Dnevnik 12.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 12. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23432 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

ZA DE CE NI JU UKWI @E NA TEK PE TI NA BES PRAV NO IZ GRA \E NIH OBJE KA TA

Besplatnu legalizaciju ko~i besparica str. 4

NASLOVI

OT VOR EN FEST I VA L N AU KE U NOVOM SADU

Ekonomija 4 „Imlekovo” UHT mleko dinar skupqa

6 Mladi poqoprivrednici razvijaju Vojvodinu

Novi Sad 8 Maturska toaleta prazni bu|elare

Dru{tvo 13 Klini~ki centar Vojvodine obele`ava 103 godine rada

Globalni izazovi U gubitku 12 pred mladima st r. 9

banaka u Srbiji

OBUSTAVQENA PRODAJA IMOVINE NAJVE]EG SRPSKOG OBU]ARA

Da li „Boreli” mo`e da odahne

Eva Sila|i najboqa mala fizi~arka

str. 8

DA NAS PO ^I WE 79. ME \U NA ROD NI PO QO PRI VRED NI SA JAM

Vrhunska poqoprivreda u Novom Sadu

str. 6

str. 16 – 20

SPORT

n FUDBALERI VOJVODINE NA ISPITU U ^A^KU

n RUKOMETA[I SE BORE ZA TROFEJ KUPA

str. 4

U^E NI CA NOVOSADSKE O[ „JO VAN PO PO VI]” RE \A NA GRA DE I PRI ZNA WA

str. 11

n ODBOJKA[I SRBIJE IZBORILI POLUFINALE

str. 2-3

BAN KAR SKI SEK TOR LA NE ZA BE LE @IO MI NUS OD DVE MI LI JAR DE DI NA RA

Foto: S. [u{wevi}

Najvi{a temperatura 30 °S

Dr`ava zvani~no istra`uje poreklo yaka s listi}ima Subotica do pono}i ponovo brojala glasove Vukovi} (CeSID): Pri~a o kra|i glasova u slu`bi kampawe

Vojvodina 11 U Ba~koj Topoli odr`ava se muzi~ki festival dece Vojvodine

Sun~ano i toplo

IZBORI 2012.

POLiTikA

subota12.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. NA STA VQA SE PO LE MI KA ZBOG BRO JA WA GLA SO VA

Vu ~i}: Yak je iz Oyaka prebroja va we

Su bo ti ca: Svi po no vo bro je U Su bo ti ci je u ~e tvr tak Grad ska iz bor na ko mi si ja do zvo li la za in te re so va nim stran ka ma uvid u bi ra~ ki spi sak i za pi sni ke s iz bo ra. Pred stav ni ci Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, Srp ske na pred ne stran ke i Uje di we nih re gi o na Sr bi je is ko ri sti li su to svo je pra vo i po ~e li uvid u bi ra~ ki ma te ri jal. Pre bro ja va we je tre ba lo da za vr {e si no} u po no}.Pred stav ni ci po me nu tih stra na ka ob ja {wa va ju da su na i {li na niz ne pra vil no sti i da zbog to ga sum wa ju u re gu lar nost iz bo ra. Pred sed nik Grad ske iz bor ne ko mi si je Vla di mir Dra gin je ka zao da u za kon skom ro ku od 24 sa ta od pro gla {e wa re zul ta ta iz bo ra ni jed na po li ti~ ka or ga -

ni za ci je ni je ulo ì la pri go vor. Je ne Ma glai(SVM) je re kao da su “re zul ta ti, i to zva ni~ ni, pro gla {e ni ma we od 24 sa ta od za tva ra wa bi ra li {ta, {to je mi mo usta qe ne prak se“. – Na osno vu do sa da pre gle da nih xa ko va, me |u ko ji ma je bi lo i onih ot pe ~a }e nih, mo gu da ka èm da je ma wih ili ve }ih ne pra vil no sti bi lo. Ka da pre gle da mo sve, vi de }e mo ima li osno va za da qe van red ne prav ne rad we- re kao je ma glai. Oli ver Du li}, ko ji je u Su bo ti ci bio pr vi na li sti „Iz bor za bo qi ì vot – Bo ris Ta di}“, is ti ~e da su pri ~e o na vod noj kra |i pot pu ne be smi sli ce. S. I.

Som bor: Pro me ne za dru gi krug Ma da je kao svo je vre me no ko na~ ne re zul ta te, Grad ska iz bor na ko mi si ja u Som bo ru sa op {ti la da su se u dru gi krug po ve }in skom si -

ste mu iz bo ra za po sla ni ke Skup {ti ne AP Voj vo di ne u iz bor noj je di ni ci 48 Som bor 2 pla si ra li kan di dat DS-a Sr |an Za vi {in i kan di dat SPS-a Du {an Vu ja {ko vi}, i u toj iz bor noj je di ni ci }e

sna ge od me ri ti pred stav ni ci dve naj ja ~e srp ske stran ke. Na i me, na kon ulo `e nih pri go vo ra, Iz bor na ko mi si ja je po no vo pre bro ja la gla sa~ ke li sti }e i po sle upo re |i va wa s osta lim ma te ri ja li ma bi ra~ kih od bo ra, usta no vi la da je kan di dat SNS-a Zdrav ko So gi} imao za pra vo sve ga dva gla sa vi {e od SPS-ov ca Du {a na Vu ja {ko vi }a. Tom od lu kom som bor ske Iz bor ne ko mi si je u dru gom kru gu iz bo ra za po sla ni ke u voj vo |an skoj Skup {ti ni po ve }in skom si ste mu Som bor ke i Som bor ci s pra vom gla sa bi ra }e dva svo ja pred stav ni ka u po kra jin skoj asem ble ji i to iz me |u dr La za ra Ra ~i }a (DS) i dr Zo ra na Par ~e ti }a (SNS) u iz bor noj je di ni ci Som bor 47 i Za vi {i na i So gi }a u Som bor 48. M. M-}

No vi Sad: URS i SRS pod ne li su du go to vo 50 àl bi Uje di we ni re gi o ni Sr bi je i Srp ska ra di kal na stran ka pod ne li su Uprav nom su du ukup no go to vo 50 àl bi zbog ne pra vil no sti na lo kal nim iz bo ri ma u No vom Sa du. Sud ima rok od 48 sa ti da do ne se od lu ku. URS je pi sao 37 àl bi i ve }i na se od no si na za pi sni ke s bi ra~ kih me sta jer na wi ma ne ma pot pi sa ~la no va bi ra~ kih od bo ra. Pred sed nik GO SRS-a \u ra| Jak {i} pre do ~io je ju ~e no vi na ri ma da su na kon uvi da u bi ra~ ki ma te ri jal ot kri li mno go ne pra vil no sti. – Ne ma di le me o to me da su svi za pi sni ci {ti mo va ni – re kao je Jak {i}. – Na go mi li bi ra~ kih me sta se broj gla so va raz li ~i tim stran ka ma, pa i na ma, ne sla è s bro jem na ve de nim u za pi sni ku. Evi dent na je kra |a i s „be lim li sti }i ma„, ko ji su ne tak nu ti i ~i sti uba ~e ni me |u ne va è }e, vaq da da bi se pri ka za la iz la znost ko ju Grad ska iz bor na ko mi si ja tvr di

da je bi la. Su du smo pod ne li àl be i sma tra mo da u No vom Sa du lo kal ni iz bo ri mo ra ju da se po no ve. S ob zi rom na to da GIK ni je uva ìo pred log ra di ka la da se for mi ra rad no te lo ko je }e is pi ta ti ko je ope ra te ri ma „In for ma ti ke” na lo ìo da na pra ve soft ver ski pro gram ob ra ~u na gla so va bez ne va è }ih li sti }a, SRS }e pod ne ti kri vi~ ne pri ja ve pro tiv N. N. li ca. Jak {i} do da je da }e svi ~la no vi GIK-a i oni ko ji ima ju ve ze sa soft ve rom bi ti is pi ta ni na su du. Dok sud ne od lu ~i o àl ba ma, GIK je ras po re dio man da te iz bor nim li sta ma ko je su pre {le cen zus. Ta ko DS ima 19 od bor ni ka, SNS i LSV po 16, SPS osam, RDS i DSS po {est, „Dve ri„ pet i SVM i NO PO po jed nog od bor ni ka. O~e ku je se da ve }i nu for mi ra ju DS, LSV, SPS, SVM sa 44 od bor ni ka od ukup no 78. D. Ig.

„To pla na” tu `i \u ra |a Jak {i }a „No vo sad ska to pla na„ }e pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu pro tiv pred sed ni ka Grad skog od bo ra Srp ske ra di kal ne stran ke \u ra |a Jak {i }a, na kon op tu `be da su gla so vi na iz bo ri ma pla }a ni nov cem „No vo sad ske to pla ne„, sa op {ta va ju iz po me nu tog pred u ze }a. Do da ju da te gru be i be smi sle ne ne i sti ne i la `i sro za va ju ugled „No vo sad ske to pla ne„ i svih rad ni ka ko ji su se to kom pret hod ne grej ne se zo ne tru di li da do mo vi No vo sa |a na bu du to pli u naj su ro vi jim vre men skim uslo vi ma. – Fi nan sij sko po slo va we „No vo sad ske to pla ne„, kao jav nog ko mu nal nog pred u ze }a, u pot pu no sti je tran spa rent no, a go spo din Jak {i}, kao i svi osta li od bor ni ci u Skup {ti ni gra da, imao je uvid u pro gram po slo va wa svih jav nih i jav nih ko mu nal nih pred u ze }a – is ta kao je di rek tor „No vo sad ske to pla ne” Vla di mir Je li}. – Ti me je we go va od go vor nost za te op tu `be ve }a. [te ta ko ja je ovom kle ve tom na ne ta „No vo sad skoj to pla ni„ i svim we nim rad ni ci ma bi }e utvr |e na na su du. B. M.

Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} po zvao je ju ~e Tu `i la {tvo da iz da na log za hap {e we funk c i o n e r a De mo k rat s ke stran ke Dra ga na [u ta nov ca i Oli ve ra Du li }a jer su „la ga li” da je xak s iz bor nim li sti }i ma ukra den u Za je ~a ru, i na veo da je taj iz bor ni ma te ri jal pro na |en u Oxa ci ma, u Voj vo di ni, 300 ki lo me ta ra od Za je ~a ra. – Ako je ke sa iz Za je ~a ra, ja idem u za tvor. A ako je ke sa iz Voj vo di ne, [u ta no vac i Du li} u za tvor – re kao je Vu ~i} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Da bi pot kre pio tvrd wu da li sti }i ni su iz Za je ~a ra, Vu -

~i} je po ka zao zbir nu iz bor nu li sti iz Voj vo di ne, na ko joj se na vo di da je pot pi san pred sed nik Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je Dar ko Ru di}. – Hva la Du li }u i [u ta nov cu {to su nam ot kri li da je xa ko va s gla so vi ma bi lo i u Za je ~a ru. Pret po sta vqa li smo da je do pi sa no 500.000 gla so va, a sa da mi sli mo da ih je bi lo i vi {e – re kao je on. Vu ~i} je na veo da se na bi ra~ kom me stu broj 13 u Oxa ci ma za pi sni ci dra sti~ no raz li ku ju od zva ni~ nih re zul ta ta Iz bor ne ko mi si je. Za me nik pred sed ni ka SNS-a je ob ja snio da je za pi snik na bi ra~ kom me stu vo |en

ta ko {to su stran ke po re |a ne po bro ju gla so va ko je su do bi le, dok su u re zul ta ti ma iz bor ne ko mi si je stran ke pre |a ne po re do sle du na gla sa~ kom li sti }u. – Ta ko je na za pi sni ku s bi ra~ kog me sta SNS na pr vom me stu sa 152 gla sa, a De mo krat ska stran ka na dru gom sa 120 gla so va. Ali je u re zul ta ti ma iz bor ne ko mi si je SNS-u upi sa no 35 gla so va a DS-u 152 gla sa. SNSu je, po tim re zul ta ti ma, upi sa no 35 gla so va „Dve ri„, ko ji su po bro ju gla so va bi li na pe tom me stu. A Li gi so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne su do da li 100 gla so va – re kao je Vu ~i}.

Ni ko li} o dru gom kru gu Srp ska na pred na stran ka pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve pro tiv NN li ca zbog iz bor ne kra |e, iz ja vio je ju ~e u Kru {ev cu pred sed ni~ ki kan di dat te stran ke To mi slav Ni ko li}. Na pi ta we da li }e od u sta ti od dru gog kru ga iz bo ra zbog iz bor ne kra |e, Ni ko li} je ka zao da ne }e.

„Vi de }e mo da li }e dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra bi ti. O~e ku jem pro te ste, jer je to onaj isti na rod ko ji je pro te sto vao 2000-te go di ne, iako ta da, za raz li ku od da nas, ni je bi lo do ka za da su iz bo ri po kra de ni.”, po ru ~io je Ni ko li}.

Tu ì la {tvo: SNS ni je do zvo li la po li ci ji uvid u li sti }e Port pa rol Re pu bli~ kog jav nog tu ì la {tva To mo Zo ri} iz ja vio je si no} da SNS ni je do zvo li la po li ci ji da, po na lo gu tog tu ì la {tva iz vr {i pro ve re na vo da u ve zi po re kla i auten ti~ no sti iz bor nih li sti }a ve} je pro lon gi ra lo do sta vqa we tra è nog ma te ri ja la.”Tu ì la {tvo je upu ti lo zah tev po li ci ji da se pro ve re svi na vo di o auten -

ti~ no sti i po re klu li sti }a ko je je pre zen to va la SNS u jav no sti, i po li ci ja je, po zah te vu Tu `i la {tva, oti {la da iz vr {i na ve de ne pro ve re”, re kao je on. Zo ri} je is ta kao da „po li ci ji ni je omo gu }e no da iz vr {i pro ve re na vo da u ve zi po re kla i auten ti~ no sti li sti }a, ko ju je ju ~e Tu `i la {tvo zah te va lo, jer pred stav ni ci SNS ni su

hte li da do sta ve na uvid tra è ne li sti }e”.On je do dao da su na pre de wa ci „pro lon gi ra li sa do sta vqa wem li sti }a i tra è nog ma te ri ja la ko je je po li ci ja od wih zah te va la”. „Re pu bli~ ko jav no tu ì la {tvo zah te va da se dr àv nim in sti tu ci ja ma omo gu }i da ra de svoj po sao, u skla du sa svo jim za kon skim ovla {}e wi ma”, re kao je Zo ri}.

DRA GAN [U TA NO VAC, POT PRED SED NIK DS-a

Smi {qe na pre va ra na pred wa ka Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Dra gan [u ta no vac re kao je da ta stran ka osno va no sum wa da je ne ko na ne za ko nit na ~in do {ao u po sed iz bor nog ma te ri ja la i do sta vio ga vr hu Srp ske na pred ne stran ke, ko ji na osno vu to ga tvr di da su iz bo ri ne re gu lar ni. – Osno va no sum wa mo da je ne ko na ne za ko nit na ~in do {ao u po sed iz bor nog ma te ri ja la i do sta vio ga vr hu SNS-a. Po sto ji sum wa da je To mi slav Ni ko li} pre dva da na bo ra vio u Za je ~a ru i sum wa mo da su oda tle ti li sti }i – re kao je [u ta -

no vac na kon fe ren ci ji za no vi na re. On je na veo da je re~ o smi {qe noj pre va ri SNS-a jer je, ka ko je ob ja snio, To mi slav Ni ko li} una pred go vo rio da }e iz bo ri bi ti ne re gu lar ni i da }e SNS bi ti po kra de na uko li ko ne po be di na iz bo ri ma. Po we go vim re ~i ma, po sto je jo{ dve va ri jan te za ob ja {we we po re kla li sti }a. Pr va je da je re~ o fal si fi ko va nim li sti }i ma, a dru ga da su ak ti vi sti na pred wa ka una pred sa ku pqa li te li sti }e da bi ih uba ci li na ne ka bi ra~ ka me sta na ko ji ma Bo ris

Ta di} ima ve }u po dr {ku. Uz na po me nu da su u svim ko mi si ja ma bi l i pred s tav n i c i svih stra na ka i da su sto ga ne re gu lar no sti bi le ne mo gu }e, [u ta no vac je po zvao nad le `ne or ga ne da is pi ta ju sve na vo de o na vod nim ne re gu lar no sti ma. Na mol bu da pro ko men ta ri {e na ja vu SNS-a da }e pro te sto va ti na uli ca ma zbog „iz bor ne kra |e”, [u ta no vac je is ta kao da }e Ni ko li}, uko li ko se to do go di, bi ti je di ni od go vo ran za po sle di ce ko je mo gu na sta ti. D. Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA

Pen zi ja, ili... Na dru {tve noj mre ì „Tvi ter„ ju ~e je be sneo pra vi kom pju ter ski rat iz me |u de mo kra ta i na pred wa ka o na vod noj kra |i iz bo ra. Pr vi se ogla sio fun ki ci o ner DS-a, mi ni star Oli ver Du li}: „Pro na {lo se oda kle je vre }a, ukrao je wi hov ~lan u Za je ~a ru pred ka me ra ma pa je do pre mio u Be o grad... to li ko o to me!“, na pi sao je na laj ni Du li}, ba civ {i u li ce ru ka vi cu na pred wa ci ma, ~i ji je li der pred ka me ra ma pri ka zao xak s li sti }i ma, kao do kaz da su iz bo ri po kra de ni. Pot pred sed nik DS-a i mi ni star voj ni Dra gan [u ta no vac na sta vqa u è sto kom to nu: „To }e bi ti po sao za Tu ì la {tvo i dru ge dr àv ne or ga ne. To ma je ve li ki gu bit nik i ne è li da pri hva ti pen zi ju!“

Za tvor Re a go va we DS-a na qu ti lo je pot pred sed ni ka SNS-a Alek san dra Vu ~i }a, ko ji od go va ra: „Du li }u, la `e{. Xak je pro na |en sa mo 300 ki lo me ta ra da le ko od Za je ~a ra. Po sle ovo ga, je dan od nas dvo ji ce mo ra u za tvor. Ili si ti lo pov, ili sam ja la `no uz bu wi vao jav nost. Od go vor znam bo qe„, ob ja vio je Vu ~i}, po sle ~e ga je iz we go ve stran ke sti gla vest da je re~ o“me stu iz Voj vo di ne“.

Na {ta je ko spre man Funk ci o ner SNS-a Ma rio Ma le ti} sma tra da „tre ba or ga ni zo va ti ma sov ne pro te ste pro tiv re `im ske kra |e!!!“ Na Ma le ti }e vu opa sku „kad je mo gao ne sta ti je dan xak, mo glo je na sto ti ne“, [u ta no vac da je ob ja {we we: „Re ci mo, ti ni si uba cio li sti }e i sad se na la ze u ne kom xa ku u ko ji ste ih vi sta vi li, To ma je na sve spre man a i Ka li me ro“. Od go vor po ku {a va da da i ana li ti ~ar Vla di mir To do ri}: „Za re gu lar nost iz bo ra je naj bit ni je da svi iz bi ra~ kog od bo ra ima ju iste za pi sni ke„, po jed no sta vio je pri ~u To do ri}.

Hmmm... Su bo ti~ ki funk ci o ner DS-a Dar ko Ma ti} sa op {tio je na „Tvi te ru„ da „ve} 12 sa ti ~u va mo li sti }e od SVM-a i SNS-a ko ji ih za jed no po no vo pre bro ja va ju... „Iro ni ja je u to me {to je do sa da utvr |e no da u za pi sni ci ma ni je evi den ti ra no dve de se tak gla so va za DS... Pra ve pred sta vu...„, tvr di Ma ti}. Di le mu ima i li der LSV-a Ne nad ^a nak. „Hmmm ... A za {to je Gli {i} iz ’Dve ri’ bio da nas kod I{tva na Pa sto ra? Je li na po mo lu no va ko a li ci ja?„, pi ta se ^a nak. S. St.

Ta di}: Sve is pi ta ti Pred sed ni~ ki kan di dat li ste „Iz bor za bo qi `i vot” i li der De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} upo zo rio je ju ~e u Kra gu jev cu da bi bi lo ve o ma opa sno da se pri ~a o na vod noj ne re gu lar no sti iz bo ra ko ri sti za de sta bi li za ci ju ze mqe. Od go va ra ju }i na op tu `be SNS-a o na vod noj iz bor noj kra |i, Ta di} je oce nio da su even tu al ne ne re gu lar no sti lo kal nog ka rak te ra i da se is pra vqa ju uobi ~a je nim prav nim po stup kom. – [to se ti ~e op tu `bi ko je do la ze od opo nent ske stra ne, zah te vam da Tu `i la {tvo i po li ci ja sve to is pi ta ju da bi gra |a ni, na kon ovih iz bo ra, zna li da su oni ko ji su iza bra ni – iza bra ni na va qan na ~in – re kao je Ta di}. On je uka zao na to da bi bi lo ve o ma opa sno da se pri ~a o na vod noj ne re gu lar no sti ko ri sti za de sta bi li za ci ju ze mqe. – To ni je od go vor no po na {a we jer mi slim da smo ima li uobi ~a jen iz bor ni pro ces po evrop skim stan dar di ma – na gla sio je Ta di}.

Din ki}: Sum wi vo Pred sed nik Uje di we nih re gi o- na Sr bi je Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da pro te kla pred iz bor na kam pa wa ni je bi la fer pre ma mno gi ma, ukqu ~u ju }i i URS, jer je „svi ma ja sno da je po sto ja la fa vo ri za ci ja jed ne stran ke”. Din ki} je iz ja vio da }e, zbog pri med bi iz ne tih na tok gla sa wa 6. ma ja, ovo bi ti „ve ro vat no naj sum wi vi ji iz bo ri od 5. ok to bra 2000. go di ne”. – Nad le `ni or ga ni mo ra ju da is pi ta ju da li je bi lo kra |e na iz bo ri ma jer su op tu `be li de ra Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a te {ke – re kao je Din ki}. Go vo re }i o re zul ta ti ma lo kal nih iz bo ra, on je iz ja vio da ni je za do vo qan po stig nu tim u Be o gra du i Voj vo di ni i da „is kqu ~i vu od go vor nost za to pre u zi ma li~ no”. „DVE RI” ODR @A LE PRO TEST NU VO @WU

Po nov ni iz bo ri na svim ni vo i ma – Pr vi krug iz bo ra bru tal no je po kra den na svim ni vo i ma, za {ta je od go vo ran ka bi net biv {eg pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a. Utvr di li smo da po sto je broj ni ne pra vil ni iz bor ni li sti }i i vi {e od ne ko li ko hi qa da iz bor nog ma te ri ja la na {lo se van za pe ~a }e nih ku ti ja. To su do ka za le i dru ge opo zi ci o ne stran ke – re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je grad ski po ve re nik Po kre ta „Dve ri„ u No vom Sa du Mi ro slav Pa ro vi}. Na Tr gu slo bo de u vre me odr `a va wa ove kon fe ren ci je na otvo re nom, sku pi lo se vi {e sto ti na ak ti vi sta tog po kre ta, a po Pa ro vi }e vim re ~i ma, to se de si lo spon ta no. Po {to skup ni je bi na ja vqen, po li ci ja je su ge ri sa la na sko ri raz laz, a „dve ra ni„ su za tim u oko 50 auto mo bi la kre nu li u pro test nu vo `wu gra dom. – Zah te va mo po nov no ras pi si va we iz bo ra na svim ni vo i ma. Boj ko tu je mo dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra i po zi va mo i osta le stran ke ko je ka `u da su ovi iz bo ri po kra de ni da u~i ne isto – iz ja vio je Pa ro vi}. A. L.

c m y

politika

dnevnik

subota12.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. ANA LI TI ^AR Ce SID-a \OR \E VU KO VI]

Pri ~e o iz bor noj kra |i su u slu `bi kam pa we Pro gram ski di rek tor i ana li ti ~ar Ce SID-a \or |e Vu ko vi} oce nio je da ne ma ni ka kvog po vo da za ospo ra va we iz bor nih re zul ta ta te da pro ble mi ko ji su po sto ja li u iz bor nom pro ce su ni su do kaz kra |e ve} aq ka vo sti iz bor ne ad mi ni stra ci je. U iz ja vi za „Dnev nik” on je oce nio da su op tu `be Srp ske na pred ne stran ke da su na iz bo ri ma po kra de ni usme re ne na po ku {aj da se deo bi ra ~a mo ti vi {e za po dr {ku wi ho vom pred sed ni~ kom kan di da tu. – O~i gled no je da li der na pred wa ka To mi slav Ni ko li} ima vi {e pro ble ma da mo ti vi {e bi ra ~e za dru gi krug ne go li der DS-a Bo ris Ta di} – re kao je Vu ko vi}. – I oni su se od lu ~i li za ovaj mo da li tet, ma da ni sam ba{ si gu ran u to da je to pa me tan put. Jer, ako ne ko go vo ri o iz bor noj kra |i, on da mo ra da pri ka `e bar je dan do kaz ko ji bi na to uka zao. On je do dao da je iz bor ni pro ces bio „da le ko od sa vr {e nog” te da je bi lo ozbiq nih pro ble ma zbog glo ma zno sti i aq ka vo sti iz bor ne ad mi ni stra ci je, ali to, ka ko je is ta kao, „ne ma ve ze ni s jed nom stran kom po seb no, ve} s kon cep tom ra da iz bor ne ad mi ni stra ci je„. – A sve stran ke su u~e stvo va le u ra du iz bor nih ko mi si ja, te oda bi ru qu di u bi ra~ kim od bo ri ma. U tim od bo ri ma svi su ima li pred stav ni ke na svim iz bor nim ni vo i- ma, pa i pred sed ni ke od bo ra. I na pred wa ci su ima li broj ne pred stav ni ke, ta ko da je ova na knad na

pri ~a o kra |i iz bo ra ve o ma neo zbiq na – oce nio je on. Na veo je i da je u iz bor noj no }i Ce SID, ko ji je ta ko |e imao po sma tra ~e na iz bo ri ma i pr vi iz -

neo pro jek ci ju iz bor nih re zul ta ta, kon tak ti rao sa svim stran ka ma, pa i sa SNS-om, te da su svi ima li vr lo pri bli `ne re zul ta te, s od stu pa wi ma od jed nog do dva

Ni ko li} vi {e ne vo di tr ku s Ta di }em, ve} s Da ~i }em Vu ko vi} sma tra da je pra vi raz log di za wa pra {i ne i op tu `bi za iz bor nu kra |u u to me {to je „To mi slav Ni ko li} shva tio da je we gov kqu~ ni pro blem {to ovo vi {e ni je tr ka ko ju vo di s Bo ri som Ta di }em, ve} tr ka ko ju vo di s Ivi com Da ~i }em„. – Uko li ko Ni ko li} u dru gom kru gu iz gu bi od Bo ri sa Ta di }a s ve li kom raz li kom, vi {e se ne po sta vqa pi ta we da li je on li der ve} da li je uop {te i al ter na ti va li de ru. Od no sno, da li je on taj ko se ubu du }e bo ri s Ta di }em ili je to za pra vo Ivi ca Da ~i}. I u toj si tu a ci ji on sad po ku {a va da po dig ne ten zi je da bi se {to ve }i broj we go vih qu di oda zvao i da po ku {a da na pra vi iz ne na |e we, ili, ako ve} iz gu bi iz bo re, da ne iz gu bi ba{ ube dqi vo – oce nio je Vu ko vi}.

man da ta, zbog ~e ga, ka ko je is ta kao, te ze o kra |i 500.000 gla so va ne ma ju ve ze s re al no {}u. – Iz bo ri je su do sta lo {e re a li zo va ni, {to je gre {ka Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je i iz bor ne ad mi ni stra ci je na svim ni vo i ma, ali to je za to {to su to ne pro fe si o nal na te la, for mi ra na ad hok, s glo ma znim bi ra~ kim od bo ri ma u ko ji ma je se de lo 300.000 qu di ko ji ni su zna li da oba ve svoj po sao. Do voq no je bi lo 30.000 ob u ~e nih qu di i po sao bi bio bo qe ura |en. A tvrd we o iz bor noj kra |i zvu ~e go to vo sme {no kad se po gle da ju za pi sni ci s bi ra~ kih me sta. Pa lo kal ni bi ra~ ki od bo ri ima li su uput stvo od RIK-a da se naj pre bro je pred sed ni~ ki, pa par la men tar ni, pa lo kal ni iz bo ri. Me |u tim, oni su svi naj pre bro ja li lo kal ne, da vi de {ta je tu ko me pri pa lo, i bio je to op {ti ja va {luk. Ali, sve to ne ma ve ze s kra |om na iz bo ri ma jer iz bor na kra |a pod ra zu me va slo `en i so fi sti ci ran si stem – is ta kao je Vu ko vi}. Na po mi we, me |u tim, da se iz bo ri ne mo gu oba ra ti zbog aq ka vih za pi sni ka jer bi u tom slu ~a ju mo ra li da se po ni {te svi iz bo ri ko ji su u Sr bi ji odr `a ni. – Onaj ko bi u ta kvom ha o su od iz bor ne ad mi ni stra ci je us peo da iz ve de iz bor nu kra |u, tre ba da vla da ne Sr bi jom, ve} ce lim sve tom! Ali, to pro sto ni je mo gu }e, ni je mo gu }e da u ta kvom ha o su na pra vi te si stem ko ji bi ne kom omo gu }io iz bor nu kra |u – pod vu kao je Vu ko vi}. B. D. Sa vi}

LDP: î we ni ce ne uka zu ju na to da je bi lo iz bor ne kra |e Li der Li be ral no-de mo krat ske par ti je i Ko a li ci je „Pre o kret” ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da ne ma ni jed ne ozbiq ne ~i we ni ce ko ja po tvr |u je da je u Sr bi ji or ga ni zo va na na vod na iz bor na kra |a, i po ru ~io li de ru na pred wa ka To mi sla vu Ni ko li }u da pri hva ti re zul ta te iz bo ra. – î tav svoj ì vot sam po sve tio bor bi za de mo kra ti ju, zbog ~e ga sam i da nas du àn da je bra nim za la ga wem za red u ze mqi i na {im ì vo ti ma, ko ji su va `ni ji od is ho da iz bor ne kam pa we ili bi lo ka kve vla sti – re kao je Jo va no vi} Ta nju gu. On je na veo da je Ko a li ci ja „Pre o kret” pre gle da la i pri hva ti la re zul ta te gla sa wa jer po {tu je vo qu gra |a na Sr bi je, i da to isto o~e ku je i od Ni ko li }a, „ko ji je za jed no s li de rom de mo kra ta Bo ri som Ta di }em u ovom tre nut ku naj od go vor ni ji za sta we u ze mqi”. – Kao kan di dat za pred sed ni ka ko ji è li da vo di i pred sta vqa ~i ta vu Sr bi ju, Ni ko li} je

du `an da, ume sto de struk ci je ko ja nas kroz we go vo ospo ra va we iz bo ra vo di u me |u sob ne ob ra ~u ne i to tal ni ha os, dru {tvu po nu di kam pa wu ko ja }e nam

omo gu }i ti da po sle 20. ma ja svi za jed no po~ ne mo da ra di mo za sre} nu ze mqu – na gla sio je Jo va no vi}. Za to, ka ko je re kao, pr vo s Ta di }em, a za tim i svim dru gim po li ti~ kim ak te ri ma, Ni ko li} mo ra smi ri ti si tu a ci ju u ze mqi i omo gu }i ti gra |a ni ma da iza be ru svog pred sed ni ka na nor ma lan na ~in. – Pr vi ko rak u to me je pri hva ta we re zul ta ta svih iz bo ra ko ji su odr `a ni u ne de qu – za kqu ~io je Jo va no vi}.

„Ip sos”: Za Ta di }a 58 od sto bi ra ~a, Ni ko li }u 42 od sto gla so va Za pred sed ni~ kog kan di da ta Bo ri sa Ta di }a na iz bo ri ma 20. ma ja gla sa }e 58 od sto bi ra ~a, a za we go vog pro tiv ni ka To mi sla va Ni ko li }a 42 od sto, kqu~ ni je po da tak naj no vi jeg is tra ì va wa ko je je spro veo „Ip sos stra te xik mar ke ting„. Is tra ì va we, ko je ko je je spro ve de no 10. ma ja na uzor ku od 1.198 pu no let nih gra |a na, ti ~e se dru gog kru ga iz bo ra za pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je ko ji }e bi ti odr à ni 20. ma ja 2012. Po is tra ì va wu, u ~i je je re zul ta te Ta njug imao uvid, 54,7 od sto upi sa nih bi ra ~a iz ja sni lo se da }e si gur no gla sa ti, dok je 25,7 od sto iz ja vi lo da }e mo `da gla sa ti, a gla so vi bi bi li po de qe ni u od no su 58 od sto za Ta di }a i 42 od sto za Ni ko li }a.

ekonomija

subota12.maj2012.

dnevnik

SA MO JE DAN PRO IZ VO \A^ PO VE ]AO CE NE I OBE ]AO DA NE ]E VI [E

BAN KAR SKI SEK TOR LA NE ZA BE LE @IO MI NUS OD DVE MI LI JAR DE DI NA RA

Imle kovo UHT mle ko di nar sku pqe Po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de i tr go vi ne Mi lo{ Mi lo va no vi} iz ja vio je ju ~e da je sa mo je dan pro iz vo |a~ na tr `i {tu – „Imlek” –

po di gao ce nu svo jih ar ti ka la, dok osta le mle ka re to ni su u~i ni le. – Ko na~ nu re~ o to me }e da ti po tro {a ~i, ko ji }e sa mi od lu ~i ti ko ji }e pro iz vod da ku pu ju – is ta kao je on. Mi lo va no vi} je pod vu kao i da je ured ba Mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne o ogra ni ~a va wu mar `i na osnov ne na mir ni ce da la re zul tat i da wi ho ve ce ne ni su po dig nu te iz nad pred vi |e nog ni voa. On je re kao da je sa svim si gur no ta je ta ured ba ima la po zi ti van efe kat na kraj wu ce nu osnov nih na mir ni ca ko ju po tro {a ~i pla }a ju. Du go traj no mle ko UHT i jo gurt pro iz vo |a ~a „Imlek” od ju ~e su

sku pqi za di nar, dok u „Mle ka ri [a bac” i kom pa ni ji „Me gle” is ti ~u da ce ne svo jih pro iz vo da ni su me wa li i za sa da ne pla ni ra ju po sku pqe wa. – Kom pa ni ja „Imlek” od ju ~e je sim bo li~ no po ve }a la ce ne du go traj nog mle ka UHT i jo gur ta za di nar, a ce ne dru gih pro iz vo da ne }e me wa ti – iz ja vi la je Ta nju gu di rek tor ka za kor po ra tiv ne po slo ve „De njub fuds gru pe„, u okvi ru ko je po slu je i „Imlek”, Sve tla na Glu mac. „Imlek„, ko ji u svom port fo li ju ima vi {e od 100 pro iz vo da, po di gao je, zbog po sku pqe wa ener ge na ta i si ro vi na na svet skom tr `i {tu, ce ne sa mo dve ka te go ri je pro iz vo da. To su: UHT mle ko od 2,8 i 3,2 od sto mle~ ne ma sti i dve vr ste jo gur ta. Ina ~e, ova ~e ti ri ar ti kla naj jef ti ni ja su u svo joj ka te go ri ji pro iz vo da. Kom pa ni ja vi {e od go di nu da na ni je me wa la ce ne.

U gu bit ku 12 ba na ka u Sr bi ji

Ban kar ski sek tor u Sr bi ji pro {le go di ne za be le `io je gu bi tak od oko dve mi li jar de di na ra, a na taj ne ga ti van re zul tat naj vi {e su uti ca li lo {i po slov ni re zul ta ti Agro ban ke, ~i ji je gu bi tak bio 29,4 mi li jar di di na ra. – Od tri de set i tri ban ke, dva na est je po slo va lo s gu bit -

ban ka, za tim Al fa ban ka – 2,1 mi li jar de, OTP – 1,3 mi li jar du, Mar fin i Voj vo |an ska ban ka – po 1,2 mi li jar du di na ra. Ru `i ca Sta men ko vi} je, go vo re }i o re zul ta ti ma dru gih fi nan sij skih sek to ra, re kla da su osi gu ra va ju }e kom pa ni je is ka za le po zi ti van re zul tat

ZA DE CE NI JU UKWI @E NA TEK PE TI NA BES PRAV NO IZ GRA \E NIH OBJE KA TA

Bes plat nu le ga li za ci ju ko ~i bes pa ri ca Po pred lo è nim iz me na ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, ko je je usvo ji la Vla da Sr bi je, gra |a ni ko ji su zi da li sta no ve i ku }e bez gra |e vin ske do zvo le ima }e jo{ tri go di ne da uz po pust le ga li zu ju svo je gra |e vi ne, uko li ko su ih ra ni je pri ja vi li. Ka ko ka è mi ni star ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li}, rok je pro du èn zbog ogrom nog bro ja pri sti glih pri ja va gra |a na i ogra ni ~e nog ad mi ni stra tiv nog ka pa ci te ta lo kal nih sa mo u pra va. Me |u tim, svi zna ju da je za za stoj u le ga li za ci ji glav ni kri vac bes pa ri ca jer, ko li ko god da je jef ti na ili bes plat na, jo{ uvek je pre sku pa. Od ukup no oko 800.000 obje ka ta ko ji su u Sr bi ji pri ja vqe ni za le ga li za ci ju, do da nas je le ga li zo va na tek pe ti na, ne gde i ma we, iako je pro ces za po ~eo jo{ 2003, ka da je do net pr vo bit ni Za kon o pla ni ra wu i iz grad wi ko ji je ob u hva tio i tu ma te ri ju. U me |u vre me nu je pro pis me wan, do pu wa van, ro ko vi pro du à va ni, po vla sti ce iz gla sa va ne, po tro {e na je go to vo de ce ni ja, a le ga li za ci ja ni je za vr {e na. Upr kos to me {to je pret hod nim iz me na ma i do pu na ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi omo gu }e na br à, jed no stav ni ja i jef ti ni ja le ga li za ci ja bes prav no iz gra |e nih obje ka ta, ka ko su tu ma ~i li u re sor nom mi ni star stvu, ta ko da ~e tvo ro ~la na po ro di ca mo è ko ri sti ti

po pust od 99 od sto za le ga li za ci ju 100 kva dra ta stam be nog pro sto ra, a za na red nih 100 kva dra ta uma we we od 60 od sto, ko li ko iz no si i na kna da za vla sni ke obje ka ta ko ji ni su is pu ni li so ci jal ne uslo ve, re zul ta ti su skrom ni. Stru~ wa ci ka `u da su raz lo zi za to u to me {to su gra |a ni bez nov ca, pa ne ma ju da pla te ko mu nal ne tak se, upr kos po me nu tim olak {i ca ma i mo gu} no sti pla }a wa na ra te.

Na {oj re dak ci ji obra ti li su se broj ni gra |a ni: jed ni se à le na ve li ke da `bi ne, dru gi na to da jo{ ni su do bi li in fra struk tu ru iako su sklo pi li ugo vor s Di rek ci jom za gra |e vin sko ze mqi {te i pla ti li ko mu nal nu na kna du. Je dan ~i ta lac ka è da je lo kal na sa mo u pra va per fid na pa s jed ne stra ne, to bo è, da je po pust, a s dru ge stra ne na bi ja ce ne no vim zo ni ra wem gra da, pa pe ri fe ri ja ni je vi {e pe ri fe -

Sku pa {u pa In ve sti tor s Te le pa ka `e da je od u stao od le ga li za ci je {u pe jer je pre sku pa. Ob ja {wa va da raz log le `i u no vom zo ni ra wu jer je dru ga zo na po sta la pr va, a grad ska ad mi ni stra ci ja po mo} ni obje kat od 25 kva dra ta ko ji ko ri sti kao {u pu za dr va tre ti ra kao stan pa mo ra da za le ga li za ci ju pla ti 9.000 di na ra po kva dra tu, {to je pre sku po.

ri ja ve} se pre i me nu je u bli `u grad sku zo nu za ko ju su ko mu na li je sku pqe. U broj nim me sti ma {i rom Voj vo di ne nam po tvr |u ju da je mno go re {e wa za le ga li za ci ju na ~e ka wu jer gra |a ni ne ma ju da pla te ko mu nal no opre ma we i da re a li zu ju do ne ta re {e wa. Ko li ko god da je le ga li za ci ja jef ti na, sku po je pri ku pqa we broj nih do ku me na ta, od ge o- det skog sni ma wa, do pro jek to va wa... Ta ko sa mo za ge o det ski sni mak tre ba oko 10.000 di na ra, oko 200 di na ra po kva dra tu za pro je kat, zbog ~e ga je re sor no Mi ni star stvo i su ge ri sa lo op {ti na ma da ura de te po slo ve u ime gra |a na i da ih po mo gu} no sti kre di ti ra ju, ali, ma lo ko ja lo kal na sa mo u pra va je pri hva ti la tu su ge sti ju, prav da ju }i se da ni one ne ma ju nov ca. Da kle, ve li ki po pust na ku }e do 100 kva dra ta ko ji se od no si sa mo za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta do sa da ni je na ro ~i to uro dio plo dom jer osta li tro {ko vi pre la ze 30.000 di na ra, uko li ko su re {e ni imo vin sko prav ni od no si. Gra |a ni su to li ko si ro ma {ni da te {ko pre u zi ma ju i kre dit jer ra ta kre }e od mah. A iz da va wem upo treb ne do zvo le po sao jo{ ni je za vr {en. In ve sti to ri ta da tre ba da upi {u le ga li zo va nu ne kret ni nu u ka ta star ne po kret no sti – {to im je ko na~ ni ciq – {to ta ko |e ko {ta. Sve u sve mu, sla ba vaj da od „jef ti ne” le ga li za ci je. R. Da u to vi}

BLA GI RAST PO TRO [A^ KIH CE NA

In fla ci ja u apri lu 0,6 po sto In fla ci ja u Sr bi ji u apri lu, me re na in dek som po tro {a~ kih ce na, bi la je 0,6 po sto, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Me |u go di {wa in fla ci ja u apri lu bi la je

2,7 po sto, dok je za pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne bi la 2,6. U apri lu je, u od no su na pret hod ni me sec, naj ve }i rast ce na za be le `en kod na me {ta ja, po ku} stva i te ku }eg odr `a va wa

sta na – je dan po sto, tran spor ta – 0,9, hra ne i bez al ko hol nih pi }a – 0,8, zdrav stva – 0,7, re sto ra na i ho te la – 0,6 i ode }e i obu }e – 0,5 po sto. Ce ne osta lih pro iz vo da i uslu ga ni su se

bit ni je me wa le. In dek si po tro {a~ kih ce na se de fi ni {u kao me ra pro se~ ne pro me ne ma lo pro daj nih ce na ro be i uslu ga ko je se ko ri ste za li~ nu po tro {wu.

Ma we rad ni ka U ce lo kup nom fi nan sij skom sek to ru pri me tan je i trend sma we wa bro ja za po sle nih od 1,6 od sto u od no su na 2011. go di nu, i to u go to vo svim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma – ban ka ma, osi gu ra va ju }im ku }a ma, bro ker sko-di ler skim dru {tvi ma, pen zij skim i in ve sti ci o nim fo no do vi ma. Tre nut no, u tom sek to ru ra di 47.952 rad ni ka. Na tr `i {tu Sr bi je to kom 2011. go di ne po slo va lo je ukup no 140 fi nan sij skih in sti tu ci ja. kom – iz ja vi la je re gi stra tor ka fi nan sij skih iz ve {ta ja i bo ni te ta u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre Ru `i ca Sta men ko vi} na pre zen ta ci ji po slo va wa fi nan sij skih in sti tu ci ja u Sr bi ji. Naj bo qe re zul ta te po ostva re noj do bi ti ima le su ban ka In te za s 9,5 mi li jar di di na ra, sle de Raj faj zen sa 4,9 mi li jar di, Uni kre dit sa 4,5 mi li jar de, Ko mer ci jal na s 3,5 mi li jar de di na ra i AIK ban ka s 2,9 mi li jar de di na ra ostva re ne do bi ti. Do bit ovih pet ba na ka u~e stvu je sa 69 od sto u ukup noj do bi ti ban kar skog sek to ra. Naj ve }e gu bit ke od 29,4 mi li jar di di na ra ima la je Agro -

od 558 mi li o na di na ra, dok se sek tor fi nan sij skog li zin ga po sle gu bit ka u 2010. go di ni od 996 mi li o na di na ra, u 2011. go di ni opo ra vio jer su oni sma we ni na 42 mi li o na. Dru {tva za upra vqa we do bro voq nim pen zi o nim fon do vi ma su u 2011. go di ni po slo va la s do bit kom od 11 mi li o na di na ra, in ve sti ci o ni fon do vi su la ne ima li ne ga ti van ra zul tat od 72 mi li o na di na ra, ali je on sma wen 39 od sto u od no su na 2010. go di nu. Ru `i ca Sta men ko vi} je na ve la i da je Fond za raz voj Re pu bli ke Sr bi je la ne imao 3,8 mi li jar di di na ra gu bi ta ka, dok je Fond za raz voj AP Voj vo di ne po slo vao po zi tiv no.

Ita li ja ni sti `u Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je da su tri ita li jan ske kom pa ni je sa ~i jim pred stav ni ci ma je ju ~e raz go va rao u Kra gu jev cu za in te re so va ne da ula `u u taj grad. „Raz go vo ri su bi li vi {e od pro to ko lar nih. Raz go va ra li smo o kon kret nim stva ri ma, kao {to su ze mqi {te ko je je na ras po la ga wu i in fra struk tu ra”, na veo je ]i ri} u iz ja vi Ta njug u. Mi ni star je uka zao da je re~ o kom pa ni ja ma ko je su za in te re so va ne za sa rad wu u pro iz vod wi elek tri~ nih auto mo bi la, ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, ma lih trak to ra... ]i ri} je pre ci zi rao da se jed na od tih kom pa ni ja ve} ju ~e ras pi ti va la za ze mqi {te gde bi gra di la po gon od 3.500 kva drat nih me ta ra.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija Kanada Danska

Valuta

evro dolar dolar kruna

Va`i za

1 1 1 1

Kupovni za devize

109,9952 85,6127 84,7421 14,7922

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 112,2400 87,3599 86,4715 15,0941

114,8215 89,3692 88,4603 15,4413

109,6585 85,3506 84,4827 14,7469

Norve{ka

kruna

14,5018

14,7978

15,1381

14,4575

[vedska

kruna

12,2287

12,4783

12,7653

12,1913

Promena %

Cena

Promet

12,27%

988

Filip Moris a.d. , Ni{

5,90%

880

112.611

Agrobanka a.d. , Beograd

4,05%

900

9.000

AIK banka a.d. , Ni{

3,30%

1.597

1.344.410

Galeb GTE a.d. , Beograd

3,21%

289

1.156

Pet akcija s najve}im padom

BELEX 15 (488,96 Naziv kompanije

0,35)

Promena %

Cena

Promet

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,34%

299

2.119.480

AIK banka a.d. , Ni{

3,30%

1.597

1.344.410

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

3.024

882.950

Galenika Fitofarmacija a.d.

-0,34%

2.350

705.000

Promena %

Cena

Promet

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-2,66%

915

131.760

Gumins a.d. , Novi Sad

-12,00%

132

Agrobanka a.d. , Beograd

4,05%

900

9.000

BIP a.d. , Beograd

-10,00%

756

NIS a.d., Novi Sad

-0,81%

610

8.094.407

@itopek a.d. , Ni{

-9,09%

500

10.000

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,00%

460

1.656.920

Kredi banka a.d. , Kragujevac

-7,96%

1.850

49.950

Soja protein a.d. , Be~ej

-0,58%

514

29.343

-6,47%

1.300

2.067.000

Energoprojekt holding a.d.

-0,88%

450

28.800

Promena %

Cena

Promet

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

489

2.445

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo Vojvo|anskih top-pet akcija

[vajcarska

franak

91,5330

93,4010

95,5492

91,2528

Subotica

0,34%

299

2.119.480

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

0,00

1.671

0,00

V. Britanija

funta

137,1340

139,9327

143,1512

136,7142

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo

-6,47%

1.300

2.067.000

Razvojna banka Vojvodine a.d.

0,00

1.000

0,00

SAD

dolar

85,0500

86,7857

88,7818

84,7896

Magli} a.d. , Magli}

0,00%

859

890.783

Energoprojekt holding a.d.

0,00

454

0,00

Crvenka fabrika {e}era a.d.

-1,51%

5.600

470.400

Alfa plam a.d. , Vrawe

0,00

6.850

0,00

Tekstilpromet a.d. , Zrewanin

0,00%

600

328.800

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 5. 2012. godine

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota12.maj2012.

NA ZA PO SLE NOST RAK-RA NA DO MA ]E EKO NO MI JE

Nova vlada mora zaposliti Srbiju NA LED I Ce SID AN KE TI RA LI SRP SKE PRI VRED NI KE

U firmama planiraju i razvoj i otkaze U pr vom kvar ta lu 2012. iz vr {na i za ko no dav na vlast re {i le su sa mo je dan od pre o sta lih 37 pro ble ma pri vre de iz Si ve kwi ge Na ci o nal ne ali jan se za lo kal ni eko nom ski raz voj (NA LED). Za ovaj ma li po mak za slu `na je in sti tu ci ja ko ja ujed no ima naj ve }i broj pri tu `bi pri vre de – Mi ni star stvo fi nan si ja. Ka da je re~ o Sve o bu hvat noj re for mi pro pi sa, broj im ple men ti ra nih pre po ru ka u pr vom kvar ta lu 2012. po ve }an je sa 197 na 203. Usled pred iz bor ne kam pa we, re gu la tor na ak tiv nost par la men ta je sma we na za go to vo 25 od sto, a ova kav trend se mo `e o~e ki va ti i do for mi ra wa Vla de. Od 62 pro pi sa usvo je na u pro te klom pe ri o du, sa mo 26 se od no si lo na pi ta wa od op {te dru {tve ne i pri vred ne va `no sti, dok se osta lih 36 od no si pre sve ga na ga ran ci je za no ve fi nan sij ske aran `ma ne dr `a ve. Pred iz bor ne ak tiv no sti su se na ro ~i to lo {e od ra zi le na or ga ne iz vr {ne vla sti pa je ta ko u pr vom kvar ta lu usvo je no sa mo 15 pod za kon skih aka ta ko je NA LED pra ti u okvi ru Ba ro me tra pro pi sa i ko ji su va `ni za spro vo |e we 16 si stem skih za ko na. In te re sant no je da u ja nu a ru i fe bru a ru ni je do net ni je dan pod za kon ski akt od zna ~a ja za pri vre du. Svi ti ak ti na sna gu

stu pa ju uz pro se~ no ka {we we od 459 da na, a ima pra vil ni ka ko ji ni po sle 2,5 go di ne od do no {e wa za ko na ni su usvo je ni. Da bi sa znao {ta o sve mu to me mi sli pri vre da, NA LED je, u sa rad wi s Ce SID-om, an ke ti rao go to vo 100 pri vred ni ka {i rom Sr bi je. Puls pri vre de je po ka zao da sa mo tri od sto is pi ta ni ka sma tra da se efi ka snost jav ne upra ve po pra vi la u pro te klom pe ri o du, a ~ak tre }i na sma tra da se sta we po gor {a lo. Tre }i na pri vred ni ka ujed no o~e ku je sma we ni obim ak tiv no sti i pri ho da u na red nom pe ri o du, od ~e ga po lo vi na pla ni ra ot pu {ta wa. S dru ge stra ne, ~ak 68 od sto is pi ta nih ve ru je da }e wi ho vo po slo va we osta ti na istom ni vou ili da }e se po pra vi ti, {to se u uslo vi ma op {te eko nom ske kri ze mo `e oce ni ti kao bla gi op ti mi zam. Pri vred ni ci su ima li mo gu} nost da oce ne rad in sti tu ci ja {kol skim oce na ma od 1 do 5. Naj vi {e je di ni ca po de li li su Po re skoj upra vi, Re pu bli~ kom za vo du za zdrav stve no osi gu ra we i osnov nim su do vi ma. Naj vi {e pe ti ca je do bi la op {tin ska upra va i Ca ri na. U pro se ku, naj sla bi je je pro {lo Mi ni star stvo fi nan si ja, ko je je po lo `i lo s pro se~ nom oce nom do vo qan 2,21. E. Dn.

Na kon iz bo ra sa stav srp skog par la men ta je po znat, ali jo{ ni je iz ve sno ka da }e bi ti for mi ra na no va vla da Sr bi je. Go to vo je iz ve sno da }e se na wu pri ~e ka ti, ali ko god da u|e u iz vr {nu vlast, ~e ka ga mno go po sla i je dan kqu~ ni za da tak a to su no va rad na me sta. Eko nom ska si ta u ci ja u ze mqi je lo {a, a broj ne za po sle nih ve li ki i stal no ra ste. Sa svim je si gur no da no va vla da Sr bi je mo ra da pred u ze me ko ra ke, ali za i sta, da bi se sta we po pra vi lo, i da i me ta fo ri~ ki i bu kval no za su ~e ru ka ve da se to i de si. O~e ki va wa gra |a na da }e bi ti bo qe tre ba lo bi oprav da ti, po seb no po sle kam pa wa u ko ji ma su sve par ti je, i one u sa sta vu par la men ta i one ko je ni su us pe le da pre |u neo p ho dan prag da bu du u we mu, to i obe }a va le. Po re ~i ma pred sed ni ka Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Voj vo di ne Mi lo ra da Mi ja to vi }a, sin di ka ti od no ve vla de o~e ku ju da }e bi ti sa ~u va na sa da {wa rad na me sta, ali i da }e u~i ni ti sve {to je po treb no da ih bu de vi {e. – Do no vih rad nih me sta mo è se do }i uz di rekt ne in ve sti ci je, a po tre ban je i sna àn pod sti caj za po {qa va wu, pre sve ga rad ni ka sta ri jih od 50 go di na – gu bit ni ka u pro ce su tran zi ci je – ka è Mi ja to vi}. – No va vla da mo ra bi ti re form ska i sprem na da ura di ono {to pret hod ne ni su – da sre di si tu a ci ju u obra zo va wu, zdrav stvu, upra vi i jav nim pred u ze }i ma, gde ima vi {ka za po sle -

nih, ali tre ba re }i da re form ski pro ces ne mo ra nu `no da zna ~i i ot pu {ta we, ve} je po treb no ko ri sti ti unu tra {we re zer ve i sma wi ti jav nu po tro {wu. To }e bi ti dug i mu ko tr pan po sao, ali je je di ni iz laz za stva ra we no -

vih za ko na jer do ma }e za ko no dav stvo iz sfe re ra da mo ra mo pri la go |a va ti za ko ni ma ko ji va `e u Evrop skoj uni ji, ali to ne mo ra uvek da ide na u{trb za po sle nih te je neo p ho dan raz vi jen di ja log. Uvek smo otvo re ni za raz go vo re

Pred u ze }a ko ja su u eko nom skim pro ble mi ma zbog spo re tran zi ci je i lo {e pri va ti za ci je ne sme ju se ola ko pu sti ti da odu pod led (Rat ko Fi li po vi}) vih rad nih me sta u re al noj pro iz vod wi. On uka zu je na to da se o~e ku je i na sta vak so ci jal nog di ja lo ga, i to ne sa mo for mal no ve} i su {tin ski. – O~e ku je mo da no va vla da ne }e ni je dan bi tan po tez, ma ko li ko bio bo lan, po vu }i a da se ne kon sul tu je sa sin di ka ti ma. Si nid ka ti su sve sni to ga da su re for me neo p hod ne i sprem ni su da pre u zmu svoj deo od go vor no sti. Neo p hod no je usva ja we ni za no -

i pre go vo re, a uko li ko ne bu de re zul ta ta, sprem ni smo da pri me ni mo sva ras po lo ì va sred stva sin di kal ne bor be – pro te ste i {traj ko ve. Si ta u a ci ja u ze mqi je te {ka, pla te su ma le, ali sma tra mo da se kroz so ci jal ni di ja log i raz go vo re mo è do }i do re {e wa te da jed no stra ni ko ra ci ni su do bar put za to – ka è Mi ja to vi}. Po re ~i ma eko no mi ste Mi ro sla va Pro ko pi je vi }a, no va vla da ne ma {an se da zna ~aj no pro me ni

i re {i sa da {we sta we u eko no mi ji jer ne ma ide je ka ko to da se u~i ni. – To kom kam pa we bi la je pri sut na po pu li sti~ ka re to ri ka, i sve stran ke su na gla {a va le da }e, ako bu du iz ba ra ni ba{ oni, otva ra ti no va rad na me sta, ali ni ko ni je ja sno re kao ka ko }e to da ostva ri, kao ni to da je spre man da me wa pra vi la igre – ka è Pro ko pi je vi}. – Uko li ko ra ~u na ju na to da }e se to re {a va ti kao do sa da, i broj ne zo po sle nih i ne za do voq stvo bi }e sve ve }e. Po re ~i ma pred se di ka Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ka Fi li po vi }a, ne za po sle nost je naj bol ni ja ta~ ka srp skog dru {tva, a ni je iz ve sno da }e se obe }a wa da ta to kom kam pa we ostva ri ti. – Su {ti na je da se is tra je na evrop skom pu tu jer sa mo to mo è do ve sti da po ve }a wa ni voa in ve sti ci ja, i do ma }ih i stra nih, a ti me i otva ra wa no vih rad nih me sta – ka è Fi li po vi}. – Tr ì {te EU je ve o ma va `no za Sr bi ju, po seb no Voj vo di nu, jer se zna ~a jan pro ce nat pro iz vod we iz Po kra ji ne pla si ra na to tr ì {te, na ko jem mo è mo bi ti kon ku rent ni. Pred u ze }a ko ja su u eko nom skim pro ble mi ma zbog spo re tran zi ci je i lo {e pri va ti za ci je ne sme ju se ola ko pu sti ti da odu pod led i sma tram da je neo p hod no da im dr à va po sve ti pa `wu i sa ~u va naj vi tal ni ja, na rav no, na or ga ni zo van na ~in i u sa rad wi s ko mor skim si ste mom Sr bi je i Voj vo di ne. D. Mla |e no vi}

POQOPRivRedA

subota12.maj2012.

dnevnik

SA VE TO DAV CI PO KRI LI SVE WI VE U SR BI JI

Zna }e se gde je sva ki agrar ni di nar U Beogradu je ju~e potpisan ugovor o anga`ovawu novih 268 nezaposlenih diplomiranih in`ewera poqoprivrede i tehnologije, ~ime je cela teritorija Srbije pokrivena tom vrstom usluge koja je namewena poqoprivrednim gazdinstvima. Ministar poqoprivrede i trgovine Du {an Pe tro vi} istakao je da }e svih 1.638 administrativnih podru~ja u Srbiji imati svog asistenta savetodavca, koji }e poqoprivrednicima biti na raspolagawu za sve informacije u vezi s proizvodwom i merama agrarne politike. – Stru~waci }e pomagati gazdinstvima da pove}aju proizvodwu i profit, kao i da iskoriste sve subvencije koje su im na raspolagawu – precizirao je on, i dodao da se u Srbiji 800.000 porodica bavi poqoprivredom i da postoje mnogobrojni problemi u ~ijem

re{avawu im savetodavci mogu pomo}i, navode}i kao primer „lak{e savladavawe administracije”.

On je ukazao na to da }e asistenti savetodavci imati kontrolnu ulogu i da se mora znati gde }e svaki dinar iz agrarnog buxeta biti potro{en. Pri tom je podsetio na to da je potpisivawe

ovog ugovora deo velikog dràvnog projekta u okviru kojeg je u oktobru pro{le godine anga`man dobilo 1.500 nezaposlenih diplomiranih agronoma. Petrovi} je istakao da je re~ o velikom sistemu koji treba da otvori napredak u kori{}ewu velikih resursa u poqoprivredi kojima Srbija raspolaè. Ugovore je potpisalo 180 diplomiranih inèwera poqoprivrede i 88 tehnologa i oni }e biti angaòvani na godinu dana, a ministar je rekao da postoji mogu}nost produèwa anga`mana za one koji budu dobro radili, kao i za wihovo daqe stru~no usavr{avawe. Koordinator projekta Zlat ko Man di} rekao je da je sistem savetodavne slu`be u potpunosti uspostavqen, naglasiv{i da je u proteklih {est meseci 1.500 qudi obi{lo vi{e od 300.000 gazdinstava u 4.000 naseqenih mesta u Srbiji.

PRED SED NIK PAJ TI] U GA ZDIN STVU NI KO LE @I GI ]A U TO MI SLAV CI MA

Mla di po qo pri vred ni ci raz vi ja ju Voj vo di nu – Vlada Vojvodine je u protekle ~etiri godine investirala vi{e od 24 milijarde dinara u razvoj poqoprivrede u na{oj pokrajini – podsetio je predsednik Vlade Vojvodine dr Bo jan Paj ti}, ju~e u Tomislavcima, gde je obi{ao gazdinstvo Ni ko le @i gi }a, jednog od najuspe{nijih poqoprivrednika u op{tini Ba~aka Topola. Ovaj mladi poqoprivredni proizvo|a~, ina~e korisnik

{e od deset miliona dinara usmerili smo preko Fonda za razvoj AP Vojvodine u ovo doma}instvo, a vi{e od polovine novca ove pokrajinske institucije i{lo je upravo za razvoj

kao predsedni~kog kandidata i za na{e pokrajinske kandidate. U svojim objektima Nikola @igi} ima vi{e od 100 grla goveda, me|u kojima je 65 muznih krava. osim uspe{ne proizvodwe mleka,

agrara –rakeo je Pajti}. – S procesom evropskih integracija para za poqoprivredu bi}e sve vi{e. Na{a poqoprivreda ima}e sve ve}u podr{ku i iz Evropske unije. Da bi se sve to dogodilo, moramo ostati na evropskom putu, i va`no je da gra|ani iza|u na izbore 20. maja da glasaju i za Bo ri sa Ta di }a

u okviru ovog gazdinstva bave se proizvodwom lucerke, kukuruza za silaù, kao i gajewem p{enice i suncokreta. Zahvaquju}i novcu Fonda za razvoj na{e pokrajine, Nikola @igi} kaè da je znatno pro{irio svoju proizvodwu. Obilasku je prisustvovala i direktorka Fonda za razvoj AP Vojvodine Sna à na Re pac.

U svojim objektima Nikola @igi} ima vi{e od 100 goveda, me|u kojima je 65 muznih krava kredita Fonda za razvoj AP Vojvodine, `ivi iskqu~ivo od poqoprivredne proizvodwe, gde dominira sto~arstvo. Obra|uje 130 hektara zemqe, od ~ega je 60 hektara u wegovom vlasni{tvu. Predsednik Pajti} je istakao da je jedan od osnovnih razloga za investirawe Vlade Vojvodine u poqoprivredu `eqa da se mladim qudima omogu}i da ostanu na selu i razvijaju svoje doma}instvo, i naglasio: – Bez razvijenog sela, nema razvijene Vojvodine. Nikola @igi} je jedan od tih mladih qudi koji su ostali na selu. Vi-

PRO DUKT NA BER ZA

Ku ku ruz na ze le no 16,7 di na ra Prole}na setva je zavr{ena, a rezultati setve su ina~e direktan odraz raspoloèwa poqoprivrednika prema odre|enim kulturama. Svakako da je opredequju}i faktor za odluku o strukturirawu setve bio trì{ni status poqoprivrednih roba. Ne ~udi zato {to i ove godine kukuruz i soja beleè rast svoga u~e{}a u ukupnim setvenim povr{inama, navode na Produktnoj berzi u Novom Sadu, gde je ovonedeqno trgovawe proteklo u znaku rasta cene p{enice i kukuruza i rekordne cene soje.

Posle gotovo dvomese~ne stagnacije, cena p{enice se ove nedeqe u jednom trenutku vratila na svoj ovosezonski maksimum, tj. na nivo od 20 din/kg, bez PDV-a. Posle prvobitnih ocena stawa useva koje su bile prili~no zadovoqavaju}e, {to vreme vi{e odmi~e, procene su sve sumornije. To je u najve}oj meri razlog blagog cenovnog rasta hlebnog `ita, ~ija je prose~na cena iznosila 23,50 din/kg (21,76 bez PDV-a). Kukuruz nastavqa svoj lagani, ali sigurni cenovni uspon. Na osnovu istrgovanih 1.975 tona robe

registrovana je prose~na cena od 21,46 din/kg (19,87 bez PDV-a) i to je cena 0,79 posto ve}a nego prethodne nedeqe. Sve ~e{}e se, me|utim, kukruzom trguje po 20 din/kg, bez PDV-a, i to }e po svoj prilici u bliskoj budu}nosti biti orijentaciona cena na tr`i{tu te robe. Novost na tom tr`i{tu jeste prvo pojavqivawe kukuruza ovogodi{weg roda. Naime, prvi terminski ugovor kupovine „na zeleno“ je realizovan po 16,74 din/kg (15,72 bez PDV-a). Soja je na novom apsolutnom rekordu koji od ove nedeqe iznosi 46 din/kg, bez PDV-a.

DA NAS PO ^I WE 79. ME \U NA ROD NI PO QO PRI VRED NI SA JAM

Vr hun ska po qo pri vre da u No vom Sa du Danas se na Novosadskom sajmu otvara 79. me|unarodni poqoprivredni sajam, jedan od pet najve}ih sajmova iz oblasti agarara u Evropi i me|u najzna~ajnijim sajmovima i regionu. Priredbu, koja traje do 18. maja i na kojoj }e se predstaviti oko 1.500 izlaga~a iz zemqe i inostranstva, otvori}e, kako se o~ekuje, predsednik Vlade Vojvodine Bo jan Paj ti}. Dolazak velikog broja izlaga~a iz inostranstva na 79. me|unarodni poqoprivredni sajam, sasvim je izvesno, potvr|uje wihovu zainteresovanost da budu prisutni na trì{tu Srbije. Direktno }e se na sajmu predstaviti kompanije iz tridesetak dràva, pa }e svoje {tandove imati firme iz Brazila, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Italije, Indonezije, Holandije, Nema~ke, Poqske, Rusije, Slovenije, Slova~ke, Crne Gore, Hrvatske, Turske, Indije, Gr~ke, Ma|arske, Makedonije, Republike Srpske... dok }e, preko posrednika, biti izloèni proizvodi iz vi{e od 70 zemaqa. Interesovawu je svakako doprinela i kandidatura Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji jer su otvorene nove mogu}nosti za plasman robe i usluga stranih kompanija u na{oj zemqi, a istovremeno je doma}im firmama omogu}eno da se predstave stranim partnerima i promovi{u doma}e proizvode. Narednih sedam dana, koliko 79. me|unarodni poqoporvredni sajam traje, Novosadski sajam bi}e mesto na kojem }e se okupiti najpoznatiji proizvo|a~i svetskih brendova hrane i pi}a, poqoprivredne mehanizacije, opreme za prehrambenu industriju, hemijskih i za{titnih sredstava, investitori i strate{ki partneri zainteresovani za proizvodwu kvalitetne i organske hrane... Ovaj sajam je, u pravom smislu te re~i, mesto uspostavqawa saradwe i sklapawa poslova i povezivawa nauke i struke, te uz komercijalni zna~aj, ima i edukativni. Nekoliko godina unazad, ovu manifestaciju prati zemqa partner, a ovaj put to je Austrija, koja je najve}i investitor u Srbiji i

~ija iskustva u oblasti agrara sigurno mogu zna~ajno doprineti razvoju poqoprivrede u na{oj zemqi. Austrija }e promovisati dostignu}a iz oblasti organske poqoprivrede, obnovqivih izvora energije, poqoprivrednih tehnologija i sto~arske proizvodwe. Uz edukaciju poqoprivrednika,

predstavnici Austrije odr`a}e niz stru~nih predavawa iz vi{e oblasti poqoprivrede, a pripremqen je i bogat kulturni sadr`aj. Na 79. me|unarodnom poqoproivrednom sajmu prire|ena je izuzetno kvalitetna Izlo`ba mehanizacije, na kojoj }e biti prikazani najnoviji proizvodi iz oblasti

Ko lek tiv ne iz lo `be Osim grupnog nastupa izlaga~a iz Austrije, koja je ove godine zemqa partner Me|unarodnog poqoprivrednog sajma, privrede nekoliko zemaqa }e se predstaviti na kolektivnim izlo`bama. Na takav na~in predstavqawa odlu~ile su se firme iz Crne Gore, Gr~ke, Hrvatske, Ma|arske, Republike Srpske i Asocijacije privrednih komora Indije. To je, svakako, dobar na~in da se na jednom mestu dobije uvid u ponudu i tra`wu privreda i da se, budu}i da }e na tim izlo`bama biti prisutni i predstavnici dr`avnih i privrednih institucija tih zemaqa, dobiju sve informacije potrebne za uspostvaqawe saradwe. kqu~ni segment nastupa posve}en je predstavqawu potencijala za saradwu na zajedni~kim projektima u okviru Dunavske strategije. Austrija }e se predstaviti u hali 1 Novosadskog sajma, a nastupi}e 19 preduze}a koja se bave sto~arstvom, proizvodwom sto~ne hrane, izgradwom i opremawem {ta-

poqoprivredne mehanizacije. Ovaj sajam odavno je poznat i po nacionalnoj izlo`bi stoke, a ove godine na woj }e biti predstavqeno oko 5.000 `ivih eksponata, {to }e omogu}iti doma}im farmerima da se upoznaju s grlima vrhunskog kvaliteta i najvi{ih genetskih potencijala. Pokroviteq

la, poqoprivrednom mehanizacijom, opremom za navodwavawe i prskawe, elektranama s pogonom na obnovqive izvore energije, proizvodwom hrane..., a izlaga~i su zaintersovani za uspostavqawe poslovne saradwe s partnerima u Srbiji i regionu. Uz to,

Izlo`be stoke je Ministarstvo poqoprivrede i trgovine, a isto ministarstvo je, u saradwi s Nacionalnom asocijacijom „Serbija organika”, podràlo Izlo`bu organskih proizvoda, na kojoj }e biti promovisano organsko sto~arstvo. U saradwi s Privrednom komorom Srbije i Univerzitetom u Novom Sadu pripremqena je i Izlo`ba agroinovacija, s oko 50 novih tehnolo{kih i tehni~kih re{ewa u oblasti poqoprivrede. Okupi}e se i zadrugari iz Srbije i regiona, bi}e odràn Dan zadrugara, ali i Dan sto~ara, uru~ena priznawa za kvalitet proizvoda, a pripremqeno je i niz prate}ih sadràja. Kao i uvek, Novosadski sajam je za posetioce s kupqenim ulaznicama pripremio poklonigru, koja }e najsre}nijem omogu}iti da postane vlasnik traktora „belarus 82,1”. Kapije Novosadskog sajma danas i sutra otvorene su od 9 do 19 ~asova, a radnim danima od 9 do 18. Ulaznica ko{ta 500 dinara, za organizovane kolektivne posete 350 dinara, {kolske posete, penzionere i decu od sedam do 12 godina 200 dinara, dok je za decu do sedam godina ulaz besplatan. D. Mla |e no vi} Fo to: R. Ha yi}

Bogata po nu da po qo pri vred ne me ha ni za ci je Izlo`ba poqoprivredne mehanizacije, opreme i delova i ove godine }e biti najve}i segment Me|unarodnog poqoprivrednog sajma. Pored izlaga~a ~lanova Poslovnog udru`ewa uvoznika i izvoznika poqoprivredne mehanizacije, nastupi}e i izlaga~i iz Italije i Turske, a bi}e prisutni i doma}i proizvo|a~i poqoprivredene mehanizacije. Pred publikom }e se na}i vi{e od 150 najpoznatijih svetskih brendova pogonskih ma{ina, ma{ina za ubirawe, prikqu~nih i ma{ina za obradu zemqi{ta. Me|u wima }e biti i noviteti - poqoprivredne ma{ine koje su bile izlo`eni na sajmovima u Bolowi, Parizu i Hanoveru. Tako }e biti promovisani svetski brendovi poqoprivredne mehanizacije poznatih proizvo|a~a - ”Xon Dir”, ”Masej Ferguson”, ”Dajc”, ”Kejs”, ”Klas”, ”Belarus”, ”Holand”, ”Landini”, ”Goldoni”, ”Lamborxini”, ”Mahindra” ... Da bi potencijalnim kupcima omogu}ili povoqniju kupovinu poqoprivredne mehanizacije, izzlaga~i su pripremili sajamske popuste, a traktori doma}e proizvodwe }e mo}i da se kupe po subvencionisanim cenama. Uz to, svi kupci }e biti u prilici da konkuri{u i za subvencionisane dinarske kredite Ministarstva poqoprivrede za 2012. godinu.

Sa jam ru ko tvo ri na u kwi à ri Ba zar ru ko tvo ri na „Bu le var buks {kri wa” bi }e odr àn da nas od 12 do 19 sa ti u kwi à ri Bu le var buks, ko ja se na la zi na Bu le va ru oslo bo |e wa 60. Po se ti o ci }e ru ko tvo ri ne mo }i da vi de na spra tu ove kwi à re. N. R.

Pro mo ci ja vi na „Dor n berg” Vr h un s ka vi n a vi n a r i j e „Dor n berg„ iz Vi pav ske do li ne u Slo ve ni ji bi }e pred sta vqe na su tra u 19 sa ti u re sto ra nu „Ri ba rac” na Ri bar skom ostr vu. Vi na ove vi na ri je do sa da su na gra |e na sa 11 zlat nih me da qa i ve li kim {am pi on skim pe ha rom za kva li tet na No vo sad skom saj mu. Z. Ml.

Maj ski su sre ti va tro ga sa ca Tra di ci o nal ni Maj ski su sre ti va tro ga sa ca bi }e odr `a ni u ne de qu, 13. ma ja od 8.30 sa ti u Ru men ki, na no vom igra li {tu iza Pen zi o ner skog do ma. Usta no vqe ni su po sle ve li kog po `a ra u Fa bri ci te pi ha “Sin te lon” u Ba~ koj Pa lan ci. Na Su sre ti ma se iz vo de br ze va tro ga sne ve `be na va tro ga snim vo zi li ma (od ra sli) i na bren ta ~i (de ca). Pla ni ra no je po stro ja va we eki pa, de fi le, a na kra ju sle di tak mi ~ar ski deo i su mi ra we re zul ta ta. O~e ku je se oko 400 u~e sni ka svih uz ra sta. Q. Na.

Novosadska subota12.maj2012.

„Mo re, ka men, grad” Iz lo `ba sli ka „Mo re, ka men, grad”, Mu ze ja gra da Ri je ka, bi }e otvo re na u uto rak, 15. ma ja u 19 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35. Ulaz je bes pla tan. G. ^.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 11 ~a so va Uli ca Na rod nog fron ta 21a, 21b, 25a, 25b; od 8 do 10 ~a so va fir me „No vo mont” i „Bal kan”.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

TRADICIONALNA MANIFESTACIJA POKRETA GORANA

Pro bi jen rok na pu nio ci pe le pe skom

Po qe cve }a na pla tou Spen sa

i te qi uli ca La sla Ga la @ i Alek se [an ti }a pre kr sti li su svo je me sto bo rav -

ka u Pe sak uli ce, jer su ce lom du `i nom vi {e od me sec da na pre kri ve ne pra {i nom, bla tom i pe skom. Kiv ni su na iz vo |a ~e ra do va jer ne mo gu pro zo re da otvo re, a u sta nu im je neo pi si va pra {i na. Na i me, po ~et kom apri la, pa ~ak i pre pla ni ra nog ro ka, uspe {no je za vr {e na sa na ci ja 300 me ta ra vre lo vod ne mre `e u La sla Ga la, gde je do tra ja la ~i ta va in fra struk tu ra. Me |u tim, za me na ce vi za vo do vod i ka na li za ci ju u obe uli ce na i {la je na za stoj, pa ta ko sta na ri ovih uli ca, po sle gac ka wa po ba ra ma, dva me se ca ci pe le pu ne pe skom. Zbog to ga je pred uz e }e „Vo do vod i ka na -

li za ci ja” pre tri da na re {i lo da ot ka `e „qu bav” iz vo |a ~u ra do va „Mi le ni jum ti mu„ iz Be o gra da, jer su pro bi li sve ro ko ve za za vr {e tak po sla. Smi sli li su da na |u no vog iz vo |a ~a, ko ji bi tre bao sve da za vr {i za de set da na, kad pre u zme po sao. S dru ge stra ne, iz vo |a ~i se prav da ju da ni su na vre me do bi li do zo vle i da je ze mqi {te ve o ma lo {e, te se na da ju da }e sa „Vo do vo dom” iz gla di ti si tu a ci ju i da }e se sve re {i ti na obo stra no za do voq stvo. No, ne bit no je u ovoj pri ~i da li }e se „za va |e ne„ stra ne po mi ri ti, je di no je va `no da gra |a ni, ko ji su za slu `i li, na kra ju i do bi ju as fal ti ra ne i sre |e ne uli ce. Q. Nato{evi}

Cvet na pi ja ca, ~e tvr ta po re du ovog pro le }a, otvo re na je ju ~e na pla tou is pred Spen sa ugo stiv {i mno ge pro iz vo |a ~e cve }a i sad ni ca i vi {e pro iz vo |a ~a me da i zdra ve hra ne, kao i iz la ga ~e sta rih i umet ni~ kih za na ta. Po se ti o ci ov de ima ju pri li ku da na jed n om me s tu ku p e sak s i j e svih ve li ~i na i bo ja, kao i da na |u raz ne ukra se ili dr ve ne qu qa {ke za svoj vrt. - Kroz or ga ni zo va we pi ja ca ne gu je mo kult po zna va wa

cve }a na {ih su gra |a na - ka ` e pot p red s ed n ik Po kre ta go ra na No vog Sa da Alek sa Jef ti}. Ko o pe ra tiv nost pro iz vo |a ~a vra }a kup ce sva ke go d i n e. Si n er g i j a iz me |u Po kre ta go ra na, pro iz vo |a ~a i gra |a na se raz vi ja i ma ni fe stu je ve li kim bro jem ure |e nih bal ko na i dvo ri {ta po sled wih go di na. Ju ~e je u okvi ru pi ja ce na {tan du Po kre ta

V remeploV

Uze lac bri qi rao na aero mi tin gu Na tek iz gra |e nom aero dro mu na Saj lo vu austro - ugar ski Ge ne ral {tab je 12. ma ja 1913.

pri re dio „kri la ti} ku utak mi cu”, u stva ri aero mi ting, na ko jem su le te la ~e ti ri avi o na mo no pla na i je dan bi plan (dvo kri lac). Upra vo na ovoj le ti li c i naj z a p a ` e n i j i pi l ot je bio pot pu kov nik Mi lan Uze lac, Sr bin iz Li ke. On je svo jim apa ra tom iz veo „iz ne nad ni let uvis i neo bi~ no ve {to spu {ta we”. Uze lac je ve} ta da u Evro pi bio po znat po svo jim le ta~ k im pod vi z i ma. Po s le Pr vog svet skog ra ta bio je ko ma dant Rat nog va zdu ho plov stva Kra qe vi ne SHS, a po tom, u ~i nu ge ne ra la, na ~el nik Ode qe wa za va zdu ho plov stvo u Mi ni star stvu voj ske i mor na ri ce. N. C.

go ra na or ga ni zo va na i ra di o ni ca „Upo znaj mo be go ni ju i pi {ti ku” u ko joj je u~e stvo va lo po 26 u~e ni ka tre }eg raz re da iz osnov nih {ko la „So wa Ma rin ko vi}” i „Vuk Ka ra xi}”. Ma li {a ni su u~i li ka ko da sa de, gde da ih dr `e i ka ko da se bri nu o ovim vr sta ma cve }a. Na kon to ga su

ih sa di li u ve }e sak si je, ko je su po sle ra di o ni ce od ne li u svo je {ko le. Pi ja ca je otvo re na i da nas od 8 do 20 ~a so va. Or ga ni za tor ovog do ga |a ja je Po kret go ra na, a ulaz na ovu ma ni fe sta ci ju je bes pla tan. A. Va.

REKONSTRUKCIJA ME\UMESNE AUTOBUSKE STANICE

No vi as falt za pe {a~ ku sta zu Ure |i va we Me |u me sne auto bu ske sta ni ce (MAS) na Bu le va ru Ja {e To mi }a je u to ku, a ju ~e se po sta vqao as falt na pe {a~ koj sta zi od bu le va ra do zgra de sta ni ce. S ob zi rom na to da su se pre me sec da na ko na~ no stvo ri li uslo vi za re kon struk ci ju MAS-a ra do vi }e bi ti ras po re |e ni u na red nih ne ko li ko go di na, a sred stva }e obez be di ti JGSP “No vi Sad” re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re ko ja je odr `a na na auto bu skoj sta ni ci. Di rek tor JGSP-a Bra ni slav Bo ga ro {ki na veo da je su ugra |e ni dis ple ji u ~e ka o ni ci, po sta vqe ne elek tron ske ram pe, za me we na je na stre {ni ca, as fla ti ra ni su pe ro ni i do dat je jo{ je dan pe ron. - U pla nu za ovu go di nu je i za me na tra fi ka ko je se na la ze na pe ro ni ma MAS-a. Na zgra di tre ba da po sta vi mo kli zna vra ta i za vr {a va mo pri pre me za po sta vqa we sa mo u slu `nih apa ra ta, ko ji mo gu da ra de 24 ~a sa. Uve den je i no vi soft ver i {tam pa ~i, po mo }u ko jih je za se dam pu ta skra }e no vre me ~e ka wa za iz da va we ka ra ta - ka zao

MAS go di {we ostva ru je pri hod od oko 224 mi li o na di na ra za JGSP „No vi Sad„ i da ovo pred u ze }e ~i ni jed no od osnov nih stu bo va u ko mu nal nom si ste mu gra da. Ra do vi ko ji se tre nut no oba vqa ju na MAS-u iz no se oko se dam mi li o na di na ra, a ove go di ne je pla ni ra no da se ulo `i jo{ oko 13 mi li o na di na ra. Pred u ze }a „Stan” i „Put” od go vor na su za ure |e we sta ni ce. A. Jerini}

Ugra |e ni su dis ple ji u ~e ka o ni ci, po sta vqe ne elek tron ske ram pe, za me we na je na stre {ni ca, as fla ti ra ni su pe ro ni je Bo ga ro {ki, do da ju }i da }e se na taj na ~in pru `i ti kva li tet ni ja uslu gu put ni ci ma.

Ra do ve je ju ~e ob i {ao i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ko ji je pod se tio da

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

subota12 .maj2012.

SVE ^A NOST ZA PAM ]E WE VE LI KI TRO [AK

DA NAS U KAR LOV CI MA

Besplatna provera zdravqa Ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, u ko joj gra |a ni mo gu bes plat no da pro ve re svo je zdrav stve no sta we, bi }e odr à na da nas u Srem skim Kar lov ci ma. Na pla tou is pred Pa tri jar {ij skog dvo ra po se ti o ci }e mo }i od 9 do 13 ~a so va da pro ve re ni vo {e }e ra u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pro ve re in deks te le sne ma se, pre gle da ju mla de`, pro ve re gu sti nu ko sti ju, na u ~e sa mo pre gled doj ke i po sa ve tu ju se sa zdrav stve nim rad ni ci ma. @e ne }e mo }i da za ka ù pre ven tiv ni ma mo graf ski i pre gled kod gi ne ko lo ga. Za ove pre gle de ni je po treb na zdrav stve na kwi ì ca. I. D.

PRI ZNA WA IS TAK NU TIM DA VA O CIMA KR VI

Humanost bez granica Is tak nu tim da va o ci ma kr vi ju ~e su, po vo dom Na ci o nal nog da na do bro voq nih da va o ca kr vi, uru ~e na pri zna wa u pro sto ri ja -

ma Cr ve nog kr sta. U gru pu za slu `nih da va la ca i hu ma ni sta bez gra ni ca u{lo je de vet `e na ko je su da le krv pre ko 50 pu ta i

12 mu {ka ra ca ko ji su to u~i ni li pre ko 100 pu ta. - Od 1964. go di ne da la sam krv 58 pu ta - ka è su gra |an ka Mir ja na Kur ba li ja. - Te go di ne je na mom ta da {wem rad nom me stu upu }en apel da se po mog ne ko le gi zbog zdrav stve nih pro ble ma. Od ta da, ~i nim to kad god sam u mo gu} no sti. Na ci o nal ni dan do bro voq nih da va o ca kr vi obe le à va se u okvi ru Ne de qe Cr ve nog kr sta, ko ja tra je do 15. ma ja. - Ovim po vo dom Cr ve ni krst No vog Sa da svim be ba ma ro |e nim u ovoj ne de qi po kla wa pa ke te ko ji sa dr è sve neo p hod ne stva ri za no vo ro |en ~e- ka è se kre tar Cr ve nog kr sta No vog Sa da Stra hi wa Go be li}. ^la no vi ove or ga ni za ci je iz No vog Sa da }e za jed no sa sa rad ni ci ma iz me snih or ga ni za ci ja CK da nas obi }i ma na sti re Ho po vo, Ja zak i Ra va ni cu. A. Va.

dnevnik

Maturska toaleta prazni bu|elare Ma tur sko ve ~e do ne }e slat ke pro ble me de vo ja ka ma i mla di }i ma, a naj ve }i od wih bi }e ka kvu gar de ro bu oda bra ti za sve ~a nost za pam }e we. Ove mu ke ne }e bi ti sa mo wi ho ve, jer }e se i ro di te qi pri li~ no za bri nu ti oko tro {ko va, ko je }e im is pra zni ti nov ~a ni ke. Sa mo za ovu pri li ku de voj ke, ko je bu du `e le le da iz gle da ju po po sled wim mod nim tren do vi ma, mo r a } e da iz d vo j e oko

pi ti va le za ce ne, ukla pa le tor bi ce i ha qi ne. Tre nut no se si tu a ci ja za huk ta la, pro da ja ide do bro, a naj vi {e se uzi ma ju ha qi ne, ko je su ove se zo ne u `i vim bo ja ma - ka `e na {a sa go vor ni ca. Za naj jef ti ni ju sve ~a nu ha qi nu de voj ke }e mo ra ti da iz dvo je od 2.500 do 3.500 di na ra, dok se ce ne naj sku pqih kre }u od 12.000 do 15.000 di na ra. Iz lo zi pro dav ni ca obu }e pre tr pa ni su ci pe la ma i san da la ma u

Cene sve~anih haqina kre}u se od 2.500 pa do 15.000 dinara, a mu{ke pantalone ili nove moderne farmerice od 2.000 do 8.000 dinara 17.000 di na ra, a ova ci fra od no si se na ode }u sred wih ce na. Mom ci }e pro }i ne {to jef ti ni j e, jer se mo g u obu } i za 11.000, ko li ko }e ih sta ja ti pan ta lo ne, ko {u qa i ci pe le. Tr gov ki wa u jed nom od bu ti ka, ko ji je do bro opre mqen za ove vr ste pro sla va, ka `e da su de voj ke vi {e za in te re so va ne za ku po vi nu, kao i da vi {e pa `we obra }a ju na de ta qe. - Ma tur ska ku po vi na po ~e la je kra jem apri la. Pr vih da na bi lo je vi {e raz gle da wa, ne go pra ve ku po vi ne. De voj ke su se ras -

ra znim bo ja ma, a ce ne su od 2.500 do 10.000 di na ra. Uz odev nu kom b i n a c i j u po t reb n o je pro na }i i od go va ra ju }u ma lu sve ~a nu tor bi cu, za ko ju }e de voj k e mo r a t i da iz d vo j e od 2.000 do 5.000 di na ra. Za ovu sve ~a nu pri li ku de voj ke }e ku po va ti i na kit. Na ru kvi ce i min |u {e mo gu se na }i po ce ni od 250 do 1.000 di na ra, dok su ogr li ce ne {to sku pqe i ko {ta ju od 700 do 3.000 di na ra. Mo der ni je fri zu re pla ti }e od 800 do 2.500 di na ra, a pe di kir }e ih iza }i 1.000. Ka ko bi iz -

gle d a l e {to atrak t iv n i j e, mno ge od de vo ja ka }e po ne ko li ko pu ta oti }i u so la ri jum, a 10 mi nu ta ovog tret ma na ko {ta }e ih 250 di na ra. Mom ci }e pro }i ne {to jef ti ni je. Za pan ta lo ne ili no ve mo der ne far me ri ce mo ra }e da iz dvo je od 2.000 do 8.000 di na ra. Ko {u qe ili ma ji ce sta ju od 2.500 do 5.000 di na ra, dok }e no -

ve ci pe le mo ra ti da pla te od 4.000 do 9.000 di na ra. Oni ko ji bu du `e le li da obu ku ode lo, mo }i }e da ga ku pe za 12.000 di na ra, ko li ko ko {ta u naj jef ti ni jim bu ti ci ma, a u ovu ci fru ura ~u na te su pan ta lo ne, sa ko, ko {u qa, kra va ta i ka i{. U sku pqim bu ti ci ma ova kvi kom ple ti do se `e ci fru od 30.000 di na ra. N. R.

U^E NI CA O[ „JO VAN PO PO VI]” RE \A NA GRA DE I PRI ZNA WA

Eva Sila|i najboqa mala fizi~arka ZA HVA QU JU ]I EVR OP SKOJ OMLA DIN SKOJ FON DA CI JI

U Karlovcima po~iwe da radi radio Pr vi put u isto ri ji Srem ski Ka r lov ci }e do bi ti ra dio. Za hva qu ju }i pro jek tu ko ji je fi na sni ra la Evr op ska omla din ska fon da ci ja u Ka r lov ci ma }e od 21. ma ja po ~e ti da se emi tu ju re gi nal ni i lo kal ni ra dio pro gram. Po re ~i ma ko or di na to ra ka r lo va~ ke Kan ce la ri je za mla de Ne ma we Te wo vi }a, ide ja da se na pra vi on lajn ra dio u Ka r lov ci ma pro is te kla je iz pre po ru ka Kon fe ren ci je am ba sa do ra mi ra. Na tom sku pu odr `a nom u ok to bru pro {le go di ne za kqu ~e no je da tre ba po boq {a ti in for mi sa we, mo bil nost i bez bed nost mla dih, pa je u tom smi slu i po kre nut ovaj pro je kat. - Re gi o nal ni ra dio }e se zva ti „Mla di Bal ka na” i bi }e do stu -

pan na www.mla di bal ka na.fm - ka è Te wo vi}. - Za po ~e tak ~e ti ri sa ta dnev no, od 18 do 22 ~a sa bi }e emi to va ne in for ma ci je, a mu zi ka 24 sa ta. Stu den ti sa no vi nar skog od se ka Fa kul te ta za me nax ment }e pri pre ma ti pro gram, kao i onaj na lo kal nom ra di ju ko ji }e bi ti emi to van na ka r lo va~ kom ka blov skom in fo ka na lu. Ovaj pro je kat „te àk” je oko 9.000 evra i pa re su utr o {e ne pre sve ga za ra dij sku i kom pju ter sku opre mu. Stu dio }e se na la zi ti u pot kro vqu Ma gi stra ta, za {ta je adap ti ran deo pro sto ra. Ka ko Te wo vi} ka è, pro je kat tra je do de cem bra, ali }e bi ti ulo è ni svi na po ri da bu de na sta vqen. Z. Ml.

U~e ni ca {e stog raz re da Osnov ne {ko le “Jo van Po po vi}” Eva Si la |i pro sla vi la je svo ju {ko lu, jer je na re pu bli~ kom tak mi ~e wu iz fi zi ke osvo ji la pr vo me sto. We no pri zna we je tim ve }e jer je bi la naj mla |a i naj u spe {ni ja tak mi ~ar ka. Tim po vo dom ju ~e je wen razred po se tio pred sed nik Dru {tva fi zi ~a ra Sr bi je Ivan Doj ~i no vi}, ko ji je woj i we noj na stav ni ci iz fi zi ke Su za ni Ili} do de lio di plo me za ovaj iz u ze tan re zul tat. Ova vred na i ta len to va na de voj ~i ca do ka za la je da se uz do bru or ga ni za ci ju sve mo `e po sti }i, a to go vo re i broj ni dru gi us pe si ko je Eva ni `e. Na i me, ne da vo je osvo ji la i tre }e me sto na re pu bli~ kom tak mi ~e -

- Usta jem ra ni je i ve `bam kla vir, za tim u~im, a sa na stav ni ci ma imam pri prem nu na sta vu za tak mi ~e wa. Tre ni ram jer è lim da bu dem u kon di ci ju, a sport mi po ma è da za dr ìm do bru kon cen tra ci ju. Ipak, ima ma lo i ta len ta – ot kri va taj nu svog uspe ha Eva i sti dqi vo ka è da za sa da ne ma sim pa ti ju.

Na republi~kom takmi~ewu iz fizike Eva Sila|i osvojila prvo mesto, a nedavo je osvojila i tre}e mesto na republi~kom takmi~ewu iz informatike

Fo to: S. [u {we vi}

wu iz in for ma ti ke, a da nas se tak mi ~i na re pu bli~ kom tak mi ~e wu iz ma te ma ti ke. Osim to ga, svi ra kla vi i tre ni ra ka ra te, gde ta ko |e ni `e pri zna wa.

I we na na stav ni ca iz fi zi ke, a ujed no i po mo} ni ca di r ek t o r a u {ko l i “Jo v an Po p o v i}” Su z a n a Ili} za Evu ima sa mo re ~i hva le, i pi ta se oda kle ta koj ma loj de voj ~i ci to li ko sna ge za sve to {to ra di. - Po ne kad se i upla {im za Evu, je ako ide po pod ne u {ko lu, pre pod ne je u “Ar hi me du”

RE GI O NAL NI SA STA NAK MI GRA CI O NIH CEN TA RA

Sve o preseqewu na jednom mestu No vo sad ska fi li ja la Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we or ga ni zo va la je ju ~e re gi o nal ni sa sta nak Mi gra ci o nih ser vi snih cen ta ra (MSC), ra di raz me ne is ku sta va i us po sta vqa we sa rad we iz me |u Cen ta ra. U pro sto ri ja ma NSZ-a i ujed no grad skog MSC-a, sa stan ku su pri su stvo va li go sti iz Be o gra da, Bi ha }a i ko or di na to ri pro jek ta

„Mi gra ci ja za raz voj na za pad nom Bal ka nu” u okvi ru kog su i otvo re ni ovi Cen tri. - Ov de na jed nom me stu mo `e te na }i vo di~ za re gu lar ne mi gra ci je. Bi lo da je mo tiv za po {qa va we, stu di ra we ili ne {to dru go, po sto ji ~i tav niz pro ble ma, a mi na jed nom me stu gru pi {e mo sve te in for ma ci je i no vo sti iz kon zu la ta i am ba sa da ra znih ze -

NA FI LO ZOF SKOM FA KUL TE TU

Pripreme za studije psihologije Od sek za psi ho lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta, u okvi ru Cen tra za pri me we nu psi ho lo gi ju, or ga ni zu je pri prem nu na sta vu za is pit za upis na stu di je psi ho lo gi je i pe da go gi je. Na sta va se odr `a va od 12. ma ja do 6. ju na. U okvi ru pri pre ma or ga ni zo va ni su i in for ma tiv ni sa stan ci i Da ni otvo re nih vra ta za stu di je psi ho lo gi je. Je dan od tih da na bi -

gde ve `ba ma te ma ti ku. Za tak mi ~e wa se spre ma mo i ra di mo po pet - {est sa ti, a ka da je upi tam da li se umo ri la, Eva mi ka `e “Da nas }u za vr {i ti po la sa ta ra ni je, jer mo ram da se spre mim za svoj kon cert” pri ~a Su za na Ili}. Sem di plo me, Eva je zbog po stig nu tih re zul ta ta od Za vo d a za ux b e n i k e Be o g rad,

}e or ga ni zo van i 26. ma ja u 11 ~a so va. Na kna da za po ha |a we pri pre ma je 6.000 di na ra, a na sta va se od vi ja sva ke su bo te. Pri ja ve su mo gu }e na broj te le fo na 021/458-948 ili na mejl psi ho log@ff.uns.ac.rs. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na ko or di na to ra na sta ve Veq ka Jo va no vi }a 062/806-7-667. A. J.

ma qa - ob ja {wa va {ef grad skog MSC Dra gan Bje la no vi}. Iz me |u osta log, u ovim cen tri ma, mo gu se do bi ti in for ma ci je o vi za ma, uslo vi ma za `i vot i za po {qa va we, {ko lo va wu u ino stran stvu, mi gra ci o nim pro gra mi ma, pra vi ma mi gra na ta i po dr {ci, spa ja wu po ro di ca i pro gra mi ma re in te gra ci je za po vrat ni ke u Sr bi ju. A. L.

Roman jednog jednostavnog ~oveka Kwi ga „Jov - ro man jed nog jed no stav nog ~o ve ka” auto ra Jo ze fa Ro ta bi }e pred sta vqe na u po ne de qak u 18 ~a so va u Klu bu Je vrej ske op {ti ne, Je vrej ska 2, pr vi sprat. O kwi zi }e go v o r i t i iz d a v a~ Re q a Dra `i}, pre vo di lac Sil vi ja Dra `i} i Gor da na To do ri}. Od lom ke iz kwi ge ~i ta }e Pre drag Mo ca Mom ~i lo vi}. I. D.

ode qe we u No vom Sa du, do bi la kom pet ux be ni ka za sed mi raz red i kwi gu “Kroz va si o nu i ve ko ve” auto ra Mi lu ti na Mi lan ko vi }a. Woj je po klon is pred Za vo da uru ~io Pe ter Bu da, ko ji je is ta kao da ova usta no va uvek po dr `a va i pro mo vi {e |a ke ko ji po sti `u iz u zet ne re zul ta te. Q. Na to {e vi}

PO LA VE KA AKUD „SO WA MA RIN KO VI]”

Koncert orkestra harmonika

Sve ~a ni kon cert Or ke stra har m o n i k a AKUD „So wa Ma rin ko vi}”, ko ji se or ga ni zu je po vo dom 50 go d i n a po s to j a w a i ra d a ovog dru {tva, odr à }e se ve ~e ras u 20 sa ti u Si na go gi, Je vrej ska 11. Pod di ri gent skom pa li com Go ra na Pe ni }a or ke star }e iz ve sti de la Jo ha ne s a Bram s a, Ni k o l a j a Rim skog Kor sa ko va, Ste va na Di v ja k o v i } a, Ste v a n a Hri sti }a, @or à Bi zea, Slav k a [u k la r a, Pe t ra Ili }a âj kov skog, Mo ri sa Ra ve la i Jo ha na [tra u sa. Po vo dom ju bi le ja, za slu `nim ~la no vi ma ovog or ke stra bi }e do de qe na pri zna wa. Ulaz na kon cert je bes pla tan. N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Za bra na za u sta vqa wa i par ki ra wa

Glo bal ni iza zo vi pred mladima bro do {li u ~a rob ni svet na u ke” na po me nuo ka ko je te ma, ~e tvr tog po re du, fe sti va la „Ve li ki iza zo vi 2020: vo da, hra na, ener gi ja, ino va ci je, kli mat ske pro me ne, glo ba li za ci ja, mul ti kul tu ra li zam i zdra vqe”. Po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj Dra go slav Pe tro vi} sve ~a no je otvo rio fe sti val uz re ~i da je „raz voj ci vi li za ci je ve zan za raz voj na u ke, od to~ ka, pa do ki ber ne ti ke”. - Ovo je tre nu tak eks pan zi je sta nov ni {tva, ne do sta je nam hra ne, ener gi je i pla ne ta se za gre ja va. Na {a mi si ja je da da mo {an su mla dim qu di ma da po mog nu u re {a va wu svet skih pro ble ma. Ne dav no pot pi san ugo vor na {e ze mqe sa in sti tu tom Cern i do la zak wi ho vih pred stav ni ka na ovaj fe sti val su od ve li kog zna ~a ja - is ta kao je Pe tro vi}.

Zbog odr `a va wa Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma do 19. ma ja pri vre me no }e bi ti za bra we no za u sta vqa we i par ki ra we na ko lo vo zu u Uli ci Bran ka Ba ji }a, od Ve se li na Ma sle {e do Jan ka ^me li ka, te od Uli ce bra }e Po po vi} do te ret nog ula za u Ma ster cen tar, u Ste va na Mo kraw ca, od Uli ce bra }e Po po vi} do pr vog skre ta wa u bu le var ski par king, u Ili -

Na tr gu su ta ko ras po re |e ni {tan do vi sa te ma ma ovo go di {weg fe sti va la, na ko ji ma se mo glo sva {ta vi de ti i na u ~i ti, od taj ni Sun ca do blen de ra kog po kre }e okre ta we pe da la bi ci kla, u me stu za sa da, na rav no. U dva da na vi ken da, ko li ko tra je fe sti val, od 9 do 18 sa ti, bi }e or ga ni zo va no pred sta vqa we 23 na u~ ne i obra zov ne in sti tu ci je, odr `a no 89 ra di o ni ca sa 720 u~e sni ka i 10 de set na u~ no- po pu lar nih pre da va wa, te or ga ni zo va ne po se te na u~ nim la ba ra to ri ja ma. Ulaz za sve po se ti o ce je bes pla tan. A. L. Fo to: S. [u {we vi}

Sva ki pe ti {ko la rac go ja zan du va na i zlo u po tre ba al ko ho la. Sve to do vo di do me ta bo li~ kih, od no sno fi zi o lo {kih pro me na, kao {to su pre ko mer na te le sna ma sa, po vi {en krv ni pri ti sak, po ve }a ne vred no sti {e }e ra i ma sno }a u kr vi, a na ve de ne kom pli ka ci je uglav nom idu udru è no, te je ugro è nost zdra vqa ve }a. - Hro ni~ ne ma sov ne ne za ra zne bo le sti, ka ko im ime ka è, pred sta vqa ju ve o ma ras pro stra we na obo qe wa u na {oj po pu la ci ji, du gog tra ja wa, naj ~e {}e do ì vot no, ali ~e sto spo rog na pre do va wa. One pred sta vqa ju vo de }e uzro ke obo qe va wa, smrt no sti i in va li di te ta i u sve tu i kod nas – ob ja sni la je dr Bje la no vi}. Ra ni je se sma tra lo da su ove bo le sti „re zer vi sa ne“ za oso be sta ri je ì vot ne do bi, ali za bri wa va ju }i je po da tak da ra ste u~e sta -

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (13.50), „Ma~ak u ~izmama” (16), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (12.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.45, 15.45), „Ogledalce, ogledalce” (14.10, 16.10), „igre gladi” (17.30), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (18.05, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.15), „klip” (20.05), „Bojni brod” (17.45, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Lok aut” (22), „Osvetnici” (14, 16.50, 17, 19.30, 20, 22.10, 22.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (15)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Jovan \or|evi}” balet „dama s kamelijama” (19), kamerna scena drama „disko sviwe” (21) Po zo ri {te mla dih mala sala „Crvenkapa” (11)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Ana ma ri ja Tr wan ~ev (de ~a ke) iz Be ~e ja, DE VOJ Î CE: Ma ja \or |e vi}, Ol gi ca Kqa ji}, Dar ja \i las, Ja wa Sa va no vi}, Bi qa na Tur wa nin, Mi li ca Ba ji} i Je le na Mi haj lo vi} iz No vog Sa da, Bran ka Ple li iz Apa ti na, An drea â ji} iz Alek se [an ti }a, Du wa Pe {ut iz In |i je, Fa ri ma Grek iz Fu to ga, Dra ga na Po mo ri {ac iz \ur |e va, Sve tla na Mu ~a lov iz Be ~e ja, DE Â KE: Sve tla na \ur |ev i Bi qa na @i gi} iz No vog Sa da, Ga bri e la â sar iz Piv ni ca, Du {ka Ra da ko vi} iz Ve ter ni ka, @eq ka Vo ji no vi} iz û ru ga, De ja na Mi ki} iz ê la re va i Mi lin ka Le po ris iz Sil ba {a.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Eva Jo va na Kri à ni} (1932) u 10.30 sa ti, Ar gi ru la Ste ri o sa â man gos (1930) u 11.15, Te re zi ja Jo si pa Bo ja ni} (1926) u 12, Mi lo{ Ma noj la â vi} (1928) u 12.45, Mi le na Bo je â vi} (1934) u 13.30, Ta wa Ni ko le Mo skaq (1992) u 14.15, Ja sna Mi lo {a Fi li po vi} (1956) u 15 i Va le ri ja \u le Ve ka{ (1939) u 15.45 sa ti ur na. Na ka to li~ kom gro bqu u No vom Sa du da nas u 13 sa ti bi }e sa hra wen Jo sip Mi {e Se ge di (1950). Na Me snom gro bqu u Ve ter ni ku da nas }e bi ti sa hra wen Mi lo van Sve to za ra [u pi ca (1938) u 13 sa ti.

lost smrt no sti kod oso ba mla |ih od 60 go di na i obo qe va wa u mla |im go di na ma `i vo ta. Pre ma po da ci ma In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne, na vo de }em me stu obo qe va wa od ra sle po pu la ci je Voj vo di ne, na la ze se kar di o va sku lar ne bo le sti, a sle de }a naj ~e {}a hro ni~ na obo qe wa su ma lig na obo qe wa, di ja be tes, hro ni~ ne bo le sti plu }a i re spi ra tor nog si ste ma. Da bi se spre ~i lo obo qe va we sr ca i krv nih su do va i na sta nak traj nih ili fa tal nih po sle di ca naj va `ni ja je pre ven ti va. Pro me na na ~i na `i vo ta, pro me na na ~i na is hra ne, re duk ci ja vi {ka te le sne ma se, pre sta nak pu {e wa, re kre a ci ja i sma wi va we ni voa stre sa od pre sud nog su zna ~a ja za spre ~a va we da qeg po gor {a va wa bo le sti. I. Dra gi}

Ini ci ja ti va sta la zbog bes pa ri ce

Iako se ve} go di na ma na ak ti vu di rek to ra no vo sad skih osnov nih i sred wih {ko la go vo ri o uvo |e wu uni for mi za u~e ni ke, za sa da ne ma kon kret nih pred lo ga ka ko bi one tre ba lo da iz gle da ju. Ro di te qi, de ca i di rek to ri {ko la se sla ù, da uni for me ne bi tre ba lo da bu du tam no pla ve bo je, do ko le na i sa xe po vi ma u ko ji ma se ve }i na od ra slih i{ko lo va la. Pred sed nik Ak ti va di rek to ra osnov nih {ko la Sve to zar Ko za rov ka è za „Dnev nik” da po sled wih go di nu da na ova te ma ni je sta vqa na na dnev ni red na sed ni ca ma ak ti va, jer pro blem pred sta vqa ne do sta tak no va ca. - O to me se vi {e ne go vo ri, jer ne ma pa ra. âk i ako bi se ve }i na ro di te qa slo ì la da fi nan si ra deo za uni for me, ako sa mo je dan ne ma nov ca, sve pa da u vo du. Dru gi pro blem je {to bi |a ci mo ra li da ima ju bar dve, od no sno tri uni for me - zim ske i let we i one re zer vne u slu ~a ju da se is pr qa ju - pre do ~a va Ko za rev i do da je da to sve le po iz gle da, po go to vo ka da se gle da u fil mo vi ma ka ko |a ci na za pa du ima ju uni for me. Pre ma we go vim re ~i ma, grad je za in te re so van za to, ali fi nan sij ska po dr {ka je di sku ta bil na.

- U ne ko li ko na vra ta smo u na {oj {ko li an ke ti ra li ro di te qe da li è le uvo |e we uni for mi, a pr vo pi ta we ko je su nam po sta vqa li je ste „ko }e to da pla ti?” Na i me, oni su voq ni da im de ca no se uni for me, ali pod uslo vom da ne mo ra ju da u~e stvu ju u pla }a wu - ka è sa go vor nik. Grad je spreman da pomogne u uvo|ewu uniformi u {kole, ali dozvolu za tako ne{to treba da daju u~enici, roditeqi i nastavnici, navodi ~lan Gradskog ve}a zaduèn za obrazovawe Nemawa Starovi}. - Ovo je dobra ideja i podràvam je - kaè Starovi}. [kolske uniforme treba da budu definisane {kolskim kodeksom pona{awa i sa tom idejom treba da se saglase u~eni~ki parlamenti, saveti roditeqa i nastavnici. Uniforme su veoma vaàn faktor u pove}awu bezbednosti dece u {koli, treba da budu element prepoznavawa, a to moè biti i prsluk odre|ene boje ili neki amblem koji bi u~enici nosili na ode}i. Ukoliko bi se odluka o uvo|ewu uniformi donela na nivou {kole i ako bi za wu glasali i |aci i wihovi roditeqi, grad bi svakako pomogao da se one kupe. Q. Nato{evi}

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

je Bir ~a ni na, od Bran ka Ba ji }a do Ha xi Ru vi mo ve, u Uli ci dr Sve ti sla va Ka sa pi no vi }a, od Bran ka Ba ji }a do Can ka re ve i Mi ~u ri no va od Uli ce No vo sad skog saj ma do Bu le va ra kra qa Pe tra pr vog. Bi }e za bra we no i skre ta we auto bu si ma le vo i de sno iz Ha xi Ru vi mo ve, a sa Bu le va ra Evro pe auto bu si se usme ra va ju u Uli cu Bran ka Ba ji }a. B. M.

\A^ KE UNI FOR ME JO[ UVEK OTVO RE NO PI TA WE

DECA SVE ^E []E OBOLE VA JU OD HRO NI^ NIH BO LE STI

Re zul tat de se to go di {weg is tra ì va wa In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne ko ji po ka zu je da je sva ki pe ti No vo sa |a nin uz ra sta od {est do 15 go di na u ri zi ku od go ja zno sti ili je go ja zan, za i sta zvu ~i su mor no i za bri wa va ju }e. Go ja znost pred sta vqa naj ~e {}i fak tor ri zi ka za na sta ja we bo le sti sr ca i kr vo to ka, kao i di ja be te sa, od ko jih qu di naj ~e {}e umi ru. Omla di na usled neo d go vo ra ju }eg na ~i na ì vo ta, kao i zbog iz lo è no sti dru gim {tet nim fak to ri ma je u sve ve }em ri zi ku obo qe va wa od hro ni~ nih bo le sti to kom mla |ih go di na ì vo ta, upo zo ri la je spe ci ja li sta hi gi je ne In sti tu ta dr Je le na Bje la no vi}. Naj ~e {}i {tet ni fak to ri su ne a de kva tan na ~in is hra ne, fi zi~ ka ne ak tiv nost, upo tre ba

ZBOG ME \U NA ROD NOG PO QO PRI VRED NOG SAJ MA

OTVO REN FE STI VAL NA U KE

Fe sti val na u ke sve ~a no je otvo ren ju ~e u Cen tral nom kam pu su Uni ver zi te ta na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a. Rek tor uni ver zi te ta Mi ri slav Ve sko vi} je po sle po zdra va „do -

subota12.maj2012.

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

subota12.maj2012.

c m y

dnevnik

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

a `eqom da ovogodi{wim osmacima pomogne da im osmogodi{we dru`ewe ostane zauvek sjajna perla u niski se}awa, „Dnevnik” svakog dana osim nedeqe objavquje zajedni~ke fotografije malih maturanata iz {kola sa teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca.

U „Dnevnikovoj” galeriji malih maturanata predstavi}emo svih 3.240 malih maturanata iz Novog Sada i sela koja pripadaju Gradu, kao i 76 maturanata iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu malomaturantsku galeriju slike 141 odeqewa iz 35 osnovnih {kola, u kojima se nastava odvija na srpskom, slova~kom i ma|arskom jeziku.

Osnovna {kola „Nikola Tesla”, Novi Sad

VI II 3

VI II 4

Osnovna {kola „Jovan Popovi}”, Novi Sad

VI II 1

VI II 2

VI II 3

VI II 4

U ponedeqak: O[ „Milo{ Crwanski” i O[ „Jo`ef Atila”, Novi Sad

vojvodina

dnevnik

subota12.maj2012.

ОБУСТАВЉЕНА ПРОДАЈА ИМОВИНЕ НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ ОБУЋАРА

Да ли „Борели” може да одахне

СОМБОР: Судбина највеће српске фабрике и малопродајног ланца обуће, сомборског „Борелија“ месецима је била у жижи медијске пажње, пре свега зог чињенице да је некадашњи оснивач ове фабрике, хрватско „Борово“, распродавао имовину сомборских обућара уопште се не обазирући на одлуке две државе везане за сукцесију у чему је имао „помоћ“ и српског судства. Како данас ствари стоје, крчмљење имовине „Борелија“ је заустављено, а у овој фабрици се надају да је то за стално. Наиме, одлуком Врховног касационог суда Републике Србије обустављена је свака даља продаја локала и остале имовине сомборског „Борелија“ по Србији, чиме су ван снаге стављене бројне пресуде локалних Привредних судова које су новим „власницима“ дозвољавале и улазак у локале уз полицијску асистенцију. - Напокон, видимо светлост на крају тунела јер се одлуком Вр-

ховног касационог суда поништавају уговори о продаји наших локала. Обустављена је продаја у Нишу, а ту је још осам сличних

пресуда апелационих судова, у нашу корист, о томе да се мора имовина уписати на сомборски „Борели“- тврди Мирко Вујановић, ге-

Мирко Вујановић и Синиша Лазић у обиласку фабрике

МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ ДЕЦЕ ВОЈВОДИНЕ

нерални директор сомборског „Борелија“. - Већ годинама упозоравамо на то да би држава требало да уради свој део посла, и сада је Врховни касациони суд то и урадио. Осим тога, није продужена уредба која је трајала до 31.марта и надамо се да ни неће. Одређен је приватизациони саветник који треба, заједно са нама, да одреди уделе у капиталу фирме, потом треба да се формира друштво капитала, и да се одреди титулар имовине: колико ће имати држава, колико „Борово“, а колико „Борели“. Стога, верујемо да има излаза и да је ситуација повољнија него раније- оптимистичан је Вујановић. Потпредседник сада већ прошлог сазива Скупштине АП Војводине и уједно председник Скупштине града Сомбора Синиша Лазић, који је са градоначелником Немањом Делићем тим пвоодом посетио „Борели“, рекао је да градске власти чине све да се у Сомбору очувају радна места.

- За нас је веома важно да „Борели“ преживи, да добије статус који треба. Видимо да људи овде раде у пуном капацитету и 90 одсто програма се извози на страно тржиште. Ови људи не траже социјалну помоћ, траже партнера у држави и то партнерство може да се сагледа у више сегмената. Имају програме који производе специјалну обућу за инвалидне особе, могу да раде за војску, полицију, медицинске раднике, и ту држава може да буде партнер. За нас је важно да се процеси отуђења имовине „Борелија“ зауставе, док се не заврши сукцесија између две државе- рекао је Лазић подсећајући да је сомборска фабрика обуће била потпуно разорена у време НАТО бомбардовања, и да је држава обновила.- Град Сомбор ће учинити све да се очува ово предузеће и сигуран сам да ћемо, уз руководство, синдикат, и разумевање пре свега републичких институција, успети у томе.- убеђен је Лазић. М. Миљеновић

ОТВОРЕН ДНЕВНИ ЦЕНТАР ЗА ДЕМЕНТНЕ ОСОБЕ У СУБОТИЦИ

Наступају хорови, Радном терапијом до оркестри и играчи квалитетнијег живота

БАЧКА ТОПОЛА: Музички фестивал деце Војводине, 51. по реду најмасовнија је културна манифестација у Војводини, одржаће се 13. и 20. маја у Бачкој Тополи. Фестивал се од 1960. године одржавао наизменично у Сомбору и Новом Бечеју, а од ове године због незаинтересованости Сомбора за ову манифестацију, домаћинство је преузела Бачка Топола. У недељу, првог дана фестивала, хорови ће наступити од 11 сати, а оркестри од 12 сати у свечаној сали основне школе „Никола Тесла” док ће 20. маја наступити фолклорни ансамбли (од 11 и 15 сати) у великој сали ОШ „Чаки Лајош” у Бачкој Тополи. На општинским смотрама, које су обавезне за све општине и завршене 5. маја, учествовало је близу 20.000 деце. На општинским смотрама одабрани су ансамбли за седам зонских смотри (Бачка Топола, Стара Пазова, Зрењанин, Панчево, Кула, Челарево и Сремска Митровица). Одлуком Министарства просвете да не подржи рад професора музичке културе са оркестрима и хоровима, учешће хорова и оркестара на овој манифестацији се драстично

смањило и води ка потпуној девалвацији овог облика дечјег стваралаштва, наводи у име организатора Завода за културу Војводине Саво Мучибабић. „Насупрот овој чињеници имамо пораст и броја и квалитета дечјих фолклорних ансамбала. Ове године на првој степеници селектовања, на општинским смотрама учествовало је око 300 дечјих ансамбала”, наводи Мучибабић. У три категорије - хорско, оркестарско и фолклорно стваралаштво на завршном фестивалу у Бачкој Тополи учествује око 2.000 деце, а најбољи наступи заслужиће да се пласирају на републичке фестивале и манифестације. Стручни жири свим ансамблима додељује признања и сврстава их у категорије бронзаних, сребрних и златних добитника. Хорове и оркестре оцењује жири у саставу: редовни професор Борис Черногубов, директор Музичке школе у Бачкој Тополи Рожа Диоши и Јулијан Рац, музичар. Фолклорне ансамбле оцењиваће жири у саставу: кореографи Љубомир Вујчин, Слободанка Рац и Дајана Костић, етномузиколог Гордана Рогановић и етнолог Вера Шарац.

СУБОТИЦА: У Суботици је отворен Дневни центар за дементна лица, који ће имати и функцију саветовалишта. Дневни центар је отворен у склопу Геронтолошког клуба „Кертварош”, уз подршку Министарства за рад и социјалну политику, Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и здравство и Града Суботица. На овај начин свако лице у Суботици ће имати могућности да добије одговарајућу услугу из социјалне заштите. Дневно, у једном моменту ће моћи да се прими 15 особа. - Особе које болују од деменције моћи ће да уз стручне људе овде проводе време уз квалитетне садржаје. Поред тога, има и освежења, а уколико желе могу и да ручају. Боравак у центру је бесплатан и Суботица је поред Новог Сада, једини град који има један овакав центар. Поред тога што ће дементне особе у центру имати радну терапију, њихова родбина и они који брину о њима ће моћи да добију и савет и одговре на сва питања која их интересују у вези са болешћу – објашњава заменик директора Геронтолошког центра у Суботици др Ненад Иванишевић.

По речима помоћнице министра рада и социјалне политике Сузане Пауновић, у Србији шест до осам одсто грађана, старијих од 65 година има проблем са деменцијом. У складу са стратегијом реформе социјалне заштите у Србији је и отворен центар, који је и једино решење за особе оболеле од деменције и њихове породице. - Услуга је специфична јер се пружа у заједници, уз стручан надзор. На овај начин корисници могу преко дана да буду у центру што знатно олакшава њиховим породицама бригу о њима. По-

себно је битна саветодавна улога – истакла је Пауновићева. Покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију др Атила Ченгери је рекао да ће на овај начин да се смањи притисак на здравствене установе. Покрајина је пројекат помогла са милион динара. Поред тога, захваљујући доброј сарадњи града Минхена и Суботице Геронтолошки центар је добио и донацију. Реч је о 20 инвалидских колица, ходалица, штака, пелена за одрасле и слично. С. Иршевић

ПРОЈЕКАТ „МУЛТИПЛИКАЦИЈА–ЖИВЕТИ ТОЛЕРАНТНО” У РУМИ

Млади учили како да сачувају мир

Ускоро нова амбуланта у Куцури

КУЦУРА: У току је изградња нове амбуланте за примарну здравствену заштиту у Куцури. Радови су почели пре десетак дана и за сада теку у предвиђеном року. Градилиште је обишао председник општине Врбас др Жељко Видовић који је истакао задовољство динамиком извођења радова. - Рок за завршетак радова је 90 дана, али је могуће да амбуланта буде готова и раније. Амбуланта ће имати 400 квадрата, у којима ће бити смештени ординације, лабораторија, апотека и картотека, а у овој установи ће радити три лекара – истакао је Видовић.

Вредност ових радова је 24,1 милиона динара, а, како је рекао Видовић, у Куцури живи 4.000 становника и сасвим је разумљиво да имају довољно велику и модерну амбуланту, која ће задовољити данашње стандарде и законе када је реч о установама тог типа. Иначе, амбуланта у Куцури је пре око три месеца измештена у просторије Месне заједнице, јер је стари објекат, чији је рок употребе истекао пре 20 година, постао ризичан за безбедност људи који бораве у њему. М. Кк.

РУМА: У склопу пројекта „Мултипликација - живети толерантно’’ у оквиру кога је обухваћена промоција вредности интеркултуралности и заштите дечијих права, јуче је у Средњој стручној школи „Бранко Радичевић” одржана радионица на тему „Уводне лекције о изградњи мира”. О теми је говорио Лејн Стофер, млади амерички социолог и мировни активиста, који је сарадник у Центру за ратну трауму у Новом Саду и који је и идејни творац ових радионица. - Циљ ових радионица је да људи чују мало више о теми мира. Мир подразумева много елемената, а елементи на којима ми радимо су препознавање насиља и превенција насиља што једно без другог не може – казао је Стофер.

Ова румска школа је већ неколико година укључена у пројекат „Живети толерантно“ у оквиру кога је оформљен и „Клуб толеранције“, а целодневној радионици је присуствовало 20 чланова клуба. - Ово нам је друга радионица ове године, али први пут имамо страног предавача. Много смо тога сазнали, али на првом месту да препознамо насиље и агресију и да их смањимо. Оно што је још важно је да ћемо ми, захваљујући овим радионицама, научити и како да своје знање пренесемо на наше вршњаке и другаре, што је непроцењиво – истакао је ученик треће године смера економски техничар Петар Карановић. Поред Стофера, радионици је присуствовала и Меланија Ко-

лошњаи Ненин, сарадница Грађанског фонда „Панонија“ из Новог Сада који је сарадник на реализацији овог пројекта. - Већ седам година се овај пројекат реализује у девет градова у Војводини. Са овом школом имамо одличну сарадњу, јер је управо овде реализован наш основни циљ, а то је оснивање клуба у оквиру кога се негује мултикултуралност. На данашњој радионици смо научили наше младе сараднике зашто је важно градити мир и покушавамо да надоместимо оно чега у нашем региону нема, а то су предавања на тему очувања мира. Верујемо да ћемо на овај начин допринети да се мултикултуралност више негује, а о миру више говори – нагласила је Колошњаи Ненин. Ј. Антић

СТИГЛА ДОНАЦИЈА ИЗ МИНХЕНА

Ватрогасцима два возила

СУБОТИЦА: Суботички ватрогасци су добили на поклон два возила, захваљујући доброј сарадњи града Суботице и Минхена у Немачкој. Тим поводом је градоначелник Саша Вучинић уручио кључеве представницима МУП-а и наговестио да је у плану да се набави и возило са лествама. Реч је о другој донацији из Минхена, јер, пре годину дана поклоњењо је једно ватрогасно возило. Начелник ватрогасно-спасилачке службе Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Горан Николић је рекао да је локална самоуправа увек имала добар однос према ватрогасној служби, а командант ватрогасне јединице Суботица Синиша Ковачевић нагласио је да се ради о техничким камионима, специјализованим за интервенције при изливању хемикалија, техничко-технолошких акцидената и С. И. спасавања приликом саобраћајних несрећа.

Слава у Сиригу

СИРИГ: Свети Василије Острошки – Чудотворац је црквена и месна слава у Сиригу, селу темеринске општине. Руководство ове месне заједнице очекује данас од осам часова госте из збратимљених места Јарменоваца код Тополе и Негославаца из Хрватске. Света литургија је у 9 сати, а богослужење и резање славског колача у 18 часова у сеоској православној цркви. На фудбалском стадиону од 11 до 16 часова на програму су утакмице пионира из Сирига, Темерина и Новог Сада, као и првенствени сусрет ОФК Сириг „Фрушкогорски партизан” из Буковца. Свечана седница Савета МЗ Сириг одржаће се у 16.30, а затим је предвиђено отварање изложбе слика „Ветрови Балкана Сириг за верност отаџбини”, породице Милице Ковачић - Мирић. М. М.

У СУСРЕТ ПАСУЉИЈАДИ

Спрема се највећи ручак на Балкану

ТЕМЕРИН: До почетка Бин фестивала, осме Пасуљијаде у Темерину остало је мање од месец дана. Најављено је учешће више од 300 екипа из 12 земаља и богат културно-забавни и спортски програм. Како је најављено, у петак 1. јуна на темеринском Вашаришту свираће „Ју група”. Субота, 2. јун биће у знаку такмичења у кувању чорбастог пасуља. Котизација по екипи је 4.000 динара, а организатор обезбеђује уређен простор и тенду, сет клупа и сто за осмочлану екипу, дрва за ложење и поклон пакет. И ове године поделом 4.000 порција пасуља биће приређен највећи ручак на Балкану. У току такмичења кулинара на централној бини културно уметничка друштва представиће богатство различитости Војводине, а у госте долазе и друштва из БиХ, Мађарске и Украјине. Пасуљијада ће бити промовисана на предстојећем Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду. М. М.

Отворена хришћанска књижара

КУЛА: У оквиру црквеног празника Марковдана са благословом епископа бачког Иринеја отворена је хришћанска књижара- галерија у Кули. Свечаном отварању су поред свештеника Српске православне цркве Александра Зељковића и Радивоја Веселиновића, који су освештали нове просторије, присуствовали представници локалне самоуправе и бројни грађани. У књижари-галерији грађани могу пронаћи књиге хришћанске и истородне тематике: Свето писмо, псалтире, молитвенике, акатисте, духовне поуке, богослужбене књиге, књиге о литургији, куваре, песмарице, дечје књиге. У новоотвореној књижари и галерији осим књига и икона светитеља грађани могу купити неопходне предмете за славу и венчање: свеће, свећњаке, печате за славски колач, посуде за жито, платна, украшене свеће, чаше, као и разне врсте тамјана, кандила, кадионица, брикета, бројанице, огрлице, крстиће и медаљоне. М. Кк.

RePORTA@A

subota12.maj2012.

c m y

dnevnik

pre ci zno kao pe \a sto ja ko vi], zo ran oro Li] po Ga \a troj ke iz in va LiD skiH ko Li ca

Re p re zen ta ti vac srp skog dr `av nog ti ma, se lek tor cr no gor skog Sa svim slu ~aj no sam Zo ra na Oro l i } a upo z na l a kod pan ~eva~ k og ho t e l a „Ta m i{„. Sta ja la sam na to va re na kao ma ga re mi li o nom bes po treb nih stva ri, kad je ne ko iz ne ba{ re p re z en t a t iv n og auto mo bi la po vi kao:

Do bro, na po ~et ku je to vi {e bio mo no log jer je svim ka rak te ri sti~ no srp skim epi te ti ma ~a stio hi stre~ ne vo za ~e i sta we na Mr ki nim xa da ma. Dok je iz me |u dve re ~e ni ce uzi mao va zduh, sti goh da ga pi tam oda kle to li ke sil ne me da qe. – Ja sam re pre zen ta ti vac Sr bi je a se lek tor eki pe Cr ne Go re u ko {ar ci u ko li ci ma, bio sam naj bo qi cen tar a i naj bo qi spor ti sta in va lid. Sep tem bra 1996, u 27. go di ni, imao sam te {ku po vre du ki~ me i po sle to ga ~e ga ostao pot pu no ne po kre tan s od u ze tim do wim eks tre mi te ti ma – pri ~a Zo ran bez ima lo pa te ti ke. – Ka è se da bo le stan ~o ve ka ima sa mo jed nu è qu – da ozdra vi – a zdra vi mi lion. Ja od svo jih pre |a {wih ni sam od u stao. Lav u ho ro sko pu nasta vio je la vov sku bor bu. – Mno go su mi te {ko Naj bo qi ba sket cen tar i spor ti sta in va lid pa da le re ak ci je mo jih naj bli ìh i oko li ne. Na ro ~i to – Ide te li za Be o grad? Mo gu me je ko snuo ko men tar jed nog mog da vas od ba cim! ro |a ka: „Ja dan Zo ran, sad mu sle Iza pro zo ra na zi ra la se si lu du je sa mo imi ta ci ja ì vo ta„. Tr e ta gro ma de oko dva me tra vi so ke gao sam se i od lu ~io da u no vom i pre ko sto ki la ga ba ri ta. Ula ì vo tu glu mim sta rog Zo ra na – ze }i, pri me tim {ta ke, {trec nem ka è on. se, ali ne ma na zad, }u tim i ne ko We go ve è qe ni su se, na à men ta ri {em, {ta bog da. Moj {o lost, po du da ri le s oni ma ko je je fer po vre me no ru kom pre |e pre ima la we go va ta da {wa su pru ga, ko pre gr {ti me da qa oka ~e nih o ko ja je od lu ~i la da ga osta vi. re tro vi zor. – Ka da ko la kre nu niz br do, po – Ne bri ni, pre {ao sam ovim vu ku i sve {to je na wih oka ~e no. autom 660.000 ki lo me ta ra – po ku Mla da i po ma lo ne sta bil na, mo ja {a vao je da me za uver ti ru u raz è na ni je mo gla da is tr pi no vi, go vor opu sti.

neo ~e ki va ni te ret i raz i {li smo se. S wom imam si na Mar ka, ko me je sa da 15 go di na. Ali po onoj sta roj, dok jed nom ne smrk ne dru gom ne sva ne, raz vod ni je ba cio Zo ra na u be da ka. O ak tu el noj su pru zi pri ~a s mno go ne `no sti i po {to va wa. Kad iz go vo ri we no ime, kao da se mo li bo gu. – Na kon tri go di ne sam na jed nom hu ma ni tar nom kon cer tu upo znao Zo ri cu. Oda brao sam atrak tiv nu, mo der nu `e nu ko ja me je pri hva ti la ne po kret nog. Na kon se dam go di na ro di la nam se }er ka Isi do ra, ko ja sa da ima se dam go di na i |ak je pr vak. Ni je mu pro ma klo ka ko ne tre mi ce po sma tram we go vu de snu no gu, ko jom ga zi ko~ ni cu. – I mno gi pre te be su se ~u di li. Sna gom vo qe i upor no {}u us peo sam da re ha bi li tu jem de snu no gu, pa sad mo gu ho da ti na kra }im re la ci ja ma po mo }u {ta ka. Ova ko la ima ju auto mat ski me -

Ko {ar ka{ u Be o gra du, far mer u [u ma di ji

Lo vac u trak to ru ^vr sto je re {io Zo ran da se u ì vo tu ni ~e ga ne od ri ~e. Za do vo qan je, ka è, oni me {to mu je sud bi na do de li la, po seb no jer ima div nu po ro di cu ko ja ga po dr à va u sve mu, pa i da lo vi. – Pre pra vio sam u se lu trak tor i po de sio ga za se be. Imam lo va~ ke pse i obo à vam da s wi ma i pri ja te qi ma kre nem po ata ru. Ni od kad sam ne po kre tan ni sam od to ga hteo od u sta ti. Znam jed nog de ku ko ji ne ma no ge, ali ga sta ve na ko wa i on ta ko lo vi – pri ~a on. wa~, pre wih sam vo zio ne ka s ru~ nim ko man da ma, ali ja bih svoj kre vet i auto uvek i ra do za me nio za hod. – A {ta ra di{ kad ne tak si ra{ umor ne no vi nar ke? – pi tam ga kroz {a lu. – Stal no pu tu jem na re la ci ji Pan ~e vo – Vr wa~ ka Ba wa jer sin ta mo u~i {ko lu i igra ko {ar ku.

Uz to, mo ji ro di te qi ì ve u obli `wem se lu Mi lu to vac kraj Tr ste ni ka, gde dr ìm mi ni-far mu ova ca i plan ta ù ku pi ne, uz po mo} bra~ nog pa ra Bu ga ra. Mo ja su pru ga se, pak, po sled wih pet go di na u Pan ~e vu ba vi tu ri zmom. Lak {e je Zo ra nu da za fa mi li ju „za ra di ’le bac„ ne go da po Sr bi ji pro na |e pri sto jan to a let.

– Jed nom sam sa su pru gom i de com stao na pum pi kraj auto pu ta Be o grad–Ni{. De ca po tr ~a la da ku pe sla do led, a ja sam hteo u vece. Na sta la ~i ta va uz bu na jer rad ni ce ni su mo gle na }i kqu~ od ono ga za in va li de. Kad su ga po sle dva de se tak mi nu ta ko na~ no uze le od {e fa, mi slio sam da je kraj mo jim mu ka ma, ali ne. Spre ma ~i ca mi je otvo ri la vra ta ne ke osta ve s pra {wa vom ve-ce {o qom. Pre se lo mi je {to ne mo gu ni da pi {am k’o ~o vek – vaj ka se Zo ran. Tek na ula sku u Be o grad se tih se da za pra vo ne znam ka ko je uop {te po ~eo da igra ko {ar ku. I to vr lo, vr lo uspe {no. – Sa svim slu ~aj no. Na re ha bi li ta ci ji u Iga lu je se kre tar Udru `e wa pa ra ple gi ~a ra Be o- gra da Vu ko man Bo {ko vi} vi deo

mo ju sport sku kon sti tu ci ju i ras pi tao se ma lo o me ni. Kad sam kre nuo da se upo zna mo, imao sam peh da su mi na sred tr pe za ri je pu kla ko li ca. Dao mi je svo ja jer je i{ao ku }i, i re kao: „Haj de, mom ~e, do |i da u Be o gra du igra{ ko {ar ku za nas„. Po slu {ao sam ga i po stao ~lan „Be o fe nik sa„. Lo {e sam na po ~et ku vo zio ko li ca, ali imam pre ci znu ru ku. Ni sam za `a lio, pro pu to va li smo po la Evro pe po ra znim tur ni ri ma i po stao sam re pre zen ta ti vac. Na Evrop skom pr ven stvu u Ir skoj 2007. smo bi li pe ti, ali sad ma lo stag ni ra mo jer ne ma mo pa ra ni do brih ka dro va. Za to sam pre tri go di ne oku pio u Pod go ri ci qu de iz Cr ne Go re, osno va li smo klub i re pre zen ta ci ju ~i ji sam tre ner. zo ri ca Dra go je vi}

dru[tvo

dnevnik

PRED UPIS U SREDWE [KOLE

U u~i o ni ca ma u Voj vo di ni bi }e po 28 pr va ka U prvim razredima vojvo|anskih sredwih {kola ove godine ima 22.282 mesta, tako da }e za svakog od 19.918 svr{enih osmaka sigurno biti po jedna prva~ka klupa. A ove godine }e im na raspolagawu biti 16.734 mesta u 75 stru~nih {kola. i to 4.533 na trogodi{wim i 12.201 mesto na ~etvorogodi{wim smerovima. Ovogodi{wim malim maturantima nudi se i 3.924 mesta u 26 gimnazija, a od toga je u filolo{kim gimnazijama 192, a u odeqewima za u~enike talentovane za matematiku 60. Jo{ 496 mesta ove godine ima u deset umetni~kih {kola u Vojvodini, dok u de-

set me{ovitih {kola ima 1.128 mesta, i to u sredwem stru~nom obrazovawu 678, od ~ega je 180 mesta za trogodi{we i 498 za ~etvorogodi{we obrazovawe, dok je u gimnazijskim odeqewima jo{ 450 mesta. U deset sredwih {kola za obrazovawe u~enika sa smetwama u razvoju u Vojvodini ima 797 mesta, a jo{ 30 mesta za te u~enike ima u Sredwoj stru~noj

op{tim gimnazijskim odeqewima, a ostatak u ~etvorogodi{wim smerovima sredwih stru~nih {kola, i to 48 u podru~ju rada poqoprivreda, proizvodwa i prerada hrane na smeru za poqoprivrednog tehni~ara i 30 u podru~ju rada zdravstvo i socijalna za{tita, na smeru za medicinsku sestru tehni~ara. Na rumunskom nastavnom jeziku svih 60 mesta je u ~etvorogodi{wim smerovima, i to po 30 u op{tem gimnazijskom odeqewu i u odeqewu ekonomskih tehni~ara. I 30 mesta za obrazovawe u~enika na rusinskom nastavnom jeziku je u ~etvorogodi-

{wem trajawu, i to u op{tem tipu gimnazije. Na hrvatskom nastavnom jeziku ima 30 mesta u op{tem tipu gimnazije i 30 mesta na trogodi{wem smeru u podru~ju rada {umarstvo i obrada drveta. I mada ove godine u prvim razredima sredwih {kola u Vojvodini ima 11,87 posto vi{e mesta nego u~enika osmog razreda, zbog specifi~nih uslova

U de set sred wih {ko la za obra zo va we u~e ni ka sa smet wa ma u raz vo ju u Voj vo di ni ima 797 me sta, a jo{ 30 me sta za te u~e ni ke ima u Sred woj stru~ noj {ko li „4. ju li” u Vr ba su {kloli „4. juli” u Vrbasu. Ta mesta ne ulaze u ukupnu kvotu mesta za upis redovnih u~enika u prvi razred sredwih {kola u Vojvodini. I ove godine, osim nastave na srpskom, konkursom su predvi|ena i mesta u odeqewima s nastavom na jezicima nacionalnih zajednica koje `ive u Vojvodini. Za obrazovawe u~enika na ma|arskom nastavnom jeziku ima 622 mesta na trogodi{wim i 1.910 mesta na ~etvorogodi{wim smerovima. U odeqewima s nastavom na slova~kom nastavnom jeziku, od 198 mesta, 120 je u

{kolovawa, to jest obrazovawa na jezicima nacionalnih zajednica, gde se, u skladu sa Zakonom o sredwem obrazovawu, organizuje i nastava u odeqewima s 15 u~enika, a Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice, u skladu s poverenim nadle`nostima, daje saglasnost i za odeqewa s mawe od 15 u~enika, te zbog odeqewa oglednih zanimawa u kojima se upisuje 20, odnosno 24 u~enika, prose~an broj u~enika u 794 planirana odeqewa u Vojvodini trebalo bi da bude oko 28. D. Deve~erski

USPEH STUDENATA NOVOSADSKOG PMF-a NA „PRIMATIJADI” U BUGARSKOJ

Naj bo qi u na u ci Studenti Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu osvojili su prvo mesto u generalnom plasmanu od ukupno 16 fakulteta koji su se takmi~ili na tradicionalnom godi{ewem okupqawu studenata PMFova, popularnoj „Primatijadi”. Ovogodi{wa „Primatijada” odr`ana je, od 28. aprila do 3. maja, u Albeni, Bugarska, a u~estvovalo je oko 1.400 studenata s „istorodnih” fakulteta s teritorije eks-JU: iz Srbije (11) i po jedan iz Crne Gore, Republike Srpske, Slovenije, BiH i Makedonije. Najstarija i najzna~ajnija studentska manifestacija, „Primatijada„ (kao i druge „ijade” organizuje se jednom godi{we), sada je odr`ana 39. put, a u~estvovalo je stotinu studenata novosadskog PMFa. Na tom svojevrsnom sajmu najboqih studentskih nau~nih radova s razli~itim temamama iz vi{e oblasti informatike, matematike, geo-

grafije, turizma, hemije, biologije, ekologije i fizike, novosadski akademci bili su izuzetno uspe{ni i ponovili pro{logodi{wi uspeh, kada je tim PMF-a tako|e bio najboqe plasiran na „Primatijadi”. Sada, u Albeni, nau~ne radove u oblasti hemije branili su studenti novosadskog PMF-a: Vla di mir Jak {i} i Mi ro slav Bo go sa vqev, Mir ko Kal da ra{, Du {an [ko ri}, Fi lip [i bul, Bran ko Kor di} i Ste fan \or |i e ski. On je i osvojio prvo mesto, drugi je Kordi}, dok su Jak{i} i Bogosavqev ~etvrti. U fizici su se nadmetali: Ivan Jo si po vi}, Iva Fin xa no vi} i Kri sti na Vu~ ko vi}, a Josipovi}u je pripalo tre}e mesto. Tim iz oblasti geografije ~inili su Aqo {a To {i}, Bu di mir Ber ba kov i Du wa De vr wa, koja je prvoplasirana. Za biologiju je nastupao Igor Vu ko je. V. ^.

subota12.maj2012.

