Dnevnik 12.jun 2012.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 12. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23463 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INA U GU RA CI JA NO VOG SRP SKOG PRED SED NI KA NA AN DRI ]E VOM VEN CU

Ni ko li}: Po mo }i }u da Sr bi ja na sta vi evrop ski put

str. 2

OTVARA SE NO VA ZGRA DA PO LI KLINIKE DE^JE BOLNICE U NOVOM SADU

PRED SED NIK SR BI JE S KO A LI CI JOM SPS–PUPS–JS O FOR MI RA WU VLA DE

Da ~i}: LDP ne pri hva tqiv bez URS-a No vi voj vo |an ski po sla ni ci u klu pa ma sle de }e ne de qe

str. 3

Foto: R. Hayi}

EGE RE [I ZA KA ZAO KON STI TU TIV NU SED NI CU SKUP [TI NE APV ZA 22. JUN

Sutra prvi pacijenti

NA KON [TO JE DI NAR OJA ^AO, KO JE DO BIO, A KO IZ GU BIO NA KURS NOJ KLAC KA LI CI

Gra |a ni gu bit ni ci, a di nar ska {ted wa no ka u ti ra na

str. 5

NASLOVI

Ekonomija

NO VA TRA GE DI JA U VOJ VO \AN SKIM VO DA MA:

Tre}e doba 6 Najsiroma{nije nema ko da {titi

Novi Sad

str. 7 GRAD WA PO SLED WE TRA SE BU LE VA RA EVRO PE I OD U ZE TO ZE MQI [TE

Po ~e le De ~ak se uto pio da le `u pa re pred 200 qu di za par ce le

n NADAL OSTAO KRAQ [QAKE

str. 9

str. 16 – 22

SPORT

n FRANCUSKA – ENGLESKA NERE[ENO 1:1

n REVIJA ODBOJKA[KE MLADOSTI U BE^EJU

11 Suboti~ani uredili Dudovu {umu po evropskim standardima

Dru{tvo

Eg zit opet u svet skom vr hu

str. 15

Vojvodina

4 Sindikati tra`e o~uvawe svake firme koja ima {ansu da pre`ivi

PO OCE NI TE LE VI ZI JE SI-EN-EN U BOR KO VA^ KOM JE ZE RU, KOD RU ME, STRA DAO PET NA E STO GO DI [WAK IZ NO VOG SA DA

str. 13

Toplo i nestabilno

Najvi{a temperatura 30 °S

13 Genetika nije kriva za belu kugu u Vojvodini

Crna 8 Stovari{ta spremna za novu grajnu sezonu, ali nema kupaca

15 U Novom Sadu putnik izboden no`em u gradskom autobusu

2

POLiTikA

utorak12.jun2012.

VISOKI KOMESAR OEBS-a ZA NACIONALNE MAWINE KNUT VOLEBEK U VLADI VOJVODINE

Po lo `aj i pra va et ni~ kih za jed ni ca Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} primio je ju~e delegaciju OEBS-a predvo|enu visokim komesarom za nacionalne mawine Knutom Volebekom. Raz-

{tite i razvoja etni~kih zajednica u Vojvodini su nacionalni saveti, koji se bave svim najva`nijim pitawima vezanim za polo`aj svih pripadnika svake od

INAUGURACIJA NOVOG SRPSKOG PREDSEDNIKA NA ANDRI]EVOM VENCU

Ni ko li}: Po mo }i }u da Sr bi ja na sta vi evrop ski put Nastavak evropskog puta Srbije obojio je inauguracionu sve~anost predsednika Tomislava Nikoli}a na kojoj je glavni gost bio evropski komesar za pro{irewe [tefan File. Nakon intonirawe srpske himne „Bo`e pravde“ i evropske himne „Oda radosti“ Nikoli} je poru~io: – Evropski put Srbije je put u budu}nost, put ekonomskog pro-

govarano je o polo`aju i pravima etni~kih zajednica u Vojvodini.

Pajti} rekao je da su AP Vojvodina i wene institucije posve}ene o~uvawu i unapre|ivawu multietni~nosti, multikulturnosto i multikonfesionalnosti. Osim {est zvani~nih jezika u slu`benoj upotrebi i obrazovawa na materwem jeziku u svim uzrastima, od obdani{ta do fakulteta, jedna od osnovnih institucija za-

nacionalnih zajednica na teritoriji na{e pokrajine.

U razgovoru je bilo re~i i o pitawima vezanim za informisawe i polo`aj medija na jezicima nacionalnih zajednica, a Volebek je izrazio zadovoqstvo uspe{nom primenom najvi{ih evropskih standarda u procesu za{tite i unapre|ivawa polo`aja nacionalnih zajednica u APV.

BSEC U BEOGRADU

Cr no mor ska sa rad wa – Crnomorska ekonomska saradwa – BSEC – mora da obezbedi dobrosusedske odnose u regionu, a ciq nam je da ostvarimo region s nula problema – izjavila je ju~e pomo}nica ministra spoqnih poslova Srbije Sla|ana Prica na otvarawu 26. sastanka Saveta ministara BSEC-a u Beogradu kojem su prisustvovali zamenici ministara spoqnih poslova zemaqa ~lanica i predstavnici posmatra~a i drugih organizacija. – Srbija je tokom {estomese~nog predsedavawa tom regionalnom

organizacijom radila na unapre|ewu regionalne saradwe, {to je pomoglo da se ona depolitizuje.

Sla|ana Prica je na kraju zasedawa predala ~eki} s postoqem zameniku turskog ministra spoqnih poslova Naxiju Koru i

– Pred nama su te{ka vremena u kojima }emo ve}om odgovorno{}u, marqivo{}u i jasnim planom pokazati svima da Srbija ima re{ewe, potencijala i da ho}e i mo`e napred – istakao je novi predsednik dr`ave prilikom inauguracije.

Nikoli} se zahvalio prethodnom predsedniku Borisu Tadi}u, navode}i da je funkciju predsed-

speriteta i pomo}i }u da se taj put nastavi – rekao je predsednik, najavquju}i da }e u interesu dr`ave sara|ivati sa svima u svetu, a da }e u regionu voditi politiku mira, stabilnosti i saradwe.

– Gradi}u prijateqstva po svetu jer Srbija nema pravo da ima neprijateqe – rekao je Nikoli}, i

nika dr`ave obavqao u izuzetno te{kom periodu. Posebnu zahvalnost uputio komesaru EU Fileu jer je uvek bio uz Srbiju te dodao da se nada da }e tako biti i u budu}nosti.

Upravo to je potvrdio briselski gost, isti~u}i u govoru da }e EU biti najve}i saveznik Srbije

Mo`ete ra~unati na moju li~nu podr{ku, kao i na podr{ku EU – istakao je File, i ukazao na to da se posle izbora od institucija o~ekuje da se vrate na posao i da nastave ambiciozan put reformi da bi se zemqa pripremila za pridru`ewe EU. Po wegovim re~ima, na tom putu ima mnogo izazova s kojima se Srbija bez odlagawa mora suo~iti, {to, kako je dodao, gra|ani i o~ekuju. File je rekao da pozdravqa obe}awa koja je Nikoli} dao a koja se ti~u kontinuiteta institucija, i pozdravio to {to }e Nikoli}eva prva zvani~na poseta kao predsednika biti Briselu.

– To je jasan znak va{e namere da nastavite rad prethodnog predsednika Borisa Tadi}a, kome

istakao da, kada je u pitawu politika prema regionu, ne}e dozvoliti da razli~iti pogledi na pojedine doga|aje iz pro{losti ugroze zajedni~ku budu}nost.

Predsednik Srbije je istakao da smatra da sve razlike i problemi treba da budu re{avani mirnim i demokratskim sredstvima, dijalogom pre svega.

Nikoli} je napomenuo da }e {tititi Ustav Srbije, po{tovati i ~uvati teritorijalni integritet dr`ave i da }e poku{ati da objedini sve politi~ke snage u zemqi da bi se utvrdila i sprovodila zajedni~ka politika prema Kosovu i Metohiji.

Predsednik je naglasio i da }e sara|ivati s budu}om vladom, ali da }e svaku vladu i wen rad nadzirati i kritikovati.

– Tra`i}u od we i sam u~estvovati u `estokoj borbi protiv kriminala i korupcije, ne}u se smiriti dok se ne sazna sve i ne prona|u krivci za pqa~ka{ku privatizaciju koja je sprovedena u Srbiji. To sam obe}ao i od toga ne}u odustati – konstatovao je Nikoli}.

On je obe}ao da }e vreme, snagu, znawe i energiju posvetiti razvoju Srbije i blagostawu gra|ana jer je, kako je rekao, to wegova obaveza i dug prema svim gra|anima koji te{ko `ive, koji ne vide jasnu perspektivu za sebe i svoju decu i od wega, ali i budu}e vlade, o~ekuju da stawe u zemqi bude promeweno a `ivot boqi.

Nikoli} je poru~io da }e zato svaki razgovor s bilo kojim zvani~nikom iz sveta po~eti i zavr{iti molbom da wihovi investitori ulo`e novac u Srbiju, dodaju}i da je spreman da pomogne da u dr`avi budu obezbe|eni neuporedivo boqi uslovi za one koji imaju novac i koji mogu zaposliti gra|ane.

na wenom putu ka punopravnom ~lanstvu u toj organizaciji.

– Staja}emo rame uz rame s vama i gra|anima Srbije – rekao je File, izra`avaju}i pri tom nadu }e srpska vlada biti formirana brzo. On je rekao da je na inauguraciju do{ao da iska`e privr`enost Srbiji, wenom narodu i wenim naporima da modernizuje zemqu, kao i evropskim integracijama.

tako|e danas odajem priznawe – istakao je File, dodaju}i da Srbija mora da uradi ozbiqan posao pre nego {to se otvore pregovori o pridru`ivawu, budu}i da }e u oktobru EU razmotriti wen napredak na tom putu.

File je napomenuo da EU nema skrivenih zahteva i da }e pre svega razmotriti napredak Beograda u dijalogu s Pri{tinom i daqem normalizovawu odnosa,

Gosti iz sveta Nikoli}u su ju~e ~estitali i ministar spoqnih poslova Turske i zamenica {efa italijanske diplomatije, te srpski ~lan Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi}, kao i brojni predstavnici diplomatskog kora. Na Adri}evom vencu bili su i {ef Misije EU Vensan De`er, ruski ambasador Aleksandar Konuzin, nema~ki Volfram Mas, francuski Fransoa Gzavije Denio.

gracije budu u samom centru rada budu}e vlade. Uz napomenu da EU veoma dr`i do regionalne saradwe, File je napomenuo da }e od najve}e va`nosti biti da predsednik Nikoli} prenese

po`elela sre}u Turskoj u slede}ih {est meseci, kao i u pripremama za samit lidera zemaqa BSEC-a u Istanbulu. Govore}i na kraju sastanka, ona je rekla da je Srbija tokom {estomese~nog predsedavawa radila na revitalizaciji institucionalnih odnosa BSEC-a i Evropske unije.

Koru je rekao da }e wegova zemqa tokom predsedavawa nastaviti da ja~a organizaciju i da }e pa`wa biti posve}ena pitawima kao {to su investicije, kulturna i druga razmena radi boqeg upoznavawa naroda regiona.

Po wegovim re~ima, Turska }e predsedavati BSEC-om pod sloganom „Od ritualne saradwe do zone saradwe u crnomorskom podru~ju”. Samit lidera zemaqa BSEC-a }e biti odr`an u Turskoj krajem juna, u okviru obele`avawa 20. godi{wice BSEC-a.

Ste fa no vi}: Ko so vo ne mo `e kao ne za vi sna dr `a va [ef beogradskog tima u dijalogu s Pri{tinom Borislav Stefanovi} poru~io je ju~e da je inicijativa zamenika ministra spoqnih poslova Albanije Selima Belortaja da se Kosovo ukqu~i u Organizaciju crnomorske ekonomske saradwe (BSEC) o~ekivana, ali da Kosovo u regionalnim organizacijama ne mo`e u~estvovati kao nezavisna dr`ava.

– Pri{tina mo`e biti predstavqena u organizacijama ako ispuwava pravila te organizacije i ukoliko nije predstavqena kao nezavisna dr`ava – kazao je Stefanovi} Tanjugu.

Belortaj se, naime, ju~e u Beogradu, na sastanku BSEC-a, zalo`io za ukqu~ewe Kosova u tu organizaciju, istakav{i da „se situacija u regionu, a posebno uspeh u dijalogu Beograda i Pri-

dnevnik

{tine, moraju uzeti u obzir u agendi te organizacije”. Reaguju}i na tu izjavu, Stefanovi} je naglasio da je regionalna saradwa va`na i da glas Pri{tine treba da se ~uje, ali „iskqu~ivo po{tuju}i pravila organizacije u kojoj se pojavquje”.

– Kosovo nije i ne mo`e biti nezavisna dr`ava – rekao je Stefanovi} Tanjugu, dodaju}i da u regionalnim organizacijama mo`e u~estvovati samo ako nije predstavqeno kao nezavisna dr`ava.

Belortaj je rekao i da je Albanija tokom predsedavawa regionalnim inicijativama uvek smatrala bitnim ukqu~enost i u~e{}e celog regiona, a to }e, kako je dodao, zastupati i tokom predstoje}eg predsedavawa CEFTA.

Dr`avni, strana~ki i verski vrh Me|u zvanicama iz zemqe bili su i premijer Mirko Cvetkovi}, vicepremijeri Ivica Da~i}, Jovan Krkobabi} i Verica Kalanovi}, ministari spoqnih poslova Vuk Jeremi}, dr`avne uprave Milan Markovi}, vera i dijaspore Sr|an Sre}kovi}, prosvete @arko Obradovi}, guverner NBS-a Dejan [o{ki}. Na ceremoniju su do{li i predstavnici politi~kih stranaka, ukqu~uju}i lidere DSa Borisa Tadi}a, DSS-a Vojislava Ko{tunicu, LDP-a ^edomira Jovanovi}a, URS-a Mla|ana Dinki}a, JS-a Dragana Markovi}a Palmu, NS-a Velimira Ili}a. Bila su tu i dva biv{a predsednika: Srbije, Milan Milutinovi} i SRJ Zoran Lili}.

Inauguraciji su prisustvovali i patrijarh srpski Irinej, nadbiskup Stanislav Ho~evar, IZS Adem Zilki}, kao i predstavnici drugih verskih zajednica i konfesija. Na prijemu je bio i prestolonaslednik Aleksandar II s princezom Katarinom, ~elnici najvi{ih pravosudnih institucija i nezavisnih tela, poslanici, predstavnici javnog, kulturnog i sportskog `ivota kao {to su Vlade Divac, Sini{a Mihajlovi}, Tomislav Karaxi}, Dragan Xaji}, Dejan i Vawa Udovi~i} i Vawa Grbi}.

Biznismeni Pred po~etak Nikoli}evog govora na prijem su stigli i srpski bogata{i, biznismeni Milorad Mi{kovi}, Milan Beko, Branislav Gruji}, Miodrag Kosti} – Kole, a tokom koktela mogli su se videti kako opu{teno }askaju s generalnim direktorom RTS-a Aleksandrom Tijani}em.

– EU `eli da Srbija napreduje na putu ka EU i ja s nestrpqewem o~ekujem produbqivawe odnosa Srbije i EU i da tesno sara|ujem s vama, predsedni~e, i s drugim institucijama na ovom poslu.

kao i u sprovo|ewu reformi u kqu~nim oblastima pravosu|a i borbe protiv korupcije.

On je istakao da je potrebno da Srbija zadr`i ritam u evropskoj politici i da evropske inte-

jasne poruke i ispuni obe}awa koja je dao narodu i ~itavom regionu.

Govorima Nikoli}a i Filea, i prijemu koji je usledio, prethodio je crveni tepih kojim su ju~e u zdawu na Andri}evom vencu prodefilovale brojne zvanice iz sveta i zemqe, me|u kojim je bio i predsednik Crne Gore Filip Vujanovi}, a kako je rekao za na{ list, stigao je „s pru`enom rukom sveobuhvatne saradwe dve suverene dr`ave“.

– Do{ao sam ovde da iska`em po{tovawe voqi gra|ana Srbije, koji su izabrali predsednika Srbije da u narednom periodu u ime gra|ana promovi{e interese zemqe u me|unarodnoj zajednici, regionu i onim procesima od kojih zavise ekonomija i kvalitet `ivota Srbije – rekao je Vujanovi}.

Predsednik RS Milorad Dodik, koji je stigao preko crvenog tepiha u dru{tvu {efa srpske diplomatije Vuka Jeremi}a, tokom prijema nam je rekao da ne zna da li je u pitawu organizovani bojkot predsednika iz regiona, ali da je Nikoli}ev izbor legalan i legitiman.

– Ovde se radi o izbornoj voqi Srbije, a ne kako to `eli neko da posmatra. Vidim ovde predsednika Crne Gore, a tu je i gospodin Radmanovi} u ime Predsedni{tva BiH, a ako je potrebna neka regionalna pri~a, evo i ja sam tu – rekao je Dodik za na{ list i dodao da s liderom DS-a Tadi}em ju~e nije pri~ao o vladi i o tome da li je poslu{ao wegov savet u vezi s LDP-om.

Brojne zvanice je, uz predsednika Srbije, ju~e pozdravqala i do~ekivala i prva dama, wegova supruga Dragica.

D. Milivojevi}

c m y

politika

dnevnik

PREDSEDNIK SRBIJE S KOALICIJOM SPS–PUPS–JS-a O FORMIRAWU VLADE

Da ~i}: LDP ne pri hva tqiv bez URS-a – Za ko a li ci ju oko SPS-a ne pri hva tqi vo je da no va vla da bu de sa sta vqe na sa mo a LDPom, bez URS-a. Ne mo `e mo s LDP-om da stva ra mo vla du sa 126 po sla ni ka. Mi smo za to da oni bu du u vla di, ali ne i da vla da od wih za vi si – iz ja vio je li der so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} no vi na ri ma po sle kon sul ta ci ja Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a s pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em o for mi ra wu no ve vla de, na ko ji ma je {ef dr `a ve po no vio da }e man dat za sa stav no ve vla de po ve ri ti ono me ko uspe da obez be di 126 po sla ni ka u par la men tu.

Da ~i} je na kon raz go vo ra s Ni ko li }em re kao da ni je jed no stav no na pra vi ti ve }i nu jer ni su va `ne sa mo broj ke ve} i po li ti ka. On je ob ja snio da Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a i da qe pre go va ra s DS-om i da }e, ko li ko su tra, na sta vi ti raz go vo re.

Da ~i} je na veo da so ci ja li sti ne ko ~e sa sta vqa we vla de ve} da za DS ni je pri hva tqiv URS. Pre ci zi ra ju }i zbog ~e ga ne bi u vla du u ko joj bi bio LDP, li der so ci ja li sta je na gla sio da je to zbog wi ho vog po li ti~ kog sta va

pre ma Re pu bli ci Srp skoj i Ko so vu i Me to hi ji.

– Uko li ko bi tre }i part ner u Vla di bio sa mo LDP, ne bi smo bi li si gur ni u to ka kva bi bi la po li ti ka pre ma Ko so vu i RS – na gla sio je li der SPS-a, i do dao da bi te {ko bi lo na pra vi ti

Organizovanim bojkotom uvredili Srbiju Pr vi ~o vek SPS-a oce nio je da je od su stvo li de ra ze ma qa re gi o na s ina u gu ra ci je pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a or ga ni zo va ni boj kot i uvre da za Sr bi ju, ne za Ni ko li }a. Da ~i} je re kao da so ci ja li sti ni su bi li za iz bor Ni ko li }a na me sto {e fa dr `a ve, pa ni on li~ no ni je gla sao za we ga, ali da je na rod Sr bi je ta ko od lu ~io, i to tre ba svi da po {tu ju.

– Qu ti me {to li de ri iz okru `e wa ne }e do }i na ina u gu ra ci ju i to vi dim kao or ga ni zo va ni boj kot i od nos pre ma Sr bi ji, ne pre ma pred sed ni ku – is ta kao je Da ~i}.

On je oce nio da to ni je u du hu po mi re wa i evro in te gra ci ja i ne vo di pro du bqi va wu do bro su sed skih od no sa.

– Ka da je Ta di} bio pred sed nik Sr bi je, bio je na ina u gu ra ci ji svim pred sed ni ci ma u okru `e wu, osim ka da su na wi ma bi li pred stav ni ci Ko so va. Ovo je or ga ni zo van boj kot, uvre da za Sr bi ju, a ne To mi sla va Ni ko li }a, ko ji je tre nut no pred sed nik Sr bi je – na gla sio je Da ~i}.

i do go vor s na pred wa ci ma jer bi to pod ra zu me va lo po dr {ku De mo krat ske stran ke Sr bi je, ko ja ima ne ga ti van stav o ula sku Sr bi je u EU. – Za to je neo p hod no pra vi ti do go vo re i kom pro mi se. Na {a po zi ci ja je ja sna. Uko li ko ne us pe ju raz go vo ri s DS-om, ko je na sta vqa mo mo `da ve} su tra, tek on da }e mo raz go va ra ti s dru gim ve li kim fak to ri ma, pre sve ga sa SNSom – na gla sio je Da ~i}.

Po we go vim re ~i ma, na SPS se vr {i ogro man pri ti sak, I is ta kao da ne `e li da se pi ta we for mi ra wa par la men tar ne ve }i ne svo di na pri ti sak na ko a li ci ju oko so ci ja li sta. Pri tom je za pi tao: [ta ho }e te, da for mi ra mo vla du s bi lo kim?

Da ~i} je na veo da taj pro ces ni je jed no sta van, da ga ne od re |u ju sa mo broj ke ve} po li ti~ ki pro gra mi, i po ru ~io da tre ba in ten zi vi ra ti raz go vo re, do no si ti od lu ke...

– Vre me je da se pre lo mi – po ru ~io je Da ~i}, ot kri va ju }i pri tom me di ji ma da su mu „mno gi po nu di li pre mi jer sku funk ci ju”, ali da je sve od bio jer je s Ta di }em na pra vio do go vor i tek uko li ko on pro pad ne, so ci ja li sti mo gu i}i da qe.

Na pi ta we ka da o~e ku je da bu de for mi ra na no va vla da, pod se tio je na to da je te o ret ski mo gu }e do sep tem bra, ali da je we go vo mi {qe we da ne ma raz lo ga da se to li ko ~e ka. Da ~i} je re kao da su s pred sed ni kom Sr bi je raz go va ra li o we go vom sta vu o naj va `ni jim dr `av nim, eko nom skim i so ci jal nim pi ta wi ma.

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} is ta kao je u raz go vo ru s li de ri ma “mi ni-ko a li ci je” da }e man dat za sa stav no ve vla de po ve ri ti ono me ko uspe da obez be di ve }i nu u par la men tu, bez ob zi ra na to iz ko je je stran ke.

Ni ko li} je i ju ~e ra {wim sa go vor ni ci ma, li de ri ma SPS-a, PUPS-a i JS-a, po no vio da je neo p hod no da se vla da br zo ofor mi da bi {to pre po ~e la da re {a va na go mi la ne eko nom ske i so ci jal ne pro ble me. On je re kao da na {u ze mqu na je sen o~e ku ju do dat ne po te {ko }e oko is pla te

Mno gi su mi po nu di li pre mi jer sku funk ci ju, ali sve sam od bio jer sam s Ta di }em na pra vio do go vor i tek uko li ko on pro pad ne, so ci ja li sti mo gu i}i da qe (Ivica Da~i}) oba ve za po do spe lim kre di ti ma, i da se mo ra osmi sli ti plan ka ko da to do dat no ne ugro zi iova ko lo{ `i vot ni stan dard gra |a na. Pred sed nik Ni ko li} je is ta kao da je Sr bi ja iz gu bi la ve} pre vi {e dra go ce nog vre me na i da se {to hit ni je mo ra po ~e ti sa re {a va wem kqu~ nih pro ble ma sa ko ji ma se gra |a ni su o ~a va ju.

U de le ga ci ji “mi ni-ko a li ci je” ko ju je kod pred sed ni ka Sr bi je pred vo dio Da ~i} bi li su i Jo van Kr ko ba bi} i Dra gan Mar ko vi} Pal ma, a ona je sa 44 man da ta u Skup {ti ni Sr bi je bi la tre }a po re du na kon sul ta ci ja ma o vla di na An dri }e vom ven cu na kon li sta ko je pred vo de SNS i DS. Po Usta vu, kan di da ta za pred sed ni ka vla de par la men tu pred la `e pred sed nik Re pu bli ke po {to sa slu {a mi {qe we pred stav ni ka iza bra nih li sta.

D. Milivojevi}

LDP: Za u sta vi ti po li ti ku ko ja je vo |e na ~e ti ri go di ne L i b e r a l n o - d e m o k r a t s k a par ti ja sa op {ti la je ju ~e da mo `e u}e sa mo u vla du ko ja ne }e pro vo ci ra ti no ve su ko be pod gre va wem na ci o na li zma, re la ti vi zo va wem pre su da me |u na rod nih su do va, op struk ci jom do go vo ra po stig nu tih s ko sov skim Al ban ci ma i Evrop skom uni jom i no vim po de la ma u Sr bi ji. „Po li ti ka vla de i we ne vred no sti mo ra ju bi ti pot pu no dru ga ~i ji, iz me |u

osta log i zbog to ga {to je sve one prin ci pe na ko ji ma LDP go di na ma in si sti ra u me |u vre me nu `i vot po tvr dio, za raz li ku od pa ro la vla da ju }e ko a- li ci je ko je su de man to va ne na sva kom ko ra ku”, ka `e se u sa op {te wu.

Ova stran ka is ti ~e da u „stal nom ospo ra va wu” we ne po li ti ke vi di sa mo po ku {aj da se gr ~e vi to od bra ne li~ ne po zi ci je i po li ti ke iz pret hod -

ne ~e ti ri go di ne, ko je su Sr bi ju blo ki ra le, stva ra ju }i od we naj si ro ma {ni je dru {tvo, s naj ve }om sto pom in fla ci je, ne kon tro li sa nim za du `i va wem, ugro `e nim obra zov nim si ste mom, pen zi o nim i zdrav stev nim fon do vi ma ko ji su pred ko lap som. „Za to sma tra mo da je da nas vr hun ski par ti o ti zam upra vo za u sta vi ti tu po li ti ku u na sto ja wu da bu de osnov i bu du }e vla de”, sa op {tio je LPP.

Ta stran ka sma tra da po li ti ka iz be ga va wa di ja lo ga o eko nom skim re for ma ma, nu `no sti aran `ma na s MMF-om, ko sov skog tu ma ra wa, po pu li zam i de ma go gi ja ugro `a va ju bu du} nost ze mqe. Ta po li ti ka, na gla sio je LDP, mo ra bi ti u pot pu no sti za me we na po li ti kom evrop ske vla de ko ja }e bi ti spo sob na da ura di sve {to do sa da {wa vla da ju }a ko a li ci ja ni je `e le la.

REKLI SU

Jer kov: Nek SPS pri hva ti voj vo |an ska pra vi la igre Port pa rol ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov is ta kla je za „No vi ne no vo sad ske„ da }e sa rad wa sa SPS-om u Po kra jin skoj skup {ti ni bi ti mo gu }a sa mo uko li ko so ci ja li sti pri hva te „pra vi la igre“ ko ja va `e u Voj vo di ni.

– Mi ne za bo ra vqa mo da je upra vo SPS uki nuo voj vo |an sku auto no mi ju, a u ko a li ci o nu ve }i nu je ta par ti ja do bro do {la sa mo ako pri hva ti plat for mu Iz vr {nog ve }a po ko joj Voj vo di na ima iz vr {nu, za ko no dav nu i de lom sud sku vlast, kao i iz vor ne pri ho de i imo vi nu. Uko li ko su sprem ni za to, on da ne ka tu pro me nu u sta vo vi ma ob ja {wa va ju svo jim bi ra ~i ma, a ako ni su, on da ne ka tra `e dru gog ko a li ci o nog part ne ra – iz ri ~i ta je Alek san dra Jer kov u iz ja vi za taj list.

Li ga o~e ku je da no va vla da „bes kom pro mi sno za stu pa in te re se Voj vo |a na i Voj vo |an ki“.

@iv ko vi}: DS da ode u opo zi ci ju

Du li}: No va vla da do kra ja me se ca

Ne ka da {wi pre mi jer Sr bi je Zo ran @iv ko vi} oce nio je da }e sle de }a Vla da Sr bi je na sta vi ti da vo di lo {u po li ti ku kao i u pret hod nih osam go di na.

On je u emi si ji B-92 „Ho }u da znam„ re kao da „stra na~ ki i per so nal no ni je bit no ko }e tu vla du ~i ni ti”.

– Ni jed na stran ka ko ja je u pri li ci da for mi ra vla du ne }e u~i ni ti ni {ta bo qe od ovo ga sa da – re kao je @iv ko vi}, i do dao da ni jed na stran ka u kam pa wi ni je sa op {ti la isti nu o si tu a ci ji u ko joj je Sr bi ja i {ta }e tim po vo dom da ura di.

– SPS i DS ne ma ju do vo qan broj po sla ni ka. Pre go va ra se da u tu vla du u|u ili Mla |an Din ki} ili ^e do mir Jo va no vi} kao no vi Din ki}. Za si gur nu ve }i nu po treb na je {i ra ko a li ci ja i ne znam da li DS mo `e da po mi ri sve raz li ke. Li~ no ne mi slim da DS tre ba da pra vi vla du. Mi slim da je do bro i za DS i za Sr bi ju da na ~e ti ri go di ne ode u opo zi ci ju – re kao je @iv ko vi}.

– Pre g o v o r i De m o krat ske stran ke i ko a li c i j e oko SPS-a o for mi ra wu vla de bi }e br zo na sta vqe ni i o~e ku jem da }e mo do kra ja me se ca ima ti no vu vla du – ka `e funk ci o ner DS-a Oli ver Du li}.

Go stu ju }i u Dnev ni ku RTS-a, Du li} je re kao da ve ru je da }e raz go vo ri sa so ci ja li sti ma bi ti vr lo br zo na sta vqe ni, i is ta kao da se sad pr vo raz go va ra o pro gra mu i to me {ta vla da tre ba da ura di, pa on da o per so nal nim re {e wi ma.

– Ovo je mo `da pr vi put o no vi joj isto ri ji da se pr vo raz go va ra o pro gra mu i {ta vla da tre ba da ura di – re kao je Du li}.

On je do dao da je to „ci vi li za cij ski is ko rak u po li ti~ kom de la wu” i da }e ta ko vr lo br zo do }i do vla de ko ja }e ra di ti efi ka sni je i kva li tet ni je ne go {to je to bi lo u pro {lo sti.

utorak12.jun2012.

3

EGERE[I ZAKAZAO KONSTITUTIVNU SEDNICU SKUP[TINE APV ZA 22. JUN

No vi voj vo |an ski po sla ni ci u klu pa ma sle de }e ne de qe Pred sed nik sa zi va Skup {ti ne Voj vo di ne u od la sku [an dor Ege re {i za ka zao je ju ~e kon sti tu tiv nu sed ni cu no vog po kra jin skog par la men ta za 22. jun. On je na ja vio da }e na toj sed ni ci bi ti ve ri fi ko va ni man da ti no vih po sla ni ka i iza bra no no vo ru ko vod stvo Skup {ti ne APV: pred sed nik, pot pred se ni ci i se kre tar. Ta ko |e, ka ko je do dao, for mi ra }e se i po sla ni~ ke gru pe i skup {tin ska te la.

Ege re {i je sa op {tio i da Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, ~i ji je funk ci o ner, pre ten du je na me sto pred sed ni ka Skup {ti ne i u no vom sa zi vu, ali i da se sam ipak pri pre ma za „pe riod mir ni jeg po li ti~ kog `i vo ta„. Iz ra zio je za do voq stvo u~in kom sa zi va Skup {ti ne u od la sku, ko jim je pred se da vao, is ti ~u }i da su pret hod ne ~e ti ri go di ne po sla ni ci pre sve ga ra di li na afir ma ci ji po kra jin skog par la men ta.

– A naj ve }a sa tis fak ci ja za ulo `e ni rad za me ne je to {to su me mo ji su gra |a ni u Ba~ koj To po li na ovim iz bo ri ma sed mi put iza bra li da bu dem wi hov pred stav nik u Skup {ti ni Voj vo di ne.

I to me ~i ni iz u zet no po no snim – ka zao je Ege re {i.

Po seb no je is ta kao zna ~aj ma ni fe sta ci je ko ju je uveo u Skup {ti ni APV „Dan otvo re nih vra ta”, ko ja je odr `a va na sva ke po sled we su bo te u me se cu, a to kom ko je su gra |a ni ima li slo bo dan pri stup par la men tu.

Ege re {i se slo `io s ti me da su za mer ke da je odr `an ma li broj

sed ni ca u pret hod nom sa zi vu oprav da ne, ali je uka zao na to da to ne za vi si od pred sed ni ka Skup {ti ne.

Ina ~e, za ka zi va we kon sti tu tiv ne sed ni ce no vog sa zi va Skup {ti ne APV usle di lo je po {to je Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja u pe tak sa op {ti la ko na~ ne re zul ta te iz bo ra za po kra jin ske po sla -

ni ke. U no vom sa zi vu naj vi {e man da ta ima }e li sta De mo krat ske stran ke „Iz bor za bo qu Voj vo di nu – dr Bo jan Paj ti}„, ~ak 58 od ukup no 120. Sle di li sta „Po kre ni mo Voj vo di nu – To mi slav Ni ko li}„ s 22 man da ta, dok je na tre }em me stu li sta Ko a li ci je „Ivi ca Da ~i} – SPS, PUPS, JS i SDPS„ s 13 po sla ni ka. „Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne – Ne nad ^a nak„ ima }e de set po sla ni~ kih man da ta, a „Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra – I{tvan Pa stor„ se dam. Srp ska ra di kal na stran ka osvo ji la je pet po sla ni~ kih me sta, a De mo krat ska stran ka Sr bi je ~e ti ri, dok }e ko a li ci ja oko LDP-a „Voj vo |an ski pre o kret” ima ti jed no po sla ni~ ko me sto.

B. D. S.

Ne for mal ni sa sta nak URS-a i DS-a Li der URS-a Mla |an Din ki} razgovarao je ju~e s pred stav ni ci ma De mo krat ske stran ke o for mi ra wu no ve vla de i we nim pro gram skim ci qe vima. Sa sta nak je odr `an na po ziv DS-a, ali mu ni je pri su stvo vao pred sed nik DS-a

Bo ris Ta di}, ve} je de le ga ci ju de mo kra ta pred vo dio za me nik pred sed ni ka DS-a Dra gan \i las.

Ka ko is ti ~u u URS-u, u pi ta wu je je dan u ni zu raz go vo ra te stran ke sa svim pro e vrop skim stran ka ma, bu du }i da je pret hod nih da na URS raz go va rao s Ko a li ci jom SPS–PUPS–JS-a, a na no vom sa stan ku ta par ti ja `e li da ~u je ka ko DS vi di kon kre tan pro gram no ve vla de, ali i da pre ne se svo je pro gram ske ci qe ve. Re~ je o ja ~a wu gra do va i op {ti na, po mo }i ma lim i sred wim pred u ze }i ma u kri zi, pri vre di, kao i o jed na kim {an sa ma za sve re gi o ne.

URS o~ekuje da pre bi lo ka kve ozbiq ne pri ~e o vla di pre sta ne oti ma we po sla ni ka dru gim po li ti~ kim gru pa ci ja ma jer to ni je de mo krat ski ni mo ral no.

Iz URS-a je po ru ~e no i da od ovog sa stan ka „ne tre ba o~e ki va ti ni ka kve ve li ke stva ri”, po seb no dok tra je „haj ka pre ko li sta ‘Ku rir’ na li de ra URS-a Mla |a na Din ki }a”, ko ju URS tvr di da su or ga ni zo va li po je di ni funk ci o ne ri DS-a.

URS je pret hod nih da na raz go va rao i s Ko a li ci jom SPS– PUPS–JS-a, s ko jom je u na ~e lu usa gla {e no da bi bi lo so ci jal no neo dr `i vo da se pla te i pen zi je za mr znu, da dr `a va tre ba da {te di na bi ro kra ti ji i svo jim tro {ko vi ma, da bi za pri vre du bi lo ka ta stro fa da se eks trem no po ve }a va PDV i da tre ba po no vo na pra vi ti pro gram po dr {ke do ma }oj pri vre di u kri zi, pre sve ga na po qu li kvid no sti. Te dve op ci je su se slo `i le i da je ana li za Fi skal nog sa ve ta do bra ana li za i di jag no za tre nut nog sta wa, ali s ne re al nim i ne spro vo di vim pre po ru ka ma za re {e wa ko ja ne uva `a va ju `i vot i prak su. Ta ko |e, URS se s Ko a li ci jom SPS–PUPS–JS-a sa gla sio i o da qem ja ~a we gra do va i op {ti na kroz de cen tra li za ci ju i rav no me ran raz voj svih de lo va Sr bi je.

Tu li mi ro vi} ne u~e stvu je u raz go vo ri ma o for mi ra wu vla de Po sla nik li ste „Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra” Ni ko la Tu li mi ro vi} iz ja vio je ju ~e da ni je u~e stvo vao i da ne }e u~e stvo va ti u pre go vo ri ma o for mi ra wu bu du }e vla de, bez ob zi ra na po ten ci jal ne sa go vor ni ke. Tu li mi ro vi} je u pi sa noj iz ja vi me di ji ma na veo da je po treb no da se vla da for mi ra {to pre, ali ne bi lo ka kva. „Po {to ima mo sa stav Na rod ne skup {ti ne ka kav ima mo, osta je nam sa mo da pred la `e mo za ko ne iz opo zi ci je i da do sle de }ih iz bo ra stvo ri mo ma sov nu i funk ci o nal nu or ga ni za ci ju, ko ja }e bi ti u sta wu da ugro zi po zi ci ju po li ti~ kog kar te la”, re kao je Tu li mi ro vi}.

Li sta „Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra” u Skup {ti ni Sr bi je ima jed nog po sla ni ka, a to je Tu li mi ro vi}.

4

ekonomija

utorak12.jun2012.

dnevnik

SE ZON SKI PO SLO VI TO KOM LE TA PRI LI KA ZA ZA RA DU

KU PO VI NA SE SPO RO OPO RA VQA

Sezoncima dnevnica 1.500 dinara

Nestalo dve tre}ine lizinga – Tr `i {te li zin ga u Sr bi ji, gle da no po ukup noj vred no sti pla si ra nih ugo vo ra, sve lo se na tre }i nu u od no su na pe riod pre eko nom ske kri ze – iz ja vio je ge ne ral ni se kre tar Aso ci ja ci je li zing kom pa ni ja Sr bi je Pe tar Ga vra no vi}.

On je, u iz ja vi Ta nju gu, is ta kao da je u pro {loj go di ni tr `i {te, u po re |e wu s 2010, za be le `i lo bla gi opo ra vak od sve ga ne ko li ko pro ce na ta, po {to je sklo pqe no ne {to vi {e od 12.000 ugo vo ra, ukup ne vred no sti oko 283 mi li o na evra.

– To je dra sti~ no ma we od 2008, pre kri znog pe ri o da, ka da je li zing tr `i {te ima lo pla sman na go di {wem ni vou ne {to is pod 900 mi li o na evra. Prak ti~ no, sa da {we tr `i {te je na ni vou tre }i ne ne ka da {weg – pre ci zi rao je on.

Naj tra `e ni ji se zon ski po slo vi u Sr bi ji u po sled we dve go di ne su an ke ti ra we, de qe we le ta ka i pro mo ci je, za tim po slo vi u tu ri zmu i ugo sti teq stvu, kao i bra we vo }a, dok je ne {to ma we in te re so va we vla da lo za po slo ve u gra |e vi ni, po ka za lo je is tra `i va we saj ta www.poslovi.infostud.com.

Dnevnica za sezonske poslove u Srbiji, po iskustvu ispitanika, naj~e{}e je izme|u 1.000 i 1.500 dinara, {to je potvrdilo wih 36 odsto, zatim izme|u 500 i 1.000 dinara (32 odsto) i od 1.500 do 2.000 dinara (18 odsto).

Kako se navodi u saop{tewu, istra`ivawe je pokazalo da je u prethodne dve godine gotovo polovina od 2.150 ispitanika

tra`ila neki sezonski posao u Srbiji, a 25 odsto svih u~esnika je uspelo i da ga prona|e.

Najvi{e posla ovog leta bi}e u oblasti marketinga – za promocije po marketima i tr`nim centrima, hostese na sajamskim manifestacijama, zatim za opera tere u kol-centrima, a tra`e se i prodava~ice za butike, kioske brze hrane, kao i mladi za rad u kafi}ima, barovima, restoranima i hotelima. Za mladi}e postoji ne{to ve}a ponuda poslova po{to se tra`e i za rad u magacinima, za pakovawe gotovih proizvoda, zatim u poslovima obezbe|ewa, ali i za fizi~ke poslove poput istovara robe, selidbi i drugo. Sezonski

poslovi najvi{e se tra`e preko leta pa ne ~udi podatak da ~ak 95 odsto ispitanika motivaciju za

tra`ewe sezonskog posla pro nalazi u zaradi i xeparcu, te je visina zarade i najva`niji kri-

SIN DI KAL CI O SRP SKOJ PRI VRE DI

Po Ga vra no vi }u, po zi tiv no je to {to je pr vi kvar tal 2012. ne {to ma lo bo qi od istog pe ri o da pret hod ne go di ne, iako i da qe na ve o ma ni skom ni vou.

Ka ko je na veo, u pr vom kvar ta lu 2012. pla sman li zing ugo vo ra je bio na ni vou od 47,8 mi li o na evra i ne {to vi {e od 2.000 ugo vo ra. Ge ne ral ni se kre tar Aso ci ja ci je je, go vo re }i o raz lo zi ma za su `a va we li zing tr `i {ta po sled wih go di na, ob ja snio da je pro se~ na ro~ nost li zing ugo vo ra oko pet go di na i da se sa da wi hov broj sma wu je jer is ti ~u oni sklo pqe ni pre kri ze, a no vi pla sman ni je na od go va ra ju }em ni vou.

Ga vra no vi} je na veo da se ukup na eko nom ska si tu a ci ja u Sr bi ji ne mi nov no od ra `a va i na po slo va we li zing kom pa ni ja, da pri vre du mu ~i ne li kvid nost i ne ma do voq no in ve sti ci ja.

– Li zing in du stri ju po seb no mu ~i ne do sta tak od go va ra ju }ih in ve sti ci ja. Li zing sek tor je uvek po ve zan s ula ga wi ma. Ka da ima in ve sti ci ja, on da se in ve sti ra u opre mu, i ta bran {a se {i ri – na gla sio je Ga vra no vi}.

On je na po me nuo i da je Aso ci ja ci ja li zing kom pa ni ja Sr bi je ~la ni ca „Li zju ro pa”, krov ne evrop ske in sti tu ci je ko ja se ba vi li zin gom, i „mi se tru di mo da usa gla si mo na {u prav nu re gu la ti vu s tim”.

– Fi nan sij ski li zing je pod kon tro lom Na rod ne ban ke Sr bi je i u tom seg men tu je tr `i {te re gu li sa no. Naj vi {e nas u toj sfe ri mu ~i PDV na ka ma tu, gde smo u okru `e wu je din stve ni. To je do sta de sti mu la tiv no ka da se upo re di okru `e we – na veo je Ga vra no vi}.

S dru ge stra ne, ka ko je oce nio, ne po sto ji od go va ra ju }a za kon ska re gu la ti va ko ja po kri va ope ra tiv ni li zing, on se i da qe te me qi na obli ga ci o nim od no si ma i tu po sto ji do sta mo gu} no sti za na pre dak.

Spasti svaku firmu koja ima {ansu da pre`ivi Sta we u do ma }oj eko no mi ji i pri vre di zvo ni na uz bu nu, mno go je ne za po sle nih i onih ko ji ne pri ma ju pla tu, ne si gur nost da }e se za dr `a ti rad no me sto je stal na, pro iz vod wa je u pa du, a sli~ no je i s po tro {wom. Ne {to se mo ra br zo pro me ni ti jer je za mno ge sta we ne iz dr `i vo, u nov ~a ni ku je sve ma we nov ca, a po tro {a~ ka kor pa sve je pra zni ja. Gra |a ni su sve ne str pqi vi ji u i{ ~e ki va wu da se for mi ra no va vla da, ko ja bi, ka ko ka `u stru~ wa ci iz obla sti eko no mi je, za do bro bit ce le dr `a ve tre ba lo {to pre da se fo ri mi ra i po~ ne da ra di jer je pred wom mno go te {kih za da ta ka.

Pr vi ko ra ci no ve vla de, sma tra ju u si ni ka ti ma, mo ra ju bi ti usme re ni ka po ve }a wu pro iz vod we i in ve sti ci ja, {to bi ima lo po zi ti van uti caj na po lo `aj rad ni ka. Po re ~i ma pred sed ni ce Aso ci ja ci je sa mo stal nih i ne za vi snih si ni di ka ta Ran ke Sa vi}, rad ni ci u Sr bi ji su u ve o ma te {koj si tu a ci ji i no va vla da mo ra pod hit no ne {to da ura di da bi se sta we pro me ni lo.

– Neo p hod no je da se for mi ra kva li tet na i od go vor na vla da, ko ja bi pred u ze la ko ra ke u prav cu pro me na Za ko na o ra du, ko ji bi se po {to vao i {ti tio za po sle ne – ka `e Ran ka Sa vi}. – Ta ko |e, ve om a je va `no i da se uve de ne pra tij sko po slo va we i upra vqa we, a pre sve ga ra ci o na li za ci ja u dr `av noj upra vi.

Za kva li tet ni ji rad jav nog sek to ra pre sud no je da ru ko vo de }i qu di bu du pro fe si o nal ci, a ne par tij ski qu di, da se {te di na svim ni vo i ma da bi se vra ti lo po ve re we u vlast

Pro me na Za ko na o ra du?

Na pi ta we da li }e se me wa ti po sto je }i Za kon o ra du u de lu na ~i na is pla ta otrem ni na, o ~e mu Me |u na rod ni mo ne tar ni fond ima ~vrst stav, pred stav ni ci sin di ka ta uka zu ju da }e od go vor za vi si ti od to ga ko }e ~i ni ti no vu vla du, ali i da o~e ku ju ak tiv no u~e {}e sin di ka ta u pre go vo ri ma.

Na i me, do sa da {wa prak sa je da se ot prem ni na is pla }u je za sva ku go di nu sta `a, bez ob zi ra na to da li su rad ni ci ra ni je ve} ostva ri li to pra vo, dok MMF ini sti ra na to me da se, u slu ~a ju da je ot prem ni na ve} jed nom is pla }e na, pra vo na wu mo `e is ta vri ti sa mo za pe riod ra da u dru goj fir mi. jer smo svi na gra ni ci iz dr `qi vo sti. Bez ob zi ra na to ko bu de ~i nio vla du, neo p hod no je une ti pro me ne u Za kon o ra du ko je bi omo gu }i le us po sta vqa we pra vog so ci jal nog di ja lo ga.

Ran ka Sa vi} uka zu je na to da, uz pred u ze }a ko ja su po sled wih go di na pre sta la da po sto je, ima i mno go onih ko ja su u pro ce su re struk tu ri ra wa ili u ste ~a ju i da su i tu po treb ne pro me ne.

– Ta kvim pred u ze }i ma tre ba da ti rok od ne ko li ko me se ci to kom ko jih bi se kon so li do va la, a u su prot nom ih tre ba za tvo ri ti – sma tra ona. – Ima mno go fir mi ko je se mo gu opo ra vi ti, kao {to je, re ci mo, In du stri ja mo to ra u Ra ko vi ci, ko ja ima no ve po slo ve i dr `a va tre ba da im po mog ne da se opo ra ve i na sta ve pro iz vod wu da bi rad ni ci pro iz vo di li i za ra |i va li i mo gli da `i ve od svog ra da.

Pred sed nik Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Qu bi sav Or bo vi} uka zu je na to da je u pred u ze }i ma ko ja su u ste ~a ju ili u re struk tu ri ra wu za po sle no oko 50.000 qu di i da oni ma ko ji mo gu op sta ti tre ba pru `i ti {an su.

– Pred u ze }a ko ja ima ju do bar pro iz vod ko ji na tr `i {tu mo `e na }i svo je me sto tre ba po dr `a ti, a ne ra di ti po gre {no, kao do sa da – da va ti sub ven ci je ko je se tro {e na pla te i na taj na ~in ku pu je so ci jal ni mir – ka `e Or bo vi}. – Po tro {e ne su ogrom ne pa re, a ni je ura |e no ni {ta. Za to je po treb no na men ski usme ri ti no vac – za pro iz vod wu ko ja }e obez be di ti po sao i mo gu} nost da se za ra di. Oni ma ko ji ima ju {an su tre ba po mo }i, a ne, kao {to se ne dav no do go di lo, da je Mi ni star stvo pra vo su |a, ume sto od do ma }e fir me, {to je bi la prak sa go di na ma, ku pi lo vo zi la od ne ke stra ne. Mno gi ma je po tre ban sti mu lans ko ji }e po spe {i ti pro iz vod wu i ti me do pri ne ti opo rav ku pred u ze }a, a po tom i we go ve vred no sti, {to bi im omo gu }i lo da po sta nu kon ku rent ni na tr `i {tu.

D. Mla |e no vi}

terijum za odabir sezonskog posla – u vi{e od 40 odsto slu~ajeva. S druge strane, uslovi rada i vrsta posla su u drugom planu i presudni su u svega 25, odnosno 20 odsto slu~ajeva.

Kako je tre}ina ispitanika rekla, radni anga`man naj~e{}e traje izme|u mesec dana i dva meseca, svaki peti anketirani je radio izme|u dva i tri meseca, a 30 odsto kra}e od mesec dana.

Ipak, ve}ina ispitanika – wih 60 odsto – radilo je prekovremeno tokom anga`mana. Za taj rad, vi{e od polovone ih je bilo pla}eno po redovnoj ceni sata, a vi{e od {est odsto anketiranih zaradilo je i vi{e od redovne cene radnog sata.

BA JA TO VI] U ZA GRE BU O „JU @NOM TO KU”

Gas preko Srbije do Hrvatske Ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa„ Du {an Ba ja to vi} na ja vio je da }e se usko ro u Za gre bu raz go va ra ti o kra ku ga so vo da „Ju `ni tok„ ko ji }e i}i pre ma Hr vat skoj.

Ta ko |e, je dan krak bi tre ba lo da ide i pre ma Bo sni i Her ce go vi ni i Re pu bli ci Srp skoj.

Iz ra da pro stor nog pla na za deo ga so vo da ko ji }e pro la zi ti kroz Sr bi ju je po ~e la.

– Ukup ni ka pa ci te ti „Ju `nog to ka„, ~i ja iz grad wa ukqu ~u je i no vo skla di {te Srp ski Ite bej, u ovom tre nut ku su u „Sr bi ja ga su„ u pro jekt nom smi slu na sto lu – ka zao je Ba ja to vi}.

Grad wa ga so vo da „Ju `ni tok„, ka ko su na ja vi li ~el ni ci ru skog „Ga spro ma„, tre ba lo bi da po~ ne u de cem bru po la ga wem ce vi u Cr no mo re. Vred nost te in ve sti ci je je des set mi li jar di evra, a ka pa ci tet „Ju `nog to ka„ bi }e 63 mi li o na ku bi ka ga sa. U pla nu je da kop ne ni deo ga so vo da pro la zi kroz Bu gar sku, Gr~ ku, Sr bi ju, Ma |ar sku, Hr vat sku, Slo ve ni ju i da qe do Ita li je i Austri je. Ga so vod }e u Sr bi ju ula zi ti iz Bu gar ske, a iz la zi ti u Ma |ar sku.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Crvenka fabrika {e}era a.d.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

112,3475

114,6403

117,2770

112,0036

Australija

dolar

1

88,6861

90,4960

92,5774

88,4146

Kanada

dolar

1

87,0506

88,8271

90,8701

86,7841

Danska

kruna

1

15,1108

15,4192

15,7738

15,0646

Norve{ka

kruna

1

14,8071

15,1093

15,4568

14,7618

[vedska

kruna

1

12,6390

12,8969

13,1935

12,6003

[vajcarska

franak

1

93,4283

95,3350

97,5277

93,1423

V. Britanija

funta

1

138,2739

141,0958

144,3410

137,8506

SAD

dolar

1

88,8685

90,6821

92,7678

88,5964

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 6. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

20,00%

7.920

134.840

Veterinarski zavod Subotica a.d.

5,00%

336

2.182.500

Filip Moris a.d. ,

4,89%

944

608.200

AIK banka a.d. , Ni{

4,17%

1.374

1.898.765

4,00% Promena %

130 Cena

132.920 Promet

-15,09%

9.000

180.000

-7,04%

264

264

Telefonija a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom Institut za strane jezike a.d.

Galeb GTE a.d. , Beograd

BELEX 15 (438,59 1,60) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Galenika Fitofarmacija a.d.

2,88%

2.249

7.263.630

Imlek a.d. , Beograd

1,73%

1.997

2.994.246

Veterinarski zavod Subotica a.d.

5,00%

336

2.182.500

AIK banka a.d. , Ni{

4,17%

1.374

1.898.765

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

800

22.400

Soja protein a.d. , Be~ej

6,38%

550

75.879.605

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

590

3.918.729

Aerodrom Nikola Tesla a.d

1,04%

390

2.405.561

Alfa plam a.d. , Vrawe

-0,77%

6.787

610.830

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

0,00%

1.532

45.960

Soja protein, Be~ej

0,00

517

0,00

Progres a.d. , Beograd

-4,55%

42

210

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

-1,81%

2.500

544.860

-0,66% Promena %

150 Cena

176.250 Promet

Veterinarski zavod Subotica a.d.

5,00%

336

2.182.500

Danubius a.d. , Novi Sad

0,00%

7.800

171.600

Jubmes banka, Beograd

0,00

11.145

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Tigar, Pirot

0,00

299

0,00

Privredna banka a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Crvenka fabrika {e}era a.d.

20,00%

7.920

134.840

Inter{ped a.d. , Subotica

0,27%

370

37.000

Neoplanta a.d. , Novi Sad

0,00%

350

700

Svi iznosi su dati u dinarima

PET MESECI KONSTANTNOG PADA DEVIZNIH ZALIHA U NARODNOJ BANCI SRBIJE

Dve milijarde evra mawe u rezervi

De vi zne re zer ve Na rod ne ban ke Sr bi je na kra ju ma ja ove go di ne bi le su 10,17 mi li jar di evra, ob ja vio je ju ~e NBS. S ob zi rom na to da je kra jam de cem bra 2011. go di ne u NBS-u bi lo 12,057 mi li jar di evra, ja sno je da su za pet me se ci de vi zne re zer ve sma we ne za go to vo dve mi li jar de evra.

Ana li zi ra ju }i sa mo po dat ke za maj, NBS je sa op {tio da je naj ve }i od liv iz de vi znih re zer vi re a li zo van po osno vu in -

ma ja iz no si la su 5,53 mi li jar di evra. De vi zne re zer ve NBS-a obez be |u ju po kri ve nost nov ~a ne ma se (M-1) od 453 po sto, krat ko ro~ nog du ga u iz no su od 2.131 po sto i isto vre me no po kri va ju vi {e od se dam me se ci uvo za ro be i uslu ga.

Obim re a li zo va ne tr go vi ne de vi za ma na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu u ma ju iz no sio je 1,09 mi li jar du evra i bio je 269,7 mi lo na evra ve }i ne go u pret hod nom me se cu. U pr vih

Na kraju aprila u NBS je bilo 10,38 milijardi evra, krajem februara 11,17, na kraju januara 11,6 milijardi, a na kraju decembra 2011. godine 12,057 milijardi evra ter ven ci ja na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu u iz no su od 472,7 mi li o na evra. Po osno vu is pla te sta re de vi zne {ted we iz de vi znih re zer vi je to kom ma ja is pla }e no 115,3 mi li o na evra, dok je po osno vu iz mi re wa oba ve za dr `a ve pre ma inokre di to ri ma is pla }e no 16,5 mi li o na evra.

Naj ve }i pri liv u to ku ma ja je re a li zo van po osno vu pro da je dr `av nih ha r ti ja od vred no sti, de no mi no va nih u evri ma u iz no su od 91,4 mi li o na evra. Po osno vu ko ri {}e wa kre di ta i do na ci ja ostva ren je pri liv od 40,5 mi li o na evra, dok su ban ke po osno vu oba ve zne de vi zne re zer ve iz dvo ji le ne to 35,2 mi li o na evra.

Ne to de vi zne re zer ve, od no sno re zer ve uma we ne za de vi zna sred stva ba na ka po osno vu oba ve zne re zer ve, kao i za sred stva po vu ~e na od MMF-a, na kra ju

pet me se ci ove go di ne u me |u ban kar skoj tr go vi ni re a li zo va no je ukup no 6,43 mi li jar di evra. U to ku ma ja, NBS je pro dao na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu 472,7 mi li o na evra s ci qem da obez be di ne sme ta no funk ci o ni sa we de vi znog tr `i {ta. U ma ju je za be le `e na i no mi nal na de pre ci ja ci ja di na ra pre ma evru od ~e ti ri od sto, dok je od po ~et ka ove go di ne do da nas di nar pre ma evru no mi nal no opao 8,7 od sto.

Ovu go di nu obe le `a va kon stan tan pad de vi znih za li ha.

Ta ko je na kra ju apri la u NBSu bi lo 10,38 mi li jar di evra, kra jem fe bru a ra re zer ve su iz no si le 11,174, na kra ju ja nu a ra ove go di ne iz no si le su 11,6 mi li jar di evra, na kra ju de cem bra 2011. go di ne de vi zne re zer ve NBS-a iz no si le su 12,057 mi li jar di evra.

E. Dn.

utorak12.jun2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

5

MINISTARSTVO FINANSIJA PRIZNAJE KRIZU, ALI NE I DRAMU

Srbija bankrotirati ne}e – Ne ma bo ja zni da bi mo glo da do |e do ban kro ta ili kri ze jav nog du ga – iz ja vio je dr `av ni se kre tar Mi ni star stva fi nan si ja Du {an Ni ke zi}.

Ni ke zi} je ka zao da eko nom ska si tu a ci ja u ze mqi je ste ozbiq na, ali da je uslo vqe na kri zom u Evrop skoj uni ji, zbog ~e ga je rast za ovu go di nu re vi di ran s 1,5 na 0,5 po sto.

– Ne ma go vo ra o to me da nam pre ti ban krot ili kri za jav nog du ga. Sr bi ja je i da qe me |u ni `e za du `e nim ze mqa ma u Evro pi i ima mo ma kro e ko nom sku sta bil nost – re kao je on, do da ju }i da je rej ting ze mqe u pro te kle dve go di ne po ve }an, a za tim i po tvr |en.

Po vo dom tvrd wi li de ra Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |a na Din ki }a da je tre zor pra zan i da ne ma nov ca ni za po kre ta we pro iz vod we auto mo bi la u Kra gu jev cu, u Mi ni star stvu fi nan si ja su na ve li da je „Fi jat„ su vi {e zna ~aj na in ve sti ci ja da bi se dr `a va igra la sud bi nom te fir me. To po tvr |u je i pro {lo ne deq na upla ta de set mi li o na evra iz bu xe ta „Fi ja tu„ na ime te ku }ih oba ve za.

Bez pro ble ma je is pla }e na i ovo go di {wa ra ta od 200 mi li o na evra de vi znim {te di {a ma.

U Mi ni star stvu fi nan si ja sma tra ju da su me re cen tral ne ban ke za sta bi li za ci ju kur sa di na ra i ce na do bre da bi jav ne fi nan si je bi -

le odr `i ve i u da ni ma dok se ~e ka for mi ra we no ve vla de.

NAKON [TO JE DINAR OJA^AO, KO JE DOBIO, A KO IZGUBIO NA KURSNOJ KLACKALICI

Gra|ani gubitnici, a dinarska {tedwa nokautirana Tr `i {te je re a go va lo mu we vi to. Na kon {to je Na rod na ban ka Sr bi je po ve }a la oba ve znu re zer vu i re fe rent nu sto pu, di nar je oja ~ao. Kon kret no, ovu sed mi cu po ~eo je s 114,63 za evro, dok je pro {le su ma od 117 i jo{ ma lo vi {e bi la uobi ~a je na. Sa da ka da je do ma }a va lu ta oja ~a la, kao po sle ele men tar ne ne po go de osta je da se sa be re {te ta i do bit i vi di {ta da qe.

O to me {ta mo `e mo o~e ki va ti, stru~ wak Sa {a \o go vi} ka `e: – Di nar je sa da pre ce wen. Do sko ka do ma }e va lu te do {lo je zbog me ra NBS-a. Iza ja ~a wa na {e va lu te ne sto ji oja ~a la srp ska pri vre da, a sa mo nam to mo `e do ne ti sta bi li za ci ju va lu te na du `i rok – pod vla ~i on. – Zna ~i, bez pri me ne svih onih za mno ge bol nih me ra ko je pred la `e MMF i o ko ji ma se ovih da na mno go pri ~a ne mo `e mo o~e ki va ti pri vred ni opo ra vak. A sa mo on mo `e uti ca ti na sta bil nost do ma }e va lu te na du `e ro ko ve.

Pri vred ni ci i gra |a ni ko ji vra }a ju in dek si ra ne kre di te su odah nu li. Ma da ve }i na ra ta do spe va na na pla tu po sled wih da na me se ca pa je maj ska bi la do sa da naj sku pqa, sa da bar ne stre pe za na red nu kao pret hod nih me se ci. Ban ka ri su se li stom `a li li da su ~ak i ve o ma a`ur ni kli jen ti po ~e li da ka sne s pla }a wi ma za vre me pa da di na ra.

– Mi ni smo ima li ve }ih te {ko }a kod ot pla te jer smo po tra `i va wa do bro obez be di li, ali sa da je za kli jen te sva ka ko lak {e – ka `e di rek tor sek to ra za no ve pro iz vo de u

Ko mer ci jal noj ban ci Go ran Mi li }e vi}.

Ko je jo{ imao {te te od pa da di na ra? Spi sak je po du `i.

Iz gle da da su gra |a ni o{te }e ni ja stra na. Iz gu bi li su svi ko ji pla te i pen zi je pri ma ju u di na ri ma, a ta kvih je mno go vi {e ne go onih za po sle nih u stra nim kom pa ni ja ma s in dek sir na im pla ta ma, ba{ kao {to je vi {e di nar skih ne go de vi znih pen zi o ne ra. Za to su me |u kurs nim do bit ni ci ma oni ko ji za ra de is pla }u ju u do ma }oj va lu ti. To je sa da u evri ma ma wi tro {ak za po slo dav ce, ali i za dr `a vu, ko ja je za pla te i pen zi je da la iste su me u di na ri ma, ali su one re al no ni `e. Zna ~i, me re no u evri ma, oti {lo je ma we nov ca iz dr `av ne ka se.

Tu, na `a lost, ni je kraj za lo {e po sle di ce po gra |a ne i

Sporo vra}awe cena Do bra stra na ja ~a wa di na ra je ma wa in fla ci ja, ali gra |a ni }e pr vo mo ra ti da is tr pe po sle di ce maj skog pa da do ma }e va lu te i po sku pqe wa da bi tek po sle, ka da jak di nar smi ri ce ne, i oni ose ti li bo qi tak. Ka da je di nar ne sta bi lan, svi na ~i je ce ne kurs uti ~e ne }e `u ri ti da od mah ko ri gu ju ce nov ni ke na ni `e. pri vre du. Po sku pqe wa uvo zne ro be i re pro ma te ri ja la do ne }e ve }e ce ne u pro dav ni ce. Re ci mo, zbog sko ka ce na so ji ne sa~ me mo `e mo o~e ki va ti vi {e ce ne me sa, mle ka, ja ja. Za to je kri vo sla bqe we di na -

ra u pret hod nom pe ri o du ali i, ka ko ka `u, sla ba `e tva so je u Ju `noj Ame ri ci i ve }e ce ne pri uvo zu u di na ri ma pa je po sku pqe we ove kom po nen te kon cen tra ta ne mi nov no. Kao ute ha do |e da, ako smo na

di nar mo gli uti ca ti, na `e tvu so je ta mo da le ke ni smo.

– Di nar ske {te di {e su obes hra bre ne, a mno gi od wih su ovih da na ra zro ~a va li ulo ge i pre tva ra li ih u evre – ka `e di rek tor glav ne fi li ja le AIK ban ke za Voj vo di nu Slo bo dan Ra ci}.

Di nar ska {ted wa o~i gled no se jo{ ni je opo ra vi la od de ve de se tih go di na pro {log ve ka a za dat joj je no vi uda rac. [to se ti ~e pri vre de...

– Jak di nar }e ote `a ti iz voz i pod sta }i uvoz – ka `e kon sul tant za stra na ula ga wa Mi lan Ko va ~e vi}. – Ako je di nar ve} du `e sla bio, tre ba lo ga je osta vi ti ta ko jo{ ne ko vre me. To bi omo gu }i lo pri vred ni ci ma ko ji su ti me po sta li kon ku rent ni na ino stra nom tr `i {tu da na |u part ne re i po~ nu da iz vo ze.

Sa da }e mno ge do bre ide je i po slo vi pa sti u vo du.

Zbog ni `eg evra po jef ti ni }e uvo zna ro ba. [ta nas ~e ka? Po Ko va ~e vi }e vim re ~i ma, ako sko ro ne do bi je mo vla du, Na rod na ban ka bi mo gla do ve sti di nar do ni voa od 112 za evro.

Sa mo ta ko mo `e za dr `a ti in fla ci ju u za cr ta nim okvi ri ma od naj vi {e {est po sto za ovu go di nu.

Ve} zna mo {ta }e nam to do ne ti, a ka da se ova ko ne {to do ga |a, naj vi {e pro fi ti ra ju {pe ku lan ti.

Bi lo da di nar pa da ili ra ste, za wih ne ma zi me.

D. Vujo{evi}

6

utorak12.jun2012.

tre]e doba

dnevnik

DA LI JE SELEKTIVNO ZAMRZAVAWE PENZIJA ZAISTA REALNO

Naj si ro ma {ni je ne ma ko da {ti ti Ugod ni di va ni u re du pred ban kom Dva pu ta me se~ no, kad sti `u pen zi je, ve} je uobi ~a je no da se is pred dve ban ke u cen tru Apa ti na stvo re ne pre gled ni re do vi. Tad se va ro {a ni ma pri dru `e i pen zi o ne ri iz okol nih na se qa Svi lo je va, Son te, Pri gre vi ce i Ku pu si ne, ko ji ma pri na dle `no sti ne no se po {ta ri. Na i me, ban ka ri tvr de da su zbog ne ren ta bil no sti uki nu li {al te re po se li ma, pa ne ka da {wi kli jen ti mo ra ju da tro {e no vac od iona ko ma lih pen zi ja za auto bu sku kar tu. Zbog gu `ve, Voj vo |an ska ban ka je uve la i bro je ve ko je pen zi o ne ri uzi ma ju na auto ma ti ma kod ula za, pa se on da {e ta ju ili se „usi dre” po klu pa ma u glav noj uli ci ~e ka ju }i red. A to ni je ni ma lo pri jat no kad upe ~e zve zda, pqu {ti ki {a ili steg ne zi ma.

– Ni je mi te {ko jer je to pri li ka i da se sret nem s po zna ni ci ma – ka `e jed na pen zi o ner ka, od ~i jih pri ma wa za vi si vi {e~ la na po ro di ca.

Ne }e, ipak, mno go od ne ti ku }i jer od mah od la zi u po {tu da pla ti ko mu na li je, pa u pro dav ni cu „Mak si ja” ko ja tih da na da je de set od sto po pu sta.

J. Prel~ec

FUDBALSKI SUDIJA KOG \ILKO[I NIKAD NISU MOTKOM VIJALI PO TERENU

Ar bi tar ~i joj se pi {taq ci ve ro va lo ^e sti to i po {te no, kao i sva - ostao sam u spor tu, kao de le gat ko we gov pre we ga, Sti pi ca na utak mi ca ma – ka `e Sti pi ca.

Iva no vi}, je dan od naj po zna ti Jur wa vu za lop tom za me nio je jih i u dru {tvu naj o mi qe ni jih tr kom za svo jom i me zi mi com Som bo ra ca, ra dio je vi {e od 40 we go vog je di nog si na Da mi ra, go di na, u{ao u sed mu de ce ni ju de ve to go di {wom unu kom Anom. `i vo ta, pa i pen zi ju. Ali ne po – Ode Ana sva ko ma lo s de dom su sta je ne ka da od li ~an fud ba - na sla do led, pre ko le ta smo ti ler i auto ri ta tiv ni ar bi tar nas dvo je „re dov ni” na ba ze nu, kog |il ko {i ni ka da ni su mot - sad ka ko je po ra sla mo gla bi i kom po te re nu vi ja li – jed no - na mo re s de dom, do du {e van sva stav no, we go voj se pi {taq ci ve - ke se zo ne, ali vi de }e mo – ve} ro va lo – ve} da ne i da qe pro vo - „pre de sti ni ra„ iona ko ma lu di uz sport i u spor tu. pen zi ju Sti pi ca.

– [est go di na sam ra dio u som bor skoj Fa bri ci aku mu la to ra, biv {oj „Trep ~i”, pa on da pre {ao za vo lan – pri ~a Sti pi ca, ko ji je naj ve }i deo sta `a ste kao kao vo za~ upra vo u „Dnev ni ko voj„ po slov ni ci u Som bo ru.

– Vo leo sam taj po sao, pra vo da ti ka `em, pre sve ga jer je po ~i wao ve o ma ra no pa se, bra te mi li, ra no i za vr {i. A on da ima{ jo{ ceo dan pred so bom – di va ni Sti pi ca, ko me je vi {e od 30 go di na rad ni dan po ~i wao i pre pe ka ra, ve} oko tri sa ta Ne mo`e bez to~kova: Stipica Ivanovi} uju tro, a za vr {a vao se oko po dne va.

– Evo, ~i tam da na ja vqu ju za Ko li ko je pu ta „do Me se ca i mr za va we pen zi ja, a ni sad ne na zad” pre ve zao i ko li ko to na zna mo ka ko da se skr pi mo. Na no vi na is po ru ~io, ne bi iz ra ~u - mo ju sre }u, na kon {to mi je pre nao ni MMF, ali ta „vam pir ska mi nu la dra ga su pru ga Ra di ca, sme na” ni je osta vi la ne kog ve - imao sam sre }e i na {ao srod nu li kog tra ga na Sti pi ci jer, {to du {u u Do bri li, dru gi mo joj, pa zbog spor ta (i da nas s bi ci kla se s na {e dve pen zi je ne ka ko is ne si la zi), {to zbog, po pri ro - po ma `e mo, na |e mo pro sto ra i di, ve se le na ra vi, te {ko da bi ne {to no va ca da se ma lo mak ne mu i da nas ne ko dao kr {te ni cu s mo iz Som bo ra. Imam sre }e i da onom fa mo znom IB 1948. go di Da mir, vre dan kao crv, do voq no nom upi sa nom u kr {te ni cu. za ra di za svo ju vla sti tu po ro di Sme je se i do da je da je pri de i cu, pa mu ne tre ba }a le to va po sto ti ne to na ci ga re ta is po ru mo}. Pa vi di{ {ta se de {a va u ~io na bez broj ne ki so ke, a ni ka ce loj ze mqi? Ni ko ni {ta ne ra da du van za pa lio ni je pa se vaq di, fa bri ke za tvo re ne, ne ma po da i tu kri je taj na we go ve vi tal sla. Sa mo u Som bo ru, 70.000 qu no sti. di se di bes po sle no kod ku }e, od – Fud bal sam ak tiv no igrao ~e ga da `i vi, de cu da ra |a i sve do 37. a on da sam sle de }ih 11 {ko lu je? Stra {no! Al’ opet, ne go di na i su dio, pa bo ga mi i tu se mo `e{ sa mo le }i i pre da ti se. na tr ~ah. Tre ni rao sam i „Par To je naj lak {e. Va qa se bo ri ti ti zan” iz Ku pu si ne jed no ~e ti ri dok god di {e{. Mo ra da bu de bo go di ne, bi li za do voq ni i oni i qe! – ne osku de va u op ti mi zmu ja, ali ne ka ko sam se za si tio ob Iva no vi}, kad ve} qud sku pen ja {wa va wa s klin ci ma, ni je to zi ju, po sle 40 i ku sur go di na gr kao ne kad kad se sa mo iz qu ba vi ba ~e wa ne ma. pre ma „bu ba ma ri” igra lo. Ali M. Miqenovi}

Pen zi o ne ri u Sr bi ji ve} da ni ma stra hu ju za svo ju bu du} nost. Na i me, svi ja sno ka `u da je dr `a va u ve li koj du bi o zi i pred wom su bol ne re for me ko je se mo ra ju spro ve sti da bi se iz be gao gr~ ki sce na rio. Ma |u pr vim me ra ma ko je bi no va vla da mo ra la pred u ze ti naj ~e {}e se po mi we i za mr za va we pen zi ja na mi ni mum go di nu da na. I sa ma na ja va iza zi va ve li ku za bri nu tost.

Tim pre {to ve li ki deo pen zi o ne ra u Sr bi ji iz dr `a va de cu i unu ~ad, ko ji da nas ne ma ju po sao pa je pen zi ja ~e sto je di ni pri hod u do ma }in stvu. Za mr za va wem pen zi ja se do vo di u be dan po lo `aj ne sa mo pen zi o ner ve} i ~i ta va po ro di ca.

Vi {e od mi lion pen zi o ne ra `i vi s ma we od 24.000 di na ra

go vo ri ta ko, da i po red dva re dov na go di {wa uskla |i va wa pro {le go di ne pen zi je ni su bi le re al no vred ne kao 2010. ka da su bi le za mr znu te, ja sno je da su ma le {an se da }e pen zi o ne ri mo }i da o~e ku ju po rast stan dar da u sko ri je vre me: on }e pa da ti ~ak i ako se pen zi je zva ni~ no ne za mr znu.

S dru ge stra ne, bez ob zi ra na neo p hod nost da se dr `a va upu sti u bol ne re for me – a one sva ka ko pod ra zu me va ju i sma we we iz dva ja wa iz te ku }eg bu xe ta za re dov nu is pla tu pen zi ja – od go vor ni mo ra ju vo -

Vi {e od mi lion pen zi o ne ra pre `i vqa va s ma we od 24.000 di na ra me se~ no. Sa mo 60 do bi ja po 115.787, a oko 200.000 tek 9.900 di na ra. ^ak 87.345 pri ma mi ni ma lac od oko 13.000 di na ra, a 141.800 i ma we me se~ no. Sa mo 60 pri ma po 115.787 di na ra, a oko 200.000 tek 9.900 di na ra. Sta ti sti ka pen zij skog fon da po ka zu je da ~ak 87.345 pen zi o ne ra u Sr bi ji pri ma naj ni `u pen zi ju, ko ja je oko 13.000 di na ra, dok ~ak 141.800 pri ma ma we od ovog iz no sa.

Pen zi o ne ri ko ji pri ma ju pen zi je po po seb nim uslo vi ma – wih 12.442 u~e sni ci NOR-a pre 1943.

– me se~ no pri ma ju po 29.565 di na ra, dok no si o ci spo me ni ce 1941. – wih 1.277 – me se~ no do bi ja ju oko 48.000 di na ra, {to je kao dve pro se~ ne pen zi je Fon da PIO za po sle nih. U~e sni ci NOR-a po sle 1943. – wih oko 44.000 – me se~ no do bi ja ju po 22.000, a za po sle ni u re pu bli~ kom MUP-u – wih oko 23.000 – me se~ no 43.000 di na ra. Aka de mi ci – wih 28 – me se~ no do bi ja pen zi je po 60.000 di na ra. U isto vre me pen zi je ru da ra su oko 24.000 di na ra.

Da kle, ako se iz u zme 100.000 pen zi o ne ra ko ji ima ju ne {to ve }a pri ma wa od ukup no 1,6 mi lion, svi bi te {ko pre `i ve li ovu i na red nu go di nu sa za mr znu tom pen zi jom. Na kra ju pro {le go di ne na ~e ku naj sta ri jih bi lo je sve ga 54 od sto pro se~ ne pla te, {to je 11 od sto ma we ne go 2010. go di ne iako ta da pen zi je ni su bi li za mr znu te. Ako ve} ra ~u ni ca

tr `i {na is tra `i va wa Sa {a \o go vi}, do da ju }i da su to “gor ki plo do vi” pret hod ne po gre {ne eko nom ske po li ti ke. On na gla {a va da tre ba raz mo tri ti mo gu} nost da se ne sma we pen zi je, re ci mo pen zi o ne ri ma ko ji pri ma ju od 15.000 do 20.000 di na ra.

Pre svake kupovine studiozna analiza

di ti ra ~u na o naj u gro `e nim pen zi o ne ri ma. Dru gim re ~i ma, ako se i do ne se me ra za mr za va wa pen zi ja, ona bi sva ka ko mo ra la bi ti se lek tiv na, i to ta ko da se za {ti te oni s naj ni `im pri ma wi ma Za mr za va we pla ta i pen zi ja ne mi nov no je bar na go di nu da na, sma tra sa rad nik In sti tu ta za

Od bu du }e vla de Sr bi je za vi si sud bi na pen zi o ne ra. Pro {le go di ne je od do pri no sa Fond PIO in ka si rao 267,2 mi li jar di di na ra a za re dov no ser vi si ra we pen zi ja tre ba lo mu je 501,44 mi li jar da. Raz li ku je po kri va la dr `a va iz svo je ka se. Ove go di ne bi joj za po kri va we istog mi nu -

Pen zi je sve vi {e za o sta ju za pla ta ma Ne spor no je da se iz dr `av nog bu xe ta za re dov nu is pla tu pen zi ja (a tvr da su obe }a wa da }e ured na bi ti i na red nih me se ci bez ob zi ra kad }e bi ti for mi ra na no va vla da), iz dva ja vi {e ne go u dru gim dr `a va ma i da se mo ra u~i ni ti sve da se do ta ci je Fon du PIO sma we. No, to ne zna ~i da su naj sta ri ji te ret dru {tvu, jer su ra di mir ne sta ro sti de ce ni ja ma iz dva ja li u Fond i ni su kri vi {to je taj no vac po tro {en, pa sad me se~ nu pri na dle `nost ~e ka ju iz te ku }ih do pri no sa ko ji iz dva ja sve ma wi broj za po sle nih. ^ak i da se ni {ta ne me wa pen zi je per ma nent no za o sta ju za pla ta ma. Na i me, kra jem pro {le go di ne pro se ~an ~ek bio je 54 od sto pro se~ ne pla te ili 11 od sto ma we ne go 2010. kad su pen zi je za mr znu te. Law skog ja nu a ra su pen zi o ne ri ima li pro se ~an ~ek, ko ji je bio 65 od sto pro se~ ne pla te, dok je u pr va tri me se ca ove go di ne bio 54,4 pro se~ ne za ra de iako je za cr ta no da ne sme pa sti is pod 60 od sto. Te den ci ja za o sta ja wa na sta vi }e se i da qe i vi {e ni ko ne zna, ~ak i da se ne za mr znu, ka ko }e bi ti na kra ju ove go di ne.

Voj vo |a ni su la ne ima li naj vi {u pro se~ nu pen zi ju u Sr bi je i ~ek sa 23.840 di na ra. Naj te `e je, po no vo, bi lo biv {im pa o ri ma ko ji su mo ra li da se “uklo pe” sa tek 9.142 di na ra ili 24,1 od sto pro se~ ne re pu bli~ ke pla te. Wih ~ak 95,1 od sto je do bi jao sa mo mi ni ma lac, od no sno 9.000 di na ra.

KAKO LEKAR KA@E

Bri ja we opa sno po zdra vqe Go to vo da ne ma ~o ve ka bez ma we ili vi {e mla de `a na te lu. U po znim go di na ma wi hov broj se obi~ no po ve }a va, a ne ret ko po je di ni me wa ju ob lik ili bo ju.

Na i me, ode }a {ti ti ko `u od raz li ~i tih at mos fer skih uti ca ja, po vre da i za ga |e wa, ali

Mlade`i ni brushaltere ne trpe

sa za pen zi je tre ba lo i vi {e jer je na pla ta do pri no sa jo{ ma wa, i to i po red svih obe }a wa da }e se uve sti fi nan sij ska di sci pli na i da ni ko ne }e mo }i is pla }i va ti pla te dok ne pla ti pen zi o ni do pri nos. Za kon ski akt je do net ali je we go va pri me na od lo -

po {to li ce ne ma ta kvu za {ti tu, po sle 50. go di ne ja vqa ju se raz li ~i te pro me ne, kao {to su stva ra we epi tel nih slo je va, pig men ta ci ja, mla de `i... Pri li kom bri ja wa, umi va wa i bri sa wa te iz ra sli ne, ko je su, ina ~e, be nig ne, mo gu bi ti o{te }e ne, a po sle du go go di {we me ha ni~ ke iri ta ci je se tran sfor mi sa ti u kar ci nom.

Za raz li ku od la i~ kog sha va wa da mla de `e ne tre ba di ra ti, sa vre me na me di ci na pre po ru ~u je da one ko ji su iz lo `e ni stal nim po vre da ma va qa uklo ni ti. To su svi ko ji „sme ta ju” pri li kom oba vqa wa sva ko dnev nih ak tiv no sti, po vre |u ju se ru bom oko vrat ni ka ili pan ta lo na, bre te lom pr slu ~e ta, lan ~i }em oko vra ta ili ~e {qem ako je na gla vi.

Po seb nu kon tro lu zah te va ju tam ni mla de `i i uko li ko se na wi ma pri me ti bi lo ka kva pro me na bo je, ob li ka ili no ve ma le iz ra sli ne, va qa se od mah obra ti ti le ka ru. Je dan od uzro ka ko ji mo `e pod sta }i pro me ne mla de `a je i pre te ra no iz la ga we Sun ~e vim zra ci ma. Cr no obo je ni ta da mo gu da „pro ra de„ i oko wih se stva ra cr ve ni pr sten, {to je opo me na da se po tra `i hit na in ter ven ci ja hi rur ga.

Pro me ne na li cu naj ~e {}e su na gor woj po vr {i ni no sa i ja go di ca ma, te pre de lu oko usta i na do wem de lu usne. Na ro ~i to su opa sne kod pu {a ~a zbog dr `a wa ci ga re ta ili lu le.

J. Barbuzan

`e na za po sle iz bo ra, a sad se ~e ka for mi ra we no ve vla de. To, pak, re al no zna ~i da do kra ja ove go di ne ve }e di sci pli ne u na pla ti do pri no sa i bo qeg pu we wa pen zi o ne ka se ne }e bi ti te dr `a va mo ra na sta vi ti da go to vo po lo vi nu nov ca da je iz te ku }eg bu xe ta. Ta kvo sta we je neo dr `i vo isto kao i da na jed nog za po sle nog “ide” je dan pen zi o ner, a u ne kim op {ti na ma tre nut no je vi {e onih ko ji sva kog me se ca do bi ja ju pen zi ju ne go pla tu.

Ne spor no je da Sr bi ja ve} dve de ce ni je ima pro blem s pen zi o nim fon dom i da su re for me, za po ~e te 2001, za sta le na po la pu ta. Sva ko ko pre ten du je na to da od go vor no vo di dr `a vu, bez de ma go gi je i la `ne so ci jal ne bri ge, mo ra }e pre ili ka sni je da na pra vi bol ne re zo ve. To }e, pak, zna ~i ti da }e bi ti jed na ge ne ra ci ja na ko joj }e se slo mi ti ko la i pla ti }e ceh svih gre {a ka iz pro {lo sti, ali }e ti me bi ti omo gu }e no da oni ko ji }e na red nih go di na od la zi ti u pen zi ju ima ju ~e mu da se na da ju. Da ka ko, sla ba je to ute ha za pen zi o ne re ko ji gle da ju ka ko da pre `i ve da nas.

Oni o ono me {to }e bi ti su tra, da nas zbog be de u ko joj `i ve ne mo gu da raz mi {qa ju.

Qubinka Male{evi}

Ko se s ka fom dru `i, `i vot mu je du `i Se ni o ri ko ji sva ki dan pi ju ne ko li ko {o qa ka fe vi {e sma wu ju smrt ni ri zik u na red nih 14 go di na od onih ko ji je uop {te ne pi ju ili to ret ko ~i ne, re zul tat je stu di je ko ja je u SAD ob u hva ti la ~ak 400.000 qu di. Po ka za lo se da ka fa na ro ~i to sma wu je ri zik od sr ~a nih bo le sti, {lo ga, in fek ci ja, po vre da i ne sre} nih slu ~a je va. Ne kim ra ni jim is tra `i va wi ma je usta no vqe no da su qu bi te qi ka fe pod ma wim ri zi kom od di ja be te sa, a dru ga, me |u tim, po ka zu ju da ona mo `da po ve }a va ri zik od sr ~a nih bo le sti.

– Ne ma raz lo ga da oni ko ji pi ju ka fu s tim pre sta nu jer ona ne {ko di – tvr di kar di o log Me di cin skog fa kul te ta Ma unt Si naj u Wu jor ku Lo rens Kra kof, ali ne ohra bru je one ko ji ne pi ju ka fu da od jed nom to po~ nu, i to u ve li kim ko li ~i na ma, o~e ku ju }i ne ku ko rist od to ga.

Stu di jom su bi le ob u hva }e ne oso be iz me |u 50 i 71 go di ne. Utvr |e no je da su mu {kar ci ko ji su pi li dve do vi {e od {est {o qa ka fe dnev no bi li pod de set od sto ma wim smrt nim ri zi kom od onih ko ji ni su, a `e ne ~ak 16 od sto.

Ina ~e, ka fa je {am pion u bu |e wu i da va wu vi tal no sti. U jed noj {o qi ci ima 50 do 150 mg ko fe i na i ako se ume re no pi je, po boq {a va sr ~a ne funk ci je i ras po lo `e we a sti mu li {e i po boq {a va rad ner vnog si ste ma.

Po sma tra we ne be skih te la Predavawe “Mle~ni put”, koje organizuje Astronomsko dru{tvo ADNOS, bi}e odr`ano u ~etvrtak 14. juna u 20 sati u Planetarijumu ovog Dru{tva, koji se nalazi na gorwem platou Petrovaradinske tvr|ave kod Muzeja grada. O ovoj temi govori}e Ro bert Xu xar. Ukoliko vreme bude pogodno, bi}e organizovano i posmatrawe teleskopima sa platoa kod Opservatorije. Ulaz je besplatan.

N. R.

U Ka me ni ci de le pla ve kan te Plave kante za odlagawe ambala`nog otpada Javno komunalno preduze}e „^isto}a“, u saradwi sa Dru{tvom za postupawe sa ambala`nim otpadom „Sekopak“, od ju~e deli doma}instvima, odnosno vlanicima ku}a, u Sremskoj Kamenici. Podela je svakog radnog dana, do 22. juna, od 11 do 19 sati u prostorijama Mesne zajednice, Ulica Marka Ore{kovi}a 1a, a prema pripremqenom rasporedu.

Po plave kante danas treba do do|u gra|ani iz Kara|or|eve ulice, Ledina~kog puta, Ulice Nove 11, Staroiri{kog puta, Ulice Svetozara

Markovi}a, [kolske ulice i Trga Kraqa Petra I. Za preuzimawe kante, pored li~ne karte potrebno je poneti i uplatnicu objediwene naplate JKP „Informatika“. U ove kante odla`u se plastika, pet ambala`a, metalni otpad, karton i staklo, a prazni}e se od ponedeqka, 2. jula po istom rasporedu kada i zelene kante.

Plave kante ne}e dobiti gra|ani Bocki, Paragova, Glavice i Popovice, koji ina~e sme}e odla`u u kontejnere, po{to ne postoje tehni~ki uslovi za prolazak kamiona za odno{ewe otpada.

A. L.

Novosadska utorak12.jun2012.

I kvadrati venu

B

Vre me za skla wa we p~e la Prvi ovogodi{wi tretmani iz vazduha protiv odraslih komaraca na podru~ju Novog Sada i prigradskih naseqa bi}e obavqen od ~etvrtka 14. juna do ~etvrtka 28. juna, ka`u u „Ciklonizaciji”. Kako navode, ta~no mesto i vreme tretmana zavisi}e od vremena, a preparat kojim }e se raditi je „Ikon”.

Upozoravaju se p~elari da je preparat toksi~an za p~ele, te da ko{nice uklone najmawe pet kilometara od navedenog mesta tretirawa. Dejstvo preparata traje tri dana.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

roj ni su po ka za te qi da kri za uda ra na sve stra ne i da uti ~e na sve aspek te `i vo ta, pa ni je ni ~u do da mno gi po slo vi do `i vqa va ju ve li ku stag na ci ju, ili pak ose tan pad. Ko li ka je ne ma {ti na go vo ri i ~i we ni ca da se da nas lo kal u cen tru gra da mo `e za ku pi ti i za 50 evra me se~ no, {to ni ka da ni je bi lo. Da kle, na rod ne da ne ma pa ra, ne go ba{ ne ma, i to na kva drat.

Zna ~i, me se~ no za kup lo ka la je 50 evra na {ta tre ba do da ti jo{ tri ili ~e ti ri hi qa de di na ra re `i ja i to vam je po ~et ni tro {ak da za po~ ne te bi znis. Pi ta we je sa mo ko li ko se da nas uop {te is pla ti otva ra ti bu tik, ili ka kvu pro dav ni -

PO ^I WE PR SKA WE KO MA RA CA

cu i da li to uop {te ima ne ke za ra de. Vla sni ci lo ka la se za to hva ta ju za gla vu, jer ka `u da ni su ni sa wa li da }e do `i ve ti da pro stor ko ji su pla ti li i do 50 hi qa da evra sa da iz da ju bud za {to. Ka ko je sve kre nu lo vla sni ci lo ka la se pri bo ja va ju da }e za go di nu - dve po tra `wa za po slov nim pro sto ri ma pot pu no ne sta ti, jer }e ih ugu {i ti ve li ki tr `ni cen tri, ba{ ona ko ka ko se to de si lo sa ma lim pro dav ni ca ma u grad skim kvar to vi ma. Ne ma {ti na, ili dik tat tr `i {ta, pro ce ni te sa mi. Tek, si tu a ci ja uop {te ni je ru `i ~a sta, a ka ko stva ri sto je jo{ du go }e ta kva i osta ti.

B. Mar ko vi}

KA], BU DI SA VA, KO VIQ I STE PA NO VI ]E VO

Bez vo de zbog ra do va Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e od 11 do 13 ~asova biti Ka}, Budisava i Koviq. Tako|e, iz istog razloga bez vode }e od 9 do 11 ~asova biti Stepanovi}evo.

G. ^.

Ve ~e sa ti re u Grad skoj bi bli o te ci Ve~e satire “Bezbroj na{ih `ivota” autora Mi la na To do ro va bi}e odr`ano sutra u 19 sati u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1. U~estvova}e Alek san dar Ba qak i autor.

N. R.

V remeploV

NEO BI^ NE @I VO TI WE SVE ^E []E KU] NI QU BIM CI

Vo le kad eg zo ti ka {e ta po sta nu ^uvena je re~enica da „Novosa|ani vole novo“ koja se prenosi na skoro sve sfere `ivota. To se trenutno odnosi na popularne kwige koje se ~itaju, novi klub otvoren u gradu ili obu}u, koja je ju~e postavqena u izloge prodavnica. Me|utim, gra|anima nije strano da „novine“ prenesu i na `iva stvorewa, pa je sve popularnije umesto psa, ma~ke ili korwa~e imati ne{to daleko egzoti~nije ili, ~ak, zabraweno. Vlasnik jedne prodavnice `ivotiwa na Podbari Go ran Gr bi} ka`e da mu se de{avalo da mu{terije do|u i nude „sve i sva{ta“ , ne bi li nabavili lemura, kengura ili pingvina.

- Qudi vole ono {to je egzoti~no i zabraweno i {to }e ih, na neki na~in, izdvojiti od drugih. Definitivno je to neka moda, jer qudi generalno nisu dovoqno informisani o odre|enoj vrsti `ivotiwe koju tra`e. Verovatno su je videli na televiziji, Le te }e ve ve ri ce u{le u sr ca No vo sa |a na Fo to: A. J. u nekom filmu, na internetu, delovala im je slatka i zanimqiva i po`ejalna mu{terija na vratima, makar da se leli su da je imaju, ali nikad se ne zapitaraspita o wima. Tako|e, veoma su tra`eju {ta sa wom, kako da je odr`avaju, obezni i gu{teri, poput leopard gakona i bede joj stani{te, hranu, neguju je da bi bibradate agame, ali i iguane koje su na Cila zdrava i sre}na - kazao je Grbi}. tes listi za{ti}enih vrsta - predo~io je U wegovoj prodavnici se, pored klasi~sagovornik dodaju}i da su mu u posledwe nih sitnih `ivotiwa, mogu prona}i i egvreme dolazile mu{terije koje bi da pozoti~ne, a, kako navodi, najtra`enije su seduju zmije otrovnice, koje se tako|e nalete}e veverice, „{ugar glajderi“, koje jelaze na listi za{ti}enih i ugro`enih dino wegov pet-{op prodaje. vrsta.

- Ove veverice su izuzetno tra`ene i On navodi da ne zna ta~no koje su kaznenema dana kad se ne pojavi neka potenci- ne mere, kad je u pitawu uvoz i prodaja ova-

kvih vrsta, jer se ne bavi time, niti se u wegovoj radwi one mogu prona}i. Kako ka`e, sve {to prodaje je legalno, jer tako i treba da bude, a kupci uvek dobiju fiskalni ra~un i potvrdu da je `ivotiwa iz wegovog uzgoja. Ipak, de{ava se da neke budu vra}ene, kao {to je to bio slu~aj sa dve ~in~ile i zmiju, koje sada ~ekaju nove vlasnike.

- Jedna ~in~ila je vra}ena, jer su weni krakotrajni vlasnici oti{li na put, {to je okej izgovor. Drugu su vratili navode}i da je vi{e ne `ele jer im se „dete zasiti

Naj tra `e ni je su le te }e ve ve ri ce, {u gar glaj de ri, za tim gu {te ri, po put le o pard ga ko na i bra da te aga me, ali i igu a ne ko je, su na Ci tes li sti za {ti }e nih vr sta `ivotiwe“, {to je stra{no, po{to su to `iva bi}a, a ne igra~ke. [to se ti~e zmije, biv{i vlasnik je kazao da ne mo`e da prebrodi wen na~in ishrane, {to je sasvim prirodan deo lanca ishrane i onaj ko to ne mo`e da razume ni ne treba da kupuje zmiju - rekao je ovaj qubiteq `ivotiwa.

Ipak, upozorio je budu}e vlasnike da obrate pa`wu na `ivotiwu koju `ele da kupe, jer svaka od wih zahteva druga~iji pristup, pa`wu, negu, ishranu i mnoge druge stvari i da ne mogu da ih, kad im „dosade“, odlo`e u kutiju, kao staru lutku i zaborave na wih. Tako|e, podsetio je da u Novom Sadu, na`alost, ne postoji veterinar specijalizovan za egzoti~ne `ivotiwe i da, definitivno treba obratiti i pa`wu na to da mo`e do}i do zdravstvenih problema, a da mo`da ne}e biti nekog ko }e to znati da ih sanira.

A. Je ri ni}

PO VE ]A NO IN TE RE SO VA WE PUT NI KA U^I NI LO SVO JE

Vi {e bu se va vo zi do Sur ~i na To po vi s tvr |a ve srav ni li grad U rano jutro 12. ju na 1849. iz skoro tri stotine topova garnizona u Petrovaradinskoj tvr|avi pod komandom revolucionarne vlade u Pe{ti osuta je paqba na Novi Sad. Ovo prvo te{ko bombardovawe grada trajalo je ne{to du`e od dva dana. Sru{ene su 2.004 zgrade, a na severnoj strani ostalo je samo oko 800 kroviwara.

Izgorele su sve crkve i ostale javne zgrade, kao i sva dokumenta o nastanku i razvoju grada. Jedino je

cela ostala Uspenska crkva. Od predratnih oko 23 hiqade stanovnika, Novi Sad je posle razarawa, 1854. imao samo 5.643 slu`beno zabele`ena stanovnika. Ostali su izginuli ili nekako pobegli.

Kada su topovi zamukli, mnogi stanovnici iz Temerina i okolnih sela, pqa~kali su opusteli grad, a vojnici sa Tvr|ave pretra`ivali su ru{evine i ubijali Srbe koji su se u wima sakrili.

N. C.

Gradski prevoznik po~eo je da primewuje novi red vo`we do aerodroma u Sur~inu, zbog interesovawa putnika za prevoz u oba smera, u ve~erwim satima.Autobusi iz Novog Sada do Sur~ina polaze u 5 ~asova, 7.30, 9.30, 11.30, 13.30, 17.30, 18.25 i 20.15 ~asova.

Sa aerodroma do Novog Sada kre}u u 6.35 ~asova, 9.05, 11.05, 13.05, 15.05, 17, 19.1, 20.55 i u 22 ~asa. Karta u jednom pravcu ko{ta 950 dinara. Autobusi polaze s perona na MAS-u , a sa aerodroma sa autobuskog stajali{ta ispred dolaznog terminala.

Z. D.

Is kqu ~e wa stru je Da nas: No vi Sad - od 8. 30 ~a s o v a do 12.30 Te me rin ski put od broja 13 a do 29, od 9 do 13 Ulica Veselina Masle{e od broja 58 do 72, od 9 do 12 [afarikova ulica od broja 16

do 24, ulice Uspenska i Josifa Ruwanina; Ko viq: od 8 do 16 povremeno u pojedinim ulicama naseqa; Le din ci: od 8.30 do 13.30 Ledina~ki put od 3 do11 i Ulica samarski put.

PO OCE NI TE LE VI ZI JE SI-EN-EN

Eg zit opet u svet skom vr hu Ameri~ka televizijska stanica Si-En-En (CNN) svrstala je Egzit festival i na{ grad me|u 50 najboqih letwih destinacija na svetu u ~lanku u kome predla`e najzanimqivija mesta i festivale koje treba posetiti u julu. ^e ti ri da na fe sti va la i u`ivawe na `ivopisnoj tvr|a-

vi uz metal, hardkor, pank, elektro, rege, indi i druge muzi~ke pravce preporu~eni su kao do`ivqaj koji se ne bi trebao propustiti.

Ovo je tre}i put da ~uvena ameri~ka medijska ku}a uvrsti Egzit u najboqe svetske festivale.

A. L.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak12 . jun2012.

TAKSISTI ^EKAJU KRAJ JUNA I ODGOVOR GRADA

USKORO NA TVR\AVI SAMIT MAJSTORA STRUNE

Po klon kar te za „Tam bu ri ca fest” dru gog da na bi }e ru ski an sambl „Bra ti na”, Zvon ko Bog dan sa svo jim tam bu ra {i ma i do ma }a gru pa „Ap so lut no ro man ti~ no”, pre wih at mos fe ru }e za gre ja ti ne ko li ko tam bu ra {kih or ke sta ra iz re gi je. Pro {lo go di {wi po bed ni ci tam bu ra {ki or ke star „Ro man sa” pred sta vi }e se pu bli ci

mo na isti na ~in i su tra za dru gi dan fe sti va la u su bo tu, i pre ko su tra za zad wi dan fe sti va la u ne de qu.

Naj ve }i fe si val tam bu re tra ja }e od pet ka do ne de qe, za pr vi dan pro gra ma za du `e ni su iz vo |a ~i od asam bla „Zo ru le” , pre ko hr vat ske pe va ~i ce Je le ne Ro zge, gru pe „Mo re ska No va” iz Ita li je, gru pe „Po sej don” iz Gr~ ke i hr vat ska kla pa „Vo lo sko”. Zve zde

pred iz la zak naj ve }e zve zde zad weg da na fe sti va la @eq ka Jok si mo vi }a. Kar te se mo gu ku pi ti u pro dav ni ci „Gig stiks” u Pa ri skom ma ga zi nu ili on lajn pre ko saj ta www.gigstix.com te u kwi `a ri „Bu le var Buks”, Bu le var oslo bo |e wa 60. Kom plet ka ra ta za sva tri da na ko {ta dve hi qa de di na ra, dok po je di na~ no po da ni ma pe tak i su bo ta iz no se 700, a ne de qa 1000 di na ra.

A. L.

U „NOVITETU” ZBOG NEISPLA]ENE APRILSKE ZARADE

Kro ja ~i {traj ku ju, pla tu zah te va ju Oko 60 rad ni ka iz pro iz vod we iz „No vi te ta” ju ~e je do {lo na po sao i rad ni dan pro ve lo u re sto ra nu pred u ze }a, ne pri hva ta ju }i oba ve {te we na ogla snoj ta bli da se s po slom kre }e u sre du.

Pot pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost” u „No vi te tu„ Alek san dra Ig wa to vi} ka `e da su pro iz vod ni rad ni ci ju ~e od bi li da pot pi {u re {e we o ko ri {}e wu go di {weg od mo ra od 15 da na, jer sma tra ju da su u {traj ku.

- Za ka za li smo {trajk za 11. jun i rad ni ci iz pro iz vod we su do {li na po sao ne oba zi ru }i se na to {to su SMS po ru ka ma oba ve {te ni da fir ma po ~i we da ra di u sre du. Po slo vod stvo „No vi te ta” je po dru gi put po ku {a lo da ugu {i {trajk.

Pr vo smo {trajk za ka za li za 4. ju ni, pa nam je SMS po ru kom po ru ~e no da se ne }e ra di ti ne de qu da na do 11. ju na. Ka da smo po dru gi

put {trajk za ka za li za 11. jun, opet nam je sti gla SMS po ru ka da na po sao do |e mo u sre du 13. ju na – ka `e pot pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost” u „No vi te tu „ Ale san dra Ig wa to vi}. [trak je za ka zan, ka `e, jer ni je is pla }e na april ska za ra da ni ti is pu wen zah tev iz pro {log {traj ka odr `a nog u mar tu .

- Od 1. ju la 2010. ni je nam upla }en do pri nos za zdrav stve no i pen zij sko osi gu ra we , pa ko le ge ko je su ste kle uslov za pen zi ju ne mo gu da se pen zi o ni {u - is ti ~e pot pred sed ni ca sin di ka ta Ig wa to vi}.

U “No vi te tu” je pro {la sed mi ca bi la ne rad na sa mo za pro iz vod ne rad ni ke, dok su upo sle ni u re `i ji do la zi li na po sao.Di rek tor „No vi te ta” Alek san dar Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da ne ma {ta da ka `e.

Z. Deli}

MESEC KULTURE NA UNIVERZITETU

Na stup AKUD „So wa Ma rin ko vi}” U okvi ru pro jek ta „KUL TUS 02” - Me sec kul tu re na Uni ver zi te tu u No vom Sa du, u ~e tvr tak 14. ju na i u pe tak 15. ju na, na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a u stu dent skom kam pu su, bi }e po sta vqe na ve li ka bi na na ko joj }e na stu pi ti Aka dem sko kul tur no umet ni~ ko dru {tvo „So wa Ma rin ko vi}”. Pro jek tom, ko ji }e se od vi ja ti to kom ju na, pred vi |e no je odr `a va we kon cert nih na stu pa, ra znih edu ka tiv nih te mat skih sa dr `a ja i pre zen ta ci ja stva ra la {tva umet ni~ kih ce li na

AKUD-a „So wa Ma rin ko vi}”, uz go stu ju }e gru pe i an sam bla ko ji pro mo vi {u mul ti kul tu ra li zam i to le ran ci ju me |u pri pad ni ci ma stu dent ske po pu la ci je. Me sec kul tu re na Uni ver zi te tu u No vom Sa du se odr `a va u ci qu pro mo vi sa wa van na stav nih kul tur nih ak tiv no sti. Pro je kat je po dr `a lo Mi ni star stvo pro sve te i na u ke re pu bli ke Sr bi je - Se ko to ra za u~e ni~ ki i stu dent ski stan dard kao pro je kat od op {teg in te re sa.

I. D.

Tra `e da tak si me tar sku pqe ot ku ca va No vo sad ski tak si sti }e, po sve mu su de }i, ~im se us po sta vi grad ska vlast, jo{ jed nom iz ne ti svo je zah te ve od ko ji me se ci ma ne od u sta ju, zbog ko jih su ne ko li ko pu ta pro te stvo va li, i zbog ko jih su na ja vqe ne tu `be Gra du.

Zah te vi se od no se na uskla |i va we grad ske Od lu ke o tak si pre vo zu sa re pu bli~ kim Za ko nom o pre vo zu u drum skom sa o bra }a ju.

Mi lan Pa u no vi} iz udru `e wa tak si sta „Sin tans„ pod se }a da je ovo udru `e we pre ne {to ma we od dva me se ca upu ti lo opo me nu pred tu `bu grad skim vla sti ma, ali po nu |e no je i mir no re {a va we ne spo ra zu ma.

- Vlast ima rok od 60 da na da od go vo ri na na {e pred lo ge, a taj rok is ti ~e kra jem ju na. Tre nut no se na la zi mo u va ku mu jer ne mo `e mo da ura di mo ni {ta dok ne do bi je mo od go vor, ili dok taj rok ne is tek ne. Zah te va mo uskla |i va we ce na s re pu bli~ kim za ko nom od no sno do no {e we no ve naj ni `e eko nom ske ce ne tak si pre vo za i na laz sud skih ve {ta ka na osno vu ko jih je ce na pro pi sa na - ob ja {wa va Pa u no vi}.

Po re da ovo ga, zah te va no je i uki da we od lu ke o tra ja wu le kar skih uve re wa na go di nu da na, ume sto tri, ka ko je re pu bli~ kim za ko nom pred vi |e no. Grad sko ve }e pro pi sa lo je mi ni mal nu

Grad sko ve }e pro pi sa lo mi ni mal nu ce nu tak si pre vo za od 40 di na ra za ki lo me tar i isto to li ko za start. U udru `e wu „Si tans” ka `u da su ve {ta ci iz ra ~u na li da je eko nom ski is pla ti va ce na bi la 100 di na ra za start i 52 di na ra za ki lo me tar ce nu tak si pre vo za ko ja iz no si 40 di na ra za ki lo me tar i isto to li ko za start. Ka ko je re ~e no u udru `e wu „Si tans„, sud ski ve {ta ci ko je su oni an ga `o va li pro ce ni li su da je u tom mo men tu eko nom ski is pla ti va ce na bi la 100 di na ra za start i oko

STOVARI[TA SPREMNA ZA PREDSTOJE]U GREJNU SEZONU

Ogre va ima, ku pa ca ne ma Sto va ri {ta ogre va nu de ve li ki iz bor dr va i ugqa, a ce ne se, u od no su na pr o {lu go di nu, ni su dra sti~ no me wa le. Iako je se zo na na bav ke ogre va po ~e la jo{ u ma ju, na kon \ur |ev da na, sto va ri {ta su i da qe pu na, a ku pa ca ne ma. Pre ma re ~i ma se kre ta ri ce sto va ri {ta “Vi o la Ko” doo Dra gi ce Mi lo sa vqe vi} pr o da ja ide sla bo, jer qu di ne ma ju nov ca.

-Ra n i j ih go di n a ku p o vi n a ogre va je po ~i wa la jo{ u ma ju, a na va le su bi le sve do no vem bra.

Sa da je sta we pot pu no dru ga ~i je. Ce ne se ni su dra sti~ no me wa le, a pr o da ja je sla ba jer qu di ne ma ju nov ca, pa ~ak ne mo `e mo ni da pred vi di mo da li }e se si tu a ci ja sa pr o da jom po pra vi ti - ka `e Mi lo sa vqe vi}. – Ma te ri ja la za ogrev u sto va ri {tu ima mo do voq no, a u od no su na po tra `wu i vi {e ne go {to tre ba.

Za me tar kub ni dr ve ta kup ci }e mo ra ti da iz dvo je od 4.500 do 4.900 di na ra, ko li ko }e pla ti ti ma te ri jal i re za we. [to se ti ~e pre vo za, sto va ri {ta su obez be -

di la bes pla tan pre voz na te ri to ri ji gra da, dok se re la ci je van gra da, u za vi sno sti od uda qe no sti, raz li ~i to na pla }u ju.

Ce ne ugqa za vi se od vr ste i ka lo ri~ ne mo }i. To na dr ve nog ugqa, ko ji je i naj jef ti ni ji, mo `e se na }i po ce ni od 6.000 do 6.500 di na ra, dok su naj sku pqi su {e ni vre o ci, ~i ja ce na po to ni do sti `e 120 evra.

Osim bes pa ri ce, tr gov ci ma u sto va ri {ti ma ra ~un su po mr si li i uli~ ni pr o dav ci, ko ji ogrev pr o da ju na cr no, pa ce ne mo gu da pri la go |a va ju mo gu} no sti ma ku pa ca.

- Sve je vi {e qu di na pi ja ca ma, ko ji pr o da ju dr vo iz ka mi o na, pa se do sta qu di okre nu lo tim iz vo ri ma ogre va - ka `e tr gov ki wa iz sto va ri {ta “Maj- gor” Ve sna Spa so je vi}. - Kod nas ima za in te re so va nih za ku po vi nu, ras -

Kon cert Mi ne Ni ko li}

Kon cert stu dent ki we ~e tvr te go di ne osnov nih stu di ja vi o li ne Mi ne Ni ko li} bi }e odr `an su tra u 19 sa ti u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Uz kla vir sku sa rad wu Hil de [van ova mla da umet ni ca iz ve {}e de la Tar ti ni ja, Bram sa, Pro ko fje va, [~e dri na i Sa ra sa te. Ulaz je bes pla tan.

N. R.

VESTI Mu zi ko lo gi ja ~e ka kan di da te Dan otvo re nih vra ta za kan di da te ko ji `e le da upi {u stu di je mu zi ko lo gi je odr `a }e se u pe tak 15. ju na u 15 ~a so va u zgra di Aka de mi je umet no sti na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Bi }e or ga ni zvo a na po se ta Aka de mi ji, kon sul ta ci je u ve zi sa pri jem nim is pi tom, kao i pre zen ta ci ja pro gra ma mu zi ko lo gi je i si ste ma stu di ra wa po pra vi li ma Bo loq ske de kla ra ci je.

G. ^.

Iz lo `ba „Ostr vo sen ki” Iz lo `ba „Ostr vo sen ki” Mar ga re te Je li} i Alek san dra \i la sa otva ra se u ~e tvr tak u 19 ~a so va u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Je vrej ska uli ca 21. „Ostr vo sen ki” je umet ni~ ki pro je kat ko ji ob u hva ta in sta la ci ju pod istim na zi vom i sli ke ra |e ne u teh ni ci akri lik na plat nu. In sta la -

52 di na ra za pre |e ni ki lo me tar.

- Na{ advo kat pod neo je Ustav nom su du ini ci ja ti vu za oce nu za ko ni to sti re {e wa o ce na ma a Mi ni star stvu za lo kal nu sa mo u pra vu zah tev za kon tro lu za ko ni to sti po me nu tog re {e wa - ka `e Pa u no vi}.

Pred sed nik Sin di ka ta grad skih tak s i s ta Ra d o s lav Kr sti} ka `e da }e tak si sti iz ovog sin di ka ta osta ti pri svo jim zah te vi ma te da }e pr ven stve no in si sti ra ti na ri go ro znom po {to va wu re pu bli~ kog za ko na.

Po no vom Za ko nu o drum skom sa o bra }a ju ko ji je stu pio na sna gu 17. ma ja pro {le go di ne, ce nu tak si pre vo za ne for mi ra tr `i {te ve} lo kal na sa mo u pra va, da kle op {ti ne i gra do vi, ko ji tre ba da pro pi {u naj ni `u eko nom ski is pla ti vu ce nu. To je do sa da ura |e no u Be o- gra du, Su bo ti ci, Zre wa ni nu i mno gim dru gim gra do vi ma, a no vo sad sko Grad sko ve }e je pro pi sa lo ce nu ko jom su tak si sti ne za do voq ni.

- Grad ni je go di na ma una zad do no sio pro gram ko jim se de fi ni {e op ti mal no or ga ni zo va we tak si pre vo za u gra du iako mu za kon to iz ri ~i to na la `e, pa za to i ima mo ha os u ovoj obla sti. Ma lo je gra do va u Evro pi ko ji s ta kvom la ko }om zna ju da „iz i gra ju” sop stve nog gra |a ni na ko ji po {tu je za kon, pla }a po re ze i sa ve sno oba vqa svo je du `no sti. Tak si slu `ba je ina ~e svu da u sve tu ogle da lo gra da, pr va slu `ba s ko jom go sti iz ino stran stva ima ju kon takt - ka `e Pa u no vi}.

J. Zdjelarevi}

ci ja se sa sto ji od dva ani mi ra na ra da ko ji se pro jek tu ju na dva su sed na zi da ga le ri je i uvo de po sma tra ~a u per ci pi ra we audio-vi zu el nog umet ni~ kog do ga |a ja, dok su sli ke ka dro vi iz ani mi ra nog fil ma od no sno do ga |a ji ko ji pret ho de ili se na do ve zu ju na te mu ra da. Iz lo `ba je kon ci pi ra na kao mul ti me di jal ni do ga |aj ko ji je in ter ak ti van s pu bli kom, a mo `e da se po gle da do 29. ju na.

J. Z.

„Va jar ski is ka zi” u Ogranku SANU Sve ~a no otva ra we iz lo `be „Va jar ski is ka zi”, auto ra Sve to mi ra Ar si }a Ba sa re i Sa ve Ha lu gi na, odr `a }e se u ~e tvr tak 14. ju na u 19 ~a so va u Ga le ri ji Ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka u No vom Sa du, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. Iz lo `bu }e otvo ri ti isto ri ~ar umet no sti Zdrav ko Vu ~i ni}.

G. ^.

Zgo de i ne zgo de iz po zo ri {nog `i vo ta Pred sta va „Zgo de i ne zgo de iz po zo ri {nog `i vo ta”, re di te qa Vo je Sol da to vi }a, odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a so va u Dru {tvu qu bi te qa cve }a. Adre sa je Zmaj Jo vi na uli ca 3/1.

I. D.

„Na ranyasti dan” u De~ jem se lu

U De~ jem se lu u Srem skoj Ka me ni ci ko ma pa ni ja Glak so smit klin (GSK) spro ve la je vo lon ter ski pro je kat “Na ran xa sti dan” u na me ri da pro mo vi {e zdrav `i vot i sport ski duh. Za po sle ni su bo dri li de cu to kom tak mi ~e wa u sport skim igra ma a po dr {ku je dao i pro slav qni srp ski od boj ka{ An dri ja Ge ri}. Po bed ni ci su na gra |e ni pe ha rom, a svim u~e sni ci ma do de qe ne di plo me. De~ je se lu do ni ra ni su sport ski re kvi zi ti i kom pju te ri. “Na ran xa sti dan” na zvan je sim bo li~ no pre ma bo ji GSK lo go ti pa.

Z. D.

Fo to: F. Ba ki}

„Tam bu ri ca fest„ u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas naj br `eg ~i ta o ca, ko ji se ja vi od 14 do 14.05 ~a so va, na broj te le fo na 528-765 sa po dve kar te za pr vi dan ovog fe sti va la u pe tak 15. ju na. Kar te }e se mo }i pre u ze ti u zgra di „Dnev ni ka”, Bu le var oslo bo |e wa 81. Po dve kar te de li }e -

dnevnik

Fo to: F. Ba ki}

8

pi tu ju se qu di, ali naj vi {e za dr vo, jer je jef ti ni je. U skla du sa tim smo i na ba vi li ve }e ko li ~i ne dr ve ta, dok je ugqa ma lo ma we, jer ne ma ne ke po tre `we.

Pre ma we nim re ~i ma, pret hod nih go di na naj pro fi ta bil ni ji je bio av gust, ka da se ve }i na qu di snab de va la ovim ma te -

^ITAOCI PI[U SMS

ri ja lom, ali i to vi {e ni je prak sa.

- [to se ti ~e pr o da je, av gust je ra ni je bio naj ja ~i me sec. U po sled we dve go di ne to ni je ta ko.

Qu di ku pu ju ogrev ka da za to sa ku pe no vac, pa se de {a va da i kra jem no vem bra bu de po tra `we - ka `e Ve sna Spa so je vi}. N. R.

065/47-66-452

Ro|a~ko-partijski lavirint Do kle vi {e rod bin sko i stra na~ ko za po {qa va we u dr `av nim fir ma ma?! Ovo je lu da ku }a.

063/8261... * * * Vra }a nam se ve zir iz Ru si je, a kod ko ga je bio i {ta je ra dio, to }e mo vr lo br zo vi de ti.

060/0227... * * * Uki ni te Vi SMS ~i ta la ca, na sra da }e ne ko, ipak je ovo bli sko gla su jav no sti, {to ne go di „eli ti” !? Ba rem da smo po lo mi li no ge pre ~e ti ri go di ne ka da se gla sa lo.

060/0227... * * * Po zi vaj te da se Sr bi ja ne pr qa, pa }e oni {to ~i ste ra di ti ne {to ko ri sno.

063/5010...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ZA KA ZI VA WE PRE GLE DA ^E STO TRA @I JA KE @IV CE

Put do specijaliste kao maraton Iako je Kol centar Doma zdravqa otvoren kako bi olak{ao pa ci jen ti ma pro ce du ru za ka zi va we neo p hod nih pre gleda, u praksi to povre me no vr lo te {ko ide. Ukoliko `ena `eli da zaka`e preventivni gi ne ko lo {ki pre gled, to je gotovo nemogu}e u~initi preko Kol centra, jer se termini po pu wa va ju br zi nom svetlosti, te operater savetuje da to u~ine odlaskom kod medicinske sestre, koja ih upisuje u sve sku. Po tom se taj spisak prosle|uje Kol centru, koji u odre|eno vreme poziva pacijentkiwe. Time se maltene vra tio pre |a {wi si stem zakazivawa.

Iako lekari stalno nagla{avaju zna~aj preventivnih pregleda, na poziv operatera za preventivni ginekolo{ki pre gled pa ci jent ki we ne kad ~ekaju i dva meseca. Kod kontrolnih pregleda situacija je tako|e zabriwavaju}a, jer pacijentkiwa ~esto ne mo`e da

do|e na red na dan odre|en za kontrolu. Kad `ena ima nekih tegoba, onda boqe i da ne poku{ava da zaka`e termin preko

Kol centra, ve} da do|e direktno u ambulantu i sa~eka da je prime kao hitnog pacijenta.

Uprkos stalnim savetima da `ene redovno odlaze na mamo-

cijentu u roku od ~etiri nedegrafske i ultrazvu~ne pregleqe, ali zbog sve ve}eg broja de radi ranog otkrivawa pobo le snih i maw ka le ka ra tencijalnih malignih promezdravstvene ustanove, jasno je, na, za prvi se ~eka do dva mesene uspevaju uvek da po{tuju ovu ca, a za drugi ~ak duplo vi{e. proceduru. Iz novosadskog DoIz Doma zdravqa ka`u da je ma zdravqa napomiwu da vreme ova kva si tu a ci ja po sle di ca ~ekawa na pregled zavisi i od stal nog po ra sta pa ci je na ta lekara kod kog pregled treba koji dolaze u ovu zdravstvenu da se obavi. ustanovu, a na preglede dolaze Najte`e je dopacijenti sa te}i do lekara speri to ri je ce log Naj te `e je do }i do ci ja li ste, a Ju`noba~kog okruga, kao i iz le ka ra spe ci ja li ste, a opravdawe se nadru gih zdrav - oprav da we se na la zi u lazi u deficitu stve nih usta no de fi ci tu ra di o lo ga, radiologa, gineko lo ga, ne u rop va na nivou prigi ne ko lo ga, si hi ja ta ra, ne u mar ne zdrav ne u rop si hi ja ta ra, ro lo ga, kar di o stvene za{tite, uko li ko ne ma ju ne u ro lo ga, kar di o lo ga loga i internista.

Naj kra }e spe ci ja li stu iz i in ter ni sta vreme ~ekawa je odgovaraju}e za ORL i ko`no obla sti. Isto vremeno, u Slu`bi za specija- odeqewe, gde se pregledi zakli sti~ ko-kon sul ta tiv nu de - zuju u roku od nekoliko dana. latnost specijalista ima de- Na pregled kod izabranog levet mawe u odnosu na 2005. Is- kara u Slu`bi op{te mediciti~u da je evidentno da bi u od- ne ne ~eka se du`e od pet radno su na zah te ve pa ci je na ta nih dana, dok je u Slu`bi meprema Domu zdravqa broj leka- dicine rada mawa optere}era specijalista trebalo da bu- nost pacijentima pa se pregled zakazuje istog ili najkasnije de ve}i.

Domovi zdravqa i bolnice za dva dana od poziva.

I. Dra gi} moraju da zaka`u pregled pa-

utorak12.jun2012.

9

MA DA JE NA JA VQE NO

Ju~e bez pregovora o vlasti Sastanak i nastavak pregovora oko formirawa gradske vlasti trebalo je da se odr`i ju~e, ali je otkazan i za sada se ne zna kada }e se nastaviti . Da podsetimo, Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijalisti~ka partija Srbije i Savez vojvo|anskih Ma|ara trebali su jo{ pro{le nedeqe u petak da odr`e sastanak oko funkcionisawa budu}e koalicije, ali }e taj dogovor izgleda ipak sa~ekati pozicionirawa ovih stanaka na pokrajinskom i republi~kom nivou.

To je za „Dnevnik” potvrdila i portparolka i narod-

na poslanica LSV Aleksandra Jerkov izjaviv{i da se ~eka dogovor vlasti na vi{im nivoima, ali i da je sednica gradskog parlamenta zakazana za 29. jun te da do toga ima jo{ dosta vremena. Ona je ponovila i da }e Liga u razgovoru za formirawe budu}e gradske vlasti isnistirati na raspravi o Statutu grada. Iz DS za sada o pregovorima i wihovom nastavku nemaju komentar, a situacija bi mo`da mogla biti jasnija posle konstitutivne sednice pokrajinskog parlamenta zakazane za 22. jun.

A. L.

GRAD WA PO SLED WE TRA SE BU LE VA RA EVRO PE I OD U ZE TO ZE MQI [TE

Po~ele da le`u pare za parcele Izgradwa ~etvrte deonice Bulevara Evrope napreduje prema planu, a trenutno je aktuelna izrada {ipova zbog izgradwe mosta preko kanala, kao i nasipawe terena na prilazima mostu i nadvo`waku iznad `elezni~kih koloseka. U toku je i izme{tawe vodovodnih i elektro instalacija. Pored toga, zavr{avaju se iskopi zemqi{ta za potrebe arheolo{kih radova na pojedinim delovima trase budu}eg bulevara, a u toku je i ru{ewe odre|enih objekata koji pripadaju Veterinarskom institutu, a nalaze se na pravcu budu}e saobra}ajnice, ka`u u Zavodu za izgradwu grada. [to se ti~e re{avawa imovinsko pravnih poslova na ovom lokalitetu, pred Upravom za imovinsko pravne poslove i imovinu Grada, na predlog Grada koga zastupa Gradski javni pravo-

VESTI Koncert u Matici srpskoj Koncert „Pesme i arije koje su osvojile svet” odr`a}e se u ~etvrtak 14. juna u 20 ~asova u Sve~anoj sali Matice srpske, Ulica Matice srpske 1.

Na stu pa ju so pran Su za na [u va ko vi}-Sa vi}, te nor Slavko Nikoli}, klavir Miodrag ^olakovi} i na mandolini, buzukiju, balalajci, gitari i harmonici Petar Golubovi}.

G. ^.

PRE DA VA WE U KCNS

Politika medijskih sistema Predavawe uz video „Politika medijskih sistema i umetni~ke kontraprakse”, umetnice i teoreti~arke novih medija Isidore Todorovi}, bi}e odr`ano ve~eras u 20 ~asova u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada, Katoli~ ka por ta 5. Raz go vor sa autor kom pri redi }e An drej Ti{ma. Predavawe se organizuje u okviru ciklusa „Svet digitalne umetosti”.

I. D.

branilac, vo|eni su postupci admnistrativnog prenosa prava kori{}ewa i eksproprijacije nepokretnosti na lokalitetu Bulevar Evrope, deonica od Rumena~kog puta do auto-puta E 75. Raz-

grada. Ve}i broj vlasnika parcela nije bio saglasan sa ponu|enom cenom i pokrenuli su sudski spor za utvr|ivawe naknade za oduzeto zemqi{te, ka`u u Zavodu. Pravo tih qudi je da ne

Uku pan iz nos oba ve za po osno vu spo ra zu ma ko ji su do sa da za kqu ~e ni jeste 10.699.306,19 di na ra. Pr ve is pla te pro {le pre ne ki dan. Ve }i broj vla sni ka par ce la ni je bio sa gla san sa po nu |e nom ce nom i po kre nu li su sud ski spor za utvr |i va we na kna de log je privo|ewe zemqi{ta planiranoj urbanisti~koj nameni.

Vlasnici koji su bili saglasni sa procewenom vrednosti zemqi{ta koje }e se privoditi nameni pred nadle`nim organom uprave zakqu~ili su sporazume o naknadi, po kojima se Grad obavezao da im isplati naknadu putem Zavoda za izgradwu

prihvate ponudu, ali, kako napomiwu, zbog op{teg interesa izgradwe Bulevara Zavod je od Vlade Srbije dobio saglasnost za prevremeni ulazak na privatne parcele dok postupak u sudu traje. Kada se sudski spor zavr{i, Grad }e postupiti u skladu sa odlukom suda koji }e odrediti vrednost parcela.

Ukupan iznos obaveza po osnovu sporazuma koji su do sada zakqu~eni je 10.699.306,19 dinara. Prve isplate su pro{le pre neki dan, tako da je ukupan iznos, na ju~era{wi dan, umawen za oko milion dinara. Pored toga, za jo{ dva objekta koja se nalaze na toj deonici Bulevara preostala je isplata u ukupnom iznosu 23.642.874,79 dinara.

Zadu`ewa Zavoda za izgradwu grada, kao indirektnog korisnika buxetskih sredstava, prolaze kontrolu i odobrewe od strane nadle`nih gradskih institucija i zahtevaju raspolo`ivost finansijskih pozicija sa kojih se novac preuzima u datom momentu. To ponekad iziskuje i du`i vremenski period od planiranog, pa s toga mo`e do}i do ka{wewa u ispuwewu obaveza, {to je sada slu~aj, obja{wavaju u Zavodu.

B. Mar ko vi}

Vreme predloga za gradska priznawa Obrazlo`ene inicijative za dodelu Oktobarske nagrade i Novembarske poveqe mogu se podneti Komisiji za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu u zemqi i inostranstvu do 15. septembra, odnosno 1. oktobra.

Ova priznawa dedequju se gra|aninu, ili grupi gra|ana za ostvarewa u oblasti nauke, kulture i umenosti, sporta, prosvete, zdravstva, socijalne za{ti-

te, publicistike i za{tite `ivotne sredne, za dostignu}a ostvarena radom u privrednom razvoju, duhovnom stvarala{tvu, negovawu demokratskih tradicija, humanitarnim i dobrotvorim aktivnostima.

Oktobarska nagrada dodequje se povodom obele`avawa 23. oktobra - Dana oslobo|ewa Novog Sada. Novembarska poveqa dodequje se zbog obele`avawa 9. novembra 1918. godine - dana ka-

da je srpska vojska oslobodila Novi Sad i 25. novembra iste godine kada je Velika narodna skup{tina Srba, Buwevaca i drugih Slovena Banata, Ba~ke i Barawe donela Odluku o prisajediwewu Vojvodine Kraqevini Srbiji.

Inicijativu mogu podneti gra|ani, preduze}a, ustanove, politi~ke organizacije, dr`avni organi…

A. L.

PO VO DOM 105 GO DI NA OD SMR TI KWI @EV NI KA PA VLA MAR KO VI ]A ADA MO VA

Polagawe venca i promocija kwige Kwiga “Dobitnici nagrade Pavle Markovi} Adamov“, u izdawu DNS “Logos” iz Ba~ke Palanke i Kulturnog centra “Karlova~ka umetni~ka radionica“ iz Sremskih Karlovaca bi}e predstavqena danas u 12 sati u spomen biblioteci Karlova~ke gimnazije u okviru obele`avawa 105 godina od smrti ~uvenog profesora najstarije srpske gimanzije i kwi`evnika Pavla Marko-

vi}a Adamova. U programu u~estuvu kwi`evnici Danica Vujkov i Frawa Petrinovi}, izdava~ dr Neboj{a Kuzmanovi}, istori~ar @arko Dimi}, u~enica Karlova~ke gimanzije Jelena Frqanovi}. U muzi~kom delu nastupi}e Marijana Hupik (flauta) i Veqko Torbica (gitara).

Sat ranije na ^eratskom grobqu u Karlovcima u~enici O[ “Slobodan Baji} Paja“ iz Novih

Karlovaca, rodnog mesta Adamova, i gra|ani Sremskih Karlovaca polo`i}e venac na grob ovog kwi`evnika i odr`ati litererni ~as.

Organizatori su karlova~ka op{tina, Karlova~ka gimnazija, DNS Logos, Kulturni centar “Karlova~ka umetni~ka radionica“ i bibliote~ki ogranak “Branko Radi~evi}“ iz Karlovaca.

Z. Ml.

„VE LI KO SPRE MAWE SR BI JE” U NO VOM SA DU DA LO DO BRE RE ZUL TA TE

Ukloweno 920 tona otpada Na podru~ju grada Novog Sada u subotu je u akciji „Veliko spremawe Srbije” ukloweno pribli`no 920.113 kilograma otpada i 19.538 kvadrata divqih deponija, o~i{}eno 350.000 kvadratnih metara prostora, poko{eno 182.500 kvadrtnih metara korovskih povr{ina i samonikle vegetacije izmuqeno 1.800 metara kanala, saop{teno je iz kabineta gradona~elnika Novog Sada Igora Pavli~i}a.

Ove godine u akciji je u~estvovalo, navodi se u saop{tewu, 13.750 |aka iz 16 osnovnih i sredwih {kola. Osim radnika iz javno komunalnih preduze}a Novog Sada, doprinos ure|ewu okoline pru`ili su i Vojska Srbije, gra|evinske firme i preduze}a sa mehanizacijom . U akciji je u~estvovala 21 mesna zajednica, zatim voloneteri, nevladine organizacije, gra|ani ... Svi su radili bez naknade.

Z. D. Fo to: R. Hayi}

Pobeda DS u MZ „Podbara” Na izborima za sedam ~lanova Saveta i tri ~lana Nadzornog odbora Mesne zajednice „Podbara“, odr`anim u subotu kandidati Demokratske stranke su odneli apsolutnu pobedu, saop{tavaju iz ove paratije.

Novi ~lanovi Saveta Mesne zajednice Podbara su: Tamara Zelenovi} Vasiqevi}, Radenko Mari}, Darko Vojnovi}, Milo{ Zrni}, Aleksandar Radukin Kosanovi}, Nenad Vujkovi} Bukvin i Sawa Skelexi} Zirojevi}. Novoizabrani ~lanovi Nadzornog odbora su Qiqana Sredojev, Luka Ivkovi} i Vladimir ]ori}.

A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak12.jun2012.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Parastos u belom” (19.30), Kamerna scena, drama „Disko sviwe„(21) No vo sad sko po zo ri {te „Sre}ni dani” (20).

BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (15.15), „Kung fu panda 2” (14), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.20), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Mra~ne senke” (15.45, 20.10), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.40, 20.20, 22.05), „Qudi u crnom 3” (15.05, 17.10, 18.05, 20.15, 22.35), „Nedodirqivi” (18, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15), „Prometej” (15, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Bran ka Ar se no vi} (de~ake) iz Novog Sada i Mi lan ka Qi qak ( devoj~ica i de~ak) iz Sirga, DEVOJ^ICE: De ja na Fur du lo vi},Ta wa Sa vo vi}, Al ki ca To pi}, Iva na Bog da no vi}, Mir ja na Bo ri}, Na ta {a Mi lo {e vi}, Je le na Pur gi}, Vla di sla va Ni ko li}, Da ni e la [o ji} i Bi qa na Ili} iz Novog Sada, Ma ri na Ki ta no vi} iz Ni{a, Li di ja Vig we vi} iz Futoga, Na da Agi} iz Ba~kog Jarka, Ana Bu jak iz Selen~e, Na ta {a [a ra ba }a iz Sremskih Karlovaca, Zo ra na Ili} iz Sremske Kamenice, Iva na ]e li} iz Petrovaradina, Ma ri ja Na u mov iz Bo|ana, Mi ne la Hru bik iz Beo~ina, Do bri la Ku qi} i Slo bo dan ka \ur ni} iz Veternika i Da ni je la Mi ha li} iz Siriga, DE^AKE: Kri sti na Vuk mi ro vi}, Li di ja Dra gi ~e vi}, Adri go na Pu }ol, Va wa Pro ti}, Mo ni ka La uc, Di ja na Mo ri}, Je le na Vu ko vi}, Je le na Iva no vi}, Iva na Vlat ko vi} i Sa wa Pri bi} iz Novog Sada, Na ta {a Jo va no vi} iz Ba~kog Petrovca, Iva na ^o vi} iz \ur|eva, @e qa ka ]u ti lo iz Pivnica, Sta ni sla va Sim }e vi} iz Petrovaradina, Bi qa na Alek si} i Ti ja na Mu {ic ki iz Futoga, Vu ki ca Cvi ja no vi} iz Rakovca,Svje tla na Pa la li} iz Temerina i Du {ka Va si} iz Barande.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Tomislav ^edomira Jovanovi} (1929) u 10.30 ~asova, Nedeqko Koja Radosavac (1928) u 11.15, Mihaq Ivana Bari{i} (1919) u 12, Vidosava Spire Risti} (1937) u 12.45, Vojkan Mladena Bogi}evi} (1954) u 13.30, Zorka Dragoquba Rakovi} (1928) u 14.15, Zdravko Ilije [paravalo (1921) u 15 i Jelena Mirka Belada (1937) u 15.45.

Na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 ~asova bi}e sahrawena Julijana Frawe Glava{ki (1938).

DNEVNIK

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПРЕКИНУТА СЕДНИЦА СО БАЧКА ТОПОЛА

Без кворума после заклетве

БАЧКА ТОПОЛА: Конститутивна седница Скупштине општине Бачка Топола, прекинута је због недостатка кворума, после верификовања мандата и полагања заклетве одборника. Седници је присуствовало 40 од 41 одборника, а након паузе дате после полагања заклетве у салу се вратило само 10 одборника, па је најстари одборник који председава конститутивном седницом Јожеф Кадар из редова Савеза војвођанских Мађара најавио да ће наставак уследити 21.јуна. Пре верификације мандата и полагања заклетве усвојен је извештај Општинске изборне комисије Бачке Тополе о спроведеним изборима који је поднела председница Чила Тигер. Међутим, одборник Радован Радовановић (ЛСВ) констатовао да подаци пописа становништва и подаци изборне комисије највероватније се не слажу, сматрајући да истовремено са општим изборима није требало одржавати и референдум о месном самодоприносу у Бачкој Тополи. Према коначним резултатима избора за одборнике СО Бачка

Топола од 41 одборника Савез војвођанских Мађара има 16, листа Демократска странка-Ференц Тот седам, Лига социјалдемократа Војводине пет, коалиција СПС-ПУПС-ЈС, Група грађана др. Јанош Хаџи и Удружење пензионера-социјална правда Милан Чатић по три и Српска напредна странка четири одборника. Седница је прекинута због недостатка кворума, а према утврђеном дневном реду требало је да се изаберу председник, заменик председника и секретар СО, председник општине и његов заменик и чланови Општинског већа. Председавајући Јожеф Кадар је после прекида седнице рекао да је до тога дошло вероватно због техничких разлога, јер још није постигнут договор политичких странака за формирање власти на државном нивоу. Претпоставља се да би коначни договори политичких странака за формирању већине за избор Владе Србије, могли утицати на формирање локалне власти и избор челника бачкотополске општине. М. Митровић

СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ НОВИ БЕЧЕЈ 4. ЈУЛА

ЛДП и ДС намичу већину

НОВИ БЕЧЕЈ: Ко ће чинити будућу власт у општини Нови Бечеј, за сада је тешко предвидети, јер су у току преговори између странака које су на последњим локалним изборима успеле да пређу цензус. Највише гласова бирача освојили су Либерално демократска партија и Српска напредна странка, које ће у новом сазиву Скупштине општине имати по осам одборника, док је Демократској странци, после пребирања гласова, припало пет мандата. По два одборника у локалном парламенту, који броји укупно 31 место, имаће Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка, Лига социјалдемократа Војводине, Уједињени региони Србије и Савез војвођанских Мађара. Фукционер ЛДП и још увек актуелни председник новобечејске општине Миливој Вребалов изјавио је јуче за “Дневник” да су у току преговори између странке којој припада и ДС, СПС и СВМ. Уколико ове четири партије успеју да до

4. јула, за када је заказана конститутивна седница локалног парламента, постигну коалициони споразум, имаће већину у Скупштни и моћи ће, без помоћи иједне друге странке, да формирају општинску власт. Председник Општинског одбора СНС Саша Максимовић, с друге стране, не искључује могућност да будућу општинску власт формирају напредњаци. Он је у јучерашњој изјави за “Дневник” истакао да је све могуће у овом тренутку, али да не жели да прејудицира. СНС би, показује математика, власт могла да преузме ако би успела да наговори бар четири странке које су освојиле по два мандата да јој се приклоне. Под условом да, рецимо, ЛСВ, УРС, СВМ и СПС одлуче да пруже већину напредњацима, тада би ЛДП и ДС отишли у опозицију. Мање је вероватно да радикали подрже напредњаке, јер се СРС до сада овде показала веома кооперативном када је у питању однос са странкама на власти. Ж. Балабан

ДАНАС КОНСТИТУТИВНА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ЖИТИШТЕ

Једино напредњаци остали празних руку ЖИТИШТЕ: На данашњој конститутивној седници Скупштине општине Житиште требало би да буду изабрани општински челници који ће у наредне четири године руководити овом средњобанатском комуном. “Дневник” незванично сазнаје да ће нову одборничку већину чинити Демократска странка, са девет, и Социјалистичка партија Србије, са осам мандата освојених на последњим локалним изборима. Унутар владајуће коалиције наћи ће се и Лига социјалдемократа Војводине и Савез војвођанских Мађара са по три одборничка места у локалном парламенту. У Скупштини општине Житиште, која броји 31 место, биће и четири одборника Српске напредне странке, и по два представника Уједињених региона Србије и Демократске странке Србије. Како сазнајемо, у општинској власти биће заступљен и Српски покрет обнове, који се на изборима нашао на листи ДС. Али, демократе и социјалисти постигли су договор да, како је наведено, уваже и УРС и ДСС. Ове две партије, иако званично неће бити део владајуће коалиције, нити ће потписати коалициони споразум, на неки начин ће добити одређена управљачка места. Јер, демократе су одлучиле да уваже УРС, а социјалисти ДСС. То, практично, значи да једини који неће ни на који начин учествовати у општинској власти у Житишту, а који су успели да пређу цензус на локалним избо-

рима, биће напредњаци. “Дневник” незванично сазнаје и да ће на данашњој седници за председника општине бити предложен Драган Миленковић (ДС), који је и у претходном мандату обављао ту функцију. До промене ће, међутим, доћи на челу Скупштине општине. Уместо Филипа Јонела (ДС), који је до сада председавао житиштанским парламентом, убудуће би “прва међу једнакима” требало да буде Светлана Маја Бабић (СПС), док ће Јонел бити њен заменик. Дан пред одржавање конститутивне седнице председник Општинског одбора ДС Игор Салак изјавио је за наш лист да је договор између коалиционих партнера начелно постигнут и да је преостало да се утаначе детаљи.

- Рачунамо на то да ћемо направити стабилну скупштинску већину која ће наставити да ради у интересу грађана и која ће успети да привуче нове инвеститоре у општину – кратко је прокоментарисао Салак. Бољи познаваоци политичких прилика у Житишту, иначе, наводе да су управо захваљујући њему и подмлађивању екипе, демократе успеле да остваре добар резултат у овој општини и освоје више мандата од социјалиста, упркос томе што кадрови СПС руководе фабриком “Агрожив”, која за многе овдашње породице значи опстанак и која представља убедљиво највећег послодавца. Ж. Балабан

utorak12.jun2012.

11

ЗАВРШЕНА РЕКОНСТРУКЦИЈА ДУДОВЕ ШУМЕ

Парк по европским стандардима

СУБОТИЦА: Реконструкција парка Дудова шума је завршена, а Суботичани су добили нову тримстазу, вештачко језерце и зеленило. Са новим и модерним фитнес справама, парк је поново постао најомиљенији и најатрактивнији простор у Суботици. Град и покрајински секретеријат за омладину и спорт у реконструкцији Дудове шуме уложили су 30 милиона динара.

- Ангажована је чуварска служба, а на природан начин ће се пречишћавати вода у језеру. Веома сам задовољан са радовима, све је урађено за два месеца и координација је била одлична – рекао је директор ЈП Дирекције за изградњу града Јосип Ковач Стрико. Покрајински секретар за спорт и омладину Модест Дулић није крио задовољство што ће Суботичани

Место за одмор и разоноду

поново моћи да уживају у Дудовој шуми.

- Покрајина је издвојила 10 милиона динара и на овај начин је

АМАТЕРИ ЛИКОВНЕ СЕКЦИЈЕ „ДУГА” ОБЕЛЕЖИЛИ ДЕЦЕНИЈУ РАДА

Дела стварана срцем

БЕЧЕЈ: Ликовна секција „Дуга“, која је у саставу МКД „Петефи Шандор“, обележава ове године деценију постојања и успешног рада. Тим поводом је уприличена свечаност, у оквиру које је централна активност било отварање изложбе у галерији „Круг“ Градског позоришта Бечеј, где ће бити доступна посетиоцима до 30. јуна.

- Ово смо ми, нас 27 са по два опремљена рада, али и по једним радом на два стојећа паноа, који

вишедневне колоније, а били смо учесници сличних окупљања у Банатском Моноштору, Врбици, Меленцима, Новом Милошеву, Сенти, Чоки... Вредно смо радили и епилог тога је учествовање наших чланова на 142 заједничке изложбе, а осморо чланова је организовало самосталне изложбе. Сви чланови нашег удружења, а има их и који нису из Бечеја, сликају из задовољства и, мада радимо бојама и четкицама, имамо обичај да кажемо да „срцем

Вера Недин је у име слављеника уручила поклон гелерији „Круг”

симболизују наше заједништво. Како сваки наш члан има потпуну слободу ликовног изражавања, то је изложба разнолика по мотивима и техникама израде слика. У највећем броју дружења радимо у природи, па су нам дела шаренолика. Баш та дружења су главна карактеристика због које смо се окупили и, ево, десет година опстали. За то време смо организовали 332 једнодневне или

сликамо“ - истакла је председница „Дуге“ Пирошка Тот-Каса. О томе како је све настало, почело и опстало, говорила је оснивач и првих осам година председница „Дуге“ Каталин Холо. Без обзира на своје 82 године, и даље је једна од најактивнијих и најпредузимљивијих чланица.

- Године живота су једно, а бављење сликарством друго. Па, ја

сам тек 1997. године, може се рећи сасвим случајно, у Галерији „Шипош“ почела да се бавим сликарством, што значи да сам, као сликарка, петнаестогодишња тинејџерка. Још много тога треба да научим, па сам зато и предала штафету руковођења Пирики, да би имала што више времена за сликање - увек има спреман духовит одговор Каталин Холо. Иако је из Новог Милошева, Вера Недин је већ осам година члан бечејске „Дуге“ и поносно истиче да јој је то умногоме отворило ликовне видике.

- Упознала сам нове добре људе, проширила знање, стекла могућност учествовања на разним колонијама и на њима много научила. Радује ме што је исти случај и са осталим члановима. Ако се хронолошки прати делатност „Дуге“, одмах се види да су сви чланови много напредовали, па на данашњој изложби, без обзира што је у питању стваралаштво аматера, има изузетних слика - нагласила је Вера Недин, пре него што је уручила поклон слику домаћину изложбе галерији „Круг“. После свечаног отварања изложбе, којој је присуствовао запажен број посетилаца, домаћин је за госте организовао посету атрактивним туристичким дестинацијама у Бечеју, а онда се дружење наставило у ресторану „Панорама“ на крову Робне куће, где је председник МКД „Петефи Шандор“ Роберт Риц честитао и уручио цвеће, а плесна секција је својим наступом увеличала програм поводом јубилеја. В. Јанков

допринела подизању свести о значају физичке културе и рекреације – објашњава Модест Дулић. Суботица је други град у Војводини који је добио трим-стазу са татран подлогом. Поред фитнес справа, биће постављене мале едукативне табле, на којима ће бити објашњено како се користе. Остало је још да се изгради тоалет, поплоча пешачка стаза и огради простор за истрчавање паса у граду, који ће бити једини у граду. У Дудовој шуми, када је подигнута, био сађен углавном дуд, како би се производила свила, али временом дуда је све мање и сађене су неке друге врсте дрвећа. У плану је да се поново засади дуд, али и друге саднице, које су прикладне за одржавање. С. Иршевић

VESTI Образовањем до посла

КОВИН: У оквиру програма побољшања запослености Рома у Војводини, у Ковину је потписан уговор са 15 полазника који ће бити обучени за занимања кувара, керамичара и неговатељица. На тај начин омогућиће себи бољи положај на тржишту рада. Обука ће обухватити 300 часова теорије и практичног рада у наредна три месеца. За куваре обезбеђен је простор у Болници у Ковину, керамичаре ће учити предузеће „Статик”, а неговатељице ће обуку похађати у Панчеву, такође у болници. Ковин је једна од 20 општина које су обухваћене овим програмом. З. Дг.

Де ч ји ра до ви у му зе ју

ЗРЕ Њ А Н ИН: Годи шња изложба ликовних радова деце из Предшколске установе Зрењанин биће отворена сутра у 10 часова, у холу Народног музеја. На изложби ће бити приказани дечји радови из области ликовног стваралаштва, као и фото - документација о активно стима и манифе стацијама које су организоване у оквиру протекле школске године. Ж. Б.

Из ло жба сли ка СТА РА ПА ЗО ВА: У центру за културу Стара Пазова отворена је изложба слика Дра га на Ви ше кру не, из циклуса „Би олинија“. Изложба траје до 1. јула, а може се посетити сваког дана од 10 до 20 часова. В. Х.

НАСТУП ЦРКВЕНИХ ХОРОВА ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ У СОМБОРУ

На трагу давних саборних смотри СОМБОР: Поводом два велика верска празника, посвећена Духовима и св. цару Константину и царици Јелени, сомборска Црквена општина је организовала Смотру црквених хорова Епархије Бачке. Прослављајући своју крсну славу, по трећи пут је Сомборски црквени хор „Св. цар Константин и царица Јелена“, као добар домаћин, приредио овакав сусрет хорова у највећем сомборском православном храму Св. великомученика Георгија. У поподневним часовима је новорукоположени презвитер Младен Глушац извршио чин благосиљања славског колача и кољива, а овогодишња кума славе је била Вида Сотин, која је хору даровала материјал за свечане униформе. Смотру црквених хорова Епархије Бачке је отворио презвитер Сава Николић, архијерејски намесник сомборски који је поздравио све пристуне, зажелео свако добро од Господа и истакао да је то вече празник духовне радости и духовног окрепљења. Заблагодаривши свима на труду он је позвао хорове да кроз појање традиционалне духовне музике, како је рекао „прослављају Господа као што то иначе чине хорови из наше епархије уче-

јали: химну Св. Сави, „Тебе појем“ од Стевана Мокрањца, „Ангел Вопијаше“ композицију Луке Гавриловића и Васкршњи Тропар чиме су показали свој саборни карактер . Диригент Милан Радишић је нагласио да је овај празник и смотра уједно и подсећање на својевремене велике смотре православних црквених хорова, у којима је учествовало преко 1.000 певача, одржане далеке 1914. и 1932. године, а које је организовало Српско црквено певачко друштво у Сомбору, основано још давније, 1870. године. М. Миљеновић

ствовајући на многим фестивалима и смотрама у земљи и иностранству“. Сви учесници су ове године учествовали на неком значајном фестивалу или такмичењу са којег су донели златне награде и висока признања за извођење. На смотри су учествовали Дечија појачка група из храма Св.Георгија у Сомбору са вероучитељем Владом Ђурковићем, Црквени хор „Св.Јован Крститељ“ из Бачке Паланке са диригентом Снежаном Жујић, Црквени хор „Св. Георгије“ из Бечеја са

диригентом Весном Смајловић, црквени хор „Св.Роман Мелод“ са диригентом Драганом Николић и Црквени хор „Св.Цар Константин и царица Јелена“ са диригентом Миланом Радишићем. На смотри су се чуле композиције српских, руских,украјинских и белоруских аутора., од 18. века па све до савремених композитора чије су композиције премијерно изведне на овој смотри. Највећа радост је била на крају смотре, када су сви хорови заједно, као један велики хор, отпо-

vojvodina

utorak12.jun2012.

dnevnik

c m y

12

Млади чистили обалу Дунава СТАРА ПАЗОВА: Еколози старопазовачке општине укључили су се у велику акцију која је протеклог викенда спроведена широм земље „ Очистимо Србију“. На чишћену и улепшавању својих школских дворишта и игралишта, околних улица и чишћењу обале Дунава, учествовали су основци у Старој и Новој

Слично је било и у Основној школи „Пинки“ на другом крају ове сремске вароши, а ученици ове школе су отпад сакупљали и у неколико улица око школе. Новопазовачки основци су имали доста посла у својој великој школи, али и дворишти старе школе коју још користе, али највећу количину смећа сакупили

Први минути после несреће најважнији

Проглашење победника

Фо то: Д. Ми ја то вић

ПОКРАЈИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ЦРВЕНОГ КРСТА

Спрем ни за спа са ва ње жи во та

Пазови и Омладина Демократске странке. Основци шиколе „Симеон Араницки“ из Старе Пазове, пети, шести и седми разред, по трећи пут су учествовали у акцији „Очистимо Србију“, а поред уређења школског дворишта и спортских терена, сакупљали су отпатке и у околини школе.

су они нешто старији, организовани у оквиру омладине Општинског одбора Демократске странке Сара Пазова. Помоћ су им пружили и комуналци, јер је огромне количине дрвеног, али и пластичног и сваког другог отпада са обале Дунава, требало превести на депонију. А. М.

Уређени сви делови града

КИКИНДА: У кикиндској

општини организована је акција под називом „Велико спремање Кикинде”, у оквиру националне акције „Очистимо Србију”. У граду и девет села, акцији се придружило 1.900 грађана. На 62 локације грађани су, уз помоћ механизације јавних и приватних фирми, прикупили 1.380 кеса отпада, док су 82 кубна метра смећа однета механизацијом.

-Ранијих година чишћен је већи број мањих локација, а ове године одлучило смо се за неколико већих локација: Железничко, Јеврејско и Мелино гробље, Улица дистричка, потез око Спортског центра “Језеро” и Старог језера, Индустријска зона код ЖАК-овог стадиона и друге локације - рекао је

члан Општинског већа Ненад Грбић - Уз помоћ механизације уклоњена је дивља депонија на рускоселском путу, депонија иза Мелиног гробља. Акцији су се прикључили волонтери, невладине организације, запослени у јавним предузећима, приватне фирме, удружења грађана, спортска друштва, корисници Народне кухиње, социјалне помоћи и многи други - истакла је координаторка акције Зорица Лупуљев Акцију су подржале све школе, предшколска установа, месне заједнице Грађани су се сами организовали у Блоку 35, на Водицама, у улицамна Виногради, Партизанској и Николе Француског, те су и ови делови А. Ђ. града уређени.

Суботичани отклањали отпад

СУБОТИЦА: У акцији „Велико спремање Србије” у Суботици је учествовало 12.500 волонтера. У акцији, према подацима „Чистоће“, сакупљено је 458.600 килограма отпада, од тога 210.080 килограма кућног смећа, 247.020 шута, 700 килограма папира и 800 килограма пет амбалаже. Према извештају градске „Чистоће“, било је ангажовано 78 људи из овог предузећа, 10 ауто-смећара и по пет ауто-подизача и отворених камиона. Од укупно 37 месних заједница учествовала је 31, а акцији су се прикључиле и многе школе.Ђаци су сакупили 800 килограма пет амбалаже и 700 килограма папира. Радници „Чистоће“ су сакупили 30.054 килограма отпада, а грађани су на деопонију сами донели 426.560 килограма смећа. С. И.

Кон курс за на гра ду „Ба ри Ми ло ше вић”

ВР БАС: Културни центар Врбаса распиасао је конкурс за доделу награде „Бранислав Бари Милошевић“, која носи име некадашњег руководиоца ове установе. Признање се додељује за дугогодишњи континуирани рад и допринос културно-уметничком аматеризму. Право предлагања потенцијалних добитника имају све редак-

ције и радници Културног центра Врбаса, сва културно-уметничка друштва са подручја општине Врбас, удружења грађана и појединци. Награда се додељује појединцима и колективима. Предлози се могу до ставити до 1. јула, на адресу: Културни центар Врбаса, Маршала Тита 87, за назнаком – За доделу награде „Бранислав Бари Милошевић“. М. Кк.

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: У склопу својих радовних активности, Црвени крст Војводине сваке године организује покрајинско такмичење екипа подмладка и омладине Црвеног крста, у пружењу прве помоћи и реалистичком приказивању повреда, оболења и стања, са циљем да провере знања, вештине и обученост младих у пружању прве помоћи и реалистичком приказивању повреда, обољења и стања. Сваке године, на такмичњима се окупљају волонтери, лекари и медицински радници, који су, као предавачи, или инструктори, ангажовани на обучавању младих у пружању прве помоћи. Такмичење најбољих војвођанских екипа прве помоћи организовано је у Новом Бечеју, на платоу и шеталишту крај Тисе. На такмичењу је учестовало 13 екипа подмлатка и 13 екипа омладине Црвеног крста из 17

војвођанскиг општина, са око 500 учесника. Током целодневног такмичења, по оцени стручног жирија, у конкуренцији омладиских екипа, највише је показала екипа прве помоћи из Сомбора, друга је била екипа из Руме, а трећа екипа из Панчева.У конкуренцији екупа подмлатка Црвеног крста, најбоља је била екипа из Панчева, друго место је освојила екипа из Новог Сада, а треће екипа из Зрењанина.У реалистичком приказивању повреда, обољења и стања, највише је показала екипа из Руме, следи екипа из Панчева и Новог Сада. Први минити по сла не среће, често су критични, јер је поврђени, или оболели препуштен себи и најближој околини. Зато се обуком грађана у првој помоћи, делује управцу заштите, унапређења здравља и подизања општег нивоа

сигурности за повређеног. Повреде и стања, која повређеном угрожавају живот, захтевају тренутну акцију, а основни услов за то је увежбност спасилаца. При том, поседовање наопходних знања и вештина у пружању прве помоћи, мора да буде пропраћено и способностима брзе процене свих релевантних околно сти, одно сно способностима рационалног деловања и тријаже, што подрзумева ред хитности пружања прве помоћи. У складу са мисијом и плановима покрета Цреног крста Србије и Војводине, и практичним процедурама у развијању капацитета за одговор на несрећу, у Новом Бечеју је у недељу одржана и практична вежба „Нови Бечеј 2012.“, у којој је учествовало 30 – так чланова поливалентног тима Црвеног крста Војводине, предствници МУП-а Србије – Сектора за ван-

редне ситуације, Ватрогасно спасилачке бригаде Зрањанин, представници саобраћајне полиције Нови Бечеј, Дома здравља Нови Бечеј – Служба хитне медицинске помоћи и локалне самоуправе. Показна вежба која је изведена на раскрсници Улица Хајдук Вељка и Милорада Попова, у близини Зелене пијаце, била је симулација саобраћане несреће, са већим бројем повређених (судар аутобуса и путничког возила), са циљем да се провери ниво комуникације међу субјектима који узмају учешће у интегрисаном одговору на несрећу. Вежба је пратило неколико стотина грађана, преставника установа, локалне самоуправе. Међу посматрачима је био и др Атила Ченгери, покрајински секретар за здравство, социјалну политику и демографију.Вежба је била успешна и трајала је око 30 минута. М. Киселички

ОПАСУЉИВАЊЕ НОВОГ БЕЧЕЈА

Нај у ку сни ји па суљ у ко тли ћу Сне жа не Пе јин

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Традиционална Кулинарско забавна манифе стација „Опасуљивање Новог Бечеја“, уз учешће око 50 кулинара и много посетилаца, одржана је у суботу, на платоу Тиског кеја у Новом Бечеју. После кувања белог чорбастог пасуља у котлићу, са месом по избору, жири је доделио прву награду пасуљ чорби који је скувала екипе „Vogel&Noot“, а прва награда – бицикл, припала је куварици Снежани Пејин.И сама изненађена наградом, Снежана Пејин каже да редово учествује на овом такмичењу, а награда јој је припала, јер је очигледно добро увежбала кување пасуља. Друго место на такмичењу је освојила екипа ЈП „Комуналац“, а треће екипа кулинара „MC Road Runners“.

Традиционално такмичење кулинара „Опасуљивање Новог Бечеја“, које је претходних година окупљало по двадесетак учесника, ове године је имало два пуа више такмичара. Један од организатора Миклош Бито, задовољан је одзивом такмичара и организацијом, а речи хвале стижу и од прошлогодишњег победника „Темеринске пасуљијаде“ Милана Суботића, који се и овде нашао у улози такмичара. После трочасовног кувања пасуља у котлићу и предаје узорака жирију, кулинари и њихови навијчи – комшије, робнина и пријтељи, уживали су у дегустацији пасуља из котлића, у нади да се баш они сладе јелом, коме је жири доделио највише М. К. оцене.

Пасуљ у котлићу најслађи

OBNOVQENA SARADWA POSLE 18 GODINA

Od danas vozovi od Vr{ca do Temi{vara BEOGRAD: Srpske i rumunske `eleznice od danas ponovo uvode u redovan putni~ki saobra}aj vozove izme|u Vr{ca i Temi{vara, posle punih 18 godina.

Od danas do kraja va`ewa reda vo`we 8. decembra 2012. svakodnevno }e izme|u Vr{ca i Temi{vara saobra}ati po dva voza, najavile su srpske `eleznice. Vozovi }e iz Vr{ca za Temi{var polaziti u 7.10 sati i u 18.20, dok }e iz Temi{vara za Vr{ac (po srpskom vremenu) polaziti u 4.40 sati i u 15.45 sati. Putnici ovih vozova ima}e povoqne `elezni~ke veze za daqe putovawe ka Beogradu i Bukure{tu.

Putni~ki `elezni~ki saobra}aj na ovoj relaciji bi}e organizovan savremenim „Desiro 642” dizel-motornim vozovima rumunskih `eleznica i predstavqa}e izuzetno kvalitetnu, brzu, komfornu i jeftinu ponudu za putovawe gra|ana na ovoj relaciji.

Uspostavqawe `elezni~kog prevoza izme|u Vr{ca i Temi{vara u velikoj meri }e doprineti i razvoju privredne, dru-

Железничка станица у Вршцу

{tvene, kulturne i celokupne me|udr`avne saradwe. Predstavnici dve `elezni~ke uprave postigle su dogovor o {to

efikasnijem obavqawu carinskih formalnosti, a cena prevoza je, uz kori{}ewe razli~itih povlastica, u jednom pravcu svega ne{to mawe od ~etiri evra, pa }e `elezni~ki saobra}aj izme|u Vr{ca i Temi{vara biti najkonkurentniji vid transporta na ovom pravcu.

Redovna cena vozne karte od Vr{ca do Temi{vara je u jednom pravcu pet evra (u dinarskoj protivvrednosti), a uz godi{wu legitimaciju „Rejl plus” cena karte je svega 3,80 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Godi{wu legitimaciju „Rejl plus” izdaju @eleznice Srbije na svojim blagajnama, uz jednu fotografiju i li~nu kartu na uvid.Cena ove legitimacije je za mla|e od 26 godina i starije od 60 godina 10 evra, a za ostale 15 evra i ona omogu}ava popust od 25 odsto u odnosu na cenu u me|unarodnom saobra}aju, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

dru[tvo

dnevnik

utorak12.jun2012.

13

NO VA ZGRA DA PO LI KLI NI KE IN STI TU TA ZA ZDRAV STVE NU ZA [TI TU DE CE I OMLA DI NE VOJ VO DI NE SU TRA PRI MA PR VE PA CI JEN TE

Do le ka ra bez gu `ve i du gog ~e ka wa

PRI ROD NI PRI RA [TAJ U VOJ VO DI NI I DA QE NE ZA DO VO QA VA JU ]I

Ge ne ti ka ni je kri va za pad za ~e }a Sta nov ni ci Sr bi je naj sta ri ji su na za pad nom Bal ka nu sa pro se~ nom sta ro {}u vi {om od 40 go di na. De mo graf ski stru~ wa ci ka `u da }e nas do 2025. go di ne ukup no bi ti ma we za 300.000. I po red svih pred u ze tih me ra broj no vo ro |e nih be ba u Voj vo di ni ni je na za do vo qa va ju }em ni vou, a po je di ne op {ti ne jo{ uvek ima ju ne ga tiv ni pri rod ni pri ra {taj, {to zna ~i da vi {e qu di umre ne go {to se ro di.

- U ve li kom bro ju evrop skih ze ma qa be le `i se stal ni pad bro ja no vo ro |en ~a di, {to nas na rav no ne te {i, ali te ra na raz mi {qa we {ta je u osno vi ovog pro ble ma - ka `e dr Ra do van Mi jal ko vi}. - O ovo me se mno go go vo ri i pi {e, a po je di ni auto ri ~ak na vo de da je u pi ta wu pad plod no sti sta nov ni {tva Voj vo di ne. Me |u tim, po da ci go vo re da za ova kve

se is pi ti va la ge net ska struk tu ra sta nov ni {tva, na {lo se da sva ki od na ro da ima u se bi ogrom nu ge net sku ra zno li kost ko ja se kre }e do 94,6 od sto. Raz li ka iz me |u, na pri mer, Sr ba i Hr va ta, Ma |a ra ili Ru si na je ma la, sve ga 5,4 od sto.

- To po ka zu je da je u Voj vo di na, ko ja je bi la iz lo `e na mno gim me {a wi ma sta nov ni {tva, stvo ren je dan po pu la ci o ni mo del, ko ji je na zvan pa non ski va ri je tet, a ko ji ima od li~ nu ge net sku osno vu za re pro duk ci ju.

Ne po sto je iz me we ni ge ni ko ji bi go vo ri li o sma we noj re pro duk ci ji. Isti na, po sto ji ma li pro ce nat ge net skih uzro~ ni ka ili kom bi na ci ja ge na su pru `ni ka ko ji da je ste ri li tet. Od osam od sto, ko li ki je u Voj vo di ni ste ri li tet, sa mo je dan deo ot pa da na wih - ka `e dr Mi jal ko vi}.

Po tom ci qu di ko ji su iz dru gih kra je va ze mqe do la zi li u Voj vo di nu s pe to ro i vi {e de ce, ve} u dru goj ge ne ra ci ji ra |a li su sa mo jed no ili dvo je de ce tvrd we ne ma osno va. Mno ga is tra `i va wa spro ve de na kod nas go vo re u pri log to me da spo sob nost re pro duk ci je sta nov ni {tva Voj vo di ne ni je opa la. Ta ko je 1960. go di ne za trud ne lo 49.334 `e na, le gal nih abro tu sa je bi lo oko 16.500, a ro |e no je oko 32.800 be ba. Do 1996. go di ne broj za ~e }a ra ste na 64.000, no vo ro |en ~a di je sve ga 25.000, ali za to le gal no iz ve de nih abor tu sa je 38.000. Ovi po ka za te qi ja sno go vo re da ne ma pa da za ~e }a. Plod nost je nor mal na, ali se ma we be ba ra |a zbog abor tu sa.

Ka ko ka `e na{ sa go vor nik ge net ska stu di ja po pu la ci je sta nov ni {tva Po kra ji ne po ka zu je da kod svih na ro da i na ci o nal nih ma wi na ko ji ov de `i ve do la zi do opa da wa ra |a wa. Ali ka da

I na ~in `i vo ta uti ~e na plod nost. Ne pra vil na is hra na, iz lo `e nost stre su, zlo u po tre ba al ko ho la i nar ko ti ka ili zra ~e we ta ko |e mo gu da uti ~u na gen sku mu ta ci ju i sma we we re pro duk tiv ne mo }i. Na na ta li tet jed ne sre di ne ve li ki uti caj ima i we na kul tu ra. U Voj vo di ni je jo{ pre dva ve ka po ro di ca te `i la umno `a va wu svo jih do ba ra i sma we wu po to ma ka. In te re san tan je po da tak da su po tom ci qu di ko ji su iz dru gih kra je va ze mqe do la zi li u Voj vo di nu s pe to ro i vi {e de ce, ve} u dru goj ge ne ra ci ji ra |a li sa mo jed no ili dvo je de ce. Ovo po tvr |u je te zu da su pri hva ta li kul tur ne na vi ke sre di ne, pa je obra zac re pro duk ci je ko ji su do ne li iz dru gih kra je va vr lo br zo na pu {ten.

J. B.

VESTI Ze le ni kar ton za Ma ke do ni ju i BiH Za pu to va we auto mo bi lom vi {e ni je po tre ban tzv. ze le ni kar ton za ula zak u dr `a ve EU, kao ni za Hr vat sku, [vaj car sku, Nor ve {ku, Island i An do ru, sa op {ti lo je Udru `e we osi gu ra va ~a Sr bi je. Od dr `a va u re gi o- nu ze le ni kar ton je po tre ban za ula zak u Ma ke do ni ji i BiH, jer te dr `a ve ni su pot pi sni ce Mul ti la te ral nog spo ra zu ma.

Za ula zak u Cr nu Go ru ta ko |e ni je po tre ban „ze le ni kar ton” ko ji re gu li {e osi gu ra we vo zi la, jer je Udru `e we osi gu ra va ~a Sr bi je sa Na ci o nal nim bi ro om osi gu ra va ~a Cr ne Go re pot pi sa lo po se ban Spo ra zum ko jim je pri hva }en prin cip re gi star ske ozna ke. U slu ~a ju ne zgo de, po treb no je po se do va ti i pra vil no po pu ni ti i pot pi sa ti Evrop ski iz ve {taj, za jed no sa dru gim u~e sni kom ne zgo de.

Po seb nu pa `wu tre ba obra ti ti na po dat ke iz sa o bra }aj ne do zvo le i po li se osi gu ra wa ko je uno si dru gi u~e snik ne zgo de.

Upis da ro vi tih 15. ju na Pre l i m i n ar n i re z ul t a t i pri jem nih is pi ta ko je su osma ci pro te klog vi ken da po la ga li za upis u umet ni~ ke {ko le, ma t e m a t i~ k e i fi l o l o { ke gim na zi je, bi }e po zna ti naj ka sni je do sre de, 13. ju na. Ko na~ ni re zul ta ti pri jem nog zna }e se do pet ka, a istog da na po ~e }e i upis u ove {ko le, pred vi |e no je ka len da rom upi snih ak tiv no sti.

Ras po red pri mqe nih kan di da ta utvr |u je se na osno vu uspe ha na pri jem nom i za vr {nom is pi tu, op {teg uspe ha od {e stog do osmog raz re da i re zul ta ta po stig nu tih na tak mi ~e wi ma osmog raz re da osnov ne {ko le iz pred me ta ko ji su od zna ~a ja za upis u od re |e nu {ko lu.

U {ko la ma za ta len to va ne u~e ni ke ove go di ne ima me sta za oko 2.850 |a ka. Kan di da ti ko ji se ne upi {u u {ko le za u~e ni ke sa po seb nim spo sob no sti ma, jer su osta li is pod cr te, mo gu ka sni je da kon ku ri {u za me sto u re dov nim sred wim {ko la ma.

Po li kli ni ka In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne su tra pri ma pr ve pa ci jen te. No va zgra da po li kli ni ke sve ~a no je otvo re na 18. ma ja, a sa do bi ja wem svih po treb nih do zvo la su tra i zva ni~ no po ~i we da ra di. Go di {we In sti tut ima oko 130 do 135 hi qa da am bu lant nih pa ci je na ta, u pro se ku vi {e od 300 dnev no. Do iz grad we no ve po li kli ni ke ro di te qi i bo le sna de ca gu ra li su se u uza nom hod ni ku sta re po li kli ni ke na ~i jem me stu je iz gra |e na no vo, sa vre me no zda we, jed no od naj lep {ih in sti tu ci ja de~ je zdrav stve ne za {ti te u re gi o nu. Pre ko 300 mi li o na di na ra je Vla da Voj vo di ne ulo `i la u iz grad wu tog objek ta ko ji je za vr {en u re kord nom ro ku. Dok se obje kat gra dio, po li kli ni ka je pri vre me no bi la sme {te na u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne.

No va po li kli ni ka ima oko 2.000 kva drat nih me ta ra, ob u hva ta 44 am bu lan te, ima dva lif ta i pet ula za. Ovaj pro stra ni obje kat }e omo gu }i ti da ~i tav spek tar zdrav stve ne za {ti te bu de po kri ven, {to ukqu ~u je di jag no sti ku, le ~e we i re ha bi li ta ci ju. O~e ku je se i da }e bi ti po -

stig nu to skra }e we ~e ka wa pa ci je na ta na ma we od po la sa ta.

Svi am bu lant ni pre gle di u In sti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne za ju ni me sec }e od su tra bi ti oba vqa ni u no voj zgra di Po li kli ni ke In sti tu ta, pre ma ve} na pra vqe nom ras po re du. Za na red ni

me sec, ju li, zakaz iv aw e po ~iwe od 2 0. juna. Za kaz iv aw e svih pedija tri jskih i hirur{ki h subspecij alisti ~kih pr egleda vr{i}e se preko kol centra Dom a zdrav qa Nov i Sad, n a broj 021 487 9000 s vakog ra dn og dana u t er mi nu od 15 do 2 0 ~ asova. O pt ere}ene s ub spec ijalis ti ~ke ambulante }e raditi i u popodn ev nim sa tima, od 13.30 do 19 . 3 0 ~asova. Ra spored ra da s lu `bi }e b iti dostavqe n kol cen tr u za z akaziv aw e.

Pregled i sa up ut om z a pedij at ri jske pacije nt e i hitne pe dijatr ijske s lu~ aj eve }e se odvij ati u p rizem qu nove Po lik linike, tok om 2 4 sata.

H itni h ir ur {ki preg le di }e s e odvijati na st aro j lokaciji – pr izemqe Klinike za de~ju hirurgiju.

J. Barbuzan Foto: R. Hayi}

SVA KO ^E TVR TO DE TE U VOJ VO DI NI IZ LO @E NO VR [WA^ KOM NA SI QU

Ne e fi ka sni ti mo vi za za {ti tu sno na ko ji na ~in po me nu ti ti mo vi funk - mal no i da ne da ju o~e ki va ne re zul ta te, Sva ko ~e tvr to de te u Voj vo di ni jed nom go ci o ni {u u voj vo |an skim osnov nim {ko la - ka ko u od no su na u~e ni ke, ta ko i u od no su di {we je iz lo `e no vr {wa~ kom na si qu, a u ma. Sve {ko le ob u hva }e ne is tra `i va wem na po stu pa we za po sle nih ka da se su o ~e sa {ko la ma na te ri to ri ji po kra ji ne go di {we tvr de da u wi ma po sto je ti mo vi za za {ti tu po ja vom na si qa nad de com u {ko li i iz se za be le `i go to vo 4.900 slu ~a je va vr {wa~ van we”. od na si qa. kog, naj ~e {}e fi zi~ kog na si qa, sa op {te no U sa op {te wu se is ti ~e da je na osno vu re Is tra `i va we je uka za lo i na za kqu ~ak da je iz kan ce la ri je Po kra jin skog om bud sma na. zul ta ta is tra `i va wa za kqu ~e no da se osnov - je, iako go to vo sve {ko le ima ju for mi ran To su re zul ta ti Is tra `i va we ko je je o pri ne {ko le u Voj vo di ni na ~el no pri dr `a va ju u~e ni~ ki par la ment, u~e {}e u~e ni ka o od me ni Pra vil ni ka o pro to ko lu po stu pa wa u lu ~i va wu o ovim te ma ma na ni usta no vi u od go vo ru na na si qe, skom ni vou, te da je ob u ~a va we i zlo sta vqa we i za ne ma ri va we, Sti ~e se uti sak da ti mo vi za za {ti tu od na si qa usa vr {a va we za po sle nih o ovoj spro veo Po kra jin ski om bud sman po sto je sa mo for mal no i da ne da ju o~e ki va ne te mi ta ko |e na ni skom ni vou. po ~et kom go di ne u 299 voj vo |an Evi den ci ja, do ku men to va we i skih osnov nih {ko la. re zul ta te, ka ko u od no su na u~e ni ke, ta ko i u - Sva ka vas pit no-obra zov na iz ve {ta va we o slu ~a je vi ma na si od no su na po stu pa we za po sle nih ka da se su o ~e usta no va u Sr bi ji du `na je da na qa u osnov nim {ko la ma po sto ji s na si qem nad de com u {ko li i iz van we osno vu po me nu tog Pra vil ni ka u ma we od tre }i ne {ko la, sto ji u for mi ra sop stve ni tim za za sa op {te wu uz kon sta ta ci ju da je {ti tu de ce od na si qa, za ne ma ri va wa i zlo - od red bi ovog pra vil ni ka, ali je “pi ta we ko - sa rad wa {ko la sa cen tri ma za so ci jal ni rad sta vqa wa - ka `e se u sa op {te wu i do da je li ko su u~e ni ci upo zna ti sa tim ko me i na i {kol skim upra va ma, ta ko |e ne do voq no da je osnov na ulo ga ovog ti ma da bu de pr va ko ji na ~in tre ba da se obra te ka da u {ko li raz vi je na. in stan ca u spre ~a va wu na si qa u {ko la ma i ili van we bu du iz lo `e ni na si qu”.

Po kra jin ski om bud sman je na osno vu re pru `a wa po dr {ke de ci ko ja do `i ve ne ki Rad {kol skih ti mo va za za {ti tu u~e - zul ta ta is tra `i va wa di rek to ri ma {ko la i vid na si qa. Ciq is tra `i va wa om bud sma na ni ka od na si qa je, ka ko je is tak nu to, oce - ru ko vo di o ci ma ti mo va za za {ti tu od zlo bio je, ka ko se na vo di, da utvr di ko li ko je wen kao ne do voq no efi ka san, a “sti ~e se sta vqa wa i za ne ma ri va wa upu tio pre po ru ke ovaj si stem za {ti te de ce efi ka san, od no - uti sak da ovi ti mo vi po sto je sa mo for - za uskla |i va we wi ho vog ra da sa pro pi si ma.

ZRE WA NIN SKI KVIR VI KEND

Fil mo vi ma do to le ran ci je Fil mo vi sa gej i le zbej skom te ma ti kom po no vo }e bi ti pri ka zi va ni u Kul tur nom cen tru Zre wa ni na. Po sle ci klu sa fil mo va pro tiv ho mo fo bi je, upri li ~e nog 2010. go di ne, i re stro spek ti ve ostva re wa pri ka za nih na In ter na ci o nal nom fe sti va lu kvir fil ma “Mer lin ka”, odr `a ne la ne, Kul tur ni cen tar }e u su bo tu bi ti do ma }in “Zre wa nin skog kvir vi ken da” ko ji or ga ni zu ju udru `e wa “Gej-le zbej ski in fo-cen tar”, “Gej strejt ali jan sa” i “Cen tar za jed na ka pra va”. U ma loj sa li po me nu te usta no ve kul tu re, od 19 ~a so va, bi }e pri ka za na dva fil ma, a ulaz je bes pla tan.

Bri tan ski film “Vi kend”, u mno gim gej ma ga zi ni ma pro gla {en za film go di ne, pri ~a je o Ra se lu ko ji na kon ku} ne pi jan ke sa strejt dru ga ri ma, od la zi u gej klub. Pred sa mo za tva ra we ta mo

je po ku pio Gle na, ali ono {to je tre ba lo da bu de sa mo jo{ je dan “one - night stand” po sta }e ne {to sa svim dru ga ~i je. Na “Mer lin ka fe sti va lu” 2011. go di ne “Vi -

kend” je do bio na gra du “Do ro ti na ci pe li ca” za naj bo qi film.

Dru gi film ko ji }e zre wa nin ska pu bli ka ima ti pri li ke da po gle da u su bo tu je ste ne ma~ ko ostva re we “Moj pri ja teq sa Fa ra”. Pri ~a se vr ti oko sa -

STU DIJ SKO PU TO VA WE U ITA LI JU: Slu{aoci 55. klase General{tabnog usavr{avawa zavr{ili su posetu Italiji. U toku studijskog putovawa, koje je organizovano u saradwi s Atlantskim savetom Srbije i Atlantskim komitetom Italije uz podr{ku Kraqevine Norve{ke, u~esnici su tokom ~etiri dana boravka u Italiji, u pratwi nastavnika strategije i operatike, posetili srodne institucije kao {to su Centar za visoke studije odbrane i Odbrambeni koley NATO-a, a zatim i Komandu zdru`enih snaga NATO u Napuqu, Zdru`enu operativnu komandu OS Italije i vazduhoplovnu bazu Pratika di Mare.

Delegaciju pripadnika Ministarstva odbrane Republike Srbije predvodio je dr`avni sekretar Igor Jo vi ~i} sa saradnicima: na~elnikom [kole nacionalne odbrane pukovnikom Mi le tom Je li }em, na~elnikom G[U pukovnikom Mar kom Ze le no vi }em i na~elnikom Katedre strategije dr Sta ni sla vom Sto ja no vi }em.

M. B.

war ke Mel ko ja ne mo `e da do ~e ka da uru ~i ot kaz na po slu i od le ti u omi qe nu ze mqu - Por tu gal. Stva ri se me wa ju ka da se pre le pa Xe ni su da ri s wom i uma lo uni {ti wen kla sik BMV. Ra |a se qu bav na pr vi po gled, ali po sto ji je dan pro blem - Xe ni gre {kom mi sli da je Mel de~ ko.

Zre wa nin ski “Cen tar za jed na ka pra va”, je di no udru `e we u gra du ko je se otvo re no za la `e za pra va LGBT oso ba, ra ni je je ob ja sni lo da je ciq pri ka zi va wa ovih fil mo va pri bli `a va we po me nu te te ma ti ke ov da {woj pu bli ci, raz bi ja we ta bua i pre zen to va we gej, le zbej ske, bi sek su al ne i tran sek su al ne po pu la ci je iz jed nog dru gog ugla u od no su na ste re o ti pe ko ji su pri sut ni me |u gra |a ni ma, ka ko na ma kro pla nu, ta ko i na lo kal nom te re nu.

- Ako joj se obra }a mo na ovaj na ~in, mo `da po~ ne raz mi {qa ti zbog ~e ga se to ho mo sek su al ci bu ne, i kre ne prav cem po ve }a wa to le ran ci je i su `i vo ta sa LGBT po pu la ci jom, ko je ima u ve li kom bro ju ka ko u Zre wa ni nu, ta ko i na na ci o nal nom i glo bal nom ni vou - po ru ~u ju iz Cen tra za jed na ka pra va.

Ma da ma ni fe sta ci je ko je se ba ve pra vi ma LGBT oso ba iza zi va ju o{tre re ak ci je de la do ma }e jav no sti i bi va ju po vod za na si qe ko je po ti ~e iz de sni ~ar skih i eks tre mi sti~ kih kru go va, pri ka zi va we gej fil mo va u Zre wa ni nu do sa da je pro ti ca lo bez ika kvih in ci de na ta. Do du {e, ge je vi i le zbej ke iz ovog de la Ba na ta ne is ti ~u se pre vi {e jav no, ni ti ima ju strikt no svo je ka fi }e, {to je slu ~aj u dru gim ve }im gra do vi ma. @. Ba la ban

CRnA HROnikA

utorak12.jun2012.

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A NA PU TU NO VI SAD – ZRE WA NIN

Jed na oso ba po gi nu la, tri po vre |e ne Zdrav ko D. (52) iz Zre wa ni na po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se u ne de qu, oko 13.20 ~a so va, do go di la na dr `av nom pu tu iz me |u No vog Sa da i Zre wa ni na, sa op {ti la je ju ~e zre wa nin ska Po li cij ska upra va.

Sum wa se da je do tra ge di je do {lo ka da je vo za~ auto mo bi la mar ke “opel ka det” zre wa nin skih re gi star skih ozna ka Zdrav ko D. iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom, pre {ao na su prot nu stra nu ko lo vo za i uda rio u auto “fol ksva gen pa sat”, ko jim je upra vqao Pre drag B. (32) iz

na se qe nog me sta Pu tin ci. Od za do bi je nih po vre da Zdrav ko D. je pre mi nuo u Ur gent nom cen tru Op {te bol ni ce u Zre wa ni nu, a Pre drag B. i je dan put nik su za do bi li la ke te le sne po vre de, dok je dru gi put nik te {ko po vre |en. Uzro ci ove sa o bra }aj ne ne sre }e jo{ se utvr |u ju.

Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu u pri su stvu za me ni ka osnov nog jav nog tu `i o ca, i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. @. B.

dnevnik

c m y

14

TI TE QAN KA OP TU @E NA ZA TRI PRE VA RE NA [TE TU ZRE WA NIN SKIH FIR MI

La `na di rek tor ka uzi ma la go ri vo?

Pred Osnov nim su dom u Zre wa ni nu po dig nu ta je op tu `ni ca pro tiv Jo van ke M. (51) iz Ti te la, a Tu `i la {tvo je te re ti da je po ~i ni la tri kri vi~ na de la pre va re.

Sum wa se da je okri vqe na 15. no vem bra 2011. go di ne, la `no se pred sta vqa ju }i kao od go vor no li ce u jed nom per le skom pred u ze }u, do ve la u za blu du pred stav ni ka zre wa nin skog dru {tva s ogra ni ~e nom od go vor no {}u, s ~i je ben zin ske pum pe je u vi {e na vra ta uzi ma la go ri vo po ot prem ni ca ma, ukup ne vred no sti 682.365 di na ra. Na ve de ne ot pre mi ce ni su pro kwi `e ne u rad wi iz Per le za

ve} je Jo van ka M. di zel-go ri vo, po pre u zi ma wu, pro da va la “na cr no”.

Po do zre va se i da je 22. de cem bra iste go di ne, ko ri ste }i me ni cu sa svo jim pot pi som, iako ni je bi la ovla {}e na da pot pi su je u ime DOO iz Su bo ti ce, do ve la u za blu du od go vor no li ce u jed nom zre wa nin skom pred u ze }u da joj is po ru ~i de ter xent i ra ki ju u vred no sti od 800.673 di na ra po ot prem ni ca ma i fak tu ra ma ko je je tre ba lo da pla ti do 16. ja nu a ra 2012. Ali, ka da je me ni ca pu {te na ra di na pla te du ga, ni je mo gla bi ti re a li zo va na bu du }i da okri vqe na ni je ima la de po no -

van pot pis na de po-kar to nu u ban ci, a ot prem ni ce ni su ni bi le pro kwi `e ne na DOO iz Su bo ti ce. Jo van ka M. je ro bu pro da la i ta ko se bi pri ba vi la pro tiv prav nu imo vin sku ko rist.

Po sled we kri vi~ no de lo ko je joj se sta vqa na te ret, ka ko se sum wa, po ~i ni la je 21. fe bru a ra ove go di ne. Di rek to ru jed ne ben zin ske pum pe la `no se pred sta vi la kao vla sni ca su bo ti~ ke fir me i na osno vu ne va `e }e me ni ce je, u pet na vra ta, pre u ze la go ri vo za 280.386 di na ra. @. B.

OBE LE @E NO 11 GO DI NA OD UBI STVA NO VI NA RA MI LA NA PAN TI ]A U JA GO DI NI

Ubi ca i mo tiv jo{ ne po zna ti

IN CI DENT TO KOM BO RAV KA SU BO TI^ KIH OSNO VA CA U BRAN KO VI NI

U~e ni ka na eks kur zi ji uje la zmi ja U~e ni ka {e stog raz re da Osnov ne {ko le „Maj {an ski put„ iz Su bo ti ce G. G. na eskskur zi ji u Bran ko vi ni uje la je zmi ja, zbog ~e ga mu je pr va po mo} uka za na u va qev skoj bol ni ci, a po tom je pre ve zen u bol ni cu u Su bo ti ci.

Po re ~i ma di rek tor ke {ko le Sil vi je Tot, u~e nik je, dok je oba vqao ma lu nu `du na otvo re nom, ugle dao zmi ju ne ko li ko me ta ra uda qe nu i po ku {ao da je uhva ti, na kon ~e ga ga je uje la.

Sve dok mu ni je po zli lo, ni ko me ni je o to me go vo rio, zbog ~e ga je, pri ~a ju o~e vi ci, na sta la pra va dra ma u auto bu su jer je le kar bio za te ~en ~ud nim simp to mi ma iz ne nad nog lo {eg zdrav stve nog sta wa de ~a ka.

Ka ko ja vqa do pi snik RTV-a, de ~ak se opo ra vio i pu {ten je ku }i s Pe di ja tri je Op {te bol ni ce u Su bo ti ci.

DVO JAC OP TU @EN ZA PRO VA LU U E^ KI

Sa la ma i ci ga re te na me ti lo po va Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ke kra |e, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv @eq ka @. (20) iz Sta ji }e va i Mi le ta @. (45) iz E~ ke. Wi ma se sta vqa na te ret da su u no }i iz me |u 13. i 14. ma ja ove go di ne obi li pro dav ni cu “Go meks 2” u E~ ki.

Mi le @. se te re ti da je sta vio jak nu na ula zna vra ta tr go vi ne da bi pri gu {io bu ku, a

@eq ko @. je ~e ki }em raz bio sta klo i na taj na ~in na ~i nio otvor kroz ko ji su u{li u pro daj ni obje kat. Iz pro dav ni ce su uze li ra znu pre hram be nu ro bu, sred stva za hi gi je nu i ci ga re te, ukup ne vred no sti 45.528 di na ra, a iz me sa re, ko ja je u sklo pu pro daj nog objek ta “Go meks”, pri svo ji li su pre ra |e vi ne od me sa, vred ne 25.696 di na ra.

Okri vqe ni su u pri tvo ru od 15. ma ja. @. B.

MLA DI] IZ TOR KA U ZRE WA NIN SKOM SU DU OP TU @EN ZA SA O BRA ]AJ KU

Od go va ra za ~e tvo ri cu po vre |e nih Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Ne da T. (21) iz Tor ka, zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja.

U op tu `ni ci se na vo di da se on 23. ok to bra pro {le go di ne, oko 19 ~a so va, u Tor ku, bez sa o- bra }aj ne i vo za~ ke do zvo le, i ne pri la go |e nom br zi nom, upra vqao auto mo bi lom mar ke “opel asko na”, kre }u }i se iz Uli ce

Pe tra Al bua ka Uli ci @ar ka Zre wa ni na. Ka da je vo zi lom sti gao do ras kr sni ce, ni je pro pu stio auto mar ke “ford eskort”, ko ji je do la zio s we go ve de sne stra ne, a ko jim je upra vqao S. B. Zbog to ga je do {lo do sa o bra }aj ne ne zgo de u ko joj je put nik u auto mo bi lu okri vqe nog B. D. za do bio te {ke te le sne po vre de, dok su put ni ci u “ford eskor tu” S. B, S. M. i S. K. lak {e po vre |e ni. @. B.

NA PRE LA ZU PRE [E VO

Ile gal ci me |u lu be ni ca ma Na gra ni~ nom pre la zu Pre {e vo ca ri ni ci su spre ~i li ~e tvo ri cu dr `a vqa na Av ga ni sta na da ile gal no pre |u dr `av nu gra ni cu sa kri ve ni me |u lu be ni ca ma, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na.

Da tre ba iz vr {i ti de taq nu kon tro lu ka mi o na, ko ji je bio u tran zi tu kroz Sr bi ju, ca ri ni ci ma je sig na li zi rao si stem ana li ze ri zi ka. Ka mion je otvo ren, a u to var nom de lu me |u lu be ni ca ma ko je su pre vo `e ne iz Ma ke do ni je za EU, ot kri ve ni su ile gal ni mi gran ti, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug)

U Ja go di ni je ju ~e ko me mo ra tiv nim sku pom obe le `e no 11 go di na od ubi stva no vi na ra „Ve ~er wih no vo sti” Mi la na Pan ti }a i po ru ~e no da Sr bi ja ne }e bi ti de mo krat ska ze mqa dok se ne otr kri ju ubi ce no vi na ra.

Rod bi na, pri ja te qi i no vi na ri po se ti li su Grad sko gro bqe, gde je sa hra wen Pan ti}, upa li li sve }e i po lo `i li cve }e, a za tim i me sto we go vog ubi stva, u hod ni ku is pred we go vog sta na u zgra di u Uli ci Bran ka Ra di ~e vi }a 1 i spo men-bi stu na tr gu ko ji no si Pan ti }e vo ime.

U Na rod noj bi bli o te ci ovo go di {wa tra di ci o nal na na gra da za no vi nar sku hra brost, ko ja je usta no vqe na u znak se }a wa na po koj nog Pan ti }a, uru ~e na je no vi na ru do pi sni ku Ra dio-te le vi zi je Sr bi je s Ko so va i Me to hi je An dri ji Igi }u. Na gra du su, po tra di ci ji, uru ~i li Pan ti }e va su pru ga @iv ka i sin Ne ma wa.

Pred stav ni ci UNS-a i NUNS-a su i ovog pu ta po no vi li zah tev nad le `nim or ga ni ma da se ubi ca i na la go dav ci ubi stva Pan ti }a, Slav ka ]u ru vi je i Da de Vu ja si no vi} {to pre pro na |u i za slu `e no ka zne „ina ~e }e Sr bi ja osta ti ze mqa u ko joj se no vi na ri ne ka `we no ubi -

kao uzor nog, vred nog i po {te nog no vi na ra is tra `i va ~a.

– U ime Skup {ti ne gra da i gra da mo lim sve ko ji ra de na ra -

Da ~i}: Ne ma po ma ka u is tra zi

Pomen na Gradskom grobqu

ja ju”. Za me nik glav nog i od go vor nog ured ni ka „Ve ~er wih no vo sti” Mi lo{ An ti} oce nio je da je „po ra zna ~i we ni ca {to dr `a va ni 11 go di na po sle mu~ kog ubi stva Pan ti }a, 13 go di na po sle li kvi da ci je Slav ka ]u ru vi je i 18 go di na od mi ste ri o znog smak ni }a Da de Vu ja si no vi}, ne vo di ni je dan sud ski spor za ubi stvo no vi na ra”.

– Za jed no de mo krat sko dru {tvo pre vi {e je ka da se ma kar sa mo sum wa da su po li ti~ ko-po -

li cij ski i ma fi ja {ko-taj kun ski kru go vi, ko ji i te ka ko ima ju ude la u ubi stvu na {ih ko le ga, i da qe to li ko mo} ni da spre ~a va ju is tra gu i pra vo su |e da pred li ce prav de iz ve de na la go dav ce i po ~i ni o ce tih gnu snih ubi sta va – re kao je An ti}.

On je oce nio da }e isti na o Pan ti }e vom ubi stvu „kad-tad iza }i na vi de lo”.

Gra do na ~el nik Ja go di ne Rat ko Ste va no vi} je is ta kao da Ja go di na i gra |a ni pam te Pan ti }a

Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da ni je oba ve {ten o to me da je u sko ri je vre me bi lo po ma ka u is tra zi ubi stva ja go din skog no vi na ra Mi la na Pan ti }a.

– Taj zlo ~in se de sio mno go pre ne go {to sam ja iza bran i na{ ciq je da ra sve tli mo sva kri vi~ na de la iz pro {lo sti. Za do vo qan sam {to za vre me na {eg man da ta ni je bi lo ta kvih slu ~a je va ne re {e nih ubi sta va – re kao je Da ~i}. sve tqa va wu Pan ti }e vog ubi stva da ulo `e na po re i ka `u ko je we gov ubi ca – re kao je Ste va no vi}.

Mi lan Pan ti} je ubi jen 11. ju na oko osam sa ti dok se vra }ao iz pro dav ni ce s „vi {e uda ra ca tu pim pred me tom u gla vu”.

(Ta njug)

DO GO VOR BE O GRA DA I POD GO RI CE

Po li caj ci iz Sr bi je pa tro li ra ju na pri mor ju Uni for mi sa ni po li caj ci iz Sr bi je }e to kom pred sto je }e tu ri sti~ ke se zo ne ra di ti na Cr no gor skom pri mor ju za jed no s ko le ga ma iz te dr `a ve, pred vi |e no je ju ~e pot pi sa nim Pro to ko lom o sa rad wi mi ni star sta va Sr bi je i Cr ne Go re.

U ak ci ji „Do bar po li ca jac, na{ po li ca jac”, ko ja }e tra ja ti od kra ja ju na do 1. sep tem bra, u~e stvo va }e {est uni for mi sa nih po li ca ja ca iz Sr bi je, i to po dvo ji ca u Ba ru, Bu dvi i Her ceg No vom. Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i}, ko ji je pri su stvo vao pot pi si va wu pro to ko la, is ta kao je da je u za jed ni~ kom in te re su da Sr bi ja i Cr na Go ra bu du o~i {}e ne od kri mi na la i te ro ri zma i da wi ho ve po li ci je bu du u slu `bi gra |a na.

Pri su stvo po li ca ja ca u uni for ma ma MUP-a Sr bi je na Cr no gor skom pri mor ju }e, ka ko je

uve ren, do pri ne ti bez bed no sti i bo qoj tu ri sti~ koj se zo ni.

Je dan od pot pi sni ka pro to ko la, di rek tor srp ske po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}, ob ja snio je no vi na ri ma da }e {e sto ri ca po li ca ja ca ima ti slu `be ne mo bil ne te le fo ne pu tem ko jih }e svi gra |a ni Sr bi je na le to va wu u Cr noj Go ri mo }i da ih kon tak ti ra ju uko li ko bu du ima li ne ki pro blem.

– Iz da na u dan sa rad wa po li ci ja Sr bi je i Cr ne Go re ide uz la znom li ni jom i slu `i }e kao pra vi pri mer do bre re gi o nal ne sa rad we, a i u po li ti~ kom smi slu ima }e po zi ti van efe kat – re kao je Ve qo vi}, ko ji je ju ~e pot pi sa ni pro to kol oka rak te ri sao kao isto rij ski is ko rak u sa rad wi dve ju po li ci ja.

Di rek tor po li ci je Cr ne Go re Bo `i dar Vuk sa no vi} ob ja snio je da }e u ovo go di {woj ak ci ji u~e stvo va ti i po zor ni ci iz Hr vat ske i BiH.

U Budvi }e biti dvojica srpskih policajaca

– To je po ru ka sva ko me gra |a ni nu da mo `e da bu de pot pu no bez be dan i da se ose }a kao kod svo je ku }e – re kao je Vuk sa no vi}, i is ta kao da }e, ta ko |e, na osno vu pro to ko la, bi ti in ten zi vi ra na i

sa rad wa kri mi na li sti~ kih po li ci ja. – Ni je dan kri mi na lac ne }e se ose }a ti bez bed no na te ri to ri ji Cr ne Go re uko li ko do bi je mo in for ma ci ju gde je ili je na po ter ni ca ma.

(Ta njug)

PRO CES BIV [EM PRED SED NI KU RE PU BLI KE SRP SKE U HA GU

Ka rayi} tra `i oslo ba |a we Od bra na biv {eg pred sed ni ka Re pu bi ke Srp ske Ra do va na Ka ra xi }a za tra `i la je ju ~e, na sta tu snoj kon fe ren ci ji u Ha {kom tri bu na lu, da on bu de oslo bo |en op tu `bi jer, ka ko su na ve li, u Bo sni ni je bi lo ge no ci da 1992. go di ne.

– Ni je bi lo ge no ci da u op {ti na ma u Bo sni 1992... ne po sto ji na ~in da na su |e wu bu de za kqu ~e no da je Ka ra xi} kriv za ge no cid – re kao je Ka ra xi }ev advo kat Pi ter Ro bin son.

On je ob ja snio da taj ha {ki op tu `e nik tra `i oslo ba |a ju }u pre su du na osno vu ~la na 98 bis Pra vil ni ka o po stup ku i do ka zi ma, a po

ta~ ka ma od 1 do 11, na osno vu ko jeg op tu `e ni mo `e za tra `i ti oslo ba |a we po onim ta~ ka ma op tu `ni ce za ko je sma tra da Tu `i la {tvo ni je iz ve lo do voq no do ka za.

Ka ra xi }e vi advo ka ti su pod ne li zah tev u skla du s pra vi lom 98 bis, ko je da je mo gu} nost sva kom op tu `e nom da na kon iz no {e wa do ka za Tu `i la {tva iz ne se svo je ar gu men te za {to bi ta op tu `ni ca tre ba lo da pad ne.

Op tu `ni ca te re ti Ka ra xi }a za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa.

Port pa rol ka Tri bu na la Ner ma Je la ~i} ra ni je je sa op {ti la da }e Tu `i la {tvo na taj zah tev od go vo ri ti dva da na ka sni je, 13. ju na.

Po ~e tak do ka znog po stup ka od bra ne Ka ra xi }a pred Ha {kim tri bu na lom za ka zan je za 16. ok to bar, a po sled wi sve dok Tu `i la {tva sa slu {an je 4. ma ja.

Su |e we Ka ra xi }u po ~e lo je kra jem ok to bra 2009. Uhap {en je u ju lu 2008. i po tom iz ru ~en Ha gu.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

utorak12.jun2012.

PREKSINO] INCIDENT U NOVOM SADU

U OSNOVNOJ [KOLI „MIROSLAV ANTI]” U FUTOGU

Iz bo den no `em u grad skom auto bu su

De voj ~i ca pri ja vi la da ju je na stav nik do di ri vao

No vo sa |a nin Andrej H. ubo den je no `em u gru di prek si no} oko 22 ~a sa u grad skom auto bu su u No vom Sa du, sa zna je lo kal ni Ra dio 021.

Po re ~i ma o~e vi da ca, ni ko od broj nih put ni ka ni je re a go vao ka da je na pa da~ na sr nuo na An dre ja pa je po ~i ni lac non {a lant no iza {ao na sle de }oj sta ni ci.

U auto bu su je bio i An dre jev brat, ko ji je do bio vi {e uda ra -

ca u gla vu ne ko li ko se kun di pre na pa da. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, je di no je od re a go va la jed na ne po zna ta de voj ka, ko ja je iza {la iz auto bu sa i za u sta vi la auto mo bil ko ji je po vre |e ne od ve zao do Ur gent nog cen tra.

Zva ni~ ne in for ma ci je o zdrav stve nom sta wu An dre ja H. Ra dio 021 ni je us peo da sa zna, ali we go vi pri ja te qi na vo de da je do bro i da se opo ra vqa.

RAZBOJNI[TVO TOKOM VIKENDA U NOVOM SADU

Je dan auto ukra den, ~e ti ri obi je na No vo sad ska po li ci ja je za dr `a la Davora R. (1984) iz Gar di no va ca pod sum wom de je u no }i iz me |u pro {le su bo te i ne de qe u No vom Sa du, na Be o grad skom ke ju, ukrao „opel asko nu“ jed ne No vo sa |an ke.

Osum wi ~e ni je ubr zo po sle kra |e uhap {en, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Pret hod ne no }i, li {e ni su slo bo de Dario U. (1981) i Sa{a U. (1978) iz No vog Sa da, ko ji se te re te da su u to vre me obi li ~e ti ri auto mo bi la u No vom Sa du iz ko jih su ukra li auto-opre mu.

Jo{ se utvr |u je da li su oni po ~i ni li jo{ ne ka de la, a sle di pod no {we pri ja va pro tiv wih, do da je se su sa op {te wu po li cije.

M. V.

APELACIONI SUD U BEOGRADU

U ~e tvr tak o `al ba ma biv {ih kon zu la Ape la ci o ni sud u Be o gra du u ~e tvr tak }e raz ma tra ti `al be ulo `e ne pro tiv osu |u ju }e pr vo ste pe ne pre su de biv {im kon zu li ma u Wu jor ku Slobodanu Nenadovi}u i Igoru Milo{evi}u, iz re ~e ne po op tu `ba ma za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja zbog okol no sti pod ko ji ma je 9. ju na 2008. go di ne u kon zu la tu Miladinu Kova~evi}u iz dat put ni list s ko jim je na pu stio Ame ri ku.

Pre su dom be o grad skog Pr vog osnov nog su da biv {i vi ce kon zul Mi lo {e vi} je osu |en na go di nu i po za tvo ra po op tu `bi da je “iz dao spor ni put ni list, iako mu je bi lo po zna to da se pro tiv Ko va ~e vi }a vo dio po stu pak zbog ‘slu ~a ja [taj nha u- er‘ i da mu je ame ri~ ki sud za dr `ao pa so{ i za bra nio na pu {ta we SAD“.

@al be Ape la ci o nom su du su pod ne li bra ni o ci Mi lo {e vi }a i Ne na do vi }a, tra `e }i da im pr vo ste pe na pre su da bu de pre i na ~e na u oslo ba |a ju }u, uz oce nu da je od bra na do ka za la da ni su iz vr {i li kri vi~ no de lo. Obo ji ca ne ka da {wih kon zu la su od ba ci li op tu `be i kri vi cu. @a lio se i tu `i lac, pred la `u }i stro `e ka zne, od no sno bez u slov nu u od no su na Ne na do vi }a.

U obra zlo `wu pr vo step ne pre su de se, iz me |u osta log, na vo di da je biv {i vi ce kon zul Mi lo {e vi} „bio pri su tan na ro ~i {tu na ko jem je ame ri~ ki sud od lu ~io o pri hva ta wu jem stva za uki da we pri tvo ra Ko va ~e vi }u, kad mu je iz re ~e na me ra za bra ne na pu {ta wa SAD i za dr `a va we pa so {a“. Pre su dom se tvr di da Mi la din Ko va ~e vi} pri li kom pod no {e wa zah te va za

Na kon {to je u~e ni ca pe tog raz re da O[ „Mi ro slav An ti}” u Fu to gu u pe tak pri ja vi la da ju je na stav nik teh ni~ kog S. N. ne pri stoj no do di ri vao na kon ~a sa, upra va {ko le je su spen do va la tog na stav ni ka, a is tra gu }e spro ve sti po li ci ja i Tu `i la {tvo ko ji su od mah oba ve {te ni o in ci den tu.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, de voj ~i ca je na kon ~a sa pri {la ka te dri da ne {to pi ta na stav ni ka, {to je on na vod no is ko ri stio da je, na vod no, do dir ne vi {e pu ta po te lu. De voj ~i ca je sve is pri ~a la ro di te qi ma, ko ji su od mah oba ve sti li {ko lu, a za tim i po li ci ju, ko joj je u~e ni ca de taq no is pri ~a la {ta se de si lo.

O sve mu je oba ve {te na i no vo sad ska Pro svet na in spek ci ja, ko ja je ta ko |a bi la u ovoj {ko li u Fu to gu, a is tra ga, ko ja jo{ uvek tra je, po ka za }e ima li osno va za po di za we op tu `ni ce pro tiv na stav ni ka.

Isti na stav nik ve }i nu na stav ni~ ke nor me is pu wa va u [ko li za obra zo va we od ra slih „Sve ti Sa va” u No vom Sa du, gde ka `u da za ~e ti ri go di ne, ko li ko ta mo ra di, ni je bi lo ni ka kvih pri tu `bi na we ga.

U O[ „Mi ro slav An ti}” u Fu to gu su spen do va ni na stav nik ra di tek go di nu da na, ali po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, do sa da je bi lo ne ko li ko pri med bi na we gov rad, i to od u~e ni ka, ali i ne kih ko le ga na stav ni ka.

N. P.

15

O[ „Mi ro slav An ti}” u Fu to gu

N O V A T R A G E D I J A U V O J V O \ A N S K I M V O D A M A : U BORKOVA^KOM JEZERU, KOD RUME, STRADAO PETNAESTOGODI[WAK IZ NOVOG SADA

De ~ak se uto pio pred 200 qu di

Ro ni o ci @an dar me ri je ju ~e pre pod ne su pro na {li te lo pet na e sto go di {weg de ~a ka M. S. iz No vog Sa da, ko ji je u ne de qu oko 17 sa ti ne stao u Bor ko va~ kom je ze ru kraj Ru me.

Ne sre} ni de ~ak je u ne de qu po pod ne do {ao s dru {tvom na ku pa we, a u je ze ru je ne stao od mah po ula sku u vo du. Ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, de ~ak je imao sr ~a nih pro ble ma, zbog ~e ga je u ne ko li ko na vra ta bio i ope ri san. Po zgr ~e nom po lo `a ju te la, ko je su ro ni o- ci @am dar me ri je pro na {li sve ga ne ko li ko me ta ra od me sta gde je de ~ak u{ao u vo du, naj ve ro vat ni je mu je ot ka za lo sr ce, usled ~e ga je od mah pre mi nuo.

U tre nut ku ka da se ne sre }a do go di la na pla `i Bor ko va~ kog je ze ra je bi lo oko dve sto ti ne qu di, ali ni ko od wih ni je pri me tio {ta se de si lo. We go vi dru ga ri je su pri me ti li da je ne stao, ali ve ro vat no u {o ku i stra hu, ne sta nak su pri ja vi li tek po la sa ta ka sni je.

Bor ko va~ ko je ze ro

Iako je pla `a na ko joj se de si la ne sre }a pot pu no ure |e na, to me sto ni je zva ni~ no ku pa li {te i na pla `i ne po sto ji spa si la~ ka slu `ba. Me |u tim, upr kos ta bli s upo zo re wem da je ku pa we za bra we no, ov de se to kom let we se zo ne

Najave nestale sa sajtova Iako su „Bor ko va~ ki su sre ti” na ja vqi va ni i kroz me di je i na zva ni~ nim in ter net-pre zen ta ci ja ma Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je i op {ti ne Ru ma, u to ku ju ~e ra {weg da na sa saj to va su uklo we ni svi tek sto vi u ko ji ma se po mi we ta ma ni fe sta ci ja ko jom je otvo re na ku pa li {na se zo na na je ze ru na ko jem je jo{ uvek za bra we no ku pa we. Ta ko |e ne ma ni jed nog iz ve {ta ja s ma ni fe sta ci je, ko joj su pri su stvo va li i pred stav ni ci lo kal ne sa mo u pra ve.

sva ko dnev no oku pqa po ne ko li ko sto ti na qu di.

U ne de qu je ~ak u or ga ni za ci ji Sa ve za spor to va, re sto ra na „@u ti vo zi}”, ko ji se na la zi na ovoj pla `i, i Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je op {ti ne Ru ma, na Bor ko va~ kom je ze ru pri re |en sve ~a ni po ~e tak ma ni fe sta ci je „Bor ko va~ ki su sre ti 2012” ko ja bi tre ba lo da po tra je to kom ce le go di ne. Ka ko je na ja vqe no pre ne ko li ko da na, po ~e t ak ove ma n i f e s ta c i j e je isto vre me no i po ~e tak ku pa li {ne se zo ne na je ze ru iako ova pla `a jo{ uvek ne ma sta tus zva ni~ nog ku pa li {ta.

Po re ~i ma na ~el ni ka Ode qe wa za dru {tve ne de lat no sti u op {ti ni Ru ma Svetislava Damjan~uka, po ~e tak ku pa li {ne se zo ne na Bor ko va~ kom je ze ru je pla ni ran za 15. jun, ka da bi na pla `i tre ba lo da za `i vi i spa si la~ ka slu `ba.

– Znam da se ve} ne ko vre me pri pre ma ju spa si o ci ko ji }e bi ti na je ze ru i se zo na tre ba da po~ ne tek za ko ji dan – ka `e Da mjan ~uk.

– Za i sta ne mo gu da ka `em da li je ne ko po zi vao gra |a ne na ku pa we i pre to ga, ali na toj pla `i se, bez ob zi ra na upo zo re wa, ve} go di na ma oku pqa ve li ki broj ku pa ~a.

Pro je kat pot pu nog ure |e wa je ze ra i oba le i sa da naj vi {e ko ~i to {to je vla sni {tvo nad ze mqi {tem po de qe no iz me |u rum ske i iri {ke op {ti ne.

Ka ko je ka za la di rek tor ka Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je u Ru mi Milana Koji}, ova in sti tu ci ja ni je bi la di rek tan or ga ni za tor „Bor ko va~ kih su sre ta” ve} je sa mo „po ma ga la” lo kal nom Sa ve zu spor to va.

Po {to je u okvi ru po ~et ka „Bor ko va~ kih su sre ta” odr `a na i pre zen ta ci ja ne ko li ko bo ri la~ kih spor to va kao {to su xu do, te kvon do i boks, u ne de qu je iz pre do stro `no sti na je ze ru bi la pri sut na i eki pa Hit ne po mo }i, ali u tre nut ku ka da se do go di la ne sre }a, le kar ska eki pa je ve} oti {la s pla `e. N. Perkovi}

JEDNODNEVNIM [TRAJKOM BRANIOCI @ELE DA SKRENU PA@WU NA UGRO@ENOST PROFESIJE

Advo ka ti da nas ne ra de

Slo bo dan Ne na do vi} i Igor Mi lo {e vi}

Biv {i ge ne ral ni kon zul u Wu jor ku Slo bo dan Ne na do vi} je ne pra vo sna `no osu |en na go di nu da na uslov no, a ka zna ne bi bi la iz vr {e na uko li ko u pe ri o du ~e ti ri go di ne ne po ~i ni kri vi~ no de lo. Op tu `ba Ne na do v i } u pri p i s u j e da je “dao usme nu sa gla snost vi ce kon zu lu Mi lo {e vi }u da iz da Ko va ~e vi }u spor ni put ni list, kao i da je ne ~ i w e w em pro p u s tio da spre ~i iz da va we tog do ku men ta su prot no Za ko nu o put nim is pra va ma“.

Op t u ` ba obo j i c u biv {ih kon zu la te re ti da su Ko va ~e vi }u „omo gu }i li da na pu sti SAD te da su bi li upo zna ti s ~i we ni ca ma da se u ju nu 2008. u SAD vo dio po stu pak pro tiv Mi la di na Ko va ~e vi }a i dvo ji ce we go vih ta mo {wih po zna ni ka Sanela Softi}a i Edina Xubara pod op tu `bom da su 4. ma ja 2008. u stu dent skom ba ru pri li kom tu ~ e na n e l i te { ke po v re de ame r i~ k om stu den tu Braja nu [tajnhaueru“.

iz da va we put nog li sta u kon zu la tu Sr bi je u Wu jor ku „ni je pri lo `io do kaz da je ame ri~ kim or ga ni ma pri ja vio gu bi tak pa so {a, ni ti pi sa nu iz ja vu di plo mat skom pred stav ni {tvu da je iz gu bio pa so{, a {to je pro pi sno pro ce du rom“.

Pod se ti mo, ame ri~ ko pra vo su |e je u apri lu 2009. go di ne for mal no ustu pi lo srp skom pra vo su |u pred met Mi la di na Ko va ~e vi }a u „slu ~a ju [taj nha u er“. To kom kri vi~ nog po stup ka be o grad sko Pr vo osnov no tu `i la {tvo i Ko va ~e vi} su po sti gli spo ra zum o kri vi ci i ka zni od dve go di ne i tri me se ca za tvo ra, na ko ju je po tom, shod no za ko nu, osu |en i ko ju iz dr `a va od 20. ja nu a ra 2011. go di ne.

U pro ce su ko ji je u „slu ~a ju [taj nha u er“ vo |en u Ame ri ci pro tiv Sa ne la Sof ti }a i Edi na Xu ba ra, obo ji ca okri vqe nih su na osno vu spo ra zu ma o pri zna wu kri vi ce s ta mo {wim nad le `nim tu `i la {tvom, osu |e ni na po dve go di ne za tvo ra. J. J

Advo ka ti u Sr bi ji da nas ne }e ra di ti, u skla du s od lu kom o ob u sta vi ra da Advo kat ske ko mo re Sr bi je do ne tom u znak upo zo re wa na ugro `e nost pro fe si je, na kon {to je u pe tak uve ~e advo kat Nenad Vukasovi} na pad nut u svo joj kan ce la ri ji.

Advo ka ti, ta ko |e, ape lu ju da im se iz me na ma Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku uve de sta tus slu `be nih li ca, kao su di ja ma, jav nim tu `i o ci ma i po li caj ci ma. ^lan Upr va nog od bo ra AKSa advo kat Zora Dobri~anin-Nikodinovi} re kla je ju ~e Ta nju gu da je Ko mo ra o svo joj od lu ci oba ve sti la sve re le vant ne in sti tu ci je – su do ve, po li ci ju, Tu `i la {tva i za tvo re. Ona je iz ra zi la o~e ki va we za wi ho vo raz u me va we, od no sno da zbog ob u sta ve ra da advo ka ti u po stup ci ma, wi ho vi pu no mo} ni ci, od no sno bra ni o ci ne tr pe po sle di ce.

Zbog ob u sta ve ra da advo ka ta ve }i na su |e wa u Sr bi ji u ko ji ma stran ke za stu pa ju advo ka ti bi }e od lo `e na, izo sta }e sa slu {a wa u po li ci ji i Tu `i la {tvu u pri su stvu bra ni la ca, ne }e bi ti pod no {e wa `al bi i dru gih pod ne sa ka, po se ta u pri tvo ru, a izo sta }e i sve dru ge rad we ko je je po za ko nu mo `e da iz vr {i sa mo advo kat.

Vu ka so vi}, ne ka da {wi bra ni lac Zvezdana Jovanovi}a ko ji je osu |en zbog ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, na pad nut je u pe tak, 8. ju na, u svo joj kan ce la ri ji, ka da su mu dva na pa da ~a ba ci la ki se li nu u o~i. UO AKS-a do neo je su tra dan od lu ku o ob u sta vi ra da svih advo ka ta u Sr bi ji, iz ra ziv {i naj o {tri ji pro test zbog na pa da na Vu ka so vi }a.

Zo ra Do bri ~a nin-Ni ko di no vi} je pod se ti la na to da su u pro te klih ne ko li ko go di na advo ka ti bi li `r tve na pa da, a da iz vr {i o ci tih kri vi~ nih de la ni su ot kri ve ni ni ti ka `we ni po

Na pad nu ti advo kat Ne nad Vu ka so vi}

Ministarstvo spremno za izmene zakona Mi ni star stvo prav de Sr bi je sa op {ti lo je ju ~e da na ja vqe ni {trajk upo zo ra wa advo ka ta pri hva ta kao iz raz so li dar no sti, ko le gi jal no sti i ne za do voq stva advo kat ske pro fe si je zbog na pa da na ko le gu Ne na da Vu a so vi }a.

Mi ni star stvo ta ko |e po ru ~u je da je sprem no da iz me na ma za ko na bo qe za {ti ti advo kat sku pro fe si ju, pa }e s pred stav ni ci ma advo kat skih ko mo ra u naj kra }em ro ku pri pre mi ti neo p hod ne iz me ne za ko na ka ko bi se po sti gla {to bo qa za {ti ta advo kat ske pro fe si je.

U sa op {te wu je po no vo osu |en na pad na adov ka ta Vu ka so vi }a i iz ra `e no uve re we da }e nad le `ni or ga ni ubr zo ot kri ti iz vr {i o ce i mo ti ve na pa da, „s ob zi rom na to da su advo ka ti jed na od naj va `ni jih ka ri ka u pra vo sud nom si ste mu”. Mi ni star stvo prav de ape lu je na po li ci ju da po seb no obra ti pa `wu na za {ti tu advo ka ta, ka ko se ne bi po no vi li sli~ ni na pa di.

za ko nu, na vo de }i da je to po sle di ca vi {e go di {weg ni po da {ta va wa pro fe si je. Po we nim re ~i ma, Ko mo ra sma tra da je neo p hod no da se iz me na ma Za ko na o kri vi~ nom po stup ku advo ka ti ma da sta tus slu `be nih li ca, ba{ kao i su di ja ma, jav nim tu `i o ci ma i po li caj ci ma, „jer se svi mi su sre }e mo s istim qu di ma”.

– Ti me bi se stvo ri li uslo vi da po ~i ni o ci kri vi~ nih de la u ko ji ma su `r tva na pa da advo ka ti bu du ka `we ni, u skla du sa za ko nom i pri me re no te `i ni u~i we nog de la i dru {tve noj opa sno sti – po ru ~i la je advo ka ti ca.

SPORT

utorak12.jun2012.

VTA LI STA

[a ra po va zva ni~ no pr va Ru ska te ni ser ka Ma ri ja [a ra po va zva ni~ no je naj bo qa te ni ser ka sve ta, pr vi put po sle ~e ti ri go di ne, a ukup no ~e tvr ti put u ka ri je ri.Ona je u fi na lu Ro lan Ga ro sa sa vla da la Sa ru Era ni i osvo ji la je di ni gren slem tro fej ko ji joj je ne do sta jao u ka ri je ri.

Ma ri ja [a ra po va

Ana Iva no vi} za dr `a la je sa 14. me sto, dok je Je le na Jan ko vi} pa la ze jed nu po zi ci ju i sa da je 22.Bo ja na Jo va nov ski je 103, Ve sna Do lonc je 207, dok je Alek san dra Kru ni} 229.

TOP 10_1. (2) Ma ri ja [a ra po va (Ru si ja) 9.490 bo do va, 2. (1) Vik to ri ja Aza ren ka (Be lo ru si ja) 8.800 , 3. (3) Ag we {ka Ra dvan ska (Poq ska) 7.230 , 4. (4) Pe tra Kvi to va (^e {ka) 6.895, 5. (6) Sa man ta Sto sur (Austra li ja) 6.180, 6. (5) Se re na Vi li jams (SAD) 5.700, 7.

(9) Ka ro li na Vo zni jac ki (Dan ska) 4.366, 8. (8) Ma rion Bar to li (Fran cu ska) 4.070, 9. (10) An `e lik Ker ber (Ne ma~ ka) 4.055, 10.

(24) Sa ra Era ni (Ita li ja) 3.350 ...14. (14) Ana Iva no vi} (Sr bi ja) 3.070, 22. (21) Je le na Jan ko vi} (Sr bi ja) 2.080, 103. (101) Bo ja na Jo va nov ski (Sr bi ja) 660, 207. (174) Ve sna Do lonc (Sr bi ja) 286, 229. (203) Alek san da ra Kru ni} (Sr bi ja) 249...

c m y

16

dnevnik

TRI JUM FOM [PAN SKOG ASA ZA VR [EN TUR NIR U RO LAN GA RO SU

Na dal ostao kraq {qa ke No vak \o ko vi} ni je us peo da ve `e i ~e tvr tu grend-slem ti tu lu, Ra fael Na dal bio je bo qi u na stav ku fi na la pre ki nu tog u ne de qu - 6:4, 6:3, 2:6, 7:5. Ta ko je fi na le Ro lan Ga ro sa u dva ~i na okon ~a no na ra dost na vi ja ~a {pan skog asa, ko ji je tre }u go di nu za re dom a sed mi put u osam na stu pa - po stao {am pion Otvo re nog pr ven stva Fran cu ske. We mu je to ukup no 11. grend-slem ti tu la, dok je No vak \o ko vi} ostao na pet tro fe ja, s tim da je Na dal bar jed nom osvo jio sva ki od ~e ti ri naj va `ni ja tur ni ra, dok }e Sr bin mo ra ti da ~e ka 2013. go di nu da po no vo po ku {a da se pro sla vi u Pa ri zu.

Me~ pre ki nut u ne de qu zbog ki {e na sta vqen je ju ~e pri vo| stvu Na da la od 2:1 u se to vi ma i \o ko vi }a u ~e tvr tom se tu od 2:1. Ma jor ~a nin ni je gu bio vre me, sta vio je do zna wa da je okre nuo no vi list. Po {to je ne po sred no uo~i pre ki da za u sta vio No va kov niz od osam osvo je nih ge mo va, na sta vak je za po ~eo brej kom za 2:2, {to mu je od mah do ne lo psi ho lo {ku pred nost. ^i ta vim to kom ~e tvr tog se ta ube dqi vi je je osva jao ge mo ve na svoj ser vis i ni je No va ku do zvo lio ni jed nu brejk lop tu. \o ko vi} se od bra nio pri re zul ta tu 4:5, ali ne i u sle de }em ser vis ge mu, ka da je pri 30:15 na pra vio ne iz nu |e nu, a pri 30:40 dvo stru ku ser vis gre {ku.

Pret hod na tri grend-slem fi na la pri pa la su No le tu, a Ra fa je do ka zao da je u Pa ri zu i da qe ne pri ko sno ven. Ali, ima vre me na...

Pod se ti mo, u trenutku prekida zbog ki{e rezultat je bio 2:1 za Nadala - 6:4, 6:3, 2:6. Nadal je poveo sa 2:0 i ~inilo se da }e u tri seta re{iti pitawe pobednika.

Pogotovo kada je poveo 2:0 u

Novak \okovi} i Rafael Nadal

tre}em delu igre. Ipak, Nole je tek onda po~eo da demonstrira najboqi tenis. Osvojio je osam uzastopnih gemova protiv Nadala na Rolan Garosu, {to niko pre

wega nije uspeo na pariskom grend-slemu u duelu s Rafom, smawio na 2:1 i odli~no po~eo ~etvrti set. Na nesre}u, ki{a je zaustavila Noletov nalet i taj

LE PE VE STI IZ BRA ZI LA, S PR VEN STVA SVE TA U STO NOM FUD BA LU

prekid o~igledno je vi{e prijao [pancuAko bi u nekom teniskom elementu trebalo tra`iti razlog \okovi}evog poraza, to su

neiznu|ene gre{ke, kojih je imao 24 vi{e - 53:29, od toga 15:7 u ~etvrtom setu. Prednost od pet vinera (39:34) ni izbliza to nije mogla da nadoknadi.

NO VAK \O KO VI] O FI NAL NOM ME ^U

Sr bi ja osvo ji la bron za nu me da qu Ra fa bio bo qi

Iza bra ni ci Si ni {e Mi haj lo vi }a jo{ ni su po ~e li kva li fi ka ci je za od la zak na fud bal sko Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu, a iz da le kog Rio de @e ne i ra sti `u le pe ve sti sa 6. svet skog pr ven stva u sto nom fud ba lu. Iako zbog ma te ri jal nih po te {ko }a ni su ot pu to va li u naj bo qem sa sta vu, re pe re zen ta ci ja Sr bi je, u sa sta vu La slo Ber ~ek, Mi lo{ Kr sti}, Ste van Ple mi} i Sa va Ra mja nac, osvo ji la je tre }e me sto, {to je iz u ze tan uspeh.

- Ka da se zna da smo ot pu to va li hen di ke pi ra ni ne i gra wem naj bo qeg sa sta va, ~i we ni ca da smo na sta vi li kon ti nu i tet osva ja wa me da qa na svet skim {am pi o na ti ma je iz u ze tan uspeh - bi lo je pr vo {to je iz da le kog Ria ja vio ka pi ten re pre zen ta ci je Sr bi je Be ~e jac La slo Ber ~ek. - U tak mi ~e wu pa ro va Be o gra |a ni Mi lo{

Va qa na gla si ti da je [e sti svet ski {am pi o nat u sto nom No vak \o ko vi} ni je us peo fud ba lu oku pio 21 re pre zen ta da na pra vi pre o kret pro tiv ci ju, te da se pr vi put igra lo po Ra fa e la Na da la. U ne de qu se dva pra vi la. Pr va dva da na tak ta man za huk tao, ali ga je ki mi ~e we se od vi ja lo po me |u na {a pre se kla.Ka rod no pri zna tim pra vi li ma i tu da bi se ra ~u na li je Sr bi ja zva ni~ no bi la tre }a, a sa m o ge m o v i dru ga dva da na tur nir je odr `an igra ni dru gog da po bra zil skim pra vi li ma. Ni su na re z ul t at bi na {i iza bra ni ci bi li ni tu bio 6:3 za Na da sla bi, po {to su osvo ji li pe to la. me sto.

- Ra fa je ve li Ma ko li ko da je sto ni fud bal ki igra~... Stvar ma lo po znat u na {oj ze mqi, Sr no mi je bi la ve bi ja u`i va za pa `en ugled u sve li k a ~ast {to tu. Uosta lom, do voq no je is ta }i sam bio u fi na lu da su do sa da osvo ji li tri sre br Ro l an Ga r o s a. ne i isto to li ko bron za nih me Bi lo je u`i va we da qa u ekip noj kon ku ren ci ji, da igra t i. Ra f a je La slo Ber ~ek i Mi lo{ Kr sti} ostva ri li le pe re zul ta te su u pa ro vi ma po je dan put bi li bio bo qi, a ja se i u po je di na~ noj kon ku ren ci ji dru gi i tre }i i da u po jed ni na~ na dam da }u do }i Kr sti} i Sa va Ra mja nac bi li su ren ci ji ja sam osvo jio {e sto, a noj kon ku ren ci ji ima ju bron zu. sle de }e go di ne i ~e tvr ti, a u po je di na~ noj kon ku - Kr sti} osmo me sto na sve tu.

V. Jan kov igra ti bo qe - re kao je naj b o q i svet ski te ni ser, VE LI KA NA GRA DA KA NA DE ko ji ni je us peo da ve `e sva ~e ti ri grend-slem ti tu le. - Raz o ~ a r an Vo za~ Me kla re na Lu is Ha mil sam re z ul t a t om, ton tri jum fo vao je na Ve li koj na ali ne i igrom gra di Ka na de u For mu li je dan. ko ju sam pru `io.

Dru gi je bio vo za~ Lo tu sa Ro man Us peo sam da se Gro `an, a tre }i vo za~ Zu be ra Se hio Pe rez. vra tim u me~, a da Po sle tr ke Ha mil ton je iz ja vio da je u`i smo na sta vi li u vao u tr ci i za hva lio se svom ti mu, po sa di ne d e q u mo ` da bok sa i na vi ja ~i ma ko ji su ve ro va li u we ga. bi smo u{li u pe ti set. Sve se de - Ose }am se ne ve ro vat no. Naj pre, ~e sti {a va s raz lo gom, ni je stra tam ovim ti mu ko ji od ra dio ve li ki po sao. {no i ide m o da q e, sle d i Ta ko |e, eki pa u bok su je bi la sjaj na. Ovu po Vimbldon. be du po sve }u jem svim na vi ja ~i ma ko ji kon \o ko vi} sma tra da je Na stant no {a qu po ru ke po dr {ke- ka zao je Lu dal igrao fan ta sti~ no to is Ha mil ton i do dao: - Znao sam da }e bi ti kom ce log tur ni ra, a za do vo te {ka tr ka, ali sam u`i vao u sva kom tre qan je i svo jim igra ma. nut ku. Ve ro vao sam da mo gu da po be dim, imao - Mi slim da sam od i grao ma lo pro ble ma u bok su, ali na kra ju se sa vr od li ~an tur nir, mo gao sam da {e no za vr {i lo. is pad nem i ra ni je od Con ge, Vo za~ Lo tu sa Fran cuz Ro man Gro `an, ko ali sam ta da spa sio ~e ti ri ji je kroz ciq pro {ao kao dru go pla si ra ni, me~ lop te. Na `a lost, u fi oce nio je po sle tr ke da je tak ti ka pre su di la na lu je mo gao da bu de sa mo je da u sa mom fi ni {u me ~a do |e do po di ju ma.

Naj br `i u Mon tre a lu: Lu is Ha mil ton dan po bed nik, a u ovom tre - Plan je bio da ide mo na jed no za u sta vqa nut ku to je Na dal, ko ji je bio we, ali smo pra ti li raz voj si tu a ci je to kom Vo za~ Za u be ra Ser hio Pe rez za vr {io je ju mu. Za u sta vqe we u bok su je bi lo ja ko do bo qi - is ta kao je \o ko vi}. tr ke. Bo lid je bio ja ko do bar. Kraj tr ke bio tr ku na tre }em me stu iako je bio tek 15. na bro i pre ti cao sam u kqu~ nim tre nu ci ma.

Na d al se sil n o ra d o v ao je ne ve ro va tan, vi dio sam da se pri bli `a - star tu, a po sle do brog re zul ta ta is ta kao je Le po je za vr {i ti na po bed ni~ kom po di ju mu, iako je sed mi put bio naj bo vam vo de }i ma i is ko ri stio pri li ku. Fan ta - da ni sam ni je o~e ki vao ta kav uspeh. {to mi je dru gi put po sle tri jum fa u Ma le qi na Ro lan Ga ro su. Ipak, sti ~an je ose }aj bi ti dru gi put na po di ju mu - Iskre no, star to vao sam sa 15. me sta i ni - zi ji. Na dam se da }e mo ubu du }e na sta vi ti ta is ta kao je Gro `an. sam ni ra `mi {qao da }u za vr {i ti na po di - ko - ka zao je Mek si ka nac.

kao {to je i na vi kao jav nost, ostao je skro man.

- Pri vi le go van sam {to sam ov de i {to sam igrao fi na le

Ha mil ton u`i vao i po be dio

Ro lan Ga ro sa pro tiv naj bo qeg igra ~a na sve tu. Bi lo bi ne mo gu }e ostva ri ti ovaj uspeh bez po dr {ke ti ma, po ro di ce i na vi ja ~a... Vi di mo se idu }e go di ne - po ru ~io je Na dal. [pa nac je sa da do {ao is pred Bjer na Bor ga, slav nog [ve |a ni na ko ji je 70-ih i 80ih go di na pro {log ve ka {est pu ta osva jao Ro lan Ga ros, a po sta vio se u istu ra van s Pi tom Sam pra som, ko ji je se dam pu ta bio {am pion Vimbldo na.

- Ovaj tur nir je za me ne naj bo qi na sve tu. Pun sam emo ci ja i ovo je je dan od naj lep {ih do ga |a ja u mo joj ka ri je ri - do dao je Na dal.

SPORT

c m y

dnevnik

utorak12.jun2012.

17

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI SE LEK TOR ITA LI JE ^E ZA RE PRAN DE LI

Tre ba lo je da iz dr `i mo Selekcija Italije osvojila je bod protiv aktuelnog {ampiona [panije, a selektor ^ezare

Prandeli `ali {to je tim brzo ispustio prednost. Italijani su poveli u 61. minutu preko rezer-

An to nio di Na ta le, stre lac go la za azu re

viste Di Natalea, ali je Fabregas izjedna~io samo tri minuta kasnije.

- Ostaje velika `al {to smo ispustili prednost, trebalo je da izdr`imo mnogo du`e. Delovali smo kao tim i igrali smo odlu~no. Va`no je {to su igra~i radili ono {to sam im govorio. Dali su sve od sebe, to je Italija - rekao je Prandeli.

Strelac gola za Italijane Antonio Di Natale kazao je da jeutakmica bila fascinantna.

- Jo{ se se}am penala koji sam propustio protiv [panije 2008. godine, tako da je postizawe gola veliki trenutak za mene. [panija ima fantasti~an, {ampionski tim, kao i mi, tako da je bila fascinantna utakmica kazao je Di Natale.

Italija u drugom kolu igra protiv Hrvatske, 14. juna u Poznawu.

Fa bre gas se `a li na te ren Reprezentacija [panije odbranu titule prvaka Evrope po~ela je remijem sa Italijom 1:1, ~ime je zadovoqan selektor Visente Del Boske, mada je Fernando Tores propustio dve stopostotne {anse za pobedu.

- Imali smo svoje {anse, ali su ih imali i oni. Osvojili smo bod i relativno sam zadovoqan rezultatom, jer smo znali da }e Italijani da nas pritisnu - rekao je Del Boske.

Selekttor furije me~ je po~eo bez klasi~nog centarfora, a veoma je zadovoqan kako su se pona{ali igra~i koji su ~inili napad.

- Utakmica je bila otvorena.

Veoma sam zadovoqan kako su odigrali David Silva, Sesk Fabregas i Andres Inijesta - naglasio je Del Boske.

Strelac jedinog gola za [paniju Sesk Fabregas ocenio je da Evropsko prvenstvo treba da se igra na boqem terenu nego {to je to na stadionu u Gdawsku.

- Trudili smo se, imali smo prilike, ali ovaj rezultat nije lo{. Moramo da pobedimo u slede-

Sesk Fa bre gas, stre lac go la za [pa ni ju

}e dve utakmice. Mislim da Evropsko prvenstvo zaslu`uje boqi teren od ovog u Gdawsku.

Stvarno je nesre}no {to moramo da igramo na takvoj podlozi - rekao je Fabregas.

Vezni fudbaler ]avi Ernandes kazao je da je bitno {to wegova reprezentacija zavisi sama od sebe u nastavku takmi~ewa u Grupi C.

- Va`na stvar je da zavisimo sami od sebe, moramo da dobijemo preostale dve utakmice u grupi.

Mogli smo da dobijemo i ovu da je me~ trajao malo du`e. Zaslu`ili smo vi{e u drugom poluvremenu kazao je ]avi.

U slede}em kolu [panija igra protiv selekcije Republike Irske, 14. juna.

Uha p{ena 72 iz gred ni ka Poqski ministar unutra{wih poslova Ja~ek ^ihoki zadovoqan je kako su mirno, sa malo izgreda, protekla prva tri dana Evropskog prvenstva.Od oko 905.000 navija~a na stadionima i u navija~kim zonama privedena su svega 72 izgrednika.

U prva tri dana priveden je 41 Poqak, 10 Rusa, sedam Hrvata, isto toliko Iraca, 4 Ukrajinca,

jedan Britanac, kao i dva navija~a koji su bili tako pijani da policija nije mogla jo{ da utvrdi ko su.

- To i nije tako veliki broj s obzirom na 905.000 navija~a na EURO 2012. Najozbiqniji inci-

dent u posledwa 24 ~asa bila je me|usobna tu~a hrvatskih navija~a na trgu u Poznawu. Hrvatski ministar unutra{wih poslova upozorio me je da najve}i rizik predstavqa neprijateqstvo navija~a iz Splita i Zagreba koje se manifestuje i u inostranstvu - rekao je ^ihoki.

Ministar je dodao da je zahvaquju}i tim informacijama od hr-

vatskih kolega policija intervenisala vrlo brzo i razdvojila sukobqene grupe hrvatskih navija~a. Me|utim, jedan im je umakao.

Za poqsku policiju najve}i izazov, za koji se posebno priprema, predstavqa organizo-

vani mar{ gotovo 20.000 navija~a ruske reprezentacije do Narodnog stadiona u Var{avi, gde }e ruski fudbaleri odigrati utakmicu sa reprezentacijom Poqske. Ruski navija~i su zatra`ili od gradskih vlasti i policije da im pomogne da do stadiona do|u kao organizovana grupa, ali pohod Var{avom 12. juna na ruski praznik, Dan Rusije, za mnoge Poqake predstavqa kontroverznu politi~ku manifestaciju, posebno jer su se pojavile glasine da }e ruski navija~i nositi majice i zastave sa komunisti~kim i simbolima Sovjetskog Saveza.

U Poqskoj je krivi~no delo propagirawe komunisti~ke ideologije, kao i nacizma, me|utim samo no{ewe i ukra{avawe ode}e tim simbolima nije ka`wivo.

- Rusi su kazali da ne}e biti politi~kih manifestacija tokom tog pohoda. Ako se pojave politi~ke parole, onda su nas prevarili. Ukoliko ih bude, policija }e preduzeti adekvatne mere - kazala je gradona~elnica Var{ave Hana Gronkjevi~ Valc.

Ministar ^ihoki rekao je da je policija spremna da preduzme sve tra`ene dodatne mere bezbednosti, ukoliko UEFA ili policija ocene da je utakmica Rusija - Poqska u utorak me~ visokog rizika.

Yo li on Le skot po sti gao gol za En gle ze

PR VA UTAK MI CA D GRU PE U DO WEC KU

En gle zi bo qi, ali po de la bo do va Fran cu ska - En gle ska 1:1 (1:1) DO WECK: Dombas arena, gledalaca: 47.000, sudija: Rizoli (Italija). Strelci: Nasri u 39. minutu za Francusku, a Leskot u 30. minutu za Englesku. @uti kartoni: Jang (Engleska).

FRAN CU SKA: Lori - Debu{i, Rami, Mekses, Evra - Kabaj (Ben Arfa), Dijara, Maluda (Marten)Nasri, Benzema, Riberi.

EN GLE SKA: Hart - Xonson, Teri, Leskot, Kol - Milner, Xerard, Parker (Henderson), Okslejd-^embrlen (Defo) - Jang Velbek (Volkot).

Francuzi nisu izgubili uvodni me~ na EURO jo{ od 1960. godine, ali isto tako nisu ostvarili turnirsku pobedu od poraza u finalu Svetskog prvenstva 2006. godine.

O~ekivano, velika bitka na sredini terena. Englezi su ne{to boqe po~eli, ali su Francuzi potom uzeli loptu i gotovo je „sakrili” u jednom delu prvog poluvremena.

Nije bilo velikih {ansi, ali ih je bilo.

Najpre je Nasri oprobao {ut u 11. minutu, ali je lopta prozujala pored desne stative gola Engleske. Tri minuta kasnije, najboqa prilika za Engleze. E{li Jang je izbacio Milnera, koji je predriblao Lorisa, imao je prazan gol, ali je oti{ao suvi{e levo da bi pogodio (slika broj 2). U 16. minutu, Francuz na radu u Engleskoj (Wukasl) Johan Kabaj je {utirao sa dobrih 25 metara, a Hart je krajwim naporom spre~io gol.

Dijara je mogao da iskupi za gre{ku kod gola Engleza, kada je posle jednog prekida odli~no tukao glavom, ali je Hart bio na mestu. U drugom poluvremenu, oprezna igra i jednih i drugih. Francuzi su u nekoliko navrata probali sa distance, ali je Hart svaki put bio dobro postavqen.

Igrao se 30. minut kada je Engleska dobila prekid, posle nepotrebnog starta Patrisa Evre nad Xejmsom Milnerom. Stiven Xerard je postavio loptu, iskosa sa desne strane, centrirao kako sam on zna, a Xulion Leskot je pobegao Aluu Dijari i glavom lako matirao Iga Lorisa!

Engleska je povela protiv Francuske u derbiju Grupe D, Evropskog prvenstva, u me~u na Donbas areni u Dowecku, ali su Francuzi izjedna~ili golom, opet jednog igra~a Man~ester sitija Samira Nasrija. Igrao se 39. minut, kada seu Francuzi odigrali te~nu akciju. Kabaj, Riberi, Maluda, Evra, ponovo Riberi koji ostavqa loptu „na tacni” Nasriju koji {utira iz prve. Xo Hart se ispru`io, ali nedovoqno.

Igrao se, tako|e me~ prvog kola po grupama, u Portugalu pre osam godina... Istekao je 90. minut i Englezi su vodili 1:0, a onda je jedan od petorice najve}ih fudbalera svih vremena Zinedin Zidan pogodio prvo iz slobodwaka, pa sa penala.

Od tada, Englezi sawaju revan{ Francuzima, iako su u me|usob-

nim okr{ajima duplo boqi. No, taj poraz iz Portugala, sa EURO 2004, jo{ pe~e „albion”.

Francuzi nisu izgubili uvodni me~ na EURO jo{ od 1960. godine, kada smo ih pod imenom Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija pobedili sa nezaboravnih 5:4. Do danas, niko „petlove” nije o~erupao u prvih 90 minuta na evropskim prvenstvima, a ne samo to. Blanova renovirana i ponosna ~eta sti`e u Ukrajinu sa skorom 15-6-0.

Posledwi koji su pobedili Francusku su Belorusi, u septembru 2010. godine!

Niko trenutno u svetu nema du`i niz bez poraza, ni [panci, ni Urugvajci, ni Brazilci, ni Nemci, ni Holan|ani, ni Argentinci... Tako|e, Francuska je samo jednom u svojoj istoriji, izme|u 1994. i 1996. godine, imala 30 me~eva bez poraza.

S druge strane, pobeda Engleza bila bi istorijski presedan! Oni nisu dobili uvodni me~ nijednom na sedam u~e{}a na EURO! ^etiri puta pora`eni su, tri puta igrali su nere{eno, a u skorijoj istoriji pobe|ivali su ih na startu Portugalci (EURO 2000, 3:2) i ba{ Francuzi (EURO 2004, 2:1). U ova navrata, Engleska je povela i na kraju gubila. Protiv Portugala bilo je 2:0, protiv Francuske 1:0.

Pre ~etiri godine u [vajcarskoj i Austriji, „Albiona” nije ni bilo.

A gru pa Poq ska – Gr~ ka Ru si ja – ^e {ka 1. Ru si ja 1 1 0 0 2. Poq ska 1 0 1 0 3. Gr~ ka 1 0 1 0 4. ^e {ka 1 0 0 1 12. jun: Gr~ ka – ^e {ka 12. jun: Poq ska – Ru si ja 16. jun: Gr~ ka – Ru si ja 16. jun : ^e {ka – Poq ska

1:1 4:1 4:1 3 1:1 1 1:1 1 1:4 0 (18) (20.45) (20.45) (20.45)

B gru pa

Marija Balotelija vre|ali {panski navija~i

UEFA tra `i vi {e po li ca ja ca UEFA je zatra`ila da gradovi doma}ini Evropskog prvenstva u Ukrajini i Poqskoj pove}aju broj policajaca na ulicama kako bi se smawili rasisti~i ispadi.

Organizatori prvenstva negirali su optu`be, dok je UEFA potvrdila da je bilo nekoliko izolovanih incidenata.

- UEFA tra`i sve efikasne i neophodne mere, ukqu~uju}i i pove}an broj policije, kako bi se spre~ilo rasisti~ko pona{awe navija~a. Tako|e, zahtevamo da vlasti odgovorne za nerede

odmah udaqe sa stadiona i protiv wih pokrenu disciplinski postupak - ka`e se u pismu.

Za napade na rasnoj osnovi prvi su se po`alili reprezentatvci Holandije tokom treninga uo~i po~etka {ampionata, a pojedini italijanski i engleski mediji preneli su da su {panski navija~i vre|ali Marija Balotelija tokom me~a.

Iako, UEFA zahteva ve}i broj organa reda, zvani~nici zemaqa organizatora su zadovoqni dosada{wim bezbednosnim merama.

Ho lan di ja – Dan ska 0:1 Ne ma~ ka – Por tu ga li ja 1:0 1. Ne ma~ ka 1 1 0 0 1:0 3 2. Dan ska 1 1 0 0 1:0 3 3. Ho lan di ja 1 0 0 1 0:1 0 4. Por tu gal 1 0 0 1 0:1 0 13. jun: Dan ska – Por tu ga li ja (18) 13. jun: Ho lan di ja – Ne ma~ ka (20.45) 17. jun: Por tu ga li ja – Ho lan di ja (20.45) 17. jun: Dan ska – Ne ma~ ka (20.45)

C gru pa [pa ni ja – Ita li ja 1:1 Ir ska – Hr vat ska 3:1 1. Hrvatska 1 1 0 0 3:1 3 2-3. [panija 1 0 1 0 1:1 1 2-3. Itali ja 1 0 1 0 1:1 1 4. Irska 1 0 0 1 1:3 0 14. jun: Ita li ja – Hr vat ska (18) 14. ju na: [pa ni ja – Ir ska (20.45) 18. jun: Hr vat ska – [pa ni ja (20.45) 18. jun: Ita li ja – Ir ska (20.45)

D gru pa Fran cu ska – En gle ska 1:1 Ukra ji na – [ved ska (sino}) 15. jun: Ukra ji na – Fran cu ska (18) 15. jun: [ved ska – En gle ska (20.45) 19. jun: [ved ska – Fran cu ska (20.45) 19. jun: En gle ska - Ukra ji na (20.45)

18

sport

utorak12.jun2012.

TRENER VOJVODINE OD JU^E NA EURU 2012.

FSS UTVRDIO OKVIRNI PREDLOG ZA REPREZENTATIVNE UTAKMICE

S Vel som u No vom Sa du

Za gor ~i} u`i vo uz naj bo qe O`i veo je to kom pro te klog vi ken da Fud bal ski cen tar „Vu ja din Bo {kov” po {to su na we mu igra li u~e sni ci 30. tra di ci o nal nog ka det skog „Me mo ri ja la Ste van Ne {tic ki”. Ti tu lu su, pot pu no za slu `e no, osvo ji li de ~a ci iz re pre zen ta ci je Re pu bli ke Srp ske, a utak mi ce je po sma trao ve }i broj fud bal skih stru~ wa ka iz na {e ze mqe.

Fi nal ni duel Re pu bli ka Srp ska - Par ti zan (2:1) gle dao je, iz me |u osta lih, i {ef stru~ nog {ta ba FK Voj vo di na Zla to mir Za gor ~i} u dru {tvu pr vog po mo} ni ka Zo la ta na Sa boa. Na pi ta we {ta se no vo de {a va pred sko ri po ~e tak pri pre ma cr ve no-be lih za no vu se zo nu, Za gor ~i} je re kao: - Ra di li smo ovih da na mo ji sa rad ni ci i ja na sve mu onom {to pri pre ma ma pret ho di, ta ko da }e mo 18. jun i oku pqa we igra ~a do ~e ka ti sprem ni da od mah po~ ne mo

Zla to mir Za gor ~i}

s ra dom. Ja }u, ina ~e, na red nih da na bo ra vi ti u Poq skoj i pra ti ti utak mi ce na Evrop skom pr ven stvu.

Na rav no, ru ko vod stvo klu ba, na ~e lu s pred sed ni kom Rat kom Bu to ro vi }em, ra di na for mi ra wu eki pe za no vu se zo nu, a Du {an Vla o vi}, pot pred sed nik Uprav -

nog od bo ra, tim po vo dom je is ta kao: - Po zna to je da }e mo se oslo ni ti u no voj se zo ni na po sto je }i igra~ ki ka dar, mla |e sna ge iz na {eg klu ba, kao i na fud ba le re ko ji }e se vra ti ti s po zaj mi ca. Pre la zni rok po ~i we 18. ju na i u od no su na to da li }e bi ti ne kih od la za ka za vi si }e i even tu al ni an ga `man no vih igra ~a.

Ima li ne kih no vi na ka da su pri pre me u pi ta wu?

- Pr vi deo pri pre ma eki pa }e spro ve sti u FC „Vu ja din Bo {kov” gde ima od li~ ne uslo ve za rad, a na {a de le ga ci ja je to kom pro te klih da na bo ra vi la u Austri ji, gde je ima la pri li ku da vi di uslo ve za tre nin ge. Od pro ce ne Zla to mi ra Za gor ~}i }a i ~la no va stru~ nog {ta ba, na rav no, za vi si da li }e eki pa i}i u Austri ju, a ~la no vi Uprav nog od bo ra po dr `a va ju sva ku od lu ku stru ke.

A. P.

PARTIZAN PO^EO PRIPREME ZA NOVU SEZONU

Ti tu la i pro le }e u Evro pi Fud ba le ri Par ti za na po ~e li gao. Tu je i di rek tor Qu bi {a - Sva ki po ~e tak do no si na du, a su pri pre me za no vu se zo nu. Pr Tum ba ko vi} ko ji ni {ta ma we za vas ona je da }e te ostva ri ti voj pro ziv ci oda zvao se 31 igra~, ni je zna ~a jan za nas. Wih dvo ji ca svo je i ci qe ve klu ba. Par ti zan bez oprav da no od sut nih Me da Ka su vr lo pre da ni po slu i o~e kuj te uvek ima oba ve zu da po be |u je pa ma re i Da vi da Man ge (re pre zen da }e mno go tra `i ti od vas i vi {e od to ga, a na va ma je da ta tiv ne oba ve za) i Ste u~i ni te sve da se to i fa na [}e po vi }a (svad de si. Po {tuj te se be i be no pu to va we).An der ko deks po na {a wa son Mar ke{, Dar ko Bre klu ba i re zul tat ne }e {anc i Ne ma wa Rni} su iz o sta ti - re kao je do bi li od re {e ne ru ke u Tum ba ko vi}. iz bo ru no ve sre di ne.

Pro ziv ci su se oda Alek san dar Da vi dov ka zva li sle de }i igra ~i: ri je ru }e na sta vi ti u Stoj ko vi}, R. Ili}, Ha poel Akri i ni je pri Pe tro vi}, @iv ko vi}, su stvo vao pr vom tre nin Pa u qe vi}, Ak sen ti gu, dok Mo ha med Za bi ja je vi}, Miq ko vi}, ni je tre ni rao jer jo{ Vol kov, La zev ski, ni je pot pi sao ugo vor.

A{kov ski, Osto ji}, Cr no - be li mno go Sa vi}, Iva nov, Stan o~e ku ju od ove se zo ne. Fud ba le ri Par ti za na ima ju ve li ke am bi ci je ko vi}, Smi qa ni}, Pre sve ga da po pra ve u no voj se zo ni Lo vre, S. Mar ko vi}, uti sak u Evro pi, a po tom i da obra tio se igra ~i ma pred sed nik Vu ki}, S. Ili}, Ba bo vi}, Jo ji}, osvo je {e stu uza stop nu ti tu lu.

Dra gan \u ri}.

Ba bi}, F. Mar ko vi}, Nin ko vi}, - Svi sa wa mo o Li gi {am pi o Pro {lu se zo nu pred sed nik je L. Mar ko vi}, To mi}, M. [}e po na, ali to ni je pri ro ri tet, ve} oce nio kao uspe {nu: vi}, Edu ar do, Mi tro vi}. da {to da qe do gu ra mo u Evro pi.

- Osvo ji li smo ti tu lu, iako su Par ti zan }e do ~e tvrt ka tre Klub ~i ni sve da po ja ~a eki pu, a ne ki po ku {a li da nas de sta bi ni ra ti u Be o gra du, on da se se li naj ve }e po ja ~a we smo ve} do bi li li zu ju. Po {to je ovo ve li ki na Ta ru gde }e osta ti do 26. ju na. u li ku tre ne ra Ver me zo vi }a. klub, ni su u to me us pe li.

Dva da na ka sni je cr no - be li pu Mno go je dao klu bu, osvo jio ti Sport ski di rek tor Qu bi {a tu ju na Po hor je, gde }e bo ra vi ti tu lu i pre zi mio u Evro pi, {to Tum ba ko vi} ta ko |e se obra tio 15 da na. ni ko u Sr bi ji jo{ ni je to po sti fud ba le ri ma.

I. Lazarevi}

BARA@ ZA POPUNU PRVE LIGE

Vr ba {an ke i Ru mqan ke de le meg dan Zbog re or ga ni za ci je tak mi ~e wa u se zo ni 2012/13. od i gra }e se ba ra` me ~e vi za po pu nu Pr ve ru ko met ne li ge - gru pa Voj vo di na. Na te ren }e pr ve iza }i ru ko me ta {i ce Slo ve na iz Ru ma (pr vak Pr ve voj vo |an ske li ge) i Vr ba sa (de ve to pla si ra na eki pa iz Dru ge li ge se ver). Utak mi ca se igra da nas u 18 ~a so va u Sport skom cen tru Sla na ba ra u No vom Sa du.

J. G.

TRAGEDIJA

Na stra dao sin Da li bo ra ^u tu re Srp ski re pre zen ta ti vac u ru ko me tu Da li bor ^u tu ra do `i veo je ve li ku po ro di~ nu tra ge di ju iz gu bio je de ve to go di {weg si na ko ji je tra gi~ no stra dao u ne raz ja {we nom in ci den tu u jed nom par ku u Le o nu. De ~ak je pre mi nuo u ne de qu, po {to je pri mqen u bol ni cu u Le o nu. Pre ma pi sa wu abc.es, incident se dogodio u nedequ oko 19 ~asova, po{to je dobio povrede glave.

Prema re~ima o~evidaca, de~ak se potukao sa jo{ tri maloletna de~aka starosti sedam, 11 i 16 godina. Neko od wih ga je pogodio kamenom u glavu, a udarac mu

je naneo te{ke povrede. Hitna pomo} je do{la u roku od nekoliko minuta, de~ak je davao znake `ivota, ali je bio u izuzetno lo{em stawu. Odmah po primawu u bolnicu poku{ali su da ga povrate iz kome u koju je zapao i reanimiraju. Posle du`eg procesa reanimacije, lekari bolnice u Leonu nisu uspeli da spasu `ivot mla|em od dva ^uturina sina, pa su samo mogli da proglase smrt.

Po{to se sa sigurno{}u ne mo`e tvrditi da je udarac mogao da bude fatalan, istra`ni sudija je nalo`io da se izvr{i autopsija.

Neizvesno u~e{}e na Olimpijadi Dalibor ^utura nastupa za ekipu Ademara, a ima dugogodi{we iskustvo u {panskom rukometu. Pre Ademara, branio je boje Aratea.

Posledwih nedeqa pripremao se za u~e{}e na Olimpijadi u Londonu, gde je trebalo da nastupa pod srpskom zastavom. Posle tragedije neizvesno je da li }e se na}i u najboqem sastavu. ^utura je ~lan nacionalne reprezentacije Srbije koja je osvojila srebrnu medaqu na prvenstvu Evrope u januaru u Beogradu.

dnevnik

Pred svim na ci o nal nim se - li fi ka ci ja za Pr ven stvo Evro lek ci ja ma na {e ze mqe do kra ja pe 2013. go di ne u Izra e lu. U ove go di ne ve li ki je broj utak - okvi ru pri pre ma za od lu ~u ju }e mi ca, ka ko tak mi ~ar skih ta ko i za vr {ne utak mi ce i pla sman u pri ja teq skih. U tom ci qu, ad - ba ra`, iza bra ni ci se lek to ra min si tra ci ja FSS je iza {la sa Alek san dra Jan ko vi }a }e 14. av pred lo gom o me sti ma od i gra va - gu sta u Ja go di ni od i gra ti pri ja wa tih su sre ta, sve do kra ja 2012. go di ne, a od lu ku }e do ne ti ~la no vi IO na pr voj na red noj sed ni ci.

Do po ~et ka kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo 2014. u Gru pi A na {u naj bo qu re pre zen ta ci ju o~e ku je pri ja teq ski me~ s Re pu bli kom Ir skom. Utak mi ca iza bra ni ka se lek to ra Si ni {e Mi haj lo vi }a i \o va ni ja Tra pa to ni ja bi }e od i gra na 15. av gu sta (sre da), na Sta di o nu Cr ve ne zve zde u Be o gra du.

Na po ~et ku sep tem bra Sr bi ju o~e ku ju i pr ve utak mi ce na pu tu ka Mon di ja lu 2014. u Bra zi No vo sad ski sta dion „Ka ra |or |e” lu. Naj pre }e mo 8. sep tem bra go sto va ti u Gla zgo vu teq ski me~ pro tiv Mol da vi je. re pre zen ta ci ji [kot ske, a 11. To }e ujed no bi ti pri li ka i za sep tem bra do ~e ka }e mo Vels. pro mo ci ju no vo i zgra |e nih re Pred log je da su sret iz me |u Sr - flek to ra na sta di o nu u Ja go di bi je i Vel sa bu de od i gran na ni, po dig nu tih do na ci jom FSS .

Sta di o nu „Ka ra |or |e” u No vom Ti me }e na ovom objek tu pr vi Sa du. put u isto ri ji bi ti od i gran me~ U ok to bar skom ter mi nu Sr - pod sve tlo {}u re flek to ra. bi ja }e pr vo igra ti kod ku }e s Po sled we dve kva li fi ka ci o- Bel gi jom. Plan je da taj me~, za - ne utak mi ce bi }e od i gra ne u ka zan za 12. ok to bar, bu de od i - sep tem bru. Naj pre sle di put u gran na Sta di o nu Cr ve ne zve zde. Dan sku, a 10. sep tem bra do ~e ka ^e ti ri da na ka sni je sle di go - }e mo Ma ke don ce u Kru {ev cu. sto va we Ma ke do ni ji u Sko pqu.

Ak tu el ni osva ja~ re gi o nal ne Po tre nut nom pla nu, `e qa li ge za uz rast igra ~a do 20 go di svih u FSS je da pr vu kva li fi - na, se lek ci ja Sr bi je, ove go di ne ka ci o nu utak mi cu na do ma }em }e od i gra ti tri utak mi ce. Po te re nu u 2013. go di ni, a re~ je o red dva go sto va wa u Ma |ar skoj i 26. mar tu i me ~u sa [kot skom, Cr noj Go ri, 24. ok to bra u U`i naj bo qi na ci o nal ni tim od i gra cu }e mo do ~e ka ti Cr no gor ce. u Ni {u, na sta di o nu ka pa ci te ta Omla din ci, ko je pred vo di se 25.000 gle da la ca. Ipak, po tvr da lek tor Zo ran Ma ri}, u~e stvo va od i gra va wa tog su sre ta bi }e do - }e ovog le ta na Pr ven stvu Evro ne se na na knad no, a u za vi sno sti pe u Esto ni ji. Ipak, ve} se pla od za vr {et ka ra do va na iz grad - ni ra ju i ak ci je no vo for mi ra ne wi tog sta di o na. se lek ci je is pod 19 go di na, pa }e Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je mo ta ko na tra di ci o nal nom tur za u zi ma pr vo me sto Gru pe 4 kva - ni ru „Ste van ]e le Vi lo ti}” u

Su bo ti ci, od 6. do 10. sep tem bra, ugo sti ti Bel gi jan ce, Ma |a re, Izra el ce, Ukra jin ce i Cr no gor ce.

No vo for mi ra nu ka det sku se lek ci ju (igra ~i do 17 go di na), ko ju se lek ti ra Mi lan Le {wak,

o~e ku je pr vi kva li fi ka ci o ni tur nir za od la zak na Pr ven stvo Evro pe. U pe ri o du od 25. do 30. sep tem bra bi }e mo do ma }i ni tog tur ni ra, a u In |i ji i Ja ko vu za dve vi ze za za vr {ni kva li fi ka ci o ni ni vo bo ri }e se ka de ti Jer me ni je, Mol da vi je, Be lo ru si je i Sr bi je.

Na kra ju, u okvi ru pred lo ga od stra ne ad mi ni stra ci je Sa ve za, ka Iz vr {nom od bo ru bi }e pro sle |e na ide ja da fi na le Ku pa Sr bi je u se zo ni 2012/13, iz or ga ni za ci o nih, teh ni~ kih i bez be do no snih raz lo ga, bu de od i gran u Be o gra du. Na rav no, na sta vi }e se sa pra }e wem iz grad we sta di o na {i rom Sr bi je, pre sve ga u Ni {u, pa }e se o na red nim do ma }in stvi ma raz go va ra ti u vre me nu ko je do la zi. Ovaj put ja sna je na me ra da se na vre me, pre po ~et ka no ve li ga {ke se zo ne, od re di me sto od i gra va wa naj sve ~a ni je utak mi ce srp skog klup skog fud ba la.

Z. Rangelov

UZ PLASMAN PETROVARADINA U PRVU VOJVO\ANSKU LIGU

Tri jumf en tu zi ja zma i tim skog du ha U Pe tro va ra di nu ru ko met je po no vo `iv nuo naj vi {e za hva qu ju }i De si mi ru Ku dri }u, ko ji je, uz po mo} jo{ ne ko li ko qu di, ofor mio {ko lu ru ko me ta. @en ska eki pa se pla si ra la u vi {i ste pen tak mi ~e wa - Pr vu voj vo |an sku li gu. De voj ke su pra ve ro man ti ~ar ke, sa me se bi ku pu ju opre mu, ima ju svo je lop te i ni je im te {ko da tre ni ra ju na po qu i ka da je tem pe ra tu ra u mi nu su.Eki pi ~i ne ru ko me ta {i ce ko je su ra ni je igra le u dva na est raz li ~i tih klu bo va,re ner im je ma gi star ru ko me ta Ire na An |u {i}, dok s gol ma ni ma ra di Bo ra Ra di}.

- Osno va li smo {ko lu ru ko me ta, ali smo se ukqu ~i li i u tak mi ~e we i igra li u Dru goj voj vo |an skoj li gi - ka `e je dan od osni va ~a {ko le La zar Ce pan ~i}. - De voj ke su za i sta sjaj ne. Ko lek tiv ni duh je vi dqiv, en tu zi jazm je na vi so kom ni vou, a igra ~i ce ga je iz u zet nu qu bav pre ma klu bu i ovom spor tu.Za slu `u ju po hva le i mi slim da bi bi lo mno go bo qe ka da bi tre ni ra le u za tvo re nom pro -

Ru ko me ta {i ce Pe tro va ra di na }e od je se ni igra ti u vi {em ran gu

Sa stav Uspe hu Pe tro va ra di na do pri ne le su: Gor da na Sta ni vu ko vi}, Sta ni sla va @i vo ji nov, Iva na Ivan ~e vi}, Go ra na Lon ~ar, Ma ja Pan ti} (ka pi ten), Ta ma ra Sa mar xi ja, Je le na Ar se ni je vi}, Alek san dra Mar ko vi}, Je le na Sta no je vi}, Mi la Vu ka di no vi}, Na ta {a Ga ru no vi}, Alek san dra Frid man, Mi li ca Vu ko vi}, Sa wa Traj ko vi}, Bran ka Ili}, Ti ja na Di mi tri je vi}, Jo va na Ve ~i}, An |e la Su vaj xi} i Ni na On drik.

sto ru. Raz go va ra li smo s di rek tor kom O[ „Jo van Du ~i}” da u|e mo u sa lu, ali od go vor jo{ ni smo do bi li.

Tre ner Ire na An |u {i} igra la je ne ka da u tom klu bu, Par ti za nu s Te le pa i be o ~in skom Ce men tu.

- Sve de voj ke su mak si mal no od go vor ne i za slu `i le su da se tak mi ~e u vi {em ste pe nu. Uspe hu je do pri ne la iz u zet na at mos fe ra

me |u wi ma, jer dru `e se i van te re na. Tre ni ra ju u ve o ma lo {im uslo vi ma, ali se ret ko `a le. One su za i sta ru ko met ne ro man ti ~ar ke i za qu bqe ni ce u ovaj sport. [ko la ru ko me ta do bro ra di i pet de voj ~i ca pri kqu ~i li smo pr voj eki pi. Na{ ciq je da oku pi mo {to vi {e de ce i da se iz bo ri mo za rad u sa li - is ta kla je Ire na An |u {i}.

M. Pavlovi}

SPORT

c m y

dnevnik

utorak12.jun2012.

19

PO SLE PR VOG VI KEN DA GRAN PRI JA

Na {e da me za do voq ne Ko {ar ka {i Par ti za na i Zve zde i ve ~e ras }e vo di ti `e sto ke du e le

DA NAS TRE ]I FI NAL NI ME^ PAR TI ZAN – ZVE ZDA (20)

Par ti zan se uzda i u na vi ja ~e Ko {ar ka {i Par ti za na se na da ju da }e ve} u pe tak sve bi ti go to vo, da }e tu }i Zve zdu 31 u fi nal noj se ri ji i od bra ni ti ti tu lu pr va ka. Me |u tim, da bi se to do go di lo, mo ra ju da na pra ve ko rak ko ji bi mo gao da bu de kqu~ ni – da nas (20 ~a so va) u Pi o ni ru, ovo ga pu ta obo je nom u cr no-be lo.

Zve zda je u dru goj utak mi ci po ka za la da ni ko ne sme da je pot ce ni. Igra ~i Par ti za na i ni su, na vi ja ~i vi {e ne }e.

- Zve zda je u dru goj utak mi ci igra la do bro, mi ma lo lo {i je.

Oni su bi li mo ti vi sa ni da pred svo jim na vi ja ~i ma ostva re pr vu po be du po sle du go vre me na, a ko ja im mno go zna ~i u fi na lu. Sa da smo mi do ma }i ni, mo ra mo pred na {im na vi ja ~i ma da ura di mo ono {to ni smo u dru gom me ~u – ja san je Mar ko ^a ka re vi}.

U jav no sti po sle dru ge utak mi ce pro ve ja va mi {qe we da su {an se za ti tu lu jed na ke?

- Do bi li smo ih pet pu ta pre fi na la, uve ren sam da je kva li -

tet na na {oj stra ni i na dam se sa mo da }e mo to i po ka za ti.

Ne pam ti se da je Par ti zan imao 13 sko ko va ma we od ne kog ri va la, po seb no na do ma }oj sce ni, kao {to je bio slu ~aj u dru gom me ~u.

- To je ele ment ko ji je pre su dio. Do bro smo zna li i pre me ~a da je Zve zdi skok, po red tran zi ci je i agre siv no sti, naj ja ~e oru` je.

Je dan ste od igra ~a ko ji je za du `en za Oma ra To ma sa. Ka ko za u sta vi ti ~o ve ka ko ji igra kao u tran su?

- Ka ko se pri bli `a vao kraj se zo ne ta ko je igrao sve bo qe, kao uosta lom i ce la Zve zda. U fi na lu je stvar no fan ta sti ~an, po ga |a iz svih si tu a ci ja, pod fa u lo vi ma… Je dan od kqu ~e va na {e po be de le `i i u za u sta vqa wu To ma sa.

Ali i u at mos fe ri u Pi o ni ru?

- Si gur no da }e to bi ti na{ ve tar u le |a. Mi smo uvek po seb no in spi ri sa ni pred na {im na vi ja ~i ma, po seb no ka da je Pi o nir is pu wen - is ta kao je ^a ka re vi}.

S. @.

Po sle nad me ta wa na pr vom vi ken du Gran pri ja, od boj ka {i ce Sr bi je su u ve o ma kva li tet noj gru pi jed nom po be di la i dva pu ta iz gu bi le mi ni mal nim re zul ta tom, ali im je i to bi lo do voq no za pla sman na osmo me sto ukup ne ta be le. Po bod su la vi ce za ra di le s Bra zil ka ma i Po qa ki wa ma, a u po sled wem ko lu su de kla si ra le Ita li jan ke i taj me~ mno go obe }a va pred na sta va ka tak mi ~e wa u naj ko mer ci jal ni jem svet skom tak mi ~e wu.

- Za do vo qan sam na ~i nom na ko ji smo od i gra li pr vi vi kend Gran pri ja. Tvr dim da je me~ sa Ita li jom na{ naj bo qi ove se zo ne i dra go mi je, po sle svih iza -

Ta be la 1. SAD 3 2. Kina 3 3. Kuba 3 4. Brazil 3 5. Nema~ka 3 6. Tajland 3 7. Turska 3 8. Srbija 3 9. Italija 3 10. Poqska 3 11. Japan 3 12. Dominik. 3 13. Portoriko 3 14. Koreja 3 15. Argentina 3 16. Tajpeh 3

3 3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3

Jo va na Bra ko ~e vi} u na pa du na ita li jan ski blok 9:1 9:2 9:4 9:6 7:3 7:3 7:4 7:6 5:7 6:8 4:7 3:6 3:7 4:9 2:9 0:9

9 9 8 6 6 6 6 5 4 3 3 3 3 1 0 0

zo va ko je smo ima li u po sled wih ne ko li ko ne de qa, {to de voj ke na pre du ju i po di `u for mu iz utak mi ce u utak mi cu. U Gran pri ju su sve naj bo qe svet ske eki pe i `e li mo da na sta vi mo s do brim igra ma i da pro ba mo da se pla si ra mo na fi nal ni tur nir, {to bi nam bi la fan ta sti~ na ge ne ral na pro ba pred Olim pi ja du. O~e ku je nas jo{ te {kog po sla, mno go pu to va wa i `e qa nam je pre sve ga da svi bu de mo zdra vi za Lon don, a pre to -

ga da kon stant no na pre du je mo re kao je se lek tor Zo ran Ter zi}.

Pr vi put su na {e de voj ke pro {le go di ne igra le na Gran pri ju i osvo ji le tre }e me sto na fi nal nom tur ni ru na Ma kau.

Pred sto je }eg vi ken da }e Sr bi ja bi ti do ma }in nad me ta wa u H gru pi i ugo sti }e Ku bu, Ar gen ti nu i Tur sku.

- Sve smo za do voq ne ka ko smo od i gra le pr vi vi kend Gran pri ja i na da mo se da }e mo na sta vi ti u istom rit mu i pla si ra ti se na

fi nal ni tur nir. Umor iz kva li fi ka ci ja i od pu ta osta vi li smo iza nas, fo ku si ra ne smo i `e li mo da na pre du je mo. Pred sto je }eg vi ken da nas o~e ku ju te {ki me ~e vi s Ku bom i Tur skom, Ar gen ti na ni je tog kva li te ta, ali igra mo ko na~ no na na {em te re nu i na dam se da }e mo srp skoj pu bli ci pri re di ti no ve ra do sti - is ta kla je ko rek tor ka Jo va na Bra ko ~e vi}, tre nut no osma naj e fi ka sni ja igra ~i ca Gran pri ja sa 50 osvo je nih po e na.

M. Ri sti}

PRED @REB ZA OLIM PIJ SKI TUR NIR

La vi ce u ja koj gru pi

Or lo vi s Bra zi lom, Ru si jom, SAD...

Pla sman na Olim pij ske igre u Lon do nu u kon ku ren ci ji od boj ka {a iz bo ri li su: Ve li ka Bri ta ni ja (or ga ni za tor), Ru si ja, Poq ska, Bra zil (pr ve tri sa Svet skog ku pa), po bed ni ci Kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja: Tu nis (Afri ka), SAD (Se ver na i Sred wa Ame ri ka), Ita li ja (Evro pa) i Ar gen ti na (Ju `na Ame ri ka), po bed ni ci In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja: Sr bi ja, Bu gar ska i Ne ma~ ka, kao i Austra li ja, naj u spe {ni ja se lek ci ja iz Azi je.

Na osno vu FIVB rang-li ste, u B gru pi bi tre ba lo da igra ju Bra zil, Ru si ja, SAD, Sr bi ja, Ne ma~ ka i Tu nis, a u A gru pi Ve li ka Bri ta ni ja, Ita li ja, Poq ska, Ar gen ti na, Bu gar ska i Austra li ja.

Ve li ka Bri ta ni ja, Ita li ja, SAD, Ki na, Tur ska, Al `ir, Do mi ni kan ska Re pu bli ka, Bra zil, Ru si ja, Ju `na Ko re ja, Sr bi ja i Ja pan igra }e na Olim pij skim igra ma u Lon do nu u kon ku ren ci ji od boj ka {i ca.

Od boj ka {ki tur ni ri na Olim pij skim igra ma u Lon do nu od i gra }e se u dvo ra ni Erls Kort (15. 000 me sta) od 28. ju la do 12. av gu sta, a 12 re pre zen ta ci ja bi }e po de qe ne u dve gru pe. Po ~e ti ri se lek ci je iz sva ke gru pe iz bo ri }e pla sman u ~e tvrt fi na le. @reb za tur -

nir u kon ku ren ci ji od boj ka {i ca odr `a }e se 18. ju na.

S ob zi rom na pra vi la FIVB, da se gru pe od re |u ju na osno vu FIVB rang li ste, po si ste mu ser pen ti ne, ve} sa da se zna ras po red gru pa, ali bi ipak tre ba lo sa ~e ka ti `reb za de fi ni tiv nu po tvr du.

Na osno vu FIVB rang li ste, u B gru pi bi tre ba lo da igra ju SAD, Bra zil, Ki na, Sr bi ja, Tur ska i Ko re ja, a u A gru pi Ve li ka Bri ta ni ja, Ja pan, Ita li ja, Ru si ja, Do mi ni kan ska Re pu bli ka i Al `ir.

NA BE ^EJ SKOM TR GU

Fe sti val od boj ka {ke mla do sti Pe {i} {i ri op ti mi zam Tre ner Cr ve ne zve zde Di va Sve ti slav Pe {i} re kao je da we gov tim `e li po be du u tre }oj utak mi ci fi na la plej-ofa Su per li ge Sr bi je pro tiv eki pe Par ti za na - @e li mo da po be di mo, ima mo ar gu me na ta za to. Po ka za li smo da mo `e mo da igra mo rav no prav no. Do bro je {to smo po be -

mos fe ra na pret hod ne dve utak mi ce je bi la do bra, pra va sport ska, bo qa ne go u mom pret hod nom an ga `ma nu na klu pi Zve zde.

Pu bli ka se vra ti la u Pi o nir, do bi li smo wi ho vo po ve re we i ose }a se taj fluid.

On je do dao da o~e ku je pot pu no dru ga ~i ju utak mi cu u od no su na pret hod ne dve.

Ka zne Di sci plin ska ko mi si ja KLS iz re kla je ka zne za pro pu ste i kr {e we pro pi sa na dru goj utak mi ci fi nal ne se ri je plej-ofa.

Ka zne su iz re ~e ne cr ve no-be li ma kao klu bu i tre ne ru cr no-be lih Vla di Jo va no vi }u.

Zvezda }e zbog pona{awa svojih navija~a, koji su ubacivali tvrde predmete u teren i vre|ali igra~e Partizana, morati svoj budxet da olak{a za 110.000 di na ra. Vla de Jo va no vi} ka `wen je za to {to je po sle po ra za u dru gom me ~u pre kr {io pra vil nik ko ji iz ri ~i to za bra wu je ko men ta ri sa we su |e wa, te }e mo ra ti da pla ti 100.000 di na ra. di li, to je sa tis fak ci ja za igra ~e i ne {to {to nas te ra da na pre du je mo- re kao je Pe {i} .

Tre ner cr ve no-be lih ne o~e ku je tak ti~ ka iz nen |e na u na stav ku fi nal ne se ri je.

- Iz ne na |e wa su mo gu }a, ali sve je po zna to ka da je tak ti ka u pi ta wu. Ko }e i ko li ko us pe ti da na met ne svoj stil za vi si }e od igre, ali i od pro tiv ni ka. At -

- Ret ko se po no vi ista utak mi ca, iako su pri laz i pri pre ma me ~u isti. Par ti zan je pod pri ti skom, mo ra da po be di po sva ku ce nu i on ta kve me ~e ve ret ko gu bi. Ima }e i po dr {ku na vi ja ~a re kao je Pe {i}.

Tre }i me~ fi nal ne se ri je Par ti zan mt:s - Cr ve na zve zda Di va na pro gra mu je da nas od 20 ~a so va u Pi o ni ru.

Iako bi tre ba lo da je sva ko dnev no pe {a~ ka oaza, na cen tral nom grad skom tr gu u Be ~e ju, po pu lar noj „po ga ~i“, po sled wih go di na ni je pre vi {e `i vo.

Tek s vre me na na vre me po je di ne ma ni fe sta ci je pri vu ku `i te qe naj ve }eg po ti skog gra da na pro stor oivi ~en s pet tor we va. U ne de qu je to bi la tre }a uza stop na od boj ka {ka ma ni fe sta ci ja (Vo lej bal – OPEN Be ~ej 2012).

U or ga ni za ci ji @OK Be ~ej na tur ni ru su na stu pi le de voj ~i ce tri uz ra sne ka te go ri je: ro |e ne 1999. go di ne, 2000/2001. i 2002. i mla |e. Ukup no je bi lo oko ~e ti ri sto ti ne de voj ~i ca ras po re |e nih u 78 eki pa iz 13 klu bo va Ba na ta i Ba~ ke.

Pa ra lel no s tak mi ~e wem na {est im pro vi zo va nih te re na {i rom be ~ej ske „po ga ~e“, Op {tin ska or ga ni za ci ja Cr ve nog kr sta, u sa rad wi s Kan ce la ri jom za mla de op {ti ne Be ~ej , spro ve la je hu ma ni tar nu ak ci ju pri ku pqa wa igra ~a ka, obu }e i ode }e. „Sa ku pi li smo za vi dan kon ti gent ro be, po {to je do sta qu di

do bre vo qe do ne li ono {to wi ma ni je po treb no. Sa da nam pred sto ji raz vr sta va we i do de la oni ma ko ji ma je to pre ko po treb no, re kli su nam vo lon te ri Cr ve nog kr sta.

Ka da je u pi ta wu tur nir, mo `e se slo bod no re }i da je to bio fe sti val `en ske og od boj ka {kog pod mald ka. Iako tak mi -

~ar ski re zul ta ti ni su bi li u pr vom pla nu, ko or di na tor svih de {a va wa Sa {a Ba ki} je sve ured no vo dio i na kra ju su uru ~e ne pri god ne na gra de.

- Naj ve }e pri zna we za nas iz or ga ni za ci o nog od bo ra su osme si i za do voq stvo de voj ~i ca, od ko jih }e ne ke, na da mo se, ima ti uspe {nu od boj ka {ku ka ri je ru, ali i

De taq s be ~ej skog tur ni ra naj mla |ih od boj ka {i ca

wi ho vih tre ne ra, ro di te qa i qu bi te qa ovog spor ta. A za de voj ~i ce je naj ve }a na gra da {to su do bi le pri li ku da se dru `e i po ka `u deo ono ga {to su na tre nin zi ma na u ~i le- is ta kao je Sa {a Ba ki}.

Evo pla sma na po tri naj u pe {ni je eki pe u sve tri uz ra sne ka te go ri je.U ka te go ri ji1999. go di {ta na stu pi le su 24 eki pe, a pr vo me sto osvo ji la je eki pa Li be ra iz Ba~ kog Gra di {ta, dru ge su bi le de voj ~i ce Haj du ka iz Ku le, a tre }e od boj ka {i ce do ma }eg Be ~e ja.

Pr vo me sto u kon ku ren ci ji 2000. i 2001, gde je bi lo 32 eki pe, pri pa lo je Vr ba {an ka ma, dru ga je bi la eki pa KI 0230 iz Ki kin de, a tre }e de voj ~i ce Ba~ kog zma ja iz Ba~ kog Do brog Po qa.

Po bed nik naj mla |e ka te go ri je, u ko joj su na stu pi le 22 eki pe de voj ~i ca ro |e nih 2002. go di ne i ka sni je, naj bo qa je bi la eki pa Je din stva iz No vog Be ~e ja, dru go me sto pri pa lo je Pro le te ru iz Zre wa ni na, a tre }e su bi le od boj ka {i ce Sr bo bra na.

V. Jan kov

TUR NIR U ULI^ NOJ OD BOJ CI U BA^KOJ PA LAN CI

Nad me ta lo se vi {e od 200 de voj ~i ca Na pet te re na, u cen tru Ba~ ke Pa lan ke, odr `an je tur nir u uli~ noj od boj ci (Pa no ni ja 2012).U~e stvo va lo je vi {e od 200 od boj ka {i ca od osam do 14 go di na, ko je su bi le po de qe ne u tri sta ro sne gru pe.

U naj mla |oj gru pi (de voj ~i ce ro |e ne 2002/2003. go di ne i mla |e) pr va je bi la eki pa Pa no ni ja – An drea 1, dru ga Pa no ni ja – Leo 4, a tre }a Mer kur. Naj bo qa igra ~i ca je Ti ja na \ur ko vi}, a naj bo qi

tre ner An drea Mi lo da no vi}. Me da qe i di plo me je uru ~io Vla di mir Maj ki}, ~lan Or ga ni za ci o nog od bo ra tur ni ra.

U uz ra snoj gru pi 2000/2001. go di {te pr vo me sto osvo ji la je eki pa Pa no ni ja – Ste va 1, dru ga je bi la Panp ni ja – An drea 1, a tre }a eki pa So ko 1. Naj bo qa igra ~i ca je Jo va na Ne na di}, a naj u spe {ni ji tre ner Ste van Ni ko la je vi}.Me da qe i di plo me je uru ~io Si ni {a Re qi}.

U uz ra snoj gru pi 1998/1999. go di {te pr vo me sto osvo ji la je eki pa Pa no ni ja – Ste va 1, dru go Pa no ni ja – Ste va 2, a tre }e Mer kur 3.

Za naj bo qu igra ~i cu ove sta ro sne gru pe pro gla {e na je Va wa Ob ri}, a naj u spe {ni tre ner je Ste van Ni ko la je vi}.

Me da qe i di plo me uru ~io je Si ni {a Re qi}.

M. \. Kre me no vi}

20

SPORT

utorak12.jun2012.

BARA@ ZA PODRU^NU LIGU ZREWANIN

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

O~ekivano finale

Radojev za opstanak

Radni~ki (S) - Omladinac 2:0 (0:0) SUTJESKA: Igrali{te „Tjenti{te”, gledalaca 500, sudija Berkov (Zrewanin), strelci: Ogwenovi} u 47. @e`eq u 90+2. minutu. @uti kartoni: N. Mago~evi} (Radni~ki), Halas, Gaborov (Omladinac). Crveni kartoni: Magda, Goqanin (Omladinac).

RAD NI^ KI: Stamenkovi} 6, Dubqevi} 7, Krneti} 6, Drobwak 6, Skoko 7, N. Mago~evi} 7, Samarxi} 5 (\urovi} 6), M. Mago~evi} 6 (@e`eq 7), Milo{ 6, Ogwenovi} 6, Kolunxi} 6 (Jovanovi} -).

Lehel - Radni~ki (JT) 2:0 (2:0) MU@QA: Stadion „Lehela”, gledalaca oko 600, sudija Luki} (Zrewanin), strelac Jovanovi} u 12. i 45. minutu. @uti kartoni: Jovanovi}, Arsi} (Lehel), ^orlija, Raji}, Pra{talo, Vuji} (Radni~ki).

LE HEL: Horvat -, Xajski 8 (Pavlov -), Mili}evi} 7, Ivanov 7, Jovanovi} 8, Vinaji 7, Vukovi} 7, Stameni} 7, Mihajlo 7 (Budaji -), Arsi} 7 (Raki} -), Demir 7.

Slavqe fudbalera Lehela

OMLA DI NAC: Sremac 6, Magda 5, Halas 5 (Ol}an 5), R. Suji} 6, Gaborov 6, Jovi} 6 (Popovi} -), N. Suji} 7, Goqanin 5, Jovanov 6, Nataro{ 6 (Jefti} -), Mar~i} 6.

Slaba predstava, sparno vreme, malo priliika. U 47. minutu posle dobrog proigravawa Strahiwa Ogwenovi} je utr~ao u prazan prostor i s leve strane i doneo prednost doma}inu. U nadoknadi vremena Dragan @e`eq i overio trijumf Sutje{}ana.

RAD NI^ KI: Marijanovi} 6, ^orlija 6, Raji} 6, Xakula 6, Vuji} 6, Cvejin 6 (Slavkovi} -), Peka 7, Pra{talo 6, Dumani} 7, \uri} 6, Pejin 6.

U 12. minutu Bojan Jovanovi} je nakon solo prodora pogodio dowi desni ugao Marjanovi}a. U posledwim trenucima prvog dela Jovanovi} je pogodio ra{qe gola gostiju. U nastavku susreta nije bilo izglednijih prilika pa je Lehel oti{ao u o~ekivano finale bara`a sa Radni~kim iz Sutjeske.

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ZAPAD

Efikasni Ka~arevci Jedinstvo Stevi} - Dolovo 5:1 (3:1) KA^AREVO: Stadion Jedinstva Stevi}, gledalaca 100, sudija: Jawu{ (Pan~evo). Strelci: S. Pe{ovski u 15. i 36. Spasi} u 10. I. Pe{ovski u 73, An|elovi} u 80. za Jedinstvo Stevi}, a Negovan u 4. minutu za Dolovo. @uti kartoni: Brkovi}, Zlatanovi} (jedinstvo Stevi}), Grubeti} (Dolovo).

JE DIN STVO STE VI]: Kne`evi} 7, Stoj~evski 7 (Ili} 7), \okovi} 7, Brkovi} 7, Spaskovski 7, I. Pe{ovski 7, Okuka 7 (Mladenovski -), Spasi} 7 (Dimitrijevski -), S.Pe{ovski 8, An|elovi} 7, Zlatanovi} 7.

DO LO VO: An|elkovi} 6, Jovanovi} 6, Stoiqkovi} 6, Mari} 6, \or|evi} 6, Grubeti} 6, Pe{i} 6, Krstin 6, Gligorijev 6, Negovan 6, Stojanovi} 6.

Sigurna i efikasna igra doma}ina krunisana je sa pet pogodaka, istakao se dvostruki strelac Stefan Pe{ovski.

B. Stojkovski

PAN ^E VO: @e le zni ~ar Stre la (Iva no vo) 3:0 (pf), SA MO[: Po be da - Mla dost (Voj lo vi ca) 0:3, DE LI BLA TO: Omla di nac - Glo gow 6:3, KA ^A RE VO: Je din stvo Ste vi} - Do lo vo 5:1, MRA MO RAK: Pro le ter - Bu du} nost (Ba nat ski Bre sto vac) 1:4, PLO ^I CA: Bo rac Uni rea (Uzdin) 2:0, SKO RE NO VAC: Pla vi Du nav - Voj vo di na (Cre pa ja) 1:0, slo bod na je bi la eki pa BSK-a iz Ba va ni {ta 1. Bu du} nost 26 2. Voj vo di na 26 3. @el.(-1) 27 4. Omla di nac 26 5. J. Ste vi} 26 6. Mla dost 26 7. Pl. Du n.(-1) 26 8. Glo gow (-1) 26 9. Uni rea 26 10. Bo rac (-1) 26 11. BSK (-1) 26 12. Stre la 27 13. Do lo vo (-3) 26 14. Pro le t. (-1) 26 15. Po be da (-1) 26

21 18 18 16 14 13 13 11 9 10 8 5 6 5 3

3 2 4 4 1 8 3 7 7 5 6 7 4 9 3 12 5 12 0 16 3 15 4 18 3 17 3 18 3 20

80:16 66 75:16 58 82:35 54 72:37 51 94:44 49 50:27 45 43:44 42 70:61 35 52:51 32 34:66 29 50:74 26 32:80 19 32:70 18 35:90 17 21:11111

Rusanda - Crvena zvezda (RS) 2:0 (0:0) MELENCI: Igrali{te „kraj Bawe”, gledalaca 150, sudija Milin (@iti{te), strelac Radojev u 73. (iz penala) i 83. minutu. @uti kartoni: N. Kuru~ev, Ma. Kuru~ev, Radojev, Cveti} (Rusanda), ^eki}, Krxalin, Novakovi} (Crvena zvezda). Crveni karton: Stankovi} (Rusanda).

RU SAN DA: Mi. Kuru~ev 8, N. Kuru~ev 6 (Marinac 7), Ma. Kuru~ev 7, Ni{kovi} 7, Milo{evi} 7, Stankovi} 7, Zaki} 7, Radojev 9, Lon~arski 7 (Eremi} 7), Radi{i} 7 ([argin 7), Cveti} 7.

CR VE NA ZVE ZDA: Mitrovi} 8, ^eki} 7, Krxalin 6, Kne`evi} 6 (Uzelac 6), Marijanovi} 7, [ibul 7, Mujki} 7, ^udanov 6, Nikoli} 6 (Novakovi} 7), Klasni} 7, Kewalo 6.

U otvorenoj igri bilo je prilika sa obe strane ali su se istakla oba golmana. U fini{u susreta najboqi igra~ susreta Ivica Radojev bio je nepropisno zaustavqen, a sa bele ta~ke doneo prednost doma}inima, da bi u 83. minutu Radojev iz slobodnog udarca sa oko 25 metara {utem preko `ivog zida overio opstanak Melen~ana.

Kova~evi}, Zori} (Begej). Crveni karton: Daqevi} (Begej).

BO RAC: Medi} 7, Kova~evi} 7, Z. Opa~i} 7, D. Opa~i} 7, Gruji} 8, Ze~evi} 6, To{kov 6, \uri} 7, Vujani} 6 (Samolov -), Stepanovi} 7, Brakus 8 (Levnaji} -).

BE GEJ: Biki} 6, Umi}evi} 7, Daqevi} 7, Sirar 6, Kova~evi} 6 (Runi} -), Erdeqan 6, Radakovi} 7 (Grbi} 6), Zori} 6, ]ulafi} 7, Nikoli} 6, Suxukovi} 6.

U korektnoj, ali otvorenoj utakmici doma}i su poveli u 7. minutu posle kornera na drugoj stativi Brakus je glavom pogodio suprotan ugao, da bi posle duplog pasa u 37. minutu Stepanovi} postavio rezultat poluvremena. U nastavku dobru igru gosti su krunisali pogotkom u 50. minutu kada je {ut Suxukovi}a iskosa pogodio ugao, a onda najlep{a akcija na utakmici, Gruji} je sa pola igrali{ta krenuo u solo prodor i varkama oslobodio se protivnika i non{alantno plasirao loptu u mre`u, da bi u slede}em minutu gre{ku doma}ih ]ulafi} kaznio pogotkom. U 84. minutu dobro ubacivawe i jo{ lep{i volejem Brakus overio pobedu doma}ih.

Vojvodina - Bile}anin 2:0 (1:0)

Naftagas (E) - Mladost (L) 0:0

PERLEZ: Igrali{te „ispod Mlina”, gledalaca 300, sudija Kesi} (Zrewanin), strelci: Rudi} u 35. Kalajxija u 80. minutu.

VOJ VO DI NA: Ra|enovi} -, Stefanovi} 8, Lazarevi} 7, @miri} 7, Brajkov 7, Je{i} 8, Golubovi} 7 (Divni} -), Amixi} 7, Markoski 6 (Kalajxija -), Malba{ki 8, Rudi} 7 (Milovac ).

BI LE ]A NIN: Milovanovi} 6, Juhas 6, Br}i} 7, V. Lazi} 7, Vukoje 8, Gruba~i} 7, P. Lazi} 6, Papi} 6, Markovi} 7, Milo{evi} 6, Luki} 5 (Dragi} 6).

Inicijativa Perle`ana urodila je plodom u 35. minutu kada je dobro ubacivawe iskoristio Rudi}, utr~ao je i loptu smestio u sam ugao gostiju. Imali su doma}i jo{ {ansi, a onda posle solo prodora Malba{kog i nesebi~nog dodavawa Vladimir Kalajxija overava trijumf Perle`ana.

ELEMIR: Igrali{te „Crveni dom”, gledalaca 200, sudija Ivani} (Melenci). @uti kartoni: Grabunxija, Barawi, Mandi} (Naftagas), Maksimovi} (Mladost).

NAF TA GAS: Radulovi} 6, Manger 7, Kosanovi} 6, Grabunxija 7, D. Dabi} 6, Titin 6, R. Dabi} 7, Stepanov 6 (Kurtovi} 6), Topalov 6 (Mandi} -), Raca 6 (Skuban -), Barawi 7.

MLA DOST: Kandi} 6, Grubor 6, P. Arsi} 6, Pajevi} 6, Brkqa 6 (Milinkovi} -), Gvozdenovi} 6, Stani} 5 (Adamovi} -), Mi{i} 6 (L. Arsi} -), @u`a 7, Palana~ki 6, Maksimovi} 6.

Osredwa utakmica bez ozbiqnijih prilika, iako je bilo `eqe i htewa sa obe strane ali je ostao najnepopularniji rezultat.

Borac (A) - Begej 4:2 (2:0) ALEKSANDROVO: Igrali{te „Lukarelo”, gledalaca 200, sudija Rankov (Kikinda), strelci: Brakus u 7. i 84. Stepanovi} u 37. Gruji} u 74. za Borac, a Suxukovi} u 50. i ]ulafi} u 75. minutu za Begej. @uti kartoni:

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

Stajkov~eva tri gola BAK - Slavija 5:1 (3:0) BE LA CR KVA: Sta dion BAK-a, gledalaca 150, sudija Bun ~i} (Pan ~e vo), strel ci: Stajkovac u 13. 31. i 76. Georgijevski u 26. Markovi} u 78. za BAK, a Nikolovski u 65. minutu za Slaviju. @uti karton Svetlik (Slavija).

BAK: Stefanovi} 6, Juga 7, Miuca 6, [upi} 7, Radulov 7, Nedi} 7, Marila 6 (Markovi} -), Sto ja nov 6 (An |e li} -), Stajkovac 8, @ivkovi} 7, Georgijevski 6 (Jovi~in -).

SLA V I J A: Ze ko vi} 6, Straku{ek 6, Halupa 6, Qavro{ 6, Okuka 7, Vasi} 6, Bako{ 6, Nikolovski 6, Svetlik 6, \uri} 6, Valovec 6.

Dobra igra BAK-a rezultirala je u 13. minutu kada je odli ~an cen tar {ut Staj ko vac glavom pretvorio u vo|stvo, da bi posle duplog pasa Georgijevski uve~ao rezultat.

U nastavku susreta tempo igre je opao pa su doma}i sa jo{ dva po got ka sti gli do uverqivog trijumfa nad gostima iz Kova~ice.

Sloga (P) - Mladost 3:1 (2:0) PLANDI[TE: Mesno igrali{te, gledalaca 150, sudija \ur|ev (Vr{ac), strelci: Stanojlovi} u 17. Luki} u 25. (autogol), ^abilovski u 53. za Slogu, a Kruni} u 55. minutu za Mladost. @uti kartoni: Beki} (Sloga), Ne~ov (Mladost).

SLO GA: Bobo{ 7, Jankovi} 7, Bala} 7, Angelovski 7, Trengovski 7, Vukomanovi} 6 (Balog -), Stefanovi} 6 (Nedimovi} 7), Stanojlovi} 7, ^abilovski 7 (Cvetkovi} -), Beki} 7, Stefanovski 7.

MLA DOST: Markovi} 7, To{i} 6, Ne{kovi} 6 (Kruni} 7), Maksimovi} 6, Savanovi} 7 (Smiqani} -), Ne~ov 7, Luki} 6, Simi} 6, Savkovi} 6, @ivanov 6 (Miqkovi} -), Anti} 6.

Lepu akciju doma}ih Stanojlovi} je pretvorio u vo|stvo, da bi u 25. minutu posle kornera Luki} pogodio sopstvenu mre`u i uve}ao prednost doma}ina. Nastavak je pripao doma}inima koji su nakon polukontre preko ^abilovskog povisili rezultat, a nedugo zatim

dnevnik

VR [AC: Vr {ac ju naj ted Par ti zan (Uq ma) 4:0, KO VIN: Rad ni~ ki - Spar tak (De be qa ~a) 3:0, BA NAT SKO NO VO SE LO: Slo ga - Tem po (Sef ke rin) 6:0, BE LA CR KVA: BAK - Sla vi ja (Ko va ~i ca) 5:1, PLAN DI [TE: Slo ga - Mla dost (Omo qi ca) 3:1, GAJ: Par ti zan - Po let (Iz bi {te) 2:2, GRE BE NAC: Vul tu rul - Ju go sla vi ja (Ja bu ka) 1:0, BA RAN DA: Rad ni~ ki - Bo rac (Sa ku le) 3:1.

1. Rad.(K) 28 2. Bo rac 28 3. Rad.(B) 28 4. Ju go sla vi ja 28 5. Vul tu rul 28 6. Slo ga(P) 28 7. Vr {ac j.

28 8. Mla dost 28 9. BAK 28 10. Po let 28 11. Slo ga(BNS) 28 12. Sla vi ja 28 13. Part. (G) 28 14. Tem po 28 15. Part.(U) 28 16. Spar tak(-1) 28

20 15 13 12 13 13 12 12 10 10 10 10 10 9 6 4

6 2 6 7 7 8 9 7 4 11 4 11 5 11 4 12 7 11 7 11 5 13 5 13 4 14 7 12 6 16 4 20

82:25 53:31 59:35 47:39 42:29 48:42 32:31 52:45 45:37 35:46 44:47 48:59 41:44 26:53 36:60 21:87

66 51 46 45 43 43 41 40 37 37 35 35 34 34 24 15

Kruni} je postigao po~asni pogodak. U 75. minutu Stefanovski je imao priliku ali je bio neprecizan sa bele ta~ke.

Naftagas (B) - OFK Gradnulica 0:1 (0:0) BOKA: Stadion „Sveti Nikola”, gledalaca 150, sudija Kozina (Zrewanin), strelac Vukovi} u 66. minutu.

NAF TA GAS: Markov 7, ^olakovi} 6, Ka{lik 5, Pilip 6 (Lazar -), Fodor 7, Ara|anski 7, \uri} 6 (Kulik -), Bukva 6, Tri{i} 6 (\eri} -), @eraji} 6, Raci} 6.

OFK GRAD NU LI CA: Palfi 7, Munxi} 6, @i`ik 7, Novakov 7, Gavri} 7, Kne`evi} 6, Stojisavqevi} 7, Buka 6, Vukovi} 6, Grbu{i} 6, Roksi} 6.

U ravnopravnoj igri i korektnim odnosom oba sastava odluka je pala u 66. minutu kada je posle dobre akcije Stojisavqevi}a Vukovi} izbio sam ispred Markova i realizovao priliku za trijum Zrewaninaca.

Krajina - Crvena zvezda (VS) 3:2 (0:2) KRAJI[NIK: Igrali{te Krajine, gledalaca 150, sudija Si~ (@iti{te), strelci: Bosni} u 52. i 75. Stoji} u 82. za Krajinu, a Kosti} u 8. i 45. minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Ceko, Kla}, Tomas (Crvena zvezda).

KRA JI NA: Poznanovi} 7, N. Novakovi} 6 (Karanovi} 6), Kosanovi} 6, \. Novakvoi} 7, Tawga 7, Stojisavqevi} 7, Stojakovi} 7, Berdovi} 6 (Kova~evi} 6), Bosni} 9, Stoji} 7, Triki} 6 ([kori} -).

CR VE NA ZVE ZDA: Gli{i} 7, Ceko 6, Popovi} 6, Deriku~ka 7, Lukin 7 (Rosandi} -), Kla} 6, Tomas 6, ]ur~i} 7, Miqu{ 6 (Medak 6), Kosti} 8, \or|evi} 7.

Gosti su u prvopm poluvremenu stigli do prednosti od dva gola. U nastavku susreta u otvorenoj igri posle dobrog centar-

KLEK: OFK Klek - Mla dost (Ba nat ki De spo to vac) 1:3, ME LEN CI: Ru san da - Cr ve na zve zda (Ru sko Se lo) 2:0, KRA JI [NIK: Kra ji na - Cr ve na zve zda (Voj vo da Ste pa) 3:2, PER LEZ: Voj vo di na - Bi le }a nin (Se ~aw) 2:0, ZRE WA NIN: Bo rac - Po ti sje (Kni }a nin) 5:2.

ELE MIR: Naf ta gas - Mla dost (Lu ki }e vo) 0:0, ALEK SAN DRO VO: Bo rac - Be gej (@i ti {te) 4:2, BO KA: Naf ta gas - OFK Grad nu li ca (Zre wa nin) 0:1.

1. Bi le }a nin 29 21 2 6 2. C. zve zda(RS)2918 5 6 3. Bo rac(A) 29 15 4 10 4. Kra ji na 29 15 3 11 5. Naf ta gas(E)2913 8 8 6. Grad nu li ca 29 14 3 12 7. Bo rac(ZR) 29 12 6 11 8. Be gej 29 12 4 13 9. Ru san da 29 12 4 13 10. Voj vo di na 29 12 3 14 11. C. zve zda(VS)2912 3 14 12. Mla dost(BD)2912 1 16 13. Mla dost(L) 29 9 7 13 14. Po ti sje 29 9 4 16 15. OFK Klek 29 8 3 18 16. Naf ta gas(B)29 6 4 19

77:40 76:27 51:37 63:45 38:33 50:40 51:46 63:35 44:54 36:44 45:58 43:55 39:59 52:77 46:87 28:68

65 59 49 48 47 45 42 40 40 39 39 37 34 31 27 22

{uta mladi Milan Bosni} je efektno glavom pogodio mre`u gostiju, da bi isti u 75. minutu strahovitim {utem pod pre~ku izjedna~io rezultat. Posle dosta proma{aja Stoji} je u 82. minutu {utirao sa petnaestak metara, lopta je zaka~ila nekog, promenila smer i zavr{ila u mre`i Step~ana. Treba napomenuti i da su gosti pogodili dve pre~ke.

OFK Klek Mladost (BD) 1:3 (0:2) KLEK: Igrali{te „\. Vu~urevi}”, gledalaca 100, sudija Gailovi} (Zrewanin), strelci: Vu~eti} u 62. F. Krivo{ija u 20.

Gavrani} u 31. Smiqani} u 74. minutu za Mladost.

OFK KLEK: D. Mar~eta 7, Milankov 6, Petkovi} 6, Provixalo 7, Milanovi} 7, ^ubra 6, G. Mar~eta 6 (Vu~eti} 7), I. Grkini} 6, Bogdanov 6 (Perovi} 7), Kova~evi} 6, G. Grkini} 6.

MLA DOST: S. Piva} 7, B. Piva} 7 (Zagorac6), O. Krivo{ija 6 (Radumilo 7), \uki} 7, Mitri} 7, Topalovi} 7, Avramovi} 7, Kravaru{i} 7, Smiqani} 8, Gavrani} 7 (Te{i} 7), O. Krivo{ija 7.

Posle dobre akcije Filip Krivo{ija je izbio sam ispred golmana doma}ih i donosi prednost gostima, da bi na sli~an na~in Nemawa Gavrani} postavio rezultat poluvremena. U 62. minutu izbijenu loptu na 20 metara prihvatio je Vu~eti} i volejom pogodio sami ugao, a onda u 74. minutu posle kornera lopta je bila izbijena na {esnaesterac, a Milo{ Smiqani} je efektnim {utem pogodio ra{qe.

Borac (ZR) - Potisje 5:2 (2:0) ZREWANIN: Igrali{te u Doqi, gledalaca 150, sudija Zekowa (Kikinda), strelci: Mili}evi} u 12. i 60. Pavlovi} u 40.

Mikala~ki u 49. Jeli} u 74. za Borac, a Stojkovi} u 71. i 85. (oba iz penala) minutu za Potisje. @uti kartoni: Mijatov (Borac), Mihajlovi}, \or|evi} (Potisje). Crveni karton: Jeli} (Borac).

BO RAC: \or|evi} 7, A. Stana}ev 8, Po{tin 8, Mikala~ki 8 (Rackov 7), Mijatov 9, \ulinac 8, Jeli} 8, Ru`i} 7, Pavlovi} 8 (P. Stana}ev 7), Lazi} 8 (Babi} 7), Mili}evi} 8.

PO TI SJE: Kurte{an 6, Stojanovi} 6 (Alimpijevi} 6), Milovac 6 (Ici} 6), Petrovi} 7, Bala` 7, Mihajlovi} 7, Marinkovi} 7, Stojkovi} 8, \or|evi} 7 (Anti} 6), Ili} 7, Zeki} 8.

Doma}i su imali inicijativu.

U 12. minutu dobar centar{ut iskoristio je Mili}evi} i glavom doneo prednost doma}inima, da bi u 40. minutu odbijenu loptu Pavlovi} sproveo u mre`u.

U nastavku susreta doma}i su bili boqi i zaslu`eno stigli do uverqivog trijumfa dok su gosti iskoristili oba penala i ubla`ili poraz.

Pri pre mio: S. M. Petrovi}

MFL KIKINDA – NOVI BE^EJ

Lekcija prvaku 2. oktobar - Jedinstvo 4:1 (1:1) KUMANE: Stadion 2. oktobra, gledalaca 100, sudija Vaskovi} (Novi Be~ej), strelci: Raki} u 24. i 53. Adamov u 51. i 82. za 2. oktobar, a Rockov u 16. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Rigo (2. oktobar), Minakovi}, Mirkov, ^ubrilo (Jedinstvo).

2. OK TO BAR: Lapadat (Veskov), Rigo (Mici}), Lalo{evi}, Raki}, Kontri}, Bibin, Teodosin, BA [AID: Voj vo di na - Na pre dak (Ba nat ska To po la) 8:0, MO KRIN: De li ja - Bo rac (I|o{) 6:0, KI KIN DA: @AK - Po let (Na ko vo) 4:2, KU MA NE: 2. ok to bar - Je disntvo (Bo ~ar) 4:1.

1. Je din stvo 2. Po let 3. @AK 4. De li ja 5. Voj vo di na 6. 2. ok to bar 7. Bo rac 8. Na pre dak

21 21 21 21 21 21 21 21

18 15 8 7 7 8 6 3

1 2 0 6 4 9 5 9 5 9 2 11 3 12 4 14

80:20 74:40 32:32 39:30 39:36 27:41 40:77 24:80

55 45 28 26 26 26 21 13

Je din stvo iz Bo ~a ra se pla si rao u Pod ru~ nu li gu Zre wa nin

Gvo`|arev, Bo{kov, Lazi}, Ili~i} (Adamov).

JE DIN STVO: ^orkovi}, Mirkov (Jeremi}), Do{en, Berbakov, Ko{ni~ar, Filipovi}, Vuji}, Rockov, Male{, Ninkovi} (Jovanovi}), ^ubrilo.

Doma}i fudbaleri pobedom protiv novog ~lana Zrewaninske podru~ne lige oprostili su se od svojih vernih navija~a. Dvostruki strelci za doma}ina su bili Raki} i Adamov.

N. S.

Vojvodina - Napredak 8:0 (3:0) BA[AID: Stadion Vojvodine, gledalaca 50, sudija Jerinki} (Kikinda), strelci: Gavri} u 2. (iz penala), Kiurski u 20. 61. 67. i 86.

Todorov u 29. 64. i 74. minutu. @uti kartoni: Barta (Napredak).

Crveni karton: Ba{tovanov (Napredak).

VOJ VO DI NA: [ogorov, Radosavqev (Balog), Qubinkovi} (^olak), Selakovi}, Gavri}, [o{i}, Zavi{in, Popov, Kiurski, Todorov, Gavri} (Milin).

NA PRE DAK: Barta, Petrovi} (Mr|an), Feher, Male{ev, Ba{tovanov, Nikoli}, Tintor (Vojnovi}), Vujinovi}, Pe}anac, Vuka{inovi} (Han|a), Dukatarov.

M. S.

@AK - Polet 4:2 (0:1) KIKINDA: Stadion „Va{ari{te”, gledalaca 150, sudija Petrovi} (Kikinda), strelci: Horvat u 60. Draganov u 73. i 85. Fu}ak u 76. za @AK, a Ma~ki} u 9. i ^udanov u 64. minutu za Polet. @uti kartoni: Joni}, Ninkovi} (@AK), Mudrini}, Spahi} (Polet). @AK: An|eli}, Horvat, Toli} (Kne`evi}), Sabo, Tanackov, Adamov, Fu}ak, Ninkovi}, Joni}, Stankovi} (Stojanovi}), Vujin (Draganov).

PO LET: \ur|ev, Angelovski, Biki}, Rodi}, ^udanov, Mudrini}, Mutavxi}, Tubin, Ma~ki} (Spahi}), Majstorovi}, Radnovi} (\ori}).

Nakon blede igre u prvom delu, kada su gosti imali gol prednosti kikindski `elezni~ari u nastavku zaigrali su odli~no.

M. S.

Delija - Borac 6:0 (2:0) MOKRIN: Stadion Delije, gledalaca 100, sudija @ivkovi} (Kikinda), strelci: Simi} u 4. i 65. (iz penala), Barbat u 43. Ivanovi} u 56. Miladinov u 60. @.

Popov u 80. minutu. @uti kartoni: Popov (Delija), [ugi}, Markov (Borac). Crveni kartoni: Bo{wakov (Delija), Mladenovi} (Borac).

DE LI JA: Petkovi}, Stepan~ev, Gospoga~in (Peri{i}), Srbqin, Bo{wakov, Simi}, Miladinov, Stojin (D. Miladinov), Popov, Ivanovi} (Goli}), Barbat.

BO RAC: Kanala{, Dragan, Cvetkov, Raki}, Markov, Mili}ev, [ugi}, Mladenovi}, Pilipovi}, Be}agul (^eleketi}), Milin.

M. S.

SU BO TI^ KA LI GA \ur |in - @ed nik 0:3, Du {an Sil ni - Udar nik 0:4, Brat stvo - So lid 3:2, Lo ko mo ti va - Ma la Bo sna 5:0, Elek tro voj vo di na - Zriw ski 1932.

1:1, Po qo pri vred nik - Haj duk 3:3.

1. @ed nik 22 17 3 2 85:25 54 22 14 2 6 58:31 44 2. Udar nik 22 13 3 6 60:49 42 3. Haj duk 4. Elek tro voj. 22 11 4 7 40:23 37 5. D. Sil ni 22 11 1 10 53:48 34 6. Lo ko mo t. 22 10 4 8 42:40 34 7. So lid 22 8 5 9 38:44 29 8. \ur |in 22 7 6 9 48:48 27 9. Brat stvo 22 7 3 12 41:68 24 10. Po qo priv. 22 4 5 13 42:54 17 11. Zriw ski 22 4 4 14 33:65 16 12. M. Bo sna 22 4 4 14 20:65 16

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA – IS TOK KRU [^I CA: Ra tar - Do bri ca 2:2, PA VLI[: Cr ve na zve zda - [e vac (Ku si}) 5:1, VRA ^EV GAJ: Bo rac - Bu du} nost (Ali bu nar) 1:3, [U [A RA: Haj duk - Bo rac (Ve li ko Sre di {te) 4:3, GU DU RI CA: Vi no gra dar - Du nav (Ba nat ska Pa lan ka) 2:4, VLAJ KO VAC: Je din stvo - Ba nat (Du pqa ja) 3:0, KU [TIQ: Ka ra{ - Ka ra{ (Ja se no vo) 1:1, HAJ DU ^I CA: Haj du ~i ca Pot po raw 2:3.

1. Do bri ca 30 21 6 3 75:29 69 2. Bu du} nost 28 19 3 6 88:34 60 3. Je din stvo 28 17 2 9 47:27 53 4. C. zve zda 28 15 6 7 76:38 51 5. Bo rac(VG) 28 12 4 12 57:51 40 6. Bo rac(VS) 28 11 6 11 55:42 39 7. [e vac 29 10 8 11 40:48 38 8. Ka ra{(K) 28 10 7 11 39:44 37 28 10 6 12 47:43 36 9. Ra tar 10. Haj du ~i ca 29 10 6 13 41:48 36 11. Pot po raw 28 11 3 14 51:66 36 12. Haj duk 28 10 5 13 47:60 35 13. Ka ra{(J) 28 9 7 12 43:66 34 14. Du nav 28 10 3 15 55:72 33 15. Vi no gra d. 28 8 7 13 54:60 31 28 2 3 23 21:108 9 16. Ba nat

MFL @I TI [TE – NO VA CR WA NO VI ITA BEJ: Be ga - Po let (Ba nat sko Vi {wi }e vo) 11:0, HE TIN: Te re kve{ - Olim pi ja (Tor da) 3:2, BA NAT SKI DVOR: Bu du} nost - Na pre dak (^e ste reg) 1:1, RAV NI TO PO LO VAC: Omla di nac - Ro ham (No va Cr wa) 1:5, ME \A: Pro le ter - 1. ok to bar (Srp ski Ita bej) 5:0.

1. Na pre dak 18 15 2 1 76:21 47 2. Pro le ter 18 12 2 4 66:31 38 3. Te re kve{ 18 9 4 5 46:45 31 4. Ro ham 18 8 4 6 29:28 28 5. Be ga 18 7 2 9 45:42 23 6. Bu du} nost 18 6 5 7 39:38 23 7. 1. ok to bar 18 6 3 9 45:64 21 8. Olim pi ja 18 5 2 11 36:47 17 9. Omlad.

18 5 2 11 40:54 17 10. Po let 18 3 2 13 22:88 11 Na pre dak iz ^e ste re ga se pla si rao u Pod ru~ nu li gu Zre wa nin

KVA LI TET NA LI GA MLA \IH FSV Pi o ni ri

Be ~ej Old gold - In |i ja 1:3, Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (S) 3:2, Ki kin da - Spar tak Zla ti bor vo da 0:7, Vr {ac - Ba nat 0:3, Ba~ ka - Rad ni~ ki (NP) 4:0, Di na mo - No vi Sad 2:3, Cr ven ka - ^SK Pi va ra 1:2, Voj vo di na - Haj duk 4:0.

1. Voj vo di na 29 27 1 1 160:11 82 2. ^SK 29 21 2 6 89:30 65 3. Spar tak 28 20 4 4 80:20 64 4. Di na mo 28 17 6 5 52:39 57 5. N. Sad(-1) 29 15 7 7 62:37 51 6. Ba nat 29 13 8 8 52:37 47 7. Rad.(S) 29 13 5 11 49:43 44 8. B. To po la 28 12 3 13 45:64 39 9. Ba~ ka (BP) 29 12 2 15 55:66 38 10. In |i ja 29 10 4 15 43:53 34 11. Ki kin da 29 10 3 16 37:59 33 12. Cr ven ka 29 10 3 16 45:85 33 13. Be ~ej 28 8 3 17 50:84 27 14. Vr {ac(-1) 29 7 1 21 27:73 21 15. Haj duk(-1) 29 4 4 21 18:67 15 16. Rad.(NP) 29 2 2 25 10:106 8

Ka de ti Be ~ej Old gold - In |i ja 0:5, Ba~ ka To po la - Rad ni~ ki (S) 1:3, Ki kin da - Spar tak Zla ti bor vo da 0:5, Vr {ac - Ba nat 1:2, Ba~ ka - Rad ni~ ki (NP) 1:3, Di na mo - No vi Sad 0:1, Cr ven ka - ^SK Pi va ra 0:7, Voj vo di na - Haj duk 4:2.

1. ^SK 29 23 3 3 84:16 72 2. Voj vo di na 29 23 3 3 88:21 72 3. Spar tak 28 19 4 5 70:25 61 4. Ba nat 29 16 6 7 81:42 54 5. No vi Sad 29 16 4 9 67:39 52 6. In |i ja 29 16 3 10 51:34 43 7. Haj duk 29 13 4 12 46:34 43 8. Di na mo (-1) 28 13 4 11 40:36 42 9. Rad ni~. (S) 29 11 6 12 45:49 39 10. Vr {ac 29 10 4 15 35:57 34 11. B. To po la 28 9 6 13 33:32 33 12. Cr ven ka 29 9 5 15 38:57 32 13. Rad.(NP) 29 6 9 14 27:60 27 14. Be ~ej 28 6 6 16 34:71 24 15. Ba~ .(BP)(-1) 29 2 3 24 20:99 8 16. Ki kin da 29 2 2 25 17:104 8

utorak12.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

POD RU^ NA LI GA SU BO TI CE

POD RU^ NA LI GA SOM BOR

Go sti dva pu ta vo di li

Po be da za op sta nak

Po ti sje – Pre po rod 2:2 (0:1) KA WI @A: Stadion Potisja, gledalaca 70. Sudija: V. Nikoli} (Lov}enac). Strelci: Buza u 65. i Bjelica u 72. za Potisje, a Lazinica u 16. i 70. minutu za Preporod.

PO TI SJE: Nedeqkovi} 6, Barjaktarovi} 6, Sabo 7, Terzin 6, Papdan~o 6, Apro 6, Veselinov 6, Bili} 7, Bjelica 7, Husta 6 (Savi} 6), Niki~i} 6 (Buza 7).

PRE PO ROD: Joki} 7 (U. Kova~ 6), Grabe` 6, Terzija 7, N. Grbi} 6, Vukovi} 7, P. Grbi} 6 (M. Kova~ 6), Popovi}7, Lazinica 7, @drwa 6, Mileti} 6 (]iri} 6), Jawatovi} 6.

Lazinica je u 16. minutu uspeo da savlada Nedeqkovi}a u periodu kada su doma}ini imali vi{e inicijative. U 65. minutu Bjelica je proigrao Buzu na ivici {esnaesterca, ovaj uspeo da zaobi|e protivni~kog golmana i nisku loptu {aqe u mre`u. Na suprotnoj strani pet minuta kasnije za loptu se izborio ]iri} i poslao je na drugu stativu, a Lazinici nije bilo te{ko da je sa dva metra po{aqe u gol. U 72.minutu Bjelica je iz neizgled bezopasne situacije sa tridesetak metara, ne ba{ prejaku, nisku loptu uputio prema protivni~kom golu, pogodio desni dowi ugao. U fini{u utakmice doma}a ekipa uzalud je jalovim napadima poku{avala da do|e do pobede.

M. Mi tro vi}

Ja dran - Pro le ter 0:0 FE KE TI]: Stadion Feketi}a, gledalaca 200, sudija Raukovi} (Subotica). @uti kartoni: ]ulibrk (Proleter).

JA DRAN: Grda{evi} 7, Major 7, Stani{i} 7, ]etkovi} 8, Vojni}-Tuni} 7, Stojanovi} 7, Jovi~evi} 7 (Harangozo 6), @muki} 7, Abramovi} 7 (I. Vojni} 6), Matkovi} 8, \or|evi} 7.

PRO LE TER: \or|evi} 8, Perovi} 7, Panovi} 7, \isalov 8 M. Stani} 8, M. Radi} 7, ^eh 7, Glu{i} 6 (Krvavac -), Jokanovi} 7 (Matkovi} 7), Mali} 7, G. Grbi} 6 (]ulibrk 7).

Bilo je {ansi na obe strane, ali ovoga puta, zahvaquju}i golmanima nije bilo golova. Osvajawem boda Proleter je i daqe na ~elnoj poziciji i za korak jebli`e osvajawa prvog mesta. S. St.

^o ka - Baj {a 1:2 (1:1) ^O KA: Stadion ^oke, gledalaca 100. Sudija Dobrijevi} (Bajmok). Strelci: @. Nikolin u 24. (iz jedanaesterca), a Senad Duqahi u 6. i Mar~eti} u 74. minutu za Baj{u. @uti kartoni: @. Nikolin i Davidov (^oka), Tot, Milutin i @emberi (Baj{a). Crveni

Ti sa - ^an ta vir 2:1, Pa no ni ja Vi no gra dar 0:1, Ja dran - Pro le ter 0:0, Ba~ ka (Mol) - Kri va ja 1:1, Po ti sje - Pre po rod 2:2, Ta van kut Su bo ti ca 6:0, Slo bo da - We go{ 0:6, ^o ka - Baj {a 1:2.

1. Pro le ter 29 19 4 6 68:35 61 2. Kri va ja 29 18 6 5 71:30 60 3. Vi no gra dar 29 14 8 7 57:37 50 4. We go{ 29 14 6 9 54:48 48 5. Pre po rod 29 14 5 10 58:43 47 6. Pa no ni ja 29 14 4 11 50:34 46 7. Baj {a 29 12 8 9 43:32 44 8. Ti sa 29 13 5 11 51:42 44 9. Ta van kut 29 13 4 12 50:38 42 10. Ba~ ka 29 12 6 11 59:48 42 11. ^o ka 29 11 8 10 39:49 41 12. Ja dran 29 9 6 14 42:55 33 13. ^an ta vir 29 9 5 15 38:39 31 14. Po ti sje 29 9 4 16 43:70 31 15. Su bo ti ca 29 5 5 19 36:66 20 16. Slo bo da 29 3 2 24 28:121 8

karton: Bulaji} (^oka) u 76.i Senad Duqahi u 87. minutu (Baj{a). ^O KA: Toma{ev 7, Rafai 6, @ivkovi} 6, Roganovi} 7 (Sarapa 7), Bulaji} 6, @. Nikolin 7 (@ivkovi} -), @ivanov 6, @oldo{ 6, Davidov 6, Bauk 6, Kazinci 6 (Dragoqevi} -).

BAJ [A: Rak 6, Tot 7, Budai 7, Rekecki 6, La}ak 7, Senad Duqahi 7, Milutin 7, @emberi 7, O~ena{ 7, Safet Duqahi 8 (Krupqanin -), Mar~eti} 7 (Juhas -).

Gosti su poveli ve} u 6. minutu pogotkom Senada Duqahija, a @eqko Nikolin je izjedna~io sa bele ta~ke u 24. minutu. Nepovezana i neodgovorna igra osvetila se ^okanima, pa je Mar~eti} u 74. minutu nadmudrio odbranu doma}ih i zatresao mre`u Toma{eva i doneo pobedu solidnoj ekipi Baj{e.

M. Mr.

Ti sa - ^an ta vir 2:1 (2:0) ADOR JAN: Igrali{te Tise, gledalaca 100. Sudija: Qaki} (Pali}). Strelci: Ivanovi} u 8. i Tandari u 43. minutu za Tisu, a \ur~ik u 88.minutu za ^antavir.

TI SA: Bo{wak 7, Balint 7, Bagi 7, Lacko 8, Rafai 8, Tandari 7, Kara~owi 7 (^. I. Bor{o{ -), Velez, Dvora~ko 7 (Kermeci -), Kne`evi} 7, Ivanovi} 7. ^AN TA VIR: Malba{i} 7, Ke~enovi} 6 (Lazinica 6), Udvardi 6, Bakurek 7, Laslo 6, Me~ernik 7, Mikita 6 (Zubeli} 7), \ur~ik 7, Kerlemen 6 (R. Sabo 6), F. Sabo 6, Majoro{ 7.

Doma}a ekipa je pobedu osigurala u prvom delu. U 8.minutu Ivanovi} bio precizan posle slobodnog udarca koji je izveo Kne`evi}, a Tandariju je u fini{u prvog dela odli~no asistirao Dvora~ko. Gosti iz ^antavira su se trudili da izjedna~e, ali su samo ubla`ili poraz.

M. Mr.

Omla di nac - Mla dost 2:0 (2:0) BU KO VAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 100, sudija Mitrovi} (Oxaci), strelci: Jovanovi} u 7. Sin. \ur|ev u 17. minutu. @uti kartoni: Tripunovi}, Lekaja (Omladinac).

OMLA DI NAC: Dubravac, Miji}, Pa~irski, M. Halas, S. \ur|ev, Leri} (Lekaja), Dujmovi} (Trifunovi}), R. Halas, Jovanovi}, Sin. \ur|ev (Komu{anac), Hocieslavski.

MLA DOST: [}epanovi}, Sobek, Na|, Kokot, Rabrenovi}, Oros, Ki{juhas, Joki}, Fekete, ]iri}.

Odluka je pala u intervalu od svega 10. minuta. Doma}i fudbaleri su zaigrali vrlo dobro i na samom po~etku utakmice sa dva efektna gola re{ili pitawe pobednika.

J. Du kat

Gra ni ~ar (G) - Po let 3:2 (2:0) GA KO VO: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 20, sudija Kekovi} (Crvenka), strelci: Krstanovi} u 11. i 66. \or|evi} u 35. za Grani~ar, a Cvetkovi} u 68. i Aleksi} u 86. minutu za Polet.

GRA NI ^AR: Milovi}, Sekis, Xebi}, Prekrajac (]upurdija), [}eki}, Mili}, O`bolt, Skrobowa, Marinkovi}, \or|evi}, Krstanovi}, PO LET: Petrovi}, Zlatanovi}, Aleksi}, Z. Stankovi}, Markovi}, S. Stankovi}, Gal, Popovi}, Cvetkovi}, Bogdanovi}, Smiqkovi}.

Bio je to susret dva razli~ita poluvremena. U prvom doma}i su stekli prednost, a nakon odmora gosti su preuzeli inicijativu i bili uspe{niji.

J. D.

Gra ni ~ar - Omla di nac (D) 4:3 (3:1) RI \I CA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 80, sudija Raki}

(Apatin), strelci: Baqak u 6. [kori} u 11. [veqo u 33. Nem. Ko`ul u 53. za Grani~ar, a Segedi u 39. Savin u 69. i Savi} u 70. minutu za Omladinac. @uti kartoni: Baji}, Brala (Grani~ar), Doroslovac, Segedi, Niki} (Omladinac).

GRA NI ^AR: Palvasovi}, Brala, Mi{kovi}, Nik. Ko`ul (Simi}), Lali}, Mom~ilovi}, Baqak (Z. Gwatovi}), Nem. Ko`ul, [veqo, N. Gwatovi}, [kori} (Baji}).

OMLA DI NAC: Doroslovac, Segedi, Niki}, Tasi}, Lu~ar, Stanisavqevi}, Seqakov, Pro{i}, Savin, Savi}.

Bila je to zanimqiva utakmica sa puno golova. Doma}i su stekli ubedqivu prednost, me|utim u nastavku gosti su izveli nekoliko izvanrednih akcija i pribli`ili se rezultatski, ali od toga vi{e nisu uspeli da ostvare. J. Du kat

Cr ven ka - Haj duk 1:0 (1:0) CR VEN KA: Stadion „Milorad Xomba„, gledalaca 100, sudija Milankov (Sombor), strelac Martinovi} u 9. minutu. @uti kartoni: Dragovi}, Mil. Male{ (Crvenka).

CR VEN KA: Vrbqanac 7, Dragovi} 6, Bata 6, Latinovi} 7, [u{ilovi} 7, Suboti} 6, Martinovi} 6 (\ur|evi} 7), Mar. Male{ 7 (Radulovi} -), Matija{evi} 6 (Vidari} -), Mil. Male{ 7, Sviti} 6.

HAJ DUK: Stojanovi} 7, Stani~kov 6, Ni{avi} 6 (Grba -), J. Lazendi} 6, Pekez 6, Puri} 6 (Bo{kov -), Te{i} 6, Ben~i} 6, Stoj{i} 7, Luki} 6, Vuki~evi} 6 (M. Lazendi} -).

Minimalnom pobedom, golom Martinovi}a ve} u 9. minutu, fudbaleri Crvenke su zadr`ali prednost od ~etiri boda uo~i preostala dva kola i sigurno sigurno obezbedili plasman u vi{i rang takmi~ewa. Me|utim, igrom nisu odu{evili svoje navija~e. Posebno su razo~arali u napadu, propustiv{i mnogo povoqnih prilika pa je do kraja bila prisutna strep-

Zve zdini ka de ti u Be ~e ju Qubiteqi fudbala u Be~eju ima}e danas priliku da u`ivaju u revijalnoj fudbalskoj utakmici svojih kadeta u okr{aju sa prvakom Kadetske lige Srbije Crvenom zvezdom iz Beograda.

Utakmica je zakazana za 17 sati i igra}e se na Gradskom stadionu kraj Tise, gde je pre dve decenije, uzgred re~eno, prvi put u zvani~noj utakmici na{ najtrofejniji tim gostovao u okviru Prve zavezne lige.

V. J.

21

BA^ KI BRE STO VAC: BSK - @AK (Som bor) 4:2, CR VEN KA: Cr ven ka Haj duk (Sta par) 1:0, GA KO VO: Gra ni ~ar - Po let (Ka ra vu ko vo) 3:2, ^O NO PQA: Slo ga - Pri gre vi ca 3:1, KU LA: Ku la - Za dru gar (Srp ski Mi le ti}) 1:1, BU KO VAC: Omla di nac - Mla dost (Kru {~i}) 2:0, BA^ KI GRA ^AC: Bo rac - Kor dun (Kqa ji }e vo) 3:0, RI \I CA: Gra ni ~ar Omla di nac (De ro we) 4:2.

1. Cr ven ka 28 21 2 5 75:31 65 2. BSK 28 19 4 5 64:37 61 3. Haj duk 28 12 7 9 52:43 43 4. Pri gre vi ca 28 13 4 11 43:39 43 5. Kor dun(-1) 28 14 1 13 50:40 42 6. Po let 28 12 3 13 55:48 39 7. Gra ni ~ar(R) 28 12 3 13 47:46 39 8. Omlad.(D) 28 12 2 14 38:48 38 9. Slo ga 28 11 4 13 44:52 37 10. Mla dost 28 11 4 13 38:46 37 11. Za dru gar 28 9 9 10 40:34 36 12. Ku la 28 10 5 13 38:46 35 13. Bo rac 28 10 3 15 42:66 33 14. Gra ni~.(D)(-1)2810 4 14 41:70 23 15. Omlad.(B) 28 8 6 14 39:53 30 16. @AK 28 6 7 15 34:43 25

wa od izjedna~ewa kojim su veoma dobri i korektni gosti povremeno opasno pretili.

T. Jo vo vi}

Slo ga - Pri gre vi ca 3:1 (1:0) ^O NO PQA: Igrali{te Sloge, sudija 70, sudija Rabrenovi} (Kula), strelci: Ran~i} u 32. Sadovski u 70. i Drezgi} u 75. za Slogu, a Dmitrovi} u 69. minutu za Prigrevicu.

SLO GA: Smoqanovi}, Mrki}, Lovri}, Kova~, Drezgi}, Sadovski, Baji}, Berlekovi} (Sekuli}), Ran~i}, Dragi~evi} (Ninkovi}), Ba~i}.

PRI GRE VI CA: Cvetkovi}, ^ovi}, D. Raki}, N. Raki}, Mili}, Radoj~i}, Vladeti}, P. Ostoji}, D. Ostoji}, Dmitrovi}, V. Raki}.

Sloga je ovoga puta zaigrala dopadqivo i efikasno i slavila je sigurnu pobedu protiv solidnih gostiju iz Prigrevice.

Dmirovi} je dodu{e uspeo da aniluira prednost doma}ina, me|utim, nakon toga veoma brzo ^onopqanci su postigli dva pogotka i re{ili sve dileme.

J. Du kat

BA RA@ ZA SRP SKU LI GU, GRU PA VOJ VO DI NA

Pr vi me~ u Kar lov ci ma U ku}i fudbala u Staroj Pazovi `rebom je odre|eno da prva utakmica bara`a za ulazak u Srpsku fudbalsku ligu, grupa Vojvodina izme|u Proltera i Jedinstva odigra sutra od 17 sati u Banatskom Karlovcu, revan{ me~ u Staroj Pazovi bi}e na programu u nedequ tako|e od 17 sati.

SOM BOR SKA ME \U OP [TIN SKA LI GA

Sla vqe u Rat ko vu Rad ni~ ki - Pa no ni ja 7:3 (3:0) RAT KO VO: Stadion Radni~kog, gledalaca 150, sudija: Jankovi} (Oxaci). Strelci: Stojanovi} u 12.

17. i 55. Radoji~i} u 42. Vig u 60.

Mu{iki} u 64. Preli} u 83. za Radni~ki, a Stankovi} u 76. i 88. Komadina u 82. minutu za Panoniju. @uti kartoni: Mu{iki} (Radni~ki), a Terek (Panonija).

RAD NI^ KI: ]eran (Jovanovi} 6), Aleksi} 8, Vig 8, Petkovi} 7, Ninkov 7, Pavlovi} (Igwatovi} 7), Kardinal 7 (Koci} 7), Mu{iki} 8, Stojanovi} 8, Preli} 8, Radoji~i} 7.

PA NO NI JA: Pavliwi 8, Farka{ 6, Jovovi} 6 (Obradov 7), Virjevi} 7, Radosavqevi} 6, [ipka 7, Stankovi} 8, ]iri} 6, Valent (Terek 6), Toji} 7, Komadina 7.

A. ^i ~i}

Je din stvo - Mla dost (A) 0:6 (0:2) RI BA RE VO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, Sudija: [tuli} (Apatin), Strelci. Bojan Jelisavac u 11, 38, 85, Mar~eta u 51, 88, Petrovi} u 60. minutu.

JE DIN STVO: ]opi}, Bogunovi}, Kaurin, Rodi}, Mufi}, O`e-

RU SKI KR STUR: Ru sin - Du nav (Ba~ ki Mo no {tor) 5:1, RAT KO VO: Rad ni~ ki - Pa no ni ja (La li}) 7:3, ALEK SA [AN TI]: Alek sa [an ti} - Te re kve{ (Svi lo je vo) 5:0, OYA CI: Oya ci - [i ka ra (Som bor) ni je od i gra no, LI PAR: Li par - Me ta lac (Som bor) 2:2, SON TA: Di na mo Ras ti na 0:1, RI BA RE VO: Je din stvo - Mla dost (Apa tin) 0:6 1. Mla dost 25 22 3 0 80:7 69 2. Rad ni~ ki 25 20 1 4 80:31 61 3. Li par 25 18 2 5 58:32 56 4. Ru sin 25 12 7 6 51:33 43 5. Te re kve{ 25 12 3 10 47:32 39 6. Pa no n.(-1) 25 11 3 11 39:50 35 7. Ra sa ti na 25 9 6 10 34:38 33 8. A. [an ti} 25 10 3 12 43:53 33 9. Du nav 25 9 1 15 36:76 28 10. [i ka ra (-1) 25 8 4 12 27:36 27 11. Oya ci 24 7 4 13 25:44 25 12. Me ta lac 25 6 6 13 41:48 24 13. Di na mo (-1) 25 6 2 17 27:50 19 14. Jed. (-1) 25 1 1 23 13:75 3

govi}, Mi{kovi} ( Radi} ), Bala}, Brkin ( Humel - Damjanovi}), Lerman, Kurixa.

MLA DOST: Ra{eta, ^oni}, ( Radakovi} ), Sr. Rapaji}, Todorovi}, Vujin, Jano, Marin ( Uzelac ), Petrovi}, Luki} ( Basari} ), Mar~eta, B. Jelisavac.

M. Jo.

VOJ VO \AN KE NAJ BO QE: Na te re ni ma Sport skog cen tra FSS u Sta roj Pa zo vi odr `a no je re gi o nal no tak mi ~e we ka det ki wa (U 17). Pr vo me sto osvo ji la je re pre zen ta ci ja Voj vo di ne ko ja je u fi na lu po be di la Be o grad (6:0),a u po lu fi na lu Voj vo |an ke su bi le bo je od Is to~ ne Sr bi je (4:1). Re pre zen ta ci ja Voj vo di na igra la je u sle de }em sa sta vu: Ta wa \a pi}, Ma ri na Ko mle ni}, Ti ja na \u ri ~ek, Da ni je la Ko la ri}, Iva na Ma li jar, Bo ja na [ti mac, Du wa Traj ko vi}, Ale gra Po qak, Zla ta Mi la no vi}, Ana Pan ti}, Ti ja na Fi li po vi}, Mi la na Kne `e vi}, Iva na Ce dler, Div na Er bus, Mi la na Go lu bo vi}, No e mi Va{, Ma ri ja @dr wa, Ani ta Pi sa ri}. Za naj bo qeg gol ma na je pro gla {e na Di ja na \a pi}, naj bo qi stre lac sa pet po go da ka je Ana Pan ti}, dok je naj bo qi igra~ tur ni ra Da ni je la Ko la ri}.

S. M. P.

22

SPORT

utorak12.jun2012.

dnevnik

SREM SKA LI GA

DRU GA SREM SKA LI GA

Pehar stigao fijakerom

Sin nasledio oca

Haj duk (B) – Ja dran 4:1 (3:1) BE[KA: Stadion Hajduka, gledalaca 250, sudija Dragana Radovanovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: @. Mitrovi} u 23. i 36, Bujenovi} u 25. i Jak{i} u 84. za Hajduk, Brankovi} u 44. minutu za Jadran. Crveni karton: Samac (Jadran).

HAJDUK: Simonovi} 8, Jovanov 8, Dimitrijevi} 8, Subotin 8, Glavatovi} 8, Poqak 8, Bujenovi} 8 (Trtica 9), @. Mitrovi} 8, M. Mitrovi} 8, Muti} 8 (Dubravac ), Peji} 8 (Jak{i} 8).

JA DRAN: G. Kova~evi} 6, Bo{wakovi} 6, Vukajlovi} 7, Brankovi} 7, J. Koj~inovi} 5 (M. Koj~inovi} ), Ra{i} 7, I. Milakovi} 6, P. Milakovi} 7, Samac 6, Peki} 6, S. Kova~evi} 6 (Surdu~ki).

Uo~i utakmice pobedni~ki pehar je na fijakeru provozan kroz be{~anske ulice, a potom donesen na stadion, i opet provozan po~asni krug oko igrali{ta, a zatim je Slavko Tufegxi} prvi ~ovek sremskog fubala, uru~io pehar Vladimiru Simonovi}u, kapitenu Hajduka. I kadeti Hajduka su bili najboqi u Sremskoj ligi. @eqko Mitrovi} je u 23. minutu na~eo mre`u Kova~evi}a. Jo{ se nije sti{la erupcija zadovoqstva na stadionu, a Bujenovi} je s 16 metara neodbrawivo poslao loptu u mre`u. Bio je to pravi uvod za slavqe.

M. Ba ta lo

Slo ven – Ru dar 3:1 (2:0) RUMA: Stadion Slovena, gledalaca 50, sudija Qubinkovi} (Ruma).Strelci: Berowa u 1.i 45. (iz penala) i Vidakovi} u 90. za Sloven, Risti} u 56. minutu za Rudar. @uti kartoni. Spasojevi}, Dostani} (Slo ven), Mrvi~in, Boji}, Ivanu{i} (Rudar).

SLO VEN: Ba{i} 7, Mili~i} 7, Bo`i} 7, Milovanovi} 7, Milo{evi} 7, ^upeqi} 7, Gre~ 7, Vidakovi} 7, Spasojevi} 7 (Milojevi} 7), Berowa 8, Dostani} 8 (Petrovi}).

RU DAR: Ivanu{i} 8, Mitrovi} 7, Santra~ 6, Boji} 6, Gruji} 7, Mrvi~in 6, Risti} 7 (Kongo), Petrovi} 6, Peri} 6, Stri~evi} 6, Le`akov 6 (Bre~ko 6).

Ve} u prvom minutu Berowa se odlu~io na {ut s 18 metara i Ivanu{i} je bio savladan. U fini{u poluvremena Ivanu{i} je zaustavio na nedezvoqen na~in Spasojevi}a, a Berowa je penal pretvorio u gol. U nastavku gosti su smawili preko Risti}a, koji je iz blizine

postigao gol. U posledwim sekundama susreta Vidakovi} je iskoristio odli~an centar{ut i sa pet metara glavom iznenadio Ivanu{i}a.

B. R.

Haj duk (V) – Gra ni ~ar 6:0 (4:0) VI[WI]EVO: Stadion Hajduka, gledalaca 300, sudija Manojlovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Veteha u 7, 72. i 81, Vojislav Jankovi} u 17, Gruji~i} u 38. i Vejnovi} u 40. minutu. @uti kartoni: Vojislav Jankovi}, Vejnovi} (Hajduk), Danguzov, Kon~ar (Grani~ar).

HAJ DUK: Toma{evi}–, Vojislav Jankovi} 9, Jovanovi} 8, Veteha 9 (Vasili} 7), Bakajli} 8, Pavi} 8, Mladenovi} 8 (Stevanovi} 7), Stani{i} 8 (Vladislav Jankovi} 7), D. Raki} 8, Vejnovi} 8, Gruji~i} 8.

GRA NI ^AR: Lu`aji} 7, Antunovi} 6, Carevi} 6, Kon~ar 6, Vukmir 7, Erak 6, Ili} 6, ^eki} 6, Mili~i} 6, Kne`evi} 6, Danguzov 6.

Najsla|a pobeda je kada se pobede kom{ije.

Z. Ra ki}

Rad ni~ ki (I) – Haj duk ([) 5:4 (3:1) IRIG: Stadion Radni~kog, gledalaca 150, sudija Bazi} (Be{ka).Strelci: Guzina u 5, Grubje{i} u 7, Marinkovi} u 23. i [evi} u 76. i 82. za Radni~ki, a Krstovi} u 10, 78. i 86. i ^avi} u 73. minutu za Hajduk.

RAD NI^ KI: Vidanovi} 8, Borojevi} 8, Kerleta 8, Ka}anski 9, Guzina 8, \eveqekaj 8, Grubje{i} 8 (Urban 8), Erkanovi} 8 (Mati} 8), Marinkovi} 8, Babi} 8 (\okanovi} 8), [evi} 8.

HAJ DUK: Tabak 8, Mandi} 7 (Stojkovi} 7), \or|evi} 8, Balaban 8, Kelebuda 8, @ivkovi} 8, Radivojevi} 8, Rai~evi} 8, Krstovi} 9, Kresojevi} 8, ^avi} 8.

Raspolo`eni Ka}anski pripremao je {anse svojim saigra~ima, a oni su poga|ali. Gosti su se u fini{u razigrali i i postigli tri gola.

M. Jo vi ~i}

Mla dost – [u mar 0:1 (0:0) KUPINOVO: Igrali{te Mladosti, gledalaca 150, sudija Miji} (Prhovo).Strelac: Obradovi} u 60.minutu.

MLA DOST: Bu}an, [tuli} (Gavrilovi}), Naumov, Vuj~i},

Kalaba, \uri~i} (Deni}), Plav{i}, Trajkovi}, Seqimi, Luka~, Gruji~i} (Vu~eti}).

[U MAR: Rogi}, Vra~evi} (Mili}), Dra`i} (G.Mili~evi}), Mitrovi}, Jovi}, Teodorovi} (Z. Mili~evi}), Nedi}, Obradovi}, Novakovi}, Kova~evi}, Dragojevi}.

Posle brze kontre Obradovi} je bio najbr`i ispred golmana Bu}ana, koji je bio, nemo}an da spre~i gol.

Z. Mi li ~e vi}

LSK – Par ti zan 4:0 (1:0) LA]ARAK: Igrali{te LSK–a, gledalaca 250, sudija Radin (Ba~inci).Strelci: Raji} u 24. i 53. i Savi} u 56. i 76.minutu.

LSK: Aleksi}–, Radulovi} 7, Marko Plav{i} 8, Boji} 8, La|evac 8 (Vuleti} 7), Staj~i} 9, Jovanovi} 7 (Mario Plav{i} 7), Bosan~i} 7, Raji} 9, Polovina 7 ([uvira 7), Savi} 9.

PAR TI ZAN: Bo{kovi} 7, Milinkovi} 7, P. Srbinovski 7, Petrovi} 8, Bogdanovi} 7, Mili}– (Lazi} 7), Petkovi} 6, D. Srbinovski 7 (Mitrovi} 6), Ivkovi} 6, Radovi} 6, [a}irovi} 6.

La}arci su lako do{li do pobede od 4:0, mada su i gosti iz Vitojevaca imali svoje {anse, ali su bili neefikasni.

V. Sa vi}

Ze ka Bu qu ba {a – Slo ga 1:1 (1:0) RAVWE: Igrali{te Zeke Buquba{e, gledalaca 150, sudija Stojanov (In|ija).Strelci: Ban~evi} u 19. za Zeku Buquba{u, Mar~eti} u 80. minutu za Slogu. @uti kartoni: Jordanovski, Simi}, Belovukovi}, Ban~evi} (Zeka Buquba{a), a Pejovi}, Igwatovi} (Sloga). Crveni kartroni: Keki}, Travica (Sloga).

ZE KA BU QU BA [A: Ugqe{i}, Romandi}, Kowevi}, Stankovi} (\onli}), Jordanovski, Belovukovi}, Martinovi}, Ivi}, Ban~evi} (Vasi}), Simi}, Zabla}anski.

SLO GA: Kuqa, Simonovi}, Mar~eti}, Igwatovi}, Komazec, Vuj~i}, Lazi}, Pejovi}, Keki}, Travica, In|i} (Bogunovi}).

Ban~evi} je u 19. minutu iskoristio slabu intervenciju Kuqe i glavom je loptu sproveo u mre`u.

U nastavku igre sudija Stojanov svira nepostoje}i penal za doma}ine. Nastala je velika gu`va u kojoj su pocrveneli Keki} direktno, a Travica je dobio drugi `uti karton. Ipak, doma}ini nisu is-

VI [WI ]E VO: Haj duk–Gra ni ~ar 6:0, BE [KA: Haj duk–Ja dran 4:1, MA ^VAN SKA MI TRO VI CA: Pod ri we–Sre mac 4:1, KU PI NO VO: Mla dost–[u mar 0:1, LA ]A RAK: LSK–Par ti zan 4:0, IRIG: Rad ni~ ki–Haj duk ([) 5:4, RUM A: Slo ven–Ru dar 3:1, RAV WE: Ze ka Bu qu ba {a–Slo ga 1:1.

1. Haj duk (B) 30 19 7 4 72:29 64 2. Slo ven 30 17 4 9 71:30 55 3. Mla dost 30 15 6 9 46:30 51 4. Gra ni ~ar 30 15 1 14 50:41 46 5. Ja dran 30 12 7 11 43:37 43 6. Haj duk (V) 30 13 4 13 50:48 43 7. Pod ri we 30 12 6 12 45:61 42 8. Par ti zan 30 12 5 13 49:40 41 9. Ru dar 30 12 5 13 40:41 41 10. LSK 30 12 4 14 45:40 40 11. Haj duk ([) 30 11 4 15 47:57 37 12. [u mar 30 11 4 15 45:55 37 13. Sre mac 30 10 5 15 35:49 35 14. Rad. (I) (–1)30 10 6 14 37:62 35 15. Z. Bu qu b. 30 9 7 14 40:61 34 16. Slo ga 30 9 7 14 46:78 34 Haj duk iz Be {ke od je se ni igra }e u Voj vo |an skoj li gi–Za pad.No vi ~la no vi Srem ske li ge su pr vak Dru ge srem ske li ge, Do wi Pe trov ci i dru go pla si ra no Qu ko vo, a tre }i ~lan Srem ske li ge bi }e po znat po sle od i gra nog ba ra `a iz me |u tre }e pla si ra ne eki pe Dru ge srem ske li ge, Slo ve na iz Si ba ~a, i pred po sled weg iz Srem ske li ge, Ze ke Bu qu ba {e iz Rav wa. Slo ga iz Kr we {e va ca je is pa la iz li ge.

koristili penal. Kuqa je odbranio udfarac s bele ta~ke. Gosti su nastavili sa devet igra~a i izjena~ili. Potom Stojanov nije dosudio penal za goste, kada je Vuji~i} grubo fauliran. Pejovi} je u samom fini{u mogao doneti gostima pobedu, ali se u odsutnom trenutku spetqao. D. Tri fu no vi}

Pod ri we – Sre mac 4:1 (2:0) MA^VANSKA MITROVICA: Stadion Podriwa, gledalaca 100, sudija Dragojevi} (In|ija).Strelci: Mira`i} u 10. i 20, Trivkovi} u 53. i Simi} u 80. za Podriwe, a Radivojevi} u 58. minutu za Sremac.

POD RI WE: Mihajlovi} 8, Vladisavqevi} 7, Dobo 7, Stani} 7, Mira`i} 8, Jovanovi} 9, Trivkovi} 8, Pepeq~evi} 7, Vitas 8, Krsti} 7 (Simi} 7).

SRE MAC: Uzelac 6 (Bo{kovi} 6), Glamo~ak 6, Perin 7, Skopqak 6, Rankov 7, ^ortanova~ki 6, Gruji} 6, Juri{i} 6 (Lazi} 6), Radivojevi} 8, Grujin 7, Mirkovi} 6 (Rosi} 6).

Neiskori{}eno je mnogo povoqnih prilika na obe strane, ali doma}ini su samo neke iskoristili za zaslu`enu pobedu.

M. Dr ma no vi}

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

Bodovi za opstanak Kru {e dol – Fru {ko go rac 4:1 (3:1) KRU[EDOL: Igrali{te Kru{edola, gledalaca 150, sudija Stojkovi} (Dobrinci).Strelci: Kosti} u 9. i V. Markovi} u 34, 42. i 60. za Kru{edol, a Curkovi} u 45. minutu za Fru{kogorac.

KRU [E DOL: Pardovicki 9, Radulovi} 7 (Bizumi} 7), Vukojevi} 7, \oki} 9, M. Markovi} 8, Solar 7, Zeki} 7 (Anti} 7), Qepoja 7, Kosti} 8, Baji} 7 (Rajli}), V. Markovi} 9.

FRU [KO GO RAC: D. Kne`evi} 8, B. Kne`evi} 7 (Baji} ), Stojkovi} 8, Stojakovi} 8, Obrenovi} 7, M. Jovanovi} 7, @.

Jovanovi} 8, Pavi} 7 (Kadar ), Vein 7, Miokovi} 9, Curkovi} 7.

Doma}inima je ova utakmica bila od velikog zna~aja, u borbi za opstanak, zato su od prvog minuta igrali ozbiqno, kvalitetno, i efikasno, dok gosti, u takvoj igri doma}ina, nisu mogli ni{ta da urade. S. Ra du lo vi}

Mla dost (B) – Slo ga (V) 3:1 (1:0) BU\ANOVCI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija Kov~i} (Ruma).Strelci: Jugovi} u 6. i 64. i Veji} u 58. za Mladost, a Radivojevi} u 48. minutu za Slogu. @uti kartoni: Obradov, Veji}, M. Bo`i~ko-

vi}, S. Bo`i~kovi} (Mladost), ^ubrilo, Radivojevi} (Sloga).

MLA DOST: Slep~evi} 7, Obradov 7 (Veji} 7), M. Bo`i~kovi} 6, Ko{uti} 6, Kukoq 6, S. Bo`i~kovi} 6, Andri} 7 (Krivo{i} ), Simi} 7 (Mari}), Jugovi} 7, Aleksi} 6, Stojanovi} 6.

SLO GA: S. Maleti} 7, Tufegxi} 6, ^ubrilo 6, M. Maleti} 6, Radivojevi} 7, Dragi}evi} 7, Balog 7, Kuzmanovi} 7, Mi{kovi} 6, Be`anovi} 6, Lu{i} 6.

P. Qu bin ko vi}

Na pre dak – OFK Kra qev ci 4:1 (2:1) @ARKOVAC: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Krmar (Ruma).Strelci: Star~evi} u 32. i N. Bo`i} u 40, 63. i 89. za Napredak, a ^vorkov u 42. minutzu za OFK Kraqevce. @uti kartoni: Nenadi} (OFK Kraqevci).

NA PRE DAK: Krni} 8, Vujevi} 7, Devrwa 7, Sekuli} 7, Beukovi} 7 (Ivanovi} 7), S. Vi{wi} 7 (N. Vi{wi} 7), Vu~eti} 7, Star~evi} 7, M. Bo`i} 7 (Lazi} 7), Buza{ 8, N. Bo`i} 8.

OFK KRA QEV CI: Mo{i} 8, Spasojevi} 6, Stri~evi} 6, Nenadi} 6, Viloti} 6, Jovanovi} 6 (Tomi} 6), Davidovi} 6

(Lon~ar 6), Vukmanovi} 6, ^vorkov 7 (Gaji} 6), Dragutinovi} 6, Milovanovi} 6. N. Miq ko vi}

Bo rac (K) – Je din stvo (R) 2:2 (1:0)

KLENAK: Igrali{te Borca, gledalaca 300, sudija Jelena Vidi} (Ruma).Strelci: V. Mati} u 20. i Ili} u 75. za Borac, a Qubi{i} u 64. i Joki} u 78. minutu za Jedinstvo. @uti karton: Rako{ (Jedinstvo).

BO RAC: Milan Vasi} 8, V. Mati} 8, Milo{ Vasi} 8, Kula~in 7, Vujaklija 9, Golubovi} 7 (Ranki} ), Stojanovi} 7, Andri} 6 (Jakovqevi} ), M. Mati} 7, Pjevac 9, Ili} 8.

JE DIN STVO: Qubinkovi} 8, Opa~i} 7, Cviji} 7, Joki} 7, Qubi{i} 9, Grbi} 7, S. Sabo 7, P. Sabo 7, Basar 7 (Rako{), Jovi} 7 (Stevi}), Vasiqevi} 7 (Bo`i}).

B. Jo vi}

Fru {ka go ra – Po let 3:0 (1:0) RUMA: Igrali{te Fru{ke gore, gledalaca 300, sudija Svetlana Bili} (Ruma).Strelci: An|eli} u 43, Jawi} u 52. i Trni} u 89. mionutu. @uti kartoni: Jawi}, Mi{kulin (Fru{ka

KRU [E DOL: Kru {e dol–Fru {ko go rac 4:1, RU MA: Fru {ka go ra–Po let 3:0, @AR KO VAC: Na pre dak–OFK Kra qev ci 4:1, BU \A NOV CI: Mla dost–Slo ga (V) 3:1, KLE NAK: Bo rac–Je din stvo (R) 2:2.

PSK Pu tin ci su bi li slo bod ni.

1. Je din. (R) 20 13 5 2 37:16 44 2. Na pre dak 20 12 3 5 39:20 39 3. PSK Pu tin. 20 9 6 5 23:16 33 4. Mla dost (B)20 9 3 8 30:24 30 5. OFK Kra q. 20 8 3 9 32:35 27 6. Fru {ko g. 20 7 5 8 18:21 26 7. Bo rac (K) 20 6 6 8 24:33 24 8. F. go ra 20 6 4 10 27:30 22 9. Kru {e dol 20 7 1 12 18:22 22 10. Slo ga (V) 20 5 7 8 24:31 22 11. Po let 20 5 4 11 19:42 19 Je din stvo iz Ru me, kao pr vak li ge, od idu }e se zo ne tak mi ~i }e se u Dru goj srem skoj li gi, dok }e Po let iz Ni ki na ca od je se ni igra ti u Op {tin skoj li gi Ru ma–Irig, dru gi raz red).

gora), Liki}, Jovanovi} (Polet).

FRU [KA GO RA: Radivojevi} 7, Gradi} 7 (Mi{kulin 7), \api} 7 (Putica ), Dejanovi} 8, Jovi} 8, Petrovi} 7, Trni} 7, \oki} 7, An|eli} 9, Radi} 7, Jawi} 7.

PO LET: Milenkovi} 5, Petrovi} 6, Mileti} 6, Polak 6, Liki} 6, Dragi}evi} 6, Jovanovi} 6, Stevanovi} 6, P.Jovi} 6, M.Jovi} 6, Cvijanovi} 6 (Lozan~i} ).

U derbiju za~eqa, a u borbi za opstanak, obu}ari su bili boqi rival i lako su do{li do 3:0, a da su Jawi} i drugovi bili malo efikasniji, gosti iz Nikinaca, odneli bi mre`u napuwenu do vrha.

D. ^u ~in

Gra ni ~ar (K) – Bo rac (M) 2:0 (1:0) KUZMIN: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 350, sudija Popovi} (La}arak).Strelci: Vukovi} u 3.i Stefanovi} u 87. minutu. @uti kartoni: Stefanovi} (Grani~ar), Talirovi}, [ar~evi} (Borac).

GRA NI ^AR: Stevi} 8, Danilovi} 7, Rudi} 7, Bogosavqevi} 7 (Ze~evi}), Milinkovi} 8, Veselinovi} 7, Luka~ 7, Vukovi} 8 (Pe~enica 7), Stefanovi} 7, Vukadinovi} 7, Q. Simi} 7 (M.Simi} 7).

BO RAC: Jandri} 7, Parmakovi} 7, Panti} 7, [ar~evi} 7, Radosavqevi} 6, @uni} 6 (Jovi} 7), Latinovi} 7 (Mati} 7), [panovi} 7, Slavki} 6, Talirovi} 7, Male{evi} 6.

U kom{ijskom derbiju Kuzminci su ostarili planiranu pobedu, mada i da su Marti~ani slavili nebi bilo nezalu`eno. A, doma}i su osvojili bodove zahvaqu}i golovima Vukovi}a, koji je loptu sa pet metara glavom poslao pod pre~ku, i u jeku napada gostiju, u fini{u, Stefanovi} je iskoristio dobru kontru, i nije mu bilo te{ko da savlada Jandri}a. Od aktivnog igrawa oprostio se veteran Qubi{a Simi}, a zamenio ga je wegov sin Mladen.

R. Pa pri}

Qu ko vo – @e le zni ~ar 1:0 (0:0) QUKOVO: Igrali{te Qukova, gledalaca 200, sudija Miti} (Ogar). Strelac: Vra~ar u 58.minutu.

QU KO VO: Milo{evi} 7, Tomi} 7, Luka~ 7, Katari} 7 (Novakovi} 7), Milanovi} 7, \ilas 7 (Pavi} 7), Dubaji} 7, Bitarih 8, Vra~ar 9, Ra{i} 8, Miladinovi} 7. @E LE ZNI ^AR: Strajni} 8 (Mi{i}), Bulatovi} 8, Mitrovi} 7, Pa{i} 8, Do{en 7, Cvjetinovi} 8, Jovanovi} 8, Rakar 9, Vasi} 7, Crnomarkovi} 7, Vukobrat 7.

Igralo se obostrano borbeno i napada~ki. Jednu dubinsku loptu koju je uputio Ra{i}, Vra~ar je iskoristio na pravi na~in, postigao je gol, i svom timu tako doneo vi{i rang.

N. Tr ku qa

Hrt kov ci – OFK Bre sta~ 4:0 (pre ki nu to u 32. mi nu tu) HRTKOVCI: Igrali{te Hrtkovaca, gledalaca 150, sudija Bari{i} (Nova Pazova).Strelci: Savi} u 2, Novak u 19.i 25.i Nikoli} u 30.Crveni karton: Savi} (OFK Bresta~).

HRT KOV CI: ^i~a, Mandi}, Me|ed, [opalovi}, Mitrovi}, Radovi}, Brkqa~a, Todorovi}, Nikoli}, Savi}, Novak.

OFK BRE STA^: A.Kova~evi}, Beli}, Petkovi}, D.Kova~evi}, Glu{ac, Savi}, Vu~kovi}, Mali}, Jovi~i}.

Gosti igrali sa devet igra~a i brzo primili ~etiri gola.U 31. minutu Savi} je zbog nesportskog pona{awa dobio crveni karton, a ve} u slede}em minutu povredio se Glu{ac, pa je sudija bio primoran da prekine utakmicu. N. Ugr ~i}

Slo ven – Bo rac (S) 7:0 (2:0) SIBA^: Igrali{te Slovena, gledalaca 400, sudija Bari} (La}arak).Strelci: N.^iki} u 11, Nikoli} u 16. i 67, N. Mitrovi} u 60, 76, 78. i 85. minutu.

SLO VEN: Ko{uti}–, B.^iki} 7, Petrovi} 7 (Alempi} 9), Ma`i} 7 (N. Mitrovi} 9), Kordolup 7, Nenadov 7, Radosavqevi} 7, Peri{i} 7 (D. Mitrovi}), Nikoli} 8, Mihi} 7, N.^iki} 7.

BO RAC: Markovi} 8, Mrva 6, Miqu{ 6, Grubor 6, Maslovari} 6, Vujin 6, Stankovi} 6, Tep{i} 6, Paunovi} 6, Lep{anovi} 6, Mar~eti} 6.

M. Pe tro vi}

Bu du} nost – Po du na vac 5:0 (2:0) SALA[ NO]AJSKI: Igrali{te Budu}nosti, gledalaca 200, sudija Matri} (Sremska Mitrovica).Strelci: Tufegxi} u 12, 37, 72. i 75. i Petrovi} u 60. minjutu. @uti kartoni. V.Simeunovi}, Petrovi}, N. \uki}, D. ^upi} (Bu-

KU ZMIN: Gra ni ~ar–Bo rac (M) 2:0, HRT KOV CI: Hrt kov ci–OFK Bre sta~ 4:0 (pre kid u 32.), GRA BOV CI: Gra ni ~ar–Je din stvo 1:1, SA LA[ NO ]AJ SKI: Bu du} nost–Po du na vac 5:0, DO WI PE TROV CI: Do wi pe trov ci–Po pin ci 4:1, SI BA^: Slo ven–Bo rac (S) 7:0, QU KO VO: Qu ko vo–@e le zni ~ar 1:0.

1. D. Pe tr.

26 17 3 6 53:23 54 2. Qu ko vo 26 16 4 6 46:24 52 3. Slo ven 26 16 4 6 53:22 52 4. Bu du} nost 26 13 4 9 58:34 43 5. Hrt kov ci 26 13 3 10 41:35 42 6. Gra ni ~. (G) 26 11 7 8 47:31 40 7. Po pin ./ (–1) 26 12 5 9 45:35 40 8. Po du na vac 26 12 4 10 34:52 40 9. Bo rac (M) 26 10 3 13 41:49 33 10. Gra ni ~. (K) 26 9 5 12 34:47 32 11. Je din stvo 26 8 6 12 32:55 30 12. @e l. (–1) 26 8 2 16 31:37 25 13. Bre sta~ 26 5 2 19 24:66 17 14. Bo r.(S) (–3) 26 5 2 19 36:73 14 Do wi Pe trov ci kao pr vi u li gi, i dru go pla si ra no Qu ko vo (ima bo qi skor od Slo ve na 3:2 i 1:1) od je se ni igra }e u Srem skoj li gi. Slo ven iz Si ba ~a igra }e ba ra` pro tiv pred po sled we eki pe iz Srem ske li ge (Ze kom Bu qu ba {em iz Rav wa) za ula zak u Srem sku li gu.

Iz li ge is pa da ju Bo rac iz Sur du ka i OFK Bre sta~.A, no vi ~la no vi li ge su pr va ci op {tin skih li ga–Pe }in ci (Na pre dak), Srem ska Mi tro vi ca–pr vi raz red (Slo bo da iz [a {i na ca), Ru ma–Irig pr vi raz red (Je din stvo iz Ru me), ^SK iz ^or ta no va ca (In |i ja–Sta ra Pa zo va) i pr vak Op {tin ske li ge–[id (pr ven stvo ni je jo{ za vr {e no).

du}nost), Tarbuk (Podunavac).Crveni karton: B. Golubovi} (Podunavac).

BU DU] NOST: D. ^upi}–, Jeserti} 8, Mihailovi} 8, V.Simeunovi} 8, Jefti} 8, Vuga 8, S. upi} 8 (G. Simeunovi} 9), Gruji} 8, Markovi} 8 (Petrovi} 9), M. \uki} 8, Tufegxi} 9 (N. \uki} 8).

PO DU NA VAC: Tarbuk 7 (Vla{i}), Nikoli} 7, Kotur 5, B. Gojkovi} 5, Quboja 5, I. Gojkovi} 5, Gradi} 6, Babi} 5, Jovanovi} 7, Pejinovi} 5, Luki} 6 (Graorac ).

Raspolo`eni \or|e Tufegxi} rasturio je odbranu gostiju sa ~etiri lepa gola.

M. Si mi}

Do wi Pe trov ci – Po pin ci 4:1 (1:0) DOWI PETROVCI: Igrali{te Dowih Petrovaca, gledalaca 300, sudija Cveti~anin (Ruma).Strelci: V. Mati} u 42, Se~anski u 60, N. Oparu{i} u 67. i Peji} u 85. za Dowe Petrovce, a Opa~i} u 65. minutu za Popince.

DO WI PE TROV CI: Tomi} 7, Sirixanski 8 (Nikoli} 7), B. Oparu{i} 8, Se~anski 8, Ga{parevi} 8, Mudri} 8, Peji} 8 (B. Mati} 7), N. Oparu{i} 8 (Popovi} 8), V. Mati} 9, [a{a 8, Luka~ 8.

PO PIN CI: V. Zari} 8, Pani} 7, Banova~ki 7, Trajkovi} 7, \. Zari} 7, Pejovi} 7, Jovanovi} 7, Opa~i} 8 (Miji} 6), Novi} 7, Mandi} 7, Gmizi} 7.

U fini{u prvog dela V. Mati} je {utem sa oko deset metara na~eo mre`u Popin~ana.U nastavku Se~anski je pogodio mre`u gostiju glavom sa sedam metara, N. Oparu{i} sa {est metara, dok je Peji} s 16 metara pogodio same ra{qe. Opa~i} je lobovao Tomi}a s 40 metara.

G. Za ki}

Gra ni ~ar (G) – Je din stvo 1:1 (0:1) GRABOVCI: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 200, sudija Rilak (In|ija).Strelci: Rahar u 90. za Grani~ar, a Zuber u 31. minutu za Jedinstvo. @uti karton: Marjanovi} (Grani~ar).

GRA NI ^AR: Nov~i}, Kosti} (Mari}), Rahar, Jovi} (Taborovi}), Marjanovi}, \. Samarxi}, Karda{, \or|i}, M. Samarxi}, Mileti}, Jovanovi} (D. Samarxi}).

JE DIN STVO: \or|i}, Bosiqkov, Despotovi}, Trumi}, Maxar, D. Petrovi}, @akula, G. Petrovi}, Simi}, Zuber, Crnkovi} (Deni}).

Gosti vodili sve do posledwih sekundi utakmice.Ko{tala ih je gre{ka odbrane. Rahar je prtr~ao i sa pet metara matirao \or|i}a.

Za Plati~revce gol je postigao Zuber sa nekih 15 metara.

S. Bran ko vi}

utorak12.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

23

КОН ЦЕРТ „У ГО СТИ МА КОД ХА ШИ РЕ” У СИ НА ГО ГИ

Са звуч је му зич ке ду хов но сти Велики и знаменити историјат хорског певања у Новом Саду представља солидни темељ за нови значајни узлет вокалне хорске уметно сти, чији плодови обогаћују и оплемењују музички живот ове средине. Изузетне резултате по свећеног труда бројних данашњих поклоника хорске музике представио је концерт Хора „Хашира“ Ново садске јевреј-

недавно са циљем чувања и неговања културних традиција и националног идентитета припадника ових народа, остварили су до сада запажене успехе на концертима и музичким фе стивалима у земљи и у ино странству. Ако се све то има у виду, не чуди што је поменути концерт са насловом „У го стима код „Хашире“ привукао велики број по сетилаца.

кло је премијерно концертно извођење у Новом Саду композиције „Миса театрика“ Светозара Саше Ковачевића – дела привлачне мелодиозно сти, које на особени начин комбинује изражајност и стилске одлике духовне музике источног и западног хришћанства, добивши у овом извођењу убедљиво и импре сивно тонско уобличење. Уследила су потом извође-

Хор „Хашира” с диригенткињом Весном Кесић-Крсмановић

ске општине, приређен у суботу увече у Синагоги, на којем су уз певаче хора домаћина, као го сти наступили и чланови нешто млађих вокалних ансам ба ла, Ме шо ви тог хо ра „Кредарица“ овдашњег Друштва Словенаца, Хора „Хамонија“ основаног при Гркокатоличкој епархији и Русинском културном центру, као и Хора „Јелачић“ формираног у оквиру истоименог Хрватског културно-уметничког друштва у Петроварадину. Сва четири хорска ансамбла, која су формирана релативно

Програм ове музичке вечери отворио је својим наступом ансамбл домаћин - Хор „Хашира“, под диригентским вођством Ве сне Ке сић-Крсмановић, представивши се дотераним и узорним интерпретацијама дела различите жанровске и стилске провинијенције. По сле упечатљивог и брижљиво изнијансираног извођења Мокрањчеве „Тебе појем“, уследило је тумачење тријумфалног и радо сног „Псалма 150“ аутора Л. Левандовског, а као средишња тачка овог дела програма највише пажње приву-

Фо то: Р. Ха џић

ња двеју духовних композиција аутора К. Џенкинса и З. Лукаша, као и нумере „Л дор ва дор“ М. Финкелштајна, засноване на типичној мелодици јевреј ске на род не му зи ке, уз учешће пијанисткиње Јулије Бал и солист ки ње, со пра на Етел Кочи. Хор „Кредарица“ који је потом наступио са диригенткињом Сузаном Грос-Марковић, (она је иначе, својевремено, 1993. била оснивач Хора „Хашира“), извео је слично конципиран репертоар: по сле духовних композиција Ј. Ле сковара

и С. Франка, на програму овог ансамбла нашли су се хорски аранжмани две словеначке народне пе сме, као и химнична, распевана мелодија „Словенија, одкор лепоте твоје“ Славка Авсеника, која је понела публику. Ансамбл „Јелачић“ под диригентском управом Ве сне Ке сић Крсмановић представио је занимљиви избор композиција хрватских аутора, од химне “Слава Богу“ Илије Округића до композиција фолклорног призвука Е.Ко сета, Ј. Славенског и народне пе сме „Синоћ кад сам ти проша“, донетих у дореченим, тананим тумачењима која су у лепом светлу приказала извођачке могућно сти овог хора. Као го сти „Хашире“ наступили су и певачи Хора „Хармонија“, (дириговала је Сузана Грос Марковић), извевши најпре две духовне композиције Чајковског и Архангелског, да би потом уследила солидна тумачења нумера „Били оргони“ Ј. Сивча, на русинском језику, украјинске „Ој чорна ја си чорна“ М. Кречка и „З давен давна“ А. Тимко, отпеваних проживљено и ангажо ва но, уз ин струмен тал ну подршку хармоникаша Владимира Сивча. Завршни део концерта донео је други део наступа Хора „Хашира“ са живим и динамичним извођењима традиционалних јидиш и сефардских јевреј ских пе са ма и на род не шпанске пе сме „Ел вито“ а на самом крају ове не свакидашње и успеле хорске вечери заједно су наступили певачи сва четири хора, пружајући публици узбудљива тумачења традиционала „Чири бим“, популарног Хора Јевреја из опере „Набуко“ и као велико финале, чувену јеврејску пе сму „Хава нагила“, чију су разиграну мелодију прихватили и запевали и освојени слушаоци . Б. Хложан

ДО ДЕ ЉЕ НА ПО ЗО РИ ШНА НА ГРА ДА „НИ КО ЛА ПЕ ЦА ПЕ ТРО ВИЋ”

Шан дор Ла сло нај бо љи ме на џер Награда „Никола Пеца Петровић“, коју сомборско Народно позориште додељује бијенално за најбољег позоришног менаџера, додељена је ове године Шандору Ласлу, управнику Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз. Ово признање Шандору Ласлу ће бити уручено сутра у 20 сати у Народном позоришту у Сомбору, на дан отварања манифестације Позоришни маратон, у оквиру које се традиционално и додељује. Позоришни маратон ће трајати до 17. јуна, када се и затвара овогодишња сезона Сомборског позоришта. Овом наградом сомборски театар чува успомену на управника који га је сврстао у ред најбољих позоришта у земљи. Досадашњи добитници награде су: Небојша Брадић (1992), Љубомир Драшкић (1993), Синиша Ковачевић (1994),Миливоје Млађеновић (1996), Бранислава Лијешевић (1997), Златица Поповић (1998), Слободанка Алексић (1999), Светозар Цветковић (2000), Љубица Ристовски (2002), Горан Ибрајтер (2004), Бранко Цвејић (2006), Зоран Стаматовић (2008) и Ања Суша (2010).

У жирију су били: Миливоје Млађеновић, директор Стеријиног позорја (председник), Душан Петровић, редитељ, и Саша Торлаковић, првак драме Народног позоришта Сомбор. Шандор Ласло је глумац, редитељ, и професор на Академији уметности у Новом Саду, а Новосадско позориште / Ујвидеки синхаз води већ десет година. Каријеру је започео у ансамблу Драме Радио Новог Сада, након чега постаје члан Новосадског позоришта. Био је члан Позоришта »Szigligeti« у Солноку, у Мађарској од 1991. до 1996, а у Радио - телевизији Србије запослио се 1996. као спикер, паралелно радећи као асистент на новосадској Академији уметности. За професора класе глуме на мађарском језику изабран је 1998, а истовремено је до маја 2002. године био и уметнички директор Новосадског позоришта, и убрзо потом и директор ове позоришне куће. Добитник је многих признања за глумачка остварења, такође је награђиван и као редитељ, а за његовог управниковања многе представе овог позоришта су такође овенчане наградама. Н. П-ј.

У НО ВОМ СА Д У ОДР ЖАН МЕ ЂУ НА РОД НИ СИМ ПО ЗИ ЈУМ „ОД ЛИВ СЦЕ НЕ”

НОВО ИЗ „КРЕАТИВНОГ ЦЕНТРА”

Од пре да ва ња до пер фор ман са

Књижевна баштина у модерном руху

Крајем прошле недеље у Галерији Матице српске одржан је међународни симпозијум „Одлив сцене“ у којем је, поред теоретичара, новинара, студената, активиста владиних и невладиних институција културе, учествовало низ уметника који живе и раде у иностранству, јер у Србији не по стоје елементарни услови за опстанак и развој независних извођачких уметно сти. Симпозијум су организовали Гете институт и асоцијација „Пер.Арт“, а специфичан аспекат догађаја је био тај што га нису чинила само предавања и дискусије, него и конкретни перформанси, радионице, и такозвани фокуси на могући „прилив сцене“ – развој структура и пројеката за сарадњу локалних уметника и културних радика са онима који су у иностранству. Идеја за симпозијум потекла је од феномена да актери независне сцене, посебно они који су имали кључну улогу у њеном развоју почетком двехиљадитих, одлазе из земље због одсуства јасно дефинисане културне политике, као и због главних разлога који доводе до одлива мозгова као ширег друштвеног проблема у Србији. Многи од ових уметника су изабрали Немачку, Белгију, Холандију и друге европске државе као нови простор деловања и успешно раде на тамошњим сценама. Међутим, њихов рад се готово никад или ретко представља у Србији, а такво стање негативно утиче на домаћу независну сцену и њен развој, али исто тако и на културну слику Србије у европском контексту.

На симпозијуму је проблемтатизован и актуелни процес глобализације који умногоме обликује међународну сцену извођачких уметно сти, као и специфични културни, политички и друштвени контекст у Србији. Првог дана програм је био више концептуалан, радионичарски и извођачки оријентисан. Дра га на Ал фи ре вић је одржа ла кратку радионицу о

шта у Амстердаму, могли да чују нешто о паралакси „овде и тамо“. И Драгана Алфиревић је наступила и другог дана, говорећи о теми уметничког номадизма, тезама за и против. Наступе су имали и Тања Павлов (о миграцијама стручњака из Србије), Димитрије Вујадиновић (о културој политици и мобилно сти уметника Србије), Милена Богавац (о уметно сти у

Ис тра жи ва њe се на ста вља - У екипи људи која се ретко састане у овом обиму и квалитету, неки су се срели први пут, а неки први пут после десет година, што је свима било посебно узбудљиво и што јесте нешто што треба да буде саставни део сцене или размишљања, дијалога, потребе за њом – каже Саша Асентић. – Оно што је посебно важно јесте то да сада знамо ко је и како заинтересован за даље кораке и којим путем би они ишли. Ми ћемо још озбиљније наставити истраживање одлива сцене и у локалном и у међународном контексту. „циркулацији“, техници савременог пле са коју развија већ годинама. На перформансу „Вајолет“ Бо ја не Мла де но вић, оримењен је „Ранинг коментери“, концепт Бојане Цвејић да пројекцију извођачког рад уживо прати бар два коментара, од којих је један ауторски. Бојана Цвејић је са Аном Вујановић представила и тероијско-узметнички истзраживачки пројекат „Перформанс и јавност“, а програм првог дана је затворила Драгана Булут, извевши перформанс „Пас ит он“. Након што су првог дана стекли увид у један њен рад, другог дана уче сници су од Бојане Младеновић, која је тренутно директорка „Хет вем“ позори-

борби против контекста, избеглиштву или кпитулацији). Један од покретача идеје и организатора симпозијума, Саша Асентић из асоцијације „Пер. Арт“, рекао је да су сви веома задовољни сусретом који је прерастао оквире уобичајених конференција и фестивала и постао догађај. Разлози за то су конструктиван и отворен дијалог чији су закључци поводом задате теме да треба што боље елаборирати, утврдити тачне потребе и стања независне сцене, односно мапирати који део и која врста сцене су на губитку, анкетирати конкретне људе за које се може рећи да о(п)стају и/ или одлазе, раздвојити лично од профе сионалног. И. Б.

Издавачка кућа „Креативни центар„ специјализована за дечију и омладинску домаћу и страну литературу, али и за дидактичке књиге које допуњавају уџбенике, објавила је „Српске народне лирске песме„ које је приредио Бошко Сувајџић . Књига је опремљена илустрацијама примереним саврменим читаоцима. Амбиција издавача била је да, пре свега младима, приближи вредности народне лирике и осим изабраних 506 песама, из разних крајева у којима Срби живе, дата су важна и занимљива објашњења. На примерен начин су објашњена симболична значења бића, предмета и појава о којима се говори у стиховима народних певача- цветова ружа, невена, смиља, божура, љубичице, затим јеле, јабуке, дуње, јасена, онда значење јелена, кошуте, сокола, сунца, месеца, во-

де, вила и многих других. Поред тога, илустровани су и објашњени обреди и обичаји на којима су песме извођене- свадбе, додоле, лазарице, коледе, краљице, здравице.

Књигу је илустровала Мирјана Живковић цртежима и бројним прилозима - фотографијама обичаја, обреда, одевних и других предмета, шара и везова утканих на њима, преузетих највише из збирки Етнографског музеја. Све

то, на живописан начин, осликава миље у којем су се песме рађале и трајале. Уреднички тим, који су предводили Симеон Маринковић и Славица Марковић постарао се да књига садржи стручне текстове о овим песамама, (оцену њихове естетске, етичке и сазнајне вредности) као и научну апаратуру која ће помоћи истраззивачима из ове области у даљем раду. То наше највеће народно књижевно благо појавило се у Вуковом издању 1815. године у Европи, и међу првима су га запазили Јакоб Грим и Гете. У приказима тога времена, српску народну лирику упоређивали су са Соломоновом „Песмом над песмама“, а пољски песник Адам Мицкијевич забележио је да „нема ничег привлаццнијег од стила тих песама“, те да је то „врхунац савршенства који је могао да досегне словенски стил“. (Танјуг)

НА ТЕАТАР ФЕСТУ „ПЕТАР КОЧИЋ“ У БАЊАЛУЦИ

Две награде за ЈДП Представа Југословенског драмског позоришта (ЈДП) „Драма о Мирјани и овима око ње„ добила је две награде на 15. Театар фесту „Петар Кочић„ у Бањалуци. Награду за главну женску улогу добила је Мирјана Карановић, док је Горчин Стојановић награђен за „најбољу сценографију, за визуелну и функционалну вредност и висок ниво занатске реализације”. Одлуку је донео жири у коме су били редитељ Мла-

ден Матерић, кореограф Стела Корљан и књижевни критичар Ранко Рисојевић. Фестивал је завршен свечаном доделом награда 10. јуна у Народном позоришту Републике Српске. Савремени драмски текст младог хрватског писца Ивора Мартинића „Драма о Мирјани и овима око ње„ режирала је Ива Милошевицх, а представа је на редовном репертоару Театра „Бојан Ступица„. (Танјуг)

24

svet

utorak12.jun2012.

NORVE[KA

dnevnik

NEMA^KA

Brej vik ni je neu ra ~un qiv OSLO: An ders Brej vik, ko me se su di za ubi stvo 77 qu di u Nor ve {koj, ni je ne u ra ~un qiv i mo `e bi ti pro gla {en kri vi~ no od go vor nim za ono {to je u~i nio, tvr de stru~ wa ci. Psi ho log Ej rik Jo han sen ka `e da je ube |en da Brej vik ni je psi ho ti ~an, i da je ono {to je u~i nio po sle di ca we go vih po li ti~ kih ube |e wa, a ne psi hi~ ke bo le sti.

- Uzimaju}i u obzir ideologiju kojoj pripada, ne mislim da treba da se le~i lekovima ili terapijom - rekao je Johansen. On je dodao da je wegov susret sa Brejvikom li~io na susret sa Hanibalom Lektorom iz filma „Kad jagawci utihnu”.

Na Brejvikovom su|ewu ju~e je svedo~io i profesor psihijatrije Ejnar Kringlen koji se ranije slo`io sa stru~wacima, prema ~ijem mi{qewu je Brejvik psihoti~an.

On je, me|utim, kasnije potvrdio mi{qewe druge ekipe stru~waka, koji veruju da Brejvik pripada narcisoidnom ili aso ci jal nom ti pu li~ no sti, ali ne i da boluje od nekog oblika psihoze.

- Zlo se uvek ne mo `e ob ja sni ti bo le {}u - re kao je on, a kao pri mer na veo ho lo ka ust to kom Dru gog svet skog ra ta.

Uko li ko ga de fi ni tiv no pro gla se ne u ra ~un qi vim,

Brejvik ima {anse da izbegne zatvor i bude do kraja `ivota sme{ten u psihijatrijsku bolnicu zatvorenog tipa. On se me|utim nada da }e biti progla{en krivi~no odgovornim, kako bi ono {to je u~inio bilo shva}eno kao po{tovawe i pri pad nost ide o lo gi ji ko joj pripada.

An ders Be ring Brej vik je 22. jula ubio 77 qudi, po{to je prvo podmetnuo bombu u blizini zgra de nor ve {ke vla de u Oslu, posle ~ega je oti{ao na ostr vo Uto ja, ne da le ko od Osla, gde je nasumice po~eo da puca na u~esnike letweg kampa mladih laburista.

Su|ewe Brejviku po~elo je 16. aprila u Oslu, a nekoliko dana kasnije taj 33-godi{wak bez izraza bilo kakvih emocija detaqno je opisao kako je na Utoji 75 minuta pucao na mlade laburiste.

Brejvik je ocenio da su wego ve `r tve bi le „le gi tim na meta” po{to su bili pripadnici politi~ke organizacije koja je, kako je rekao, norve{ko dru{tvo izlo`ila islamu i multikulturalizmu.

U pripremqenom svedo~ewu, Brejvik je tvrdio da govori kao komandant norve{kog i evrop skog „an ti ko mu ni sti~ kog” pokreta otpora i antiislam ske mi li tant ne gru pe „Kraqevi templari”. Izricawe presude }e biti ili 20. jula ili 24. avgusta.

SOMALIJA

Nu de ko ko {ke za doja vu o Oba mi LON DON: Somalijska islamisti~ka grupa Al [abab nudi koko{ke i kamile za informacije o predsedniku i dr`avnom sekretaru SAD, Baraku Obami i Hilari Klinton. Somalijska militantna grupa poku{ala je da na taj na~in ismeje nagradu od nekoliko miliona dolara koju su SAD ponudile za podatke o liderima Al Kaide.

Ponudu je u petak, posle molitve, izneo Fuad Muhamed Kalaf, pi {e bri tan ski “Tele graf” pozivaju}i se na izvore iz somalijske obeve{tajne slu`be.

“Ko otkrije skloni{te onog idiota Obame dobi}e deset ka-

mila, a ko sazna gde je ona starica Hilari Klinton dobi}e deset koko{aka i deset petlova”, rekao je navodno Kalaf.

Stejt department ponudio je u ~etvrtak nagradu od pet miliona dolara za informacije o Kalafu, odnosno sedam miliona za podatke o osniva~u i komandantu Al [ababa Adbi avMuhamedu. Tako|e, za jo{ dvojicom lidera ove organizacije raspisana je nagrada od tri miliona dolara. Al Kaida je u februaru saop{tila da je udru`ila snage sa Al [ababom, koji su SAD 2008. godine ozna~ile kao teroristi~ku grupu, podse}a “Telegraf”.

Po mo} [pa ni ji – sprem nost Evro pe da de lu je BER LIN: Sporazum Evrogrupe o pomo}i {panskim problemati~nim bankama pokazuje svetu i tr`i{tima da Evropa ima snage za preduzimawe odlu~nih akcija kada je to potrebno, rekao je ju~e portparol nema~ke vlade [tefen [ajbert.

- Ovo je dobar znak za evropske partnere i za tr`i{ta - rekao je on na redovnoj konferenciji za novinare, a prenosi agencija AFP. To je znak da je Evropa u stawu da preduzme akcije i da Evropa sada ima instrumente da se nosi sa kriznim situacijama, koje nije imala do pre godinu ili dve. [panija je u subotu zatra`ila kredit od 100 milijardi evra za

svoje krizom pogo|ene banke.

Evropa se na{la pod sna`nim pritiskom ~itavog sveta da preduzme akcije radi spre~avawa pucawa banakarskog sektora u [paniji, {to bi moglo uzrokovati novu krizu u evrozoni. [panski finansijski list „Sinko dias” navodi da izvori iz {panskog bankarskog sektora predvi|aju }e zvani~ni Madrid zatra`iti oko 60 milijardi evra, uz maksimalan iznos od 80 milijardi evra. Posle hitne dvo~asovne telefonske konferencije, koja je odr`ana u subotu, ministri finansija evrozone su izdali saop{tewe da su „spremni da pozitivno odgovore” na zahtev [panije.

SIRIJA

Re `im bom bar do vao Ra tan DA MASK: Trupe sirijskog re`ima bombardovale su kqu~no upori{te pobuwenika u provinciji Homs u nastojawu da ponovo uspostave kontrolu nad ovom teritorijom. U sukobima {irom zemqe poginule su 22 osobe, saop{tili su posmatra~i. Vladine snage su iz helikoptera bombardovale pobuweni~ke polo`aje u gradu Ratanu, koji je ve} mesecima pod naizmeni~nom paqbom, navela je Sirijska opservatorija za qudska prava sa sedi{tem u Londonu.

Trupe poku{avaju da osvoje Ratan od sredine maja, nakon {to su se pobuwenici iz Homsa pregrupisali u ovom gradu u neposrednoj blizini glavnog auto-puta koji povezuje Damask sa severom zemqe.

Snage re`ima su, tako|e, bombardovale Xurat al-[iju u gradu Homsu, kao i druge distrikte „gde je re`im izgubio kontrolu pre nekoliko meseci”, navodi Opserva-

torija. U napadu naoru`anih pobuwenika na vojni kontrolni punkt u gradu Kusajru u provinciji Homs poginulo je i raweno nekoliko voj-

da napadaju gradove i sela u regionu gde je sna`no antire`imsko raspolo`ewe i da su u tri sela u Hami danas poginule ~etiri oso-

nika. Aktivisti u provinciji Hama u centralnoj Siriji rekli su za AFP da vladine snage nastavqajju

be. Opservatorija navodi da su vladine snage ju~e granatirale grad Al-A{aru u provinciji Deir Ezor

DAGESTAN

na istoku, kada su poginula dva civila i jedan pobuwenik, kao i da je u drugim sukobima u istoj provinciji danas poginulo najmawe {est vojnika.

U eksploziji u Idlibu, `ari{tu 15-mese~ne pobune protiv presednika Ba{ara al-Asada, poginuo je jedan civil i ~etiri vojnika, a u istom gradu u odvojenom napadu stradali su jedna `ena i jedan de~ak.

Sirijska opservatorija za qudska prava podse}a da su ju~e u sukobima {irom zemqe poginula 63 ~oveka - 38 civila, 19 vojnika i {est pobuwenika, a da je od izbijawa antire`imske pobune u martu pro{le godine u Siriji poginulo 14.100 qudi, me|u kojima 9.862 civila, 3.470 vojnika i 783 vojna dezertera koji su pre{li na stranu pobuwenika. Pobuwenike koji nisu dezertirali iz vojske Opservatorija ubraja u civile.

MJANMAR

Ot kri ve na let wa ba za te ro ri sta MO SKVA: Ruski Nacionalni antiteroristi~ki komitet (NAK) saop{tio je ju~e da je tokom operativnih aktivnosti u Dagestanu otkrio letwu teroristi~ku bazu takozvane {amhaqske grupe u okolini Maha~kale, a snage bezbednosti su tom prilikom likvidirale jednog ekstremistu. Prema navodima ruskih vlasti, re~ je o Isaku Magomedovu (34) koji je otvorio mitraqesku vatru na pripadnike snaga bezbednosti koje su se pribli`i-

le teroristi~kom kampu nedaleko od `elezni~ke pruge koja vodi ka glavnom gradu Dagestana.

Banda kojoj je pripadao i ubijeni Magomedov tereti se pored ostalog za razbojni{tva, zastra{ivawa gra|ana i iznu|ivawe novca od lokalnih biznismena, kao i za diverzije i napade na organe vlasti. NAK je saop{tio da je nastavio aktivnosti u okolini mesta gde je otkrivena baza i intenzivno traga za ostalim ~lanovima teroristi~ke grupe.

Eva ku a ci ja oso bqa UN RAN GUN: UN po~ele su evakuaciju svog osobqa iz delova Mjanmara u kojima su izbili verski sukobi, saop{tio je ju~e predstavnik UN. ^etrdesetak zaposlenih u UN i wihove porodice, dakle ve}ina osobqa UN u Mjanmaru, upravo napu{taju Mongdav, gde je u sukobima budista i muslimana poginulo najmawe sedmoro qudi”, rekao je predstavnik UN A{ok Nigam.

On je kazao da }e se osobqe UN vratiti u Mjanamar kada se

situacija tamo poboq{a. Kako navodi agencija Frans pres, UN su pomogle i evakuaciju zaposlenih u nevladinim organizacijama.

Verski sukobi izbili su u petak u gradu Mongdav, u dr`avi Rakhin na jugo-zapadu Mjanmara, gde uglavnom `ive pripadnici muslimanske mawine. Pre toga, pro{le nedeqe je u Rakhinu ve}a grupa budista lin~ovala deset muslimana u znak osvete zbog silovawa jedne `ene.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VlAdIMIr PUTIN Ruski predsednik Vladmir Putin, koji je kao pro{logodi{wi prihod prijavio 112.000 dolara, ima kolekciju satova koja vredi verovatno {est puta vi{e od toga. Putin je fotografisan sa satom marke „Patek Filip” od 60.000 dolara, kao i sa „Blankpain-om„ od 10.500 dolara. navredniji je ipak sat od krokodilove ko`e vrdan pola miliona dolara.

IlIjAs KAsIdIjrIs Portparol gr~ke desni~arske partije Ilijas Kasidijris tu`io je dve polii~arke od kojih je jdnu udario, a drugu poli vodom tokom TV debate. On je podneo tu`bu u atinskom sudu „za napad bez povoda„, ali i protiv TV Antena, na kojoj se ceo incident dogodio, za nelegalno zadr`avawe. Kasidijris je, in~e, pobgao nkon napada na dve poslanice.

BENEdIKT XVI Papa Benedikt XVI pozvao je svoje saradnike na „lojalnost” nakon skandala zbog objavqivawa poverqivih dokumenata Vatikana koje je dovelo do hap{ewa wegovog batlera. On je dodao da je za one koji rade u Vatikanu, ovo od naro~itog zna~aja po{to veliki deo svoje energije, vreme i sakodnevnog anga`ovawa ula`u u slu`ewe poglavaru.

ZE MQO TRES AK TI VI RAO KLI ZI [TA NA SE VE RU AV GA NI STA NA

Stra hu je se da je po gi nu lo vi {e od 100 qu di KA BUL: Strahuje se da je u zemqotresu i kli`i{tima na severu Avganistana u kojima je nestalo vi{e od 20 ku}a poginulo ~ak 100 qudi, saop{tili su lokalne vlasti.

Spasioci su do sada izvukli tela dve `ene iz ru{evina prouzrokovanih klizi{tem u provinciji Baglan, saop{tio je guverner Abdul Maxid. Ujediwene nacije su potvrdile da je jo{ jedna osoba poginula, a da je vi{e ku}a uni{teno u jo{ pet oblasti.

Velika klizi{ta koja su sa sobom povukla blato i stene zatrpala su ku}e u udaqenom planinskom selu Saxi Hazara tako duboko da su spaioci odustali od poku{aja da lopatama do|u do zatrpanih ku}a, rekoa je Xaved Ba{arat portparol provincijskog {efa policije koji je bio u selu posle zemqotresa. „Potrebni su nam buldo`eri i druga ma{inerija da uklonimo svu ovu zemqu i izvu~emo tela ili pre`ivele, ako ih ima,” rekao je Ba{arat, prenosi AP. Stanovnici ka`u da je u klizi{tu nestalo izme|u 25 i 30 ku}a.

Pro vin ci ja Ba glan

[ef lokalne policije izjavio je prethodno da informacije sa pogo|enih lokacija i daqe pristi`u, ali da se za sada ~ini da je najte`e pogo|eno udaqeno selo Dara Azara u provinciji Baglan.

Asadala [irzad rekao je da je vi{e od 70 qudi ostalo zarobqeno pod ru{evinama ku}a, ali nije mogao da precizira da li i koliko ima mrtvih, preneo je Rojters. „Poslali smo spasila~ki tim. Za sada nemamo izve{taje o poginulim ili povre|enim qudima”, rekao je {ef policije. Zemqotres ja~ine 5,4 stepeni po Rihteru pogodio je region Hindu Ku{, a naknadni potres je iznosio 5,7 stepeni na toj skali, saop{tio je geolo{ki institut SAD. Epicentar zemqotresa je bio na 174 kilometra severno od Kabula, gde se tako|e osetio.

(Ta njug)

balkan

dnevnik AL BA NI JA @E LI KO SO VO U BSEC-u

Crnomorska ekonomska saradwa za sve BEOGRAD: Predstavnici Albanije zalo`li su se za ukqu~ewe Kosova u Organizacije crnomorske ekonomske saradwe.

Zamenik ministra spoqnih poslova Albanije Selim Belortaja zalo`io se ju~e u Beogradu, na 26. sastanku Saveta ministara spoqnih poslova dr`ava ~lanica Organizacije crnomorske ekonomske saradwe (BSEC), za ukqu~ewe Kosova u ovu organizaciju. On je rekao da „se situacija u regionu, posebno uspeh u dijalogu Beograda i Pri{tine,

moraju uzeti u obzir u agendi BSEC”.

Prema wegovim re~ima, Albanija je tokom predsedavawa regionalnim inicijativama uvek smatrala bitnim ukqu~enost i u~e{}e celog regiona, a to }e zastupati i tokom predstoje}eg predsedavawa CEFTA. Belortaja je kazao da wegova zemqa namerava da zadr`i aktivnu ulogu koju je imala u BSEC i da se posebno zala`e za ja~awe odnosa te organizacije sa EU. On je ocenio da je Srbija,

kao predsedavaju}a, ostvarila ve}inu prioriteta i da sa zadovoqstvom konstatuje da preostali prioriteti imaju izgleda da uspeju. Belortaja je pozvao zemqe ~lanice da rade posebno na ja~awu tr`i{ta, jer u vremenima krize nema boqeg izbora od saradwe u privredi.

Ju~e se u Beogradu odr`alo 26. redovno zasedawe Saveta ministara inostranih poslova zemaqa ~lanica BSEC. Na sastanku su razmatrani rezultati ostvareni tokom predsedavawa Sr-

bije ovom organizacijom od januara do juna 2012, ukqu~uju}i i susrete ministara ekologije i energetike.

Potpisavawem Deklaracije i Bosforskog dogovora, predsednici 11 dr`ava osnovali su u Istanbulu, 25. juna 1992, Organizaciju crnomorske ekonomske saradwe. Zemqe osniva~i su: Azerbejxan, Albanija, Bugarska, Gruzija, Gr~ka, Jermenija, Moldavija, Rumunija, Rusija, Turska i Ukrajina, dok je Srbija postala ~lanica 2004.

KO JE [PI JU NI RAO I HA KO VAO HR VAT SKU MI NI STAR KU

Zamerila se prera|iva~ima plastike?

ZAGREB: Doskora{wa hr vat ska mi ni star ka za {tite okoline i prirode Mirela Holi - koja je pro{le sed mi ce pod ne la ostavku zbog urgirawa za `enu svog partijskog druga - podnela je ju~e krivi~nu prijavu zbog sumwe da je protivzakonito nadziru. Ona je priznala da je pre tri me se ca upu ti la mejl {efu uprave Hrvatskih `e le zni ca Re neu Val~i}u s molbom da zadr`i na poslu sekretaricu Hajdi Maziju, ali se zapitala za{to se taj mejl pojavio u javnosti tek nakon tri meseca.

- Ono {to mene sada interesuje jeste ko je prekr{io moja ustavna prava i raspolagao mojom privatnom korespondencijom na taj na~in - rekla je ministarka u ostavci. Ona smatra da Val~i} nije ume{ao prste u aferu zbog koje je ona ostala bez ministarske funkcije, jer je na ovaj na~in i on izlo`en negativnoj medijskoj pa`wi.

O po za di ni we ne ostav ke razvile su se brojne teorije o

tome ko stoji iza svega {to joj se dogodilo - mnogi smatraju da se zamerila odre|enim lobijima koji bi mogli imati koristi od projekata, pre svega oko otkupa plasti~nih boca, ali i drugih o kojima se ona kao ministarka negativno izjasnila.

O pritiscima koji su na wu vr-

{eni svedo~i i ~iwenica da je pre dva me se ca pri ja vi la i pretwe smr}u.

Ekolo{ka udru`awa dala su podr{ku ministarki, rekav{i da je ona za {est meseci u~inila vi{e nego weni prethodnici za sve godine koliko su obavqali du`nost. Ekolozi sma-

CR NO GO RAC OB JA VIO SVO JU ^I TU QU

Pao zbog borbe za zemqu PODGORICA: Crnogorski arhitekta Andrija Marku{ objavio svoju ~ituqu na kojoj je napisao „snemogao u borbi za svoju zemqu”. Na tu „akciju” podstakla ga je ~etvrorogodi{wa bezuspe{na borba da naplati zemqi{te preko kojeg Podgorica namerava da napravi put do zgrada u jednoj od kojih stanuje i premijer Crne Gore Igor Luk{i}. On istovremeno optu`uje gradona~elnika da je novac stanara potro{io za izgradwu kru`nog toka u blizini svoje ku}e.

naknade za izgradwu puta do stana premijera Igora Luk{i}a”, navodi se u plakati Marku{a.

On je istakao da je stradao od „riko{et metka”, koji je premijer Luk{i} ispalio u neodgovorne institucije sistema u ~iji rad, kako je tada izjavio, ne `eli da se mije{a. Luk{i} je tom prilikom najavio da }e zajedno sa Marku{em i stanarima potpisati `albu. „Taj metak ne}e `aliti... i metak je, po{ao ali je riko{et

Marku{ je pro{log leta, da bi ukazao na svoj problem sa gradskom upravom, iskopao kanal oko zgrada, pi{u Vijesti. „Obave{tavamo prijateqe da je (pod)legao na premijerovom ~ar{avu na{ ka’ on stvaralac, snemogao od borbe za svoju zemqu, Andrija Veli{e Marku{.

Andrija je (pod)legao 25. maja na performans protestu povodom uzimawa wegove zemqe bez

pogodio Andriju, koji je kao kolateralna {teta pao na ra{ireni ~ar{av sa natpisima ‘Padaj premijeru, ne}e ti biti ni{ta, uhvati}emo te u ra{irenom ~ar{avu’ i ‘Kod ove vlasti nijedan kriminalac nije na slobodi, dijeli sudbinu naroda”, navodi se u „posmrtnoj” plakati. O terminu kada }e se uobi~ajenim lelekawem Andrija o`aliti, odlu~i}e wegova

porodica - Gra|anski front, zavisno od termina uli~nih protesta. U me|uvremenu, Andrija }e se ~uvati u hladwa~i da se „{to kod wega ne promeni”.

Andriju }e polo`iti na isti premijerov ~ar{av, umesto sve}a, sa strane, staja}e starinska lampa i fewer, a iznad glave zastava Evropske unije. Pre no je (pod)legao Andrija je objasnio kako da se na perfomans na~in o`ali {to je ujedno i wegova posledwa `eqa. „Andrija }e le`e}i na ~ar{avu posle svakog lelekawa iz zahvalnosti aplaudirati.

Ovo }e biti redak slu~aj da se jedan lele~e, a drugi sahrawuje - sahrawuje se Vlada.

Prvi leleka~i su iz Gra|anskog fronta, Andrijin kolega Momir Joksimovi}, sekretar op{tinskog Odbora za zdravstvo, rad i socijanu politiku i Vojo Vuleti} predsednik Udru`ewa za za{titu penzionera i invalida Crne Gore. Lelekawe iz „petnih `ila” ne}e biti uzaludno, no }e se ovaj skup iskoristiti za pomirewe suprotstavqenih oko dr`avnih simbola.

Andrija je kao nekada{wi profesor prve generacije studenata dizajna kreirao pomirqivi predlog dr`avnog simbola cigaret gliser na plavoj ustalasanoj pozadini sa doqe dogorelim cigaretama, umesto gusarski ukr{tenih kostiju, ~ija dogorelost odgovara op{toj dogorelosti do nokata. Uz zastavu Evropske unije staja}e i nova cigaret-gliser zastava, pored 201 crn le`e}eg Andrije”, navodi se u plakati „o`alo{}ene porodice”.

traju i da bi pristanak vlade na projekt gradwe HE Ombla kod Dubrovnika, a koji je negativno ocewen u tri od ~e ti ri re vi zi je efe ka ta na oko li nu, bio potvrda da je Holi bila `rtva zavere.

Tvrd we da Mi re lu Holi {pijuniraju tajna slu`be odbacio je predsednik Ivo Josipovi}.

- Mo gu tvr di ti da nikakve {pijuna`e, od onog {to zovemo tajne slu`be, nije bilo. Je li neko privatno zloupo tre bio we nu ko mu nikaciju, a sasvim sigurno jeste, utvrdit }e se ko i kako - rekao je.

Naglasio je da je Mirela Holi svojim mejlom preduzela nepromi{qen potez zbog ~ega snosi politi~ku odgovornost, ali smatra da je ona u ovih nekoliko meseci zapo~ela s va`nim reformama i napravila vrlo dobre stvari, pa se nada se da }e i wen naslednik nastaviti tim putem.

Hap{ewe dilera narkotika SA RA JE VO: Pri pad ni ci fe de ral ne Upra ve po li ci je uhap si li su 12 oso ba osum wi ~e nih za neo vla {}e nu pro iz vod wu i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga. Uhap {e ni u po li cij skoj ak ci ji „Ig man” su na kri mi na li sti~ koj ob ra di, a port pa rol ka fe de ral ne Upra ve po li ci je Mer si ha No va li} je Sr ni re kla da je raz bi je na ve li ka or ga ni zo va na kri mi nal na gru pa.

- Re~ je o organizovanoj kriminalnoj grupi koja je sva ko dnev no u pro da ju krajwim korisnicima stavqala ve}e koli~ine droge. Pretrese u okviru akcije zapo~eli smo jutros u saradwi sa MUP-om Kantona Sarajevo - istakla je ona.

Ak ci ja „Ig man” re zul tat je {estomese~ne istrage, tokom koje je uhap{eno vi{e od 40 lica koja se dovode u vezu sa tim predmetom, pojasnila je portparol ka fe de ral ne Upra ve policije. Novali}eva nije bila u prilici da ta~no ka`e {ta su sve policajci za ple ni li to kom ju tro {we akcije, ali je kazala da je re~ o ve}oj koli~ini dokaznog materijala.

- Dokazi }e biti upu}eni u Centar za forenzi~koinformati~ku podr{ku na ve{ta~ewe, a u su{tini je re~ o ve}oj koli~ini droge i naoru`awa - rekla je ona.

utorak12.jun2012.

25

Vladika Jovan u istra`nom zatvoru SKOPQE: Arhiepiskop Jovan Vrani{kovski preba~en je iz zatvora Idrizovo u Skopqu u istra`ni zatvor, na zahtev suda - zbog novih krivi~nih dela za koja se tereti. Vladika Jovan je zajedno sa 19 sledbenika krajem pro{log meseca osumwi~en za prawe novca.

Policija ih tereti da su u isti dan upla}ivali po pet hiqada evra na ra~un Udru`ewa za unapre|ewe gra|anskih i verskih sloboda Anastasija, a da je taj novac bio namewen za kupovinu imovine u Makedoniji za

izgradwu objekata wegove crkve, koju Makedonija ne priznaje.

U maju, sud u Velesu je arhiepiskopa ohridskog i mitropolita skopskog Jovana osudio na dve i po godine zatvora zbog navodne pronevere. Wegova arhiepiskopija je istovremeno saop{tila da je Vrani{evski, koji boluje od dijabetesa i ima ozbiqnih problema s ki~mom, preme{ten u istra`ni zatvor „u surove uslove u zatvorskoj }eliji” i pozvala sudske organe da deluju „razumno i milosrdno”.

Vehabizam u BiH se prikriva SARAJEVO: U BiH ne postoji spremnost za re{avawe problema vehabizma, tvrdi predsedavaju}a Zajedni~ke komisije za odbranu i bezbednost parlamenta BiH Du{anka Majki}. Ona je rekla da svaki od tih slu~ajeva poku{ava da se zata{ka. Majki} je navela da nema odgovora na pitawe da li institucije BiH imaju snage, `eqe i voqe da se izbore sa terorizmom koji je sve ve}a pretwa svetu, pa i BiH. Govore}i o povezanosti vehabizma i terorizma u BiH, Majki}eva je za bawalu~ke „Nezavisne novine” rekla da }e BiH re{iti

taj problem onda kada Bo{waci ka`u da `ele da se izbore sa tim.

- Veoma je va`no da oni to ka`u, jer blagonaklono gledati na problem vehabizma dovodi do napada na ameri~ku ambasadu. Da smo se ozbiqno pozabavili Gorwom Mao~om ne bi se dogodio napad na Policijsku stanicu u Bugojnu i slu~aj ‘Ja{arevi}’. Pitawe je {ta je slede}e - rekla je Majki}eva.

Ona upozorava da je vehabizam, odnosno radikalni islam, problem koji ne}e po{tedeti ni Bo{wake i dodaje da }e i oni jednog dana imati problem zbog toga.

U Crnoj Gori siroma{no svako deseto dete PODGORICA: U Crnoj Gori svako deseto dete je siroma{no, a najve}i broj je starosti do pet godina, navodi se u prvoj Studiju o siroma{tvu dece u Crnoj Gori, koju je uradio UNICEF. Iz Kancelarije UNICEF-a u Podgorici je saop{teno da Studija pokazuje da deca ~ine ve}inu qudi koji `ive siroma{no.

Deset odsto dece i 6,1 odsto odraslih `ive u siroma{tvu u Crnoj Gori, odnosno sa mese~nom potro{wom mawom od 169,13 evra, navo-

di se u saop{tewu. Dodaje se da siroma{na deca naj~e{}e dolaze iz vi{egeneracijskih i porodica sa troje i vi{e dece ili su im roditeqi samohrani. Studija je pokazala da najve}i broj siroma{ne dece `ivi na severu Crne Gore i u seoskim podru~jima. Na severu Crne Gore stopa de~jeg siroma{tva iznosi 19 odsto, {to je ~etiri puta vi{e nego u centralnom delu dr`ave i gotovo dva puta vi{e nego na jugu Crne Gore, navodi se u Studiji.

@enska posla

utorak12.jun2012.

c m y

26

dnevnik

Од е ћ а и м од н и д о д а ц и у б о ј а ма с л а д оле д а

С

ладолед – идеална и најпопуларнија посластица за пролеће и лето! Не само да задовољава нашу потребу за слатким него нас и освежава, а такве су и водеће овосезонске боје – попут куглица сладоледа! Које нијансе превладавају и како их носити? Нежно, романтично, елегантно и женствено – то су карактеристике пастелних боја. Ове сезоне оне су у посебном издању, у оном слатком..

Воћно освежење

Пастелно

Већина комада у пастелним бојама ове сезоне пружа право модно освежење. Лимун, наранџа, бресква и мента доминирају у модном корнету. Радо се комбинују с неонским детаљима. Погрешити не можете ни са златним детаљима. Да би се то добро искомбиновало треба имати укуса и мере, а ако то имате, онда се, упркос томе што то модна правила можда не налажу, уједно могу искомбиновати чак и два флуоресцентна детаља одједном. Ако пак нисте сто посто сигурни како то направити, најбоље је да се држите правила беж хаљина плус неонске ципеле или торбица. Дизајнерска кућа

Кашарел комбиновала је две нијансе наранџасте боје и створила праву сластицу. Дефинитивни победник кад су боје у питању за ову сезону је минт боја, која превладава код већине дизајнерских кућа, а обојила је подједнако и одевне комаде и модне додатке. Марк Јакобс је с њом употпунио своје ретро креације, а Шанелу је освежила нежну и романтичу колекцију. Пастелне боје, односно нијансе у бојама сладоледа, носиле су се и прошле сезоне када су комбиноване апсолутно са свим. Ове године тренд је употпуњен неонским, флуоресцентним тоновима који лепо наглашавају белу или пудер боју.

Луи Витон

Лимунжута

Лепршаво

Т

Веома популарна боја је и жута која нас асоцира на освежавајући сладолед с укусом лимуна. Најнежнију верзију представила је француска дизајнерска кућа Луи Витон чија бајковита колекција је прави представник овог тренда. Прин је креирао прави модни корнет – лимун и бресква. Овај тренд пригрлиле су и познате трендсетерице. То ни не чуди јер пастелне освежавајуће боје дају женствен и весео стајлинг. Глумица Мишел Вилијамс одабрала је ретро хаљину на дебеле пруге и различите узорке. Нежне тонове освежила је лимунжутом бојом. Жуту

воли и Џесика Алба која сваким својим новим јавним наступом одушевљава. Она се одлучила за сукњу, блузу необичног узорка и црни блејзер и чарапе. Уз помоћ жуте сукње овај стајлинг је претворен у изврсну комбинацију за прелазно раздобље до лета. Маст хев комади ове сезоне су мала торбица или штикле у бојама неона, хаљине у бојама сладоледа, асиметричне и плисиране сукње, пиџама панталоне с принтом или у некој упечатљивој боји. Комбинујте с великим летним хитом – прозирним кошуљама у пастелним тоновима.

Тамaн руж лети – да или не

ренд с црвеног тепиха је јасан: носе се тамни ружеви! Међутим, јесу ли такви ружеви створени за летне дане? Тамни ружеви обично на светлост дана излазе с првим хладнијим данима. Ипак, недавно одржани Мет Гала открио је како се познате даме још увек не желе одрећи тамних нијанси ружева. Интензивне црвенкасто-смеђе нијансе носиле су Лана дел Реј, Џесика Алба, Камила Бел, Кејт Пери, Амбер Валета и Кејт Босворт. Атрактивна црнка Камила Бел је тамни руж боје чоколаде комбинујте уз елегантну пунђу и свој заштитни знак – дебеле обрве. Беспрекоран тен и златна сенка били су довољни да млада глумица заблиста. Џесика Алба је носила увојке у стилу Веронике Лејк и нешто црвенију боју ружа у комбинацији с бронзаним смокием и златном хаљином. Занимљиво је како су обе глумице одабрале хаљине у металик нијансама које наглашавају њихову тамну пут. Певачица Лана Дел Реј је одабрала љубичасту нијансу ружа који пристаје њеној бледој пути, а уз њу је носила препознатљиви мачкасти лук на очима. Ова комбинација можда делује превише агресивно на њеном лицу уоквиреном валовитом косом. Кејт Босворт је позната као једна од

Кејт Босворт и Лана дел Реј

водећих трендсетерица, а свој нови омиљени руж носи у стилу 30-их година прошлог века. Хаљина од перја, пунђица на врху главе, љубичасти руж и дебеле обрве су били довољни да засени многе колегице. Оставити за јесен или носити одмах? Без обзира о како лаганој текстури се ради, тамни ружеви спадају у категорију тешког

Најчешће грешке у шминкању У

данашње време се можда више него икад говори о мејкапу: како га правилно нанети, који су производи добри, који нису, али погрешке су ипак свеприсутне, и то готово увек исте.

Погрешан пудер

Амбер Валета и Кејт Пери

жеви изгледају пренападно у свакодневним ситуацијама, посебно ове сезоне када је одећа шарена и јарких боја од главе до пете. Ове зиме су били популарни тамни ружеви у љубичастим нијансама и боји вишње. Када су у питању тамне нијансе, већина жена сматра да им оне не стоје. Жене се једноставно не усуде носити такве тонове, али свака част изЏесика Алба и Камила Бел узецима. мејкапа, посебно када Уколико сте се одлучили за тамнију нисе ради о стритстајл јансу овог лета, користите сјајило или пак моди. Треба имати на руж и преко њега нанесете прозирно сјајиуму да тамни руж из- ло јер ће тако целокупан лук бити свежигледа добро само у од- ји. Ружеви у тамнијим нијансама најбоље ређеним приликама. стоје црвенокосим женама те женама с коТамни ружеви и при- сом у љубичастим тоновима. Оне чак могу родан маке уп на очи- пронаћи руж у идентичној нијанси као ма су одлична комби- што је недавно учинила Кејт Пери, док ће нација за црвени те- риђокосе изгледати одлично с бронзаним пих, али када се тем- ружем. Плавуше и црнке с овим бојама мопература попне изнад гу изгледати неприродно, посебно када су 25 степени, тамни ру- летње температуре у питању.

Џесика Алба

Мишел Вилијамс

Једна од најчешћих погрешака је одабир погрешног пудера. Не можемо користити један пудер током целе године јер се зависно од годишњих доба боја наше коже мења. Пудер увек испробате на врату. Нема ништа горе него кад се на подручју вилице и браде види црта од пудера. Код наношења пудера обавезно га развуците лагано по врату. Такође, пудер се увек испробава на дневном светлу.

Превише маскаре Радије ставите умјетне трепавице него превише маскаре. Дебели слојеви маскаре никоме нису привлачни. Једини ефект који ћете постићи тиме су слепљене трепавице пуне грудвица и очи спуштене на пола капка од силне тежине на њима. Радије пре наношења маскаре увијте трепавице увијачем и нанесите 2 слоја маскаре те их старом четкицом рашчешљајте. Никада немојте користити стару и суву маскару, рок трајања је 3 месеца. Ако вам се маскара за време наношења размаже, причекајте неколико секунди да се осуши те вишак уклоните штапићем за уши.

Лоше нанесено руменило Истина је да руменило даје живост лицу, али само у одређеној мери. Нанесите га тамо где се иначе природно румените и стављајте га мало по мало јер лакше је додати него га касније брисати. Такође

предлажем да га стављате на крају када сте већ нанели сав други мејкап јер тада ћете тек имати праву слику колико га заиста требате. Увек га равномерно развуците са свих страна и стопите с остатком лица како нигдје не би имали грубих линија.

Погрешна нијанса оловке за усне Функција оловке за усне, барем у данашње време, је да вам руж за усне дуже траје, а не да се она истиче испод њега. Уколико желите визуелно повећати усне, можете, али обавезно оловку нанесите на целе усне, а не само на рубове. Такође бирајте оловку која одговара вашем ружу, никако пуно тамнију од њега.

Занемарене обрве Обрве су те које могу знатно поправити или покварити целокупну слику. Како их правилно дефинисати можете погледати овде, а уколико нисте сигурни у своје умеће баратања пинцетом и маказицама радије посетите козметичара који ће вам то стручно направити. Обрве исцртане оловком већ јако дуго нису у моди зато ако већ користите оловку за обрве наносите је тачкасто уместо да повлачите линије. Уместо оловке користите сенку, јер ће изгледати пуно природније и мања је веројатност да ћете га погрешно нанети.

Равнотежа Баланс у мејкапу је врло битан. Увек се шминкајте у складу с пригодом и никада немојте наглашавати очи и усне у исто време. Уколико нагласите само један део на вашем лицу створит ћете пуно већи ефект него да нагласите све одједном и запамтите: мање је више.

Svet poznatih

dnevnik

utorak12.jun2012.

27

Иван Ивановић прозвао Јелену Маћић Н

а почетку емисије “Вече са Иваном Ивановићем” познати водитељ је у устаљеном ритму и на уобичајени начин кренуо са чувеним вицевима. Овога пута “на тапети” Ивана Ивановића није била Наташа Беквалац већ наша шминкерка и бивша учесница “Сурвајвера” Јелена Маћић. Наиме, с обзиром да је одјекнула вест како се тражи двојник контроверзног певача Мерлина Менсона, он је нашао особу која би могла да се упореди са њим. “Чули смо да се тражи двојник Мерлина Менсона. Ми имамо нашег фаворита”, рекао је Ивановић а у позадини је осванула фотографија Јелене Маћић.

С

тил нове британске принцезе Кејт Мидлтон изазива опште дивљење ма где да се појави, али су се модни критичари, који су се последњих дана осврнули на њену обућу, запитали да ли то супруга принца Вилијама има само један пар ципела. Кејт очигледно има један омиљени пар ципела, у боjи коже, са високом потпетицом, истовремено шик и класичног облика, које веома радо, и веома често носи.

А н ђ ел и н а р е ж и р а е р отс к и т р и л е р

П

осле режисерског дебија филмом „У земљи крви и меда”, који се није прославио ни код критике ни код публике, Анџелина Жоли се спрема да режира еротски трилер који би требало да се сними по књизи „Педесет нијанси сиве” („50 Shades of Grey”). Ако преговори буду успешни, могла би ускоро да падне прва клапа еротског трилера који ће се снимати према врло успешном роману Е. Л. Џејмс о помало перверзној љубавној вези који је велики литерарни хит.

Штедљива енглеска принцеза Према писању британских таблоида, Кејт се у тим ципелама појавила на недавном дербију у Епсому, на венчању Заре Филипс, приликом званичне посете једној болници у Лондону, па за 90. рођендан принца Филипа, током северноамеричке турнеје, али и прошлог викенда на прослави дијамантског јубилеја краљице Елизабете II. Кејтине ципеле, очигледно веома удобне, носе потпис ЛК Бенета и коштају 230 евра.

Шакира је трудна

Ђ

У питању је први наставак трилогије у којем се описује однос студенткиње Анастасије Стил и младог пословног човека

ерар Пике би могао да добије још нешто осим пехара на Европском првенству у фудбалу које се управо одржава. Страни медији пишу да је колумбијска певачица Шакира у другом стању са репрезентативцем Шпаније Ђераром Пикеом. Трач је потекао од мексичког Интернет портала ТВНотас који пише да је лепа певачица у другом стању, као и да су она и њен изабраник купили велелепну кућу у Барселони где планирају да се скрасе са новорођенчетом. Шакира је наводно у другом месецу трудноће и требало би да се породи крајем године.

Кристијана Греја. Књига је велику популарност стекла бројним експлицитно описаним сценама са сценама садомазохизма.

НЕВОЉЕ БРИТАНСКОГ ПРЕМИЈЕРА

Заборавио ћерку у пабу

Б

ритански премијер Дејвид Камерон грешком је заборавио своју осмогодишњу кћерку Ненси у једном сеоском пабу након ручка са пријатељима, преносе британски медији. Инцидент се догодио пре неколико седмица када су Камерон и његова супруга Саманта напустили локал и одвезли се кући одвојеним аутомобилима, свако верујући да је дете пошло с оним другим, наводи се у саопштењу које је данас издао премијеров кабинет у Даунинг стриту. Иако му се кћерка Ненси, једно од његових троје малолетне деце, врло брзо придружила, овај случај за Камерона представља приличну нелагодност коју ће његови критичари неминовно искористити да га поново нападну, замерајући му да превише воли да се релаксира, односно „кулакси-

Л е д и Га г а добила шипк ом п о гл а в и

П

адала је са клавира и терурала се на вртоглавим потпетицама, а сада је замало добила потрес мозга. Леди Гага је повредила главу након што је на наступу на Новом Зеланду ударила главом у металну шипку, тачније након што ју је један од играча звекнуо по глави. Певачица се током извођења песме „Џудас”

чак и затетурала, али је наставила као да се ништа није догодило. Касније се обратила публици. „Извините ако вечерас будем мало лупетала. Не знам да ли сте приметили, али малопре сам се ударила у главу и мислим да имам потрес мозга. Али, не брините, наставићу концерт”, рекла је певачица.

ра” како је то сам једном приликом изјавио. Немили догађај, који је открио таблоид „Сан”, могао би да створи непријатности британском премијеру у тренутку

када се влада припрема да крене у решавање „проблема породица” које воде хаотичне животе и чије неодговорно понашање пореске обвезнике кошта милионе фунти годишње.

Камерон и његова супруга приметили су да им нема најстаријег детета тек када су се вратили у своју званичну резиденцију на селу, вилу Чекерс, у Бакингемширу, 65 километара северно од Лондона. Срећом, резиденција се налази на свега неколико минута вожње од паба „Плоу Ин” где су Камеронови ручали у друштву две друге породице. Ненси је отишла у тоалет у трентуку када су њени родитељи одлазили из паба и одвезли се засебним аутомобилима.

- Премијер и Саманта су били ван себе када су увидели да Ненси није са њима - казала је представница Даунинг стрита. Она је додала да се инцидент догодио пре око два месеца.

- На сву срећу, када су телефонирали у паб, девојчица је била тамо на сигурном. Премијер се одмах одвезао по њу - навела је она.

Парис Џексон исмевали у школи

Ћ

ерка Мајкла Џексона гостовала је у емисији Опре Винфри, где је причала о свом детињству, али и открила да су деца у приватној школи коју похађа покушавала да је малтретирају, те да је на својој кожи осетила вршњачко насиље. Парис Џексон (14), ћерка поп легенде Мајкла Џексона, који је преминуо 2009. године, открила је гостујући код Опре Винфри неколико мистерија које су годинама биле везиване за чувеног певача. Међу најчуднијим појавама била је та да су деца носила маске преко лица кад год би се у јавности појавила заједно са оцем.

- Била сам мала и јако збуњена. Нисам могла да разумем зашто носимо маске. Али сада ми је јасно - рекла је Парис, која је већ као четрнаестогодишња девојчица на удару медија.Међутим, она је истакла и да се њихов отац потрудио да имају нормално детињство, на чему му је посебно захвална. Престала је да се осећа заштићено тек када је кренула у приватну школу са осталом децом, јер је до тада све часове имала код куће.

- Деца у школи су ме задиркивала, провоцирали су ме говорећи ми разне ствари, али то на мене не утиче. Многи од њих ме не воле, али ја не разумем зашто је то тако. Стално сам на мети оговарања - испричала је Парис.

28

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

utorak12.jun2012.

Po sled wi dra gom SO B E i apart m a n i na mo r u Utje h a kod Ba r a, bli z u mo r a, po voq no. Te le fo ni: 021/6363291, 062/8510-669, 064/3903-391.

54651

po zdrav

na {em

dnevnik

Ure|iva~ki i Redakcioni odbor Srpskog biografskog re~nika s tugom se opra{taju od svog glavnog urednika

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu, {ogoru, ujaku i dedi

Mi la nu Mi li ~e vi }u od: su pru ge Ol gi ce, si na Goj ka, }er ke Mi le ne, bra ta Ne |e i ze ta Dra ga na. @i ve }e{ ve~ no u na {im sr ci ma i ne ka te an |e li ~u va ju.

54807

Po sled wi po zdrav dra gom dru gu i pri ja te qu

Mi la nu Mi li ~e vi }u PRO DA JEM ko ke no si qe sta re de s e t i p o me s e c i, te { ke 2 kg, ko mad 150 di na ra. Ve }e ko li ~i ne do sta vqa mo. Te le fon: 063/511-932 i 021/848-188.

54420

^I S TIM po d ru m e, od n o s im {ut, ku p u j em sta r o gvo ` |e, ve{ ma { i n e, {po r e t e, auto mo b i l e sta r e za ot p ad. Te l e fo n i: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

54354 KU PU JEM sta ro gvo `|e, sta re auto m o b i l e za ot p ad, ve{ ma {i ne, {po re te, me sing, ba kar, alu mi ni jum, aku mu la to re.

Naj b o q e pla } a m o. Te l e f o n i: 064/95-33-943, 66-18-846, 063/848-54-95.

54368

od: Ra ke, Mi li ce, Mi la na i Ve sne Ja ko vqe vi}.

Svima }e nam ostati u najlep{oj uspomeni.

od: sestre Radmile, zeta Stojana i sestri}a Miroslava i Zorana sa porodicom.

59827-P

54763

54808

Po sled wi po zdrav dra gom ko le gi

Vojislavu Popadi}u Bati

akademika ^edomira Popova

na {em

Po sled wi po zdrav pun tu ge po {to va nom i dra gom pro fe so ru, pri ja te qu i u~i te qu

prof. dr Mi lu nu Pe tro vi }u

Posledwi pozdrav.

Vojislav Popadi} ^e do mi ru Po po vu

od sa rad ni ka na pred me tu Fi zi o lo gi ja bi qa ka Po qo pri vred nog fa kul te ta.

Kozomora Milan sa porodicom.

@ar ko Di mi} sa po ro di com.

54764

54802

54804

Pre mi nuo je na{ dra gi drug

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{eg kolege

Po sled wi po zdrav dra goj su pru zi, maj ci i ba ki

12. 6. 2009 - 12. 6. 2012.

Voj kan Bo gi }e vi} 1954 - 2012.

Zdrav ko [pa ra va lo Po sled wi put ga po zdra vqa ju: Du le, Kip, Slo ba, Bo ban, Ma ze, Vla da, ^er ~il, ]o mi i Bo ba.

Ol gi ci Ti hi

Opra {ta mo se sa tu gom od stri ca i de ve ra.

Sa hra na je da nas, 12. 6. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu, u Bu di sa vi.

Na ta {a i Ma ri ja.

O`a lo {}e ni: su prug Ja kov, si no vi @eq ko i Zlat ko sa po ro di ca ma.

54798

Vulovi} I. Vladimir Vojislava Popadi}a

U mislima uvek sa nama.

advokata u penziji iz Novog Sada Porodica.

54806

54801

54710

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav na {oj naj mi li joj Osnovna organizacija advokata Novi Sad.

POMEN Danas, 12. juna 2012. godine navr{ava se sedam godina od kako nas je zauvek napustila na{a

54773

^e do mir Po pov Je vro si mi Bo bi} od: se stre Vin ke sa po ro di com \or |e vi}.

Po sled wi po zdrav pri ja te qu, a uspo me ne za u vek.

Qu ba Vuk ma no vi}.

54811

Na di Ak sin 1928 - 2012.

Ve~ no za hval ni za qu bav ko ju nam je pru `i la.

Kata [ofauzer Ostaje nam u trajnom i lepom se}awu.

O`alo{}eni: suprug Antun, sin Mihajlo i unu~ad Loredana, Kristijan kao i ostala rodbina.

Si no vi Bra ni slav, Mi ro slav, unu ci Leon i Alek sa, sna je La u ra i Mir ja na.

Is pra }aj }e se odr `a ti u sre du, 13. 6. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

54803

54799

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Da na 10. 6. 2012. go di ne, u 20.45 ~a so va pre mi nu la je

53556

Zor ka Ra ko vi} - Do dig

Pre mi nuo je na{ pri ja teq

POMEN

^o vek ne umi re da ga ne ma i sve {to po sto ji ne umi re ta ko, ni mo ja maj ka umr la ni je, ma lo smo ta mo ma lo smo ov de...

Hva la ti maj ko za sve.

Pu no te vo li mo.

Je vro si ma Bo bi}

Voj kan Bo gi }e vi}

Sa hra na je da nas, 12. 6. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na Pra vo slav nom gro bqu, u Te me ri nu.

1954 - 2012.

O`a lo {}e ni: su prug Mi lo rad, }er ke Je le na i Vin ka, zet Slo bo dan, unu ci Mi le, Mi li ca i Ni ko la.

54810

Sin Sre} ko Do dig i unuk Di no Do dig.

Zla ta, Ma ri ja, Mir ja na, Slo ba, Du le, ]o mi i po ro di ce: Se le na, Ra do sa vqe vi} i Ko sma jac.

54797

Sa hra na je 12. 6. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

54805

Tomislavu - To{i Atanackovi}u Dani i godine prolaze, a mi te jo{ uvek volimo i nosimo u na{im srcima.

Ve~no }e tugovati, sin Miroslav i supruga Desanka.

54760

^ituqe l pomeni

dnevnik

S tugom se opra{tamo od dragog prijateqa

Miodraga \uri}a Mige

Posledwi pozdrav ocu, dedi i svekru

29

utorak12.jun2012.

^ETRDESETODNEVNI POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako si nas zauvek napustio.

POMEN Danas, 12. 6. 2012. godine navr{avaju se dve godine od kada nije sa nama na{ dragi i voqeni suprug, otac, svekar i deda

Miji Bari{i}u

od: Steve, Ivice i Ru`ice.

Neka mu je laka zemqa i neka po~iva u miru.

Zoran Rajakovac

O`alo{}eni: Nadica, Gojko, Pavle i Slavica.

Sahrana je danas, 12. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

54768

54770

Borislav Liki}

Danas, 12. 6. 2012. godine, u 11 ~asova poseti}emo tvoju ve~nu ku}u. ]erke Dejana i Ivana sa porodicom.

1942 - 2010.

Najmiliji: supruga, sinovi, snahe i unuci.

54785

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{e koleginice

Nepre`aqena

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. juna 2012. godine preminuo na{ dragi otac, svekar i deda

54781

DVOGODI[WI POMEN

Borislav Liki}

Mike Ester

1942 - 2010.

Barbara Dobrosavqev Beba

advokata iz Novog Sada

Dve godine su pro{le od kako nisi sa nama.

O`alo{}eni: brat Budislav i snaha Olivera Liki} sa porodicom.

Zdravko - Mi{a [paravalo

12. 6. 1979 - 3. 5. 1998.

p. pukovnik u penziji

Osnovna organizacija advokata Novi Sad.

^etrnaest dugih godina Mila na{a. Na ovaj dan umesto radosti sve ve}a tuga i bol...

Sre}an ti ro|endan devoj~ice na{a i neka te an|eli qube kad ne mo`emo mi.

Volimo te jedina na{a...

54779

Sahrana je danas, 12. juna 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Matica srpska sa tugom i zahvalno{}u se opra{ta sa svojim po~asnim predsednikom

O`alo{}eni: sin Predrag, snaha Vesna i unuke Ivana i Tamara.

Tvoji: otac Du{an, majka Milanka i brat Petar.

54772

54761

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminuo na{ voqeni tata i suprug

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminula na{a mama, baba i prababa

54787

Tu`na srca se opra{tam od dragog dede

akademikom ^edomirom Popovim 15. 3. 1936 - 8. 6. 2012.

Komemorativni skup }e se odr`ati u ~etvrtak, 14. 6. 2012. godine, u 10.30 ~asova, u Sve~anoj sali Matice srpske.

Predsedni{tvo Matice srpske.

59826-P

Vojkan M. Bogi}evi} 1954 - 2012.

Sahrana je danas, 12. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegovi: Konstantin, Isidora-Anastasija i Zlatana.

54776

Danas, 12. 6. 2012. godine navr{ava se pet godina od smrti na{eg dragog

Zorka Rakovi}

Zdravka [paravala Sahrana je 12. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Akademik ^edomir Popov redovni ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti Tvoj unuk Dejan [paravalo.

O`alo{}eni: sin Milorad, snaja Mirjana, unuci Vladimir i Dragan sa porodicama.

Povodom smrti akademika ^edomira Popova izra`avamo duboko `aqewe i iskreno sau~e{}e wegovoj porodici.

Ogranak SANU u Novom Sadu.

54788

383-P

54786

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom bratu

S tugom i ponosom opra{tam se od svog dugogodi{weg prijateqa i kuma

Sau~estvujemo u bolu na{eg kolege zbog smrti oca

Luke Zori}a

Sa ponosom i qubavqu, uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

Vojkanu

Zdravku - Mi{i [paravalu

od kom{ija iz Ul. Ka}e Dejanovi} 19.

od: [paravalo Sa{e sa porodicom.

akademika ^edomira Popova Kumi Jeleni, kumu Jovanu i wegovoj porodici, izra`avam duboko sau~e{}e.

Spavaj spokojno ~estwej{i, imao si se ra{ta i roditi.

Pavle @ivanov.

54769

54793

54784

54783

Zdravka [paravala Zaposleni JKP „Tr`nica�, Novi Sad.

384-P

tv program

utorak12.jun2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945.

09.30 Агро мозаик 10.00 Вести 10.10 Живот 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Нови таблоид НС 13.05 Грување 14.00 Вести 14.05 Вреди знати 14.30 Живопис 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здравље пре свега 16.00 Живот 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џонатан Крик 21.00 Радар 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945.

23.00 Оперативци 23.50 Џонатан Крик 00.40 Један на један 01.05 Радар 01.55 „Вампири“ у студију М 03.45 Грување

08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00

Панонско јутро У огледалу Лола Била једном једна недеља Без цензуре Ноге на пут Панонска хроника

11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.35 15.05 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10

Кухињица – мађ. Здраво живо Без упута Све(т) око нас ТВ баштине Музички програм Хроника Славоније, Барање и западног Срема Еко-Шуме Војводине Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Лепи дани, филм Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Оперативци Грување ТВ баштине

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.15 23.15 00.30 01.00 01.15

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Филм: Први грех Шатра Експлозив Ексклузив Три Хил

16.10 17.00 17.20 17.52

Ноге на пут (Панонија, 14.00) 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.03 00.00

Војвођанске вести Лола Трибина о здрављу Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке

Радар

06.35 07.00 07.20 08.10 08.35 09.30 11.00

05.49

Јутарњи програм Јутарњи дневник Музиканти Гастрономад Квадратура круга Путопис Хоризонт Дневник Спорт плус Фудбал - ЕП: Француска-Енглеска (р) Фудбал - ЕП: Украјина-Шведска (р) Ово је Србија Шта радите, бре Београдска хроника Фудбал - ЕП: Грчка - Чешка, пренос Око магазин Мазурка Дневник Скок у будућност Евронет Ружна Бети Музиканти Фудбал: ЕП, Грчка - Чешка (р) Фудбал: ЕП, Пољска - Русија (р) Верски календар

14.25

У Новом Саду 11-годишњак је ударен боксером у главу. Сваки десети ученик средњих школа у Војводини, према истраживању Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду, бар једном је однео неку врсту хладног оружја у школу... Уредница: Марина Фратуцан (РТВ 1, 21.00)

Марина Фратуцан

06.05 08.00 09.04 09.45 10.06 10.32 11.04 12.00 12.15 12.39

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.05 Документарни програм 10.30 Азбука родитељства 11.00 Вести 11.15 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Живети тај живот 12.20 Неон сити 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Све што желим 14.30 Спринт 15.00 Вести 15.10 Украдена срца 15.40 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Истрага 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Манастир Светог Саве по Орлином 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.10 Живети тај живот 23.20 Украдена срца

22.55 23.45 23.45 00.00 00.48 00.53 01.41 02.45 04.07

Једрење - Кејп Таун Прави НБА НБА Кошаркологија АТП Хале Барса ТВ Премијер лига Рагби –јуниорско првенство света: Јужна Африка – Енглеска 22.30 Преглед аргентинске лиге 23.30 АТП Чемпионшип – Сантјаго Чиле 00.15 АТП Хале

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Незадовољство и полемике који су уследили после додељивања, односно недодељивања неких награда на 57. Стеријином позорју само су врх леденог брега када је реч о идентитету и концепцији најзначајнијег домаћег позоришног фестивала. Аутор и уредник: Слободан Савић (РТС 2, 23.00)

03.59

Слагалица Мунзи Амерички приче Томас и другари Френине ципеле Шах Енциклопедија за радознале Српско сликарство 1900-1941. Школа за дизајн Београд Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин БГО ‘’Душан Сковран‘’ свира Моцарта и Ерића Технологије Трезор Шах Енциклопедија за радознале Српско сликарство 1900-1941 Школа за дизајн Позитивна енергија Време је за бебе ТВ мрежа Капри Слагалица Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” Фудбал - ЕП: Грчка-Чешка, пренос Кошарка-плеј оф-финале 3: Партизан-Црвена звезда, пренос Капри Читање позоришта Европа и Срби Знакови времена Добро је, добро је знати Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” Београдска недеља дизајна Трезор Кошарка-плеј оф.финале 3: Партизан-Црвена звезда (р) Позитивна енергија

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.50 15.50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00 04.30

ВОА Биљана за вас Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Краљева завршница Топ шоп Љубав у залеђу Монк Др Хаус Мућке Ало ало Документарна серија Обични људи Филм: Пад Италије Мућке Ало ало Филм: Дечаков живот Др Хаус Филм: Ввози Филм: Дечаков живот Домаћа музика Филм: Вози

06.52 07.31 07.37 07.58 08.10 08.21 08.38 09.09 09.22 09.52 10.27 10.59 11.27 11.58 12.26 12.51 13.55 14.12 14.42 14.55 15.24 15.52 16.33 17.20 19.00 19.24 17.50 19.55 22.00 23.00 23.34 00.02 00.06 00.48 00.15 01.34 02.34

Анђелина Џоли

Први грех 09.45 10.30 11.00 12.00 19.30 20.15 21.15

Читање позоришта

Лепа затвореница исповеда свештенику причу о томе како се нашла у затвору. Све је почело кад је имућни кубански узгајивач кафе Луис Антонио Варгас наручио из САД супругу преко огласа... Улоге: Антонио Бандерас, Анђелина Џоли, Томас Дејн, Џек Томпсон Режија: Мајкл Кристофер (Прва, 21.15)

dnevnik

c m y

30

06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 14.00 Филм: Прича о нама 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.00 Пријатељи 18.30 Вести + Између две ватре 19.30 Штрумфови 20.15 Увод у анатомију 21.10 Филм: Хулк 23.45 Вести 00.20 Жива мета 01.10 Увод у анатомију 02.00 Филм: Породица полицајаца 2 03.25 Саут Парк 03.50 Филм: Анђели с тавана

Ерик Бана

Хулк Научник Брус Банер има проблема с контролисањем сопственог беса. Његов мирни живот истраживача на пољу генетике служи му да заборави болну прошлост. Бивша девојка, такође научница, Бети Рос уморна је од везе с Брусом и одлучује да буде само посматрач његовог мирног живота. Улоге: Ерик Бана, Џенифер Конели, Сем Елиот Режија: Анг Ли (Б92, 21.10)

Ме те ор и моћ ни ка ми о ни Аван ту ре Ме те о ра и ње го вих при ја те ља од и гра ва ју се у за ми шље ном гра ду, спе ци јал ној аре ни ко ја је пу на ауто мо би ла ко ји ви ше ни ко ме ни су по треб ни. Ме те ор је ма ли ро вер и глав ни је лик овог ани ми ра ног фил ма. Ту је и Ма ли Тоу, ка ми он чић, син Ме те о ро вог ро ђа ка Хо сеа, он стал но пра ви про бле ме. (Хе пи, 12.30) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 14.00 14.10 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Граница Долина вукова Изгубљене године Држава мртвих, филм

05.45 Добро јутро 10.00 Магазин ин 11.30 Градске вести 12.00 Тачно у подне - уживо 13.00 Звезде гранда 15.40 Национални дневник 16.00 Моје срце куца за Лолу 17.00 Мала невеста 17.30 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.30 Љубав и освета 21.30 Грабд парада 22.30 Мултимилионер 23.30 Добро вече, Србијо 00.30 Филм: Дивље страсти 02.30 Код Гринових 03.15 Тјудорови 04.00 Бекство 05.00 Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak12.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

29

31

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Уштедети купујући Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Спасавање оронулих грађевина Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Суочавање са траумом Породилиште Лепота по сваку цену Др Џи Л.А. Инк Суочавање са траумом Породилиште

Ловци на нацисте Господари рата 778 – Песма о Роланду Рим није изграђен за један дан Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Ко си заправо ти? Тајм тим година XИ Рим није изграђен за један дан Траговима Тинтина Фарма из Едвардијанског доба Вучице Ратници Тајни рат Ловци на нацисте Траговима Тинтина Када су Мавари владали Европом Тајни ратови

Успавана лепотица Зец и корњача Ози Бу Прича без краја Интервју са убицом Влаком према југу Вредније од рубина Не умри сам Клопа на точковима Еротски филм Еротски филм

Вред ни је од ру би на При ча о же ни уда тој за твр до кор ног тра ди ци о нал ног Је вре ји на и про бле ми ма ко ји ће му чи ти њи хов брак и ве зу због же ни не же ље да има не што ви ше од жи во та у од но су на оно што јој та кав жи вот пру жа. Уло ге: Ре не Зел ве гер, Кри сто фер Екле стон, Џу ли ја на Мар ги лис Ре жи ја: Бо аз Џеј кин (Си не ма ни ја, 18.00)

Гви нет Палтроу

До каз Ке трин кћер к а из у зет ног ма те ма ти ча ра, мен тал но по ре ме ће ног, ко ји је не дав но умро, по ку ша ва да се ухва ти у ко штац с мо гу ћим на след ним лу ди лом. У при чи се по ја вљу ју и бив ши сту дент ге ни јал ног ма те ма ти ча ра Хол... Уло ге: Гви нет Пал троу, Ен то ни Хоп кинс, Хо уп Деј вис, Џејк Ги лен хол Ре жи ја: Џон Меј ден (ХРТ 1, 21.00) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Дивљи пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.01 Бестселерски редовници, док. филм 12.00 Дневник 12.35 Моћ судбине 13.25 Мисија спашавања, филм 15.00 Вести уз хрватски знаковни језик 15.14 Понос Раткајевих 16.01 Горски лекар 17.26 Хрватска уживо 17.56 Југославија - држава за један век, док. серија 18.30 Др Оз, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Боје туризма 21.00 Доказ, филм 22.45 Дневник 3 23.36 Секс и град 00.05 Циклус љубића - Р. Пихлер: Нијансе љубави 01.35 Еуро 2012.: Пољска - Русија, снимак 03.20 Најбоље из историје ХРТ 05.10 Скица за портрет

22.35 23.40 00.18 00.50 01.30 01.57 02.39 03.21

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Градић Вокавил Најбоље из историје ХРТ Горски лекар Хрватска хроника БиХ Идемо на запад Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Еџмонт Олујни свет Евро 2012, емисија Вроцлав: Евро 2012.: Грчка - Чешка, пренос Евро 2012, емисија Варшава: Евро 2012. Пољска - Русија, пренос Евро 2012, емисија Битанге и принцезе Ружиона Закон и ред Калифорникација Веруј ми Додир живота и смрти Ноћни музички програм

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Биографија - Софија Лорен Осуда Последња дебата Биографија - Вал Килмер Вук На ивици Биографија - Софија Лорен Последња дебата Биографија - Вал Килмер На линији ватре Браћа по оружју Бенг, бенг, мртав си

08.20 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Очи анђела Испод површине Људска природа Господин бејзбол Полицајац из вртића Последњи Мохиканац Робокап 2 Робокап 3. Еротски филм Еротски филм

07.52 08.22 08.45 09.10 09.32 10.00 10.25 11.35 12.55 13.10 13.50 14.20 15.10 15.35 17.00 17.50 19.50 20.35

Ре не Зел ве гер

06.00 Како да знаш 07.55 Зелени стршљен 09.50 Легија изузетних плесача: Побуна почиње 11.15 Три мушкарца и беба 12.55 Артур 14.40 Дрво без корена 16.20 Нешто позајмљено 18.10 Кантри у срцу 20.05 Девојка из Гилеада 22.00 Ђавоља суза 23.30 Царство порока 00.30 Вукодлак 02.30 Љубав и друге дроге 04.20 Волим те, Филипе Морисе

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Скандал Браћа и сестре Метеорска олуја Видовњак

07.35 Кобра 11 08.30 Кисмет - окови судбине 10.23 Кувар и по 10.25 Ватрено небо 11.45 Ексклузив Таблоид 12.05 Вечера за 5 13.15 Крв није вода 14.10 Кобра 11 15.05 Езел 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Кисмет - окови судбине 21.35 Менталист 00.20 РТЛ Вести 00.35 Џ-Мен, филм 02.15 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

Мен та лист Шел би и Џејн Ви керс кре ну ли су на оку пља ње по во дом 15-го ди шњи це ма ту ре, али про на ђе ни су мр тви у ауту с про стрел ним ра на ма на гру ди ма. Ис тра га се се ли на про сла ву ма ту ре, где Ви ла Брок от кри ва Шел би јев не ста шлук због ког је био из ба чен из шко ле... Уло ге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Аман да Ри ге ти Ре жи ја: Крис Лонг (РТЛ, 21.35)

Аман да Ри ге ти

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Генералка Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Пен и Телер – Лаж или истина Разоткривање митова Позадина авионских несрећа Отмица и спасавање Преживљавање Пен и Телер – Лаж или истина Позадина авионских несрећа

08.30 10.30 12.30 13.30 20.00 20.30 21.30 22.30 23.00 01.00

Фудбал Фудбал Сви спортови Тенис Фудбал Тенис Сви спортови Аутомобилизам Фудбал Аутомобилизам

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Ј

Пријатељи туку најжешће

едан од првака Хрватске сељачке странке, Или- репресије стално увећавао, а дефиниција овог појја Јаковљевић, заточен је у јесен 1941. с групом ма постајала све растегљивија, обухватајући не сахрватских интелектуалаца у делу Јасеновачког мо домаће просовјетске „непријатељске елементе“ логора. Иако повлашћени затвореник, дубоко је био већ и велики број људи који су страдали због дојапогођен страхотом усташких покоља над српским ва својих суседа, рођака, колега на послу, за изноживљем, посебно деце с Козаре. Окружен дању и шење било какве критике стања у држави. То је биноћу сценама и звуцима свеприсутне смрти, и сам ла и прилика за ефикасно „рашчишћавање“ многих у страху да ће на исти начин постати жртва уста- личних, најчешће породичних или суседских имошких џелата, био је спреман да изврши самоуби- винских и других, често сасвим личних спорова. ство. Сем низа мањих логора у унутрашњости, средиОфицирска заробљеничка популација била је из- шно место у југословенској варијанти „логорског нутра подељена у затворене групе, разликама које архипалага“ имао је логор који су сами затвореније наметала и у овим условима војна субординаци- ци морали да сазидају на безводном, до тада ненаја. Официри, изузети од било каквих других актив- сељеном Голом отоку. ности, били су везани у много већој мери за логорГолооточки логорски систем је – поред „општих ски затворени простор и његову унутрашњу орга- места“ – био особен и по томе што су заточеници у низацију и оскудицу од обичних војника, већином сељака. Генерал Драгиша Пандуровић је писао о брзој унутрашњој моралној ерозији и код официра највиших по рангу, затворених у логору у Вартбургу: „Не туку се само фразама и очима већ и песницама. Изгубише се појмови и о части, поносу, џентлменству. Све оде у ‘тандарију‘, само је остао голи човек као гладна звер, с ужасним чељустима.“ У неким другим логорима, као што је онај у Нирнбергу, стање је било повољније, захваљујући залагању групе официра која је организовала логорску библиотеку, предавања, хор, оркестар, позоришне представе, сликарски атеље; створени су били услови за редовно одржавање верских обреда. Војници у логорима живели боље од официра Српски војници-заробљеници су додељивани немачким газдинствима, која су оску- својим судијама, чуварима и егзекуторима имали девала у радној снази, где су, радећи на отвореном, своје до јуче ратне саборце, блиске пријатеље, сана пољима или око стоке, заборављали на логорску раднике, рођаке, с којима су делили иста уверења и једноличност. Добијали су бољу храну и имали ве- схватања о изградњи „новог, праведнијег система“. ћу слободу (иако строго ограниченог) кретања. ДоЦиљ формално постављен пред логорске власти, лазило је неретко до – прописима строго забрање- сем изолације, било је „преваспитавање“ затворених – љубавних и сексуалних односа с немачким ника и њихово „враћање на прави пут“. То је требаженама и девојкама, због чега је после рата део ло постићи тешким, бесмисленим („друштвено кобивших ратних заробљеника наставио да живи на рисним“) радом, физичком тортуром, коју су подимањима својих ратних газда, једнако вршили и чувари и, на сада као део породице. њихово наређење, сами затвоИсторији репресије на југо- Генерал Драгиша Пандуровић реници, укључујући „иницијасловенском тлу припадају и цију“ придошлица проласком је о моралној ерозији и поступци нових власти по за- највиших официра, заточених кроз батинашки шпалир („товршетку Другог светског рата пли зец“), лишавањем хране и у логору Вартбург, писао: према немачкој мањини, као воде, и јавним исповедањем „Не туку се само фразама „колективном кривцу“ за сасвоје „кривице“ и „покајањем“. и очима већ и песницама. радњу с окупационим снагама. Потпуна изолација, забрана доУ Војводини су образовани саписивања, тајновитост и страх Изгубише се појмови бирни логори (цела села или којим су обавијани овакви слуо части и џентлменству. делови сеоских насеља), где су чајеви, уз касније притиске на У тандарију све оде” интерниране немачке породице брачне другове и породицу да из околине. Већином су то бисе „одрекну“ ухапшених, доволи жене, деца и људи у старијем животном добу дили су до психолошки нездрживих стања. Они ко(готово цела одрасла мушка популација била је то- ји су одбили да се одрекну својих супружника изком рата регрутована у јединице Вермахта, СС-а бацивани су из станова, губили запослење и били или мађарску армију). Ова популација је тешко стално под присмотром полиције. Методологија страдала због глади, хладноће, епидемија заразних примењивана против информбироваца, без разлике болести, принудног рада, али и осветничког пона- на њихов дојучерашњи положај у армији, партији шања партизанских власти. или државној управи, у сламању последњих остаМере масовне, често вишегодишње интернације така воље и личности, доводила је до унишења у удаљене делове земље, уперене су посебно про- унутрашње солидарности заточеника подстицаних тив десетина хиљада сељака из Војводине („жита- на међусобне сукобе и разарања свих етичких обзири“) током акција насилне колективизације и оба- ра. То је довело до великог броја самоубистава завезног откупа. твореника и тешких психичких поремећаја. На ГоСукоб југословенских комуниста с Москвом лом отоку је било заточеника с дугогодишњим ис1948. довео је до унутрашњег расцепа међу члано- куствима из затвора Краљевине Југославије, немачвима и симпатизерима новог југословенског режи- ким и усташким конц-логорима, али су голооточке ма, који се нашао у готово потпуној изолацији и услове сматрали тежим. Друштвена, на први попрема Истоку и према Западу. „Одбрамбена реак- глед невидљива, „обележеност“ бивших голооточација“ била је копирање већ постојеће праксе доју- на била је доживотна. черашњих стаљинистичких узора: оснивање логора за „информбировце“, чији се број појачавањем КРАЈ Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak12.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По слов но сте ан га жо ва ни на ви ше стра на. По слов ни са стан ци за слу жу ју по себ ну па жњу и ис трај ност да до го во ре ре а ли зу је те. Љу бав сте за по ста ви ли на из ве стан на чин, па и дра гу осо бу. Би ће да на за мег да на.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. jun 2012.

Ваш бор бе ни Марс на пре ду је, исти на спо ро, али ипак иде у но ве бор бе и успе хе. Сва ки по че так је ин спи ра ти ван за вас, ма кар и успо рен, па бу ди те стр пљи ви. Да нас сте из ра зи то ко му ни ка тив ни.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ме сец про ла зи кроз ваш знак, што ути че на ва шу мен тал ну и емо тив ну про мен љи вост и не ста бил ност, ка ко на уну тра шњем, та ко и на спо ља шњем пла ну. Ни је све она ко ка ко из гле да на пр ви по глед.

Нео п ход но је да бу де те спрет ни, срећ ни и што бо ље ин фор ми са ни, да се дру жи те са ши рим кру гом љу ди и ко ле га, и ме ђу соб но раз ме њу је те по слов не мо гућ но сти. У ка ри је ри је све не из ве сно.

Оства ру је те до бре и успе шне кон так те с ино стран ством, али и у ка ри је ри. Мо же те ра чу на ти на од ре ђе ну по др шку прет по ста вље них. Али, с ко ле га ма на рад ном ме сту бу ди те опре зни и ор га ни зо ва ни.

Мо гли би сте пре на гли ти у оно ме што ра ди те или за шта се за ла же те. Ра ди је об у здај те стра сти и до бро раз ми сли те пре но што не што кон ста ту је те или учи ни те. Али, и да ље бу ди те фи зич ки и мен тал но ак тив ни.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја је под ло жна не ким про ме на ма и екс пан зи ји, би ло да сте оп ти ми ста у ве зи с тим или не. За ла же те се за при ја те ље и ак тив ни сте у дру штву, што је по зи тив но. Са рад ња с ауто ри те том.

Да нас до ла зи до про ме не, ко ја ће тра ја ти на ред ну го ди ну. Тач ни је, Ју пи тер, ваш за штит ник, ула зи у знак Бли за на ца. По слов ни и при ват ни парт не ри мо гу има ти ве ли ки ути цај на вас. Ве дре и обла че.

Има те мо гућ но сти да ре ги стру је те или раз ви је те свој при ва тан би знис, од да нас па на да ље. Уз ма ло ма ште и мно го ра да, са рад ње с по слов ним љу ди ма и из вр ши о ци ма, би ће за ни мљи во и успе шно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

За вас се мо же ре ћи да сте ста бил ни, али не и сми ре ни у пот пу но сти. Тај ни не при ја те љи или окол но сти ко је не мо же те да пред ви ди те су и да ље при сут ни. По ве ди те ра чу на о здра вљу и кон так ти рај те с не ким да ле ко.

Уто рак вам до но си кре а тив не кон так те и успех у јав но сти. Ис ко ри сти те сва ки тре ну так и шан су јер, док дла ном о длан, про ђе рад на сед ми ца. Бу ди те до след ни у оно ме што за поч не те. Љу бав стаг ни ра.

Би ло да вам до ла зе го сти или се ви не ко ме спре ма те у по се ту, би ће за ни мљи во и са др жај но. Кра ћи пут је под пов љним окол но сти ма па се од ва жи те, с ра до шћу у ср цу. Љу бав вас по кре ће и ис пу ња ва.

TRI^-TRA^

Ко нач но, да V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

27

Sombor

27

Kikinda

28

Vrbas

28

B. Palanka

29

Zreњanin

28

S. Mitrovica 29 Ruma

28

Panчevo

30

Vrшac

29

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 32 Niш

По сле шест го ди на ве зе и дво је де це аме рич ки глу мац Ме тју Ме ко на хи пред ол тар је од вео ма не кен ку Ка ми лу Ал вес. За кле ти не же ња Ме тју Ме ко на хи ко нач но но си пр стен на сво јој ру ци. На и ме, 42-го ди шњи глу мац је по сле шест го ди на ве зе и дво је де це оже нио ле пу бра зил ску ма не кен ку и ди зај нер ку 29-го ди шњу Ка ми лу Ал вес. Тај но вен ча ње на ко је су би ли по зва ни са мо бли ски при ја те љи и ужа по ро ди ца до го ди ло се на њи хо вом ве ли ком има њу у Тек са су. Пар ко ји има си на Ле ви ја (4) и ћер ку Ви ду (2) ве рио се за Бо жић, а о пла но ви ма за вен ча ње упор но су ћу та ли.

- Оже нио сам љу бав свог жи во та - са мо је крат ко и ја сно из ја вио Ме ко на хи.

33

VIC DANA

Evropa

и неСТабилно

НО ВИ САД: То пло вре ме уз сун ча не пе ри о де у пр вом де лу да на, а то ком по по дне ва и ве че ри уз ја че пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар слаб до уме рен ју го за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 17, а мак си мал на 29 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло и не ста бил но вре ме с ви ше сун ча них пе ри о да и са мо ре ђом по ја вом ки ше на се ве ру у пр вом де лу да на, а то ком по по дне ва и ве че ри уз ја че пљу ско ве са гр мља ви ном, а мо гу ће су и ло кал не не по го де уз по ја ву гра да. Ве тар слаб до уме рен ју го за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на 30 сте пе ни. СР БИ ЈА: У ве ћи ни пре де ла сун ча но и вр ло то пло вре ме, са мо ће на се ве ру би ти не што облач ни је вре ме уз ја че пљу ско ве то ком по по дне ва и ве че ри, по не где су мо гу ће и ло кал не не по го де уз по ја ву гра да. Уве че и у но ћи ка сре ди пљу ско ви се мо гу про ши ри ти и до цен трал них пре де ла. Ве тар слаб до уме рен ју го за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 13, а мак си мал на 33 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду по сте пе ни пад тем пе ра ту ре са се ве ра и углав ном су во вре ме с про ла зном ки шом са мо по не где, у цен трал ним и ју жним пре де ли ма и да ље вр ло то пло. Од че тврт ка сун ча но вре ме уз при јат не днев не тем пе ра ту ре. За на ред ни ви кенд опет то пли је. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће, услед за др жа ва ња не ста бил ног вре ме на, ути ца ти на све осе тљи ве осо бе. Пре по ру чу је се из бе га ва ње ве ћих фи зич ких на по ра и при др жа ва ње са ве та ле ка ра. Мо гу ћи су гла во бо ља и променљивo рас по ло же ње, на ро чи то у се вер ним де ло ви ма зе мље. У са о бра ћа ју је нео п ход на по ја ча на па жња.

Madrid

26

Rim

24

London

15

Cirih

14

Berlin

23

Beч

23

Varшava

23

Kijev

28

Moskva

28

Oslo

19

St. Peterburg 18 Atina

32

Pariz

18

Minhen

19

Budimpeшta

25

Stokholm

19

До шао Пе ри ца на ис пит и из вла чи пи та ња. Одговор на пр во не зна, на дру го, ни на тре ће. Про фе сор му упи ше у ин декс: мај мун. Пе ри ца ви ди шта је на пи сао и ка же: - Про фе со ре, ов де је са мо пот пис, не ма оце не.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

312 (-23)

Slankamen

372 (20)

Apatin

385 (-15)

Zemun

384 (21)

Tendencija opadawa

Senta

341 (27)

Bogojevo

346 (-10)

Panчevo

388 (22)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa i porasta

Baч. Palanka

338 (2)

Smederevo

524 (18)

Titel

378 (28)

NERA

325 (13)

Tendencija stagnacije i porasta

Novi Sad

Jaшa Tomiћ

Hetin

121 (-49) N. Kneжevac

SAVA

68 (0)

Tendencija stagnacije

319 (27) S. Mitrovica 210 (-10)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

328 (22)

60 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja