Dnevnik 12.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 12. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23404 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SR BI JA U PO TRA ZI ZA OD LO @E NIM PLA ]A WEM

Pre `i vqa va mo od sni `e wa i na ~e ko ve str. 5

PRO TEST ZA PO SLE NIH KA KAV DO SA DA NI SMO VI DE LI

IZBORI 2012. INTERVJU: SI NI [A KO VA ^E VI], NO SI LAC LI STE DSS-a ZA PO KRA JIN SKE IZ BO RE

Voj vo di nu su do ve li na ni vo sle pi ce str. 3 TEMA „DNEVNIKA”: PRO GRAM SKI DI REK TOR

Foto: N. Stojanovi}

Ce SID-a \OR \E VU KO VI] O TO KU PRED SED NI^ KE KAM PA WE

Radn ic i brod ov im a zak qu~ al i Dun av

str. 7

NASLOVI

Ekonomija 4 Premijer Pajti} u PIK-u „Be~ej”: Poqoprivredni draguq na putu spasa

Dru{tvo 6 U Zrewaninu nijedna {kola nije dostupna invalidima

Novi Sad 9 Otvoren ko{arka{ki teren na Avijati~arskom nasequ

Vojvodina 11 Veliki ba~ki kanal vi{e ne}e biti najzaga|eniji vodotok u Evropi

Ekologija

VLA DA VOJ VO DI NE USVO JI LA PRO GRAM RU RAL NOG RAZ VO JA

NA S TA V QE N A HAP [ E W A ZBOG NA P A D A NA AM B A S A D E

Pri vo |e wa tra ju, Da ~i} neo ba ve {ten

str. 15

Ob no va sa la {a, pi ja ca, Naj vi {e No vo sa |a na va {a ri {ta... tra `i ote to POD NE TO 1.170 ZAH TE VA ZA RE STI TU CI JU ODUZETE IMOVINE

str. 5

Prolazna ki{a

SPORT

str. 16 – 20

Najvi{a temperatura 20 °S

n VO[A POBEDILA PARTIZAN

n U fINALU KUPA ZVEZDA – BORAC

n TRE]I ME^ ODBOJKA[A VO[E I ZVEZDE

n JORDOVI] O USPEHU RUKOMETA[A

Foto: R. Hayi}

21 Vrapci u gradu vi{e ne stanuju

Ni ko li} ima vi {e tak ma ca u pr vom kru gu, Ta di} je di no Jo va no vi }a str. 2

QUDI MA^KE U CENTRU NOVOG SADA: Pro zo ri se mora ju opra ti, a ka ko je te ren po ma lo ne zgo dan, u po mo} su pri sko ~i li klajm be ri, ko ji ma je ovo, ~i ni nam se, kao lak {i tre ning. Su gra |a ni su sa zna ti `e qom is pra ti li ovu ak ci ju, jer ne ma mo sva ki dan pri li ku da na otvo re noj sce ni gle da mo de mon stra ci ju ovog eks trem nog spor ta.

str. 7

str. 5

~etvrtak12.april2012.

POLiTikA

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. BORIS TADI] U POSETI NOVOM BE^EJU

Na {i rad ni ci ras po la ù vi so kim zna wem Li der De mo krat ske stran ke i kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je Bo ris Ta di} po se tio je ju ~e po go ne ru mun sko-ita li jan ske fir me “Ser bia ma ni fat tu re” u No vom Be ~e ju i na ja vio da }e ta fa bri ka za pro iz vod wu èn ske obu }e, sa sto po stot nim ino stra nim ka pi ta lom, upo sli ti ukup no 300 rad ni ka. Ta di} je oce nio da u Sr bi ji, po seb no u Voj vo di ni, po sto ji do sta ma lih i sred wih po go na ko ji se ba ve pri pre mom od re |e nih de lo va i ma te ri ja la za naj ve }e i naj po zna ti je svet ske mod ne kom pa ni je. – To po ka zu je da na {i qu di ras po la ù do brim ve {ti na ma i vi so kim zna wem. O~e ku jem da }e

usko ro te po zna te svet ske kom pa ni je otvo ri ti u Sr bi ji kom plet ne po go ne za pro iz vod wu. Taj dan ni je da le ko i ve o ma je do bro da u pro ce su pri pre me za otva ra we tih po go na ima mo ova kvu vr stu tre nin ga za na {e qu de – is ta kao je Ta di}. Po sle po se te no vom pred u ze }u, ~i je }e sve ~a no otva ra we tek usle di ti, Ta di} je pro {e tao cen trom No vog Be ~e ja i No vog Mi lo {e va i raz go va rao s gra |a ni ma. Na kon to ga po se tio je Ki kin du i obra tio se gra |a ni ma na kon ven ci ji li ste “Iz bor za bo qi `i vot – Bo ris Ta di}”, ko ja je odr `a na na Tr gu srp skih do bro vo qa ca. @. B.

Ni ko li}: Ne sme ni ko da vas bi je Li der Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e na pred iz bor nom mi tin gu u Ko sov skoj Mi tro vi ci da je biv {i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} od bio da ukqu ~i SNS u pre go vo re o Ko so vu i Me to hi ji. Ni ko li} je obe }ao da }e, ~im po be de, zva ti i De mo krat sku stran ku da u~e stvu je u pre go vo ri ma o Ko so vu i Me to hi ji, ali i sve dru ge stran ke ko je ima ju po sla ni ke u par la men tu jer se, ka -

ko je oce nio, ra di o ve li kom te re tu za jed nog ~o ve ka i jed nu po li ti~ ku stran ku. – Ovo je te ret ko ji mo è da no si sa mo ce la Sr bi ja. Ja ne }u na vas da to va rim taj te ret, ja ne }u da vam ka èm po sta vi te ba ri ka de pa po sle da do |em pr vi da vas bi jem. Ako vam ka èm po sta vi te ba ri ka de, no }i va }u na wi ma. Ako ne ko ho }e da vas bi je, mo ra }e pr vo da bi je me ne, kao pred sed ni ka Sr bi je – po ru ~io je Ni ko li}.

Pre da ta kan di da tu ra Ni ko li }a Pred stav ni ci Srp ske na pred ne stran ke pre da li su ju ~e 20.000 pot pi sa Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji za kan di da tu ru wi ho vog li de ra To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka Sr bi je, uz uve re we da }e on po be di ti i naj ka sni je 20. ma ja po sta ti pred sed nik dr à ve. Za me nik pred sed ni ka SNS-a Alek san dar Vu ~i} iz ra zio je uve re we da }e Ni ko li}, „ko ji vo di po zi tiv nu kam pa wu, bez uvre da, ve} iz no se }i pro gram”, ube di ti naj ve }i deo gra |a na Sr bi je. Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja pro gla si la je ju ~e kan di da te za pred sed ni ka Re pu bli ke Ja dran ku [e {eq, ko ju je pred lo ìo SRS, i ê do mi ra Jo va no vi }a, ko ga je pred lo ì la Ko a li ci ja „Pre o kret”.

PREDSEDNICA SKUP[TINE SRBIJE SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] ZA „DNEVNIK“

Ni sam sa ve to va la Ta di }a Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} po tvr di la je za „Dnev nik“ da je ve} odr à la sa sta nak na An dri }e vom ven cu, gde joj je, osim Do ma Na rod ne skup {ti ne, jo{ jed na „kan ce la ri ja“ ko ju ko ri sti dok za me wu je pred sed ni ka Sr bi je. – Pre sve ga sam oti {la da vi dim {ta mi od pre ne tih oba ve za pred sto ji da bih mo gla na pra vi ti di na mi ku svo jih oba ve za. To je pro stor u ko ji sam ula zi la i ra ni je u svoj stvu pred sed ni ka Skup {ti ne i mo ram da ka èm da sam ima la iz van red nu sa rad wu s pred sed ni kom Re pu bli ke. I zda we na An dri }e vom ven cu za me ne je sa mo pro stor ko ji do ì vqa vam kao rad ni jer me ne fa sci ni ra ju zgra de. Me ne uvek in tri gi ra ju i oba ve zu ju

o~e ki va wa ko ja pro iz la ze iz po zi ci je na ko joj sam tre nut no – ka è Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, ko ja po funk ci ji za me wu je pred sed ni ka Sr bi je do iz bo ra no vog {e fa dr à ve. Na opa sku da na saj tu pred sed ni ka Sr bi je ne ma we ne sli ke, ve} da sa mo pi {e da }e sajt bi ti aù ri ran ka da bu de iza bran no vi pred sed nik dr à ve, Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} od go va ra: – To teh ni~ ko pi ta we za me ne ni je va `no. Me ni je bit no da u ovom pe ri o du, ka da u skla du s Usta vom i za ko ni ma za me wu jem pred sed ni ka Re pu bli ke, in sti tu ci je funk ci o ni {u per fekt no. Na pi ta we {ta je sa ve to va la Bo ri su Ta di }u pre ne go {to je ko na~ no do neo od lu ku o skra }i -

va wu man da ta i ostav ki, sa go vor ni ca „Dnev ni ka“ uka zu je na to da je „Bo ris Ta di} o~i gled no sam ve o ma du go od lu ~i vao“. – Ni sam mu da va la ni ka kve su ge sti je. Mi smo raz go va ra li o mo jim oba ve za ma i pre ne tim ovla {}e wi ma za slu ~aj da do ne se od lu ku, ka kvu je stvar no i do neo. Za i sta se ni sam iz ja {wa va la, to bi bi lo pre ten ci o zno. Ustav i za kon su pred vi de li i mo gu} nost u ko joj smo se sa da na {li, znao se put ka ko }e sve to iz gle da ti, a on je od lu ku do neo. Bi }e da je mo `da ne ko dru gi na we ga uti cao, ali to

ni sam ni ka ko bi la ja – tvr di sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. In ter vju sa Sla vi com \u ki}-De ja no vi} bi }e ob ja vqen u us kr {wem dvo bro ju „Dnev ni ka“, 14.apri la. S. Stankovi}

TE MA „DNEV NI KA”: PROGRAMSKI DIREKTOR CeSID-a \OR\E VUKOVI] O TOKU PREDSEDNI^KE KAMPAWE

Ni ko li} ima vi {e tak ma ca u pr vom kru gu, Ta di} je di no Jo va no vi }a Na k on po v la ~ e w a Bo r i s a Ta di }a s pred sed ni~ ke funk ci je bit no je pro me wen tok iz bor ne kam pa we, po {to go to vo sve stran ke i ko a li ci je ko je sa svo jim iz bor nim li sta m a iz l a z e na re p u bli~ k e par l a m en t ra n e iz bo re ula ze i u pred sed ni~ ku tr ku. Pro gram ski di rek tor Ce SID-a \or |e Vu ko vi} oce nio je za „Dnev nik” da ve l i k i broj pred sed ni~ kih kan di da ta ipak ne }e zna ~aj no ote `a ti tr ku ni jed nom od fa vo ri ta ovih iz bo ra u pr vom kru gu. – To {to }e sve li ste naj ve ro vat ni je ima ti i pred sed ni~ ke kan di da te ne mo `e zna ~aj no ni po mo }i ni od mo }i ni Bo ri su Ta di }i ni To mi sla vu Ni ko li }u – oce nio je Vu ko vi}. – Oni }e u pr vom kru gu do bi ti pri bli `no ono l i k o ko l i k o i wi h o v e stran ke, od no sno ko a li ci je, i te {ko da mo gu do bi ti mno go iz nad ili is pod to ga. On ipak sma tra da bi li der na pred wa ka u tom po gle du mo gao ima ti ve }i pro blem od li de ra de mo kra ta. Na i me, ka ko je po ja snio, u pr vom kru gu ka -

pi tal gla so va na ko je even tu al no ra ~u na ju fa vo ri ti ove kam pa we bi }e ras po re |en na vi {e kan di da ta, me |u ko ji ma je vi { e ja ~ ih kan d i d a t a na

onoj stra ni na ko joj i Ni ko li} tra `i po dr {ku me |u bi ra ~i ma. – Ni ko li} bi mo gao ima ti ve }i pro blem jer na bi ra~ ko te lo na ko je on ide, ide i jo{ ne k o l i k o ja k ih kan d i d a t a. Ovu pred sed ni~ ku kam pa wu ne tre ba pro ce wi va ti sa sta no vi {ta ak tu el nih ko a li ci o nih part ner sta va, ve} sa sta no vi -

{ta bli sko sti bi ra ~a od re |e nim kan di da ti ma. U tom smi slu, je dan od naj ja ~ih kan di da ta ko ji pre fe ri ra na sli~ no bi ra~ ko te lo kao Ni ko li} je Ivi ca Da ~i}. A u tom de lu vr lo jak kan di dat je i Vo ji slav Ko {tu ni ca, a vi de }e mo ka ko }e se po ka za ti i kan di da tu r a Ja d ran k e [e {eq... S dru ge stra ne, Bo ris Ta di} u tom po gle du je di nog ozbiq ni jeg tak ma ca ima u ê do mi ru Jo va no vi }u – is ta kao je Vu ko vi}. On ka è da su po li ti~ k e stran k e ko j e ima ju iz bor ne li ste za re pu bli~ ke par la men tar n e iz b o r e na k on ras p i s i v a w a pred s ed ni~ k ih iz b o r a prak ti~ no na te ra ne na to da is tak nu i kan di da ta za {e fa dr à ve. Vu ko vi} sma tra i da je u toj si tu a ci ji naj lo {i je pro {la li sta Uje di we nih re gi o na Sr bi je. – Sa svim je ja sno da sa da stran ke pro sto mo ra ju da iz ba ce ja kog pred sed ni~ kog kan di da ta ako pla ni ra ju da ostva re re zul tat i na par la men tar nim iz bo ri ma. Tu URS ima naj ve }i pro blem da iz ba ci kan di da ta

ko ji bi mo gao ostva ri ti re zul tat ko ji bi bio ba rem jed nak bro ju gla so va ko ji bi osvo ji la ta li sta. A mi slim da to te {ko mo gu o~e ki va ti s ovim kan di da tom. Svi osta li ima ju ja ~e kan di da te, od no sno li de re ko ji tu kam pa wu mo gu po vu }i, {to kod URS-a ni je slu ~aj. Oni ne mo gu da idu u pred sed ni~ ku tr ku s Mla |a nom Din ki }em jer on ima pri li~ no ne ga ti van rej ting u jav no sti – na veo je Vu ko vi}. On sma tra da ras pi si va we pred s ed n i~ k ih iz b o r a ipak ne }e bit ni je uti ca ti na od ziv bi ra ~a 6. ma ja i ve ru je da }e na bi ra li {ta iza }i oko ~e ti ri mi li o na bi ra ~a, ka ko to i po ka za ju do sa da {wa is tra `i va wa jav nog mwe wa. Do da je, me |u tim, da bi dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra, ko ji }e se de si ti dve ne de qe na kon par la men tar nih, mo gao do ne kle po di }i taj od ziv. Uve ren je i u to da }e pred sed ni~ ki iz bo ri ubr z a t i pro c es for m i r a w a no ve vla de Sr bi je, od no sno da }e pre dru gog kru ga mo ra ti da se po stig ne bar na ~e lan po li ti~ ki do go vor o to me ko }e for mi ra ti tu vla du, po {to }e re zul ta ti par la men tar nih iz bo ra ve} bi ti po zna ti. B. D. Savi}

TVIT CRTICA

Ko me se lo do bro sto ji KOALICIJA SPS–PUPS–JS–SDPS PREDALA KANDIDATE ZA VE]INSKE IZBORE ZA SEDAM NOVOSADSKIH IZBORNIH JEDINICA

Ba ja to vi}: ân ku i Din ki }u da ti kom pas Kan di da ti Ko al i ci je SPS–PUPS–JS–SDPS u se dam iz bor nih je di ni ca u No vom Sa du ju ~e su za po sla ni ke u Skup {ti ni Voj vo di ne po ve }in skom si ste mu pre da li kan di da tu re Grad skoj iz bor noj ko mi si ji. Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra SPS-a u Voj vo di ni i no si lac li ste ove ko a li ci je na po kra jin skom ni vou Du {an Ba ja to vi} je na gla sio da pre da jom kan di da tu re u No vom Sa du Ko a li ci ja za o kru ù je ci klus u Voj vo di ni i pre da ju svih kan di da tu ra. – Ni ka kva auto no mi ja Voj vo di ne ko ja na ru {a va dr àv nost Sr bi je ne do la zi u ob zir. Ne na du ân ku, ê di Jo va no vi }u i Mla |a nu Din ki }u tre ba da ti

kom pas da bi zna li gde se na la ze – re kao je Ba ja to vi}. – Mi je smo za auto no mi ju Voj vo di ne i uva à va we spe ci fi~ no sti u kul tur nom, et ni~ kom, de lom isto rij skom aspek tu, ali bez i naj ma weg na go ve {ta ja ele me na ta dr àv no sti. Kan di da ti za po kra jin ske po sla ni ke u Skup {ti ni Voj vo di ne su pro fe sor Me di cin skog fa kul te ta dr kar di o log Va si li je To pa lov, po mo} nik po kra jin skog se kre ta ra za kul tu ru i in for mi sa we mr Slo bo dan Cvet ko vi}, po li ti ko log Dra gan Jo ki}, pri vred nik Dra gan Ra |en i pri vat ni pred u zet ni ci Rat ko Stri ko vi}, Bla ò Vu jo vi} i No vak Tr ku qa.

To kom ove iz bor ne kam pa we mno gi su po li ti ~a ri ma za me ra li na to me {to su se na jed nom do se ti li se la. Ali ne svim. Ta ko je bo ra vak pred sed ni ka Po kre ta „Bo ga ta Sr bi ja“ Za ha ri ja Tr nav ~e vi }a u se li ma uobi ~a je na stvar, po {to je iza we ga vi {e de ce nij ska ka ri je ra no vi na ra – spe ci ja li ste za agrar. Tr nav ~e vi} je kao po sla ni~ ki kan di dat, ovih da na u sklo pu kam pa we „Pre o kre ta„, obi la zio se o ska do ma }in stva. Na „Tvi ter„ je oka ~io jed nu fo to gra fi ju kao sve do ~an stvo: s ima wa po ro di ce Raj kov u se lu Voj ki.

Za o stav {ti na pro {lo sti Je d an od fa n o v a pot p red s ed n i k a DS-a Dra g a n a [u t a n ov ca za p i t ao ga je: „Minis t re, za { to je na Cen t ral n om do m u Voj s ke Sr b i j e ta b la na ko j oj pi { e Cen t ral n i dom voj s ke SCG?” „Ni sam pri me tio, za o stav {ti na iz pro {lo sti. Bi }e re {e na„, obe }a va [u ta no vac. S. St.

Ne qu ti se, ~o ve ~e A ka da su iz bo ri, ni ko ga ne iz ne na di ka da pad ne i ne ka te {ka re~. Zbog to ga je pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} oba ve sti la fa no ve da je za su par ni ke na po li ti~ koj sce ni pri pre mi la ori gi na lan po klon. „Mo ja kam pa wa je is kqu ~i vo po zi tiv na. Svim po li ti ~a ri ma sam ku pi la po igru ’Ne qu ti se, ~o ve ~e’”, sa op {ti la je Ma ja

Goj ko vi} na „Tvi te ru”. Su de }i po we noj re ak ci ji, do pa la joj se po nu da Be o grad ske fil har mo ni je da po dr `i par ti ju ko ja obez be di no vac za ovu kul tur nu usta no vu. „Ka ko da u~e stvu ju stran ke ~i je se di {te je u No vom Sa du? Ne ka bu du na {i go sti dok se Be o grad ne pro bu di„, pred lo `i la je pred sed ni ca Na rod ne par ti je.

Ko je ve }a zve zda „Naj ja ~i“ so ci ja li sta, kan di dat za po sla ni ka evrop ski {am pion u bok su Ne nad Bo rov ~a nin na ja vio je da }e 4. ma ja dru gi put bra ni ti ti tu lu pr va ka Evro pe. A da svi vo le da su u dru {tvu ja kih sve do ~i i fo to gra fi ja ko ju smo pro na {li na „Tvi te ru„ na {e pop-zve zde Zdrav ka ^o li }a. Osim {to je „oka ~io“ fo to se u dru {tvu mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca i in fra struk tu re Mi lu ti na Mr ko wi }a, ko je

smo ve} ob ja vi li, ^o la je svo jim fa no vi ma pri ka zao i sni mak s Bo rov ~a ni nom, s krat kim ko men ta rom: „[am pion“.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak12.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. INTERVJU: SINI[A KOVA^EVI], NOSILAC LISTE DSS-a ZA POKRAJINSKE IZBORE

Voj vo di nu su do ve li na ni vo sle pi ce „Voj vo di na za qu de s ka rak te rom„, glav na je po ru ka s ko jom pred bi ra ~e iz la zi no si lac li ste De mo krat ske stran ke Sr bi je za po kra jin ske iz bo re, dram ski pi sac Si ni {a Ko va ~e vi}. – Mo ja po ru ka je sve de na u jed nu re ~e ni cu za to {to je da nas Voj vo di na sve de na na ni vo sle pi ce i {to pred se o skim cr kvom tre ba da se is pro si su tra {wi obrok. Voj vo di na je osta la bez qu di, se la su pu sta ili smr de na ilo va ~u i pred sta vqa ju po sled we da ne sta ra~ kog do tra ja va wa. [ko le u Voj vo di ni se ga se, da ~o vek ne po ve ru je. Do pre sa mo pet na e stak go di na upi si va lo se dva de se tak |a ka, a sa da ih po se li ma ima sa mo po dvo je-tro je. Ova Voj vo di na gla di i bez na |a je za pra vo pro dukt ~i we ni ce da su qu di bez ka rak te ra upra vqa li – vla da li wom po sled wih ne ko li ko de ce ni ja. To me tre ba do da ti ~i we ni cu da je iz vr {e na ap so lut no ban dit ska pri va ti za ci ja, u ko joj su i „Kur ta i Mur ta“ po ku po va li sve {to se mo glo, bez na me re da iko ga usre }e osim da se obo ga te. Sad ima vi {e la ti fun di sta ne go ika da u isto ri ji i pre bo ga ti Ge deon Dun |er ski, ko ji je pa ra dig ma srp skog ve le po sed ni ka u Voj vo di ni, za ove da na {we bi bio tek bed nik ili ba {to van. To su raz lo zi zbog

stor da se po ka `e sve i {to se zna i {to se ne zna. Me ni se ta kva stvar ne mo `e do go di ti zbog ge net ske pre di spo zi ci je. Imam ze mqu u Sre mu, za ko ju znam s ko li ko se ma lo mu ke i pri no sa ob ra |u je. Ne bih da ko men ta ri {em tu |e kam pa we, sva ko ra di po me ri vla sti tog da ra, ko li ~i ne nov ca ili me dij ske na klo we no sti. U tom smi slu se ta ko i po na {a. Voj vo di ni tre ba ve li ki pra sak i za o kret. Ne mo gu da ve ru jem da qu di ne shva ta ju da je Voj vo di na kraj ko ji ne sta je, a ako ne ma nas, ne ma ni ~e ga. Ako ne ma mo de cu i unu ke, sve jed no da li }e ta Voj vo di na

mra è na je ka na li ma, kli mat ski fan ta sti~ na i ne ma ni jed nog raz lo ga da ne bu de pro stor u ko jem bi se qu di oti ma li da ì ve. l Da li je to raz re {e we kre ta wa u di le mi EU ili po li ti ka ne u tral no sti ko ju nu di DSS? – Ve li ki pro blem ovog tre nut ka je u to me {to se ~e sto s pot pu nim od su stvom ra ci ja a pre ve li kom ko li ~i nom emo ci o nal no sti ula zi u ne ku vr stu po li ti~ kih pro je ka ta. Sma tra lo se ne ka da da sun ce iz la zi i za la zi u Mo skvi, i{lo se u Mo sku po svo ju mi sao, od lu ku, stav, je zik, pa je bi lo stra {no kad se na uli ci sret ne te i ka è te „go spo |o“ – bi li su sprem ni da vas istog tre nut ka ka zne ili vam od se ku kra va tu... Sad ima mo pot pu no istu si tu a ci ju, sa mo {to je ta mi to lo ge ma za me we na Bri se lom, gde se jed na ko ide po stav i bu du} nost. Sa mo je raz li ka pe de set go di na, i u to me {to Bri sel ni je

Nezasite aveti u krizi identiteta – Voj vo di na je u u`a sno ve li koj kri zi – emo ci o nal noj, ovog tre nut ka, po tom po li ti~ koj i kri zi iden ti te ta. Ka ko dru ga ~i je tu ma ~i ti ako su je 1. apri la na pa li bes ki~ me ni i bes ka rak ter ni qu di, ba{ na dan ka da je ce la Sr bi ja tre ba lo da za muk ne u `a lo sti za {e sto ro pre kra snih mla dih qu di, od li~ nih stu de na ta stra da lih u be smi sle noj tra ge di ji? Tog da na su se po ja vi li upra vo ti ko ji ma je Voj -

vo di na sa mo iz go vor za kra }i put do pri vi le gi ja, na ko je su ta ko na vi kli, da ka `u da Sr bi ju tre ba fe de ra li zo va ti i od Voj vo di ne na pra vi ti re pu bli ku. Od mah je kao re per ku si ja po tom ne za si tom po li ti~ kom prin ci pu usle dio zah tev za od u zi ma we auto no mi je Voj vo di ne. ^im se iz gu bi ose }aj za me ru – a Ostrov ski ga fan ta sti~ no de fi ni {e – ja vqa ju se ta kvi fe no me ni – upo zo ra va Ko va ~e vi}.

Ni prsti u pekmezu, ni puter na glavi l Ho }e li va{ ugled i in te lekt kao dra ma tur ga, pi sca, po vu }i rej ting DSS-a u Po kraj ni, ko ji ni je bio ba{ ve li ki? – Mi slim da ho }e, za to sam, pret po sta vqam, na me stu no si o ca li ste za Voj vo di nu. Da se sad ne la è mo, ne }u umre ti od skrom no sti, ni je mo ja re pu ta ci ja ma la ni u Sr bi ji ni u Voj vo di ni, ni autor ska, umet ni~ ka, ni po li ti~ ka ni in te lek tu al na. U sva kom slu ~a ju sam re pre zen ta ti van uzo rak Voj vo di ne. To {to je Voj vo di na, to sam ja, dru ga ~i ja Voj vo di na ne po sto ji. Mo `da po sto ji bo qa ili lo {i ja, ali ko jih Voj vo di na tra ì qu de s ki~ mom, ka rak te rom, dok jo{ ima vre me na da se opo ra vi – ka è u in ter vjuu za „Dnev nik“Ko va ~e vi}, ko ji je i ~lan Pred sed ni {tva DSS-a. l Kad ve} po mi we te ze mqu, ho }e te se i vi na }i me |u pa o ri ma na wi vi, po {to su spo to vi pu ni po li ti ~a ra po ora ni ci ma Voj vo di ne? – Tu ima jed na, kao i sve isti ni ta aneg do ta, kad je mla di po li ti ~ar upao u {ta lu i pi tao se qa ka ko li ko kra ve da ju mle ka, a ovaj od go vo rio tri de set do pe de set li ta ra. Po li ti ~ar je kon sta to vao „ê kaj te, ima ju ma lo vi me“, a do ma }in uz vra tio „Si ne, gle da{ u bi ko ve“. To li ko o po zna va wu se la i po qo pri vre de da na {wih po li ti ~a ra. Pro sto, po li ti~ ka kam pa wa je pro -

auten ti~ ni ja ne po sto ji. Ja sam, osim to ga {to sam Voj vo |a nin s dna voj vo |an ske ka ce, ~o vek ko ji ba {ti ni sve kom pa ra tiv ne pred no sti i hen di ke pe Voj vo di ne, u svom ka rak te ru, bi }u, po li ti~ kim po gle di ma i u tom smi slu ve ru jem da ho }e, a pri tom ne mam ne kog pu te ra na pr sti ma, ni ko me ni je vi deo sa spu {te nim ga }a ma, {to ka ù En gle zi, ni ko me ni je uhva tio s pr sti ma u pek me zu, ne mam ~e ga da se sti dim. Voj vo di na je mo ja i ceo moj ì vot je ve zan za wu, pro fe si o nal ni bo rav ci i u tom smi slu ap so lut no sam spre man da za lo ìm sav svoj auto ri tet.

su tra bi ti za {i ka re na ili }e je ob ra |i va ti ne ki Kur di. Mi smo na rod u od la sku iz te Voj vo di ne, mi smo na rod u umi ra wu. U ovom tre nut ku u Voj vo di ni umre 20.000 qu di vi {e ne go {to se ro di, za de set go di na ne ma No vog Sa da. l A re {e we? – Voj vo di ni je po tre ban ra di ka lan za o kret. Sva ka re gi ja i sva ki na rod pro sto ima mo gu} nost opo rav ka i za mla |i va wa do od re |e ne gra ni ce. Da Voj vo di nu ima ne ka dru ga ze mqa, da je ona sti ca jem okol no sti ne gde dru gde ili da je, re ci mo, mo nar hi ja, bi la bi dra guq u toj kru ni. Svi su raz lo zi da bu de fan ta sti~ na re gi ja. Mul tu kul tur na je, ga stro nom ska, mul ti je zi~ ka, ima svu tu ne ve ro vat nu ko li ~i nu plod ne i ne za ga |e ne ze mqe. Pre -

ubio bo ga, a u Mo skvi se za bo ga tvr di lo da bi ga vi de li ru ski avi ja ti ~a ri. Jed na ka je za lu |e nost sad evrop skom ide jom o bla go sta wu, o to me da }e nam se u Evro pi svi ma di za ti i da }e svi pro ble mi, od eko nom skih pa do onih s pro sta tom, bi ti re {e ni ako u|e mo u EU. Ne u tral nost je ap so lut no mo gu }a, i to ni je izo la ci o ni zam ve} ne {to dru go. To je ne u tral nost ko ja pod ra zu me va ak tiv nu po li ti ku, a da bi ta ne u tral nost bi la for mi ra na i od bra we na na naj bo qi na ~in, pod ra zu me va jed na ku ak tiv nost pre ma svi ma. Mno go to ga nam tre ba od Evro pe i ni ko iz DSS-a ne za go va ra pre sta nak sa rad we s wom, kom ple men ta ri za ci ju na {eg kul tur nog ili so ci jal nog mo de la s wom, na pro tiv. Ni ko ne ma na me ru da

Sr bi ju ogra di bo dqi ka vom ì com, ali u tom kor pu su ide ja tre ba pro na }i ono {to je naj bo qe za Sr bi ju, a to je ap so lut na ne u tral nost. l Tvr di se da ula zak u EU pri vre di mo è do ne ti sa mo bo qi tak? – Onog se kun da kad Sr bi ja, s Voj vo di nom, u|e u EU, ne }e pro }i ni dve go di ne, a ze mqa ne }e bi ti srp ska. Hr vat ska ne }e mo }i da se bo ri da sa ~u va vla sti te po qo pri vred ne re sur se za to {to je ogro man ka pi tal u ru ka ma Ne ma ca, Ho lan |a na, Da na ca... Na ko ji }e se na ~in jed no voj vo |an sko sta ra~ ko do ma }in stvo mo }i od bra ni ti od ne pri stoj ne po nu de jed nog Nem ca da mu pro da ze mqu za 3.500 evra po ju tru i da je dve sta evra do kra ja ì vo ta? Stvar neo d bra wi va, kao {to je ne mo gu }e ne kom voj vo |an skom pa o ru da pro iz vo di mle ko u ko li ~i ni i iz no si na tr ì {te kao Da nac jer su dan ske sub ven ci je ogrom ne. Ula zak u EU je na pro sto kon tra pro duk ti van u ovom tre nut ku, a mo gli su mu se ra do va ti na ro di po put Po qa ka, Ne ma ca, Fran cu za, gde je na ~in od bra ne vla sti tog iden ti te ta, a i eko nom skog, bio mo gu}. Ma li, pa tu qa sti na ro di, kao mi, Fla man ci, Va lon ci, Hr va ti... una pred se ra du ju vla sti toj smr ti. Otu da ta za dr {ka ka EU ko ju ma ni fe stu je mo, ni ko od nas ni je an ti e vro pa qa nin jer smo qu di ko ji su stu di ra li u Evro pi, ko ji pre da ju u woj, i ne iz gu be se na pa ri skom ili bri sel skom tr gu... l U ovom tre nut ku s pro e vrop skom po li ti kom DS-a i SNS-a, ima li DS mo gu} no sti po sto ko a li ci o nih spo ra zu ma na kon 6. ma ja? – Imam na ~el ni stav, a sre }an sam {to ga de le i svi qu di u DSSu, da, kao {to smo na ~el no u ove iz bo re u{li sa mo stal no, jed na ko ta ko o ko a li ci ja ma pre go va ra mo na kon iz bo ra. Va{ ko a li ci o ni ulog ko ji po sta vqa te pred ne ko ga, ako ste na 5,5 pro ce na ta i ima te 12 po sla ni ka, ar gu men ta rij ko jim se slu ì te i ulog, znat no su ma wi ne go ako ima te 20 od sto. Mi pro sto za go va ra mo te zu da su iz bo ri tu da se uzme re pre zen ta tiv ni uzo rak ono ga {to na ci ja mi sli, i da se on pre ne se u par la ment i vla du. Sma tra mo da je ne mo ral no da vo di{ kam pa wu u ko joj za go va ra{ ve ge ta ri jan stvo, uà sa va{ se na si qa i ì vo tiw ske kr vi, ima{ po tre bu da ce la na ci ja ne po je de ni za lo gaj me sa, a on da kad na iz bo ri ma do bi je{ od re |e ni pro ce nat gla so va, za ko qe{ vo la na grad skom tr gu i za bo ra vi{ {ta si go vo rio u kam pa wi i tu ne mi slim sa mo na SPS. Ta vr sta pre vred no va wa i za me ne po li ti~ ke pr ga me na kon iz bo ra se de {a va upra vo iz po tre be da se na sva ki na ~in u|e u ko a li ci ju. Po sto ji ne ka vr sta skru pu la, po li ti~ kih, mo ral nih nor mi pre ko ko jih se ne mo è, kao i stran ke s ko ji ma se ne mo è u ko a li ci ju, ali na {i po li ti~ ki ak ti ni su ni Ku ran, ni Bi bli ja jer je po li ti ka umet nost mo gu }eg, pa i sva ka vr sta raz go vo ra, ali tek na kon iz bo ra. Pr vo, da kle, sko ~i pa re ci hop. Dragan Milivojevi}

REKLI SU

Dra {ko vi}: I Broz je shva tio

Ugqa nin: San ya~ ka ku }a u Bri se lu

Da ~i}: Raz voj, prav da i si gur na ru ka

Pred sed nik SPO-a Vuk Dra {ko vi} is ta kao je ju ~e da se je di no „Pre o kret” za la è za put br zog i bes kom pro mi snog „ho da” ka EU, oce wu ju }i da je ide ja po li ti~ ke ne u tral no sti „be smi sle na”. Dra {ko vi} je u Sme de rev skoj Pa lan ci re kao da mno gi mi sle da ima ju mo no pol na kre ta we ka Evro pi „br zi nom pu à iako vre me pro la zi, a Sr bi ja ka sni”, sa op {te no je iz In for ma tiv na slu `be li ste „ê do mir Jo va no vi} – Pre o kret”. – Ne ma ni jed ne po li ti ke ko ja je po li ti~ ki ne u tral na – re kao je Dra {ko vi}, i do dao da je i Po kret ne svr sta nih po ~eo kao po kret ne u tral nih, ali je i Jo sip Broz Ti to shva tio „da je to be smi sle no” i pro me nio ime, {to je, ka ko je re kao, „ma lo ma we be smi sle no”.

Mi n i s tar u Vla d i Sr b i j e Su l ej m an Ugqa nin pri s u s tvo v ao je otva r a w u pred s tav n i {tva Cen t ra za odr ` i vi raz v o j u tu r i z ma – San x a~ k e ku } e u Bri s e lu, sa o p { ti l a je Kan c e la r i j a za odr ` i v i raz voj ne d o v oq n o raz v i j e nih pod r u~ j a. – O~e k u j em da }e pre k o g ra n i~ n a sa r ad wa re g i j e San x ak, kroz raz l i ~ i t e pro j ek te, od tu r i s ti~ k ih do o~u v a w a `i v ot n e oko l i n e, bi t i uspe { na i po s lu ` i t i kao pri m er i dru g im ne r az v i j e n im pod r u~ j i m a Sr b i j e – re k ao je Ugqa n in. Ciq Cen t ra je da u Bri s e l u obez b e d i efi k a s ni j i pri s tup pret p ri s tup n im fon do v i m a Evrop s ke uni j e, na v o d i se u sa o p {te w u.

Sr bi ji tre ba eko nom ski raz voj, prav da i si gur na ru ka ko ja }e da je vo di, po ru ~io je kan di dat SPS–PUPS–JS-a za pre desd ni ka Sr bi je Ivi ca Da ~i} na pred iz bor nom sku pu u Obre nov cu, ob ja sniv {i da to pod ra zu me va da se ~vr sto sto ji iza ono ga za {ta se i za la `e. – Mno go }e vas vi {e ce ni ti, pa i va {i pro tiv ni ci i ne pri ja te qi, uko li ko ~vr sto bra ni te svo je sta vo ve, ne go uko li ko se kla wa te svi ma, a u su {ti ni ne zna te ko jem se bo gu mo li te – re kao je Da ~i}. Po we go vim re ~i ma, po treb na je od lu~ nost i hra brost za do no {e we od lu ka. – Ka da je tre ba lo da se do no se od lu ke, svi se ne ka ko iz mak nu, a ja ne mam gde da se iz mak nem. Ja sam tu i mo ram da do ne sem od lu ku – re kao je Da ~i}, i na veo kao je dan od pri me ra „Pa ra du po no sa”.

PRIâONIca „Sa svojom ahmedijom na glavi èlim da doprinesem razbijawu predrasuda. Kapa na glavi ima svoje simbolike. Ona jeste bitna, ali je mnogo bitnije ono {to je pod kapom”, muftija Mo a mer Zu kor li}. *** „Prihvatawe uslova evropskih zemaqa dove{}e nas do kolapsa za ~etiri godine i ne}emo imati od ~ega da ìvimo„, Vo ji slav Ko {tu ni ca (DSS). *** „Meni je va`nije da u Srbiji pobedi razum i odgovornost nego da ja budem popularna i omiqena, tako da }u, u gomili slatkore~ivosti i la`nih obe}awa, i daqe preuzimati nepopularnu ulogu da govorim ~iwenice„, Je le na Tri van (DS). *** „Toma Nikoli} je bio moj pripravnik. Tada je bio gra|evinski tehni~ar, a ne znam {ta je sada. [ta }e Nikoli} raditi? Kanal Rajna–Majna? Ma, to su budala{tine. Ili Vu~i}? Taj je u politici 30 godina, a samo se zeza. Ovi drugi nisu vredni pomena – kelneri, konobari, priu~eni ekonomisti, Jorgovanke i tako daqe„, Mi lu tin Mr ko wi} (SPS). *** „To {to smo mi dragi sami sebi je va`na stvar, ali potrebno je da dobijemo i iz inostranstva validaciju reformi da bismo privukli investicije”, Bo ris Ta di} (DS). *** „Program ove koalicije (SPS–PUPS–JS) je realan i ve} primewen u Jagodini i svako moè da do|e i da se uveri, a ja }u, ako treba, do}i u Novi Sad i zaustaviti centralizaciju. Treba svaki grad da li~i na Jagodinu”, Dra gan Mar ko vi} Pal ma (JS). *** „Palma je to rekao Bog, pa Ivica Da~i}, ali nije to ba{ tako. Ja to vi{e tuma~im, tako da je - koga Bog ne prosvetli, taj do|e u ruke policije”, Ivi ca Da ~i} (SPS) *** „Jo{ pre {est godina ’Dveri’ su pokrenule akciju upoznavawa naroda s lepotom deteta u prenatalnom periodu (period od trenutka za~e}a do poro|aja), ukazuju}i na pogubnost nemawa porodi~ne politike na dràvnom nivou”, Bra ni mir Ne {i} („Dveri„). Pri re dio P. Kla i}

Cvet ko vi}: Bi }e pa ra, ne bri ni te Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je ju ~e da }e Vla da u ~e tvr tak na re dov noj sed ni ci do ne ti od lu ku o iz dva ja wu 1,39 mi li jar de di na ra za spro vo |e we pred sed ni~ kih iz bo ra 6. ma ja. – Ni kad se u isto ri ji ni je de si lo da iz bo ri ne bu du odr `a ni zbog nov ca – re kao je Cvet ko vi}. Pre mi jer je ka zao da ne ma do voq no nov ca za pred sed ni~ ke iz bo re u bu xet skoj re zer vi za te na me ne, ali da }e bi ti obez be |en iz dru gih bu xet skih stav ki, ne pre ci zi ra ju }i ko jih. – Gra |a ni ne tre ba da bri nu da }e bi ti pro ble ma u fi nan si ra wu pred sed ni~ kih iz bo ra zbog to ga {to u bu xe tu ni je bio pla ni ran no vac za te iz bo re – re kao je Cvet ko vi}.

â nak: Mr vi ce URS-a Li der LSV-a Ne nad â nak re kao da Uje di we ni re gi o ni Sr bi je ne ma ju {ta da uje di wu ju jer u Sr bi ji i ne po sto je re gi o ni, osim Voj vo di ne. â nak je prek s i n o} na pred i z b or n om sku pu u Mo kri nu re kao da je je di na ide ja URS-a da s ma lo ba ~e nih mr vi ca na tr pe zu, na ko joj su {un ke iz Voj vo di ne, ku pi mir onih ko ji tre ba da }u te i ve ru ju da ne ma ni kog bo qeg ko ume da ih vo di. – Se }a te li se voj vo |an skih ba na ka i da su one bi le ki~ ma

voj vo |an ske pri vre de? Naj za slu `ni ji za to {to Voj vo di na vi {e ne ma svo jih ba na ka je (li der URS-a) Din ki} ma gi star Mla |an, ko ji je us*** sve ga ~e ga se la tio – re kao je ^a nak. Po we go vim re ~i ma, li der URS-a naj za slu `ni ji i za uvo |e we PDV-a u Sr bi ji, a da nas go vo ri da je od u vek bio pro tiv tog po re skog na me ta. – Pa do bro, na {ta mi li ~i mo ov de, na ne ko ga ko za bo ra vqa {ta su sve ra di li i {ta su sve obe }a va li? – za pi tao se ^a nak.

Ma ra{: Du ho vi tost? Zve zda vi {e ri ja li ti pro gra ma i tok-{ou emi si ja â nak Ne nad ju ~e je svo jim ne ve {tim po ku {a jem da bu de du ho vit po tvr dio da se UR Sao i po ka zao ele men tar no ne zna we o srp skoj i voj vo |an skoj eko no mi ji – sa op {tio je u iz ja vi za me di je {ef Iz bor nog {ta ba URS-a za Voj vo di nu Slo bo dan Ma ra{. Upra vo su, tvr di Ma ra{, u No vom Sa du se di {ta de se tak naj ve }ih ba na ka, a Mla |an Din ki} je za slu àn za jed nu od naj u spe {ni jih ban kar skih re for mi. Da se â nak ozbiq no UR Sao do ka zao je i ti me {to ap so lut no ne shva ta za {ta se za la è Mla |an Din ki} jer ni ka ko ni je ta~ no da se za la è za uki da we PDV-a. Na pro tiv, Mla |an Din ki} i URS za la ù se za to da se ma li pri -

vred nik, ko ga ân ko vi paj to si gu {e be smi sle nim tak sa ma i na me ti ma, ras te re ti ta ko {to }e PDV pla }a ti po na pla ti. Ovo ne zna we mu ne }e mo uze ti za zlo jer eko no mi ja je su vi {e ozbiq na i kom pli ko va na oblast, ko ju ne mo gu svi da raz u me ju. To je ja sno i iz upra vqa wa Raz voj nom ban kom Voj vo di ne, ko ja ima ne ga tiv ni bi lans od 40 mi li o na evra, a slu ì kao ka sa za neo gra ni ~e no za hva ta we dvoj ca bez kor mi la ra Paj ti}–â nak. â nak Ne nad ve} 20 go di na za go va ra de cen tra li za ci ju na bil bor di ma, a je di no {to je do sa da ura dio je ste to {to je us peo da u jav nim pred u ze }a u No vom Sa du po za po {qa va svo je stra na~ ke ka dro ve i upro pa sti ta ista pred u ze }a.

ekonomija

~etvrtak12.april2012.

VOJ VO \AN SKI PRE MI JER BO JAN PAJ TI] PO SE TIO PIK „BE ^EJ”

Po qo pri vred ni dra guq na pu tu spa sa Pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} u prat wi sa rad ni ka, po kra jin skog se kre ta ra za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro sla va Va si na i di rek to ra In sti tu ta za po vr tar stvo prof. dr. Bo ri sla va Ko biq skog, po se tio je ju ~e PIK „Be ~ej„. U ime naj ve }eg voj vo |an skog kom plek sa u agra ru go ste je do ~e kao

lion evra, uz na po me nu da smo iz mi ri li sve oba ve ze pre ma rad ni ci ma, pla ti li po re ze i do pri no se i ne du gu je mo jav nim pred u ze }i ma i do ba vqa ~i ma. Pa ra lel no su obez be |e ni svi in pu ti za pro le} nu se tvu, kao i hra na i le ko vi po treb ni za sto ~ar sku pro iz vod wu, a fa bri ka za pre ra du po vr }a sprem no ~e ka no vu si ro vi nu.

dnevnik

„SU NO KO” TU @IO AN TI MO NO POL SKU KO MI SI JU

Ko sti} od su da tra ì do zvo lu da ku pi {e }e ra ne – Spor iz me |u kom pa ni je „Su no ko„ i Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je oko ku po vi ne {e }e ra na je pred Uprav nim su dom – iz ja vi la je ju ~e di rek tor ka ko mi si je Ve sna Jan ko vi} u pa u zi me |u na rod ne kon fe ren ci je o za {ti ti kon ku ren ci je. – Kom pa ni ja „Su no ko„, vla sni {tvo srp skog kra qa {e }e ra Mi o dra ga Ko sti }a, tu ì la je Ko mi si ju i tra ì la po ni {te we po stup ka.

Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je Sr bi je u ja nu a ru je za bra ni la spa ja we {e }e ra na „Su no ko„, u vla sni {tvu „MK-gru pe„, i „He le nik {u gar„ in du stri je. „Su no ko„, ina ~e, ga zdu je {e }e ran ma u Vr ba su, Pe }in ci ma, Ko va ~i ci i Ba ~u, a gr~ ka kom pa ni ja fa bri ka ma u @a bqu i Cr ven ki. Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je od ba ci la je i sve pred lo `e ne struk tur ne me re „Su no ka„, ko ji ma je bi la

pla ni ra na i pro da ja jed ne od {est {e }e ra na te kom pa ni je. Gr~ ka vla da je pro {le go di ne ras pi sa la ten der za pro da ju 82,33 od sto ak ci ja dr `av ne kom pa ni je „He le nik {u gar„, ko ja, osim pet fa bri ka u ze mqi, od ko jih su tri ak tiv ne, ima i dve {e }e ra ne u Sr bi ji. Na ten der se pri ja vi lo 11 kom pa ni ja, od ko jih su ne ma~ ki „Sud cu ker„ i srp ski „Su no ko„ bi li naj o zbiq ni ji po nu |a ~i.

SLAB PO ^E TAK OVO GO DI [WE GRA \E VIN SKE SE ZO NE

Sta no ve u Sr bi ji ma lo ko zi da ste ~aj ni uprav nik Pa vel Se ve ri wi, ko ji je na gla sio da, igrom slu ~a ja, pro ti ~e po sled wi dan pr ve go di ne ot ka ko je uve den rad ni ste ~aj u PIK „Be ~ej„. ^lan me nax men ta Pe tar Mak si mo vi} upo znao je go ste s ak tu el nim sta wem fir me ko ja se, za hva qu ju }i bri zi dr `a ve, uspe {no opo ra vqa. – Pre sa mo go di nu da na ima li smo iz u zet no te {ku si tu a ci ju. Ni je bi lo uz o ra no oko 2.000 hek ta ra,

– Dva su raz lo ga zbog ko jih mi je dra go {to smo us pe li PIK „Be ~ej„ da spa si mo. Pr vi, za to {to je ovo dra guq voj vo |an ske po qo pri vre de, naj ve }i po qo pri vred ni kom bi nat u na {oj po kra ji ni i iz sim bo li~ nih raz lo ga je iz u zet no va `no {to smo ga sa ~u va li. Dru gi, jo{ va `ni ji raz log, je ste ~i we ni ca da smo sa ~u va li rad na me sta za vred ne qu de – za kqu ~io je dr Bo jan Paj ti} na ju ~e ra {wem rad nom sa -

Spre ~e no ras par ~a va we – Pr vu fa zu do go vo ra od pre vi {e od go di nu da na smo uspe {no re a li zo va li jer je sta we u PIK-u „Be ~ej„ sta bi li zo va no – re kao je Mi ro slav Va sin. – Pred sto ji nam dru ga fa za, a to je usva ja we pla na re or ga ni za ci je, ko ji pod ra zu me va na la è we na ~i na da dr à va po sta ne ve }in ski vla snik i, naj zad, tre }a fa za, u okvi ru ko je }e se ko na~ no re {i ti sta tus PIK-a „Be ~ej„. Ima li smo è sto ke opo nen te u ra du, ko ji ma ni je bio ciq da PIK „Be ~ej„ op sta ne, ne go da se ras par ~a i oni na pla te svo ja po tra ì va wa. Ali, pre zen ti ra ni re zul ta ti na naj bo qi na ~in po ka zu ju da je PIK „Be ~ej„ sta bi li zo van. ni su bi li obez be |e ni in pu ti za pro iz vod wu u ra tar stvu, a {to je jo{ va `ni je, ni je bi la obez be |a na u kon ti nu i te tu sto~ na hra na za hi qa de gr la sto ke – apo stro fi rao je Pe tar Mak si mo vi}. – Za hva qu ju }i na {im stra te {kim part ne ri ma, pre va zi {li smo te pro ble me i po ~e li da sta bi li zu je mo ve o ma ra zno vr snu pro iz vod wu. Us pe li smo oko mi lion evra da iz dvo ji mo za in ve sti ra we da bi smo i da qe osta li „u igri“. Sa da je pri ~a sa svim dru ga ~i ja. Od tre nut ka ste ~a ja be le ì mo ukup nu do bit od 1,5 mi -

stan ku u PIK Be ~ej. – Kroz pro ces sta bi li za ci je i pre stan ka za du `i va wa na {ao se iz laz iz „za ~a ra nog kru ga“ u ko jem je PIK „Be ~ej„ imao 55 mi li o na evra du ga i bio bez per spek ti ve. Da nas sve iz gle da mno go, mno go bo qe. I da qe }e mo vo di ti ra ~u na o ovom, po na vqam, dra gu qu na {e po qo pri vre de, gde }e dr `a va kao auto ri tet u na red nih pet go di na bri nu ti o sve mu sve dok ne na |e stra te {kog part ne ra ko ji }e mo }i da na sta vi i raz vi ja pro iz vod wu. V. Jan kov

Pao ri ma avans i pre mi je Vla da Sr bi je je na pred log Mi ni star stva po qo pri vre de usvo ji la ju ~e ured be ko ji ma se pod sti ~u pro iz vod wa krm nog bi qa, du va na, ì ta ri ca i krom pi ra i in du strij skog bi qa. Re gi stro va ni po qo pri vred ni ci, ima ju pra vo na pre mi ju po ki lo gra mu pro iz ve de nog krm nog bi qa za is hra nu sto ke na sop stve nom po qo pri vred nom ga zdin stvu, i to za si la `ni ku ku ruz i sto~ ni si rak od 0,2 di na ra za ki lo gram, lu cer ku, de te li nu i sto~ nu re pu 0,5 di na ra i gra ho ri cu i sto~ ni gra {ak 0,7 di na ra po ki lo gra mu, kao i pra vo na avans u iz no su od 1.500 di na ra po hek ta ru. Na osno vu ured bi o pod sti ca wu pro iz vod we du va na, ì ta ri ca i krom pi ra i in du strij skog bi qa, po qo pri vred ni ci ima ju pra vo na avans za du van i za in du strij sko bi qe (so ju, sun co kret, uqa nu re pi cu i {e }er nu re pu) od 4.000 di na ra po hek ta ru i avans za ì ta ri ce od 1.500, od no sno za krom pir 2.000 di na ra po hek ta ru...

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 109,4663 85,9233

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,7003 87,6768

114,2694 89,6934

109,1312 85,6602

Kanada

dolar

83,2633

84,9626

86,9167

83,0085

Danska

kruna

14,7092

15,0094

15,3546

14,6642

Norve{ka

kruna

14,3938

14,6876

15,0254

14,3498

[vedska

kruna

12,2544

12,5045

12,7921

12,2169

[vajcarska

franak

91,0626

92,9210

95,0582

90,7838

V. Britanija

funta

132,7186

135,4271

138,5419

132,3123

SAD

dolar

83,5238

85,2284

87,1887

83,2681

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 4. 2012. godine

Iako je gra |e vin ska se zo na po ~e la, ne za po sle ni gra |e vi na ri uza lud tra è po sao da bi pre ì ve li. Po seb no je te {ka si tu a ci ja u obla sti vi so ko grad we i mno gi ka ù da }e, na à lost, ta ko bi ti dok tra je kri za. Se kre tar Od bo ra za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} iz ja vio je za na{ list da u ze mqi po sto ji ne pod no {qi vo ve li ka po tre ba za sta no vi ma i iz u zet no ma la mo gu} nost ku po vi ne no vih kva dra ta. – U Sr bi ji ima ne ko li ko sto ti na hi qa da pod sta na ra, a gra di se tek ne {to sit no sta no va, uglav nom na ze mqi {tu ko je je obez be di la Voj ska, i ma wi in ve sti to ri po ne {to ra de u Be o- gra du i No vom Sa du – ka è Go ran Ro di}. – Me |u tim, sve to je vi {e sim bo li~ no ne go {to bi se mo glo na zva ti ozbiq na sta no grad wa, a glav ni raz lo zi za to su {to je, upr kos po tre ba ma, po tra `wa za sta no vi ma iz u zet no ma la. In ve sti to ri ko ji su po ~e li iz grad wu la ne ili pre kla ne jo{ uvek ni su za vr {i li objek te jer ne ma ku pa ca za sta no ve, ta ko da je shva tqi vo za {to ne ma no vog in ve sti ci o nog ci klu sa. Ko li ko god da su po jef ti ni li, sta no vi su za pod sta na re jo{ uvek sku pi, a stam be ni kre di ti ne do sti `ni, upr kos po voq ni jim

Sma wi ti tak se S ob zi rom na to da je ku pov na mo} sta nov ni {tva ve o ma ni ska, Ro di} sma tra da tre ba iz va ga ti gde i ka ko ce ne kva dra ta pri mak nu ti ku pov noj sna zi gra |a na bez kro va nad gla vom. On ka `e da bi sta no vi mo gli po jef ti ni ti uko li ko bi lo kal ne sa mo u pra ve, gra do vi i Re pu bli ka sma wi li za hva ta wa za tro {ko ve ko mu nal nog opre ma wa gra |e vin skog ze mqi {ta i sve li ih na skrom nu, a ne ve li ku za ra du. Uko li ko bi se „sa se kle sve tak se i da va wa” ko je in ve sti tor mo ra da pla ti da bi po ~eo da gra di, mo glo bi se u{te de ti i do 250 evra po kva dra tu, a da se ne uti ~e na kva li tet iz ve de nih ra do va. Ro di} sma tra da iz vo |a ~i, u prin ci pu, ne mo gu vi {e da sma we tro {ko ve iz grad we jer su oni na do woj gra ni ci i odr `a va ju go lu re pro duk ci ju. uslo vi ma sub ven ci o ni sa nih zaj mo va. Ma lo je onih ko ji ima ju

si gur nost rad nog me sta ili su pla te `no spo sob ni, a po {to go -

to vi nu ma lo ko ima, ma lo je i ku pa ca. Ovo go di {wa gra |e vin ska se zo na }e za to, o~i to, bi ti te {ka, a 250 ak tiv nih gra di li {ta na ko ji ma ra do ve fi nan si ra dr à va i lo kal na sa mo u pra va ni je do voq no da za po sli sve ras po lo ì ve ka pa ci te te u gra |e vi nar stvu jer adap ta ci je i po prav ke jav nih obje ka ta ne mo gu za po sli ti sve gra |e vi na re. Ro di} ka è da je kqu~ za po {qa va wa ne i ma ra u ze mqi u ma sov noj sta no grad wi, od no sno stva ra wu uslo va za ve }om po tra `wom sta no va jer onih bez sta na ima na pre tek, po ne kim pro ce na ma – i do po la mi li o na. Da bi za ì ve lo tr ì {te ne kret ni na, ko je je di no mo è po kre nu ti sta no grad wu, neo p hod no je da se po ve }a ju za ra de i sni ze ka mat ne sto pe, a i jed no i dru go je za sa da ne re al no. Mi ni star za ì vot nu sre di nu i pro stor no pla ni ra we Oli ver Du li} o~e ku je da }e raz voj na ban ka Sr bi je obez be di ti no vac za kre di ti ra we ku po vi ne sta no va po uslo vi ma znat no po voq ni jim ne go {to da nas nu de po slov ne ban ke. Ali, do tle tre ba pre ì ve ti. Tre nut no je po tra `wa za no vim kva dra ti ma to li ko ma la da mno gi sma tra ju da ovo go di {we gra |e vin ske se zo ne ne }e ni bi ti. R. Da u to vi}

U SU SRET ME \U NA ROD NOM PO QO PRI VRED NOM SAJ MU

Austri ja – ze mqa part ner Na ovo go di {wem Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu, ko ji }e bi ti odr `an od 12. do 18. ma ja u No vom Sa du, ze mqa part ner je Austri ja, a svoj na stup pri vred ni ci iz ove ze mqe is ko ri sti }e da pred sta ve naj sa vre me ni ja do stig nu }a u obla sti po qo pri vred ne pro iz vod we. Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re

na No vo sad skom saj mu uka za no je da }e to kom ovog saj ma bi ti or ga ni zo va ni su sre ti s kom pa ni ja ma na tr `i {tu agro bi zni sa Sr bi je, edu ka ci ja po qo pri vred ni ka, a kqu~ ni seg ment bi }e po sve }en or gan skoj po qo pri vre di, ob no vqi vim iz vo ra ener gi je, po qo pri vred nim teh no lo gi ja ma i sto ~ar skoj pro iz vod wi.

Po re ~i ma tr go vin skog sa vet nik u Am ba sa di Austri je u Sr bi ji An dre a sa Ha i den ta le ra, Austri ja je naj ve }i in ve sti tor u Sr bi ji, do sa da je ukup no ulo `i la 2,8 mi li jar di evra, u Sr bi ji po slu je oko 400 austrij skih pred u ze }a, a to kom saj ma }e, osim su sre ta pri vred ni ka i po qo pri vred ni ka, bi ti or ga -

ni z o v a n i i stru~ n i sku p o v i, ali i pro mo vi sa na austrij ska kul tu ra. Ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Go ran Va si} uka zao je da je sa rad wa Sr bi je i Austri je ve o ma raz vi je na, a da }e na stup austrij skih kom pa ni ja si gur no do pri ne ti we nom una pre |e wu. D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

[ajka{ka {e}erana, @abaq

20,00

2.160

334.800

Impol Seval, Sevojno

13,33

850

4.250

Dunav Grocka, Grocka

11,00

111

3.771.447

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

10,91

1.098

43.923

6,90 Promena %

6.200 Cena

868.000 Promet

-12,07

510

7.650

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom Sinter, U`ice

BELEX 15 (510,31 -0,60)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-3,46

1.672

2.994.424

NIS, Novi Sad

-0,76

657

5.386.840

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.750

0,00

Imlek, Beograd

0,88

2.969

5.916.505

Soja protein, Be~ej

-0,71

559

1.196.320

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,61

491

470.710

Albus, Novi Sad

-11,67

265

14.310

Energoprojekt holding, Beograd

3,27

474

515.000

BIP u restrukturirawu, Beograd

-10,00

37.800

Jubmes banka, Beograd

-0,43

11.699

58.495

Agrobanka, Beograd

Jugoagent, Beograd AIK banka PB, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

-9,43

960

2.160.000

2,76

1.007

966.315

-6,72 Promena %

860 Cena

86.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

2.300.000

-0,76

657

5.386.840

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

-0,71

559

1.196.320

0,00

7.100

0,00

Fabrika {e}era, Crvenka

6,90

6.200

868.000

Tigar, Pirot

0,00

485

9.700

Labudovo okno, Bela Crkva

0,00

1.116

446.400

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

0,00

[ajka{ka {e}erana, @abaq

20,00

2.160

334.800

Svi iznosi su dati u dinarima

SPOR ZbOG RE kLA ME

Po {ta okle ve ta na u spo tu? Po{ta Srbije zatra`ila je da se odmah obustavi svako daqe emitovawe reklamnog spota „jedne poznate doma}e komercijalne banke”, kojim se nanosi {teta i naru{ava ugled PTT-a. „Bi}emo prinu|eni na to da za{titu svojih prava ostvarimo preko institucija sistema”, navodi se u saop{tewu Po{te Srbije, i ukazuje na to da se u pomenutoj reklami usluge te banke

promovi{u iskqu~ivo tako {to se negativno govori o kvalitetu i efikakasnosti po{tanskih usluga. „To je u suprotnosti s mnogobrojnim zakonskim propisima i nanosi {tetu imenu i ugledu Javnog preduze}a PTT saobra}aja ’Srbija’„, nagla{ava se u saop{tewu. Nedopustivo je, navodi se daqe u saop{tewu, da neko na ovaj na~in nipoda{tava 15.000 zaposlenih u Po{ti Srbije, koji svojim svakodnevnim radom doprinose dobrom imixu preduze}a u javnosti. U saop{tewu se tako|e ukazuje na to da je takav postupak u suprotnosti, pre svega, sa Zakonom o po{tanskim uslugama jer PTT ima ekskluzivno pravo na kori{}ewe re~i ili dela re~i „po{ta” na bilo kojem jeziku ili pismu, u nazivu firme ili poslovawa, {to zna~i da je kori{}ewe re~i „po{ta” u ovom reklamnom spotu nezakonito.

Pre ì vqa va mo od sni è wa i na ~e ko ve Kako da sa {to mawe novca kupim {to vi{e stari i sve to platim na {to duì rok, a bez kamate? U potrazi za ovom ~a rob nom for mu lom sva kog dana je sve vi{e ìteqa Srbije. Re{ewe je staro i zove se ~ek na po~ek, kombinovan s akcijskim prodajama. Podaci iz velikih hipermarketa govore da se kod nas ~ak 20 odsto robe kupuje putem ~ekova. Poslovne banke su lane izdale 8.967.000 ~ekova, a samo dve godine ranije milion mawe. Oìvqavawu instrumenta za preìvqavawe iz devedesetih godina pro{log veka kumovali su i hipermarketi jer kupcima nude sve duè rokove po~eka – do 180 dana. Sem u velikim samouslugama, ~ekovi se koriste za kupovinu garderobe, patika. Najvi{e za kupovi nu „fir mi ra ne ro be„. Plat ne kar ti ce, a pos be no one kreditne rivolving, sve ~e{}e ostaju u nov~aniku dok se ~ekovi listom ispisuju. Ima li nekoga kome ovaj vid pla}awa ne odgovara? Bankari nisu ba{ odu{evqeni jer ostaju bez prihoda na kamate koje platne kartice donose, a koje su me|u najvi{ima na na {em trì{tu – kre}u se od 22 do ~ak 30 posto godi{we. Tako od 33 banke, koliko radi u Srbiji, gotovo polovina ne izdaje ~ekove klijentima. Pojedine su spremne da ih izdaju, ali samo do sume kojom su pokriveni na ra~unu, negde se u

Mno ge ban ke ~u va ju za ra du ko ju ima ju na kar ti ca ma pa od wih 33, ko li ko ra di u Sr bi ji, go to vo po lo vi na ne iz da je ~e ko ve kli jen ti ma to ra~una i dozvoqeni minus, a negde nema ni te pogodnosti. Banke su odavno identifikovale ~ekove kao o{tru konkurenciju rivolving kreditu. To su oni zajmovi preko kartica koji imaju dug rok otplate. Poku{avaju da im se suprotstave tako {to na tr`i{te pla si ra ju in stol ment kartice. Ima ih iz programa „viza„, „dina„ i „masterkard„. To su one ko je omo gu }a va ju kli jen ti ma da na pra vqe ni

Mo no po li sti ma ka zna od 3,2 mi li jar de {tita konkurencije i antimonopolska politika va`ni ~inioci konkurentne privrede, i naglasio da wihov efekat ose}aju gra|ani kroz ve}i izbor u po gle du asor ti ma na, ce na i kvaliteta robe i usluga.

De èr: Pro blem mar ì [ef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Ven san De èr istakao je da je Srbija preduzela va`ne korake na poqu za{tite konkurencije i usvojila gotovo sve neophodne propise. On je naglasio da, {to se ti~e politike spajawa kompanija, Srbija ima pravni okvir uskla|en s propisima EU, ali da problem predstavqaju pojedini suprotstavqeni propisi, i naveo primer privremene mere za ograni~avawe marì. Deèr je naveo i da Komisija za za{titu konkurencije ne treba da se bavi samo preventivnim merama ve} i da primewuje mere represije, i ukazao na va`nost osnaìvawa kapaciteta sudstva da presu|uje u slu~ajevima za{tite konkurencije. i savremene trì{ne privrede. Premijer je naglasio da Vlada pruà punu podr{ku nezavisnim telima, kao i da je va`no i {to je novi zakon pro{irio ovla{}ewa Komisije za za{titu konkurencije. Cvetkovi} je povodom Dana konkurencije rekao da su za-

~etvrtak12.april2012.

SR bI JA U PO TRA ZI ZA OD LO @E NIM PLA ]A WEM

PRE MI JER MIR kO CVET kO VI] VE RU JE DA STVA RA MO kON kU RENT NU PRI VRE DU

Premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} ukazao je na va`nost antimonopolske politike u uspostavqawu efikasne i odr`ive ekonomije, i naglasio da su jake i nezavisne institucije kqu~an korak u uvo|ewu tr`i{nog sistema

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

– Uveren sam u to da stvaramo preduslove za ekonomski jaku i konkurentnu privredu Srbije i s optimizmom gledam na godine pred nama – rekao je premijer. – Komisija za za{titu konkurencija pro{le godine izrekla je kazne za povredu konkurenci-

je vredne 3,2 milijarde dinara – izjavila je direktorka te komisije Ve sna Jan ko vi}. – Transparentna, predividiva i nediskriminatorska primena zakona osnovni je i najboqi vid promocije za{tite konkurencije. Po wenim re~ima, su{tina pravila za{tite konkurencije zna~i stvarawe uslova za trì{nu utakmicu, {to podrazumeva i ka`wavawe povrede konkurencije. Mi ni star po qo pri vre de i trgovine Du {an Pe tro vi} rekao je da je sticawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU dokaz da je Srbija napravila velike promene u celokupnom sistemu, pa i u oblasti za{tite konkurencije. Kako je objasnio, postoje odre|ene situacije kada institucije za za{titu konkurencije ne uspeju da re{e probleme, a onda deluju druge institucije sistema, kao {to je Ministarstvo poqoprivrede i trgovine, da bi uklonile neregularnosti na trì{tu. On je, kao primer, naveo ograni~ewe cene osnovne vr ste hle ba na 44 di na ra i ograni~ewe marì na osnovne namirnice na deset posto, {to, kako je rekao, nije ugrozilo konkurenciju ve} je podstaklo. Ministar je naveo da se cena osnovne vrste hleba sada kre}e izme|u 27 i 44 dinara, {to poka zu je da je dr à va raz vi la konkurenciju kroz administrativne mere jer se zlouoptrebe nisu mogle re{iti na drugi na~in. – Tako|e, ograni~ewem marì na osnovne namirnice nisu se zatvorile male trgovine, velike trgovine nisu izgubile mo}, a cene tih osnovnih namirnica ostale su stabilne, {to donosi korist gra|anima – rekao je Petrovi}.

tro{ak podele na tri, {est, devet ili ~ak dvanaest jednakih mese~nih rata. Uslovi za do bi ja we ovih kar ti ca su sli~ni kao i za druge. Od klijenta se tra`i da ima ra~un u banici i da preko wega prima platu. Kada ra~un izmiri instolment karticom, treba da pozove banku i dogovori podelu tro{ka. Bankari se trude da ove kartice {to vi{e omile klijentima i da istovremeno pomognu trgova~kim ku}a-

ma, lekarskim ordinacijama, privatnim klinikama, servisima koji kod wih imaju ra~un da pove}aju promet. Rezultat je da klijent dobija beskamatni kredit ako pla}a instolment karticama na nazna~enim mestima gde banka ima ugo vor. Ova pro daj na me sta bankari obi~no isti~u na sajtovima. Zato bi za klijentepotro{a~e bilo najboqe da pre nego {to krenu u kupovinu, pregledaju sajt ku}e kod ko je ima ju ra ~un. Po je di ne banke omogu}avaju klijentima da i gotovinu ovako raspodele. Ova pozajmica je veoma sli~ na do zvo qe nom mi nu su, ali }e klijent platiti mawu kamatu jer je dug odre|en ratama, odnosno klijent ta~no zna datum kada koja rata dospeva. êkovi imaju prednost {to su beskamatni, ali ukoliko ih trgova~ka ku}a po{aqe na naplatu pre nego {to je s potro{a~em dogovorila, on se lako mo è na }i u ne do zvo qe nom minusu, a tada }e platiti najve}u mogu}u kamatu na na{em trì{tu. Izmirivawe ra~una instolment karticom nosi sa sobom kamatu, ali nema neizvesnosti i nià je od kaznene za nedozvoqeno prekora~ewe. Za rate se kre}e od 22 do 27 posto. A svako od nas zna koji rizik moè ili mora da podnese pa neka shodno tome izabare. D. Vu jo {e vi}

SMA WE NE DE VI ZNE RE ZER VE

U NBS-u 11 mi li jar di evra Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju marta iznosile 11,07 milijardi evra i smawene su u odnosu na prethodni mesec oko 211,6 miliona evra, saop{tila je centralna banka. Tokom marta najve}i devizni prilivi zabele`eni su po osnovu izdvajawa obavezne devizne rezerve banaka od 96 miliona evra, kori{}ewa kredita i donacija od 66,2 miliona evra i prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima u iznosu od 49,7 miliona evra. U istom periodu najve}i odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu intervencija NBS-a na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu od 310 miliona evra i izmirivawa obaveza prema ino-kreditorima od 112,5 miliona evra. Neto devizne rezerve, odnosno rezerve umawene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve kao i za sredstva povu~ena od MMF-a, na kraju marta iznosile su oko 6,14 milijardi evra. Devizne rezerve NBS-a obezbe|uju pokrivenost nov~ane mase (M-1) od 461 posto, kratkoro~nog duga u iznosu 1.868 posto i istovremeno pokrivaju vi{e od sedam meseci uvoza robe i usluga.

POD NE TO 1.170 ZAH TE VA ZA RE STI TU CI JU

Naj vi {e No vo sa |a na tra ì ote to Po{ta Srbije primila je od 1. marta 1.174 zahteva za vra}awe oduzete imovine, i to najvi{e u Novom Sadu. Iz Agencije za restuituciju kaù da }e prva re{ewa doneti u nekoliko narednih dana. Od kada je po~elo podno{ewe dokumenata za vra}awe oduzete imovine, Po{ta Srbije primila je 1.174 zahteva. Agencija za restituciju po~ela je da zakazuje rasprave, a prva re{ewa bi}e doneta u narednih nekoliko dana. Rok za podno{ewe zahteva za vra}awe imovine je 1. mart 2014. godine. Za mesec dana, stiglo je vi{e od hiqadu zahteva. Kako obja{wava Strahiwa Sekuli} iz Agencije za restituciju, ti predmeti su u obradi. „Nastoja}emo da predmete koji su lak{i za obradu odmah re{avamo, kako bi one koji su malo sloèniji re{avali kasnije”, isti~e Sekuli}. U Mreì za restituciju kaù da sa podno{ewem prijava ne tre-

ba ùriti i da je rok od dve godine dovoqan da se prikupe neophodna dokumenta. Oni traè i izmenu Zakona o restituciji. Mi le An ti} iz Mreè za restituciju kaè da imovinu treba vra}ati u naturi i dodaje da je to nemogu}e bez uvo|ewa supstitucije i bez uskla|ivawa trenutnog

zakona sa zakonom o javnoj svojini i zakonom o planirawu i izgradwi. U Po{tama Srbije svakodnevno zaka`u izme|u 40 i 50 termina za predaju dokumenata. Gra|ani kojima je neophodno da dopune ve} predati zahtev, to mogu da u~ine po~etkom maja.

VLA DA VOJ VO DI NE USVO JI LA PRO GRAM RU RAL NOG RAZ VO JA

Ob no va sa la {a, pi ja ca, va {a ri {ta... Vlada Vojvodine na ju~era{woj sednici usvojila je Program ruralnog razvoja pokrajine za 2012. godinu, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Kako se navodi, Vlada }e nastaviti sa podr{kom o~uvawu i razvoju sela u Vojvodini, a Program ruralnog razvoja jedan je od osnovnih elemenata u tom procesu. Precizira se da }e tokom godine biti realizovani programi i projekti u vrednosti od 200 miliona dinara u vi{e oblasti, s ciqem poboq{awa

kvaliteta `ivqewa na vojvo|anskom selu. Dodaje se da }e vlada obezbediti podr{ku za podizawe nivoa konkurentnosti poqopri-

vredne i prehrambene pro iz vod we, kao i udru `i va we pro iz vo |a~a i poqoprivrednika. Program predvi|a i da }e se voditi ra~una o turisti~kim kapacitetima, poput razvoja vinskog turizma i ja~awa vinarija, izgradwe i obnove etno-ku}a odnosno renovirawa sala{a. U saop{tewu se navodi i da je projektima za ovu godinu predvi|eno i obnavqawe pijaca i va{ari{ta, kao i sanacija, adaptacija i re kon struk ci ja va tro ga snih domova.

dru[tvo

~etvrtak12.april2012.

LI GA YENTLME NA PRO TIV NA SI QA NAD @E NA MA

Pre mi jer Paj ti} ~e sti tao Us krs Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} ~e sti tao je Us krs ver ni ci ma i sve {ten stvu ko ji taj naj ve }i hri {}an ski pra znik obe le `a va ju u ne de qu, 15. apri la. On je po `e leo da da ni u ko ji ma se sla vi vas kr snu }e Isu sa Hri sta pro tek nu ra do sno i u mi ru, is pu we ni ve rom i qu ba vi pre ma bli `wi ma. Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i ta ko |e je ~e sti tao pred sto je }i Us krs sve {ten stvu, ver ni ci ma i ver skim za jed ni ca ma ko ji ovaj ve li ki pra znik pro sla vqa ju po ju li jan skom ka len da ru.

„Ovaj ve li ki pra znik pra vo je vre me da se pod se ti mo istin skih vred no sti ko je mo ra mo ne go va ti, zbog nas sa mih, zbog dru gih i zbog bo qe bu du} no sti. Us krs je sim bol ve re, na de u bo qe, sre }e, za jed ni {tva i qu ba vi„, na vo di se u Ege re {i je voj ~e stit ki. Vas krs je ~e sti tao i po kra jin ski se kre tar za obra zo va we i na ci o nal ne za jed ni ce An dor De li. On je ver ni ci ma i sve {ten stvu po `e leo sre} ne pra zni~ ne da ne, qu bav, mir, zdra vqe, li~ nu sre }u, me |u sob no uva `a va we i to le ran ci ju.

SIN DI KA TI PRO SVE TA RA GO DI NU DA NA PO SLE PO SLED WEG [TRAJ KA

Mi ni star stvu po klo ni li dvoj ku

Oce wu ju }i is pu we we oba ve za pre u ze tih spo ra zu mom na osno vu ko jeg su pre go di nu da na pre ki nu li {trajk, tri re pre zen ta tiv na sin di ka ta pro sve ta ra svom mi ni star stvu po klo ni la su dvoj ku, uz opa sku da su od za slu è ne je di ni ce od u sta li sa mo za to da isti sa stav u Mi ni star stvu ne bi „po na vqao“ – re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je, Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je i Sin di ka ta „Ne za vi snost“. – Spo ra zum ko ji smo po sle dvo me se~ nog {traj ka pre go di nu da na pot pi sa li s Mi ni star stvom pro sve te pod ra zu me vao je is pu we we se dam na {ih zah te va, a da nas mo è mo kon sta to va ti da su dva is pu we na ne ka ko, je dan po lo vi~ no, a ~e ti ri ni ka ko – re kao je pred sed nik Uni je Dra gan Ma ti je vi}. – [traj ka ~i ma ko ji ma je vre me pro ve de no u {traj ku od bi je no od pla te taj no vac je vra }en i pot pi san je po se ban ko lek tiv ni ugo vor ko ji }e va ì ti na red ne tri go di ne i ko jim smo us pe li da obez be di mo pla }a we pre ko norm nog ra da. Iz me wen je i Za kon o osno va ma si ste ma vas pi ta wa i obra zo va wa, a za nas je naj zna ~aj ni ja iz me na u we mu ~i we ni ca da su |a ci po no vo oba ve za ni na po ha |a we ~a so va i da im po sle 25 neo prav da nih sle du ju od re |e ne me re. Me |u tim, po Ma ti je vi }e vim re ~i ma, ni je dan od ma te ri jal nih zah te va ~i je je is pu we we ovim spo ra zu mom Mi ni star stvo pre u- ze lo, ni je is pu wen. Ta ko jo{ uvek po lo vi na onih ko ji su u po sled we tri go di ne ste kli pra vo ni je do bi la ju bi lar ne na gra de, a to je oko 6.000 za po sle nih. Ve }i na od wih tu ì la je dr à vu i do bi }e spo ro ve, ta ko da }e, po oce ni sin di kal nih ~el ni ka, to dr à vu ko {ta ti vi {e ne go obe }a na is pla ta ovih na gra da. Ne {to je bo qa si tu a ci ja sa za o sta lim ot prem ni na ma, ko je su is pla }e -

ne, ali se po no vo go mi la ju du go vi pro sve ta ri ma za ove na me ne jer ih dr `a va opet ne is pla }u je. – Za po ~e ti pre go vo ri o po ve }a wu ko e fi ci je na ta za ob ra ~un za ra da u ovoj go di ni za pe li su u Mi ni star stvu fi nan si ja i odav no ni ka kvog po ma ka ne ma, a pla te u pro sve ti sve vi {e za o sta ju za pla ta ma u dru gim gra na ma, ma da je u na {oj de lat no sti kva li fi ka ci o na struk tu ra za po sle nih naj bo qa: ~ak 80 od sto ka dra ima vi so ku {kol sku spre mu – re kao je pred sed nik Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je Slo bo dan Braj ko vi}. – Pro sek pla ta u pro sve ti je od 2008. go di ne do sa da re al no opao za pe ti nu. Do dat ni pro blem je i to {to je mi ni mal na ce na ra da po ve }a va na tri pu ta, a s ko e fi ci jen ti ma ko je ima ju za po sle ni u pro sve ti mi sa da ima mo si tu a ci ju da su na mi ni mal cu svi ko ji ima ju do ~e tvr tog ste pe na stru~ ne spre me, ta ko da je i ras pon pla ta dra sti~ no sma wen. Pro svet ni rad ni ci, po re ~i ma pred sed ni ka Sin di ka ta „Ne za vi snost“ To mi sla va @i va no vi }a, ove go di ne, uz po ve }a we bu xe ta od sa mo tri po sto, mo gu se na da ti po ve }a wu za ra da od oko ~e ti ri po sto u ovom me se cu i jo{ oko je dan po sto u ok to bru, {to je ma we od o~e ki va ne in fla ci je iz me |u {est i de set po sto. – Iako na in ve sti ci je u pro sve ti od bu xe ta od la zi tek pet od sto, nov ca na me we nog pro sve ti a ~ak 95 od sto od la zi na pla te, na {e su naj ma we u Evro pi – re kao je @i va no vi}. – I ma da nam je bu xet ove go di ne 11 mi li jar di ve }i od pro {lo go di {weg, uz pro jek to va nu in fla ci ju i evi dent no po ve }a we bro ja za po sle nih, to ni iz bli za ni je do voq no za iole pri stoj ne pla te, pa je na dr `a vi da od lu ~i da li joj stvar no tre ba kva li tet no obra zo va we ili o we mu sa mo de kla ra tiv no pri ~a. D. De ve ~er ski

NO VO SAD SKI FTN OSNI VA ODE QE WE U LO ZNI CI

Ma tu ran ti `e le u soft ve ra {e

Po {to je od ove {kol ske go di ne, 2011/12, uspe {no star to va lo Ode qe we Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du u In |i ji s pro gra mom osnov nih stru kov nih stu di ja Soft ver ske i in for ma ci o ne teh no lo gi je, a kao od go vor na ve li ko in te re so va we ove op {ti ne i we ne pri vre de za in `e we ri ma ove stru ke, FTN je od lu ~io, o ~e mu je pre ne de qu da na in for mi san i Se nat UNS-a, da otvo ri ode qe we i u Lo zni ci (136 ki lo me ta ra od No vog Sa da). Vi so ko {kol sku je di ni cu FTN-a bez svoj stva prav nog li ca, ka ko se zva ni~ no zo ve ode qe we u se di {tu Ma ~van skog okru ga, Fa kul tet na me ra va da otvo ri ve} od ove je se ni, od no sno pr va ge ne ra ci ja stu de na ta tre ba lo bi da upi {e pr vu go di nu (tro go di {wih) stu di ja u {kol skoj 2012/13. Ode qe we ta ko |e star tu je s jed nim stu dij skim pro gra mom – osnov nih stru kov nih stu di ja Soft ver ske i in for ma ci o ne teh no lo gi je, a ka ko je ~la no vi ma Se na ta ob ja snio pro de kan FTN-a prof. dr Vla di mir Ka ti}, taj pro gram je u po stup ku akre di ta -

ci je i o~e ku je se da }e ode qe we bi ti otvo re no do je se ni. On je is ta kao da se na ovaj po tez FTN od lu ~io iz la ze }i u su sret zah te vi ma sred wo {ko la ca iz Lo zni ce i oko li ne, te iz Re pu bli ke Srp ske, kao re ak ci ja na otva ra we Ode qe wa u In |i ji. Ina ~e, ve} go di na ma zna ~a jan broj ma tu ra na ta iz tih kra je va uspe {no stu di ra na ovom naj ve }em fa kul te tu (vi {e od 11.000 stu de na ta) u sa sta vu UNSa, na ko jem se stu di ra ju mno go broj ne teh ni~ ke di sci pli ne na svim ni vo i ma stu di ja. Aka de mik Ol ga Ha xi} (SA NU), ma te ma ti ~ar i uni ver zi tet ski pro fe sor, na Se na tu je po seb no is ta kla da iz Lo zni ce ve} go di na ma na UNS sti `u bru co {i – od li~ ni ma te ma ti ~a ri, {to je naj va `ni ja pret po stav ka za uspe {no stu di ra we teh ni~ kih di sci pli na. Mo gu} nost da se „kod ku }e” {ko lu ju bu du }i stru~ wa ci za no ve teh no lo gi je sva ka ko je u in te re su ne sa mo |a ka ve} i lo zni~ kog kraj: mla dost se ne }e raz i }i po ve li kim uni ver zi tet skim cen tri ma i ta mo za u vek osta ti. V. ^e ki}

dnevnik

Po zna ti mu {kar ci pro tiv na sil ni ka Kra jem no vem bra pro {le go di ne u Sr bi ji je osno van Fo rum pra vih mu {ka ra ca ~i ji su idej ni tvor ci glu mac Vi li jam In fan te, stal ni ko or di na tor UN u Sr bi ji, Ni ko la \u ri~ ko, no vi nar Dra gan Ili} i mu zi ~ar Og wen Ra di vo je vi}. Fo rum pra vih mu {ka ra ca, ko ji je sa ~i nio De kla ra ci ju o po na {a wu “ja ~eg po la” ko ja se ove ra va li~ nim pot pi som ko ji se sma tra za kle tvom, tre ba da po dr `e mu {kar ci iz sve ta po li ti ke, mu zi ke, fil ma, no vi nar -

nad è na ma ko ja ima za ciq pre ven ci ju i eli mi na ci ju na si qa nad è na ma i de voj ~i ca ma {i rom sve ta. Sa mo to kom pro {le go di ne u Sr bi ji su 44 è ne smrt no stra da le od na si qa mu {ka ra ca, a {est ima te {ke po sle di ce. âk 95 od sto mu {ka ra ca je osu |e no za na si qe u po ro di ci a sve ga pet od sto è na. De kla ra ci ja Li ge xentlme na pro tiv na si qa nad è na ma, ko ju su do sa da pot pi sa le mno ge jav ne li~ no sti u Sr bi ji, is ti ~e da pra vi mu {ka -

De kla ra ci ju pot pi su ju Va sin, Ba la {e vi}, Ge ri}... Da nas u pod ne u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma de kla ra ci ju “Pra vi mu {kar ci pro tiv na si qa nad `e na ma” pot pi sa }e po kra jin ski se kre tar za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro slav Va sin, kao i \or |e Ba la {e vi}, An dri ja Ge ri}, Ne ma wa Mi ro sa vqev, Vla di mir Ra du si no vi} Ra du le... stva, spor ta i dru gih obla sti. Da kle, svi oni ko ji sma tra ju da na si qe nad `e na ma ni je do zvo qe no i da mu se mo ra sta ti na kraj. Fo rum pra vih mu {ka ra ca je deo kam pa we ge ne ral nog se kre ta ra UN za eli mi na ci ju na si qa

rac ni je na sil nik i da se bo ri za uki da we sva kog na si qa nad `e na ma i de voj ~i ca ma. „On ne ko ri sti pe sni ce ni ti uvre de. Pra vi mu {ka rac se ne pla {i da gla sno ka `e svoj stav. On se uvek i na sva kom me stu za -

la è za uva à va we è na i de voj ~i ca, za rod nu rav no prav nost i ne na sil nu ko mu ni ka ci ju. Pra vi mu {ka rac je uzor dru gi ma. On ne za tva ra o~i pred fi zi~ kim, ver bal nim i sek su al nim na si qem. Pra vi mu {ka rac je to le ran tan. Pra vi mu {ka rac po {tu je è ne. Uva à va wi ho va mi {qe wa, sta vo ve i slo bo du. Ta ko |e, zna da je ig no ri sa we na si qa ko je ~i ne dru gi jed na ko opa sno kao i sa mo na si qe„, deo je

tek sta de kla ra ci je ko ja je za one ko ji je pot pi {u oba ve zna uvek i svu da. De kla ra ci ju su ve} pot pi sa li Mi lo{ Bi ko vi}, Ni ko la Ko jo, Dra gan Mi }a lo vi}, Dra gan Bje lo gr li}, Bra ni slav Le ~i}, @ar ko Pa spaq, Sr |a Po po vi}, Mar ko Ka ra xi}, Mi lan Stan ko vi}, Alek san dar Sre} ko vi} i mno gi dru gi is tak nu ti glum ci, spor ti sti i po li ti ~a ri. Q. Ma le {e vi}

„ZRE WA NIN – GRAD PRI STU PA ^AN ZA SVE”

Ni jed na {ko la ni je do stup na in va li di ma Cen tar za raz voj ci vil nog dru {tva (CRCD) ob ja vio je pu bli ka ci ju pod na zi vom “Zre wa nin – grad pri stu pa ~an za sve”, u okvi ru isto i me ne kam pa we ko ju ovo ne vla di no udru è we spro vo di uz po dr {ku Bal kan skog fon da za lo kal ne ini ci ja ti ve (BCIF). Ciq kam pa we je stva ra we pri stu pa~ nog okru è wa – obje ka ta, in for ma ci ja i uslu ga, u ko jem svi gra |a ni ima ju jed na ke mo gu} no sti za ostva ri va we svo jih pra va, a kroz za jed ni~ ko de lo va we lo kal ne sa mo u pra ve, ko ri sni ka, stru~ wa ka i ci vil nog sek to ra. CRCD je, to kom fe bru a ra pro {le go di ne, spro veo is tra ì va we o pri stu pa~ no sti obje ka ta u jav noj upo tre bi u Zre wa ni nu za oso be s in va li di te tom, trud ni ce i osta le, a ni ma lo po hval ni re zul ta ti pred sta vqe ni su u po me nu toj pu bli ka ci ji. „Upit nik s de vet pi ta wa po slat je na adre se 62 in sti tu ci je, jav nih pred u ze }a, su do va fa kul te ta, usta no va za obra zo va we, kul tu ru i zdrav stve nu za {ti tu. Do bi li smo 40 od go vo ra i po ra à va ju }e re zul ta te. Sa mo {est obje ka ta ima pri la znu ram pu za oso be s in va li di te tom ko ja za do -

Pot pu no su ne do stup ni Grad ska ku }a, Cen tar za so ci jal ni rad, sve osnov ne i sred we {ko le, de~ ji dis pan zer, {kol ski i onaj za `e ne, a od 34 zdrav stve ne am bu lan te, u 12 po sto je ram pe ~i ji je na gib ve }i od do zvo qe nog vo qa va stan dar de, dok su tek dva objek ta pot pu no do stup na, ra ~u na ju }i i spra to ve. Pot pu no su, me |u tim, ne do stup ni Grad ska ku }a, Cen tar za so ci jal ni rad, sve osnov ne i sred we {ko le, de~ ji

dis pan zer, {kol ski i onaj za `e ne, a od 34 zdrav stve ne am bu lan te, u 12 po sto je ram pe ~i ji je na gib ve }i od do zvo qe nog„, na vo di se u pu bli ka ci ji ko ju je ure di la Ali sa Ha lak iz CRCD-a.

udru `e wa, me di ji, stu dent ske or ga ni za ci je, ali i or ga ni za ci je iz obla sti kul tu re i spor ta. Deo nov ca bi }e pri o ri tet no opre de qen za ma le or ga ni za ci je u ru ral nim sre di na ma, ko je do sa da ni su ima le {an se da ko ri ste evrop ske fon do ve. Kan ce la ri ja Voj vo di ne u Bri se lu i Fond Evrop ski po slo vi }e i da qe pru `a ti sve in for ma ci je za in te re so va nim or ga ni za ci ja ma i in sti tu ci ja ma ka ko bi lak {e do {li do evrop skih fon do va. P. K.

rat ne voj ne in va li de i po ro di ce pa lih bo ra ca, me |u tim, iz gra |e no je sa mo 209 sta no va, a mno gi od wih ni su teh ni~ ki pri mqe ni – iz ja vio je Ta nju gu pred sed nik tog udru `e wa Ja no{ Na|. On je na veo da use qe ni u spor ne sta no ve ne ma ju mo gu} nost ot ku pa stam be nih je di ni ca, kao i da je ume sto neo gra ni ~e nog, wi ma od re |e no ogra ni ~e no sta no va we u tra ja wu od de set go di na.

Ve }i na obje ka ta u naj ve }em ba nat skom gra du, da re zul ta ti bu du jo{ po ra zni ji, ne ma ni ru ko hva te, a za bri wa va ju }e zvu ~i po da tak da ni u jed noj zgra di ne po sto ji to a let pri la go |en oso ba ma s in va li di te tom. Sa mo u bol ni ci po sto ji na dva ode qe wa. Ta ko |e, ge stov ni go vor po zna je po je dan za po sle ni sa mo u Na ci o nal noj slu `bi za za po {qa va we i u Cen tru za so ci jal ni rad, {to zna ~i da se glu ve i ne me oso be u Zre wa ni nu te {ko spo ra zu me va ju sa ~i nov ni ci ma. „Ova kvi re zul ta ti go vo re da su oso be s in va li di te tom i te {ko }a ma u kre ta wu one mo gu }e ne ili im je znat no ote `a no da se slo bod no kre }u, do bi ju od go va ra ju }u zdrav stve nu za {ti tu, obra zu ju se, po se }u ju kul tur ne do ga |a je. Sta we u ovoj obla sti o~i to sto ji u o{troj su prot no sti sa ~vr stim za kon skim ga ran ci ja ma za rav no pra van tret man oso ba s uro |e nom ili ste ~e nom fi zi~ kom, sen zor nom, in te lek tu al nom ili emo ci o nal nom one spo so bqe no {}u„, za kqu ~u je se u pu bli ka ci ji “Zre wa nin – grad pri stu pa ~an za sve”. @. Ba la ban

VESTI Evrop ski no vac za ci vil no dru {tvo Do 4. ju na ove go di ne otvo ren je no vi po ziv EU za pro jek te iz obla sti po dr {ke ci vil nom dru {tvu. Uku pan iz nos je 1,8 mi lion evra, dok je po je di na~ na vred nost pro jek ta iz me |u mi ni mal nih 50.000 evra, pa do 150.000. Ko fi nan si ra we je sve ga de set od sto, a 90 od sto nov ca je bes po vrat no. Tra ja we pro jek ta mo `e bi ti iz me |u se dam i 12 me se ci. Pro jek ti mo gu bi ti usme re ni na una pre |e we raz voj nih po li ti ka, stra te gi ja i za ko na, kao i obla sti qud skih pra va, po dr {ke gra |an skom dru {tvu. Fi nan si ra }e se i pro jek ti iz obla sti una pre |e wa jav nih slu `bi, ali i or ga ni za ci ja po seb no zna ~aj nih ma ni fe sta ci ja iz obla sti kul tu re. Na pro jek ti ma mo gu u~e stvo va ti ne pro fit ne or ga ni za ci je, gru pe gra |a na, stru kov ne or ga ni za ci je, sin di ka ti, po slov na

Pro test rat nih voj nih in va li da Pred stav ni ci Udru `e wa rat nih voj nih in va li da i po ro di ca pa lih bo ra ca pro te sto va li su pred zgra dom Vla de Sr bi je i tom pri li kom pre da li zah tev Se kre ta ri ja tu Vla de da im se obez be de sta no vi ~i ju je na men sku iz grad wu fi nan si ra la vla da Ja pa na. – Vla da Ja pa na obez be di la je no vac za iz grad wu 300 sta no va za

Stu den ti za prak su ne sprem ni Na fa kul te ti ma u Sr bi ji stu den ti do bi ja ju kva li tet no te o rij sko zna we, ali su ne do voq no sprem ni za prak ti ~an `i vot i na sta vak ka ri je re, za kqu ~e no je u de ba ti za okru glim sto lom „Pri vre da i obra zo va we – pred u zet ni {tvo, stu dent ska prak sa i ka ri jer no vo |e we”, odr `a nom ju ~e u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je. Pred sed ni ca Na ci o nal nog sa ve ta za na u ku i teh no lo {ki raz -

voj i Ti ma stru~ wa ka za re for mu vi so kog obra zo va wa Ve ra Don dur re kla je da se u da na {we vre me teh no lo gi ja dra ma ti~ no me wa, zbog ~e ga se od vi so ko o bra zo va nih qu di sa da o~e ku je mno go vi {e ne go ra ni je: – Uni ver zi te ti }e u~i ni ti na por da u svo je pro gra me uvr ste prak su, pred u zet ni {tvo i ono {to je u ve zi s ino va ci ja ma – ka za la je ona. – To, me |u tim, ni je mo gu }e po sti }i uko li ko na uni ver zi te ti ma ne ma is tak nu tih stru~ wa ka iz pri vre de, a to za vi si od pri vred nih to ko va ze mqe. Pred sed nik Stu dent ske kon fe ren ci je uni ver zi te ta Sr bi je Mi {a @i vi} is ta kao je da pred u zet ni {tvo mo ra da bu de uvr {}e no u sve stu dij ske pro gra me: – Na{ naj ve }i pro blem je {to ogrom na ve }i ma mla dih `e li da se po za vr {et ku {ko lo va wa za po sli u jav nom sek to ru – sma tra on. – Za to je kri va na sle |e na kul tu ra, u ko joj se mla di qu di u~e da je naj va `ni je na }i si gu ran po sao u dr `av noj fir mi.

NA UGLU ULICE KOSAN^I] IVANA I BULEVARA OSLOBO\EWA

Gra di se pri vre me ni par king Na parceli izme|u Ulice Kosan~i} Ivana i Bulevara oslobo|ewa danas po~iwe ure|ewe privremenog parkirali{ta, saop{tavaju iz „Parking servisa”. Po zavr{etku posla, gra|ani }e dobiti 150 novih parking mesta na kojima se ostavqawe automobila ne}e napla}ivati. Mole se sugra|ani da zbog radova sa ovog mesta uklone vozila. B. M.

Iz bor naj lep {eg us kr { weg ja je ta

Manifestacija „Najlep{e uskr{we jaje” bi}e odràna u subotu, 14. aprila u 10 ~asova na platou ispred KIC „Mladost”, Ulica cara Lazara 42, Futog. Svi koji èle da u~estvuju u takmi~ewu, treba da ponesu jedno kuvano nebojeno jaje i materijal za ukra{avawe. Za najuspe{nije „umetnike” obezbe|ene su prigodne nagrade, dok }e mali{ane animirati ~lanovi „Mini kluba”. U slu~aju lo{eg vremna, program }e se odràti i klubu KIC-a. A. J.

Novosadska ~etvrtak12.april2012.

hronika

c m y

Qu di ma~ ke u {et wi nam se, kao lak{i trening. Sugra|ani su sa znati`eqom ispratili ovu akciju, jer nemamo svaki dan priliku da na otvorenoj sceni gledamo demonstraciju ovog ekstremnog sporta. Neki bi kazali da i Novi Sad sada ima Spajdermena, pardon ~ak tri komada! B. M.

V remeploV

Svi le na bu ba du go odo le va la brika svile u Novom Sadu po~ela je rad ve} 1720. a proizvodwa u woj je uga{ena tek sredinom 20. veka. U me|uvremenu, fabrika je tri puta skoro sasvim izgorela i obnavqana. Tako su i kod nas, kao u mnogim zemqama sveta, ve{ta~ka vlakna pobedila prirodnu svilu. N. C.

Rad ni ci bro do vi ma za kqu ~a li Du nav Kapetanija u Novom Sadu ju~e je u 12 ~asova zabranila plovidbu Dunavom svim brodovima. [ef novosadske Kapetanije Bo ris Oreb kazao je da }e zabrana trajati dok se ne ukloni blokada na plovnom putu koju su postavili radnici „Dunav grupe agregati” zbog neispla}enih {est plata, dakle od oktobra 2011 . godine, Radnici” Dunav grupe agregati”, firme u vlasni{tvu biznismena iz Rume Du {a na Bo rov ce, blokirali su ju~e oko 14 ~asova s tri broda plovni put na Dunavu, kilometar nizvodno od ulaska u kanal Dunav–Tisa–Dunav, tu naspram Termoelektrane-toplane. ^lan Izvr{nog odobra sindikata u preduze}u „Dunav grupa agrgati” Mi li vo ja [u jo vi di }a izjavio je, da }e brodovi biti usidredni na Dunavu, dok ne po~ne socijalni dijalog sa poslovodstvom firme. - Primorani smo da blokiramo Dunav, jer ne vidimo izlaz iz lo{eg materijalnog polo`aja. Od 1. aprila nisu nam overene zdravstvene kwi`ice, a od februara pro{le godine nije nam upla}ivan doprinos za penzijsko i socijalno osigurawe - naveo je [ujdovi}. Deo radnika iz “Dunav grupe agregati” od ponedeqka je zakqu~an u zgradi nekada{weg preduze}a “Heroj Pinki”, gde je sada sedi{te „Dunav grupe agregati” u nameri da ne dozvole ulaz Borovici i direktoru preduze}a Ma {a nu Er ce go vi }u. Wih

Fo to: N. Sto ja no vi}

mo glo ~u ti, oko 470 rad ni ka ni je pri mi lo pla te od ok to bra pro {le go di ne, a ne ma ju ni ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce i uz to od fe bru a ra pro {le go di ne ni su im upla }i va ni do pri no si za zdrav stve no i pen zi o no osi gu ra we. Sve ovo je na go mi la lo ne za do voq stvo pa su qu di od lu ~i li da is te ra ju bro do ve i blo ki ra ju re ku. I ta ko, sva ko se bo ri na svoj na ~in, ka ko ume i zna, jer si tu a ci ja ni je ni ma lo ru `i ~a sta. Qu di o~i gled no ne vi de dru gi iz laz iz kri ze ko ja ih je po go di la pa su na re ci „spu sti li ram pu”. B. Markovi}

Fo to: R. Ha yi}

Naj vi {e vla sti Hab sbur {kog carstva su sredinom 18. veka podsticale razvoj svilarstva. Tako je, na primer, Magistrat u Novom Sadu 12. apri la 1769. obave{ten da su u grad upu}ena dva stru~waka, Matija Erdeqi i Toma Ugqe{evi} da pomognu novosadskim odgajiva~ima svilene bube. Prva fa-

„Toplani”, nastao tokom ove grejne sezone u kojoj je, zbog ekstremno niskih temperatura, naro~ito u februaru, „Novosadska toplana„ zabele`ila najve}u potro{wu gasa u istoriji poslovawa. „Toplana„ apeluje na gra|ane, ~iji je ukupan dug 1,2 milijarde dinara, da plate zaostale ra~une za grejawe kako bi weno dugovawe prema „Srbijagasu” bilo smaweno. B. M.

PROTEST ZAPOSLENIH KAKAV DO SADA NISMO VIDELI

Pra zan sto mak na ve li koj vo di

U nedostatku pogodne litice za ve`bawe pewa~kih sposobnosti, momci na fotografiji su svoje ve{tine odlu~ili da poka`u na metalnoj konstrukciji hotela u centru, a usput i ne{to da zarade. Prozori se moraju oprati, a kako je “teren” pomalo nezgodan u pomo} su prisko~ili “klajmberi” kojima je ovo, ~ini

„Novosadskoj toplani” ju~e je odblokiran ra~un nakon nekoliko dana blokade, saop{tavaju iz ovog preduze}a. Podse}amo, usled velikih dugovawa, preduze}e „Srbijagas” blokiralo je sve toplane u Srbiji, me|u kojima je bila i novosadska. „Toplani” je bio blokiran ra~un za 1,6 milijardi dinara, koliko ta~no iznosi dug prema „Srbijagasu”. Ovaj dug je, kako ka`u u

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ju ~e se u No vom Sa du do go dio {trajk ka kav ni kad ov de bio ni je, a ni smo si gur ni da su bi lo gde u ze mqi rad ni ci iz ra zi li ne za do voq stvo na na ~in ko ji }e bi ti po me nut u da qim re do vi ma. Na i me, za po sle ni u pred u ze }u „Du nav gru pa agre ga ti” blo ki ra li su bro do vi ma Du nav, ka ko bi na se be i svo je pro ble me skre n u l i pa ` wu vla s ni k a pred u ze }a. Rad ni ci po me nu te fir me ne ko li ko da na su se za kqu ~a va li u pro sto ri ja ma pred u ze }a, a po tom su od lu ~i li da {trajk ra di ka li zu ju ka ko bi is te ra li svo je. Ka ko se

Od blo ki ran ra ~un To pla ne

U SUBOTU U KIC „MLADOST” U FUTOGU

Ka pe ta ni ja za bra ni la plo vid bu svim bro do vi ma. Blo ka du na re ci po sta vi li rad ni ci „Du nav gru pe agre ga ti”, zbog ne is pla }e nih {est pla ta, za to {to im od 1. apri la ni su ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce a od fe bru a ra pro {le go di ne upla }i van do pri nos za pen zij sko i so ci jal no osi gu ra we

Ra di o ni ca za de cu Radionica za decu „Od povr{ine do beskrajnih dubina i okeana” bi}e odr`ana danas u 10. 30 ~asova u De~jem kulturnom centru, Mite Ru`i}a 1. Deca }e u~iti o stanovnicima voda, a u kreativnom delu }e praviti akvarijum za zid. Program je namewen deci od pet do 12 godina, a zbog ograni~enog broja mesta potrebna je prijava na telefone 063/521-123 ili 061/112-8175. Participacija ko{ta 170 dinara. A. Va.

dvojica u firmu nisu ni dolazili. Pre dve sedmice sindikat u „Dunav grupa agregati” obavestio je medije da oko 470 zaposlenih ìvi na ivici egzistenicije. Izlazak pred novinare usledio je, kaù, po{to vlasnik nije po{tovao dogovor sa sindikatom „Dunav grupe agregati” o dinamici isplate zaostalih plata. Direktor preduze}a „Dunav grupa agregati„ Ercegovi} izjavio je ju~e za „Dnevnik” da potraìvawa radnika nisu sporna, i da se ~ine napori da se isplate tri plate zaostale iz 2011. Naveo je da }e zaposlenima vrlo brzo biti overene zdravstvene kwiìce. Direktor nije podrào blokadu, rekav{i da to nije na~in za re{avawe socijalno-ekonomskog statusa radnika. Skrenuo je pa`wu da je blokada nezakonita i da je o tome obavestio nadle`ne. - “Dunav grupa agregati” deli sudbinu preduze}a koja imaju problema sa teku}om likvidno{}u. Ima i unutra{wih problema nasle|enih od pro{le uprave, koje ne moèmo za kratko vreme da re{imo - naglasio je direktor Ercegovi}. Z. Deli}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 11 do 13 sati Kosan~i} Ivana 14, 16, 18 i 20; od 8 do 9.30 sati Ticanova od 2 do 28 i od 1 do 37, Banijska od 2 do 26a i od 9 do 23, Drvarska od 4 do 24 i od 3 do 27, Ko~i Ivana od 1 do 19 i od 6 do 28, Ilariona Ruvarca od 1 do 3, Futo{ki put od 87 do 93 i deo Panonske; od 10 do 11.30 sati Ilirska od 2 do 16a i od 1 do 5a, Ki{ Ernea od 6 do 18 i od 7 do 21a, Jastreba~ka od 2 do 44 i od 1 do 45, Ilariona Ruvarca od 5 do

23a i od 2 do 26, Futo{ki put od 77 do 81, 2a i 71; od 8 do 10 sati potes Kozmanovi}a sala{ 2. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 13 sati K. Makfel od 66 do 80 i 45, \ur|evdanska 3, 5, 7 i 10, Vinogradarska od 3 do 9, Sowe Marinkovi} od 1 do 13 i od 2 do 4b, Livade. Ko viq: od 8 do 16 sati povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa. Be ge~: od 7.30 do 14 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak12.april2012.

POTPISAN UGOVOR ZA GRADWU AZILA ZA PSE

Pr vi bok so vi za me sec i po da na

Ugo vor o iz grad wi pr ve fa ze azi la za na pu {te ne `i vo ti we, ko ji }e se na la zi ti u bli zi ni Ra fi ne ri je, pot pi sa li su ju ~e Za vod za iz grad wu gra da i pred u ze }e „Slo van pro gres„ iz Se len ~e. Pre ma ovom ugo vo ru, 120 bok so va, ob u hva }e nih pr vom fa zom iz grad we azi la, tre ba lo bi da bu du go to vi za 49 da na. Azil }e mo }i da pri mi oko 350 pa sa, a iz ra da bok so va ko {ta }e 25.247.968 di na ra. Sre |i va we ze mqi {ta od jed nog hek ta ra po ~e lo je pro {le go di ne, da bi zbog lo {ih vre men skih uslo va ra do vi bi li pre ki nu ti. Ni ve li sa we i na si pa we te re na na sta vqe no je pro -

{log me se ca i ti ra do vi su pri kra ju. Za ure |e we ovog pro sto ra iz dvo je no je 5. 757.600 di na ra. Pre ma re ~i ma sa vet ni ce pre mi je ra Vla de Voj vo di ne Je le ne Ba la {e vi}, ovaj cen tar bi }e mo de ran i u we mu }e `i vo ti we ima ti kom plet nu ne gu. -Za po ~e tak je u pla nu da se ura di pro stor, ko ji bi mo gao da pri mi oko 350 pa sa - re kla je Ba la {e vi}.- Na rav no, ne }e mo se za dr `a ti na tom bro ju, ve} }e se vre me nom azil pro {i ri va ti Na tom pro sto ru na la zi }e se i mo der na am bu lan ta, ka ran tin, bi }e ure |e ne i pri stup ne sta ze, par king pro stor za po se ti o ce i za po sle ne, kao i ze le ni lo. N. R.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Ko me je do sek sa utor kom”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Ko me je do sek sa utor kom” Trej si Blum u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Kej ti ni ka da ni je po mi {qa la da }e u svo joj tri de set {e stoj go di ni bi ti trud na, ne u da ta i u ve zi sa Be nom, osam go di na mla |im mom kom. Na pa di pa ni ke po ~e }e ka da se Me tju, ko ga je sre la na go -

di {wi ci ma tu re i sa ko jim je pro ve la stra snu no}, po ja vi na kur su za po ro di qe sa svo jom `e nom u po od ma kloj trud no }i. Me tju je bio Kej ti na ve li ka {kol ska qu bav, a sa da je mo `da i otac we nog de te ta. Qu bav ni tro u gao u ko me se na {la do dat no }e za kom pli ko va ti ve} za mr {e nu si tu a ci ju. Ova neo bi~ na i ro man ti~ na pri ~a na ve {}e nas da se za pi ta mo mo `e mo li bi ti u sa vr {e noj ve zi, a da to ga ni smo sve sne. Za {to po me ra mo pla ni ne da bi smo pri gr li le sre }u, ko ju ne pri me }u je mo iako nam je na do hvat ru ke? Ka ko iz gle da pra va qu bav i za {to ni ko me ni je do sek sa utor kom? A. Va.

dnevnik

MODERNIZACIJA TE-TO PONOVO U @I@I INTERESOVAWA

Iz bor stra te {kog part ne ra od ne de qe? Sa vet nik pre mi je ra za ener ge ti ku Pe tar [kun dri} re kao je ju ~e da }e 17. apri la bi ti iza bran stra te {ki part ner za iz grad wu TE TO. U Grad skoj ku }i ni smo do bi li po tvr du ove in for ma ci je, ali je ra ni je za na{ list re ~e no da se iz bor stra te {kog part ne ra naj ra ni je o~e ku je u apri lu, a pro ve ra po nu de pod ra zu me va i pre go vo re sa po nu |a ~em. Na osno vu tvrd wi [kun dri }a, mo `e se za kqu ~i ti da su EPS i grad od no sno pred u ze }e „Ener gi ja No vi Sad” za do voq ni je di nom po nu dom od kon zor ci ju ma po nu |a ~a iz Gr~ ke, Slo va~ ke i Ru si je. Na i- me, pre dve sed mi ce di rek tor EPSa Dra go mir Mar ko vi} po ru ~io je

me di ji ma da ni su za do voq ni fi nan sij skom po nu dom, pa o~e ku je da se u pre go vo re ukqu ~i i „Ga sprom”. U ovom tre nut ku o~e ku je se da re kon stru i sa no po stro je we sa no vim blo kom po sta ne deo elek troener get ske i to plo vod ne mre `e to kom 2014. go di ne. Pro je kat pred vi |a mo gu} nost re kon struk ci je po sto je }ih ka pa ci te ta, ali i iz grad wu no vog po stro je wa. Ra ni je je obe lo da we no da se o~e ku je ula ga we stra nog part ne ra od 200 do 250 mi li o na evra. Taj no vac tre ba lo bi da obez be di iz grad wu no vog ga sno-par nog blo ka sna ge 450 me ga va ta i 300 ter mi~ kih me ga va ta za si stem da qin skog gre ja wa u No vom Sa du. D. Ig.

BESPARICA, A GARDEROBA IDE KAO ALVA

Za pro le} ne kr pi ce ne ma zi me No vi kro je vi ode }e, kao i no ve ko lek ci je u ze le noj, braon, na ran xa stoj i pla voj bo ji uve li ko su pre pla vi li iz lo ge i ra fo ve bu ti ka. Od ka da je po ~e la pro le} na se zo na u ovim me sti ma je pri li~ no ì vo, jer po {to va o ci mod nih tren do va è le no ve ko ma de za se be. Pre ma re ~i ma tr gov ki we za po sle ne u jed nom od bu ti ka, pro le }e je do ne lo bo qi pa zar. -Zi mi su svi za kop ~a ni do gr la, pa ne ma re ba{ to li ko za obi la zak bu ti ka i {o ping. îm je do {lo to pli je vre me od mah je i pro da ja kre nu la na bo qe. Sva ke se zo ne iza |u ne ki no vi tren do vi, no ve bo je ili je u mo di ne ki dru gi kroj, {to je do voq no da mla de No vo sa |an ke po hr le i ku pe no ve mo de le - ka è ova tr gov ki wa. Pre ma we nim re ~i ma naj bo qe idu ma ji ce na tri ~e tvrt i krat ke ru ka ve, dok se ma lo ma we ku pu ju far me ri ce.

-Ma ji ce su pri stu pa~ ne zbog ~e ga se naj vi {e i ku pu ju, a i mo gu da se kom bi nu ju sa ra znim de lo vi ma ode }e. Ima na rav no i de vo ja ka ko je do |u pa ku pe i po tro je pan ta lo na, ali to je ret ko - ka `e ova tr gov ki wa - Naj bo qe mu {te ri je su nam i da qe de voj ke, jer su mu {kar ci pri li~ no le wi za ku po vi nu i obi la zak bu ti ka. Ce ne ove la ga ni je ode }e raz li ku ju se u od no su na kva li tet ma te ri ja la i bu tik gde se pro da ju. Ma ji ce krat kih ru ka va mo gu na }i za 400 di na ra, ali i za 3.000 uko li ko se ku pu je u ne kom od bren di ra nih bu ti ka. Ve o ma po pu lar ne ko `ne jak ni ce u ra znim bo ja ma mo gu se ku pi ti za 3.000 di na ra, dok su jak ne od pri rod ne ko `e sku pqe i ce na se kre }e do 20.000 di na ra. Far me ri ce od tan kog ma te ri ja la pre pla vi le su ra fo ve bu ti ka, a ce ne su osta le na ni vou pro {lo go di {wih. Za no vi mo del far me ri ca tre ba iz dvo ji ti 2.100 di na ra, ko li ko

ko {ta ju u jef ti ni jim bu ti ci ma, pa do ne ko li ko hi qa da u bren di ra nim bu ti ci ma. @en ski la ga ni xem pe ri }i sta ju od 800 do 2.000 di na ra. [to se ti ~e obu }e ce ne su sli~ ne pro {lo go di {wim. @en ske i mu {ke ci pe le lo {i jeg

kva li te ta mo gu se na }i za 2.000 di na ra, dok su ko `ne do sta sku pe i wi ho va ce na je od 6.000 do 15.000 di na ra. Pro dav ni ce obu }e u po nu du su uvr sti le i naj no vi je mo de le san da li ca sa cvet nim de ze nom, a ce na je od 2.000 do 5.000 di na ra. N. Radman

U DOMU ZDRAVQA

Kli ni~ ki put do bro le ~i RADOVI U KARLOVCIMA

Do {lo vre me za ja ~e ka blo ve Za me na elek tri~ nih ka blo va u Stra ì lov skoj uli ci u Srem skim Kar lov ci ma po ~e la je 1. apri la i tra ja }e do kra ja me se ca, ma da ima na go ve {ta ja da }e rad ni ci pred u ze }a „Som bo re lek tro” ovaj po sao za vr {i ti de se tak da na ra ni je. Ka ko sa zna je mo u Ode qe wu za stam be no-ko mu nal ne po slo ve i za {ti tu ì vot ne sre di ne u kar lo va~ koj op {ti ni, re~ je o po sta vqa wu ka blo va od 20 kV ume sto do sa da {wih od 10 kV. De o ni ca u Stra ì lov skoj, od tra fo sta ni ce na po ~et ku uli ce, do Stra ti mi ro vi }e ve du ga je 470 me ta ra. Sa o bra }aj u Stra ì lov skoj se pre ma po tre -

bi za u sta vqa, a rad ni ci su osi gu ra li ula zak ì te qa u dvo ri {ta. U ko mu nal nom ode qe wu na po mi wu da je u slu ~a ju o{te }e wa in fra struk tur nih vo do va na jav noj po vr {i ni, iz vo |a~ ra do va du àn o svom tro {ku da ot klo ni kvar. Na kon Stra ì lov ske isti po sao }e bi ti oba vqen u Vi no gra dar skoj, ta~ ni je u kra ku te uli ce iz me |u uli ca An dre ja Vol nog i mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a, te u no vom na se qu Be li lo. Pro {le go di ne ka blo vi su za me we ni u We go {e voj i Uli ci Jo va na Gro sa. Z. Ml.

VESTI Kon kurs za vo lon te re Svra ti {ta Eku men ska hu ma ni tar na or ga ni za ci ja ras pi sa la je kon kurs za vo lon te re u Svra ti {tu za de cu uli ce. Obu ka }e bi ti odr `a na to kom ma ja. Pri ja vqe ni kan di da ti bi }e po zva ni na in ter vju sa psi ho lo gom, a na kon se lek ci je oda bra ni }e pro }i bes plat nu obu ku za vr {wa~ ke edu ka to re. Rok za pri ja vqi va we je 1. maj, a pri ja ve tre ba sla ti na mejl svetlana@eho ns .org. U prijavi treba navesti ime i prezime i kontakt telefon. A. J.

Sa ku pqa ju sta re kwi ge U MZ „Pod ba ra”, Ko sov ska 41, MZ „Sta ri grad”, Kra qa Alek san dra 1 i MZ „Pr va voj vo |an ska bri ga da”, Na rod nih he ro ja 5 do sre de,

25. apri la pr ku pqa ju sta re kwi ge. Su gra |a ni ko ji `e le da da ru ju dru gi ma kwi ge, mo gu da ih do ne su u jed nu od ove tri me sne za jed ni ce po ne deq kom, sre dom i pet kom od 8 do 15 ~a so va i utor kom i ~e tvrt kom od 8 do 12 ili od 17 do 19 ~a so va. U za vi sno sti od to ga za ko ji uz rast bu du naj vi {e pri ku pqe ne, kwi ge }e bi ti po klo we ne do mo vi ma za ne zbri nu tu de cu, ge ron to lo {kim cen tri ma ili bol ni ca ma. A. Va.

Taj na le sne pra {i ne Pre da vqa we „Mi lu tin Mi lan ko vi} i taj na le sne pra {i ne” bi }e odr `a no u sre du, 18. apri la, u 19 ~a so va, u sve ~a noj sa li Ogran ka SA NU, Pla to ne um, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. Go vo ri }e pro fe sor Slo bo dan Mar ko vi}. A. J.

Po mo} ni ca mi ni stra zdra vqa dr Du brav ka [a ra no vi}-Ra ci} i kon sul ta tant za una pre |e we kva li te ta zdrav stve ne za {ti te dr Oli ve ra Jo va no vi} po se ti le su ju ~e Do ma zdra vqa „No vi Sad”, u kom se u okvi ru re a li za ci je pro jek ta „Pru `a we una pre |e nih uslu ga na lo kal nom ni vou” - DILS od pro {le go di ne pri me wu ju kli ni~ ki pu te vi za si ste mat ske pre gle de, pre ven ci ju ne kih obo qe wa. Re~ je o kar di o va sku lar nim bo le sti ma, ra nom ot kri va wu ra ka de be log cre va,

^ITAOCI PI[U SMS

de pre si ji, de~ joj ast mi, ane mi ji, lum bal nom bo lu i di ja be te su. Kli ni~ ki put je pre ci zna zbir ka po da ta ka o bo le sni ku i we go vom le ~e wu u bol ni ci i sa dr `i uput stva za po stu pa we pri le ~e wu. Go vo re }i o kli ni~ kim pu te vi ma ko ji se ko ri ste u no vo sad skom Do mu zdra vqa, dr [a ra no vi}-Ra ci} je is ta kla da je ve o ma za do voq na pre ven tiv nim ra dom ove usta no ve i na po ri ma da se ura di vi {e od 15.000 ma mo gra fi ja i vi {e od 40.000 pre ven ti nih pre -

gle da na ra no ot kri va we ra ka gr li }a ma te ri ce i de be log cre va. Di rek tor Do ma zdra vqa dr @i vo ta La za re vi} na veo je da kli ni~ ki pu te vi do vo de do efi ka sni je zdrav stve ne za {ti te i {te de vre me i no vac, a kao re zul tat do no se bo qi is hod le ~e wa. Ko or di na tor za kli ni~ ke pu te ve u Do mu zdra vqa dr Ta tja na Egi} na po me nu la je da je DZ „No vi Sad” sa mo i ni ci ja tiv no po kre nuo dva kli ni~ ka pu ta, za pre ven ci ju ra ka doj ke i gr li }a ma te ri ce. I. Dragi}

065/47-66-452

Za ka zi va we pre gle da kao ho ror film Za ka zi va we pre gle da kod ne kog spe ci ja li ste npr. o~ nog le ka ra je „ho ror film”.. Da kle, u ovoj dr `a vi ni {ta ne funk ci o ni {e! Ras pad si ste ma… kraj. 064/1701... * * * Ne kad bi lo: kor zo do 22 sa ta, ide{ da bu de{ vi |en, bo za u “Ca ri gra du”. Mo da: {u {ka vac iz Tr sta, pro vod u “Gur ma nu”, dom JNA, ba {ta “Voj vo di ne”. Ma ti ne: Zve zda i Na rod ni. A ovo je tu `na sa da {wost: “La unx”, “Put nik”, “Kon trast”, De te li na ra. Ka kva ti je bu du} nost, No vi Sa de? 063/8153... * * * Sti di te se uni for me ko ju no si te, vi ko je smo mi obu kli i no va auta vam ku pi li. Zar vas ta ko na u ~i {e da nam mal tre ti ra te i tu ~e te maj ke i ba ke na uli ca ma na {eg gra da. Ne }e mo }i ta ko, go spo do ko mu nal ni po li caj ci, ka ko ste do {li vi par tij ski po da ni ci, vr lo br zo }e te i oti }i. Sra mo ta ste naj ve }a na {eg gra da i svih gra |a na. 063/4660... * * * Bru ka za na{ grad! Ob u ~i {e svo je ko mu nal ne po li caj ce da po uli ca ma za vr }u ru ke i sta vqa ju li si ce sa mo hra nim maj ka ma. Pa, po bo gu ume sto da nas {ti te i ~u va ju, oni po ~e {e da nas tu ku ova -

ko glad ne i ne mo} ne. Ima li nas jo{ nor mal nih i hra brih da sta nu na put ovoj ti ra ni ji i ovom i`i vqa va wu ta ko zva ne ko mu nal ne po li ci je. 064/1810...

su bo le sni ci ne go obe sni ci ko ji iz obes ti ili ne kog dru gog raz lo ga ko ji im sva ka ko ni je oprav da we za to, uzi ma ju dro gu! Zna se {ta je bo lest i {ta je bo le snik! 064/2576...

* * * ^i tam ka ko je nar ko ma ni ja bo lest i ka ko su za vi sni ci bo le sni ci! E, pa ne }e bi ti, go spo do dra ga, nar ko ma ni ja ni je bo lest ne go obest, a nar ko ma ni ni -

* * * Gde ste stra ni in ve sti to ri? Oda zo vi te se qu ba znom po zi vu na {eg mi ni stra. Ona na rod na ka `e: „Po ~i sti pr vo is pred svo je ku }e” 062/1706...

* * * Ka da je na ve li ka zvo na na ja vqe no osni va we ko mu nal ne po li ci je i na ~in we nog osni va wa, po sum wao sam u oprav da nost tog po te za grad skih vla sti. I po red ove mo je sum we u efi ka snost ko mu nal ne po li ci je pre ne kih 5-6 me se ci obra tio sam im se da re {e pro blem ko ji je u wi ho voj nad le `no sti. Na i me, u na {oj zgra di ne ko od sta na ra ve} me se ci ma (si gur no vi {e od jed ne go di ne) dr `i u hod ni ku sta ri na me {taj i raz ne dru ge stva ri ko ji ma je one mo gu }en i iz laz na za jed ni~ ku te ra su ~i me je ugro `e na i bez bed nost sta na ra. Da kle, po zo vem ja ko mu nal nu po li ci ju i sa op {tim im pro blem. Oni me sa slu {a {e i uze {e mo je po dat ke, ba{ kao da sam ja kri vac. Po sle ne kog vre me na evo ti wih dvo je na mo ja vra ta. Uh, ka ko su bi li kor pu lent ni! Upi ta {e me je sam li ja taj i taj i je sam li pri ja vio to i to. Pri zna doh, a i {ta bih dru go. Odo {e da se uve re u sta we i obe }a {e da }e pro blem bi ti br zo re {en. I kao {to na po ~et ku re koh, od ta da pro |e 5-6 me se ci, a sta we je ne pro me we no. Za to ni je ni ka kvo ~u do {ta nam sve de {a va zbog ne ra da nad le `nih in sti tu ci ja, ko je su iz gle da do voq ne sa me se bi. 063/5568...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak12.april2012.

NA DELU ^ETVRTE TRASE KOJA VODI KA KANALU

IZBORI 2012.

Op {ti in te res kr ~i put Bu le va ru Evro pe

Za dve tre}ine trase dobijena gra|evinska dozvola, dok je za ostatak u toku re{avawe imovinsko-pravnih odnosa. Ve}ina vlasnika parcela nije prihvatila ponudu od 1.417 dinara po kvadratu, pa je slu~aj na sudu. Radovi zapo~eti, a kad se spor zavr{i, Grad }e postupiti u skladu s odlukom suda, koji }e odrediti vrednost parcela

Mo no dra ma u MZ „Bi stri ca” Tri bi na „Una pre |e we po lo à ja Ro ma” sa mo no dra mom „San do kan Ni ko li}” bi }e odr à na da nas u 20.30 ~a so va u ve li koj sa li MZ „Bi sti ca”, Uli ca Bra }e Dro wak 11. Tri bi na se or ga ni zu je po vo dom Svet skog da na Ro ma. Za de cu }e u MZ „Bi stri ca” po vo dom us kr {weg ras pu sta da nas, su tra i u su bo tu od 15 do 17 ~a so va bi ti or ga ni zo va no dru è we. Po treb no je da de ca po ne su pri bor za cr ta we, pra zno ja je, ma ka ze i le pak. A. Va.

Fo to: B. Lu ~i}

NA AVIJATI^ARSKOM NASEQU

Otvo ren ko {ar ka {ki te ren Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i di rek tor za eks ter ne ko mu ni ka ci je NIS Sa wa Lu bar di} ju ~e su sim bo li~ no otvo ri li no vo i zgra |e ni ko {ar ka {ki te ren na Avi ja ti ~ar skom na se qu. Te ren ima spe ci jal nu pod lo gu od 6 slo je va, ogra |en je, a ura |en je po uzo ru na ko {ar ka {ki te ren ko ji se na la zi na Be o grad skom ke ju. Iz gra |en je za hva qu ju }i do na ci ji NIS - a, dok je Grad dao lo ka ci ju i pru `io lo gi sti~ ku po dr {ku. - Ve li ko mi je za do voq stvo {to otva ra mo jo{ je dan ova kav te ren i to na De te li na ri, na ko joj je do sa da maw ka lo sport skih te re na. Pred stav ni ci me snih za -

jed ni ca uka zi va li su na pro blem maw ka sport skih te re na, pa smo u do go vo ru NIS-om, od lu ~i li da bi ovo bio naj bo qi pro je kat u kom mo gu da po mog nu - ka è Pa vli ~i} - Evo dva me se ca ka sni je iz grad wa je za vr {e na, a Grad pla ni ra da ubu du }e gra di ova ko kva li tet ne te re ne. Lu bar di} je re kla da se kom pa ni ja NIS tru di da ula è u pro jek te ko ji su dru {tve no od go vor ni.Ovo je je dan od na ~i na na ko ji mo è mo da po mog ne mo gra |a ni ma No vog Sa da, ka za la je ona. Na kon for mal nog de la, gra do na ~el nik je i sam pro ve rio svo je ume }e pod ko {e vi ma. G. ^.

RADIKALI PORU^UJU DA JE SPENS DOVEDEN NA NISKE GRANE

Po lo vi na lo ka la zvr ji pra zna

Pre ma we go vim re ~i ma, vla sni ci par ce la ni su do zvo li li pre vre me ni ula zak na po sed, pa je Grad do bio do zvo lu za iz vr {e we. Ka ko ka `e Pe tro vi}, rad n i c i su uz pri s u stvo po li ci je u{li na par ce le i za po ~e li ra do ve bez ika kvih pro ble ma i in ci de na ta. - Sve je po za ko nu, to je ja sno i vla sni ci ma par ce la. Iz grad wa Bu le va ra Evro pe je od op {teg in te re sa i Grad ni je mo gao da ~e ka da se sud ski pro ces za vr {i, a svi zna mo ko li ko to zna da tra j e. Kad se spor za vr {i, Grad }e po stu pi ti u skla du s od lu kom su da, ko ji }e od re di ti vred nost par ce la. Na log za is pla tu vla s ni c i m a ko j i su pri hva ti li po nu du gra da je u ob ra di i pa re }e do bi ti u za kon skom ro ku, {to je naj ka sni je do 15. ma ja - za kqu ~io je Pe tro vi}. Ina ~ e, na ce l og ~e t vr t oj tra si ima vi {e od 170 par ce la i ni su sve pri vat ne, ve} ima i grad skog ze mqi {ta i vla sni {tva Vo da Voj vo di ne i @e le zni ca Sr bi je. Naj ve }a par ce la ima po vr {i nu od 16.000 dok se naj ma wa pro sti re na oko 50 me ta ra kav drat nih. D. Igwi}

- Ba ha ta po li ti ka grad ske vla sti do ve la je Spens da je na pro sla vqa wa ve li kog ju bi le ja bio bez gre ja wa i stru je- re kao je ju ~e na pres kon fe ren ci ji is pred ovog sport skog i po slov nog objek ta pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke \u ra| Jak {i}. Pr vo {to }e ra di ka li ura di ti, ako bu du u po zi ci ji vla sti, je zna ~aj no sma we we za ku pa lo ka la, a u sa rad wi sa Po kra ji nom i dr `a vom Sr bi jom tre ba lo bi za vr {i ti i kom pleks otvo re nih ba ze na, i ta ko ko na~ no sta vi ti tak ~u na de ce nij sku do grad wu Spen sa. - Po ~et kom 2011. go di ne 43 mi li o na di na ra da to je za ot prem -

ni ne rad ni ka na Spen su. To mo gu} nost je is ko ri sti lo 49 za po sle nih, a da nas opet ima mo isti broj rad ni ka kao i pre vi {e od go di nu da na. S dru ge stra ne pr vi put u isto ri ji ima mo vi {e od po lo vi ne lo ka la ko ji zja pe pra zni na sta vio je Jak {i}. Ono {to mu ~i sva jav na i jav na ko mu nal na pred u ze }a, a u ~e mu je Spens re kor der, po pred sed ni ku no vo sad skih ra di ka la je stal no me wa we di rek to ra. Ta ko je Spens u tri go di ne pro me nio pet di rek to ra pa “kon ti nu i tet u oba vqa wu po sla ko ji je osnov za do bro ru ko vo |e we ne po sto ji”, za kqu ~io je Jak {i}. A. L.

Ra di ka li na tri bi na ma Tri bi na pod na zi vom „Bi ram srp sku Ati nu” u or ga ni za ci ji Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u pro sto ri ja ma MZ „Rad ni~ ki”, Bra }e Mo gin broj 2 i u 20 ~a so va u

pro sto ri ja ma MZ „Na rod ni he ro ji”, Ma je vi~ ka 2B. Na tri bi ni }e go vo ri ti kan di dat za gra do na ~el ni ka SRS-a \u ra| Jak {i}, te kan di da ti za po kra jin ske po sla ni ke i grad ske od bor ni ke. A. L.

Kon cert „De ca de ci” Hu ma ni tar ni kon cert „De ca de ci”, na kom u~e stvu ju de~ ji ho ro vi „Ison”, „Du ga” i „Zlat ne kru ne” bi }e odr `an u su bo tu, 14. apri la u 18 ~a so va u Si na go gi.

Udru `e we „Sre }a” u sa rad wi sa Hri {}an skom adven ti sti~ kom cr kvom, [O SO „Mi lan Pe tro vi}” i Je vrej skom za jed ni com or ga ni zu ju kon cert. I. D.

RADOVI PO^ELI, KRAJ ZA 40 DANA

Bu di sa va do bi ja ka na li za ci ju Iz grad wa ka na li za ci je u Bu di sa vi po ~e la je ju ~e, a tim po vo dom se lo ob i {li su pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i di rek tor “Vo do vo da i ka na li za ci je” Bran ko Bje la jac. Ra do vi su vred ni oko 25 mi li o na di na ra, a za vr {e tak po sla o~e ku je se za 40 da na. Uko li ko sve bu de te klo po pla nu, uko li ko se re ba lan som bu xe ta iz dvo ji no vac za na sta vak ra do va, Bu di sa va bi tre ba lo u 2014. da bu de pot pu no po kri ve na ka na li za ci jom. - Po ~et kom grad we po ti snog vo da ka na li za ci je u du ì ni od 2.300 me ta ra do ula ska u Ka} po ~e la je iz grad wa ka na li za ci o ne mre è za Bu di sa vu. Ka da se za vr {e ra do vi po ti sni vod }e bi ti spo jen sa ka na li za ci o nom mre òm u Ka }u. Sve ovo zna ~i da je grad ska vlast za ove ~e ti ri go di ne is pu ni la obe }a wa, a po seb no ka da je na po ~et ku man da ta ra ~e no da }e do bi ti ka na li za ci ju sva pri grad ska i na se qa ko ja je ne ma ju - is ta kao je Jo va no vi}. Na kon iz grad we po ti snog vo da, sle di iz ra da pri je ka ta za dve do tri crp ne sta ni ce, ko je bi ta ko |e tre ba lo da se gra -

de u ovom se lu, a ka da se to za vr {i, sti ~u se uslo vi za iz grad wu ka na li za ci o ne mre `e. Di rek tor Bje la jac na vo di da je za ove ~e ti ri go di ne po pi ta wu iz grad we i re kon struk ci je ka na li za ci oj ne i vo do vod ne mre `e ura |e no vi {e ne go u pret hod noj de ce ni ji. - Ide ja o iz grad wi ka na li za ci je po te kla je od pret hod ne vla sti, ali da qe od to ga se ni je ma kla. Do du {e, 2007. ku pqe ne su

Pro da ja jed no dnev nih ula zni ca za „Eg zit” Pro mo tiv na ce na jed no dnev nih ula zni ca za fe sti val „Eg zit„ za da ne ~e tvr tak, pe tak i ne de qu iz no si 3290 di na ra, dok je za su bo tu 3490 di na ra. Ula zni ce se mo gu ku pi ti u pro dav ni ci „Gigs tiks” u Pa ri skom ma ga zi nu, u kwi à ri „Bu le var buks” Bu le var oslo bo |e wa 60, on lajn pre ko saj ta gig stiks.com, a od 13. apri la kar te }e mo }i da se ku pe i u fi li ja la ma Er ste ban ke. Ak ci ja „Ko li ko pri ja te qa ima{?” u ko joj se na ku pqen pa ket od ~e ti ri ula zni ce pe ta do bi ja bes plat no, tra je jo{ do 15. apri la. ê tvo ro dnev ne ula zni ce za fe sti val, ko ji }e se odr à ti od 12. do 15. ju la jo{ uvek se mo gu na }i po ce ni od 6.990 di na ra, a ula zni ce za stu den te i sred wo {kol ce ko {ta ju 5490 di na ra. A. L.

Fo to: R. Ha yi}

Ra d o v i na ~e t vr t oj tra si Bu le va ra Evro pe ko ji su za po ~e ti kra jem pro {le go di ne ni jed nog tre n ut k a ni s u sta l i, tvr d e u Za v o d u za iz grad wu gra da. Po mo} nik di rek to ra za prav ne po slo ve u ZIG-u Ma ri jan Pe t ro v i} ka ` e za „Dnev nik” da su se do sa da ra di li pri la zi bu du }em mo stu pre ko Ka na la DTD, a da su od utor ka kre nu li ra do vi i na sa moj tra si od no sno od Ve te r i n ar s kog in s ti t u t a ka ka na lu. - Za dve tre }i ne ~e tvr te tra se do bi li smo gra |e vin sku do zvo lu dok je za osta tak u to ku re {a va we imo vin sko prav nih od no sa. Na de lu gde su ra do vi kre nu li, ve }i na vla sni ka par ce la ni je pri hva ti l a po n u du gra da od 1.417 di na ra po kva drat nom me tru, pa je slu ~aj za vr {io na su du. Na i me, po nu da gra da je tr `i {na vred nost par ce la i pre ma Za ko nu o eks pro pri ja ci ji to mo `e da od re |u je sa mo Po re ska upra va. Pra vo tih qu di je da ne pri hva te po nu du, ali zbog op {teg in te re sa iz grad we bu le va ra, mi smo od Vla de Sr bi je do bi li sa gla snost za pre vre me ni ula zak na pri vat ne par ce le dok po stu pak u su du tra je - ob ja snio je Pe tro vi}.

ce vi, ko je su sta ja le u skla di {tu a za to je mo ra la da se pla }a i le à ri na. Ak tu el na grad ska vlast je za ~e ti ri go di ne sa mo za ka nazlza ci ju, od No vog Sa da, pre ko [an ga ja, do Ka }a ulo ì la 500 mi li o na di na ra, a do 2014. go di ne, ka da bi pot pu no tre ba lo da se za vr {e ov de ra do vi, bi }e ulo è no jo{ to li ko – is ta kao je Bje la jac. Na ja vqe no je da }e sle de }e go di ne u Bu di sa vi gra di ti crp nu sta ni cu, {to je pred u slov za iz grad wu se kun dar ne ka na li za ci o ne mre }e i ku} nih pri kqu ~a ka. Ina ~e, pro {le ne de qe je ovo pred u ze }e kre nu lo u re kon struk ci ju hi dro ma {in ske opre -

me i ba ze na na crp noj sta ni ci ka na li za ci o ne mre è u Ve ter ni ku, za {ta je iz dvo je mo 3 mi li o na di na ra. Po ~e la je i re kon struk ci ja vo do vod ne mre è u Ni ko la jev skoj uli ci, a ti ra do vi sta ju 200 mi li o na di na ra. U na red nih de se tak da na po ~e }e re kon struk ci ja vo do vo da i ka na li za ci je u Uli ci An to na ê ho va, a vred nost je oko 18 mi li o na di na ra, kao i re kon struk ci ja ka na li za ci je u [e no i noj uli ci u Pe tro va ra di nu, u de lu od Pa tri jar ha Ra ja ~i }a do Req ko vi }e ve, kao i ra do vi U [tro sma je ro voj uli ci i de lu Pod gra |a Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Q. Nato{evi}

KONKURS RASPISAN, SLEDI OBUKA

Od 80 po li ca ja ca, ve }i na ide na Novo Na se qe Mi ni star stvo unu tra {wih po slo v a ras p i s a l o je kon k urs za pri jem 80 gra |a na na obu ku za po li caj ce u No vom Sa du. Na kon kurs se mo gu ja vi ti oso be do 26 go di na sta ro sti ko je bar go di nu da na ima ju pri ja vqe no pre bi va li {te u No vom Sa du. Ta ko |e, bu du } i po l a z a n i c i mo r a j u ima t i di plo mu sred we {ko le, ne sme ju ima ti bez bed no snih smet wi za pri jem u rad u po li ci ji, i tre ba

da is pu wa va ju zdrav stve ne i dru ge uslo ve. Obu ka bu du }ih no vo sad skih po li caj ca }e bi ti or ga ni zo va na u Cen tru za obu ku u Srem skoj Ka me ni ci, a de taq ni je in for ma ci je se mo gu do bi ti na te le fo ne 462-033 i 462-539. No vo sad ska po li ci ja pla ni ra da ve }i na od 80 no vih po li caj ca na kon obu ke, ko ja }e po tra ja ti go di nu da na, bu de u po li cij skoj sta ni ci na No vom na se qu. A. J.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak12.april2012.

c m y

DNEVNIK

ОДЛУКОМ ФОНДА ЗА КАПИТАЛНА УЛАГАЊА, БЕЧЕЈУ 270 МИЛИОНА

Највише новца за бању

БЕЧЕЈ: Фонд за капипристизати - додао је Небојтална улагања Војводине ша Маленковић. донео је одлуку о додели Потом је Имре Керн упо270 милиона динара за назнао бечејске новинаре са виставак финансирања запосином осталих одобрених изчетих, али и нових програноса и наменом улагања, нама и пројеката у бечејској гласивши да је у протеклих општини. Додељена средшест година, колико Фонд за ства ће се користити на капитална улагања АПВ пооснову потписаних уговора стоји, око 800 милиона динара са инвеститорима и на опредељено за пројекте који основу комплетне пројектсе тичу побољшања инфрано-техничке и финансијске структуре на територији бедокументације, а сходно чејске општине, од чега 347 могућностима Фонда, тачмилиона за побољшање путне није у складу с приливом инфраструктуре. И актуелном средстава из буџета.То је Одлуком додељено је 40 мибио повод да највећи потилиона динара за санацију и рески град посете в. д. дирекконструкцију улица. За водотор Фонда за капитална Предаја одлуке о донацији бечејској општини снабдевање је одобрено 18,64 улагања Војводине Небојша МаПредседник највеће потиске оп- милиона динара, а за наставак изволенковић и његов заменик Имре штине Петер Кнези и његов заме- ђења детаљних геолошких истражиКерн. ник Будислав Медурић захвалили вања подземних термалних вода 14,6 - Имамо на располагању 1,76 су се на дару, од чега је највећи део, милиона динара. За адаптацију и ремилијарди динара, а за десетак 165 милиона динара, намењен ко- конструкцију котларнице дечијег врдана имаћемо још две милијарде муналном опремању будућег бањ- тића у Бачком Градишту и замену динара, што је довољно да реали- ског комплекса. прозора и врата на истом објекту зујемо све раније обавезе и крене- Ово је први корак поштовања 12,8 милиона динара, као и 10 милимо с новима. Завршићемо инве- уговора који је локална самоупра- она динара за завршетак реновирања стиције, започете у 2009. години, ва потписала везано за изградњу старе школске зграде у Дрљану. За реализовати бројне идеје из 2010. бањског комплекса, а Влада АП прву фазу реконструкције јавне рагодине, али и неке нове пројекте - Војводине преузела обавезу да свете одобрено је шест, а за адаптарекао је на прес конференцији в.д. партиципира дао средстава у из- цију и реконструкцију свлачионица директор Фонда Небојша Мален- градњи бање. Како буде текла ди- и трибина Градског стадиона, три ковић. намика радова, тако ће средства милиона динара. В. Јанков

Робнотранспортни центар пред одборницима АПАТИН: Чланови Општинског већа утврдили су предлог одлуке о усвајању детаљне регулације пречистача отпадних вода и камионског терминала са припадајућом инфраструктуром, а коначну одлуку донеће одборници у Скупштини општине Апатин. Када се усвоји документ који је био и на јавном увиду, моћи ће да започне реализација изградње пречистача воде, која се планира у будућем робнотранспортном

DANAS U NOVOm SADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” ba let „Grk Zor ba” (19), Sce na „Pe ra Do bri no vi}” „Put roud” (19.30) Po zo ri {te mla dih: ve li ka sa la „Pi no kio” (18) No vo sad sko po zo ri {te: „Mart d Sad” (19)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (12.10), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (14.45, 20.15), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20, 22.25), „Lo raks” (11.15, 14.30, 16.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Gnev ti ta na” (13.15, 19, 22.40), „Igre gla di” (17, 19.45),„Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (18.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (18.15, 20, 22), „Klip” (20.30, 22.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Iva na Stje pa no vi} iz Temerina (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Bi qa na Mi lo ra dov i Ana Ra bo ta iz Novog Sada, Alek san dra Sa mar xi} iz Kisa~a, DE^AKE: Ma ri na Jo va no vi} i Ma ri ja Fi {te{ iz Novog Sada, Ani ca Okqe {a iz Temerina i Dra ga na Stoj kov iz Ba{aida.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Marija Stojana Koji} (1923) – urna u 10.30 sati, Qubica Stevana Kozarev (1920) u 11.15, Jano{ I{tvana Dombi (1928) u 12, Karmen Matea Durmi{i (1933) u 12.45, Milica Dimitrija \ukanov (1933) u 13.30, Radojka Maksima Krni} (1947) u 14.15, \urica Milo{a Mandi} (1950) u 15 i Zora Radivoja Radosavqev (1929) u 15.45. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Hela Andrije Mondovi} (1929) u 13 sati.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

центру. Планом детаљне регулације утврђују се правила уређења простора и грађења пречистача отпадних вода са инфраструктуром за потребе апатинске општине и Апатинске пиваре, њиме се планира будући камионски терминал, комплекс логистичког центра и луке, саобраћајнице и остала комунална инфраструктура укључујући и железничку пругу. Ј. П.

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik БИВШИ ДИРЕКТОР „ТРАНСПЕТРОЛА” О ДЕШАВАЊИМА У ОВОЈ СЕЧАЊСКОЈ ФИРМИ

Газда и у Мајамију знао за свако зрно жита

СЕЧАЊ: Бивши директор сечањског предузећа “Транспетрол” Александар Шапоњић тврди за “Дневник” да је газда Бранко Самарџић знао за све што се претходних година дешавало у овој пропалој фирми, у којој је решењем зрењанинског Привредног суда отворен стечајни поступак. Реагујући на информацију објављену у нашем листу да је Самарџић против њега поднео кривичну пријаву, те-

ли”. Сваком зрну се зна траг. Роба је продавана, а добијеним новцем плаћани су стари дугови и нове инвестиције. Велике своте пара трошене су ненаменски. Све сам то рекао у истрази, а поновићу и на суђењу. Немам шта да кријем. “Транспетрол” је “пукао” као и свака пирамидална штедња. Трошење туђег новца и пребацивање дугова на нове повериоце није могло трајати вечно – рекао је Шапоњић за “Дневник”, поводом избијања велике финансијске афере у овом сечањском предузећу. Он тврди да је о свему био упућен газда Самарџић, чак и када је био у Мајамију, где годишње, са породицом, проводи по три – четири месеца и где се и сада налази. - И за време његовог боравка у Повериоци од „Транспетрола” потражују Америци, чули бивише од две милијарде динара смо се дневно по ретећи га да је нанео огромну ште- више пута телефоном, или прету предузећу, која се огледа, између ко “скајпа”. То могу да потврде осталог, и у нестанку 2.077 вагона телефонски листинзи, а постоје кукуруза и 211 вагона пшенице, и сведоци. Знао је чак када се заШапоњић је казао да тиме власник глави утоваривач у Сечњу и од “Транспетрола” покушава да скине њега сам увек добијао инструккривицу са себе. Самарџић је нови- ције – нагласио је Шапоњић конарима рекао да очекује да се испи- ји се, после пропасти фирме, ната продаја и наплата житарица, али шао на бироу за незапослене. Наш саговорник је напоменуо да и да се установи где су отишле огромне количине житарица и ђу- од свих дешавања у “Транспетролу”

Стечајни поступак у току На судским органима је да испитају сва дешавања везана за пословање посрнуле сечањске фирме која поседује складиште и сушару за житарице, као и рибњак за узгој конзумне рибе. До тада, “Транспетролом” се бави и Привредни суд у Зрењанину, јер је у овој фирми отворен стечајни поступак. Како сазнајемо, повериоци су до сада пријавили да од “Транспетрола” потражују више од две милијарде динара. На испитном рочишту, стечајна управница Драгица Арсић је саопштила да је, као основана, признала потраживања од 1,78 милијарди динара, док је остатак, од 303 милиона динара по њеним сагледавањима неоснован па је повериоце који су их пријавила, упутила на покретање посебне парнице, како би их пред судом доказали. С друге стране, Арсићева је пре три месеца вредност покретне и непокретне имовине “Транспетрола” проценила на 800 милиона динара. брива којих нема, а стоје као да су на стању његове фирме. Против Шапоњића је и Полицијска управа у Зрењанину поднела кривичну пријаву, а у истражном одељењу зрењанинског Вишег суда тренутно се води истрага, због сумње да је починио кривично дело злоупотребе овлашћења у привреди. Како је наведено у полицијској пријави, Шапоњић је августа прошле године издао потврду предузећу “Протеин” из Торка о преузимању 600 вагона пшенице, која је практично уступљена на чување у силосе “Транспетрола”, али је у међувремену нестала. - Кукуруз и пшеница, којим би могла да се напуни до Ниша дуга композиција вагона, нису “испари-

није имао никакве финансијске користи, осим плате коју је примао као директор. На питање зашто није дао оставку и напустио фирму, када је приметио да се ради незаконито, он одговара да је пре 17 година у “Транспетролу” почео да ради као точилац горива на пумпи, а да је на место одговорног руководиоца распоређен 2000. године, иако има само средњу школу. - Да сам дао отказ, где бих се после запослио, а имам четворочлану породицу. С друге стране, “Транспетрол” је годинама уназад имао бројне повластице. Одједном се све срушило, а ја сам жртвован – закључио је бивши директор. Ж. Балабан

~etvrtak12.april2012.

ОСАВРЕМЕЊЕН РАД У ОПШТИНИ СТАРА ПАЗОВА

Стартовала електронска управа СТАРА ПАЗОВА: Знак за почетак рада електронске управе у општини Стара Пазова дао је Милан Марковић, министар за људска и мањинска права, локалну самоуправу и државну управу Србије. Он је подсетио да је у протекле четири године започета највећа реформа државне управе, и да је старопазовачка општина динамично пратила све захтеве министарства на том путу. - Општина Стара Пазова с правом носи епитет најбоље локалне

самоуправе у Србији. Ми смо кренули са електронским матичничним књигама, Стара Пазова је и ту у самом врху, урађен је јединствени бирачки списак, и ту немам примедби како је Пазова све ажурирала - рекао је министар Марковић нагласивши да је Стара Пазова мотор развоја Срема са сто милиона евра инвестиција реализованих протекле четири године, уређењем нових индустријских зона којих ће бити укупно пет и са скоро 30 одсто укупно запослених у Срему.

Он је представнике општине и политичких организација у овој средини упознао да је у централну електронску базу матичних књига до сада уведено око четири милиона рођених, скоро два милиона венчаних и умрлих, изразивши наду да ће за две године бити депласирано тражити папирни извод из матичне књиге, када ће све бити повезано. Председник општине Горан Јовић подсећа да пре четири године општина није имала ни сајт,

ВЕЛИКИ БАЧКИ КАНАЛ ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ НАЈЗАГАЂЕНИЈИ ВОДОТОК У ЕВРОПИ

Из „Карнекса” чиста вода

ВРБАС: Министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић званично је јуче пустио у рад постројење за прераду отпадних вода Индустрије меса „Карнекс“ у Врбасу. Ова инвестиција је започета пре годину дана и вредна је 2,5 милиона евра. Директор компаније „Карнекс“ Јарослав Ступавски је истакао да је врбаска месна индистрија до сада важила за једног од највећег загађивача у овој средини. - Од данас ће из „Карнекса“ ће, у Велики бачки канал, излазити технички чиста вода до момента када се заврши главни колектор, када ћемо се прикључити на њега – рекао је Ступавски. Дулић је указао на то да у општини Врбас постоји још неколико фабрика које важе за загађивача канала. - Све њих чекају сличне обавезе. Ми смо свесни тежине ситуације, у којој се данас налазе и економија и привреда, али и они морају да буду свесни својих обавеза. „Карнекс“ је показао да и у тешким временима може да издвоји огроман новац да би показао друштвену одговорност и испунио законску обавезу – напоменуо је Дулић. Председник општине Врбас др Жељко Видовић је истакао добру сарадњу локалне самоуправе и „Карнекса“ - Протекле две године дали смо им на употребу све своје техничке и стручне ресурсе. „Карнекс“ је први урадио пречистач у општини што морају урадити и остали загађивачи, јер је то предуслов да за неколико година од црне тачке Европе направимо зелену тачку – рекао је Видовић. Приликом посете Врбасу, Дулић је, заједно са директорком Фонда за заштиту животне средине Жељком Јуракић и покрајинским секретаром за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине

Душанком Сремачки, обишао радове на изградњи централног постројења за прераду отпадних вода, као и радове на изградњи биогасног постројења на ПД „Сава Ковачевић“. Изградња централног постројења за прераду отпадних вода општина Врбас и Кула је трећа фаза великог посла чишћења Великог бачког канала, који се сматра најзагађенијим водотоком у Европи.

Приликом обиласка радова на изградњи енергане на биогас, један од власника „Миротин групе“ Здравко Павићевић, у оквиру које послује ПД „Сава Ковачевић“, је рекао да би биогасно постројење требало да почне да ради до септембра ове године. - Биогасно постројење, снаге од једног мегавата, ће као сировину користити стајњак са наше фарме, на којој имамо 1.800 говеда. На го-

Укупна вредност ове инвестиције, коју финансира Европска унија, је око 15 милиона евра, а рок за изградњу је 21. април 2013. године. Дулић је рекао да извођење радова иде предвиђеном динамиком. - Ово је веома важан пројекат чија реализација представља стављање тачке на велико загађење животне средине које је трајало деценијама у назад - додао је он. Задовољство, због радова на изградњи овог постројења, исказао је и председник општине Врбас др Жељко Видовић, који је истакао да решавање проблема Великог бачког канала представља приоритет за локалну самоуправу, јер се ради о значајном искораку у стварању бољих услова за живот свих грађана. Након овог посла, следи четврта фаза, а то је измуљавање Великог бачког канала.

дишњем нивоу ћемо призводити између 8,5 и 9, 5 милиона киловата електричне енергије и исто толико топлотне енергије. Осим за наше потребе, електричну енергију ћемо продавати Електропривреди Србије, док ће топлотна енергија ићи Општој болници у Врбасу – рекао је Павићевић. Дулић је истакао да изградња овог постројења представља најбољи пример обновљивог извора енергије који се користи на начин да се апсолутно смањи загађење животне средине. - Биогасно постројење, када добије свој пуни обим, моћи ће у потпуности да греје цео Врбас, а поготово је значајно што ова енергија долази из стајњака, који је до сада загађивао животну средину и био велики проблем – казао је Дулић. М. Кековић

а сада има кол центар, бизнис портал и е-управу која је почела да функционише и допринеће бољој комуникацији са грађанима и привредницима, уштедети им време и новац. И корисник и руководиоци ће моћи боље контролисати решавање предмета. Представници ТЦД групе која је радила систем представили су како ће е-управа функционисати, од електронског шалтера, преко електронске писарнице до електронских маА. Мали тичних књига. КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ЛОКАЛНИ И ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ОПШТИНЕ БЕЧЕЈ

Повољно пословно окружење

БЕЧЕЈ: Поводом оснивања Канцеларије за локални и економски развој општине Бечеј, највећи потиски град посетио је потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Томислав Стантић. - Наш секретаријат је расписао конкурс и у 21 општини биће суфинансиране реализације приоритета из локалних стратешких планова који доприносе уједначавању степена развијености локалних самоуправа. Бечеј је добио средства за отварање Канцеларије ЛЕР у износу од 990.000 динара, која ће бити утрошена за техничко опремање будуће канцеларије рекао је Томислав Стантић. - Добро је када један посао организује више партнера, као што је случај овде у Бечеју где су, уз Општинску управу, укључени наш Секретаријат и Регионална развојна агенција Бачка. Заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић је додао да ће преосталих 277.000 динара финансирати локална самоуправа и да је оснивање Канцеларије ЛЕР услов Националне алијансе за локални и економски развој НАЛЕД за процес сертификације општине као повољног пословног окружења. - Оснивањем Канцеларије ЛЕР и њеним директним укључивањем у ревизију Стратегије развоја општине Бечеј, испунићемо и последње формалне услове за стицање сертификације и статуса општине са повољним пословним окружењем већ током јуна ове године. Канцеларија ће бити лоцирана у Одељењу за привреду и развој општине Бечеј, а кадрови ће бити додатно едуковани за припрему предлога пројеката - додао је Медурић. Директор Регионалне развојне агенције Бачка Срђан Везмар је истакао да ће опремање Канцеларије ЛЕР бити завршено за два до три месеца, а циклус оспособљавања петоро запослених трајаће до октобра, како би крајем године Канцеларија ЛЕР већ могла да се укључи у рад. В. Јанков

ИЗБОРИ 2012.

Милан Радовановић за првог човека Сечња СЕЧАЊ: Председник Регионалне привредне коморе у Зрењанину Милан Радовановић кандидат је коалиције СПС – ПУПС – ЈС за председника општине Сечањ на предстојећим локалним изборима, саопштили су сечањски социјалисти. Изборној комисији већ су пре-

дате листе кандидата за одборнике у Скупштини општине Сечањ, као и за посланике у покрајинском парламенту. СПС наводи да је Радовановић истакнути привредник, који је функцију председника општине, као најмлађи у њеној историји, обављао пре 30 година. - Отварање нових радних места, стварање привредног амбијента за повећање производње и опоравак предузећа, као и подстицај пољопривредницима, биће прва питања на која ће социјалисти ставити акценат – рекао је председник Општинског одбора СПС Александар Будиша. Кандидат за посланика у Скупштини Војводине по већинском изборном систему биће Александар Будиша из Крајишника, а по пропорционалном Милена Васић – Ступар из Јаше Томић. Кандидат за посланика у Народној скупштини је Душан Шаренац из Сечња. Ж. Б.

Бесплатан паркинг у центру

ВРШАЦ: Коалиција „Преокрет“ коју у Вршцу чине СПО, Војвођанска партија и „Богата Србија“, обећава Вршчанима, уколико добије подршку на локалним изборима, да ће укинути наплату паркинга у центру града и околини. Рекли су и да је комунална такса у тој општини једна од најскупљих у Србији и да је намет на власницима возила непримерен. „Комуналну таксу морају да плате сви власници возила при-

ликом регистрације, а средства од тога се сливају у општински буџет. Ово је само по себи превелик издатак за грађане наше општине, због чега сматрамо да су сви остали намети непримерени. Нарочито када грађани дођу у ситуацију да им „паук“ однесе возило и када морају да плате астрономски износ за њихово подизање“ истичу у „Преокрету“. Иначе „Преокрет“ још увек скупља потписе за изборне листе.

ДЗВМ осми предао листу

БЕЧЕЈ: Изборна комисија општине Бечеј примила је у предвечерје десетог априлског дана кутију с изборном листом ДЗВМ. Ваља додати да је ова по-

литичка странка већ предала кандидатуру Иштвана Тарија за покрајинску скупштину, по већинском систему. В. Ј.

Новом Бечеју није потребан преокрет НОВИ БЕЧЕЈ: Председник Либерално демократске партије Чедомир Јовановић поручио је са предизборног скупа у Новом Бечеју да овој средњобанатској општини није потребан преокрет, јер га је она извела још 2006. године. Јовановић је истакао да би Србија требало да крене путем ове општине, у којој је функционер ЛДП Миливој Вребалов већ шест година председник и која је направила велике промене. - Преокрет је потребан околним општинама, пре свега суседном Бечеју. Оно што сам препознао у Новом Бечеју, а може да се примени на остатак Војводине, јесте пре свега истина која је овде потврђена, а она гласи да нема нерешивих проблема. Нови Бечеј је данас потпуно друга општина у односу на ону у коју сам дошао 2006. године тражећи од Новобечејаца подршку за нашу политику. Ово је успешна општина коју

воде успешни људи, средина препознатљива у читавој земљи. Нови Бечеј је искорачио из Србије и отишао је много даље него Војводина - казао је Јовановић. Носилац листе „Преокрет” у Новом Бечеју, али и у Бечеју, Миливој Вребалов, изјавио је да је неопходно да се општине у регији укључе у зајединчке пројекте, захваљујући којима би се решили неки основни елементарни проблеми. - У Бриселу смо добили савет да би мале општине требало да се удружују, као што се у Европској унији уједињују мале државе - напоменуо је Вребалов. Окупљеним грађанима обратили су се и менаџер Општинског одбора ЛДП и кандидат за народног посланика Саша Шућуровић, председник Богате Србије Захарије Трнавчевић и лидер Социјалдемократске уније Жарко Кораћ. Ж. Б.

~etvrtak12.april2012.

ИПА ПРОЈЕКАТ ЗА МЛАДЕ С ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА

Представљен дневни центар за децу ТЕМЕРИН: У препуној сали биоскопа у Темерину представљен је пројекат Дневног центра за децу и младе са сметњама у развоју и њихове родитеље. Пројекат је у оквиру ИПА прекограничне сарадње подржала Европска унија са 120.000 евра, а носилац активности била је општина Темерин у сарадњи са Центром за социјални рад. - Дневни центар у Темерину, у улици Пап Павла бр.1, није замишљен да буде замена за школу, већ пружа додатне могућности за дружење у поподневним сатима, радне, едукативне креативне, музичко-драмске и спортске садржаје. Са децом и родитељима ће радити стручњаци различитих профила: педагози, психолози,

васпитачи, дефектолози, лекари и заинтересовани волонтери - каже Биљана Маричић, координаторка пројекта. Децу са посебним потребама и њихове родитеље, као и многобројне госте поздравили су Ан-

драш Густоњ, председник општине Темерин, Ричард Тригано, представник делегације ЕУ, Александра Тасовац из Центра за социјални рад, а дечје песме говорио је Љубивоје Ршумовић. М. Милојевић

c m y

vojvodina

dnevnik

ШАН СА ЗА СТО ТИ НАК НЕ ЗА ПО СЛЕ НИХ

Нај спо соб ни је оче ку је сталан по сао у струци

ПЕ ЋИН ЦИ: На територији пећиначке општине почела је реализација пројекта Покрајинског секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова и локалне самоуправе у Пећинцима, кроз који ће посао наћи стотинак незапослених лица са територије општине. Један део ће бити упослен на јавним радовима и распоређен у 15 насеља пећиначке општине, где ће у наредним месецима уређивати насеља, а други део ће имати прилику да се, кроз приправнички стаж и стручну праксу, оспособи за самосталан рад у струци. - Пошто сам правник, распоређена сам код судије за прекршаје и већ сам почела да радим, тако да сам већ имала прилику да се упознам и са колегама и са послом. За сада сам задовољна. Наравно захвална сам Општини на овом пројекту и на прилици да се

докажемо кроз рад и да од тога у будућности имамо користи – каже На та ша Ла зић из Шимановаца.

Корисници овај пројекат виде као прилику да се докажу и да дођу до сталног запо слења у

ОБНАВЉА СЕ КАШТЕЛ КАРАС У ХОРГОШУ

Нови кров старом дворцу Мали Апатинци у Белом двору АПАТИН: Међу више од хиљаду деце из Србије на пријему у Белом двору поводом ускршњих празника, било је и четрдесеторо деце из социјално угрожених породица са подручја апатинске општине. Ово путовање организовао је апатински Црвени крст. Децу су поздравили принц Александар Други Карађорђевић, принцеза Катарина и епископ реземијански Андреј који је деци говорио о значају Ускрса. Након свечаног пријема деца су уживала у потрази за јајима у парку Ј. П. испред Белог двора.

Вајарска дела у Дому ученика

КИКИНДА: У Дому ученика “Никола Војводић” у Кикинди завршено је уређење дворишта. Озелењен је парк испред овог здања. Локална самоуправа за ову намену издвојила је 800.000 динара. - Недостају клупе и украсно дрвеће. План је да нам “Тера” уступи вајарске скулптуре, које би биле постављене на травњак и тако још више оплемениле

простор – рекао је председник Општине Кикинда Илија Војиновић. У дворишту је засађено више од 300 садница, а поставља се и 20 клупа. Директор Дома ученика Горан Крстић додао је да је кикиндски интернат један од најмодернијих у Србији и да је свих 160 места у објекту попуњено. А. Ђ.

ХОРГОШ: Једно од најстаријих мене, а последњих деценија је кориздања у Хоргошу каштел Карас, обсник остала месна Основна школа навља се средствима Фонда за капи„10. октобар„. Помоћни објекти су се тална улагања Војводине, који је за пре неколико година урушили, а акпрву фазу радова издвојио 33 милиотивности за спасавање дворца покрена динара. Помоћник директора Фоннуте су у задњи час. Према речима да Имре Керн каже да су тек овог пролећа радови интензивирани и добро напредују, тако да се очекује да се до лета на старом здању заврше нови кров, конструкција плафона и столарија. - Надамо се да ћемо каштељ Карас обновити до таквог нивоа да га можемо понудити будућим инвеститорима, који виде фантазију у оваквом објекту, као што су многи стари каштељи у Мађарској претворени у лепе луксузне хотеле. Финансирамо овај пројекат, како би Мајстори стигли у последњи час се спасао део заоставштине племићке породице Карас и понуди- Јоване Лаушевић из фирме „Омели будућим корисницима, да га ставе га„, мајстори који изводе радове су на у функцију - каже Керн. опекама уочили утиснуту 1792. годиКаштел Карас је здање из заостав- ну, а на дрвеној грађи крова уклесана штине оснивача насеља Хоргош сеге- је 1795. динског надбележника, велепоседниИз средстава Фонда за капитална ка и племића Миклоша Караса (1715- улагања Војводине, три милиона ди1797), проглашен и за спомеником нара су исплаћени за радове на хикултуре. Здање је после одузимања дроизолацији објекта и изради главод породице Карас, после Другог ног пројекта, а сада је уговорен посао светског рата, коришћено за разне на- вредан 30 милиона динара.

- Када се објекат стави под кров, остало ћемо препустити потенцијалним инвеститорима да каштел уреде како желе према својим замислима. Лично мислим да би најбоље било објекат претворити у хотел и обогатити туристичку понуду. Постоји мали проблем што је објекат остао у поседу Основне школе, па би требало разрешити власничке односе, јер хоргошкој школи дворац представља муку на грбачи, па би га требало претворити у државну имовину, односно имовину локалне самоуправе, који ће знати да газдује са оваквим објектом сматра Керн. Да се врати некадашњи сјај дворцу породице Карас, која иначе у Хоргошу има потомке и наследнике, биће потребно доста пара. Идејни пројекат за ревитализација и реконструкцију дворца урадили су стручњаци Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, још пре две године, али се на обимније радове из разних разлога морало чекати. Председник МЗ Хоргош Јожеф Такач напомиње да је важно што ће се симбол места спасити од пропасти. Текст и фото: М. Митровић

Траже своје од „Тргопродукта” ПАНЧЕВО: Бивши радни-

ци, сада стечајни повериоци „Тргопродукта”, протестовали су испред „Гвожђара” због неисплаћених заосталих зарада. Они захтевају да и њима почне исплата дугова од новца који тренутно постоји на рачуну фирме. Од 630 милиона динара колико некадашњи „Тргопродукт” дугује свим повериоцима, нешто мање од 40 одсто требало би да припадне радницима за заостале зараде. - На одређени начин ми вршимо притисак на Агенцију и повереника да се исплати одређени износ слободних средстава која се тренутно налазе на рачуну стечајног дужника, а то је око 25 милиона динара. То је 3-4 одсто по сваком повериоцу, сматрамо да стечајни дужник има толику и довољну имовину да се сви стечајни повериоци, укључујући и раднике као стечајне повериоце, наплате у целости - изјавио је Драган Ђурђевић, председник Одбора повереника. „Тргопродукт” годинама није исплаћивао зараде, нити било какве друге трошкове. На списку има више од 550 радника који појединачно потражују од 600 хиљада до три милиона динара од некадашњег трговинЗ. Дг. ског гиганта.

струци, док је председник Скупштине општине Пећинци Жив ко Мар ко вић истакао да је запошљавање младих био и остао приоритет локалне самоуправе у пећиначкој општини. - Иако је у Пећинцима стопа незапо слено сти знатно нижа него у осталом делу Србије, ми и даље чинимо напоре у решавању проблема незапо слено сти, а један од начина је управо овај пројекат. На овај начин ће стотинак младих људи имати шансу да добију стално запо слење и ја сам дубоко убеђен да ће они ову шансу искористити. За њих је ово велика прилика да се докажу пред по слодавцима и да након истека ангажовања кроз пројекат, остану у фирмама у које су распоређени и заснују стални радни однос - казао је председник Марковић. Ј. Ан тић КИКИНДСКИ ПРОЈЕКТИ ПРЕДСТАВЉЕНИ У БРИСЕЛУ

Приоритет зона агробизниса

КИКИНДА: У организацији Регионалне развојне агенције Баната, представници Зрењанина, Кикинде, Новог Бечеја и Ковачице боравили су прошле седмице у Бриселу. Захваљујући Канцеларији Владе Војводине организовани су: посета представништву словеначке привредне коморе, разговор са људима задуженим за пријем Србије у чланство Европске уније, састанак са представницима италијанске регије Ломбардија, као и са делегацијом централне Данске која има канцеларију у Бриселу, а кикиндске пројекте представио је начелник општинске управе Бранко Љубоја. -Током разговора представили смо приоритетне пројекте које самостално или удружени желимо да реализујемо. За Кикинду приоритетан је пројекат пољопривредне радне зоне, јер сматрам да наша општина у овој области може да буде конкурентна у Европској унији. За нашу општину посебно је значајан

Бранко Љубоја

пројекат реконструкције путног правца Сегедин-Кикинда-Темишвар, као алтернатива коридорима десет и четири - каже Љубоја. Кикинда је укључена, као општина каналом повезана с Тисом, и у пројекат на којем инсистирају представници Новог Бечеја, а реч је о изградњи марине на Тиси. То је представљено као заједнички пројекат општина из Баната и Бачке, јер заједнички пројекти више општина имају више шанси да добију средства из Европске уније. Представници Ковачице презентовали су пројекте развоја туризма, а Зрењанин своју индустријску зону. Љубоја наглашава да је драгоцен био контакт са представницима италијанске области Ломбардије. - Истакли смо повољан положај Кикинде, која је на самој граници са Румунијом, с обзиром на то да велики број италијанских инвеститора планира да пређе у Србију због бољих услова пословања. Италијани су обећали да ће у наредном периоду довести делегацију инвеститора у нашу општину. У разговору са представницом Канцеларије Данске сазнали смо више о пролазности пројеката који се односе на изворе обновљиве енергије те смо се договорили да користимо њихова искуства пошто Кикинда има највише сунчаних сати у години у Србији - каже Љубоја. А. Ђуран

RePORTA@e

dnevnik

~etvrtak12.april2012.

RU[EVINE U CENTRU APATINA POSTALE AZIL ZA PSE LUTALICE I SKRIBOMANE

Kad ga zde ban kro ti ra ju, osta ne sa mo kr{ i lom X a ba je po sled wih ne ko li ko go di na mno go ura |e no na ur ba ni sti~ kom do te ri va wu Apa ti na, kad su osta le sil ne „cr ne ta~ ke“, zda wa ko ja su se po ~e la do slov no uru {a va ti. Wi ho ve ga zde ne }e, ili, jed no stav no, ne ma ju pa ra da ih po pra ve. Nad le `na in spek ci ja je ob i {la sve va ro {ke uli ce, evi den ti ra la ne do vr {e ne, na pu {te ne i ru i ni ra ne objek te, pa kraj wih, ra di za {ti te gra |a na, po sta vi la za {tit ne `i ~a ne ogra de i zna ko ve opa sno sti. Po {to su vla sni ci gra |e vi na sklo nih pa du pri li kom ku po vi ne ili iz grad we obje ka ta ima li sve po treb ne do zvo le, in spek ci ja ni je mo gla pred u ze ti ni {ta spek ta ku lar no. – Na `a lost, ne ma mo ovla {}e wa za ru {e we na pu {te nih ku }a – vaj ka se {ef op {tin ske in spek ci je Ni ko la Mar ~e ta.

Ni ko la Mar ~e ta

U Glav noj uli ci, u ne po sred noj bli zi ni vred nih isto rij skih zda wa kao {to je se di {te me snog par la men ta i ka to li~ ka

cr kva Ma ri ji nog Uz ne se wa, {tr ~i ne za vr {en Tr `ni cen tar, za ra stao u ko rov i „ura mqen” ne u gled nim da ska ma. Obje kat od 3.000 kva dra ta pri pa da gra |e vin skom pred u ze }u „Mar ko Ore {ko vi}„ ko je je u me |u vre me nu pro pa lo. Iz grad wa je po ~e la pre dva de se tak go di na, s pla nom da tu bu de 28 sta no va i 37 lo ka la. Dok su osta li objek ti u cen tru do te ri va ni, adap ti ra ni i me wa ni, no vi zi da ni Tr `ni cen tar, iako za u zi ma naj a trak tiv ni ju lo ka ci ju, ni ko ga i da qe ne za ni ma. Biv {i di rek tor „Mar ka Ore {ko vi }a” Qu bi {a Na ran ~i}, ob ja {wa va ju }i sud bi nu ovog apa tin skog Ska dra na Bo ja ni, ka `e da je s wim od po ~et ka bi lo pro ble ma. – Tro {na ku }a, ko ja je de lom bi la na toj lo ka ci ji, od lu kom Skup {ti ne op {ti ne po ~et kom de ve de stih go di na pro {log ve ka

Ne su |e ni ho te li je ri osta vi li sa mo go le zi do ve

PRE^ANSKA LEKSIKA

Ko ki ~a we

e o ma ra {i ren na rod ni obi ~aj ve zan za Ve li ku su bo tu je ko ki ~a we spe ci jal nih sor ti ku ku ru za. Pre tva ra we, na glim pr è wem, ku ku ru znog zr na u pa hu qa ste be le lo pi ce lep ti ra stog iz gle da, ina ~e omi qe nu po sla sti cu mla dih, de ce pre sve ga, ali i od ra slih. Je dan od raz lo ga po pu lar no sti ko ki ~a wa ba{ na Ve li ku su bo tu je i u to me {to je tad iz me |u Ve li kog pet ka i Us kr sa je di ni dan ve li kog, us kr {weg po sta za ko ji je pred vi |e no sa mo su vo je lo. Ina ~e, taj dan se ne ra di na po qu, è ne se ne la }a ju ru~ nih ni ti dru gih ve }ih ra do va. Sa mo se ~i sti ku }a i dvo ri {te, far ba ju ja ja i pri pre ma ju dru ga je la za su tra. U Voj vo di ni je bio obi ~aj da se na Ve li ku su bo tu ko ki ce pra ve pr è wem ku ku ru za u re {e tu. U ovu alat ku, a s do brim ì ~a nim dnom, uspe se od re |e na ko li ~i na okru we nog ku ku ru za ko kav ca, do bro se uà ri otvo re no og wi {te, ski ne se tu ~a na plot na sa {po re ta ili za lo ì va tra na dvo ri {tu u po seb nim og wi {ti ma. Ve {ti ko ki ~a ri, do ma }i ce i re du {e, qu qa ju re {e to iz nad ja ke è ra vi ce i iza zo vu pu ca we ko ki ca. Bu de i iz le ta wa be lih lop ti ca iz van re {e ta pa se ne kad tra ì od pri sut nih da dr è lak po klo pac iz nad po su de. Mo è se ko ki ~a ti i u me tal nom su du, ple ha nom ili tu ~a nom, a s po klop cem, {to je si gur ni ji me tod. Ku ku ruz su u ko ki ce pre tva ra li sta ro se de o ci Pe rua, na u~ ni ci ka ù jo{ 3.600 go di na pre Hri sta. Uosta lom, ku ku ruz je kre nuo u svet iz Ju `ne Ame ri ke, a In di jan ci su od u vek tvr di li da je dar bo go va. Ve ro vat no vi {e bo go va, jer ima ba{ mno go va ri je te ta ove iz van red ne biq ke, raz li ~i tih ve li ~i na kli po va, mno gih bo ja, od be le do cr ne. Ko ka vac je obi~ no ble do ùt, zr na sit ni jeg od uobi ~a je nih sor ti i ne ret ko s ma lom bo dqom na vr hu. Na u~ ni ci su utvr di li da ko ka vac pu ca za to {to ima ve o ma

tvr du qu sku pa se pri li kom za gre va wa uqe i vla ga u we mu pre tva ra u è la ti na stu ma su ko ja na ~i ni ta ko ve li ki pri ti sak da omo ta~ ko na~ no po pu {ta uz jak pra sak. To se de {a va kad je tem pe ra tu ra naj ma we 185 ste pe ni. Na rav no, ku ku ruz mo ra bi ti do brog kva li te ta, “~i sto krv ni” ko ka vac. Za to se ova sor ta uvek se je po da qe od dru gih sta bqi ka ku ku ru za da se ne bi jo{ to kom ve ge ta ci je ko ka vac is kva rio, opra {io obi~ nim ku ku ru zom. Ko ki ce se br zo hla de (jo{ je dan fe no men ko ka wa) pa se mo gu je sti mal te ne iz vre log su da. Ima ju ni sku ka lo ri~ nu vred nost, mno go vla ka na ko ri snih za rad cre va, a ni ma lo {e }e ra pa su od li~ na di je tal na hra na. Osim ako im se to kom pri pre me ne do da je pu ter, mast, pa ~ak i ka ra mel, {to se ~i ni u SAD, re ci mo. Ta mo su ko ki ~a we do ve li do ozbiq ne in du strij ske gra ne. Ve} ceo vek je po se ta bi o sko pu ili utak mi ca ma ne za mi sli va bez ve li ke {ta nic le pu ne ko ki ca. Jo{ kra jem 19. ve ka iz mi {qe na je ma {i na za ko ka we, a sa da se {a ka ko ka va ca pa ku je u spe ci jal ne pa pir ne ke se, sta vi u mi kro ta la snu rer nu i za de se tak se kun di na ra ste u lop tu pu nu iz van red nih ko ki ca. Bez ijed ne pu va re! Ka ko se, ina ~e, kod nas zo vu ona zr na ko ja ne po sta nu be le lop ti ce ve} sa mo pro me ne bo ju u tam no braon ili tek ma lo na puk nu. Pu va re su, sve jed no, vr lo uku sne, ~ak uku sni je od sa mih ko ki ca, ali tra è ja ke i zdra ve zu be. Da, ko ki ~a we je naj bo qe na va tri od {a pu ri ka, jo{ jed nim “nus pro i zvo dom” ku ku ru za. Pa vle Ma le {ev (Kwi ge ovog auto ra iz se ri ja la “Di va ni o re ~i ma” mo gu se ku pi ti u no vo sad skim kwi à ra ma “Most” i “Ma la ve li ka kwi ga”)

pre ne ta je u vla sni {tvo na {e fir me – ob ja {wa va Na ran ~i}. – Su vla snik ku }e je sma trao da je o{te }en i po kre nuo sud ski po stu pak, zbog ko jeg smo bi li pri nu |e ni na to da 1993. ob u sta vi mo grad wu, a sle de }e i pre ki ne mo. Ka da je spor po sle ne ko li ko go di na ipak raz re {en sud skim po rav na wem i obez be |e na do zvo la za da qu grad wu, sve je sta lo po {to je na {e pred u ze }e pro pa lo. Sta ra ku }a sklo na pa du Iako su tra `e ni in ve sti to ri za za vr {e tak objek ta, @i ~a nom ogra dom za {ti }e in te re so va wa ni je bi lo. Ru glo na je jed na od naj lep {ih gra |e za ko je se ni ko ne sma tra od go vi n a po r ed tr ` nog cen t ra vor nim po sta lo je ne pla ni ra ni „Mak si“. Pod za {ti tom dr `a azil za pse lu ta li ce, na da ska ma ve je kao gra di teq sko kul tur se is ka zu ju skri bo ma ni raz li ~i no do bro, ku pio ju je je dan stra tih pro ve ni jen ci ja, dok se to ni in ve sti tor, ali od ta da na kom let wih me se ci tu oku pqa ju woj ni je ni {ta ura dio, ni ti se mla di. zna da li }e se ne {to ra di ti.

Tr `ni cen tar u ko ji kup ci ni kad ni su u{li

Sva kim da nom je na zgra di sve ma we za sta kqe nih pro zo ra, a sve vi {e {u ta od pa lih ci ga la i cre po va. Ne ma we ru glo je, ta ko |e u Glav noj uli ci, pre ko pu ta Upra ve pri ho da, gde je za po ~e ta grad wa ho te la, ali su od we ga osta le sa mo zi di ne, is pred ko jih je uru {e na sta ra fa sa da, ko ja je bi la pod za {ti tom dr `a ve. In ve sti to ri su, iz gle da, od u sta li od svo jih am bi ci ja i osta vi li iza se be sa mo ru i nu. U stro gom cen tru je i na pu {ten plac na ko jem je bi la pred vi |e na ben zin ska pum pa. Vla snik je ban kro ti rao, ta bla osta la, a ko mu nal ci le di nu sva ke go di ne ~i ste od ko ro va. – Plac je ku pqen i mi ne mo `e mo vla sni ku na re di ti da po~ ne bi lo ka kvu grad wu – na vo di Mar ~e ta, i do da je da ne ma in ve sti to ra za in te re so va nih za ku po vi nu ili {min ka we na pu {te nih obje ka ta. Od o no mad pro pa da ju i pro dav ni ce ko je su pri pa da le „Bi qe mar ke tu“. Raz bi je ni su im iz lo zi i od ne to sve {to se mo glo, ~ak su i ka blo vi ~u pa ni iz zi do va. Fir ma ko ja je ove pro sto re ko ri sti la iz gle da vi {e i ne po sto ji jer se na we ne te le fo ne ni ko ne ja vqa. Jelisaveta Prel~ec

ADRENALINSKA ZAVISNOST BE^EJSKOG ZLATARA ERNESTA KLOZIJA

Cr no go rac le `i a tr ~i niz fa sa du

u go Be ~ej ci ni su zna li ko li ka je adre na lin ska za vi snost su gra |a ni na, zla ta ra Er ne sta Klo zi ja, ali od ka da su sa zna li, on ih stal no iz ne na |u je. Sa mo je ro bust ni mo tor par ki ran is pred we go ve rad we oda vao we go ve sklo no sti. Po {to je od -

do va, ali smo nas ~e tvo ri ca ne ka ko naj ak tiv ni ji – pri ~a Klo zi po sle al pi ni sti~ kog per for man sa ko ji su pri re di li u Be ~e ju to kom tra di ci o nal ne Cvet ne pi ja ce. \or |e Ba~ ka li} i Sr |an Cr no go rac su iz No vog Sa da, a Da mir Plav {i} iz Be ~e ja. Pred za pa è nim bro jem zna ti èq ni ka, od ko jih su se jed ni kr sti li a dru gi apla u di ra li, iz ve li su ne ko li ko vra to lo mi ja spu {ta ju }i se uz po mo} uèta niz zid ~e tvo ro sprat ne Rob ne ku }e. – Do sa da je ~lan stvo u klu bu bi lo bes plat no, a po {to je po ve }a no in te re so va we pa i tro {ko vi, raz mi {qa mo da uve de mo bar sim bo li~ nu ~la na ri nu. Pa sa mo ro ni la~ ka opre ma ko {ta oko 2.000 evra, a al pi ni sti~ ka upo la ma we. A ko do |e u na{ klub, od mah ima opre mu za ve `ba we – ob ja {wa va vla snik i pred sed nik „Po sej do na“ Er - Robna ku}a u Be~eju zgodna za ve`bu nest Klo zi. ji {te po sto ji ste na pe de se tak me ta ra Al pi ni sti~ ka pre mi je - vi so ka. Za do vo qi la bi nas i ova fa sa ra u Be ~e ju bi la je i pri li - da Rob ne ku }e, sa mo se mo ra mo ras pi ta ka da Cr no go rac pro sla vi ti mo è mo li do bi ti do zvo lu da tu tre svoj 33. ro |en dan. ni ra mo. Po sle na {eg fe bru ar skog an – O~e ki vao sam iz ne na - ga ò va wa to kom van red ne si tu a ci je, Kvar tet Plav {i}, Cr no go rac, Ba~ ka li} i Klo zi |e we, mo `da ne ku sad ni cu kad smo ~i sti li sneg i le de ni ce s rav ra stao kraj Ti se, opro bao se kao na u ti - ili cve }e s pi ja ce, kad ono – spu sti li nih kro vo va vi {e sprat ni ca, po nu dio ~ar a po tom ro ni lac. U me |u vre me nu je su mi s te ra se re sto ra na „Pa no ra ma“ nam je pred sed nik op {ti ne Pe ter Kne ose tio dra ì pa ra glaj din ga, a kad je tor tu – s ne iz be `nim osme hom pri ~a zi da grad ski sport ski cen tar opre mi ve} oti {ao u vi si ne, s paj ta {i ma iz Cr no go rac. ve {ta~ kom ste nom da bi svi ko ji ima ju Be ~e ja i No vog Sa da od lu ~io da se Vaj ka se {to im rav ni ca ne pru à vi {ak adre na li na mo gli da se pra zne opro ba i u apli ni zmu. ba{ mno go mo gu} no sti i me sta gde bi ve `ba ju }i – una pred se ra du je Klo zi. – Nas ne ko li ci nu in te re su ju eks - odr à va li for mu. Ume sto, re ci mo, jo ge ili taj-~i ja, adre trem ni spor to vi pa smo osno va li Mo – Spu {ta mo se niz zi di ne Pe tro va - na lin ski ni vo spu {ta ju sa svim jed no to na u ti~ ko-ro ni la~ ko-apli ni sti~ ki ra din ske tvr |a ve ili po ne kad ode mo do stav nom bal kan skom me to do lo gi jom – klub „Po sej don“. Ima nas iz vi {e gra - Fru {ke go re, gde na po te su Or lo vo bo - uz ro {tiq. V. Jankov

crna hronika

~etvrtak12.april2012.

BIV [I PRED SED NIK RS TRA @I OD TRI BU NA LA

Ka rayi}e va od bra na tek za go di nu da na?

Biv {i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Ra do van Ka ra xi} za tra ìo je od Ha {kog tri bu na la da mu za ka è po ~e tak iz no {e wa od bra ne za mart 2013. go di ne da bi imao do voq no vre me na da se pri pre mi. Od bra na je u pod ne sku na ve la da }e Tu ì la {tvo do po ~et ka ma ja, ka da pla ni ra da za vr {i svoj do ka zni po stu pak, po nu di ti

is ka ze 337 sve do ka i pod ne ti oko 5.000 do ka za. Ka ra xi} je is ta kao da na me ra va da pri pre mi isto ta ko de taq nu od bra nu. On pro ce wu je da }e u naj bo qem slu ~a ju mo }i da pod ne se li stu sve do ka do kra ja ja nu a ra 2013. go di ne i da po~ ne da ih po zi va da sve do ~e u mar tu. Tu `i la {tvo je, ka ko se is ti ~e u pod ne sku, ima lo 14 me se ci da se pri pre mi od Ka ra xi }e vog pr vog po ja vqi va wa pred tri bu na lom u ju lu 2008. go di ne i po ~et ka su |e wa u ok to bru 2009. Bu du }i da Ka ra xi} na me ra va da po zo ve pri bli `no isti broj

sve do ka, a ima ma we sred sta va na ras po la ga wu, od bra na tra ì da mu se na osno vu rav no prav no sti osta vi do voq no vre me na, sa op {tio je Ha {ki tri bu nal. U dru gim slu ~a je vi ma ka da se op tu è ni sam bra nio od bra na ni je po ~e la ne ko li ko me se ci po sle za vr {et ka iz no {e wa do ka za Tu ì la {tva. Ta ko je na su |e wu Slo bo da nu Mi lo {e vi }u od bra ni da to oko {est me se ci, a u slu ~a ju ge ne ra la Zdrav ka To li mi ra op tu è ni je do bio od la ga we od ~e ti ri me se ca iako je imao na me ru da po zo ve sa mo ~e ti ri sve do ka. S ob zi rom na to da Ka ra xi} na me ra va da po zo ve ve }i broj sve do ka ne go u ta dva slu ~a ja, tra ì se od la ga we do mar ta 2013, na ve de no je u pod ne sku. Ka ra xi} je pred Ha {kim tri bu na lom op tu èn za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa to kom ra ta u BiH 1992–1995. go di ne. Po sle 13 go di na u bek stvu, u ju lu 2008. go di ne je uhap {en u Sr bi ji i istog me se ca iz ru ~en Tri bu na lu. Po {to se pred su dom ni je iz ja snio o kri vi ci, u we go vo ime je na ve de no da se ne ose }a kri vim ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce. (Ta njug)

UBI STVO SLAV KA ]U RU VI JE NI JE RA SVE TQE NO NI PO SLE 13 GO DI NA

Taj na u mra~ nim oda ja ma Mi lo {e vi }e vog re ì ma No vi nar ska udru è wa i po ro d i c a ubi j e n og no v i n a r a Slav ka ]u ru vi je obe le ì li su ju ~e 13. go di {wi cu we go ve smr ti, na ja viv {i da ne }e od u- sta ti od zah te va nad le `ni ma da utvr de ko je na re dio a ko iz vr {io to ubi stvo. U pri su stvu ~la no va po ro di ce, ko le ga i pri ja te qa po lo èn je ve nac na spo men-obe le` je ]u ru vi ji u Sve to gor skoj uli ci u Be o gra du, na me stu gde je ubi jen. Pred s ed n ik Ne z a v i s nog udru ` e w a no v i n a r a Sr b i j e Vu ka {in Ob ra do vi} je re kao da je ot kri va we na lo go da va ca i ubi ca ]u ru vi je „te sta ment no ve de mo krat ske Sr bi je”. – Ot k rij t e na l o g o d av c e, ime nuj te ubi ce – re kao je Ob ra do vi}, do dav {i da je vlast oba ve zna da „za vi ri u mra~ ne oda je re ì ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a„. On je na veo i da bez ra{ ~i {}a va wa ]u ru vi ji nog ubi stva „ne m a de m o k rat s ke Sr b i j e, kao ni slo bo de go vo ra i iz ra à va wa”, a da }e ko le ge na sta vi ti da tra è isti nu o to me. Pred sed ni ca Udru è wa no vi na ra Sr bi je Qi qa na Smaj lo vi} je re kla da je ]u ru vi ja ubi jen za to {to je ko ri stio svo je osnov no qud sko pra vo – slo bo du go vo ra, ko ja je za ga ran to va na i evrop skim kon ven ci ja ma. Ona sma tra i da ko le ge ko je su ga na dì ve le ni su us pe le da sa ~u va ju tu slo bo du i da je „Sr bi ja ze mqa u ko joj slo bo da {tam pe po sto ji sa mo za vla -

PRO CES PRO TIV OKRI VQE NIH U AFE RI „AGRO @IV” OD LO @EN PO TRE ]I PUT

Advo kat usred su |e wa na pu stio kli jen ta Po tre }i put u ovoj go di ni su |e we biv {em su vla sni ku kom pa ni je “Agro ìv” Mi ro sla vu @i va no vu (61) i 19-to ri ci we go vih sa rad ni ka – di rek to ra iz ovog po slov nog si ste ma, od lo è no je u Vi {em su du u Zre wa ni nu, a na sta vak sud skog po stup ka za ka zan je za 23. maj. Pret hod na glav na ro ~i {ta od lo è na su zbog @i va no vqe vih pro ble ma s prav nim bra ni o ci ma. Za pra vo, u znak pro te sta zbog od lu ke sud skog ve }a da do zvo li pre slu {a va we tran skri pa ta pri slu {ki va nih raz go vo ra, za ko je tvr di da su pri ba vqe ni pro tiv za ko ni to, biv {i ga zda “Agro ì va” je u ja nu a ru ot ka zao pu no mo} advo ka tu Miroslav @ivanov Vla di mi ru Ho ro vi cu. me ta, ~i ji je pro ces u{ao u pe tu S ob zi rom na to da ni je is po go di nu, pa je na sta vak ro ~i {ta {to vao od lu ku da pro na |e no za ka zan za 11. april. vog advo ka ta, zre wa nin ski sud Pro ces je ju ~e tre ba lo da mu je do de lio bra ni o ca po slu bu de na sta vqen iz vo |e wem do `be noj du `no sti, advo ka ta ka za, od no sno pre slu {a va wem Dra ga na Ar si }a. Me |u tim, ovaj taj no sni mqe nih te le fon skih biv {i okru `ni tu ì lac je iz raz go vo ra @i va no va i sa rad ja vio da ni je us peo da se upo zna ni ka. Ipak, advo kat Ar si} je sa spi si ma ve o ma obim nog pred tra ìo uvid u stro go po ver -

qiv spis Vi {eg jav nog tu ì la {tva o odo bre wu pri slu {ki va wa, a ka da mu to ni je odo bre no, od u stao je od od bra ne @i va no va i de mon stra tiv no na pu stio sud ni cu. Za stup nik op tu `ni ce, za me nik vi {eg jav nog tu ì o ca Bra ni slav Ta ti}, za tra ìo je da sud sko ve }e zbog kr {e wa di sci pli ne iz rek ne ka znu Ar si }u i iz ve sti Advo kat sku ko mo ru o we go vom sa mo voq nom na pu {ta wu kli jen ta i ro ~i {ta. @i va nov ni je mo gao da se iz ja sni o to me ko }e ga ubu du }e za stu pa ti, a pred sed nik sud skog ve }a Ile{ Ba ko{ je na ja vio da }e mu advo kat opet bi ti od re |en po slu `be noj du `no sti. Su di ja Ba ko{ ra ni je je otvo re no iz neo mi {qe we da op tu è ni i bra ni o ci pred u zi ma ju rad we sra ~u na te na odu go vla ~e we po stup ka, a u o~e ki va wu iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka i uki da wa de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, zbog ko jeg @i va nov i osta li i od go va ra ju. @. Ba la ban

NA GRA DI NI ZA PLE WE NO 60 GMI ZA VA CA

Spre ~en {verc eg zo ti~ nih ì vo ti wa Za ple we ne eg zo ti~ ne ì vo ti wa, gmi za va ci i vo do zem ci, ko je su slu `be ni ci Ca ri ne ot kri li na gra ni~ nom pre la zu Gra di na, zbri nu te su u pa li} kom zoo-vr tu, gde }e na kon is te ka ka ran ti na bi ti iz lo è ne u Eko-cen tru te usta no ve. Ca ri ni ci su za ple ni li 60 je din ki 20 vr sta gmi za va ca i vo do ze ma ca, a zmi je otrov ni ce su pre ba ~e ne u zoo-vrt u Be o gra du. Ne ke od ì vo ti wa ko je su do pre mqe ne na Pa li} su ve o ma ret ke i atrak tiv ne, na vo di se u sa op {te wu ko je je pot pi sa la Pi-Ar pa li} kog zoo-vr ta Mir ja na Ala po vi}.

dnevnik

c m y

„Me |u eg zo ti~ nim ì vo ti wa ma na {le su se i vr s te kao {to su Phi l o t am n us se m i v a r i e g a t us, afri~ ka zmi ja ko ja ì vi na dr ve }u, ili Epic ra tes stri a ti us, zmi ja pre div nih bo ja ~i ja kr qu{t po la ri zu je sve tlo, te se na sun cu sja ji u du gi nim bo ja ma. Atrak tiv nost ovih ì vo ti wa je i glav ni raz log za {to ih qu di dr è kao ku} ne qu bim ce te je ile gal na pro da ja ì vo ti wa, po sle dro ge i oru` ja, jed na od na ju no sni jih kri jum ~ar skih de lat no sti”, za kqu ~u je se u sa op {te wu pa li} kog zoo-vr ta. S. I.

sni ke me di ja i wi ho ve po li ti~ ke ga zde”, oce niv {i i da su za to kri vi i sa mi no vi na ri. Raz o ~a ra we {to to „po li ti~ ko ubi stvio, za ko je su su {tin s ki od g o v or n e dr ` av n e in sti tu ci je” ni je re {e no iz ra zi la je i Bran ka Pr pa s ko jom je ]u ru vi ja `i veo.

Vla snik no vi na „Dnev ni te le graf” i ne deq ni ka „Evro pqa nin” Slav ko ]u ru vi ja je ubi jen 11. apri la 1999. Bi la je ne de qa, Us krs, agre si ja NA TO-a na ta da {wu SRJ tra ja la je ve} ne de qa ma. ]u ru vi ja je ubi jen is pred ula za u zgra du u ko joj je sta no vao, i u ko joj je

Vuk Dra {ko vi}: Zna se sve o Slav ko vim ubi ca ma Pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Vuk Dra {ko vi} iz ja vio je ju ~e da je no vi na ra Slav ka ]u ru vi ju ubi la Slu `ba dr àv ne bez bed no sti, i do dao da se „ta~ no zna ko je na re dio zlo ~in, ko je zlo ~in or ga ni zo vao i ko ga je po ~i nio”. – Sve je to u pred me tu kod spe ci jal nog tu ì o ca, a mi ve} go di na ma slu {a mo iste pri ~e – jo{ sa mo ma lo, jo{ pet na e stak da na i op tu `ni ca }e bi ti po dig nu ta – re kao je Dra {ko vi}. – Me |u tim, op tu `ni ce do ovog tre nut ka ne ma. To je sa mo je dan od tra gi~ nih do ka za da se evrop ska Sr bi ja ne mo è gra di ti ako ne bu du pro me we ni ko mu ni sti~ ki i mi lo {e vi }ev ski te me qi.

bio deo po slov nih pro sto ri ja we go vog „Dnev nog te le gra fa”, u pa sa ù u Sve to gor skoj uli ci, ta da Lo le Ri ba ra, broj 35, u naj u èm cen tru Be o gra da. Ne ko li ko da na ra ni je u dnev nom li stu „Po li ti ka eks pres”, ko ji je u me |u vre me nu uga {en, ]u ru vi ja je op tu èn za „pri èq ki va we bom bi i iz da ju”. Is tra ga je, po sle pa da re ì ma Slo b o d a n a Mi l o { e v i } a, utvr di la da su ga da no no} no pra ti li pri pad ni ci Dr àv ne bez bed no sti i da su iz ne na da, uo~i sa mog ubi stva, po vu ~e ni s tog za dat ka. Na osno vu zah te va Spe ci jal nog tu ì la {tva is tra `ni su di ja je sa slu {ao vi {e od 100 pred lo è nih sve do ka, iz me |u osta lih, „27 pra ti la ca” pri pad ni ka DB-a, niz biv {ih funk ci o ne ra te slu `be, oba vqe no je me di cin sko-ba li sti~ ko ve {ta ~e we, a pri ku pqe ni su i dru gi ma te ri jal ni do ka zi. Brat ubi je nog Slav ka ]u ru vi je, Jo vo, obra tio se uo~i 13. go di {wi ce ubi stva iz ve sti o cu Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ku Ka ci nu jer ubi s tvo we g o v og bra t a ni j e raz re {e no ni po sle 13 go di na. U pi smu Ka ci nu, Jo vo ]u ru vi ja is ti ~e da je tor tu ra re ì ma Slo bo da na Mi lo {e vi }a pro tiv we g o v og bra t a po ~ e l a 1998. po {to je do net no vi Za kon o in for mi sa wu, a da je po ja ~ a n a po s le go v o r a Slav k a ]u r u v i j e pred Hel s in { kom ko mi si jom, u Kon gre su SAD, 10. de cem bra 1998 go di ne. E. D.

OP TU @E NI U SLU ^A JU „VI LA MIR” PI SAO SU DU

Bje li ca tra ì da iz ne se od bra nu Biv {i vi so ki funk ci o ner SPS-a Bo go qub Bje li ca, je dan od pe to ri ce okri vqe nih za puc wa vu u no }i iz me |u 30. i 31. mar ta 2001 go di ne kao u~e s nik „na r od n e stra ` e“ ko ja je ~u va la biv {eg pred sed n i k a dr ` a v e Slo b o d a n a Mi lo {e vi }a u vi li „Mir“, ka ko tvr di od bra na – „od po ten ci jal ne ot mi ce lo va ca na na gra du od uce ne za iz ru ~e we Ha gu“ – za tra ìo je do pi som sud skom ve }u Pr vog osnov nog su da u Be o gra du da mu „omo gu }i da iz ne se ce lo vi tu od bra nu“. U tom pod n e s ku Bje l i c a, ko ji ne gi ra da je on ili bi lo ko iz „na rod ne stra è“ kri ti~ nom pri li kom uop {te no sio oru` je, tra ì da mu se omo gu }i da u od bra ni go vo ri o de {a va wi ma 30. i 31. mar ta 2001: kad je ogra du vi le „Mir“ po ku {a la da pre sko ~i gru pa na o ru à nih mu {ka ra ca s cr nim naj l on ~a r a p a m a pre k o gla ve, s ci qem da se do ~e pa ju Mi lo {e vi }a, ali u to me ni su us pe li. Tvr de }i da mu na pro {lom glav nom pre tre su ni je omo gu }e no da iz ne se ce lo vi tu od bra n u, u do p i s u u ko j i je „Dnev nik“ imao uvid, Bje li ca opi su je da su u no }i 30. na 31.

mart 2001. u~e sni ci „na rod ne stra è“ ko ji su te li ma {ti ti li biv {eg pred sed ni ka Mi lo {e vi }a i Ustav Sr bi je“ bi li na pad nu ti, te da su na wih s uli ce, kroz ka pi ju vi le, pu ca li mu {kar ci s cr nim ~a ra pa ma pre ko gla ve. „Ne s por n o je sa m o da su kri ti~ nom pri li kom ne ma li broj me t a k a is p a l i l i qu d i pod ~a ra pa ma na gla vi ko ji su na pa li vi lu „Mir“. Ne spor no je da su ti isti qu di iz ve li de to na ci ju i isto vre me no su iz ve li oru à ni na pad i upo tre bi li ru~ ne bom be ba ca ju }i ih na pri jav ni cu“, pi {e u pod ne sku. Pre ci zi ra se da su tom pri li kom „na pa da ~i s ~a ra p a m a na gla v i po s eb n o ugro zi li ì vo te de ùr nih u pri jav ni ci Vo ji sla va Vu ~i ni }a i Dra gu ti na Mi lo va no vi }a“. Iz me |u osta log, Bje li ca pred la è da se oba ve ba li sti~ ka ve {ta ~e wa „da bi se utvr di le sve okol no sti ve za ne za na vo de op tu `ni ce o puc wa vi“. U ve zi s do ga |a jem oko vi le „Mir“ u po s led w oj mar t ov skoj no }i 2001. Bje li ca na vo di da su „na pa da ~i pod ~a ra pa ma pri pa da li raz li ~i tim gru pa ci ja ma, a me |u wi ma su bi l i i pri p ad n i c i ’ze m un -

skog kla na’“. Te okol no sti su, ka ko iz no si okri vqe ni, „de lom opi sa li u svo jim kwi ga ma biv {i za me nik na ~el nik DB-a Zo ran Mi ja to vi}, kao i po l i c ij s ki pu k ov n ik Mi o - drag Vu ko vi}“, za ko ga do da je i da je „pod no si lac kri vi~ ne pri ja ve u ovom pred me tu“. Bje li ca je pred lo ìo i do ka ze svo je od bra ne, te tra ì da kao sve do ci bu du sa slu {a ni: Zo r an Mi j a t o v i}, Mi o - drag Vu ko vi}, biv {i mi ni star unu tra {wih po slo va Du {an Mi haj lo vi}, biv {i pred sed nik SRJ Vo ji slav Ko {tu ni c a, funk c i o n er k a SPS-a Sla v i c a \u k i}-De j a n o v i}, biv {i vi so ki funk ci o ner ta da vla da ju }e gru pe DOS ê do mir Jo va no vi}. Istim do pi som se pred la è da sve do ~i i ge ne ral Ne boj {a Pav ko vi}, na okol no sti iz da va wa na re |e wa u ve zi s obez be |e wem vi le „Mir“, we go vih raz go vo ra s ta da {wim naj vi {im dr àv n im funk c i o n e r i m a i dru ge re le vant ne okol no sti. „Zbog sve ga na ve de nog, ape lu jem da mi na sle de }em glav nom pre t re s u omo g u } i t e da iz ne sem od bra nu, {to mi ga ran tu ju va è }i Ustav Sr bi je i Za ko nik o kri vi~ nom po stup ku„, pi {e Bje li ca. J. J.

URA \E NA MA PA RI ZI KA U SA O BRA ]A JU

Voj vo di na naj kri ti~ ni ja za bi ci kli ste Naj vi {e bi ci kli sta u sa o bra }a ju od 2008. do 2010. go di ne stra da lo je na pod ru~ ju Voj vo di ne, dok je naj bo qa si tu a ci ja na No vom Be o gra du, sa op {ti la je ju ~e Agen ci ja za bez bed nost sa o bra }a ja ko ja je iz ra di la „ma pu ri zi ka” op {ti na u ko ji ma su vo za ~i bi ci kla naj u gro `e ni ji. Po ve }a no stra da we bi ci kli sta ka rak te ri sti~ no je i za op {ti ne [a bac, Bo ga ti}, Vla -

di mir ci, Sme de rev ska Pa lan ka, Svi laj nac, La po vo, Do qe vac, Kur {u mli ja, Le sko vac, Po `e ga i Ve li ka Pla na, na vo di se u sa op {te wu. U tro go di {wem pe ri o du, na pod ru~ ju [ap ca po gi nu lo je 18 bi ci kli sta, 70 ih je te `e po vre |e no, dok je 162 za do bi lo la ke po vre de, na vo de u Agen ci ji, do da ju }i da je u istom in ter va lu u Svi lajn cu po gi nu lo tri

vo za ~a bi ci kla dok je 12 te {ko i 39 la ko po vre |e no. Kao po z i ti van pri mer za bez bed nost bi ci kli sta na ve de na je op {ti na No vi Be o grad u ko joj od 2008. do 2010. go di ne ni je stra dao ni je dan bic kli sta jer na tom pod ru~ ju po sto je do bro ure |e ne bi ci kli sti~ ke sta ze kao i osta li uslo vi za vo `wu bi ci kla. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik LI DER RA DI KA LA NI JE PRE DAO ZVA NI ^AN ZAH TEV ZA PRI VRE ME NO OSLO BA \A WE

on se na la zi u pri tvor skoj je di ni ci – iz ja vi la je ju ~e pred stav ni ca za {tam pu Ha {kog tri bu na la Ner ma Je la ~i}. Ona je re kla i da [e {eq ni je zva ni~ no pod neo zah tev za pri vre me no pu {ta we na slo bo du te se o we go vom pu {ta wu ne mo `e ni ras pra vqa ti. Be o grad ska {tam pa je ne dav no spe ku li sa la o to me da bi li der ra di ka la mo gao ve} u pe tak bi ti u Sr bi ji i da se, na vod no,

sa mo ~e ka da pod ne se zva ni ~an zah tev za pri vre me no oslo ba |a we. Po re ~i ma Ner me Je la ~i}, op tu è ni je, po pra vi li ma Tri bu na la, oba ve zan da pod ne se pi sme ni zah tev za pri vre me no pu {ta we za slo bo du, a sud sko ve }e, to kom raz ma tra wa tog zah te va, tra ì, iz me |u osta log, i ga ran ci je dr à ve u ko joj bi op tu è ni bo ra vio za to vre me. Ona je pod se ti la na to da [e {eq ni jed nom ni je pod neo ta kav zah tev u skla du s pra vi li ma Tri bu na la, ve} je to u~i nio usme no, to kom iz no {e wa za vr {ne re ~i u mar tu, ali je Sud sko ve }e taj zah tev od bi lo. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu ra di ka la, [e {eq, osim iz ra è ne arit mi je, ta hi kar di je i bra di kar di je, ima ve li kih di saj nih pr o- ble ma, a u to ku pret hod ne no }i vi {e pu ta mu je pre ki nu to di sa we. SRS je po no vio zah tev za oslo bo |e we [e {e qa i op tu ìo Ha {ki tri bu nal da „neo d go va ra ju }im le ~e wem po ku {a va da ubi je” pred sed ni ka te stran ke. Ha {ki tri bu nal po di gao je op tu `ni cu pr o tiv [e {e qa u ja nu a ru 2003. go di ne, a li der SRSa se ve} 23. fe bru a ra iste go di ne do bro voq no pre dao i na red nog da na je iz ru ~en Tri bu na lu, gde mu je su |e we po ~e lo u no vem bru 2007. go di ne. (Ta njug)

Pri vo |e wa tra ju, Da ~i} neo ba ve {ten Me |u 14 osum wi ~e nih za iza zi va we ne re da i pa qe we am ba sa de SAD u Be o gra du u fe bru a- ru 2008. go di ne su i dve oso be

ko je se te re te za ka me no va we am ba sa de Tur ske, sa op {te no je u nad le `nom tu `i la {tvu. Am ba sa da Tur ske je ka me no va na 17. fe bru a ra 2008. go di ne, a dve oso be su osum wi ~e ne za kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa, dok je ame ri~ ka am ba sa da za pa qe na 21. fe bru a ra, a od go vor ni se te re te za te {ko kri vi~ no de lo pro tiv op {te si gur no sti. Osum wi ~e ni su iz No vog Sa da, Pan ~e va i Be o gra da, pri ~e mu no vo sad ska gru pa bro ji se dam oso ba, ko li ko ih je i u gru pi iz Be o g ra d a i Pan ~ e v a. Iako jo{ uvek ne ma zva ni~ nih i pot pu nih po da ta ka o oso ba ma ko je su osum wi ~e ne, po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, od 14 oso ba ko je po li ci ja tra `i zbog

Da ~i}: Ni ko me ni je oba ve stio o hap {e wi ma Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da ga ni ko ni je oba ve stio o hap {e wi ma osum wi ~e nih za pa qe we ame ri~ ke am ba sa de to kom pro te sta pro tiv jed no stra ne ne za vi sno sti Ko so va, i da je na lo `io da se spro ve de is tra ga ka ko je do to ga do {lo. – Ja s tim hap {e wi ma ne mam ni ka kve ve ze za to {to me ni ko ni je oba ve stio – re kao je Da ~i}, i do dao da sma tra da je to ne do pu sti vo. – Sma tram da je to ap so lut no lo {e. Ja ne mo gu da bu dem od go vo ran za rad Mi ni star stva unu tra {wih po slo va ako u we mu po li ci ja po stu pa bez mog zna wa. Po Za ko nu o po li ci ji, oni su du `ni da me in for mi {u o svom ra du. Ni su me in for mi sa li i na lo `io sam da se spro ve de is tra ga ka ko je do to ga do {lo. On je na veo da je si gur no da je do ovih hap {e wa mo glo do }i i ra ni je, ali da „ne raz u me po tre bu da se to ura di dan uo~i der bi ja” iz me |u fud bal skih klu bo va „Par ti zan” i „Cr ve na zve zda”. Po vo dom ze mer ki upu }e nih po li ci ji zbog to ga {to do hap {e wa osum wi ~e nih do la zi po sle ~e ti ri go di ne, Da ~i} je ka zao da tre ba sa gle da ti sve aspek te: da li je u slu ~a ju po stu pa wa po li ci je bi lo gre {a ka, da li su te gre {ke bi le slu ~aj ne ili na mer ne i da li su do pri ne le da do |e do pa qe wa am ba sa de.

APE LA CI O NI SUD OD LU ^U JE O BI ZAR NOM SLU ^A JU IZ SREM SKE KA ME NI CE

He roj pre va rant hteo da za di vi `e nu

– Ja ko se ka jem! Po go di lo me je po nov no slu {a we pred me ta zbog ko jeg sam pred su dom. Ni sam ni sa wao da }e se ovo do go di ti, a ne mam od go vor na pi ta we za {to se to de si lo. Ni sam bio sve stan po sle di ca. Sa da mi je ja sno da sam upro pa stio svoj ì vot i ì vot mo je po ro di ce – ka zao je ju ~e pred Ape la ci o nim su dom op tu è ni No vo sa |a nin Dra gan Mat ko vi} (1983), ko ji se te re ti za fin gi ra ni in ci dent u ko jem je ra wen kao rad nik obez be |e wa In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci. Pred ve }em, ko jim je pre se da vao su di ja Pe ter Ki{, raz ma tra se pre su da Vi {eg su da ko ji je Mat ko vi }a u mar tu pro {le go di ne osu dio na je din stve nu ka znu od dve i po go di ne za no {e we oru` ja i la `no pri ja vqi va we. Dru gop tu è ni Sa {a Ka ra ka{ (1985) iz oko li ne No vog Sa da, ko ji se te re ti za no {e we oru` ja i na no {e we la kih te le snih po vre da, u pr vo ste pe nom po stup ku osu |en na go di nu i po ro bi je, iz ja vio je ta ko |e uz ka ja we, da su on i we gov dru gar u{li u ce lu pri ~u kao de ca i da mu ni je bi la na me ra da ura di ne {to s ta kvim po sle di ca ma.

Po na vo di ma op tu `ni ce, 7. ok to bra 2010. go di ne u Srem skoj Ka me ni ci, kod In sti tu ta, pr vo o kri vqe ni, rad nik obez be |e wa, mo tre }i na par king, neo vla {}e no je no sio pi {toq ne po zna te mar ke (ko ji ni kad ni je pro na |en), ko ji je pre -

ra ka{ uma kao u no }i, on je po zvao Hit nu po mo} i po li ci ju i pri ja vio po ku {aj ubi stva. Da bi da li na zna ~a ju ce lom de lu, okri vqe ni su ci glom raz bi li pro zor vo zi la jed nog dok to ra za po sle nog u In sti tu tu.

Kameni~ki Institut kratko slavio heroja

dao dru ga ru Sa {i Ka ra ka {u, na kon ~e ga je ovaj fin gi rao obi ja we ko la na par kin gu i za tim po do go vo ru is pa lio me tak i na neo Mat ko vi }u pro strel nu ra nu oka rak te ri sa nu kao la ka te le sna po vre da. Tek po sle iz ve snog vre me na, ka da je Ka -

SU BO TI ^A NI PRI VE DE NI ZBOG RAZ BOJ NI [TVA

Ote li nov ~a nik i te le fon Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci od re di li su me ru za dr à va wa do 48 sa ti Kor ne lu I. (1991) i Alek su L. (1993), obo ji ca iz ân ta vi ra, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo raz boj ni {tva. Osum wi ~e ni se te re te da su u su bo tu u ra nim ju tar wim ~a so vi ma s jo{ jed nom ma lo let nom oso bom, na pa li S. V., od ko ga su uze li te le fon i nov ~a nik, na kon ~e ga su na pu sti li me sto do ga |a ja. Ubr zo na kon iz vr {e wa kri vi~ nog de la po li ci ja ih je pro na {la. Kor nel I. i Aleks L. su uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci, dok }e pro tiv ma lo let ne oso be bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va Vi {em jav nom tu ì la {tvu u Su bo ti ci. S. I.

NA STA VQE NA HAP [E WA ZBOG NA PA DA NA AM BA SA DE

[e {eq u pri tvo ru do daq eg Li der ra di ka la Vo ji slav [e {eq vra }en je u pri tvor sku je di ni cu, na kon {to je zbog po gor {a nog zdrav stve nog sta wa opet na krat ko bio pre ba ~en u bol ni cu van Ha {kog tri bu na la, sa op {ti la je Srp ska ra di kal na stran ka. – Zdrav stve no sta we Vo ji sla va [e {e qa je „ne pro me we no” i

~etvrtak12.april2012.

Sud je u mar tu pro {le go di ne, na ve de no je u obra zlo `e wu pre su de, imao u vi du mla dost okri vqe nog, ne ka `wa va nost pre to ga, skrom no ma te ri jal no sta we, po ro di~ ne pro ble me i van bra~ no de te... Ali, su tom pri li kom na ve de ne i

{tet ne po sle di ce ovog bi zar nog do ga |a ja, kao i to da je po kre nut ceo me ha ni zam zbog la `nog pri ja vqi va wa de la. Kao ote à va ju }e okol no sti uze to je to {to je okri vqe ni ne ko vre me uì vao tret man po vla {}e ne oso be, {to je he roj ski opi san u me di ji ma i {to su ga u bol ni ci ra we nog ob i {li gra do na ~el nik i na ~el nik no vo sad ske po li ci je. Ta ko |e je do da to da je pri li kom pre tre sa sta na oso be ko ja je od go va ra la opi su iz mi {qe nog na pa da ~a ra wen pas i ta da od ri ko {e ta po vre |e na maj ka oso be na ko ju se na osno vu Mat ko vi }e vog is ka za sum wa lo da je po ~i ni lac kri vi~ nog de la. Kao mo tiv de la, na kon sve ga, okri vqe ni je ka zao da je hteo da za di vi è nu kroz ot por za mi {qe nom kri mi nal cu. Ceo do ga |aj po pri mio je me dij ski zna ~aj, u po ~et ku se tre ti rao kao pod vig. U jed nom tre nut ku pr vo o kri vqe ni je pre po za no iz vr {i o ca, ali je ipak ka sni je na pre po zna va wu re kao da to ni je ta oso ba. Tad je po li ci ja po sum wa la u we ga i klup ko je po ~e lo da se od mo ta va. M. Vu ja ~i}

DA NAS NA STA VAK SU \E WA ZA [VERC CI GA RE TA

Od lo `e no zbog Ba yi ne go di {wi ce Na s ta v ak su | e w a de v e t o r i c i osum wi ~e nih za u~e {}e u ne le gal nom pro me tu ci ga re ta to kom 1997. go di ne u slu ~a ju „Ba xi na gru pa“, po me ren je za da nas, na mol bu okri vqe nog Si ni {e Stoj ~i }a ko ji je od la ga we za tra `io zbog to ga {to je 11. apri la go di {wi ca smr ti we go vog bra t a, ne k a d a { weg za m e n i k a mi ni stra po li ci je ge ne ra la Ra do va na Stoj ~i }a Ba xe. Sud sko ve }e Spe ci jal nog su da u Be o gra du od lu ku o „po me ra wu“ da tu ma pre tre sa za da nas do ne lo je, ka ko je

sa op {te no, „iz qud skih raz lo ga“. Uka za no je, na i me, na to da se u op tu `ni ci opi su ju i okol no sti ko je se od no se na po koj nog Ra do va na Stoj ~i }a, te da je iz ve sno da bi se Tu `i la {tvo na te na vo de mo glo osvr nu ti u za vr {noj re ~i. Po li cij skog ge ne ra la Ra do va na Sto ji ~i }a, zva nog Ba xa, ubio je ma ski ra ni iz vr {i lac iz va tre nog oru` ja 11. apri la 1997. go di ne u re sto ra nu „Ma ma mia“ u Be o gra du . We go vo ubi stvo do da nas ni je ra sve tqe no. J. J

ovog de la, ~ak ~e ti ri su ma lo let ne, a je dan od tra è n ih iz g red n i ka ve} je u za tvo ru zbog iz vr {e wa ne kog dru gog kri vi~ nog de la. Ak ci ja hap {e wa 14 osum wi ~e nih je za po ~e la u uto rak, a do sa da je pri ve de no de set oso ba. Na kon {to su u uto rak uhap {e na pe to ri ca No vo sa |a na – Fi lip B., Ni ko la K., Alek san dar E., Du {an S. i \or |e T., ju ~e im se u pri tvo ru pri d ru ` io i su gra |a nin Mar ko N., a po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, svi pri ve de ni su pri pad ni ci na vi ja~ ke gru pe „Fir ma”. Po ra ni jim in for ma ci ja ma, osim {e sto ri ce No vo sa |a na, uhap {e ne su i tri oso be u Be o gra du i jed na u In |i ji. Ka ko je na ve la tu ì te qi ca Za gor ka Do lo vac, vi {e od go di nu da na Tu ì la {tvo je pri ba vqa lo do ka ze, me |u ko ji ma su i snim ci stra nih am ba sa da u Be o- gra du, na osno vu ko jih su u~e sni ci ne re da iden ti fi ko va ni. Sa rad nik In sti tu ta za kri mi no lo {ka is tra ì va wa Zlat ko Ni ko li} sma tra da je na pad na ame ri~ ku am ba sa du bio ja sno usme ren. On je si gu ran i u to da su po da ci o oni ma ko ji su za pa li li am ba sa du po sto ja li od mah iza tih do ga |a ja i da ni je mo ra lo da se ~e ka ovo li ko du go da bi se re klo da se ra di o na vi -

ja~ kim i pa ra po li ti~ kim gru pa ma. – Pra vi raz log za {to se do sa da ~e ka lo, ako su ti snim ci ve} po sto ja li u am ba sa da ma i po li cij skim do ku men ti ma, je is prav no pi ta we – re kao je Ni ko li}. – Jer, ne mo gu }e je da se u ne ko li ko na vra ta de {a va da jed na ista gru pa hu li ga na na sva kom mi tin gu, odr `a nom ma ko jim po vo dom a da je usme ren ma kar i ma lo ka in te re si ma za pad nih ze ma qa, za vr {i ru {e wem Be o gra da i pa qe wem. Ame ri~ ka am ba sa da za pa qe na je po sle pro te sta „Ko so vo je Sr bi ja” odr `a nog u cen tru Be o- gra da 21. fe bru a ra 2008. go di ne zbog jed no stra nog pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va. U pa qe wu am ba sa de stra dao je Zo ran Vu jo vi} (20) iz No vog Sa da, ro dom s Ko so va i Me to hi je. E. D.

RA SVE TQE NO UBI STVO MLA DI ]A NA KA RA BUR MI

Tro ji ca uhap {e na, jo{ dvo ji ca u bek stvu Be o grad ska po li ci ja uhap si la je tri oso be, a za dve se jo{ tra ga, zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li ubi stvo Mi la na \o ki }a (19), ~i je je te lo s ubod nim ra na ma pro na |e no u uto rak na Ka ra bur mi. U sa op {te wu Po li cij ske upra ve za grad Be o grad na vo di se da su slo bo de li {e ni Bra ni slav R. (20), Veq ko K. (21) i jed -

na ma lo let na oso ba, dok se za jo{ dvo ji com na pa da ~a in ten ziv no tra ga. U sa op {te wu se na vo di da }e Bra ni slav R. i Veq ko K. uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni de `ur nom is tra `nom su di ji, dok }e ma lo let no li ce bi ti pri ve de no su di ji za ma lo let ni ke Vi {eg su da u Be o gra du. E. D.

UBI STVO U CEN TRU BU JA NOV CA

Krv na osve ta po sle 34 go di ne? U cen tru Bu ja nov ca ju ~e oko 14.30 sa ti hi ci ma iz pi {to qa ubi jen je Bek ta {i I. (53) iz se la Ne sal ce u op {ti ni Bu ja no v ac – iz j a v io je Ta n ju g u port pa rol Po li cij ske upra ve u Vra wu Dra gan Sta men ko vi}. – U Bek ta {i ja je u Ko smet skoj uli ci, kod bro ja 24, vi {e hi ta ca iz pi {to qa is pa lio Imer Q. (53) iz istog se la. Ubi ca je po sle is pa qe nih hi ta ca ostao na me stu zlo ~i na i tu mir no sa ~e kao po li caj ce iz Bu ja nov ca. Je dan Al ba nac, o~e vi dac zlo ~i na, re kao je no vi na ri ma lo kal nih me di ja da je u pi ta wu krv na osve ta, na ko ju je ubi ca ~e kao 34 go di ne.

– Bek ta {i I. je 1978. go di ne ubio bra ta i bra ta od stri ca Ime ra Q., a we go vog oca te {ko ra nio, po sle ~e ga je po be gao na Ko so vo i ta mo `i veo – re kao je ovaj o~e vi dac, o~i gled no upu }en u de ce nij ski su kob ove dve fa mi li je. Po we go vim re ~i ma, ubi ca Imer, ko ji `i vi i ra di u [vaj car skoj, do {ao je na od mor u za vi ~aj i u cen tru Bu ja nov ca je sa svim slu ~aj no sreo Bek ta {i ja. U pri log tvrd wi da je u pi ta wu krv na osve ta ide i to {to je ubi stvo iz vr {e no jav no, u cen tru gra da, i {to se ubi ca mir no pre dao po li ci ji, {to su ka rak te ri sti ke ubi sta va ko ja se vr {e zbog „du ga u kr vi”. (Ta njug)

Raz boj nik iz Vr {ca uhap {en u Be o gra du Be o grad ska po li ci ja sa op {ti la je da nas da je li {i la slo bo de Iva na P. (35) iz Vr {ca, to kom po ku {a ja raz boj ni {tva u Sa ra jev skoj uli ci u Be o gra du. U sa op {te wu se do da je da se sum wa da je Ivan P. u pe ri o du od de cem bra 2011. go di ne do ju ~e ra {weg hap {e wa, iz vr {io vi {e od 40 kri vi~ nih de la raz boj ni {ta va na te ri to ri ji Be o gra da.

Na vo di se da je osum wi ~e ni raz boj ni {tva vr {io ta ko {to je uz pret wu pi {to qem od u zi mao no vac od dnev nog pa za ra pro dav ni ca kon di to ra, al ko hol nih i bez al ko hol nih pi }a, ci ga re ta i {tam pe. Na pa de je iz vo dio uglav nom u po po dnev nim ~a so vi ma, u tre nut ku ka da su pro dav ci osta ja li sa mi u pro dav ni ci, na vo di se u sa op {te wu.

SPORT

~etvrtak12.april2012.

c m y

dnevnik

VOJ VO DI NA NS SE ME I ZVE ZDA DA NAS IGRA JU TRE ]U UTAK MI CU FI NA LA PLEJ-OFA

Uz pomo} publike za produètak trke SELEKTOR TERZI] SAOP[TIO [IRI SPISAK ODBOJKA[ICA ZA GRAN PRI: Selektor ènske odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi} saop{tio je {iri spisak igra~ica za jubilarni Gran pri. Teh ni ~a ri: Maja Ogwenovi} (Modena), Ana Antonijevi} (Kan) i Bojana @ivkovi} (Volero Cirih). Ko rek to ri: Jovana Brako~evi} (JT Marvelous, Japan), Sawa Starovi} (Rabita Baku) i Ana Bjelica (Crvena zvezda). Li be ra: Suzana ]ebi} (Zul) i Silvija Popovi} (Rabita Baku). Blo ke ri: Nata{a Krsmanovi} (Rabita Baku), Milena Ra{i} (Kan), Na|a Ninkovi} (Volero Cirih), Stefana Veqkovi} (Asistel) i Jovana Stevanovi} (Crvena zvezda). Pri ma ~i: Jelena Nikoli} (Vakifbank Istanbul), Briìtka Molnar (NEC Redrokets, Japan), Jovana Vesovi} (Konstanca), Tijana Male{evi} (Volero Cirih), Ivana \erisilo (Urbino), Ana Lazarevi} (Vizura) i Jelena Blagojevi} (Urbino). Odbojka{ice Srbije drugi put u istoriji igra}e na Grand priju, a prvi put u istoriji }e biti organizator turnira drugog vikenda ovog takmi~ewa.Prvog vikenda (8. – 10. jun) u Lo|u na{a selekcija }e igrati s Poqskom, Italijom i Brazilom, drugog vikenda u Beogradu (15. – 17. jun) s Kubom, Turskom i Argentinom, a tre}eg vikenda u Bankoku (22. – 24. jun) s doma}inom turnira Tajlandom, SAD-om i Argentinom. Na finalnoj priredbi (27. jun - 1. jul) u Kini igra}e doma}in i pet najuspe{nijih reprezentacija sa tri turnira.

TRE ]A UTAK MI CA FI NA LA PR VEN STVA SR BI JE

Golubice produìle seriju Spar tak – Cr ve na zve zda 3:1 (26:24, 23:25, 25:21, 25:16) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 2.000. Sudije: Zorica Bjeli} i Robert Leko. NIS SPARTAK: Memi{evi} (libero), Trni} 10, Cveti~anin 16, Heli} 23, Vuj~in, D. Radenkovi} 5, K. Radenkovi}, T. Mati} 11, Oluji}, Mrdak 9, D. Mati}. CRVENA ZVEZDA: Budrovi}, ânak, Raki} 10, Popovi} 8, Radulovi}, Pu{i} (libero), Medarevi} 3, Kubura 14, Kecman 13, Val~i} (libero), Luki}, Stevanovi} 14. Odbojka{ice Spartaka produìle su seriju finala plejofa. Uz sjajnu igru u odli~noj atmosferi Spartak je slavio sa 3:1 i potvrdio da je zaista ekipa koja moè da se bori za titulu. Prvi set obeleìli su brojni preokreti. Vodile su doma}e i sa 16:13, a Zvezda potom serijom od 5:0 uz tri gre{ke Spartaka u napadu okre}e na 18:16. Dva bloka Radenkovi}eve donose Spartaku prednost od 23:21, lo{i servisi Spartaka i dobar blok Kubure donose Zvezdi set loptu na 24:23. Spartak je izdrào nalet, Heli}eva sme~om i blokom

re{ava set. Sli~an scenario je vi|en i u drugom setu. Imale su go{}e set loptu pri 24:21, ali je Spartak zaigrao hrabro, smawio na 23:24, a tek posle dva neuspela odbrawena napada Heli}eve Medarevi}eva blokom zaustavqa Mati}evu, a Zvezda poravnava na 1:1. Spartak je uz boqu igru u poqu, dobar blok i raspolo`enu Adelu Heli} u napadu, stekao zna~ajnu prednost u tre}em setu. Otvarawe ~etvr tog seta pri palo je Spar taku, ali je Zvezda sa predno {}u od 8:7 oti{la na prvi obavezni odmor. Dva as servisa Mati}eve i sme~ Heli}eve vratili su prednost Spartaku od 13:12, a poen Cveti~anin odvodi Spartak na drugi tehni~ ki tajm-aut uz prednost od 16:13. Blok Danice Radenkovi} i napad Mati}eve iz druge linije donose veliku prednost Spartaku od 19:15. As servis Cveti~anin i dva bloka Radenkovi}eve doneli su Spartaku me~ loptu, u dugom poenu u bor bi na mre`i upecala se Kecmanova, a bio je to znak da po~ne veliko slavqe. N. S.

Svega osvojen set u uvod na dva su sre ta finalne serije s Crvenom zvezdom ne obe}ava puno odbojka{ima Vojvodine NS seme za dana{wi tre}i susret u Spensu. Realno, Novosa|ani se nalaze u veoma KA PI TEN VOJ VO DI NE AN DRI JA GE RI]

Nijanse odlu~uju Ako ne ko zna ka ko se osvajaju trofeji, onda je to Andrija Geri}, iskusni odbojka{ki vuk i kapiten novosadskog odbojka{kog giganta. Sagledao je realno trenutnu situaciju i isti~e da nijanse odlu~uju o {ampionu. - Dana{wi me~ odigra}emo bez kalkulacija i svom snagom, jer na drugo nemamo pravo. Po{to smo mi i Zvezda dosta izjedna~eni, nijanse }e odlu~ivati o prvaku dr`ave. Pojedini igra~i su veoma razo~arani dosada{wim raspletom finalne serije {to smatram da je pogre{no. Ivovi} je jedini na visokom nivou u na{oj ekipi, a mi ostali moramo da se {to pre probudimo i da poku{amo, uz pomo} publike, da se vratimo u finale i da u~inimo sve da se borba nastavi - rekao je Geri}. nezavidnoj situaciji. Zvezda ima me~ loptu za titulu {ampiona Srbije, dok su Novosa|ani u prilici samo da se bore za produ`etak finalne trke, s nadom da mogu najpre da izbore ~etvrti, a potom i peti susret

An dri ja Ge ri} i Mar ko Ivo vi} u blo ku

u Beogradu kloji bi odlu~ivao o peharu. Zvezda je prva dva me~a odigrala solidno, ne naro~ito dobro, ali je i to bilo dovoqno da se savlada protivnik koji ima mnogobrojne oscilacije u igri i prakti~no sam sebe pobe|uje. Iako su Novosa|ani u prvom duelu izgubili maksimalnim rezultatom, igrali su boqe nego na drugom me~u u kojem su uzeli set, ali ne bi bilo u sportskom maniru da se predaju i odreknu najvrednijeg trofeja. Prvi novosadski me~ finalne serije igra se danas u maloj

Sa NS semenom jo{ godinu dana Odbojka{ki klub Vojvodina zadrà}e prezime NS seme i u narednoj godini, po{to je potpisan ugovor o nastavku saradwe. Potpisnici ugovora su generalni direktori NS semena Boris Kobiqski i generalni direktor kluba Vasa Miji}. - Dosta trofeja smo osvojili u protekloj godini, najvredniji je pehar u Kupu Srbije, a veliku podr{ku imali smo u generalnom sponzoru, kompaniji NS seme, koji }e ostati uz nas na jo{ minimum godinu dana. U te{kom finansijskom periodu, naàlost moram da kaèm da je teàk, funkcioni{emo

mnogo lak{e uz pomo} generalnog sponzora i nadam se da }e ova saradwa trajati jo{ dugo rekao je Miji}. - Na{ institut raste i razvija se i odli~an marketin{ki potez napravili smo saradwom s Vojvodinom, ali smo tako|e ukqu~eni u mnoge druge humanitarne akcije. Upravni odbor na{e kompanije veoma je zadovoqan dosada{wom saradwom s Vojvodinom i ~ak smo dogovorili da uve}amo sponzorski paket. Nadam se da }e se saradwa nastaviti s dobrim rezultatima i da }emo se zajedno radovati novim uspesima - istakao je Kobiqski.

OLIM PIJ SKE KVA LI FI KA CI JE

Preko Turske u London U LO ZNI CI 4. MA JA

Borov~anin protiv [tajna

Srpski bokseri otputovali su u Trabzon, gde }e od 13. do 22. aprila poku{ati da obezbede vizu za Olimpijske igre. Aleksandar Drenovak je krajem pro{le godine na SP u Bakuu izborio plasman u London, a to }e poku{ati da urade jo{ {estorica orlova.

sali Spensa od 18 ~asova, a Vojvodina NS seme nada se boqoj igri, pobedi i nastavku borbe za titulu. - U prethodna dva susreta finalne serije samo je Zvezda pokazala dimenziju koju nosi finale a sada i mi treba da poka`emo da igramo u finalu. Polufinalne serije su bile te{ke i Zvezda se izgleda ranije i lak{e oporavila i vodi s 2:0. Verujem u na{u ekipu, znamo da imamo kvalitet i potencijal, ali treba to da poka`emo na terenu - rekao je sportski direktor Vojvodine NS seme Nikola Mari}.

Se lek tor Zo ran Ma noj lo vi} i trener Miodrag Mili} u Tursku vode: Milo{a Balti}a (do 52 kg), Vawu Ba~i}a (56), Branimira Stankovi}a (60), Qubomira Marjanovi}a (64), Marka Nikoli}a (81) i Milutina Stankovi}a (+ 91). Uz wih }e biti Velizar \eri},

Najboqi srpski bokser Nenad Borov~anin brani}e titulu evropskog {ampiona u kruzer kategoriji, u verziji VBO, protiv Nemca Marija [tajna. Borov~anin }e protiv [tajna drugi put braniti titulu osvojenu u junu pro{le godine, a ta borba zakazana je za 4. maj u Loznici.U karijeri [tajn je dobio 24 borbe, od toga 18 nokautom, ima ukupno pet poraza. Nema~ki bokser je ro|en 19. maja 1975. godine u Erfurtu, a visok je 182 centimetra. Borov~anin titulu osvojio u junu pro{le godine u Bawa Luci u me~u sa Bugarinom Konstantinom Kokoom Semerxijevim, a odbranio ju je u Novom Sadu {est meseci kasnije pobedom nad nema~kim bokserom Larsom Buholcom. Bokseri sprem ni za iza zo ve u Tur skoj

predsednik Boskerskog saveza Srbije, kao i olimpijac Aleksan dar Dre no vak, ko ji }e u Trab zo nu pru `i ti po dr {ku reprezentativcima, trenirati i imati nekoliko sparing me~eva, kako bi {to spremnije do ~e kao naj ve }u svet sku sportsku smotru. - Ciq nam je da obezbedimo bar jo{ jednu vizu za London, mada ne}e biti nimalo lako, jer je kon ku ren ci ja pa kle na. Ali, momci uveravaju da }e dati sve od sebe da ostvare snove i plasiraju se na Igre - poru~uje trener Mili}. Najte`i zadatak }e imati kapiten Marjanovi}, u ~ijoj }e kategoriji samo pobednik i}i u London. Milutinu Stankovi}u }e za vizu biti neophodno da se plasira u finale, Balti} i Nikoli} }e morati da zauzmu jedno od prva tri mesta, dok }e najlak{i posao imati Ba~i} i Branimir Stankovi}, koje plasman u polufinale direktno vodi na Olimpijske igre.

Trener Nikola Salati} isti~e da nije lako ekipi koja gubi o:2 u finalu, ali da ta prednost nije nedosti`na. - Svaki zaostatak je dostiàn. Ne pomi{qamo na predaju jer nas sve vodi sportski motiv. @elim samo da vratimo igru koja nas je krasila tokom sezone i da snagom timskog duha do|emo do rezultata. Imamo sitnijih povreda, {to je normalno za ovaj deo sezone, a ve} duè vreme je van stroja Kati} - reka je Salati}. U prethodne dve utakmice Marko Ivovi} je bio mo`da i jedina svetla ta~ka novosadskog tima. - Odigrali smo slabo beogradske me~eve, daleko ispod na{eg nivoa. Hteli - ne hteli, igra}emo pod pritiskom, jer smo veoma blizu eliminacije. @elimo da nam se vrati igra iz polufinala. Moramo da budemo koncentrisaniji i po`rtvovaniji u kqu~nim trenucima u odnosu na beogradske duele, a publika naprosto mora da do|e i da nas podrì, jer sam siguran da uz wenu pomo} moèmo do izjedna~ewa - o~ekivawa su Marka Ivovi}. M. Ri sti}

SPORT

c m y

dnevnik

^A^ANI POTPUNO ZASLU@ENO POBEDILI VOJVODINU

Bo rac do ta kao sno ve, doma}ini se obru ka li Vojvodina - Borac 0:1 (0:0) NO VI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca: 5.000, sudija: Karaxi} (Beograd). Strelac: Kneèvi} u 65. minutu. @uti kartoni: Pavlovi} (Vojvodina), a Nikodijevi}, Stani}, Masla}, Jeremi}, Zo}evi} i Vi{wi} (Borac). VOJ VO DI NA: Supi} 7, Vuli}evi} 6, Trajkovi} 6, Milovi} 5, Pavlovi} 6, Apija 7, Mito{evi} 6 (Poletanovi}), Moreira 5 (Bojovi}), Stevanovi} 5 (Smiqani}), Abubakar 5, Katai 6. BO RAC: Milojevi} 7, Reqi} 7, Vi{wi} 7, Masla} 7, @ivkovi} 6 (Mili~i}), Prodanovi} 7, Stani} 7 (Jovanovi} 7), Kneèvi} 8, Zo}evi} 7 (Mugo{a), Jeremi} 7, Nikodijevi} 6. U finalu Kupa Srbije, koje se 16. maja igra na stadionu „Kara|or|e”u Novom Sadu, ne}e biti fudbalera Vojvodine. Iako su slovili za velikog favorita u duelu s Borcem, Novosa|ani nisu takvo mi{qewe opravdali. Doìveli su teàk poraz, bol-

Pu bli ka pro te sto va la Posle vo|stva Borca, a posebno kad je utakmica zavr{ena, navija~i Vojvodine su burno negodovali. Po~elo je skandirawima „Igrajte fudbal”, a onda su usledili povici „Dejane, odlazi”, upu}eni treneru crveno-belih, i „Uprava, napoqe”. Fudbaleri Borca ispra}eni su dugotrajnim i iskrenim aplauzima svih prisutnih gledalaca. niji ~ak i od onog kada su izgubili od Vaduca na po~etku sezone i te{ko je naslutiti {ta }e se doga|ati u klubu u danima koji dolaze. Borac je, potpuno zaslu`eno, dotakao snove i igra}e za pehar prvi put u 84 godine dugoj istoriji kluba. Vojvodina je htela, ali nije umela da obraduje navija~e. Imali su crveno-beli inicijativu, ali ponovo nisu umeli da postignu gol, ~ak ni iz najpovoqnijih prilika, {ansi za koje novinari umeju da ka`u da su stopostotne. Uz to, bilo je o~igledno da ne{to ne {tima u redovima doma}ina, a dva momenta su, sportski i nesportski, umnogome odredila ishod utakmice. U prvom, sportskom, u glavnoj ulozi bio je igra~ Vojvodine Miroslav Stevanovi}, momak koji mnogo kilometara pretr~i

na svakom me~u, ali je ovog prole}a daleko od dobre forme. Igrao se 33. minut, kada se mladi reprezentativac BiH na{ao o~i u o~i s golmanom â~ana Nikolom Milojevi}em. Mogao je da u~ini s loptom {ta je èleo, u svakom slu~aju da postigne toliko èqeni gol, ali, umesto da jednostavno zavr{i posao,

pre~ke. U kontranapadu Kne`evi} je mogao, a golman Supi} spre~io, da dovede Borac u vo|stvo. U nastavku je usledila ve} opisana {ansa Stevanovi}a, a onda je brzonogi Filip Kne`evi} bio u sjajnoj prilici, ali je ponovo Nemawa Supi} bio na visini zadatka. Uzbudqivi trenuci okon~ani su lepom akcijom

Radost ^a~ana po zavr{etku utakmice

Stevanovi} se spetqao, name{tao, ~ekao i {toperi Borca otklonili su opasnost. Drugi, koji je bio veoma indikativan i nesportski, na~inio je Almami Moreira, koji ni ju~e nije pru`io igru koju su od wega o~ekivali navija~i novosadskog tima. U 60. minutu trener Dejan Vuki}evi} ga je zamenio, a omaleni vezista, bez pozdrava sa saigra~em Bojovi}em koji je u{ao u igru, ali i s trenerom, otr~ao je u svla~ionicu. Neshvatqivo za iskusnog profesionalca, skupo pla}enog stranca i ~oveka koji je razo~arao sve one koji su od wega o~ekivali mnogo, mnogo boqe igre. Imao je doma}in inicijativu, za razliku od nekih ranijih utakmica stvarao je {anse, ali realizatora nije bilo. Probao je najpre Apija, isto je u~inio i Mito{evi} u 7. minutu, ali je pogodio nekog iz odbrane ^a~ana u nogu. U 26. minutu lepu priliku imao je i Katai, ali je Masla} izblokirao wegov {ut. Usledio je potom najuzbudqiviji deo susreta, u kojem su se prilike nizale pred oba gola. U 32. minutu, posle uve`bane akcije, loptu su posle kornera propustili Mito{evi} i Trajkovi}, ona je stigla opet do Kataija koji je {utirao preko

Fo to: F. Ba ki}

u 35. minutu u kojoj su u~estvovali Apija i Abubakar, lopta je stigla do Stevanovi}a, a on je iz dobre pozicije {utirao slabo, pored gola. U 65. minutu usledila je velika radost gostiju. Iskusni Ivan Jovanovi} je vukao loptu, oti{ao na levu stranu i poku{ao da centrira pred gol. Supi} je tu loptu izbio ka sredini gde je Filip Kneèvi}, najboqi igra~ utakmice, bio budan i usamqen i pogodio je mreù Vojvodine. Vo|stvo gostiju kao da je preseklo Novosa|ane i poquqalo im ionako krhko samopouzdawe. Oni jesu ne{to poku{avali, preko Kataija u 78. minutu kada se istakao golman Milojevi}, kao i u prvom minutu nadokande kada se u kolosalnoj prilici na{ao Abubakar. Snage i koncentracije, me|utim, vi{e nije bilo i usledilo je veliko i neo~ekivano slavqe â~ana, dok su igra~i Vojvodine u o~ajawu popadali po terenu. Wihovi snovi su se sru{ili kao kula od karata, doìvqen je novi, bolan poraz i s terena su ispra}eni povicima s tribina „Skinite dresove” ~ime su navija~i vrednovali ono {to su crveno-beli ju~e pokazali, ali i {to pokazuju ~itavog prole}a. A. Predojevi}

TRENER VOJVODINE DEJAN VUKI]EVI]:

Ma le su {an se da osta nem Po zavr{etku me~a, trener Vojvodine Dejan Vuki}evi} je rekao: - ^estitam Borcu na plasmanu u finale Kupa. Bio nam je ovo najva`niji susret, utakmica o kojoj smo dugo pri~ali i za koju smo se spremali. Prvo poluvreme bilo je jako dobro, ali nismo uspeli da postignemo gol iz brojnih prilika. Izmena Moreire umnogome je uticala na na{u igru i to jednom profesionalcu nije smelo da se dogodi. Pre bih rekao da je wegova reakcija bila nedostatak ku}nog vaspitawa i verujem da }e ~elni qudi kluba reagovati na to. Koristim priliku da se javno izvinim predsedniku i svim navija~ima i jako je velika {teta {to Vojvodina ne}e igrati u finalu u Novom Sadu. Nije ovo kraj fudbala u Novom Sadu, ali je svakako jako te`ak trenutak za klub. Da li razmi{qate o ostavci? - Naravno da razmi{qam i rekao sam to i predsedniku i igra~ima - odgovorio je Vuki}evi}. - Znam koji su raz-

Dejan Vuki}evi}

lozi slabijih rezultata, ali ne bih sada o tome. Nadam se samo da }e igra~i ostati jedinstveni, a neko mora da snosi posledice za ovaj neuspeh. Normalno je da to bude prvi trener, a ja sam poku{ao zaista sve. Male su {anse da ostanem, one nisu ve}e od pet posto, mo`da i mawe. Uprava kluba nema veze s na{om igrom i sada ekipa mora da se konsoliduje i u preostalih sedam kola izbori pravo da igra u Evropi. [ok terapija ume da bude plodotvorna, a ja ne èlim nikoga da optuùjem. Realno boqih igra~a nemamo i ovo je bilo na{e najboqe izdawe s ovim timom. Naàlost, gol â~ana nas je potpuno paralisao. Trener Borca Slavko Voji~i} bio je naravno sre}an: - Presre}an sam, ovo je istorijski uspeh za nas. Iskreno, nisam verovao da je ovakav ishod mogu}, jer imali smo dosta problema i nismo mogli da izvedemo najja~i tim. Momci su odigrali jako dobro i ja im ~estitam na velikoj pobedi. A. P. Fo to: F. Ba ki}

~etvrtak12.april2012.

CRVENO-BELI BOQI I U REVAN[U

Zve zda u fi na lu Partizan - Crvena zvezda 0:2 (0:0) BE O G RAD: Stadion Partizana, gledalaca 27.000, sudija Ma ì} (Vr bas), strel ci: Lazovi} u 63. i Borha u 81. minutu. @uti kartoni: Ivanov (Partizan), Evandro, Mladenovi}, Ve{ovi} (Crvena zvezda). PAR TI ZAN: Stojkovi} 6, Ak sen ti je vi} 6, Vol kov 6, Rni} 6, Ivanov 6, Kamara 6 (Smiqani} 6), Babovi} 6, Tomi} 6, Vuki} 6 (Ili} -), L. Markovi} 6, Diara 6 (Ninkovi} -). CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 6, To{i} 6, Mijajilovi} 6, Dimitrijevi} 6 (Kadu 6), Lazovi} 7 (Borha 7), Evandro 7, Maksimovi} 6, Milivojevi} 6, Ka sa li ca 6 (Mi lu no vi} 7), Mladenovi} 6, Ve{ovi} 6. Fud ba le ri Cr ve ne zve zde plasirali su se u finale Srbije, 36. put po redu, po{to su u revan{ susretu polufinala savladali Partizan 2:0 (0:0). Crveno-beli }e se u borbi za trofej sastati sa Borcem iz â~ka. Sli~no kao i u prvom me~u na Marakani izabranici Rober ta Pro si ne~ kog bi li su spretniji od ve~itog rivala i zasluèno slavili. Mo`da je Partizan imao koju priliku

Duel Vuki}a i Ve{ovi}a

vi{e, ali to nije znao da iskoristi. Prvi put od kako je trener Cr ve ne zve zde Ro bert Prosine~ki nije na teren izveo formaciju 4-3-3. Ovoga puta je bila 4-2-3-1 {to je donelo rezultat. Crno-beli su nastupili u svojoj standardnoj 41-3-2 formaciji. Strateg Zvezde hteo je da ostvari dominaciju na terenu, u tome je na po~etku i uspeo, ali je doma}in vrlo brzo stvorio dve velike prilike. U 5. minutu Volkov je izveo aut, na petercu glavom loptu je zaka~io Ivanov a ona se od

Lazovi} bio spretniji od Stojkovi}a

stative odbila u naru~je golmana Bajkovi}a. U 15. minutu obrukao se Markovi}. Dobio je sjajnu loptu od Vuki}a. Iskosa po desnoj strani prodro je u {esnaesterac, {utirao sa osam metara, ali preko gola. Zvezda je vrebala gre{ku doma}ih i do~ekala je u 25. minutu. La zo vi} je na centru oduzeo Rni}u loptu, iza{ao sam ispred Stojkovi}a, koji je nakon starta Ivano va us peo da interveni{e. Ve} u slede}em napadu {ansa za Partizan. Maksimovi} je pogre {io, Di a ra dobio loptu na 18 metara od gola i umesto da proigra na levoj strani Tomi }a od lu ~io se da {utira neprecizno. U na stav ku nije bilo izmena, ali ve} posle 30 sekundi Zvezda je mogla do gola. [utirao je Milivojevi} sa distance, a Stoj ko vi} iz bok so vao loptu u korner, nakon kojeg je igra~ Crvene zvezde ponovo {utirao, ali ovoga puta je bio izblokiran. Partizan je ubrzo stvorio priliku. Tomi} je centrirao sa leve strane, a Babovi} lo{e {utirao glavom. U 53. minutu povredio se Kamara, zamenio ga je Smiqani}. Deset minuta ni{ta se nije de{avalo, a onda je Zvezda povela. Evandro je odigrao na levo do Lazovi}a, a ovaj }u{nuo loptu ispod istr~alog Stojkovi}a. Malo kasnije pono vo je za pre tio Par ti zan.

Pro si ne~ ki: Pre su di la tak ti ka Na konferenciji za novinare strateg Crvene zvezde pre svega je ~estitao svojim igra~ima, a potom je prokomentarisao samu utakmicu. - Bila je ovo sigurno jedna od najboqih utakmica ove sezone. Velika je stvar pobediti Partizan na wenovom terenu. Oni su u prvom poluvremenu imali mo`da koju {ansu vi{e, ali smo mi u drugom potpuno dominirali i zaslu`eno slavili. Presudile su polukontre i kontre koje smo i uve`bavali za ovaj duel - rekao je Robert Prosine~ki. Avram Grant trener crnobelih kao presudno istakao je prvu utakmicu na Marakani. - Tada smo proma{ili dosta {ansi {to sada nismo uspeli da nadoknadimo. Zvezda je igrala dobro, ali odlu~uju}i su bili na{i proma{aji. U prvom poluvremenu smo igrali kako smo planirali, stvorili nekoliko prilika za gol, ali ih nismo iskoristili. U nastavku smo rizikovali, iza{li visoko napred {to je Zvezda iskoristila i iz dve kontre osigurala pobedu - rekao je strateg crno-belih. Volkov je izveo aut, a Babovi} je sa sedam metarao {utirao mlako u Bajkovi}a. Priliku utakmice imao je Diara u 72. minutu. Vuki} mu je propustio jednu loptu, a Senegalac sam ispred Bajkovi}a {utirao je pored gola. Kazna je stigla vrlo br zo, Rni} je po gre {io, Borha istr~ao kontru i savladao Stojkovi}a. I. Lazarevi}

PODRU^NA LIGA NOVOG SADA

Drin ~i} sru {io \ur |ev ~a ne Sutjeska – Ba~ka 1:0 (1:0) BA^ KO DO BRO PO QE: Stadion Kraj Su{are, gledalaca 250.Sudija: Fa|o{ (Selen~a).Strelac : Drin~i} u 38. minutu za Sutjesku. @uti kar to ni: @u gi}, Ga go vi}, Tom~i} (Sutjeska), Kalajxi}, Leti}, Vujovi}, Erdeqan, Todi} (Ba~ka). SU TJE SKA: Ga{ovi} 7, Tadi} 7, Kosti} 7, Drin~i} 8, Rodi} 7, Mirkovi} 7, @ugi} 7, Peji} 7, [ibali} 7, (Jaki} -) Tom~i} 7, Gagovi} 7 (Obradovi}-). BA^ K A: Ma ri} 6, Jan ko vi} 7, Sa mo lo vac 6, Vu jo vi} 6, Ka laj xi} 6, Er de qan 6, Tri vu no vi} S. 6, Lu ki} 6, (Ma ti} 6), Ru `i} 7, Tri vu no vi} D. 6, (Pan ti} - ) Le ti} 7, (To di} -).

I tre}i uzastopni duel ova dva pro tiv ni ka pri pao je igra~ima Sutjeske. I sva tri puta je bilo 1:0. Utakmica je bila neizvesna do posledweg trenutka sa puno borbe i tr~awa oba tima . Kapiten doma}ih Drin~i} je uspeo da re{i pitawe pobednika me~a u 38. minutu. Posle prekida bio je najvi{i u skoku i poslao loptu u mre`u nemo}nog Mari}a. Gosti su u ne ko li ko na vra ta pripretili preko brzonogog Leti}a i iskusnog Ru`i}a. Na drugoj strani, Ba~kopoqci su mogli ubedqivije da slave ali je u fini{u me~a Gagovi} nespretno reagovao u zavr{nici napada. I. Vukovi}

Me ta lac AV - Bo rac Vr bas - Sla vi ja (NS) Ka bel - Sla vi ja (Piv) Su tje ska - Ba~ ka 1923 Omla di nac - Je din stvo [aj ka{ - Her ce go vac Sr bo bran - Sta ri grad Pe tro var din je slo bo dan 1. Sr bo bran 19 2. Bo rac 19 3. Ka bel 19 4. Vr bas 19 5. Je din stvo 18 6. Su tje ska 19 7. Sla vi ja (NS) 19 8. Her ce go vac 18 9. Ba~ ka 1923 18 10. Pe tro var. 18 11. Omla di nac 19 12. Me ta lac AV 19 13. [aj ka{ 19 14. Sta ri grad 19 15. Sla vi ja (Piv)18

12 11 10 9 8 8 7 6 6 6 5 5 6 5 3

4 3 4 4 2 7 4 6 5 5 4 7 6 6 7 5 5 7 5 7 7 7 6 8 2 11 4 10 1 14

0:1 3:0 9:0 1:0 1:0 0:2 3:2 45:20 25:19 32:22 32:18 29:22 18:17 24:27 20:21 28:19 24:28 25:30 16:25 25:39 21:27 20:50

40 37 32 31 29 28 27 25 23 23 22 21 20 19 10

S PORT

~etvrtak12.april2012.

dnevnik

MILAN PIPERSKI NAKON OSVAJAWA SVESLOVENSKE TITULE

Pr va ste pe ni ca ka svet skom vr hu Ti tu la sve slo ven skog pr va ka u VBC ver zi ji, za ko ju se iz bo rio u Za je ~a ru, za tri de se tjed no go di {weg zre wa nin skog bok se ra Mi la na Pi per skog sa mo je pr vi ko rak ka ko na~ nom ci qu – osva ja wu ti tu le svet skog {am pi o na. Sve je pod re |e no to me, re kao je Pi per ski pri li kom pri je ma u Grad skoj ku }i Zre wa ni na, ko ji su za we ga i we go vog tre ne ra Sr |a na Ev |e ni }a pri re di li pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Mar ton, ge ne ral ni se kre tar Sport skog sa ve za Sr |an Bo ga ro {ki i ~lan Grad skog ve }a za du `en za sport Vo ji slav Ma ti}. Pi per ski je u za je ~ar skoj ha li Kra qe vi ca sa vla dao Bu ga ri na Dra go mi ra To te va i ti me, osim sed me uza stop ne po be de u pro fe si o nal noj ka ri je ri, iz bo rio i ti tu lu sve slo ven skog pr va ka. Do pr ve ti tu le u po lu sred woj ka te gri ji do {ao je po {to je me~ pre ki nut po sle no ka u ta u pe toj run di. Srp ski bok ser je i u ~e tvr toj run di no ka u ti rao To te va, ali je su di ja na kon bro ja wa

Mi lan Pi per ski i Sr |an Ev |e ni}

od lu ~io da se me~ na sta vi. Bu gar ski bok ser, me |u tim, ni je du go iz dr `ao – na po du se po no vo na {ao u pe toj run di, pa ga je su dij ska od lu ka spa sla de ba kla. - Bu ga rin je fi zi~ ki za i sta pred sta vqao ve li ku opa snost. Gle da li smo me ~e ve u ko ji ma je sa mo i{ao na pred, ru ke su mu uvek bi le go re. Na sve to mo rao sam da imam od go vor. Za to smo mo ja eki pa i ja smi sli li tak ti ku ko ja se

po ka za la efi ka snom. Bi lo je vi {e nok da u na, a me~ je za vr {en no ka u tom- re kao je Pi per ski. Na kon sta ta ci ju da je bor ba sve vre me bi la po {te na i da je, za hva qu ju }i we go vom na stu pu, jo{ jed nom po tvr |e no da je boks ple me ni ta ve {ti na, Pi per ski je od go vo rio da je za we ga to sa svim nor mal no po na {a we u rin gu. - Pro tiv nik je imao ozbiq ne po vre de gla ve i re ba ra. Po nu -

dio sam mu svo ju po mo}, jer je on, ipak, bio gost u na {oj ze mqi – po ja snio je naj bo qi zre wa nin ski bok ser. Po seb nu sa tis fak ci ju, ali i ne ku vr stu op te re }e wa, Pi per skom je pred sta vqa la ~i we ni ca da je we go va bor ba bi la me~ ve ~e ri u Za je ~a ru i da ju je di rekt n o pre n o s i l a te l e v i z i j a B92. - Ne iz be `no je bi lo da na pra vim taj pr vi ko rak, ka da je me dij ska pa `wa u pi ta wu, ako `e lim da se iz dig nem. Dra go mi je {to je moj na stup pra tio mi li on ski audi to ri jum i {to je ce la Sr bi ja vi de la da na{ boks ima ve li ke am bi ci je. Za do vo qan sam ti me, kao i moj tim iz Bal kan bok sin ga – na gla sio je sve slo ven ski pr vak u VBC ver zi ji. A za do voq ni su i we go vi na vi ja ~i ko ji su se, iako je Za je ~ar od Zre wa ni na uda qen sko ro 400 ki lo me ta ra, za pu ti li u taj grad sa dva auto bu sa i vi {e auto mo bi la ka ko bi po dr `a li po pu lar nog Pi pe ra i za jed no sa wim pro sla vi li osva ja we ti tu le. @. Balaban

VLADAN JORDOVI] O PLASMANU RUKOMETA[A SRBIJE NA OLIMPIJADU

Ni smo lo {i ji od naj bo qih

Jo{ se ne sti {a va ju emo ci je na kon pla sma na na {e mu {ke ru ko met ne re pre zen ta ci je na Olim pij ske igre u Lon d o n u. Bi } e to isto rij sko, pr vo u~e {}e Sr bi ja, kao sa mo stal ne dr `a ve, na olim pij skom ru ko met nom tur ni ru. Ru ko me ta {i }e se po s le 12 go d i n a na } i na Olim p i j a d i, po { to su po sled wi put bi li su di o ni ci naj p re s ti ` ni j eg sport s kog do ga |a ja 2000. go di ne u Sid ne ju, ka da su pod ime nom Ju go sla vi ja osvo ji li ~e tvr to me sto. Ta ko je ova go di na za

FIFA RANG–LISTA

Sr bi ja 32.

VR [A^ KI DE ^A CI TRI JUM FO VA LI U BA NAT SKOM KAR LOV CU: U Ba nat skom Kar lov cu Sport ski sa vez op {ti ne Ali bu nar i JP „Tu rist“ or ga ni zo va li su, pod po kro vi teq stvo Op {ti ne, tre }i po re du Us kr {wi tur nir u fud ba lu za mla |e ka te go ri je (1999. - 2001. go di {te). U~e stvo va li su Sme de re vo, pan ~e va~ ki Di na mo, Vr {ac i do ma }in Pro le ter. U su sre tu za pr vo me sto Vr {ca je na pe na le po be di Sme de re vo sa 6:5( 1:1 u egu lar nom vre me nu), a za tre }e me sto Di na mo je sa vla dao Pro le ter 6:3. Za naj bo qeg igra ~a tur ni ra pe har je do bio Kri sti jan To do ro vi} iz Vr {ca, naj bo qi gol man je we gov sa i gra~ Mi haj lo [an dor , a naj bo qi stre lac je Da vid Bo ji} iz Sme de re va. Pri zna wa je uru ~uo pred se nik FK Pro le ter Sa {a Cvet ko vi}. R. J.

Fud b al s ka re p re z en t a ci j a Sr b i j e na naj n o v i j oj FI F A rang–li s ti za u z i ma 32. me s to, po s le pa d a za {est po z i c i j a u od n o s u na pro { li me s ec. Or l o v i u pret h od n ih me s ec da n a ni s u igra l i ni j ed n u utak mi c u, ali je no v i pad po sle d i c a ne p la s ma n a na Evrop s ko pr v en s tvo u Poq s koj i Ukra j i n i, pa da q e na z a d o v a w e tek tre ba o~e k i v a t i. Ta k o se is pred na { eg ti m a u od n o s u na pret h od n u li s tu sa d a na l a z e ^e { ka, Sje d i w e n e Ame r i~ k e Dr ` a v e, Slo ve n i j a, Ja p an i Ju ` na Ko re j a. Li sta za april: 1. (1) [pa ni ja 1.442, 2. (3) Ne ma~ ka 1.345, 3. (4) Uru gvaj 1.309, 4. (2) Ho lan di ja 1.207, 5. (7) Por tu gal 1.190, 6. (5) Bra zil 1.165, 7. (6) En gle ska 1.132, 8. (10) Hr vat ska 1.114, 9. (11) Dan ska 1.069, 10. (8) Ar gen ti na 1.066... 32. (26) Sr bi ja 725.

BADMINTON TAKMI^EWE U BELGIJI

Tri me da qe za Le nu Ja ni} Ju ni or ski dr àv ni {am pi o ni u bad min to nu Le na Ja ni}, An dri ja na Stan ko vi} i Dra go slav Pe tro vi}, pred vo |e ni po mo} nim tre ne rom re pre zen ta ci ja Dra ga nom An ti }em i tre ne rom Ma ri jom Bu la to vi}, na stu pi li su na pre sti `nom Evrop skom ju ni or skom ku pu u Ede ge mu (Bel gi ja). U ka te go ri ji de voj ~i ca uz ra sta do 11 go di na, Le na Ja ni} je po sti gla fan ta sti ~an re zul tat osva ja wem zlat ne me da qe u kon ku ren ci ji me {o vi tih pa ro va i dve bron za ne u sin glu i èn skom du blu. Naj sjaj ni je od li~ je Ja ni }e va je za slu ì la bri qant nom igrom u me {o vi tom pa ru sa Hri stom Po po vim, re pre zen ta tiv cem Fran cu ske. U èn skom sin -

glu, u po lu fi nal nom me ~u Le nu je za u sta vi la {vaj car ska tak mi ~ar ka u dva se ta (21:18, 21:17). U ve o ma ne iz ve snom me ~u po lu fi na la u kon ku ren ci ji `en skih pa ro va, Ja ni }e va i Van der Er (Ho lan di ja) su nad i gra ne od stra ne en gle skih da ma Vor ner/Torp re zul ta tom 2:1 (21:15, 17:21, 21:16). Tur nir u Ede mu spa da u gru pu naj ma sov ni jih i naj kva li tet ni jih ju ni or skih evrop skih tak mi ~e wa na ko me je, po red re p re z en t a t i v a c a Sr b i j e, na s tu p a l o pre ko 350 tak mi ~a ra iz [pa ni je, En gle ske, Fin ske, [vaj car ske, Fran cu ske, Ho lan di je, Bel gi je, Ir ske, [kot ske, Ne ma~ ke, Hr vat ske, Austri je...

JO[ JE DAN USPEH KA RA TI STA IZ VLA DI MI ROV CA: Ka ra ti sti Vla di mi rov ca za do voq ni su na stu pom na Pr ven stvu Voj vo di ne u In |i ji. Tak mi ~a ri ovog klu ba osvo ji li su de set zlat nih ( tri ekip ne i se dam po je di na~ nih), pet sre br nih i dve bron za ne me da qe.Tre ne ri Mi lo je i Ma ja Pa vlo vi} is ti ~u da je ovo jed no od naj u spe {ni jih tak mi ~e wa za wi ho ve u~e ni ke. Zla to su osvo ji li: An drea Mo run u ka ta ma, Mi ha e la Mu sta, Ana be la Bu kur, Mi li ca Ek me ~i}, Te o do ra Go qa, Ka ta ri na Da ki} i Ste van Ve li~ ko vi}. Sre br ne me da qe osvo ji li su: Ema nu e la Di mi tri je u ka ta ma, Ele na Se ke {an, Adri ja na Za ri ja, Ni ko la Ig wa tov i Mi qan Cvet ko vi} u bor ba ma, dok je u ka ta ma bron zu osvo ji la Ma ri ja Alek si}, a u bor ba ma Ka ta ri na Da ki}. ^la no vi ovog klu ba svo jim od li~ nim re zul ta ti ma na broj nim tak mi ~e wi ma po sta li su po nos se la, a po seb no me |u u~e ni ci ma i mla di ma ovog me sta. R. Jovanovi}

Dra go slav Pe tro vi}, An dri ja na Stan ko vi} i Le na Ja ni}, uz An dri ju Do de ra i Na ta {u Pa vlo vi}, u~e stvu ju u re a li za ci j i pro g ra m a Olim p ij s kog ko m i t e t a Sr bi je pod na zi vom Olim pij ska tra di ci ja, ko jim su, po red bad min to na ca, pre po zna ti mla di sport ski ta len ti u sin hro nom pli va wu, rit mi~ koj gim na sti ci, ma ~ e v a w u, sto n om te n i s u, je d ri l i ~ ar stvu i stre li ~ar stvu. Mi ni star stvo omla di ne i spor ta do pri ne lo je u zna ~aj noj me ri u~e {}u re pre zen ta ti va ca Sr bi je na me |u na rod nom tak mi ~e wu obez be |i va wem neo p hod nih fi nan sij skih sred sta va.

srp ski ru ko met ba{ be ri }et na ima ju }i u vi du da su or lo vi kra jem ja nu a ra po sta li i evrop ski vi ce {am pi o ni. Ve li ki udeo u fan ta sti~ nom uspe hu, ko ji je ostva ren na kva li fi ka ci o nom tur ni ru u {pan s kom Ali k an t eu (osvo j e n o dru g o me s to, iza do ma }i na), imao je i pr vi sa rad nik se lek to ra Ve se li na Vu ko vi }a Vla dan Jor do vi}. - Ostva r e n i uspeh je iz u - zet n o ve l i k i s ob z i r om da je sa d a { wi si s tem kva l i f i k a ci j a za Olim p ij s ke igre mno g o te ` i ne g o ra n i j e. Tur n ir s ki si s tem kva l i f i ka c i j a, a pre we g a na ~ in na ko j i se do we g a sti ` e je jo{ jed n a ote ` a v a j u } a okol n ost na pu t u do Iga r a - re k ao je Jor d o v i}, ko j i je sjaj n o od ra d io ska u t ing za tur n ir u Ali k an t eu, ba{ kao i to kom EP u Be o g ra d u. - Ne m a sum w e, ima l i smo i naj t e ` u kva l i f i k a c i o n u gru p u, a u okvi r u we i naj n e p o v oq n i j i ras p o r ed. Na{ asa go vor nik is ti ~e je da je od iz u zet nog zna ~a ja za ru ko met ni sport to {to je Sr b i j a to k om ka l en d ar s ke go d i n e us p e l a da obez b e d i tri ve li ka tak mi ~e wa: EP u Be o gra du, OI u Lon do nu i SP u [pa ni ji. - Kon ti nu i tet u~e stvo va wa na ve li kim tak mi ~e wi ma zna ~aj no do no si na po ve }a wu rej tin ga i na me |u na rod noj i na do ma }oj sport skoj sce ni. Ono {to sve nas ko ji ra di mo u ovom spor tu po seb no ra du je je po pu la ri za ci ja ru ko me ta kod de ~a ka i de voj ~i ca, jer ma sov nost da je na du da }e u bu d u} n o s ti ru k o m et bi t i

jo{ vi tal ni ji i po pu lar ni ji, a sa mim tim i kva li tet ni ji. Na jed nom hr vat skom por ta lu ob ja vqen je tekst pod na slo vom „Sr bi ja po ka za la ’sna gu’ kad ne igra kod ku }e: Pla si ra la se na OI za hva qu ju }i [pan ci ma“. U tek stu se na vo di da je Sr bi ja ostva ri la mr {av skor (po be da, re mi i po raz), kao i da se jo{ jed nom po tvr di lo da „ostva re ni uspeh na do ma }em te re nu ~e sto ni je od raz stvar ne sna g e do m a } i n a ko j i ga je ostva rio“. Iz gle da da na {e kom {i je jo{ ne mo gu da pre bo le po raz u po lu fi na lu EP u Be o gra du, pa za t o vaq d a ni p o d a { ta v a ju ovoj iz u ze tan uspeh. - [pa ni ja je bi l a fan t a sti~ na od sa mog po ~ et k a tur ni ra i od we smo iz gu bi l i, dok su Po qa ci u od no s u na EP bi l i ja ~ i za ~e ti ri kva li tet n a igra ~ a ([mal, Li jev ski, Ju r a { ik i Ro sic ki), a igra l i smo n e r e { e n o . Po q a c i su Al ` ir c e po be di li s jed nim go l om, dok smo mi bi li ube dqi vi ji. [pan ci su igra l i za se be, svoj rej ting, è l e l i su da bu du naj bo qi u gru pi, da obez b e d e se bi bo qu po zi ci ju pri li kom `re ba za OI. Zna ju to i u Hr vat skoj, ali sva ko ima pra vo na svoj stav. Dva n a e st u~e s ni k a OI ras po re |e no je u {est {e {i ra, a to kom `re ba bi }e raz vr sta ni u dve gru pe. O to me da li Sr bi ja mo è da do |e i do me da qe u Lon do nu Jor do vi} ka è: - Olim pij ski si stem tak mi ~e wa je dru ga ~i ji u od no su na evrop sko i svet sko pr ven stvo. U~e stvu ju i kon ti nen tal n i pr v a c i, {to re a l n o tur n ir ~i n i sla b i j im od evrop skih {am pi o na ta, pa uz ma lo sport ske sre }e i do bro tem pi ra nu for mu mo è se do do brog re zul ta ta. U stru~ nom {ta bu o po ten ci jal nim ri va li ma jo{ ni su ni raz mi {qa li. - Na{ pri mar ni ciq je bio pla sman na OI i to smo ostva ri li. Mi iz stru ke sma tra mo da prak ti~ no sa sva kom re pre zen ta ci jom na sve tu mo è mo da igra mo rav no prav no i da ni smo lo {i ji od naj bo qih. Ono {to nas sve za jed ni~ ki ra du je je to da }e mo pr vi put ima ti pra ve pri pre me za ve li ko tak mi ~e we, kao {to je to bi lo u vre me ka da su se pr ven stva od i gra va la le ti. Ve ru jem da }e mo na pri pre ma mo }i da ra di mo i na mno gim de ta qi ma za ko je na pret hod nim krat ko traj nim oku pqa wi ma ni smo mo gli ni da raz mi {qa mo. Uve ren sam da }e mo igru po di }i na jo{ vi {i ni vo i uz po vo qan zdrav stve ni bil ten, {to sma tra mo naj va `ni jim, pot pu no sprem ni oti }i u Lon don - is ta kao je Vla dan Jor do vi}. Jovo Gali}

KUP SRBIJE ZA MU[KARCE

Ka }a ni do ma }i ni Ka gu jev ~a ni ma Oba vqen je `reb za ~e tvr ti nu fi na la ru ko met nog Ku pa Sr bi je za mu {kar ce, a sa sta ju se: Ju go vi} Uni met - Rad ni~ ki (K), Spar tak Voj put - Cr ve na zve zda, Ko lu ba ra - Me ta lo pla sti ka i Par ti zan Ru dar. Me ~e vi su na pro gra mu 18. apri la. J. G.

c m y

dnevnik

~etvrtak12.april2012.

sport

~etvrtak12.april2012.

AGRO @IV SU PER LI GA

PR VA A LI GA

Sigurna Vo{a Voj vo di na - @AK 10:5 (3:1, 4:1, 2:1, 1:2) KIKINDA: Ba zen SC â&#x20AC;&#x17E;Je ze roâ&#x20AC;?, gle da la ca 150, su di je: Go li ja nin i ]i ri} (Be o grad). Igra~ vi {e Voj vo di na: 9 (6), @AK 9 (2). Pe ter ci: Voj vo di na 1 (1), @AK 1 (0). VOJ VO DI NA: Vo ji slav Mi tro vi}, Va si} 2, Vuk sa no vi}, Mi li ~i} 1, Mat ko vi} 1, Ma to vi}, Ovu ka, Ran |i} 3 (1), Ubo vi} 3, Ba sa ra, Cu ki}, Vla dan Mi tro vi}. @AK: \a pa, Alek si}, ]i ri}, Bu du rin, Tr ku qa 1, No so vi}, Dra gi}, Pa vi}, Jak {i} 3, Du da{, Re sto vi} 1, Mar ~e ta, Ro mi}. Vo {a, ko ja je for mal no bi la do ma }in u Ki kin di, za be le `i la je u po sled wem ko lu Pr ve

Miroslav Ran|i}

A li ge po be du pro tiv go stu ju }e eki pe @AK-a sa 10:5. Na po ~et ku su sre ta svi pri sut ni su mi nu tom }i ta wa oda li po {tu tra gi~ no pre mi nu lom stu den tu Re na tu Vu ko vi }u ko ji je na stra dao u po `a ru u no vo sad skoj dis ko te ci. Po ve li su No vo sa |a ni u pr voj ~e tvr ti ni sa 1:0, da bi Tr ku qa iz jed na ~io. U ovom de lu igre Vo {a je po sti gao jo{ dva po got ka. Dru ga ~e tvr ti na je isto pri pa la No vo sa |a ni ma, kao i tre }a u ko joj je po stig nu to tri go la. Po {to su po sle tre }eg pe ri o da vo di li sa 9:3 No vo sa |a ni su u po sled woj de o ni ci znat no us po ri li. To su Ki kin |a ni is ko ri sti li i us pe li da taj pe riod do bi ju sa 2:1 i ta ko ubla `e pred nost Voj vo di ne. U eki pi @AK-a ni je bi lo stan dart nog gol ma na Ari za no vi }a {to ne uma wu je po be du No vo sa |a na. U po bed ni~ koj eki pi is ta kli su se ma ke don ski re pre zen ta ti vac Mi ro slav Ran |i}, po ni kao i ki kind skom @AK-u i Ne ma wa Ubo vi} sa po tri go la. U eki pi @AK tre ba spo me nu ti Slo bo dan Jak {i} sa tri go la. Tre ner No vo sa |a na De jan Sta no je vi} ni je bio za do vo qan pri ka za nom igrom svo jih pu le na, ko ji ni su igra li u kom plet nom sa sta vu. M. Se ku li}

Velika pobeda Novosa|ana Voj vo di na Sr bi ja gas - Par ti zan MTS 95:85 (23:19, 31:26, 16:23, 25:17) NOVI SAD: Ma la dvo ra na 2.000, su di je: Ne {ko vi} (Kra qe vo), Oberk ne è vi}, Ja smi na Ju ras (Be o grad). VOJ V O D I N A SR B I JA G AS: V. Pet ko vi}, Ku è ta 11 (4-4), Mar ko vi} 24 (6-5), Mi lo {e vi} 12 (5-2), Sto ja ~i} 5 (2-2), Ive qa, Ka li ni} 8 (4-4), Bu ni} 18 (2-2), Ma ro je vi} 6 (4-4), Dun |er ski 7 (3-1) Zeq ko vi} 4, Vu jo {e vi}. PAR TI ZAN MTS: Kec man, Ra du qi ca 19 (13-11), Lu ~i}, Mi lo sa vqe vi} 7 (5-2), Bog da no vi}, Ma rin ko vi}, â ka re vi} 9 (4-3), Ka ti}, Xejms 23 (65), Ma ~van 20 (7-6), An |u {i} 5 (2-2), Ber tans 2. U ve o ma le pom ko {ar ka {kom am bi jen tu, pred pre pu nim gle da li {tem, Voj vo di n a Sr b i j a g as je po b e di l a {am pi o na Par ti zan i po ka za la da s pra vom è li pla sman u po lu fi na le do ma }eg pelj ofa. Ve} po sle pr vih 20 mi nu ta, gde je Voj vo di na pru ì la od li~ nu igru, s dru ge stra ne ima li smo uspa va nog Par ti za na i si gur no vo| stvo do ma }i na od 54:45. Ka pi ten Ra de Mar ko vi} je u pr vih 20. mi nu ta od i grao stvar no ka pi ten ski, po si gao 16 po e na, vu kao eki pu, da vao ton i ri tam, a ono naj va `ni je su pri hva ti li i sa i gra ~i. Na pr vom me -

stu kor pu lent ni Du {ko Bu ni} ko ji je vo dio pra vi rat sa cen tri ma Par ti za na, ali ni smo vi de li da je od stu pio. Ve} u na stav ku, u tre }oj ~e tvr ti n i, Par ti z an je ste gao odb ra nu, ubr zao igru {to je i re zul ti ra lo da je u 27. mi nu tu do {ao sa mo na po la po e na raz li ke 60:59. Do ma }in se tr gao, pra vi se ri ju od 8:0 i po no vo se odva ja od Par ti za na. Po ~et kom ~e tvr tog pe ri o da Par ti zan po no vo uspe va da iz jed na ~i, 31. mi nut 70:70, ali do ma }in po no vo ima se ri ju za pam }e we, 8:0 i do la zi do vo| stva od 78:70 on da je bi lo stvar ru ti ne za dr à ti to vo| stvo. Ako smo is ta kli Du {ka Bu ni }a mo ra mo spo me nu ti i osta le igra ~e, jer svi Marojevi}, Kuèta i Milo{evi} u borbi za loptu s Kecmanom i Milosavqevi}em Fo to: N. Sto ja no vi} ko ji su is tr ~a li na par ket Spen sa su u pot pu no sti da li svoj oma le ni Xems, a za ta ji li su oni naj 95:85 Voj v. Sr bi ja gas - Par ti zan MTS do pri nos ovoj ve li koj po be di. mla |i pred vo |e ni ka pi te nom Kec ma He mo farm [ta da - Rad ni~ ki KG 80:91 Ra du qi ca i Ma ~van su po sti gli 38 nom ko ji je za vr {io utak mi cu sa mi BKK Rad ni~ ki - Me ga Vi zu ra 83:90 po e na, a wi ma je do ne kle po mo gao nus ~e ti ri in deks bo da. An |u {i}, Da nas Mi lo sa vqe vi} i â ka re Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki FMP (19.00) vi} su sa mo na mo men te po 6 4 2 510:454 10 1. Par ti zan MTS ka za li svoj neo spor ni ta 6 4 2 526:472 10 2. Voj vo di na le nat. Ve li ka po be da No 3. Rad ni~ ki KG 6 4 2 507:507 10 vo sa |a na i na go ve {taj da 4. BKK Rad ni~ ki 6 3 3 482:485 9 am bi ci je ko je su ima li na 5 3 2 405:385 8 5. Cr ve na zve zda 5 3 2 409:402 8 6. Rad ni~ ki FMP po ~et ku ove li ge ni su bez 6 1 5 494:529 7 7. Me ga Vi zu ra osno va. 6 1 5 418:517 7 8. He mo farm Tre ner go sti ju Jo va no vi} je ~e sti tao do ma }i nu U sle de }em ko lu (17/18.apri la) sa sta ju se: na po be di: Me ga Vi zu ra - He mo farm [ta da, Par ti zan MTS - BKK Rad ni~ ki, Rad ni~ ki FMP - Voj vo di - Evi dent no je da po sto ji na Sr bi ja gas, Rad ni~ ki KG - Cr ve na zve zda. kri za u igri kod nas {to ne uma wu je po be du Voj vo di ne. na {im è qa ma za po lu fi na le do ma U{li smo lo {e u igru, do }eg pr ven stva. U pri pre mi ove utak ma }in je na pra vio raz li ku, mi ce zna li smo {ta Par ti zan mo è ali evi dent no je bi lo da ovo i {ta mi mo è mo i to se od ra zi lo ni je bi lo na {e ve ~e. Iz gu na igru. Na met nu li smo agre siv nu bi li smo u ele men ti ma ko ji igru, Par ti zan se ni je sna {ao. Mo kra se Par ti zan, agre siv ram po hva li ti pu bli ku u pre pu noj nost, br zi na i si gu ran {ut. dvo ra ni Spen sa, jer ova kvo na vi ja we Si n i {a Ma ti}, ni j e mo è sa mo da po gid ne ko {ar ku u krio za do voq stvo: - Ve l i k a po b e d a mo j e No vom Sa du. M. Sa vi }e vi} Prepuna dvorana nosila doma}ine ka pobedi Fo to: F. Ba ki} eki pe, ko ja da je za pra vo

TUR NIR U KO PEN HA GE NU

Bojana u drugom kolu Na {a te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski pla si ra la se u dru go ko lo tur ni ra u Ko pen ha ge nu

Bojana Jovanovski

Zvezda i FMP dele megdan

po be dom nad [vaj car ki wom [te fa ni Fe ge le. Jo va nov ski je do tri jum fa do {la sa 6:3, 6:4, po sle jed nog sa ta i se dam mi nu ta igre. U na red nom ko lu Bo ja nu o~e ku je duel sa Mo ni kom Ni ku le sku iz Ru mu ni ju, ko ja je bi la bo qa od Va le ri je Sa viwh iz Ru si je sa 6:2, 6:2. Jo va nov ski je od li~ no u{la u me~ i bez ve }ih pro ble ma po ve la sa 1:0 u se to vi ma. U na stav ku ma lo je po pu sti la, {to je Fe ge le is ko ri sti la i po ve la sa 2:1, ali je se ri jom od tri uza stop na ge ma Bo ja na do {la do 4:2, a po tom je ru tin ski pri ve la me~ kra ju.

EN DI MA REJ SA OP [TIO OVO SE ZON SKE PRI O RI TE TE

Vimbldon i Olimpijada

Bri tan ski te ni ser En di Ma rej re kao je da je za we ga osva ja we zlat ne me de qe na Olim pij skim igra ma u Lon do nu pod jed na ko va `no kao i tri jumf na Vimbldo nu. - Mo ji pri o ri te ti ove go di ne su osva ja we Vimbldo na i zlat ne me da qe na Olim pij skim igra ma. Na olim pij skom tur ni ru je dru ga ~i ji ose }aj i at mos fe ra u od no su na re gu lar ne tur ni re. Igra te za dr `a vu Endi Marej i na rod, ne sa mo za se be i svoj tim - re kao je Ma rej. Ma rej je pre ~e ti ri go di ne na Igra ma u Pe kin gu is pao u pr vom ko lu od Lu Jen-Hsu na iz ki ne skog Taj pe ha.

dnevnik

- Pro {li put ni sam igrao do bro, ali to je bi lo ne ve ro vat no is ku stvo. Bio sam okru `en naj bo qim svet skim spor ti sti ma i na kra ju da na svi smo se vra }a li u olim pij sko se lo. Te ni se ri ne ma ju pri li ku da se mno go dru `e, jer ~e sto pu tu ju i to je za me ne bio sja jan ose }aj - is ta kao je Ma rej. On je do dao da je olim pij ski tur nir u te ni su do bio na zna ~a ju i da se pro me ni lo vre me ka da su ga igra ~i pre ska ka li. Tur nir u Vim ldo nu po ~i we 25. ju na, a Olim pij ske igre su od 27. ju la do 12. av gu sta u Lon do nu.

Bojan Popovi}

Tre ner ko {ar ka {a Cr ve ne zve zde Sve ti slav Pe {i} re kao je da je pre stao da na vi ja za Rad ni~ ki FMP od tre nut ka ka da se ova eki pa, ko ja je fi li ja la cr ve no-be lih, pla si ra la u Su per li gu. - Dra go nam je da su mom ci iz Rad ni~ kog FMP, ko ji su na por no ra di li to kom ce le go di ne, iz bo ri li pla sman u Su per li gu. Po be di li su ne ko li ko utak mi ca u ni zu u fi ni {u i mo ram da pri znam da smo ta da na vi ja li za wih. Ali, vi {e to ni je slu ~aj - re kao je Pe {i}. On je do dao da je Rad ni~ ki FMP do brim star tom u Su per li gi ste kao si gur nost. - Igra ~i su do bi li deo tog po zi tiv nog bez o bra zlu ka, pa sa da oni ve ru ju u svoj kva li tet i se ri ju do brih iga ra. Na ma }e zbog sve ga to ga bi ti ote `an po sao. Me |u tim, ima mo na {e ci qe ve i za to }e mo se

Seltiksi zaustavili Majami Bo ston se go stio u Ma ja mi ju (115:107), dok su se Bul si re van {i ra li Nik si ma za te san po raz pre ne ko li ko da na. Sel tik se je do tre }e po be de u ni zu, ukup no 33. ove se zo ne, pro tiv Ma ja mi ja pred vo dio Pol Pirs sa 27 po e na, uz se dam sko ko va, dok je Ke vin Gar net uba cio 24 po e na, uz de vet uhva }e nih lop ti. Od li ~an u~i nak ostva rio je i Ra òn Ron do sa 18 ko {e va i ~ak 15 asi sten ci ja. On je ta ko na 18 po sled wih du e la us peo da za be le ì vi {e od 10 asi sten ci ja, {to ni kom ni je po {lo za ru kom po sled we dve de ce ni je u NBA li gi. Alek san dar Pa vlo vi} je na te re nu pro veo se dam i po mi nu ta i za to vre me za be le ìo je {est po go da ka. - Bi la je to pra va {u ter ska utak mi ca. Zna li smo da igra mo na te re nu jed ne od naj bo qih eki pa u li gi i spre mi li smo se za to. Oni mno go tr ~e i to je ono {to ih ka rak te ri {e. Uvek uspe va ju da na met nu taj svoj stil. Ipak, mi smo us pe li da od ra di mo svoj po sao na naj -

bo qi na ~in, jer smo wi ho vu br zu igru sve li na mi ni mum - iz ja vio je Pirs po sle po be de. Kod Ma ja mi ja (skor 40-16) naj e fi ka sni ji je bio Le bron Xejms sa 36 po e na, uz po se dam sko ko va i asi sten ci ja, dok je Dvejn Vejd po sti gao 20 po go da ka. Bo sto nu je to bi la dru ga po be da nad Ma ja mi jem u po sled wih 10 da na. î ka go (skor 44-14) je pred svo jim na vi ja ~i ma nad i grao Wu jork sa 98:86 i ta ko im se re van {i rao za po raz pre tr pe qen pre ne ko li ko da na u Me di son Skver Gar de nu. U od su stvu De ri ka Ro u za bli sta li su Ri ~ard Ha mil ton sa 20 po go da ka i Luol Deng sa 19 po e na, 10 sko ko va i ~e ti ri asi sten ci je. U eki pi Nik sa (skor 29-28) naj bo qi je bio Kar me lo En to ni sa 29 po e na, a Taj son ên dler me~ je za vr {io sa 10 po e na i 15 uhva }e nih lop ti. Re zul ta ti: Va {ing ton - Or lan do 93:85, Ma ja mi - Bo ston 107:115, Kli vlend - [ar lot 103:90, Wu Xer si - Fi la del fi ja 88:107, Da las - Sa kra men to 110:100, î ka go - Wu jork 98:86.

do bro pri pre mi ti i na dam se po be di ti tu utak mi cu - re kao je Pe {i}. Is ku sni plej mej ker cr ve no-be lih Bo jan Po po vi} re kao je da tri jumf we go ve eki pe ne bi tre ba lo da iz o sta ne uko li ko od i gra ju mak si mal no i sa pu no kon cen tra ci je. - Ovo je od li~ na pri li ka da po ka è mo ka ko uvek mo è mo da igra mo mak si mal no bor be no, kao {to je to bio slu ~aj pro tiv Par ti za na u pro {lom ko lu. Od svih eki pa ko je su u Su per li gi sa pan te ri ma se naj bo qe po zna je mo, sa ne ki ma smo igra l i ili tre n i r a l i za j ed n o, igra ~i se me |u sob no dru è ta ko da iz ne na |e wa ne }e bi ti - is ta kao je Po po vi}. Utak mi ca 6. ko la Su per li ge Cr ve ne zve zda - Rad ni~ ki FMP igra se da nas u dvo ra ni Pi o nir od 19 ~a so va.

Mili~i} zavr{io sezonu Dar ko Mi li ~i} ove se zo ne u NBA li gi ni je se mno go na i grao. Do bro je za po ~eo skra }e nu se zo nu, ali je na kon to ga pru ào par ti je is pod pro se ka, {to je ve {to is ko ri stio Ni ko la Pe ko vi}, ko ji je zbog do brih iga ra za do bio ve }e po ve re we tre ne ra i za pra vo po ti snuo srp skog cen tra u dru gi plan. Rik Adel man je ne dav no iz neo kri ti ke na ra ~un Mi li ~i }a, iz ja viv {i da Dar ko ni je do voq no Darko Mili~i} po sve }en na me ~e vi ma i van wih, kao i da ga ni ~im ni je ube dio da tre ba da mu da je ve }u mi nu ta ù. On je ne dav no za ra dio i po vre du zad we lo è, zbog ~e ga Mi ne so ta ne }e ra ~u na ti na we ga do kra ja se zo ne, ko ja se za vr {a va 26. apri la. Mi li ~i} je ove se zo ne u pro se ku be le ìo 4,6 po e na, 3.3 sko ka i 0,6 asi sten ci ja po me ~u.

~etvrtak12.april2012.

c m y

ekologija

dnevnik

KON KURS UDRU @E WA „[TA HO ]E[”

„Pla ne ta Art” o glo bal nom za gre va wu

No va opre ma za gre ja we {ko la Vla da Voj vo di ne usvo ji la je ju ~e re {e wa ko ji ma je utvr |en pro gram ras po re da i ko ri {}e wa sred sta va na me we nih pro jek ti ma upo tre be so lar ne ener gi je za za gre va we vo de u ge ron to lo {kim cen tri ma i {ko la ma na te ri to ri ji Voj vo di ne. Na osno vu usvo je nog pro gra ma, ko ji je na pra vio Po kra jin ski se kre ta ri jat za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne, za upo tre bu svih vi do va ~vr ste ot pad ne bi -

o ma se - pe le ta, bri ke ta, po qo pri vred ne ili drv ne - deo sred wih i osnov nih {ko la u Voj vo di ni bi }e opre mqe ne sa vre me nim ko tlo vi ma na me we nim ova kvom go ri vu. Za dve ne de qe bi }e ras pi san kon kurs vre dan 23 mi li o na di na ra na ko jem }e de set do pet na est {ko la u Voj vo di ni, ko je ne ma ju mo gu} nost da pro blem gre ja wa re {e na dru gi na ~in, do bi ti sred stva za no vu opre mu za za gre va we. Q. M.

PO ^EO NAJ VE ]I PRO JE KAT PRI MAR NE SE LEK CI JE OT PA DA U SR BI JI

Pla ve kan te pr vo sti gle u Pe tro va ra din Naj ve }i ovo go di {wi pro je kat pri mar ne se lek ci je ot pa da u Sr bi ji za po ~eo je ovog me se ca u Pe tro va ra di nu i to za do ma }in stva u in di vi du al nom ti pu sta no va wa, od no sno ku }a ma. U sa rad wi sa Dru {tvom za po stu pa we sa am ba la `nim ot pa dom „Se ko pak“, JKP „î sto }a“ u No vom Sa du od 4. do 19. apri la or ga ni zu je po de lu pla vih kan ti u ko je gra |a ni tra ba da od la ù am ba la `ni ot pad - pla sti ku i PET am ba la ù, me tal ni ot pad, kar to ne, pa pir i sta klo. - Po ~e tak pri mar ne se pa ra ci je am ba la `nog ot pa da u do ma }in stvi ma u in di vi du al nom ti pu sta no va wa pred sta vqa ve o ma va -

men ke od pi }a, me tal ni za tva ra ~i, am ba la à od spre je va, de zo do r an s a), kar ton i pa p ir (kar ton ske ku ti je, pa pir, vi {e sloj na am ba la à od pi }a i hra ne) i sta klo (sta kle ne te gle, fla {e od hra ne i pi }a). U ze le nu kan tu, ko ju gra |a ni ve} ima ju, tre ba od la ga ti: ostat ke od hra ne, pe le ne, ma ra mi ce, ubru se, ke ra mi ku, sta kla ko ja ni su am ba la `na (stan dard ne i neon si ja li ce, ogle da la, po lo mqe na sta kla sa pro zo ra i vra ta ...). Pla ve kan te }e se pra zni ti od, 23. apri la ove go di ne, po is tom ras po re du ka da i ze le ne kan te. Gra |a ni, da kle, tre ba pla vu kan tu da osta ve is pred svo jih ku }a u isto vre me ka da i ze le nu kan tu, a po seb ni ka mi o ni }e pra zni ti sva ku kan tu po seb no. U Me snoj za jed ni ci sa zna je mo da gra |a ni Pe tro va ra di na, ko ji ì ve u ku }a ma, do la ze po àn ko rak na pred - ka è di rek - pla ve kan te, da su do bro pri hva tor JKP „î sto }a“ Da li bor No - ti li ide ju da odva ja ju ot pad i va ko vi}.- Za sa da smo obez be di - od la ù ga u po seb ne kan te. Ni je li 8.000 kan ti za od la ga we am ba - bi lo ve }ih za mer ki ni na pro je la `nog ot pa da, a na kon Pe tro va - kat, od no sno ide ju, a ni na na ~in ra di na, pla ve kan te }e do bi ti po de le pla vih kan ti. gra |a ni Srem ske Ka me ni ce. - Ovo je od li~ na ide ja, a ako U „î sto }i“ ka ù da }e do ma ve} ima mo uslo va i da ju nam }in stva u in di vi du al nom ti pu kan te, za {to ne bi bi li od sta no va wa do bi ti po jed nu pla vu govor ni i odva ja li sme }e - ka kan tu, ko je se de le u Me snoj za jed è Jo va na Z iz Pe tro va ra di na. ni ci „Pe tro va ra - Ddo s ta ko r i din„, sva ki dan od sti mo PET am U pla ve kan te od la è 11 do 19 sa ti, ba la à, po seb no se ambala`ni otpad, prema utvr |e nom pla sti~ ne fla odnosno plastika ras po re du. Po {e, a sin ~e sto treb no je da ì ku pu je so ko ve u i PET ambalaà, te qi do |u po metalni otpad, karton, kon z er v a m a, pa plavu kan tu onog to, si gur no, vi papir i staklo dana ka da je wi ho {e ne }u ba ca ti va uli ca na ras sa osta lim ot pa po re du za po de lu i da po ne su li~ - dom, a i pa pir i kar ton }u nu kar tu i uplat ni cu ob je di we ne izdva ja ti. Ka ko is ti ~e di rek tor kom pa na pla te JKP „In for ma ti ka“. Pri li kom pre u zi ma wa pla ve ni je „Se ko pak“ Mi lo{ Uze lac kan te gra |a ni }e do bi ti i edu ka - ova kav si stem pri mar ne se pa ra tiv ni ma te ri jal, le tak i bro {u - ci je ot pa da je din stven je u Sr bi ru, u ko jem }e na }i sve de ta qe o ji, ali i re gi o nu, a No vi Sad, od am ba la `nom ot pa du i smer ni ce no sno Pe tro va ra din, tre ba da {ta od la ga ti u pla vu kan tu. Pla - po slu ì kao mo del dru gim gra vu kan tu do bi }e sva do ma }in stva, do vi ma u ze mqi. - Gra |a ni ko ji u~e stvu ju u us od no sno ku }e, osim u Rib wa ku, na se qi ma [a ran, Za no{, Puc ka - po sta vqa wu si ste ma pri mar ne ro{, Ali be go vac i Ka ra ga ~a, ko - se lek ci je, kao kraj wi ko ri sni ci, ja }e ih do bi ti ka da bu du ko mu - naj va `ni ja su ka ri ka u lan cu re ci kla è, jer bez wi ho vog do bro nal no opre mqe na i ure |e na. voq nog i ak tiv nog u~e {}a u pri U pla vu kan tu se od la è: pla mar noj se lek ci ji ni ka kva da qa sti ka i pet am ba la à (pla sti~ ak tiv nost ni je mo gu }a. Za to je ne ke se, PET fla {e, pla sti~ ne neo p hod na do bra in for mi sa nost fla {e od ku} ne he mi je i uqa, o mo gu} no sti ma re ci kla è i na pla s ti~ n i za t va r a ~ i, sti r o ~i nu na ko ji gra |a ni mo gu do pri por na am ba la à), me tal ni ot ne ti za {ti ti ì vot ne sre di ne – pad (alu m i n i j um s ke fo l i j e, kon zer ve od pi }a i hra ne, li ka è Uze lac. A. Br zak

Kon k urs za ori g i n al n i eko lo {ki an ga ò va ni umet ni~ ki rad - pe smu, pri ~u, cr te` ili po pu lar nu pe smu, na te mu „Pla ne ta Art” ras pi sa lo je Udru è we „[ta ho }e{„, a tre ba po sla ti ori gi nal nu po ru ku o glo bal nom za gre va wu i pri pad no sti pri ro di na {e pla ne te. Kon kurs je otvo ren za sve umet ni ke, bez ob zi ra na go di ne, a pri ja vqe na de la ne sme ju bi ti od ra ni je po zna ta jav no sti. Sva ki autor mo è na kon kurs po sla ti sa mo jed no ori gi nal no de lo u jed nom umet ni~ kom me di ju. Ra do vi mo gu ima ti raz li ~i te ob li ke, ali se mo ra ju po {to va ti od re |e ni zah te vi. Krat ka pri ~a ili pe sma tre ba da je du ì ne do 4.000 ka rak te ra sa raz ma ci ma, a cr te ì mo ra ju da bu du cr no-be li i na cr ta -

ni ru kom. Pe sma mo è da tra je do ~e ti ri mi nu ta, a tekst mo è bi ti na srp skom i en gle skom je zi ku. Pra vo u~e {}a na kon kur su za mu zi~ ku umet nost ima ju mu zi~ ke gru pe i kan ta u to ri ko ji ima ju re per to ar od naj ma we pet ori gi nal nih autor skih pe sa ma i sprem ni su da na stu pe u aku sti~ noj po stav ci u tra ja wu do 25 mi nu ta. Ra do vi li te rar ne umet no sti {a qu se u for ma tu do ku men ta”vord 1997-2003”, dok ra do ve vi zu el ne umet no sti tre ba kom pre so va ti u JPG, for mat pa pi ra A4, re zo lu ci ja 300 de ci pik se la. De mo sni mak se {a qe u MP3 kom pre si ji, mi ni mum 128 ki lo baj ta po se kun di. Pe sma mo è bi ti sni mqe na uì vo bi lo ko jim pre no snim ure |a jem, bit no je da se ~u je i ja sno od ra à va ide ju auto ra. Auto ri ili gru pe auto ra du `ni su, da uz ra do ve, do sta ve krat ku bi o gra fi ju s fo to -

gra fi jom. Tri pr vo pla si ra na ra da iz li te rar ne i vi zu el ne umet no sti bi }e obja vqe na u sr edstvima jav no g informis awa, a autor i }e biti nagra |en i kwigom u i zdawu R O „K ornet”. A uto ri naj bo qe pesme d obi }e priliku da j e s nim e i rem iksuj u u profes io nalnom m uzi ~ko m stu dij u u produkc iji organiza tora konkursa, a pesma }e poslu`iti i za video-spot o doga|aju. Svim nagra|enim autorima obezbe|eni su tro{kovi prevoza do Obrenovca, kao i profesionalni uslovi nastupa. Radovi se dostavqaju iskqu~ivo u elektronskoj formi na mejl 350brenovac@gmail.coms naznakom „PlanetART – umetnost”. Konkurs je otvoren do 21. aprila. Datum dodele nagrada i nastupa autora u Obrenovcu bi}e naknadno odre|en. A. J.

STO STRU KO SMA WEN BROJ YIV YA NA U VOJ VO DI NI

Vrap ci u gra du vi {e ne sta nu ju Oni ko ji ve} du go hra ne go lu bo ve na Tr gu slo bo de ili Ke ju, ne ka da su u go mi li tih pti c a mo g li da pri m e t e i vrap ce ko ji se utr ku ju, ne bi li do {li do svog „par ~e ta ko la ~a”. Me |u tim, si tu a ci ja je pro me we na, i sa da se vra bac ret ko sre }e na uli ca ma No vog Sa da, a cr na sta ti sti ka be le `i da je ova vr sta pti ce ne sta je u Sr bi ji, ali i u za pad noj Evro pi. Pre ma is tra `i va wi ma, pre de se tak go di na u Voj vo di ni je bi lo iz me |u 200.000

de li grad we i ru {e we sta rih obje ka ta do pri ne lo je to me da vrap ci vi {e ne ma ju gde da se gne zde, a ne sta ju i po ten ci jal na me sta gde bi to uop {te i mo gli da ~i ne. Po r ed gne z di l i { ta, pro ble ma ti ~an je i iz vor hra ne, {to se od no si na op {tu do stup n ost ze l e n ih po v r { i n a, ali i na dr `a we dom }ih `i vo ti wa. Sa go vor nik na vo di da su u 19. i 20. ve ku glav ni tran sport u sa o b ra } a j u ~i n i l e kow ske za pre ge, te da su tu po -

Ugro èn {i rom Evro pe Vra bac je ugro èn u ce loj Evro pi, po ka zu ju is tra ì va wa oba vqe na i u Ve li koj Bri ta ni ji, Ne ma~ koj, ê {koj, Ho lan di ji, Bel gi ji, Ita li ji, Fin skoj... Broj vra ba ca u Ham bur gu sma wio se za 50 od sto, a u Pra gu u po sled wih dva de set go di na je opao za 60 od sto. U Velikoj Britaniji je 64 odsto ukupne populacije nestalo u posledwih 25 godina. Ukupna brojnost populacije u Evropi, na osnovu podataka IUCN Crvene liste, iznosi izme|u 130 i 270 miliona jedinki. Postoji nekoliko razloga zbog ~ega se smawu je broj ovih pti ca. Je dan od iz ne na |u ju }ih je i uvo |e we bezolovnog goriva, koje pri sagorevawu osloba|a visoko otrovna jediwewa, kao {to je metil-nitrit. i 400.000 gne zde }ih pa ro va ove pti c e, a or n i t o l og Ni k o l a Stoj ni} iz Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de ka è da se broj vra ba ca sad sto stru ko sma wio, ali da se ne mo è utvr d i t i wi h ov ta ~ an broj. Pre ma we go vim re ~i ma, raz lo zi su broj ni, ali su po sle di ca istog uzro ka - po ja ~a ne ur ba ni za ci je od no sno po ja ve da su „na {i gra do vi sve vi {e ~e lik i sta klo, a sve ma we tra di ci o nal ni i ze le ni”. - Sve je ma we dvo ri {ta, ku }a, ze le ni la. Zgra de se gra de na mo de ran na ~in, ma wak je stre ha, a ne ma ni to li ko do ma }ih ìv ti wa ko je su bi le iz vo ri {ta hra ne za vrap ce -ob ja {wa va Stoj ni}. - No vi mo -

ri je sti `u do hra ne, a i sla bi ji su. U od no su na mi nu le go di ne, kad su vrap ci bi li go spo da ri na {ih par ko va, qi ma sa da go spo da re svra ke i vra ne,

sto ja le zob ni ce ko je su vrap ci po se }i va li za rad hra ne. Ovo su grad ske pti ce, ali sad im ni grad vi {e ne pru `a ono {to je imao, na pri mer, {e zde se tih go di na. Ta da se hra na, p{e ni ca i dru ge `i ta ri ce, pre vo zi la otvo re nim ko li ma, pa je u tom „ra si pa wu” osta lo ne {to i za vrap ce. Ka sni je, ka da je to po ~e lo da se pa ku je, vrap ci ma ni je pre o sta lo mno go. [to se ti ~e gra b qi v i c a, vrap ci po l a k o gu b e bit k u, jer spo -

ko jih je sva ke go di ne sve vi {e i po sta le su pra vi eks per ti da lo ve pti }e, a i ja ja u gne zdu. Ne dav no je u Sr bi ji do net pra vil nik o stro goj za {ti ti pla nin skog, {pan skog i vrap ca ka me war ca, a za {ti }e ni su i po ku }ar (do ma }i vra bac) i poq ski vra bac. Za wi ho vo hva ta we i pri sva ja we za pre }e ne su i nov ~a ne ka zne.Oko za {ti te se an ga `o va la i Li ga za or ni to lo {ku ak ci ju i po ku {a va na sve na ~i ne da po mog ne ovoj ugro `e noj vr sti. Ipak, za op sta nak ove vr ste pre su dan je ~o vek, tvr di Stoj ni}. Kao pri mer do bre prak se na vo di ar hi tek ton sko re {e we pri me we no u Ho lan di ji gde je na ra vqe na zgra da ko ja u svo joj kon struk ci ji pod ra zu me va i gne zda za xiv xa ne {to su ove pti ce br zo i efi ka sno usvo ji le. Ipak, sa go vor nik sma tra da }e se trend ne stan ka vrap ca na sta vi ti. - Ur ba ni za ci ja se ne }e pri mi ri ti, a ne po {tu ju se ni osnov ni eko lo {ki prin ci pi. Ne s ta n ak vra b ac je do b ra opome n a pri r o d e, da ~o v ek ne{to ni je ura dio ka ko tre ba, da se ne {to de si lo i da to treba da se pro me ni - za kqu ~io je Ni ko la Stoj ni}. A. Je ri ni}

VE LI KA O^E KI VA WA OD JA DA RI TA

Srp sko na la zi {te na svet skoj pro mo ci ji Svet ski ru dar ski gi gant “Rio Tin to” uvr stio je srp sko na la zi {te ja da ri ta, ret kog mi ne ra la, ko ji sa dr `i li ti jum i bor, u svo je pri o ri te te i po ~eo svet sku pro mo ci ju. Na i me, ja dar ski ba sen, u lo zni~ kom kra ju, je di no je na la zi {te ovog mi ne ra la u sve tu. Na la zi {te u Ja dru, pro ce we no na 220 mi li o na to na ja da ri ta, po kri }e 20 od sto svet skih po tre ba za ovim mi ne ra lo -

mom. Pro je kat je u fa zi pre di zvo dqi vo sti, a do sa da je otvo re no sto ti nak is tra `nih bu {o ti na ko je su da le po zi tiv ne re zul ta te. Me {ta ni ovog kra ja od ja da ri ta o~e ku ju mno go jer bi otva ra we rud ni ka i pre ra |i va~ kih po stro je wa do ne lo no va rad na me sta. Pro {le go di ne, broj za po sle nih uve }an je za 20 ge o lo ga, eko lo ga i dru gih stru~ -

waka. Bez li ti ju ma, ko ji se na la zi u ja da ri tu, ne ma pro iz vod we ba te ri ja za mo bil nu te le fo ni ju, hi br di ne i elek tri~ ne auto mo bi le. Ka ko se prog no zi ra da }e se u na red noj de ce ni ji in du stri ja hi brid nih i elek tri~ nih auto mo bi la zna t no po ve }a ti, po ve }a }e se i po tra `wa za li ti ju mom, {to je ve li ka {an sa Sr bi je. Q. M.

kultura

~etvrtak12.april2012.

ОБЈАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ ПОКРАЈИНСКОГ КОНКУРСА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ КУЛТУРНИХ ПРОГРАМА

„Егзиту” и „Синема ситију” и даље највише пара Фе сти ва ли „Ег зит“ и „Си не ма си ти“ и да ље су по ви си ни из но са на по чет ку спи ска оних ко ји су до би ли но вац на по кра јин ском Кон кур су за су фи нан си ра ње про гра ма и про је ка та у обла сти са вре ме ног умет нич ког ства ра ла штва АП Вој во ди не у 2012. го ди ни. Tако „Ег зит“ до би ја 24 ми ли о на ди на ра, а филм ски фе сти вал „Си не ма си ти“ 12, 5 ми ли о на, што ове нај по зна ти је, али и нај про фит ни је ма ни фе ста ци је, у од но су на све оста ле ко је су ов де кон ку ри са ле, ста вља на че ло ли -

зор је до би ја че ти ри ми ли о на, а ра ни је је пет. Филм ски фе сти вал на Па ли ћу до би ја 10 ми ли о на ди на ра (у од но су на 12 ми ли о на у прет ход ној го ди ни), а Ме ђу на род ни фе сти вал по зо ри шта за де цу у Су бо ти ци 3,2 ми ли о на ди на ра (уме сто че ти ри ми ли о на), као што су и Но во сад ске му зич ке све ча но сти до би ле два ми ли о на ди на ра, а прет ход но 2,3 ми ли о на, и „Ри там Евро пе“ 2,2 ми ли о на (ра ни је 2, 9 ми ли о на). Ипак, има и оних ко ји ове го ди не до би ја ју не што ви ше

И фестивали и стваралаштво Ове го ди не је кон курс об је ди њен, од но сно спо је ни су ма ни фе ста ци је и про гра ми, те се он од но си и на фе сти ва ле, као и на му зич ко, ли ков но, књи жев но, по зо ри шно, ви део и мул ти ме ди јал но ства ра ла штво, и на ме ђу ре ги о нал ну са рад њу. Мо же се та ко ђе при ме ти ти да је укуп на су ма по ве ћа на у од но су на про шлу го ди ну, и са да из но си 125, 58 ми ли о на ди на ра, али да је исто вре ме но ви ше не го ду пли ран број оних ко ји су до би ли но вац (са 70 по ве ћан је на 163), и да су нај ве ћи из но си ма ло „пот кре са ни“. сте оних ко ји су од По кра ји не до би ли но вац за сво је про гра ме. Већ по ми ња ни “Ег зит“ је про шле го ди не ра чу нао са 29, 6 ми ли о на ди на ра, а ове до би ја 24 ми ли о на, док „Си не ма си ти“ уме сто 15, 7 мо же да ра чу на на 12, 5 ми ли о на ди на ра. Из ве сна про пор ци о нал на ума ње на при сут на су и код оста лих ко ри сни ка, то јест про је ка та. Вој во ђан ски ме шо ви ти хор за кон церт не про јек те до би ја шест ми ли о на ди на ра, а у 2011. је рас по ла гао са се дам ми ли о на, као што и Сте ри ји но по -

нов ца, као Вој во ђан ски фе сти вал кла сич не ги та ре два ми ли о на ди на ра (а прет ход но 1,4 ми ли он). Већ су по ме ну ти фе сти ва ли ко ји до би ја ју нај ви ше нов ца, а ме ђу њи ма на ве ће сво те, у од но су на дру ге, ра чу на ју и „Злат на там бу ри ца“ са 1,6 ми ли он ди на ра и „Су бо ти ца – град фе сти ва ла“ са 4,5 ми ли о на . У обла сти му зич ког ства ра ла штва још се из два ја пи ја ни стич ки Ме мо ри јал „Иси дор Ба јић“ са 2,3 ми ли о на ди на ра, и го сто ва ње Бе о град ског фе сти ва ла игре са 1,6 ми ли о на ди на ра.

Од ли ков ња ка, нај ви ше до би ја Ин тер на ци о нал ни сим по зи јум скулп ту ре „Те ра“ 1,2 ми ли о на, а Би је на ле умет но сти у Пан че ву ми ли он ди на ра. Са мо Фонд „Бо ри слав Ми хај ло вић Ми хиз“ до сти же су му од ми ли он ди на ра у обла сти књи жев ног ства ра ла штва. Ка рак те ри сти ка ове го ди не је и да су у обла сти по зо ри шног ства ра ла штва те а три на ци о нал них за јед ни ца до би ли у про се ку по око ми ли он ди на ра по про јек ту, као Сло вач ко вој во ђан ско по зо ри ште, „Сте ри ја“ на ру мун ском је зи ку, Ру син ско на род но по зо ри ште „Пе тро Ри знић Ђа ђа“, за тим Ре ги о нал ни цен тар „Јо жеф Нађ“ у Ка њи жи 1,3 ми ли о на ди на ра, та ко ђе и го сто ва ње Би те фа 1, 6 ми ли о на ди на ра. Фе сти вал „Ви де о ме де ја“ је до био 1,1 ми ли он ди на ра у обла сти ви део и мул ти ме ди јал ног ства ра ла штва, а ту је и ЗОО врт на Па ли ћу, ко ји је за про гра ме „у обла сти кул ту ре, кул тур ног ту ри зма и еко ло ги је“ до био ми ли он ди на ра. У обла сти ме ђу ре ги о нал не са рад ње, Га ле ри ја Ми лан Ко њо вић У Сом бо ру до би ја ми ли он ди на ра за из ло жбу по во дом сто го ди шњи це ства ра ла штва Ми ла на Ко њо ви ћа, Га ле ри ја Ма ти це срп ске 1,5 ми ли о на за пре зен та ци ју из ло жбе Срп ска цр кве на умет ност у Ма ђар ској у Кан це ла ри ји Вој во ди не у Бри се лу, и Удру же ње гра ђа на „Но ви оп ти ми зам“ за про грам „ Vojvodina Recommended“ 1, 6 ми ли о на ди на ра. Н. Пеј чић

НОВИ ФИЛМОВИ У БИОСКОПУ „АРЕНА СИНЕПЛЕКС“

„Пројекат Х” и домаћи „Клип” На репертоару новосадског биоскопа „Арена синеплекс“ од данас је нови домаћи филм „Клип“ редитељке и сценаристкиње Маје Милош. Главна јунакиња филма Јасна је тинејџерка која живи окружена оскудицом београдских предграђа. Отац јој је тешко болестан и бесна је на све и на свако-

социјална форма и сива, једнолична, сурова свакодневица манифестујући то апатичношћу, која често постаје и намерни став, поза пред одраслима. С друге стране, њихов је доживљај да је права егзистенција померена у паралелни свет у коме постоји експлозивна снага коју не могу да контро-

Из филма „Клип”

га, укључујући и себе. Заљубљена је у Ђолета, дечка са којим иде у школу, али ни од тог односа не добија све што би желела. Туробну свакодневицу покушава да потисне експеримантисањем у сексу, дрогама и изласцима, све време снимајући мобилним телефоном себе и људе који је окружују. У том суровом окружењу ипак се рађају љубав и нежност. По речима редитељке, јунаци су дистанцирани од свега што је

лишу.Филм поставља питање да ли је апатија производ потискивања и померања енергије у тај паралелни свет или је производ друштва у коме велики број људи осећа губитак смисла и наде. Филм је спој лепоте љубавних сцена и сурове реалности, свеопштег шунда којим су јунаци окружени, лепршавости младости и тежине социјалних и животних проблема с којима ти млади расту с идејом бекства, јер с тим не же-

ле и не могу да се носе. Они живе у затвореном кругу из кога не могу да изађу, а у исто време они су уверени да је права слобода у њему. На фестивалима у Ротердаму и Виљнусу филм је награђен за најбољи филм, односно најбољу глумицу, а признање је припало младој Исидори Симијоновић. Филм ‘’Пројекат X” почиње да се приказује у домаћим биоскопима, као и у новосадској “Арени синеплекс“. У овом филму тројица средњошколаца праве велику рођенданску журку, у нади да ће тако коначно постати популарни у школи и изаћи из анонимности. Током вечери, ствари измичу контроли када превише људи сазнаје за журку, а полиција дође на забаву. ‘’Ово је филм о анонимним момцима. Они су заправо момци које нико не примећује, не припадају нигде. Невидљиви су. Један од ликова у једном тренутку износи поенту филма - треба нам нешто што ће променити правила игре“, изјавио је продуцент филма Тод Флипс (Мамурлук у Вегасу, Мамурлук у Бангкоку).- Мислим да већина деце у средњој школи припадају овој групи, као супротност онима који су кул, а и штреберима. Већина њих се осећа неприметно. Редитељ филма је Нима Нуризадех, а главне улоге тумаче Томас Ман, Оливер Купер, Џонатан Данијел Браун.

СРЕДИНОМ АПРИЛА СНИМАЊЕ НА ТЕНЕРИФИМА

Наставак филма „Монтевидео, Бог те видео” Други филм и наставак популарног серијала „Монтевидео, Бог те видео„ у режији Драгана Бјелогрлића снимаће се на Тенерифама од средине априла, најавио је јуче продуцент „In ter me dia Net work„ из Београда. Наставак ове спортске и националне авантуре чија се радња дешава 1930. снимаће се на шпанском острву где је екипа већ боравила прошле године и снимила један део. Поред глумаца који играју главне улоге у првом филму - Милоша Биковића, Петра Стругара, Ан-

дрије Кузмановића, Војина Ћетковића, Небојше Илића и других, екипи се у другом делу придружују млади Иван Зекић, бард домаћег глумишта Драган Николић... Продукција је ангажовала и екипу глумаца из иностранства. Наставак фудбалске саге прати домаћи тим на њиховом прекоокеанском путовању од марсејске луке до Монтевидеа, као и учешће наших репрезентативаца на првом Мондијалу, на којем су освојили треће место.

dnevnik СТО ДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА СРПСКОГ НАДРЕАЛИСТЕ

Сећање на Николу Вуча Поводом 110. годишњице рођења Николе Вуча (1902-1993), прилика је да се подсетимо на дела и активности којима је овај ненаметљиви уметник допринео развоју српског надреалистичког покрета. О фотографском делу Николе Вуча до пре две деценије није се много знало. На изложби “Надреализам и социјална уметност 1929-1950” одржаној 1969. у Музеју савремене

Никола Вучо, Без наслова

уметности у Београду била је изложена само једна фотографија овог аутора. Када је историчарка уметности Миланка Тодић, радећи своју докторску дисертацију посвећену историји српске фотографије пронашла четрдесетак оригиналних негатива, Никола Вучо их је 1988. љубазно поклонио фотографској збирци Музеја примењене уметности у Београду. Убрзо је уследило интересовање европских институција културе, па су Вучови радови тих година укључени у неколико великих поставки посвећених фотографији надреализма (Беч, Арл). Никола Вучо је рођен у Београду, у угледној трговачкој породици. Почетком 1914. породица најпре стиже у Солун, а потом бродом одлази у Марсеј. Никола наставља школовање у Кану и Ници, а током боравка у Паризу упознаје Марка Ристића. По завршетку рата породица се

враћа у Београд, где Вучо завршава гимназију. Године 1921. одлази у Париз на студије. Уписује правни факултет, али његова интересовања су много шира, па упоредо студира филозофију, социологију и историју. У то време остварује познанство са париском надреалистичком групом, и добро је упућен у активности језгра покрета окупљеног око Бретона. По завршетку студија остаје неко време у Паризу, где озбиљније почиње да се бави фотографијом. По повратку у Београд отвара адвокатску канцеларију, и сарађује са Марком Ристићем на издавању алманаха “Немогуће”. Фотографско дело Николе Вуча настало је у Паризу и Београду између 1926. и 1930, и ослањало се на принципе надреалистичког покрета. Присуство фотографије у токовима уметничких покрета 20. века заслужује посебну пажњу, мада је она у почетку употребљавана као визуелни запис других

дела. Активности београдских надреалиста у систему фотографског језика биле су само делимично познате. О фотографском раду Николе Вуча и Вана Живадиновића Бора као и фотоколажима Душана Матића, говорило се само на основу материјала објављеног у алманаху “Немогуће”. Никола Вучо, за разлику од свог брата Александра, није формално припадао језгру надреалиста али је у најзначајнијој публикацији београдске групе његово фотографско дело имало запажено место. Како је већ у раној младости упознао фотографију, сасвим је очекивано било његово настојање да у своје слике тада унесе “надреалистички поглед на свет”. Статус фотографије је у српској културној средини посебно занимљив, нарочито после открића оригиналних негатива Николе Вуча. До тада је изгледало да је поред малобројних асамблажа, цртежа и колажа који су чинили једини познати инвентар визуелне надреалистичке уметности, овај покрет деловао као фрагментарна појава. Посебно што је надреализам београдске групе пре свега истраживан као део историје књижевности, јер се међу тринаесторицом потписника надреалистичког манифеста налази име само једног сликара (Радојица Живановић Ноје). Због тога фотографско дело Николе Вуча заслужује по-

Истраживач економске историје Фотографско дело Николе Вуча до сада је било тек фрагментарно познато, а његови радови били су предмет интересовања истраживача наше економске прошлости. У својим истраживањима, Вучо се посебно задржао на проучавањима 30-тих година, када су се одјеци велике економске кризе у свету одразили и у пољопривреди Југославије али и ширем блоку подунавских земаља. У вези са овом проблематиком настала је и тема његове докторске дисертације, одбрањене на Сорбони и објављене у Паризу 1932. Вучо је спремно прихватао обавезе у истраживачком раду, боравећи често у домаћим архивима, посебно у Београду и Дубровнику. Његово свестрано интересовање за економско-историјске теме омогућило му је да поред универзитетске наставе, активно сарађује у програмима Историјског института САНУ. Међу најпознатија и свакако највише коришћена Вучова дела убрајају се две књиге о занатима и еснафима у Србији 19. века.

уметничких структура (текст, ликовна дела, акције). Другачије значење фотографија поприма унутар авангардних покрета, када крајем 20-тих у надреалистичким публикацијама добија статус аутономног уметничког

себну пажњу, јер проширује постојећа сазнања о визуелним остварењима надреалистичког покрета не само у Београду и Србији него и у широко прихваћеном току покрета авангарде. Синиша Ковачевић

У ИЗДАЊУ „СЛУЖБЕНОГ ГЛАСНИКА”

Сабране приче Хулија Кортасара „Слу жбе ни гла сник„ је при ре дио пра ву го збу по кло ни ци ма чу де сних при ча ар ген т ин ског пи сца Ху ли ја Кор та са ра (19141984), об ја вив ши ње го ве „Са бра не при че„ у два то ма ко је је пред ста вио у Клу бу - књи жа ри га ле ри ји „Гла сник” у Бе о гра ду. „За тај мо ну мен тал ни из да вач ки по ду хват (1300 стра на) за слу жни су пре во ди лац Алек сан дра Ман чић и уред ник Јо ви ца Аћин, чи ја име на, као вр сних по зна ва ла ца де ла ве ли ког ар ген тин ског пи сца, су га ран ци ја ква ли те та је дин стве ног из да ња, ко је до би ја сво је пра во зна че ње упра во у на шем вре ме ну„ ис та кла је ме на џер за од но се са јав но шћу „Слу жбе ног гла сни ка„ Гор да на Ми ло са вље вић. Књи ге су об ја вље не у „Гла сни ко вој„ ко л ек ц и ји „Гла со в и све та„ где су за са да об ја вље ни ро ман Ми ге л а де Сер ван те с а „Дон Ки хот„ у два то ма, та ко ђе у пре во ду Алек с ан дре Ман чић, „Про цес„ Фран ца Каф ке и ори ги нал на вер зи ја без скра ћи ва ња и цен зу ре „Пу сто ло ви на Хаклбе ри Фи на„ Мар ка Тве на. Уред ник еди ци је је Аћин, ко ји ју је осми слио као ри зни цу нај ве ћих свет ских ли те рар них оства ре ња. Кор та сар, не сум њи во је дан од нај бо љих при по ве да ча XX ве ка сти гао је до срп ских чи та ла ца пре ви ше де це ни ја пре ко ле ген дар не би бли о те ке „Ор феј„ ко ју

је у „Но ли ту„ уре ђи вао Зо ран Ми шић. Он је ис та као да га је ма ги ја Кор та са ро вих при ча оп чи ни ла и оста ви ла ду бок траг на ње га као

чи та о ца, пи сца и уред ни ка и за то је као уред ник култ не еди ци је „Реч и ми сао„ у „Ра ду„ об ја вио се дам књи га Кор та са ро вих при ча у пре во ду Ман чи ће ве. Аћин је скре нуо па жњу на чи ње ни цу да за са да по сто је са мо шпан ско и фран цу ско (код „Га ли ма ра„) из да ње свих Кор та са ро вих из ван -

ред них при ча на јед ном ме сту и ово је пр во та кво из да ње код нас. „Фан та сти ка, еро ти ка, од нос умет но сти и ствар но сти, жи вот не по тра ге и илу зи је су сре та и про на ла же ња, све су то те ме Кор та са ро вих при ча ко је све до че да је фан та стич но пр вен стве но на ша пси хич ка ре а л н ост„ кон ста то вао је Аћин.. Ман чи ће ва ко ја је ода бра ла, на чи ни ла ре до след по ко ме су по ре ђа не при че и на пи са ла по го вор ре кла је да „јед на од глав них иде ја ко је се про вла че кроз нај ве ћи део Кор та са ро ве фан та стич не књи жев но сти је сте убе ђе ње да је не мо гу ће ја сно раз дво ји ти ‘ствар но‘ и ‘не ствар н о‘, и да фан т а стич на књи жев ност ни је са мо от кри ва ње не по зна тог, не го и на чин да се на гла си крх кост чо ве ка ко ји ни је ка дар да овла да тим по ја ва ма” . За Кор та са ра је књи жев ност, ка ко га је ци ти ра ла она „не по сре дан на чин да ис тра жи мо оно што нам се де ша ва, да се упи та мо о раз ло зи ма из ко јих нам се то де ша ва, а че сто и да про на ђе мо пу те ве кад осе ти мо да нас окол но сти ко че, и из те пер спек ти ве, што је књи жев ност књи жев ни ја то по ста је и де ло твор ни ја„. (Тан југ)

За почасног председника Матице српске предложен је академик Чедомир Попов, актуелни председник Матице српске; за новог председника проф. др Драган Станић (Иван Негришорац), за потпредседнике проф. др Бранко Бешшлин, др Миодраг Матицки и проф. Ненад Остојић, а за генералног секретара доц. др Ђорђе Ђурић. На дневном реду Скупштине биће и разматрање извештаја о четворогодишњем раду нашег најстаријег књижевног, научног и културног друштва Информације о заказаној 126. редовној Скупштини Матице српске могу се наћи на адреси http://www.maticasrpska.org.rs/#skupstina РЕТРОСПЕКТИВА НАШЕГ РЕДИТЕЉА

Радивојевићеви филмови у Хрватској

„Грк Зор ба” по след њи пут у се зо ни Kултна ба лет ска пред ста ва „Грк Зор ба“ ве че рас ће би ти из ве де на по след њи пут у овој се зо ни у Срп ском на род ном по зо ри шту на сце ни „Јо ван Ђор ђе вић„ у 19 ча со ва. Ко ре о гра фи ју за ба лет Ми ки са Те о до ра ки са ура дио је Кру ни слав Си мић (ово го ди шњи до бит ник Злат не ме да ље „Јо ван Ђор ђе вић„ СНП), а ор ке стром ди ри гу је Ве сна Шо уц. У на слов ној уло зи је Кон стан тин Ко стју ков, уло гу Ма ри не игра Ок са на Сто ро жук, Ми лан Ла зић ће се по -

ја ви ти у уло зи Ни ка, а Дра ган Вла лу кин, као и увек, у уло зи Па вло са. Уло гу Ма дам Ор танс ће по след њи пут у Но вом Са ду игра ти Гор да на Си мић, со лист ки ња Ба ле та На род ног по зо ри шта, ко ја је ина че ту уло гу игра ла од пре ми је ре овог по пу лар ног ба ле та, 1. де цем бра 1994. го ди не (укуп но 124 пу та). Ба лет Грк Зор ба би ће из ве ден 10. ма ја у Са ва Цен тру у Бе о гра ду, по во дом го ди шње про сла ве те ин сти ту ци је.

Ретроспектива филмова славног српског редитеља и сценаристе Милоша Радивојевића биће одржана до 25. априла до 5. маја у Загребу и Ријеци, објављено је на сајту Филмског центра Србије (ФЦС). Програм почиње његовим најновијим филмом „Како су ме украли Немци„ (продукција 2011. године) у биоскопу „Тушканац„ у Загребу. Биће приказано укупно десет филмова, Уз поменути то су „Бубе у глави„, „Без„, „Тестамент„, „Квар„, „Дечко који обећава„, „Живети као сав нормалан свет„, „Ни на небу ни на земљи„, „Буђење из мртвих„ и „Одбачен”. У организацији програма помажу Амбасада Републике Србије у Загребу, Југословенска кинотека и ФЦС. Гости ретроспективе биће редитељ Радивојевић и глумац и продуцент Светозар Цветковић. Они ће имати разговоре са публиком, које ће модерирати Марио Козина, као и сусрет са студентима Академије драмских уметности.

Међународни фестивал прозе, 6. Прозефест, одржаће се од 18. до 20. априла у Новом Саду, а публици ће се представити шест домаћих и три инострана писца. О детаљима програма јуче су на конференцији за новинаре говорили домаћини, директор КЦ НС Ласло Блашковић и Недељко Мамула. Овогодишњи гости су Светлана Велмар Јанковић, Јелена Ленголд, Ото Толнаи, Слободан Тишма, Фрања Петриновић, Владан Матијевић (Србија), Антон Балаж (Словачка), Јани Вирк (Словенија) и Јован Николић (Немачка). Фестивал ће отворити прошлогодишњи учесник Драган Великић, а сви програми у КЦ НС, уз слободан улаз, одржаваће се у сали „Трибина младих“. Писце ће представљати и модератори потоњих разговора биће књижевни критичари Владислава Гордић Петковић, Милета Аћимовић Ивков, Ирена Јаворски, Гојко Божовић и Младен Весковић. Не одступајући од основног фестивалског концепта , организато-

ри су предвидели гостовање писаца у двема новосадским гимназијама„Јован Јовановић Змај“ и „Лаза Костић“ на тим наступима, улогу књи-

жевног критичара преузимају по два гимназијалца. Овај део Прозефеста домаћинима је веома важан због нових читалаца, који свој књижевни укус треба да формирају на врхунској књижевности, а не на преовлађујућем трешу. Прошлогодишњи гост, добитник фестивалске награде „Милован Видаковић“ Давид Гросман један од највећих живих писаца данашњице, похвалио је ђаке чувене Змај Јовине гимназије: након сусрета са њима, рекао је да је то био један од најуспешнијих његових наступа и разговора са публиком икад. Име овогодишњег добитника награде „Милован Видаковић“, у КЦ НС ће саопштити уочи самог почетка Прозефеста. Реч је о домаћем аутору, а признање ће му бити уручено на завршној вечери, 20. априла. Р. Лотина

БОГАТ ПРОГРАМ 29. „НУШИЋЕВИХ ДАНА” У СМЕДЕРЕВУ

Бранимиру Брстини награда за животно дело У Смедереву је све спремно за 29. Нушићеве дане, чији ће такмичарски део бити одржан од 22. до 28. априла, алису већ почели пратећи програми ове старе и угледне манифестације, најавио је уметнички директор фестивала Сава Ђуричић.. Селекторка др Драгана Чолић Биљановски одабрала је шест представа за главни, такмичарски програм, а награда за животно дело глумцу - комичару биће уручена Бранимиру Брстини (28. априла). У конкуренцији су две Нушићеве комедије - „Ожалошћена породица„ (Шабачко позориште) и „Ујеж„ (Српско народно позориште, Нови Сад), Стеријина „Зла жена„ (Народно позориште „Тоша Јовановић„, Зрењанин), „Кумови„ (Звездара театар), „Доктор Д„ (Београдско драмско позориште) и „Позови М ради ужитка„ (Агенција Импресарио). О наградама ће одлучивати жири у саста-

ву Братислав Петковић, Љиљана Благојевић и Драгослав Бата Мандић. Овогодишњи добитник награде за животно дело Брстина је „комичан у покрету, у карактеру, у бујичном говору„, постао је „појам сценске комике и на пољима социјалне и апсурдне комике, способан да удахне живот и телевизијском скечу, естрадној поскочици и сатиричној гротески„, образложио је жири у саставу Милосав Буца Мирковић,

Светлана Бојковић и Татјана Лазаревић Милошевић. Центар за културу Смедерево већ је објавио публикацију о Брстини под насловом „Брзином ветра„, коју је приредила Јована Стефановић. Брстина је изјавио да је захвалан жирију за ову значајну награду и организаторима манифестације што негују Нушићево дело, а поздрав је упутио свом професору глуме Мињи Дедићу, додајући да је и после 30 година од дипломирања и даље његов студент. „Једнога дана ћу ову награду поделити са својом другарицом са класе Соњом Савић, која је прерано отишла да би је сама примила„, рекао је он. У едицији „Нушићеви дани„ објављена је и књига „Нушић и синови„ Мухарема Первића (постхумно), са избором његових критика представа по Нушићевим комадима и по драмама Нушићевих „синова„ - Аце Поповића и Душка Ковачевића.

Фото: Б. Лучић

У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ ПРЕДСТАВЕ „БЕРЖИЈАН И ДИДЕКИ”

Мракови су и понори и извор светла У Новосадском позоришту / Ујвидеки синхазу јуче су почеле пробе нове представе „Бержијан и Дидеки“ аутора Ервина Лазара, у режији Кинге Мезеи, која ће премијерно бити изведена 21. маја, као четврта у овој сезони. У представи игра скоро цео глумачки ансамбл овог театра. Ту су: Арон Балаж, Емина Елор, Атила Немет, Габор Понго, Даниел Хуста, Тамаш Хајду, Золтан Ширмер и Агота Силађи. Прва читаћа проба „пала“ је јуче у дворишту Новосадског позоришта под ведрим небом,

на којој су се глумци упознавали с текстом овог Лазаровог дела, написаног 1979. године. - Сведоци смо песниковог путешествија у паклу, мука ствараоца... Сазнајемо како се, урањајући у мрак, превазилази та мука, како мракови могу бити, не само понори, него и извор светла, како измилети из сопствене пужеве кућице, победити зло (сопствену сенку) и своју магичну енергију ставити у службу добра - речи су драматурга Кате Ђармати. Кинга Мезеи, глумица и редитељка, једна је од најориги-

Жива књижевна реч

Избор новог председништва

НА СЦЕ НИ СРП СКОГ НА РОД НОГ ПО ЗО РИ ШТА

~etvrtak12.april2012.

„ПРОЗЕФЕСТ” ОД 18. ДО 20. АПРИЛА У НОВОМ САДУ

РЕДОВНА СКУПШТИНА МАТИЦЕ СРПСКЕ 28. АПРИЛА

Управни одбор Матице српске заказао је 126. редовну изборну Скупштину Матице српске за 28. април у 11 сати. Пријем и регистрација чланова почеће у 10 сати. Скупштина ће на овом заседању бирати нове чланове органа – Председништво, Управни одбор и Надзорни одбор. Управни одбор је утврдио предлог кандидата за органе Матице српске на основу предлога седам научних одељења Матице српске и на основу својих статутарних овлашћења. Право гласа на Скупштини Матице српске имају стални чланови сарадници, чланови сарадници и редовни чланови који су благовремено измиривали чланарину.

c m y

kultura

dnevnik

налних позоришних личности у Војводини. Претходних неколико година радила је у Будимпешти. Сада, након седам година одсуства са сцене Новосадског позоришта / Ујвидеки синхазу, Кинга Мезеи се спрема за сусрет са прилично подмлађеним новосадским ансамблом, са којим је деведесетих година остварила неке од његових најбољих представа: „Слушкиње“, „Припитомљавања“, „Пац“, „Виа Италија“... Н. П-ј.

ЗРЕЊАНИНСКО ПОЗОРИШТЕ НАЈБОЉЕ НА ФЕСТИВАЛУ У ТУЗЛИ

Признање публике Народно позориште „Тоша Јовановић“ Зрењанин гласовима публике победило је на ТКТ фесту у Тузли, одржаном од 27. марта до 5. априла. На фестивалу у Тузли, зрењанинско позориште извело је представу „Не мо’ш побећ’ од недеље“ Тене Штивичић, у режији Слађане Килибарде, у којој играју Сања Радишић и Дејан Карлечик. По мишљењу гледалаца, друго место заузела је представа „Контрабас“ театра „Егзит“ из Загреба, а трећепласирана је „Ода радости“ Мостарског театра младих 1974. На фестивалу је одиграно још седам представа, све са подручја бивше Југославије. ТКТ фест се, у организацији Театра „Кабаре“, организује од 2003, поводом Светског дана позоришта. И. Б.

svet

~etvrtak12.april2012.

SEVERNA KOREJA

FOKLANDSKA KRIZA

Kim Yong Un {ef Radni~ke partije

PJONGJANG: Severna Koreja jer to, kako je navo|eno, „odraàva saop{tila je ju~e da je „veliki na- jednoglasnu voqu i èqu svih ~laslednik” Kim Dòng Un izabran nova partije, vojnog osobqa i naroza generalnog sekretara Radni~ke da”. Posle smrti oca Xong Un je partije Koreje ~ime je dodatno progla{en za „velikog nasledniu~vrstio vlast u zemqi nakon o~eve smrti pro{log decembra. Na specijalnoj konferenciji vladaju}e Radni~ke partije preminuli vo|a Kim Xong Il progla{en je „ve~nim” generalnim sekretarom partije. Izborom za generalnog sekretara dodatno je konsolidovan prenos vlasti na 29-godi{weg Kim Xong Una pre 15. aprila kada pada 100. godi{wica ro|ewa Kim Yong Un osniva~a i prvog predsednika Kim Il Sunga, koji je de- ka” i do sada je formalno bio imeda sada{weg vo|e. novan samo na jedno rukovode}e meIzbor Xong Una je bio o~ekivan sto koje je drào wegov otac, za vrjer je on tokom proteklog meseca hovnog komandanta 1,2 miliona vojna partijskim sastancima u vojsci, nika sna`ne vojske. Nezavisno od provincijama i gradovima Severne partijske konferencije, Severna Koreje, aklamacijom biran za wi- Koreja je za dva dana sazvala godihovog delegata na konferenciji, {we zasedawe parlamenta, pred

NEMA^KA

odràvawe centralne proslave godi{wice ro|ewa „ve~nog vo|e” Kim Il Sunga. Parlament po ustavu moè da imenuje {efa Nacionalne komisije za odbranu, tela koje donosi sve najzna~ajnije oduke u toj zatvorenoj militarizovanoj zemqi. To zna~ajno mesto je pre drào Kim Xong Il, a Xong Un je bio ~lan komisije. O~ekuje se da }e sada „veliki naslednik” zauzeti i taj poloàj i tako kompletirati preuzimawe vlasti. Vest o imenovawu Xong Una objavqena je dok se izvode zavr{ne pripreme za lansirawe severokorejskog satelita u orbitu, ~ime }e dodatno biti obeleèwa proslava godi{wice re|ewa Kim Il Sunga. SAD, Ju`na Koreja i mnoge druge zemqe vide to lansirawe kao izgovor za probu balisti~ke rakete dugog dometa, {to je Pjongjangu zabraweno rezolucijom UN.

Velika Britanija ne pra{ta dugove LONDON: Velika Britanija zahteva od Argentine da joj vrati 45 miliona funti koje joj je pozajmila 1979. godine, a koje je argentinska vojna hunta potom upotrebila za nabavku brodova i helikoptera za invaziju na Foklandska ostrva. Dug Buenos Ajresa ukqu~uje pozajmicu za dva britanska razara~a tipa 42 i dva helikoptera tipa „links” koji su kori{}eni u invaziji na Foklande 1982. godine, prenosi britanski „Telegraf„. Argentina je kasnije zapala u finansijsku krizu i nije mogla da servisira svoje dugove, pa ni one prema britanskim izvoznicima za koje je jem~ila britanska vlada. Te podatke iznela je Grupa za otpis dugova koja traì od vlada da oproste zemqama pozajmice koje su uzeli wihovi biv{i diktatori. Wen direktor Nik Derden kaè da je odluka tada{we laburisti~ke vlade da se vojnoj hunti pozajmi novac za kupovinu britanskog oru`ja bila „nelegitimna” i da to nije jedini put da se zajam koristi za snabdevawe oru`jem reìma protiv kojeg su

JA KI ZE MQO TRE SI PO GO DI LI IN DO NE ZI JU

Pro{la opasnost od cunamija

Ostavka {efice levi~ara BERLIN: [efica nema~ke levi~arske partije „Linke” Gezine Le~ podnela je, potpuno neo~ekivano, ostavku, a o~i javnosti uprte su u Oskara Lafontena da razmrsi situaciju Poznati politi~ar i retori~ar Lafonten, koga zovu i ‘’Napoleon od Sara’’ a protivnici ga optuùju da „lovi i u desnim vodama”, naglas je krivio Len~ovu (50) za gubitak partijskog profila, da bi ona ju~e u svom trominutnom obrazloèwu, bez naknandih pitawa novinara, rekla da se povla~i da bi negovala osamdesetogodi{weg muà. U igri su sada ostali {ef poslani~kog kluba, ali i Lafontenova lep{a polovina . Posle wenog odlaska, „Levica” - koja je nastala spajawem naslednika biv{ih isto~nonema~kih komunista i WASG partije koju su osnovali nezadovoqni ~lanovi Socijaldemokratske stranke sa Lafontenom na ~elu - mora da se ‘’prestroji’’ i uhvati korak, po{to joj se pribliàvaju pokrajinski izbori u Severnoj Rajni Vestfaliji, 13. maja. Ti izbori, ocewuje se, bi}e „biti ili ne biti” za „Levicu”, pa je zato potrebna jasna odluka o tome ko }e daqe voditi ovu stranku, popularnu naro~ito me|u siroma{nim slojevima, a takvih je, izgleda, sve vi{e.

dnevnik

YAKARTA: Serija jakih zemqotresa, izme|u 8 i 8,9 stepeni Rihtera, pogodila je Indoneziju. Mawi cunami je bio formiran, ali je, prema oceni zvani~nika, opasnost pro{la. Upozorewe na cunami je pet sati va`ilo za Indoneziju, Indiju, [ri Lanku i Maldive. Druge zemqe du` obala Indijskog okeana i Pacifika to upozorewe su ranije ukinule. Posle prvog potresa od 8,9 stepeni Rihtera upozorewe na cunami je izdato za 28 zemaqa. Nakon serije potresa formiran je mawi talas cunamija, visok izme|u jednog i ~etiri metra, ali je opasnost pro{la. O~ekivalo se da }e cunami od jednog metra pogoditi provinciju A}e na Sumatri. Rojters, na osnovu procene zvani~nika, je preneo procenu da bi ostrva u Bengalskom zalivu, Andaman i Nikobar, mogao da pogodi talas cunamija visok do ~etiri metra. Ta agencija je javqala i da se voda oko indone`anskog ostrva Sijemula, koje se nalazi blizu epicentra prvog zemqotresa od 8,9 stepeni, povukla od obala za oko 10 metara, {to ukazuje na formirawe cunamija. Lokalni sajtovi su u jednom trenutku preneli procenu vlasti Mjanmara da bi talas cunamija od 6 metara mogao da pogodi wihove obale.

Pacifi~ki centar za upozoravawe na cunami je objavio da je merewe nivoa mora ukazalo da je formiran mawi cunami. Prvi zemqotres od 8,9 stepeni bio je u oko 9 sati po centralnoevropskom vremenu. Odmah je bilo izdato

`estoko tresle minutima. Nekoliko sati nakon ovog, zabele`ena je serija naknadnih potresa. Novo podrhtavawe tla ponovo se osetilo u Indiji i u drugim zemqama du` obale Indijskog okena. Posle ovih naknadnih potresa upozore-

se britanski vojnici kasnije borili. „Godi{wica Foklandskog rata trebalo bi da natera vladu da preispita na~in na koji vodi posao, a ministar za poslovawe Vins Kejbl treba da primeni politiku liberalnih demokrata i zaustavi subvencionisawe rata pozajmicama drugim vladama za kupovinu oru`ja”, rekao je Derden. Portparol ministarstva za poslovawe odgovorio

FRANCUSKA

Sarkozi prodavao reaktor Gadafiju? PARIZ: Biv{i {ef francuske nuklearne grupacije „Areva” An Loveròn optuìla je predsednika Nikolu Sarkozija da je èleo da poku{a da proda nuklearnu tehnologiju Libiji za vreme vladavine Muamara Gadafija. Sarkozi je, kako tvrdi, na tome radio sve do leta 2010. godine. An Loveròn rekla je, u intervjuu za sajt nedeqnika „Ekspres” da je Sarkozi jula 2007. predloìo da se proda nuklearni reaktor vladi Gadafija za desalinizaciju morske vode. Loveròn, koja je bila izvr{ni direktor grupacije pod dràvnom kontrolom, istakla je da se suprotivila toj ideji. „Dràva koja bi trebalo da bude odgovorna je podràvala ovo ludilo”, rekla je ona, dodaju}i da

treba samo zamisliti {ta bi bilo da je realizovana ova èqa. Navela je da je imala jo{ jedan sastanak na tu temu sa jednim savetnikom Sarkozija i {efom dràvne energetske kompanije EDF tokom 2010. Loveròn je smewena pro{log juna sa svoje funkcije posle deset godina vo|ewa „Areve”, u svetu najve}e kompanije za izradu nuklearnih reaktora. Ona je optuìla Sarkozija, kako prenose agencije, koji se bori za drugi mandat, za organizovawe sistema „klana” unutar mreè francuskih nuklearki. Taj sistem, kako je istakla, predlaè transfer intelektualne svojine Kinezima i prodaju nuklearnih reaktora zemqama za koje to ne bi bilo odgovorno u~initi.

Rudari spaseni posle {est dana

Uznemireni gra|ani Indonezije

upozorewe na cunami za 28 zemaqa du` obala Indijskog okeana i Pacifika. Epicentar tog zemqotresa bio je ispod mora nedaleko od provincije A}e na ostrvu Sumatra, te{ko pogo|enom katastrofalnim zemqotresom i cunamijem 2004. godine. Prvi potres se osetio i u Singapuru, Tajlandu, Indiji i Maleziji, gde su se, prema izve{tajima, visoke poslovne zgrade

Kristina Kirhner

je da vlada ne namerava da oprosti dug Argentini i da ukoliko ona ho}e otpis duga, treba da se obrati Pariskom klubu, a to je ponovila i britanska izvozna kreditna agencija koja je nasledila potraìvawa. Zahtev Britanije za povra}ajem novca stigao je usred kontinuiranih tenzija izme|u Londona i Buenos Ajresa koje su intenzivirane povodom obeleàvawa 30. godi{wice rata za Foklande. Velika Britanija i Argentina su pro{le nedeqe odvojeno, svaka na svoj na~in i uz razli~ite ocene, obeleìle 30 godina od rata za Foklandska ostrva koji je trajao 74 dana, a u kojem je poginulo 900 qudi i proizveo dugogodi{we tenzije izme|u dve dràve. Argentinska predsednica Kristina Kirhner je tada optuìla Britaniju za „kolonizaciju”, a britanski premijer Dejvid Kameron uzvratio da }e ta teritorija ostati britanska sve dok wenih 3.000 stanovnika to èli.

we na cunami su proglasile Tanzanija i Kenija Stanovni{tvo je odmah posle prvog zemqotresa, iz predostro`nosti, po~elo da se preme{ta daqe od obale. U priobaqu Indonezije nije bilo struje, zavladala je velika panika i saobra}ajna gu`va, jer je stanovni{tvo krenulo da se povla~i u unutra{wost zemqe na vi{e nadmorske visine.

LIMA: Devetorica rudara oslobo|ena su iz jame rudnika bakra na jugu Perua, posle {est dana provedenih duboko pod zemqom. Rudari su iza{li iz jame uru{enog rudnika Kabesa de Negro oko sedam ~asova ujutro po lokalnom vremenu, umotani u }ebad sa tamnim nao~arima kako bi za{titili o~i od jake dnevne svetlosti, prenela je agencija AFP. Oni su od pro{log ~etvrtka bili zarobqeni na oko 250 metara pod zemqom. Jedan od rudara imao je te{ko}e pri hodawu i nosio masku sa kiseonikom. Devetorica rudara ostali su zarobqeni u jednom od podzemnih tunela rudnika kada se zemqa obru{ila i zatrpala izlaz iz jame rudnika u planinama na 280 kilometara jugoisto~no od Lime.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ABU KATADA Teroristi~ka organizacija Al Kaida zapretila je da }e napasti Veliku Britaniju ukoliko odlu~i da izru~i Jordanu radikalnog islamistu, Jordanca Abu Katadu (51), za koga se smatra da je bio pomo}nik Osame bin Ladena. Ova teroristi~ka mre`a ka`e da bi izru~ewe Abu Katade „otvorilo kapije zla za Britaniju i wene gra|ane ma gde se oni nalazili”, prenosi Rojters.

KOFI ANAN Izaslanik Ujediwenih nacija i Arapske lige Kofi Anan pozvao je sirijsku vladu da, u roku od 48 sati, povu~e vojsku iz gradova i obustavi nasiqe, istakav{i da vojne operacije koje sprovodi Damask i uslovi koje postavqa za sprovo|ewe mirovnog plana ugro`avaju uspostavqawe neophodnog prekida vatre. U pismu UN Anan navodi da Sirija nije ispunila ono {to je predvi|eno u mirovnom planu.

VLADIMIR PUTIN Policija je rasturila demonstracije opozicije ispred Dr`avne Dume u kojoj je izve{taj o radu vlade podneo premijer Vladimir Putin. Organizatori akcije „Za po{tene izbore”, nameravali su da dr`e}i se za ruke naprave „beli prsten” oko zgrade Dume. Putin je ju~e sa govornice Dume izjavio da je spreman na saradwu sa opozicijom i pozvao na okon~awe politi~kih obra~una.

Da li }e masovni ubica dobiti uslovnu slobodu LOS AN\ELES: Zatvorska komisija u Kaliforniji odlu~uje da li da pusti na uslovnu slobodu ozlogla{enog masovnog ubicu ârlsa Mensona. Menson sluì doìvotnu kaznu zbog pokoqa sedam qudi u Los An|elesu 1969. godine, ukqu~uju} glumicu [eron Tejt, suprugu ~uvenog reìsera Romana Polanskog i jo{ ~etvoro qudi u wenom domu, a zahtev za pu{tawe na uslovnu slobodu mu je dosada odbijen ve} 11 puta. On nije uzoran zatvorenik i od svog posledweg saslu{awa za uslovnu slobodu 2007. godine je napravio vi{e prekr{aja, izjavila je portparolka kalifornijskog ministarstva za zatvorske sankcije Teri Torton. ârls Menson Prema wenim re~ima, kod Mensona je na|eno oru`je, pretio je straàru, a u posled„On se nije pojavqivao na nekoliko posledwe tri godine dva puta je uhva}en sa pro{verwih saslu{awa od 1997. godine. Svom savetnicovanim mobilnim telefonima. Ministarku je rekao da ne planira da do|e”, izjavio je stvo za zatvorske sankcije ne o~ekuje da }e se porparol ministarstva Luis Patino za EjMenson danas pojaviti pred komisijom. Bi-Si . S druge strane, o~ekuje se da }e saslu-

{awu prisustvovati Debra Tejt, sestra ubijene glumice [eron Tejt, dodao je on. Na saslu{awu koje bi moglo da traje od 30 minuta do vi{e sati, govori}e advokati obe strane, a bi}e pro~itana i pisma ro|aka `rtava i drugih zainteresovanih kao i izve{taj o Mensonovom pona{awu u zatvoru. Odluku o uslovnoj slobodi done}e ~lan komisije i wegov zamenik, a potom bi trebalo da je potvrde ili odbace guverner i komisija u punom sastavu. Pro{le nedeqe, ministarstvo za zatvorske sankcije je objavilo najnovije fotografije 77-godi{weg Mensona napravqene u zatvoru Korkran gde sluì kaznu. On na tim slikama ima duù bradu, neurednu sedu kosu, a tetovaà kukastog krsta na wegovom ~elu je izbledela. Menson je prvobitno bio osu|en na smrt, ali mu je kazna preina~ena u doìvotnu kaznu zatvora sa mogu}nos}u da bude pu{ten na slobodu 1977. godine.

balkan

dnevnik

Ma gi stri rao na slu ~a ju Sa na der

Van red ni iz bo ri i u Gr~ koj 6. ma ja

Na pred sto je }im iz bo ri ma mo gu} na su ve li ka iz ne na |e wa po {to su gra |a ni iz gu bi li po vre we u sa da {we po li ti ~a re ko ji su do ve li ze mqu do eko nom sko -fi nan sij ske kri ze naj te `e u go di na ma po sle Dru gog svet skog ra ta. Na po li ti~ koj sce ni su se po ja vi le mno ge no ve stran ke ne ja snih ili ~ak i na ci sti~ kih ori jen ta ci ja, ko je po ku {a va ju da is ko ri ste ne za do voq -

BOSNA I HERCEGOVINA

NEO BI^ NA NA U^ NA TE ZA NA ^EL NI KA PO LI CI JE U OPA TI JI

PAR LA MENT U ATI NI JU ^E ZA VR [IO RAD

ATI NA: Gr~ ki par la ment za vr {io je rad i ju ~e su, po naj va ma, tre ba lo da bu du ras pi sa ni van red ni iz bo ri ko ji }e se, ka ko se na ja vqu je u vla di, bi ti za ka za ni za 6. maj. Pred sed nik re pu bli ke Ka ro los Pa pu qas tre ba lo bi da se sa sta ne sa pre mi je rom Lu ka som Pa pa di mo som, po sle ~e ga }e bi ti sa op {te na od lu ka ka da }e bi ti odr `a ni van red ni par la men tar ni iz bo ri. Pre ma svim na ja va ma ko je sti `u iz vla de i po li ti~ kih par ti ja to }e bi ti 6. ma ja. „Da nas }e bi ti ras pu {ten par la ment i sa op {ten da tum iz bo ra. Go to vo si gur no bi }e to 6. maj”, pre no se agen ci je ju ~e ra {we iz ja ve ~la no va vla de. Pre ma naj no vi jim is pi ti va wi ma jav nog mwe wa, naj vi {e gla so va na pred sto je }im iz bo ri ma osvo ji }e kon zer va tiv na No va de mo kra ti ja, ali ne }e mo }i sa ma da for mi ra vla du. Pre ma an ke ta ma za wu se sa da iz ja {wa va od 18 do 25 od sto gra |a na, a za Sve gr~ ki so ci ja li sti~ ki po kret (PA SOK) 11 do 16 od sto an ke ti ra nih.

~etvrtak12.april2012.

stvo gra |a na ko je su te {ko po go di le me re {ted we ko je je vla da bi la pri si qe na da uvo di da bi se iz be gao ban krot ze mqe. Gr~ ka }e u sva kom slu ~a ju i po sle van red nih iz bo ra do bi ti ko a li ci o nu vla du, ali u ovom ca su ni je ja sno ko }e je for mi ra ti od dve vo de }e stran ke: No ve de mo kra ti ja An do ni sa Sa ma ra sa ili PA SOK Evan ge lo sa Ve ni ze lo sa.

ZA GREB: Pro u ~a va ju }i jav na do ku men ta o ulo zi biv {eg hr vat skog pre mi je ra Ive Sa na de ra u bor bi pro tiv ko rup ci je, na ~el nik po li ci je u Opa ti ji Da mir Br nas po stao je ma gi star. Br nas, me |u tim, ka è da biv {i pre mi jer Ivo San der ori gi nal no ni je tre ba lo da bu de glav na li~ nost we go vog ma gi star skog ra da. „Te ma ra da je bi la ‘Bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i pri stu pa we Hr vat ske Evrop skoj uni ji’, ali Sa na de ru je pri pa la glav na ulo ga u de lu o ko rup ci ji i pra wu nov ca”, ob ja {wa va Br nas, a pre no si „Ve ~er wi list”. Ka ko ka è 45-go di {wi na ~el nik Po li cij ske upra ve Opa ti ja, ko ji je ne dav no na za gre ba~ kom Fa kul te tu po li ti~ kih zna no sti od bra nio svoj ma gi star ski rad, ~i we ni ce ko je su se re |a le u is tra ì va wu bi le su ne sum wi ve i vo di le su upra vo ka tom za kqu~ ku. Br nas, ko ji ni je ko ri stio po dat ke MUP-a, ne go svi ma do stup ne jav ne iz vo re in for ma ci ja i do ku men ta ci je, na vo di da je Sa na der jed no stav no is pli vao kao kqu~ na oso ba ko ja je spre ~a va la bor bu

Damir Brnas

pro tiv ko rup ci je upr kos to me {to je Hr vat ska, uskla |u ju }i svo je za ko no dav stvo s prav nim te ko vi na ma Evrop ske uni je, bi la opre de qe na za wu. „Sa na der je stvo rio or ga ni zo va nu mre ù za si stem sko iz vla ~e we nov ca iz jav nih pred u ze }a, a ja sam è leo da na gla sim da vi so ki dr àv ni zva ni~ ni ci, po go to vo naj vi {i, mo ra ju da bu du imu ni na ko rup ci ju i pr vi u bor bi pro tiv we”, ka è {ef opa tij ske po li ci je ko ji ima 20 go di na is ku stva u po li cij skom po slu.

Pre ma we go vim re ~i ma, po tvr di lo se i da je in te gri sa nost Sa na de ro vih sa rad ni ka u raz li ~i tim pod ru~ ji ma jav ne de lat no sti re zul to va la gra na wem i {i re wem kri mi nal ne or ga ni za ci je i na ni `e ni voe, {to je, ka ko ka `e, vi dqi vo iz op tu `ni ca. „Kraj wi re zul tat bor be pro tiv ko rup ci je, opre de qe no sti za spre ~a va we or ga ni zo va nog kri mi na la, ko ju od Hr vat ske zah te va EU, po ka za }e pre su de kad bu du iz re ~e ne”, za kqu ~u je Br nas.

RAZ LI ^I TO OBE LE @A VA WE DA NA OSNI VA WA NDH

Sme wen ko man dir î sto (pro)usta {ka pro vo ka ci ja zbog puc wa ve BA WA LU KA: Ko man di ra po li cij ske sta ni ce So ko lac Ra do van [a re nac sme wen je zbog in ci den ta na sla vi u ku }i we go vog oca, ka da su u puc wa vi ra we ne dve oso be. Iz pi {to qa je pu cao za me nik na ~el ni ka op {ti ne So ko lac Mir ko ô lo vi}, po vre div {i se be i ra niv {i no vo i me no va nog di rek to ra so ko la~ kog [um skog ga zdin stva Bo ja na To {i }a. ô lo vi} i To {i} su funk ci o ne ri vla da ju }eg Sa ve za ne za vi snih so ci jal de mo kra ta. Ka ko se sa zna je, na kon {to su se ô lo vi} i To {i} ja vi li u so ko la~ ki Dom zdra vqa, de ùr ni le kar pri ja vio je slu ~aj po li ci -

ji s ozbi rom na to da su po vre de na ne te iz va tre nog oru` ja, ali je ko man dir po li ci je Ra do van [a re nac pod re |e nim po li cij skim slu `be ni ci ma na re dio da se slu `be na za be le {ka po ce pa. ^o lo vi} i To {i} po tom su pre ve ze ni u Kli ni~ ki cen tar Ko {e vo u Fe de ra ci ji BiH po sle ~e ga je po li ci ja RS o in ci den tu na So ko cu oba ve {te na od Kan to nal nog MUP-a Sa ra je vo. Iz MUP RS se na vo di da su to raz lo zi zbog ko jih je di rek tor po li ci je RS Goj ko Va si} od lu ~io da sme ni [a ren ca i na we go vo me sto po sta vi Mla de na Vu ko ji ~i }a.

Izet be go vi} tu `i Do di ka? SA R A J E V O: Pred s ed n ik Pred sed ni {tva Bo sne i Her ce go vi ne Ba kir Izet be go vi} na ja vio je tu `bu pro tiv pred sed n i k a Re p u b li k e Srp s ke Mi lo ra da Do di ka zbog, ka ko se na vo di, we go vog „upor nog {i re wa la `i” o to me da je, Ba ki rov otac, Ali ja Izet be go vi} to kom Dru gog svet skog ra ta bio pri pad nik na ci sti~ kih voj nih od re da. Izet be go vi} je sa op {tio da je we gov otac u Dru gom svet -

ZA GREB: ^la no vi Hr vat ske ~i ste stran ke pra va (H^SP) ju ~e su, pred vo |e ni pred sed ni kom Jo si pom Miq kom, po lo ì li ven ce i za pa li li sve }e na gro bu pa lih voj ni ka Hr vat ske voj ske 1941–1945. i na gro bu ro di te qa An te Pa ve li }a i ta ko obe le ì li 10. april, dan osni va wa Ne za vi sne Dr à ve Hr vat ske (NDH). H^SP je, pi {e por tal „In deks.hr”, ju ~e u sa op {te wu, uz usta {ki po zdrav „Za dom sprem ni”, oba ve sti la da }e u Za gre bu i Spli tu obe le ì ti dan osni va wa NDH. „Po vo dom 10. apri la, da na osni va wa NDH, H^SP Split po l o ` i } e ven c e i za p a l i t i sve } e na gro b qu Lo v ri n ac, kod spo men-kr sta pa lim hr vat -

lo gi je, kao i da je od go vo ran za pro te ri va we 150.000 Sr ba iz Sa ra je va. Kri ti ku ju }i Do di ka, Ba kir Izet b e g o v i} je po r u ~ io da, kao ~lan Pred s ed n i { tva, s po no som i is traj no {}u na sta vqa po li ti ku svo ga oca, istu onu po li ti ku ko ja je, ka ko je na veo, na sto ja la da iz beg ne rat, ali da u to me ni je us pe la. Izet be go vi} tvr di da je po li t i k a we g o v og oca Ali j e smo gla sna ge da oru` jem i si -

Od go vor na ci o na li sti ma: Uje di we ni pro tiv fa {i zma Gra |an ska ak ci ja na svom pro fi lu na Fej sbu ku po zi va na pro test pod na zi vom „Uje di we ni pro tiv fa {i zma”, ko ji }e se odr `a ti u su bo tu na Tr gu ba na Je la ~i }a, po vo dom me |u na rod ne na ci o na li sti~ ke kon fe ren ci je i pa ra de ko ju, tog da na, or ga ni zu je H^SP. „Fa {i sti~ ka stran ka H^SP, ko ja na svo jim stra ni ca ma jav no ob ja vqu je ka ko }e pa qe wem sve }a i po la ga wem ve na ca usta {a ma obe le `i ti 10. april, or ga ni zu je me |u na rod nu na ci o na li sti~ ku kon fe ren ci ju i pa ra du”, pi {e u po zi vu na pro test. Gra |an ska ak ci ja na gla {a va da }e na kon fe ren ci ji u~e stvo vo va ti „ne ma~ ki NPD, fran cu ski FN i ma |ar ski Jo bik, stran ke ko -

Vre me ~u da u Sko pqu

Bakir Izetbegovi}

skom ra tu, kao mla di} od 19 go di na, bio re gru to van u par ti zan sku voj sku, u ko joj je slu `io {est me se ci. „Par ti zan ska voj ska bi la je je d i n a voj s ka ko j u je Ali j a Izet be go vi} u tom ra tu slu `io”, na v eo je Izet b e g o v i} re a gu ju }i na, ka ko se na vo di, po no vqe ne iz ja ve Do di ka da je Izet be go vi} sta ri ji bio pri pad nik [ Han xar-di vi zi je i sled be nik fa {i sti~ ke ide o -

Milorad Dodik

lom, u sred ra t a, za u s ta v i osve te nad Sr bi ma po je di nih od met nu tih za po ved ni ka Ar mi je BiH. Izet be go vi} je re kao i da na sta vqa istu onu po li ti ku ko ja je 1996. go di ne po zi va la Sr be da osta nu u svo jim ku }a ma ga ran tu ju }i im si gur nost, ali „u to me ni je mo gla us pe ti jer su ih ta da {wi srp ski li de ri bes po treb no te ra li na od la zak”.

skim voj nicima 1941–1945”, pi sa lo je u sa op {te wu po sta vqe nom na saj tu H^SP-a.„Ta ko |e, H^SP Za greb }e u Za gre bu na Mi ro go ju na, od stra ne ko mu ni s ti~ k ih zlo t vo r a pre o r a nom usta {kom gro bqu po lo `i ti ven ce i oda ti du `nu po ~ast po gi nu lim hr vat skim voj ni ci ma”, do da li su u sa o {te wu, ko je je za vr {e no po zdra vi ma „Bog i Hr va ti” i „Za dom sprem ni!”. De le ga ci ja H^SP u Spli tu po lo `i la je ven ce i za pa li la sve }e na split skom gro bqu Lo vri nac, kod kr sta za hr vat ske voj ni ke po gi nu le u ra tu de ve de se tih, kao i kod spo men kr sta pa lih hr vat skih voj ni ka od 1941. do 1945. go di ne.

SKO PQE: Na sto ti ne ver ni ka iz ~i ta ve Ma ke do ni je pri sti `e u Sko pqe da vi di iko ne i fre ske u cr kvi sve tog Di mi tri ja, ko je su „sa me od se be” dan ra ni je po ~e le da si ja ju, pre no se ma ke don ski me di ji. Sve {te ni ci cr kve sve tog Di mi tri ja ube |u ju ver ni ke da su ne de qu da na uo~i Us kr sa po ju li jan skom ka len da ru, fre ske i iko ne iz gle da le sjaj ni je, kao da ih je ne ko ~i stio ili po li rao. Pop Dim ~e Ma li nov tvr di da je re~ o ~u du i do da je da je po sma trao taj fe no men ko ji se pr vo mo gao vi de ti na cen tral nom de lu iko no sta sa. Ma li nov opi su je da se „pr vo po ja vqu je cr ve na bo ja ko ja se pre tva ra u zlat nu i da je mo gu }e vi de ti ka ko se iko ne sa me ~i ste od vr ha ka do le”. I dok sve {te ni ci {i re ve sti „o ~u du”, is pred cr kve na sto ti ne ver ni ka ~e ka u re du da u|e u zda we i da se sa mi uve re u to da li se fre ske i iko ne za i sta si ja ju.

je ne sa mo da bra ne fa {i ste po ra è ne u Dru gom svet skom ra tu ne go su i da nas ukqu ~e ne u fi zi~ ko na si qe pre ma svim ugro è nim gru pa ma”. „Re ci mo ‘ne’ fa {i zmu! Po zi va mo sve an ti fa {i ste; stu dent ki we i stu den te, rad ni ce i rad ni ke, ne za po sle ne i pen zi o ne re da do |u na Trg ba na Je la ~i }a i da svi za jed no po ka è mo ka kav Za greb è li mo”, sto ji u pro gla su Gra |an ske ak ci je. Wi ho vo sa op {te we pot pi sa no je sa „Uje di we ni za an ti fa {i sti~ ku Hr vat sku” i „An ti fa {i sti~ ki ne po ko re ni Za greb” i za vr {a va se pa ro lom „Fa {i zam – ne u mom gra du”.

Pripreme za skup antifa{ista

SLOVENIJA

Zo ran Jan ko vi} zva ni~ no ~el nik Qu bqa ne QU BQA NA: Zo ran Jan ko vi} je od ju ~e i zva ni~ no gra do na ~el nik Qu b qa n e, po s le po be de na lo kal nim iz bo ri ma u glav nom gra du Slo ve ni je. Do l a s kom na no vu du `nost, pred sed ni ku stran k e Po z i tiv n a Slo ve n i j a pre s tao je man dat po sla ni ka u dr `av nom par la men tu. Jan ko vi}, ko ji je ju ~e po sled wi put na stu pio kao po sla nik, us pro ti vio se re ba lan su bu xe ta, ko ji pred vi |a sma w e w e pla ta u jav nom sek to ru za 13 od sto, jer on, ka ko je re kao, pred sta vqa ra slo ja va we i uni {te we prav ne dr `a ve.

~etvrtak12.april2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Tel.: 021/6399-305. 50909 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Tel. 021/6399-305. 50910 DAJEM ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 50935

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 50911

IZDAJEM name{tenu sobu za jednu ili dve osobe u Bate Brki}a 32, Novo naseqe. Tel.: 021/6301-027. 50976

IZDAJEM name{tenu garsoweru 29m2, ul. \or|a Johana Nik{i}a 6, Novo naseqe. Telefon 021/6336-253, 065/5530-726. 50869 IZDAJEM jednoiposoban stan, CG, telefon, kablovska klima, prazan, povoqno na du`i period. Telefon: 064/97440-79. 50591

~etvrtak12.april2012.

IZDAJEM nename{tenu garsoweru, CG, Pap Pavla 35, 120E. Telefon 064/26-63-782. 50939 IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog sajma 9. Telefon 063/765-3632. 50940 IZDAJEM praznu garsoweru, 30m2 kod Sajma, Bra}e Popovi} br. 4, 110E. Telefon 064/2215667. 50947

STAN u Budimpe{ti, strogi centar, ekskluzivno name{ten, prvi sprat, 70m2, 70.000E hitno. Telefon 063/501-962. 50919 BULEVAR, u blizini hotela „Park” u ekstra zgradi, nov stan sa odvojenom kuhiwom, cena 31.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15001

U GUNDULI]EVOJ ULICI u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15002 BULEVAR KRAQA PETRA, ukwièna garsowera u zgradi 20m2, cena 22.700. Telefon 063/742-2180, www.bomil.rs. 15003 CARA DU[ANA, ukwièna novija garsowera od 24m2 na III spratu, 25.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15004

PRODAJEM mawi dupleks 15m2 + 12m2, sa novim ugradnim name{tajem, u ]irpanovoj ulici, cena 30.000E fiksno. Telefon 063/895-9586. 50880

BEZ POSREDNIKA prodajem stan na Bulevaru oslobo|ewa, 51m2, 5. sprat, useqiv, bez ulagawa, na kredit. Telefon 064/128-47-49. 50924 NOVA DETELINARA, mawi 1.5 stan, ukwièn, I sprat, cena 36.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15005 GRBAVICA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwièn 2.0 stan II spratu sa liftom + paking mesto u dvori{tu, cena 51.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15006 LIMAN, originalno 1.5 mawi stan, ukwièn, cena 46.300E. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 DETELINARA, zgrada „Budu}nost„-i, ukwièn 2.0 stan od 45m2 na I spratu, cena 41.750. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008 NOVO NASEQE, nov brzo useqiv 1.5 stan u zgradi ekstra kvaliteta po ceni od 36.200sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/82883-77, www.bomil.rs. 15010 LIMAN, na mirnom mestu (uvu~ena zgrada) klasi~an 2.0 ukwièn stan od 57m2 odli~nog rasporeda, II sprat sa liftom, cena 51.500. Telefoni: 064/220-95-65, 6368429. 15011 KOD SOCIJALNOG, u novoj zgradi odli~an 1.5 brzo useqiv stan od 38m2 na II spratu cena 45.000 sa PDV-om. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012

~etvrtak12.april2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami i baki

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 50354 PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 50355

PRODAJEM motokultivator sa frezom, plugom, prskalicom. Telefon 063/545-041. 50997

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a

Mariji Orli}

Joka Jovi}

Sahrana }e se obaviti danas, 12. 4. 2012. godine u 15 ~asova na grobqu u Budisavi. O`alo{}eni: sinovi i }erka sa porodicama.

1936 - 2012. Sahrana je 12. 4. 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Gospo|incima. O`alo{}eni sin Jovan sa porodicom. 51023

51041

Posledwi pozdrav dragoj majci

Sa dubokom tugom i bolom opra{tam se od moje mame

PRODAJEM p~ele. Telefon 063/846-9453. 50918

PICERIJI, potrebni radnici na pravqewu pica i devojke za prodaju na {alteru. Telefon 063/115-0120. 50699 POTREBNA `ena za prodaju cve}a na Limanskoj pijaci. Uslov dobro poznavawe posla, dogovor je realno mogu}. Telefon: 66-19-236 i 063/8398-759. 50855

Joke

Nadi Opsenica

O`alo{}ena }erka Qiqana sa porodicom.

od: }erke Mire, zeta Mi}e i unuka Maneta i Goge.

51024 51037

Posledwi pozdrav priji

BULEVAR EVROPE, u luks â&#x20AC;&#x17E;Zonedâ&#x20AC;?-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2.5 stan, cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15013 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15014 GRBAVICA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 66.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15015 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwièn 3.0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15016 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 70.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15017

LIMAN, ukwi`en originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15018 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15019 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15020 HITNO, kod Betanije, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda od 80m2, povoqno!!! Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15021

POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 50972 SAJAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa, cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 50853 PRODAJEM veliku ku}u u centru Petrovaradina 380m2, vrt, de~iji bazen, plac 1200m2. zbog selidbe, 10 godina stara. Telefon 063/501-962. 50920 HITNO prodajem ku}u u centru [ajka{a na glavnom putu, sa lokalom i placem 20 ari. Telefoni: 062/857-07-01, 065/514-23-75. 50866 KU]A u centru Beo~ina, veliko dvori{te, gara`a, dogovor. Telfeon: 063/845-8757. 50811 SALA[ na asfaltu, front 150m + 5 jutara zemqe, ku}a Rumenka, 2 stana, Klisa 2 spojena placa. Telefoni: 063/598463, 021/6621-797. 50974

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 50206 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 50906

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 50618 PRODAJEM kompletnu opremu za taksirawe radio stanica, taksimetar, krovno svetlo s magnetom. Telefon 063/85482-44. 50798 DR@A^I za pecawe {arana i soma rasklopivi sa zvu~nim signalom, povoqno!!!, Telefoni: 021/400-073, 063/508-747. 50817 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 50868 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile. 50870

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi sestri

Nadi Opsenica

pozdrav

Joka

Nikada te ne}emo zaboraviti i pre`aliti. Sestra Boja sa suprugom Mirkom.

S qubavqu i po{tovawem, Tamara sa porodicom.

51022

51038

51021

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav priji

Nadi Opsenica

\urica Mandi} Bra{a

Joki

od prijateqa Pelengi} i Majki}.

od Voje sa porodicom.

51039

51020

zetovoj

Posledwi pozdrav Sawinom tati

pozdrav

Po~ivaj u miru draga moja tetka.

Joki

od prijateqa Mi{~evi}a: Maneta i Ankice sa porodicom.

Posledwi sestri

dragoj

Dragom kumu posledwi pozdrav od Julkice i Du{ka Subotin.

51019

Posledwi Bra{i

pozdrav

na{em

Nada Opsenica 1949 - 2012.

Sahrana je danas, 12. 4. 2012. godine u 16 ~asova na pravoslavnom grobqu u Rumenki.

Desanki Peri} O`alo{}eni weni najmiliji: suprug \uro, sin Mane, snaja Dragana i }erka Mira sa porodicom.

51036

\urici Mandi}u

ro|. Daki}

\urici Mandi}u

Prijateq Diso ]upina sa porodicom.

od: Kristine, Sandre i Sabine.

Porodica Damjanov.

51031

51032

51027

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Tri godine... tra`imo te, okre}emo se, jer nam nedostaje{

\urici Mandi}u

~etvrtak12.april2012.

POMEN Dana, 12. aprila 2012. godine navr{i}e se tri godine od pogibije na{eg sina, brata i oca

OSMOGODI[WI POMEN

DEVETOGODI[WI POMEN tragi~no preminulom

Miroslava Do{enovi} Cuke

Miroslavu Kuvaqi

Draga mama, tvoja hrabrost i qubav `ivi u nama. Hvala ti. Deca: Lidija, Nata{a, Valika, Danijela, Dragoslav, Beca, unuci: Gaja, Mina, Jovana, Ena, Dima, Danilo, Margo, Adel, Sofia, Filip, sestre Qiqana i Beba, bra}a \or|e i Mile i suprug Dobroslav.

Mnogo je suza palo kada je tvoje srce stalo. Bol i tuga postaju ve}i, jer nam zbogom nisi uspeo re}i. Tuguju: mama Mira, tata Mile, brat Radovan sa porodicom, }erke Sne`ana, Marijana, supruga Biqana, sestra Du{anka Elezovi}.

od prije Nade i Mileta Ugqe{i}. 51006

Zori Radosavqev

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a draga mama, baba, prababa

Vladimir Grandi} 2009 - 2012. Praznina, tuga, bol. Nije istina da vreme le~i. Vremenom usahnu suze, ali ja~e boli i vi{e gu{i.

od sestara: Marije Konstantinidis sa porodicom i Jece.

saobra}ajnog policajca

Baba i tetke sa porodicama.

Rana je do`ivotna, tuga i bol ve~ni. Majka, brat, sin, stric, kolege i prijateqi.

50966

50964

51028

Posledwi pozdrav sestri i zaovi

Vladimira Grandi}a

Umrla je u 93. godini na{a mama, baka i prabaka

12. 4. 2007 - 12. 4. 2012.

Zora Radosavqev

Desanki Peri} ro|. Daki} Po~ivaj u miru. O`alo{}eni: majka Milijana, brat Mijodrag i snaja Milana.

O`alo{}eni: sinovi Todor, Rada i Milorad sa porodicama.

ro|. Gali} iz Gardinovaca

\urici Mandi}u

@ali}e je ve~no: wena }erka Mara, sin Nedeqko, zet Marko, snaja Beba, unuke Qiqa i Marijana i praunuka Sandra.

51009

U ti{ini ve~nog mira neka te prati qubav na{a.

Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam pru`io. Tvoji: Sawa i Sini{a.

Beba i Vlada Vi{kovi} sa decom.

51004

51007

Svih deset godina isto boli.

Maj~ice, nedostaje{ nam. Wegova Cica. Sin Dragan i k}i Vesna.

SE]AWE

Gradimir \or|evi}

Draganka Tomin 1977 - 2012.

od: wene bratanice Bebe, sa wenim sinom Goranom i }erkom Sawom sa porodicom Stankovi}.

Uvek si bio drag i voqen, pa i ako godine prolaze mnogo nam nedostaje{. Tvoji najmiliji: supruga Milanka, sinovi Dragan i Vladan, snaje Dubravka i Svetlana, unuci Milica, Aleksandar, Vladimir i Mihajlo.

50985

50801

tetka Qubi

od Qiqe i Stefana.

51015

[ESTOGODI[WI POMEN

Jovica Peji}

Hela Mondovi} Sahrana }e biti obavqena u ~etvrtak, 12. aprila 2012. godine, u 13 sati, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu. Hvala Ti za sve. Neute{ni: suprug Aleksandar, sin Aleksandar, snaha Ana i prijateqi Vera i Pantelija Lon~ar.

Tvoje: Gordana i Nada sa porodicama. 50983

SEDMOGODI[WI POMEN

1962 - 2006.

Stanka Gavrilovi}

Volimo te i ~uvamo od zaborava, dok `ivimo mi `ivi}e{ i ti u nama. Vole te tvoj sin Jovan i supruga Jela.

Svaka re~ je suvi{na. Volimo te. Zauvek tvoji: mama Verica, sestra Gordana, sestri~ina Tijana, tetka Dana i te~a Voja.

50975

50951

50987

ro|. Kalabi}

TU@NO SE]AWE

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti u 63. godini preminula na{a draga

Dragutin Baji}

\urica Mandi}

Izgubqena je i nada da vreme le~i tugu.

12. 4. 2012.

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti 10. aprila preminuo na{

50925

Danas, 12. 4. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama

Posledwi pozdrav mojoj

\urica Mandi} \urica Mandi}

ro|. Vidakovi}

veterinar

50954

S tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 83. godini preminula na{a draga

Ma kuda god ~ovek oti{ao i dokle god dospeo, staro prijateqstvo ostaje u trajnom se}awu i uspomeni. Zato, neka tvoj uvek vedri lik bude pred nama kad god te se setimo i spomenemo.

Vidosava Bakuni}

50984

To{i Ajduku

od brata Svetislava sa porodicom.

Prokopije Savi}

Sahrana je 12. aprila 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu. Hvala joj za sve i {to je uvek bila uz nas.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu

12. 4. 2002 - 12. 4. 2012.

Qubica Kozarev

51010

51029

SE]AWE

Navr{ava se pet godina od kako sa nama nije voqena majka

ro|. Le|anac 1929 - 2012.

Sahrana je danas, 12. 4. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Neka na{e se}awe bude molitva za tvoj ve~ni mir.

50991

50760

PETOGODI[WI POMEN

}erki,

iz Ka}a

Milojica Krstaji}

2006 - 2012.

Desanka Peri}

2002 - 2012. Prolaze godine od na{eg tu`nog rastanka. Nismo i ne}emo te nikad zaboraviti.

1950 - 2012.

ro|. Daki}

Sahrana je danas, 12. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: supruga Svetlana, sin Sini{a i }erka Sawa sa porodicama.

Sahrana je danas, 12. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, u Ba~kom Dobrom Poqu. O`alo{}eni: suprug Mijo, }erke Mirela i Biqana i ostala rodbina.

Tvoji ro|eni: Jovanka, Miroslav, Marina, Sowa i Senka.

Tvoja deca: Miqan i Marina, unuka Andrea i supruga Milanka.

51005

51003

50996

51012

^uvamo uspomenu dobrotu i qubav.

tvoju

tv program

~etvrtak12.april2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Страни документарни програм 09.30 Заједно 10.10 Миљеница 11.00 Кухињица 11.30 Изборна хроника 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.05 Документ 14.30 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Миљеница 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Изборна хроника 19.30 ТВ Дневник 20.10 Поаро 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Први пут на гласање 22.40 Чарде на Дунаву 23.10 Поаро 23.55 Један на један 00.25 Сучељавање 01.20 Концерт - концерти године: Обојени програм 2000. и Бјесови 2001. 02.15 Фолдер култура 02.40 Плави круг 03.05 Документ

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.45

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Вју

Мер це дес Рил

Шеф оркестра Еди, пијаниста по баровима, добија отказ. У стању очајања, он откива да једна школа тражи шефа оркестра чији је задатак да за предстојеће велико такмичење школских бендова припреми безнадежно неталентовану децу. Улоге: Стив Ланд сберг, Ге лард Сар та ин, Мер це дес Рил Режија: Нес Хајмс (РТС 1, 01.10)

Чарде на Дунаву Телевизијски серијал „Чарде на Дунаву” настао је из жеље аутора да широј јавности открије лепоту специфичног угоститељског миљеа који се негује на обалама Дунава. То су чарде, настале још у давна времена, а остале до данашњих дана. У њима се негују посебни јеловници и обичаји, а готово су незамисливе без музике тамбураша. Симљено је 16 епизода у 22 чарде на току Дунава од границе наше земље с Мађарском до ушћа Тисе. (РТВ 1, 22.40)

07.10 08.00 08.55 09.50 10.50 11.45 12.30 12.40 13.10 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 21.35 23.30 23.55

Ток шок Концерт године 2000. Грување Грување уживо у студију „М“ Мађарт 2010.-Марта Шебешћен Емисија на мађарском+музика Вести (мађ) Украјинска панорама Тамна је ноћ, филм Васкршње прилике јазачке, ТВ баштина Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Први пут на гласање Смртоносна Росарио, филм Фолдер култура Оснивач Велике школе, ТВ баштина

06.02 07.01 07.19 07.24 07.34 07.39 07.45 08.07 08.18 08.30 08.59 09.30 09.46 10.13

08.30 09.10 10.00 11.10 11.30 12.30 13.10 14.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Храна и вино Серијски програм Прст у око Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Опчињени Ево нас код вас Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.45 10.00 10.30 11.00

Премијер лига, вести Фудбал мондијал магазин Мобил 1 Премијер лига: КПР – Свансеа НБА уживо Холандска лига: Херенвен – Ајакс Премијер лига: Виган – Манчестер јунајтед ТВС Холандска лига: АЗ – Твенте Премијер лига Магазин Вести Премијер лига, вести СК студио Белгијска лига: Стандард – Клуб Бруж НБА уживо НБА акција Преглед Премијер лиге

12.45 13.00 14.30 16.15 17.15 18.45 19.15 19.30 19.45 20.30 22.30 22.45 23.15

Фолк шоу

Плејада највећих музичких звезда пева у новом издању емисије „Фолк шоу“. Уживаћете у песми: Ере Ој да ни ћа, Ве сне Ри вас, Ди Џеј Крм ка, Јо ва не Тип шин, Бо ре Др ља че, Бу бе Ми ра но вић, Се јо Ка ла ча, Зла те Пе тро вић и Се ли мо ве Жел че ски. (КТВ, 20.00)

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.50 10.03 10.35 11.15 12.00 12.15 12.25 12.30 12.35 13.20 15.20 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.17 19.30 20.08 21.02 22.00 22.05 23.10 00.00 00.15 00.24 01.10 02.46 03.00 03.34 03.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Кошаркаши Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Борба са природом Дневник Спорт плус Време+стање на путевима Евронет Место злочина Посетиоци 2, филм Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Време+стање на путевима Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов, квиз Вести Да, можда, не Место злочина Дневник Евронет Ружна Бети Шеф оркестра, филм Кошаркаши Вести (04.00,05.00 по 3.00’) Гасртономад Око магазин

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.25 20.10 21.10 22.15 23.15 00.00 00.30 00.45 01.15

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Радна акција Кобра Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

01.58 03.48 04.19

Концерт за добро јутро Слагалица, квиз Датум Верски календар Ози бу Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Коцка, коцка, коцкица Мансарда Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Мачка у Паризу, анимирани филм за децу(сви) Контекст У свету Међународно такмичење Верски календар Трезор Коцка, коцка, коцкица Мансарда Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Беокулт Породични кругови Капри Фудбал: Куп Србије, полуфинале, репортажа Одбојка: Плеј оф, финале 3,пренос Живот и стандарди Метрополис Капри Уводна реч о филму Понуда, филм Музички програм Трезор Фудбал: Куп Србије, полуфинале, репортажа Одбојка: Плеј оф, финале (р) Породични кругови Живот и стандарди

06.00 06.30 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00

ВОА Кефалица Маратон Улови трофеј Филм: Нападач Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Љубав у залеђу

11.15 11.45 12.14 12.39 12.50 13.47 14.24 14.47 15.03 15.30 16.00 16.35 17.30 17.55 20.00 20.30 21.00 21.59 22.15 00.07 00.41 01.35

Мемоари једне гејше Филм заснован на роману Артура Голдена у центру пажње има младу Сијо, девојчицу која са само девет година одлази у кућу за гејше у Кјоту. Она убрзо открива да су гејше привилеговане јер управо ово занимање даје могућност жени да се обогати и постане независна.. Улоге: Занг Зи ји, Гонг Ли, Ми шел Јо, Кен Ва та на бе Режија: Роб Мар шал (Ава ла, 15.35)

Занг Зи ји 14.00 14.30 15.30 15.35 18.00 18.30 21.00 23.00 00.00 02.00

Вести Доктор Хаус Двоугао Филм: Мемоари једне гејше Вести Филм: Двобој за јужну пругу Филм: Лејди Џејн Менталиста Филм: Стање узбуне Љубав у залеђу

dnevnik

c m y

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 13.45

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Дон Хуан де Марко

Мирис лове На речима вешти преварант Френклин Хачет погрешно је оптужен за убиство полицајаца. Након хапшења, Хачер заједно са својим “колегама” Вилардом и Дубрајем успе да побегне када експлодира затворски аутобус који их је превозио... Улоге: Крис Такер, Чарли Шин, Хедер Локлир Ре жи ја: Брет Рат нер (Б92, 21.00)

Долина вукова

(Хе пи, 22.00)

08.00 08.15 08.20 08.40 08.45 09.00 09.10 09.15 09.25 09.40 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 13.40 14.00 16.10 16.15 17.55 18.30 18.40 19.10 20.30 22.00 23.20 02.40

Звезданиште Мали меда Чарли Ешли Мегаминималс Боба и Биба Тајни свет меде Бенџамина Торк Метеор и моцни камион Поп Пикси Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моји џепни љубимци Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Филм Телешоп Серија Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Серија Филм Долина вукова Серија Звездана капија - Атлантис

Хе дер Ло клир 16.00 16.40 17.05 18.00 18.30 19.30 20.05 21.00 23.00 23.45 01.00 01.50 03.25 03.50 05.15

Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Квиз. Пут око света Вести Штрумфови Истражитељи из Мајамија Филм: Мирис лове Вести Спартак, богови Арене Истражитељи из Мајамија Филм: Све што пожелим Саут Парк Филм: Игра чекања Укључење у Б92 Инфо

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.40 15.30 15.40 16.00 16.45 18.30 19.00 20.30 21.15 22.15 23.45 00.30 02.30 03.30

Добро јутро Брачни судија Градске вести Тачно у подне Недељно поподне Љубав и освета Сити Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Џенифер осам Калифорникација Кашмирска мафија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм.

: 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak12.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник најгора мама на свету Богата млада, сиромашна млада л.а. Инк стручњак за торте обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник мајами инк нова нада посластичара најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем стручњак за торте Пацијенти са необичним здравственим проблемима л.а. Инк нова нада посластичара

21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

сага о викинзима најгори послови у историји артур Рубинштајн Хероји, култ и кухиња Људождери каменог доба Ратници ла Џоја и ратници у магли Звезде сребрног екрана стопама Жака офенбаха најгори послови у историји Распућин, ђаво у људском облику Вакцина која је одјекнула светом Животиње које су ушле у историју александрова највећа битка ловци на нацисте Звезде сребрног екрана стопама Жака офенбаха најгори послови у историји

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

старла и јахачи драгуља Краљ лав Граница ледени торнадо Било једном у Кини 2 Доказ Торањ смрти јеврејски чекић Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.30

ле де ни тор на до Бив ши на уч ник Чар ли ко ји је по стао пи сац на уч но фан та стич них де ла, по чи ње да жи ви јед ну од сво јих при ча. у исто вре ме, Фе де рал на на уч на Фон да ци ја гу би кон тро лу над екс пе ри мен том и пре ти да на пра ви ка та стро фу... уло ге: Марк Мо сес, Ка мил Са ли вен, Кај-Ерик Ерик сен Ре жи ја: Сти вен Мон ро (Си не ма ни ја, 13.15)

Ка мил Са ли вен

06.00 упознаћеш високог, црног мушкарца 07.40 Васпитање за почетнике 08.05 Хари Потер и реликвије смрти 1 10.30 Почетак 12.55 Холивуд на снимању 13.25 Џек 15.20 Виктор 16.55 Кантри у срцу 18.50 милдред Пирс 20.05 Девојка из планинске колибе 21.40 Земља смећа 23.15 Предатори 01.00 Водени живот са стивом Зисуом 02.55 Љубав на даљину

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Елен Пејџ

Џу но Ти неј џер ка Џу но има ше сна ест го ди на и по све му је ти пич на аме рич к а сред њо школ ка: има нај бо љу дру га ри цу, во ли панк, зна да се по сва ђа. јед но га да на она уста но ви да је за труд не ла с деч ком из раз ре да... уло ге: Елен Пејџ, Мајкл Се ра, Џе ни фер Гар нер, Џеј сон Ба те ман Ре жи ја: Џеј сон Рајт ман (ХРТ 1, 21.35)

неш Бриџис убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер неш Бриџис Видовњак монк Вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза: убиство монк Видовњак убиства у мидсамеру Полицајац из вртића

07.20 Кобра 11 09.10 Ексклузив таблоид 09.35 Вечера за 5 10.25 Ватрено небо 11.20 Ружа ветрова 12.15 Крв није вода 14.00 сурвајвер 15.00 Цобра 11 16.55 РТл 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТл Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 сурвајвер 22.50 ЦсИ 00.35 РТл вести 00.50 ЦсИ Њујорк 02.20 астро шоу

Екс клу зив Та бли од (РТЛ, 18.00)

07.00До бро ју тро, Хр ват ска 09.04 лу гар ни ца 10.12 До бро до шли у на но свет, док. се ри ја 11.08 Де би Тре вис пре у ре ђу је 12.00 Днев ник 12.34 Кад за во лим, вре ме ста не 13.20 Др оз, ток шоу 14.10 Тре ну так спо зна је 14.38 Хр ват ска хро ни ка БиХ 14.53 Кул тур на ба шти на 15.12 По нос Рат ка је вих 16.02 али са, слу шај сво је ср це 16.44 ТВ ка лен дар 17.29 Хр ват ска ужи во 18.18 8. спрат, ток-шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Днев ник 20.10 све у 7!, квиз 21.04 По ла са та кул ту ре 21.35 Ци клус до бит ни ка оска ра: Џу но, филм 23.20 Днев ник 3 23.54 То ми слав Бра лић и Ин трејд 00.57 Ин ме ди јас рес 01.42 Др Ха ус 02.24 Тра ча ра 03.05 За кон и ред

07.51ма ла ТВ 08.21 ме га мин ди 08.48 Ко нор на тај ном за дат ку 09.10 Школ ски сат 10.00 али са, слу шај сво је ср це 10.45 Де гра си но ви на ра штај 11.06 Бет мен и хра бри су пер ју на ци 11.29 Дру ги фор мат 12.14 Па ра ле ле 12.45 му шки ви кенд, док. се ри ја 13.11 мла ди нин џа, филм 14.39 Де гра си но ви на ра штај 15.02 Де вој чи ца из бу дућ но сти 15.27 Школ ски сат 16.12 ма ла ТВ 16.51 Док тор Ху 18.00 Ре ги о нал ни днев ник 18.21 Жу па ниј ска па но ра ма 18.32 Три Хил 19.13 Те ле та бис 19.39 му зи ка, му зи ка... 20.00 Ин ме ди јас рес 20.49 За ла га о ни ца, док. се ри ја 21.34 Др Ха ус 22.27 Тра ча ра 23.16 За кон и ред 00.00 у уре ду 00.22 симп со но ви 00.43 Бра ћа и се стре 01.24 Ко јак 02.12 ноћ ни му зич ки про грам

06.00 07.30 09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.30 02.00

осамнаести анђео Последња дебата Песма из срца Розвел Љубав и издаја магла За сва времена Песма из срца Госпођица лети и ја Еволуција Замагљен поглед страх изнутра Госпођица лети и ја

06.00 08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

једина права ствар Људска природа Последњи мохиканац Полицајац из вртића менхетн Заборављени злочин Типично за мери Пљачка ухвати Картера Еротски филм Еротски филм

Еди та Ми си рић

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима аутомобили амерички чопери Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови Дајнамо, чудесни мађионичар Пецање голим рукама уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови

08.30 08.45 10.00 11.00 13.00 13.15 14.30 15.30 21.00 23.00 01.00 01.15

Фудбал Дизање тегова сви спортови Дизање тегова Фудбал Билијар сви спортови Дизање тегова Борилачки спорт Дизање тегова Фудбал сви спортови

Вук у доба парења

а ња, нај мла ђа кћи Бер со вих, тек се за де вој чи ла, ра ју ћи се да ни је глад на и оста ла да с бал ко на по сма би ла је нај ве се ли ја и нај сим па тич ни ја од три тра око ли ну. Тол стој се од мах ода звао том не мом по се стре. Баш је она Тол сто ју по слу жи ла као мо - зи ву. Оста вио је го сте и био то ли ко на и ван па јој је ре дел за лик На та ше Ро сто ве у ро ма ну „Рат и мир„. Уз као да се не мо же на чу ди ти ко ли ко је јед но став на и чар ср дач ног тем пе ра мен та, по се до ва ла је и скло ност искре на. А она је, иако на ив на, по ста ви ла зам ку и да за дир ку је дру ге, али без ика кве зло бе. Осим то га, опре зно игра ла. има ла је ди ван алт. Мо жда је Со фи ја, ма ње за во дљи Тол стој ни је био пре те ра но леп чо век. А ви ше ни ва, би ла енер гич ни ја не го Та ња. У њој ни је би ло ни ви так као кад је но сио уни фор му. Да ни је имао свој зе ри це лу до сти, иако ни је би ла кру то раз бо ри та као чу ве ни по глед „ву ка у до ба па ре ња”, из гле дао би као Је ли с а ве т а, ко ја, опет, ме двед оде вен у ен гле ни је би ла пре фи ње на ски штоф. Тај из глед, у као се стре. Има ла је, ко јем је би ло не чег ани пак, те жак ка рак тер, у мал ног, на гла ша ва ла је че му су дру ги још од де бра да не пра вил на ра ста тињ ства ви де ли њен и ду га ко са ко ја, у скла глав ни не до ста т ак. У ду с ру ском мо дом, ни је пла хо ви тој де вој чи ци пре кри ва ла уши. А оне већ се на зи ра ла мла да су би ле огром не. Тол љу бо мор на же на, зах стој је у све му из гле дао тев на, пре да на и ауто ри као му жик или чо век тар на мај ка, ко ја стал но ко ји ду го жи ви на се лу на сто ји да ко ман ду је. и не да му се пу то ва ти у Ни ко не мо же по бе ћи град код бер бе ра. Уз то од свог ка рак те ра. За го је остао без ијед ног зу нет ним др жа њем и ба. Али био је гроф. окле ва њи ма, Тол стој је Свој углед, у очи ма три у по ро ди цу Берс унео се стре, ду го вао је, пре по мет њу као шест го ди све га, ти ту ли, он да на пре сво јом „ве рид свом бо гат ству и, нај бом”. Као не кад сво јој зад, сја ју пр вих књи „ве ре ни ци„ Ва ле ри ји, и жев них успе ха. Је ли са ве ти је пре ба ци Со фи ји н а чед н ост вао сво ја ко ле ба ња: „По де ло ва ла је и због кон чи њем да је мр зим, а у тра ста јер се он тог по исто вре ме осе ћам са жа по дне ва ду го за др жао у ље ње пре ма њој”, пи сао шу мар ку с Ак си њ ом је кра јем ле та 1861. Већ Ба з и ки н ом, се љ ан ком су тра, са жа ље ње је не „бе лих пр си ју”, с ко јом ста ло: „По чи њем да је је био у ве зи. Би ла је то д вед оде в ен у ен г ле с ки штоф Ме мр зим из ду би не ду ше”. при л ич н о стра стве н а Иако је по чео да уви ђа „не при ста лост” свог по ло жа ја аван ту ра са же ном на ко ју ће ка сни је гро фи ца Тол стој код Бер со вих, још је окле вао. Го ди ну ка сни је мај ка би ти ве о ма љу бо мор на. Ипак, уз Со фи ју је Тол стој те тих љуп ких де во ја ка од лу чи ла је да ства ри ис те ра на ве че ри, уми ре них чу ла, жи вео свој иде ал. Су тра је са чи стац и свра ти ла је у Ја сну По ља ну „да се по здра ви су се ди ма при ре дио из лет, сли чан оно ме у вре ме сво са сво јом при ја те љи цом Ма шом”, Тол сто је вом се - је про па ле ве рид бе. Док су оста ли, се де ћи у пр вим стром, ко ја се спре ма ла да кре не ре до ви ма, окре ну ти јед ни дру код сво је де це у Ал жир. ги ма ле ђи ма, кре ну ли у ко ли ма Же ле ла је да тог ко ле бљив ца с клу па ма по ста вље ним по ду још од де тињ ства на ве де на то да ње ној нај ста ри јој жи ни, Со фи ја се по ста ра ла да со ф и ј ин те ж ак ка р ак т ер се кће ри Је ли са ве ти из ја ви љу бав. Тол сто ја пра ти ја шу ћи. Ни је ва из два јао као њен глав ни Мла де де вој ке с ра до шћу су се би жно што ни је има ла ни шта од не до ста так. у пла хо ви тој ши ле ха љи не. Унајм ље на је чак и ама зон ке. Је ли са ве та је, да кле, ве ли ка ко чи ја са шест се ди шта. де вој чи ци већ се на зи ра ла из гу би ла бој. Она је то пред о се При гу ше ни цвр кут пти ца на ја ћа ла па чак би ла и по ма ло бе мла да љу бо мор на же на, вљи вао је не што што ма ла Со фи сна. зах т ев н а, пре д а н а и ја ве ро ват но не би ни мо гла да Су т ра се дру штво рас т а ло. ауто ри тар на мај ка, ко ја до ку чи. Пр ви пут је до шла на ме Бер со ве су от пу то ва ле да ље, на сто за ко је ће је ве за ти суд би на. стал но на сто ји да ко ман ду је су сед но има ње. Тек што су сти На три се стре од ра сле у гра ду ве гле та мо, Тол стој је до ја хао на ли ки по с ед де ло вао је чуд но: свом бе лом па сту ву. Је ли са ве та парк ни је до бро одр жа ван, але је је на иви ца ма по чи - је по цр ве не ла. Уобра жа ва ла је да је гроф, по же сто кој њао да пре кри ва ко ров, а при лаз ку ћи об ра стао је чич - спа ри ни, пре шао на ко њу ви ше од 50 ки ло ме та ра да ком и бр шља ном. Ни ка квог цвећ ња ка пред ула зом, са - би је по но во ви део! Али Со фи ја је зна ла о че му се ра мо пољ ско цве ће. ди. Нај мла ђа се стра Та тја на са кри ла се те ве че ри ис У вла сте лин ској ку ћи вла дао је чу дан спој ари сто - под кла ви ра јер су од ње тра жи ли да пе ва, а она ни је крат ског уре ђе ња и ру стич не јед но став но сти: про ста би ла за то рас по ло же на. Лав и Со фи ја су ушли у са клу пи ца, из ра ђе на у су сед ном се лу, сто ји по крај ску - лон и Та тја на ни је сме ла да иза ђе па је не вољ но при по це не ко мо де. Три мо сков ске де вој ке с пе ри ка ма, су ство ва ла раз го во ру гро фа и сво је се стре. Тај сла оде ве не по по след њој мо ди, по но сне на сво је ха љи не бић, ко ји је уз то био и над мен, нај пре је из ра зио с кри но ли на ма, уобра жа ва ле су да су се вра ти ле у не - страх да би ње го ва мол ба мо гла би ти од би је на ако је ка дав на вре ме на, као из Го го ље вих „Мр твих ду ша„. ис ка же. Со фи ја, ка рак тер на и би стра де вој ка, схва ти Тол стој био не у о би ча је но жу стар док је из да вао на - ла је о че му се ра ди. Уоста лом, сви су по че ли да при ред бе то га да на. Док је слу шки ња на ди ва не ста вља ла ме ћу ју нео бич но Тол сто је во по на ша ње, па и Је ли са по сте љи ну, осам на е сто го ди шња Со фи ја је од лу чи ла ве та, за бри ну та ре ал ном мо гућ но шћу да пре тр пи по да лег не у огром ну фо те љу. За то вре ме Је ли са ве та се раз. Жа ли ла се: „Со фи ја хо ће да ми пре от ме гро фа”. са кри ла иза свог до сто јан стве ног ста ва и хлад но ће, Али, ипак се те ши ла: „Му шкар ци же ни не по кла ња ју по ву кла се у по у зда ност ко ју јој је да ва ла ње на ле по - ни нај ма њу па жњу кад се она не тру ди да им се до та. За ве че ром је Со фи ја из ве ла чу де сан трик, из го ва - пад не”.

Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak12.april2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Има те до бру по зи ци ју у ка ри је ри, и по ред не ких про мен љи вих окол но сти. При ва тан по сао из и ску је ви ше иде а ла и оп ти ми зма. Љу бав не стра сти тре ба ка на ли са ти у по зи тив ном прав цу. Без пре те ри ва ња!

BIK 20.4-20.5.

Ва ша Ве не ра се игра с ва тром, што мо же би ти опа сно. Озбиљ ни је при сту пи те парт не ру, са гле да ва ју ћи од нос што јед но став ни је. Има те ви ше по сло ва у исто вре ме па су вам оба ве зе за ни мљи ве.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. april 2012.

Мно ги су оти шли ту и та мо, а ни ви ни сте у ста њу да ми ру је те. Кон так ти ра те с ви ше за ни мљи вих осо ба и сим па ти ја, али во ди те ра чу на о то ме да су ви ше не ис ком пли ку је те си ту а ци ју. Кра ћи пут?

Ме сец је у зна ку озбиљ ног Јар ца, што са мо по твр ђу је ва шу тра ди ци о нал ну цр ту. У ово вре ме пра зни ка, по ро дич ног оку пља ња и ду хов но сти, по све ти ће те се по ро ди ци она ко ка ко до ли ку је.

На вре ме за вр ши те по слов не оба ве зе, ма кар ду же оста ли на рад ном ме сту. Јер, су тра је не ра дан дан. Мо гу ћи су из о стан ци из вр ши ла ца и од ре ђе на ка шње ња. У сва ком слу ча ју, до бро сте ор га ни зо ва ни.

По треб ни су вам про ме на, од мор и опу шта ње. Ваш Мер кур пли ва на ми ши ће. Сре ћа да до ла зе пра знич ни да ни, ка да ће те има ти мо гућ но сти да се ви ше по све ти те се би и свом опо рав ку.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уко ли ко иза ђе те у про вод, ле по ће те се про ве сти. Са мо из бе га вај те про во ка ци је и агре сив не си ту а ци је. У љу ба ви не мој те пре ви ше дра ма ти зо ва ти од нос и ис ти ца ти сво је ве ли ке же ље. За во дљи ви сте.

Ни је ла ко би ти па ме тан у сва кој си ту а ци ји, али сте ви де фи ни тив но на до бром пу ту. Пре пу сти те се оно ме што сле ди, по себ но у по слу, уте ме ље ни на ста бил ним осно ва ма. Фи нан сиј ски тро шко ви.

Кроз ваш знак је за пло вио Ме сец, што вам до но си емо тив ну ис тан ча ност и осе тљи вост. По слу шај те ин ту и ци ју и бу ди те хра бри, али ра зум ни. Парт не ру су по треб не ва ша си гур ност и по др шка.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уку ћа ни из и ску ју ви ше ва ше па жње и не жно сти. На ђи те им се у њи хо вим ди ле ма ма и до га ђа њи ма. Да нас би сте мо гли ра ни је за вр ши ти по сао и по све ти ти се дру штве ном жи во ту и по ро ди ци.

Вре ме ле ти, са мо по се би. На ва ма је да ра ди те с окол но сти ма с ко ји ма се су о ча ва те, и то је то. Не ма по тре бе да се бо ри те и нер ви ра те јер ти ме ства ра те не по треб ну тен зи ју. Опу ште но!

Скло ни сте ле пим ства ри ма и осе ћа њи ма, ро ман тич ни и по ма ло да ле ки, од сут ни. У од но су на парт не ра сте по пу стљи ви, али не мој те при ста ти на све. Др жи те до се бе, упр кос по тре би за је дин ством.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Смањене груди Пролазна

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 20 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 19 Niш

Evropa

киша

НО ВИ САД: Про ла зна ки ша, ве тар ују тру уме рен ју го и сточ ни, а за тим за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 8 до 18 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Про ла зна ки ша ко ја се пре ме шта с ју го за па да и за па да. Ве тар ују тру уме рен ју го и сточ ни, а за тим у скре та њу на за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 20 сте пе ни. СР БИ ЈА: Про ла зна ки ша ују тру и пре под не. Облач на зо на се пре ме шта са ју го за па да ка се ве ро и сто ку па ће би ти и сун ча них пе ри о да, нај пре на ју го за па ду Ср би је. Ве тар ују тру уме рен ју го и сточ ни, а за тим за пад ни и ју го за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 5 до 20 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У пе так сун ча ни пе ри о ди и то пли је, а кра јем да на до ла зи облач ност са ју га и ки ша уве че. У су бо ту и не де љу про мен љи во облач но с по вре ме ном ки шом и пљу ско ви ма. У су бо ту ће ду ва ти по ја чан ју го и сточ ни ве тар, а у не де љу сла би ји ју го за пад ни.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре ме ће ути ца ти не по вољ но на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка, а на ро чи то на осо бе са ср ча ним те го ба ма и ре у ма ти ча ре. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти гла во бо ља и нер во за. Опре зно у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 7 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Глу ми ци Џе ни фер Лав Хју ит на на слов ној стра ни ма га зи на „Лај фтајм” сма ње не су гру ди у фо то шо пу. Џе ни фер је сни ми ла фо то-ре кла му за но ву се ри ју „Ли ста кли је на та”, на ко јој по зи ра об у че на са мо у чип ка ни до њи веш. На бил бор ди ма ши ром Аме ри ке се ви де „пе ти це” Џе ни фер Лав Хју ит, али не и на на слов ној стра ни овог ма га зи на, чи је је уред ни штво сма тра ло да су пре ве ли ке. - Не знам за што су то ура ди ли. Очи глед но је да би не ко во лео да су ми гру ди ма ње не го што је су - из ја ви ла је шо ки ра на Џе ни фер, ко ја ина че има при род не гру де.

SUDOKU

VIC DANA Пи ро ћа нац ку пу је ауто мо бил. - Ко ли ко ко шта овај ауто и ко ли ко тро ши? - 10.000 евра, а тро ши 10 литара на 100 км. - Мно го ску по! А ко ли ко је овај ов де? - 7.000 евра, тро ши 6 литара. - И овај је мно го скуп, а ко ли ко је овај фи ћа? - 2.000 евра. - А тро ши? Про дав цу се сму чио Пи ро ћа нац с пи та њи ма па од го во ри: - Ка ши ку на 100 км. - Су пе ну или ка фе ну?

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

227 (7)

Slankamen

315 (16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

290 (8)

Zemun

367 (11)

Tendencija stagnacije

Senta

328 (26)

Bogojevo

252 (8)

Panчevo

376 (10)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta

Baч. Palanka

252 (7)

Smederevo

522 (0)

Titel

322 (20)

NERA

Novi Sad

252 (12)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

322 (50)

TISA

36 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

301 (39) S. Mitrovica 274 (18)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

316 (11)

238 (-46)

Reшeњe iz proшlog broja