Dnevnik 12.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 12. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22745 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BROJNE SAOBRA]AJNICE ^EKAJU NOVAC OD TELEKOMA

Svaki ministar gura svoj autoput Iako se jo{ uvek ne nazire kupac za prodaju dr`avnog udela u Telekomu, o~ekivane pare su uveliko raspodeqene. Izme|u ostalog, utvr|ena je lista od {est puteva koji

bi se finansirali iz posebnog buyetskog fonda (kako bi novac bio na sigurnom), me|utim, nema dana a da se listi ne doda koja nova saobra}ajnica, {to od resornog

ministra za infrastrukturu Milutina Mrkowi}a, {to ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a ili za NIP Verice Kalanovi}.

str. 4

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] OBI[AO OBALU

NASLOVI

Politika 3 Kome dosadi Markes, prelazi na Koeqa

Ekonomija 4 Bugari bi da grade termoelektranu u Kovinu?

5 Malo posla, a puno otkaza

Dunav nas je uveo duboko u EU

Poqoprivreda 6 Vo}e nagrabusilo, `ito se provuklo

str. 3

Dinar pada, tre{}e se standard str. 4

Foto: S. [u{wevi}

Novi Sad

Novi Sad se ne pla{i talasa

SPORT

str. 7

str. 16 – 20

str. 9

Velika vru}ina

SVE^ANO OTVOREN MONDIJAL U JU@NOJ AFRICI, REMI NA PRVOJ UTAKMICI

Najvi{a temperatura 35° S

ODBOJKA[ICE LAKO S BRITANKAMA

Vojvodina 11 Deset potiskih op{tina razvija turizam

Crna 12 Na poternici ostala jo{ trojica

Dru{tvo 14 Do tamnog tena uz te{ke opekotine

NA NOVOSADSKOM NOVOM NASEQU U POSLEDWIH MESEC DANA

Ko masovno krade vodomere

RUKOMETA[I U ^AIRU ^EKAJU ^EHE

8 U vrti}ima 15.500 mali{ana

2

POLITIKA

subota12.jun2010.

DNEVNIK

MINISTAR SPOQNIH POSLOVA MA\ARSKE SA SRPSKIM ZVANI^NICIMA

Podr{ka ratifikaciji SSP-a Odnosi Srbije i Ma|arske su na vrlo visokom nivou, ocenili predsednik Srbije Boris Tadi} i ministar spoqnih poslova Ma|arske Jano{ Martowi.Tadi} i Martowi ocenili su da su bilateralni odnosi dve zemqe na visokom nivou, a razgovarano je i o unapre|ewu ekonomske saradwe, posebno u oblasti saobra}ajne infrastrukture i energetikePredsedniik Srbije je zahvalio Ma|arskoj na sna`noj podr{ci evropskim integracijama Srbije, navodi se u saop{tewu Predsedni{tva Srbije. [ef ma|arske diplomatije, u razgovoru sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em, najavio je da }e se Ma|arska na zasedawu ministara spoqnih poslova Evropske unije u Luksemburgu, zalo`i-

ti da {to pre po~ne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu Srbije.

Ma|arska }e se zalo`iti i da se kandidatura za ~lanstvo Srbije u EU {to pre prosledi Evropskoj komisiji, istakao je Martowi dodaju}i da Srbija i daqe mo`e da ra~una na podr{ku Ma|arske u procesu evrointegracije. Cvetkovi} istakao da je Srbija spremna za nastavak intenzivnog politi~kog dijaloga za razvoj svih oblika saradwe sa susednom Ma|arskom. Premijer o~ekuje da }e Ma|arska tokom predsedavawa EU u prvoj polovini 2011. godine posebnu pa`wu posvetiti evropskoj integraciji zemaqa zapadnog Balkana, a posebno Srbije. [ef ma|arske diplomatije razgovarao je i sa potpredsednikom Vlade Bo`idarom \eli}em.

Susret Tadi}a i Martowija

RAZGOVARALI EGERE[I I ^IPLI]

VESTI Gosti iz Hrvatske Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} razgovara}e u ponedeqak, 14. juna, sa ~lanovima delegacije Hrvatskog sabora o parlamentarnoj saradwi dve zemqe, u Domu Narodne skup{tine, najavqeno je ju~e iz parlamenta. U delegaciji su potpredsednik Sabora i predsednik Odbora za evropske integracije Neven Mimica, predsednik Odbora za spoqnu politiku Frano Matu{i}, ~lan Odbora za spoqnu politiku Tonino Picula, predsednica Nacionalnog odbora za pra}ewe pregovora Hrvatske sa EU Vesna Pusi} i ~lan Odbora za evropske integracije Milorad Pupovac.

Borovi}: Ekonomska veleizdaja Direktor stranke Nova Srbija Borislav Borovi} ocenio je da je Narodna banka Srbije „proto~ni bojler. „Situacija }e biti jo{

dramati~nija kad stupi na snagu novi Zakon o NBS. Tome treba dodati i {tetu od nepotrebne jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, nelogi~nih subvencija stranih ulaga~a na {tetu budxeta i gra|ana Srbije“, napomiwe Borovi}. Borovi} smatra da se to „grani~i sa ekonomskom veleizdajom sa dugoro~nim posledicama“.

Mili}evi}: Gra|ewe socijalne pravde Portparol Socijalisti~ke partije Srbije \or|e Mili}evi} ka`e da je vreme da stranka dobije novi program, jer je u posledwih 20 godina Srbija pretrpela velike promene, pa stara politika ne mo`e da da odgovore na dana{we probleme. On je dodao da }e novi program omogu}iti da stranka postane nosilac ideja socijalne pravde, koja je su{tina postojawa SPS-a, dok druge stranke, kako je ocenio, to koriste kao politi~ki marketing.

Mawine pokazale politi~ku zrelost Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i i ministar za qudska i mawinska prava Srbije Svetozar ^ipli} ocenili su ju~e da su izbori za nacionalne savete sprovedeni na najboqi mogu}i na~in, jer je glasalo vi{e od 50 odsto upisanih bira~a i da su mawine pokazale da su politi~ki zrele. Egere{i je ocenio da ove ~iwenice govore da su pripadnici nacionalnih zajednica shvatili zna~aj i va`nost ovih izbora i postupili savesno i odgovorno, saop{teno je iz wegovog kabineta. „Izlaskom na izbore nacionalne zajednice su pokazale da su politi~ki zrele. Uspe{no je napravqen prvi korak ka ostvarivawu prava koja predvi|a Zakon o nacionalnim savetima“, rekao je Egere{i. On je naglasio da nacionalni saveti moraju opravdati poverewe koje im je ukazano jer }e imati legalan i legitiman okvir za delovawe u

ciqu o~uvawa nacionalnog identiteta i u kreirawu svoje sudine i budu}nosti. ^ipli} istakao je da bi svi u Srbiji trebalo da budu ponosni na dono{ewe tako kvalitetnog i evropskog zakona kao {to je Zakon o nacionalnim savetima. On je naglasio da je zadovoqan uspehom izbora za nacionalne savete i da su mawi tehni~ki propusti koji su se dogodili posledica kratkih rokova. „Su{tina je da su same nacionalne zajednice zadovoqne uspehom ovih izbora, koji su pre svega bili demokratski i u skladu sa zakonskim propisima. Nacionalni saveti, koji }e u zakonskom roku biti formirani, ima}e pun demokratski kapacitet za svoj rad“, rekao je ^ipli}. Egere{i i ^ipli} su razgovarali o ~etvrtom Kampu tolerancije mladih podunavskih gradova i regija, koji se od 25. do 31. jula odr`ava u Ba~koj Topoli.

Ambasador [panije u Srbiji Iwigo De Palasio Espawa izjavio je Tanjugu da se na osnovu za sada raspolo`ivih informacija mo`e pretpostaviti da }e ministri spoqnih poslova EU u ponedeqak u Luksemburgu dati zeleno svetlo za po~etak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu sa Srbijom.Ukoliko takva odluka bude donesena, onda }e „to }e biti ogroman korak napred u procesu integracije Srbije u EU“, istakao je ambasador [panije, zemqe koja 1. jula zavr{ava {estomese~no predsedavawe Evropskoj uniji. „Koliko mi znamo, pismeni izve{taj koji je Bramerc

podneo Savetu bezbednosti UN je po|ednako pozitivan kao i prethodni u decembru.

Otuda, ukoliko i usmeni izve{taj 14. juna bude pozitivan, kao {to [panija o~ekuje, mo`emo pretpostaviti da }e ~lanice EU doneti odluku da pokrenu proces ratifikacije [P“, rekao je ambasador.De Palasio Epawa nije `eleo da procewuje da li }e na sastanku u ponedeqak biti ostvaren nekakav pomak kada je re~ o kandidaturi Srbije za ~lanstvo u EU.On je podsetio da je za napredak po tom pitawu potrebna saglasnost svih ~lanica.“U svakom slu~aju treba da se usredsredimo na zna~aj pokretawa procesa stabiliacije i pridru`ivawa sa Srbijom i da se nastave reforme“, istakao je ambasador koji je, kako ka`e, uveren da }e „proces integracije Srbije u EU narednih meseci „dobiti veliki zamah.“

De Rejt: Mo`da i ne{to vi{e [ef stalnog predstavni{ta Belgije pri EU @an de Rejt izjavio je da bi na ministarskom sastanku u Luksemburgu moglo da se Srbiji odobri „i ne{to vi{e“. Predstavqaju}i program i ciqeve belgijskog predsedavawa poslovima EU, amba{ador De Rejt je naglasio da Evropska unija mora odr`ati teku}i proces pridru`ivawa zemaqa Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Bez podr{ke pro{irivawu, Zapadni Balkan ne mo`e biti stabilizovan, podvukao je De Rejt, naglasiv{i da kriza unutar Evropske unije ne sme zako~iti ukqu~ivawe zapadnobalkanskih dr`ava u redove evropske dvadesetsedmorice..

VLADA SE IZJASNILA O AMANDMANIMA NA ZAKON O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA

Usvojeni predlozi LSV Vlada Srbije prihvatila je {est amandmana LSV i time iza{la u susret svim zahtevima te stranke, kojim je ona uslovila podr{ku Predlogu zakona o elektronskim komunikacijama. U ime LSV ove amandmane je podnela poslanica Aleksandra Jerkov. Ina~e, Vlada je na ovaj zakon podr`ala ukupno 10 amandmana.

Tako je prihva}eno da u pripremi propisa kojim Vlada utvr|uje politiku iz oblasti telekomunikacija i donosi strate{ke akte i akcione planove, u~estvuje nadle`ni organ autonomne pokrajine.

Sredstva koja predstavqaju Aleksandra Jerkov razliku prihoda i rashoda utvr|enih godi{wim izve{tajem toriji AP, upla}uje se na ra~un agencije upla}uju se u buxet Srbuxeta pokrajine i koristi preko bije. Deo razlike sredstava, srapokrajinskih organa za unapre|ezmeran prihodima ostvarenim od we i razvoj elektronskih komunioperatera elektronskih komunikacija i informacionog dru{tva kacionih mre`a i usluga na terina teritoriji pokrajine.

Pola rada za pola mandata Skup{tina Srbije po~ela je rapravu o predlo`enim izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koja }e biti nastavqena u utorak, 15.juna. Potpredsednica parlamenta Gordana ^omi} podsetila je poslanike da su se ju~e navr{ile ta~no dve godine od kada su im potvr|eni mandati. Parlamentarci nisu posebno obele`ili polovinu od punog, ~etvorogodi{weg mandata. Jedino {to su sebe ponovo „~astili“ polovinom radnog dana, pa su se razi{li

posle prepodnevnog dela sesije, kako bi propratili otvarawe svetskog prvenstva u fudbalu.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS, koji je trenutno na dnevnom redu, predvi|a da guvernera bira Skup{tina Srbije ve}inom glasova svih poslanika, na predlog predsednika Srbije, na period od {est godina, sa pravom ponovnog izbora. ^lanove Saveta NBS i daqe }e predlagati Odbor za finansije.

Samostalni guverner Jo{ uvek aktuelni guverner, ali u ostavci Radovan Jela{i} obrazlo`io je da je ciq predlo`enih izmena i dopuna Zakona o NBS ja~awe samostalnosti i nezavisnosti te institucije, {to je preduslov ostvarivawe wenog osnovnog ciqa - postizawa i odr`avawa stabilnosti cena i finansijskog sistema.

- Princip samostalnosti i nezavisnosti Centralne banke nije samo po sebi ciq ve} sredstvo za ostvarivawe osnovnog wenog ciqa, a to je postizawe i odr`avawe stabilnosti cena - rekao je, izme|u ostalo, Jela{i} obrazla`u}i zakon poslanicima.

Smandrqavawe Poslanica LDP Vesna Pe{i} za~u|ena je {to se ovaj zakon usvaja po hitnom postupku. „Ovo smandrqavawe pokazuje i strmoglav kojim mo`emo krenuti, upravo sa ovim izmenama i dopunama“prime}uje Vesna Pe{i}.

Od Radovana Jela{i}a ona je zahtevala da ka`e razaloge zbog kojih je podneo ostavku, jer je „utiak javnosti da je bio izlo`en velikom pritisku izvr{ne vlasti i da je izgubio polit~ku podr-

{ku“, kao i da je „na{a pseudobiznis elita, ono {to se ovde zove tajkuni, pritiskala da se tro{e devizne rezerve, da bi oni dobili neku vrstu fiksnog kursa dinara“. Vesna Pe{i} ocewuje da }emo dobiti „polit~ki Savet NBS“, kao i da nije dozvoqeno da predsednik dr`ave, po{to je i predsednik DS predla`e guvernera, „jer kad predla`e funkcionere, predla`e ih u kapacitetu predsednika DS“.

(Ne)politi~ke li~nosti [ef kluba PUPS Momo ^olakovi} isti~e da je NBS jedna od najva`nijih dr`avnih institucija i da }e poslanici te stranke podr`ati zakon. I socijalisti }e glasati za zakon, dok poslanik te stranke Zoran Kasalovi} odbacuje tvrdwe da }e savet NBS donositi politi~ke odluke i da }e u tom telu, obzirom da ih kandiduje skup{tinski odbor, „sedeti politi~ari i politi~ki opredeqeni“.

- Do sada je taj isti odbor predlagao ne samo ~lanove saveta, ve} i guvernera, koji nije bio u tom smislu samo politi~ka li~nost i sprovodio samo polit~ke odluke, tvrdi Kasalovi}.

Privatizacija NBS

SRBIJA I EU

De Palasio Espawa o~ekuje odluku o ratifikaciji

POSLANI^KE TEME

Plan namene radio- frekvencijskog opsega donosi Vlada, a planove raspodele radio – frekvencija ministarstvo, uz u~e{}e nadle`nog organa pokrajine, na predlog Agencije.

Nakon okon~awa prelaska sa analognog na digitlano emitovawe televizijskog programa Vlada, na predlog ministarstva, u saradwi sa pokrajinskim organom, nadle`nim za poslove komunikacija, utvr|uje na~in kori{}ewa preostalog opsega radio – frekvencija namewenih zemaqskoj digitalnoj radiodifuziji, kao i pru`awu {irokopojasnog servisa.

Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa kojim se ure|uje delatnost elektronskih komunikacija na teritoriji AP vr{i pokrajina preko svog organa, kao poverene poslove.

Liga socijaldemokrata Vojvodine bila je nezadovoqna predlo`enim re{ewima, uz obrazlo`ewe da se pokrajini umawuju prava koja joj ve} pripadaju i „zapretila“ da ne}e podr`ati ovaj propis, bez usvajawa wenih amandmana.

S. St.

Potpredsednica SNS Jorgovanka Tabakovi} ist~e da joj je „najprimerenija izjava jednog od uglednih ekonomista koji je rekao da bi umesto ovog zakona, trebalo predlo`iti privatizaciju NBS. - Ka`e, lepo prodamo narodnu banku i budemo na~isto sa time, jer ona fakti~ki ovim zakonom jeste privatizovana, rekla je Tabakovi} ocewuju}i da je „predlo-

`eni zakon skandalozan, jer predstavqa gubitak ne monetarne suverenosti, nego i ekonomske budu}nosti ove dr`ave“.

- Vi ste gospodine guverneru stavili da je sve tajna, i kada pregovarate sa MMF-om i sa ostalim institucijama, bez imalo ograni~ewa, brutalno drsko ste rekli – sve je tajna i bi}e ka}wen svako ko tu tajnu oda, ma kako god je saznao, rekla je Tabakovi}.

Poslanici DS kupili platan Poslanici Demokratske stranke iz Beograda uplatili su ju~e novac za kupovinu jednog platana, koji }e biti posa|en u Bulevaru kraqa Aleksandra u Beogradu. Novac je uplatilo 18 poslanika, navodi se u saop{tewu. „Smatraju}i da je duboko ispravna i humana ideja da se novac namewen kupovini platana iz gradskog buxeta usmeri na Beogra|ane koji te{ko `ive i kojima je taj novac najpotrebniji, poslanici DS donirali su novac“, navodi se u saop{tewu.

Ko „slu{a” gra|ane U Skup{tini Srbije jo{ uvek se ne smiruju strasti oko predloga izmena Zakona o elektronskim komunikacijama, kojim je propisano da ~elnici tri obave{tajne slu`be BIA, VBA, VOA i ministar unutra{wih poslova mogu bez odluke suda dobiti podatke u koje vreme je i sa kime neko razgovarao mobilnim telefonom. Sednica skup{tinskog Odbora za saobra}aj i veze, koji je trebao da razmatra amandmane na predlo`eni zakon, me|u kojima i one koje je podneo za{titnik gra|ana, nije odr`ana, zbog nedostatka kvoruma.U sali su se pojavili samo predsednik odbora Velimir Ili} (NS) i ~lan Srboqub @ivanovi} (SRS), kao i ombudsman Sa{a Jankovi}.

Ili} je sednicu odlo`io za ponedeqak pre podne, ne obavestiv{i pri tome ni novinare ni prisutne da je dan ranije dobio pismo u ime vladaju}e koalicije, koje je potpisao zamenik predsednika odbora Milana Uro{evi}a (DS) u kome ga oba-

ve{tavaju da zbog spre~enosti ne mogu da do|u i zahtevaju pomerawe sednice.

- Stru~ne slu`be su zakazale odbor, ali nije bilo kvoruma, poslanici su tu i ne}e da u|u, ako im Nada Kolunxija ka`e da do|u, onda }e do}i- tvrdio je Ili}. [efica kluba ZES Nada Kolunxija rekla je da }e poslanici vladaju}e ve}ine u~estvovati na sednici odbora i da }e predlo`iti da se prihvati amandman po kome bi kontrola sprovo|ewa zakona bila pro{irena i na poverenika za informacije od javnog zna~aja.

Istovremeno, Kolunxija ponavqa stav vlasti da su ostala re{ewa u ovom zakonu ustavna i da se ovim zakonom ne omogu}ava neovla{}eno prislu{kivawe, ve} se mere mogu preduzimati samo ako je u pitawe naru{avawe bezbednosti. “Nadle`ne slu`be od operatera mogu da tra`e informacije o tome sa kim je neko komunicirao, ali ne i sadr`inu tih razgovora“, objasnila je Kolunxija.

S. Stankovi}

ISPRAVKE IMOVINSKOG STAWA

Tadi} ipak ima 55.000 evra Predsednik Srbije Boris Tadi} prijavio je svu svoju imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije, ali u objavqenom izve{taju o wegovom imovinskom stawu nisu prikazani svi podaci zbog tehni~kih nedostataka kompjuterskog programa, re~eno je ju~e Tanjugu u toj Agenciji. Prema podacima objavqenim na sajtu Agencije u ~etvrtak, predsednik Tadi}, koji je na toj funkciji od februara 2008. godine u drugom mandatu, ima mese~ni prihod od 142.944 dinara, a koristi slu`beni stan ~ija povr{ina nije navedena. U izve{taju je navedeno da nema depozita i {tedne uloge u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemqi i inostranstvu, kao ni nepokretnu imovinu u zemqi i inostranstvu, ni automobil.Kabinet predsednika Republike saop{tio je kra-

jem januara ove godine da je Tadi} poslao Agenciji za borbu

protiv korupcije izve{taj o svojoj imovini i prihodima.

Kako se navodi u saop{tewu, Tadi} nema pokretne, ni nepokretne imovine, dok mu je u{te|evina 55. 000 evra.Tadi}eva imovina se, dodaje se, nije uve}ala, ni promenila od 2004. godine.Ta u{te|evina nije prikazana u izve{taju Agencije koji je ju~e postavqen na wen sajt zbog nedostataka kompjuterskog programa Agencije.

Iz baze podataka povu~ena je pogre{na tabela, objasnili su Agenciji, uz napomenu da "nije bila ni~ija lo{a namera da se tako ne{to uradi".Do{lo je do gre{ke, naveli su, i ~im je ona uo~ena, stru~waci su po~eli da otklawaju nedostatak koji je do we doveo.

Na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije objavqene su imovinske karte vi{e od 700 funkcionera, me|u kojima je i izve{taj o imovinskom stawu predsednika Tadi}a.

G17 PLUS PRIPREMA PREDLOG DEKONCENTRACIJE POKRAJINSKIH ORGANA VLASTI

Od septembra inicijativa za selidbu institucija

Potpredsednik vojvo|anskog odbora G17 plus [andor Jo`ef izjavio je ju~e da je ta stranka u Pokrajini formirala timove koji }e do septembra sa~initi predlog dekoncentracije pokrajinskih organa vlasti. On je ju~e na konferenciji za novinare kazao da }e u narednim mesecima ovi timovi sa~initi analizu, na osnovu koje }e biti predlo`eno koji bi se organi i institucije vlasti APV mogli izmestiti iz Novog Sada u druge gradove i op{tine u Pokrajini. Najavio je da }e tom predlogu prethoditi akcija G17 plus "Karavan Vojvodina" koji po~iwe 16. juna Sremskoj Mitrovici.

- Su{tina ovog karavana je da vidimo koji su lokalni problemi gra|ana i kako oni mogu najefikasnije da se re{e. Smatramo da svi gra|ani imaju pravo da uti~u na upravqawe u svojim op{tinama - kazao je [andor Jo`ef, dodav{i da }e u okviru ove

kampawe funkcioneri Pokrajinskog odbora G17 plus obi}i deset gradova i op{tina u Vojvodini.

Jo`ef, koji je i poslanik u Skup{tini Vojvodine, gde je predsednik Odbora za me|unacionalne odnose, ocenio je da je veliki uspeh {to su u Srbiji prvi put organizovai izbori za savete mawinskih nacionalnih zajednica. On je kazao da je u kampawi za te izbore bilo "dosta politizirawa", ali da su izborni rezulatati pokazali da su "gra|ni prepoznali su{tinu".

- Sve stranke koje su ispolitizirale ovu kampawu nisu uspele da ostvare rezultat - naveo je, dodav{i da G17 plus nije u~estvovao na tim izborima.

Potpredsednik PO G17 plus rekao je i da ta stranka Pokrajinskoj izbornoj komisiji jo{ nije predlo`ila kandidata s izborne liste te stranke koji bi trebao da preuzme mandat upra`wen nakon ostavke

poslanika Gorana Kauri}a. On, me|utim, nije iskqu~io mogu}nsot da mandat novog poslanika G17 plus bude verifikovan na sednci Skup{tine APV 17. juna, ukoliko u me|uvremenu strana~ki organi odrede kandidata za to poslani~ko mesto.

Odgovaraju}i na novinarsko piatwe o mogu}im personalnim promenama u vojvo|anskoj Vladi kad je re~ o kadrovima G17 plus, a povodom spekulacija da bi novi {ef te stranke u Vojvodini Tomislav Stanti} mogao da zameni mesto sekeratara u Ministarstvu zdravqa za funckiju u Banovini, Jo`ef je kazao da do sad o toj mogu}nosti nije bilo zvani~nih razgovora.

- Do ovog momenta nije bilo zvani~nih razgovora o tome ni unutar stranke, ni u okviru vladaju}e koalicije. A {ta }e biti u budu}nosti, vide}emo - rekao je funkcioner G17 plus.

B. D. S.

GOSTI BIBLIOTEKE U ZGRADI BANOVINE I SEKRETARI I KURIRI

Kome dosadi Markes, prelazi na Koeqa

Vlada Vojvodine ima jednog pisca, a Skup{tina poetu. Prvi je Radoslav Petkovi}, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu, a drugi Igor Mirovi}, skup{tinski potpredsednik, poslanik napredwaka.

Jedan je, kako smo ~uli, redovan gost Biblioteke u zgradi Banovine, a drugi vi{e od literarnog sedi{ta vojvo|anske vlasti voli da obilazi privatne novosadske kwi`are.

- Korisnici na{e biblioteke sa preko 7.500 kwiga i 2.300 slu`enih periodika su brojni, od ~lanova Vlade do kurira i portira, i na to smo veoma ponosni – ka`e Helena Labudovi}, {efica Biblioteke koja je deo Uprave za op{te i zajedni~ke poslove pokrajinskih organa.

U biblioteku, po wenim re~ima, navra}aju i pokrajinski poslanici, zaposleni u administraciji, ali i weni nekada{wi radnici, sada u penziji, kao i op{tinari iz lokalnih uprava {irom Vojvodine, naj~e{}e u potrazi za starim slu`benim listovima koji su na bibliote~kim policama ~uvani po svim arhivarskim standardima, od kojih neki datiraju jo{ iz 1945.

- ^ita se sve, od popularne psihologije, preko priru~nika, do enciklopedija, uzimaju se filozofska dela Hegela, Sokrata, Platona, a u posledwe vreme primetili smo povratak klasicima, Tolstoju, Dostojevskom, Xojsu. A kome je “dosadio” Markes, prelazi na Koeqa... – navodi Labudovi}ka.

Na policama su i stru~ne kompjuterske kwige, kao i

kwige, one ipak ne mogu da zaobi|u podatak da su u fondu i ~etiri kwige Radoslava Petkovi}a, te da je on wihov stalni gost i velika podr{ka u poslu.

Naj~itanija od februara do aprila bila je “Glad” Mirjane Bobi} Mojsilovi}, ali je primat od marta do maja preuzela Grozdana Oluji} sa “Glasovima u vetru”.

- Bobi}ku ~itaju vi{e `ene, a Grozdana Oluji} nam nikad nije tu – ka`e Labudovi}ka. – Puno se ~ita i Momo Kapor,

Bobi}kina “Glad” naj~itanija.

Milo{evi}eve kwige niko ne tra`i

“evropski set” – od Uvoda u Evropsku uniju do wenog ustava, pa u biblioteku ~esto dolaze zaposleni u Pokrajin-

koji ~itaju, nazovimo to tako, kwige za odmor. Ova prostorija svima je, zapravo, oaza, beg od svakodnevice – ka`e {efi-

Anga`ovana poezija Igora Mirovi}a Mirovi} je objavio dve zbirke poezije, “Nebo nad Vizantijom” (1994) i “Kremen plamen” (2003), a na{em listu otkriva da sprema i tre}u, radnog naziva “Azbu~nik”. Kako ka`e, to je anga`ovana poezija, o svakodnevnim, pomalo banalnim temama, “Velikom bratu”, “Farmi”. Mo`da to u na{em `ivotu i nisu tako banalne teme, ka`e on. skom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalne zajednice.

- Korhecovi ~itaju; i stru~nu literaturu i publikacije, a ~esti su nam gosti i zaposleni u sekretarijatu za finansije

ca biblioteke, ina~e profesorka svetske kwi`evnosti.

U biblioteci rade i Vesna Timko, prof. ruskog jezika, i Slavojka Kova~evi}, statisti~arka. Iako ne `ele da poimence otkrivaju qubiteqe

Miqenko Jergovi}, Igor Mandi}, David Albahari, ali i Me{a Selimovi}, Ivo Andri}, ~ije kwige uzimaju za decu, ali i za sebe. Vrhunski intelektualci uzimaju npr. Borislava Peki}a.

Me|u pet naj~itanijih do skoro je bila i nova kwiga Nenada ^anka, a bibliotekarke ka`u da nisu primetile da se za wu vi{e interesuju liga{i od recimo demokrata. Ka`u i kako ne dozvoqavaju komentare o recimo Matiji Be}kovi}u ili Dobrici ]osi}u, koji su toj prostoriji - pisci. Tamo }e posetioci odmah primetiti na vidnom mestu izlo`enu kwigu Zorana \in|i}a. Kwiga Slobodana Milo{evi}a nema, ali ih niko, ka`u, i ne tra`i.

S. Nikoli}

subota12.jun2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

INTERVJU VICEPREMIJER SRBIJE BO@IDAR \ELI] EKSKLUZIVNO ZA „DNEVNIK“

Dunav nas je uveo duboko u EU Novim zakonom koji je u priprepotreban i doma}i kapital da zami luke na Dunavu }e biti javno do`ivi Dunav i na{ pravni sistem bro, otkriva u ekskluzivnom razgomora po{tovati privatnu svojinu. z Kad ve} pomiwete kapital, voru za „Dnevnik“ vicepremijer Srbije za evropske integracije koliko je novca potrebno da Bo`idar \eli}. Potpredsednik imamo evropske standarde u Vlade isti~e da je na posledwoj gradovina sa lukama? zvani~noj konferenciji posve}enoj izradi Dunavske strategije, koja je ocve nedeqe odr`ana u rumunskoj luci Konstanca, prihva}ena inicijativa Srbije da se skup o najva`nijem pitawu, wenom finansirawu, odr`i u Beogradu 27. septembra. z Koliko je Srbija u mogu}nosti da se ukqu~i u planove Evrope vezane za ovaj plove}i koridor?

- Novina Dunavske strategije je da je ona prva u koju smo ukqu~eni od po~etka i to na partnerskoj - Nemamo ta~nu ra~unicu, jer je osnovi sa drugim zemqama ~lanite{ko definisati {ta je to evropcama EU. Po logici stvari od ski standard, ali je sigurno da su 2012. godine kada se o~ekuje ulazak nam potrebne stotine i stotine Hrvatske u EU Dunav }e iza}i iz evra investicija. Ako uzmemo samo EU, u}i u Srbiju, i onda ponovo pitawe funkcionisawa luka to je uploviti u Uniju.Tako da smo mi jedna cifra, ako govorimo i o eko{to se ti~e Dunava logiji druga. z [ta za Vojitekako ve} u EU i Izrada Dunavske tretirani kao bivodinu zna~i ova lo koja dr`ava ~la- strategije je odli~an strategija, u koju nica. je ukqu~ena drpovod da uredimo z Postoje oni sve {to se urediti `ava? koji upozoravaju Sa celom mora u na{oj zemqi Evropom da }emo se te{ko pokrajiukqu~iti u Dunavna }e kao evropski sku strategiju EU, obzirom da region i deo Srbije , mo}i da issmo dopustili privatizaciju koristiti snagu drugih regiona i luka. evropskih dr`ava da realizuje po- Izrada Dunavske strategije je tencijal druge najve}e evropske odli~an povod da uredimo sve {to reke, koja proti~e u toku od 588 se urediti mora u na{oj zemqi.To kilometara kroz na{u teritoriukqu~uje usvajawe novog zakona koju, a Vojvodina ime ve}i deo tog ji }e postaviti na zdrave noge toka. To je infrastrukturna {an-

Na Egzitu i mladi eksperti \eli} najavquje da }e 8. i 9.jula u Novom Sadu tokom Egzita do}i stotinak mladih qudi iz svih 14 evropskih zemaqa koje su ukqu~ene u Dunavsku strategiju. Re~ je o mladim kapetanima, preduzetnicama, novinarima, onim mladim qudima, koji se ve} nekoliko godina bave Dunavom.

- Oni }e biti na Petrovaradinu, spava}e u Sremskim Karlovcima i dru`iti se sa doma}inima i mnogobrojnim stranim gostima tokom Egzita. To }e isto biti jedna mre`a koja }e slu`iti Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji u godinama koje dolaze. upravqawe lukama, jer jedan od evropskih standarda jeste da je samo priobaqe javno dobro i da se izdaje u koncesiju, a da su operatori luka privatna lica.I u tom pravcu treba o~ekivati zakonske promene koje su ve} pripremqene. zTo zna~i da zemqi{te u priobaqu, odnosno luke, ne}e biti u privatnim rukama?

- To zna~i da ono {to mora biti javno dobro, bi}e javno dobro. Naravno nijedan privatni interes ne}e biti o{te}en, jer je Srbiji

sa i nije slu~ajno {to se trenutno tri mosta grade na Dunava, zatim industrijska {ansa, od dodatnih energetskih postrojewa preko mnogobrojnih tehnologija koje mogu da niknu.To je i nau~na i turisti~ka {ansa i valorizovawe onog {to je istorijsko nasle|e du` Dunava u Vojvodini, uz ure|ewe nacionalnih parkova.To su sve velike mogu}nosti sa kojima Dunav postaje velika {ansa za Vojvodinu i Srbiju.

D. Milivojevi}

REKLI SU

Pajti}: Borovica se prvi odazvao Bez ravnomernog regionalnog razvoja, nema ravnomernog razvoja ni Pokrajine ni Republike Srbije", rekao je predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti}, prilikom donacije tri autobusa op{tinama Nova Crwa i Se~aw. Pajti} je naglasio da je Pokrajinska Vlada uputila poziv za socijalnu odgovornost kompanijama koje se bave transportom, a prva koja se odazvala je kompanija „Borovica", obezbediv{i tri autobusa za prevoz u~enika. Ovom donacijom omogu}eno je da se buxet ovih mawe razvijenih op{tina rastereti za 10 odsto, {to iznosi oko ~etrdeset miliona dinara, koliko }e biti usmereno na razvojne programe i projekte u ovim op{tinama.

Duli}-Markovi}: Centrala ne da deo vlasti Biv{a potpredsednica G17 plus Ivana Duli}-Markovi} ocenila je da ne postoji ni minimum voqe da se vlast spusti na lokalni nivo i da se dr`ava decentralizuje. "Centralna vlast je pokazala da nema nikakvu nameru da se odrekne dela vlasti i novca u korist lokalnih samouprava. Poruka vlasti je zapravo: mi boqe od vas znamo da potro{imo va{ novac", kazala je Duli}-Markovi}eva u intervjuu za informativni internetski portal Autonomija.Prema wenim re~ima, op{tinama i gradovima se ne vra}a imovina, iako svi dobro znaju da bi to bio mehanizam koji bi omogu}io lak{e re{avawe nagomilanih problema.

4

EKONOMIJA

subota12.jun2010.

DNEVNIK

ZA NEKE NEMA KRIZE

Banke napunile kase

Banke u Srbiji su u prvom tromese~ju ove godine ostvarile dobitak pre oporezivawa od 6,9 milijardi dinara, {to je za 1,2 odsto vi{e u odnosu na isti period pro{le godine, objavila je Narodna banka Srbije.

Posle zna~ajnih stopa pada dobitka pre oporezivawa u posledwa ~etiri kvartala, sa po~etkom 2010. godine po prvi put bankarski sektor Srbije bele`i zaustavqawe tog trenda i blagi oporavak, navedeno je u izve{taju centralne banke.

U prva tri meseca ove godine gubitak je zabele`ilo devet banaka, koje zajedno ~ine 13 odsto aktive sektora. Ukupan ostvareni gubitak tih banaka za prva tri meseca ove godine iznosi 1,4 milijarde dinara.

Prvih pet banaka po visini ostvarenog dobitka pre oporezivawa su Banka Inteza sa dve milijarde dinara, AIK banka Ni{ sa 1,8 milijardi, Unikredit banka sa 0,9 milijardi, Komercijalna banka sa 0,6 milijardi i Sosijete `eneral banka sa 0,4 milijarde dinara dobitka.

PREDUZE]A NAJAVQUJU NOVA POSKUPQEWA

Dinar pada, tre{}e se standard Vrednost doma}e valute ve} dugo ide nani`e, i gotovo svakog dana, uz mawe oscilacije, sve je mawa. Ju~era{wi zvani~ni sredwi kurs bio je 103,46 dinara za jedan evro, a 11. januara za jedan evro trebalo je dati 97,42 dinara. Razlika izme|u te dve vrednosti je oko {est dinara, te je prakti~no dinar, u odnosu na evro, od po~etka godine oslabio oko {est odsto.

Sve slabiji dinar izaziva sve ve}a inflatorna o~ekivawa.

Naime, sve vi{e preduze}a o~ekuje da }e tro{kovi proizvodwe, zbog pove}awa ulaznih tro{kova, biti sve vi{i, a tako|e, raste i broj onih koji o~ekuju da }e cena wihovih proizvoda i}i navi{e, navodi se u novom broju biltena "Makroekonomske analize i tro{kovi".

Neminovnost pove}awa cena jo{ ranije su najvili proizvo|a~i mleka i mle~nih proizvoda, kon-

ditori, pekari jo{ razmi{qaju, uqari, fabrike {e}era…

Treba re}i da je, zajedno s padom dinara, padao i ovako nizak standard gra|ana. Budu}i da su penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru u Srbiji plate zamrznute, prose~na primawa dugo se ne}e mewati u dinarima, ali }e u evrima biti sve mawa.

Inflacija u maju 1,5 posto Inflacija merena indeksom potro{a~kih cena u maju bila 1,5 odsto, u prvih pet meseci 4,1, a na godi{wem nivou 3,7, objavio Zavod za statistiku.

Najve}i rast cena u maju u odnosu na april, zabele`en je kod hrane i bezalkoholnih pi}a, 2,8 odsto, transporta, dva odsto, rekreacije i culture, dva odsto, zdravstva, 1,6 odsto, name{taja, poku}stva i teku}eg odr`avawa, jedan odsto, i restorana i hotela, 0,7 procenata.

Indeks potro{a~kih cena se defini{e kao mera prose~ne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za li~nu potro{wu.

[trajka~ki odbor i Samostalni sindikat AD „Medele“, nakon ju~e odr`anog sastanka izme|u predsednika Sindikata i generalnog direktora „Medele“, odlu~io je da odlo`i jedno~asovni {trajk upozorewa koji je bio zakazan za sutra. Oni su u svom saop{tewu jo{ naglasili da odla`u {trajk do zavr{etka pregovora, ali u {to kra}em roku.

Na sastanku je– kako se navodi u saop{tewu poslodavca doneta zajedni~ka odluka o pokretawu razgovora o zahtevima koji su predstavnici Sindikata dostavili vlasniku – Kompaniji „Invej“.

Ina~e, od pre dve godine, ve}inski vlasnik „Medele“ je zemunska kompanija „Invej“, biznismena Predraga Rankovi}a Peconija .

N. P.

VELIKI POSAO ILI VELIKI PLAN

Bugari bi da grade termoelektranu u Kovinu?

Bugarska firma “Kornikom” koja je u privatizaciji kupila rudnik ugqa u Kovinu `eli da ulo`i 1,2 milijarde evra za iz-

Ivanovi} je naveo da Bugari planiraju da zaposle 1.100 qudi, kao i da je za projekat potrebno iseliti dva sela na Dunavu.

uti~e na proizvodwu, jer ve}a potro{wa doprinosi oporavku privrede. Me|utim, sprski potro{a~ nije u poziciji da na taj na~in doprinese oporavku doma}e privrede, jer su mogu}nsoti tro{ewa svedeni na minimum .

O tome svedo~i i poku{aj da se, odobravawem mogu}nosti da se mes~ena primawa opterete s 40 odsto, koji je prakti~no propao.

Zna~ajnim delom jer banke ne odobravaju toliko optere}ewe zarade, ali i zato {to su{to su primawa ve} zna~ajno optere}ena ranijim kreditima, kao i tbog toga {to su zarade tolike da se s preostalim delom te{ko mo`e `iveti.

Ipak, u pomenutom biletenu isti~e se da se o~ekuje pove}a-

we prodaje. Dakle, reklo bi se da nije sve tako crno i da }e se potro{wa pove}ati. Odakle novac za to verovatno znaju ekonomisti, a bilo bi dobro kad bi to znawe podelili s gra|anima Srbije ~iji su teku}i ra~uni odavno " u crvenom", koji ve} tro{e ono {to nemaju i za to bankama uredno pla}aju ogromne kamate.

Kao i uvek o~ekuje se da prose~an gra|anin s prose~nim primawima pove}a prose~nu potro{wu i tako doprinese doma}oj privredi. Me|utim, prose~ni gra|anin to vi{e ne mo`e ili jednostavno vi{e ne}e. Ve} }e oti}i da kupi tamo gde je jeftinije i tako pomo}i sebi.

D. Mla|enovi}

BROJNE SAOBRA]AJNICE ^EKAJU NOVAC OD TELEKOMA

NEMA PROTESTA U VRBASKOJ „MEDELI”

Odlo`en {trajk kod Peconija

Poto{wa je ve} sad u mnogim oblastima prepolovqena, a u nov~aniku, posle pla}awa komunalnih tro{kova i puwewa potro{a~ke korpe, u kojoj je sve mawe proizvoda koji ne pripadaju klasi prehrambenih, gotovo da nema ni{ta..

Stimulisawe potro{we jedan je od na~ina da se pozitvno

Svaki ministar gura svoj autoput Iako se jo{ uvek ne nazire kupac za prodaju dr`avnog udela u Telekomu, o~ekivane pare su uveliko raspodeqene. Izme|u ostalog, utvr|ena je lista od {est puteva koji bi se finansirali iz posebnog buxetskog fonda (kako bi novac bio na sigurnom!), me|utim, nema dana a da se listi ne doda koja nova saobra}ajnica, {to od resornog ministra za infrastrukturu Milutina Mrkowi}a, {to ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a ili za NIP Verice Kalanovi}.

Lista od {est saobra}ajnica odnosi se na izgradwu 353,6 kilometara puteva, od kojih za neke jo{ nisu ura|eni ni projekti, a predra~unska vrednost je oko milijardu evra, koliko mnogi prognoziraju da }e se dobiti od prodaje 40 odsto Telekoma. To su putevi Pojate - Preqina u du`ini od 109,6 kilometara, Para}in Zaje~ar 82 kilometra, [abac Ruma 40 kilometara, za koje je potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mla|an Dinki} ve} najavio raspisivawe tendera za kompanije koje }e upravqati izgradwom.Na istoj listi jo{ su i autoput Pan~evo - Vr{ac - rumunska granica u du`ini od 86 kilometara, deonica Ni{ - Prokupqe i veza Koridora 10 i Po`arevca u du`ini od 10 kilometara.

Zaboravqena popre~na magistrala Jo{ pre tri meseca ministar ekonomije Mla|an Dinki} je izjavio kako }e se novcem od Telekoma graditi saobra}ajnica od rumunske granice preko Zrewanina, Novog Sada i Fru{ke gore do Rume, odnosno, autoputa Beograd - Zagreb. Vojvodina se toliko obradovala toj vesti, da su ~ak zapo~ete i aktivnosti oko realizacije tendera, me|utim, ministar Dinki} vi{e ne spomiwe ovu magistralu.

Verica Kalanovi}, ministarka za Nacionalni investicioni plan izjavila je da }e deo novca od prodaje Telekoma biti potro{en i na izgradwu autoputa Beograd - ju`ni Jadran, koji kroz Srbiju prolazi u du`ini od 255 kilometara, a cena

po kilometru se procewuje na oko sedam miliona evra. Ona veruje da }e za mandata ove vlade biti izgra|ena deonica od Beograda do Qiga u du`ini od 87 kilometara, za {ta bi trebalo oko 600 miliona evra.

S tim u vezi ministar Dinki} je

ve} najavio da }e se do kraja godine objaviti tenderi za izgradwu dve deonice na autoputu Beograd ju`ni Jadran i to od Lajkovca do Qiga i od Obrenovca do Uba, tako da bi u 2012. osim kompletirawa Koridora 10 bila zavr{ena i deonica Beograd - Qig kao deo autoputa do ju`nog Jadrana.

Ministar Mrkowi} ka`e da za kompletirawe Koridora 10 nedostaje jo{ sto miliona evra, ostatak je pokriven kreditima me|unarodnih finansijskih institucija. To je potvrdio i ministar Dinki} i najavio da }e se ju`na deonica saobra}ajnog Koridora 10 kroz Grdeli~ku klisuru, ~ija je izgradwa bila planirana sredstvima iz Helenik plana, graditi delimi~no kreditnim, a delimi~no doma}im parama, tako da }e Srbija uskoro usvojiti odluku o izdvajawu novca iz buxeta za izgradwu te saobra}ajnice.

Me|utim, kako i druga ministarstva o~ekuju deo kola~a od Telekoma - za razvoj telekomunikacija, za investicije u prosvetu, za nerazvijene op{tine, za prevremenu otplatu najskupqih delova spoqnog duga i ja~awe prvog penzionog stuba osigurawa, za spa{avawe propalih firmi koje su, ka`u, u mnogo gorem stawu od puteva, o~ito da su apetiti na jo{ uvek nepostoje}i novac preveliki. Do tada svaki ministar gura svoj autoput.

R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

gradwu termoe- Ako ne uspelektrane snage ju, oni }e se poBugari planiraju da 600 megavata, kupiti i oti}i zaposle 1.100 qudi, a u Smederevo, tvrdi pokrajinski poslanik za projekat je potrebno zaobi}i Kovin Branislav Iva– kazao je Ivaiseliti dva sela novi} iz Kovinovi}. na Dunavu na.

Direktor Bu(Branislav Ivanovi}) garski On je ju~e na je rekao sednici Odboda Fond svakom ra za privredu Skup{tine Vojzainteresovanom investitoru vodine pozvao direktora popristupa ozbiqno i sa istom pakrajinskog Fonda za podr{ku `wom, sagledavaju}i pri tom i investicija Branislava Busve, kako je kazao, izazove i regarskog, koji je prisustvovao alne {anse da projekt bude sastanku, da se ukqu~i u te ostvaren.

S. N. razgovore jer je bugarski investitor navodno nai{ao na probleme u lokalnoj upravi.

Poslanik je rekao da je u li~nim kontaktima, kao in`ewer koji je svojevremeno bio 10. 6. 2010. ukqu~en u izgradwu termoe1.246,61917 lektrane na Kosovu, konsultovan oko bugarskog plana izgradwe termoelektrane u Kovinu.

Promena %

Cena

BELEX 15 (637,00 0,35)

Promet

Projektomonta`a a.d. , Beograd

19,96%

2.999

23.992

BAS a.d. , Beograd

15,38%

750

89.250

AIK banka a.d. , Ni{

Pekabeta a.d. , Beograd

10,00%

2.200

24.200

Agrobanka a.d. , Beograd

0,19%

8.014

496.872

9,26%

5.900

29.500

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-0,92%

4.756

399.837

5,13% Promena %

11.477 Cena

504.992 Promet

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,53%

580

145.000

Imlek a.d. , Beograd

2,40%

1.195

100.420

Mika Alas a.d. , Beograd

-12,05%

635

6.350

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

9,26%

5.900

29.500

Ravnaja a.d., Mali Zvornik

-11,98%

977

1.954

Privredna banka a.d. , Beograd

-6,06%

620

16.130

Koka-Kolan HBC-Srbija a.d.

-11,59%

3.500

140.000

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,00

5.499

0,00

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

9.002

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

895

0,00

Messer Tehnogas a.d. , Beograd Bambi Banat a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

Chemos a.d. , Pali}

Naziv kompanije

Promena % -1,19%

Cena 2.745

Promet 5.939.364

-11,11%

400

20.000

Duga a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,11% Promena %

880 Cena

22.880 Promet

Soja protein, Be~ej

0,00

951

0,00

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-0,92%

4.756

399.837

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.097

0,00

Do`a \er| a.d., Ba~ka Topola

0,00%

3.230

145.350

Tigar, Pirot

0,00

762

0,00

0,00

9.332

0,00

0,00

1.500

0,00

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,53%

580

145.000

Alfa plam, Vrawe

Pionir PP Srbobran a.d.

-5,30%

10.000

100.000

Telefonija, Beograd

Vital a.d. , Vrbas

-7,90%

1.003

70.210

Svi iznosi su dati u dinarima

subota12.jun2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

RADOVAN JELA[I]

KAD STVARNOST NADJA^A STATISTIKU

Stradawe valuta u okru`ewu

Malo posla, a puno otkaza

Guverner Narodne banke Srbije u ostavci Radovan Jela{i} izjavio je ju~e da je slabqewe dinara proteklih dana posledica de{avawa u me|unarodnom okru`ewu, koja su uticala i na slabqewe doma}ih valuta u Ma|arskoj, Poqskoj, Turskoj. Ako bi se uzelo u obzir iskqu~ivo ono {to se doga|a u Srbiji, dinar bi trebalo u odre|enoj meri da ja~a jer imamo dogovor sa Me|unarodnim monetarnim fondom, obezbe|ena su dodatna finansijska sredstva, zarade i penzije su zamrznute, a cene stabilne, izjavio je Jela{i} tokom predstavqawa novog broja „Kvartalnog monitora“.

Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku u aprilu pro{le godine u Srbiji je bilo zaposleno 1.974.430 radnika dok je istog meseca ove godine radno mesto imalo 1.841.038 zaposlenih. Prosta ra~unica pokazuje da je za godinu danu broj zaposlenih smawen za 133.392 zaposlena. To, pak, zna~i da je toliko qudi ostalo bez posla i da bi najve}i deo wih, ako se izuzmu oni koji imaju uslove da sa radnog mesta odu u penziju, morao da se na|e na evidenciji nezaposlenih pa bi samim tim i broj onih koji tra`e posao morao da se pove}a za najmawe 100.000 nezaposlenih.

Me|utim, podaci govore sasvim druga~ije. U aprilu pro{le godine bez posla je bilo 767.547 a ove 762.592 {to zna~i da je trenutno na evidenciji nezaposlenih 4.955 mawe onih koji tra`e posao. Na kojoj evidenciji i gde su zavr{ili oni koji su u prethodnih godinu dana ostali bez radnog mesta , a tome treba dodati i one koji su u me|uvremenu postali punoletni ili su zavr{ili {kolu pa tra`e posao, to jednostavno niko ne zna , ali da ih nema nema ih. Jer da su na istoj evidenciji zavr{ili svi oni koji su prema statisti~kim podacima ostali u protekloj godini bez radnog mesta odnosno za koliko je smawena zaposlenost onda bi na birou rada moralo biti blizu 900.000. ^ak i da se ostavi na stranu to {to oni koji su ostali bez posla nigde ne pojavquju trenutno smawewe broja nezaposlenih za nekoliko hiqada nikako ne bi trebalo da se isti~e kao poseban podvig niti da se bilo ko opusti

„[to se ti~e deviznog tr`i{ta i ono stabilno funkcioni{e, tako da ako gledate iskqu~ivo na{e razloge, oni su pozitivni, ali o~ito trenutno sve ono {to sti`e iz inostranstva preovladava i zbog toga je do{lo do odre|enog slabqewa dinara posledwih dana“, istakao je guverner. „Ube|en sam da bi, ako se izdr`i i nastavi sa sprovo|ewem ove restriktivne politike, trebalo da vidimo ne{to ja~i dinar, ali to su samo na{i interni uslovi, a u velikoj meri sada spoqni uslovi kroje kretawe dinara“, rekao je on.

NBS raspola`e sa dovoqnim deviznim rezervama, od oko 10,7 milijardi evra, da obezbedi da ne bude prevelikih dnevnih fluktuacija kursa , naglasio je Jela{i}.

su na taj na~in zbrinuti i na taj na~in se smawio broj nezaposlenih }e se na wu ponovo vratiti. POred toga preduzetnici ozbiqno prete da }e do kraja godine otpustiti i do 100.000 qudi!

i pomisli da }e sada krenuti ve}e zapo{qavawe. Ta~no je da posle du`eg tavorewa i trenda rast nezaposlenost opada ali to nikako ne zna-

Neka se pripreme…

Da }e nezaposlenost u Srbiji i daqe rasti, i pored ohrabruju}ih signala koji su stigli krajem pro{log meseca kada je na evidenciji onih koji tra`e posao bilo za 5.000 mawe, nema sumwe.

Ako Vlada Srbije do kraja godine, a MMF insistira da to u~ini, ispo{tuje program racionalizacije dr`avne administracije, na tr`i{te rada sti}e oko 8.500 ~inovnika. Pored toga i EPS najavquje da }e otpu{tawa po~eti naredne godine.

O otpu{tawima ovih dana pri~aju i velike privatne firme.

Tako je vlasnik Ist Pointa Zoran Drakuli} najavio da }e i „veliki“ po~eti sa otpu{tawima jer da bi bili konkuretni na tr`i{tu i da bi iza{li zdravi iz ove krize moraju broj radnika prilagoditi mogu}nostima proizvodwe a to konkretno zna~i da moraju utvr|uju vi{kove zaposlenih jer drugo re{ewe nemaju. ~i da ve} za nekoliko meseci, pogotovo ovih letwih, ona ne}e ponovo rasti i to drasti~nije.

Naime, zbog sezonskih poslova, javnih radova za koje je ove godine dr`ava izdvojila 700 miliona dinara kako bi se privremeno zaposlilo 5.620 dinara, prijema 10.000 pripravnika na godinu dana i drugih zaposlewa koja su vremenski oro~ena, svi oni koji

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko obja{wava da je opasno posmatrati broj registrovanih nezaposlenih kao referentan pokazateq na tr`i{tu jer, kako isti~e, sada je veliki uticaj sezonskih poslova , kao i onih u koji su ukqu~eni u razne program i taj trend nam vi{e sugeri{e da je pad nezaposlenosti trenutan, ali da ne treba

GRAD ZREWANIN PREDLA@E RE[EWE ZA POSRNULU KOMPANIJU

Pivara od gazde nek pobegne u ste~aj Grad Zrewanin podneo je Privrednom sudu predlog za pokretawe ste~ajnog postupka nad Zrewaninskom industrijom piva (ZIP), a na ime tro{kova vo|ewa ste~aja ve} je upla}eno 200.000 dinara.

Gradona~elnik Mileta Mihajlov ka`e da lokalna samouprava ~ini sve kako bi za{titila imovinu grada i radnika, a da je odluka o podno{ewu predloga za pokretawe ste~aja doneta nakon sastanka sa pravobraniocem i radnicima pivare, odr`anog u sredu u Gradskoj ku}i. Tada je re~eno da je nad ZIP-om pokrenut prethodni ste~ajni postupak, odnosno da je Poreska uprava dostavila privrednim sudovima spisak svih firmi nelikvidnih du`e od dve godine, {to je slu~aj sa pivarom.

Radnicima je obja{weno da se prethodni ste~ajni postupak okon~ava 14. juna, te da ukoliko do tada niko ne pokrene novi, odnosno ne uplati tro{kove za wegovo uvo|ewe, pivara }e biti brisana iz registra, {to zna~i da }e pre-

stati da postoji. Pokretawem ste~aja, oceweno je na tom sastanku, dala bi se nova {ansa ZIP-u, a time bi bili i stvoreni uslovi za namirewe potra`ivawa radnika.

- Predlogom za pokretawe ste~ajnog postupka tra`eno je da se odrede mere obezbe|ewa imovine i dokumentacije ZIP zbog opasnosti od o{te}ewa, otu|ewa i umawewa vrednosti imovne ste~ajnog

du`nika, te uvo|ewe odmah u du`nost privremenog ste~ajnog upravnika – rekao je javni pravobranilac Vladimir Stoiqkovski.

O ovom predlogu zrewaninski Privredni sud done}e odluku u roku od tri dana. Da podsetimo: posle subotweg poku{aja ve}inskog vlasnika Zrewaninske industrije piva Mom~ila Raji}a da iz fabrike odnese proizvodne ma{ine,

u ~emu je delimi~no i uspeo, situacija se smirila. Fabri~ka kapija je zamandaqena, portiri su na svojim mestima, a sem wih, nikoga u pivari i nema. Tako je ve} du`e vreme, jer je proizvodwa obustavqena pre nekoliko godina, a od dvestotinak radnika, ostalo ih je svega dvadesetak. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za transformaciju u privredi Branislav Marku{ nedavno je u razgovoru za „Dnevnik“ rekao da se pivara na{la na spisku preduze}a koja idu u ste~aj jer su nelikvidna.

- Raji} je poku{ao da iskoristi ovaj me|uprostor, do uvo|ewa ste~aja, kada }e ste~ajni upravnik biti taj koji }e raspolagati imovinom. Posle toga on vi{e ne}e mo}i komotno da ulazi u fabriku. U subotu je, u ranim jutarwim satima, do{ao u pivaru i uspeo je da odnese jednu ma{inu. Kasnije se vratio i po drugu liniju, vrednu nekoliko stotina hiqada evra, ali je spre~en da je uzme – istakao je Marku{. @. B.

BONUS REGRES I VLADA SRBIJE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,393

103,463

105,842

101,083

Australija

dolar

1

70,6427

72,0844

73,7423

70,4265

Kanada

dolar

1

81,011

82,6643

84,5656

80,763

Danska

kruna

1

13,625

13,9031

14,2229

13,5833

Norve{ka

kruna

1

12,8886

13,1516

13,4541

12,8491

[vedska

kruna

1

10,5826

10,7986

11,047

10,5502

[vajcarska

franak

1

73,1448

74,6376

76,3543

72,9209

V. Britanija

funta

1

123,2

125,714

128,606

122,823

SAD

dolar

1

83,6718

85,3794

87,3431

83,4157

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 6. 2010. godine

O pomo}i se nije raspravqalo Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavila je ju~e da Vlada jo{ nije raspravqala o jednokratnoj pomo}i za zaposlene u javnom sektoru i penzionere. Ona je na otvarawu filijale Poreske uprave rekla da je planirano da ta jednokratna pomo} bude dodeqena u drugoj polovini godine i da bi iz buxeta trebalo da bude izdvojeno dve milijarde dinara za zaposlene u javnim slu`bama i dve milijarde za penzionere. „Raspodela je predmet zajedni~ke odluke Vlade na predlog

resornog ministarstva“, kazala je ona.

Vlada Srbije je s Me|unarodnim monetarnim fondom dogovorila iznose jednokratne pomo}i, ali nije postavqeno nikakvo ograni~ewe u smislu raspodele u okviru socijalnih kategorija, izjavio je stalni predstavnik MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik na predstavqawu novog broja Kvartalnog monitora. Prema wegovoj oceni, bilo bi po`eqnije tu pomo} usmeriti ka ugro`enijim i siroma{nijim penzionerima i onima koji imaju mawe plate.

o~ekivati da situacija bude mnogo povoqnija do kraja godine.

S druge strane potparol Unije poslodavaca Srbije Dragoqub Raji} tvrdi da podaci NSZ ne prikazuju pravo stawe jer je kriza u Srbiji trenutno dovela do toga da nelikvidnost u privredi bude na nivou iz 1998-1999.godine koje su ina~e bile najte`e pa samim tim nema ni re~i o pove}awu zapo{qavawa. On izra`ava bojazan da }e }e najve}i gubitnici u privredi biti mala preduze}a i to ona sa mawe od pet zaposlenih dodaju}i da je takvih u Srbiji 75 odsto te da }e oni zatvarati firme a ako do doga do|e onda }e mnogi ostatiti bez posla. Raji} ne spori da bi zbog sezonskih poslova, javnih radova i programa koje finansira dr`ava broj zaposlenih do kraja godine mogao da se privremeno pove}a do 20.000 ali tvrdi da }e na kraju 2010. situacija biti mnogo gora jer }e bez posla ostatiti i do 100.000.

- Pad zaposlenosti }e stagnirati ali ne zato {to se zapo{qavaju novi qudi u privredi ve} u javnim agencijama i javnom sektoru. Na{i podaci pokazuju da je od po~etka krize 150.000 radnika a me|u wima je najmawe bilo onih iz javnog sektora . Tvrdim da zaposleni u javnom sektoru di`u zaposlenost - rekao je Raji}.

Na kraju treba podsetiti i na to da majska anketa koju je sproveo MAT pokazuje veliki pesimizam po pitawu o~ekivawa doma}ih i stranih investicija, kao i da je zabele`en relativno visok procenat od 16,3 odsto firmi koji su se izjasnile da planiraju da otpu{taju radnike u naredna tri meseca.

Q. Male{evi}

5

VESTI Austrijska fabrika name{taja Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je da }e stub budu}e industrije name{taja u Srbiji biti fabrika austrijske kompanije „Krono{pan“ koja je ju~e otvorena u Lapovu. Nagla{avaju}i da je re~ o drugoj po veli~ini grinfild investiciji u Srbiji, Dinki} je rekao da }e na{ name{taj biti sada jo{ konkurentniji zato {to }e se u ovoj fabrici proizvoditi iverica visokog kvaliteta.

Izvoz razvija Srbiju Ministarka finansija Diana Dragutinovi} ju~e je u razgovoru sa ambasadorkom SAD u Srbiji Meri Vorlik naglasila va`nost novog modela privrednog rasta Srbije, koji se zasniva na rastu izvoza i mawem uvozu, {to }e omogu}iti br`i i lak{i izlazak iz ekonomske krize. U prva ~etiri meseca izvoz Srbije je porastao za skoro 20 odsto, dok uvoz bele`i pad. Vorlik je pozdravila najavqeno usvajawe zakona o fiskalnoj odgovornosti koji }e omogu}iti mawi deficit.

Otvorena hidroelektrana Ministar rudarstva i energetike Petar [kundri} pustio je ju~e u rad malu hidroelektranu „Po{tica“ u op{tini Vlasotince. [kundri} je rekao da pu{tawe u rad te hidroelektrane predstavqa nastavak politike izgradwe kapaciteta za kori{}ewe obnovqivih izvora energije. Investitor za izgradwu hidrocentrale je slovena~ka kompanija „Interenergo“, koja je u vlasni{tvu austrijskog „Kelega“, a ova investicija, vredna 700.000 evra, je zna~ajna, jer predstavqa uvod u investicije u druge sli~ne kapacitete na na{im rekama, rekao je [kundri}.

O^EKUJE SE JO[ MAWE INVESTICIJA U ISTO^NU I CENTRALNU EVROPU

Pare zaobilaze i Srbiju

Direktna strana ulagawa u zemqe sredwe i isto~ne Evrope prepolovqena su u pro{loj godini, objavio je Be~ki institut za me|unarodna ekonomska istra`ivawa. „U pojedinim zemqama jo{ nije dovr{en proces privatizacije, {to je podr`alo rast ulagawa u Albaniju i Crnu Goru, a prigu{ilo ih u Srbiji“, izjavio je autor studije Gabor Huwa.

vra}en u domicilnu zemqu. Ma|arska, Letonija, Litvanija i ^e{ka su evidentirale zna~ajan pad ulagawa, ve}i od 50 posto.

Huwa je objasnio da „inostrani sektor igra va`nu ulogu i ~esto dominira u brojnim sektorima novih ~lanica EU“, zna~ajno doprinosi wihovom BDP-u, pa je na wega sna`no uticao pad aktivnosti u toj regiji 2009.

Lane su direktna strana ulagaOn je dodao da su zemqe jugoiwa u regiji sredwe i isto~ne sto~ne Evrope na jo{ ni`em steEvrope iznosila 58,5 milijardi penu razvoja nego nove ~lanice EU evra, spustiv{i se nadomak nivoa i u ve}ini slu~ajeva su privukle iz 2005. Pore|ewa radi, u 2008. su mawe direktnih inostranih ulagadostigla vrednost wa nego ta grupa, od 111,5 milijardi posebno kada su u Direktna strana evra. U izve{taju pitawu izvozno ulagawa u zemqe objavqenom u utoorijentisani seksredwe i isto~ne rak, Institut je tori. U Hrvatskoj procenio da }e se Evrope prepolovqena je vrednost stranih direktna strana su u pro{loj godini ulagawa u 2009. viulagawa u ovoj go{e nego prepolodini pove}ati za 14 posto, pri ~evqena u odnosu na prethodnu godimu se najizrazitiji rast o~ekuje u nu i bila je u visini gotovo 1,88 Poqskoj i Rusiji, ~ije bi privremilijardi evra. U 2008. iznosila je de trebalo da ostvare visoke sto4,19 milijardi evra. pe rasta, preneo je sajt Biznis.hr Be~ki institut za ovu godinu U grupi novih ~lanica EU, prognozira daqwi pad ulagawa u Slova~ka i Slovenija su pro{le Hrvatskoj, isti~u}i da se takav godine zabele`ile negativan pritrend najve}im delom pripisuje liv direktnih stranih ulagawa, presu{ivawu zajmova mati~nih {to zna~i da je strani kapital kompanija podru`nicama u regiji.

6

POQOPRIVREDA

subota12.jun2010.

DNEVNIK

POPLAVE I KI[E UZELE DANAK

Vo}e nagrabusilo, `ito se provuklo

NA PRODUKTNOJ BERZI

Soja na zeleno kolo vodi Najzna~ajnija ovonedeqna vest sa Produktne berze je promet sojom na zeleno, kako koli~inski, tako i cenovno. Dugo se, naime, nije dogodilo da ubedqivo najve}i promet se ostvari terminskom kupoprodajom soje. Ove nedeqe cena joj se kretala od 25,50-26,00 dinara kilogram, {to je u odnosu

ci nisu bili spremni da plate ponu|enu cenu od 12,7 dinara. Ponderisana ovonedeqna cena je 13,26 dinara po kilogramu, {to je rast od 0,84 odsto u odnosu na prethodnu nedequ.

Zrno soje ima cenu od 34 dinara kilogram, kao i pro{le nedeqe.

Najve}i skok cene na ovoj berzi je

Potra`wa kukuruza se naglo smawila pa na kraju nedeqe kupci nisu bili spremni da plate ponu|enu cenu od 12,7 dinara na posledwu rast od 2,24 odsto.

Ovonedeljni promet je iznosio 850 tona, tj. 57 odsto ukupnog. [to se ti~e prometa kukuruza, kulture koja je ve} dugo nose}a na berzi, protekla nedeqa je donela vrlo ~udnu situaciju. Naime, raspon zakqu~enih cena kukuruz JUS kvaliteta je iznosio od 12,90-13,50 dinara kilogram i sve se doga|alo u istom danu, u utorak. Nakon toga tra`wa se naglo smawila, pa na kraju nedeqe kup-

zabele`en u kupoprodaji sojine sa~me koji iznosi 3,5 odsto u odnosu na prethodnu nedequ. Interesantno je napomenuti da je jedan ugovor u koli~ini od 25 tona zakqu~en po ceni od 38,3 dinara po kilogramu, uz avansno pla}awe, a odmah nakon toga drugi u koli~ini od 24 tone po ceni od 38 dinara, uz odlo`eno pla}anje od sedam dana.

P{enicom i suncokretovom sa~mom u ovoj nedeqi nije trgovano preko Produktne berze.

POMO] VO]ARIMA I VINOGRADARIMA

Za nove ma{ine 25 miliona Direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poqoprivrede Jo`ef Sabo i vi{i savetnik u Fondu Stojan Marinkovi} ju~e su u Skup{tini Vojvodine potpisali ugovore sa 30 poqoprivrednika, koji su dobili novac na konkursu za kupovinu nove mehanizacije u vo}arstvu i vinogradarstvu.

Kako je re~eno, u buxetu Fonda za ovu novu kreditnu liniju izdvojeno je 25 miliona dinara, gde je grejs period godinu dana, a otplata sa dva odsto kamatne stope na 36 meseci je mnogo povoqnija, nego bilo koja bankraska kreditna linija. Konkurs za aplicirawe korisnika je bio otvoren od 9. do 30. maja.

Po re~ima Jo`efa Saboa Fond za razvoj poqoprivrede je pre nekoliko godina pokrenuo kreditnu liniju usmerenu ka zasadima autohtone vinove loze, sa `eqom da se upravo jedinstvene vojvo|anske sorte neguju. Za ove namene do sada 62 korisnika kredita dobilo ukupno 35 miliona dinara.

- Kada su u pitawu krediti usmereni ka novim zasadima vo}a u posledwe dve godine potpisali smo ugovore sa 100 korisnika u ukupnoj vrednosti od 40 miliona dinara i sa godi{wom kamatnom stopom od dva odsto, koliko je mese~na bankarska kamata - rekao je on.

Jo{ nije proceweno koliku su {tetu usevima nanele doskora{we ki{e i poplave, ali je najvi{e stradalo rano vo}e i povr}e. Kako je za na{ list rekao sekretar Odbora za poqoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran `ito se ipak izvuklo.

Po wegovim re~ima kod p{enice se o~ekuje pad prinosa od pet procenata, a kukuruz, kojeg smo zasejali na oko 1,3 miliona hektara, pro}i }e boqe.

Navode}i da je oko 100.000 hektara obradivih povr{ina

bilo pod vodom - u Vojvodini oko 70.000, a u centralnom delu Srbije oko 30.000 hektara Prostran je rekao da je to stra{no za vlasnike tih povr{ina i lokalne samouprave, ali da je to samo dva do tri odsto od 4,5 miliona hektara obradivog zemqi{ta.

Prostran je rekao da bi se moglo govoriti o {teti kada su u pitawu maline, tre{we i jago-

Kukuruz se kuva na ba~kim wivama

BLI@I SE KRAJ VAKCINACIJI PROTIV KUGE

Da i na{e sviwe izrovare evropske milijarde Obaveza vakcinacije sviwa protiv sviwske kuge jedan je od razloga za{to Srbija ne mo`e da izvozi sve`e sviwsko meso i `ive `ivotiwe. Prema odluci Ministarstva poqoprivrede, 31. decembra ove godine vakcinacija u Srbiji se zavr{ava, a kada se prestane s ovim vidom veterinarske za{tite pribli`i}e nam se tr`i{te EU i neka druga, jednako zahtevna. I do tada, ali i posle toga, ima}emo pune ruka posla jer ukidawe vakcinacije podrazumeva jo{ sijaset obaveza koje moramo da ispunimo, ali, da }e nam se cela ta rabota isplatiti najboqe govori podatak da Srbiju vakcinacija ko{ta {est miliona evra godi{we.

- U svakom slu~aju, jeftinije je da dr`ava nadoknadi svu {tetu onima koji izgube sviwe zbog kuge, nego da se s vakcinacijom nastavi - poru~ili su agrarni stru~waci sa skupa “Iskorewivawe klasi~ne kuge sviwa” odr`anog u Novom Sadu, u organizaciji Dru{tva agrarnih novinara Vojvodine (DAN).

Iskorewivawe sviwske kuge mora biti jedan od prioritetnih zadataka u doma}em sto~arstvu jedinstvena je poruka koju su sa savetovawa poslali odgajiva~i sviwa, strukovna udru`ewa, profesori fakulteta i predstavnici dr`ave.

Profesor Vitomir Vidovi} sa Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu zalo`io se za hitno ukidawe vakcinacije protiv sviwske kuge.

- Osim {to bi doma}i proizvo|a~i sviwa dobili mogu}nost izvoza na tr`i{te EU, {to bi imalo veliki zna~aj za doma}u privredu, prestanak vakcinacije doveo bi i do obnove sviwskog fon-

da, koje je zna~ajno smawen posledwih godina. A najboqi na~ini za iskorewivawe sviwske kuge jesu prevencija i edukacija - istakao je Vidovi}.

Ovaj stru~wak smatra da bi, po ukidawu vakcinacije, Srbija u relativno kratkom vremenu, mo-

Dobrano kaskamo

gla da stekne devizni priliv od oko dve milijarde evra, otvori 160.000 novih radnih mesta, u}ari i na znatnim koli~inama elektri~ne energije iz biomase...

Me|utim, mnoga pitawa su jo{ uvek otvorena. Recimo, na ovom savetovawu je predstavqena savremena Nukleus farma sviwa sa imawa „Napredak“ u Staroj Pazovi, koja posluje u sastavu Delta agrar grupe. Ova farma sviwa ra|ena je po danskoj „danbred“ teh-

^uvaju paorsku robu za skupe pare

Te{ki uslovi Direktorka Zemqoradni~ke zadruge “Zrewanin” Zorica Galovi} navodi da su uslovi u poqoprivredi te{ki, zbog niske otkupne cene, skupog repromaterijala i skladi{tewa, pa bi pomo} lokalne samoupave vezano za izgradwu javnog skladi{ta bila od velike pomo}i.

- Pored toga, ova zadruga ima i problem povra}aja imovine, i u tom delu grad mo`e da nam pomogne – objasnila je Galovi}eva. a sada nema nikoga od wih, pa je problem {ta sa `itom i kukuruzom – upozorio je Tepli~evi}.

Predsednik Upravnog odbora te zadruge Du{an Todorov po`a-

lio se da je Gradska uprava do sada za wih malo ~inila.

- Jo{ davno smo pokrenuli inicijativu da se prostor oko ciglane adaptira, da tamo

nologiji i zahvaquju}i sistemu biosigurnosnih mera koje se sprovode mogu}nost pojave sviwske kuge kod ovog proizvo|a~a prakti~no je iskqu~ena. Kako su na{i mali proizvo|a~i daleko od tih standarda i nisu finansijski kadri za ulagawa, pitali su

Trenutno, doma}i proizvo|a~i ne mogu da plasiraju sviwsko meso na tr`i{te EU jer je u tim dr`avama vakcinacija protiv opake bolesti odavno zavr{ena. Sviwska kuga spada me|u endemske `ivotiwske bolesti na teritoriji Srbije, a posledwi slu~aj zabele`en je 2007. godine.

SKLADI[TARI ZADAJU GLAVOBOQU ZADRUGARIMA

Niske otkupne cene i skladi{tewe useva zadaju glavoboqe paorima. Skladi{tari, naime, veoma ~esto prodaju robu, a vlasnici zatim imaju problem sa wenom naplatom. Na ove probleme zadrugari su ukazali zameniku gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri}, koji je ove nedeqe obi{ao zemqoradni~ke zadruge “Banat” i “Zrewanin” i obe}ao da }e lokalna samouprava u~initi sve da im pomogne. Po re~ima direktora Zemqoradni~ke zadruge “Begej” Qubomira Tepli~evi}a, od lane je ~ak 3,5 miliona dinara utro{eno za ~uvawe i skladi{tewe robe. “Begej”, ina~e, okupqa 65 zadrugara i blizu 300 kooperanata, a pod wenim ugovarawam je 2.000 hektara zemqe.

- Za skupe pare ~uvaju nam robu.

Imali smo nameru da sami napravimo skladi{te, ali za to nemamo dovoqno novca. Pored toga, ne ide nam u prilog ni stari Zakon o zadrugama. Pro{la godina bila je katastrofalna, prinosi lo{i, cene niske, a iz godine u godinu de{ava se da nam skladi{tari ~uvaju robu, a ona posle nestane. Kada smo osnovani, strate{ki partneri bili su nam “Dijamant”, BEK, {e}erana, “Ipok”, pivara,

Foto: J. Pap

de i ocenio da bi zbog toga mogla da poraste cena ranog vo}a na pijacama. Verovatno }e, kada su u pitawu vo}e i povr}e, do}i do maweg pada u izvozu, rekao je on uz o~ekivawe da, kada je re~ o `itu, ne}e biti zna~ajnijeg pada.

Kao veliki problem Prostran navodi to {to ni poqoprivrednici ni preduze}a nisu osigurani u dovoqnoj meri. Ne postoji vi{e ta obaveza, a kako vlada promaja u paorskim xepovima, osigurawe je posledwe u {ta se ula`e novac.

S. G.

sklonimo mehanizaciju, ili da nam se za tu namenu izda plac na kori{}ewe. Me|utim, niko nije pokazao dobru voqu, ~ak ni da nam se plac da u zakup.

Hteli smo da napravimo skladi{te, ali ne mo`emo sami – istakao je Todorov.

Poqoprivredni proizvo|a~ Dragi{a Radovan~ev napomenuo je da je zemqoradnicima sada goru}i problem {ta sa `itom, jer je ovda{wi “@itoprodukt” zainteresovan samo za ~uvawe, ali ne i za otkup.

Uz obe}awe da }e grad pomo}i paorima, izme|u ostalog, i tako {to }e im olak{ati put do kreditnih linija republi~ke i pokrajinske Vlade, zamenik zrewaniskog gradona~elnika je podvukao da su to „stvari koje se ne smeju dozvoliti“.

- Va`no je da poqoprivreda opstane, a porodi~na doma}instva budu prioritet i dr`ave i lokalne samouprave. Izme|u ostalog i zato {to su se poqoprivredna doma}instva pokazala kao najvitalnija i u ovim te{kim ekonomskim uslovima, ~ak i pored takozvane tajkunizacije vojvo|anskog zemqi{ta – kazao je Kauri}. @. Balaban

{ta mogu da o~ekuju od dr`ave, ho}e li im ona pomo}i, koliko sve to ko{ta... Jer, evropski zahtevi su strogi i jasni - dok posledwe vakcinisano sviw~e u Srbiji ne ugine, ne}emo nikud s mesta. Kada evropska komisija do|e i na|e samo jednu obolelu doma}u ili divqu sviwu ili pak u nekom oboru vidi pomije - sve se odla`e.

Velika je dilema i za{to Evropa toliko insistira na zavr{etku vakcinacije i tu se lome

kopqa u na{oj struci. Jedni vele da je u pitawu zdravstvena bezbednost gra|ana jer vakcina u sebi krije opasnost, dok se drugi vode samo ekonomskom logikom.

U svakom slu~aju, izvoz nam je neophodan. Vaqa nam se, dodu{e, sa tri miliona sviwa boriti sa `estokom evropskom konkurencijom, recimo Danskom, ... ali vredi poku{ati. Ukidawem ove veterinarske za{tite ne otvara nam se samo tr`i{te EU, ve} i rusko, koje tako|e misli o vakcinaciji. Tako|e, mogli bi da razmi{qamo i o izvozu „kvalitetnije stoke“, nerastova... „Da prodajemo ono u {ta ula`emo i pamet, a ne samo sto~nu hranu“, kako reko{e stru~awaci na pomenutom savetovawu. A koliko god u ovom trenutku, kada nam je ba{ sviwarstvo u buli, zvu~i neverovatno da mo`emo posti}i neke rezultate, struka uverava da imamo potencijale za proizvodwu 14 miliona prasadi, a kada podmirimo sopstvene potrebe, za svetsku pijacu bi nam ostalo osam miliona sviwa.

Pomenimo i da su na savetovawu predstavnici Ministarstva poqoprivrede naglasili da Uprava za veterinu efikasno sprovodi proces vakcinacije na ~itavoj teritoriji Republike Srbije.

- Obele`avawe `ivotiwa, registracija i identifikacija proizvo|a~a, pra}ewe prometa, mehanizmi su kojima smo uz vakcinaciju uspeli da dovedemo sistem za{tite od sviwske kuge i ostalih zaraznih bolesti na visok nivo - rekao je na savetovawu DAN-a Budimir Plav{i}, na~elnik odeqewa za zdravstvenu bezbednost `ivotiwa u Upravi za veterinu. S. Glu{~evi}

VREME I PROTIV P^ELARA

Ne}e biti bagremovog meda p~elara sa vi{e od dve hiqade Lo{e vremenske prilike p~eliwih dru{tava. Porodica proteklih meseci, velika kiHegedi{, ina~e, u svom asorti{a u vreme cvetawa bagrema, manu ima oko 50 proizvoda od zabrinulo je p~elare jer ove, meda koje ~esto izla`e i na sajgodine kako ka`u ne}e biti bamovima {irom zemqe. gremovog meda.

- Zbog izuzetno hladne zime - Nastojimo da budemo kvaliimali smo dodatne poslove na tetni proizvo|a~i i stoga su zbriwavawu p~eliwaka i p~ela ulagawa u p~ele velika, me|uu wima. Potom, kada je trebalo tim, za razliku od ostalih poda p~ele vrate ulo`eno u vreme qoprivrednih proizvo|a~a p~ecvetawa ne samo bagrema nego i lari jo{ uvek nemaju subevnciju livadskog cve}a iako je obe}ano da po~ele su ki{e i Deo lipe po~eo je da }e dobijati po 400 p~ele nisu bile u po p~elicvate u vreme ki{a, dinara mogu}nosti da wem dru{tvu - repa }e biti mawe prikupe med. Vikla je Tamara Hei lipovog meda soke podzemne vogedi{. - Situacija de koje su uzrok nije zavidna, popoplavqivawa livada i wiva gotovo {to }e ove godine biti i tako|e idu na {tetu p~eliwe mnogo mawe meda nego lane. Ne pa{e. Deo lipe po~eo je da cvabi se qutili ni zbog toga {to te u vrme ki{a i verujem da }e p~elari nemaju subvencije ali biti mawe meda i od lipe. Presamo da postoji organizovan i ostaje nam da sa~ekamo kakva }e siguran otkup meda. Kavlitet pa{a biti od suncokreta- govona{eg meda se redovno kontrori Tamara Hegedi{, jedna od li{e i stoga ima kupce, me|unajve}ih proizvo|a~a meda i tim, nismo u mogu}nosti da med ostalih proizvoda o meda na prodamo na malo po pijacama, a podru~ju apatinske op{tine i sada{wi otkupqiva~i su nesi~lan Udru`ewa p~elara Dunav gurni- uzimaju med, a na pla}awe iz Apatina koje okupqa oko 50 zaboravqaju.

J. P.

ZAVR[EN DEO POSLA NA BULEVARU MIHAJLA PUPINA

OD DANAS NA OTVORENE BAZENE

Besplatno br~kawe na Sajmi{tu Bazeni na Sajmi{tu otvaraju kapije danas, kada }e ulaz, od 9 do 18 ~asova, za sve posetioce biti besplatan. Iz Spensa su poru~ili da je iz bezbednosnih razloga maksimalni kapacitet plivali{ta 2.500 qudi, te da sugra|ani imaju razumevawa ukoliko, u toku dana, ne budu mogli da u|u na plivali{te. Smene }e se radnim danom odr`avati od 10 do 18.30, a vikendom od 9 do 19 sati. Cena ulaznica bi}e

ista kao i pro{le godine. Karta za odrasle ko{ta}e 180 a za decu do 12 godina 120 dinara.

I ove godine }e bi}e organizovano no}no kupawe koje }e se odr`avati subotom i nedeqom od 20 do 23 ~asa, a ulaznica }e, bez obzira na uzrast, ko{tati 200 dinara. Tako|e, mo}i }e da se kupe i sezonske ulaznice po ceni od 5.000 za odrasle i 3.300 dinara za decu do 12 godina. Na bazenima }e biti odr`ana ma-

nifestacija „Leto na bazenu“ i to nedeqom od 16 do 18 sati. Bi}e takmi~ewa mali{ana u razli~itim sportovima, modne revije, igre za najmla|e, lutkarske predstave, kao i tradicionalna takmi~ewa u brzom ispijawu sokova i jedewu sladoleda. Posetioci }e u`ivati u utakmicama Svetskog prvenstva u fudbalu, koje }e mo}i da gledaju u ugostiteqskim objektima.

B. M.

Novosadska subota12.jun2010.

Ma{ine na drugom delu trase

Prva faza radova na sre|ivawu kolovoza na Bulevaru Mihajla Pupina zavr{ena je ju~e, i to na potesu od raskrsnice s Ulicom @arka Zrewanina prema Jevrejskoj. Od danas u 8 sati za saobra}aj }e biti zatvorena druga trasa Bulevara u delu od

Jevrejske do Ulice @arka Zrewanina, a saobra}aj }e se kretati drugom stranom Bulevara, dvosmerno. Iz „Puta“ ka`u da }e ulo`iti maksimalan trud kako bi se radovi obavili {to br`e i kako bi se ispo{tovao rok zavr{etka, 23. jun.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Roditeqi na |a~kom ispitu

a se u {kole moraju uvesti D nova pravila, shodno modernom dobu, svima je jasno. Pogotovo kada je re~ o stvarawu {to bezbednijeg miqea za odrastawe. Ba{ zato je grad odlu~io da se pona{awe i delovawe u {kolama mora urediti, iako je na to ponukan tek doga|ajem koji je zaprepastio Novi Sad. Podse}amo, radi se o optu`bi za seksualno zlostavqawe dece.

Kamere, obezbe|ewe i ograde, sada su ve} uobi~ajene mere na koje su se deca navikla. Uvo|ewe svojevrsne uniformnosti me|u |acima tako|e mo`e da bude zanimqivo, jer je novina, ali zabrana uno{ewa telefona je ne{to na {ta nikako ne gledaju sa odobravawem. Me|utim, zanimqivo je i to da po preli-

minarnim rezultatima anketa, ni roditeqi ba{ nisu zadovoqni ovim predlogom.

Razlog wihovog nepoverewa u eventualnu dobrobit, koju bi donela zabrana uno{ewa mobilnih telefona u {kole sigurno treba tra`iti u tome {to ne veruju - ne {koli - ve} u bezbednost ulica kojima wihovo dete treba da stigne do ku}e. Ipak, to ne}e biti problem ukoliko roditeqi budu mogli da ubede decu da telefone iskqu~e na ~asovima, {to se do sada pokazalo kao te`ak posao. No, kada do|e vreme da se ove preporuke pretvore u pravila, vide}emo da li }e se ove zabrane po{tovati, ili }emo ih po starom „dobrom“ obi~aju doneti samo deklarativno.

A. Vidanovi}

Tri ulice bez vode Zbog radova na vodovodnoj mre`i sutra ne}e biti vode u Ulici Baj~i @ilinskog, Ca-

rinskoj i Kanalskoj. @iteqi tih ulica bez vode }e biti od 8 do 14 sati.

Z. Ml.

KONCERTNI VIKEND U „CRNOJ KU]I”

Danas „Lutke”, sutra „[vargla” Beogradski bend “Lutke” ve~eras }e na koncertu u Crnoj ku}i koji po~iwe u 22 sata novosadskoj publici predstaviti pesme sa novog albuma koji izlazi na jesen, a doma}a podr{ka bi}e im bend “Minstrel”.

U nedequ na koncertnom re-

pertoaru Crne ku}e u 21 ~as je svirka bendova poeti~nih imena “Schwarglla” i “Vri{ti pijaca”. Ulaznice ko{taju 200 dinara po ve~eri. Omladinski centar CK 13 odnosno Crna ku}a nalazi se u Ulici Vojvode Bojovi}a 13.

I. S.

V REMEPLOV

Foto: S. [u{wevi}

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] OBI[AO OBALU

Novi Sad siguran od velikog talasa Brawena zona oko Novog Sada spremna je za najvi{i talas Dunava koji se prema posledwoj prognozi Hidrometerolo{kog zavoda sti}i u ponedeqak 14 juna, ocenili su ju~e pri obilasku obale predstavnici Gradske uprave, Policijske uprave i Vojske Srbije. Rukovodilac slu`be za za odbranu od poplava u Voda-

NA RIBARCU I U PRIOBAQU KARLOVACA

Vodostaj iskqu~uje struju Elektrodistribucija Novog Sada prekinula je isporuku struje delu Ribarskog ostrva i u priobalnom delu Sremskih Karlovaca zbog pove}anog vodostaja Dunava kako bi se za{titili elektroenergeski objekti i imovina sugra|ana. S obzirom da se o~ekuje daqi porast vodostaja mogu}a su i daqa iskqu~ewa, saop{teno je iz Elektrovojvodine.

N. V.

U gimnasti~koj sali Katoli~ke velike gimnazije 12. juna 1910. otvorena je izlo`ba slika I{tvana Burharda Belevarija, upraviteqa ma|arskog udru`ewa za umetni~ko obrazovawe.

Izlo`ba je privukla mnogobrojnu publiku, naro~ito mla|i svet. Ve}ina posetilaca nije bila zainteresovana za umetni~ke vrednosti izlo`enih 40 slika u uqu, ve} za doga|aje i li~nosti

na wima prikazanim. Jer, autor slika je vi{e godina na kowu prolazio kroz Kaliforniju, Teksas i druge krajeve Severne Amerike. Sadr`aj skica, koje je izradio na tom avanturisti~kom putovawu on je preneo na platna velikog formata. Ve} naslovi ovih slika su sve govorili: „Dvoboj kauboja na kowima“, „Ratna igra Prenk - Indijanaca“ i sli~no.

N. C.

kuje da }e sti}i do Novog Sada, jo{ u uvek je to vodostaj koji je ispod vanrednih mera od odbraneistakao je Galowa.

U ju~era{wem obilasku obale Dunava, na brodu tre}e re~ne flotile Vojske Srbije , gradona~elnik Igor Pavli~i} istakao je koliko je va`no {to je ove godine ura|en kej.

- Moram da istaknem da je uspeh {to smo oko {est kilometara bedema na keju podigli na nivo najvi{ih stogodi{wih voda pre nego {to je nai{ao najvi{i talas Dunava- rekao je Pavli~i}.

Najugro`eniji su nebrawene zone iza nasipa kao {to su vikend naseqe Kamewar, koje je sada ve}im delom poplavqeno, a vlasnici vikendica su sami or-

Besplatan pesak za odbranu Preduze}e „Karin komerc MD“ deli}e besplatno pesak na svojoj deponiji u Veterniku za potrebe individualne odbrane od poplave, ukoliko do toga do|e. Za preuzimawe peska bi}e potrebna potvrda od mesne zajednice.

N. V. ganizovali odbranu. Dunav je u porastu, a dana{wi vodostaj }e biti 656 centimetara. Za sutra se predvi|a da }e visina biti 669, dok }e vrhunac nadiru}e vode biti 672 centimetara u ponedeqak posle ~ega se o~ekuje opadawe.

N. Vukovi}

NEVOQA U ^EREVI]U

Klizi{te napada desetak ku}a Iznad Ulice Milo{a Crwanskog u ^erevi}u, kako se pretpostavqa, zbog velikih atmosferskih i podzemnih voda ponovo se pokrenulo klizi{te, koje se prvi put javilo 2006. godine. Oko desetak ku}a toj ulici zahva}eno je pomerawem zemqe. Me{tani, koje smo zatekli ka`u da je ki{a, koja je padala prethodnih mesec dana, najverovatnije prouzrokovala pomwerawe zemqe na nekim mestima i po pola metra. Jedan od stanara Jovica Ru`i}, kome je ku}a na klizi{tu, ka`e za „Dnevnik“ da se posledwih tri dana polako zemqa spu{ta.

Vestern na slikama u uqu

ma Vojvodine Mirko Galowa, izjavio da je grad bezbedan iako je ovo tre}i najvi{i talas u istoriji otkad se meri vodostaj.

- Sve pripreme su obavqene, odbrambena linija je spremna a na{e slu`be 24 sata nadgledaju situaciju. Iako }e kod Bezdana biti odstupawa od najavqenog vrha talasa za oko 30 centimetara, koji se o~e-

ona gura zemqu – ka`e Ru`i}.

Na povr{ini od oko 500 sa 200 metara, gde su me{tani posadili vo}e i povr}e, pojavile su se velike pukotine. Zemqa u obliku nepravilne kru`nice se blago pomera.Eksperti }e slede}e sedmice do}i da sagledaju situaciju i da ustanove zbog ~ega se ta~no zemqa pomera.

N. V.

- Ba{te i vo}waci su se pomerili i u visinu, ograde su ispomerane, a ku}e su ve} popucale, ze-

mqa nas polako gura. Vode ima jo{, na par mesta mo`e se videti da izlazi iz zemqe i verovatno

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota12.jun2010.

DNEVNIK

UPIS U PRED[KOLSKOJ USTANOVI „RADOSNO DETIWSTVO” KRAJEM JUNA

U vrti}ima 15.500 mali{ana Pred{kolska ustanova “Radosno detiwstvo” priprema se za upis dece sa liste ~ekawa, a nakon toga i za redovan upis za slede}u programsku godinu. Nakon {to 25. juna na sednici Skup{tine grada rebalansom buxeta bude opredeqeno oko 40 miliona dinara, kako je za “Dnevnik” rekao direktor Borislav Samarxi}, 600 mali{ana

sa liste ~ekawa na}i }e svoje mesto u vrti}ima, a zbog toga }e i kolektiv “Radosnog detiwstva” biti uve}an za 116 novih radnika.

- Poku{a}emo da do 1. jula zavr{imo poslove u vezi s novim vrti}ima i prijem dece s liste ~ekawa, kako bismo ve} krajem juna mogli da raspi{emo konkurs za slede}u programsku go-

dinu. Na taj bismo na~in svima dali dovoqno vremena da konkuri{u, s obzirom na to da po~iwu godi{wi odmori. Nakon usvajawa rebalansa buxeta na Sku{tini, bi}e usvojena i izmena Programa “Pred{kolske ustanove” kako bi se evidentirao novi broj dece, zaposlenih i objekata – objasnio je Samarxi}.

Za sada stoji da }e slobodnih mesta u novoj programskoj godini biti za 2.883 deteta, raspore|enih u 511 novih grupa, ka`e Samarxi}, {to }e zna~iti da }e vrti}e “Radosnog detiwstva” poha|ati oko 15.500 mali{ana.

Nakon prijema novih radnika broj zaposlenih u pred{koslkoj ustanovi pope}e se sa 1850 na 1966.

A. Vidanovi}

PRELIMINARNI REZULTATI ANKETIRAWA RODITEQA U [KOLAMA

Uniforma mo`da, zabrana mobilnog nikako Foto: A. Erski

NOVI DEO O[ „@ARKO ZREWANIN” OTVOREN POSLE TRI DECENIJE

Kabineti i tronamenska sala Novo krilo Osnovne {kole “@arko Zrewanin” otvoreno je ju~e, a osim novih prostorija renovirane su i svla~ionice, te tu{ kabine. Radove je finansirala Uprava za obrazovawe, izgradwa novog krila je ko{tala oko 17,5 miliona dinara, dok je za renovirawe izdvojeno oko 4,5 miliona.

Kako je rekao direktor {kole @arko Mu{icki pro{irewem su dobili vi{enamensku sve~anu salu, koja mo`e da se koristi za priredbe, seminare, ali i za “male sportove”, tri kabineta, od kojih }e jedan biti informati~ki i dve svla~ionice. Novi deo je trebalo da otvori ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki}, ali je, sada ve} po svom

obi~aju, zamolio jedno dete da to u~ini.

- Svedoci smo da za 30 godina u ovoj {koli nije ni{ta ozbiqnije ra|eno, a da je naseqe Liman do`ivelo gra|evinku ekspanziju, {to je dovelo do ve}eg broja dece. Zato je ov pro{irewe va`no – rekao je \uki}. ^lan gradskog ve}a podsetio je da }e Novi Sad dobiti jo{ jednu novu {kolu na Klisi i novac za pro{irewe osnovnih {kola “Kosta Trifkovi}” i “Svetozar Markovi} Toza” kroz projekat Vlade Srbije i Evropske investicione banke. Tako|e, istakao je da }e Grad samostalno u}i u projekat faznog pro{irewa Osnovne {kole “Dositej Obradovi}” .A. V.

NAVIJA^KA GROZNICA TRESE NOVOSA\ANE

Fudbal prodaje televizore

Nisu ba{ svi te sre}e da Svetsko fudbalsko prvenstvo prate u`ivo u Ju`noj Africi.

Mnogi qubiteqi fudbala u narednih mesec dana strastveno }e navijati i bodriti na{u fudbalsku reprezentaciju udobno zavaqeni u foteqe ispred svojih TV prijemnika.

Upravo to je razlog {to je ovih dana naglo porasla potra`wa za kupovinom televizora pa i prodavci bele tehnike zadovoqno trqaju ruke.

- Kupci se najvi{e interesuju da li televizor ima digitalni tjuner jer im je od presudnog zna~aja da dobiju dobru sliku koji im ovaj tehni~ki deo ure|aja obezbe|uje- rekao je prodavac u "Novelu", napomenuv{i

da svi novi ure|aji imaju taj deo.

U zavisnosti od toga kakvu antenu koriste potencijalni kupci, prodavci imaju u ponudi razli~ite digitalne tjunere. Tako se onaj s oznakom DVB-T koristi za obi~nu antenu, DVB-C za kablovsku i DVB-C za satelitsku antenu, objasnio nam je prodavac.

Cene su {arolike i prote`u se od 9.490 do 9.990 koliko staju televizori starije proizvodwe i marke foks, veg i voks i od 18.000 do 250.000 dinara koliko ko{taju digitalni TV ure|aji, takozvane plazme. Jedan takav digitalac koji zadovoqava sve performanse ko{ta 100.000 dinara, saznajemo u "Novelu".

B. P. P.

VESTI Pobedili svi mali{ani Zavr{en je konkurs likovnih radova za u~enike ~etvrtog razreda osnovne {kole povodom izlo`be “Novi Sad - grad kakvog vi{e nema”, autora Aleksandra Pla~kova, a u organizaciji Mazeja grada. Na adresu Muzeja pristiglo je 30 radova, a nakon zasedawa `irija odlu~eno je da se za decu obezbedi nagrada, jer svi radovi zaslu`uju da budu nagra|eni. Tako je odlu~eno da }e za sve u~esnike u septembru biti organizovan jednodnevni obilazak Novog Sada i tvr|ave.

A. V.

Koncert tambura{kog orkestra Promenadni koncert Velikog tambura{kog orkestra Radio – televizije Vojvodine bi}e odr`an u nedequ, u Saletli u Dunav-

skom parku. Koncert po~iwe u 11 ~asova.

I. D.

Dopunski izbori u Stepanovi}evu Dopunski izbori za tri ~lana Saveta mesne zajednice „Stepanovi}evo” bi}e odr`ani u utorak, 15. juna. Stanovnici ove mesne zajednice mo}i }e da glasaju od 7 do 20 sati u sedi{tu MZ Stepanovi}evo u Ulici vojvode Stepe Stepanovi}a 112.

I. S.

Pe{a~ewe od Bege~a Planinarsko–smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” sutra organizuje pe{a~ewe od Bege~a preko Bano{tora, Andrevqa, do [uqamske glavice i nazad. Staza je duga~ka 26 kilometara. Polazak je u 6.45 sati autobusom na liniji 56, koji sa @elezni~ke stanice vozi u Bege~.

I. S.

Novosadske {kole anketirale su roditeqe u vezi s preporu~enim merama koje je gradona~lenik Igor Pavli~i} izneo na sastanku aktiva direktora krajem pro{log meseca, a u vezi s pove}awem bezbednosti u {kolama.

Iako rezultati svih anketa nisu u potpunosti obra|eni, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki} ka`e da dosada{wi podaci govore da je oko 30 posto roditeqa pokazalo interesovawe da de`uraju u {kolama, pored u~enika i nastavnika, te profesora.

- Ve}i broj roditeqa je pozitivno ocenio i predlog da se na neki na~in identifikuju |aci kako bi se znalo iz koje {kole dolaze, me|utim, o predlogu da se zabrani no{ewe mobilnih telefona u {kole mi{qewa su razli~ita, no uglavnom svi se sla`u da bi trebalo ograni~iti upotrebu telefona, odnosno da se dozvoli uno{ewe telefona, ali da moraju da se iskqu~e za vreme ~asa – naveo je \uki}.

Ipak, po re~ima ~lana Gradskog ve}a, ozbiqnije dono{ewe bilo kakih odluka u vezi sa novim pravilima mo`e da se o~eku-

je tek na jesen, kada se zavr{e ankete i sumiraju rezultati. Po~etkom slede}e {kolske godine mo`e da se o~ekuje i rasprava o

zabrani uno{ewa hrane u {kole, kao i namera da se kao obavezni uvedu psihofizi~ki testovi za zaposlene u {kolama. Kada je re~ o zabrani uno{ewa hrane, \uki} isti~e da prvo mora da se uradi istra`ivawe mogu}nosti koje deci {kole pru`aju za ishranu, te se ponudi nekoliko modela po kojima bi, eventualno, ovo pravilo moglo da se sprovede.

Na sastanku aktiva, sazvanom nakon incidenta s profesorom osumwi~enim da je zlostavqao u~enike, gradona~elnik Pavli~i} je, osim upu}enih predloga, poru~io da direktori moraju da znaju {ta se de{ava u wihovim {kolama, ko su im profesori, nastavnici i u~iteqi i da niko ne mo`e da be`i od odgovornosti. Tako|e, sledi i to da direktori moraju da provere sve ono {to su mere bezbednosti u wihovim {kolama, a zajedni~ki }e Uprava za obrazovawe, [kolska uprava Ministarstva prosvete i MUP Srbije uraditi dodatnu proveru.

A. Vidanovi}

ISTRA@IVAWE „SKANA” O NAJAVQENOJ IZMENI OBRA^UNA NAPLATE GREJAWA

Gra|anima enigmati~na nova tarifa Novosa|ani su zainteresovani za promene koje donosi novi tarifni sistem i obra~un naplate grejawa, generalno su zadovoqni grejawem i dali su relativno visoku prose~nu ocenu uslugama Toplane, rezultati su istra`ivawa koje je sprovela Agencija "Skan", re~eno je ju~e na konferenciji za novinare na kojoj su govorile direktorka "Skana" Milka Puziga}a i {ef Centra za odnose s javno{}u Toplne Branka Be`anov. Gra|ani, pak, Toplani zameraju {to se sporo modernizuje, {to ne napla}uje dugovawa velikim du`nicima, a tradicionalno najve}e zamerke odnose se na nivo cena. Novi sistem naplate grejawa uvodi pla}awe po utro{ku, u po~etku po zgradama, gde }e se

deliti utro{ena energija zgrade sa kvadraturom stana, a kasnije i po stanovima, nakon {to bude ugra|ena potrebna oprema u ku}ne instalacije.

jesu 98,6 odsto dogrevalo se na struju. Velika ve}ina gra|ana ne bi mewala na~in grejawa, a po`eqne temperature u stanovima kre}u se u rasponu od 20 do

@ivot lo{iji nego lane Novosa|ani su najboqe ocenili rad “Tr`nice”, ^isto}e, “Gradskog zelenila”, GSP-a i Toplane, a najmawe su zadovoqni {alterskim slu`bama, zdravstvom i radom “Puta”.Dve petine gra|ana ocenilo je funkcionisawe grada kao osredwe, dok tre}ina smatra da je ono uglavnom zadovoqavaju}e. Prem,a re~ima Puziga}e, istra`ivawe je pokzalo da se pove}ava broj onih koji `ive lo{ije nego lane.

Od 1.340 ispitanika iz svih delova grada koji se greju na daqinski sistem, 56,3 odsto nije se dogrevalo tokom pro{le sezone, a od 31,5 odsto wih kojih

^ITAOCI PI[U SMS

25 stepeni Celzijusa. Polovina gra|ana uglavnom je spremna da ulo`i u izolaciju stana i zgrade, {to je i ve}inom oceweno kao kqu~ni faktor racionalni-

je potro{we toplotne energije.

Dosada{wi na~in obra~una grejawa dobro poznaje 63,4 posto ispitanika, dok 32,6 procenata smatra da ovakav obra~un nije dobar za potro{a~e, a ~etvrtina misli da jeste. Tre}ina gra|ana misli da se po sada{wem obra~unu pla}a vi{e nego {to treba i da je nepravedan, dok petina misli suprotno.

Svega 8,3 procenta Novosa|ana potpuno je informisano o novom obra~unu, petina zna, ali joj nije potpuno jasno, dok 48,2 posto ne zna ni{ta o tome. Nakon {to su upoznati s novim obra~unom tre}ina smatra da je boqi od prethodnog, polovina nije sigurna, dok 18,6 procenata misli da nije boqi.

S. K.

065/47-66-452 & 063/366-977

Metalnu klupu samleli maligani Koji je to zakon koji zabrawuje da pas star 15 godina, preko 80 qudskih, legne na javnu povr{inu da se odmori?

064/3860... *** Subota na nedequ, 5.06.2010. oko 3 sata ujutro... prolama se nequdski urlik i ~uje se lomqewe ...ne~ega. Iz jedne kafane u Petrovaradinu iza{la je grupa veselih mladih qudi i na svom eufori~nom putu polomila klupu (od metala) na autobuskoj stanici – ba{ su jaki, zar ne? Dobro hranimo (i pojimo) decu, a oni puni energije lome sve pred sobom.

Kako bi bilo dobro kada bi tu energiju upotrebili za dobrobit ostalih sugra|ana !

065/5268... *** Javno preduze}e Elektrodistribucije zna~i da nema{ struje ba{ onda kada ti treba.

064/4405... *** Kako to da ve}ina na{ih politi~ara ima imovinu kao skoro svaki prose~an gra|anin Srbije? Izgleda da su i oni otvorili "ro|a~ke" of-{or kompanije! Alal im patriotizam!!! A nas pojedo{e "obi~ni komar~i}i".

062/8948...

*** Odlazak na [trand prili~an je luksuz ovog leta. Zato gra|ani s pravom o~ekuju da se tu zaista opuste, a ne da i tu ne{to neprijatno silom podnose. Muzika sa razglasa

bezvredna je, nervozna, uznemiravaju}a i preglasna! @enski toaleti u novom delu nedovoqni su i uvek neuredni!

064/8324... *** Zvu~i neverovatno ali istinito, aparat za izradu sezonskih karata za [trand je jo{ uvek u kvaru?! Alal vam vera.

062/280... *** Hvala 064/5789 {to ste nam otvorili o~i i obznanili da Novosa|ane treba da "opismene i opamete" voza~i GSP-a. Predla`em da sa takvim idejama dovo|ewa putnika u red krenu po gradovima diqem ove napa}ene Srbije da vidim kako bi pro{li. Kad ima{ monopol sve se mo`e. Voza~i=vaspita~i 062/212... *** Ovo ula`ewe na jedna vrata jeste mrcvarewe putnika. O tome mogu da pri~aju samo oni koji se voze svaki dan 063/537... *** Ba{ me interesuje kako }e Skup{tina grada da plati kaznu za tu{irawe gra|ana iz klima ure|aja pravilno montiranih u @arka Zrewanina 2.

063/7606...

subota12.jun2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

DNEVNIK

SAOBRA]AJNO-PREVENTIVNA AKCIJA NA SEVERU BANATA

Crte` umesto kazne OSTOJI]EVO: Na sese oporavilo i ju~e izaveru Banata, u okviru ak{lo iz bolnice. Ovom akcije „[kola” |aci Osnovcijom `elimo da skrenemo ne {kole „Dr Tihomir pa`nu svim voza~ima da Ostoji}” u Ostoji}evu su u posvete posebnu pa`wu kaprisustvu nastavnika, peda prolaze pored {kola dagoga i saobra}ajnih popredo~ava profesorka licajaca kontrolisali vorazredne nastave Jasna za~e. Umesto kazni, nesaAnu{i}. vesnim voza~ima delili su Voza~ kikindskog „Ancrte`e na temu iz bezbedgroprometa” Sa{a Stojanosti saobra}aja „Mi smo nov, kome je posle utvr|eva{a budu}nost, mislite ne tehni~ke ispravnosti na nas”. Kontrolu voza~a kamiona crte` predao u prventivno edukativnoj u~enik drugog razreda akciji sproveli su i maliMartin Tot, veli da }e cr{ani iz Osnovne {kole te` uramiti i sa~uvati „Servo Mihaq” u Padeju. kao dragu uspomenu.

Zamenik komandira Po- Ovo je divna pa`wa licijske ispostave u ^onajmla|ih i sigurno da je ki Vladimir [piri} kapodr`avaju svi u~esnici u `e da pripadnici PU Kisaobra}aju. Pozivam svu kinda organizuju prevendecu da do|u na gro`|e kativni rad sa svim u~esnida zapo~ne berba - odu{ecima u saobra}aju, a povqeno je prihvatio crte` sebno sa najmla|ima. U ~okanskog „Vinoproduk~okanskoj op{tini orga- Sa{a Stojanov prima crte`e od Martina Tota ta” Veqko Bo{wak. nizovana su predavawa u Mali{ani su voza~ima svim {kolskim ustanovama, uz uradili na temu bezbednosti u podelili stotinak izabranih cruverewe da je preventivno desaobra}aju. te`a voza~ima, bez razlike da li lovawe daleko delotvornija od - Nedavno smo imali nezgodu su im vozila bila tehni~ki iskaznene politike. Mali{ani kada je na na{eg u~enika koji je pravna ili ne. Onima kod kojih je su, zajedno sa saobra}ajcima, iza{ao iz {kolskog dvori{ta, konstatovana neispravnost nije kontrolisali voza~ke saobrazbog nedozvoqene brzine, nalena odmet bilo i upozorewe, a cr}ajne dozvole i ispravnost voteo putni~ki automobil za ~ite` koji su poneli umesto kazne, zila, a na kraju svakome od wih jim je upravqa~em bio voza~ iz razlog je vi{e da misle kada sesu uru~ili svoje crte`e koje su Novog Sada. Na svu sre}u, dete daju za volan.

M. Mitrovi}

Rekonstrukcija toplovoda SUBOTICA: U suboti~koj ulici \ure \akovi}, na potezu izme|u ulica Vase Staji}a i Zmaj Jovine, rekonstruisa}e se toplovod u du`ini od 400 metara. Izvo|a~ radova je firma „Rov”, a vrednost investicije iznosi 10 miliona dinara.

Direktor JKP „Suboticca toplana” Pero Riki} ka`e da }e radovi trajati 20 dana i da se finansiraju iz sredstava firme.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Svet okeana„ 3D (11 i 18), "No} za pam}ewe" (19.30),"Robin Hud" (21) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Soul ki~n“" (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena "Jovan \or|evi}", komi~na opera "Pozori{ne zgode i nezgode" (19) Pozori{te mladih, mala i velika sala: "Sinema siti"

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35-37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a", Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog "Wujork = Menhetn" (do 30. juna).

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 10. juna, u sedam ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Maja Zdraveski, Helena Petrin, Ivana Trivi},\ur|ica Medi} iz Novog Sada, Jadranka Jovi} iz Sombora, Jelena Marinkovi} iz Ba~a i Danijela Petrovi} iz Apatina, DE^AKE: Jasna Bo{wak, Slavica Savanovi}, Lidija Rajakovac, Marija Holo{waj, Bogdanka Rado~aj iz Novog Sada, Sofija Trivunovi} iz Nove Gajdobre, Dragana Novakovi} iz Starih Ledinaca, Adrijana Filep iz Zrewanina, Maja Krstin iz Kikinde i Desanka Mi{i} iz Ka}a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Terezija Stevana Bale (1938) u 11.45 ~asova, Jovan Mila Kanban (1934) u 12.30, Mirjana Perside Nedi} (1936) u 13.15, Nikola Petra Dragojevi} (1955) u 14, Magdalena Jano{a Galgo (1938) u 14.45, Franci{ka Karla Kri`an (1924) u 15.30, Neli Ivana Kova~ (1938) u 16.15 i Leposava Hristivoja Ercegovac (1931) u 17 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Qubica Lazara \uri} (1924) u 13 ~asova.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

- Ranijih godina nismo imali novca za ovu investiciju koja je izuzetno bitna. Na jesen, kada po~ne grejna sezona, pored potro{a~a koji `ive u okolini kvalitetnije grejawe ima}e i zdravstvene, obrazovne i privredne ustanove. Planiramo jo{ da investiramo u grejawe u nasequ Kertvaro.

Ta investicija ko{ta}e 100 miliona dinara - obja{wava Riki}.

A. A.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota12.jun2010.

11

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE DR BOJAN PAJTI] URU^IO STIPENDIJE STUDENTIMA

Znawe je najboqa investicija IN\IJA: Predsednik Vlade Vojvodine, dr Bojan Pajti} ju~e je u In|iji uru~io vau~ere za stipendirawe najboqih studenata sa teritorije op{tine In|ija. Stipendije op{tine In|ija ove godine je dobilo 88 studenata visoko{kolskih ustanova, ~iji je osniva~ Republika Srbija i Autonomna Pokrajina Vojvodina, pod uslovom da su upisali jednu od godina osnovnih ili diplomskih akademskih studija, da tokom prethodnih godina studija nisu obnavqali nijednu godinu, a imaju prose~nu ocenu najmawe 8,5.

-Ako ostanete ovako dobri kao {to ste bili do sada, mo}i }ete da koristite ~itav niz programa koje nudimo u saradwi sa EU, programe koje realizujemo sami, imate prioritet

da putujete u inostarnstvo, da sti~ete nova znawa, upoznajete nove prijateqe, jer kad pri~amo o evropskim standarima, onda ne pri~amo o nekim apstraktnim kategorijama, ve} o prilici da mladi qudi steknu nova saznawa, donesu nove tehnologije i da ostanu ovde da rade, da bi svima nama bilo mnogo boqe - rekao je dr Bojan Pajti} na uru~ewu vau~era za stipendirawe najboqih studenata.

Op{tina In|ija po~ela je podelu stipendija jo{ 2000. godine i ovo je deseta generacija studenata koja prima op{tinsku stipendiju. Stipendije koje daje In|ija studentima najve}e su op{tinske stipendije u Srbiji i za {kolsku 2009/10 iznose 13.500 dinara mese~no, 10 meseci. Ove godine je inicirala

Dr Bojan Pajti} i Goran Je{i} sa stipendistima

pokretawe studijskog programa i otvarawe odeqewa Fakulteta tehni~kih nauka (Univerziteta u Novom Sadu), ~iji program je sada u postupku akreditovawa od strane Akreditacione komisije.

- Op{tina In|ija prati trendove neophone za saradwu privrede i univerziteta, kao i saradwe sa velikim investotorima i wihovim potrebama.

Fakultet tehni~kih nauka prepoznao je zna~aj i interes za realizaciju ovog projekta, te je na Ve}u donelo odluku o osnivawu dva nova smera i odluku o studijskom programu softverske informacione tehnologije - rekao je predsednik op{tine In|ija Goran Je{i}.

- Pokrajina u posledwe tri godine ulo`ila 1.200 000 dinara u infrastrukturne objekte u

@ITEQIMA ZREWANINSKOG NASEQA [UMICE PREKIPELO

Teretwaci uni{tavaju puteve i ku}e Tisa kod Sente

Foto: M. Mitrovi}

PREZENTACIJA U SO SENTA

Devet potiskih op{tina razvija turizam SENTA: Prezentacija i sve~ana predaja projekta studije regionalnog razvoja pod nazivom „Projektovawe destinacija i koridora za turizam i aktivnosti slobodnog vremena u funkciji odr`ivog razvoja Potisja”, prire|ena je u Skup{tini op{tine Senta. Studiju je izradio Fakultet za sport i turizam TIMS iz Novog Sada, dok je tro{kove izrade studije finansirao Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine u iznosu od 7,5 miliona dinara. Studija obuhvata prikaz postoje}eg stawa u devet op{tina Senta, Kawi`a, Novi Kne`evac, ^oka, Ada, Be~ej, Novi Be~ej, Titel, @abaq

i budu}u projekciju turisti~kog razvoja Potisja. Predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova izrazila je zadovoqstvo {to je pored izra|ene studije, devet op{tina Potisja uspostavilo model saradwe i zajedni~ki radilo na realizaciji zadatog ciqa.

Pomo}nik pokrajinskog sekretarijata za privredu AP Vojvodine za resor turizma Erne Varwu istakao je va`nost zajedni~ke saradwe op{tina u ciqu ja~awa turisti~kih potencijala i pove}awa konkurentnosti vojvo|anskih op{tina na sve probirqivijem turisti~kom tr`i{tu.

M. Mr.

Obave{tewe p~elarima BE^EJ: Ako vremenski uslovi budi pogodni, a po svemu sude}i ho}e, sutra od 18 do 23 sata obavi}e se redovno tretirawe odraslih komaraca na teritoriji Be~eja. U pitawu je adultcidni ULV tretman komaraca sa zemqe, {to je znak da bi p~elari trebali da zatvore ko{nice i spre~e eventualno trovawe p~ela.

V. J.

Zavr{ni koncert „\erdana” GOSPO\INCI: Povodom zavr{etka {kolske godine i odlaska na odmor KUD „\erdan” organizuje koncert. Ovo je tradicionalni godi{wi koncert koji ovo dru{tvo samostalno

organizuje da poka`e {ta su ~lanovi nau~ili tokom godine.

Koncert }e se odr`ati sutra na velikom terenu u Gospo|incima, a po~e}e u 20 ~asova. Cena ulaznice je 200 dinara.

L. K.

„Vr{a~ki venac” u julu VR[AC: Tradicionalni Me|unarodni festival folklora „Vr{a~ki venac” ove godine }e se odr`ati od 16. do 18. jula, saop{tio je novinarima direktor ovog u svetu afirmisanog festivala Zoran \eki}.

- Dolazak su potvrdili ansambli iz Indije, Gr~ke, Rumunije, Hvatske, BiH i Makedonije, o~ekujemo da nam se jave i iz Slova~ke i Italije. Nastup je potvrdio i na{ renomirani

ansambl „Gradimir” iz Beograda. Program }e se odr`avati u ve~erwim satima na Gradskom trgu. Za razliku od ranijih godina festival }e biti revijalnog karaktera – rekao je o ovoj priredbi \eki}.

Kao i ranijih godina, za prate}i program u pripremi su brojne izlo`be, koncerti i tradicionalni etno sajam na kojem }e se promovisati eko i ruralni proizvodi iz Banata.

R. J.

ZREWANIN: Me{tanima Prvomajske i ulice 6. maja, u zrewaninskom nasequ [umice, sada je definitivno prekipelo. Teretni saobra}aj, koji se svakodnevno odvija uzanim sokacima, stvara nesnosnu buku, uni{tava ku}e i instalacije, ali i ugro`ava bezbednost.

Pamti se jo{ slu~aj od aprila pro{le godine kada je kamion kikindskih registarskih oznaka sleteo sa puta u ulici 6. maja i tom prilikom naleteo na pekaru „Evropa”, nastavio da se kre}e pe{a~kom stazom, udario u drvo i parkirani automobil, a onda i u betonski stub, posle ~ega se zaustavio. Sre}om, na trotoaru u tom momentu nije bilo qudi, pa je izbegnuta tragedija.

Imaju pravo na tu`bu - Gra|ani imaju pravo na podno{ewe tu`bi za naknadu {tete, jer je obaveza lokalne samouprave da ih {titi. U slu~aju da do|e do masovnog podno{ewa tu`bi grad }e trpeti ogroman pritisak – upozorila je Popovi}eva, ina~e pravnica po struci.

Stanovnici pomenutog naseqa pokrenuli su inicijativu da se ovaj problem {to pre re{i. U ~etvrtak, kasno poslepodne, odr`an je sastanak u prostorijama Mesne zajednice [umice, kome su prisustvovali i gradski ~elnici, a o svemu je obave{tena i potpredsednica Skup{tine Srbije i advokat Judita Popovi}. Ona je ju~e u Kancelariji za komunikaciju narodnih poslanika sa gra|anima, odr`ala konferenciju za novinare, na kojoj je jedina te-

Posledica skretawa kamiona s puta

ma bila neda}a `iteqa Prvomajske i ulice 6. maja.

- Sve ovo posledica je nezavr{ene obilaznice oko grada.

Potrebno je izgraditi jo{ deo magistralnog puta i jedan most da bi obilaznica za`ivela. Do tada, trpe gra|ani. Pomenute ulice na 15 minuta su udaqene od centra grada, a postale su ~vori{te kompletnog teretnog saobra}aja koji se ne odvija autoputem – izjavila je Popovi}eva, koja je minule sedmice posetila naseqe [umice i na licu mesta se uverila u tvrdwe nezadovoqnih gra|ana.

U roku od pola sata, primetila je ona, xadama je pro{lo 50 – 60 teretwaka sa novosadskim, somborskim, ni{kim, novopazarskim i inim registarskim tablicama.

- Problem je {to ti kolovozi nemaju kvalitet da bi istrpeli takvu frekvenciju u saobra}aju. Naj{iri me|u wima iznosi {est metara, {to je zaista usko, nemaju ivi~wake, a uo~avaju se o{te}ewa. Asfalt se sle`e, usled toga se izdi`u

{ahtovi i ukoliko kamion stane na poklopac, on mo`e da izleti, {to se i de{avalo, i nekoga povredi – upozorila je Popovi}eva i dodala da usled konstantnog prolaska kamiona pucaju fasade na ku}ama, ali i vodovodne i kanalizacione cevi.

Godinama se, po wenim re~ima, ovaj problem zanemarivao, i sada se do{lo do ta~ke da gra|ani vi{e ne mogu da trpe.

- Predla`emo gradu da ovo tretira kao prioritetan problem, da tra`i pomo} od Pokrajinskog fonda za razvoj i od republi~kih fondova, kako bi se zavr{ila obilaznica koja bi bila najboqi lek da se saobra}aj reguli{e. Lokalna samouprava bi trebalo i da kontaktira druge gradove i op{tine koji imaju identi~an problem. ^im se ujedine, imaju ve}e {anse da re{e slu~aj – predlo`ila je Popovi}eva i zakqu~ila da je Policijska uprava obe}ala da }e ubudu}e poja~ati kontrolu saobra}aja u spornim ulicama. @. Balaban

Pokazali {ta su nau~ili NOVI BE^EJ: Povodom Dana ustanove i zavr{etka {kolske godine, Pred{kolska ustanova „Pava Sudarski” u Novom Be~eju, koju poha|a oko 600 mali{ana, u Domu kulture op{tine Novi Be~ej, za mame, tate, bake i deke i sve one koji ih poznaju, priredili su zavr{nu priredbu. Pred punom pozori{nom salom, izvedena je priredba pod nazivom „Igrarije”. De~aci i devoj~ice nisu imali tremu i svojski su se trudili na poka`u {ta su sve tokom minule {kolske godine nau~ili u vrti}u, pa su nagra|eni sa mnogo aplauza.

M. K.

op{tini In|ija, koja je jedna od najperspektivnija op{tina u Srbiji. Me|utim, najve}i i najva`niji projekat je upravo ovaj, otvarawe ova dva odeqewa, jer znawe jeste najboqa investicija - naglasio je dr Pajti} U In|iji }e biti otvoreni potpuno novi smerovi Fakulteta tehni~kih nauka, i to: Razvoj softvera i primene, Elektronsko poslovawe EP, Softversko in`iwerstvo – Sistemska podr{ka i upravqawe IT resursima. Prva grupa od 120 studenata }e biti upisana u oktobru mesecu, a fakultet se nalazi u zgradi poslovnog centra „Tradeunique” u In|iji. Konferenciji su prisustvovali i dekan FTN prof dr Ilija ]osi} i prof FTN Zora Kowovi} S. Bojevi}

VESTI Sutra odluka o opstanku vladaju}e koalicije PAN^EVO: Sednica gradske skup{tine, na kojoj }e biti razmatrane ostavke koje su podneli ~lan Gradskog ve}a Milanko Andreji}, direktor JKP „Higijena” Milan Bok{an i direktorka Doma omladine Maja Georgijevska, svi iz Nove Srbije, stranke koja je deo vladaju}e koalicije u Pan~evu, zakazana je za danas. Odbornici bi trebalo na wihova mesta da izaberu nove qude, ali jo{ nije poznato ho}e li to biti nestrana~ke li~nosti, kako su od Nove Srbije tra`ili koalicioni partneri DS i DSS, ili }e novosrbijanci na upra`wena mesta ipak predlo`ili strana~ke kolege.

Smenu ovih funkconera Nove Srbije zatra`io je Gradski dobor DS u Pan~evu po~etkom nedeqe, zahtev je podr`ala DSS, jer je policija protiv Bok{ana i Georgijevske pro{le nedeqe podnela krivi~ne prijave za zloupotrebu slu`benog polo`aja, a Milanko Andreji} je krajem maja proveo desetak dana u pritvoru, jer je osumwi~en da je od organizatora pan~eva~kog Karnevala uzeo mito od tri hiqade evra.

S. J.

Nedeqa posve}ena Paji Jovanovi}u VR[AC: Tek {to je zavr{eno obele`avawe velikog jubileja 150 godina od ro|ewa velikana srpskog slikarstva Vr{~anina Paje Jovanovi}a (1859 – 1957), u Beogradu, Novom Sadu i Vr{cu nastavqaju se aktivnosti iz ovog programa. Tim povodom, do 16. juna u Vr{cu }e se odr`ati veliki stru~ni skup, gde }e se okupiti va`ni istori~ari umetnosti i kulture. U saradwi sa Narodnim muzejom Srbije bi}e promovisana monografija Paje Jovanovi}a kustosa Nikole Kusovca, odr`a}e se predavawe o ovom delu. RT Vojvodine promovisa}e dokumentarni film „@ivot je najlep{i san”, a 16. juna ministar Neboj{a Bradi}, predstavnik odbora za obele`avawe jubileja Tatjana Bo{wag i direktorka vr{a~kog Muzeja Anica Medakovi} }e prezentovati sajt www.pajajovanovic.rs sa publikacijom publikacije izdate u godini jubileja. U okviru ove nedeqe u rodnom gradu slikara organizuje se bogat kulturno- edukativni program. U saradwi sa Galerijom Matice Srpske organizuju se radionica za decu i ciklus specijalisti~kih predavawa o delu slikara.

R. J.

CRNA HRONIKA

subota12.jun2010.

OD UHAP[ENOG PRIPADNIKA ZEMUNSKOG KLANA O^EKUJU SE NOVE INFORMACIJE

Ispitivawe Simovi}a o nere{enim ubistvima Milo{ Simovi}, uhap{eni pripadnik zemunskog klana, bi}e ispitan o nere{enim ubistvima srpskih kriminalaca iz ranijeg perioda, saznaje B92.

Od Simovi}a, koji je ve} preba~en u zatvor "Zabela", prema izvoru B92, bi}e zatra`ene informacije o odnosu sa Sretkom Kalini}em, koga je u utorak ranio u Zagrebu. Tra`i}e se i informacije o vezama sa preostalom trojicom odbeglih zemunaca Vladimirom Milisavqevi}em, Milanom Juri{i}em i Ninoslavom Konstantinovi}em, koje su tako|e pravosna`no osu|eni za ubistvo premijera \in|i}a.

Kako obja{weno, policijski i pravosudni organi Srbije ne}e se baviti pucwavom u Zagrebu kojoj je rawen Kalini}, jer je to predmet koji se vodi u Hrvatskoj i Srbija jedino mo`e da ponudi pravnu pomo}.

MUP Srbije je Simovi}a, nakon hap{ewa pretpro{le no}i na grani~nom prelazu u blizini Batrovaca, nakon {to mu je potvr|en iden-

Milo{ Simovi}

titet, prekju~e odveo u naj~uvaniji, sedmi paviqon po`areva~kog zatvora "Zabela", na izdr`avawe zatvorske kazne. Simovi} je u odsustvu osu|en na 30 godina zatvora za ubistvo premijera Srbije, a na 40 godina za ot-

mice i ubistva koje je po~inio "zemunski klan".

Sretka Kalini}a, pripadnika zemunskog klana, koga je Simovi} ranio u utorak u Zagrebu, ~uvaju policajci u bolnici "Sestara milosrdnica" i tek treba da se ustanovi ko je iz hr-

vatskog kriminalnog miqea Kalini}u i Simovi}u pru`ao logistiku i od kada su oni boravili u toj zemqi.

Hrvatska je primila od Interpola zahtev za hap{ewe i izru~ewe Sretka Kalini}a Srbiji, koji je prosle|en hrvatskom ministarstvu pravde.

"Da li }e se wegov status promeniti u status uhap{ene osobe zavisi od odluke suda koji }e odlu~ivati o zahtevu o wegovom izru~ewu. Na{ Interpol je primio taj zahtev i mogu}e je da mu bude odre|en ekstradicioni pritvor i u tom smislu }e se smatrati kao osoba li{ena slobode“, objasnio portparol MUP-a Hrvatske Krunoslav Borovec.

Izru~ewe Kalini}a Srbiji je nemogu}e dok Hrvatska ne promeni Ustav. Procedura za izmene je u toku, a Hrvatski sabor prihvatio je nacrt promena Ustava koji omogu}ava izru~ewe hrvat skih dr`avqana drugim dr`avama.

DIREKTOR HRVATSKE POLICIJE O OBRA^UNU DVOJICE ZEMUNACA

Simovi} upucao Kalini}a zbog `ene Pripadnici zemunskog klana Milo{ Simovi} i Sretko Kalini} posva|ali su se zbog `ene, posle ~ega je Simovi} ranio Kalini}a na obali jezera kod Rakitja, potvrdio je zamenik glavnog direktora hrvatske policije Milijan Brki}.

Prema pisawu zagreba~kog "Jutarweg lista", Kalini} je tokom dugogodi{weg zajedni~kog bega bio u tajnoj vezi sa Simovi}evom suprugom, {to je dovelo do raskida prijateqstva, a potom do sva|e i rawavawa u pripitom stawu.

"Navodno su se i pre sastajali u restoranima kod Rakitja, a u posetu im je dolazila supruga Milo{a Simovi}a s novcem iz Srbije", naveo je zagreba~ki list, koji dodaje da je Kalini}, koji se pod policijskom stra`om oporavqa u zagreba~koj bolnici od rawavawa, "po~eo 'pevati' na{im (hrvatskim) kriminalisti~kim istra`iteqima".

Bojana Simovi}, Milo{eva supruga

"Policija je tako na tragu razre{ewa desetak atentata po~iwenih u posledwih nekoliko godina u Srbiji, Hrvat-

skoj, Holandiji i [paniji", naveo je "Jutarwi list". Iz srpskih izvora bliskih istrazi, me|utim, doznaje se da je Simo-

vi} rekao kako je pucao na Kalini}a jer nije bio zadovoqan raspodelom novca. Upu}eni tvrde da on srpskoj policiji nije spomiwao nikakvu `enu kao motiv. Navodno im je izjavio da mu je pao mrak na o~i i hteo je re{iti probleme s Kalini}em. Nakon pucwave bilo mu je dosta skrivawa pa je odlu~io da se preda. ^lanovi zemunskog klana sastajali su se, ina~e, u dva stana na Lani{tu u Zagrebu.

Jedan od wih nalazi se u Ulici Jaru{~ica, a tamo su se pak nalazili Sretko Kalini}, Milo{ Simovi}, Mario Sova kao i ubijeni Cvetko Simi}, koji je sredinom februara ove godine na|en raskomadan u zagreba~kom jeteru Jarun. Policija je u stanu bila u ~etvrtak poslepodne, rekle su kom{ije. Iz wega su navodno uzeti svi tragovi.

Taj stan je zape~a}en.

DNEVNIK

c m y

12

Na poternici ostala jo{ trojica Vladimir Milisavqevi}, Vlada Budala (34)

- Ro|en u Beogradu - Osu|en na 35 godina zatvora zbog u~e{}a u ubistvu premijera Zorana \in|i}a - Kao pripadnik "zemunskog klana" osu|en na 40 godina zatvora zbog ume{anosti u ubistva @eqka Bodi{a, Todora Garda{evi}a, Sr|ana Quji}a, Sredoja i Zorana [quki}a, @eqka [krbe, Nenada Bato}anina, Ivice Jovanovi}a, Zorana Uskokovi}a Skoleta, Milo{a Stevanovi}a, Jovana Guzijana, Radeta Cveti}a, Branislava Lainovi}a, za dizawe u vazduh firme „Difens roud“, otmice Suvada Musi}a, Vuka Bajru{evi}a i Milije Babovi}a

Milan Juri{i} Jure (36) - Ro|en u Zemunu - Osu|en na 30 godina zatvora zbog u~e{}a u ubistvu premijera - Kao pripadnik "zemunskog klana" osu|en na 20 godina zatvora zbog ubistva @eqka Bodi{a, Sredoja i Zorana [quki}a, @eqka [krbe, Nenada Bato}anina, Ivice Jovanovi}a, Zorana Uskokovi}a Skoleta, Milo{a Stevanovi}a, Jovana Guzijana, Radeta Cveti}a, Branislava Lainovi}a, za dizawe u vazduh firme „Difens roud“, otmice Suvada Musi}a, Vuka Bajru{evi}a i Milije Babovi}a

Ninoslav Konstantinovi} Nino (32) - Ro|en u Beogradu - Osu|en na 35 godina zatvora zbog u~e{}a u ubistvu premijera Zorana \in|i}a - Zbog zastarelosti krivi~nog dela, pripadnosti kriminalnoj organizovanoj grupi, {to mu se jedino stavqalo na teret u postupku protiv „zemunskog klana“, oslobo|en je optu`be

SAOBRA]AJNA NESRE]A U GRGUREVCIMA, KOD SREMSKE MITROVICE

Kolima povredio de~aka, pa pobegao

NA FRU[KOJ GORI ZAPLEWEN KAMION PUN ZA[TI]ENE BIQNE VRSTE

Pred sud zbog se~e zimzelena Policija je ju~e u potezu Crvenog ^ota, u Nacionalnom parku „Fru{ka gora“ zaplenila 750 kilograma nase~ene biqke bodqikavi ruskus – zimzelen, biqnu vrstu zakonom za{ti}enu, koja se ina~e koristi u cve}arstvu i kod izrade venaca. Zaplewena su 53 nase~ena snopa sa stabqikama ove biqke, ukupne vrednosti od 370.000 dinara.

U kamionu, u kome su bili utovareni snopovi ove zimzelene

biqke. nalazilo se i pet osoba: ~etvoro s podru~ja Loznice i jedno iz Rume, za koje se osnovano sumwa da su na ovaj na~in izvr{ili krivi~no delo uni{tewa, o{te}ewa i izno{ewa u inostranstvo prirodnog dobra. Protiv osumwi~enih }e biti podneta krivi~na prijava Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici.

S. B.

Nepoznati voza~ je automobilom marke „sitroen“, s prikolicom, naneo te{ke telesne povrede desetogodi{wem de~aku G.A. iz sela Grgurevci kod Sremske Mitrovice, a zatim pobegao s mesta udesa.

De~ak je sa prelomom dva rebra, kqu~nom kosti i ruke hospitalizovan u Op{toj bolnici u Sremskoj Mitrovici i nalazi se van `ivotne opasnosti.

Do ove te{ke nesre}e je do{lo kada se automobilska prikolica zanela i udarila de~aka koji se vozio pored kolovoza. U trenutku udara voza~ je iza{ao iz kola, po~eo da psuje i galami, Ulica u Grgurevcima u kojoj se dogodila nesre}a Foto: S. Bojevi} a kada je video da je dete te{ko povre|eno, seo u zbog vike tog ~oveka na wega, ne{ta su videli, ko je taj {to je kola i pobegao. go zbog bolova koje je ose}ao. udario mog sina i bez gri`e sa- Znam samo, kad je do{ao kuPitala sam kom{ije, starice i vesti pobegao - pri~a o~ajna maj}i, bio je toliko upla{en, vi{e decu koja su bila tada na ulici ka Dragica Jovanovi}-Anu{i}.

De~ak G.A. je to popodne oko 17 ~asova uzeo od druga bicikli da se voza po selu. Vozio se Ulicom Marka Peri~ina-Kamewara, gde je i do{lo do nesre}e.

O~evici ka`u da je de~ak vozio pored puta i kada ga je obilazilo vozilo bele boje marke ''sitroen'', prikolica, koju je automobil vukao, {etala je levo-desno, pa je tako zaka~ila de~aka na biciklu i oborila na asfalt.

Me{tani tvrde da voza~ nije iz wihovog mesta i da ga ranije nisu vi|ali, nije bio sam, ve} s jednim mu{karcem, i posle nesre}e uputili su se putem prema Velikim Radincima odnosno u pravcu Sremske Mitrovice.

- [ta da ka`em kako ga je udario, kada je sav ugruvan. Najvi{e brinem zbog preloma dva rebra. Doktori me te{e, bi}e sve dobri i ja se nadam. Volela bi da na|u tog ~oveka, da ga pitam da li on ima dece i {ta bi radio da se tako ne{to desi wegovoj deci, ako ih u op{te ima - kroz suze pri~a majka Dragica.

Saobra}ajna policija intenzivno traga za nepoznatim voza~em.

S. Bojevi}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota12.jun2010.

U FUTOGU DVOJICA UHAP[ENA ZBOG DROGE

HAP[EWE U NOVOM SADU

Tereti ih oko sto grama Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije preksino} oko pono}i u Futogu su li{ili slobode Stevana B. (20) iz tog mesta, za kojim se tragalo pola godine, i Novosa|anina Milo{a J. (24) pod sumwom da su po~inili krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet droge.

Navodno, jednom od ove dvojice ili obojici bi}e stavqeno na teret kupoprodaja ne{to mawe od 100 grama heroina, jer je prona|ena pra{kasta materija te{ka 93 grama, saznajemo nezva-

ni~no. Prilikom pretresa Stevanovog stana, policija je prona{la vi{e od 100.000 dinara i oko 850 evra, a mogu}e je da ovaj novac poti~e iz prodaje narkoticima. S pomenutom dvojicom osum-

Rawen u vrat Ina~e, osumwi~eni Stevan B. je bio rawen u vrat 14. aprila 2008. godine u zakazanom obra~unu navija~a "Vojvodine" i "Partizana" kod @elezni~e stanice u Futogu.

Tom prilikom ubijen je Dejan Dimitrijevi} (1981) iz Novog Sada.

JU^E NESRE]A U VETERNIKU

Radnik te{ko povre|en Radnik Miro Sari} (1968) iz Veternika je ju~e oko devet sati u tom mestu ispred svoje firme na Novosadskom putu zadobio te{ke telesne povrede opasne po `ivot. On je, po svoj prilici, prilikom utovara armature na kamion na kojem se nalazio, povre|en kad se otka~ila sajla dizalice nakon

wi~nih bio je Goran M. kod kojeg je zate~eno tri i po grama marihuane, oko 700 evra i 4.000 dinara za koje tako|e policija pretpostavqa da su zara|eni u trgovini opijatima.

~ega je pao glavom na beton.

Sari} je potom s fraktrurom lobawe i kontuzijom plu}a, bez operacije, sme{ten na Odeqewu reanimacije u Klini~kom centru Vojvodine, saop{tila je za "Dnevnik" de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Qubinka ^eman.

M. V.

Za Stevanom se policija traga od kada su uhap{eni wegovi sugra|ani Dra`en N. (20), Boris P. (22), Milo{ O. (26), Matija R. (19) iz Veternika i Novosa|anin Milan N. (18). Ovoj peto~lanoj grupi pripisuje se da su zna~ajno u~estvovali u prodaji droge po Veterniku i Futogu.

Saslu{awe okrivqenih Stevana i Milo{a kod de`urnog sudije novosadskog Vi{eg suda po~elo je sino} i nije zavr{eno do zakqu~ewa ovog izdawa na{eg lista.

M. V.

13

Maloletni zelena{ Novosadska policija uhapsila je maloletnog D. B. (17) zbog sumwe da je iznu|ivao novac od vr{waka, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Uhap{eni je vr{waku pozajmio novac uz kamatu, a zatim mu je slao prete}e SMS poruke kako bi ga primorao da vrati dug, uve}an za 1.500 dinara.

Osumwi~eni je sproveden de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu.

E. D.

DIREKTOR POLICIJE SRBIJE O INCIDENTU DVOJICE BIZNISMENA

Veqovi}: „Sudar� ^umeta i Peconija mo`da i nije slu~ajan

PRIJAVE PROTIV DIREKTORA IZ NOVOG SADA I BA^KOG JARKA

La`nim papirima zgrnuli milione?

Kikindska policija je podnela krivi~nu prijavu protiv direktora DOO "SKO kompani" Sr|ana K. iz Novog Sada i direktora DOO "Bastos trejd" i "Bada Bing" Dragana M. iz Ba~kog Jarka, zbog postojawa osnovane sumwe da su u saizvr{ila{tvu po~inili vi{e krivi~nih dela iz oblasti privrednog kriminala i za sebe pribavili milionsku protivpravnu imovinsku korist.

Iz PU Kikinda saop{teno je ju~e da su u period od novembra 2008. do kraja januara 2009. godine Sr|an K. i Dragan M.

sa~iwavali la`nu dokumentaciju i upotrebqavali je kao pravu za promet robe koju su prodavali na crnom tr`i{tu.

Oni se terete da su suprotivpravno dobijena sredstva u iznosu od vi{e miliona dinara zadr`ali za sebe. Policija je u trag ovim nezakonitim rabotama u{la u poslovawu firmi iz Novog Sada i Ba~kog Jarka s partnerima iz Kikinde.

Nezvani~no saznajemo da su uz pomo} la`ne dokumentacije osumwi~eni u svoje xepove zgrnuli vi{e od 10 miliona dinara.

M. Mr.

ZBOG SUMWE DA JE U ITALIJI UTAJIO POREZ

Uhap{en srpski preduzetnik Finansijska policija u Padovi uhapsila je tridesetdevetogodi{weg Srbina pod optu`bom za utaju poreza i finansijske malverzacije kojima je dr`avi naneo {tetu u iznosu od {et miliona evra, javila je Ansa.

Italijanska agencija navodi da je uhap{eni Zoran L. vlasnik jedne gra|evinske zadruge koja je specijalizovana za poslove na severoistoku Italije, u podru~ju oko Padove, ne preciziraju}i da li je

re~ o dr`avqaninu Srbije ili Italije.

Lazarevi} je optu`en za utaju poreza, izdavawe la`nih faktura i uni{tavawe i falsifikovawe kwigovodstvene dokumentacije. On je vodio dvostruko kwigovodstvo i falsifikovao pe~ate banaka i srpskih institucija, a srpski radnici svedo~e da im ~esto nije pla}ao plate i doprinose, navela je Ansa.

U VAQEVU DVOJICA IZA BRAVE

Zaplewen heroin Istra`ni sudija Vi{eg suda u Vaqevu odredio je pritvor u trajawu do mesec dana \or|u C. (33) i Branku \. (30) iz Vaqeva zbog posedovawa heroina namewenog za daqu prodaju.

Kod wih su kriminalisti~ki inspektori Policijske stanice u Vaqevu nakon pretresa automobila i stanova koje su koristili prona{li i zaple-

nili u odvojenim akcijama 70 grama heroina pripremqenih za daqu prodaju. Ovo je na teritoriji Kolubarskog okruga najve}a zaplena heroina tokom ove godine, a u toku jeseni pro{le godine policija je otkrila i zaplenila 150 grama heroina, re~eno je u Policijskoj upravi u Vaqevu.

(Tanjug)

OTKRIVENO NA PRELAZU GRADINA

Evri bez potvrde Carinici su na grani~nom prelazu Gradina kod turskog dr`avqanina koji je krenuo u Bugarsku prona{li 41.500 evra bez odgovaraju}ih potvrda, saop{tila je ju~e Uprava carina.

Putniku je vra}eno 10.000 evra, dok je ostatak novca pri-

vremeno oduzet uz zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka, navodi se u saop{tewu.

Turski dr`avqanin nije imao potvrdu o unosu novca u Srbiju, a rekao je carinicima da nije znao da iznos ve}i od 10.000 evra mora da se prijavi.

(Tanjug)

Predrag Rankovi} Pecone

Qubi{a Buha nakon incidenta

Sukob obezbe|ewa Qubi{e Buhe ^umeta i Predraga Rankovi}a Peconija, uz pucawe iz pi{toqa, "ne mora da zna~i da je taj doga|aj slu~ajan", smatraju u MUP-u.

"Stvar je pravosu|a i policije da utvrdi {ta je su{tina", rekao je o ovom ~udnom incidentu Buhe, svedoka saradnika u slu~aju ubistva premijera Zorana \in|i}a, i Rankovi}a, vlasnika vi{e srpskih preduze}a, direktor srpske policije Milorad Veqovi}. On je ocenio da je neo-

phodno doneti zakon o fizi~ko-tehni~kom obezbe|ewu i ukazao da postoji vi{e firmi

na|e svoj inters i da bezbednost svih gra|ana bude na odgovaraju}em nivou.

Rankovi} pu{ten iz pritvora Biznismen Predrag Rankovi} Peconi pu{ten je ju~e iz pritvora, a dva ~lana wegovog obezbe|ewa privedena su kod istra`nog sudije. Oni su privedeni zbog sukoba s obezbe|ewem nekada{weg svedoka saradnika Qubi{e Buhe ^umeta, u sredu, u Ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu. za fizi~ko-tehni~ko obezbe|ewe koje imaju privatne interese, te da dr`ava mora da

"^iwenica je da dok se god ne donese zakon o fizi~ko-tehni~kom obezbe|ewu, mi }emo na neki

na~in imati ovih problem. Sama situacija u zemqi, ekonomska kriza, uslovqava da pojedini broj aktivnih pripadnika policije i vojske posle radnog vremena odlazi u obezbe|ewe ovakvih bizmisena. Nije to dobro za dr`avu, ali dr`ava mora da re{i ovo pitawe da se ne bi pojavqivale ovakve situcije", rekao je Veqovi}.

On je dodao da to {to je u Srbiji izdato oko 1.000 dozvola za no{ewe pi{toqa ne ugro`ava bezbednost, jer oru`je uglavnom upotrebe oni koji nemaju dozvolu.

(Tanjug)

NAKON UBISTVA MALOLETNIKA U JABUCI, GRADONA^ELNICA PAN^EVA NAJAVILA

Program za spre~avawe nasiqa

Gradona~elnica Pan~eva Vesna Martinovi} najavila je ju~e, posle ubistva maloletnika u tom gradu, da }e gradska vlast u saradwi s policijom pokrenuti program spre~avawa nasiqa i upotrebe interneta i dru{tvenih mre`a.

- Zahtevam da osnovne i sredwe {kole u Pan~evu posvete u narednoj {kolskoj godini posebnu pa`wu tim pitawima i da po~nu da koriste svoj pedago{ki kapacitet u punoj meri. [kole su, podse}am, i vaspitne, a ne samo obrazovne institucije", navela je Vesna Martinovi} u saop{tewu dostavqenom "Dnevniku".

Gradona~elnica Pan~eva je istakla da }e program biti pokrenut kako se ne bi ponovila tragedija poput prekju~era{we. Policija je, naime, u

~etvrtak saop{tila da je uhapsila maloletnog B. J. (17) iz Jabuke kod Pan~eva, osumwi~enog za ubistvo D.S. (17) iz istog mesta. U saop{tewu

policije se navodi da su se dva de~aka u no}i izme|u srede i ~etvrtka posva|ala i zatim potukla, a B.J. je vi{e puta no`em ubo D.S. u glavu i telo i ubio ga.

Prema nezvani~nim saznawima, oni su se posva|ali zato {to je D.S. navodno na "Fejsbuku" vre|ao osumwi~enog B. J. i optu`io ga da mu je pre mesec dana ukrao patike. U pan~eva~kog policiji predo~eno je da je grupa drugova iz {kole ubijenog pro{le no}i razbila nekoliko prozora na ku}i osumwi~enog i da je zbog toga policija obezbe|ivala ju~era{wu sahranu D.S. u Jabuci.

DRU[TVO

subota12.jun2010.

DO TAMNOG TENA UZ TE[KE OPEKOTINE

Leto ili zima, svejedno Svetska zdravstvena organizacija i ove godine upozorava da je preterano izlagawe suncu {tetno po zdravqe. Ve} sa prvim sun~anim prole}nim danima tu preporuku daju i na{i instituti za javno zdravqe. Me|utim, s trendom tamnog tela, koji je hit ve} godinama, kako se ~ini, te{ko je izboriti se. Ovaj „in“ izgled posebno je aktuelan

me|u devojkama, ali ne zaostaju za wima ni mladi}i, niti osobe u starijem `ivotnom dobu. Leto ili zima - pocrneli izgled je po`eqan, pa ne ~udi {to solarijumi imaju posla tokom cele godine.

Lekari upozoravaju da sun~awe u solarijumuma nije bezopasno, pogotovo ako se ne zna prava mera. Solarijumi su naj~e{}i izvor ultravioletnog zra~ewa i ujedno najopasnijeg iz spektra nejonizuju}eg zra~ewa.

broj mladih se odlu~uje za redovan odlazak na sun~awe u solarijume.

Da solarijumi nisu uvek {tetni govori preporuka dermatologa da se pred odlazak na more ko`a mo`e pripremiti za intenzivan izlazak na sunce u solarijumima. Postepeno i umereno izlagawe „ve{ta~kom suncu“ mo`e pomo}i da se prvih dana na moru izbegnu opekotine, ali preparate sa visokim za{titnim faktorom ne treba ni tada zaboraviti. Broj seansi u solarijumu potrebno je smawiti na razumnu meru, kao i vreme izlagawa ve{ta~kom suncu. Ne treba zaboraviti da solarijum mo`e da koristi u „izazivawu“ pigmenata, pa nije potrebno izlagati se do postizawa crne boje.

Taman ten mo`e se posti}i i upotrebom krema i mleka za samopotamwivawe. I ti preparati izazivaju „bu|ewe“ pigmenata, ko`a postaje tamnija ~ime se boqe brani od sun~evih zraka. Nisu zabele`ene nikakve nuspojave niti negativni efekti po zdravqe kod qudi koji su koristili ovakve preparate.

- Pod dejstvom sun~evih zraka u organizmu se de{avaju brojni procesi i reakcije. ^ak oko 200 lekova mo`e izazvati reakciju fotosenzibilizacije, ili preosetqivosti, ukoliko se osoba koja ih je koristila izla`e suncu. Me|u wima su antibiotici, antidepresivi, diuretici, an-

Iako se ~esto misli kako je sun~awe u solarijumima bezopasno kao i neki drugi kozmeti~ki tretmani, prava istina je da su solarijumi jedan od najva`nijih izvora koji mogu da pove}aju rizik od maligniteta Iako se ~esto misli kako je sun~awe u solarijumima bezopasno kao i neki drugi kozmeti~ki tretmani, prava istina je da su solarijumi jedan od najva`nijih izvora koji mogu da pove}aju rizik od maligniteta. Na crnoj listi su i ku}ne kvarc lampe.

Ono {to se zaboravqa je da je zbog stawenog ozonskog omota~a pove}an i prirodni intenzitet UV zra~ewa koji se u organizmu talo`e od mladosti. Dodatno, prekomerno izlagawe ve{ta~kom suncu doprinosi ve}oj opasnosti od degenerativnih promena na ko`i i u telu.

- [to je osoba svetlije puti, kose i o~iju, ukoliko ima vi{e mlade`a na telu i ukoliko je tokom `ivota ~e{}e imala opekotine od prekomernog sun~awa, to je u ve}ij opasnosti od pojave maligniteta - ka`e dermatolog dr Lepa Popovi}. - U `eqi da crnu boju ko`e dobiju u {to kra}em roku, veliki

tihipertenzivi... [to ~ovek pije vi{e vrsta lekova, to je ve}a mogu}nost od alergijskih reakcija na sunce. ^est uzrok reakcija ko`e pod sun~evim zracima su i hemikalije koje dolaze u kontakt sa ko`om, kao {to su sredstva za ~i{}ewe, deterxenti, kozmeti~kih preparata, parfemi - ka`e dr Popovi}.

Malo qudi zna da i ishrana mo`e da pomogne da se lak{e i br`e pocrni. Mesec dana pre odlaska na pla`u treba jesti vi{e vo}a i povr}a koje obiluje beta karotinom. Najvi{e ga ima u {argarepi, zelenom povr}u, paradajzu ili breskvi, a deluje antioksidantno i {titi ko`u od nepovoqnog uticaja UV zraka. Me|utim, kako god se pripremili za odlazak na more ili pla`e, preparate sa dobrim za{titnim faktorom ne treba zaboraviti, kao i izbegavawe sunca u podnevnim satima.

J. Barbuzan

c m y

14

DNEVNIK

PREBUKIRANO PRIHVATILI[TE ZA PSE U ZREWANINU

„An|eo” kivan na gradske oce Grad Zrewanin ne trza se previ{e zbog toga {to je azil za pse prenatrpan, pa lutalice nemaju vi{e gde da budu zbrinute.

Svoje ogor~ewe ovakvim odnosom ne krije ni predsednica lokalnog Dru{tva za za{titu `ivotiwa „An|eo“ Radmila Lojovi} koja, u razgovoru za „Dnev-

plo vi{e od maksimuma, jer je kapacitet boksova predvi|en samo za 70 pasa.

- Kapacitet je odavno popuwen. Prostor u prihvatili{tu osloba|a se jedino prilikom udomqavawa `ivotiwa kod qudi spremnih da vode ra~una o wima. Lokalna samouprava je

Odri~u se pasa zbog krpeqa Radmila Lojovi} otkriva da se mnogi vlasnici krajwe nehumano odnose prema svojim qubimcima. ^esto se de{ava da qudi bacaju {tenad gde god stignu, a posebno su zaprepa{}uju}i slu~ajevi kada gazde dovode pse u prihvatili{te samo zato {to `ivotiwe imaju krpeqe na sebi. Navodno, ne znaju {ta sa wima da rade?! nik“, upozorava da je azil bio prinu|en da obustavi prijem novih pasa. Ona isti~e da je va`no {to pre na}i re{ewe i nastaviti zbriwavawe pasa lutalica koji se gomilaju na ulicama. Po wenim re~ima, u prihvatili{tu je trenutno sme{teno izme|u 130 i 150 `ivotiwa, {to je du-

imala rok do 1. juna da donese podzakonska akta, u skladu sa Zakonom o dobrobiti `ivotiwa, i tako omogu}i da se sa~ini projekat trajnog zbriwavawa lutalica. To grad nije uradio, ~ekao je minut do dvanaest, iako je sada pro{lo i dvanaest - nezadovoqna je Lojovi}eva.

Prihvatili{te za pse u Zrewaninu postoji pet godina i osnovala ga je [vajcarkiwa Monika Brukner, pionir u zbriwavawu napu{tenih `ivotiwa kod nas. Kasnije je predato na upravqawe Dru{tvu „An|eo“, a partner u tom poslu je Javno komunalno preduze}e „^isto}a i zelenilo“. Prihvatili{te je radilo sve vreme, premda se suo~avalo sa nizom prepreka.

- Gospo|a Brukner pla}a sterilizaciju pasa, iako je to obaveza lokalne samouprave. Ne znam {ta o~ekuju gradski ~elnici - da }e ona doveka izdvajati novac iz svog xepa i raditi ne{to {to je u nadle`nosti grada.

Uz sve to, nemamo obozbe|enog veterinara, niti adekvatne uslove za le~ewe, pa je broj uginu}a u prihvatili{tu veliki.

A, sve je to grad bio du`an da obezbedi – ukazuje na{a sagovornica.

Kao re{ewe za sada{we stawe Dru{tvo „An|eo“ predla`e da se

utvrdi brojnost napu{tenih `ivotiwa na ulicama, pro{iri kapacitet prihvatili{ta i, na kraju, udomi {to vi{e pasa. Iako je u proteklih par meseci udomqeno blizu 40 pasa, jo{ je mnogo ve}i broj onih koje vlasnici nemilosrdno ostavqaju. @. Balaban

OP[TINSKO UDRU@EWE OKUPILO ^ETVRTINU SVIH ZREWANINSKIH PENZIONERA

Pod stare dane u radne akcije Op{tinsko udru`ewe penzionera u Zrewaninu, sa~iweno od 34 mesne organizacije, jedno je od najbrojnijih u zemqi, i danas okupqa oko 7.000 ~lanova, {to je otprilike ~etvrtina ukupnog broja penzionera u gradu i okolnim selima. Vole ovde da ka`u da je to velika armija qudi, uz podse}awe na to da Udru`ewe postoji vi{e od sedam decenija. Predsednica OUP-a Qiqana Petrov u razgovoru za „Dnevnik“ veli da su programske aktivnosti udru`ewa veoma raznovrsne, po~ev od pru`awa pomo}i najugro`enijima, preko nabavke ogrevnog materijala i hrane, do dru`ewa i putovawa.

– Lane su na{i penzioneri veoma vredno radili, iako je bila te{ka ekonomska situacija. Trudili smo se da, koliko god mo`emo, poboq{amo materijalni polo`aj najugro`enijih. Zahvaquju}i Vladi Vojvodine, dobili smo ve}i kontingent `ivotnih namirnica i higijenskih preparata pa smo na{im socijalno ugro`enim ~lanovima podelili vi{e od 2.000 paketa. U tome nam je pomogla i lokalna samouprava, koja nam je obezbedila

Qiqana Petrov

prevoz da bismo pakete mogli distribuirati u sva naseqena mesta – pri~a Qiqana Petrov o minulim aktivnostima zrewaninskog udru`ewa penzionera, i precizira da su humanitarnu pomo} dobili oni koji imaju mese~na primawa ispod 11.000 dinara, i to jedini u doma}instvu.

Ova akcija sprovedena je uz ostale, redovne, koje ovda{wi penzioneri imaju iz

godine u godinu. ^im stignu prvi prole}ni dani, pojedinci se vrlo rado odazivaju radnim akcijama i poma`u savetima mesnih zajednica u ure|ewu dvori{ta, kre~ewu prostorija, betonirawu pe{a~kih staza, polagawu sadnica… OUP organizuje i dru`ewa svojih ~lanova, posete drugim mestima, proslave raznih praznika. Svakog ponedeqka u prostorijama Udru`ewa odr`avaju se igranke.

– Tokom cele godine bavimo se i nabavkom ogrevnog materijala za na{e ~lanove. On nije jeftiniji, ali i sama ~iwenica da mogu da ga pla}aju u ratama olak{ava im kupovinu.

Ogrev se pla}a devet meseci, u 18 rata. Ove godine smo, zajedno s Udru`ewem invalida, s penzionim fondom dogovorili da se od svakog dela penzije direktno oduzima jedna rata, {to zna~i da kupci ubudu}e ne moraju da dolaze kod nas i pla}aju u gotovom. To je u obostranu korist. Za nas je ve}a sigurnost da }e rate biti redovno namirivane, a na{im ~lanovima je lak{e da ih otpla}uju – isti~e na{a sagovornica. @. B.

AKCIJA SANITETA PRVE BRIGADE VOJSKE SRBIJE

Besplatan zdravstveni pregled u selima Sremsko selo Stara Bingula, kod [ida, koje ~ini {ezdesetak doma}instava i koje naseqava ne{to vi{e od dve stotine `iteqa, nema svoju seosku ambulantu pa su doma}ini i ekipa vojnog saniteta jednu u~ionicu osnovne {kole veoma brzo osposobili za prijem velikog broja me{tana zainteresovanih za besplatan zdravstveni pregled.

Pored mahom starijih `iteqa, i tamo{wih svega sedam u~enika u ~etiri razreda isturenog odelewa O[ „Sveti Sava“ nije krilo svoje odu{evqewe posetom i kratkim dru`ewem sa pripadnicima Vojske Srbije.

I pedesetak me{tana sela Kevi u sen}anskoj op{tini nestrpqivo je ispred seoske zdravstvene stanice i{~ekivalo do-

lazak lekara poru~nika Uro{a Petrovi}a, laboranta civilnog lica Zorice Jankovi} i profesionalnog vojnika medicinskog tehni~ara Miroslave Maricki.

- U selo od 250 ku}a, od kojih je gotovo jedna tre}ina napu{tenih, u kome `ivi oko 800 stanovnika, terenski lekar Tibor Budai dolazi dva puta nedeqno, ponedeqkom i ~etvrtkom, pa su dolazak vojnog lekara i mogu}nost besplatnog merewa pritiska, EKG i laboratorij- Vojni sanitetlija u Staroj Binguli ske analize krvne slike nai{li Ekipe vojnog saniteta posetisu na veliko interesovawe - kali su i predsednica SO Senta `e nam Ako{ Molnar, predsedAniko [irkova i direktor sennik Mesne zajednice. }anske bolnice dr Jene Tari, iz-

raziv{i pri tom zadovoqstvo ostvarenom saradwom s Vojskom Srbije kao i nadu da }e se ona u budu}e nastaviti, ali i pro{iriti na zadovoqstvo svih, posebno na korist stanovni{tva ovog dela Vojvodine.

Predstavnici komande Prve brigade, potpukovnik Dragan Zaklan i kapetan Damir Halimovi} posetili su i 27 u~enika ~etiri razreda isturenog odelewa Osnovne {kole „Stevan Sremac“, i uru~ili im prigodan promotivni materijal.

Tokom akcije „vojni lekar u selu“ sanitetska ekipa Prve brigade pregledala je stotinak me{tana oba sela. M. Bozokin

VESTI Internetom do dokumenata?

Premijer Mirko Cvetkovi} je ju~e izjavio da je portal elektronske uprave (E-uprava) za gra|ane pu{ten u rad, {to zna~i da gra|ani, da bi dobili neku potvrdu i uverewe od dr`avnih organa, vi{e ne moraju da ~ekaju u redovima, ve} od ku}e Internetom mogu da po{aqu zahtev.

- Ovo je po~etak, ali o~ekujem da u naredne dve godine oko 500 usluga, koje pru`a dr`avna uprava, bude dostupno gra|anima putem E-uprave, rekao je Cvetkovi}.

Ministar za telekomunikacije Jasna Mati} rekla je da je ovo samo prva faza projekta E-uprave, u kojoj je gra|anima dostupno oko 50 usluga, poput izvoda iz mati~nih kwiga, podno{ewa zahteva Agenciji za privredne registre, Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe i sli~no. Ovom projektu, rekla je ona,

pridru`ile su se i ~etiri lokalne samouprave: Loznica, In|ija, Beograd i Para}in.

Internet stranica E-uprave je www.euprava.gov.rs.

U prodaji konkurs za upis bruco{a „Prosvetni pregled“ objavio je Konkurs Ministarstva prosvete za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija na visoko{kolskim ustanovama (fakultetima i visokim strukovnim {kolama) ~iji je osniva~ Republika, za 2010/11. Bro{ura, po ceni od 190 dinara, je u prodaji, a u Novom Sadu mo`e da se kupi u kancelariji „Prosvetnog pregleda“, na Bulevaru Mihajla Pupina 28, radnim danima od 9 do 15 ~asova.

Prvi rok za upis na dr`avne fakultete i visoke {kole po~iwe 23. juna i traja}e do 15. jula. Ipak, kandidati ko-

ji nameravaju da konkuri{u za indeks treba blagovremeno da se informi{u o upisnom roku fakulteta ili {kole gde `ele da se upi{u, jer }e predaja dokumenata ponegde biti i koji dan pre 23. juna.

V. ^.

I mediji u Globalnom dogovoru Globalni dogovor Ujediwenih nacija u Srbiji dobio je ju~e novu radnu grupu – za medije. Formirana u Beogradu, u Narodnoj banci Srbije, a u wu su u{li predstavnici Dnevnika, Ekonomist grupe, Biznis magazina, Blica, Ve~erwih novosti, Studija B, Privrednog pregleda i Vremena.

Globalni dogovor UN u Srbiji postoji od 2007. godine: povezuje privredne subjekte, dr`avne organe, civilni sektor i agencije. U celom svetu u Dogovor je ukqu~eno 2.500 ~lanova iz 130 zemaqa. To je najmasovnija dobrovoqno

prihva}ena inicijativa usmerena na promociju korporativne etike u svetu.

U Upravnom odboru dogovora u Srbiji su Erste banka i Eurobank EFG, cementara Lafar`, Privredna komora Srbije i Smart kolektiv. Sekretarijat ~ine UNDP i Narodna banka Srbije.

D. V.

Voz prijateqstva Slovenije i Srbije Slovenija i Srbija bi u oktobru trebalo da budu povezane „Vozom prijateqstva“, dogovoreno je ju~e u Gorwem Milanovcu na susretu privredne, politi~ke i prosvetne delegacije iz Se`ane i predstavnika takovsko - rudni~kog kraja. Voz prijateqstva trebalo bi da zameni „Voz bratstva i jedinstva“ koji je u pro{lom veku decenijama povezivao republike biv{e Jugoslavije.

Inicijativu je pokrenuo poslanik u Skup{tini Slovenije Miroslav Klun,

koji je vo|a delegacije od 30 ~lanova iz Se`ane.

Promaja na crnogorskim pla`ama Prema zvani~nim podacima, kako izve{tava Tanjug, turisti~ka poseta Crnoj Gori pala je za ~ak 13 odsto u odnosu na isto vreme lane, dok hotelijeri tvrde da je pad bar dva puta ve}i. Zvani~nike u Podgorici ne brine lo{ start turisti~ke sezone, jer smatraju da je on posledica kasnog bukinga i o~ekuju pove}awe turisti~kog prometa u naredna tri meseca, kako bi on bio ~ak i boqi u odnosu na pro{lu godinu.

Me|utim, stawe na terenu - rezervacije i signali iz zemaqa iz kojih turisti dolaze - pokazuju da }e ova sezona za crnogorske hotelijere i ugostiteqe biti verovatno najte`a u posledwih 20 godina.

KULTURA

DNEVNIK NAGRADA „NIKOLA PETROVI] PECA” ZA NAJBOQEG POZORI[NOG MENAYERA

nog pozorja Milivoje Mla|enovi}, a ~lanovi upravnik Narodnog pozori{ta ’’To{a Jovanovi}’’ iz Zrewanina Goran Ibrajter i rediteq Du{an Petrovi}.

U obrazlo`ewe se isti~e da je u svom upravni~kom sta`u u „Radovi}u’’, od 2002. do danas, Awa Su{a posve}ena razvoju pozori{ta za decu i mlade i da je u stalnoj potrazi za najefikasnijim modelima komunikacije sa tom

najosetqivijom kategorijom publike. „Wen ukupan upravni~ki anga`man ~ini je uzornom sledbenicom pozori{nog reformatora Nikole Petrovi}a Pece, rediteqa i upravnika somborskog pozori{ta i preporu~uje je za nagradu sa wegovim imenom“, ocenio je `iri.

Pored bri`qivo koncipiranog repertoara za razli~ite slojeve de~je i publike za mlade, Awa Su{a je organizovala razgovore sa wima o temama iz predstava, humanitarne akcije kao {to je ‘’pozori{te solidarnosti“, predstave za marginalizovane grupe dece i sli~ne programe.Izvela je pravu malu revoluciju kada se drznula da u repertoar uvrsti predstavu „Seks za po~etnike“. Tim potezom izgradila je pravi most izme|u dece i roditeqa. „Awa Su{a svakodnevno istrajava u dokazivawu da pozori{ta za decu nisu drugorazredna u odnosu na ona za takozvane odrasle i ~ini sve da se sumorna slika o na{em pozori{tu za decu promeni. Osim {to je pomerila granice konvencija poimawa pozori{ta za decu i mlade, kao upravnica veliku pa`wu posve}uje edukaciji publike {to je izuzetna retkost u na{oj pozori{noj praksi“, isti~e se u obrazlo`ewu.

Nagrada }e biti uru~ena ve~eras na zatvarawu Pozori{nog maratona u somborskom Narodnom pozori{tu.

15

FESTIVAL „SINEMA SITI” U NOVOM SADU

O qubavi i drugim neda}ama

Dobitnica Awa Su{a Nagradu „Nikola Petrovi} Peca’’ za najboqeg pozori{nog menaxera, koju bijenalno dodequje Narodno pozori{te Sombor, dobila je upravnica beogradskog Malog pozori{ta ’’Du{ko Radovi}’’, rediteqka Awa Su{a.

Predsednik `irija za dodelu nagrade bio je direktor Steriji-

subota12.jun2010.

Jo{ jedna premijera i jo{ jednom je bila prepuna sala Srpskog narodnog pozori{ta, ovih dana na festivalu “Sinema siti”, pretvorena u bioskopsku, od prepodneva do poni}nih sati. Prakti~no, prva u zemqi novosadska publika je imala priliku da vidi film “@ena sa slomqenim nosem”. To je novo ostvarewe scenariste i rediteqa Sr|ana Koqevi}a, koautora i autora dvanaest scenarija me|u kojima su: “Qubav i drugi zlo~ini”, “Nata{a”, “Nebeska udica”, “Klopka”, kao i filma “Sivi kamion crvene boje” kojim se sa dosta uspeha otisnu u rediteqske vode. Kako je sam Koqevi}, preksino}, na konferenciji za novinare rekao, “ i ovom je prilikom poku{ao da napravi film pozitivne energije, a da pri tome ne zazire od stvarnog `ivota”.

Re~ je o srpsko– nema~koj koprodukciji i kako smo ~uli od jednog od na{ih koproducenata, rediteqa Srdana Golubovi}a, “bilo je izuzetno zanimqivo sa Koqevi}em raditi jer on u svojim filmovima, na `ivot voli da gleda pozitivno, {to je sasvim ne{to drugo od onoga {to ja radim”, konstatovao je Golubovi}, podsetiv{i i da }e za dvadesetak dana “@ena sa slomqenim nosem” imati i inostranu premijeru na festivalu u Karlovim Varima.

U sredi{tu Koqevi}eve filmske pri~e su beogradski taksista Gavrilo (Neboj{a Glogovac), nikada adaptirani izbeglica iz Bosne i nesre}na mlada majka, Beogra|anka Jasmina (Nada [argin), koja mu jednog ki{nog dana, na Branko-

Iz filma „@ena sa slomqenim nosem”

vom mostu, u taksiju ostavqa bebu i na wegove o~i sko~i u ponor. Gavrilo, umoran od qudi i povre|en ‘ivotom ima odjednom da se pobrine za tu|e, a to je najmawe {to `eli...Paralelno sa ovom odvijaju se jo{ dve pobo~ne pri~e, tako|e, o dve mlade ‘ene - profesorici (Anica Dobra) suo~enoj sa, u wu zaqubqenim tinejxerom, i apotekarki (Branka Kati}) koja se zaqubquje u mla|eg brata svog pokojnog verenika...Svaka od ovih sudbina je kompleksna i govori o, naravno, ~udnim qubavima u ovom na{em vremenu.

Najja~a narativna linija, ispala je ona koja govori o evoluciji odnosa Gavrila i Jasmine, dok su preostale dve po svom neisijanom dramskom naboju, ostale po strani. Po ko zna koji put

ispostavilo se da mozai~na narativna struktura na filmu sem {to pru`a mogu}nost kreirawa op{te slike kroz pojedina~no i gra|ewe specifi~ne atmosfere, ~esto predstavqa i zamku tra`e}i nadprose~nu autorsku kreativnost u sklapawu svih pri~a u delotvornu celinu. Na}i pravi ritam u paralelnoj monta`i nezavisnih narativnih tokova nije nimalo jednostavno. Ostvareno je to tek mestimi~no u ovom filmu.

Otud pri~e profesorice i apotekarke deluju kao kolateralne ‘rtve, ako ve} nisu izba~ene kao suvi{ne, pogotovo {to su obe slo`enije i dubqe nego {to su predstavqene.

Kao celina, sa svim svojim pomenutim manama i vrlinama, od standardno solidne gluma~ke

ekipe (ali tek ne{to malo izvan ve} vi|enih kli{ea) iz koje se izdvajaju kao najboqi Glogovac i Nada [argin, pa fotografije Gorana Volarevi}a, do funkcionalnog izbora muzike i wenog ne samo emotivnog podsticaja ve} i simboli~nog zna~ewa, “@ena sa slomqenim nosem” doma}em filmu ne donosi ni{ta posebno novo, ali mu ne naru{ava, niti }e, ono malo ugleda, te{ko ste~enog u svetu.

Koqevi}ev film, kao jedan od, kod nas retkih u produkcionom i idejnom smislu potpuno zaokru`enih proizvoda, predstavqa izdanak sredi{weg toka doma}eg filma, koji bi trebalo da, kada se na|e u bioskopima, nai|e na dobar prijem naj{ire publike.

V. Crwanski

U KULTURNOM CENTRU NOVOG SADA NAJAVQEN INFANT

JU^E U KARLOVA^KOJ GIMNAZIJI

Druga~ije i interesantno

Uru~ene nagrade „Pavle Markovi} Adamov”

Od 25. juna do 2. jula u Novom Sadu bi}e odr`an Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, u organizaciji Kulturnog centra grada. Po re~ima izvr{nog producenta festivala, Simona Grabovca, Novosa|ane o~ekuje bogat i raznovrstan program koji je i pored upola mawe novca - deset miliona dinara od gradske, pokrajinske i republi~ke uprave za kulturu - uspeo da o~uva internacionalni karakter, kao i specifi~nost svoje tragala~ke i preispituju}e pozori{ne ponude.

Drugu godinu za redom, kako je to obi~aj, selektorka Infanta je Jadranka An|eli}, rediteqka iz Beograda. Ona je na ju~era{woj konferenciji za novinare predo~ila da se trudila da izabere predstave zna~ajnog profesionalnog nivoa i autenti~nosti.

- Re~ je o savremenom teatru, gde se ono „alternativno i novo“ odnosi na praksu koja je ve} godinama prisutna i poznata.

Bavila sam se „`ivim teatrom“, kako je to definisao Piter Bruk, a pri izboru se nisam rukovodila proverenim hitovima,

Dizajn plakata: T. ^orda{

nego sam iskoristila priliku da se obrati dodatna pa`wa na rezultate u plesnom teatru kod nas, koji se vrlo dobro razvija i bez prate}ih okvira - ka`e Jadranka An|eli}, obja{wavaju}i da pod „plesnim teatrom“

podrazumeva teatar koji se razvija jo{ od Pine Bau{.

Za razliku od pro{le godine, novosadska publika }e u ovogodi{wem Infantu u`ivati i pod vedrim nebom, jer su u izboru Jadranke An|eli} svoje mesto na{le ~etiri predstave koje zbog dramatur{kih, a ne ~isto zabavqa~kih razloga, imaju potrebu za prirodnim okru`ewem.

Uz napomenu da }e detaqi o programima, ulaznicama, koprodukcijama, radionicama, biti saop{teni u skorije vreme, u Ameri~kom kutku Kulturnog centra Novog Sada ju~e je predstavqena i dizajnerka festivala, studentkiwa Akademije umetnosti u Novom Sadu, Tamara ^orda{. Po vlastitom svedo~ewu, weno vizuelno re{ewe za ovogodi{wi Infant zasnovano je na do~aravawu, druga~ijeg, interesantnog i „naopakog“ pozori{nog miqea.

I. Buri}

ZA NAGRADU „ME[A SELIMOVI]” KWIGE IZ NEKADA[WE JUGOSLAVIJE

Petnaest naslova u konkurenciji Ovogodi{wi Kwi`evni susreti „Cum Grano Salis“ u Tuzli bi}e odr`ani od 2. do 5. septembra i na wima }e biti dodeqena kwi`evna nagrada „Me{a Selimovi}“, za koju je nominovano 15 kwiga iz biv{ih jugoslovenskih republika.Kako su saop{tili organizatoru Susreta, u op{tinu Tuzla republi~ki selektori su dostavili spisak nominovanih romana, objavqenih tokom protekle godine na „na{em govornom podru~ju“. Po pet kwiga

predlo`ili su selektori iz Hrvatske i Srbije, ~etiri kwige iz Bosne i Hercegovine, a dve iz Crne Gore.Susreti „Cum grano Salis“ i dodela nagrade Me{a Selimovi} ove godine organizuju se u znaku proslave 100 godina od wegovog ro|ewa i 10 godina ove kwi`evne manifestacije.

Selektor za kwige iz Srbije Vladimir Arsenijevi} predlo`io je Selvedina Avdi}a „Sedam strahova“ (Algoritam media), Mirjanu \ur|evi} „Kaja,

Beograd i dobri Amerikanac“ (Laguna), Zvonka Karanovi}a „Tri slike pobede“ (Laguna), Andriju Mati}a „[aht“ (Stubovi kulture) i Predraga Crnkovi}a „Uvod u srpsku kwi`evnost sa ju`noslavenskim kwi`evnostima (VBZ, Beograd).

Pobednika }e izabrati `iri u kome su Miqenko Jergovi}, Angela Rihter, Stevan Tonti}, Zdenko Le{i} i Alma Deni} Grabi}, a nagrada }e biti uru~ena 5. septembra.

Presti`na kwi`evna nagrada “Pavle Markovi} Adamov” uru~ena je ju~e u Karlova~koj gimnaziji ovogodi{wim dobitnicima. Sedmo~lani `iri Kulturnog centra “Karlova~ka umetni~ka radionica” jednoglasno je odlu~io da pesniku Jovanu Dun|inu nagrada bude dodeqena za `ivotno delo, Srbi Igwatovi}u za uredni~ki poduhvat i negovawe savrmene kwi`evne misli, Valeriju Nikolajevi~u Kazakovu za kwi`evna dela objavqena na srpskom jeziku i unapre|ewe rusko – srpskih kulturnih odnosa i Frawi Petrinovi}u za dosada{wi prozni opus. Milovan Vitezovi} kao ~lan `irija uru~io je priznawe laureatima.

POTPISAN PROTOKOL O SARADWI

Gostovawa lutkarskih pozori{ta

Direktori {est profesionalnih pozori{ta lutaka potpisali su u Kragujevcu protokol o saradwi, koji podrazumeva razmenu predstava tokom naredne pozori{ne sezone. Protokol su potpisali predstavnici Pozori{ta za decu iz Kragujevca, De~jeg pozori{ta iz Subotice, Pozori{ta mladih iz Novog Sada, Lutkarske scene Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ iz Zrewanina, Pozori{ta lutaka „Pinokio“ iz Zemuna i ni{kog Pozori{ta lutaka. Direktor kragujeva~kog pozori{ta Zoran \ori} rekao je na konferenciji za novinare da saradwa ima dva osnovna ciqa - programski i ekonomski. „Programski ciq je da na{i gledaoci vide nove predstave, pa }e svaka od wih imati premijeru i ~etiri reprize, {to zna~i da }e svako od pozori{ta imati po 25 predstava. S druge strane, kriza nas je onemogu}ila da radimo nove produkcije, pa }emo kroz razmenu pro{iriti repertoar“, rekao je \ori}. Prema wegovim re~ima, iz prihoda od prodaje ulaznica bi}e finansirani svi tro{kovi razmene predstava.

Nagrada, koja nosi ime znamenitog karlova~kog profesora, pesnika, prozaiste, prevodioca, kwi`evnog kriti~ara i urednika lista “Brankovo kolo” (1895-1914) Pavla Markovi}a Adamova, sastoji se od bronzanog reqefa sa wegovim likom i poveqe. Na ju~era{woj sve~anosti u umetni~kom delu programa nastupili su dramska umetnica Gordana \ur|evi} - Dimi}, kantautor Nenad Jovi}evi} i pojac Nikola Baj~ev. Kazakovu, koji je ina~e sekretar Saveza pisaca Rusije i jedan od naj~itanijih imena savremene ruske proze ju~e je uru~ena i poveqa Karlova~ke gimnazije u znak zahvalnosti za kwige koje je poklonio {koli.

Z. Ml.

ASOCIJACIJE REDITEQA I SNIMATEQA PODR@AVAJU NACRT ZAKONA O KINEMATOGRAFIJI

Vratiti filmu zna~aj koji zaslu`uje Asocijacija filmskih rediteqa Srbije i Srpska asocijacija snimateqa ocenili su da se „dono{ewem Zakona o kinematografiji otvara mogu}nost da se institucionalizovano dugoro~no promeni stawe u kinematografiji na boqe“. „Novi zakon pru`a mogu}nost filmskim stvaraocima da direktno u~estvuju u dono{ewu va`nih odluka vezanih za kinematografiju i da time vrate doma}em filmu kvalitet i zna~aj koji zaslu`uje“, navodi se u saop{tewu dva udru`ewa koje je Tanjugu dostavio rediteq Darko Baji}.

U tekstu se ne imenuju kriti~ari Nacrta zakona, ali se pomiwu stavovi iz polemike koju je nacrt pokrenuo u javnosti, naro~ito posle negativnog komentara narodnog poslanika Gorice Mojovi} o predvi|enom novom na~inu finansirawa.

„Ko to tamo insinuira da Zakon o kinematografiji ho}e da otme pare pozori{tu, umesto da uti~e da se najmawi procenat koji se odvaja u svetu za kulturu uve}a i time omogu}i da se na{i stvaraoci profesionalno bave svojim poslom?“, postavqa se pitawe u saop{tewu.

Udru`ewa rediteqa i snimateqa tako|e pitaju „ko to tamo filmske autore, glumce, filmske producente i filmske radnike poku{ava da odvoji od srpskih umetnika, ko od wih ho}e da napravi jedine krivce za katastrofalno stawe u kome se nalaze svi oni koji se u Srbiji bave umetno{}u“.U saop{tewu se ukazuje da se „celokupna sredstva koja se odvajaju za godi{wu produkciju doma}eg filma (oko 1.350.000 evra) u susednoj Hrvatskoj smatraju dovoqnim za proizvodwu samo jednog niskobuxetnog filma“.

SPORT

subota12.jun2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI PROGNOZA

Vodl tipuje na Srbiju Biv{i engleski fudbalski reprezentativac Kris Vodl tvrdi da bi selekcija [panije mogla da osvoji Svetsko prvenstvo, dok bi Srbija zauzela tre}e mesto na turniru u Ju`noj Africi, prenosi BBC. Sportska redakcija BBC-ja uradila je anketu u kojoj je u~estvovalo vi{e od 60 biv{ih i sada{wih igra~a, menaxera, sportskih novinara i analiti~ara. Svi anketirani su naveli ekipe koje }e da zauzmu prva ~etiri mesta na Mundijalu. Vodl je jedini od svih anketiranih naveo da }e Srbija u borbi za tre}e mesto da savlada Holandiju, dok }e [panija u finalu da nadigra Brazil.

BBC navodi da je analiza ankete pokazala da najve}e {anse za osvajawe Svetskog prvenstva imaju [panija i Brazil, dok je na tre}oj poziciji selekcija Argentine.

Vodl (50) je za Englesku igrao od 1985. do 1991. godine, a za nacionalni tim nastupio je na 62 me~a.

On trenutno radi kao sportski komentator i analiti~ar engleske Premijer lige za sportski ESPN televizijski kanal.

Sve~ano otvoreno Sve~anom ceremonijom, koja je odr`ana na stadionu Soker siti u Johanesburgu, otvoreno je Svetsko prvenstvo u fudbalu. Mondijal }e trajati do 11. jula kada }e biti odigrana utakmica finala. Prvi me~ odigrale su selekcije Ju`ne Afrike i Meksika.

Sve~anom otvarawu prisustvovalo je nekoliko desetina hiqada gledalaca, a stadion se popunio do po~etka prvog duela na Mundijalu. Sve~anost je trajala vi{e od 30 minuta, a bila je podeqena u pet segmenata. Mondijal je otvoren sloganom “Ujediwena Afrika, ujediwen svet”.

Na terenu stadiona Soker siti pojavili su se plesa~i, koji su uveseqavali publiku. Izvo|a~i programa na teren su izneli zastave 32 zemqe u~esnice, a me|u wima bila je i trobojka Srbije.

Najve}e ovacije izmamilo je pojavqivawe biv{eg predsednika Ju`ne Afrike, Nelsona Mandele, koji se prisutnima obratio putem video bima. On je odlu~io da zbog smrtnog slu~aj u porodici propusti sve~ano otvarawe Mondijala.

Naime, posle koncerta koji je odr`an u Sovetu u ~etvrtak uve~e uo~i Mundijala, wegova unuka nastradala je u saobra}ajnoj nesre}i.

AUSTRALIJANCI ODAHNULI

Kejhil spreman

Momenat sa otvarawa Mondijala

Danas na Mondijalu B grupa Ju`na Koreja – Gr~ka Argentina – Nigerija

13.30 16.00

C grupa Engleska – SAD

20.30

LUKAS PODOLSKI

Prona}i rupe kod kengura Napada~ reprezentacije Nema~ke Lukas Podolski svestan je da pancere u me~u protiv Australije o~ekuje te`ak zadatak. Fudbaler Kelna o~ekuje da }e protivnik igrati izrazito defanzivno i da }e to prili~no ote`ati zadatak wegovim saigra~ima i wemu samom da zatresu mre`u Marka [varcera.

U PREMIJERNOM ME^U MUNDIJALA

Tim Kejhil, jedan od najboqih igra~a u selekciji Australije, bez problema je izdr`ao treninge u sredu i ~etvrtak i o~ekuje se da }e zauzeti svoje mesto u startnoj postavi “sokerusa” u me~u protiv Nema~ke. Podsetimo da je Kejhil imao problema s povredom vrata, ali je uspeo na vreme da se oporavi.

Tim Kejhil

- Ne `elim vi{e da razmi{qam o toj povredi. ^ak da je utakmica na programu u petak, bio bih spreman da se na|em na terenu.

Treniram punom parom i ako me trener uvrsti u ekipu za me~ protiv Nema~ke pru`i}u maksimum rekao je Kejhil.

Od povrede lista desne noge oporavio se i Bret Emerton, tako da }e i on biti spreman za duel protiv “pancera”. Selektoru Pimu Verbeku ostaje jedina dilema kome da pru`i {ansu u {picu napada - Xo{u Kenediju ili tek oporavqenom Hariju Kjuelu.

Prvo pa nere{eno Ju`na Afrika – Meksiko 1:1 (0:0) JOHANESBURG: Soker siti stadion, gledalaca 84.000. Sudija: Irmatov (Uzbekistan).

Strelci: T{abalala u 54. za Ju`nu Afriku, a Markez u 78. za Meksiko. @uti kartoni: Huarez, Torado (Meksiko), Dikga~oi, Masilela (Ju`na Afrika) JU@NA AFRIKA: Kune, Gaksa, Mokoena, Kumalo, Tvala (Masilala), T{abalala, Dikga~oi, Let{onlejn, Modis, Pinar (Parker), Mpela.

MEKSIKO: Perez, Agilar (Gvardado), Osorio, Rodrigez, Salsido, Huarez, Markez, Torado, Dos Santos, Franko (Hernandez), Vela (Blanko).

U prvoj utakmici Svetskog prvenstva Ju`na Rafael Markez proslavqa izjedna~uju}i gol Afrika i meksiko igrali su nere}ih sjajno odbranio. U 38. minutu nu {ansu, do{av{i samo do tre}eg {eno 1:1 (0:0). Meksikanci su kreMeksikancima je poni{ten gol. kornera. Omaleni golman Perez, nuli ofanzivno, ne brenuju}i Posle tre}eg kornera, lopta je dovisok samo 171. centimetar bio je mnogo ~iwenicu {to su se na pre{la do Vele koji je s pola metra na grdnim mukama, ali je sa~uvao mijeri namerili na doma}ina SP. sproveo u mre`u, ali je Irmatov mre`u.

Tek posle 20-ak minuta Ju`noana signalizaciju prvog pomo}nika Selektor doma}ih Pareira frikanci su se oslobodili i dva dosudio nedozvoqen polo`aj Mekdrugi deo po~eo je s Masilalom puta zapretili Perezu. sikanca. Malo zatim posle cenumesto Tvale, koji je po levom boU 32. minutu Kune se proslavio tar{uta Dos Santosa, Franko je ku imao dosta problema s brzim s dve uzastopne intervencije. U glavom uputio loptu preko gola. meksi~kim napada~ima. sjajnoj prilici bili su Torado i Sam fini{ pripao je doma}inu U 54. minutu stadio “Soker siFranko, ali je ~uvar mre`e domakoji je u 44. minutu propustio sjajti” je eksplodirao. Bila je to mu-

PODVIG ^A^ANINA SA[E JOVI]A

Stigao u Kejptaun posle 16.000 kilometara ^a~anin Sa{a Jovi} krenuo je 6. aprila na dvomese~no putovawe ka Ju`noj Africi, a ove

prisustvovao Svetskom prvenstvu u fudbalu, a tokom wega je pre{ao oko 16.000 kilometara.

Sa{a Jovi} na Rtu dobre nade

nedeqe stigao je na svoju krajwu destinaciju. Jovi} je na dvomese~no putovawe krenuo kako bi

^a~anin }e prvo 13. juna biti na utakmici izme|u Srbije i Gane u Pretoriji, a na isti na~in na-

merava da pre|e jo{ oko 8.000 kilometara po Ju`noafri~koj Republici.

Tokom puta Jovi} je i{ao samo pe{ke i javnim prevozom, autobusima, vozovima, brodom i kamionom. Osam dana posle polaska iz ^a~ka Jovi} je stigao do jednog preostalog od sedam svetskih ~uda anti~kog sveta – piramide u anti~koj Gizi.

U Vadi Halfi spavao je pod vedrim nebom, uz neizbe`ne mu{ice koje su letele okolo. Tokom 18 dana puta ^a~anin je sreo mlade fudbalere sa ostrva Tuti u Kartumu koji navijaju za Srbiju. Stigao je i do etiopskog sela nadomak vodopada Plavog Nila.

Odmah po dolasku u Kejptaun, Jovi} je odlu~io da stane u red za karte za utakmice Svetskog prvenstva. Sistem za podizawe karata, po wegovim re~ima, veoma je jednostavan jer je dovoqno samo ubaciti „Viza” karticu, kojom su kupqene.

wevita kontra, T{abalala je u trku prihvatio loptu i raspalio u kontra ra{qe.

Kada je lopta prona{la put do ciqa bio je to znak za veliku radost doma}ina.

Sjajan {ut uputio je Dos Santos u 59, minutu, ali je Kune odbranio paradom, a lopta je zavr{ila u korneru. Deset minuta kasnije Modise se na{ao sam ispred Pereza koji je odbranio, ali se sti~e utisak da je napada~ doma}ih bio ometen.

Meksikanci su pre{li na druga~iju postavku, ostavili su trojicu igra~a u odbrani, a uveli dvojicu napada~a, iskusnog Blanka i talentovanog Hernandeza. Ubrzo je Meksiko do|{ao do gola. Lopta je preletela odbranu doma}ih, Rafa Markez prihvatio je na rogqu peterca i silovito je poslao u mre`u!

Minut pre kraja Mpela je umakao odbrani Meksika, {utirao kroz noge Perezu i sa ~etiri-pet metara pogodio stativu.

O~igl~edna je bila `eqa oba tima da osvoje sva tri boda, jer ih u preostala dva susreta o~ekuju dueli s Francuskom i Urugvajem.

Lukas Podolski

- Istina je da postoji odre|eni pritisak, ali u me~ protiv Australije ulazimo s velikom dozom samopouzdawa i nadamo se da }emo uspeti da slavimo. @elimo dobro da startujemo, ali smo svesni da ne}e biti lako.

Znamo da }e se Australijanci braniti i da }e ~ekati {ansu da nas ugroze iz kontranapada. Na nama je da {to ranije prona|emo rupe u wihovoj odbrani i tako do|emo do prednosti - kazao je Podolski.

Dve reprezentacije su se posledwi put sastale 2005. godine na Kupu konfederacija, a zanimqivo je da je upravo Podolski bio strelac jednog gola u pobedi Nema~ke od 4:3.

U JOHANESBURG DOPUTOVALI I [PANCI

Crvena furija merka titulu Fudbalska reprezentacija [panije doputovala je u Ju`nu Afriku gde }e u~estvovati na Svetskom prvenstvu. Aktuelni evropski {ampioni sleteli su na

lone Andres Inijesta nije odradio posledwi trening selekcije [panije, koji je odr`an u Madridu. On se povredio u utorak na prijateqskom me~u s Poqskom,

aerodrom u Johanesburgu. [panci su prvi trening na afri~kom tlu trebalo da imaju ju~e posle podne. [panski mediji isti~u da je glavni ciq wihove selekcije osvajawe titule na Mundijalu u Ju`noj Africi. Fudbaler Barse-

ali je najavio da }e biti spreman za me~eve na Mundijalu. [panija }e igrati u grupi sa Hondurasom, ^ileom i [vajcarskom. Evropski {ampioni }e prvi me~ na SP odigrati u Durbanu 16. juna protiv selekcije [vajcarske.

Didije Drogba

OBALA SLONOVA^E

Drogba za Portugalce Selektor reprezentacije Obale Slonova~e Sven Goran Erikson saop{tio je da }e najve}a zvezda wegovog tima Didije Drogba biti spreman ve} za prvi me~ na Mundijalu u kojem }e “slonovi” odmeriti snage s Portugalijom, 15. juna.

- Da je me~ na programu u subotu ili nedequ, Drogba ne bi mogao da nam pomogne, ali s obzirom da do me~a protiv Portugalije ima jo{ pet dana siguran sam da }e tada mo}i da zaigra rekao je Erikson.

Drogba je na prijateqskoj utakmici protiv Japana zadobio prelom ruke, ali je ve} nakon operacije bilo je izvesno da se ne radi o te`oj povredi i da }e fudbaler ^elija ipak igrati na Mundijalu, samo se postavqalo kada }e biti spreman za takmi~arske me~eve.

c m y

SPORT

DNEVNIK

subota12.jun2010.

17

NA[I REPREZENTATIVCI SVE PODREDILI PRVOM OKR[AJU NA SVETSKOM FUDBALSKOM PRVENSTVU U JU@NOJ AFRICI

Naslovi zalupili vrata Naslovi koji su se pojavili u dnevnim novinama Pres i Kurir u petak zatvorili su vrata hotela „Sanisajd Park“ svim srpskim novinarima. Kurir je objavio fotografiju Milo{a Krasi}a koji se dr`i za mu{ki deo tela snimqenu tokom treninga reprezentacije, dok je Pres objavio tekst o pu{tawu narodwaka, uporediv{i atmosferu u hotelu na{e reprezentacije s onom na beogradskim splavovima.

Stop za novinare

To je nai{lo na `estoku reakciju igra~a i rukovodstva Fudbalskog saveza Srbije, pa je ju~e novinarima bio u potpunosti zabrawen ulaz u hotel na{e selekcije, osim u malu salu u kojoj se odr`avaju zvani~ne konferencije za novinare. Tako smo ostali uskra}eni za dru`ewe s na{im fudbalerima i wihove izjave i o~ekivawa pred selidbu u Pretoriju. Pre po~etka konferencije za medije zatra`ili smo i obja{wewe od qudi zadu`enih za obezbe|ewe na{e ekipe, a kada je na{a kamera u jednom trenutku provirila u zabraweni deo hotela, pomo}ni trener reprezentacije Re{ad Kunovac grubo nam je zalupio vrata ispred nosa.

Nervoza u na{em taboru o~igledno je porasla i novinski naslovi poput onih iz Kurira i Presa zaista nisu bili potrebni samo dva dana pred prvu utakmicu Svetskog prvenstva za orlove. Ipak i to je deo novinarskog posla i izve{tavawa s velikih doga|aja, svidelo se to nekome ili ne, ali je `alosno {to pojedinci te naslove isti~u u prvi plan, a ne zvani~nu informaciju izre~enu od strane portparola na{e reprezentacije, Aleksandra Bo{kovi}a, da se u ~etvrtak na tre}em spratu hotela na{ao nepoznati ~ovek koji je uspeo da pro|e pored doma}eg i na{eg obezbe|ewa u hotel.

Tako sada zbog nesavesnog rada na{ih strogih bezbedwaka ispa{taju najvi{e ne samo novinari, ve} i na{a fudbalska javnost koja je ostala uskra}ena za op{irnije izve{taje iz tabora orlova.

A. K.

DEJAN STANKOVI] I MARKO PANTELI] NA KONFERENCIJI ZA MEDIJE PORU^ILI

Gana nas ne}e iznenaditi Na posledwoj konferenciji za medije uo~i prve utakmice reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, na kojoj su sa novinarima razgovarali na{i reprezentativci Dejan Stankovi} i Marko Panteli}, pri~alo se o kvalitetima Gane, selekcije protiv koje }emo igrati sutra u 16 ~asova, ali i o postupku obezbe|ewa koje je zabranilo predstavnicima sedme sile kontakt s igra~ima. Vidno oneraspolo`eni i fudbaleri i novinari tokom razgovora su izrazili nadu da je u pitawu mali nesporazum koji bi trebalo da {to pre bude prevazi|en, kako bi se svi skoncentrisali na ono {to orlove o~ekuje na Svetskom prvenstvu.

- Radili smo dosta na tome da u~estvujemo na ovom SP i ose}amo veliko zadovoqstvo i odgovornost - rekao je kapiten na{e selekcije Dejan Stankovi}. @elimo da se vratimo u Srbiju uzdignute glave. Nama je utakmica protiv Gane prekretnica.

Pobedom dobijamo jak vetar u le|a i dobili bismo dovoqno prostora za kalkulisawe, pa je utakmica protiv Gane za nas malo finale. Navikli smo da igramo na gostuju}em terenu i umemo da iskontroli{emo te stvari.

Ba{ zbog toga smo i odigrali prijateqsku utakmicu protiv Al`ira. Analiziramo reprezentaciju Gane i ne zanima nas kakve informacije sti`u s wihove strane. Mi smo svesni svog kvaliteta i to {to oni najavquju finale ili polufinale - wihova je stvar. Upijamo svaki detaq i situaciju koja mo`e da nam napravi problem. Poku{a}emo da iskoristimo wihove gre{ke i da ih kaznimo.

S re~ima kapitena slo`io se i Marko Panteli}.

- Nau~ili smo da igramo na gostuju}im terenima i nama to ne predstavqa problem. U pitawu je nastup na Svetskom prvenstvu, bi}e tu i na{ih i protivni~kih navija~a. Nama utakmica protiv Gane zna~i dosta. Svi smo skoncentrisani maksimalno na taj me~ i ne znam da li sam ikada neku ekipu vi{e puta gledao i analizirao nego Ganu. To je ozbiqna reprezentacija, bez obzira na povrede koje su zadesile wihove igra~e. Svesni smo s kim igramo i ne}e nas ni{ta iznenaditi - s osmehom na licu rekao je Panteli}.

Nadmorska visina od preko 1.000 metara ne bi trebalo da predstavqa problem orlovima, po{to Stankovi} i Panteli} tvrde da su se na vreme aklimatizovali.

- Prva dva treninga bila su problemati~na, ali posle toga smo se navikli. Meni je prvi put da igram na tolikoj nadmorskoj visini - kazao je Stankovi} Oba reprezentativca Srbije istakla su da u timu ima pozitivne treme, koja je vi{e odgovornost zbog toga {to }e na{ tim prvi put pod imenom Srbija igrati na Mundijalu nego {to se radi o nervozi. Panteli} i Stankovi} su potom uporedili kvalitete Ga-

Dejan Stankovi}

ne i na{eg posledweg protivnika u pripremnim me~evima, reprezentacije Kameruna.

- Gana je boqa reprezentacija od Kameruna. Br`i su, br`e igraju s loptom, imaju igra~e ko-

na terenu - preneo je svoje utiske Marko Panteli}.

Dejan Stankovi} je potom dodao: - Mnogo su brzi i poku{avaju tako da naprave vi{ak. Opasni su

Marko Panteli}

ji u trku mogu da izbace protivnika jednom fintom. Mi nismo pokazali na{u najboqu igru ni protiv Kamerunaca. Imamo mnogo samopuzdawa i mnogo znamo, a potrudi}emo se da to poka`emo i

u sredini terena i po bokovima.

Kvalitetnija su i kompaktnija ekipa od Kameruna - kazao je Stankovi} koji je iskoristio priliku da se zahvali qudima iz Saveza na pravovremenoj reakciji u vezi s

GOJKO KA^AR DEBITUJE NA MUNDIJALU

Drugari mi ne daju da kasnim Gojko Ka~ar pripada velikoj ve}ini reprezentativaca Srbije, koji su debitanti na svetskim prvenstvima.

- Dobro se ose}am. Uskoro po~iwe, pribli`ava se i na{a prva utakmica... Dolazi i taj dan - poru~io je Gojko Ka~ar.

Gledawe sve~anog otvarawa Mundijala, zakazanog za petak u 14 sati na stadionu Soker Siti u Johanesburgu, zatim i premijerne utakmice izme|u Ju`ne Afrike i Meksika od 16.00, ali i ostalih me~eva do nedeqe, kada }e poleteti i orlovi, sigurno }e dodatno podi}i adre- Gojko Ka~ar nalin u krvi izabranika Radomira Anti}a.

- O~ekujem pozitivnu tremu u stomaku kada budem gledao utakmice. Sa nestrpqewem o~ekujemo start - nastavio je vezista Herte. - Znamo da su ovde najboqi svetski igra~i, znamo kakvu smo priliku svi mi do-

bili samim dolaskom u Ju`nu Afriku. Svi smo ma{tali o tome. I daqe ma{tamo - ma{tamo kako pobe|ujemo. Jedva ~ekam da iza|emo na teren u Pretoriji i osetimo atmosferu utakmice.

Prvi protivnik orlovima bi}e reprezentacija Gane.

- Bi}e tvrda utakmica, jer oni igraju zatvoreno. U takvim okolnostima, jedna gre{ka mo`e da odlu~i pobednika - ka`e Ka~ar.

Srpski fudbaleri, sa jakim obezbe|ewem, borave u hotelu „Sanisajd“. Izolovani su, pa dok su u hotelu ne mogu ni da osete miris SP. - I internet slabo radi, pa ne mo`emo da saznamo ni {ta pi{u mediji. Zato u hotelu nemam tako jak ose}aj da smo na Mundijalu.

Ali, kada autobusom krenemo na trening,

kada qudi po~nu da nam ma{u i duvaju u one trube, vuvuzele, tada nas podsete gde smo i zbog ~ega smo do{li.

Ka~ar, nekada{wa vedeta Vojvodine, sa trojicom biv{ih partizanovaca - Ivanom Obradovi}em, Antoniom Rukavinom i Zoranom To{i}em, poznanicima jo{ iz mlade reprezentacije, ~ini nerazdvojan kvartet. Iako svako ima zasebnu sobu, wih ~etvorica su redovno na okupu.

- Nema peckawa. Samo se setimo one utakmice Vojvodine i Partizana, kada je bilo 3:3 (Ka~ar postigao het-trik)! Ali, uglavnom ne pri~amo o fudbalu, nego o standardnim mu{kim temama. Gledamo filmove, igramo stoni tenis.

Drago mi je {to sam sa wima u dru{tvu. Ako ni{ta drugo, kada kasnim na ru~ak, ve~eru ili trening, oni mi kucaju na vrata da ne bih zakasnio - na{alio se Ka~ar i otkrio jednu svoju zanimqivu osobinu.

- Kada ~ujem termin ne~ega, ja ga zaboravim za pet sekundi. Tek u Nema~koj sam se disciplinovao, jer sam u Herti zbog toga platio mnogo kazni.

promenom terena za trening, po{to je, prema wegovim re~ima, teren Univerziteta Johanezburg u katastrofalnom stawu i moglo je da do|e do ozbiqnih povreda.

Italijanske novinare je zanimalo Stankovi}evo mi{qewe u vezi s izjavom Sini{e Mihajlovi}a u kojoj on ka`e da sawa finale Srbija - Brazil, kao i o tome {ta misli o eventualnom prelasku Milo{a Krasi}a u Inter.

- Poznavaju}i Mihajlovi}a, on to stvarno `eli, a mi }emo se potruditi da mu ostvarimo snove. [to se ti~e Krasi}a, to je wegov izbor i ne `elim da se me{am, ali ako se odlu~i za Inter, potrudi}u se da mu pomognem koliko god mogu da se {to pre i {to boqe prilagodi - odgovorio je Stankovi}.

Prisutne novinare iz Nema~ke interesovalo je da li Marko Panteli} ve} razmi{qa o duelu protiv Nem~ke.

- I ja i svi moji saigra~i iz reprezentacije trenutno razmi{qamo samo o Gani. To je prvi me~, a mi se trudimo da mislimo samo o narednom protivniku - jasan je bio Panteli}.

Na po~etku konferencije za medije fudbalske reprezentacije Srbije, novinare iz na{e zemqe, iziritirane reakcijom qudi koji su zadu`eni za obezbe|ewe na{e selekcije da zabrane pristup reprezentativcima, zanimalo je o ~emu se radi.

- To je ura|eno iz sigurnosnih razloga. U ~etvrtak je u hotelu prona|ena osoba za koju se nije znalo o kome se radi. Do{li smo da igramo fudbal i nema razloga da di`emo tenziju uo~i po~etka takmi~ewa, skoncentrisani smo na utakmice i voleo bih da ako mo`emo da stavimo ta~ku na sve

to. Nije problem da dostavite spisak igra~a s kojima `elite da razgovarate, ali voleo bih da pri~amo o fudbalu - poru~io je kapiten Stankovi}.

Ni Marko Panteli} nije bio ravnodu{an na sve {to se izde{avalo, ~ak mu je sve to i te{ko palo.

- Bole me stvari koje se sada pokre}u. Ako mi ne mo`emo da se slo`imo i da budemo svi zajedno, onda ne znam ko mo`e. Do{li smo ovde svi zajedno i nema potrebe da se podi`e tenzija zbog tako malih stvari. Trebalo bi da se okrenemo tome kako da Srbija do|e do prvih bodova na Svetskom prvenstvu.

Znamo da su novinari nezadovoqni. U ~etvrtak smo vam dali mogu}nost da se dru`ite sa nama. Malo sam pogo|en va{im pristupom i ne mogu da verujem da neke stvari mogu da stanu izme|u nas. Nadam se da tako ne}e biti u budu}nosti - naglasio je Panteli}.

Orlovi danas putuju u Pretoriju, gde }e od 15.15 ~asova odr`ati trening na Loftus stadionu. Selektor Radomir Anti} }e od 16.30 ~asova na konferenciji za medije izneti utiske i o~ekivawa pred me~ sa Ganom.

Portparol Fudbalskog saveza Srbije Aleksandar Bo{kovi} iskoristio je priliku da u ime ove organizacije uputi sau~e{}e porodici Mendela povodom pogibije 13-godi{we praunuke biv{eg predsednika Ju`noafri~ke Republike, Nelsona Mendele.

Bo{kovi} je odlu~no demantovao i vest koja se u ~etvrtak pojavila u gotovo svim srpkim medijima u vezi sa dolaskom doktorke Marijane Kova~evi} u Ju`nu Afriku u re`iji igra~a.

Aleksandar Krstanovi}

18

SPORT

subota12.jun2010.

DNEVNIK

PRVI ^OVEK CRVENE ZVEZDE VLADAN LUKI]

OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE U BE^EJU

Predsednika biraju ~lanovi

Maratoncima prve medaqe

Predsednik FK Crvena zvezda Vladan Luki} najavio je da }e predsednika tog kluba ubudu}e direktno birati ~lanovi Zvezde. On o~ekuje da }e ~lanova za tri godine, kada mu isti~e mandat, biti „na desetine hiqada“.

- Svako ko se bude kandidovao za predsednika mo}i }e da predstavi svim ~lanovima svoj program, a klub }e garantovati da }e wegov program biti dostavqen svakom s pravom glasa - rekao je Luki} povodom akcije uvo|ewa ~lanstva, koju je Zvezda pokrenula.

Prema re~ima Luki}a, bi}e omogu}ena kampawa me|u ~lanovima, a glasa}e svi ~lanovi na izborima koji }e trajati nekoliko dana i to li~no na stadionu, preko elektronske po{te, pa i sms-a, uz „strogu proceduru“.

- Ako se na taj na~in bira predsednik Barselone, za{to ne bi i predsednik Zvezde. Izbori }e biti praznik za na{ klub gde }e se birati izme|u vi{e dobrih kandidata. Takvim izborima pokaza}emo snagu kluba rekao je Luki}.

Crvena zvezda pokrenula je akciju u kojoj }e ~lan kluba postati svako ko plati godi{wu ~lanarinu od 1.000 dinara za punoletne i 500 dinara za decu.

Vladan Luki}

U predivnom ambijentu ju~e po podne sve~ano je otvoreno Otvoreno prvenstvo Srbije u Be~eju. Pozdravne besede pliva~ima, wihovim trenerima i qubiteqima sporta uputili su pomo}nik ministra sporta Goran Kreclovi} i predsednik op-

tre}oj poziciji bio je Be~ejac Sebastian Sabo. Iako je u najve}em delu trke Novosa|anin bio na ~elu, u fini{u je „dodao gas“ Pan~evac i zaslu`eno prvi isplivao najdu`u deonicu Otvorenog prvenstva Srbije u gradu kraj Tise. U duelu dama, Novosa|anka An|ela Cvetkovi} bila je

2. Bojana Dedi} (Polet–Sombor) 1:26, 44, 46.

Prepodnevni program trodnevnog takmi~ewa u olimpijskom bazenu OSC „Mladost“ startuje u 10 sati i krase ga kvalifikacione trke, a po podne od 17 sati na programu su A i B finala sedam trka u raznim disci-

FIFA ne dozvoqava nadimke Me|unarodna fudbalska federacija nije dozvolila reprezentativcima Argentine da na Mundijalu u Ju`noj Africi na dresovima umesto prezimena nose nadimke, sa obrazlo`ewem

da bi to moglo da zbuwuje gledaoce.

Naime, trojica fudbalera iz sastava Dijega Maradone zatra`ila su od FIFA da im na majicama pi{u nadimci. Karlos Al-

berto Tevez je `eleo da mu na dresu bude ispisano - Karlitos, Serhio Leonel Aguero je tra`io koristi svoj nadimak - Kun, dok je Jonas Manuel Gutijerez `eleo da ostane upam}en samo kao - Jonas.

REPREZENTACIJA SRBIJE (DO 18 GODINA) ZAVR[ILA PRIPREME U SUBOTICI

Od danas u Somboru Fudbalska reprezentacija Srbije do 18 godina zavr{ila je ju~e pripreme u Subotici. Pet dana orli}i su radili sa selektorom Tomislavom Sivi}em, a u sredu su u prijateqskom susretu bili boqi od Hrvatske.

– Dobro smo igrali protiv Hrvata, bili smo dominantni i u prvom poluvremenu, ali smo nesre}no primili gol. U nastavku je sve do{lo na svoje mesto, ima-

li smo potpno inicijativu, napravili smo nekoliko {ansi, a uz podr{ku saigra~a sam uspeo da postignem golove za pobedu – istakao je Nikola Truji}, dvostruki strelac u me~u sa Hrvatskom.

Danas Srbija u Somboru igra drugi me~ u ovom ciklusu, od 18 sati odmeri}e snage sa Crnom Gorom.

– Okrenuti smo samo svojoj igri, ne zanima nas suparnik.

Idemo da nastavimo niz pobeda u pripremama, a ponovo }e akcenat biti na proveri kako se svi igra~i snalaze u mojoj viziji fudbala. Pripremama u Subotici zavr{avamo dodatno selekciju, kockice se sla`u, sve vi{e li~imo na ekipu. Od narednog okupqawa }e tim ve} biti mnogo definisaniji – govori Tomislav Sivi}, selektor Srbije.

N. S.

DANAS U SALAJKI BARA@ ZA PODRU^NU LIGU NOVI SAD

@abaqci i Nadaq~ani `ele prolaz Danas na igrali{tu Slavije u Salajki u bar` me~u za ulazak u Podru~nu fudbalsku ligu Novi Sad snage }e odmeriti prvak Opt{inske lige Titel - @abaq @SK iz @abqa i prvak Op{tinske lige Vrbas - Be~ej ekipa Napretka iz Nadaqa. Obe ekipe su suvereno osvojile prvo mesto u svojim ligama, ali sticajem okolnosti u nakaut susretu }e odlu~iti koji }e tim od jeseni igrati u vi{em rangu.

- [teta {to moramo igrati bara` me~ - ka`e trener @SK-a

Jova Ninkovi}. - Nama je ovo drugi poku{aj, pro{le godine nismo uspeli, nadamo se da bi sada mogli da pobedimo. @abaq sigurno zaslu`uje tim u Podru~noj ligi. Prognoze su nezahvalne, igra se samo jedan me~, a mi }emo se sigurno fer boriti.

I u Nadaqu je sve podre|eno uspehu, Napredak }e imati veliku podr{ku navija~a, koji u godinu qubileja `ele da se wihovi qibimci plasiraju u vi{i rang.

- Slavimo 80. godinu postojawa - obja{wava trener Napret-

IN MEMORIAM

Svetozar Vlaovi} Ceca U krugu najbli`ih ju~e je sahrawen Svetozar Vlaovi} Ceca, nekada{wi prvotimac FK Vojvodine, u periodu od 1947. do 1955. britki bek „crveno-belih“ i jedan od uspe{nih igra~a u generaciji Sime Milovanova, Lazara Vasi}a, Dobroslava i Radomira Krsti}a, Toze Veselinovi}a, Vujadina Bo{kova...

Ceca Vlaovi} ostaje upam}en kao gospodin novosadske fudbalske {kole. Posle igra~ke karijere u omiqenom klubu je go-

dinama delovao kao amaterski sportski radnik. Zna~ajan doprinos dao je kao ~lan omladinske komisije, a u vi{e navrata biran je i u organe Fudbalskog saveza Vojvodine.

U poznim godinama bio je redovan posetilac svih utakmica na{eg najstarijeg prvoliga{a, a kao aktivni ~lan Novosadskog kluba, dru{tva za negovawe tradicije Srpske Atine doprineo je brojnim akcijama ovog presti`nog udru`ewa Novosa|ana.

ka, nekada{wi fudbaler Crvene zvezde, Ivica Milivojev. Bilo bi lepo da to proslavimo ulaskom u Podru~nu ligu Novi Sad. Imamo dobar i kvalitetan tim, nadam se da }emo pobediti.

Va`no je da su svi igra~i spremni za veliki okr{aj.

Bara` me~ izme|u @SK-a i Napretka iz Nadaqa igra se danas od 17.30 sati na igrali{tu Slavije u Salajki. Pre po~etka utakmice `rebom }e Takmi~arska komisija odlu~iti ko }e voditi me~.

G. K.

Turnir Srem 2010.

Tradicionalni, 16. po redu me|unarodni xudo turnir „Srem 2010“ odr`a}e se danas u Mitrova~koj hali “Pinki”. Reviju poletaraca, pionira i kadeta organizuje Xudo klub LSK iz La}arka, a pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Grada Sremska Mitrovica i MZ La}arak.

Prema re~ima predsednika Organizacionog odbora Bogdana Joveti}a, legendarnog xudiste, na turniru u mu{koj i `enskoj konkurenciji u~estvova}e vi{e stotina xudista iz Srbije, kao i takmi~ari iz Crne Gore, Hrvatske, BiH, Makedonije, Ma|arske, Gr~ke i Kipra. Za najuspe{nije pojedince i ekipe obezbe|ene su vredne nagrade.

R. Artukov

Sekunde odlu~ile pobednika: Milo{ Milanovi} i Kosta Ivan~evi}

{tine Be~ej Peter Knezi. Odmah posle toga obavqeno je i prvo uru~ewe medaqa. Maratonci su zbog du`ine svoje trke na 5000 metara posao odradili dan ranije, pa su zato i prve medaqe pripale wima.

Ukupno 11 odva`nih pliva~a, me|u wima i dve devojke, startovalo u disciplini koja zahteva veliku izdr`qivost. Od samog po~etka izdvojili su se Novosa|anin Kosta Ivan~evi} i Pan~evac Milo{ Milanovi}, a na

boqa od Somborke Bojane Dedi}. U predvi|enom roku od 90 minuta, samo Atila Balog iz Kawi`e nije isplivao predvi|enu deonicu, po{to je u tom vremenu savladao tek 4400 metara.

Rezultati - mu{karci: 1.

Milo{ Milanovi} (Tami{ Pan~evo) 1:00,32,77, 2. Kosta Ivan~evi} (Vojvodina - Novi Sad) 1:00,44,03 i 3. Sebastian Sabo (Be~ej) 1:02,20,31. Devojke: 1. An|ela Cvetkovi} (Vojvodina – Novi Sad) 1:11,35,81 i

plinama. Vaqa naglasiti da se na Serian OPENU prijavilo ukupno 179 u~esnika, od kojih 100 pliva~a i 79 pliva~ica, iz 28 doma}ih i tri strana (Ma|arska, Nema~ka i Slovenija) kluba.

Dana{wi program }e otvoriti sprinterske discipline 50 metara slobodno i prsno, potom }e se, upravo ovim redom, plivati 400 slobodno, 100 le|no, 100 delfin, 400 me{ovito i na kraju {tafeta 4x200 metara slobodno.

V. Jankov

PRES-KONFERENCIJA PSS

Beograd izgubio primat Iako je novo rukovodstvo PSS izabrano u decembru pro{le godine, prva pres konferencija ove sezone odr`ana je neposredno pred aktuelno Otvoreno prvenstvo dr`ave - Srbija open u Be~eju. Direktor be~ejske Gimnazije i jedan od aktivnih ~lanova organizatora Srbija open Pliva~kog kluba Be~ej mr Miodrag Basari} omogu}io je odr`avawe pres konferencije u renomiranoj be~ejskoj {koli, gde je pro{le godine maturirao na{ najboqi prsa{ ^aba Sila|i. Pored wega, na pitawa novinara odgovarao je wegov vr{wak delfina{ Ivan Len|er i na{a najboqa pliva~ica le|nim stilom Marica Stra`eme{ter, koja ve} par godina pliva u [paniji. Boje Saveza branili su prvi ~ovek Slobodan Bokani}, wegov zamenik Branislav Kova~evi}, gensek Vladimir Anu{i} i savezni treneri, Dejan Pejanovi} zadu`en za seniore i predvodnik juniora Vladimir Risti}.

Po{to je u ime doma}ina Branislav Ivkovi} predstavio sagovornike, centralna tema razgovora bilo je aktuelno stawe u PSS i akcije koje su u toku ili predstoje. Istaknuto je zadovoqstvo {to se Srbija open odr`ava u Be~eju, gde su qudi pokazali veliki entuzijazam i ulo`ili ogromnu energiju da sve protekne u `eqenom ambijentu.

- Pro{lo je vreme kada je Beograd bio centar srpskog plivawa.

Istina, finansijski on to jo{ uvek jeste, ali kada se kao merilo uzmu rezultati, onda je te`i{te preba~eno na sever Vojvodine.

Upravo zbog toga mi je, kao novom predsedniku PSS, `eqa da stvorimo {to vi{e pliva~kih centara po celoj Srbiji, jer je ve} do-

kazano da ima talenata na severu, ali i na jugu na{e dr`ave. Me|utim, ti talenti nemaju uslove kao beogradska deca. Aktuelno takmi~ewe Srbija open u Be~eju je prvi korak u tom smeru, po{to na ovaj na~in `elimo da doka`emo da kvalitetno takmi~ewe mo`e da se odr`i i van Beograda. Raduje me {to su Be~ejci ulo`ili toliko energije i verujem da }e opravdati na{e poverewe. [to se narednih takmi~ewa ti~e, a mislim na Evropski {ampionat u Budipe{ti, tu je sve mogu}e. Zabrana da se nose brzi kostimi mewaju sve za 180 stepeni. Strate{ki sigurno ra~unamo na dobre rezultate na{eg kvarteta u sastavu: ^avi}, Higl, Len|er i Si-

Centar plivawa preba~en je iz glavnog grada na sever Vojvodine la|i, ali ponosno najavqujemo da nam stasava juniorska generacija u koju ula`emo i koja se s minule Balkanijade u Varni vratila oki}ena s pregr{t medaqa. Ve} na Olimpijadi u Londonu }e neko od sada{wih juno{a juriti neko polufinale ili plasman me|u prvih dvadeset, a na Olimpijskim igrama 2016. godine }emo imati kontinuitet u kvalitetu, monolog je prvog ~oveka srpskog plivawa Slobodana Bokani}a.

Wegov zamenik Branislav Kova~evi} se u ime PSS zahvalio doma}inu na uslovima sme{taja i takmi~ewa, pa veruje da }e se takmi~ari odu`iti kvalitetnim nastupom u vodi. Generali sekretar PSS Vladimir Anu{i} je naglasio da ima dosta posla u Savezu, a

ciq je da se stvori sistem kojim }e PSS da dostigne rejting koji u`ivaju aktuelni pliva~i, jer }e se na taj na~in stvoriti boqi uslovi za rad, samim tim i rezultate na takmi~ewima u budu}nosti, {to }e omogu}iti ve}u popularnost plivawa u na{oj zemqi.

- Na taj na~in }emo stvoriti optimalne uslove za rad juniora, ali i pionira koji su budu}nost na{eg sporta. Pristup koji nude Be~ejci je put kojim bi trebali da se rukovode i u ostalim klubovima, smatra Vladimir Anu{i}.

Trener juniorske reprezentacije Vladimir Risti} je apostrofirao da su se na{i s nedavne Balkanijade vratili kao drugoplasirani u ekipnoj konkurenciji, a pojedinci oki}eni s 30 medaqa, te da se, ~ak, 14 puta slu{ala himna „Bo`e pravde“, kao i to da s pet novih „juno{a“ sada imamo 13 pliva~a koji su isplivali normu za Juniorski evropski {ampionat. Kada su, pak, seniori u pitawu, ve} je 14 pliva~a ispunilo normu za Evropski {ampionat u Budimpe{ti, te su jo{ dva mesta ostala upra`wena u takmi~arskoj ekipi.

- Problem je {to mnoge stvari koje su bitne da bi se realizovao plan i program rada reprezentacije nisu u ingerenciji PSS. Kada to ka`em, prvenstveno mislim na bazene, koji su rak rana na{eg plivawa. Su{tina na{e pri~e je u sportskoj infrastrukturi koja mawka u na{oj zemqi. Nama su neophodni olimpijski bazeni s optimalno toplom vodom, sa stazama, startnim blokovima... PSS nema mo}i i finansije da to re{i u bli`oj perspektivi iako dobra voqa postoji - zakqu~io je savezni trener Dejan Pejanovi}.

V. Jankov

PRVI VIKEND EVROPSKE LIGE ZA DAME

c m y

SPORT

DNEVNIK

subota12.jun2010.

19

DANAS DRUGI ME^ DRUGOG VIKENDA SVETSKE LIGE: FRANCUSKA–SRBIJA (20)

Maksimalne Srpkiwe Plan ve} ispuwen Srbija - Velika Britanija 3:0 (25:16, 25:18, 25:19)

KLADOVO: Hala SRC „Jezero“, gledalaca 2000, sudije: Temelis (Gr~ka) i [aino (Izrael). Trajawe me~a: 73 minuta.

SRBIJA: Brako~evi} 6, @ivkovi}, Krsmanovi} 7, Majstrovi}, Molnar 10, Vesovi} 11, Ogwenovi} 2, Veqkovi} 9, Bjelica 7, Ra{i} 3, ]ebi} (l), Klisura.

VELIKA BRITANIJA: Viks 1, Ozborn 3, Lejburn 8, Tejlor 2, Berteli (l), Breg 6, Morgan, Biti 4, Rid, Okonor 1, Sandel 7, Karter 4.

Odbojka{ice Srbije su na maksimalnom pobedom u Kladovu nad velikom Britanijom na najlep{i mogu}i na~in krenule ka odbrani titule u Evropskoj ligi. Potvrdile su izabranice na{eg selektora Zorana Terzi}a nadmo} nad jo{ i sada selekcijom u razvoju sa Britanskog ostrva koja se pokazala u svetlom izdawu.

Pobeda Srbije je apsolutno zaslu`ena, ali se mora re}i da su Britanke pru`ile dostojan otpor i bile izjedna~ene do gotovo polovine svakog od tri odigrana seta. U fini{ima, do izra`aja je do{ao kvalitet i iskustvo reprezentativki Srbije, koje su rutinski ostvarile prvu pobedu u ovogodi{woj Evropskoj ligi.

Srbija i Velika Britanija }e drugu utakmicu prvog vikenda A grupe Evropske lige 2010. odigrati danas od 16 ~asova u dvorani Jezero u Kladovu.

M. R.

Maksimalnom pobedom nad Francuzima u prvom me~u drugog vikenda Svetske lige odbojka{i Srbije ispunili su zacrtani plan pred polazak u zemqu Galskih petlova, pa dana{wem me~u s istim rivalom mogu da pristupe ne{to opu{tenije. ^eta na{eg selektora Igora Kolakovi}a je u nezadr`ivom naletu i demonstrira pravu silu preko mre`e, a najboqe su to osetili Francuzi u me~u u Lionu, kao i Kinezi u me~evima prvog vikenda u Ni{u i Beogradu.

Dana{wi program A grupa: Brazil - Holandija (23.55), Koreja - Bugarska (07.00), B grupa: Francuska - Srbija (20), C grupa: Rusija - Egipat (17) Finska SAD (17.30), D grupa: Kuba Nema~ka (02.40), Argentina - Poqska (02.10).

Jovana Vesovi} bila najefikasnija na utakmici

DANAS I SUTRA NA TERENIMA SPORTSKOG KLUBA VOLEJ

Trofej Novi Sad 2010.

Danas i sutra }e na terenima Sportskog kluba Volej u Novom Sadu biti odr`an drugi strit-volej turnir za devoj~ice „Trofej Novi Sad 2010“.

Turnir }e na svojim terenima na Adicama (Ulica Nova bb) organizovati istoimeni klub, ~iji su vlasnici proslavqeni reprezentativci Andrija Geri} i Vasa Miji}. Ciq turnira je da afirmi{e i populari{e odbojku u osnovno{kolskom uzrastu, a da je prvi turnir bio uspe{an potvr|uje ovogod{wi broj prijavqenih ekipa (dvostruko vi{e iz Novog Sada, a prijavili su se i klubovi iz Vrbasa i Ba~ke Palanke).

Tako }e u oba takmi~arska dana nastupiti ~etrdesetak ekipa u dve konkurencije: prvog dana nadmeta}e se devoj~ice 6. i 7. razreda, a drugog dana u~enice 4. i 5. razreda. Prepodne (sa po~etkom u 9 ~asova) na programu }e biti kvalifikacioni me~evi (~etiri grupe), dok }e popodne biti odigrane utakmice za plasman. Finale u obe konkurencije predvi|eno je za oba dana vikenda od 18 ~asova. Svi u~esnici }e po zavr{etku turnira dobiti diplome, a tri prvoplasirane ekipe dobi}e medaqe i pehare. Tako|e, bi}e uru~ene i pojedina~ne nagrade.

M. R.

U PARTIZANU ODAHNULI

Vujasinovi} ostaje crno-beli Partizan se re{io velike brige pred novu sezonu - legenda srpskog vaterpola Veliki Vladimir dogovorio se sa ~elnicima kluba da produ`i ugovor.

kqu~nih igra~a. Odigrao je svih 10 utakmica u Evroligi i postigao 17 golova, a najvi{e }e ostati upam}ena wegova igra u ~etvrtfinalu protiv Egera, kada je u prvoj ~etvrtini dao pet golova. Vujasinovi} je pro{le se-

Vladimir Vujasinovi}

Vaterpolo nije toliko skup sport, ali u uslovima finansijske krize i u stawu u kojem se Srbija nalazi, razumqivo je da i u wemu ima problema.

Iako u srpskom {ampionu najavquju kresawe buxeta za 20 do 30 odsto, jedna velika briga je re{ena. Legenda srpskog vaterpola Vladimir Vujasinovi} ostaje crno-beli.

Iako je u 37. godini odlu~io je da produ`i ugovor i pomogne crno-belima u novom pohodu na evropski tron.

- U pri~i sam sa ~elnicima kluba jo{ od zavr{etka sezone i na~elno smo se dogovorili. Mislim, nisam jo{ potpisao novi ugovor, ali trebalo bi da sve bude u redu i da slede}u sezonu odigram u Partizanu - rekao je Vujasinovi}.

Jedan od najboqih srpskih igra~a svih vremena je pro{le sezone bio za Partizan, uz Andriju Prlainovi}a, jedan od

zone bio pravi vo|a u bazenu i jedan od najzaslu`nijih za odlazak Partizana na fajnal-for i osvajawe tre}eg mesta.

Trener crno-belih Igor Milanovi} nema dilemu oko toga da li bi `eleo popularnog Vuja-

sa u timu. On najavquje da }e, pored Vujasinovi}a, novi ugovor biti ponu|en i Slavku Gaku, @ivku Goci}u i golmanu Slobodanu Soru, koji su trenutno prakti~no slobodni igra~i.

- Na{ primarni ciq je da poku{amo da zadr`imo igra~e koji su ~inili kostur tima ove sezone. Imamo ~etvoricu igra~a kojima je istekao ugovor i koje `elimo da zadr`imo, a to su Vujasinovi}, Goci}, Gak i golman Soro. Trenutno su u toku pripreme reprezentacije, ali u narednih mesec dana obavi}emo razgovore sa svima wima. Nadam se da }emo uspeti u tome da ostanu, ~ime }emo ostvariti prvi preduslov da imamo uspe{nu sezonu - rekao je Milanovi}.

On je dodao da je uprava kluba odlu~ila da bud`et za slede}u sezonu bude 20 do 30 odsto mawi od ovogodi{weg, {to zna~i da od poja~awa nema ni{ta.

Vide}emo da li }e klub sa Bawice uspeti da zadr`i Andriju Prlainovi}a koga `arko `eli evropski {ampion Pro Reko.

Pri~a se i o mogu}em povratku Vawe Udovi~i}a.

Sada, uprkos ~iwenici da u ne{am timu nema Nikole Grbi}a i Ivana Miqkovi}a, su nosioci na{e igre u napadu prima~ki par Kova~evi}-Jani}, a odli~no ne mestu korektora igra mladi Sa{a Starovi}. Pomenuti trio, uz iskusnog tehni~ara Petkovi}a, sredwe blokere Podra{~anina, Petrovi}a i Stankovi}a i libera Rosi}a selekcija Srbije na horizontu mo`e da vidi finalni turnir {estorice u Buenos Airesu. Najpre treba dobiti i dana{wi me~, a onda o~ekivani rasplet situacije tra`iti u me~evima sa Italijanima.

- Nisam o~ekivao maksimalnu pobedu jer po mom mi{qewu Francuzi imaju veoma kvalitetnu reprezntaciju, ~ak mo`da kvalitetniju od Italijana. Utoliko je na{a prva pobe-

Nikola Kova~evi} u napadu

da va`nija, ali ne sme da nas opusti, nego treba da nam da dodatni zalet za dana{wi me~.

Odigrali smo veoma dobro, prijem je bio odli~an, sredwaci su radili posao u najva}nijim trebnucima, a kada su se setovi lomili u zavr{nicama pokazali smo veliko iskustvo.

Zbog svega toga, nema razloga

da i danas ne pru`imo istu igru i iskreno se nadam da na megdan Italijanima mo`emo s maksimalnim u~inkom - rekao je prima~ servisa srpske reprezentacije Nikola Kova~evi}.

Francuska i Srbija drugi me~ igraju danas u Grenoblu od 20 ~asova.

M. Risti}

20

SPORT

subota12.jun2010.

VALENTINO ROSI OPORAVQA SE OD OPERACIJA

@elim da vozim jo{ dugo Aktuelni svetski ~etiri ili {est trka, to nije prvak u Moto GP neka razlika. Mislim da bi pra{ampionatu Valentivo vreme za povratak bilo Brno, no Rosi pu{ten je iz sredinom avgusta, ali ne zna~i bolnice u Firenci, gde je bio da }e tako i biti - objasnio je sme{ten od 5. juna kada je opeRosi i dodao: - @elim da se vrarisan zbog dvostrukog preloma tim brzo, ali samo kada budem potkolenice, zadobijenog tospreman. Znam da imam odli~an kom slobodnog treninga pred motor za slede}u godinu i znam trku za Veliku nagradu Italije.

Rosi (31) je po izlasku iz bolnice u Firenci helikopterom preba~en u bolnicu u Katoliki, koja se nalazi u blizini ku}e italijanskog voza~a.

Pozitivna stvar je {to je najgore iza mene i {to su operacije odli~no pro{le. Sada o~ekujem te`ak period, jer moram da budem svestan rizika od infekcije i da idem na stalne procene kako mi rana na nozi zarasta. Posle toga }u mo}i da zapo~nem rehabilitaciju i da se oslawam nogu - rekao je Rosi.

Italijanski vo- Valentino Rosi za~ je istakao da se nada da }e u avgustu mo}i da se da nema potrebe da brzam. Kolivrati na stazu. ko god trka da propustim znam - Od doktora se o~ekuje da buda titulu ne mogu da osvojim i du oprezni u prognozama. Jedina zato `elim da budem oprezan, da stvar koju sada `elim je da mi se zavr{im rehabilitaciju i da noga oporavi. Ako propustim vozim jo{ mnogo godina.

Dragi} igra na SP Ko{arka{ Feniksa Goran Dragi} igra}e za selekciju Slovenije na predstoje}em SP u Turskoj. Selektor Slovenije Memi Be}irovi} i sportski direktor reprezentacije Valter Jekli boravili su nekoliko dana u Italiji gde su se sreli s pomo}nikom menaxera Sansa, Dejvidom Grifinom.

- Dragi} je Grifinu rekao da ima ogromnu `equ da igra za Sloveniju. On }e po~etkom jula

imati lekarski pregled i ako to pro|e nema nikakvih prepreka da se prikqu~i reprezentaciji - rekao je Be}irovi}.

On je dodao da je u Italiji razgovarao i sa Sanijem Be}irovi}em i Uro{em Slokarom, koji su potvrdili da }e igrati u Turskoj.

Pripreme Slovenije za SP po~e}e 13. jula. Slovenija }e igrati u grupi sa SAD, Hrvatskom, Brazilom, Iranom i Tunisom. SP }e se igrati od 28. avgusta do 12. septembra u Turskoj.

CEFL REGIONALNA LIGA

Vojvode hvataju posledwi voz Bli`i se kraj regularnog dela CEFL regionalne lige u ameri~kom fudbalu. Za tri mesta koja vode u plej - of i {to boqi plasman a samim tim i lak{eg rivala bore se ~etiri ekipe, a najte`i zadatak imaju novosadske Vojvode koje su jo{ uvek bez pobede i zakovane za dno tabele bez trijumfa. ^etvrti u~esnik plej ofa bi}e {ampion Turske ekipa Istanbul Kavalirsa koja je uspe{no prebrodila vajld kard kvalifikacije.

Ipak ekipa trenera Hofmana danas igra u Budimpe{ti duel protiv Vulfsa i pobeda ih ostavqa u igri za tre}e mesto koje vodi u plej - of, dok bi u slu~aju poraza Vojvode, kolo pre kraja i teoretski ostali bez doigravawa.

Ma|arski predstavnik slavio je u Novom Sadu 34:20 i tako zadu`ili plavo -`ute, koji put ma|arske prestonice sti`u osokoqeni posle plasmana u veliko finale doma}eg {ampionata.

Nakon {to su u doma}oj Superligi do{li do novog finala, Vu-

1. Vukovi 2. Qubqana 3. Budime{ta 4. Novi Sad

4 4 4 4

4-0 129:50 2-2 106:51 2-2 85:91 0-4 39:167

kovi iz Beograda }e posetiti Silverhoukse koji }e poku{ati da pru`e jo{ jedno dobro izdawe protiv {ampiona i nanesu mu prvi poraz, a trijumf Slovencima donosi skoro sigurno drugo mesto u doigravawu i prednost doma}eg terena.

Ovaj duel qubitelqi ameri~kog fudbala u Srbiji mo}i }e da gledaju u direktnom prenosu na TV kanalu Arena Sport 1.

Parovi 5. kola - danas: Qubqana Silverhoks - Vukovi Beograd (16), Budimep{ta Vulfsi - Vojvode Novi Sad (16). Nedeqa: Sinepleks Blu Devils - Istanbul Kavalirs (15). U posledwem kolu 20. juna sastaju se: Qubqana Silverhoks - Budimpe{ta Vulfs, Vojvode Novi Sad - Vukovi Beograd.

I. Grubor

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Gradska liga Novog Sada - LEDINCI: Vinogradar - Tatra, SIRIG: Sirig - Ba~ka, BANO[TOR: Proleter - TSK, NOVI SAD: @elezni~ar - Fru{kogorski partizan, SUSEK: Partizan - Borac. Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Rukomet Druga liga, sever (m) - @ABAQ: @SK- Metalac (19), [ID: Radni~ki - Jedinstvo (20), SUBOTICA: Vojput - Gradnulica (17), KA]: Titel - Hajduk (19), JABUKA: Jabuka - Sombor (20) Prva vojvo|anska liga (m) - PUTINCI: Putinci - Dalmatinac (18.30), DOLOVO: Dolovo - Kqaji}evo (19), BEZDAN: Grafi~ar Jedinstvo (K) (18), BA^KA PALANKA: RKS - Kikinda (18)

Yonson u Netsima Sezonu u kojoj se nadaju da }e klub krenuti uzlaznom putawom, Wu Xersi Netsi po~e}e sa novim trenerom Ejvori Xonsonom.

Nekada odli~ni plejmejker San Antonio Sparsa a potom i uspe{an trener Dalasa dogovorio se sa novim vlasnicima Netsa da preuzme najgori tim u teku}oj NBA sezoni.

Verujemo da je Ejvori pravi izbor za novi po~etak.Dosta timova u ligi ga `eli i zato smo `eleli {to pre da postignemo dogovor sa wim - rekaoje predsednik Wu Xersija Rod Torn.

Ejvori Xonson je do sada radio kao komentator TV ESPN, a u trenerskoj karijeri je vodio Dalas u tri ipo sezone, uz u~inak od 194 pobede i 70 poraza.

Novi vlasnik Netsa, ruski tajkun Mihail Prohorov rekao je da je promena trenera neophodna za novi po~etak kluba koji je sezonu zavr{io sa 12 pobeda i 70 poraza. Rus je najavio da }e potro{iti mnogo novca ovog leta u dovo|ewu igra~a, a jedan od wih mo`da bi ~ak mogao biti onaj najtra`eniji Lebron Xejms. Pored toga Netsi imaju i izbor tre}eg pika na predstoje}em draftu.

Seltiksi izjedna~ili Ko{arka{i Boston Seltiksa pobedili su Los An|eles Lejkerse na svom terenu sa 96:89 i izjedna~ili na 2:2 u finalnoj seriji NBA lige. Tim iz Bostona je utakmicu prelomio u posledwoj ~etvrtini, u koju su Lejkersi u{li s dva poena prednosti, ali su je doma}ini dobili sa 36:29. Najefikasniji na utakmici bio je Kobi Brajant sa 33 poena za goste, dok je u pobedni~koj ekipi Pol Pirs ubacio 19.

Iako je Pirs bio najefikasniji u redovima Seltiksa, najzaslu`nije za trijumf su bile rezerve, posebno Glen Dejvis, koji je utakmicu zavr{ion sa 18 poena, od kojih je polovinu postigao u posledwem periodu igre. Pored wega, prevagu u posledwoj ~etvrtini doneli su i Nejt Robinson, Toni Alen i Ra{id Valas. Finalna serija se nastavqa u nedequ, tako|e u Bostonu, a potom se serija seli u Los An|eles.

DNEVNIK

SRBIJA I ^E[KA DANAS U NI[U IGRAJU BARA@ ZA SP U [VEDSKOJ

^esi padaju u ^airu Mnogi su skloni da ka`u da su me~evi protiv ^eha u okviru bara`a za Svetsko prvenstvo u [vedskoj 2011. godine presudni i od velikog zna~aja za budu}nost rukometne reprezentacije Srbije.

Kada to ka`u misle na snagu i kvalitet rivala na{e reprezentacije, kao i ozbiqnost zadatka koji je pred wima. ^e{ka je, slobodno mo`emo re}i, sudbina Srbije. U posledwa tri kvalifikaciona ciklusa za Svetsko prvenstvo, Srbiju (Srbija i Crna Gora 2006. godine) je put vodio preko reprezentacije ^e{ke.

U kvalifikacijama za SP u Nema~koj 2006. godine, tada{wa SCG, bila je daleko slabija od ^eha (31:37 - 27:36), a doma}in prve utakmice, bio je ^a~ak. Dve godine kasnije, u kvalifikacijama za SP u Hrvatskoj, ^esi su bili doma}in u prvom me~u. Slavili su 38:33 u Zubriju, a osta}e upam}ena fenomenalna partija Momira Ili}a, koji je na tom me~u postigao 16 golova. U istorijskom revan{ susretu pred 6.000 navija~a u ni{kom “^airu”, predvo|ena sjajnim Dimitrijem Pejanovi}em, koji je odbranio 26 lopti, seniorska reprezentacija Srbije se pobedom od 29:24, prvi put plasirala na jedno veliko takmi~ewe. ^e{ka }e i u ovom bara` obra~unu sa Srbijom, biti bez golmana Martina Galie, pored levog beka, Filipa Jihe (najboqi igra~ EURO 2010 i prvi strelac ovogodi{we Lige {ampiona) i desnog krila, Jana Filipa, najve}e zvezde reprezentacije u usponu. Pored Jihe, novi igra~ osvaja~a Lige {ampiona, Kila, od naredne sezone je i drugi levi bek, Daniel Kube{. Sa klupe ih predvodi Martin Liptak, koji je zamenio Pavela Pauzu, nakon neuspeha u kvalifikacijama za SP u Hrvatskoj. Na EURO 2010 u Austriji, zauzeli su osmo mesto.

- ^e{ka je bez dvoumqewa jedna dobra reprezentacija, naravno ne u renomeu ekstra klase, ali izuzetno kompaktna i mo}na na bekovskim pozicijama. Ne treba ih stavqati u ravan sa vanzemaqcima. U svojim redovima imaju zvani~no najboqeg beka na svetu, u pitawu je fantasti~ni Jiha, ali imamo i mi na{e adute. Ube|en sam da }e pobednika u ove dve utakmice odlu~iti igra u odbrani, a taj segment

Uro{ Vilovski

igre smo drasti~no unapredili vide}ete i sami u Ni{u. Naravno, dosta toga zavisi}e i od golmana, ako oni budu na nivou mi smo onda u prednosti - smatra pivot na{e reprezentacije Uro{ Vilovski i dodaje: - Recept za dvoboj sa ^esima treba da nam bude igra koju smo pokazali pogotovo u prvom poluvremenu u kontrolnom me~u s Ma|arima. Nadogradili smo igru sa momcima koji su nam se prikqu~ili ne{to kasnije na pripremama, di{emo kao jedan i gladni smo uspeha, samo tako mo`emo da se suprotstavimo dana{wem protivniku i izvu~emo pozitivan rezultat. ^e{ka pada u ^airu sto odsto - uverava Vilovski.

Srbija }e biti oslabqena neigrawem Momira Ili}a jednog od na{ih najboqih igra~a, no selektor Veselin Vukovi} prona{ao je re{ewe.

- Nema kukawa, jeste bitan {raf u na{oj ekipi, ali koga ne-

ma bez wega se mo`e i mora. Imamo 18 igra~a na raspolagawu i nadam se da }u prona}i pravo re{ewe da nadoknadi wegovo odsustvo.

Odbranu jesmo unapredili, ali me jo{ malo brine jer nije te~na.

Me|utim verujem da }e ekipa da poka`e pravo lice ve~eras i da }e odbrana biti na{ najja~i adut - nada se Vukovi}, a na pitawe koji rezultat pri`eqkuje i s koliko golova prednosti bi bilo dovoqno za miran revan{ za sedam dana u Plzenu je odgovorio: - Voleo bih da obe utakmice dobijemo s jednim golom razlike.

Nezahvalno je baviti se prognozama, lopta je okrugla i svi ishodi su mogu}i. Najbitnije je to da se mi koncentri{emo, da odigramo borbeno, motiv ne}e izostati, tako da verujem u moje izabranike - naglasio je selektor Vukovi}.

Utakmica Srbija - ^e{ka igra se ve~eras u 18 ~asova u ni{kom ^airu.

J. Gali}

PRED TRKU ZA VELIKU NAGRADU KANADE

U o~ekivawu uzbu|ewa i iznena|ewa Postoje trke na koje posle izbacivawa iz kalendara Formule 1 svi zaborave, a me|u wima sigurno nije Velika nagrada Kanade na stazi “@il Vilnev”. Pro{le godine upravo je ona nedostajala da bi “za~inila” veoma uzbudqiv {ampionat, a predstoje}eg vikenda uzbu|ewa }e biti na pretek.

Posle jednogodi{we pauze, Velika nagrada Kanade se vra}a u kalendar {ampionata Formule 1 i ono {to svi `eqno o~ekuju je da vide da li }e neko od voza~a iz vrha “overiti” Zid {ampiona.

Razlog za veliku popularnost kanadske runde {ampionata, pored neverovatnog grada Montreala i prilike da se timovi dodvore tr`i{tu u Severnoj Americi je i uzbu|ewe, kojeg nikad ne nedostaje na stazi “@il Vilnev” nedeqom popodne, kada je na programu trka.

Od prve trke na stazi u Montrealu, vo`enoj 1978. godine, kada je trijumfovao @il Vilnev, po kome je pista kasnije i dobila ime, takav je slu~aj.

Pored Vilneva na toj stazi su, izme|u ostalih, trijumfovali i Alan Xons, Nelson Pike, Najxel Mensel, Aerton Sena,

Sa staze „@il Vilnev”

Alan Prost, Dejmon Hil i Mika Hakinen. Rekord po broju trijumfa u Montrealu dr`i Mihael [umaher, sa ~ak sedam, a pored voza~a Mercedesa, od aktuelnih voza~a na woj su do pobeda do{li i Fernando Alonso, Luis Hamilton i Robert Kubica. Posledwa dvojica pomenutih su ujedno svoje prve pobede u Formuli 1 ostvarili na stazi “@ak Vilnev”, s tim da je Poqaku to jo{ uvek jedini trijumf u {ampionatu.

Staza u Montrealu je zaista posebna i doma}in je veoma iznena|uju}ih i spektakularnih trka, prvenstveno zbog toga {to se ne upotrebqava puno tokom godine. Poseban deo we, ta~nije zid u posledwoj {ikani, nazvan je “Zid {ampiona” po{to su redom 1999. godine u wega udarili [umaher, @ak Vilnev i Dejmon Hil. Svake godine se desi da bar jedan voza~ udari u taj zid i

zato je neizbe`an izlazak “sejfti kara” na stazu, ali se to doga|a mnogo ~e{}e nego {to bi voza~i i timovi to `eleli. Zbog toga i mnogih prilika za preticawe, ali i gre{ku, retko koja trka mo`e da pobedi Veliku nagradu Kanade u izboru za najuzbudqiviju u kalendaru.

Tokom predstoje}eg vikenda ona bi mogla da upotpuni nepredvidqivu sezonu koja se takvom pokazala do sada. Na posledwih sedam trka petorica voza~a se popela na najvi{i stepenik pobedni~kog postoqa, u vo|stvu u generalnom plasmanu izmenila su se ~etvorica. Tome treba dodati i neizvesne borbe timskih kolega vode}ih timova i veliko uzbu|ewe je zagarantovano.

Trka~ki vikend na stazi “@il Vilnev” po~eo je ju~e prvim slobodnim treningom, dok je drugi po~eo ~etiri sata kasnije. Danas je na program tre}i i ujedno posledwi trening od 16 ~asova, dok se kvalifikacije voze u 19 ~asova po sredweevropskom vremenu.

Trka za Veliku nagradu Kanade, osma u ovogodi{wem {ampionatu Formule 1, startuje u nedequ u 18 ~asova.

Migrena pove}ava rizik od {loga sobe koje pate od migrene su pod otprilike dva puta ve}im rizikom da do`ive {log izazvan krvnim ugru{kom, nego one koje ne pate od tih te{kih glavoboqa, poru~uju ameri~ki stru~waci s baltimorskog Univerziteta Xon Hopkins. Wihova analiza, u kojoj su kombinovali rezultate 21 prethodne studije (kojima je obuhva}eno ~ak 622.000 qudi sa i bez migrene), je potvrdila vezu izme|u migrene i ishemijskog {loga - naj~e{}e vrste {loga, koja nastupa kad krvni ugru{ak omete cirkulaciju krvi u mozgu. Po mi{qewu vo|e baltimorskog istra`ivawa dr Samana Nazarijana, vrlo je mogu}e da isti procesi doprinose i nastanku migrene i nastanku {loga. On osobe koje pate od migrene savetuje da budu naro~ito pa`qive u kontrolisawu rizi~nih

O

faktora za {log koji se mogu modifikovati, kao {to su visok krvni pritisak, pu{ewe i dijabetes. Za utehu je to {to, iako migrena nosi znatno vi{i rizik od {loga, apsolutni rizik da se ~ovek {logira nije tako veliki.

Prema rezultatima jedne no-

Amerikanke kasnije ra|aju ene u SAD sve kasnije ra|aju decu, mawe majki je u braku nego ranije, a udeo majki tinejxerki se u posledwe dve decenije smawio, pokazala je studija istra`iva~ko centra Pju. Dok su 1990. `ene od 35 godina i starije u ukupnom ra|awu u SAD imale udeo od svega jedan odsto, a 13 odsto majki su bile adolescentkiwe, dotle su 2008. `ene starije od 35 godina ~inile 14 odsto majki, a adolescentkiwe su imale udeo od 10 odsto.

Neven~ane `ene su u 2008. ~inile 41 odsto ameri~kih majki,

vije studije, me|u 6.100 analiziranih odraslih osoba, koje su patile od migrene, {log je do`ivelo samo dva odsto, dok su me|u 5.243 osobe iz kontrolne grupe, koje nisu patile od migrene, {log do`ivela 1,2 procenta. Jedna od teorija vezanih za migrenu je da to oboqewe nastaje zbog disfunkcije krvnih sudova u celom organizmu, {to bi moglo da objasni ve}u sklonost tih pacijenata {logu i (kako su neke ranije studije ukazale) infarktu.

Mogu}e je da i le~ewe migrene mo`e da doprinese pove}awu rizika od {loga. Na primer, neki analgetici sa antiinflamatornim dejstvom, koji se koriste kod migrene, su bili dovo|eni u vezi s pove}anim kardiovaskularnim rizikom. Osim toga, lekovi protiv migrene iz grupe "ergota", imaju tendenciju su`avawa krvnih sudova u celom organizmu.

(Tanjug)

21

Depresija novope~enih o~eva epresija pred samo ro|ewe i nakon ro|ewa bebe nisu karakteristi~ne samo za majke, ve} i za veliki broj o~eva, pokazali su rezultati ameri~kog istra`ivawa objavqenog u specijalnom broju ~asopisa Ameri~kog zdravstvenog udru`ewa posve}enom mentalnom zdravqu. U svetu 8,2 odsto o~eva pati od prenatalne i postnatalne depresije, dok u SAD-u, kako je pokazalo istra`ivawe, taj procenat nije mawi od 14 odsto. Kod o~eva, taj "bejbi bluz" obi~no do`ivqava kulminaciju izme|u tre}eg i {estog meseca nakon ro|ewa deteta, kada 25,6 odsto o~eva upada u fazu depresije. Nau~nici su do{li do tih rezultata nakon analize podataka iz 43 istra`ivawa obavqena na 28.000 u~esnika. Majke su, me|utim, izlo`ene 24 odsto ve}oj opasnosti od o~eva da upadnu u depresiju. I kod wih se postnatalna depresija obi~no javqa tri do {est meseci

D

nakon ro|ewa deteta, {to je potvrdilo 42 odsto ispitanica. Istra`ivawe je pokazalo i da, ukoliko je majka u depresiji, i otac je ~esto depresivan. Zakqu~eno je da treba preduzeti ve}e napore kako

bi se registrovale epizode depresije kod o~eva, tim vi{e {to su sve brojniji znaci koji pokazuju da depresija kod "novope~enih" o~eva ima posledice po emocije i pona{awe deteta.

(Tanjug)

Neda}e zbog uraslog nokta vako ko se bar jednom u `ivotu susreo s uraslim noktom na palcu ili nekom drugom prstu na nozi zna kakve su to muke. Naj~e{}e nokat urasta na palcu, s jedne strane ili sa obe strane, {to ponekad i samo obuvawe cipela ~ini nemogu}im. Hod je ote`an, a ponekad ~ak i u mirovawu oseti se `arewe na mestu urastawa. Ukoliko se radi o lak{em slu~aju, to se mo`e re{iti oblogama i kupkama, ali ako se upala pro{iri, hirur{ki zahvat postaje neophodan.

Razlog za{to nokat uraste u okolno tkivo ~esto su tesne, neudobne, tvrde i na vrhu za{iqene cipele. Bol se javqa jer se radi o upalnom procesu - deo nokta uraste u vezivno tkivo uz wega. Tada se pojave crvenilo, otok i bol, i ako se ne reaguje, mo`e do}i i do razvijawa granuloma, odnosno bolnog ~vori}a koji lako prokr-

S

dok je 1990. wihov procenat bio 28 odsto. Ameri~ke majke su obrazovanije nego pre dve decenije. Diplomu kolexa je 2006. godine imalo vi{e od 50 odsto majki, prema 41 odsto 1990. Me|u majkama starijim od 35 godina procenat onih s kolexom je bio i ve}i - 71 odsto. Stru~waci ovo obja{wavaju kako ~iwenicom da Amerikanke sve kasnije ra|aju, tako i porastom wihove orijentacije na vi{e obrazovawe.

(Tanjug)

vari. Mo`e se pojaviti i gnojni sadr`aj, {to zna~i da je do{lo do bakterijske ili gqivi~ne infekcije. Urastawe nokta mo`e da bude i nasledno podstaknuto - slabi i meki nokti ~esto nepravilno izrastu, a to je nasledna osobina. Ukoliko imate nasledne predispozicije, mo`e se desiti da s urastawem nokta imate ~este pa i hroni~ne probleme.

Kao prevencija za ovaj problem pre svega vaqa obratiti pa`wu na obu-

Mawa te`ina novoro|en~adi i dijabetes

M

subota12.jun2010.

ZBOG NEUDOBNE OBU]E I NEPRAVILNOG PEDIKIRA

@

e|unarodni tim stru~waka je locirao dve genske varijacije koje imaju znatne veze s te`inom deteta na ro|ewu, a jedna od wih je u vezi i sa podlo`no{}u dijabetesu tipa 2. Nau~nici ve} odavno znaju da su bebe koje su bile lak{e na ro|ewu sklonije pomenutom obliku {e}erne bolesti, ali nisu imali obja{wewe za to.

Dijabetes tipa 2 je bolest koja u posledwe vreme dobija razmere svetske epidemije. To oboqewe remeti sposobnost organizma da ispravno iskoristi {e}er i rad hormona insulin - supstance koju proizvodi pankreas da bi snizio nivo {e}era u krvi posle obroka. [iroko je rasprostraweno mi{qewe da navike u ishrani trudnica, kroz proces poznat kao "programirawe", uti~u i na to koliko }e te{ku decu ra|ati, kao i na rizik te dece da jednog dana obole od dijabetesa. Istra`ivawe tima britanskih, holandskih, finskih i ameri~kih

c m y

LEKAR

DNEVNIK

stru~waka ukazuje, me|utim, da su tu i geni od neke va`nosti.

Odre|ivawem koliko sredina, a koliko geni doprinose tome da neko bude sklon {e}ernoj bolesti, }e se dobiti informacija kakve korake treba preduzeti da bi se bolest spre~ila, istakla je jedna od u~esnica studije, Rej~el

Freti s britanskog Medicinskog fakulteta Peninsjula.Me|unarodni tim je analizirao slu~ajeve preko 38.000 Evropqana, u~esnika 19 ranijih studija o trudno}i i ra|awu. Ustanovqeno je da su osobe koje naslede dve

"rizi~ne kopije" genske varijante ADCY5 pod 25 odsto ve}im rizikom od dijabetesa u odraslom dobu, nego one koje naslede dve kopije te genske varijante koje nisu rizi~ne. Utvr|eno je, tako|e, da su takve osobe, kojih me|u evropskim stanovni{tvom ima oko devet odsto, u proseku 113 grama lak{e na ro|ewu nego naslednici dve nerizi~ne kopije ili oni koji naslede samo jednu ili nijednu kopiju doti~ne varijante gena, a kojih ima oko 24 odsto. Vo|a studije Mark Makarti s Oksfordskog univerziteta, napomiwe da je efekat dve varijacije gena na te`inu deteta pri ro|ewu ravan onom koji imaju ~etiri do pet cigareta koje majke popu{e tokom trudno}e.

- Bilo je iznena|uju}e videti tako jak genetski uticaj na karakteristiku kao {to je te`ina na ro|ewu, koja je podlo`na sna`nom uplivu tolikih faktora okoline - naglasio je Makarti (Tanjug)

}u. Adekvatna obu}a treba da odgovara obliku stopala i da bude od mekane ko`e, prsti ne treba da doti~u vrh cipele, a potpetica ne bi trebalo da bude vi{a od ~etiri santimetra.

Jo{ jedna ~esta gre{ka zbog koje urastaju nokti jeste nepravilan pedikir - kada se nokti ne seku ravno, ve} zaobqavaju.

Osim toga, nokte na nogama ne treba se}i

ni suvi{e kratko. S urastawem nokta imaju ponekad probleme i deca, ~ija su tkiva mek{a, trudnice zbog pove}ane telesne te`ine koja optere}uje stopala, sportisti...

Ukoliko je poreme}aj bla`i, lak{e se izle~i. Tada se primewuje kupka s morskom soli, a kad prostor oko nokta omek{a, namazati ga antibiotskom kremom. Mo`e se i odstraniti urastao deo nokta makazama. Ukoliko se radi o anatomskim problemima i deformitetima stopala, mogu pomo}i korektivna pomagala.

U nekim te`im slu~ajevima primewuje se odstrawivawe nokta hemijskim putem kada se upotrebqava te~nost koja rastvara keratin. Me|utim, ~esto se de{ava da je nokat toliko urastao da je neophodna pomo} hirurga.

Klasi~ni hirur{ki zahvat izvodi se u lokalnoj anestezij, a odstrawuje se urasli deo nokta i deo korena, tako da na tom mestu nokat vi{e ne mo`e da izraste. Postoji i mogu}nost obrade laserom kada nema reza ni {avova, krvarewa skoro da nema i nije potrebna kompresa.

Zahvat traje desetak minuta.

J. Barbuzan

Testirawe vakcine protiv Alchajmera ustrijska biotehnolo{ka kompanija "Afiris" objavila je da wena vakcina protiv jednog od oblika demencije - Alchajmerove bolesti - ulazi u fazu ispitivawa na pacijentima u {est evropskih zemaqa. Oko 420 pacijenata ve} obolelih od Alchajmera bi}e odabrano u Austriji, Nema~koj, Francuskoj, ^e{koj, Slova~koj i Hrvatskoj radi testirawa vakcine, ~iji bi prvi rezultati mogli da budu poznati od 2012. godine.

Razvijena u saradwi sa britanskom laboratorijom "GlaksoSmitKlajn", vakcina treba da spre~ava formirawe plo~ica u mozgu izazvanih proteinom beta-amiloidom koje blokiraju nervne impulse, preneli su francuski mediji. Vakcina treba da izaziva reakciju organizma kako bi proizvodwom antitela spre~io formirawe tih plo~ica. Prva faza ispitivawa vakcine zavr{ena pre pet meseci, pokazala je wenu bezbednost i prihvatqivost za organizam.

(Tanjug)

A

Hormonski flasteri bezbedniji od pilula ene u menopauzi, koje `ele da se podvrgnu terapiji nadoknade hormona }e biti izlo`ene mawem riziku od {loga ukoliko umesto pilula koriste flastere sa niskim dozama hormona, utvrdili su kanadski stru~waci s montrealskog Univerziteta. Wihova analiza slu~ajeva nekoliko desetina hiqada `ena, starijih od 50 godina, iz britanske zdravstvene baze podataka, je pokazala da one koje su koristile estrogenske flastere za kontrolu simptoma menopauze nisu bile ni{ta izlo`enije {logu nego wihove vr{wakiwe koje se nisu podvrgle HR terapiji. Primena ove terapije je, ina~e, znatno smawena od 2001, kada je objavqena studija koja je ukazivala da taj tretman pove}ava rizik od raka jajnika i dojke, kao i od {loga. Mnogi stru~waci su, me|utim, tvrdili da je samo potrebno da se doza hormona, koja se uzima tokom ove terapije, smawi, kao i da bi trebalo uzimati ih na neki drugi na~in, a ne u pilulama, kako bi se zaobi{la jetra. Pomenuto ka-

@

nadsko istra`ivawe, kojim je rukovodio Semi Suisa, je potvrdio ovo stanovi{te.Hormonske pilule pove}avaju rizik od {loga za 25 do 30 odsto, dok flasteri s malom dozom hormona ovaj rizik ~ak neznatno smawuju, utvrdio je tim iz Montreala. Menopauza mo`e da ima ozbiqne simptome, ukqu~uju}i vrlo neprijatne talase vru}ine

(valunge), poreme}aj sna i mawak energije. Osim toga, `ene posle menopauze bivaju izlo`enije sr~anim bolestima, osteoporozi i nekim vrstama raka. Stru~waci za menopauzu danas uglavnom smatraju da bi `enama trebalo ostaviti izbor da koriste hormonsku terapiju da bi se oslobodile nekih od navedenih simptoma, s tim {to bi trebalo da uzimaju najmawe mogu}e doze hormona tokom {to kra}eg perioda.

(Tanjug)

22

SVET

subota12.jun2010.

DNEVNIK

SAMIT [ANGAJSKE ORGANIZACIJE ZA SARADWU O KONFLIKTIMA U REGIONU

Nemiri u Kirgistanu, poginulo 26 osoba BI[KUK, TA[KENT: U neredima koji su izbili na jugu Kirgistana poginulo je 26, a povre|ena je najmawe 400 osoba.

Lideri Rusije i Kine pozvali su na hitno smirivawe situacije u ovoj centralnoazijskoj zemqi.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je na samitu regionalnih lidera u Uzbekistanu rekao da Rusija `eli da se nemiri u susednom Kirgistanu brzo okon~aju.

Predsednik Rusije je precizirao da je na samitu razmotrena situacija u Kirgistanu i da je izra`ena zabrinutost zbog ju~era{wih sukoba na jugu te zemqe. Medvedev je rekao da je ~uo razli~ite brojke o `rtvama - od kojih su neke zastra{uju}e, dok je predstavnik Kirgistana na samitu rekao da je situacija pod kontrolom.

Prema najnovijim izve{tajima ItarTassa, u masovnim neredima u gradu O{ na jugu zemqe poginulo je 26 osoba, a za

RAT U AVGANISTANU

Kameron: Vi ovde branite Veliku Britaniju KAMP BASTION: Britanski premijer Dejvid Kameron ju~e je u bazi Kemp Bastion na jugu Avganistana, gde je sme{teno oko 400 britanskih vojnika, imao 10 minuta ve`bi sa wima i zajedni~ki doru~ak. Wegova poseta ovoj bazi najpre je bila otkazana zbog informacije o mogu}em napadu na helikopter kojim je trebalo da do|e u ~etvrtak uve~e, javile su agencije.

Kameron je britanskim vojnicima u bazi na jugu Avganistana obe}ao da }e iz misije u toj zemqi biti povu~eni kada Avganistanci budu sposobni da se sami brane.

Kameron je rekao britanskim vojnicima da u Avganistanu nisu zbog „ideje iz snova“ ili radi „gradwe modernog dru{tva“, ve} treba da sprovode „jasnu misiju“ koju ima wegova nova koaliciona vlada - da brane britansku nacionalnu bezbednost od pretwi tero-

Prva poseta Kamerona rati{tu

risti~ke Al kaide, prenela je britanska agencija Rojters.

Ukoliko bi mi danas napustili Avganistan, Al kaida bi ponovo otvorila logore za obuku terorista u ovoj zemqi , jer Avganistanci jo{ nisu spremni da se sami brinu o bezbednosti, rekao je britanski premijer.Velika Britanija u Avganistanu ima 9.500 vojnika.

(Tanjug)

Rasmusen nezadovoqan razvojem situacije BRISEL: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da razvoj doga|aja u Avganistanu ide u prilog Alijansi i da bi predaja bezbednosnih du`nosti lokalnim vlastima mogla da po~ne do kraja godine, iako uspeh jo{ nije zagarantovan. On je na skupu ministara odbrane 28 zemaqa ~lanica NATO u Briselu rekao da }e se avganistanska vlada i me|unarodne vlasti dogovoriti kada }e po~eti predaja du`nosti po provincijama, a da on `eli da to bude „ako je mogu}e, pre isteka ove godine“, javio je AP. Rasmusen je upozorio da u Avganistanu predstoje te{ka vre-

Devastirana zgrada posle uli~nih nemira u O{u

U~esnici samita u Ta{kentu

lekarsku pomo} se obratilo vi{e od 400 povre|enih „Nadamo se da }e se situacija u Kirgistanu brzo stabilizovati“, izjavio je kineski predsednik Hu \intao, isti~u}i

mena i da uspeh jo{ nije zagarantovan u borbi protiv talibanskih pobunenika, naro~ito u wihovim upori{tima u provincijama Helmand i Kandahar na jugu zemqe. Glavnokomanduju}i snaga NATO i SAD u Avganistanu general Stenli Mekristal rekao je pre dva dana prvog dana u Briselu, da se operacija preuzimawa kontrole nad jakim talibanskim upori{tem u provinciji Kandahar ne obavqa po planu. On je kazao da ta akcija traje du`e nego {to je bilo planirano, kao i da }e do wenog okon~awa pripadnicima NATO „biti potrebni meseci“.

(Tanjug)

da }e Kina nastaviti da poma`e ovoj zemqi koliko god je to mogu}e.

Kako je ranije javqeno, u gradu O{u na jugu Kirgistana i tri okolne oblasti prepro{le no}i je progla{eno vanredno

stawe i uveden policijski ~as, po{to su na stotine mladih divqale razbijaju}i izloge, pqa~kaju}i prodavnice i pale}i parkirana vozila. Privremena vlada Kirgistana, na ~ijem se ~elu nalazi Roza

Otunbajeva, proglasila je vanredno stawe posle vanredne sednice odr`ane u ranim jutarwim satima. Ju`ni Kirgistan bio je upori{te predsednika Kurmanbeka Bakijeva, svrgnutog posle aprilskih nereda.

Situacija u Kirgistanu ne zahteva primenu sile Organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (OSKB), izjavio je ju~e ruski predsednik Dmitrij Medvedev novinarima u Ta{kentu, gde se odr`ava samit [angajske organizacije za saradwu. Prema wegovim re~ima, kriterijumi za primenu sile OSKB su naru{avawe granica dr`ave-~lanice Organizacije od strane neke dr`ave ili nedr`avne formacije. Prema re~ima Medvedeva, Rusija i druge zemqe [OS spremne su da pru`e pomo} Kirgistanu, izme|u ostalog i davawem kredita pod povoqnim uslovima.

(Tanjug)

Rusija odobrila Ukrajini kredit od dve milijarde dolara KIJEV: Ukrajina je od ruske banke „Vwe{torgovij bank“ (VTB) dobila kredit vredan dve milijarde dolara, koji }e se upotrebiti za pokrivawe buxetskog deficita, izvestila je ukrajinska agencija UNIAN pozivaju}i se na neimenovani izvor iz ukrajinskih bankarskih krugova.

Ranije je ruska agencija „Interfaks“, pozivaju}i se na anonimni izvor u ukrajinskoj vladi, objavila da je vlada u Kijevu dobila od Rusije kredit od dve milijarde dolara, najverovatnije za dogradwu dva energetska bloka atomske centrale Hmeqnicki, ne navode}i konkretnog davaoca kredita.

Kako navodi UNIAN, kreditni sporazum je potpisan na dve godine, uz godi{wu kamatu od 6,7 procetnara, uz mogu}nost da se tri puta prolongira na {est meseci.Ukrajinski vicepremijer Sergej Tigipko nije demantovao informaciju o dobijawu kredita od VTB, ali je nije ni potvrdio.

Predsednik Ukrajine Viktor Janukovi~ je ranije ove nedeqe re-

kao da ne `eli da buxetski deficit pokriva sredstvima Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF), ~ija misija trenutno boravi u Kijevu. Kredit ruske VTB ukrajinskoj vladi omogu}ava joj da spokojnije pregovore sa MMF-om, konstatuju ruski mediji.

ruski premijer Vladimir Putin je izjavio da bi VTB uskoro mogla Ukrajini da odobri kredit od 500 miliona dolara, ne preciziraju}i namenu tih sredstava.

Vlada Ukrajine je pokrenula razradu nacrta zakona o buxetu za 2011. godinu sa ciqem da snizi

Za pet meseci osetno smawen deficit Azarov je podsetio da je buxetom za 2010. godinu predvi|en deficit na nivou od 5,3 odsto BDP, i istakao da je za pet meseci ove godine realno ostvaren deficit mnogo ni`i od planiranog i iznosi 1,4 procenata BDP.Programom ekonomskih reformi vlada u Kijevu namerava da godi{we smawuje deficit dr`avnog buxeta za jedan odsto.

Kredit od dve milijarde odlara nije i jedini koji je Ukrajina dobila od VTB. Ukrajinsko ministarsto industrije ugqa je prekju~e postiglo preliminaran dogovor sa VTB o pozajmici vrednoj 150 miliona dolara, namewenoj kupovini opreme na lizing. Krajem aprila VTB je izrazila zainteresovanost za u~e{}e u projektima na treritoriji Ukrajine, a

buxetski deficit na 3,5 do ~etiri odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) izjavio je ukrajinski premijer Nikolaj Azarov na sastanku sa evropskim komesarom za buxet i finansije Janu{om Levandovskim. „Tendencije oporavka ekonomije omogu}avaju vladi da postavi takav zadatak“rekao je predsednik ukrajinske vlade.

(Tanjug)

Putin razgovarao sa [irakom PARIZ: Odnosi Rusije i Francuske razvijaju se veoma dobro, ocenio je danas ruski premijer Vladimir Putin na susretu sa nekada{wim francuskim predsednikom @akom [irakom. „Dobro sara|ujemo na me|unarodnoj areni i usagla{avamo na{e aktivnosti u privredi“, rekao je Putin, a prenela je agencija Itar-Tas s. „Uvek sam verovao u ruski narod pod tvojim vo|stvom“, rekao je [irak, posle ~ega je ruski

premijer dodao „sada pod vo|stvom predsednika (Dmitrija) Medvedeva“.

Biv{i francuski predsednik pozdravio je planove za izgradwu ruskog pravoslavnog duhovno-kulturnog centra u Parizu, rekav{i da }e to biti most koji povezuje narode dve zemqe na duhovnom planu. Susret Putina i [iraka odr`an je pred otvarawe Ruske nacionalne izlo`be u Parizu. Dvojica dr`avnika znaju se dugo godina, a u intervjuu

frnacuskim medijima pred put, Putin je [iraka nazvao „veoma interesantnim ~ovekom enciklopedijskog znawa“ i rekao da je „{tafetnu palicu dobrih i prijateqskih odnosa“ [irak preda predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju i premijeru Fransoa Fijonu.

Itar-Tas s je javio da je ruski premijer doputovao u ~etvrtak uve~e u radnu posetu Parizu i da se po dolasku susreo sa francuskim kolegom.

(Tanjug)

Izbori u Belgiji BRISEL: Belgijanci u nedequ izlaze na varedne parlamentarne izbore koji izazivaju veliku pa`wu u zapadnoj Evropi, po{to ta zemqa za dve nedeqe treba da od [panije preuzme funkciju predsdsedavaju}eg EU. U predizbornoj kampawi je vo|en pravi „lingvisti~ki rat“ izme|u Flamanaca i Valonaca koji pripadaju francuskom jezi~kom podru~ju.

Svi drugi problemi- finansijska kriza koja nije zaobi{la ni Belgiju i politika prema imigrantima - ovog puta bili su potisnuti u drugi plan, javqaju agencije.

To se i moglo o~ekivati po{to je u aprilu koaliciona vlada pala upravo zbog jezi~kog spora u regionu Brisela. Kabinet premijera Iva Leterma je podneo ostavku nakon {to je flamanska Liberalna partija napustila koaliciju zbog na~ina na koji je vlada re{ava spor oko izbornih granica u {irem regionu Brisela. Flamaske partije tra`e da se izborni okrug Brisela razdvoji od op{tina oko prestonice. Druga strana, me|utim, nije bila spremna na to i premijer Leterm je podneo ostavku. Flamanci (60 odsto od ukupno 10 miliona stanovnika) tvrde da su wihov jezik i kultura ugro`eni {irewem francuskog jezika u Briselu i okolini.

U kampawi mogle su da se ~uju i ideje o postepenom raspadu Belgije, po formuli koja se dogodila u ^ehoslova~koj. Ve}ina gra|ana , me|utim, `eli da zemqa ostane jedinstvena, ali se zala`u za ve}u autonomiju. Vanredni izbori koji }e biti odr`ani 13. juna izazivaju veliku pa`wu u zapadnoj Evropi, po{to Belgija 1. jula treba da preuzme funkciju predsedavaju}eg EU. Problem je zapravo u tome {to nijedna stranka ne}e dobiti apsolutnu ve}inu i {to koaliciona poga|awa mogu da potraju nedeqama, mesecima.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YORY BU[ Biv{i predsednik Amerike Xorx Bu{ uskoro }e dobiti spomenik u Albaniji u znak zahvalnosti za podr{ku Albancima na Kosovu i Metohiji koji su posle toga jednostrano proglasili nezavisnost. Bu{ mla|i je 10. juna 2007. godine posetio Albaniju i Fu{e Kurju, mesto 20 kilometara od Tirane, gde }e mu sada biti podignut spomenik u bronzi i visok je tri metra.

YEJN FONDA Ameri~ka glumica Xejn Fonda odlikovana je Velikom medaqom grada Pariza za doprinos umetnosti i kulturi francuske prestonice. Medaqu je 72-ogodi{woj oskarovki uru~io gradona~elnik Pariza Bertran Delanoe. Proslavqena glumica je tom prilikom izjavila da voli Pariz, koji smatra svojim drugim domom. Xejn Fonda trenutno snima film na francuskom jeziku.

UGO ^AVES Venecuelanski predsednik Ugo ^aves ponudio je roditeqima koristan savet kako da decu kojoj se ne spava oteraju na vreme u krevet.U svom prekju~era{wem TV obra}awu kontroverzni lider je naveo da su ga na ulici zaustavila deca koja su mu kazala da su ga videla na televiziji.“Izgleda da ima majki koje, umesto crta}ima, decu uspavquju ^avesom“, naveo je on.

Novi gafovi italijanskog premijera RIM: Kada je u pitawu italijanski premijer Silvio Berluskoni, sklon brzopletim izjavama i neprimerenim gafovima, onda je sve mogu}e, pa i da kolege politi~are ostavi u ~udu, „bez teksta“. Najnoviju predstavu je priredio pre dva dana kada je iznenada od{etao sa zajedni~ke konferencije za novinare sa {panskim kolegom Hose Luisom Sapaterom. Zbuweni Sapatero je ostao sam sa sa novinarima. „Ostavqam svog prijateqa da odgovara na pitawa novinara, verovatno o wegovoj poseti Vatikanu... @elim mu svako dobro, kao {to bi po`eleo svakom svecu, jer je on u stawu najvi{e milosti po{to ga je papa blagoslovio“, rekao je Beluskoni . Sapatero se na to samo kiselo nasme{io i zabezeknuto pogledao u pravcu svog doma}ina koji je nestao.

Poznate su wegove ranije neprimerene izjave na ra~un ameri~-

kog predsednika Baraka Obamu za koga je rekao da je „preplano“, za biv{eg danskog premijera Andersa Foga Rasmusena je kazao da je „najzgodniji premijer u Evropi,“ i preporu~io ga svojoj `eni . Za finsku predsednicu Tarju Halonen je, kako je rekao, „morao da ko-

primer, da Zapad treba da bude svestan „civilizacijske superiornosti“. On i prema sebi samom ne {tedi re~i, ali uglavnom slavopojke, pa je tako umap}ena izjava: „Ja sam Isus Hrist politike. Ja sam strpqiva `rtva, podnosim svakoga, `rtvujem se za svakoga“

Ja sam Isus Hrist politike. Ja sam strpqiva `rtva, podnosim svakoga, `rtvujem se za svakoga...

Samo je Napoleon u~inio vi{e od mene. Ali, ja sam vi{i od wega (Silvio Berluskoni) risti sve svoje taktike plejboja“ u ube|ivawu, {to je izazvalo proteste u toj nordijskoj zemqi.

Na jednom samitu Evropske unije u [paniji, tokom grupnog fotografisawa, napravio je prstima „rogove“ iznad glave {efa {panske diplomatije @ozepa Pikea.

Okupqane u „evropskoj porodici“ ~esto je zasmejavao, ali i qutio i brinuo izjavama kao {to je, na

ili stav: „Samo je Napoleon u~inio vi{e od mene. Ali, ja sam vi{i od wega“.

Upore|ivao se i sa Musolinijem ~ije dnevnike, kako priznaje, „rado ~ita“. Po`alio se nedavno, govore}i o nemo}i vlada da se suprotstave finansijskoj krizi, da kao ni Musolini „nema mo}“. Citirao je Musolinija: „ Sve {to mogu da uradim je da ka`em svom

kowu da ide levo ili desno. I treba da budem sre}an zbog toga“.

Za Musolinija je tako|e imao samo lepe re~i, na primer, da je bio „bio bezazlen“ i da „nije nikog ubio“, ve} da je „slao qude na odmor“, aludiraju}i na dana{we turisti~ke destinacije gde su fa{isti imali koncentracione logore.

U predizbornim kampawama Berluskoni je pod budnim okom {tampe, jer „br`e govori nego {to misli“, kako je napisao jedan komentator. Jednom prilikom je obe}ao da }e sve do izbora, a rok je bio dva i po meseca, „totalno apstinirati od seksa“. Berluskoni je politi~ar zbog koga su u Italiji mewani zakoni da bi on izbegao sudske procese. „Svaki gra|anin jednak je drugom (pred zakonom), ali mo`da sam ja malo vi{e jednak od drugih, uzev{i u obzir da mi je 50 odsto Italijana dalo odgovornost da vodim zemqu“, rekao je jednom prilikom Berluskoni.

(Tanjug)

HRVATSKA KOD KU]E I U REGIONU

Nisu vize krive za skrivawe srpskih kriminalaca u Hrvatskoj ZAGREB: Ministar inostranisu potrebne doneta 2009. i da nih poslova i evropskih intesu istu odluku donele i dr`ave gracija Hrvatske Gordan Jan~lanice EU. Jandrokovi} je na drokovi} izjavio je da ne smakonferenciji za novinare, potra da je liberalizacija viznog re`ima izme|u Hrvatske i Srbije glavni razlog za ~iwenicu da pojedini srpski kriminalci tra`e uto~i{te u Hrvatskoj. „Ne mislim da je vizni re`im jedini razlog za takve doga|aje i verujem da je saradwa policija, pravosu|a i svih institucija koje se time bave, kqu~na u nastojawu da se ubudu}e spre~e takve stvari“, kazao je {ef diGordan Jandrokovi} plomatije Hrvatske, a prenela Hina. sle sastanka za premijerom On je podsetio da je vizni reLuksemburga @anom Aselbor`im za Srbiju suspendovan jo{ nom, kazao i da ne o~ekuje blo2003.godine, a da je odluka da kade Slovenije u otvarawu previze za srpske dr`avqane vi{e govara~kih poglavqa sa EU.

Gra|ani pola godine rade za dr`avu ZAGREB: Hrvatski poreski obveznici tek od ju~e rade za sebe, budu}i da su sve do 10. juna zara|ivali novac za dr`avu, preneli su ju~e hrvatski mediji. „Hrvatski gra|anin - poreskni obveznik je radio 160 dana ove godine iskqu~ivo za dr`avu. Tek s 10. junom po~iwu raditi za sebe“, navodi se u saop{tewu Adriatik instituta za javni poredak, koji je prekju~era{wi dan proglasio Danom poreske slobode.

Po oceni instituta, hrvatski gra|ani pla}aju visoku cenu svoje dr`ave, jer ona uzima 43,7 posto bruto doma}eg proizvoda (BDP) za pokrivawe svojih rashoda. U pore|ewu s pro{lom godinom, me|utim, hrvatski gra|ani rade osam dana mawe za dr`avu u 2010, navode iz Adriatik instituta.

„Iako se poreski teret hrvatskih porodica i gra|ana smawio u 2010. godini - {to je pozitivan pomak - do toga je primarno do{lo zbog toga {to gra|ani nisu bili u mogu}nosti nositi vi{i poreski teret rastro{ne hrvatske dr`ave“, nagla{ava suosniva~ica i predsednica Adriatik instituta Nata{a Srdo{. Ona smatra da vlada treba radikalno da smawi dr`avnu potro{wu i dr`avne rashode i na taj na~in omogu}i privredni oporavak i pove}awe zaposlenosti.

Institut iznosi i podatke o Danu poreske slobode u nekoliko drugih zemaqa, pa je ove godine taj dan u SAD bio 9. aprila, u Rumuniji 28. maja, Velikoj Britaniji 30. maja, Slova~koj i Bugarskoj 1. juna, a Kanadi 5. juna.

(Tanjug)

BOSNA I HERCEGOVINA

Suspendovan pomo}nik ministra odbrane BAWALUKA: Ministar bezbednosti u BiH Sadik Ahmetovi} potpisao je ju~e suspenziju, do okon~awa sudskog

Vjekoslav Vukovi}

postupka, pomo}niku ministra za borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala, korupcije, ratnih zlo~ina

i zloupotrebe narkotika Vjekoslavu Vukovi}u.

Vukovi}a je 8. juna @upanijski sud u Rijeci nepravosna`no osudio na devet meseci zatvora zbog optu`bi za posredovawe u nabavci oru`ja koje je trebalo biti kori{teno u atentatu na dva radnika obezbe|ewa u oktobru 2008. godine.

U istom slu~aju kazna od devet meseci izre~ena je i Ivanu Filipovi}u, dok je Robert Dragin nepravosna`no osu|en na {est godina i tri meseca zatvora.Vukovi} se branio sa slobode i ovaj slu~aj naziva „policijskom konstrukcijom“.

(Tanjug)

Muslimanske ratne zastave u Poto~arima SREBRENICA: Ratne zastave biv{e muslimanske armije BiH ponovo su postavqene ispred memorijalnog centra u Poto~arima kod Srebrenice, u Republici Srpskoj, {to je izazvalo veliko uznemirewe i zaprepa{tewe srpskog stanovno{tva u ovom kraju.

Lokalne bo{wa~ke vlasti Srebrenice nisu uva`ile proteste i zahteve predstavnika bora~kih organizacija Republike Srpske, Organizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila i Saveza logo-

ra{a Republike Srpske da se ova muslimanska ratna obele`ja hitno uklone.

Predsednik bora~ke organizacije Republike Srpske Pantelija ]urguz smatra da je neprihvatqivo da Ministarstvo uprave i lokalne samouprave Republike Srpske ne reaguje na ovu pojavu.

Ovo ministarstvo je, kako javqaju mediji Republike Srpske, saop{tilo da nema nadle`nosti da naredi bo{wa~kom rukovodstvu op{tine Srebrenica da ukloni zastavu koja iritira srpsko stanovni{tvo.

(Tanjug)

„Nedavno je predsednik vlade Slovenije Borut Pahor kazao da ne}e biti novih slovena~kih blokada prema Hrvatskoj. Ja o~ekujem da }e tako i biti“, rekao je {ef hrvatske diplomatije.

Portparol ministarstva spoqnih poslova Slovenije Milan Bala`i} ju~e je u intervjuu qubqanskom listu „Fajnens“ kazao da bi spor Slovenije sa Hrvatskom oko dozvole za rad Qubqanske banke u Hrvatskoj mogao da rezultira slovena~kim vetoom na kqu~ni sporazum u pregovorima Zagreba sa EU. Hrvatska treba uskoro da zatvori pregovara~ko poglavqe o slobodi kretawa roba i kapitala i otvori poglavqe o tr`i{nom nadmetawu.

(Tanjug)

c m y

BALKAN

DNEVNIK

ZAGREB: Izvo|ewe dokaza tu`ila{tva i odbrane na su|ewu hrvatskim generalima Anti Gotovini, Ivanu ^ermaku i Mladenu Marka~u, optu`enim na Ha{kom sudu za ratne zlo~ine za vreme i nakon akcije „Oluja“, privedeno je kraju, izjavio je predsedavaju}i sudskog ve}a Alfons Ori. Ori je najavio zavr{ne re~i optu`be i odbrane za drugu polovinu avgusta, ili po~etak septembra.On je dodao da }e prva polovina jula biti rok za predaju zavr{nih podnesaka i da }e uskoro biti objavqena odluka o ta~nom rasporedu zavr{nih re~i, preneli su hrvatski mediji.

Sudsko ve}e vi{e ne o~ekuje nova izvo|ewa dokaza, ali ne mo`e da ka`e da li }e odluke `albenog ve}a, mo`da, uticati na ve} saslu{ane iskaze i kakve bi to posledice moglo da ima za zatvarawe dokaznog postupka, rekao je Ori. Gotovina, ^ermak i Marka~ optu`eni su za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnog prava i obi~aja ratovawa, po~iwene nad srpskim stanovni{tvom u hrvat-

sindikalni lideri obelodanili su da su do 11 ~asova skupili 150.000 potpisa. Oni su najavili i da vi{e ne}e pregovarati s vladom zbog istupawa premijerke Jadranke Kosor koja smatraju ‘’manipulacijom’’, jer su se s wom dogovorili da pre pregovora ne}e ni{ta govoriti u javnosti.Wenu ocenu da su dve strane na pragu dogovora sindikati su ocenili manipulacijom kojom `eli da omete prikupqawe potpisa, jer se gra|anima {aqe poruka da ne trebaju ni{ta potpisivati i da }e se dve strane ionako dogovoriti. „Takav postupak premijerke Kosor trebao bi biti motivacija gra|anima da poka`u da takvo pona{awe nije prihvatqivo“, rekao je predsednik Nezavisnih sindikata Hrvatske, Kre{imir Sever.

(Tanjug)

Gra|ani Bugarske u Srbiju bez paso{a SOFIJA: Bugarski dr`avqani mo}i }e od danas da ulaze u Srbiju samo s li~nim kartama, saop{tilo je bugarsko Ministarstvo inostranih poslova.

Pozivaju}i se na Ministarstvo inostranih poslova Srbije, bugarski MIP saop{tio je da se odluka odnosi na sve zemqe ~lanice Evropske unije, kao i na gra|ane [vajcarske, Norve{ke i Islanda. Na podru~ju Srbije sa li~nom kartom mo}i }e da se boravi do 90 dana. Maloletnici }e granicu prelaziti uz li~ni

23

Su|ewe hrvatskim generalima privodi se kraju

Sindikati skupili tre}inu potpisa ZAGREB: Sindikati u Hrvatskoj su, za ne{to vi{e od dva dana, prikupili tre}inu potrebnih potpisa za raspisivawe referenduma o izmenama Zakona o radu koji je hrvatska vlada predlo`ila Saboru na usvajawe. Hrvatski sindikati, od 9. do 23. juna organizuju prikupqawe 450.000 potpisa (zakonski odre|ena desetina stanovni{tva Hrvatske) kako bi naterali vlast na raspisivawe referenduma protiv vladinog predloga izmena zakona koji bi, po tvrdwama sindikata, mogao uni{titi sistem kolektivnih ugovora.

Ako se referendum raspi{e, na listi}u }e biti pitawe „Da li ste za zadr`avawe postoje}eg zakonskog propisa o produ`enoj primeni pravnih pravila sadr`anih u kolektivnim ugovorima?“. Na ju~era{woj konferenciji za medije

subota12.jun2010.

dokumenat - paso{ ili neki drugi dokumenat.

U Beogradu se nadaju da }e uskoro takva odluka biti doneta i za gra|ane Srbije, koji prelaze granice Evropske unije. Krajem maja srpski ministar unuta{wih poslova Ivica Da~i} i wegov bugarski kolega Cvetan Cvetanov potpisali su u Sofiji sporazum o policijskoj saradwi dve zemqe. Oni su tada izneli svoj stav da ne postoje prepreke za olak{ice u kretawu izme|u zemqama regiona.

(Tanjug)

Hrvatski ratnici slave pobedu u Kninu

skoj vojno-policijskoj akciji „Oluja“. Gotovina je tada bio komandant Operativne zone Split, ^ermak komandant zbornog mesta Knin, a Marka~ pomo}nik ministra unutarwih poslova Hrvatske.

Optu`nica tereti trojicu generala po individualnoj i komandnoj odgovornosti da su od ju-

la do 30. septembra 1995. u~estvovali u udru`enom zlo~ina~kom poduhvatu, ~iji je ciq bio trajno uklawawe srpskog stanovni{tva iz tada okupiranih podru~ja Hrvatske silom, prijetwama, progonom, prisilnim preseqewem, deportacijom i razarawem imovine.

(Tanjug)

Zlo~ini u Varivodama nisu sankcionisani ZAGREB: Biv{i hrvatski ministar unutra{wih poslova, a sada{wi poslanik HDZ-a Ivan Jarwak „la`e kad tvrdi da je ratni zlo~in ubistva devetoro srpskih staraca u Varivodama kod Knina,

posle ’Oluje’ 1995, istra`en, a po~inioci uhap{eni i osu|eni“, tvrde Vesna Ter{eli~, rukovodilac nevladine organizacije „Dokumenta - centar za suo~avawe s pro{lo{}u“ i Zoran Pusi}, predsednik Gra|anskog odbora ra qudska prava iz Zagreba. „U prekju~era{woj reakciji na izlagawe srpskog poslanika Milorada Pupovca u Saboru Ivan Jarwak je tvrdio je da je zlo~in u Varivodama istra`en i da su po~inioci uhap{eni i osu|eni, {to nije ta~no“, isti~e se u wihovom saop{tewu. Ta~no je da nadle`ne institucije nisu ni na koji na~in sankcionisale zlo~in, kao i da je optu`nica podignuta, ali da niko od po~inilaca nije osu|en. Ta~no je da je sru{en spomen krst i da Jo-

vanu kome su hrvatski vojnici tada pobili roditeqe preti pla}awe parni~nih tro{kova, navodi se u saop{tewu.

Ter{eli~eva i Pusi} podse}aju da je Jarwak bio na najvi{im polo`ajima u vreme kad je zlo~in po~iwen i u vreme kad je zlo~in procesuiran, a optu`eni za izvr{ewe zlo~ina oslobo|eni. „U tom svetlu wegova izjava pokazuje ili krajwu nekompetentnost ili namerno zavaravawe javnosti“, navode oni.Ove godine bi}e obele`eno 15 godina od masakra u Varivodama kod Knina.

Ubice su jo{ na slobodi, iako postoje

Ubijali i nakon rata U no}i 28. septembra 1995. pripadnici Hrvatske vojske su izvr{ili masovni pokoq Srba u tom bukovi~kom selu i to skoro dva meseca nakon prekida ratnih dejstava.

Brutalno i bez povoda „smaknuto“ je devet osoba, od kojih je najmla|a imala 60, a najstarija 85 godina. ozbiqne indicije ko su oni. Zlo~inu u Varivodama prethodio je pokoq u Go{i}ima gde je ubijeno sedmoro staraca, a ni za to niko nije odgovarao.

(Tanjug)

24

IZ DRUGOG UGLA / OGLASI

subota12.jun2010.

Nema~ki kvalitet i daqe na ceni pad vrednosti tih automobila je uvek najmawi. Zato u nema~koj stru~noj {tampi “leksus” ne mo`e pro}i boqe na testu od “mercedesa”.

maqa. Da i ne govorimo o modelima koji se i sklapaju u inostranstvu, gde fabrike ~esto znaju da se presele zbog ni`ih cena proizvodwe. Upravo zbog toga, 1995. godine najvi{i pokrajinski sud u [tutgartu je doneo je presudu prema kojoj oznaka “made in Germany” predstavqa

Ali, na automobilima se najboqe vidi i da je doma}e poreklo proizvoda sa oznakom “made in Germany” – sporna stvar. Jer, upravo automobili marki kao {to su “mercedes” ili BMW sklopqeni su od hiqada delova proizvedenih u najmawe 30 ze-

povredu pravnih odredbi o konkurenciji na tr`i{tu, ukoliko ve}ina delova nekog proizvoda ne poti~e iz Nema~ke ili se ne sastoji od nema~kih sirovina.

Nemci nema~ke proizvode tretiraju kao i sav ostali svet, i ne kupuju ih iz patriotizma,

Doj~e vele znaka „made in Germany“ u svetu se vrlo ceni, naro~ito kada su u pitawu automobili i tehnika. Izraz tehnika treba shvatiti u naj{irem smislu, jer Nemci su prvaci u mnogo vi{e tehni~kih oblasti nego {to se obi~no misli.

“Made in Germany” je oznaka koja mo`da najvi{e zna~i – samim Nemcima. Od malih nogu, Nemci u~e da su nema~ki automobili najboqi na svetu, i zbog toga }e umesto stranog automobila sredwe klase radije kupiti kompaktni “audi A3” ili BMW X1 koji je neudobniji i skupqi, ali je zato – doma}i. Ne samo cena, ve} i fabri~ko odr`avawe takvih automobila je uvek skupqe od stranih vozila, ali i to se uzima zdravo za gotovo, jer za automobilsku industriju i wene lobiste u medijima glavno merilo isplativosti automobila je wegova vrednost pri prodaji. Drugim re~ima,

O

Prijava protiv premijera zbog pla}awa manekenki Slovak spektejtor lova~ki aktivista za qudska prava Ondrej Dostal podneo je protiv premijera Roberta Fica prijavu Najvi{em kontrolnom uredu i Generalnom tu`ila{tvu sa zahtevom da provere kako je koristio tzv. premijersku rezervu u buxetu. Dostal je zatra`io da dr`avni revizori provere te izdatke posle dana{weg napisa da je iz rezerve pla}eno 17.000 evra za manikir i frizure jedne slova~ke fitnes manekenke.

“Ta rezerva treba da slu`i za pokrivawe vanrednih tro{kova.

Fico ih koristi za dotacije igrali{tima i razne druge stvari.

One su same po sebi u redu, ali ako `eli da poma`e takve aktivnosti, trebalo bi da to ~ini direktno iz buxeta, a ne iz rezerve”, kazao je Dostal slova~koj agenciji TASR. Slova~ki dnevnik SME je objavio da je premijer Fico potro{io celu premijersku rezervu u buxetu od 1,6 miliona evra i jo{ 1,1 milion koji je u rezervu preba~en iz dr`avnog buxeta.

Rezerva namewena nepredvi|enim okolnostima, kakve su poplave koje su pogodile Slova~ku, trebalo je da traje do kraja godine, a ne samo {est meseci. Fico sada tra`i sredstva za fond za poplavqene tako {to predla`e vanredni zakon

S

kojim bi se u tu svrhu uzelo politi~kim strankama oko ~etiri miliona evra.I prethodni slova~ki premijeri su novac za pomo} odabranim projektima koristili prema vlastitom naho|ewu, a ne kao fond za nepredvi|ene izdatke iz buxeta, kako nala`e zakon.

Novac su od Fica dobili wegovo rodno mesto, sportske manifestacije kao trke pse}ih zaprega u mestu Donovali, koje je pomagala i prethodna vlada na ~elu sa Mikula{om Xurdinom, a dobili su i slova~ki fudbaleri za pripreme za Svetsko prvenstvo, i fitnes manekenka Eva Martinkova.

Ona je od premijera dobila 17.000 evra da plati fitnes trenera, masera, sportsku i ve~erwu garderobu, kozmeti~arku, manikir i frizera.

“Te nokte ona nije sre|ivala da ide u diskoteku, ve} za Svetsko prvenstvo u Las Vegasu gde je i pobedila”, pravdao je to otac manekenke u listu SME. U me|uvremenu, premijer Fico je podneo tu`bu protiv nepoznatih osoba koje su neovla{}eno snimale razgovor u sedi{tu partije, u kome je “uhva}en” kako raspravqa o nelegitimnom tro{ewu desetina miliona kruna za izbornu kampawu, mimo legalnog partijskog ra~una.

ve} samo zbog kvaliteta. Kada ih taj kvalitet izneveri – gotovo je. Ipak, ima dovoqno firmi koje su se dokazale jo{ u pro{lom veku, kao {to je, recimo, proizvo|a~ televizora „Mec“, proizvo|a~ doma}ih aparata. „Mi znamo da moramo da budemo druk~iji od prete{kih globalnih igra~a. Zato se nismo upustili u trke u obarawu cena, ve} nastojali da ostanemo relevantni kroz kvalitet, inovaciju i tehniku. Zato smo ostali “made in Germany”, {to zna~i i u najvi{em stepenu samostalni“, ka`e Norbert Kocbauer, direktor preduze}a „Mec“ koje proizvodi nema~ke televizore od nema~kih delova. „Na{ kvalitet se bazira i na kvalitetnim radnicima koji su nam dugo godina verni i koji razumeju svoj zanat. Potrebna im je spretna ruka, ose}aj za ono {to se od wih tra`i i mnogo iskustva” Ovako Nemci sebi i zami{qaju idealnu doma}u firmu ~ije proizvode bi najradije kupovali.

Jezero spoticawa i diskusija Toronto star ro{kovi organizacije samita G8 i G20 i daqe su predmet diskusija dve suprotne strane, onih koji obja{wavaju neophodnost svakog ulo`enog dolara, i onih koji zameraju na prevelikom buxetu u vreme kada je {tedwa preporu~qivija.

Najnovija procewena brojka za organizaciju ovih skupova ide i do 1,2 milijarde dolara za bezbednost, gostoprimstvo i infrastrukturu.

Informacije pokazuju da se na spisku obezbe|enih usluga za u~esnike i goste nalaze i nadzor pripremawa hrane, kompletan zdravstveni monitoring i usluge osobama sa diplomatskim imunitetom, potom procenu strategija za slu~aj bilo kakve eventualnosti vezane za pretwu hemijskim, biolo{kim, radiolo{kim ili nuklearnim akcidentom i sli~no.

Zbog mera obezbe|ewa se najavquju smetwe u funkcionisawu mobilne telefonije, ali nije precizirano u ~emu }e ta~no biti problem. Tako|e, najavquje se da }e u vazdu{nom prostoru iznad Hantsvila i Toronta va`iti poseban restriktivan re`im, tako da ne}e biti dozvoqene aktivnosti poput padobranskih, paraglejderskih, pu{tawa zmajeva, letova balonima, diri`ablima, letova poqoprivredne

T

avijacije i sli~nih. Predstavnici opozicije su najglasniji u zamerkama, s tim da je ovih dana naj~e{}e pomiwani segment ve{ta~ko jezero, koje ve} dobija razna, pa i pogrdna imena.

Ono }e se na}i u torontskom medija centru i sastavni je deo displeja nazvanog Kanadski koridor, koji treba prisutne novinare da upozna sa svim {to Kanada mo`e da ponudi, ali i da im pru`i ose}aj kao da se nalaze u Hantsvilu, mestu u kojem }e se skup G8 i odr`ati. Naime, skup }e neposredno mo}i da prati relativno mali broj novinara, tako da organizatori `ele da ostali makar ambijentom dobiju utisak kako sve izgleda na licu mesta.

Vlasti obja{wavaju da se radi prakti~no o bazenu, dubokom desetak santimetara, koji vi{e formalno i dodatnim dekorom, kanuima, stolicama, dokom i sli~nim detaqima, podse}a na jezero. Nagla{ava se i da je cena ovog spornog detaqa tek 57 hiqada dolara, dok se ostatak do 1,9 miliona dolara odnosi na sam medija centar, koji }e novinari koristiti tokom oba skupa lidera najrazvijenijih zemaqa sveta. On ima povr{inu od od oko 3.700 kvadratnih metara, a u wemu su predstavqeni `ivotni stil Muskoke i industrijske i ivesticione mogu}nosti Toronta, uz prijemni deo u kome se nude osve`ewa iz svih delova provincije.

@ene pobednici primarnih izbora Glas Amerike osle ju~era{wih primarnih, strana~kih izbora u dvanaest ameri~kih dr`ava lako je uo~iti jedan trend. Me|u pobednicima dominiraju – `ene.

Demokratska senatorka iz Arkanzasa Blen~ Linkoln imala je podr{ku predsednika Obame i Klintona – a podr`ali su je i glasa~i. Wenog rivala, Bila Holtera, podr`avali su radni~ki sindikati. „Moj glas se ne mo`e kupiti, kao ni va{, i u novembru }emo odneti pobedu!“, poru~ila je Linkoln.

U Ju`noj Karolini, optu`be za prequbu nisu ozbiqno ugrozile republikanku Niki Hejli, u trci za nominaciju za guvernera. „Protekle dve-tri nedeqe rekli smo „ne“ mra~noj strani politike!“, izjavila je svojim pristalicama Hejli.

P

Ona }e, me|utim, morati da ide u drugi krug jer nije osvojila potreban broj glasova.

U Nevadi je republikanka [eron Engl, gotovo nepoznata do pre nekoliko meseci, uz podr{ku konzervativnog „pokreta ~ajanka“, osvojila republikansku nominaciju za Senat. Ona }e biti protivkandidat aktuelnom vo|i demokratske ve}ine, senatoru Hariju Ridu, ~ije su pristalice

zadovoqne zbog wenog uspeha, jer veruju da }e Ridu biti lako da je pobedi zbog wenih ekstremnih stavova. „[eron Engl se, na primer, zala`e za ukidawe sekretarijata za prosvetu, i energetiku, i to }e Heri Rid koristiti protiv we“, prime}uje politi~ki analiti~ar TV mre`e ABC Wuz Rik Klajn. @ene su odnele pobedu i u Kaliforniji… Biv{a direk-

torka “Hjulit Pakarda” Karli Fjorina, osvojila je republikansku nominaciju za Senat, a na novembarskim izborima }e se suo~iti sa demokratom Barbarom Bokser.

Biv{a direktorka “Ibeja” republikanka Meg Vitman osvojila je nominaciju za guvernera. „Profesionalni politi~ari u Sakramentu i Va{ingtonu – ~uvajte se, ostvaruje se va{a najve}a no}na mora: dve poslovne `ene iz stvarnog sveta, koje znaju kako se obavqa posao!“, izjavila je Vitman.

Protivkandidat Meg Vitman u Kaliforniji bi}e biv{i guverner i predsedni~ki kandidat Xeri Braun.

Analiti~ari isti~u da obe stranke mogu da izvuku va`nu pouku dan posle primarnih izbora. Glasa~i su ogor~eni i glasaju protiv establi{menta, i protiv kandidata koji se trenutno nalaze na vlasti, izra`avaju}i svoje nezadovoqstvom politikom Va{ingtona.

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

subota12.jun2010.

Posledwi pozdrav suprugu na{e koleginice Na|e

25

Posledwi pozdrav bratu

Milovanu Mrkova~kom od mikrobiologa sa Poqoprivrednog fakulteta.

Du{anka Golubovi} baba Duja Nikada se ne}emo navi}i da nisi tu. Da te nema da nas ~eka{, hvali{, grdi{, brani{...

Bila si nam ne{to posebno i jedinstveno, prijateq i baka.

Osta}emo ve~no tvoj najve}i ponos.

Vole te: tvoji unuci Dada, Miki, \ole, Ika, Sne`a, Gagi i praunuka An|elija.

2368

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{em dragom

Gli{i od: brata Nedeqka, snahe Miqe i bratanca Perice.

2361

2375

Dana 17. 6. 2010. godine navr{avaju se 3 godine od smrti na{eg dragog

IZDAJEM dve sobe Herceg Novi - Kumbor, blizu mora.

Telefon 021/881-003.

2031

IZDAJEM jednosoban name{ten stan 32m2, Ivana Kosan~i}a 17, slobodan od 15. 6, cena 160E. Telefon 063/8099-470, Sne`ana.

2235 IZDAJE se dvosoban komforan name{ten stan kod @elezni~ke stanice. Useqiv od 1. jula. Telefoni: 022/461-744, 063/461-501.

2261

GOTOVINOM kupujem nov jednoiposoban ukwi`en stan do 40.000E, garsowera do 22000E, dvosoban na Nasequ do 50000E. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 064/5025379.

2016

VIKEND ku}a 90/1500m2, ukwi`ena, name{tena, odr`avana, useqiva, ogra|en mlad vo}wak, 300m2 od Dunava, Bano{tor. Asfalt, gas, voda, struja. Cena 20.0000E. Telefon 064/256-4716.

2207 PRODAJEM plac, bawa Vrdnik, 12.000m2, 1/1. Cena 2.5e/m2. Hitno! Telefoni: 021/527-871, 061/654-5-668.

1877 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, 5.5E/m2, hitno. Telefon 069/314-37-14 2132 PRODAJEM placeve na izlazu iz Petrovaradina. Dozvoqena gradwa. Telefon 063/500-446.

1896 PRODAJEM parcelu 2000m2 sa izgra|enim pristupnim putem koji izlazi na Rumena~ki put i kompletno je komunalno opremqen. Telefon: 065/95-33-222 2138 PRODAJA - 27 ari placa, deqiv na 2, na Tranxamentu Petrovaradin. Dozvoqena gradwa. Telefon 064/22-87-731 1451

KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/543-68-96 1614 PVC stolarija, roletne, venecijaneri, rolo, fiksni komarnici, trakaste zavese, harmonika vrata podprozorske daske brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/8424716, 063/8426-848.

1818 POSTAVKA podnih i zidnih kerami~kih plo~ica, maletrisawe, zidawe kada i sve vrste adaptacija, kvalitetno i povoqno.

Telefoni: 021/503-750, 062/367-376, 063/1714888.

1819

PRIRODNI preparat protiv {uqeva, hemoroida, klini~ki ispitan i li~no proveren. Le~ewe sedam dana, Rado{.Telefon: 037/490-797, 064/240-55-49.

2218

Tomislavu Dangubi}u Tomi

obele`i}emo danas, 12. 6. 2010. godine.

Rade Rai~a Supruga Miqa, }erka Vesna sa porodicom i sin Qubomir sa porodicom.

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

1349

Porodica Dangubi}.

Gli{i

od: brata Jovana, snahe Grozde, bratanca @eqka i bratanice Dade.

2360

2348

2377

Posledwi pozdrav bratu

SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj priji na brata

Piriki \ur|evi}

od prijateqa ^eda sa porodicom.

POTREBAN kuvar u hotelu za ~etvoro~asovno radno vreme u hotelu i kuvar i konobar u restoranu.

Telefoni: 021/4877444.

063/8262839, 063/475786.

1741 POTREBAN stolar sa iskustvom u radu sa plo~astim materijalima.

Telefon: 063/508-615.

1933

Posledwi pozdrav bratu

Tomislava - Tona Dangubi}a Dragi brate, vreme prolazi, ali se}awe na tebe ne bledi.

od sestre Borke.

Brat Du{an - Dule sa porodicom.

2350

2374

Posledwi pozdrav koleginici u penziji

Gli{i

SE]AWE

2358

Posledwi pozdrav kumu

na brata

Kri`an Franci{ki Sau~estvujemo u bolu wene porodice.

Kolektiv Apoteke „Novi Sad�.

Tomislava - Toneta Dangubi}a Dragi brate, vreme prolazi, a se}awe i qubav sestrina ostaje.

Gli{i

od kumova Ane i Spasoje Kalaba.

Raka sa porodicom.

139-P

POVOQNO! Kisa~ka, V, bez lifta, za studente 30m2 30000E gotovinom. Ukwi`en stan, odmah useqiv. Krediti ne! Telefoni 021/6618-184, 063/598-463, 064/502-5379.

2017 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban izuzetno funkcionalan stan, 43m2, 41.500e Gagarinova, N.Sad. Telefoni: 063/82-81-937, 064/063-37-62.

2188

PRODAJEM renoviran stan Liman IV, 130m2, 140.000 evra, vlasnik. Telefon 063/213246.

1955

IZDAJEM diskoteku - lokal kod sajma na kra}e ili du`e vreme. Za vi{e informacija nazovite na 065/623-4014. 1913

KADE plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/11-22-190.

1880 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

1889

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka, baka

2366

2351

Posledwi pozdrav svom voqenom dedi

Dragom prijatequ

Magdalena Galgo 1938 - 2010.

Milovanu Mrkova~kom

Sahrana }e se obaviti 12. 6. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug I{tvan, }erka Marika, unuka Karolina i zet Zoltan.

2378

Gli{i

@ive}e{ u na{em se}awu.

Tvoji kumovi: Vesna, Milan, Lazar i @arko Lazi}.

2376

od unuka Marinka.

2365

26

^ITUQE z POMENI

subota12.jun2010.

Dana 10. 6. 2010. godine, nakon duge i te{ke bolesti preminuo je na{ dragi

Posledwi pozdrav najdra`em dedi

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

PETOGODI[WI POMEN Navr{ava se pet godina od kako vi{e nije sa nama na{a

SEJO

Gli{o Hajder

Mrkiju

Gli{i Hajderu

1938 - 2010.

Sahrana je danas, 12. 6. 2010. godine, u 14 sati, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}ena porodica: supruga Jovanka, }erka Mira i sin Marinko sa porodicama.

Ti si mene hranio i ~uvao, ja tebe nisam mogao sa~uvati, te po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Voli te tvoja unuka Nada.

2356

od Nene i Zorana.

2359

Posledwi pozdrav

Mrkiju

Gli{i Hajderu

od: wene }erke Mare, zeta Dobrivoja, unuka @eqka, snaje Marije, praunuka Aleksandra iz Australije, unuke Sla|ane, zeta Igora i praunuka Uro{a i Marka.

2005 - 2010.

Uspomenu na wu ~uvaju: suprug Svetislav, sinovi Sini{a i Neboj{a, snaja Vera i unuk Filip.

2362

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenom tati.

Posledwi pozdrav dragoj majci, babi i prababi

Qubici \uri}

Ana Kari}

Tvoja Verica sa porodicom.

2363

Posledwi pozdrav dragom ocu

bila si mi kao deo porodice.

Ako ka`em da sam te volela malo je.

Po~ivaj u miru ro|ena moja, a ja }u biti ponosna {to sam te imala za nekog meni dragog.

OG-1

GODI[WI POMEN na{oj baki

@ivojin \or|evi} @ika

Stanki Sr|anov ro|. \urkin iz Silba{a

1927 - 2010. od: }erke Mire, zeta Marka, unuke Nade i unuka Marinka.

od: Magde, Kate i Jo{ke.

2364

2357

2372

Posledwi pozdrav

POMEN mojim dragim roditeqima.

Posledwi pozdrav miloj majci, bajki i prabajki

S tugom i po{tovawem, sin Du{ko i }erka Mira sa porodicama.

Porodice: Sr|anov, Kuzmanovi} i Petrovi}.

2347

2342

[ESTOMESE^NI POMEN

Desanka Popte{in 2000 - 2010.

Neboj{a Nikoli} Gixa

Miletu Mrkova~kom

Qubici \uri}

Uvek }e{ biti deo na{eg tima.

od: }erke Milene, unuka Rade i Vesne, zeta @eqka i praunuka Nenada i Milice.

2371

2341

2370

Pro{la je te{ka godina otkako nas je napustila na{a draga mama, ta{ta, prija i baka

Posledwi pozdrav dragoj majci

Tvoji kugla{i: Radovan, Sr|an, Dule, Steva, Alarga, Ciga, Milo{, Trivo, Rajko, Jene i Jefta.

od Na|inih koleginica i kolega sa Nitragina.

Lazar Popte{in 2005 - 2010.

Posledwi pozdrav biv{em ~lanu kolektiva

Bili ste uzor dobrote, plemenitosti i po{tewa.

S ponosom Vas pomiwem i ~uvam u mom srcu.

Jelena Mili}

Va{a jedina }erka Natalija ^uri}.

18. 1. 1947 - 11. 6. 2009.

2333

POMEN

Qubici \uri} 31. 10. 1924 - 11. 6. 2010. od sina Milenka \uri}a sa porodicom.

Hvala ti za sve lepe trenutke.

Tuguju za wom: }erka Ivana, zet Vladimir, unuci Strahiwa i Aleksandar sa prijateqima Marijom i Miroslavom.

Milovanu Mrkova~kom od Poqoprivredne {kole sa domom u~enika u Futogu.

Sahrana }e se obaviti 12. juna 2010. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

2369

2353

^ETRDESETODNEVNI POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

na{oj dragoj majci, supruzi, baki i prabaki

138-P

Marija Fratucan ro|. Murga{ki 1924 - 1993.

Posledwi pozdrav na{em

Neboj{i Nikoli}u Pre {est meseci u praskozorje jednog tu`nog decembarskog dana u 5.55 ~asova prasak ... neverica.

Spusti{e se nebeske ko~ije i odneso{e Tebe i Kalu zauvek u nepovrat.

Otrgnu{e Te iz na{eg zagrqaja. Iskida{e nam se `ivotne strune... suze, vapaj, bol.

Najdra`i na{, sa tobom zauvek u srcu Tvoje mezimice: }erke Dejana i Nikolina i supruga Radmila.

2367

Du{anki Golubovi}

Jovan Fratucan ^ika

Svetozaru - Ceci Vlaovi}u

obele`avamo danas, 12. 6. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

Suprug Slavko, }erke Dragiwa, Mirjana i Biqana sa porodicama.

Ponosni na vas ~uvamo vas od zaborava.

Sinovi \or|e i Vasa sa porodicama.

2349

2346

1918 - 1978.

FK „Vojvodina�.

120610-P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 69. godini preminuo suprug i deda

Piro{ka \ur|evi} Sahrana je 14. 6. 2010. godine, u 15.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice \ur|evi} i Luburi}.

Vojo Boroja

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dr Ante Marasovi}

1941 - 2010.

Vojo Boroja

specijalista ginekolog

1941 - 2010.

O`alo{}ena supruga Ivanka i familija ^erekovi}.

Sahrana je danas, 12. 6. 2010. godine, iz kapele, na @abaqskom grobqu, u 15 ~asova.

O`alo{}eni: sinovi Stanko i Slobodan sa majkom Marijom.

2318

2339

Posledwi pozdrav dragoj baki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

subota12.jun2010.

2319

Posledwi pozdrav mojoj dragoj

Danas, 12. juna 2010. godine navr{ilo se ~etrdeset tu`nih dana od kada je zauvek prestalo da kuca plemenito srce na{eg voqenog supruga i oca. ^etrdesetodnevni pomen dajemo danas, 12. juna, u 11.30 sati, na grobqu Tranxament.

O`alo{}eni: supruga Milka, k}erka Marina i sin Mario.

Ilija Kaji{ Piriki od wenih unu~adi: ^ede, Sawe, Sandre, Bojane i Tamare.

Mnogi bi rekli da smo se dugo poznavale...

Ne verujem im, toliko toga smo jo{ mogle...

Dragana Stokin sa porodicom.

GODI[WI POMEN

SE]AWE

Milovanu Mrkova~kom

Milovanu Mrkova~kom

1952 - 2010.

Prolazi}e vreme ali ne i se}awe i moja qubav prema tebi brate.

Sestra Jasna i sestri~ina Tamara.

Vreme }e uzalud prolaziti, se}awe na tebe nikada ne}e prestati.

Ve~no }u te nositi u mom slomqenom srcu, tvoja Wawa.

Vreme prolazi, zaborava nema.

Tvoja ro|ena sestra Sawa, zet Gavra i ne}ak Marko Aleksi}.

2310

2309

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada, u 58. godini preminuo na{ voqeni suprug i otac i ostavio nas da za wim ve~no tugujemo.

POMEN

Danas se navr{ava pet godina od kad si nas napustio ali }e{ uvek `iveti u srcima tvojih: sina Jovana, }erke Mirjane, snaje Jasne, zeta Darka, unuka Ivana, Sandre, Mije i Milo{a i tvoje supruge Zlatane.

2306

2340

Posledwi pozdrav dragom i jedinom bratu

2293

1941 - 2005.

Evi Roginer - Sokola

Posledwi pozdrav dragom bratu

27

Milovan Mrkova~ki

14. 6. 2007 - 14. 6. 2010.

1952 - 2010.

Sahrana dragog nam i milog pokojnika je u ponedeqak, 14. 6. 2010. u 14.35 ~asova, na Gradskom grobqu.

Wegovi najmiliji: supruga Nastasija i sin Andrej.

2307

2287

Pro{le su dve godine od kada nas je napustio na{ dragi

Obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je na{ dragi

Sava Mili~i} Pro{le su tri tu`ne i bolne godine od kada nisi sa nama.

Tvoji najmiliji.

2290

@eqku Jankovi}u Dragi sine, evo pro|e godinu dana, samo tebe nema sa nama.

Nevideh te ve} godinu dana, na mom srcu otvorena rana. Budi sine i kod Boga mio kao {to si svojoj mami bio.

O`alo{}ena mama Zorka, sestra @eqka sa sinovima Dejanom i Damirom.

13. 6. 1995 - 13. 6. 2010.

POMEN

usnuo u Gospodu, 10. juna 2010. godine u 55. godini.

Sahrana je u subotu, 12. juna, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: supruga Bo`idarka, deca Aleksa i Ana, roditeqi Milka i Petar i sestra Qubinka sa porodicom.

Pomen }emo odr`ati u nedequ, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoja porodica.

Uspomenu na wega ~uvaju: Olga, Brana, Nata{a i Milan.

2312

2289

2317

Nikola Dragojevi}

Petar Momirovi}

@ivko [okica

DVOGODI[WI POMEN

POMEN

2298

\or|e Branka Galovi} pravnik u penziji Pro{lo je godinu dana od kako te nemam, dragi moj tajka, ali }u zauvek sa~uvati qubav koju si mi ostavio.

Tvoja }erka Svetlana ^amxi} sa porodicom.

2008 - 2010.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, svekru i dedi obele`i}emo u subotu, 12. 6. 2010. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Veterniku.

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ voqeni brat

2302

Jovanka Aleksijevi}

Tomislavu Atanaskovi}u To{i

ro|. Kamber Draga na{a Majkice, pro{lo je godinu dana od kako nisi sa nama.

Ve~no ~uvaju uspomenu na tebe tvoji najmiliji, sin Jovan sa porodicom.

2332

Jovi Pilipovi}u

iz Turije

S po{tovawem te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo u srcu.

Pro{lo je 6 tu`nih godina.

Uvek si u na{im srcima i mislima. Ponosni {to smo te imali.

Tvoji najmiliji.

Navr{ava se 13. 6. 2010. tu`nih godina dana od smrti mog voqenog supruga

Mile Tutu{ S qubavqu te ~uvamo u na{im srcima i se}awima.

Supruga Nada, sinovi Sini{a i Slavi{a, snaja Nata{a i unuk Sr|an.

Supruga Desanka i sin Mile.

2322

Mile Tutu{ Mi}o na{, uvek }emo te nositi u na{im srcima.

Nikada te ne}e zaboraviti: tvoje sestre Milka i Ru`ica i na{e porodice.

2300

2296

2299

POMEN

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kolegi.

\or|a Branka Galovi}a

Nikoli} Neboj{a

Miletu Mrkova~kom

Vreme {to je proteklo od kada si oti{ao, ~ini se predugo bez tvog zaraznog smeha, a prekratko za utehu. U na{em se}awu i na{im srcima osta}e zauvek tvoja radost, bezrezervno prijateqstvo i beskrajni optimizam koje si nesebi~no delio sa svima nama koji smo imali sre}u da te poznajemo.

Familija Lali}.

Stoja, Nada, Gorica, Mira, Vi{wa i Zorica.

2338

2316

pravnika u penziji

Tomislavu Atanaskovi}u Tomi iz Turije Pro{lo je 6 godina tuge za tobom. Uvek }emo te nositi u na{im srcima.

Otac Aleksandar, sestre i bra}a sa svojim porodicama.

2295

Dugujem mu ve~nu zahvalnost za godine zajedni~kog `ivota. Bol i suze ne mogu izbrisati tugu.

Dana 12. 6. 2010. obi}i }u grob i polo`iti cve}e.

Uvek tvoja, neute{na supruga dr Galovi} Dragica.

2301

Miodrag - Mi}a Stepan~evi} Kolege i koleginice sa posla.

2303

28

^ITUQE z POMENI

subota12.jun2010.

Posledwi voqenom

pozdrav

na{em

Dragom prijatequ

JEDNOGODI[WI POMEN

IN MEMORIAM

Stevan Kotu{ Nikoli Dragojevi}u

Miletu Mrkova~kom

1955 - 2010.

Sestre Gordana i Rajka, stric Stevan, sestri}i Duwa i Vuk, zet Sini{a.

posledwi pozdrav od porodice Ivanovi}.

2344

2337

18. 6. 2009 - 18. 6. 2010.

Navr{ava se tu`na godina od kada nije sa nama na{ dragi otac, suprug i deka.

@eqka, Milica i Jaca.

Posledwi pozdrav dugogodi{wem saradniku i velikom prijatequ

DNEVNIK

Bo{ko Bogunovi} Bata „Pokojnik nema drugog doma ni zavi~aja do na{eg se}awa.“ U srcu ga nosi sestra Qubica sa porodicom.

2193

Sve o ~emu sawamo ve} tri godine je da ponovo ugledamo tvoje nasmejano lice, tvoje tople o~i i da ~ujemo tvoj glas an|ele na{!

POMEN

POMEN

Jovica In|i}

Slobodan Nedeqkov

Qubavi, sre}o kojom `ivot sladih, {umarci, staze obrasle u cve}u vi pratioci mojih dana mladih nikad vas vi{e ja imati ne}u.

Mama, Goga, tata i deda.

2192

Pro{le su tri godine

12. 6. 2008 - 12. 6. 2010.

1989 - 2009.

Danas su ta~no dve godine od kako si nas napustio. Ostala je tuga, bol i velika praznina u srcima i du{ama na{im.

Uspomenu na tebe ~uvamo od zaborava. Po~ivaj u miru.

Tvoji: mama Katica, tata Qubinko i sestra sa porodicom.

2083

2190

POMEN Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

[ESTOMESE^NI POMEN

Jovica Vuji} Ambo Petar

Mirjana Bun~i} Mirjana Bun~i}

Milovanu Mrkova~kom

Vole te tvoji najmiliji.

Jo{ uvek ti se nadamo an|ele na{, vole te tata i mama.

2272

2270

2050

2049

POMEN

POMEN

IN MEMORIAM

POMEN roditeqima

Dana, 12. 6. 2010. godine, u 10 ~asova, poseti}emo wegovu ve~nu ku}u, na Veterni~kom grobqu.

S tugom i qubavqu ~uvaju te u srcima tvoji najmiliji.

Tvojim velikim srcem, plemenitom du{om zaslu`io si ve~no po{tovawe. Ne postoji ni jedna re~ koja bi mogla ubla`iti tugu i bol. Postoji ne{to najtu`nije u `ivotu, to je `ivot bez tebe.

Supruga Milica.

14. 6. 2009 - 14. 6. 2010.

14. 6. 2005 - 14. 6. 2010.

PEDESET godina je pro{lo kako nas je iz Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“ ispratilo posledwe {kolsko zvono.

Me|u nama nisu vi{e

Kolektiv [OSO „Milan Petrovi}”, Novi Sad.

5879-P

Vladimir Otovi}

Grozda Trbi} Dana, 14. 6. 2010. godine se navr{ava trideset godina od prerane smrti

razredni stare{ina

12. 6. 2000 - 12. 6. 2010.

Bruji} Slobodanka Zori} Borivoj Miladinov Stevan ^erkez Bogdanka Marin~i} Natko Mijovi} Slobodan

[evo Proke Du{an 15. 6. 1990 - 15. 6. 2010.

Uspomenu s qubavqu i po{tovawem ~uvaju: sinovi Branislav i Zoran i suprug Bo`o.

1961

2025

Miladin Trbi}

POMEN

17. 7. 2008 - 17. 7. 2010.

12. 6. 1998 - 12. 6. 2010.

Ostaje tuga u neizmernim re~ima, bolnom nedostajawu u mojim se}awima.

Branka Budi{a

Postoji ne{to {to nikada ne umire, a to je sje}awe na tebe.

Vje~no tuguju za tobom: supruga Milica, k}erke Boja i Zorka, sinovi Mirko, Milan, Du{an, Bo{ko i Stevan sa porodicama, unu~ad i praunu~ad.

PETOGODI[WI POMEN dragoj supruzi, majci i baki

Zauvek ostaju u na{em se}awu.

Maturanti IV - C, generacija 1959 / 60.

]erka Spomenka sa porodicom.

2110

POMEN

2198

POMEN

Merimi Savi} prof. dr Miladin Mirilov

Danas, 12. juna 2010. godine, ta~no je pet godina od kako nas je zauvek napustila na{a Kata

Ve~ito o`alo{}eni, tvoji najmiliji.

Jana Hu|eca dipl. ecc 1932 - 1980 - 2010.

Mara Surla 1923 - 1991.

Se}awa, qubav i zahvalnost uvek su prisutni u nama.

Dana 6. juna 2010. godine, u Melburnu - Australija, preminuo je na{ otac, svekar, deda i pradeda

Obele`ili smo 50 godina od mature.

Se}amo se preminulih profesora i drugova

Ostaje nam u ve~itom se}awu, s posledwom porukom pozdrava.

2320

99

Lazar Nedeqkovi}

Milan Surla 1919 - 1993.

S po{tovawem i qubavqu, }erke Sne`a i Zora sa porodicama.

2066

Suprug Radivoje, sin Du{an, snaja \ur|inka, unuka Du{ica i unuk Radivoje.

2011

ro|. 1937.

O`alo{}eni: suprug Antal, sin Mihajlo, unu~ad Loredana i Kristijan kao i ostala rodbina.

Hvala ti za qubav i dobrotu koja nas i danas prati i poma`e da `ivimo, sa tugom.

2018

Kata [ofhauzer

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na tebe ~uvaju: Sofia, Violeta, Vladimir i Jovanka.

1935 - 2005.

Sahrana je 10. 6. 2010. godine, u manastiru Sv. Sava - Ilajn.

Ksenije Raki} Gordane Vukovi} Mirjane Mari} Nade Radovanov Aleksandra Keki}a Milivoja Milidragovi}a i Mihajla Trbovi}a.

O`alo{}ene porodice: Nedeqkovi} i Savi}.

Maturanti IV - 4, Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Generacija 1960. godine

2343

1906

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

^etrnaestog juna ove godine navr{i}e se deset godina od kada je oti{ao na ve~ni po~inak na{ voqeni suprug i otac

Petar Rajkov Sa tugom koja je ve~na, nose te u srcu i mislima tvoje Mica i Sawa.

subota12.jun2010.

DVOGODI[WI POMEN

Pro{la je duga godina bez tebe, dragi stri~e

Pro{la je godina dana otkako nije sa nama na{a mila

Qubomir Mihajlov Qubi{a

Mihajlo Mazi}u

Dubravka Jovanovi}

Tu`ni dani bez tebe prolaze...

Ve} dve godine nisi sa nama ali `ivi{ u na{im srcima dok je nas. ^uvamo te od zaborava i beskrajno nam nedostaje{.

1963 - 2009.

Ostaje nam `al za Mikom, `al za Re`evicima.

Mira i \oka.

Sa qubavqu je se se}aju weni najmiliji: Irina, Gordana i Branko, wena rodbina i prijateqi.

Navr{ava se godina od kada nije sa nama na{ voqeni i ceweni

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako nije sa nama na{a draga

Gordana Paunovi} Kosta Peji}

ro|. \uri}

1924 - 2009.

Pomen }emo odr`ati danas, 12. 6. 2010. na grobqu, u Ratkovu.

O`alo{}eni: brat Novak, snaha Mira, sinovci Cale i Milan sa porodicom.

O`alo{}eni: suprug Mi}a, sin Sa{a i k}i Tawa sa porodicama.

Tvoji najmiliji.

2115

POMEN Pro{lo je godinu dana od kako nije sa nama na{ voqeni sin, brat i ujak,

Aleksandar - Aca Putnik Pomen }e se odr`ati u subotu, 12 juna, u 11 ~asova, na grobqu u [ajka{u.

O`alo{}eni: majka Nada i sestra Julkica sa porodicom.

2166

2117

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom suprugu, tati i dedi

SE]AWE

14. 6. 1998 - 14. 6. 2010.

2170

SEDAM GODINA tuge i bola i samo lepo se}awe na na{eg sinovca, brata, devera, strica

2145

2156

SEDMOGODI[WI POMEN na{em dragom

Draga majko i }erko, danas su ~etiri godine od kada nisi s nama.

Sla|ana Jovanovi}

Saveta Brankov novinar "Radio Srbobrana" S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Sestra Beba sa porodicom.

2249

29

Ibri Hubani}u Neboj{u Jovanovi}a Mila, Sa{a, Branka, Milica i Mina.

2221

2247

GODI[WI POMEN na{oj dragoj mami i baki

Neboj{i Jovanovi}u

S tugom i po{tovawem wegovi: supruga Branka, }erke [eherezada i Amira, zetovi Mirko i Dragan, unuci Jelena, Dejan, Nikola, Ana i Marko.

Stevan Aguci}

1932 - 2009.

Uspomenu na wu obele`i}emo u nedequ, 13. juna u 11 ~asova.

Uspomenu na wu ~uva}emo sa qubavqu u nama.

Sa qubavqu weni: Boba, Biba, Bojan i Marina.

1991

1990

GODI[WI POMEN

^uva}emo te u srcu i mislima, po~ivaj u miru Bo`jem.

Osta}ete zauvek u na{im srcima. ]erke: Du{anka, Vukica, Olgica i Jasna.

2246

Miri Dodi}

Neboj{i Nikoli}u

ro|. Baji} 1932 - 2009.

obele`i}emo danas, 12. 6. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

Uvek u srcu i mislima.

Porodica.

Tvoja sestra Zora.

1898

2029

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

1925 - 1998.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom i voqenom

Navr{ava se tu`nih 40 dana od kada nije sa nama na{ dragi brat, ujak, stric i deda

Tomislav - Tone Dangubi}

Marija Aguci}

1919 - 1986.

Tvoj sin Zoran, unuci Sava i Tijana sa snajom Nata{om.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

2111

POMEN na{im dragim prijateqima

Mira Dodi}

1932 - 2009.

2137

2214

Navr{ava se godina dana od kako nije vi{e sa nama

Miri Dodi}

Mati, otac i brat s porodicom.

Draga majko, borila si se i hrabra si bila, ali zla sudbina slomi ti krila.

An|eli te ka wima uze{e, nama ve~nu tugu ostavi{e.

Puno, puno te voli: }erka Olivera sa bakom Danom i dedom Qubom.

Tu`na srca javqamo da je na{a majka i baka

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava i sa neizmernom tugom `ivimo bez tebe.

Porodica Nikoli}.

2243

POMEN Danas, 12. 6. navr{ava se pola godine od kada nije tu, sa nama

Nela Kova~

Du{anu Gostoji}u Sa tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegovu plemenitost, dobrotu i qubav koju nam je nesebi~no pru`ao.

preminula u 73. godini.

Sahrana mile nam pokojnice bi}e u subotu, 12. juna 2010. godine, u 16 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi: supruga Jelena, }erke Maja i Sne`ana, zet Dragoqub, unuke Jelena, Dragana, Du{anka i Sara.

O`alo{}eni: sin Jaroslav sa unucima Dajanom i Janom Kova~.

2078

2269

Marija Radulovi} Maca Pomen je na Gradskom grobqu, 12. 6. 2010. godine, u 10 ~asova.

Tugujem za tobom, Oqa. 2114

TV PROGRAM

subota12.jun2010.

06.35 07.30 08.00 08.05 08.20 08.45 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 14.00 15.00 15.10 15.30 16.00 16.30 17.00 17.22 17.30 19.12 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.45 23.35

Kuhiwica Na{i stranci Vesti Jutarwa gimnastika Zvrk Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se, pitam TV Bajt Vesti Plej gejms Neverovatne pri~e Bez uputa Vesti Slobodna tema 5kazawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Eko - Altajski prizori Ples no stres Centar sveta TV Dnevnik Tajna hrane: Ligwe Tujino ven~awe, film Crtani film TV Dnevnik Folder kultura Dokolica Iz studija M Vojvo|anski dnevnik Ra~unica Preokret Koncert evropskog studentskog kamernog orkestra 1. deo 00.10 Premlada za smrt, film 01.40 Tujino ven~awe, film 03.10 Elena i mu{karci, film

06.05 08.00 09.06 11.05 12.00 12.15

12.15 12.30 13.20 15.30 15.50

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.30) 07.30 08.10 09.05 10.00 10.30 11.30 12.30 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Glas Amerike Beli luk i papri~ica Moje dete Stari zanati Gr~ka - Gr~ka ostrva Svet poqoprivrede Bez cenzure Manastiri pored Dunava Zdravo vegeterijanski Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Svet divqine, svet `ivotiwa Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Vojvo|anske vesti Sajam infonet Filmski program: Totalno razotkrivawe

17.56 18.24 18.55 19.30 20.05 20.20 23.04 01.04 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Dnevnik Johanesburg: Ku}a orlova (konferencija za medije fudbalske reprezentacije Srbije) ili Sport plus Vreme je za bebe Fudbal: SP, Ju`na Koreja - Gr~ka, prenos Gastronomad Fudbal: SP, Argentina - Nigerija, prenos Rokovnik Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik RT Dobre nade Fudbal: Engleska - SAD, prenos Spartanac, film Fudbal: SP (r) Verski kalendar

Bez uputa Kako odabrati sport za svoje dete, a da je u skladu sa wegovim godinama i mogu}nostima, sazna}ete u novoj emisiji „Bez uputa“. Gosti su dr Borko Vukosav, spec. sportske medicine i prim. dr Sr|an Soldatovi}, spec. sportske medicine, obojica iz Doma zdravqa Novi Sad Autor: Zorka Bakovi} (RTV 1, 11.00)

06.25 07.20 10.00 11.30 12.30 12.40 15.40 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Hiqadugodi{wa p~ela Vesti (ma|) Fani i Aleksander, film Napa i Belize Frensisa Forda kopole, dok. film Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (Jelen-let) (ma|) Bati Konc @u`ana, emisija iz kulture (ma|) Panika, film (ma|) TV prodaja

Tia Teksada

Spartanac 09.00 09.30 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.30 16.30 17.00 17.50 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Novosa|anka Baltazar Film Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta Kad priroda uzvrati udarac Dubrova~ka tajna veza Planeta Zemqa Neon siti Misterije KGB Radionica Objektiv Oko koridora 10 Najboqi lek Bez vize Kad priroda uzvrati udarac Objektiv Istraga Film

06.00 11.00 12.00 12.30 13.00 15.30 18.00 20.00

ATP Hale 1/4 finale TVS Pravi NBA NBA akcija ATP Hale 1/2 finale ATP Hale 1/2 finale ACB Liga, finale NBA Konferens Finalna igra 4: Boston – LA Lejkers 22.00 Premijer liga Magazin 23.00 ATP Hale 1/2 finale 02.00 Klupske TV

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 17.30 Crtani film, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program

12.00 Kuhiwica, 13.00 Planeta Zemqa, 14.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 18.00 Rusinski magazin, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dokumentarni program, 23.00 Vikend Nemi svedok, 00.00 Yuboks

Svojevrstan politi~ki komentar sveta u kojem `ivimo, na ~ijem ~elu se nalaze Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Renomirani tajni agent ameri~ke vlade, Robert Skot, istra`uje otmicu Lore Wuton, }erke ameri~kog predsednika.

Uloge: Val Kilmer, Derek Luk, Tia Teksada Re`ija: Dejvid Memet (RTS 1, 23.04)

06.15 07.00 08.20 09.30 11.45 12.45 13.50 14.20 18.30 19.00 20.15 22.45 01.00 02.00 03.00 04.00

DNEVNIK

c m y

30

07.00 08.00 08.25 08.50 10.25 12.05 12.35 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05

Znawe na poklon Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Posledwa velika vo`wa Dolina sunca Bu|elar Film: Zaboravqeni Popodne Vesti B92 Film: Na treptaj oka od tebe Vesti B92 Beogradski Zoo

ODBOJKA: SVETSKA LIGA

(RTS 2, 20.00)

07.00 09.11 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.10 15.50 16.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.30 05.00

Crtane serije Film: Klinci u divqini Vesti Simpsonovi ^ak Vesti Krajwa sila Beli svet Slike `ivota Dokumentarna serija Vesti Terminator Simpsonovi Milica na kvadrat, omnibus Film: Gospodar i vojskovo|a Kalifornikacija Beogradska nedeqa dizajna Zavr{nica Zlo~ina~ke namere Krajwa sila Film: Klinci u divqini

e-TV Doma}in Fajront republika Film: Pustiwski grom Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Kviz: @elite li da postanete milioner?

Ke{ taksi Hiqadu i jedna no} Formula 1 emisija Formula 1 - trening Film: Samo moja sre}a Film: Iznajmqene usne Top spid Ke{ taksi Ameri~ko rvawe-bez milosti Film: Izanjmqene usne

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Ku}ni video, 09.30 Fokus, 12.40 Bawe Srbije, 13.00 Na zdravqe, 13.30 Ku}ni video, 13.45 Top {op, 16.00 NS Indeks, 16.25 Fokus, 17.05 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.45 Info Puls, 21.20 Film, 23.00 Bawe Srbije, 23.30 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Turisti~ke razglednice, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Muzika 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 08.50 Vremeplov, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @ivot na Marsu, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 12.30 Zoo hobi, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas, 00.30 Qubavna pri~a

Muzi~ki spotovi Nodi Kliford Nodi Meda Rupert Pokojo Sporti} Konan Presovawe Bekstvo sa Ostrva {korpiona Mra~no proro~anstvo Legenda o Brusu Liju @ivot je lep - sa Suzanom Man~i} 16.00 Film: I pravda za sve

18.00 18.55 19.30 20.15

Francuska–Srbija 06.16 Znawe imawe 07.14 TV lica... kao sav normalan svet 08.22 Ludnica zbog bebe, film 09.41 Verski mozaik Srbije 10.27 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Agroinfo 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 14.00 Leti, leti pesmo moja mila 14.30 30. Salon kwiga u Parizu 15.00 Danilu{ka - Jubilej 40 godina 16.05 Borba za `ivot 16.55 Total tenis 17.07 Vrele gume 17.50 Rukomet: Kvalifikacije za SP, Srbija - ^e{ka, prenos 20.00 Odbojka: Svetska liga, Francuska–Srbija, prenos 21.30 Svet sporta 21.55 Metropolis u Soko bawi 22.29 Horizont 23.21 Sla|ana i Dado 00.21 Vrele gume 00.51 Rukomet: kvalifikacije za SP, Srbija - ^e{ka (r) 02.20 Odbojka: Svetska liga, Francuska - Srbija (r) 03.45 Svet ribolova 04.09 Leti, leti pesmo moja mila 04.41 Metropolis u Soko bawi 05.11 Horizont

05.00 07.00 07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.55

22.30 23.30 23.55 01.00 03.00 04.55

Hronika Mundijal 2010 Telemaster Iza le|a Film: Kraj jedne qubavne pri~e Fritajm ^asna re~ Telemaster Film: I pravda za sve Dokumentarni program Vremenska prognoza

Beogradski Zoo Nova serija kombinuje dokumentaristi~ki pristup sa dramaturgijom rijaliti programa. Mesto radwe je Beogradski zoolo{ki vrt, a glavni junaci su velike, male, pegave, {arene, pernate, krznene, vodene, kopnene, sawive, uvek budne, tihe i glasne - sve `ivotiwe vrta dobre nade i qudi koji se svakodnevno brinu o wima.

(B92, 19.05) 19.35 20.00 20.55 23.00 23.35 00.35 01.35

Sun|er Bob Kockalone Robinzon Kruso Film: Desant na Drvar Vesti B92 Top gir Kejy rejy Film: Pod udarom zakona 03.25 Film: Tajanstveni voz 05.10 Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 07.30 08.00 10.00 11.50 12.00 13.00 14.00 15.00 18.00 19.30 20.00 21.00 02.00 03.45 04.00

Aleksandra Grdini}

Iza le|a (Ko{ava, 19.30)

Film: Protiv kinga U sosu - specijal Farma - u`ivo Vikendvizija Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Farma - u`ivo Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - specijal Farma - Izbacivawe Film: Zavet }utawa Siti Film: Mra~ne vode

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota12.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 5

Pi{e: Dr Bojan Jovanovi}

Erika Durens

Domino efekat Nik Larson i wegovi prijateqi Trevor i Amanda slave ro|endan wegove devojke na jezeru. Nik o~ekuje unapre|ewe, a Yuli planira da se useli kod wega, umesto da se preseli u Wujork. Na putu sa izleta svi osim Nika ginu u saobra}ajki...

Uloge: Erik Livli, Erika Durens, Dastin Miligan, \ina Holden, Dejvid Luis Re`ija: Yon R. Leoneti (Nova TV, 23.30) 10.00 11.00 12.00 13.40 16.25 17.45 20.05 21.45 23.30 01.05 02.20 04.00

Frikovi ^arobnice Kloniraj me!, film Farma Na{a mala klinika Lud, zbuwen, normalan Ukleti let 1 Ukleti let 2 Domino efekt 2, film Ezo TV Krv i vino, film UFC 115: Kro kop - Pat Bari, prenos

08.00 09.00 10.00 11.00

Zbogom Mocarte Drevna otkri}a Gospodari rata 42 na~ina da se ubije Hitler @ivot i smrt u Rimu Kolonija Prislijevi o Elvisu Svet novca: Male prqave tajne Pri~a o dvorcima i kraqevima Najgori poslovi u istoriji Impresionisti Misterije mumija Viktorijino carstvo Tajni gradovi Amazona Ku}a iz edvardijanskog doba No} u kojoj je Yejms Braun spasao Boston Svet novca: Kako se obogatiti u recesiji Pri~a o dvorcima i kraqevima Najgori poslovi u istoriji

12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.00 01.00

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna.

Povratak bandita, film 09.40 Fotografija u Hrvatskoj 10.20 Ku}ni qubimci 10.55 Normalan `ivot 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.35 Moj greh 13.25 Prizma 14.10 Duhovni izazovi 14.45 Reporteri 15.35 Alpe Dunav Jadran 16.25 [pijuni poput nas, film 18.05 Iza ekrana 18.40 Luda ku}a 19.30 Dnevnik 20.15 Popust na koli~inu 2, film 22.20 Mamutica 23.10 Filmski vikend s Romanom Polanskim: Kineska ~etvrt, film 01.15 Fudbalsko SP: Ju`na Koreja - Gr~ka, snimak 03.00 Fudbalsko SP: Argentina - Nigerija, snimak 04.45 Fudbalsko SP: Velika Britanija - SAD, snimak

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Jaguarov skok On, ona i klonirana Lajawe na zvezde Posledwi beg sa Balkana Ferpektni zlo~in Marion – kraqica lopova Zver u nama Nole {ou Blagosloven

06.00 07.35 09.10 10.40

Kao svi ostali Ona prava Ameri~ka devojka: Krisa \evid Makaloh - Slikawe re~ima Besramnici Letopisi Narnije: Princ Kaspijan De~ak u prugastoj piyami Grad duhova Zrno utehe Sumwa Dr`avni neprijateq broj 1 Huk sove Predator Kad brda pocrvene Idi brzo

11.20 12.45 15.10 16.40 18.20 20.05 21.50 23.40 01.20 03.05 04.25

Dodir an|ela Ne{ Briyis Odri Odri Jurwava za sudbinom Uvek i zauvek Dobra `ena Sudija Ejmi Biti Erika Zlo~ini iz pro{losti Deli} sekunde Sudija Ejmi Dodir an|ela

08.05 08.30 08.55 09.20 10.25 12.20 14.10 16.00 17.35

2 glupa psa, crtani Bakugan, crtani Bikeri s Marsa, crtani Skrivene poruke Princ od Egipta, film Vragolija, film Laka lova, film P.C.U, film Zvezde ekstra: 10 naj{okantnijih holivudskih razvoda Qubav je na selu, dok. sapunica 48 sati, film U zmajevom gnezdu, film Obogati se ili umri, film Astro {ou

19.05 20.00 21.55 23.50 01.55

Obogati se ili umri

Fej Danavej

Kineska ~etvrt Krajem tridesetih godina u Los An|elesu privatnog detektiva Yejka unajmi gospo|a Mulvej da otkrije da li se wen suprug, ina~e lokalni bogata{ i biznismen, vi|a s drugom `enom...

Uloge: Yek Nikolson, Fej Danavej, Yon Hjuston, Peri Lopez, Dajen Lad, Roman Polanski, Brus Glover Re`ija: Roman Polanski (HRT 1, 23.10)

09.45 10.15 11.20 12.05

00.45

[ibenske pri~e Zeko i poto~i} Briqantin Veliki prirodni doga|aji, dok. serija Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: Ju`na Koreja - Gr~ka, 1. poluvreme Fudbal, SP: Ju`na Koreja - Gr~ka, 2. poluvreme Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: Argentina - Nigerija, 1. poluvreme Fudbal, SP: Argentina - Nigerija, 2. poluvreme Fudbalsko SP - emisija Vaterpolo, PH: Jug - Mladost, finale (3. utakmice) Afrovizija - emisija Fudbal, SP: Engleska - SAD, 1. poluvreme Fudbal, SP: Engleska - SAD, 2. poluvreme Afrovizija - emisija Sportske vesti Montreal: F1 - kvalifikacijski trening za Veliku nagradu Kanade, snimak Ritam nedeqe

07.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Saut Park An|eo i bitanga [erlok Dosije Drezden No} begunca Dosije Drezden Ve{tac 2: Armagedon Klupsko dru{tvo Bo`iji pi{toq

04.00 06.50 08.30 10.00 12.00

Voqena Pobuna u sredwoj {koli Pekar Divqa stvorewa Bilo jednom na Sredwem zapadu Gol! Qubav u Houp Springsu [arlota Grej Pre i posle Voqena Ispovest tinejyerske kurve

13.00 13.20 14.25 15.20 15.50 16.55 17.50 17.55 19.15 20.20

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

06.00 07.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

21.25 22.20 23.20 23.35

14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.50

Jedini `ivot koji poznaje mladi Afroamerikanac Markus je sirovo i opasno pre`ivqavawe u crna~kom getu, u kom mlad ~ovek jednostavno ne dobija previ{e {ansi.

Jedna od opcija je bavqewe sitnim ili krupnijim kriminalom, ali postoji i druga mogu}nost, a to je muzika...

Uloge: Fifti Cent, Adevejl Akinuji-Agbaje, Yoi Brajant, Omar Benson Miler, Terens Hauard Re`ija: Yim [eridan (RTL, 23.35)

Fifti Cent

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Ekstremne drvose~e Ameri~ke drvose~e Megagraditeqi Y-ma{ine Ekstremne eksplozije Dodaj gas Hotrod {egrt Auta po meri 2008.

Borna kola bra}e Hau Kako se pravi?

Mo}ni brodovi Megagraditeqi Ekstremne eksplozije Auta po meri 2008.

Borna kola bra}e Hau Dodaj gas Crno zlato Ekstremne drvose~e

08.30 09.00 09.45 10.15 11.00 12.00 12.30 13.00 13.10 14.15 14.45 16.00 18.20 18.30 19.20 19.30 20.00 20.10 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Reli Automobilizam Svi sportovi Biciklizam Automobilizam Fudbal Fudbal Fudbal Tenis Automobilizam Automobilizam Biciklizam Fudbal Tenis Fudbal Automobilizam Fudbal Svi sportovi Kowi~ki sport Automobilizam Fudbal Automobilizam Reli Automobilizam

Kritika higijenskog uma okrenuto kao politi~ko-ekolo{ka akciPomenuta akcija ~i{}ewa Srbije mo`e biti i ja sredinom 2009, ~i{}ewe Srbije ima uspe{na ali nije verovatno da }e se time uklodaleko ve}i zna~aj za `ivot wenih staniti uzrok koji je doveo do ne`eqene pojave. Nanovnika od kona~nog ishoda ove inicijative. To ime, samo znawe o tome {ta je ~isto a {ta prqaru`no lice na{e zemqe ne mo`emo vi{e skrivavo, gde treba odlo`iti otpatke i izbe}i zaga|eti od sebe, jer je na{ problem ne~isto}e javnih we, znawe koje dosledno primewujemo u odr`avaprostora i nebrige za prirodne povr{ine ve}i wu svog privatnog prostora u svojim ku}ama i nego u ostalim evropskim i okolnim zemqama. dvori{tima, ne uti~e bitno na na{e pona{awe Iako se svaka dr`ava u javnom prostoru. suo~ava sa istovetnim Odnosom prema javproblemom, wegove ovnom prostoru ignorida{we dimenzije re{emo to znawe pokazultat su delovawa vizuju}i da se princip {e posebnih faktora ~isto}e mo`e relatikoji su se na{li izvan zovati i zameniti sana{e kontrole. movoqnom i bezobzirU dana{woj prqanom pragmati~no{}u. voj Srbiji ogleda se Od potrebe za ~iparadoks tranziciosto}om ja~a je te`wa nih promena pra}enih da svoje otpatke ne odkako nostalgi~nim sela`emo na za to pred}awem na vreme kada vi|ena mesta ve} basu nekada{we insticamo gde stignemo i tucije znatno boqe gde nam je najlak{e, nego dana{we odr`adaju}i tako podr{ku vale red i higijenu divqim smetli{tima javnog prostora, a mi koja rastu pred na{im kao pojedinci vi{e o~ima. Svaki postuvodili brigu o zajedpak koji ih uve}ava je ni~kim interesima, individualan, ali s tako i ose}awem neobzirom na to da tamo}i da svet oko nas kvo pona{awe karaku~inimo ~istijim, teri{e mnoge od nas, zdravijim i lep{im. individualno-psihoPriznawem da je nedelo{ke osobine postamokratsko dru{tvo ju prepoznatqiva crvi{e brinulo o wegota na{eg mentalitevoj ~isto}i nego demota. Deklarativnu pokratsko koje se gu{i u trebu za ~isto}om poprqav{tini, konstara`avaju na{e navike tujemo da smo se nai nemarnost koje po{li u ambijentu zapudr`ava blaga kaznena {tenih institucija politika. Tako |uzadu`enih za ~isto}u U Americi ve} i psi znaju... bri{ta, smetli{ta, javnog prostora, snideponije nastaju spon`enog nivo op{te kulture i povi{enih mogu}tano i gde ne treba, a otpadni sadr`aji ba~eni nosti da ispoqimo lo{iji deo sebe. tamo gde im nije mesto suo~avaju nas sa sopstveDanas je nesumwivo vi{e neorganskih otpadaka nom ne~isto}om i prqav{tinom. Nekada je i ve{ta~kih materijala sa dugim vremenom raspauzrok tragovima koji smrde ne~ove~stom, kako da, ali tu ~iwenicu treba sagledati u svetlu poveli pesnik, bio zakon topuza, dok je danas takav stojawa efikasnih sredbazd |ubreta koje ostastva wihovog uklawawa vqamo za sobom posleNedemokratsko dru{tvo je vi{e i reciklirawa. Problem dica doslednog neprisvojih otpadaka ne mo`e- brinulo o ~isto}i nego demokratsko, mewivawa postoje}ih i mo re{avati prepu{taodsustva stro`ih zakokoje se gu{i u prqav{tini. Na{li ju}i ih spontanom prina. Negativne posledismo se u ambijentu zapu{tenih rodnom razlagawu jer je ce ovakvog pona{awa institucija zadu`enih za ~isto}u vreme na strani wihove vezane za potencijalno javnog prostora, sni`enog nivoa trajnosti a ne na{e zaga|ewe projektuju se op{te kulture i povi{enih kratkove~nosti. Ukolina drugog, koji je uvek ko ne `elimo da nas preonaj izvan kruga na{ih mogu}nosti da ispoqimo kriju otpadne materije neposrednih interesa. lo{iji deo sebe potrebno je da se ozbiqU tom smislu se i odnije posvetimo wihovom nosom prema realnosti otklawawu i kona~no se suo~imo sa zgr~enim, i u izvan granica sopstvene privatnosti iskazuje grimasu pretvorenim, licem na{e stvarnosti. eti~nost higijenskih kriterijuma. Ukoliko odr\ubre je tranzicioni talog koji govori o re`avamo sopstvenu higijenu i ~isto}u svog prigresivnim aspektima na{eg sporog i stihijskog vatnog ambijenta tako {to bacamo sme}e, prqadru{tvenog preobra`aja. Pred nama je zadatak da mo i zaga|ujemo javni prostor, onda upitnost te sagledamo i pro~itamo uzroke |ubri{ta, divqih eti~nost tra`i i pravi odgovor. Odr`avawe deponija i razbacanih otpadaka koji u javnom prosvoje ~isto}e na taj na~in upu}uje na dubqi storu, spre~avaju}i na{e kretawe i upu}uju}i nas aspekt mentalne prqav{tine koja se u ne~istoj nekom zaobilaznim putem, simbolizuju mesto nasredini pokazuje kao ogledalo nepriznate ne{eg java{luka. Ukoliko sadr`aji tog negativitemarnosti i ne~iste savesti. U tom ogledalu i ta, rasuti tamo gde ne bi trebalo da budu, materiegoisti~ku brigu za sopstvenu ~isto}u kroz bezjalizuju}i psiholo{ke karakteristike ve}ine poobzirno prqawe `ivotnog ambijenta izvan na{e kazuju sliku na{eg mentaliteta, onda se wihovi privatnosti mo`emo prepoznati kao ugro`avapravi uzroci nalaze u dubqoj motivacionoj ravni. we sopstvenog postojawa.

P

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota12.jun2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas budite pa`qivi u saobra}aju. Nemojte putovati, ako ba{ ne morate. Ovog vikenda }e biti veoma dinami~no. [ira familija vas mo`e okupirati. Imate potrebu za slobodom. Sastanak.

BIK 20.4-20.5.

Tro{ite novac koji nemate, pogotovo ako se to odnosi na dragu osobu, simpatiju, ~uvara va{eg srca.

Radite vi{e stvari u isto vreme, i to je sasvim OK. Zapo~iwete qubavni odnos na nov i sve` na~in.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

12. jun 2010.

Mlad Mesec u va{em znaku upu}uje na qubavni susret, o~i u o~i. Va{ za{titnik Merkur, jo{ uvek {eta, hoda i poskakuje, kroz zemqani znak Bika, {to doprinosi hedonizmu i romati~nosti. Restoran?

Zapo~iwete iz po~etka, kako na li~nom planu, tako i u svemu ostalom. Jedinstvo sa partnerom daje smisao i sadr`aj svemu {to ~inite i ose}ate. U qubavi je va`na komunikacija i igra.

Neko je zaqubqen, javno ili tajno, sasvim svejedno. Mo`ete sakriti svoju intimu od o~iju javnosti.

Partner se u velikoj meri napaja va{im optimizmom i samosve{}u.

Neko nekoga zavodi. U`ivajte.

Ne morate rediti vikendom! Budite strpqivi i dosledni, jer su dugoro~ni planovi sasvim izvesni i uspe{ni. Sigurnost kojom pridobijate poverewe u svom okru`ewu, ne}e vas napustiti.

VAGA 23.9- 23.10.

Porodi~no ste orjentisani, pa }ete sve u~initi za svoju decu i uku}ane. Partner `eli vi{e slobode za sebe, nova interesovawa i doga|aje.

Neko ili ne{to vam ne da mira. Samostalne odluke.

[KORPION 24.10- 23.11.

U karijeri nije po`eqan sukob sa pretpostavqenima, jer iz toga ne}e proiza}i ni{ta dobro. Atmosfera se smirila, tako da se mo`ete okrenuti dru{tvu i nekim novim izazovima, putovawima.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ovog vikenda biste mogli da promenite navike. Imate veoma povoqne mogu}nosti na li~nom planu da istra`ujete `ivot i sve oko sebe.

Ose}aj slobode i mogu}nost samostalnog izbora. Izlet?

JARAC 22.12-20.1.

Mo`ete da ula`ete u nekretnine i potomstvo, porodicu, i pored trenutnih blokada i ka{wewa. Oslonite se na sebe i ve} stvorene stabilne temeqe i odnose. Mo`ete da slavite u ku}i. Preterivawe.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Popijte svoju prvu jutarwu kaficu polako i na miru, da biste smireno zapo~eli ovaj lep i prijatan dan, posve}en qubavi. Podelite sa partnerom svoje `eqe i ma{tarije. Zavedite i iznenadite dragu osobu.

RIBE 20.2-20.3.

Kreativni ste i inspirativni, pa ~uvajte svoje tajne daleko od svih.

Mo`ete da stvarate, da u`ivate u umetnosti ili putovawu, sa voqenom osobom. Mo`ete da odustanite od svakodnevnih obaveza.

TRI^-TRA^

Zmija prepala Salmu V REMENSKA

U filmu „Od sumraka do svitawa” glumica Salma Hajek je odigrala kultni ples sa zmijom, ali o~igledno van snimawa ne voli gmizavce. Glumica se tokom promotivnog intervjua za film „Odrasli” stra{no uspani~ila kada je na podu ugledala zmiju. Po{to je intervju sniman u prirodi, zmija je upuzala izme|u glumice i wenih koleginica Maje Rudolf i Marije Belo.

Hajekova je vrisnula, popela se na stolicu, a onda poku{ala da pobegne. Hajekovu i Belovu su na kraju izneli pomo}nici, dok je Rudolfova ostala pribrana.

PROGNOZA

VIC DANA

VELIKA

Vojvodina Novi Sad

35

Subotica

34

Sombor

34

Kikinda

35

Vrbas

35

B. Palanka

35

Zrewanin

35

S. Mitrovica 35 Ruma

34

Pan~evo

35

Vr{ac

35

Srbija Beograd

36

Kragujevac

36

K. Mitrovica 36 Ni{

37

Evropa

VRU]INA

NOVI SAD: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab ju`ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 20 ujutru do 35 stepeni po podne.

VOJVODINA: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab ju`ni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura od 19 u Vr{cu, so 35 stepeni.

SRBIJA: Sun~ano i jo{ toplije uz veliku vru}inu u svim krajevima. Krajem dana na jugozapadu su mogu}i lokalni pquskovi sa grmqavinom. Vetar slab ju`ni. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura 14 u Vr{cu, a maksimalna 37 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: I narednih dana ostaje veoma toplo vreme. U nedequ po podne na jugu, a u ponedeqak na severu mogu}i su lokalni pquskovi sa grmqavinom. Prvih nekoliko dana idu}e sedmice i daqe vru}ine uz temperature preko 30 stepeni.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ka situacija je nepovoqna zbog veoma toplog vremena. Tegobe su mogu}e kod hroni~nih bolesnika, kao i iscrpqenost, zamor i pad koncentracije. Preporu~uje se striktno pridr`avawe saveta lekara, izbegavawe du`eg izlagawa toploti, kao i adekvatna za{tita od o~ekivano visokih vrednosti UV zra~ewa. Oprezno u saobra}aju!

Madrid

21

Rim

29

London

21

Cirih

22

Berlin

24

Be~

31

Var{ava

30

Kijev

35

Moskva

31

Oslo

14

TAMI[

TISA

Atina

33

Pariz

23

Minhen

25

Budimpe{ta

32

Stokholm

15

SAVA

717 (18)

Slankamen

666 (21)

Ja{a Tomi}

Apatin

766 (26)

Zemun

635 (21)

Tendencija stagnacije

Senta

701 (9)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

618 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

604 (10)

Tendencija opadawa i porasta

Smederevo

672 (4)

Titel

678 (18)

NERA

Novi Sad

629 (34)

Tendencija porasta

Hetin

210 (-10)

Tendencija stagnacije

704 (9)

Tendencija porasta

S. Mitrovica 512 (-36) Beograd

Kusi}

1

8

Bezdan

Ba~. Palanka 641 (38)

262 (-20) N. Kne`evac

SUDOKU

St. Peterburg 22

VODOSTAWE DUNAV

Rodi Lalina }erka vanbra~no dete. Lala nije hteo da je vidi nedequ dana.

A posle toga, {ta }e, pomiri se sa sudbinom.

Pozove je i o~ita joj bukvicu: - ]ero moja - po~ne Lala strogo - ti, kako si po~ela... Na kraju }e{ jo{ i propu{iti!

584 (4)

9 3

4

6

3

3 6 5

5

6

6 9

2

2

4 6

7 92 (-6)

9

9

8

5

9

6

1 1

3

2

3

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

5

1

7

4

2

6

3

9

6

3

7

1

9

5

8

4

2

2

9

4

6

3

8

1

7

5

9

6

2

3

7

4

5

8

1

3

7

5

8

6

1

9

2

4

4

1

8

5

2

9

3

6

7

1

8

6

2

5

7

4

9

3

7

4

3

9

1

6

2

5

8

5

2

9

4

8

3

7

1

6

Re{ewe iz pro{log broja