor ne ra ko jeg je iz veo Pe jo vi}, ô vi lo je us peo da na pr voj sta ti vi iz sko ka za hva ti lop tu i za tre se mre ù, po go div {i bli ì ugao. Ve} da nas fud ba le ri Haj du ka }e ima t i no v u pro v e r u sprem no sti, a pro tiv nik }e im bi t i ma | ar s ki dru g o l i g a{ Bel me zva ro{. \. Bo ja ni}

U na stav ku je Vu ki }e vi} u igru uveo de ve to ri cu no vih igra ~a, a svih 90 mi nu ta na te re nu su pro ve li sa mo gol man Su pi} i Bra ni slav Traj ko vi}. Ri tam igre za ni jan su je spla snuo, ali je i da qe no vo sad ski tim dik ti rao tem po. Mo gao je Bra na Ili} da po ve }a pred nost, a mo gli su i igra ~i Di o `|e ra da je sma we, ka da je u {an si bio Sej di. A. Pre do je vi} BA RA@ ZA SP

S Ma |a ri ma za Taj land Fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e pro tiv Ma |ar ske u ba ra `u za pla sman na Svet sko pr ven stvo, od lu ~e no je `re bom u Za gre bu. Sr bi ja }e, kao po bed nik kva li fi ka ci o ne gru pe, pr vi me~ igra ti na go sto va wu u Ma |ar skoj u ter mi nu iz me |u 25. i 28. mar ta, dok }e re van{ bi ti na pro gra mu iz me |u 8. i 11. apri la. U osta lim me ~e vi ma sa sta }e se No ve {ka - Ita li ja, Slo ve ni ja - ^e {ka, Azer bej xan Ru si ja, Be lo ru si ja - Por tu ga li ja i Ru mu ni ja - Ukra ji na. Se dam eki pa po bed ni ka, uz jo{ je dan tim iz Evro pe, u~e stvo va }e me |u 24 re pre zen ta ci je na Svet skom pr ven stvu u Taj lan du od 2. do 18. no vem bra 2012. Vla da ju }i {am pi o ni sve ta su re pre zen ta tiv ci [pa ni je, a na tur ni ru }e pr vi put bi ti 24 u~e sni ka. KUP AFRI^ KIH NA CI JA

Oba la Slo no va ~a ili Zam bi ja Da nas u fi na lu Ku pa afri~ kih na ci ja u fud ba lu Li ber vi lu u Ga bo nu igra }e Oba la Slo no va ~e i Zam bi ja, me~ po ~i we u 20.30 sa ti. U po lu fi na lu Oba la Slo no va ~e je sa vla da la Ma li s 1:0, dok je Zam bi ja pri re di la mo `da i naj ve }e iz ne na |e we tak mi }e wa po be div {i Ga nu ta ko |e s 1:0. Me~ pre no si Evro sport.

sport

nedeqa12.februar2012.

PRED IZBORE U CRVENOJ ZVEZDI

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Gla sa ju No le, Pu tin, Yaja, Ba ka Je la U ma ju ove go di ne bi }e odr `a ni pr vi, pra vi fud bal ski iz bo ri u Sr bi ji, na lik oni ma u Re a lu i Bar se lo ni. ^la no vi FK Cr ve na zve zda, {to bi po {pan skom mo de lu bi li „so ci o si”, bi ra }e 26, 27. i 28. ma ja u pro sto ri ja ma klu ba u Qu ti ce Bog da na no vog ili sta rog pred sed ni ka. Po sle pre -

du je za me sto pred sed ni ka, na ko je je pr vi put do {ao u ma ju 2009. go di ne, po sled wi rok za pri ja vu kan di da tu re je 20 da na pre po ~et ka gla sa wa. Do ta da, bi }e po zna to i to da li }e ak tu el ni pred sed nik ima ti i pro tiv kan di da ta, s tim {to }e to, pre ma iz bor nom pra vil ni ku, mo ra ti da bu de oso ba ko -

Jela, Otac Stefan, Mile Srbin, Nemawa Vidi}, Mom~ilo Bajagi}, Du{ka Jovani}, Leontina Pat, Dejan Mati} itd... Zanimqivo, pravo glasa ima}e i aktuelni sportski direktor Vojvodine, biv{i fudbaler Crvene zvezde, Miodrag Pante li}, kao i wegov prezimewak,

bro ja va wa gla so va bi }e po zna to da li }e to i u na red nom pe ri o du bi ti ak tu el ni pr vi ~o vek cr ve no-be lih Vla dan Lu ki}. Po sle za kqu ~i va wa svo je vr snog bi ra~ kog spi ska, na ko ji su upi si va lo upla tom go di {we ~la na ri ne, is po sta vi lo se da }e pra vo gla sa u ma ju ima ti 9.626 na vi ja ~a, me |u ko ji ma su mno ge po zna te „fa ce” iz sve ta spor ta, po li ti ke, za ba ve, kul tu re, kao i ne ka sve {te na li ca. Za sa da, Lu ki} ni je zva ni~ no is ta kao svo ju kan di da tu ru, a uko li ko se od lu ~i da se po no vo kan di -

ju pred lo `i naj ma we 500 ~la no va i ko ja je i sa ma ~lan klu ba u tra ja wu od naj ma we go di nu da na. No, vra ti mo se „bi ra ~i ma”. U ob ja vqe nom bi ra~ kom spi sku na por ta lu FK Cr ve na zve zda, na la ze se ime na mno gih po zna tih li~ no sti, pa }e ta ko pra vo da u~e stvu ju na pr vim iz bo ri ma od osni va wa naj tro fej ni jeg srp skog klu ba ima ti No vak \o ko vi}, Vla di mir Pu tin, Dra gan Xa ji}, Dra gan Stoj ko vi}, Ve li mir Ba ta @i vo ji no iv}, Dar ko Pan ~ev, Ro bert Pro si ne~ ki, Vla di mir Pe tro vi}, Baka

Marko, idol ~uvenog srpskog tvitera{a Brata Pantele. Pogledajte ko su VIP glasa~i - BIV[I FUDBALERI: Dra goslav [ekularac, Dragan Xaji}, Vladimir Petrovi}, Dragan Stojkovi}, Milo{ [esti}, Darko Pan~ev, Robert Prosine~ki, Dejan Stankovi}, Nemawa Vidi}, Milenko A}imovi}, Du{an Bas ta, Cvijetin Blagojevi}, Goran Buwev~evi}, Milan Dudi}, Rato mir Dujkovi}, Milovan \ori}, Goran \orovi}, @arko \urovi}, Bo{ko \urovski, Ivan Ran|e -

NA[ AS ODBIO ZENIT

Kra si} ne bi u Ru si ju Ze nit iz Sankt Pe ter bur ga po ku {ao je da is ko ri sti ne za do voq stvo Mi lo {a Kra si }a sta tu som u Ju ven tu su, kao i ~i we ni cu da je u ze mqa ma za pad ne Evro pe za vr {en zim ski pre la zni rok. Me |u tim, Kra si}, pre ma sve mu su de }i, ni je „za gri zao” taj ma mac. We gov me na xer Vla do Bo ro zan iz ja vio je da kril ni fud ba ler cr no-be lih iz To ri na sma tra Ru si ju za tvo re nim po gla vqem u svo joj ka ri je ri. - Mi lo {u se ne do pa da ide ja po vrat ka u Ru si ju. Pro veo je ta -

li o na evra - mo ra }e da sa ~e ka le to i po mi ri se sa jo{ ~e ti ri me se ca ta vo re wa. Pod uslo vom da ne do |e do pre o kre ta - ili u ta bo ru „sta re da me”, ili u Mi lo {e voj gla vi... - Ne is kqu ~u jem mo gu} nost da se on pre do mi sli, ali stva ri tre nut no ne iz gle da ju do bro. Sve stan je da u Ju ven tu su ne ma me sta za we ga, kao i da tre nut no ne mo `e pu no da bi ra- do dao je Bo ro zan. Kao mo gu }a Kra si }e va de sti na ci ja u let wem pre la znom ro ku ve} se po mi we ^el si, ~i ju eki pu

Mi lo{ Kra si}

mo {est go di na i sa da è li da osta ne u Evro pi, ma da je Ze nit, na rav no, ve li ki klub, re kao je Bo ro zan. Kra si} je u mo skov skom CSKA od 2004. do 2010. go di ne ostva rio pu nu afir ma ci ju i pru ào sjaj ne par ti je, po go to vo u evrop skim tak mi ~e wi ma, {to ga je do ve lo na „ni {an” naj ve }ih klu bo va kon ti nen ta. Ove se zo ne kod An to ni ja Kon tea jed no stav no ni je u pr vom pla nu, a po {to ne è li u Ze nit - ko ji je Ju ven tu su nu dio 10 mi -

pod vo| stvom Vi la{ Bo a {a ~e ka da qe pod mla |i va we... Kra si} ima 27 go di na i ukla pa se u tu stra te gi ju. Iva no vi} - Kra si} na de snom bo ku, ka kav bi to bio tan dem! Si tu a ci ja ova kva ka kva je sa da ne ide u pri log „srp skom Xek so nu”, ali ni re pre zen ta ci ji, ko ju u sep tem bru o~e ku je po ~e tak kva li fi ka ci ja za Mun di jal u Bra zi lu. U gru pi sa Hr vat skom, Bel gi jom, [kot skom, Ma ke do ni jom i Vel som bi }e nam po tre ban sva ki igra~ u top for mi.

dnevnik

lovi}, Rajko Jawanin, Zoran Jeliki}, Mile Jovin, Stanislav Karasi, Vojin Lazarevi}, Dragan Miletovi}, Dejan Petkovi}, Du {ko Radinovi}, Du{an Savi}, Stevan Stojanovi}, Aleksandar Stojanovi}, Milivoje Vitaki}, Nikola @igi}, Vlada Sto{i}, Mihajlo Pjanovi}, Vladica Po povi}, Miodrag Panteli}, Marko Panteli}, Nenad Mi lija{, Zvonko Milojevi}, Ne|a Milo sav qevi}, Mitar Mrkela, Slavo qub Muslin, Ilija Naj doski, Aleksan dar Lukovi}, Du {an Maravi}, Slobodan Marovi}, Branko Klen kovski, Miodrag Krivoka pi}, Zlatko Krmpoti}, Ivan Juri{i}, Bo{ko Jankovi}, Ivan Gvoz de no vi}, Dejan Ili}, Zoran Filipo vi}, Zdravko Boro vnica, Branko Bo{kovi}... GLUMCI: Velimir Bata @i vojinovi}, Ivan Bekjarev ,Milo{ Bikovi}, Uro{ \uri}, Nikola \uri~ko, Neboj{a Glo govac, Dra gan Nikoli}, Jug Radivojevi}, Viktor Savi}, Aleksandar Sre} kovi} Kubura, Branislav Trifu novi}, Dragan Vuji} Vujke... VODITEQI: Slavko Bele slin, Ivan Ivanovi}, Du{ka Jovani}, Milan Kalini}, Ivan Zeqkovi}... MUZIÂRI: Mom~ilo Baja gi} Bajaga, Igor Blaèvi} Inspe ktor Blaà, Dragan Brajovi} Braja, Dejan Cuki}, Bora \or |e vi}, Miroslav Ili}, Miki Jevre movi}, Dejan Mati}, Filip Pat, Leontina Pat, Ivana Peters, Marinko Rokvi}, Nikola Rokvi}, Vuk Rosandi}... POZNATI ZVEZDA[I: No v ak \okovi}, Igor Butulija, Milan Gurovi}, Baka Jela, Andrej Kulunxi}, Aleksandar [api}, Mile Srbin, Marko Vidojkovi}, Matija Be}kovi}, Radovan Bigovi}...

NEMA^KA BUNDESLIGA

Mi li o ne ri ~u va ju vrh Bo ru si ja po be di la Ba jer (1:0) i pr vi put od po ~et ka osta la du è od dve ne de qe na vr hu Bun de sli ge. Utak mi ce 21. ko la obe le ì le ube dqi va po be da [tut gar ta, si gur na Ba jer na i dva iz jed na ~e wa u 90. mi nu tu. Mi li o ne ri su na Vest fa le nu po be di li Ba jer iz Le ver ku ze na 1:0 i sa ~u va li dva bo da pred no sti u od no su na pr ve pra ti o ce. Ak tu el ni {am pion bio je bo qi to kom svih 90 mi nu ta.Gol od lu ke po sti gao je [in |i Ka ga va u po sled wem mi nu tu pr vog po lu vre me na. Dort mund je mo gao da za be le ì i ube dqi vi ju po be du, ali fud ba le ri ovog klu ba ni su is ko ri sti li ne ko li ko od li~ nih pri li ka. Far ma ce u ti su no vim po ra zom de fi ni tiv no is pa li iz tr ke za ti tu lu, a i Li ga {am pi o na im je sve da qe i pred sta vqa }e ne mo gu }u mi si ju za eki pu Ro bi na Du ta. Ne ven Su bo ti} od i- grao je ceo me~ za Bo ru si ju. Ba jern je bez ve }ih pro ble ma do bio Kaj zer sla u tern, ko ji je po sle dva re mi ja u 2012. ve zao i dva po ra za. Keln je bio bo qi 1:0 u pro {lom ko lu, a Ba var ci su bi li du plo ube dqi vi ji od „jar ~e va” - 2:0. Ma rio Go mez „pro bio je led” ve} u {e stom mi nu tu, a ne {to ka sni je, po red we go vog ime na na li sti stre la ca, upi san je i To mas Mi ler. Go me zu, pr vom gol ge te ru Bun de sli ge, to je bio 18. po go dak u {am pi o na tu, dok se Mi ler tek tre }i put ra do vao svom go lu. [tut gart je u gra du Mer ce de sa za 45 mi nu ta za vr {io po sao pro -

tiv Her te. „[va be” su ve} do po lu vre me na ima le vi {e ne go ube dqi vih 4:0. Ju nak u dre su [tut gar ta bio je Ve dad Ibi {e vi}, ko ji je vr lo br zo po ~eo da se is pla }u je eku pi sa po pu lar nog Ne ker sta di o na.Na pa da~ iz Bo sne i Her ce go vi ne ove zi me je pre {ao iz Ho fen haj ma, a „pr ve nac” u dre su [tut gar ta po sti gao je pro tiv Ber li na ca. We go vim go lom do ma }in je po veo u 24. mi nu tu. Po sle uspe {ne re a li za ci je po ~eo je i da „na me {ta” go lo ve, i to dva pu ta Mar ti nu Han ri ku. Austri ja nac je bio pre ci zan u 28. i 41. mi nu tu. Stre lac tre }eg go la za [tut gart bio je Ja pa nac [in |i Oka za ki u 32. mi nu tu. Han rik je svoj tre }i gol na me ~u po sti gao u dru gom po lu vre me nu. Her ta je po sle po la sa ta igre osta la bez is kqu ~e nog An dre a sa Otla. U po be di ko ja je „{va be” uda qi la od opa sne zo ne Zdrav ko Ku zma no vi} je na te re nu pro veo po sled wih de se tak mi nu ta. Re zul ta ti 21. ko la: Bo ru si ja Dort mund - Ba jer Le ver ku zen 1:0 (1:0) /Ka ga va 45/, Ba jern - Kaj zer sla u tern 2:0 (2:0) /Go mez 6, Mi ler 30/, Ver der - Ho fen hajm 1:1 (0:1) /Ve ster gard 4 - Ar na u to vi} 90/, Majnc - Ha no ver 1:1 (1:0) /Zi dan 7 - So bih 89/, [tut gart Her ta 5:0 (4:0), /Ibi {e vi} 24, Har nik 28, 41, 58, Oka za ki 32/. Volf sburg - Fraj burg 3:2 (3:2) /Ji ra ~ek 5, 6, [e fer 14 - Flum 12, Ka li |u ri 38/, Borusija (M) - [alke 3:0.

SERIJA A

Kvar tet opet od ma ra Mu ke u Se ri ji A se na sta vqa ju. Opet se zbog vre men skih (ne)pri li ka od la `u utak mi ce. Za sa da je de fi ni tiv no da se od me ~e va 23. ko la pred vi |e nih za ovaj vi kend ne }e sa sta ti Bo lo wa i Ju ven tus, kao i Par ma i Fi o ren ti na. Duel na sta di o nu Dal Ara bio je za ka zan za ne deq ni ve ~er wi ter min (20,45), a onaj u Par mi za dnev ni (15,00). Me |u tim, ve} u su bo tu uju tru po sta lo ja sno da ne }e bi ti uslo va da se igra zbog sne ga, le da.Ta ko }e sve ~e ti ri eki pe mo ra ti da na dok na de po dve utak mi ce, jer su pret hod no od lo `e ni wi ho vi du e li 21. ko la ka da je tre ba lo da se sa sta nu Bo lo wa - Fi o ren ti na i Par ma - Ju ven tus.

Ru ni sru {io Li ver pul U naj ve }em der bi ju en gle skog fud ba la i jed nom od naj ve }ih na sve tu, Man ~e ster ju naj ted po be dio je Li ver pul go lo vi ma Vej na Ru ni ja - 2:1. Lu is Su a rez po go dio na po vrat ku po sle su spen zi je. ^ar ke, pro vo ka ci je... Na pre pu nom „Old Tra for du” se va lo je i pre i za vre me i po sle su sre ta, ko ji je re {io Vejn Ru ni go lo vi ma u 47. i 50. mi nu tu, a ko ji je za ku vao Lu is Su a rez po got kom u 80. mi nu tu, po sle ~e ga se tre sao ceo sta dion do po sled weg zvi `du ka Fi la Da u da. Po ~e lo je pro vo ka ci jom od stra ne Su a re za, ko ji je odbio da se rukuje sa Evrom, a zavr{ilo se provokacijom Evre, koji je se rugao na vija~ima Liverpula i to hodaju}i metar ispred snu`denog Suareza... U me|uvremenu, Martin [krtel je u tunelu, u polu vremenu, spre~io novi sukob dvojice temperamentnih fudba lera, koji su zaratili u oktobru u duelu na Enfildu (1:1).

Tri minuta kasnije, Runi je bio surov posle nove gre{ke „klinca” iz sastava Kenija Dalgli{a. Xej Spiring dodao je loptu pravo u Velbekove noge na nekih 30 metara od svog gola, Velbek je odmah uposlio Runija koji je iz prve probacio loptu izme|u Rejninih nogu za 2:0! Za pet minuta igre u nastavku, Junajted je demolirao goste i delovalo je da }e ekipa ser Aleksa Fergusona do nogu potu}i najve}eg rivala, ali... Ubacivawe Endija Kerola, a naro~ito Krejga Belamija i ^arlija Adama, pomerilo je igru „redsa” ka De Hei, koji je na kraju vadio loptu iz mre`e. Na prvom susretu po isteku suspenzije od osam me~eva, zbog vre|awa Evre na rasnoj osnovi pro{log oktobra, Suarez se upisao u strelce i to posle nove gre{ke. Adam je idealno izveo prekid, Xoni Evans bio tako|e „kratak” u skoku, nije zahvatio loptu, koja je potom pogodila Rija Ferdinanda i to tako da se vratila pravo na volej Urugvajca - 2:1!

Runi, Ferdinand i Velbek slave pobedu

U prvom poluvremenu svaki tim imao po jednu dobru {ansu za gol. Do odlaska na odmor, najja~i utisak bio je Suarezov gaf sa po~etka me~a, zbog ~ega je navodno u tunelu Evra traìo da se (vaqda) verbalno obra~una sa Urugvajcem. Kontakt je spre~io [krtel... Sve to palo je u drugi plan samo 100 sekundi od povratka sa pauze. Posle kornera se desne strane, mladi vezista Liverpula Xordan Henderson bio je „kratak” u vazdu{nom duelu, nije uspeo da izbije loptu, ve} samo da je okrzne tako da je ona pala pravo na peterac, odakle je Runi umalo pokidao mreù! Posle dva gola sa penala u derbiju sa êlsijem, kada se Junajted tre}i put od osnivawa vratio posle 0:3 do 3:3, Runi je kaznio i odbranu Liverpula, 20. golom u sezoni.

Pobedio je tim, koji ima najboqu realizaciju u ligi, jer se potvrdilo da Junajted postiè gol na svakih pet poku{aja. Izgubio je tim, koji ima najgoru realizaciju u ligi, jer se potvrdilo da je Liver pulu za gol potrebno bar 12 poku{aja na me~u! Za kraj, malo statistike, o kojoj se u slu~aju Junajteda i Liverpula moè pisati feqton. Skor u ligi je sada 61-44-53 u korist Junajteda, a u svim takmi ~ewima odnos je 71-51-61. Junajted je sedmi put u posledwih osam susreta dobio Liverpul kod ku}e u Premijer ligi, a „incident” je onaj susret od 14. marta 2009. godine kada je bilo 1:4. Junajted ima 18 titula prvaka Engleske, ali 11 od 1990. godine, kada je Liverpul posledwi, 17. put bio {ampion dràve. Ipak, „redsi” su ja~i u Kupu, odnosno Ligi {ampiona - 5:3.

Vi qa{ Bo a{ pa ku je ko fe re Pri jao je Sti ve nu Pi je na ru po vra tak u Li ver pul. U dru gom me ~u u dre su „ka ra me la” po sle ne slav ne i ne po treb ne epi zo de na Vajt Hart Lej nu po sti gao je gol. I to za vo| stvo pro tiv êl si ja. Plav ci ma ne u spe si na Gu di son par ku ni su no vost. Sa po sled wa tri pr ven stve na go sto va wa Ever to nu vra ti li su se bez osvo je nog bo da. Re pre zen ta ti vac Sr bi je Ba ne Iva no vi} bio je na te re nu od po ~et ka me ~a. Na pad go sti ju pred vo dio je uobi ~a je no ne e fi ka sni Fer nan do To res, ~i ji ne u spe si pred go lom pro tiv ni ka iz ne de qe u ne de qu de lu ju sve spek ta ku lar ni je. Ko li ko god pi sa li o we go vom (ne)u~in ku, za pre pa {}u je po da tak da je od do la ska u êl si sa ku pio vi {e ù tih kar to na ne go go lo va (~e ti ri na spram tri). Ipak, po sle no vog ne u -

spe ha ne }e bi ti ne pri jat no sa mo we mu. Od do la ska u klub Ro ma na Abra mo vi ~a, mom ci sa Stam ford bri xa ni kad ni su bi li pla si ra ni lo {i je od tre }eg me sta na kra ju pr ven stva. Tre ne ru An dreu Vi qa {u Bo a {u sle de no vi „tmur ni” da ni. Re zul ta ti: Man ~e ster ju naj ted - Li ver pul 2:1 (0:0) /Ru ni 47, 50 - Su a rez 80/, Blek burn Kvins Park Ren xers 3:2 (3:0) /Ja u ku bu 15, Nzon zi 23, Onu o ha 45 ag - Ma ki 71, 90 +/, Bol ton Vi gan 1:2 (0:1) /M. Dej vis 67 Kal dvel 43, Me kar tur 76/, Ever ton - ^el si 2:0 (1:0) /Pi je nar 5, Sta kva lur si 72/, Fu lam Sto uk 2:1 (2:0) /Po greb wak 16, So ren sen 28 ag - [u kros 78/, San der lend - Ar se nal 1:2 (0:0) /Me klin 70- Ram zi 75, An ri 90+/, Svon si - No ri~ 2:3 (1:0)/Gre jem 23, 87 p - Holt 47, 63 Pil king ton 51/ Totenhem - Wukasl 5:0.

SPORT

c m y

dnevnik

NO VI PO RAZ BE O GRA \A NA U TUR SKOJ

Ki ne zi opet bo qi Cr ve na zve zda - \i jang su 1:2(0:0) Fud ba le ri Cr ve ne zve zde do ì ve li su no vi po raz na pri pre ma ma u An ta li ji. Po no vo su Ki ne zi bi li bo qi. Po sle Te de, cr ve no-be le nad i gra li su i igra ~i \i jang sua. Alek san dar Jev ti} sru {io biv {i klub.Iz gle da da ne {to ozbiq no ne funk ci o ni {e u na sto ja wi ma fud ba le ra Cr ve ne zve zde da po ste pe no di ù for mu, ka ko iz mi ~u du ge pri pre me za na sta vak se zo ne.[to je 3. mart bli è, cr ve no-be li igra ju sve go re i go re. Do voq no da se na vi ja~ Zve zde za pi ta: „[ta se de {a va?”

u sko ku i gla vom za tre sao mre `u ti ma Dra ga na Oku ke, ko ji je pro {le se zo ne bio ~e tvr ti u ki ne skom {am pi o na tu. Zve zda je bi la u vo| stvu osam mi nu ta. Po ku {aj fud ba le ra \i jang sua da iz slo bod nog udar ca ugro ze Ki rov skog za u sta vqen je ru kom, ko ju je ne spret no po di gao Bor ha, pa je su di ja po ka zao na be lu ta~ ku, oda kle je Da na la ~e po rav nao na 1:1. Tek ta da, Pro si ne~ ki je iz vr {io pr ve iz me ne, Sr |an Mi ja i lo vi} za me nio je Mar ka Ve {o vi }a, a Lu ka Mi lu no vi} Mar ka Pe ro vi }a. Cr ve na zve zda na sta vi la je i u

Ne za do vo qan: Ro bert Pro si ne~ ki

U dva da na, eki pa Ro ber ta Pro si ne~ kog za be le `i la je dva po ra za od ki ne skih ti mo va!? Pr vo je u pe tak bo qi od cr ve no-be lih bio Tjan |in Te da, a po tom u su bo tu i \i jang su. U Be le ku bi lo je 1:2 (0:0), a po be do no sni po go dak za Ki ne ze po sti gao je biv {i igra~ Cr ve ne zve zde Alek san dar Jev ti}. On je u 78. mi nu tu sa vla dao Alek san dra Ki rov skog i na neo tre }i po raz biv {em ti mu ove zi me, po sle Ze te (1:2) i Te de (0:1). Cr ve na zve zda do {la je u vo| stvo po got kom Kri sti ja na Bor he u 58. mi nu tu, a iz jed na ~io je Ru mun Kri sti jan Da na la ~e sa be le ta~ ke u 67. mi nu tu. Ovog pu ta, Pro si ne~ ki na po lu vre me nu ni je pro me nio ni jed nog fud ba le ra. Osta vio je istu je da na e stor ku na igra li {tu i ona mu je do ne la vo| stvo u 58. mi nu tu, ka da je Ni ko la Mi ki} fa u li ran na gol-aut li ni ji pro tiv ni ka. Iz „skra }e nog kor ne ra”, Mar ko Pe ro vi} je na „pr voj” sta ti vi na {ao Bor hu, ko ji je bio naj vi {i

osve `e nom sa sta vu da na pa da ka go lu „sve ta ca” iz Nan |in ga, ali je u 78. mi nu tu po no vo ka `we na i to od stra ne biv {eg nap da ~a, Jev ti }a. Stre lac 11 po go da ka na 17 me ~e va za \i jang su od od la ska iz Cr ve ne zve zde pro {log le ta, bio je pre ci zan na pas Da na la ~ea, ko ji se mo `da na la zio u of sajd po zi ci ji. Do iz jed na ~e wa, Pro si ne~ ki je po ku {ao da do |e uvo |e wem Na ta ni je la Asa moe u fi ni {u me ~a, ume sto Bor he, ali oma le ni Ga ni jac ni je us peo da pro me ni mno go u sla boj igri cr ve no-be lih ko ji su upi sa li jo{ je dan po raz za opo me nu. Ta~ no je da su ovo i da qe „sa mo” pri prem ni me ~e vi, ali ta~ no je i da na sta vak pr ven stva ni je vi {e ta ko da le ko i da Cr ve na ze zda ne bi sme la da gu bi utak mi ce od ki ne skih eki pa. CR VE NA ZVE ZDA: Ki rov ski - Mi ki}, To {i}, Mak si mo vi}, Mla de no vi} - Di mi tri je vi}, La zo vi}, Ka du - Ve {o vi}, Pe ro vi} - Bor ha.

Ube dqi vi gra |e vi na ri Rad- MTK 3:1(1:1) Si gur na po be da i le pa igra fud ba le ra Ra da pro tiv Ma |ar skog MTK - 3:1. Tim iz Bu dim pe {te na iz gled je {o ki rao srp skog su per li ga {a go lom Da vi da Kal no ki ja-Ki {a u uvod nim se kun da ma su sre ta, ali... To je sa mo raz qu ti lo „gra |e vi na re”, ko ji su na dah nu tom igrom sa gra di li po be du od 3:1, go lo vi ma Fi li pa Mal ba {i }a u 33, Mar ka Sta no je vi }a u 56. i Pre dra ga Lu ke u 87. mi nu tu. Li der ma |ar ske dru ge li ge ni je imao {ta da tra `i u su sre tu sa eki pom Ne boj {e Vig we vi }a.

SPUST U SO ^I JU

Fojc se ~a stio za ro |en dan [vaj car ski ski ja{ Be at Fojc po bed nik je spu sta ko ji je u su bo tu pr vi put u isto ri ji Svet skog ku pa vo `en u ru skom So ~i ju, do ma }i nu

ka ri je ri do {ao do po bed ni~ kog po sto qa, dok je tre }e pla si ra ni Fran cuz Adri jen Teo za o stao 59 sto tin ki.

Be at Fojc

Zim skih olim pij skih iga ra 2014. go di ne. Fojc je do dru ge po be de u se zo ni do {ao u vre me nu 2:14,10 mi nu ta i na naj lep {i na ~in pro sla vio 25. ro |en dan. Dru go me sto sa 27 sto tin ki za o stat ka osvo jio je Ka na |a nin Ben xa min Tom sen, ko ji je pr vi put u

Ame ri ka nac Bo de Mi ler imao je naj br `e pro la zno vre me, ali je u fi ni {u na pra vio gre {ku i za vr {io na ~e tvr tom me stu, dok je li der u spu stu {vaj car ski ve te ran Di di je Ku{ osvo jio tek 12. me sto. Данас се u So ~i ju na pro gra mu su per kom bi na ci ja.

nedeqa12.februar2012.

PO SLE DRU GOG DA NA DEJ VIS KUP ME ^A U NI [U [VE \A NI SMA WI LI RE ZUL TAT (2:1)

Vi kin zi jo{ u igri [ved ski dubl Jo han Brun strom - To mas Lind sted po be dio Ne na da Zi mo wi }a i Jan ka Tip sa re vi }a u ma ra ton skom me ~u (3:6, 6:3, 7:6, 6:7, 10:8). Od lu ka o ~e tvrt fi na li sti Svet ske te ni ske gru pe pa {}e da nas. Na kon po be da Jan ka Tip sa re vi }a i Vik to ra Tro ic kog u pe tak, dubl Skan di na va ca sla vio je u su bo tu po sle ma ra ton skog me ~a u ni {koj ha li „^a ir”. Duel je tra jao ~e ti ri sa ta i de set mi nu ta. Da nas }e sna ge od me ri ti Tip sa re vi} - Ri der sted i Tro ic ki - Pr pi}. Re pre zen ta ci ja ko ja da nas bu de sla vi la igra }e u na red noj fa zi sa ^e {kom, ko ja je la ko po be di la Ita li ju - 3:0. Za osva ja we pr vog se ta srp skim re pre zen ta tiv ci ma tre ba lo je po la sa ta i je dan brejk. Na pra vi li su ga u ~e tvr tom ge mu is ko ri stiv {i dru gu brejk lop tu (je di ne u se tu) za 3:1. [ve |a ni su ima li pri li ku da uz vra te u ge mu u ko me je Zi mo wi} ser vi rao za 6:3. Bi lo je 0:40, ali su do ma }i igra ~i „ve za li” pet po e na i do bi li set. Isti slu ~aj, sa mo u iz me we nim ulo ga ma, do go dio se u tre }em ge mu dru gog se ta, ka da su Zi mo wi} i Tip sa re vi} pro pu sti li ve li ku {an su da u ra noj fa zi stek nu pred nost. Od mah za tim bi lo je 0:40 i na ser vis Tip sa re vi }a, ali su ta da [ve |a ni ko na~ no us pe li da na pra ve brejk - iz dru gog po ku {a ja, za 3:1.

Da nas 14.00 Janko Tipsarevi} - Mihael Rider{ted. Sledi: Viktor Troicki - Filip Prpi} Sr bi su us pe li da uz vra te (3:4) iako su ta da [ve |a ni na svoj ser vis ima li 40:0, ali je „egal” krat ko tra jao jer je za tim i Tip sa re vi} iz gu bio svoj ser vis - 3:5. Go sti su po sle 40 mi nu ta iz jed na ~i li - 6:3. Iza bra ni ci To ma sa En kvi sta ni su se za u sta vi li, na pra vi li su brejk i u tre }em se tu - 3:2. Me |u tim, Sr bi su od mah uz vra ti li 3:3. Pr vi put su od u ze li ser vis Lind ste du. U na red nih {est ge mo va sva ko je osvo jio „svoj”, pa se

Ni do go vor ni je po mo gao: Tip sa re vi} i Zi mo wi}

u{lo u taj-brejk. [ve |a ni su na star tu na pra vi li mi ni-brejk, ko ji im je bio do vo qan da na pra ve pre o kret - 7:4. ^e tvr ti set do neo je naj ve }u bor bu u do ta da {wem to ku me ~a. Tip sa re vi} i Zi mo wi} „brejk nu li” su pro tiv ni ke u pe tom ge mu, po ve li sa 3:2, pa po tvr di li pred nost - 4:2, da bi [ve |a ni „ri brej kom” po no vo vra ti li u me~ - 4:4. U tim tre nu ci ma svi ma u ha li „^a ir” bi lo je ja sno da }e po bed nik se ta bi ti re {en u taj brej ku. [ve |a ni su za i gra li bo qe, uti {a li na vi ja ~e i po ve li sa 2:1. Ipak, Ni {li je ni su do pu sti le svo jim qu bim ci ma da klo nu, pa su ih „di gli” do osva ja wa se ta! Ro vov ski ob ra ~un na sta vqen je u spek ta ku lar nom pe tom se tu. Du go se igra lo „gem za gem”. [ve |a ni ni su is ko ri sti li dve brejk lop te u 11. ge mu, ali je su u 15. Tip sa re vi} i Zi mo wi} od go vo ri li su im ve} u sle de }em i iz jed na ~i li na 8:8. Ipak, Skan di nav ci su po no vo od u ze li ser vis Sr bi ma, po ve li 9:8 i is ko ri sti li gem na svoj ser vis da re {e pi ta we po bed ni ka.

Do bro ju tro, Ra fa. Da li se do pin gu je{ Ra fael Na dal na pi sao je na svom Tvi ter pro fi lu da ga je u pe tak uju tro iz ne na da po se ti la an ti do ping kon tro la. - Za mi sli te, kon tro la mi je do {la u 8.30 - na pi sao je Na dal. [pan ski te ni ser je do dao da je o~e ki vao le te }u kon tro lu. Po sle sve ga {to se iz de {a va lo ove ne de qe, ovo je bi lo o~e ki va no. Na dal je bio „glav na do ping zve zda” vi deo ske ~a ko jeg je fran cu ski „TV Ka nal plus” emi to vao po ~et kom ne de qe. U tom pri lo gu se Na dal, prak ti~ no, op tu ù je da vr hun ske re zul ta te po sti è za hva qu ju }i do pin gu.Na to je re a go vao {pan ski mi ni star spor ta ko ji je upu tio de mar{ fran cu skom ko le gi, a raz ma tra se i mo gu} nost tu `be. [pan ska te ni ska i bi ci kli sti~ ka fe de ra ci ja su ta ko |e na ja vi le da }e tu ì ti fran cu sku TV sta ni cu zbog uvre de i zlo u po tre be wi ho vog lo ga.

Osmina finala [pa ni ja - Ka zah stan 3:0 Ferero - Kuku{kin 6:1, 4:6, 7:6, 4:6, 6:4 Almagro - Golubjev 6:3,4:6, 6:1, 6:1 Granalores, M. Lopez - Korolev, [ukin 6:2,6:1, 6:1 Austri ja - Ru si ja 2:1 Melcer - Kuni{in 6:2,6:7,6:4, 3:6,6:1 Hajder Mauer - Bogomolov 6:1, 6:4, 6:7, 6:2 Peja, Marah - Davideno, Ju`ni 6:7, 7:6, 5:7, 6:3, 4:6 Ka na da - Fran cu ska 1:1 Pospi{il - Conga 1:6,3:6, 3:6 Raoni} - Beneto 6:2,6:4, 7:5 [vaj car ska - SAD 0:3

Ra dost Majkl Bra ja na i Fi {a

Vavrinka - Fi{ 2:6, 6:4, 6:4, 1:6, 7:9 Federer - Isner 6:4, 3:6, 6:7, 2:6 Federer, Vavrinka - M. Brajan, Fi{ 6:4, 3:6, 3:6, 3:6 ^e {ka - Ita li ja 3:0 [tepanek - Sepi 4:6, 6:4, 6:3, 3:6, 6:3 Bedrih - Baloteli 6:3, 4:6, 7:5, 6:2 Bedrih, [tepanek - Brakali, Stara}e 6:3,6:4, 6:2 Sr bi ja - [ved ska 2:1 Ja pan - Hr vat ska 1:2 Soeda - Dodig 6:7, 3:6, 6:4, 6:3, 7:5 Ni{ikori - Karlovi} 4:6, 4:6, 6:3, 3:6 Ito, Sugita - Dodig, Karlovi} 4:6, 4:6, 6:3, 3:6 Ne ma~ ka - Ar gen ti na 0:3 Pe~ner - Monako 3:6, 3:6, 3:6 Majer - Nalbandijan 6:2, 0:6, 1:6, 6:7 Has, Pe~ner - Nalbandijan, [vank 6:3, 6:4, 4:6, 3:6, 4:6 Sr bi ja - [ved ska 2:1 Tipsarevi} - Prpi} 6:3, 6:3, 6:4 Troicki - Rider{ted 6:4, ,6:3, 5:7, 6:3 Zimowi}, Tipsarevi} - Lind{ted, Brunstrom 6:3, 3:6, 6:7, 7:6, 8:10

SLA LOM ZA SVET SKI KUP

[il do va sjaj na u An do ri Austrij ska ski ja {i ca Mar liz [ild do {la je do {e ste po be de na sed mom sla lom ove se zo ne, odr `a nom u Sol de uu, u An do ri. [il do va je do 35. po be de u ka ri je ri do {la ukup nim vre me nom od 1:39.44 mi nu ta, sa 60 sto tin ki pred no sti u od no su na [ve |an ku Fri du Han sdo ter. Wi ma dve ma se na po di ju mu pri dru `i la jo{ jed na Austri jan ka Ka trin Ce tel, ko ja je ima la 86 sto tih za o stat ka u od no su na su na rod ni cu. Po sle pr ve run de, u vo| stvu se na la zi la Fin ki wa Ta wa Po u ti a i nen, is pred Kri sti ne Gaj ger iz Ne ma~ ke i Han sdo te ro ve. Ce te lo va je bi la ~e tvr ta, a [il do va od mah iza we, sa 74 sto tin ki za o stat ka u od no su na vo de }u. Ipak, u na stav ku je usle dio pre o kret i [il do va je jo{ jed nom po ka za la da je kla sa za se be u sla lom. Austri jan ka je od ski ja la bez gre -

Mar liz [ild

{ke i bez pro ble ma us pe la da do |e do ~e la, a po tom vo| stvo za slu è no za dr ì do kra ja. Naj bli è joj se pri bli ì la {ved ska te ni ser ka, dok su naj bo qe dve iz pr ve run -

de, Po u ti a i ne no va i Gaj ge ro va, na pra vi le gre {ke i od u sta le. [il do va je ove se zo ne tri jum fo va la na svim tr ka ma ko je je us pe la da za vr {i, a je di nu gre {ku

na pra vi la je na pro {lom sla lo mu, odr `a nom u Kraw skoj Go ri. Sa da je pro sla vi la {e stu po be du ove se zo ne i do {la na ko rak od osva ja wa no vog Kri stal nog glo bu sa u sla lo mu, po {to ima 239 bo do va vi {e od Ti ne Ma ze, a osta le su jo{ tri tr ke u toj di sci pli ni. Iza naj bo qe tri sle di le su Fran cu ski wa Na sta si ja Nens, Ve ro ni ka Zu zu lo va iz Slo va~ ke, jo{ jed na [ve |an ka Te re za Bor sen, Le na Dir iz Ne ma~ ke i Ka na |an ka Ma ri-Mi {el Ga won. Me |u pr vih de set pla si ra le su se i Mi ha e la Kir hga ser, ko ja je je di na po red [il do ve tri jum fo va la ove se zo ne u sla lo mu, i Mi ha e la [i frin iz Sje di we nih Dr `a va. Ak tu el na osva ja ~i ca Svet skog ku pa Ma ri ja Hefl-Ri{ od u sta la je ve} u pr voj run di, a isti slu ~aj bio je i sa vo de }om u ge ne ral nom pla sma nu Lind zi Von. Tak mi ~e we u Sol de uu na sta vqa se da nas ve le sla lo mom.

sport

nedeqa12.februar2012.

NA [I RE PRE ZEN TA TIV CI SI [LI S KO PA O NI KA

Sve pod re |e no kva li fi ka ci ja ma Na{i bokserski reprezentativci pune tri sedmice pripremali su se na Kopaoniku. Predvodio ih je savezni trener Miodrag Mili}, a ~esto je u posetu dolazio i selektor Zoran Manojlovi}. Trenirali su momci svakodnevno u odli~nim uslovima, a futing su imali na nadmorskoj visini od 2.000 metara. Nikakvih problema nije bilo, sem {to je nekoliko dana odsustvovao Aleksandar Drenovak. On je jedini na{ ratnik ringa koji se plasirao na Olimpijske igre u Londonu. - Najva`nije je da je efekat postignut - naglasio je Miodrag Mili}. - Svi momci su se na najboqi na~in odnosili prema obavezama .Svi su kazali da su im ovo bile jedne od najboqih priprema i da su veoma zadovoqni. Bili smo udaqeni pet kilometara od dela Kopaonika na kojem je bilo mnogo gostiju. Bokseri su, jednostavno, èstoko trenirali, redovno jeli i spavali. To je za pripreme odli~no. Atmosfera je bila odli~na i moramo da je sa~uvamo. Mislim da u posledwih pet godina nije bila boqa. Najzad se zna ko je za {ta zaduèn i {ta treba da radi. Samo tako moè da se funkcioni{e na pravi na~in i ne{to uradi na me|una-

Mi o drag Mi li}

rodnoj sceni. Ina~e, Aleksandar Drenovak je sjajno odradio pripreme i verujem da mu je osvojena olimpijska viza dala dodatni motiv. Wegova ozbiqnost u radu daje nadu da mo`e ne{to vi{e i da uradi na najve}oj svetskoj smotri sporta. On je ~esto bio osporavan kao takmi~ar, ali nije se predavao i dokazao je da mo`e mnogo. Od ju~e reperezentativci su nastavili pripreme u staroj bokserskoj bazi Ko{utwaku. - Dobili su dva dana slobodno i nastavili smo rad - naglasio je Mili}. - Velika isku{ewa o~ekuju Qubomira Marjanovi}a (64), Marka Nikoli}a (81) i Milutina Stankovi}a (superte-

{ka) na „Stranxat kupu” u Bogarskoj, koji }e se odràti od 22. do 26. februara. S wima }e biti i Drenovak, koji ne}e boksovati, ali }e imati sparinge sa strancima. Potom }e srpska selekcija, 3. marta, u Zagrebu boksovati prijateqski me~ sa reprezentacijom Hrvatske. Od 21. do 26. marta u~estvova}emo na me|unarodnom turniru u Pragu. Pripreme i turniri su u slu`bi kvalifikacija za Olimpijske igre. Kvalifikacije }e se odràti u aprilu u Trabzonu, a po~etkom marta pridruì}e nam se i Branimir Stankovi}, momak od koga mnogo o~ekujemo zakqu~io je Miodrag Mili}. M. Pa vlo vi}

Od lo `en i me~ Ma ka bi - Bu du} nost Odlo`ena je jo{ jedna utakmica ABA lige. Makabi i Budu}nost ne}e igrati u subotu iako je wihov me~ 20. kola predvi|en za 18 sati u Tel Avivu. Podgori~ani nisu mogli da otputuju zbog vremenskih uslova.

Prethodno, Hemofarm i Cibona su utakmicu tako|e 20. kola „pomerili” za 22. februar, a Cedevita i Radni~ki za posledwi dan meseca. Ipak, najte`e }e biti prona}i novi termin za Makabi i Budu}nost zbog velikog broja obaveza „ponosa Izraela”, koji se takmi~i na tri fronta.

NBA LI GA

Li no vo pre da va we Bra jan tu Xeremi Lin dokazuje da nije „~udo za jed nu ne de qu” ve} da je pred wim blistava NBA karijera. Pokazao je to i u duelu sa Lejkersima kojima je uba cio 38 po e na, {to mu je rekord karijere. Wujork je trijumfovao 92:85 u Me di son Skver Gar de nu i ta ko upi sao i ~e tvr tu po be du ot ka ko ne igraju Melo i Stodemajer! Zato {to sada imaju Lina. Kobi Brajant je potcenio 23-godi{weg {utera Niksa rekav{i u najavi utakmice da nije upo znat sa Li no vim kva li te ti ma. Ye re mi Lin Sa da se upo znao, jer ga je 23-godi{wi debitant u NBA ligi savladao u „me|usobnom duelu”. Brajant je zavr{io me~ sa 34 poena i deset skokova ({ut 11/29), a Lin je pored 38 poena imao i sedam asistencija i ~etiri skoka. Dalas je kao gost bio boqi od Minesote, kojoj se u sastav vratio Kevin Lav. On je dao 32 poena i 12 puta uhvatio loptu, ali je raspolo`en bio i Dirk Novicki. Sa 33 poena, li~nim rekordom sezone, bio je najzaslu`niji za uspeh aktuelnog {ampiona - 104:97. Po sle se dam pro pu {te nih me~eva zaigrao je i Xejson Kid i zabele`io deset asistencija.Nikola Pekovi} je na parketu proveo 28 minuta, dao 12 poena ({ut iz igre 6/14) i imao sedam skokova. Toronto je napravio iznena|e we sa vla dav {i Bo ston 86:74. Demar Derozen je dao 21 poen, a Hoze Kalderon ~etiri

dnevnik CRNO-BELI SAVLADALI [IROKI U ABA LI GI

Yejms raz i grao Par ti zan Dominik Xejms najavio je ve} na debiju da }e igra Partizana mt:s sa wim biti efikasnija i atraktivnija nego do sada. Amerikanac je zablistao u drugom poluvremenu, pokazao crno-belima put do preokreta i ubedqive pobede nad [irokim - 86:59 (32:36). U prvih 20 minuta stegnut, kao i ~itava ekipa, u nastavku eksplozivan, hrabar, uz to kreativan i nesebi~an. Zabele`io je 13 poena i {est asistencija, a {ampion savladao [iroki rezultatom 86:59 po ~etvrtinama 20:21, 12:15, 27:9, 27:14). Xejms je po~eo da hvata ritam ne~im {to je li~ilo na lob dodavawe Raduqici (ko{ uz prekr{aj za 36:36). Zatim je „presko~io” otvoren {ut za tri poena, da bi ve} u slede}em napadu ispravio gre{ku - podigao se na {ut sa levog krila i pogodio dno mre`ice 41:36. Bila je to prva trojka crnobelih od po~etka utakmice! Usledio je ko{ Lu~i}a, pa {est vezanih poena novog pleja - prvi ko{ dao je iz skok {uta, po{to je sa lako}om probio predwu liniju, drugi iz kontre, a tre}i solo prodorom, kojim je rasekao odbranu [irokog na pola. Toj akciji prethodilo je po`rtvovano bacawe Ma~vana na parket i ofanzivni „skok” posle proma{aja Kati}a... Igra gostiju se posle vo|stva na poluvremenu, raspala u

Do mi nik Yejms i Mi lan Ma ~van

tre}oj ~etvrtini, kada su izgubili 13 od ukupno 27 lopti. Zbuweni zonskim presingom, u{li su u seriju gre{aka i brzo ostali bez imalo samopouzdawa. Partizan je iz kontranapada ili lepih kombinacija na centre nemilice punio wihov ko{. Xejms i ekipa egzibicionom igrom su odu{evili oko 3.500 gledalaca, koji su svoje dobro raspolo`ewe na kraju kanalisali u skandirawem: „\uri}u, odlazi”, upu}eno predsedniku fudbalskog kluba. Crno-beli su popravili skor u ABA ligi na 14-6 i narednih dana }e se u pozitivnom raspolo`ewu

pripremati za finalni turnir Kupa Radivoja Kora}a u Ni{u (1619. februara). Miroslav Raduqica postigao je 19 poena ({ut iz igre 9/11), Milan Ma~van 13, uz 10 skokova, a Vladimir Lu~i} i Ra{ko Kati} po devet. Lu~i} je bio zaslu`an za pet, od ukupno 15 ukradenih lopti. Najefikasniji kod [irokog bio je lagani centar Kolmen Kolins, koji je pored svih atrakcija Partizanovih ko{arka{a bio autor poteza utakmice - po~etkom ~etvrte ~etvrtine nebeski je sko~io iz akcije „dva na dva” i jednom rukom zakucao preko Davisa Bertansa!

AGRO @IV PR VA LI GA

No va po be da li de ra Voj vo di na Sr bi ja gas - Rad ni~ ki FMP 96:80 (22:25, 29:15, 23:22, 22:18) NO VI SAD: Mala dvorana SPC „Vojvodina”, gledalaca 300, sudije: Maì}, ûkalovi} i Strika (Beograd). VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Petkovi}, Kuèta 6 (41), Kesi}, Markovi} 8 (5-5), Milo{evi} 11 (8-7), Stoja~i} 2 (2-2), Kalini} 14 (1-0), Buni} 20 (2-2), \umi} 8 (6-4), Dun|erski 8, Zekovi} 10, Vujo{evi} 9. RAD NI^ KI FMP: \oki} 9, Zari} 2, \uran, Ogwenovi}, Stamenkovi} 10 (4-4), Milovanovi} 12, Sila|i 3, Tubak 4 (2-2), Smiqani} 2, Dimi} 13 (3-3), Xakovi} 6 (4-3), Stojadinovi} 19 (4-4). Ni hladno}a koja vlada u Novom Sadu, a koja je bila i u hali, nije spre~ila igra~e obe ekipe da prikaù veoma dobru ko{arku u kojoj se na kraju zasluèno radovao lider na tabeli. Ve} od po~etka blo je Stra hi wa Mi lo {e vi} evidentno da }e biti neizvesna Po~etak drugog poluvremena utakmica, ali u drugoj ~etvrtini je protekao u znaku mlade ekipe doma}in je agresivnom i ~vrstom Radni~kog koja je uspela u 26. igrom u odbrani uspeo da povede sa minutu da izjedna~i rezultat 11 ko{eva razlike (51:40). (57:57) ali onda Vojvodina za

dva minuta pravi seriju 9:0 i prelama utakmicu. Ekipa Radni~kog je u{la u me~ nervozno, {to se vidi iz podatke da je dobila dve tehni~ke gre{ke i jednu diskvalifikaciju, {to je doma}inu omogu}ilo da pove}ava razliku. Du{ko Buni}, Dragan Zekovi} i Nikola Kalini} i mladi Boàom \uli} su naskakali Beogra|ane i omogu}ili svojim spoqnim igra~ima da brzim kontrama postignu lake poene. Prijatno je iznenadio Strahiwa Milo{evi} koji se vra}a u formu koja mu je omogu}ila da bude kandidat za reprezentaciju, ali ne smemo zaboraviti ni mladog pleja Bogi}a Vujo{evi}a koji se sve vi{e name}e treneru Mati}u. Beogra|ani su samo imali raspoloènog Marka Stojadinovi}a, kojem se tek pri kraju utakmice pridruìo Dimi}, ali to nije bilo nedovoqno za vi{e od ~asnog poraza. M. Sa vi }e vi}

LON DON SPREM NO O^E KU JE IGRE

mawe, ali uz 14 skokova i upravo taj tandem je zasluàn za uspeh Reptorsa. Na drugoj strani ponovo je boqi od ostalih bio Kevin Garnet (17p, 8sk). Seltiksi su tek tre}i put u istoriji dali mawe od 75 poena na utakmici. Klipersi su pobedili Filadelfiju pogotkom Krisa Pola tri sekunde pre kraja - 78:77. Ukupno Pol je ubacio 24 poena (po ~etiri skoka i asistencije). Uzbudqivo je bilo i u Orlandu gde je Atlanta pobedila po sle pro du èt ka - 89:87 (78:78). Xo{ Smit je bio najboqi sa 23 poena i 19 skokova, a vredan u~inak imao je i Xo Xonson, jer je ~etiri od ukupno 14 poena dao u produètku, a tome je dodao i pet asistencija. Vladimir Radmanovi} je igrao pet minuta (zabeleìo jedan skok). Dvajt Hauard nije bio najefikasniji kod Orlanda, dao je

18 poena, tri mawe od Rajana Andersona.^ikago je, bez povre|enog Derika Rouza, lako iza{ao na kraj sa ove sezone o~ajnim [arlotom (95:64), dok je Majami bio ubedqiv u Va{ingtonu - 106:89. Dvejn Vejd je postigao 26 poena, a Kris Bo{ 24, kojima je dodao 11 skokova. Lebron Xejms se zaustavio na 18 poena i devet asistencija. Jan Ve se li je kod do ma }i na imao u~inak - po tri poena i skoka. Re zul ta ti: Fi la del fi ja LA Klipers 77:78, Minesota Dalas 97:104, Or lan do - Atlan ta 87:89 (78:78), Wu Orleans - Portland 86:94, Wujork - Lejkersi 92:85, Juta - Oklahoma 87:101, Memfis - Indijana 98:92, Va{ington - Majami 89:106, Klilvend Milvoki 112:113 (102:102), Detroit - Wu Xersi 109:92, Toronto - Boston 86:74, [arlot ^ikago 64:95.

Im po zan tan Olim pij ski park Na prostoru veli~ine 357 fudbalskih terena sme{ten je Olimpijski park Elizabeta drugiu kome }e ove godine biti odr`ane Olimpijske i Paraolimpijske igre u Londonu. Verovatno niste ti sre}nici da ovog leta budete u Londonu na Olimpijskim igrama, ali pre nego {to ovo takmi~ewe po~ne imate priliku da vidite maketu Olimpijskog parka Elizabeta drugi. Londonski Olimpijski park Elizabeta druga jedan je od najve}ih gradskih parkova izgra|enih u Evropi tokom posledwih 150 godina. Prostire se na 246 hektara, {to odgovara veli~ini 357 fudbalskih igrali{ta. U wemu }e biti odr`ane 30. olimpijske igre (27. jul - 12. avgust) i 14. paraolimpijske igre (29. avgust - 9. septembar). U nekada{woj industrijskoj zoni sada se nalazi kompleks ko-

ji obuhvata olimpijsko selo (sa 2.818 novih apartmana) i devet velikih sportskih borili{ta, izme|u ostalog: olimpijski stadion, centar za vodene sportove, ko{arka{ka i rukometna dvorana, velodrom… Izgradwa olimpijskog stadiona na kome }e bi- Ma ke ta olim pij skog par ka ti odràna sve~ana ceremonija otvarawa igara tra250 razli~itih biqaka {irom jala je tri godine. Za konstruksveta. Jedan deo bi}e pretvoren ciju je upotrebqeno deset tona u raj za divqe ìvotiwe me|u ~elika, a sam stadion visok je 53 kojima su vidra, siva ~apqa, vometra. deni poqski mi{, vodomar… Park obuhvata vi{e od osam U izgradwi Parka je u~estvokilometara kanala, novu putnu i valo vi{e od 46 hiqada radnika, èlezni~ku infrastrukturu, 30 a gotovo 90 odsto kori{}enog novih mostova, ~etiri hiqade gra|evinskog materijala dobijesadnica i 120 hiqada posa|enih no je u procesu reciklaè.

nedeqa12.februar2012.

c m y

dnevnik

akvi su lov ci i ka kve su li~ no sti bi li Ti to, â u {e sku, Bre `wev, Kar deq...? Mo è li vr hun ski lov bez po li ti ke, i po li ti ka u ko joj u~e stvu ju “krup ne ri be” bez lo va? Te {ko. Ve ro vat no za to je kwi ga ne ka da {weg di rek to ra ~u ve nog [um skog ga zdin stva “Je len” (ne ka da se pro sti ra lo na te ri to ri ji Hr vat ske i AP Voj vo di ne), “Ti to, lov, po li ti ka”, dr Da ni la To do ro vi }a, do ì ve la svo je tre }e iz da we, dok su pret hod na dva pro da ta u za vid nom ti ra ù. I upra vo to tre }e iz da we kwi ge bio je po vod za raz go vor sa osam de se to go di {wim krep kim auto rom, ko ji je vi {e od dve de ce ni je bio pra ti lac Ti ta u mno gim lo vo vi ma, u ko ji ma su ~e sto pri su stvo va li i oni ko ji su ta da kro ji li i pre kra ja li svet sku i do ma }u isto ri ju, kao {to su ve} po me nu ti Le o nid Bre `wev i Ni ko lae â u {e sku, te Erik Ho ne ker, Ja no{ Ka dar, Edvard Kar deq, Alek san dar Ran ko vi}, Slo bo dan Pe ne zi} Kr cun, Sta ne Do lanc, Ste van Do row ski, Cvi je tin Mi ja to vi}, Ste vo Kra ja ~i}... Ne kri je To do ro vi} da su ga na pi sa we kwi ge naj vi {e in spi ri sa li po je di ni na pi si kwi èv ni ka ko ji su u svo jim de li ma po mi wa li Ti ta – od Do bri ce ]o si }a do Sve ti sla va Ba sa re.

SU S RE T I: Dr DANILO TODOROVI] O JOSIPU BROZU U LOVU I LOVU U POLITICI

Ti ta je sa mo ^a u {e sku us peo da iz ner vi ra – Raz u mem spi sa teq sku slo bo du, ali ne mo gu da pri hva tim da o Ti tu i do ga |a ji ma u lo vu pi {u qu di ko ji ni ka da ni su bi li u lo vu sa wim, ili ga ~ak ni su ni po zna va li, dok naj ma we po zna ju lov. Ne ma raz log ni da vo lim ni ti mr zim Ti ta, ni da mu pi {em hva lo spe ve ni ti da ga ku dim, ali ni sam pri sta li ca pro iz voq nih i iz “tre }e ru ke” do bi je nih in for ma ci ja ko je se pre to ~e u kwi `ev na de la, a ne ma ju ve ze s isti nom i onim {to se za i sta zbi va lo u lo vo vi ma u ko ji ma je Ti to u~e stvo vao – ve li To do ro vi}. A {ta se zbi va lo po lo vo vi ma i ka kav je Ti to u wi ma bio? Po To do ro vi }e vim re ~i ma, do bar lo vac o{trog oka i mir ne ru ke, ali pre sve ga go spod skog po na {a wa i ma ni ra. U lov ni ka da ni je i{ao bez kra va te. Ni ka da ni je bio aro gan tan, ni ka da pre vi {e zah te van, ni ka da ga

Nikolae ^au{esku

ni su ~u li da je na ne kog vik nuo, ni ti po vi sio ton. Da ni lo To do ro vi} ga je sa mo jed nom vi deo qu tog i vid no iz ne ra vi ra nog, a za to je za slu `an Ni ko lae ^a u {e sku.

Ru mun ski dik ta tor bio je Ti tov gost u jed nom lo vu na di vqe svi we. ê ke su im bi le jed na po red dru ge. Od jed nom, di vqa svi wa je pro tr ~a la ot pri li ke na pod jed na kom ra sto ja wu iz me |i wih i pu ca la su obo ji ca. Di vqa~ je pa la, a na knad nim pre gle dom je utvr |e no da je Ti to po go dio, jer ula zna ra na je bi la sa stra ne oda kle je on pu cao. Su jet ni â u {e sku to ni je mo gao da pod ne se, ne go je upor no za gle dao od stre qe nu di vqa~ i tra ìo “ru pu” i sa stra ne oda kle je on ga |ao. Ka ko je to pri li~ no po tra ja lo, Ti to se iz ner vi rao, te je qu ti to di gao svi wi rep i re kao: “Evo, ov de ima jed na ru pa!” To do ro vi} pri ~a da je bi lo uo~ qi vo da Ti to “ne mi ri {e” â u {e skua, da su kon tak ti s wim bi l i for mal n i, dok se na{ sa go vor nik naj vi {e pla {io pre o zbiq nog i kru tog Bre `we va, ma da ga je Ti to uve ra vao da je “on naj bo qi od svih Ru sa”. Naj sr da~ ni ji od svih stra nih dr àv ni ka ko ji su lo vi li s wim bio je pre ma Ja no {u Ka da ru, ta da {wem pred s ed n i k u Ma | ar ske. Da ni lo To do ro vi} ~ak sma tra da je, na kon slo ma ma |ar ske re vo lu ci je i hap {e wa Imrea Na | a, upra vo Ti to kod Ru s a “izlo bi rao” da na ~e lo dr à ve po sta ve Ka da ra, kao naj ma we zlo u od no su na osta le pro ru ske “tvr do l i n i j a {e” u ma | ar s koj Ko mu ni sti~ koj par ti ji. A za to je, na rav no, za slu àn lov! In te re san tan deo To do ro vi }e ve kwi ge je po gla vqe ko je opi su je ka ko je sta we u po me nu tom “Je le nu” bi lo lak mus za ta da {we sta we u dr à vi, a ~e sto i pred znak bu du }ih de {a va wa, {to je i sam Ti to pri me }i vao.

Admiral Vilovi}, Tito i Danilo Todorovi} kraj odstreqenog jelena (1975)

– To je ta~ no. Ti to je to do bro znao, pa se ~e sto ras pi ti vao o sta wu u “Je le nu”, o me |u qud skim od no si ma i sve mu {to je pra ti lo po slo va we ga zdin stva – pri se }a se To do ro vi}. – Po sle Ti to ve smr ti, po od no su ta da {wih pred sed ni ka Pred sed ni {tva, Cvi je ti na Mi ja to vi }a i Si na na Ha sa ni ja, pri me ra ra di, bi lo je ja sno ka ko su uru {e ne in stu tu ci je dr `a ve i ku da to vo di... A ka ko su pro {la po me nu ta dvo ji ca? Na i me, ka da je Ti to od -

I Vu~ko je ulovqen? Ovih da na na vr {i lo se 28 go di na od Zim skih olim pij skih iga ra u Sa ra je vu 1984. go di ne. To do ro vi} tvr di da je do bi ja we ZOI pre sve ga za slu ga Bran ka Mi ku li }a ko ji je pre ko lo va us peo da ube di Hu a na An to nia Sa ma ra na, ina ~e ve li kog lov ca i ne ka da {weg pred sed ni ka Olim pij skog ko mi te ta, da po dr `i ta da {wu Ju go sla vi ju i Sa raj li je. Stane Dolanc, Tito, Danilo Todorovi} i qudi iz obezbe|ewa

ni ma ko ji su ~e sto na to~ ko vi ma, po slom ili pri vat no, te {ko da su pro ma kli o{tar kqun, pro do ran po gled i, go to vo ka me ne mir no }e, te lo per na te gra bqi vi ce ko ja ~u ~i na ne kom usa mqe nom dr ve tu, elek tri~ nom stu bu, iz dan ku ka kvog `bu na, ze mqa nom uz vi {e wu... a ko jih je uz pu te ve Voj vo di ne tu {ta i tma. To su, za pra vo, ga }a sti mi {a ri, pti ce gra bqi vi ce ko je, kao ka kvi per na ti kraj pu ta {i, ~u ~e po gle da za ko va nog u da qi nu. Po gle da ko ji po put ske ne ra pre gle da ora ni ce u po tra zi za naj ma wim tr za jem ili sit nim ner vo znim tr kom ka kvog poq skog glo da ra. Me |u tim, ka da se uka è pri li ka, ove ple me ni te pti ce ni ma lo se ne li be da ski nu sa se be ma sku po no snog lov ca i ne us te ù se da se ugo ste osta ci ma psa, ma~ ke ili ka kve dru ge ~e tvo ro no `ne `r tve auto mo bil skih to~ ko va. I za sve to vre me smi ren ali uvek iz u zet no opre zan; na iz gled ne za in te re so van za sve(t) oko se be, ali uvek spre man da uz le ti na sva ki po ku {aj ugro à va wa we go vog mi ra i pri vat nost u okvi ru za mi {qe nog kru ga od sto ti nak me ta ra u ko ji ni u kom slu ~a ju ne pu {ta ne zva ne go ste. Ve o ma je ne u vi |a van za sva ku è qu da bu de ove ko ve ~en fo to a pa ra tom ili ka me rom, bez ima lo ose }a ja za mar ke ting. Na pro tiv, ~im za u sta vi te auto mo bil u we go voj bli zi ni od le ti u du bi nu ora ni ce i u tre nu se sto pi s we nim ko lo ri tom. A tu ga je te {ko uo~i ti. I we go ve `r tve ga ve o ma te {ko uo~a va ju, naj ~e {}e ka da je ve} isu vi {e ka sno za spas.

„DNEVNIK” U LOVU FOTOAPARATOM: GA]ASTI MI[AR

Le te }i kraj pu ta{ Ga }a stog mi {a ra na u ka opi su je kao zde pa stu gra bqi vi cu. Krup ni ji je od mi {a ra, du `ih kri la i re pa, ve }i od svih ko ba ca i ja stre bo va (osim `en ke ja stre ba) i ma wi od sva kog or la, ga }a sti mi {ar ne u mor no

kr sta ri ne bom u po tra zi za hra nom. Pri to me ko ri sti va zdu {ne stru je, ali ne za vi si od wih, pa je we gov let ko ji ocr ta va ju sna `na kri la za di vqu ju}. Ta ko |e, pre po zna }e te ga i po bo ji ko ja je pro men qi va, ali

Ne voli da ga uznemiravaju, pa ni slikaju

Za{ti}ena vrsta

Skenirawe oranica u potrazi za plenom

Or ni to lo zi su se go di na ma bo ri li da ga sa ~u va ju i sta ve pod za {ti tu u ~e mu su i us pe li ali, ne sa svim jer ne sa ve snih lo va ca uvek se na |e kao i go lu ba ra ko ji ga ubi ja ju zbog po gre {nog ube |e wa da ubi ja wi ho ve per na te qu bim ce. Glas mu se ret ko ~u je i pod se }a na mja u ka we. Iz u ze to ret ko hra ni se pti ca ma a dnev no mu je po treb no od ~e ti ri do {est sit nih si sa ra, od no sno od 80 do 120 gra ma hra ne.

la zio u lov, ra no uju tru, is pra }a la ga je gru pa ko no ba ra i “or do nan sa”, sa sve po slu è wem to ple ka fe i ~a ja. Pr vi pred sed nik po sle Ti ta bio je Bo sa nac Cvi je tin Mi ja to vi}, skro man, ne na me tqiv ~o vek. Ka da je on od la zio ju trom u lov, ni je bi lo ne sa mo ko no ba ra, ne go ni kog da ga is pra ti i uslu ì, ve} mu je sa mo osta vqan ter mos s ra ni je sku va nom ka fom da se sam po slu ì. A Ha sa ni je, jed nom pri li kom, iz lo va na trag u Be o grad – do {ao auto bu som! Ni je bi lo vo za ~a, ni slo bod nog auta (!?), a ka da je to ne ka ko pro na |e no – ni je bi lo ben zi na zbog re strik ci je. Na rav no, da je bi lo vo qe na {ao bi se, ali ta da {wa lo kal na vlast u Som bo ru ni je bi la za in te re so va na da pro na |e re {e we, pa je Ha sa ni is pra }en – na auto bu sku sta ni cu... n Du {an Kne ì} naj ~e {}e je beo sa do we stra ne, osim upa dqi vog tam nog po ja sa na sto ma ku, kao i tam nih mr qa na pre gi bu kri la, tam nog ru ba re pa i tam nih vr ho va kri la. ê sto le pr {a u me stu kao ve tru {ka. Ne ret ko se mo è za me ni ti sa sve tlim pri mer ci ma mi {a ra i ri |eg mi {a ra. Let ga }a stog mi {a ra je lak i spor a lo vi sa vi si ne od 50 do 150 me ta ra od tla sve dok ne ugle da ka kvog sit nog glo da ra, a ta da te {ko pro ma {u je. Po red le pr {a wa od li ku je ga i leb de we na ve tru, ne po mi~ nih, ma lo uz vi je nih vr ho va kri la dok pri kr sta re wu ma lo uz dig ne kri la po ti snu ta na pred. Za vre me ve tro vi tih da na mo è se vi de ti ka ko na tri de se tak me ta ra od tla su prot sta vqen ve tru leb di, go to vo ne po mi~ no, iz nad jed ne ta~ ke de lu ju }i go to vo ne stvar no u tom svom ~i nu. Ovaj ve li ~an stve ni gra bqi vac u na {e kra je ve do la zi sa se ve ra u ka snu je sen i za dr à va se do pro le }a. I, ba{ kao {to ti ho do |e i pri vre me no se na sta ni, ta ko, iz ne nad no, ne sta ne. Kao da pri kri va pri pre me za du go i, sva ka ko ne be za zle no, pu to va we do po stoj bi ne. A ta mo ne gde u ne pre gled nim tun dra ma ovaj sa mot wak po sta je gla va po ro di ce i bri ne se da we gov na sled nik do bi je sve {to mu je po treb no za od ra sta we u jo{ jed nog gor dog go spo da ra ne be skog pla vet ni la. A ~im pro |e le to i je sen na ja vi le de ne ve sni ke sa se ve ra, ju nak na {e pri ~e kre }e put na {ih kra je va i po sta je ne iz o sta van deo ov da {weg zim skog kra jo li ka. n Tekst i foto: Ne nad Jo vi }e vi}

Novosadska nedeqa12.februar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU poZorI[TA po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Uspa va na le po ti ca” (11).

BIoSKopI Are na: „Pa ra da” (16.15, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.10, 16.10), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12.30, 14.30), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11.15, 13, 15.10), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (11.45, 13.10, 13.45), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (22.15), „Ma pe tov ci” (14.15), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.45), „Yek i Yil” (18.30), „Pod zem ni svet: Bu |e we” (18.10), „Iz da ja” (22.45), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20, 22.30), „Si gur na ku }a” (20.10, 22.35), „I u do bru i u zlu” (18, 20.15, 22.25), „Ra to vi zve zda: epi zo da je dan - Fan tom ska pret wa” (17, 19.45, 22.20), „Pu to va we 2: mi ste ri o zno ostr vo” (16.30, 18.20, 20.20).

mUZeJI mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945”

NOVI SNEG, NOVE TE[KO]E

Ve tar ote `a va rad zim skih slu `bi Rad ni ci 32 eki pe zim ske slu `be „Pu ta” ju ~e su ~i sti li sa o bra }aj ni ce pr vog pri o ri te ta, ka `u u tom pred u ze }u. Is ta kli su da uz sneg, ko ji je po ~eo da pa da u ra nim ju tar wim sa ti ma, jak ve tar stva ra do dat ne pro ble me na no se }i ga na ve} o~i {}e ne sa o bra }aj ni ce. Sve uli ce pr vog pri o ri te ta su pro hod ne, a sa o bra }aj se od vi ja uspo re no. Vo za ~i ma se pre po ru ~u je do dat na opre znost i mak si mal no pri la go |a va we vo `we ovim vre men skim uslo vi ma. Eki pe pred u ze }a „Put” is ko ri sti -

SUTRA U NOVOSADSKOM POZORI[TU

Bes plat no na mju zikl „^a rob wak iz Oza” Po vo dom Da na za qu bqe nih, No vo sad sko po zo ri {te po kla wa qu bi te qi ma po zo ri {ne ume no sti bes pla tan ulaz na mju zikl „^a rob wak iz Oza”. Pred sta va je na re per to a ru su tra u 19 ~asova. J. Z.

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~aso va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

U JKP „LISJU”

Ra ke ko pa ju ru~ no Uko li ko to kom vi ken da bu de pa dao sneg, mu {kar ci za po sle ni u „Li sju” }e od na red ne sed mi ce bi ti an ga `o va ni u zim skoj slu `bi pred u ze }a. Od po ~et ka hlad no }e, zim ska slu `ba ra di ne pre kid no 24 sa ta, ~i ste }i par king me sta, pri la zne sta ze i sta ze do me sta uko pa na svim lok ci ja ma na ko ji ma “Li sje” oba vqa sa hra ne. Upr kos ve li koj hlad no }i po gre bi se oba vqa ju u za ka za no vre me. Ra ke se ko pa ju ru~ no, jer je ze mqi {te za le |e no i po po la

me tra, a ma {in sko ko pa we je mo gu }e na no vim grob nim po qi ma, gde se sa hra ne oba vqa ju u nizu, sa op {te no je iz ovog po greb nog pred u ze }a. Po greb ni ci su ape lo va li na gra |a ne da bu du opre zni, jer su naj k li z a v i j i de l o v i na gro bqi ma iz me |u i oko spo me ni ka, ko ji su od mer me ra ili ne kog dru gog ka me na. Tu je, ka `u, po t re b an mak s i m a l an oprez. Ti de lo vi su kli za vi u vre me po le di ce, ali i ka da je sneg ras kva {en. Z. D.

V remeploV

Iz gu bi li u za vr {ni ci U Za gre bu je 12. fe bru a ra 1926. od i g ran za v r { ni me~ prvog ekip nog pr ven stva Ju gosla vi je u {a hu. Su sre li su se do ma }i ni sa {a hi sti ma No vog Sa da. Pret hod no, No vo sa |a ni su po be di li pred stav ni -

ke Su bo ti ce i Be o gra da. Ali, po ka za lo se da No vo sa |a ni u utak mi ci na osam ta bli ni su bi li do ra sli pro tiv nik Za grep ~ani ma. Za to su i iz gu bi li re zul ta tom 6,5 pre ma 1,5 po e na. N. C.

Po me ra se da tum „Ma {ka ra de” No vo sad ski kar ne val „Ma {ka ra da”, ko ji or ga ni zu je Muzej Voj vo di ne, odr `a }e se u pe tak, 24. fe bru a ra. Zbog van red nih vre men skih pri li ka, da tum odr `a va wa po me ren je sa 21. na 24. fe bru ar, na zah tev {ko la ko je su u~e sni ce kar ne va la. J. Z.

Fo to: B. Lu ~i}

le su pri li ku dok ni je pa dao sneg pred hod nih da na da na sta ve ~e {}e we sne ga sa uli ca pr vog i dru gog pri o ri te ta na Li ma nu, u vi {e uli ca u na se qi ma Gla vi ca, Ru men ka, Vi dov dan sko na se qe... Sneg je o~i {}en i sa tak si sta ja li {ta i re `ij skih tra ka na No vom na se qu, Ma lom Sa te li tu, @it nom tr gu, de lu Pod ba re i Sta rog gra da. Do sa da je o~i {}e no oko 2.000 ki lo me ta ra sa o bra }aj ni ca sva tri pri o ri te ta, kao i ne ka te go ri sa nih pu te va na te ri to ri ji gra da, a da bi se spre ~i lo za mr za va we pre ven tiv no su uli ce iz pr ve dve gru pe va `no sti po su te so qu.Na sta vqe no je od vo `e we sne ga sa Bu le va ra oslo bo |e wa, a da nas }e se ovaj po sao od vi ja ti na de o ni ci od Uli ce Bra }e Rib ni kar do Na rod nog fron ta.

Zim ska slu `ba „î sto }e” na sta vi la je sa ~i {}e wem u skla du sa no vim vre men skim pri li ka ma. Sneg se ukla wa sa po vr {i na za ko je je „î sto }a„ za du è na, to jest sa od re |e nih pe {a~ kih pre la za i sta za, tro to a ra, tr go va i pla toa. U ra du zim ske slu `be ovog pred u ze }a u~e stvu je 150 rad ni ka, ko ji po sao oba vqa ju u tri sme ne, u skla du sa vre men skim pri li ka ma. Oni ape lu ju na gra |a ne, kao i na pred u ze }a i vla sni ke po slov nih pro sto ra da is po {tu ju oba ve zu i uklo ne sneg is pred svo jih ula za. I rad ni ci „Ze le ni la” su na te re nu i ~i ste sneg sa sta za ko ji je pred vi |en pro gra mom ra da ovog pred u ze }a. Iz ko mu nal ne in spek ci je ape lu ju na Skup {ti ne sta na ra da ~i ste sneg is pred svo jih zgra da, po seb no zbog ve tra ko ji do no si do dat ne pro ble me. Q. Nato{evi}

POKRAJINSKA VLADA I CRVENI KRST POMA@U NAJUGRO@ENIJIMA

Ogrev i hra na za Sje ni cu i Se ~aw ê tri sto pre hram be nih pa ke ta ot pu to va lo je ju ~e iz No vog Sa da u op {ti nu Sje ni ca, a isto to li ko po sla to je i u op {ti nu Se ~aw, u ko ju }e sti }i i 30 ku bi ka ogrev nog dr ve ta ko je je do ni ra lo pred u ze }e „[u me Voj vo di ne”. Pa ke te, u vre do sti tri mi li o na di na ra, obez be di la je Vla da Voj vo di ne u sa rad wi sa po kra jin skim Cr ve nim kr stom. - Je dan pre hram be ni pa ket te ì 14 ki lo gra ma i sa dr ì pi ri na~, pa suq, te ste ni nu, me sne na re ske, je tre ne pa {te te, go to ve su pe, ku ku ruz {e }e rac, gra {ak, mar me la du i sar di ne. Vred nost pa ke ta je 3.500 di na ra i si gur ni smo da mo è da pod mi ri po tre be jed ne po ro di ce - ka è di rek tor po kra jin ske Di rek ci je za rob ne re zer ve To ma Jo {a nov. On je do dao da se pa ke ti kon ti nu i ra no {a qu naj u gro -

Fo to: B. Lu ~i}

`e ni jim op {ti na ma, ta ko da }e su tra po mo} sti }i i u Be o- ~in, a ak ci ja }e se na sta vi ti dok god se ne po boq {a ju vre men ski uslo vi.

Pot pred sed ni ca Vla de Voj vo di ne Ana To ma no va Ma ka no va, ko ja je na ~e lu po kra jin skog [ta ba za van red ne si tu a ci je, ka `e da su Se ~aw i Sje ni ca u

ka te go ri ji naj u gro è ni jih op {ti na u Sr bi ji, a da Po kra ji na, po red ovih do na ci ja, po ma è i na rod ne ku hi we u svim lo kal nim sa mo u pra va ma gde te ku hi we ra de, ka ko bi naj u gro è ni je sta nov ni {tvo ima lo ku va ni obrok to kom da na. - Po kra jin ski [tab za van red ne si tu a ci je re dov no za se da i na osno vu ana li ze op {tin skih i okru `nih od bo ra za van red ne si tu a ci je {a qe po mo} gde je po treb no. Ta ko }e u Sr bo bran oti }i 120 kub nih me te ra ogrev nog dr ve ta, a u naj ve }e mo bro ju slu ~a je va, ka da su hit ne in ter ven ci je u pi ta wu, po sto ji po tre ba za ogre vom i hra nom. Po zi va mo gra |a ne da {te de stru ju i da, uko li ko su u mo gu} no sti, do ni ra ju }e bad, ode }u i obu }u Cr ve nom kr stu - ka è Ma ka no va. J. Zdjelarevi}

ISPRED I U DVORI[TU VRTI]A „KOCKICA” U KARLOVCIMA

Vas pi ta ~i ce u ak ci ji Bri gu o de ci i wi ho voj bez bed no sti, ali i si gur no sti ro di te qa ko ji ih do vo de, za po sle ni u vr ti }u „Koc ki ca” u Srem skim Kar lov ci ma is ka za li su ju ~e, ka da ina ~e objek ti Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” ne ra de, na jo{ je dan na ~in. Na ini ci ja ti vu ru ko vo di o ca ovog ob da ni {ta Je li ce Ko lar ski, vas pi ta ~i ce i osta lo oso bqe uze lo je lo pa te u ru ke i ~i sti lo po ja koj ve ja vi ci sneg u kru gu vr ti }a i na pri la zi ma objek tu.

Po zi vu se oda zva lo 12 za po sle nih, ma hom Kar lov ~an ki, da ju }i pri mer su gra |a ni ma ka k o do b ra or g a n i z a c i j a i kolek tiv ni duh mo gu da do prine su ~i sti jem i bez bed ni jem okru `e wu. Is ta kle su da ima ju do bru sa rad wu sa lo kal nim ko mu nal nim pred u ze }em „Be li lo”, za hva qu ju }i ~i jem ra du su pri la zi vr ti }u od po ~et ka sne `nih da na bi li o~i {}e ni i na taj na ~in omo gu }e no da do sta va hra ne za kar lo va~ ke ma li {a ne bu de re dov na. Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

dnevnik

KAD CRTAWE GRAFITA PRERASTE U POSAO

Uro{ [tr bo ja spo jio le po s ko ri snim Ve }i na qu di ko ji su se ba vi li umet ni~ kim cr ta wem gra fi ta u na {em gra du je u jed nom mo men tu shva ti la da uz po mo} tog ho bi ja mo `e i da na |e po sao. Ne ka da {we fir mo pi sce, ko ji su sli ka li re kla me i to uglav nom po {a blo ni ma, za me ni li su mla di mom ci ko ji cr ta ju slo bod nom ru kom. Do sta vla sni ka lo ka la u No vom Sa du ra di je uzi ma „no vu ge ne ra ci ju”, jer po red is pla ti vo sti do bi ja ju `i vo pi sni je i pri vla~ ni je re kla me.

Je dan od onih ko ji su od cr ta wa po ~e li da ì ve je i Uro{ [tr bo ja. - Sve je kre nu lo ka da smo na sta di o nu „Ka be la” cr ta li gra fi te. Qu di ko ji ma je to iz gle da lo za ni mqi vo, pri la zi li su i ras pi ti va U De~ jem se lu u Srem skoj Ka me ni ci tre nut no ì vi de ve de set dvo je de ce i ni ko me ni je do sad no, iako zbog ni skih tem pe ra tu ra ve }i nu vre me na pro vo de u to plim ku }a ma gde gle da ju TV, igra ju raz ne dru {tve ne igre i igri ce na kom pju te ru. Jo va na pri pre ma pri jem ni is pit za upis u sred wu {ko lu. Ru ì ci je ào {to ne idu u {ko lu zbog lo {eg vre me na, a Si ni {a slo bod no vre me ko ri sti ka ko bi se pri pre mio za vo za~ ki is pit. Ili ja na ide u {ko lu pe va wa i tre ni ra ru ko met… ê tr de set qu di ko ji se bri nu o vas pi ta wu ove de ce sva ko dnev no or ga ni zu ju naj ra zli ~i ti je ra di o ni ce i tru de se da oni {to kva li tet ni je pro vo de vre me. Me |u tim, ima i onih ko ji ma zi ma uop {te ne sme ta i uì va ju igra ju }i se na po qu. Ta de ca su na br du na kra ju dvo ri {ta na pra vi la sta zu za san ka we. De se tak wih, ob u ~e nih u ska fan de re spu {ta ju se san ka ma je dan po je dan. \or |e, Alek sa i Ili ja su u toj gru pi ci i svi su osnov ci. Sla ù se da je ma lo hlad no, ali ne to li ko da ih zi ma spre ~i da se igra ju na po qu.

li se da li bi to i wi ma mo gli da na cr ta mo, u do mo vi ma ili u po slov nim pr o sto ri ma. Naj vi {e po slo va do bi jam po pre po ru ci, od no sno pre ko pri ja te qa, a qu di tra è raz li ~i te stva ri. Do sta wih è li da im osli ka mo sta no ve, naj vi {e de ~i je so be, dok ne ki è le da ukra se en te ri jer ili eks te ri jer svog lo ka la. Do sa da sam cr tao u fri zer skim sa lo ni ma, cve }a ra ma, te re ta na ma, ka fi }i ma i di sko te ka ma u No vom Sa du, a de {a va se da nas zo vu i iz dru gih gra do va. Ve o ma ~e sto sa ra |u je mo sa orga ni za to ri ma kul tur nih i sport skih ma ni fe sta ci ja u gra du - ka è [tr bo ja. Sa wim ra de pri ja te qi, ko ji su se ta ko |e ba vi li cr ta wem gra fi ta. Za jed no ra de uglav nom ka da je po sao ve }i i zah te va „vi {e ru ku„. - Ne ma mo utvr |en ce nov nik, ve} sve ra di mo po do go vo ru.Ce na za vi si od mno go fak to ra, kao {to su ve li ~i na sli ke ili mu ra la, br o ja

AKCIJA CRVENOG I RED TAKSIJA ZA TE[KO OBOLELU DECU

Bes pla tan pre voz na pre gle de Udru `e wa Cr ve nog i Red tak si ja }e po vo dom 15. fe bru a ra, Svet skog da na de ce obo le le od ra ka, za po ~e ti no vu dru {tve no od go vor nu ak ci ju „Po ro di ca”. Ro di te qi ~i ja su de ca obo le la od ma lig nih bo le sti i ne ma ju sop stve ni pre voz mo }i }e to kom ce le go di ne da bes plat no od vo de de cu na kon trol ne zdrav stve ne pre gle de u No vom Sa du. Ova udru `e wa na sta vqa ju ak ci ju „Za maj ke i be be”, u ko joj je obez be |en bes pla tan pre voz za maj ke i wi ho ve no vo ro |e ne be be, od po ro di li {ta Be ta ni ja do wi ho vih ku }a. G. ^.

ROMSKI TEATAR PREDSTAVAMA UKAZUJE NA AKTUELNE PROBLEME

bo ja i sli~ no. Qu di se do sta ~e sto od lu ~u ju za ovaj vid re kla me, jer je jef ti ni ja, na pri mer od sve tle }ih. S dru ge stra ne vi {e im se is pla te mu ra li, ne go da sa mo okre ~e spoq ni zid, ko ji }e ne ko ve} kr oz ne ko li ko da na is {vr qa ti. Na {e ra do ve ret ko ko uni {ta va, a raz log je ve ro vat no to {to ni ko ne }e da po kva ri ne {to le po, na {ta je utro {e no do sta tru da - ka `e [tr bo ja. Iako va `i mi {qe we da gra fi te i uop {te cr ta we spre je vi ma uglav nom po {tu ju mla di qu di, po we go vim re ~i ma, to ni je ni ma lo ta~ no.

- Ne po sto je sta ro sne gra ni ce na {ih kli je na ta. Ima do sta slu ~a je va ka da nas unaj me sta ri ji qu di, jer i oni na ovo gle da ju kao na umet nost i ne {to no vo i za ni mqi vo. Dok ra di mo ~e sto nam pri la ze pen zi o ne ri i pr o pi tu ju. Ovaj po sao mi mno go zna ~i, jer mo gu da uklo pim ono {to vo lim sa za ra dom- ka è [tr bo ja i do da je da se na da da }e se u sko ri je vre me sli ka o cr ta ~i ma pr o me ni ti na bo qe i da }e na po kon do bi ti ne ko le gal no me sto, od no sno zid na ko jem }e mo }i da is ka ù svo ju umet nost. G. êtnik

Glu mom ru {e pred ra su de

Po zo ri {na tru pa rom skog te a- ta ra kroz te me svo jih pred sta va uka zu je na ak tu el ne pro ble me u dru {tvu. Glu mom po ka zu ju {ta pro `i vqa va ju rom ske de voj ~i ce u {ko la ma, ka kav je od nos vr {wa ka i ka kvi su obi ~a ji wi ho ve na ci nal ne za jed ni ce, ali i ka kvu dis kri mi na ci ju tr pe u sa mim si ste mi ma.

sa da u gru pi ima tro je, od ukup no 22 glu ma ca. - To je jo{ je dan od ci qe va ovog te a tra, raz vi ja we i te vr ste to le ran ci je. Ovo im ni su je di ne ra di o- ni ce, oni su ima li i raz go vo re i men tor ske su sre te sa psi ho lo zi ma i ge ne ri~ ke tre nin ge gde su se stru~ wa ci iz raz li ~i tih obla sti ba vi li wi ma, kroz te me to le ran -

No vo sad ska tru pa ko ja de lu je ve} ne ko li ko go di na, pro {le je do bi la i svo je is tu re no ode qe we u Be ~e ju, a te a tar se od vi ja u sklo pu pro jek ta Ini ci ja ti va za obra zo va we rom skih de voj ~i ca. - Me |u Ro mi ma je po zna to da se de voj ~i ce uda ju ve o ma ra no i da im

ci je, ne na si qa, pre ko rod ne i pol ne rav no prav no sti, pa do qu ba vi na sta vqa Ni ko li}. Ka ko ka `e ovaj glu mac ciq pro jek ta je da uti ~e na wi ho vu sre di nu, igra se za raz li ~i te gru pe qu di, obi~ no se ne me {a pu bli ka, je dan put se igra sa mo za rom sku pu -

U DE^JEM SELU DOSADA NE STANUJE

U`i va ju na sne gu, u~e, tre ni ra ju… na ~a so ve pe va wa i kla vi ra, vas pi ta ~i ih vo de na kli za we, mno gi od wih su spor ti sti i re dov no idu na tre nin ge. Pet kom i su bo tom or ga ni zu je mo mu zi~ ke ve ~e ri, dok vi ken dom de ca, uz sa gla snost Cen tra za so ci jal ni rad idu u po se tu pri ja te qi ma i srod ni ci ma, a pla ni ra mo da ide mo i na san ka we na Fru {ku go ru. Ciq nam je da de ca {to kva li tet ni je pro vo de vre me u ovoj usta no vi.- re kao je za me nik di rek to ra De~ jeg se la Vi do je Ra du lo vi}. Do dao je da su de ca bi la vred na pa su sa za - San ka mo se, gru dva mo, po ta pa mo u sneg… - re kao je \or |e, a Alek sa do da je da se po ne ki put igra ju `mur ke po sne gu, pa se za tr pa ju. Ili ja ko ji ide u sed mi raz red i naj sta ri ji je

Kroz De~je selo pro{lo 900 dece De ca ko ja su sme {te na u De~ jem se lu su osnov ci i sred wo {kol ci, dok su oni pred {kol skog uz ra sta sme {te ni u hra ni teq ske po ro di ce, ka ko je i pred vi |e no re for mom si ste ma so ci jal ne za {ti te. Oni sta ri ji i ko ji su za vr {i li sred wu {ko lu, od no sno ko ji su do voq no od ra sli za ne ki sa mo stal ni ji ì vot ili stu di ra ju, ì ve u ne kom od de vet sta no va u No vom Sa du, ko ji sto je na ras po la ga wu De~ jem se lu. Svi oni pro la ze kroz pro gram osa mo sta qi va wa, pri ~e mu im se pru à po dr {ka za pre la zak u svet od ra slih. U ovoj usta no vi, od we nog osni va wa 1975. go di ne, ì ve lo je vi {e od 900 de ce.

ka `e da vi {e vre me na pro vo de igra ju }i se, a ma we u~e jer su sa da na ras pu stu. Ovih da na mo gu ma lo du `e da spa va ju, jer ne idu u {ko lu i dnev ne ak tiv no sti im po ~i wu pre pod ne u 10.30 sa ti, a ka ko se ne bi do sa |i va li kad usta nu, za po sle ni i vo lon te ri u De~ jem se lu na sto je da spro vo de raz ne ak tiv no sti. – Ima ju li kov ne sek ci je, ke ra mi~ ke ra di o ni ce, ne ki idu

po sle ni ma ~i sti li sneg sa sta za i oko ku }a, dok su se za par king po bri nu li u~e ni ci Sred we {ko le unu tra {wih po slo va. I. Jovanovi}

DSS PROTIV REGIONALNE DEPONIJE NA KLISI

Gra |a ni spre ma ju pe ti ci ju - De mo krat ska stran ka Sr bi je naj o {tri je se pro ti vi pred lo gu da se re gi o nal na de po ni ja gra di na sve ga ne ko li ko sto ti na me ta ra od na se qa Kli sa, Pe ji }e vih sa la {a i Ne ma no va ca - re kla je pot pred sed nik Grad skog od bo ra DSS - a Ru `i ca Igi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. De po ni ja po za ko nu mo ra bi ti uda qe na naj ma we ki lo me tar i po od na se qe nog me sta, a ako se na sta vi po pred vi |e nom pla nu, ona }e do }i na sve ga ne ko li ko de se ti na me ta ra od na se qa. U stu -

di ji ko ja je ura |e na za „î sto }u„, na vo di se da je sa da {wa grad ska de po ni ja u bli zi ni iz vo ri {ta „Rat no ostr vo”, ko je je i naj zna ~aj ni je u gra du ka è Igi}. Kon fe ren ci ji je pri su stvo vao i pred stav nik gra |a na ugro è nih na se qa Alek san dar Ni ko li}, ko ji je re kao da se sa da {wa de po ni ja na la zi kon ti nu i ra no u vo di du bo koj ~e ti ri, od no sno {est me ta ra, iako je to za ko nom za bra we no.

FEST u „Are ni si ne pleks” Fil mo vi 40. Me |u na rod nog film skog fe sti va la FEST na }i }e se na re per to a ru bi o sko pa „Are na si ne pleks„ od 25. fe bru a- ra do 5. mar ta. Ka ko na ja vqu ju iz „Are ne„, kao i sva ke go di ne, qu bi te qi fil ma mo }i }e da po gle da ju naj bo qa ostva re wa svet ske i do ma }e ki ne ma to gra fi je u dva ter mi na, od 19 i 22 ~a sa. Kar te za FEST mo -

nedeqa12.februar2012.

gu se ku pi ti na bla gaj na ma „Are ne„ po ce ni od 300 di na ra. Ove go di ne mo `e se ku pi ti i kom plet ka ra ta za fil mo ve u 19 ~a so va, kao i za one u 22 ~a sa, bez mo gu} no sti kom bi no va wa ova dva ter mi na. Ce na jed nog kom ple ta ka ra ta iz no si 2.700 di na ra, {to je 10 od sto jef ti ni je od re dov ne ce ne. J. Z.

- Po red to ga pre ko pred vi |e ne lo ka ci je pro la ze tri pa ra lel na nad zem na elek tro e ner get ska da le ko vo da od 110 ki lo va ta, a je dan od wih je i onaj ko ji na pa ja no vo sad sku „To pla nu”. De po ni je se ne mo gu na la zi ti na uda qe no sti ma woj od 100 me ta ra od ga so vo da, naf to vo da ili da le ko vo da ka è Ni ko li} i do da je da gra |a ni ova tri na se qa pri ku pqa ju 1.000 pot pi sa sa ko ji ma }e oti }i pred gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a uz po ziv su gra |a ni ma da im se pri dru è. G. êtnik

Do sada je odigrano oko 20 predstava, uglavnom po Vojvodini, ju`noj Srbiji, a od biv{ih jugoslovenskih prostora, nastupili su u Puli i Sarajevu ro di te qi ne da ju {an su da se {ko lu ju, ne go da na |u svo je me sto kao do ma }i ce, po red mu `a. Kao naj ve }i uspeh ovog pro jek ta za nas je {to su ~e ti ri na {e po la zni ce upi sa le fa kul tet i ne ke su ve} pri za vr {et ku - re kao je glu mac i edu ka tor ove gru pe Mi ro slav Ni ko li}. Stu dent ki wa Vi {e po slov ne {ko le Sa ne la Stro ka i ~lan ove tru pe ka `e da su sve pri ~e od i gra ne u te a tru stvar ni do ga |a ji i si tu a ci je sa ko ji ma su se oni su sre ta li, a ne ki se su sre }u i da qe. Do sa da je od i gra no oko 20 pred sta va, uglav nom po Voj vo di ni, ju `noj Sr bi ji, a od biv {ih ju go slo ven skih pro sto ra, na stu pli su u Pu li i Sa ra je vu. Od pro {le go di ne ostva re na je i ide ja da se me {a ju rom ska i ne rom ska de ca, ko jih za

bli ku, za tim za rod bi nu i pri ja te qe, na stav ni ke, pa do ne ko ga ko bi stvar no mo gao da na pra vi ne ka kav po mak, kao {to su pred stva ni ci vla sti. Te a tar u na red nom pe ri o du o~e ku ju go sto va wa u Ni {u, Be lom Ma na sti ru i Mo sta ru, a no vo sad ska pu bli ka mo }i }e ih po gle da ti po lo vi nom fe bru a ra. Ni ko li} na ja vqu je i da }e u usko ro po ~e ti ra di ti sa ro di te qi ma rom skih de voj ~i ca, gde bi oni kroz ne ka kav pri kaz ob ja sni li raz lo ge zbog ~e ga se od lu ~u ju da is pi {u de cu iz {ko le, a iako mu za sa da to de lu je pre ten ci o zno, mo `da se i do tak nu te ma kao {to su ugo vo re ni bra ko vi i fak ti~ ka pro da ja de ce, bar kroz pri me re ko je su na ~u li ne gde sa stra ne. A. Latas

Sve ~a na sed ni ca Ma ti ce srp ske Sve ~a na sed ni ca Ma ti ce srp ske bi }e odr `a na u ~e tvr tak, 16. fe bru a ra u 19 sa ti u sa li tog zda wa, u Uli ci Ma ti ce srp ske 1. Dr Sla ven ko Ter zi} go vo ri }e na te mu „Is tok i za pad u no vi joj srp skoj isto ri ji i kul tu ri„, a na kon to ga usle di }e uru ~e we Zma je ve na gra de za 2011. go di nu do bit ni ku Vo ji sla vu Ka ra no vi }u za zbir ku pe sa ma „Unu tra {wi ~o vek”. O na gra |e noj kwi zi go vo ri }e prof. dr Mi haj lo Pan ti}, a sti ho ve iz kwi ge ~i ta }e Qu bi vo je Ta di}. U mu zi~ kom pro gra mu u~e stvu ju Ma dam Pi a no i Mi lo{ Mi lo je vi}. J. Z.

nedeqa12.februar2012.

oglasi

dnevnik

PRO FE SOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 46609 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 46676 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 46677 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 46910

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 46678 STU DENT KI WA medicine profesionalno radi sve vrste masa`e u svom lepo opremqenom stanu. Relaks 1000, komplet 2000, kraqevska 3000. Telefon 062/169-7099. 46673

SO BU izdajem za devojku, nova zgrada iname{taj, preko puta Mdicinskog fakulteta, centar. Telefon 021633-10-33, zvati popodne. 46831

IZ DA JEM name{tenu garsoweru, 30m2, kod Sajma. Telefon 063/538-413. 46712 IZ DA JEM stan u Novom Sadu, 56m2, u Ulici Lilike Bem 2 C, drugi sprat, 300m od Futo{ke pijace.Telefoni: 069/1435-466, 063/7196285. 46740 IZ DA JEM nename{ten jednoiposoban stan u Stevana Musi}a, visoko prizemqe. Pogodan za kencelarijsku delatnost. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 46784 PO VOQ NO izdajem dvori{ni jednosoban name{ten stan u blizini centra. Telefoni: 021/466-367, 064/1217214 i 064/3047-832. 46809 IZ DA JEM dvosoban stan 64m2 na Limanu 3. Telefon 0652407966. 46830 PO TREB NA cimerka u jednoiposobnom komfornom stanu od 45 m2 kod Sajma, studetkiwa ili zaposlena devojka, od 1. februara. Telefon 6390-326. 46837 IZ DA JEM prazan dvosoban stan 57m2, Novo naseqe. Ima centralno, toplu vodu, telefon, III sprat, bez lifta. Pla}awe unapred 120E. Telefon 064/341-7710. 46867

IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523380, 063/522-202. 46903 IZ DA JEM prazan jednoiposoban stan, 42m2, dve terase, centralno grejawe, telefon, interfon, lift, osmi sprat, Liman I, blizu Merkatora. Telefon: 069/183-0193. 46929 IZ DA JEM trosoban prazan stan u centru Petra Drap{ina, prvi sprat na du`e vreme. Telefon 062/543-816. 46967 GAR SO WE RA u Dimitrija Avramova name{tena. Telefon 062/543-816. 46973 GAR SO WE RA name{tena za izdavawe, Jevrejska ulica. Telefon 062/543-816. 46974

PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 250-300 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefoni: 063/522202, 063/519-533. 46900 PO TREB NI u zakup: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. Telefoni: 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 46901 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800-2000 e. Telefon 063/519-533. 46902 PO TREB NI boqe name{teni stanovi: iskqu~ivo centar za Egzit i okolina Sajma. Telefon: 021/522-533. 46904

KU PU JE MO garsowere, jednosobne na Grbavici, ve}e stanove na keju, zemqu, prvoklasno 20ha, sala{e, ku}e, vikendice. Telefoni: 021/6215260, 021/6621797, 063598463. 46665 KU PU JE MO stanove svih struktura.. Telefon: 6366952, www.bo mil.rs. 574505 ZA PO ZNA TE KUP CE hitno potrebni limanski stanovi od dvosobnog do troiposobnog!!! Pozovite 065/25-00-213. 574558

JED NO SO BAN lep name{ten Grbavica 32m2, 29.000E. Odmah useqiv. Plac Klisa 15.000, ku}a Rumenka, 2 stana + lokal 65.000E. Telefoni: 021/6621797, 063/598-463, 021/6215260. 46806 PRO DA JE MO na Limanu jednosoban ukwièn stan, za 29.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 46888 NO VO NA SE QE jednosoban stan, 36m2, odli~nog rasporeda, terasa, lift, ukwièn za 32.000, Savina 32m2, odmah useqiv - povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 46911 SA TE LIT 33m2, drugi sprat, ukwièn, renoviran. Telefon 062/890-11-99. 46969

oglasi

dnevnik

VA SE STA JI ]A garsowera 26m2, ukwièna, odmah useqiva, veoma korektna, centralno grejawe. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 46925 NO VO NA SE QE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 574507 N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 574509 UKWI @E NA garsowera na Novoj Detelinari 24m2, lift, CG, PTV, odmah useqiva, cena - 28.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6618. 574485 UGAO BU LE VA RA EVRO PE i Koste Racina 19m2 na prvom spratu, lift, terasa, uredni papiri, 23.000, investitor Moj Dom. Tel. 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 575580 GAR SO WE RA u {irem centru 28m2 drugi sprat, lift, terasa, nova prazna, niko nije ìveo, 28.500, {ifra 1001476, www.nekretnine-mojdom.com. 451-318, 523-193. 575581 PRO DA JEM garsoweru 14.000 evra, kod Stanice u Novom Sadu. Tel. 063/598878. 575633 HIT NA PRO DA JA! Nova GA 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, brzo useqiva, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena 25.800. Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 575620 SA LAJ KA, useqiva garsowera, 21m2-17.000E. Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 575623 NO VA DE TE LI NA RA, 29m2, useqiva, name{tena, III sprat, 34.000E. Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 575625 NO VI SAD, centar, 26m231.930E, ukwièna 1/1, nova garsowera, visoko prizemqe, terasa, fenomenalna, odli~na oprema. Tel. 064/188-74-91, 021/526-622. 575627 JAN KA ^ME LI KA, odmah useqiva garsowera u zgradi, cg, parket, odlicna! Cena 15.000 eura. Tel. 063/441-663, 021/526-622. 575628 NO VA, 27m2 - useqiva garsowera - odvojena kuhiwa, terasa, CG, lift, @. stanica, cena sa PDV-om 32.560 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6601. 574504 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Tel. 060/621-1685. 574571 HIT NA PRO DA JA klasi~nog jednosobnog stana od 33m2 u Ulici Antuna Urbana. I sprat, ukwièn. Cena 26.000E. Tel. 063/692-917. 574573 RAD NI^ KA ulica u blizini Dunava, pogled na tvr|avu, odli~an jednosoban stan 27m2, ukwièn, lift, terasa. 25.000E. Tel. 063/7776233. 574574 LI MAN III u blizini Naftagasove zgrade, ukwièn komforan stan 41m2 + velika terasa. Moè biti 1.5. Povoqno! Tel. 063/101-0664. 574575

LI MAN III, [ekspirova ulica, kod Limanskog parka, ukwièn jednosoban stan 28m2. Kuhiwa sa prozorom, renovirano kupatilo. 30.000E. Tel. 063/777-6233. 574576 U STRO GOM CEN TRU kod Keja i Izvr{nog ve}a, 40m2 na prvom spratu, ukwièn salonac, cena ekstra 45.300. Tel. 451-318, 065/850-66-16, www.nekretnine-mojdom.com, 1002433 {ifra. 575585 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550 eva po m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Tel. 063/105-0-105. 575634 NO VO NA SE QE, 29m2, ukwièn, cena 24.000, IV sprat, lift. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 575582 OD LI ÂN jednosoban stan 27m2 u Radni~koj ulici sa plodouìvawem, cena 28.000. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1002533, www.nekretnine-mojdom.com. 575583 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 575605 GR BA VI CA, 32m2 jednosoban, odmah useqiv, ukwièn 36.200. Tel. 444-107, 6337853. 575606 CEN TAR, u Sowe Marinkovi} ukwièn stan od 33m2 na I spratu, pogodan za kancelarije. Tel.63-66-952, www.bomil.rs. 574510 BU LE VAR, ukwièn 1.0 stan 38m2, po ceni od 36.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 574511 KOD RI BQE PI JA CE, u novijoj zgradi stan od 32m2, terasa, lift, prodajem po ceni od 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 574508 BUL. KRA QA PE TRA I 37m2 - jednosoban - mogu} jednoiposoban stan, 1. sprat, CG, lift, terasa, ukwièn useqiv, cena - 38.100 evra nije fiksno. Tel. 021/424963, 064/823-6618. 574503

PRO DA JE MO klasi~an dvosoban stan, 57m2, na Limanu, za 51.500, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 46890 PRO DA JE MO dvosoban stan 63m2 u Du{ana Vasiqeva ulici, cena 53.000. Telefon 6447-622. 46893 LI MAN jedan klasi~an dvosoban stan, lepog rasporeda 56m2 ima terasu, dvostrano orjentisan. Telefoni: 528137, 063/538-166. 46913

@E LE ZNI^KA ulica, odli~an dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 46922 PRO DA JE MO jednoiposobni stan 45m2 na Novom nasequ, za 32.000, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 46889 VOJ VO DE MI [I ]A 40m2 u funkciji jednoiposobnog, prvi sprat, visoki plafoni, pogodno i za kancelarije i sli~no, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 46912 NO VO NA SE QE nov, ukwièn jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv poluname{ten, lift, terasa, tre}i sprat. Telefoni: 528137, 063/538-166. 46915 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 43m2 na prvom spratu, ukwièn, odmah useqiv, gleda na mirnu stranu, 35.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 46923 HIT NO! Novo Naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500 nije fiksno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 46924 NO VA DE TE LI NA RA, 32m2 - jednoiposoban - neprolazne sobe, 4. sprat, terasa, lift, CG, dvori{na strana cena - 37.100 evra nije fiksno. Tel. 021/542779, 064/823-6610. 574502 NO VO NA SE QE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1,5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 574513 BU LE VAR, okolina Ul. Novosadskog sajma, nov, mawi 1,5 stan, cena 37.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 574514 UKWI @EN - odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2, CG, odli~an raspored odvojena kuhiwa, neprolazne sobe. Cena - 33.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/8236610. 574487 UKWI @EN stan od 29m2 - u funkciji jednoiposobnog, 4. sprat, lift, CG, bez ulagawa, odmah useqiv. Cena 23.500 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6621. 574488 BU LE VAR OSLO BO \E WA: 47m2, 5. sprat, lift, terasa, CG, odvojena kuhiwa, 2 sanitarna ~vora, ukwièn moè kredit. Cena - 48.400 evra. Tel. 021/424-963, 064/823-6607. 574496 POD BA RA - 27m2 jednoiposoban, useqiv odmah, 2 sprat, terasa, CG. Cena 31.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6604. 574483

nedeqa12.februar2012.

JED NO I PO SO BAN - 28m2 - ukwièn, useqiv odmah, 2. sprat, terasa. Odli~an raspored. Cena: 28.000 evra. Tel. 021/424-963, 064/8236610. 574490 BU LE VAR OSLO BO \E WA - Pap Pavla: 39m2 - jednoiposoban, ukwièn, useqiv, terasa, lift, CG... Cena: 46.200 evra. Tel. 021/547779, 064/823-66021. 574491 NOV jednoiposoban 42m2, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwièn, 39.500. Telefon 063/517-846. 574543 M. DI MI TRI JE VI ]A 45m2, jednoiposoban, kuhiwa odvojena, ukwièn 51.500. Tel. 444-107, 633-7853. 575607 NA UGLU BUL. EVRO PE i Koste Racina 39m2, jednoiposoban stan, severoisto~na strana, 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 575584 BRA NI MI RA ]O SI ]A br. 14, ukwièn jednoiposoban stan 45m2-48.600E, ostaju kuh. elementi, klima. Tel. 526-622, 062/150-45-32. 575632 CEN TAR, Radni~ka ulica, blizina Suda, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. 32.000E. Tel. 063/504-799. 574577

PRA ZAN, odmah useqiv, ukwièn jednoiposoban stan 41m2 u Gunduli}evoj ulici. Terasa, lift. Cena 40.000E. Tel. 063/108-8017. 574578 DA NI LA KI [A, 31m2, odli~an jednoiposoban stan, kuhiwa odvojena, II sprat, lift, terasa. Nov, brzo useqiv. Tel. 063/108-8017. 574572 FU TO [KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno i povoqno! Tel. 060/621-1685. 574580 LI MAN III, Narodnog fronta, odli~an, komforan dvosoban stan od 53m2. Lift, terasa, ukwièn. Cena 51.500E. Tel. 063/777-6233. 574581 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 47m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Tel. 063/1088017. 574579 KOD STA NI CE i Sajma dvosoban stan 50m2 na III spratu, ukwièn, renoviran, cena 42.000. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002206. 575586 U NO VOJ ZGRA DI Okrugi}eva ulica, dvosoban stan 48m2 na III spratu. Ekstra povoqno 37.500. Tel. 451-318, 060/073-05-77, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002278. 575587 GR BA VI CA ukwièn 48m2, II sprat, cena 51.500, novija zgrada. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 575588 [ON SI - Novo naseqe, 55m2+12m2, odli~an, klasi~an dvosoban stan, moè biti dvoiposoban, na III spratu, terasa, lift, ukwièn, 53.600, {ifra 1002011, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 061/27362-89, 523-193. 575589 DVO SO BAN stan 49m2 crvena fasadna cigla sa terasom i liftom komplet renoviran, 43.750, {ifra 1002452, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523193, 060/073-05-77. 575590 PA RI SKE KO MU NE 60m2, klasi~an dvosoban, lift, terasa, ukwièn. Hitno, 46.500. Tel. 451-318, 523-193, 0658506616, {ifra 1002520, www.nekretnine-mojdom.com . 575591

nedeqa12.februar2012.

LI MAN, ukwièn dvosoban stan za renovirawe, V sprat, lift, terasa, cg, 51.500E. Tel. 063/780-99-09, 021/526622. 575626 HIT NO!!! Brzo useqiv DS 40m2, Nova Detelinara, J. ^melika, odvojena kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, kl. parket, dvori{na strana, cena 39.900. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 575621 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 41.500. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36212. 575618 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwièn, mogu}nost kupovine i garaè u istoj zgradi!!! Cena 55.500. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 575619 RI BQA PI JA CA 51m2, prvi sprat, dvosoban, terasa, ukwièn 51.500, nije fiksno, odmah useqiv. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 575608 LI MAN I 53m2, dvosoban, terasa, ukwièn, odmah useqiv 53.000, cena nije fiksna. Tel. 444-107, 633-7853. 575609 SA JAM, MI Û RI NO VA, 44m2, dvosoban, ukwièn, lift, terasa, nov, odvojena kuhiwa 49.000 nije fiksno. Tel. 444-107, 633-7853. 575610 GR BA VI CA 55m2, dvosoban, renoviran, lift, terasa, 56.700. Tel. 444-107, 6337853. 575611 POD BA RA 60m2, dvosoban stan na prvom spratu, dve terase, ukwièn 51.500. Tel. 444-107, 633-7853. 575612 KOM FO RAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwièn, 52.000. Telefon 063/517-846. 574544 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 42.000. Telefon 063/517-846. 574545 KLA SI ÂN dvosoban 48m2, Grbavica, Pu{kinova, I sprat, kompletno renoviran, ukwièn, treba videti stan, 49.500. Telefon 063/517-846. 574546 SA LON SKI dvosoban 74m2, strogi centar kod glavne po{te, III sprat sa liftom, u odli~nom stawu, dve velike sobe do ulice, terasa, odvojena kuhiwa i trpezarija, veliko kupatilo, ukwièn. Telefon 063/517846. 574547 BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Stan od 48m2 u hitnoj prodaji u zgradi sa liftom, brzo useqiv!!! Tel. 065/2500-213. 574559 LI MAN II!!! Komforan dvosoban stan u zgradi sa liftom, svetao, ukwièn, useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 574560

MAK SI MA GOR KOG!!! Dvosoban stan odli~nog rasporeda zgodan za vi{e namena kod Suda!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 574561 LI MAN III!!! Dvosoban stan odli~nog rasporeda zgodan za pregra|ivawe kod Limanske pijace!!! Tel. 065/25-00-213. 574562 SA LON SKI!!! Odli~an stan niè spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500213. 574563 DE TE LI NA RA, ukwièn, klasi~an 2,0 stan od 51m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 38.200. Telefon: 636-8429, www.bo mil.rs. 574524 OD LI ÂN dvosoban stan 64m2, lift, terasa, CG, PTV, ukwièn - useqiv, cena: 48.400 evra Tel. 021/6614200, 064/823-6607. 574492 GR BA VI CA - kod Limanske pijace dvosoban stan 55m2 mogu} dvoiposoban stan, ukwièn - odmah useqiv, CG, lift, terasa. Cena 56.650 evra. Tel. 021/6614200, 064/823-6607. 574484 DE TE LI NA RA, 51m2 - dvosoban stan - klasi~an raspored, ukwièn, 3. sprat, terasa, CG, odli~no stawe. Cena - 38.100 evra. Tel. 021/542779, 064/823-6621. 574497 NO VA DE TE LI NA RA, 48m2 - dvosoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, ukwièn useqiv, dvori{na strana. Cena: 46.350 evra. Tel. 021/542-779, 064/823-6601. 574494 LI MAN, klasi~an 2,0 stan od 53m2 cena 51.900. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 574515 FU TO [KA ulica, klasi~an 2,0 stan od 52m2, ukwièn 46.400. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 574516

oglasi

NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2,0 stan od 48m2, III sprat, terasa, lift, cena 46.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 574517 CEN TAR, u luks novoj zgradi 2,0 odmah useqiv stan od 44m2, cena 52.500. Tel6366952, www.bo mil.rs. 574518 BE TA NI JA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2,0 ukwièn stan, cena 49.500. Tel. 6366952, www.bo mil.rs. 574520 NO VO NA SE QE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompletno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs. 574521 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 52m2 na III spratu, cena 45.500. Tel. 636-8429. 574522 CEN TAR, Vojvode Mi{i}a, ukwièn odli~an 2,0 stan na II spratu, cena 51.000. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs. 574512

OD LI ÂN trosoban stan, 1. sprat, 78m2, ukwièn, Liman 4, vojna zgrada, 1.300 kaplara broj 16. Telefon 063/524-133. 45928 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25. 46231 PRO DA JE MO luksuzan trosoban stan 98m2 u @elezni~koj ulici na 4. spratu sa liftom, moè i sa garaòm. Telefon 6447-622. 46892 LI MAN, odli~an, odmah useqiv, trosoban stan 80m2, ~etvrti sprat, lift, ukwièn, dobra zgrada. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 46914

dnevnik

RAD NI^KA, trosoban salonski stan 101m2 na prvom spratu, dvostrano orijentisan. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 46919 PO VOQ NO prodajem ukwièn stan od 80m2 na Limanu 4, cena dogovor. Telefoni: 063/605089, 064/888-3428. 46692 PRO DA JE MO dvoiposoban ukwièn stan blizu Sajma za 55.000. Telefoni: 6447622, 063/540-165. 46891 DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwièn, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor. Telefoni: 528137, 063/538-166. 46916 LI MAN TRI odli~nog rasporeda dvoiposoban stan 71m2 na tre}em spratu, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 46918 RU ME NA^KA, dvoiposoban stan 61m2, ukwièn, odli~nog rasporeda, za 55.000. Telefoni: 528-137, 063/538166. 46920 SE QA^KIH BU NA zgrada od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 46921 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 2,5 renoviran stan od 60m2, cena 51.000. Tel. 6366952, www.bo mil.rs. 574523 BU LE VAR EVRO PE, 54m2, dvoiposoban stan, ukwièn - useqiv, lift, terasa, cg, cena - 55.620 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6607. 574501 GR BA VI CA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Telefon: 636-8429, www.bo mil.rs. 574525 BU LE VAR EVRO PE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2,5 stan, cena 55.500 evra. Tel. 63-66952, www.bo mil.rs. 574526 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi vrhunskog kvaliteta, odli~an ukwièn stan od 64m2 sa prelepom terasom, cena 69.000 uz mogu} dogovor. Telefon: 063/516-478, www.bo mil.rs. 574527 PRO DA JE se odli~an ukwièn 2,5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon: 636-8429, www.bo mil.rs. 574528

HIT NO, Novo naseqe, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano - kupatilo, kuhiwa ... 2,5 stan cena 63.800. Tel. 636-8429, 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 574529 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bo mil.rs. 574533 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwièn 2,5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Tel. 063/74221-80. 574534 SA LON SKI 60m2, @arka Zrewanina, II sprat, renoviran, dvostrano orijentisan, pogodan i za kancelariju, ukwièn, 59.000. Telefon 063/517-846. 574548 BU LE VAR OSLO BO \E WA 72m2, dvoiposoban ukwièn, dva sanitarna ~vora, zgrada od fasadne cigle 70.000. Tel. 444-107, 6337853. 575613 DVO I PO SO BAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina, 48m2, gleda na istok, cena 1100 evra/m2, ima povrat PDV-a. Tel. 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 575592 NA GR BA VI CI u ukwiènoj zgradi iz 2005. godine ukwièn, dvoiposoban stan na drugom spratu u odli~nom stawu, 66m2 + ostava, cena 66.000, {ifra 1002421, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 523-193, 060/075-37-82. 575594 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 60m2, kod Lutrije, dvoiposoban prazan, lift, terasa, ukwièn, 51.000, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 065/850-66-16, {ifra 1002420. 575595 BU LE VAR EVRO PE dvoiposoban stan, 58m2, sa terasom i liftom, ima povrat PDV-a, cena 55.000. Tel. 451318, 523-193, 060/073-05-77, {ifra 1002518, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 575596 NOV prazan dvoiposoban stan u {irem centru, 66m2, IV sprat, cena 56.000 sa PDV-om, {ifra 1002530, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193, 060/073-05-77. 575597 U RAD NI^ KOJ ulici salonski stan, 74m2, III sprat, potrebno renovirawe, cena 72.000, {ifra 1002457, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193. 575598

OD LI ÂN stan u Mi{e Dimitrijevi}a, 70m2, ukwièn, novija gradwa, cena 61.300, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 523193. 575599 MAK SI MA GOR KOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwièn, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno! 51.500E. Tel. 063/7776233. 574582 MA JE VI^ KA ULI CA, 61m2, odli~an, odmah useqiv dvoiposoban stan u novoj zgradi. II sprat, terasa. Povoqno! Tel. 063/108-8017. 574584 PA RI SKE KO MU NE, na prodaju stan, renoviran i adaptiran u dvoiposoban, ukwièno 53m2. Lift, dve terase. 41.200E. Tel. 063/1010664. 574585 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, ukwièn, noviji trosoban stan, III sprat, terasa. Mogu}nost prodaje sa garaòm i name{tajem. Povoqno. Tel. 063/108-8017. 574586 UGAO BU LE VA RA EVRO PE i Koste Racina trosoban stan, 66m2, lift, terasa, uredni papiri, investitor Moj Dom. Tel. 451-318, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 575593 LI MAN I 90m2, nov trosoban, ekstra stan, moè biti troiposoban, velika terasa. Tel. 444-107, 633-7853. 575614 HIT NA PRO DA JA!!! Odli~an TS 75m2, Liman II, odmah useqiv, ukwièn, za renovirawe, perfektan raspored, dvori{na strana, dva sanitarna ~vora, cena 61.900. Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 575617 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 77m2, kod „Higijenskog zavoda”, I sprat, lift, terasa, nov, neuseqavan, ekstra kvalitet, ukwièn, cena samo 67.300! Telefoni: 021/425-653, 063/536212. 575622 NO VI SAD, Nova Detelinara, nov, ekstra, neuseqavan, komforan, trosoban, dupleks, odvojena kuhiwa, prirodna ventilacija, terasa, 75m2-55.000E. Hitno! Tel. 021/526-622, 064/188-7491. 575629 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwièn, mogu}e pregraditi u dva stana, 93.000. Telefon 063/517-846. 574549

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

SALONSKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwièn, 89.000. Telefon 063/517-846. 574550 KLASIÂN trosoban 70m2, Bulevar oslobo|ewa kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, ostava, ve{ernica na spratu, odvojena kuhiwa, dva kupatila, ukwièn, dvori{no, 72.000. Telefon 063/517-846. 574551 NOV ukwièn trosoban stan u blizini Ribqe pijace od 66m2 odli~nog rasporeda u ekstra zgradi. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 574564 LIMAN IV!!! Kompletno sre|en ukwièn trosoban stan na prvom spratu. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 574565 LIMAN, odli~an 3,0 stan u funkciji 3,5 stana, na I spratu, cena 74.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 574535 NOVI BULEVAR, nov, ukwièn i useqiv 3,0 stan od 64m2 odli~nog rasporeda, III sprat sa liftom, cena 60.000. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 574530 LIMAN 2, odli~an 3,0 stan od 75m2 cena 67.000 nije fiksno. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 574531 @. STANICA, ukwièn 3,0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 574532 ULI^NI lokal - Radni~ka ulica, 89m2, ukwièn - useqiv, CG, cena - 67.000 evra. Tel. 021/542-779, 064/8236608. 574499 NOVO NASEQE - 71m2 odli~an trosoban stan, renoviran, 1. sprat, terasa, lift, CG, ukwièn, odli~an raspored. Cena - 63.900 evra. Tel. 021/6614-200, 064/8236608. 574493

PRODAJEM nov troiposoban dupleks, 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/5090-30. 46272 PENTHAUS dupleks ~etvorosoban 169m2, cena fiksna 690e/m2 ura~unat PDV, prodaje investitor, moè na kredit. Somborska 16A. Telefon 021/6800-942, radnim danom 8-15 h. 46703 PRODAJEM ~etvorosoban stan, 1. sprat u najuèm centru Novog sada, 90m2 plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046. 46781 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefon 528-137, 063/538-166. 46917 NOVO NASEQE, fasadna cigla, 3,5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Tel. 6368-429, www.bomil.rs. 574538 MIÛRINOVA 80m2, troiposoban, lift, terasa, ukwièno, velika dnevna soba 88.600. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 575615 LIMAN III, odli~an, troiposoban stan, 89m2, kod Limanskog parka, sre|en, cena 87.000. Tel. 451-318, 523-193, {ifra 1002521, www.nekretnine-mojdom.com. 575600

LIMAN II, Ravani~ka ulica, na prodaju dva izuzetna stana, 90m2 i 110m2. Lift, terase, ukwièni! Tel. 063/777-6233. 574587 INVESTITOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj etaì 150m2, cena 60.000. Tel. 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com. 575578 MAKSIMA GORKOG 112m2, petosoban renoviran, u odli~nom stawu, blizina Keja. Tel. 444-107, 633-7853. 575616 STANOVI u Park Siti kvadrature 153m2, 157m2, 126m2, 133m2, 151m2, 159m2 i 200m2, Liman, nova gradwa, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193. 575603 PETRA DRAP[INA, ~etvorosoban stan, 120m2900e/m2. Tel. 062/150-45-32 021/526-622. 575624 GRBAVICA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs. 574539 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda po ceni 88.600. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 574540 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4,0 stan od 104m2, cena 118.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 574541 NOVA DETELINARA, nov brzo useqiv 4,0 stan od 101m2, cena 72,900 sa PDVom, moè kupovina putem kredita... Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 574536 CENTAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 574537 PARK SITI!!! êtvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500-213. 574566 KOD OSNOVNE [KOLE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru. Tel. 065/25-00-213. 574568 EKSKLUZIVAN salonski petosoban stan, 134m2, centar, Mihaila Pupina, II sprat, prema Keju. Kompletno renoviran, ukwièn. Treba videti stan. Telefon 063/517-846. 574552 HITNO!!! Brzo useqiv ~etvorosoban stan na Bulevaru 120m2, 3. sprat, terasa, lift, CG, perfektan raspored, moè kredit. Cena: 105.000 evra. Tel. 021/424963, 064/823-6601. 574486 ÊTVOROSOBAN dupleks 90m2, ]irpanova ulica. Odmah useqiv, pred ukwi`bom. Cena 67.000 evra. Tel. 021/542779, 064/823-6604. 574489 INVESTITOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2 + 30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. Moj Dom. Pozovite 451-318, 523-193. 575601

KOD SOCIJALNOG, Vojvode [upqikca, 95m2, dupleks, ~etvorosoban, odli~an, 66.950 fiksno. Tel. 451318, 523-193, {ifra 1002228, www.nekretnine-mojdom.com. 575602

PLAC Adice Sime [olaje 400m2 sve na placu. Telefon 062/890-11-99. 46970 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 45477 SAJAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 46634 KU]A Adice Qubice Ravasi, plac 800m2, ku}a oko 300m2. Telefon 062/890-1199. 46971 POVOQNO prodajem ku}u u Ba~kom Gradi{tu 90m2, sa zemqi{tem 500m2 i wivom 392m2, blizu centra i vode (pecaro{i). Telefon 063/766-7350. 46271 OD VLASNIKA po realnoj ceni kupujemo: obradivu zemqu, vi{e jutara, hektara: Banat, Ba~ka, Srem i ku}uRibwak. Telefon 021/6621797, 063/598-463. 46807 RIBWAK, Dowi put, 1350 m2, telefon, voda, struja - moè zamena uz doplatu. Telefon: 064/5999-333. 46808 NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane garaè koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Moè zamena za stan uz doplatu-90.000E. Tel. 526622, 063/11-24-911. 575630 PRODAJEM ve}u poslovnu ku}u blizu centra u Novom Sadu. Tel. 063/105-0-105. 575635 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 90.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444107, 633-7853. 575604 ODLIÂN plac na Ribwaku 28mh46m ravan. Hitno. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 575579 PRODAJEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Povoqno! Tel. 060/621-1685. 574570 PRODAJEM lokaciju sa dozvolom za 3.000m2, p+3+pk, kod @elezni~ke stanice u Novom Sadu. Tel. 063/105-0105. 575636

PRODAJEM - izdajem, 150E, lokal 38m2, centar, Novo naseqe, sa velikom ba{tom i velikim parkingom, cena 25.500E. Telefon 064/1465474. 46864

nedeqa12.februar2012.

PRODAJEM opremqen poslovni prostor na bul. Kraqa Petra 1, pogodan za obavqawe zdravstvene delatnosti i laboratorije. Telefon 064/34-81-453. 46878 PRODAJEM na Najlon pijaci - Novi Sad stambeno-poslovni objekat, 422m2 restoran u radu i {est stanova. Mogu} dogovor. Telefon 064/0400313. 46909 PRODAJA - hitno lokal Danila Ki{a uli~ni 35m2. Telefon 062/89011-99. 46972 LOKAL u Jevrejskoj ulici 18m2 - pasa` - prazan useqiv cena - 16.000 evra. Tel. 021/424963, 064/823-6608. 574498

NOVI SAD, lokal u Cara Lazara, 38m2, uli~ni veliki portal, 39.000E. Hitno! Moze zamena za stan uz doplatu. Tel. 526-622, 063/11-24-911. 575631 BULEVAR CARA LAZARA, 32m2, uli~ni lokal u prizemqu zgrade. Kompletno zavr{en, odmah useqiv. Povoqno, 33.000E. Tel. 060621-1685. 574569

KUPUJEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/337-7695, 824-611, 062/823-1298. 45740

AGENCIJI za zapo{qavawe potrebne: gerento-negovateqice, bebisiterke, medicinske sestre. Organizujemo kurs za gerento-negovateqice, cena 27.000 u tri mese~ne rate. Telefon 021400148. 46727 HITNO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema, ne stariji od 40 godina. Telefoni: 064/6588610, 021/6624-503. 46773 AGENCIJI „BOMIL”, potreban agent prodaje. Tel. 6366952. 574542

AGENCIJI za nekretnine „Skaj” potreban jo{ jedan agent-ica prodaja-izdavawe nekretnina sa iskustvom do 35. god. Tel.: 6618-184, 061/6019393. 46808 AGENCIJA za pomo} starim, bolesnim qudima. Nudimo: gerentolo{ke medicinske kurirske, usluge i izdr`avawe. Agencija za ~uvawe dece, profesionalno, uspe{no. Telefon 021/496-333. 46728 HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Tel.: 021/6624503, 064/6588-613. 46772

DEVETOGODI[WI POMEN

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362. 46535 MAJSTOR za popravku krova ako curi, vla`i, ~i{}ewe oluka, svi radovi na krovu, dimwaci, krovni prozori. Telefon: 6434-313 i 064/157-1404. 46738 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 46763 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 i 15 19. 46764

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 46221 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 46222

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44673

Qubica Rusmir 1934 - 2003. Sa qubavqu i po{tovawem nose te u srcu: suprug Milan, }erke Du{ica i Milana sa porodicama. 46715

Dragom suprugu, tati i dedi iznenada je prestalo da kuca plemenito srce 7. 2. 2012. godine.

Dragoqub Tomi} Toma 1952 - 2012. Hvala svima koji su na{eg dragog i voqenog ispratili do ve~nog prebivali{ta. Neka po~iva u miru i neka sniva ve~ni san. Tvoji najmiliji koji }e te uvek voleti i nikada te ne}e zaboraviti: supruga Etelka, sin Milo{, }erka Aleksandra, zet Adrijan i unuci Svetozar i Katarina. Senta. 46934

^iTUQe l POMeni

nedeqa12.februar2012.

Sa tugom smo se oprostili od na{e kume

POMEN Dana 13. 2. 2012. navr{ava se {est godina od kako nas je napustila na{a mila i draga supruga, majka i baka

dnevnik

TROGODI[WI POMEN

Vere Truji}

TROGODI[WI POMEN na{oj }erki, sestri i tetki

Nevenka \uri~i} Nena

profesor latinskog jezika

Milena Josimovski

Zauvek }e ostati u na{em se}awu, po svojim izuzetnim qudskim vrlinama.

Zauvek u na{im srcima.

Violeta, Vi{wa, Vladana, Vladan i Svetlana Stefanovi}.

Suprug Aleksandar, sin Dejan i }erka An|elka sa porodicom.

46726

46997

POMEN Dana 13. 2. 2012. godine navr{ava se {est tu`nih godina bez moje maj~ice.

14. 2. 1984 - 14. 2. 2012. Vreme kako nije sa nama.

Biqani Tepi}

Draga Sekana, jo{ te ima svuda tu, u mislima, du{i i u snu, dobri qudi kao ti nikad ne umiru! Tvoji: Qiqa, Luka, Lazar i Sr|an. 46753

OSMOGODI[WI POMEN na{em sinu, tati i suprugu.

Dragi na{ Evgenije, pre 40 dana sa neizmernom tugom i bolom ispratili smo te na put bez povratka.

1977 - 2009. Na dana{wi dan, pre tri godine bili smo sre}ni, a da to nismo ni znali. Nismo znali da }e se od tog, 12. 2. 2009. u na{im ìvotima sve promeniti, da }emo morati da ìvimo bez tebe, stalno se okre}u}i i traè}i, jer ose}amo da deo nas nedostaje. Nismo znali kako izgleda ìveti samo deo ìvota, svaki put iznova postajati svestan praznine koja je nastala tvojim odlaskom, da te ne moèmo videti, pozvati, smejati se sa tobom. Kako prihvatiti? I laù qudi da vreme le~i oìqke koji ostaju na du{i. Vremenom samo prestanu suze al ja~e boli i tuga gu{i. Zauvek sa nama, tvoja porodica. 47001

Mirko Garabandi}

TROGODI[WI POMEN

12. 2. 2004 - 12. 2. 2012.

Zoran Bjelica Zoki

Milena Josimovski

Uspomene ~uvaju: mama Qubica i sestra Lola sa porodicom.

Ve~na je bol {to nisi pored mene i {to ne osetim tvoj zagrqaj. Tvoja }erka An|elka sa porodicom.

46825

46980

Vreme prolazi, zaborava nema. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: tata Mile, mama Zorica, supruga Danica sa sinovima Milo{em i Nikolom i porodica Jockovi}. 46954

Evgenije Katona Vreme prolazi, a ne mo`e da izbri{e na{u tugu za tobom.

POMEN

POMEN voqenim i po{tovanim roditeqima.

na{em Joci

Osta}e{ ve~no u srcu tvoje supruge Smiqke, }erki Nevene i Jelene, sina Danila, zeta Gorana, unuke Milice i cele rodbine i prijateqa koji su te voleli i po{tovali.

Nevenka \uri~i} Nena An|ele, tri godine sa bolom i suzama tebe mi tra`imo. Ponosni smo du{o na{a {to smo deo tebe bili, slava svima {to su s tobom, ti }e{ ostati me|u `ivim. Tvoji otac i majka. 46751

46800

Jelica Panin Miladin Panin ro|. Raleti} 2008 - 2012. 12. 2. 1987 - 12. 2. 2012. iz Despotova

Jovanu Bala}u

TRI GODINE od kako nisu sa nama

16. 2. 2006 - 2012.

Sa ponosom se se}amo na{ih dragih roditeqa koje su krasile najlep{e qudske osobine. Zahvalne }erke Stevanka i Biqana sa porodicama.

Tvoji: ujak Mile, ujna Zorica, snajka Danica sa Milo{em i Nikolom.

47005

46955

Pro{lo je dvadeset godina od smrti na{e majke i 10 godina od smrti na{eg oca

Milke

Paje

DEVETOGODI[WI POMEN

Ana Mari}

Tanasin

Ni vreme te ne}e izbrisati iz na{ih srca.

iz Ravnog Sela Ve~no }emo ih ~uvati u svojim srcima i se}ati ih se sa qubavqu i po{tovawem. Wihove }erke Mirjana Bajat i Qiqana Ristovski sa porodicama.

Zoran \akovi}

Sretojka Markovi}

Biqana Tepi}

Nevenka \uri~i}

Tvoji najmiliji: sin Milan, }erka Milana i suprug Mile.

46811

46957

SE]AWE

POMEN Pro{lo je osam godina od kako nas je napustio na{

Ana Mari}

Radivoj Mi~i} ro|. 1950. U srcima: supruge Mire i }erki Jelice i Zorice sa porodicama. 46705

Draga na{a snajo, devet godina je pro{lo od tvoje prerane smrti ali tuga i bol ne}e nikad pro}i. Tvoj svekar Stevo i svekrva Stanka. 46956

Uspomene na vas ne blede. Ponosni smo {to ste bili deo nas. Srpska radikalna stranka. 46977

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj majci

Posledwi pozdrav

POMEN

15. 2. 2005 - 15. 2. 2012.

Marku Ma}e{i}u

Dejanu Andri}u Sedam godina tuge i bola je pro{lo od kada nisi sa nama.

od }erke Ranke Nezi} sa porodicom iz Vinkovaca. Majko, po~ivaj u miru Bo`ijem.

od }erke Bosiqke [kori} sa porodicom.

na{oj

Posledwi pozdrav dragoj svekrvi, baki i prabaki

S qubavqu i po{tovawem, kom{ije Obradovi}, Miki i Tamara.

Milici Kukuruzovi}

47029

Sa tugom i po{tovawem, porodice [anovi} i Peri}.

Staniki Ke{eq

O`alo{}eni: supruga Vojka, sin Neboj{a i snajka Sandra.

od: Radmile, Tatjane i Qiqane sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

na{em

Mihi Skaramuca

Sahrana je 12. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, u Jasku.

ro|. Ani~i} 12. 2. 2007 - 12. 2. 2012.

Mila na{a, nepresu{na je na{a tuga za tobom. Spavaj mirno moja }erko - nisi zaboravqena.

Tuguje tvoja mama Branka, brat Dragan, brati} Dejan i snaha Radmila.

Milica Kukuruzovi} 1926 - 2012. Sahrana je u ponedeqak, 13. 2. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

47028

dragom

Posledwi pozdrav velikom ~oveku, dugogodi{wem prijatequ

pozdrav

47032

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Sa neizmernom tugom javqam da je 9. februara, posle kratke i te{ke bolesti, u 61. godini preminuo moj voqeni suprug

Iliji Te{i}u

U na{im si uspomenama.

mislima

47031

Iliji Te{i}u

Ilija Te{i}

Posledwi kom{inici

pozdrav

Duja.

od Dolo{ Frawe i [tefice.

47043

47026

dragoj

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

dragoj

Radinki Do{enovi}

Pakai Jo`ef O`alo{}eni: sin Du{an, unuke Jelena i Du{anka i unuk Marko.

Marku

47048

47045

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav dragom

od porodica Novakovi} i Zelenovi}.

47044

Ispra}aj }e se obaviti u ponedeqak, 13. 2. 2012. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

47049

Bra}a Jozo i Lovro sa porodicama.

O`alo{}eni: sestra Dana sa sinovima Du{kom i Draganom i wihovim porodicama.

Marko Ma}e{i}

Sa qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe. â&#x20AC;&#x17E;ne mru o~i ni posmrtno }utke venu...â&#x20AC;?

O`alo{}eni: sin Milan, snaha Miqa, unuci Milena, Miroslav, Nenad i Mira, praunuci Milan, Nevena i Lana.

46991

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i deda

O`alo{}eni: brat Milo{, snaja Qiqana, bratanac Pavle sa suprugom Qiqanom i sinom Milo{em i bratanicama Nata{om i Jelenom sa porodicom.

Tu`nog srca javqamo da je 10. 2. 2012. godine preminuo na{ dragi brat, ujak i deda

Kosta Kuzman

47050

Ilija Te{i} Mirjana Mila{inovi}

47053

Tvoji najmiliji.

47047

Tu`nog srca javqamo da je preminuo na{ dragi brat, stric i deda

Porodice: Mili} i Lutki}.

POMEN Dana, 14. 2. 2012. godine navr{ava se godina od kako nas je napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav dragoj

Sahrana }e se obaviti u utorak, 14. februara 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Valo Tereziji - Teci

47051

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 10. februara, u 77. godini preminuo na{ dragi

47034

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 2. 2012. godine preminula na{a draga majka, svekrva, baka i prabaka

Iako si zauvek oti{la, znamo da }e najlep{i deo tebe, tvoja dobrota i qubav za bli`we, zauvek ~uvati i grejati srca svih onih koje si volela.

47046

Diko Spaji}

od: snahe Mileve, unu~adi Mileta, Danijele, Daliborke, Marine i praunuka Qubomira.

47037

Tvoje po{tewe i velikodu{nost osta}e ve~no u na{oj du{i. Po~ivaj u miru Dejko na{. Tvoji najmiliji.

47036

Branki

od porodica Holik i Ivi}.

Majko, hvala ti za sve.

47035

Ose}amo veliku prazninu, jer se ugasilo veliko srce. ^ast je bila poznavati te i `iveti sa tobom. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i po{tovanoj kom{inici

Nadi Rama~

Milici Kukuruzovi}

Posledwi pozdrav dragoj prija Beli

dragom sinu i bratu

Posledwi pozdrav dragoj majci

Posledwi pozdrav najboqoj kom{inici

nedeqa12.februar2012.

Sestra Zlata, Slobodan, Jovan i Silvana.

47025

1934 - 2012.

Veri Rapaji}

Hvala ti za sve lepe trenutke koje smo proveli zajedno. Osta}e{ zauvek u mojim mislima i mom srcu. Sahrana je u ponedeqak, 13. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Marija.

Stanari zgrade Trga Republike 13.

47033

47030

Zauvek }e{ ostati u na{em se}awu. Tvoja Mila i Beba sa porodicom. 47027

07.30 08.00 09.00 11.00 13.00

Ток шок Водитељски пар Марина Буљовчић и Немања Грујин уводе вас у свет најшокантнијих занимљивости из света забаве, спорта, дизајна ,живота и здравља. Шокантне ауторске приче изазваће ваше осмехе као и дилеме: да ли је то могуће и како реаговати у датим ситуацијама? У овој емисији говоримо о климатским променама, камерама у зградама и лифтовима, школовању у старости и серумима за вечиту младост. Уредница емисије је Мара Скенџић Рељић. (РТВ 1, 16.00) 08.05 08.35 10.10 10.35 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.45 17.55 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.40

06.35 07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.20 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa12.februar2012.

Цртани филмови Наредник Бибер, филм за децу Све о животињама Кад зазвони Знање имање Вести Еко: Шуме Војводине-Горње Подунавље Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ минијатуре ТВ Дневник Све(т) око нас ТВ минијатуре Пет дана до поноћи, филм 2.део ТВ Дневник Живот Ловац Војвођански дневник Спортска хроника Грување Ловац Пет дана до поноћи, филм 2. део

Кухињица (мађ) Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Плаже шездесетих Џез денс студио „Импулс“ ФЛУОШ 2011., позоришна представа за децу Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија за пензионере (слов) ТВ Магазин (рум) Баразда (мађ) Дуриндо 2010. мађарска народна музика Заједно Бдење, док.филм (рум)језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Такмичење примаша 2011. (мађ) 2.део ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Плаже шездесетих

13.45 14.30 15.30 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

06.30 08.20 09.10 09.35 10.00 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 15.50 16.00 16.05 17.00 17.05 17.35 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

Глас Америке Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Филмски програм: Наша земља Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Улови трофеј Хроника општине Врбас Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Пре кише Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.00 11.00 12.33 13.00 13.15 13.31

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Тенис: Дејвис куп: Србија - Шведска, пренос 17.05 Задња кућа Србије 17.36 Заборављени умови Србије 18.24 Сасвим природно 18.58 Слагалица 19.30 Дневник 20.05 Бела лађа 21.02 Ја имам таленат 22.55 Вести 23.00 Пацифик 00.00 Дневник 00.19 Егзит 02.44 Гастрономад 03.00 Вести(04.00,05.00) 03.03 Српски источници 03.29 Сасвим природно 04.03 Сат 04.52 Бела лађа 05.48 Верски календар Резерва: 13.30 Балканском улицом: Душко Вујошевић 14.10 Време је за бебе

Опчињени Рецепти Лауре Равајоли Време је на мојој страни Пут Магеланове мапе Капри Најбољи лек Азбука родитељства Вести Седам НС дана Лична грешка Вести Инспектор Морс Неон сити Вести Серијски програм Вести Вреле гуме Храна и вино Неон сити Време је на мојој страни Објектив Човек лав Ево нас код вас Серијски програм Објектив Седам ТВ дана Инспектор Морс

07.30 Премијер лига: Тотенхем – Њукасл 10.15 Дејвис куп: Швајцарска – УСА 12.00 НБА уживо 12.30 Шкотска лига: Данфермлин – Ренџерс 14.30 Белгијска лига: Стандард – Андерлехт 16.30 НБА уживо 17.00 Премијер лига: Астон Вила – Манчестер Сити 19.00 Преглед Евролиге 19.30 Премијер лига: Волвс – ВБА 21.30 НБА: Бостон – Чикаго 00.00 Девис куп: Швајцарска – УСА 04.00 Преглед Евролиге

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

06.02 07.00 07.29 07.36 07.45 08.00 09.00 09.25 09.28 09.43 09.55 09.19 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.25 15.05 15.50 16.43 17.38

03.02 04.04 04.45 05.30

Музика за добро јутро Амен адјес Датум Верски календар Време одлуке Дозволите.. Фраголанија Бернард Поштар пат Занимање дете Штоперица Датум Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Магазин Србија на вези Сат Бела лађа Будућност хране Први снег: Трофеј Београда у алпском скијању Магазин лиге шампиона Олимпијски кругови Концерт Хариса Џиновића Звезде Бољшој театра Научни кафе 5000 метара са препонама Јелен топ десет Викенд Евронет Тенис: Дејвис куп: Србија - Шведска 5000 метара са препонама Научни кафе Јелен топ десет Мој љубимац

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Слике живота Маратон Универзум Филм: Марионете Топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви Кефалица Фуснота Серија Слике живота Откопчано Филм: Голи пиштољ 2 1/2 Серија Кефалица С.О.С Откопчано Филм: Рено 911 Мајами Филм: Песник Филм: Голи пиштољ 2 1/2 Откопчано Филм: Песник

18.03 18.27 19.00 19.50 20.19 21.02 22.11 22.59 23.31

Индијана Џонс и краљевство кристалне лобање Улоге: Харисон Форд, Кејт Бланшет, Шија ле Буф Режија: Стивен Спилберг (Прва, 21.05) Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Филм: Шоутајм Вече са Иваном Ивановићем Став Србије Филм: Путник 57 Филм: Кад јагањци утихну Вести Филм: Трка за новцем Филм: Индијана Џонс и краљевство кристалне лобање 23.15 Кобра 00.30 Став Србије 01.30 Топ спид

05.40 08.00 10.00 11.00 11.35 13.15 14.05 16.00 16.35 17.00 18.50 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 01.45 03.45

Индија Знање на поклон Цртани филм Вести Б92 Два и по мушкарца Штребери Филм: Мајстори опасности Вести Б92 Спортски преглед АБА лига: Црвена звезда - Хелиос Вести Б92 Наша мала клиника СФРЈ за почетнике Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Стаклена менажерија Филм: Вила ружа Укључење у Б92 инфо

Еван Рејчел Вуд

Торк Торк је ма ли ви ле њак чи је ће вас аван ту ре у 3Д ани ма ци ји оп чи ни ти! Пу ту ју ћи у ке си ци са гриц к а ли ца ма, Торк за вр ша ва у ба шти где сти че мно ш тво при ја те љ а ме ђ у ин сек ти ма, ви ла ма, ви ље ња ци ма... (Хепи, 09.00) 06.00 Јутарњи програм 07.30 Знање на поклон - емисија о пољопривреди 09.00 Торк 09.15 Метеор и пријатељ 09.25 Мега минималас 09.35 Меда Чарли 09.45 Телешоп 10.00 Барби Рапунзел, анимирани филм 11.30 Хорсленд 12.00 Моћна Чигра 12.25 Фантастично путовање 12.50 Побуна диносауруса 13.15 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Парови – уживо 15.45 Вести 15.55 Телешоп 16.10 Мала ноћна музика, филм 17.55 Телемастер 18.30 Моја Србија 19.00 Парови – преглед недеље 20.00 Парови – уживо 21.30 Једна жеља, једна песма 23.00 Парови – ноћ уживо 02.45 Матриошки 03.30 Једна жеља, једна песма

Битлси: Преко универзума Млади лучки радник Џуд крајем шездесетих година 20. века одлази из Ливерпула у Америку да би пронашао оца. Затечен променама са којима се тада суочава Америка, у Њујорку се заљубљује у Луси, која се придружује, антиратном покрету. Улоге: Еван Рејчел Вуд, Џим Старџис, Џо Андерсон, Дејна Фукс Режија: Џули Тејмор (Пинк, 01.30)

Парови (Хепи, 20.00)

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Играј колико те ноге носе 12.00 Шопингхоличарке 14.00 Гранд хит године 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне са Леом Киш 18.00 Филм: Бољи живот 19.30 Национални дневник 20.00 Папарацо лов 21.00 Тренутак истине 22.30 У рингу 23.30 Филм: Француски пољубац 01.30 Филм: Битлси: Преко универзума 03.30 Филм

Кејт Бланшет

04.00 06.30 07.45 08.55 09.55 12.10 14.00 15.00 16.40 19.00 19.15 21.05

dnevnik

c m y

Radio Novi Sad Адриана Чортан

Откопчано (Авала, 20.00)

PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa12.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Луди за кућом - Америка Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада НY Инк Нисам знала да сам трудна Нисам знала да сам трудна Највећи губитник Породилиште Ургентни центар Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Највећи губитник

Уметност Русије Најгори послови у историји Звезде сребрног екрана Прави Казино ројал Атина: Истина о демократији Фарма из Едвардијанског доба Легенда о Стенлију Донену Путовања и открића Импресионисти 0,9 Ампера Трилер у Манили Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари Домаћица број 49. Велике британске војсковође Снимање рата Путовања и открића Импресионисти 0,9 Ампера

Легенда о змају Хајди Ускршња прича Љубавни живот Будимира Трајковића Дијаманти А сад адио Стоунхенџ апокалипса Моје срце Љубавно гнездо Еротски филмови

Сто ун хенџ апо ка лип са Ка да је гру па ар хе о ло га ис ко па ла људ ски ске лет у бли зи ни спо ме ни ка Сто ун хенџ, от кри ли су и скри ве ни део древ не ма ши не... Уло ге: Миша Колинс, Тори Хигинсон, Питер Вингфилд Режија: Пол Зилер (Синеманија, 18.00)

Тори Хигинсон

06.00 08.05 09.35 10.00 12.20 13.50 15.25 16.55 17.25 19.40 20.05 22.20 23.45 00.30 02.05

Огледало са два лица Алфа и Омега Васпитање за почетнике Једи, моли, воли Мармадјук Посебна веза Ћерка чувара успомена Холивуд на снимању Рок барка Васпитање за почетнике Пирати са Кариба: На чудним плимама Списак клијената Узвратни ударац Jackass 3D Путеви рата

06.56 Нормалан живот 07.32 Глобално село 08.01 Златна кинотека: Све је почело у Напуљу, филм 09.37 ТВ календар 10.09 Ни да ни не 11.01 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.22 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.10 Велики, филм 17.12 Мир и добро

Со фи Око не до

Опе ра ци ја Стор мбреј кер Алекс Рај дер ра но је остао без ро ди те ља те о ње му бри не и од га ја га екс цен трич ни стриц Јан. Али стриц по ги не, а Алек са на са хра ни окру же нео бич ни љу ди. Не ки од њих му се пред ста ве као стри че ви ко ле ге бан ка ри... Уло ге: Алекс Пе ти фер, Ро би Кол трејн, Сти вен Фреј, Ју ан Мек гре гор, Со фи Око не до, Али си ја Сил вер стон, Ми ки Рурк Ре жи ја: Џе фри Сакс (ХРТ 1, 00.14)

FEQTON

06.20 08.20 13.20 14.20 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Неш Бриџис Видовњак Краљевски болесници Филм: Робин Худ: Принц лопова Филм: Метеорска олуја Мистерије хејвена Да ли знате ко сте? Плаве крви Добра жена Краљевски болесници

07.35 Поп Пикси, цртани 09.05 Ружа ветрова 11.15 Острво 13.30 Мадагаскар 2, филм 15.00 Пинк Пантер 2, филм 16.45 Љубав је на селу, док. сапуница 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ данас 19.10 Галилео 20.00 Жикина династија 3, филм 21.35 Љубав је на селу, док. сапуница 22.35 ЦСИ Мајами 01.05 Астро шоу 02.05 РТЛ данас 02.40 Студио 45, ток шоу

Екс клу зив ви кенд Ко ће упо зна ти Ан ђе ли ну Џо ли? Усу срет до ла ску Бран ђе ли не у За греб, са ста вљен по пис по зна тих ко ји ће се дру жи ти с нај по зна ти јим па ром на све ту. У мо ди су ту жбе за кле ве ту: Суд ско по вла че ње Ал ке и Влат ке са мо је кап у мо ру... (РТЛ, 17.45)

17.50 18.16 19.30 20.01 20.54 21.50 22.19 23.14 00.14

Баштованка Лепом нашом Дневник Све у 7!, квиз Доунтаун Еби Дневник 3 Хотел Вавилон Недељом у два Операција Стормбреакер, филм 01.44 Поаро

07.55 Сочи: Светски скијашки куп, суперкомбинација (М) - спуст, пренос 09.04 Мала ТВ 09.34 Здраво, Кити, цртани 09.48 Библија 09.58 Луг Самоборски: Миса, пренос 10.58 Сочи: Светски скијашки куп, суперкомбинација (М) слалом, пренос 11.46 Филмски матине: Добра вештица, филм 13.12 Циклус носталгија: Пинк Панхер поновно напада, филм 15.23 Тенис, Дејвис куп: Јапан Хрватска, снимак 16.12 Магазин Лиге првака 16.40 Олимп - спортска емисија 17.20 Хокеј, Ебел лига: КХЛ Медвешчак Загреб - Ред Бул, пренос 18.05 Велукс рукометна ЛП: Савехов - Загреб CO, пренос 19.45 Хокеј, Ебел лига: КХЛ Медвешчак Загреб - Ред Булл, пренос 20.00 Краљевство небеско, филм 22.25 Филмски бутик: Недодирљиви, филм 00.22 Посебни додаци 00.38 Гаража 01.03 Ноћни музички програм

08.55 10.50 12.15 13.35 15.10 16.40 18.05 19.40 21.15 22.45

Страх изнутра Банда на моторима Одбегле кћерке Крађа Мрачни анђео Адвокат са плаже Дете беса Песма из срца Смрт у породици Пери Мејсон: Смртоносан начин живота 00.45 Љубавна песма

08.00 Откачени професор 2: Клампови 10.00 Акција у центру града 12.00 Можда беба 14.00 Велика зверка 16.00 Џувана Ман 18.00 Подизање Аризоне 20.00 Јентл 22.20 Све или ништа 00.30 Подешена 02.00 Еротски филм

Ан то ни ја Сту пар Јур кин

08.10 09.05 10.00 10.55

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Нафта, зној и нафтне платформе Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Страствени риболовци Човек против рибе са Метом Вотсоном Ловац на старине Преживљавање удвоје Чудо да сам жив Иза решетака у туђој земљи Погранична полиција

08.00 09.15 09.45 10.45 11.15 12.15 13.45 14.45 16.30 17.00 18.30 19.30 22.00 23.30 00.30

Алпско скијање Нордијско скијање Алпско скијање Нордијско скијање Крос-кантри скијање Биатлон Санкање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Атлетика Тенис Фудбал Бокс Скијашки скокови Фудбал

11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05

АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА МО НИ КЕ СЕ ЛЕШ

Агаси је био тениски Џејмс Дин

нев ни ре жим на али Џи му се ни је сви де ло да га Ака де ми ји био је де вој чи ца упо ла ма ња од ње га на по ран за де цу, ше та по те ре ну. Да нас ме зе за али Ник нас је во дио сво због то га, али тад ни сам зна ла јим при ме ром. Сва ког ју где сам по гре ши ла. Ве ћи на љу тра уста јао би пре пет и ди се са мо до да је лоп том, али ура дио пр ви тре нинг пре то ни је на чин на ко ји сам ја не го што би ико дру ги функ ци о ни с а ла. Од по чет ка устао. Шта год да се до го сам уда ра ла под лу дач ким ди, он је био пр ви на те ре угло ви ма, не же ле ћи ни за тре ну, а по след њи га је на пу ну так да са и гра чу олак шам по штао. При др жа вао се сво сао. Био је то крај мог дру же ња јих пра ви ла, ни је во лео на те ре ну с мом ци ма. кад му не ко ку ка и ја то Мо је упо зна ва ње с кул ту ром ни кад ни сам ра ди ла. у ко јој је ва жи ло пра ви ло „ви Ис пр ва је би ло те шко ше је бо ље“ (от кри ће да мо гу сте ћи при ја те ље јер су се да се по слу жим дру ги и тре ћи сви так ми чи ли јед ни про пут у ре сто ра ну за и ста ме је тив дру гих. Кад сам сти из не на ди ло), збу њу ју ћим аме гла, игра ла сам с де вој ка рич ки слен гом, но вим ин тен ма шест го ди на ста ри јим. зи те том те ни са (би ла сам стал Ни су до бро про ла зи ле па но умор на), и вре ли ном (до по су обич но бе сно на пу шта дне ва бих осе ћа ла да ћу се ис ле те рен. Има ла сам то ли то пи ти), би ло је по пла ва но во ко сна ге да сам мо ра ла да сти и тру ди ла сам се да оп ста играм про тив не ког ја чег не на по вр ши ни. Али без ро ди ако же лим да на пре ду јем. те ља у бли зи ни мо ја сна га је Уско ро ис кљу чи во про тив коп ни ла, а стрес по чео да ме бра та или про фе си о на ла су сти же. Он да, јед ног по по ца Ака де ми је, и то ме је Све де вој ке обо жа ва ле су бун тов ног дне ва, док сам узи ма ла ре пе ауто мат ски из два ја ло од Ан дреа Ага си ја те за ру чак, упо зна ла сам пу оста лих де вој чи ца. Ру ча тер од ки ки ри ки ја. На кон пр ла сам с бра том, али јед ног да на он је био за у зет. вог ко ма да на ма за ног то ста, има ла сам но вог нај бо Кад сам ушла у ре сто ран, има ла сам ма њи на пад љег при ја те ља. Што су ми ви ше не до ста ја ли ро ди па ни ке. Осе ћа ла сам да ме сви гле да ју, иако ве ро - те љи, то сам је ла ви ше сен дви ча с пу те ром. То је ват но ни ко ни је ни обра тио па жњу на ме не. Али об - пре шло све гра ни це кад су ми од у зе ли дво руч ни ја сни те то три на е сто го ди шња ки њи ко ја се ма ло фор хенд око ко јег је мо ја игра гра ђе на осам го ди на. спо ри је раз ви ја. Вр хун ски игра чи ни су ко ри сти ли две ру ке, за што Ми сли ла сам да ме дру ге де вој чи це не во ле јер бих ја? То је би ла гре шка. Вр ло је те шко про ме ни ни сам до вољ но кул, а не за то што сам их по бе ђи - ти та ко не што кад на пу ниш 12 го ди на. (Пит Сам ва ла. То сам ра ди ла од сво је ше сте го ди не, али ме прас је пре тво рио дво руч ни бек хенд у пре леп јед ни кад ни је спре чи ло да но руч ни кад је имао 13, имам при ја те ље. Али на али он је Сам прас). Осе Ака де ми ји је те нис био ћа ла сам се вр ло не По сле са мо де се так ми ну та по сао и игра чи ни су ола ко зграп но, као да ми де ло спа рин го ва ња Џим Ку ри јер је при хва т а л и по раз. Ни је ви те ла ни су по ве за ни. бе сно на пу стио те рен. Ни је му се про шло мно го, а ја сам ве Но ви на чин уда ра ња ми жба ла са мо с бра том или сви де ло да га ше та де вој чи ца упо ла је уни шта вао и са мо по у про фе си о нал ци ма, а ста зда ње. На кон што сам ма ња од ње га, ко ја уда ра лоп ту ри ји мом ци на те ре ну крај из гу би ла с огром ном под лу дач ким угло ви ма ме не. Ан дре Ага си је из раз ли ком од Ке ри Ка гле дао као да члан рок нин гам, ко ју бих пре ла бен да, с ду гом ко сом и флу о ре сцент ном оде ћом. ко по бе ди ла, по че ла сам озбиљ но да сум њам да ли Де вој ке су га обо жа ва ле. Имао је бун тов нич ку за и ста мо гу по ста ти вр хун ска те ни сер ка. Аген ти су при влач ност Џеј мса Ди на. Мо гао је да ве жба че ти - пре ста ли да до ла зе на мо је тре нин ге. Чу ла сам ка ри пу та ма ње од оста лих, али и да ље бу де нај бо љи. ко по на вља ју: Мо жда од ње ипак не ће ни шта би ти. То је оно што до но си уро ђе ни та ле нат. Џим Ку ри - По че ла сам па ни чи ти да ће ми од у зе ти сти пен ди ју јер тре ни рао је до бе све сти, а кад ни је тре ни рао, и по ста ја ла на пе ти ја. Ник ми је ре као да се не оп сви рао је буб ње ве. Сви су би ли из не на ђе ни кад је те ре ћу јем, да се фо ку си рам на крат ко роч не ци ље ве, осво јио Гренд слем пре Ан дреа, али то је оно што али ја то ни сам мо гла. до но си стал на рад на ети ка – не што што је Ан дре Но стал ги ја се угне зди ла ду бо ко у ме ни и се раз вио ка сни је кад је из вео је дан од нај ве ћих по - дам са ти тре нин га днев но ни је би ло до вољ но да вра та ка у спор ту. Зол тан – мом ци су га зва ли „Зи се из бо ре с мо јом те ра пи јом сен дви чи ма. Пет до мен„ – се дру жио с њи ма, али ја сам је два отва ра - дат них ки ло гра ма за трен се по ја ви ло на мом те ла уста кад су они бли зу. А и шта сам мо гла да им лу. Мо гла сам да се би до пу стим да на ба цим ма ло ка жем ја, дру штве но не спрет на, збу ње на де вој чи - ме с а на ко сти, али на гли до би т ак на те жи ни пот ца ко ја је ушла у ти неј џер ске го ди не и би ла мр ша - пу но је по ре ме тио об лик мог те ла, а с но вим буц ва од гла ве до пе те? Јед ном је Ник је за мо лио Џи - ма стим обра шчи ћи ма по че ла сам да под с е ћам на ма да ма ло спа рин гу је са мном. Би ла сам ја ко уз бу - ве ве ри цу. Ша пу т а ња да је не што „по шло по злу„ ђе на. Ви де ла сам да мом ци озбиљ но при ла зе спа - са мном пре тва ра ла су се у гла сна ого ва ра ња. Кад рин го ва њу, увек су хте ли да уни ште је дан дру гог. сам чу ла да ме гру па по пу лар них де вој чи ца са са Же ле ла сам да оста вим до бар ути сак и до ка жем да вр ше ним фри зу ра ма ого ва ра у ре сто ра ну, отр ча мо гу да се но сим с њи ма. Ваљ да сам се пре ви ше ла сам у со бу, по ку пи ла сав сит ниш чу ван за је тру ди ла јер је на ше спа рин го ва ње тра ја ло са мо де - дан ме с еч ни по зив ро ди те љи ма и на зва ла сам сет ми ну та. свој кућ ни број. На кон што сам де вет ме с е ци сте „Не пи тај ме ви ше ни кад да спа рин гу јем с њом!“, за ла зу бе на Ака де ми ји, по пу сти ла сам. Исте се вик нуо је Ни ку док је на пу штао те рен не освр ћу ћи кун де кад сам чу ла ма мин глас, бри зну ла сам у се. Ајао! Ми сли ла сам да је све ишло ка ко тре ба, плач. Књи гу Мо ни ке Се леш „АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА / ФОР ХЕН ДОМ ПРЕ КО МРЕ ЖЕ ЖИ ВО ТА” (из да вач: „А-Z Book”, То ше Јо ва но ви ћа 2/11, Бе о град 11030), мо же те за 399 ди на ра на ру чи ти преко те ле фо на 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-меј ла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa12.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ви кенд про ти че бр же но што би тре ба ло. Из не над не окол но сти и су сре ти ће вам по ква ри ти пла но ве. То ни је раз лог да се ср ди те и је ди те већ по ла лин ски, да бри ге оста ви те за су тра. Тај не стра сти.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

12. februar 2012.

Не де ља је, дан од мо ра. По ку шај те да се опу сти те, ако мо же те. Уко ли ко не, бу ди те фи зич ки ак тив ни, ра ди те ту и та мо по не што. Парт нер је пре о се тљи вог рас по ло же ња па бу ди те па жљи ви и уме ре ни.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ни сте рас по ло же ни за из ла ске и про вод, ма да је ви кенд. Ра ди је кон так ти рај те с ино стран ством или ра ди те не ки ин те лек ту ал ни по сао јер има те до бру кон цен тра ци ју. Пла ни рај те бу ду ће ак тив но сти. Уса гла ша ве те се с уку ћа ни ма, до го ва ра те и на до пу њу је те. По треб на вам је та то пла кућ на ат мос фе ра ко ја ства ра осе ћај си гур но сти и уто чи шта. Уса ми те се и опу сти те, али без бри га и оп те ре ће ња.

Не ке пла но ве, су сре те или пу то ва ње ће те од ло жи ти за на ред не да не. Ус та лом, ви кенд је. По ку шај те да не ми сли те на по сао, по го то во оне за о ста ле оба ве зе. Нов ца ни кад до вољ но, а тро шко ви ра сту. Ко му ни ка ци ја с парт не ром вам је ве о ма ва жна, да мо же те јед но дру гом све искре но ре ћи. При то ме тре ба зна ти и уме ти слу ша ти и са слу ша ти ону дру гу стра ну. Дра га осо ба жи ви у сно ви ма.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

За вр ша ва те оно што се не мо же за вр ши ти. Као да се оба ве зе на до ве зу ју из да на у дан. У од но су на при ја те ље сте по жр тво ва ни, мо жда чак и ви ше но што је по треб но. На спа вај те се.

Фи нан сиј ска си ту а ци ја ни је нај бо ља. Би ло да вас оп те ре ћу ју ду го ви или од ре ђе не бло ка де, нео п ход но је да на ђе те го то во не мо гућ на чин да то пре ва зи ђе те. На рав но, све је мо гу ће ка да се хо ће. Уте ме љу је те не ке окол но сти у свој дом. Тран сфор ма ци ја у ду ши или у ку ћи је на по мо лу. Мо гли би сте пре у ре ђи ва ти и дру га чи је де ко ри са ти стан. А љу бав по при ма фа тал ни об лик по се сив но сти.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Ме сец из ла зи из ва шег зна ка па сте кло ну ли и има те по тре бу да ми ру је те, да се од ма ра те и то тал но опу сти те. Ни ко и ни шта вам не ће по бе ћи па бу ди те спо кој ни и не пе си ми ста већ оп ти ми ста.

Оку пи те дру штво или де цу око се бе и по ве ди те их на снег, сан ка ње, гру два ње, кли за ње. Ка ко год, ни сте са ми ни пре пу ште ни се би. Мно ги би да чу ју шта има те да им ка же те или пре до чи те.

Да нас се мо же те по ву ћи у свој про стор и при пре ми ти за на ред не рад не да не. Би ће ди на мич но, у сва ком слу ча ју. Са ку пи те енер ги ју и по бољ шај те ис хра ну. Ни ле то ни је да ле ко. Пла ни рај те мо ре.

TRI^-TRA^

Јеф тин раз вод V REMENSKA

PROGNOZA

И снег

Vojvodina Novi Sad

-8

Subotica

-8

Sombor

-8

Kikinda

-8

Vrbas

-8

B. Palanka

-8

Zreњanin

-7

S. Mitrovica -9 Ruma

-8

Panчevo

-6

Vrшac

-6

Srbija Beograd

-7

Kragujevac

-8

K. Mitrovica -6 Niш

Раз ве ли су се пе ва чи ца Ке ти Пе ри и глу мац Ра сел Бренд. Бри тан ски ко ми чар од био је да узме по ло ви ну пе ва чи ци не имо ви не, иако је на то имао пра во. Ке ти и Ра сел су у брак ушли без уго во ра, па је он имао пра во на по ло ви ну ње не имо ви не ко ја је про це ње на на око 40 ми ли о на до ла ра. Иако су аме рич ки ме ди ји пи са ли да Ра сел не ће окле ва ти да узме но вац, он је ура дио су прот но - ни је узео ни до ла ра од имет ка бив ше же не. Ке ти је, пи ше свет ска штам па, об ра до ва на овом ин фор ма ци јом или са мим раз во дом, на па пи ри ма за раз вод по ред свог име на на цр та ла смај ли ја. Пар је па пи ре за раз вод пот пи сао одво је но и ово је, ако не нај јеф ти ни ји, он да је дан од нај јеф ти ни јих раз во да ме ђу по зна ти ма, а Ра сел је дан од рет ких бив ших су пру жни ка ко ји ни је же лео да узме но вац.

-7

VIC DANA

Evropa

И ветар

Madrid

NOVI SAD: Vrlo hladno sa snegom. Duva}e umeren isto~ni, a popodne severni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna tempeRim ratura -10, a maksimalna oko -8 stepeni. London VOJVODINA: Vrlo hladno i obla~no sa snegom. Duva}e umeren isto~ni, a zatim severni vetar. Pritisak iznad normale. MinimalCirih ne temperature od -11 do -9, a maksimalne od -9 do -6 stepeni. Berlin SRBIJA: Vrlo hladno i obla~no sa snegom. Duva}e umeren isto~Beч ni, a zatim severni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -12 do -7, a maksimalne od -10 do -5 stepeni na krajwem Varшava istoku i jugu Srbije. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak i daqe vrlo hladno i obla~no sa snegom, ali }e na severu Vojvodine padaviMoskva ne prestati, a do kraja dana i u ostalim krajevima. U utorak sun~aOslo ni intervali, a ponegde u Vojvodini sa maglom. U sredu malo ve}a dnevna temperatura, oko 0 stepeni a ponegde i stepen-dva u plusu, St. Peterburg ali krajem dana ponovo sneg. U ~etvrtak i petak hladnije sa snegom, Atina ali ne tako hladno kao ovih dana. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ka situacija i daqe }e nepovoqno uticati kako na hroni~ne bolesnike tako i na sve osetqive osobe. Zbog niskih temperatura neophodno je adekvatno odevawe. Svim u~esnicima u saobra}aju savetuje se pove}ana pa`wa.

8 5 4 -6 -3 -7 -8

Ула зи ба ба у ауто бус и ка же кон дук те ру: - Јој си не, ја ствар но не мам па ра за ауто бус, мо же јед но ја је? - Мо же ба ба, ула зи! Та ко ба ба и дру ги дан. Тре ћег да на исто, а кон дук тер јој ка же: - Мо же ба ба, ула зи, али не мој ви ше да до но сиш ја ја. До ла зи ба ба че твр ти дан и у ру ци но си ко ко шку. Ула зи у ауто бус и ка же кон дук те ру: Ме сеч на!

-15 -17 -3 -12 14

Pariz

Minhen

-7

Budimpeшta

-6

Stokholm

-1

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

63 (-3)

Slankamen

182 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

113 (-15)

Zemun

284 (19)

Bogojevo

90 (-10)

Panчevo

298 (13)

Smederevo

454 (-16)

Baч. Palanka 130 (-9) Novi Sad

108 (-8)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

176 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (14)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

177 (11)

NERA

Hetin

92 (14)

TISA

64 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 151 (-18) Beograd

Kusiћ

231 (16)

50 (5)

Reшeњe iz proшlog broja