KLINI^KI CENTAR VOJVODINE OBELE@AVA 103 GODINE RADA

Bez grad ske bol ni ce gu `ve ne iz be `ne Klini~ki centar Vojvodine proslavqa 103 godine postojawa. Godi{wica se obeleàva radno, a ovo je prilika da se sumiraju rezultati i jo{ jednom skrene pa`wa nadle`nima na probleme s kojima se susre}u rukovodstvo i zaposleni. – Ove godine smo u ne{to boqoj situaciji {to se ti~e dnevnog funkcionisawa, odnosno obezbe|ewa novca za lekove, sanitetski potro{ni materijal i za druge, nezdravstvene namene, na primer za energente – kaè direktor Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Dra gan Dra {ko vi}. – Boqi status je obezbe|en pre svega kroz pregovore s Republi~kim fondom za zdravsteno osigurawe koji je prepoznao na{e stvarne tro{kove u pojedinim segmentima rad i donekle nam iza{ao u susret, {to nam je, uz racionalizaciju pre svega na skupim preparatima i opremi, obezbedilo boqe funkcionisawe u finansijskom smislu. Posledwu godinu beleì se porast broja pacijenata u Urgentnom centru, a osim toga, u pojedinim segmentima javqaju se problemi koji se naj~e{}e odraàvaju kroz duga ~ekawa pacijenata za pojedine preglede. Najvi{e su pogo|ene Klinika za o~ne bolesti i Klinika za gastroenterologiju. – To su i naj~e{}a oboqewa zbog kojih se gra|ani javqaju u na{u polikliniku pa su tu i gu`ve najve}e, zbog ~ega su pacijenti s pravom nezadovoqni. Preduzimamo sve {to moèmo da se gu`ve smawe, a planiramo i da opteretimo lekare radom preko norme. Me|utim, problem je u tome {to Vojvodina nema dovoqno oftalmologa. Uz to, veliki broj pacijenata se na oftalmolo{ke i gastroenterolo{ke preglede javqa Klini~kom centru, i to za usluge koje bi trebalo da se rade u primarnoj zdravstvenoj za{titi – kaè dr Dra{kovi}.

Ovi i drugi sli~ni problemi bi se daleko lak{e re{avali da Klini~ki centar Vojvodine nema te{ko}e i u funkcionisawu u dijagnostici. Tako na primer ova najve}a zdravstvena ustanova u Pokrajini, kojoj prakti~no gravitiraju svi stanovnici Vojvodine, ima jednu magnetnu rezonancu. – Gra|ani treba da znaju da su aparati, pogotovo u radiolo-

i tu imamo velike gu`ve, nastoja}emo da pojedine analize, na primer one vezane za hemostazu, gde je procentualno broj na{ih pacijenata mali u odnosu na neke druge analize, u dogovoru s drugim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Novog Sada re{imo druga~ije – ka`e na{ sagovornik. Novi Sad je jedan od retkih gradova u Srbiji koji nema grad-

Pri ti sak pa ci je na ta na ovu usta no vu sve je ve }i i sve se te è zbri wa va ju bo le sni ci ko ji pri pa da ju i se kun dar nom i ter ci jal nom ni vou zdrav stve ne za {ti te {koj dijagnostici, kao {to su magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija, angiografski ure|aji... nameweni pre svega pacijentima koji leè u Klini~kom centru. Dijagnostika za pacijente koji nisu hospitalizovani nije obaveza Klini~kog centra ve} primarne i sekundarne zdravstvene za{tite. Naravno, na{i lekari primaju i gra|ane koji dolaze s uputom, ali oni nemaju prvenstvo u odnosu na leè}e pacijente. Isto vaì i za na{u laboratoriju, koja je pre godinu dana, posle kratkog prekida, nastavila da radi osnovnu laboratorijsku dijagnostiku kod ambulantnih pacijenata. Po{to

sku bolnicu. Nedostatak sekundarne zdravstvene za{tite re{ava se prijemom pacijenata u Klini~ki centar Vojvodine, {to znatno optere}uje rad te ustanove. Pritisak pacijenata sve je ve}i i sve se te`e zbriwavaju bolesnici koji pripadaju i sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene za{tite. U odnosu na 2010. godinu, lane se broj pacijenata pove}ao gotovo {est posto. Posledwih sedam godina Klini~ki centar ima linearno pove}awe najskupqih zdravstvenih usluga od {est do osam posto godi{we, pa ako se godine saberu, ispada da se posledwih sedam godina duplirao broj pacijenata

za najskupqe procedure, izuzimaju}e novouvedene. – Znatno bi nam olak{alo rad – i za to }u se kod osniva~a zalagati da bude prioritet – da se u narednim godinama osnuje gradska bolnica. Novi Sad je suvi{e veliki grad da bi bio bez gradske bolnice. Mora se kona~no razgrani~iti sekundarna i tercijalna zdravstvena delatnost, {to je svugde u svetu razgrani~eno. Me{awe te dve delatnosti zna~ajno poskupquje le~ewe zato {to se ~esto vi{estruko dijagnostikuje jedno isto oboqewe kod istih pacijenata, te{ko je i pratiti pacijente koji iz jedne forme bolesti prelaze u drugu, {to ~esto dovodi do neopravdano duge hospitalizacije ili do toga da se pacijent ne hospitalizuje jer nema dovoqno slobodnih kreveta. Osim toga, imamo i veliko prelivawe ambulantnih usluga, koje su wihovim ukidawem u domu zdravqa pre{le prakti~no kod nas, {to je Klini~ki centar enormno opteretilo. Jo{ uvek nemamo odgovor i odobrewe Ministarstva zdravqa za zapo{qavawe neophodnih kadrova. Pro{le godine dobili smo odobrewe za prijem malog broja qudi, deset lekara i isto toliko sestara, a to je broj koji ne pokriva ni godi{wi odliv kadrova. I daqe imamo nerazumevawe za prijem nemedicinskih kadrova, koji su tako|e neophodni za dobro funkcinisawe Klini~kog centra. Ako se zna da KCV dnevno sprema 3.750 obroka, da se dnevno pere ~etiri tone ve{a i da se svaki dan uklawa na stotine kilograma medicinskog otpada, onda je jasno za{to ne mo`emo bez nemedicinskih radnika. Uz sve to, na{a specifi~nost je da smo jedina zdravstvena ustanova u Vojvodini paviqonskog tipa, sve ostale bolnice su u „blok” sistemu, gde je potreba za nemedicinskim radnicima daleko mawa – ka`e dr Dra{kovi}. J. Barbuzan

NASTAVAK POSTUPKA REHABILITACIJE DRA@E MIHAILOVI]A 22. JUNA

Hte li da su de i ame ri~ kim pi lo ti ma? Pred Vi{im sudom u Beogradu ju~e je nastavqen postupak za rehabilitaciju generala Dragoquba – Dra`e Mihailovi}a, koji je 1946. godine osu|en na smrt streqawem. Advokat Zo ran @i va no vi}, koji pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu zastupa podnosioce zahteva da se ~etni~ki vo-

izjavio je istori~ar Slo bo dan Mar ko vi}. Svedo~e}i na ro~i{tu, on je uporedio transkripte audiosnimka dela Mihailovi}eve zavr{ne re~i od 10. jula 1946. godine i stenografskih bele{ki, nakon {to je sudsko ve}e preslu{alo snimak koji traje 13 minuta i

vao s Italijanima, a kada bi neko do{ao da mi ne{to sli~no predlo`i, izbacio bih ga napoqe – rekao je Mihailovi} u svojoj zavr{noj re~i. On je tada objasnio kako je rukovodio dr`avnim novcem i dao novac za „dizawe celog Balkana i Rumunije i Ma|arske, a ne samo na{e zemqe...”.

Bor ba ar gu me na ta i is pred sud ni ce

|a rehabilituje, izjavio je da se sudski postupak nastavqa 22. juna i da je mogu}e da se tog dana i zavr{i. – Zavr{ni govor generala Dragoquba – Dra`e Mihailovi}a na su|ewu 1946. godine skra}en je u stenografskim bele{kama za tre}inu, dok je zabele`enim re~enicama mahom mewan smisao u celini ili delimi~no –

15 sekundi. Upore|ivawem stenobele{ki iz vojnih arhiva i transkripta audio-govora vidi se da su steno-bele{ke skra}ene 27 odsto, a veoma ~esto je mewan smisao re~enica, rekao je Markovi}, oceniv{i da su steno-bele{ke „grubi ideolo{ki falsifikat„. – Nikad nisam ni s jednim neprijateqem zakqu~io bilo kakav sporazum. Nisam nikada sara|i-

– Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u ovakav vrtlog doga|aja... Molim sud da moje izlagawe uzme u pravim re~ima – zavr{io je general, ~uje se na snimku koji je ju~e preslu{an. Istori~ar Markovi}, koji je i ~lan dr`avne Komisije za utvr|ivawe okolnosti Mihailovi}eve smrti, predo~io je sudu citate

memoara Mihailovi}evog tuìoca Josipa Hrne~evi}a, u kojima je ovaj ispri~ao da je na preradu optu`nice protiv generala i{ao kod ~lana Politbiroa Milovana \ilasa. Markovi} je sudu dostavio prepisku izme|u SAD i FNRJ povodom zahteva da Mihailovi}u na su|ewu svedo~e ameri~ki piloti koji su tokom rata bili u Srbiji. Iz Mar{alata je pilotima pripre}eno da bi i oni mogli biti optuèni za sau~estvovawe u borbi protiv partizana, dok je iz Ministarstva spoqnih poslova poru~eno da su „Mihailovi}evi zlo~ini prema narodima Jugoslavije toliko stra{ni da bi se moglo ili smelo voditi diskusija o tome da li je kriv ili nije„. Amerika je u svojoj noti konstatovala da je Mihailovi} osu|en pre su|ewa jer u wegovom slu~aju „nema sudskog iznalaèwa krivice„. Na nastavak su|ewa, 22. juna, bi}e pozvani da svedo~e istori~ari Ko sta Ni ko li}, Bo jan Di mi tri je vi} i Ve se lin \u re ti}.

CRnA HROnikA

subota12.maj2012.

dnevnik

c m y

INCIDENT U MO[ORINU

Ba ~e na ka {i ka ra na eko no mi ji „Re strej da”

AUTOMATSKA PU[KA ME\U AKADEMCIMA U BEOGRADU

„Ka la {wi kov” na |en na Ma {in skom fa kul te tu

– Auto mat ska pu {ka, ko ja je ju ~e uju tro pro na |e na u po dru mu sta re zgra de Ma {in skog fa kul te ta u Be o gra du, pre da ta je po li ci ji, a is tra ga }e po ka za ti ka ko je oru` je tu do spe lo i ka da – re kao je Ta nju gu de kan Mi lo van Mi lo van ~e vi}. „Ka la {wi kov”, umo tan u plat ne nu kr pu, i {ar `er s mu ni ci jom, ko ji je bio u ke si, na {li su rad ni ci teh ni~ ke slu `be fa kul te ta u po dru mu zgra de

u Ru zvel to voj 1, re kao je Mi lo van ~e vi}, i na veo da je po li ci ja za vr {i la uvi |aj po sle pod ne. On je ka zao da je oru` je na |e no u sta rom ven ti la ci o nom si ste mu ko ji vi {e ni je u funk ci ji, i na veo da Fa kul tet adap ti ra pro sto ri je ko je su ne ka da bi le sklo ni {te u la bo ra to ri ju. Ra ni je ju ~e Ta nju gu je u MUPu Sr bi je re ~e no da je na Ma {in skom fa kul te tu po li ci ja pro na {la auto mat sku pu {ku M-70A.

ZAHTEV SJEDIWENIH AMERI^KIH DR@AVA SRBIJI

Pro na }i ubi ce bra }e Bi ti }i

Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve su po zva le Sr bi ju da se pri ve du prav di od go vor ni za ubi stvo tro ji ce bra }e Bi ti }i, ko ji su i ame ri~ ki dr à vqa ni, a ubi je ni su na kon su ko ba na Ko so vu 1999. go di ne. Re a go va we Stejt di part men ta je usle di lo na kon {to je Sud za rat ne zlo ~i ne u Be o gra du u po no vqe nom pro ce su oslo bo dio kri vi ce dvo ji cu po li ca ja ca ko ji su bi li op tu è ni za po ma ga we u tom ubi stvu. „SAD osta ju du bo ko za bri nu te zbog to ga {to do da nas ni je dan po je di nac ni je osu |en za ta ubi stva„, na vo di se u sa op {te wu port pa rol ke Stejt di part men ta Vik to ri je Ni land. Pre kju ~e ra {wa pre su da is ti ~e zna ~aj da se po ~i ni o ci tog zlo ~i na iz ve du pred li ce prav de, ka è Ni lan do va. „Oni ko ji su to na re di li, nad gle da li ubi stvo i pri kri li na kon sve ga ceo slu ~aj, tre ba da bu du uhap {e ni i pro ce su i ra ni„, sma tra port pa rol ka Stejt di -

part men ta. Ona je na ve la da o~e ku je da srp ske vla sti pri ve du prav di sve po je din ce sa svih ni voa ko ji su bi li od go vor ni za smrt bra }e Bi ti }i, bez ika kvog od la ga wa. „To osta je vi so ko na li sti pri o ri te ta u na {im bi la te ral nim od no si ma sa Sr bi jom„, do da la je Ni lan do va. Ode qe we za rat ne zlo ~i ne Vi {eg su da u Be o gra du po no vo je u sre du oslo bo di lo op tu `bi dvo ji cu srp skih po li ci ja ca Sre te na Po po vi }a i Mi lo {a Sto ja no vi }a da su po mo gli ne po sred nim iz vr {i o ci ma u li kvi da ci ji bra }e Bi ti }i 1999. go di ne u Pe tro vom Se lu. Oni su i pr vom pre su dom, ko ju je uki nuo Ape la ci o ni sud, bi li oslo bo |e ni op tu `be da su po ~i ni li rat ni zlo ~in pro tiv rat nih za ro bqe ni ka Ili ja, Agro na i Meh me ta Bi ti }i ja ko ji su ame ri~ ki dr `a vqa ni al ban ske na ci o nal no sti. Bi ti }i su ta da do {li na Ko so vo s na me rom da se bo re u OVK-u. (Tanjug)

U Mo {o ri nu kod Ti te la, pret pro {le no }i, oko sat iza po no }i, ba ~e na je bom ba ka {i ka ra na eko no mi ji kom pa ni je „Re strejd„. Po vre |e nih ni je bi lo, a ne ma ni sa gla sno sti o to me {ta je uzrok na pa da, po li ti ka ili ne za do voq stvo zbog pri va ti za ci je. Ka ko pre no si Ra dio-te le vi zi ja Voj vo di ne, bom ba je eks plo di ra la tik iza ~u var ske ku }i ce, u ko joj ~u var u tom tre nut ku ni je bio jer je kre nuo u obi la zak eko no mi je. – Vi deo sam bqe sak i ~uo eks plo zi ju, ali ni sam ve ro vao da je u pi ta wu bom ba, ve} da je re~ o pe tar di ko ju je ba cio ne ko iz kon tro le – pri ~a ~u var Sve to zar Gru ji}. Na jed nom ba ge ru pri me }e na su o{te }e wa ko je je pri ~i nio ge ler „ka {i ka re”.

Ovom in ci den tu pret ho dio je niz pret w i, pre n o s i RTV tvrd w e iz pred u z e } a „Re strejd”, ko je je 2006. go di ne ku pi lo ovo ga zdin stvo od PIK-a „Ti tel” i na we mu po di `e za sad {u me. Ka ko je za RTV iz ja vio za me nik di rek to ra „Re strej da” @iv ko Mi lu tin, su ko bi ov de tra ju od 21. apri la ove go di ne, a kul mi ni ra li su pre ~e ti ri da na, ka da mu je pre }e no pi {to qem. Na to, ka ko tvr di, po li ci ja ni je re a go va la. Po sle prek si no} nog in ci den ta, no vo sad ska po li ci ja, sa zna je se ne zva ni~ no, pri ve la je na sa slu {a we ne ko li ko osum wi ~e nih, me |u ko ji ma i ~o ve ka ko ji je Mi lu ti nu pre tio pi {to qem.

[EF KANCELARIJE VLADE SRBIJE ZA SARADWU S HA[KIM SUDOM DU[AN IGWATOVI] OCEWUJE:

Tri bu nal ni je tre ba lo da pu sti Ha ra di na ja [ef Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom Du {an Ig wa to vi} iz ja vio je ju ~e da pu {ta we na slo bo du Ra mu {a Ha ra di na ja ne }e ima ti uti ca ja na za vr {ni tok su |e wa pro tiv we ga, ali da je Ha {ki tri bu nal tre ba lo da se uz dr ì od we go vog pu {ta wa, ima ju }i u vi du pro ble me sa sve do ci ma do ko jih je do la z i l o pri l i k om we g o vog pret hod nog pu {ta wa na slo bo du. – Vla da Sr bi je je vi {e pu ta upo zo ra va la na to da je u tom po stup ku bi lo mno go pro pu sta, po go to vo je bi lo pro ble ma ti~ no we go vo ra ni je pu {ta we na slo bo du, ka da su sve do ci ne sta ja li a we mu omo gu }e no da se ba vi po li ti kom. Tri bu nal je tre ba lo da se uz dr ì, to je mo je mi {qe we – re kao je Ig wa to vi} za RTS. On je ka zao da }e bi ti lo {e ako se po stu pak za vr {i ta ko {to }e Ha ra di naj do bi ti ser ti fi kat o ne vi no sti zbog ne do stat ka do ka za. Ig wa to vi} je na pi ta we da li pri vre me no pu {ta we Ha ra di na ja na slo bo du mo è ima ti uti caj na za vr {e tak su |e wa, re kao da to ne bi tre ba lo da uti ~e, bu du }i da su svi do ka zi iz ve de ni i da se 25. i 26. ju na o~e ku ju za vr {ne re ~i.

Ra mu{ Ha ra di naj

Jo{ jedan primer dvostrukih ar{ina Vi ce pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} oce nio je ju ~e da je pu {ta we Ra mu {a Ha ra di na ja na pri vre me nu slo bo du iz Ha {kog tri bu na la sa mo jo{ je dan pri mer raz li ~i tog tret ma na ko ji ima ju op tu è ni za zlo ~i ne pro tiv Sr ba – u od no su na srp ske op tu è ni ke. Po Da ~i }e vim re ~i ma, re~ je o „jed no stra noj od lu ci” Tri bu na la, ali „to je re al nost s ko jom mo ra mo da ì vi mo”. – U pi ta wu je su dvo stru ki ar {i ni i upra vo za to stal no go vo rim da mo ra mo ~vr sto da bra ni mo na {e na ci o nal ne in te re se – po no vio je Da ~i} no vi na ri ma na kon su sre ta s po qo pri vred ni ci ma op {ti ne Se ~aw u Ja {i To mi }u. Ha ra di naj, biv {i ko man dant OVK-a ko me se u Ha gu su di za rat ne zlo ~i ne, pre kju ~e

se vra tio na Ko so vo po {to je Tri bu nal od lu ~io da ga pu sti na pri vre me nu slo bo du. Ha ra -

di naj i jo{ dvo ji ca op tu è nih biv {ih pri pad ni ka OVK-a Idriz Ba qaj i Qa hi Bra hi maj op tu è ni su za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa na Ko so vu 1998. go di ne. Ko men ta ri {u }i od lu ku al ban skog par la men ta da usva ja wem po seb nog za ko na omo gu }i {e fu spe ci jal nog Eulek so vog is tra `nog ti ma ko ji is pi tu je na vo de iz iz ve {ta j a Di k a Mar ti ja da Klin tu Vi li jam so nu da sa mo stal no vo di is tra `we rad we na te ri to ri ji Al ba ni je, Ig wa to vi} je pod se tio na to da je Sr bi ja tra ì la ne za vi snu is tra gu, ali da }e po zdra vi ti sva ki ko rak ko jim se mo è utvr di ti pot pu na isti na o to me. Go vo re }i o sa rad wi Sr bi je i Ha {kog tri bu na la, Ig wa to vi} je na veo da Tri bu nal ni ka da vi {e ne } e pred s ta vqa ti pro blem kao {to je ne ka da pred sta vqao, bu du }i da su pre da ti svi okri vqe ni, a da se teh ni~ ka sa rad wa u ovom tre nut k u od vi j a bez pro b le ma. Na vo de }i da Sr bi ja iz la zi u su sret teh ni~ kim zah te vi ma i Tri bu na la i od bra na, Ig wa to vi} je re kao da }e Sr bi ja na sta vi ti s ini ci ja ti vom da se ka zne iz dr à va ju u Sr bi ji. (Tanjug)

REPUBLI^KO JAVNO PRAVOBRANILA[TVO ZA „DNEVNIK“

Ni je za kqu ~en spo ra zum s po ro di com Ta ton o od {te ti

OTKRIVENO NA PUNKTU MERDARE

Dve ki le ma ri hu a ne u ja stu ku Ca ri ni ci su na ad mi ni stra tiv nom punk tu Mer da re spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa 2.110 gra ma ma ri hu a ne, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na Mi ni star stva fi nan si ja Sr bi je. Ma ri hu a na je ot kri ve na pret pro {le no }i u auto bu su ko ji sa o bra }a na re la ci ji Go ra–Be o grad. Na kon de taq nog pre gle da stva ri i ro be u pr tqa `ni ku auto bu sa, ca ri ni ci su ot kri li tor bu u ko joj je bio ja stuk sum wi vog ob li ka i te `i ne, zbog ~e -

ga su od lu ~i li da pro ve re {ta se u we mu kri je, na vo di se u sa op {te wu. Ka da su ga otvo ri li, ot kri li su dva pa ke ta s 2.110 gra ma ze le ne biq ne ma te ri je za ko ju se osno va no sum wa da je ma ri hu a na. Po {to ni je mo glo sa si gur no {}u da se utvr di vla sni {tvo nad tor bom, za dr `a ne tri su oso be – dva vo za ~a auto bu sa i jed na za ko ju se sum wa da je vla snik tor be, do da je se u sa op {te wu. (Tanjug)

Ka ko sa zna je „Dnev nik“, u Dr àv nom pra vo bra ni la {tvu je, pro te kom za kon skog ro ka od 60 da na, za vr {e na fa za mir nog re {e wa spo ra o obe {te }e wu od 300.000 evra na ime ne ma te ri jal ne {te te – du {ev nog bo la, po pred lo gu fran cu skih dr à vqa na, po ro di ce Ta ton, ro di te qa Bri sa Ta to na, ko ga je sep tem bra 2009. go di ne u Be o gra du, uo~i fud bal ske utak mi ce „Par ti zan„–„Tu luz„, u ka fi }u pre bi la na smrt gru pa eks trem nih na vi ja ~a be o grad skog pr vo li ga {a. – Ni je za kqu ~en spo ra zum iz me |u Re pu bli~ kog jav nog pra vo bra ni la {va i po ro di ce Ta ton. Mi smo taj pred met osta vi li su du – iz ja vi la je ju ~e za “Dnev nik” za me ni ca re pu bli~ kog jav nog pra vo bra ni o ca Sav ka Man go vi}. No vim Za ko ni kom o par ni~ kom po stup ku, pre even tu al nog pod no {e wa tu `be pro tiv dr à ve za na kna du {te te, pred vi |en je po stu pak po pred lo gu za mir no re {e we spo ra pred Re pu bli~ kim jav nim pra vo bra ni la {tvom. Uko li ko u ro ku od 60 da na ne do |e do za kqu ~e wa spo ra zu ma, gra |a ni mo gu pred nad le `nim su dom po kre nu ti par ni cu

tu `bom pro tiv dr à ve za na kna du ne ma te ri jal ne {te te. Advo kat Slo bo dan Ru ì}, pu no mo} nik po ro di ce Ta ton, na ja vio je da }e ve} u po ne de qak pod ne ti tu `bu za na kna du {te te pro tiv Mi ni star stva unu tra {wih po slo va i Re pu bli ke Sr bi je, shod no sta vu svo jih kli je na ta da „po li ci ja ni je pred u ze la ni {ta da bi za {ti ti la bez bed nost fran cu skih dr à vqa na, me |u ko ji ma je bio i Bris Ta ton, ko ji su na pad nu ti 17. sep tem bra 2009. go di ne „. – Po ro di ca Ta ton ipak sma tra da po sto ji objek tiv na od go vor nost po li ci je, od no sno dr à ve u ovom slu ~a ju – na veo je advo kat Ru ì}. Osim to ga, pu no mo} nik je na gla sio da „po ro di ca Ta ton ni jed nog tre nut ka ni je za bo ra vi la svu po mo} ko ju su im sve vre me po wi ho vom do la sku u Sr bi ju pru à li svi dr àv ni or ga ni Sr bi je“. Pod se ti mo, pre su dom Ape la ci o nog su da u Be o gra du 14 na vi ja ~a „Par ti za na“ osu |e no je na ukup no 123 go di ne za tvo ra zbog su ro vog pre mla }i va wa na smrt na vi ja ~a fran cu skog „Tu lu za“ Bri sa Ta to na 17. sep tem bra

Su zan i Alen Ta ton

2009, te s tim u ve zi za kri vi~ no de lo te {kog ubi stva. Istom pre su dom, o{te }e na po ro di ca je u po gle du od {te te upu }e na na parn ni cu pro tiv osu |e nih. Ne sre} ni mla di} Birs Ta ton je pre mi nuo 29. sep tem bra 2009.

go di ne po sle vi {e dnev ne bor be le ka ra Kli ni~ kog cen tra Sr bi je za we gov `i vot. Smrt Bri sa Ta to na je te {ko po tre sla sve gra |a ne Sr bi je, a 30. sep tem bar 2009. je u Be o gra du bio pro gla {en za dan `a lo sti. J. J

crna hronika

dnevnik

subota12.maj2012.

NO VO SAD SKA PO LI CI JA POD NE LA KRI VI^ NU PRI JA VU PRO TIV ZOL TA NA POJ @A KA IZ VE TER NI KA

Osum wi ~e ni ne gi ra pret we i iz nu du

Fo to: S. [u {we vi}

SI NO] U NO VOM SA DU UDES NA RAS KR SNI CI SOM BOR SKOG BU LE VA RA I SU BO TI^ KE ULI CE

Va tro ga sci va di li `enu iz „ju ga” Ni je ozbiq ni je po vre |e na `en ska oso ba u „ju gu” zbog ~i jeg su iz vla ~e wa iz vo zi la na kon ude sa in ter ve ni sa li i va tro ga sci si no} oko 19.30 sa ti u No vom Sa du na uglu Su bo ti~ ke uli ce i Som bor skog bu le va ra, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. Tek po sle za vr {e nog uvi |a ja i is tra ge zna }e se kao su se

pre ko pu ta ho te la „Vi gor” su da r i l i auto m o b il i te r et wak”ive ko”. Ka ko je sa op {ti la por ta pa rol ka Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Jelena Juri{in po sle sa o bra }aj ke na di jag ni tu ku je pri mqe na O. L. (1962) iz Ve ter ni ka, sa zan li smo pred za kqu ~e we ovog iz da wa na {eg li sta. M. V.

NO VO SAD SKA PO LI CI JA PRI VE LA NA DU K.

Tereti se za la `ne pro da je ne kret ni na

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja je pri ve la Nadu K. (44) iz No vog Sa da zbog sum we da je iz vr {i la kri vi~ na de la pre va re, fal si fi ko va wa is pra ve i na vo |e wa na ove ra va we ne i sti ni tog sa dr `a ja, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va No vi Sad. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, Na da K. se te re ti da je pro {le go di ne iz dej stvo va la upis pra va svo ji ne na dve ka ta star ske par ce le u No vom Sa du, po mo }u ku po pro daj nog ugo vo ra u ko jem je

fal si fi ko va la i po dat ke o pro dav cu i sud sku ove ru tog do ku men ta. Te par ce le je za tim pro da la jed noj gra |e vin skoj fir mi za vi {e od {est mi li o na di na ra, do vo de }i u za blu du kup ca da je ona za ko ni ti vla snik tih ne kret ni na, do da je se u sa op {te wu. Na da K. je, uz kri vi~ nu pri ja vu, do ve de na na sa slu {a we is tra `nom su di ji Osnov nog su da u No vom Sa du, na vo di se u sa op {te wu. E. D.

No vo sad ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Zoltana Pojàka (1970) iz Ve ter ni ka, zbog osno va ne sum we da je po ku {ao da iz vr {i kri vi~ no de lo iz nu de. Po ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve u No vom Sa du, Poj àk se te re ti da je, od ja nu a ra pro {le go di ne, te le fo nom i li~ no pre tio jed nom No vo sa |a ni nu i we go voj po ro di ci smr }u, kao i da }e mu za pa li ti fir mu, uko li ko mu ne da 20.000 evra. Po li ci ja ga je pre kju ~e pri ve la u slu `be ne pro sto ri je, sa slu {a la i oba ve sti la o do ga |a ju nad le `no jav no tu ì la {tvo. Na kon to ga, pu {ten je na slo bo du. Zol tan Poj àk je ju ~e po sle pod ne do {ao u na {u re dak ci ju i od lu~ no de man to vao da je od jed nog No vo sa |a ni na, pod pret wom da }e mu za pa li ti fir mu, tra ìo bi lo ka kav no vac. On ve li da je na iz dr à va wu za tvor ske ka zne u Srem skoj Mi tro vi ci. Okri vqen

zbog dro ge i oru` ja, ovaj Ve ter ni ~a nin je osu |en na 26 me se ci za tvo ra, a ka znu iz dr à va od 9. mar ta pro {le go di ne u po lu o- tvo re nom ode qe wu srem sko mi tro va~ ke ka zni o ni ce. On nam je po ka zao kwi ì cu u ko joj je upi sa no da mu je odo bren od mor od 7. do 18. ma ja. – Taj ~o vek, ko me sam na vod no pre tio, hva lio se da je in ti man s mo jom ve re ni com dok sam ja na iz dr à va wu ka zne. Ka da sam do {ao na od mor, po zvao sam ga te le fo nom da se raz ja snim s wim. Mo `da sam ga ta da i iz vre |ao, ali ni ka kve uce ne ni je bi lo – pri ~a Poj àk. – Me |u tim, on je po li ci ji pri ja vio da sam mu pre tio i tra ìo no vac, {to ni je ta~ no. Po sle pri ja ve, pri pad ni ci no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je u ~e tvr tak po sle pod ne su Poj à ka uhap si li u we go voj ku }i u Ve ter ni ku i pri ve li ga u slu `be ne pro sto ri je.

Zol tan Poj `ak ju ~e u „Dnev ni ku”

– Od lu~ no tvr dim da ne pri pa dam ni jed noj na vi ja~ koj gru pi, ni ti sam bio u pa ra voj nim je di ni ca ma. Je di na je isti na da sam bio do bro vo qac u Voj sci Ju go sla vi je u vre me ra ta u Hr vat skoj – is ti ~e Poj `ak.

On ka `e i da sa da stra hu je za svoj `i vot jer su ga ne ki dru gi, na vod no, po ve za li s puc wa vom u sre du u no vo sad skoj pi ce ri ji „Alek san dar”, ka da je ra wen Ne boj {a T. M. B.

SU \E WE U NO VO SAD SKOM SU DU ZA UBI STVO BA WA DO MA ZE TO VI ]A NA ^E NE JU

Sle di po tra ga za va `nim sve do kom, pa za vr {na re ~ Glav ni pre tres po vo dom ubi stva gra |e tal no pre tu ~en od, sad po koj nog, Ba wa Do vin skog pred u zi ma ~a Ba wa Do ma ze to vi }a ma ze to vi }a. On se pre dao dva me se ca na kon (44) iz Nik {i }a, s bo ra vi {tem u Su bo ti ci, do ga |a ja u pri su stvu bra ni o ca, a pred is tra po ~i we nog pret pro {le go di ne na ~e nej - `nim su di jom bra nio se }u ta wem. skom „Sa la {u 137„ kod No vog Sa da, ju ~e je u no vo sad skom Vi {em su du na krat ko na sta vqen ~i ta wem do ka za, a na sta vak je za ka zan za 9. jul, kad je pla ni ra no da se sa slu {a sve dok Ivan Markovi}, ko me ni je ured no do sta vqen po ziv na ju ~e ra {we sa slu {a we jer se, na vod no, od se lio s adre se u Nik {i }u u dru go me sto, ve ro vat no u Bu dvu. Na su |e we su pri stu pi li, pri ve de ni iz pri tvo ra, No vo sa |a nin Branisilav Bijeli} (33), zva ni Ba}a, okri vqen za te {ko ubi stvo, no {e we oru` ja i na no {e we la kih te le snih po vre da, ko je su se na klu pi pri dru ì li Mirko Mari} i Nikola Lugowa, ko ji se bra ne sa slo bo de. Ka ko je „Dnev nik„ pi sao, po na Me sto ob ra ~u na na ~e nej skom sa la {u vo di ma op tu `ni ce, 28. mar ta, 15 mi nu ta po sle po no }i, na ê ne ju, u okvi ru Okriv qni Mir ko Ma ri} i Ni ko la Lu ugo sti teq skog lo ka la „Sa la{ 137„ na Me - go wa te re te se da su iza zva li tu ~u i bez ob |u na rod nom pu tu, okri vqe ni Bi je li} je s zir nim po na {a wem ugro zi li spo koj stvo umi {qa jem i iz bez ob zir ne osve te is pa qi - gra |a na te te è re me ti li jav ni red i mir. va wem vi {e hi ta ca iz pi {to qa li {io ì - Wi ma se pri pi su je da su, bo ra ve }i kao go vo ta Do ma ze to vi }a ko ga je znao od ra ni je i s sti u na ve de nom lo ka lu, to ~i ni li s Bi je kim je pre ne ko li ko go di na imao su kob. Na - li }em i pri ja te qi ma. i me, Bi je li} je ra dio kao ~u var re da u no vo Lu go wa je, na vod no, pri {ao Do ma ze to vi sad skom no} nom klu bu na Kli si, gde je bru - }u, ko ji je bio s dru {tvom, ali u dru goj sa li

po me nu tog objek ta, i za po ~eo su kob i po ~eo da ga gr li, na kon ~e ga je do {lo do fi zi~ kog ob ra ~u na iz me |u wih dvo ji ce. Osta li pri sut ni, vi dev {i da je do {lo do tu ~e, pri tr ~a li su i po ku {a li da se ih raz dvo je i smi re si tu ci ju, za krat ko. U su ko bu su ba ca ne fla {e i ~a {e i bi lo je po vre |e nih. Ob ra ~un se pre se lio is pred lo ka la, gde je na kon sve ga do {lo do kob nog ipa qi va wa hi ca. Do ma ze to vi} je pre mi nuo na li cu me sta, pi sao je na{ list ci ti ra ju }i op tu `ni cu. Pu no mo} nik po ro di ce o{te }e nog advo kat dr Slobodan Beqanski ju ~e je pred lo `io ve }u, ko jim pred se da va su di ja Svetlana Tomi}-Joki}, da se za mol ni com cr no gor skom Cen tru bez bed no sti ipak po ku {a pro na }i sve dok Ivan Mar ko vi}, ko ji je u me |u vre me nu pro me nio pre bi va li {te, {to su osta le stran ke pri ha va ti le, uz pred log da se ta oso ba sa slu {a pred po stu pa ju }im ve }em u no vo sad skom Vi {em su du, dok dru gih do ka za nih pred lo ga ni je bi lo. Taj sve dok je sa slu {an svo je vre me no u Pod go ri ci u pri su stvu bra ta po koj nog Ba wa Bo{ka Domazetovi}a po in struk ci ja ma is tra `nog su di je no vo sad skog Vi {eg su da, ali bez pri su stva advo ka ta, sa mim tim i bra ni la ca op tu `e nih. Na sle de }em ro ~i {tu, po sle sa lu {a wa tog sve do ka, o~e ku ju se ve o ma op {ir ne za vr {ne re ~i. M. Vu ja ~i}

PRO CES MI LO [U SI MO VI ]U I SRET KU KA LI NI ]U OD LO @EN ZA DE SE TAK DA NA

„Ze mun ci” u su du 24. ma ja Pro zor (u sre di ni) s ko jeg je sko ~io A. L.

NO VI PO KU [AJ SA MO U BI STVA U BA^ KOJ PA LAN CI

Sko ~io s pr vog spra ta Do ma zdra vqa Dva de se pe to go di {wi A. L. iz Mla de no va sko ~io je ju ~e oko 9.30 ~a so va s pro zo ra na pr vom spra tu Do ma zdra vqa „Dr Mla den Sto ja no vi}„ u Ba~ koj Pa lan ci i tom pri li kom za do bio te `e te le sne po vre de. A. L. je od mah pru `e na pr va po mo}, a po tom je hit no pre ve zen Ur gent ni cen tar u No vi Sad. Port pa rol ka Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Jelena Juri{in iz ja vi la je da je mla di} za do bio vi {e stru ke pre lo me i da je u kri ti~ nom sta wu. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, A. L. je do {ao kod svog le ka ra i u jed nom tre nut ku, dok je ~e kao da do |e na red, u ~e ka o ni ci je pri {ao pro zo ru, otvo rio ga i s

vi si ne od oko {est me ta ra sko ~io kroz we ga i pao na be ton. Na me stu pa da ne ma tra go va kr vi, {to go vo ri da je naj ve ro vat ni je za do bio te è te le sne po vre de u vi du pre lo ma ko sti ju i dru gih unu tra {wih po vre da. Nad le `ni dr àv ni or ga ni su oba vi li uvi |aj i is tra ga o ovom do ga |a ju je u to ku. Za 15 da na ovo je dru gi po ku {aj sa mo u bi stva u Ba~ koj Pa lan ci sko ko vi ma s vi {e sprat ni ca. Pod se ti mo, dva de set pe to go di wi T. N. je 27. apri la sko ~io sa {e stog spra ta zgra de u ba~ ko pa la na~ kom blo ku „Par ti zan” i pre ì veo, za do biv {i te {ke te le sne po vre de. M. Sy.

Po no vqe no su |e we Milo{u Simovi}u i Sretku Kalini}u zbog ni za ubi sta va, ot mi ca i dru gih kri vi~ nih de la ko ja su iz vr {i li kao pri pad ni ci kri mi nal nog „ze mun skog kla na”, ko je je ju ~e tre ba lo po~ ne pri prem nim ro ~i {tem pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, od lo è no je za 24. maj. Po ~e tak su |e wa pret hod no je od lo èn kra jem fe bru a ra po {to je Ka li ni} za tra ìo iz u ze }e pred sed ni ka sud skog ve }a, su di je Velimira Lazovi}a, ali je taj zah tev u me |u vre me nu od bi jen. Ka li ni }ev bra ni lac Slavko Petri} re kao je Ta nju gu da je su |e we od lo è no iz teh ni~ kih raz lo ga. Po stu pak bi tre ba lo da po~ ne pri prem nim ro ~i {tem u skla du s od red ba ma no vog Za ko na o kri vi~ nom po stup ku i bi }e za tvo re no za jav nost, do dao je Pe tri}. Ro ~i {te }e 24. ma ja bi ti odr à no u spe ci jal noj sud ni ci Okru `nog za tvo ra. U ovom pro ce su, ko ji ni je kla si~ no su |e we, sud za pra vo od lu ~u je o to me da li pra vo sna `na pre su da u od no su na wih osta je na sna zi, a oni ima ju pra vo da se po sle pr vo ste pe ne pre su de à le Ape la ci o nom su du.

Ka li ni} i Si mo vi} su kao pri pad ni ci kla na ubi je nog vo |e ze mu na ca Du {a na Spa so je vi }a, u od su stvu pra vo sna `no osu |e ni na po 40 go di na za tvo ra. Po sle se dam i po go di na bek stva, uhap {e ni su u ju nu 2010, a sud im je, na wi hov

Sret ko Ka li ni}

zah tev, do zvo lio ob no vu pro ce sa jer im se su di lo u od su stvu. Pra vo sna `na pre su da ko jom su osu |e ni na mak si mal nu za kon sku ka znu osta je na sna zi sve do iz ri ca wa no ve pra vo sna `ne pre su de, a po stu pak se po na vqa sa mo u od no su na wih dvo ji cu. Po od red ba ma no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku, na

pri prem nom ro ~i {tu, ko je se od vi ja bez pri su stva jav no sti, utvr |u ju se do ka zi ko ji }e se iz vo d i t i, a po t om se za k a z u j e glav ni pre tres. U to ku pre tre sa pred su dom }e se iz vo di ti sa mo do ka zi ko ji se na pri prem -

Mi lo{ Si mo vi}

nom ro ~i {tu po ka `u kao spor ni iz me |u Tu `i la {tva i od bra ne. Ka ko je to kom pr vo bit nog pro ce sa utvr |e no, Si mo vi} i Ka li ni} su za jed no u~e stvo va li u de vet ubi sta va, di za wu u va zduh fir me „Di fens roud”, kao i ot mi ca ma Suvada Musi}a i Milije Babovi}a.

Ka li ni} je, po pra vo sna `noj pre su di, bio di rekt ni iz vr {i lac li kvi da ci ja To do ra Gar da {e vi }a, Sre do ja i Zo ra na [qu ki }a, Zo ra na Usko ko vi }a Sko le ta, Mi lo {a Ste va no vi }a, Jo va na Gu zi ja na, Ra de ta Cve ti }a i Ivi ce Ni ko li }a. Ulo ga Mi lo {a Si mo vi }a u tim ubi stvi ma bi la je da s jo{ ne ko li ko pri pad ni ka kla na pra ti `r tve i o wi ho vom kre ta wu oba ve {ta va Ka li ni }a. U slu ~a ju ubi stva Bra ni sla va La i no vi }a Du gog wi ho ve ulo ge su bi le za me we ne. Si mo vi }u i Ka li ni }u ne dav no je Ape la ci o ni sud po tvr dio pre su du ko jom su osu |e ni na po 30 go di na za tvo ra zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra Zo ra na \in |i }a. Pro tiv Ka li ni }a i Si mo vi }a u to ku je i sud ski po stu pak u ko jem su, za jed no s Lukom Bojovi}em i Vladimirom Milisavqevi}em, zva nim Vlada Budala, op tu `e ni za tri ubi stva i dva po ku {a ja ubi stva. To su |e we se na sta vqa 15. ma ja, a Sr bi ja ~e ka od lu ku {pan skih vla sti o eks tra di ci ji Bo jo vi }a i Mi li sa vqe vi }a ko ji su uhap {e ni u Va len si ji 7. fe bru a ra po sle vi {e go di {weg skri va wa.

SPORT

subota12.maj2012.

dnevnik

c m y

KON TI NE НTAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Pre vag nuo in di vi du al ni kva li tet Sr bi ja – Slo ve ni ja 3:1 (22:25, 25:18, 27:25, 25:15) SO FI JA: Ha la Ar me jec, gle da la ca: 450, su di je: Ge ro to do ros (Gr~ ka), Ga up (Fran cu ska). SR BI JA: Ko va ~e vi} 3, Ja ni} 8, Pet ko vi} 3, Ter zi}, Stan ko vi} 16, Ni ki} 9, Mi ti} 1, Ra {i} 1, Ata na si je vi} 21, Sta ro vi} 1, Pod ra {~a nin 8, Ro si} (l). SLO VE NI JA: Plajs 4, Pa jenk 18, Pla ninc 4, Sa tler, Ga spa ri ni 12, Kam nik, Plot (l), Vin ~i} 2, Ur na ut 9, Po ker{ nik 1, Vi di} 5, ^e buq 2. Od boj ka {i Sr bi je sa vla da li su Slo ve ni ju u po sled wem me ~u tak mi ~e wa po gru pa ma na Kon ti ne tla nim kva li fi ka ci ja ma za Olim pij ske igre. Or lo vi su te `e od o~e ki va nog nad vi si li zmaj ~e ke, u me ~u pu nom pre o kre ta, u ko me su Slo ven ci gra li ras te re }e no i na pra vi li ve li ke pro ble me ak tu el nom pr va ku Evro pe. Na dah nu ti su bi li na {i ri va li, a potvdi lo se da biv {i

Po {te ni Bu ga ri Po be da od boj ka {a Ser bi je nad Slo ve ni jom ni je im ga ran to va la pro laz u po lu fi na le, jer su po sto ja le ma te ma ti~ ke ra ~u ni ce ko je bi na {e od boj ka {e osta vi le bez pla sma na me |u ~e ti ri naj bo qe na Kon ti ne tla nim kva li fi ka ci ja ma. Na {a re pre zen ta ci ja je mo gla da osta ne bez pla sma na u po lu fi na le da je [pa ni ja po be di la Bu gar sku 3:0 ili 3:1, a u sva kom dru gom slu ~a ju bi or lo vi pro {li da qe. Bu ga ri su ipak od i gra li po {te no i po tvr di li ulo gu fa vo ri ta nad [pan ci ma te na taj na ~in obez be di li na {im mom ci ma po lu fi nal ni duel sa Ita li ja ni ma ko ji su naj bo qe pla si ra na se lek ci ja u B gru pi. Bu gar ska je i da qe, kao do ma }in tur ni ra naj ve }i fa vo rit za pla sman na Olim pij ske igre, a u po lu fi na lu }e se sa sta ti s Ne ma~ kom.

Da na {wi pro gram Po lu fi na le Ita li ja - Sr bi ja Bu ga ri - Ne ma~ ka

(16.30) (19.45)

A gru pa Sr bi ja – Slo ve ni ja Bu gar ska - [pa ni ja 1. Bu gar ska 2. Sr bi ja 3. [pa ni ja 4. Slo ve ni ja

3 3 3 3

3:1 3:0 3 2 1 0

0 1 2 3

9:0 6:5 4:6 1:9

9 6 3 0

B gru pa Ita li ja - Slo va~ ka 1. Ita li ja 2. Ne ma~ ka 3. Slo va~ ka 4. Fin ska

3 3 3 3

3:0 3 2 1 0

0 1 2 3

9:2 6:4 3:7 4:9

8 6 3 1

Blok Atanasijevi}a i Stankovi}a u utakmici sa Slovencima

se lek tor Ju go sla vi je Ve se lin Vi ko vi} od li~ no po zna je na {e igra ~e i da je do bro pri pre mio tak ti ku.Sr bi ja je pre sve ga na po je di na~ ni kva li tet upi sa la dru gu po be du na kva li fi ka ci o nom tur ni ru. Tri gre {ke na {ih od boj ka {a do ne le su uvod nu pred nost Slo ven ci ma, ali su na {i ve o am br zo, po sle ser vi sa Ata na si je vi }a i kon tra na pa da Ni ki }a, uhva ti la pri kqu ~ak. Sta bi lan pri jem i

do bri ser vi si bi li su pre sud ni za se ri ju po e na ko jom smo po ve li 15:12, ali je po sle tajm-auta na{ pro tiv nik iz jed na ~io. Blok je bio tra di ci o nal no na {e ve o ma ja ko oru` je, a uz par gre {a ka Slo ve na ca, po no vo smo se od le pi li na pri stoj ni ju raz li ku (19:16). Pro ra dio je i blok Slo ve ni je ko ji je ka znio ne {to spo ri je na {e na pa de, a ka da je Ko va ~e vi} po gre {io u na pa du po no vo su zmaj ~e ki po ve li (20:19). Igra li su

opu {te no Slo ven ci, as ser vi si ma Pa jen ka i Ga spa ri ni ja do {li su do pred no sti u za vr {ni ci se ta i po ve li pro tiv ak tu el nog pr va ka Evro pe. Mno go ozbiq ni je su za i gra li na {i mom ci u dru gom se tu jer vi {e ni su ima li pra va na luk suz i gre {ku. Ko va ~e vi }a je na me stu pri ma ~a ser vi sa za me nio Bo jan Ja ni} i bo qi pri jem je do neo si gur ni ju or ga ni za ci ju igre i ubo ji ti je na pa de, a ka da se ak ti vi -

rao i blok, Sr bi ja je la ga no do {la do pred no sti sre di nom se ta 16:12. Usle dio je ma li pad u igri pa smo sop stve nim gre {ka ma po gu ra li ri va la do sve ga po e na za o stat ka (17:16) i ne po treb no une li ne iz ve snost u za vr {ni cu se ta. Ipak, kva li tet je pre o vla dao u bit nim tre nu ci ma. Se ri jom 6:0, or lo vi od 19:18 do {li do iz jed na ~e wa. To pov ski ser vi si Ata na si je vi }a, uz do bru igru u po qu i blok Pod ra {~a ni na, za kraj se -

Su za na ]e bi} u Azer bej ya nu Li be ro od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Su za na ]e bi} igra }e sle de }e se zo ne za {am pi o na Azer bej xa na, klub Ra bi ta iz Ba kua. - Pot pi sa la sam jed no go di {wi ugo vor sa Ra bi tom, ko ji ima am bi ci je u Li gi {am pi o na, u ko joj je pro {le go di ne bio fi na li sta - re kla je Su za na ]e bi}. Ona je is ta kla da je za wu, kao re pre zen ta tiv ku, do bro to {to je ve} na po ~et ku re pre zen ta tiv ne se zo ne pro na {la klub, ~i ja je po nu da bi la iz u zet na. - Za i sta je po nu da ovog klu ba do {la u pra vom tre nut ku. Pret hod ne dve go di ne igra la sam u ne ma~ kom Zu lu, u ko me mi je bi lo le po i u ko me sam ima la od li~ ne uslo ve za rad. Ipak, do {lo je vre me da pro me nim sre di nu i da bu dem u klu bu sa ve }im am bi ci ja ma u naj ja ~em evrop skom tak mi ~e wu - ka za la je Su za na ]e bi}. Pre ma we nim re ~i ma, ras te re }e nost po pi ta wu klu ba za wu je do bra i za to {to }e ove go di ne bi ti ve o ma gust ras po red za tim Sr bi je, ko ga ~e ka ju kva li fi ka ci je za Olim pij ske igre u Lon do nu, pre sti `no tak mi ~e we Gran pri, pa po tom i sa me Igre. Su za na ]e bi} ro |e na je 1984. go di ne u Ko sje ri }u, a do sa da je igra la za Je din stvo iz U`i ca, {pan ski klub Te ne ri fe, ru mun ski Ga la ci i ne ma~ ki Zul. U re pre zen ta tiv noj ka ri je ri osvo ji la je bron zu na Svet skom pr ven stvu 2006, sre bro na Evrop skom {am pi o na tu 2007, kao i zla to na EP pro {le go di ne u Be o gra du. Ta ko |e, ima i bron zu sa pr vog u~e {}a Sr bi je u Gran pri ju pro {le go di ne. Bi la je pro gla {e na za naj bo qeg li be ra SP 2006, kao i za naj bo qeg li be ra na EP pro {le go di ne.

ta vra ti li su Sr bi ju na me sto fa vo ri ta. Po no vo su Slo ven ci ko ri sti li bla go opu {ta we na {ih mo ma ka i pre u ze li kon tro lu nad tre }im se tom. Pao je pri jem ser vi sa, a Slo ven ci su pre ko Pa jen ka i Ur na u ta do mi ni ra li u na pa du i blo kom za u- sta vqa li na {e pu ca ~e. Blok Sr bi je ni je bio na po treb nom ni vou, a mla ki ser vi si ni su pra vi li pro ble me pro tiv ni ku, pa je Slo ve ni ja oti {la na ~e ti ri po e na vi {ka (11:7) i dr `a la ih do dru gog oba ve znog od mo ra (16:12). Gre {i li smo na ser vi su i po mo gli Slo ve ni ji da odr `e pred nost, sve dok ni su u{li na {i xo ke ri s klu pe, naj pre Ra {i}, a po tom i ~o vek pre o kre ta Mi haj lo Mi ti}, i sjaj nim ser vi si ma po me ri li pri jem Slo ve ni je, a Ata na si je vi} je ko ri stio kon tre za iz jed na ~e we 22:22. Na sta vi li su na {i mom ci ve li ku se ri ju i do brom igrom u po qu do {li pr vi do set lop te (24:23). Po ve li smo 2:1 u se to vi ma, is ko ri stiv {i tek tre }u lop tu ka da je Ja ni} iz blo ki rao Ur na u ta za 27:25. Na{ pri jem ko na~ no je pro ra dio u ~e tvr tom se tu i od mah su vi {e bi li upo {qe ni sred wi blo ke ri Stan ko vi} i Pod ra {~a nin, a ser vi si Ni ki }a i do bri blo ko vi omo gu }i li su nam kon tre i pr vo oset ni je vo| stvo 11:7. Od pr vih 13 po e na na {e re pre zen ta ci je u ~e tvr tom se tu Dra gan Stan ko vi} osvo jio je ~ak se dam (~e ti ri na pa da, dva blo ka i as), a na do ve za li su se po e ni iz blo ka Pi o dra {~a ni na i Ja ni }a, pa je Sr bi je do {la do ogrom ne pred no sti 16:9 na dru gom oba ve znom od mo ru. Na {a sjaj na igra u tom pe ri o du po to pi la je Slo ven ce, pa Vu ko vi} vi {e ni je imao s ~im da za u sta vi na {u se lek ci ju u hi ta wu ka po be di - 3:1. M. R.

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS GO STU JE BKK RAD NI^ KOM

Bo do vi neo p hod ni Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa idu na no ge BKK Rad ni~ kom, ko ji je iz gu bio {an su da se na |e u plej-ofu Su per li ge. U pr vom du e lu pr ven stva, na svom te re nu, no vo sad ski su per li ga{ sla vio je s tri de set ko {e va raz li ke pro tiv da na {weg do ma }i na. Ta ko je bi lo i pri li kom do ma }in stva He mo far mu, ali su u Vr {cu sla vi li tek po sle pro du `e ta ka. Zbog to ga su No vo sa |a ni opre zni i u isto vre me op ti mi sti~ ki ras po lo `e ni. Ta len to va ni Vu ka {in Pet ko vi} is ti ~e da ih o~e ku je te {ka utak mi ca. - BKK Rad ni~ ki je naj pri jat ni je iz ne na |e we u Su per li gi. Na do ma }em te re nu na{ ri val je ve o ma opa san. Na ma je ova utak mi ca ve o ma bit na, jer nam po be da mno go to ga do no si i za to je na{ ciq je po be da - re kao je Pet ko vi}.

Ovo je ~e tvr ti me |u sob ni su sret ovih eki pa. - U pro {loj utak mi ci do bro smo igra li i po tu kli ih do no gu. No, oni su ve o ma ne u go dan ri val. Ima ju sa mo jed nu „pe ti cu„, igra ju sa dve „~e tvor ke„ i mno go {u ti ra ju. Ni moj ko le ga, ni ja ne mo è mo mno go to ga da sa kri je mo je dan od dru gog. Me |u tim, mi mo ra mo da po ka è mo i do ka è mo da igra mo mno go bo qe ne go {to je to bi lo u Vr {cu.Ne sme mo da raz mi {qa mo ni o ~e mu dru gom iz u zev o po be di - na gla sio je tre ner Si ni {a Ma ti}. No vo sa |a ni ima ju pro ble ma s po vre da ma i bo le {}u igra ~a. Mi lo {e vi }u je ra me po vre |e no, ali on igra po ce nu i da mu se sta we po gor {a. Ni Dun |er ski ni je pot pu no fit, ima sto ma~ nih pro ble ma. Ipak, u Voj vo di ni ve ru ju da }e bi ti kom plet ni u Be o gra du. M. Pa vlo vi}

Stra hi wa Mi lo {e vi} (Voj vo di na Sr bi ja gas)

SPORT

c m y

dnevnik

subota12.maj2012.

VOJVODINA GOSTUJE U ^A^KU

Pobeda jedina opcija Fud ba le ri Voj vo di ne go stu ju Bor cu u ^a~ ku. Po sle po be de nad BSKom na svom te re nu, No vo sa |a ni idu po tri bo da neo p hod na za pla sman u Evro pu. [ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} is ta kao je da je je di na op ci ja no vo sad skog su per li ga {a po be da nad eki pom ko ja je is pa la iz elit nog dru {tva, ali }e za to igra ti u fi na lu na ci o nal nog Ku pa. - U ovom du e lu ne sme da bu de bi lo ka kvih kal ku la ci ja. Mo ra mo da po be di mo u na red ne dve utak mi ce, bez ob zi ra {to nam u po sled wem ko lu do la zi Cr ve na zve zda. Mom ci su do ka za li da su pro fe si o nal ci i do bro smo se pri pre mi li za iza zo ve ko ji nas o~e ku ju - na gla sio je Za gor ~i}. Opo me nuo je tre ner fud ba le re da ne sme ju da raz mi {qa ju o re van {i zmu zbog po ra za u Ku pu. - Mo ra mo da bu de mo mak si mal no kon cen tri sa ni i bor be ni. U po lu fi nal noj utak mi ci Ku pa, oda kle nas je upra vo eli mi ni sao Bo rac, u eki pi ni je bi lo po treb ne he mi je. Sa da je sve dru ga ~i je i mom ci ve ru ju u se be i svo je mo gu} no sti. Ima ju Voj vo di na po te {ko }a oko po vre da i bo le sti fud ba le ra, ali ne ba{ za bri wa va ju }ih. - Alek san dar Ka tai je u bol ni ci zbog sto ma~ nih te go ba i na we ga ne mo `e mo da ra ~u na mo. Mar ko Po le ta no vi} lak {e je po vre |en, ali ve ru jem da }e bi ti spre man za utak mi cu. Vra }a se i Ste fen Api ja, ko ji je ve li ki pro fe si o na lac, {to i ne ~u di jer na stu pao u mno gim ve li kim klu bo vi ma. On ve ro vat no ne }e bi ti u start noj po sta vi, ali ako bu de po treb no u}i }e u igru - re kao je Za gor ~i}. M. Pavlovi}

Odlazi ili ostaje: Avram Grant

U@I CE:Slo bo da Po int - Haj duk (17.00) NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - OFK Be o grad (17.00) LU Â NI: Me ta lac - Ja go di na (17.00) BOR Â: BSK - Spar tak Zla ti bor vo da (17.00) SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja vor (17.00) KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Par ti zan (17.00, RTS 1) Â ÂK: Bo rac - Voj vo di na (17.00, Are na sport 1) BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad (19.00, Pr va ) 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28 28

2 5 14 10 9 6 10 4 7 6 6 2 9 10 7 9

2 3 3 6 7 9 8 12 12 13 14 17 13 13 17 17

65:12 53:15 37:24 40:25 32:20 37:33 29:28 33:33 30:27 25:32 23:39 21:38 16:37 19:39 15:41 14:46

74 65 47 46 45 45 40 40 34 33 30 29 27 25 19 15

Prilika za nadigravawe

Abubakar Oumaru u duelu s igra~ima Borca

Fo to: F. Ba ki}

ZVEZDA DOMA]IN GRA\EVINARIMA

Zalet za kup

Cr ve na zve zda }e se od Ma ra ~u nam na Mi li vo je vi }a, a ro vi ka ne i na vi ja ~a ovog pro le }a ti su Evan dro i Di mi tri je vi} mu, svi osta vqa ju pri ~u za kraj opro sti ti utak mi com s Ra dom ob ja snio je Pro si ne~ ki. pr ven stva. Ka kva je prak sa do sa (19). Bi }e to pra va Ka ko se bli ì da bi la u Par ti za nu ni je is kqu uver ti ra pred sre kraj se zo ne, sve ak ~e no da se ne {to ku va. Uko li ko du i fi na le ku pa. tu el ni ja su i pi ta se cr no - be li od lu ~e na ta kav O~e ku ju se do bro wa oko sta tu sa po ko rak na ras po la ga wu ima ju tri po pu we ne tri bi ne je di nih igra ~a, od otvo re na re {e wa, to su ne za po na {eg naj ve }eg sta no sno da li }e eki sle ni Vla di mir Ver me zo vi}, do di o na, a ulaz je bes pa osta ti na oku pu sko ra tre ner ju `no a fri~ kog pla tan. i u sle de }oj se zo ni. Kaj zer îf sa, Qu bi {a Tum ba - Ve ru jem da }e - Ja se na dam, ve ko vi} i tre ner Te le op ti ka Vuk mo mak si mal no od ru jem da imam Ra {o vi}. Ka ko sa da stva ri sto je, i gra ti duel s gra klup ske ga ran ci je naj bli ì klu pi je ovaj po sled wi |e vi na ri ma, kva li za ta ko ne {to.Si jer we gov an ga `man ne bi ko tet no i po let no, i gur no da bez kon ti {tao pu no,a i deo je pro jek ta da }e mo po be di ti. nu i te ta ne ma re pod mla |i va wa eki pe, ko ji je kre Uosta lom, va `no je zul ta ta. Ali, uko nuo jo{ od Alek san dra Sta no je da uhva ti mo pra vi li ko stig ne pri ma vi }a. ri tam pred okr {aj Robert Prosine~ki mqi va po nu da za, Cr no - be li da nas ne ma ju im s Bor cem u Kru re ci mo, La zo vi }a, pe ra tiv po be de, za raz li ku od {ev cu, u ko jem è li mo osva ja we mi tu ne mo è mo ni {ta. Fi lo Rad ni~ kog ko ji se bo ri za iz la tro fe ja - is ta kao je tre ner Ro - zo fi ja klu ba je da igra ~i osta zak u Evro pu. bert Pro si ne~ ki. nu, da pro ba mo da osvo ji mo pr - Mi smo pro fe si o nal ci i ta Ka drov skih kal ku la ci ja ne }e ven stvo na red ne se zo ne i po mo ko }e mo se po na {a ti do kra ja. Od bi ti. gu} stvu da u|e mo u Li gu Evro pe Par ti za na se o~e ku ju po be de i - @e qa je da u svim pre o sta - - kon sta to vao je Pro si ne~ ki, uz ta ko }e bi ti i u Kra gu jev cu. Po lim utak mi ca ma po be di mo. [an - na po me nu da ve} ima u be le `ni sled wa dva ko la is ko ri sti }e mo su }e do bi ja ti mom ci ko ji su po - ci ne ko li ko ime na fud ba le ra da pru ì mo {a snu mla di }i ma, ne li naj ve }i te ret u se zo ni. Da - iz Sr bi je i iz ino strsntva ko ji kao {to je Nin ko vi}. Ve} se kle, sa naj ja ~im sa sta vom ide mo bi mo gli da pred sta vqa ju pra va spre ma mo za iz la zak u Evro pu na tri pre o sta la me ~a. Pro tiv po ja ~a wa. re kao je tre ner Avram Grant. Ra da zbog kar to na ne mo gu da ra Z. Rangelov I. Lazarevi}

Iz ta bo ra fud ba le ra Spar ta – Ne ma mo mno go pro ble ma sa ka Zla ti bor vo de na ja vqu ju do iz o stan ci ma, od ra ni je fa le ^o bru utak mi cu u Bor ~i. vi} i \ur |e vi}, dok }e iz o sta ti – Po {to ne ma mo ni ka kvih pro ble ma sa bor bom za po zi ci je na ta be li, o~e ku jem da }e eki pe igra ti ras te re }e no. To ne zna ~i da }e utak mi ca bi ti mi ro qu bi va i pri ja teq ska, jer }e obe eki pe ba{ zbog te ras te re }e no sti igra ti le po, atrak tiv no i efi ka sno. Ako ta ko bu de, on da }e u`i va ti pu bli ka - o~e ki va wa su tre ne ra Su bo ti ~a na Zoran Milinkovi} Zo ra na Mi lin ko vi }a. Mi lin ko vi} je na ja vio da }e u i No sko vi} zbog kar to na. Ima to ku utak mi ce mo `da vi {e {an - mo do sta mla dih igra ~a, a vr lo si do bi ti mla |i igra ~i, jer obe je mo gu }e da }e i u ovom me ~u ne eki pe ima ju mla de ti mo ve i ve - ko od wih do bi ti {an su – do dao li ku per spek ti vu. je Mi lin ko vi}. N. S.

HAJDUK U U@ICU

Bitan je i utisak Fud ba le ri Haj du ka go stu ju u Uì cu, gde }e od me ri ti sna ge sa eki pom Slo bo da Po int. [e fa stru~ nog {ta ba Haj du ka To mi sla va Si vi }a pi ta mo je su li we go vi iza bra ni ci pre bo le li {a mar ko ji su u mi nu lom ko lu do bi li od Ja vo ra iz Iva wi ce. - Obra zi jo{ uvek bri de, ali ne ma mo pra vo da zbog to ga tra ì mo da ne igra mo utak mi cu. Po ku {a li smo da kon so li du je mo re do ve, me |u tim, po no vo ima mo mno go hen di ke pa. Pa u qe vi} je po vre |en, Ve se li no vi} ni je tre ni rao, Cvet ko vi} je ro vit, zbog kar to na iz o sta ju ô vi lo i Go lo ~e vac. Da kle, u sli~ noj smo si tu a ci ji kao pred No vi Pa zar. No, po zi tiv na stvar je {to smo obez be di li op sta nak i {to mo è mo ras te re }e no da od i gra mo utak mi cu. Ima mo oba ve zu da da mo mak si mum i da ostva ri mo {to po voq -

Za o~i, du{u i presti` Is ku sni tre ner ka na ri na ca Jo sif Ili} o~e ku je kva li tet nu fud bal sku pred sta vu i pri èq ku je po be du. - O~e ku je nad grad ski der bi u si tu a ci ji ka da je mo ja eki pa da ta ko ka èm glad na bo do va i po be da. Kom {i je igra ju u za i sta za vid noj for mi i wi ma pre pu {tam ulo gu bla gog fa vo ri ta. Po ku {a }e mo da im se re van {i ra mo za je se wi po raz. Ube |en sam da }e utak mi ca bi ti do bra i kva li tet na, kao i sve pret hod ne. Igra ~i se do bro po zna ju, dru ga ri su i van te re na {to }e bi ti pri li ka da pu bli ka naj vi {e pro fi ti ra. Ima mo ka drov ski pro ble ma, naj ve }i hen di kep bi }e nam iz o sta nak pr vog strel ca Vla di mi ra Tu feg xi }a, van stro ja su i La za rev ski i ê ko vi}. To mi slav

Filipovi} i Ra{iovan }e i na Detelinari voditi `estoke duele Fo to: N. Bran kov

Tre bo vac }e me~ pro pu sti ti zbog par nih kar to na, a ra du je nas po vra tak Fi li pa Ba ji }a sa kam pa iz Ita li je - re kao je uo~i der bi ja Ili }a. ^e ta sa Sla ne ba re odu {e vi la je po be dom i igrom u der bi ju s Do -

wim Sre mom i na kri li ma tog uspe ha sti `u na De te li na ru. Grad ski der bi je tra di ci o nal no za igra ~e in spi ra ci ja , a po seb no zbog ~i we ni ca da je vi {e igra ~a Pro le te ra no si lo `u to - pla vi dres.

ni ji re zul tat - od go vo rio je Si vi}. O do ma }i nu sve naj lep {e. - Slo bo da je si gur no jed na od bo qih eki pa, u kon ti nu i te tu igra do bro i ga ji na pa da~ ki fud bal. Na kon su sre ta u No vom Pa za ru stra teg Haj du ka je is ti cao da su mla di igra ~i is ko ri sti li pru è nu pri li ku pa bi sli~ no mo glo da se po no vi u Uì cu. - Ve ru jem u wih i mi slim da sam na pra vio gre {ku {to ih ni sam sta vio u eki pu i u su sre tu s Ja vo rom.Na gre {ka ma se u~i, te mi slim da se ta kve gre {ke vi {e ne }e po no vi ti - is ta kao je Si vi}. Haj duk bi u Uì cu mo gao da na stu pi u sa sta vu: Pe ri}, Cvet ko vi}, Ko va ~e vi}, Muj dra gi}, Va si qe vi}, Mak si mo vi}, Bu ba lo, Nov ko vi}, Pa u no vi}, Var ga i ]o vin ( Bo {ko vi}). \. Bojani}

Stop za Veterni~ane

NOVI SAD I PROLETER IGRAJU IZAZOVNI GRADSKI DERBI

Su bot we po pod ne u No vom Sa du obe le `i }e iza zov ni fud bal ski der bi iz me |u grad skih ri va la No vog Sa da i Pro le te ra. Je se nas su sla vi li Sla no bar ci, go lom Se ku le Ra {i o va na u 88. mi nu tu ,osvo ji li su bo do ve i ujed no pre ki nu li ne pri jat nu tra di ci ju bez po be de u du e lu sa ka na rin ci ma. Ri va li der bi do ~e ku ju u sli~ nom ras po lo `e wu, ali po sko ra {wim re zul ta ti ma u raz li ~i toj for mi. @u to - pla vi su pet utak mi ca bez po be de, dok su Sla no bar ci {est utak mi ca bez po ra za (~e ti ri re mi ja i dve po be de). Po red od re |e nih ka drov ski pro ble ma, na De te li na ri je pa la ma la sen ka dvo dnev nog {traj ka igra ~a, ko ji se na za do voq stvo svih za vr {io do go vo rom ru ko vod stva i fud ba le ra.

24 20 11 12 12 13 10 12 9 9 8 9 6 5 4 2

SUBOTI^ANI U BOR^I

Me~ u senci Grantove sudbine

bo dov nom za o stat ku u od no su na ono {to je ura dio we gov pret hod nik Sta no je vi}, pre ma be o grad skoj ~ar {i ji ve} je vi |en na iz la znim vra ti ma Hum ske. Tim pri ~a ma su pre sve ga do pri ne la tri uza stop na po ra za od Cr ve ne zve zde. Ru ko vo di o ci cr no - be lih ni su sprem ni da raz go va ra ju na tu te -

JELEN SUPERLIGA – 29. KOLO

1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Rad ni~ ki 1923 4. Voj vo di na 5. Ja go di na 6. Slo bo da Po int 7. Spar tak ZV 8. OFK Be o grad 9. Rad 10. Ja vor 11. Haj duk 12. Sme de re vo 13. BSK 14. No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

PARTIZAN GOSTUJE U KRAGUJEVCU

Da na {wi su sret iz me |u Rad ni~ kog i Par ti za na u sen ci je {pe ku la ci ja ve za nih za osta nak Avra ma Gran ta na klu pi cr no - be lih. Izra el ski stru~ wak, ko ji je u

- U pra vo vre me smo sti gli u for mu i sa pu no op ti mi zma ula zi mo u utak mi cu ko ja je bit na i zbog pre sti à. Naj lep {e i naj sla |e po be de ostva ru ju se u ova kvim su sre ti ma, a po pra vi li gle da o ci uì va ju. No vi Sad je za pao u re zul tat sku kri zu, kao i mi na po ~et ku pro le} ne tr ke, s tim {to je ~i we ni ca da nas to ne }e za va ra ti. Bi }e to bor ba ne ra va,iz u zet no te àk me~, ali se na dam da }e mo na sta vi ti se ri ju po be da, {to zna ~i da ra ~u na mo na uspeh i na De te li na ri. Svi igra ~i su sprem ni, je di no }e \u ro Zec iz o sta ti zbog kar to na - re kao je pr vo ti mac Pro le te ra Da ni lo Se ku li}. Utak mi ca na De te li na ri po ~i we u 17 ~a so va. I. Grubor - M. Popovi}

FK Ve ter nik Vi skol ne za do vo qan su |e wem na utak mi ci s Rad ni~ kim iz No ve Pa zo ve tra ìo je da mu vi {e ne de le prav du ar bi tri iz Voj vo di ne. Sa vez im ni je iza {ao u su sret, a Ve ter ni ~a ni na kon to ga ni su od i gra li utak mi ce sa Za dru ga rom iz La za re va i Du na vom iz Sta rih Ba no va ca.U me |u vre me nu pred sed nik Di sci plin ske ko mi si je Srp ske li ge gru pa Voj vo di na Ni ko la Ku duz re gi stro vao je neo di gra ne me ~e ve u ko rist Za dru ga ra i Du na va slu `be nim re zul ta ti ma (3:0) i za bra nio Ve ter ni ~a ni ma da se tak mi ~e. Ve ter nik Vi skol ima osam da na pra vo za àl bu, ako to ne u~i ni ili se àl ba od ba ci Ve ter ni ~a ni }e na red ne go di ne igra ti u Pod ru~ noj li gi No vi Sad (dva ran ga ni è).

SPORT

subota12.maj2012.

RO BERT PRO SI NE^ KI PO TVR DIO NA GA \A WA

LE GEN DA MI LA NA FRAN KO BA RE ZI U BE O GRA DU

Ba ne Iva no vi} po mom uku su Milan }e vratiti primat u Italiji i Evropi, poru~io je iz Beograda legendarni igra~ Milana i italijanske reprezentacije Franko Barezi. U glavni grad Srbije Barezi je do{ao radi promocije Milanovog kampa za talentovane klince ({estog po redu), koji }e od 18. do 22. juna biti organizovan na Adi Ciganliji. Barezijev dolazak u Beogradu novinari su iskoristili za }askawe o raznim temama: o potencijalnim poja~awima Milana iz srpskih redova, o de{avawima u italijanskom fudbalu i raspletu u Seriji A, ali i o ~uvenoj utakmici Crvene zvezde i Milana 1988. godine, kada je magla spasila goste iz Italije. Tako je rekao da bi Branislav Ivanovi} bio idealno poja~awe za Milanu u predstoje}em prelaznom roku, a da je odlaskom Andree Pirla u Juventus Milan izgubio najzna~ajnijeg igra~a na sredini terena.

- Moj favorit je Branislav Ivanovi} iz êlsija. To je moderan odbrambeni igra~ i ako bih se ja pitao odmah bih ga doveo u Milan. Mislim da }e bez wega, ali i bez Xona Terija odbrana êlsija te{ko odoleti Bajernu u finalu Lige {ampiona. Ivanovi} bi sa Tijagom Silvom ~inio izuzetan {toperski par. Pirlu je, naàlost, isticao ugovor, a bio je povre|en i imao je visoke zahteve, tako da smo uzeli u obzir druge igra~e. On je bio najzna~ajniji na{ igra~ na sredini terena i izuzetno mi je ào {to je oti{ao rekao je Barezi. Na pitawe novinara da li o~ekuje da se u kampu pojavi novi Dejan Savi}evi}, Barezi je odgovorio da u Srbiji ima vanserijskih talenata. - Savi}evi} je retko talentovan igra~. Oni {to }e biti u kampu su jo{ mladi, ali mi imamo odgovornost da im pruìmo sve {to moèmo. Potencijala ima, mnogi sjajni evropski igra~i poti~u iz Srbije. On je ocenio da je Juventus zasluèno ove sezone osvojio titulu {ampiona Italije i ne bi bilo u redu da navija~i Milana traè opravdawe u sudijskim gre{kama. - Milan nije imao mnogo sre}e ove sezone. êsto su nam falili bitni igra~i, da toga nije bilo... Primili smo dosta golova i pla-

tili za gre{ke. Jedan detaq, pa makar i velika sudijska gre{ka, kao {to je nepriznat gol Muntarija u me|usobnom duelu, nije prelomila {ampionat. Uostalom, mi smo i posle toga imali pet bodova prednosti, pa smo ih prokockali. Mislim da su presudile na{e gre{ke i veliki broj povreda. Ipak, nadam se da }e Milan ve} slede}e sezone ponovo vratiti primat u Italiji, ali i u Evropi, gde je oduvek bio u vrhu. Barezi se nada dobrom rezultatu Italije na EP u Ukrajini i Poqskoj i iskoristio je priliku da pohvali odluku Fudbalskog saveza Srbije da Sini{u Mihajlovi}a imenuju za selektora. - On je pravi ~ovek na pravom mestu. Bio je veliki igra~, ve} je stekao i solidno trenersko isksustvo i uveren sam da }e Srbija sa wim imati odli~ne rezultate istakao je Barezi. Novinari su iskoristili priliku da Barezija podsete na ~uve-

nu utakmicu Crvene zvezde i Milana 1988. godine. Magla je tada spasila Milaneze eliminacije. Zvezda je u trenutku prekida vodila 1:0 u revan{ me~u osmine finala Kupa evropskih {ampiona, a u ponovqenom me~u bilo je 1:1 i italijanski tim je pro{ao posle penala. Zato je Barezi imao duhovitu opasku: „U Beogradu je predivan sun~an dan, ali ja i daqe vidim gustu maglu”. - Kad god pomislim na Beograd setim se magle i ~uvene utakmice sa Crvenom zvezdom iz 1988. godine kada nas je Bog spasao eliminacije. Zvezda, predvo|ena Dejanom Savi}evi}em, nas je razbila, mi se nismo razumeli na terenu, a onda se spustila magla. Sutradan smo pro{li na penale i tada je po~ela era velikog Milana, na ~elu sa Arigom Sakijem. Iako je sun~an dan, meni je i daqe pred o~ima ona magla - rekao je Barezi. Barezi je celu igra~ku karijeru proveo u Milanu, u ~ijem dresu je osvojio {est titula {ampiona Italije, tri titule prvaka Evrope, dva Interkontinentalna kupa, tri Superkupa Evrope i ~etiri italijanska Superkupa. Odigrao je ukupno 719 utakmica i postigao 33 gola, a wegova „{estica” povu~ena je iz upotrebe. Za reprezentaciju Italije odigrao je 82 utakmice i postigao jedan gol.

Mi haj lo vi} po zvao pe to ri cu zve zda {a Budu}i selektor Srbije Sini{a Mihajlovi} jo{ nije zvani~no stupio na tu funkciju, nije ni saop{tio svoj prvi spisak A reprezentativaca, ali ve}inu kandidata jeste obavestio da }e biti pozvani. Tako je i trener Crvene zvezde Robert Prosine~ki potvrdio da je wegov biv{i saigra~ iz slavnih vremena crveno - belih odlu~io da za utakmice sa [panijom (26. maj), Francuskom (31. maj) i [vedskom (5. jun) pozove ~ak petoricu igra~a iz sastava Zvezde. Na spisku }e se na}i: Darko Lazovi}, Nikola Maksimovi}, Du{ko To{i}, Filip Mladenovi} i Sr|an Mijailovi}. Iako se u medijima spekulisalo da bi Mihajlovi} mogao da pozove i golmana Zvezde Bobana Bajkovi}a to se (ovog puta) nije dogodilo, a s obzirom na momke koje je Miha izabrao mo`e se re}i da ~udi i izostanak Luke Milivojevi}a. Prosine~ki ka`e da mu je, kao i svima u klubu, drago {to }e Zvezda imati petoricu igra~a u A reprezentaciji, ali i da }e mu to predstavqati problem iz prostog razloga {to }e izabrani biti u punom pogonu u kratkom delu sezone kada im je bio predvi|en odmor. - Ovi pozivi zna~e da smo dobro radili, da smo dobro skautirali. Oni koje smo doveli ve} su postali reprezentativci za kratko vreme, a oni koji su bili tu su o~igledno napredovali i dobro igrali - ocenio je Prosine~ki i dodao:- Iskreno, to meni u jednoj meri stvara problem, zato {to mi 20. maja zavr{avamo ligu i ja sam

Na selektorovom spisku: Darko Lazovi}, Nikola Maksimovi}, Du{ko To{i}, Filip Mladenovi} i Sr|an Mijailovi}

hteo 21. da im dam odmor, a oni }e odmah otputovati sa reprezentacijom i biti tamo dvadesetak dana. To zna~i da odmor prakti~no ne}e ni imati. To }e stvarati problema posle oko oporavka, tempa na pripremama, kako }emo se spremiti, kada }e se oni prikqu~iti. Prema kalendaru, crveno-beli }e prvu utakmicu u kvalifikacijama za Ligu Evrope odigrati ve} 19. jula, a Prosine~ki je ve} zakazao po~etak priprema za 17. jun. Posledwu, tre}u utakmicu, orlovi igraju 5. juna, {to pozvanima ostavqa 12 slobodnih dana za eventualno letovawe i odmor pre

ZA FI NA LE KU PA U KRU [EV CU

Ras pro da te ula zni ce Ulaznice za finalni me~ Kupa Srbije u fudbalu, koje su ju~e ujutru pu{tene u prodaju na blagajni stadiona Mladost u Kru{evcu, ve} su rasprodate, potvrdio je potparol Napretka Marko \or|evi}. \or|evi} je rekao da je Kru{evac dobio 3.600 ulaznica za zapadnu i ju`nu tribinu i da je vi{e od 90 odsto karata prodato za samo nekoliko sati. Cena ulaznice za zapadnu tribinu ko{tala je 600 dinara, a za ju`nu 300 dinara. \or|evi} je podsetio da se ulaznice za se-

vernu i isto~nu tribinu prodaju na beorgadskoj Marakani. Zbog velikog interesovawa za finalni me~ Kupa izme|u Crvene zvezde i ~a~anskog Borca sa~iwen je i druga~iji plan ulaska, koji se razlikuje od onog kada igra Napredak. Finale se igra 16. maja od 20 sati, a doma}in }e ve} u ponedeqak spremno do~ekati goste iz Beograda i ^a~ka. Kapije stadiona bi}e otvorene od 18 sati, dok }e ulice oko sportskog objekta biti zatvorene dva sata ranije.

RO MA PO TVR DI LA

En ri ke od la zi Italijanski fudbalski klub Roma potvrdio je da }e na kraju sezone {panski trener Luis Enrike napustiti ekipu. - Luis je `eleo da ovu odluku prvo saop{ti ekipi. Projekat koji je zapo~et wegov dolaskom nije propao, Luis je uspeo da napravi neke zaista dobre stvari - kazao je generalni direktor Rome Franko Baldini. On je priznao da se Enrike ose}a iscrpqeno u zavr{nici sezone, u kojoj Roma nije uspela da osvoji jedno od prvih {est mesta na tabeli i plasman u Evropu. Jo{ nije poznato ko }e naslediti Enrikea na klupi Rome, a Baldini je kazao da je uprava ve} razmatrala neka imena. Italijanski mediji navode da su me|u kandidatima Vin}enco Montela i Andre Viqa{ Boa{.

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi ja - ZREWANIN: Banat Radni~ki (N), NOVI SAD: Novi Sad - Proleter, PE]INCI: Dowi Srem - ûkari~ki, MLADENOVAC: Mladenovac - Mladi radnik, LUÂNI: Mladost - Radni~ki (S), BEOGRAD: Teleoptik - Beànija, NI[: Sin|eli} - Kolubara, KRU[EVAC: Napredak - Srem. Utakmice po~iwu u 17 ~asova, osim me~a u Kru{evcu koji se igra u 19 sati. Srp ska li ga Voj vo di na - BA^KI JARAK: Mladost - Ba~ka Topola, ÊLAREVO: ^SK Pivara - Tekstilac Ites, VR[AC: Vr{ac Sloga (T), [ID: Radni~ki - Radni~ki (NP), STARA PAZOVA: Pali} - Dunav. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Voj vo |an ska li ga Is tok - BANATSKO KARA\OR\EVO: Jedinstvo - AFK, N. KNE@EVAC: Obili} - Ba~ka (P), BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Radni~ki (Z), PANÊVO: Dinamo - Budu}nost (SC), SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Proleter, KOVIN: Kolonija - Sloboda (NK). Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

dnevnik

Voj vo |an ska li ga Za pad - ZMAJEVO: Obili} - Stani{i}, RUMA: Prvi maj - Jedinstvo (SP), BA^KA PALANKA: Ba~ka - Sloga (E), NOVI SAD: Borac - Mladost (BP), Crvena zvezda - Jugovi}. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Pod ru~ na li ga No vog Sa da - FUTOG: Metalac AV - Ba~ka 1923, NOVI SAD: Slavija Hercegovac, VRBAS: Vrbas - Stari Grad. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova. Grad ska li ga No vi Sa da - NOVI SAD: Mladost - Borac, BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Sirig. Oba me~a po~iwu u 17 sati.

Ru ko met Po lu fi na le Ku pa Sr bi je za mu {kar ce BOR: Kolubara - Partizan (18, TV), Spartak Vojput - Jugovi} Unimet (20.30). Pr va mu {ka li ga - NOVA VARO[: Zlatar - Vrbas Karneks (19), IN\IJA: @elezni~ar Novi Pazar (19). Pr va `en ska li ga - NI[: Crveni krst BMS Milenijum (19.30), OBRENOVAC: Radni~ki - ORK Beograd (20.30).

Dru ga mu {ka li ga, se ver - KA]: Titel XD - Potisje Pleteks (20), ÊSTEREG: Napredak - Radni~ki (NS) (19), RUMA: Ruma - Somborelektro (20), @ABAQ: @SK Banatski Karlovac (19), KAÂREVO: Jedinstvo - Apatin (19). Dru ga èn ska li ga, se ver - VRBAS: Vrbas - Jabuka 95 (18), BAJMOK: Radni~ki Srem (19), PANÊVO: Pan~evo - Lehel (18.30), APATIN: Apatin - Radni~ki (K) (18), DEBEQAÂ: Spartak - Mladost (17). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - NOVI SAD: Slavija - Crvenka (18.30), BEZDAN: Grafi~ar - Radni~ki (18). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - FEKETI]: Jadran Lider - Rusin (20), NOVI KNE@EVAC: Obili} - @eqa (18).

Ko {ar ka Mu {ka su per li ga Sr bi je - BEOGRAD: Radni~ki FMP - Hemofarm [tada (18), BKK Radni~ki - Vojvodina Srbijagas (16). Pr va A èn ska li ga (plej-aut) - ÊLAREVO: êlarevo - Student (19).

novih napora, treninga, puta na priprema... - To jesu problemi, ali svima nama u Crvenoj zvezdi drago je {to su ti momci reprezentativci i {to igraju za A tim Srbije. To mnogo zna~i za ovaj klub, a mi }emo se sna}i. Brzo nam po~iwu kvalifikacije za Ligu Evrope, ali sna}i }emo se. Drago nam je da su petorica pozvani u A reprezentaciju, a nadam se da }e mo}i i da igraju. To bi bilo super za nas rekao je Prosine~ki. Ina~e, Sr|an Mijailovi} pozvan je i za A i za po godi{tu odgovaraju}u omladinsku reprezenta-

ciju. Ovaj 18-godi{wak na{ao se i na spisku selektora omladinaca Zorana Mari}a za kvalifikacioni turnir za Evropsko prvenstvo, koji }e biti odigran u Novom Sadu od 25. do 30. maja. U to vreme A selekcija trenira}e za me~ sa Francuskom. O~igledno je da }e Mihajlovi} i Mari} morati da se dogovore oko toga kome je Mijailovi} potrebniji. Koliko su Mari}u bitne ove kvalifikacije i utakmice sa Nema~kom, Ma|arskom i Rumunijom, svedo~i i poziv Lazaru Markovi}u iz Partizana, ali i poku{aj da se dobije Matija Nastasi} iz Fiorentine.

KUP SR BI JE U NO VOM SA DU

Pro ve ra za Mi la no Dru go ko lo Ku pa Stre qa~ kog sa ve za Srbije u ga|awu malokalibarskim oru`jem za juniorske i seniorske kategorije odr`a}e se danas i sutra u No vom Sa du. Or ga ni za tor tak mi ~e wa je SD No vi Sad 1790, a ga|a}e se na elektronske me te na MK stre li {tu (Put [ajka{kog odreda 1a, kod benzinske pumpe AVIA). Nastupi}e svi na{i strelci, predvo|eni Nemawom Mirosavqevim, Stevanom Pletikosi}em, Andreaom Arsovi}, Ivanom Maksimovi}, Damirom Mikecom, Andrijom Zlati}em i

drugima. Ovo }e za na{e najboqe strelce biti posledwa provera pred svetske kupove, koji }e se u naredne dve nedeqe odràti u Milanu i Minhenu. Danas }e na vatrenu liniju juniori i seniori MK pu{kom trostav (takmi~ewe po~iwe u 10 ~asova) i juniorke i seniorke MK pu{kom trostav (13.45). Sutra }e pucati juniori i seniori MK pu{kom 60 leè}i (9), odnosno juniorke i seniorke MK pu {kom 60 le è }i (10.45) i juniori i seniori MK pi {to qem slo bod nog iz bo ra (12.30). G. M.

SE NI OR KE I JU NI OR KE

Zo ra na 587 kru go va Olimpijka Crvene zvezda Zorana Artunovi} zabele`ila je odli~an rezultat u drugom Kupu SS Srbije MK pi{toqem 30 plus 30 metaka, na streli{tu Careva }uprija, od 587 krugova (precizno 294, brza paqba 293). Drugo mesto pripalo je wenoj sestri, koja joj je i trener, Jeleni Arunovi} (Crvena zvezda) sa 579 krugova (286, 293), dok je tre}a u konkurenciji sedam seniorki bila tako|e ~lanica Crvene zvezde Jasna [ekari} sa 578 krugova (286 i 292). ^etvrta je bila Aleksandra Ristovi} (Zvezdara) sa 573 kruga (284 i

289), a peta olimpijka iz Bora 030 Bobana Veli~kovi} sa 572 (291 i 281). U prvom kupu pobedila je Jasna [ekari} sa 587 krugova, ispred Zorane i Jelene Arunovi}. Danica Ra{eta iz Zemun Centra trijumfovala je u konkurenciji juniorki sa 558 krugova (277 i 281) i zabele`ila drugu pobedu ove sezone u Kupu. Druga je bila Aleksandra Matija{evi} iz Crvene zvezde sa 550 (281 i 269), a tre}a Ana Alentijev iz Smedereva sa 546 krugova (275 i 271). Ukupno je ga|alo {est juniorki.

IN MEMORIAM

La slo Pe te 1950–2012. U Temerinu je iznenada preminuo poznati stonoteniski radnik i me|unarodni sudija Laslo Pete. Ro|en je 25. februara 1950. godine u Temerinu. Osnovnu {kolu zavr{io je u Temerinu, srednju ma{insku u Adi, diplomirao je na Fakultetu za tehni~ko obrazovanje u Novom Sadu. Neobi~no vredan, odgovoran, nadasve uporan Laslo Pete, zajedno sa bratom Imreom i drugim entuzijastima posve}uje se razvoju mu{kog i `enskog stonoteniskog kluba u Temerinu. Bio trener, voza~, predsednik,

sudija... Sjajne generacije stonotenisera i stonoteniserki Temerina iznikle su na Sportskim olimpijadama {kolske omladine Vojvodine. Laslo Pete je tvorac FKL Temerin, koji je od 1994. do 1998. godine bio petostruki {ampion SR Jugoslavije, uspe{no se takmi~io u Ligi {ampiona, {to ni jednom sportskom kolektivu u op{tini nije uspelo. Dobitnik je vi{e dru{tvenih i sportkih nagrada. Sahrana Lasla Petea je u subotu, 12. maja, u 15 ~asova na Zapadnom grobqu u Temerinu.

SPORT

c m y

dnevnik

subota12.maj2012.

DA NAS I SU TRA U BO RU FI NAL NI TUR NIR KU PA SR BI JE ZA RU KO ME TA [E

Neka favoriti strepe Danas i sutra Bor }e biti u centru pa`we srpske rukometne javnosti. U gradu na istoku Srbije odr`a}e se finalni turnir Kupa Srbije u konkurenciji rukometa{a. U prvoj polufinalnoj utakmici (18 ~asova, TV), sasta}e se Partizan i Kolubara, a od 20.30 sati snage }e odmeriti prvoliga{ iz Subotice Spartak Vojput i Jugovi} Unimet.

Pobednici polufinalnih duela bori}e se u nedequ (18 ~asova, TV) za pehar pobednika Kupa, koji je prethodnu godinu dana proveo u vitrinama novosadske Vojvodine. Pro {lo go di {wi po lu fi nalista Kupa, aktuelni {ampion i ekipa koja je na pragu osvajawa nove titule dr`avnog {am pi o na, be o grad ski Partizan sa najve}im ambicijama putuje u Bor, gde ga ~eka

polufinalni duel s Ko lu ba rom. La za rev ~a ni, dvo stru ki osva ja ~i Ku pa, ve} pe tu go di nu zaredom igraju za tro fej. Pre ma procenama poznavaoca rukometnih pri li ka, po bed ni ka u ovom su sretu odlu~iva}e nijanse, po{to se sastaju dve iskusna sastava.

Cr no-be li `e le du plu kru nu Kolubara je, uz Vojvodinu, naj i sku sni ja eki pa, eki pa u kojoj je jedan broj rukometa{a nekoliko godina unazad igralo fajnal for i osvajalo trofej Kupa. Lazareva~ki igra~i ve} su se susretali s tom vrstom pritiska. Partizan tradicionalno `eli duplu krunu. Bez ob zi ra {to su ve} obezbedili titulu, crno - be-

metnog talasa, pa je svakako kompetentan da saop{ti o~ekivawa i palnove za ovaj zna~ajan doga|aj. - Iz vu kli smo na iz gled naj lak {eg rivala, ali ne trebamo da se zanosimo da }emo se pro{etati do fina la. Su bo ti ~a ni ima ju su perliga{ko iskustvo, a s klupe ih vodi prekaqeni trener Vuk Roganovi}. Uop{te nisu naivna ekipa, mi slovimo za fa vo ri ta, {to mo `e mo da oprav da mo sa mo ako mak si malno ozbiqno i motivisano pri|emo me~u. Pro{le godine s wima smo igrali u osmini finala Kupa i tada smo uz do sta sre }e pro {li da qe. Oni }e sada imati motiv da nam se revan{iraju, {to govori i ~iwenica da su dan ranije otputovali u Bor i odradili trening. Ove sezone smo napravili dobar rezultat, pe-

Da nas Ko lu ba ra - Par ti zan Spar tak V. - Ju go vi} U.

(18, TV) (20.30) Su tra

Fi na le

Jo van Ku ko bat (Ju go vi} Uni met)

JO[ JEDNA EKIPA VATERPOLISTA VOJVODINE [AMPION SRBIJE: Ma li Va ter po li sti Voj vo di ne, ro |e ni1999. i mla |i, po sta li su pr va ci Sr bi je, a pret hod no je dve go di ne sta ri ja ge ne ra ci ja ta ko |e tri jum fo va la u svom uz ra stu. Na Su per fi nal nom tur ni ru odr `a nom u No vom Sa du iza bra ni ci tre ne ra Mi ro sla va Ba ji na nad i gra li su eki pe Ra si ne (9:7), Par ti za na 1 (6:3) i Par ti za na 2 (10:7). Zla to su uze li: De jan Ba {i}, Da ni lo Bo {ko vi}, Ra do van ^i ki}, Ni ko la ]ur ~i}, Mi lan De {a no vi}, Mar ko Jar mi nac, Pa vle La zi}, Ma ti ja Mi tro vi}, Du {an Pe ji}, Lu ka Pe tro vi}, Ni ko la Po po vi}, Mi lan Ra |e no vi}, Bo jan Se ku li}, Ste fan [u ba ra, Alek sa Tin tor, Lu ka To mi ~i}, Alek sa Vu ~u ro vi}, De jan Vu jo vi}, Jo van @iv ko vi} i Fi lip Zo bi}. Dr go me sto pri pa lo je Par ti za nu 2, tre }e Ra si ni, a ~e tvr to Par ti za nu 1.

li }e biti maksimalno motovisani da osvoje i Kup. Utakmica u kojoj su Kolubara i Partizan u prole}nom delu prvenstva odigrali nere{eno je potvrda da }e ovaj duel biti kvalitetan i neizvestan i zaista je nezahvalno naga|ati pobednika. Jugovi} Unimet odlazi na fajnal-for u uverewu i ube|ewu da ga mo`e osvojiti, s obzirom na igra~ki kvalitet i pobedni~ki mentalitet tima koji je kompletiran povratkom na teren povre|enih igra~a, uz sjajna poja~awa Suxuma i Vujadinovi}a. U Ka}u vlada prava rukometna groznica, gotovo ravna onoj pre 11 godina kada su [terbik i drugovi kora~ali ka evropskom trofeju. Kapiten Jugovi}a Jovan Kukobat stao je na gol Ka}ana u sezoni u kojoj su nebeskoplavi zaigrali u svom do sada jedinom finalu, na \ur|evdan, 2007. godine. Dovoqno mlad i do voq no is ku san, uz to i predvodnik ovog ka}kog ruko-

- Osva ja wem ti tu le pr va ka dr à ve na sta vi li smo kon ti nu i tet do brih re zul ta ta. Ova eki pa je na pr {lom pr ven stvu bi la dru ga, a na pret pro {lom tre }a. Do brom re zul ta tu do pre neo je i na{ na stup u ma |ar skoj li gi, gde smo u~e stvo va li za 1998. go di {te sa go di nu da na mla |im igra ~i ma. Ma da nam re zul tat ni je u pr vom pla nu, za do voq ni smo po stig nu tim. Na ma je pri o ri tet stva ra we igra ~a i to me u klu bu te ì mo. Ova ge ne ra ci ja bo ga ta je per spek tiv nim igra ~i ma za pr vi tim, kao i ona 1997, ko ja je ta ko |e osvo ji la ti tu lu pr va ka dr à ve. Su pre fi nal ni tur nir je po ka zao da se bu di jo{ je dan va ter po lo cen tar, u Kru {ev cu, i da u ovoj ge ne ra ci ji ni je do mi nan tan Par ti zan - re kao je tre ner tri na e sto go di {wa ka u VK Voj vo di na Mi ro slav Ba jin. G. Ma le no vi}

(18, TV) ti smo na tabeli i blizu izlaska u Evropu. U narednom periodu bi trebalo da prika`emo najboqu igru do sada, u {ta ne sumwamo - rekao je Kukobat.

Ka }a ni s raz lo gom opre zni Mnogi smatraju da je ova generacija ka}kih rukometa{a sazrela za trofej Kupa? - [est godina sam u Ka}u, a sa da pr vi put pro ve ja va ta pri~a. Ima osnova, dobro smo pokriveni na svim pozicijama, niko se pojedina~no ne isti~e, sve podre|ujemo kolektivu, {to u principu donosi rezultat. Me|utim, ne optere}ujemo se time, ne razmi{qamo o trofeju, ve} samo o pobedama nad prvim dolaze}im rivalom. Na kladinocama smo tre}e rangirani, Partizan i Kolubara su ispred nas, pa tako treba i da se pona{amo. Verujemo u sebe i dosa da {we do bre re zul ta te, {to se podrazumeva da se nadam uspehu u polufinalu sa Suboti~anima. Za Kup ste angaòvali i stru~ wa ka za fi zi~ ku pri premu? - êtiri-pet dana radili smo s Ne na dom Wa ra di jem, {to nam je, moram priznati, jako prijalo i nadam se da }e se to videti i u na{oj igri. Ako ostvarimo uspeh u wega }e biti utkan i Waradijev rad - naglasio je Kukobat. Spar tak Voj put na sta vqa tradicije suboti~kog rukometa kojem su pe~at devedesetih i dve hi qa di tih da li, u to vreme superliga{i, Severkoàteks i Radni~ki Fidelinka. Po sle ne ko li ko go di na tavorewa, jedno vreme i u tre}em rangu takmi~ewa, Suboti~ani su pro{le sezone formirali izuzetno snaàn tim, sastavqen od proverenih superliga{kih igra~a. Neki od wih, poput Du{ana Todorovi-

Du {an To do ro vi} (Spar tak Voj put)

}a i Mom~ila Bo`ovi}a, dugo go di na uspe {no su no si li dres Jugovi}a. - Mnogi su skloni da nas potcene s obzirom da smo jedina ekipa na finalnom turniru iz drugog ranga - ka`e Du {an To do ro vi}. - Ima li smo nekoliko kikseva u ligi, ali u posledwa dva meseca nala zi mo se u sjaj noj for mi, {to potvr|uje i to {to smo iz Ku pa eli mi ni sa li Cr ve nu zvezdu. U polufinalu smo dobili rivala po meri, mlad i poletan sastav Jugovi}a. Ka}anima prepu{tamo ulogu favorita, i zbog ~iwenice da ih pred vo di Vla dan Jor do vi}, trener koga izuzetno po{tujem i cenim. Pla sma nom u po lu fi na le ostvarili ste veliki klupski uspeh? - U~e {}em na za vr {nom turniru je jedan od najve}ih uspeha, a plasman u finale bio bi ~ista dobit. Svesni

smo da ne leìmo Ka}anima, jer smo ~vrsta i fizi~ki jaka ekipa, imamo dugu klupu i drìmo tempo igre tokom cele utakmice. Igrate u svom rodnom gradu i protiv ekipe u kojoj ste proveli devet godina? - Drago mi je {to }u posle dugo godina zaigrati u svom gradu. Verujem da }e tribine biti popuwene. Tako|e, u prvoj utak mi ci na spram me ne staja}e momci s kojima sam proveo najve}i deo karijere i pre pet godina igrao finale s Partizanom. Emocije postoje, ali na terenu bi}u maksimalno posve}en èqi i nameri moje ekipe da se plasira u finale - jasan je Todorovi}. Realno gledaju}i Partizan i Jugovi} su favoriti u polufinalnim utakmicama, me|utim, da le ko od to ga da ne strepe od Kolubare, odnosno Suboti~ana. Jo vo Ga li}

SPORT

subota12.maj2012.

dnevnik MI LI CA MAN DI], NA [A NAJ BO QA TE KVO NDIST KI WA

Na dam se me da qi i upo zna va wu s Bol tom

De taq iz me ~a Den verâ&#x20AC;&#x201C;Lej ker si

NBA LI GA

Bul si is pa li Fi la del fi ja je eli mi ni sa la ^i ka go u pr voj run di NBA plejofa, a Bo ston je iz ba cio Atlan tu, dok }e Lej ker si i Den ver igra ti maj sto ri cu.Naj bo qi tim iz re gu lar nog de la li ge ni je mo gao vi {e bez po vre |e nih De ri ka Ro u za i Jo a ki ma Noe. Fi la del fi ja je do bi la {e stu utak mi cu 79:78 i sta vi la ta~ ku na se ri ju - 4:2. Igra~ od lu ke bio je An dre Igu da la, ko ji je dva pu ta bio pre ci zan iz slo bod nih ba ca wa dve se kun de pre kra ja. To me su pret ho di la dva pro ma {a ja Ome ra A{i ka na dru goj stra ni sa li ni je pe na la, po sle ~e ga je upra vo Tur ~in na pra vio pre kr {aj nad Igu al dom. Tre ner Fi la del fi je bio je u ne ve ri ci po sle tri jum fa. - Ne mam poj ma ka ko smo us pe li da po be di mo - iz ja vio je Dag Ko lins. Igu da la je po ja snio ka ko je po go dio kqu~ na ba ca wa iako mu ona ni su ja ~a stra na. - Pra vio sam se da u~im si na ka ko da {u ti ra - re kao je Igu da la. On je bio naj e fi ka sni ji kod do ma }i na sa 20 po e na, uz se dam asi sten ci ja i ~e ti ri sko ka, dok je kod go sti ju bo qi od osta lih bio Luol

Deng sa 19 po e na i 17 sko ko va.Fi la del fi ja }e se u po lu fi na lu Is to ka sa sta ti sa Bo sto nom, ko ji je ta ko |e re zul ta tom 4:2 u se ri ji sa vla dao Atlan tu. U {e stom me ~u je bi lo 83:80.Sel tik si su do po be de do {li naj vi {e za hva qu ju }i ras po lo `e nom Ke vi nu Gar ne tu (28p, 14sk), ko ga je do dat no mo ti vi sa la iz ja va ga zde Atlan te. On je Gar ne ta na zvao naj pr qa vi jim igra ~em li ge. - Hva la mu na to me, do dao mi je gas - po ru ~io je Gar net po {to je svom ti mu obez be dio pla sman u po lu fi na le Is to ka. Pol Pirs je, iako po vre |en, do dao 18 po e na, a Re xon Ron do 14, uz osam asi sten ci ja.Na dru goj stra ni Xo{ Smit je imao u~i nak 18 po e na i de vet sko ko va. Sa {a Pa vlo vi} i Vla di mir Rad ma no vi} ni su igra li. Den ver je us peo da iz jed na ~i na 3:3 u se ri ji pro tiv Lej ker sa i za ka `e sed mi me~ u Los An |e le su. Na get si su, pred vo |e ni sjaj nim Ta jom Lo so nom (32 po e na), po be di li i dru gi put za re dom 113:96. Den ve ru }e to bi ti pr va maj sto ri ca jo{ od 1994. ka da je iz gu bio od Ju -

te. Po sle 43 po e na u pe tom me ~u, Ko bi Bra jant je uba cio 31 poen, a we gov tim je po no vo po ra `en. Ina ~e, igrao je upr kos sto ma~ nim te go ba ma i in fu zi ji ko ju je pri mao ceo dan.S ob zi rom na to da je Den ver do mi ni rao sve vre me, tre ner Majk Braun ga je iz veo iz igre sre di nom po sled we de o ni ce.Lo son je ostva rio li~ ni re kord u plej-ofu. - Ovo mu je bi la naj ve }a utak mi ca u ka ri je ri - is ta kao je tre ner Den ve ra Xorx Karl i do dao: - A u su bo tu ga o~e ku je jo{ ve }a. Is tok: (8) Fi la del fi ja - (1) ^i ka go 79:78, re zul tat u se ri ji 4:2, (2) Ma ja mi - (7) Wu jork re zul tat u se ri ji 4:1, (3) In di ja na - (6) Or lan do re zul tat u se ri ji 4:1, (4) Bo ston - (5) Atlan ta 83:80, re zul tat u se ri ji 4:2.U po lu fi na lu Kon fe ren ci je sa sta }e se Ma ja mi - In di ja na i Bo ston - Fi la del fi ja.Za pad: (1) San An to nio - (8) Ju ta re zul tat u se ri ji 4:0, (2) Okla ho ma Si ti - (7) Da las re zul tat u se ri ji 4:0, (6) Den ver - (3) LA Lej kers 113:96, re zul tat u se ri ji 3:3, (4) Mem fis - (5) LA Kli pers 92:80 re zul tat u se ri ji 2:3.

Naj bo qa srp ska te kvon dist ki wa Mi li ca Man di} iz ja vi la je da na Olim pij skim igra ma u Lon do nu ima dva ci qa - da osvo ji me da qu i upo zna naj br èg ~o ve ka na pla ne ti Ju se i na Bol ta. - Ja sam iz sport ske po ro di ce, kao ma la sam Olim pij ske igre gle da la na te le vi zi ji i sa wa la da jed nog da na u~e stvu jem na wi ma. San mi se de li mi~ no ostva rio i sad mi osta je jo{ sa mo da osvo jim me da qu - re kla je Man di }e va. Pre ma we nim re ~i ma, osva ja we sre br ne me da qe na ne dav nom {am pi o na tu Evro pe u Man ~e ste ru do dat no joj je po ve }a lo sa mo po u zda we. - Osta je àl za zla tom, ali me da qa je me da qa. Sa da idem na Svet sko stu dent sko pr ven stvo gde mi je ciq do bar re zul tat ka ko bi u Lon do nu bi la me |u no si o ci ma i ima la uslov no re ~e no lak {i put pre ma me da qi . Man di }e va kao naj ve }eg fa vo ri ta is ti ~e is ku snu Fran cu ski wu Glej dis Epan`, bron za nu sa pret hod nih Iga ra u Pe kin gu. - Ona je ve o ma kva li tet na, sta ri ja je od osta lih i si gur no je fa vo rit broj je dan. Tu su i Mek si kan ka Ma ri ja Espi no za, Ru ski wa Ana sta si ja Ba ra {ni ko va, Ko rej ka Oh i na dam se ja iz dru gog pla na. Ne op te re }u ejm se re zul ta tom, naj va `ni je je da pru ìm mak si mum i da na kra ju ne à lim ni za ~im.

Ona }e u Lon do nu ima ti i je dan do dat ni ciq. - Vo le la bih da upo znam Ju se i na Bol ta, ne ve ru jem da mo gu da ga stig nem, ali po ku {a }u, bi lo bi le po - na {a li la se Man di }e va.

AN DREA PIR LO, IGRA^ JU VEN TU SA

Oti {ao zbog Ale gri ja Fud ba ler Ju ven tu sa An drea Pir lo ot krio je da je le tos na pu stio Mi lan jer je tre ner ro so-ne ra Ma si mi li ja no Ale gri igru eki pe za sni vao na dru -

gim ve zi sti ma.Pre sve ga na Ho lan |a ni nu Mar ku van Bo me lu i ita li ja nu Ma si mu Am bro si ni ju. - Ale gri je `e leo da igra sa Van Bo me lom kao is tu re nim ve znim igra ~em i Am bro si ni jem

76. SVET SKO PR VEN STVO TOP DI VI ZI JE U FIN SKOJ I [VED SKOJ

Sil ni Fin ci i opa sni Ru si

Na kon ~e ti ri od i gra na ko la na Svet skom pr ven stvu Top di vi zi je, si tu a ci ja se is kri sta li sa la. Iz do vo ji le su se dve gru pe ti mo va, one ko je pre ten du ju na pla sman u na red nu rud nu i gru pa re pre zen ta ci ja ko je }e se bo ri ti do sa mog kra ja ne bi li iz be gle po sled wa me sto u gru pa ma H i S ko je vo di u Pr vu di vi zi ju. Upr kos vo| stvu od 2:0, ho ke ja {i SAD te {kom mu kom su do {li do tre }e po be de na {am pi o na tu, a ceh je pla ti la Be lo ru si ja re zul tom 5:3. Jen ki ji su upr kos pred nso ti od dva go la do zvo li li Be lo ru si ma da se vra te u `i vot po ~et kom dru ge tre }i ne za hva qu ju }i go lo vi ma Ku lu `wi ja i Uga ro va. Ipak pred vo |e ni An del ka de rom ko ji je upi sao gol i asi sten ci ju i Mak som Po ci re ti jem (dve asi sten ci je) po sta vi li su stva ri na svo je me sto. Se lek ci ja Ru si ja ima la je jo{ je dan sa vr {en dan. Ba }u {ke su la ga no do {le do ~e tvr te po be de u du e lu sa Dan skom 3:1 ~i me su na sta vi li mr tvu tr ku sa [ved skom u bor bi za pr vo me sto u gru pi S. Bio je ovo okr {aj re zev nih gol ma na oba ti ma u ko jem se bo qe sna {ao Kon stan tin Ba ru lin (36 od bra na), dok je na dru goj stra ni Si mon Nil sen

4 3 2 2 0 0 0 0

0 0 1 0 0 0 0 0

0 1 0 0 2 3 3 0

sko pr ven stvo - re kao je me na xer Ju naj te da Aleks Fer gu son. Ta len to va ni de fan zi vac po vre dio se pro {log vi ken da na pr ven stve nom me ~u sa Svon si jem. Na kon do dat nih le kar skih pre gle da po ka za lo se da je po vre da ozbiq ni ja zbog ~e ga }e mo ra ti du `e da pa u zi ra. Smo ling je

do sa da od i grao tri utak mi ce za se ni or sku re pre zen ta ci ju En gle ske, a tre ba lo je da bu de je dan od kan di da ta na spi sku igra ~a za EP, ko ji }e se lek tor Roj Hox son ob ja vi ti sle de }e sre de. Ove se zo ne Smo ling je za Ju naj ted od i grao 28 utak mi ca i po sti gao dva go la.

Da um od la zi iz Bri `a

Sa utakmice Fin skaâ&#x20AC;&#x201C;Fran cu ska

upi sao 52 od bra ne ali je tri pu ta ka pi tu li rao. Go lo ve za Ru se po sti gli su Mal kin, Me dve dev i Ka li win, a je di ni po go dak za Dan ce po sti gao je Eler. Ve li ko sla vqe do ma }ih na vi ja ~a vi |e no je u Hel sin ki ju. Fin ska je i na kon si no} weg du e la pro tiv Fran cu ske i po be de 7:1, na sta vi li sja jan niz u me |u sob nim du e li ma ko ji sa da gla si 6 - 0. Ube dqi vu po be du le de ni ma do ne li su Jo ki nen, stre lac dva go la, Mi ko Ko i vu ko je po sti gao je dan i tri pu ta bio asi stent kao i tro stru ki asi stent na me ~u Fil pu la. Po -

Gru pa S 0 14:3 12 0 17:1110 1 19:13 8 2 10:8 6 12:116 11:243 8:113 4 8:18 0

Smo ling pro pu {ta EP Je dan od naj ta len to va ni jih en gle skih fud ba le ra i ~lan Man ~e ster ju naj te da Kris Smo ling pro pu sti }e EP zbog po vre de pre po na, po tvr dio je we gov klub. - Kris je ozbiq ni je po vre |en, ra di se o mi {i }i ma pre po na i si gur no }e pro pu sti ti Evrop -

Gru pa H 1. Finska 4 2. Kanada 4 3. SAD 4 4. Slova~ka 4 5. [vajcarska42 6. Francuska4 1 7. Belorusija41 8. Kazahstan 4

An drea Pir lo

po za di. U tom slu ~a ju me ni bi me wao po zi ci ju, a ja to ni sam `e leo i za to sam oti {ao u Ju ven tus - re kao je Pir lo. Pir lu je pro {log le ta is te kao ugo vor sa Mi la nom, na kon ~e ga je pot pi sao za Ju ven tus i ove se zo ne osvo jio je ti tu lu pr va ka Ita li je sa Sta rom da mom. Za raz li ku od Ale gri ja, Pir lo je za svog sa da {weg tre ne ra u Ju ven tu su An to ni ja Kon tea imao sa mo re ~i hva le. - On je od li ~an tre ner. Ra dio sam sa mno gi ma u ka ri je ri, ali ni ko ni je ta ko ta ~an i pe dan tan kao on. Po red to ga, ume na sja jan na ~in igra ~i ma da ob ja sni {ta da ra de. [to se ti ~e tak ti ke, mi slim da je ~ak bo qi od Kar la An }e lo ti ja i Mar ~e la Li pi ja do dao je Pir lo. Eki pa Ju ven tu sa je do ti tu le {am pi o na sti gla ko lo pre kra ja, a 20. ma ja Sta ru da mu o~e ku je i fi na le Ku pa Ita li je pro tiv Na po li ja.

1. [vedska 2. Rusija 3. ^e{ka 4. Letonija 5. Norve{ka4 6. Nema~ka 7. Italija 8. Danska

4 4 4 4 1 4 4 4

4 4 2 2 0 1 0 0

0 0 1 0 1 0 1 0

0 0 0 0 2 0 0 1

0 18:8 12 0 14:5 12 1 10:8 8 2 11:10 6 12:134 3 7:10 3 3 6:17 2 3 8:15 1

~a s ni po g o dak za tri ko lo re de lo je Gu ti ga po ~et kom po sled we de o ni ce. U der bi ju gru pe S igra nom u Erik son glo ub are ni iz me |u ê {ke i Le to ni je vi |e na je ve li ka bor ba i ne iz ve snost. Obe se lek ci je bo re se za me sto u ~e tvrt fi na lu. Po ve li su pu le ni se lek to ra No la na u 24. mi nu tu go lom Ber zin sa. ê si su uz vra ti li pet mi nu ta ka sni je pre ko Mi ha le ka za 1:1. Od lu ka je pa la u po sled woj tre }i ni ka da su ê si us pe li da sla ve 3:1 go lo vi ma Ne dve da i Ple ka ne ca. Re zul ta ti: SAD - Be lo ru si ja 5:3 (2:1, 1:1, 2:1), Dan ska - Ru si ja 1:3 (1:2, 0:1, 0:0), Fran cu ska Fin ska 1:7 (0:1, 0:4, 1:2), ê {ka - Le to ni ja 3:1 (0:0, 1:1, 2:0). Da nas se sa sta ju: Ka zah stan - SAD (15.15), Ita l i j a - ê { ka (16.15), Fin s ka - Ka n a d a (19.15), Ru s i j a - [ved s ka (20.15). I. Gru bor

Po zna ti ne ma~ ki fud bal ski tre ner Kri stof Da um po za vr {et ku se zo ne na pu sti }e klu pu bel gij skog Bri à.Bel gij ski me di ji pre ne li su da Da um, ko me ugo vor sa Bri òm is ti ~e u ju nu sle de }e go di ne, è li da se vra ti u Ne ma~ ku i pre u zme ne ku od eki pa iz Bun de sli ge.Da um je u Bri` do {ao u no vem bru pro {le go di ne ume sto Ho lan |a ni na Ari ja Ko ste ra. Pod vo| stvom Da u ma eki pa Bri à osvo ji la je dru go me sto u {am pi o na tu Bel gi je i igra }e sle de }e se zo ne u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na. Pre Bri à, Da um je vo dio eki pe Kel na, [tut gar ta, Be {ik ta {a, Ba je ra iz Le ver ku ze na, be~ ke Austri je, Fe ner bah ~ea i Ajn trah ta iz Frank fur ta.

Kir {tof Da um

Ber ba tov na pu {ta En gle sku Na pa da~ Man ~e ster Ju naj te da Di mi tar Ber ba tov naj ve ro vat ni je }e u let wem pre la znom ro ku na pu sti ti En gle sku, na ja vio je we gov me na xer Emil Dan ~ev. Ber ba tov je jo{ na po ~et ku se zo ne ostao bez me sta u ti mu, a ukup no je od i- grao sa mo 12 utak mi ca u Pre mi jer li gi. Ne dav no je od Fer gu so na do bio do zvo lu za tran sfer. - Di mi tar vi {e ne `e li da igra za en gle ske klu bo ve. Po tre ban mu je no vi iza zov i dru ga ~i ja li ga. Se zo na na iz ma ku je bi la lo {a za we ga i sa da sa -

Di mi tar Ber ba tov

mo `e li da ne gde do bi je {an su da igra - ka zao je Dan ~ev me di ji ma. En gle ski me di ji na vo de da bi Ber ba tov mo gao da se vra ti u Ne ma~ ku, ali ne u Le ver ku zen gde je ve} igrao, ne go u re do ve jed nog od dva naj bo qa ti ma Bun de sli ge, Ba jer na ili Bo ru si je Dort mund.Ber ba tov je u Ju naj ted do {ao u le to 2008. go di ne iz To ten he ma za 38,3 mi li o na evra. Pr o {le se zo ne, za jed no sa Kar lo som Te ve zom iz Man ~e ster si ti ja, bio je naj bo qi stre lac Pre mi jer li ge.

kULTURA

c m y

dnevnik

ЈУБИЛЕЈ КЊИЖЕВНЕ ОПШТИНЕ ВРШАЦ

Четири деценије КОВ-а Књижевна општина Вршац (КОВ), која је основана на иницијативу Васка Попе, нашег највећег песника XX века, обележава значајану годишњицу, четири деценије

рада. Означавање јубилеја започето је 29.априла омажом Петруу Крдуу, песнику, преводиоцу, ерудити и дугогодишњем председнику и уреднику КОВ-а.на дан годишњи-

це његове преране смрти..Уједно, он је био и креатор многих активности, на издавачком плану, доводио је многе еминентне писце из читавог света и наше земље у Стеријин родни град, био је аниматор деметрополизације културе, доказујући да се значајна књижевна и уметничка збивања могу дешавати и у малим урбаним срединама.Он је, такође, био утемељивач „Европске награде за поезију КОВ“, надалеко познатих библиотека „Несаница“, „Атлас ветрова“, „Стеријана“ и других,човек виспреног и неуморног духа по коме се Књижевна општина Вршац прочула на свим светским меридијанима. За време четрдесетогодишњег постојања и рада објављено је под заштитним знаком ове специфичне

асоцијације писаца и љубитеља уметности, више од четири стотине наслова најпознатијих аутора готово из свих земаља света. Штампана су целокупна дела Јована Стерије Поповића, што је учињено први пут од његове смрти 1856.године. Издата је и његова комедија „Родољупци“ на француском и енглеском језику и на тај начин Стерија „прекорачује“ границе своје отаџбине. За свој рад КОВ је проглашен за најбољег издавача на Међународном сајму књига у Београду 2004, а његови аутори добили су петнаестак угледних награда, међу којима треба истаћи „Бранкову награду“, „Матићев шал“, „Милица Стојадиновић Српкиња“, и друге. Годишњица Књижевне општине Вршац биће обележена низом перформанса и књижевних вечери, а централна манифестација биће свечано уручење диплома и признања културним институцијама и појединцима који су највише допринели у раду ове институције.Прослава КОВ-а биће окончана 30. маја одржавањем округлог стола под називом „Певање и мишљење“на којем ће бити говора о ауторима и књигама КОВ-а.

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА ЗА ДЕЦУ У СУБОТИЦИ

У фокусу пољско луткарство Деветнаести Међународни фестивал позоришта за децу одржаће се од 20. до 26. маја у Суботици, уз гостовања фестивалских представа у Војводини и другим крајевима Србије и репризу Фестивала у Сегедину, у Мађарској. Током седам дана, Фестивал ће угостити уметнике, позоришне стручњаке и студенте позоришних школа са разних страна Европе и света, као и Србије. У фокусу Фестивала биће пољско луткарство које ће бити представљено кроз изложбу лутака и плаката пољских уметника у Субо-

тембру ће бити отворена и у Загребу (Хрватска) у оквиру Међународног фестивала казалишта лутака – ПИФ. Научни скуп на тему пољско луткарство водиће пољски академик проф. др Хенрик Јурковски, између осталог и почасни председник Савета Фестивала. У оквиру такмичарског програма Фестивала, гостоваће једно од најстаријих луткарских позоришта у Пољској, Позориште лутке и глумца, Валбжих, са представом „Палчица“ Конрада Двораковског. У оквиру званичне селекције биће приказане 23 представе из 15

Сви програми бесплатни за све посетиоце

тици, Новом Саду и Београду, у сарадњи са Археолошким и етнографским музејем из Лођа (Пољска), Позоришним музејем Војводине из Новог Сада и Амбасадом Републике Пољске у Београду. Изложба „Пољске позоришне лутке“ приказује радове изузетних пољских дизајнера који су обликовали слику позоришта лутака у Пољској током последњих педесет година. Поставка се током јула и августа месеца сели у Словенију, а у сеп-

земаља: Босне и Херцеговине (Републике Српске), Чилеа, Египта, Француске, Хрватске, Мађарске, Италије, Македоније, Пољске, Румуније, Русије,Словеније, Србије, Шпаније и Уједињеног Краљевства. Између осталих, ове године ће посетиоци Фестивала имати прилику да виде представе из удаљених земаља и упознају мање познате културе. Тако ће, у оквиру званичне селекције Фестивала, наступити Позориште лутака Давида

Зуазоле из Сантјага (Чиле) са представом „Прљаво крило” према тексту и режији Давида Зуазоле и Каирско позориште лутака из Каира (Египат) са представом „Велика ноћ” према тексту Салаха Џахина и у режији Салаха Ал Саке. И ове године основна одлика репертоара јесте разноврсност форми и приступа. Иако репертоаром Фестивала, по традицији, доминирају луткарске представе у различитим жанровима и готово свим техникама које познаје луткарска уметност, публика ће имати прилику да види и представе позоришта предмета, драмске представе и мјузикле. Иако узраст публике није строго ограничен, могло би се рећи да су циљна публика деца узраста до осамнаест година, па су се тако на репертоару и ове године нашле представе које нису све за сасвим малу децу, о чему сведоче и имена аутора по чијим делима су представе рађене: од браће Грим и Андерсена, преко Чуковског, Вилхелма Хауфа и Лајмана Френка Баума, све до Шекспира и Чехова. Представе ће се играти на три различите локације Дечје позориште Суботица, Народно позориште – сцена „Јадран“и Позориште „Деже Костолањи”. Свака од представа изводи се на изворном језику, док се предност, приликом селекције, даје луткарском позоришном изразу. О наградама ће одлучивати петочлани међународни жири у следећем саставу: Јевгениј Ибрагимов, редитељ из Русије, професор Едвард Мајарон, спец., редитељ, луткар, педагог и виолончелиста из Словеније, Олег Жугжда, редитељ из Белорусије, академик др Луко Паљетак, књижевник и преводилац из Хрватске и Игор Бојовић, драмски писац из Србије. К. Р.

subota12.maj2012.

У БЕОГРАДУ ОТВОРЕН ФЕСТИВАЛ ЈЕДНОГ ПИСЦА, ПОСВЕЋЕН ВЕЛИКОМ СТВАРАОЦУ

Крлежа: Сан о другој обали Фестивал једног писца под називом „Крлежа: Сан о другој обали”, манифестација посвећена хрватском писцу Мирославу Крлежи (1893-1981), који је у неколико наврата живео у Београду, отворен је прексиноћ испред Кулурног центра Београда (КЦБ). Манифестацију је отворио књижевник Бора Ћосић, а присутнима су се обратили и директорка КЦБ-а Миа Давид, чланица градског већа Весна Марјановић, иницијаторка фестивала, уредница Књижевнотрибинског програма КЦБ-а Оливера Стошић-Ракић, као и помоћник министар културе Хрватске Владимир Стојсављевић. Миа Давид је истакла да је ово за КЦБ један од највећих догађаја ове године и да је „ово ретка прилика да писац добије тако значајно место и да се направи фести- Из стрипа „Мирослављево јеванђеље”, цртеж Восток и Сања С. вал, да се он обради у различитим медијима и да се на неки мопсихоаналитичка црта која се начин приближи најширој пупојавила у његовим дневнициблици, а не само онима који чима”, казао је Ћосић. тају”.Она је напоменула да ЦенОтварање фестивала који ће тар за културну деконтаминацију трајати од 10. маја до 10. јуна, има свој део програма у оквиру одржано је испред Ликовне галекога је синоћ приказана предстарије у Кнез Михиловој улици, а ва „Излет у Русију” у режији Јонакон што је фестивал отворен вана Ћирилова, а по Крлежином посетиоци су у галерији КЦБ тексту. разгледали мултимедијалну изЋосић је, отварајући фестиложбу „Сан о другој обали”. На вал, рекао да је дуго читао Крлеизложби је, захваљујући Српској жине „Дневнике” и да је одједанакадемији наука и уметности, пут почео да хвата „неке исте ре- први пут је јавно изложен оригипере са својим сопственим живо- нал Крлежиног Дивотвелеписма том и са својом сопственом сре- упућеног Марку Ристићу 1936, дином”. надреалистичка колаж-епистола „Тако је све то ишло са Крле- јединствена у Крлежином опусу. жом док нисам схватио шта је Посетиоци изложбе моћи ће да код њега најважније - код њега виде и филм о Петру Добровићу нису најважније његове драме, „Пут у рај” из 1957.који је по Крњегови коментари у вези са ралежином сценарију режирао том, него је важна управо та са- Александар Петровић, ориги-

налне видео-материјале са тв-записима, фотографије и Крлежине текстове, а могу се упутити и у то какав је однос имао према Београду. Након што су посетиоци видели изложбу оснивач загребачке трупе „Бацачи сјенки” Борис Бакал је почео да изводи перформанс „Истина, није, истина.... Крлежини снови„ композиторке Иване Стефановић читајући одломке из Крлежиних „Дневника” из 1942. и 1943. полако водећи посетиоце ка галерији „Артгет” у којој су изложени делови из стрипа о Крлежи „Мирослављево јеванђеље - апокрифна верзија„ по сценарију књижевника Ћосића. Стрип је реализовао српско-хрватски тим цртача: Данило Милошев Wo stok, Игор Хофбауер, Борис Станић и Дамир Стеинфлу. Уредница Књижевно-трибинског програма КЦБСтошић-Ракић је у изјави Танјугу објаснила да је фестивал замишљен тако да литература која је део канона и део традиције буде заправо полазиште за нове уметничке форме, нове уметничке садржаје, дебате, разговоре, радионице и све оно што један фестивал у свом садржајном смислу може да донесе публици. „Крлежа је имао много тога важног да каже о тој југословенској идеји и с обзиром да је био како га ми зовемо ’привремени или повремени Београђанин’ покушали смо да укажемо на неке чињенице које су за њега битне, али не само за њега већ и за београдску средину и писце”, објаснила је она, додавши да су нека његова дела писана и објављивана у Београду на екавици.

БАЗЕЛ У ЈУНУ ДОМАЋИН ПРЕСТИЖНОМ ИНТЕРНАЦИОНАЛНОМ САЈМУ

Седиште модерне уметности После 10. гламурозног Арт Базела Мајами Бич, одржаног почетком децембра прошле године на Флориди, Арт Базел 43 одржаће се од 14.до 17.јуна у Швајцарској. На овом светски најзначајнијем интернационалном сајму модерне и савремене уметности учествује близу 300 водећих галерија из Северне и Јужне Америке, Европе, Азије и Африке. Више од 2.500 уважених и величанствених уметника од модерне до последње генерације будућих звезда представиће

који више од 15 година живи и марљиво ствара уметност у Торонту. Изводећи интерактивни перфоманс на муралу „Who s afraid of...” тајландског уметника Риркрита Тираванија изазвао је уздахе а потом и аплауз бројне публике. Наиме, стојећи на мердевинама са којих је забадао нож у центар зла на муралу, почео је да пада ка публици, при чему га је вешто дочекала у наручје Синтија Флајшман, уметница из Мајамија, која је у непосредној близини ра-

ђевине водеће светске архитектуре, град Базел рангирају као културни капитал, а током трајања сајма град је на мети љубитеља уметности из целог света.Током Арт Базела очаравајућа атмосфера испуњава овај традиционални град као и околину која обилује изложбама и културним догађајима.Смештен на обали реке Рајне, на самој граници између Швајцарске, Француске и Немачке, Базел се лако обилази и упознаје како пешке тако и трамвајем.Цена смештаја у време

СУТРА У СИНАГОГИ

Слављенички концерт Квартета ТАЈЈ Сутра у 20 часова у Синагоги ће бити одржан слављенички концерт Гудачког квартета ТАЈЈ, организован поводом обележавања петнаестогодишњице постојања и успешног рада овог нашег угледног камерног ансамбла. Квартет ТАЈЈ, у којем делују виолинисткиње Александра Крчмар Ћулибрк, Јованка Мазалица, виолисткиња Јелена Филиповић и виолончелисткиња Тимеа Калмар, формиран је 1997. го-

дине, још током студија чланица ансамбла на Академији уметности. По дипломирању оне су наставиле да раде у оквиру квартета, остварујући бројне запажене наступе у земљи и иностранству, које су овом ансамблу донели репутацију нашег водећег камерног састава овог типа. На концерту у Синагоги, заједно са чланицама Квартета ТАЈЈ наступиће и истакнути солисти и ансамбли који су сарађивали са њима то-

ком протеклих деценију и по: флаутисткиња Соња Антунић, пијанисти Ирис Кобал и Ратомир Мартиновић, оперски солиста, бас Бранислав Јатић, контрабасиста Ивица Марушевић, обоиста Владимир Пушкаш и други, као и Фестивалски ансамбл Котор арта. На програму су дела Моцарта, Брамса, Пучинија, Хрењикова, Бориса Ковача, Александре Вребалов и других аутора.

С прошлогодишњег перформанса у Тонсон галерији

се у домену сликарства, скулптуре, инсталација, фотографије, видео и издавачке делатности. Прошле године Арт Базел посетило је 65.000 људи укључујући колекционаре уметности, продавце, уметничке кустосе, новинаре, као и многе ентузијасте. У оквиру Арт Базела 42 испред 100 Тонсон галерије представио се и Жарко Милијашевић, мултимедијални уметник, колекционар и донатор,

дила бодипеинтографију на обнаженом телу своје сестре. На срећу нико није био повређен, а у знак захвалности Милијашевић је оставио отисак бојом намазаних шака на задњици Синтијине сестре, што је публика поздравила аплаузом. Музеји светске класе, скулптуре у простору, позоришта, концертне хале, идиличне слике средњовековног старог града као и нове гра-

ове манифестације је већа у просеку за 50 процената од уобичајене, тако да је ионако скуп боравак у овом прелепом граду тешко доступан многим уметницима. Пратећи арт Басел више година увиђа се дух и ток савремене уметности чију магичност срдачно може да се препоручи свим заљубљеницима у уметност. Небојша Милијашевић Фото: Н. Милијашевић

svet

subota12.maj2012.

UO^I PRED SED NI^ KIH IZ BO RA

EVRO PA ^E KA RAS PLET GR^ KE KRI ZE

Grcima prvi ùti karton BRISEL: Iako ne moè da formira vladu, lideri evrozone dali su Gr~koj novu tran{u pomo}i od oko ~etiri milijarde evra, ali su zamrzli jednu milijardu. U Briselu kaù da je to prvi ùti karton, a ako se ne formira stabilna vlada, Atina moè da ostane bez nov~ane pomo}i. Sudbina Gr~ke je u rukama Grka. Red je do{ao i na tre}eplasirani PASOK, a wen lider Evangelos Venizelos, koji je dobio mandat, poku{a}e da formira proevropsku vladu nacionalnog jedinstva. „Nisam optimista, situacija nije jednostavna. Ipak, postizawe tog ciqa je mogu}e, jer narod èli stabilnost, ostanak u evrozoni, a ne nove izbore”, kaè Evangelos Venizelos, lider PASOK-a. Grci ne mogu da se pohvale da im je kompromis ja~a strana. U posledwih 140 godina, politi~ari su samo sedam puta uspeli da sastave vladu od vi{e stranaka. Peta godina u recesiji i rekordna nezaposlenost za mnoge je za~arani krug, pa Grci u novom francuskom predsedniku

Obama rekorder „Tvitera” VA[INGTON: Ime predsednika SAD Baraka Obame pomenuto je 112.000 puta na „Tviteru” otkad je saop{tio da podràva gej brakove. List „Va{ington post” pi{e da je istog dana Obamin tvit prenet 47.000 puta od qudi koji ga prate na toj dru{tvenoj mreì. Priznavawe gej brakova je postala jedna od glavnih tema na ameri~koj politi~koj sceni posledwih dana, po{to se aktuelni predsednik prvi put zaloìo za legalizaciju tih brakova. Wegov glavni republikanski oponent i najverovatniji predsedni~ki kandidat te partije Mit Romni je ponovio svoj stav da ne prihvata legalizaciju homoseksualnih brakova, istakav{i da je brak zajednica mu{karca i ène. Republikanci optuùju Obamu da je ve} ~esto mewao svoj stav o pitawu gej brakova i podse}aju da je 1996. godine u trci za Senat govorio da se zalaè za legalizaciju, da bi osam godina kasnije rekao da ne veruje da je to mogu}e zbog jakog politi~kog otpora i otpora crkve. Obama je, povodom toga, kazao da je wegov stav vremenom “evoluirao” i da sada smatra legalizaciju kao dobro re{ewe, s tim {to je ponovio da to i daqe treba da ostane u nadle`nosti ameri~kih saveznih dràva.

Evangelos Venizelos

Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel, ko ja je me re {ted we pre pi sa la kao lek za du `ni~ ku kri zu u evro zo ni, odo le va pri ti sci ma. Od bi la je zah tev ne ma~ ke opo zi ci je da se spo ra zum o pri vred nom ra stu u Evro pi do da spo ra zu mu za bu yet sku di sci pli nu Olandu, koji zagovara privredni rast umesto {tedwe, vide slamku spasa.

dnevnik

„Posle izbora u Gr~koj, sada je vreme za stvarnost. Ako Grci nisu spremni da ostanu u evrozo-

ni, trebalo bi ih pustiti da odu”, kaè Robert Halver sa Frankfurtske berze. Nema~ka kancelarka Angela Merkel, koja je mere {tedwe prepisala kao lek za du`ni~ku krizu u evrozoni, odoleva pritiscima. Odbila je zahtev nema~ke opozicije da se sporazum o privrednom rastu u Evropi doda sporazumu za buxetsku disciplinu. „Smawewe duga i podsticaj privrednog rasta dva su stuba evropske politike, a ne dva puta od kojih se mora izabrati jedan. Rast na osnovu zaduìvawa gurnu}e Evropu jo{ dubqe u krizu, pa zato to ne}emo da radimo”, kaè Angela Merkel. U Briselu nervoza raste, pa su u~estali kontakti sa novim fran cuskim predsedni kom. Fransoa Oland je u Parizu razgovarao sa predsednikom Evrogrupe @an-Klodom Junkerom. Susret sa Angelom Merkel planiran je za 15. maj, samo nekoliko sati po{to Oland poloì zakletvu. Svi su pod budnim okom evropskih partnera, ali i trì{ta.

PAR LA MEN TAR NI IZ BO RI U AL @I RU

Pobeda vladaju}e stranke i islamista AL@IR: Po preliminarnim rezultatima parlamentu koji bi, kako je obe}ao predsednik parlamentarnih izbora odrànih u Alìru, Abdelaziz Butefilka, trebalo da pruì najve}i broj glasova osvojili su vladaju}a zna~ajan doprinos izmeni Ustava. stranka Front nacionalnog oslobo|ewa i islaSocijalno nezadovoqstvo i nemiri izbili su misti~ka Zelena alijansa. Po{to je trijumfoi u Alìru u januaru 2011. godine kada su se vao na prekju~e odrànim izborima, Front - koji je nekada bio jedina partija u zemqi - o~ekuje da }e mu pripasti vi{e od 100 mesta u 462-~lanom parlamentu, saop{tili su ju~e zvani~nici te stranke. Islamisti~ka Zelena alijansa, koju ~ine tri stranke, o~ekuje da }e dobiti neznatno mawi broj poslani~kih mesta nego {to je dobio FLN, preneo je AP. Alìrci su prekju~e glasali na parlamentarnim izborima koje vlada opisuje kao odgovor na reformisti~ki pokret pro{logodi{weg „arapskog prole}a”. Abdelaziz Buteflika Dràvni mediji su izvestili da se 42,9 odsto registrovanih bira~a unutar i pobune pro{irile u ~itavom regionu, ali predizvan zemqe odazvalo pozivu na glasawe, {to je sednik Abdelaziz Buteflika je ugu{io protenapredak u odnosu na stopu izlaznosti od 36 ste pove}awem plata i obe}awima politi~kih odsto na izborima 2007. godine, navodi reformi. Kampawa za ove izbore je bila fokuameri~ka agencija. sirana na nezaposlenost koja zvani~no iznosi U Alìru, bira~ko pravo ima 21,6 miliona 10 odsto, ali se veruje da je dvostruko vi{a, kao qudi. Na izborima je u~estvovalo 24.916 kandi- i na doma}e teme i sve lo{iji standard. Alìr data iz 44 stranke, me|u kojima sedam islami- se razlikuje od drugih severnoafri~kih zemasti~kih i 21 nova partija, kao i nezavisni kan- qa koje su imale „arapsko prole}e” po tome didati.Stranke su se nadmetale za 462 mesta u {to su islamisti ovde ve} bili na vlasti.

Gadafijevo oru`je u Egiptu KAIRO: Egipatske vlasti su u blizini granice sa Libijom, zaplenile veliku koli~inu oru`ja za koje veruju da je prokrijum~areno iz susedne Libije. Tajni arsenal od 40 raketa zemqa-zemqa, 17 minobaca~a, vi{e hiqada metaka, minobaca~ke mine, automatske pu{ke i oko 10.000 artiqerijskih granata, prona|en je u tri vozila, koja su se iz grada Marsa Matruh u zapadnom Vojnici Hamasa Egiptu kretala ka istoku, izjavio {wi lider Hosni Mubarak zakaje neimenovani zvani~nik slu`be zani su za 23. i 24. maj. Veruje se da bezbednosti. je oru`je iz Libije, koja je postala Zapleweno oru`je najverovat- glavni izvor nedozvoqenog oru`nije prokrijum~areno iz Libije, a ja od po~etka gra|anskog rata, touhap{ena su tri egipatska bedui- kom koga su se gra|ani naoru`avana iz konvoja, rekao je zvani~nik. li tako {to su provaqivali u Uhap{eni beduini priznali su skladi{ta oru`ja i vojne kampoda su prevozili oru`je do Sinaj- ve, pa je sada ova zemqa prepuna skog poluostrva u Egiptu da bi se raznoraznih vrsta oru`ja. „upotrebilo protiv vojnih i poEgipatske vlasti strahuju da licijskih snaga koje obezbe|uju oru`je prokrijum~areno iz Libigranice kako bi se napravio haos je naj~e{}e zavr{ava u rukama pred predsedni~ke izbore”, navo- islamisti~kih boraca na Sinaju, di AP. koji svakodnevno napadaju bezbedPrvi predsedni~ki izbori u nosne snage, kao i da se to oru`je Egiptu otkako je u pro{logodi- upu}uje ka pojasu Gaze pod kontro{woj pobuni svrgnut dugogodi- lom Hamasa.

INDONEZIJA

Rusi istraùju pad „suhoja” YAKARTA: Ruski istraìteqi su stigli u Indoneziju, zbog pada aviona „suhoj superxet 100”, u kojem je poginulo 47 osoba. Avion je udario u vulkan u blizini Xakarte, na promotivnom putovawu. Ruska ambasada je saop{tila da }e ruski stru~waci raditi sa indoneànskim kolegama, kako bi utvrdili uzrok nesre}e. Istraìva~ki tim ~ine istraìteqi iz Ministarstva industrije i trgovine, Komiteta za vazduhoplovstvo i kompanije „Suhoj”, saop{tila je ruska ambasada. Indoneànske spasila~ke ekipe prona{le su najmawe 12 tela u blizini mesta na koje je pao ruski avion, koji je u sredu udario u liticu planine Salak na zapadnom delu indoneànskog ostrva Java. Kompanija „Trimarga Rekatama”, koja je predstavnik „Suhoja” u Indoneziji, prvo je saop{tila da

se u avionu nalazilo 50 osoba, ali je ju~e kazala da ih je bilo 45. Lokalni zvani~nici za spasila~ke operacije kaù da je u avionu bilo 46 qudi, navode agencije, tako da se za sada ne moè sa sigurno{}u re}i koliko je qudi bilo u letelici. Avion, u kojem su bili predstavnici indoneànskih aviokompanija, ruske kompanije „Suhoj”, novinari i ruske diplomate, nestao je sa ekrana radara, tokom drugog demonstracionog leta. „Suhoj” je poleteo sa aerodroma u Xakarti i nestao sa radara 21 minut kasnije, u blizini planinskog venca Salak, po{to je posada traìla dozvolu od kontrole leta da spusti letelicu sa 3.000 na 1.800 metara visine. Avion je udario u planinu brzinom od 450 kilometara na sat, na visini od 1.800 metara.

Uhap{ena za ubistvo dece LONDON: Britanska policija uhapsila je ju~e jednu ènu zbog sumwe da je po~inila ubistvo po{to je petoro dece, uzrasta od pet do 10 godina, nastradalo u poàru koji je izbio u porodi~noj ku}i u gradu Derbi, u centralnoj Engleskoj. „@ena u kasnim dvadesetim godinama uhap{ena je zbog sumwe da je po~inila ubistvo”, izjavio je na konferenciji za novinare pomo}nik na~elnika policije Derbi{aira, Stiv Koteril. On je rekao da èna uhap{ena u drugom delu grada a ne u ku}i, ne èle}i da saop{ti da li je u ro|a~kim vezama sa ~lanovima porodice.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JU LI JA TI MO [EN KO Ukrajinsko tu`ila{tvo podne}e u naredne dve sedmice optu`nicu za ubistvo protiv Julije Timo{enko. Timo{enkovoj se stavqa na teret ubistvo Jevgena [}erbana 1996. godine, koji je bio poslanik i jedan od najbogatijih qudi u Ukrajini. Iz tu`ila{tva tvrde da su ubice priznale da su za to naru~eno ubistvo dobile milion dolara sa ra~una koji se dovodi u vezu sa Julijom Timo{enko.

SIL VE STER STA LO NE Ameri~ki student Entoni Zonfreli, prilikom obilaska Vatikana, zapazio je da se na fresci iz 16. veka nalazi ameri~ki glumac Silvester Stalone. „^im smo videli fresku, znali smo da je to Stalone. Kao da je Roki Balboa pozirao”, rekao je student. „Staloneov portret” naslikao je Rafael, koji je uz Mikelan|ela i Leonarda da Vin~ija bio najpopularniji slikar tog doba.

KA TA RI NA SO LO VJE VA Stjuardesa ruskog „Aeroflota” Katarina Solovjeva bila je prinu|ena da ju~e napusti ovu aviokompaniju zbog neprimerenog komentara koji je objavila na svojim nalozima „Tviter” i „Fejsbuk” povodom pada „suhoj superxeta 100”. Kako su preneli mediji, stjuardesa je napisala: „[ta, pao superxet?! Ha, ha, ha. Avion je g... Nije {teta za ’Aeroflot’, ostao je jedan mawe, a mo`da }emo ih sve nekome prodati.”

NA KRAT KO PRE KI NU TO SU \E WE NOR VE [KOM EKS TRE MI STI

Ci pe la uz po vi ke na Brej vi ka OSLO: Su|ewe norve{kom ekstremisti Andersu Beringu Brejviku, pred sudom u Oslu, ju~e je nakratko prekinuo ~lan porodice jedne od `rtava, koji je masovnog ubicu ga|ao cipelom i doviknuo mu da se „nosi do|avola” pre nego {to je udaqen iz sudnice, navode o~evici. Norve{ki mediji prenose da je mu{karac bacio cipelu koja je, umesto Brejvika, pogodila stolicu na kojoj je sedeo advokat optu`enog. Taj potez je do~ekan aplauzom dela prisutnih, od kojih su neki uzvikivali „bravo”, dok su ostali za- Anders Bering Brejvik pred sudom u Oslu plakali, javile su agencije. Muwi obezbe|ewa suda. Re~ je o pr- je 22. jula ubio 77 qudi ispred {karac je posle incidenta ubrvom takvom incidentu na su|e- sedi{ta norve{ke vlade u Oslu zo sproveden iz sudnice, u pratwu Brejviku, koji je priznao da i na ostrvu Utoja, u Omladin-

skom kampu Laburisti~ke partije. Norve{ki ultradesni~ar, me|utim, ne èli da snosi krivi~nu odgovornost za ubistva, za koja i sam kaè da su bila okrutna, ali i „neophodna kako bi spasio zemqu od muslimanske invazije”. Ciq su|ewa, koje bi trebalo da traje 10 nedeqa, jeste da ustanovi da li je ura~unqiv, s obzirom na to da su sudu dostavqena dva psihijatrijska izve{taja sa potpuno razli~itim nalazima. Ukoliko bude progla{en ura~unqivim, mogao bi da bude osu|en na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produàvati na neograni~eno vreme. Ako stru~waci zakqu~e da je Brejvik mentalno oboleo, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja ìvota.

BALkAn

c m y

dnevnik

TEK [TO JE FOR MI RA NA VLA DA VIK TO RA PON TE U RU MU NI JI

subota12.maj2012.

DE SE TAK HI QA DA AL BA NA CA PRO [LO ULI CA MA SKO PQA

Mi ni star pro sve te Pro test pro tiv hap {e wa ra di kal nih isla mi sta op tu `en za pla gi jat BU KU RE[T: No vi ru mun ski mi ni star pro sve te Joan Mang op tu `en je za pla gi jat, zbog ~e ga je pre mi jer Vik tor Pon ta po zvao na otva ra we is tra ge o tvrd wa ma da je

pi sao ve }i deo svo jih aka dem skih ra do va na te mu in for ma ci o nih teh no lo gi ja - ukqu ~u ju }i ~ak i gre {ke ko je su se pot kra le u ori gi nal nim tek sto vi ma.

Rumunski parlament

on pre pi sao ve li ki deo svo jih is tra ì va~ kih ra do va. Man ga (53), pro fe so ra na In for ma ti~ kom fa kul te tu Uni ver zi te ta Ora dea u se ve ro za pad noj Ru mu ni ji, is tr ì va ~i iz Ja pa na, Izra e la i Taj va na op tu ì li su ove ne de qe da je pre -

Ma we od ~e ti ri da na po {to je we go va vla da le vog cen tra po lo `i la za kle tvu, pre mi jer Vik tor Pon ta pri mo ran je da po zo ve Ru mun sku aka de mi ju, naj vi {u na u~ nu in sti tu ci ju u ze mqi, da na lo `i gru pi stru~ wa ka da u naj kra }em

ro ku iz a na li zi ra ju op tu `be za ko je se Mang te re ti, pre neo je AFP. „Uko li ko se do ka è da su te op tu `be osno va ne, mi ni star }e na pu sti ti funk ci ju”, iz ja vio je pre mi jer, ko ji je pro {le ne de qe mo rao da od u sta ne od svo je pr ve kan di dat ki we za funk ci ju mi ni stra pro sve te zbog to ga {to je i ona op tu è na za pla gi jat. Mang je od ba cio op tu `be za ko je ga te re te, re kav {i da su one po li ti~ ki mo ti vi sa ne, na vo di agen ci ja Frans pres. „Ne mo è mo da go vo ri mo o pla gi ja tu, ali mo è mo da go vo ri mo o ne ki ma ko ji se bo je da ne iz gu be kon tro lu nad ovim mi ni star stvom”, re kao je on, mi sle }i na Li be ral no-de mo krat sku par ti ju (PDL), ko ja je pro {le ne de qe pre {la u opo zi ci ju i ko ja je da nas po zva la na Man go vu ostav ku. Naj no vi ji skan dal ve zan za pla gi jat, ovo ga pu ta u Ru mu ni ji, je dan je u ni zu ta kvih slu ~a je va od po ~et ka go di ne, a ne ma~ ki mi ni star od bra ne Te o dor cu Gu ten berg i ma |ar ski pred sed nik Pal [mit ve} su pod ne li ostav ke u pro te klih par me se ci zbog sli~ nih op tu `bi, pod se }a fran cu ska agen ci ja.

BOSNA I HERCEGOVINA

Do dik: Iz ba ci ti SDA iz Sa ve ta mi ni sta ra SA RA JE VO: Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske i SNSD Mi lo rad Do dik op tu ìo je li de ra SDA Su lej ma na Ti hi }a da Sre bre ni cu ko ri sti u dnev no-po li ti~ ke svr he i sma tra da tu stran ku „tre ba iz ba ci ti” iz Sa ve ta mi ni sta ra Bo sne i Her ce go vi ne (BiH). „Znam da je Zlat ko La gum xi ja ve} ne ko li ko pu ta jav no go vo rio da }e SDA, ako ne bu de gla sa la za bu dèt BiH, bi ti iz van vla sti na ni vou BiH i FBiH. To po dr à vam... SDA tre ba iz ba ci ti iz Sa ve ta mi ni sta ra”, re kao je Do dik i na veo da bi to tre ba lo da ura di La gum xi ja, od no sno So ci jal de mo krat ska par ti ja BiH. Do dik je re kao da je kal ku lant ska po li ti ka SDA pre sve ga bi la usme re na na te mu Sre bre ni ce, i oce nio da ta op {i na ne mo è bi ti iz u ze ta iz po pi sa ni po ko jem pi ta wu o lo kal noj za jed ni ci pre ma

Milorad Dodik

pro pi si ma ko ji va `e i za dru ge op {i ne u RS. Ta si tu a ci ja, na veo je Do dik, ve ro vat no je po re me ti la i ra ni je do go vo re {e sto ri ce li de ra naj va `ni jih stra na ka u BiH. Do dik je na ja vio da }e na pred sto je }em sa stan ku „{e tor ke“ u Mo sta ru bi ti re ~i i o spro vo |e wu od lu ke Evrop skog su da za qud ska

pra va u slu ~a ju „Sej di}-Fin ci”, i da RS è li da im ple men ti ra sa mo ono {to pi {e u toj od lu ci. Pred sed nik RS sma tra da se è li eli mi ni sa ti dis kri mi na ci ja pri li kom iz bo ra ~la na Pred sed ni {tva BiH, pri ~e mu je RS sprem na da se ume sto re ~i Sr bin na ve de da se bi ra je dan ~lan tog te la iz RS. „Sve spe ku la ci je da }e se pri hva ti ti iz bor tog ~la na u par la men tu, ne }e se de si ti”, ka te go ri ~an je Do dik i na gla {a va da ga ne in te re su je ka ko }e se to pi ta we re {i ti u Fe de ra ci ji BiH, jer je to „wi hov pro blem i FBiH je ino stran stvo”. „Re {e wa u FBiH nas u RS ni ~im ne uslo vqa va ju. Od lu ka iz Stra zbu ra ne tra ì pro me nu ne po sred nog na ~i na iz bo ra tog ~la na iz RS-a i on }e osta ti ova kav ka kav je sa da”, na veo je Do dik, pre ne li su ba wa lu~ ki me di ji.

PO LI CI JA BiH TRA GA ZA PO ^I NI O CI MA

Ukra li yip s dvo je de ce SA RA JE VO: U sa ra jev skom na se qu Hra sno ne po zna ti mu {ka rac ukrao je te re nac „vol vo” ko ji je u vla sni {tvu Mer jem Du ra ko vi}, a u autu su bi la we na de ca sta ra tri i de vet go di na. Ne po zna ti mu {ka rac je prek si no} oko 21.30 sa ti vo zio pe de se tak me ta ra, a ka da je shva tio da su u auto mo bi lu de ca, is tr ~ao je iz ote tog vo zi la, a za tim seo u cr ni „golf 5” u ko jem su bi li

we go vi sa u ~e sni ci, dvo ji ca ne po zna tih mu {kar ca. Kra dqiv ci su po be gli s me sta do ga |a ja. O ovom su od mah oba ve {te ne po li cij ske pa tro le, a po ~i ni o ci jo{ ni su uhap {e ni. „Moj sin, ko jem je pet go di na, bio je sa se strom i we nom de com na vi ken di ci. Ona ih je do ve zla is pred zgra de gde sta nu je mo i tre ba lo je da iza |em po de te. Me |u tim, ka ko ni sam iza {la,

mo ja se stra je iz ve la mog si na do ha u sto ra, a we no dvo je de ce osta lo je u autu. U tom mo men tu ne po zna ti mu {ka rac seo je u te re nac i od ve zao se”, re kla je Mer je mi ni na se stra Emi ra Hu ski} za „Dnev ni avaz”. Ka ko ja vqa ju sa ra jev ski me di ji, tro go di {wa de voj ~i ca je pre spa va la ot mi cu, a de ~ak ko ji je bio bu dan je is tra u mi ran i do `i veo je psi ho lo {ki {ok.

SLOVENIJA

Uhap {e no 50 tr go va ca oru` jem i dro gom QU BQA NA: Slo ve na~ ka po li ci ja uhap si la je oko 50 oso ba u ak ci ji pre tre sa vi {e od 60 ku }a na ne ko li ko lo ka ci ja u Slo ve ni ji u okvi ru bor be pro tiv

or ga ni zo va nog kri mi na la, sa op {ti la je ju ~e lo kal na po li ci ja. U ak ci ji je u~e stvo ba lo vi {e od 300 po li ca ja ca, a u ak ci ji je do sa da uhap {e no oko 50 oso ba, re kla je pred stav ni ca po li ci je Ve sna Dro le, a pre ne la je slo ve na~ ka agen ci ja STA. Ne ko li ko slo ve na~ kih no vin skih por ta la pre ne lo je da je ko or di ni sa na ak ci ja spro ve de na u ne ko li ko gra do va, me |u ko ji ma su Qu bqa na, Ko par i Go rew sko, a da su na me ti bi li ile gal ni tr gov ci oru` ja i dro ge.Naj ve }a po li cij ska ak ci ja ove vr ste u Slo ve ni ji, do sa da je bi la iz 2010. go di ne, na zva na „Bal kan ski rat nik”, u ko joj je uhap {e no 17 oso ba pod sum wom da su pri pad ni ci bal kan skog ko ka in skog kar te la. Me |u osum wi ~e ni ma iz te gru pe na la zi se i Dra gan To {i}, pro tiv ko ga je u to ku sud ski po stu pak u Qu bqa ni. On se te re ti da je vo |a slo ve na~ kog ogran ka kri mi nal ne gru pe nar ko bo sa Dar ka [a ri }a ko ji se na la zi u bek stvu.

SKO P QE: Ma k e d o n i j a je bez ve }e dra me pre bro di la jo{ jed n e ve l i k e de m on s tra c i j e Al ba na ca, ne za do voq nih hap {e wem gru pe na vod nih ra di kal nih isla mi sta, ko je vla sti u Sko p qu op t u ` u j u za pe t o stru k o ubi s tvo ne d a l e k o od pre sto ni ce. De mon stra ci je po ~e le po sle tra di ci o nal ne mo li tve pet kom. De mon stran ti su uz v i k i v a l i pa r o l e „OVK, OVK”, „Stop mon ti ra nim pro ce si ma” i „Mu sli ma ni ni su te ro ri sti”. De s e t ak hi q a d a Al b a n a c a mir no je de mon stri ra lo je uli ca ma Sko pqa, sve dok po vor ka ni je sti gla do zgra de vla de, ka da je ne ko li ko pro zo ra po lu pa no ka me ni ca ma, a ma wa gru pa je po ku {a la i da u|e u tu zgra du. Al b an c i su pro t e s to v a l i pro tiv hap {e wa svo jih su na rod ni ka, na vod nih ra di kal nih isla mi sta, tvr de }i da su is tra ga i ceo pro ces ko ji je usle dio „mon ti ra ni”. Po ziv za de mon stra c i j e upu } i v a n i su pu t em so ci jal nih mre `a. Pro te sti su odr `a ni i u Ku ma no vu i Te to vu. Ne im e no va ni or ga ni za to ri po zi va li su na pro te ste zbog to ga {to je ma ke don ska po li ci ja, ka ko je re ~e n o, sa o p { ti l a da je pe t o -

stru ko ubi stvo po ~i ni la „te ro ri sti~ ka gru pa ra di kal nih isla mi sta”. Isti or ga ni za to -

oko 20 sa ti sa oru` jem, dve pu {ke i jed nom ma {in kom, ubi le pet mla di }a i da su za tim po be -

Protesti odr`ani i u Kumanovu i Tetovu

ri po zi va ju na pro te ste i u Ti ra ni, Pri {ti ni i An ka ri. Ma ke don ska po li ci ja je po ~et k om me s e c a pod n e l a kri vi~ ne pri ja ve pro tiv pet oso ba osum wi ~e nih da su na di rek tan i in di rek tan na ~in u~e stvo va le u pe to stru kom ubi stvu kod Sko pqa. Do sa da {wa is tra ga je utvr di la da su tri oso be 12. apri la

gli sa me sta zlo ~i na, dok su im jo{ dve oso be po mo gle da pre |u gra ni cu i odu na Ko so vo. Ma ke don ska mi ni star ka unu tra {wih po slo va Gor da na Jan ku lov ska iz ja vi la je da je po li ci ja pri ba vi la do ka ze me |u ko ji ma su tra go vi DNK, kao i li sting te le fon skih raz go vo ra osum wi ~e nih ko ja ih po ve zu ju sa zlo ~i nom.

Po tvr |e na pre su da Vra ni {kov skom SKO PQE: Osnov ni sud u Ve le su po tvr dio je pre su du vla di ki Srp ske pra vo slav ne cr kve Jo va nu Vra ni {kov skom, ko ji je 2009. u od su stvu osu |en na dve i po go di ne za tvo ra, zbog pro ne ve re 250.000 evra cr kve nog nov ca, ja vi la je ju ~e dr `av na ma ke don ska te le vi zi ja. Jo van Vra ni {kov ski ko ga je Srp ska pra vo slav na cr kva ime no va la za po gla va ra Ohrid ske ar hi e pi sko pi je i mi tro po li ta skop skog uhap {en je 12. de cem bra 2011. go di ne na gra ni~ nom pre la zu Mi xi tli ja, pri po ku {a ju ula ska iz Gr~ ke u Ma ke do ni ju. Vra ni {kov skom ko ji se na la zi u za tvo ru Idri zo vo kod Sko pqa, po no vqe -

no su |e we je do da nas ne ko li ko pu ta od la ga no zbog we go vog lo {eg zdrav stve nog sta wa. SPC i MPC vo de vi {e de ce nij ski spor oko sta tu sa pra vo slav ne cr kve u Ma ke do ni ji. MPC je 1950-ih go di na od SPC u ~i jem je sa sta vu bi la, do bi la auto no mi ju, da bi 1967. sa mo stal no pro gla si la auto ke fal nost. MPC je ka non ski ne pri zna ta cr kva ko ju ne pri zna je ni jed na po me sna pra vo slav na cr kva, a SPC je sma tra ras kol ni~ kom. MPC je pre dve go di ne do pu ni la ime i sa da joj je pun na ziv Ma ke don ska pra vo slav na cr kva - Ohrid ska ar hi e pi sko pi ja.

Svet poznatih

subota12.mart2012.

dnevnik

Бритни Спирс хероина еротског романа Т

етка бившег мужа славне певачице, Кевина Федерлајна, написала је еротски роман инспирисан скандалозним браком Кевина и Бритни. Кевинова тетка, Дајана Стори, каже да је њена књига „Pop Baby Krissy Doucet” прича о љубавној вези између певачице Криси и плесача Кинана Фазија, а да је свака сличност са стварним ликовима „тек случајна”!?

PAPARACO

Али, да ли може да се такмичи са прелепом Таром Батлер, женом из Кинанове прошлости која је у стању да задовољити све његове сексуалне апетите?” Бритни и Кевин су били у браку од 2004. до 2007. и имају два сина, око чијег стaра-

Дита фон Тиз има новог дечка П

У јавност је већ изашло и неколико одломака ове интригантне књиге, који потврђују супротно... „Чим је угледала Кинана, знала је да је он изузеран момак. То што га је изабрала у препуном клубу била је једна од најбољих одлука у њеном животу.

тељства је одлучивао и суд у време када је Бритни била у тоталном нервном растројству. После безброј скандала и веза са најчуднијим ликовима, певачица се смирила, опет делимично контролише своју имовину, брине о деци, а ускоро би требало и да се опет уда, сада за менаџера и вереника Џејсона Тревика.

осле шок рокера, краљица бурлеске је, наводно, у вези са фронтменом поп групе Хуртс. Певач Тео Хачкрафт и Дита фон Тиз „уловљени” су протеклог викенда на Коачела фестивалу у Лос Анђелесу где нису крили пољупце, оне праве... Журку су напустили заједно, а друштво им је правила и Кели Озборн. Дита Фон Тиз је од 2004. до 2006. била у браку са Мерилином Менсоном, а Тео је до сада вешто успевао да приватни живот сачува од очију јавности, али Диту није успео да сакрије. Дуо Хуртс тренутно ради на другом студијском албуму, а Дита је на непрестаној светској „бурлеска турнеји”.

Б а р Ра ф ае л и – у жив а ј т е у п о г л е д у И

зра ел ска ма не кен ка по зи ра ла је за шпан ско из да ње ма га зи на „Ел” вр ло оскуд но об у че на. Бив ша де вој ка Ле о нар да ди Ка при ја, сли ка ла се за по пу лар ни мод ни ма га зин са вр ло ма ло оде ће или пот пу но без ње. Ма не кен ка је из ја ви ла да је ужи ва ла у сни ма њу и да је по зи ра ње за „Ел” за њу част и ве ли ко за до вољ ство. Го ли ша ва, сек си и за но сна, на вру ћем пе ску.

Сочно од Черил Кол

евачица и бивша супруга фудбалера Ешлија Кола спрема се да му забибери чорбу. Наиме, британска певачица добила је веома примамљиву понуду да свој живот са фудбалером, али и остале приватне детаље из живота, преточи у аутобиографију. Черил је одлучила да прихвати понуду и у „сочној и ексклузивној” аутобиографској књизи проговори о животу са Колом који ју је варао, што је и био разлог њиховог разлаза.

Гола Алесандра Амбросио

упермодел Алесандра Амброзио која је у поодмаклој трудноћи, на свом Facebook профилу обавила је слику на којој је потпуно гола. Алесандра је на својој Facebook страници објавила црно-белу фотографију на којој

стоји потпуно нага поред прозора. Манекенка, која чека друго дете, овога пута се сликала за кампању бразилске куће „Вивара”, која израђује накит. Алесандра и њен суприг Џејми Мазур имају трогодишњу ћерку Ању, а манекенка ће ускоро на свет донети сина.

Како се наводи, атрактивна певачица ће за ово добити позамашну суму новца, због чега се и очекују „најсочнији детаљи” из њиховог живота. „Черил је већ потписала је веома захтеван уговор, тако да верујем да ће све до детаља поделити са читаоцима. Ешли би требало да буде веома забринут”, изјавио извор близак певачици за британси „Сан”. Књига Шерил Кол би у продаји требало да се појави крајем године.

Богатији од Холивуда

мај, патак и вампир налазе се на листи најбогатијих измишљених ликова коју је саставио часопис „Форбс„. На првом месту листе 15 најбогатијих фиктивних ликова је змај Шмауг из романа, а ускоро и филма „Хобит„, чије се богатство процењује на 62 милијарде долара.

Беверли Хилса„, са зарадом од „само„ 9,8 милијарди. Тони Старк, односно „Ајрон мен„, пети је на листи са 9,3 милијарде, а следе га Ричи Рич (8,9), Чарлс Фостер Кејн („Грађанин Кејн„, 8,3) и Брус Вејн („Бетмен„, 6,9 милијарди). На листи су и Форест Гамп из

Шмауга на листи прати Флинтхарт Гломголд, патак јужноафричко-шкотског порекла, иначе познат као заклети непријатељ Баје Патка у цртаћима. Флинтхарт је „тежак„ 51,9 милијарди долара. Трећи је стари вампир Карлајл Кален из „Сумрак саге„, који је вредно штедео од средине 17. века и успео да сакупи 36,3 милијарде долара. На четвртом месту је нафтни магнат Џед Клампет из серије „Сељаци са

истоименог филма (5,7), Господин Монопол из игре (2,5) и Лизбет Саландер, хакерка из трилогије „Миленијум„ Стига Лашона (2,4). Тивин Ланистер из књига и серије „Игра престола„ дванаести је на листи са 2,1 милијарде долара, прати га господин Бернс из „Симпсонових„ (1,3), а списак затварају Роберт Кроули из серије „Даунтаун Еби„ (1,1) и Џо Бенет из серије „Канцеларија„ са једном милијардом долара.

lekAR

dnevnik

subota12.maj2012.

UMOR NI STE OD ALER GI JA?

Spre jom pro tiv ki ja wa i svra ba a na {im pro sto ri ma aler gi je po ga |a ju 25 do 30 od sto sta nov ni {tva, a od tog bro ja po lo vi na su de ca.Po len ska ki ja vi ca je naj ~e {}i vid aler gi je ko ja se ja vqa kod pri bli `no tro je od de set qu di, s tim da se sva ke go di ne broj obo le lih po ve }a va. Ne pre sta no ki ja we, svrab, cu re we iz no sa,svrab i su ze we o~i ju pred sta vqa ju ka rak te ri sti~ ne simp to me aler gi je na po len . Le ~e we i pre ven ci ja: Ja ko je va `no da oso be ose tqi ve na po len pre po ja ve se zo ne po le na pre du zmu pre ven tiv ne te ra pij ske me re u kon sul ta ci ji sa le ka rom. U sve tu se kao pre ven tiv na za {ti ta od aler gi ja na po len, pra {i nu, gri we i `i vo tiw ske dla ke ...od stra ne le ka ra aler go lo ga pre po ru ~u je upo tre ba na zal nog spre ja ko ji sa dr `i pri rod nu pra {ka stu hi drok si pro pil-me til ce lu lo zu. Apli ko va na ce lu lo za u ob li ku

Zdra vqe iz ja go de a go da je pr vo pro le} no vo }e ko je se mo è ku pi ti na na {im pi ja ca ma. Omi qe na je za to {to je wen plod iz u ze tan za upo tre bu, ne sa mo u sve èm sta wu, ve} i za mr znut ili pre ra |en : slu ì za spra vqa we slat kog, xe ma, mar me la de,

si ru pa, kom po ta, so ko va, sla do le da... Uspe va kao {um sko i ba {ten sko vo }e. U na rod noj me di ci ni po zna ta je kao de lo tvor na kod gih ta, avi ta mi no ze, ma lak sa lo sti, ma lo krv no -

sti, he mo ro i da, ate ro skle ro ze, vi so kog krv nog pri ti ska... Za le ~e we se ko ri sti plod, li {}e i ko ren. Od svih de lo va, plod je naj za ni mqi vi ji, jer sa dr `i oko de set od sto {e }e ra i oko je dan pro c e n at slo b od n ih or g an -

skih ki se li na (li mun ska, vin ska, ja bu~ na), pek ti na, mi ne ral n ih sa s to j a k a, aro m a t i~ nih je di we wa, ka ro te na, vi ta mi na C... pa je po sle zim skih da na pra vo bla go vi ta mi na i

mi ne ra la. Pre po ru ~u je se da se u pro le }e sva ko dnev no po je de ~i ni ji ca ovog vo }a, jer je to naj bo qi na ~in da se une se do voq no vi ta mi na C. Uko li ko ima te pro ble ma sa è lu cem mo è te po re cep tu na {ih ba ka na pra vi ti le ko vit na pi tak. U li tar je sti vog, po mo gu} s tvu ne r a f i n i s a n og uqa, tre ba sta vi ti ki lo gram ja go da, i osta vi ti ih da sto je na sun cu dva me se ca. Ovaj lek, po tom, tre ba uzi ma ti sva ko dnev no tri pu ta na dan, po jed nu su pe nu ka {i ku.Za ~i {}e we ka me na i pe ska iz bu bre ga tre ba, u tra ja wu me sec do me sec i po da na, sva ko dnev no po je sti po ki lo gram zre lih {um skih ja go da. Ja go de se mo gu je sti s jo gur tom, mle kom, ì ta ri ca ma... Van se zo ne, za ovu te ra pi ju, mo gu da po slu è so ko vi, kao i pek me zi i slat ko od ja go da. U na rod noj me di ci ni ja go de su po zna te i kao lek pro tiv di ja re je. Za lak {i tip di ja re je tre ba ku va ti 15 gra ma ko re na ja go de pet mi nu ta. Ko ren se ku va u 2,5 de ci li ta ra vo de, a on da osta vi da od sto ji po klo pqe no jo{ 10 do 15 mi nu ta. Po tom se pro ce di i pi je to plo ne ko li ko pu ta dnev no. Kod te èg ob li ka di ja re je uzi ma se 400 gra ma li {}a ja go de i ku va u 1,2 li tra do ma }e ra ki je. Sa d r ` aj se ne skla w a sa {po re ta, dok se ne uku va do po la. Po sle se uzi ma tri pu ta dnev no po su pe na ka {i ka. J. B.

fi nog pra ha do la zi u kon takt sa slu zo ko `om no sa i `dre la, i ob la `e na zal ne pu te ve - for mi ra ju }i film u ob li ku pro vid nog ge la, to jest ne pro pu snu ba ri je ru za aler ge ne. Na taj na ~in do la zi do fil tri ra wa va zdu ha, pa sa mo ~ist va zduh ula zi u plu }a ~i me se spre ~a va na sta nak aler gij ske re ak ci je i po ja va ne pri jat nih simp to ma. Br za i efi ka sna za {ti ta: Broj nim kli ni~ kim stu di ja ma je do ka za no da NA SA LE ZE al lergy na zal ni sprej sa pra {ka stom ce lu lo zom spre ~a va na sta nak aler gi ja, ali uko li ko su simp to mi aler gi ja ve} pri sut ni, ovaj sprej br zo i efi ka sno sma wu je wi hov in ten zi tet. Dr Mir ja na Mi {i}

Ta ble te cin ka skra }u ju pre hla du zi ma we ta ble ta cin ka skra }u je tra ja we obi~ ne pre hla de kod sta ri jih oso ba, ali ~e sto mo è da iza zo ve mu~ ni nu ili ose }aj ne pri jat nog uku sa u usti ma, sa op {ta va tim ka nad skih stru~ wa ka De ~i je kli ni ke u To ron tu. Oni su do ova kvog za kqu~ ka do {li ana li zi ra ju }i re zul ta te 17 kli ni~ kih is tra ì va wa, ko ji ma je bi la ob u hva }e na 2.121 oso ba. Deo is pi ta ni ka u tim is tra ì va wi ma je to kom pre hla de do bi jao cink, dok su osta li do bi ja le pla ce bo ili ni su do bi ja li ni ka kvu te ra pi ju. Kod is pi ta ni ka ko ji su uzi ma li cink, simp to mi pre hla de se se u pro se ku po vla ~i -

Is hra nom pro tiv Al chaj me ra l chaj me ro va bo lest je de ge ne ra tiv ni mo `da ni po re me }aj sred weg ili po znog `i vot nog do ba ko ji do vo di do zna ~aj nog gu bit ka mo `da ne ma se. Da nas se sma tra glav nim uzro kom senilnosti d eme ncije ko ja se ne kad sma tra la nor mal nim sta wem u sta ro sti.

Al chaj me ro va bo lest uzro ku je po ste pe no i ne po vrat no gu bqe we pam }e wa, spo sob no sti govora, svesti o vremenu i prostoru i eventualno sposobnost da se brinu sami o sebi. Prevencija ove bolesti jedan je od velikih izazova medicine, a na ovo pitawe jo{ uvek nema ta~nih odgovora. Brojna istra`ivawa govore da ishrana bogata

maslinovim uqem, ora{as tim plodovima, ribom, ì vi nom i odre|enim vrstama vo}a i povr}a, moè da ima mo}an preventivni efekat protiv Alchajmerove bolesti. Tako stru~waci s Uni verziteta Kolumbija navode da je ishrana verovatno najlak{i na~in da se smawi rizik od obolevawa. Utvr |eno je da qudi koji konzumiraju dosta proizvoda koji povoqno deluju na zdra v qe mozga, smawuju rizik od Alchaj mera za 40 odsto. Izme|u ostalog savetuje se izbegavawe zasi}enih mas nih kiselina iz crvenog mesa i putera koje su ve} poznati „neprijateqi” krvnih sudova. Masti ìvotiwskog porekla vaqa zameniti omega-3 i omega-6 masnim kiselinama, koje povoqno deluju na krvne sudove uop{te, pa i u mozgu, ali ni sa ovim mastima ne treba preterivati jer uti~u na pove}awe ukupne koli~ine mas ti u organizmu. Prepo ru~uje se i unos vitamina E, vitamina B12 i folata.

Ispitivawe na Univerzitetu Kolumbija trajalo je ~etiri godine i pratila se ishrana 2.148 zdravih qudi, starijih od 65 godina. Ispitanici su na 18 meseci podvrgavani i testirawu na Alchajmerovu bolest,

koja se pojavila kod 253 . Utvr|eno je da su ovoj bolesti bile najmawe podlo`ne osobe koje su u salatama najvi{e koristile maslinovo uqe i konzumirale ora{aste plodove, ribu, paradajz, `ivinsko meso, biqke iz porodica krsta{ica, kao {to je brokoli, lisnato tamno zeleno povr}e i vo}e. S druge strane, u ishrani ispitanika koji su bili pod najmawim rizikom od Alchajmera, crveno meso i punomasni mle~ni proizvodi su bili slabije zastup qeni. Ameri~ki stru~waci isti~u da bi re~eni na~in ishrane mogao na dva na~ina da deluje preventivno protiv Alchajmera. Kao prvo, takva ishrana deluje povoqno na kardiovaskularni sistem, pa izme|u ostalog {titi i od mo`danih udara koji ~oveka ~ine podlo`nijim Alchajme rovoj bolesti. Kao drugo, ishrana bogata omega-3 masnim kiselinama, antioksidantima i folatima direktno {titi mozak. J. B.

li dva i po da na ra ni je, ali su u vi {e od 60 od sto slu ~a je va ose ti li mu~ ni nu ili ne pri ja tan ukus u usti ma. Kod de ce ni je utvr |e no dej stvo cin ka na du `i nu pre hla de, {to se pri pi su je ~i we ni ci da ga od ra sli i de ca ne uzi ma ju u istom ob li ku. Pret po stav ka ka nad skog ti ma je da cink de lu je na ri no vi rus - glav ni uzro~ nih pre hla de - ta ko {to sku pqa fa ci jal ne ner ve, ~e sto ste ci {te do ti~ nih vi ru sa. Ka nad skom stu di jom ni je ob u hva }e no dej stvo na pre hla du cin ko vog na zal nog spre ja, ko ji se do vo di u ve zu s gu bit kom ~u la mi ri sa, ni ti kom bi no va nih ta ble ta cin ka i vi ta mi na. (Ta njug)

VESTI Vak ci na pro tiv me nin gi ti sa Me |u na rod ni tim stru~ wa ka sa op {tio je da su bli zu raz vo ja vak ci ne pro tiv ti pa me nin gi ti sa ko ji ma hom po ga |a Evro pu i Se ver nu Ame ri ku i sva ke go di ne ubi je sto ti ne qu di. Te sti ra wa na ado le scen ti ma u Austra li ji, Poq skoj i [pa ni ji po ka za la su da vak ci na uti ~e na brz raz voj imu no si ste ma bez ozbiq nih nus po ja va, po ka za la je stu di ja ob ja vqe na u li stu „Lan se ta”. Po sle ko ri {}e wa le ka, test gru pa stvo ri la je an ti te la ko ja su bi la ak tiv na u 90 od sto slu ~a je va me nin gi ti sa ti pa B. - Na {i po da ci po ka zu ju da ova vak ci na obe }a va i da pru à {i r o k u za { ti t u pro t iv me nin gi ti sa gru pe B - re kao je vo |a stu di je Pi ter Ri~ mond sa Uni v er z i t e t a Za p ad n a Austra li ja. Me nin gi tis, upa la mo zga i ki~ m e n e mo ` di n e, naj ~ e { }e po g a | a ti n ej x e r e, a sto p a smrt no sti je iz me |u pet i 14 pro ce na ta. Mno gi pre ì ve li do ì vot no tr pe ne u ro lo {ke po sle di ce ili gu bi tak slu ha i po kre tqi vo sti. Vak ci ne pro tiv ti po va A i C po sto je, ali ni su efi ka sne za gru pu B ko ja se ja vqa u in du stri ja li zo va nim ze mqa ma. Tip A je pri -

mar ni uzrok epi de mi je me nin gi ti sa u Afri ci. Re zul ta ti po ka zu ju da tri do ze pro iz vo de imu no od go vor i za {ti tu kod 80 do 100 pro ce na ta ado le sce na ta. Blag do ume ren bol na me stu iwek ci je naj ~e {}e su po sle di ce.Na u~ ni ci su upo zo ri l i da su da q a te s ti r a w a neo p hod na ka ko bi se od re di lo tra ja we za {ti te vak ci ne. (Ta njug)

Utra zvuk i rak pro sta te Le ~e we od re |e nih vr sta ra ka pro sta te ul tra zvu ci ma ima ma we se kun dar nih efe ka ta po pa ci jen te, pre sve ga na wi ho vu sek su al nost, u od no su na dru ge te ra pi je (hi rur gi ja i ra di o te ra pi ja), po ka za li su re zul ta ti is t ra ` i v a w a gru p e bri t an skih le ka ra. Ka ko je ob ja vqe no u na u~ nom ~a so pi su „Lan set”, is pi ti va we je oba vqe no na 41 pa ci jen tu, sta ro sti od 45 do 80 go di na. Go di nu da na na kon te ra pi je ul tra zvu ci ma, 39 me |u wi ma ni su ima li ni ka kve zna ke bo le sti.Ni je dan od tih pa ci je na ta ni je pa tio od uri nar ne in kon ti nen ci je (ne mo gu} nost za dr `a va wa mo kra }e), a 10 od sto je ima lo pro ble ma s erek ci jom. Na u~ ni ci su is ta kli da se ra di o ve o ma ohra bru ju }im po da ci ma.

subota12.maj2012.

GLOBUS / OGLASi

c m y

dnevnik

Неуништиви хрчак

Како су се мама и тата упознали?

мериканка преко огласа тражи момка са којим је имала секс за једно вече на концерту, да би му саопштила да ће постати отац. Непозната жена објавила је оглас у којем тражи панкера са којим је имала секс у тоалету чикашке дворане „Арагон”, током метал концерта. „Ако си ти у фебруару био на концерту бендова Me ga de ath и Mo tor head у Чикагу, имаш црвену чи-

рокану и минђуше за пирсинг у облику змије, ти си тата мог детета”, написала је она. Како би се будући срећни отац лакше сетио, она је дала и кратак опис свог стајлинга те вечери. „Ја сам плавуша, имала сам чизме и сребрну мајицу, а имали смо секс у тоалету”, наводи се у огласу. „Трудна сам, беба је твоја, и јави се ако желиш да будеш део њеног живота”, закључила је будућа мама.

ућни љубимац запрепастио своје власнике „филмским” повратком из мртвих. Рајно, четворогодишњи хрчак, пронађен је једног дана у свом кавезу како лежи и не даје знаке живота. Његов власник Дејв Ејли из Оксфордшира га је извадио, схватио да је хладан, и морао да саопшти својим близанцима Џејку и Еми да им је љубимац угинуо. „Уцвељени” Ејлови приредили су сахрану за хрчка у свом дворишту, и закопали га у рупу дубоку око 40 центиметара. Међутим, наредног дана, изненадио их је позив од комшије. „Хрчак вам је опет побегао, ухватио сам га у свом дворишту”, рекао је комшија Дејву, који је збуњено одговорио да је њихов хрчак угинуо, али да ће доћи да види о чему је реч. На путу до комшије, обишао је Рајнов „гроб”, и затекао раскопану земљу. Хрчак је оживео и успео да се ископа из рупе, а затим отишао у штету у комшијино двориште. Тамо је Дејв заиста затекао свог Рајна. „Уопште не знамо шта му се догодило, али нам је драго да се вратио”, рекао је Ејл.

RISAN - BOKA povoqno, kompletno opremqeni apartmani, bez restrikcije vode. Telefoni: 064/505-3707, 0038269-046-484.

Издајем уклету кућу

52754

ар из Њу Џерзија тужи газду који им је издао кућу са духовима. Мишел Калан и Хосе Чинчила уселили су се са двоје деце у кућу у Њу Џерзију првог марта, али су убрзо морали да побегну јер је кућа уклета, пише америчка штампа. Они тврде да су се врата отварала и затварала сама од себе, да су чули чудне гласове како изговарају реченицу „Пусти нека гори”, и доживели бројне друге инциденте необјашњиве природе. Они су се иселили и прешли у оближњи хотел, а сада туже газду Ричарда Лопеза јер им није рекао да је кућа уклета. Лопезови адвокати тврде да су сви паранормални инциденти измишљотина, и да пар заправо нема новца за изнајмљивање куће, па покушава да ескивира кирију вадећи се на духове.

Најјача девојчица на свету

аоми Катин са само 10 година подиже 35 килограм у бенчу, а 95 мртвим дизањем (de at hlift). Другим речима, мала Наоми подиже дупло већи терет од просечног одраслог мушкарца који не посећује теретану. Као таква, дефинитивно се квалификовала у категорију најјаче деце на свету. Наоми је недавно победила и жену од 44 године и тиме постала првак света.

Упитана како може да подигне толику тежину, Наоми је рекла:”Не знам, једноставно могу, не знам одакле ми снага, ја је једноставно имам.” Њени родитељи кажу да је њихова девојчица, поред тога што је невиђено јака, сасвим обично и просечно дете, као и сва друга, као и да их не брине то што Наоми диже толику тежину са тако мало година.

Нећу да чекам, и тачка

ус колима демолирао салон аутомобила јер су га оставили да чека пола сата на рецепцији. Док је чекао да свој уутомобил преузме са сервиса, све више је беснео, па је на крају одлучио да седне у изнајмљени ауто и демолира салон. Човек је сео у аутомобил и пробио се кроз

излог салона рушећи све пред собом. Камере за надзор снимиле су његов улазак у салон, који је био пун људи. Доктор Михаил Кустов колима је ударио и бетонски носећи стуб и тиме ризиковао да сруши део зграде. Кустов се тренутно налази у кућном притвору и чека суђење. „Необично је и ненормално је да толики проблем изазове чекање од пола сата. Даље закључке извешће полиција, тужилаштво, суд и психијатри”, написао је портпарол салона аутомобила „Пеликан карс” у званичном саопштењу за јавност.

Кад сам већ ту

и чел То мас (46) оти шао је у за твор окру га Пи не лас на Фло ри ди, ка ко би по се тио сво ју су пру гу Мо ник (30), ко ја ро би ја због пи јан ства у јав но сти и фи зич ког на па да. По што у том за тво ру „ста на ри” и по се ти о ци раз го ва ра ју пу тем при ват не ка ме ре, Ми чел је ми слио да га ни ко не ће ви де ти ако са су пру гом за поч не се ан су „вре лог” раз го во ра. Он је ски нуо пан та ло не и веш пред ка ме ром, а стра жа ри су упа ли и ухап си ли га. За твор се во ди као јав но ме сто, а

го ло ти ња на јав ном ме сту ни је до зво ље на. Он је сме штен у исти за твор, и од ре ђе на му је ка у ци ја.

Полиција у помоћ, oна хоће секс, опет

омало необично али један мушкарац је звао полицију да га избави из „канџи” похотне љубавнице. Један четрдесеттрогодишњи занатлија из Немачке, изнемогао од вођења љубави са четрдесетседмогодшњом женом са великим сексуалним апетитом, морао је да побегне на балкон и позове полицију у помоћ да би се од ње избавио. „Незасита” је своју „жртву” у једном бару у понедељак у Минхену и затим га је одвела кући.

„Пошто су више пута водили љубав, човек је желео да напусти то „љубавно гнездо”, али она му није дала да оде док још неколико пута не воде љубав”, саопштила је полиција после интервенције. Човек је коначно успео да побегне на балкон и позове полицију која је дошла и привела жену, али ју је убрзо затим и пустила на слободу, али ће ипак морати да одговара по оптужбама за „сексуално напаствовање” и „противзаконито задржавање”.

IZNAJMQUJEM lep name{ten trosoban stan na Somborskom Bul, za 180E. Telefon 064/1468-122. 52739 IZDAJEM name{tenu garsoweru 35m2, CG, kabl, telefon. Ul. Mileve Simi} 8 Slana Bara. Telefon 064/136-0012. 51876 POVOQNO izdajem name{tenu garsoweru na Bulevaru cara Lazara 85 /15. Telefon 064/153-20-10. 52512 IZDAJEM praznu garsoweru od 30m2 kod Sajma, Ul. Bra}e Popovi} br. 4 za 100E. Telefon: 064/221-5667. 52540 IZDAJE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 6215-156 i 063/194-55-88. 52562 NOVA DETELINARA kod ABC-a, jednoiposoban, veoma komforan, nename{ten stan izdajem. Telefon: 063/8708225. 52853

SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od grada, 3 h 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon: 069/18-26726. 51643 FUTOG, centar, Fru{kogorska ulica br. 69, ku}a 200m2, na sprat, pogodna za dve porodice, na placu 700m2, 60.000E. Telefon: 021/6313987. 52432 VETERNIK 13000m2 za haluplaceve, stan, prvi sprat, centar 900E, drugi sprat, 44m2, 1100E, plac Petrovaradin, Klisa. Telefoni: 6215-260, 6621-797, 063/598463. 52548 PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, garaà. Telefon 021/842-894. 52823 BEOÎN ku}a 140m2 veliko dvori{te, tri lokala, garaà, pomo}ne prostorije, 40.000E. Telefon 063/845-8757. 52811

POPRAVKA i ugradwa klima ure|aja, bele tehnike, bojleri, {poreti, ve{ ma{ine itd. Dajemo garanciju. Telefon 061/13-11-283, 021/6415-210. 52513 BRAVARSKI radovi, izrada kapija, ograda, re{etki. Ugradwa i popravka brava, na vratima. Telefoni: 066/6434199, 6430016. 52673 BRAVARSKI radovi, izrada kapija, ograda, re{etki. Ugradwa i popravka brava, na vratima. Telefoni: 065/5816333, 6434199.

PRODAJEM stan 31.5m2 u Kraqa Petra I, peti sprat, nadogradwa, bez lifta. Telefoni: 064/2418726, 064/2085873. 52685

POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 52547 PRODAJEM placeve u centru ^eneja, Ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248150. 50856

52674 IZRADA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo-komarnika. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 52675 VODOINSTALATER: izrada kupatila, odr`avawe sanitarija i ugradwa tu{ kabina i kada. Telefoni: 066/6434199, 6430016. 52677 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 52790

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav jetrvi i strini

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

subota12.maj2012.

Na{a draga drugarica

DVEDESET[ESTOGODI[WI POMEN

Valerija Veka{

PRIRODAN PREPARAT protiv hemoroida ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 52459

preselila se me|u an|ele. Tuguju: Udvi, Ksenija, Bogdan, \u|a, Kuki, Milica i Magda. 52902

Mira Na| KUPUJEM stare automobile do 200e, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618846, 064/95-33-943, 063/84-85495. 52356

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 44677

ro|. Bari{i}

Sne`i

Argiruli ^amangos

PETOGODI[WI POMEN

od Katice i porodice Mar~eta.

Radenko, Jovana, Zdravko Vuki}evi} i @eqko Lazovi}.

52919

52925

Prolaze godine tuge i bola za voqenom majkom i sestrom. Draga na{a Miro, tu`na sudbina te otrgla od tvojih najro|enijih, a `ivot donosi i neke divne, posebno sre}ne trenutke koje ne mo`emo s tobom podeliti. Mnogo nam nedostaje{. Zauvek u srcima tvojih najmilijih: }erke Verice, sina Gorana i brata Bo{ka sa porodicama. 52928

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav

Vid Gvozdenovi}

[ESTOMESE^NI POMEN

Tugo moja, nikad pre`aqena. Ve~no tu`ni: supruga Milka i }erka Qiqana. 52913

3 Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 80. godini preminuo na{ dragi otac, deda i svekar

Po~ivaj u ve~nom miru majko, svekrvo i bako

bata Joletu

Miodrag Srem~ev Mi{ko 1973 - 2011. U znak se}awa na na{eg voqenog Mi{ka od wegovih ve~nih prijateqa: Bo`idara Markovi}a, Dra`ena Dudarina, Dragana Zeqkovi}a i Sa{e Gavrilovi}a.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Tawi Moskaq

Kum Malenica sa porodicom.

52921

52926

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav dragoj sestri

^amangos Argirula

od tetke Melanke [krbi} sa porodicom.

od: sina \or|a, snahe Milice i unuke Aleksandre.

Jovo Jovi~i}

Sahrana je 12. 5. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Novom grobqu.

Ispra}aj je danas, 12. 5. 2012. godine u 14 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

52909

52918

Tawi Moskaq

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav majci, ta{ti i baki i prabaki

Mileni Suzi} ro|. Zeqkovi}

O`alo{}ena porodica

Kolektiv Osnovne {kole „Prva vojvo|anska brigada” Novi Sad.

od: brata Bo{ka Zeqkovi}a sa porodicom. 52930

52934

642/P

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav.

^amangos Argirula

Posle du`e i te{ke bolesti upokojila se na{a draga

Tawi Moskaq od: }erke Stavrule, zeta Lasla, unuke Marinele i unuka Aleksandra i Nikole, i praunuka Marka.

od maminih koleginica i kolega iz Tehni~ke {kole „Mileva Mari} - Ajn{tajn” Novi Sad.

Milena Suzi}

Mileni Suzi}

ro|. Zeqkovi}

Radovan Zeqkovi} sa porodicom.

Posledwi ispra}aj drage nam pokojnice odrà}e se danas, 12. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu, na êneju. Oàlo{}ena porodica. 52929

52931

52908

Jo{ka Segedi

Navr{avaju se dve godine od kako nas je napustila na{a draga

Bori{kini i Igorovi prijateqi iz Udru`ewa „Daun”, Novi Sad.

641/P

59811/P

POMEN Na dana{wi dan, 12. 5. 2010. godine, umro je

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustila na{a voqena

Posledwi pozdrav majci na{eg kolege

Mara Rudovi} ro|. Tankosi} 17. 5. 2010 - 2012.

Terezi Bojani} Sne`ana Pe{kan

Rade Luburi}

1955 - 2012. Za wim tuguju: sin Mom~ilo, snaha Mirjana, unuke Jelena i Jovana, zet Goran i praunu~ad Nemawa i Tara. 52922

Kolektiv „JVP Vode Vojvodine”.

Vreme i mesto sahrane bi}e naknadno objavqeni.

Tuguju za wom: suprug Ilija, sin Zoran, }erka Qiqa i unuci Martina, Uro{, Nikola, Neboj{a i Matija.

O`alo{}eni: otac Todor, suprug Dragan, sin Sava, }erka Neda, zet Marko, i unuka Nina. 52924

643/P

52910

^iTUQe l POMeni

subota12.maj2012.

Danas, 12. maja navr{ila se godina od kako nije sa nama na{a

SE]AWE 15. 5. 2001 - 15. 5. 2012.

ZAHVALNICA Zahvaqujemo se rodbini, prijateqima, kom{ijama, firmi â&#x20AC;&#x17E;Masferg Agroâ&#x20AC;?, proti gospodinu Slavku Pajovi}u stare{ini crkve u Gospo|incima i svima onima koji su iskreno sau~estvovali u bolu zbog smrti na{eg dragog supruga, tate i dede

Tereziji Bojani}

agronom

Draga na{a Gaga, tu`na je i nestvarna ova godina puna tuge i bola. Jako nam nedostaje{ i u mislima smo uvek sa tobom. Tvoja Lepotica, Vidica i Steva.

od }erke Mirjane Lerinc sa porodicom i sina Mileta Bojani}a sa porodicom.

Uvek voqen, nikad zaboravqen. Tvoji: supruga Qubica, sinovi \or|e i Miroslav sa porodicama i unuka Milica, zet Miroslav i praunuka Mia.

Sahrana je danas, 12. 5. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

52874

Magdolna Mati}

pozdrav

na{em

Pro{la je godina, otkako nisi sa nama. Suprug Vlada, deca Vesna i Pavle i unuke Qubica i Vukica.

Posledwi pozdrav dragoj

Opra{tamo se od na{eg plemenitog strica, vrhunskog sportiste, intelektualca, vinogradara, bri`nog oca i dede. ^uvamo najlep{a se}awa na tebe.

Tawi

Posledwi pozdrav

Tawi Moskaq

Radivoj Mi{i}

od: ujaka Braneta, ujne Dude i bra}e Nikole i Milana.

Supruga Qiqana sa decom i wihovim porodicama.

Nikada te ne}e zaboraviti: tvoja jedina sestra Katica, Buba i Slavko.

od: ujaka Dragi}a, ujne Biqane i bra}e Miroslava i \oleta.

52895

52868

52856

52854

Slobodan, Radmila, Ivana, Bojana i Anastasija.

52911

52869

Na{a draga

Posledwi pozdrav priji

JEDNOGODI[WI POMEN

Posebnu zahvalnost dugujemo docentu dr Igoru Ivanovu i ostalom zdravstvenom osobqu Instituta za kardiovaskularne bolesti - Sremska Kamenica, ~ijom je zaslugom wegovo srce kucalo za sve nas, sve do pojave opake bolesti koja je bila ja~a od na{e `eqe za wegovim ozdravqewem.

Mirku S. Kuzmanovi}u 1937 - 2012.

52861

Slobodana Doro{kog

52894

Posledwi dragom

Posledwi pozdrav mami, babi, svekrvi i ta{ti

Nedeqko Nikoli}

Milica Raci} Mica

GODI[WI POMEN

dnevnik

Posledwi pozdrav ocu, tastu i dedi.

POMEN dragoj, miloj i voqenoj

Miodrag Popovi}

Verica Plav{i}

Veri

od prije Nevene.

52898

Najiskrenije sau~e{}e porodici.

preminula u 80. godini.

Sahrana }e biti u Bukovcu, u subotu, 12. 5. 2012. godine, u 17 ~asova.

Posledwi pozdrav na{em najdra`em suprugu, ocu i dedi, sa velikom tugom i bolom: wegova supruga Spasenija, sin Vlada, }erka Slavica sa zetom Slavi{om i unuci Ana, Aleksandra i Aleksandar. Sahrana je 13. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, u rodnoj Gorwoj Badawi. Zauvek }e{ biti u na{im srcima. 52885

Milovan [upica 1938 - 2012. O`alo{}ena }erka Zorica, zet Trivo i unuka Maja.

Irini Vuka{inovi} Dana, 12. 5. 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 12 ~asova, odrà}emo ~etrdesetodnevni pomen. Sve {to si nam pruàla, svu ne`nost, pa`wu i qubav kao i tvoj mio lik, ìve}e ve~no u svima nama. Tvoji: suprug Milan sa }erkom i unucima. 52855

52889

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle duge i te{ke bolesti napustio na{ voqeni

SE]AWE

O`alo{}eni: suprug Du{an, sin Bogdan, snaja Darinka, unuk Milan.

52897

3 Tawa Moskaq

Milovan [upica

POMEN Navr{ava se pola godine od kako nije sa nama na{ voqeni

Porodica Kremenovi}.

Milan - Mi{o

Jovan - Jovo

11. 5. 2009 - 11. 5. 2012.

5. 6. 2007 - 5. 6. 2012.

1938 - 2012.

Obradovi}

Sahrana je u subotu, 12. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu. O`alo{}ena supruga Jana, }erke, zet i unuke.

Sa neizmernom tugom i bolom u srcu, se}amo se na{ih voqenih i ~uvamo od zaborava. Neute{ni: majka i supruga Anka, sin i unuk Sr|an, supruga i snaha Vera.

52888

52851

52900

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav zetu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{

Milorad Qubojevi}

Tawi Moskaq od maminih kolega iz Aktiva.

52905

Posledwi pozdrav, dragom zetu i te~i

Zumbulka Grba

1971 - 2011. Pomen }emo obele`iti danas, 12. maja 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Mnogo nam nedostaje{, ali si uvek u na{im srcima.

Umrla je na{a draga prijateqica

Uvek si bila uz nas u radosti i `alosti. Hvala ti za sve. Sau~e{}e porodici.

Segedi Josip Segedi Josipu

Urna }e biti polo`ena na Novom grobqu u Beogradu.

1950 - 2012.

O`alo{}eni: tata Kosta, supruga Zorica sa sinovima Markom i Nikolom, sestra Maja sa sinom Dejanom i ostala rodbina.

od: ta{te Viktorije, svastike Ru`e, Tamare i Pe|e.

52892

52904

O`alo{}eni: supruga Bori{ka, sinovi, Igor i Boris, snaja Nina i unuk Andrej. Sahrana je 12. 5. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu 52903

Milo{u ^avi}u

Tvoji: Jelica Kova~evi}, Nada i Aca Veqkovi} sa decom i wihovim porodicama i porodica Stanoj~i}.

od Nade Kuqi} i Dane Jela~i} sa porodicama.

52863

52864

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE na sina i supruga

Dana, 12. 5. 2012. godine navr{avaju se 4 godine od smrti na{eg voqenog supruga, oca, svekra i dede

Navr{ava se deset godina od smrti na{eg voqenog

subota12.maj2012.

SE]AWE

IN MEMORIAM Povodom {ezdesetogodi{wice velike mature sa osobitim po{tovawem i pijetetom se}amo se preminulih

1996 - 2012.

prof. Milenka [uvakovi}a direktora

prof. Milice Veselinov razredne stare{ine

Pavla Kuzmanovi}a

Mirko Srdi}

Novaka Bogdanovi}a So}e

1968 - 2010.

Rado ga se se}aju i s ponosom uspomenu ~uvaju na wega: supruga Jelica, sinovi Milan i Perica, snajke Tatjana i Sowa, unuci: Teodora, Bogdan i Novak.

Pomen obeleàvamo danas, 12. maja 2012. godine, u 11 ~asova, u crkvi, u êrevi}u. Godine prolaze, ali vreme ne moè izbrisati qubav, se}awe i tugu za tobom. Neka te an|eli ~uvaju.

SE]AWE ^etiri godine od kako nije sa nama na{ dragi tata i suprug

1938 - 2009. Ve~no `alosna, nikad pomirena sa sudbinom da sam Vas izgubila.

kao i na{ih dragih

Obrad Ninkov Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

{kolskih drugova i drugarica Maturanti VIIIb razreda Druge vi{e me{ovite gimnazije u Novom Sadu, generacija 1951/52.

Tvoji najmiliji.

52865

Joca Srdi}

ostalih profesora

52758

52629

52738

IN MEMORIAM

SE]AWE

12. maj 1992 - 12. maj 2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom bratu i ujaku

Tvoja mama i supruga Reska sa unukama. 52862

TROGODI[WI POMEN

Zvonimir Kova~ Iako godine prolaze, uvek i na svakom koraku nam je u mislima.

Nikoli Ninkovi}u

1918 - 2011.

1928 - 2012.

Rado ga se se}aju wegove Biserka i Vukica.

^etrdeset tu`nih dana je bez tebe. Seja - Danica, sestri} Brana i snaja Bojka.

52843

52728

52452

2009 - 2012.

Tvoji: k}erka Brankica, suprug ^edo, zet Goran i unuk Nemawa.

Nikola Ninkovi}

Bo`i @abi}u

in`ewer {umarstva u penziji

odr`ava 12. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Veterniku. Ostavio si duboku prazninu, tugu i bol. ]erka sa porodicom.

52493

Najdra`oj qubavqu.

mami

babi

U utorak, 15. 5. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom Nikoli. Dani prolaze, na{ih praznika vi{e nema, samo tuga i praznina. O`alo{}ena supruga Smiqana.

52822

DESETOGODI[WI POMEN

ro|. Popovi} iz Vogwa Ponosna, i zahvalna wena deca: Jelica, Danka, Milo{, Marko, Zorica, Jovan i Nova.

Brate, nema ni{ta te`e od tvoje smrti. Brat Du{an i sestre Mica i Qubica.

Dana 11. 5. 2012. godine navr{ava se {est godina od kako nije sa nama

^ETVOROGODI[WI POMEN

Ostaje nam se}awe na wegov vedar i neponovqiv lik. Sa qubavqu i tugom, Milo{, Milenko i Marija. 52715

POMEN Danas, 12. 5. 2012. godine odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen dragom

Milena - Mika Koji} Tadija Koji}

Ne postoji vreme koje nam mo`e pru`iti utehu, izbrisati bol i se}awe na Tebe. Dragi @ivko, pro{lo je deset godina i jo{ mnoge }e pro}i, ali qubav i uspomena na Tebe nikada ne}e pro}i. Tvoje: supruga Rada i }erka Jasmina. 52755

3 I ZJ AV A Z AH V AL N O S T I

Dragutin Milei

Radenku Raci}u 15. 4. 1949 - 19. 11. 2011.

52648

52732

advokat

52810

52724

Jovan Lon~ar

@ivko Gaji} Zora Danilovi} Pandurova

S qubavqu i tugom, uspomenu na wu ~uva wena sestra Mira sa porodicom.

POMEN U subotu, 12. maja, na Alma{kom grobqu, u 10.30 sati dava}emo {estomese~ni pomen na{em

POMEN

Voqena moja majko! Tvoja sna`na li~nost obdarena najlep{im qudskim vrlinama ~uva te od zaborava. Ne pro|e trenutak da ne osetimo koliko nam nedostaje{. Volimo te mnogo.

prof. Bosiqka ^anak Ve} dvadeset godina nije sa nama.

S qubavqu i zahvalno{}u, wegovi najmiliji.

Obave{tavamo porodicu, prijateqe da se pomen

Persa Jevi}

Milan Jovanovi}

Nada Moqac

1925 - 2004.

Kosana Pasti

Petru Kova~evi}u

ro|. Popov 2006 - 2012. O`alo{}eni: suprug, sinovi, snaje, unuci i praunuke.

Supruga Leposava, }erka Aleksandra, unuka Dragoslava i unuk Vladimir.

52735

52734

Danas, 12. 5. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na ^enejskom grobqu odr`a}emo trogodi{wi pomen na{oj voqenoj majci i }erki

1910 - 1972.

Vreme nezadr`ivo prolazi, zaborav neumoqivo odnosi, ali se}awe na drage likove ostaje zauvek. Sinovi Uro{ i Ugqe{a, k}i Mirjana sa porodicama. 52817

3 ÊTRDESETODNEVNI POMEN mom dragom suprugu obeleàvam 12. maja, u 11 sati, na ênejskom grobqu.

Biqani \akovi}

ro|. Prodanovi}

Vreme koje prolazi ne bri{e se}awe na tebe. ^uvam te od zaborava i hvala ti za sve trenutke provedene s tobom. Supruga Ro`a.

Zahvaqujemo se svim prijateqima, kom{ijama, ro|acima, radnim qudima J.K.P. „Put” i J.K.P. „Vodovod i kanalizacija” {to su u te{kim trenucima bili uz nas.

52761

52748

Bora i \or|e Moqac.

Koliko nam nedostaje{ nikad ne}e{ saznati. S ponosom te spomiwemo, s qubavqu te u srcu ~uvamo, a sa ve~nom tugom `ivimo. Tvoje }erke Ivana i Milica i mama Nada.

Odselio si se u mesto svetlosti gde nema bola, patwe, u mesto odmora, gde }e{ ve~no po~ivati u beskona~nom i bla`enom `ivotu. Neute{na supruga Julka.

52774

52806

Jovan Kozarov

07.00 08.00 08.05 08.35 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.20 17.50 19.30 20.05 21.15 22.00 22.35 23.25 00.30 02.00 02.25

Кухињица Вести Вуков видео буквар - слово „Ћ“ Хајде са мном у обданиште Колико се познајемо Отварање 79. Међународног пољ. сајма у Новом Саду, пренос Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Без упута Биографије Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Политбиро Мала убиства Агате Кристи: Отровно перо, филм ТВ Дневник Последњи бег на Балкану Фаца Војвођански дневник Из нашег сокака Последњи бег на Балкану Мала убиства Агате Кристи: Отровно перо, филм Политбиро Путеви наде

Ивана Шпановић

Увек медаља У четвртој емисији серије „Увек медаља“ упознаћемо се са краљицом свих спортова, атлетиком. Ивана Шпановић и Михајло Дудаш, наши репрезентативци и врхунски спортисти, причају о својим почецима, о томе шта за њих значи атлетика, о својим плановима... (РТВ 1, 12.35)

06.30 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.20 15.45 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 23.40 00.05

tv program

subota12.maj2012.

ТВ баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштина Вести (мађ) Емисија на мађар. са титл.на српском Концерт тамбурашког оркестра „Романса” Три паметњаковића, филм Хајде са мном у обданиште Вуков видео буквар-слово „Ћ“ Питам се, питам се Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Заљубљена географија (мађ) Музички програм 6. меморијал Исидор Бајић - свечани концерт Концерт гитаристе Жозепа Енрикеза ТВ Продаја

07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Документарни програм Е-ТВ Ноге на пут Перископ/Осаа Хало, председниче Простор Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Сајам инфонет Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.59 12.36 13.05 13.15 13.26 13.59 14.15 15.00 15.06 15.56 16.55 18.59 19.30 20.07 21.19 00.05 00.13 02.15 03.00 03.03 03.50 04.28 04.42 05.48

06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 14.35 15.30 16.00 16.05 16.30 17.00 17.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00 23.30

Серијски програм Време је на мојој страни Серијски програм Азбука родитељства Серијски програм Ленија Вести Ево нас код вас Вести Серијски програм Бели мантил Повезивање Витраж Вести Личности и догађаји Време је на мојој страни Вести Серијски програм Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфонет Све што желим Седам НС дана Личности и догађаји Објектив Лична грешка Документарни програм Серијски програм

10.00 Одбојка Квалификације за ОИ: Шпанија - Бугарска 11.30 Премијер лига, Магазин 12.00 Евролига Фајнал Фор: ЦСКА – Панатинаикос 14.30 СК студио 15.30 АТП Мастерс Мадрид 1/2 Финале 17.30 Гранд При 18.30 Најава Премијер лиге 19.00 АТП Мастерс Мадрид 1/2 Финале 21.00 Евролига фајнал фор: Олимпијакос - Барселона 23.00 Одбојка Квалификације за ОИ 1/2 Финале 01.30 Одбојка Квалификације за ОИ 1/2 Финале

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Спорт плус Увиђај Гастрономад Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Бане Крстић...као сав нормалан свет Војна академија Фудбал - Јелен суперлига: Раднички - Партизан, пренос Слагалица Дневник Војна академија Армагедон, филм Вести Издајник, филм Ви и Мира Адања Полак Вести(04.00,05.00) ТВ лица: Бане Крстић...као сав нормалан свет Моја лепа Србија Лети, лети, песмо моја мила Војна академија Верски календар

Лив Тајлер

Армагедон Само 18 дана дели Земљу од судара с метеором величине Тексаса, који ће уништити све облике живота. Стручњаци НАСА на челу с директором Труманом позивају у помоћ највећег стручњака у бушењу нафте, Херија С. Стампера, на хитно саветовање. Улоге: Брус Вилис, Бен Афлек, Лив Тајлер Режија: Мајкл Беј (РТС 1, 21.19)

04.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 21.00 22.30 00.30

Дођи на вечеру Домаћин Филм: Нинџа Сурфери Филм: Плавуша узвраћа ударац Шатра Жене Сулејман Величанствени Радна Акција Галилео Фудбалска утакмица: Црвена звезда-Рад Сулејман Величанствени Квиз: Савршен минут РБ еко герила

Зрно по зрно У новом издању емисије, поред редовних прилога гледаоци могу погледати и најаву 79. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду и шта ће посетиоци моћи да виде на овој изузетно значајној домаћој сајамској манифестацији. (КТВ, 12.00)

06.00 08.00 08.40 09.10 10.30 11.00 11.35 14.30 15.30

Са Жељком Јоксимовићем на вези

16.00 16.30 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 01.35 02.25 03.45 05.15

Заувјек сусједи Добра земља Топшоп Цртани филмови Више од живота Вести Б92 Пријатељи Интернат АТП Мастерс 1000 Мадрид, полуфинале Вести Ноћни ТВ пројекат Вести Сунђер Боб Штрумфови Гладијатори Филм: Најтраженији Вести Б92 Спортски преглед Филм: Енглески за странце Гладијатори Филм: Прича о три жене Филм: Последњи рез Укључење у Б92 Инфо

06.00 06.30 08.00 08.30 10.00 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 18.00 18.30 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Маратон Здравље и Ви Филм: Против књига Отворени студио Филм: Девојка са Космаја Здравље и Ви Сваштарица Вести Биљана за вас Слике живота Обични људи Вести Слике живота Улови трофеј Мајсторски Двоугао Узвраћен ударац Филм: Живот пред очима Филм: Убијаш ме Филм: Против књига Филм: Живот пред очима Филм: Убијаш ме

Миломир Марић

Голи живот Наставак исповести са дна живота Мирка Новаковића, човека који је тражио себе од Београда до Чикага. Утопио се у дроги и пићу и успео да побегне чак и плаћеним убицама. Водитељ: Миломир Марић (Хепи, 21.30) 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00

Жељко Јоксимовић био је гост Редакције за дијаспору, пред пут на 57. Песму Евровизије. Песмом „Није љубав ствар” Жељко Јоксимовић представљаће Србију на овогодишњој Песми Евровизије у Бакуу. На отварању друге полуфиналне вечери 24. маја наш представник наступа под редним бројем један. (РТС 2, 19.28) 06.18 Знање имање 07.16 ТВ лица: Николета Павароти...као сав нормалан свет 08.01 Велики је свет 08.29 Бернард 08.33 Срећни клинци 08.55 Чудовишта и гусари 09.08 Зујалице 09.35 Вилењаци 09.46 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.12 Свет здравља 12.55 Моја лепа Србија 13.30 Грађанин 14.02 Лети, лети песмо моја мила 14.33 Емисија из културе 14.58 Најлепше бајке браће Грим: Плава светлост, филм децу 15.59 Биографије 16.48 Верски календар 16.58 Вреле гуме 17.28 Тотал тенис 17.38 Школска олимпијада 17.50 Олимпијски кругови 18.23 Твоје песме, моји снови 19.28 Тема Србије на вези 20.13 Изгубљени светови 21.00 Има нека т(р)ајна веза 22.36 Потрошачки саветник 23.00 Свет спорта 23.30 Фудбал: Јелен супер лига 23.45 Музички програм 00.53 Вреле гуме 01.23 Фудбал: Јелен супер лига 03.06 Школска олимпијада 03.38 Твоје песме, моји снови

dnevnik

c m y

11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.55 14.00 15.30 17.55 18.30 19.10 19.45 21.30 23.00 01.00 01.45

Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Барбин дневник, анимирани филм Генератор Рекс Гормити Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Вести Башта добре вештице, филм Вести Телемастер Моја Србија Црни Груја Коњи врани, филм Голи живот Горштак, филм Црни Груја Коњи врани, филм

Марија Кончита Алонсо

Енглески за странце Боливар де ла Цруз, очекује бебу... Управо је кришом прешла границу из Мексика и обрела се у Лос Анђелесу у Калифорнији, у кући лепе и несташне Лоле Саре, чији родитељи су прешли исти тај пут пре двадесетак година. Улоге: Куно Бекер, Даниел Камастра, Марија Кончита Алонсо Режија: Јусуф Делара (Б92, 23.55)

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.30 03.00 05.00

Добро јутро Викендвизија Живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Косовски бој Мала невеста Магазин ИН Национални дневник Нове Курсаџије Звезде Гранда Филм: Дервиш и смрт Филм: Ватра на небу Филм: Буги бој Филма: Дервиш и смрт

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota12.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Четири венчања - Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Најбољи амерички кувар Нисам знала да сам трудна НY Инк Четири венчања - Америка Чудни облици зависности Огромна деца Л.А. Инк НY Инк

Ке трин Ки нер 08.00 Човекова историја 09.00 Атина: Истина о демократији 10.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 11.00 Тајни ратови 12.00 Истина о Јурију Гагарину 13.00 778 – Песма о Роланду 14.00 Други светски рат у боји 15.00 У потрази за Хајдном 16.00 Завођење у граду: Како је настао шопинг 18.00 Приватни живот ускршњег ремек дела: Хапшење Христово 19.00 Тутанкамон: Тајне дечака краља 20.00 Рим није изграђен за један дан 22.00 Салвадор Дали: Прича о два града 23.00 У потрази за Хајдном 00.00 Завођење у граду: Како је настао шопинг

08.00 08.30 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Снежана и седам патуљака Мала сирена Црвенкапа Мала принцеза Далтри Калхун Песница беса Свједоци Две карте за Рај Заклон Ејнџелин плес Еротски филм Еротски филм

За клон Пре ва рант Чар ли Ми лер, хлад но крв на за вод ни ца Ти фа ни и оштро о ки кар та рош Вер нон чи не трио ва ра ли ца ко ји се на ме ра чио да на ме сти нај ве ћу пар ти ју ка ра та у гра ду и да од ше та са пле ном... Уло ге: Ге бри јел Брн, Џеј ми Фокс, Ме ла ни Гри фит, Сил ве стер Ста ло не Ре жи ја: Де ми јен Ни мен (Си не ма ни ја, 20.00)

Пла ву ша Џо и Ме ри су мла ди Њу јор ча ни ко ји већ шест го ди на жи ве за јед но на Мен хет ну. Џо је глу мац, но ус пр кос ве ли ким ам би ци ја ма, има већ три де сет и пет го ди на а не ма ни ве ће уло ге ни ти аген та. За то мо ра да ра ди као ко но бар. Ме ри је сти ли ста у мод ној ку ћи... Уло ге: Ме тју Мо дин, Ке трин Ки нер, Де рил Ха на, Ке тлин Тар нер, Ели за бет Бер кли, Кри сто фер Ллојд Ре жи ја: Том Ди ки ло (ХРТ 1, 23.15) 08.00 Кинотека - циклус класичног вестерна: Ил Мерценарио, филм 10.13 Кућни љубимци 10.45 Пол ориха, док. серија 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.15 Духовни изазови 13.45 Призма 14.30 Мањински мозаик 14.45 ХАЗУ портрети 15.00 Еко зона 15.30 Ти чудесни младунци, док. серија 16.30 Евромагазин 17.00 Вести у пет 17.09 Време сутра 17.20 Репортери 18.20 Потрошачки код 18.50 Глобално село 19.30 Дневник 20.10 До последњег збора 21.50 Пацифик 22.45 Дневник 3 23.15 Плавуша, филм 01.00 Филмски маратон: Ничије дете, филм 02.50 Филмски маратон: Ил Мерценарио, филм

08.45 09.10 09.35 10.05 10.35 11.25 12.00 14.50 15.20 17.05 17.35 18.05 18.35 19.00 19.25 19.55 21.10 23.10 00.40

Ме ла ни Гри фит

06.00 Крупна риба 08.05 Свадбена торта 09.35 25 година Куће славних рокенрола 11.55 Златокоса и разбојник 13.35 Холивуд на снимању 14.00 Наопак дан 15.20 Сваки Џек има своју Џил 16.40 Вечера за глупане 18.35 Синема верите 20.05 Осам минута 21.35 Бладворт 23.10 Најбољи тата на свету 00.45 Статен Ајленд 02.20 Страва у Улици брестова 03.55 Створени једно за друго 05.30 Холивуд на снимању

Аниманијаци Алба и Адам Мала ТВ Кућни свемирци Крајола: Гуливерова путовања, филм КС Аутомагазин Блајбург, пренос мисе Магазин УЕФА ЕУРО 2012. Тако то раде каубоји, филм ЕП у кајаку и кануу, снимак 4 зида Ружиона Мењам свет Телетабис Музика, музика... Ватерполо, ЕЛ - Фајнал фор Ветар и лав, филм Манкелов инспектор Валандер Радован Влатковић и Симфонијски оркестар ХРТ-а подравнањем Павла Дешпаља

07.30 Девлин 09.00 Нешто позајмљено нешто плаво 10.30 Град без божића 12.00 Вук 14.00 Долина светлости 15.30 Божићни поклон 17.00 На линији ватре 19.00 Биографија - Принц Хари 20.00 Љубав и издаја 22.00 Нинџа са Беверли Хилса 00.00 Пери Мејсон: Смртоносан начин живота

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Обучена да убије Заклетва Бејб Сјај Оги Роуз Дач Сањала сам праву љубав Људска природа Без злих намера Обучена да убије Тајне Загреј ме

Видовњак Монк Браћа и сестре Хаваји фајв Филм: Амерички одметници Све по закону

08.00 Бен 10: Ултимејт ејлијен 08.40 Училица 09.30 Кувар и по 09.35 Колумбо: У невољи се пријатељ познаје 11.30 Пороци Мајамија 13.40 Заљубљени до ушију, филм 15.20 Храброст ратника, филм 17.28 Кувар и по 17.30 Преживети дивљину - Тексас, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Тражен, филм 22.00 Државни непријатељ, филм 00.20 Изгубљено у неповрат, филм 02.20 Астро шоу

Др жав ни не при ја тељ Адво к ат Ро берт Клеј тон Дин је пре дан отац и су пруг, ко ји је на тра гу Пи не те ру, во ђи кри ми нал не гру пе У ме ђу вре ме ну ко рум пи ра ни слу жбе ник На ци о нал не без бед но сти, То мас Реј нолдс пре го ва ра с кон гре сме ном... Уло ге: Вил Смит, Џин Хек ман, Џон Во ијт, Ли за Бо нет, Ре ги на Кинг Ре жи ја: То ни Скот (РТЛ, 22.00)

Ли за Бо нет

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.30 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Људских руку дело – Азије Стварање будућности Грађевинске интервенције X-машине Врхунско градитељство Врхунско оружје Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Људских руку дело – Азије Позадина авионских несрећа Борба са силама природе Како се прави? Обнова Јапана Исповести мафијаша Преживљавање Да ли бисте преживели? Угаљ Борба са силама природе Обнова Јапана

08.30 08.45 09.30 11.00 12.00 13.45 14.45 17.30 18.00 19.00 21.00 23.30 00.30

Фитнес Бициклизам Тенис Рели Тенис Бициклизам Бициклизам Рели Рели Тенис Борилачки спорт Бициклизам Тенис

Там не, не по зна те во де

а ни мљи во је што ни су све зе мље ко је су уве - ске штам пе на вео би чо ве ка на то да за кљу чи да се ле стро га огра ни че ња по пи та њу до ступ но - свет ска при вре да кре ће кроз там не и не по зна те во сти до лар ских де по зи та ус пе ле да на одр жив де. За пра во, по што су до га ђа ји де фи ни тив но кре на чин сма ње до ла ри за ци ју де по зи та. Бо ли ви ја и ну ли на го ре у ра ну је сен 2008, мно ги ко мен та то ри Пе ру усво ји ли су ме ре слич не они ма у Мек си ку и по при ми ли су апо ка лип ти чан тон, ко ји је обич но Па ки ста ну то ком ра них осам де се тих го ди на про - ре зер ви сан за прет ње ко је би по тен ци јал но мо гле шлог ве ка, али по сле не ко ли ко го ди на екс трем не уни шти ти ци ви ли за ци ју. Али, да су они ко ји од ре ма кро е ко ном ске ста бил но сти ко ја их је до ве ла на ђу ју ме ре по ли ти ке по гле да ли но ви ју исто ри ју фи иви цу хи пе рин фла ци је, обе зе мље су на кра ју опет одо бри ле де по зи те у стра ној ва лу ти и од та да су оста ле ви со ко до ла ри зо ва не, упр кос из у зет ним ус пе си ма у сма ње њу ин фла ци је. Чак и у зе мља ма у ко ји ма су огра ни че ња на до лар ске де по зи те до са да до ве ла до трај ног сма ње ња до ла ри за ци је де по зи та, тро шко ви де до ла ри за ци је би ли су да ле ко до три ви јал них. У Мек си ку се бег ка пи та ла го то во удво стру чио, бан кар ски зај мо ви при ват ном сек то ру го то во су се пре по ло ви ли то ком две го ди не на кон при сил ног пре тва ра ња до лар ских де по зи та, а ин фла ци ја и раст оста ли су ло ши не ко ли ко на ред них го ди на. За Па ки стан је пре ра но ре ћи да ли ће се ње го ва при сил на де до ла ри за ци ја из Ожи ве ле успо ме не на Ве ли ку де пре си ју 1998. по ка за ти трај ном, или ће се на кра ју пре о кре ну ти, као што се де си ло у нан сиј ских кри за, ви де ли би да она пру жа ва жну Бо ли ви ји и Пе руу – и у Ар ген ти ни, с ње ном при - ква ли та тив ну и кван ти та тив ну пер спек ти ву за про сил ном „пе зо и за ци јом„ из 2001. и 2002. це ну раз во ја кри зе. Бу квал но сва ка зе мља на све ту, по себ но ка да је Кри за с кра ја пр ве де це ни је 21. ве ка, би ло да се би ла у фа зи тр жи шта у на ста ја њу, ис ку си ла је по - ме ри ду би ном, ши ри ном и по тен ци јал ним тра ја нов не на ле те ин фла ци је ко ји су че сто би ли ду го - њем ре це си је ко ја је пра ти, би ло су штин ским по трај ни. За пра во, исто ри ја ин фла ци је по ка зу је ко ли - сле ди ца ма по тр жи шта имо ви не, ис ти че се као нај ко је за и ста те шко за не ку зе мљу да трај но пре ра - о збиљ ни ја свет ска фи нан сиј ска кри за по сле Ве ли сте исто ри ју по гре шног ма кро е ко ном ског упра - ке де пре си је. Ова кри за пред ста вља тач ку пре о кре вља ња, без по вре ме них, али ве о ма бол них, по нов - та у свет ској при вре ди и исто ри ји, а ње но ко нач но них па до ва. Ви со ка ин фла ци ја чи ни да ре зи ден ти ре ше ње ве ро ват но ће пре о бли ко ва ти по ли ти ку и ве о ма ду го же ле да ми ни ми зи еко но ми ју за бар још јед ну ге ра ју сво ју из ло же ност да љим не ра ци ју. Чак и деценије напретка ма кро е ко ном ским мал вер за ци Да ли је ова кри за тре ба ло ја ма. Њи хо ва ма ња по тра жња после Другог светског рата, да бу де из не на ђе ње, по себ но за до ма ћим па пир ним нов цем пре ма ње ном сна жном ути ца ју када су трендови дохотка сма њу је осно ви цу по мо ћу ко је на САД? Ако слу ша мо ве ли ки и демографски трендови вла да обез бе ђу је ин фла ци о не број во де ћих уни вер зи тет ских подупирали цене кућа, при хо де, што по но во ус по ста про фе со ра, ула га че и љу де ко вља ње ни ске ин фла ци је чи ни бледе у поређењу са скоком ји од ре ђу ју ме ре по ли ти ке у бол ни јим, у фи скал ном сми САД, по ве ро ва ли би смо да је цена пре 2007. слу. Де ста би ли зу ју ће кре та ње овај фи нан сиј ски слом до шао де ви зних кур се ва је при род на као гром из ве дра не ба. Пред пра те ћа по сле ди ца. У екс трем ним слу ча је ви ма, сед ник аме рич ких Фе де рал них ре зер ви Алан гра ђа ни мо гу про на ћи на чи не да агре сив ни је за о - Грин спен че сто је ар гу мен то вао да су фи нан сиј ске би ђу др жав ни мо но пол над нов цем, та ко што ће ино ва ци је, по пут се кју ри ти за ци је и од ре ђи ва ња ко ри сти ти чвр сте ва лу те, или та ко што ће се вла да це на оп ци ја, ства ра ле но ве на чи не да се ри зик рас на ћи у си ту а ци ји у ко јој је, у по ку ша ју да опо ра ви по де ли, и исто вре ме но су чи ни ле тра ди ци о нал но плат ни про мет, при си ље на на то да га ран ту је ин - не ли квид на сред ства, као што су ку ће, ли квид ни дек са ци ју бан кар ских де по зи та и дру гих оба ве за у јим. Сто га су се све ви ше це не ри зич не имо ви не не кој чвр стој ва лу ти. Та ко ђе, мо же би ти по треб но мо гле оправ да ти. Мо гли би смо ов де да за ста не мо и мно го вре ме на да се пре ра сте то сла бље ње мо но - ка же мо да су мно ги љу ди би ли убе ђе ни у то да је по ла др жа ве над нов цем. „овог пу та дру га чи је„ јер су САД „по себ не„. Ко ли ко су исто риј ски ре пе ри ре ле вант ни да би Ме ђу тим, с об зи ром на исто риј ску ва жност не смо про це ни ли ка ко ће се раз ви ја ти мо дер на свет - дав ног аме рич ког и свет ског фи нан сиј ског сло ма, ска фи нан сиј ска кри за? Пре не ко ли ко го ди на, мно - ма ло ви ше зна ња о ње го вој по за ди ни по мо ћи ће ги љу ди су го во ри ли да је на пре дак у фи нан сиј - нам да раз у ме мо за што се то ли ко љу ди пре ва ри ло. ском ин же ње рин гу и во ђе њу мо не тар не по ли ти ке Чак и де це ни је на прет ка по сле Дру гог свет ског ра мно го по мо гао да се укро те по слов ни ци клу си и да та, ка да су трен до ви до хот ка и де мо граф ски трен се огра ни чи ри зик фи нан сиј ске за ра зе. Али, не дав - до ви под у пи ра ли це не ку ћа, бле де у по ре ђе ње са на свет ска фи нан сиј ска кри за по ка за ла је да ни су у ско ком це на пре 2007. До сре ди не исте го ди не, пра ву. оштар по раст бро ја пре ста на ка от пла те хи по те кар Ка да је „не пр во ра зред на фи нан сиј ска кри за„, ка - них зај мо ва да тих у САД љу ди ма с ни ским до хо то ко је у по чет ку на зи ва на, по че ла да се од и гра ва у ком на кра ју је по кре нуо пра ву свет ску фи нан сиј ле то 2007, ди ја го нал ни пре глед свет ске фи нан сиј - ску па ни ку. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota12.maj2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Су бо та је бла го ха о тич на па се по тру ди те да бу де те до след ни у оно ме што за поч не те. Кра ћи пут или из ла зак вам до но си за ни мљи ве су сре те и си ту а ци је. Упра во оно што вам је по треб но.

BIK 20.4-20.5.

Сре ћан вам ро ђен дан, и овај, као ни је дан прет ход ни. Жи ва жур ка! Ис ко ри сти те да те шан се и мо гућ но сти, не мој те ча си ти ни ча са, ни ти окле ва ти, већ при хва ти те иза зо ве ко ји вам се сер ви ра ју и де ша ва ју.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. maj 2012.

Све што се де ша ва иза за тво ре них вра та би ће успе шно. А све што се де ша ва у јав но сти, у ва шем окру же њу, је за бав но и ле по, при јат но. Спо ји те окол но сти у це ли ну, спон та но и опу ште но.

Ме сец је да нас у ва зду шном зна ку Во до ли је па сте не мир ни и скло ни пре на гље ним ре ак ци ја ма. При ја вам нео бич но дру штво не ких осо ба, ко је ви ди те сад, па ко зна кад. Тај ни љу бав ни су сре ти.

То ком ви кен да ће те би ти из у зет но дру штве ни. При то ме, ам пли ту де ва шег рас по ло же ња ће ва ри ра ти. Не до зво ли те да вас не ко уз не ми ри не го се др жи те сво јих ста во ва. При хо ди ка сне, због ви ше си ле.

И да ље сте вр ло ан га жо ва ни на лич ном пла ну, али је пи та ње ко ли ко то дру ги мо гу и успе ва ју да пра те. Бу ди те то ле рант ни ји пре ма њи ма. До бро и ла ко ко му ни ци ра те, учи те и за ба вља те све око се бе.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Парт нер вам пру жа мо гућ ност да де ли те не ке по вољ но сти или за до вољ ства, уко ли ко има те до вољ но слу ха за то.Вре ме ви кен да би тре ба ло да бу де не ко сло бод но вре ме, за при ват ност.

Те жи те да ле ко се жним и уте ме ље ним по зи ци ја ма и при ли ка ма, та ко да не ће те скре ну ти с тог ута ба ног и си гур ног пу та. Но, да нас би сте се мо гли ви ше дру жи ти и опу сти ти ме ђу при ја те љи ма.

Уто чи ште и сми ре ност на ла зи те у љу бав ном од но су. Др жи те до сво јих прин ци па и по ста вља те ства ри ка ко сма тра те да тре ба. И то је ОК па шта ко шта да ко шта. По сао за бо ра ви те у да ни ма ко ји сле де.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Има те по во љан уплив Ме се ца из па мет ног зна ка Во до ли је, што до при но си ин тен зив ном дру штве ном или клуп ском жи во ту. Да кле, иза ђи те у јав ност и узми те уче шћа у кул тур ним де ша ва њи ма.

Не мир ни сте и упу ће ни на дру ге. Мо же те и ра ди ти не ке нео ба ве зне по сло ве, у окви ру оних оба ве зних, иако је ви кенд. По се та сај му или ре сто ра ну се сво ди на исто: про ши ре ње ви ди ка.

Са мо опу ште но! Уко ли ко има те не са ни цу или во ди те бу ран ноћ ни жи вот, по ку шај те јо гом или ме ди та ци јом да сми ри те ди са ње и от пу сти те ми сли. А то ком да на, фи зич ка ак тив ност и дру штво.

TRI^-TRA^

Ми нић за Ги ни са V REMENSKA

Бри тан ска стар ле та Кеј ти Прајс че сто се бла ми ра ла по ка зу ју ћи до њи веш ис под пре крат ких ми ни ћа, али чи ни се да ви ше ни је спрем на то ли ко да от кри ва па па ра ци ма. Кеј ти (33), мај ка тро је де це, ни је од у ста ла од иза зов не оде ће, са мо је по ста ла опре зни ја. При ли ком из ла ска из ауто мо би ла по кри ла се ру ком да не би по ка за ла пре ви ше јер је има ла ми нић за Ги ни са. Па па ра ци жељ ни соч них фот ки на гра ђе ни су, овог пу та, са мо по гле дом на буј но по пр сје. Пр са та бри тан ска стар ле та сни мље на је при ли ком ноћ ног про во да у Лон до ну с деч ком, 27-го ди шњим ар ген тин ским мо де лом Ле ан дром Пе ном, с ко јим пла ни ра да упло ви у брач не во де, и то на кон два раз во да. Кеј ти је не дав но у сво јој ко лум ни твр ди ла да је слич на Лиз Теј лор, од но сно да се по пут ње ла ко и истин ски за љу би.

PROGNOZA

VIC DANA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 29 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 29 Niш

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и још то пли је вре ме. То ком ве че ри по сте пе но на о бла че ње, а ки ша се оче ку је у но ћи ка не де љи. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 14 до 29 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Још то пли је вре ме уз пу но сун ца и ма ло обла ка. По сле под не и уве че на о бла че ње са се ве ра, а ки ша се оче ку је у но ћи ка не де љи. Ве тар слаб се ве ро за пад ни, уве че у ја ча њу. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 30 сте пени. СР БИ ЈА: То пло и сун ча но. По сле под не ће до ћи до раз во ја обла ка па се мо гу ја ви ти пљу ско ви са гр мља ви ном. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни, уве че на се ве ру у ја ча њу. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 8 до 31 сте пен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу сву где за хла ђе ње са ки шом уз уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. У по не де љак хлад но са ки шом по вре ме но, у ви шим пла ни на ма са сне гом. У уто рак по сте пен пре ста нак ки ше и по раст тем пе ра ту ре. У сре ду још то пли је.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Због оче ки ва не на гле про ме не вре ме на у не де љу, би о ме те о ро ло шке при ли ке ути ца ће не по вољ но на све хро нич не бо ле сни ке. По се бан опрез са ве ту је се осо ба ма са ср ча ним и пси хич ким те го ба ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је у ви ду гла во бо ље, нер во зе, бо ло ва у ко сти ма, згло бо ви ма и ми ши ћи ма мо гу се ја ви ти у ја чој фор ми. Опре зно у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Тр чи ли си ца кроз шу му и на и ђе на зе ку ко ји пу ши ма ри ху а ну. Ка же она ње му: - Ма, ба ци то, то је ја ко ло ше, ај де са мном да тр чи мо. Зе ка при ста не. Тр че они да ље и на и ђу на ву ка ко ји шмр че ко ка ин. Ли ја ће и ње му: - Ма, ба ци то, то ни је до бро, ај де с на ма да тр чи мо. При ста не и вук. Тр че они, тр че, и на и ђу на ме ду с хе ро и ном. Опет ће ли си ца: - Ба ци ту дро гу и ај де с на ма да тр чи мо! На то ће ме да: - Ма не мој, кад год ти узмеш ек ста зи, ми мо ра мо да тр чи мо!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

244 (-15)

Slankamen

323 (-11)

Jaшa Tomiћ

Apatin

318 (-16)

Zemun

359 (-9)

Bogojevo

289 (-14)

Panчevo

372 (-4)

Smederevo

516 (-4)

Baч. Palanka 291 (-12) Novi Sad

280 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

231 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

280 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

318 (-12)

NERA

Hetin

112 (-4)

TISA

88 (-2)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 197 (-13) Beograd

Kusiћ

305 (-8)

62 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja