Dnevnik 12.maj 2011.

c m y

NOVI SAD

^ETVRTAK 12. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23072 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U SU BO TU U SVIM OSNOV NIM [KO LA MA U SR BI JI

Proba male mature od 9 do 14 sati str. 13

@IVNULO OMIQENO NOVOSADSKO KUPALI[TE

EKSKLUZIVNO ZA „DNEVNIK” @EQ KO OB RA DO VI], TRE NER „PA NA TI NA I KO SA”

Nekima po~elo leto

Vladar evropske ko{arke

str. 19

NASLOVI

Politika

Vojvodina

3 Kostre{: Nacrt iz Vlade 11 Sindikalcu ukinuli bi}e korigovan minuli rad

Ekonomija 4 Vojvodina popravqa lo{e privatizacije

Nov~anik Foto: R. Hayi}

6 Kona~no obuzdavawe bankarske samovoqe?

Novi Sad

str. 7

9 Roditeqi u vrti} po savet

SU \E WE ZA VI [E STRU KO UBA DA WE KA [I KOM DVO JI CE PRI TVO RE NI KA U NOVOSADSKOM ZA TVO RU

Ne se}a se za{to je izbo cimere u }eliji

str. 15

SPORT

13 Otkri}e koje je promenilo svet

Crna 14 Propao ugovor vredan 20.000 evra

Svet 22 Najni`i vodostaj Dunava u posledwih 100 godina

GRA \A NE ^E KA JU JE DI NO NO VA PO SKU PQE WA

PO RA @A VA JU ]I RE ZUL TA TI IS TRA @I VA WA ZLO STA VQA WA NAJ MLA \IH NA IN TER NE TU

Svako 15. dete dobije uznemiravaju}u poruku

Dru{tvo

Dinar ja~a, a cene ne padaju str. 6

Sun~ano i toplo

str. 16 – 20

n SJAJAN START \OKOVI]A I U RIMU

n SELEKTOR IZABRAO TIM ZA ME^ S HRVATSKOM

n BOROV^ANIN UVEREN U EVROPSKU TITULU

n NOVOSADSKI \ACI OBO@AVAJU FUTSAL

Najvi{a temperatura 24 °S

POLiTikA

~etvrtak12.maj2011.

SU SRE TOM S PRED SED NI KOM BO RI SOM TA DI ]EM GLAV NI HA [KI TU @I LAC ZA VR [IO PO SE TU BE O GRA DU

U Sr bi ji kqu~ za hap {e we Mla di }a i Hayi}a – Kqu~ za hap {e we pre o sta la dva ha {ka be gun ca je u Sr bi ji i hap {e we ge ne ra la Rat ka Mla di }a ne ma al ter na ti vu – iz ja vio je ju ~e glav ni tu `i lac Ha {kog tri bu na la Ser` Bra merc, ko ji je pri je mom kod pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a za vr {io dvo dnev nu po se tu Be o gra du i raz go vo re sa srp skim zva ni~ ni ci ma.

Pred sed nik Sr bi je na kon raz go vo ra s Bra mer com, no vi na ri ma je iz ja vio: Ne od u sta je mo, do hap {e wa.

– Tu po ru ku sam pre neo tu `i o cu Bra mer cu. Sr bi ja je ozbiq na u ovoj na me ri i ve ru jem da ni kod Bra mer ca ne po sto ji ni ka ka va di le ma po tom pi ta wu – re kao je Ta di}, i na gla sio da ne ma tog na po ra ko ji Sr bi ja ne }e ulo `i ti da bi za vr {i la sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom. – Na sta vi }e mo da ~i ni mo sve da oni bu du uhap {e ni uko li ko su na te ri to ri ji Sr bi je. Po na {a mo se kao da su u Sr bi ji.

On ni je `e leo da spe ku li {e o to me ka kav }e bi ti Bra mer cov iz ve {taj Sa ve tu bez bed no sti UN i ta ko |e ni je `e leo da do vo di u ve zu da qe ko ra ke Sr bi je ka Evrop skoj uni ji i taj iz ve {taj.

Glav ni tu `i lac Ha {kog tri bu na la is ta kao je da je „glav na rad na hi po te za da su pre o sta li be gun ci u Sr bi ji“.

– Ne ma raz lo ga da ta ko ne {to ne mi sli mo. Sma tra mo da je kqu~ za hap {e we Mla di }a i Ha xi }a u Sr bi ji – re kao je Bra merc no vi na ri ma po sle raz go vo ra s pred sed ni kom Sr bi je.

On je pre su sre ta s Ta di }em raz go va rao i s mi ni strom srp ske po li ci je Ivi com Da ~i }em.

Po Bra mer co vim re ~i ma, Da ~i} ga je iz ve stio o struk tur nim

Za bri nu tost Be o gra da Ta di} je re kao da bi hap {e we Mla di }a i Ha xi }a da lo Sr bi ji do dat nu mo ral nu sna gu i me |u na rod ni kre di bi li tet ka da je re~ o is tra zi o na vo di ma iz iz ve {ta ja Di ka Mar ti ja.

– Za bri nut sam zbog na ja va o for ma tu is tra ge u ve zi s ile gal nom tr go vi nom qud skim or ga ni ma ko ji do la zi iz vi {e po li ti~ kih cen ta ra – re kao je Ta di}. On je na gla sio da }e Sr bi ja na sta vi ti da in si sti ra na to me da UN ime nu je ne za vi snog is tra `i te qa i da ne }e od u sta ti od to ga.

pro me na ma ko je su spro ve de ne u po li ci ji.

Na pi ta we no vi na ra da li je uve ren u to da tu `i lac Vuk ~e vi} sto pro cent no kon tro li {e sve ope ra ci je po tra ge za be gun ci ma, Bra merc je re kao da „ima onih ko ji da ju sve od se be, ali da ni je si gu ran da ba{ svi ta ko raz mi {qa ju”.

Bra merc je to kom po se te po hva lio i sa rad wu ko ju ima s Na ci o nal nim sa ve tom na ~i jem je ~e lu mi ni star Ra sim Qa ji}. Na pi ta we ka kve se po u ke mo gu iz ve sti po pi ta wu po tra ge za Mla di }em iz ~i we ni ce da su SAD po sle de set go di na, i uz ve li ka ma te ri jal na sred stva, ot kri le gde je Osa ma bin La den, Bra merc je re kao da ne `e li „pre br zo da iz no si za kqu~ ke“ – Mi slim da je pre u ra we no i ne u me sno da ja do vo dim u ve zu te dve stva ri – uz vra tio je me di ji ma.

Po we go vim re ~i ma, to kom raz go vo ra s glav nim tu `i o cem za rat ne zlo ~i ne Vla di mi rom Vuk ~e vi }em u sre di {tu pa `we bi le su do dat ne me re za spre ~a va we de lo va wa mre `e po ma ga ~a ha {kih be gu na ca.

Po vo dom pu {ta wa na slo bo du svih de vet ja ta ka Rat ka Mla di }a zbog za sta re va wa slu ~a je va, Bra merc je re kao da je on od sud skih vla sti jo{ ra ni je tra `io o{tri ji pri stup tom pi ta wu, a da ga je Vuk ~e vi} sa da oba ve stio da }e usko ro po ~e ti `al be ni po stup ci.

– ^e ka mo da vi di mo te `al be ne po stup ke – do dao je Bra merc.

Bra merc }e sle de }eg utor ka pro sle di ti iz ve {taj o sa rad wi Sr bi je s Ha gom SB UN, a zva ni~ no }e ga pred sta vi ti na sed ni ci 6. ju na.

D. Mi li vo je vi}

c m y

2

dnevnik

U MU ZE JU VOJ VO DI NE OTVO RE NA IZ LO @BA O PRO PA GAN DI TO KOM DRU GOG SVET SKOG RA TA

^a nak: Sli ke ko je pod se }a ju na da na {wost

Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak iz ja vio je da su fa {i zam i na ci zam zlo pro tiv ko jeg se mo ra stal no bo ri ti da se zlo ~i ni ko ji su obe le `e li ~e tr de se te go di ne pro {log ve ka ne bi po no vi li. Otva ra ju }i ju ~e u Mu ze ju Voj vo di ne u No vom Sa du iz lo `bu „Rat na pro pa gan da u Voj vo -

ba{ za to da se ti ’hlad ni da ni’ ne bi po no vi li – re kao je ^a nak.

On je ka zao da je po ra `a va ju }e {to se u Sr bi ji ne di `e glas zbog „sram no ni skih pre su da za na si qe na sport skim sta di o ni ma, ko ji su se pre tvo ri li u ve `a bi li {ta zli ko va ca”, kao i za na si qe nad no vi na ri ma. ^a nak je is ta kao i da su ne ka `we no pro -

di ni 1941–1945”, on je ka zao da se u Sr bi ji da nas do {lo do to ga da „sli ke iz pro {lo sti pod se }a ju na sli ke iz da na {wo sti„. Oce nio je da su ova kve sli ke i pod se }a wa „iz u zet no va `ni za zdra vqe ovog na ro da i ce log ovog pro sto ra”.

– Kad po gle da mo sli ke na ko ji ma su is pred Ba no vi ne mar {i ra li fa {i sti, ne mo `e mo da se ne se ti mo onog {to je usle di lo ne ko li ko me se ci ka sni je u No vom Sa du, a to su bi li ’hlad ni da ni’. Za to sam po no san na ovaj grad ko ji se pre ~e ti ri go di ne su prot sta vio mar {u ide o lo {kih si no va istih onih ko ji su mar {i ra li pre vi {e de ce ni ja,

{li i no vi na ri, me |u ko ji ma je na veo Mi li ja nu Ba le ti} i Mi lo ra da Ko mra ko va, a ko ji su „svo jim rat no hu {ka~ kim na stu pi ma i zlo up tre ba ma me di ja obe le `i li naj sram ni ji pe riod po sle rat ne isto ri je ovih pro sto ra” te „di rekt no sa u ~e stvo va li u zlo ~i ni ma ko ji su se do ga |a li de ve de se tih go di na”. ^a nak je na veo i da je Ha {ki tri bu nal, ko ji je for mi ran za pro ce su i ra we zlo ~i na u biv {oj Ju go sla vi ji i Ru an di, su dio no vi na ri ma iz Ru an de za rat no hu {ka we, ali da no vi na ri iz ovog re gi o na ni su od go va ra li pred tim me |u na rod nim su dom, ni ti pred do ma }im su do vi ma.

B. D. S.

politika

dnevnik

~etvrtak12.maj2011.

3

DINKI] NEZADOVOQAN VLADINIM PROJEKTOM ZAKONA O SVOJINI

Kostre{: Nacrt iz Vlade bi}e korigovan Radna grupe za izradu zakona o imovini i priohodima AP Vojvodine i lokalnih samouprava prve konkretne predloge trebalo bi da sa~ini slede}e nedeqe na sastanku koji }e biti odr`an na Andrevqu, nadomak Novog Sada, u rezidencijalnom zdawu pokrajinske administracije, saznaje „Dnevnik”. Radna grupa, koju mediji predstavqaju kao „tim za Vojvodinu” po{to je formirana nakon dogovora premijera Srbije Mir ka Cvet ko vi }a i lidera Lige socijaldemokrata Ne na da ^an ka o hitnoj pripremi ovih akata, odr`ala je do sad dva sastanka. A na posledwem, u uto-

– Radna verzija zakona je u prili~no lo{em stawu do{la pred radnu grupu koju vodi Bo jan Ko stre{ – ocenio je Dinki}, i dodao da to mi{qewe, osim predstavnika URS-a Ni ko le No va ko vi }a, dele i ~lanovi te grupe, a i „ekspert iz Evrope koji je prisustvovao sastanku radne grupe„. Dodao je da je sporno i {to bi po tom predlogu Republi~ka direkcija za imovinu zadr`ala svoje funkcije, a „imala ~ak i neke skrivene„.

Predsednik radne grupe za izradu zakona o imovini i prihodima AP Vojvodine i lokalnih samouprava Bojan Kostre{ izja-

Gde je problem Na pitawe u ~emu je konkretno problem i kako je mogu}e da se ipak poku{ava zaobi}i vra}awe imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini, kako to tvrdi lider URS-a, Kostre{ je kazao da u izradi ovog akta postoji „dosta pravnih za~koqica” te da je jedna od dilema i to da li vlasni{tvo nad imovinom treba definisati prema korisniku ili onom ko je tu imovinu izgradio.

– Ukoliko bi se vlasni{tvo nad imovinom definisalo prema korisniku, onda bi, na primer, pola zgrade Banovine (Pokrajinske vlade), pripalo Vladi Srbije, s obzirom na to da brojne republi~ke slu`be tako|e koriste prostor u toj zgradi – naveo je on. rak, ~ula su se i prva negodovawa u odnosu na nacrt zakona koji je prethodno pripremqen u Ministarstvu finansija.

Tako je lider Ujediwenih regiona Srbije Mla |an Din ki} izjavio ju~e da je Vladina radna verzija zakona o javnoj svojini lo{a i da ne predvi|a stvarno vra}awe imovine lokalnim samoupravama.

vio je na{em listu da je na prekju~era{wem sastanku te komisije konstatovano da je nacrt zakona o javnoj svojini, koji je sa~inilo Minstarstvo finansija, polazna osnova za utvr|ivawe kona~nog predloga, ali i da bi on trebalo da bude korigovan u neki odredbama.

– Konstatovali smo da je taj nacrt u skladu s Ustavom te da

nije protiv evropskih standarda. Tako|e, ~lan radne grupe Nikola Novakovi} i ja ocenili smo da bi taj akt morao da se koriguje jer su postoje}e nadle`nosti, kad je re~ o imovini lokalnih samouprava i Po kra ji ne, mi ni ma li sti~ ke.

Ipak, verujem da se ti nedostaci mogu ispraviti i da je ovaj na crt ipak ko rekt na osnova – rekao je Kostre{, koji je ina~e zamenik predsednika LSV-a i republi~ki poslanik.

On je dodao i da bi bez odre|enih korekcija, taj akt i za wegovu stranku bio neprihvatqiv.

Ipak je uveren u to da }e biti postignut dogovor o korekcijama postoje}eg teksta, dodav{i da }e radna grupa Vladi Srbije u tom pogledu preporu~iti i prihvatawe sugestija predstav-

nika Saveta Evrope, koji su tako|e prisustvovali sednici ovog tela u utorak. A sugestije iz SE-a, kako je naveo, mnogo su liberalnije od predlo`enih re{ewa, jer „daju mnog vi{e mogu}nosti i lokalnim samoupravama i AP Vojvodini”.

– Mislim da }emo uva`iti bar deo tih sugestija, {to je, ina~e, va`no i za proces kandidature Srbije za ~lanstvo u EU. Zato predstavnike SE-a treba da koristimo kao saveznike – smatra Kostre{.

On je izrazio zadovoqstvo zbog toga {to se i Unija regiona Srbije, ali i predstavnici Vlade Vojvodine u radnoj grupi, tako|e zala`u za to „da se {to vi{e imovine vrati lokalnim samoupravama i Pokrajini„.

B. D. Savi}

Dinki} „prebrojao” ve}inu

du{e, nisu ni{ta rekli, ali kako narod ka`e, }utawe je znak odobravawa – objasnio je Dinki}, navode}i da nije „primetio po slani ke SRS-a i SNS-a“.

Po wegovim re~ima, URS-ov koncept decentralizacije do sada je podr`alo 316.000 gra|a-

na. Zakon o finansirawu lokalne samouprave dobar je nezavisno od toga ko je danas, a ko }e sutra biti na vlasti. Samim tim, za Dinki}a nema neke posebne mistifikacije oko ~iwenice da je lider JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma jedan od potpisnika peticije.

– Ideja decentralizacije jeste deo programa URS-a i JS-a.

To, opet, ne zna~i da }e on biti s nama, to je pitawe za wega li~no. Ali mogu da najavim da }e ve} danas predsednik jedne op{tine s juga Srbije iz opozicione stranke, potpisati na{u peticiju. Proces decentralizacije se zahuktao i niko ga ne mo`e zaustaviti, ja sam ube|en u to – optimista je Dinki}.

Poslanik DSS-a Zo ran Ni ko li} upozorio je ju~e na to da je predlo`eni zakon „li{en doprinosa stru~ne javnosti i politi~kog konsenzusa“.

– Za LDP nisu sporni fiskalna decentralizacija i vra}awe imovine jer se ova partija zala`e za to jo{ od 2006. godine – naveo je Bo jan \u ri}, nagla{avaju}i da treba razmotriti {ta je izvor mogu}eg pove}awa novca za lokalni nivo.

S. Stankovi}

rekli su

Ru`i}: Niko nema tapiju [ef kluba SPS-a u Skup{tini Srbije Bran ko Ru `i} najavio je da }e socijalisti s ve li kom pa `wom raz mo tri ti predloge URS-a, koji su legitimni.

Povodom toga {to je koalicioni partner JS pot pi snik Dinki}eve peticije, Ru`i} ka`e da nije shvatio da „ovakav zakon mo`e imati politi~ki prefiks jer proces decentralizacije i regionalizacije tretira sudbinu svakog gra|anina Srbije, tako da, siguran sam, niko ne pretenduje na to da ima tapiju nad tim procesom“.

– I sam gospodin Markovi} jasno je izneo legitiman stav svoje partije o tome {ta je prakti~no bila ideja-vodiqa kada je potpisivao ovakvu inicijativu – objasnio je Ru`i}.

Demokratsko sazrevawe Parlament Srbije po~eo je ju~e po podne na~elnu raspravu o predlogu izmena Zakona o izboru narodnih poslanika. Tim re{ewima ukidaju se blanko ostavke, a stranke se obavezuju na to da u parlament {aqu poslanike strogo po redosledu s izborne liste.

Kako je objasnila {efica radne grupe Na da Ko lun xi ja (DS), polazi{te novopredlo`enih re{ewa je Ustav Srbije, a dosada{we odluke Ustavnog suda Srbije u najve}oj su saglasnosti s ponu|enim re{ewima.

URS PREDSTAVIO SVOJE ZAKONE U PARLAMENTU

Nakon ju~era{we javne rasprave u Skup{tini Srbije, lider URS-a Mla |an Din ki} optimista je da }e u parlamentu biti postignuta ve}ina za izglasavawa zakona koje predla`e ta stranka, neophodnih za decentralizaciju. Osim zakona o finansirawu lokalne samouprave, o kojima se debatovalo na javnom slu{awu, do kraja maja u proceduri bi trebalo da se na|u i zakon o vra}awu imovine, zakon kojim se predla`e direktan izbor gradona~elnika i predsednika op{tina, kao i promena Zakona o porezu na imovinu.

– Zadovqan sam {to su neki do{li, iako nisu ni re~ rekli, bitno je da ~uju, ako se ne slu{amo, ne mo`emo ni o ~emu razgovarati. Zbog toga je dobro {to je ovde bila i {efovi klubova ZES-s Na da Ko lun xi ja i SPS-a Bran ko Ru `i}. Do-

poslani~ke teme – Principi oko kojih smo formirali ova re{ewa ne mogu se mewati. Mi smo se konsultovali s Evropskom komisijom i Venecijanskom komisijom, smatraju}i da je, ako `elimo isticawe kandidature za ~lanstvo u EU, nerazumno raditi taj posao bez konsultacija s wima – objasnila je Nada Kolunxija. [ef poslani~ke grupe SPSa Bran ko Ru `i} rekao je da su svesni odre|enih nedore~enosti, ali da ta stranka shvata ovaj predlog kao prelazno re{ewe.

USS „napisao” zakon Po sla nik SVM-a Ba l int Pa s tor na ja vio je glas te stranke za predlo`eni zakon jer, kako je rekao, gra|ani imaju pravo izbora, a ne samo pravo glasawa, isti~u}i zalagawe SVM-a za slobodan mandat poslanika.

– Priznajemo i po{tujemo ulogu stranaka, ali to ne zna~i da mandat pripada politi~koj

partiji. Mnogi se pozivaju na mi{qene VK-a i EK-a, to je legitimno i nema ni{ta spornog u tome, ali od mnogo ve}eg zna~aja su odluke USS-a – smatra Pastor, navode}i da je USS jo{ 14. aprila presudio da se mora po{tovati redosled s izborne liste time {to je ukinuo ~lan 84 Zakona o izboru narodnih poslanika.

LDP „za” izme|u dva zla – Glasa}emo za ovaj zakon, protiv svoje voqe, biraju}i izme|u dva zla – najavio je lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi}, zameraju}i {to }e “mandati biti podeqeni pre izbora”. – Odluka koju }emo formalizovati skinu}e jednu obavezu s liste poslova za dobijawe statusa kandidata.

Ali ujedno }emo izgubiti mogu}nost da se neko N. N. lice pojavi u parlamentnu. Kada }e jedan Ke nan Haj da re vi} ili Ju di ta Po po vi} ponovo do}i u Skup{tinu? Stigli su u wu zato {to su imali dobre rezultate – objasnio je Jovanovi}, optu`uju}i vlast da je uni{tila parlament.

Ko je oprao kiparske pare…

Lider NS-a Ve li mir Ili} protestovao je ju~e {to krivi~na prijava, te{ka nekada{wih 11 milijardi maraka, koju je podneo nekada{wi ministar pravde, pokojni Vladan Bati}, i daqe stoji u fioci. Re~ je o novcu koji je tim, na ~ijem je ~elu bio, kako tvrdi, prona|en na Kipru 2000 godine, a nelegalno je iznet iz zemqe.

– Gospo|a Bor ka Vu ~i} nas je pri mi la, po mo gla nam je tehni~ki, ali su se u istom hotelu gde smo bili na{li i srpski tajkuni, koji su ubrzano prebacivali pare, ~istili ra~une. Nama je re~eno da do-

nesemo sve te pare, predamo ih prvom ~oveku Narodne banke i prvom ~oveku Vlade. To smo i uradili, ali {ta se dogodilo, napravio se dil i te pare su nestale, niko ih vi{e ne spomiwe – tvrdi Ili}, ocewuju}i da je “dr`ava ’oprala’ kiparske pare i vratila ih u regularne tokove kroz privatizaciju u Srbiji.

Govore}i o mnogim, kako je rekao, tabu-temama u Srbiji, Ili} je pitao ~ija je bila Delta banka, a ~ija je danas banka Inteza, kakva je uloga Mi{kovi}a u svemu tome i koliko je on sada akcionar u toj istoj Intezi.

…a ko je priznao – Ova spravica zove se USB, tu se nalaze dokazi o “Energoprojektu”, vi ste bili ~lan Nadzornog odbora, verovatno je i vama sve to poznato – obratio se guverneru NBS-a De ja nu [o {ki }u poslanik SRS-a Zo ran Kra si}. – Evo, ja zovem ve} dva dana Miq ka Ra di sa vqe vi }a da uzme ovo, ima tu materijala, ali o tom – potom.

On je pozdravio, kako je rekao “priznawe Ve li mi ra Ili }a, koji je ranije ispri~ao da je iz Ma|arske u postavi donosio pare za opoziciju, a sada imamo lepo priznawe oko Kipra i kiparskih para”.

I za Krasi}a je “zagonetka” kako za nekoliko godina “napraviste od banke Inteza veliko ~udo”.

S. Stankovi}

Borovi}: URS Da~i}: Koalicija ho}e mini-dr`ave nije ugro`ena Predsednik Gradskog odbora Nove Srbije Bo ri slav Bo ro vi} smatra da je u Beogradu na delu „pilot-program” Ujediwenih regiona Srbije i „partnera iz DS-a, SPS-a, ali i LDP-a, koji pokazuje kako bi bili ustrojeni ‘decentralizovani’ regioni po modelu koji predla`u Dinki} i kompanija”. „Umesto su{tinske decentalizacije i spu{tawa vlasti na nivoe beogradskih op{tina”, dogodio se proces „sirovog obezvla{}ivawa op{tina”, ukazao je Borovi} u saop{tewu. Po wegovoj oceni, „zato je zahtev URS-a o navodnoj decentralizaciji zapravo razbijawe Srbije na unutra{we regione samostalne od republi~ke vlasti”. To }e, upozorio je Borovi}, „zna~iti stvarawe mini-dr`ava u labavoj asocijaciji koje }e u svom unutra{wem ustrojstvu biti strogo centralizovane i unitarne, a op{tine }e samo promeniti gazde”.

– Odnosi unutar vladaju}e koalicije su „na~elno korektni” iako uvek ima tih problema u komunikaciji i koordinaciji u svim oblastima – rekao je ju~e zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i}.

On je, me|utim, kazao da to ne mo`e ugroziti opstanak koalicije. On je kao primer naveo Koaliciju SPS–PUPS–JS-a, rekav{i da se oni, bez obzira na razli~itost stavova po nekim pitawima, veoma trude da sa~uvaju svoje jedinstvo i da to bude dobra opcija za naredne izbore.

Na pitawe da li je zadovoqan polo`ajem u Vladi, Da~i} je na konferenciji za novinare povodom Decenije akcije za bezbednost u saobra}aju, rekao da on radi svoj posao. Ako mu se nekada ne{to i ne svidi, nema razloga da se, kako je kazao, `ali novinarima ve} takve stvari re{ava na politi~kom nivou.

NIKOLI] I PREDSTAVNIK FIDESA: Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} sastao se ju~e u Beogradu s predsednikom poslani~ke grupe stranke Fides iz Parlamenta Ma|arske Jano{om Lazarom. „Fides }e ispuniti ono {to smo dogovorili, od ~ega }e imati korist svi gra|ani Srbije, posebno u Vojvodini i pripadnici ma|arske mawine”, izjavio je Nikoli}, i dodao da }e naredni razgovori dve partije biti odra`ani u Budimpe{ti. Nikoli} je rekao da o~ekuje da }e SNS posle izbora pozvati Savez vojvo|anskih Ma|ara u vladu koju }e formirati. „Nadam se da }e SVM biti isto tako korektan partner SNSu kao {to je danas korektan partner u Vladi koju je formirala Demokratska stranka”, zakqu~io je Nikoli}.

4

ekonomija

~etvrtak12.maj2011.

KAD PROIZVODWA PORASTE 25,6 POSTO

BOJAN PAJTI] POSETIO „KERAMIKU KAWI@A PLUS”

Voj vo di na po pra vqa lo {e pri va ti za ci je Predsednik Vlade Vojvodine dr Bo jan Paj ti}, u pratwi pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro sla va Va si na, posetio je ju~e preduze}e „Kermika Kawi`a plus” d. o. o. u Kawi`i.

Pajti} je izjavio da Pokrajinska vlada u posledwe dve go-

venisati u ~itavom nizu preduze}a u kojima je u procesu privatizacije na~iwena {teta prema preduze}ima, zaposlenima i lokalnim sredinama. Ta preduze}a su prakti~no bila na ivici propasti, ali imaju perspektivu i mogu}nost da se oporave.

dnevnik

Srem ska in du stri ja di `e gla vu Industrijska proizvodwa u Sremu u prva tri meseca ove godine porasla je 25,6 posto u odnosu na isti period pro{le, a spoqnotrgovinska razmena pove}ana je vi{e od 90 miliona dolara i sada je u suficitu, pokazuje analiza Regionalne privredne komore.

Dok je u prva tri meseca pro{le godine zabele`en deficit ve}i od pet miliona dolara, u periodu januar–mart ove godine ostvaren je suficit koji prema{uje tri miliona dolara. Ukupan obim spoqnotrgovinske razmene bio je 253 miliona dolara.

Konstatovano je da se nastavqaju pozitivne tendencije u sremskoj privredi, zapo~ete pro-

{le godine, i istaknuto da je najve}i rast postignut u proizvodwi hemikalija i hemijskih proizvoda, prehrambenoj industriji i industriji odevnih predmeta, zatim u proizvodwi predmeta od gume i plastike i preradi papira. Najvi{e se izvozilo u Austriju, Bosnu i Hercegovinu, Sloveniju, Nema~ku, Italiju, Rumuniju i Hrvatsku, a uvozilo iz Austrije, Nema~ke, Italije, Kine, Slovenije, Hrvatske i ^e{ke.

U strukturi izvoza najve}i udeo imalli su uqe od suncokreta, elementi za distribuciju elektri~ne energije, greja~i vode, brodovi, nove spoqne pneumatske gume i poluproizvodi od gvo`|a i

nelegurisanog ~elika. Vi{e od ~etvrtine ukupnog izvoza regiona ostvarila su preduze}a s gradskog

podru~ja Sremske Mitrovice, a slede ona iz {idske, rumske, staropazova~ke i in|ijske op{tine.

SAOBRA]AJNA MRE@A SRBIJE U LO[EM STAWU

Za rupe na pu tu fa le dve mi li jar de evra Pu tem pro gram Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad upo sle no je vi {e od 30.000 qu di kroz pro gra me no vih teh no lo gi ja i Fon da za raz voj Voj vo di ne dine najve}e uspehe bele`i u oblasti zapo{qavawa jer je podsticajnim merama putem programa Pokrajinskog sekretarijata za rad uposleno vi{e od 30.000 qudi kroz programe novih tehnologija i Fonda za razvoj Vojvodine, a da }e ove godine podr{ku dobiti one kompanije koje su imale probleme u procesu privatizacije, kojima je potreban dodatni podsticaj da bi razvijale svoje poslovawe.

– Kompanija „Keramika Kawi`a plus” je imala probleme u procesu privatizacije, ti problemi su s novim vlasnicima prevazi|eni i uspe{no se posluje, a ovde smo da vidimo na koji na~in se kroz programe zapo{qavawa mo`e pove}ati proizvodwa i broj zaposlenih – rekao je Pajti}. – Narednih meseci }emo inter-

„Keramike Kawi`a plus” zapo{qava trenutno 250 radnika, a generalni direktor \or |e [i ra do vi} naglasio je da nakon promene vlasni~ke strukture ve} tre}u godinu zaredom pove}ava proizvodwu, te da se do{lo do toga da su u punoj sezoni kapaciteti od aprila do decembra uposleni sto posto. Po wegovim re~ima, ovom preduze}u nije ograni~ewe tr`i{te nego postoje}i kapacitet, te se do{lo u situaciju da se razmatraju investicione mogu}nosti za pove}awe proizvodwe.

Prodajom 2,3 miliona kvadratnih metara kerami~kih plo~ica godi{we kawi{ko preduze}e podmiruje ~etvrtinu tr`i{ta Srbije, a u pro{loj godini od preko 11 miliona evra prihoda, vi{e od tri miliona evra, ili 35 odsto, bilo je od izvoza.

M. Mitrovi}

BLAGA MODIFIKACIJA AGRARNE POLITIKE

Pre mi je i po hek ta ru i po pro iz vo du?

– Nosilac razvoja poqoprivredne proizvodwe i ubudu}e }e biti porodi~no poqoprivredno gazdinstvo – izjavio je ju~e pomo}nik ministra poqoprivrede i trgovine Mi lo{ Mi lo va no vi}. – Pravac agrarne politike ostaje nepromewen, s blagim modifikacijama u odre|enim oblastima.

On je ponovio da }e od 14. maja biti predstavqeno niz mera, a

On je precizirao da }e subvencije biti davane kako po jedinici povr{ine, tako i po jedinici proizvoda, dok }e poqoprivrednicima biti na raspolagawu i investicione mere, odnosno mere podr{ke strukturnoj reformi u oblasti agrara. Milovanovi} je naglasio da je odre|en broj mera ve} na raspolagawu poqoprivrednicima od po~etka

[to se kasni Na pitawe novinara za{to se toliko kasni s uredbama u oblasti agrara, Milovanovi} je rekao da je ova godina „po mnogo ~emu specifi~na pa i u buxetskom smislu, odnosno u smislu mera koje Ministarstvo donosi u ciqu podsticawa poqoprivredne proizvodwe”.

On je podsetio da je do{lo do spajawa resora poqoprivrede i trgovine, zbog ~ega je bilo neophodno preduzeti potrebne administrativne korake da bi se objedinila dva buxeta u jedan i kasnije, na osnovu toga, objavile uredbe koje }e biti na raspolagawu poqoprivrednicima.

Od po~etka godine na putevima Srbije poginule su 153 osobe, a broj povre|enih je vi{estruko ve}i. Iako su za sobra}ajne nesre}e uglavnom krivi voza~i, jer voze u pijanom stawu, ne po{tuju saobra}ajnu signalizaciju, preti~u kada ne bi smeli, bezbednost na putu ugro`avaju i lo{e saobra}ajnice.

U JP „Putevi Srbije” su potvrdili za na{ list da bi za rehabilitaciju putne mre`e Srbije, koja je u wihovoj nadle`nosti, trebalo godi{we izdvajati 330 miliona evra da bi za {est godina svi putevi u zemqi bili u dobrom stawu.

Matemati~ki, za rehabilitaciju ukupno treba vi{e od 1,9 milijarda evra, plus novac za redovno godi{we odr`avawe!

Pro{logodi{wa studija je zabele`ila ~ak 262 opasne deonice na magistralnim i regionalnim putevima. Mi lan Bo `o vi} iz Komiteta za bezbednost saobra}aja ka`e da je, osim rupa na kolovozu, na velikom broju deonica lo{a i signalizacija. A uz o{te}en kolovoz, veliko saobra}ajno optere}ewe, neodgovaraju}u signalizaciju i lo{u saobra}ajnu preglednost, nesre}u je te{ko izbe}i.

JP „Putevi Srbije” su tokom pro{le i ove godine sanirali vi{e od 50 opasnih lokacija, me|utim, to nije dovoqno ukoliko su voza~i nesavesni. Bo`ovi} ka`e da se neretko doga|a da na nekoj deonici na kojoj je postojao problem zbog krivine ili uskog puta, nakon {to putari isprave krivinu i pro-

godine, posebno u oblasti sto~arstva.

On je napomenuo i da }e svi zainteresovani, kako mali poqoprivrednici tako i predstavnici industrije imati prilku da na Poqoprivrednom sajmu u Novom Sadu uspostave dijalog s predstavnicima Ministarstva i iznesu svoje sugestije, primedbe i komentare u vezi s agrarom.

{ire kolovoz, voza~i to koriste da pove}aju brzinu i po~nu da preti~u, tako da umesto bezbednijeg puta opet dobijemo opasniji.

Me|u crnim ta~kama su deonice Ibarske magistrale, pravac prema

10. 05. 2011.

Homoqskim planinama (kao i cela isto~na Srbija), nepregledna krivina nakon Orlova~e, saobra}ajnice u zoni Vrbasa, gde kod petqe ima mnogo saobra}ajnih udesa sa smrtnim posledicama zbog nepra-

1.293,33822

Slo ven ci za po sli li 27.000 qu di – Slovena~ki kapital vredan 1,6 milijardu evra, u Srbiji je, na razne na~ine, ulo`en u 1.400 preduze}a u kojima je zaposleno 25.000 do 27.000 qudi – izja-

vio je ju~e ambasador Slovenije u Beogradu Franc But tokom posete Sremskoj Mitrovici.

On je podsetio na to da je Slovenija sna`no podr`avala

Srbiju da dobije bezvizni re`im, a danas se zauzima i lobira za to da ove godine dobije status kandidata za ulazak u Evropsku uniju. But je, u pratwi

doma}ina, gradona~elnika Sremske Mitrovice Bra ni sla va Ne di mo vi }a, obi{ao industrijsku zonu i kulturne znamenitosti grada.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (739,17

Promet

0,74)

Jugoslavija komerc, Beograd

19,95

451

74.866

Planinka, Kur{umlija

11,02

13.500

121.500

AIK banka, Ni{

1,37

3.697

5.826.966

Energoprojekt Entel, Beograd

6,06

3.500

175.000

NIS, Novi Sad

1,75

522

26.772.142

Go{a FOM, Smederevska Palanka

4,29

365

2.920

Komercijalna banka, Beograd

0,00

3.200

0,00

BIP u restrukturirawu, Beograd Pet akcija s najve}im padom

4,00 Promena %

26 Cena

130 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

-0,11

910

1.783.990

Agrobanka, Beograd

1,92

8.662

8.237.245

-12,01

1.399

125.910

Imlek, Beograd

1,60

1.900

102.600

Soja protein, Be~ej

0,00

1.020

0,00

0,00

4.287

0,00

Azma, Kragujevac

Naziv kompanije

Za{tita na radu i z.`.s., Beograd

-11,95

560

105.840

Agroba~ka, Ba~ka Topola

-11,59

2.182

10.910

Univerzal banka, Beograd Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Vital, Vrbas

pre svega onih za finansirawe u oblasti poqoprivrede koje }e se ove godine razlikovati od prethodnih.

– Bi}e predstavqen ~itav set drugih mera podsticaja poqoprivredne proizvodwe u razli~itim oblastima – kazao je Milovanovi}, i dodao da }e mere biti razli~itog karaktera – direktne i indirektne.

Do 30. juna zaobilazno Do 30. juna saobra}aj na magistralnom putu M-7 Novi Sad – Zrewanin, deonica Ka}–@abaq, bi}e potpuno obustavqen zbog rehabilitacije kolovoza, a iz JP „Putevi Srbije” voza~ima se savetuje kori{}ewe alternativnih pravaca.

Iz smera Novog Sada ka Zrewaninu saobra}aj na Ka}koj petqi se usmerava desno na regionalni put R-110 kroz Ka} do [ajka{a, zatim levo kroz \ur|evo do raskrsnice „@abaq” i daqe magistralnim putem M-7 ka Zrewaninu. Iz smera Zrewanina ka Novom Sadu saobra}aj se usmerava desno na raskrsnicu „@abaq” na regionalni put R122 do raskrsnice „Temerin„, zatim levo na regionalni put R-104 do Temerina i daqe regionalnim putem R-120 ka Novom Sadu.

vilnog ukqu~ivawa teretnih vozila. Opasna je i deonica prema Zrewaninu, na koju se sa sporednih puteva ~esto ukqu~uju traktori. Posebno je kriti~no kod @abqa, zbog lo{eg kolovoza i neosvetqenosti.

U JP „Putevi Srbije” ka`u da su ugovoreni radovi na rehabilitaciji i oja~awu postoje}eg kolovoza na magistralnom putu M-7 Novi Sad – Zrewanin, deonica od Ka}a do @abqa duga 12,4 kilometra, koji se finansiraju kreditom Svetske banke. Ti radovi su deo projekta rehabilitacije saobra}aja koji se finansira iz zajma Me|unarodne banke za obnovu i razvoj, a sprovodi se radi podizawa kvaliteta putne mre`e Srbije i pove}awa efikasnosti i bezbednosti drumskog transporta u zemqi, a kroz unapre|ewe stawa postoje}e mre`e dr`avnih puteva 1. i 2. reda. Projekat obuhvata rehabilitaciju oko 150 kilometara dr`avnih puteva prvog i drugog reda kroz osam ugovora na pet putnih pravaca u regionu Vaqeva, Ka}a, Para}ina, Zaje~ara, Obrenovca, Uba i Nove Varo{i. R. Dautovi}

Simpo, Vrawe Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

Promena %

Cena

Promet

-9,97

1.300

13.000

0,99

512

5.009.298

-9,76 Promena %

370 Cena

136.409 Promet

Jubmes banka, Beograd

-0,01

16.469

214.095

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,07

2.400

288.050

1,75

522

26.772.142

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,75

2.743

233.125

Fabrika {e}era, Crvenka

-1,32

4.490

291.850

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.273

0,00

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

7.700

261.800

Tigar, Pirot

-0,63

783

1.442.480

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,75

2.743

233.125

Veterinarski zavod, Subotica

-0,19

530

65.200

Inter{ped, Subotica

0,00

370

112.110

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik BRAN KO RA DUJ KO

va w e ele m e n a t a po s lov n e stra te gi je bi lo na {te tu kom pa ni je. Ka da je re~ o bro ju za po sle nih, Ra duj ko je na veo da se on kon stant no sma wu je, do da ju }i da me nax ment uvek pri pre ma pro gram ko ji se usa gla {a va s ak ci o na ri ma zbog po slov nog pla na i fi nan sij skih aspe ka ta.

– Iza Te le ko ma sto je tri ve o ma uspe {ne go di ne, od ~e ga su dve naj u spe {ni je u isto ri ji kom pa ni je, {to go vo ri o tme da je me nax ment spre man da vo di kom pa ni ju – is ta kao je Ra duj ko.

– Sprem ni smo da vo di mo kom pa ni ju kao da je pri vat na, pot pu no ras ki da ju }i s pra vi li ma i na sle |em jav nog sek to ra, i to je je di ni pra vi put za kom pa ni ju ko ja bi je tr `i {nu utak mi cu.

Ra duj ko je do dao da Te le kom ni je jav no pred u ze }e i ni ka da ni je ni bio.

– Te le kom sa da ne ma ni je dan ele ment jav nog pred u ze }a i je di ni nor ma lan put je da po slu je po istim pra vi li ma po ko ji ma po slu je i we go va kon ku ren ci ja – ka zao je Ra duj ko.

Gde par ti je ga zdu ju, fir me pro pa da ju Ma da se ve} ne ko li ko go di na na ja vqu je de po li ti za ci ja jav nih pred u ze }a i pro me na dr `av nog kur sa u ime no va wu wi ho vih ~el ni ka, ma lo je {an se da se to usko ro i do go di. Na i me, pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} oce nio je da u dr `av nim pred u ze }i ma dr `a va mo ra da ime nu je svo je pred stav ni ke jer u wi ma, ka ko tvr di, mo ra ju da po sto je i po li ti~ ka od go vor nost i po li ti~ ke po lu ge.

– Bit no je da po li ti~ ke par ti je ne uti ~u na nor mal no funk ci o ni sa we bi ro kra ti je i da po sto ji do bar ba lans po li ti ke i bi ro kra ti je. Ko }e da po sta vqa qu de u dr `av nim pred u ze }i ma ako ne dr `a va? – pi ta se \e li}.

Me |u tim, pot pred sed ni ko vo pi ta we, a ujed no i od go vor, uop {te ni su spor ni, ali je spor no ka kvi se qu di po sta vqa ju, da li su oni tu za to {to pri pa da ju od re |e noj po li ti~ koj op ci ji ili za to {to su stru~ ni da na pra vi na ~in vo de jav no pred u ze }e. Jer, sva ka „gre {a ka u ko ra ci ma” pre bi ja se pre ko le |a svih po re skih ob ve zni ka, ko ji je di ni pla }a ju po li ti~ ke po lu ge i od go vor nost po sta vqe nih qu di pre ma svo joj par ti ji a ne pre ma dru {tvu kao ce li ni.

Pro {le go di ne je Ni ko la Pa vi ~i}, sa da {wi sa vet nik pot pred sed ni ce Vla de Sr bi je Ve ri ce Ka la no vi}, us tvr dio da u nor mal nim ze mqa ma ne mo `e, kao {to se de {a va kod nas, da ne ko do |e s uli ce i po sta ne di rek tor pred u ze }a ogrom ne vred no sti. To je, re kao je on, kao da ~o ve ku s uli ce da te da upra vqa mla znim avi o nom. Ni je Pa vi ~i} za pra vo re kao ni {ta no vo, ve} je sa mo po no vio da su se od de ve de se tih go di na pro {log ve ka do da nas mno ge stva ri u Sr bi ji pro me ni le, ali po sta vqe we ru ko vo de }ih qu di po par tij skoj li ni ji i od -

Pan do ri na ku ti ja Pro fe sor Mi o drag Zec is ti ~e da je re struk tu ri ra we jav nih pred u ze }a Pan do ri na ku ti ja ko ju se svi ustru ~a va ju da otvo re. Ona je, ka ko ka `e, po li ti~ ki plen vla da ju }ih stra na ka i wi ho va pri va ti za ci ja do la zi u ob zir tek ka da je ne iz be `na zbog bu xet skog de fi ci ta, ali i ta da se pro da je ono {to re a la tiv no do bro funk ci o ni {e, kao {to je Te le kom, a no vac uglav nom od la zi u po tro {wu ili sa ni ra we dr `av nih i pri va ti zo va nih lo {ih pred u ze }a.

– Pri va ti zo va ti uspe {ne a in ve sti ra ti u ne su pe {ne jed na je od naj i stak nu ti jih ino va ci ja na {e tran zi ci je – za kqu ~io je pro fe sor Zec. nos po li ti~ kih stra na ka pre ma jav nim pred u ze }i ma ni je. Pri tom, ru ko vo di o ci jav nih pred u- ze }a, ko ji su se me wa li kao i stran ke na vla sti, ni ka da ni su od go va ra li za lo {e re zul ta te, a Vla da se ogla {a va la je di no ka da se u jav no sti po ja ve in for ma ci je o ne mo ral no vi so kim pla ta ma naj ve }ih gu bi ta {a. Jed no stav no, ni je dan di rek tor tih pred u ze }a ni je sno sio od go vor nost za to.

Sa da je u to ku is tra ga pro tiv Mi len ka [a ran ~i }a, biv {eg di rek to ra „@e le zni ca Sr bi je” i Bran ka Jo ci }a iz „Pu te va Sr bi je”, a ka ko }e se za vr {i ti i da li }e dr `a va us pe ti da vra ti ba rem

deo ono ga {to su oni uze li za se be od jav nog pred u ze }a ko je su pre tvo ri li u gu bi ta {a, osta je da se vi di. Mno gi dru gi di rek to ri jav nih pred u ze }a – gu bi ta {a po sta li su ~ak sa vet ni ci u istim pred u ze }i ma ili uspe {ni pred u- zet ni ci i ni ko ih ne di ra ni ti pre i spi tu je {ta su ra di li.

Vla da je ste pre ti la da }e jed nom sta ti na kraj to me i da }e za po ~e ti re for mu jav nih pred u ze }a. Ras pra va o ra du jav nih pred u- ze }a na ja vqi va na je i pre tri me se ca, i to ta ko {to bi se glav ni prav ci re for mi usme ri li ka wi ho vom re struk tu ri ra wu, a na ro ~i to po boq {a wu upra vqa wa,

OD SU BO TE ME \U NA ROD NI PO QO PRI VRED NI SA JAM

Svet ski agrar u No vom Sa du Na No vo sad skom saj mu }e se od 14. do21. ma ja odr `a ti 78. me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam, na ko jem }e u~e stvo va ti oko 1.500 do ma }ih i stra nih iz la ga ~a, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. Ovu pri red bu, ko ja je naj ve }a sa jam ska ma ni fe sta ci ja u na {oj ze mqi i me |u naj zna ~aj ni jim saj mo vi ma iz obla sti aga ra ra u Evro pi, ka k o se o~e k u j e, otvo r i } e pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}.

Ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Go ran Va si} ka zao je da }e sa jam obe le `i ti po se te stra nih de le ga ci ja, me |u ko ji ma i 18 mi ni sta ra po q o p ri v re d e, ko j i }e u~e s tvo v a t i na sa s tan k u u Be o gra du. Po we go vim re ~i ma, na Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu u~e stvu ju iz la ga ~i iz ~ak 60 ze ma qa, a ne ko li ko dr `a va pred sta vi }e se na ko lek tiv nim iz lo `ba ma.

Ta ko |e, bi }e i iz la ga ~a ko ji se pred sta vqa ju pr vi put, {to

do ka zu je da je ova pri red ba ve o ma zna ~aj na pri vred na ma ni fe s ta c i j a i me s to su s re t a pred stav ni ka agra ra iz Sr bi je i ino stran stva. Va si} je uka -

zao na iz u ze tan kva li tet iz lo `be po qo pri vred ne me ha ni za ci je, na ko joj }e bi ti pri ka za no niz no vi te ta, i do dao da }e na Iz lo `bi sto ke, ~i ji je po -

kro v i t eq Mi n i s tar s tvo po qo pri vre de, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de, bi ti oko 5.000 `i vih eks po na ta. No vi na je i oku pqa we onih ko je se ba -

ve or gan skom pro iz vod wom, a Va si} je na ja vio i ve li ki broj na u~ nih i stru~ nih sku po va i obi qe sa dr `a ja ko ji }e se od vi ja ti to kom ove pri red be.

Ze m qa part n er ovo g o d i {weg me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma je Por tu gal, a am ba sa dor ove ze mqe u Sr bi ji Lu i{ de Al me i da Sam pa jo ka zao je da }e se na Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu pred sta vi ti 30 naj zna ~aj ni jih por tu gal skih kom pa ni ja iz obla sti agra ra te da je ova ma ni fe sta ci ja do bro me sto da Sr bi ja po ka `e svo je mo gu} no sti. Po we go vim re ~i ma, pri li kom ula ska Por tu ga la u Evrop sku uni ju, po qo pri vre da je ima la zna ~aj no me sto, a bo qa po qo pri vred na prak se u ovoj ze mqi, ko ja je da la do bre re zul ta te, mo `e se pri me ni ti i u Sr bi ji, ko ja je po mno go ~e mu sli~ na Por tu ga lu. Am ba sa dor Por tu ga la na gla sio je da je ta ze mqa pr vi put part ner ne kog saj ma u Evro pi te da }e am ba sa da u Sr bi ji pr vi put pro sla vi ti dr `av ni pra znik, 18. maj, van Be o gra da, i to u Grad skoj ku }i u No vom Sa du.

D. Mla |e no vi}

KO MI SI JA ODO BRI LA FOR MI RA WE „SO GAS” OSI GU RA WA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

5

JAV NA PRED U ZE ]A I DA QE ]E BI TI OM ^A OKO VRA TA GRA \A NI MA SR BI JE

Te le kom ima stra te {ki plan Di rek tor Te le ko ma „Sr bi ja„ Bran ko Ra duj ko iz ja vio je ju ~e da ta kom pa ni ja ima stra te {ki po slov ni plan po ko jem ra di da bi i da qe osta la uspe {na, kao i da je sprem na na sve pro me ne na tr `i {tu.

Go vo re }i o po slov noj stra te gi ji, ko ja bi usko ro tre ba lo da bu de pred sta vqe na Vla di Sr bi je, Ra duj ko je ka zao da je to u ce lom sve tu po slov na taj na ko ja se de li sa mo s ak ci o na ri ma, te da bi jav no pre zen to -

~etvrtak12.maj2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,1395

99,1219

101,4020

96,8421

Australija

dolar

1

73,2741

74,7695

76,4892

73,0498

Kanada

dolar

1

70,5750

72,0153

73,6717

70,3589

Danska

kruna

1

13,0243

13,2901

13,5958

12,9844

Norve{ka

kruna

1

12,4288

12,6824

12,9741

12,3907

[vedska

kruna

1

10,8284

11,0494

11,3035

10,7953

[vajcarska

franak

1

76,7294

78,2953

80,0961

76,4945

V. Britanija

funta

1

110,4230

112,6770

115,2690

110,0850

SAD

dolar

1

67,5096

68,8873

70,4717

67,3029

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 5. 2011. godine

Osi gu ra va ju }a ku }a „Sr bi ja ga sa” i Ru sa Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je odo bri la kon ce ntra ci ju na tr `i {tu ko ja }e na sta ti za jed ni~ kim ula ga wem „Sr bi ja ga sa„ i ru skog „So ga sa„ u osi gu ra va ju }u kom pa ni ju u Sr bi ji. Osi gu ra va ju }a kom pa ni ja „So gas„ je k}er ka-fir ma „Ga spro ma„.

Po ra ni jim in fo ma ci ja ma iz „Sr bi ja ga sa„, osni va~ ki ka pi tal no ve osi gu ra va ju }e ku }e bi }e {est mi li o na evra, od ko jih }e 2,9 mi li o na iz dvo ji ti „Sr -

bi ja gas„, a 3,1 mi lion ru ska stra na, ko ja }e bi ti vla snik 51 od sto „So ga sa„.

No va osi gu ra va ju }a kom pa ni ja mo ra da do bi je i do zvo lu za rad Na rod ne ban ke Sr bi je. Oni jo{ ni su pod ne li zah tev NBS-u, a dok ne do bi ju ze le no sve tlo od wih, ne mo gu po ~e ti rad.

U Sr bi ji do zvo lu NBS-a za rad ima 26 dru {ta va za osi gu ra we i re o si gu ra we, a me |u wi ma ne ma ni jed nog ko je je osno va no ru skim ka pi ta lom.

li be ra li za ci ji de lat no sti kao i wi ho voj de li mi~ noj pri va ti za ci ji.

Kod iz bo ra una pre |e wa upra vqa wa jav nim pred u ze }i ma po seb no je is ti can zah tev za iz bor glav nih me na xe ra jav nim kon kur som da bi se do {lo do spo sob nih i mo ral nih me na xe ra, uz na gla sak na to da kon kurs ne sme bi ti fin gi ra na pro ce du ra za po sta vqa we stra na~ kih ak ti vi sta.

Dru gim re ~i ma, jav na pred u ze }a od om ~e oko vra ta svih gra |a na Sr bi je mo ra ju se pre tvo ri ti u na ci o nal no bla go ko je }e po di }i srp sku eko no mi ju. Da je to mo gu }e, po ka zao je pri mer NIS-a ko ji je, dok je bio dr `av ni, is ka zi vao ve li ke gu bit ke, a ka da je pri va ti zo van, na po vr {i nu su is pli va li i mno gi dru gi du go vi ko je je pret hod no dr `a va po kri va la iz bu xe ta. Ru si su za krat ko vre me od ve ~i tog gu bit ni ka us pe li da na pra ve si gur nog do bit ni ka i ti me po ka za li ono {to se odav no zna – da jed no ta kvo pred u ze }a mo ra do no si ti do bit a ne ni za ti gu bit ke.

O kon kur su, ko ji sa mo {to ni je, za iz bor ~el nih qu di jav nih pred u ze }a, po go to vo onih ko ji be le `e naj ve }e gu bit ke – a sa mo ne ko li ko jav nih pred u ze }a: EPS, „@e le zni ce Sr bi je”, „Pu te vi Sr bi je„, JAT, za be le `i lo je gu bi tak od 18,9 mi li jar di di na ra – go vo rio je i sa da biv {i mi ni star eko no mi je Mla |an Din ki}, ko ji je pre dve go di ne na ja vio kon kurs za di rek to ra Aero dro ma „Ni ko la Te sla”, is ti ~u }i da }e to bi ti pr vi iz bor di rek to ra u ne kom jav nom pred u ze }u u Sr bi ji na osno vu stru~ no sti a ne po li ti~ ke pri pad no sti.

We go vu ide ju po dr `a le su sve stran ke iz vla da ju }e ko a li ci je, ali da qe od po dr {ke ni je se oti {lo jer je i da nas sta we isto kao i pre te na ja ve. Q. Ma le {e vi}

VE RI CA KA LA NO VI]

Po re ske olak {i ce sti `u Pot pred sed ni ca vla de Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e da bi me ra ko ja pred vi |a po re ske olak {i ce za po slo da va ce ko ji za po sle no ve rad ni ke tre ba lo da bu de usvo je na do po lo vi ne ma ja.

Ona je u iz ja vi Ta nju gu re kla da }e to bi ti pr va me ra ko ju }e usvo ji ti Vla da Sr bi je, a da }e na kon to ga bi ti usvo je ne i dru ge, me |u ko ji ma je i ogra ni ~e we ro ka pla }a wa do 60 da na, {to ima za ciq da po ve }a li kvid nost pri vre de. Ona je is ta kla da bi ove na ja vqe ne olak {i ce za po slo dav ce tre ba lo da bu du u pri me ni ve} od kra ja te ku }eg me se ca.

Ve ri ca Ka la no vi} je na ve la da }e se po re ske olak {i ce od no si ti na po slo dav ce ko ji za po sle no vog rad ni ka, bi lo s Tr `i {ta ra da ili iz ta ko zva ne si ve eko no mi je. Ona je re kla da po pi ta wu usva ja wa i pri me ne ovih me ra po sto ji sa gla snost Vla de, sin di ka ta i za p o s le n ih u pred u z e } i m a.

Pod se ti la je na to da olak {i ce za po slo dav ce pred vi |a ju oslo ba |a we, od no sno uma we we pla }a wa po re za i do pri no sa od 60 od sto u pr voj go di ni za po {qa va wa kon kret nog rad ni ka.

– Ta me ra je ogra ni ~e na na go di nu da na, a ako po ka `e do bre efek te u po gle du ra sta bro ja za po sle nih, bi }e pro du `e na pa bi ta ko u 2012. go di ni to oslo ba |a we iz no si lo 40 od sto, a u na red noj 2013. go di ni 20 od sto – ka za la je ona.

PRED SED NI CA SEN ]AN SKE OP [TI NE ANI KO [IR KO VA

Ste ~aj u „Po qo pri vre di” bez pri ti sa ka Pred sed ni ca sen }an ske op {ti ne Ani ko [ir ko va ju ~e je na kon fe ren ci ji za no vi na re od ba ci la op tu `be ve }in skog vla sni ka AD „Po qo pri vre da” kon tro verz nog bi zni sme na Mi le ta Jer ko vi }a iz Ba~ ke To po le da su ona i ~la ni ca Op {tin skog ve }a za po qo pri vre du Na ta {a Ade mi „svo jim li ni ja ma” uti ca le na po kre ta we ste ~a ja. Ani ko [ir ko va je ka te go ri~ na da se Pri vred ni sud u Su bo ti ci ru ko -

Li ci ta ci je Jer ko vi} je u dva na vra ta pre tri me se ca us peo da spre ~i li ci ta ci ju 2.225 hek ta ra dr `av ne ze mqe, na ko ju je „Po qo pri vre di” zbog ne pla }e nog za ku pa od u ze to pra vo pr ven stva.

Ani ko [ir ko va je na ja vi la da }e, ~im se do bi ju po treb ne in for ma ci je i stvo re uslo vi, u sa rad wi s Mi ni star stvom po qo pri vre de, {u mar stva, vo do pri vre de i tr go vi ne Sr bi je do ne ti od lu ku o to me ka da }e se odr `a ti li ci ta ci ja, od no sno na ko ji na ~in }e se re {i ti pro ble ma ti ka ovog ze mqi {ta. vo dio za ko nom do no se }i od lu ku o otva ra wu ste ~a ja te da op {tin sko ru ko vod stvo ni ka ko ni je mo glo, ni ti mo `e, uti ca ti na od lu ke su da.

– Stav ru ko vod stva lo kal ne sa mo u pra ve op {ti ne Sen ta, a ne sa mo moj i Na ta {e Ade mi, je ste da }e se spro vo |e wem ste ~a ja stvo ri ti mno go bo qi uslo vi za rad „Po qo pri vre de” ne go {to su bi li do sa da – re kla je Ani ko [ir ko va.

Ona je ka za la da je iz me di ja sa zna la da je ve }in ski vla snik „Po qo pri vre de” na vod no pro tiv we i Na ta {e Ade mi pod neo kri vi~ nu pri ja vu, ali da zva ni~ nu in for ma ci ju o to me jo{ ne ma. Do da la je da }e se u skla du sa za ko nom oda zva ti sva kom po zi vu is tra `nih or ga na.

Pred sed ni ca sen }an ske op {ti ne je pre do ~i la da je kra jem pro {le ne de qe bi lo pro ble ma ti~ nih de {a va wa na dr `av nom po qo pri vred nom ze mqi {tu u ata ru Tor wo {a, ko je ni je iz da to u za kup, jer je oba vqa no se ja we i pre o ra va we tih po vr {i na te da je na te re nu bi la je pri sut na i po li ci ja i Po qo pri vred na in spek ci ja. Po re ~i ma Ani ko [ir ko ve, Po qo pri vred na in spek ci ja i nad le `ni is tra `ni or ga ni tre ba da sa gle da ju sta we da bi se utvr di lo ko je spro vo dio bez vla {}e, a da u tom po gle du op {ti na ne ma ni ka kve nad le `no sti, me |u tim, ima sa zna wa o de {a va wi ma ko ja ni su po `eq na.

M. Mr.

6

nOv^Anik

~etvrtak12.maj2011.

IS PLA TA OB VE ZNI CA OD 31. MA JA

Sta ra {ted wa po pla nu

Is pla ta ob ve zni ca sta re de vi zne {ted we se ri je A-2011 po ~e }e u ro ku do spe }a, od no sno 31. ma ja, ob ja vi la je Upra va za jav ni dug.

No vac za is pla tu ob ve zni ca pla ni ran je Za ko nom o bu xe tu za 2011. go di nu i bla go vre me no obez be |en. Upra va pro ce wu je da }e za is pla tu ob ve zni ca, emi to va nih ra di kon ver zi je oba ve za po osno vu sta re de vi zne {ted we gra |a na, bi ti po treb no 145 mi li o na evra. Ta su ma, ka ko na vo di Upra va, bi }e pre ne ta ban ka ma ra di is pla te or gi nal nim vla -

dnevnik

UPRAV NI SUD PO TVR DIO OD LU KU KO MI SI JE ZA ZA [TI TU KON KU REN CI JE

Osi gu ra we bi lo u mo no po lu Uprav ni sud Sr bi je ju ~e je od ba cio `al bu „Du nav osi gu ra wa” na od lu ku Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je da je do go vo rom o iz no si ma pre mi ja osi gu ra wa, u ko jem je u~e sto va la i ta kom pa ni ja, na ru {e na tr `i {na kon ku ren ci ja.

Sud je na taj na ~in po tvr dio pra vo sna `nost od lu ka Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je da je spo ra zu mom Udru `e wa osi gu ra va ~a Sr bi je o naj vi {im iz no si ma pro vi zi ja u uslo vi ma pla }a wa ogra ni ~e na kon ku ren ci ja u pru `a wu uslu ga osi gu ra wa.

Uprav ni od bor Udru `e wa osi gu ra va ~a Sr bi je je pro pi sao ta ri fe pre mi je za osi gu ra we vla sni ka, od no sno ko ri sni ka mo tor nih i pri kqu~ nih vo zi la od od go vor no sti za {te tu pri ~i we nu tre }im li ci ma, ~i me se,

po oce ni Ko mi si je, bit no spre ~a va i ogra ni ~a va kon ku ren ci ja na tr `i {tu. ^la ni ce Udru `e wa su, ka ko je na ved no u obra zlo `e wu pre su de Uprav nog su -

po gle du ce ne”, oce nio je Uprav ni sud.

Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je pod ne la je sre di nom 2009. go di ne pre kr {aj nu pri ja -

Uprav ni od bor Udru `e wa osi gu ra va ~a pro pi sao je ta ri fe pre mi je za osi gu ra we vla sni ka mo tor nih i pri kqu~ nih vo zi la od od go vor no sti za {te tu pri ~i we nu tre }im li ci ma, ~i me se, po oce ni Ko mi si je, bit no spre ~a va i ogra ni ~a va kon ku ren ci ja na tr `i {tu da, utvr di le iste ce ne pre mi ja osi gu ra wa, s istim da tu mom po ~et ka pri me ne. „Po tro {a~, ko ji je oba ve zan da za kqu ~i ugo vor o osi gu ra wu od auto-od go vor no sti, ne ma mo gu} nost iz bo ra osi gu ra wa u

vu pro tiv Udru `e wa osi gu ra va ~a Sr bi je zbog ne do zvo qe nog do go vo ra o for mi ra wu je din stve ne ce ne osi gu ra wa od autood go vor no sti. Utvr |e no je da su osi gu ra va ju }a dru {tva, ~la ni ce Udru `e wa („Du nav osi gu ra -

we”, DDOR „No vi Sad”, „Del ta |e ne ra li osi gu ra we”, „Sa va osi gu ra we”, „Mi le ni jum osi gu ra we”, „Ta ko vo”, „Tri glav–Ko pa o nik”, „AMS osi gu ra we”,

GRA \A NE ^E KA JU JE DI NO NO VA PO SKU PQE WA sni ci ma ob ve zni ca, i Cen tral nom re gi stru ha r ti ja od vred no sti ra di pre no sa nov ca na de vi zne ra ~u na vla sni ka ob ve zni ca iz pro ce sa se kun dar ne tr go vi ne.

Ob ve zni ce Re pu bli ke Sr bi je, no mi nal ne vred no sti jed na evro, sa dr `e i una pred ob ra ~u na tu ka ma tu od dva po sto go di {we do ro ko va dop se }a, od no sno sva kog 31. ma ja od 2002. do 2016. go di ne.

Ukup no pro ce we na svo ta za se r- vi si ra we oba ve za po osno vu sta re de vi zne {ted we gra |a na u bu xet skoj 2011. do sti `e 299,8 mi li o na evra ako se ukqu ~e do spe le se ri je ko je vla sni ci ni su na pla ti li, kao i is pla te pre ro ka do spe }a. Dr `a va je ra di vra }a wa po ve re wa u ban kar ski si stem 2002. pre u ze la oba ve ze ne sol vent nih ba na ka pre ma {te di {a ma u iz no su od 4,2 mi li jar de evra.

Po sta wu jav nog du ga na kra ju apri la, do sa da je {te di {a ma is pla }e na 1,82 mi li jar da evra.

Oba ve ze po osno vu sta re de vi zne {ted we gra |a na i da qe pred sta vqa ju po je di na~ no naj ve }u stav ku u struk tu ri jav nog du ga, s ob zi rom na to da tre ba da bu de is pla }e no jo{ 2,38 mi li jar de evra.

[a ba~ ka mle ka ra u Ru si ji [a ba~ ka mle ka ra po ~e la je is po ru ku pr vih ko li ~i na od 22,5 to ne svo jih pro iz vo da na me we nih ru skom tr `i {tu.

Bi }e iz ve ze ni pro iz vo di ukup no vred ni 16 mi li o na evra, a naj vi {e, de set mi li o na evra, kroz tr go vin ski la nac „Mag nit tan der”, re ~e no je u toj mle ka ri.

Mle ka ra }e iz vo zi ti „ala kaj mak”, „sir ko” i fe ta sir, ko ja }e se za to tr `i {te zva ti „srp ska brin za” da bi se iz be gao spor sa ze mqa ma EU oko za {ti }e nog bren da „fe ta”.

SR BI JA I CEF TA

Di nar ja ~a, a ce ne ne pa da ju Ka da di nar pa da – sve po sku pqu je, ali ka da do ma }a va lu ta ja ~a, ce ne te {ko pa da ju. To sta ro pra vi lo po tvr |e no je i ovih da na.

Pro iz vo |a ~i i uvo zni ci su do sad go to vo sva ko po sku pqe we prav da li sla bqe wem kur sa din ra, a sa da, ka da ima mo obr nu tu si tu a ci ju, ne ma sni `e wa u ma lo pro da ji. Na pro tiv, u ma ju po tro {a ~e ~e ka ju no va po sku pqe wa. Na ja vqe ne su vi {e ce ne slat ki {a, smr znu tog po vr }a, in stant-ka fe, vo de, pi va, sred sta va za li~ nu hi gi je nu..., i to od dva do 16 po sto.

Ni ko ne na ja vqu je pad ce na uvo znih pro iz vo da, te }e kurs ne raz li ke mno gi ma po slu `i ti kao na ~in da se, pre ko le |a po tro {a ~a, do ko pa ju do dat ne za ra de.

Pod se ti mo, u ovoj go di ni do ma }a va lu ta je pre ma evru bi la naj sla bi ja 6. ja nu a ra, ka da je kurs bio 106,4947 di na ra za evro, a naj ja ~a 5. ma ja, ka da je kurs bio 99,1051 di na ra za evro. Di nar je bio naj sla bi ji 4. no vem bra 2010. go di ne, ka da je zva ni~ ni sred wi kurs iz no sio 107,5216 di na ra za je dan evro.

Isto vre me no, ce ne svih na mir ni ca su ra sle. In fla ci ja je u Sr bi ji u mar tu iz no si la 2,6 po sto, dok je rast po tro {a~ kih ce na u pr va tri me se ca ove go di ne do sti gao 5,5 pro ce na ta Sa rad nik Cen tra za slo bod no tr `i {te Alek san dar Ste va no vi} ka `e za „Dnev nik” da kurs di na ra osci li ra pod dej stvom mo ne tar ne po li ti ke ko ja se u Sr bi ji vo di. On sma tra da trend ja ~a wa di na ra ne }e po tra ja ti te da je op {te pri hva }e no mi {qe we da je ja ~a we di na ra ve {ta~ ka tvo re vi na, zbog ~e ga uvo zni ci ne `e le da

Na ja vqe ne su vi {e ce ne, od dva do 16 po sto: slat ki {a, smr znu tog po vr }a, in stant-ka fe, vo de, pi va, sred sta va za li~ nu hi gi je nu... spu ste ce ne i pro da ju ro bu po te ku }em kur su. Ka ko god bi lo, tu }e naj go re pro }i po tro {a ~i, na gla {a va on.

Ja ~a we di na ra u ovom tre nut ku ne ide u pri log iz vo zni ci ma, ali je to do bro za one ko ji su se kre dit no za du `i li u evri ma.

Ipak, srp ski pri vred ni ci, pa i oni ko ji zna ~a jan deo svo je ro be iz vo ze, ka `u da }e se sta bi li za ci ja di na ra, ako se taj trend na sta vi, po zi tiv no od ra zi ti na eko no mi ju ove ze mqe.

– Iz vo zi mo tre }i nu svo je go di {we pro da je i s tog aspek ta, ka da bi smo po sma tra li sa mo sta bi li za ci ju di na ra, mo gli bi smo re }i da to u osno vi uti ~e

na ne ga tiv nu sti mu la ci ju iz vo za. Me |u tim, to se na pro sto ne mo `e ta ko po sma tra ti – ka `e za „Dnev nik” ge ne ral ni di rek tor kon cer na „Bam bi–Ba nat” Mi ro slav Mi le ti}. – Ra di mo bi lan se i u evri ma i u di na ri ma, i sa mim tim su na {e ce ne pre sve ga pro iz vod na {ih kal ku la ci ja, ali i de ter mi ni sa ne su u evri ma. To je uslov no tre nut ni aspekt iz vo za sa sta no vi {ta sta bi li za ci je di na ra.

Me |u tim, ka ko na po mi we na{ sa go vor ni, u pri vre di se to ne mo `e po sma tra ti jed no stra no i gle da ti sa mo iz voz.

– S dru ge stra ne, ka ko ra ste mo kao kom pa ni ja, pro iz vo di -

„Vi ner {te di {e osi gu ra we”, „AS-osi gu ra we” i „Uni ka ne `i vot no osi gu ra we”) pri me ni la od lu ku Udru `e wa o mi ni mal nim pre mi ja ma osi gu ra wa.

mo sve vi {e raz li ~i tih pro iz vo da, me |u ko ji ma mno gi po ~i va ju i na uvo znim si ro vi na ma, sve vi {e smo uvo zni ci i sve vi {e za vi si mo od uvo za. I s te stra ne bi nam sta bli za ci ja di na ra mo gla vi {e od go va ra ti – ka `e on.

Na pi ta we {ta na re la tiv no du `i ili sred wi rok pred sta vqa sta bi li za ci ja di na ra, Mi le ti} ka `e da je ona je sva ka ko po zi tiv na ako se ima na umu ~i we ni ca da je la ne bi lo do sta po te {ko }a, pre sve ga ka da je re~ o ra stu ce na in pu ta, bi lo do ma }ih ili uvo znih.

– Jer do ba vqa ~i, bi lo da su do ma }i ili stra ni, u ce ni ma in pu ta ko je na ma pro da ju ka ku li {u ne ku od re |e nu vred nost evra ko ju mi ne mo `e mo da pred vi di mo. Jed no stav no, ne mo `e mo ka za ti da da nas, sa sta no vi {ta na {ih ro ba ili ono ga {to ku pu je mo od do ba vqa ~a, evro vre di, re ci mo, 110 di na ra. Pro sto, ne ba vi mo se tim vr sta ma {pe ku la ci ja – ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

– Sta bi li za ci ja di na ra va `na je za po slo va we, pla ni ra we i ~i we ni ca je da na osno vu sta bil nog kur sa sva ko ko `e li da du go ro~ no ostva ri pro fit i uspeh u po slo va wu, ne raz mi {qa o po ve }a wu ce na svo jih pro iz vo da. To su sve u kup no ve o ma po zi tiv ni aspek ti sta bil no sti kur sa, {to ne mi nov no pod ra zu me va i psi ho lo {ki aspekt jer po tro {a ~i, kal ku li {u }i s ve }om vred no {}u di na ra ko je su pri mi li od za ra de, okre }u se po tro {wi i ku po vi ni ne sa mo krat ko ro~ nih po tro {nih do ba ra ve} i du go S. Glu {~e vi} ro~ nih.

Tr go va we tri pu ta ve }e Di rek tor ka Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} iz ja vi la je da se u po sled wih de set go di na ukup na tr go vi na Sr bi je s dr `a va ma CEF TA po ve }a la tri pu ta, a tr go vin ski su fi cit de vet pu ta.

Ona je na kon fe ren ci ji o ko ri sti re gi o nal ne i pre ko gra ni~ ne sa rad we za Sr bi ju u okvi ru Cen tral no e vrop skog spo ra zu ma o slo bod noj tr go vi ni (CEF TA) ka za la da je re gion ob u hva }en tim spo ra zu mom dru gi po va `no sti tr go vin ski part ner Sr bi je, s ude lom od 33 od sto ukup nog iz vo za i osam od sto ukup nog uvo za.

– Kra jem 2006. go di ne pot pi san je ugo vor o for mi ra wu no ve Cen tral no e vrop ske zo ne slo bod ne tr go vi ne (CEF TA 2006) i da nas, na kon pet go di na, mo `e mo ka za ti da je ostva re na ve }i na ci qe va ko ji su po sta vqe ni – ka za la je Mi li ca De le vi}.

Ona je na gla si la da eko nom ske in te gra ci je ko je do no si u~e stvo va we u CEF TA 2006. pred sta vqa na ~in da se pri ka `u prak ti~ ni efek ti evrop skih in te gra ci ja u sva ko dnev nom `i vo tu, a ti me se naj bo qe po ka zu je i {ta do no si mo gu }e ~lan stvo u EU. – Ze mqe re gi o na }e na pu sti ti CEF TA s pri dru `i va wem Evrop skoj uni ji, kao {to je to bio slu ~aj s 12 no vih ~la ni ca za jed ni ce 2004. i 2007. go di ne. Ovu zo nu slo bod ne tr go vi ne ne tre ba po sma tra ti kao sa moj se bi kraj wi ciq ve} sa mo kao je dan od ste pe ni ka ka ~lan stvu u EU – ka za la je ona.

[TA DO NO SI PRED LOG ZA KO NA O ZA [TI TI KO RI SNI KA FI NAN SIJ SKIH USLU GA

Ko na~ no ob u zda va we ban kar ske sa mo vo qe?

– Ban ke i dru gi da va o ci fi nan sij skih uslu ga ne }e mo }i jed no stra no da me wa ju vi si nu ka mat ne sto pe, a to }e se po sle usva ja wa pred lo ga za ko na o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga od no si ti na sve kre di te i dru ge fi nan sij ske uslu ge, bez ob zi ra na to ka da su za kqu ~e ni – iz ja vio je ju ~e gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki}.

Obra zla `u }i po sla ni ci ma pred lo `e ni za kon, [o {ki} je re kao da je NBS pred lo `io taj za kon u ci qu ure |i va wa za {ti te ko ri sni ka ban kar skih uslu ga, fi nan sij skog li zin ga i fi nan sij skih po god bi, ta ko {to }e se da va o ci tih uslu ga pre ma kli jen ti ma od no si ti na fer i tran spa ren tan na ~in, uz isti ni to in for mi sa we.

– Iako ak tiv no sti NBS-a na za {ti ti kli je na ta da ju po zi tiv ne re zul ta te, oce ni li smo da bi po seb nim za ko nom tre ba lo od re di ti oba ve zne ele men te ugo vo ra,

pra va i oba ve za, ka ko fi nan sij skih in sti tu ci ja, ta ko i kli je na ta – re kao je [o {ki}, i do dao da

va o cem uslu ge, na za {ti tu od dis kri mi na ci je, na in for mi sa we, na od re |e nost ili od re di vost ugo -

Pre vre me na ot pla ta Pred lo `e nim za ko nom je re gu li sa na i pre vre me na ot pla ta kre di ta, ta ko {to }e kli jen ti ma bi ti omo gu }e no da to ura de u sva kom tre nut ku, u pot pu no sti ili de li mi~ no, a de fi ni sa no je i da ban ka mo `e pro gla si ti za stoj u ot pla ti kre di ta uko li ko se, na pri mer, po ja ve okol no sti ko je ko ri sni ka do vo de u te {ko imov no sta we.

Osim pra va na pre vre me nu ot pla tu, pri me nu istog ti pa kur sa i me to da ob ra ~u na ka ma te, pred lo `e nim za ko nom su utvr |e na i ko ri sni~ ka pra va ko ja se ti ~u ri vol ving kre di ta, kao i pra vo pre no sa po tra `i va wa. Ta ko |e je, iz me |u osta log, pro pi sa no da ban ke ne mo gu na pla }i va ti ga {e we kar ti ca. su pra va kli je na ta na ro ~i to bi la ugro `e na u pe ri o du eko nom ske kri ze.

Po we go vim re ~i ma, pred lo `e nim za ko nom se u prav ni si stem uvo de osnov na na ~e la za {ti te – pra vo na rav no pra van od nos s da -

vor ne oba ve ze i na za {ti tu pra va i in te re sa.

Gu ver ner NBS-a je pre ci zi rao da su pred lo `e nim za ko nom ob u- hva }e ni svi kre di ti, pa i stam be ni, kao i dru ge fi nan sij ske uslu ge, po put iz najm qi va wa se -

fo va. Vi si na ka mat ne sto pe, po [o {ki }e vom ob ja {we wu, ve za na je za re fe rent ne vred no sti ko je su jav no do stup ne, a na wi ho vu vi si nu ne mo `e uti ca ti jed no -

stra na vo qa bi lo ko je stra ne, ni da va o ca fi nan sij ske uslu ge, ni kli jen ta.

Pred lo `e na re {e wa, po {to bu du usvo je na i po {to stu pe na

sna gu, bi }e oba ve zna i za oba ve ze ko je do spe va ju po sle wi ho ve pri me ne, bez ob zi ra na to ka da je ugo vo re na fi nan sij ska od lu ka.

Da va o ci ma fi nan sij skih uslu ga za bra we no je da uslu ge ogla {a va ju bes plat nim uko li ko je wi ho vo odo bre we uslo vqe no za kqu ~e wem ugo vo ra ili bi lo ~i me {to iz i sku je tro {ak kli je na ta.

Pred lo `e nim za ko nom je de taq no ure |e no pra vo na od u sta nak od ugo vo ra pa je ta ko utvr |e no da ko ri snik ima pra vo da od u- sta ne od kre di ta, pre ko ra ~e wa ra ~u na, ko ri {}e wa kre dit ne kar ti ce i dru gih uslu ga u ro ku od 14 da na od za kqu ~e wa ugo vo ra bez na vo |e wa raz lo ga za to. On je du `an da u ro ku od 30 da na ban ci vra ti glav ni cu, pred met li zin ga, pla ti ugo vo re nu ka ma tu, dok kod stam be nih kre di ta ko ri snik mo `e ko ri sti ti to pra vo sa mo pod uslo vom da mu sred stva ni su sta vqe na u funk ci ju.

E. Dn.

[min ka we uli ca Ho ri zon tal nu sig na li za ci ju osve `i li su rad ni ci JKP „Pu ta” u uli ca ma Bra }e Rib ni kar i Fu to {ki put. Ka ko pri ro da s pro le }a re kon stu i {e svo je ze le ni lo i qu di se obi~ no ba ce na popra vqa we i u{min ka va we pu te va (do ne kog novog ras ko pa va wa mi ste ri o znih pod zem nih ka blo va i ce vi).

Ta ko su No vo sa |a ni opet mo gli va ga ti di le me da li je far ba we uli ca bo qe ra di ti no }u ili dawu i {ta ra do vi vi {e re me te, sa o bra }aj ili san?

A. L.

Vi {e auto bu sa zbog Poqoprivrednog saj ma Po vo dom Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma od 14. do 21. ma ja bi }e po ja ~an grad ski pre voz. Auto bu si na li ni ja ma 3, 5, 8 i 11 bi }e ozna ~e ni nat pi som „No vo sad ski sa jam” , sva kog da na od 8 do 19.3 ~a so va. U za vi sno sti od bro ja put ni ka grad ski pre vo znik }e pre ma po tre bi na po me nu tim li ni ja ma i na li ni ji 70 u pri grad skom pre vo zu po ja ~a ti broj auto bu sa, dok }e to kom sa jam ske ma ni fe sta ci je, da kle i sub tom i ne de qom, na li ni ja ma 5 i 8 ume sto so lo auto bu sa sa o bra }a ti zglob na vo zi la. To kom Saj ma na ovim li ni ja ma bi }e po ja ~a na kon tro la put ni ka.

Z. D.

Fo to: B. Lu ~i}

Novosadska ~etvrtak12.maj2011.

B

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Pra vo vre me za bes plat no

es plat no ~i {}e we zgra de pri vla~ na je po nu da JKP „Stan”. Pred u ze }e je iz ra ~u na lo da }e iz vu }i ko rist ako mu skup {ti ne sta na ra po ve re kom plet no odr `a va we zgra de. Ne ko bi se mo gao pi ta ti: za {to ba{ da hi gi je na bu de bes plat na, a ne, re c i m o, odr ` a v a w e hi d ro ure |a ja, ili lif to va? Od go vor, na ra vo, ni je te `ak: ser vi si ra we po me nu tog vi {e ko {ta a ta vr sta uslu ge ni je vi dqi va go lim okom, kao, na pri mer, bes pre kor no obri san ulaz, po ~i {}e no ste pe ni {te, ili obri sa na sta kla na ula -

c m y

znim vra ti ma i pro zo ri ma u hod ni ku zgra de. „Stan” je do bro iz me rio s ~im mo `e da pri vu ~e sta na re,po {to hi gi je na svi ma od mah bo de o~i ( i bes pre ko no ~i sto, i mu sa vo) a i ~i ni se da je naj sku pqa u od no su da dru ge uslu ge ko je da je „Stan”.

Da je na pra vqen do bar po slov ni po tez ve} sa da je ja sno.

Sklo pqe na no va 72 ugo vo ra o kom plet nom odr `a va wu zgra da do voq no go vo re. Po go to vo {ta je „Stan” osta vio skup {ti na ma sta na ra da se pre mi {qa ju o po me nu toj po god no sti do 30. ju na.

Z. Deli}

Sa jam eko nom ske li te ra tu re Pro le} ni Sa jam eko nom ske i in for ma ti~ ke li te ra tu re odr `a va se da nas i su tra od 10 do 14 ~a so va u pro sto ri ja ma Vi so ke po slov ne {ko le stu kov nih stu di ja u Uli ci Vla di mi ra Pe ri ce Val te ra broj 4. Ulaz na ovaj je din stve ni sa jam u na {em gra du je slo bo dan.

A. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa Kli sa; od 8.30 do 13.30 uli ca Pe te fi [an do ra od Jo `e fa Ati le do Fe je {a Kla re. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ban stol. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 11 ~a so va Uli ca Ive Lo le Ri ba ra. Be o ~in: od 8.30 do 12 ~a so va Uli ca Ni ko le Te sle. Ve ter nik: od 8.30 do 12.30 ~a so va deo na se qa Ve ter nik, od de~ je bol ni ce pre ma cen tru. Ko viq: od 9 do 12 ~a so va od Tr ga so lun skih do bro vo qa ca do auto pu ta.

V remeploV

PO ^E LA OB NO VA DVA I PO KI LO ME TRA SUN ^A NOG KE JA

Pr vo „oru” okret ni cu kod [tran da Re kon struk ci ja Sun ~a nog ke ja od Bu le va ra ca ra La za ra do Mor na ri ce od pre ko 2,5 ki lo me ta ra po ~e la je ju ~e, a ma {i ne su pr vo za gre ba le be ton na okret ni ci kod [tran da.

Pred vi |e no je da se ure di i kom pleks igra li {ta po red fud bal skog te re na na \a~ kom igra li {tu, za tim sta ze na ke ju i okret ni ca kod [tran da.

Uz re kon struk ci ju pe {a~ kih sta za na Sun ~a nom ke ju gra di }e se i bi ci kli sti~ ka i trim sta za. Te re ni na \a~ kom igra li {tu do bi }e no} nu ra sve tu i ogra du, kao {to je sa da na igra li {tu za fud bal, a ulaz }e bi ti obez be |en di rekt no s Ke ja.

Na okret ni ci }e bi ti iz gra |e ne pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze du `i ne 300 od no sno 220 me ta ra. Pred vi |e no je i po sta vqa we tro stra nog jav nog ~a sov ni ka ko ji }e bi ti sa vre me nog di zaj na i ko ji }e se na la zi ti na ze le nom ostr vu okret ni ce i na pa ja ti se iz si ste ma jav ne ra sve te. Na me stu ukr {ta wa pe {a~ ke sta ze s ko lo vo zom pred vi |e no je ni ve li sa we te re na ra di lak {eg kre ta wa oso ba s po seb nim po tre ba ma.

B. M.

Fo to: R. Ha yi}

ZA SE DA LA KO MI SI JA ZA PRED STAV KE I PRED LO GE

Pri vat na de po ni ja gu {i pi ja cu Na sed ni ci ko ju je ju ~e odr `a la Ko mi si ja za pred lo ge i pred stav ke Skup {ti ne gra da su gra |a nin Dra go slav Ste va no vi}, ko ji `i vi u Uli ci Rad ni~ ka 10e, po `a lio se na kom {i ju ko ji je pre ma we go vim re ~i ma iz gra dio ku }u na sred sa o bra }aj ni ce zbog ~e ga ve} ne ko li ko go di na ne ma pri laz svo joj ku }i.

- Za vod za ur ba ni zam iz me nio je sta ri re gu la ci o ni plan i ta -

ko do zvo lio ovom ~o ve ku da iz gra di ku }u na sred uli ce. Po stu pak je po kre nut pred Grad skom upra vom za ur ba ni zam ko ja vo di ovaj slu ~aj ve} {est go di na.

Upra vo zbog tra ja wa po stup ka obra }ao sam se i om bud sma nu i gra do na ~el ni ku, ali pro blem i da qe po sto ji. Iako sam ku }u le ga li zo vao i ured no pla }am po rez ne mam ni vo du ni ka na li za ci ju - re kao je Ste va no vi}.

Dru g a ta~ k a dnev n og re d a ove ko mi si je bi la je pred log `i teq ke Sa te li ta Da ni ce Lu ~i} da se traj no uklo ni de po ni ja u bli zi ni Sa te lit ske pi ja ce, ko ju ve} 10 go di na u svom dvo ri {tu pra vi je dan od kom {i ja. Lu ~i} ka `e da su se obra }a l i Sa v e t u MZ „Ga v ri l o Prin c ip” i Ko m u n al n oj in spek ci ji, a u dva na vra ta su na zah tev gra do na ~el ni ka de po ni -

ju o~i sti li pri pad ni ci pro tiv po `ar ne za {ti te MUP i „^i sto }a”. U Ko mu nal noj in spek ci ji su im re kli da ne ma ju nad le `nost nad tim sme }em, jer se na l a z i na pri v at n om pose du.

Ova pri vat na de po ni ja, pre ma re ~i ma Lu ~i}, sme ta i pro dav ci ma na pi ja ci jer im sva ko dnev no pre ko te zge pre tr ~a va ju pa co vi.

N. R.

VESTI Pre da va we o zlat nom pre se ku

^o vek do bre vo qe Ili ja Okru gi} - Sre mac, ka to li~ ki sve {te nik, kwi `ev nik, isto ri ~ar i kom po zi tor, ro |en je 12. ma ja 1826. u Srem skim Kar l ov c i m a. Kao |ak gim na zi je u rod nim Srem skim Kar lov ci ma po ~eo je ve} da ob ja vqu je sti ho ve u srp skim i hr vat skim ~a so pi si ma, da bi, na rav no, znat no ka sni je, po stao ugle dan ~lan Kwi `ev nog ode qe wa Ma ti ce srp ske. Pi sao je

dra me iz na rod nog `i vo ta, ko je su re d ov n o igra n e na sce n i Srp skog na rod nog po zo ri {ta, a jed na od wih, „Sa }u ri ca i {u ba ra” i da nas je na re per to a ru ne kih ama ter skih i pro fe si o nal nih po zo ri {ta. Okru gi} je uvek bio po bor nik srp sko - hr vat s kog i op { te s lo v en s kog brat stva, kao i ver ske to le ran ci je. Umro je u Pe tro va ra di nu 1897. go di ne.

N. C.

Pre da va we Du {a na Br ko vi }a na te mu „Zlat ni pre sek” odr `a }e se su tra od 19 do 21 ~as u Me snoj za jed ni ci „Bi stri ca” na No vom na se qu, Uli ca bra }e Dro wak 11.

Pre da va we or ga ni zu je Udru `e we za raz voj na u ke „Ni ko la Te sla”, a ulaz je slo bo dan.

A. Va.

Do ku men ta rac u CK13 Do ku men tar ni film „Odav de do ve ~o sti”, re `i se ra Mi ha e la Mad se na, odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Omla din skom cen tru „CK13”, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13. Ovom pro jek ci jom za vr {a va se fe sti val „Pre ko cr te - Slo bo da zo na fe sti val„, a ulaz je bes pla tan.

G. ^.

@IV NU LA OMI QE NA GRAD SKA PLA @A

Fo to: R. Ha yi}

Ne ki ma po ~e lo le to Po sle ne ko li ko krat ko traj nih „la `nih uz bu na”, le po vre me }e iz gle da ko na~ no da za vla da. [trand je vra ta otvo rio jo{ 1.

ma ja, ali tek u po sled wih ne ko li ko da na No vo sa |a ni su po ~e li in ten ziv ni je da po se }u ju grad sku pla `u. Ka fi }i su ra spre mi li ba -

{te, a po ja vi li su se i pr vi ku pa ~i ko ji do du {e za sa da sa mo kva se no ge i ko ri ste maj sko sun ce da uhva te pr vu bo ju.

N. P.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak12.maj2011.

„Voz osve te”

Bar se lo ni, 1848. go di ne. Pro go wen zbog ra di kal nih ube |e wa, obe ru~ ke pri hva ta iz u zet no do bro pla }en po sao ko ji mu je po nu dio To mas Bo a da, ~o vek je ko ji je u Ame ri ci ste kao ba sno slov no bo gat stvo. Kar do nin za da tak je ste da {ti ti pr vu {pan sku `e le zni~ ku kom po zi ci ju na pu tu od Ka ta lo ni je do Ma ta roa. On za po ~i we `u stru po tra gu za sa bo te ri ma po ~i ta voj Bar se lo ni.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri „Vul kan” u tr `nom cen tru „Mer ka tor”, gde mo gu na }i i mno {tvo dru gih iz da wa ku }a „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”.

A. V.

dnevnik

VI[A TEHNI^KA [KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U AKCIJI

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a ko ji do sa da u ovoj ak ci ji ni su do bi ja li kwi ge, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na „Voz osve te„ ^a vi ja Ka si no sa, u iz da wu „Al na ri ja“.

U ovom iz u zet nom no ar ro ma nu, ^a vi Ka si nos spa ja za ni mqi vu de tek tiv sku pri ~u sa isto ri jom pre le pe Bar se lo ne i ma son skom za ve rom. Ru ben Kar do na biv {i je po li ca jac ko ji `i vi skrom no u

c m y

8

Ure|ewe dela [kol ske uli ce Deo [kol ske uli ce, ko ji iz la zi na Fu to {ku, a za u zi ma pro stor oko Vi {e teh ni~ ke {ko l e stru k ov n ih stu d i j a, ovih da na pun je be ha ton plo ~a i rad ni ka ko ji po plo ~a va ju pe {a~ k u sta z u. Na i m e, sa m a {ko la od lu ~i la je da o svom tro { ku ure d i pro s tor oko zgra de, jer je ve} du `e vre me u ka ta stro fal nom sta wu. Ka ko su nam u ovoj usta no vi re kli, Za vod za iz grad wu gra da dao im je do zvo lu da re kon stru i {u ovaj deo, ali pod wi go vim nad zo rom.

- Sle de }eg me se ca smo do ma }i n i kon f e r en c i j e „In s ajt” ka da }e nas po se ti ti go sti iz

Fo to: F. Ba ki}

vi {e ze ma qa, a [kol ska uli ca, kao i do bar deo Fu to {ke u ja ko je lo {em sta wu, te smo se od lu ~i li da sa mi fi nan si ra mo po prav ku ba rem pri la za na {oj zgra di. To je ono {to mi mo `e mo da iz fi nan si ra mo. Ni je bi lo re al no da od ZIG-a tra `i mo da re no vi ra ju taj deo, jer smo ve} una pred o~e ki va li ne ga ti van od go vor. - ob ja sni la je za m e n i c a di r ek t o r a {ko l e, Qi qa na Ru `i} Di mi tri je vi}.

Iz {ko le su ta ko |e re kli da je ov de ve li ki pro blem i sa par kin gom i da su tra `i li i we go vo re no vi ra we, te da se na tom pla nu ve} ne {to ra di.

D. B.

U^ENICIMA MEDICINSKE [KOLE NIKO NIJE POMOGAO DA SPASU POVRE\ENOG PSA

Hu ma nost nad le `nih pa la na is pi tu Fo to: R. Ha yi}

De ka da za bez bed nost u sa o bra }a ju Cen tar za pro mo ci ju bez bed no sti sa bra }a ja obe le `io je po ~e tak De ka de ak ci je za bez bed nost na pu te vi ma 2011 - 2020. de qe wem pro pa gand nog ma te ri ja la u Zmaj Jo vi noj uli ci. Ak ci ja se spro vo di na ini ci ja ti vu Ge ne ral ne skup {ti ne Uje di we nih na ci ja, a pred vi |en je ve li ki broj ak tiv no sti u ci qu po ve }a wa bez bed no sti i edu ka ci ji.

Ka ko ka `e pred sed ni ca Cen tra Ma ri ja na Jo va no vi} cen tral no

de {a va we, u na {oj ze mqi, je u Be o gra du ali su hte li da obe le `e ovu ak ci ju i u na {em gra du.

- Uvo |e wem stro `i jih za ko na do ne kle se po di gao ni vo bez bed no sti ali mi mi sli mo da se ipak naj vi {e po sti `e edu ka ci jom i mla dih i sta ri jih. Tru di }e mo se da oku pi mo sve or ga ni za ci je ko je se ba ve ovim pro bo le mom i da ukqu ~i mo {to vi {e qu di i sa mim tim efi ka sni je spro vo di mo ak ci je.

G. ^.

ZA OTKUP AKCIJA „AGROHEMA” NOVI ROK

Od la `u pro te ste ~e ka ju }i no vac

Ma li ak ci o na ri „Agro he ma”po dru gi put su da li rok ve }in skom vla sni ku, sa da do 19. ma ja, da ot ku pi ak ci je, ko je ce ne oko 6.000 di na ra po ak ci ji. Wi ma pri pa da 15 od sto ka pi ta la fir me ko ja je pri va ti zo va na jo{ 2002. go di ne, a ko ja vi {e ne ra di. U me |u vre me nu je, ka `u u Udru `e wu ma lih ak ci o na ra, imo vi na pred u ze }a ras pro da ta, iz me |u

osta log i par ce la u Ri bar skoj uli ci 3, gde se pla ni ra iz grad wa {o ping cen tra. Ka ko su ra ni je na ja vi li, ma li ak ci o na ri, ko jih je oko dve sto ti ne, pla ni ra ju uli~ ne pro te ste. „Agro hem” je sa da u po se du dva pred u ze }a ~i je je se di {te u Be o gra du, „SMM me ta li i mi ne ra li” i „Far ma hem trejd” sa op {ti lo je Udr `e we ma lih ak ci o na ra. Z. D.

Ne sa ve stan vo za~ ju ~e je u Te me rin skoj uli ci is pred bro ja 49 uda rio psa lu ta li cu i po be gao. U~e ni ci Me di cin ske {ko le ko ji su tu pro la zi li, pet na e to go di {wa ci Ed ber Ko va ~ev ci, Ma ja Zi ro je vi} i Pe tar Siv ~ev Va si lij, po ku {a li su na raz ne na ~i ne da po mog nu une sre }e noj `i vo ti wi ko ja je da va la zna ke `i vo ta, ali bez u spe {no.

- Pr vo smo na zva li Zdrav s tve n u or g a n i z a ci ju za za {ti tu sit nih `i vo ti wa i oni su re kli da ni su nad le `ni

da iza |u na te ren. Od Hit ne po mo }i smo do bi l i broj ve t e r i n a r a ko ji je imao istu re ak ci ju. Poli ci ja ta ko |e ni je hte la da po mog ne re kao je u na {oj Re dak ci ji u~e nik Ed ber Ko va ~ev ci.

Sred wo {kol ci su na zva li i ko mu nal nu po li ci ju ko ja je re kla da }e do }i za po la sa ta. Ni po sle sat i po ni su se po ja vi li.

- U {ko li u~i mo o hu ma no sti, ali da nas ni smo mo gli da je pro na |e mo - za kqu ~io je Ko va ~ev ci.

A. Va.

VESTI Aka de mi ja u ~ast Ko ste Na |a Me sna or ga ni za ci ja SUB NOR - a iz Pe tro va ra di na or ga ni zu je sve ~a nu aka de mi ju po vo dom sto go di {wi ce ro |e wa na ro dog he ro ja Ko ste Na |a. Sve ~a nost }e bi ti pri re |e na da nas u 18 ~a so va u Va tro ga snom do mu, u Uli ci Pa vla Ju ri {i }a [tur ma 2.

Kon cert an sam bla uda raq ki Kon cert An sam bla uda raq ki „Bing beng” Mu zi~ ke aka de mi je iz Za gre ba odr `a }e se ve ~e ras u 20 sa ti u Stu di ju „M”, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Po red stan dard nog per ku si o ni sti~ kog re per to a- ra, an sambl }e iz vo di ti i de la hr vat skih i stra nih kom po zi to ra. Ulaz je slo bo dan.

N. R.

„Mi sti ka i me ha ni ka” Kwi ga Vla di sla ve Gor di} Pet ko vi} „Mi sti ka i me ha ni ka” bi }e pred sta vqe na da nas u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, u Du nav skoj 1. U pro gra mu }e u~e stvo va ti Qi qa na Pe {i kan-Qu {ta no vi}, Zo ran Pa u no vi} i autor ka.

A. Va.

Pe tar Siv ~ev Vasilij, Ed ber Ko va ~ev ci i Ma ja Zi ro je vi}

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Ne ma ru~ ka s pr qa vom vo dom Ka `i te mi mo lim vas da li je „Vo do vod” }a }e vi na ne ~i ja ov de da nas ne oba ve {ta va ju da }e vo da bi ti kao iz ba re pr qa va? Do kle }e mo }u ta ti i pla }a ti naj sku pqu vo du na sve tu? Ti pa met wa ko vi }i iz „Vo do vo da” su tu zbog nas, a ne mi zbog wih. Ovaj bez o bra zluk odav no ni je po sto jao. Sa mo da se zna ru~ ka sa pr qa vom vo dom ne }e bi ti.

064/3101... * * * Qu di, ~u vaj te nov ~a ni ke, ta {ne i xe po ve na svim li ni ja ma GSP-a. ^u vaj te se na se ma fo ri ma, na pi ja ci, u ban ka ma.

064/3323... * * * Su gra |a ni, svi ko ji ured no pla }a te ob no vu ko ri {}e wa grob nog me sta za grob ni ce ili tzv. ure |e ne par ce le o~e kuj te po ziv iz „Li sje“ da pla ti te jo{ je dan na met. Spro vo de }i, na vod no, od lu ku Skup {ti ne gra da „Li sje“ una pred na pla }u je de se to go di {wi od no sno tri de se to go di {wi za kup za ova grob na me sta. Ta ko }e te bi ti pri nu |e ni da pla ti te vi {e go di {wi pro du `e tak za ku pa i go di {wu ob no vu za ku pa, dva pu ta po istom osno vu. Ne fi nan si ra mo li „Li sje“ i kao gra |a ni, iz bu xe ta, i kao ko ri sni ci uslu ga re dov nim pla }a wem, ve} je tre ba lo smi sli ti jo{ ne ki na ~in za uzi ma we pa ra?! I ako je od Grad ske skup {ti ne-mno go je!

063/7319... * * * Ajd {to se ~e ka u SUP-u za pa so{ i li~ nu kar tu (na vi kli smo ve} vaq da), sad i kod ma ti ~a ra za dr `a vqan stvo 50 qu di kon stant no sto ji u re du! Jo{ ma lo pa }e mo opet u red za pen zi je, mle ko, ci ga re... Evro pa?

064/3020...

Na{ na rod de fi ni tiv no ima naj v e } i prag to l e r an c i j e za ska ka we po `iv ci ma i mal treti ra we ge ne ral no. Do kle qu di, mi slim stvar no.

064/3020... * * * „Li sje“ nam be sram no uzi ma pa re. Ma da re dov no pla }am go di {wu ob no vu ko ri {}e wa grob nog me sta i odr `a va we trav wa ka za ure |e nu par ce lu na No vom gro bqu sad tra `e 14.900 di na ra za de se to go di {wi za kup ure |e ne par ce le, una pred. [ta li zna ~i

pla }a we za za kup ako ni je za ko ri {}e we? Pla }a mo im , zna ~i, tri pu ta s ob zi rom na na{ no vac iz bu xe ta. Ovo tu ma ~e pri me nom Od lu ke o odr `a va wu i ure |i va wu gro ba qa, a do bro bi bi lo pro ve ri ti da se ne ra di o zlo u po tre bi u we nom tu ma ~e wu kao i ko li ko }e se nov ca od je dan put sli ti „Li sju“.

064/9115... * * * ^i tam u {tam pi da }e se u Sr bi ji pro iz vo di ti na to ne li men ki za kon zer ve. Gde je novo sad ski „Lim pro dukt“? Pre se lio se

na gro bqe no vo sad ske in du strije ? !

064/2466... * * * U „Dnev ni ku“ od 5. ma ja pi {e da je ~e tvo ro ~la noj po ro di ci u Sr bi ji me se~ no, za `i vot, po treb no 1.200 evra! Nas ~e tvo ro na po slu, svi ima mo ~e tvo ro ~la ne po ro di ce i sve ~e ti ri za jed no (ra ~u na ju} ci i pla te bra~ nih dru go va) ne ma mo 1.200 evra me se~ no! Pi tam se {ta mi on da ra di mo u ze mqi Sr bi ji?! @i vi mo, pre `i vqa va mo ili {ta ve}?!

062/1338... * * * Iz vi ni te ja bih da pi tam, ako smem, ko li ko ko {ta ju no ve `ar di we re na tr gu u cen tru No vog Sa da?Ume sto da sa di mo dr vo re de i do bi je mo bo ga te kro {we i hlad, ne ko je mi slio sa mo na ukras i da li je to u ovom mo men tu bi lo neo p hod no.O~i gled no da nas gra |a ne ne pi ta ju ni kad se ku dr vo re de ni kad nas „usre }u ju” ova kvim ukra si ma.

063/587... * * * Ka ko vas ni je sra mo ta...For mi ra li ste ko mu nal nu po li ci ju da mal tre ti ra qu de ko ji po ku {a va ju da pro da ju ne ku kr pi cu da bi pre `i ve li. Za {to nam go spo do i da qe ke ro vi po par ko vi ma na pa da ju de cu, za {to nam je grad jo{ pr qa vi ji, smrad kon tej ne ra ne iz dr `qiv, bu ka iz lo ka la ne sno {qi va, iz da na u dan u gra du nam po sta je `i vot sve go ri, a vi uda ra te i da qe po si ro ti wi, jer tu je naj lak {e, naj be zbol ni je, a sva ka ko mo ra te ih ne ka ko oprav da ti.

Sve su to par tij ski za po sle ni qu di s ogrom nim pla ta ma, naj no vi jim auti ma, le pim no vim uni for ma ma. Pi tam se {ta }e na ma ko mu nal na po li ci ja, zar je po treb na jo{ jed na slu `ba na gr ba ~i ovog na pa }e nog na ro da. Po zdrav „Dnev ni ku„, mom naj dra `em li stu i hva la.

064/2488...

~etvrtak12.maj2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

U „RADOSNOM DETIWSTVU” NE ^EKAJU SAMO DECU

Ro di te qi u vr ti} po sa vet Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo” ovog meseca organizuje program za roditeqe „ Zna~aj rane stimulacije razvoja - igra dece od prve do tre}e godine”. Program se realizuje u okviru Savetovali{ta za porodicu svakog ponedeqka u vrti}u „Guliver”, Ulica Bate Brki}a 1a, od 17 do 19 sati i traje do 13. juna.

Autor i realizator programa je pedagog Katarina Majki} sa saradnicima psihologom @anom Erdeqan i logopedom Marinom Koprivicom. Zainteresovani se mogu prijaviti na telefon 68 97 688, lokal 161 - Savetovali{tu za porodicu ili na broj 063 561 420 pedagogu Katarini Majki}. Broj u~esnika u programu je ograni~en.

- Savetovali{te za porodicu nameweno je svim roditeqima i porodicama dece upisane u na{u ustanovu. Osnovna funkcija savetova-

HUMANITARNI KONCERT NA SPENSU

Svir kom po ma `u bo le snim ma li {a ni ma Humanitarni koncert za pomo} Udru`ewu za borbu protiv retkih bolesti dece „@ivot” po~iwe ve~eras u 21 ~as u zapadnom holu velike dvorane Spensa. Na koncertu }e nastupiti bendovi „Supernova”, „Gan sejl”, „Lati-

fundika”, „Brikheds” i „Bendiks”. Ulaznice po ceni od 150 dinara prodaju se na blagajni zapadnog hola. Novac }e biti upotrebqen za terapiju koja odr`ava u `ivotu ~etiri mali{ana obolela od Batenove bolesti. B. M.

VESTI Iz lo `ba o od boj ka {i ca ma „Par ti za na” „Partizan - {est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” naziv je izlo`be vi{eg kustosa istori~ara mr Gordane Petkovi}, koja }e danas biti otvorena u 19 sati u Zavi~ajnoj zbirci muzeja grada Novog Sada u Sremskim Karlovcima.

Postavka prikazuje istorijat karlova~kog `enskog odbojka{kog kluba „Partizan”, koji je svojim rezultatima prevazi{ao lokalni zna~aj. Bi}e predsta-

vqene fotografije, medaqe, pehari i drugi predmeti koji pripadaju klubu.

Z. Ml.

Ras po red od no {e wa ot pa da Ba{tenski otpad sutra }e se odnositi u ^eneju, Podbari, Salajci, Adamovi}evom nasequ, Detelinari, delu Stani~nog bulevara, Velikom Ritu, Malom Beogradu i Peji}evim sala{ima, a u ponedeqak na Telepu. Gra|ani treba da iznesu svoje sme}e ispred ku}a do 6 ~asova.

G. ^.

li{ta je informativni, preventivni, edukativni i savetodavni rad na podizawu vaspitne kompetencije roditeqa i ja~awu kvaliteta porodi~nog `ivota - obja{wava za na{ list direktor te ustanove Borislav Samarxi}.

U savetovali{tu se nudi individualni, ili rad sa oba roditeqa. Tamo se s roditeqima radi specifi~an oblik savetovawa, koji podrazumeva rad sa porodi~nom grupom. Zatim tu je psiholo{ko, pedago{ko, savetovawe iz oblasti socijalnog rada...

Savetovali{te za porodicu tokom godine organizuje razli~ita popularna predavawa namewene roditeqima. Grupe po~iwu sa radom nakon formirawa minimalnog broja u~esnika (najmawe deset) a grupni rad podrazumeva aktivno u~e{}e roditeqa i kontinuiran dolazak do kraja.

Q. Na.

U KARLOVCIMA U „NO]I MUZEJA”

Iz lo `be, vino, med, ku glof…

Na vi{e od 20 mesta, ukqu~u ju }i i cen tral ni grad ski trg, posetioci }e mo}i u subotu u Sremskim Karlovcima da prisustvuju raznovrsnim sadr`ajima u sklopu manifestacije „No} muzeja”, saznaje „Dnevnik” u karlova~koj Turisti~koj or ga ni za ci ji (TO OSK), gde }e od sutra mo}i da se dobije i program. Zaposleni u TOOSK }e u subotu biti na raspolagwu za sve informacije u vezi sa manifestacijom, za pre zen ta ci ju zna me ni to sti Karlovaca i organizovan no}ni obilazak mesta. Tu }e mo}i i da se kupe ulaznice, koje }e va`iti za sve objekte otvorene u „No}i muzeja”, po simboli~noj ceni od 50 dinara za odrasle, dok je za decu ulaz besplatan.

U Zavi~ajnoj zbirci muzeja grada Novog Sada posetioci }e ima ti pri li ku da pri su stvuju javnom ~asu aran`irawa cev}a „Ru`e u starom porcela-

nu”, koji prire|uje Dru{tvo za ne go va we tra di ci ja i raz voj Sremskih Karlovaca. U Karlova~koj gimnaziji pozori{te „Koza~inski” izve{}e u subotu predstavu „ Bomba od sladoleda u hotelu Saher”, u Ekolo{kom centru bi}e predstavqena kwiga „Kuglof za po~etnike”, a u rimokatoli~koj crkvi Presvetog trojstva bi}e koncert hramovnog me{ovitog hora i u~e ni ka Mu zi~ ke {ko le”Josip Slavenski” iz Novog Sa da. U SZTUR „Gea” bi }e prilike da se u~estvuje u radionici spravqawa kuglofa.

I ove go di ne u ma ni fe sta ci ju }e se ukqu ~i ti i kar lo va~ ki vi na ri, ko ji }e po red obi la ska po dru ma, go sti ma po nu di ti i de gu sta ci ju vi na i dru gih pro iz vo da. Na glav nom tr gu te no }i bi }e iz lo `ba su ve ni ra, ru ko tvo ri na sta rih za na ta, me da i p~e li wih pro iz vo da, ku glo fa...

Z. Ml.

Fo to: B. Lu ~i}

Pe sma ho ra pre ko sen zo ra Prva inkluzivna horska radionica „He arts in har mony” bi}e odr`ana u Novom Sadu od 16. do 20. juna i u woj }e u~estvovati horovi iz O[ „Jovan Jo va no vi} Zmaj” iz Srem ske Ka me ni ce, Mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}”, O[ „Jo sif Marinkovi}” iz Vr{ca i hor Udru`ewa „Vera, qubav, nada” - „Ison”.

Kako je re~eno ju~e na konferenciji za novinare u [OSO „Dr Milan Petrovi}”, koja }e biti {kola doma}in manifestacije i u kojoj }e se odr`avati radionice, ovaj festival deo je nove tendencije u najve}oj evropskoj horskoj aso-

cijaciji „Euro pa Can tat”. O~ekuje se da }e u inkluzivnoj horskoj ra di o ni ci u~e stvo va ti 160 peva~a - deca sa smetwama u razvoju, osobe sa i bez invaliditeta. Wima }e se prikqu~iti i tridesetak peva~a iz Ma|arske, Hrvatske, Nema~ke i [panije.

Specifi~nost ovih radionica ~ine roboti muzi~ari koje je napravio violinista i kompozitor iz Amerike Kurt Koble, koji je prisustvovao konferenciji za novinare. Naime, radi se o spravama koje }e preko opti~kih i svetlosnih senzora omogu}iti u~e{}e u horu osobama sa vi{estrukim smetwama.

J. Z.

Mut na vo da i pad pri ti ska Zbog radova na vodovodnoj mre`i na Bulevaru Evrope, od Haxi Ruvimove ulice do Ulice Kornelija Stankovi}a, danas je mogu} pad pritiska i bla`e zamu}ewe vode u okolnim ulicama, saop{tavaju u JKP „Vodovod i kanalizacija”. Od 9 do 14 ~asova bez vode }e biti put za Banglade{, tako|e zbog radova na vodovodnoj mre`i.

NOVOSADSKA­HrONIKA

~etvrtak12.maj2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(13.50),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma”­(14.30),­„ran­go” (13.20),­„Hop”­(13.30,­15.30),­„Mo­ja­na­zo­vi­`e­na”­(15.40),­„Zdu­ha~,­zna­~i­avan­tu­ra”­(16.30),­„rio”­(12,­13,­14,­15,­16,­18.15,­21.30),­„Bez­i­me­ni”­(16),­„Vo­da za­slo­no­ve”­(17.15),­„Tor”­(17.50,­20.15,­22.40),­„Be­li­la­vo­vi”­(20.20,­22.20), „Cr­ven­ka­pa”­ (16.05,­ 20.10),­ „O,­ Grin­go”­ (19.30,­ 22.10),­ „Pa­kle­ne­ uli­ce­ 5” (17.30,­20,­22.25),­„Tu­|e­sla­|e”­(18.30,­20.30,­22.30) Jadran:­„Me­dved­Jo­gi”­(19),­„Sa­kr­pan~”­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­„Pe­ra­Do­bri­no­vi}”­„Zoj­kin­stan„­-­dra­ma (19.30),­Ka­mer­na­sce­na­„Do­bar­de­~ak”­-­dra­ma­(20.30).

Pozori{te mladih ma­la­sa­la­„Ma­~ak­u­~i­zma­ma”­(18).

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(uto­rak­-­pe­tak­od­9­do­19­sa­ti,­su­bo­ta­ne­de­qa­od­10­do­18­~a­so­va):­stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­rad­ni~­ka­20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Svje tla na Na |or| iz Novog Sada (devoj~icu i de~aka), DEVOJ^ICE: Ta ma ra Ni ko li}, Mi li ja na Mi lin ko vi}, Ma ri ja Jok si mo vi}, Dra gi ca Vi do vi}, Na ta {a Kne `e vi}, Bran ka Cic mil, Mi o na Ter zin, Na ta {a Pu po vac, Dra ga na Sta ni sa vqe vi} i Mi li ca Mar ko vi} iz Novog Sada i Ag ne sa Po~-Vin ~i} iz [apca, DE^AKE: Dra ga na Mi li dra go vi}, Ve sna Jo vi} i Je le na Pan ti}Vr saj kov iz Novog Sada, \ur |i ca Po {ta, Gor da na Za ri} i Na ta {a Ma di} iz Ba~ke Palanke, Ru `i ca Maj sto ro vi} iz Apatina, Ve sna Ka na ri} iz Ne{tina, Te o do ra Bog da no vi} iz Sremske Kamenice, Isi do ra Pap iz Novog Milo{eva, Sla |a na Ra do va no vi} iz Kule i Do sta Ga {pa ro vi} iz Beo~ina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marija Raje \uki} (1948) u 10.30 ~asova - urna, Sava Dragoquba Maleti} (1953) u 11. 15, Nada Ilije Nedeqkov (1926) u 12 - ispra}aj, Milinka Mladena Terzin (1928) u 12.45, Zdenko Mi{e Havran (1954) u 13.30, Rajko Ilije Tapavica (1920) u 14.15, Jovanka Rade Bijukli} (1922) u 15, Radenka Qubisava Vasiqevi} (1927) u 15.45 i Stevan Blagoja Jovanov (1956) u 16.30 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Angelina Rajka ]evriz (1925) u 13 ~asova, a na katoli~kom grobqu u istom mestu u 15 sati bi}e sahrawen Vladko Petra Iri{ki} (1950).

DNEVNIK

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 0901-111-021 Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ОВОГОДИШЊА ТЕМА „НОЋИ МУЗЕЈА” У КИКИНДИ

Планета Кикинда

КИКИНДА: Пети пут у Кикинди у суботу, 14 маја, биће одржана Ноћ музеја. Ове године тема је Планета Кикинда, а Кикинда је једини град у Србији који Ноћи музеја организује тематски. Ове године је ценрални програм „Кабинет реткости“. У савременој галерији реконструисан је биолошки кабинет Гимназије с краја 19. века. Посетиоци ће имати прилике да на десет локација у Музеју виде перапариране птице у оквиру „Клуба пријатеља птица“. „Роллинг стоне“ назив је изложбе минерала, руда и стена, а „Испод воде“ изложбе препарираних риба. У оквиру изложбе „Кика & цо“ посетиоци музеја видеће мамутицу Кику у и њено дру-

VESTI

штво из плеистоцена, а у оквиру „Богослова и природњака“ биће изложба о Павлу Кенгелцу –писцу првог српског природослова, док је изложба под називом „Свет око њих“ о природном окружењу праисторијског човека. Пратећи садржаји биће „Ноћ сова“ – изложба сова од глине аутора Јована Блата, „Гледам и учим“ – изложба старих плаката из некадашње гимназијске билошке збирке, поводом Светске године шуме биће организована изложба и радионице Екоген секције Средње стручне школе „Милош Црњански“, а за децу ће бити приређена радионица „Мали зелени“. А. Ђуран

~etvrtak12.maj2011.

КРАЈЕМ МАЈА НОВА ОДЛУКА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Наплата паркирања и у двориштима зграда

РУМА: Паркинг служба румског ЈП „Комуналац“ почела је са обележавањем нових паркинг места у граду, а на основу одлуке Општинског већа којом се предвиђа наплата паркинг места и у двориштима зграда. Тако ће паркинг бити наплаћиван и у дворишту зграда у улици Орловићева 3 и 5, у улици 15. мај број 140 и 142, као и у дворишту зграда у улици Вељка Дугошевића од 165 до 173, затим у дворишту зграде у Орловићевој улици 4, као и у дворишту зграда у улици Вељка Дугошевића од бројева 134 до 136. Такође, наплата паркинга биће вршена и у дворишту зграда у Главној улици од броја 133 до 137 и у дворишту зграда у улици ЈНА 160 и 162, Пролетерска 2, Пауновић Станка Вељка од броја 139 до 145, као и у

дворишту зграда у улици Железничка од броја 11 до 21. Сви ови паркинзи спадаће у црвену зону паркирања и корисници ће моћи да плаћају паркинг, као и до сада, путем мобилног телефона или куповином доплатних карата, за исте цене као и до сада. Одлуком је предвиђено да станари зграда који поседују моторна возила, а живе у зградама у чијим двориштима ће бити наплаћиван паркинг, купују годишње повлашћене паркинг карте којима се обезбеђује неограничено временско коришћење паркинг места, без додатног плаћања у зони пребивалишта станара. Цена повлашћене паркинг карте за станаре је 600 динара годишње. Паркинг места неће бити резервисана, а изван паркинг зоне пребивалишта, станари

„ПИЈАЦЕ И ПАРКИНЗИ” ПОНОВО ПРЕД ПРЕКРШАЈНИМ СУДОМ

Фестивал деце Војводине НОВИ БЕЧЕЈ: Музички фестивал деце Војводине, који се од 1960. године организује наизменично у Новом Бечеју и Сомбору, почеће у недељу, у Дому културе у Новом Бечеју. После свечаног отварања и наступа Градског хора при Дому културе општине Нови Бечеј, којим диригује Софија Јегдић - Гурјанов, биће концерт девет најбољих дечјих хорова и деват оркестара. Фестивал с наставља у недељу ( 22.маја ), наступом фолклорних ансамбала млађег и старијег узраста. Биће то опет прилика када ће овај градић на Тиси бити најмлађи и најшаренији у Војводини, јерт ће угостити око 2.000 малишана и девојчица. Они ће се уз игру, песму и мизику током дана дружити, приказати своју и упознати традиције других, што је својеврстан допринос војвођанској мултиетничкој традицији. М. К.

Комуналије на рате

Синдикалцу укинули минули рад

ЗРЕЊАНИН: Председник Самосталног синдиката у зрењанинском ЈКП “Пијаце и паркинзи” Жика Живадиновић тврди да је садашњи директор овог јавног предузећа Боривоје Дорословачки наставио стопама свог претходника Ђорђа Радуа и да га дискриминише због синдикалног деловања. Живадиновић каже да му је још јула 2009. године укинут минули рад од шест одсто, без икаквог усменог или писменог обавештења, иако му је до тада у тај минули рад био урачунат укупан стаж без обзира где га је остварио. Тадашњи директор Раду једино му је казао да је тако прописано законом. Међутим, ли-

односу. После смене Радуа и доласка Дорословачког, Живадиновић је од новог директора затражио да исправи грешку свог претходника, што овај није учино. Сматрајући да се налази у неравноправном положају у односу на друге запослене, председник Самосталног синдиката се обратио Инспекцији рада која је констатовала да су челници “Пијаца и паркинга” непосредно дискриминисали Живадиновића.

По закону нема право

АПАТИН: ЈКП „Наш дом“ омгућило је дужницима да дуг за воду, одвоз смећа и оџачарину, плаћају на рате. Богдан Вукоман из „Нашег дома“, каже да се уместо утужења за предузеће и грађане више исплати плаћање дуга на рате.

- Зависно од висине дуговања, која су највећа за воду, грађанима се омогућава да обавезе испуне, на више рата. Да бисмо обезбедили средства за бенизин, нафту, струју, боље је наплаћивати дугове на рате, него утуживати дужнике - сматра Вукоман. Ј. П.

У ЈКП “Пијаце и паркинзи” објашњавају за наш лист да је по члану 108. Закона о раду направљена разлика између радног стажа оствареног у приватној делатности, самосталној и пољопривреди, и оног у радном односу. “Живадиновић махом има стаж из приватне делатности који му је једно време признаван. Касније су у администрацији предузећа приметили да му по закону не припада у оквиру минулог рада, и зато му је укинут. И није истина да је само њему, већ су још три радника подлегла под тај закон”, тврде у “Пијацама и паркинзима”. дер синдиката вели да никада није добио одговор због чега је то учињено само њему, а не и осталим запосленима којима је минули рад увећан за укупан стаж, а не само за онај остварен у радном

Због тога се случај нашао пред прекршајним судом.

- Републичка инспекција рада утврдила је постојање непосредне дискриминације према мени од стране бившег директора Ђор-

Нове геронтодомаћице

РУМА: У оквиру пројекта ‘’Инфотелефон – помоћ старачким самачким домаћинствима’’ одржана је обука за нове геронтодомаћице које ће у наредном периоду на територији општине Рума бринути о домаћинствима у којима живе стари. Обука ће бити одржавана два пута месечно и сваки пут ће бити обрађена друга тема.

- Пројекат помоћи старим домаћинствима је пројекат који се кроз јавне радове реализује још од 2008. године и показао се као веома добар, с обзиром на то да сада са старачким домаћинствима ради 25 геронтодомаћица. Вредност пројекта за ову годину износи 1,4 милио-

на динара и све ангажоване раднице имаће пензионо и социјално осигурање, као и новчану накнаду за свој рад. Носилац пројекта је општина Рума, а реализатор Центар за социјални рад – казао је начелник Одељења за друштвене делатности општине Рума Светислав Дамјанчук. Сви Румљани који имају социјалне проблеме било које врсте или уколико желе о нечему у вези са геронтодомаћицама да се информишу могу да контактирају Центар за социјлни рад телефоном на број: 022/470 – 980. Ј. А.

ђа Радуа. За то је, по мишљењу инспекције, одговоран и Дорословачки. Инспекција је зато против обојице, као и против фирме на чијем се челу налазе, поднела пријаве за непосредну дискриминацију и повреду Закона о раду. Оно што повезује бившег и садашњег директора, поред непримерено високих плата, јесте жеља да на сваки начин мени нанесу штету – истиче Живадиновић и додаје да су својим деловањем обојица довела “Пијаце и паркинге” у незавидан положај. Уколико суд, упозорава Живадиновић, прихвати пријаве инспекције рада, предузеће ће имати велике проблеме, јер су прописане огромне новчане казне за непосредну дискриминацију, и појединачно износе од 800.000 до милион динара.

- Али, те казне неће платити они, већ фирма, односно сви грађани Зрењанина, јер се “Пијаце и паркинзи” налазе на градском буџету. Поставља се питање да ли неко њима може да стане на пут и заустави их у кршењу права синдиката које гарантује Закон о раду – подвлачи Живадиновић. Боривоје Дорословачки није желео да полемише са председником синдиката. У телефонској изјави за “Дневник” казао је да се ради о проблему који је наследио и да је, у консултацији са фирминим адвокатом, одлучио да не даје никакве изјаве у вези тога јер то може да утиче на суд.

- За дискриминацију је, пре свега, потребна намера, а ње са моје стране сигурно није било – поручио је Дорословачки. Ж. Балабан

VESTI Црквена и месна слава СИРИГ: Дванаести мај је црквена и месна слава у Сиригу. У православном храму Свети Василији Острошки-Чудотворац, данас ће се у десет часова служити Света литургија, а у 18 часова је вечерње са сечењем славког колача. Руководство МЗ Сириг приредиће у 20 часова свечану вечеру за представнике локалне самоуправе, месних заједница из Темерина и Бачког Јарка, свештенство из Епархије Бачке, госте из привреде, јавних предузећа и установа. Јереј православног храма у Сиригу Стојан Марић, истиче велику помоћ и подршку грађана, предузетника, месне заједнице, локалне самоуправе, Фонда за капитална улагања Војводине, који је у мају 2009. године издвојио 10 милиона динара за завршетак изградње храма у Сиригу. У овој години наставиће се радови на изради фасаде, подног грејања, иконостаса и осликавања храма. М. М.

Чуружани дају крв ЧУРУГ: Друга овогодишња акција добровољног давања крви у Чуругу биће одржана 23. маја у простору ДОНКТ-а „Прело“, у Улици Светог Саве од 8 до 12 сати. Акцију заједно организују Црвени крст Чуруг и Завод за трансфузију крви из Новог Сада. Л. К.

„Здравковци” најуспешнији БЕЧЕЈ: Такмичари ОШ „Здравко Гложански“ из Бечеја имају највише разлога да се радују по завршетку Општинске смотре „Шта знаш о саобраћају“. Јер, победили су у екипном пласману с укупно 994 бода, тачно 70 више од другопласи-

основних школа на територији бечејске општине, где је неколико стотина ученика виших разреда тестирало знање из саобраћаја и вештину управљања бициклом. По троје најуспешнијих у млађој категорији 5. и 6. разреда, односно старијем узра-

Са шест месеци код зубара У категорији предшколаца најбољи цртеж је урадила Кимберли Ковач из Падеја, а за најбољи цртеж основаца одабрани су радови Наташе Балаш из Кањиже и Стефана Рајкова из кикиндске Основне школе „Жарко Зрењанин”, који је користио темперу. Најбољи рад у категорији старијих основаца нацртала је Ноеми Добротка из Мола, а од средњошколаца најкреативнија је била седамнаестогодишња ученица кикиндске Гимназије Ивана Драгин.

- Да би зуби били здрави, потребно је придржавати се основних правила. Здраво се хранити, редовно одржавати хигијену и посећивати редовно стоматолога. Бесплатне стоматолошке услуге имају деца до 18 година, труднице и породиље 12 месеци након порођаја. Родитељи би требало да доведу дете од шест месеци први пут код зубара - директорица Дома здравља Кикинда истиче Јелица Калаба. Предшколци су цртали кредама у боји, док су им активисти Црвеног крста делили воће, а слоган овогодишње акције био је – Боље спречити него лечити. А. Ђ.

подлежу редовној наплати и временском ограничењу паркинг места. Услов за издавање паркинг карте је да станар зграде има власнички лист возила, а од докумената потребно је приложити Захтев за издавање повлашћене претплатне паркинг карте, фотокопију саобраћајне дозволе возила и оригинал на увид, фотокопију личне карте уз увид у оригинал и доказ о извршеној уплати у износу од 600 динара за годину дана. Поред овога, потребно је и да адреса у личној карти и саобраћајној дозволи буду исте. Планирано је да обележавање нових паркинг места чије се коришћење наплаћује буде завршено до краја идуће седмице, а са наплатом ће се почети крајем маја. Ј. Антић

ЗАВРШЕНА ОПШТИНСКА СМОТРА „ШТА ЗНАШ О САОБРАЋАЈУ” У БЕЧЕЈУ

НЕДЕЉА ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА

КИКИНДА: На Градском тргу у Кикинди обележена је Недеља здравља уста и зуба. Порука Завода за јавно здравље, организатора овог догађаја, била је да правилна нега зуба започиње од малих ногу. Изложени су и најбољи ликовни радови које су послали предшколци, основци и средњошколци.

11

Најуспешнији појединци Саобраћајне смотре ву Бечеју

ране екипе ОШ „Шаму Михаљ“ из Бачког Петровог Села, која је лане тријумфовала, а читавих 100 поена од трећепласиране ОШ „Светозар Марковић“ из Бачког Градишта. Плакете одговарајућег сјаја најуспешнијим школама уручио је подпредседник организатора смотре, Ауто мото клуба Бечеј“ Стеван Зрнић. Пре суботњег финалног такмичења, смотра је реализована у седам

сту 7. и 8. разреда, представљали су своје школе у екипној конкуренцији, али се борили и за престиж у појединачној конкуренцији. Прво су путем тестирања показали теоретско знање, а онда су на полигону спретности, који је за ову прилику импровизован на централном градском тргу, возили бицикл. У конкуренцији млађих такмичара поједниначно је најбоља била

Софија Хајдић из ОШ „Север Ђуркић“. Друго место припало је Немањи Гвозденовићу из ОШ „Здравко Гложански“, а његова екипна колегиница Слађана Тегелтија била је трећа. „Здравковац“ Ардит Љикај био је први у старијем узрасту и освојио је златну медаљу, Бојану Царевићу из Бачког Градишта припало је „сребро“ с четири бода мање, а „северац“ Петар Живковић окитио се бронзаном медаљом. Првопласиранима је припао по бицикл, а преостало двоје такмичара у обе конкуренције освојили су по кацигу, које је даровао Општински савет за безбедност саобраћаја чији је председник Драган Миликов и уручио награде. В. Јанков

12

vOJvOdinA

~etvrtak12.maj2011.

dnevnik

ПОРОДИЦИ РАДОЈЧИЋ ПОТРЕБНА ПОМОЋ

ПРИГРЕВИЦА: Двадесетпетогодишњи Илија Радојчић из Пригревице, код Апатина, чека ново срце у Бечу, јер му је засад непознати вирус напао срце и оно ради са 15 одсто капацитета уз помоћ ИЦД апарата, неке врсте песмејкера. За пресађивање срца клиника АКХ из Беча са свим пропратним трошковима тражи 100.000 евра. Илијини родитељи, мајка Ана Ра-

Ново срце за сина Илију

али ни то као ни инвалидска пензија од 19.000 динара није доПородица Радојичић моли све људе који могу да помогну да уплате колико могу нажиро динарски рачун банке Интезе: 160-5500100976812-09; девизни жиро рачун: Сwифт:ДБДБРСБГ; ИБАН: РС 35160-5530200670920-60.

- Свака мала помоћ ће Илији добро доћи да би добио ново срце у

Апел за помоћ Породица Радојичић моли све људе који могу да помогну да уплате колико могу нажиро динарски рачун банке Интезе: 1605500100976812-09; девизни жиро рачун: Сwифт:ДБДБРСБГ; ИБАН: РС 35-160-5530200670920-60.

- Свака мала помоћ ће Илији добро доћи да би добио ново срце у иностранству где су га упутили лекари - каже отац Милан, чија је цела фамилија физички и материјално исцрпљена, у трогодишњој борби за Илијин живот. Мајка Ана, не губи наду, верује да ће хуманост људи превладати болест. дојчић, девојачки Ракас и отац Милан, продали су пет јутара земље, трактор са прикључним машинама

VESTI Ускоро чистија чесмуша ВРБАС: Врбашани ће убудуће пити квалитетнију воду захваљујући хлоризатору и инхибитору за дезинфекцију воде. Један хлоризатор се налази у Бачком Добром Пољу и ускоро би требало да почне да ради, а ових дана у Савино Село би требало да стигне и други хлоризатор. Такође, недавно је завршено бушење два нова бунара у Куцури и Бачком Добром Пољу.

- Ових дана очекујемо опремање тих бунара како бисмо спремно дочекали предстојећу летњу сезону, како би сви грађани имали непрестано воду бољег квалитета него што је то било у ранијем периоду – помоћник председника општине Врбас истакао је Вујичић. За побољшање воде за пића новац су издвојили Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, од чега 17, 5 милиона динара за хлоризатор и 8,5 милиона динара за инхибиторе. М. Кк.

Пријављивање несталих љубимаца ЗРЕЊАНИН: Јавно комунално предузеће „Чистоћа и зеленило“ из Зрењанина обавештава грађане, који су изгубили свог кућног љубимца, да његов нестанак могу пријавити на број телефона Привременог прихватилишта за напуштене животиње 064/811-68-78, сваког радног дана од 7 до 16 часова, а суботом и недељом од 8 до 15 сати. Ж. Б.

иностранству где су га упутили лекари - каже отац Милан, чија је цела фамилија физички и матери-

јално исцрпљена, у трогодишњој борби за Илијин живот. Мајка Ана, не губи наду, верује да ће хуманост људи превладати болест.вољно да се изборе за живот свог сина Илије. После уградње ИЦД апарата(песмејкера) на Институту у Сремској Каменици пре три године, у фебруару ове године лежао је у Клинич-

ком центру у Београду, где су му у припреми за транспалнатцију санирали воду из плућног крила. После краткотрајног боравка кући од 1. априла лежи у сомборској болници „Радивој Симоновић“ где се лекари боре за његов живот.

– Илија болује од слабости срчаног мишића а то је хронична и прогресивна болест. Лекови и корек-

тивне хирушке интервенције имају краткотрајни ефекат. Излечење је могуће уз трансплантацију срца што се нажалост у нашој земљи за сада не ради. Потребно је изаћи родитељима у сусрет да прикупе довољно новца за трансплантацију у иностранству- рекла је др Невенка Радуновић-Борковић, са Интерног одељења сомборске болнице, додајући да је Илијино тренутно стање додатно погоршано упалама, те да је неопходно што пре извршити пресађивање срца. Уз Илијин кревет дан и ноћ дежурају мајка Ана и отац Милан на смену јер он није способан да сам узима храну и воду. Упала мишића целог тела онемогућава му кретање.

- Наш комшија из Пригревице, који има стан у Бечу, нам је обећао бесплатан смештај. Све припремамо да спасимо сина који никада није боловао, бавио се активно кошарком и фудбалом, да би одједном тело клонуло. Све до сада нисмо тражили помоћ али се његово стање

ВОЛОНТЕРИ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД УВЕК ПРИ РУЦИ СТАРИМА И НЕМОЋНИМА

Помоћ и чашица разговора дају смисао животу

СРБОБРАН: У Србобрану волонтери Центра за социјални рад већ пет година помажу старим и инвалидним особама који су немоћни да се брину сами о себи. Обилазе их свакодневно, ослушкују њихове потребе и пружају сваку врсту помоћи која им је неопходна. Медицинска сестра Светлана Станковић једна од волонтера

када им се јавим и кажем да ће ме заменити колегиница, они кажу „не треба доћи ћеш ти други дан“ – прича Светлана Станковић. Њена колегиница, такође медицинска сестра Велинка Марунић објашњава шта све подразумева помоћ овим лицима.

- Помажемо им да одржавају личну хигијену, пресвучемо их уколико то сами не могу, закажемо им преглед у Дому здравља, одемо по лекове, затим идемо у набавку и помажемо при вођењу домаћинства и оно што је за њих најважније је разговор јер свима је потребна лепа реч – прича Велинка Марунић. Један од волонтера Слободан Стевановић помаже старим и неСветлана Станковић и бака Стеванка Миковић моћним особама србобранског Центра за социјал- када је реч о „мушким пословини рад каже да они помажу ста- ма“. ријим и немоћним људима који - Имају потребу да им се спресе осећају веома усамљено. С об- ми огрев за зиму, да се исцепају и зиром на то да, додаје она, неке донесу дрва, да се очисти шпорет обилази већ четири године за ре- и изнесе гар што они нису у стадом, временом су постали прија- њу да ураде. Прекопам и одржатељи односно „као породица“. вам им башту, одем у набавку, - Дешава се да некада не могу платим струју и оно што је најда обиђем неког од корисника и битније, пуно разговарамо јер

НАСТАВИЋЕ СЕ ИЗГРАДЊА ФИСКУЛТУРНЕ САЛЕ У БЕЧЕЈСКОЈ ОШ „ПЕТЕФИ ШАНДОР“

Под кровом до краја године

БЕЧЕЈ: Иако су скептици вртели главом и говорили да ће започета изградња фискултурне сале у бечејској ОШ „Петефи Шандор“ бити нови „Скадар на Бојани“, наставак изградње, на њихову жалост, ускоро следи. Вредност пројекта је око 27

сале у ОШ „Петефи Шандор“. Министарство омладине и спорта обезбедило је новац за наставак изградње, предстоји избор извођача и радови ће се наставити. Већ размишљамо и о трећој фази, када ваља заокружити читав посао и омогући-

милиона динара, а средства обезбеђују Министарство омладине и спорта (85 одсто) и локална самоуправа (15 процената). Изградња објекта од око 870 квадратних метара реализује се кроз три фазе. Прва је завршена на самом измаку прошле године. - Ускоро ће почети и друга фаза изградње фискултурне

ти деци да, после више од пола века постојања школе, часове физичког васпитања одржавају у оптималним условима, као и остали вршњаци у граду - рекла је за „Дневник“ министарска омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић приликом недавног боравка у Бечеју.

У првој фази, започетој октобра прошле године, утрошено је око 8,5 милиона динара, а новосадска фирма „Бест изградња“ порушила је два постојећа оронула објекта, припремила терен, урадила грубе грађевинске радове до конструкције за кров. За реализацију друге фазе потребно је око 9 милиона динара.

- Општинско веће нам је одобрило додатна средства за међуфазу у којој су бетонирани прилази објекту и његова унутрашњост. Када Министарство омладине и спорта распише јавну набавку и изабере извођача радова, креће друга фаза у којој ће објекат бити стављен под кров, а урадиће се лимарски и браварски радови. Очекујемо да ова фаза буде завршена у текућој години – оцењује директорка ОШ „Петефи Шандор“ Драгице Крстић. Како ствари стоје, идуће године ваља очекивати финиш радова у оквиру треће фазе изградње фискултурне сале. Тада би требало да се поставе водоводне, електро и термо инсталације, уграде врата и прозори, набави потребна опрема... А онда ће деца да уживају у часовима физичког васпитања и бављењу спортом у ваннаставним активностим. В. Јанков

Волонтери Центра за социјални рад са директорицом Бисерком Веселиновић

њима је најпотребније да имају некога коме могу да се изјадају, ко ће их разумети – наглашава Слободан Стевановић. Да би се уверили колико помоћ волонтера Центра за социјални рад значи људима који су остарели, посетили смо седамдесетшестогодишњу бака Стеванку Миковић, једну од корисница коју Светлана Станковић обилази већ неколико година.

- Веома много ми значи Светланина помоћ. Она ми закаже преглед код лекара, извади налог за лабараторију и упут за лекара специјалисту. Кад год се не осећам добро, прво зовем њу и она ми пружи савет и консултује се са мојим лекаром. Њена помоћ је непроцењива – каже бака Стеванка.

Иначе, Центар за социјални рад је обезбедио ову врсту помоћи за поједина социјално угрожена лица, док друге остареле и немоћне особе, такође, имају право на ту подршку уз одређену партиципацију. У децембру прошле године Министарство рада и социјалне политике одобрило је 3,3 милиона динара за пројекат Центра за социјални рад „Служба за интегрисану помоћ и негу у кући“. Волонтери србобранског Центра за социјални рад се надају да ће и након завршетка овог пројекта, локална самоуправа пронаћи начин да се обезбеде средства за ову врсту помоћи која је, додају они, старим и немоћним особама неопходна. М. Кековић

погршавало те смо принуђени да хуманитарним акцијама покушамо да прикупимо потребан новац - каже мајка Ана, која је као технолошки вишак отпуштена из „Хладњаче“. Илија је могао само кратко да каже да се захваљује медијима што му дају подршку. Породица Радојчић, уз Илију, има ћерку Ивану, која је одличан студент треће године на биологији у Новом Саду. Она сваки викенд путује да би била уз свог брата.

- Од детињства смо једно другом били подршка. Чини ми се да у његовим очима видим искру радости када ме угледа - каже Ивана, једва скривајући сузе у очима. Музичар Богдан Матић је најавио низ хуманитарних концерта које ће организовати његова популарна група „Ћута бенд“ са другим бендовима из Зпаднобачког округа. Млади момци из Удружења младих „Хума“ обећавају широку акцију прикупљања средстава у општини. Ј. Прелчец

VESTI Фестивал школских позоришта БЕЧЕЈ: Сцена Градског позоришта Бечеј биће данас од 16 сати место где ће се одржати завршни део Фестивала школских позоришта на мађарском језику. Организатор традиционалне манифестације је Удружење педагога Мађара у Војводини, а селектор Роберт Такарич пратио је остварења у седам зона и за завршни део изабрао представе из Бечеја, Зрењанина, Куле и Мале Пијаце у такмичарску конкуренцију, док ће пету представу извести деца мађарске националности која похађају школу на српском језику. В. Ј.

Новац за путеве и домове здравља РУМА: Ове године из Фонда за капитална улагања ће у румску општину бити уложено 110 милиона динара за побољшање саобраћајне инфраструктуре. Од тог новца биће урађена реконструкција три уласка у Кленак, а радиће се и у Грабовцима, Никинцима, Платичеву и Руми. Такође, из Фонда за капитална улагања у овој години издвојена су и средства за комплетну реконструкцију зграде амбуланте у Платичеву 60 година стару. Радови на комплетној адаптацији почели су у јануару, а износ уложених средстава је око 11 милиона динара. Тим средствима биће адаптирана два стана за лекаре, комплетна амбуланта, апотека и зубна ординација. Ј. А.

У КИКИНДСКОЈ ОПШТИНИ НАРЕДНЕ ГОДИНЕ 504 ПРВАКА

У селима још увек довољно ђака

КИКИНДА: У наредној школској години у 15 основних школа у кикиндској општини биће уписано 504 ђака првака. У градским основним школама уписано је 313 ђака првака, док је у сеоским школама уписан 191 нови ученик, саопштила је помоћница председника Општине Гордана Булатовић.

- За наставу на српском језику у граду уписан је 301 ђак, а на мађарском је 13. За наставу на српском језику у сеоским школама определила су се 173 ученика, а на мађарском 18. Према евиденцији матичарске службе још би 39 требало деце да се упише до почетка школске године. Зашто ова деца нису уписана, да ли је у питању немар родитеља, заборавност или пресељење то ћемо видети у наредном периоду. Ђаци који нису уписани у школу, а требало би да буду, распоредиће се у градске школе. Поједине основне школе у граду и ове године имају уписаних мање ђака него што је довољно за постојећи број одељења:

- Чињенице показују да смо имали претходне и ове школске године, као и да ћемо наредних неколико година имати приближан број ђака који се уписују у први разред у кикиндској општини. Добра вест је да ће ове и наредних неколико година у сеоским школама бити довољно првака за постојећи број одељења. Захваљујући Удружењу “Рома рота” и Канцеларији за ромска питања пронађено је још двадесеторо деце која нису обухваћена ни предшколским програмом.

- Сада организујемо и финансирамо процену ове деце која ће, већ према оцени стручњака, бити уписана или у вртиће или у основну школу. Кључни проблем је непознавање језика јер не говоре добро српски језик и имају проблем са социјализацијом. Најважније је да ова деца науче добро српски језик и друге основне ствари како би се лакше уклопила. У градским основним школама стање је следеће: “Јован поповић” има уписаних 59 првака, “Вук Караџић” - 28, “Фејеш Кла-

ра” – 28 на српском и шест на мађарском језику, “Ђура Јакшић” 58, “Жарко Зрењанин” – 53, “Свети Сава” – 108 на српском и седам на мађарском језику. Основна школа “Петар Кочић” у Накову имаће осам првака, дупло више него прошле године, “Славко Родић” у Банатском Великом Селу – 25, “Иво Лола Рибар” у Новим Козарацима – 10, “Глигорије Попов” у Руском Селу – 20 на српском и четворо на мађарском језику, “Братство –јединство” у Банатској Тополи – шест, дупло више него ове школске године, “1.октобар” у Башаиду – 35, “Васа Стајић” у Мокрину – 53, “Миливоје Оморац” у Иђошу – 16, а “Мора Карољ” из Сајана 16 првака који наставу похађају на мађарском језику. Током године пуно је причано о мрежи градских школа. Елаборат који је урађен послат је Министартсву просвете које ће на основу уписаног броја ученика одредити броју наставника. Тада ће се знати и колико ће бити одобрено одељења у градским школама. А.Ђ.

dru[tvo

dnevnik STO GO DI [WI CA ULA SKA U ATOM

Ot kri }e ko je je pro me ni lo svet Pre sto go di na bri tan ski fi zi ~ar, pro fe sor Er nest Ra der ford (1871–1937) ob ja vio je re zul ta te svog eks pe ri men ta ko jim je do ka zao da su ce lo kup na ma sa i po zi tiv no na e lek t ri s a w e ato m a skon c en tri sa ni u vr lo ma lom pro sto ru, da k le da po s to j i je z gro ato ma i da se oko tog je zgra na la zi oblak elek tro na. We go vo ot kri }e atom skog je zgra iza -

zva lo je ~i ta vu lan ~a nu re ak ci ju no vih ot kri }a u fi zi ci, ko ja su do ve la i do ak tu el nog gi gant skog svet skog eks pe ri men ta u Ve li kom ha dron skom su da ra ~u, u CERN-u, gde se tra ga za Hig so vim bo zo nom.

`i va~ kim ra dom u he mi ji, pa je 1908. do bio i No be lo vu na gra du za he mi ju. Pre kju ~e je u SA N U odr ` an na u ~ n i skup „Sto go di na od ot kri }a atom skog je zgra”, u or ga ni za ci ji In sti tu ta, Fa kul te ta i De part ma na za fi zi ku Be o grad skog, od n o s no No v o s ad s kog uni v er z i t e t a i In s ti t u t a „Vin ~a”, a De part man za fi zi ku Pri r od n o-ma t e m a t i~ k og

fa k ul t e t a Uni v er z i t e t a u No vom Sa du su tra }e upri li ~i ti niz za ni mqi vih pre da va wa emi n ent n ih pro f e s o r a.

Prof. dr Tri stan Hib{ svo je pre da va we na slo vio je „Ra der for do vo ot kri }e atom skog je -

Ra der ford je iz veo i pr vu tran smu ta ci ju jed nog ele men ta u dru gi jer je iz azo ta us peo da do bi je ki se o nik (pr va nu kle ar na re ak ci ja) Ra der ford je jo{ mno go to ga „ura dio„ pr vi: pr vi je ot krio da se zra ~e we ra di ju ma sa sto ji od tri vr ste zra ~e wa, ko je je na zvao „al fa” (α), „be ta” (β) i „ga ma” (γ), pr vi je upo tre bio re~ „pro ton” za po zi tiv no na e lek tri sa nu ~e sti cu u je zgru ato ma, s Fre de ri kom So di jem uveo je po jam „vre me po l u r a s pa d a” i for m u l i s ao za ko ne ra di o ak tiv nog ras pa da, iz veo je pr vu tran smu ta ci ju jed nog ele men ta u dru gi jer je iz azo ta us peo da do bi je ki se o nik (pr va nu kle ar na re ak ci ja)...

Srp ska na u ka pri god no obe le `a va vek ve li kog ot kri }a Er ne sta Ra der for da, ko ji se vr lo uspe {no ba vio i is tra -

zgra: le g at fun d a m en t al n e fi zi ke”, prof. dr Ivan Ani ~in go vo ri }e o ot kri }u ko je je pro m e n i l o svet, prof. dr I{tvan Bi kit o ret kim nu kle ar nim pro ce si ma, doc. dr Du { an Mr | a o nu k le a r n oj astro fi zi ci, dok }e prof. dr Mi r o s lav Ve s ko v i}, rek t or UNS-a, odr ` a t i pre d a v a w e „Sa vre me ni kon cept u obra zo va wu u obla sti nu kle ar ne fi zi ke (teh no lo gi je)”.

Pre da va wa }e se odr `a ti u am fi te a tru „Mi haj lo Pu pin”, na De part ma nu za fi zi ku, po ~i wu u 17 ~a so va, krat ka su (do 20 mi nu ta), za ni mqi vo kon ci pi ra na i ra zu mqi va i za {i ru pu bli ku, a ulaz je bes pla tan.

V. ^e ki}

Aso ci ja ci ja me di ja ~lan EN PA Aso ci ja ci ja me di ja sa op {ti la je da 20. ma j a i zva n i~ n o po s ta j e ~lan Evrop ske aso ci ja ci je no vin skih iz da va ~a (EN PA).

Od lu ka Iz vr {nog od bo ra, do ne ta na pred log pred sed ni ka EN PA Nor v e ` a n i n a Iva r a Rus d a l a, bi } e po t vr | e n a na go di {woj skup {ti ni EN PA u Var {a v i 19. i 20. ma j a.

EN PA, ko ja ove go di ne sla vi 50 go di na od osni va wa, oku pqa na ci o n al n e aso c i j a c i j e no vin skih iz da va ~a iz 23 ze ma qe ~la ni ce Evrop ske uni je i na ci o nal ne aso ci ja c i j e Nor v e { ke i [vaj c ar s ke.

Dok tra je pro ces pri kqu ~i va wa Sr bi je Evrop skoj uni ji, Aso ci ja ci ja me di ja }e ima ti sta tus ~la na po s ma t ra ~ a ko j i }e joj obez b e d i t i ak tiv no u~e {}e u ra d u EN P A, ~i je je se di {te u Bri se lu.

~etvrtak12.maj2011.

13

U SU BO TU U SVIM OSNOV NIM [KO LA MA U SR BI JI

Pro ba ma le ma tu re od 9 do 14 sa ti U osnov nim {ko la ma u Sr bi ji u su bo tu }e se odr `a ti prob ni za vr {ni is pit na kra ju osnov nog {ko lo va wa. Pro ba ma le ma tu re po ~e }e u 9 sa ti, za ka da je za ka zan po ~e tak te sti ra wa iz ma ter weg je zi ka. Za 20 pi ta wa na ovom te stu osma ci }e ima ti dva sa ta vre me na, za tim }e od 11 do 12 pre dah nu ti na pa u zi, da bi od 12 do 14 ~a so va re {a va li za dat ke na te stu iz ma te ma ti ke.

Mi ni star stvo pro sve te i na u ke pri pre mi lo je i di stri bu i ra lo {ko la ma prob ne te sto ve u ko ji ma je, kao {to }e bi ti i na pra vom za vr {nom te sti ra wu, po lo vi na pi ta wa iz zbir ki za pri pre mu, ~e tvr ti na ta ko |e iz ovih zbir ki, ali s iz me we nim nu me ri~ kim vred no sti ma ili re do sle dom po nu |e nih od go vo ra i ~e tvr ti na pot pu no no vih pi ta wa. I dok su te sto vi za ma te ma ti ku i na srp skom i pre ve de ni na je zi ke na ci o nal nih ma wi na, kao i te sto vi iz srp skog je zi ka sti gli iz Mi ni star stva pro sve te i na u ke, te sto vi iz ma ter weg je zi ka jo{ uvek ni su u {ko la ma.

– Ovi te sto vi ne pre vo de se kao kod ma te ma ti ke sa srp skog, ne go ih pra ve na ci o nal ni sa ve ti na ci o nal nih ma wi na i do su bo te }e sti }i u {ko le – ka `e na ~el nik [kol ske upra ve u No vom Sa du Pe tar Vi |i kant. – Ta ko |e }e do su bo te {ko le ima ti i te sto ve pri la go |e ne svo jim u~e -

ni ci ma s po seb nim po tre ba ma, bez ob zi ra na to da li se ra di o u~e ni ku ko ji se {ko lu je po re dov nom pla nu i pro gra mu, ali

du `ne da obez be de uslo ve iden ti~ ne oni ma ko ji }e bi ti na pra vom te sti ra wu. To zna ~i da }e u~e ni ci po la ga ti prob ne te sto -

[ko le su za ovo te sti ra we, po uput stvu ko je su do bi le od Mi ni star stva pro sve te i na u ke, du `ne da obez be de uslo ve iden ti~ ne oni ma ko ji }e bi ti na pra vom te sti ra wu mu te sto vi mo ra ju bi ti pri la go |e ni zbog fi zi~ kog ne do stat ka, ili se ra di o u~e ni ku ko ji se {ko lu je po in di vi du al nom pla nu i pro gra mu pa mu se pre ma to me i te sto vi pri la go |a va ju. [ko le su za ovo te sti ra we, po uput stvu ko je su do bi le od Mi ni star stva pro sve te i na u ke,

ve u istim pro sto ri ja ma ko je }e bi ti od re |e ne za pra vo te sti ra we, u~e ni ci mo ra ju sti }u ra ni je, i to sa mo s pri bo rom ko ji }e bi ti do zvo qen i na po la ga wu ma le ma tu re.

– Prob no te sti ra we ima dva osnov na ci qa – ka `e Pe tar Vi |i kant. – Je dan je da u~e ni ci za -

vr {nog raz re da ose te at mos fe ru ko ja }e vla da ti na pra vom te sti ra wu i da im se na taj na ~in raz bi je tre ma pred ma lu ma tu ru, a dru gi je da na stav ni ci, po re zul ta ti ma ovog te sti ra wa, pro ce ne na ko jim obla sti ma do pra vog te sti ra wa jo{ tre ba ra di ti na pri prem nim i re dov nim ~a so vi ma da bi se u na red nih vi {e od me sec da na po pu ni le uo~e ne sla bo sti u |a~ kom zna wu.

I ma da su re zul ta ti prob nog te sti ra wa na me we ni pr ven stve no na stav ni ci ma, ko ji }e na osno vu wih pla ni ra ti da qu pri pre mu u~e ni ka za po la ga we ma le ma tu re, ko li ko su bo do va osvo ji li na ovoj pro bi osma ci }e sa zna ti sle de }e ne de qe pa }e i oni mo }i na osno vu sa da osvo je nih bo do va da pri la go de svoj tem po pri pre ma za pra vi is pit.

S ob zi rom na to da je prob no te sti ra we za ka za no tek ne dav no, ono ipak ne }e mo }i da bu de odr `a no u svim {ko la ma zbog ra ni je za ka za nih eks kur zi ja, a ne ki u~e ni ci mu ne }e mo }i pri su stvo va ti ove su bo te i zbog ta mi ~e wa. Oni ko ji prob ne te sto ve ne bu du ra di li u su bo tu, mo }i }e da ih ra de u sle de }u su bo tu, 21. ma ja, a po Vi |i kan to vim re ~i ma, ve o ma je va `no da svi osma ci pro |u kroz ovo te sti ra we da bi i po to me svi bi li rav no prav ni na po la ga wu ma le ma tu re.

D. De ve ~er ski

ZBIR KA IS PO VE STI RAT NIH VE TE RA NA I ^LA NO VA WI HO VIH FA MI LI JA

Sli ke stra ho ta de ve de se tih @i vot ne pri ~e rat nih ve te ra na i ~la no va wi ho vih po ro di ca, ob je di we ne u kwi zi „Sli ke tih vre me na“, bi }e pred sta vqe ne u Zre wa ni nu, Ni {u, Ze ni ci, Uma gu i San skom Mo stu. Pr va pr o mo ci ja odr `a }e se u pe tak, u zre wa nin skoj Grad skoj na rod noj bi bli o te ci „@ar ko Zre wa nin“, a upri li ~i }e je Pa non ska ak ti vi sti~ ka orga ni za ci ja – PA OR i Cen tar za ne na sil nu ak ci ju (CNA), ko ji je i iz da va~ ove pu bli ka ci je. U ovom po tre snom {ti vu, ko je su ure di le Ta ma ra [mi dling i He le na Ril, pod se }a se na rat ne stra ho te de ve de se tih go di na pr o {log ve ka, kr oz li~ na ka zi va wa ~e tr na est oso ba, {est `e na i osam mu {ka ra ca, rat nih ve te -

ra na i ~la no va wi ho vih fa mi li ja. Oda bir ova kvog kon cep ta na stao je pod ja kim uti skom da se rat u na {im dru {tvi ma naj ~e {}e do `i vqa va kao „mu {ka“ stvar, o ko joj sa mo mu {kar ci, rat ni ci, bra ni te qi ima ju {ta da ka `u.

Per spek ti va `e na ko je su pre `i ve le ra to ve i kr oz wih pr o {le na naj ra zli ~i ti je na ~i ne, po pra vi lu je osta ja la u za pe} ku i po stra ni. Rad na ovoj kwi zi po ka zao je da pri ka zi va we, bi lo mu {ke, bi lo `en ske per spek ti ve, ni ka da ni je ho mo ge no i jed no zna~ no. Kao {to po ka zu ju ob ja vqe ni in ter vjui, is ku stva i `i vot ne pri ~e su raz li ~i te i vi {e sloj ne. Fo kus ove kwi ge je su ra to vi vo |e ni to kom de ve de stih na ju go -

slo ven skim pr o sto ri ma, s po seb nim osvr tom na ra to ve od 1991. do 1995. go di ne. U li~ nim `i vot nim pri ~a ma ~u ju se od je ci do mi nant nih ko lek tiv nih/na ci o nal nih na ra ti va, ali i pri vat nih i po ro di~ nih po ve sti ko je se `u do Dru gog svet skog ra ta, i u vre me po sle we ga. Po se ban osvrt po sve }en je tr o u glu Sr bi ja – Bo sna i Her ce go vi na – Hr vat ska, ma da je pri su tan i pe ~at dru gih pr o- sto ra, po seb no Ko so va, ka `u u Cen tru za ne na sil nu ak ci ju. ^i ta o ci kwi ge “Sli ke tih vre me na” mo gu se upo zna ti s is po ve sti ma de voj ~i ce ~i ji je otac da ne pr o vo dio na po lo `a ju, u {u mi, pot pu no pr o me wen i pre stra vqen, ka ko ga je }er ka opi sa la, za tim bor ca ko ji je

dru ge qu de po sma trao pre ko ni {a na, pla {e }i se u me |u vre me nu da ne po lu di, mu {kar ca od, u to vre me, tri de set i ku sur go di na, ko me je ku }a iz go re la…

“Ako pre lo mi{ u se bi te stva ri da te ni je strah, ta da bu di si gu ran da si ve} lud. Tad vi {e ni si nor ma lan, ta da ne ma po vrat ka. Dok god se ~o vek bo ji da umre, hra brost je za pra vo po be di ti strah. Hra bar ~o vek ni je onaj ko ji se ne bo ji. To je lud ~o vek, a hra bar je onaj ko ji se bo ji, pa to opet ura di. Mi slio sam ka ko da iz vu ~em `i vu gla vu, a naj te `e mi je bi lo ka da su qu di umi ra li oko me ne“, is pri ~ao je je dan od ak te ra kwi ge „Sli ke tih vre me na“. @. Ba la ban

VESTI SPC se vra }a ju ma ti~ ne kwi ge Pa tri jarh srp ski Iri nej i mi ni star za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} ju ~e su u Vla di mir ci ma kod [ap ca pot pi sa li pro to kol ko jim se Srp skoj pra vo slav noj cr kvi vra }a ju ma ti~ ne kwi ge ven ~a nih i umr lih uze te po sle Dru gog svet skog ra ta. Vra }a se ukup no 20.890 kwi ga, od ko jih 89 pri pa da cr kve noj op {ti ni Vla di mir ci. Ta op {ti na pr va je u Sr bi ji, na kon 65 go di na, do bi la kwi ge na zad.

Cr kve ne kwi ge ko je su vra }e ne op {ti ni Vla di mir ci od no se se na pe riod od 1887. do 1949. go di ne. Kwi ge su pre vra }a wa re sta u ri ra ne, ske ni ra ne i obez be |en je pro stor za wi ho vo ~u va we. Op {ti na je iz dvo ji la 2,5 mi li o na di na ra iz bu xe ta za taj po sao.

Afir ma ci ja mul ti kul tu ri zma Po kra jin ski se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce mr An dor De li i di rek tor „Elek tro voj vo di ne” dr Ti ho mir Si mi} pot pi sa li su ugo vor o sa rad wi za re a li za ci ju pro jek ta „Afir ma ci ja mul ti kul tu ri zma i to le ran ci je u Voj vo di ni”.

Na osno vu ugo vo ra „Elek tro voj vo di na” }e s 300.000 di na ra po mo }i pro je kat, ~i ji je ciq pro mo ci ja kul tur ne raz li ~i to sti i raz vi ja we me |u et ni~ ke to le ran ci je kod gra |a na Voj vo di ne, pre sve ga mla dih.

Ju ~e je pot pi san i ugo vor iz me |u „Men se Sr bi je„ i „Elek tro voj vo di ne” o sa rad wi na

re a li za ci ji pro jek ta „Fe sti val pa me ti”, ~i ji je po kro vi teq Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce. Za po dr {ku ovom fe sti va lu iz dvo je no je 180.000 di na ra. Ciq pro jek ta je da se ot kri ju ta len to va ni u~e ni ci sred wih {ko la ko ji ima ju nat pro se~ ne spo sob no sti za vi zu el no uo~a va we, po ve zi va we de lo va u lo gi~ ku ce li nu, lo gi~ ko raz mi {qa we i za kqu ~i va we.

Vak ci na ci ja pro tiv be sni la Dru ga fa za oral ne vak ci na ci je li si ca i dru gih di vqih me so je da pro tiv be sni la po ~e la je ju ~e u Sr bi ji, u okvi ru pro jek ta is ko re wi va wa be sni la i sviw ske ku ge. Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} je, tim po vo dom, na aero dro mu Li si ~i ji ja rak re kao da taj pe to go di {wi pro je kat tre ba da do ve de do pot pu nog is ko re wi va wa be sni la i sviw ske ku ge. On je do dao da u pro te klih 30 go di na ni je za be le `en ni je dan slu ~aj be sni la kod qu di.

– Sviw ska ku ga mo ra da se is ko re ni da bi se obez be dio sta bi lan iz voz sviw skog me sa na tr `i {ta EU – re kao je mi ni star.

Iz me na pra vil ni ka o do pun skom ra du le ka ra Mi ni star stvo zdra vqa, uz uva `a va we sta vo va stru ke, raz ma tra mo gu} no sti ot kla wa wa ne do sta ta ka uo~e nih u or ga ni za ci ji do -

pun skog ra da zdrav stve nih rad ni ka u zdrav stve noj usta no vi ili pri vat noj prak si. Ka ko se na vo di u sa op {te wu Mi ni star stva, u to ku je iz me na Pra vil ni ka o na ~i nu, po stup ku i uslo vi ma za oba vqa we do pun skog ra da da bi se na naj bo qi na ~in ure di li uslo vi, na ~in i po stu pak, kao i dru ga pi ta wa od zna ~a ja za or ga ni zo va we i oba vqa we do pun skog ra da. „Do brom or ga ni za ci jom do pun skog ra da stva ra ju se uslo vi za sma we we li sta ~e ka wa za di jag no sti~ ke i te ra pe ut ske pro ce du re, ve }u do stup nost zdrav stve ne za {ti te uz ve }i obim i stan dard pra va za pa ci jen te, kao i raz voj si ste ma do bro voq nog zdrav stve nog osi gu ra wa kroz ukqu ~i va we osi gu ra va ju }ih dru {ta va„, na vo di se u sa op {te wu.

No vac za ak ci o ne pla no ve za mla de Mi ni star ka omla di ne i spor ta Sne `a na Sa mar xi} Mar ko vi} i pred stav ni ci 86 gra do va i op {ti na pot pi sa li su Ugo vo re o fi nan si ra wu lo kal nih ak ci o nih pla no va za mla de. Na taj na ~in na sta vqa se re a li za ci ja Na ci o nal ne stra te gi je za mla de, ko jom se po boq {a va wi hov po lo `aj u gra do vi ma i op {ti na ma, kao i wi ho vo mo ti vi sa we da po sta nu ak tiv ni u~e sni ci u dru {tve nim to ko vi ma i re {a va ju pro ble me za jed ni ce u ko joj `i ve.

Pri me nu Lo kal nih ak ci o nih pla no va Mi ni star stvo }e ove go di ne po mo }i sa 29 mi li o na di na ra, a broj gra do va i op {ti na ko ji su usvo ji li lo kal ne ak ci o ne pla no ve za mla de po ve }an je sa 47 na 106.

14

CRnA HROnikA

~etvrtak12.maj2011.

PRO VE RA IDEN TI TE TA LI [E NIH SLO BO DE U BRA ZI LU ZBOG [VER CA KO KA I NA

Da ~i}: Ne ma po tvr de o hap {e wu Ke ke Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da iz Brazila nema potvrde o tome da je u nedavnoj akciji u toj zemqi uhap{en vo|a novobeogradskog kriminalnog klana De jan Sto ja no vi}, zvani Ke ka.

– Sumwalo se da je u pitawu jedna osoba hrvatskog porekla, ali nema tih potvrda – rekao je Da~i} novinarima u Beogradu.

On je naveo da je vest o hap{ewu Stojanovi}a „mo`da bila preurawena informacija” koja nije imala potvrdu iz Interpola.

Po wegovim re~ima, deo od oko 30 uhap{enih u Brazilu je u pri-

tvoru, deo je pu{ten da se brani sa slobode ali uz zabranu napu{tawa te zemqe, dok se za pojedine osobe s Interpolove poternice proveravaju podaci i utvr|uje indentitet.

Da~i} je podsetio na to da je meta akcije bio Go ran Ne {i}, koji je, kako je istakao, „sasvim sigurno” uhap{en u Brazilu pod la`nim imenom Ili ja Ra do sa vqe vi}.

U Brazilu je uhap{ena kriminalna grupa osumwi~ena za tr go vi nu ko ka i nom, a me |u uhap{enima su i dr`avqani Srbije.

PRI TVOR ZA PRO VAL NI KE U TRA FO-STA NI CU U STA ROJ PA ZO VI

Ram bo i kom pa ni ja u „struj noj” ak ci ji Policija iz Sremske Mitrovice privela je istra`nom sudiji sugra|anina Ram ba M. (22), Bran ka N. (18) iz Jarka, Zlat ka K. (18) i La za ra J. (21) iz Hrtkovaca, osumwi~ene da su provalili u trafo-stanicu u Staroj Pazovi iz koje su poku{ali da iznesu izvesnu koli~inu bakarnih {ina i sklopki.

Kako je navedeno u saop{tewu Policijske uprave Sremska Mitrovica, osumwi~eni su prili-

kom provale, u kojoj ih je spre~ila policija, podesnim alatom presekli visokonaponski kabl, usled ~ega je u delu grada nestalo struje.

Zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~na dela te{ke kra|e i uni{tewa i o{te}ewa javnih ure|aja, istra`ni sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici im je odredio pritvor do mesec dana.

(Ta njug)

SU \E WE OP TU @E NI MA ZA PA QE WE BAJ RA KLI YA MI JE U BE O GRA DU MAR TA 2004.

@an darm: Ra di sa vqe vi }i bi li do bri s muf ti jom Na su|ewu optu`enima za u~e{}e u neredima u kojima je 2004. zapaqena Bajrakli xamija u Beogradu, ju~e je `andarm Mi li vo je Ma xa re vi} rekao da poznaje optu`ene Ra de ta Ra di sa vqe vi }a i wegove sinove Mar ka i Mi lo {a, zvanog Ki mi. Svedo~e}i pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, `andarm je posvedo~io da Radisavqevi}e zna odranije i da su u dobrim odnosima s beogradskim muftijom, jer `ive nedaleko od xamije.

Maxarevi}, koji je bio {ef smene u @andarmeriji, ispri~ao je da je me|u okupqenima kod xamije 17. marta 2004. godine video Radeta Radisavqevi}a, koga zna kao „partizanovca„ jer je u vi{e navrata u~estvovao u razgovorima navija~a s policijom uo~i fudbalskih utakmica, a bio je i potpisnik u ime grupe „Grobari”. Maxarevi} je naglasio da je Radisavqevi} „bio tu i

– Rekao sam im da ga ne tuku jer su vaqda do{li zbog srpske stvari, ali sam dobio nekoliko udaraca u glavu i bio krvav. @andarmi su prvo mirno posmatrali kako me tuku, ali su se onda ume{ali i razdvojili nas od napada~a, a posle nas je policija legitimisala – rekao je tada Radisavqevi}.

Milo{ Radisavqevi} Kimi osu|en je ranije na 16 meseci zatvora zbog ugro`avawa bezbednosti novinarke B-92 Bran ki ce Stan ko vi} i on je na su|ewe doveden iz zatvora, dok se svi ostali brane sa slobode. Wegov brat Marko Radisavqevi}, zaposlen u Hitnoj pomo}i, nije do{ao na ju~era{we su|ewe jer nije mogao da na|e zamenu na poslu.

Optu`nica za „u~estvovawe u grupi koja vr{i krivi~no delo” tereti 20 okrivqenih da su u no}i 17. i 18. marta 2004. godine, nakon nasiqa koje je izbilo nad

dnevnik

PRO IZ VO \A ^U PLA STE NI KA „PA VLOV” U KI KIN DI UKRA DEN MA TE RI JAL

Pro pao ugo vor vredan 20.000 evra

Vlasniku preduze}a za proizvodwu plastenika „Pavlov“ iz Kikinde Mi haj lu Pa vlo vu u no}i izme|u 10. i 11. maja s placa na kojem izra|uje plastenike ukraden je materijal vredan tri hiqade evra. Nepoznati po~ionici provalili su u prostorije za proizvodwu plastenika, na starom putu za Rusko Selo, isekli ogradu i ukrali sav materijal koji je tu bio.

– Kada sam stigao u plastenik, video sam da je sve obijeno i provaqeno – ka`e Mihajlo Pavlov. – Pozvao sam policiju, koja je obavila uvi|aj. Ukrade-

Mi haj lo Pa vlov

ni su delovi plastenika, kompletno navodwavawe za plastenike, trimer kosa~ice, sto kilograma zateznih `ica, butanske lampe i boce, kablovi, kompresori za farbawe. Ovaj materijal trebalo je da odnesem u Konstancu u Rumuniju i da tamo sklopim plastenike. [est novih plastenika natovarenih u {lepere trebalo je da krene u nedequ. Vrednost ugovora, koji je sada zbog kra|e propao, je 20.000 evra.

U posledwih nekoliko godina, kako tvrdi Mihajalo Pavlov, opqa~kan je {est-sedam

puta i do sada nikada nije uspeo da vrati ono {to mu je ukradeno.

Po~inioci prethodnih kra|a, koji su uhva}eni, nisu goweni po slu`benoj du`nosti jer je proceweno da je {teta mawa od 15.000 dinara. Pavlovu je tada re~eno da on mora tu`iti po~inioce.

Pavlov se iz grada na plac prema Ruskom Selu preselio zbog prijave kom{ija da pravi buku. Ina~e, firma „Pavlov“ osnovana je 1995. godine. Plastenike za Rumuniju proizvodi pet godina.

A. \u ran

RE PU BLI^ KO JAV NO TU @I LA [TVO NA JA VQU JE

@al ba na pre su du na pa da ~i ma na ka mer ma na Republi~ko javno tu`ila{tvo najavilo je ju~e da }e hitno podneti `albu i zahtevati stro`ije ka`wavawe za napada~e na snimateqa televizije B92 Bo {ka Bran ko vi }a, jer se kaznama na koje su osu|eni ne posti`e svrha ka`wavawa i {aqe se lo{a poruka koja orhabruje nasilnike i izaziva nesigurnost gra|ana Srbije.

U saop{tewu Tu`ila{tva se isti~e da }e u okviru svojih zakonskih ovla{}ewa u~initi sve da se ispravi nepravda u~iwena prema Brankovi}u presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je pre tri dana Mi lan Sa va to vi} osu|en na 10 meseci ku}nog zatvora, a wegovi sau~esnici Ste fan Mi li ~e vi} i Ni ko la La zi} na uslovne kazne od {est i ~etiri meseca zatvora. Tu`ila{tvo ocewuje da je sud pokazao razli~itu pravnu praksu u sli~nim situacijama, jer je napada~a na lidera Nove Srbije Ve li mi ra Ili }a osudio na dve

Mi lan Sa va to vi} osu |en na ku} ni pri tvor

godine zatvora, a u ovom slu~aju je nagradio huligana koji je te{ko telesno povredio kamermana B92, koji je samo obavqao svoj posao. „Bori}emo se da neko ko korektno radi svoj posao od kog izdr`ava porodicu ne mo`e biti talac nasiqa. U tom smislu ulo`i}emo `albu ka-

Po vre |e ni Bo {ko Bran ko vi}

ko bi za{titili osnovna qudska prava koja su garantovana i Kon ven ci jom o qud skim pravima me|u kojima je i pravo na slobodno informisawe i izve{tavawe”, napomiwe se u saop{tewu.

Savatovi}, Lazi} i Mili~evi} sa jo{ nekoliko neiden ti fi ko va nih na sil ni ka

napali su i prebili Brankovi}a koji je snimao protesnu {etwu u Beogradu posle hap{ewa ha{kog optu`enika i biv{eg predsednika RS Ra do v a n a Ka r a x i } a 24. ju la 2008. Brankovi} je od prebijajwa zadobio zglobni prelom kolena.

(Ta njug)

Ta di}: Stro go ka `wa va ti te {ka kri vi~ na de la Predsednik Srbije Bo ris Ta di} izjavio je ju~e da, po{tuju}i nezavisnost pravosu|a, ne mo`e da komentari{e konkretne odluke sudova, ali mo`e da insistira na tome da sve dr`avne institucije donose odluke koje su adekvatne dru{tvenoj opasnosti nastaloj odre|enim krivi~nim delom. „Odluke sudova moramo da uva`imo, mo`emo da se ne sla`emo sa wima, ali moramo da ih uva`imo. Samo na taj na~in sudovima dajemo mogu}nost da postanu nezavisne institucije i da u budu}nosti sudije

donose adekvatne odluke”, rekao je Tadi} novinarima na molbu da prokomentari{e nagodbu sa Sve tla nom Ra `na to vi} i neke presude izricane proteklih dana koje su, po mi{qewu dela javnosti, preblage.

Kada je re~ o presudi koja je izre~ena napada~ima na snimateqa televizije B92 Bo{ka Brankovi}a, Tadi} je objasnio se zala`e za to da sva profesinalna lica budu za{ti}ena na svom poslu, bilo da je re~ o policajcima, lekarima ili novinarima. „U tom smislu kazne moraju biti primerene zahtevu da gra|ani ove zemqe moraju

imati mogu}nost da slobodno obavqaju svoju delatnost”, kazao je Tadi}. Predsednik Srbije je, ipak, podsetio da je u bliskoj pro{losti u Srbiji postojala „neverovatna kaznena politika”, i mogu}nost da izgrednici na utakmicama ili ~ak {verceri narkotika budu osu|eni na uslovne kazne, ali da danas nije tako. „Stroge kazne za te{ke delikte i te{ka dela su pretpostavka da ovo dru{tvo bude stabilno i prosperitetno i za svaki ozbiqan i te`ak delikt ne sme biti oprosta”, rekao je Tadi}.

ZAH TEV OSNOV NOG TU @I LA [TVA U ^A^ KU

Is tra ga pro tiv ru ko vod stva „Slo bo de” Osta ci yami je po sle po `a ra

nije ga|ao policiju kamewem”.

– Kasnije sam saznao da `ive u blizini i da su u dobrim odnosima s muftijom – rekao je Maxarevi}.

Radisavqevi} je 10. avgusta 2010. godine u odbrani naveo da su ga kod xamije povredili navija~i „Crvene zvezde”, kada je poku{ao da za{titi sina Milo{a, koga su „zvezda{i” napali jer je nosio {al „Partizana”.

Srbima na Kosovu, s ostalim demonstrantima probili policijski kordon na uglu Ulice kraqa Petra i Gospodar Jevremove i uz povike „ubij [iptara!„ provalili u dvori{te xamije, a zatim je zapalili. Demonstranti su prethodno polupali prozore i inventar, a zatim zapalili xamiju. Te no}i do temeqa je izgorela i biblioteka s vi{e od 7.000 kwiga velike vrednosti.

(Ta njug)

Osnovno javno tu`ila{tvo u ^a~ku podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv {est rukovodilaca i jedne radnice vojne fabrike „Sloboda”, osumwi~ene za propuste zbog kojih je u fabrici do{lo do po`ara i eksplozije, re~eno je ju~e agenciji Beta u Tu`ila{tvu.

Osumwi~eni su generalni direktor „Slobode” Zo ran Ste fa no vi} (47), izvr{ni direktor za proizvodwu Mi lo van Lu ko vi} (46), direktor sek-

Po gon u ko jem je do {lo do eks plo zi je

tora proizvodwe Mar jan ]i ro vi} (60), {ef radne jedinice „Pirotehnika” Qu bo mir Pe tro vi} (60), poslovo|a objekta 77 Dra ga na Sav ko vi} (38) i wen zamenik De jan Rac ko vi} (43).

Po zahtevu tu`ioca, istraga }e biti sprovedena i protiv radnice Ta we Bo go sa vqe vi} (37), zaposlene u sektoru „Pirotehnika„ u kojem se dogodio po`ar.

Tu`ilac ih sumwi~i da u svojstvu odgovornih oso ba ni su po stu pi li

po propisima i tehni~kim pravilima o merama za{tite i da su time izazvali opasnost za `ivot zaposlenih i imovinu fa bri ke. Kri vi~ ne pri ja ve protiv istih osoba ~a~anska policija je podnela pre mesec dana.

Krajem decembra pro{le godine u vojnoj fabrici „Sloboda” dogodio se po`ar koji je izazvao jake eksplozije s detonacijama koje su trajale oko 24 sata.

U toj havariji niko nije povre|en, a pri~iwena je velika materijalna {teta fabrici, kao i na oko 20 okolnih ku}a koje su o{te}ene od detonacija.

crna hronika

c m y

dnevnik

~etvrtak12.maj2011.

15

PORA@AVAJU]I REZULTATI ISTRA@IVAWA ZLOSTAVQAWA NAJMLA\IH NA INTERNETU

Sva ko 15. de te do bi je uz ne mi ra va ju }u po ru ku In ter net-na si qe {i ri se kao vi rus, a ro di te qi ~e sto ne po zna ju do voq no rad na ra ~u na ru da bi mo gli za {ti ti ti svo ju de cu od opa sno sti ko ji ma mo gu bi ti iz lo `e na, zbog ~e ga se u taj pro ces mo ra ju ukqu ~i ti {ko le i na stav ni ci, za kqu ~ak je pr ve stru~ ne kon fe ren ci je o si gur no sti de ce na in ter ne tu ko ju je u No vom Sa du or ga ni zo vao Cen tar za ne sta lu i zlo sta vqa nu de cu, a ko ja je oku pi la ne vla di ne or ga ni za ci je, stu den te Prav nog fa kul te ta, kao i pred stav ni ke po li ci je i so ci jal nih usta no va.

Kon fe ren ci ju je po dr `ao i Grad No vi Sad, a otvo rio je za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}.

Je di no is tra `i va we o zlo sta vqa wu de ce pu tem in ter ne ta u Sr bi ji ra |e no je u Sta roj Pa zo vi

i da lo je po ra `a va ju }e re zul ta te – sva ko 15. de te od ukup no 1.100 is pi ta nih, do bi ja lo je po ru ke uz ne mi ru ju }eg sa dr `a ja. To su u~e ni -

NA SU\EWU BIV[IM KONZULIMA U WUJORKU SVEDO^I MAJKA MILADINA KOVA^EVI]A

Bran ka Ko va ~e vi} bi }e is pi ta na u Ku li Sve d o ~ e w em Bran k e Ko v a ~ e vi}, maj k e biv { eg ame r i~ k og stu d en t a Mi l a d i n a Ko v a ~ e v i }a, u dru g oj po l o v i n i ma j a bi } e na s ta v i q e n o su | e w e dvo j i c i biv { ih kon z u l a Sr b i j e u Wu jor k u, op t u ` e n ih za zlo u p o t re bu slu ` be n og po l o ` a j a u ju n u 2008. go d i n e, ve z a n o za okol n o sti pod ko j i m a je u kon z u l a t u Ko v a ~ e v i } u iz d a t a pri v re m e n a put n a is p ra v a s ko j om je na p u stio SAD, a bio je pod is t ra gom po v o d om „slu ~ a j a [taj n ha u e r“.

Pr vi osno vi sud u Be o gra du, po stu pa ju }i u pro ce su biv {em ge ne ral nom kon zu lu Slo bo da nu Ne na do vi }u i kon zu lu Igo ru Mi lo {e vi }u, pr vo bit no je pla ni rao sve do ~e we Bran ke Ko va ~e vi} na pre tre si ma u apri lu, mar tu i ja nu a ru, {to se ni je de si lo zbog we nog ve o ma lo {eg zdrav stve nog sta wa. Po {to je

taj sve dok ni je u mo gu} no sti da pri stu pi u sud“.

– Za ko nom su od re |e ni raz lo zi ka da }e se sma tra ti da sve dok ni je u mo gu} no sti da pri stu pi u sud, me |u ko ji ma su i zdrav stve ni raz lo zi ne mo gu} no sti we go vog pri stu pa wa u sud. Po za ko nu, sud sko ve }e ovla {}u je pred sed ni ka ve }a ili ~la na ve }a da oba vi is pi ti va we sve do ka u me stu pre bi va li {ta – na gla si la je su di ja Iva na Ra mi}.

Po we nim re ~i ma, „po za ko nu pri su stvo jav no sti ta da ni je mo gu }e, za to {to je to rad wa ko ja se oba vqa iz van glav nog pre tre sa“.

Ka ko sa zna je mo, Bran ka Ko va ~e vi} je za sad po sled wi sve dok pred lo `en od Tu `i la {tva, a ko li ko }e do ka znih pred lo ga stra na ka jo{ usle di ti, osta je da se vi di jer ima ju mo gu} nost da pred lo `e iz vo |e we i no vih do ka za do okon ~a wa glav nog pre tre sa.

Mi la din Ko va ~e vi} s maj kom Bran kom

me di cin sko ve {ta ~e we po ka za lo da zbog bo le sti ni je spo sob na da do |e u Be o grad, sud sko ve }e je 29. apri la od lu ~i lo da ona bu de sa slu {a na u svo joj ku }i u Ku li.

Su di ja Iva na Ra mi}, port pa rol ka Pr vog osnov nog su da u Be o gra du, iz ja vi la je ju ~e za „Dnev nik“ da je is pi ti va we sve do ki we za ka za no za 17. maj.

– Sve dok Bran ka Ko va ~e vi} je do sta vi la su du me di cin sku do ku men ta ci ju na osno vu ko je je ura |e no me di cin sko ve {ta ~e we, a po na la zu i mi {qe wu ve {ta ka, ona iz zdrav stve nih raz lo ga ni je u mo gu} no sti da pri stu pi u sud ra di da va wa is ka za. Ima ju }i to u vi du, sud sko ve }e je ovla sti lo pred sed ni ka ve }a da is pi ta sve do ka u me stu pre bi va li {ta. O to me su oba ve {te ni tu `i lac i bra ni o ci okri vqe nih, ko ji mo gu pri su stvo va ti spro vo |e wu ove do ka zne rad we – ka `e su di ja Ra mi}, ina ~e pred sed ni ca sud skog ve }a.

Ta kva mo gu} nost, ka ko na vo di su di ja, pred vi |e na je za ko nom i u tom smi slu to je uobi ~a je no, „kad sud pro ce ni da je ra di pot pu nog utvr |i va wa ~i we ni~ nog sta wa neo p hod no is pi ta ti sve do ka, a

Ina ~e, ra ni je su na glav nom pre tre su u be o grad skoj Pa la ti prav de sve do ~i li Mi la din Ko va ~e vi} i we gov otac Pe tar Ko va ~e vi}, a pro te klih me se ci iz Ame ri ke su, na po ziv su da, do {li da sve do ~e i rad ni ci kon zu la ta Sr bi je u Wu jor ku.

Su |e we biv {im kon zu li ma po ~e lo je sre di nom sep tem bra pro {le go di ne, po op tu `bi ko ja ih te re ti za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja – Mi lo {e vi }a da je „iz dao spor nu pri vre me nu put nu is pra vu Mi la di nu Ko va ~e vi }u, a Ne na do vi }a da se s tim sa gla sio, iako su zna li da mu je pa so{ od u- zet, te da su mu ti me omo gu }i li da na pu sti SAD“.

Okri vqe ni Mi lo {e vi} i Ne na do vi} su u od bra ni ne gi ra li kri vi~ no de lo i kri vi~ nu od go vor nost.

Po sle po di za wa op tu `ni ce, a pre po ~et ka su |e wa, Mi la din Ko va ~e vi} se sre di nom sep tem bra pro {le go di ne na go dio s Pr vim osnov nim tu `i la {tvom i po spo ra zu mu o pri zna wu kri vi ce ko ji je sud pri hva tio, iz re ~e na mu je ka zna od dve go di ne i tri me se ca za tvo ra.

J. Jakovqevi}

ci osnov ne {ko le ko ji in ter net sva ko dnev no ko ri ste i we go ve mo gu} no sti ve} po zna ju bo qe od svo jih ro di te qa. Na in ter net se

pre se li lo i vr {wa~ ko na si qe, pa uvre de, {i re we gla si na i uce ne pu tem dru {tve nih mre `a ni su vi {e ret kost.

– Sve vi {e je pri sut no vr {wa~ ko na si qe pu tem in ter ne ta, ko je no si du go ro~ ne po sle di ce, ka ko po psi hi~ ko i emo ci o nal no zdra vqe, ta ko i po do sto jan stvo de ce. @r tva se po vla ~i u se be, u izo la ci ju... to mo gu bi ti ozbiq ne po sle di ce – ka `e psi ho log u O[ „Ko sta Trif ko vi}„ Sa wa Jon to vi}.

Na {e dru {tvo jo{ ne pre po zna je raz me re ovog pro ble ma pa smo, za raz li ku od Ki ne, Ja pa na i SAD gde se ma sov no otva ra ju kli ni ke za od vi ka va we od in ter ne ta, tek kod pri zna wa da ima mo pro blem.

– Ovo su tek pr vi ko ra ci u bor bi pro tiv tog pro ble ma u na {oj

ze mqi. Na Za pa du je to da le ko od ma klo, a sva ka ze mqa bo ri se s tim na svoj na ~in. Kod nas je va `no da se {to vi {e ne vla di nih or ga ni za ci ja udru `i da za jed ni~ kom ini ci ja ti vom ide mo na pred – na veo je pred stav nik Cen tra za ne sta lu i zlo sta vqa nu de cu u Sr bi ji Igor \ur ~ik.

Jo{ je dan pro je kat sa sli~ nim ci qem oku pio je ne vla di ne or ga ni za ci je iz No vog Sa da, Ma |ar ske, Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne. U okvi ru we ga, ukup no 40 {ko la u re gi o nu pro }i }e edu ka ci ju o zlo u po tre bi de ce na in ter ne tu.

– Sam pro je kat „Pan do ri na ku ti ja„ ne ba vi se is kqu ~i vo pi ta wem zlo u po tre be de ce na in ter ne tu ne go ima mno go {i ru sli ku.

Osnov na ide ja je da se pri ku pe po da ci o sta wu sek su al nog zlo sta -

vqa wa i is ko ri {}a va wa de ce u Sr bi ji, ali i u Hr vat skoj, Ma |ar skoj i BiH, jer je ovo re gi o nal ni pro je kat. Osnov ni pro blem i je ste to {to ne po sto je re le vant ni po da ci – ka `e ko or di na tor ka pro jek ta iz No vo sad ske no vi nar ske {ko le Je le na Vuk ma no vi}.

– Uko li ko se pro ble mu zlo u po tre be i za vi sno sti od in ter ne ta ne po klo ni vi {e pa `we, za de se tak go di na mo `e mo o~e ki va ti ma sov nu pro me nu iden ti te ta – ka `e pro fe sor Zlat ko Mi li {a, ko ji se u Hr vat skoj ve} se dam go di na ba vi me dij skim zlo u po tre ba ma.

Na we go vu ini ci ja ti vu, u~e ni ci 20 hr vat skih {ko la u~e stvo va }e u pro jek tu „De set da na bez ekra na„, {to }e ih, na da se, pod se ti ti na to ka ko se jo{ mo `e is ko ri sti ti slo bod no vre me.

(RTV)

SU\EWE ZA VI[ESTRUKO UBADAWE KA[IKOM DVOJICE PRITVORENIKA U NOVOSADSKOM ZATVORU

Ne se }a se za {to je iz bo ci me re u }eliji – Je di no to sam mo gao da ura dim. Te sre de bi la je po se ta, po sva |ao sam se s maj kom i se strom, a tih da na i s de voj kom.

Le gao sam u kre vet, a po sle to ga, sa mo se se }am da sam se deo u lan ci ma na sto li ci is pred }e li je i ne ke kr vi, od no sno cr ve ne bo je, bez dru gih de ta qa. Ni ka da do ta da, ni po sle, ni sam imao pe ri o de ne se }a wa – iz ja vio je ju ~e na su |e wu No vo sa |a nin Vla di mir Zu bi} (1988), ko ji se do sa da bra nio }u ta wem, okri vqen da je po ku {ao te {ko ubi stvo dvo ji ce ci me ra im pro vi zo va nim se ~i vom od za tvor ske ka {i ke u pri tvor skoj }e li ji no vo sad skog Okru `nog za tvo ra, u no }i iz me |u 30. mar ta i 1. apri la pro {le go di ne.

Op tu `e ni je po tom re kao, pred ve li kim ve }em no vo sad skog Vi {eg su da, ko jim je pred se da va la su di ja Zla ta Ro di}Kne `e vi}, da pre ovog in ci den ta u ko jem su pri tvo re ni ci iz iste so be An drej K. i Bo jan B. za do bi li mno {tvo ubo da se ~i vom du gim oko pet cen ti me ta ra, s wi ma ni je imao su ko ba i da su se wih tro ji ca le po sla ga li.

– Ne znam ni zbog ~e ga sam ne po sred no pre tog do ga |a ja vi {e pu ta po ku {ao da iz vr {im sa mo u bi stvo. Ina ~e, ta ka {i ka je za tvor ska i ne znam ka ko sam je pre pra vio, po svoj pri li ci sam je stru gao o pod.

Slu `i la mi je za se ~e we ko ba si ce Pre do ga |a ja sam bio u pri tvo ru go di nu i po, a s An dre jom i Bo ja nom pro veo sam oko me sec da na u toj pro sto ri ji.

O{te }e ni-sve dok An drej K. je u pot pu no sti ostao kod is ka za da tog is tra `nom su di ji i po tvr dio da su se po me nu ta

tro ji ca pri tvo re ni ka do bro sla ga la i da me |u wi ma ni je bi lo in ci de na ta do kri ti~ ne no }i.

– On je tog da na imao po se tu i vra tio se ne ras po lo `en pa le gao u kre vet od mah pred ve ~e. Po ~eo je uve ~e ka sno da pri ~a i da na go ve {ta va sa mo u bi stvo. Tri pu ta smo ga Bo jan i ja ski da li sa ska la me ri je o ko ju je hteo da se obe si.

Na kra ju nam je re kao da ni ka ko ne zo ve mo sud ske sta ra `a re i za pre tio da }e se u su prot nom ubo sti u sr ce. Shva tio sam da je ostao bez de voj ke. U pr vi mah, mi slio sam da ozbiq no pre ti, a tek ka sni je sam po mi slio: da je hteo da se ubi je, ne bi nam to na go ve {ta vao. Sva ka ko, da ga ni sam od vra tio od to ga, da nas ne bih mir no spa vao – ka zao je ta da {wi ci mer okri vqe nog, An drej K.

U NOVOM SADU UHAP[EN HRVATSKI DR@AVQANIN

Do li jao po po ter ni ci In ter po la Hr vat ski dr `a vqa nin Mi le Emi no vi} (23), za ko jim je In ter pol tra gao ra di do vr {e wa kri vi~ nog po stup ka zbog de lo va wa u or ga ni zo va noj kri mi nal noj gru pi, uhap {en je u No vom Sa du, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je.

In ter pol u Pa ri zu ras pi sao je me |u na rod nu po ter ni cu za Emi no vi }em, ko ji se te re ti za kri vi~ na de la zlo ~i na~ kog udru `i va wa i pri kri va wa kra |e u or ga ni zo va noj kri mi nal noj gru pi.

Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u No vom Sa du od re dio je Emi no vi }u eks tra di ci o ni pri tvor i o to me oba ve stio Mi ni star stvo prav de Re pu bli ke Sr bi je i In ter pol Pa riz, na ve de no je u sa op {te wu.

(Tanjug)

On je do dao da je u pri tvor skoj so bi ta da bi lo uga {e no sve tlo.

– Vla di mir je po sle tri po ku {a ja da se obe si oti {ao do to a le ta i ta mo se za dra `ao oko po la sa ta, a kad je iza {ao i na {ao se kod me ne na oko po la me tra, za rio mi je iz ne na da se ~i vo u vrat i na sta vio uba da we. Ni da nas ne znam ko li ko sam ubo da za do bio. Ni sam mo gao da ve ru jem {ta mi se de {a va, ni je bi lo na go ve {ta ja za ta ko ne {to. Da smo zna li da }e nas na pa sti, mo `da bi smo se us pe li od bra ni ti. Ka {i kom na o {tre nom kao no`, uba dao je me ne pa pre {ao na Bo ja na, ko ji je pri {ao da me od bra ni i ta ko mi spa sao `i vot.

- Bo jan se tom pri li kom od mah sru {io na pod. We ga je na vod no ubo vi {e od dva de set pu ta, ali iz gle da da je on zbog pr vog ubo da u vrat ni pr {qen iz -

gu bio rav no te `u i pao i po tom ni je mo gao da se po dig ne. Mi Vla di mi ru ni smo da li ni je dan raz log za ova kvo po na {a we. I ja sam we ga u sa mo od bra ni uda rio u gla vu, a po tom i vra ti ma u ru ku pa je u jed nom tre nut ku ostao bez „{a be ra”, ka ko se ta kvo se ~i vo na zi va u za tvo ru, a on da je po no vo po ~eo da bo de Bo ja na. Na po kon, po sle mog uda ra wa u vra ta }e li je, po ja vi la se za tvor ska stra `a, ko ja je Zu bi }u ba ci la li si ce i re kla mu da ih sam na mak ne na ru ke, {to je on i u~i nio – opi sao je An drej K. Na sta vak glav nog pre tre sa za ka zan je za 17. jun, a ta da se o~e ku je sa slu {a we i dru gog o{te }e nog sve do ka Bo ja na B., ko ji je iz o stao s ju ~e ra {weg sa slu {a wa jer je, na vod no, van ze mqe, kao i dru gih sve do ka i ve {ta ka.

M. V.

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV MLADI]A IZ KAWI@E

Osum wi ~en za kra |u iz {a to ra Po li cij ski slu `be ni ci u Ka wi `i pro na {li su Ada ma S. (1992) iz Ka wi `e i pro tiv we ga pod ne li kri vi~ ne pri ja ve zbog osno va sum we da je iz me |u 2. i 3. ma ja ove go di ne u kam pu na oba li Ti se ope qe {io {a tor ~e tvo ri ce iz let ni ka.

Pri ja va osum wi ~e nog Ada ma S. te re ti da je od iz let ni ka iz {a to ra ukrao lap top, mo bil ne te le fo ne, bi cikl i o{te }e ni ma pri ~i nio ma te ri jal nu {te tu od oko 100.000 di na ra.

M. Mr.

SPORT

~etvrtak12.maj2011.

dnevnik

c m y

16

UO^I KVA LI FI KA CI JA ZA SP JU NI OR KI

Zre wa nin spre man za tak mi ~e we Tur nir A gru pe kva li fi ka ci ja za 16.

Svet sko pr ven stvo u od boj ci, u kon ku ren ci ji ju ni or ki, bi }e odr `a no u zre wa nin skoj Kri stal noj dvo ra ni od 18. do 22. ma ja. Po red Sr bi je, u A gru pi }e igra ti jo{ Poq ska, Gr~ ka, Por tu ga li ja i Cr na Go ra.Pla sman na Svet sko pr ven stvo }e obez be di ti po bed ni ci ~e ti ri gru pe, kao i naj bo qa dru go pla si ra na se lek ci ja.

- Zre wa nin je pro {le go di ne bio do bar do ma }in jed ne gru pe Evrop skog pr ven stva za ju ni or ke. Zbog to ga nam je Od boj ka {ki sa vez Sr bi je uka zao ve li ku ~ast i po ve re we da bu de mo do ma }i ni i kva li fi ka ci ja za ju ni or sko Svet sko pr venstvno.

Ove kva li fi ka ci je }e ujed no bi ti i ge ne ral na pro ba za deo Evrop skog pr ven stva za se ni or ke ko ji }e ta ko |e bi ti odr `an u Zre wa ni nu, u sep tem bru me se cu. Zbog to ga smo ulo `i li po seb ne na po re da ovaj kva li fi ka ci o ni tur nir pro |e u naj bo qem re du. Sve je sprem no za po ~e tak tak mi ~e wa – re kao je zre wa nin ski gra do na ~el nik Mi le ta Mi haj lov.

Mi haj lov je is ta kao da }e grad na Be ge ju ugo sti ti re pre zen ta -

Da ni ca Ra den ko vi}

ci je Por tu ga la, Gr~ ke, Cr ne Go re i Poq ske, a po seb no mu je dra go {to }e ov de na stu pi ti i od boj ka {i ce Sr bi je.

- O~e ku je mo da }e svi po ne ti naj lep {e uspo me ne iz na {eg

PRI PRE ME SR BI JE ZA SVET SKU LI GU

Dvo me~ s Bu ga ri ma Mu {ka se ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je od i gra }e dve pri ja teq ske utak mi ce s Bu gar skom u okvi ru pri pre ma za Svet sku li gu . Pr vi me~ }e se od i gra ti u pe tak (19,30) u Po `a rev cu, u sklo pu pro sla ve 65 go di na po sto ja wa OK Mla di rad nik i se dam de ce ni ja od boj ke u ovom gra du. Dru ga utak mi ca od i gra }e se u su bo tu (18 ) u dvo ra ni [u mi ce u Be o gra du.

gra da, a ja }u do }i da na vi jam za Sr bi ju i na dam se da }e us pe ti da se pla si ra na Svet sko pr ven stvo – po ru ~io je Mi haj lov i do dao da }e Zre wa nin na ovaj na ~in jo{ jed nom po ka za ti da je deo sve ta i je dan od od boj ka {kih cen ta ra Sr bi je.

Tre ner ju ni or ki Rat ko Pa vli ~e vi} re kao je da na {e od boj ka {i ce u ovom tre nut ku ni su pot pu no sprem ne za pred sto je }a nad me ta wa ali, do dao je, ima do voq no vre me na da se pri pre me.

- Naj va `ni je za nas je da ima mo iz van red ne uslo ve za rad, a to u Zre wa ni nu je ste slu ~aj.

Naj o zbiq ni ji pro tiv nik u gru pi je Poq ska. To im da je za pra vo rej ting u Evro pi i sve tu.

Ali, re spek tu je mo sva kog pro tiv ni ka i i}i }e mo ko rak po ko rak, da }e mo svoj mak si mum, po ka za ti {ta zna mo i ume mo.

Na {a o~e ki va wa su, sva ka ko, da se kva li fi ku je mo na Svet sko pr ven stvo – is ta kao je Pa vli ~e vi}.

Ka pi ten re pre zen ta ci je Da ni ca Ra den ko vi} na po mi we da su de voj ke mo ti vi sa ne za uspeh.

- Ve o ma mi je dra go {to se kva li fi ka ci je odr `a va ju u Zre wa ni nu, jer ovaj grad za i sta ima uslo ve za to – na ve la je ona.

Svet sko pr ven stvo ju ni or ki od i gra }e se od 21. do 30. ju la u Li mi i Tru hi qu, u Pe ruu. Na {am pi o na tu }e igra ti 16 se lek ci ja, a ve} je po zna to 11 u~e sni ka: Pe ru, Bra zil, Ki na, Ko re ja, Ja pan, SAD, Do mi ni kan ska Re pu bli ka, Ku ba, Egi pat, Tu nis i Ita li ja. Pre o sta lih pet u~e sni ka bi }e po zna to po za vr {et ku kva li fi ka ci ja u Evro pi. @. Ba la ban

PRED ME ^ ZA EVROP SKOG PR VA KA

Bo rov ~a nin uve ren u po be du Naj bo qi srp ski bok ser Ne nad Bo rov ~a nin bo ri }e se sa Bu ga ri nom Kon stan ti nom Se mer xi je vim za ti tu lu evrop skog {am pi o na. Me~ u kru zer ka te go ri ji VBO ver zi je na pro gra mu je 11. ju na u ba wa lu~ koj ha li „Bo rik”, a pre we ga pla ni ra ne su tri uvod ne bor be. Bo rov ~a nin je uve ren je da }e po be di ti Kon stan ti na Se mer xi je va u ka te go ri ji ko ju zbog ma le po pu lar no sti na zi va ju „si ro ~e” svet skog bok sa.

upi sao u isto ri ju srp skog spor ta - do dao je on.

Or ga ni za to ri me ~a su re kli da su od lu ~i li da u Ba wa lu ci or ga ni zu ju naj ve }i bok ser ski spek takl na ovim pro sto ri ma u po s led w ih 20 go di n a, po {to `e le da jav nost u Sr bi ji upo zna ju sa sport skim de {a va wi ma u Re pu bli ci Srp skoj, ~i ja je Vla da part ner u or ga ni za ci ji.

Na pi ta we da li mo `e da prog no zi ra u ko joj }e se run di za vr {i ti me~, Bo rov ~a nin je sa mo

Adu ti Ju naj te da Vejn Ru ni i ]i }a ri to

PRED FI NA LE LI GE [AM PI O NA 28. MA JA NA VEM BLI JU

I Bar sa }e ima ti o ko me da bri ne Me na xer Man ~e ster ju naj te da ser Aleks Fer gu son pu ca od sa mo po u zda wa pred su sret fi na la Li ge {am pi o na, ko ji }e na sta di o nu Vem bli u Lon do nu 28. ma ja od i gra ti Man ~e ster ju naj ted i Bar se lo na. Po be da nad ^el si jem, ko jom je prak ti~ no osvo je na ti tu la pr va ka En gle ske, po slu `i la je da se jo{ jed nom Fer gu son uve ri u mo} ti ma ko ji vo di.

Ne ma di le me da }e Ju naj ted iz me ~e va s Blek bur nom i Blek pu lom osvo ji ti ma kar taj je dan bod, ko ji mu je neo p ho dan da i ma te ma ti~ ki po sta ne pr vak. Za to se svi ve} okre }u okr {a ju s Bar se lo nom za evrop sku kru nu, ko ji je na pro gra mu za ne {to ma we od 20 da na.

- Eki pa Bar se lo ne ima ve }i rej ting od eki pe Man ~e ster ju naj te da, ali mi }e mo u tom fi na lu na stu pi ti s igra ~i ma ko ji sva kom pro tiv ni ku mo gu da za da ju mno go mu ka. Na {i ofan ziv ni igra ~i spo sob ni su da Bar si na pra ve pro ble me, ka kve svi o~e ku ju da }e oni na pra vi ti na ma - re kao je Aleks Fer gu son.

Cr ve ni |a vo li }e na Vem bli ju po tra `i ti {an su da se ri va lu re van {i ra ju za po raz u rim skom fi na lu 2009. go di ne.

- Ni ta da mi ni smo od i gra li to li ko lo {e, ali smo ra no pri mi li gol i Bar se lo na je do {la u si tu a ci ju da ~u va lop tu i str pqi vo igra, {to je wen ve li ki kva li tet. Pri re zul ta tu 1:0 smo pro pu sti li tri od li~ ne {an se -

do dao je le gen dar ni [ko tlan |a nin.

Fer gu son do bro zna {ta }e bi ti kqu~ no u fa zi od bra ne.

- Mo ra }e mo da spre ~i mo sa rad wu Me si ja, ]a vi ja i Ini je ste. To `e li sva ko ko igra pro tiv Bar se lo ne, jer je re~ o van se rij skim fud ba le ri ma. Me |u tim, ima mo ih i mi - upo zo rio je Fer gu son, a on da se obra tio i kri ti ~a ri ma: - Mno go pu ta sam ~uo da ovom ti mu Ju naj te da fa li ovo ili ono. Ali, mi smo ove se zo ne naj e fi ka sni ji tim u En gle skoj, fa li nam jo{ bod da uzme mo ti tu lu, kao do ma }i ni smo osvo ji li go to vo mak si ma lan broj bo do va, ne po ra `e ni smo u Li gi {am pi o na... Mi slim da su mi igra ~i da li sve {to su ima li.

ne u ovoj ka t e g o r i j i, me | u ko ji m a su Stiv Ka n in g em, Mar ko Huk i Kri s tof Vlo d ar ~uk.

- Ako osvo jim ovu ti tu lu, pa je od bra nim, mo gao bih da iza zo vem i Ka nin ge ma za ti tu lu svet skog {am pi o na - do dao je on.

Upi tan da li }e pre }i u te {ku ka te go ri ju, Bo rov ~a nin je u {a li re kao da mu su pru ga ne bi do zvo li la.

- To je naj po zna ti je ka te go ri ja i iz we su iza {li Xo Frej zer,

De rik Ro uz za ^i ka go po sti gao 33 ko {a

PO LU FI NA LE IS TO^ NE KON FE REN CI JE NBA LI GE

^i ka go na do mak tri jum fa Ko {ar ka {i ^i ka ga sti gli su na ko rak od pla sma na u fi na le Is to~ ne kon fe ren ci je. U no }i iz me |u utor ka i sre de, Bul si su nad i gra li Atlan tu sa 95:83 i po ve li sa 3:2 u po lu fi nal noj se ri ji. Uko li ko ostva re jo{ jed nu po be du, bi }e im to pr vo kon fe ren cij sko fi na le po sle 1998. go di ne, ka da su ta da

{am pi on ski ^i ka go pred vo di li Majkl Xor dan i Sko ti Pi pen.

Naj za slu `ni ji za tri jumf pred do ma }om pu bli kom bio je De rik Ro uz, naj mla |i MVP li ge u isto ri ji, ko ji je upi sao 33 po e na (od ~e ga 11 u po sled woj ~e tvr ti ni) i de vet asi sten ci ja.

Luol Deng do dao je 23 po got ka, a

Kar los Bu zer ostva rio je „dabldabl” u~i nak - 11 po e na i 12 sko ko va.

Kod po ra `e nih Ho uk sa naj e- fi ka sni ji je bio Xef Tig s 21 po e nom, ~e ti ri sko ka i se dam asi sten ci ja. [e sti me~ po lu fi nal ne se ri je Is to ka na pro gra mu je u ~e tvr tak u Atlan ti.

NA FRU [KO GOR SKOM MA RA TO NU

Ne nad Bo rov ~a nin (le vo)

- Na ko rak sam od svog ci qa osva ja wa ti tu le evrop skog {am pi o na u kru zer ka te go ri ji VBO ver zi je. Tad bih bio me |u de set naj bo qih bok se ra na sve tu {to bi mi omo gu }i lo da iza zo vem ne kog svet skog {am pi o na. Ve ru jem u po be du, po raz ni je op ci ja - re kao je Bo rov ~a nin na kon fe ren ci ji za no vi na re u Be o gra du. Po be dom bi se zlat nim slo vi ma

re kao da }e bok so va ti svo jim sti lom.

- On je ni `i od me ne, dr `a }u ga na dis tan ci i na te ra }u ga da se pri la go |a va mom sti lu. Ja ni sam kla si ~an no ka u ter, vo lim da u`i vam u bor bi i rin gu. No ka ut se ni ka da ne mo `e prog no zi ra ti - re kao je 32-go di {wi bok ser.

Bo r ov ~ a n in je re k ao da iz u z et n o ce n i svet s ke {am p i o -

Vla di mir Kli~ ko i osta li. Te {ka {i su od me ne te `i 20 ki lo gra ma, pa mi slim da mi su pru ga to ne bi do zvo li la. Ni ovo mi ne do zvo qa va, ali ne ka ko se bo rim - re kao je uz osmeh Bo rov ~a nin.

Bo rov ~a ni na je po dr `ao i srp ski te ni ser Ili ja Bo zo qac, ko ji je re kao da ne ma hra bro sti da u|e u ring i bok su je. On je po `e leo sre }u svom pri ja te qu.

Bi qa na ^on ki} naj bo qa ul tra ma ra ton ka Tri de set pe to go di {wa No vo sa |an ka Bi qa na ^on ki}, ~la ni ca Plan i nar sko-al pi ni sti~ kog klu ba „Me ter horn” iz Pan ~e va, po bed ni ca je ovo go di {weg 34. fru {ko gorskg ma ra to na u ul tra ma ra ton skoj tr ci na 111 ki lo me ta ra.

Ova pr va ul tra plus ma ra ton ka upi sa la se u isto ri ju ma ra to na jer je sta zu du gu 111 ki lo me ta ra pre {la u re kord nom vre me nu od 19 sa ti i 30 mi nu ta.

^on ki }e va je ta ko na sta vi la da ni `e po be de i osva ja pr va me sta. Sa mo ne de qu da na pre Fru {ko gr skog ma ra to na ona je osvo ji la pr vo me sto u Tr ci mi ra na 8.000 me ta ra u Be o gra du. Ju bi lar na 10. tr ka pro tiv dro ge i na si qa, iako po ki {nom da nu, oku pi la je sto ti ne atle ti ra ~a iz Sr bi je i ino stran stva a ^on ki} ka je us pe la da na pra vi pod vig, pr va stig ne na ciq i po pr vi put u pre sto ni ci osvo ji zlat nu me da qu i pe har.

Q. M.

SPORT

dnevnik

17

~etvrtak12.maj2011.

UZ TRI JUMF HAJ DU KA NAD JA GO DI NOM

Sku po pla }e na po be da Fud ba le ri Haj du ka su u su sre tu 26. ko la po be di li eki pu Ja go di ne sa 1:0. Za do voq stvo osvo je nim bo do vi ma po mu ti lo je sve ono {to se de si lo u dru gom po lu vre me nu utak mi ce, ka da je ume sto fud ba le ra glav ni ak ter svih zbi va wa bio de li lac prav de Dar ko Bog da no vi} iz Kra qe va. Po ka zao je tri cr ve na i pet `u tih kar to na fud ba le ri ma i stru~ nom {ta bu Haj du ka, svi rao sum wiv pe nal za go ste, pro du `io utak mi cu za pu nih {est mi nu ta a igra lo se osam...

Za to je i ra zu mqi va re zig ni ra nost u ta bo ru po bed ni ka.

- Dva de set i pet go di na sam tre ner, znam svo ja pra va i oba ve ze i ni ko mi ne mo `e za bra ni ti da ka `em ono {to mi slim. U ovoj ze mqi mo `e da se na pa da i pred sed nik dr `a ve na mno go ne ko rekt ni ji na ~in ne go {to }u ja re }i svo je mi {qe we.Dva de set i ~e ti ri-pet mo ma ka su se ~a sno i po {te no bo ri li za bo je svog klu ba, ali su pro tiv se be ima li ~o ve ka ko ji im to ni je do zvo qa vao. Mi slim da je su di ja ten den ci o zno svi rao, da je do {ao sa na me rom ili se u we mu ro di la to kom utak mi ce, ne znam ~i me iza zva na, po sled wih dva de se tak mi nu ta. Tre }i put sam u Ku li, bio sam ov de i ka da je bio pun sta dion, gu bi li smo utak mi ce i sa 3-4 raz li ke, ali se ni ka da ni je de si lo da kul ska pu bli ka re a gu je po vi ci ma „lo po vi„ {to je naj bo qi po ka za teq ono ga {ta se de {a va lo. Za hva qu jem se pu bli ci {to je po di gla mom ke ka da smo osta li sa osam igra ~a u po qu da iz dr `e i osvo je tri dra go ce na bo da – re kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Dra go qub Be kva lac.

I Be kva lac je za ra dio is kqu ~ewe.

- Za slu `e no, ko men ta ri sao sam od lu ku su di je. Ni je bio isti kri te ri jum kod do su |i va wa pre kr {a ja, po go to vo u va zdu {nim du e li ma, na jed nu ta kvu si tu a ci -

ju sam re a go vao, jer se de si la prak ti~ no is pred me ne. Ni sam re a go vao vul gar no, ali me je su di ja, bar ta ko mi je re kao, zbog ko men ta ri sa wa uda qio sa klu pe i ja sam mir no na pu stio te ren.

Jo{ ne {to apo stro fi ra Be kva lac: - Pre utak mi ce me ni i ko le gi [ko ri su di ja je re kao ne {to ne -

Dra go qub Be kva lac

pojm qi vo: u uslo vi ma ka da je ki {a li la ceo dan, ka da je te ren bio pre te `ak za igru re kao nam je da }e pu sti ti ma lo agre siv ni ju, mu {ki ju i tvr |u igru. Ne znam {ta je to zna ~i lo, upra vo zbog uslo va u ko ji ma je utak mi ca igra na tre ba lo je da „sa se ~e„

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE

Pre o kre tom do tri jum fa In |i ja - Spar tak Zla ti bor vo da 2:1 (0:1) IN \I JA: Sta dion kod @e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca 700, su di ja Go gi} (No vi Sad), strel ci: Isi do ro vi} u 59. i ^o vi lo u 90+3. (auto gol) za In |i ju, a Bra ti} u 29. mi nu tu za Spar tak Zla ti bor vo du. @u ti kar to ni: Pu {ka ri} (Spar tak Zla ti bor vo da).

IN \I JA: Po lek si} 8, No va ko vi} 7, Jok si mo vi} 7, Jo va no vi} 7, Jak {i} 7, Ko sti} 6 (Le ma ji} -), Vu ko bra to vi} 6, Vu ~e ti} 6, Da vi dov 7 (Di mi trov -), Isi do ro vi} 8, Du ba ji} 6 (Ko xo 8).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} 7, [a rac 7, Si mo vi} 7, Mi lan ko vi} 6, Bra ti} 8, Ada mo vi} 6 (Mi ri} 6), Tor bi ca 7, Vu ja kli ja 6 (No sko vi} 6), Ve se li nov 7 (^o vi lo -), An to ni} 7, Pu {ka ri} 6.

Fud ba le ri In |i je su sti gli do zna ~aj nih bo do va u okr {a ju po kra jin skih su per li ga {a. Go sti su ima li vo| stvo u pr vom po lu vre me nu a gol je po sti gao Bra ti}. Do ma }i fud ba le ri su po sle to ga na sto ja li da ma kar iz jed na ~e. Us pe lo im je to u na stav ku ka da je Isi do ro vi} u 59. mi nu tu po be gao ~u va ri ma i po slao lop -

tvr du, mu {ku i agre siv nu igru da ne do |e do to ga do ~e ga je do {lo.

Lo gi~ nim se na me }e i pi ta we rav no prav no sti klu bo va u za vr {ni ci pr ven stva, jer je Haj duk osa ka }en kar to ni ma.

- U Haj duk sam do {ao ka da mu je bi lo naj te `e i osta }u do kra ja, a ho }e li to bi ti do voq no da

1. Par ti zan 26 22 2 2 67:18 68 2. C. Zve zda 26 20 3 3 46:13 63 3. Voj vo di na 26 18 6 2 41:11 60 4. Rad 26 13 9 4 34:15 48 5. Slo bo da PS 26 10 7 9 30:31 37 6. Spar tak ZV 26 9 9 8 27:21 36 7. Ja vor 26 9 9 8 19:21 36 8. OFK Be o grad2610 5 11 22:25 35 9. Sme de re vo 26 8 10 8 23:26 34 10. BSK Bor ~a 26 7 8 11 20:34 30 11. Bo rac 26 6 11 9 17:27 29 12. Ja go di na 26 7 6 13 19:27 27 13. In |i ja 26 6 5 15 25:42 23 14. Me ta lac 26 6 4 16 16:33 22 15. Haj duk 26 5 6 15 19:35 21 16. ^u ka ri~ ki 26 0 4 22 8:54 4 U sle de }em ko lu (14/15. ma ja) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Spar tak, SME DE RE VO: Sme de re vo - Bo rac, BE O GRAD: C. Zve zda - Rad, JA GO DI NA: Ja go di na - OFK Be o grad, IVA WI CA: Ja vor - Par ti zan, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Haj duk, ^u ka ri~ ki - Slo bo da PS, ^A ^AK: Me ta lac - In |i ja.

tu u mre `u za 1:1. Na kra ju ze le no-be li ukwi `i li su sva tri bo da. Igrao se tre }i mi nut pro du `et ka, ka da je Ko xo iz veo kor ner sa le ve stra ne, od bra na go sti ju je ne spret no in ter ve ni sa la da bi ^o vi lo ne spret no za ka ~io lop tu i po slao je u sop stve nu mre `u.

Da. Vi }en ti}

Nem ci oba ra ju re kord po se }e no sti Ne ma~ ka Bun des li ga obo ri }e ove se zo ne re kord po se }e no sti utak mi ca, ob ja vi la je agen ci ja DPA. Gle da nost me ~e va elit nog ran ga ne ma~ kog tak mi ~e wa pr vi put u 48 go di na po sto ja wa pre }i }e 13 mi li o na. Pe dant ni ne ma~ ki sta ti sti ~a ri iz ra ~u na li su da je su sre te do sa da od i gra na 33 ko la Bun des li ge gle da lo ukup no 12.622.546 qu di.

S ob zi rom da su sve ula zni ce za me ~e ve po sled we 34. run de, ko ja je na pro gra mu u su bo tu, ras po da te o~e ku je se da }e de fi ni tiv na broj ka gle da la ca iz no si ti oko 13,05 mi li o na. Ak tu el ni re kord - star sa mo jed nu go di nu - iz no si 12.990.967 gle da la ca, od no sno 42.454 po utak mi ci. Naj ve }u po se }e nost, kao i to kom pret hod nih se zo na, ima Bo ru si ja iz Dort mun da ko ja ove go di ne mo `e da se po hva li sa 79.150 na vi ja ~a po me ~u. Mi li o ne ri su ove se zo ne ver nim pri sta li ca ma pri u {ti li osva ja we ti tu le dr `av nog pr va ka, pr vi put na kon de vet go di na. Zva ni~ ne po dat ke o bro ju gle da la ca ove se zo ne ru ko vod stvo Bun des li ge sa op {ti }e za dve sed mi ce.

osta ne mo u eli ti - vi de }e mo.

Ako Haj duk mo ra da is pad ne iz li ge ne tre ba pra vi ti ni ka kav skan dal. Ako se mr zi Xom ba, ko ji ne ma dla ku na je zi ku i ko ji uvek ka `e ono {ta mi sli (on se ta ko po na {a i na po slu i u po ro di ci i pre ma na ma) ne mo ra ju tu

ce nu da pla }a ju fud ba le ri. Pu bli ka na ovaj na ~in ne }e mo vra ti ti na sta dion.

Na no vi nar sku kon sta ta ci ju da zbog ko men ta ri sa wa su |e wa mo `e bi ti ka `wen, kor mi lar Haj du ka je upi tao: - Zar ja ne mam pra vo da ka `em svo je mi {qe we? Ne ka me ka zne, ne ka is te ra ju naj o bra zo va ni jeg tre ne ra u na {oj li gi, ne ka mu odu zmu li cen cu. Ja sa mo go vo rim o ono me {to sam vi deo. Ako u na {oj prav noj, de mo krat skoj ze mqi mo gu da se vre |a ju naj od go vor ni ji qu di i da oni ko ji ih vre |a ju ne bu du ka `we ni, ne ka ja bu dem ka `wen. Vra ti }u li cen cu i na pi sa ti spi sak od jed no sto ti nu igra ~a u ze mqi i ino stran stvu ~i ji sam ja fud bal ski otac. Ako Be kva lac tre ba da bu de `r tva za bo qe su tra - ne ma ni ka kvih pro ble ma, tu sam – po ru ~io je po pu lar ni Be ki.

I di rek tor klu ba Alek san dar Vla {ka li} je iz neo svo je vi |e we utak mi ce: - Mi tvr di mo da je su di ja do {ao sa za dat kom da Haj duk iz ba ci iz li ge, jer da smo iz gu bi li od Ja go di ne bi li bi smo dru go li ga {i. Po sta `u sam naj sta ri ji u klu bu i ne pam tim ova kvo su |e we i ova kav po ku {aj su dij ske kra |e, pa mo gu da po ru ~im nad le `ni ma u FSS i Za jed ni ci su per li a ga {a da obra te pa `wu ko je su di je de le gi ra ju za utak mi ce klu bo va ko ji se bo re za go li `i vot. Ne mo `e ni ko da nam tvr di da je slu ~aj nost ona k av sra m an pe n al, sram ni cr ve ni kar to ni, kao i da je slu ~aj no de lio `u te kar to ne igra ~i ma ko ji u na red nom su s re t u mo r a j u da pa u z i r a j u.

Sve {to je ura dio, ura dio je sa na m e r om i upro p a s tio le p u fud bal sku pred sta vu. Mi smo u za pi snik sa utak mi ce sta vi li pri go vor na sve re ~e no i tra `i mo jo{ jed nom da se obra ti pa `wa na na red ne utak mi ce – re kao je Vla {ka li}. \or |o Bo ja ni}

Hap{ewe fudbalskih huligana u Poqskoj

VE LI KA AK CI JA PO LI CI JE U POQ SKOJ

Ob ra ~un s fud bal skim hu li ga ni ma Poq ska po li ci ja uhap si la je 21 naj a gre siv ni jeg hu li ga na, a pro ce wu je se da ta ci fra mo `e da do stig ne i ~i ta vih 1.000 qu di. Or ga ni re da u Var {a vi i Po zna wu hap si li su fud bal ske hu li ga ne ko ji su se pre nedequ dana sukobili s policijom i demolirali stadion u Bidgo{}u tokom finalne utkamice Kupa Poqske.

- Uhap{en je 21 navija~ Legije Var{ava i Leha Poznaw ume{ane u izgrede u Bidgo{}u, u finalu Kupa Poqske. Svi koji su tada prekr{ili zakon moraju da ra~unaju da }e biti uhap{eni. To mo`e da bude ~ak 1.000 qudi rekao je televiziji TV N24 {ef poqske policije And`ej Matejuk. [ef policije rekao je da su prvo uhap{eni najagresivniji, koji su u Bidgo{}u napadali policajce i redare, uni{tavali imovinu i nasilni~kim pona{awem ugrozili zdravqe i `ivote qudi.

- Daqa hap{ewa i}i }e br`e, ra~unamo da }e se u identifikaciju agresivnih huligana ukqu~iti klubovi. I Legija i Leh su u Poznawu obe}ali da }e pomo}i - kazao je Matejuk.

Identitet huligana koji su pohap{eni utvr|en je na osnovu snimaka kamera na stadionu i zahvaquju}i TV snimcima i medijima koji su na stadionu imali fotoreportere i izve{ta~e.

Nakon divqawa huligana u Bidgo{}u pred o~ima delegata UEFA, premijer Donald Tusk se dogovorio s ministrima pravde i unutra{wih poslova da se ubudu}e svaka fudbalska utakmica u Poqskoj, za koju policija utvrdi da je rizi~na po bezbednosti, igra pred praznim tribinama. Ve} proteklog vikenda bez publike su me~eve igrali i Legija i Leh, ali hiqade wihovih navija~a, gnevnih {to imaju kupqene ulaznice a ne mogu na tribine, okupile su se pred stadionom i bodrile svoj tim, a fudbalerima na terenu su kadrovi navija~a pred stadionom preno{eni na velikom ekranu.

Poqska poku{ava da drasti~nim merama uvede red na stadionima i elimini{e nasiqe huligana, pored ostalog i zato {to, zajedno s Ukrajinom, idu}e godine organizuje Evropsko prvenstvo u fudbalu.

MU [KA SU PER LI GA

Ba nat ski tor na do odu vao pan te re He mo farm [ta da - FMP 100:92 (25:9, 27:22, 20:29, 28:32) VR [AC: Sport ska dvo ra na „Mi le ni um”, gle da la ca 1.300, su di je: Be lo {e vi}, Ma `i}, Vla ho vi} (Be o grad).

HE MO FARM [TA DA: Pav ko vi} 26, Lam bi}, Bo `o vi} 9, Kr sto vi} 7, [u ta lo 3, Sa vo vi} 21, Kne `e vi}, Pe tro vi}, Je re mi} 22, Mi tro vi}, Ma ra{ 9, An |u {i} 3.

FMP: ^o vi} 8, Su bo ti} 20, Bol man 11, Ili} 12, Smi qa ni} 10, Mi lo va no vi}, Sto ja di no vi}, Ra di vo je vi}, Ive qa 3, Di mi} 5, Mi lu ti no vi} 21, @i va no vi} 2.

Po be dom nad eki pom FMP-a u utak mi ci 11. ko la Su per li ge ko {ar ka {i He mo far ma obez be di li su dru go me sto na ta be li. Do du {e, u pre o sta la tri ko la ko {ar ka {i He mo far ma mo gu da po boq {a ju i taj pla sman.

Na si no} woj utak mi ci di le ma ni je bi lo. Troj ka ma Pav ko vi }a, Sa vo vi }a, Je re mi }a do ma }i ko {ar ka {i su ve} u pr voj ~e tvr ti ni ste kli ogrom nu pred nost 25:9, i ve} ta da se mo gao na slu ti ti ko na ~an is hod utak mi ce. Sre di nom dru ge ~e tvr ti ne do ma }i su po ve li sa 30 po e na raz li ke (43:13) i ta da bi lo je ja sno da }e bo do vi osta ti u Vr {cu. Zon skom od bra nom i agre siv nom igrom FMP je us peo da us po sta vi rav no te `u ali ni ka ko da na pra vi zna ~aj ni ji pre o- kret. Do du {e po ~et kom po sled we ~e tvr ti ne na kon se ri je od 9:0 u 33. mi nu tu, pan te ri su se pri b li ` i l i na osam po e n a raz li ke. I to je bi lo sve {to su na si no} woj utak mi ci us pe li da po stig nu. @eq ko Lu ka ji}, tre ner He mo farm [ta da, je re kao:

Me ta lac – Cr ve na zve zda He mo farm [ta da – FMP Me ga Vi zu ra – Rad ni~ ki Par ti zan - OKK Be o grad 1. Par ti zan 2. He mo farm 3. Rad ni~ ki 4. C.zve zda 5. Me ta lac 6. FMP 7. M. Vi zu ra 8. Be o grad

11 11 11 11 11 11 11 11

10 9 6 5 4 4 3 3

1 2 5 6 7 7 8 8

106:94 100:92 106:103 84:56

949:795 920:836 928:898 944:982 951:877 892:899 847:923 809:930

21 20 17 16 15 15 14 14

U sle de }em ko lu (13/14. ma ja) sa sta ju se: Cr ve na zve zda – Par ti zan, OKK Be o grad – Me ga Vi zu ra, Rad ni~ ki – He mo farm [ta da, FMP – Me ta lac.

Miqan Pavkovi}, kapiten vr{a~kih ko{arka{a

- Ovom po be dom smo osi gu ra li dru go me sto u Su per li gi {to pred sta vqa lep re zul tat. Do kra ja }e mo se bo ri ti za bo qi pla sman, ali mi smo ostva ri li na{ pri mar ni ciq. ^e sti tao bi mo jim sa rad ni ci ma, stru~ nom {ta bu i igra ~i ma na onom {to su iz dr `a li. I uo~i ove utak mi ce ima li smo do sta pro ble ma sa po vre da ma igra ~a. Igra li smo vr lo do bro i us pe li da nad i gra mo FMP. Aco Pe tro vi}, tre ner FMPa, ~e sti tao je He mo far mu i re kao: - Sam po ~e tak utak mi ce dik ti rao je ceo tok me ~a. He mo farm je od i grao fe no me nal no, nad i gra li su nas u svim ele men ti ma igre. Bez ozbi ra {to smo u na stav ku po di gli igru oni su nam pa ri ra li. U jed nom tre nut ku smo se pri bli `i li na 7- 8 po e na ali smo su vi {e ener gi je po tro {i li ju re }i ve li ku pred nosst do ma }i na ta ko da ni smo ima li sna ge da na ~i ni mo pot pu ni pre o kret.

J. Tur ko a ne

18

sport

~etvrtak12.maj2011.

Real igra za Ronaldov rekord

EVROP SKO PR VEN STVO ZA IGRA ^E DO 17 GO DI NA

Oba polufinala u Novom Sadu ^e ti ri naj bo qe evrop ske re p re z en t a c i je na Evrop skom pr ven stvu do 17 go di na da nas }e u No vom Sa du po tra `i ti put do fi na la. Na sta di o nu „Ka ra |or |e” od i gra }e se oba po lu fi nal na me ~a.

Ho lan di ja i En gle ska sa sta }e se od 11.30, dok }e Dan ska i Ne ma~ ka ko pqa ukr sti ti od 16.30 sa ti.

Te {ko je pri ~a ti o fa vo ri ti ma, ali igre i re zul ta ti Da na ca i Ho lan |a na da ju im bla gu pred nost na spram su par ni ka.

Evo {ta o da na {wim su sre ti ma ka `u se lek to ri.

Al bert Sti ven berg (Ho lan di ja): Mi smo bi li mo ti vi sa ni za duel sa ^e si ma iako smo ve} bi li obez be di li pla sman u po lu fi na le. Ne ma mo raz lo ga da dru ga ~i je pri stu pi mo i me ~u s En gle skom. Pred na ma je ve li ki ri val, re pre zen ta ci ja Ra dost Da na ca ko ja bra ni tron, ali ve ru je mo da smo na ovom pr ven stvu sti. Ma lo ko je o~e ki vao da }e bo qi od En gle za i da }e mo mi mo po be di ti Fran cu ze, pre sve igra ti fi na le. ga jer smo ve} bi li osi gu ra li Xon Pi k ok (En g le s ka): pr vo me sto u gru pi. No, ovi Upr kos uspo ni ma i pa do vi ma igra ~i ve ru ju u se be, pred wi ma u{li smo me |u ~e ti ri naj bo - je le pa bu du} nost i ne na me ra qe re pre zen ta ci je. Ho lan |a ni va ju da se za do vo qe pla sma nom u su kva li tet ni, ali ka da smo po lu fi na le. us p e l i upr k os pri t i s ku da [te fan Frojnd (Ne ma~ ka): ube dqi vo po be di mo do ma }i na, Po sle sla bog star ta za nas je ve ru jem da mo `e mo da nad vi si - naj va `ni ji pla sman u po lu fi na mo i Ho lan di ju i pla si ra mo se le. Sa da je vre me da se okre ne mo u fi na le. utak mi ci s naj pri jat ni jim iz ne To mas Frank (Dan ska): Po ka - na |e wem [am pi o na ta, Dan skom. za li smo svi ma zbog ~e ga smo Mo `da je do {lo vre me da mi po uo~i pr ven stva bi li op ti mi - ka `e mo sve {to zna mo, a da Dan -

Na ci o na la na Ku }a fud ba la u Sta roj Pa zo vi sve ~a no }e bi ti otvo re na u su bo tu 14. ma ja. Ra do vi na ve le lep nom Sport skom cen tru FSS za vr {e ni su po sle ne {to vi {e od go di nu i po da na od po sta vqa wa ka me na te meq ca (30. sep tem bar 2009).

Pred sed nik FSS To mi slav Ka ra xi} na ja vio je da }e na otva ra we u Sta ru Pa zo vu do }i pred sed ni ci FI FA i UEFA Sep Bla ter i Mi {el Pla ti ni, broj ni dr `av ni ci, zva ni~ ni ci, pred sed ni ci fud bal skih sa ve za ze ma qa u re gi o nu.

- Bi }e nam ve li ka ~ast da do ~e ka mo go ste iz fud bal ske Evro pe, na ~e lu sa pred sed ni ci ma UEFA i FI FA, kao i pre ko 20 pred sed ni ka i ge ne ral nih se kre ta ra. Na rav no, bi }e to i pri li ka da pred sta vi mo na{ naj ve }i pro je kat - Ku }u fud ba la - re kao je ne dav no Ka ra xi} ~la no vi ma Skup {ti ne FSS, na sed ni ci u Sta roj Pa zo vi.

No vi cen tar srp skog fud ba la spa da u naj lep {e u Evro pi. Sve ~a nost po vo dom otva ra wa Sport skog cen tra po ~i we u 18 sa ti.

OSMI NA FI NA LA KU PA SR BI JE NA TE RI TO RI JI VOJ VO DI NE

Svi gosti pro{li

Re zul ta ti 1/8 fi na le Ku pa: Vr {ac - Do wi Srem 0:1, Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (NP) 1:1, pe na li ma 6:7, Mla dost (BJ) - Ki kin da 3:3, pe na li ma 1:4, Slo bo da

(NK) - Slo ga (T) 0:3, Pa li} Rad ni~ ki (B) 1:2, So lu nac - Du nav 1:3, Her ce go vac - Sen ta 0:5.

Me~ Je din stvo (BK) - Do li na igra se su tra u 17 ~a so va.

PR VA LI GA SR BI JE

POD RU^ NA LI GA NO VOG SA DA

1. BASK 27 19 5 3 2. Rad ni~ ki 27 17 6 4 3. N. Pa zar 27 16 7 4 4. Ba nat 27 12 9 6 5. Rad ni~ ki (S)2712 9 6 6. Sin |e li} 27 12 7 8 7. Pro le ter 27 10 8 9 8. Na pre dak 27 10 8 9 9. M. rad nik 27 10 7 10 10. Mla dost (L)27 8 12 7 11. No vi Sad 27 9 6 12 12. Te le op tik 27 7 8 12 13. Be `a ni ja 27 7 7 13 14. Big bul 27 7 5 15 15. Srem 27 5 10 12 16. Ze mun 27 5 9 13 17. Ko lu ba ra 27 5 8 14 18. Di na mo 27 5 3 19

42:13 48:19 37:18 31:19 24:19 28:22 35:27 27:27 31:36 22:20 32:37 25:36 19:22 23:33 22:35 20:32 22:34 13:52

62 57 55 45 45 43 38 38 37 36 33 29 28 26 25 24 20 18

U sle de }em ko lu (14/15. ma ja) sa sta ju se: Pro le ter - No vi Sad, Big bul Rad ni~ ki - Be `a ni ja, Di na mo - Srem, Na pre dak - Ba nat, Sin |e li} - Ze mun, Mla di rad nik - Rad ni~ ki 1923, Ko lu ba ra No vi Pa zar, Mla dost (L) - Rad ni~ ki (S), Te le op tik - BASK,

Sr bo bran - Mla dost 2:3 Sta ri grad - Vr bas 2:1 Je din stvo - Be ~ej 1:0 @SK - Ka bel 0:2 Sla vi ja - Pe tro va ra din 3:1 Tvr |a va - Omla di nac 5:2 Bo rac - [aj ka{ 3:2 @e le zni ~ar - Her ce go vac (18. ma ja) 1. Ka bel 2. Mla dost 3. Omla di nac 4. Pe tro va r.

5. Her ce go vac 6. Sla vi ja 7. Bo rac 8. Sta ri grad 9. Vr bas 10. Sr bo b. (-1) 11. Je din stvo 12. @SK 13. [aj ka{ 14. Tvr |a va 15. @e le zn.

16. Be ~ej

25 17 5 3 25 17 5 3 25 11 5 9 25 11 4 10 24 10 7 7 25 10 6 9 25 10 4 11 25 10 3 12 25 7 10 8 25 9 4 12 25 8 6 11 25 8 5 12 25 9 1 15 25 6 9 10 24 7 6 11 25 7 4 14

PO LU FI NA LE Da nas NO VI SAD: Ho lan di ja - En gle ska (11.30) NO VI SAD: Dan ska - Ne ma~ ka (16.30)

Bar se lo nu od ti tu le u Pri me ri de li jo{ sa mo je dan bod, pa se Real Ma drid fo ku si rao na Ro nal da i we gov gol ge ter ski re kord. Ma dri |a ni su sa 4:0 po be di li He ta fe, a Por tu ga lac je ostva rio het-trik i sti gao do 36. go la u li gi. Sa

qi stre lac li ge - iz ja vio je Gon sa lo Igu ain.

Ro nal dov ri val za naj bo qeg strel ca Li o nel Me si je do sa da po sti gao pet go lo va ma we u li gi, ali je sa 52 u svim tak mi ~e wi ma ipak bo qi od Por tu gal ca. We go vi sa i gra ~i su se ba{

Real do kra ja se zo ne igra jo{ dva me ~a u li gi, u go sti ma sa Vi qa re a lom, te kod ku }e sa po sled we pla si ra nom Al me ri jom. Eli mi na ci ja od Bar se lo ne u Li gi {am pi o na, po seb no in ci den ti sa pr vog me ~a, uda qi li su @o zea Mu ri wa od me -

FI NA LE Ne de qa, 15. maj NO VI SAD: Po bed ni ci po lu fi na la (11) 1. Dan ska 2. En gle ska 3. Fran cu ska 4. Sr bi ja

A gru pa 3 3 3 3

3 1 0 0

0 1 2 1

0 2 1 2

6:2 5:4 3:4 3:7

9 4 2 1

0 1 0 2

3:0 2:3 2:2 1:3

7 4 3 1

Pr vo ko lo: Sr bi ja - Dan ska 2:3, Fran cu ska - En gle ska 2:2.

Dru go ko lo: Sr bi jam - Fran cu ska 1:1, Dan ska - En gle ska 2:0.

Tre }e ko lo: Sr bi ja - En gle ska 3:0, Dan ska - Fran cu ska 1:0.

Fran cu ska se pla si ra la na SP u Mek si ku.

1. Ho lan di ja 2. Ne ma~ ka 3. ^e {ka 4. Ru mu ni ja

B gru pa 3 3 3 3

2 1 0 0

1 1 3 1

Svi igra ju za we ga: Kri sti ja no Ro nal do

Pr vo ko lo: Ne ma~ ka - Ho lan di ja 0:2, ^e {ka - Ru mu ni ja 1:1.

Dru go ko lo: Ne ma~ ka - ^e {ka 1:1, Ho lan di ja - Ru mu ni ja 1:0.

Tre }e ko lo: Ru mu ni ja - Ne ma~ ka 0:1. Ho lan di ja - ^e {ka 0:0. ^e {ka se pla si ra la na SP u Mek si ku.

ci ma na i |e lo{ dan. Uz mak si mal no za la ga we i dor bu tak ti ku, mo `e mo do fi na la.

Za obe po lu fi nal ne utak mi ce ula zni ce }e se de li ti na bla gaj ni sta di o na „Ka ra |or |e”.

S. S.

ukup no 49 u svim tak mi ~e wi ma, obo rio je klup ski re kord ko ji je sa 47 Ma |ar Fe renc Pu {ka{ dr `ao od se zo ne 1959/1960.

Ro nal do je u sa mo ~e ti ri da na po sti gao ~ak se dam go lo va (~e ti ri Se vi qi), a po treb na su mu jo{ sa mo tri da obo ri i li ga {ki re kord ko ji sa 38 po go da ka dr `i jo{ jed na Re a lo va le gen da, Ugo San ~es iz se zo ne 1989/1990 i na pa da~ Atle tik Bil b aa Tel m o Za r a (1950/1951).

- Na{ ciq je da po mog ne mo Kri sti ja nu da po sta ne naj bo -

po tru di li da pro tiv He ta fea bu de efi ka san, pa je ta ko po sti gao po gol gla vom, le vom i de snom no gom. Pr va dva na me stio mu je Me sut Ozil, a do tre }eg je sti gao iz pe na la.

- I da qe ima mo je dan ciq, da osi gu ra mo da Ro nal do za vr {i kao pr vi stre lac li ge. Lo gi~ no je da mu ne ki we go vi sa i gra ~i po mog nu u to me. Gol ge ter ski re kord je po ka za teq tim skog je din stva i ve li kog po ten ci ja la ko ji ima - is ta kao je po mo} ni tre ner Re a la Aitor Ka ran ka.

di ja, a sve vi {e se pri ~a i o za teg nu tim ve za ma sa di rek to rom Hor he om Val da nom. Por tu ga lac se ni je obra tio jav no sti ot ka ko ga je UEFA ka zni la sa pet me ~e va su spen zi je zbog is kqu ~e wa i ver bal nog na pa da na su di je u pr vom me ~u sa Bar se lo nom.

- Mu ri wo od lu ~u je ka da `e li da pri ~a, ka da je pra vo vre me za to. Ve li ka je bu ka tre nut no oko we ga pa je od lu ~io da je va `no da se po vu ~e u stra nu, dok se pra {i na ne sleg ne - iz ja vio je Hor he Val da no.

TUR NIR SRED WO [KO LA CA „MO JA [KO LA, MOJ KLUB”

Ku}a fudbala po~iwe rad

Te le op tik - Rad ni~ ki 1:1 (0:1)

dnevnik

41:15 42:17 35:32 41:35 28:22 37:32 30:38 32:39 31:30 45:32 23:31 37:44 29:47 25:32 28:38 29:49

56 56 38 37 37 36 34 33 31 30 30 29 28 27 27 25

Takmi~ewe za ponos i hvalu Za hva qu ju }i gru pi en tu zi ja sta iz Klu ba ma log fud ba la „Tvr |a va” ove go di ne po kre nu ta je Li ga sred wih {ko la u fut sa lu, a me ~e vi se igra ju na otvo re nim te re ni ma T[ „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn„ i Sred we ma {in ske {ko le. Ima ju }i u vi du da sli~ no tak mi ~e we po kup si ste mu or ga ni zu je i Sa vez za {kol ski i olim pij ski sport, in te re so va lo nas je ot kud se za ovaj pro j e k at od l u ~ io KMF Tvr |a va?

- Kao ak tiv ni u~e sni ci ma log fud ba la ni smo mo gli da se po mi ri mo s ~i we ni com da za vr {no tak mi ~e we sred wo {ko la ca, ko je je or ga ni zo vao Sa vez za {kol ski sport, bu de or ga ni zo va no iza za kqu ~a nih vra ta, bez pri su stva pu bli ke, da za tak mi ~a re ne mo gu da na vi ja ju wi ho vi {kol ski dru ga ri, kao da `i vi mo u ge tu - kon sta to vao je Go ran Ivan ~i}, je dan od or ga ni za to ra i tre ner fut sa la s pro fi li cen com. - Ta da nam je si nu la ide ja da na pra vi mo tak mi ~e we ko me }e mo }i da pri su stvu ju svi. Pot pi sa li smo ugo vo re o teh ni~ koj sa rad wi sa

{ko la ma sa `e qom da ani mi ra mo de cu da se ba ve spor tom, a iz me |u osta log da ih upo zna mo i sa fut sa lom. Sre }om, kod ve }i ne di rek to ra i pro fe so ra smo na i {li na raz u me va we. Po {to ve }i na {ko la ne ma otvo re ne te re ne (ne ki su ih pre tvo ri li u par king me sta, {to je za sva ku osu du) bi lo je ne iz vo dqi -

vo da re a li zu je mo ide ju da sva ko ko l o do m a } in bu d e dru g a {ko la.

U tak mi ~e wu je u~e stvo va lo de vet sred wih {ko la i KMF Tvr |a va, ~i je su bo je bra ni li sred wo {kol ci. Eki pe su bi le po de qe ne u dve gru pe, a da nas }e pa sti od lu ka o po lu fi na li sti ma.

- @ao nam je {to ne ke {ko le ni su ima le raz u me va we za ovu ak ci ju, ko ju su po dr `a li FS No vog Sa da i FSS, a sve u okvi ru pro jek ta Mo ja {ko la moj klub.

Is po sta vi lo se da smo na pra vi li pun po go dak s ovim pro jek tom po {to su de ca pre za do voq na, na tri bi na ma je bi lo po ne ko li ko sto ti na gle da la ca ko ji su pra vi li sjaj nu at mos fe ru. Ovim smo po ka za li da de ca `e le i da ima ju vo qu da se ba ve spor tom. To nam sve da je na du da ve} sa da raz mi {qa mo za sle de }u {kol sku go di nu da or ga ni zu je mo Li gu svih no vo sad skih sred wih {ko la po dvo kru `nom bod si ste mu.

Da ovo tak mi ~e we pro ti ~e u naj bo qem re du ve li ku za hval nost du gu je mo Grad skoj upra vi za sport, sa So wom Ni ~i} Kon ~ar na ~e lu, di rek to ri ma {ko la Mi lo {u Ma za li ci i Stan ku Ma ti }u, FSNS, su dij skoj or ga ni za ci ji, te Do mu zdra vqa-hit noj po mo }i i po li ci ji, ko ji su bes plat no pru `a li svo je uslu ge - is ta kao je Zo ran Di mi}, je dan od or ga ni za to ra i biv {i re pre zen ta ti vac Sr bi je u fut sa lu.

J. Ga li}

Gru pa 1

Gru pa 2

Pr vo ko lo: T[ „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn„ - Sa o bra }aj na {ko la „Pin ki„ 4:1, T[ „Pa vle Sa vi}” - S[ „Sve to zar Mi le ti}” 4:7, slo bod na je [ko la za di zajn „Bog dan [u put„. Dru go ko lo: Sa o bra }aj na {ko la „Pin ki„- T[ „Pa vle Sa vi}” 4:5, S[ „Sve to zar Mi le ti}” [ko la za di zajn „Bog dan [u put„ 5:0, slo bod na je T[ „Mi le va Ma ri}Ajn {tajn„. Tre }e ko lo: T[ „Pa vle Sa vi}” - T[ „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn„ 4:2, [ko la za di zajn „Bog dan [u put„ - Sa o bra }aj na {ko la „Pin ki„ 0:7, slo bod na je S[ „Sve to zar Mi le ti}”. ^e tvr to ko lo: Sa o bra }aj na {ko la „Pin ki„ - S[ „Sve to zar Mi le ti}” 1:3, [ko la za di zajn „Bog dan [u put„ - T[ „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn„, slo bod na je T[ „Pa vle Sa vi}” 1. S[ „S. Mi le ti}” 3 3 0 0 15:5 9 2. T[ „P. Sa vi}” 3 2 0 1 13:13 6 3. T[ „M. M. Ajn {tajn” 2 1 0 1 6:5 3 4. S[ „Pin ki” 4 1 0 3 13:12 3 5. [D „B. [u put” 2 0 0 2 0:12 0 Da nas u po sled wem ko lu: T[ „Pa vle Sa vi}” - [ko la za di zajn „Bog dan [u put„ (12.30), T[ „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn„- S[ „Sve to zar Mi le ti}” (13.30), slo bod na je Sa o bra }aj na {ko la „Pin ki”.

Pr vo ko lo: Pr va pri vat na gim na zi ja „Olimp„ - KMF „Tvr |a va„ 2:7, Me di cin ska {ko la„7. april„ - ET[ „Mi haj lo Pu pin„ 3:2, slo bod na je Sred wa ma {in ska {ko la. Dru go ko lo: ET[ „Mi haj lo Pu pin„ - Sred wa ma {in ska {ko la 3:3, KMF „Tvr |a va„ - Me di cin ska {ko la„7. april„ 4:4, slo bod na je Pr va pri vat na gim na zi ja „Olimp„. Tre }e ko lo: Sred wa ma {in ska {ko la - KMF „Tvr |a va„ 4:4, Me di cin ska {ko la„7. april„ - Pr va pri vat na gim na zi ja „Olimp„ 8:2, slo bod na je ET[ „Mi haj lo Pu pin„. ^e tvr to ko lo: ET[ „Mi haj lo Pu pin„ - Pr va pri vat na gim na zi ja „Olimp„ 5:0, Sred wa ma {in ska {ko la - Me di cin ska {ko la„7. april„ 3:6, slo bod na je KMF „Tvr |a va„.

1. M[ „7. april„ 4 3 1 0 22:11 10 2. „Tvr |a va„ 3 1 2 0 15:10 5 3. ET[ „M Pu pin„ 3 1 1 1 10:6 4 4. Ma {in ska {ko la 3 0 2 1 10:13 2 5. „Olimp„ 3 0 0 3 4:19 0 Da nas u po sled wem ko lu sa sta ju se: Pr va pri vat na gim na zi ja „Olimp”- Sred wa ma {in ska {ko la (12.30), ET[ „Mi haj lo Pu pin” KMF „Tvr |a va” (13.30), slo bod na je Me di cin ska {ko la ”7. april”.

SPORT

dnevnik

EKSKLUZIVNO

~etvrtak12.maj2011.

19

@EQ KO OB RA DO VI], TRE NER PA NA TI NA I KO SA

Vladar ko{arka{ke Evrope [ta jo{ re }i, a ne po na vqa ti se, o ko {ar ka {koj i qud skoj ve li ~i ni @eq ka Ob ra do vi }a? ^o vek je ap so lut ni vla dar ko {ar ka {ke Evro pe, si no nim za uspeh i osva ja we tro fe ja, auto ri tet ka kav se ja ko ret ko sre }e... Uosta lom, osam ti tu la pr va ka Evro pe s ~e ti ri klu ba iz tri ze mqe (Par ti zan, Hu ven tud, Real i pet pu ta Pa na ti na i kos) ja sno sve do ~e da da nas ve }eg ime na u ba ske tu na Sta rom kon ti nen tu ne ma. A po bro ju osvo je nih tro fe ja, @eq ko se na la zi od mah uz ra me ve li kom Fi lu Xek so nu, ko ji je s ^i ka gom i LA Lej ker si ma osvo jio 10 {am pi on skih pr ste no va. To su va si on ski

ma mo {ta da tra `i mo u Evro li gi, a ka mo li da stig ne mo do faj nal-fo ra. Ni smo ima li dru ge mo gu} no sti ne go da se okre ne mo ra du, ve li kom, po {te nom i na por nom ra du, a igra ~i, to sa da mo gu da ka `em, he roj ski su se od no si li pre ma klu bu i oba ve za ma, ostav {i oda ni ide ji ko ju smo ima li.

Imam nu kle us ti ma lNije vam bilo lako da prona|ete zamene za trojicu igra~a koji su oti{li?

- Ve} se dam ili osam go di na ra dim s Ba ti stom, Fo ci som, Di ja man ti di som i Car ca ri som i oni su nu kle us Pa na ti na i ko sa.

Iz jed na ~en s Re a lom Po ku {a li smo da se na {a li mo sa @eq kom Ob ra o vi }em, re kav {i mu da je u evrop skoj ko {ar ci po bro ju ti tu la kon ti ne natlnog pr va ka od we ga uspe {ni ji je di no ma drid ski Real. Do bi li smo za ni mqiv od go vor: - Ni je Real uspe {ni ji. Ima mo isti broj ti tu la, po osam, i na taj po da tak sam na i {ao u {pan skoj {tam pi to kom faj nal-fo ra u Bar se lo ni. Zna ~i, za sa da vo di mo mr tvu tr ku, vi de }e mo ka ko }e se ona da qe od vi ja ti - uz osmeh je re kao Ob ra do vi}. sport ski do me ti, da qi ne ko je }e te {ko, ali ba{ te {ko bi ti do hvat ne osta lim smrt ni ci ma ko ji gra de svo je igra~ ke i tre ner ske pu te ve u spor tu.

U ne de qu je, zar ni smo to svi na ne ki na ~in zna li i o~e ki va li, Pa na ti na i kos @eq ka Ob ra do vi }a po no vo, po pe ti put, po stao {am pion Evro pe. Pred Ati wa ni ma je, po sle svih pre pre ka to kom Evro li ge, a on da i ep skih ~e tvrt fi nal nih du e la s Bar se lo nom, na F4 tu ni ru pa la naj pre Si je na, a on da i Ma ka bi.

Na vi ja ~i PAO-a na tri bi na ma do ve de ni su do de li ri ju ma, a on da, zna se, kre nu la je pe sma na me we na ma e stru Di ja man ti di su, Ba ti stu, Sa tou... I we mu, wi ho vom ido lu i ~o ve ku ko jeg sma tra ju svo jim he ro jem - @eq ku Ob ra do vi }u!

- Bi lo je to jo{ jed no pre le po is ku stvo - re kao je na po ~et ku eks klu ziv nog raz go vo ra za „Dnev nik” @eq ko Ob ra do vi}. Osva ja we ti tu le je za nas ogro man uspeh. Jed no stav no, mo ram da se vra tim na pro {lo le to ka da smo osta li bez tro ji ce ja ko va `nih igra ~a - Pe ko vi }a, Spa nu li sa i Ja si ke vi ~i ju sa. To je od mah iz ro di lo pri ~e ka ko ne -

Oni su igra ~i ko ji zna ju {ta PAO tra `i, {ta PAO je ste i {ta PAO zna ~i i to pre no se na igra ~e ko ji do |u. Me ni to umno go me olak {a va po sao, osta vqa ju }i mi mo gu} nost da se pot pu no po sve tim tre nin zi ma i utak mi ca ma. l Spomenuli ste Dimitrisa Dijamantidisa... On vam je prakti~no kao produ`ena ruka na terenu?

-Ni je kao, ve} on to za i sta je ste! Re~ je o fan ta sti~ nom pre sve ga ~o ve ku, a on da i ko {ar ka {u. Di ja man ti dis je mo mak ko ji, i po red ~i we ni ce da je tre nut no naj bo qi igra~ Evro pe, igra za eki pu i uvek je fo ku si ran na tim ski uspeh. I, uz sve to, us peo je ono {to ni ko ni ka da ra ni je ni je u Evro li gi - bio je naj bo qi igra~ se zo ne, naj bo qi de fan zi vac, MVP fi nal nog me ~a, ~lan naj bo qe pe tro ke li ge... To naj bo qe go vo ri o we mu i za i sta sam odu {e vqen {to ga imam uz se be. lKada ve} govorimo o F4 turniru u Barseloni, zanimqivo je da srpski ko{arka{i, s izuzetkom Milovana Rakovi}a u Montepaskiju, nisu imali posebnu minuta`u. Veli~kovi} nije igrao za Real,

Jari} je na ka{i~icu bio u postavi Sijene, Ma~van se nije naigrao u Makabiju, Tepi} i Mari} kod vas nisu imali prostor?

- Tim Pa na ti ni ko sa ~i ne dva na e sto ri ca igra ~a i tro ji ca ju ni o ra ko je sam vo dio u Bar se lo nu. Sva ko od wih, ne ko ma we ne ko vi {e, u~e stvo vao je u ostva re wu ovog re zul ta ta, a je di no je u mo joj nad le `no sti bi la mi nu ta `a ko ju su, ili ni su, do bi ja li. Zna ~i od lu ku o to me ko }e i ko li ko igra ti do no sim uvek ja i stvar je mo je pro ce ne. [to se osta lih na {ih igra ~a ko ji igra ju u dru gim ti mo vi ma ti ~e, za i sta ne mo gu da ko men ta ri {em wi hov sta tus. lProslava titule {ampiona Evrope nije bila duga?

- Ma, od mah po sle fi na la u Bar se lo ni se li smo u avion i vra ti li se u Ati nu. Te no }i smo, u ra nim ju tar wim sa ti ma, sla vi li s na vi ja ~i ma na aero dro mu i pred sa lom.

Igra ~i ma sam dao dva slo bod na da na da pro sla -

ve uspeh i iz bi stre gla ve, a u sre du smo po ~e li pri pre me za se ri ju utak mi ca ko je nas ~e ka ju u gr~ koj ko {ar ci. Pr vo ide fi na le Ku pa s Olim pi ja ko som, on da }e na i }i fi nal na se ri ja plejofa, s istim ri va lom...

Olim pi ja kos mo `e da se na da lVa{ kum Du{an Ivkovi} je ba{ naumio da poku{a da prekine dominaciju Panatinaikosa. Iz redova Olimpijakosa najavquju da je do{ao red na wih da slave!

- To je pra vo Olim pi ja ko sa.

Oni `e le da nas sru {e, ali, bu di te ube |e ni, `e li mo i mi da na sta vi mo s do mi na ci jom, {to na ja vqu je no va uz bu |e wa. Du da i ja je smo ku mo vi, ali na te re nu smo sport ski ri va li i sva ki od nas `e li da po be di onog dru gog.

Po {tu jem Olim pi ja kos, ali pla ni ram da na sta vi mo s osva ja wem tro fe ja. lKada ste stizali u Atinu, pre skoro 12 godina, da li ste mogli da pretpostavite da }e te toliko trajati u Panatinaikosu, jednom od naj ve }ih evrop skih klu bo va?

- Ni u naj lu |im sno vi ma! Ima li smo, u toj pr voj se zo ni, ci qe ve ko je smo us pe li da ostva ri mo i on da je sve kre nu lo. Bra }a Ja na ko pu los, vla sni ci klu ba, re kli su mi do slov no da sam je ga zda ti ma, a oni su ga zde klu ba i da imam sva pra va u oda bi ru sa rad ni ka i igra ~a. To mi je omo gu }i lo da po sta vim svo je po stu la te ko {ar ke, da se ne ba vim ne kim spo red nim stva ri ma i da u`i vam u po slu ko ji ra dim. U Ati ni mi je pre le po, imam ugo vor ko ji va `i jo{ go di nu da na... l Upravo ovih dana, prekinuli smo za trenutak Obradovi}a, pojavila se vest kako Real, ~iji ste trener ve} bili, re{io da ponovo napadne evropski tron i da planira da upravo vas dovede za trenera?

- Kao {to re koh - imam ugo vor jo{ go di nu da na u Pa na ti na i ko su i ne raz mi {qam o dru gim klu bo vi ma. Je di na isti na je da ni sam kon tak ti rao ni s jed nim klu bom i u mo jim mi sli ma je sa mo PAO. lNa raznim internet forumima navija~i vas porede sa ser Aleksom Fergusonom iz Ma~ester junajteda i Filom Yeksonom?

- Hva la svi ma ko ji raz mi {qa ju na taj na ~in, ali to su ne mo gu }a po re |e wa. Pa, ser Aleks ve} 25 go di na tra je u ta kvoj ve li ~i ni ka kva je Man ~e ster! I Fil Xek son je le gen da NBA li ge, ~o vek ko ji je vla dao naj ja ~om ko {ar ka {kom sce nom u sve tu.

Pri ja mi {to qu di raz mi {qa ju na taj na ~in, ali mi slim da ta upo re |i va wa ni su re al na. l Novak \okovi}, Nemawa Vidi} i vi ste sportski brendovi Srbije. Uspete li da pogledate neki Noletov ili Nemawin me~?

- Hva la na le pim re ~i ma. No le ta sam upo znao ne dav no na Sr bi ja ope nu u Be o gra du i uve rio se da je re~ o uspe {nom, fan ta sti~ nom mla dom ~o ve ku.

U`i vam u we go vim igra ma. Evo i sa da, dok raz go va ra mo, gle dam ga ka ko igra na tur ni ru u Ri mu (za vre me raz go vo ra i{ao je pre nos me ~a \o ko vi} - Ku bot, op. A.P.). Uspem po ne kad da od gle dam i na stu pe Ne ma we Vi di }a, ~o vek ko ji ima fan ta sti ~an rej ting i sta tus u Man ~e ste ru - re kao je na kra ju in ter vjua za „Dnev nik” @eq ko Ob ra do vi}.

Alek san dar Pre do je vi}

MI LAN MA ^VAN, IGRA^ MA KA BI JA I RE PRE ZEN TA TI VAC SR BI JE

S Dudom mo`emo u Litvaniji do medaqe Mi lan Ma ~van ve ru je da Sr bi ja ovog le ta na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji mo `e da na pra vi do bar re zul tat i, s Du {a nom Iv ko vi }em na ~e lu, ume {a se u bor bu za zlat nu me da qu. Ma ~van tvr di da or lo vi ima ju mlad, ali do bar tim, ko ji je „po ras tao” i ste kao neo p hod no is ku stvo na pret hod na dva tak mi ~e wa - Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj i Svet skom pr ven stvu u Tur skoj.

- Si gu ran sam da }e nam bi ti te `e ne go na Evro ba ske tu pre dve go di ne. Od nas se o~e ku ju do bri re zul ta ti, jer }e mo u od no su na tak mi ~e we u Poq skoj ima ti jo{ ne ko li ko no vih igra ~a, ko ji su pro {log le ta u{li u tim.

Ipak, ve o ma je va `no {to }e sa na ma bi ti na{ se lek tor. On je ve o ma is ku san i na sta vi }e i da qe da nas u~i. We go vo is ku stvo s mno go broj nih ve li kih tak mi ~e wa bi }e ve o ma va `no za na{ mla di tim - iz ja vio je 21-go di {wi Ma ~van za zva ni~ ni sajt Evrobasketa u Litvaniji.

On je istakao da }e Srbija u Litvaniji imati motiv da napravi korak daqe u odnosu na srebrnu medaqu osvojenu 2009. godine, ali da je svestan da posao ne}e biti nimalo lak.

Mnoge reprezentacije igra}e u najja~em sastavu, a grupa B u kojoj je Srbija sastavqena je od dobrih timova. Ma~van smatra da se prvo treba fokusirati na

Milan Ma~van i Du{an Ivkovi}

takmi~ewe u grupi, u kojoj }e jo{ biti Letonija, Italija, Francuska, Izrael i Nema~ka.

- Ima}emo te`ak zadatak da izborimo plasman u drugu fazu, jer }emo igrati protiv veoma dobrih selekcija u grupi. Dirk Novicki }e igrati za Nema~ku i on je zaista fenomenalan igra~.

Poznajem dobar deo izraelske reprezentacije i mislim da }e biti veoma jaki. Francuska i Italija imaju NBA igra~e u svojim sastavima... Zaista ne}e biti lako - dodao je Ma~van.

Biv{i as Hemofarma ka`e da je dodatni motiv Srbije to {to preko Evrobasketa mo`e da obezbedi nastup na Olimpijskim igrama u Londonu

2012. godine. Srbija je i na posledwem takmi~ewu, SP u Turskoj pro{le godine, napravila dobar rezultat. Bila je na korak od medaqe. Sada je spremna za ulazak u borbu za vrh.

- Mislim da smo jedan od timova koji mo`e da trijumfuje, to sigurno, ali moramo i da napredujemo. Pro{le godine u Turskoj bili smo ~etvrti, nismo uzeli medaqu, {to je bilo razo~aravaju}e. Sada }emo videti koliko smo spremni za boqi plasman - naglasio je Ma~van, koji je kao ~lan mladih selekcija Srbije osvojio dva zlata na Evropskim prvenstvima i najsjajnije odli~je na SP 2007. godine.

20

sport

~etvrtak12.maj2011.

ZA ME^EVE S HRVATICAMA

TURNIR U RIMU

I Ku bot vi deo No va ka Novak \okovi} nastavio je fantasti~nu seriju pobeda i na turniru Master serije u Rimu. Drugi teniser sveta pobedio je u drugom kolu Poqaka Luka{a Kubota sa 6:0, 6:3 i tako zabele`io 33. pobedu bez poraza u 2011. godini, a 35. ukupno. Novak je pro{le godine na turniru u Rimu ispao u ~etvrtfinalu, pa zbog toga ne brani preveliki broj poena.

Duel protiv Kubota \okovi} je po~eo sigurnim servis gemom.

Iako je po~eo me~ u laganom ritmu, srpski teniser je ve} u drugom gemu oduzeo servis Poqaku i tako odmah postavio stvari na svoje mesto. Kubot nije uop{te igrao lo{e na po~etku me~a, nije ni \okovi} briqirao, ali je samopouzdawem dobijao ve}inu poena. U ~etvrtom gemu Novak je napravio jo{ jedan brejk, koji je u narednom lagano potvrdio za 5:0. \okovi} je u {estom gemu iskoristio i tre}u brejk loptu na me~u, dobio je prvi set bez izgubqenog gema, a u istom ritmu nastavio je i u drugom.

Kubot je do prvog gema stigao tek posle 45 minuta, ali je Novak tada ve} vodio sa 6:0 i 3:0.

Do kraja me~a Poqak je uspeo da dobije jo{ dva gema i tako se ~asno oprosti od singl konkurencije u Rimu.

No vak \o ko vi}

SVETSKO PRVENSTVO U ROTERDAMU

Slab u~i nak or lo va Iako su dobro startovali u kvalifikacionim grupama, u glavnom `rebu SP u Roterdamu na{i stonoteniseri pretrpeli su poraze, dok je do tre}eg kola stigla samo Gabriela Feher.

Singl, mu{karci: Jevtovi} - Gionis (Gr~ka) 0:4, Karaka{evi} - Si Hjuk (Koreja) 3:4, Pete - Tijani (Hongkong) 1:4. @ene: Todorovi} - ^ing (Tajvan) 0:4, Erdeqi: Juan (Honkong) 4:1, Sajaka (Japan) 0:4. Feher - Gok~enur (Turska) 4:0, Huang (Tajpeh) 4:3.

Dubl, mu{karci - Bojan Crepuqa, @olt Pete: Leon, Venedal (Holandski Antili) 3:0, Argujanovs, Burgus (Litvanija) 3:2, Li Jung Vo, Oh San Eun (Ko-

Pro me ne za EP Na Kongresu ETTU odlu~eno je da se od 2012. godine ubudu}e svake godine igra pojedina~no EP, a svake druge ekipni {ampionat Starog kontinenta. Ubudu}e }e Evropske divizije brojati 12 umesto 16 reprezentacija. reja) 1:4. Karaka{evi}, Jevtovi}: Kone~ni, Siru~ek (^e{ka) 4:1, Macudaira, Niva (Japan) 2:4. @ene - Erdeqi, Feher - De Nute, Ni Ksia Lian (Luksemburg) 1:4.

Miks - Jevtovi}, Erdeqi: Ni, Bliznet (Moldavija) 4:0, [~e}tinin, Pavlovi~ (Belorusija) 2:4. Crepuqa, Todorovi} - Ki{ikava, Fukuhura (Japan) 0:4. Pete, Feher: Pjer, @ang (Francuska) 4:0, Ksu Jie, Ju Mengsun (Singapur) 3:4.

Rezultati u kvalifikacijama, mu{karci - Marko Jevtovi}: Kewev (Uzbekistan) 4:2, Silva (Portugal) 4:0. @olt Pete: Moja (^ile) 4:0, Taba~nik (Argentina) 4:1. Bojan Crepuqa: Rodrigez (^ile) 4:2, Pi~ford (Engleska) 3:4. @ene - A. Todorovi}: Martinez (Kostarika) 4:0, Mogej (Irska) 4:1, Haxiahmetovi} (BiH) 4:1.

S. S.

dnevnik

Mar ko Jev to vi}

SU TRA U NO VOM SA DU ME \U NA ROD NA UNI VER ZI TET SKA VE SLA^ KA RE GA TA OSME RA CA: Uni ver zi tet u No vom Sa du i Ve sla~ ki klub Da nu bi jus 1885 i ove go di ne or ga ni zu ju tra di ci o nal no stu dent sko tak mi ~e we osme ra ca na Du na vu, kod [trand. Ina ~e, stu dent ske re ga te se odr `a va ju u mno gim ze mqa ma Evro pe i Ame ri ke, pa VK Da nu bi jus ovom ma ni fe sta ci jom `e li da pro mo vi {e aka dem ski sport u No vom Sa du i na taj na ~in do pri ne se we go vom raz vo ju. Ove go di ne or ga ni za to ri su po zva li eki pe iz Ne ma~ ke, Tur ske, Hr vat ske, Ma |ar ske i Sr bi je pa se o~e ku je ve li ki broj u~e sni ka. Otva ra we je su tra u 15.45 ~a so va, kva li fi ka ci je u mu {koj kon ku ren ci ji u 16, `en sko fi na le u 16.45, a mu {ko po la sa ta ka sni je. Do de la me da qa i pe ha ra je u 17.30.

J. G.

Mi li} iza brao Da bi se `enska ruko met na re pre zen ta cija Srbije na{la na Svetskom prvenstvu u Bra zi lu (de cem bar) mo ra }e najpre da presko~i selekciju Hrvatske u bara` me~evima, koji }e se odr`ati 5. juna u Va-

na \eri} (Zaje~ar), Dragica Tatalovi} (Naisa), Marija ^oli} (Crvena zvezda), kri la: Jovana Barto{i} (Zaje~ar), Jelena Ni{avi} (Zaje~ar), Katarina Krpe` (Zaje~ar), Maja Lukovi} (Crvena zvezda), pi vo ti: Sla|ana Pop - Lazi} (Zaje~ar), Draga-

~ar), Marina Dmitrovi} (Jagodina) i Dijana [tevin (Zaje~ar).

Selektor Mili} saop{tio je i plan aktivnosti po kojem }e se `enska seniorska reprezentacija okupiti 14. maja u Beogradu i produ`iti u Zaje~ar, gde }e

An rea Le ki}, pred vod nik ove ge ne ra ci je ru ko me ta {i ca

ra`dinu i 11. juna u Kragujevcu.

Selektor Srbije Du{ko Mili} saop{tio je spisak igra~ica na koje re~una za zavr{ne pripreme (Zaje~ar i Stara Pazova) i kvalifikacione me~eve sa Hrvatskom. Gol ma ni: Sla|a-

na Cviji} (Krim Merkator, Slovenija), Verica Nikoli} (CSM Cetate, Rumunija), be ko vi: Tawa Vu~kovi} (Zaje~ar), Andrea Leki} (Krim Merkator), Sawa Damwanovi} (Zaje~ar), Jelena Trifunovi} (Jagodina), Jelena @ivkovi} (Zaje-

ostati do 20. maja. Potom ih o~ekuje drugi deo priprema od 23. maja do 4. juna u trena`nom centru FSS u Staroj Pazovi, a odigra}e se i i dve kontrolne utakmice s Rumunkama (27. i 29. maja) u In|iji.

J. G.

kULTURA

dnevnik ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА БЕЛДОКС

Најбоља Матичевићева „Животна трка” “Животна трка“ Младена Матичевића најбољи је филм у домаћој селекцији Међународног фестивала документарног филма „Белдокс”, који је завршен синоћ у Београду. Између 16 документарних филмова, жири у саставу: редитељи Пуриша Ђорђевић и Вања Ковачевић и продуценткиња Вероника Радовић, једногласно је изабрао Матичевићев документарац, који је награђен плакетом и новчаним износом од 1.000 евра.У образложењу је наведено да је “Животна трка“ филм са “чврстом драматуршком структуром и јаким емоцијама, који нам прича необичну

зрело сведочанство о истрајности људског духа“, наведено је у образложењу. Жири критике, у саставу Борислав Анђелић, Влада Џудовић, Иван Карл и Динко Туцаковић, доделио је награду Фипресци Србија за најбољи српски филм редитељу Дарку Бајићу за остварење “О, Гринго“, док је за најбољи филм међународног програма изабран документарац Бориса Геретса (Холандија) “Људи који сам могао бити и можда јесам“. Награду публике освојио је такође Бајићев филм о каријери фудбалера Дејана Рамба Петковића.

~etvrtak12.maj2011.

21

КОНЗЕРВАТОРИ И РЕСТАУРАТОРИ МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ ПРВИ ПУТ ИЗЛАЖУ САМОСТАЛНО

Од чувара до истраживача баштине У Музеју Војводине (Дунавска 37) сутра у 19 часова биће отворена изложба „Сачувајмо“, која ће публици представити Одељење за конзервацију и рестаурацију, његове чланове, процесе рада, неке од предмета, алат, материјале, специјалне машине. Изложба је креирана тимским радом, а иницијаторке и координаторке пројекта су конзерваторка-рестаураторка, музејска саветница, шефица Одељења Зорана Ђорђевић и виша конзерваторка-рестураторка Драгана Живковић. Од 1956. године, када је у Музеју Војводине основана прва лабораторија за заштиту и обнову значајних предмета, ово ће бити први јавни наступ „људи из сенке“. Зорана Ђорђевић и Драгана Живко-

вић објашњавају да је то занимљиво због тога што нема ни једне изложбе без њиховог рада, а он се заправо никад не види, односно добар је кад се не примети, кад предмети изгледају очувано сами од себе. Од њих се може сазнати да је посао који обављају незамењив део рада музеја, иако је светски тренд да се оснивају посебни центри за конзервацију, што је недавно учињено и у Београду. Поред обраде предмета, конзерватори и рестауратори музеја све више добијају улогу истраживача, јер се технолошким развојем потенцирају физичкохемијске анализе које много тога откривају. Осим тога, за чим се код нас, наравно, каска, за успешан посао обнове и чувања потребна су зна-

У НОВОСАДСКОЈ „НОЋИ МУЗЕЈА”

Четврта зона – центар и Трг галерија

причу о тројици Етиопљана маратонаца, који траже своју срећу у Србији, земљи из које људи одлазе управо да би је потражили на другом месту”. Најбољим филмом у међународној селекцији, између 15 остварења, проглашен је “Барзак“ Мантаса Кведаравициуса, рађен у финско-литванској продукцији. Чланови жирија: редитељ Роб Лемкин, Мартијн те Пас (програмски координатор ИДФЕ) и Матиас Хедер (селектор ДокЛајпциг) оценили су да се аутор “Барзака“ одважио да створи “оригиналан кинематографски језик, који остаје утемељен у реалности ноћних мора из живота главних протагониста”. “Снажна поетска визија разоткрива свет изгубљених душа које без краја лутају између живих и мртвих, прошлости и садашњости. Филм је

Белдокс фестивал, у сарадњи са “Лимундо“ тимом је расписао конкурс за снимање једноминутног документарца на тему “Моја визура – моје слободно време“, а са 10.000 евра награђено је остварење “Моје слободно време“ Емине Грбе. Свечаним уручењем награда затворен је четврти Белдокс, у оквиру кога је од 4. маја приказано укупно 78 филмова из 29 земаља, у два такмичарска и четири ревијална програма. Директор фестивала Младен Вушуровић оценио је овогодишње издање фестивала веома успешним и скренуо пажњу на повећану посету, између 7.000 и 8.000 посетилаца, и модерну, технички одлично опремљену, салу у Дому омладине где је публика имала прилику да ужива у филмовима. (Танјуг)

Популарна манифестација „Ноћ музеја“, у оквиру које, из године у годину, програми бележе све више учесника и публике одржава се ове године 14. маја у великом броју градова Србије (65) и Европе. Асоцијација за визуелну уметност и културу у Новом Саду за то вече од 18 часова до 2 ноћу најавила је 100 програма на 50 локација. Цео град подељен је на седам зона. Четврта зона обухвата део центра града око зграде Бановине и Трг галерија.Зграда Бановине, један од симбола Новог Сада, своју богату историју представиће кроз архивску грађу фонда Краљевске банске управе Дунавске бановине, а уз музички програм чланова Асоцијације гитариста Војводине. Историјат ће понудити и Скупштина града, представљајући послератне председнике градског парламента. У пословници ОТП банке на Булевару Михајла Пупина 6, харфисткиња Андреа Кричковић ће оживети излог и поставку еко карикатура сокобањског бијенала. На Тргу Галерија разноврстан програм за најразличитије укусе и узрасте припемају три галерије. У Спомен збирци Павла Бељанског биће изложба “Злато” Раде Селаковић, у Поклон збирци Рајка Мамузића је ретроспектива графика Милана Блануше, а у Галерији Матице српске моћи ће да се виде потрети страних мајстора, поступци конзервације и рестаурације, као и програми за најмлађе. Деци су намењени и програми које органзују Покрајински завод за заштиту природе у Радничкој 20, Основна школа Ђорђе Натошевић и Амерички кутак. У пасажу код броја 14 на Булевару Михајла Пупина“Урбан дистрикт“ биће представљена интерактивна инсталација.Средњошколци из школе “Богдан Шупут“ представиће у Улици Петра Драпшина 26 технике штампања текстила. Улазнице за Ноћ музеја могу да се купе у пословницама ОТП банке.

РЕЗУЛТАТИ ПОКРАЈИНСКОГ КОНКУРСА ЗА КРАТКЕ ИГРАНЕ, ДОКУМЕНТАРНЕ И АНИМИРАНЕ ФИЛМОВЕ

Шест милиона динара за 17 продукција Поред шест дугометражних играних филмова, за које је намењено 11, 5 милиона динара, Покрајина ће ове године суфинансирати и производњу кратких играних, документарних и анимираних филмова са 6.140.000 динара. Овај износ је, на основу покрајинског конкурса Секрeтаријата за културу и јавно информисање распоређен на 17 филмова међу којима су кратки играни, документарни, документарно - играни и анимирани, стоји на сајту овог секретаријата. Следећим продуцентским кућама и његовим филмским пројектима је одобрено по 400.000 динара: “Друид” - Агенција за филмску и видео продукцију (Нови Сад) за филм “Zu ha u se“ режији Ненада Микалачког, “Ray Dre am pro duc tion“ (Нови Сад) за филм “Зима” у режији Бојане Старчевић, “Con trast me dia” (Нови Сад) за филм “Траго-

ви римске Паноније” у режији Неле Тот-Љубојевић и Саше Љубојевића, и Агенција “Влаховић” (Врбас) за остварење “Ca rry Townslin” у режији Милутина Влаховића. Сума од 450.000 динара одобрена је кући “Студио Видеополис” (Нови Сад) за филм “Војвођанска свадба некад и сад” у режији Горана Вукчевића, “Tal king Wolf Pro duc ti ons“ (Панчево) добиће 550.000 динара за филм “Момчило Тапавица” у режији Милана Тодоровића, “Me dia News“ (Нови Сад) 200.000 динара за филм “Жал за огњиштем” Еве Хибш Бодиш, “Wa ke up” (Нови Сад) 1,2 милиона за филм “Car go, Lost & Fo und” у режији Биљане Туторов, У.Г. “Бачка кућа” (Ловћенац) 200.000 динара у режији Владимира Куљаче, Независни филмски центар “Кино клуб Нови Сад“ 300.000 динара за филм “Мишеви” у режији Марка Каћанског, У.Г. “Мандраго-

Kонзервирана кочија патријарха Рајачића

ра” (Зрењанин) 500.000 динара за филм “Јованка са оног света” у режији Марка Цвејића, Удружење “Дигитална регија“ (Суботица) 300.000 динара за филм “Култура дунавског региона” аутора Томислава Дедовић Томића, У.Г. Ромска омладина данас (Нови Сад), 200.000 динара за филм “Ромска букара” аутора Ранка - Рајка Јовановића, Хрватско академско душтво (Суботица) 100.000 динара за филм “Вријеме откупа” Рајка Љубића, Едукативни центар “Луча” (Зрењанин) 300.000 динара, за филм “ДЕЛ“ у режији Владимира Кајловића, “Бел Арт Контакт” (Нови Сад) 200.000 динара за филм “ДНК уметника” у режији Мире Бртке и Дом културе “Вук Караџић” из Омољице 40.000 динара, за филм “Духови прошлости”, аутори су полазници Школе анимираног филма, чији је ментор Благоје Лупа. В. Ц.

ња из технологија примењене уметности, сликарских техника и других вештина, заната и наука. Иницијаторке и координаторке изложбе „Сачувајмо“ у Музеју Војводине поручују публици да ће на изложби моћи да пипкају, запиткују и коначно да сазнају како изгледа пут једног артефакта од његовог проналаска, откупа или нечег другог, до пуног изложбеног потенцијала. Као илустрације, у поставци су послужили фрагменти једне римске фреске из трећег или четвртог века, кочија патријарха Рајачића, угљенисани налази четири дрвена тањира из 18. века, пронађени у Улици Николе Пашића, старе и ретке књиге, текстил из ризнице манастира Крушедол... Посебна атракција биће специјалне машине које користе у Одељењу за конзервацију и рестаурацију: ултразвучна када, разне брусилице, машина за микропескирање стакла, усисни сто за конзервацију папира, светлосни сто. У стручном појмовнику, конзервација представља низ мера и

поступака који се спроводе у циљу успоравања процеса пропадања и заштите предмета материјалне и духовне културе од непроцењиве вредности и значаја за заједницу и појединце, док је рестаурација збир етичких норми и комплексних поступака којима је циљ да предмету врате првобитан изглед најприближнији првобитном. У Музеју Војводне, конзервација и рестаурација су подељење по лабораторијама за специфичне врсте материјала (керамика, метал, папир, текстил, осликани слој и дрво), а Одељење чине још две фотолабораторије и столарска радионица. Запослени и презентовани на изложби биће шест високо образованих стручњака, четири техничара, два фотографа и један столар. Изложба „Сачувајмо“ у Музеју Војводине (Дунавска 37), која је саставни део програма манифестације „Ноћ музеја“, биће отворена до краја јуна. И. Бурић

У СУБОТУ, 14. МАЈА, У СИНАГОГИ

Балет „Лисабонска прича” У суботу, 14. маја, у Синагоги, у 21 час, биће изведен балет „Лисабонска прича“, инспирисан Португалом и музиком фада у извођењу Маја Волк, која је написала и нарацију, и Београдских фадиста, уз плес солиста Балета Народног позоришта у Београду у кореографији Александра Саше Илића. Фадо је музика љубави и бола, фадо је живот, подсећа Александар Саша

Бе о гра ду су: Ива на Ко зо ма ра, Ол га Ол ћан, Ана Иван че вић, Ми лош Иса и ло вић, Ми лош Ма ри јан и Та маш Чи зма ди ја, ко ји игра ју уз пе сму Бе о град ских фа ди ста: Ма је Волк, Ма је Кли син ски, Не ве не Ра ди во је вић, Бо ја на Кне же ви ћа, Иви це Стје па но ви ћа, Јо ви це Шо ши ћа и Де ја на Са ви ћа. Ка ко је на пи са ла Ми ли ца Зај цев по во дом ове пред ста ве, „Бе -

чи тра жи ти тек ма ло ме ста у љу ба ви ко је зра чи на ше ср це. На за мра че ној сце ни, са му зи ча ри ма фа ди сти ма рас по ре ђе ним на уз диг ну те прак ти ка бле ко ји је окру жу ју, ду га чак сто као је ди ни а упе ча тљив ре кви зит сце но гра фи је Бо ри са Мак си мо ви ћа, у јед но став ним а ко ло ри стич ки при јат ним ко сти ми ма Ол ге Мр ђе но вић, од ви ја ла се при ча из ноћ ног Ли са бо на, ко ја

Илић, и објашњава да су у овој представи играчи, инспирисани фадом, изнели „своју јединствену унутрашњост, своје мисли кроз покрет”. Овај програм реализују Културни центар Новог Сада и Музичка омладина Новог Сада, под ви со ким по кро ви тељ ством Гра да Но вог Са да и у са рад њи с Ам ба са дом Пор ту га ла у Бе о гра ду. Улаз је сло бо дан. Со ли сти ба ле та На род ног по зо ри шта у

о град ски фа ди сти сјај ним ин тер пре та ци ја ма фа до му зи ке, ко је је пред во ди ла сво јим то плим, бар шу на стим гла сом Ма ја Волк, би ли су ин спи ра то ри пле са ‘ба и ла ри но са‘, од но сно шест со ли ста ба лет ског ан сам бла На род ног по зо ри шта за ко је је Алек сан дар Илић ко ре о гра фи с ао игру чу де сне, не за у ста вљи ве енер ги је, по твр ђу ју ћи мо то пред ста ве из пе ра Мар га ре те Ди рас, да жи ве ти без па у зе зна -

ни је има ла це ло вит пле сни са др жај, не го је фраг мен тар но игром ре а го ва ла на по зна те фа до ме ло ди је. А то ре а го ва ње стра сним, уз бу дљи вим, мла да лач ки ва тре ним по кре ти ма сјај но се укла па ло у ат мос фе ру за ди мље не ка фа не у ко јој су се ра зно ли ке при че, углав ном љу бав ног пред зна ка, од ви ја ле са то ли ко из во ђач ке енер ги је да су и гле да о ци оду ше вље но ре а го ва ли то ком це ле пред ста ве“. Н. П-ј.

ВЕЧЕРАС У СТУДИЈУ М

Концерт загребачких перкусиониста Вечерас у 20 часова у новосадском Студију М публици ће се представити чланови Ансамбла удараљки Музичке академије из Загреба, чији је уметнички директор истакнути хрватски перкусиониста и композитор Игор Лешник. Ансамбл „БиНг бенг“, како гласи назив овог особеног музичког састава, чине најбољи студенти удараљки на загребачкој академији у класи професора Игора Лешника, који су у оквиру овог оркестра остварили изузетно значајне успехе, као што је победа на великом међународном такмичењу Друштва за перкусионистичку уметност у Нешвилу у САД 2004, где су проглашени за најбољи универзитетски ансамбл тог типа, а такође и прво место на Европском музичком такмичењу у Белгији 2009. Оркестар „БиНг бенг“ је уз то са запаженим успехом концертирао широм Европе, у САД, Јужној Америци и Азији, а њихов албум са композици-

јама Игора Лешника наишао је на добар одзив публике и критичара. Руководилац ансамбла, професор Игор Лешник један је од водећих европских перкусиониста своје генерације и плодан композитор, који је добио бројна признања за своју уметничку делатност, међу којима је и француско одликовање Витеза реда уметности и књижевности. Концерт је организован у оквиру сарадње загребачке Музичке академије и новосадске Академије уметности, поводом обележавања Дана загребачког свеучилишта. Ансамбл „БиНг бенг“у Нови Сад стиже са сопственим богатим инструментаријумом разноврсних ударачких инструмената, (чија је укупна тежина седам и по тона), а на овом концерту Загрепчани ће представити избор стандардног перкусионистичког репероара, као и композиције Игора Лешника. Б. Х.

22

Svet

~etvrtak12.maj2011.

dnevnik

Naj ni `i vo do staj Du na va u po sled wih 100 go di na BE^: Austrijsko re~no brodarstvo su~eno je ovih dana sa velikim problemom niskog vodostaja na Dunavu. Na Dunavu je trenutno, za ovaj period godine, najni`i vodostaj u posledwih 100 godina, rekao je Rajnhold Godina iz Hidrografske slu`be Be~a austrijskim medijima. Nizak vodostaj imao kao posledicu da preduze}a svoje transportne brodove vi{e ne mogu u potpunosti tovariti.

Na jednom od mesta merewa vodostaja na Dunavu kroz Austriju, u Kin{toku, jasno je vidqiv nizak vodostaj. Tamo gde se tokom maja registruje prose~na vrednost od 2,5 metara, sada je vodostaj pao na

1,90 metara. Zima bez mnogo snega, i sa malo padavina od januara, glavni su razlog za nizak vodostaj, rekao je Godina, dodaju}i da je ~itava Austrija pogo|ena, posebno sever i istok.

On je ukazao da je, na primer, vodostaj Dunava kod mesta Kornojburg trenutno 2,14 metara, dodaju}i da je leta 2002., kada su bile poplave, vodostaj dostigao do 5,90 metara.Sli~na situacija je i u mestu Vildungsmauer u blizini slova~ke granice, gde je 2002. vodostaj dostogao do 6,30 metara, a sada iznosi svega 1,71 metara. Ustanova za re~ni saobra}aj ocenila je aktuelni vodostaj neuobi~jano niskim.

Ukoliko lepo vreme bude potrajalo, za re~ni saobra}aj nastupi}e te{ka vremena, upozorava ova institucija.Brojne kompanije se ve} `ale na poslovawe, ukazuju}i da

ve} sada tovare za jednu tre}inu mawe tereta na brodove, nego {to je to uobi~ajeno, zbog aktuelnog vodostaja.

(Tanjug)

NEMIRI NA SEVERU AFRIKE I BLISKOM ISTOKU

UN po zva le na hi tan pre kid va tre u Li bi ji @E NE VA, TRI PO LI, SA NA: Generalni sekretar UN Ban Kimun pozvao je ju~e na hitan prekid vatre u Libiji i na prekid napada na civile. Na konferenciji za novinare u @enevi Ban je rekao da je razgovarao sa libijskim premijerom Al-Bagdadi Ali al-Mahmudijem. [to se ti~e Sirije, Ban je rekao da bi sirijski predsednik Ba{ar al-Asad trebao da uzme u obzir zahteve naroda za reformama i za slobodom, kao i da prekine sa masovnim hap{ewima antivladinih demonstranata. Osvr}u}i se na situaciju u Egiptu Ban je kazao novinarima da je zabrinut zbog nedavnog nasiqa izme|u muslimana i kopta u Egiptu i istakao da je, zarad demokratskih te`wi, veoma va`no da narod Egipta ostane jedinstven.

daca, eksplozije u libijskoj prestonici po~ele su ju~e u zoru i trajale skoro ~itav sat, dok su grad nadletali mlazni avioni, javio je AFP. U Misrati, oko 200 kilometara isto~no od Tripolija, gradu

Eksplozije u Tripoliju

zauzeli aerodrom u Misurati, kqu~nom gradu na zapadu Libije, posle `estokih borbi sa vladinim snagama, lojalnim Moameru Gadafiju. „Na{ plan je da isteramo Gadafijeve snage sa podru~ja aerodroma i vazduhoplovne aka-

No vo na si qe u Je me nu

Nekoliko eksplozija potreslo je ju~e Tripoli, a pobuwenici u opkoqenoj Misrati tvrde da su potisnuli Gadafijeve snage u isto~nim i zapadnim delovima grada i opkolili ih na podru~ju aerodroma. Prema re~ima o~evi-

koji je pod opsadom snaga libijskog lidera Moamera Gadafija ve} dva meseca, pobuwenici tvrde da su odneli pobedu u `estokim okr{ajima u pojedinim delovima grada. AFP I Si-En-En javili si ju~e da su libijski pobuwenici

Kra jem ma ja na log za hap {e we Ga da fi ja RIM: Libijski vo|a Moamer Gadafi mo`e da se do kraja maja dogovori sa me|unarodnom zajednicom o tome gde }e se skloniti, a potom }e Me|unarodni krivi~ni sud izdati nalog za wegovo hap{ewe, ocenio je ju~e {ef italijanske diplomatije Franko Fratini. „Ima zemaqa koje su posledwih nedeqa izrazile spremnost da ga prime”, rekao je Fratini za radio Uno ne navode}i koje su to zemqe.

Me|utim, dodao je Fratini, „jasno je da }e biti mnogo te`e posti}i neki dogovor sa pukovnikom i wegovom porodicom kada bude izdat me|unarodni nalog za hap{ewe”.

Fratini je ocenio da bi nalog Me|unarodnog krivi~nog suda za hap{ewe Gadafija trebalo da bude izdat do kraja maja i da likvidacija Gadafija „nikada nije bila ciq me|unarodne misije ve} je ciq za{tita civila.

demije gde se sada nalaze”, rekao je jedan predstavnik pobuwenika za Rojters. Misrata je strate{ki va`an grad i jedini grad pod kontrolom pobuwenika na zapadu zemqe. Antire`imske snage su, u me|uvremenu, saop{tile da su us-

pele da zauzmu i Zarik, koji se nalazi na oko 25 kilometara zapadno od Misrate, ali za sada nema nezavisne potvrde ove tvrdwe.

U Jemenu policija pucala na demonstrante Jemenske snage bezbednosti otvorile su danas vatru na demonstrante u gradu Taizu i ubile najmawe jednog demonstranta, saop{tili su ju~e medicinski izvori.

Broj ubijenih demonstranata od nedeqe u Taizu pove}ao se na {est, prenela je agencija AFP. Na hiqade prosvetnih radnika okupilo se ispred kancelarije regionalnog ministarstva obrazovawa u Taizu zahtevaju}i ve}e plate i odlagawe zavr{nih ispita, a pridru`ilo im se na stotine antivladinih demonstranata. Taiz, drugi po veli~ini grad u siroma{nom Jemenu, postao je centar pobune protiv predsednika Alija Abdulaha Saleha, koji je na vlasti od 1978. godine.Vi{e od 150 qudi ubijeno je od kraja januara, kada su zapo~eli protesti u zemqi.

(Tanjug)

No ve sank ci je pro tiv Si ri je BRI SEL: Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton najavila je ju~e da bi Unija ve} ove sedmice mogla da pro{iri sankcije uvedene pre svega nekoliko dana protiv re`ima u Siriji. Odgovaraju}i na pitawa evropskih parlamentaraca zbog ~ega se ime sirijskog lidera Ba{ara al-Asada ne nalazi na listi 13 visokih funkcionera ~ija je imovina najnovijom odlukom

Brisela zamrznuta, E{tonova je rekla da se „po~elo sa 13 osoba koje su bile direktno ume{ane” u krvavu represiju nad demonstrantima. „Time }emo se pozabaviti ponovo ove nedeqe. Uveravam vas da sam namerna da stavim Siriju pod najve}i mogu}i politi~ki pritisak”, dodala je ona. Evropska unija uvela je u utorak ~itav niz sankcija protiv Sirije ukqu~uju}i embargo na izvoz oru`ja.

(Tanjug)

Glo ba li za ci ja glo bi si ro ti wu WU JORK: Svakih 10 godina {ne zemqe i na kraju je sve to odr`ava se konferencija posveprogutala magla, kao da su zabo}ena najsiroma{nijim zemqama ravile na obe}awe dato godinu sveta, ali, ve}ina zemaqa, koje su dana ranije”, rekla je Evelin UN 1971. svrstale na listu siroHerfkens, preneo je nema~ki drma{nih i daqe su tu, a broj siro`avni radio „Doj~e vele”. ma{nih od tada se udvostru~io.

Od kada su UN 1971. godine saU najslabije razvijene ubrajaju ~inile listu najsiroma{nih zese zemqe u kojima je prose~an gomaqa sveta, samo je trima zemqadi{wi dohodak po glavi stanovma po{lo za rukom da se sa liste nika mawi od 900 dolara, koje povuku. To su: Bocvana, Zeleimaju nedovoqno razvijen zdravnortska Ostrva i Maldivi. Inastveni i obrazovni sistem i do~e, broj siroma{nih zemaqa se ma}u privredu.To su najsiromaudvostru~io, sa 24 zemqe 1971. {nije me|u siroma{nim zemqagodine, na 48 koliko ih danas ma: sa velikom ima. Iz procesa procentom smrtglobalizacije, te Broj si ro ma {nih nosti novoro|enzemqe iza{le su zemaqa se ~adi, zemqe u kokao najve}e gujima je `ivot bitnice. To su udvostru~io, sa 24 mnogih qudi obezemqe 1971. godine zemqe koje naj~ele`en siroma{}e izvoze samo na 48, koliko {tvom i gla|u i u jedan jedini proih danas ima kojima jedva da izvod ili siroima nade da }e vinu. Zbog lo{e jednoga dana biti boqe. Ukratko: infrastrukture i mawka visokozemqe kojima je neophodna pokvalifikovanih, one nisu uspele mo}, a ona nikako da stigne, istada se prikqu~e globalnom lancu kla je Evelin Herfkens, biv{a proizvodwe, kako bi profitiraholandska ministarka za razvoj i le, istakao je ^arls Gor iz Koninicijatorka tzv. „milenijumske ferencije UN o trgovini i razkampawe” UN. voju. „Bogate zemqe obe}avaju, obeEvelin Herfkens, tako|e, }avaju i obe}avaju. Zemqe ~lanikritikuje bogate zemqe, {to sice EU nastoje da do 2015. godine roma{nima nisu pomogle u razizdvajaju 0,7 odsto bruto naciovoju i {to im nisu omogu}ili da nalnog dohodka za pomo} siromase na pravi na~in prikqu~e glo{nim zemqama, ali pribojavam balizaciji. „Nije re~ samo o pose da i od tog obe}awa ne}e biti qoprivredi, ve} i o obezbe|ivani{ta. Grupa vode}ih industrijwu novih radnih mesta. Mesta koskih zemaqa sveta G8 obe}ala je ja bi omogu}ila razvoj energije i milijarde dolara za milenijuminfrastrukture siroma{nih zeske razvojne ciqeve za siromamaqa.

(Tanjug)

Svi La de no vi si no vi LON DON: U akciji ameri~kih komandosa 2. maja, osim vo|e teroristi~ke mre`e Al kaida Osame bin Ladena, ubijen je i kako tvrde ameri~ke vlasti, wegov 22-godi{wi sin Halid, ali se kao nestao posle akcije vodi i najmla|i sin 19-godi{wi Hamza, koga zovu „prestolonaslednikom terora”, pa se jo{ naga|a da je i on ubijen u akciji ili je uspeo da pobegne.Hamza i Saad, su dvojica od oko dvadesetoro dece, koje je Bin Ladenu rodila prva `ena Sirijka Naxva Ganem, koji su odgajani u duhu ekstremizma, usvojili su o~eve radiklane stavove, pa se pomiwu i kao wegovi eventualni naslednici.

Za razliku od wih, Omar bin Osama bin Laden, ~etvrto dete Osame bin Ladena i wegove prve `ene Sirijke Naxve Ganem, u vi{e navrata se odricao o~eve ideologije, ali je u ime bra}e, izdao saop{tewe da je sahrana wihovog oca u moru poni`avaju}a za porodicu i optu`io ameri~kog predsednika Baraka Obamu da uni{tava jednu neza{ti}enu porodicu.

On je poru~io da je neprihvatqivo, i qudski i verski, sahraniti

li~nost koja ima takav zna~aj i status me|u pripadnicima svog naroda bacawem wegovog tela u more, na na~in koji poni`ava wegovu porodicu i pristalice i vre|a verska ose}awa stotina miliona muslimana.

Osamin najstrariji sin Abdula, prekinuo je odnose sa ocem pre vi{e od 10 godina i odbacio wegov ekstremizam. Veruje se da vodi marketin{ku agenciju u Xedi, u Saudijskoj Arabiji i ne o~ekuje se da bi on mogao da nasledi oca.

Bin Laden se `enio najmawe pet puta i ima vi{e od 20 dece. Wegova prva supruga, Sirijka Naxva Ganem, napustila ga je u Avganistanu nekoliko nedeqa pre napada 11. septembra i vratila se u svoju domovinu. Od druge `ene se razveo po~etkom 90-ih. Sadah, koja se udala za wega 2000, poklowena mu je kada je imala 15 godina, a dve Saudijke je o`enio 80-ih godina.

Nakon napada na SAD 11. septembra 2001, Bin Laden je poslao ve}i deo ~lanova porodice van Avganistana, u Iran, gde `ive takore}i u ku}nom pritvoru.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI [IRIN EBADI Dobitnica Nobelove nagrade za mir Iranka [irin Ebadi, u intervjuu be~kom dnevniku „Prese“, podvukla je da je uspostavqawe demokratija u jednoj zemqi iskqu~ivo obaveza gra|ana te dr`ave. „To smo uradili u Iranu 1979., kada smo svrgnuli [aha, i potom smo dobili novog diktatora. Mora se obezbediti da svrgavawem jednog diktatora do|e do demokratskog razvoja”.

STJEPAN MESI] Biv{i predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} glumi u filmu re`isera Filipa [ovagovi}a „Visoka modna napetost” ~ije je snimawe po~elo u ponedeqak na Hvaru. Kako navodi hrvatska {tampa, Mesi} od gluma~ke ekipe prima samo komplimente za svoju ulogu predsednika koji je od pritiska javnosti pobegao na ostrvo i tu me{tanima poma`e da wihovo selo dobije status mesta.

YULIJAN ASAN@ Osniva~ Vikiliksa Xulijan Asan` odlikovan je najvi{im priznawem Sidnejske fondacije za mir - zlatnom medaqom za qudska prava, koju su pre wega dobili Nelson Mandela, dalaj lama i japanski budisti~ki vo|a Daisaku Ikeda.Sidnejska fondacije za mir je neprofitne organizacije koja je povezana sa Univerzitetom u Sidneju, a finansira je grad Sidnej.

Strah od zemqotresa oterao Rimqane iz grada RIM: Urbana legenda o zemqotresu koji je navodno ju~e trebalo da pogodi Rim, naterala je mnoge stanovnike da pobegnu iz „ve~nog grada”, uprkos vi{ednevnim uveravawima stru~waka da je tako ne{to nemogu}e predvideti.

Proteklih dana glavna tema razgovora po kafeima, u {kolama i na poslu bilo je navodno proro~anstvo samoukog seizmologa Rafaela Bendandija, po kome }e razorni zemqotres 11. maja 2011. sravniti grad sa zemqom, pi{e rimska „Republika”.

Ova pri~a prenela se muwevitom brzinom zahvaquju}i internetu i raznim forumima.

Nije pomoglo ni to {to su na~elnik Civilne za{tite, Nacionalni institut za geofiziku i vulkanologiju danima ponavqali da je re~ o la`noj uzbuni, pa ~ak ni to {to Benandi zapravo nikada nije tako ne{to napisao. “Ova hipoteza ne samo

da nije nau~no poduprta, ve} je uop{te nije lansirao Benandi”, naveli su oni. To je potvrdila i analiza dokumenta koje je ostavio seizmolog iz Faence, koji je umro 1979, a u kojima se tako ne{to ne navodi, pi{e list. Seizmolozi ka`u da je strah neopravdan, jer u Rimu u posledwih hiqadu godina nije bilo jakih zemqotresa. „Ispod grada ni-

kad nije zabele`en jak zemqotres”, izjavio je direktor Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Enco Boski. „Me|utim, Rimqani su fatalisti i stru~waci za oprez. Slede}i moto - nije ta~no, ali verujem- mnogi su re{ili da napuste grad, ne po{aqu decu u {kolu i ne odu na posao,” pi{e Republika.

List navodi da je prema jo{ nezva-

ni~nim podacima ovog 11. maja na „odmor” oti{lo izme|u 15 i 20 odsto vi{e zaposlenih nego pro{le godine u isto vreme. Prema re~ima lokalnih zvani~nika, nervoza se prenela i na {kole, tako da su se „mame javqale da se raspitaju da li }e danas {kole raditi”, a u nekima je ~ak zasedao i {kolski odbor.

U Rimu je od ju~e prazan i ve}i deo ^ajnatauna, ali su vlasnici radwi izbegli da navedu zemqotres kao razlog za zatvarawe radwi, isti~u}i umesto toga obave{tewa „zatvoreno zbog odmora, popisa i sl”. Uveravawa stru~waka da je nemogu}e predvideti zemqotrese nisu sve ubedila, tako da su mnogi rezervisali sme{taj na selu, prenosi Ansa. „Ne mo`e se govoriti o egzodusu, ali ima slu~ajeva da su se ~itave porodice odlu~ile da napuste grad i na kratko pre|u na selo,” navela je agencija.

(Tanjug)

BALkAn

dnevnik

~etvrtak12.maj2011.

GE NE RAL NI [TRAJK PO RE ME TIO GR^ KU

Kr {ko ote `a va pri jem Hr vat ske u Evrop sku uni ju

Stran ci, na po qe ATI NA: Ge ne ral ni {trajk dve ket me ra {ted we ko ji tre ba da vo de }e sin di kal ne kon fe re de a ci obez be di vi {e od 20 mi li o na je u Gr~ koj, ko je su ju ~e po ~e le 24evra. Gr~ ka se ve} go di nu da na su ~a sov ni {trajk zbog no vih me ra o ~a va sa po vre me nim {traj ko vi {ted we, pa ra li sao je rad mno gih ma, po {to je vla da zbog ne za pam slu `bi u ze mqi. [trajk je do veo }e ne eko nom ske i fi nan sij ske do ob u sta ve po mor skog i me |u kri ze pri si qe na da uvo di o{tre grad skog `e le zni~ kog sa o bra }a ja, me re {ted we. Omla di na ko ja u~e pri vre me no su ot ka za ni mno gi le to vi avi o na u ze mqi po {to su ne ko li ko sa ti rad ob u sta vi li kon tro lo ri le to va, ja vi le su no vin ske agen ci je. Mno ge jav ne slu `be i ban ke da nas, ta ko |e, ne }e ra di ti.

Ovo je dru gi ve li ki {trajk ove go di ne ko ji su or ga ni zo va li glav ni sin di ka ti - GSEE ADEDY- ko ji oku pqa ju za po sle ne u jav nom i pri vat nom sek to ru. U Neo na ci sti na pa li imi gran te Ati ni }e tim po vo dom bi ti or ga - stvu je na de mon stra tiv nom mar {u kroz Ati nu ju ~e je ga |a la ka ni zo va ni pro test ni mar {e vi. „[trajk je od go vor rad ni ka, me ni ca ma po li cij ske sna ge ko je slu `be ni ka i pen zi o ne ra na ~i ja su od go vo ri le is pa qu ju }i su za vac i {ok-bom be. se le |a sva qu je te ret pri vred ne Ne ko li ko sto ti na qu di, me |u sta bi li za ci je i me ra {ted we”, iz ja vi li su u sin di ka tu GSEE, ko ji ma su bi li i neo na ci sti, na pre no se agen ci je. Vla da je na ja vi - pa lo je u uto rak uve ~e de se ti ne imi gra na ta u atin skom kvar tu la da ovog me se ca usvo ji no vi pa -

Pa ti si ja, po sle ubi stva jed nog mu {kar ca za ko je su osum wi ~e ni stran ci, sa op {ti la je po li ci ja.

Uz vi ku ju }i „stran ci na po qe”, qu di u go mi li na pa li su imi gran te na uli ci i de mo li ra li naj ma we jed nu rad wu u vla sni {tvu stra na ca, pre neo je AFP. Po li ci ja je u Pa ti si ji upo tre bi la su za vac da bi za dr `a la de mon stran te od na pa da na jed nu ku }u u ko joj `i ve skvo te ri.

Do na si qa je do {lo po {to je ubi jen je dan 44-go di {wi mu {ka rac ubo di ma no `em, dok je ula zio u auto mo bil, pri pre ma ju }i se da od ve ze trud nu `e nu u bol ni cu. Po li ci ja je sa op {ti la da su mu {kar ca no `em iz bo la tro ji ca na pa da ~a, ko je su o~e vi ci opi sa li kao stran ce. ^o vek je iz bo den zbog ka me re ko ju je no sio u po ro di li {te da sni mi ro |e we svog dru gog de te ta. Ubi stvo je po ja ~a lo sum we u spo sob nost po li ci je da za {ti ti po je di ne de lo ve Ati ne ko je su pre pla vi li nar ko ma ni, pro sti tut ke i ile gal ni imi gran ti.

(Ta njug)

BE^: Nu kle ar na elek tra na Kr {ko, u vla sni {tvu Slo ve ni je i Hr vat ske, mo gla bi da bu de ka men spo ti ca wa za pri jem Hr vat ske u EU, upo zo rio je ju ~ e li d er opo z i c i o n og „Sa ve za za bu du} nost Austri je“ (BZO) Ge rald Gros.

Gros, ko ji je bio ~lan par la men tar ne de le ga ci je, ko ja je u po ne de qak po se ti la Hr vat sku, re kao je da je tu za bri nu tost pre neo hr vat skim ko le ga ma. Oce niv {i da nu kle ar ka Kr {ko pred sta vqa ogrom nu opa snost po Austri ju, ali i Slo ve ni ju i sa mu Hr vat sku, on je na vei u sa op {te wu da }e BZO pri sta ti na pri je mu Hr vat ske u ~lan stvo EU sa mo ako pret hod no is tu pi iz Kr {kog ili po stig ne do go vor sa slo ve na~ kim part ne ri ma o ga {e wu elek tra ne.

Gros je po zvao kan ce la ra i vi ce kan ce la ra, Ver ne ra Faj ma na i Mi ha e la [pin de le ge ra, da is ko ri ste pri li ku ko ja

IN CKO T VR DI DA JE BiH U NAJ VE ]OJ KRI ZI OD KRA JA RA TA

SAD pre te sank ci ja ma zva ni~ ni ci ma Srp ske VA [ING TON, BA WA LU KA: Sa ra jev ski list „Dnev ni avaz”, po zi va ju }i se na iz vo re, ju ~e pi {e da su SAD sprem ne da pred sed ni ka Re pu bli ke Srp ske Mi lo ra da Do di ka i we go ve sa rad ni ke sta ve na „cr nu li stu” uz za mr za va we po kret ne i ne po kret ne imo vi ne, za bra nu iz da va wa vi za, „ali i dru ge me re ko je se mo gu raz ma tra ti”. List pod se }a da je za me ni ca stal nog pred stav ni ka SAD pri Uje di we nim na ci ja ma u Wu jor ku Ro zma ri di Kar lo, pre dva da na na sed ni ci Sa ve ta bez bed no sti UN ka za la da SAD u pot pu no sti po dr `a va ju vi so kog pred stav ni ka Va len ti na In cka u ak tiv no sti ma ko ji ma }e od go vo ri ti na ra stu }u kri zu u BiH. „In cko ima na {u pu nu po dr {ku u ko ra ci ma ko je }e pod u ze ti ka ko bi osi gu rao po {to va we Dej ton skog spo ra zu ma, ali i bra nio i o~u vao su ve re ni tet i te ri to ri jal ni in te gri tet BiH. SAD u pro ce su raz ma tra wa vla sti tih me ra ka ko bi smo po dr `a li Dej ton i in sti tu ci je dr `a ve BiH, ako to bu de po treb no”, re kla je Di Kar lo. Kao i SAD, i EU mo `e Do di ku i we go vim sa rad ni ci ma za mr znu ti imo vi nu ko ja se na |e na te ri to ri ji EU i us kra ti ti po se tu, pi {e sa ra jev ki list.

ral ni re fe ren dum, pro tiv no od lu ka ma su do va i vi so kog pred stav ni ka, re kao je In cko u uto rak na pre da va wu u Ame ri~ kom in sti tu tu za mir. On je ka zao da se ne sme do zvo li ti da se re fe ren dum u RS odr `i i, ka ko je is ta kao, po ni {te do stig nu }a u po sled wih 15 go di na, i upo zo rio da }e od lu ku o to me do ne ti u od go va ra ju }em tre nut ku.

In cko je is ta kao da ni je pro tiv re fe ren dum kao ta kvog, ali u okvi ru od go va ra ju }eg prav nog okvi ra i nad le `no sti, od no sno, da se ne mo `e o pi ta wi ma od va -

Se dam me se ci od iz bo ra jo{ ne ma vla de

`no sti za ce lu ze mqu od lu ~i va ti u jed nom we nom de lu. On je oce nio da je to naj ve }i iza zov Dej ton skom spo ra zu mu od ka ko je pot pi san i do dao da je vre me da se me |u na rod na za jed ni ca po za ba vi tom si tu a ci jom. In cko je re kao da je sa da je din stvo me |u na rod ne za jed ni ce ve }e ne go ika da i da je, {to se ti ~e re fe ren du ma, do bio po dr {ku svih ~la ni ca Sa ve ta bez bed no sti UN. On sma tra da je u BiH, ina ~e, na ~i wen ve li ki na pre dak i iz vr {e ne struk tur ne re for me, ta ko da je ta ze mqa na pu tu da

Vi so ki pred stav nik u Bo sni i Her ce go vi ni Va len tin In cko oce nio je u Va {ing to nu da se BiH na la zi u jed noj od naj ve }ih kri za od kra ja ra ta, ~i ji je deo i jed no stra no ras pi sa ni re fe ren dum u Re pu bli ci Srp skoj o Su du i Tu `i la {tvu BiH. BiH je sa da u jed noj od naj ve }ih kri za od kra ja ra ta - ustav ni po re dak je u pi ta wu. Pro {lo je se dam me se ci od iz bo ra, a jo{ ne ma vla de, dok je RS ras pi sa la uni la te -

po sta ne mla da de mo kra ti ja, ali ne ma cen tral ne vla de, a ima ozbiq ne iza zo ve u so ci jal noj i eko nom skoj sfe ri. In cko je po zvao na kom pro mis u in te re su na ro da i, na pri me ru is pu wa va wa uslo va za uki da we {en gen skih vi za, uka zao da, ka da po sto ji po li ti~ ka vo qa, mo `e se mno go po sti }i.

Za ulo gu Sr bi je i Hr vat ske u BiH In cko je re kao da je kon struk tiv na i is ta kao do pri nos pred s ed n i k a Bo r i s a Ta d i } a pro ce su po mi re wa u re gi o nu.

Si tu a ci ja u re gi o nu je naj bo qa

23

pi ta we ni je od go va ra ju }a, te ma za kon cept BiH. Ja ro {e vi~ je re kao da od lu ka o re fe ren du mu tre ba da bu de po vu ~e na do ~e tvrt ka ka da is ti ~e rok ko ji je po sta vio vi so ki pred stav nik u BiH Va len tin In cko.

Ta di} ne de li In cko vu oce nu Pred s ed n ik Sr b i j e Bo r is Ta di} re kao je ju ~e da je spre man na su sret s vi so kim pred stav ni kom za BiH Va len ti nom In ckom ka ko bi se na {lo re {e we za po li ti~ ku kri zu u toj

se uka zu je pri stu pa wem Hr vat ske EU za we no istu pa we iz Kr { kog. Austri j a mo r a zva ni~ no da de lu je na Slo ve ni ju i Hr vat sku da re {i ovaj pro blem, pod vu kao je on. U Austri ji se ve} u vi {e na vra -

ta, od 11. mar ta, ka da je do {lo do ha va ri je u nu kle ra ki Fu ku {i ma u Ja pa nu, iza zva noj ze mqo tre se om i cu na mi jem, po ja vio zah tev da se ga {e we nu kle ar ke Kr {ko ve `e za wen pri jem u EU. (Ta njug)

I Ho lan di ja uslo vqava pri jem Ru mu ni je u {en gen sku zo nu BU KU RE[T: Ho lan di ja se pro ti vi ula sku Ru mu ni je u {en gen sku zo nu sve dok ne na pra vi istin ski na pre dak u re for ma ma pra vo su |a i bor bi pro tiv ko rup ci je. „Mi `e li mo da se uve ri mo da je Ru mu ni ja na pu tu ko ji ga ran tu je su {tin ski i traj ni pro gres u re for ma ma pra vo su |a”, iz ja vio je je ho land ski mi ni star za evrop ska pi ta wa Ben Kna pen, pre ne la je agen ci ja Frans pres.

Ho land ski mi ni star, ko ji je da nas po se tio Bu ku re{t, po hva lio je Ru mu ni ju da je u~i ni la pro gres u bor bi pro tiv ko rup ci je, ali je na gla sio da „ima jo{ mno go to ga da se ura di”.

Evrop ska ko mi si ja tre ba lo bi ovog le ta da ob ja vi no vi iz ve -

{taj o re zul ta ti ma ko ji su po stig nu ti u Ru mu ni ji i Bu gar skoj u bor bi pro tiv kri mi na la i re for mi pra vo su |a. Ru mu ni ja i Bu gar ska su o~e ki va le da ovog pro le }a po sta nu ~la no vi „{en gen ske zo ne”, ali su se to me us pro ti vi le Fran cu ska i Ne ma~ ka i ta od lu ka Bri se la je sa da od lo `e na.

U Ber li nu i Pa ri zu sma tra ju da dve ze mqe, ko je su po sta le ~la ni ce EU 2007. go di ne, tre ba da ubr za ju re for me pa ra vo su |a i da se do sled no bo re pro tiv ko rup ci je, kao i da se efi ka sni je su o ~e sa pro ble mom ile gal nih imi gra na ta. Po sle Ru mu ni je ho land ski mi ni star }e po se ti ti i Bu gar sku ko ja se su o ~a va sa sli~ nim pro ble mi ma. (Ta njug)

Op tu `ni ca za zlo ~in u Bo ro vom Se lu

Valentin Incko

Pa tri jarh Iri nej da nas u Fo ~i Pa tri jarh Srp ske pra vo slav ne cr kve Iri nej bo ra vi u Mi tro po li ji da bro bo san skoj, gde }e da nas, na ve li ki pra vo slav ni pra znik Sve tog Va si li ja Ostro {kog, u Fo ~i pri su stvo vati kr snoj sla vi Bo go slov skog fa kul te ta i Sred we bo go slov ske {ko le. Pa tri jarh }e da nas slu `i ti sve tu ar hi je rej sku li tur gi ju u hra mu u kru gu Bo go slov skog fa kul te ta uz sa slu `e we vi {e ar hi je re ja i sve {ten stva Srp ske pra vo slav ne cr kve, na ja vi la je Mi tro po li ja do bro bo san ska. Po sle to ga on }e }e bla go slo vi ti po ~e tak ra do va na re kon struk ci ji zgra de ko ju je za po tre be Bo go slov skog fa kul te ta pro {le go di ne ku pi la Vla da Re pu bli ke Srp ske.

Milorad Dodik

u po sled wih 20 go di na, ka zao je on. In cko je pod se tio da je sa da u BiH sve ga oko 1.000 stra nih voj ni ka, od ne ka da {wih 60.000, ~i ja je ulo ga vi {e po li ti~ ko od vra }a we, ne go voj no.

Na god ba o re for mi pra vo su |a Ot prav nik po slo va de le ga ci je Evrop ske uni je u BiH Bo ris Ja ro {e vi~ iz ja vio je da bi EU bi la sprem na da se raz go va ra o re for mi pra vo su |a u BiH uko li ko od lu ka o odr `a va wu re fe ren du ma u Re pu bli ci Srp skoj (RS) bu de opo zva na ili od go |e na. Ja ro {e vi~ je, ka ko pre no se lo kal ni me di ji, re kao da re fe ren dum sko pi ta we o ra du Su da i Tu `i la {tva BiH ni je od go va ra ju }e zbog ~e ga EU sma tra da ta kva od lu ka tre ba bi ti opo zva na ili od go |e na. „U tom slu ~a ju bi li bi smo sprem ni da raz go va ra mo o re for mi pra vo su |a u okvi ru fo ru ma ko jem bi pri su stvo va le sve re le vant ne in sti tu ci je ove ze mqe”, ka zao je Ja ro {e vi~.

On je pod se tio da je stav, ko ji je EU ra ni je iz ne la, da je re fe ren dum de mo krat sko pra vo, ma da po sta vqe no re fe ren dum sko

ze mqi, ali i da ne de li n je go vu oce nu da je sta we u BiH go re ne go ra ni je. Sr bi ja po dr `a va sve ini ci ja ti ve ko je do la ze iz Bo sne i Her ce go vi ne s ci qem da se re {e pro ble mi i ak tu el na po li ti~ ka kri za, re kao je Ta di} no vi na ri ma i po no vio da Sr bi ja po {tu je te ri to ri jal ni in te gri tet su sed ne ze mqe i ne `e li da se me {a u we na unu tra {wa pi ta wa.

Upi tan da pro ko men ta ri {e oce nu vi o skog pred stav ni ka za BiH Va len ti na In cka da je si tu a ci ja u BiH go ra ne go ikad za po sled wih pet na est go di na, Ta di} je od go vo rio da se sa tim ne sla ze. „Ne sla `em se sa tim, si tu a- ci ja je sa da mno go bo qa, ma da i sam po ne kad ne raz u mem za {to in sti tu ci je u BiH ne mo gu br `e da re sa va ju pro ble me i iza zo ve sa ko ji ma se su o ~a va ju”, re kao je Ta di}.

Ta di} je na gla sio da ni je po znat da tum ka da }e raz go va ra ti sa In ckom. „Jo{ ne mam da tum, ali imam na me ru da raz go va ram sa wim, mo ra se na }i re {e we za po li ti~ ku kri zu u BiH, za kqu ~io je Ta di}.

(Ta njug)

ZA GREB: Osje~ ko @u pa nij sko je, pro tiv no pro pi si ma me |u na tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni - rod nog rat nog i hu ma ni tar nog cu pro tiv pe to ri ce qu di zbog pra va, mu ~io ra we nog po li caj ca rat nih zlo ~i na nad rat nim za ro - B.C.K. (45). Okri vqe ni J.V. se te bqe ni ci ma, ra we ni ma i bo le sni - re ti da je dva sa ta uda rao za ro ma u Bo ro vom Se lu kod Vu ko va ra, bqe nog hr vat skog po li caj ca I.K. u ma ju 1991. go di ne. Ka ko je dr - (44) ko ji je zbog to ga gu bio svest. `av no tu `i la {tvo sa op {ti lo na Pro tiv pr vo o kri vqe nog M.M, svo joj In ter net stra ni ci, op tu - ko ji se na la zi u pri tvo ru, pred `ni ca je po dig nu ta pro tiv M.M. lo `e no je pro du `e we pri tvo ra (64), J. J. (55), D.R. (43) i M.M. (47) zbog te {kog de la, dok se osta li zbog kri vi~ nog de la de la rat nog okri vqe ni na la ze u bek stvu, na zlo ~i na pro tiv ra we ni ka i bo le - vo di se u sa op {te wu. Is tra ga u sni ka i rat nog zlo ~i na pro tiv pred me tu Bo ro vo Se lo pro tiv pe rat nih za ro bqe ni ka, kao i pro - to ri ce okri vqe nih zbog kri vi~ tiv J.V. (50) zbog kri vi~ nog de la nog de la rat nog zlo ~i na pro tiv rat nog zlo ~i na pro tiv rat nih za - rat nih za ro bqe ni ka po ~e la je u ro bqe ni ka.

Op tu `ni com se M.M. i J.J. te re te da su, 2. ma ja 1991. go di ne u Bo ro vom se lu, kao pri pad ni ci srp skih do bro vo qa~ kih je di ni ca, pri li kom re dov nog pa tro li ra wa za ro bi li po li caj ce Po li cij ske upra ve Osi jek Z.M. (50) i D.K. (42) ko ji su tom pri li kom za do bi li te {ke te le sne ozle de od va tre nog oru` ja, ali im ni su pru `i li neo p - Obe le `a va we po gi bi je po li ca ja ca hod nu me di cin sku po mo }i, ve} su no vem bru 2010. go di ne u `u pa nij ih ve za li i za tvo ri li. Za tim su skom su du u Vu ko va ru, a pred met im, kr {e }i pro pi se me |u na rod - je, od lu kom Vr hov nog su da u za vr nog rat nog i hu ma ni tar nog pra va, {noj fa zi is tra ge, 15. apri la ove pre kri li gla ve }e be tom, sta vqa - go di ne ustu pqen osje~ kom `u pa li im ba jo net pod vrat i tu kli ih nij skom su du. mot ka ma, ru ka ma i no ga ma po te lu, Po li ci ja je 13. no vem bra 2010. zbog ~e ga su tr pe li sna `nu bol i uhap si la i u Is tra `ni cen tar do bi li no ve te le se ne po vre de. `u pa nij skog su da u Vu ko va ru Na kon ne u spe lih pre go vo ra o pro ve la Mi la na Ma rin ko vi }a, oslo ba |a wu za ro bqe nih po li ca - a za ~e ti ri oso be ne do stup ne hr ja ca i po ku {a ja pri pad ni ka je di - vat skom pra vo su |u ras pi sa la je ni ce za po seb ne na me ne da ih po ter ni cu. Ma rin ko vi} se re oslo bo de, pri ~e mu je u sre di {tu {e wem is tra `nog su di je od Bo ro va Se la ubi je no 12 hr vat - novem bra na la zi u pri tvo ru u skih po li ca ja ca, a 22 ra we no, D.R Osi je ku.

(Ta njug)

24

ekOLOGiJA

~etvrtak12.maj2011.

dnevnik

URU^ENO PRIZNAWE MINISTRU @IVOTNE SREDINE, RUDARSTVA I PROSTORNOG PLANIRAWA

Oliver Du li} Naj e vro pqa nin Sr bi je u 2010.

Na gra da „Naj e vro pqa nin Sr bi je u 2010” u obla sti kul tu re `i vqe wa i una pre |e wa `i vot ne sre di ne do de qe na je mi ni stru `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ve ru Du li }u. U obra zlo `e wu `i ri ja, ne vla di ne or ga ni za ci je Pr va evrop ska ku }a i Evrop ski po kret u Sr bi ji, na vo di se da je mi ni star Du li} ostva rio iz u ze tan do pri nos u na ve de noj obla sti, ko ja se u EU sma tra jed nom od naj za na ~aj ni jih.

- Du bo ko ve ru jem da je za {ti ta `i vot ne sre di ne naj bo qi na ~in da se po ka `e pa tri o ti zam pre ma ze mqi. Ne ma bo qeg na ~i na za is ka zi va we qu ba vi pre ma svo joj ze mqi i gra |a ni ma - re kao je mi ni star Du li} pri li kom uru ~e wa pri zna wa „Naj e vro pqa nin 2010”.

U obra zlo `e wu `i ri ja se na vo di da je mi ni star Du li} po kre nuo ak ci ju “O~i sti mo Sr bi ju”, kroz ko ju je spro veo ~i {}e -

we di vqih de po ni ja i za po ~e ta iz grad wa re ci kla `nih dvo ri {ta. Oko ide je da Sr bi ja mo `e po sta ti ~i sti ja i zdra vi ja za `i vot, us peo je da oku pi 200.000 vo lon te ra i na ~e lu sa wi ma or ga ni zo vao ce lo dnev nu ak ci ju “Ve li kog spre ma wa Sr bi je” 5. ju na pro {le go di ne.

Ne za pam }e ni od ziv ak ti vi sta {i rom Sr bi je oce nio je re ~i ma:”Na naj bo qi na ~in su po ka za li {ta je pa tri o ti zam i ka ko se vo li svo ja ze mqa„. Sin tag ma „no vi pa tri o ti zam„ ubr zo je po sta la si ni nim za eko lo {ki ak ti vi zam. Sa istom ide jom i za su ka nim ru ka vi ma, re a gu ju }i na ape le gra |a na zbog za ga |e wa re ka, ovo go di {wim ~i {}e wem Ju `ne Mo ra ve po ~eo je no vo ve li ko spre ma we za ko je is ti ~e da ne }e sta ti dok Sr bi ja ne bu de u ce lo sti ~i sta.

- Po zvao bih sve gra |a ne Sr bi je da se ukqu ~e u za {ti tu `i vot ne sre di ne, na ro ~i to u “Ve -

li ko spre ma we Sr bi je” ko je }e bi ti or ga ni zo va no 4. ju na i da na taj na ~in da ju di rek tan do pri nos u~la we wu u Evrop sku

uni ju - is ta kao je mi ni star Du li}.

Re zul ta ti ak ci ja ko je je po kre nuo su po tvr |e ni i is tra `i va wi ma Cen tra za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju (CE SID), ko ji go vo re da je po ve }a na eko lo {ka svest gra |a na, o~i {}e no vi {e od po lo vi ne di vqih de po ni ja, a pro ce nat sta nov ni {tva ob u hva }en or ga ni zo va nim od no {e wem sme }a za ma we od go di nu da na po ve }an je na 70 od sto. Uve de ne su eko lo {ke tak se na elek tri~ ni i elek tron ski ot pad, a iza bran je i eko lo {ki znak za ozna ~a va we pro iz vo da u ~i joj se pro iz vod wi po {tu ju stan dar di za {ti te `i vot ne sre di ne.

Du li} je za po ~eo i pro jek te za re {a va we pro ble ma po seb nih to ko va ot pa da: gu ma, pa pi ra, pla sti ke, me ta la, sta kla, aku mu la to ra, pla sti~ nih ke sa, ba te ri ja, elek tri~ nog i elek tron skog ot pa da.

SARADWA TEMI[VARSKOG I ZREWANINSKOG FAKULTETA

Ana li za kva li teta va zdu ha u Ba na tu “Ba nat air qu a lity” na ziv je ide je ~i ja je re a li za ci ja za po ~e la u okvi ru IPA pro jek ta pre ko gra ni~ ne sa rad we iz me |u Sr bi je i Ru mu ni je. Pro je kat ~i ji je ciq po di za we ni voa me nax men ta u upra vqa wu kva li te tom va zdu ha spro vo de dve vi so ko o bra zov ne usta no ve u ba nat skom re gi o nu Teh ni~ ki fa kul tet “Mi haj lo Pu pin” u Zre wa ni nu i Uni ver zi tet “Po li teh ni ka” u Te mi {va ru, uz u~e {}e Teh ni~ kog fa kul te ta u Bo ru. Ne dav no su na ra di o ni ci upri li ~e noj u Lo va~ kom dvor cu u E~ ki pred sta vqe ni de ta qi pro jek ta po sve }e nog kva li te tu va zdu ha {to je, pro ce ni li su u~e sni ci, iz u zet no zna ~aj na te ma.

- Kva li tet va zdu ha zna ~aj no uti ~e na qud sko zdra vqe. Us po sta vqa we jed nog ova kvog pro jek ta pre ko gra ni~ ne sa rad we sa Ru mu ni jom i do bi ja we no ve opre me za me re we kva li te ta va zdu ha, sva ka ko je me |u naj zna ~aj ni jim ele men ti ma odr `i vog raz vo ja u re gi ji. Va `an je ovo po du hvat i za to {to su u we ga ukqu ~e ni stu den ti, {to je na na {em Fa kul te tu pri mer do bre prak se.

Ra di o ni ca ima i svo ju pri me wi -

vu vred nost, jer }e se kva li tet va zdu ha me ri ti to kom ju na i ju la u Zre wa ni nu, Ki kin di, Vr {cu, Pan ~e vu i Bo ru, na mer nim me sti ma ko ja su pred lo `i li lo kal ni eks per ti – re kao je de kan zre wa nin skog fa kul te ta prof. dr Mi lan Pa vlo vi} i do dao da je za ovu vi so ko o bra zov nu usta no vu bit no da do bi je akre di ta ci ju za la bo ra to ri ju i opre mu vred nu 80.000 evra.

Pa vlo vi} je pri me tio da su u re gi o ni do sta opa le pri v red n e ak t iv n o s ti, {to je u od re |e noj me ri sma wi lo emi si ju {tet nih ga s o v a iz in d u s trij s kih po stro je wa, sa mim tim i za ga |e nost va zdu ha. Ali, i da qe po sto je kri ti~ ne ta~ ke u bli zi ni pe tro he mij skih obje ka ta, he mij ske in du stri je, a u zim skom pe ri o du i oko to pla na i lo `i {ta u ur ba nim sre di na ma, gde ve li ki broj kom po nen ti pre l a z i gra n i~ n e vred n o s ti.

Kva li tet va zdu ha do sta tr pi i zbog sa o bra }a ja.

Prof. dr Jo a na Jo nel sa te mi { var s kog Uni v er z i t e t a

Ot pad do ne si, po klon po ne si Po vo dom Me |u na rod nog da na po ro di ce, u ne de qu 15. ma ja, NVO „Eko grin tim“ iz Pan ~e va po no vo je ini ci ra la ak ci ju pri ku pqa wa elek tri~ nog i elek tron skog ot pa da „Ot pad do ne si, po klon po ne si”. Ovo ga pu ta, gra |a ni }e ovu vr stu ot pa da do no si ti od 9 do 18 sa ti i od la ga ti u ze le ni eko-kon tej ner ko ji

}e bi ti po sta vqen na par kin gu is pred ula za na Sport ski cen tar „Mla dost”, ko ji je i su re a li za tor ove eko lo {ke ak ci je.

Po red JKP „Mla dost” teh ni~ ku po dr {ku ak ci ji pru `i }e i BiS Re ci kla `ni cen tar ko ji je za du `en za pri hvat i re ci kla `u, kao i „\ak” ko ja }e za sva kog do no si o ca elek tri~ nog i elek tron skog ot pa da obez be di ti po klon, a po seb no iz ne na |e we

pri pre ma ju za one ko ji ma }e to ga da na bi ti ro |en dan i za po ro di cu ko ja bu de do ne la naj vi {e elek tri~ nog i elek tron skog ot pa da.

Mla di i vred ni qu di iz „Eko grin ti ma” po ru ~u ju gra |a ni ma Pan ~e va da is ko ri ste pred sto je }e da ne i „pre tre su” {u pe, po dru me, osta ve i ga ra `e i da do ne su ras ho do va ne mo ni to re, ra ~u na re, ta sta tu re, po kva re ne ku hiw ske apa ra te, {po re te, fri `i de re, ve{ ma {i ne, kli me, te le vi zo re, flu o re scent ne ce vi, mo bil ne te le fo ne, te le fo ne, ba te ri je...

Ka ko je pan ~e va~ ki BiS Re ci kla `ni cen tar je di na re ci kla `na fir ma u Sr bi ji ko ja ima kra {er ma {i nu za re ci kla `u flu o re scent nih ce vi i si stem za re ci kla `u ras hlad nih ure |a ja, sav elek tron ski i elek tri~ ni ot pad }e bi ti pra vil no tre ti ran, zbri nut i re ci kli ran. Po red to ga, BiS Re ci kla `ni cen tar }e „{kol sku po ro di cu” ko ja bu de do ne la naj vi {e ot pa da i po be di la u „ma lom fud ba lu” - na gra di ti ra ~u na rom.

A. B.

SARADWA POKRAJINE I FONDA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

Bo qe zbriwavawe ot pa da pri o ri tet U Vla di Voj vo di ne za me nik u una pre |i va wu i za {ti ti `i vot Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za ne sre di ne. Di rek tor ka Ju ra ki} ur ba ni zam, gra di teq stvo i za je na gla si la i da je Fond, vi {e {ti tu `i vot ne sre di ne Mi lan ne go do bre part ne re na {ao u re sor nom se kre ta ri ja tu kao ko or Po p o v i} i di r ek t or k a Re p u di na to ru i sa mim ko ri sni ci ma bli~ kog fon da za za {ti tu `i sred sta va, a to su lo kal ne sa mo vot ne sre di ne @eq ka Ju ra ki} u pra ve, ne vla din sek tor, stru~ pot pi sa li su ugo vo r o za jed ni~ ne or ga ni za ci je, fa kul te ti i koj re a li za ci ji pro jek ta „Una pre |e we sta wa `i vot ne sre di ne na u~ ne in sti tu ci je i da ova po u funk ci ji odr `i vog raz vo ja na zi t iv n a is k u s tva pod s ti c aj n o te r i t o r i j i AP Voj v o d i n e u de lu ju u po sti za wu do brih re 2011. go di ni”. Ovaj pro je kat po zul ta ta na te re nu. dr `a va Mi ni star stvo `i vot ne Naj ve }i deo sred sta va, od no sre di ne, ru dar stva i pro stor nog sno 100 mi li o na di na ra, iz dvo pla ni ra wa. jen je za oblast una pre |i va wa Pro je kat }e bi ti re a li zo van upra vqa wa ot pa dom, ko ji je oce pu tem jav nog kon kur sa, a za una wen kao pri o ri te tan za re {a va pre |i va we sta wa `i vot ne sre we u na {oj po kra ji ni. Osta le di ne odo bre no je pro j ekt n e obla 200 mi li o na di na sti ko je }e ovim Za unapre|ivawe ra, sa o p { tio je jav n im kon k ur stawa `ivotne Mi l an Po p o v i}. som bi ti po nu |e On je na g la s io sredine odobreno je ne part ne ri ma zna ~ aj sa r ad w e 200 miliona dinara ob u hva ta ju mo ni Fon d a i Mi n i to ring po vr {in star stva `i vot ne skih i pod zem nih sre di ne i pro stor nog pla ni ra vo da, ze mqi {ta i va zdu ha, mo ni wa sa Se kre ta ri ja tom, jer se na to ring ose tqi vih eko si ste ma i taj na ~in obez be |u ju neo p hod na stro g o za { ti } e n ih biq n ih i sred stva za ova kve pro je ka te. Na `i vo tiw skih vr sta na pod ru~ ju osno vu po me nu tog ugo vo ra bi }e Voj vo di ne, edu ka ci je, us po sta ras pi san jav ni kon kurs za su fi vqa we za {tit nih ze le nih po ja nan s i r a w e de v et pro j ekt n ih se va i re kul ti va ci ja pro sto ra obla sti od 6. do 23. ma ja ove go ne a de kvat nih od la ga li {ta ot di ne. Kao naj va `ni ji seg ment pa da. Ta ko |e, su fi nan si ra }e se me |u pro jek ti ma is tak nu to je je i pro jek ti u okvi ru una pre |i va una pre |i va we upra vqa wa ot pa wa za {ti te i upra vqa wa za {ti dom. }e nim pod ru~ ji ma, zbrib wa va we Di rek tor ka Fon da za za {ti stra da lih i bo le snih za {ti }e tu `i vot ne sre di ne Re pu bli ke nih di vqih `i vo ti wa, a no vi na Sr bi je @eq ka Ju ra ki} is ta kla je da }e se pr vi put pod sti ca ti je za do voq stvo {to je ova kav pro jek ti na me we ni una pre |i va pro je kat, za po ~et pro {le go di wu sta wa u obla sti ob no vqi vih ne, sa da na sta vqe.Ka ko je re kla iz vo ra ener gi je. pro {le go di ne je od lu ~e no da Pod no si o ci pro je ka ta na kon sav no vac ko ji se na te ri to ri je kurs }e mo }i da kon ku ri {u sa po na {e po kra ji ne pri ku pi od za ga jed n im pro j ek t om za jed n u |i va ~a bu de i vra }en po kra ji nu oblast, a re zul ta ti }e bi ti po i usme ren na pro jek te ne me we ne zna ti 30. ma ja.

NA PALI]U

Mi ste ri ja ugi nu lih ga le bo va

“Po li teh ni ka” na gla si la je da je ve o ma zna ~aj no utvr di ti ko li ko je u va zdu hu ~e sti ca ko je ga za ga |u ju, i sma wi ti wi ho vo pri su stvo.

- Bit no je da se mla de ge ne ra ci je ukqu ~e u pro je kat i da im pre ne se mo na {e zna we. Zna ~aj pro jek ta je i u to me {to je, {i re gle da no, Ba nat, i u srp skom i u ru mun skom de lu, deo Evro pe – re kla je Jo a na Jo nel.

Na ~ el n ik Ode q e w a za za {ti tu `i vot ne sre di ne gra da Zre wa ni na De jan Jo va nov upo zo rio je na ~i we ni cu da je Zre wa nin u gru pi naj ma we po {u mqe n ih gra d o v a u Sr b i j i i Evro pi, i da su par ko vi, kao „plu }a“ jed ne ur ba ne sre di ne, uglav nom u lo {em sta wu, jer ne ma nov ca za wi ho vo ob na vqa we i ure |e we. @. Balaban

Pred sed nik Udru `e wa qu bi te qa pri ro de „Ri pa ria” Oto Se ke re{ ka `e da je ugi nu }a ga le bo va bi lo i ra ni jih go di na, ali ne kao 23. mar ta ove go di ne, ka da se pro ce wu je da su pro na {li oko 60 ugi nu lih pti ca u oko li ni je ze ra Pa li}. Obra ti li su se svim nad le `nim in sti tu ci ja ma u po kra ji ni i na lo ka lu, ali ni ko ni je od re a go vao. U za mr zi va~ JP „Pa li} Lu da{„ osta vi li su pet ugi nu lih pti ca, a osta le le {e ve su od ne li u ka fi le ri ju u Som bor ve} 25. mar ta.

U „Pa li} Lu da {u” ob ja {wa va ju da su le {e ve pti ca za dr `a -

li ka ko bi se ura di la ob duk ci ja i sa zna lo od ~e ga su ugi nu li i da se ~e ka re zul tat ob duk ci je. Vi {e od me sec da na pti ce su bi le u za mr zi va ~u po me nu tog pred u ze }a i on da su po sla te na ob duk ci ju u Ve te ri nar ski in sti tut.

Te la ugi nu lih pti ca na |e na su sa uko ~e nim pr ti sti ma, pa se ve ru je da je u pi ta wu tro va we pe sti ci di ma ko ja se ko ri ste u po qo pri vre di, ali ni ko sa si gur no {}u ne mo `e da tvr di uzrok ugi nu }a.

Ina ~e, ga le bo vi su za {ti }e na vr sta pti ca i ima ih gne zdi se oko 1.500 pa ro va re~ nih i 50 cr no gla vih ga le bo va.

A. A.

REALIZACIJA PROJEKTA NATREG

No vi pla no vi upra vqa wa De li bla tskom pe{~arom Za po ~et u pro le }e 2008. go di ne i sa pla ni ra nim za vr {et kom u le to 2011, pro je kat NA TREG (Ma na ging Na tu ral As sets and Pro tec ted Are as as Su sta i na ble Re gi o nal De ve lop ment Op por tu ni ti es) u fi nal noj je fa zi.

Pro je kat po ve zu je {est za {ti }e nih pod ru~ ja u ju go i sto~ noj Evro pi ko ja se na la ze u Austri ji, Hr vat skoj, Ita li ji, Sr bi ji i Slo ve ni ji. Pro je kat se fo ku si ra na iza zo ve ko ji se ja vqa ju pred za {ti }e nim pod ru~ ji ma ko ja pred sta vqa ju va `an in stru ment za {ti te bi o di ver zi te ta, ali ko ja u isto vre me ni su pre po zna ta kao po ten ci jal ni no si o ci so ci jal nog i eko nom skog raz vo ja. Glav ni ciq pro jek ta je us po sta vqa we tran sna ci o nal ne me |u sek tor ske sa rad we i kre i ra we za jed ni~ ke stra te gi je za in te gral no upra vqa we za {ti }e nim pod ru~ ji ma. ^la no vi ti ma NA TREG i svi pro jekt ni part ne ri mo gu bi ti za do voq ni na ono {to je do sa da ura |e no, jer se sve ak tiv no sti se spro vo de pre ma pla nu ra da. Dru gi iz ve {taj o pro ce ni i svim ak tiv no sti -

ma i part ner stvi ma ko ja su ostva re na do kra ja pret hod ne go di ne, po ka zu je da je ovaj pro je kat pre po znat kao ve o ma kva li te tan, sa do brim ci qe vi ma i da je do sa da do neo ve o- ma do bre re zul ta te.

Kao je dan od pro jekt nih part ne ra u pret hod noj go di ni, a na ro ~i to we noj dru goj po lo vi ni, JP „Voj vo di na {u me” ak tiv no je spro vo di lo svo je ak tiv no sti ko je su do ne le i do sta re zul ta ta. Po red re dov nog ba vqe wa ad mi ni stra ci jom, na sta vqe ne su pri pre me na tri stu di je ko je }e po slu `i ti kao po dr {ka pri pre mi pla na upra vqa wa spe ci jal nim re zer va tom pri ro de De li blat ska pe {~a ra, pri pre mqen je plan ko mu ni ka ci je, ob ja vqe na ini ci jal na pro jekt na bro {u ra na srp skom je zi ku, pred sta vqa we pro jek ta na ma ni fe sta ci ja ma kao {to su „No vo sad sko pro le }e” i „Lo rist” i IUFRO kon fe ren ci ja. Kra jam 2010. go di ne spro ve de na je i ra di o- ni ca u ci qu de fi ni sa wa vi zi je za SRP De li blat ska pe {~a ra i tre ning za za po sle ne JP „Vojvo di na {u me”.

Ra di o ni ca „Vi zi ja za spe ci jal ni re zer vat pri ro de De li blat ska pe {~a ra u okvi ru iz ra de pla na upra vqa wa pod ru~ jem” odr `a na je 29. de cem bra 2010. go di ne u edu ka tiv nom cen tru spe ci jal nog re zer va ta pri ro de De li blat ska pe {~a ra (De li bla to^ar dak). Ra di o ni cu je or ga ni zo vao NVO „Oikos” u sa rad wi sa JP „Voj vo di na {u me” Pe tro va ra din, a vo di la je Du {ka Di mo vi} (~lan Svet ske ko mi si je za za {ti }e na pod ru~ ja - WCPA).

U~e sni ci ra di o ni ce su bi li za po sle ni u Jav nom pred u ze }u „Voj vo di na {u me”, kao i pred stav ni ci Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj, tu ri sti~ ke or ga ni za ci je, lo kal ne za jed ni ce, NVO i Me |u na rod ne uni je za za {ti tu pri ro de (IUCN). Ciq ra di o ni ce je bio po di za we ka pa ci te ta za in te re so va nih za pri pre mu pla na upra vqa wa i de fi ni sa we vi zi je za spe ci jal ni re zer vat pri ro de De li blat ska pe {~a ra.

Ta ko |e, kao deo ak tiv no sti na pro jek tu ko je se ti ~u iz grad we ka pa ci te ta, odr `an je i tre ning „Osnov ni kon cep ti za {ti te pri ro de i ka te go ri za ci je za {ti }e nih pod ru~ ja”. Tre ning je odr `an 24. de cem bra 2010. go di ne u No vom Sa du, u di rek ci ji Jav nog pred u ze }a „Voj vo di na {u me”, a u~e stvo va li su za po sle ni na po slo vi ma stra te {kog pla ni ra wa i raz vo ja, za {ti te pri ro de i upra vqa wa za {ti }e nim pod ru~ ji ma.

Ciq tre nin ga je bio po di za we ka pa ci te ta u~e sni ka za stra te {ko pla ni ra we za {ti te pri rod nih re sur sa, uskla |i va we plan skih i pro gram skih do ku me na ta da me |u na rod nim smer ni ca ma i pre po ru ka ma, kao i sa gle da va we mo gu} no sti ukqu ~i va wa za in te re so va nih stra na u pro ces pri pre me pla na upra vqa wa za {ti }e nim pod ru~ jem.

Ka ko na ja vqu ju u » »”Voj vo di na {u ma ma” » fi nal na NA TREG kon fe ren ci ja }e se odr `a ti od 22. do 24. ju na u No vom Sa du.

R. D.

iz drugog ugla

dnevnik

~etvrtak12.maj2011.

25

Оружје уносан посао [pigl

У

Вилијам и Кетрин на Сејшелима Hamburger abendblat

Н

емачки лист „Хамбургер абендблат“ открива где ће младенци, британски принц Вилијам и принцеза Кетрин ићи на медени месец, мада то неће бити баш месец дана.

Лист пише да ће отпутовати на Сејшелска острва. Фархад Влади, који изнајмљује острва, изјавио је листу: „Тачно је да смо британској краљевској кући изнајмили једно од Сејшелских

острва – Северно острво. Разумећете да не можемо да кажемо ништа више“. Хамбуршка фирма Фархад Влади Прајвет Ајландс од 1971. године изнајмљује и продаје острва широм света. Међу муштеријама су и Бил Гејтс и Пол Мекартни. Сејшелско северно острво је у Индијском океану и сматра се „Де лукс Робинзон Крусо острвом“. Велико је два и по квадратна километра и на њему је 11 вила. Принц Вилијам и принцеза Кетрин биће највероватније у луксузној вили од 750 квадратних метара. Колико се зна последње виђене личности које су тамо провеле медени месец, тачније медену недељу, били су глумица Селма Хајек и њен муж Франсоа Анри Пино. Иначе, изнајмљивање Северног острва кошта 50 хиљада евра – на дан, наравно, пише „Хамбургер абендблат“.

питању су моћ, утицај и престиж, али пре свега – новац. Међународна трговина оружјем цвета, индустрија оружја прави огромне профите, а њени тенкови, авиони и ракете тражени су пре свега у земљама убрзаног развоја. Немачки недељник „Шпигл“ у онлајн издању опширно пише о трговини оружјем у свету и напомиње да за трговину оружја купце врбују и политичари – министри спољних послова, одбране или трговине. О купцима пише: „Нове авионе, хеликоптере и подморнице купују првенствено земље убрзаног развоја. Тако је Индија прошле године за трећину повећала буџет за одбрану и закључила један од највећих уговора о куповини оружја у свету – о набавци 126 борбених авиона у вредности од 7,3 милијарде евра. И Бразил је повећао издатке за одбрану за 25 процената, а на листи војних набавки су тенкови, борбени авиони и хеликоптери. Један од највећих уговора у историји трговине оружјем недавно су направиле САД са Саудиј-

Авион Ф15 који је био занимљив Саудијцима

ском Арабијом. Америчке фирме ће током следећих пет до десет година испоручити оружје у вредности од 60 милијарди долара. Поред осталог, биће испоручена 84 авиона Ф-15 и 178 хеликоптера. Јан Гребе из Међународног центра за конверзију каже да је у последње време у свету у току низ великих програма модернизације армија и набавке новог оружја. Посебно су активне земље убрзаног развоја које имају велике приходе од сировина. При том делом улогу игра жеља за престижом, мада не би требало потцењивати ни значај геостратешких интереса. „САД су веома заинтересоване да у војном погледу Саудијска Арабија буде противтежа Ирану“, каже Гребе.

НАУЧНИЦИ ПРЕПОРУЧУЈУ ОДМОР ЗА МОЗАК

Технолошка дијета San Francisko kronikl

Н

епрестано смо бомбардовани непресушном ријеком емаилова, СМС порука, твитова, статуса на Фејсбуку, видеоснимцима далеких крајева из снова, „занимљивостима“ из света флоре и фафуне... Осим што је то напорно и досадно, научници упозоравају да је и штетно за наш мозак! Међу научницима већ дуже време постоји забринутост да препуштање овим непрестаним подражајима није добро за мозак, слично као што превише шећера или масти није добро за наше тело. Како пише Сан Францисkо kроникл, време је да размислимо о „технолошкој дијети“. Научници с калифорнијског унивезитета УЦСФ објавили су прошле недеље истраживање у којем су представили доказе да тзв. мултитаскинг, односно обављање више послова и радњи истовремено, угрожава краткорочно памћење, нарочито код одраслих људи.

Откривено је, такође, да ометања којима су узрок мобилни телефони или друштвене мреже такође могу ометати развој дугорочног памћења и менталне ефикасности. У истраживању које је објављено 2009. године на Универзитету Станфорд доказано је да људи који раде више ствари у исто време имају лошије резултате на тестовима од оних испитаника од којих се тражило да се пребацују с једног задатка на други. Изгледа да је неважним информацијама врло лако скренути нечију пажњу. Ово истраживање показује да непрестани мултитаскинг може угрозити филтер који чува наш мозак од непрестаног скакања с једне ствари на другу, што га чини знатно неотпорнијим у ситуацијама када треба одолети на пример видеоснимцима француског булдога који плеше хип-хоп. Неки психијатри забринути су због чињенице да све више људи

Магнет за уметнике Л

ос Анђелес је почео брзо да се развија након Другог светског рата и у том периоду је изграђена већина кућа и грађевина у том граду. Становници, који се враћају у предграђа, почели су, међутим, да реновирају старије куће у појединим суседствима. Новинар “Гласа Америке” Мајк О’Саливен обишао је четврт која је постала дом уметника који покушавају да очувају наслеђе Лос Анђелеса.

Doj~e vele

Четврт Вест Адамс је мирно преграђе, удаљено од прометних улица, са кућама из 19. века у викторијанском или каснијем стилу познатом као “Arts and Crafts”, док су на појединим видљиви утицаји са азијског континента. У суседству живи велики број уметника, који су недавно отворили своје домове за посетиоце. Међу њима је и Џон Петерсон, члан Асоцијације за очување наслеђа Вест Адамса. “Вест Адамс је последњих неколико година постао уметничка четврт. Реновиране куће користе

Д

се и као атељеи, тако да тренутно, осим овог дивног архитектонског наслеђа, делимо и уметност”. Кућа из 1932. године, саграђена у шпанском стилу, служи као инспирација уметници Џорџији Толивер. У њеној унутрашњости могу да се виде ретки радови ручно рађене плочице и прозори са витражима. “Стари су осамдесет година и још су овде. То је много боље од ствари које трају десет година и које морате да замените”, примећује Џорџија. Уметници Алфредо де Батук и Доналд Фергусон такође живе у овом подручју. Фергусон истиче да је његов историјски дом деце-

нијама био пажљиво реновиран. “Реч је о дуготрајном процесу. Овде сам већ 35 година”. За уметнике попут Фергусона, Вест Адамс је урбана оаза. Велики број кућа у тој четврти мора, међутим, бити реновиран. Елизабет Фенер, која се доселила овде из предграђа, каже да вреди уложити тај труд. “Мислим да Лос Анђелес доживљава ренесансу, зато што познавање прошлости подстиче наше узбуђење у погледу садашњости.” Становници кажу да ће ово историјско суседство, које је постало уметнички центар, бити важан дио будућности града. (ВОА)

показује тип понашања зависника кад је реч о технологији и нису у могућности да се суздрже чак и кад то негативно делује на њих. Међу онима који су непрестано онлајн, многи се жале да им недостаје концентрација и пажња које су некад имали. Тешко им је да прочитају књигу до краја, или погледају филм, или чак до краја да прочитају и неки чланак на интернету. Ипак, компјутери, мобилни телефони и друштвене мреже увелико су придоели квалитети нашег живота. Повезују нас с пријатељима, бизнисом и светом на начине које смо једва могли да замислимо пре неколико година. Али, проблематично је то да обиљу информација данас приступамо с плитким разумевањем и кратким распоном пажње, те многим људима постаје све теже и теже да се усредсреде на битно уместо на неважне детаље који им одвлаче пажњу. Што мислите о овом истраживању? Сматрате ли да је здраво ту и тамо подвргнути се технолошкој дијети?

У Бундеслиги се пуца

ЧЕТВРТ ВЕСТ АДАМС У ЛОС АНЂЕЛЕСУ

Glas Amerike

У свету је 2009. године на оружје потрошено 1.500 милијарди долара, израчунали су у Институту за истраживање мира у Стокхолму. У последњих десет година издаци за наоружање порасли су за 50 процената. За оружје највише троше САД – претпрошле године потрошиле су 661 милијарду долара и то су 43 процента од укупне суме која се троши на оружје у свету. На другом месту је Кина која је потрошила сто милијарди долара. Још неколико земаља убрзаног развоја је међу првих десет према издацима за оружје – Русија је пета (53 милијарде), Саудијска Арабија осма (41,3 милијарде) и Индија девета (36,3 милијарде)“, пише Шпигел онлајн.

ок се остатак фудбалског света бави сударом два највећа шпанска тима, у Бундеслиги се - пуца. Из ватреног оружја! Ајнтрахт из Франкфурта је у дубокој кризи, а навијачи прете играчима и тренеру. „Ма каква Барселона и Реал, ми имамо важнијих проблема!“ Та реченица се последњих дана често може чути у круговима блиским бундеслигашкој екипи из Франкфурта. Ајнтрахт је у кризи, клуб који је у славним данима своје богате историје против мадридског Реала 1960. одиграо, по мишљењу многих, најбоље финале тадашњег Купа шампиона, претече Лиге шампиона! У граду на Мајни влада класична депресија. Ајнтрахт је тренутно на 16. месту. Да ствар буде гора, уочи одлучујуће утакмице против Келна екипа не може нормално ни да тренира. Безбедносно стање је лабилно након што су најжешћи „навијачи“ протеклих дана показали и своје ружно лице. „Неће нас п(р)отерати“, поручује борбени менаџер Ајнтрахта Хериберт Брухаген након неколико инцидената какве Бундеслига још није доживела. Недавно екипа није могла да одржи тренинг - шефови су у страху од насилника међу „навијачима“ отказали јавне тренинге, а екипа тренера Кристофа Даума тренирала је, веровали или не - на тајном ме-

сту. Након пораза у локалном дербију, хулигани су се, приликом повратка екипе са гостовања, у близини стадиона у Франкфурту сукобили и са чуварима реда. У општој гужви, један полицајац је из ватреног оружја испалио хитац упозорења. Бундеслига је шокирана, као и шеф Ајнтрахта који је понашање полиције назвао „скандалозним“. Шокирани су и најтврдокорнији навијачи. Атмосфера у Франкфурту је узаврела. Страсти се последњих недеља не смирују ни у гостујућим редовима. Након серије пораза непознате особе су пре неколико дана на тренинг-центру Келна поручиле играчима да ће их „...убити ако испадну из лиге“. Навијачи, односно особе које за себе тврде да су фанови, покушавају да кроје клупску политику. Можда и најбизарнија (али истинита!) анегдота како навијачи манипулишу клубовима и челницима потиче још из 70-их и 80-их година прошлог века. Ради се о Бајерну и тадашњем тренеру Палу Цернаију. Случајно или не, непосредно пре уручивања отказа тренеру, на једну конференцију за новинаре пред Цернаија је испоручена торта у облику мртвачког ковчега. Торту је тренеру „поклонио“ један врло познати минхенски посластичар – директно захтевајући његову оставку.

Jош пре краја сезоне 1982/1983. Цернаи је постао бивши тренер. Цернаи је, да иронија буде већа, у историји упамћен као (статистички) најуспешнији Бајернов тренер.

26

~etvrtak12.maj2011.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

[I RI CEN TAR, nova odmah useqiva i ukwi`ena garsowera, cena 31.000 sa povratom PDV-a. Telefon 063/516-478.

15002 HIT NO i povoqno prodajem garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 63-41-521.

28070

NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, bez ulagawa za 42.000. Telefon 063/828-83-77.

15003 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an ukwi`en nov 1.5 stan, cena 39.500.

Telefon 63-66-952.

15004 BU LE VAR OSLO BO \E WA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2, cena 40.000. Telefon 636-6952.

15005 NO VA DE TE LI NA RA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2 po ceni od 52.000. Telefon 63-66-952.

15006 GR BA VI CA, nov ukwi`en odli~an 2.0 stan od 52m2 u „Aleksandrovoj„ zgradi na III spratu, po ceni od 56.500. Telefon 63-68-429.

15007 LI MAN IV, stan od 54m2 bez ulagawa u ul. Ive Andri}a br. 19.

Cena 55.000 Eura. Telefon 063/523-526.

28323 CEN TAR - jednoiposoban useqiv stan od 50m2, visoko prizemqe, mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te u okolini Novog Sada.

27365 Telefon: 064/837-2806.

HIT NO prodajem nov ukwi`en jednoiposoban stan 39m2, Pu{kinova 13, sa kompletnim name{tajem, ~etvrti sprat, lift, terasa, 45.000e. Telefon 021/544-540, 063/517-.290.

28379

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

28305 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

28306 ^A SO VI biologije. Pripremna nastava za polagawe prijemnog ispita za fakultete. Rad u grupi i individualno. Telefon 063/336660.

28316

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

28307 PRE VOZ sanitetskim vozilom sa profesionalnim osobqem i dvadesetogodi{nim iskustvom na svim relacijama pozovite: 063/594-494.

27716

PRA ZNA garsowera, odvojena kuhiwa, Bra}e Ribnikara, telefon, kablovska 120e.

Telefon 064/1463-126.

27430 IZ DA JEM dvokrevetnu garsoweru kompletno opremqenu od 15. maja ulica Haxi Ruvimova. Telefoni: 6398-950 i 064/157-12-13.

28247 SA JAM, dvosoban, name{ten, 75m2, na du`e, terasa, klima, KTV, 230 evra, Telefoni: 063/7176510, 6310-391.

28255

IZ DA JEM garsoweru ul. Vuka Karaxi}a br. 5 - centar, name{tena odmah. Telefon 063/898-6397.

28313 IZ DA JEM jednoiposoban, nov neuseqavan stan na super lokaciji, super name{ten. Cena po dogovoru. Telefon 063/80-79-103.

28348 PE TRA DRAP [I NA, izdajem iskqu~ivo poslovnim licima jednosoban komforan stan sa gara`om, TV, klima, telefon, ve{ ma{ina. Telefon 063/8237164.

28362 IZ DA JEM garsoweru tokom poqoprivrednog sajma za dve osobe, obezbe|en parking, cena 2500 din/dan. Telefon 063/8139-910.

28363 IZ DA JEM potpuno name{tenu (klima, kablovska) garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa, kod Dnevnika. Telefoni: 021/468-294, 063/82-27-209.

28375 IZ DA JEM jednosoban komletno name{ten stan 28m2, Branimira ]osi~a 5, prostorije odvojene, ve{ ma{ina, mali tro{kovi, cena 130evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

28380 IZ DA JEM noviji prazan dvosoban stan 42m2, ul. Marka Miqanova, ~etvrti sprat, lift, terasa, kuhiwski elementi, cena 140evra.

Telefon 021/544-540, 063/517-290.

28381 PO VOQ NO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 28383 IZ DA JEM novu kompletno name{tenu garsoweru, 24m2, Centar, \or|a Jovanovi}a 9, odvojena kuhiwa, terasa, ve{ ma{ina, cena 140evra. telefon 021/544-540, 063/517-290.

28384

NO VO NA SE QE, ukwi`en stan od 27m2 na IV spratu, ima terasu i lift, cena 27.850. Telefon 63-66952.

15001

27

~etvrtak12.maj2011.

BU LE VAR, Ul. Novosadskog sajma u luks zgradi odli~an, nov, odmah useqiv 2.5 stan od 64m2. Telefon 063/516-478.

15008 GR BA VI CA, noviji odmah useqiv 3.0 stan od 65m2 na II spratu po ceni od 70.000. Telefon 63-68429.

15009 LI MAN, odli~an 3.0 stan na II spratu, 74m2 cena 72.100. Telefon 15010 636-6952.

CEN TAR, Ul. J. Bo{kovi}a, klasi~an 3.0 salonski stan od 92m2 na I spratu, cena 99.000. Telefon 060/02-01-000.

15011 BU LE VAR OSLO BO\E WA, kod Futo{ke pijace uz Daltonku prodajem nov useqiv trosoban stan, mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te u okolini. Telefon: 064/837-2806.

27363

RO LET NE, rolokomarnici, venecijaneri, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo gara`na vrata, zatvarawe terasa, PVC stolarija, brzo i povoqno. 021/500-612, 063/84-26-848, 28149 063/84-24-716 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 065/5610864, 063/7509499, 28215 021/6394167.

VO DO IN STA LA TER SKE usluge izrada instalacija i servis sve vrste odgu{ewa ma{inski i snimawe cevi, garancija kvalitet. Telefon 6393-737, 064/160-47-25 28377

KU PU JEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! NON- STOP, Mladen. Tele28364 fon 421-516, 064/157-2514.

PRO DA JEM novije kolor televozore svih veli~ina, vrlo povoqno! Polovni televizori 15- 30evra! Dostavqam na adresu! Non-stop. Mladen!

Telefon 421-516, 064/157-2514. 28365

PRO DA JEM koke nosiqe, stare jedanaest meseci, komad 150 dinara.

Mogu}nost dostave. Telefoni: 28310 021/848-188, 063/511-932.

PRI ROD NI preparat protiv hemoroida, {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe sedam dana, deda Rado{. Telefon: 064/240-55-49 i 037/490-797.

27935

PO TRE BAN iskusan voza~ C.E, kategorije za vo`wu {lepera iz Novog Sada. Telefon 063/509-222 27882

^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod.

Telefoni: 6618-846, 27774 063/8485495.

KU PU JE MO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing. ^istimo tavane i podrume.

Telefoni: 062/649-000, 061/600-22-60 28179 P^E LA RI, u Vrdniku, ustupam privremeno, besplatno kori{}ewe placa za ko{nice p~ela. Obezbe|en sme{taj, voda i struja. Telefon 28340 062/304-531.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

LI MAN, u zgradi od fasadne cigle odli~an 4.0 stan od 93m2, cena 95.800. Telefon 063/82-88-377.

15012 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

27981

Drago Xambas iz \ur|eva PRO DA JEM ku}u u Temerinu, ku}a 92m2, plac 800m2, vo}wak, blizu centra, vlasnik, cena 26.500e.

Telefon 061/67-24-717.

28182 DIV ^I BA RE, ku}a 120m2 sa placem od 7, 5 ari, centar. Telefon 011/65-47-602 ili 014/66-299.

28173 PRO DA JEM obradno zemqi{te u ataru izme|u Sajlova, Rumenke i Veternika, parcele 1, 5; 2, 8; 3, 2; 6, 5 jutara- 1, 5 evra/m2. Telefon 063/511-939.

28339 PRO DA JEM deset jutara zemqe u komadu, 800 metara od asfalta u Jasku blizu fabrike vode. Telefon 064/401-41-80.

28342

IZ DA JEM lokal 50m2, Mi~urinova ulica, izlog do ulice, sanitarni ~vor, pogodan za apoteku ili za kancelarije, 250evra. Telefon 021/544540, 063/517-290.

28382

NAJ PO VOQ NI JA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034.

28288

Sahrana je danas 12. maja 2011. godine u 13 ~asova na grobqu u \ur|evu.

O`alo{}ena porodica.

28454

Osta}e{ srcima

zauvek

u

na{im

Zdenko Havran

Sestra Vera sa porodicom.

28450

28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak12.maj2011.

^ETVOROGODI[WI POMEN

Posledwi prijatequ

Vid Gvozdenovi} Tugo moja, nikad pre`aqena.

pozdrav

dragom

Savi Maleti}u

Posledwi pozdrav Filipovom tati

dnevnik

Po{tovani prijateqi i rodbino, obave{tavamo vas da je na{a draga majka

Savi Maleti}u

kapetanu unutra{we plovidbe od Jovane Mili} sa porodicom.

od Vase Radukina i Predraga [vowe.

Supruga Milka i }erka Qiqana.

28422

28447

28445

Posledwi pozdrav majki

Kolektiv Brodokomerca Novi Sad iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti

Jelena Veselina Stoj{i} preminula u 79.-oj godini `ivota. Sahrana }e se odr`ati u ~etvrtak, 12. 5. 2011. g. u 14.30 h na pravoslavnom grobqu u Pa~iru.

Veselini

Save Maleti}a kapetana unutra{we plovidbe

od Sta{e i Dode.

Posledwi pozdrav od wegovih prijateqa.

28418

Kapetanija Novi Sad s tugom se opra{ta od na{eg dragog prijateqa i kolege

28443

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Porodica Stoj{i}.

59920/P

^edomiru Jovanovi}u

Save Maleti}a kapetana unutra{we plovidbe Posledwi pozdrav od kolega iz Kapetanije.

Danas, 12. 5. 2011. godine navr{avaju se tri godine od smrti na{eg voqenog

od stanara iz Bo{ka Buhe 6.

28416

Dana, 11. 5. 2011. godine prestalo je da kuca srce na{eg voqenog

S tugom javqamo da je u 89. godini preminula na{a draga mama, svekrva, ta{ta, baba i prababa

28433

Posledwi pozdrav penzionerki

Posledwi pozdrav

3

na{oj

Bogdana Kozi}a Novaka Bogdanovi}a So}e

Jovanka Bijukli} Sahrana je danas, 12. 5. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Lenki Ardali}

Matiji Jovanovski od porodice Jona{.

od kolektiva Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad.

28449

Posledwi pozdrav voqenoj majci

Rado ga se se}aju i s ponosom uspomenu ~uvaju na wega wegovi najmiliji.

928/P

28446

Posledwi pozdrav kapetanu iz Kapetanije Novi Sad

Kolektiv „Grubin Marine” sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{eg dragog

Savi Maleti}u

od: }erke Gordane i sinova Slobodana i Stjepana.

Supruga Katica, posinak Marko, snaja Svetlana i unuci Qubomir i Bojan.

28424

28396

Opra{tamo se od na{e drage

Sahrana je u petak, 13. 5. 2011. godine, u 13 ~asova na grobqu Tranxament, Petrovaradin.

Posledwi pozdrav od wegovih prijateqa i saradnika.

POMEN

12. 5. 1994 - 12. 5. 2011.

Du{ica Mili}evi}

Save Maleti}a

od rukovodstva i radnika „KARIN KOMERC MD” D.O.O.

Boki na{, ~uva}emo te u srcima od zaborava.

O`alo{}eni: sinovi Dane, Marinko, }erka Radmila sa porodicama.

baba Marke

Matiji Jovanovski

Sahrana je danas, 12. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, na seoskom grobqu u Vizi}u.

Sa velikom tugom wene unuke: Maja i Jaca sa porodicama.

Vreme prolazi, praznina i bol ostaju. @ive}e{ u na{im srcima ve~no voqena i nikad zaboravqena.

Tvoji najmiliji.

28448

929/P

28431

28435

28436

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav po{tovanom prijatequ

dr Nikoli Cvetkovskom

Danas bismo se radovali tvom ro|endanu, draga na{a

ro|. Vasiqevi} Za nezaborav, Teda s porodicom.

28408

Posledwi pozdrav na{em dedi

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu, svekru i dedi

Stevanu Jovanovu

Maja \uki}

Bata, Vera, Stevica i Jovana sa porodicama.

~etvrtak12.maj2011.

Hvala ti za svu qubav i dobrotu. Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Sahrana je danas, 12. 5. 2011. godine, u 16.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Valerija, sin Dejan, snaja Nata{a i unuka Jovana.

Angelina ]evriz

S qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od mame i ujne, na{e Bebe.

Preminula je u 86. godini na{a draga i voqena majka

Marija Grwa baba Marka

ro|. Popovi} Sahrana je danas, 12. 5. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Sahrana je u petak, 13. 5. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni sinovi: Vlada i Janko sa porodicama.

28395

28368

Posledwi pozdrav Bojanovoj mami

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj, voqenoj }erki, sestri i tetki

28404

28412

„Samo ostatak nas u drugom i drugog u nama, samo to, nazivamo besmrtno{}u smrtnih stvari.�

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

29

Posledwi pozdrav mojoj tetki

^edi Jovanovi}u Dragi na{ deko, odlazi{ na put bez povratka, a nama ostavqa{ lepa se}awa i uspomene. Hvala ti za na{e prve korake, igre i pri~e. Hvala za nesebi~nu qubav kojom si nas darivao.

Ana Veqkovi}

Ani Veqkovi} Bebi

ro|. Budak 14. 5. 1920 - 10. 5. 2011.

Ispra}aj za kremaciju je sa Gradskog grobqa, u petak, 13. maja 2011. godine, u 11.15 ~asova.

Pamtimo je po vedrini i `ivotnoj radosti koju je sa~uvala do poznih godina.

Bojan, Teda, Milica, @ika i Mirjana s porodicama.

Rajki Govedar ro|. Todorovi}

Tvoji unuci: Olivera i ^edomir.

28398

28417

28409

Posledwi pozdrav majci na{eg direktora prim. mr sc med. dr Branka Mili~evi}a

Sa velikom tugom i hvalom, za qubav koju nam je pru`io, opra{tamo se od na{eg dede

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88. godini preminuo na{ suprug i otac

Du{ani Salonski ro|. Topalski

od: Dragana, Milice i Stevana.

obele`i}emo u subotu, 14. 5.

2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu u prisustvu rodbine i prijateqa.

Hvala ti za svu qubav i dobrotu, osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Porodice: Topalski i Pera}.

28411

28389

Deset godina je od kako nije sa nama na{a draga

IN MEMORIAM

Jeleni Mili~evi} Milan Teofanov ^ede Kolektiv Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika Novi Sad.

Wegovi unuci: Miki sa Anom, Marijana sa Ra{om i Stefanom.

O`alo{}eni: supruga Verica, sin \or|e i }erka Qubica sa porodicama.

28413

Persa Jevi}

Jo{ uvek se ~uje tvoj smeh... tvoj lik i dobrota su ve~ni.

Vole}emo te zauvek.

O`alo{}ena porodica Terzin sa decom.

Porodice: Peri}, Milutinov i Uzunovi}.

28392

28358

Sa neizmernim bolom, tugom u srcu, javqam tu`nu vest svim ro|acima i prijateqima da je u 83. godini, posle kratke bolesti preminula moja draga supruga

S qubavqu, ponosom po{tovawem ~uvamo te se}awima.

i u

Slavica, Nevena i Nenad sa porodicama.

28314

POMEN dragom suprugu i ocu

Dobrivoju Stevanovi}u

Bebi

1948 - 2009.

2006 - 2011.

28394

DVOGODI[WI POMEN

Persa Jevi}

1928 - 2011.

O`alo{}eni sin Du{an Raki} sa porodicom.

Posledwi pozdrav na{oj tetka

Posledwi pozdrav na{oj dragoj strini i baki

Milinki Terzin

Sahrana je danas, 12. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

28414

59921-P

Milica Martinovi}

^edomir Jovanovi}

Majko, dve godine tuge i bola od kako je prestalo da kuca tvoje veliko i plemenito srce. Nikada ne}emo zaboraviti tvoju qubav i dobrotu koju si nam pru`ala.

Puno nam nedostaje{ i uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima dok je nas samih.

Tvoji: k}erka Brankica, suprug ^edo, zet Goran i unuk Nemawa.

Porodica Sewi iz Zagreba.

28251

28420

12. 5. 2007 - 12. 5. 2011.

Lako je upaliti sve}u, lako je suze obrisati, ali je te{ko sa tugom `iveti. Uvek si u na{im mislima.

Tvoji: supruga Nega, }erke Jelena i Mirjana i zet Voja.

28338

Posledwi pozdrav dragoj tetka

JEDNOGODI[WI POMEN

Bebi

20. 5. 2010 - 20. 5. 2011.

Sa tugom obave{tvamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminuo na{ dragi {ogor i ujak

Milan Terzi}

Milinka Terzin

Bo`idar Krneta Skriga

ro|. Beqanski iz Pivnica PTT radnik

Sahrana je 12. 5. 2011. godine, u Srbobranu, u 15 sati, na Pravoslavnom grobqu.

Sahrana je danas, 12. maja 2011. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}en suprug Slobodan.

28391

Porodice: Fu~ik, Mali} i Malen~i}.

O`alo{}eni: {ogor @ivko i sestri}i Arsen i Dragan sa porodicama.

28426

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe, da }emo pomen na{em dragom suprugu, ocu, dedi i bratu odr`ati u subotu, 14. 5. 2011. godine, u 11 ~asova, na Novom grobqu u Novom Sadu.

Porodice: Terzi} i Veskovi}.

28421

28350

30

06.30 09.10 09.30 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.15 13.05 14.00 14.05

tv program

~etvrtak12.maj2011.

Јутарњи програм Путовање са Теријем Бајко квиз Зелени сат Циганско срце Никад доста Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Вести Српски екран – емисија МТВа (Мађарске телевизије) на срп.

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.10 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.35

У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Бели лук и папричица Наш гост Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Док. програм Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Глас Америке Ноћни програм-репризе

Фол дер кул ту ра У нај но ви јој еми си ји, во ди мо вас на две по зо ри шне пре ми је ре: про во ка тив ни мју зикл Сом бор ског на род ног по зо ри шта „Си ту а ци је“, у ре жи ји Николе Завишића и пр во из во ђе ње дра ме „Ми ро слав“, ре ди те ља Бориса Исаковића, ко јом је за жи ве ла по зо ри шна сце на об но вље ног Кул т ур ног цен тра НС. За ви ри ли смо у ли ков ни ате ље но во сад ског сли ка ра Бојана Кириџића и дво је зич ну мо но гра фи ју о Карољу Вичеку.... Уред ни ца: Нада Зорић (РТВ 1, 22.30) На трагу природе Вести Фаца Циганско срце Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Со Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Имам једну жељу Живопис Војвођански дневник Фолдер култура Портрети војвођанских уметника народне музике 23.30 Моја боливудска невеста, филм

14.30 15.00 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Актуелно док. програм 07.30 Право да имам право, снимак представе 08.00 Класик рок 08.30 Грување 09.25 Најважнија адреса 10.25 Та дивна створења 10.50 Маштаоница 11.15 Доколица 11.45 Пословни успех (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Украјинска панорама 13.10 Мој син 14.05 Десило се 14.10 Вести из Матице 14.15 Плави круг 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица (мађ) 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Седам девојака, филм 23.05 Мој син 00.00 ТВ Продаја

09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.05 12.05 12.15 12.45 13.05 14.05 14.30 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Храна и вино НС клинци Вести Руска империја Два света Серија Агро дан Азбука родитељства Неон сити Моћнији од државе Спринт Два света Одељење за убиства Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив ИЦТ плус Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Оловне приче Одељење за убиства Објектив Моћнији од државе Руска империја

Спринт

Еми си ја ко ла жног ти па у ко јој се пра те но во сад ски клу бо ви, ме ђу на род на так ми че ња у Но вом Са ду и ре пре зен та тив ни на сту пи. До га ђа ји се при ка зу ју из ви ше угло ва уз из ја ве глав них ак те ра. Уред ник: Лазар Куртеш (Новосадска ТВ, 14.05)

08.45 Фул Тилт покер 09.45 Турски фудбалски куп, финале: Бешикташ – Истанбул 12.00 АТП Мастерс Рим 1/8 финала 18.00 Мастерс, студио 19.00 Премијер лига, магазин 19.30 АТП Мастерс Рим 1/8 финала 23.30 НБА плеј оф: Мајами - Бостон 01.30 Фул Тилт покер 02.00 НБА акција

07.27 07.34 07.39 07.48 08.16 08.28 08.56 09.11

Пе сма Евро ви зи је 2011, по лу фи на ле 2

Ве че рас по гле дај те дру го по лу фи на ле Пе сме Евро ви зи је у ко ме уче ству је дру гих 19 европ ских др жа ва. Укуп но 43 из во ђа ча ће се бо ри ти за пр во ме сто то ком две по лу фи нал не ве че ри и у фи на лу 14. ма ја по сле ко јег ће мо до би ти по бед ни ка нај ве ћег му зич ког спек та кла го ди не. (РТС 1, 21.00) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.05 10.08 10.41 11.05 11.10 12.00 12.15 12.31 12.37 12.46 13.29 14.55 15.05 15.30 15.42 15.45 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.02 21.00

03.10 03.14 03.36 04.03 04.32 05.06 05.23 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Горе-доле Вести Сасвим природно Свет риболова Вести Ружна Бети Дневник Спорт плус Евронет Кулинарски летопис Истражитељи из Мајамија Мољац, филм Вести И ја имам таленат Гастрономад Вести Позориште у кући Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Мој рођак са села Песма Евровизије 2011, полуфинале 2, пренос Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Посетиоци из Праискона ТВ продаја Ноћни биоскоп: ‘’Одбројавање‘’, филм Вести Гастрономад Свет риболова Око магазин Сасвим природно Кулинарски летопис ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.15 21.45 22.45 23.00 01.05 02.05 02.20 02.50

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Филм: Врана 3: Спасење Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Радна акција Жене Филм: После сутона Радна акција Ексклузив Експлозив В.И.П

23.00 23.05 23.53 00.08 00.18 01.08 01.24

09.32 09.48 10.01 10.31 11.00 11.25 14.11 14.39 14.54 15.16 15.32 16.00 16.35 17.02 17.49 17.57 18.06 18.37 18.44 18.49 19.01 19.29 19.47 19.59 20.30 21.00 21.48 22.52 23.23 23.53 01.49

Телмо и Тула, мали кувари Пепа прасе Алекс на мору У ноћној башти Томас и другари Коцка, коцка, коцкица Како научити математику 2 Постанак и опстанак ћирилице Сазвежђа и легенде Енциклопедија Играј фудбал,буди срећан Преко црте У свету Фудбал (до 17 година): ЕП полуфинале 1, пренос Коцка, коцка, коцкица Како научити математику 2 Постанак и опстанак ћирилице Сазвежђа и легенде Ликовна колонија РТС Ово је Србија Породични кругови Приђи ближе - специјал Блеја Енциклопедија Битлси у обради Леа Брауера Телмо и Тула, мали кувари Пепа прасе Алекс на мору У ноћној башти Томас и другари Верски календар Живот и стандарди Метрополис Ружна Бети Видик Контекст Арт зона Ноћ Бродвеја Фудбал (до 17 година): ЕП полуфинале 1, пренос

07.00 07.55 08.00 09.15 10.02 10.45 11.00 11.05 12.00 12.15 13.02 14.30 15.05 15.30 16.00 16.05 16.55 17.02 18.30 19.00 20.00 20.30 22.30 23.45 00.00

Маратон А шта да радим Рејчел Реј Отворени студио Отворени студио Топ шоп Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Отворени студио Иза вести Друга страна Србије Коферче Вести Љубав у залеђу А шта да радим Канди Чист рачун Нострадамусов ефекат Човек од закона Филм: Црна књига Доктор Хаус Милица² Филм: Звездане стазе 10 Немезис 02.00 Друга страна Србије

Халина Рејн

Цр на књи га Ка да за лу та ла бом ба по ру ши скро ви ште је вреј ске пе ва чи це Ра хел Стејн, она од лу чу је да с гру пом Је вре ја пре ђе Бис бош и оде на сло бод ну те ри то ри ју на ју гу Хо лан ди је. Ме ђу тим, њи хов ча мац пре сре ће не мач ка па тро ла, ко ја ма са кри ра све из бе гли це. Пре жи вља ва са мо Ра хел. Уло ге: Карис ван Хаутен, Себастијан Кох, Том Хофман, Халина Рејн Ре жи ја: Пол Верховен (Авала, 20.30)

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.05 07.10 09.30 10.00 10.35 10.50 11.20 11.45 12.00 14.05 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 20.40 23.05 23.10 23.30 00.00 01.45 02.35 03.20

Вести Б92 Дизање Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Квиз: Супер геније Пингвини с Мадагаскара Топ шоп Филм: Град греха Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм: Блејд Временска прогноза: Шта да обучем? Вести Б92 Спортски преглед Филм: Пудл Спрингс Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме Укључење у Инфо канал

Дина Мејер

Пудл Спрингс Чувени приватни детектив Филип Марлоу налази се на заласку каријере, али га то превише не брине. Набацио је који килограм и управо се оженио младом адвокатицом Лором Паркер, ћерком богатог и утицајног мешетара некретнинама П. Ј. Паркера. Улоге: Џејмс Кан, Дина Мејер, Дејвид Кит Режија: Боб Рафелсон (Б92, 00.00)

06.00 07.00 09.45 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.10 19.00 19.30 20.00 20.30 22.15 23.00 00.00 00.45 01.15 03.30

Поље лала Добро јутро У сосу Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Папараззо лов на познате Гавриловићи - ријалити Зумба, зумба Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Зумба, зумба Национални дневник Велики брат - уживо Све за љубав Наслеђе једне даме Велики брат Немогућа мисија Црна хроника Филм: Језгро Филм: Спора правда

Ки ла ри Ки ла ри је 14-го ди шња ле по ти ца ко ја не ма сво је идо ле као оста ли ти неј џе ри. Њу за ни ма са мо хра на и она не ма ри за сим па ти је. Ме ђу тим, ње на ин те ре со ва ња и же ље се дра стич но ме ња ју ка да упо зна јед ног згод ног мла ди ћа ко ји јој по кла ња кар те за кон церт ве о ма по пу лар ног бен да. (Хепи, 11.25) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.55 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Вести Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабринин тајни живот Килари Сирене Здраво, Кити Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Агенција Телешоп Вести Други светски рат, док. програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Ухвати тренутак, док. програм Вести Парови – најбоље Агенција Изгубљене године Матрјошки Вести Ухвати тренутак, док. програм Луде године Парови – најбоље Агенција Матрјошки Стаљин, докудрама

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм.

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak12.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

31

VOJVO\ANSKA EKSPEDICIJA NA K2

Pi{e: Milivoj Erdeqan

Зи ји Занг

Ја ха чи апо ка лип се По сле из не над не смр ти су пру ге, де тек тив Еј дан Бре слин се оту ђио од сво јих си но ва и остат ка све та. По стао је оп сед нут сво јим по слом. Осим то га мо ра да се су о чи и с јед ним од нај те жих слу ча је ва у ка ри је ри... Уло ге: Де нис Квејд, Зи ји Занг, Ло Теј лор Пу ци, Клиф тон Ко линс, Бе ри Ша ба ка Хен ли Ре жи ја: Џо нас Екер лунд (Но ва ТВ, 00.00) 07.55 08.10 08.30 09.10 10.05 11.05 12.05 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 20.45 21.45 22.40 23.40 00.00 01.40 03.25 04.25

Роари Пепа Томица и пријатељи Победа љубави Чувари правде Нет Беркус шоу ИН Победа љубави Аси Најбоље године Мастершеф Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф Проверено Вечерње вести Јахачи апокалипсе, филм Моје прво убиство, филм Езо ТВ Веровали или не, док. серија

08.00 09.00 10.00 11.00

Геније дизајна Путовања и открића Флоренс Најтингејл Инуитска одисеја: Освајање Новог света Живети са непријатељем 1066. Истина о... Вампирска принцеза Како је уметност створила свет Тајне дубина Ратници Кракатау – последњи дани Човекова историја Шпијуни који су дошли са мора Заборављена убиства Прави Казино ројал Како је уметност створила свет Тајне дубина

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.09 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.02 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.20 Дивљи Пламен 14.20 Тренутак спознаје 15.00 Дарма и Грег 15.25 Екуменски светац Леополд Мандић, док. филм 16.00 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.14 Код Анде 18.27 Дневник плавуше 18.38 8. спрат, ток шоу 19.30 Днвник 20.10 1 против 100, квиз 21.00 Евросонг 2011, пренос 2. полуфиналне вечери 23.10 Дневник 3 23.55 Ватикан Ивана Павла 2, док. серија 00.25 Ловци на натприродно 01.05 Драги Џоне 01.30 Ксена - принцеза ратница

Снежана и седам патуљака Острво Корњача Ози Бу – сезона Снежана и седам патуљака Острво Корњача Зебра тркачица Пад ДОА Последњи кинески цар Фрида Предивни Џо Врућа нација Успаљене детективке Крвава романса

06.00 Следећа станица. земља чуда 07.35 Олуја рата 2 09.15 Перси Џексон и богови Олимпа - Крадљивац муње 11.10 Сети ме се 13.00 Звездане стазе - Неоткривена земља 14.50 Принц од персије: Песак времена 16.40 Ајнштајн и Едингтон 18.15 Алиса у земљи чуда 2010 20.05 Величанствена петорка Тексашки скандал с навијачицама 21.35 Десна Америка: Осећање погрешног – Гласови из кампање 22.25 Гордост и слава 00.35 Гола истина 02.10 Г.И. Јое: Успон кобре 04.05 Август

Закон и ред Меклаудове ћерке Све по закону Ерика Вокер, тексашки ренцер Неш Бриџиз Филм: Пољубац Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџиз Вокер, тексашки ренџер Пандури новајлије Филм: Ноћ дам Медијум Пандури новајлије Филм: Кармин

07.45 Драгон бол З 08.10 Езел 09.30 Ексклузив таблоид 10.00 Биг брадер - уживо 11.15 Вечера за 5 12.05 Аурора 13.00 Биг брадер - уживо 13.40 Наследници 14.30 Клинци из пешчаника, филм 16.25 Незгодна чаролија, филм 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.00 Увод у анатомију 23.50 РТЛ Вести 00.05 ЦСИ 01.40 Астро шоу 02.40 Биг брадер 03.30 ЦСИ

СЕ РИ ЈА

Увод у ана то ми ју Аман да Ми линг

Тр ча ње у жи вот Три на е сто го ди шња Жа клин је глав на на да свог тре не ра у кро су, ко ји од ње оче ку је да по бе ди на пред сто је ћем атлет ском так ми че њу. Уз то што мо ра мар љи во тре ни ра ти, Џек је ра за пе та из ме ђу мај чи не нер во зе, пре те ра не бри ге и стро го сти, фи зич ких про ме на ко је не раз у ме до кра ја... Уло ге: Џо а на Вард, Аман да Ми линг, Џо ди Смит, Џеј ми Ме кин тош, Ри чард Бре мер, Ри чард Клак стон Ре жи ја: Ро бер то Бан го у ра (ХРТ 2, 23.55) 07.53 08.23 08.45 09.30 10.00 13.25 13.55 15.30 15.45 16.32 17.22 18.12 18.56

23.00 23.46 23.55 01.30

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм. Мега Минди Преноси из Сабора Мала ТВ Трчање у живот, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Трава зелена Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Браћа и сестре Афрички дневник - хакуна матата Филмови наших суседа: Добро уштимовани мртваци, филм Злочиначки умови Дневник плавуше Трчање у живот, филм Ноћни музички програм

08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.15 22.00 00.00 01.50

Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Битка за Британију Интермецо 2 Невероватне приче Хари и Хендерсонови Завади и владај Земља 2 Сиквест ДСВ Невероватне приче Интермецо 3 Неопходне ствари Шандон студио Живи песак Замена Ово је војска

19.50 20.00 20.45 21.20

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Нестао Паметњаковићи Пирати из Пензанса Сјај Помама за летећим тањирима Замишљени злочини Зашто се будале заљубљују? То је мој живот Вилард Врућа романса Без промашаја

То ком та лач ке кри зе Ге ри ја Клар ка, сва ки члан осо бља бол ни це про ла зи кроз екс трем на ис ку ше ња и не во ље. Кри сти на је под ве ли ким при ти ском... Уло ге: Елен Пом пео, Сан дра Ох, Па трик Демп си, Џа стин Чејм берс, Чан дра Вил сон, Џејмс Пи кенс, Са ра Ра ми рез Ре жи ја: Шон да Рајмс (РТЛ, 22.00)

Елен Пом пео

07.45 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.25 22.50 23.45

Како то раде? Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Преживљавање удвоје Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Суперљуди Стена Лија Девојка са рендгенским погледом Каскадерски зависници Само један излаз Прљави послови Амерички чопери

08.35 10.00 11.00 13.00 14.45 15.30 17.30 19.00 19.30 23.00 23.05 23.15 23.45 23.50 00.45 01.15

Бициклизам Тенис Тенис Фудбал Бициклизам Бициклизам Фудбал Тенис Тенис Сви спортови Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Рели Сви спортови

У

Жен стве ност опа сна по жи вот

глу во до ба но ћи кре ћу Исо Пла нић и но сач Са - ра ни јих го ди на да ал пи ни сти дов де до ђу, окре ну се и дик, ко ји ни је оду ше вљен што иде мо на Га шер - вра те до ле. Мир ко и На дир, ко ји су тог да на оти шли у брум 1. Исо оста је до сле дан се би – до шли смо камп 1, ја вља ју да су од Ко ре ја ца са зна ли да је wихов и да осво ји мо два вр ха и о то ме ви ше не ма шта да се раз - наш тим на де се так ми ну та од вр ха. Во ки-то ки ји у кам ми шља. А че ка га сне жно про стран ство ве чи те хлад но - пу по том почиwу да бру је. До ла зи по ла кам па да нам ће, у ко јем не оп ста ју ни љу ди ни биљ ке. До кам па 2 је че сти та. Исо ка же: „Ви дим вас до ле у кам пу, сит ни сте мно го но вих пу ко ти на у ле до ло му. Те шко их је за о би ћи или пре ско чи ти. Је ди но пре о ста је спуш таwе до дна па за тим пеwаwе. У кам пу 2 ушуwали су се Исо и Са дик у ша тор, скром но сме сти ли и не у мор но то пи ли лед. Га шер брум 1 де лу је као зре ла да ма са ста сом и ли ком де вој чи це. Пр ва асо ци ја ци ја је да да ма че зне за пу бли ком, али ста ти сти ка је дру га чи ја: са мо је око 200 пеwача би ло на вр ху. Сад схва та мо и за што – гре бе ни ко ји на гла ша ва ју жен стве ност вр ха и су ви ше су стр ми и опа сни. Од кам па 2 се из Па ки ста на пре ла зи у Ки ну. Ни ко од Ки не за се не бу ни. С дру ге стра не, ки не ске, ли ти це су још стр ми је. Убр зо почиwе и опа сни, тзв. Ја пан ски ку ло ар – пу ко ти на у У јед ном ма ху два пу та на 8.000 ме та ра сте ни, го то во вер ти кал на, ду га око 800 ме та ра, а ви син ска раз ли ка је 500 ме та ра. као мра ви”. Од го ва рам му: „Исо, на вр ху си, шта да Кроз wега стал но па да ју сте не и лед ве ли чи не ко ко ши - ље?” А он да се чу је Исин глас пре ко во ки-то ки ја: „Па јег ја је та. Ко реј ци по зајм љу ју Иси би ци кли стич ки куј ло гор, зо ви но са че, хај де мо из овог за мр зи ва ча, до шлем. От куд им ко то зна, нај ва жни је је да шти ти гла ву. ста је. За са да”. На по ло ви ни ку ло а ра уже. Од мах по ред wега о клин У че му се са сто ји при влач на моћ успо на на вр хо ве ока чен ко лут уже та од 200 ме та ра. Ју че су Шпан ци сти - ни ко ни је ус пео да од го нет не, али ми смо би ли ве о ма гли дов де, окре ну ли се и вра ти ли до ле – умо ри ли су се. по но сни. У то ку јед не екс пе ди ци је по пе ли смо се на Наш но сач не ће да ље, ве о ма је умо ран. На овој ви си ни два вр ха ви ша од 8.000 ме та ра, што у Ср би ји ни ко ме он је нај ве ћа по моћ и при ја тељ, за то га тре ба по слу ша - пре нас ни је ус пе ло, а ма ло је та квих екс пе ди ци ја и у ти, а и по ште де ти кад год је то мо гу ће. све ту. Не ма ни шта леп ше не го кад по сле на пор ног да на На по врат ку опет смо се не ко ли ко да на за др жа ли у изу јеш те шке ци пе ле. Исо се ди тик из над Ја пан ског ку - па ки стан ској пре сто ни ци, где нас је за те као др жав ни ло а ра, ис пред ша то ра, кад из ам би са из би ја жу то ли це. пра зник. Ви јо ре се за ста ве из ауто мо би ла ко ји ју ре Ко ре јац Хе Јун Ох, ко ји је у ули ца ма Исла ма ба да, сви ра ју си последwих два де сет да на по ку ре не, пу ца ју пе тар де. Буч но, ве На Хи ден пик се још шао два пут да се поп не на Га шер се ло и са мо у ве ре но на тр го ви ма брум 1. Чуо је да је Иса кре нуо ка мо дер ног гра да сла вље је тра ја ло не ка ко мо же по пе ти, али вр ху, па из ба зног кам па ју че по ка ко си ћи? На 7.500 ме та ра до зо ре, а про ду жи ло и на ред ног шао за wим. Пи та га Исо куд се да на. Оку пи ли су се и гра ђа ни из су по це па ни ша то ри, крај упу тио, а Ко ре јац мир но од го ва ра: унутрашwости зе мље. За вре ме њих леш лежи већ пет „С то бом на врх”. За го ди ну да на про сла ве згра де су оба сја не ра по пео се на Монт Еве рест, оба Га зно бој ним си ја ли ца ма. го ди на. Ча сов ник на ру ци шер бру ма, и Ма на слу. Че ти ри вр Пан та ло не ко је смо пре екс пе још увек ра ди. Рет ки ко ји ха од пре ко 8.000 ме та ра! Над ма ди ци је оста ви ли сад не мо же мо про л а з е про в е р а в а ј у ко л и к о шио га је је ди но wегов зе мљак да но си мо без ко ма да уже та ко ји је са ти не гле да ју ћи Парк Јунг-Се ок, ко ји је осво јио смо око по ја са ве за ли уме сто ка и Шпан ца у ли це чак пет за 12 ме се ци. ша, не до ста је сва ком по ви ше од Ле по ту гре бе на засеwује са де сет ки ло гра ма. Иза нас су око свих стра на та јан стве ност стр ми те ли ти це, ки ло ме тар ске стр ме мих ли ти ца ко је се с wега об ру ша ва ју. Ду бо ке су и па ди не, ран ци те шки као туч, не про спа ва не но ћи, твр ди ви ше од два ки ло ме тра. По ре кло име на мно го го во лед и сте на ис под те ла, зу би сло мље ни на сле ђе ну чо ко ри: Хи ден пик – скри ве ни врх. Це лом ду жи ном гре ла ду, ве тар што из ду ва ва ми сли из гла ве, до кр ви ис пу бе на го то во да не ма рав ног ме ста за пре дах. Са гнеш ца ле усне и нок ти. Ипак, ус пе ли смо да про ши ри мо ви гла ву и са мо раз ми шљаш о сле де ћем без бед ном ко ра ди ке и бу де мо ко рак бли же ка оствареwу на шег ци ља – ку. По пе ти се по овој стр ми ни још не ка ко и мо же, али успо на на К-2. ка ко по сле си ћи? На ви си ни од 7.500 ме та ра не ко ли На гра ни ци Па ки ста на и Ки не, ве ли ки тро гла ви ма ко по це па них ша то ра. По ред wих ле жи леш већ пет сив је де вет ки ло ме та ра ју го и сточ но од К-2. Бро уд пик го ди на. Сат на ру ци још увек ра ди. Ма ло број ни ко ји га је 1892. на звао Ви ли јам Мар тин Кон веј. Глав ни врх про ла зе про ве ра ва ју ко ли ко је са ти, не гле да ју ћи је ви сок 8.047 м, још се дам но се исти на зив. Увек је Шпан ца у ли це. био по стра ни јер је бли зу К-2 па га ал пи ни сти, опчиСумwу по бу ђу је не ста нак до дат ног ки се о ни ка из бо wени ле по том пи ра ми де К-2, ни су сма тра ли ин те ре це, на ви си ни од 7.900 ме та ра. Уз оте жа но дисаwе и сув сант ним. Пр ви ко ји је по ку шао да на зре ру ту до вр ха ка шаљ, ви син ског но са ча бо ли ко ле но и је два се кре ће, 1934. био је Гин тер Оскар Ди рен фурт (1886–1975). а до вр ха још два са та пеwаwа. На кра ју гре бе на угла ча Во ђа ита ли јан ске екс пе ди ци је Ар ди то Де сио је 1954. на сјај на ле де на пло ча – ви так врх ко ји па ра не бо. Но из ви ше пра ва ца из ме рио врх и од ло кал ног ста нов ни сач Са дик пр стом по ка зу је нај кра ћи и нај лак ши пут. А штва чуо да врх зо ву Фал чан кан гри, што на бал ти је он под ра зу ме ва стр му ле де ну пло чу без ијед не из бо чи зи ку та ко ђе зна чи ши ро ки врх. На жа лост, на зив ни кад не и сат пеwаwа да се пре ђе сто ме та ра. Де ша ва ло се ни је при хва ћен.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak12.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Четвртак је дан за дипломатију. Дајте све од себе да у томе и успете. Ваш заштитник Марс је изашао из вашег знака, али вас није напустио. Само вам је пренео интересовање на поље посла.

BIK 20.4-20.5.

Постајете све активнији и одлучнији, па и борбенији у свом наступу и одлуци да успете у реализацији постављених циљева. Немате стрпљење ни за кога и ни за шта. Самоувереност и самосвест су наглашене.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. maj 2011.

Нисте спремни на то да се одрекнете пријатног друштва и неподношљиве лакоће постојања па идете линијом мањег отпора. И то је сасвим ОК. Што бисте се оптерећивали када не морате? Љубавне поруке.

Месец је данас у знаку Девице па сте аналитични и склони практичној пословној комуникацији. Многа обећања и ситуације које су у изгледу да се десе изискују додатни напор, коментаре и контакте.

Добијате појачање на пољу каријере, у виду острашћене и енергичне особе, која ће све учинити да вам помогне. Ипак, не треба губити из вида да све има своју цену. Контактирајте с неким у иностранству.

Кроз ваш знак плови Месец па сте изузетно емотивно и ментално преосетљиви и подложни туђим утицајима. Било би добро када бисте нашли начина да се заштитите и изолујете сачувавши свој интегритет.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Уколико сте и сувише преоптерећени на личном плану, постоји могућност здравствених проблема који заслужују одговарајућу бригу и негу. Многи од вас много очекују, али нисте у обавези да то испуните.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Још мање од месец дана имате да завршите и заокружите све званичне послове и односе на којима радите последњих месеци. А онда стиже неко сасвим друго време и друге ситуације.

Вести из несвести, или из иностранства, нису поуздане. Растерећујете се неких потешкоћа у вези са својим домом, разрешавате ситуације с укућанима и све више времена проводите напољу, у јавности.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс је у земљаном знаку Бика, што вас окреће ка новцу и материјалним вредностима. Истовремено, не одричете се ни љубавнопартнерског односа, који заживљава на нов начин.

Данас вам нису све и сви на броју. Али, то није разлог да будете нерсположени. Напротив! Прошетајте сами са собом јер сте тако у најбољем друштву, планирајте и ослушните своје идеје.

Имате много посла, то је сигурно. Али, шта ћете од тога радити и урадити, то већ није. Можете како хоћете, само ако све добро уобличите и упакујете. Трошкарите новац на лепе ствари и провод.

TRI^-TRA^

Џегерoва ћерkа у „Плејбоју” V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

23

Sombor

24

Kikinda

23

Vrbas

23

B. Palanka

24

Zrewanin

23

S. Mitrovica 24 Ruma

24

Pan~evo

24

Vr{ac

22

Srbija Beograd

24

Kragujevac

23

K. Mitrovica 23 Ni{

24

Evropa

и тоПло

Madrid

НО ВИ САД: Претежно сунчано и топло. Дуваће слаб северни Rim ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 9, а максимална до 24 степена.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Топло и сунчано уз слаб дневни развој облака.

Cirih Дуваће слаб северни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура 6, а максимална 24 степенa.

Berlin СР БИ ЈА: Топло и сунчано уз дневни развој облака. У јужним и Be~ југоисточним пределима по подне су могући краткотрајни локални пљускови. Дуваће слаб северни ветар. Притисак изнад нормале.

Var{ava Минимална температура 6, а максимална 25 степени.

Kijev Прогноза за Србију у наредним данима: У петак сунчано и топло уз температуру око 25 степени. За викенд још топлије, са макMoskva сималним температурама од 26 до 30 степени на југу Србије. У неOslo дељу по подне и почетком наредне седмице нестабилно са локалним пљусковима.

St. Peterburg

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Утицај временских прилика неће пријати хроничним болесницима на северу и западу земље. У осталом делу преовлађиваће релативно повољна биометеоролошка ситуација. Могуће су метеоропатске реакције у виду главобоље, замарања и нервозе.

26 24 19 22 22 27 25

Ели за бет Ли зи Џе гер (27), најстарија ћерка фронтмена „Ролинг стонса” Ми ка Џе ге ра и манекенке и глумице Џе ри Хол, обнажила се за јунски број часописа за мушкарце „Плејбој”. Из деветогодишњег брака пар има и сина Џеј мса (25), ћерку Џор џи ју (19) и сина Га бри је ла (13). Лепа бринета је још пре шест година хтела да се појави у „Плејбоју”, али је тата тада одлучно рекао „не”. Ипак, сада су и Џегер и Холова дозволили Лизи да се скине за насловну страну часописа. „Задовољство: У кревету са Миковом ћерком”, наслов је који прати фотке Лизи у провидном саронгу. Џегерова ћерка ипак се задржала само на топлесу. И њена млађа сестра Џорџија, успешна манекенка, сликала се својевремено у топлесу, али за рекламну кампању модне куће „Хадсон” када је имала 17 година. Лизи је кренула мајчиним стопама, пошто је Џери Хол 1985. красила насловну страну „Плејбоја”.

VIC DANA Шта каже Надал док га Ноле шета по терену?

- Вамос-тамос.

22 18 20 20

Atina

23

Pariz

21

Minhen

23

Budimpe{ta

24

Stokholm

21

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

40 (-4)

Slankamen

208 (0)

Apatin

97 (-6)

Zemun

268 (6)

Bogojevo

90 (-6)

Pan~evo

292 (12)

Smederevo

470 (16)

Ba~. Palanka 119 (-2) Novi Sad

136 (-5)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

228 (-1)

S. Mitrovica

168 (9)

Tendencija porasta

Senta

276 (-1)

Beograd

222 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

210 (-2)

NERA

Hetin

92 (-4)

TISA

72 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

60 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja