Dnevnik 12.mart 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 12. MART 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23014 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : [ARI]EVA VILA U SREMSKOJ KAMENICI DOBI]E NOVE STANARE?

Apartmani za obolelu decu i wihove roditeqe str. 14

N a j j a ~ i ze m q ot res n a plan et i u p os le dw ih sto god in a

Ze mqo tres ja ~i ne 8,9 ste pe ni Rih te ro ve ska la po go dio je ju ~e Ja pan. To je naj ja ~i potres tla u ovoj ze mqi u po sled wih 140 go di na. Se ve ro i sto~ ne oba le Ja pa na za pqu snu lo je ne ko li ko cu na mi ja, od ko jih je naj ve }i bio vi sok 10 me ta ra, i zbri sa lo sve pred so bom - vo zi la, ku }e, ima wa i brod sa 100 put ni ka. str. 21

SRBIJA OSAM GODINA POSLE ZORANA \IN\I]A

NASLOVI

Ekonomija 4 Vlasniku industrije mesa „Pro Bekom” izgubio se svaki trag 4 Otkazi i nesigurnost obaraju cene stana

Poqoprivreda 6 Paori u genetski modifikovanom ministarstvu?

HLEB BI MOGAO DA POSKUPI NA 70 DINARA

Ponovo prqave igre s veknom

Vreme po ra za

Novi Sad 8 U Petrovaradinu otvoreni Vojvo|anski dani ven~awa

Vojvodina 11 Holan|ani nameravaju da kupe apatinsko brodogradili{te

Na udaru lopova i narodne kuhiwe

str. 7

str. 16 – 20

SPORT

n VATERPOLO PRAZNIK U NOVOM SADU

Jo{ toplije

– IGRAJU VOJVODINA I PARTIZAN

n TIPSAREVI] POBEDIO, A JOVANOVSKA n O@IVELI FUDBALSKI TERENI IZGUBILA U INDIJAN VELSU

str. 6

str. 3

U GOTOVO SVIM LIGAMA

Najvi{a temperatura 16 °S

Od doma}e nafte mo`e se kupiti NIS

str. 5

POLiTikA

subota12.mart2011.

NS na ja vqu je mi ting – Nova Srbija }e, zajedno sa Srpskom naprednom strankom, organizovati veliki protestni miting u zapadnoj Srbiji, pre 16. aprila, za kada je zakazan miting u Beogradu – najavila je potpredsednica Nove Srbije Du brav ka Fi li pov ski na konferenciji za novinare. – Ta~an datum i grad u zapadnoj Srbiji u kojem }e se odr`ati miting odredi}e lideri NS-a i SNS-a, Ve li mir Ili} i To mi slav Ni ko li} odmah nakon {to se Nikoli} vrati iz Moskve, odnosno za nekoliko dana.

– Tim mitingom `elimo da iska`emo protest protiv vlasti, koja je ju~e pozvala lidera NS-a na saslu{awe, u sklopu istrage protiv strana~kog kolege, biv{eg direktora ’Puteva Srbije’ Bran ka Jo ci }a – naglasila je Dubravka Filipovski.

Mr ko wi} na Mi lo {e vi }e vom gro bu Grob nekada{weg predsednika Srbije i SRJ i ha{kog otu`enika Slobodana Milo{evi}a u Po`arevcu ju~e je posetilo ne{to vi{e od 100 qudi, me|u kojima ministar Mi lu tin Mr ko wi} i biv{i predsednik Crne Gore Mo mir Bu la to vi}.

Mrkowi} je novinarima u Po-

`arevcu rekao da je do{ao na Milo{evi}ev grob kao prijateq, a ne kao funk ci o ner SPS-a.

– Ne}u vaqda da pitam koalicione partnere da do|em na grob prijatequ – rekao je Mrkowi}. On je kazao da je SPS oduvek dr`avotvorna partija i da je to danas.

– Svi iz vrha SPS-a su na svojim zadacima. Ivi ca Da ~i} je u Turskoj, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} predsedava Skup{tinom, @ar ko Ob ra do vi} razgovara s ministrom Hrvatske. Prema tome, nema potrebe praviti oko toga bilo kakve spekulacije – rekao je Mrkowi}.

Delegacija Srpske radikalne stranke tako|e je posetila Milo{evi}ev grob. Potpredsednik SRS-a Dra gan To do ro vi}, Bo `i dar De li} i ~lanovi Predsedni~kog kolegijuma Vje ri ca Ra de ta i De jan Mi ro vi} odali su po{tu i polo`ili venac na grob Slobodana Milo{evi}a, saop{tila je ta stranka.

c m y

2

Usvo je ni za ko ni Skup{tina Srbije usvojila je ju~e izmene zakona o Vladi i o ministarstvima, koje }e danas stupiti na snagu, ~ime su stvoreni i formalni preduslovi da premijer Mir ko Cvet ko vi} iza|e s izmewenim sastavom svog kabineta.

Vlada Srbije ima}e ubudu}e 21 ~lana, odnosno 17 ministarstva.

Predsednica Skup{tine Srbije Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} saop{tila je da se u ponedeqak nastavqa sesija koja je startovala po~etkom marta. Tada }e biti samo konstatovane ostavke koje su potpisali ministri koji dobijaju nove resore i oni koji odlaze iz Vlade, da bi potom odmah bila zapo~eta nova sesija, na kojoj }e se birati novi sastav Cvetkovi}evog kabineta.

Opozicija nije u~estvovala u glasawu o predlozima zakona vezanih za Vladu. SNS i LDP smatrali su da je Vladi dovoqno 12 resora, dok je DSS bio mi{qewa da je i tri dovoqno. Rekonstruisana Vlada, umesto dosada{wih 24, ima}e 17 ministarstava i 21 ~lana, a premijer istovremeno mo`e biti i ministar.

Izmene Zakona o Vladi dobile su podr{ku 129 poslanika, a Zakona o ministarstvima ne{to mawu – 127.

Ostav ke i no vi mi ni stri Kako je “Dnevniku” potvr|eno, ostavke su ju~e po podne stigle u parlament, vrlo brzo nakon {to je okon~ana ju~era{wa sednica.

Ostavke je podnelo 14 ministara. Me|u wima su ostavke ministara koji ostaju bez funkcija, kao i onih ~ijim }e se ministarstvima pridodati resori.

U Skup{tinu Srbije ju~e po podne stigao je predlog kandidata za ministre i potpredsednike rekonstruisane Vlade Srbije s 11 imena, koji je upu}en iz kabineta premijera Mir ka Cvet ko vi }a. Premijer Cvetkovi} predla`e da se za potpredsednicu Vlade izabere Ve ri ca Ka la no vi}, za ministra poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede Du {an Pe tro vi}, za ministra ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri}, za ministra infrastrukture i energetike Mi lu tin Mr ko wi} i za ministra za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Mi lan Mar ko vi}. Za ministra prosvete i nauke Cvetkovi} je predlo`io @ar ka Ob ra do vi }a, za ministra zdravqa Zo ra na Stan ko vi }a, za ministra `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ve ra Du li }a, za ministra kulture, informisawa i informacionog dru{tva Pre dra ga Mar ko vi }a i za ministra vera i dijaspo-

poslani~ke teme re Sr |a na Sre} ko vi }a. U predlogu pi{e i da se za ministra finansija, koji istovremeno vr{i i funkciju predsednika Vlade, predla`e Mirko Cvetkovi}.

Pri hva }e ni amand ma ni LSV-a i SVM-a Poslanici su ju~e, izme|u ostalog, usvojili i amandmane Lige socijaldemokrata Vojvodine, kojima se kao obaveza Ministarstvu finansija stavqa vra}awe imovine i izvornih prihoda lokalnim samoupravama i autonomnim pokrajinama. Ministarstvo za qudska i mawinska prava obavezano je na to da obezbedi rad Komisije za utvr|ivawe odgovornosti za kr{ewe qudskih prava, odnosno za lustraciju, kao i va|ewe izvoda za li~ne isprave na jezicima nacionalnih mawina.

Usvojen je i predlog Saveza vojvo|anskih Ma|ara da u novoj Vladi bude Ministarstvo za mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, u ~ijem je nazivu promewen red re~i.

Za vet }u ta wa [ef poslani~ke grupe DSSa Mi lo{ Ali gru di} tra`io je od Vlade da se mane “}orava posla” i odustane od odredbe po kojoj ministri ne mogu kritikovati Vladu u kojoj sede.

– Vlada ovakvim re{ewem `eli da legalizuje izvestan zavet }utawa. Izvinite, kako je mogu}e da postoje dva standarda, jedan za poslanike, drugi za ministre? Ova odredba je protivustavna i mora se izbaciti iz zakona, po{to diskrimini{e ministre u odnosu na Skup{tinu.

Isto smatra i Dra gan [or maz (SNS), koji ka`e da “ministar koji je glasao protiv ima pravo to da obrazlo`i i da upozna javnost s tim kako je glasao”.

Poslanik NS-a Mi ro slav Mar ki }e vi} pitao je vlast zbog ~ega uvodi ovakvu obavezu kada u Vladi “sedi glavni odbor DS-a”.

– Ne mogu da verujem da }ete vi u Vladi razmi{qati druga~ije nego {to ste doneli na Glavnom odboru – konstatovao je Marki}evi}, poru~uju}i da treba izbaciti ovu odredbu “da se kao zemqa ne brukamo”.

dnevnik

Poslanik ZES-a Sr |an Mi li vo je vi} naglasio je da u ovom sazivu svi u Vladi, kao i u parlamentu, imaju pravo na svoje mi{qewe, poru~iv{i opozicionarima da “pogledaju poslovnike o radu vlada u Rusiji i zemqama Evropske unije, kao i zakone koji prate wihov rad”.

SNS „nu di” u{te du Poslanica SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi} smatra da bi prihvatawem predloga te stranke da se smawi kabinet, bio mawi i broj funkcionera i {efova razli~itih slu`bi, ~ije su bruto plate iznad 200.000 dinara mese~no, za 170 qudi.

– Da se na taj na~in govorilo o rekonstrukciji, efekti bi bili ~etiri miliona evra u{tede na godi{wem nivou – dodala je Jorgovanka Tabakovi}. – Po{to svaka od 24 slu`be i 17 kabineta imaju {efa, to bi bio 41 {ef mawe, to zna~i mawe 12 sekretara i 36 savetnika. U{teda bi bila jo{ ve}a ako na to dodamo sve ostale tro{kove – telefona, kancelarija, slu`benih vozila, sekretarica i putovawa.

No vi po sla nik LDP-a Republi~ka izborna komisija dodelila je ju~e poslani~ki mandat predstavnici LDP-a Ma ri ji Bu gar ~i}, koja }e u parlament do}i na upra`weno mesto nakon smrti lidera DHSS-a Vladana Bati}a krajem decembra pro{le godine. Marija Bugar~i} ro|ena je 1975. godine, dolazi iz Lu~na, a na izbornoj listi LDP-a je bila pod rednim brojem 35. Kako su i ranije ukazivali iz LDP-a, mandat je bio dodeqen li~no Bati}u, a ne DH_SS-u i ne postoji nikakva obaveza da ponovo bude ustupqen toj partiji.

Ne sta le no vo sad ske le pi we Ko je ju~e posle podne naru~ivao sendvi~ u skup{tinskom restoranu, bio je (ne)prijatno iznena|en jer su mu {unka i sir bili nespretno “upakovani” u podebeo okrajak hleba. Razlog za to je {to su lepiwe – nestale. Za one koji ne znaju, lepiwe za skup{tinske sendvi~e ne sti`u s neke bliske lokacije ve}, verovali ili ne, iz Novog Sada. Kako nam je re~eno, ugledni pekarski proizvo|a~ iz Novog Sada pobedio je na tenderu pa je ispalo najpovoqnije da lepiwe sti`u iz vojvo|anske prestonice umesto iz Beograda.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

SR BI JA OSAM GO DI NA PO SLE ZO RA NA \IN \I ]A

Godine poraza „Mi ho}emo novu politiku, da drugim sredstvima re{imo probleme koje vi niste re{ili. Od ekonomije do Kosova – problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi”. To je davne 2001. godine Zoran \in|i} poru~io poslanicima tada pora`ene Socijalisti~ke partije Srbije i Srpske radikalne stranke u republi~kom parlamentu. Deset godina kasnije verovatno bi u~inio to isto, ali ovaj put ta poruka odnosila bi se i na mnoge druge. I na povratnike u vlast, socijaliste, i na ve~ito opoziocione radikale, ali i na stranku koju je i sam vodio do 12. marta 2003. godine.

Porazi su zajedni~ki imeniteq svih vlada koje su u Srbiji birane od tad. Porazi, be`awe od odgovornosti, dr`awe glave u pesku, nesposobnost i politikantstvo.

Reformski zamah, koji je po~etkom 21. veka probudio Srbiju, splasnuo je odmah nakon izbora koji su iznu|eni ve} krajem 2003. godine. U dva mandata vlade Vo ji sla va Ko {tu ni ce uspele su da reformski kurs radikalno okrenu u kontrasmeru. Mada je i u dana{wem politi~kom re~niku nepostojawe bilo kakvog politi~kog kursa po`eqno nazivati usporavawem procesa reformi.

Evropska Srbija, na kojoj je insistirao \in|i}, postala je najpre „druga Srbija”, a potom se gotovo istopila u unutra{wim mirewima svih sa svima. Kolektivni oprost na politi~koj sceni mo`da jeste omogu}io i Ko{tu-

ni~inom DSS-u i Tadi}evom DSu vlast nad Srbijom, ali je Srbiju udaqio od vrednosti koje bi joj obezbedile onaj civilizacijski stepen kakav danas u`ivaju gra-

vawa iz politi~kih kuhiwa ne mogu biti zamena suo~avawu s odgovorno{}u za grehove devedesetih. Zbog toga {to se ~ak ni nakon 12. marta nije desio „6. okto-

Evrop ska Sr bi ja, na ko joj je in si sti rao \in |i}, po sta la je naj pre „dru ga Sr bi ja”, a po tom se go to vo is to pi la u unu tra {wim mi re wi ma svih sa svi ma |ani Evrope. Taj civilizacijski jaz i duhovi devedesetih, koji nisu nestali u pomirbenim politi~kim sporazumima, jesu tegovi s kojima se Srbija nosi posledwih osam godina. Nikakva spino-

bar”, Srbija svakodnevno pla}a cenu. Umesto borbe protiv korupcije, dru{tvo u korupciju tone sve dubqe i gotovo sve je u funkciji opstajawa tog za~aranog kruga. A aktuelna prepakiva-

wa u Vladi Demokratske stranke po svojoj stupidnosti prevazilaze i sve one prethodne neobi~ne epizode u delovawu te partije nakon atenata na Zorana \in|i}a.

Od perioda kohabitacije do sau~esni{tva u vlasti s onima koji Srbiji ne dozvoqavaju izbavqewe iz vtrloga devedesetih.

Evropa se u Srbiji vi{e ne promovi{e kao strate{ki ciq ve} kao nu`no zlo. Zbog kojeg, eto, i stranke moraju da pola`u ra~une o tokovima novca, ali ne samo to ve} i da se odreknu sna o partitokratskoj dr`avi i svemo}i centralisti~kog modela upravqawa. ^emu onda `urba? Uostalom, to je ve} istro{ena pri~a, ~ak i za ubirawe glasova. Ali, mo`e da bude dovoqan razlog za pomirewa na politi~koj sceni koja se jo{ uvek nisu krunisala vla{}u. Koga bi danas u neverovatno apati~noj Srbiji probudila i famozna velika koalicija?

Ko se jo{ se}a ko je i kada \in|i}u poru~io da je i Tita pred smrt bolela noga?

Danas je 12. mart samo povod za podse}awe na ubistvo prvog demokratskog premijera u Srbiji, te ukazivawe dela javnosti na nerazja{wenu politi~ku pozadinu tog atenata, odnosno dubinu moralnog i politi~kog ponora jednog dru{tva koje tavori na rubu evropske civilizacije. Toliko tek mo`e da se toleri{e, ali ni{ta vi{e od toga, jer u Srbiji je ipak po`eqan model mirewa, a ne suo~avawa s pro{lo{}u.

B. D. Sa vi}

Ru`ica \in|i}: Zorana je ubila dr`ava ~iji je bio premijer – Ovoj zemqi, meni li~no i mojoj deci bilo bi va`no da imamo odgovor na pitawe o politi~koj pozadini ubistva Zorana \in|i}a, ali pro{lo je osam godina i ne znam da li treba da ~ekamo jo{ osam, mada i odgovorom na to pitawe mi kao porodica ni{ta ne dobijamo – izjavila je ju~e supruga ubijenog premijera Srbije Ru `i ca \in |i}.

– Treba da postoji reakcija javnosti, da se pita ko, za{to, i zbog ~ega - rekla je Ru`ica \in|i} na promociji \in|i}eve kwige „Jesen dijalektike”. – To je odgovor dru{tva i javnosti na ubistvo premijera, a Zoran \in|i} je za mene, Lu ku i Jo va nu, otac i mu`.

– \in|i}a je ubila dr`ava ~iji je bio premijer – rekao je autor predgovora kwige No vi ca Mi li}. – Ova dr`ava, da bi nastavila da postoji kao iole civilizovana, mora da odgovori na pitawa o politi~koj pozadini tog doga|aja, a dotle je nema, iako moram da je po{tujem, jer je ja~a od mene.

Kada je re~ o odnosu dr`ave prema ~uvawu \in|i}evog nasle|a i se}awa na wega, Ru`ica \in|i}, koja

je predsednica Upravnog odbora fonda koji nosi ime wenog mu`a, kazala je da je o~ekivala vi{e. „Fond koji vodim je nevladina organizacija, a bilo bi mnogo lep{e kada bi Vlada, kroz svoje institucije, vodila ra~una o kontinuitetu na{e zajedni~ke demokratske istorije. A, Zoran je deo demokratske istorije ovog dru{tva”, istakla je ona. „Recimo, tek na moju inicijativu je Arhiv Srbije preuzeo obimnu pisanu Zoranovu gra|u i ona se sada tamo ~uva. I, opet na inicijativu Fonda, uskoro }e preko virtuelnog muzeja biti dostupna svima. Zato ja i izbegavam da govorim povodom godi{wice wegove smrti, jer ne `elim da se sve svede na to da se rodbina uo~i tog dana se}a wega u javnosti”, kazala je \in|i}eva.Ona je rekla da DS poma`e u okvirima u kojima mo`e, svake godine organizuje besede u Zoranovu ~ast , pridru`uje se akcijama Fonda, ali da to i ne treba da bude samo stvar stranke, ve} pre svega dr`ave i Vlade, jer nije ubijen Zoran \in|i}, otac Luke i Jovane i wen suprug, ve} premijer ove dr`ave.

rekli su

Mi}unovi}: Ubistvo \in|i}a usporilo reforme

Ili}: Za{to se ~ekalo osam godina

Popovi}: Dogovor JSO–Ko{tunica

Predsednik Politi~kog saveta Demokratske stranke Dra go qub Mi }u no vi} izjavio je ju~e da je ubistvo premijera Zorana \in|i}a, pre osam godina, usporilo reforme, iako je bilo i drugih faktora koji su tome doprineli, i da bi u politi~kom miqeu Srbije bilo „mnogo vi{e `ivota” da \in|i} nije ubijen. – Posle petooktobarskih promena 2000, \in|i} je pokrenuo reforme u `eqi da Srbija bude moderna zemqa, i to je bila „wegova opsesija”, a wegovo ubistvo usporilo je te reforme – rekao je Mi}unovi} Tanjugu. Osim toga, na usporavawe reformskog kursa zemqe uticali su i drugi faktori, a Mi}unovi} je izdvojio problem Kosova i Metohije, tu su i vojno-policijski krugovi koji su „~uvali ha{kog optu`enika Rat ka Mla di }a”, poku{avali da „otklone” istragu i kompromitivali napore Srbije da se {to pre pribli`i Evropi.

Predsednik NS-a Ve li mir Ili} tuma~i da je „neko krenuo na opoziciju, a gde su ti iz vlasti koji bi trebalo da budu saslu{ani, oni su znali vi{e od Ko{tunice“.

– Iako je bio na visokoj dr`avnoj funkciji, ne znam {ta je znao o tome i {ta mo`e da ka`e – objasnio je Ili}.

– Ako ste danas opozicija, svi `ele da vam napakoste da bi poboq{ali svoju poziciju pred izbore, koji su neminovni.

Smatram da treba da se utvrdi ko je odgovoran, ali za{to se ~ekalo osam godina?

Ako ima novih momenata, neka zovu, neka utvr|uju, sve je to u redu. Nemojte da saslu{avamo samo Ko{tunicu, moramo da saslu{amo jo{ sto nekih drugih – smatra Ili}.

Nekada{wi saradnik Zorana \in|i}a Vla di mir Po po vi} tvrdi da je JSO pripremao pobunu 2001. uz dogovor s kabinetom Vo ji sla va Ko {tu ni ce, tada predsednika SRJ. Popovi} je rekao u emisiji „Pe{~anik” Radija B-92 da je i sam Ko{tunica znao za te dogovore i da ih je odobravao, iako ukazuje na to da za to nema pisanih tragova. Popovi} je ispri~ao i da je tek nakon pobune JSO-a Zoran \in|i} video da policija ne slu{a Vladu, ve} qude koji nisu u institucijama.

Vladimir - Beba Popovi} rekao je za emisiju „Pe{~anik” Radija B-92, da \in|i} formalno jeste imao izvr{nu vlast, ali sam nije bio svestan toga kako je treba koristiti. Popovi} je kazao da sve ono za {ta su Zoran \in|i} i wegova Vlada svojevremeno optu`ivani to su radili upravo oni koji su ih optu`ivali.

subota12.mart2011.

3

TU @I LAC ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL MIR KO RA DI SA VQE VI]

Pobuna JSO-a uvertira za ubistvo \in|i}a Tu`ilac za organizovani kriminal Miq ko Ra di sa vqe vi} izjavio je ju~e da }e u okviru pretkrivi~nog postupka u vezi s ispitivawem politi~ke pozadine atentata na premijera Zorana \in|i}a biti saslu{an lider DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca, kao i biv{i ~elni qudi Dr`avne bezbednosti Go ran Pe tro vi} i Zo ran Mi ja to vi}.

Radisavqevi} je u izjavi Tanjugu ocenio da je pobuna Jedinice za specijalne operacije, u novembru 2001, bila uvertira za ubistvo premijera \in|i}a i da podaci do kojih se do{lo u istrazi potvr|uju da su glavni organizatori pobune tada{wi komandant JSO-a Mi lo rad Ule mek Le gi ja i ubijeni vo|a „zemunskog klana” Du{an Spasojevi}. Radisavqevi} je potvrdio da }e zbog ume{anosti u pobunu JSO-a i politi~ku pozadinu ubistva premijera, protiv biv{eg predsednika Vlade Srpske Krajine Bo ri sla va Mi ke li }a, Ulemeka Legije i

Mi lo ra da Bra ca no vi }a biti pokrenut krivi~ni postupak.

– ^itava pobuna je ne samo organizovana ve} i realizovana i promovisana uz u~e{}e pojedinih medija. Napomenu}u da je u vreme kada su upu}eni zahtevi JSO-a Vladi Srbije, Milorad Bracanovi}, koji je u to vreme bio na~elnik Sedme uprave DB-a zadu`en za prislu{kivawe i pra}ewe, bio li~no prisutan u bazi JSO-a u Kuli, a da se deo zahteva odnosio upravo na wegovo unapre|ewe – rekao je Radisavqevi}.

– Kao svedoci u istrazi koji treba da govore o pritiscima JSO-a na tada{wu vladu bi}e pozvani i tada{wi ministar policije Du {an Mi haj lo vi} i tada{wi funkcioner DS-a ^e do mir Jo va no vi} – kazao je Radisavqevi}. – Tu`ila{tvo za organizovani kriminal ve} je neposredno saslu{alo neka od lica koja se pomiwu u krivi~noj prijavi advokata Sr |e Po po vi }a, a preostali }e biti saslu{ani narednih dana.

LDP I DSS – BEZ CEN ZU RE

Gde je politi~ka pozadina Lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi} saop{tio je ju~e da je preduslov rasvetqavawa politi~ke pozadine ubistva premijera Zorana \in|i}a – saslu{awe i istraga protiv predsednika DSS-a Vo ji sla va Ko {tu ni ce.

– Zoran je ubijen 12. marta 2003. godine, to je politi~ko ubistvo, ono ima svoju politi~ku motivaciju, mislim da taj postupak ne}e ostati bez potpune istine i da }e biti sankcionisan – upozorio je Jovanovi}, napomiwu}i da Ko{tuni~ina “politika obra~una s Vladom \in|i}a, koja se u kontinuitetu sprovodila od prvog dana wegovog mandata do 12. marta 2003, ~ini saslu{awe Ko{tunice ne samo mogu}im nego nu`nim i opravdanim”.

Po Jovanovi}evim re~ima, su{tina je u pobuni JSO-a jer je kroz wu “stvoreno partnerstvo izme|u kriminalne politike i kriminalaca, koji su samo kriminalnim sredstvima mogli da je ostvare”.

– Svi prethodni Ko{tuni~ini poku{aji da nas zajedno sa Zoranom zaustavi u nameri reformisawa Srbije, bili su osu|eni na neuspeh jer su ih realizovali Ko{tunica, wegova stranka i wegovi partijski i politi~ki istomi{qenici. Onoga trenutka kada je podr{ka potra`ena u krugu ratnih zlo~inaca, sredstva su postala druga~ija. Niko nije iznad zakona, i o~ekujem da se tako ne{to potvrdi u wegovom slu~aju – poru~io je Jovanovi}, tvrde}i da nema “nikakav strah od pokretawa sudskog postupka koji bi se bavio rasvetqavawem politi~ke pozadine \in|i}evog ubistva” ve} da se, naprotiv, raduje tome jer zna istinu.

– Zna se vrlo dobro ko je bio Ko{tuni~in partner u vreme pobune JSO-a, kakav je bio zahtev JSO-a, zahtev Legije i Spasojevi}a: usvajawe zakona o saradwi s Ha{kim tribunalom. Po ~emu se razlikuje zahtev te bande od zahteva stranke Ko{tunice i wega samog? Ni po ~emu, osim u nastojawu da se ciqevi ostvare drugim sredstvima. Neka Ko{tunica odgovori na pitawe za{to su nas ru{ili, a verovali wemu, koliko je puta nakon novembra 2001. godine tra`io od JSO-a da uradi ono u ~emu JSO tada nije uspeo, neka odgovori ko mu je finansirao stranku, {ta je dogovorio s Legijom u kabinetu ministra policije 2004. godine, {to je najurio iz zemqe tu`ioca koji je pokrenuo istragu o predaji Ulemeka 2004. godine i

o okolnostima u kojima je do we do{lo? Neka odgovori na ~itav niz kompromituju}ih ~iwenica, s obzirom na to da je bio po{te|en te obaveze zbog toga {to je bio vlast – naveo je Jovanovi}, poru~uju}i da Ko{tunica treba da “ode u Specijalni sud i odgovori na pitawa koja }e mu postaviti sudije i tu`ioci i da potom, u skladu sa zakonom, nastavi da `ivi u ovoj zemqi”. [ef poslani~kog kluba DSSa Mi lo{ Ali gru di} na Jovanovi}eve optu`be odgovara da „qudi koji ih iznose su u dosluhu s oni-

Jo va no vi}: Ra du jem se su du Na molbu da prokomentari{e prozivke DSS-a koje su mu upu}ene – izme|u ostalih i da je posetio [ilerovu – Jovanovi} je rekao da „na glupo pitawe ne mo`e da daje nikakav odgovor koji bi ga u~inio druga~ijim od qudi koji ga postavqaju”, kao i da oni time poku{avaju da izbegnu odgovornost za sopstvene postupke.

– Vide}emo se na sudu, ali se radujem epilogu sudskog postupka. Jo{ jednom se radujem De ja nu Mi haj lo vu, koji }e poku{ati da se opravda tako {to }e re}i da se {alio – istakao je Jovanovi}. ma koji `ele da elimini{u politi~ke protivnike, i to tako {to mu ka`ete da je politi~ki inspirisao ne~ije ubistvo“.

– U prevodu, svako ko je bio politi~ki protivnik ili mu se kao opozicija povremeno suprotstavqa, na tapetu je kao mogu}i inspirator. Ta pile}a logika je besramna, a interesantno je {to se o tome posebno govori kada se pribli`e izbori – kazao je on.

– Treba da se ispita politi~ka pozadina bilo ~ega, ako ona postoji. Ali ta pozadina nije Demokratska stranka Srbije, ve} je u redovima onih za koje svi znaju da su {urovali s kriminalcima, da su pose}ivali wihove ku}e, koji su „{mrkali crtu„ zajedno s wima, a dokazi su nestali onog trenutka kada su sravwivali sa zemqom celu ku}u u [ilerovoj ulici. Oni koji su sedeli i razgovarali s Legijom i proveli vi{e sati nego {to ima sekundi ovaj moj odgovor na va{e pitawe, wih treba pitati – poru~io je Aligrudi}.

S. Stan ko vi}

4

ekonomija

subota12.mart2011.

FE BRU AR SKA PO SKU PQE WA 1,5 PO STO

Ce ne ska ~u li ska ~u Maloprodajne cene robe i usluga za li~nu potro{wu u februaru 2011. godine vi{e su 1,5 posto od januara, saop{tio je danas Republi~ki zavod za statistiku. Kako se navodi, potro{a~ke cene u februaru 2011. godine 12,6 posto su ve}e nego u istom mesecu pro{le godine, a 2,9 posto od decembra 2010. godine. Najve}i rast cena u februaru bio je u grupi hrana i bezalkoholna pi}a – 3,1 posto, zatim zdravstvo – 1,4 posto, transport – 0,9 posto i hoteli i restorani – 0,8 posto. Pad cena u pro{lom mesecu ostvaren je jedino u grupi ode}a i obu}a, i to 1,4 odsto. Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, cene ostalih proizvoda i usluga u Srbiji u februaru nisu se bitnije mewale

dnevnik

„PRO BE KOM” ZA RO BIO MI LI O NE EVRA

Ga zdi zre wa nin ski sud iz gu bio trag Osnovni sud u Zrewaninu ne mo`e da u|e u trag biznismenu Bo ri vo ju Be {ti }u (56), jednom od osniva~a preduze}a “Pro bekom”, doskora sa sedi{tem u najve}em banatskom gradu, a sada u Zemunu.

Pravosudni organi, naime, ~ak deset meseci poku{avaju da vlasniku fabrike mesa u ste~aju, koja bankama, sto~arima i drugim poveriocima duguje gotovo 20 miliona evra, uru~e poziv za saslu{awe pred istra`nim sudijom, a zbog sumwe se ogre{io o Krivi~ni zakonik. Tu`ila{tvo ga tereti da nije uplatio takozvani porez po odbitku, zatim da je po~inio krivi~na dela izdavawa ~ekova i kori{}ewa platnih kartica bez pokri}a, ali i da nije upla}ivao poreze i doprinose za socijalno osigurawe radnika.

Me|utim, istraga protiv Be{ti}a nije po~ela jer sudija Ka roq [mit ne mo`e da donese re{ewe o wenom sprovo|ewu, po{to kontroverzni privatnik, koji je

dovo|en u vezu sa zrewaninskom Industrijom mesa BEK, ne prima pozive za krivi~no istra`no ro~i{te koji mu se {aqu na Ulicu Milentija Popovi}a 118. To je adresa koju je posledwu prijavio Policijskoj upravi Zrewanin i s koje se, o~igledno, odavno odselio.

Po{to nije prona|en na pomenutoj adresi, protiv wega je u Osnovnom sudu vi{e od osam meseci “zako~en” i postupak zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo iz Zakona

o poreskom postupku. U 2010. glavne pretrese je sudija Qi qa na A}i mo vi} zakazivala ~ak tri puta, a jedanput i ove godine, ali su|ewe nije odmaklo od po~etka.

Be{ti}evo preduze}e “Pro bekom”, ~ije je sedi{te, navodno bilo u oronuloj zgradi u blizini zrewaninske Policijske uprave, krajem pro{le godine oti{lo je u ste~aj. Tako je odlu~io Privredni sud, nakon razmatrawa izve{taja ste~ajne upravnice Ru `i ce Mi -

Ko ko ga la `e Biv{i radnici i akcionari Industrije mesa BEK iz Zrewanina ve} nekoliko godina optu`uju Borivoja Be{ti}a da stoji iza propasti ove fabrike. Mada Be{ti} tvrdi da ni “Pro bekom”, niti on li~no, nemaju bilo kakve veze s upropa{}enim BEK-om, ste~ajna upravnica Ru`ica Miklo{ je neposredno potvrdila da takva uveravawa nisu ta~na. Ona je, naime, informisala ste~ajno ve}e da }e joj poslovna dokumentacija “Pro bekoma” biti naknadno predata, po{to je u zrewaninskom BEK-u. Ako “Pro bekom” i BEK nemaju nikakve veze, nije jasno {ta onda poslovna dokumentacija jednog preduze}a tra`i u drugom?

klo{ o ekonomsko-finansijskom polo`aju ste~ajnog du`nika. Mesecima pre toga javnost je brujala o “Pro bekomu”. Brojni poverioci, me|u wima i preduze}e “Aditivi i dodaci” iz Novog Sada, tvrdili su da su prevareni i da im “Pro bekom” ve} du`e duguje novac za isporu~enu robu. Od firme, ~iji su ve}inski vlasnici Borivoje Be-

NIS OD RE DIO OP TI MAL NE TRA SE „JU @NOG TO KA” KROZ SR BI JU

CE NE NE KRET NI NA OPET PA DA JU

Ot ka zi i ne si gur nost obo ri li ce nu sta nova Iako su cene stanova gotovo 30 odsto mawe nego pre tri godine, a 15 do 20 procenata u odnosu na isti lawski period, kupaca nema dovoqno. Prodavci stanova uzalud ponavqaju oglase u novinama i obilaze agencije za promet nekretnina, ali prometa nema, pa agenti u {ali ka`u da proslavqaju kada se sklopi poneki kupoprodajni ugovor. Ako se pone{to i proda, to su stanovi u starijim zgradama jer nove gradwe nema u onom obimu na koji smo navikli. Ono {to se zavr{ava je, po mi {qe wu po ten ci jal nih kupaca, preceweno zato {to su investitori ra~unali na subvencije dr`ave, ali one su ove godine nepovoqnije, tako da prodaja stoji.

Pad cena stanova od pre tri godine najpre je pogodio one sredwe veli~ine, garsowere i veliki luksuzni stanovi su se jo{ „dr`ali”, me|utim, i oni su do{li u nemilost krize, tako da se danas mali stanovi nude po istoj ceni kao i dvosobni, a luksuzni, koji su se prodavali po 100.000 evra pa i vi{e, sada se nude za 70.000. Retko se desi da je neki kupac spreman da ve}i deo kapitala ulo`i u skupoceni stan, i tada vrednost varira u odnosu na lokaciju, stranu sveta na koju gleda, spratnost, raspored prostorija...

Iako je izgradwa novih stanova u padu i investitori ka`u da grade na granici rentabiliteta, agenti za promet ne-

Pro da ja sa mo is pod ce ne

kretnina ocewuju da bi cene mogle i}i jo{ nadole, srazmerno sla bqe wu ku pov ne mo }i gra|ana i poo{travawu kriterijuma u bankama za odobravawe stambenih kredita, {to re-

Mo no pol osi gu ra va „Jat”?

Vr{ilac du`nosti generalnog direktora „Jat ervejza” Vla di mir Og we no vi} izjavio je Tanjugu da nije upoznat s aktivnostima Komisije za za{titu konkurencije, povodom ispitivawa javnih nabavki za osigurawe i reosigurawe aviona nacionalnog avio-prevoznika.

Komisija je objavila da je pokrenula postupak ispitivawa povrede konkurencije u javnim nabavkama za osigurawe i reosigurawe aviona „Jat ervejza”, koji se odnosi na tri osiguravaju}e ku}e iz Beograda – „Delta |enerali”, „Dunav osigurawe” i „Viner {tedi{e”.

Komisija je do{la do informacije o postojawu sporazuma, odnosno ugovora o Konzorcijumu izme|u tri osiguravaju}e ku}e, koji je zakqu~en 19. oktobra 2010. godine, radi podno{ewa zajedni~ke ponude.

„Komisija je do{la do saznawa da je konzorcijum dostavio zajedni~ku i jedinu ponudu u postpuku javne nabavke, koji je objavqen 13. septembra 2010. u ’Slu`benom glasniku’, a naru~ilac je odlukom od 2. novembra obustavio postupak javne nabavke zato {to je vrednost ponude konzorcijuma ve}a od planirane vrednosti nabavke”, navedeno je na sajtu Komsije. U ponovqenom postupku javne nabavke, koja je objavqena 10. decembra 2010, na osnovu istog ugovora o konzorcijumu zajedni~ku i jedinu ponudu ponovo je podneo konzorcijum tih osiguravaju}ih kompanija. Kako se navodi u obrazlo`ewu objavqenom na sajtu Komisije, to telo osnovano je pretpostavilo postojawe povrede konkurencije, koja za posledicu ima, ili mo`e imati, „zna~ajno ograni~avawe, naru{avawe, ili spre~avawe konkurencije”.

10. 03. 2011.

zultira padom kreditne sposobnosti potencijalnih kupaca. Poznavaoci prilika na tr`i{tu nekretnina ocewuju da se cene vi{e nikada ne}e vratiti na staro, odnosno period

IS TRA GA KO MI SI JE ZA ZA [TI TU KON KU REN CI JE

Ga so vod i da qe s taj nim ula zom

2008, dok optimisti gaje nadu da }e cene sko~iti ulaskom Srbije u EU. Zakqu~ak je jednostavan: nije dovoqna samo povoqna cena nekretnine da bi se sklopio kupoprodajni ugovor, zec le`i u (ne)povoqnosti kredita i (ne)sigurnosti radnog mesta.

Gra|ani bez stana o~ekivali su da }e program jeftine stanogradwe biti br`e realizovan, da }e ostati isti ili povoqniji uslovi za subvencionisane stambene kredite, me|utim, sve je krenulo suprotno od o~ekivawa, jeftina stanogradwa {epa, a uslovi subvencionisawa su poo{treni. Oni koji su imali prilike da vide projekte stanova koji }e se graditi na mestu biv{e beogradske kasarne na Vo`dovcu po 1.290 evra za kvadrat izrazili su nezadovoqstvo rasporedom prostorija jer se u stanu od 60 kvadrata iz dnevne sobe ide u spava}u, a kuhiwa nema prozor, {to zna~i da je i ta „jeftina” cena previsoka za takvu nekvalitetnu gradwu, a podstanarska muka golema.

R. Da u to vi}

Dra gan Po po vi} iz Agencije „Siti” ka`e da se uglavnom realizuje prodaja onih stanova koje su vlasnici spremni da „daju” ispod cene. Tako na primer, na Detelinari u Novom Sadu je prodat stan od 47 kvadrata po 700 evra, a kod @elezni~ke stanice od 60 kvadrata za 50.000 evra, sve u starijim zgradama. U novogradwama nema kvadrata ispod 1.000 evra, a cena garsowera je oko 1.200 evra za kvadrat. Jedino se povoqnije mo`e kupiti stan od kompenzanata (kojima investitori u zamenu za novac daju stan), ali to naj~e{}e mora biti u ke{u jer je pla}awe kreditom prekomplikovano, iako je sve ~isto.

{ti} i Bi ser ka Ja wi}, banke, dr`ava ali i drugi mawi poverioci, uglavnom dobavqa~i, danas potra`uju gotovo dve milijarde dinara.

U najboqem slu~aju oni }e uspeti da naplate i me|usobno podele tek 125. deo pomenute sume, odnosno najvi{e 16 miliona dinara, koliko je u ste~ajnoj masi. @. Ba la ban

1.307,02324

Naftna industrija Srbije saop{tila je ju~e da su stru~waci te kompanije zavr{ili deo studije izvodqivosti projekta „Ju`ni tok„ o trasi tog gasovoda kroz Srbiju.

Kako se navodi u saop{tewu, stru~ni tim Nau~no-tehni~kog centra NIS-a odredio je optimalne trase gasovoda „Ju`ni tok„ kroz Srbiju od ulaska opciono iz Bugarske ili Rumunije, do izlaska iz Srbije, odnosno ulaska u Ma|arsku.

Me|utim, u NIS-u su ju~e kazali da ne mogu izneti detaqe tog dela studije po{to je ona vlasni{tvo naru~ilaca, odnosno kompanija „Srbijagas„ i „Gasprom„, koje }e zajedno realizovati projekat „Ju`nog toka„ u Srbiji. Deo studije, u nadle`nosti Nau~no-tehni~kog centra NIS-a, obra|uje, u skladu s ve} utvrdenim {emama transporta gasa, tekstualno i grafi~ki razli~ite varijante re{ewa polo`aja trase gasovoda, krakova i pripadaju}ih objekata, navodi se u saop{tewu.

Dodaje se i da je studijom obuhva}en i proces izbora terena, kao i analiza svih parametara koji uti~u na izbor trase, me|u kojima su klimatski, ekolo{ki, geografski, geolo{ki i hidrogeolo{ki. Nau~no-tehni~ki centar NIS u Novom Sadu, osnovan 2009. godine, izradio je deo studije izvodqivosti projekta „Ju`ni tok„ u svojstvu podizvo|a~a, po ugovoru koji NIS ima s ruskom kompanijom OAD „Giprosepgaz„. Vla-

snik 51 odsto akcija NIS-a je „Gasrpomweft„, }erka-firma ruske dr`avne kompanije „Gasprom„.

Budu}i magistralni gasovod „Ju`ni tok„, zajedni~ki projekat „Gasproma„ i italijanskog „Enija„, trebalo bi da prenosi ruski gas ispod Crnog mora, cevovodom duga~kim 900 kilometara, do Bu-

garske i preko Srbije do drugih evropskih zemaqa.

Vrednost investicije je procewena na 20 milijardi evra, kapacitet gasovoda trebalo bi da bude 63 milijarde kubnih metara godi{we, izgradwa bi trebalo da po~ne u 2013. godini. Deonica gasovoda kroz Srbiju bi trebalo da bude duga 450 kilometara, s kapacitetom od 36 do 41 milijarde kubnih metara gasa godi{we. Vrednost investicije u taj deo gasovoda bi}e najmawe 700 miliona evra. Po ranijim informacijama, postojala je dilema da li }e „Ju`ni tok„ u Srbiju u}i kod Zaja~ara ili u blizini Ni{a.

Rusija je ve} potpisala sporazume o izgradwi „Ju`nog toka„ s Bugarskom, Srbijom, Ma|arskom, Gr~kom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Pekabeta, Beograd

20,00

8.640

8.856.000

Agroba~ka, Ba~ka Topola

19,94

2.159

6.477

Medifarm, Beograd

19,51

49

98

Fabrika hartije, Beograd

13,48

202

156.752

10,29 Promena %

375 Cena

34.875 Promet

Go{a FOM, Smederevska Palanka Pet akcija s najve}im padom AIK banka PB, Ni{

-11,76

1.500

15.000

BIP u restrukturirawu, Beograd

-8,82

31

16.935

Energoprojekt Niskogradwa, BG

-8,60

850

850

Alfa plam, Vrawe Tigar, Pirot Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,89 -3,92 Promena %

Promet

AIK banka, Ni{

2,40

4.222

13.266.415

Komercijalna banka, Beograd

-1,85

32.350

97.050

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

1.016

1.647.312

Agrobanka, Beograd

-0,88

8.905

3.570.900

Imlek, Beograd

-0,51

2.163

3.143.205

Soja protein, Be~ej

-0,39

1.029

1.545.990

0,94

5.050

535.320

2.499

1.274.400

Privredna banka, Beograd

0,00

620

0,00

Tigar, Pirot

-3,92

711

711

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,88

3.100

964.100

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

7.000

462.000

964.100

Alfa plam, Vrawe

-7,89

8.567

352.498.605

0,00

600

0,00

-0,78

510

5.656.869

711 Promet

499

74.508.803

Soja protein, Be~ej

-0,39

1.029

1.545.990

3.100

Cena

-0,04

-0,99

0,88

Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac

NIS, Novi Sad

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Naziv kompanije

Univerzal banka, Beograd

8.567 352.498.605 711 Cena

BELEX 15 (773,88 -0,16)

Promet

Sloga, Perlez

0,00

74

187.072

Veterinarski zavod, Subotica

Fabrika biskvita, Crvenka

-0,01

7.500

150.000

Аеродром Никола Тесла, Београд

ekOnOMiJA

dnevnik VI SOK BU YET SKI DE FI CIT

Dr `a va u mi nus 21 mi li jar du

Bu xet ski de fi cit Sr bi je u pr va dva me se ca ove go di ne iz no sio je 21,3 mi li jar du di na ra, ob ja vi lo je ju ~e Mi ni star stvo fi nan si ja.

To kom ja nu a ra i fe bru a ra ostva re no je 103,4 mi li jar de di na ra pri ho da, a ras ho di su bi li 124,7 mi li jar de.

Bu xe tom za ovu go di nu pred vi |en je ukup ni de fi cit re pu bli~ ke ka se od 120 mi li jar di di na ra.

Pri ho di bu xe ta su sa mo u fe bru a ru iz no si li 47,9 mi li jar di

di na ra, a ka ko na vo di Mi ni star stvo fi nan si ja, fe bru ar je, uobi ~a je no, me sec s naj ni `im pri ho di ma u go di ni, s ob zi rom na ma wu pri vred nu ak tiv nost na po ~et ku go di ne. Po re ski pri ho di u tom me se cu iz no si li su 43,4 mi li jar de di na ra, a ne po re ski 4,56 mi li jar de. Naj ve }i deo po re skih pri ho da od no si se na upla tu po re za na do da tu vred nost od 22,3 mi li jar di di na ra. Po sle PDV-a, naj ve }i pri hod za be le `en je po osno vu ak ci za – 8,9 mi li jar di, a osta li ob li ci po re skih pri ho da na pla }e ni su u skla du s o~e ki va wi ma za fe bru ar. Ne po re ski pri ho di su vi {i od pro se ka usled iz mi re wa oba ve za „Elek tro pri vre de Sr bi je” pre ma bu xe tu od 2,4 mi li jar de di na ra.

Naj ve }e stav ke pred sta vqa ju is pla ta pla ta za po sle ni ma – 16,18 mi li jar di i tran sfe ri or ga ni za ci ja ma oba ve znog so ci jal nog osi gu ra wa – 24,14 mi li jar de, ~i ji se naj ve }i deo od no si na tran sfer Re pu bli~ kom fon du za PIO, na me we nom za is pla tu pen zi ja.

GO DI [WA PRO IZ VOD WA S DO MA ]IH NAFT NIH I GA SNIH PO QA VRED NA 700 MI LI O NA DO LA RA

Od do ma }e naf te mo `e se ku pi ti NIS Vred nost naf te i ga sa ko ji je NIS la ne iz va dio s naft nih i ga snih po qa u Voj vo di ni i Sr bi ji pro ce wu je se, po ber zan skim ce na ma, na naj ma we 700 mi li o na do la ra. Sa be ri–odu zmi, is pa de da smo sa mo od do ma }e naf te i ga sa, i to za go di nu da na, mo gli ku pi ti jo{ je dan NIS. Mo gli smo, a ni smo...

Pret hod na ru ko vod stva, di rek to ri i ini stru~ wa ci i par tij ski ka dro vi u NIS-u su ra ni jih go di na, iz gle da, mno go vi {e pro iz vo di li gu bit ke ne ko naf tu i gas, pa kad je sti gao „Ga sprom”, us peo je da do ma }u pro iz vod wu po dig ne za tre }i nu.

Elem, pro {le go di ne je Naft na in du stri je Sr bi je s do ma }ih na la zi {ta, ko ja se uglav nom na la ze u Voj vo di ni, pro iz ve la 864.910 to na naf te, dok je pro iz vod wa ga sa bi la go to vo 453 mi li o na kub nih me ta ra, a ovi re zul ta ti su u od no su na 2009. go di nu 30 po sto bo qi, sa op {ti li su pre ne ko li ko da na u NIS-u. Po ve }a we pro iz vod we naf te i ga sa je, uz po ve }a we unu tra {we efi ka sno sti i sta bi li za ci je kur sa di na ra u od no su na do lar i evro, u naj ve }oj me ri do pri ne lo to me da 2010. go di na, po po da ci ma NIS-a, bu de uspe {na za ovu kom pa ni ju jer je, po fi nan sij skom iz ve {ta ju, ~i sta do bit bi la 16,5 mi li jar di di na ra.

Ka da se ko li ~i ne pro iz ve de ne naf te i ga sa pre ra ~u na ju u ce ne ko {ta wa na svet skim ber za ma, mo `e se ori jen ta ci o no iz ra ~u na ti i ko li ko je, u nov ~a nom iz no su, vred na pro iz vod wa

Vred nost cr nog zla ta iz va |e nog la ne s naft nih po qa u Voj vo di ni i Sr bi ji je oko 540 mi li o na evra, a pro iz vod we ga sa oko 158 mi lo na do la ra NIS-a. Na i me, ba rel naf te (oko 160 li tra), na svet skom tr `i {tu ko {ta oko 100 do la ra te je vred nost cr nog zla ta iz va |e nog s naft nih po qa u Sr bi ji oko 540 mi li o na evra. Pro iz vod wa ga sa, ta ko |e ori jen ta ci o no, vred na je oko 158 mi lo na do la ra jer je 1.000 kub nih me ta ra ga sa oko 350 do la ra.

Da kle, vred nost pro {lo go di {we NIS-ove pro iz vod we naf te i ga sa je bli zu 700 mi li o na do la ra, a taj iz nos je ve }i od onog ko ji je ru ska kom pa ni ja

SVET SKI TR GO VIN SKI LA NAC STI @E U SR BI JU

Mi {ko vi} do vo di „Ba u ha us” Kom pa ni je „Del ta Real Esta te„ Mi ro sla va Mi {ko vi }a i mul ti na ci o na lan ko map ni ja „Ba u ha us” pot pi sa }e u po ne de qak, 14. mar ta, ugo vor o iz grad wi pr vog ma lo pro daj nog objek ta „Ba u ha us” u Sr bi ji, sa op {tio je „Del ta hol ding„. „Ba u ha us„, ko ji je, s vi {e od 190 obje ka ta u 14 ze ma qa, je dan od evrop skih li de ra u seg men tu „ura di sam”, kroz sa rad wu s kom pa ni jom „Del ta Real Esta te„ pr vi put se po ja vqu je i na tr `i {tu Sr bi je.

Pot pi si va wu ugo vo ra }e pri su stvo va ti di rek tor za me |u na rod ni raz voj „Ba u ha u sa” Hel mut Di vald i ge ne ral ni di rek tor „Del ta Real Esta tea„ De jan Ra ci}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

CU RI TEN DER

Za Te le kom jo{ de set da na Ten der za pro da ju 51 od sto ak ci ja Te le ko ma „Sr bi ja” bi }e za tvo ren za de set da na, a iz Vla de Sr bi je za sa da ne ma po tvr da da je sti gla ijed na po nu da.

Ka ko je agen ci ji Be ta re ~e no u Mi ni star stvu fi nan si ja Sr bi je, ko je ru ko vo di ten der skom pro ce du rom, uobi ~a je no je da po ten ci jal ni kup ci po nu de {a qu

pred sam kraj ten der skog ro ka, ta ko da }e se broj po ten ci jal nih ku pa ca Te le ko ma zna ti 21. mar ta.

Sta tus zva ni~ nih po nu |a ~a na ten de ru ima {est kom pa ni ja – Te le kom „Austri ja„, „Doj ~e te le kom„, „Turk sel„, „Ame ri ka mo vil„, „Ve der in vest ments„ i „Frans te le kom„, a u Mi ni star stvu o~e ku ju naj ma we ~e ti ri po nu de. Po na vo di ma me di ja, ve }e in te re so va we za ku po vi nu Te le ko ma „Sr bi ja” po ka za li su ne ma~ ki i austrij ski Te le kom, „Turk sel„ i egi pat ski „Ve der in vest ments„. Kom pa ni ja mek si~ kog mi li jar de ra Kar lo sa Sli ma, naj bo ga ti jeg ~o ve ka na sve tu, „Ame ri ka mo vil„ ni je po ka za la zna ~aj ni ju za in te re so va nost, dok je, na vo de me di ji, „Frans te le kom„ od u stao. U Mi ni star stvu fi nan si ja Sr bi je su na ve li i da su po ten ci jal ni kup ci oba ve {te ni o to me da }e gr~ ki OTE pro da ti svih 20 od sto ak ci ja ko je po se du je u Te le ko mu, dok }e Vla da Sr bi je pro da ti 31 od sto ak ci ja, a mi ni mal na ce na za ve }in ski pa ket je 1,4 mi li jar du evra.

I ova kvih i ona kvih bi lo 600.000 ot ka za

Obu ka rad ni ka u Ne ma~ koj Zemqa

„Ga sprom weft” pla ti la za 51 od sto ka pi ta la NIS-a. Na i me, „Ga sprom weft” je za to pla tio 400 mi li o na evra i na taj na ~in je ru ska kom pa ni ja po sta la ve }in ski vla snik do ta da srp ske naft ne kom pa ni je. Ta ko, prak ti~ no, is pa da da jed no go di {wa pro iz vod wa s do ma }ih naft nih i ga snih po qa, po kri va i pre kri va iz nos ko ji je pla }en za NIS. Iz gle da da je, pri li kom od lu ke da se ne {to ku pi, ne ko do bro ra ~u nao, a da onaj ko je pro da vao ni je znao ra ~un.

Na rav no, iz ne te ori jen ta ci o ne ci fre vred no sti NIS-ove go di {we pro iz vod we naf te i ga sa ni su za ra da ko ju je ova kom pa ni ja ostva ri la ve} je sa mo pret po stav ka ko li ko vre di ono {to se iz po qa u Sr bi ji mo `e iz va di ti. Ipak, sa svim je si gur no da, ~ak i da je pri li kom iz vo |e wa ra ~u ni ce o vred no sti pro {lo go di {we pro iz vod we NISa na pra vqe na gre {ka, pa ~ak i zna ~aj na – naft ni i ga sni bi znis se is pla ti. Ta ko |e, is pla te se i ula ga wa u oblast ener ge ti ke, pre sve ga u is tra `i va we i pro iz vod wu, upr kos to me {to su ve o ma vi so ka. Iako ti iz no si ni su deo ove ra ~u ni ce, ja sno je da se ula ga wem i do ma }in skim po slo va wem do bi ja jer se ostva ru ju do bri re zul ta ti, bo qe po slo va we i ve }a za ra da.

Me |u tim, sa svim je si gur no da je da na {wi NIS mno go dru ga ~i ji ne go {to je bio onaj pre tri go di ne. Vi {e se pro iz vo di, dru ga ~i je, a bo qe se po slu je i uspeh je ve }i. Za {to to ni je mo glo ra ni je?

U NIS-u ve} sad mi sle da le ko una pred jer se ove go di ne pla ni ra da re zul ta ti iz uspe {ne 2010. bu du pre ma {e ni, a pla ni ra no je po ve }a we pro iz vod we od oko 20 po sto. Ta kav trend pla ni ran je i u na red nim go di na ma jer je star te {kim pla nom kom pa ni je pred vi |en sta lan rast pro iz vvod we naf te i ga sa, ko ji bi 2020. go di ne tre ba lo do iz no si oko 4,7 mi li o na to na u Sr bi ji i ino stran stvu.

D. Mla |e no vi} D. Uro {e vi}

5

NSZ OB JA VIO LAW SKE PRO GRA ME RE [A VA WA VI [KO VA ZA PO SLE NIH

U du go vi ma do gu {e Jav ni dug Sr bi je na stva qa da ra te. Na kra ju fe bru a ra 2011. go di ne bio je 12,68 mi li jar di evra, {to je 39,7 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP), ob ja vi lo je ju ~e Mi ni star stvo fi nan si ja.

Jav ni dug Sr bi je na kra ju ja nu a ra 2011. go di ne bio je 12,13 mi li jar di evra, {to zna ~i da je to kom fe bru a ra po ve }an za oko 550 mi li o na evra. Ukup ne di rekt ne oba ve ze Sr bi je na kra ju fe bru a ra iz no si le su oko 10,96 mi li jar di evra, pri ~e mu je unu tra {wi dug bio 5,14 mi li jar di evra, a spoq ni dug 5,82 mi li jar di evra. Jav ni dug Sr bi je je na kra ju 2010. go di ne do sti gao 12,16 mi li jar di evra, {to je bi lo 41,4 BDP-a. To zna ~i da je to kom ja nu a ra dug sma wen za oko 32 mi li o na evra. Na kra ju 2009. go di ne jav ni dug bio je 9,85 mi li jar di evra, od no sno 32,9 od sto BDP-a, {to zna ~i da je to kom pro {le go di ne po ve }an za oko 2,3 mi li jar de evra. Na kra ju 2008. go di ne jav ni dug Sr bi je iz no sio je 8,78 mi li jar di evra, {to je bi lo 26,3 od sto BDP-a.

subota12.mart2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,0360

103,0980

105,4690

100,7260

Australija

dolar

1

73,0976

74,5894

76,3050

72,8738

Kanada

dolar

1

74,9467

76,4762

78,2352

74,7172

Danska

kruna

1

13,5414

13,8178

14,1356

13,5000

Norve{ka

kruna

1

12,9407

13,2048

13,5085

12,9011

[vedska

kruna

1

11,4463

11,6799

11,9485

11,4113

[vajcarska

franak

1

78,3282

79,9267

81,7650

78,0884

V. Britanija

funta

1

117,4560

119,8530

122,6100

117,0960

SAD

dolar

1

73,1771

74,6705

76,3879

72,9531

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 3. 2011. godine

Di rek tor ne ma~ ke kom pa ni je „Fal ke” u Le skov cu Se ba stian Grund man na ja vio je da ta fa bri ka za pro iz vod wu ~a ra pa na me ra va da za po sli ukup no 600 rad ni ka, ko ji }e bi ti do dat no ob u ~e ni u Ne ma~ koj u vre me nu od tri do {est me se ci. Od tre nut no 77 za po sle nih, 59 su bi li ili se na la ze na obu ci u Ne ma~ koj, re kao je on na sku pu ko ji je or ga ni zo va lo Ne ma~ ko pri vred no udru `e we u Be o gra du. Di rek tor Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we De jan Jo va no vi} na ja vio je da }e ta slu `ba ubu du }e vi {e sa ra |i va ti sa kom pa ni ja ma, pri li kom do dat ne obu ke no vih rad ni ka.

Po iz ve {ta ji ma o pre stan ci ma rad nog od no sa to kom pro {le go di ne, ko ji je ob ja vi la Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we, za be le `e no je ~ak 598.000 slu ~e ja va pre stan ka rad nog od no sa, od ~e ga se 279.085, ili 46,66 od sto, od no si na `e ne. Ovi po da ci po ka zu ju da su do mi nant ni ji pre stan ci rad nog od no sa kod mu {ka ra ca – 53,34 od sto. U struk tu ri raz lo ga pre stan ka rad nog od no sa pro {le go di ne do mi nan tan je is tek ra da na od re |e no vre me – u ~ak 307.545 slu ~a je va, a po tom za kqu ~i va we spo ra zu ma s po slo dav cem o pre stan ku rad nog od no sa – 113.576, teh no lo {ki vi {ko vi i dru gi raz lo zi utvr |e ni za ko nom ili ko lek tiv nim ugo vo rom – 45.630, pre sta nak ra da po slo dav ca – 41.134, is pla }e na ot prem ni na za po sle nom za ~i jim je ra dom pre sta la po tre ba – 36.109, ot kaz od stra ne rad ni ka – 19.403, zbog is pu wa va wa uslo va za od la zak u pen zi ju – 14.688 i iz re ~e na me ra pre stan ka rad nog od no sa zbog po vre de rad ne du `no sti – 3.559 rad ni ka.

Zbog spro vo |e wa pro gra ma re {a va wa vi {ka za po sle nih u pro ce su ra ci o na li za ci je, re struk tu ri ra wa i pri pre ma za pri va ti za ci ju pro {le go di ne je ~ak 15.690 rad ni ka u Sr bi ji pro gla {e no teh no lo {kim vi {kom, od no sno za wi ho vim ra dom je pre sta la po tre ba. Na i me, po po da ci ma ko je je ob ja vi la Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we u svom iz ve {ta ju o ra du u 2010. go di ni, ~ak 278 po slo da va ca pro gla si lo je vi {ak rad ni ka na kon ~e ga je usle dio ot kaz za vi {e od 15.000 za po sle nih ko ji su uz od go va ra ju }u ot prem ni nu „is pra }e ni” na Bi ro ra da.

U za vi sno sti od to ga da li se po stu pak re {a va wa vi {ko va za po sle nih spro vo dio po pro gra mu Vla de Re pu bli ke Sr bi je – a to zna ~i is pla ta ot prem ni ne od naj ma we 100 evra po go di ni ra da – ili na osno vu Za ko na o ra du – a to zna ~i is pla ta na kna de ko ja za vi si od go di na rad nog sta `a i ko ja je ve }a za pr vu a ma wa za sve na red ne de ce ni je ra da, ali i vi si ne pla te

ko ju su na rad nom me stu ko je se pro gla {a va ne po treb nim za ra |i va li – ta ko je i ovih 15.690 ne voq ni ka za vr {i lo na evi den ci ji ne za po sle nih. Po da ci ka `u da je 101 po slo da vac vi {ak pro gla sio na osno vu pro gra ma Vla de Sr bi je.

Oni su ima li ukup no 39.904 rad ni ka, od ~e ga su 8.664 pro gla si li vi {kom, od no sno vi {e od ~e tvr ti ne svo jih za po sle nih po sla li su na Bi ro ra da. Po Za ko nu o ra du kao teh no lo {ki vi {ak rad ni ke je ot pu sti lo 177 po slo da va ca, ko ji su za po {qa va li 58.196 qu di. Oni su za vi {ak pro gla si li 7.026 rad ni ka. Da kle, od ukup no 98.100 za po sle nih, 278 po slo da vac za teh -

no lo {ki vi {ak pro gla si lo je 15.690 rad ni ka.

Po svo jin skoj struk tu ri po slo da va ca ko ji su pro gla si li vi {ak za po sle nih, naj ve }i je broj onih ko ji su u pri vat noj svo ji ni – 45,32 od sto, po tom u dru {tve noj – 18,35 i u me {o vi toj svo ji ni – 17,99 od sto.

Deo ovih vi {e od 15.000 rad ni ka ko ji su to kom pro {le go di ne pro gla {e ni teh no lo {kim vi {kom ostva rio je i pra vo na nov ~a nu na kna du u na red noj go di ni a naj vi {e dve.

Osno vi ca za me se~ nu nov ~a nu na dok na du za wih iz no si 50 od sto pro se~ ne za ra de, a ne mo `e bi ti ve }a od 160 po sto mi ni mal ne za ra de, ko ja je sa da 16.000 di na ra, ni ti ma wa od 80 od sto iste.

Na po ~et ku pro {le go di ne pra vo na nov ~a nu na kna du NSZ-a ostva ri va lo je 84.130 ne za po sle nih, a na kra ju 69.345. Pro se~ na ne to me se~ na na dok na da oni ma ko ji su pro gla {e ni teh no lo {kim vi {kom na kra ju pro {le go di ne iz no si la je 14.567 di na ra u ne to iz no su, ili 22.172 di na ra bru to.

Me |u tim, osim onih ko ji su zbog ra ci o na li za ci je, re struk tu ri ra wa i pri pre me za pri va ti za ci ju pro gla {e ni teh no lo {kim vi {kom i ko ji ma je is pla }e na ot prem ni na, to kom pro {le go di ne jo{ 36.109 rad ni ka je za de si la ista sud bi na jer je za wi ho vim ra dom pre sta la po tre ba. Na i me, to li ko rad ni ka je u 2010. upu }e no na Bi ro ra da zbog to ga {to vi {e ni su po treb ni fir mi, ali im ga zda ni je dao ot kaz ve} ih je pro gla sio te ho lo {kim vi {kom i ta ko im omo gu }io da jo{ go di nu-dve do bi ja ju za {ti tu dr `a ve, od no sno ne ka od pra va pre ko NSZ-a.

Q. Ma le {e vi}

6

POQOPRivRedA

subota12.mart2011.

PREKARDA[ILI I IZVOZNICI I PEKARI I DR@AVA

Prqave igre s veknom hleba – Hleb od bra {na tip 500, po pu lar no na zvan „sa va”, mo gao bi u apri lu po sku pe ti na 70 di na ra sa sa da {wih pro se~ no 55 di na ra – iz ja vio je Ta njug u Pred sed nik Uni je pe ka ra Sr bi je Zo ran Pra li ca. – Do nas u Uni ji pe ka ra su do {le in for ma ci je od ve li kih in du strij skih

pro iz vo |a ~a da po sto ji bo ja zan da }e ce na p{e ni ce ra sti, da }e ce na bra {na pre }i 50 do 60 di na ra, kao i da zbog to ga {to je iz ve ze no vi {e p{e ni ce ne go {to smo ima li vi {ko va, mo `e do }i do uvo za, a sa mim ti me i do po sku pqe wa.

Po Pra li ~i nim re ~i ma, kroz na ja vqe no po sku o sti }i i 70 di na ra.

On je iz ra zio o~e ki va we da }e bi ti na sta vqe na ak ci ja Uni je pe ka ra i Mi ni star stva tr go vi ne, ta ko da }e pu tem pu {ta wa od re |e ne ko li ~i ne p{e ni ce iz Rob nih re zer vi i uz pro du `e we Ured be Vla de o ogra ni ~e nim mar `a ma i re mi ten di mo }i da se uti ~e da hleb ne po sku pi.

Di rek tor Fon da za `i to Vu ko sav Sa ko vi} iz ja vio je da }e re kon -

stru i sa na Vla da Sr bi je ve ro vat no in ter ve ni sa ti na tr `i {tu p{e ni ce jer je do kra ja fe bru a ra iz ze mqe iz ve ze no 615.000 to na `i ta, {to je 115.000 to na vi {e od pred vi |e nog.

Po we go vim sa zna wi ma, „utvr |e na je kvo ta za iz voz p{e ni ce, o ~e mu po sto ji usme ni do go vor s Bri se lom”, ali je oce nio da bi to bio do bar po tez u ja nu a ru, od no sno da sa da ne bi u pot pu no sti re {i lo pro blem even tu al nog maw ka p{e ni ce na do ma }em tr `i {tu.

– Bi lo ko ja me ra mo ra bi ti pra }e na uki da wem ca ri na na uvoz p{e ni ce, ~i ja op {ta sto pa iz no si 30 od sto, a za Evrop sku uni ju 23 od sto, ~i me bi do ma }a p{e ni ca ko ja je pre o sta la i ~u va se u skla di {ti ma, ~e ka ju }i do bru ce nu, bi la iz lo `e na kon ku ren ci ji – ka zao je on, na po mi wu }i da je ca ri ne na uvoz po treb no pri vre me no uki nu ti u tre nut ku ka da su ce ne „enorm no vi so ke i ka da ro be ne ma do voq no na tr `i {tu”. Po Sa ko vi }e vim re ~i ma, po {to ne ma me ha ni zma za ogra ni ~e we iz vo za, do no ve `e tve po sto ji mo gu} nost da Sr bi ja po~ ne da uvo zi p{e ni cu. Do dao je da }e i na kon `e tve `i to bi ti tra `en pro iz vod u Sr bi ji jer }e za li he bi ti is tro {e ne, a po se ja ne po vr {i ne i o~e ki va ni pri no si ve ro vat no ne do voq ni.

Di rek tor Di rek ci je za rob ne re zer ve Go ran Ta si} re kao je ju ~e Ta nju gu da ne vi di raz lo ge zbog ko jih bi hleb u Sr bi ji po no vo po sku peo jer je sa da {wa ce na do sta vi so ka.

– Sa da {wa ce na ne po kri va sa mo tro {ko ve ne go je i pu na ce na za hleb. Ce na bra {na je u ce ni si ro vi ne ne kih 15 di na ra. Do tih 70 di na ra ima mno go. Za i sta ne znam ka ko su do {li do te ce ne – ka zao je Ta si}.

E. Dn.

POQOPRIVREDA I TRGOVINA U ISTOM RESORU

Paori u genetski modifikovanom ministarstvu?

Ni ka da ni je bi lo da po qo pri vre da ni je ima la svo je mi ni star stvo i svog mi ni stra, ali do {lo je i to vre me. Da li je ona pri po je na tr go vi ni ili je bi lo obr nu to – sve jed no, no vo Mi ni star stvo po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de plod je po li ti~ ke igre, a stra hu je se da }e se ono sve sti na pu ko za vo |e we re da do pred sto je }ih iz bo ra.

Ho }e li svo je vr sno ge net ski mo di fi ko va ni or ga ni za ma na stao spa ja wem dva re so ra mo }i da obez be di za ra du se qa ci ma, s jed ne stra ne, i isto vre me no jef ti ne pro iz vo de u pro dav ni ca ma? Ka ko }e se de li ti pa re i ho }e li po qo pri vre da, ko joj je iona ko pri pa lo bez o bra zno ma lo pa ra iako ovoj dr `a vi ona naj vi {e do no si, sa da mo ra ti da kr pi ru pe ko je su dru gi iz bu {i li? [ta }e s wom pod ru ku Rob ne re zer ve, u ko ji ma su ci gle, crep, ci pe le...? Da li }e sub ven ci je ka sni ti? Pi ta wa je si ja set, a po qo pri vred ni ci ma na wih ni ko ne od go va ra...

Do du {e, se qa ci su ma lo spu sti li lop tu i pri gu {i li ne za do voq stvo zbog spa ja wa mi ni star sta va tr go vi ne i po qo pri vre de i ~e ka ju pr ve po te ze no vog pr vog ~o ve ka, ne ka da {weg mi ni stra prav de, mo} nog „de mo kra te” Du {a na Pe tro vi }a. Za ute hu bi im mo gla bi ti in for ma ci ja, do du {e ne zva ni~ na, o to me da u re ba lan su bu xe ta, na ko jem }e Vla da usko ro po ~e ti da ra di zbog pre gru pi sa va wa nov ca iz me |u spo je nih mi ni star stva, pa re je di no mo `e o~e ki va ti po qo pri vre da.

Ali ne mno go, jer je agrar ni bu xet za ovu go di nu ve} po ve }an u od no su na pret hod nu.

Zaboravqena prehrambena industrija – Ve o ma je va `no i da pre hram be na in du stri ja u|e pod okri qe po qo pri vre de jer pre ko we }e Sr bi ja iza }i u Evro pu. Me |u tim, va qa ima ti na umu da je za sta re la, da ni je bi lo in ve sti ci ja i da po sto ji re al na opa snost da }e bi ti ozbiq no ugo `e na ka da ca ri ne sa svim pad nu – ka `e \or |e Bu ga rin. – Mo `e se de si ti da sa da {wi vla sni ci pro da ju pre hram be nu in du stri ju ve li kim lan ci ma evrp skih i svet skih raz me ra i da se na {a in du stri ja pre tvo ri u pa ke ra je ro be ili u sa bir ne cen tre za ot kup si ro vi na ko je }e ne ko dru gi ople me wi va ti.

– Sa ~e ka }e mo jo{ ne ko li ko da na da vi di mo {ta }e se de {a va ti i da li }e no vi mi ni star za dr `a ti sa rad ni ke, {to je ve o ma va `no jer su oni va qa no ra di li svoj po sao, na ro ~i to ka da je re~ o de lu ko ji se od no si na evrop ske in te gra ci je – ka `e za „Dnev nik” pred sed nik Klu ba 100P plus Vo ji slav Ma le {ev.

Po me ni mo, po qo pri vred na udru `e wa iz Voj vo di ne na ja vi la su `e sto ke pro te ste na kon ve sti o spa ja wu wi ho vog re so ra s tr go vi nom, i za tra `i la hi tan pri jem kod pre de sed ni ka voj vo |an ske vla de i Vla de Sr bi je.

Me{etari gule i krompir i gra|ane – Raz log za „di vqa we” ce na krom pi ra na srp skom tr `i {tu ni je zna ~aj ni ji pad pro iz vod we ili po ve }an iz voz, ve} po ku {aj tr go va ca i na ku pa ca da ostva re eks tra pro fit i de li mi~ no po tre ba pro iz vo |a ~a da obez be de pa re za no vu se tvu – iz ja vio je sa rad nik u Cen tru za na u~ no i- stra ` i v a~ k i rad Pri v red n e ko mo re Sr bi je Vo ji slav Stan ko vi}.

On je u iz ja vi Ta nju gu oce nio da ap so lut no ne ma raz lo ga za strah od ne sta {i ce krom pi ra na tr `i {tu Sr bi je jer tog pro iz vo da ima do voq no i za po tro {wu i za in du strij sku pre ra du,

uz opa sku da }e „ova vi so ka ce na pro tut wa ti, i ne }e se du go za dr `a ti”.

Ce na krom pi ra u po je di nim gra do vi ma Sr bi je tre nut no se kre }e i iz nad 120 di na ra ki lo gram, a u istom pe ri o du pro {le go di ne se pro da vao po ce ni od 30 do 50 di na ra.

– Pro {le go di ne u Sr bi ji je pro iz ve de no 887.363 to ne krom pi ra, a u 2009. go di ni 898.282 to ne, {to zna ~i da je pro iz vod wa krom pi ra u 2010. u od no su na go di nu pre bi la ne znat no ma wa – 1,22 od sto – ka zao je Stan ko vi}.

Na ve de ni po da ci po ka zu ju da pro iz vod wa krom pi ra u od no su

na pret hod ni pe riod ni je zna ~aj ni je pa la, is ta kao je Stan ko vi}, do da ju }i da, „za raz li ku od osta l ih po q o p ri vred n o-pre hram be nih pro iz vo da, ov de iz voz ni je smet wa”.

– Pro {le go di ne iz Sr bi je je iz ve ze no sve ga 8.598 to na tog pro iz vo da u vred no sti od 1,4 mi li o na do la ra – na gla sio je on. – Evi dent no je da su tr gov ci i na kup ci od pro iz vo |a ~a ot ku pi li zna ~aj ni je ko li ~i ne krom pi ra i sa da po ku {a va ju da pre ko we ga ostva re eks tra pro fit, od n o s no do dat n e pri ho de, a isto vre me no pro iz vo |a ~i, ko ji ima ju krom pir na za li ha ma, mo -

ra ju da u ce nu ugra de tro {ko ve bu du }e se tve.

– Ako bi krom pir pro da va li po ni `im ce na ma, pi ta we je da li bi pro iz vo |a ~i ima li nov ca da re a li zu ju no vu se tvu jer su tro {ko vi svih in pu ta – sad nog ma te ri ja la, ener ge na ta, he mij s kih sred s ta v a, |u b ri v a oti {li na vi {e – uka zao je on, i na veo i da je po tro {wa u du `em pe ri o du na istom ni vou – 36 ki lo gra ma po gla vi sta nov ni ka go di {we i stag ni ra pu ne tri go di ne, do da ju }i da je za di rekt nu po tro {wu sta no vi {tva po treb no ukup no oko 300.000 to na.

PROIZVO\A^I IZ ^OKANSKE OP[TINE O SUBVENCIJAMA IZ DR@AVNE KASE

Seqaci ni da mrdnu dok se tajkuni bogate Po qo pri vred ni ci iz ~o kan ske op {ti ne is ka zu ju ve li ko in te re so va we za sub ven ci je i pod sti caj na sred stva iz agrar nog bu xe ta, pa i ko ri {}e we kre di ta iz raz voj nih fon do va na me we nih za una p re | e w e po q o p ri vred nih ga zdin sta va, ali is ka zu ju i ne za do voq stvo {to se nad le `ne in sti tu ci je u re {a va wu pro ble ma ne od no se pre ma wi ho vim o~e ki va wi ma. Va sa Na u mov iz ^o ke za me ra na to me {to zva ni~ n i c i za d u ` e n i za sud b i n u po qo pri vre de mno go vi {e pri ~a ju ne go {to ra de, naj ~e {}e se ne oba zi ru }i ka da im se uka zu je na to gde gre {e.

– U mom do ma }in stvu sve je u do brom sta wu, de ca su osta la bez po sla i ra de u po qo pri vre di, ali go di na ma ide mo u pro past – ka `e Na u mov. – Ima mo 20 hek ta ra ze mqe i dve go di ne ni smo do bi li ni ka kve sub ven ci je zbog ne pla }e nog do pri no sa za pen zij sko osi gu ra we za go di nu da na. Ni je nam to li ko do sub ven ci ja, ne ka dr `a va pla ti bar pen zij sko osi gu ra we. Od nas se u ovoj bes pa ri ci tra `i da pla ti mo una pred

pen zij sko, pa da ~e ka mo sub ven ci je, kao da se to ne mo `e efi ka sni je re {i ti. Dok mi `i vo ta ri mo, je dva op sta je mo i ne mo `e mo da mrd ne mo, taj ku ni se bo ga te Na u mov ve li da ima obo re za 200 to vqe ni ka i sta ju za 20 go ve da, ali da je bio pri mo ran na to

da sma wu je sto~ ni fond. Broj kr ma ~a je s 12 sveo na osam.

– Ima mo sto ti nu pra sa di, le pi, na pred ni, kao na sli ka ni za iz lo `bu, a kad ih pro da mo, ne mo `e mo pod mi ri ti tro {ko ve.

Ot kup je ve li ki pro blem i ne mo gu da shva tim za {to je ki lo gram `i ve va ge to vqe ni ka kod

dnevnik

nas u ^o ki 115, a u No vom Be ~e ju 130 di na ra – ne za do vo qan je Na u- mov. Ra do van \u ri ~in iz Sa na da ju nad iz to va pro da je po sred stvom na ku pa ca, a mle ko Su bo ti~ koj mle ka ri. Hra nu za sto ku obez be |u je s wi va ko je ob ra |u je, me |u tim, sme ta mu {to ima sto ti nak va go na staj wa ka pa ora ni ce |u bri wi me, a ne ve {ta kom. Nad le `ni ma ko ji kro je po li ti ku sub ven ci o ni sa wa uka zu je na to da tre ba da ima ju raz u me va wa i za pa o re ko ji |u bre staj wa kom, da na |u po voq ni ji mo del po dr {ke.

– Da bih do bio na trag 6.000 di na ra, tre ba da pri ka `em ra ~un za ku po vi nu ve {ta ka za 9.000, za ~im ne mam to li ke po tre be, a na dru goj stra ni ve li ki su tro {ko vi su za naf tu – uka zu je \u ri ~in.

Pla }a we pen zij skog osi gu ra wa ve} du `e mu ~i i dru ge pro iz vo |a ~e, a oni ko ji su pre ki da li

upla te u di le mi su ka ko da qe. – Bi lo bi lo gi~ no da dr `a va po qo pri vred ni ci ma ko ji ima ju pre kid pla ti pen zij sko osi gu ra we da po ve `u sta`, ba{ kao {to je to u~i ni la u vi {e na vra ta u fir ma ma ko je ni su iz mi ri va le iste oba ve ze – sma tra Mi lan Ne na di} iz Pa de ja.

Ne na di} i dru gi su kiv ni i zbog pla }a wa na kna de za od vod wa va we, a upra vo zbog vi so kih vo da ne mo gu da u|u u wi ve.

– Sre }om, wi va mi ni je pod vo dom, ali {ta vre di kad do we ne mo gu da do |em da je ob ra dim, ne znam ka ko da pre mo stim dva ka na la pre pu na vo de – pi ta Ne na di}.

U ata ru Cr ne Ba re, Vr bi ce, Ja zo va i dru gih me sta ~o kan ske op {ti ne zbog su vi {nih vo da wi ve su osta le neo bra |e ne, a s mno gih se la ne ni je mo gao ubra ti rod.

– Sun co kret mi je ostao u vo di, a rev no sno se tra `i da i za te wi ve u ko je je ne mo gu }e u}i pla tim na kna du za od vod wa va we.

De se tak ki lo me ta ra u bli zi ni ne ma ni ka na la – `a li se To dor Go li} iz ^o ke. M. Mitrovi}

– Svi se ku nu u po qo pri vre du, a pr va re strik ci ja je kre nu la od upra vo od we. Mi smo tra `i li da Rob ne re zer ve do |u pod in ge ren ci ju po qo pri vre de, ali ne i da do |e ce la tr go vi na. U sva kom slu ~a ju, ovo je lo {a po ru ka dr `a ve po qo pri vred ni ci ma i to me se ni smo na da li. Lo {a je po ru ka da su stra na~ ki in te re si is pred in te re sa po qo pri vred ni ka – ka `e Ma le {ev, uz pre po ru ka no vom mi ni stru da osta vi „sta re qu de„ u Mi ni strar stvu jer su do bro ra di li, a sa da ne ma vre me na za pro me ne. Ta ko |e, va qa lo bi da se po `u ri s do no {e wem

ured bi, kao i s is pla tom sub ven ci ja po hek ta ru da se po qo pri vred ni ci ne bi za du `i va li rob no. I ako ho }e da ura di ne {to za po qo pri vre du – da na vu ~e pa re za wu u pred sto je }em re ba lan su – ka `e on. \or |e Bu ga rin, ko ji vo di po qo pri vre du u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne, oce wu je u raz go vo ru za na{ list da bi „re kon stru i sa no mi ni star stvo” mo `da i mo glo bit do bro re {e we, ali ako se po qo pri vre di pri po ji deo Mi ni star stva tr go vi ne, to jest Rob ne re zer ve, ali sa mo u de lu ko ji se od no si na po qo pri vred ne pro iz vo de.

– Naj bo qe re {e we bi lo bi osni va we mi ni star stva za po qo pri vre du i is hra nu jer je po do no {e wu Za ko na o bez bed no sti hra ne re sor po qo pri vre de pre u zeo od go vor nost od Mi ni star stva zdra vqa da kon tro li {e taj seg ment. S dru ge stra ne, tr `i {te po qo pri ved nih pro iz vo da je osta lo ne u re |e no jer ne ma va `nu po lu gu u lan cu, a to su re zer ve osnov nih po qo pri vre no-pre hram be nih pro iz vo da i mo gu} nost da Rob ne re zer ve re a gu ju u pra vom tre nut ku i va qa no. Taj deo je tre ba lo pri po ji ti agra ru – na gla {a va Bu ga rin, na po mi wu }i da i pre hram be na in du stri ja „vi si”, {to je ve li ka {te ta. – Ona ne pri pa da da nas ni ko me, a upra vo pre ko we tre ba da se pro da ju pro iz vo di do da te vred no sti na dru gim tr `i {ti ma. Ne do pu sti vo je da Sr bi ja da nas ima iz voz ko ji je na ni vou 500 evra po hek ta ru ob ra di ve po vr {i ne te da u isto vre me Ma ke do ni ja ima iz voz od pre ko hi qa du evra po hek ta ru, a Hr vat ska ~ak iz nad 1.300 evra. To zna ~i da Sr bi ja iz vo zi ma lo po hek ta ru i iz vo zi pro iz vo de ni `e vred no sti.

S. Glu{~evi}

Za dobrobit sela Mi ni star stvo po qo pri vre de na pra vi lo je „pun po go dak“ ka da je 2007. go di ne ini ci ra lo for mi ra we Mre `e za po dr {ku ru ral nom raz vo ju Sr bi je, ko ja sa da ob u hva ta 16 re gi o nal nih cen ta ra s vi {e od po la mi li o na re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdi na sta va u 154 op {ti ne {i rom Sr bi je. Iz go di ne u go di nu vi di se na pre dak ra da re gi o nal nih cen ta ra, ko ji su po ka za li da su sprem ni da se uhva te u ko {tac sa svim iza zo vi ma za do bro bit srp skog se la i srp ske po qo pri vre de -reka je po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de Slo bo dan Te o fa nov, na tra di ci o nal nom go di {wem sku pu pre zen ta ci je do brih pri me ra po qo pri vred ne prak se odr `a nom u Be ~e ju.

V. Jankov

Gi tar sko fi na le u Stu di ju „M” Fi na le Svet skog gi tar skog tak mi ~e wa odr `a }e se da nas od 17 sa ti u Stu di ju „M”, u okvi ru pe tog Voj vo |an skog fe sti va la kla si~ ne gi ta re. Na stu pa de set naj bo qih mla dih gi ta ri sta iz ce log sve ta, ko ji su na osno vu po sla tih vi deo sni ma ka pro {li u fi na le. Pla si ra ni su pred stav ni ci Sr bi je, Por tu ga li je, Ru mu ni je, Ru si je, Austra li je, Ukra i ne, Bo sne i Her ce go vi ne, Ma |ar ske, Poq ske i Gr~ ke.

To kom ve ~e ri bi }e sa op {te na i ime na po bed ni ka kon kur sa za no ve gi tar ske kom po zi ci je.

D. B.

Kon cert za kra qe va~ ku gim na zi ju Hu ma ni tar ni kon cert „[var gle”, „De ci bel” i ben da „Fju`n” odr `a }e se da nas, u 22 ~a sa u Omla din skom cen tru CK 13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Re~ je o pro jek tu „Mart za Kra qe vo”, ~i ji ciq je pri ku pqa we po mo }i za ob na vqa we kra qe va~ ke gim na zi je, ko ja je stra da la u ze mqo tre su. Ula zni ca ko {ta 150 di na ra.

A. Va.

Novosadska subota12.mart2011.

Sto mak i ra ~un u za ~a ra nom kru gu

I

Ju bi lar ni ma sken bal „Neon party 5” odr `a }e se ve ~e ras od 21 ~as u klu bu „Route 66”, Uli ca de spo ta Ste fa na 5. Svi ra }e „Mamurlook”, „Vri {ti pi ja ca”, „Gla sni su sje di” i „One night stand”, a na su pi }e i Skal i di-xej iz ne na |e wa. Bi }e or ga ni zo van per for mans ma `o ret ki wa ko je vr te va tru. Ula zni ca za ma ski ra ne iz no si 100, a za one bez ma ski 200 di na ra s tim {to }e do bi ti ma sku.

Naj kre a tiv ni ji }e bi ti na gra |e ni.

A. J.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ako vi{e od 60 procenata novosadskih doma}instava redovno pla}a ra~une objediwewe naplate, „Informatika” od neredovnih plati{a potra`uje, ~ak, oko milijardu dinara.

Pro{le godine su u dva navrata tu`ili du`nike, a oba puta radilo se o oko 11 hiqada tu`bi.

Oni koji su izgubili spor saterani su u }o{ak i suo~ili su se za zahtevima za prinudnu naplatu, pa se zaposlenima i penzionerima odbija 50 procenata mese~nih primawa za dug, a protiv onih bez primawa podneti su zahtevi za prodaju pokretne, ili nepokretne imovine.

Ma sken bal i va tre ni {ou

Ukratko, ovako izgleda redosled stvari ukoliko se ne pla}aju ra~uni, sa akcentom na najgori mogu}i scenario po kome zbog duga stan odlazi na dobo{, a qudi na ulicu. Ovde na scenu stupa pri~a o za~aranom krugu qudske nesre}e.

Naravno da se ra~uni moraju platiti jer sistem, prosto, tako funkcioni{e. Me|utim, sve je vi{e sugra|ana koji nemaju ni za goli `ivot, pa biraju}i izme|u pla}awa ra~una i punog stomaka, potowa varijanta dobija prednost. I tako, po{to se nema za oboje postavqa se pitawe: da li jesti i ne pla}ati ra~une, ili pla}ati ra~une i gladovati?

Biti, ili ne biti...?

B. Markovi}

„God fa ders” po no vo po sle 20 go di na Na kon vi {e od dve de ce ni je iz bi va wa sa ovih pro sto ra, kult ni bri tan ski rok sa stav „God fa ders” na stu pi }e 7. apri la, u 21 sat, u Omla din skom cen tru „CK 13”. Kar te se mo gu ku pi ti u ka ne la ri ji „CK 13” u Uli ci voj vo de Bo jo vi }a 13, u ka feu „Gra fi ti” Ko sov ska uli ca 21a, i u ka feu „Da blin” u pod no` ju Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Ce na ula zni ce je 1.700 di na ra, dok }e na dan kon cer ta ko {ta ti 2.100. Broj ka ra ta je ogra ni ~en.

A. L.

V remeploV

RAZBIJEN PROZOR U ULICI LAZE KOSTI]A 4

Van dal ski po na rod noj ku hi wi Rad ni ci na rod ne ku hi we u Uli ci La ze Ko sti }a 4, za te kli su raz b i j e n o pro z or s ko sta klo ka da su do {li ju ~e na po sao. Ceo slu ~aj pri ja vqen je po li ci ji, ali po ~i ni o ci ovog van dal skog de la jo{ uvek ni su pro na |e ni. Se kre tar Cr ve nog kr sta, Strahinja Gobeqi}, ka `e da se sve od i gra lo ve ro vat no no }u, ali da ne zna ju {ta bi mo gao bi ti mo tiv ne kog ko je to u~i nio.

- Za me ni li smo sta klo i ide mo da qe. Mo ra mo da ra di mo. Ne mo `e mo da se ba vi mo ti me ko je to ura dio - iz ja vio je Go be qi}.

Na rod na ku hi wa tre nut no hra ni 1.000 so ci jal no ugro `e nih No vo sa |a na. Od to ga, 600 ko ri sni ka sva ko dnev no pri ma ku va ni obrok, a 400 ko ji `i ve u pri grad skim na se qi ma, do bi ja ju obrok pa ke te i to su je di ni obro ci ko je ima ju.

D. B.

Fo to: N. Sto ja no vi}

DIREKTOR „STANA” RAJKO BOJ^I] PROZIVA BIV[A RUKOVODSTVA FIRME

O{te ti li pred u ze }e za 32 mi li o na?

Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Stan” o{te }e no je za 32 mi li o na di na ra zbog fik tiv nih ugo vo ra ko je su biv {i di rek to ri i ru ko vo di o ci ovog pred u ze }a pra vi li sa pri vat nim fir ma ma, re kao nam je di rek tor “Sta na” Rajko Boj~i}. Po we govm re ~i ma, po vrat tih sred sta va je kraj we ne iz ve stan.

- Slu ~aj je u fa zi po li cij ske i pra vo sud ne is tra ge. Po {to su fir me sa ko ji ma su skla pa ni ugo vo ri i ko ji ma je pre ba ci van no vac ma hom uga {e ne je di na sa tis fak ci ja

ko ju }e mo iz gle da do bi ti je da sa zna mo ko je to u~i nio. Za po vrat nov ca ima mo {an se je dan pre ma sto - re kao je Boj ~i}.

U „Sta nu” po re ~i ma di rek to ra ima ju i pro ble ma sa ma wim bro jem rad ni ka ko ji su na vi kli da se „sna la ze”, pa su u isto vre me bi li za po sle ni u pri vat nim fir ma ma, a ov de su otu |i va li od re |e ne ma te ri ja le i de lo ve ko je je tre ba lo vra ti ti na re pa ra ci ju.

- Sa da sva ke ne de qe ima mo ko mi si ju za uni {ta va we de lo va ka ko vi {e ne bi do la -

zi lo do tih zlo u po tre ba, a na pra vi li smo i ma ga cin u ko jem pred sed ni ci ku} nih sa ve ta mo gu da vi de sav ma te ri jal i po kva re ne de lo ve iz svo jih zgra da - na sta vqa Boj ~i}.

Ne ki od rad ni ka su zbog otu |i va wa i su spen do va ni. Za te za we ka i {a ose ti }e i me nax ment pred u ze }a, jer je na red nih da na u pla nu sme wi va we osam di rek to ra, ka ko ka `e Boj ~i}, zbog stal nog pre kla pa wa od go vor no sti , gde je za istu stvar bi lo nad le `no dvo je ili tro je ru ko vo di o ca. Od sa da }e on ima ti sa mo dva po mo} ni ka.

A. L.

VESTI „Ve se li mu zi ~a ri” i „Le den ko” Pred sta va za de cu „Ve se li mu zi ~a ri” bi }e iz ve de na su tra u 11 ~a so va na ma loj sce ni Po zo ri {ta mla dih, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 8.

U ne de qu u 11 ~a so va na is toj sce ni bi }e iz ve de na pred sta va „Princ Le den ko”. Ula zni ce sta ju 200 di na ra.

I. D.

Na saj mu sto hi qa da du {a Pro le} ni No vo sad ski sa jam in du stri je i za nat stva, otvo ren 12. marta 1955. za de vet da na po se ti lo je sko ro sto hi qa da qu di. Oni su ima li {ta da vi de, jer oko 150 do ma }ih pro iz vo |a ~a kao i vi {e fa bri ka iz Ita l i j e, ^e h o s lo v a~ k e i Ma | ar s ke iz l o ` i l o je 524 pro iz vo da. Bi lo je do sta ro be {i ro ke po tro {we, od hra ne do ode }e a po se ti o ci su naj vi {e pa `we po sve ti li ka mi o ni ma i

po qo pri vred nim ma {i na ma iz ino stran stva. I ne ke do ma }e fa bri ke bi le su ve o ma za pa `e ne. No vo sad ski „Idol” je po ka zao iz u zet no kva li tet nu bi tu men sku emul zi ju, fa bri ka „Ava la” iz Be o gra da je in sta li ra la svo je ra dio pre daj ni ke od 50 i 200 va t i, {a b a~ k a „Zor ka” je pred sta vi la ve li ku pa l e t u he m ij s kih pro i z v o d a, od bo ja do pre pa ra ta za po qo pri vre du.

N. C.

Ra di o ni ca za de cu

Jel ka do ~e ka la od mor Do la skom sve iz ve sni jeg pro le }a i no vo go di {wa jel ka je do `i ve la svoj kraj. Rad ni ci iz „Sta na” uklo ni li su i naj u pe ~a tqi vi ji no vo go di {wi ukras do sle de }eg od bro ja va wa. Ka ko nam

Fo to: R. Ha yi}

iz tog pred u ze }a ka `u, jel ka je u cen tru do ovog da tu ma iz dr `a la zbog ni skih tem pe ra tu ra na ko ji ma di za li ce ne mo gu da ra de, jer do la zi do zgu {wa va wa uqa i ne stan ka hi dra u li ke. A. L.

Kre a tiv na ra di o ni ca za de cu „Koc ka do koc ke- ba sni ca” odr `a }e se da nas od 11 do 12.30 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Ko or di na tor ka }e bi ti ku sto ski wa Aleksandra Stefanov. In for ma ci je se mo gu do bi ti na te le fon 489-9018.

A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota12.mart2011.

c m y

8

dnevnik

INI CI JA TI VA UDRU @E WA GRA \A NA PO SLA TA I SKUP [TI NI GRA DA

Ne od u sta ju od sme ne u Pe tro va ra di nu

GRAD SKI FUNK CI O NE RI U NE MA^ KOM UDRU @E WU „DO NAU”

Ne go va we kul tu re, je zi ka i tra di ci je Ne ma~ ko udru `e we „Do nau” ko je po sto ji od 1992. go di ne i naj sta ri je je udru `e we ovog ti pa u Novm Sa du, po se ti li su ju ~e po mo} nik gra do na ~el ni ka za kul tu ru Vla di mir Ko picl i za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}. Pred sed nik Udru `e wa An dre as Bir ger ma jer, pre do ~io je go sti ma pla no ve za ovu go di nu.

-Na{ ciq je o~u va we i ne go va we iden ti te ta, kul tu re, je zi ka i tra di ci je ne ma~ ke za jed ni ce. S to ga or ga ni zu je mo raz ne ma ni fe sta ci je, sva ke sre de ima mo oku pqa wa, a od ra sli ma obez be |u je mo i kur se ve ne ma~ kog je zi ka- re kao je Bir ger ma jer.

Na ja vio je ra zna de {a va wa po put su sre ta gim na zi ja la ca i ma ti nea ne ma~ ke po e zi je, po tom su sre ta lo go ra {a u ma ju ko ji }e oku pi ti sve one ko ji su pre `i ve -

li zlo gla sne ne ma~ ke lo go re.

Kru na do ga |a ja bi }e Da ni kul tu re ne ma~ ke na ci o nal ne ma wi ne Sr bi je gde }e se su sre sti ov da {wa i kul tu ra do se qe nih pri pad ni ka ove za jed ni ce.

Pred stav ni ci Gra da na ja vi li su ja ~u sa rad wu pre ko Se kre te ri ja ta za kul tu ru.

U okvi ru po se te or ga ni zo van je per for mans ho ra „No vo sad ski eho” i iz lo `ba ne ma~ ke no {we.

Iz udru `e wa su na ja vi li is pra }aj zi me ko jim se obe le `a va po ~e tak no ve rad ne go di ne kroz „Pe rec bal”, ko ji }e se odr `a ti u su bo tu, 19. mar ta, u 20 ~a so va, u KUD „Pe te fi [an dor”, Uli ca Jo `ef Ati le 16. Ula zni ce }e se pro da va ti po ce ni od 500 di na ra, a vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti na broj 021/ 505-507.

A. Je ri ni}

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Po e zi ja Mi ke An ti }a za dva ~i ta o ca Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih pet ne de qa da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge. Ove ne de qe da ru je se kwi ga „An to lo gi ja An ti}”, tre }e iz da we iza bra ne li ri ke jed nog od naj zna ~aj ni jih no vo sad skih pe sni ka.

Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. Pe snik Dra {ko Re |ep go vo ri o An ti }e vom ta len tu: „An ti} ni slu ~aj no ni je u kwi ga ma. Tri po ku {a ja oku pqa wa i si ste ma ti zo va wa we go vog opu sa (1982, 1986, 1989) ni pri -

bli `no ni su is cr pla ovaj za da tak kul tu re, pam }e wa, qu ba vi.

We gov ro man „Sve ti ve tar”, u ne ko li kim ver zi ja ma, jo{ je u ru ko pi su. A i ina ~e, s vre me na na vre me, mo `e se pro na }i i sa zna ti, i u onim raz li sta lim sve ska ma ko je ka fan ske pe va ~i ce zo vu „re ~i”, po ne ki An ti }ev stih, qu bo mor no i oda no ~u van, pa `en i ma `en. An ti} je i tu bio na lik na Zma ja: ra do sno je osta vqao zlat ni ke svo ga ta len ta na sva ko ja kim me sti ma, i u mno go broj nim tre zo ri ma taj ni.

O~e vid no, u da le koj pa ra fra zi po zna tog sta va Du {a na Ma ti }a o Ti nu Uje vi }u, ka ko „sva ko no si u se bi svog Uje vi }a”, mo glo bi se za be le `i ti, da nas i ov de, i jo{ po ne gde, ka ko sva ko no si u se bi A. J. svog An ti }a...”

Za tva ra we „An ti }e vih da na” Film „[i ro ko je li {}e”, ra |en po sce na ri ju Mi ro sla va An ti }a, a u re `i ji Pe tra La ti no vi }a bi }e pri ka zan da nas u ho lu Spen sa od 18 sa ti.

Pro jek ci ja }e bi ti upot pu we na i iz lo `bom fo tor ga fi ja iz An ti }e vih fil mo va. Sve ~a no za tva ra we “An ti }e vih da na” pred vi |e no je za 20 sa ti u ga le ri ji I.T.D. „Ra do {e vi}” na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. U~e stvo va }e pe sni ci, re di te qi, kom po zi to ri, sli ka ri ovo go di {we ko lo ni je, a sve pri sut ne za ba vqa }e tam bu ra {ki an sambl „Zo ru le”.

D. B.

Udru `e we „Cen tar Pe tro va ra din” po kre nu lo je ini ci ja ti vu za opo ziv Sa ve ta MZ „Pe tro va ra din„ i pro {log me se ca po sla lo zah tev ovoj me snoj za jed ni ci za sa zi va we zbo ra gra |a na na ko me bi se ras pi sao re fe ren dum za sme nu Sa ve ta i Nad zor nog od bo ra.

Po {to se ni ko iz me sne za jed ni ce ni je ogla sio, obra ti li su se pred sed ni ku Skup {ti ne gra da Alek san dru Jo va no vi }u. ^e ka ju od go vor i na da ju se da is hod ne }e bi ti isti kao po sle sla wa ini ci ja ti ve me snoj za jed ni ci .

- Gde god upe ri te pr stom u Pe tro va ra di nu, po sto ji ne ki pro blem. Ne as fal ti ra ne uli ce, ne re {e ni ko mu nal ni pro ble mi, ne do sta tak in fra struk tu re, uli~ na ra sve ta i te ret ni sa o bra }aj sa mo su deo li ste. Mi `e li mo da nam se bar ne ki deo nov ca ko ji da je -

mo Gra du vra ti - ob ja {wa va pred sed nik ovog udru `e wa Sve ti slav Mir ko vi}.

Za kon ski rok u ko me Skup {ti na tre ba da od go vo ri je tri de set da na. ^la no vi udru `e -

Tra `i se opo ziv Sa ve ta MZ, jer se „za pro te klih dva de set go di na Pe tro va ra din pre tvo rio u ge to” wa su na pret hod noj kon fe ren ci ji za {tam pu is ta kli da }e, uko li ko im se zah te vi ne uzmu u ob zir, blo ki ra ti Pe tro va ra din. U me |u vre mu su oba ve {te ni da ne sme ju pred u zi ma ti ova kve ko ra ke jer su pro tiv za ko ni ti.

- Ne }e mo od u sta ti sve dok se si tu a ci ja ne pro me ni. Ako nas ni Skup {ti na gra da ne is po {tu je, ide mo da qe. [to se vi {e odu go vla ~i, broj pot pi sni ka pe ti ci je se po ve }a va ka `e Mir ko vi}. Iako je ~lan Voj vo |an ske par ti je na gla {a va da je, ~im je pro je kat „Pe tro va ra din„ po ~eo, ~lan stvo za mr znu to da udru `e we ne bi bi lo po ve zi va no sa stran ka ma.

- Cen tar za hu ma ni zam, ver sku i kul tur nu to le ran ci ju Voj vo di ne - Cen tar Pe tro va ra din ni je po li ti~ ka par ti ja ve} udru `e we gra |a na ko ji se bo re za qud ska pra va. Za pro te klih dva de set go di na Pe tro va ra din se pre tvo rio u ge to. Do sa da smo sku pi li 1600 pot pi sa i broj se po ve }a va, {to zna ~i da nam qu di ve ru ju - do da je Mir ko vi}. J. Zdje la re vi}

U PE TRO VA RA DI NU OTVO RE NI „VOJ VO \AN SKI DA NI VEN ^A WA”

Za lu di ka men sve na jed nom me stu M a n i f e s t a c i j a „Voj vo |an ski da ni ven ~a wa”, ko ji se odr `a va ju pr vi put, otvo re na je ju ~ e u re s to r a n u „Po be da”, Uli ca Ra de Kon ~a ra 1. Tom pri li kom za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di} re kao je da No vi Sad za slu `u je je dan ova kav do ga |aj i pod se tio da zna ~aj nu po dr {ku da ju or g a n i z a c i j i ko l ek tiv nih ven ~a wa.

- Gra du je po tre ban sa jam na ko me }e bu du }i mla den ci mo }i da pro na |u sve za svoj dan iz sno va. U ovim vre me ni ma te {ko je po ~e ti ne {to no vo, ali na dam se da }e gra |a ni pre po zna ti na po re or ga ni za to ra - re kao je Man di}.

VESTI Dan Li nuk sa u CK 13 „Lynux install day” odr `a }e se da nas od 11 do 15 ~a so va u Omla din skom cen tru CK 13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13. Ciq ma ni fe sta ci je je da se po dig ne svest o in for ma ti~ koj kul tu ri, da se {i ri svest i zna we o Li nuk su i raz me wu ju ide je i re {e wa ve za na za Li nuks. Or ga ni za to ri do ga |a ja su CK 13 i LU GoNS la bo ra to ri ja.

A. Va.

Pred sta va za de cu Pred sta va „Pal ~i ca”, u re `i ji Ma je Mar ~e te, bi }e iz ve de na da nas u 17 ~a so va u po zo ri {tu „Ve se la kor wa ~a”, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. Kar ta ko {ta 200 di na ra, a re zer va ci ja se mo `e oba vi ti pu tem saj ta www.veselakornjaca.com ili na broj te le fo na 661-3-228. A. J.

ma, tor ta ma, re sto ra ni ma, ke te rin gu i sve mu {to ~i ni jed nu svad bu. Oni ko ji ni su u mo gu} no sti da sve sa mi ura de ov de }e mo }i da pro na |u i agen ci ju za or ga ni za ci ju ven ~a wa.

Do ma }i ni do ga |a ja su Agen ci ja za iza da va {tvo i pro duk ci ju „Klip art me di ja„ i ~a so pis „O`e ni me”. Vla snik ove agen ci je Ne nad Pet ko vi} is ta kao je da je na{ grad do voq no ve li ki da bi imao ova kvu ma ni fe sta ci ju.

- Na da mo se da }e „Voj vo |an ski da ni ven ~a wa” po sta ti tra di ci ja. Ovaj put smo sve sa mi or ga ni Fo to: S. [u {we vi} zo va li. Po zva li smo Grad Iz lo `be no-pro daj na po stav ka tra ja }e da do |e da nas po se ti, a uko li ko im se bu tri da na, a bu du }i `i vot ni sa put ni ci mo }i de svi de lo na da mo se da }e nam po mo }i sle }e da se in for mi {u o ven ~a ni ca ma, bur ma - de }e go di ne - ka `e Pet ko vi}.

N. R.

TRA DI CI ONAL NA MA NI FE STA CI JA NA SPEN SU

„No vo sad sko pro le }e” po~iwe u uto rak „No vo sad sko pro le }e” bi }e otvo re no u uto rak, 15. mar ta u 11 ~a so va na Spen su. Na kon fe ren ci ji za no vi na re po vo dom ovog do ga |a ja ko ji or ga ni zu je Po kret go ra na, pred sta vqen je pro gram ma ni fe sta ci je ko ji ~i ne iz lo `be ne ce li ne, stru~ ni pro gra mi, tak mi ~e wa, eko lo {ke pred sta ve i kre a tiv ne ra di o ni ce.

-Tri naj va `ni ja mo ti va In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo ove go di ne su in sti tut za ra tar stvo kao naj ve }a se men ska ku }a u

Sr bi ji ko ja ve} go di na ma pro iz vo di ge net ski ne mo di fi ko va no se me. Dru gi mo tiv je eko lo {ke pri ro de. U pro iz vod wi do sta ko ri sti mo sred stva za za {ti tu bi qa.

Tre }i mo tiv je or gan ska pro iz vod wa.Ove go di ne in sti tut u Ba~ kom Pe trov cu do de lio glav nu ulo gu pro iz vod wi or gan skog se me na.

Ve} go di na ma sa ra |u je mo s p~e la ri ma, ima mo sli kar ske ko lo ni je gde se sli ke pro da ju u hu ma ni tar ne svr he - re kao je {ef mar ke tin ga In sti tu ta Da ni lo Go lu bo vi}.

^ITAOCI PI[U SMS

Ma ni fe sta ci ja }e bi ti otvo re na naj lep {im eko lo {kim po ru ka ma u~e ni ka osnov nih i sred wih {ko la i mu zi~ kim na stu pom u~e ni ka sred wih {ko la. Kao i ra ni jih go di na o~e ku je se vi {e od 180 iz la ga ~a, 2.000 u~e sni ka i 70.000 po se ti la ca. „No vo sad sko pro le }e” po dr `a va ju Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne, Grad ska upra va za pri vre du, In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo i Vla da AP Voj vo di ne.

A. Va.

065/47-66-452

Apo te ci te sno, po li ci ji ta man Ko na~ no, ove go di ne deo gra da sa oko 150 hi qa da No vo sa |a na (Te lep, De te li na ra, Adi ce, N. Na se qe) do bi ja pro sto ri je za sme {taj po li ci je na Sa te lit skoj pi ja ci! Od kud to? Pa, pro sto ri je su ma le za apo te ku, ko ja se se li zbog pro {i re wa, a za po li ci ju - ta man. Pro sto ri je su na sred pi ja ce, pa }e po li ci ja bi ti na si gur nom. O wi ma }e vo di ti bri gu i ~u va ti ih pi ja ~a ri od ju tra do su tra! Grad se po no si sa ova kvim pa met nim re {e wem!

Ne d’o mi bog ta kvog pa met wa ko vi }a ni u kom {i lu ku.

063/523... *** Sra mo ta, za go di nu da na vo da po sku pe la 140 po sto. Ovoj dr `a vi je naj u spe {ni ja pri vred na gra na odi ra we sta nov ni {tva, kroz ko mu na li je, po re ze, tak se...

064/2149... *** Na ja vqu ju iz Po re ske upra ve di za we po re za na imo vi nu za pr vu stam be nu zo nu za 60 pro ce na ta kao da tu `i ve sa mo bo ga ta {i. Ja ko je mno go u pr voj zo ni qu di ko ji su na sle di li ve li ke sta no ve i ne }e mo }i pla }a ti ve li ke po re ze. U ra ni jim re `i mi ma ni smo zna li za taj pro blem. Ka ko smo gla sa li, ta ko nam i tre ba. Ni kad vi {e za vas go spo do `u ti.

064/5760... *** Ko mu nal na po li ci ja ka `wa va i od u zi ma ro bu u Srem skoj Ka me ni ci iako je pi ja ca ne sre |e na i ne le gal na.

062/263...

*** Van da li su se za vu ka li. Uni {ta va ju sve ~e ga god se do hva te, ta ko da slu ~aj van da li zma na Al ma {kom gro bqu ni kog ne tre ba da iz ne na |u je. Za sve to vre me po li ci ja i ko mu nal na po li ci ja su u du bo kom snu. Ve ro vat no mi sle da su sa mi se bi do voq ni. Sli~ no se po na {a i „Li sje„ ko je ~ak i ne shva ta ko li ka je wi ho va od go vor nost zbog uni {ta va wa gro bqa, pa ne mi sle ni da pod ne su kri vi~ ne pri ja ve ili ba rem za tra `e hit no hva ta we van da la.

063/524... *** Ovo {to se do go di lo vla sni ci azi la za `i vo ti we Ete li Merk, ni je stra {no sa mo zbog we nog ma log si na i we ne rod bi ne, ve} i zbog to li kih `i vo ti wa o ko ji ma se pre da no sta ra la. Po {to ima mno go onih ko ji mr ze `i vo ti we i qu de ko ji se o wi ma bri nu, po li ci ja ne bi sme la da uzme zdra vo za go to vo da je po `ar iza zva la sve }a, ve} mo ra bo qe da is pi ta slu ~aj. Ja ko je mno go do ko nih, `i vo ti wo mr za ca, ko ji ma je du {ev na hra na da mal tre ti ra ju `i vo ti we i qu de ko ji ih vo le i ko zna do ko jih je gra ni ca ko od wih spo so ban da ide.

066/412... *** Haj de da na pra vi mo ak ci ju, ~lan ke, spo to ve za lep {i grad, ka ko pro tiv pse }eg iz me ta, gra fi ta po fa sa da ma i lo mqe wa tro go di {weg ka nad skog ja vo ra na po la, ka ko se bo ri ti, pra vi ti bil bor de, pi sa ti, spo to ve na svim te le vi zi ja ma i ko mu nal nu po li ci ju da ka `wa va vla sni ke pa sa ko ji nam iz me tom ru `e grad, mom ke ko ji ku pu ju sprej da ru `e na{ le pi grad, haj de da ne {to po kre ne mo svi...

066/8811...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota12.mart2011.

9

„VODOVOD“ ODGOVORIO NA PROZIVKE ZBOG NABAVKE AUTOMOBILA

No v vo zni park is pa {}e bes pla tan „Vo do vod i ka na li za ci ja“ je di na je jav na fir ma ko ja je pre po lo vi la vo zni park, ti me {to je sta ri, pre di men zi o ni sa ni od 108 put ni~ kih i do stav nih vo zi la, za me ni la sa 45 „fol ksva ge no vih“ auto mo bi la, re kao je di rek tor pred u ze }a Bran ko Bje la jac na ju ~e ra {woj kon fe -

Vo zni park od 108 auto mo bi la za me wen s 45 „fol ksva ge no vih”.

Vred nost po sla iz no si 550.000 evra ren ci ji za no vi na re. Bje la jac je is ko ri stio ovaj do ga |aj da re a- gu je na na pi se po je di nih me di ja ka ko „Vo do vod“ ne ra ci o nal no tro {i no vac u vre me kri ze, te je na bav ku no vih auto mo bi la oka rak te ri sao kao na ~in da se u{te di 40 mi li o na di na ra u na red ne dve go di ne.

- Pr va mo ja od lu ka bi la je za bra na ko ri {}e wa auto mo bi la po sle tri sa ta. Do ta da je bi lo nor mal no da se vo zi la ko ri ste kao pri vat na, za go di {we od mo re, a rad ni ci su tro {i li pa re „Vo do vo da“ za go ri vo. Od ka da sam to za bra nio sma wi li smo tro {ko ve za go ri vo za 20 pro ce -

Fo to: S. [u {we vi}

Sta re auto mo bi le smo pro da li za ne {to vi {e od 10 mi li o na di na ra, a pre ko li zin ga smo uze li no va vo zi la, za ko ja su ra te ma we od nov ca ko ji smo me se~ no tro {i li na odr `a va we sta rog vo znog par ka (Di rek tor „Vo do vo da“ Bran ko Bje la jac) na ta. Go di {we smo tro {i li za ne po treb ni vo zni park 50 mi li o na di na ra, i za kqu ~i li smo da

tre ba da ga pre po lo vi mo da bi smo pre po lo vi li tro {ko ve.

Sta re auto mo bi le smo pro da li

za ne {to vi {e od 10 mi li o na di na ra, a pre ko li zin ga smo uze li no va vo zi la, za ko ja su ra te ma we od nov ca ko ji smo me se~ no tro {i li na odr `a va we sta rog vo znog par ka. U na red ne dve go di ne ne }e mo ima ti tro {ko ve odr `a va wa, jer sve ide pre ko osi gu ra wa i za to vre me do bi }e mo ceo vo zni park bes plat no.

Uve li smo tak si slu `bu unu tar fir me, ko ja vo zi za po sle ne po zah te vu – na veo je Bje la jac.

Po we go vim re ~i ma, u pret hod nom sa zi vu vla sti „Vo do vod“ je ku pio 47 auto mo bi la, i do sa da su ima li de vet vo zi la vi {e kla se, dok sa da ima ju sa mo dva: „pa sat“ i „astru“.

Sta ra „Za sta vi na“ vo zi la pro da ta su na li ci ta ci ji rad ni ci ma „Vo do vo da“, i od to ga nov ca upla }e no je u~e {}e od 20 pro ce na ta za li zing na tri go di ne.

Vred nost po sla iz no si 550.000 evra, ko ji su obez be |e ni iz nov ca pred u ze }a. Ku pqe no je 40 vo zi la fir me „Fol ksva gen“: 10 „ke di ja“, 18 „po lo si ti ven“, ~e ti ri „po loa“ za tak si slu `bu pred u ze }a, pet „po loa“ idu ru ko vo di o ci ma sek to ra, je dan in ter noj kon tro li i je dan teh ni~ kom di rek to ru, dok je za di rek to ra na me wen „pa sat cc“.

S. Krsti}

OMBUDSMAN ALEKSANDAR GRUJI] O PRISTIGLIM @ALBAMA

Bi ro kra ti ja i ko mu nal ci naj ~e {}e `u qa ju gra |a ne Za tri me s e c a ko l i k o je grad s ka kan c e l a r i j a bi l a u funk c i j i u 2010. go d i n i na adre s u om b ud s ma n a u uli c u Voj vo |an skih bri ga da 17 sti glo je 309 pri tu `bi, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re po vo dom go di {weg iz ve {ta ja ove slu `be. Po re ~i ma grad s kog om b ud s ma n a Alek san dra Gru ji }a ovaj iz ve {taj je pri nud no fa li ~an, jer kan ce l a r i j a ni j e ra d i l a to k om ce le go di ne. Naj vi {e pri tu `bi, 59 sti glo je na po stu pa we i rad grad ske upra ve, a po tom na jav na i jav no ko mu nal na pred u ze }a na ~i ji rad se po `a lio 41 gra |a nin. Slu `be ~i ji je osni va~ grad do bi le su 13 pri tu `bi, rad me snih za jed ni ca tri, a osta tak od 35 spa da u osta le ka te go ri je.

- Po stu pak pred obud sma nom je bes pla tan i ne for ma lan, da kle mi ne mo ra mo da se dr `i mo ne kih stro go for mal nih za kon skih pro ce du ra, no na rav no da tre ba da ih po {tu je mo i zna mo. Ne po stu pa mo po ano nim nim pri tu `ba ma, mo ra mo da ima mo oso bu ko ja se kon kret no

`a li na ne {to, ali po stu pak pred na ma ni je ja van i stran ka mo `e da zah te va ano nim nost te se we ni po da ci ne do sta vqa ju tu `e noj stra ni - re kao je Gru ji}.

Ka da do bi ju pri tu `bu kan ce la ri ja se obra }a tu `e noj stra ni, ka ko bi tra `i la i wi ho vo mi {qe we, jer se od lu ka ne mo `e do ne ti na osno vu iz ja ve sa mo jed ne stra ne.

- U ko or di na ci ji i od no si ma sa slu `ba ma i pred u ze }i ma u ne kim slu ~a je vi ma ni je od mah od go va ra no na na{ do pis, te smo mo ra li da pi {e mo ur gen ci je i po no vo zah te va mo od go vor.

Ta kvih pred me ta je bi lo 25 i ta po ja va je bi la evid net na na sa mom po ~et ku, ve ro vat no zbog ne zna wa i ne i for mi sa no sti na sta vqa Gru ji}.

Alek san dar Gru ji}

Ka da se utvr de ne pra vil no sti i o to me se oba ve sti o{te }e ni gra |a nin, {a qe se pre po ru ka tu `e noj stra ni gde se na vo de we ne ne pra vil no sti. to je za sa da u~i we no i po sla to na ~e ti ri adre se, a po re ~i ma Gru ji }a wi ho ve su pre po ru ke i pri hva }e ne.

- Sa rad wa sa grad skim upra va ma i pred u ze }i ma je za do vo qa va j u } a, ali mo r a m o jo{ ra di ti na to me i edu ko va ti za po sle ne u tim slu `ba ma. Pla ni ra m o da spro v e d e m o me d ij s ku kam p a w u i in for mi {e mo gra |a ne o na {oj in sti tu ci ji. De li }e mo fla je re i pro mo tiv ne po ste re, od la zi ti na te ren i po se }i va ti {al ter sa le, a tre nut no nam je u iz ra di i zva ni ~an sajt - za k qu ~ io je grad ski om bud sman.

Fo to: R. Ha yi} A. L.

„RADOSNO DETIWSTVO” TRA@I FORMULU ZA UKLAPAWE U ODOBRENU SUMU

Rast tro {ko va us po rio pro je kat me ga ku hi we Ten de ri za iz bor iz vo |a ~a za iz grad wu no ve cen tral ne ku hi we Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” bi }e ras pi san ka da se pro jek ti usa gla se s nov cem pred vi |e nim za ovu in ve sti ci ju.

Ka ko je za “Dnev nik” re kao di rek tor “Ra do snog de tiw stva” Bo ri slav Sa mar xi} od mo me na ta ka da je Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vod ne opre de lio 541 mi lion di na ra za iz grad wu, ula zni tro {ko vi su po ra sli, te se pro je kat mo ra sa `i ma ti.

- O~e ku jem da bi, re al no, ovo pri la go |a va we pro jek ta ka ko bi smo ga uklo pi li u no vac ko ji do bi ja mo, mo gli da za vr {i mo za pet na e stak da na. Na kon to ga bi tre b a l o ras p i s a t i jav n u na b av k u po skra }e nom po stup ku ka ko bi smo {to pre za po ~e li grad wu i is pu ni li ciq da ku hi wu do bi je mo u ovoj go di ni – re kao je Sa mar xi}.

Po do sa da {wim na ja va ma, tre ba lo je da ra do vi ve} po~ nu, ali i po red ovog za sto ja, u Pred {kol skoj usta no vi se na da ju da bi, uko li ko sve bu de ure du, cen tral na ku hi wa po pla nu tre ba lo da pro ra di u sep -

Ra do vi tre ba lo ve} da po~ nu, a u Pred {kol skoj usta no vi se na da ju da }e u sep tem bru pro ra di ti no va cen tral na ku hi wa, dnev nog ka pa ci te ta 25.000 obro ka tem bru, jer se o~e ku je da ra do vi tra ju bar {est me se ci. Pre ma Sa mar xi }e vim re ~i ma, iz grad wom cen tral ne ku hi we, a to }e bi ti jed na od naj zna ~aj ni jih in ve sti ci ja u gra du, re {i }e se pro blem is hra ne oko 15.000 de ce, ko li ko ih ima u vr ti }i ma.

- Ka ko se u na red nim go di na ma o~e kuje i ve }i broj de ce u vr ti }i ma, ima }e mo ka pa ci te te da to po kri je mo, jer }e u no voj ku hi wi mo }i da se pra vi i do 25.000 obro ka dnev no, {to }e obez be diti kva li tet no snab de va we hra nom u na red nih 15 do 20 go di na - na vo di Sa mar xi}.

Ma li {a ne u vr ti }i ma sa da hra nom snab de va ju dve ku hi we, ko je pri pre ma ju znat no vi {e obro ka ne go {to im ka pa ci te ti omo gu }a va ju.

Pod se ti mo, cen tral na ku hi wa na la zi}e se na grad skom pla cu u rad noj zo ni Se ver dva, a u objek tu }e bi ti ku hi wa, ve {er ni ca i teh ni~ ka slu `ba. Ku hi wa }e bi t i opre m qe n a sa v re m e n im apa rati m a, da q in s kim si s te m om upra vqawa, a obro ci }e se pro ve ra va ti na osno vu HACCP stan dar di ma.

A. Vidanovi}

Fo to: R. Ha yi}

Sla ga li com pro tiv ru pa Sun ~a ni da ni iz ma mi li su pu ta re na no vo sad ske uli ce da za kr pe udar ne ru pe po ko lo vo zu ono li ko ko li ko je to mo gu }e pre po ~et ka ra da as falt ne ba ze. Ali, ni su sa mo ko lo vo zi pred met po prav ki na kon zi me.

Maj sto ri su se ba ci li i na pe -

VESTI Fo to- kon kurs za No} mu ze ja

{a~ ku - be ha ton zo nu u cen tru gra da. Ta mo, do du {e, ni je po tre ban alat, i teh no lo gi ja se raz li ku je od kla si~ ne sa na ci je o{te }e wa na ko lo vo zu, ali re zul tat bi u sva kom slu ~a ju tre ba lo da bu de isti - {et wa ili vo `wa bez ru pa.

Z. Ml.

Na grad ni fo to- kon kurs No }i mu ze ja „Gra do vi i wi ho ve taj ne” otvo ren je za sve qu bi te qe fo to gra fi je. Ra do vi ko ji pro |u se lek ci ju `i ri ja bi }e iz lo `e ni u No }i mu ze ja 14. ma ja, a auto ri naj bo qih fo to gra fi ja bi }e na gra |e ni. Pr va na gra da je va u ~er „Kom pas to u rism and tra vel” za po se tu 54. bi je na lu sa vre me ne umet no sti u Ve ne ci ji 2011. Kon kurs je otvo ren do 8. ma ja. Do dat ne in for ma ci je mo gu do bi ti pu tem mej la no vi sad@ noc mu ze ja.rs ili te le fo nom na broj 064/ 855 - 0932.

A. Va.

pro gra mu u~e stvu ju dram ski umet ni ci Ve sna ^ip ~i} i Bo {ko Pe trov, mu zi~ ki umet ni ci Ta wa La zin, Du {i ca Vu ce qa, Ma ja Gru ji}, Sr |an Asa no vi} i hor Kar lo va~ ke gim na zi je. Na stu pi }e i no vi pe sni ci Bran ko vog ko la @eq ko Pr `uq, Ma ri na Voj no vi}, Ivan De spo to vi}, Ire na Be ra, Alek san dra Ma ri lo vi}, Bi qa na Ta si} i Ma ja Sta no je vi}, te do bit ni ci na gra de „Stra `i lo vo 2010” Mi ro slav Mit ko vi} Nam i Mi lan Ra kuq. U Grad skoj bi bli o te ci u No vom Sa du u uto rak u 19 ~a so va bi }e pred sta vqe ne no ve kwi ge Bran ko vog ko la.

Uvod ni ~ar je di rek tor Bran ko vog ko la Ne nad Gru ji ~i}.

Z. Ml.

Branku Ra di ~e vi }u u ~ast

Pe {a ~e we do Po po vi ce

Pro gram „O, vi da ni, a sa dva su na {ca...” po sve }en da nu ro |e wa pe sni ka Bran ka Ra di ~e vi }a bi }e odr `an u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke gim na zi je u uto rak, 15. mar ta u 11 sa ti. Na ovoj sve ~a no sti, ko ju or ga ni zu je Bran ko vo ko lo, bi }e uru ~e na na gra da „Pe ~at va ro {i srem sko kar lo va~ ke” Dra ga nu La ki }e vi }u i Mir ku Vu ko vi }u. U

Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je su tra pe {a ~e we kroz Ka me ni~ ki park, Ar ti qe vo i ^u ka le do Po po vi ce. Po la zak je u 9 ~a so va kod apo te ke is pred mo sta „Slo bo de”, a te le fon za bli `e in for ma ci je je 021-6330-724. Vo di ~i }e bi ti Ka ti ca Pe tro vi} i Ka ti ca Be {ker.

A. L.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

subota12.mart2011.

c m y

10

DNEVNIK

КО ЋЕ КУПИТИ БАЧКОПАЛАНАЧКИ „ИЗБОР”

У игри „Идеа” и „Подунавље”

Образовање за све

Инклузија у образовни систем

АПАТИН: У организацији Основне школе „Жарко Зрењанин“, уз подршку више невладиних организација, Министарства за просвету, Савеза учитеља, одржана је једна од 100 планираних трибина у Србији „Сви у школу, будућност за све“. Око 200 просветних радника из општине је упознато са потребом инклузије деце са посебним потребама и ромске деце у образовним систем. Основни мото трибине и порука је била „Не да се дете прилагоди школи, већ школа детету“. Низ предавача је упознао просветаре са савременим стремљењи-

ма у образованом систему, који су почели да се примењују у Србији по питању деце са посебноим потребама. Педагошки асистент Саша Балог, је истичући проблем са ромском децом, навео велики рад са њима који се проводи у општини Апатин.

- Сиромаштво, социјално-васпитна запуштеност, слабо знање српског језика, теже уклапање у школску средину, неки су од основних задатака на којима раде запослени у школи „Жарко Зрењанин“ са децом из ромског насеља - рекао је Балог. Ј. П.

Јубилеј пчелара БЕЧЕЈ: Удружење пчелара „Тиса“ у недељу, 13. марта, свечано обележава 120 година од како се у бечејском региону организовано бави пчеларством. Рођенданско славље одржаће се у ресторану Робне куће „Панорама“ с почетком у 10,30 сати. У оквиру свечаног програма госте ће поздравити председник слављеника Миле Мучалов и председник општине Петер Кнези. Пригодан реферат о историји Удружења прочитаће на српском језику Ласло Лукач, на мађарском Атила Ференц, а онда ће се заслужнима за развој пчеларства у бечејском региону уручити захвалнице. В. Ј.

Усвојен локални план управљања отпадом ТЕМЕРИН: Одборници општинског парламента у Темерину највише пажње на 23. седници посветили су доношењу Стратегије развоја безбедности у општини Темерин од 2011. до 2015. године и Локалног плана управљања отпадом. Донете су одлуке о измени Од-

луке о оснивању ЈП „Дирекција за изградњу и урбанизам“ општине Темерин, решење о образовњу Општинског штаба за ванредне ситуације, на чијем челу је председник општине Темерин Андраш Густоњ. М. М.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(16.30,­19.30,­22.20),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­ (13.30),­ „Me­dved­ Jo­gi”­ (12.50,­ 14.45),­ ­ „Ha­ri­ Po­ter­ i­ re­li­kvi­je smr­ti”­(13),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.15,­15.30,­16),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­ (14,­ 16.15),­ „Ar­tur­ i­ rat­ dva­ sve­ta­ (13.20),­ „Ka­ko­ da­ zna{„­ (17.30), „Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(15.20),­„Kra­qev­go­vor”­(16.10,­20),­„127­sa­ti” (18.20,­20.20),­„Lu­da­vo­`wa­3D”­(17.45,­22.45),­„Agen­ti­sud­bi­ne”­(22.15), „Ne­pri­ja­teq”­(19.45,­22),­„^o­vek­zva­ni­hra­brost”­(18,­20.10),­„Cr­ni­la­bud” (18.20,­20.30,­22.30).

Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(17.30),­„Bur­le­ska”­(19.15),­„Je­di,­vo­li,­mo­li„­(21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„Glo­bal­na­kri­za”­(20).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­ „Pe­ra­ Do­bri­no­vi}”­ „Uje`”­ -­ dra­ma (19.30).

Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Ve­se­li­mu­zi­~a­ri”­(11).

MUZeJi Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ~etvrtka, 10. marta, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Alek san dra Po po vi} i Alek san dra Sti li no vi} iz Novog Sada, Fat mi re Nu ha iz Veternika, Bran ka Le |e nac i Du {i ca Egi} iz Kule i Ra da Ku zma no vi} iz Ba~kog Gradi{ta, DE^AKE: Bi qa na @vi `dak, Iva na Ro |en kov, So fi ja Mar ~i}, Bo ja na Sta noj ~i} i Dra gi ca Dro bac iz Novog Sada, Mir ja na Mar ko vi} iz Futoga, Jo va na Sli jep ~e vi} iz \ur|eva i Da ni je la Glu vi} iz Obrovca.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni \or|e \or|a Redli (1932) u 9.45 sati - urna, Velimir Vase Maksimovi} (1915) u 10.30 - urna, Jelisaveta \ure Rackov (1944) u 11.15, Miroslava Andrije Marija{ (1952) u 12, Dobrila Simeona Garunov (1926) u 12.45 - ispra}aj, Ernest Mihajla Proboj~evi} (1922) u 13.30, Smiqa Radeta Lotina (1934) u 14.15, Leposava Koste Gosti} (1927) u 15, a Emeke Karla Radovanov (1945) na Gorwem starom grobqu u Futogu u 11 ~asova.

БАЧКА ПАЛАНКА: У Бачкој Паланци, последњих годину – две влада прави рат међу трговинским ланцима за тржиште од око 100.000 потрошача. У исто време овде је све мање фабрика, а гасе се или животаре чак и оне које су некада биле чувени европски брендови. Ових дана у центру пажње јавности је Робна кућа „Избор“ у центру града. Реч је о трговинској фирми која је деценијама, после домицилног АД „Подунавље“, била носилац снабдевања

робом широке потрошње у овом делу приобаља Дунава. Осим самопослуге у приземљу Робне куће, а она је у закупу бачкопаланачког „Подунавља“, око пет хиљада квадратних метара продајног простора на три спрата, велики магацини, гараже и двориште више од пет година зврје празни. Кроз варош је попут муње прострујала вест да су почели радови на здању Робне куће, јер и поред тога што споља лепо изгледа, треба све

инсталације обновити, окречити, умити... Спомиње се запошљавање око 70- так радника за почетак, а наводно нови власник треба да буде „Идеа“. Ова прича заталасала је варош, а то није чудо, јер на посао чека око 8.000 људи од којих је барем 20 одсто трговаца.

- Чули смо за приче о доласку нове компаније у Бачку Паланку и ми то прихватамо као могућу реалност, јер се конкуренције не бојимо, с обзиром на квалитет наших услуга,

МИНИСТАРКА СНЕЖАНА МАРКОВИЋ-САМАРЏИЋ ОТВОРИЛА КАНЦЕЛАРИЈУ ЗА МЛАДЕ

Подршка реализацији пословних идеја

ИРИГ: Јуче је у Иригу министарка за спорт и омладину Снежана Марковић-Самарџић озваничила почетак рада Канцеларије за младе ове општине. Том приликом министарка Марковић Самарџић је истакла да је младима, поред лепих речи, потребна и конкретна помоћ и подршка, те подстицај да остају у местима у којима су рођени.

- У Србији канцеларије за младе постоје и раде у 120 општина. Ове канцеларије су места на којима млади треба да пронађу своју подршку и помоћ и места где могу да контактирају са представницима локалних самоуправа, али и високим републичким представницима. – рекла је Марковић-Самарџић. Министрака Марковић Самарџић истакла је и то да је сарадња са локаланим самоуправама неопходна да би се пројекти успешно реализовали. Председник општине Ириг Владимир Петровић нагласио је да у Иригу, иако је реч о веома малој општини, постоји и ради 23 спортска друштва за које се из општинског буџета одваја чак шест процената. Овако велики проценат одвајања средстава из општинске касе нема више ни једна вој-

вођанска општина, а и републички просек је нижи.

- У припреми је Акциони план за младе, који треба у наредних месец дана да буде усвојен. Међутим, ми реално имамо проблем због близине великих градова у којима млади остају након завршених средњих школа и факултета. На триторији целе општине имамо око 1.500 незапослених од којих је око трећине младих. Једина

Употреба застава националних мањина АПАТИН: На основу иницијативе Савета за СО за међунационалне односе Општинско веће је подржало захтев да се на згради Месне заједнице у Сонти, у време државних празника Републике Хрватске, осим заставе државе Србије, истакне и застава Републике Хрватске, с обзиром на то да је у овом селу хрватско становништво у већини.У Свилојеву и Купусини, уз државну заставу Србије, биће истакнуте и заставе Мађарске, у време празника мађарске националне мањине, који су у овом селима већинско становништво. На седници Савета за међунационалне односе, чији чланови су упознати са одлуком Општинског већа, подсетили су такође да се и на улазу и на излазу из села Сонта поставе табле добродошлице на хрватском језику, како је то решено у селима са већинским мађарским живљем. На седници је једногалсно изабран Иштван Чернаи за председавајућег овог савета у наредних годину дана. Наиме, на почетку мандата Савет је донео одлуку да се председавајући мењају сваке године.Тако је у првој години председавајући био из Ромске популације, потом представник Срба а сада је председавајући из редиова Мађара. Ј. П.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

смо општина која је у последње време отворила средњу школу, а у сарадњи са краљевином Норвешком, намера нам је да половином маја отворимо и Центар за едукацију и пословно оснаживање младих – казао је председник Патровић. Координатор иришке Канцеларије за младе Сава Шундуковић подсетио је да је Канцеларија за младе ради од почетка новембра и до сада је организована дводневна обуку за пословно оснаживање младих. Ту обуку завршило је 20 младих Ирижана и сви планирају да остану да живе овде – рекао је Шундуковић. Покрајински секретар за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу Томислав Стантић нагласио је да Ириг, иако мала општина, има добре и велике шансе за развој, те додао и то да су труд и залагање за младе очигледни. У претходне две године су фискултурне сале у свим местима општине реновиране, а у току је завршетак балон сале, за који је из покрајинске касе за ову годину издвојено око пет милиона динара. Ј. Антић

најниже цене, али и традицију, па и симпатије наших комшија потрошача – каже за „Дневник“ председник Управног одбора АД „Подунавље“ Марјан Рнић. – „Избор“ је у стечају, а ми смо закупци дела продајног простора. Када буде лицитација за продају Робне куће „Избор“ наша компанија ће озбиљно конкурисати. Ми смо најстарија и најјача трговинска кућа традиционалне трговине у нашој општини и то желимо да останемо. М. Суџум

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI]-GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota12.mart2011.

11

РОК ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ФОНДА ЗА СОЦИЈАЛНИ ПРОГРАМ ПРИ КРАЈУ

„Лафарж” помаже општини још ове године

Апатинско бродоградилиште

ХОЛАНЂАНИ ПОСЕТИЛИ АПАТИН

Заинтересовани за бродоградилиште

АПАТИН: Представници Бродоградилишта „Петерс Шиојардс“ из Канпена у Холаднији посетили су Апатин, а у саставу делегације био је генерални манаџер Герт. Л. ван Вум. У разговору са представницима апатинске општине, изразили су заинтересованост за куповину апатинског бродоградилишта, а са представницима општине разговарли су о инфраструктурним капацитетима, али и о старосној и квалификационој структури апатинске општине. Надлежна институција „Еуконс“ из Београда проценила је вредност имовине бродоградилишта „Апатин“ у банкроту на 584.279.000 динара, а укупна потраживања поверилаца износе 1.185.000.000 динара.

-Повериоци са највећим потраживањима су Војвођанска банка, Агенција за осигурање депозита из Београда и фирма „Тим“ из Срем-

ске Митровице.Ових дана треба да се донесе одлука о начину продаје предузећа, а потом ће бити објављен и оглас о продаји - рекао је стечајни управик Бродоградилишта Предраг Љубовић. Пре приватизације у апатинском Бродоградилишту је било запослено више од 400 радника. У авгуисту 2002. године запослени су ступили у штрајк, који је трајао до власничке трансформације предузећа 17. марта 2003. године, када је бизнисмен Војин Лазаревић постао већински власник фирме, плативши 20 милиона динара. Због блокаде рачуна дуже од три године, у Бродоградилишту је покренут стечајни поступак, а 18. септембра прохлашен је банкрот фирме. На основу уговора о закупу, одређени број радника и даље је био ангажован за потребе „Тима“ из Сремске Митровице. Ј. П.

БЕОЧИН: Оно по чему се издваја прицијом компаније „Лафарж“ направљен је ватизација беочинске цементаре, која је битрг у Беочину, издат туристички водич. ла међу првим приватизацијама у Србији, је Најзначајнији пројекат од свега наведеформирање Фонда за реализацију социјалног је „Беочин бизнис парк“. Наиме, у круног програма. Социјални програм за Беогу фабрике, инфраструктурно је опремљечинску фабрику цемента направљен је када но 20 хектара земљишта који се нуди је француски гигант „Лафаржа“ купио цеинвститорима искључиво за производне ментару, говори о везама са локалном заједпогоне. Добра саобраћајна повезаност – ницом и предвиђа знатна улагања у општидрумска и речна и близина Новог Сада ну Беочин. По плану је предвиђено да улапривукли су, почетком 2010. године, фирму гање новца кроз спонзорства и донације „Марс“ из Петроварадина, која је већ изтраје десет година, почевши од 2002. године градила погон и треба да пресели машине до краја 2011. године. Фонд за реализацију и раднике. Фирма се бави производњом деЦементара већ девет година финансира развој општине социјалног програма предвиђа улагање Оплова за мобилне телефоне, рендген апарате штине Беочин и компаније „Лафарж“ у једнаком зовање и то одређеном годишњом динамиком. и друге машинске елементе, а упослиће 50 радодносу „динар на динар“. Многобројним анексима мењао се Уговор, али ника. Фонд је формиран са својством правног лица суштина је остала иста. Заједничким новцем граРезултати постоје и видљиви су. Оно око чега и седиштем у згради Општине Беочин, а предсе- дио се спортско-пословни центар, финансирали се треба замислити, јесте чињеница да ће обаведавају два копредседника – директор „Лафаржа“ клубови удружени у Спортски савез општине зе Општине и „Лафаржа“ према Фонду трајати и председник Општине. Уговором и осталим до- Беочин, помагале цркве и манастири, реновира- још ову годину. О томе шта ће се дешавати након кументима прецизирано је да се из средства ле су се школе, одржавале културне манифеста- истека 2011. године, нико не говори. Фонда може финансирати спорт, култура и обра- ције и помагале бројна удружења грађана. ДонаВ. Недић

ГИК „БАНАТ” УЗИМАО ПРОВИЗИЈУ ОД СВОЈИХ РАДНИКА ЗА ПОСЛОВЕ У НЕМАЧКОЈ

Једни градили, други се уграђивали

ЗРЕЊАНИН: Озлојеђени радници зрењанинског Грађевинско – индустријског комбината „Банат”, месецима штрајкујући због неисплаћених зарада и катастрофалне пословне ситуације, немилице су понављали да је ова фирма некада градила по Немачкој и на тај начин остваривала солидне приходе. А

ПО СЛЕ ПО ЖА РА У АЗИ ЛУ ЗА ПСЕ И МАЧ КЕ У БАЧ КОЈ ТО ПО ЛИ

Обез бе ђе ни хра на и ле ко ви за жи во ти ње БАЧ КА ТО ПО ЛА: На ини ци ја ти ву пред сед ни ка Вла де АП Вој во ди не Бојана Пајтића, Вла да АП Вој во ди не ин тер вент но ће обез бе ди ти хра ну за 500 па са и ма ча ка у ази лу у Бач кој То по ли, ко је пре три дана за хва тио по жар у ко јем је стра да ла вла сни ца Ете ла Мерк. Са вет ни ца пред сед ни ка Вла де АПВ Јелена Балашевић је ре кла да ће по кра јин ска Вла да обез -

здрав стве но ста ње сва ке од ових жи во ти ња. По сто ји ја ка и ја сна ини ци ја ти ва Вој во ђан ске вла де у ре ша ва њу про бле ма збри ња ва ња жи во ти ња, јер је то им пе ра тив Европ ске уни је, и он мо ра би ти ре шен на на чин ка ко је то ре ше но у европ ским зе мља ма. Пре ма пла ну Вој во ђан ске вла де, убу ду ће ће се овај про блем ре ша ва ти у до го во ру са ло кал ним са мо у пра ва ма.

правдом, Јовановић је пресавио табак и пред Основним судом у Зрењанину тужио ГИК „Банат”. Да несрећа буде већа – уместо да добије судску сатинсфакцију, сада мора још да плати таксе у износу од 71.828 динара, јер је суд одбацио његову тужбу као неосновану. Што је посебно занимљиво, исти суд је, по истом основу, у случају његовог колеге донео пресуду у корист радника! Зрењанински неимари упућивани су на рад у Немачку од 2001. године. Већ у 2002. менаџмент је почео да им одбија 20 одсто од плате на име трошкова организације гра-

Једно од градилишта ГИК-а „Банат“

Чудни судски аршини

Војислав Јовановић

онда се све урушило. Остали су без градилишта у једној од најразвијенијих земаља Европске уније, изгубили су послове и у земљи, остали без плата, пореза и доприноса, при том не знајући каква је даља судбина ГИК-а „Банат”. Бивши краниста овог предузећа Војислав Јовановић (52) из Ечке, међутим, остао је и без дела новца зарађеног у Немачкој, у којој је радио читаве протекле деценије, али и без уплаћеног радног стажа за тачно седам година, четири месеца и 26 дана. Не желећи да се помири са не-

Апелациони суд у Новом Саду у случају Јовановићевог колеге пресудио је другачије, с образложењем да послодавац не може својом вољом да умањује плату и да трошкови смештаја, исхране, превоза и прибављања документације иначе падају на њега. Сада до краја збуњен пресудама Апелационог суда којима је иста ствар пресуђена на потпуно супротан начин, Јовановић најављује да ће правду затражити у Стразбуру, јер више не верује домаћем правосуђу. дилишта. Побунили су се и тужили фирму, а одлазак на рад у Немачку у 2003. условљен је повлачењем тужби. Те године чак је апциговање плате повећано на 30 одсто, а ко није прихватио, није могао на немачко градилиште.

-Тако је рађено све до 2007. године, када смо колега Младенко Мандић и ја случај пријавили немачкој царинској полицији у Минхену. Да би смирио ситуацију, тадашњи директор „Баната” Радован Анђелов, маја 2008. понудио нам је

вансудско поравнање и за 2007. исплатио 30 одсто у динарској вредности. За 2006. није хтео да прича, а за дуг из претходних година тврдио је да је застарео. Истовремено, супруге наших колега у Зрењанину преварене су и потписале су бланко признанице да се одричу динарске накнаде, што је менаџмент „Баната” после приказао немачким властима и извукао се из проблема – прича Јовановић. Мада је убрзо нашао други посао и променио фирму, овај кра-

Грешком увећани рачуни

бе ди ти нео п ход не ле ко ве и ви та мин ске до дат ке за све жи во ти ње у ази лу.

- Већ да нас ће у оп шти ну Бач ка То по ла из роб них ре зер ви сти ћи 150 кг хра не - ре кла је Је ле на Ба ла ше вић и на гла си ла да ће хра на и ле ко ви сук це сив но сти за ти, ка ко би, у на ред них не ко ли ко ме се ци, пси и мач ке би ли обез бе ђе ни. Вла да Вој во ди не обез бе ди ће и рад ве те ри нар ских слу жби, ко је ће уста но ви ти

Пред сед ник оп шти не Бач ка То по ла Атила Баби је за хва лио Вла ди Вој во ди не на по мо ћи и по др шци ко ју је она, је ди на од тра ге ди је у Ази лу, пру жи ла. Ка ко је Ба би ре као, да нас су за по че ти раз го во ри и о ду го роч ном ре ша ва њу пи та ња Ази ла, ко ји из и ску је и озбиљ не фи нан сиј ске про ра чу не, јер је дан азил, са жи во ти ња ма ко је се та мо на ла зе, на го ди шњем ни воу ко шта око 10 ми ли о на ди на ра. В. Х.

Бесплатни изводи за прваке

ЗРЕЊАНИН: И ове године Градска управа и Скупштина града бесплатно достављају изводе из матичне књиге рођених за сву децу која се уписују у школску 2011/12. годину у основне школе на територији града, и која су рођена у Зрењанину. Сви будући ђаци прваци, рођени током 2004. па до краја фебруара 2005. године, добиће гратис, на кућне адресе родитеља или старатеља, овај основни документ, неопходан за упис у школу. Достављање извода већ је почело у селима и овај процес ће се одвијати оним темпом којим буду пристизали спискови будућих првака из свих вртића Предшколске установе Зрењанин и основних школа из сеоских насеља. „С обзиром на то да лично тражење извода захтева и одређено време и трошак, молимо све родитеље или старатеље ђака првака да буду стрпљиви и да сачекају да им документ стигне на кућне адресе. Упис у основне школе траје од 1. априла до 31. маја, па нема разлога за журбу или бригу да ће дете остати неуписано”, саопштено је из Кабинета градоначелника. Ж. Б.

ЗРЕЊАНИН: ЈП „Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина” обавештава све грађане који живе у кућама да је на рачунима Система обједињене наплате (СОН) за фебруар дошло до грешке у цени за обрачун смећа. Наиме, обрачунат је један динар по квадрату више него што је потребно. Убр за но бри са ње увре дљи вих по ру ка - Извињавамо се грађанима због настале грешке и молимо их да плате фебруарски рачун за СОН, а уједно их обавештавамо да ће на мартовском рачуну вишак уплаћеног новца бити умањен кроз претКИКИНДА: Тридесетак кућа у ку ћа иша ра на бе стид ним по ру ка ма плату – поручила је референткиња ули ца Све то за ра Ми ле ти ћа, у Ки - – Не мо гу да ве ру јем на шта су све за односе са јавношћу у Дирекцикин ди, осва ну ло је иша ра но гра фи - де ца спрем на. Јед но је деч ји не ста ји Биљана Јовановић. Ж. Б. то и ма ауто-ла ком там но пла ве бо је. шлук, а дру го је при ми ти ва зам и Ку ће су на гр ђе не гра фи ти ма, ко ји без о бра злук ко ји се де сио. Чу ла сам ни су по ли тич ки, већ увре дљи во да су по чи о ни о ци дво ји ца ђа ка из лич ни и што је ва жно за ис тра гу, од основ не шко ле и да су то учи ни ли ку ће до ку ће и по и мен це. По ли ци ја на кон по врат ка из Бе о гра да, где су је на тра гу по чи ни о ци ма, нај ве ро - би ли да гле да ју филм „Мон те ви део, ват ни је ма ло лет ни ци из ки кинд - бог те ви део”. ских основ них шко ла. Ме шта ни ко На ку ћи у ко јој је жи вео пе сник ји ма су ку ће иша ра не ка жу да их је Ду шан Ва си љев на пи са но је да је сра мо та ка да по гле да ју шта им је то јав на ку ћа – па чак и це на ула ис пи са но по зи до ви ма. зни це од пе де сет ди на ра у овај спо - Не ва спи та на де ца, шта мо гу ме ник кул ту ре. Ста нов ни ци ули це дру го да ка жем – ја да се ме штан ка Све то за ра Ми ле ти ћа пи та ју се ко ули це чи ја је ку ћа јед на од иша ра - ли ко ће их ко шта ти по нов но кре че них. - Ово што се де си ло у на шој ње ку ћа и ко ће им на док на ди ти ули ци је ван да ли зам и сра мо та – ка - тро шко ве. же ње на ком ши ни ца, ко јој је та ко ђе А. Ђ.

Графитима ишарали тридесетак кућа

ниста није хтео да опрости дуг „Банату”. Повео је судски спор и на име накнаде, разлике од 30 одсто у плати за 2006, тражио је 4.880 евра. Основни суд у Зрењанину га је одбио с образложењем да је ГИК „Банат” с њим склопио законит уговор о раду у иностранству, као и анекс уговора којим се добровољно одриче 30 одсто плате у корист фирме, а на име трошкова за опремање градилишта. Овакво решење управо је потврдио и Апелациони суд из Новог Сада.

-Никада нисмо сазнали где су те паре завршиле. Замислите колико је новца отето од радника на градилишту у Минхену за шест година, а увек је било најмање 50 запослених. Послодавац није имао никаквих трошкова осим визирања пасоша и куповине повратне карте – објашњава Јовановић. Ж. Балабан

Пријава љубимаца за изложбу КАЊИЖА: Кинолошко друштво „Кањижа“, по одобрењу Међународне кинолошке федерације ФЦИ, припрема се за 3. међународну изложбу паса свих раса „ЦАЦИБ - Кањижа 2011“ за коју се пријаве кућних љубимаца за учешће примају до 15. марта, а одржавање изложбе је 27. марта ове године на спортским теренима ФК „Потисје“ у Кањижи. Уписнина за учешће на изложби за сваког пса је 1.500 динара, изузев за разред беби, најмлађих и ветерана која стаје 1.000 динара, а за одгајивачке парове је бесплатна. Детаљније информације могу се добити на телефон 024/878-179 од 18 до 20 часова. Председник КД „Кањижа“ Јанош Фараго очекује да ће се на изложби наћи преко 600 паса из наше земље, Мађарске, Румуније, Словачке, Хрватске и још неких земаља, а да ће се кинолози из ове средине потрудити да организација буде на завидном нивоу. М. Мр.

12

crna hronika

subota12.mart2011.

SU BO TI ^A NIN SE TERETI ZA IN TER NET PRE VA RE

KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV D. L. IZ KA WI @E

Osum wi ~en za uta ju 21,6 mi lion di na ra Po re ska po li ci je pod ne la je Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Su bo ti ci kri vi~ nu pri ja vu pro tiv D. L. iz Ka wi `e zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo po re ske uta je i o{te tio dr `av ni bu xet za oko 21,6 mi lion di na ra, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo fi nan si ja.

Osum wi ~e ni je, u na me ri da iz beg ne pla }a we po re za, u de cem bru 2007. go di ne pro dao ve }in ski pa ket od 11.470 ak ci ja

ko je po se du je u pri vred nom dru {tvu „U`ar opre ma” iz No vog Sa da i ostva rio ka pi tal ni do bi tak od oko 108,1 mi li o na di na ra, kao raz li ku iz me |u na bav ne i pro daj ne vred no sti ak ci ja.

Pro da ju ni je pri ja vio nad le `nom po re skom or ga nu, ~i me je iz be gao pla }a we po re za na ka pi tal ni do bi tak od oko 21,6 mi lion di na ra, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

TRO JI CA MLA DI ]A IZ BE O GRA DA IZA RE [E TA KA

Uhap {e ni na pa da ~i na Ro ma Be o grad ska po li ci ja uhap si la je tro ji cu mla di }a osum wi ~e nih da su u cen tru Be o gra da pre tu kli u~e ni ka Tr go va~ ke {ko le rom ske na ci o nal no sti Aliju Omerovi}a.

Tro ji ca uhap {e nih su iz Be o gra da, ro |e ni 1990. go di ne, i prek si no} su bi li pri ve de ni na sa slu {a we, po tvr dio je za B-92 di rek tor po li ci je Milorad Veqovi}.

Slo bo de su li {e ni Aleksandar M. (21), Marko B. (21) i Du{an N. (20) iz Be o gra da. Osum wi ~e ni }e bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, na ve de no je u sa op {te wu MUP-a.

U~e nik Sred we tr go va~ ke {ko le rom ske na ci o nal no sti prebije n je u strogo m centru g rada. Aliju Ome rovi}a su u nepos rednoj b li zi ni {ko le u Ce tiwskoj uli ci nap al a troji ca mla di}a k oji s u ga tuk li i vre |a li . Kada su napada~ i oti{ li, d e~ak je o to me obave stio direk torku {kole k oja je po zv a la polici ju . Ali ja je s te`im p ovr edama ok a preba~en u Urg en tn i centa r.

Ivan Vasi} iz Nacionaln og saveta Ro ma, koji je prekju~e raz go varao s o cem pretu~e no g mladi}a, ka`e za B-9 2 d a je de~ak b io u Urgentnom ce ntr u na pr egledima.

– Lice mu je sa~uvano , ali ima te`ih pov reda ok a. O stalo j e da se ta pov re da sanira . Otac mi je rekao je da }e posle detaqnog pregleda u Urgentnom centru oti }i u po li ciju i p od i}i o ptu`nic u – k az ao je Vasi}.

Ovo j e ko zna ve} ko ji p ut da se u Beog ra du i S rbiji p rebijaju Rom i.

Prekju ~e ra{wi nap ad na mlad i} a je os udio po tredsednik V la de Bo`idar \eli}, koj i je i preds -

ednik S aveta za u na pr e|ewe pol o` aja Roma.

Vasi } i pak po dse}a na t o da j e diskrim inaci ja prema Romima vrlo izra`en a.

– Rad uje me { to je gospodin \eli} p re ks ino} r eka o da n ik o vi{e ne sm e d a tu~e romske u~enike i Rome. Raduje nas i {to je {ef policije, gospodin Veqovi}, brzo reagovao i {to su sva tri mladi}a uhap{ena. Romi su diskriminisani od kolevke, odnosno jo{ od porodili{ta, preko pred{kolskog i {kolskog doba, kao i u Vojsci i prilikom zapo{qavawa – ocenio je on. – Ta diskriminacija je prisutna uz celom `ivotu Roma i zato molimo vlasti i molimo sve gra|ane Srbije da budu tolerantniji prema Romima, da poka`u malo qubavi jer Romi nemaju drugu dr`avu sem Srbije, pogotovo danas kada je „Dekada Roma„ i kada se Srbija sprema za ulazak u EU. Ministarstvo prosvete najo{trije je ju~e osudilo incident u kojem je povre|en u~enik Trgova~ke {kole, Rom Alija Omerovi}, isti~u}i da je to jo{ jedna potvrda da je potreban kontinuiran rad na odr`avawu podsticajnog i bezbednog ambijenta u {koli.

U saop{tewu Ministarstva se navodi da }e se nastaviti i poja~ati aktivnosti kojima se mladi podsti~u na to da nesporazume re{avaju civilizovano i nenasilno.

Ministarstvo podse}a na to da ve} godinama vodi akcije afirmativnog upisa u~enika romske nacionalnosti, koje ohrabruju pripadnike ove etni~ke grupe da u {to ve}em broju pristupe sredwo{kolskom obrazovawu.

OD LU KA HA [KOG TRI BU NA LA

Si ma to vi} na pri vre me noj slo bo di Ha {ki tri bu nal od lu ~io je ju ~e da na pri vre me nu slo bo du od 15. mar ta do 4. apri la pu sti biv {eg po mo} ni ka na ~el ni ka SDB-a Sr bi je Franka Simatovi}a, zva nog Frenki, sa op {te no je ju ~e u Ha gu.

Si ma to vi} je, za jed no s ne ka da {wim na ~el ni kom SDB-a Sr bi je Jovicom Stani{i}em, op tu `en za zlo ~i ne nad Hr va ti ma i Mu sli ma -

Fran ko Si ma to vi}

ni ma to kom ra to va u Hr vat skoj i BiH 1991–95. Pr vo op tu `e ni Sta ni {i} za tra `io je ta ko |e od Tri bu na la da ga pu sti na pri vre me nu slo bo du, ali jav na od lu ka o tom zah te vu jo{ ni je do ne ta.

Si ma to vi} i Sta ni {i} vi {e pu ta su iz pri tvo ra Tri bu na la u She ve nin ge nu pu {ta ni u Sr bi ju to kom su |e wa ko je je po ~e lo u ju nu 2009. Po sled wi put na pri vre me noj slo bo di su bi li to kom no vo go di -

{wih pra zni ka. Tu `i la {tvo je ne dav no okon ~a lo iz vo |e we do ka za pro tiv Sta ni {i }a i Si ma to vi }a.

Ras pra va o wi ho vom zah te vu da bu du oslo bo |e ni po sle pr ve po lo vi ne su |e wa, ute me qen na tvrd wi da kri vi ca ni je do ka za na, bi }e pred Tri bu na lom odr `a na od 7. do 12. apri la. Po pra vi li ma Tri bu na la, op tu `e ni ima ju pra vo da za tra `e oslo ba |a we na kon {to Tu `i la {tvo za vr {i svoj do ka zni po stu pak. Ako su di je od bi ju taj zah tev, su |e we }e bi ti na sta vqe no iz vo |e wem do ka za od bra ne Sta ni {i }a i Si ma to vi }a.

Sta ni {i }a i Si ma to vi }a uhap si le su vla sti Sr bi je to kom ope ra ci je „Sa bqa” po sle ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a 12. mar ta 2003. go di ne. Sta ni {i} je pre ba ~en u Hag 11. ju na, a Si ma to vi} 30. ma ja te go di ne. U pr vom po ja vqi va wu pred su di jom obo ji ca su iz ja vi la da ni su kri vi.

Sta ni {i }u i Si ma to vi }u ~e ti ri ta~ ke op tu `ni ce na te ret sta vqa ju zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti (pro gon, ubi stva, de por ta ci je i pri sil no pre me {ta we), a jed na kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa (ubi stvo). Ka ko su utvr di li spe ci ja li sti u Ha gu i u Be o gra du, Sta ni {i} pa ti od hro ni~ ne bo le sti or ga na za va re we (pa u ~i tis) i de pre si je, {to je uspo ra va lo pr vu po lo vi nu pro ce sa.

dnevnik

Fil mo vi po kri }e za re kla mu Slu `ba za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom u Be o gra du, li {i li su slo bo de Atilu A. (1984) iz Su bo ti ce, zbog osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la pra vqe wa, na ba vqa wa i da va wa dru gom sred sta va za iz vr {e we kri vi~ nih de la pro tiv bez bed no sti ra ~u nar skih po da ta ka, pra vqe wa i uno {e wa ra ~u nar skih vi ru sa, ra ~u nar ske pre -

va re i pra wa nov ca. Osum wi ~e ni Ati la A. je ju na 2010. go di ne ku pio ra ~u nar ski vi rus, po tom ga sa ~u vao na za ku pqe nom ser ve ru a za tim ga je pu tem in ter ne ta uneo u vi {e od 1.000 ra ~u na ra {i rom sve ta, stva ra ju }i ta ko zva nu ‘’but net’’ mre `u ko jom je upra vqao sa svog ser ve ra.

Ko ri ste }i za ra `e ne ra ~u na re, osum wi ~e ni se re gi stro vao na „to rent„ saj to vi ma i po sta vqao

faj lo ve s na zi vi ma fil mo va, ko ji u se bi ni su sa dr `a va li film ve} re kla mu ko ja je upu }i va la na in ter net-sajt ko ji je kre i rao osum wi ~e ni da bi se pu tem we ga pre u zi ma li soft ver ski sa dr `aj,i la `no pri ka zu ju }i ~i we ni cu da je sa dr `aj po sta vqe nog faj la film.

Ova ko ne re gi stro va nu uslu gu Ati la A. je na pla }i vao od jed ne ka nad ske kom pa ni je ko ju je do veo u za blu du i od we za de vet me se ci

na pla tio pre ko svog de vi znog ra ~u na vi {e od 70.000 ame ri~ kih do la ra, zna ju }i da taj no vac po ti ~e od ne do zvo qe ne ra ~u nar ske mre `e sa ~i we ne od za ra `e nih ra ~u na ra ko ji ma je osum wi ~e ni upra vqao.

Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den nad le `e nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

M. B.

VUK DRA [KO VI] SVE DO ^IO O DO GA \A JI MA U BU DVI 2000.

„Ak tiv no sti DB-a bi le usme re ne na mo ju li kvi da ci ju” Li der SPO-a Vuk Dra{kovi} iz ja vio je ju ~e, sve do ~e }i u Vi {em su du u Be o gra du, da su ak tiv no sti tro ji ce ope ra ti va ca Dr `av ne bez bed no sti bi le usme re ne na we go vu li kvi da ci ju, ko ja ni je us pe la u Bu dvi 2000. go di ne, {to su op tu `e ni od lu~ no de man to va li.

– Sve dru g e ma n i p u l a c i j e dr `av nim taj na ma upe re ne su na iz be ga va we od go vor no sti, u ~e mu su do sa da uspe va li. Ja sam u Bu dvu i{ao da u mi ru pi {em stra te {ki plan da qeg de lo va wa DOS-a, a ne da se sa sta jem sa stra nim dr `av ni ci ma ili qu di ma iz ino stran stva – re kao je Dra {ko vi} na su |e wu {e fu be o grad skog cen tra Milanu Radowi}u i na ~el ni ci ma Ode qe wa za unu tra {wi i spoq ni eks tre mi zam u tom cen tru DB-a Stevanu Basti i Ratku Romi}u.

Li d er SPO-a je po n o v io svo je ra ni je tu ma ~e we, pre ma ko jem je DB funk ci o ni sao kao „pi ra mi da zlo ~i na”, ta ko {to je po k oj n i pred s ed n ik SRJ Slo bo dan Mi lo {e vi} iz da vao na lo ge za de lo va we, {ef Re pu bli~ kog DB-a Radomir Markovi} ih pre no sio Ra do wi }u, ko ji je ru ko vo dio „je di ni com za pri pre mu zlo ~i na”. Za ubi stva je, po we go vim re ~i ma, bi la za du `e na „je di ni ca za ne po sred ne li kvi da ci je”, s Miloradom Ulemekom Legijom na ~e lu.

Dra { ko v i} je po v u k ao pa ra l e l u iz m e | u po k u { a j a aten ta t a na we g a u Bu d vi 2000. s pra v o s na ` nim pre s u d a m a u slu ~ a j e v i m a „Ibar s ka ma g i -

stra l a” i ubi s tvom Iva n a Stam b o l i } a.

Ra do wi} je, na kra ju Dra {ko vi }e vog sve do ~e wa, ape lo vao na sud da ga za {ti ti od „la `i”, od ba cu ju }i na vod li de ra SPO-a da je on ne po sred no pred po ku {aj aten ta ta, te le fo nom iz Be o gra da oba ve -

Vuk Dra {ko vi}

stio Ule me ka da je Dra {ko vi} u svom sta nu u Bu dvi, kao ne i- sti nit.

– To je ne ta~ no jer sam ja tog da na s po ro di com bio van Ju go sla vi je, {to se vi di iz pa so {a, i mo lim vas da me za {ti ti te od la `i ovog ~o ve ka – ka zao je Ra do wi}, od ba cu ju }i i sve dru ge op tu `be na svoj ra ~un.

Po {to je su |e we ju ~e po no vo po ~ e l o iz po ~ et k a, zbog pro me ne ~la na sud skog ve }a,

op tu `e ni su ima li pri li ku da po no vo iz lo `e svo ju od bra nu, {to je u~i n io sa m o Ro m i}, tvr de }i da su na vo di op tu `ni ce ne ta~ ni.

– Moj za da tak u Bu dvi je bio utvr |i va we da li se Dra {ko vi} sa sta je s li cem ko je je za slu ` bu bez b ed n o s no in t e r e -

Mi lan Ra do wi}

sant no – Nikolasom Hilom.

Po {to do ta kvog sa stan ka ni je do {lo, ka da sam do {ao u Be o grad, usme no sam oba ve stio na ~el ni ka slu `be i ni sam pi sao iz ve {taj jer ni sam imao {ta da na pi {em – re kao je Ro mi}.

On je po tvr dio da je pu to vao pod la `nim iden ti te tom, ali s li~ nom kar tom ko ju je iz dao MUP Sr bi je, ra di za {ti te taj no sti slu `be i ope ra ci je, i uka zao na to da su cr no gor ska i

srp ska slu `ba, kao i sve taj ne slu `be u sve tu, „pro tiv ni~ ke”.

Po op tu `ni ci, Ba sta i Ro mi} su, po Ra do wi }e vom na re |e wu, pra ti li Dra {ko vi }a i sli ka li we go vu ku }u u Bu dvi, a za tim te fo to gra fi je pre da li biv {em na ~el ni ku DB-a Ra do mi ru Mar ko vi }u, ko ji je po stu -

Rat ko Ro mi}

pao po na lo gu ta da {weg pred sed ni ka SRJ Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Mar ko vi} je, na vo di se u op tu `ni ci, spor ne fo to gra f i j e pre d ao ne p o s red n im iz v r { i o c i m a po k u { a j a ubi stva Dra {ko vi }a, ko je je zbog to g a ve } e Spe c i j al n og su d a pra vo sna `no osu di lo na vi {e de ce nij ske ka zne za tvo ra.

Ra d o w i}, Ba s ta i Ro m i} bra ne se sa slo bo de.

(Ta njug)

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU

Od be glom Lu ki Bo jo vi }u po tvr |e no 15 me se ci za tvo ra Ape la ci o ni sud u Be o gra du pra vo sna `no je osu dio od be glog Luku Bojovi}a na 15 me se ci za tvo ra zbog ne do zvo qe nog no {e wa oru` ja i fal si fi ko va wa li~ nih kar ti, ob ja vqe no je na saj tu tog su da.

Ape la ci o ni sud je po tvr dio pre su du Okru `nog su da u Be o- gra du od 14. apri la 2008. go di ne u od no su na Bo jo vi }a, ali je uki nuo deo pre su de ko jim je Veqko Banovi}, zva ni Votka, osu |en na 18 me se ci za tvo ra zbog neo vla {}e nog dr `a wa oru` ja, fal si fi ko va wa is pra va i po se do va wa de vet gra ma he ro i na i {est gra ma ma ri hu a ne, i na lo `io da se su |e we po no vi.

Istom od lu kom Ape la ci o ni sud je ob u sta vio po stu pak pre ma ubi je nom Ili ji No vo vi }u, ko ji je bio osu |en na dve go di ne za tvo ra, ta ko |e zbog fal si fi ko va wa is pra va i neo vla {}e nog dr `a wa oru` ja. No vo vi} je li kvi di ran za jed no s Go ra nom Ma ri }em, ta ko {to su8. apri la 2010. go di ne upu ca ni pa spa qe ni u xi pu na wi vi kod Do ba no va ca.

Bo jo vi} je uhap {en 22. sep tem bra 2007. zbog sum we da je

Lu ka Bo jo vi}

skri v ao od b e g le pri p ad n i k e „ze m un s kog kla n a„, me | u t im, ka ko za to ni je bi lo do ka za, op tu `en je, a sad i pra vo sna `no osu |en, sa mo za ne za ko ni to po se do va we oru` ja i fal si fi ko va we do ku men ta. On je pu {ten

iz pri tvo ra 14. apri la 2008, na kon iz ri ca wa pr vo ste pe ne pre su de, ta ko da mu je od po tvr |e ne ka zne osta lo da od slu `i se dam me se ci za tvo ra.

Op tu ` ni c om Tu ` i l a {tva za or g a n i z o va n i kri mi n al od fe b ru a r a ove go di ne Bo jo vi} se te re ti kao or g a n i z a tor ubi stva Bran ka Jef to vi }a Jor ge 2004, kao i po ku {aj ubi stva Andrije Dra{kovi}a i Zorana Nedovi}a [oka iste go di ne, ka da su po gi nu li wi ho vi te l o hra n i te q i De j an @i van ~e vi} i Mi lu tin Jo vi ~i}.

Osim Bo jo vi }a, op tu `ni com su ob u hva }e ni ne ka da {wi ~la no vi „ze mun skog kla na” Vladimir Milisavqevi}, zva ni Budala, ko ji je ta ko |e u bek stvu, kao i Sretko Kalini} i Milo{ Simovi}, ko ji su le tos uhap {e ni po sle se dam i po go di na skri va wa od srp skih pra vo sud nih or ga na.

Bo jo vi }u se trag gu bi le tos, po sle hap {e wa Ka li ni }a u Za -

gre bu i Si mo vi }a na srp sko-hr vat skoj gra ni ci. Za wim je u sep tem bru ras pi sa na me |u na rod na po ter ni ca, dok je Mi li sa vqe vi} na me |u na rod noj po ter ni ci od mar ta 2003. go di ne, po sle ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. Mi li sa vqe vi} je u od su stvu osu |en na 35 go di na za tvo ra zbog u~e {}a u \in |i }e vom ubi stvu, dok je za kri vi~ na de la ko ja je iz vr {io kao pri pad nik „ze mu skog kla na” do bio 40 go di na za tvo ra.

S po me nu tim ubi stvi ma, ali i dru gim kri vi~ nim de li ma, Bo jo vi }a je po ve zao Ka li ni}, ko ji je, po sle vi {e go di {weg bek stva, Sr bi ji iz ru ~en iz Hr vat ske 25. av gu sta 2010. go di ne.

Ka li ni} i Si mo vi} su ta ko |e pra vo sna `no osu |e ni u od su stvu zbog ubi stva pre mi je ra \in |i }a na 30 go di na za tvo ra, kao i na 40 go di na za tvo ra u pro ce su pro tiv „ze mun skog kla na”, i u za tvo ru ~e ka ju da im sud odo bri po na vqa we tih su |e wa. Ka li ni} je uhva }en u Za gre bu 8. ju na, ka da ga je iz va tre nog oru` ja ra nio Si mo vi}, ko ji je na red ne no }i uhap {en na srp skoj stra ni gra ni ce s Hr vat skom.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

subota12.mart2011.

13

NO VO SAD SKI SUD NI JE PRI HVA TIO CR NO GOR SKI ZAH TEV

Odbijeno izru~ewe Veselina Vukoti}a Vi{i sud u Novom Sadu ju~e je odbio molbu Crne Gore za izru~ewe Nik{i}anina Ve se li na Vu ko ti }a (50), koji je tamo u odsustvu osu|en na 20 godina zatvora zbog ubistva Du{ka Bo{kovi}a 1997. godine u Pr~wu. Kako je ju~e „Dnevniku” saop{tila portparolka suda Sve tla na To mi}-Jo ki}, ova odluka Krivi~nog vanpretresnog ve}a s kompletnim spisima bi}e dostavqena Apelacionom sudu u Novom Sadu i, nakon {to postane pravosna`na, kona~nu odluku o zahtevu crnogorskih vlasti za Vukoti}evo izru~ewe done}e ministarka pravde Srbije Sne `a na Ma lo vi}.

Zahtev za izru~ewe Vukoti}a crnogorsko Ministarstvo pravde prosledilo je Srbiji 20. januara.

Vi{i sud u Novom Sadu odobrio je ranije Vukoti}u ponavqawe su|ewa jer mu je u Crnoj Gori su|eno u odsustvu, ali glavni pretres

Ve se lin Vu ko ti}

jo{ nije zakazan jer se ~ekaju odluke o wegovom izru~ewu.

Vukoti} je 30. decembra 2010. godine uhap{en po Interpolovoj poternici Crne Gore, ali

mu novosadski Vi{i sud nije odredio ekstradicioni pritvor ve} ponovqeno su|ewe ~eka na slobodi.

On je prethodno, krajem 2009. godine, iz Belgije izru~en Srbiji jer je za wim bila raspisana poternica radi izdr`avawa kazne od 20 godina zatvora na koju je osu|en u Podgorici. Po re~ima Svetlane Tomi}Joki}, u odluci kojom je Belgija odobrila izru~ewe odre|eno je da se su|ewe Vukoti}u za Bo{kovi}evo ubistvo mo`e ponoviti samo u Srbiji, a po{to on ima prebivali{te u Novom Sadu, novosadski sud je odre|en kao nadle`an za ponavqawe postupka. On je upu}en na izdr`avawe kazne zatvora, koje mu je, me|utim, prekinuto odobrewem Ministarstva

PO ZIV SR BI JI IZ SA RA JE VA

BiH tra`i slu~aj „Dobrovoqa~ka” Glavni tu`ilac BiH Mi lo rad Ba ra {in pozvao je Srbiju da pravosudnim organima BiH prepusti istragu u predmetu „Dobrovoqa~ka” i od srpskog tu`ioca za ratne zlo~ine Vla di mi ra Vuk ~e vi }a zatra`io da dokaze dostavi Tu`ila{tvu BiH. – Kolega Vuk~evi} je imao pravni okvir da predmet ‘Dobrovoqa~ka’ dostavi pravosu|u BiH. Moje pismo upu}eno srpskom Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine nalazi se u predmetu Tu`ila{tva BiH i uvek se mo`e izvr{iti uvid u wega – rekao je Bara{in u intervjuu sarajevskom „Dnevnom avazu”.

Bara{in je naveo da je preno{ewe krivi~nih postupaka iz jedne dr`ave u drugu materija iz oblasti me|unarodnog prava.

– Kao glavni tu`ilac nemam zakonsko ovla{}ewe ni osnov da o preno{ewu postupaka pregovaram

u Srbiju iz istog razloga zbog kojeg je to radio i me|unarodni tu`ilac Ju de Ro ma no „koji sada vodi predmet o kojem govorimo„.

– Tamo su, naime, i{li da bi saslu{ali svedoke i sproveli druge radwe bitne za utvr|ivawe odre|enih ~iwenica u ovom predmetu – rekao je Bara{in.

Glavni tu`ilac je rekao da je u predmetu „Dobrovoqa~ka” osumwi~eno 15 osoba i da su na tome radili me|unarodni tu`ioci, eksperti me|unarodnog i humanitarnog prava.

– Predmet je veoma komplikovan jer se pojedina~no za svakog osumwi~enog mora istra`iti osnov sumwe. Istraga se vodi u dva pravca – istra`ivawe doga|aja i istra`ivawe postojawa osnova sumwe da je delo po~iweno od za sada 15 osumwi~enih osoba ili, pak, nekih drugih osoba – izjavio je Bara{in.

Do bro vo qa~ ka uli ca u Sa ra je vu ma ja 1992. go di ne

u ime svoje dr`ave. Tako bih prekr{io i poznati stav Tu`ila{tva BiH da se za ratne zlo~ine po~iwene u BiH, a od dr`avqana na{e zemqe koji ovde imaju prebivali{te, mo`e suditi samo pred pravosudnim organima BiH – rekao je Bara{in. – Slede}i taj stav, Tu`ila{tvo je dostavilo Ministarstvu pravde BiH predlog za podno{ewe molbe da se Jo van Di vjak izru~i u BiH. Ponovo pozivam kolegu Vuk~evi}a da dokaze dostavi Tu`ila{tvu BiH, i poru~ujem da }u potpisati svaki sporazum o saradwi na{a dva tu`ila{tva, ali ne i onaj kojim bih kr{io postoje}e konvencije i zakone svoje dr`ave.

Po wegovim re~ima, me|unarodni tu`ilac Fi lip Al kok i{ao je

Po re~ima glavnog tu`ioca BiH, i daqe se saslu{avaju svedoci i prikupqaju dokazi. Bara{in veruje da }e postupaju}i me|unarodni tu`ilac vrlo brzo doneti kona~nu odluku u tom predmetu.

– To sam od wega, kao glavni tu`ilac, zahtevao, i dr`im da }e on ispo{tovati ono {to mi je rekao – kazao je Bara{in, dodaju}i da je predmet ’Dobrovoqa~ke ulice’ u Tu`ila{tvo BiH do{ao 2006. godine.

Jovan Divjak je 3. marta uhap{en u Be~u, na osnovu poternice iz Srbije, zbog ratnih zlo~ina po~iwenih u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu u maju 1992. godine. Uz kauciju od pola miliona evra, Divjak je pu{ten iz pritvora 8. marta.

pravde do aprila ove godine jer mora da se le~i od sr~anih tegoba.

}a u beogradskom klubu „Nana” 1990. godine, iako je za wim od 1990. bila raspisana poterni-

Cr na Go ra ne za do voq na po stu pa wem Sr bi je Premijer Crne Gore Igor Luk {i} izjavio je ju~e da vlasti u Podgorici nisu zadovoqne dinamikom kojom Srbija primewuje sporazum sa Crnom Gorom o izru~ewu. Luk{i} je kazao novinarima na Cetiwu da je Crna Gora do sada odgovorila na sve zahteve Srbije za izru~ewe, ali da Podgorica nije zadovoqna dinamikom kojom to ~ini Srbija. Premijer me|utim veruje da je uzrok procedura, a ne opstrukcija na srpskoj strani.

Odluku Vi{eg suda u Novom Sadu koji je odbio da Crnoj Gori izru~i Ve se li na Vu ko ti }a zbog ubistva, crnogorski premijer ne smatra kr{ewem sporazuma o izru~ewu. Luk{i} je ukazao da treba sa~ekati stav Apelacionog suda koji „ima mogu}nost da preina~i” odluku Vi{eg suda u Novom Sadu.

Belgijskom odlukom nije bilo odobreno da se Vukoti}u sudi za ubistvo Andrije Lakoni-

ca zbog u~e{}a u toj likvidaciji. Odmah po ubistvu, Vukoti} je pobegao iz zemqe, a za

sa u ~e sni {tvo u ubi stvu u Okru`nom sudu u Beogradu sudilo se Darku A{aninu, ubijenom 1. jula 1998. godine, dok se ta da {wem in spek to ru be o grad ske po li ci je Mi ro sla vu Bi`i}u – Bi`i, ubijenom 21. maja 1996. godine, sudilo zbog zloupotrebe polo`aja jer je pomogao Vukoti}u da pobegne.

A{anin i Bi`i} su oslobo|eni optu`bi.

Vukoti} je u Belgiji bio u pritvoru zbog sumwi da je, po nalogu saveznog DB-a biv{e SFRJ, u Briselu ubio saradnika CIA-e Envera Hadrija, koji je nekada radio za jugoslovenski DB, ali i za sovjetski KGB. Vukoti} je u zatvoru u Belgiji bio od februara 2006. godine, kada je po poternici te dr `a ve uhap {en na ma drid skom aerodromu, po povratku iz Pariza.

E. D.

IS TRA @NI SU DI JA SA SLU [AO BRAN KA JO CI ]A I JO[ ^E TVO RO

Istraga protiv biv{eg direktora „Puteva Srbije” Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podnelo je ju~e Specijalnom sudu u Beogradu zahtev za sprovo|ewe istrage protiv pre tri dana uhap{enog biv{eg direktora JP „Putevi Srbije” Bran ka Jo ci }a i jo{ ~etiri osobe koje se sumwi~e za krivi~na dela davawa i primawa mita, zloupotrebe slu`benog polo`aja i prawa novca.

Istra`ni sudija je ju~e u kasnim po po dnev nim ~a so vi ma po~eo saslu{awe osumwi~enih: Branka Joci}a, vlasnika PP „Rotijer“ Dra ga na Pa vlo vi }a, majke prvoosumwi~enog Rad mi le Jo ci}, Joci}evu suprugu Ma ri je Bo `i} te biv{eg direktora JP „Put Loznica“ Pre dra ga To do si }a, koji je bio Jo ci }ev sa vet nik u JP „Putevi Srbije“.

Specijalni tu`ilac Miq ko Ra di sa vqe vi} je pre tri dana obelodanio da se Joci} i ~etiri osobe, koje su tako|e s wim privedene, sumwi~e da su prilikom ugovarawa radova na sa-

Bran ko Jo ci}

naciji klizi{ta na podru~ju op{tina Krupaw i Loznica, zloupotrebili novac dobijen od Evropske banke. Sumwa se, naveo je tu`ilac Radisavqevi}, da je neosnovano ispla}eno oko 43.000.000 dinara privatnom preduze}u „Rotijer“ za

radove na sanaciji klizi{ta koje ono nije obavilo.

Po tu`io~evim navodima, postoje sumwe da je na ime toga preduze}e „Rotijer“ Branku Joci}u, odnosno wegovoj majci, poklonilo stan u Loznici od 63 kvadrata, vredan oko 2.500.000 dinara.

– Protiv Branka Joci}a je pokrenuta i finansijska istraga koja treba da utvrdi koju imovinu poseduje, kao i da li po sto ji ne sklad iz me |u prona|ene imovine i wegovih zakonitih prihoda – naveo je tu`ilac Radisavqevi}.

Me|utim, po nepotvr|enim medijskim informacijama, finansijska istraga je ve} sprovedena i ukoliko Joci} i wegovi saradnici ne doka`u da su imovinu, koju je utvr|eno da poseduju, stekli na zakonit na~in, mogla bi im biti oduzeta.

Ovo je drugi krivi~ni postupak protiv Joci}a u posledwe tri godine. Prvi, koji je vo|en pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, ve} je okon~an krajem decembra pro{le godine nepravosna`nom presudom, kojom je Joci} osu|en na dve godine zatvora, po optu`bi za falsifikovawe slu`bene dokumentacije, tako|e u periodu dok je bio direktor JP „Putevi Srbije”.

J. Ja ko vqe vi}

Ili}: Ministarstvo radilo po zakonu Lider Nove Srbije Ve li mir Ili} izjavio je ju~e da je Ministarstvo za kapitalne investicije, u vreme kada ga je on vodio, radilo u skladu sa zakonom, ali da je, sude}i po dokumentaciji, bilo nepravilnosti u odre|enim slu`bama, pa tako i u “Putevima Srbije”.

– [to se ti~e rada Ministarstva, sve je isp{otovano i u skladu sa zakonom, {to se vidi i iz dokumentacije. A {to se ti ~e od re |e nih slu `bi, ’Pu te va Sr bi je’… ono {to sam video u papirima ima odre|enih nepravilnosti za koje u Ministarstvu nismo znali i nismo bili nadle`ni – rekao

je Ili} novinarima u parlamentu.

Ili}, koji je prekju~e saslu{an u policiji u okviru istrage protiv svog strana~kog kolege i biv{eg direktora “Puteva Srbije” Bran ka Jo ci }a koji se sumwi~i za primawe i davawe mita, rekao je da to kao ministar nije mogao kontrolisati.

– Ne mogu kontrolisati ko kome prodaje stan, ko s kim trguje, prima mito, to je li~na stvar – rekao je Ili}.

On je ocenio da aktuelna vlast vo di kam pa wu pro tiv opozicije jer je ona oja~ala, i dodao da bi svi trebalo da odgo va ra ju uko li ko su ra di li

Ve li mir Ili}

protivzakonito, pa tako i neki qudi iz vlasti. Ili} smatra da treba ispitati poslova wa „Aero dro ma„, „Ja ta„, „Telekoma„, PTT-a, Kontrole leta…

Ili} je rekao da i povezivawe lidera DSS-a Vo ji sla va Ko {tu ni ce s politi~kom poza di nom ubi stva pre mi je ra Zorana \in|i}a pokazuje da se vodi kampawa protiv opozicije.

On je naveo da politi~ku pozadinu tog ubistva treba ispitati, ali da nije trebalo ~ekati osam godina, i da treba da budu saslu{ani “neki qudi iz vlasti”.

(Ta njug)

MUP LA NE OT KRIO 4.320 ILE GAL NIH MI GRA NA TA

[verc „belog robqa” ve}i za 130 posto U pro{loj godini, po podacima Ministarstva unutra{wih poslova, otkriveno je 4.320 osoba koje su na nedozvoqen na~in pre{le ili poku{ale da pre|u granicu Srbije, {to predstavqa najve}i broj otkrivenih ilegalnih migranata u protekloj deceniji. Lane je otkriveno 130 posto vi{e ilegalnih migranata nego 2009, kada ih je bilo 2.029, istaknuto je na skupu na kojem je analiziran rad MUP-a u pro{loj godini, u ~ijem radu su u~estvovali resorni ministar Ivi ca Da ~i} i direktor policije Mi lo rad Ve qo vi}.

„Pove}awe broja ilegalnih migranata uzrokovano je prvenstveno velikim brojem dr`avqana afroazijskog kompleksa”, navedeno je na skupu, koji je po~eo u petak i zavr{en ju~e u Beogradu.

Dr`avnu granicu pro{le godine pre{lo je vi{e od 48 miliona osoba, {to je oko dva posto vi{e nego 2009, pri ~emu na grani~nim prelazima nije bilo zastoja niti du`ih zadr`avawa. „Na grani~nim prelazima poja~ana je kontrola zbog zloupotreba bezviznog re`ima, da bi se spre~ila pojava talasa la-

`nih azilanata, doma}ih, ali i dr`avqana Makedonije, naro~ito u Nema~koj, Belgiji i [vedskoj, a koji zloupotrebqavaju viznu liberalizaciju”, istaknuto je na skupu.

Nastavqene su aktivnosti na primeni Strategije integrisanog upravqawa granicom, s posebnim akcentom na tehni~kom opremawu grani~ne policije, navedeno je u analizi. Novcem iz Nacionalnog investicionog plana zapo~eta je rekonstrukcija ~etiri stanice grani~ne policije i {est grani~nih prelaza, dok je u oblasti grani~ne bezbednosti uspostavqena uspe{na

saradwa s dr`avama regiona i ~lanicama EU. „Otvorena je direktna telefonska linija na grani~nim prelazima Badovinci– Pavlovi}a most izme|u Srbije i BiH, a namewena je za hitnu razmenu operativnih informacija u ciqu pove}awa kvaliteta grani~ne kontrole”, istaknuto je na skupu.

Krajem decembra potpisan je Protokol o osnivawu zajedni~ke kontaktne slu`be na grani~nim prelazima Batrovci–Bajakovo prema Hrvatskoj, a u aprilu je s Bugarskom potpisan Sporazum o osnivawu i funkcio-

nisawu zajedni~kog kontakt-centra za saradwu policije i carine. U Skopqu, septembra 2010, potpisan je Sporazum o regulisawu re`ima pograni~nog saobra}aja na srpsko-makedonskoj granici „koji }e pre svega omogu}iti da gra|ani pograni~nog podru~ja prelaze dr`avnu granicu”.

Pro{le godine predstavnici Albanije, BiH , Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Srbije potpisali su i Memorandum o saradwi pripadnika grani~nih policija na aerodromima, navedeno je na skupu.

(Ta njug)

14

dru[tvo

subota12.mart2011.

GRA DI SE I TRE ]A zGRA DA zA MLA DE NA u^ NI KE I uMET NI KE u NO VOM SA Du

Jo{ 26 sta no va u uni ver zi tet skom na se qu U uli ci Sta no ja Sta no je vi }a na no vo sad skom No vom na se qu gra di se jo{ jed na zgra da sa 26 sta no va za mla di uni ver zi tet ski ka dar, ~i ju iz grad wu fi nan si ra ju Mi ni star stvo za na u ku i teh no lo {ki raz voj i Vla da Voj vo di ne pre ko Fon da ci je za re {a va we stam be nih po tre ba mla dih na stav nih i na u~ nih rad ni ka i umet ni ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Ovo je tre }a „na u~ ni~ ka” zgra da na is toj lo ka ci ji i no si }e ku} ni broj 20, dok su pr ve dve 16 i 18, i iz gra |e ne

40 go di na u mo men tu ras pi si va wa kon kur sa i iza bra ni su u ne ko od aka dem skih ili na u~ nih zva wa ili su ste kli sta tus umet ni ka. Na rav no, mo gu da kon ku ri {u sa mo oni ko ji ne ma ju stan.

Po re ~i ma pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Fon da ci je prof. dr Ra do va na Pe ja no vi }a, pro rek to ra Uni ver zi te ta u No vom Sa du, iz grad wa do bro od mi ~e, pa je mo gu }e da tre }a zgra da u sad ve} ma lom uni ver zi tet skom na se qu u Uli ci Sa no ja

dnevnik

„DNEVNIK” SAZNAJE

[A RI ]E VA VI LA SLE DE ]E NE DE QE DO BI JA NO VE STA NA RE?

Apart ma ni za obo le lu de cu i wi ho ve ro di te qe Vi la ko ja je od u ze ta od Dar ka [a ri }a na Ta tar skom br du u Srem skoj Ka me ni ci ve} od ne de qe bi mo gla da da do bi je no ve sta na re. Ona }e bi ti ustu pqe na In sti tu tu za za drav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne, od no sno Udru `e wu ro di te qa de ce obo le le od ra ka. Tu }e bi ti sme {te na de ca na le ~e wu u ovoj usta no vi kao i wi ho vi ro di te qi ko ji do la ze iz svih kra je va Voj vo di ne. Go di {we od ra ka u Voj vo di ni obo li 40 do 50 ma li {a na, a na le ~e wu ih je oko 100. Bo le sna de ca i wi ho vi ro di te qi ima }e u „Ro di teq skoj ku }i” {est apart ma na u ko ji ma }e mo }i da bo ra vi {est po ro di ca. „Voj vo |an ska ban ka” do ni ra la je 1,6 mi li o na di na ra za opre ma we objek ta. Ku pqe ni su kre ve ti, sto lo vi, sto li ce, gar ni tu ra za dnev ni bo ra vak i osta lo {to je neo p hod no za bo ra vak po ro di ca.

Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, vi la je ve} tre ba la da

bu de otvo re na, ali je ovaj do ga |aj od lo `en za ne ko li ko da na, ta ko da se we no otva ra we o~e ku je ve} sle de }e ne de qe. Po sle od u zi ma wa vi le [a ri }u u me di ji ma se na ga |a lo ko me }e luk su zan obje kat pri pa sti, pa se po mi wa lo da }e tu bi ti sme{t na po kra jin ska ad mi ni stra ci ja ili cen tar za re ha bi li ta ci ju za vi sni ka od dro ga. In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Foto : N. Stojanovi} Voj vo di ne je me |u pr vi -

Pr va u Vojvodini O vo je prva o vakva ku }a u Vojv od in i name wen a privrem eno m sme {taju de ce na le~e wu od r ak a i wi ho vi h rod iteqa k oji u Nov i Sad dolaz e i z u nutra{wos t i. U Beo gra du postoje dve o vakve ku} e, a jedna od wih je u ku}i koj a j e privr e me no odu zeta Da rku [ari}u.

ma po ka zao in te re so va we za ovaj obje kat jer ta usta no va ne ma uslo va za sme {taj ro di te qa ko ji kao prat wa bo le snoj de ci do la ze u No vi Sad. Vla da Voj vo di ne }e fi nan si ra ti tro {ko ve odr `a va wa de~ je ku }e ta ko da }e ro di te qi u woj bo ra vi ti bez do dat nih tro {ko va.

Vla di Vojv odine dato je na upravqawe t ri ob jekta ko j a su oduzet a od [ar i} a i we gov ih saradnika , a u ku pn a povr{ina im je oko 1 .700 kvadr at nih meta ra. U vili od 400 kvadr at nih meta ra po odl uci V la de Vojv odine bi} e sme {tena dec a bez roditeq sk og starawa , a opre ma }e b iti nabavqe na iz donators kih sredst ava. Dr ugi objek at }e koris titi Studen tsk i kult urni centar. S av luk su zni name{ta j i ost ala oprema, kao { to su po su|e, be la tehnika ili s lik e rasprodati s u na ja vn oj aukciji, a nov nam e{ taj kupi}e se uz donat orsku pomo}.

J. Bar buzan

PRI ^A O SME NI KO OR DI NA TO RA KAN cE LA RI JE zA MLA DE uS KO VI TLA LA OMLA DIN cE

Fej sbuk pro te sti i u Zre wa ni nu

Zgra de za mla de na u~ ni ke i umet ni ke

su sred stvi ma Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz voj. Te zgra de, s ukup no 52 sta na, use qe ne su 2009, od no sno 2010, a iz grad wa tre }e po ~e la je 21. sep tem bra pro {le go di ne.

Pra vo ku po vi ne sta na do de qu je se na osno vu kon kur sa Fon da ci je i rang-li ste kan di da ta, a za in te re so va ni mo gu da ih ku pe na kre dit i po znat noj ni `oj ce ni kva dra ta od tr `i {ne. Na jav ni oglas za pro da ju 26 sta no va u Sta no ja Sta no je vi }a 20, osam dvo i po sob nih i isto to li ko dvo sob nih, je dan jed no i po so ban i de vet gar so we ra, za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti i pri lo `i ti po treb nu do ku men ta ci ju do 10. apri la. Pra vo u~e {}a na kon kur su ima ju svi na stav ni ci, na u~ ni ci i umet ni ci sa No vo sad skog uni ver zi te ta i na u~ ni rad ni ci za po sle ni na re gi stro va nim in sti tu ti ma u Voj vo di ni ko ji ni su sta ri ji od

Sta no je vi }a bu de za vr {e na i pre ro ka, pla ni ra nog za av gust/sep tem bar.

- Ce na kva drat nog me tra bi }e 665 evra, s tim {to }e Uprav ni od bor Fon da ci je utvr di ti ta~ nu ce nu kva dra ta, ali ne vi {e ili ma we od pet pro ce na ta od na ve de ne ce ne - ka `e prof. Pe ja no vi}. - Ta ko |e ve} raz go va ra mo s ban ka ma ko je bi mo gle da po nu de sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te i ta ko jo{ olak {a mo mla dim na u~ ni ci ma i umet ni ci ma da do |u do svog kro va nad gla vom. Ogrom no je in te re so va we za ove sta no ve, pa smo ve} „re zer vi sa li” je dan plac u bli zi ni ove tri zgra de, jer ve ru jem da }e mo gra di ti i ~e tvr tu. Ta ko |e, je dan ~lan UO Fon da ci je raz go va rao je sa za me ni kom gra do na ~el ni ka Su bo ti ce o obez be |i va wu pla ca za iz grad wu jed ne zgra de i u ovom gra du gde su ~ak tri fa kul te ta na {eg uni ver zi te ta.

V. ^e ki}

URU ^E NE NA GRA DE DRU [TVA NO VI NA RA VOJ VO DI NE: Na sva~ no sti u No vom Sa du ju ~e su uru ~e ne na gra de Dru {tva no vi na ra Voj vo di ne, ko je de lu je u okvi ru Udru `e wa no vi na ra Sr bi je. Na gra du „Ja {a To mi}” do bio je du go go di {wi no vi nar

Na ja vqe na sme na ko or di na to ra Kan ce la ri je za mla de (KZM) u Zre wa ni nu Dar ka Traj lo va iza zva la je pra vu ma lu po bu nu me |u zre wa nin skom omla di nom. Za ti li ~as po pu lar nom dru {tve nom mre `om Fej sbuk pro neo se po ziv za pro test, a mla di ak ti vi sti Kan ce la ri je svo je fo to gra fi je na li~ nim pro fi li ma za me ni li su po ru ka ma po dr {ke Traj lo vu.

- Zbog od lu ke da Dar ko Traj lov ne bu de vi {e na me stu ko or di na to ra, mi ko ji smo uz we ga od osni va wa Kan ce la ri je za mla de, stu pa mo u pro test. Tra `i mo od go vor za {to me wa ti ne {to {to funk ci o ni {e i da je

re zul ta te ve} dve go di ne. Zna mo da ni je do zvo lio me {a we po li ti ke u rad KZM i zbog to ga je imao ve li ku po dr {ku Mi ni star stva omla di ne i spor ta, omla din skih or ga ni za ci ja, me |u na rod nih in sti tu ci ja… - na ve de no je u pro test nom pi smu ov da {wih omla di na ca.

Kao je dan od raz lo ga sme ne Traj lo va spo mi wa na je od ma zda we go vih do ju ~e ra {wih par tij skih ko le ga, ko ji su pre ne ko li ko da na iz G17 plus pre {li u De mo krat sku stran ku. Traj lov je, na i me, od lu ~io da ne kre ne wi ho vim sto pa ma, ve} da osta ne u par ti ji Mla |a na Din ki }a, {to je, na vod no, raz qu ti lo no -

vo pe ~e ne de mo kra te. “Dnev ni ku” je ne zva ni~ no re ~e no i da je Traj lov u Kan ce la ri ji za mla de bio an ga `o van po ugo vo ru na od re |e no vre me, pot pi sa nom sa Grad skom upra vom, ko ji mu je is te kao 9. mar ta. Po po sled wim in for ma ci ja ma, me |u tim, on }e i da qe pred vo di ti ovu Kan ce la ri ju, jer mu je pro du `en ugo vor. To je ju ~e po tvr dio i ~lan Grad skog ve }a za du `en za re sor mla dih Slav ko Ro di} ko ji je, ta ko |e, na pu stio G17 plus i pri stu pio DS. - Pot pu no su ne ta~ ne gla si ne ko je su se po sled wih ne ko li ko da na mo gle ~u ti, a ti ~u se na vod ne sme ne Dar ka Traj lo va sa

funk ci je ko or di na to ra Kan ce la ri je za mla de. Traj lov je je dan od naj bo qih ko or di na to ra u Sr bi ji i on }e i da qe oba vqa ti tu funk ci ju. To ni je spor no. Je di no je bio spo ran mo da li tet u kom ode qe wu }e ra di ti, jer zbog od re |e nih za kon skih pre pre ka ne mo `e da bu de an ga `o van u Ode qe wu za dru {tve ne de lat no sti. Za to }e or ga ni za ci o no bi ti pre me {ten u Ode qe we za lo kal no eko nom ski raz voj, i to je je di na pro me na. Ni ka kvih dru gih iz me na u we go vom sta tu su ne ma i on ima pu nu po dr {ku Grad ske upra ve da na sta vi to {to ra di – sa op {tio je ju ~e Ro di}. @. Ba la ban

KON KuR SI zA OBRA zO VA wE zA PO TRE BE MI NI STAR STVA OD BRA NE

[ko lo va we za si gu ran po sao Svo je obra zov ne pro gra me pred sta vi lo je ne dav no na Saj mu obra zo va wa „Put ka zi“ u No vom Sa du i Mi ni star stvo od bra ne, ko je svr {e nim osnov ci ma nu di upis u Voj nu gim na zi ju u Be o gra du, a svr {e nim sred wo {kol ci ma upis na Voj nu aka de mi ju, ta ko |e u glav nom gra du.

- Voj na gim na zi ja, ko ja je u sa sta vu Voj ne aka de mi je, ra di po pla nu op {te gim na zi je pri rod no ma te ma ti~ kog sme ra, a za sve |a ke obez be |en je bes pla tan sme {taj u in ter na tu - ka `e na ~el nik Voj ne aka de mi je ge ne ral Mla den Vu ru na. - Mi pri ma mo sa mo mu {kar ce, a po red za vr {e ne osnov ne {ko le, kan di da ti mo ra ju da pro |u le kar ski pre gled i da po lo `e pri jem ni is pit ko ji se sa sto ji od te sta iz srp skog i ma te ma ti ke, ali to ne bi tre ba lo da ih pla {i, jer su za ovaj is pit do voq na pri pre ma zbir ke za da ta ka ko je osma ci ve} ima ju.

i kwi `ev nik li sta „Ne ven” Ra le Ni {a vi}. Do bit ni ca na gra de „Di mi tri je Fru {u}” je no vi nar ka Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne Sla vi ca Su bo ti}Braun, ko ja se ve} du `e ba vi eko nom skim te ma ma, dok je na gra da „Dr Pe tar Dre zgi}” za oblast po qo pri vre de pri pa la no vi na ru „Srem skih no vi na” @i va nu Ne go va no vi }u”. La u re at pri zna wa za `i vot no de lo „Sve to zar Mi le ti}” je Je len ko Sla ti nac iz Srem ske Mi tro vi ce, du go go di {wi do pi snik li sta „Po li ti ka” iz Sre ma, dok je spe ci jal nu Po ve qu DNV-a UNS-a „Di mi tri je Fru {i}” do de qe na re gi o nal nom li stu „Srem ske no vi ne”, po vo dom 50. go di {wi ce po sto ja wa.

Na gra de su uru ~i li pred sed nik DNV-a Pre drag ]ur ~i ja i ovo go di {wa pred sed ni ca `i ri ja Jo van ka Si mi}.

Fo to: A. Er ski M. B.

U to ku {ko lo va wa gim na zi jal ci su sme {te ni u in ter na tu i sve je bes plat no, a po sle za vr {et ka Gim na zi je du `ni su da na sta ve {ko lo va we u skla du s po tre ba ma Voj ske. Kon kurs za upis u Voj nu gim na zi ju otvo ren je do 15. mar ta, a za in te re so va ni osma ci mo gu da nas po se ti ti ovu usta no vu i vi de ti uslo ve {ko lo va wa u woj u okvi ru ak ci je „Otvo re na vra ta”.

Svr {e nim sred wo {kol ci ma Voj ska nu di {ko lo va we na Voj noj aka de mi ji i to na osnov nim ~e tvo ro go di {wim stu di ja ma na sme ro vi ma me nax ment u od bra ni, voj no ma {in sko in `e wer stvo, voj no he mij sko in `e wer stvo, voj no e le tron sko in `e wer stvo, voj no va zdu ho plov stvo i lo gi sti ka. Na pri jem nom is pi tu po la `e se ma te ma ti ka, a kan di da ti pro la ze i psi ho fi zi~ ke te sto ve, le kar ski pre gled i bez bed no snu pro ve ru. Po sle za vr {e nih osnov nih stu di ja di plom ce ~e ka po sao u Voj sci s ofi cir skim ~i nom, a oni ko ji `e le ka sni je

mo gu da upi {u ma ster, a za tim i dok tor ske stu di je, na svim sme ro vi ma osim va zdu ho plov nog. Kon kurs za upis na Aka de mi ju otvo ren je do kra ja ovog me se ca, a za in te re so va ni ma tu ran ti mo gu se pri ja vi ti u re gi o nal nim cen tri ma Mi ni star stva od bra ne, od no sno u naj bli `em Voj nom od se ku, ali i oni mo gu sva ke su bo te do ka ja ovog me se ca da po se te Aka de mi ju i upo zna ju se sa uslo vi ma {ko lo va wa.

Svr {e nim sred wo {kol ci ma Voj ska nu di i po sao pro fe si o nal nog voj ni ka, ali je uslov da pre pot pi si va wa tro go di {weg ugo vo ra, uko li ko za do vo qi sve kri te ri ju me, kan di dat za pro fe si o nal nog voj ni ka do bro voq no slu `i tro me se~ ni voj ni rok. Pro fe si o nal ni voj ni ci ta ko |e mo gu da na pre du ju u slu `bi i stek nu pod o fi cir ski ~in. Uslov za pri jem na tro me se~ nu obu ku za pod o fi ci re u Cen tru za obu ku u Pan ~e vu su dva tro go di {wa ugo vo ra u Voj sci.

D. De ve ~er ski

VESTI Sr bi ja vodi re gi o nal nu obra zov nu or ga ni za ci ju Sr bi ja je od ju ~e pred se da va ju }a Ini ci ja ti vi za obra zov ne re for me ju go i sto~ ne Evro pe, a tu funk ci ju pre u ze la je od Hr vat ske. Na za se da wu te re gi o nal ne or ga ni za ci je odr `a nom u Be o gra du mi ni star na u ke, obra zo va wa i spor ta Hr vat ske Ra do van Fuks du `nost pred se da va ju }eg pre dao je srp skom mi ni stru pro sve te @ar ku Ob ra do vi }u. On je is ta kao da su me |u na rod na sa rad wa i raz me na is ku sta va kqu~ ni za br `u evrop sku in te gra ci ju ~i ta vog re gi o na.

- Stra te {ki ciq Sr bi je je ukqu ~e we u Evrop sku uni ju, to je naj va `ni ji pri o ri tet. Zna we i obra zo va we pred sta vqa ju je dan od naj va `ni jih osno va za to - re kao je mi ni star pro sve te. On je do dao da je Sr bi ja u pot pu no sti pri hva ti la prav ce obra zov nog raz vo ja Evrop ske uni je, a `e qa joj je da u pot pu -

no sti una pre di obra zov ni si stem ka ko bi {te pre i pot pu ni je do sti gla sa vre me ne stan dar de.

U ka ta stru ne zna ju je zi ke Voj vo |an ski se kre tar za pro pi se, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce An dor De li po zvao je slu `be za ka ta star ne po kret no sti u Voj vo di ni na stro go po {to va we pra va pri pad ni ka ma win skih na ci o nal nih za jed ni ca na slu `be nu upo tre bu je zi ka i pi sa ma. Pro te kle ne de qe se kre ta ri jat je pri mio pri ja ve gra |a na na rad vi {e slu `bi za ka ta star ne po kret no sti zbog ne pri hva ta wa ugo vo ra sa sta vqe nih na je zi ku na ci o nal ne ma wi ne.

De li je pod se tio da su je zi ci ne kih na ci o nal nih ma wi na u Voj vo di ni u rav no prav noj slu `be noj upo tre bi sa srp skim je zi kom i }i ri li~ nim pi smom, ta ko da je ne za ko ni to tre ti ra we ta kvih je zi ka kao stra nih i pre ba ci va we tro {ko va pre vo |e wa na te ret stran ke.

Ne de qa bor be pro tiv gla u ko ma Obo qe we oka gla u kom sma tra se dru gim uzro kom sle pi la u sve tu.

Oko 67 mi li o na qu di bo lu je od gla u ko ma, a od te bo le sti vi {e od 4,5 mi li o na je sle po. Svet sku ne de qu gla u ko ma, ko ja je u to ku, Udru `e we za bor bu pro tiv te bo le sti Sr bi je obe le `a va ak ci jom „Otvo ri te o~i pred gla u ko mom„ s ci qem da se skre ne pa `wa na ozbiq nost ove pod mu kle bo le sti ko ja ~e sto na pre du je ne pri met no.

– Osnov na ka rak te ri sti ka bo le sti je po vi {en o~ ni pri ti sak ko ji po ste pe no ra za ra vid ni `i vac za du `en za pre nos sli ke od oka do mo zga – ka zao je dr Ni ko la Ba bi} s Kli ni ke za o~ ne bo le sti Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj u ho te lu „Park” u No vom Sa du. – Ve li ki broj obo le lih ni je sve stan da ima gla u kom. Gu bi tak vi da je ne pri me tan.

Ako se bo lest ot kri je na vre me pre gle dom kod o~ nog le ka ra, vid se mo `e sa ~u va ti.

J. B.

kultura

c m y

dnevnik

subota12.mart2011.

15

СИНОЋ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Цртежи из Лувра Милана Кешеља Изложба „Цртежи – Лувр 2008/2010” аутора Милана Кешеља синоћ је отворена у Галерији Матице српске, у оквиру манифестације “Месец франкофоније” којој се, на овај начин, придружује и ова галерија. О Лувру виђеном очима једног уметника говорила је на отварању изложбе управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић, а Пјер – Ив Ноел, руководилац културне мисије Француског института у Србији (огранак у Новом Саду), уз чију сарадњу је изложба реализована, подсетио је, поред осталог, на програм манифестације „Месец франкофоније“ која је започела овом изложбом. Поменуту изложбу Кешељевих цртежа из Лувра синоћ је отворио покрајински секретар за културу Милорад Ђурић. Укупно је изложено 566 Кешељевих црте-

жа исцртаних с пет оловака, насталих у шетњи Лувром кроз пет миленијума историје уметности – од најранијих трагова културе до XIX века. Жеља уметника била је да пет хиљада година, који чине уметничку конструкцију Лувра, види својим очима, нацрта, сажме и прикаже кроз своје цртеже. Богати пратећи програм ове изложбе која ће трајати до 10. априла, предвиђа стручна тумачења изложбе, предавања о цртежу, кратак курс историје уметности, као и радионице. У њима ће студенти Академије ликовних уметности у Новом Саду, ученици Средње школе за дизајн „Богдан Шупут“, и чланови организације Пер.Арт, инспирисани уметничким делима из сталне поставке Галерије Матице српске стварати своје цртеже, као што је Кешељ у Лувру. Н. Пејчић

Фо то: Б. Лу чић

ПОЧЕО ПЕТИ ВОЈВОЂАНСКИ ФЕСТИВАЛ КЛАСИЧНЕ ГИТАРЕ

НИКОЛИ ВУЈИЧИЋУ УРУЧЕНА НАГРАДА „МИРОСЛАВ АНТИЋ”

Од лауте до Гардела

Песник тихог испољавања

Отмена звучност барокне лауте и завитлани ритмови латиноамеричког фолклора у оштром контрасту приказали су ширину и разноврсност програма Војвођанског фестивала класичне гитаре, који је прексиноћ отворен у Студију М наступима београдског лаутисте Дарка Карајића и еминентног немачког гитаристе млађе генерације Франца Халаша. Овогодишња, пета по реду новосадска гитаристичка фешта, коју организује Асоцијација ги-

таријум, од барокне гитаре, преко лауте из истог периода, до сродних жичаних инструмената знатно већих димензија: теорбе и архи-лауте. Солиста је на барокној гитари извео Свиту број 11 француског аутора Роберта Де Визеа, (иначе, дворског виртуоза и учитеља музике краља Луја XIV), племените, етеричне тонске фактуре и китњасте орнаментације, тумачећи је деликатно и одмерено, оживљавајући на тај начин отмени дух и грациозни

Немачки гитариста Франц Халаш на концерту

тариста Војводине, уз обиље привлачних концертних догађања, обухвата и богат програм пратећих збивања, који ову манифестацију чине једним од најинтересантнијих фестивала те врсте у свету. У првом делу вечери публици се представио наш врсни лаутиста и интерпретатор ране музике Дарко Карајић, определивши се том приликом за барокни репертоар и одговарајући инструмен-

Фото: Б. Лучић

карактер ових дворских игара. Наставак концерта донео је још интерпретације музике за лауту Јоханеса Хиеронимуса Капсбергера, Алесандра Пичининија и Ђованија Замбонија Романо, сличног, сведеног звучног колорита али и нешто разигранијих мелодијских и ритмичких преплета, које су зазвучале присно и ефектно у лежерном тумачењу Дарка Карајића. На самом крају, уследила је интерпретација ком-

позиција великог немачког лаутисте Силвиуса Леополда Вајса, Фантазије и Свите број 17, које су плениле пажњу тананошћу извођења, заокружујући овај час музике за барокну гитару и лауту. Необичном коинциденцијом и гитариста Франц Халаш је свој концерт започео извођењем исте Де Визеове свите, која је у верзији за гитару добила много раскошнији тонски колорит и шири динамички дијапазон, уз елегантно истицање сложене полифоне структуре ових комада. Немачки гитариста је потом одсвирао три става из свите „Краљевска зимска музика“ савременог композитора Херберта Вернера Хенцеа, реских сазвучја и врло интригантних, неочекиваних мелодијских обрта, представљајући се као музичар изразите индивидуалности и снажног извођачког геста, а сличан, врло успешан извођачки исход имало је и његово тумачење два фрагмента из опуса савременог америчког аутора Џорџа Рошберга са насловом; „Из америчког букета“. Франц Халаш је такође извео и две композиције Мануела Де Фаље: „Посвету Дебисију“ и „Игру млинара“ у врло жустрим и темпераментним тумачењима, као и неколико композиција за гитару Хеитора Вила Лобоса, донетих узорно и разиграно. Својеврсне граничне тачке овог узбудљивог музичког догађаја чиниле су са једне стране, заносна интерпретација чувеног танга Карлоса Гардела са насловом „El Dia Que Me Qu e res“, и са друге стране жестоко, импресивно тумачење завршног финалног става „Сонате за гитару“ Алберта Хинастере, у френетичним ритмичким бујицама „разгвадо“ одсвираних акорда, надахнутог аргентинским фолклором. Уз поменути концертни програм, Војвођански фестивал класичне гитаре обухватио је ове године и финале Светског такмичења младих гитариста, које ће данас бити одржано у Студију М, где ће наступити десет финалиста из Србије и из света, такође и Међународни конкурс за нове композиције за класичну гитару, као и већ уобичајено Покрајинско такмичење младих гитариста „Др Јован Јовичић“. Подршку организовању ове манифестације пружили су Покрајински секретаријат за културу, Градска управа за културу Новог Сада, као и Гете институт из Немачке. Борислав Хложан

Брајан Фери у Београдској арени Британски певач Брајан Фери наступиће 28. априла у Београдској арени, у оквиру турнеје којом промовише свој нови албум “Олимпиа”. Фери је у својој дугогодишњој каријери објавио 13 соло албума, од којих су многи достигли платинасте тираже. Од првих снимака са групом Рокси мјузик 1970. Брајан Фери се истакао као јединствена икона. Његову музику одликује оригинална вокална боја, као и кретање по сцени и извођење које је увек ултра модерно и префињено. Почео је да се бави музиком током својих академских дана. Студирајући примењену уметност на Краљевском колеџу уметности у Лондону, почео је да компонује песме које су се убрзо нашле на првом албуму групе Рокси мјузик, чије је чланове сам оку-

пио. Група Рокси мјузик je већ са деби синглом “Vir gi nia plain“ 1972. била запажени, а њихов први албум критичари су прогласили најважнијим у историји попа и рока. Први соло албум “The se Fo o lish Things“ Фери је снимио 1973, на коме је показао своју љубав према класичним ритмовима, рок енд ролу и блузу. Интензивност емоције у Брајановом гласу најбоље долази до изражаја у његовој интерпретацији песме Боба Дилана “A Hard Rain‘s A Gon na Fall” која и отвара албум. Неке од његових најпознатијих песама су “The In Crowd“, “Let‘s Stick To get her“, “Sla ve To Lo ve“, “Don‘t Stop The Dan ce“, “Boys and Girls”, “In Your Mind“, “The se Fo o lish Things“, “Put a Spell on You“ и друге. Брајан Фери је два пута наступао у Београду, 2006. и 2007.

Дужност свих нас је да памтимо оне који су улепшали Нови Сад, чуло се јуче у Градској кући, где је одржана централна свечаност “Антићевих дана”

не града Александар Јовановић, за књигу стихова “Докле поглед допире”, у прошлогодишњем издању Српског културног друштва “Просвјета”из Загреба.

Aлександар Јовановић уручује награду Николи Вујичићу Фото: Р. Хаџић

- уручење награде “Мирослав Антић” песнику из Београда Николи Вујичићу. Признање му је уручио председник Скупшти-

У беседи захвалности, Вујичић је истакао да је Мирослав Антић непоновљиви маг језика, који је непогрешиво препозна-

вао свет, а шта је друго писање него откривање света. Његово целокупно песништво је поема о животу, а стихови су му добри за рецитовање и шапутање у свакој прилици. Антић је био бунтован, еруптиван, личан, дубок, свој, а наш. Његов живот и стваралаштво могу се препознати у свевременој реченици “Своју снагу препознаћеш по томе колико си у стању да издржиш самоћу”. Потом је о Вујичићевој награђеној књизи говорио члан жирија Ален Бешић. Он је нагласио да је Вујичић- песник тихог испољавања, а његова поезија има својства особене оптике. Свако ко прочита ову књигу, доћи ће до неког свог решења, а од једне књиге треба ли више очекивати, закључио је Бешић. На јучерашњој свечаности четврти добитник награде “Мирослав Антић”, Никола Вујичић, читао је своје стихове, а поетско-музички рецитал извели су драмски уметник Љубивоје Тадић и група “Тундри”. Меморијал “Антићеви дани” завршава се сутра. Р. Лотина

У ПОНЕДЕЉАК НА КОНЦЕРТУ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА У СИНАГОГИ

Руски пијаниста свира Чајковског Војвођански симфонијски оркестар у понедељак 14. марта у 20 часова приређује концерт у Синагоги, на којем ће наступити под диригентским вођством Хуана Карлоса Ломонака из Мексика, и са солистом на клавиру Андрејем Гугнином из Русије. Биће изведен Концерт за клавир и оркестар бр.1 у бе - молу, оп.23 Чајковског, и Брамсова Симфонија бр.2 у Де дуру, оп.73. Улаз је слободан. Доскорашњи Војвођански симфоничари, а однедавно и званично Војвођански симфонијски оркестар, овим концертом наставља започету сезону у којој најављује још три три концерта до летње паузе. Уметники директор овог оркестра Берислав Скендеровић наводи да није уобичајено да се програм нове концертне сезоне, поготово када се ради о јубиларној десетој, објављује у њеној другој половини, али „разлог овог кашњења јесте пре свега административно-процедуралне природе али је вредело сачекати.

- Остварио се мој дугогодишњи сан а верујем и вишедеценијска жеља свих љубитеља музике да Војводина добије свој репрезентативни, професионални симфонијски оркестар који ће наставити традицију симфонијског музицирања у нашој средини – речи су Берислава Скендеровића - У наставку наше сезоне, од сада под новим именом Војвођански симфонијски оркестар, извешћемо нова дела симфонијске и концертантне литературе уз учешће еминентних солиста и диригената, лауреата међународних такмичења.

Ове године у својим програмима Војвођански симфонијски оркестар обележиће и годишњице два велика композитора, Франца Листа и Густава Малера. За овај мартовски концерт „симфоничари“ су одабрали „по многима најрадије свирано и примано концертантно остварење ро-

Пијаниста Андреј Гугнин

мантичарске литературе“ поменути концерт Чајковског, у којем се могу чути украјински фолклорни елементи и лирски мотиви. За Брамсову другу симфонију често је истицано да је одраз уметниковог боравка у природи, те је називана „Пасторална“ симфонија, по угледу на истоимену Бетовенову Шесту симфонију с истом инспирацијом. Хуану Карлосу Ломонаку је ово није први сусрет с нашим „симфоничарима“, и сада ће, после чети-

ри године, поново сарађивати са њима. Ломонако је већ неколико сезона музички директор и диригент Симфонијског оркестра “Јукатан” у старом историјском граду Мерида у Мексику. Диригентску каријеру је започео у 17. години, а његов многострани извођачки опус обухвата велики број опера и балета такозваног “гвозденог репертоара”, симфонијску, концертантну и камерну оркестарску музику и мултимедијалне представе. Иако је тек ушао у 24. годину, Андреј Гугнин је „власник“ великог броја награда. Прве је освојио на телевизијском такмичењу „Млади московски музичари“ (1997) и Московском међународном такмичењу младих пијаниста (1998). Победе на пијанистичким конкурсима за младе уметнике прате његово школовање од првих дана, тако да је ново признање освојио у 12. години на конкурсу „Нова имена“ а у 13. је добио и Гран при на Првом међународном такмичењу пијаниста у Саратову. Као члан клавирског дуа, 2008. је освојио другу награду на Међународном такмичењу у Сан Марину, а 2009. је уследила и прва награда на Пијанистичком такмичењу у Италији. Најновији успех остварио је фебруара ове године у Загребу на Четвртом међународном такмичењу пијаниста „Светислав Станчић“, где је поред друге, освојио и две специјалне награде, дигавши у финалу публику на ноге, управо извођењем Клавирског концерта у б-молу Петра Иљича Чајковског. Н. Пејчић

SPORT

subota12.mart2011.

dnevnik

c m y

16

DANAS PO^IWE PROLE]NO PRVENSTVO PRVE LIGE SRBIJE

BASK bli zu eli te, tra `i se dru gi

Dragana Gobeqi} (Proleter) u akciji

PRVA A @ENSKA LIGA

Raz i gra ne Zre wa nin ke Proleter – Radni~ki (Kg) 73:41 (17:6, 27:15, 14:10, 15:10) ZRE WA NIN: No va ha la spor to va. Gle da l a c a: 100. Su d i j e: Ig wa to vi} (Groc ka), Ro d i} (No v i Sad) i Sa v i} (Kovin).

PRO LE TER: Ru dan, ^ar ki} 1, Go be qi} 26, Ta kov 4, Iv ko vi} 7, Ma rin kov 2, Vi dri} 4, Ra di {i}, ^or da, Vi da ~i} 29, Pe rin, Ba jat.

RAD NI^ KI (KG): Ra ~i} 9, Mi lo {e vi} 8, Jo va no vi}, Di mi}, Bo {ko vi} 2, H.Mar ja no vi} 9, M.Mar ja no vi} 5, Di mi tri je vi}, To do ro vi}, Ma to vi} 1, Sar van 2, Mi le ki} 7.

Ko {ar ka {i ce iz gra da na Be ge ju ve} u pr voj ~e tvr ti ni su po ka za le da go {}e ne ma ju ni mi ni mal ne {an se za even tu al no iz ne na |e we. Br zo vo| stvo od 7:0 po ne lo je ~e tu tre ne ra Ko va ~e vi }a, ton igri su da va le Vi da ~i} i Go be qi}, a pr vi poen go {}e su po sti gle tek u 7. mi nu tu.

U na stav ku ista sli ka na par ke tu, cr ve no – be le su igra le le po i te~ no, a od li~ ne ro le ima le su i mla di plej mej ke ri Ta kov i Ivko vi}. Na od mor se oti {lo sa plus 23 za do ma }i sa stav (44:21) ka da je i sve re {e no oko po bed ni ka.

N. Jowev

Po sle tro me se~ ne pa uz e, fud bal ski pr vo li ga {i da nas kre }u u na sta vak bor bi za bo do ve. Zi ma je do ne la mno go pro me na u pr vo li ga {kom ka ra va nu, ~ak de vet klu bo va pro me nu lo je tre ne ra,a ma lo je ne do stja lo da No vi Sad od u sta ne od tak mi ~e wa. Ipak, ka ko svi is t i ~ u, pr v o l i g a { i sprem no ula ze u na sta vak nad me ta wa.

Na pr vom me stu ~vr sto sto ji BASK iz Be o gra da, ko ji je i u pa uz i pri li~ no to ga ura dio na svim po qi ma: ure dio je no vi sta dion, po ja ~ao i ova ko ja ku eki pi i s pra vom je fa vo rit za ula zak u Su per li gu.No, bez ob zi ra {to Be o gra |a ni ima ju pet bo do va vi {ka u od no su na pr vog pra ti o ca mo ra }e da na stvae sa do brim par ti ja ma da 1. BASK 17 2. Radni~ki 17 3. Banat 17 4. Sin|eli} 17 5. Proleter 17 6. Novi Pazar 17 7. Radn. (S) 17 8. Napredak 17 9. Ml. radnik 17 10. Mladost (L)17 11. Novi Sad 17 12. Big bul Rad.17 13. Srem 17 14. Be`anija 17 15. Teleoptik 17 16. Zemun 17 17. Dinamo 17 18. Kolub. (-3) 17

11 9 8 9 8 8 6 7 7 5 6 5 3 4 4 3 2 1

4 2 5 3 8 1 4 4 5 4 5 4 7 4 4 6 4 6 8 4 4 7 3 9 9 5 5 8 5 8 7 7 2 13 5 11

23:7 27:16 21:10 20:12 27:15 18:13 14:12 20:19 20:21 14:12 23:25 18:19 15:18 11:15 18:27 13:18 6:32 9:26

37 32 32 31 29 29 25 25 25 23 22 18 18 17 17 16 8 5

NAPOMENA: Proleter (Novi Sad), Mladost (Lu~ani), Radni~ki(Kragujevac, Srem (Sremska Mitrtovica), Dinamo (Vrawe) i Kolubara (Lazarevac) svoje me~eve kada su doma}ini igraju u nedequ.

PRVENSTVO SRBIJE

Ni {ta se jo{ ne zna Na pr ven stvu Sr bi je, ko je se igra u Kra gu jev cu, u de se tom ko lu, po u ~ e n i is k u stvom iz pret hod nog ko la, ni je bi lo ni ka kvih prog no za is ho da par t i j a zbog one po { a l i c e: “Ni {ta se ne zna – Za re igra”.

Sa mo se una pred znao re zul tat pr vog sto la: Dra `i} -Se dlak, re mi! Iz mno go raz lo ga. Ubr zo zatim, jo{ dva re mi ja iz dru gih raz lo ga.

Mi la di no vi}, u ulo zi ra we nog or la, pro tiv Ta di }a, mu dro je re mi zi rao zna ju }i da se sa slo mqe nim kri lom, dok se ne za le ~i, ne mo `e vi so ko po le te ti, iako ma sli no vu gran ~i cu obi~ no no si da le ko pi to mi ja pti ca. Ti me je se bi omo gu }io {an su da u na red nim ko li ma po tvr di let za ve li ku ~e tvor ku ko ja ima pra vo di rekt nog na stu pa na na red nom {am pi o na tu.

Da se po raz u pr vom ko lu mno go lak {e pod no si ne go u ka sni jim pri mer je Pe ru no vi}.

Po sle ~e tri uza stop ne po be de i tre nut no tre }eg me sta na ta be li ni je `e leo da pre u zme ri zik da mu se kr ~ag i pri kra ju raz b i j e, jer tre n ut n i sal d o Mi la no vi }a mo `e i da za va ra.

Da kle, re mi. [ta da ka `e mo o par ti ji Bo go sa vqe vi} - Abra mo vi}? Dva cr na pe {a ka (c5 i d5), na iz gled, do mi ni ra ju cen trom, iza

wih te {ka ar ti qe ri ja cr nog.

Na spram wih u ro vu su be li to po v i. Be l a da m a po fron t u {et ka ta mo - amo i pro vo ci ra.

Cr nom se u jed nom tre nut ku pri ~i nio tre nu tak za kom bi na ci ju, for si ra iz me ne i osta je s fi gu rom i po e nom “kra }i”.

Nikola Sedlak

U par ti ji Iva ni {e vi} - Ne sto ro vi} omla di nac }e do bi ti “ku mov ski sin drom” jer mu je i Iva ni {e vi}, na sli ~an na ~in kao pre dva ko la Pe ru no vi}, osla bio kra qa i ote rao lov ca cr no poq ca na ivi cu ta ble, {to nas je, na krat ko, pot se ti lo na film “H-8”. Za u zeo je be li otvo re nu c-li ni ju to po vi ma a na ro ~i to c5-po qe ko je je ka -

sni je slu `i lo za pre gru pi sa va we sna ga na da mi noj stra ni. Uz Iva no vu kon cen tra ci ju sto po sto – osta lo je bi lo pro sto.

Pi ku li su u po sled wa tri ko la dva pu ta iz mi ca li ~e tvr tu sto li cu za na red ni {am pi o nat. Ju ~e mu je [a ri} od i- grao Skan di nav ku iako ni ka da ni je bio u tim ze mqa ma {to se da l o vi de ti i po br zi ni po ra za (25 po te z a). Osta l a je Pi ku li, u po sled wa tri ko la, jo{ {an sa da, even tu al n o, pre o t m e sto li cu od Mi la di no vi }a. Osta le tri su, ~i ni se, ve} re zer vi sa ne.

Mla di Lu ko vi} zna si g ur n o onu se k ven c u iz na rod ne pri ~e: Pu stio bih ja we ga, al’ ne }e on me ne. U sre di {wi ci se ~i ni lo da Lu ko vi} odr `a va rav no te `u, ali Bran ko je pro na {ao ta na nu sla bost po zi ci je i pre ba ci va wem te `i { ta bor b e iz cen t ra na kra qe vo kri lo slo mio je ot por, jo{ uvek, ne is ku snog pro tiv ni ka. Ipak, tre ba lo mu je 65 po te za.

Re zul ta ti 10. ko la: Dra `i} - Se dlak re mi, Mi la di no vi} Ta di} re mi, Pe ru no vi} - Mi la no vi} re mi, Lu ko vi} - Da mqa no vi} 0:1, Iva ni {e vi} Ne sto ro vi} 1:0, Bo go sa vqe vi} - Abra mo vi} 1:0, Pi ku la - [a ri} 1:0.

Sta we po sle 9. ko la: 1-2.

Iva ni {e vi}, Da mqa no vi} 8, 3. Pe ru no vi} 7, 4. Mi la di no vi} 6, 5. Pi ku la 5,5, 6-8. Dra `i}, Ne sto ro vi}, Se dlak 5, 910. Bo go sa vqe vi}, [a ri} 4,5, 11. Mi la no vi} 3,5, 12-13. Ta di}, Abra mo vi} 3, 14. Lu ko vi} 2 po e na.

B. D.

Marcel Metoua (Banat)

Foto: S. Stevanovi}

bi sti gli do ci qa. Ka gu je va~ ki Rad n i~ k i, Ba n at, ni { ki Sin |e li} i No vi Pa zar ima ju am bi ci je da na je sen igra ju u eli t i.Iz pri k raj k a vre b a i no v o s ad s ki Pro l e t er, ko j i ima kva li tet nu eki pu spo sob nu da se upu sti u tr ku za dva me sta ko ja vo de u vi {i rang.

Kao i ra ni jih go di na, bor ba za op sta nak }e bi ti `e sto ka, Ko lu ba ru su svi ve} ot pi sa li, jer te {ko je ve ro va ti da }e sa sve g a pet bo d o v a us p e t i da uhva te pri kqu ~ak. U ve om a te {koj si tu ac i ji je i Di na mo iz Vra wa, a u opa snoj zo ni su jo{

Ze mun, Te le op tik, Be `a ni ja, Srem i Big bul Rad ni~ ki iz [i da. Pod ra zu me va se da su iz ne na |e wa mo gu }a i da ne }e sve i}i pre ma prog no zam. Da pod se ti mo, pr va dva ti ma }e na je sen igra ti u eli ti,a iz Pr ve li ge is pa da ju ~e ti ri eki pe.

S no vim tre ne ri ma u na sta vak tak mi ~e wa ula ze: Ba nat (Bu d i s a v qe v i}, Pro l e t er (Ce r o v i}), No v i Pa z ar(Do di}), Mla dost (Ma ti ja {e vi}), Srem (Ve se li no vi}), Te le op tik (Ra {o vi}), Ze mun (Jo va no vi}), Di na mo (Alek si}) i Ko lu ba ra (Gr ~i}).

U pr v om pro l e} n om ko l u sasta ju se: da nas - NO VI SAD: No vi Sad - Rad ni~ ki (Kra gu jevac), ZRE WA NIN: Ba nat Mla d ost (Lu ~ a n i), NI[: Sin|e li} - Te le op tik, KRU [E VAC: Na pre dak - Mla di rad n ik, ZE M UN: Ze m un Radni~ k i (S), BE O G RAD: BASK - Be `a ni ja, su tra- LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Pro le ter, VRA WE: Di na mo - Big bul Rad n i~ k i, SREM S KA MI TRO VI CA: Srem - No vi Pazar.

Sve utak mi ce po ~i wu u 14 sa ti.

G. K.

Ba na }a ni uve re ni u uspeh Fud ba le dri iz gra da na Be ge ju da nas u Ba nat skom Do vru do ~e ku ju eki pu Mla do sti iz Lu ~a na (je se nas u Lu ~a ni ma ba nat je po be dio 1:0). Tre ner Mi lan Bu di sa vqe vi} de bi to va }e pred do ma }om pu bli kom i ima }e pri li ku da sa sta vi naj bo qi tim, jer na ras po la ga wu ima sve fud ba le re, ukqu ~u ju }i i no vaj li je Fa zla gi }a i ^u ki }a. Uko li ko `e le da na sta ve tr ku za pla sman u eli tu Zre wa nin ci jed no stav no mo ra ju da pbe |u ju na svom te re nu.

- Sprem ni ula zi mo u na sta vak tr ke za bo do ve, je dva ~e ka mo da uta mik ca po~ ne i ne osta vqa mo ni gram {an se go sti ma da mo gu da nas iz ne na de re kao je ka pi ten Ba na ta Qu bo mir Ste va no vi}.

- Od li~ no smo ra di li u pri prem nom pe ri o du i ve ru je mo u uspeh.

Od lu kom da utak mi ce igra ju u Ba nat skom Dvo ru ~el ni ci Ba na ta iz ne na di li su po klo ni ke fud ba la, a raz log je taj {to je te ren u Dvo ru u od li~ nom sta wu za ra li ku od onog u Ka ra |or |e vom par ku.

- Sve jed no nam je gde igra mo, na ma je je di no va `no da po be |u je mo. Pre za do vo qan sam an ga `o va wem svo jih iza bra ni ka u pri prem nom pe ri o du i ube |en sam da }e pra vo li ce po ka za ti i u pr voj pro le} noj utak mi ci - op ti mi sta je tre ner Mi lan Bu di sav qvi}.

Utak mik ca Ba nat - Mla dost, u Ba nat si kom Dvo ru, po ~i we u 14 ~a so va.

N. Jowev

NOVI SAD DOMA]IN KRAGUJEV^ANIMA

Ka na rin ci se uzda ju i u na vi ja ~e Na De te li na ri je pro te klih da na bi lo mo bil no sta we, ra di lo se na klup skoj zgra di i te re nu da bi se sprem no do ~e ka la da na {wa utak mi ca sa Kra gu jev ~a ni ma.

Tre ne ri Zo ran Go ve da ri ca i Sa {a To di} i igra ~i po sle vi {e ne deq ne ne iz ve sno sti oko sta tu sa klu ba mo gli su na kon na |e nog re {e wa da se okre nu sa mo lop ti. Ge ne ral ku su ima li u Be ge ~u sa je se wim pr va kom Grad ske li ge No vog Sa da Stra `i lo vom Mi la nom i go lo vi ma Stan ko vi }a i Kav ~i }a po be di li, {to je ohra bru ju }e pred pr ven stve ni me~ s Rad ni~ kim.

- Ima li smo od li~ nu pro ve ru. Mom ci su se mak si mal no tru di li, a to {to ni je bi lo vi {e go lo va kri vac je ve o ma te `ak te ren - ka `e Go ve da ri ca.

U Be ge ~u je pro de fi lo va lo 16 fud ba le ra.

- Eki pa ko ja je igra la pro tiv Stra `i lo va pre tr pe }e ne znat ne iz me ne, a za duel sa Kra gu jev ~a ni ma kon ku ri sa }e Sa{a Bogunovi} jo{ ne ki igra ~i.

Na De te li na ru sti `u Kra gu jev vi}, Spa le vi}, Ka ra ma ti}, Sto ~a ni? ja no vi}, igra ~i ko ji u no ga ma - Iz li {no je tro {i ti re ~i o ima ju pu no su per lik ga {kih utak eki pi u ko joj na stu pa ju Mi lo {e - mi ca. Kra gu jev ~a ni,pred vo |e ni tre ne rom ^a pqi }em, ima ju od li ~an tim i ni su slu ~aj no kan di da ti za vi {i rang.

Ka kav je zdrav stve ni bil ten?

No va upra va na ~e lu sa pred sed ni i kom Mi la nom \u ro vi }em i - Ne ma po vre |e nih, ali ima vi ge ne ral nim se kre ta rom Ran kom \u ro vi }em do ne la je na De te ik ru snih, pa su na stu pi Pe ka ri }a i na ru neo p ho dan mir. Evi dent ni su po te zi na bo qe a igra ~i su Bo gu no vi }a je pod zna kom pi ta usme re ni na tre nin ge i igre. Za vr {e na je neo p hod na sa na ci ja wa. Me~ }e pro pu sti ti De sni ca i objek ta ka ko bi se po sti gli uslo vi da No vi Sad ne sme ta no igra Ili} po {to ne ma ju pra vo igra utak mi ce na De te li na ri. wa. Zna mo ka kav tim ugo {}u je mo, - U krat kom vre men skom pe ri o du us pe li smo da ospo so bi mo s tim {to ve ru je mo da ve li kim i te ren i klup ske pro sto ri je za od i gra va we pr ven stve nih po `r tvo va wem mo `e mo da stig utak mi ca.Ima mno go to ga jo{ da se ura di, no ne mo `e se pre ne mo do po voq nog re zul ta ta.I, ko no }i.Po zi vam na vi ja ~e da do |u na utak mi cu sa Rad ni~ kim pod ra zu me va se, uzda mo se i u na i po mog nu svo jim ka na rin ci ma da po le te.Ulaz je bes pla tan, za {e na vi ja ~e, na da mo se da }e do }i ovu i sve na red ne utak mi ce ka da smo do ma }i ni - re kao je ge ne u ve li kom bro ju - is ta kao je Go ve raln se kre tar klu ba Ran ko \u ro vi}. da ri ca.

I. G. - M. P.

Bes plat no na De te li na ri

SPORT

dnevnik

subota12.mart2011.

SAOP[TEWE FK IN\IJA O ODLO@ENOM ME^U SA FK HAJDUK

JELEN SUPERLIGA - 18. KOLO

Re gu lar nost takmi~ewa do ve de na u pi ta we Po vo dom od lu ke Ko me sa ra za tak mi ~e we za jed ni ce fud bal skih klu bo va Je len Su per li ge Sr bi je da se pr ven stve na utak mi ca 18. ko la iz me |u FK In |i ja - FK Haj duk (Ku la) zbog na vod ne bo le sti igra ~a i tre ne ra Haj du ka od lo `i za 16. mart 2011. go di ne Uprav ni od bor fud bal skog klu ba In |i ja je na hit noj sed ni ci odr `a noj 11. mar ta 2011. go di ne do neo sle de }e za kqu~ ke: Do no {e wem od lu ke o od la ga wu utak mi ce iz me |u FK In |i ja i FK Haj duk iz Ku le, u ovom mo men tu se re gu lar nost tak mi ~e wa do vo di u pi ta we.

Sma tra mo da se pra vqe wem ova kvih i sli~ nih ustu pa ka FK Haj duk, ko ji je vi {e go di na una zad pri vi le go van u od no su na dru ge klu bo ve u li gi, u zna ~aj noj me ri na ru {a va re gu lar nost da qeg to ka pr ven stva.

FK In |i ja je u pro te klih se dam da na od i grao utak mi ce sa na {im naj ve }im klu bo vi ma FK Par ti zan i FK Cr ve na Zve zda i po red to ga {to smo u svo jim re do vi ma ima li ne ko li ko po vre |e nih i bo le snih igra ~a ni je nam pa lo na

pa met da za tra `i mo od la ga we po me nu tih utak mi ca ve} smo eki pu sa sta vqa li od igra ~a ko ji su nam u da tom mo men tu bi li na ras po la ga wu.

Na po mi we mo da sva ki fud bal ski klub u sa ve znom ran gu tak mi ~e wa ima li cen ci ra nih 25 igra ~a {to je sa svim do voq no za od i gra va we utak mi ca i u si tu a ci ja ma ka da je ne ko li ko fud ba le ra bo le sno.

Simp to ma ti~ no je i to da su isti igra ~i fud bal skog klu ba Haj duk iz Ku le bi li ‘’bo le sni’’ i u sre du 9. mar ta ka da je FK Haj duk od i grao utak mi cu pro tiv FK Par ti zan ali za tu utak mi cu ni je tra `e no od la ga we ve} je re gu lar no od i gra na, {to sa mo po tvr |u je na {e sum we u re gu lar nost od lu ke o od la ga wu.

Uvi dom u le kar ski iz ve {taj Slu `be hit ne me di cin ske po mo }i u Ku li, na {e sum we u re gu lar nost su jo{ vi {e po ja ~a ne. U po me nu tom iz ve {ta ju, ko ji je pun kon tra dik tor no sti, iz ve sni dr. Va so vi} Ve li bor na vo di da se pet fud ba le ra FK Haj duk ja vi lo u slu `bu hit ne me di cin ske po mo }i 7.3, te da im je od re dio te ra pi ju mi ro va wa pet da na. Na kon to ga se sa istim simp to mi ma 8.3. ja vqa tre ner Be kva lac, a po -

Grip de set ko vao Ku qa ne I pred su sret s Par ti za nom u Haj du ku su raz mi {qa li da se obra te ~el ni ci ma srp skog fud ba la sa zah te vom da zbog bo le sti ne ko li ci ne igra ~a i stru~ nog {ta ba od lo `e tu utak mi cu.

No, to ta da ni je ura |e no i su sret je od i gran. Ka ko se u me |u vre me nu si tu a ci ja po gor {a la, ka ko su ~ak de vet igra ~a i dva tre ne ra van stro ja zbog gri pa, ru ko vod stvo kul skog su per li ga {a se obra ti lo Ko me sa ru za tak mi ~e we i za tra `i lo od la ga we utak mi ce.

Po zva li su se na iz ve {taj klup skog le ka ra dok to ra Ve li bo ra Va so vi }a, spe ci ja li stu ur gent ne me di ci ne i kli ni~ ke far ma ko lo gi je u ko jem je na ve de no: „Sed mog mar ta u Slu `bi hit ne me di cin ske po mo }i u Ku li, u 19.30, pre gle dao sam fud ba le re Haj du ka Ni ko lu Bo gi }a, Dar ka Fej su, Slo bo da na La li }a, Alek san dra Jo va no vi }a i Alek san dra Pe tro vi }a. Svi su ima li po vi {e nu te le snu tem pe ra tu ru, ka {aq, bo lo ve u mi {i }i ma i ma lak sa lost. Na kon za vr {e nog pre gle da i po sta vqe ne di jag no ze gri po znog sta wa, or di ni ra na im je ade kvat na te ra pi ja uz po {te du od fi zi~ kog na po ra na red -

mo} ni tre ner i jo{ ~e ti ri igra ~a 10.3, te svi ma za jed no od re |u je te ra pi ju i po {te du od tre na `nog pro ce sa u du `i ni od de se tak da na.

Sa da se s pra vom pi ta mo ko li ko du go tre ba da mi ru ju fud ba le ri i tre ne ri FK Haj du ka iz Ku le 5, 10 ili 15 da na? Da li to zna ~i da }e FK Haj duk mo }i da tra `i jo{ jed no od la ga we, po {to je od lu kom Ko me sa ra za tak mi ~e we od re |en no vi ter min od i gra va wa, sre da, 16. mart, a po me nu tim fud ba le ri ma i tre ne ri ma pre pi sa na te ra pi ja is ti ~e ne ko li ko da na po sle tog da tu ma?

Zbog sve ga na ve de nog od nad le `nih or ga na Za jed ni ce fud bal skih klu bo va Je len su per li ge Sr bi je i Fud bal skog sa ve za Sr bi je zah te va mo da pro me ni svo ju od lu ku i utak mi cu za ka `e za ra ni je pred vi |en ter min u su bo tu, 12. mar ta u 14.30 ~a so va.

U pro tiv nom Uprav ni od bor FK In |i ja }e Za jed ni ci fud bal skih klu bo va Je len su per li ge Sr bi je i Fud bal skom sa ve zu Sr bi je do sta vi ti od lu ku da ne `e li da od i gra utak mi cu u bi lo kom dru gom ter mi nu osim u ter mi nu ko ji je ra ni je utvr |en ka len da rom tak mi ~e wa.

Ko ga naj vi {e ce ni te u OFK? - Pre sve ga sja jan ve zni red i tre ne ra \ur |e vi }a, jed nog od naj bo qih u ze mqi. Tri vu no vi} je s raz lo gom u re pre zen ta ci ji, a @e ra vi ca je, ta ko |e, kon stat no opa san.

Iza Par ti za na je de set ve za nih po be da.

1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Slo bo da 6. Spar tak ZV 7. Ja vor 8. OFK Be o grad 9. Sme de re vo 10. Ja go di na 11. BSK 12. Bo rac 13. In |i ja 14. Me ta lac 15. Haj duk 16. ^u ka ri~ ki

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

15 13 11 10 6 5 5 6 4 5 4 3 3 3 1 0

1 2 5 4 6 8 8 4 9 6 6 8 4 3 6 4

1 2 1 3 5 4 4 7 4 6 7 6 10 11 10 13

13 (Are na) 14.30 14.30 14.30 14.30 14.30 15 (RTS) od go |e no 48:12 25:9 27:7 26:9 21:20 15:12 13:13 14:15 16:16 14:15 11:22 11:19 15:27 11:27 11:26 5:34

46 41 38 34 24 23 23 22 21 21 18 17 13 12 9 4

Ste va no vi} u no voj-sta roj ulo zi No vo pr ven stve no ko lo do no si i no vu ro ka du u po sta vi fud ba le ra Voj vo di ne. Za da na {we go sto va we u Iva wi ci {ef stru~ nog {ta ba no vo sad skog su per li ga {a Zo ran Mi lin ko vi} ne mo `e da ra ~u na na naj sik su ni jeg pr vo tim ca Ni ko lu La ze ti }a, ko ji iz o sta je zbog `u tih kar to na. Me |u tim, Mi lin ko vi} ima sprem nu za me nu.

- Mi ro slav Ste va no vi} za u ze }e La ze ti }e vo me sto. On je we go va pri rod na za me na, dok je u pr vom ko lu Ste va no vi} pri nud no mo rao da igra po vu ~e ni je, na Vu li }e vi }e vom me stu - pod se }a tre ner.

Na meg dan Ja vo ru Voj vo di na }e iza }i s dvo ji com ne ka da {wih pr vo ti ma ca Iva wi ~a na. Mi ro slav Vu li }e vi} i Vla dan Pa vlo vi} ne ka da su bi li za du `e ni za de snu, od no sno le vu stra nu Ja vo ro vog ti ma, a da nas }e u istim ulo ga ma bra ni ti bo je Voj vo di ne, po {to se Pa vlo vi} po sle iz dr `a ne ka zne vra }a u tim.

- Osta li smo po ma lo du `ni na vi ja ~i ma u me ~u s BSK-om - ka `e Mi ro slav Vu li }e vi}. - Ta~ no je da smo za raz li ku od ne kih ra ni jih utak mi ca, ka da smo „umi ra li u

PARTIZAN DO^EKUJE OFK BEOGRAD

Se ri ju te {kih utak mi ca Par ti zan na sta vqa do ma }in stvom OFK Be o gra du. Sta ri be o grad ski der bi za cr no – be le do la zi po sle dva go sto va wa, a pred kup duel sa Cr ve nom zve zdom.

- Ra du je mo se tim utak mi ca ma – ka `e pr vi stre lac vaq ka Ivi ca Ili ev. – Na po kon smo u Be o -

JA GO DI NA: Ja go di na - Cr ve na zve zda IVA WI CA: Ja vor - Voj vo di na BE O GRAD: ^u ka ri~ ki - Spar tak Zla ti bor vo da LU ^A NI: Slo bo da Po int Se voj no - Rad KRA GU JE VAC: Me ta lac (GM) - Bo rac BE O GRAD: BSK - Sme de re vo BE O GRAD: Par ti zan - OFK Be o grad IN \I JA: In |i ja - Haj duk

VOJVODINA U IVAWICI

nih pet da na. Osmog mar ta istu di jag no zu i te ra pi ju sam od re dio {e fu stru~ nog {ta ba Dra go qu bu Be kval cu.

De se tog mar ta po sta vio sam di jag no zu gri pe tre ne ru Sa {i Mi la no vi }u i fud ba le ri ma Alek san dru \u ki }u, Mi haj lu Do bra {i no vi }u, Bran ku Pa u qe vi }u i Vla di mi ru Ko va ~e vi }u.

Po {to de vet fud ba le ra i dva tre ne ra ima ju prak ti~ ni iste te go be i di jag no zu gri pe, sma tram da, uz or di ni ra nu te ra pi ju i po {te du od tre na `nog pro ce sa, sprem nost za tak mi ~ar ski na por se mo `e o~e ki va ti za de se tak da na„.

Ovaj iz ve {taj je di rek tor Haj du ka Alek san dar Vla {ka li} pre zen to vao u Za jed ni ci su per li ga {a i ko me sar za tak mi ~e we Bra ni slav De li} je na osno vu iz ve {ta ja le kar ske ko mi si je Fud bal skog sa ve za Sr bi je do neo od lu ku da su sret In |i ja - Haj duk bu de od lo `en, a no vi ter min }e bi ti na knad no utvr |en.

- Za do voq ni smo ova kvom od lu kom, jer je ta ko da ta {an sa na {im igra ~i ma da se opo ra ve i da ih ima mo u tak mi ~ar skom po go nu za su sret pro tiv OFK Be o gra da - re kao je di rek tor Vla {ka li}. \. Bojani}

Ro man ti ~a ri za lep fud bal

17

le po ti” i osta ja li bez bo do va, sa da do wih, iako te {ko, ipak sti gli. Me |u tim, mo ra li smo ra ni je da ot kqu ~a mo bra vu su par ni ka. Ve ru jem da }e mo u Iva wi ci, bez ob zi ra na ne u god nog do ma }i na i te `ak te ren, osta vi ti bo qi uti sak.

Mi lin ko vi} na gla {a va da ni je kur to a zi ja ka da ka `e da Voj vo di nu ~e ka te {ka utak mi ca u Iva wi ci.

- Na{ do ma }in ima kon ti nu i tet igra wa u naj ja ~em dru {tvu. Ofor mio je pre po zna tqiv, tvrd stil, s pu no di sci pli ne. U Ja vo ro voj igri uvek is ko ~i po ne ki po je di nac. Da nas su to sva ka ko Lu ko vi}, Sta ni sa vqe vi} i Sto ja ko vi}. Mo ra }e mo mno go da se po mu ~i mo u na sto ja wu da iz ove utak mi ce iz vu ~e mo {to vi {e.

Na{ ciq je po be da i sve }e mo u~i ni ti da do we do |e mo - is ta kao je Mi lin ko vi}.

O~e ku je se da Voj vo di na u Iva wi ci za i gra u sa sta vu: Br ki}, Vu li }e vi}, Traj ko vi}, Moj sov, Pa vlo vi}, Mi to {e vi}, Ste va no vi}, Me do je vi}, Me re ba {vi li, Abu ba kar, Ili}.

S. Savi}

Mi ro slav Ste va no vi} (desno)

DANAS PO^IWU I VOJVO\ANSKE LIGE

Ru mqa ni na Vi dov dan skom na se qu U pr vom pro le} nom ko lu sa sta ju se: Da nas - Voj vo |an ska li ga, za pad: ZMA JE VO: Obi li} - Slo ga Rad ni~ ki, NO VI SAD: Cr ve na zve zda - 1. maj, STA RA PA ZO VA:Omla di nac - Bu du} nost.

Voj vo |an ska li ga, is tok - PAN ^E VO: Di na mo - Ko za ra, SRP SKA CR WA: Bu du} nost Je din stvo, ZRE WA NIN: Rad ni~ ki - Obi li},

BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la - Spar tak, BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Voj vo di na, ADA: AFK - Bo rac, BAJ MOK: Rad ni~ ki - Ba~ ka 1901.

Su tra: Voj vo |an ska li ga, za pad - NO VI SAD: In deks - Bo rac, STA RI BA NOV CI: Du nav -Me ta lac, SI VAC: Po let - Ju go vi}, IRIG: Rad ni~ ki - Rad mi~ ki(Srem ska Mi tro -

vi ca), Voj vo |an ska li ga, is tok- LA ZA RE VO: Za dru gar - Ba~ ka (Pa ~ir).

Sve utak mi ce po ~i wu u 14.30 sa ti, osim me ~a iz me |u In dek sa i Mla do sti iz Tu ri je ko ji se igra u 10, dok je utak mi ca iz me |u Ba~ ke iz Ba~ ke Pa lan ke i Bor ca s Kli se od lo `en za 16. mart.

G. K.

ZVEZDA U JAGODINI S NOVIM TIMOM

Br zim go lo vi ma do bo do va

Is ku sni Ivi ca Ili ev uve ren da }e Par ti zan po be di ti ro man ti ~a re

gra du, igra mo dva der bi ja, utak mi ce u ko ji ma o~e ku jem lep fud bal. Te ren je do bar i na sve tri eki pe je da po ka `u kva li tet shod no svom re no meu.

Pr vo igra te s ro man ti ~a ri ma?

- Osmo me sto na ta be li ni je wi hov re a lan do met. Mla da su i vr lo ta len to va na eki pa, ko ja mo `e sva kog da po be di. Se ti te se me ~e va sa Ga la ta sa ra jem u ko ji ma su bi li rav no prav ni, ali is pa li na ne is ku stvo. Znam da su bi li u ma loj kri zi, ali u sre du su raz bi li Slo bo du i to nas po zi va na oprez.

- I ne `e li mo da se za u sta vi mo na to me. Ho }e mo du plu kru nu i no vi re kord, za ko ji su nam neo p hod na jo{ ~e ti ri tri jum fa. Na rav no, le stvi cu `e li mo da po dig ne mo na mno go vi {i ni vo.

A on da sle di me~ sa Zve zdom.

- Sa Pro si ne~ kim je Zve zda si gur no na do bit ku jer je kao igra~ pro {ao mno go. Tim ni je mno go pro me wen, ali je ste fi lo zo fi ja igre. Iako slo vi mo za fa vo ri te der bi shva ta mo ka ko i do li ku je - naj o zbiq ni je – is ta kao je Ili ev.

I. Lazarevi}

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde po sle dva tri jum fa na Ma ra ka ni, i ne ba{ bli sta vih par ti ja, ima }e da nas (13) pr vo pro le} no is ku {e we, go sto va we u Ja go di ni.

- O~e ki va wa su uvek ista- po be da. Znam da }e su sret bi ti ve o ma te `ak, jer nas je Ja go di na na mu ~i la i na na {em te re nu. Is ku san je to tim ko ji do bro sto ji na te re nu.

Mo ti vi sa ni smo, ima mo do bru at mos fe ru i pu no sa mo po u zda wa.

Po ku {a }e mo da {to ra ni je po stig ne mo gol, olak {a mo se bi put do no vih bo do va- is ta kao je tre ner Ro bert Pro si ne~ ki.

Po ku {aj no vi na ra da okol nim pu tem, ras pi tu ju }i se za ka drov ske pro ble me i mo gu }a al ter na tiv na re {e wa, ot kri ju start nu po sta vu pre se kao je tre ner.

- Sve }e bi ti jed no stav ni je i ja sni je ako vam iz dik ti ram sa stav.

Ja se dr `im obe }a wa da }e se dan pre me ~a zna ti ko igra.

Zve zda }e, u od no su na pr va dva ko la, pro tiv Ja go di ne iz ve sti no vu po sta vu sa ~ak 7 iz me na : Baj ko vi}- Mi ki}, To {i}, Vi lo ti}, ]o si}- Mi ja i lo vi}, Ka du, Evan droVe {o vi}, Ka lu |e ro vi} i Jev ti}.

- Po vre de (Li Adi), kar to ni (Isah), kao i ~i we ni ca da ne ke fud ba le re mo ram da od mo rim uo~i okr {a ja u Ku pu pro tiv Par ti za na, ko ji je ve} u pod sve sti, ali ima i onih ko ji ni su is pu ni li o~e ki va wa, uzro ci su ve }eg bro ja ro ta ci ja. Pro me nio sam ~ak i gol ma na, a ra du jem se po vrat ku Vi lo ti }a ko ji je pot pu no spre man za sve na po re- ob ja snio je Pro si ne~ -

Der bi je za do voq stvo Osvr nuo se Pro si ne~ ki i na pred sto je }i okr {aj u Ku pu pro tiv kom {i ja ko ji se na la ze u se ri ji od 10 ve a znih po be da.

- ^e sti tam, stvar no be le `e do bre re zul ta te. Vi dio sam kva li tet ko ji po se du ju u me ~u sa In |i jom. Du go su za jed no, do ve li su ade kvat na po ja ~a wa, zna ju u sva kom tre nut ku {ta ho }e. Ali ne ma stra ha.

Der bi je me~ ko ji pred sta vqa naj ve }e za do voq stvo, znam da mo ji mom ci je dva ~e ka ju sre du. Ipak, tre ba pr vo da pre bri ne mo bri ge u Ja go di ni, a on da }e mo pri ~a ti o Par ti za nu - re kao je tre ner.

Hva li ga tre ner: Mi lan Vi lo ti}

ki.

Ve} po sta je ne iz be `na te ma Zve zdin no vi si stem, for si ra we pas igre, a sve to opet jo{ uvek ne funk ci o ni {e na pra vi na ~in.

- Kon sta ta ci ja da ima mo pro blem ka da nas pro tiv nik (In |i ja) na pad ne sto ji. Tra jao je pra zan hod ne kih 15 mi nu ta. Ali, od stu pa wa ne ma i ta da mo ra mo mir nim pa som da re {a va mo si tu a ci je i otva ra mo kon tre. Ba{ bih vo leo da nas Ja go di na pri ti sne- kroz osmeh }e Pro si ne~ ki.

Da li u vi zi ji tre ne ra po sto ji po vo dom ak tu el nog kon cep ta i re zer vni plan?

- Ne }u ni {ta da me wam bez ob zi ra na ri va la, ne ka svi zna ju ka ko igra mo, ka kav fud bal ga ji mo. Na do brom smo pu tu, sve bo qe i bo qe eki pa usva ja mo je zah te ve. Vi dim to po tre nin zi ma. Na rav no, tre ba nam kon kret ni ji za vr {ni pas, si gur nost u de fan zi vi kod pre ki da sa ko jom za i sta ku bu ri mo jo{ od pri prem nog pe ri o da- za vr {io je Pro si ne~ ki.

Z. Rangelov

18

sport

subota12.mart2011.

dnevnik

DA NAS U MON PE QEU

ZA NI MQI VOST

Srbija na popravnom Dok se igraju kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u na{oj zemqi 2012. godine, rukometna reprezentacija Srbije EHF nedequ provodi u Francuskoj, gde je sa doma}inom, koji je kao aktuelni prvak Starog kontinenta obezbedio direktan plasman na EURO, u ~etvrtak u Lansu odigrala kontrolnu utakmicu.

Slavio je olimpijski, svetski i evropski prvak- 29:28 (14:16).

Izabranici Veselina Vukovi}a, tri minuta pre kraja susreta, imali su vo|stvo od dva gola razlike (28:26), ali do posledweg zvuka sirene nisu postigli gol.

Vla di mir Man di}, ka pi ten Voj vo di ne

mak isko~io igrom i borbeno{}u, toliko da je, po mnogima, zaslu`io epitet igra~a utakmice.

Ukupno gledano, Vladimir Man-

Vaterpolo tim Velike Britanije u~estvova}e slede}eg leta na Olimpijskim igrama u Londonu prvi put nakon 56 godina. Britanski olimpijski komitet saop{tio je da veruje da }e mu{ka i `enska vaterpolo ekipa posti}i solidane rezultate po{to wihovi igra~i redovno nastupaju u evropskim klubovima posledwih godina.

Izvr{ni direktor Olimpijskog komiteta Velike Britanije Endi Hant izjavio je da su poboq{ani rezultati na reprezentativnom nivou tako|e uticali na ovu odluku. Vaterpolo timovi Velike Britanije su posledwi primili pozivnicu za u~e{}e na Igrama, nakon rukometne, stonoteniske i xudo reprezentacije.

Francuzi su to iskoristili i uspeli da trijumfuju, a velike zasluge pripadaju Nikoli Karabati}u. U Srbiji je najvi{e golova postigao Ivan Nik~evi} osam, Ili} pet, Beqanski, Vujin i Stankovi} po tri gola, a Stani} je imao 13 odbrana. Najefikasniji u redovima Francuza bili su Akambre i Pati sa po pet golova, Karabati} i Soraindo su postigli po ~etiri, dok je Tjeri Omejer imao 18 odbrana.

Posle me~a u Lansu na{a ekspedicija se preselila na jug, u centar francuskog rukometa Monpeqe, gde je za danas zakazan drugi me~ od 17.15 ~asova.

J. G.

Mandi} od leta u Partizanu?

Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar nisu fascinirali u derbi susretu kola sa Crvenom zvezdom, ali je u sporovoznom sastavu novosadskih crveno–belih jedan mo-

Na OI posle vi{e od pola veka

di} u nastavku sezone igra briqantno, primer je koji mla|i igra~i, u mnogo ~emu, treba da slede. Sa lako}om igra i posti`e golove, moglo bi se re}i, u`iva u rukometu.

Nije tajna da vode}i qudi iz Humske 1 redovno posmatraju utakmice Vojvodine, jer im igra~ Mandi}evog kalibra i te kako treba, kako bi slede}e sezone, u regionalnoj ligi i nekom od evropskih kupova, mogli da isprate ambicije kluba, koje nisu male, s obzirom na to da Partizanov buxet daleko prevazilazi planove koje se svode na jednu od vode}ih uloga na doma}oj sceni. Sigurno je da ni Vladimir Mandi} nije ostao imun na sve ~e{}e pozive iz crno-belog tabora, jer je, posle kratkotrajne epizode u Crvenoj zvezdi, najlep{e trenutke igra~ke karijere, po~ev od stasavawa pa do izlaska na me|unarodnu scenu, proveo u Partizanu.

Vladimir Mandi} je u godinama kada vreme strelovito juri, pa nije nemogu}e, a sve vodi ka tome, da, u paketu sa ocem, slede}e sezone postane ma{inovo|a crno – bele lokomotive.

J. Ga li}

SPUST ZA MU [KAR CE

Fojc iznenadio favorizovanog Ku{a KVA LI FI KA CI JE ZA EURO 2012.

Hrvati slavili u [paniji Odigrani su me~evi tre}eg kola kvalifikacija za Evropsko ru ko met no pr ven stvo u Sr bi ji (17-29. ja nu ar 2012), dok }e se danas i sutra igrati me~evi ~etvrtog kola.

Grupa 1: Ma|arska - Makedonija, BiH - Estonija, Makedonija - Ma|arska 22:29, Estonija - BiH 35:30. Tabela: 1.

Ma|arska 6, 2. Makedonija 3, 3.

Estonija 2, 4. BiH 1.

Grupa 2: Rumunija - Litvanija, Hrvatska - [panija, Litvanija - Rumunija 24:23, [panija - Hrvatska 24:26. Tabela: 1.

Hrvatska 6, 2. [panija 4, 3.

Litvanija 2, 4. Rumunija 0.

Grupa 3: Poqska - Slovenija, Ukra ji na - Por tu ga li ja, Slo ve ni ja - Poq ska 30:28, Portugalija - Ukrajina 28:16.

Tabela: Slovenija 6, 2. Portugalija 3, 3. Poqska 3, 4. Ukrajina 0.

Grupa 4: [vedska - Slova~ka, Crna Gora - Izrael, Slova~ka - [vedska 23:21, Izrael - Crna Gora 29:24. Tabela: 1.

Slova~ka 6, 2. [vedska 4, 3.

Izrael 2, 4. Crna Gora 0.

Grupa 5: Austrija - Letonija, Nema~ka - Island, Letonija - Austrija 25:28, Island Ne ma~ ka 36:31. Ta be la: 1.

Austrija 5, 2. Island 4, 3. Nema~ka 3, 4. Letonija 0.

Grupa 6: Norve{ka - ^e{ka, Holandija - Gr~ka, ^e{ka Norve{ka 29:26, Gr~ka - Holandija 30:23. Tabela: 1. ^e{ka 6, 2. Norve{ka 4, 3. Gr~ka 2, 4. Holandija 0.

Grupa 7: Danska - Rusija, Belorusija - [vajcarska, Rusija Danska 31:27, [vajcarska - Belorusija 31:34. Tabela: 1. Rusija 6, 2. Danska 4, 3. Belorusija 2, 4. [vajcarska 0.

Po dve najboqe reprezentacije iz svake grupe izbori}e plasman na EP 2012, a na zavr{nom turniru na}i }e se jo{ aktuelni prvak Francuska i doma}in Srbija. @reb za {ampi o nat Sta rog kon ti nen ta predvi|en je za 15. jun u Beogradu J. G.

Ko {ar ka

Druga srpska mu{ka liga Sever - SRBOBRAN: Akademik - Apatin (19.30), @ITI[TE: Sveti \or|e - Kikinda (29), CRVENKA: Crvenka - Srem (19), KULA: Hajduk - Krajina Grme~ (19), BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka - Ruma (19).

Od boj ka Viner {tedi{e `enska superliga – ~etvrt finale plejofa – BEOGRAD: Vizura – Kolubara (prva utakmica, 19.30), OBRENOVAC. TENT – Radni~ki (B) (prva utakmica, 19), U@ICE: Jedinstvo – Crvena zvezda (0:1) (druga utakmica, 19).

Viner {tedi{e mu{ka superliga – PO@AREVAC: Mladi radnik – Vojvodina NS seme (19), BEOGRAD: @elezni~ar – Crvena zvezda (20).

Prva `enska liga – NOVI SAD: Novi Sad Pionir petrol – Varadin BMG gradwa (17), STARA PAZOVA: Jedinstvo – Vizura Super nova (19).

Prva mu{ka liga – KLEK: Klek Srbija{ume – Ni{ (19), BEOGRAD:Obili} – Novi Sad (20), KOSJERI]: Crnokosa – Borac (18), JAGODINA: Jagodina – Bavani{te (16).

Druga `enska liga – sever – ZREWANIN: MD Zrewanin – Ki 0230 (19), IN\IJA: Mladost – Prvi tempo (16).

Druga mu{ka liga – sever – SREMSKA MITROVICA: Srem 2006 – Vojvodina 2 (18.30), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans – Apatin (19), FUTOG: RFU – In|ija (17), NOVI SAD: Petrovaradin – FOK (20).

Prva vojvo|anska `enska liga – centar – NOVI SAD: VST – Vojvodina 2 (14), NS volej tim – NS tim (12), SREMSKA MITROVICA: Sloga – Novi Sad 3 (14), [ID: Maks – Partizan (18).

Prva vojvo|anska `enska liga – sever – SOMBOR: CVS – Volejstars (18), BA^KA PALANKA: Merkur – Apatin (15.30), BE^EJ: Be~ej – Ba~ki zmaj (19), VRBAS: Vrbas – Blok aut (14.30).

Prva vojvo|anska `enska liga – jug – @ITI[TE: @iti{te – Omladinac (16.30), ZREWANIN: Proleter – Se~aw (19.30), KRAJI[NIK: Kraji{nik – MD Zrewanin 2 (18).

Prva vojvo|anska mu{ka liga – centar – NOVI SAD: Vo{a – Dubl (14.30), SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo – [id (18), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans 2 – Novi Sad 2 (16).

Prva vojvo|anska mu{ka liga – sever – BA^: Partizan Megal – Spartak 2 (18), MAGLI]: Magli} – Kikinda (19), TURIJA: Mladost – Be~ej (19).

Prva vojvo|anska mu{ka liga – jug – SREMSKA MITROVICA: Prvi tempo – Radni~ki (20), RAVNI TOPOLOVAC: Hercegovina – Proleter (18), PAN^EVO: Borac 2 – Gorwi grad (14).

Ru ko met Superliga za `ene - ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ - Zaje~ar (17.30), NI[: Naisa Medicinar (18.30), BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka Nopal - JP Radni~ki (17.30), ^A^AK: ^a~ak - Cepelin (17).

Prva liga za mu{karce - NOVA VARO[: Zlatar - Bask Soko (19), TEMERIN: Mladost TSK - Zaje~ar (18), ZUBIN POTOK: Mokra Gora - Crvena Zvezda (19), KOSTOLAC: Rudar - Napredak (19), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Proleter Naftagas (18).

Prva liga za `ene - KRU[EVAC: Napredak - Naisa 2 (16.30), ADA: Halas Jo`ef -

kom zaostao samo pet stotinki.

Na pobedni~kom postoqu na{ao se jo{ i Austrijanac Mihael Valhofer, koji je kao tre}i pro{ao kroz ciq.

Rezultati: 1. Bet Fojc ([vajcarska) 1:47,39, 2. Erik Gaj (Kanada) 1:47,44, 3. Mihael Valhofer (Austrija) 1:47,50, 4. Romed Bauman (Austrija) 1:47,57, 5. Didije

Da nas na po pr va nom: Di di je Ku{

Za razliku od 23-godi{weg [vajcarca, wegov sunarodnik i trenutno vode}i u poretku spusta Didije Ku{ morao je da vozi uz mnogo ja~i vetar, pa je nastup zavr{io na za wega razo~aravaju}oj petoj poziciji. [ansu za popravni Ku{ }e imati ve} danas na istom mestu, kada je na programu jo{ jedan spust.

Drugo mesto zauzeo je Kana|anin Erik Gaj, koji je za pobedni-

Ku{ ([vajcarska) 1:47,63, 6. Giqermo Fajed (Francuska) 1:47,78 itd. Poredak u spustu: 1. Ku{ 424, 2. Valhofer 374, 3. Krol 315, 4.

Silvan Curbrigen ([vajcarska) 303, 5. Bauman 251, 6. Bodi Miler (SAD) 190 itd. Generalni plasman: 1. Ivica Kosteli} (Hrvatska) 1.314, 2. Ku{ 770, 3. Aksel Lund Svindal 725, 4. Curbrigen 721, 5. Karlo Janka ([vajcarska) 698, 6. Bauman 667 itd.

PI SMO MLA DOG FUD BA LE RA S MAL TE

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA NLB liga - NOVO MESTO: Krka - Partizan MTS (17), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Cedevita (17, TV Arena sport), ALEKSANDROVAC: Igokea [iroki (16), ZAGREB: Cibona - Budu}nost (17).

Prva A mu{ka liga Srbije NOVI SAD: Vojvodina Srbija gas - Su per fund BP (19), ^A^AK: Borac - Novi Sad (19), ZREWANIN: Proleter Naftagas - Tami{ (19), KRAQEVO: Sloga - Crnokosa (19), BE O GRAD: OKK Be o grad Me ga Vi zu ra (17), KRU [E VAC: Napredak Rubin - Metalac (19). @enska Superliga Srbije SUBOTICA: Spartak - Partizan (17.30), VR[AC: Hemofarm [tada -Vojvodina NIS (18), ^ELAREVO: ^elarevo Vo`dovac (19).

Prva B mu{ka liga - NOVI SAD: Vojvodina - Konstantin (16.30), BEOGRAD: BKK Radni~ki - Mladost (13), NI[: Ni{ - Radni~ki KG 06 (20.30), SUBOTICA: Spartak - Radni~ki (O) (19.30), JAGODINA: Jagodina - Smederevo Vizura (19).

Prva B `enska liga - STARA PAZOVA: Stara Pazova Mladost Kolubara (18), U@ICE: Plej of - Vrbas Medela 16), BEO^IN: Beo~in - Jagodina 2001 (18).

Prva srpska mu{ka liga - Sever - NOVI SAD: Mladost Teletehnika - Novi Sad MT (13, velika sala SPC „Vojvodina”), VETERNIK: Veternik - Stara Pazova (17), OXACI: Oxaci Jedinstvo (19), BELEGI[: Dunav - Radni~ki (19).

Zajedni~ka KSV `enska liga - SRBOBRAN: Srbobran Reahem - Topol~anka (17), NOVI SAD: Proleter - Gimnazija (11.45, SC „Slana bara”).

[vajcarski skija{ Bet Fojc pobednik je spusta, koji je u okviru Svetskog kupa vo`en u norve{kom zimskom centru Kvitfjelu. Fojc je iskoristio povoqne vremenske uslove tokom vo`we zavr{iv{i trku u vremenu jedan minut, 47 sekundi i 39 stotinki.

ORK Beograd (19), ZREWANIN: Proleter Superprotein - Pirot (18), SVILAJNAC: Radni~ki Resavac - Ku~evo (19).

Druga mu{ka liga, sever RUMA: Ruma - Hajduk (19), SOMBOR: Sombor - Potisje Pleteks (19), @ABAQ: @SK Titel XD (19), KA^AREVO: Jedinstvo - Radni~ki Cement (19).

Druga `enska liga, sever BANATSKO NOVO SELO: Spartak - Lehel (17), SREMSKA MITROVICA: Srem Morovi} - Jedinstvo (15.30), KIKINDA: Kikinda 2 - Radni~ki (18), PAN^EVO: Pan~evo - Vrbas (19).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - RUMA: Putinci - Omladinac (17), IN\IJA: Hajduk - Jedinstvo (NB) (18.30), JA[A TOMI]: Radni~ki (JT) - Napredak (19.30).

Uz Vukani}a i Milovi}

Pre osam meseci mladi Novosa|anin (22) Jovan Vukani} oti{ao je na Maltu da igra fudbal. ^lan je tamo{weg superliga{a Hamruna iz La Valete. Kako je proteklo to vreme i dokle je stigao Jovan nam je predo~io u pismu iz La Valete.

- U potpunosti sam se privikao na klub i na uslove `ivota ovde.

Posle prve runde takmi~ewa, od-

wenih Arapskih Emirata. Nigde ne `urim. S agentom Nikolom Petrovi}em sam se dogovorio da o mogu}em odlasku u drugi klub ili zemqu razgovarama na leto. U Nikolu imam puno poverewa i verujem da }e dobro obaviti posao, kao i do sada, na obostrano zadovoqstvo – ka`e Vukani}.

Od nedavno Jovan nije jedini Srbin u Hamrunu.

Va ter po lo Prva A liga - NOVI SAD: Vojvodina - Partizan (15.30), NI[: Ni{ - Beograd (20), BEOGRAD: Crvena zvezda - @AK (20).

Prva B liga, Bela grupa BEOGRAD: Singidunum - [abac (17,10), KRU[EVAC: Go~ Dunav (18), SUBOTICA: Spartak - Rabotni~ki (19).

Plava grupa - SENTA: Senta Bawica (19).

Sto ni te nis Mu{ka superliga - KIKINDA: Kikinda Bus kompjuters Crvena zvezda AIK banka (18), BEOGRAD: Partizan - Stenes (18), SUBOTICA: Spartak Banat (17), VR[AC: Vr{ac Faks (18). @enska superliga - VR[AC: Vr{ac - ^elarevo (14).

Jo van Vu ka ni}

nosno 18 odigranih utakmica, moj klub je u{ao u plej of sa pozicije broj pet. To nam daje mogu}nost da se izborimo i za neko od evropskih takmi~ewa i u klubu svi zadovoqni. Nisam igrao samo u prva dva kola, jer jo{ nisam imao pravo nastupa. Potom sam odigrao sve liga{ke duele, a i tri u plej ofu.

O~igledan je stalni napredak u mojoj igri {to nije promaklo ni menad`erima, pa ve} ima i inostranih ponuda, pre svega iz dva engleska kluba iz ^empion{ipa, ali i klubova sa Kipra i iz Ujedi-

- U zimskom prelaznom roku moj klub je doveo mog nekada{weg saigra~a, dete Vojvodine, Dragana Milovi}a. Ve} na prvim utakmicama pokazao je da mu je mesto u prvoliga{koj ekipi i da mo`e da ispuni sve zahteve kluba. Verujem da }emo se do kraja prvenstva radovati uspehu na{eg kluba i pomo}i mu da iza|e i na evropsku scenu.

Zavr{ni deo prvenstva odigra}e se po~etkom maja, a potom dolazim na odmor u Srbiju i moj Novi Sad – ka`e na kraju pisma s Malte Vukani}.

S. J.

SPORT

dnevnik

subota12.mart2011.

19

PR VA A LI GA: VOJ VO DI NA DO ^E KU JE PAR TI ZAN

Va ter po lo pra znik na Sla noj ba ri VA WA UDO VI ^I], NAJ BO QI VA TER PO LI STA NA SVE TU

Sva ka me da qa je va `na Naj bo qi va ter po li sta pla ne te i ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je Va wa Udo vi ~i} dao je in ter vju po zna tom in ter net saj tu wa ter po lo-world.com. On je pred vodio del fi ne do svet ske kru ne u Ri mu 2009, a ove se zo ne je iz tro fej nog Pro Re ka pre {ao u re do ve za gre ba~ ke Mla do sti.

Ve} ste ne ko vre me u Za gre bu, da li se sve od vi ja ka ko ste o~e ki va li?

- Sve je do bro. Vo lim da ka `em da na {u bu du} nost gra di mo u sa da {wo sti. Ta ko sam ja bu du} nost po ~eo da gra dim ono ga da na ka da sam pot p i s ao ugo v or sa Mla do {}u.

Mla dost je sti gla do ~e tvrt fi na la Evro li ge i sa da je u te {koj gru pi. Ka ko vi di te svo je {an se za ti tu lu sa Za grep ~a ni ma?

- Mla dost je klub sa du gom tra di ci jom, pro fe si o -

nal nim i do brim igra ~i ma, vi s o k im am b i c i j a m a i sprem n a je za taj iza z ov.

Svi klu bo vi ko ji su se pla si r a l i u ~e t vrt f i n a l e ima ju isti ciq, a to je da se do mog nu faj nal - fo ra. A ta da, sve je mo gu }e za tu ~e tvor ku.

Mla dost je pro {le go di ne iz gu bi la ne iz ve sno fi na l e hr v at s kog pr v en s tva od Ju ga. Pri mor je se po ja ~alo bra }om Var ga i ha vi jerom Gar si jom. Ka ko vi di te hr vat sko pr ven stvo ove se zo ne?

- Hr vat ska ima ne ko li ko ve o ma do brih klu bo va, {to je pra vi iza zov. Sva ki klub ima svo ju po li ti ku i pla no ve... Sva ki od tih klu bo va an g a ` o v ao je ne k e igra ~ e ka ko bi po boq {a li {an se u pr ven stvu, kao i wi ho ve bu du }e am bi ci je.

Ka da se osvr ne te na svoj od la zak iz Pro Re ka, da li ima te ne ke lo {e ose }a wa sa da?

- Ja sam pro fe si o na lac i za to ne ma lo {ih ose }a wa.

Pro Re ko je klub gde sam imao do sta uspe ha, sa ko jim sam osvo jio evrop ske kru ne, na ci on al na pr ven stva, ta ko da ne m a me s ta za lo { e uspome ne. Sa da sam u Mla do sti, ne osvr }em se, gle dam na pred.

Ko ji je bio raz log da pot pi { e t e ugo v or sa Mla d o -

{}u, a da se re ci mo ne vra ti te u Par ti zan.

- Mo ram da po no vim da sam ja pro fe si o na lac. Mla dost mi je po nu di la ga ran ci je i uslo ve ko je sam tra `io, ima li smo isti in te res i to je ve o ma jed no stav no. Ako ste pro fe si o na lac u bi lo kom spor tu ili po slu do ne li bi ste istu od lu ku. Mno gi po zna ti bi zni sme ni su pro me ni li i po ne ko li ko kom pa ni ja ka ko bi ostva ri li pra ve re zul ta te ili iz gra di li no va tr `i {ta. U ovom tre nut ku ovo je za me ne naj bo qe re {e we.

Ima te za ni mqiv stil pu ca wa ko ji ~u va re uvek od vu ~e u su prot nom prav cu. Da li ste to na u ~i li ili je taj stil stvar ta len ta?

- To je kom bi na ci ja ta len ta, mno go go di na igra wa, ve `ba we ve {ti ne i sa mo po u zda we... Mo `da je to moj taj ni re cept.

Po mi {qe wu mno gih, vi ste naj b o q i va t er p o l i s ta sve t a u ovom tre n ut k u.

Osvo j i l i ste go t o v o sve {to se mo `e osvo ji ti, osim olim pij skog zla ta. Ko li ko vam je va `na ta me da qa?

- Sva ka me da qa je va `na.

Na rav no da je olim pij ska me da qa ~e sto kru na ~e tvo ro g o d i { weg olim p ij s kog ci klu sa i nor mal no je da imam ve li ke am bi ci je. Ali, ja ne vo l im da obe } a v am una p red. Mo g u je d i n o da obe }am da }u da ti sve od se be da bih osvo jio ono {to se mo `e osvo ji ti.

Mno go je re ~e no o bu du} no s ti srp s kog va t er p o l a.

Ka ko vi vi di te tu bu du} nost i ka kve su pro me ne po treb ne po va {em mi {qe wu?

- Srp ski va ter po lo ima fe no me nal nu {ko lu, mno gi is ku snih qu di, stru~ wa ka, ve li kih igra ~a, ve li ki po ten ci jal... Pro blem je ne do sta tak nov ca. Ma la su ula ga wa od stra ne dr `a ve i kom pa ni ja. Ne do sta tak sred sta va ote `a va uslo ve za raz voj klu bo va, a stva ra i pro ble me de ci da se ba ve va ter po lom u dr `av nim i pri vat nim ba ze ni ma. Ali, ja sam op ti mi sta. Ve ru jem da }e se u bu du} no sti ti pro ble mi re {iti, ka ko bi smo na sta vi li na {u uspe {nu tra di ci ju re kao je Udo vi ~i}.

Pre ve la: G. Ma le no vi}

Po sle kra }e pa u ze na sta vqa se tak mi ~e we u Pr voj A li gi za va ter po li ste, a pr vi duel od i gra }e u No vom Sa du Voj vo di na i ak tu el ni {am pion Par ti zan. U pr vom me ~u na Ba wi ci cr no - be li su sla vi li sa mi ni mal nih 5:4.

Du go su No vo sa |a ni ta da ima li pred nost, ali je na kru ju pre su di lo is ku stvo Par ti za na. Sa da cr no - be li na Sla nu ba ru sti `u oso ko qe ni va `nom po be dom u ~e tvrt fi na lu Evro li ge pro tiv Ju ga (11:10), ali i umor ni. No, to ne sme da za va ra No vo sa |a ne, jer je tre ner Du brov ~a na El vis Fa to vi} re kao je da sa mo Pro Re ko i Par ti zan ima ju 13 pod jed na kih igra ~a i da se ula skom bi lo ko ga sa klu pe ne vi di pro me na u igri. [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne De jan Sta no je vi} je za to na po me nuo da we go vi igra ~i zna ju gde su u od no su na Par ti zan.

- Mi ima mo svo je pla no ve i `e li mo da pro me ni mo od nos sna ga u na {u ko rist, a da li }e mo u to me us pe ti za vi si od nas. Naj va `ni je je da se po sle po sled wih du e la sa Par ti za nom iz gu bio strah kod mo jih igra ~a, ko ji je u po ~et ku bio evi den tan. To se od ra zi lo na na {u igru, sa da mo ji igra ~i `e le da se nad i gra va ju bez ob zi ra na kraj wi re zul tat na se ma fo ru re kao je Sta no je vi} i po ru ~io na vi ja ~i ma Voj vo di ne:- @e li mo da se na sta vi at mos fe ra ko ja je na pra vqe na na utak mi ca ma sa Bu dvom, Pro Re kom i Cr ve nom zve zdom, jer bez vas mi ne mo `e mo da ura di mo ono {to smo pla ni ra li.

Gol man Voj vo di ne Mi lo{ Ma rin ko vi}

@e li mo da se i ~ak ako gu bi mo sa de set raz li ke sa tri bi na ori: „Ima je dan grad, svi ga zna ju kao No vi Sad, a ja ga zo vem Srp ska Ati na, u we mu igra mo ja Voj vo di na”, jer to je naj bo qi pod strek.

Gol man Mi lo{ Ma rin ko vi} je pod se tio da svi zna ju ko je Par ti zan, ko na stu pa za we ga i {ta je sve osvo jio.

- I po red sna ge Par ti za na, mi tre ba da od i gra mo ona ko ka ko smo se do go vo ri li u svla ~i o ni ci.

Tre ni ra mo na por no i to tre ba i da po ka zu je mo u sva koj utak mi ci, pa i u ovoj sa cr no - be li ma. Ono {to mo `e mo da obe }a mo je da }e mo da ti mak si mum. U pr voj utak -

SE LEK TOR UDO VI ^I] ODA BRAO

Va pen ski opet u sa sta vu Se lek tor va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Udo vi ~i} od re dio je spi sak igra ~a za pred sto je }i duel pe tog ko la A gru pe evrop skih kva li fi ka ci ja u Svet skoj li gi sa Ne ma~ kom.

Na spi sku su sle de }i igra ~i: Goj ko Pi je tlo vi}, Bra ni slav Mi tro vi} (gol ma ni), Mar ko Avra mo vi}, @iv ko Go ci}, Va wa Udo vi ~i}, Bo ris Va pen ski, Du {ko Pi je tlo vi}, Slo bo dan Ni ki}, Mi lan Alek si}, Ni ko la Ra |en, Fi lip Fi li po vi}, An dri ja Pr la i no vi} i Mar ko Pet ko vi}.

Utak mi ca sa pan ce ri ma igra }e se 22. mar ta u Kru {ev cu. Del fi ni }e u Kru {e vac do }i dan ra ni je i od ra di }e je dan tre ning. Na {im re pre zen ta tiv ci ma je po trebn jo{ sa mo je dan bod iz pre o sta la dva du e la sa Ne ma~ kom i [pa ni jom da bi se pla si ra li na za vr {ni tur nir Svet ske li ge, ko ji }e se od i gra ti u Fi ren ci.

Udo vi ~i} je re kao da re pre zen ta ci ja na sta vqa po pla nu.

- @e li mo da se pu bli ci u Kru {ev cu pred sta vi mo u naj lep {em sve tlu. U od no su na pro {lu utak mi cu u ovom sa sta vu ne ma Ubo vi }a, ali tu je Va pen ski. I da qe na sta vqa mo da is pro ba va mo raz ne va ri jan te - re kao je Udo vi ~i}.

G. M.

Fo to: F. Ba ki}

mi ci u Be o gra du smo iz gu bi li sa jed nim go lom raz li ke, ali to ne mo ra ni {ta da zna ~i. U spor tu mo `e sva {ta da se de si. Po zvao bih na vi ja ~e da do |u da nas po dr `e - re kao je Ma rin ko vi}.

Sa tim se slo `io i Mi ro slav Ran |i} i is ta ko da je duel sa Par ti za nom za we ga i we go ve sa i gra ~e kao i sva ki dru gi.

- Re spek tu je mo igra ~e Par ti za na, ali ih se ne pla {i mo. Ova utak mi ca za nas ni je to li ko va `na re zul tat ski, jer je na{ ciq dru go me sto u pr ven stvu. Do du {e, ako nam se uka `e pri li ka mi }e mo po ku {a ti da je is ko ri sti mo. O~e ku jem pra vi pra znik va -

ter po la i za to po zi vam na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju, mi slim da za slu `u je mo wi ho vu po dr {ku, a mi }e mo im se odu `i ti do brom igrom - re kao je Ran |i}.

Za sa da je jo{ uvek ne iz ve sno u ko jem }e sa sta vu na stu pi ti Voj vo di na, jer se dam igra ~a ne tre ni ra u pu nom rit mu. Ali, jed n o je si g ur n o igra } e naj sprem ni ji, a ra du je da je po sle dva me se ca pr vi put vo du ose tio Sr |an Vuk sa no vi}. Utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Par ti za na od i gra }e se da nas u 15.30 ~a so va na ba ze nu Sla na ba ra, a pre no si }e je TV Are na sport 1.

G. Ma le no vi}

PR VA A MU [KA LI GA: VOJ VO DI NA U PO @A REV CU

Za ove ru dru gog me sta

Od boj ka {i ma Voj vo di ne NS se me po treb na su dva bo da na da na {wem go sto va wu u Po `a rev cu ka ko bi za dr `a li dru gu po zi ci ju pred po ~e tak plej-ofa i u do i gra va wu ima li pred nost do ma }eg te re na sve do even tu al nog fi na la. No vo sa |a na ugo {}u je Mla di rad nik, eki pa ko ja je ima la ve li ke am bi ci -

rad ni ka jeste voq ni mo me nat i u to me mo ra mo da ima pa ri ra mo ako `e li mo da ve} da nas osi gu ra mo dru gu po zi ci ju pred plej-of. Po `a re vqa ni su so lid ni, ali smo mi ja ~i i na dam se po be di – is ta kao je tre ner Ni ko la Sa la ti}.

Mar ko Ivo vi} je u pro te klom me scu iza bran za naj bo qeg igra ~a li ge i pod ra zu me va

Od we ga se o~e ku je kva li tet na par ti ja: Mar ko Ivo vi}

je pre po ~et ka se zo ne, ali je zbog lo {ih iga ra u pr vom de lu ostao bez za pa `e ni jeg pla sma na. U na stav ku pr ven tva Po `a re vqa ni su na ~i ni li se ri ju od {est po be da i na svom te re nu su po seb no tvrd orah.

- Iz u zev Ba ste ko ji }e naj ve ro vat ni je i}i na ope ra ci ju ko le na i Lu ke ^u bri la ko ji ima pro blem s pr stom, ne ma mo po vre |e nih igra ~a i to je ve o ma bit no za ovaj su sret. Tra di ci o nal no Voj vo di na je te {ko do la zi la do bo do va u Po `a rev cu.

Ono {to kra si igra ~e Mla dog

Fo to: F. Ba ki}

se da se od we ga o~e ku je do bra par ti ja.

- Po sle ne u spe ha u Ku pu vra ti li smo se na pra vi ko lo sek.

Zna mo da je u Po `a rev cu tra di ci o nal no ne u go dan te ren i da }e mo pro tiv se be ima ti ve o ma sta bil nu eki pu. U se ri ji su od {est po be da i mi }e mo im bi ti jo{ je dan iza zov da po ka `u kva li tet. No, mi }e li mo da sa ~u va mo dru gu po zi ci ju i za to ide mo na po be du – re kao je Ivo vi}.

Utak mi ca u Po `a rev cu po ~iwe u 19 ~a so va.

M. Ri sti}

20

sport

subota12.mart2011.

dnevnik NLB LI GA

Par ti zan ju ri po be du za pr vo me sto

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

Jan ko Tipsarevi} u dru gom ko lu Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} uspe {no je star to vao na ATP tur ni ru In di jan Vels, ko ji se igra na tvr doj pod lo zi za na gra du od 3.645.000 do la ra. Jan ko je u pr voj run di po ~i stio ne ta ko po zna tog ne ma~ kog te ni se ra To bi ja sa Kam kea, ina ~e 68. igra ~a sve ta, sa 6:2, 6:0.

Bio je ovo wi hov pr vi me |u sob -

ni su sret na pro fe si o nal nim tur ni ri ma.

Jan ka u na red nom ko lu ~e ka Ame ri ka nac Sem Kve ri, ko ji je kao 21. no si lac imao slo bo dan dan i star tu je tek od dru ge run de. Bi }e to wi hov ~e tvr ti su sret i no vi po ku {aj da Tip sa re vi }a da za be le `i dru gu po be du.

Tre nut no je 2:1 za Kve ri ja, 24. igra ~a sve ta.

Jo va nov ska is pa la Srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski eli mi ni sa na je na star tu tur ni ra u In di jan Vel su po {to je od we bi la bo qa Po qa ki wa Ur su la Ra dvan ska po sle tri se ta - 3:6, 6:4, 7:6(6). Me~ je tra jao dva sa ta i 49 mi nu ta.

va dra ma. Obe te ni ser ke ima le su po dva brej ka, a kod re zul ta ta 5:4 Jo va nov ska je pri re zul ta tu 40:0 us pe la da spa se tri me~ lop te ri val ke i iz bo ri se za na sta vak su sre ta. U{lo se u taj-brejk ko ji je Bo ja na bo qe po ~e la i po -

Ko {ar ka {i Par ti za na igra ju u No vom Me stu pro tiv Kr ke der bi utak mi cu 25. ko la Ja dran ske li ge, a even tu al nom po be dom ste kli bi ve li ke {an se da osvo je pr vo me sto na kra ju re gi o nal nog li ga {kog tak mi ~e wa.

- Ova utak mi ca je od ve li kog zna ~a ja i za Par ti zan i za Kr ku, s ob zi rom da se ra di o bor bi za pr vo me sto u pr vom de lu se zo ne Ja dran ske li ge. Oni su ko lek tiv no ja ki, sva ki igra~ je pod re |en eki pi, ta ko da ne ma ne ko ga ko po seb no is ka ~e iz tog si ste ma - re kao je bek Du {an Kec man.

U pr voj ovo se zon skoj utak mi ci Par ti zan je u Be o gra du sa vla dao Kr ku sa 75:50.

- Mo ra mo da bu de mo sprem ni na ~e t r d e s et mi n u t a bes p o {ted ne bor be, da bu de mo mak si mal no fo ku si ra ni na one za dat ke ko je bu de mo do bi li i da ih u naj b o q oj mo g u } oj me r i spro ve de mo u de lo na te re nu.

Od i g ra l i smo jed n u do b ru utak mi cu pro tiv wih u Pi o ni ru, ali to ni je re a lan od nos sna ga - za kqu ~io je Kec man.

Dva ko la pre kra ja li ga {kog de la tak mi ~e wa Kr ka je pr va na ta be li sa 17 po be da i se dam po ra za, a Par ti zan je dru gi sa u~in kom 16-8.

Utak mi ca 25. ko la Ja dran ske li g e Kr k a-Par t i z an igra se da nas od 17 sa ti u No vom Me stu.

Du {an Kec man, bek Par ti za na

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS VE ^E RAS (19) ZA TVA RA SI RO MA [NU SE ZO NU

Po be da za kraj

NO VO SA \A NI U ^A^ KU

Za op sta nak

Ko {ar ka {ka sli ka u No vom ali ne tre ba da za bo ra vi mo da Sa du ni je le pa. Dva pr vo li ga su Be o gra |a ni do sta me ~e va {a - Voj vo di na Sr bi ja gas i iz gu bi li te sno. Sva ka ko ni su No vi Sad - osta li su da le ko od ri val za opu {ta we, jer ima ju Su per li ge i, evo, 12. mar ta za ta len to va nih mo ma ka, ali im vr {i }e s tak mi ~e wem. Sve do je pro blem ma li broj igra ~a u po ~et ka ok to bra na stu pi }e ro ta ci ji. Te {ko je da mo gu da tak mi ~ar sko mr tvi lo i ja sno iz dr `e ozbi qan ri tam to kom je da po klo ni ci ovog spor ta svih 40 mi nu ta i na to me tre ba ima ju pra vo da bu du ne za do da gra di mo put ka po be di. voq ni. Dru gi grad po ve li ~i I po mo} ni tre ner Ni ko la ni u Sr bi ji po zi ci o ni rao se u Vo ji no vi} raz mi {qa na sli ba ske ta {ku pro vin ci ju, uda ~an na ~in, do da ju }i: qen sve tlo snim go di na ma od - Naj bit ni je je to {to na va `nih de {a va wa u srp skoj ras po la ga wu ima mo sve igra ko {ar ci i to je si gur no te ma ~e, od no sno {to su svi zdra vi. od ko je se ne mo `e, ni ti se sme Za i gra }e mo u kom plet nom sa be `a ti u ana li za ma ko je }e sta vu i plan nam je da po be dom usle di ti po za vr {et ku se zo ne. za kqu ~i mo ovu se zo nu. Si gur Elem, ve ~e ras se spu {ta za no je da ta jed na po be da Su per ve sa na pr vo li ga {ku se zo nu. fun da ni je re al ni po ka za teq Voj vo di na Sr bi ja gas igra na kva li te ta ove eki pe i to }e svom te re nu pro tiv dav no ot na {i igra ~i mo ra ti da ima ju pi sa nog Su per fun da ko ji je u Go ran Po bri} (broj 7) na pa me ti. Pa `wu }e mo mo ra pro te klih 25 ko la upi sao tek jed nu po be du. Ja sno ti po seb no da obra ti mo na Ta pu {ko vi }a ko ji je je da su cr ve no-be li ve li ki fa vo ri ti, ali to tre - pro {ao Par ti za no vu {ko lu i Ron do vi }a, ko ji je ba da po ka `u i do ka `u na par ke tu. iz da nak Cr ve ne zve zde.

- @e qa nam je da se po be dom opro sti mo od ove Duel Voj vo di na Sr bi ja gas - Su per fund BP igra se zo ne - re kao je is ku sni cen tar Go ran Po bri}. - se u ve li koj sa li Spen sa, ulaz je bes pla ta na, a po Je ste Su per fund za be le `io sa mo jed nu po be du, ~e tak je u 19 ~a so va.

A. P.

U se ri ji od pet uza stop nih po ra za na la ze se ko {ar ka {i No vog Sa da i od pri ~a o ula sku u Su per li gu do {li su u si tu a ci ju da se bo re za op sta nak. Re al no {an se da `u ti is pad nu su ma le, ali ma te ma ti ka zna da bu de su ro va, za to No vo sa |a ni da nas po lo `u te `ak is pit na go sto va wu Bor cu u ^a~ ku.Po be dom bi re {i li sve di le me oko op stan ka sa eki pom ko ja ima isti skor (11-14).

- @e li mo da ko na~ no od i gra mo kao u pr vom i po ~et kom dru gog de la se zo ne i da po b e d om za v r { i m o tak mi ~e we. Do {li smo u si tu a ci ju da mo ra mo da ko ri sti mo di gi tro ne pre i po sle utak mi ce, ali po {to nam je zdrav stve ni bil ten ko na~ no do bar ima mo osno va da se na da mo po be di i si gur nom ostan ku u li gi – re kao je pr vo ti mac Uro{ Ka li ni}.

Utak mi ca u ^a~ ku po ~i we u 19 ~a so va.

M. R.

Vejd ras pla kao Bra jan ta Bo ja na Jo va no vski

U ve o ma iz jed na ~e nom me ~u Srp ki wa je bo qa otvo ri la i sa dva brej ka do {la do pr vog se ta.

Me |u tim, u na stav ku se raz i gra la i Po qa ki wa, ko ja je u dru gom se tu za hva qu ju }i jed nom od u ze tom ser vi su pro tiv ni ci us pe la da pro du `i me~ i u tre }i set. U od lu ~u ju }em se tu vi |e na je pra -

ve la sa 3:1. Me |u tim, usle dio je no vi pad i Ra dvan ska je po tom us pe la da na svoj ser vis do |e do tri jum fa.

Ur su la Ra dvan ska }e se u dru gom ko lu sa sta ti sa ^e hi wom Kla rom Za ko pa lo vom, ko ja je bi la slo bod na u pr voj run di tak mi ~e wa.

DEJ VIS KUP

Fe de rer se vra }a Ro xer Fe de rer sa op {tio je da }e igra ti za {vaj car sku re pre zen ta ci ju u Dej vis ku pu. Fe de rer je ovu in for ma ci ju obe lo da nio na svo joj veb pre zen ta ci ji. To zna ~i da }e on bi ti spre man za su sret sa Por tu ga li jom ko ji je na pro gra mu od 8. do 10. ju la. [vaj car skoj je po treb na po be da za po vra tak u Svet sku gru pu. Fe de rer je po sled wi put igrao za re pre zen ta ci ju 2009. go di ne, ka da su po be di li Ita li ju.

Pro {le go di ne re pre zen ta ci ja je is pa la u dru gu gru pu jer je igra la bez naj bo qeg igra ~a sve ta. Za [vaj car sku }e igra ti i 14. te ni ser sve ta Sta ni slas Va vrin ka.

MU [KA SU PER LI GA

Kra tak ot por No vo sa |a na Voj vo di na - IMT 1:3 NO VI SAD: Sto no te ni ska sa la SPC „Voj vo di na”, gle da la ca 50, su di ja: Mi ron Ni ko li} (No vi Sad).

Re zul ta ti: ^a bri lo - @u wa nin 3:1 (7, 9, -8, 10), Mi ti} - Fi {er 0:3 (-7, -6, -6), Sta re vi} - Da mja no vi} 0:3 (-9, -7, -8), ^a bri lo - Fi {er 0:3 (-5, -7, -12).

Po be da ^a bri la nad @u wa ni nom u pr voj par ti ji sto no te ni skog du e la 14. ko la iz me |u Voj vo di ne i IMT-a u „Spen su”, na go ve sti la je ve }a uz bu |e wa. Po veo je ^a bri lo 2:0, da bi od 3:8 u

tre }em se tu sti gao do iz jed na ~e wa, ali i do zvo lio ri va lu da sma wi pred nost. Koc kao se ^a bri lo i u ~e tvr tom se tu, pro pu stio pred nost od 10:7, ali je @u wa nin ser vis gre {kom omo gu }io vo| stvo No vo sa |a na.

No, to je bi lo sve od do ma }eg ti ma. U pre o sta le tri par ti je Fi {er dva pu ta i Da mja no vi} do ka za li su da su u ovom ~a su bo qi od svo jih su par ni ka, Mi ti }a i Sta re vi }a. Po be da je na kra ju za slu `e no pri pa la eki pi iz No vog Be o gra da.

S. S.

Ko {ar ka {i Ma ja mi ja sa vla da li su Lej ker se u svo joj Ame ri kan er lajns are ni re zul ta tom 94:88 u der bi ju ve ~e ri Is to ka i Za pa da u NBA li gi. Dva mi nu ta pre kra ja Ko be Bra jant je iz gu bio lop tu na kon od li~ ne re ak ci je Dvej na Vej da, ju na ka ve ~e ri, i od tog mo men ta Hit si su ne za u sta vqi vo kre nu li ka tri jum fu. Vej do va ukra de na lop ta sti gla je do Le bro na Xej msa, ko ji je za ku cao na mi nut i po pre kra ja, a on da je i Kris Bo{ po sti gao svoj 24. poen za tri jumf od {est raz li ke. Vejd je osam od svo jih 20 po e na po sti gao u po sled woj ~e tvr ti ni, dok je Xejms za vr {io me~ sa 19, de vet asi sten ci ja i osam sko ko va.

Ma ja mi je ta ko okon ~ao se ri ju od pet ne u spe ha za re dom i na neo Lej ker si ma pr vi po raz u de vet me ~e va. Hit si su, ina ~e, obez be di li u~e {}e u do i gra va wu 17

Duel Ko be Bra jan ta i Le bro na Yej msa

utak mi ca pre star ta plej-ofa, naj ra ni je u isto ri ji klu ba. Bra jant je me~ za vr {io sa 24 po e na, a Pau Ga sol 20. Ipak, Bra jant je na kra ju me ~a iz ja vio da su Lej ker si o{te }e ni po {to Vejd ni je sank ci o ni san zbog fa u la nad wim dok je {u ti rao troj ku na 1,06 mi nu ta do kra ja.

Den ver Na get si su sla vi li u Fi la del fi ji re zul ta tom 116:97, pr vi put po sle 13 utak mi ca! Bi la je to jo{ ve }a po be da za tre ne ra Den ve ra Xor xa Kar la, ko ji je po sled wi put sla vio u Fe nik su 28. de cem bra 1997. go di ne i to sa Si jetl Su per so nik si ma. To mu ni je po {lo za ru kom sa Mil -

vo ki jem i Den ve rom do pret hod ne ve ~e ri. Ne ne je sa 22 po e na (po stig nu tih za 26 mi nu ta) pred vo dio Na get se, ko ji su is ko ri sti li ~ak 20 iz gu bqe nih lop ti San sa i pre tvo ri li ih u 32 po e na. Lo son je po sti gao 20 po e na i imao 11 asi sten ci ja za Den ver, ko ji je imao pred nost od 24 po e na po sle tri ~e tvr ti ne. U eki pi San sa Gor tat je imao 14 po e na, uz re kord nih 18 sko ko va. Stiv Ne{, ko ji ima pro ble ma sa pre po na ma, od i grao je sa mo 10 mi nu ta u dru gom po lu vre me nu. Den ver ima skor 6-2 ot ka ko je trej do vao Kar me la En to ni ja u Wu jork Nik se.

Da las je kod ku }e sa vla dao Wu jork 127:109, pred vo |en Dir kom No vic kim. Ne mac je uba cio 23 po e na, uz de vet sko ko va. Sson Me rion je po sti gao 22, a Xej son Te ri 21. Na dru goj stra ni, Sto de ma jer je po sti gao 36 po e na, iako je imao pro ble ma sa le vim ra me nom to kom po ~et ka me ~a.

PR VO TI MAC VA LEN SI JE DU [KO SA VA NO VI]

Sni mi }u film o Va len si ji Pla sman Va len si je u ~e tvrt fi na le Evro li ge raz ga lio je ceo grad. „Zo vem se Du {ko Sa va no vi} i ko {ar ka{ sam Va len si je, u~e sni ka ~e tvrt fi na la Evro li ge. Uh, le po zvu ~i, zar ne? Ne mo gu ni da vam do ~a ram ka ko se ose }am„.

Ta ko je srp ski ko {ar ka{ po ~eo tekst na saj tu Evro li ge o uspe hu Va len si je, ko ju je Sve ti slav Pe {i} di gao iz pe pe la i od veo me |u osam naj bo qih evrop skih eki pa. „Ima li smo pro ble ma na po ~et ku se zo ne, ali smo se svi svoj ski po tru di li da po pra vi mo stva ri i ovo je na gra da za ceo klub.

Mi sli te da smo za do voq ni oni me {to smo do sa da ura di li? Pa, je smo, ali `e li mo jo{ vi {e! Pro tiv Fe ner bah ~ea smo pre va zi {li se be, ob ra do va li ceo grad i is pi sa li

smo isto ri ju, jer Va len si ja ni ka da ni je oti {la ovo li ko da le ko u Evro li gi. Ali, ne moj te da nas pre cr ta va te. Pred na ma su me ~e vi sa ma drid skim Re a lom i sprem ni smo!”, po ru ~io je Sa va no vi}.

O od li~ noj at mos fe ri u Va len si ji sve do ~e i sle de }e Sa va no vi }e ve re ~i. „Ovo je za nas sjaj na se zo na i stal no se de {a va ju ne ke sme {ne stva ri. Omar Kuk i Ro ber tas Jav to kas su jed no stav no lu di. U svla ~i o ni ci su u is torm tre nut ku Ame ri kan ci, Sr bi, [pan ci, Li tva nac, Ukra ji nac, Fran cuz i Cr no go rac Kuk! Ima i ur ne be snih ne spo ra zu ma. Da od ovo ga mo `e da se na pra vi film, sva ka ko bih u~e stvo vao na Kan skom fe sti va lu! Za sa da, mo ram sve te stva ri da za dr `im za se be. Pri ~a }u sa

Re pre zen ta ti vac Sr bi je Du {ko Sa va no vi}

mom ci ma da li mo gu sve te stva ri da vam is pri ~am, za to osta ni te uz ovaj sajt”, pi {e Sa va no vi}.

svet

dnevnik

subota12.mart2011.

UKRATKO

SE VE RO I STOK JA PA NA PO GO DIO RA ZO RAN ZE MQO TRES

Cu na mi opu sto {io oba lu, sto ti nu qu di po gi nu lo TO KIO: Najja~i zemqotres u posledwih 140 godina Japana, 8,9 stepeni Rihterove skale, pogodio je severoisto~nu obalu te dr`ave.

Najmawe 80 qudi je poginulo, a vi{e osoba je povre|eno i nestalo.

Brod sa sto putnika nestao je u cunamiju na severoistoku Japana, prenosi Rojters.

Strahuje se da bi broj `rtava mogao da bude ve}i, jer ima na desetine nestalih i povre|enih. Zemqotres je izazvao najmawe dva cunamija, visine 10 metara i ~etiri metra, koji su opusto{ili obale Japana. Potres je razorio puteve, pokrenuo klizi{ta i prekinuo dovod struje. Isto~ni, najve}i, deo ostrva je paralizovan, vozovi ne saobra}aju, obustavqen je aviosaobra}aj, a veliki broj qudi u Tokiju je evakuisan. O~evici ka`u da je to najja~i zemqotres u Japanu u posledwih 20 godina.

U Tokiju su izbila dva po`ara, a gust dim se vidi iznad industrijskog dela grada. Pojedine japanske

Mr ki}: Svi srp ski dr `a vqa ni do bro

Posle cunamija automobili kao igra~ke

atomske elektrane i rafinerije su zatvorene, a jedna velika ~eli~ana je u plamenu. Stru~waci ka`u da nema opasnosti od ekolo{ke katastrofe. Zaustavqeni su vozovi i odlo`eni letovi u glavnom gradu,

Put ni~ ki voz ne stao u cu na mi ju TO KIO: Putni~ki voz sa nepoznatim brojem putnika nestao je u cunamiju izazvanim razornim zemqotresom koji je ju~e pogodio Japan. Ovaj voz se u trenutku zemqotresa, koji je izazvao talase visine do deset metara, nalazio u blizini stanice Nobiru na liniji Sendai-I{inomaki. Nije poznato koliko je putnika bilo u wemu, ali agencije javqaju da je u priobalnoj oblasti grada Sendai prona|eno 200-300 tela. Prema najnovijim vestima, do{lo je i do po`ara u petrohemijskom kompleksu u prefekturi Mijagi, gde se ~ula i sna`na eksplozija. Japanska vlada je uputila 8.000 vojnika da pomognu ugro`enim gra|anima. Po televizijskim snimcima, talasi cunamija stigli su do Havaja kod Vajkikija.

(Ta njug)

dok su putnici zamoqeni da napuste terminal me|unarodnog aerodroma. [ef kabineta japanske vlade Jukio Edano izjavio je da je uvedeno vanredno stawe u nuklearnoj elektrani u Fuku{imi, zbog kvara na wenom sistemu za hla|ewe, nastalom posle zemqotresa. Edano je napomenuo da je ta mera uvedena iz predostro`nosti, prenosi AP. Vlasti tek treba da procene {tetu i ustanove broj `rtava. Japansko ministarstvo odbrane uputilo je osam vojnih aviona i brodove da provere situaciju na terenu.

Posle prvog zemqotresa, koji se osetio ~ak i u 2.500 kilometara udaqenom Pekingu, usledio je niz potresa, me|u kojima je jedan bio ja~ine 7,4 stepena Rihterove skale.

Epicentar potresa bio je 130 kilo-

LIBIJA

TO KIO: Ambasador Srbije u Japanu Ivan Mrki} izjavio je ju~e da su svi srpski dr`avqani dobro, nakon razornog zemqotresa i cunamija koji je pogodio Japan. Zemqotres je bio katastrofalan i nezabele`en do sada i ve} ga nazivaju gigantskim, rekao je Mrki}. „Po na{im dosada{wim saznawima, svi na{i gra|ani koji su u Japanu su `ivi i zdravi. Radnici ambasade su dobro i svi ~lanovi wihovih porodica. Oni gra|ani s kojima smo, ina~e, redovno u vezi, uglavnom se javqaju i ka`u da je sve u redu”, kazao je Mrki}. Ambasada Srbije je u kontaktu sa Ministarstvom spoqnih poslova Japana i sa policijskim slu`bama, rekao je Mrki}. „Poku{avamo da saznamo da li je neko od na{ih stradao. Do sada, sre}om, nema takvih vesti”, istakao je Mrki}. Mrki} je rekao da se jo{ uvek nalazi u Kjotu, odakle je preksino} ispratio predsednika Srbije Borisa Tadi}a, koji je bio u zvani~noj poseti Japanu. Ambasador zbog zemqotresa nije mogao da se vrati u Tokio. „Ovde u Kjotu ~ekamo da `eleznica proradi da bismo mogli da se vratimo. Sve je stalo, `eleznica, autobusi, jer }e biti jo{ puno potresa, po wihovim predvi|awima, bar jo{ mesec dana”, rekao je Mrki}. „ U stalnom smo kontaktu sa ambasadom, ali vrlo ote`ano, jer ne rade telefonske veze, a ima problema i sa Internetom”, dodao je ambasador. metara isto~no od Sendaja, na dubini od 24 kilometra.

Seizmolog Branko Dragi~evi} rekao je da je zemqotres ja~ine 8,9 stepeni bio glavni udar i da se sada mo`e o~ekivati na hiqade slabijih potresa. Japanska televizija izvestila je da su se u Tokiju tresle zgrade i da je iz objekata evakuisano stotine hiqada qudi.

Upozorewe na xinovski talas izdato je u jo{ 19 zemaqa u pacifi~koj oblasti. Evakuacija stanovni{tva u o~ekivawu talasa cunamija po~ela je na ostrvu Sahalin i na Filipinima. Oko 11.000 qudi evakuisano je u vi{e predele ostrva

Sahalin, na ruskom Dalekom istoku, saop{tile su vlasti. Evakuacija u skloni{ta na nadmorskoj visini ve}oj od pet metara nare|ena je i u okolini prestonice Manile.

I na Marijanskim ostrvima, na kojima `ivi oko 89.000 qudi, nare|ena je evakuacija stanovni{tva iz priobalnih predela u vi{e delove. Pacifi~ku obalu Japana u sredu je potresao zemqotres ja~ine 7,2 stepena po Rihterovoj skali.

Posledwi jak zemqotres koji pamte u Japanu dogodio se 1995. godine, a tada je `ivot izgubilo vi{e od 6.000 qudi.

SAUDIJSKA ARABIJA

Pro te sti u Ben ga zi ju, no vo Po li ci ja spre ~i la demonstrante bom bar do va we Ras La nu fa BEN GA ZI: Vi{e od 10.000 qudi okupilo se ju~e nakon molitve u Bengaziju, upori{tu libijskih pobuwenika na istoku zemqe, zahtevaju}i odlazak Moamera Gadafija, javqaju izve{ta~i agencije Frans pres. Lu~ki grad Bengazi, drugi po veli~ini u Libiji, 1.000 kilometara isto~no od Tripolija, postao je upori{te pobuwenika koji od sredine februara tra`e odlazak Gadafija sa vlasti. „Mnogo qudi je poginulo u na{oj borbi u Ras Lanufu i u Bengaziju, ali mladost je izabrala da nastavi borbu umesto da daqe gleda ovaj re`im i oni }e se boriti za boga”, rekao je imam pre molitve. „Pobeda je blizu”, rekao je imam. Okupqeni nose zastave, dok

se u blizini mesta okupqawa nalaze kombiji sa mitraqezima i baterije za protivvazdu{nu odbranu. Sukobi snaga lojalnih Gadafiju i pobuwenika nastavqeni su ju~e u Ras Lanufu. Gadafijeve snage su ju~e izvr{ile `estoki napad na Ras Lanuf u kojem je poginulo najmawe 10 osoba, a na desetine raweno, zbog ~ega su pobuwenici bili primorani da napuste grad.

Snage lojalne libijskom lideru Moameru Gadafiju bombardovale su ju~e jedan pobuweni~ki kontrolni punkt na oko 10 kilometara isto~no od Ras Lanufa gde se nastavqaju borbe, javqaju izve{ta~i agencije Frans pres. Pre vazdu{nog napada, jedan novinar Frans presa video je tela najmawe

pet pobuwenika iza jednog kombija koji je napu{tao zonu sukoba.

Jedan lovac preleteo je to podru~je i bombardovao kontrolni punkt pobuwenika koji danas nastoje da po{aqu poja~awe u isto~ni deo luke Ras Lanuf. U tom napadu izgleda da nije bilo poginulih, ali se sukobi nastavqaju. Pobuwenici ispaquju rakete „ka}u{a” u pravcu polo`aja Gadafijevih snaga, a vojska odgovara raketama „grad”.

Komandant pobuweni~kih snaga rekao je da su wegovi qudi izvr{ili kontranapad, a neimenovani predstavnik opozicije u Bengaziju je kazao da Gadafi nema dovoqno kopnenih snaga da bi zadr`a osvojenu teritoriju.

RI JAD: U glavnom gradu Saudijske Arabije, Rijadu, stotine policajaca spre~ile su danas proteste za demokratskereforme koji se

{ire arapskim svetom. Policija je blokirala ulice i postavila kontrolne punkteve u gradu, i kontro-

21

lisala vozila i gra|ane oko glavne xamije gde se veliki broj qudi okupio za molitvu.

Na istoku zemqe, policija je ju~e pucala da bi rasterala demonstrante u gradu Katif gde `ivi {iitska mawina. Najmawe troje demonstranata i jedan policajac su raweni.

Iako su protesti do sada bili ograni~eni na mawa okupqawa na istoku, aktivisti su ohrabreni pobunama u regionu koje su zbacile dugogodi{we vladare u Tunisu i Egiptu.

Oni su organizovali grupe na Internetu koje su pozivale na proteste juu Rijadu. Nemiri koji bi eventualno izbili tokom protesta u Saudijskoj Arabiji potresli bi svetsko tr`i{te zbog zna~aja izvoza nafte iz te zemqe.

Kri ti ka Tur skoj STRA ZBUR, AN KA RA: Evropski parlament izrazio je veliku zabrinutost zbog progona novinara u Turskoj, {to }e jo{ vi{e opteretiti odnose Anakare i Evropske unije. U izve{taju, koji je usvojio EP, isti~e se da zabriwava u~estalo hap{ewe novinara u Turskoj i ukazuje na sve prisutniju cenzuru, {to u pojedinim medijima dovodi i do samocenzure. Poslanici su pozvali tursku vladu da po{tuje principe slobode {tampe i sprovodi evropske principe u toj oblasti, prenose mediji u Istanbulu. U EP ka`u da }e pa`qivo pratiti sudski proces protiv nekoliko novinara koji su nedavno uhap{eni po{to su osumwi~eni da su bili ~lanovi {ire zavereni~ke grupe koja je bila planirala da izazove dr`avni udar. U Turskoj je u posledwe dve nedeqe uhap{eno desetak novinara, {to je izazvalo osude u Briselu, Va{ingtonu i u me|unarodnim grupama koje se bore za qudska prava. U doma}im udru`ewima novinara i opozicionim partijama isti~e se da vlada na taj na~in `eli da u}utka neposlu{ne medije uo~i parlamentanih izbora koji su zakazani za 12. jun ove godine.

Policija pucala na de mon stran te SA NA: Snage bezbednosti Jemena otvorile su vatru na demonstrante u Adenu dok u zemqi traju najve}i protesti u posledwih mesec dana, na kojima u~estvuju stotine hiqada qudi sa zahtevom za promenu re`ima. U lu~kom gradu Aden na jugu, o~evici navode da su policajci pucali na demonstrante koji su poku{ali da pocepaju slike predsednika Alija Abdulaha Saleha. [estorica demonstranata su raweni, od kojih jedan te{ko, navode bolni~ki izvori. Demonstranti ka`u da je ju~era{wi izlazak na ulice stotina hiqada qudi u celoj zemqi poruka Salehu, koji je 32 godine na vlasti, da ne prihvataju wegovu ponudu i da `ele da ode.

SAD ku pu ju za Av ga ni stan MO SKVA: Dogovor o kupovini ruskih helikoptera za avganistansku vojsku je usagla{en i wih }e od Rusije kupiti ne NATO, kao {to se ranije mislilo, ve} SAD, pi{e ju~e ruski dnevnik „Komersant“, pozivaju}i se na obave{tene izvore.

Po navodima sagovornika „Komersanta“, radi se o 24 letelice, pri ^emu je Rusija spremna da bez naknade dodatno ustupi jo{ tri helikoptera. Dogovor treba da bude realizovan do kraja marta, pi{e list. „Samim tim, vozni park ruskih helikoptera u Avganistanu bi}e pove}an sa 70 do skoro 100, za koje }e se ubudu}e isporu~ivati na{i rezervni delovi“, rekao je izvor.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN GE LA MER KEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel ko~i bombar{ke planove francuskog predsednika Nikole Sarkozija u pitawu Libije, ocewuje nema~ki nedeqnik ‘’Cajt’’ navode}i da nema traga o ‘’nema~ko-francuskom’’ savezu u tom slu~aju. Merkelova je, iznena|ena i time {to je Francuska priznala opozicioni pokret Libije.’’To nije nikakvo me|unarodno priznawe’’, rekla je Merkelova

YO ZEF BAJ DEN SAD podr`avaju teritorijalnu celovitost Moldavije i napore Ki{iweva za re{avawe pitawa otcepqene oblasti Pridwestrovqe, izjavio je ju~e ameri~ki potpredsednik Xozef Bajden na konferenciji za novinare s moldavskim premijerom Vladom Filatom. „SAD podr`avaju teritorijalnu celovitost Moldavije”, rekao je Bajden.

VAC LAV KLA US ^e{ki predsednik Vaclav Klaus odbio je ju~e u Briselu kao re{ewe za Libiju uvo|ewe zone zabrane letova i zatvarawe vazdu{nog prostora nad tom zemqom jer bi svet, po wegovoj oceni, time ve} u{ao u rat.”Tra`i}u da po{aqemo jasan signal. Ali taj jasan signal nije busawe u grudi da }e biti zona zabrane letova, jer zona bez letova zna~i uobi~ajeni rat”, kazao je Klaus. pred samit EU o Libiji.

Mo ni ka Le vin ski jo{ uvek pa ti za Bi lom Klin to nom VA [ING TON: Skandal sa Monikom Levinski je krajem 90-ih uzdrmao Ameriku i umalo uni{tio politi~ku karijeru Bila Klintona.

U me|uvremenu, biv{a pripravnica, danas 37-godi{wa `ena, imala je uspe{nu karijeru, vodila TV emisiju, putovala po svetu, ali kako tvrde weni prijateqi - nije prona{la qubav.Prema tvrdwama jednog od wih, Monika je i posle 15 godina jo{ uvek zaqubqena u Klintona. „Monika nije nikada prebolela Bila Klintona i vratila bi mu se samo kada bi on to zatra`io”, izjavio je listu „Ne{enel Enkvajer”. „Rekla mi je: Nijedan mu{karac me ne}e usre}iti kao {to je on”, naveo je isti izvor, dodaju}i da Monika jo{ uvek „pati za Klintonom”. „Izlazila je sa nekoliko momaka od skandala u Beloj ku}i, ali nije uspela da izbaci Bila iz svog sr-

Monika Levinski i Bil Klinton krajem devedesetih

ca”, kazao je Monikin prijateq. U Gormlijevoj kwizi „Smrt ameri~kog morala” tako|e se navodi da je Klinton imao dugogodi{wu aferu sa Suzan Mekdugal, kqu~nom figurom u skandalu Vajtvoter. Iako

Gormli nije pru`io konkretan dokaz za takvu tvrdwu, on je rekao da je obavio detaqna ispitivawa i da je video dokumenta koja nisu dostupna javnosti. Monika Levinski je u imejlu koji je poslala Gormli-

ju istakla da veruje da je biv{i predsednik lagao pod zakletvom. „Pitali su ga detaqna i specifi~na pitawa na koja je odgovorio neistinama”, napisala je ona.

Klinton je optu`en za aferu 1998. godine, ali nije izba~en iz kancelarije. Prema Gormliju, Robert Rej, naslednik nezavisne savetnice Kenet Star, koja je vodila istragu o aferi, bio je spreman da tu`i Klintona nakon {to je ovaj napustio kancelariju u januaru 2001, ukoliko ne prizna da je lagao pod zakletvom o svojoj vezi sa Monikom Levinski, izvestio je „Wujork dejli wuz”.

Rej je popustio, a predsednik Klinton nikada nije u potpunosti shvatio koliko mu je blizu pri{ao, tvrdi Gormli. Klinton se zakleo da nije imao seksualne odnose sa Monikom Levinski, ali je kasnije priznao da je obmanuo ameri~ku javnost.

22

subota12.mart2011.

oglasi

dnevnik

IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na prvom spratu, Ul. Ivana Kosan~i}a 17, slobodan od 15.3, 150E + depozit. Telefon 064/8881180.

23546 IZ DA JEM prazan jednosoban stan 45m2 sa kuhiwskim elementima, lift, grejawe, telefon, kablovska, klima, kod Limanske pijace. Telefon 521-256.

23688

STAN dupleks, 102m2, parno grejawe, ukwi`en, centar Zemun Poqa, 102.000 evra bez PDV-a. Telefon 063/8230-591.

23607

DVO S O B AN 55m2, dru gi sprat, pre ko pu ta `e le zni~ke stanice, ukwi`en, vla snik, bez po sred ni ka.

Povoqno. Hitno. Telefoni: 063/518-781, 060/482-1010.

23629 STAN 46m2, dvosoban, drugi nivo, parno grejawe, ukwi`en, centar Zemun Poqa, 55.000 evra bez PDV-a. Telefon 063/82-30-591.

23608 STAN 46m2, dvosoban, drugi nivo, parno grejawe, ukwi`en, centar Zemun Poqa, 55.000 evra bez PDV-a. Telefon 063/82-30-591.

23608 SOM BOR SKI bulevar - dupleks 45m2 - 33.000E, 60m2 35.000E, terasa. Telefoni: 064/239-4331, 021/541-948.

23595 TE LEP, 32m2, terasa, 23.000E. Telefon: 021/541948 i 064/239-4331.

23596

PRO DA JEM 10 jutara zemqe u komadu, blizu fabrike vode u Jasku. Telefon 064/401-41-80.

23556 U NO VOM SA DU na Telepu porodi~na ku}a, dva ulaza, potkrovqe, podrum, gara`a i dvosobni pomo}ni objekat za stanovawe. Telefon 021/842-894.

23663 PA RA GO VO, 2.500m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504.

23569

PRO DA JEM ili izdajem lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik. Mesto ekskluzivno. Ukwi`en, cena povoqna.

Telefon 061/621-4424.

23828

POD BU [I VA WE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521546.

22583

oglasi l ^ituqe

dnevnik VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

23625 VO DO IN STA LA TER SKE uslu ge od gu {e wa i ma {in ski sni ma we ce vi, re kon struk ci ja ku pa ti la, iz ra da, po prav ka, ga ran ci ja, se r vis.Te le fo ni 6393-737, 064/160-47-25.

23765

Po sled wi po zdrav dra gom

subota12.mart2011.

23

S E ] A W E

Po zdrav Je le na Jo vi} ro|. Ma le {ev 12. 3. 1982 - 2011.

Bo {ku O`a lo {}e ni: stric Mi {a Mi lo {ev, Mi li ca, Ve ri ca i Ni ko la.

No vak Jo vi} ^i ka KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318180, 021/451-409.

23482

FA R MA iz Ste pa no vi }e va pro da je tov ne pi li }e. Do sta va na adre su, po voq no.

Te le fo ni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

23537

19. 3. 1992 - 2011.

24072

Po sled wi po zdrav

ro|. ^e ne jac 13. 3. 2010 - 2011.

Sa le tu Pro li }u

Unu ka i k}i Na da sa po ro di com.

od Go sto ji} To le ta i Bran ke.

PRI ROD NI pre pa rat pro tiv he m o r o i d a, {u q e v a, kli ni~ ki is pi tan i li~ no pro vae ren, re cept za pra `we we. Le ~e we 7 da na, de da Ra d o{, te l e f on: 064/2405549.

23637

Bo le tu

Mi li ca Jo vi}

BU LE VAR.

24069

24071

Tu `nog sr ca opra {ta mo se od na {eg dra gog Bo ki ce.

S E ] A W E

24061

^I STIM po dru me, ta va ne, dvo ri {ta, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, sta re auto mo bi le za ras hod.

Te le fo ni: 6618-846, 063/8485495.

23853

Pe ra Si min

Bo {ko Mi lo {ev

iz Ka }a 11. 3. 1994 - 2011.

Dra gi na{

P O M E N

12. 3. 2008 - 12. 3. 2011.

Sna ha Na da, unu ke Dra ga na i Sla |a na sa po ro di com.

Tvo je kom {i je: ~i ka ^a ne, tet ka Raj ka, Bo ban i Bran ki ca sa de com.

24068

24070

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 11. mar ta u 68. go di ni pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac i de da

Ma ri ja Kr sti} Bo le Tvoj ve dar duh, ve li ko sr ce i osmeh de ~a ka osta }e za u vek u na ma.

Bo {ko Mi lo {ev Bo le Ro do qub Ba bi} Ga ne

1975 - 2011.

Sa hra na je da nas, 12. 3. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Do wem no vom gro bqu, u Fu to gu.

Po sled we zbo gom iz ne na da pre mi nu lom si nu, bra tu, de ve ru, stri cu i unu ku od: ma me Ve re, ta te [a ce, bra ta Du {a na, sna je Ma je, bra ta ni ca Bo ja ne i Iva ne i ba be Vu ke.

Is pra }aj dra gog nam po koj ni ka je iz ka pe le gro bqa u @a bqu, u su bo tu, 12. 3. 2011. go di ne, u 15 sa ti.

O`a lo {}e ni: su pru ga Qi qa na, sin Dan ko i }er ka Da ni je la sa po ro di ca ma.

24038

24073

Po sled wi po zdrav svom dra gom bra tu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 72. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

S qu ba vqu i ne iz mer nom tu gom po sled wi po zdrav {a qu ti: tet ka Ma ra, Sa {a, Eva, Oqa i Li di ja.

Sa hra na je u po ne de qak, 14. 3. 2011. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Tvo ji si no vi: Ve qa i Vla da sa po ro di ca ma.

O`a lo {}e ni: su pru ga Mi ro sla va, }er ke Ru `i ca i Zo ri ca sa po ro di ca ma.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

24064

24056

24040

Po sled wi po zdrav bra tu, de ve ru i stri cu

Qu bin ko Ra du lo vi} Mi }a

Maj ko, pro {le su tri du ge, tu `ne go di ne od ka da si nas iz ne na da na pu sti la.

Po no sni smo {to smo te ima li.

Po ~i vaj u mi ru i ne ka te an |e li ~u va ju.

Po sled wi po zdrav dra gom bra ti }u

na {em

Po sled wi Bu le var ski po zdrav bra tu

Bo le tu Ro do qu bu Ba bi }u Ga ne tu od Ra do mi ra Ba bi }a sa po ro di com.

24074

Le po sa vi Go sti}

Bo le tu od: Du ke, Ma je, Bo ja ne i Iva ne.

24039

od [pi ra Pa jo vi }a sa po ro di com.

24063

Bo {ku Mi lo {e vu Bo bi od: Bo re Ju ri {i na i Qi qa ne Bje lo brk sa po ro di ca ma.

24054

Ur ke, Jo va, Ba ta Jo ja, Da re, Sa va, ^et nik, Ta di ja, Sa ri}, Bran ko, Pu pi, Zo ran, Mi lan, Aca, Ste va, Te {a, \us, Gla va, Kaj li ca, Sta na. Fiks, [o mi, Du }a, Pet ko, Mar ku{ ... lo po vi Bu le var.

24065

24

^iTUQe l POMeni

subota12.mart2011.

dnevnik

Po sled wi po zdrav na {em dra gom si nu, su pru gu i ocu

Da na, 5. 3. 2011. pre mi nuo je i sa hra wen u Qu bqa ni moj brat

Zo ran @i va ni} ro|. 30. 1. 1956.

Sa {a Pro li}

Mi len ku [kaq cu Otac Jo ca, maj ka Da ni ca, su pru ga Gor da na de ca Ja smi na, Mar ko i Je le na.

Sa {a Pro li} Po sled wi po zdrav od po ro di ce [uw ka.

24057

S qu ba vqu, Ve sna i Dra gan.

24044

24043

Po sled wi po zdrav od dru ga ra: Bo ba na, Vu ka, Va we, Mar ka, Sa le ta i [un ke.

Po sled wi po zdrav mom bra tu

"No} {to ne upo zna ju tro ni je tvo ja po sled wa no}.

Na se li la se u zve zda ma ra su tim u o~i ma tvo jih dra gih i svih ko je si vo leo."

Po sled wi po zdrav kom {i ni ci

dra goj

Dru gar stvo je pra va re~, uvek }e{ bi ti sa na ma.

24045

Opra {ta mo se od na {eg ze ta, te ~e i de de

Mi len ku [kaq cu

Pro lo

Le po sa vi Le pi Go sti} Ne ka te an |e li ~u va ju.

Se stra Mi le na sa po ro di com.

S po {to va wem, Ru `a i To mi slav.

Po zdrav na {em pri ja te qu od dru ga ra iz „Ka be la”: De je, Ko ke, Ace, Pren te, Gru be, Bo re, Ne ma we, So vi qa, Ivi ce, \o ka re, @mu ki }a, Iw ca, Ra {e, Pi ge i Igo ra.

24058

24023 24020

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav

Ra di vo ja Er de qa na

Iz gu bi li smo ve li kog pri ja te qa i dru ga

Dra goj ba bi

Po sled wi po zdrav

Po ro di ca Jo va no vi} Du {a na i Qu bin ke.

24014

Bo {ku

Po sled wi po zdrav dra gom bra tu, de ve ru i stri cu

Sa {i Pro li }u

Le po sa vi

od Pe ti ke, Ru `i ce i po ro di ce.

od pri ja te qa Bje li}.

po sled wi po zdrav od: we ne unu ke Sa we, ze ta An te i pra u nu ka Ma te ja.

24060

24055

24032

Sa {u Pro li }a Pro lu

Sa le tu

Ni ka da te bra te za bo ra vi ti ne }e mo. [e ba, Pik si i bra }a Ma ri}.

od oso bqa i pri ja te qa iz ka fi }a „The Pub”.

24019

24022

Po sled wi po zdrav mo joj ba bi

Po sled wu smo utak mi cu za jed no od i gra li

Ra di vo ju Er de qa nu Brat Mi le, sna ja Ma ri ja, si nov ci Pre drag i Ne nad sa po ro di ca ma.

24015

Sa lac moj

Bo {ko Mi lo {ev

Po sled wi po zdrav na {oj

Le po sa vi

Sve {to bi re kli su vi {no je.

Sa le

ne ka te ~u va ju an |e li.

Tvo ja Sa ki li.

Slo bo dan, Zo ri ca i Mi ma.

od: unu ke Mi re, ze ta Zo ra na i pra u nu ~a di Jo va ne i Og we na.

24062

24046

24034

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj tet ki

Sa tu gom i bo lom opra {tam se od mo je se stre

Tvo ji dru ga ri: Cr ni, Traw ga, Fa ki, Pi no, @i le, ^o bi, Ra {a, Ro meo, [i le, [o kac, ^un.

24016

Po sled wi po zdrav ba bi

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a ne pre `a qe na su pru ga, maj ka, ta {ta, sve kr va, ba ka i pra ba ka

Se ki Vo le li smo je, a i ona nas. Ona i we na ku }a bi li su ve li ki oslo nac na {oj po ro di ci u naj te `im tre nu ci ma.

Se }a we na we nu ple me ni tost i do bro tu ~u va }e mo dok po sto ji mo.

Le po sa vi Go sti}

Le po sa ve Go sti}

Uvek }e{ bi ti sa na ma, u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Sa bes kraj nom qu ba vqu, ~u va }u te u mi sli ma svo jim.

Hva la ti za sve.

Smi qan sa po ro di com.

24042

Le po sa va Go sti}

Le po sa vi Po ro di ca Vre ba lov.

Wen unuk Mi ki.

Se stra Mir ja na Tri fu no vi}.

24041

24059

24035

Sa hra na }e se oba vi ti 12. 3. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su prug, sin, }er ka, sna ja, zet, unu ~ad i pra u nu ~ad.

24025

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom

Bo {ku Mi lo {e vu S pu no qu ba vi i tu ge opra {ta mo se od te be dra gi na{ Bo ki ce. od po ro di ce La za re vi}.

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

Bo {ku Mi lo {e vu

Ve sni Ma ji} obe le `i }e mo da nas, 12. 3. 2011. go di ne, u 10.30 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du u pri su stvu rod bi ne i pri ja te qa.

Vre me ne }e i ne mo `e da iz bri {e tu gu iz na {ih sr ca.

Tvo ji naj mi li ji: Isi do ra i Bo {ko.

Po sled wi po zdrav dra gom unu ku i sinov cu

Bo {ku Mi lo {e vu

od kom {i ja iz ula za Bu le var oslo bo |e wa 43.

O`a lo {}e ni: Da ni ca i Zdrav ko Raj ~e ti}.

24006

23994

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 77. go di ni pre mi nuo na{ dra gi sprug, otac i de da

G O D I [ W I P O M E N na {oj dra goj su pru zi, maj ci i ba ki.

1934 - 2011.

Sa hra na je da nas, 12. 3. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na gro bqu na ^e ne ju.

O`a lo {}e na po ro di ca.

Ni ko li Ko va ~e vi }u Ne ma te vi {e.

Tvoj lik se ne bri {e.

Bol ve ~i ti osta je.

Ne u te {ne: su pru ga Gro zda, }er ke Sne `a i Dra `en ka sa po ro di ca ma.

Po sled wi {o go ru

po zdrav

dra gom

Ra di Er de qa nu

od Ve re i Ste ve.

23992

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu, uja ku i {o go ru od: se stre Ag nes, {o go ra Mi o dra ga i se stri ~i ne Ma ri je sa po ro di com.

23964

23918

1934 - 2011.

Po men }e mo obe le `i ti da nas, 12. 3. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na gro bqu u Ve ter ni ku.

Sa hra na }e se oba vi ti u su bo tu, 12. 3. 2011. u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca: su prug Ni ko la, si no vi \u ro i Dra gan sa po ro di ca ma.

O`a lo {}e na po ro di ca: }er ka Qi qa, zet Vla di mir i unu ke Bo sa i Mi li ca.

23999

24005

G O D I [ W I P O M E N mom dra gom bra tu

G O D I [ W I P O M E N na {em vo qe nom

obe le `i }e mo da nas, 12. 3. 2011. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u pri su stvu rod bi ne i pri ja te qa.

Go di na da na eto je pro {la, no va su pro le }a tu `na do {la, u sr cu tu ga, bol ve ~i to tra je, ka da se naj dra `em po men da je.

Ve~ no o`a lo {}e ni: su pru ga \ur |i ca, sin Go ran, }er ka Sne `a sa po ro di ca ma.

23995

Dvo ri {tem pro la zim, vi dim te. ^u jem ti glas, Za bo rav ne po sto ji!

Brat ska qu bav je ve~ na.

Tvo ja ne u te {na se stra Jo van ka sa po ro di com.

23993

23991

Ra di ]u lu mu

1953 - 2010.

Go di na pro |e dok uda ri smo dlan o dlan i bi }e nam sve te `e sva ki na red ni dan. Mno go go di na jo{ br `e }e pro }i, na tvoj grob uvek }e mo tu `ni do }i, jer te ni kad za bo ra vi ti ne }e mo mo }i.

Brat Mi }o, sna ja Mi ra, si nov ci Dra gan i Mi lan sa po ro di ca ma.

S qu ba vqu, tvo ji: sin Bo jan i su pru ga Mi li ca.

23972

Da nas, 12. 3. 2011. go di ne na vr {a va se {est me se ci `a lo sti ot ka ko se upo ko ji la vo qe na nam maj ka i su pru ga

La ko je iz bri sa ti su ze i za pa li ti sve }u ali je te {ko iz bri sa ti tu gu i bol ko ji je ostao u mom sr cu.

Ti ni ka da ne }e{ umre ti u sr ci ma onih ko ji te vo le.

Tvoj ne u te {ni brat Uro{ sa po ro di com.

Dra go slav Baj {an ski Ba ja Pro {la je tu `na go di na otkad smo te be iz gu bi li.

Osta }e{ u na {im sr ci ma.

G O D I [ W I P O M E N mom vo qe nom bra tu

Ra di ]u lu mu

Ra di ]u lu mu

J E D N O G O D I [ W I P O M E N dra gom bra tu, de ve ru i stri cu

T U @ N O S E ] A W E

23949

Sa u ~e stvu je mo u bo lu na {e ko le gi ni ce Ag nes Pot ko wak za iz gu bqe nim bra tom

1951 - 2011.

Smi qa Lo ti na

Ne |a Man dra pa

23947

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {em vo qe nom su pru gu, ocu, ta stu i de di

Bo {ko Ko va ~e vi} Tu `ni smo {to ni si vi {e sa na ma, se }a mo se tvo je ve li ke qu ba vi i to plo te ko je si imao za nas. Mi te vo li mo, za bo rav ne po sto ji.

Si no vi Du {an i \or |e, unuk Re qa, unu ka Iva na, pra u nu ka Sa ra, su pru ga Je li ca, po ro di ce Veq ko vi}, Ili} i Sta noj ~i}.

Da na, 10. mar ta 2011. u 77. go di ni pre mi nu la je na {a dra ga ma ma, ba ka i ta {ta

Ra di ]u lu mu

Ra di voj Er de qan

\or |e Ci fra

23997

24002

23998

25

S E ] A W E

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {oj je di noj, naj bo qoj i naj po `r tvo va ni joj ma mi

Bo {ko Mi lo {ev

Tvo ji ku mo vi Kva i }i.

subota12.mart2011.

G O D I [ W I P O M E N mom vo qe nom bra tu

Ra di ]u lu mu Dok su ze obra ze mi kva se, a sve }a go ri, i le lu ja pla men, uspo me ne na te se }a we mi kra se, me sto te be qu bim hla dan ka men! Sva ki tren si u mo jim mi sli ma.

Tvo ja ne u te {na se stra Je la sa po ro di com.

23990

23975

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

J E D N O G O D I [ W I P O M E N na {em vo qe nom

Ri sto Mi li} Ri ~i

obe le `i }e mo da nas, 12. mar ta, u 11 sa ti, na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu.

Za u vek osta je{ u na {im sr ci ma i mi sli ma jer vo qe ni ne umi ru dok `i ve oni ko ji ih vo le.

Su pru ga Mi li ca, }er ke Slo bo dan ka i Mir ja na sa po ro di com.

Sve ti He ra ku

Slav ka Gru ji} Ci fra \or |em JP Za vod za iz grad wu gra da No vi Sad. 5962/P

Po lu go di {wi pa ra stos odr `a }e se sle de }e su bo te, 19. 3. 2011. u 10 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

O`a lo {}e ni: su prug Sa va, k}er ka Sa wa i sin Ni ko la.

24003

Vre me pro la zi ali na {a se }a wa ne ble de.

Tvo ji naj mi li ji.

24001

23962

26

^iTUQe l POMeni

subota12.mart2011.

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav ku mu

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Po sled wi po zdrav dra gom

Sa {i Pro li }u od Bo si nih ko le ga iz DOO „Meals”.

23925

T U @ N O S E ] A W E

Pro li

Sa le tu od: ku me Qu bi ce, ku mo va Go ra na i Mi la na sa po ro di com.

Ja ro slav [naj der

Sa {i

iz Brati's puba od: Ve le ta, @e le ta, Jo ke, Slok sa, Dul ca, To ja ge, Mo me, Ka la be i osta le eki pe...

Ve~ no }e{ bi ti sa eki pom.

Dra gi na{ ta ta i de da, pro {lo je dva de set tu `nih go di na od ka ko si oti {ao na put bez po vrat ka. Ni smo te za bo ra vi li, `i vi{ sa na ma u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Hva la ti na sve mu {to si nam pru `io.

od: stri ca Mi ro sla va, stri ne Ve sne, se sta ra Ta ma re i Ta we.

od stri ne Du {an ke, bra ta Dra ga na i se stre Mi ne.

23954

23953

23969

23988

Po sled wi po zdrav dra gom

Sa {i

Fud bal ski klub "Par ti zan" iskre no sa u ~e stvu je u bo lu po ro di ce po vo dom iz ne nad ne smr ti dra gog

U sr cu bol, u du {i pra zni na.

Dra gi na{

Tvo je }er ke Ve ra i Ma ri ja sa po ro di com.

24017

Po sled wi po zdrav je di nom pra vom dru gu

Sa {a Pro li}

na {em

Sa {i

od ta ti nih ko le ga iz Ra sad ni ka.

S tu gom i ne ve ri com da te ne ma, tvoj dra gi lik, to ple re ~i i ne `an po gled osta }e za u vek u na {im sr ci ma i mi sli ma. Ni kad te ne }e mo za bo ra vi ti. ^u va }e mo le pe uspo me ne na te be.

Tvoj je di ni ujak Sve to, uj na Go spa i ba ba Ko viq ka An |e li}.

Sa le Sa {e Pro li }a Po sled wi po zdrav na {em Sa le tu od dru ga ra iz klu ba.

Tet ka ^e do mir ka, te ~a Zo ran i brat Ne ma wa.

23955

23971

23957 23996

Bo le tu Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Sa ne ve ri com smo pri mi le tu `nu vest. ^u va }emo uspo me nu na te be ~im shva ti mo da ovo ni je san.

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav

ni kad ne }e{ sa zna ti ka ko je `i ve ti bez te be.

Po sled wi po zdrav bra tu

\o le, Ma ri ja, Mi rej i Vu ka {in.

24028

Bio si ve li ki igra~, za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Po sled wi po zdrav vo qe nom ku mu

Sa le tu od: tet ke Mi ke, Mla den ka, Ma ri ja i Ma je.

Ni je la ko pro na }i re ~i kad tre ba opi sa ti tvo ju do bro tu i pa `wu.

U na {im sr ci ma }e{ ta kav za u vek osta ti.

Sa {i Pro li }u

Bo {ko Mi lo {ev Bo le tu od: Mar ka Qu bi }a sa maj kom An |el kom i se strom Mi li com.

Po sled wi po zdrav Bo le tu od: So we, Ma je i Je ce Bla go je vi}.

Pro li od Si ni {e i Da ka re.

Za u vek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

23973

od ta ti nih dru go va.

Ra de, Mi kan, Ni ko la, Qi qa, Mi le na, Lu ka, Zdrav ko, Mla |a, Ga vro, Mi le, Du le, Mo mo, Jo ca, Si mo, Pet ko vi}, ]ur ka, Mu ja, Se fer, Dra gan.

23970

Po sled wi po zdrav vo qe nom

Ne ka ti je ve~ na sla va moj ku me.

24037

24036

24004

Sa {a

Sa le

Po sled wi po zdrav na {em dru ga ru

Sa {i

hva la na ra do sti ma ko je si nam ~i nio.

Se }a }e mo te se sa osme hom.

Vo li mo te.

De jan i Ma ri na.

Stric Goj ko, bra }a De jan i Mi lan i sna ja Sa wa.

23968

23967

od bra ta Mi la na i sna je Sa we.

23966

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav

Sa {i Pro li }u od: De ja na Ku dri }a, Mar ka Te {a no vi }a, Ne boj {e Ami xi }a, Mi li vo ja Pe ri }a, Mi ro sla va Ku zma na, Pe re Bu gar ~i }a, Isi do ra Va si }a, Dar ka Pa vlo vi }a i Ni ko le Jan dri }a.

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Po ~i vaj u mi ru.

Sa {i Pro li }u

Sa {i Pro li }u od F.K. „Bo rac” - Kli sa.

„No va me ta lur gi ja” No vi Sad. 23979 5961/P

Upra va klu ba, igra ~i, ve te ra ni i na vi ja ~i.

5960/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota12.mart2011.

IN MEMORIAM

Na {a naj dra `a maj ~i ce

Mi len ko [ka qac Sa u ~e stvu je mo u bo lu za tra gi~ no pre mi nu lim bra tom na {e Mi le ne.

Pri ja te qi i ko le ge „Dnev nik” Hol ding AD.

12. 3. 2009 - 12. 3. 2011.

Mil ka Ra do va nov

Du {an ka [a ki}

pro {lo je naj tu `ni jih po la go di ne u na {im `i vo ti ma.

Ni vre me, ni su ze ne mo gu da sma we bol {to ni si vi {e sa na ma. Sa mo pre le pa se }a wa na qu bav i raz u me va we ko je si nam ne se bi~ no pru `a la o`i ve sli ke ko je }e uvek osta ti u na ma. Po se ti }e mo te 12. 3. u 10.30 sati.

Mi la maj ko, du {o naj dra `a, da vre me le ~i sve, var ka je i ute ha, ne do sta je{ du go... Sa mo se jed na tu ga pre kri la dru gom.

Mi smo za u vek za jed no, dok `i ve na {e du {e.

Uvek }e te vo le ti tvo je: So wa i Oqa sa po ro di ci ma.

]er ke: Mir ja na, Zo ri ca i Gor da na.

23958

110311/P

D V O G O D I [ W I P O M E N

110311/P1

Uvek u srcu i du{i do kraja mog `ivota.

23875

23897

P O M E N Na vr {a va se tu `nih ~e tr de set da na od ka ko nas je na pu stio na{ naj dra `i

Bo ro Jo vi {i}

go di nu da na te ~e ka mo i tra `i mo. Osta la si u na {im sr ci ma, na {oj du {i, dok po sto ji mo.

Po men }e se odr `a ti da nas, 12. 3. 2011. go di ne, u 11 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Tvo ji: De ja, Kr sto, So wa, Go ga, Sa {a sa po ro di ca ma.

We go vi naj mi li ji: maj ka Zor ka, su pru ga Gro zda i }er ke Zo ri ca i Bo ja na sa po ro di ca ma.

od na vi ja~ ke gru pe „Fir ma 1989”.

23977

120311/P1

So fi ji Jo vo vi} So wi

od FK „Voj vo di na”.

23986

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

Na {oj dra goj

Bo {ku Mi lo {e vu

U na ma si i mi za u vek uz te be.

Vo li mo te.

Su pru ga Ma ri ja, }er ke Qi qa na i Ma ri na sa po ro di ca ma.

So wa

Po sled wi po zdrav

23981

S po{tovawem Julka - Dada Subotin.

23950

15. mart 2010 - 15. mart 2011.

Bo {ku Mi lo {e vu

]er ke: Zo ra i Qu bi ca sa po ro dic ama.

Ra di voj Me da kov

Sava Subotin

U ne de qu, 13. 3. 2011. go di ne, u 10 sa ti, obe le `i }e mo po men na gro bqu u @a bqu.

Ne ka vas an |e li ~u va ju.

Va {e po ro di ce: su prug Mir ko, }er ka Te o do ra i sin Du {an, su pru ga Bi qa na i }er ka Da ni je la.

Po sled wi po zdrav

iz @a bqa

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

1976 - 2009. 1970 - 2009.

Mi le ni ne ko le gi ni ce i ko le ge iz „Dnev nik-Po qo pri vred ni ka”.

Ge ne Ka pe ta no va

12. 3. 1983 - 12. 3. 2011.

Oli ve ra De jan Tri fu no vi} Dra go qe vi} Tr ni ni} De ja

Mi len ku [kaq cu

[e sna est go di na smo bez dra gog nam oca, ta sta i de de

23987

SE]AWE

Po sled wi po zdrav bra tu na {e ko le gi ni ce

Sve to za ru - Sve ti Jov ~i }u

Mi ri

obe le `i }e mo jed no go di {wi po men u ne de qu, 13. mar ta 2011. go di ne, u 11 sa ti, na gro bqu u Ba~ kom Do brom Po qu.

Po sled wi po zdrav na {em kom {i ji

Osta je{ nam u se }a wu kao do bar kom {i ja, di van su prug i otac i ~a stan i ~e stit ~o vek.

Zden ko i Na ne.

Sta na ri uli ce Du {a na Va si qe va br. 26.

Po ro di ce: Jo vo vi} i Qe {e vi}.

23974

120311/P2

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {em dra gom

Po sled wi po zdrav dra gom

27

S E ] A W E Da na, 14. 3. 2011. go di ne na vr {i }e se go di na od ka ko je umr la mo ja su pru ga

23946

23980

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo

@ar ko Pa ni} 1949 - 2011.

Ra doj ku Fi li po vi }u

Ivi ci Caf fe Re ne.

414/P

Pro {lo je {est me se ci od ka da ni si sa na ma.

Osta }e{ u na {im sr ci ma.

An ge li na Var ga Gi na

Po ro di ca Fi li po vi}.

O`a lo {}e ni su prug Pi {ta i po ro di ca Mar ko vi}.

23948

23956

Sa hra na je u po ne de qak, 14. 3. 2011. go di ne, u 13.30 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

We go vi: si no vi Ne ma wa i Ne nad, se stri ~i na Mi li ca i se stra Bran ka.

24007

28

^iTUQe l POMeni

subota12.mart2011.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dnevnik

POMEN

GODI[WI POMEN

POMEN

na{oj voqenoj i nezaboravqenoj

voqenoj mami i baki

Danki Gaji{in Sva lepota `ivota nestala je u trenu toga dana. Ponekad zaiskri nada da }e{ se pojaviti... U na{em se}awu `ivi{ ve~no i zato te ~uvamo u na{im srcima gde nikad niko ne}e mo}i da nam te uzme.

Zauvek tvoji: suprug Bo{ko, deca Bojana sa porodicom Savi}, Milu{ka sa porodicom Ban|ur, Qubi{a sa porodicom Gaji{in.

23696

^ETRDESETODNEVNI POMEN

IN MEMORIAM

Dana, 13. 3. 2011. godine je godinu dana od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede.

Tinki Jovanovi} ro|. Vidi} 1928 - 2006.

Tako|e se sa posebnim pijetetom se}amo i na{ih dragih:

Stani Ni{evi}

Paje Jovanovi}a

obele`i}emo danas, 12. 3. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ponosni {to smo te imali, nosimo te u mislima, ~uvamo u srcima.

Tvoji najmiliji, porodice: Ni{evi}, Putnik i Gavanski.

ro|. 4. 5. 1930.

Supruga Franka, }erka Branka, unuka Maja, zet Dragan.

Marije Jovanovi} 23582

Mare Jovanovi}

2008 - 2011.

Modri Jo`ef

POMEN

\or|a Jovanovi}a \ur|inke Naumov

23731

Danka Gaji{in Do|e i {est nedeqa od kako si se kradom od mene otela ro|ena moja strina. Ti `ivi{ i `ive}e{ u mom srcu, dok i moje srce kuca.

Vinka Nedeqkov nastavnik

Navr{ava se godinu dana od kako je preminuo na{ suprug, otac, deda i svekar

Petra Vidi}a Milana Vidi}a

Olivera Trifunovi} Trnini} 28. 8. 1976 - 16. 3. 2009.

Tvoji najmiliji.

Uvek u mislima va{ih najmilijih: Ja{e, Marice i Bube sa porodicama.

S ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji: mama Milana, sestra Du{anka sa porodicom, tetka Vera i te~a Slavko.

23708

23609

23564

@ivke Vidi}

Tvoja sinovica Mirjana Gaji{in.

23697

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N vo qe noj se stri, maj ci i ba ki

Anke Alargi}

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

[est godina od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac, tast i deda

Stojan Poqanski

POMEN

Pomen }e se odr`ati danas, 12. 3. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodica Poqanski.

23698

Qu bo mir @a bi} P O M E N

Je li ci To mi} 1929 - 2011. obe le `i }e mo da nas, 12. 3. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Tvo ji: se stra Mi le na, }er ke Gor da na i Oli ve ra sa po ro di ca ma.

Za qud skost i ple me ni tost za po {te we i do bro tu za sve ti hva la. ^u va mo te od za bo ra va za u vek.

Veqko Prlinac 12. 3. 2005 - 12. 3. 2011.

Bol nije u re~ima i suzama ve} u srcima onih koji te puno vole.

Tvoji: supruga Mira, }erka Sne`ana, sin Radoslav, zet Slobodan i tvoji najdra`i unu~i}i.

Tvo ji: su pru ga Jel ka, sin Zo ran i }er ka Qi qa sa po ro di ca ma.

23951

Za u vek si u mom sr cu, mi la mo ja

Po sled wi po zdrav ve li kom dru gu i pri ja te qu

24. 3. 2006 - 24. 3. 2011.

Pro{lo je pet bolnih godina, ali dok ja `ivim i ti postoji{.

Tvoja }erka Mirjana Gaji{in.

23695

23657

23952

Na vr {a va se go di na od ka ko ni je sa na ma, na {a dra ga

Qubi{a Gaji{in

Je li ca Vr ba {ki Se ka

Pro{la je tu`na godina od kako nas je napustila draga sestra i tetka

ro|. No vo se lac

Pro li

15 bol nih i tu `nih go di na `i vi mo bez te be. Dok `i vi mo, `i ve }e{ i ti u sr cu onih ko ji te vo le.

GODI[WI POMEN Navr{ava se godina od kako nije sa nama na{a voqena

Ne nad Bub we vi}.

Sin Sr |an, su prug No vak i osta li Vr ba {ki.

24053

24049

Ve ra Ra ki} Ve ra

Da nas, 12. mar ta 2011. go di ne, odr `a }e mo po men na Al ma {kom gro bqu, u 11 sa ti.

Tvo ja Sa {ka.

Zorka Gli{i}

POMEN

ro|. Ma le ti}

Zorka Gli{i} Dana, 13. 3. 2011. godine navr{ava se deset tu`nih godina od smrti mog dragog supruga

We ni: Ti ma, Bo ba i Sa {ka sa po ro di ca ma.

23961

O`alo{}ena sestra An|elka sa porodicom.

Suprug Ile, }erka Spomenka i sinovi @eqko, Zoran i Dragan sa porodicama.

23722

23723

23960

GODI[WI POMEN

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Du {an ka [a ki} Ba sta Do pu |a

De si mir Ri sti vo je vi}

Danas, 12. 3. 2011. godine, u 13 ~asova, obele`i}emo pomen na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

ro|. Rai~

Milivoja Vukovi}a Mileta Vreme tugu i bol ne le~i, voqeni se nikada ne zaboravqaju.

2009 - 2011.

Bo {ku

Zorka Gli{i}

Du bo ko po tre se ni iz ne nad nim gu bit kom si na Bo {ka, de li mo bol s na {im pr vim kom {i ja ma [a com i Ve rom.

Ma ma, vo le te tvo ji ^e nej ci.

7. 9. 1935 - 2011.

Tvo ji naj mi li ji.

]er ka Zo ri ca, zet Bra {a, unuk Go ran sa Ja com, unu ka Go ra na sa su pru gom Bo {kom i }er kom Te o do rom Pa vlo vi} iz [ved ske i pri ja Mir ja na.

23978

23963

Ni vre me ne mo `e da ubla `i bol, tu gu i pra zni nu u na {im sr ci ma.

Po sled wi po zdrav

Neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}ena supruga Seka.

Tvoja Mina sa sinovima Robertom i Marijanom.

Isa ko vi i Mi haj lo vi }e vi.

23536

23726

24052

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{le su godine bez na{ih dragih.

3

subota12.mart2011.

TU@NO SE]AWE

29

SE]AWE

SE]AWE

Perka Tot ro|. Vujinovi} 1934 - 2006.

Zagorka Bulatovi}

Josip Tot

2010 - 2011.

1928 - 2004.

Zoran Tot @ivko [oklova~ki

1958 - 2004.

10. 10. 1946 - 12. 3. 1998.

Igor Tot 1964 - 2003.

S po{tovawem i ponosom ~uvamo uspomene na wihovu dobrotu i plemenitost.

Navr{avaju se tri tu`ne godine od kada vi{e nisi sa nama.

Sa ponosom u na{im srcima ~uvamo uspomene na tebe.

Voli te tvoja porodica.

Porodice Vujinovi} \ure i Vidoje.

Supruga Katica, k}erka Natalija, zet Nikola, unuke Na|a i Ma{a.

23842

23656

^ETRDESETODNEVNI POMEN

3

Majka je uteha u tuzi, nada u o~aju, izvor ne`nosti, saose}awa i pra{tawa.

Ko izgubi majku izgubio je grudi na koje glavu naslawa, ruku koja ga blagoslovi, oko koje nad wim bdije...

Godi{wi pomen na{oj mami dava}emo 12. 3. 2011. godine, u 11 ~asova, na Graskom grobqu u Novom Sadu.

Weni najmiliji, }erke Qiqana i Gordana sa porodicama.

Jovan Perovi}

2008 - 2011.

2008 - 2011.

Se}awe na vas je neizbrisivo.

Va{e }erke: Suzana i Biqana.

23799

23825

Pro{la je najtu`nija godina od kako nije s nama na{a draga i voqena sestra i tetka

POMEN Dana, 18. 3. 2011. je godina od kako nema na{e divne i voqene drugarice

Zagorka Bulatovi} ro|. Egi}

TRIDESET GODINA SE]AWA

Dara Perovi}

Tuga ne jewava, bol ne prolazi, svaki dan je sve te`i.

Tvoj osmeh, tvoj lik nikada ne}e izbledeti u na{im srcima i mislima.

Neute{na sestra Duda, Sawa, Teodora i \or|e.

Zage

Manojlo - Mane

Bosiqka

2000 - 2011.

2004 - 2011.

Bruji}

Nikada Te ne}emo zaboraviti.

Bila si deo na{eg `ivota.

Nedostaje{ nam mnogo, mnogo...

Milena i Ksenija.

Ve~no ste prisutni u na{im `ivotima.

S qubavqu i ponosom {to smo vas imali mislimo na vas.

Va{i najmiliji.

23848

23870

23864

TU@NO SE]AWE

POMEN

POMEN

3

12. 3. 1988 - 12. 3. 2011.

^ETVOROGODI[WI POMEN mom suprugu

Iliji Peri}u Petar Teodora Arsi} odr`a}e se 12. 3. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

Zahvaqujemo se svima koji su iskazali svoje po{tovawe prema Iliji a nama poku{ali da ubla`e bol.

U dubokoj `alosti wegovi najmiliji.

rodom iz Gwilana

Rajko Radovanovi} Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Ivanka, sinovi Aleksandar i Miodrag, snaje Maca i Lidija i unuci Petar, Duwa, Teodora i Du{an.

23592

23659

Tri godine suza i tuge za na{im

Dana, 12. 3. 2011. godine, na Veterni~kom grobqu, obele`i}emo godi{wi pomen na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Bo{ko B. An|eli}

17. 3. 2007 - 17. 3. 2011.

agronom iz Siriga

Tuga za tobom nikada ne}e prestati.

Sa qubavqu i po{tovawem, supruga Gordana, deca Neboj{a i Olivera sa porodicama.

Tvoji: supruga Nada, sin Predrag, unuk Marko, snaja Vesna i prijateq Marjan.

23856

23824

GODI[WI POMEN

Danas se navr{ava 25 godina od smrti na{eg voqenog i nikad pre`aqenog oca, svekra i dede

Iliji Kugi}u 2007 - 2011.

Dragi moj Ile! Na burnom moru ovozemaqskog `ivota vetrovi lome du{u moju, za du{om Tvojom koja je bila izatkana svim qudskim vrlinama. Kada me slome sve samo}e i prelepa se}awa plivaju po ti{ini srca mog, imenom Tvojim Bogu se molim za bla`enstvo du{e Tvoje.

Nedostaje{ tvojima: Radi, Veci, Loli i Mi{i.

23822

TU@NO SE]AWE

Vuka Simin ro|. Bani} iz Koviqa

Mom~ilom Ergela{evim 1919 - 2008.

Nikoli \uri}u

Hvala ti za sve dobro, jer to `ivi u nama.

Porodice: Ergela{ev, Suharevski i Brankov.

O`alo{}ena porodica \uri}.

23778

POMEN

23721

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Dragan Dragi~evi} 12. 3. 1997 - 12. 3. 2011.

I posle ~etrnaest godina isto mi nedostaje{, a tvoje qubavi nema ni u jednim o~ima.

Tvoj }ale Vladimir Dragi~evi}.

23831

Draga majko, ne~ujno teku dani, godine, leta...

I sve je prolazno ba{ kao i bezna|e ovo.

Al’ mo`da smo negde zaista ve~ni, mo`da me jednom zagrli{ ponovo.

Tvoja }erka Qubica sa porodicom.

Du{an Kvrgi}

Tomi Sokolovi}u

Ka`u da vreme le~i sve. Samo nas te{e, ne le~i sve, samo nas nau~i da `ivimo s tim bolom.

obele`i}emo danas, 12. 3. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu.

Vreme neumitno prolazi ali ti i daqe `ivi{ u na{im srcima.

Tu ti je siguran dom.

O`alo{}eni: supruga Cvijeta, sinovi Milan i Miroslav, }erka Tawa, snaja Svetlana, zet Ratko, unuci Stefan, Nemawa, Valentina i Teodora.

23843

S ve~nom qubavqu i po{tovawem tvoji: sinovi \or|e i Borislav, snaja Santa i unuci Jelena, Katalina i Aleksandar.

]erka Svetlana sa porodicom, }erka Sne`ana i Natalija.

23756

14. 8. 1926 - 21. 9. 2010.

5. 10. 1911 - 15. 9. 1992.

U srcima, mislima i se}awima ~uvamo uspomenu na vas.

Zahvalne }erke: Mirjana i Svetlana sa porodicama.

23736

23763

23791

GODI[WI POMEN na{em voqenom

Miladinka i Miladin Bukinac

Svetozara Debeqa~kog

POMEN

POMEN

1996 - 2011.

1. 4. 1990 - 1. 4. 2011.

Mihajlo Sta{uk

Milan Vuki} Mikica

Ni jedna re~, ni jedna suza nije dovoqna da ti ka`emo koliko nam nedostaje{.

Supruga Jelica, sinovi, snahe i unuci.

23671

15. 3. 2010 - 15. 3. 2011.

Vojislav Vuki} Voja

Nije istina da vreme le~i sve. Tuga za vama i bol su isti svaki dan.

Vole vas va{i najmiliji.

23745

30

06.25 07.15 07.30 07.45 08.00 08.05 08.50 09.05 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.00 13.30 14.00 15.00 15.15 16.25 17.00 17.22

tv program

subota12.mart2011.

Кухињица Никад доста Споменици Јутарња гимнастика Вести Најлепше бајке света Хајде са мном у обданиште Зврк Маштаоница Питам се, питам Путеви наде ПЦТВ Вести Слободна тема Њушкање Агро мозаик Еко: Обедска бара Без упута Вести Петказање Плес но стрес ТВ Дневник Тајна хране: Шећер

Јована и Јелена Балашевић

Хало, председниче (Панонија, 20.30) 07.30 08.05 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 23.00 01.00

Глас Америке Бели лук и папричица Тин ин Моје дете Стари занати Травел Улови трофеј Свет пољопривреде Без цензуре Простор Приче из књижаре Војвођанске вести Здравље је лек Балдини и Симони Војвођанске вести У потрази за послом Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало, председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Филм: Боје живота, 1. део Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.10 11.15 12.29 13.00 13.15 13.30 14.05 15.50 14.57 15.46 15.49 16.52 18.30 18.59 19.30 20.05 21.14 00.28 00.33 01.27 01.45 02.00 02.52 03.40 04.30 04.55 05.23 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Слово на слово Дневник Спорт плус Суботом са дијаспором Ексклузивно: Руска душа Вести ТВ лица: Маја Жежељ... као сав нормалан свет Вести Село гори, а баба се чешља Бади, пас кошаркаш, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Село гори а баба се чешља Перл Харбур, филм Вести Последњи дани Зорана Ђинђића ТВ продаја Село гори а баба се чешља Вести Ексклуzивно ТВ лица- Маја Жежељ... као сав нормалан свет Квадратура круга Лети, лети песмо моја мила ТВ продаја Верски календар

Преокрет Време у којем живимо захтева да свако од нас темељније преиспита своје духовно и морално стање јер правила понашања, мишљења и просуђивања која су некада важила више нису актуелна. Гости: сестре Јована и Јелена Балашевић, које се, како саме признају, искрено воле и велика су подршка једна другој. Уредница: Мара СкенџићРељић (РТВ 1, 23.00) 17.30 Најдивнији дан мог живота, филм 19.10 Рачуница 19.30 ТВ Дневник 20.10 Полако па сигурно – квиз 20.30 Судар 21.00 Економетар 21.30 Путовање 2011., Сајам туризма у Будимпешти 22.00 Војвођански дневник 22.30 Црно бели свет 23.00 Преокрет 23.55 Ван домета, филм 01.20 Џез концерт

06.35 07.30 08.00 09.00 10.00 11.20 12.30 12.40 13.35 14.35 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00

Из нашег сокака Доколица ТВ Баштина Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (слов) Штурвци, филм (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца На трагу природе Бајко квиз Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 21.30 Свадбарски обичаји (мађ) 22.45 Ћао, пајацу, филм 00.15 ТВ Продаја

Маја Жежељ

09.00 11.15 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.50 17.00 17.15 17.45 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30

Др Ху Цртани филм Азбука родитељства Ленија Ево нас код вас Жива ватра Сећање на Зорана Ђинђића Неон сити Објектив 7 НС дана ИЦТ плус Неон сити Портфолио Објектив Јована суботом Моћнији од државе Надимак Албанац Препознај Европу Обектив Фојлов рат

07.00 Светска Лига - Бокс: Истанбул – Москва 11.00 Премијер лига класик: Челси - Евертон 12.00 Премијер лига, магазин 12.30 Најава ФА купа 13.15 Прави НБА 13.45 Лига Европе: Динамо Кијев Манчестер Сити 16.00 ФА куп: Бирмингем – Болтон 18.15 ФА куп: Манчестер јунајтед – Арсенал 20.00 АТП Мастерс Индијан Велс 02.30 НБА: Далас – ЛА Лејкерс

ТВ лица: Маја Жежељ Шта су јој писали гледаоци док је била у болници? Како се осећала када је чула да је 140.000 људи желело да да крв за њу? На ова питања одговара Маја Жежељ. Ауторка и водитељка: Татјана Петернек-Алексић (РТС 1, 14.57)

05.30 Еленин дух-омнибус 08.15 Домаћин 09.25 Квиз: Желите ли да постанете милионер?

10.45 Филм: Мајстори, мајстори 12.45 Домаћине, ожени се 13.45 Паклена кухиња 14.45 Филм: Ескадрила наде 18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбољи 19.00 Галилео 19.30 Улица смеха 20.00 Филм: Хладан као камен 21.50 Филм: Колатерална штета 00.00 Топ спид 01.00 Америчко рвање - Без милости 02.30 Филм: Хладан као камен

dnevnik

07.00 08.30 08.55 09.20 11.00 11.35 13.40 14.30 15.30 16.00 16.35 18.20 18.30 19.05 20.00 21.00

Књига утисака Најскупљи чамци се увек први продају, кажу на Сајму наутике. За оне који нису дубоког џепа, било је и пловних објеката на великом снижењу. Да ли ће језеро Палић бити отворено за купаче овог лета? Уредница: Светлана Зрилић (РТС 2, 11.30) 06.17 Бразде 07.14 ТВ лица: Милена Дравић ... као сав нормалан свет 08.04 Делта стејст 08.29 Мобил фест 08.54 Путовање са Теријем 09.17 Каратиста, ЕБУ драма 09.33 Верски календар 09.41 Верски мозаик Србије 10.27 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7 РТС дана 13.30 Грађанин 14.00 Лети, лети песмо моја мила 14.30 Време телевизије 16.00 Фудбал - Јелен супер лига: Партизан - ОФК Београд, сникмак 17.44 Вреле гуме 18.18 Тотал тенис 18.32 Вратите мимладост 19.28 Чаробна ноћ 20.09 Атлас света 21.00 Свет спорта 21.30 Јелен супер лига 21.55 Крос: Балканско првенство 22.22 Свет риболова 22.47 Велика руска колекција 23.32 Гитар арт фестивал 23.40 Вреле гуме 00.26 ТВ продаја 00.58 ТВ продаја 01.28 Фудбал: Јелен супер лига: Партизан - ОФК Београд 03.04 Време телевизије 04.18 Чаробна ноћ

06.30 Маратон 07.30 Балканика 08.15 Улови трофеј 09.02 Слике живота 09.30 Топ шоп 10.00 Вести 10.10 Сваштарица 10.30 Филм: Шрек 2 12.00 Вести 12.15 Милица² 12.30 Топ шоп 13.00 Инфо 13.02 Здравље и Ви 13.30 Коферче 14.00 Вести 14.30 Спреми сарму да те цео свет разуме 15.00 Инфо 15.02 Шарено 16.00 Вести 16.05 Филм: Јагоде у грлу 18.00 Вести 18.30 Офис 19.00 Породица Серано 20.30 Филм: Труманов шоу 22.30 Откопчано 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Уједињене државе Таре 00.30 Тачка усијања 01.00 Филм: Пробијање светлости 02.30 Филм: Јагоде у грлу

23.00 23.35 01.35 03.10

Знање на поклон Дора истражује Водич за родитеље Филм: Дечји свет Вести Б92 Филм: Нашао сам лепотицу Робин Худ ПОПодне Буђелар Вести Б92 Филм: Лепе жене мафије 2.део Двоугао Вести Б92 Наша мала клиника Критична ситуација Пешчаник – Атентат, наша приватна ствар Вести Б92 Филм: Убица несрећних Филм: Нашао сам лепотицу Укључење у Б92 Инфо

06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 03.00

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Здраво, Кити Мегаминималс Ноди Здраво, Кити Телешоп Анђелина балерина Хорсленд Сирене Бакуган Југио Пресовање Динотопија 4, филм Телешоп Вести Парови, уживо прво укључење Беверли Хилс, 90210 Телешоп Вести Ћирилица Парови, уживо Телемастер Задржи дах Беверли Хилс 90210 Парови, преглед дана Парови, избацивање Беверли Хилс, 90210

СЕРИЈА

Беверли Хилс 90210

Зоран Ђинђић

Пешчаник: Атентат, наша приватна ствар Телевизијски филм у продукцији „Пешчаника” о атентату на Зорана Ђинђића. Ауторке филма “Атентат - наша приватна ствар” су Светлана Лукић и Светлана Вуковић, а у филму говоре: Владимир - Беба Поповић, Весна Пешић, Срђа Поповић, Жарко Кораћ, Дубравка Стојановић и глумци Мирјана Карановић и Драган Мићановић. (Б92, 21.00)

07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00 05.00

Добро јутро Амиџи шоу Викендвизија Сити Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Филм: Пандур лоповских навика Магазин ин Национални дневник Двор-интервју са победником Звезде гранда Филм: Карлитов пут Филм: Кунг фу фудбал Сити Филм: Карлитов пут Филм: Кунг фу фудбал

Поред нове генерације ликова, имамо прилику да видимо шта се дешава са старим јунацима „култне сензације америчке телевизије”, како критичари називају некадашњи Беверли Хилс. Од збу-

Џесика Строуп

њених тинејџерки какве су некада биле, Бренда, Кели и Дона су постале одрасле жене које се сада носе са бубицама своје деце - средњошколаца који се заљубљују и раскидају, мире и изнова свађају… Улоге: Шенае Грајмс, Тристан Вајлдс, Аналин Мекорд, Џесика Строуп (Хепи, 19.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Здраво, 11.00 Скарлетина видовчица, 12.00 Зрно по зрно, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.30 Биљана за Вас

12.00 Кухињица, 13.00 Више од игре, 14.00 ЗОО Хоби, 14.30 Филм, 16.30 Паор, 17.30 Џубокс, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Пут вина, 22.30 Док. програм, 23.00 Неми сведок, 00.00 Џубокс

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota12.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Сел ма Блер

Ве ли ки по сао У бли ској бу дућ но сти бе сни рат на Сред њем ис то ку, а це на га са у САД-у је до се гла из ра зи то ви со ку це ну. Ам би ци оз ни ин ве сти тор Том Хен сон се на ла зи усред 20 ми ли јар ди те шке по ну де за пре у зи ма ње ру ске нафт не ком па ни је. То је по сао за ко ји би мно ги уби ли и то до слов но... Уло ге: Кри сти јан Слеј тер, Сел ма Блер, Ро берт Ло ђиа, Колм Фе ор, Ен џи Хар мон Ре жи ја: Хар ви Кан (Но ва ТВ, 00.35) Господин Магу, цртани Тими Тим, цртани Винкс, цртани Чугингтон, цртани Брачне воде Најгора недеља У седмом небу Приватна пракса Кашмир мафија Синбадово седмо путовање Елвис (ни)је ту Полицијска академија 5, филм Дневник Патриот, филм Плаћеник, филм Велики посао, филм Езо ТВ, тарот шоу Нераскидиве везе, филм Плаћеник, филм

08.00 Геније дизајна 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Азијске монархије 11.00 Када су Мавари владали Европом 12.00 Мистерија неуредних ратника 13.00 Фарма из Едвардијанског доба 14.00 Марк Форстер – дозвола за снимање 15.00 Героуов закон 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Ратници 19.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 20.00 Гладијатори: Повратак међу живе 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Лето љубави 23.00 Героуов закон 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.40 09.05 10.20 12.05 12.30 14.00 15.50 17.15 18.50 20.05 22.35 00.05 02.35

Кудрава куца Снешко Белић Фантастична четворка Док. серија: Живот после смрти 1. Док. филм: Магија, мистерије и чуда 21. У име правде Задржавање Невиност без заштите Марион – краљица лопова 1. Дневник Јанга Тровача Револуција госпође Ретклиф Матриx XXX Лептирица Марион – краљица лопова 1.

Шта ћемо с Бобом? Ванземаљци на тавану Скуби Ду: Абракадабра ду Распад система Васпитање за почетнике 10 Берт је закон Без весла: Зов природе Нека игра почне Доктор Дулитл 4 Љубавни џекпот Скуби Ду: Абракадабра ду Бариа Дивља вожња 2 Девојка са тетоважом змаја Синегдоха, Њујорк

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 08.14 Кинотека - циклус класичног вестерна: Ени Окли, филм 10.10 Кућни љубимци 10.44 Мењам свет 11.10 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.18 Призма 14.05 Духовни изазови 14.39 Еко зона 15.09 Скица за портрет 15.20 Опера бокс 15.56 Евромагазин 16.41 Репортери 17.51 Јужни Пацифик, док. серија 18.44 Потрошачки код 19.30 Дневник 20.30 Ђаво носи Праду, филм 22.45 Циклус Клинта Иствуда: На ивици, филм 00.40 Филмски маратон: Величанствени Бучер, филм 02.24 Филмски маратон: Ђаво носи Праду, филм 04.09 Репортери 04.14 Скица за портрет

08.10 09.00 08.15 09.45 09.55 10.25 10.55 11.50 12.45 13.40 15.50 17.20 19.15 20.05 23.00 00.35 02.15 03.45 05.15

23

31

06.20 08.20 11.20 12.20 13.20 15.10 17.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.00 01.00 02.00

Дијагноза: Убиство Поморска патрола Да ли знате ко сте? Добра жена Филм: Пакао на штиклама: Борба Мери Кеј Филм: Ван контроле Пандури новајлије Добра жена Да ли знате ко сте? Филм: Ејс Вентура: Зов природе Филм: И ето ње Закон и ред: Злочиначке намере Дијагноза: Убиство Медијум

08.10 Школа за вампире 08.35 Драгон бол З, филм 09.30 Училица, квиз за децу 10.05 Ексклузив Таблоид 10.50 Судија Ејми, филм 11.40 Дангерман - У средишту олује, док. серија 12.45 Црни лепотан, филм 14.25 Од Џастина за Кели, филм 16.00 Полицајац с Беверли Хилса, филм 17.55 Звезде екстра: Деца славних 18.30 РТЛ Данас 19.05 Љубав је на селу, док. серија 20.00 Кунг фу Панда, филм 21.40 Астерикс и Обеликс против Цезара, филм 23.40 Дани славе, филм 01.15 Ноћ покера 02.10 Астро шоу 03.10 РТЛ Данас

Да ни сла ве

Ен Ха та веј

Ђа во но си Пра ду Мла да но ви нар к а Ен ди, ко ја ма шта о озбиљ ној ка ри је ри у углед ним ре ви ја ма „Њу јор ке ра „ и „Ва ни ти Фер„, при ја ви се на раз го вор за по сао дру ге аси стент ки ње моћ не Ми ран де, уред ни це мод ног ма га зи на „Ра на веј„, по зна те по окрут но сти, ис цр пљи ва њу сво јих за по сле них и обла че њу са мо у оде ћу мар ке Пра да... Уло ге: Ме рил Стрип, Ен Ха та веј, Еми ли Блунт, Стен ли Ту ци, Едри јан Греј нер, Сај мон Беј кер Ре жи ја: Деј вид Френ кел (ХРТ 1, 20.30)

08.10 Гарфилд и пријатељи 08.35 Плесне ноте 09.04 Време је за Дизнија: Моји пријатељи Тигар и Пу 09.55 Скијашки куп - слаом (Ж), пчренос 1. вожња 10.54 Серија за децу 11.25 Квитфјел: Светски скијашки куп - спуст (М), пренос 12.55 Скијашки куп - слаом (Ж), пренос 2. вожња 13.59 Тјорвен, Батсман и Мојсије, филм 15.30 Летни Божић, филм 17.01 Буба у уху, снимак позоришне представе 18.02 Фестивал клапа Омиш 2010.

19.30 Гаража 20.05 ХНЛ: Хајдук - Сплит, пренос 22.00 ХНЛ - емисија 22.52 Разоткривање 00.29 Време је за џез 01.21 Ноћни музички програм

06.20 10.45 13.00 15.00 17.00 19.15 21.15 23.00 01.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Крв на сунцу Арктичко лудило Превера Живи песак Прашина Различити животи Рупа без дна Губим те Ритуали дракуле

Ускрснуће Граница Сусрет са Венером Дим Улице Малибуа Плашљиви детектив Нестао Животна прилика Дилери Ускрснуће Слава Угађање

На по врат ку са слу жбе ног пу та, Мич Ма р тин са зна да је ње го ва де вој ка Хај ди не за сит на ним фо ман к а ко ја га већ ду го вре ме на ва ра. Ка ко би што пре за бо ра вио њи хов за јед нич ки жи вот, он про на ђе но ву ку ћу, у бли зи ни фа кул те та. Вр ло бр зо у ку ћи све че шће по чи њу бо ра ви ти ње го ви при ја те љи... Уло ге: Лук Вил сон, Вил Фе рел, Винс Вон, Џе ре ми Пи вен, Елен Пом пео, Џу ли јет Лу ис Ре жи ја: Тод Фи липс (РТЛ, 23.40)

Џу ли јет Лу ис

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Врхунско градитељство X-машине То могу и ја Борна кола браће Хау Главни адути Пета брзина Амерички чопери Како се прави? Како то ради?

X-машине Врхунско градитељство То могу и ја Пета брзина Амерички чопери Борна кола браће Хау Психијатри за ајкуле Страствени риболовци Како преживети катастрофу Човек, жена, дивљина

08.30 09.00 10.00 11.00 11.45 12.15 13.15 14.15 15.15 16.00 17.45 19.00 20.00 21.00 23.30 00.45 01.30

Екстремни спортови Биатлон Алпско скијање Нордјско скијање Крос-кантри скијање Биатлон Крос-кантри скијање Биатлон Нордијско скијање Скијашки скокови Брзо клизање Бициклизам Бициклизам Борилачки спорт Скијашки скокови Биатлон Биатлон

Шу ма диј ски опан ци за ен гле ског ро ке ра

С по пет го ди на за тво ра ка жње ни су Бо бан и Ла бат “Хо ли си” су пр ва ен гле ска гру па ко ја је тре ба ло да (од слу жио по ло ви ну), Не сто ров је до био осам ме се сви ра у Ју го сла ви ји, али су се пред сам кон церт за ка ци, услов но на две го ди не, а Ше ше ви ће ва три ме се ца, зан на но во сад ском Сај ми шту 17. фе бру а ра 1967. не ко је је већ из др жа ла у ис тра жном за тво ру. Њој је ка ки од чла но ва раз бо ле ли. Не ко ли ко ме се ци ка сни је сни је Оде ље ње Вр хов ног су да Ср би је ка зну по ве ћа ло ипак су на сту пи ли пред пре пу ном са лом бе о град ског на го ди ну да на, али ју је са мо дан пре не го што је тре До ма син ди ка та. У ду ху та да пла не тар но ак ту ел ног ба ло да оде у за твор по ми ло ва ло Ре пу блич ко из вр па ци фи зма, пре ко це ле би не ра ши ри ли су нат пис шно ве ће. “Хо ли си во ле мир”, ме ђу тим, ло кал па три от ски на Нео пре зно из во де ћи езги би ци је над Штран дом стро је ни део пу бли ке “ку пио” је ли дер бен да Гре јем ави о ном аеро клу ба “Хе рој Пин ки” пи лот Дра ган Га Неш – обуо је шу ма диј ске опан ке ку пље не у про дав ће ша је у бри шу ћем ле ту по ки дао да ле ко вод, али због ни ци “На род не ра ди но сти”. ре мон та он та да ни је био под на по ном. Ле те ли ца је На по др шку ло кал них ме ди ја, а на ро чи то Ра дио по то ну ла на дно Ду на ва, а Га ће шу су спа си ли мор на Но вог Са да, мо гу ра чу на ти пре све га “Де ча ци с Ду на ри ру мун ског бро да ко ји се, сре ћом, на шао у бли зи ни. ва”, ко ји твр де да не же ле да ими ти ра ју “Битлсе” и Кад је пе смом “Лут ка на ко ноп цу” на “Пе сми пу шта ју ду гу ко су, већ сви ра ју џез, ста ре шла ге ре и Евро ви зи је” по бе ди ла Ен гле ски ња Сен ди Шо на сту бо са но ву. па ју ћи бо са у ду ху та да шње хи пи по е ти ке, би ло је у Ве о ма по пу лар но по ста ло је но во пи ће ра ке ви ски трен ду на но во сад ски Кор зо до ћи без обу ће. Нај ве ћи с уку сом ди ма. За пра во је то био оби чан ко њак, али успе шно ре кла ми ран. Је дан од осни ва ча ма сон ске ло же у Но вом Са ду, ин же њер, по ли ти чар и пр ви Ду нав ски бан Да ка По по вић пре ми нуо је 19. фе бру а ра у 81. го ди ни. По сле “Пар ти за но вог” Ста ди о на ЈНА и за гре бач ког “Мак си ми ра”, и “Вој во ди на” је до би ле ре флек то ре. (Ву ја дин Бо шков је пред од ла зак у Швај цар ску, на кон што му је ис те као тро го ди шњи уго вор, твр дио да су ку пље ни за 25.000 до ла ра до би је них од про да је Сил ве сте ра Та ка ча). У пр вој ноћ ној утак ми ци одр жа ној 1. мар та по бе ђен је “Сел тик” из “Гла зго ва. Но, у ре ван шу је “Вој во ди на” по ра же на с 2:0 (дру ги, коб ни гол је при ми ла де се так се кун ди пре кра ја Уза луд се Ева Рас од ри ца ла сво га те ла утак ми це) и ис па ла из Ку па шам пи о на. је про блем био на кон по врат ка ку ћи ори ба ти та ба не. Ма да су ста ра гро бља све на пу ште ни ја, на но вом Мод ни ка приц је не стао чим је по чет ком је се ни за се ни шта не ра ди па је на за пу ште ном пла цу и да ље хлад не ло. се ја на пше ни ца и га је но во ће. На кон ве ли ког успе ха ко ји је у Ка ну по сти гао култ По чет ком го ди не по че ла је да ра ди ка сни је пе тро - ни филм Са ше Пе тро ви ћа “Ску пља чи пер ја”, ан самбл ва ра дин ска култ на ка фа на “То чак” у адап ти ра ном Ја ни ке Ба ла жа одр жао је с Оли ве ром Ка та ри ном (та про сто ру ко њич ке шта ле. да Ву чо) у чу ве ној па ри ској Вла сник Па вле Га лић, ко ме “Олим пи ји” 40 кон це ра т а. Сту ден та Вла ди ми ра Ла ба та је отац био ко лар, лу стер је Ма да су их ор га ни за то ри (ка сни је све стра ног им про ви зо вао од кол ског убе ђи ва ли да на ста ве се ри ју, точ ка, док су ве ша ли це би ле но стал ги ја там бу ра ша за за мул ти ме ди јал ног умет ни ка), на пра вље не од лев чи и ша ра ви ча јем би ла је ја ча. оп ту же ног за пљач ку зла та ре, га. Там бу ра ши су на сту па ли За но вог гра до на чел ни ка нео бич ном ар гу мен та ци јом на за пре жним ко ли ма с ко јих иза бран је Ду шан Или је вић, бра нио је адво кат: „Мој кли јент су са мо ски ну ти точ ко ви. је дан од нај о бра зо ва ни јих Би о скоп “Зве зда”, на кон чел ни ка у по сле рат ној исто ни је крао хле б и чва р ке, ве ли ке гле да но сти “Др Ноа”, ри ји Но вог Са да. За вр шио је он је имао све што же ли, пр вог фил ма из се ри ја ла о два фа кул те т а, По љо при већ – из спор т а” Џем су Бон ду, на ре пер то ар вред ни и Прав ни, а кад је ста вља и “Голд фин ге ра”.

1973. име но ван за са ве зног За три де се так те шких кра ђа и фал си фи кат у Окру - ми ни стра, за ме нио га је про фе сор др Ми лан Ча нак, жном су ду је 27. мар та по чео про цес сту ден ти ма Ви - отац осни ва ча ЛСВ-а. ше пе да го шке шко ле. За пљач ку зла тар ске рад ње Жи На пру жном пре ла зу без бра ни ка код Фу то га ло ко ке Сте фа но ви ћа оп ту же ни су Вла ди мир Ла бат, ка сни - мо ти ва је 13. ма ја уда ри ла у трак тор ску при ко ли цу и је по зна ти мул ти ме ди јал ни умет ник, Је ле на Ше ше - усмр ти ла 13 љу ди. вић, ина че “Мис Вој во ди не ’66”, Ла сло Бо бан Имре и Пр ва рок-гру па ко ја је на сту пи ла у Но вом Са ду би Сло бо дан Не сто ров. И по ред њи хо вог пот пу ног при - ли су “Лор до ви” из Бер ли на, ко ји су се др жа ли про зна ња, те шко су се по сва ђа ли адво ка ти, пре ба цу ју ћи ве ре них “ка ци га” фри зу ра. На оп ште не за до вољ ство кри ви цу на ту ђе кли јен те. Ве о ма је нео бич на би ла пу бли ке, сви ра ли су 20. ма ја на ста ди о ну “Вој во ди аруг мен та ци ја Ла ба то вог за ступ ни ка Ми ла на Ра па ји - не” са мо 45 ми ну та. ћа: Мој бра ње ник ни је крао хле ба и чва ра ка, он је Би о скоп “Ја дран” по чео је да при ка зу је филм Ду ша имао све што же ли, већ из спор та. (И за и ста, тих го - на Ма ка ве је ва “Љу бав ни слу чај слу жбе ни це ПТТ”, пр ди на на кон по врат ка из од ма ра ли шта у Бе чи ћи ма, ви до ма ћи у ко јем се по ја вљу је скроз на го жен ско те мла ди Но во са ђа ни су се хва ли ли “под ви зи ма” у так - ло. Не пре ви ше успе шно Ева Рас јс у ме ди ји ма на о бја ми че њу ко ји је ви ше фо то а па ра та украо од стра на ца). шња ва ла да ни је ње но, не го не ке без и ме не стар ле те.

Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НО ВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

subota12.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Су бо та је ве о ма за ни мљив и ди на ми чан дан за вас. Мно штво су сре та и ин те ре сант них до го во ра, ко је не тре ба схва ти ти озбиљ но. На лич ном пла ну сте ве о ма ста бил ни и има ти мо гућ но сти да за поч не те не ке но ве, ква ли тет не од но се.

BIK 20.4-20.5.

Овог ви кен да ће те би ти ве о ма ан га жо ва ни и не ће те има ти мо гућ но сти да се од ма ра те. Кућ не по се те и про сла ве ће би ти ве о ма при јат не. Тро ши те но вац ви ше но што би сте сме ли. Вер ност у љу ба ви.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. mart 2011.

Ваш Мер кур је у зна ку ва тре ног Ов на па је нео п ход но да бр зо раз ми шља те и ра ди те. По ма ло стре сан дан за вас, у ко јем ће би ти не по треб них ре чи и до га ђа ја. Из бе га вај те нер во зу и ви ше се од ма рај те.

Ме сец у зна ку Бли за на ца се по и гра ва с ва ма уко ли ко уче ству је те у тој игри и има те мо гућ но сти и да ужи ва те. Уко ли ко не, про пу сти ће те не ке при ли ке и по знан ства, али ће те са чу ва ти сво је вре ме за се бе. Пре пу шта те се ту ђим ути ца ји ма јер не осе ћа те да је ово пра во вре ме за ве ли ка де ла. До зво ли те дру ги ма да се бо ре за ва ше ци ље ве. У љу ба ви аван ту ри зам и не ки но ви мо мен ти у окви ру од но са ко ји већ по сто ји.

Уко ли ко и да нас ра ди те, не мој те пре те ри ва ти, ипак, ви кенд је. Уко ли ко сте про на шли сло бод ног вре ме на за се бе и сво ју по ро ди цу, ис ко ри сти те га на нај бо љи мо гу ћи на чин и за бо ра ви те на по сао. Шет ња би вам до бро до шла.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Ула зи те у ве о ма ста бил ну фа зу на лич ном пла ну, у ко јој сте у мо гућ но сти да до не се те не ке ду го роч не од лу ке и оства ри те по у зда не кон так те. То се пре све га од но си на по сао, али и на чвр сте ве зе ко је има ју тен ден ци ју тра ја ња.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ово би мо гао би ти про ду же ни ви кенд за вас, уко ли ко сте већ кре ну ли на не ки кра ћи пут или у по се ту род би ни, при ја те љи ма. Има те мо гућ но сти да об но ви те не ка ста ра при ја тељ ства. Парт нер вам ства ра про бле ме због лич них ди ле ма и не си гур но сти. Вре ме је да се од мо ри те, упр кос све му и сви ма. У при ват ном по слу и да нас би сте мо гли не што ра ди ти, али не мој те до зво ли ти да вам цео дан про тек не у по слов ним оба ве за ма. На пла ну љу ба ви уме те да спо ји те ле пи и ко ри сно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Љу бав и про вод, плес и хо би пра ви су иза зо ви за вас. Не ми ру је те ни ча са. Све што се де ша ва при хва ти те као про ла зно, на аван ту ри стич ки на чин. Мо же те би ти ве о ма кре а тив ни.

Дан је кра так за све оно што би сте же ле ли да нас да учи ни те. У љу бав ном од но су мо гућ је не спо ра зум. Не к о не ма до вољ но стр пље ња. Вре ме је да се до те ру је те, уга ђа те се би и пра ви те лич не из бо ре. Мо гу вам до ћи го сти, по зва ни или не по зва ни, и по ква ри ти вам не ке пла но ве ко је сте има ли с дра гом осо бом. Бу ди те так тич ни, али се из бо ри те за сво је вре ме, свој хо би и сво је за до вољ ство. Не до ста так кон цен тра ци је.

TRI^-TRA^

Не ма флер та V REMENSKA

PROGNOZA

Ј ош

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

14

Sombor

15

Kikinda

14

Vrbas

16

B. Palanka

16

Zrewanin

16

S. Mitrovica 16 Ruma

16

Pan~evo

16

Vr{ac

15

Srbija Beograd

17

Kragujevac

16

K. Mitrovica 14 Ni{

17

Не ма мно го му шко-жен ских при ја тељ ста ва ка квим се мо гу по хва ли ти Кejт Винслет и Леонардо Дикаприо. Ако је ико ика да и по сум њао да су зве зде фил ма „Ти та ник” ви ше од при ја те ља, грд но се пре ва рио. Нај слав ни ји филм ски пар то је увек успе шно де ман то вао. О свом филм ском парт не ру ко ји је у њен жи вот ушао пре 14 го ди на, ка да су за јед но глу ми ли у дра ми на гра ђе ној са 11 Оска ра, Кејт је го во ри ла и у свом по след њем ин тер вјуу за ча со пис „Во уг”. Глу ми ца је от кри ла да јој је Ле о нар до био нај ве ћа по др шка ка да се про шле го ди не на кон се дам го ди на бра ка раз и шла са су пру гом Семом Мендесом.

- Ствар но не знам шта бих на пра ви ла да ни сам има ла ње га. Он је мо ја сте на. По зна је ме бо ље од иког дру гог на све ту - ре кла је Вин слет те до да ла да она и Ди ка прио, ко ли ко год не ве ро ват но зву ча ло, ни ка да ни су флер то ва ли.

- Мно га му шко-жен ска при ја тељ ства по чи њу по љуп цем и флер том, али из ме ђу ме не и Леа то га ни ка да ни је би ло - твр ди 35-го ди шња глу ми ца.

Evropa

топлиЈе

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и још то пли је вре ме. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 2, а Rim мак си мал на 16 сте пе ни Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и још то пли је вре ме. Ју тро ће би ти хлад но. Ду ва ће слаб до уме рен ју го и сточ ни ве тар тј. то пла ко ша ва. При Cirih ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на 16 Berlin сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и још то пли је вре ме. Ју тро ће би ти хлад но уз Be~ слаб мраз по не где. У По мо ра вљу и По ду на вљу ће ду ва ти слаб до Var{ava уме рен ју го и сточ ни ве тар тј. то пла ко ша ва. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а мак си мал на 19 сте пе ни на за па ду.

Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу вр ло то пло Moskva и пре те жно сун ча но. Тем пе ра ту ре у по је ди ним ме сти ма и бли зу 20 Oslo сте пе ни. Ду ва ће уме ре на то пла ко ша ва у По мо ра вљу и По ду на вљу. И по чет ком сле де ће сед ми це се за др жа ва вр ло то пло вре ме уз про St. Peterburg ла зну облач ност. У по не де љак и уто рак слаб ве тар, а од сре де-че Atina тврт ка опет ја ча ко ша ва. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не би о ме те о ро ло шке при ли ке мо гу усло ви ти бла же те го бе код хро нич них бо ле сни ка, па им се пре по ру чу је да се при др жа ва ју сво је те ра пи је и са ве та ле ка ра. Мо гу ћи су гла во бо ља и вр то гла ви ца код осе тљи вих осо ба.

13 15 12 14 13 12

VIC DANA Ју ре две пла ву ше по ља ном, ви ја их бик. У не ко до ба за ста не јед на пла ву ша и ка же дру гој: - Ја не мо гу ви ше. Бо ље да до би јем те ле не го ин фаркт!

10 7 2 1 0 16

Pariz

14

Minhen

13

Budimpe{ta

14

Stokholm

4

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

73 (-11)

Slankamen

241 (-1)

Apatin

129 (-10)

Zemun

293 (0)

Bogojevo

121 (-7)

Pan~evo

322 (2)

Smederevo

478 (-4)

Ba~. Palanka 141 (-2) Novi Sad

160 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

244 (-2)

S. Mitrovica

200 (-3)

Tendencija porasta

Senta

280 (-3)

Beograd

249 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

250 (0)

NERA

Hetin

152 (-4)

TISA

132 (-10)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

52 (2)

Re{ewe iz pro{log broja