Dnevnik 12.jul 2012. by jovan radosavljevic

noVi sad *

^etVrtak 12. juL 2012. Godine

Godina LXX Broj 23493 Cena 30 dinara * 0,50 EUR

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VojVo\anski Premijer Bojan Pajti]

Odluka Ustavnog suda vi{e politi~ka nego pravna

str. 3

Predsednik skuP[tine VojVodine i[tVan Pastor

Na potezu je Skup{tina Srbije

skuP[tina VojVodine iZaBraLa noVu Pokrajinsku VLadu

Pajti} premijer, Je{i} me|u potpredsednicima

str. 3

nis isPoru^io deo siroVina, aLi Pan^eVa^ka komPanija ne radi

tVr\aVa sPremna Za karneVaL muZike i mLadosti

Festival ve~eras otvara kapije na [aLterima u PreradoVi]eVoj uLiCi

Ekspresno do narukvice

„Petrohemiji” nato~eno premalo benzina

str. 4

str. 2 NASLOVI

ekonomija 4 Danas po~iwe otkup p{enice preko novosadske Produktne berze 5 Umesto zamrzavawa, sti`e zahla|ewe plata i penzija

ekologija

6 Pomor ribe na severu Banata, kod Velikog sala{a

Kafeyije ne o~ekuju festivalsku berbu

str. 7

Prijatnije

Foto: N. Stojanovi}

n FudBaLska Budu]nost u adi

str. 14 – 18

dru{tvo

11 Nesta{ica lekova: nema sirupa „brufen”, „lorazepama”, „lasiksa”...

Miqana i An|ela zajedno u smrt

SPORT

n danas skuP[tina Fss

Vojvodina 10 S poqoprivredom propala i avijacija

na Gradskom jeZeru u Vr[Cu utoPiLe se ro\ene sestre iZ PaVLi[a

eGZita[i noVaC tro[e na [trandu

n noVak \okoVi] ZadoVoQan

novi sad 9 Kona~no nastavak radova na Po{tinoj zgradi u centru grada

KO^IJA PRODEFILOVALA NOVIM SADOM: na duga~ku listu festivala kojima je novi sad doma}in ju~e se upisao i me|unarodni festival ko~ija, koji se prvi put odr`ava u gradu. u organizaciji dru{tva prijateqa indije, sino} je centrom grada prodefilovalo vi{e od dvesta u~esnika, plesa~a i peva~a iz nekoliko zemaqa. oni su, vuku}i kanapima ukra{enu ko~iju, animirali novosa|ane du` ulica modene, Zmaj jovine i dunavske. j. Z.

str. 12

najvi{a temperatura 31 °s

POLiTikA

~etvrtak12.jul2012.

NO VA KO A LI CI JA U PRI PRE MA MA DA PRE U ZME VLAST U SR BI JI

REAGOVAWE NA ODLUKU USTAVNOG SUDA SRBIJE

Imena ministara slede}e nedeqe Pot pred sed nik SPS-a i ak tu el ni mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi} re kao je ju ~e no vi na ri ma da }e sle de }e ne de qe bi ti po zna ta ka drov ska re {e wa u no voj vla di i ime na no vih mi ni sta ra, a da }e on za dr `a ti mi ni star sku po zi ci ju. – Ni j e fer pre m a ono m e {to su re kli na {i pred sed ni ci. O sve mu }e mo go vo ri ti po sle ne de qe – re kao je Ob ra do vi}, ne `e le }i da ot kri je sa stav vla de.

Svi ak te ri u vla da ju }oj ko a li ci ji, for mi ra noj pot pi sa nim spo r a z u m om li s ta ko j e pred vo de SNS, SPS i URS su, o~i to, u pri pre ma ma za pre u zi ma we vla sti. Na sed ni ci Pred sed ni {tva PUPS-a ju ~e je raz ma tran ko a li ci o ni spo ra zum, a na kon sed ni ce funk ci o ner PUPS-a Mo mo ^o la ko vi} re kao je za na{ list da su za do voq ni po -

{ka lo i o pi ta wu Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je – da li bi se po ro di ca Kr ko ba bi} na {la u su ko bu in te re sa. Pot pred sed nik PUPS-a je oce nio da je naj bit ni je da vla da funk ci o ni {e kao tim, a od bi ja ju }i da go vo ri o per so nal nim re {e wi ma u woj, re kao je sa mo da }e bi ti po sla nik u re pu bli~ kom par la men tu. U URS-u Mla |a na Din ki }a po tvr |e no je ju ~e da su stran ke ko je }e ~i ni ti vla du for mi ra le Rad nu gru pu ko ja tre ba da pri p re m i neo p h od n e do ku men te i ak te za pro m e n u Za k o n a o Vla di i Za ko na o mi ni s tar s tvi m a ko j i pret h o d e for m i r a w u vla de. Man d a t ar Ivi c a Da ~i} na ja vio je da bi na sta vak kon sti tu tiv ne sed ni ce Skup {ti ne, ka da bi vla da mo gla bi t i iza b ra n a, tre ba lo da bu de odr `an 23. ju la. Pred se da v a j u } i Skup { ti n e Za h a r i j e Tr n av ~ e v i} re kao je ju ~e da jo{ ni je do bio zah tev za za ka zi va we sed ni ce, i do dao da }e na sta vak sed ni ce za ka za ti ka da bu de zva ni~ no oba ve {ten o for mi ra wu no ve par la men tar ne ve }i ne. Ina ~e, li de ri bu du }e vla da ju }e ko a li ci je na kon pot pi si va wa ko a li ci o nog spo ra zu ma od bi li su da go vo re me di ji ma o po de li re so ra, ali je man da tar Ivi ca Da ~i} po tvr dio da i da qe va `i okvir na for mu la 8–5–2 ka da je re~ o po de li re -

Da ~i}: Ni sam zvao Qa ji }a Man da tar za sa stav Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da ni je raz go va rao s li de rom So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Ra si mom Qa ji }em o we go vom ula sku u vla du, ali je na ja vio da }e na red nih da na raz go va ra ti s pred stav ni ci ma stra na ka na ci o nal nih ma wi na i upo zna ti ih s ci qe vi ma no ve vla de. – U na red nim da ni ma }u raz go va ra ti i s pred stav ni ci ma Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, par ti jom Ra si ma Qa ji }a i even tu al no par ti jom Su lej ma na Ugqa ni na, da ih upo znam s ci qe vi ma vla de – re kao je Da ~i}. On je is ta kao da ne o~e ku je da }e te stran ke u~e stvo va ti u par la men tar noj ve }i ni, iako u woj si gur no ima me sta i za dru ge, na ro ~i to za pred stav ni ke na ci o nal nih ma wi na. Ka ko B92 sa zna je, Qa ji} i li der SNS Alek san dar Vu ~i} sa sta }e se do kra ja ne de qe ka da bi tre ba lo da bu de po zna to da li }e i on u}i u Vla du. Za sa da od go vor Qa ji }a je „ne”. On za pro me nu ta ko vog sta va `e li da do bi je od bre we DS na ~i joj li sti je i u{ao u par la ment. stig nu tim. On je pre ci zi rao da }e li der PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} bi ti pot pred sed nik vla de i za du `en za re sor so ci jal ne po li ti ke i za po {qa va we. Na stu pom u me di ji ma, pot pred s ed n ik pen z i o n er s ke stran k e Mi l an Kr k o b a b i} raz bio je sve di le me o svom me stu u vla di, re kav {i da ne }e bi ti mi ni star. To me da se i Kr ko ba bi} ju ni or na |e uz oca u vla di, ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, to kom raz go vo ra pred pot p i s i v a w e spo r a z u m a o stva ra wu vla da ju }e ko a li ci je, o{tro su se pro ti vi li li de ri SNS-a i SPS-a, a ve} se {u -

so ra iz me |u SNS-a, ko a li ci je oko SPS-a i URS-a. Naj ve }e iz n e n a | e w e ime n i m a no v ih mi n i s ta r a na j a v io je li d er SNS-a Alek san dar Vu ~i}, ko ji je za na pred wa ke, ka ko ka `e, „re zer vi sao“ sa mo tri me sta u vla di, a osta lo }e bi ti ne stra na~ ke li~ no sti. Stran ke ko je }e ~i ni ti no vu vla du u Skup {ti ni Sr bi je }e ima ti ukup no 131 po sla ni ka (SNS 73, SPS–PUPS–JS 44 i URS 14), a da bi se ofor mi la ve }i na, po tre ba no je 126 me sta u par la men tu ko ji bro ji 250 po sla ni ka. D. Mi li vo je vi}

PRED SED NIK SKUP [TI NE VOJ VO DI NE I[TVAN PA STOR

Na potezu je Skup{tina Srbije Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor sma tra da je tu ma ~e we Ustav nog su da Sr bi je re strik tiv ni je ne go {to se o~e ki va lo i da mo `e da se do `i vi kao „pro tiv no auto no mi ji Voj vo di ne”. On je na gla sio da je neo p hod no sa ~e ka ti da se od lu ka Ustav nog su da o za ko ni to sti i ustav no sti po je di nih od red bi Za ko na o nad -

le `no sti ma Voj vo di ne ob ja vi u Slu `be nom gla sni ku ka ko bi se sa si gur no {}u zna lo {ta je pre ci zno na ve de no, a da je na po te zu Skup {ti na Sr bi je ko ja je do ne la Za kon o nad le `no sti ma Voj vo di ne. On ni je `e leo da tvr di da po sto je od re |e ne na me re da se „po stup ci po kre nu ti 2009. go di ne re dom za vr {a va ju ba{ sa da”, ali da

sva ka ko uslo `wa va ju tre nut nu po li ti~ ku si tu a ci ju. - Za Voj vo di nu je ne pri hva tqi vo da ne mo `e da ima Kan ce la ri ju u Bri se lu, a ima ju je po je di ni gra do vi u Sr bi ji, ili da joj je za bra we no da ra di na do no {e wu me ra za po spe {i va we na ta li te ta, a za Ja go di nu ta za bra na ne po sto ji- re kao je Pa stor. N. P.

Nenad ânak: Zao{tri}emo borbu Li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak oce nio je ju ~e da je tu ma ~e we Ustav nog su da Sr bi je u ve zi sa Za ko nom o nad le `no sti ma Voj vo di ne „an ti ci vi li za cij ski na sr taj izo la ci o ni sti~ kih sna ga” na sve ono {to je po stig nu to pro te klih de set go di na, i na ja vio o{tru bor bu pro tiv „re tro grad nih sna ga u Sr bi ji”. â nak je u iz ja vi Ta nju gu re kao da je „ja ko za ni mqi vo” {to je Ustav ni sud Sr bi je po ~eo aùr no da se po na {a od kad je To mi slav Ni ko li} iza bran za pred sed ni ka Sr bi je i od kad je do go vo re na „cr ve no-cr na ko a li ci ja”. – Ozbiq no }e mo za o {ti ri na {u bor bu, ne sa mo za auto no mi ju Voj vo di ne ne go i za de mo kra ti za ci ju Sr bi je, za lu stra ci ju i za bor bu pro tiv svih onih ko ji se tru de da wi ho va ne de la iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka bu du gur nu ta pod te pih. To {to to ni je ura |e no ra ni je je i do ve lo

Oba ve sti }e mo me |u na rod ne in sti tu ci je i pod ne ti tu `bu u Stra zbu ru Sr bi ju u po zi ci ju u ko joj da nas ta qi ga – ka zao je ^a nak. Od lu ka Ustav nog su da, ka ko je oce nio, ne mo `e ni ka ko uti ca ti na for mi ra we voj vo |an ske vla de, ali }e sva ka ko oja ~a ti front

SNS: Potrebni novi izbori u Vojvodini [ef po sla ni~ ke gru pe Srp ske na pred ne stran ke u Skup {ti ni voj vo di ne Igor Mi ro vi} iz ja vio je ju ~e da bi po sle od lu ke ko jom je Ustav ni sud Sr bi je pro gla sio po je di ne od red be Za ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne ne u stav nim, tre ba lo ras pi sa ti no ve po kra jin ske iz bo re. – Po {to je Za kon o nad le `no sti ma vi {i akt od Sta tu ta, to zna ~i da su iste od red be Sta tu ta ta ko |e ne u stav ne, a po {to se po wi ma bi ra no va vla da Voj vo di ne, on da se po sta vqa pi ta we ka ko }e ona funk ci o ni sa ti s ob zi rom da je Za kon o nad le `no sti ma, a ti me i sam Sta tut oce wen kao ne u sta van – ka zao je Mi ro vi} no vi -

na ri ma u voj vo |an skom par la men tu. Po we go vom mi {qe wu, pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor tre ba lo bi da po zo ve pred stav ni ke svih po li ti~ kih stra na ka da bi se do de ta qa pro u ~i la in for ma ci ja USS-a. [ef po sla ni~ ke gru pe na pred wa ka u voj vo |an skom par la men tu re kao je da ta stran ka s ne kom vr stom op ti mi zma do ~e ku je od lu ku Ustav nog su da Sr bi je. Mi ro vi} je za kqu ~io da Sta tut ni je imao le gi ti mi tet ni u tre nut ku usva ja wa jer su za we ga gla sa le sa mo stran ke ta da {we vla da ju }e ve }i ne. N. P. - S.K.

SPO: Mewati Ustav Srbije Od lu ka Ustav nog su da Sr bi je da po je di ne od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne ni su u sa gla sno sti s Usta vom po ka zu je hit nu po tre bu za pro me nom po sto je }eg Usta va Sr bi je, sa op {tio je ju ~e Po kra jin ski od bor Srp skog po kre ta ob no ve. „Uko li ko je ta od lu ka po sle di ca kon se kvent ne pri me ne Usta va, ko ji je u Voj vo di ni na re fe ren du mu od ba ~en, on da je ja sno da je ustav ni okvir auto no mi je Voj vo di ne ne pri hva tqiv”, na ve de no je u sa op {te wu ko je je pot pi sao ~lan Pred sed ni {tva SPO-a Mi lan \u ki}.

Mi}unovi}: Nema smisla da neko napusti stranku – U De mo krat skoj stran ci ne po sto ji do voq no raz vi je na po li ti~ ka de ba ta, a oì vqa va we tra di ci je unu stra { weg su ~ e q a v a w a mi { qe w a spre ~i lo bi pre li va we ne su gla si ca iz stran ke u me di je – uve ren je pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta de mo kra ta Dra go qub Mi }u no vi}. On je Ta nju gu iz ja vio da su u vre me ka da je on vo dio DS, sed ni ce Glav nog od bo ra kat kad tra ja le i po 12 sa ti, za to {to su ~la no vi pod sti ca ni na to da de ba tu ju i is ka ù svo je mi {qe we. – Ni smo us pe li da oì vi mo de ba tu unu tar stran ke, i to je mo ja glav na in ten ci ja, jer ka da bi bi lo de ba ta u stran ci, ne bi smo me di je hra ni li kon flik ti ma. Stran ka je ìv or ga -

dnevnik

ni zam i mo ra da stru ji i da se u woj su ~e qa va ju ar gu men ti – ob ja snio je Mi }u no vi}. Da nas, me |u tim, po we go vim re ~i ma, ne ma smi sla da zbog po li ti~ kih ne su gla si ca u DS-u ne ko na pu {ta stran ku ili even tu al no for mi ra no vu. Ne `e le }i da ko men ta ri {e naj no vi je ne su gla si ce u vr hu DS-a, po put me dij ske po le mi ke Dra ga na \i la sa i Vu ka Je re mi }a, Mi }u no vi} je stra na~ kim ko le ga ma po ru ~io da unu tar stran ke mo gu po sto ja ti o{tri su ko bi oko od re |e nih pi ta wa i da je kon ku ren ci ja u stran ci pri rod na i nor mal na, ali da na po li ti~ koj sce ni mo ra na stu pa ti je din stve no da je ne bi nad ja ~a le kon ku rent ske par ti je.

onih ko ji „ne }e da do zvo li da im ko je ka ve splet ka ro {ke igre u Be o gra du one mo gu }e da `i ve ko li ko-to li ko nor mal no”. – Na rav no, mi }e mo se bra ni ti, na rav no da }e mo o to me oba ve sti ti me |u na rod ne in sti tu ci je i pod ne ti tu `bu u Stra zbu ru i na rav no da }e mo or ga ni zo va ti naj {i ru dru {tve nu ak ci ju, a da }e sve ono {to je iz gle da lo kao da je u{lo u je dan ele men tar no mi ran po li ti~ ki tok raz go vo ra o to me ka ko tre ba da iz gle da unu tra {we ure |e we Sr bi je sa da pre }i u dru ge ob li ke bor be – ka zao je ^a nak. Po we go vim re ~i ma, ve o ma je in di ka tiv no da je pr va `r tva „po vrat ka u de ve de se te” ko ja do la zi na kon do go vo ra ko a li ci je SNS-a, URS-a i SPS–PUPS–JS-a auto no mi ja Voj vo di ne, ko ja je, ka ko je na veo, bi la i pr va `r tva bor be za raz bi ja we Ju go sla vi je i uvla ~e we ce log re gi o na u kr va vi ko {mar dev de se tih.

Ko{tunica: Zaustavqena dràva u dràvi „Od lu ka Ustav nog su da Sr bi je da po je di ne od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne ni su u sa gla sno sti s Usta vom je isto rij ska od lu ka ko jom se za u sta vqa stva ra we dr à ve u dr à vi i za u sta vqa da qe ras ta ka we Sr bi je„, is ta kao je ju ~e u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca. „Ve o ma je va `no {to je Ustav ni sud, na osno vu pred lo ga DSS-a, do neo od lu ku ko jom se po ni {ta va ve li ki broj pro tiv u stav nih nad le `no sti Voj vo di ne„. Po we go vom mi {qe wu, re~ je o po be di dr à vo tvor ne po li ti ke i po li ti ke za {ti te su {tin skih na ci o nal nih in te re sa, ko ja je ru ko vo di la DSS da se upu sti u du go traj nu i upor nu bor bu ospo ra va wa pro tiv u stav nog Sta tu ta Voj vo di ne pred Ustav nim su dom.

LDP: Povratak u devedesete Od lu ka Ustav nog su da o su spen zi ji od re |e nih za kon skih od red bi ko ji ma se re gu li {e auto no mi ja Voj vo di ne vra }a po li ti ku Sr bi je na sta vo ve i de lo va we iz ra nih de ve de se de tih go di na pro {log ve ka, sma tra Pred sed ni {tvo Po kra jin skog od bo ra Li be ral no-de mo krat ske par ti je Sr bi je. Da ju }i po dr {ku pre `i ve loj i sku po pla }e noj po li ti ci cen tra li sti~ ke i na ci o na li sti~ ke Sr bi je, Ustav ni sud se po ka zao kao in stru ment kraj we ri gid nih i na zad nih sna ga ko je Sr bi ju uvek vra }a ju u si stem vred no sti ko ji Evro pa vi {e ne pre po zna je, osim kao opa snost, na vo di se u sa op {te wu PO LDP-a.

Narodna partija: Potrebno uvaìti primedbe Na rod na par ti ja sa op {ti la je ju ~e da je po treb no uva ì ti pri med be Ustav nog su da ko ji je do neo od lu ku da po je di ne od red be Sta tu ta AP Voj vo di ne ni su u sa gla sno sti s Usta vom, i po zva la po li ti ~a re da ne po di ù ten zi je me |u gra |a ni ma Voj vo di ne po zi va wem na me |u na rod ne su do ve. Iz Na rod ne par ti je pod se }a ju na to da su u~e stvo va li u jav noj ras pra vi pri li kom do no {e wa Sta tu ta, kao i da su vi {e pu ta skre ta li pa `wu na po je di ne od red be i ~i we ni cu da su su prot ne od red ba ma Usta va Sr bi je. „Zbog od go vor no sti svih po li ti~ kih stra na ka pre ma gra |a ni ma ko ji su gla sa li za sve nas i od go -

vor no sti pre ma dru {tvu u ko jem `i vi mo, svi za jed no ima mo oba ve zu da is ko ri sti mo po ten ci jal ko ji Voj vo di na ima i da pri li kom do no {e wa Sta tu ta po {tu je mo prin cip slo bo de, de mo kra ti je, ali i vla da vi ne pra va, po {to va we qud skih pra va i jed na kih mo gu} no sti”, is tak nu to je u sa op {te wu. Iz te stran ke su po zva li po li ti ~a re da ne po di `u ten zi je me |u gra |a ni ma Voj vo di ne po zi va wem na me |u na rod ne su do ve, jer, ka ko is ti ~u, iz me na ma Sta tu ta ko je }e usle di ti tre ba utvr di ti pra va Voj vo di ne na bo qi na ~in ne go do sa da, a s dru ge stra ne, sle di i po li ti~ ka od go vor nost svih ni voa vla sti za wi ho vo iz vr {a va we.

Je{i}: Rukovodstvo DS-a da podnese ostavku ^lan Gla vog od bo ra De mo krat ske stran ke Go ran Je {i} iz ja vio je ju ~e da o~e ku je da bu de za ka za na sed ni ca Glav nog od bo ra na ko joj bi ru ko vod stvo stran ke pod ne lo ostav ku, a po tom da u ra nu je sen bu du odr à ne iz bor na i pro gram ska skup {ti na DS-a. – Pot pu no je pri rod no da se za ka è sed ni ca Glav nog od bo ra na ko joj bi ru ko vod stvo stran ke pod ne lo ostav ku, i za ka è iz bor na skup {ti na, a ja to o~e ku jem vr lo br zo, u ra nu je sen – re kao je Je {i} Ta nju gu. On o~e ku je da se pre i spi ta ju re zul ta ti iz bo ra i da se za ka è iz bor na i pro gram ska skup {ti na jer su to, ka ko je na gla sio, pot pu no nor ma le stva ri za stran ku ko ja je du go u po li ti~ kim in sti -

tu ci ja ma si ste ma i ko ja du go ni je ima la ta ko otvo re ne ras pra ve u ko ji ma bi tre ba lo da se do ne se od lu ka, ko je }e, pre sve ga, bi ti u in te re su gra |a na. Je {i} je na gla sio da DS pr ven stve no tre ba da pre i spi ta rad po je di nih funk ci o ne ra u pro te klih ne ko li ko go di na, da se sa gle da wi ho vo za la ga we i re zul ta ti ko je su ostva ri li, a po go to vo da se stran ka pro gram ski pro fi li {e. – Ono {to ja sa da vi dim – ne mo ra da sam u pra vu – je ste raz li ~i ta ide o lo {ka ter mi no lo gi ja na ni vou se ver nog de la, od no sno voj vo |an skog de la DS-a, be o- grad skog i srp skog de la DS-a. Mo ra mo da na |e mo ide o lo {ku plat for mu oko ko je }e mo se svi oku pi ti – re kao je Je {i}.

Po we go vim re ~i ma, ide o lo {ko pro fi li sa we DS-a je kqu~ no. – Da nas je nor mal no da pra vi te vla du kon zer va ti va ca i ne kog ko se iz ja {wa va kao le vi ~ar, kao {to je SPS ili SNS, ali to u bu du} no sti ne }e bi ti mo gu }e jer ni je ni nor mal no u raz vi je nim de mo krat skim ze mqa ma – re kao je Je {i}. Funk ci o ner DS-a je na gla sio da le vi ~a ri pra ve vla du s le vi ~a ri ma, a de sni ~a ri s de sni ~a ri ma i da }e to u bu du} no sti bi ti pot pu no nor mal no, ali da DS za to mo ra iskre no da se ide o lo {ki pro fi li {e. Je {i} je is ta kao da DS ima pre sve ga de mo krat ski ka pa ci tet, svo je uspo ne i pa do ve i da je ono {to je u toj stran ci naj ve }i po ten ci jal Sr bi je, ko ji se ne ka da is ko ri sti, a ne ka da ne.

politika

dnevnik

~etvrtak12.jul2012.

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE IZA BRA LA NO VU PO KRA JIN SKU VLA DU

Paj ti} pre mi jer, Je {i} me |u pot pred sed ni ci ma No va Po kra jin ska vla da sta rih ko a li ci o nih part ne ra – De mo krat ske stran ke, Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra, Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, ali ne i So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, iza bra na je na ju ~e ra {woj sed ni ci Skup {ti ne Voj vo di ne dvo tre }in skom ve }i nom. Vla du na sta vqa da vo di de mo kra ta Bo jan Paj ti}, u svom tre }em man da tu na we nom ~e lu. Wen iz bor po dr `a lo je 79 po sla ni ka ko a li ci je od ukup no 120. Pro tiv je gla sao 21 iz re do va sa ve za oko Srp ske na pred ne stran ke, kao i iz De mo krat ske stran ke Sr bi je. Uz dr `a ni su osta li po sla ni ci ko a li ci je ko ju oku pqa SPS. Sem pred sed ni ka, no va Vla da ima 11 re sor nih se kre ta ra, me |u ko ji ma su ~e tvo ro i pot pred sed ni ci. Wi ho vim po la ga wem za kle tve sed ni ca je za vr {e na u ka snim po po dnev nim sa ti ma. Pret ho di la joj je sed ni ca na ko joj su po sla ni ci iz me ni li Po kra jin sku skup {tin sku od lu ku o po kra jin skoj upra vi ko jom su od re |e ni broj, nad le `no -

On je na veo da su za da ci no ve vla de stva ra we uslo va za za po {qa va we, za po di za we no vih in du strij skih i rad nih zo na, pri vla ~e we in ve sti ci ja u sva koj op {ti ni, ula ga we u po qo pri vre du, na sta vak ka pi tal nih ula ga wa, po li ti ka so ci jal ne prav de i una pre |e we, o~u va we qud skih i ma win skih pra va, kao i bri ga o mla di ma. Po we go vim re ~i ma, bi }e na sta vqe na ula ga wa u zdrav stve ne usta no ve „Ka me ni ca 2” i Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne. – Pred Sr bi jom i Voj vo di nom su te {ke od lu ke. Usko ro }e mo ima ti i no vu vla du Re pu bli ke. A ja }u ci ti ra ti Zo ra na \in |i }a: na la zi mo se u bro du pu nom vo de i

Voj vo |an ska skup {ti na i vla da uvek }e pru `i ti po dr {ku re pu bli~ kim or ga ni ma po svim pi ta wi ma, ali ne }e mo se li bi ti da spre ~i mo sva ki po ku {aj uma wi va wa ili us kra }i va wa ono ga {to pri pa da Voj vo di ni i we nim gra |a ni ma(Bo jan Paj ti}) sti i na zi vi no vih se kre ta ri ja ta. No vi na je da su re sor pri vre de, s jed ne stra ne, i ra da, za po {qa va wa i rav no prav no sti po lo va, s dru ge, spo je ni. Po no voj or ga ni za ci ji je iz re so ra obra zo va wa, upra ve i na ci o nal nih za jed ni ca „iz vu ~e no” vi so ko obra zo va we i do da to Se kre ta ri ja tu za na u ku i teh no lo {ki raz voj. U obra }a wu po sla ni ci ma, man da tar Paj ti} je re kao da }e no va vla da bi ti ma wa i efi ka sni ja. Pre ~e ti ri go di ne, ona je, do dao je, ima la 17. – Vi {e po sla, raz voj pri vre de i po qo pri vre de na {i su pr vi za da ci – re kao je Paj ti} u eks po zeu.

mo ra mo je svi za jed no iz ba ci va ti – re kao je Paj ti}. Po we go vim re ~i ma, voj vo |an ska skup {ti na i vla da uvek }e pru `i ti po dr {ku re pu bli~ kim or ga ni ma po svim pi ta wi ma, ali „ne }e mo se li bi ti da spre ~i mo sva ki po ku {aj uma wi va wa ili us kra }i va wa ono ga {to pri pa da Voj vo di ni i we nim gra |a ni ma”. Ka ko su me |u pri mar nim za da ci ma raz voj pri vre de i po qo pri vre de, Paj ti} je na ja vio da }e se pr ve sed ni ce no ve Vla de odr `a ti uz pri su stvo stru~ wa ka iz Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne i Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka. – Osno va }e mo po qo pri vred ni i pri vred ni sa vet Voj vo di ne, de fi -

ni sa ti za jed ni~ ku stra te gi ju i re {a va ti pro ble me u skla du s pri o ri te ti ma, a me |u wi ma je i na sta vak ka pi tal nih ula ga wa, pre sve ga u kqu~ ne sa o bra }aj ni ce, mo sto ve i tu nel kroz Fru {ku go ru – re kao je Paj ti}. U ime SVM-a i LSV-a, iz bor Vla de po dr à li su [an dor Ege re {i i Alek san dar Mar ton. Ege re {i je re kao da po sla ni ci SVM-a o~e ku ju upra vu u slu `bi gra |a na i ja ~a we pre ko gra ni~ ne i me |u re gi o nal ne sa rad we, dok je Mar ton po ru ~io da li ga {i è le vi {e pa `we za eko nom ski za o sta li Ba nat, kao i da APV-u u okvi ru Sr bi je bu de mno go bo qe, a po sla ni ci LSV-a }e „u~i ni ti sve da Voj vo di na kre ne pu tem ka kav je bio se dam de se tih i osam de se tih go di na pro {log ve ka„. [ef po sla ni ka SPS–PUPS– JS–SDPS-a Pa vle Bu da kov re kao je da taj sa vez „ni je odu {e vqen” {to ni je deo Vla de, ali da „ne }e ku ka ti”, ve} bi ti kon struk tiv na opo zi ci ja Paj ti }e voj vla di. To, ob ja snio je, zna ~i da }e kri ti~ ki raz ma tra ti sve pred lo ge, a po dr à va ti one u in te re su gra |a na, ko je po spe {u ju raz vi tak Voj vo di ne i ukla pa ju se u pro gram wi ho vog sa ve za. Skup {tin ska de ba ta se to kom obe ju ~e ra {we sed ni ce uglav nom

od vi ja la u zna ku od lu ke Ustav nog su da Sr bi je ko ji je po je di ne od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti APV pro gla sio ne u stav nim.

je po sla nik DSS-a Bra ni slav Ri sti vo je vi}. Po we go vim re ~i ma, tom od lu kom Ustav nog su da je „po li ti ka sle pog pu ta i }or so ka ka” pret hod -

Sa stav no ve Vla de Voj vo di ne Vla dom Voj vo di ne po no vo }e pred se da va ti Bo jan Paj ti}, a u no vom sa zi vu bi }e i ~e ti ri pot pred sed ni ka ko ji su ujed no i re sor ni se kre ta ri: Dra go slav Pe tro vi} (DS) – za na u ku, teh no lo {ki raz voj i vi so ko obra zo va we, Go ran Je {i} (DS) – za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo, An dor De li (SVM) – za obra zo va we, na ci o nal ne za jed ni ce i pro pi se, Sla vi {a Gru ji} (LSV) – za kul tu ru i in for mi sa we. Ta ko |e, za se kre ta re su iza bra ni i: Ve sna Ko pi to vi} (DS) – za zdrav stvo, de mo gra fi ju i so ci jal nu po li ti ku, Na ta {a Ba ji}-Pa vi }e vi} (DS) – za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne, Zo ran Ra do man (DS) – za fi nan si je, Ma ri ni ka ^o ba nu (LSV) – za sport i omla di nu, Slo bo dan Pu zo vi} (DS) – za ur ba ni zam i eko lo gi ju, Bra ni slav Bu gar ski (DS) – za re gi o nal nu po li ti ku i lo kal ne sa mo u pra ve, i Mi ro slav Va sin (DS) – za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va. – Ka ko mi sli te da for mi ra te se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj ~i je nad le `no sti su pro gla {e ne ne u stav nim? – pi tao

Je {i}: Do la zim da nas u 8 sa ti na po sao da vi dim ko ra di Du go go di {wi i ak tu el ni gra do na ~el nik In |i je Go ran Je {i}, ko ji je ju ~e iza bran za pot pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne i po kra jin skog se kre ta ra za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo, iz ja vio je ju ~e no vi na ri ma da }e pr vo {to }e ura di ti na no voj funk ci ji bi ti da da nas uju tro do |e na po sao i vi di ko je do {ao na rad no me sto. – Te {ko mi je da na pu stim In |i ju, ali stva ri se mo ra ju me wa ti – ka zao je Je {i}. Po we go vim re ~i ma, pri o ri tet u we go vom no vom po slu }e bi ti da se u ro ku od 60 da na sa sta ne s pred stav ni ci ma po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a, kao i da na pra vi ak ci o ni plan za po qo pri vre du ko ji }e tim pro iz vo |a ~i ma od go va ra ti. – Na `a lost, mno go to ga za vi si od ono ga ko }e bi ti na re pu bli~ kom ni vou za du `en za po qo pri vre du – ka zao je Je {i}.

ne vla de ko ja sa da ima kon ti nu i tet do `i ve la slom. U de ba ti o re or ga ni za ci ji upra ve, Ri sti vo je vi} je re kao da je ista skup {tin ska ve }i na re {i la da se ina ti, ali da re {e wa ima, i ci ti rao Kri vi~ ni za ko nik po ko jem se ne iz vr {a va we sud skih od lu ka ka `wa va za tvo rom od tri me se ca do tri go di ne i nov ~a nom ka znom. U toj ras pra vi, {ef opo zi ci o nog klu ba SNS-a Igor Mi ro vi} re kao je da se od lu kom USS-a do vo di u pi ta we le gal nost no ve Vla de, i po zvao pred sed ni ka Skup {ti ne I{tva na Pa sto ra da sed ni cu pre ki ne, po zo ve sve po sla ni~ ke klu bo ve na kon sul ta ci je, a da bi no vi iz bo ri bi li naj bo qe re {e we. Go vo re }i o iz bo ru no ve vla de, Mi ro vi} je ka zao da je kroz od lu ku USS-a iz grad wa in sti tu ci ja do `i ve la krah. On je do dao da SNS

nu di sa rad wu na rav no prav noj osno vi, u od no su na broj man da ta, uz u~e {}e svih po sla ni~ kih gru pa i stru~ ne jav no sti da se iz to ga iza |e. – Jer ovo je ne le gal no, a sve vi {e i ne le gi tim no – do dao je on. Mi ro vi} je re kao da bi do bra eko nom ska si tu a ci ja ne ko ga mo gla kan di do va ti tre }i put na ~e lo Po kra jin ske vla de, ali da je ona ve o ma lo {a, te da se sa zva ni~ nim re pu bli~ kim po ka za te qi ma te {ko mo è po le mi sa ti. No va Vla da je, po re ~i ma po sla ni ce ra di ka la Ma ri ja ne ê to je vi}, vla da kon ti nu i te ta, ~i ji iz bor po ~i we, do da la je, ne u stav nim Sta tu tom. – SRS je do ku men to vao {ta ste sve go vo ri li ka da ste usva ja li Sta tut Voj vo di ne – ka za la je ona. Ma ri ja na ê to je vi} je u iz la ga wu o no voj po kra jin skoj upra vi re kla da se ne mo è kro ji ti vla da sa mo za to da bi se za do vo qi li ko a li ci o ni ape ti ti, i do da la da SRS pred la è vla du s pet re so ra. – Ne ja sno je za {to ima mo se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj ka da te nad le `no sti Voj vo di na u Usta vu ne ma – re kla je ona. [ef po sla ni~ ke gru pe DS-a Bo ri slav No va ko vi} pret hod no je ka zao da su te nad le `no sti bi le za ma jac Voj vo di ne. Po we go vim re ~i ma, dva se kre ta ri ja ta – pri vre de i za po {qa va wa, ob je di we na su jer je to im pe ra tiv u pe ri o du kri ze. – Na{ po sao ni je sa mo da sa ~u va mo rad na me sta ne go i da po ve }a mo wi hov broj. Tu ide ju è li mo da re a li zu je mo – is ta kao je No va ko vi}. Sed ni ca je ju ~e po ~e la mi nu tom }u ta wa, na ini ci ja ti vu LSV-a, po vo dom 11. ju la, ka da je po ~i wen zlo ~in u Sre bre ni ci 1995. go di ne. Pred sed nik Skup {ti ne Pa stor je po zvao po sla ni ke da usta nu i odr è mi nut }u ta wa za ne vi ne `r tve stra da le u ra to vi ma na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je i po seb no Sre bre ni ce, bez ob zi ra na wi ho vu na ci o nal nu pri pad nost. Po sla ni ci SNS-a osta li su u klu pa ma, dok su po je di ni po sla ni ci DSS-a iza {li iz sa le. Na po ~et ku sed ni ce od bi je na je ini ci ja ti va LSV-a da se u dnev ni red uvr sti in for ma ci ja o po tre bi obe {te }e wa gra |a na Voj vo di ne zbog pro da je Naft ne in du stri je Sr bi je, ~i me je Li ga na sta vi la tu prak su iz sta rog sa zi va. Mi ro vi} je re kao da je opo zi ci o ni SNS ~ak spre man da po dr ì da se ini ci ja ti va ko na~ no na |e na dnev nom re du, ali da ona ne sa dr ì kqu~ no pi ta we – „ka ko su upra ve NIS-a od 1991. opqa~ ka le NIS, a ka ko je NIS us peo da po ve }a do bit po sle pri va ti za ci je?” S. Ko va ~e vi} N.Per ko vi} Fo to: N. Sto ja no vi}, B. Lu ~i}

VOJ VO \AN SKI PRE MI JER BO JAN PAJ TI]

Od lu ka Ustav nog su da vi {e po li ti~ ka ne go prav na Ko men ta ri {u }i od lu ku Ustav nog su da ko jom su de lo vi Za ko na o nad le `no sti ma po kra jin ske ad mi ni stra ci je pro gla {e ni ne u stav nim, pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} je re kao da se po sve mu su de }i ra di vi {e o po li ti~ koj ne go prav noj od lu ci. – Vre me ka da je od lu ka sa op {te na kao i na ~in na ko ji je ob li ko va na uka zu ju na wen po li ti~ ki ka rak ter. Ne vi dim u ~e mu je lo gi ka da Voj vo di na ne mo è da po ma è trud ni ca ma, pen zi o ne ri ma ili so ci jal no ugro è nim gru pa ma. U toj od lu ci ima mo i ne ke gro tesk ne de ta qe, na pri mer da Srem, Ba nat i Ba~ ka ni su usa gla {e ni s Usta vom. Ko li ko znam, te tra di ci o nal ne ge o graf ske ce li ne su na sta le mno go pre Usta va i ne vi dim u

~e mu je pro blem. U sva kom slu ~a ju, mi }e mo tra ì ti do dat na ob ja {we wa te od lu ke Ustav nog su da – re kao je Paj ti}. – Ta kva od lu ka su da ne mo è ospo ri ti ili da re la ti vi zo va ti ono {to ra di mo kao po kra jin ska ad mi ni stra ci ja, ali mo è na ne ti {te tu gra |a ni ma, od no sno onim gru pa ma ko ji smo po ma ga li kao Vla da Voj vo di ne. Mi }e mo na sta vi ti da po ma è mo tim qu di ma po ce nu da to ne ko pro gla si ne u stav nim, a sva ka ko }e mo tra ì ti da nam se do dat no raz ja sni ka ko tre ba da zo ve mo Srem, Ba nat i Ba~ ku i dru ge ne lo gi~ no sti ko j e se na l a z e u toj od l u c i Ustav nog su da.

Ka da je u pi ta wu pred stav ni {tvo Voj vo di ne u Bri se lu, on je pod se tio na to da ista pred stav ni {tva ima ju gra do vi Kra gu je vac i Ni{ i da u tim slu ~a je vi ma ni je bi lo ni ka kvih pro ble ma. – Je di no kod nas se mo è do go di ti da se jed noj re gi ji ospo ri pra vo da ima kan ce la ri ju u cen tra li Evrop ske uni je. Zna ju }i da se mo è ne {to ova ko do go di ti, mi smo na {e pred stav ni {tvo re gi stro va li kao ode qe we Fon da za evrop ske po slo ve, ta ko da ono ne mo è bi ti spor no i uko li ko se to li ko in si sti ra na to me, na {u kan ce la ri ju u Bri se lu ubu du }e ne }e mo na zi va -

ti pred stav ni {tvom ve} ode qe wem – re kao je Paj ti}. Po we go vim re ~i ma od lu ka Ustav nog su da ne mo è do ve sti do po na vqa wa iz bo ra u Voj vo di ni, kao {to su na ja vi li po sla ni ci opo zi ci je. – To je te za ko ju pri èq ku ju oni ko ji su iz gu bi li iz bo re u Voj vo di ni. Mo è mo stal no iz la zi ti na iz bo re u Voj vo di ni, ali evo, ve} 12 go di na mi ube dqi vo po be |u je mo na iz bo ri ma i uko l i k o bi se na k on ove od l u k e Ustav nog su da iz bo ri po no vi li, mi slim da bi smo do bi li jo{ ve }u po dr {ku gra |a na Voj vo di ne ta ko da ni sam si g u r an ko l i k o bi to od g o va r a l o stran ka ma ko ji zbog ove sud ske od lu ke po mi wu no ve iz bo re – re kao je Paj ti}. S. K.-N. P.

ekonomija

~etvrtak12.jul2012.

dnevnik

DANAS PO^IWE OTKUP P[ENICE PREKO NOVOSADSKE PRODUKTNE BERZE

NIS ISPORU^IO DEO SIROVINA, ALI PAN^EVA^KA KOMPANIJA NE RADI

Dr `a va ku pu je „Pe tro he mi ji” na to ~e no 100.000 to na po 23 di na ra pre ma lo ben zi na Naftna industrija Srbije je, uprkos planiranom zaustavqawu Rafinerije „Pan~evo„ u kojoj se obavqa remont, zbog va`nosti rada HIP-a „Petrohemija„ isporu~ila tom preduze}u 3.500 tona primarnog benzina i planira da im u julu obezbedi jo{ 3.000 tona primarnog benzina i 900 tona gazolina, saop{teno je u NIS-u.

od oko 20.000 tona „Petrohemija” svakog meseca kupuje kod drugih trgovaca, isti~u u NIS-u. Direktor „Petrohemije„ Sa{a Pavlov potvrdio je ju~e za „Dnevnik” da je NIS isporu~io 3.500 tona promarnog bezina, ali je rekao da je to premalo i da kompanije narednih dana ne}e radi zbog nedostatka sirovina.

Otkup p{enice ovogodi{weg roda po~e}e danas u 8 sati preko Produktne berze u Novom Sadu, a traja}e svakog radnog dana od 8 do 14.30 ~asova, sve dok se ne otkupi predvi|ena koli~ina od 100.000 tona, objavila je ju~e Produktna berza. U ciqu ravnomerne teritorijalne zastupqenosti pri otkupu p{enice, svaki okrug }e dobiti odgovaraju}u koli~insku kvotu koja }e biti na raspolagawu za prodaju potencijalnim prodavcima. Direkcija za robne rezerve }e platiti kupqenu p{enicu u roku od osam dana od dostavqawa kompletne dokumentacije. P{enica }e se otkupqivati po 23 dinara kilogram, s PDV-om, od

registrovanih poqoprivrednih gazdinstava u individualnom sektoru i zemqoradni~kih zadruga, i to u minimalnoj koli~ini od pet tona i maksimalnoj 100 tona po nosiocu gazdinstva za individualni sektor, odnosno maksimalno 150 tona po zadruzi. Prvi kontakt za prodaju neophodno je ostvariti s Produktnom berzom u Novom Sadu na jedan od telefona: 021: 527–329, 443–493, 63–38–060, 445–416, 443–409, 445–407, 445–423, 523–132, 63–38–124, 443–473, 63–34–251, 443–120, 443–498, 445–406, 526–165, 526–875, 445–953, 63–39–061, 445–413 i 522–272.

FALSIFIKOVANI PROIZVODI SUBOTI^KOG „SIMEKSA”

Na bu vqa ci ma fal{ pe lin ko vac, bren di, lo za... Pan~eva~ka „Petrohemija” je, po navodima iz same kompanije, prinu|ena na to da vanredno zaustavi proizvodwu zbog nedostatka osnovne sirovine za rad – sirovog benzina, {to je posledica zastoja u Rafineriji nafte u Pan~evu. „Petrohemija”, bilo je najavqeno, ne}e zbog toga raditi do 1. avgusta. U NIS-u isti~u da se u Rafineriji nafte „Pan~evo„ obavqa remont u okviru kojeg se, osim standardnih preventivnih i remontnih radova, sprovodi i priprema proizvodnih kapaciteta za pu{tawe u rad no-

On je, da podsetimo, pre nekoliko dana izjavio da je „Petrohemija” ostala bez osnovne sirovine za rad pa je u vanrednom zastoju. Problem je prouzrokovan zastojem u Rafineriji, od koje „Petrohemija„ dobija sirovi benzin. Po~etak rada „Petrohemije„ zavisi od dinamike i koli~ine isporuke energenta iz Rafinerije. Jedino je sigurno da fabrika ne}e raditi do 1. avgusta. – Moram da naglasim da je u Rafineriji bio ovaj neplanski zastoj. Na po~etku godine, kada su pravqeni planovi ra-

„Pe tro he mi ja” od NIS-a re dov no do bi ja oko 12.000 to na ben zi na, {to je tre }i na po tre ba, a osta tak ku pu je kod dru gih tr go va ca vog kompleksa u pan~eva~koj rafineriji. U skladu s usvojenom korporativnom praksom i ugovornim obavezama, NIS je kao pouzdani partner, izve{tavao „Petrohemiju” o mogu}im remontnim radovima u Rafineriji „Pan~evo„ da bi to preduze}e moglo unapred napraviti zalihe sirovina ili da pove}a nabavke primarnog benzina kod alternativnih dobavqa~a, navode u NIS-u. „Petrohemija” od NIS-a redovno dobija oko 12.000 tona primarnog benzina, {to je otprilike tre}ina wenih potreba za sirovinama. Ostatak

da jedne i druge fabrike, nismo imali podatke da }e Rafinerija u julu da staje, ali verovatno da qudi imaju svoju ekonomsku logiku. Oni su stali i staja}e sigurno do 20. jula, a treba jo{ destak dana da se ta osnovna sirovina nakupi u nekoj koli~ini da bi „Petrohemija„ mogla startovati. Nadam da }e „Petrohemija„ tada krenuti u investicioni deo, ali mo`emo o~ekivati jo{ jedan zastoj u septembru – izjavio je Sa{a Pavlov, koji nagla{ava da firma finansijski nije u mogu}nosti da sirovi benzin uveze iz inostranstva. Z. Dragojevi}

„ELEKTROVOJVODINA” I NAPLATA

Voj vo |a ni stru ju pla }a ju go to vo 100 po sto U pr voj po lo vi ni go di ne „Elektrovojvodina„ je prema{ila plan naplate jer od januara do juna on iznosi 98,73 odsto, {to je boqe nego u istom

periodu 2011. godine, kada je bila 97,66 odsto, ka`e se u saop{tewu iz tog preduze}a. To je, istovremeno i najboqi rezultat u distributivnoj delatnosti u „Elektroprivredi Srbije„.

Zahvaquju}i doslednoj primeni zakona i propisa, „Elektrovojvodina„ je razvila model rada koji pokazuje stabilnost uspe{ne i dugoro~ne naplate, a to }e omogu}iti da se planirane investicije i poboq{awa elektroenergetske infrastrukture u Vojvodini do kraja godine potpuno realizuju. Uz te rezultate i usvojenu poslovnu strategiju, koja se temeqi na naplati potraìvawa, maksimalnom smawewu tehni~kih i netehni~kih gubitaka i kra|e elektri~ne energije, te modernizaciju tehnologije rada, „Elektrovojvodina„ }e i ostati najve}i investitor u Pokrajini i glavni oslonac u razvoju privrede i unapre|ewu kvaliteta ìvota gra|ana, kaè se na kraju saop{tewa. D. Ml.

Na su bo ti~ kom Bu vqa ku, kao i pijacama u Novom Sadu i Beogradu, pojavili su falsi fi ko va ni „Si mek so vi” pro iz vo di – pe lin ko vac, brendi, loza i svi proizvodi u am ba la ì od 0,1 li ta ra. Kompanija “Simeks” je podnela kri vi~ ne pri ja ve Mi ni starstvu poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, kao i MUP-u Srbije protiv NN lica zbog krivi~nog dela falsifikovawa robne marke proizvoda. Do sada je uhva}eno nekoliko kriminalnih grupa koje su osumwi~ene za falsifikovawe wihovih proizvoda, i to u Smederevu, Vrawu i Subotici. Falsifikovani su litarski pelinkovac, kao i litarski brendi, loza i svi proizvodi u ambalaì od 0,1 litara. Procewuje se da {teta naneta firmi iznosi oko 500.000 evra. Raz li ke ko je kup ci mo gu pri me ti ti na falsifikatu su etiketa, koja je znatno druga~ija; boca nije identi~na originalnoj a i akcizna markica je tako|e falsifikat. Ge ne ral ni di rek tor „Si meksa„ @eqko Savi} kaè da {teta nije samo materijalna nego je naru{en i ugled firme. On is ti ~e da je ve o ma upitno kakvog je kvaliteta i

Prevaranti vole i „plazmu”, „jafu”... U Nacionalnoj organizaciji potro{a~a kaù da, osim na buvqaku, i u kineskim prodavnicama i nekim renomiranim radwama kupci mogu biti nasamareni. Predsednik NOPS-a Goran Papovi} kaè da se od srpskih proizvoda najvi{e falsifikuje hrana, i to proizvodi „Karneksa„, „Bambija” i „Jafe”. Po wegovim re~ima, kopiraju se keksovi i pa{teta, a iako su ti proizvodi za{ti}eni ìgom, nije i wihova ambalaà pa je falsifikatori kupuju od wihovih dobavqa~a i u wu pakuju proizvode sumwivog kvaliteta. Druga varijanta je da proizvode pakuju u ambalaù koja izgledom podse}a na originalnu. Falsifikati se naj~e{}e prave u Srbiji i Bosni i prodaju se na pijacama, buvqacima, ali i u malim privatnim radwama koje se umesto u veleprodajama snabdevaju drugim kanalima. Isto vaì i za alkoholna pi}a, kaè Papovi}.

zdrav stve ne is prav no sti pro iz vod ko ji je ozna ~en fal si fi ko va nom rob nom markom. – U po sled we vre me smo svedoci sve ve}e zloupotrebe alkoholnih pi}a – rekao je direktor marketinga „Simeksa” Goran Dra~a. – Dràvni organi se bore protiv tog vida kri mi na la spro vo |e wem takvih akcija. @elimo da pohvalimo dràvne organe koji odlu~no staju na put zloupotrebi alkoholnih pi}a i na taj na~in {tite nas proizvo|a~e. Ne èlimo da do|emo u situaciju da odgovaramo jer je neko falsifikovao na{u robu. U Subotici je uhap{ena jedna kriminalna grupa koja se bavila falsifikovawem proizvoda. Grupa je ubrzo pu{tena, a sudski postupak je u toku. U „Simeksu„ obja{wavaju da }e da traè i nadoknadu {tete od lica koja su u~estvovala u toj kriminalnoj radwi. Pomenuta kompanija u proteklu godinu tre}i put upozorava javnost na to da su se na trì{tu pojavili falsifikati. Falsi fiko vana rakija i pelinkovac na pijacama su upola jeftiniji od originalnog proizvoda. S. I. – S. G.

Austri jan ci ipak ne è le Te le kom? Telekom Austrija trenutno „nema na dnevnom redu“ da se ponovo angaùje oko kupovine Te le ko ma Sr bi ja. „Te le kom Austrija u ovom trenutku ne razmatra mogu}nost da se ponovo angaùje oko kupovine Telekoma Srbija s obzirom da

nije raspisan tender za prodaju ovog srp skog ope ra te ra”, rekao je portparol TA Aleksander Kledorf, povodom spekulacija da ova kompanija namerava da se ponovo anga`uje oko kupovine na{eg Telekoma. Nedavno je be~ki ekonom-

ski dnev nik „Virt {aft sblat“ objavio da austrijski kon cern Te le kom Austri ja (TA) ne}e u~estvovati u priva ti za ci ji ko sov skog PTK, ali da namerava da se ponovo anga`uje oko kupovine Telekoma Srbija.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (434,99 0,27)

BIP a.d. , Beograd

6,67%

8.640

TE - TO a.d. , Senta

1,31%

5.800

991.800

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,62%

324

295.812

NIS a.d., Novi Sad

1,12%

630

14.425.080

Promena %

Cena

Promet

Crvenka fabrika {e}era a.d.

-9,37%

8.157

24.470

Dimni~ar a.d. , Beograd

-3,39%

5.700

45.600

Bambi Banat a.d. , Beograd

-2,50%

19.500

11.700.000

/ Pet akcija s najve}im padom

Naziv kompanije Veterinarski zavod Subotica a.d.

Promena % 0,62%

Cena

Promet

324

295.812

Imlek a.d. , Beograd

-1,74%

2.310

231.000

AIK banka a.d. , Ni{

-0,44%

1.344

30.970

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

750

7.500

NIS a.d., Novi Sad

1,12%

630

14.425.080

Soja protein a.d. , Be~ej

-3,00%

485

657.595

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,26%

378

232.485

Galenika Fitofarmacija a.d. ,

0,00%

2.150

0,00%

Energoprojekt holding a.d.

0,00%

430

0,00%

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,00%

10.870

0,00%

Imlek a.d. , Beograd

-1,74%

2.310

231.000

AIK banka a.d. , Ni{

-0,44%

1.344

30.970

Promena %

Cena

Promet

TE - TO a.d. , Senta

1,31%

5.800

991.800

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

300

0,00%

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,62%

324

295.812

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,00%

4.315

0,00%

Alfa plam a.d. , Vrawe

0,00%

6.500

0,00%

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

0,00%

1.640

0,00%

Vojvo|anskih top-pet akcija

^oka duvanska industrija a.d.

0,00%

1.800

167.400

Danubius a.d. , Novi Sad

0,00%

7.900

79.000

Crvenka fabrika {e}era a.d.

-9,37%

8.157

24.470

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak12.jul2012.

EKO NOM SKI DEO SPO RA ZU MA O NO VOJ VLA DI NA GO VE STIO KO RA KE PRO TIV KRI ZE

Ume sto za mr za va wa, sti `e za hla |e we pla ta i pen zi ja Me te or lo {kom ter mi no lo gi jom re ~e no, ne }e do }i do za mr za va wa pla ta i pen zi ja, ali se o~e ku je wi ho vo ozbiq no za hla |e we, i to je je dan od pr vih za kqu ~a ka ko ji bi se mo gao ste }i iz uvi da u eko nom ski deo pre kju ~e pot pi sa nog Spo ra zu ma o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne i no ve vla de Sr bi je.

ra sti spo ri je od, re ci mo, ra sta ce na na ma lo, i na taj na ~in }e za o sta ja ti za tim tem pom. – To je bi lo i o~e ki va no, s ob zi rom na sve one pro ce ne ko li ki }e bi ti bu xet ski de fi cit do kra ja ove go di ne jer je on ve} u pr vih pet me se ci pre ma {io 80 mi li jar di, a pro ce ne su da }e u dru gom po lu go |u bi ti oko 95

Po re zi i ak ci ze da na pu ne ka su Ka da je u pi ta wu pro me na po re skog si ste ma, Go ran Ni ko li} sma tra da }e ona, ve ro vat no, ob u hva ti ti i bla go po ve }a we PDV-a, ve ro vat no s osam na de set, ili s 18 na 20 po sto ,i pre me {ta we de la sto pe od osam po sto u sto pu od 20, i to }e, na rav no, do ne ti do dat ne pri ho de u bu xe tu. Ni ko li} je oce nio i da }e ak ci ze, ko je ni su ba{ de taq no po me nu te u tom do ku men tu, bi ti ne mi nov no po ve }a ne, po seb no na ci ga re te, i tu bu xet ski pri hod mo `e bi ti i ve }i od de set mi li jar di di na ra me se~ no ve} od ja nu a ra sle de }e go di ne, a mo `da i ra ni je, {to je u skla du i s di rek ti va ma EU. Eko no mi sta Mi lan ]u li brk na gla {a va da na ja va da ne }e bi ti za mr za va wa pla ta i pen zi ja ali da }e wi hov rast bi ti uskla |en s re al nim mo gu} no sti ma pri vre de, mo `e da zna ~i sa mo jed no – ne }e bi ti for mal nog za mr za va wa pla ta u jav nom sek to ru i pen zi ja, ali }e one

mi li jar di di na ra, uko li ko se ni {ta ne pre du zme – oce nio je on, i upo zo rio na to da bi, u slu ~a ju da se ni {ta ne u~i ni na tom pla nu, de fi cit mo gao do gu ra ti do dve mi li jar de evra, {to je za i sta ne iz dr `i vo. Uz to, do ma }i eko nom ski ana li ti ~a ri oce wu ju da no va vla da

na me ra va da po vu ~e niz ozbiq nih po te za da bi po boq {a la ma kro e ko nom sku sta bil nost i fi skal nu di sci pli nu, sma wi la jav ne ras ho de, po ve }a la pri ho de bu xe ta i, po seb no, da ipak na sta vi aran `man s MMF-om da bi obez be di la pri liv stra nih in ve sti ci ja i opo ra vak pri vre de. ]u li brk je uka zao na to da su no vi ko a li ci o ni part ne ri na go ve sti li i re for mu PDV-a, ali da bi ta kav po tez, bez de taq nih ana li za, mo gao do dat no pro du bi ti „ru pu„ u dr àv noj ka si jer se zna da su ro ko vi pla }a wa me |u fir ma ma ~e sto od 120 do 150 da na i da se naj du è ~e ka na na pla tu upra vo kod ma lih i sred wih pred u ze }a. – Pri me na PDV-a sa mo na na pla }e nu, a ne na fak tu ri sa nu re a li za ci ju ro ba i uslu ga zna ~aj no bi do pri ne la spo ri jem pu we wu dr àv ne ka se – ob ja snio je ]u li brk, i na po me nuo da je na no vom mi ni stru fi nan si ja da, pre ne go {to do ne se jed nu ta kvu od lu ku, de taq no sve is pi ta. – Do bra stvar je ste svest da }e jav ne fi nan si je bi ti pod hit no do ve de ne u red, ta ko da se mo gu po zdra vi ti ne ke

Ko mer ci jal na ban ka osta je dr àv na Traj no opre de qe we dr à ve je za dr à va we vla sni {tva u Ko mer ci jal noj ban ci, pi {e u ko a li ci o nom spo ra zu mu stra na ka ko je }e ~i ni ti no vu vla du. Osim to ga, tre ba lo bi ukrup ni ti ban kar ski sek tor i kroz pro ces do ka pi ta li za ci je i pri pa ja wa osna ì ti Po {tan sku {te di o ni cu. Uko li ko se uka è pri li ka i po tre ba, raz mo tri }e mo i mo gu} nost akvi zi ci je po je di nih ba na ka ino stra nim ka pi ta lom, na ve le su stran ke u spo ra zu mu. na ja ve da }e bi ti pro me na. Pla {im se sa mo, uko li ko se bu de odu go vla ~i lo, da, jed no stav no,

efek ti do kra ja go di ne ne }e bi ti go to vo ni ka kvi, i da bi to tre ba lo pred u ze ti {to pre.

APR IZ BRI SAO 4.816 PRED U ZE ]A I 16.557 PRED U ZET NI KA

Cr ni da ni za tr gov ce, kon sul tan te, zi da re...

SIN DI KAT UPO ZO RA VA BU DU ]U VLA DU

Me tal ci pred pu ca wem

Me tal ska in du stri ja Sr bi je, kao i za po sle ni u toj pri vred noj gra ni, o~e ku ju od no ve vla de da pre du zme hit ne me re da bi po ~e li da se re {a va ju na go mi la ni pro ble mi u tom sek to ru, oce ni li su ju ~e pred stav ni ci Aso ci ja ci je slo bod nih i ne za vi snih sin di ka ta. – U su prot nom, za po sle ni u me tal skom kom ple su na ja vqu ju „vru }u je sen” i sin di kal ne pro te ste i blo ka de {i rom ze mqe – iz ja vio je pred sed nik ASNS In du strij skog gran skog sin di ka ta Sr bi je i pred sed nik ASNS-a „@e le za re” Sme de re vo Dra gan @. Mi lo va no vi}. Po we go vim re ~i ma, od mah na kon for mi ra we no ve vla de taj sin di kat }e in ci ra ti sa sta nak s re sor nim mi ni strom i pred sed ni kom vla de, a po sto ji ini ci ja ti va te sin di kal ne aso ci ja ci je da se ve} po ~et kom sle de }e ne de qe sa sta nu pred stav ni ci kqu~ nih sin di ka ta in du strij skog sek to ra da bi ubu du }e na stu pa li uje di we no. Pred sed nik ASNS u IMR-u Pr vo slav Br ki} ape lo vao je na no vu vla du da po mog ne IMR-u da uspe {no re a li zu je ugo vor vre dan 170 mi li o na evra za is po ru ku trak to ra Eti o pi ji.

Agen ci ja za pri vred ne re gi stre (APR) iz bri sa la je od po ~et ka ove go di ne do kra ja ju na 4.816 pred u ze }a i 16.557 pred u zet ni ka iz svo je evi den ci je. U istom pe ri o du osno va no je ukup no 4.368 pred u ze }a i pri ja vqe no 14.988 no vih pred u zet ni ka. Po po da ci ma APR-a, na li sti „top de set” de lat no sti za ko je su ve za na iz bri sa na pred u ze }a naj vi {e je ne spe ci ja li zo va nih tr go vin skih fir mi na ve li ko – 745, sle de kon sul tant ske fir me –178, gra |e vin ska pred u ze }a ko ja se ba ve iz grad wom stam be nih i ne stam be nih zgra da – 134, drum ski pre voz te re ta – 106, osta le uslu `ne ak tiv no sti po dr {ke po slo va wu – 77. Ni po sao s otva ra wem re sto ra na mno gi ma ni je po {ao od ru ke jer su od po ~et ka go di ne iz bri sa na 72 pred u ze }a ko ja se ba ve tom ugo sti teq skom de lat no {}u, a iz bri sa no je i 70 ma lih tr go vin skih rad wi za pro da ju hra ne, pi }a i du va na. Uga {e no je i 69 fir mi ko je se ba ve tr go vi nom na ve li ko dr ve tom, gra | e v in s kim ma t e r i j a l om i sa ni tar nom opre mom i 68 po qo pri vred nih pred u ze }a za ga je we `i ta, ma hu nar ki i uqa ri ca, kao i 60 fir m i ~i j a je osnov n a de l at n ost tr g o v i n a auto mo bi li ma i la kim mo tor nim vo zi li ma.

Naj vi {e pred u ze }a iz bri sa no u ju nu – 1.352, a naj ma we u fe bru a ru – 422, dok je naj vi {e pred u zet ni ka iz bri sa no u mar tu – 3.129, a naj ma we u fe bru a ru – 2.065 Li sta „Top de set de lat no sti” kod pred u zet ni~ kih rad wi obri sa nih od po ~et ka go di ne ma lo je dru ga ~i ja pa na woj pred wa ~e tr go vin ske pred u zet ni~ ke rad we – 1.126, na dru gom me stu su pred u zet ni ci ko ji se ba ve uslu ga ma pri pre ma wa i po slu `i va wa pi }a – 986. Sle de re sto ra ni i po kret ni ugo sti teq ski objek ti – 967, tak si pre voz – 715, fri zer ski i ko zme ti~ ki sa lo ni – 611, drum ski pre -

voz te re ta – 512, odr `a va we i po prav ka mo tor nih vo zi la – 491, tr go vi na na ma lo ode }om u spe ci ja li zo va nim pro dav ni ca ma – 423, osta la tr go vi na na ma lo u ne spe ci ja li zo va nim pro dav ni ca ma – 423, tr go vi na na ma lo osta lom ro bom na te zga ma i pi ja ca ma – 420. In te re san tan je i po da tak o bro ju bri sa nih pred u ze }a po me se ci ma ko ji po ka zu je da je naj vi {e pred u ze }a iz bri sa no u po sled wem me se cu, ju nu – 1.352, a

naj ma we u fe bru a ru – 422, dok je kod pred u zet ni ka naj vi {e iz bri sa nih u mar tu – 3.129, a naj ma we u fe bru a ru – 2.065. APR je do sta vi la i po dat ke o bro ju osno va nih pred u ze }a u istom pe ri o du, pa je ta ko od ja nu a ra do kra ja ju na osno va no ukup no 4.368 pred u ze }a i 14.988 pred u zet ni ka. Po da ci po ka zu ju da bu du }i po slo dav ci i da qe ne od u sta ju od tr go vi ne pa se ona opet na {la kao pr va na „top li sti” de lat no sti kod no vo o sno va nih pred u ze }a, s ukup no 492 no vo o sno va ne fir me, sle de kon sul tant ske uslu ge sa 190 no vih pred u ze }a, gra |e vin ske fir me za iz grad wu stam be nih i ne stam be nih zgra da – 141, re sto ra ni – 138, drum ski pre voz te re ta – 99, in `e wer ske de lat no sti i teh ni~ ko sa ve to va we – 78, ra ~u no vod stve ni, kwi go vod stve ni i re vi zor ski po slo vi – 69, ra ~u nar sko pro gra mi ra we – 66, pro iz vod wa elek tri~ ne ener gi je – 65. I pred u zet ni ci se opre de qu ju da otvo re fir me u obla sti ma iz ko jih je naj vi {e pred u zet ni ka iz bri sa no u istom po sma tra nom pe ri o du pa ta ko opet otva ra ju re sto ra ne i po kret ne ugo sti teq ske objek te – 1.043, fir me ko je se ba ve uslu ga ma pri pre ma wa i po slu `i va wa pi }a – 1.035 i tak si pre voz – 670.

On je po zdra vio na ja vu da }e u ko a li ci o nom spo ra zu mu ipak bi ti na sta vak aran `ma na s MMF-om, bez ob zi ra na to ko li ko se to ne ko me svi de lo ili ne. Eko no mi sta In sti tu ta za evrop ske stu di je Go ran Ni ko li} re kao je da se iz ta ~a ka ko a li ci o nog do go vo ra ko je se od no si na eko no mi ju mo `e na zre ti da ne }e bi ti ri zi~ nih po te za, kao {to je, na pri mer, sna `no sma wi va we po tro {we, ko je bi bi lo re ce si o no. – U{te de na jav nim na bav ka ma su re al ne od 20 do 30 mi li jar di di na ra go di {we, a mo `da ~ak i vi {e, po {to se na ja vqu je iz me na Za ko na o jav nim na bav ka ma, a pod sti caj ma lim i sred wim pred u ze }i ma, kroz pla }a wa PDV-a po re a li za ci ji ro ba i uslu ga, bi }e u stva ri kao ne ka fi nan sij ska in jek ci ja – na veo je on. – To }e bi ti sti mu la tiv no za te po re ske ob ve zni ke, a s dru ge stra ne, i sa ma me ra da se do pri no si pla }a ju za jed no s pla ta ma, bi }e pro blem ko ji }e bi ti uma wen upra vo tom me rom. E. Dn. BEZ DO PRI NO SA KOD 12.000 PO SLO DA VA CA

Ga zde upla }u ju sa mo pla te Sa mo za ra de bez po re za i do pri no sa is pla ti lo je 12.000 po slo da va ca u pr voj ne de qi pri me ne no vih me ra po ko ji ma su ban ke u oba ve zi da oba ve ste Po re sku upra vu o upla }e nim po re zi ma i do pri no si ma na za ra de, re ~e no je u Po re skoj upra vi Sr bi je. Te me re su pred vi |e ne iz me na ma Za ko na o po re skom po stup ku i ad mi ni stra ci ji i ban ke su po ~e le da ih pri me wu ju od 3. ju la. Ob ra dom po da ta ka do bi je nih od ba na ka Po re ska upra va je usta -

no vi la i da je 25.000 po slo da va ca is pla ti lo sve oba ve ze – pla te, po re ze i do pri no se, dok je 32.000 pred u ze }a is pla ti lo sa mo oba ve ze pre ma dr à vi. „O~e ku je mo da }e do kra ja go di ne ova me ra da ti re zul ta te i da }e mo na osno vu po ve }a ne na pla te ima ti ne to fi nan sij ski efe kat ve }i oko 45 mi li jar di di na ra”, ka ù u toj dr àv noj in sti tu ci ji. U Upra vi na vo de da }e te po slo dav ce od mah uve sti u pro ces kon tro le i uko li ko ne iz mi re svo je oba ve ze, kre nu }e se u po stu pak pri nud ne na pla te.

NE I MA RI IZ GA RA JU NA LET WOJ VRE LI NI

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

113,1370

115,4459

118,1012

112,7906

Australija

dolar

94,1474

96,0688

98,2784

93,8592

Kanada

dolar

90,6506

92,1945

94,3150

90,0740

Danska

kruna

15,2094

15,5198

15,8768

15,1628

Norve{ka

kruna

15,1295

15,4383

15,7934

15,0832

[vedska

kruna

13,2384

13,5086

13,8193

13,1979

[vajcarska

franak

94,1631

96,0848

98,2948

93,8748

V. Britanija

funta

143,1752

146,0971

149,4573

142,7369

SAD

dolar

92,2814

94,1647

96,3305

91,9989

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 7. 2012. godine

Ne ma la do vi ne na auto pu te vi ma Upr kos let woj è gi i iz nim no vi so kim tem pe ra tu ra ma, ne i ma ri ne po su sta ju i sva ko dnev no iz ga ra ju na no vim ki lo me tri ma sa o bra }aj ni ca. Do sa da {wi mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} ob i {ao je sva ve li ka gra di li {ta u Sr bi ji i ka è da se i po trop skim vru }i na ma in ten ziv no ra di i po slo vi za vr {a va ju po pred vi |e noj di na mi ci. Da je gra |e vin ci ma na uà re nom as fal tu la ko – ni je, ali su, na à lost, uop {te sre} ni {to ima ju po sla. Da bi se za {ti ti lo zdra vqe i bez bed nost rad ni ka,

neo p hod no je pri me wi va ti sve pred vi |e ne me re za {ti te jer je u to ku iz grad wa slo `e nih obje ka ta, kao {to su tu ne li ili mo sto vi, gde su mo gu }i ve li ki od ro ni ze mqe ili pad s vi si ne. Po seb no vi so ke tem pe ra tu re se raz vi ja ju pri li kom as fal ti ra wa, a to je pro ces ko ji se ne sme pre ki nu ti, pa se na iz vo |a ~e ape lu je da se na po slu iz me wu ju do voq no br zo i ras hla |u ju. Pa ra lel no se ra di na put nom i `e le zni~ kom Ko ri do ru 10 i Ko ri do ru 11. U pu nom su za ma hu ra do vi na iz grad wi auto pu ta od

Ni {a ka Di mi trov gra du i od Le skov ca ka ju gu ze mqe, te od Uba do Laj kov ca i od Qi ga do Pre qi ne. Gar di se „ip si lonkrak„ od Su bo ti ce do Ke le bi je, vi {e tu ne la (tri na de o ni ci Ni{–Di mi trov grad ukup ne du `i ne pre ko dva ki lo me tra), mo sto va („@e `e qev„ u No vom Sa du i „Gi qe” na Za pad noj Mo ra vi), obi la zni ca (oko Di mi trov gra da, Be o gra da pre ma Bu baw Po to ku)... Na {i ne i ma ri uglav nom ra de sa stran ci ma. Ko li ko god ih to bo li zbog po di zvo |a~ kog po lo -

`a ja, s dru ge stra ne, to je do bro zbog ve }e kon tro le pri me ne me ra za {ti te. Ta ko su, na pri mer, na iz grad wi tu ne la kod Di mi trov gra da an ga `o va ne gr~ ke fir me „Ak to ra” i „Ter na”, na iz grad wi mo sta pre ko Du na va kod No vog Sa da {pan sko-ita li jan ski kon zor ci jum „Azvi – Ta dei – Hor ta Ko sla da”, a pre ko Ve li ke Mo ra ve austrij sko-slo ve na~ ki kon zor ci jum „Al pi na–Me te o rit”. Na de o ni ci od Uba do Laj kov ca za vr {a va se ve li ki most od 550 me ta ra, a ra de Azer bej xan ci. R. D.

ekOLOGiJA

~etvrtak12.jul2012.

dnevnik

FORMIRA SE MRE@A PROIZVO\A^A ORGANSKE HRANE

Za dru ga ma do bo qih re zul ta ta [est i po hi qa da hek ta ra ob ra di ve ze mqe tre nut no se ko ri sti za or gan sku pro iz vod wu, a tri naj ve }a pro iz vo |a ~a na la ze se u Voj vo di ni. Po ro di ca Vo zar ob ra |u je oko dve hi qa de hek ta ra, Ma mu ì }i u Qu to vu dve i po hi qa de, a fir ma “Glo bal s id” po s e du je oko hi q a du hek ta ra ze mqi {ta u kon ver zi ji, od no sno u pre la znom pe ri o- du s kon ven ci o nal ne na or gan sku pro i z vod w u. Ka k o ka ` e prof. dr Mir ja na Mi lo {e vi} sa In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo, or gan skom pro iz vod wom obi~ no se uz ga ja ju vo }e, po vr } e i ì ta r i c e, me | u tim “Glo bal sid” po ~i we s uz go jem kra va mu za ra, {to zna ~i da }e se na tr ì {tu na }i i or gan ski pro iz ve de no mle ko. Po red na ve de nih, tu su i “Zdra vo or ga nik” ko ji ve} go di na ma pro iz vo di vo } e, po vr } e, so k o ve i osta le pre ra |e vi ne od vo }a i po vr }a, kao i fir ma “Fu dlend”. - Sub ven ci je Mi ni star stva po qo pri vre de za or gan ske pro iz vo |a ~e du plo su ve }e u od no su na one ko je su um se re ne na kon -

ven ci o nal nu pro iz vod wu. Uz po mo} In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo, Voj vo |an skog udru è wa za or gan sku pro iz vod wu i gru pa ci ja pri Pri vred nim ko mo ra ma Sr bi je i Voj vo di ne na pra vi }e se do bra or ga ni za ci o na mre à ko ja mo è da do ve de do to ga da ostva ri mo ci qe ve na ci o nal nog pla na pre ma ko me za iz ve sno vre me tre ba da do stig ne mo 50 hi qa da hek ta ra

pod or gan skom pro iz vod wom ka `e prof. dr Mir ja na Mi lo {e vi}. Ona do da je da bi ovo do ne lo vi {e stru ku ko rist, pa bi Sr bi ja, iz me |u osta log, mo gla da se pri dru `i gru pa ci ji “Al peAdria” ko ja ob u hva ta ze mqe ko je se uglav nom ba ve or gan skom pro iz vod wom kao {to su Austri ja, Hr vat ska, Ma |ar ska, Ita li ja i Fran cu ska.

- Tre ba lo bi ra di ti na to me da se for mi ra ju spe ci ja li zo va ne za dru ge za or gan sku pro iz vod wu jer za dru ga je ste osnov na }e li ja dru {tva, a mi kao po qo pri vred na ze mqa ne obra }a mo do voq no pa `wu na udru ì va we qu di, {to je ste kqu~ uspe ha. U Pan ~e vu je for mi ra na jed na ova kva za dru ga, a u to ku je fo mi ra we za dru ge i u Su bo ti ci - do da je Mi lo {e vi}. Op {te je po zna to da se or gan skom pro iz vod wom ma hom uz ga ja ju biq ne vr ste, no u Voj vo di ni se uz ga ja ju i ov ce i ko ze. Ove vr ste me sa zdra vi je su za or ga ni zam od sviw skog, ko je je naj lo {i jeg kva li te ta, a naj vi {e se kon zu mi ra. Ka ko ka è prof. dr Mi lo {e vi}, Evrop ska uni ja je u svo joj za jed ni~ koj po qo pri vred noj po li ti ci apo stro fi ra la or gan sku pro iz vod wu kao mo del odr ì ve pri vre de, a od 2014. go di ne ot po ~e }e sa pru à wem nov ~a ne po mo }i Sr bi ji na me we noj ru ral nom raz vo ju. O~e ku je se da }e zna ~a jan deo ovog nov ca bi ti usme ren na or gan sku pro iz vod wu. J. Zdjelarevi}

POKRAJINA POMA@E OSNOVNOJ [KOLI U SRPSKOM MILETI]U

Bi o ma sa greja}e u~ionice Kon kur som Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne za do de lu sred sta va za su fi nan si ra we pro jek ta „Ko ri {}e we bi o ma se u ener get ske svr he u osnov nim i sred wim {ko la ma na te ri to ri ji AP Voj vo di ne“, Osnov noj {ko li iz Srp skog Mi le ti }a do de qe no je 912 hi qa da di na ra za na bav ku ko tla za gre ja we. Po ovom kon kur su no vac je do de qen za na bav ku i mon ta ù no vih po stro je wa za sa go re va we ot pad ne bi o ma se, od no sno mon ta ù ko tlo va sa pra te }im in sta la ci ja ma (dim wa ci, si ste mi za auto ma ti zo va no ili po lu a u to ma ti zo va no lo è we, ce vo vo di, ar ma tu re, boj le ri, aku mu la to ri to plo te, cir ku la ci ne pum pe, eks pan zi o ni su do vi i osta la pra te }a ma {in ska i elek tro opre ma. Sred stva po ovom kon kur su su bes po vrat na, do 80 od sto oprav da nih tro {ko va is ka za nih idej nim

pro jek tom za na ve de nu na me nu. Pret hod nih go di na gre ja we {kol ske zgra de je bi lo da le ko od za do vo qa va ju }eg, a po seb no na kon do grad we pot kro vqa, zbog ~e ga u~e ni ci i za po sle ni ni su ima li op ti mal ne uslo ve za rad – re kla nam je di rek tor ka Osnov ne {ko le iz Srp skog Mi le ti }a Ru se le na Mi li}. - O~e ku jem da }e no vi ko tao bi ti u funk ci ji do po ~et ka grej ne se zo ne. [ko la }e no vi ko tao na bi o- ma su ko ri sti ti za do dat no za gre va we u grej noj se zo ni , a na bav ka ot pad ne bi o ma se }e bi ti iz ne po sred nog okru `e wa. uz mi ni mal ne tro {ko ve. Ugo vor o do de li sred sta va di rek tor ka Mi li} je pot pi sa la u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu, a ukup na vred nost odo bre nih sred sta va je se dam mi li o na di na ra, na me we nih za jo{ osam osnov nih i sred wih {ko la u AP Voj vo di ni. S. Miler

NA KANALU NA SEVERU BANATA

Po mor ri be kod Ve li kog sa la {a UDRU@EWE „KOM[IJA–PETROVARADIN”

Bes plat no ukla wa we opa snog ot pa da Elek tri~ ni i elek tron ski ot pad sa dr ì otrov ne i ~e sto kan ce ro ge ne sup stan ce, zbog ~e ga pred sta vqa opa snost za ì vot nu sre di nu. Uko li ko se ova kav ot pad ba ca u oko li nu, tok si~ ne ma te ri je do spe va ju u ze mqi {te i hra nu, ko ju i ì vo ti we i qu di kon zu mi ra ju i ti me {te te svom zdra vqu. Zbog to ga se sve ~e {}e mo gu ~u ti upo zo re wa stru~ wa ka o va `no sti pra vil nog od la ga wa i re ci kla è ovih ure |a ja. Ovaj opa san ot pad go di na ma una zad No vo sa |a ni ba ca ju na grad sku de po no ju ili na ne ke di vqe, a za hva qu ju }i za la ga wu Udru è wa gra |a na „Kom {i ja -

u ovoj ak ci ji bi le su uspe {ne i osta le {ko le. Ka ko bi {to efi ka sni je oba vqa li po sao, Udru `e we je iz naj mil sta ri kom bi, a ko ri ste se i po kret nim kon tej ne rom. Jo vi }i} is ti ~e da sav ot pad, ko ji im gra |a ni pri ja ve, pre u zi ma ju bes plat no. - Ot pad sa ku pqa mo bes plat no, ta ko {to nas gra |a ni po zo vu i mi od la zi mo na wi ho vu adre su. Za sta ri je No vo sa |a ne to je ide al no re {e we, jer su sta ri ure |a ji, te le vi zo ri ili {po re ti te {ki, a mi ih bes plat no no si mo od no si mo i sa spra to va - ka `e Jo vi ~i}.

Kroz akciju „Ne bacaj, recikliraj!” pro{le godine sakupqeno je 15,5 tona elektri~nog i elektronskog otpada, kao i 10 tona ostalog otpada, koji prikupqa ovo udruèwe Pe tro va ra din” u pri li ci su da sa ve sno vo de ra ~u na o zdra voj sre di ni. Kroz ak ci ju „Ne ba caj, re ci kli raj!”, ko ja je u ju nu na pu ni la dve go di ne tra ja wa, pro {le go di ne sa ku pqe no je 15,5 to na elek tri~ nog i elek tron skog ot pa da, kao i 10 to na osta log ot pa da, ko ji pri ku pqa ovo udru è we. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Udru è wa Sve to za ra Jo vi ~i }a ak ci ja je od li~ no pri hva }e na. - Po zi va ima mo pu no, pa se de {a va da ne ka da ne mo è mo da od go vo ri mo na sve, a naj ve }i pro blem je ne do sta tak nov ca - ka è Jo vi ~i}. - Po ne kad dnev no pre |e mo i do 200 ki lo me ta ra, za {ta tre ba pla ti ti go ri vo, a ne ret ko ne ma mo do voq no nov ca. Kon ku ri sa li smo za sred stva i u AP Voj vo di ni, gde su nam odo bri li ne {to pa ra. ali to ni je do voq no, pa je mo gu }e da }e mo ove go di ne mo ra ti da sma wi mo ak tiv no sti. Udru è we sa ra |u je i sa ve li kim bro jem osnov nih {ko la. Pro {le go di ne su uz po mo} O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” pri ku pi li 1,5 to nu ele tri~ nog i elek tron skog ot pa da, u {ko li iz Ve ter ni ka pri ku pqe no je to nu, a

Udru è we „Kom {i ja - Pe tro va ra din” pri ku pqa i dru ge vr ste eko lo {ki {tet nog ot pa da - ra svet na te la, ba te ri je, pro tiv po àr ni apa ra ti i si ste mi, me di cin ska opre ma, ka blo vi i elek tro opre ma, pla sti ka, pa pir, gu ma, kao i me tal ni ot pa. Uko li ko No vo sa |a ni ima ju ovu vr stu ot pa da i è le da ga pra vil no od ba ce, po treb no je da se ja ve na broj te le fo na 064/ 310 13 15, pa }e po kret ni kon tej ner bi ti upu }en na od go var ju }u adre su. Jo vi ~i} uka zu je i da, pre ma no vom Za ko nu o upra vqa wu ot pa dom, prav na li ca mo ra ju sve is ko ri {}e ne si ja li ce pre da ti ovla {}e nim sa ku pqa ~i ma ovog ot pa da. - Pre ma no vom za ko nu, ko ji }e usko ro za ì ve ti, sve {te dqi ve i fluo-si ja li ce mo ra ju se pre da ti ovla {}e nim sa ku pqa ~i ma ot pa da. In spek ci je su ve} bi le u ne kim fir ma ma, ali ka ko je u pi ta wu nov za kon, za sa da sa mo upo zo ra va ju vla sni ke. Ipak, po la ko su po ~e li da nam se ja vqa ju i za ovu vr stu ot pa da - ka è Jo vi ~i}. N. Radman

Na se ve ru Ba na ta u ata ru no vok ne è va~ ke op {ti ne iz me |u No vog Kne èv ca i Ba nat skog Aran |e lo va na ka na lu kod Ve li kog sa la {a pro {log vi ken da do {lo je do ve li kog po mo ra ri be. Pe ca ro {i iz Ba nat skog Aran |e lo va, ko ji ma je ovo naj bli ì vo do tok, bi li su ogor ~e ni za te ~e nim pri zo rom, jer su na po vr {i ni go to vo cr ne vo de za te kli za te kli ve }u ko li ~i nu ugi nu lih krup nih pri me ra ka amu ra, {a ra na, smu |a i sit ne be le ri be. - Ogor ~e ni smo jer je ka nal kraj Ve li kog sa la {a ko ji slu ì za od vod wa va we, a pro te è se od No vog Kne èv ca pre ma Cr noj Ba ri u du ì ni od dva de se tak ki lo me ta ra, je di no me sto gde pe ca ju ~la no vi Udru è wa sport skih ri bo lo va ca „Gr ge~„ iz Ba nat skog Aran |e lo va - ka è du go go di {wi pe ca ro{ Du {an Mi zdrak. - Ti sa nam je da le ko, ka nal je bio bo gat ri bom jer se pret hod nih go di na vo do tok do bro opo ra vio, ali je sa da vo da ve o ma za ga |e na i ri bqi fond uni {ten. Ka da smo u ne de qu uju tru oti {li na pe ca we za te kli smo stra vi ~an pri zor. Ugi nu la ri ba je plu ta la na po vr {i ni, a vo da cr na sko ro kao ugaq. Pro ble ma pret hod nih go di na ni je bi lo dok po go ni Fa bri ke pa pri ra i am ba la è „Le pen ka” ni su po no vo po ~e li da ra de. [ta se od ot pad nih vo da iz

„Le pen ke” is pu {ta ne znam, ali o~i to da su u ka nal do spe le he mi ka li je ko je ugro à va ju ri bu i sav ì vo tiw ski i biq ni svet. U obi la sku ka na la u pri su stvu Mi zdra ka uve ri li smo se da je na po vr {i ni ka na la bi lo do sta ugi nu lih pri me ra ka amu ra du ì ne oko je dan me tar ko ji te è de se tak ki lo gra ma. Do sta je ugi nu le be le ri be, ali i smu |e va. - Sve sni smo da su ve li ke vru }i ne, ali je o~i to da je vo da pret hod nih da na za ga |e na te da je naj ve ro vat ni je zbog to ga do {lo do po mo ra ri be, zbog ~e ga smo ozlo je |e ni i ogor ~e ni. Po red po mo ra ri be po qo pri vred -

Du {an Mi zdrak uka zu je na po mor

ni ci vo du iz ka na la ko ri ste i za na vod wa va we, pa bi nad le `ne in sti tu ci je mo ra le pred u ze ti me re da se spre ~i da qe za ga |i va we i sa ni ra ova eko lo {ka ka ta stro fa - sma tra Mi zdrak.

Ri bo lov ci iz Ba nat skog ko ji su ugi nu li usled za ga |e wa Aran |e lo va i okol nih se ver no - uka zu je Mi zdrak. ba nat skih me sta uka zu ju da se O po mo ru ri be na ka na lu pe pret hod nih go di na, ka da ni je bi - ca ro {i su oba ve sti li nad le `ne la op te re }e na za ga |e wem, vo da u u no vok ne è va~ koj op {ti ni. ka na lu opo ra vi la do biv {i ^lan Op {tin skog ve }a No vog zdra vu bi stru ze Kne èv ca za za len ka stu je zer sku {ti tu ì vot ne bo ju. Za ga |e ni ka sre di ne dr Ati la U zaga|enoj vodi nal se pro te è od Ago {ton ka è da uginuli kapitalni No vog Kne èv ca je nad le `na in primerci amura i sve do Cr no bar spek ci ja ob i {la druga riba skig sa la {a, a po te ren, sa ~i ni la red pe ca ro {a iz za pi snik i da se Ba nat skog Aran o~e ku je pon do {e |e lo va i oko li ne u vre me vi so - we pri ja va, ali ni je mo gao da kog vo do sta ja re ke Ti se, na pe - pre ci zi ra pro tiv ko ga }e pri ja ca we su do la zi le su i wi ho ve ve bi ti pod ne te. Ago {ton ta ko ko le ge iz No vog Kne èv ca. |e kon sta tu je da je pro ble ma ti - Pe ca ro {i su s raz lo gom do - ka za ga |i va wa ka na la kraj Ve li la zi li na ka nal kraj Ve li kog kog sa la {a bi la pri sut na i ra sa la {a, jer je bi lo ulo va. Na à - ni je, te da je neo p hod no pri stu lost, po mor je po ka zao da je bi lo pi ti re {a va wu pro ble ma. i ka pi tal nih pri me ra ka amu ra, Tekst i foto: M. Mitrovi}

U NEMA^KOJ SVE VI[E MALIH FIRMI KOJE SE TAKMI^E U KREATIVNOSTI

Eko–mo da osva ja mla de

Stva ri ko je ti nej xe ri ra do obla ~e mo gu da se pro iz vo de i eko lo {ki. I ne ma~ ka mla de` je ot kri la eko-trend u ode va wu, pre no si Doj ~e ve le. Na tr `i {tu de lu je mno go ma lih fir mi ko je se tak mi ~e u kre a tiv no sti. Jed na od fir mi se zo ve „Re ko lu{n” - wen osni va~ Ro bert Dik man ob ja {wa va da je ime sa sta vqe no od re ~i eko i re vo lu{n. - Na ziv ka `e da mi po ku {a va mo da iz ve de mo ma lu re vo lu ci ju u ode va wu, uto li ko {to na {e ma ji ce i jak ne pra vi mo od bi o lo {kog

pa mu ka i u zdra vim uslo vi ma – is ti ~e Dik man. [ta bi bi li „zdra vi”, a {ta „ne zdra vi uslo vi”? Ne zdra vi uslo vi po ~i wu ve} pri ga je wu pa mu ka - |u bri va i pe sti ci di ru i ni ra ju ze mqi {te, ali i zdra vqe se qa ka. Za bo je we ode }e {i ro ke po tro {we ko ri ste se he mi ka li je ko je po sle ko ri {}e wa pre ko ka na li za ci je do spe va ju u re ke. Osim to ga, u mno gim fa bri ka ma u sve tu uslo vi ra da su ne do stoj ni ~o ve ka. Ve o ma ~e sto se ra di o {va qa ma ko je ra de za mi zer -

nu pla tu i je dva sa sta vqa ju kraj s kra jem, ni su osi gu ra ne, a de lom ra de i de ca. Sve su to raz lo zi da se pa `wa po sve ti pro iz vod wi bio-pa mu ka. Sa mo u Ne ma~ koj vi {e od 120 ma lih fir mi po la `e na „ze le nu mo du”. Ta kva je i fir ma GOTS, ~i ja eti ke ta zna ~i da je naj ma we 70 od sto upo tre bqe nog pa mu ka od ga ja no na zdrav na ~in i da u pro iz vod wi ne ma de~ jeg ni pri nud nog ra da, te da su rad ni ci za to pra ved no pla }e ni. To, do du {e, pod ra zu me va i pri me re nu ce nu,

ali i bo qi kva li tet od jef ti ne ro be. - Ovaj trend se {i ri. Ve} ga ima mo u obla sti `i vot nih na mir ni ca - u vi du bio-ka fe, na pri mer, i to u dis kont noj pro da ji, {to zna ~i da je re~ o ma sov noj pro iz vod wi. Ve ru jem da }e sle de }a oblast u ko joj }e za vla da ti eko lo {ki trend bi ti upra vo mo da, jer mi slim da ima ve o ma mno go mla dih ko ji su raz vi li in te re so va we za we ga. Men ta li tet po tro {a ~a se me wa–ob ja {wa va Ro bert Dik man.

Bes pla tan par king oko tvr |a ve su i par ki ra li {ta ko ja su u re ì mu pla ve zo ne, a na ko ji ma je omo gu }e no ce lo dnev no par ki ra we i to na Be o grad skom ke ju, u Uli ci Mi lo {a Ba ji }a, kod Spen sa u Su tje skoj uli ci, na pla tou u Rad ni~ koj uli ci i pla tou iz me |u sta di o na „Ka ra |or |e” i Spen sa, kod re sto ra na „Og wi {te”. Na ovim lo ka ci ja ma, par ki ra we za ceo dan po ce ni od 100 di na ra se mo è pla ti ti dnev nom par king kar tom ko ja se mo è ku pi ti na ki o sci ma i SMS po ru kom, sla wem na broj 8215. B. M.

An ga ò va ni po li caj ci iz ce le Sr bi je Po li cij ska upra va No vi Sad (PU) ju ~e je or ga ni zo va la po sled we bez bed no sne pri pre me za pred sto je }i “Eg zit” fe sti val, ukqu ~iv {i sve li ni je ove upra ve u rad. Dok su se po slo vi oko po sta vqa wa bi na i ure |e wa pro sto ra na Tvr |a vi pri vo di li kra ju, slu `be ni po li cij si psi ve} su pre gle da li deo te re na ov de, ali i u Eg zit kam pu. Dok ovi ob u ~e ni psi tra è dro gu i eks plo ziv, vi {e od 700 po li ca ja ca je an ga ò va no ka ko bi fe sti val pro {ao u naj bo qem re du.

Novosadska Sku pqi }o {ak od pa la te

ono {to jeste u teoriji, ba{ i nije u praksi. Malo je konfuzno, ali je tako. Primera radi, u Novom Sadu vo}e i povr}e moète kupiti uglavnom na tri mesta, na divqim i gradskim pijacama i u hipermarketima. Logi~no je da se cene razlikuju, ali ba{ i nije logi~no da su cene na divqim pijacama vi{e od onih u marketima. Kako kaù uli~ni trgovci, tako je jer je ponuda mala a dodatni argument im je „dobar kvalitet robe”. Kaù da je kod wih vo}e i povr}e kvalitetnije nego na gradskim pijacama kao i da tamo prodavci zakidaju na vagama, dok je kod wih kilogram ba{ kilogram.Nije nego.

Bi}e pre da su cene naduvali zbog velikih vru}ina i da pikiraju na one kojima se ba{ i ne {eta po `egi i `ele da {to pre zavr{e pazar. Takvih }e uvek biti, pa ko voli neka izvoli. Recimo, kilogram paradajza na divqoj pijaci je 100 a na redovnoj 80 dinara, a i krastavci su kod uli~nih trgovaca skupqi nego na drugim mestima. Imaju}i u vidu krizu, tanak ku}ni buyet i cene svih ostalih stvari koje dnevno treba nabaviti, naravno da }e ve}ina sugra|ana izabrati jeftiniju varijantu. Dvadeset po dvadeset dinara i eto jo{ kilogram ne~ega za trpezu. Kao i {to smo se sami uverili paradajz je isto tako crven i lep i na redovnoj pijaci samo je, izgleda upao u neku vrstu letweg apsurda. B. Markovi}

Te zge i trav wa ci pod lu pom Za vre me “Eg zi ta”, ko mu nal ni po li caj ci }e kon tro li sa ti van pi ja~ nu pro da ju i pr qa we jav nih po vr {i na, dok }e se ko mu nal na in spek ci ja ba vi ti te zga ma sa ko ki ca ma, ku ku ru zom, za tim let wim ba {ta ma, fri `i de ri ma, ra znim pul to vi ma, kao i par ki ra wem na jav noj ze le noj po vr {i ni. - Pod se }a mo da se bez pre ke po tre be ne ide vo zi li ma ka Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, ka ko se ne bi de si lo da se su gra |a ni zbog gu `ve ne pro pi sno par ki ra ju. Bi }e i ri go ro zna kon tro la te zgi, uklo ni mo

sve ko je ne ma ju odo bre wa. Odobrewa postoje za sa mo tri de set te zgi u Gra di }u - re kao je ju ~e za na{ list glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja ko vqev. Pre ma we go vim re ~i ma, ko mu nal na in spek ci ja i po li ci ja kon tro li sa }e 24 sa ta u tri prav ca. - Kon tro li sa }e mo od [tran da do spo me ni ka @r ta va ra ci je sa pri pa da ju }im Li ma ni ma, od cen tra do pre ko mo sta, kao i oko Pod gra |a. Ima }e mo po ja ~a na de `ur stva u cen tru zbog po me nu tih za u ze }a - is ta kao je Ja ko vqev. Q. Nato{evi}

V remeploV

No vi nar ska pat ka do le te la iz Fran cu ske Pa ri ski ilu stro va ni ~a so pis „El” ob ja vio je „sen za ci ju sa Bal ka na”, da su u No vom Sa du sa mo u jed nom da nu raz ve de na 24 bra ka, {to je bio evrop ski re kord. Tu vest pre neo je no vo sad ski list „Dan” 12. ju la 1939. Ako ona u Fran cu skoj ni ko ga ni je uz bu di la, kod nas je po di gla pri li~ nu pra {i nu. No vo sad ski do pi sni ci su se svo jim re dak ci ja ma

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a`u da logika predstavqa veK {tinu i metod pravilnog mi{qewa, ali neretko se de{ava da

ko li ko hi qa da po se ti la ca, u po li ci ji sma tra ju da }e sve pro }i u naj bo qem re du, na rav no, ako se i go sti bu du pri dr à vli pra vi la. Ku zma nov je ape lo vao na po se ti o ce da ne uno se ni {ta {to ni je do zvo qe no i da do |u na vre me pod se }a ju }i da }e kon tro le na ula zi ma bi ti ri go ro zne. Na spi sku ne do zvo qe nih pred me ta na la zi se va tre no i hlad no oru` je, bo de ì, no è vi, bok se ri, al ko hol na i dru ga pi }a i nar ko ti ci. A. Jerini}

prav da li da ih ni ko ni je oba ve stio u ovom slu ~a ju, dok su sa rad ni ci „Da na” is tra `i va li ka ko se vest i po ja vi la. Za kqu ~i li su da su wu fran cu ske ko le ge iz mi sli le. „Mo ra li su!” Ima li su mno go iz ve {ta ja o rat nom vre wu u Evro pi i Azi ji, pa im je ne do sta ja la bar jed na „le pa mir no dop ska vest. N. C.

TVR\AVA SPREMNA ZA KARNEVAL MUZIKE I MLADOSTI

„Eg zit” ve ~e ras otva ra ka pi je Ka pi je tri na e stog po re du „Eg zit“ fe sti va la otva ra ju se ve ~e ras u 18 sa ti na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi i ta ko }e osta ti sve do ne de qe, ka da }e do kra ja fe sti va la na 22 bi ne pro de fi lo va ti po vor ka od 400 iz vo |a ~a. Pro gram na Glav noj bi ni po ~i we u 20 sa ti svir kom do ma }eg sa sta va „Kri {ke“. Po sle wih svo je }e ot pr `i ti vel {ka atrak ci ja „Skin dred“, za tim sle de ple sna atrak ci ja „Go sip“, a kul mi na ci ju }e do ne ti pop le gen de „Dju ran Dju ran“. Zve zda Dens are ne bi }e „Avi ~i“, a na Je len fju`n bi ni naj vre li ja at mo fre ra o~e ku je se uz Edu Maj ku, „Blok aut“ i „Kamp“. Eks plo ziv bi nu tre ba lo bi da raz bi ju kult ni pan ke ri „Strit dogs“. Dru gi dan fe sti va la bi }e u zna ku ma sken ba la, pa iz or ga ni za ci je fe sti va la po zi va ju po se ti o ce da se pri kqu ~e ve li kom Eg zit kar ne va lu pod ma ska ma. Su tra se na Glav noj bi ni naj vi {e o~e ku je od „Wu Or de ra”, pu bli ku `eq nu kon stant nih rit mo va naj vi {e }e za gre ja ti Ro bert Di ec i Ma jam Ni dam na Dens are ni. Fju`n bi na u pe tak

Fo to: A. Je ri ni}

~etvrtak12.jul2012.

- Po li ci ja, kao i pret hod nih go di na, ula `e mak si ma lan na por ka ko bi pred u ze la sve me re, ope ra tiv ne, sa bra }aj ne, pa trol ne, bez bed no sne. S ob zi rom na to da no vo sad ska Po li cij ska upra va ne ma do vo qan broj slu `be ni ka, an ga `o va li so i ko le ge iz ce le Re pu bli ke re kao je Zo ran Ku zma nov iz PU No vi Sad. Do dao je da, iako je pri sti glo ve} vi {e od 1.000 go sti ju, in ci de na ta ni je bi lo. Po {to se o~e ku je da }e sti }i jo{ ne -

Na Glavnoj bini svira}e vel{ki majstori „Skindred”, sledi plesna atrakcija „Gosip”, a kulminaciju }e doneti pop legende „Djuran Djuran”. Zvezda Dens arene bi}e „Avi~i”, na Jelen fju`n bini Edo Majka, „Blok aut” i „Kamp”, a na Eksploziv bini kultni pankeri „Strit dogs” nu di mo `da i na jja ~i pro gram to kom ~i ta vog fe stva la na stu pi ma hr vat ske atrak ci je „Lo lo -

bri |i de”, bri tan skom pank in sti tu ci jom „Toj dols” i do ma }im eki pa ma „Jar bo li” i „Go -

bli ni”. U prajm ter mi nu Eks po lo ziv bi nu za po se }e „Gren pa Ken dis”, „No Vej Bek”, „Brix” i „Krul Hend”. Ta ko je jo{ jed nom sve sprem no za oku pqa we „Eg zit”ple me na. Oko ne de qu da na te ba lo je sa mo da se na me ste kon struk ci ja, raz glas, ra sve ta i vi deo, a po stav ka svih osta lih ele me na ta i in fa struk tu re tra ja la je oko dve ne de qe. Kon struk to ri ma fe sti va la naj te è je bi lo pri pre mi ti Glav nu bi nu, po {to je po treb no uklo pi ti zah te ve ra znih iz vo |a ~a na jed no me sto, a {to se sa me mon ta è ti ~e naj kom plek sni ja je Dans Are na. Na ovo go di {wem fe sti va lu teh ni~ ki su na zaj htev ni ji bend „Guns N’Roses„ ko ji su po red {est {le pe ra svo je opre me, za tra ì li i do dat no po ja ~a no ozvu ~e we. U „Eg zit vi li xu” za sa da obi ta va vi {e od 2.500 qu di ko ji za gre va we za fe sti val nu di Grin Ge ri la bi na na [tran du uz pe sak, sun ~a we i ku pa we. A. L.

EGZITA[I NOVAC TRO[E NA [TRANDU

Ka fe yi je ne o~e ku ju fe sti val sku ber bu No vo s ad s ki ugo s ti te q i skep ti~ ni su po pi ta wu pa za ra, ko ji bi mo gli da za ra de od po {to va o ca “Eg zit” fe sti va la, jer ka ko tvr de, ve} se po ka za lo da }e ova go di na bi ti mno g o sla b i j a u od n o s u na pret hod ne. Ka ko smo sa zna li u raz go vo ru sa me na xe rom pi ce ri je “Si ci li ja” Sa {om Du po qem ju ~e u pre po dnev noj sme ni ima li su sa mo je dan sto za ko jim su se de li stran ci, dok je pro {lih go di na na dan pred po ~e tak fe sti va la si tu a ci ja bi la mno go bo qa. Kao raz log za ova kvo sta we Du poq na vo di lo k a c i j u na ko j oj se Eg z it kamp na la zi.

-Eg zi tov kamp sme {ten je na [tran du, a po zna to je svi ma da na pla `i ima ka fi }a, tu ri sti }e ta mo ima ti i da je du, da se ku pa ju, pa sum wam da }e do la zi ti u cen tar, {to }e ite ka ko uti ca ti na Pa zar. Pret hod nih go di na dnev no smo ima li oko 200.000 di na ra pa za ra, a ove go di ne za ra da }e bi ti sla ba - ka `e Du poq. Osim lo ka ci je kam pa, na pa zar uti ~u i ve li ki mar ke ti, jer po re ~i ma Du po qa, stran ci se sve vi {e okre }u ku po vi ni al ko ho la u ve }im tr go vin skim objek ti ma. Dok po je di ne ka fe xi je tvr de da se ce ne pi }a i hra ne ne }e me -

wa ti zbog stra nih tu ri sta, u raz go vo ru sa bar me nom Ti bo rom Va ò wi jem smo sa zna li da su ne ki ka fi }i ve} po di gli ce ne za 10 do 20 od sto. No vo sad ski ko no ba ri ka ù da stra ni tu ri sti naj vi {e uzi ma ju pi vo i da su {kr ti na bak {i {u. -Oko 80 od sto stra na ca ne osta vqa bak {i{ ko no ba ri ma. Ima do sta qu di, ko ji do la ze sa stra ne i ko ji su sku pi li no vac sa mo za ta ~e ti ri da na na “Eg zi tu”, pa mo ra ju ma lo da se sti snu sa pa ra ma i pro ra ~u na ju ko li ko }e tro {i ti - ka è ko no bar re sto ra na “Ma {a” Dra go mir Mi tro vi}. - Na rav no, ima i ga lant nih stra na ca, ko ji su

do {li u No vi Sad da bu du tu de se tak da na, opu ste se i pro ve du i oni osta vqa ju bak {i{. Da su stran ci te {ki na tro {e wu pa ra po ka za le su i ne pri jat ne si tu a ci je, ko je su po je di ni ko no ba ri ima li pri na pla }i va wu ra ~u na. -Ka da im do ne se mo fi skal ni ra ~in, pr vo ga do bro pro u ~e i od stav ke za PDV mi sle da je bak {i{ u pi ta wu, pa ne }e da pla te iz nos na ra ~u nu, ne go zah te va ju da im se na pla ti bez stav ke za PDV. U tim si tu a ci ja ma naj te `e nam je da im ob ja sni mo da su to na me ti dr `a ve i da mi ne ma mo ni ka kve ve ze sa tim - re kao je Mi tro vi}. N. R.

NA [ALTERIMA „EGZITA” U PRERADOVI]EVOJ ULICI

Eks pre sno do na ru kvi ce Za me na va u ~e ra za na ru kvi ce ko je }e omo gu }i ti po se ti o ci ma da u|u na fe sti val „Eg zit” uve li ko je u to ku, ali ve li kih gu `vi ne ma i sve se od vi ja u naj bo qem re du. Na {al te ri ma ko ji su po sta vqe ni u Pre ra do vi }e voj uli ci u Pe tro va ra di nu, pre ko pu ta „Lo vo tur sa”, za po sle ni ka ~e na ru kvi ce is kqu ~i vo na le vu ru ku, jer im je ta ko da to u uput stvu, ali to eg zi ta {i ma o~i gled no ni je ne ki pro blem jer oni `eq no o~e ku ju pro vod na Dens are ni, Mejn stej xu, kao i u Eg zit vi li xu. U od no su na pro {lo go di {wi fe sti val stran ci naj vi {e za me ra ju uda qe nost kam pa od de {a va wa na tvr |a vi.

- Pr vi put sam na “Eg zi tu”, a naj vi {e mi sme ta {to smo sme {te ni to li ko da le ko, ali po {to smo po ne li bi ci kle, ni je mi pro blem da vo zim ~ak i po ovom sun cu - re kao je Ri ~ard Vor ner iz Ve li ke Bri ta ni je. I Va ra `di nac Ni ko la Ko mis po `a lio se na ve li ku raz da qi nu od Eg zit vi li xa do tvr |a ve, ali is ti ~e da je ovo go di {wi pro gram vre dan to ga. Po se ti o ci ko ji su ku pi li jed no dnev ne ula zni ce ne me wa ju ih za na ru kvi ce, ve} s ula zni ca ma ula ze di rekt no na fe sti val. Ula zi za po se ti o ce }e bi ti otvo re ni od 18 do 3 ~a sa uju tru sva kog fe sti val skog da na. N. [. / B. Y.

Fo to: M. Spre mo

Za vre me odr `a va wa „Eg zi ta”, od da nas do ne de qe, na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, „Par king ser vis” }e or ga ni zo va ti par ki ra we u uli ci Pro te Mi hal xi }a i de lo vi ma uli ca Li sin skog i Vla di mi ra Na zo ra, od Uli ce Pro te Mi hal xi }a do Be o grad ske uli ce, na Tr gu vla di ke Ni ko la ja, na pla tou kod re sto ra na „Trag„, i na par kin gu du` Ke ja sko je va ca. Ka pa ci tet par ki ra li {ta je 454 par king me sta, a na ovim lo ka ci ja ma osta vqa we vo zi la se ne }e na pla }i va ti. Na ras po la ga wu

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak12 .jul2012.

DNEVNIK

VREME BAKTERIJA I VIRUSA

Haraju polne infekcije

NEDEQA EKO-DIZAJNA

Nakit od escajga Radionica pravqewa nakita od posrebrenog escajga organizovana je prekju~e u Kulturnom centru grada u okviru Nedeqe eko-dizajna, „RE/8 dizjn park”. Akademski umetnik iz Beograda Mi lu tin Po po vi} je vodio ovu radionicu, a u~esnici su imali tro~asovnu obuku. Oni su nakon kursa mogli da zadrè izuzetno dekorativan i funcionalan nakit koji su sami napravili. Tako|e, odràno je predavawe na temu tre{ umetnosti i estetike gde su predava~i iz Budimpe{te Ede [in ko vi~, Ro bert \u ri{, Ki{ En dre i @olt Fe ren ci predstavili svoj koncept. Predava~ica je bila i Novosa|anka Ti ja na Po po vi}- Pje {~i} koja je govorila o primeni estetike kroz eko dizajn i odrìv razvoj. Naredno predavwe zakazano je za ve~eras, od 18 do 20 ~asova, a tema je „Budu}nost industrijskog dizajna”. Radionica pravqewa ~amaca od hrastovina odrà}e se danas, od 15 do 18 ~asova, u Egzit vilixu. Nedeqa eko- dizajna traje do 15. jula, a vi{e informacija moè se na}i na sajtu www.re8de sig npark.com. A. J. EKIPE ELEKTRODISTRIBUCIJE NA TERENU

Du`nicima seku struju Oko 35 monterskih ekipa Elektrodistribucije “Novi Sad” narednih dana iskqu~iva}e sa mre`e du`nike, koji nisu izmirili ra~une za potro{enu struju. Svakog dana bez struje }e ostati oko 800 du`nika, a iz ovog preduze}a obja{wavaju da su ove mere preduzete kako bi se naplatila akumulirana dugovawa. Sugra|ani, kojima struja bude iskqu~ena, prvo moraju platiti dug u poslovnim prostorijama ovog preduze}a, kao i naknadu za ponovno prikqu~ewe, a tek onda }e ponovo dobiti struju. Potro{a~i iz kategorije doma}instva, koji imaju trofazni merni ure|aj, naknadu za ponov-

no prikqu~ewe na elektroenergetsku mre`u mora}e da plate 1.853 dinara, dok je ova cifra za potro{a~e sa monofaznim mernim ure|ajem ne{to mawa i iznosi 1.236 dinara. Potro{a~i iz kategorije privreda ponovno prikqu~ewe mora}e da plate 4.214 dinara. Iz ovog preduze}a upozoravaju kupce da ne kradu struju, jer merna mesta redovno kontroli{e slu`ba Ekektrodistribucije, koja se bavi suzbijawem ovog vida kriminala. Ako ova ekipa ustanovi da kupac krade struju, ona mu se iskqu~uje i sa wim se raskida pretplatni~ki ugovor. N. R.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Diktator” (14.45, 22.35), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Na tajnom zadatku” (16.25), „Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30, 22.10), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45) KCNS: „I kad bi svi mi ìveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ta tja na Ro di} iz Petrovaradina (de~ake), DEVOJ^ICE: La na To hoq, Ne la Je li} Ko ra}, Je le na Taw ga, Iva na Gra ho vac, Dra ga na Po ku {ev ski iz Novog Sada, Ka ro li na Mi {ko vi} iz Vajske, Qi qa na ^vo ki} iz Ka}a, Ma ri ja na Ro gi} iz In|ije, Mi qa na Ba bi} iz Ba~ke Palanke i Je li ca \u ri} iz Ratkova, DE^AKE: Da ni je la Nik {i} i Xe qa na Mar ko vi} iz Novog Sada, Sla |a na Mi le ti} iz In|ije, Mir ja na To mi} iz Veternika, Jo va na Vu ki} iz Ba~ke Palanke i Ma ja Bje lo{ iz [atrinaca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Stevanka \oke Pla~ki} (1930) u 10.30 ~asova, Aleksandar Du{ana Francuski (1956) u 11.15, Slavko Jefta Tomi} (1936) u 12, Jovan Gavre Kondi} (1932) u 12.45, Zvonko Frawe Baki (1952) u 13.30, Vladan Rada Peri} (1982) u 14.15, Stojanka Sima Mandi} (1935) u 15 ~asova i Dragan Quboje Prodanovi} (1952) u 15.45 ~asova.

Posledwi izve{taj Instituta za javno Osim vo|ewa ra~una o intimnoj higijeni, aktivnosti i upu{tawa u polne odnose bez zdravqe Vojvodine, koji redovno ispituje odbacivawe ode}e od ve{ta~kih vlakana i adekvatne za{tite. epidemiolo{ku situaciju, pokazuje da su kori{}ewe doweg ve{a od prirodnih vlaDr Trifunovi} isti~e da je najboqa zapolne bolesti u porastu za 50 odsto u odnosu kana moè biti prevencija u spre~avawu {tita od polnih bolesti i infekcija adena prethodni mesec. Toplina, vlaga, sunce, mnoèwa mikroorganizama, preporu~uje iz kvatna nega intimne regije i za{ti}eni polznojewe, mokri kupa}i kostimi i pe{kiri novosadskog Doma zdravqa ginekolog dr ni odnosi koji podrazumevaju kori{}ewe idelani su za razvoj bakterija, viperzervativa. rusa, raznih gqivi~nih oboqewa i Vode}a polna infekcija je geAde kvat na ne ga in tim ne re gi je i ko ri {}e we polnih bolesti u letwem periodu. nitalna hlamidijaza, polne brapre zer va ti va naj bo qa za {ti ta od pol nih bo le sti davice ili kondilomi, a u poToaleti, plaè, bazeni, mesta i in fek ci ja kroz koje dnevno pro|e na stotine sledwe vreme u~estalije se javqa qudi, àri{ta su raznih mikroori ureaplazma, koja se javqa u sluQi qa na Tri fu no vi}. Tako|e, bilo bi po- ~aju slabqewa imuniteta. Infekcije ureaganizama kojima upravo vlaga i toplota pogoèqno preusku ode}u zameniti laganim ma- plazmom naj~e{}e prolaze bez simptoma, te duju. Upravo zbog svih tih opasnosti koje vreterijalima i modelima. Uzrok pove}anog mogu dovesti do problema sa sterilitetom. baju, za vreme leta treba poja~ati brigu o li~broja obolelih od polnih bolesti za vreme A moè se javiti sluz iz oba polna organa i noj higijeni, pa je tako tu{irawe nakon kupaleta su i putovawa, na kojima dolazi do ra- bol tokom mokrewa. wa u reci, moru ili bazenu prvi korak u odI. Dragi} znih poznanstava, do poja~anih seksualnih brani od polnih infekcija, savetuju lekari.

NIKAKO DA STIGNE DOZVOLA ZA OTVARAWE DEVETOG GROBNOG POQA NA GRADSKOM GROBQU

Za sahrane sve mawe mesta Na Gradskom grobqu na osmom grobnom poqu preostalo je jo{ oko stotinu mesta za sahrawivawe. Dnevno na ovom grobqu bude u proseku deset sahrana, dok je pre vru}ina broj sahrana u proseku bio {est ili sedam. Situacije je alarmanta, me|utim ni{ta se nije promenilo u odnosu na pre tri sedmice, kada je Novosadska hronika otvorila problem nedostatka mesta za sahrawivawe na Gradskom grobqu. Olak{avaju}a okolnost u ovom problemu je {to se svi ukopi ne obavqaju na novim grobnim mestima, ve} se pokojnici sahrawuju i u postoje}e rake. “Lisje” i daqe ~eka gra|evinsku dozvolu da bi moglo da po~ne

radove na otvarawu devetog grobnog poqa povr{ine tri i po hektara. Pre dozvole za gradwu, “Lisju” treba re{ewe Slu`be za katastar nepokretnosti za parcelizaciju i spajawe parcela. Me|utim, katastar ne moè da izda re{ewe po{to nije zavr{en drugostepeni postupak, koji se vodi u Ministarstvu gra|evine, prostornog planirawa i za{titu ìvotne sredine, po àlbi vlasnika nelegalno izgra|enog objekta na devetom grobnom poqu. U prvostepenom postupku Slu`ba za katastar nepokretnosti u Novom Sadu je odbila da vlasniku nelegalno izgra|enog objekta na grobqu ukwiì objekat.

Gradska Uprava za urbanizam i stambene poslove nije dobila odgovor od Ministarstva za gra|e-

vinu, mada je pre vi{e od mesec dana poslala zahtev republi~koj slu`bi da se postupak okon~a {to pre. Direktor “Lisja” Da mir Kon di} kazao je ju~e da bi naredne sedmice mogao ne{to vi{e da ka`e o ovom problemu. “Lisju” po dobijawu gra|evinske dozvole treba mesec dana da komunalno opremi deveto grobno poqe, da poplo~a glavne i popre~ne staze i uvede atmosfersku i kanalizacionu infrastrukturu. Z. Deli}

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwigu „Kultura govora”, autora Milana [ipke. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova. J. Z.

Iz¬da¬va~ka ku¬}a “Mono i Mawana”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, danas da¬ruje ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, dobi}e kwigu “Buda na tavanu” Xu li Ocu ka u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici kwige mogu preuzeti u novoj kwi`ari “Vulkan”, u tr`nom centru “Merkator”. A. Va.

„Kultura govora”

VODI^

tElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

„Buda na tavanu”

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak12.jul2012.

ZIG O MONTA@NO-DEMONTA@NOJ ]UPRIJI

SKUP[TINA I RASHLA\IVAWE OD VRU]INE

Most ~vr sto sto ji Po vo dom gla si na ko je su se mo gle ~u ti ovih da na a ti ca le su se na kri vqe no sti jed nog od pot por nih stu bo va mon ta `no-de mon ta `nog mo sta i we go ve even tu al ne ne sta bil no sti, iz Za vo da za iz grad wu gra da ka `u da je ura |en uvid sta wa na te re nu i kon sul to va ni stru~ wa ci „Mo sto grad we„, na kon ~e ga je za jed ni~ ki kon sta to va no da ne po sto ji opa snost od o{te }e wa mo sta. Za kqu ~e no je i da ni je oprav da na sum wa u we go vu sta bil nost. Most je pod stal nim nad zo rom, kon tro li {e se re dov nim pre gle di ma, a sep tem bra 2011. go di ne sa o bra }aj ni in sti tut CIP iz Be o gra da de taq no ga je pre gle dao i iz ra dio ela bo rat odr `a va wa, u kom ni su uo~e na ozbiq ni ja o{te }e wa, do da je ZIG.

Hol ju ~e gre {kom za kqu ~an, pa otvo ren

Most ima si stem kon ti nu al nog re {et ka stog no sa ~a ko ji na me sti ma oslon ca op te re }e we sa mo sta pre ko le ì {ne gre de pre no si na {est {i po va, a pre ko wih da qe na tlo. Svi {i po vi usi dre ni su u le ì {nu gre du i prak ti~ no funk ci o ni {u kao jed na ce li na. To {to po sma tra ni {ip od stu pa od ver ti ka le je naj ve ro vat ni je po sle di ca ne pra vil no sti pri li kom iz vo |e wa ra do va i be to ni ra wa {i po va u ote à nim uslo vi ma (be to ni ra we pod vo dom, pod ja kom ma ti com re ke...). Bi lo ka kav po re me }aj oslon ca (po me ra we, sle ga we, ro ta ci ja...) ne mi nov no bi do veo do de for ma ci ja oslon ca, di la ta ci ja, ~vo ro va i {ta po va re {et ke mo sta {to ov de ni je slu ~aj, na po mi wu u Za vo du za iz grad wu gra da. B. M.

Upr kos ~i we ni ci da je hol Skup {ti ne gra da pre ne de qu da na otvo ren za sve No vo sa |a ne ko ji ho }e da se od mo re, osve `e ili pro ~i ta ju no vi ne u kli ma ti zo va nim pro sto ri ja ma, eki pa na {eg li sta ju ~e je oko 12 ~a so va na i {la na za kqu ~a na vra ta. U oba ve {te wu na vra ti ma se na vo di da }e pro sto ri je bi ti otvo re ne sva kog da na od 11 do 18 ~a so va. Na na {e pi ta we za {to su vra ta za kqu ~a na, por ti ri na su sed nom ula zu ni su zna li da od go vo re. Na {a eki pa sa ~e ka la je is pred ula za jo{ de se tak mi nu ta, ali se ni je ni ko po ja vio. Ne zva ni~ no sa zna je mo da je ve ro vat no do {lo do ne na mer ne gre {ke ne kog od za po sle nih a hol je ve o ma

Ju bi lej „Zlat nog zvon ce ta”

Po sle dve de ce ni je kre }u od kro va

U ORGANIZACIJI „KARPE DIEM”

Bes plat ni on lajn kurs gi ta re Fo to: R. Ha yi}

ji, ko ju je ura dio Gra |e vin ski fa kul tet, a na zah tev su in ve sti to ra, da bi se obje kat pri veo na me ni pr vo tre ba za vr {i ti sa na ci ju o{te }e nih de lo va, ko ji su pro pa li zbog du gog sta ja wa i kra |e. Da bi se obje kat kom plet no za vr {io bi }e po treb no da su in ve sti to ri da ju zah te ve za pro jekt ni za da tak oko za vr {et ka

^ITAOCI PI[U SMS

iz grad we objek ta i opre ma wa pro sto ra. Da pod se ti mo, ugo vor o iz grad wi ovog objek ta pot pi san je kra jem osam de se tih go di na pro {log ve ka iz me |u Po {te Sr bi je, Po {tan ske {te di o ni ce i pred u ze }a “In vest dom”. Grad wa je po ~e la de ve de se tih, ali je

zbog ne do stat ka nov ca, sank ci ja i ne re {e nih vla sni~ kih od no sa pre ki nu ta. Na kon ban kro ta “In vest do ma” i iz la ska iz part ner stva, kao tre }i su in ve sti tor u po sao ula zi ita li jan ska fir ma “Ateks in vest” i pre u zi ma oba ve zu da fi nan si ra za vr {e tak objek ta. N. R.

065/47-66-452

Di vqu pi ja cu ne mo gu }e pre sko ~i ti Da li po sto ji ko mu nal na po li ci ja ko ja mo è da nas spa se ove pi ja ce is pred Rob ne ku }e na No vom na se qu, jel ov de se vi {e ne mo è pro }i nor mal no 064/1413... * * * Za 069/1567... na rav no da tre ba da se sme ni onaj ko je smi slio iz me nu li ni je br. 5! Sa mo vo qa po je di na ca, ni ka kvu an ke tu ni su spro ve li u gra du, pa da na osno vu we po ku {a ju da po boq {a ju kva li tet svo jih uslu ga. Ali ne, ko jo{ nas pi ta za bi lo {ta?! Ne za do voq na put ni ca 064/2369... * * * Da nas (9. jul) na ki o sku JGSPa u [a fa ri ko voj ne {to pre 19 sa ti ra di sa mo je dan {al ter i ne ma ju do voq no mar ki ca. Da stvar bu de jo{ go ra, g|a na {al te ru ka è da mar ki ca ne ma ni na dru gim pro daj nim me sti ma. JGSP sva kog da na u sva kom po gle du sve vi {e pro pa da. 064/3219... * * * Naj boks pre nos, a ko men ta to ri bo gu pla ka ti! No ka u ti ra li gle da o ce svo jim pro mo ci ja ma. Ra do van 064/2753... * * * Ot kri li Hig sov bo zon, ta ko zva nu bo` ju ~e sti cu! Pa u sa da {wo sti qu di u sve tu umi ru od hi qa du ra znih bo le {ti na ko je pa met ni na u~ ni ci ne mo gu da iz le ~e, a ova mo }e da ot kri ju ka ko je na stao svet

Fe sti val „Zlat no zvon ce” su tra u 18 ~a so va, u Du nav skom par ku, obe le `a va 20 go di na svog po sto ja wa. [a re ni lo pro gra ma fe sti va la pod ra zu me va i tra di ci o nal no or ga ni zo va we ,,Zlat nog zvon ca po pu lar no sti” na kom }e za jed no sa naj mla |im no vo sa |a ni ma u~e stvo va ti i Pe ro Zu bac, Bo da Nin ko vi} i Jo vi ca Ti {ma. U okvi ru mu zi~ ko-scen skog per for man sa pod na zi vom ,,Ba{ bi bi lo fi no” bi }e do de qe ne i na gra de Alek san da ru Kra vi }u, Ba ne tu Kr sti }u, Ne deq ku \or |i }u, Zo ri ci La ko vi}, Ve sni Ka }an ski i ^a bi Zi mi ko ji su stva ra li to kom pro te kle go di ne za de cu na {eg gra da. Fe sti val “Zlat no zvon ce” po sve }en je de ~i joj ra do sti i stva ra la {tvu, oku pqa svu da ro vi tu de cu iz ra znih sre di na i omo gu }a va wi hov su sret s umet ni ci ma. M. S.

sa ni ra izo la ci ju u su te re nu zgra de, ko ji je go di na ma pod vo dom. Po re ~i ma di rek to ra ]u li br ka zgra da bi tre ba lo da bu de za vr {e na za go di nu i po da na. - Obje kat bi tre ba lo da bu de za vr {en u pred vi |e nom ro ku; uko li ko ne bu de ne kog ad mi ni stra tiv nog za dr `a va wa oko kom ple ti ra wa ra znih sa gla sno sti - ka `e ]u li brk. - Po stu di -

Zbog kra|e bakarne obloge, oluka i prozora, krov je potpuno uni{ten i opasan je za prolaznike. Do kraja godine „Ateks invest” planira i da popravi fasadu, ugradi prozore i obnovi izolaciju u suterenu, koji je godinama pod vodom objek tu je sa na ci ja kro va, ko ji je zbog kra |e ba kar ne oblo ge, olu ka i pro zo ra pot pu no uni {ten, pa pred sta vqa opa snost za pro la zni ke - re kao je za “Dnev nik” ge ne ral ni di rek tor “Ateks in ve sta” Mar ko ]u li brk. Do kra ja go di ne ovo pred u ze }e pla ni ra da po kri je obje kat, po pra vi fa sa du, ugra di pro zo re i

pre ne ko li ko mi li jar di go di na! Bo qe da su te sil ne pa re da li glad noj de ci u Afri ci ili ne gde dru gde ne bit no! 064/2576... * * * Ni ste fer, vi {e pu ta ni ste ob ja vi li mo je po ru ke, jel Vam ne od go va ra? Ta~ no je da je to slo bo da me di ja. 062/2726...

Ako je po ka za teq da smo nor mal no i ci vi li zo va no dru {tvo to {to su „Ro ling ston si“ odr `a li kon cert kod nas, on da smo mi to tal ne bu da le! 064/2576... * * * Sra mo ta za Mi ni star stvo zdra vqa, mo ja maj ka sva kih 15 da -

br zo po no vo otvo ren. Ubu du }e }e vra ta bi ti otvo re na kao {to je i na ja vqe no. Da pod se ti mo, pred sed ni ca Skup {ti ne gra da Alek san dra Jer kov je pro {le ne de qe na lo `i la slu `bi Skup {ti ne da dok tra ju vi so ke tem pe ra tu re vra ta po me nu tog ho la bu du otvo re na zbog gra |a na ko ji ma je neo p ho dan pre dah. Ne dav no je po zva la sve grad ske in sti tu ci je da ako su u mo gu} no sti sle de ovaj pri mer. Pred sed ni ca Skup {ti ne gra da pre kju ~e je upu ti la apel mi ni stru unu tra {wih po so vqa Ivi ci da ~i }u I na ~el ni ka sek to ra MUP-qa za van red ne si tu a cje Pre dra gu Ma ri }u da se u Po kra ji ni zbog trop skih vru }i na uve de van red na si tu a ci ja. G. ^.

FESTIVAL PROSLAVQA 20 GODINA POSTOJAWA

KONA^NO NASTAVAK RADOVA NA PO[TINOJ ZGRADI NA POZORI[NOM TRGU

Na Po {ti noj zgra di u cen tru gra da na Po zo ri {nom tr gu ko na~ no su po ~e li gra |e vin ski ra do vi. Po sta vqe na je za {tit na opla ta za pe {a ke, a ka ko smo sa zna li u pred u ze }u “Ateks in vest”, ko je }e fi nan si ra ti za vr {e tak objek ta, pr vo }e se po pra vqa ti krov. - Po na lo gu in spek ci je po sta vi li smo za {ti tu za pe {a ke, a sle de }e {to }e se ra di ti na

na na +40 ide da pro du ì re cept ~e ka ju ci de fi ci tar ne le ko ve (ina ~e ih ku pu je mo od {ver ce ra)! Za kqu ~ak Mi ni star stvu zdra vqa je do bar pa ci jent - mr tav pa ci jent. 064/1701... * * * Ka ù SPS osta je da po dr à va vlast u No vom Sa du, pa ko je lud da se od rek ne pri vi le gi ja, jav -

nih pred u ze }a, za po {qa va wa, uprav nih od bo ra, nov ca i sve ga {to ide uz vlast!!! 064/2460... * * * Sti ~e se uti sak na ovoj `e zi da ba rem u No vom Sa du, Voj vo di ni ne ko ni je nor ma lan. Pa ne }e nas spa si ti ko }e da bu de gra do -

na ~el nik ili da è na bu de ~el nik ili ovo ili ono, {te ta je ve li ka, po qa su spa qe na. Ako od Bo ga ne stig ne ki {a, iza bra ne iko ne nam po mo }i ne }e, a i da ho }e, ne mo gu jer za to ni su stvo re ni. 060/0227... * * * Upo zo re we vla sni ci ma na pu {te ne zgra de u Voj vo de Mi {i }a br. 20, lo po vi su pro va li li u wu i po ~e li da je ~e ru pa ju 062/8583... * * * Za {to sa mo pu {ta te tek sto ve onih ko ji se pro ti ve Eg zit kam pu na [tran du, a ne i onih ko ji sma tra ju da je to naj bo qe pri vre me no re {e we. 063/5243... * * * I da qe smo za to da mla dost i le po ta de vo ja ka ulep {a va ju na slov nu stra nu li sta „Dnev ni ka“. 064/2615... * * * Kad }e „Grad sko ze le ni lo“ da po ko si put pre ma re sto ra nu „[a ran“? Eko na se qe Du na vac Pe tro va ra din 069/1410... * * * Po dr à vam mi {qe we ~i ta o ca 063/8234....Naj vi {e mi sme ta {to ni je dan evro za ra de upra va Eg zi ta ni je ulo ì la da okre ~i i po pra vi fa sa de u gra di }u. Mi slim da je sra mo ta da za 12 go di na ni je mo glo da se iz dvo ji par hi qa da evra od vi {e mi li on skog pro fi ta, pa da go ste do ~e ka mo sa sre |e nim ku }a ma. 063/8594...

Mu zi~ ki i edu ka tiv ni cen tar „Kar pe di em” iz No vog Sa da or ga ni zu je pr vu on lajn {ko lu gi ta re u Sr bi ji za 50 mla dih, od 14 do 35 go di na. Kurs }e tra ja ti tri me se ca, od 1. av gu sta do 31. ok to bra i pot pu no je bes pla tan. Po la zni ci }e to kom kur sa ovla da ti osnov nim gi tar skim teh ni ka ma, a una pre di }e ih uko li ko ni su po ~et ni ci, na u ~i }e ne ko li ko kom po zi ci ja mo der ne gi tar ske mu zi ke i ste }i }e zna wa iz te o ri je i isto ri je mu zi ke. Kurs ob u hva ta po 12 lek ci ja gi ta re i te o ri je mu zi ke i 10 lek ci ja isto ri je mu zi ke. Po la zni ci }e jed nom ne deq no do bi ja ti link ka lek ci ji na Ju tju bu i pra te }e tek -

sto ve iz te o ri je mu zi ke i isto ri je mu zi ke pu tem svo jih mejl adre sa. Na kra ju sva kog me se ca }e pu tem mej la do bi ja ti i test za pro ve ru zna wa. Po is te ku kur sa po la zni ci }e po la ga ti za vr {ni test i uko li ko su po ha |a li 80 od sto ~a so va i ura di li uspe {no pret hod ne te sto ve, do bi }e di plo me. Pri ja ve se {a qu na mejl adre su office@meccarpediem.com, u kojima treba navesti ime i prezime. Sve ostale informacije mogu se dobiti putem navedenog mejla ili na broj telefona 066/427-272. Ovaj projekat je podr`an od Uprave za privredu Grada Novog Sada i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. A. J.

VESTI Da nas pi ja ca „Moj sa la{”

Iz lo `ba pa sa svih ra sa

Pi ja ca „Moj sa la{„ odr `a }e se da nas od 14 do 20 ~a so va na pla tou is pred Spen sa. Po seb no }e se pred sta vi ti po ro di~ no po qo pri vred no ga zdin stvo Vo zar iz Ki sa ~a svo jim pre po zna tqi vim vr sta ma i sor ta ma or gan skog po vr }a, kao i le ko vi tim bi qem. Na pi ja ci mo `e da se ku pi i mla da {ar ga re pa, ti kvi ce, bo ra ni ja, pa tli xan, krom pir, pa ra dajz, kra sta vac, pa pri ka, bli tva i dru go se zon sko po vr }e, za tim ko zji sir, tra di ci o nal ni ko la ~i, med i pro iz vo di od me da. A. Va.

Iz lo `ba pa sa svih ra sa, 21. po re du, u or ga ni za ci ji Ki no lo {kog dru {tva „Du nav” iz Srem skih Kar lo va ca bi }e odr `a na u su bo tu, 14. ju la na Stra `i lo vu. Oni ma ko ji su pro pu sti li pri li ku da u re gu lar nom ro ku pri ja ve svo je qu bim ce i upla te ko ti za ci ju, osta je pri li ka da na dan iz lo `be na ime u~e {}a da ju po psu 1.300 di na ra. Iz lo `ba }e sve ~a no bi ti otvo re na u 10 sa ti, a pro gla {e we po bed ni ka pred vi |e no je za 14.30 sa ti. Z. Ml.

„î sto }a” po ja ~a va ri tam Sve dok tra je Eg zit, kao i pret hod nih go di na, JKP „î sto }a” }e odr à va ti hi gi je nu na svim lo ka ci ja ma fe sti va la, na pri la znim prav ci ma Tvr |a vi, na Ke ju i u Gra di }u. Eki pe }e po ja ~a no ra di ti i u cen tru gra da, jer }e u No vom Sa du bo ra vi ti ve li ki broj go sti ju. Ta ko |e, po sao „î sto }e” bi }e i re dov no pra `we we dva ve li ka kon tej ne ra ko ja su po sta vqe na kod stu dent skih do mo va na Li ma nu 3, za po tre be od la ga wa ot pa da iz Eg zi to vog kam pa. Iz ovog pred u ze }a ka ù da su po sta vi li do dat nih 120 mo bil nih kor pi za ot pat ke, ce lom du ì nom Ke ja, a naj ve }i po sao rad ni ke „î sto }e” o~e ku je na sa moj Tvr |a vi, gde }e se na kon sva kog fe sti val skog da na od 6 do 17 ~a so va sku pqa ti ot pad. G. ^.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7.30 do 12 ~a so va Uli ca Po du nav ska na Ka me wa ru i na se qe Fe {ter oko Uli ce Po du nav ske; od 8 do 9.30 ~a so va Te ke li ji na 12-18, Be le wi ve 12, Gun du li }e va 1-5, Te me rin ska 34-40, Se qa~ kih bu na 33-51, Bra }e Dro wak 15-17, Ba te Br ki }a 26-30, osnov na {ko la; od 10 do 11 ~a so va Bog da na [u pu ta 96 i 98; od 10 do 11.30 ~a so va Se qa~ kih bu na 53-73, Ba te Br ki }a 1-15, D. Da ni lo vi }a 2-16, Jo va na Du mi }a 1-5 i 1426, vr ti} u Uli ci Ba te Br ki }a 1a. Fu tog: od 7.30 do 11 ~a so va deo na se qa od Po qo pri vred ne {ko le pre ma Be ge ~u. Ba~ ko Gra di {te: od 8 do 12 ~a so va po vre me no ceo na se qe. Su sek: od 8 do 11 ~a so va deo na se qa Ko ru {ka od auto bu ske sta ni ce ka Su se ku.

vOJvOdinA

~etvrtak12.jul2012.

ПРОТЕСТ КАТОЛИКА БАЧКОГ ПЕТРОВОГ СЕЛА

Моле се за останак свештеника БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Једва су верници католичке вероисповести дочекали да добију новог свештеника у Римокатоличкој цркви Сви Свети у Бачком Петровом Селу, кад оно одлуком Суботичке бискупије свештеник Силард Балчак добија преме-

јан. Не желимо да останемо без таквог свештеника и од како смо сазнали за одлуку суботичког бискупа свакодневно се молимо за његов останак. Обратили смо се Суботичкој бискупији с намером да их личним контактом уверимо у исправност наше жеље и замолимо да промене своју одлуку, али они не желе да нас приме, уз образложење да је бискупова одлука „божија воља“. Сакупили смо и петицију са преко 3000 потписа, што је више од половине католичких верника у селу, али ни то није помогло. Зато смо одлучили да данас у 8,00 сати кренемо пут Суботице и у 11 сати мирним протестом испред Суботичке бискупије скренемо пажњу на наш проблем- рекла је у име велике групе мештана Бачког Петровог Села Магдолна Ференц. Према последњим Римокатоличка црква чека одлуку бискупа информацијама, три аутобуса ће кренути штај у Адорјан. Јавна је тајна да из Бачког Петровог Села пут СуПетровоселци пуних 37 година ботице, где ће испред тамошње нису били, баш, најзадовољнији Бискупије молећи се и певајући својим свештеником Белом Ма- покушати да приволе бискупа да тефием, али нису желели против промени своју одлуку и свеште„божије воље“. ника Силарда Балчака и даље за- Као да смо били награђени за држи у Бачком Петровом Селу. минули рад, јер нам је прошле гоНе буде ли тако, 27-годишњи дине у новембру, стигао прави свештеник Силард Балчак ће 4. божији човек, пун духа и, ево не- августа морати да ступи на свету што више од пола година, с радо- дужност у Адорјану, а свештеник шћу одлазимо у цркву и враћамо у петровоселској цркви биће Гасе из ње. Изненадила нас је одлу- бор Барат, који стиже из суседка суботичког бискупа о преме- ног Мола. штају нашег свештеника у АдорВ. Јанков

Mажореткиње првакиње Србије СОНТА: Мажореткиње из Сонте по четврти пут су првакиње Србије.На овогодишњем такмичењу у Сенти одбраниле су прошлогодишњу титулу изузетно високим оценама стручног жирија, па су знатно одмакле од друго пласираних Зрењанинки и трећепласираних девојака из Беле Цркве и Аде.

Јуниорке КУД „Мажорет“ су за овај наступ припремиле нову кореографију са којом ће учествовати и на предстојећем првенству у Тулузу, крајем септембра. У екипном саставу била је запажена и јуниорка Розали Курта из Свилојева која је златну медаљу освојила у конкуренцији соло наступа. Ј. П.

Забранити ненаменско трошење воде ЗРЕЊАНИН: Представници локалних самоуправа у средњем Банату и Одељења за ванредне ситуације МУП-а Србије у Зрењанину одржали су у седишту Средњобанатског управног округа оперативни састанак на ком је било речи о метеоролошкој ситуацији, као и прогнозама за наредни период, у којем се очекују екстремно високе температуре.Оваква ситуација, закључено је на састанку, може изазвати поремећај у водоснабдевању, због чега је потребно предузети превентивне и оперативне мере како би се то спречило. - Локалним самоуправама је препоручено да израде списак расположивих цистерни за водоснабдевање, у случају потребе алтернативног снабдевања становништва водом на територији

округа. Закључено је и да у случају смањеног притиска или нестанка воде за пиће у цевоводу, тамо где постоје могућности треба користити атрерске бунаре или еко чесме - каже за “Дневник” начелница Средњобанатског округа Тања Дуловић и напомиње да је локалним самоуправама препоручено да донесу одлуке о забрани ненаменског трошења воде - за поливање башти, травњака, прање возила и слично. - Предложено је, такође, предузетницима који ангажују раднике на отвореном да поштују препоруку Министарства рада и социјалне политике да се радови не изводе од 11 до 16 часова и када температура прелази 36 степени, као и да им буде обезбеђена вода за пиће – навела је Дуловићева. Ж. Б.

dnevnik

ГРАДОНАЧЕЛНИК СУБОТИЦЕ МОДЕСТ ДУЛИЋ

Чекају нас тешке и храбре одлуке СУБОТИЦА: Након много спекулисања о томе ко ће бити први човек Суботице, одборници локалног парламента су поверење поклонили дојучерашњем покрајинском секретару за спорт и омладину Модесту Дулићу, који је председник Градског одбора ДС у Суботици. За наш лист Дулић објашњава да његова амбиција до пре неки дани није била да буде градоначелник. Без обзира на то прихватио се посла и схватио га као једну озбиљну обавезу. - Првобитна одлука ДС, односно предлог је био да градоначелник буде др Оливер Дулић. Али, он сматра да је морално да дели судбину својих колега и да буде народни посланик. Бити градоначелник је велика част, али и огромна обавеза, јер ће захтевати свакодневно усаглашавање политичких ставова свих тих странака које чине владајућу коалицију - рекао је Дулић и додао да већину чине и странке које имају различите ставове, али да их је уједи-

нила жеља да заједно ураде нешто за град. По његовом мишљењу, Суботица ће добити нови квалитет. Због овакве скупштинске већи-

не, каже он, имаће прилику да доносе много добрих и храбрих одлука, јер их чека тешко време, а самим тим и одлуке морају бити складу са тим. -Први дан мандата сам започео са оним што подразумевају дневне активности градоначелника. Депонују се потписи, град

мора да функционише. Плаћају се дотације јавним предузећима. Наставићу са свим активностима које су обележиле предходан период- рекао је Дулић додајући да ће покушати да привуку стране и домаће реномиране фирме, а све како би побољшали запосленост која је у Суботици тренутно лоша. Приоритет је, каже Дулић, ширење грађевинске зоне, добијање новог грађевинског земљишта и његовог инфраструктурног опремања, а циљ је да се створе предуслови за нове гринфилд инвестиције. Такође, активно ће подржати све фирме, покушати да сачувају постојећа радна места на тај начин што ће поробати да доведу стратешког партнра фирмама које се реструктуирају. - sНаставићемо да градимо улице, водовод и канализацију, као и топловодне мреже, а све оно по чему је Суботица позната попут, бриге о старима, деци, унапређиваћемо и даље – рекао је градоначеник. С. Иршевић

Разишли се Народна партија и УРС у Сомбору СОМБОР: Градски одбор УРС Сомбор је саопштио да је дошло до раскида сарадње са Народном партијом Маје Гојковић на градском нивоу. Како се наводи у саопштењу, председник ГО Народне партије Сомбор Синиша Милић, иначе одборник, који је добио мандат у Скупштини града Сомбора на листи „Душан ЈовићУРС“ обавестио је ГО УРС о раскиду сарадње на локалном нивоу. Он је бившег коалиционог партнера обавестио да ће убудуће наступати самостално, и да је то одлука председништва Народне партије, јер је договорена сарадња са ДС на свим нивоима. Сомборски УРС оптужује ДС за „куповину“ одборника и посланика, у покушају да и даље задржи већину. -Познато нам је, да је и само формирање Народне партије помогла ДС на начин да су чланови ове странке у Сомбору својим потписом омогућили регистрацију Народне партије, наводи се у саопштењу за јавност УРС. Ј. П. КРАЈЕМ ОВЕ НЕДЕЉЕ

У ТОКУ ЈЕ ДРЖАВНО ПРВЕНСТВО НА АЕРОДРОМУ ЕЧКА

С пољопривредом пропала и авијација ЕЧКА: На аеродрому Ечка, код Зрењанина, у току је 58. државно првенство у ваздухопловном једриличарству које ће трајати до 15. јула. У такмичарском делу шампионата учествују једриличари из Србије и један из Словеније. Бољи познаваоци прилика веле да су фаворити Жива Френц (74), најстарији такмичар и десетоструки првак, затим његов син Зоран Френц, професионални пилот путничких авиона и актуелни првак, као и Бранко Стојковић, машински инжењер који ради у Канади и који је четири пута до сада био првак државе у ваздухопловном једриличарству. Међу такмичарима су и професионални пилот Бранко Благојевић, рођени Сарајлија и члан Аероклуба „Зрењанин”, који је лане заузео треће место на државном првенству, као и професор хирургије из Београда Александар Диклић, нови државни рекордер у брзини прелета у троуглу, те Зрењанинац Бела Печи, професор машинства Александар Вег из Београда и председник АК „Зрењанин” Јагош Бановић. Руководилац летења на првенству Миодраг Бугарчић из Новог Сада, на питање зашто је тако мало једриличара на такмичењу, али уопште и у Србији, одговара да је ово јако скуп спорт, а држа-

ва слабо помаже онима који се њиме баве. - Ваздухопловни клубови данас не могу сами да се издржавају пружајући услуге као пољопривредна авијација, као што су пре чинили. Пољопривреда је упропашћена, нико не тражи услуге авијације и авио клубови су остали без сопствених прихода. Друга ствар је проблем са једрилицама двоседима које служе за обуку. Осим једне, све оне су приземљене јер клубови немају потребан новац да одраде одређене поправке, како то захтева међународна летачка организација – објаснио је Миодраг Бугарчић.

Организатори 58. државног првенства у ваздухопловном једриличарству су Аероклуб „Зрењанин”, Ваздухопловни савез Србије и град Зрењанин. Такмичење је отвореног типа, те се поред надметања за првака државе, очекују и једриличари из других земаља. Овом првенству претходио је „Зрењанин куп”, традиционално међународно такмичење у ваздухопловном једриличарству, одржано почетком маја на истом месту у организацији АК „Зрењанин“, једног од најстаријих и најтрофејнијих клубова на простору Србије, основаног 1929. године. Ж. Балабан

Тротоари и расвета у Семлачкој улици КИКИНДА: У Семлачкој улици у току је изградња око 600 метара пешачке стазе у дужини од Улице Николе Пашића до краја по-

-Извођач радова је кикиндска фирма „Златна греда -Костић”, а вредност је 3,3 милиона динара. Израдом пројекта и снимањем ста-

Радови у Семлачкој улици

следњих кућа према Мокринском друму. У овом делу града тротоара није било, а раде се и попречни прелази.

ња на терену увидели смо да је неопходно санирање атмосферских канала, односно зацевљење рекла је директорка Јавног преду-

зећа „Дирекција за изградњу града” Едита Дивковић. Реконструкција атмосферских канала коштаће 2,7 милиона динара, а извођач радова је такође фирма „Златна греда-Костић”. -У овом делу града, такође од Улице Никола Пашића до Милана Сивчева, поставља се улична расвета. Извођач радова је фирма „Кеyинг”, а вредност је 2,7 милиона динара. Очекујем да за десетак дана сви радови буду приведени крају – додала је Дивковићева. Новцем „Дирекције за изградњу града” у износу од 1,9 милиона динара тротоари ће бити изграђени и у ванграђевинском рејону у Накову. Из средстава намењених месним заједницама, а на захтев председника Месне заједнице Наково, биће изграђена још једна пешачка стаза и паркинг. Ове послове изводиће фирма „Технобор”, а утрошиће се 2,5 милиона динара. Изградња тротоара и паркинга почеће до краја јула и биће завршено у току сезоне. А. Ђуран

Исплате радницима „Тргопродукта” ПАНЧЕВО: За бивше раднике „Тргопродукта“ крај ове недеље донеће мало олакшање јер ће добити прве исплате по основу решења о делимичној деоби. Потраживања износе 619 милиона динара, а радници су прилично скептични према овој информацији. - Очекује се да до краја ове недеље почне исплата по решењима о делимичној деоби, која је 3,88 одсто од укупно признатих потраживања. Сва остала призната потраживања од 619 милиона биће када буду први приливи од продатих објеката и очекује се да ће то бити у септембру - рекао је повереник стечајног управника Слободан Лазић. З. Дг.

У „Прими” завршена прерада грашка КИКИНДА: У „Прима продукту” у Кикинди завршена је прерада грашка. Ов године остварена је производња од око 15 милиона јединица. -Почетком августа очекује нас прерада кукуруза шећерца.Велике врућине нису нанеле штету овој пољопривредној култури, с обзиром на то да су парцеле покривене системима за наводњавање - рекао је руководилац сировинског сектора Драган Алексић. За разлику од протекле године када је за прераду грашка и кукуруза шећерца било ангажовано више од сто сезонаца, ове године упослено је педесетак људи. Треба подсетити да предузеће „Прима продукт“ своје производе пласира у иностранство. Зато се сваке године, поред усавршавања производње, ради и на бољој амбалажи, како би се у потпуности задовољило захтевно европско тржиште. А. Ђ.

dRU[TvO

dnevnik

NE STA [I CU LE KO VA VI DE SVI OSIM RZ ZO-a

Ne ma si ru pa „bru fen”, „lo ra ze pa ma”, „la sik sa”... U apotekama i daqe nema sirupa „brufen„ za decu, „lorazepama„ i „lasiksa„, a lek „madopar„ namewen za le~ewe obolelih od Parkinsonove bolesti, dostupan je pacijentima, navode u Apotekama „Beograd”. Kako je Tanjugu u Apotekama „Beograd” ju~e re~eno, „madopar„ se ovih dana distribuira apotekama, tako da ga pacijenti mogu dobiti na recept. U apotekama ima i „loperamida„ koji je tako|e izvesno vreme bio deficitaran. [to se ti~e „lorazepama„, „lasiksa„, „brufen„ sirupa i „utrogestana„, stawe se nije promenilo u odnosu na protekli period i u apotekama ih jo{ nema. Po ranijim najavama Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe, „lorazepama„ bi na tr`i{tu trebalo da bude sredinom meseca jer se o~ekuje po~etak proizvodwe novih koli~ina tog medikamenta. Kada je re~ o „lasiksu„, u RFZO-u su kazali da je taj lek, da bi se

prevazi{la nesta{ica, u tabletama i ampulama stavqen na listu D. „Brufen„ sirup za decu vi{e ne proizvodi „Galenika” ve} je nosilac dozvole za stavqawe leka u promet kompanija „Abbot„ i taj lek jo{ nema odobrenu cenu i zbog toga ne mo`e biti pu{ten u promet, a umesto wega

se mo`e koristiti „paracetamol„. U Srbiji vi{e od 400 lekova ~eka novu cenu, a predstavnici re sor nih mi ni star sta va – zdravqa i trgovine – dogovorili su se pro{log meseca da se odluka o korekciji cena lekova donese nakon formirawa nove vlade.

U SRED WIM [KO LA MA

Da nas upis u dru gom kru gu U sredwim {kolama danas se upisivawem u~enika raspore|enih u drugom upisnom krugu zavr{ava ovogodi{wi upis. Pored prijave za upis, koju su dobili s Konkursom, pri upisu, novim sredwo{kolcima potreban je izvod iz mati~ne kwige ro|enih, bez obzira kada je izdat, originalno svedo~anstvo iz osnovne {kole, uverewe o polagawu zavr{nog ispita, diplome i drugi dokazi o posebnim dostignu}ima u osnovnoj {koli, ukoliko ih imaju, te uverewe o ispuwavawu zdravstvenih uslova za sve {kole, osim gimnazija. U drugom upisnom krugu u sredwe {kole raspore|eno je 1.155 u~enika, koji su u prvom ostali ne-

raspore|eni. Oni su konkurisali na vi{e od 13.000 mesta, me|u kojima je bilo, kako onih na trogodi{wim, tako i na ~etvorogodi{wim smerovima sredwih stru~nih {kola, ali i mesta u gimnazijama, uglavnom u mawim mestima. I ove godine najvi{e praznih mesta u drugom upisnom krugu bilo je u ma{inskim, tehni~kim, poqoprivrednim, hemijskim {kolama, ali ostalo je i ne{to mesta u medicinskim,ekonomskim i elektro {kolama. Pored mesta u odeqewima s nastavom na srpskom jeziku i u drugom krugu popuwavana su i mesta u odeqewima s nastavom na jezicima nacionalnih zajednica. D. D.

SIN DI KAT PRO SVE TA RA „NE ZA VI SNOST”:

Vla da kr {i oba ve ze pre ma pro sve ti Sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost” uputio je dopis predsedniku Srbije To mi sla vu Ni ko li }u u kojem ukazuje na „kr{ewe zakonskih i ugovornih obaveza prethodnog resornog ministarstva i Vlade prema zaposlenima u obrazovawu”. Sve to je, u odre|enoj meri, doprinelo smawewu kvaliteta obrazovawa, saop{teno jeju~e iz te sindikalne organizacije, koja dodaje da je dopis upu}en i mandataru za sastav nove Vlade Ivi ci Da ~i }u, kao i

poslani~kim klubovima u Skup{tini Srbije. U Sindikatu tvrde da su prethodna Vlada i Ministarstvo prosvete, radi „odbrane monetarnog sistema” smawili u~e{}e prosvetnog buxeta u ukupnom bruto nacionalnom dohotku s 3,8 odsto u 2008. godini na 3,3 odsto u 2011. godini. Kako smatraju u Sindikatu, spisak neispo{tovanih zakonskih i ugovornih odredbi iz Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene

u osnovnim i sredwim {kolama i domovima u~enika, zakona o radu i o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, „izuzetno je dug”. Neispo{tovane ugovorne odredbe se, kako tvrde, odnose na prijem u radni odnos, pitawa vi{ka zaposlenih, pregovore o visini osnovice za svaku slede}u buxetsku godinu, korekcije koeficijenata zaposlenih u obrazovawu, isplate plata u toku godi{wih odmora, neispla}ene jubilarne i novogodi{we nagrade...

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE:

Si stem ska za {ti ta uz bu wi va ~a Agencija za borbu protiv korupcije saop{tila je ju~e da podràva sve napore i inicijative dràvnih organa i civilnog dru{tva usmerene ka sistemskoj za{titi uzbuwiva~a. Kako je oceweno, odgovaraju}a i celovita za{tita uzbuwiva~a je veoma va`na za daqu demokratizaciju dru{tva i wome se ne moè baviti pojedina~na institucija jer kompletan mehanizam podrazumeva koordiniranu akciju niza dràvnih organa. Agencija je, uz podr{ku Kancelarije UNDP-a u Srbiji, inicirala nedavnu posetu britanskog stru~waka Po la Sti ven so na, koji }e kroz analizu postoje}e regulative i prakse ponuditi preporuke za naje-

fikasniji mehanizam za{tite uzbuwiva~a. Prilikom te posete, Stivneson je imao seriju radnih sastanka s predstavnicima ministarstava pravde, unutra{wih poslova, rada i socijalne politike, za qudska i mawinska prava, dràvnu upravu i lokalnu samoupravu. Stivenson se sastao i s predstavnicima Republi~kog javnog tuìla{tva, za{titnika gra|ana, poverenika za za{titu informacija od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti, Dràvne revizorske institucije, kao i predstavnicima nevladinih organizacija i medija.

PRE KVA LI FI KA CI JA KAO PUT DO NO VOG PO SLA

Pro me na tre }i ni da je {an su za za po sle we U Srbiji sve vi{e nezaposlenih `eli da promeni zanimawe da bi pove}ali {anse za dobijawe radnog mesta, a po procenama NSZ-a, tre}inu onih koji se prekvalifikuju ~eka posao. Po evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, trenutno na posao ~eka oko 700 kulturolo{kih tehni~ara, oko 4.000 daktilografa, 20.000 ekonomista i jo{ toliko gimnazijalaca. Imaju}i u vidu veliki broj nezaposlenih iz ovih zanimawa, NSZ }e do kraja godine organizovati 47 razli~itih obuka koje }e pomo}i nezaposlenima da postanu konkurentni na tr`i{tu rada, objavqe-

no je u najnovijem broju lista „Poslovi”. Podaci Sektora NSZ-a za zapo{qavawe su da su na evidenciji qudi s obrazovnim profilima koji se uop{te ne proizvode ve} ~itavu deceniju, pa ~ak i dve. – Mahom je re~ o starijim radnicima, koji su ve} u godinama kada ne `ele da se dodatno obrazuju i steknu nova, modernija zvawa. Prekvalifikacije, kako pokazuju iskustva NSZ-a, predstavqaju za wih jedini na~in da se u skorije vreme zaposle i tako zarade platu – objasnila je na~elnica Odeqewa NSZ-a za posredovawe u zapo{qavawu Ne ve na Le ti}. – Plan nam je da obu~imo oko 1.000 nezaposle-

nih kroz razne programe prekvalifikacija, ali i da kroz program „Druga {ansa” za opismewavawe odraslih organizujemo jo{ 28 razli~itih kurseva za 621 kandidata. Na osnovu predloga o deficitarnim zanimawima, koji su odra`avali potrebe lokalnih tr`i{ta rada, NSZ je tokom pro{le godine organizovao obuke za 1.617 nezaposlenih. Najvi{e ih je obuhva}eno obukama za auto-dijagnosti~are, vo|ewe poslovnih kwiga i ra~unovo|e, geronto-doma}ice, metalogloda~e i metalostrugare, poslovne sekretare, servisere ra~unara, kao i servisere gasnih instalacija i sistema grejawa.

Vlada Srbije donela je pre desetak dana odluku o najvi{im cenama pet lekova za upotrebu u humanoj medicini. Ona predvi|a pove}awe cene za pet deficitarnih lekova koji se izdaju na recept i za koje ne postoji zamena, a naj~e{}e se upotrebqavaju u zdravstvenim ustanovama i prilikom hitnih stawa pacijenata. Ina~e, RFZO je ju~e saop{tio da redovno prati snabdevenost tr`i{ta lekovima i da nisu prime}ene ozbiqnije nesta{ice. Ma ri ja Ne na di} iz Sektora za lekove rekla je da ne o~ekuje ve}i problem u snabdevawu, a da za one lekove kod kojih postoji takav problem uglavnom ima terapijska alternativa. Ona je istakla da je sada snabdevawe citostaticima regularno i da je prevazi|ena nesta{ica pojedinih. Objasnila je da kao razloge za nesta{icu lekova proizvo|a~i naj~e{}e navode probleme u proizvodwi ili pove}anu potro{wu.

~etvrtak12.jul2012.

PO ^E LA OVE RA KWI @I CA DE CI ^I JIM RO DI TE QIMA POSLODAVCI NE UPLA]UJU DO PRI NO SE

Pra vo na pu nu zdrav stve nu za {ti tu

U fi li ja la ma Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we ju ~e je po ~e la ove ra zdrav stve nih kwi ì ca za de cu ~i ji ro di te qi ra de kod po slo da va ca ko je ne upla }u ju do pri no se u zdrav stve ni fond. Portparolka RFZO-a Sa wa Mi ro sa vqe vi} je u izjavi Tanjugu navela da je Fond poslao uput stva svim fi li ja la ma, ukazav{i na to da }e se kwiìce overavati na tri meseca i da }e deca imati pravo na punu zdravstvenu za{titu. Ombudsman Sa {a Jan ko vi} je ranije kazao da nema ta~nih podataka o tome koliko dece je li {e no pru à wa pu ne zdravstvene za{tite zbog toga {to posladavci kr{e zakon i ne upla}uju zaposlenima doprinose. Jankovi} je, me|utim, kazao da je jasno da se radi o hiqadama i hiqadama mali{ana, imaju}i u vidu da 50.000 poslodavaca kr{i zakon i ne upla}uje do pri no se u zdrav stve ni fond.

Po wegovim re~ima, deci }e sada zdravstvene kwi`ice biti overavane po alternativnom osnovu, dakle kao pripadnicima posebno rawive grupe. Isto vre me no, nad le `ni dr `avni organi, pre svega Poreska uprava pri Ministarstvu finansija, „mora}e bez odlagawa i bez izuzetaka da preduzimaju zakonom propisane mere pro tiv po slo da va ca ko ji radnicima ne upla}uju obavezne doprinose”. – Ve} sam upozoravao na to da je tolerisawe takve situacije ulagawe u socijalnu propast i da, ako mehanizam napla te ko na~ no ne pro ra di, uskoro ne}e biti novca da se le~i bilo koje dete ili bolesnik – rekao je Jankovi}. Za{titnik gra|ana i direktor RFZO-a Alek san dar Vuk sa no vi} dogovorili su 9. jula da se za svako dete obezbedi puna zdravstvena za{tita, pa i za one mali{ane ~iji roditeqi rade kod poslodavaca koji kr{e zakon i ne upla}uju doprinose.

MA \AR SKA TRA @I NOV PRI JEM NI ISPIT NA PRAV NOM FA KUL TE TU

Za pre pa {}e we zbog uki da wa do bre prak se Vlada Ma|arske o~ekuje ponavqawe prijemnog ispita na Pravnom fakultetu u Novom Sadu zbog toga {to su u~enici ma|arske nacionalnosti, umesto prijemnog iz ma|arskog jezika, polagali prijemni iz srpskog – na ma|arskom jeziku. “Zbog na ~i na oba vqa wa prijemnog ispita na Pravnom fakultetu, a u ciqu obezbe|ivawa jednakih {ansi i elimi-

nisawa diskriminacije, Vlada Ma|arske o~ekuje od Fakulteta da ponovi prijemne ispite za kandidate koji su sred wu {ko lu za vr {i li na materwem jeziku, ovoga puta ne iz srpskog jezika i kwi`evnosti na ma|arskom jeziku, ve} iz ma|arskog jezika i kwi `ev no sti na ma |ar skom jeziku”, navedeno je u saop{tewu dostavqenom redakci-

ji portala “Vaj da sag Má” (Vojvodina danas). Kako se navodi, Vlada Ma|arske je “sa zaprepa{}ewem” primila k znawu vest da su ma|arski u~enici, za razliku od dobro uhodane desetogodi{we prakse, na Pravnom fakultetu u Novom Sadu mogli polagati prijemni ispit na ma|arskom jeziku, ali iz srpskog jezika i kwi`evnosti.

CRnA HROnikA

~etvrtak12.jul2012.

dnevnik

NA GRAD SKOM JE ZE RU U VR [CU UTO PI LE SE RO \E NE SE STRE IZ PA VLI [A

Mi qa na i An |e la za jed no u smrt Pre kju ~e u po po dnev nim sa ti ma na vr {a~ kom grad skom je ze ru do go di la se te {ka tra ge di ja ka da su se uto pi le ro |e ne se stre Mi qa na (16) i An |e la (14) [a {i} iz Pa vli {a kraj Vr {ca. Po li ci ja je na uvi |a ju pro na {la ode }u de voj ~i ca na oba li je ze ra, ali wih ni je bi lo. Od mah su an ga `o va ni ro ni o ce iz Be le Cr kve, ko ji su be `i vot na te la ne sre} nih se sta ra iz vu kli , ali po mo }i ni je bi lo. Ni Mi qa na ni An |e la ni su zna le da pli va ju, pa se pred po sta vqa da su jed na dru gu po vu kle u du bi nu, jer su na |e ne u du bqem de lu je ze ra. U vre me ne sre }e na je ze ru je bio ve li ki broj ku pa ~a, ali ne zva ni~ no se tvr di da ni ko ni {ta ni je pri me tio.

Ne u te {ni i ne sre} ni ro di te qi otac Dra gan, maj ka Bran ka i sta ri je se stre Je la na i Bo ja na su u {o ku i du bo koj tu zi `a le za na stra da lim naj mla |im ~la no vi ma po ro di ce ko ja je do ta da skrom no ali sre} no `i ve la u se o skoj sre di ni ovog sko ro pri gad skog na se qa Vr {ca. Kroz su ze maj ka Bran ka pri ~a o okol no sti ma ko je su pret ho di le ovoj tra ge di ji. Ve li da su pred hod no ve ~e Mi qa na i An |e la oti {le kod ro |a ka u Vr {ac i ta mo pre spa va le. Na je ze ro su oti {le s dru {tvom, ali su se odvo ji le i po sled wi put se wi ma ~u la oko 15 ~a so va. Tra ge di ja se, pre ma pro ce ni po li ci je, do go di la sat-dva ka sni je. - Po sle sam po ku {a va la ne ko li ko pu ta da stu pim u kon takt s wi ma, ali se ni su ja vi le. Tek ka -

da je oko de vet sa ti uve ~e ro |ak do {ao kod nas i re kao da se mo je de voj ~i ce ni su vra ti le kod we ga, wi hov ne sta nak smo pri ja vi li po li ci ji - pri ~a une sre }e na maj ka Bran ka. Mi qa na je u sep tem bru tre ba la da upi {e dru gu go di nu Gim na zi je, a An |e la osmi raz red {ko le u Pa vli {u. Kom {i je ka `u pri ~a ju da su obe bi le do bre u~e ni ce, de voj ke za pri mer ko je su svi u se lu vo le li.

Ku}a [a{i}evih ispuwena tugom

PO SLE PO DI ZA WA OP TU @NI CE ZA PA QE WE AMERI^KE AM BA SA DE 2008.

De ve to ri ca op tu `e nih na slo bo di Svi op tu `e ni za pa qe we am ba sa de SAD u Be o gra du 2008. go di ne, po sle mi tin ga „Ko so vo je Sr bi ja”, pu {te ni su da se bra ne sa slo bo de po {to im je Vi {i sud u Be o gra du uki nuo pri tvor. – Kri vi~ no van pre tre sno ve }e su da uki nu lo je pre kju ~e, po sle po di za wa op tu `ni ce, pri tvor de ve to ri ci okri vqe nih i oni su pu -

{te ni da se u da qem to ku po stup ka bra ne sa slo bo de – re kla je port pa rol ka su da Du {i ca Ri sti}. Vi {e tu ì la {tvo u Be o gra du po di glo je pre kju ~e op tu `ni cu pro tiv 12 oso ba zbog pa qe wa am ba sa de SAD u Be o gra du 21. fe bru a ra 2008. go di ne, kao i ka me no va wa am ba sa da Hr vat ske, Ne ma~ ke i Tur ske. Hu li ga ni su uhap {e ni 10. apri la i u pri tvo ru su pro ve li tri me se ca. Jed nom okri vqe nom pri tvor ni je bio od re |en, dok su dvo ji ca pu {te na iz pri tvo ra ra ni je. Za kri vi~ no de lo iza zi va wa op {te opa sno sti op tu è ni su De jan Vu~ ko vi}, \or de To min, Ni ko la Ko sa no vi}, Du {an Se dlar, Alek san dar Er ceg, Fi lip Bac ko vi}, Dra gan Ma rin kov, Mla den Ne bri gi}, Mar ko No vi to vi}, Dra èn ko Ni ko li}, Mi lan Du bo ~a nin i Mi lan To mas. Oni se te re te da su, za jed no s NN li ci ma, u~e stvo va li u pa qe wu am ba sa de SAD, a da su pri tom bi li sve sni da mo gu po ~i ni ti kri vi~ no de lo. Oni su za vre me sku pa „Ko so vo je Sr bi ja” s gru pom NN li ca do -

{li is pred ame ri~ ke am ba sa de, ko ju su ga |a li ka me ni ca ma, ba kqa ma i dru gim pred me ti ma i raz bi ja li pro zo re. Ta da je u am ba sa du uba ~e na ba kqa, pri li kom ~e ga je do {lo do po `a ra, pi {e, iz me |u osta log u op tu `ni ci. U op tu `ni ci se pod se }a i na to da je zbog pa qe wa am ba sa de stra dao Zo ran Vu jo vi}, a Tu `i la {tvo sma tra da su

op tu è ni bi li sve sni to ga da je usled ta kvih do ga |a ja mo glo do }i do ne ~i je smr ti. Na kon pa qe wa am ba sa de SAD, op tu è ni su na sta vi li da se kre }u Uli com kne za Mi lo {a, pre ma am ba sa di Hr vat ske, na ko ju su ba ca li ka me ni ce i dru ge pred me te, a na kon to ga su na sta vi li istom uli com do am ba sa de Ne ma~ ke. Od 12 op tu è nih dvo ji ca su do dat no op tu è na – Dra èn ko Ni ko li}, jer je po ku {ao da pro bi je ula zna vra ta am ba sa de SAD, ali su ga u to me spre ~i li po li caj ci, a Mi lan Du bo ~a nin, ko ji je s gru pom NN li ca do {ao do am ba sa de Tur ske ko ju su ga |a li ka me ni ca ma i dru gim pred me ti ma, jer se po peo na stub po red am ba sa de i i{ ~u pao ka me ru. Na kon to ga po li ci ja ga je pri ve la. Tu ì la {tvo je vi {e od go di nu da na pri ba vqa lo do ka ze, me |u ko ji ma su i snim ci stra nih am ba sa da u Be o gra du na osno vu ko jih su iden ti fi ko va ni u~e sni ci ne re da. Me |u osum wi ~e ni ma ima hu li ga na po zna tih po in ci den ti ma na sport skim ma ni fe sta ci ja ma. (Ta njug)

- Svi smo se na da li da }e se one ipak vra ti ti, do dva sa ta iza po no }i smo ~e ka li da ~u je mo ve sti o wi ma, a on da su nam ja vi li ono naj go re – ka `e kom {i ni ca Sa vu na Ili}. Do da la je da su [a {i }i iz u zet no po {te na i skrom na po ro di ca u ko joj je sa mo otac Dra gan za po slen. Tru di li su se da svo je }er ke iz ve du na prav put, ali de naj mla |e su za u vek iz gu bi li pre ne go {to su po sta le pu no let ne. - De voj ~i ce su od ga ja ne u te {kim uslo vi ma. Otac se tru dio i bo rio da ih od hra ni, po {te no ra di, ali da ih ta kva tra ge di ja za de si ni su ni mo gli slu ti ti, to je ka -

ta stro fa za sve nas... To je uà sno – i sa ma te {ko po go |e na do da je kom {i ni ca Sa vu na. A otac Dra gan, iz gu bqe nog po gle da, nig de ne ma mi ra. - Bi le su ja ko ve za ne jed na za dru gu. Eto, ì vot je hteo da za jed no odu u smrt. Wih vi {e ne ma i ni ko ne mo è da ih vra ti . Na {i ì vo ti su sad uni {te ni – po na vqa ne sre} ni otac Dra gan. A na Grad skom je ze ru u Vr {cu sva ke go di ne se po ne ko uda vi, spa si la~ ka slu `ba odav no ne po sto ji. Za me nik pred sed ni ka op {ti ne Zo ran To mi} ju ~e je s ~la nom Op {tin skog ve }a Slav kom ]i ri nom po se tio ne u te {nu po ro di cu uto pqe nih de voj ~i ca. Re kao je da }e zah te va ti od nad le `nih slu `bi da se utvr di od go vor nost za ovu tra ge di ju.

Isti na na ta bli na ula zu pi {e upo zo re we da de ca mla |a od 18 go di na ne sme ju da ula ze u vo du bez prat we sta ri jih oso ba, ali to na vra ti ma ni ko ne kon tro li {e. Pro {le go di ne spa si la~ ka slu `ba ni je po sto ja la, jer je ze ro ni je bi lo zva ni~ no ku pa li {te, ve} se sma tra lo sa mo „ure |e nom jav nom po vr {i nom”. - Pro {le go di ne nad le `ni su po ku {a li da uve du spa si la~ ku eki pu, ali su mi re kli da je to ne mo gu }e, jer ni su us pe li da na |u li cen ci ra nog spa si o ca ko ji bi ra dio u Vr {cu. To ni je prav da we. Na sve na ~i ne }e mo po ku {a ti da ove se zo ne re {i mo ovaj pro blem, ka ko se ova kva tra ge di ja ne bi po no vi la - re kao je To mi}. R. Jo va no vi}

NA SU \E WU RAT KU MLA DI ]U U HA GU SVE DOK TU @I LA [TVA, NE KA DA [WI SLU @BE NIK UN PRO FORA, DEJ VID HAR LAND TVR DIO:

Izet be go vi} spre ~io eva ku a ci ju ci vi la iz Sre bre ni ce – Mu sli man ska vla da je 1993. go di ne spre ~i la eva ku a ci ju ci vi la iz Sre bre ni ce, ko ju je Un pro for pred lo ìo – iz ja vio je ju ~e biv {i slu `be nik za ci vil na pi ta wa i po li ti~ ki sa vet nik Un pro fo ra Dej vid Har land na su |e wu Rat ku Mla di }u pred Ha {kim tri bu na lom. Har land je re kao da u ar hi va ma Un pro fo ra po sto ji do ku ment ko ji po ka zu je da je Un pro for u pro le }e 1993. go di ne pred lo ìo eva ku a ci ju ci vi la iz Sre bre ni ce, ko ja je ~ak bi la po ~e la, ali da ju je vla da BiH za u sta vi la. – I ta da {wi pred sed nik BiH Ali ja Izet be go vi} po tvr dio mi je da je ta ini ci ja ti va spre ~e na – ka zao je sve dok Tu ì la {tva to kom una kr snog is pi ti va wa Mla di }e vog sa vet ni ka od bra ne Bran ka Lu ki }a. Har land je pri znao da je u de mi li ta ri zo va nim zo na ma Sre bre ni ci i @e pi bi lo oru` ja i voj ske, kao i da je Un pro for bio oba ve {ten o na pa di ma mu sli man skih sna ga u tom pod ru~ ju, ali do ka zi o ubi ja wu Sr ba bi li su, ka ko je re kao, ve o ma ogra ni ~e ni. Go vo re }i o si tu a ci ji u Sa ra je vu, gde je bio ras po re |en od ju na 1993. go di ne do kra ja su ko ba, Har land je oce nio da su Sr bi „mo gli pri me ni ti mno go ve }i pri ti sak od onog ko ji su ~i ni li”. – Da su to ura di li, mo gli su do ve sti do pa da od bra ne gra da – iz ja vio je Har land, oce niv {i da bi

Ratko Mladi}

– Da li ste bi li oba ve {te ni o to me da su srp ski ci vi li ubi ja ni u Sa ra je vu? – upi tao ga Lu ki}. – Da – od go vo rio je Har land, i do dao da je Un pro for po ku {a vao da usta no vi et ni~ ku pri pad nost `r ta va, kao i uzrok smr ti. Na pi ta we ko li ko je Sr ba ubi je no to kom ra ta, on je od go vo rio da je to kom op sa de `i vot iz gu bi lo oko 10.000 qu di, od ko jih su oko 1.000 bi li Sr bi i ni je se slo `io s Lu ki }e vim na vo di ma da je ubi je no vi {e od 5.000 Sr ba. Vla da u Sa ra je vu je 1993. go di ne, po we go vim re ~i ma, „ja {u }i na ta la su me |u na rod ne po dr {ke, za u ze la tvr |u li ni ju u pre go vo ri ma”. – Oni su sma tra li da po ve }a na ve ro vat no }a da }e NA TO ko -

Mu sli man ske pro vo ka ci je u Sa ra je vu Opi su ju }i si tu a ci ju u Sa ra je vu, Har land je na veo da je vla da la at mos fe ra stra ha i bez na |a, da je mo ral bio na ni skom ni vou i da je bi lo de zer ti ra wa. On je po tvr dio da su mu sli ma ni sve sno iza zi va li ne sta {i ce ga sa i stru je u Sa ra je vu, kao i da su iz snaj pe ra ga |a li qu de ko ji su po pra vqa li vo do ve, i pri ka zi va li da to ~i ne Sr bi, da bi do bi li me |u na rod nu po mo}. – Ne ki s bo san ske stra ne su sma tra li da }e ne ki po te zi bi ti od po mo }i da iza zo vu za pad nu voj nu in ter ven ci ju. Izet be go vi} mi je li~ no re kao da sta nov ni {tvu ne tre ba omo gu }i ti da iza |e iz Sa ra je va – ka zao je Har land. „za u zi ma we gra da, uz po {to va we za ko na i obi ~a ja ra to va wa, bi lo ma we dra sti~ na me ra od sank ci ja” usme re nih pro tiv ci vil nog sta nov ni {tva.

dok je ze ni~ ka oblast bi la po zna ta po ve li kom bro ju mu xa he di n a. Ipak, ni j ed n oj stra n i osim Sr bi ma ni je bi lo pre }e no va zdu {nim na pa di ma, ka zao je on. Har land, ko ji je ~e sto pri su stvo vao sa stan ci ma li de ra svih stra na i sreo se s Mla di }em dva de se tak pu ta, iz ja vio je da je bi lo pe ri o da na pe to sti iz me |u ci vil nog i voj nog ru ko vod stva bo san skih Sr ba. – Mi slim da je bi lo raz do bqa ka da bi do la zi lo do na pe to sti iz me |u ci vil nih struk tu ra pod (Ra do va nom) Ka ra xi }em i voj nih struk tu ra pod Mla di }em – re kao je on.

ri sti ti va zdu {ne uda re pro tiv Sr ba po ja ~a va wi ho vu po zi ci ju i na da li su se bo qem is ho du u pre go vo ri ma – oce nio je Har land.

Alija Izetbegovi}

Na Lu ki }e vo pi ta we da li to zna ~i da je sva ka pret wa va zdu {nim uda ri ma pro tiv Sr ba po ja ~a va la po zi ci ju bo {wa~ ke vla de, sve dok je od go vo rio: „Da, ap so lut no.” Po zi ci ju Sr ba je vre me nom, po we go vom mi {qe wu, osla bio ~i tav niz fak to ra, me |u ko ji ma sank ci je ko je je Be o grad uveo bo san skim Sr bi ma pod pri ti skom Za pa da, us pe si mu sli man skih sna ga ko je su ja ~a le za hva qu ju }i za pad nim i islam skim ze mqa ma, kao i ak ci je NA TO-a pro tiv Sr ba. Po Har lan do vim re ~i ma, u Mo sta ru, za pad noj Her ce go vi ni, pa i Ki se qa ku, u cen tral noj Bo sni, bi lo je hr vat skih je di ni ca i bi lo je o~i gled no da Za greb na o ru `a va i fi nan sij ski po dr `a va Hr va te u BiH,

Har land re kao je da su se vi so ki ofi ci ri VRS-a pre ma Mla di }u od no si li „s ve li kim po {to va wem”. – Ni ka da ni smo po sum wa li da je on ofi cir ko ji ima svu ko man du, ~ak i ka da je re~ o ma wim do ga |a ji ma na te re nu – re kao je sve dok. Su |e we Mla di }u bi }e na sta vqe no da nas una kr snim is pi ti va wem Har lan da. Mla di}, biv {i ko man dant Glav nog {ta ba Voj ske Re pu bli ke Srp ske, op tu `en je pred Ha {kim tri bu na lom za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa. Uhap {en je 26. ma ja 2011. go di ne i iz ru ~en Tri bu na lu, gde se iz ja snio da ni je kriv ni po jed noj ta~ ki op tu `ni ce. Su |e we mu je po ~e lo 16. ma ja ove go di ne. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik VO DI TEQ KA RTS-a SE TE RE TI ZA SA O BRA ]AJ KU U KO JOJ JE STRA DAO PE [AK

Op tu `ni ca pro tiv Pe tre Cvi ji}

– Pr vo osnov no tu `i la {tvo u Be o gra du po di glo je ju ~e op tu `ni cu pro tiv vo di teq ke RTS-a Pe tre Cvi ji} (35) jer je 9. ja nu a ra, na pe {a~ kom pre la zu u Vo -

la zu ni je pri la go di la br zi nu. Pred wom stra nom „ope la kor sa„ uda ri la je Ba ji }a ko ji je pre la zio uli cu na obe la `e nom pe {a~ kom pre la zu.

~etvrtak12.jul2012.

UHAP [E NI NO VO SA \A NIN I BE O ^I NAC

Osum wi ~e ni za tr go vi nu dro gom Kri mi na li sti~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de De ja na J. (1974) iz Be o ~i na zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e no sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du. U we go vom auto mo bi lu i u sta nu ko ji ko ri sti u No vom Sa du, po li ci ja je, ka ko se na vo di u

sa op {te wu, pro na {la ukup no oko 18 gra ma sup stan ce za ko ju se sum wa da je he roin i di gi tal nu va gi cu za pre ci zno me re we. On se te re ti da je pre kju ~e pro dao 0,50 gra ma iden ti~ ne sup stan ce No vo sa |a ni nu Mi la nu R. (1986), pro tiv ko ga }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va za neo vla {}e no sta vqa we u pro -

met opoj nih dro ga, u re dov nom po stup ku. De jan J. }e, u za kon skom ro ku, bi ti do ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du. Po li cij ska upra va u No vom Sa du da je zbog osno va ne sum we da je neo vla {}e no tr go vao nar ko ti ci ma, pre kju ~e li {en slo bo de i Vla di mir G. (1983) iz No vog Sa da.

Po li ci ja je, u we go voj ode }i i u auto mo bi lu pro na {la oko 25 gra ma pra ha za ko ji se sum wa da je am fe ta min i od re di la mu me ru po li cij skog za dr `a va wa, ka `e se u sa op {e wu. Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti do ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du. M. B.

OD LO @E NO SU \E WE ALEK SAN DRU SI MO VI ]U, OP TU @E NOM ZA UBI STVO SVE DO KA SA RAD NI KA ZO RA NA VU KO JE VI ]A VU KA

Pred su dom u ok to bru Pe tra Cvi ji}

do vod skoj uli ci, auto mo bi lom uda ri la Slo bo da na Ba ji }a (73), ko ji je od po vre da pre mi nuo – iz ja vio je Ta nju gu {ef ka bi ne ta re pu bli~ kog tu `i o ca Vla di mir \or |e vi}. Pe tra Cvi ji} se te re ti da je Ba ji }a svo jimm „ope lom kor sa„ uda ri la na pe {a~ kom pre la zu, a on je od za do bi je nih po vre da ne ko li ko sa ti ka sni je umro u Ur gent nom cen tru. U op tu `ni ci se na vo di da je oko 16.40 sa ti Cvi ji }e va do ve la u opa snost `i vo te qu di jer pri li kom pri la ska pe {a~ kom pre -

U zah te vu za spro vo |e we is tra ge tu `i la {tvo je na ve lo da vo di teq ka ni je pri la go di la br zi nu pri li kom pri la za pe {a~ kom pre la zu. Pred is tra `nim su di jom Pr vog osnov nog su da Cvi ji }e va je u fe bru a ru pri zna la da je uda ri la Ba ji }a auto mo bi lom. Ona je, me |u tim, u mar tu na no vom sa slu {a wu kod is tra `nog su di je Pr vog osnov nog su da u Be o- gra du na ve la da se Ba ji} ni je na la zio na pe {a~ kom pre la zu, ka da ga je uda ri la svo jim auto mo bi lom.

NE SRE ]A U BA TU [I, KOD PO @A REV CA

Dvo ji ca Ku qa na po gi nu la u „astri” Dve oso be su iz gu bi le ì vot, a jed na je lak {e po vre |e na u sa o- bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u me stu Ba tu {a kod Po à rev ca, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Po à rev cu. Ka ko je na ve de no, udes se do go dio pret pro {le no }i oko 1.45 ~as, ka da se Dra gan M. (38) iz Ba tu {e trak to rom, ko jim je vu kao dve pri ko li ce na to va re ne ì tom, za u sta vio u bli zi ni Do ma kul tu re da bi skre nuo na spo red ni put, a na we ga je na le te lo put ni~ ko vo zi lo „opel astra” ko je se kre ta lo u istom prav cu a ko jim je upra vqao Dra gan M. (32) iz Ku le.

Iz su prot nog prav ca u istom tre nut ku, zbog ne pri la go |e ne br zi ne, sle te lo je s pu ta put ni~ ko vo zi lo mar ke „golf„ i uda ri lo pe {a ka ko ji je bio na de snoj ivi ci pu ta, ka è se u sa op {te wu. Na li cu me sta ì vot je iz gu bio vo za~ Dra gan M., kao i su vo za~ u we go vom vo zi lu Sla |an S. (30), obo ji ca iz Ku le, a lak {e je po vre |en pe {ak D. K. (47) iz Ba tu {e, ko ji je ko li ma Hit ne me di cin ske po mo }i pre ve zen u po à re va~ ku bol ni cu. Po li ci ja }e na kon utvr |e nih ~i we ni ca i do ka za, kao i pri ku pqe nih iz ja va sve do ka pod ne ti pri ja vu nad le `nom tu ì la {tvu. (Ta njug)

Spe ci jal ni sud u Be o gra du od - Alek san dra Si mo lo ìo je ju ~e po ~e tak su |e wa vi }a da je „ubi stvo „ze mun cu“ Alek san dru Si mo vi - iz vr {io zbog to ga }u, po no voj op tu `ni ci ko ja ga {to je Vu ko je vi} sum wi ~i da je, dok je bio u bek - pri hva tio da sve stvu u ju nu 2006. go di ne, „iz osve - do ~i pro tiv osta te i ko ri sto qu bqa ubio sve do - lih pri pad ni ka ka-sa rad ni ka u po stup ci ma pro - ’ze mun skog kla na’, tiv ‘ze mun skog kla na‘ Zo ra na kao i da je hteo da Vu ko je vi }a – Vu ka ko ji je bio pri svo ji deo nov {ef obez be |e wa sa da po koj nog ca ko ji je bio kod Du {a na Spa so je vi }a, vo |e te Vu ko je vi }a“. kri mi nal ne gru pe“. Vu ko je vi} je Su |e we je od lo è no zbog zdrav - sta tus sa rad ni ka stve nih te go ba na ko je se à lio op - do bio 2003, ali je tu è ni Si mo vi}, a no vi ter min je po sle ne ko li ko za ka zan za 5. ok to bar. go di na iza {ao iz – Po sled wa dva-tri me se ca se pro gra ma za {ti lo {e ose }am, po vra }am, gu bim te. rav no te ù, smr {ao sam ~e ti ri U op tu `ni ci se ki lo gra ma, ma lak sao sam, jed no - na vo di da su okri Alek san dar Si mo vi} u vre me hap {e wa 2006. stav no, ni sam svoj – ka zao je Si - vqe ni Alek san dar mo vi}, i do dao da sma tra da Alek san dra Si mo vi }a da je Vu ni je spo so ban da pri su stvu je ko je vi }a vi {e pu ta uda rio tu su |e wu. pim pred me tom u gla vu, a po tom Sud sko ve }e je na re di lo da ga hi ci ma iz „mag nu ma„ po go dio do sle de }eg ter mi na le ka ri u gla vu, gru di i vrat, te na po VMA pre gle da ju okri vqe slet ku we gov le{ za pa lio i nog Si mo vi }a i oba ve ve osta vio po red pu ta. {ta ~e we we go ve zdrav stve Op tu `ba iz no si i te zu da je, ne spo sob no sti da u~e stvu je na kon {to su ot mi ~a ri str pa li u po stup ku. Vu ko je vi }a u auto mo bil, do {lo Po me di cin skoj do ku men do ko me {a wa, pri ~e mu je ra ta ci ji do sta vqe noj su du, ko wen Zo ran Po vi} te da su ga ja je ju ~e pro ~i ta na, Si mo osta li pre ve zli i osta vi li u vi} se pret hod nih da na à ne po sred noj bli zi ni be o grad lio na bo lo ve u sto ma ku, a skog Ur gent nog cen tra, gde je le kar ko ji ga je pre gle dao pre mi nuo. iz neo je mi {qe we da je „op Si mo vi }u se na te ret sta vqa i tu è ni spo so ban da pra ti kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog dr su |e we“. à wa oru` ja, jer su kod we ga u Pred se da va ju }i sud skom sta nu na |e ni re vol ver „smit i ve }u su di ja Ve li mir La zo ve son„, auto mat ska pu {ka s mu vi} je na ja vio da bi po tre ni ci jom, ru~ na bom ba, kao i mu nut nom pla nu, na su |e wu 5. Zo ran Vu ko je vi} Vuk ni ci ja za „mag num 357„. ok to bra, na kon {to Si mo Alek san dar Si mo vi} je mla |i vi} iz ne se od bra nu, tre ba lo da Si mo vi}, sa da po koj ni Zo ran brat Mi lo {a Si mo vi }a, ko ji je kao sve do ci bu du sa slu {a ni we Po vi} – Po va i vi {e NN oso ba uhap {en u ju nu 2010. po sle se dam gov brat Mi lo{ Si mo vi}, kao i 3. ju na 2006. sa ~e ka li Vu ko je vi }a go di na bek stva. Alek san dar je „ze mu nac“ Sret ko Ka li ni}. is pred we go ve ku }e u Ze mu nu, uhap {en 25. no vem bra 2006. go di Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni sva la da li ga, str pa li u auto mo ne u sta nu u Uli ci Mi len ti ja kri mi nal u op tu `ni ca po dig nu bil i od ve zli na auto put Be o Po po vi }a 35 na No vom Be o gra toj po ~et kom ove go di ne te re ti grad–[id. Op tu `ba te re ti du.

BIV [I DI REK TOR RTS-a IZ DR @AO DE SE TO GO DI [WU ZA TVOR SKU KA ZNU

Mi la no vi} u av gu stu iz la zi iz „Za be le”

NA PRU ZI LA ZA RE VAC–LAJ KO VAC

Za pa li la se lo ko mo ti va

Po àr, ko ji je ju ~e iz bio na lo ko mo ti vi s dva put ni~ ka va go na na pru zi iz me |u La za rev ca i Laj kov ca kod me sta Pet ka, uga {en je, a svi put ni ci su bez bed ni, re kao je Ta nju gu ko man dant va tro ga sno spa si lac ke bri ga de Be o gra da Mi le Jo vi ~i}. - Po àr je iz bio u de lu elek tri~ ne lo ko mo ti ve, a go reo je raz voj ni or man po mo} nog po go na lo ko mo ti ve - re kao je Jo vi ~i} i na po me nuo da su po àr ga si la dva vo zi la s pet va tro ga sa ca.

Uka zu ju }i da je do po à ra do {lo u po kre tu, ali da su svi put ni ci, wih oko se dam de se tak, sme {te ni na bez bed no, on je is ta kao da je eki pa hit ne po mo }i uka za la po mo} je di no ma {i no vo |i, ko ji se na kon ga {e wa na pa ja wa po à lio da mu je lo {e. Ne nad Sta ni sa vqe vi} iz Me di ja cen tra „@e le zni ca Sr bi je„iz ja vio je Ta nju gu da je re~ o vo zu ko ji sa o bra }a na re la ci ji Pri je po qe - Be o grad i ko ji je na me wen pre vo zu è le zni ~a ra ko ji ra de no} nu sme nu du` te pru ge.

Biv {i di rek tor RTS-a Dra go qub Mi la no vi} iza }i }e 31. av gu sta iz za tvo ra u Po `a rev cu jer mu tog da na is ti ~e de se to go di {wa za tvor ska ka zna na ko ju je osu |en zbog to ga {to je to kom NA TO-ove agre si je i bom bar do va wa Sr bi je 1999. go di ne, u gra na ti ra wu zgra de RTS-a po gi nu lo 16 teh ni ~a ra Te le vi zi je Be o grad. U ju nu 2002. go di ne Mi la no vi} je osu |en na de set go di na za tvo ra po op tu `bi da „ni je po { to v ao na r e | e w e Sa v e z ne vla de iz 1999. go di ne, shod no ko jem je i za po sle ne u RTS-u i teh ni ku tre ba lo iz me sti ti iz zgra de u Aber da re voj uli ci u Be o gra du“. U to ku iz vr {e wa te pre su de pro tiv Mi la no vi }a je pred Vi {im su dom u Be o gra du po kre nut jo{ je dan pro ces u ko jem ga op tu `ba te re ti za na vod nu zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja funk ci je di rek to ra RTS-a u ve zi s do de lom sta no va rad ni ci ma te me dij ske ku }e od 4. sep tem b ra 1996. do 21. av g u s ta 2000. go di ne. – Su |e we Mi la no vi }u u „slu ~a ju sta no vi“ usko ro }e bi ti za vr {e no, mo `da u to ku sep tem bra – na ja vi la je ju ~e pred -

se da va ju }a sud skog ve }a Ve ra Vu ko ti}. Ina ~e, ju ~e je od lo `en glav ni pre t res zbog ne d o l a s ka advo k a t a od b ra n e ko m e ni j e ured n o uru ~ en po z iv. Na k on {to je na sta vak su |e wa za ka zan za 17. sep t em b ar, okri v qe n i Mi la no vi} je, bu du }i da je u za tvo ru i da ga na su |e we do vo de po sud skoj na red bi, oba ve stio ve }e da kra jem av gu sta okon ~a va iz dr `a va we za tvor ske ka zne. Su di ja Ve ra Vu ko ti} je na ja vi la da }e na su |e wu u sep tem bru bi ti sa slu {a na dva sve do ka i ve {tak, te da se na kon to ga mo gu o~e ki va ti za vr {ne re ~i. Pod se ti mo, Mi la no vi} je od ba cio op tu `be, tvr de }i da „ni je bi lo zlo u po tre ba i da su re {a v a n i stam b e n i pro b le m i rad ni ci ma RTS-a ko ji su bra ni li po sled we mr vi ce ~a sti i do sto jan stva svog na ro da, kao i da pri od lu ci o do de li we go va re~ ni je bi la ni po sled wa ni ne pri ko sno ve na“. – Ni sam krao. Od lu ke o do de li sta no va mo ra la je da do ne se Vla da. Ovo su |e we je far sa. Ja sam rat ni za ro bqe nik NA TO-a i we go vih sa rad ni ka – ka zao je u od bra ni Mi la no vi}. J. J.

Bra }a Si mo vi} su pra vo sna `no osu |e na na vi {e de ce nij ske ka zne za tvo ra po op tu `ba ma za u~e {}e u ve li kom bro ju ubi sta va i tri ot mi ce „ze mun skog kla na„, kao i po op tu `ba ma za u~e {}e u aten ta tu na pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a. Obo ji ca su osu |e ni i na po osam go di na za tvo ra u pred me tu „ot mi ca Mi {ko vi }a“. Ka zne iz dr à va ju u po à re va~ kom za tvo ru. Advo kat @e li mir â bri lo, bra ni lac Alek san dra Si mo vi }a, ju ~e je pre po ~et ka su |e wa, u krat koj iz ja vi no vi na ri ma is ta kao da we gov bra we nik u pot pu no sti od ba cu je op tu `be i kri vi cu, tvr de }i da „ni je ubio Vu ko je vi }a, kao {to ni ka da ni ko ga ni je ubio“. – Je ste bio ~lan „ze mun skog kla na„, ali ni ka da ni ko me ni ~vr gu ni je lu pio – na veo je â bri lo. Is ta kao je da je we gov bra we nik u za tvo ru po ~eo mno go ~i ta, da se obra zu je, a po seb no ga in te re su ju te me ve za ne za isto ri ju, re li gi ju fi lo zo fi ju. – To ni je vi {e ~o vek ko ji je ne ka da bio – re kao je â bri lo. J. J.

BIV [I SA RAD NIK „ZE MUN SKOG KLA NA” MLA \AN MI ]I] OPET IZA RE [E TA KA

Pa cov uhap {en na slo bod nom vi ken du Po li ci ja je uhap si la Mla |a na Mi }i }a Pa co va, ne ka da {weg bli skog sa rad ni ka „ze mun skog kla na”, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va. Hap {e we su iz vr {i li pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, na vo de u MUP-u. Mi }i}, ko ji iz dr à va za tvor sku ka znu u po à rev~ koj „Za be li„, uhap {en je to kom slo bod nog pro du è nog vi ken -

da, sa zna je RTS. Kod we ga je, ka ko ja vqa RTS, na |en ar se nal oru` ja, a na ne ko li ko lo ka ci ja po li ci ja je pro na {la auto mat ske pu {ke „he kler”, pum pa ri ce i pla sti~ ni eks plo ziv. Mi }i} je na iz dr `a va wu za tvor ske ka zne od ka da je uhap {en u ak ci ji „Sa bqa”, a pu {ten je iz „Za be le„ na ne ko li ko slo bod nih da na. U po `a re va~ kom za tvo ru je imao sta tus „slo bod wa ka”.

NA AUTO PU TU NI[–BE O GRAD, KOD JA GO DI NE

Stra dao vo za~ iz A{a we Jed na oso ba je po gi nu la, a jo{ tri su po vre |e ne, od ko jih jed na te `e, u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la kod se la La ni {te na pod ru~ ju Ja go di ne, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va tog gra da. Ne sre }a se do go di la prek si no} oko 23.30 ~a sa na auto pu tu Be o grad–Ni{, na ko lo vo znoj tra ci u sme ru ka Be o gra du, ka da je „fol ksva gen” re gi star skih ozna ka Ru me, iz sa da ne u tvr |e nih raz lo ga uda rio u ka mion ko ji se kre tao ne po sred no is pred we ga. @i vot je na

me stu ne sre }e iz gu bio Zo ran Z. (42) iz se la A{a wa na pod ru~ ju op {ti ne Pe }in ci, ko ji je upra vqao „fol ksva ge nom„. Su vo za~ Sve tla na M. (36) iz Ze mu na za do bi la je te {ke po vre de, a put ni ca Mir ja na M. (27) iz No ve Pa zo ve lak {e i obe su u ho spi ta li zo va ne u Op {toj bol ni ci u ]u pri ji. Vo za~ {le pe ra Du {an R. (65) iz Ze mu na lak {e je po vre |en i za dr `an je Op {toj bol ni ci u Ja go di ni. (Ta njug)

sport

~etvrtak12.jul2012.

NO VAK \O KO VI] ZA DO VO QAN ONIM [TO JE URA DIO

Po sti gao sam ne mo gu }e U in ter vjuu za ma ga zin “Red Bu le tin” No vak \o ko vi} iz ja vio je da je ose }ao du bo ko za do voq stvo dok je bio pr vi te ni ser sve ta. - Ne bu di te se sva ko ju tro i ka è te: Ta ko si sja jan mo mak, ti si svet ski broj je dan’. To je vi {e ose }aj du bo kog za do voq stva, ì vi te ì vot zna ju }i da ste svoj naj ve }i ì vot ni san pre tvo ri li u ja vu. @i vim sam ko ji sam imao jo{ od ~e tvr -

mo }i. Pre ~e ti ri-pet go di na si imao, no vaj li ja ko jeg pra ti pom pa, naj mla |i igra~ u Top 10. @e li{ na vrh, ali ta mo su dvo ji ca naj ve }ih spor ti sta od ko jih gu bi{ ve li ke me ~e ve. Ko li ko ti je to uni {ta va lo du {u? - I te ka ko! Ve ro vat no se se }a te {ta sam ta da na vo dio kao ci qe ve: da osva jam GS tur ni re i da bu dem broj je dan. Bu di te is kre ni, je ste li mi ve ro va li?

vi {e sve. Znao sam da uspeh u mo der nom te ni su ne za vi si sa mo od me ne – za to sam oku pio tim od tre ne ra, fi zi o te ra pe u ta, nu tri ci o ni ste i kon di ci o nog tre ne ra. Tre ni rao sam vred ni je, ali na da sve kon cen tri sa ni je ne go ra ni je. Re struk tu ri rao sam se zo nu i pot pu no pro me nio na vi ke ka da je re~ o is hra ni. Za hva qu ju }i glu ten skoj di je ti po stao sam fi zi~ ki sta bil ni ji, {to je mo joj igri da lo no vu kon stant nost. Jed no stav no,

dnevnik

SKUP [TI NA FSS VE RI FI KO VA ]E NO VI MAN DAT PRED SED NI KU KA RAYI]U

Sta re sna ge za no ve iza zo ve Fud bal skom Sr bi jom }e i u na red nom ~e t vo r o g o d i { wem ma na da tu upra vqa ti sta ri-no vi pred sed nik To mi slav Ka ra xi}. Iz bor ni pro ces pro te kao je u je din stve nom to nu, uz mak si mal nu po dr {ku ak tu el nom pred sed ni ku Ka ra xi }u, ko ji je do bio re fe ren dum sku po dr {ku, pa je jed no stav no mo rao da pri hva ti kan di da tu ru. Pre za vr {ne tr ke ot pa li su kao neo zbiq ni kan di da ti Bo ban Bog da no vi}, ne ka da {wi ge ne ral ni se kre tar fan klu ba Or lo vi, dok je pred log tre ner ske or ga ni za ci je da u pr vi plan is tu ri le gen dar nog Mi lo va na \o ri }a od bi jen kao ne va li dan. Ka ra xi} }e se osvr nu ti na pro te kli pe riod, u ko jem je

bi lo uspo na ali i ve li kih pa do va, pre zen ti ra }e i ele men te pro gra ma za bu du }i rad od no sno re {a va we na go mi la nih

To mi slav Ka rayi}

pro ble ma. Kao man da tar za sa stav no vog Iz vr {nog od bo ra oba vi }e ve ro vat no ne ke ka drov ske ro ka de, ne pre ve li ke.

Ro nal di wo pla tio li men ku 1.200.000 evra

te go di ne - re kao je No vak u in ter vjuu ko ji je dao “Red Bu le ti nu.  Kao {to dru ga de ca `e le da po sta nu npr. astro na u ti, ti si `e leo da bu de{ pr vi na sve tu, od ~e tvr te go di ne? - Da. Ali ni je to bio sa mo san. Ta da sam shva tao pr vo me sto na sve tu kao ciq, kao ne {to za {ta }u mo ra ti mno go da ra dim.  Iza brao si mo `da i naj go ri tre nu tak za svo ju mi si ju – ka da si imao 18 go di na, Fe de rer i Na dal po ~e li su pe riod do mi na ci je kao ni ko pre wih. Od 28 GS tur ni ra od 2004. do 2010. go di ne, Fe de rer je osvo jio 15, a Na dal 10. - To sa mo ~i ni mo je za do voq stvo ve }im. Sve stan sam da ni ko ni je ve ro vao da je mo gu }e nad i gra ti Ro xe ra i Ra fu – u tom smi slu, po sti gao sam ne mo gu }e.  Haj de da po gle da mo ka ko je do {lo do pro me ne u od no su

Pa, ni su ba{ mno gi ve ro va li. [to je pot pu no oprav da no. Znam da sam to go vo rio, ali ni sam za pra vo ve ro vao u to {to sam iz ja vqi vao. Ka da sam igrao pro tiv Ro xe ra ili Ra fe, ni sam imao ap so lut nu, pot pu nu ve ru da za pra vo mo gu da po be dim. Moj re spekt pre ma wi ma bio je pre ve li ki.  Ka ko si us peo to da re {i{? - Ni je se to do go di lo pre ko no }i, bio je to pro ces, i to te àk. Pre po znao sam da sam do {ao do ta~ ke ka da ne {to ra di kal no mo ram da me wam kao pro fe si o na lac ako è lim da do spem na vrh.  Kao 20-go di {wak i naj mla |i igra~ svet ske kla se, è leo si da od ba ci{ sve {to te je do ve lo do tle? - Ni je bi lo al ter na ti ve. Ni sam è leo da do bi jam bi lo ko ga, ne go Ra fu i Ro xe ra. To kom na red nih go di na pro me nio sam ma we-

od jed nom ni sam mo rao da se bo rim sa aler gi ja ma ko je su me pri mo ra va le da se po vla ~im sa ve li kih tur ni ra.  Ta ko |e, po stao si ne ka vr sta klov na na Tu ru. Bio si us pe {an imi tra ju }i Ro di ka, Na da la, [a ra po ve… Gde je sa da No vak \o ko vi} ko ji je do bio na di mak yoker? - U ne kom tre nut ku ce la stvar sa imi ta ci ja ma po sta la je pre for si ra na. Na sva kom tur ni ru ne ki ko men ta tor ili spi ker tra `i li bi ne ku imi ta ci ju i za kqu ~io sam da je vre me da pre sta nem.  Zar te nis ne tre ba da bu de i za ba va? - Ne bri ni te, i da qe sam isti mo mak kao ra ni je, sve sa mo ne smrt no ozbi qan. Da sni mim lu du re kla mu ili da se {a lim sa pri ja te qi ma, to je i da qe ve li ki deo mo je li~ no sti. Ali {a le ne tre ba da bu du na ra ~un dru gih.

Je le na an ga `o va la no vog tre ne ra Dve ne de qe po {to je ot pu sti la @eq ka Kra ja na, Je le na je do ve la Aja lu ka ko bi joj po mo gao to kom se ri ja ame ri~ kih tur ni ra na be to nu. Aja le je tre nut no sa Je le nom u Sten for du, gde je na {a te ni ser ka ~e tvr ti no si lac i u pr -

voj run di igra sa Ko ko Van de veg. Po sle to ga, Jan ko vi }e va i Aja la, ko ji je ra ni je ra dio sa Ro bi jem Xi ne pri jem, pu to va }e u San Di je go. Jan ko vi }e voj, ko ja je tre nut no 20. te ni ser ka sve ta, to je ve} tre }i tre ner ove go di ne, po sle He ne ra Nehlsa i @eq ka Kra ja na.

Ro nal di wo je `i va le gen da. Mul ti mi li o ner, plej boj, ne ka da naj bo qi fud ba ler sve ta i {am pion pla ne te, pr vak Evro pe, ma |i o ni ~ar u ko pa~ ka ma. I na vr hun cu fud bal skog ume }a, sa mim tim i sla ve, vo leo je da iz la zi, lu du je, igra u rit mu sam be do uju tru i na rav no da je tu bi lo i po ne kog sku po pla }e nog pi }a. Ali, te {ko da je ika da u `i vo tu jed nu li men ku pla tio 1.200.000 evra, a da je pri tom ni je ni po pio. Pre la zak u Atle ti ko Mi ne i ro, ~i ji je ge ne ral ni spon zor „Pep si

je po stao okru `en „Pep si je vim” pro iz vo di ma i ba ne ri ma na sve stra ne. Od na stan ka, „Pep si” i „Ko kaKo la” vo de su rov me dij ski rat ko ji ~e sto pre va zi la zi gra ni ce ko rekt nog, pa je ta ko i o~e ki va no da „Ko ka-ko la” ne `e li da ima svog ma ne ke na u mod noj ku }i „Pep si ja”. Brazilski mediji podse}aju da je Atletiko Mineiro ina~e posledwe uto~i{te za 32godi{weg svrgnutog kraqa fudbalske igre, koji je pro{le godine snimao sebe kako masturbira, a

Ta ko |e, bi }e po tvr |en i no vi man dat ge ne ral nom se kre ta ru FSS Zo ra nu La ko vi }u. Da kle, lop ta kre }e da qe sa sta rim sna ga ma. Jed no stav no, ni je se po ja vio ni ko spre man da se uhva ti u ko {tac sa mno gim ne ga tiv no sti ma u naj po pu lar ni jem spor tu, pa }e mo mo ra ti da pro gu ta mo op se rav ci je da se u da tom tre nut ku u~i nio mak si mum u da ni ma ve li ke fi nan sij ske kri ze. Za bo ra vi }e mo sil ne cr ne epi zo de, po s eb n o re p re z en ta tiv n og fud ba la, a o klup skom i ne tre ba tro {i ti re ~i i di vi ti se za i s ta sjaj n om zda w u, Sport skom cen tru FS u Sta roj Pa zo vi, gde }e da nas u pod ne bi ti i odr `a na Kon sti tu tiv n a sed n i c a skup {ti n e FSS. Z. Ran ge lov

Ma ra do na do bio ot kaz u Emi ra ti ma Al Vasl ras ki nuo sa rad wu sa le gen dom svet skog fud ba la Di je gom Ar man dom Ma ra do nom. I to se de {a va! Sjaj na igra~ ka ka ri je ra apri o ri ne zna ~i i jed na ko uspe {nu plo vid bu tre ner skim vo da ma. Ta ko ni Di je go Ar man do Ma ra do na ne uspe va da ostva ri zna ~aj ni ji re zu tat u tre ner skoj pro fe si ji. U pri log ovoj pri ~i idu ve sti iz Ara pa skih Emi ra ta, Al Vasl, ta mo {wi su per li ga{ ot pu stio je 51-go di {weg stra te ga. Al Vasl je u pro te kloj se zo ni za u zeo tek osmo me sto u na ci o nal nom pr ven stvu, u kon ku ren ci ji dva na est klu bo va, dok su u ~e tvrt fi na lu za vr {i li tak mi ~e we i na Klup skom pr ven stvu za liv skih klu bo va i u Ku pu Emi ra ta.

Za tre ning Re a la 311 evra

ko la” ko {tao je Ro nal di wa uno snog ugo vo ra ko ji je imao sa „Pep si je vim” naj ve }im ri va lom „Ko kaKo lom”. „Ko ka-Ko la” je sa op {ti la da je ras ki nu la ugo vor sa Ro nal di wom, ko ji je bio pro mo ter ovog bren da do za vr {et ka Svet skog pr ven stva u Bra zi lu 2014. go di ne i to zbog ne dav nih do ga |a ja. A, ne dav ni do ga |a ji su ti da je Ro nal di wo iz Fla men ga pre {ao u Atle ti ko Mi ne i ro i da je sa mom po ja vom na kon fe ren ci ji za me di -

potom ~elne qude Flamenga doveo do ludila time {to je dovodio pratwu u klupski hotel. Sve to dovelo je do burnog razlaza sa najpopularnijim timom Brazila, Flamengom i prelazak u mawi Atletiko. Na kraju, bi}e zanimqivo videti da li }e „Pepsi” reagovati prigodnom reklamom ovim povodom ili }e Ronaldiwu finansijski gubitak biti nadokna|en ugovorom ba{ sa ovom kompanijom.

Na vi ja ~i su ~e sto sprem ni da pla te ogrom ne svo te nov ca ka ko bi gle da li utak mi ce omi qe nog ti ma, ali qu bi te qi ma drid skog Re a la oti {li su ko rak da qe. Eki pa Re a la }e 4. av gu sta tre ni ra ti na te re ni ma uni ver zi te ta UC LA u Los An |e le su, a ula zni ce za VIP lo `u ko {ta ju ~ak 311 evra. Za ovu ce nu, ku pac }e ima ti me sto pod kro vom na sta di o nu, pri li ku da upo zna igra ~e na kon tre nin ga i sli ka se sa Ike rom Ka si qa som, Kri sti ja nom Ro nal dom i osta lim zve zda ma Re a la. Po red to ga, svi vla sni ci VIP ka ra ta mo }i }e da do ru~ ku ju u lo `i na sta di o nu. Na vi ja ~i Re a la u Los An |e le su ko ji se bi ne mo gu da pri u {te VIP tret man za obi~ nu ula zni cu za tre ning mo ra }e da iz dvo je 69 evra.

TA LEN TI: LA U RA SE KU LI], PR VAKIWA SR BI JE U PRE PON SKOM JA HA WU (KA TE GO RI JA DE CA)

Svet ska {am pi on ka, za {to da ne Ko zna ko jom bi se sport s kom sta z om upu ti la tri na e sto go di {wa de voj ~i ca sa no vo sad skog No vog na se qa La u ra Se ku li} da je ku ma Ja smi na Opa ~i} ni je od ve la u ve ter ni~ ki Ko wi~ ki klub Krug i na go vo ri la je da se pop ne na jed nog od le po ta na iz ove {ta le. Do ta da za svo je go di ne pri li~ no vi so ka ju na ki wa ove pri ~e tre ni ra la je od boj ku i ka ra ta, mo gla je da iza be re i ne ki tre }i sport i da bu de uspe { na, me | u t im, ka d a se upo z na l a i spri j a t e q i l a sa svo jim mi qe ni kom, `drep cem Kru pi je om ni ko vi {e ni je mo gao da je skre ne u ne ke dru ge sport ske vo de. - Vo lim ì vo ti we, Kru pi jea obo à vam i sva ko dnev no s wim pro vo dim po ne ko li ko sa ti- ka è La u ra, ina ~e od li ~an u~e nik O[„ Pr va voj vo |an ska bri ga da”.

Po vod za ovu pri ~u je taj {to je La u ra ne dav no po sta la pr vak Sr bi je u pre pon skom ja ha wu u ka te gi ri ji de ce, a pre to ga je tri jum fo va la u ju ni or skoj kon ku ren ci ji u utak mi ci. I ni {ta ov de ne bi bi lo po seb no da nam ma la {am pi on ka ni j e sa o p { ti l a da tre n i r a sve ga dva me se ca. - Iz gle da da sam ta len to va na, {to sma tra i moj tre ner Bran ko Bo kan. No, ja mi slim da su uz ta le nat za va qa ne re zul ta te neo p hod ni hra brost, upor nost i po naj vi {e qu bav. I ti sve to ima{? - Na ra va no. Onaj ko ji ni ka da ni je ja hao ko wa ne zna ka kvo je to za do voq stvo, a ja znam da sam i na tre nin zi ma i na tak mi ~e wi ma sre} na s mo jim Kru pi je om. Do kle do se `u tvo je sport ske am bi ci je? - Do ti tu le svet skog {am pi o na!

Ni ma we, ni vi {e? - Pa i No le \o ko vi} u mo jim go di na ma ni je bio naj bo qi na pla ne ti, ali je ve ro vao da }e da bu de. Mo `da }e La u ra i da do tak ne sport ske zve zde i ni ko ne ma pra vo da joj od u zi ma sno ve, sa m o je ve l i k a ne p o z na n i c a ho }e li po ro di ca Se ku li} us pe ti da is pra ti me zim ~e u hi ta w u ka no v im tro f e j i m a. Pri me ra ra di, da bi La u ra u~e s tvo v a l a na Bal k an s kom {am pi o na tu, re ci mo u Gr~ koj ili Tur skoj, po treb no je ~e ti ri - pet hi qa da evra. La u ra je bez sum we ta len to va na i stra sno za qu bqe na u ovaj sport, jo{ ka da bi se po ja vio ne ko (spon z or, do n a t or, sport s ka aso ci ja ci ja, grad...) da sta ne uz wu mo `e mo sa mo da pret po sta vi mo do kle bi sti gla na kon tri- ~e ti ri go di ne tre ni ra wa.Mo `da i do svet ske ti tu le. B. Pu no {e vac

SPORT

dnevnik

~etvrtak12.jul2012.

SA [A TO DI], TRE NER GOL MA NA VOJ VO DI NE

Supi} je me|u najboqima u Srbiji (Specijalno za „Dnevnik”)

La zar Mar ko vi}

PAR TI ZAN ZA VR [IO PRI PRE ME U SLO VE NI JI

Markec odu{evio Bili}a Tre ner Lo ko mo ti ve Sla ven Bi li} imao je sa mo re ~i hva le na ra ~un cr no-be lih. Uz ma lo sre }e, Par ti zan mo `e do Li ge {am pi o na, tvr di hr vat ski stru~ wak. Iako je we go va Lo ko mo ti va po be di la Par ti zan 2:0, biv {i se lec tor re pre zen ta ci je Hr vat ske, Sla ven Bi li}, sma tra da je pred ti mom Vla di mi ra Ver me zo vi }a le pa bu du} nost. - Igra li smo pro tiv ri va la ko ji je ve} pet go di na pr vak Sr bi je i ko ji ima do bru eki pu. Te

Evro pi igra ti za pa `e ni ju ulo gu za na {e pri li ke. Kao pro blem Par ti za na, Bi li} is ti ~e igra we u li gi u ko joj ne ma pre vi {e tr ~a wa i ~vr stih du e la. - Par ti za nu je ovo bi la zad wa utak mi ca, {to mo `e da bu de oprav da we, jer i ja sam bio igra~ i znam ka ko je to ka da su tra ide{ na avion i ku }i. Vi di se da Par ti zan ima isti pro blem kao i hr vat ski klu bo vi, jer do la zi iz me ka ni je li ge, pa igra ~i mno go vi {e gu be du e le.

Pauqevi} nije polomio kost Po sle jed nog star ta u me ~u s Lo ko mo ti vom, Bran ko Pa u qe vi} je no si li ma iz net s te re na, u pr vi mah se ~i ni lo da je po lo mio no gu, me |u tim po sle pre gle da u Ma ri bo ru Pa u qe vi} se le pim ve sti ma vra tio - pre lo ma ne ma. - Do bro sam, bo li me no ga kad se po dig nem na pr ste, ali pre lo ma ne ma - to je naj va `ni je! Vi de }e mo {ta }e bi ti - re kao je Pa u qe vi} sa osme hom ka da se vra tio iz bol ni ce. ~i we ni ce da ju jo{ ve }u te `i nu po be di Lo ko mo ti ve - po ~eo je Bi li}. Po we go vom mi {qe wu spoj mla do sti i is ku stva, u slu ~a ju par nog vaq ka, mo gu da bu du do bit na kom bi na ci ja. - Par ti zan je eki pa ko ja zna da igra fud bal. Cr no-be li ima ju mlad tim, ali i pre ka qe ne, is ku sne igra ~e, ko ji su bi li u ino stran stvu, a i da qe su u ja ko do brom sta wu - do dao je tre ner Lo ko mot zi ve i po hva lio omla din sku {ko lu Par ti za na: - Ima pu no ta le na ta. Sva ka ~ast ka ko ra de u {ko li. Bi li }a je iz ne na di la igra Zvo ni mi ra Vu ki }a i Sa {e Ili }a. - Ni Vu ki}, a ni Ili} ne de lu ju kao da su, po ne kim na {im pa ra me tri ma, u po znim igra~ kim go di na ma. Si gu ran sam da }e Vla da Ver me zo vi} na pra vi ti eki pu ko ja }e, uz ma lo sre }e, u

Bi li} upo zo ra va da na Mal ti ne }e bi ti la ko, ali i na gla {a va da Par ti zan ne bi tre ba lo da ima ve }ih pro ble ma za pro la zak u na red nu run du. - Upo zo rio sam Vla du i tre ne re da na Mal ti ne }e bi ti la ko. Znam, jer smo mi bi li ta mo i ni je bi lo na iv no. Ipak, si gu ran sam i za o~e ki va ti je da Par ti zan pro |e Va le tu, a ako ga po slu `i i `reb, za {to ne i da se pla si ra u Li gu {am pi o na. U Hum skoj ima igra ~a ko je bi vo leo da vi di u svom ti mu. - Te {ko je i glu po o to me go vo ri ti, ja sam sa svo jom eki pom za do vo qan. Ma da ima pro sto ra... Sva ki igra~ Par ti za na je kva li te tan da bu de ~lan Lo ko mo ti ve. Ne znam... Svi |a ju mi se Vu ki}, Ili}, ovaj {to per sa bro jem 15 (Iva nov) ima stra {nu le vu no gu, o ma lom Mar ko vi }u svi zna mo, [}e po vi}, Ba bo vi}, Vol kov - pod vu kao je Bi li}.

ZOHAU: Bri gu o for mi ~u va ra mre è Voj vo di ne vo di ne ka da {wi gol man no vo sad skog klu ba Sa {a To di}. Ovaj Zre wa ni nac (38) i da qe iz gle da kao da je u pu nom tre nin gu i ni je ma li broj onih ko ji tvr de da bi s ve li kim uspe hom mo gao da bra ni gol cr ve no-be lih. Me |u tim, po pu lar ni To de pri hva tio je ulo gu tre ne ra i taj po sao, op {ti je uti sak i oce na, oba vqa iz u zet no do bro. Uosta lom, to mo gu da po tvr de i Ne ma wa Su pi}, Sr |an @a ku la i Mar ko Kor di}, sa da {wi ~u va ri mre è Voj vo di ne. To di} se ra do oda zvao mol bi da za ~i ta o ce „Dnev ni ka” pro ko men ta ri {e u ka kvoj su tre nut no for mi gol ma ni No vo sa |a na, sa mo se dam-osam da na pre star ta no ve se zo ne i pr vog me ~a dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe. - [to se gol ma na ti ~e mi slim da su sprem ni za start se zo ne is ta kao je To di}. - Pri prem ni pe riod im ni je bio lak, ali su ga mu {ki od ra di li sva tro ji ca. Ne ma wa Su pi} je po ka zao na pri ja teq skim utak mi ca ma da }e i u ovoj se zo ni bi ti pra vi oslo nac eki pe, a Sr |an @a ku la se iz van red no uklo pio i vi di se da po se du je ogro man kva li tet i is ku stvo. Mar ko Kor di} str pqi vo }e mo ra ti da ~e ka svo ju {an su. Ge ne ral no, tvr dim da za gol ma ne kva li fi ka ci je mo gu da po~ nu. î ni se na osno vu va {ih re ~i da Vo {a ne }e ima ti pro ble ma s gol ma ni ma u no voj se zo ni, a Su pi} je uz to, po mno gi ma, je dan od naj bo qih ~u va ra mre è u dr à vi. Da li se sla è te s ta kvim mi {qe wi ma? - Ne da se sla èm, ne go sam si gu ran u to. [te ta je {to je ve} bio re pre zen ta ti vac BiH. Uve ren sam u to da je ube dqi vo naj bo qi gol man u na {oj li gi i da bi bio pr vi gol man u na {oj re pre zen ta ci ji.

VE STI S PRI PRE MA VOJ VO DI NE U AUSTRI JI

Grin postao Zeleni

Pr vi Ho lan |a nin u dre su no vo sad skih cr ve no-be lih Ser `i wo Grin, po la ko se ukla pa u no vo dru {tvo. Do kaz da su ga sa i gra ~i pri hva ti li kao sta ro se de o ca je ste i na di mak ko ji je „za du `io“ sa mo ne ko li ko da na na kon {to je sti gao u Austri ju. Grin je sa da Ze le ni, ka ko su ga pro zva li klup ski dru go vi. Ho lan |a nin je s osme hom pri hva tio svoj no vi na di mak, gla sno po na vqa ju }i na srp skom je zi ku: „Ze le ni, ze le ni...do bro je ...“.

Zagor~i} danas u Letoniji

Sa {a To di} i Ne ma wa Su pi}

A @a ku la? [ta mi sli te o we mu? Re kli ste da je is ku san, ali on je u Voj vo di ni ka ko bi tim imao po u zda nu za me nu za Su pi }a? - @a ku la je kva li te tan gol man i u sva kom mo men tu mo `e da usko ~i, {to ni ka ko ne }e po re me ti eki pu, jer ima iza se be mno go utak mi ca u Sr bi ji i ino stran stvu. Ka ko vam se ~i ni igra Voj vo di ne na pri pre ma ma u Austri ji i {ta o~e ku je te za osam da na, ka da cr ve no-be li bu du igra li pr vu utak mi cu s Le ton ci ma ili Li tvan ci ma? - Igra za sa da iz gle da ona ko ka ko bi tre ba la da iz gle da uvek ka da igra Vo {a, s tim da jo{ ni -

NAF TAN VE] U MI SLI MA ZVE ZDA [A

Belorusi nisu naivni Ohra bru ju }a vest za stru~ ni {tab cr ve no- be lih je po vra tak ka pi te na Ni ko le Mi ki }a u nor ma lan tre na `ni pro ces, {to zna ~i da je po vre da mi {i }a sa ni ra na.

ja me mu ~i }e bi ti pro {lost – is ta kao je Mi ki}. Bli `i se kraj dru ge fa ze pri pre ma na Zla ti bo ru. - Is pu ni li smo sve za mi sli stru~ nog {ta ba po pi ta wu fi -

Dejan Stankovi} ponovo u Laciju Po sle osam go di na pro ve de nih u In ter u, na vo de po je di ni ita li jan ski me di ji, po sto ji mo gu} nost da se biv {i ka pi ten

De jan Stan ko vi}

srp ske re pre zen ta ci je De jan Stan ko vi} vra ti u Rim i po no vo ob u ~e dres La ci ja, za ko ji je igrao od 1998. do 2004. go di ne, bio {am pion Ita li je, po sti gao 33 go la i za be le `io 205 na stu pa. Spe ku la ci je oko to ga gde }e Stan ko vi} oti }i iz In ter a, u ko jem je po sle osam ne za bo rav nih se zo na pre cr tan kod no vog tre ne ra An dree Stra ma }o ni ja, tra ju ve} de se tak da na, a me di ji

su ga se li li i u Vest Hem i u Olim pi ja kos. Po sled wa vest ve za na je za po vra tak u klub ko ji ga je 1998. go di ne pla tio 16 mi li o na ma ra ka Cr ve noj zve zdi, u ko joj je igrao od 1994. go di ne i po stao wen naj mla |i ka pi ten. Stan ko vi} je kra jem pro {le se zo ne u{ao u su kob s mla dim tre ne rom Stra ma }o ni jem, ko ji je pre u zeo eki pu od ne u be dqi vog Kla u di ja Ra ni je ri ja i o~i gled no da ga je to ko {ta lo i me sta u ti mu za na red nu se zo nu, a na tre nin zi ma in ter a De ki je vu „pe ti cu” no si no va li ja Ma ti jas Sil ve stre. S „pe ti com” na le |i ma, Stan ko vi} je od 2004. go di ne do da nas od i grao 317 utak mi ca za In ter, u~e stvo vao u pet uza stop nih po ho da na sku de to, kao i Li gu {am pi o na 2010. go di ne, a svi su iz gle di da }e ne ra zu re na pu sti ti po sle 41 po got ka od ko jih su ne ki bi li za i sta spek ta ku lar ni.

smo sprem ni za 90 mi nu ta. Uz od li ~an rad kon di ci o nog tre ne ra Mi la na [o la je ve ru jem da }e i to do }i na svo je do 19. ju la. U kva li fi ka ci ja ma ne po mi {qam ni na {ta dru go osim na po be du i pro la zak u na red nu run du. Svi pam ti mo Va duc, ali tu utak mi cu od pre go di nu da na i de bakl ko ji smo ta da do `i ve li ne }u vi {e ni da spo mi wem. Ima li ste pre ne ki dan su sret s ukra jin skim no vi na ri ma? - Ukra jin ski no vi na ri sve pra te, a ja sam, ka ko oni sa mi ka `u, osta vio du bok trag ta mo, ta ko da su is ko ri sti li pri li ku da po raz go va ra ju sa mnom. I me ni je bi lo dra go da vi dim wih, sta re,

Ni ko la Mi ki}

- Fi zi~ ki }u si gur no bi ti spre man za po ~e tak se zo ne. Sve {to sam pro pu stio na tre nin zi ma, na dok na dio sam ra dom u te re ta ni, pod nad zo rom tre ne ra Ra da ko vi }a i Ra du lo vi }a. Jo{ uvek ni sam pot pu no fit, ali bit no je da opo ra vak ide u do brom sme ru i vr lo br zo po vre da zad we lo `e ko -

zi~ ke spre me i tak ti ke. Ima li smo fe no me nal ne uslo ve za rad pa ve ru jem da }e se re zul ta ti ura |e nog pri me ti ti vr lo br zo. Osta lo nam je ne de qu da na da is pra vi mo uo~e ne gre {ke i u Be lo ru si ju na me~ dru gog ko la kva li fi ka ci ja ode mo mak si mal no sprem ni – kon sta to vao je Mi ki}.

Cr ve na zve zda je sva ka ko fa vo rit u dvo me ~u sa Naf ta nom. To tre ba po tvr di ti i na te re nu. Ana li za ri va la uve li ko tra je. - Gle da li smo ne ke wi ho ve me ~e ve i po vr {no se upo zna li sa igra~ kim ka drom. Za kqu ~ak je da se ra di o pra voj is to~ wa~ koj eki pi, ko ja se do bro bra ni i igra di si pli no va no. Na {a pred nost mo è da bu de ~i we ni ca da smo br ì tim, da je re van{ na Ma ra ka ni. Ovo su pr vi uti sci, tek sle di ske ni ra we de ta qa – na po me nuo je ka pi ten Be o gra |a na. I gol man Bo ban Baj ko vi} po za ba vio se Be lo ru si ma. - Gle da li smo ne ke snim ke i uop {te se ne ra di o na iv noj eki pi. Svi su vi so ki i sna `ni, sko ro da ne ma ju ni èg igra ~a od 185 cen ti me ta ra. Vi de li smo da su do bri u pre ki di ma i na to mo ra mo da obra ti mo po seb nu pa `wu. Da le ko od to ga da se pla {i mo, ube |e ni smo da smo bo qi tim. Ka ko se sma wu je in ten zi tet tre nin ga, sve smo bo qi. Od utak mi ce sa Ko prom sve vi {e li ~i mo na se be i igra mo ona ko ka ko {ef zah te va za kqu ~io je Baj ko vi}. Eks pe di ci ja cr ve no- be lih da nas se vra }a u Be o grad. Z. Ran ge lov

NA [E SU DI JE NA CE NI

Vukadinovi} u Tor{avnu Do bro su |e we Mi lo ra da Ma ì }a u mi nu loj se zo ni u Evro pi otvo ri lo je vra ta i osta lim na {im fud bal skim ar bi tri ma, ta ko da u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na i Li gu Evro pe su di je iz Sr bi je do bi ja ju sve za pa è ni je me sto. Ta ko }e da nas u Tor {av nu u re van{ utak mi ci pr vog ko la Li ge Evro pe me~ iz me |u Ru na vi ka i Di fe ran à su di ti Mi len ko Vu ka di no vi} iz Be o gra da, a po ma ga }e mu Mi lan Mi ni} iz Ni {a i

Sa {a @iv ko vi} iz Pe tro va ra di na. Dok }e ~e tvr ti ar bi tar bi ti De jan san tra~ iz Pa vli {}a. Me~ iz me |u Ar hu sa (Dabnska) i Di la Go pri (Gru zi ja), u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe vo di }e Bo {ko Jo va ne ti}, a Vla di Glo |e vi }u iz Vr ba sa po ve ren je me~ dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na iz me |u [e ri fa (Mol da vi ja) i Uli se sa (Jer me ni ja). G. K.

[ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i} ot pu to vao je u Le to ni ju, ka ko bi po sma trao re van{ me~ pr vog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe iz me |u do ma }e Da u ga ve i li tvan ske Su du ve. Da pot se ti mo, pr vi su sret u Li tva ni ji do bi li su fud ba le ri Da u ga ve re zul ta tom 1:0. Za gor ~i} se od mah po sle utak mi ce vra }a u Be~ gde Voj vo di na u pe tak igra po sled wi kon trol ni me~ na pri pre ma ma u Austri ji. Pro tiv nik No vo sa |a ni ma bi }e ni `e ra zred ni austrij ski li ga{ SV Vurm la, a po vra tak eks pe di ci je Voj vo di ne za No vi Sad pla ni ran je od mah na kon utak mi ce. do bre i is kre ne pri ja te qe - za vr {io je Sa {a To di}. Tekst i foto: Dra gan ^a pe qa

KVA LI FI KA CI JE ZA LI GU EVRO PE 14.00: Tardikorgan - Leh (prvi me~ 0:2) 16.00: Metalurg (R) - Teuta (3:0) 16.00: Ordabasi - Jagodina (1:0) 16.00: [irak - Rudar (P) (1:0) 17.00: Aktobe - Torpedo (K) (1:1) 17.00: Mertalurg (S) - Birkirkara (2:2) 17.00: Ganxasar - Strejmur (1:3) 17.30: ^elik (N) - Borac (BL) (2:2) 18.00: Daugava - Suduva (1:0) 18.00: Gomel - Vikingur (0:6) 18.00: Inter (B) - Narva (5:0) 18.00: @enes - Olimpija (Q) (0:3) 18.00: Metalurgs - La Fiorita (2:0) 18.00: Siauliai - Talin (0:1) 18.30: Zimbru - Bangor siti (0:0) 19.00: Kalmar - Kliftoncvil (0:1) 19.00: Rosenborg - Krusaderes (3:0) 19.00: Stabek - Jivaskila (0:2) 19.30: E{hen (M) - Hafnafjordur (1:2) 19.30: Senica - MTK (1:1) 19.30: Hibernijans - Sarajevo (2: 5) 19.30: Qaneli - Kuopio (1:2) 19.30: Mipa - Kafn Druids (0:0) 19.30: Runavik - Diferdan` (0:3) 19.30: UE Santa Kolomna- Tvente (0:6) 20.00: Mura - Baku (0:0) 20.00: Osijek - FC Santa Kolomna (1:0) 20.00: Publikum - Da~ija (1:0) 20.00: Zeta - Pjunik (3:0) 20.30: Honved - Fqamurtari (1:0) 20.30: Libertas - Renova (0:4) 20.30: Thor - Bohemian (0:0) 21.30: Vestmanajer - Sent Patriks (0:1) Drugo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope na programu je 19. i 26. jula.

sport

~etvrtak12.jul2012.

dnevnik

KUQANI OKON^ALI PRVI DEO PRIPREMA

Na Ta ri pra va sli ka Kon trol nom utak micom protiv Ba~ke iz Subotice ( koju su re {i li u svo ju ko rist sa 1:0) fudbaleri Hajduka su okon~ali prvu fazu priprema za na red nu su per li ga {ku sezonu. Ova, prva, faza je iskori{}ena za upoznavawe i kompletirawe takmi~arskog pogona i podizawe fizi~ke spremnosti. - Zadovoqan sam onim {to smo uradili - ka`e {ef stru~nog {taba Hajduka Veli~ko Kaplanovi}. - Utakmica protiv

Ba~ke je igrana po izuzetno toplom vremenu, po velikoj sparini. Rezultat je bio u drugom planu, bitnije je da su igra~i imali jedan korektan odnos, a ostalo }e do}i vremenom. Nama je potrebno vreme jer u ovoj ekipi ima sigurno deset igra~a koji nikada u ìvotu nisu igrali zajedno, a videli su se tek pre par dana. Mene raduje to {to momci èle, ho}e, bore se i sa ovim vremenom i sa naporima koji su u proteklih deset dana bili izuzetno veliki - kaè Kaplanovi}.

Strateg Hajduka re~e da je u takmi~arskom pogonu desetak novih igra~a. Ko je me|u wima onaj ko bi u narednoj sezoni tre bao da obe le `i igru Hajduka? - Ne bih ni ko ga iz dva jao. Tru di }e mo se da svi bu de mo podre|eni kolektivu, a kolektiv }e ve} nekog izbaciti kao naj u pe ~a tqi vi jeg po je din ca. Ko }e to biti ne znam, ali svi }e morati da rade za ekipu, da se trude da budemo kao jedan. Sada nam predstoji dve nedeqe rada na Tari, gde }emo jo{ vi-

Fud ba le ri Haj du ka kre }u na Ta ru

Maj sto ri ja Mi lu ti no vi }a Hajduk – Ba~ka (S) 1:0(1:0) KU LA: Stadion Hajduka, gledalaca: 200. Sudija: Vlado Glo|ovi} ( Vrbas), strelac: Milutinovi} u 31. minutu. HAJ DUK: Peri}, Milutinovi}, Bulatovi}, Lali}, Cvetkovi}, Sekuli}, ]ulum, ]ovin, Popovi}, Veselinovi}, Pejovi}. Igrali su jo{: Bra}, Grozdi}, Farago, Ki{, Bo{kovi}, Mezei, Miju{kovi}, Vorkapi}, Trifunovi}, Mirosavqev i Su{i}. BA^ KA: Gorjanac, Kulunxi}, Vi{wi}, [arenac, Kne`evi}, Markovi}, Kozo{, Petrovi}, Soviq, Sokolov i Rajkova~a. Igrali su jo{: I~itovi}, Prodanovi}, Puhalak, Vojni}, Luka~ i Poqakovi}.

{e biti zajedno i gde }emo napraviti jednu pravu, pobedni~ku atmosferu. Svaki igra~ }e morati da shvati da treba da se stavi u slu`bu tima i da je to je di ni pred u slov ko ji }e od wih biti na terenu. Ko ne bude to hteo ne}e ga biti u kombinaciji - rekao je Kaplanovi}. U drugom poluvremenu susreta protiv Ba~ke priliku su dobili mla|i igra~i. Je li se od wih ko nametnuo? - Deca jesu talentovana, ali pred wi ma pred sto ji mno go, mnogo rada. Imaju potencijal, a da bi potencijal pre{ao u kvalitet potrebno je strahovito puno rada, strahovito puno

odricawa. Oni su u drugom poluvremenu pokazali {ta znaju, a i moj dolazak ovde u Kulu i dogovor sa predsednikom Osmaji}em je bio da se {to vi{e dece iz Kule afirmi{e i mislim da je lepo kada vidite sastav u kojem je 8-9 igra~a poniklih u Ku li.Ka da sam do {ao re kao sam da }u uvek davati {ansu

U auto bu su 25 igra ~a Na Taru je jotputovalo 25 igra~a. To su: Bra}, Cvetkovi}, Varga, Bulatovi}, Lali}, Pejovi}, Veselinovi}, Sekuli}, ]ovin, Peri}, Trifunovi}, Maksimovi}, Milutinovi}, ]ulum, Ki{, Bo{kovi}, Zorica, Popovi}, Su{i}, Vorkapi}, Mezei, Grozdi}, Latinovi}, Mirosavqev i Adamovi}. U ekspediciji su i {ef struke Veli~ko Kaplanovi} i wegovi saradnici Nenad Cerovi}, Vladimir Pro~ikevi} i Mirko Radulovi}, fizioterapeut Nikola Vorotwak, urednik klupskog sajta Predrag Raji} i ekonom Boìdar Boòvi}. mla|ima, jer boqe da dam {ansu nekom ko ima {esnaest nego dvadeset i {est godina- jasan je Kaplanovi}. Kuqani su otputovali na Taru gde }e nastaviti pripreme za narednu sezonu. - Na Tari }emo raditi na poboq{awu brzinske izdr`qivosti i na uigravawe ekipe, tako da }emo iz punog treninga mo}i po~eti da sklapamo neki mo za ik ko ji smo za mi sli li. Mislim da smo blizu da se kompletiramo i u tom delu moramo da dovedemo jo{ jednog ili dva igra ~a. Ima mo hen di kep jer Kova~evi} zbog infekcije ne ide sa nama na Taru, a re~ je o igra~u koji se vratio, koji je bio vi|en i kao starter. Na poziciji levog beka moramo traì ti re {e we, jer ne sme mo ostati samo na Kova~evi}u rekao je Kaplanovi}. Izvesno je da }e fudbaleri Hajduka tokom boravka na Tari odigrati ~etiri kontrolna susreta, a protivnici }e im biti Novi Pazar, Napredak iz Kru{evca, Borac iz â~ka i Jedinstvo Putevi iz Uìca. Povratak u Kulu planiran je za 25. jul. \. Bojani}

û ~ak na klu pi Do bri ce Novi ~lan Prve ju`nobanatske fudbalske lige Dobrica pred po~etak priprema angaòvalo je novog trenera Simu û~ka. - Posle odlaska na{eg Gorana Dobri~i}a u Proleter iz Banatskog Karlovca proteklih nedequ dana razgovarali smo sa nekoliko trenera i posle konsultacija izbor je pao na û~ka koga dobro poznajemo i verujemo da }emo sa wim u narednom prvenstvu ostvariti dobre rezultate- kaè predednik Dobrice Sini{a Drndarski. Novi trener Dobrice Simo û~ak koji je kao igra~ nastupao za sve mlade selekcije Partizana, a potom igrao u Boru, Hajduku (Lion), Radni~kom (Novi Beograd), BSK -u (Bor~a), Dinamu i nekoliko sezona igrao je u Gr~koj. U dosada{woj trenerskoj karijeri trenirao je mla|e kategorije Jedinstva Stevi}, pa Mladost (Omoqica), Dolovo i Borac (Star~evo). - Do{ao sam u klub koji ima dobre uslove za rad i koji ima ambicioznu upravu kluba koja èli da i slede}e sezone napravi dobre rezultate. Pripreme }e po~eti 20. jula i obe}avam èstok rad. Poku{a}emo da se poja~amo i verujem da moèmo napraviti dobar rezultat u novoj sezoni. - kaè Sima û~ak. B. Stojkovski

SKUP[TINA ABA LIGE

Zve zda kre }e iz Spli ta U Zagrebu je odr`ana Skup{tina klubova ABA lige, koji }e se takmi~iti u regionalnom takmi~ewu u sezoni 2012/2013. Osim kalendara tema je bio i novi sistem takmi~ewa u ABA ligi. Sastanku u Zagrebu prisustvovali su predstavnici 13 od 14 klubova, koliko }e ih se takmi~iti u ABA ligi, a jedino su izostali predstavnici Olimpije. Potvr|eno je da }e od sezone 2012/2013. u Evroligu direktno i}i dva kluba i jo{ jedan u kvalifikacije. U izve{taju sa Skup{tine, objavqenom na zvani~nom sajtu ABA lige, pi{e da }e se u Evroligu plasirati {ampion, a druga viza pripa{}e prvoplasiranom iz regularnog dela sezone, ako taj tim ne trijumfuje i na Fajnal foru. Svi ostali detaqi i na~in na koji se iz regionalnog takmi~ewa ide u Evroligu i Evrokup bi}e predmet daqe rasprave, u kojoj do 20. avgusta mogu da u~estvuju svi klubovi-u~esnici, a definitivna odluka o tome pa{}e u septembru. Potvr|eno je i da }e klubovi koji su pozvani na osnovu „vajld” karte, MZT Skopqe i ma|arski Solnok, ravopravno u~estvovati u trci za

mesto u najelitnijem evropskom takmi~ewu. Kada je re~ o Evrokupu, jo{ uvek nije usvojen kona~an na~in raspodele mesta, ali je ranije utvr|eno da }e ~etiri kluba iz ABA lige i}i u to takmi~ewe. Na~elno je blizu usvajawa plan o tome da ~etvrtoplasirani tim iz ABA lige bude u~esnik Evrokupa u sezoni 2013/2014, kao i najboqe plasirani timovi iz nacionalnih {ampionata Srbije, Hrvatske i Slovenije - ne ra~unaju}i one koji su kroz ABA ligu izborili plasman u Evroligu. Objavqen je i kalendar takmi~ewa u sezoni 2012/2013, prema kome }e Partizan i Crvena zvezda u prvom kolu odmeiti snage sa klubovima iz Dalmacije. Crno-beli }e 29. septembra, na startu nove sezone, do~ekati Zadar, dok }e crveno-beli gostovati u Splitu. Radni~ki }e ugostiti ekipu Olimpije. Ve~iti rivali kopqa }e ukrstiti u okviru 8. kola (10. novembra), a doma}in }e biti Partizan mt:s. Regularni deo sezone u ABA ligi bi}e okon~an 23. marta posle 26. odigranih kola. Naknadno, kao i svake sezone, bi}e odre|en doma}in Fajnal-fora ABA lige.

Ra {ar Lu is

NBA LIGA

Ma ja mi uzeo Ra{ara Lu i sa Iskusni krilni ko{arka{ Ra{ar Luis novo je poja~awe aktuelnog {ampiona NBA lige Majamija, preneli su ameri~ki me di ji.No vi ~lan Ma ja mi ja pristao je na dvogodi{wi ugovor vredan 2,8 miliona dolara. Luis je pro{le sezone u dresu Va{ingtona imao problema sa povredom kolena, zbog ~ega je na 28 utakmica prose~no postizao 7,8 poena i 3,9 skokova. Tokom karijere igrao je i za Orlando i Sijetl. Pre Luisa, Majami je doveo Reja Alena, najboqeg trojka{a u istoriji NBA lige. Klipersi su saop{tili da je prva zve zda ti ma Blejk Gri fin potpisao novi petogodi{wi

ugovor vredan 95 miliona dolara. - Sre}an sam {to sam produ`io ugovor sa Klipersima na jo{ pet godina. Jedva ~ekam da ponovo igramo. Hvala svima na podr{ci - napisao je Grifin na svom profilu. Grifin je bio prvi pik na draftu 2009. godine, ali je zbog povrede kolena debitovao tek selede}e sezone i odmah postao jedan od najdominantnijih krilnih centara u NBA ligi. Pro{le sezone prose~no je bele`io 20.7 poena i 10.9 skokova po utakmici. Grifin je ~lan reprezentacije SAD, koja }e nastupiti na Olimpijskim igrama u Londonu.

ZAVR[EN TURNIR U MALOM FUDBALU U PAN^EVU

Po bed nik Tak si Pe trol

FUD BA LE RI NO VO SAD SKE CR VE NE ZVE ZDE PO ^E LI PRI PRE ME: Krenula je i novosadska Crvena zvezda, na prvoj prozici treneru Miroslavu Gordani}u javilo se 20 igra~a. Za sada nema promena u redovima novosadskog vojvo|anskog fudbalskog liga{a. Trener Gordani} je krenuo s `estokim radom i ve} u subotu novosadski crveno - beli odmeri}e snage sa prvoliga{em Novim Sadom. D. Ivani}

U organizaciji fudbalskog kluba @eqezni~ar odràn je tre}i po redu turnir u malom fudbalu na kojem je pobedila ekipa Taksi Petrol iz Pan~eva. Na turniru je u~estvovalo 20 ekipa iz Pan~eva, Beograda, Ka~areva, Star~eva. U zavr{nim me~evima pred 1500 gledalca vi|ene su neizvesne i uzbudqive borbe u kojima su Taksi Petrol (Pan~evo) i Mali Marko (Beograd) pobedama izborili mesto u finalu. U borbi za tre}e mesto ekipa Goran i Danijel (Pan~evo) bila je boqa i zasluèno pobedila Kladionicu Arena (Pan~evo) i osvojila ute{nu nagradu. U finalnom me~u ekipa Taksi Petrol je dobrom taktikom i igrom uspela da savlada jednog od favorita turnira i zasluèno osvoji pobedni~ki pehar. Sudijski par Markovi} i Vu~kovi} tokom celog turnira delili su pravdu. Uz pobedni~ki pehar ekipa Taksi Petrol dobila je ~ek na

100.000 dinara, drugoplasirana ekipa Mali Marko 50.000 dinara i tre}eplasirana ekipa Goran i Danijel 20.000 dinara. Organizator turnira nagradio je i najboqe u~esnike turnira. Za najboqeg igra~a turnira progla{en je Simeun Kopawa (Taksi Petrol), najboqi golman Maksim Mi{i} (Mali Marko), a najboqi strelac bio je Miqan Stegwaja ( Goran i Danijel). Rezultati polufinala: Mali Marko – Kladionica Arena 2:0, Taksi Petrol – Goran i Danijel 3:2. U borbi za tre}e mesto Goran i Danijel – Kladionica Arena 3:1. U finalu: Mali Marko – Taksi Petrol 2:3. Za pobedni~ku ekipu Taksi Petrol igrali su: @e. Ja}imovi}, Malinovi}, @a. Ja}imovi}, Tripkovi} 1, Nasti}, Tomi}, Milenkovi}, Kopawa, Marinkovi}, Staj~i} 2, Petkovi}. B. St.

SPORT

dnevnik

~etvrtak12.jul2012.

MI NI-MAK SI KAMP VOJ VO DI NE 2012.

Za jed ni~ ki sni mak na kra ju tre nin ga

Za jed ni~ ki sni mak s ro di te qi ma pred utak mi cu

Fud bal ska bu du} nost u Adi Leto je, {kolarci su na raspustu i uìvaju na moru, jezerima, obalama reka ili kod baka i deka na selu. Jedino to ne vaì za najmla|e sportiste. U ove vrele letwe dane organizuju se mnogobrojni kampovi u mnogim sportovima, jer je to jedina prilika, s obzirom da deca ne idu u {kolu. Jedan od doma}ina kampova mladih je i Ada, gde se od 24. juna odràva Mini-maksi kamp Vojvodine 2012. u fudbalu. Kroz ~etiri smene prodefilova}e u ovom kampu preko 120 talentovanih de~aka, od kojih }e mnogi biti selektirani u reprezentacije Srbije ili Vojvodine, odnosno regiona Srbije. Posetili smo drugu smenu u Adi u kojoj su mali fudbaleri ro|eni 2001. godine. Sme{teni su u izvanrednom objektu „Preno}i{te za sportiste Sport Ada“, a treniraju na igrali{tu AFK-a koje je uz pansion. Sve to upotpuwuje predivan sportski kompleks Adica u kojem su tri prelepa bazena. Idealni uslovi za rad. U drugoj smeni na terenima je ve`balo 35 malih fudbalera pod

nadzorom tri stru~waka, a to su: Velimir [argi} iz Sombora, Instruktor FSV za bazi~ni fudbal, Neboj{a Jovovi}, trener mla|ih kategorija u novosadskom Proleteru i profesor Nikola Pavlovi}, u~iteq omladinaca u Poletu iz Karavukova. Od [argi}a smo saznali da su deca u kampu sa ~itave teritorije Vojvodine i da su u Adu stigla na preporuku instruktora regiona. Naglasio je i da imaju dva gosta, Julijan Turi je do{ao iz be~ke Admire, a Budai Imre iz Baje. Uz izvanredne uslove za rad, [argi} isti~e da se ovde ose}aju, a tako i `ive, kao jedna velika porodica. @eleli smo da ~ujemo ko su deca koja ve`baju u kampu, i {ta je osnovni ciq ovakvog na~ina okupqawa i rada. - Ovde su de~aci koji su igrali Mini-maksi ligu. Svrha kampa je usmeravawe najmla|ih da jo{ vi{e zavole fudbal, a akcenat je na vaspitawu, odnosu prema drugovima, higijeni i pravilnoj ishrani, kao i socijalizaciji. Najvi{e radimo na obuci i igrama. Pre pod-

Po la zni ci dru ge sme ne kam pa U drugoj smeni kampa Mini maksi lige polaznici su bili: Luka Hrastov~ak, Aleksandar Roberto Kukoq, Sergej Budimir, Dejan Vrana, Bajus Egon (svi Spartak Zlatibor vode), Ivan êji} (Sportski savez Vr{ac), Milo{ Medi} (^SK êlarevo), Sr|an ]ulibrk (Tvr|ava Ba~), Sr|an Nedeqkov, Jovan Romanov (Plavac Toma{evac), Branislav Pjo{ta, Stefan Rogovi}, Bogdan Beri} (Proleter Novi Sad), Branislav Hlipec (Bolesnikov Novi Sad), Borivoj Babin (CFK Vrbas), Nikola Zeqkovi}, Miqan Vargec (Vojvodina Novi Sad), Kadar Tama{, Endre Ko~i{ (AFK Ada), Nikola Karanovi}, Luka Stojkovi} (Omladinac Novi Banovci), Dejan Kurte{anin (Ba~ka, Mol), Ilija Pajti}, Aqo{a Kneèvi}, Milo{ Slijep~evi} (FK Subotica), Mark Hodoni~ki (FK Srbobran), Uro{ Lazi} (Vojvodina, Stara Pazova), Neboj{a Dragan (Mladi vukovi, Karavukovo), Milo{ Matija{ (Radni~ki, Sombor), Luka Kalu|erski (Polet, Sivac), Marko Jovanov (Vr{ac junajted), Dino Gajdobranski (Krila Krajine, Ba~ka Palanka) i Petar Vujovi} (Zadrugar, Srpski Mileti}).

Dri bling tre ba do bro uve `ba ti

ne se radi na tehnici, wenom uve`bavawu i usavr{avawu, a posle podne na igri. Radni dan zavr{avamo gledawm kompakt diskova kako se izvode pojedine fudbalske tehnike, recimo poput driblinga i analiziramo rad toga dana. @elimo da i na ovaj na~in razvijamo kreativnost kod polaznika kampa i na to stavqamo veliki akcenat – isti~e [argi}. @eleli smo da saznamo i druge detaaqe, poput toga kako se radi,

du {kolovawa i usavr{avawa. Radni dan im je isplaniran bukvalno u minut, od 7 sati ujutro, do 22.30 ~asova kada odlaze na po~inak. Svi isti~u veliku qubaznost doma}ina koji su im uvek na usluzi, a posebno Dragana Mr|anova, direktora Centra za sport FK Op{tine Ada kome i pripada pansion u kojem su sme{teni. Tokom boravka u kampu sve grupe, obavezno, imaju test motori~-

Za lop te se uvek bri nu gol ma ni

Tre }i u Evro pi Mini-maksi lige odr`avaju se {irom Evrope. U posledwih nekoliko godina u ovaj projekat ukqu~ila se i Srbija.Pro{le zime kroz tu ligu Srbije pro{lo je preko 9.000 malih fudbalera {irom Republike, {to nas je svrstalo na tre}e mesto u Evropi, srazmerno broju stanovnika i registrovanih klubova. ko pla}a tro{kove boravka u kampu i kako se kasnije sumiraju rezultati, odnosno analizira ukupan rad. - Radimo po metodu stanica, situacione treninge radimo kroz igru, a pred kraj kampa se uvek odigra utakmica dece i roditeqa. Boravak u kampu pla}aju roditeqi. Za u~esnike iz Ade predsednik Op{tine Ada Bilicki Zoltan je pomogao svoje mali{ane sa 50 posto pla}enog boravka. Pedago{ki fakultet u Somboru bavi se istra`ivawem dece ovog uzrasta i u tom ciqu pravi se anketa, u svim smenama, sa svim u~esnicima. Po istom programu radi i kamp u [apcu i rezultati anketa iz ova dva mesta se sumiraju kako bi se moglo edukativno delovati na decu i roditeqe, a rezultati i analize bi}e prezentovani na stru~nom seminaru za trenere i roditeqe – veli [argi}. Talentovana deca okupila su se drugi put u Adi na ovakvom vi-

Uve `ba va we udar ca gla vom

kih sposobnosti i procenu telesnog sastava, a mere se brzina, snaga i izdr`qivost. Ove testove obavqa profesor Zoran Paji} sa Fakultea fizi~ke kulture i sporta iz Beograda. Na zavr{etku kampa polaznici dobijaju diplome, rezultate testirawa i usmene analize wihovih li~nosti po pedago{kom principu. U to smo se i sami uverili tokom jednodnevnog boravka u kampu, ovde se ni{ta ne prepu{ta slu~aju. Sve je precizno isplanirano, do najsitnijih detaqa. I sve savr{eno funkcioni{e. Kamp ~esto pose}uju Marijan Meni}anin, direktor kampa i Milo{ Paprica, predsednik trenerske organizacije Vojvodine. Obojica su posetili kamp u Adi, pozdravili mali{ane, po`eleli im uspe{nu predstoje}u sezonu i da jo{ vi{e napreduju, a potom im podelili diplome za uspe{no zavr{en kamp. Slo bo dan Ja ko vqe vi}

Pri pre ma tre ne ra Jo va no vi }a, [ar gi }a i Pa vlo vi }a za tre ning

Osve `e we na kra ju tre nin ga ko ji su ma me bud no pra ti le

Po la zni ci kam pa na ru~ ku

sport

~etvrtak12.jul2012.

dnevnik

FOR MA NA [IH OLIM PI JA CA U USPO NU

Ti sa kao en gle ska vo da Kajaka{i vredno rade pred OI. Forma svima u usponu, ja~i treninti pred po~etak Igara. Malo brine Antonija Na|.Prave se projekcije, prognoze, rastu o~ekivawa pred po~etak Olimpijskih igara u Londonu. Predsednik Olimpijskog

budu pribli`avale Igre tako }e poja~avati intenzitet treninga. Kajaka{i se pripremaju u tri baze. @enski dvosed - Nikolina i Olivera Moldovan (disciplina k-2 500m), kao i jednoseda{ Marko Tomi}evi} (k-1 1000m) kao bazu za pripreme odabrali su Be~ej. Bore se sa paklenim

Milenko Zori}, Aleksandar Aleksi}, Ervin Holpert i Dejan Terzi} treniraju u Solnoku

komiteta Srbije Vlade Divac rekao je da o~ekuje medaqe u bar deset sportova!Koliko je to realno, vide}emo, ali da nije nemogu}e - to svakako. Sport koji bi mogao da nam donese radost u Londonu je kajak. Posle osam godina kajaka{i se vra}aju na olimpijske igre. Bi}e pet srpskih posada na OI, a nada je dodatno podgrejana posle uspe{nih nastupa i sjajnih rezultata na nedavnom Evropskom prvenstvu u Zagrebu. Evropski prvak Marko Novakovi} (k-1 200 m) priprema se u Be~eju posle jednonedeqnog odmora posle EP. U trena`nom procesu je dve nedeqe i kako se

vru}inama, ali za sada sve ide prema planu. - Takmi~ari imaju dobar ose}aj na vodi i ogroman motiv da naprave u Londonu odli~an rezultat. Nadamo se da }e sve biti boqe i boqe {to se ti~e forme. Sestre Moldovan u dvosedu idu jako dobro. Nikolina tako|e trenira u jednosedu sprinta. Radimo kod devojaka trenutno na tehnici. Kada je u pitawu Tomi}evi}, moram da priznam da je sve boqe i boqe i trebalo bi da bude do wegove prve trke u Londonu spreman - ka`e wihov trener Dragan Plav{i}. Mu{ka olimpijska posada u ~etvercu u disciplini k-4 1000

metara trenira u trena`nom centru u Solnoku. Milenko Zori}, Aleksandar Aleksi}, Ervin Holpert i Dejan Terzi} u Ma|arskoj su ve} drugu nedequ. - Posle EP smo imali treninge kondicije i izdr`qivosti. Mawe smo radili na vodi. Uglavnom se sve svodilo na op{tu pripremu. Trenutno tempiramo formu za trke u Londonu. Momci imaju ogromnu veru i samopouzdawe posle dobrog rezultata u Zagrebu. Nismo optere}eni rezultatom. Bitno nam je da na OI izveslamo najboqe trke koje mo`emo a za koji }e to rezultat biti dovoqno, ostaje da vidimo - rekao je trener Miroslav Aleksi}. Kvartet bronzanih momaka sa prvenstva Evrope, u Srbiju }e krajem nedeqe. Nova destinacija }e biti borkova~ko jezero kraj Rume, a povratak u Solnok predvi|en je posle 20. avgusta. Antonija Na|, Antonija Horvat-Panda, Renata Kubik i Marta Tibor posada `enskog ~etverca u Londonu nastupa u disciplini k-4 500m. Devojke sve vreme treniraju u Bezdanu i tamo }e ostati sve do odlaska u London. Brine Antonija Na| i rizik od pogor{awa povrede. Ali, svi o~ekuju da ona bude spremna za OI. U olimpijskom kajaka{kom timu bi}e ukupno 12 ~lanova i svi su debitanti. Kajaka{i odlaze na OI 3. avgusta, a trke }e imati od 6. do 11. avgusta. Kajaka{i ne}e biti sme{teni u Olimpijskom selu, jer je regatna staza vesla~kog centra Itin kolexa na 30 kilometara od Londona. Zato }e vesla~i i kajaka{i biti u obli`wem olimpijskom sme{taju.

Juniorska reprezentacija Srbije

SVET SKO PR VEN STVO ZA JU NI OR KE U ^E [KOJ

Sa [ve |an ka ma za fi na le Na{a ènska juniorska rukometna reprezentacija plasirala se u polufinale Svetskog prvenstva u ê{koj. Devojke, ro|ene 1992. godine, u dramati~nom me~u posle produètaka savladale su NOrve{ku (25:22) i danas }e u duelu sa [ve|ankama (18 ~asova), poku{ati da naprave jo{ jedan podvig. Prvo su izabranice selektora dr Zorana Valdevita pobedile selekciju Danske i slavile sa 26:21. U ~etvrtfinalu naspram sebe imale su Norve{ku, koja je vode}a rukometna nacija u svetu. Nisu na{e igra~ice

Ni me da qa ni je da le ko

Ma lo vre me na za pri pre me Majkl Felps

AME RI KA NAC SKI NUO DE SET KI LO GRA MA

Felps `e li no ve re kor de

^aba Sila|i

- Imam 16 dana do po~etka trke i nema tu {ta mnogo da se uradi... Posle dràvnog prvenstva }u odmarati dve nedeqe pred Olimpijske igre. @elim da pruìm maksimum i èlim da ostvarim dobar rezultat... Nedostaju mi dve nedeqe jakog treninga. Ne znam koliko }e to da me ometa, jer se nikad nisam spremao za veliko takmi~ewe na ovakav na~in... Imao sam za se be lo {e vre me na Evropskom prvenstvu pre dva meseca i cela godina mi je sla-

bija, ali proba}u da popravim utisak. Srbiju }e u Londonu predstavqati osam pliva~a, koji su uglavnom iz Vojvodine, a osim toga su i prepoznatqivi po optimizmu i vedrom nastupu u javnosti. - Optimista sam {to se ti~e plivawa i stvarno sam sre}an. U ekipi su stvarno sjajni momci i sjajne devojke i atmosfera je ~ak i boqa nego u Pekingu. Jako mi je drago {to sam tu, ako ni{ta, onda zbog sjajnog dru`ewa - zavr{io je ^aba Sila|i.

NA OLIMPIJSKIM IGRAMA U LON DO NU

Vi {e Austra li ja na ca od Ki ne za Za ne{to vi{e od dve nedeqe u Londonu }e po~eti 30. Olimpijske igre, a me|u najbrojnijim timovima bi}e selekcije Australije i Kine. Zemqu kengura i koala predstavqa}e 420 sportista, {to je ipak najmawi broj u posledwih 20 godina (OI 1992 - 279). Australija je pre ~etiri godine imala 14 zlatnih i ukupno

46 medaqa. Sa druge strane, Kinu }e predstavqati 396 sportista koji }e poku{ati da ponovo u~inak iz Pekinga 2008. kada su Kinezi osvojili 51 zlato, a ukupno 100 medaqa (vi{e samo SAD 110). Srpski olimpijski tim u Londonu }e imati 115. predstavnika.

Maks sporta iz Nove Pazove. Ona je na protekloj evropskoj smotri bila progla{ena za najboqeg golmana. Tako|e, istakla se i Tamara Georgijev, koja je postigla sedam golova, a Natalija Vasi}, precizna je bila pet puta. Jovana Risovi} i ostale devojke istakle su da su upravo analizirale igru [ve|anki i da }e u~initi sve da se domognu finala, ali su naglasile i da se ne pla{e ni jednog rivala. U drugoj polufinalnoj utakmici snage }e odmeriti selekcije Francuske i Ma|arske. M. Pa vlo vi}

JA SNA [E KA RI] SED MI PUT NA OLIMPIJADI

SI LA \I ZA BRI NUT I NER VO ZAN

^aba Sila|i priznaje da malo nervozan i zabrinut pred Olimpijskeigre, jer se nije adekvatno spremao zbog poziva za London, koji mu je stigao tek pro{le nedeqe. - Malo sam i nervozan i zabrinut, jer, jednostavno, kad tri nedeqe pre takmi~ewa na Olimpijskim igrama saznate da }ete u~estvovati, ipak morate da imate dozu zabrinutosti. Pre mesec dana sam bukvalno odustao od odlaska u London. Sre}a najve}a je {to ovog vikenda imamo dr`avno prvenstvo, pa sam ostao u vodi, ina~e ne bih ni plivao - rekao je Sila|i. Svetska pliva~ka federacija (FINA) naknadno je pozvala Sila|ija i to na osnovu pro{logodi{weg rezultata na 100 metara prsno. - Uop{te nisam o~ekivao. Imao sam rezervisan sme{taj u Bawaluci da idem na rafting, bio sam odustao od Igara. Naravno, sre}an sam i velika mi je ~ast {to }u drugi put predstavqati svoju zemqu na Olimpijskim igrama. To je velika stvar. @ao mi je samo {to nisam trenirao kao da znam da }u i}i, jer bih totalno druga~ije radio. Pliva~ iz Be~eja je objasnio je da su za pripreme za veliko takmi~ewe potrebne tri nedeqe posebnog rada, a da }e on imati samo jednu.

ustuknule ni za pedaq i posle produètaka od dva puta po pet minuta, pobedile su s 25:22. Interesantno je da Norveànke za tih deset minuta nisu postigle gol, jer na kraju regularnog dela me~a bilo je 22:22. Jo{ interesantniji je podatak da su Norveànke vodile sa 6:1, pa 8:3, a u 24. minutu bilo je 10:10. Prvo vo|stvo srpska selekcija ostvarila je u 36. minutu (14:15), ali pet minuta pre kraja na{e rivalke vodile su s 22:20. Ipak, sve se zavr{ilo kako se samo poèleti moè, a na golu blistala je sedamnaestogodi{wa Jovana Risovi}, ~lanica

Wujork post pi{e da je jedan od najboqih pliva~a svih vremena i trofejni olimpijac, Majkl Felps priznao da je nakon osvajawa osam medaqa na Igrama u Pekingu, prestao da brine o svojoj kilaì. - ûdno sam se ose}ao, bio sam svestan veli~ine ostvarenog uspeha. Mislio sam da posle toliko osvojenih medaqa nemam nove izazove. Nisam bio motivisan, nisam trenirao, nisam vodio ra~una o svojoj teìni - objasnio je Felps i nastavio pri~u: - Desila se sme{na situacija. Igrao sam sa drugarom fudbal na pesku, neko nas je fotografisao a na dru{tvenim mreàma je uskoro osvanula moja slika. Drugar mi je rekao: â&#x20AC;&#x17E;Brate, mora{ po~eti da radi{! Ti si debeo. Felps se te{ko nosio s pritiskom koji mu je donela slava nakon OI u Pekingu, ~ak je 2009. godine fotografisan kako koristi marihuanu. Ameri~ka pliva~ka federacija suspendovala ga je na tri meseca ali ozbiqnijih posledica nije bilo. - Nau~io sam mnogo iz tog slu~aja. Svestan sam da moram da pla}am za svoje gre{ke, u ìvotu sam ih napravio hiqadu ali nikada nisam istu ponovio dva puta - tvrdi Felps. Amerikanac je nedavno pozirao za naslovnicu magazina Details, promovi{u}i svoju novu-staru figuru. Tvrdi da ne broji kalorije ali da vredno trenira. U Londonu }e napasti nove rekorde. Nema informacija da je ostao pri ranijim najavama da }e povu}i posle OI 2012.

Jasna [ekari} sedmi to. Ulaskom me|u osam najboqih put na OI. Medaqu niotvara mi se prilika da osvojim je osvojila samo u jo{ jednu medaqu - rekla je srpAtlanti i Pekingu. ska olimpijka u disciplini MK - O~ekujem finale, a onda bor- pi{toq. ba za medaqu - ka`e ona. U~estvovala je na Igrama u Streqa{tvo je jedan od spor- Seulu 1988, Barseloni 1992, tova koji bi mogao da donese Srbiji uspeh na Olimpijskim igrama u Londonu. Pod re~ju uspeh misli se na medaqu. A ako neko zna kako se to radi, onda je to svakako Jasna [ekari}, koja }e po sedmi put u karijeri u~estvovati na olimpijskim igrama. Na~in na koji je ona oti{la u London (Streqa~ki savez Jasna [ekari} Srbije odlu~io je da dodeli woj Atlanti 1996, Sidneju 2000, vizu umesto Dimitriju Grgi}u), Atini 2004. i Pekingu 2008. sada je u drugom planu. godine, a osvojila je pet medaqa, Sada je bitno da i ona, kao ukqu~uju}i zlatnu u Seulu. U ~lan olimpijskog tima, da sve od Seulu je osvojila i bronzanu sebe i upuca medaqu. Ona medaqu. Ima i tri srebrne o~ekuje da u|e u finale, a posle. medaqe (Barselona, Sidnej, - Nadam se ulasku u finale, a Atina). treba}e mi i faktor sre}e za Tremu, ka`e, nema. Za sada.

NA STA VQEN RAD NA BA ZE NU ZA VO DA U KO [UT WA KU: Va ter po lo re pre zen ta ci ja je ju ~e na sta vi la pri pre me u ba ze nu Za vo da za sport u Ko {ut wa ku, a po sle pod ne je od ra |en tre ning na ba ze nu Ta {maj dan. Pod ru ko vod stvom se lek to ra De ja na Udo vi ~i }a tre ni ra li su svi igra ~i. U Be o gra du }e se ra di ti jo{ dva da na, a po sle slo bod nog vi ken da eki pa od la zi u Su bo ti cu gde }e tre ni ra ti sa Ita li jom. Pred vi |en je su sret 18. ju la u 17.30 ~a so va na ba ze nu Pro ziv ka. Do ta da bi tre ba lo da bu de od re |en i de fi ni ti van spi sak igra ~a za Igre u Lon do nu.

kultura

dnevnik ЗБИРКА ПРИЧА ИРСКЕ СПИСАТЕЉИЦЕ У ИЗДАЊУ „АГОРЕ“

Раскошна проза Едне О’Брајен У издању зрењанинске „Агоре“ ових дана се из штампе појавила књига прича „Свеци и грешници“ ирске списатељице Едне О’Брајен. Ово је први пут да се на српском језику појављује неко дело ове славне светске књижевнице, за коју, подједнако чувена Алис Манро каже да пише најлепше приче на свету. Една О’Брајен (1930, Ирска) позната је широм света по раскошној прози, често меланхоличне атмосфере, у којој се лако препознаје наслеђе Џојсових Даблинаца. Њен богати литерарни опус се бави унутрашњим животом жена. Добитник је бројних књижевних награда, а за најновије дело „Свеци и грешници“ (2011), већ је награђена најугледнијом међународном наградом за причу „Френк О‘Конор„. Една О’Брајен је, након прве књиге Провинцијалке (The Country Girls, 1960), која јој је донела жестока оспоравања, али и књижевну славу, објавила преко 20 књига романа, приповетки, драма и есеја, а издавачка кућа

„Агора“ намерава да у наредном периоду објави неке од њених најзначајнијих наслова. - Поједини писци, попут сликара, непрестано се враћају истој теми. Една О’Брајен управо је такав стваралац. Њено име упу-

ћује на једну нарочиту врсту ирске прозе, у којој се приказују животи уклештени између загушујуће сигурности дома и привлачности бега. Већ од првог романа, „Провинцијалке“ (1960),

њено дело се препознаје као новина, у њему се теме сексуалне репресије преобликују у радосни експеримент, а прастара изгнаничка туга у могућност истраживања врлог новог света... Една О’Брајан је, пре готово пола века, књижевну славу стекла субверзијом, али и сада, на врхунцу списатељске моћи, још увек може да вам измакне тло под ногама - пише критичар Тајмса“Ајлинг Фостер. Мајкл Робертс У „Фајненшл тајмсу“ указује да нова збирка прича Едне О’Брајан „Свеци и грешници“ садржи много секса, приказује мноштво људи који су пуни живота, и који храбро пркосе смрти. Њени протагонисти су дивно несавршени и рањиви... пуни снаге, при чему се огледа она већ карактеристична нежност О’Брајанове, овога пута усмерена ка чину и уметности сећања... Ко су онда ти епонимски грешници? Ко су нови Адам и Ева? Саосећајне, очаравајуће приповести Едне О’Брајан свесно одбијају да дају недвосмислен одговор на то питање - пише Мајкл Робертс. По Филупу Роту Една О Брајен је најнадаренија жена која данас пише прозу на енглеском, а Шејмас Хини сматра да је једна од њених највећих врлина то што одаје утисак света изнова створеног помоћу језика. K. Р.

ЖАН МАРК БАР ДОБИТНИК НАГРАДЕ „АЛЕКСАНДАР ЛИФКА” И ГОСТ ПАЛИЋКОГ ФЕСТИВАЛА

Почаствован наградом за допринос филму Овогодишњи добитник награде „Александар Лифка„ француски глумац и редитељ Жан Марк Бар је изјавио да је почаствован чињеницом да је добио ово реномирано признање филмског фестивала на Палићу. „Моје незнање у вези са личношћу Александра Лифке ће се завршити када стигнем на Палић. Оно што знам је да је српска култура имала велики утицај на мене током последњих 30 година. Почаствован сам чињеницом да ме народ који волим и поштујем сматра важним европским уметником„, изјавио је овај француски филмски глумац и аутор који ће бити гост на овогодишњем, 19. Фестивалу европског филма Палић. Најновији филм Жана Марк Бара, Сексуални живот француске породице, биће приказан у оквиру Омаж програма посвећеног добитницима награде „Александар Лифка„, у суботу, 14. јула, у 18 сати, у биоскопу Еуросинема на Отвореном универзитету у Суботици. Исти филм биће приказан и 17. јула у

17.30 сати у биоскопу „Фонтана„ у Београду када се очекује да ће се славни француски глумац и режисер поклонити и београд-

ској публици. У оквиру селекције Омаж програма посвећеног добитницима награде „Александар Лифка„ која је већ у току, биће приказани још и филмови Европа (Ларс фон Трир, 1991) и Кроз таласе (Ларс фон Трир, 1996).

Домаћа публика ће Марк Бара имати прилику да види и у емисији “Вече са Иваном Ивановићем” на ТВ Првој, у уторак, 17.

јула, од 21 сат. Престижну награду „Александар Лифка“, коју Фестивал европског филма Палић додељује за изузетан допринос европској кинематографији, ове године је поред Жан Марк Бара добио и композитор Зоран Симјановић.

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У ЕСТОНИЈИ

Награђен документарац „Звездана прашина” Документарац „Звездана прашина“ редитеља Владимира Перовића, снимљен у продукцији Документарно-образовног програма РТВ Војводине, освојио је награду за најбољи кратки филм на Фестивалу документарног и

Из филма „Звездана прашина”

антрополошког филма, приређеном од 2. до 8. јула у граду Парну у Естонији. Фестивал у граду Парну, који је ове године одржан по двадесет шести пут, једна је од најзначајнијих манифестација тога типа у североисточној Европи, окупљајући велики број истакнутих аутора из Естоније и света. Уз филм Владимира Перовића, који је наишао на сјајан пријем код фестивалске публике, велики успех остварио је и документарац београдског редитеља Горана Радовановића „Са Фиделом до краја“, којем је додељен Гран при фестивала.

Перовићев филм „Звездана прашина“, који доноси потресну и топлу причу о дечаку оболелом од мишићне атрофије, претходних месеци је са запаженим успехом представљен на фестивалима у земљи и у иностранству. Одлуком жирија Фестивала документарног филма подунавских земаља „Профест 2012“ који је недавно одржан у Бачкој Тополи овом остварењу додељена је специјална награда. Нешто раније, у априлу, поменути документарац приказан је у категорији најоригиналнијих програма на Фестивалу регионалних телевизија „При сиркам“ у Малмеу у Шведској, где је добио другу награду. „Звездана прашина“ је такође приказана на програму Фестивала документарног филма у граду Уерта у Шпанији. Б. Х.

~etvrtak12.jul2012.

НА ИЗЛОЖБИ МИЛЕТЕ ПРОДАНОВИЋА У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Пројекција филма „Људи мачке” Као пратећи програм изложбе „Moya Sesstra“ аутора Милете Продановића, у Спомен-збирци Павла Бељанског, вечерас од 19 сати биће одржана пројекција филма „Људи мачке“ из 1942. године. Дугометражни холивудски филм, представник жанра “хорор-ноир” (година: 1942; трајање: 73 мин), француско – америчког редитеља црног таласа Жака Турнеа говори о младој, мистериозној српској сликарки и модној креаторки Ирени Дубровној, која верује да је потомак посебне расе људи – мачака. Иренино проклетство је генерацијско и самим тим предодређено. Њени покушаји да се супротстави злу су узалудни… У филму глуме Симон Симон , Кент Смит и Џејн Рандолф. Дела представљена на изложби „Moya Sesstra“ инспирисана су филмом „Људи мачке“ (1942) и ликом Милене ПавловићБарили, са којом главна јунакиња дели порекло и професију. Повезујући филмско остварење и живот Милене Павловић-Барили, која је тих година живела у Њујорку и радила цртеже за модне магазине, Милета Продановић својим делима даје омаж великој сликарки и ангажовано – критички упућује на потребу сучељавања са стереотипима и митовима о Србији и Балкану.

Милета Продановић, Аутор са стрелцем

У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ДРАМСКОМ ПОЗОРИШТУ У СЛЕДЕЋОЈ СЕЗОНИ

Најављене три премијере Југословенско драмско позориште најавило је за почетак наредне сезоне три нове представе и наставак међународне сарадње, уз подсећање на награде, али и тешкоће у управо завршеној сезони, у којој је овај театар добио и нову в.д. директорку, драмску уметницу Тамару Вучковић. За јесен је у плану премијера ауторског пројекта младог, али афирмисаног редитеља Марка Манојловића по причама Дороти Паркер.Премијерно ће бити изведен и Шекспиров „Отело„ у режији вишеструко награђиваног Милоша Лолића, а класично дело Ференца Молнара „Лилион„ режираће Ана Томовић. На самом почетку сезоне, 14. и 15. септембра, у ЈДП-у ће бити одржани „Београдски сусрети„ у оквиру међународног пројекта Театроскоп чији је организатор Француски институт, а финансирају га Министарство културе и Министарство иностраних послова Француске.Циљ је унапређивање размене између Француске и земаља Југоисточне Европе на пољу сценских уметности. Очекује се долазак више од 60 професионалаца у области сценских уметности и представника водећих позоришта и фестивала у

региону, саопштио је ЈДП.Најновија представа ЈДП-а „Сумњиво лице„ учествоваће у септембру на Фестивалу медитеранског театра „Пургаторије„ у Тивту, док ће нешто старија представа „Елијахова столица„ учествовати на фестивалу МОТ у Скопљу и гостовати у

Почетком 2013. ЈДП ће угостити славни „Театар Мали„ из Санкт Петербурга, са представом њиховог вишедеценијског уметничког вође, добро познатог публици Битефа Лева Додина, који ће том приликом одржати и мастер клас.

Пали анђео историје У наставку рада на пројекту „Транс/скрипт” током октобра биће одржана дводневна конференција о пројекту ЈДП-а „Пали анђео историје”, уз присуство чланова Европске позоришне уније, која је и подржала реализацију пројекта. Том приликом ће се разменити идеје, предлози и осмислити рад на представи која ће, у копродукцији чланица Уније, настати на заједничком наслеђу и искуству мултикултурног простора који данас зовемо Европом, а повод је обележавање стогодишњице атентата у Сарајеву.

Клужу (Румунија), а представа „Хадерсфилд„ на сцени Акцент театра у Бечу. На великој сцени ЈДП-а „Љуба Тадић„ играће се две представе са репертоара предстојећег Битефа - „Министров црни вео„ у режији Ромеа Кастелучија и извођењу „Societas Raffaello Senzio„ из Ћезане (Италија) и „Крвава свадба„ коју је у Немачкој режирао Милош Лолић, а изводи је „Munchner Volkstheather„ из Минхена.

У протеклој сезони међу многим наградама за представе ЈДП био је и Гран при „Мира Траиловић„ на Битефу за „Елијахову столицу„, уз признања на фестивалима у Ријеци и Тивту, учешће на фестивалима од Марибора до Боготе, низ успешних гостовања у региону. Међутим, тешка финансијска ситуација довела је до затварања сцене Студио, док су на великој сцени изведене само две премијере - „Вишњик„ и „Сум(Танјуг) њиво лице„.

НОВИ ФИЛМ НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

Чудесни Спајдермен На редовном репертоару новосадског биоскопа „Арена синеплекс“ од данас је нови филм „Чудесни Спајдермен 3Д” у режији Марка Веба, аутора хваљене мелодраме „500 дана лета“. Овај филм

ћине тинејџера, Питер покушава да открије ко је и како је постао то што јесте данас. Питер се такође спаја са првом средњошколском симпатијом Гвен Стејси и они заједно решавају проблеме љубави,

представља причу о Питеру Паркеру, неприлагођеном средњошколцу кога су напустили родитељи док је био дете и оставили да га подижу стриц Бен и стрина Меј. Попут ве-

везивања и тајни. Када Питер открије мистериозну ташну која је припадала његовом оцу, креће да истражује нестанак својих родитеља, што га доводи у Оскорп и лабо-

раторију доктора Курта Конорса, некадашњег партнера његовог оца. Док се Спајдермен суочава са Конорсовим алтер-егом, Гуштером, Питер ће морати да донесе важне одлуке, искористи своју моћ и постане херој. „Желео сам да прикажем емотивне последице трагичног догађаја из Питеровог детињства, губитка родитеља, тојест шта се догађа са дечаком који тражи оца да би на крају пронашао себе„, објаснио је редитељ и велики љубитељ стрипова Веб. У главној улози је Ендру Гарфилд, звезда филма „Друштвена мрежа“ Дејвида Финчера који је улогу преузео од Тобија Магвајера који је Паркера тумачио у претходна три филма о човеку пауку, у режији Сема Ремија. У осталим улогама су Ема Стоун, Рис Иванс, Денис Лири. Филм је у у првој седмици приказивања у свету остварио укупну зараду од 341,600,000 долара.

svet

~etvrtak12.jul2012.

dnevnik

PO SLE RAZ GO VO RA RUSKOG [EFA DIPLOMATIJE SA SI RIJSKOM OPO ZI CI JOM

Lavrov: Ru si ja ne me wa stav o Si ri ji MO SKVA: Rusija odbila da promeni stav prema krizi u Siriji, navodi opozicioni Sirijski nacionalni savet posle razgovora sa ruskim ministrom Sergejom Lavrovom u Moskvi. Delegacija Sirijskog nacionalnog saveta je rekla da nije uspela da ubedi Moskvu da prihvati stav da sirijski predsednik Ba{ar al-Asad treba da ode i da treba uspostaviti novi politi~ki sistem. „Mi u ime sirijske opozicije potvr|ujemo da ne mo`e biti razgovora o re{ewu krize sve dok Asad ne ode s vlasti. Rusija ima druga~iji stav o tom pitawu”, izjavio je lider Sirijskog nacionalnog saveta Abdel Baset Sajda novinarima. Biv{i lider i ~lan izvr{nog odbora Sirijskog nacionalnog saveta Burhan Galion, koji je bio na sli~nim razgovorima u Moskvi pro{le godine, dodao je da nema

De le ga ci ja si rij ske opo zi ci je sa Ser ge jom La vro vom u Mo skvi

nikakvih naznaka da }e Rusija promeniti stav. „Nismo videli nikakvu promenu ruskog stava. Ja sam bio ovde pre godinu dana i wihova pozicija se nije promenila”, kazao je on. Moskva odbija da pozove Asada da ode

PO LI TI^ KA TEM PE RA TU RA U EGIP TU RA STE

Ubi je no 2,5 mi li o na pti ca

MEK SI KO SI TI: Na farmama ìvine na zapadu Meksika u protekle tri nedeqe ubijeno je 2,5 miliona ptica, u poku{aju da se zaustavi {irewe epidemije pti~jeg gripa. Prema podacima UN, virus odgovoran za ovu epidemiju pti~jeg gripa, H7N3, povremeno je izazivao bolest kod qudi u raznim delovima sveta, ali ne prenosi se lako sa ~oveka na ~oveka. Zvani~nici su objavili da su obi{li 148 farmi ìvine i da je na 31 prona|en pti~ji grip, na 34 nije, dok rezultati za ostale jo{ nisu gotovi. Od 3,4 miliona ptica pogo|enih epidemijom u ponedeqak je ubijeno 2,5 miiliona u okviru mera kontrole i iskorewivawa bolesti, poru~io je ministarstvo poqoprivrede. Epidemija je registrovana 20. juna u dràvi Halisko, a meksi~ka vlada je 2. jula proglasila vanredno stawe u oblasti zdravqa ìvotiwa na teritorji ~itave dràve koja je suo~ena sa agresivnom epidemijom. Iz Pakistana je uvezeno milion vakcina i napravqena je vakcina na bazi semena koja }e biti isporu~ena u ~etiri laboratorije koje u prvoj turi treba da proizvedu vi{e od 80 miliona doza, navodi AFP. U Meksiku je 2009. godine izbila epidemija takozvanog sviwskog gripa. [irewe virusa H1N1 preraslo je u globalnu pandemiju koja je odnela 17.000 ìvota.

s vlasti i kaè da politi~ka budu}nost Sirije ne moè biti nametnuta spoqa, ve} da mora biti re{ena putem dijaloga izme|u svih strana. Me|utim, Sirijski nacionalni savet kaè da ne prihvata ideju o

politi~koj tranziciji u Siriji koja bi obuhvatala pripadnike aktuelnog reìma. Sajda kaè da bi najboqe re{ewe bila spoqwa intervencija koju bi odobrio Savet bezbednosti UN u kojoj bi u~estvovala Rusija. „Politi~ki pregovori i konsultacije Asadu samo daju vi{e vremena da vojnim re{ewem ugu{i revoluciju”, istakao je on. ^lan Sirijskog nacionalnog saveta Munzer Makos je izjavio da opozicija sada boqe razume ruski stav. „Ali Moskva nije promenila poziciju. Moskva veruje da Asada i daqe podràva ve}ina sirijskih gra|ana”, zakqu~io je on. Bliske veze Moskve sa Damaskom poti~u jo{ iz vremena Sovjetskog Saveza kada je u Siriji na vlasti bio Asadov otac Hafez al-Asad i analiti~ari smatraju da Rusija pre svega ne èli da izgubi posledweg strate{kog saveznika na Bliskom istoku, navodi AFP.

Sud od ba cio Mor si jev de kret KA I RO: Egipatski Ustavni sud je odbacio dekret predsednika Mohameda Morsija i prakti~no potvrdio odluku Vrhovnog suda o raspu{tawu parlamenta. Podsetimo, odlu~eno je da parlament bude raspu{ten jer zakon, na osnovu koga su sprovedeni parlamentarni izbori, nije bio u skladu sa ustavom. „Sud je doneo odluku da stopira dekret predsednika o poni{tavawu odluke Vrhovnog suda da se raspusti parlament u kojem su dominirali islamisti”, rekao je u sudu sudija Maher el-Beheiri, prenosi Rojters. Ranije ju~e, egipatski parlament, u kome dominiraju islamisti, odr`ao je sednicu uprkos odluci Vrhovnog suda o raspu{tawu parlamenta, suprotstaviv{i novoizabranog predsednika Mohameda Morsija i vojsci i najvi{oj sudskoj istanci. Politi~ka temperatura u Egiptu raste budu}i da se na Trgu Tahrir u Kairu, uo~i sednice doweg doma parlamenta, okupio veliki broj qudi, a vojni savet poru~io da odluka o raspu{tawu parlamenta mora da se po{tuje. Sednica je trajala kratko, samo pet minuta, {to ukazuje da su poslanici `eleli da u~ine simboli~an gest, a ne da se svom snagom usprotive presudi suda koji je ocenio da dowi dom treba da bude raspu{ten zbog neregularnosti na prvim izborima od pa-

da Hosnija Mubaraka, javio je AP. Odr`avawem sednice produbquje se borba za vlast izme|u Morsija koji se dekretom usprotivio odluci vrhovnog suda i vojnih komandanata koji podr`avaju presudu. Novi predsednik Egipta Morsi izdao je u nedequ dekret kojim se

je poni{tio rezultate parlamentarnih izbora, odr`anih pre {est meseci, jer zakon, na osnovu koga su sprovedeni, nije bio u skladu sa ustavom, pa je tre}ina poslani~kih mandata dodeqena nelegalno. Ta odluka doneta je dan pred drugi krug predsedni~kih izbora u ko-

NEMA^KA

Ostav ka {e fa oba ve {ta ja ca BER LIN: [ef bezbednosne agencije Saksonije podneo je ostavku zbog obave{tajnih propusta koji su omogu}ili neonacistima da neprimetno godinama operi{u u Nema~koj Ministar unutra{wih poslova Saksonije Markus Ulbig je, u obra}awu poslanicima lokalnog parlamenta, rekao da je {ef bezbednosne agencije Saksonije Rajhard Bos podneo ostavku i zatra`io transfer na drugo radno me-

sto, prenela je agencija AP. To je tre}i visoki obave{tajni ~elnik iz Kancelarije za za{titu Ustava Nema~ke koji je podneo ostavku po{to je to ranije u~inio i {ef federalne bezbednosne agencije. Neonacisiti~ka grupa Nacionalsocijalisti~ko podzemqe osumwi~ena je za ubistvo devet imigranata u periodu od 2000-2006. i `ene policajca 2007. u seriji napada {irom zemqe.

BELGIJA

„Ano ni mu s” ob ja vi o li stu pe do fi la BRI SEL: Belgijski ogranak hakerske grupe „Anonimus” je na svom sajtu objavio listu od oko 500 internet adresa osoba koje razmewuju de~ju pornografiju. Grupa je objavila IP brojeve, imejl adrese, a u nekim slu~ajevima i ku}ne adrese i brojeve telefona pedofila, od kojih mnogi `ive u Belgiji, prenosi agencija Belga. „Anonimus” je do ovih podataka do{ao ulaze}i u baze podataka internet provajdera i uvidom u ~et sajtove, navodi agencija. Savezna slu`ba za kompjuter-

ski kriminal najavila je ju~e ujutro preko svog portparola da }e otvoriti istragu o ovom slu~aju, ali da }e wome biti obuhva}ene ne samo osobe sa spiska, ve} i hakeri koji su ga postavili. Haktivisti~ka organizacija „Anonimus” objavila je ovih dana da }e krenuti u borbu protiv pedofila {irom sveta, a u posledwih nekoliko dana je na du`e ili kra}e vreme oboreno vi{e desetina sajtova za koje se sumwa da pedofili koriste za razmenu pornografskog sadr`aja.

VELIKA BRITANIJA

Od lo è na re for ma Do ma lor do va LON DON: Britanska koaliciona vlada, nakon parlamentarnog poraza, u posledwem trenutku odustala je od planova o glasawu o reformi Gorweg doma parlamenta. Postojala je velika verovatno}a da vlada pretrpi poraz na glasawu o predloènoj reformi, koje je trebalo da se odrì prekju~e, po{to je veliki broj poslanika u vladaju}oj Konzervativnoj partiji Dejvida Kamerona zapretio da }e se pobuniti zbog plana da se ~lanovi Doma lordova ubudu}e uglavnom biraju.

Parlamentarno razmatrawe predloga da se 80 odsto poslanika Gorweg doma bira i da se Dom lordova smawi sa sada{wih 826 ~lanova na 450 odlo`eno je za jesen, preneo je Rojters. Parlamentarna reforma je kqu~ni princip koalicionog sporazuma vladaju}e Konzervativne partije i Liberalno-demokratske stranke, a poraz do kojeg bi doveli konzervativni poslanici zadao bi ogroman udarac wihovim partnerima i koalicionoj vladi u celini, ocewuje Rojters.

INDIJA

Iz go re lo de se to ro de ce u kom bi ju

Mo ha med Mor si

poni{tava odluka Vrhovnog suda od 15. juna 2012. da se raspusti narodna skup{tina i poziva parlament da se ponovo sastane. Dekret Morsija, dugogodi{weg ~lana islamisti~kog pokreta Muslimanska bra}a, tako|e poziva na organizovawe novih parlamentarnih izbora u roku od 60 dana od usvajawa novog ustava, koji se o~ekuje tek krajem godine. Vrhovni sud

me je pobedu odneo Morsi. U odsustvu parlamenta, u kome su skoro polovinu mesta osvojila Musilmanska bra}a, a ~etvrtinu radikalni salafisti, Vrhovni savet oruànih snaga preuzeo je zakonodavna ovla{}ewa. Islamisti su zbog toga optuìli vojne vlasti da uspostavqaju monopol nad upravom u zemqi i zatraìli su referendum.

LAK NAU: êtrnaest ~lanova jedne porodice, od kojih 10 dece, izgorelo je kada se kombi kojim su se vra}ali s ven~awa zapalio na severu Indije.Vatra je izbila kada se gas, koji je vozilo koristilo kao gorivo, zapalio zbog kratkog spoja, izjavio je Rafik Ahmad, fukncioner lokalne policije u indijskoj saveznoj dràvi Utar Prade{. Boca gasa je, prema wegovim re~ima, najverovatnije eksplodirala i ~itavo vozilo je buknulo u deli}u sekunde, preneo je AP. Nesre}a se dogodila kasno preksino} u blizini [amlija, grada 350 kilometara jugozapadno od Laknaua. Ahmad je dodao da je u kombiju bilo 20 putnika, od kojih je {est preìvelo, ali je zadobilo povrede.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SILVIO BERLUSKONI Biv{i italijanski premijer Silvio Berluskoni `eli da ponovo bude na toj funkciji i priprema kandidaturu za izbore naredne godine. „Odluka je doneta: Berluskoni }e se jo{ jednom da se kandiduje za funkciju premijera”, navodi Frans pres, nakon {to je aktuelni predsednik italijanske vlade Mario Monti ponovio da }e se povu}i 2013. To je delimi~no potvrdio ~elnik Berluskonijeve partije Narod slobode.

EVA ROSING Jedna od najbogatijih Britanki Eva Rosing (48) prona|ena je mrtva u rasko{noj vili u najelitnijem delu Londona. Policija pretpostavqa da je re~ o predozirawu i jo{ uvek istra`uje smrt ove bogata{ice, poreklom Amerikanke, }erke direktora „Pepsi kole” i vlasnika ostrva u Ju`noj Karolini, i supruge multimilijardera Hansa Kristijana Rosinga. Policija tretira wenu smrt kao „neobja{wenu”.

PAPA BENEDIKT XVI Sud u Hamburgu je zabranio novi broj nema~kog satiri~nog magazina „Titanik” jer je Vatikan podneo tu`bu u ime pape Benedikta XVI zbog uvredqivog prikazivawa verskog vo|e. Na naslovnoj strani papa je prikazan sa velikom `utom mrqom ispod pojasa, a na posledwoj sa crnom mrqom. „Slika samo pokazuje kako je prolio po sebi ~a{u soka dok je slavio re{ewe afere Vatileaks”, rekao je glodur magazina Leo Fi{er.

Sta qin po no vo po de lio po li ti ~a re KELN: Povodom posledwe kwige poznatog stru~waka za isto~nu Evropu, u Nema~koj je, gotovo {ezdeset godina nakon Staqinove smrti, opet izbila èstoka diskusija o vrednovawu vladavine tog diktatora. Jerg Baberovski je beskompromisan: Staqin je, po wegovoj analizi, bio strastveni nasilnik i nemilosrdni psihopata, despot koji je nare|ivao ubistva po kvotama i nije {tedeo nikoga. U svojoj neposrednoj okolini, sovjetski vo|a sejao je strah, uàs i nepoverewe, a ~itavo dru{tvo pot~inio je kulturi uni{tavawa i terora. U svojoj kwizi „Spaqena zemqa. Staqinova vladavina nasiqa“, Baberovski je na osnovu mnogih izvora i na gotovo 600 stranica potvr|uje spomenutu tezu. „Nisam napisao kwigu o Sovjetskom Savezu ili o staqinizmu, nego o neumerenom nasiqu i tome {ta ono ~ini s qudima“, rekao je autor i profesor istorije isto~ne Evrope na berlinskom univerzitetu Humbolt prilikom jednog od wegovih vrlo pose}enih nastupa. ôvek koji je Sovjetski Savez od 1927. do 1953. pretvorio u carstvo paranoje za Baberovskog je ubica kojem su uni{tavawe i povre|ivawe pruàli uìtak i koji, u vladavini uàsa, vi{e nije razlikovao prijateqe od protivnika. Politi~kih ili privrednih uspeha, odnosno pozitiv-

nih dostignu}a bilo koje vrste, u takvoj jednoj imperiji koja je po~ivala na neograni~enom ubijawu, u principu nije moglo da bude, ve} samo gladi kao posledica proma{ene privredne politike, proterivawa, rasipawa resursa, uni{tavawa seoske kulture i potpunog pot~iwavawa partije

i dr`ave diktatorovoj mo}i. Teror protiv naroda, denuncijacije, tortura, montirani procesi, iznu|ena priznawa i bezuslovna lojalnost zvani~nika bili su, po Baberovskom obele`ja wegove vladavine. „Staqin na kraju nije morao vi{e ni{ta da nare|uje – svako je znao {ta mora da radi da bi usre}io despota. Niko od wih nije `eleo da postane `rtva“, naglasio je autor pred publikom u Kelnu. Staqin je nevine qude slao u

smrt jednim potezom pera, ponekad nekoliko hiqada u jednom jedinom danu. U isto vreme, poru~ivao je svojoj okolini da bilo ko moè da nastrada. „Ponekad bi nekog smaknuo i tako pokazivao drugima {ta moè da im se desi ako se ne pot~ine“. Ni pojedinci bliski centru mo}i nisu bili bezbedni. „Danas ministar, sutra osu|enik na smrt – to je bila zastra{uju}a neura~unqivost sistema“, kaè istori~ar. Do suo~avawa sa Staqinovom erom nije do{lo ni u Sovjetskom Savezu niti u dana{woj Rusiji. Kwiga Baberovskog trenutno se prevodi na ruski jezik. Autor je skepti~an – u Rusiji, kaè, ne}e biti ba{ mnogo ~italaca kojima }e se ona svideti. Tamo, kao i u Gruziji, u nekim krugovima vlada ponovno prava euforija za Staqinom koju Baberovski moè da razume i koju ne èli da osu|uje. „Qudi koji danas slave Staqina slave jedno propalo carstvo, a ne se}aju se bede Staqinove ere“. U Rusiji opet èle da se ponose pobedama u ratovima, i zato se uvek ispevaju ode u ~ast slavne uloge velikog komandanta Staqina. Rusko dru{tvo vidi malo toga pozitivnog u mirnim reformama, a one nikako ne mogu da stignu spoqa. Staqinova figura jo{ uvek nikoga ne ostavqa ravnodu{nim. To vaì, kako za autore kwiga i ~lanaka, tako i za ~itaoce.

balkan

dnevnik

~etvrtak12.jul2012.

U PO TO ^A RI MA OBE LE @E NO 17 GO DI NA OD ZLO ^I NA U SRE BRE NI CI

Sa hra we no 520 iden ti fi ko va nih `r ta va ubi je nih ju la 1995. PO TO ^A RI: U Memorijalnom centru Poto~ari ju~e je obele`eno 17 godina od masakra bo{wa~kog stanovni{tva u Srebrenici od strane pripadnika Vojske Republike Srpske. Sahraweno je 520 `rtava koje su identifikovane u masovnim grobnicama, a ubijene u julu 1995. godine. Me|u identifikovanim `rtvama je vi{e od 80 de~aka koji su, kada su ubijeni, bili mla|i od 15 godina. Do sada je u Memorijalnom centru u Poto~arima identifikovano iz masovnih grobnica i sahraweno 5.137 osoba. Komemoracija u Poto~arima po~ela je intonirawem himne Bosne i Hercegovine i recitalom Abdulaha Sidrana, a u Memorijalnom centru bilo je skoro 40.000 qudi, prenose sarajevski mediji. Predsednik Organizacionog odbora komemoracije ]amil Durakovi} rekao je da je na komemoraciji `rtvama vra}en identitet, ime i prezime. „Oni danas postaju ponovo qudi, a prestaju biti neidentificirani ostaci. Ne ukopavamo posmrtne ostatke ve} na{e o~eve, bra}u i sestre”, poru~io je Durakovi}. Sahrani u Poto~arima prisustvovali su zvani~nici BiH, predstavnici diplomatskog kora, porodice `rtava i gosti iz sveta, kao i delegacija Vlade Republike Srpske. Rabin glavne wujor{ke sinagoge Artur [najer poru~io je u Poto~arima da je „zlo~in po~iwen u ime vere, najve}i zlo~in po~iwen u ime vere”. „Razmere ovog zlo~ina moraju da se pamte, a ne pori~u, jer istorijske ~iwenice ne mogu da se me-

U Poto~arima bilo oko 40.000 qudi

va me|u qudima, u tragawu za mirom i pravdom, a sve u spomen na moju porodicu i milione koji su ubijeni”, naveo je wujor{ki rabin. Napad na Srebrenicu po~eo je 6. jula 1995. i zavr{io se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladi}a u grad. Holandski bataqon Ujediwenih nacija bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga. Prema optu`nicama Ha{kog tribunala, vojnici pod komandom Ratka Mladi}a su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih mu{karaca i de~aka. Oko 30.000 `ena i dece deportovano je za dva dana. U novembru 2004. Vlada Republike Srpske uputila je izviwewe porodicama Bo{waka stradalim u Srebrenici konstatuju}i da

Oba ma: SAD se pro ti vi po ri ca wu ge no ci da Ime Srebrenice uvek }e biti povezano sa najmra~nijim doga|ajima 20. veka, saop{tio je ameri~ki predsednik Barak Obama. „Danas odajemo po{tu za vi{e od 8.000 nevinih mu{karaca i de~aka, bra}e i muèva, o~eva i sinova koji su brutalno ubijeni u Srebrenici pre 17 godina u besramnom ~inu genocida koji je {okirao svet”, naveo je Obama. „SAD odbacuje nastojawa da se iskrivquju razmere tog zlo~ina, da se opravda motiv za zlo~in, da se okrive `rtve i da se negira nepobitna ~iwenica da je to bio genocid”, poru~io je Obama dodav{i da svi èle nastavak procesa pomirewa i miran suìvot gra|ana BiH i Balkana, jer, kako je rekao, „to }e zna~iti kona~no odbacivawe zla koje je pokrenulo ratove i dovelo do genocida u Srebrenici. waju”, rekao je [najer i istakao da saose}a sa gra|anima Podriwa, jer je i sam u holokaustu izgubio sve ~lanove svoje porodice. „Ipak, nisam se okrenuo ni protiv boga ni protiv qudi. Ceo ìvot sam posvetio izgradwi mosto-

se u Srebrenici desio „zlo~in velikog obima”. U izve{taju vladine Komisije za Srebrenicu navedeno je da je tokom ofanzive srpskih snaga na tada{wu „za{ti}enu zonu” u julu 1995. ubijeno 7.800 Bo{waka, kao i

da su otkrivene 34 nove masovne grobnice. Za genocid u Srebrenici 1995. optu`ene su vo|e bosanskih Srba

Srebrenice u julu 1995, na na~in utvr|en presudom Me|unarodnog suda pravde. Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je progla{en Danom se}awa na genocid u Srebrenici. Dràvni parlament BiH proglasio je 11. jul danom se}awa u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele dràve, zbog protivqewa poslanika Republike Srpske. Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izrazili su nedavno skepsu da se ovaj zlo~in moè kvalifikovati kao genocid, {to je iza-

Zvi `du ci am ba sa do ri ma

Radovan Karaxi} i general Ratko Mladi}. Karaxi} je uhap{en 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivawa, a Mladi} u maju pro{le godine, posle 16 godina skrivawa i wima je su|ewe u toku pred Ha{kim tribunalom. U toku je su|ewe i generalu Zdravku Tolimiru, biv{em pomo}niku Ratka Mladi}a i ratnom {efu Obave{tajne slu`be Glavnog {taba VRS. Tribunal je za Srebrenicu osudio biv{eg na~elnika General{taba Vojske Jugoslavije Mom~ila Peri{i}a i vi{e biv{ih oficira Vojske i policije RS. Po~etkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zlo~ine u jugoslovenskim ratovima, me|u kojima su posebno pomenuti zlo~ini u Srebrenici i Bratuncu. ^etiri godine kasnije, Skup{tina Srbije usvojila je Deklaraciju kojom se osu|uje zlo~in nad bo{wa~kim stanovni{tvom

Na komemoraticiji u Poto~arima dogodio se incident, kada su porodice `rtava, uz zvi`duke, do~ekale visoke zvani~nike - ambasadore evropskih zemaqa, kao i politi~are iz BiH. To je bila do sada prva otvorena demonstracija porodica `rtava koje su ove godine tra`ile da politi~ari ne dr`e govore u Memorijalnom centru u Poto~arima, prenosi internet portal „Klix.ba”. Predsednik organizacionog odbora komemoracije ]amil Durakovi} poru~io je da je sramota {to su pojedinci izvi`dali politi~are, a wega pogodili fla{om. zvalo o{tre kritike u regionu i me|unarodnoj javnosti. Ju~e su na srebreni~ki masakr podsetili i britanski premijer Dejvid Kameron i {ef diplomatije Vilijam Hejg.”Nikada ne smemo zaboraviti ~in genocida po~iwenog u Srebrenici niti se on ikada sme negirati. Va`no je iskoristiti ovu priliku da se podseti na to i potvrdi ube|ewe da svet mora da deluje na spre~avawu takvih zlo~ina”, naveo je Kameron. Hejg je na svom Tviter nalogu napisao: „Danas se se}amo `rtava iz Srebrenice, wihovih porodica i prijateqa... Ne zaboravite Srebrenicu.”

Bor ba s va tre nom sti hi jom u Dal ma ci ji ZA GREB: Borba hrvatskih vatrogasaca s vatrenom stihijom u Dalmaciji se nastavqa neki poàri u priobaqu su uga{eni ili lokalizovani, ali su u me|uvremenu buknuli drugi. Vatrogasci su tokom no}i i ju~era{weg jutra ugasili ili lokalizovali poàre na podru~ju Zadarske, Splitsko-dalmatinske i [ibensko-kninske ùpanije. U Splitsko-dalmatinskoj ùpaniji je buknuo novi poàr na podru~ju Kri`waka, Tre~anica, kod Planog. Poàr je zahvatio povr{inu od oko 12 hektara na kojoj se nalaze trava i nisko rastiwe, a rano jutros lokalizovala su ga 73 vatrogasca i 19 vatrogasnih vozila iz Splita i okolnih mesta na obali uz pomo} jednog helikoptera. Najzahtevniji poàr na brdu Okit, koji je gasilo 85 vatrogasaca s 27 vozila uz vazdu{nu podr-

{ku, lokalozovan je preksino} oko 22 sata. Prilikom ga{ewa dvojica vatrogasaca su lak{e povre|ena, a jedno vatrogasno vozilo potpuno je izgorelo.

jem se sumwa da ima zaostalih mina, saop{tila je Dr`avna uprava za za{titu i spasavawe. Ipak, oba po`ara su uga{ena. Kod Siwa je izgorelo 30 hektara

Po`ari su izbili i kod Kistawa i Siwa blizu Knina, a ga{ewe je bilo opasno jer su oba po`ara izbila na podru~ju na ko-

niske borove {ume, trave i niske vegetacije, dok su kod Kistawa izgorela tri hektara trave i niskog rastiwa.

Velike vru}ine koje traju ve} nedeqama i u Bosni i Hercegovini su izazvale niz {umskih poàra, a najteà situacija je na podru~ju Kakwa, Olova i Zavidovi}a u centralnom delu zemqe, saop{tilo je bosansko ministarstvo bezbednosti. Kod Kakwa, gde je poàr izbio u ponedeqak, vatrom je zahva}eno oko 20 hektara borove {ume, ali poàr, za sada, ne ugroàva naseqena mesta. U ga{ewu poàra je, uz vatrogasce, angaòvano i stanovni{tvo, navodi HINA. U Olovu je u poàru, koji je izbio u nedequ, do sada izgorelo oko 100 hektara {ume. Ga{ewe poàra za sada oteàva i jak vetar. Ministarstvo bezbednosti je zatraìlo od ministarstva odbrane da angaùje helikoptere u ga{ewu poàra na podru~jima gde je trenutno najteà situacija, a ga{ewe je jedino mogu}e iz vazduha zbog nepristupa~nog terena.

Gr~ka banka

RA STE PO VE RE WE GRA \A NA U BAN KAR SKI SI STEM

Gr ci vra }a ju u{te |e vi nu u ban ke ATI NA: Guverner Centralne banke Gr~ke Jorgos Provopulos izjavio je da Grci vra}aju u banke u{te|evinu koju su podigli za posledwa dva meseca u strahu od politi~ke i ekonomske krize. Provopulos je pozvao novu vladu da nastavi rad na ja~awu poverewa gra|ana u bankarski sistem. Ulozi u gr~kim bankama su maja opali za 8,6 milijardi evra i iznosili su 157,4 milijarde evra. Tome je doprinela politi~ka kriza uz nemogu}nost formirawa vlade posle prevremenih poslani~kih izbora po~etkom maja koji su morali biti ponavqeni poloinom juna. Guverner Pravopulos, koji je razgovarao sa predsednikom Gr~ke Karolosom Papuqsaom, rekao je da se nada da }e u narednim mesecima biti vra}en sav novac koji je iz straha povu~en iz banaka. On je ocenio da je iznos depozita sada na zadovoqavaju}em nivou. Gr~ka vlada koju ~ini trojna koalicija done-

davno qutih ideolo{kih protivnika, sada je pred te{kim izazovom - mora}e da nastavi sprovo|ewe programa smawewa deficita i duga koji je zbog izbornog procesa bio zaustavqen. Atina se obavezala me|unarodnim kreditorima da }e nastaviti da primewuje o{tre mere {tedwe u zamenu za pomo} EU i MMF, ali obe}ane reforme su zastale. Ministri finansija ~lanica evrozone su za septembar odlo`ili odluku o gr~kom zahtevu da se pregovara o ubla`avawu uslova za nastavak dobijawa pomo}i bi}e doneta posle zakqu~aka tima koji ~ine predstavnici MMF-a, EU i Evropske centralne banke. Stopa nezaposlenosti je prema{ila 22 odsto u Gr~koj koja je u petoj godini recesije. O~ekuje se da Vlada do kraja jula sprovede privatizaciju i druge mere koje bi trebalo da donesu tri milijarde evra u{tede.

CRNA GORA

U to ku pre go vo ri o iz bo ri ma POD GO RI CA: Predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} ka`e da su u toku pregovori vlasti i opozicije o odr`avawu poslani~kih i predsedni~kih izbora na jesen. Krivokapi} je novinarima kazao da je stav vladaju}e koalicije

Ranko Krivokapi}

da se izbori objedine, a stav wegove Socijaldemokratske partije (SDP) je da Filip Vujanovi} ne treba da dobije {ansu za tre}i mandat na ~elu dr`ave. Redovni psolani~ki izbori u Crnoj Gori su predvi|eni za mart 2013. godine, dok {efu dr`ave Vujanovi}u drugi mandata isti~e u maju. U vladaju}oj koaliciji smatraju, objasnio je Krivokapi}, da izbore

treba objediniti i odràti ih na jesen, zbog po~etka pristupnih pregovora sa EU i ekonomske krize. Krivokapi} je saop{tio da wegova Socijaldemokratska partija paralelno pregovara sa koalicionim partnerom, Demokratskom partijom socijalista (DPS) o na~inu izlaska na izbore. U tom smislu ponovio je da bi dugogodi{wi partneri u vlasti mogli da iza|u samostalno, ukoliko se ne dogovore o statusu Eelek tro pri vre de Crne Gore (EPCG) i Kombinata aluminijuma Podgorica (KAP) i ta pitawa nazvao su{tinskim za koalicionu saradwu. Predsednik Skup{tine kaè da je siguran da predsednik Vujanovi} zavr{ava karijeru predsednika dràve. „Ustav iskqu~uje tre}i mandat i sve je jasno. Nema nikakve pravne dileme da }emo dobiti nove kandidate na predsedni~kim izborima i u ime DSP-a i u ime opozicije”, zakqu~io je Krivokapi}.

BUGARSKA

\an kov: Ne }e mo u evro zonu SO FI JA: Bugarska za sada nema interesa da u|e u zonu evra, rekao je ministar finansija Simeon \ankov. „Bugarska u ovoj fazi nema interesa da u|e u ~ekaonicu zone evra”, rekao je ministar, podsetiv{i na „lo{e doga|aje u zoni evra izme|u 2009. i 2012. godine”, pi{u bugarski mediji. ^ak i da je Bugarska spremna i da je, kako je re- Simeon \ankov kao ministar, „ulaz u ~ekaonicu jedini korak koji nam ostaje (za prihvatawe evra), ne mislim da Bugarska u ovom trenutku ima interes da to uradi”. „Dosta je velika nesigurnost. Nije nam interes da se `urimo zbog mogu}ih negativnih efekata. Zato ~ekamo da se situacija smiri„, dodao je on. Najsiroma{nija ~lanica Evropske unije, Bugarska ima stabilne makroekonomske indikatore, sa javnim dugom od 14,3 odsto BDP u januaru.

GLOBUS

~etvrtak12.jul2012.

Осуђена на шишање

удија је одлучио да ће несташна девојчица морати да остане без коњског репа. Кејтлин Лопан (13) из Прајса у Јути нашла се пред судом за малолетнике пошто је у ресторану „Мекдоналдс” на кварно ошишала трогодишњу девојчицу коју је први пут у животу видела. Овај несташлук запањио је родитеље детета, који су пријавили Лопанову суду за малолетнике, где је оптужена за физички напад. Судија Скот Џохенсен осудио је девојчицу на 276 сати друштвено-корисног рада, али је њеној мајци Валери рекао да

Какав укус имају зидови катедрала

на само један Британац који се са пријатељем кладио да ће за пет година олизати све катедрале у земљи. У „лизачки поход” је кренуо крајем 2011. године. Лоренс Едмондс (26) посетио је већ 42 англиканске катедрале у Великој Британији, и сваку од њих је и полизао. Он је на свом необичном ходочашћу већ превалио осам хиљада километара. До краја мисије ће да пређе још три пута толико јер сада креће у поход на катедрале у Шкотској, Ирској и Велсу. „Више се и не сећам зашто смо се кладили у лизање катедрала, али ја сам до сада пробао много нових места на којима никад нисам био”, каже Лоренс, а преноси лист „The Sun”.

dnevnik

казна може да буде смањена, уз једну необичну допуну. „Уколико сада, пред свима, одсечете свом детету тај коњски реп, смањићу јој казну за 150 сати. Око за око, зуб за зуб”, рекао је судија. Валери га је послушала и одсекла Кејтлинин репић, и казна је смањена, али га је сада пријавила надлежним органима јер сматра да је претерао. Она је уложила формалну жалбу, која ће бити разрешена тек за неколико месеци.

Жена или стонога

ивши муж тужио жену јер је од њега скривала своју (тајну) скупоцену колекцију ципела која броји 1.200 пари! Бет Шарк (42) опсесивно купује ципеле од своје 13. године, а данас је поносна власница чак 1.200 пари, од којих 700 чувене марке Кристијан Лабутин које папрено коштају. Прошле недеље Бет је тужио бивши муж јер је открио да она поседује много више ципела

него што је он знао. Он је оптужио да поред „званичне” колекције са којом је био упознат, Бет има и тајну колекцију коју је од њега крила и за коју има посебну тајну собу у кућу у којој су заједно становали. Бивши муж жели да јој се освети тако што ће се дочепа-

ти њених драгоцених ципела, за које процењује да вреде око милион долара, али ни сам није сигуран колико је пари ципела бивша супруга утајила од њега. Он сада тврди да није имао појма да је његова бивша жена трошила толику количину

новца на ципеле, и да то није знао ни у току развода, због чега је на штети. Бет која тренутно са својим новим дечком ради на дизајну новог сајта за ципеле, најавила је оштру борбу за њој најдрагоценију ствар на свету ципеле!

Кад се роштиљ стварно воли Н

и огромни комади леда вас неће спречити да испечете своју омиљену месну посластицу! Овај момак свакако спада у категорију загрижених љубитеља роштиљања, јер га ни елементарна непогодна није спречила да испече своју крменадлу или пљескавицу. Наиме, док је пекао роштиљ у свом дворишту, наишло је право невреме и са неба су почели да падају комади леда. Међутим, он није дозволио да му то поквари забаву, сакрио се под велики кишобран (мада на снимку не делује да му он није био од неке претеране помоћи) и храбро наставио да пече. Његови пријатељи, који су се склонили на суво и безбедно, снимали су га и смејали се његовом „подвигу”.

Дечко у кући, љубавник у дворишту

дечком. Нашли су „идеално” решење - љубавник се доселио на њено имање, и живео у шатору. Месецима се њен дечко Стен питао зашто Сју стално иде у дуге шетње по пољима око куће, а Алексова жена Вал слутила да нешто није у реду, пошто је недељама био „на пословном путу”. На крају, скупили су храброст и признали да су поново заљубљени. Док је Стен успео да види смешну страну свега и џентлменски се повукао, Вал је побеснела, па планира да одере свог бившег мужа на суду, пише „Дејли мејл”. Сју и Алекс планирају да живе заједно у Инвернесу након његовог развода. Овога пута, у кући, а не у шатору.

ританка је остала у вези, док је њен љубавник „камповао” у шатору у двори-

шту! Сју Меклин и Алекс Мекдоналд из Бенкорија били су у вези средином осамдесетих, када су обоје били тинејџери. Њихова младалачка веза је убрзо „пукла”, а поново су се срели тек две деценије касније. Када је Алекс послао захтев за пријатељство на сајту Фејсбук, Сју је прихватила, а убрзо су договорили и сусрет, како би се испричали о старим временима. Старе варнице су плануле... Међутим, Мекдоналд је био ожењен већ годинама, а Меклинова живела са дугогодишњим

Полиција тражи плишаног меду

олиција у Стокхолму на својој званичној страници објавила оглас у којем тражи несталу играчку. Мала Тара Бломквист изгубила је медведића, и толико се потре-

не, уколико пронађу меду, да га донесу у најближу полицијску станицу. „Помозимо Тари да добије свог другара назад”, пише на страници стокхолмске полиције.

сла да је њена мама Кристин направила постер у којем моли грађане да га врате, уколико га нађу. Њени пријатељи на сајту Фејсбук брзо су проширили оглас, који је стигао до званичне странице стокхолмске полиције. Неко од полицајаца ван дужности „шеровао” га је, и испод замолио грађа-

Више корисника „Фејса” било је зачуђено тиме што полиција „губи време” на овај начин, али је на њихова питања одговорио један инспектор. „Оглас је ‘шеровао’ колега ван дужности, тако да нас ова ‘акција’ не кошта ни новца, ни времена”, написао је он.

Како украсти нове патике

ако... Десну у једној продавници, леву у другој. „Њујорк пост” пише о необичном тренду међу крадљивцима у том граду. Они пажљиво осматрају излоге продавница спортске опреме, како би „снимили” у ком излогу се налази лева, а у ком десна патика жељеног пара. Они затим улећу у радње, узимају по једну патику из излога, а онда дан-два касније допуњују пар у другој радњи.

„Очигледно имају добро разрађен систем, како би комплетирали пар тако да не заврше са, рецимо, две леве патике”, рекао је власник једне продавнице у Бронксу. Он је додао да годишње око 50 патика из излога „добије ноге” захваљујући маштовитим лоповима, и да се власници продавница довијају на разне начине како би их обезбедили. Први метод „безбедности” је да завежу патике пертлама за део конструкције излога.

dnevnik

OGLASi

IN TE LEK TU AL KA, zaposlena, situirana, samostalna, ozbiq na, le pe spo qa {wosti, `eli da joj se javi go spo din do 62 go di ne po zitivnih osobina, koji `eli emo tiv nu i fi zi~ ku traj nu ve zu, mo gu} brak. Telefon: 064/368-2695. 56494

IZ DA JEM sobe i apartmane u ^awu. 00382/67859-097, www.da noj lo vi ca part ma ni.pic zo.com 55918 SO B E I APART M A N I na mo ru Utje ha kod Ba ra, bli zu mo ra. Po voq no. Te lefon 062/8510-669, 021/6363291. 56056 PO V OQ N O iz da jem dvo krevetne sobe - apartman u Kum bo ru kod Her ceg No vog, 100m od pla `e. Te le fon 021/8881.003, 063/14-77199. 56445

^A SO VI nema~kog, engleskog, fran cu skog, la tin skog, srp skog je zi ka pred {kol ci ma, osnov ci ma, sred wo {kol ci ma, stu den ti ma, od ra sli ma. Do la zim ku}i. Profesor sa dugogodi {wim is ku stvom. Te le fon 021/6399-305. 56433 DA JEM ~asove osnovcima iz svih pred me ta. Po mo} pri sa vla |i va wu gra di va, pri pre ma za po prav ni is pit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 56434

PRE VO DI sa i na nema~ki, en gle ski, fran cu ski, la tin ski je zik. Stru~ ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi {we is ku stvo. Te le fon 021/6399-305. 56435

IZ D A J EM na me {ten jed no i po so ban stan na Ke ju. Telefon 063/836-6036. 56076 IZ D A J EM gar so we ru 28m2, na me {te na u No vom Sadu ul. [umadijska br. 1. Te le fo ni: 452-817 i 065/432-77-52. 56359 IZ DA JEM name{tenu garsoweru M. Gorkog 6, ispred Spens-a. Te le fon 063/511939. 56381 IZ D A J EM dvo so ban stan 60m2 na Limanu III, kod Doma zdra vqa. Te le fo ni: 065/4000-445, 064/104-6500. 56391 IZ D A J EM sa lon ski stan 70m2 u cen tru sa te ra som, mo`e i kao poslovni prostor sa par kin gom. Te le fon 064/1213-179. 56424 IZ D A J EM no vi dvo sob ni stan na 2. spra tu, Bra }e Rib ni kar. Te le fon 063/1152-660. 56425

~etvrtak12.jul2012.

IZ DA JEM komfornu name{tenu garsoweru u centru, 28m2, telefon, centralno, kablovska. Telefon 021/552270, 064/11-36-076. 56439

GR BA VI CA, novija ukwiè na gar so we ra, ce na 27.800. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15001 BUL. OSLO B O \ E W A, u no vi joj zgra di, ukwi è na kompletno name{tena garsowera, cena 28.600. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15002 S. DE T E L I N A R A, ukwi èn 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 15003

CA R A DU [ A N A, ukwi èn 2.0 stan od 43m2 na II spra tu, ce na 35.000. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15004 NO V A DE T E L I N A R A, nov, useqiv, odli~an 1.5 stan od 35m2 po ce ni od 36.000. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15005 GR B A V I C A, kod Li man skog par ka, od li ~an 1.5 stan od 36m2, bez ula ga wa, ce na 40.600. Te le fon 6368429, www.bo mil.rs. 15006 GR B A V I CA, odli ~an nov 2.0 stan fantasti~nog raspo re da, ukwi èn, ce na 57.000. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15007 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 2.0 stan od 60m2 na I spratu po ceni od 49.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15008 SA TE LIT, klasi~an 2.0 stan od 48m2 po ce ni od 32.000. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15009 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spra tu, cena 56.650, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i oko li na.... Te le fon 6366952, www.bo mil.rs. 15010 ]IR P A N O V A, ukwi èn, use qiv 1.5 stan, ce na 40.200. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15011 LI MAN, odli~an 1.5 stan od 53m2 na IV spratu, cena 45.900. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15012 GR B A V I C A, nov, ne u se qavan jednoiposoban stan, na pr vom spra tu. Ce na 52.200 evra. Te le fon 060/02-01-000. 56463 SA T E L IT, ukwi èn dvo soban stan, 48m2 na drugom spra tu. Ce na 30.000 evra. Telefon 060/02-01-000. 56462

NO V A DE T E L I N A R A, no vi ji, ukwi `en 2.5 du pleks, ce na 37.100. Te le fon 6368-429, www.bo mil.rs. 15013 TE LEP, nova zgrada odli~an ma wi 2.5 stan, ce na 45.600 sa PDV-om (mo `e kredit). Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15014

KEJ, ukwi èn, odr à van 2.5 stan od 70m2, ce na 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 15015 OKO L I N A BU L E V A R A, zgrada od fasadne cigle, na mir nom me stu u ze le ni lu, odli~an 2.5 stan, bez ulagawa, I sprat, ukwièn cena 70.000. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15016 NO V A DE T E L I N A R A, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan po ce ni od 64.800 sa PDV-om. Te le fon 6368429, www.bo mil.rs. 15017 RU M E N A^ K A ul., ukwi èn 2.5 stan od 61m2 po ceni od 46.350. Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 15018 LI MAN 2, prazan i ukwièn 2.5 stan od 68m2, cena 62.800. Te le fon 636-8429, www.bo mil.rs. 15019 TRG MLA DE NA CA, troipo so ban ukwi èn stan na tre}em spratu sa liftom i ve li kom te ra som. Ce na 105.000 evra. Te le fon 060/02-01-000. 56460

LI M AN, ukwi èn ori gi nalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spra tu, ce na 85.500. Te le fon 636-6952, www.bo mil.rs. 15020 BU LE VAR EVRO PE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4.0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 15021 GR B A V I C A, pro da jem nov, odmah useqiv luks, ukwi èn 6.0 stan (ni je du pleks) od 136m2 na IV spratu, mo è i za me na za stan vi {e sprat no sti od 8090m2. Te le fon 063/828-8377, www.bo mil.rs. 15022 KEJ, u od li~ noj zgra di, klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 15023

PO TRA @WA stanova, ku}a, vi ken di ca, vo} wa ka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgra du, is kqu ~i vo je dan vla snik. Te le fo ni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 56493 KU ] A NA TE L E P U, do bra lokacija. Informacije na telefon 063/896-7201. 56275 KU ] A, Srem ska Ka me ni ca, kod policijske {kole, ukwièna, 106m2, na placu 800m2, sa ga ra òm. Ce na 80.000 evra. Te le fon 060/02-01-000. 56464 UZI MAM u arendu zemqu: Peji}evi sala{i, ênej, B. Ja rak, Ki sa~, Ru men ka, Ste pa no vi }e vo, pred nost na vi {e go di na, is pla ta od mah. Te le fon 064/8372806. 55586 FRU [ KA GO R A, Ali be govac, [irine, 8km od Novog Sa da, 5.300m2, plac, put, struja, voda-izvor, lep po gled. Te le fon 064/28861-71. 55963

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak12.jul2012.

U SU BO TU 7. jula oko 17.50 ~asova, na stajali{tu u Rumena~koj ulici pri izlasku iz autobusa br. 7 majku i dvoje male dece stisnula su vrata autobusa. Molila bih o~evice da mi se jave na 064/95-06-119 majka. 56469

Posledwi sestri

pozdrav

dnevnik

voqenoj

Posledwi Kolumbu.

dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom stricu, svekru i dedi

Posledwi pozdrav voqenoj sestri, svastiki i tetki

Mariji Krsti} ro|. Plos od brata Mikice Plos sa porodicom.

56530

Posledwi pozdrav

Mariji Krsti} ro|. Plos od porodice Slijep~evi} i porodice Majski.

Todoru Spasoja Samarxi}u obele`i}e se danas, 12. 7. 2012. godine, u Srpskoj Pravoslavnoj crkvi u Vankuveru (Kanada). O`alo{}ena porodica: sinovac Milorad, sinovica Vukosava, snahe Dosta i Dobrila, unuci Komnen, Mom~ilo, Vladimir, Radomir A, Manojlo, Milivoje, Radomir K. i Goran, unuke Biqana, Bosiqka, Koviqka, Persida, Desanka, Du{anka, Branka, Slavka i Slobodanka, kao i druga mnogobrojna rodbina. 56521

56529

Posledwi pozdrav sestri, tetki i svaji

pozdrav

1992 - 2012.

voqenoj

Draganu Prodanovi}u Kolumbiji

Dragan Prodanovi}

[kola, mladost - proletelo... pozno doba - doletelo... Penzijica neka mala, pomogla je - Bogu hvala. Svi drugari, terevenke, ostali su blede senke. Iznenada, bez pozdrava, kad’ se niko nad’o nije, prekrila te meka trava, barjak LIMAN tu`no vije... Pamti}emo li~nost tvoju, uz ~a{icu - jo{ po koju.

Neka te An|eli ~uvaju dragi prijatequ.

Boris, Borko i Stefan Srbinovski.

56522

Mariji Krsti} ro|. Plos Pamti}emo te po dobroti, plemenitosti i qubavi kojom si nas bezgrani~no darivala.

PLAC za pumpu, dva sala{a ^enej, 13000 m2, Veternik, placevi Petrovaradin - Klisa, stan 800E/m2, ku}a dva stana 55.000E. Telefon:063/598463, 021/6215-260. 56492

IZ DA JEM uli~ni lokal od 40m2, Bra}e Ribnikar. Telefon 063/596-189. 56427

GA [E NI KRE^, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847034 i 064/613-83-68. 55280

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135. 54892 RO LE TAR, popravqam i izra|ujem sve vrste roletni i venecijanera. Telefon 064/1127-141. 56352 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 56383 MO LER I FAR BAR radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Telefon 6435-095. 56443 MO LER SKA RAD WA - najpovoqnije radimo molerske radove, demit fasade, adaptacije - iskusni, odgovorni majstori odmah slobodni. Telefoni: 021/882-133, 063/518-346. 56454

IZ RA DA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/5816333, 6434199. 56465

Peki, [tukica, Imre, Vrabac, Boris, Stefan, Viktor, Ilija, Ruta, Jaca, Cica, Jelena, Quba Borqa, Roki i Dukili.

Sestra Ru`ica Todorovi} sa porodicom. 56531

Posledwi pozdrav

56533

Posledwi pozdrav velikom prijatequ.

na{em

Qiqana Pavlovi} Qiqa Iako je pro{lo punih dvadeset godina od kako si nas napustila, znaj da si stalno sa nama i da }e{ biti sve dok postojimo. Sutra, u petak, 13. juna, u 10 ~asova, okupi}emo se oko Tvoga groba da Ti se zahvalimo na dobroti koju si nam pru`ila.

\or|e, Tawa, Dejan, Olivera, Peca, Isidora i Du{an.

ME LE MI „Stanil” poma`u protiv ujeda komaraca, ojeda ko`e i hemoroida. Telefon: 0616157316. 55166 PRI ROD NI PRE PA RAT protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, Deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490797. 56191

AGEN CI JI „BO MIL” potreban agent prodaje sa iskustvom minimum od godinu dana, plata dogovor mogu} i fiksni deo ! Telefon 6366952, www.bo mil.rs. 15024 PO TREB NA `ena za brigu o nepokretnoj `eni. Stan zaseban i plata. Telefon 504-450. 56325 PRI MAM instruktora za rad A, B, C, D, E kat. i ma{inskog tehni~ara za rad na tehni~kom. Telefon 063/519-715, 064/25-10-929. 56478

na{em

Draganu Prodanovi}u Kolumbu Svojom vedrinom i dobrotom osta}e{ ve~no na na{im treninzima i utakmicama, u na{im srcima. Kugla{ice i kugla{i Elektrovojvodine.

56524

Posledwi pozdrav sestri, tetki i zaovi

Kolumbiji

voqenoj

56536

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Dragan Prodanovi} Kolumbija

Osobqe iz ~arde sa Limana: Goran, Popica, Milka, Deki, Igi, Nikola, Kubala, Quba, Sima i Cica.

Posada „Cicerona” sa tvoje posledwe plovidbe Dunavom: Goran, Doca, Branko, Mi{a, Bata i Li~ke.

Mariji Krsti} ro|. Plos Osta}e{ srcima.

zauvek

56526

56525

Dana, 10. 7. 2012. godine, u Beogradu, u 75. godini, tiho, bez pozdrava utonula je u ve~ni san na{a voqena sestra

Saletu Francuskom

na{im

Bra}a Stevan i Dragutin Plos sa porodicama.

Marija Krsti} ^I S TIM po dru me, od no sim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma {i ne, {po re te, automobile stare za otpad. Te le fo ni: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495. 56070

Posledwi pozdrav dragom kugla{u

od ~lanova Kajak kanu kluba „Liman”.

56532

652/P

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 92. godini napustio na{ dragi i voqeni tata, deda i pradeda

Dobo{i \er|

ro|. Plos Telo mile nam pokojnice bi}e, po wenoj `eqi, preneto u rodno Ravno Selo, danas, 12. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, a sahrana je istog dana iz kapele, u 16 ~asova.

Sahrana je u subotu, 14. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: bra}a i sestre sa porodicama.

O`alo{}eni: }erka \en|ika, sin Laslo, zet Miodrag, unuci Nenad i Maja i praunuk Aleksa.

56528

56518

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN U petak, 13. jula 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 9 sati dava}emo petogodi{wi pomen na{oj k}erki

Danas je 18 godina...Nema tvojih pesama... meksi~kih i {panskih... ni gitare ni bege{a... ni ~oveka koji je voleo `ivot... Hvala ti na svemu. O`alo{}ena tvoja supruga Evica - Eva.

Dragana Smiqani}

Lazar Martinovi}

Dragani Smiqani} ro|. Strajin Sve ove godine u na{im mislima radost je zamewena tugom i bolom. ^uva}emo te ve~no u na{im srcima. Tvoji: mama Slobodanka, tata Velizar, sin Mateja i sestra Sandra sa porodicom.

ro|. Strajin

Sahrana je u ~etvrtak, 12. 7. 2012. godine, u 16 ~asova, u Kara|or|evu. O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Nada i sinovi Aleksandar, Milutin i Jovan.

Tvoji: Sr|an, Goran, Tijana i tetke Zorica i Seka. 56513

Opra{tamo se od na{eg dragog i po{tovanog kom{ije

PETOGODI[WI POMEN voqenom i dragom ocu i suprugu

Na{a qubav i tuga ne poznaju godine. Sa nama si u na{im mislima, u svakom na{em danu.

56510

56438

56422

POMEN

Preminuo je na{ voqeni suprug i otac

Branislav Xigurski iz Sremske Kamenice ro|en u Novom Be~eju

~etvrtak12.jul2012.

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

@eqko Popovi} Mili sine, dvadeset godina je pro{lo od kako te nema.

Ve~no }e tugovati tvoja majka Gospava.

Draganu Bogdanovu 1956 - 2007.

Lazara Martinovi}a

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava, i sa neizmernom tugom `ivimo bez tebe.

Sau~estvujemo u bolu porodice.

Zauvek sa tobom Tvoji: Marko i Svetlana.

Kom{ije iz Dr Ribara 1 - 7.

Lazaru Martinovi}u

\oko Jak{i} sa porodicom.

Porodica Bijeli} iz Veternika.

56480 56423

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

56508

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dobrom ~oveku i dragom prijatequ

Na{oj

56509

Posledwi pozdrav mom dragom dedi

56516

GODI[WI POMEN

Baki Zvonku Stanari zgrade iz Fru{kogorske 27. 56514

Aleksandru - Sa{i Francuskom

Posledwi pozdrav

od: brata Borislava, sestre Sowe i Jovanke.

Milki Veselinovi} Micani

Aleksandru Francuskom Bila mi je ~ast dru`iti se sa tobom.

12. 7. 2011 - 12. 7. 2012.

Ja sam mali, ali }u da te zapamtim.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Po~ivaj u miru.

Tvoje, mama i seja.

Tvoj unuk Vuka{in sa mamom Majom.

Tvoja sestra Mirjana sa porodicom.

56461

56503

Uvek si u na{im mislima.

Qiqka. 56489

Aleksandru Francuskom

56488

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav

Milan Nikoli}

Bogdanu Jeki}u

12. 7. 1992 - 12. 7. 2012.

56506

JEDNOGODI[WI POMEN

2003 - 2012.

od: Lije, Micka, Xipa i Slobe.

56497

Posledwi pozdrav preminulom

Aleksandar Francuski Dragi kume! Te{ko je poverovati da si nas zauvek napustio. Bol i tuga koju nam ostavqa{ je neizmerna. Tvoja dobrota i plemenitost osta}e da `ivi ve~no u srcima tvojih kumova: Jove, Mire, Marije i kumi}a Stefana. Hvala ti za svaki trenutak koji si nam nesebi~no podario. Kumovi Kon~arevi}.

651/P

Veci

ro|. Jovan~evi}

od Mexika.

56520

56501

Posledwi pozdrav iskrenom prijatequ i najboqem kom{iji

Danas, 12. 7. 2012. godine navr{ava se tu`nih osamnaest meseci od kako nas je napustio moj dragi tata

Mihwak Ladislavu

od zaposlenih iz „Elektrodistribucija Novi Sad” Novi Sad i penzionisanih radnika iz „Elektrovojvodina” d. o. o. Novi Sad.

Quba Dragi~evi}

Jovanu Kondi}u

Lepo je bilo voleti te, te{ko izgubiti, najte`e bez tebe `iveti.

56455

56428

56426

TU@NO SE]AWE

2003 - 2012.

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage i mile

Quba Dragi~evi}

Slavke Radovi} 1920 - 2012.

Qubav prema tebi }e mi zauvek praviti dru{tvo.

56504

Ako je tvoje vreme moralo stati, na{a qubav i se}awe traja}e koliko i mi sami. Zauvek tvoje: }erka Lepa i supruga Nada.

1935 - 2011.

56490

Tuga se ne meri re~ima, suzama, ni vremenom, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

]erke: Oqa i Lela sa porodicom.

ro|. Jovan~evi}

od porodica: Mili}evi} i Kova~evi}.

12. 7. 2011 - 12. 7. 2012.

Tvoji najmiliji: majka, }erke, sestra sa porodicama i brat.

Pero Repac Se}awe na wega s tugom i qubavqu ~uvaju wegove: }erka Ru`ica i supruga Jelena.

Milan Nikoli}

Rada Mijin

Tvoja sestra sa porodicom. 56456

Ispra}aj na{e drage pokojnice obavi}e se u petak, 13. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Uspomenu na tebe sa qubavqu }emo ~uvati. O`alo{}eni: brat Petar, snaha Ciba sa decom Qudmilom i Renatom, unukom Markom i zetom Stevanom. 56496

ЕГЗИТ 2012.

DU RAN DU RAN (пренос концерта) (РТВ 1, 23.55) 06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945. 09.30 Центар света 10.10 Неустрашива планета 11.00 Рирам Егзит-а 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.05 Документ 14.30 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Неустрашива планета 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Ритам Егзит-а 19.30 ТВ Дневник 20.05 У постељи 21.00 Биографије 22.00 Војвођански дневник 22.35 Чарде на Дунаву 23.00 Оперативци 23.55 ЕГЗИТ 2012: Duran Duran, пренос 01.30 У постељи

Мирко Ковач

Плави круг Јунак најновијег издања емисије је живи класик јужнословенских књижевности Мирко Ковач, који последње две деценије живи и ствара у Ровињу. Повод за разговор јесте 50 година од појаве прве књиге, романа „Губилиште“ објављеног у Новом Саду. (РТВ 1, 15.30)

07.00 08.00 09.00 09.55 10.50 11.45 12.30 12.40 13.10 14.00 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30

tv program

~etvrtak12.jul2012.

Ток шок Концерт године 2002. Грување Грување уживо у студију М Концерт Емисија (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године 2002. ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије Фолдер култура ТВ баштине

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.05 12.30 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Лола Вреле гуме За корак испред Тема недеље Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Глас Америке

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Серијски програм Рецепти Лауре Равајоли Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Зове море Азбука родитељства Украдена срца Храна и вино Убиства у Мидсамеру Бели мантил Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Зове море Живот на Марсу Украдена срца

09.45 ЦХТВ Вести 10.00 АТП Чемпионшип – Преглед сезоне 10.30 Мобил 1 11.00 АТП Бастад 1/8 Финала 12.30 АТП Штутгарт 1/8 Финала 20.45 ЦХТВ Вести 21.00 СК студио 21.30 Премијер лига Магазин 22.00 Квалификације за Европску лигу: Мура – Баку 00.00 Кошарка пријатељска: Француска – Белгија 01.30 АТП Бастад и Штутгарт 1/8 Финала

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 09.58 10.28 10.58 12.00 12.15 12.31 13.14 13.21 13.46 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.58 23.25 23.29 00.00 00.15 01.04 01.14 01.58

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Балкан експрес Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Дуж ракове обратнице Дневник Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Бебе, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи Хероји неба, филм Вести Око магазин Дневник Касл Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Изнајмљене усне, филм

Бебе Ово је прича о четири бебе, у четири различите државе, која их прати од рођења па до првих корака. Зову се Пониџао, Бајар, Мари и Хети и живе у Намибији, Монголији, Јапану и Сједињеним Државама. Режија: Томас Балме (РТС 1, 13.46)

06.15 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Џон Кју Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Соларни удар Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

Фолк шоу

Сање Малетић

Уживаћете у песми Ере Ојданића, Весне Ривас, Боре Дрљаче, Ћане, Милоја Бубоње, Бранке Соврлић, Нихада Алибеговића, Нене Ђуровић, Хасана Дудића, Сање Малетић и Ди џеј Крмка. Музички коктел за све љубитеље праве музике! (КТВ, 20.00)

Метрополис У вечерашњем издању културног магазина „Метрополис” представљамо две изложбене поставке Мишка Павловића у Београду. О дешавањима на овогодишњем књижевном фестивалу „Кикинда Шорт” одржаном у Кикинди говориће Јасмина Врбавац... (РТС 2, 20.30) 06.02 Концерт за добро јутро. три мајстора 06.58 Слагалица 07.17 Датум 07.23 Верски календар 07.33 Мунзи 07.39 Велики и мали 07.50 Откријмо свет са Ђолетом 08.00 Томас и другари 08.12 Гренине ципеле 08.24 Верујте али не претерујте 09.06 Политичке идеје у срба 09.20 Под отвореним небом 09.47 Датум 09.53 Верски календар 10.03 Линк 10.30 Европа и Срби 11.00 У свету 11.30 Траг у простору 11.53 Гитар арт фестивал 12.30 Беокулт 13.00 Трезор 13.57 Верујте али не претерујте 14.38 Политичке идеје у срба 14.52 Под отвореним небом 15.19 Ликовна колонија РТС 15.40 Фудбал (млади до 19 година)ЕП: Енглеска-Грчка, пренос 17.35 Бициклизам: Тур де Франс пренос 18.10 Капри 18.58 Нити културе 19.26 Жељко Јоксимовић 20.00 Место за нас 20.30 Метрополис 21.00 Сребреница: Издани град 21.58 Капри 22.56 Међу нама 23.45 Бициклизам: Тур де Франс преглед 00.15 СО и хор РТС 01.40 Трезор 02.35 Фудбал (млади до 19 година)ЕП: Енглеска-Грчка 04.13 ТВ лица: Бане Крстић...као сав нормалан свет 05.00 Место за нас 05.30 Жељко Јоксимовић

06.00 ВОА 06.30 Мирослав Лазански. Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 10.00 Филм: У име народа 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 15.00 Мућке 15.40 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Дивље сенке 20.00 Мућке 20.30 Ало, ало 21.00 Филм: Исконски страх 23.00 Удовице 00.00 Филм: Зло 02.00 Филм: Исконски страх 04.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Зло

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

06.50 Инспектор Валандер 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 14.10 Филм: Правила привлачности 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.25 Штрумфови 20.10 Увод у анатомију 21.10 Филм: Блејд 2 23.20 Вести 23.55 Спортски преглед 00.15 Филм: Вољена Еванђелина 01.45 Увод у анатомију 02.35 Саут Парк 03.00 Филм: Сестре из пакла 04.40 Филм: Украдени снови 2 06.20 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.30 12.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 20.15 20.45 21.30 22.15 00.00 00.30 02.30 03.15 04.00 05.00

Добро јутро Брачни судија Филм: Медаљонне Тачно у подне- живо Моје срце куца за Лолу Национални дневник Академија дебелих - уживо Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих - преглед дана 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Подражавање Отети Гле ко то говори Хаф Моје срце куца за Лолу

Холи Хантер

Бранислав Поповић

Стршљен Филм прича о љубави између Албанца и Српкиње у предвечерје рата на Косову. Млада Београђанка Адријана заљубљује се у једног елегантног и привлачног странца. Заједно путују по Европи и она ужива у луксузу о каквом је раније могла само да сања... Улоге: Сергеј Трифуновић, Мирјана Јоковић, Драган Јовановић, Бранислав Поповић, Љубиша Самарџић Режија: Горчина Стојановић (Хепи, 20.20) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 23.40 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Стршљен, филм Агенција Мелроуз Плејс Љубавни сигнали Документарни програм Голи живот Насловна страна – квиз Јелена

Подражавање Изузетно напета прича о потери за масовним убицом с лукавим стилом: он копира серијске убојице недавне прошлости. Амбициозна истражитељка Одељења за убиства Сан Франциска и признати психолог за криминалце заједно слажу мозаик злочина.... Улоге: Сигурни Вивер, Холи Хантер, Дермот Малрони Режија: Џон Ејмиел (Пинк, 00.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak12.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Пи ше: Иван Лазаревић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.35 01.30

Највећи губитник Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Мајами инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар

Џејмс Бе лу ши 08.00 Господари рата 09.00 Геније дизајна 10.00 Преживети напредак 11.30 Сведок са балкона собе 306. 12.00 Викторијанска апотека 13.00 Героуов закон 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Геније дизајна 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Средњи век 20.00 Тајни рат 21.00 Ратници 22.00 Господари рата 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Египат 01.00 Како је уметност створила свет

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Ледени потрес На путу за Санта Фе Тајфун Хладни играч Далтри Калхун Пољубац Еротски филм Еротски филм

Дал три Кал хун Ово је мрач на ко ме ди ја о чо ве ку ко ји се бо ри да одр жи свој по сао ве зан за голф, ко ји му је не ка да до но сио мно го нов ца, ка да нео че ки ва но до би ја ста ра тељ ство над сво јом по ма ло чуд ном, му зич ки на да ре ном, че тр на е сто го ди шњом ћер ком... Уло ге: Ели за бет Бенкс, Ло ренс Бул Џу ни ор, Бет Грант, Га тлин Грин Ре жи ја: Ка три на Хол ден Брон сон (Си не ма ни ја, 20.00)

Ко је убио де цу Атлан те Од 1979. до 1981. го ди не у Атлан ти, глав ном гра ду Џор џи је, уби је но је два де сет и де ве те ро де це. Сва су де ца би ла црн ци из нај си ро ма шни јег сло ја. Нај мла ђем је би ло осам го ди на. Те ла су от кри ва на не де љу за не де љом. Ис тра га је ука зи ва ла на ве зу с деч јом про сти ту ци јом, а по за вр шет ку ис тра ге ухап шен је цр нач ки пе вач Вејн Бер трам Ви ли јамс... Уло ге: Џејмс Бе лу ши, Гре го ри Хајнс, Шон Ме кан Ре жи ја: Чарлс Ро берт Кар нер (ХРТ 1, 13.18) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи Пламен 10.10 Место под сунцем, док. серија 11.05 Пругаста браћа - Дружба мунгоса, док. серија 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.18 Ко је убио децу Атланте, филм 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.55 Фауст Вранчић, док. серија 18.30 Др Оз, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Кратки сусрети 20.35 Моћ боја, док. серија 21.00 Дневник с мотоцикла, филм 23.05 Отворено 23.55 Дневник 3 00.40 Секс и град 01.10 Ко је убио децу Атланте?, филм

08.05 08.35 09.00 09.25 10.00 13.30 14.15 14.45 15.30 15.50 16.20 17.20 19.30 20.00 20.50 21.35 22.20 22.50 23.25 00.10 00.40 01.25 02.10

Ели за бет Бенкс

06.00 Златокоса и разбојник 07.40 Срећа, еп. 6 08.30 Додела Билбордових музичких награда 2012. 10.40 Тор 12.35 Најгоре место на свету за хомосексуалце 13.30 Гуливерова путовања 14.50 Девојка из Гилеада 16.45 Сестре 18.25 Откриће лажи 20.05 Провидне лажи 21.35 Игра престола 00.15 Прави секс 01.05 Погрешно скретање 3 02.40 Сајрус 04.10 Једна за пут

На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Јура Хура Пренос седнице Хрватског сабора Идемо у Америку с Гораном Милићем Фауст Вранчић, док. серија Љубав у залеђу Еџмонт Трауматологија Тенис АТП Умаг, снимак 2. меча Тенис АТП Умаг, пренос 1. меча Телетабис Дражесни мајски пупољци Злочинци у скупим оделима ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Калифорникација Добра жена Закон и ред Тенис АТП Умаг, снимак 2. меча

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Одбегле ћерке Биографија - Принц Хари Наоружан и невин Одбегле ћерке Биографија - Камерон Дијаз Грађани опасних намера Срамота Биографија - Принц Хари Одбегле ћерке Биографија - Камерон Дијаз Еволуција Истеривачи духова

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Секси звер Волим те до смрти Типично за Мери Птичица Похлепни Соколови Бат 21 Пљачка Обучена да убије Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Филм: Сестра Бети Филм: Каразуб Видовњак

08.00 Моји џепни љубимци 08.15 Езел 10.15 Кисмет - окови судбине 11.20 Ватрено небо 12.20 Упознај Хрватску 12.35 Ексклузив таблоид 13.05 Вечера за 5 13.55 Пороци Мајамија 15.50 Езел 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Езел 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Кисмет - окови судбине 20.50 Време страха 00.15 РТЛ Вести 00.30 Остани мртав 02.05 Астро шоу

Вре ме стра ха Не по зна ти ви рус од ни ео је жи во те тро је љу ди из ме ђу соб но уда ље них кра је ва – без ика квих прет ход них ви дљи вих симп то ма, умр ли су бив ши вој ник у Ка ли фор ни ји, ко но ба ри ца у Да ла су и ав га ни стан ски за тво ре ник на Ку би. Њи хо ва је смрт на сту пи ла на при лич но за стра шу ју ћи на чин... Уло ге: Сти вен Дорф, Ми ра Сор ви но, Ан ђе ли ка Хју стон, Блер Ан дер вуд, Со фиа Мајлс Ре жи ја: Мик Џек сон (РТЛ, 20.50)

Ми ра Сор ви но

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Мајстори за оружје Ништа лично Желели сте да знате Изградња Олимпијског парка са Џонијем Смитом 00.40 Мајстори за оружје 01.40 Ништа лично

08.30 08.45 09.00 13.00 17.45 19.00 21.00 21.45 23.15 00.30 00.45

Рели Олимпијске игре Атлетика Бициклизам Бициклизам Фудбал Атлетика Билијар Фудбал Рели Бициклизам

Ја пан ке ду ва ју у бам бу со ву фру лу

е дан од ми си о на ра је за бе ле жио (исти на не на во - ку пи ти нов цем. Или, не баш све геј ше и не са мо за де ћи кри ви цу), ка ко је у Ја па ну из гле да ла ег зе ку - секс. Оне су углав ном по ти ца ле из си ро ма шних ци ја над гру пом хри шћан ки: “Же не и де вој ке би - дру штве них сло је ва, а у шко ле за обу ку од ла зи ле су ле би сву че не до го ла и при мо ра ва не да на све че ти ри с 10 до 12 го ди на. Стро га обу ка тра ја ла је ду го, а иду ули ца ма, на кон то га би их јав но си ло ва ли лу пе - об у хва та ла је сви ра ње, пе ва ње, шмин ка ње, уре ђе жи, а по том су ба че не у ја ме са зми ја ма дре си ра ним ње те ла и фри зу ре, сло же ну це ре мо ни ју при пре ма да им се уву ку у те ле сне отво ре. Чо ве ку се сте же ср - ња и сер ви ра ња ча ја, аран жи ра ње цве ћа и раз го вор це и ка да чу је сва та гро зна не људ ска де ла, го то во да пе ро од би ја да их за пи ше.” Ја пан ци су сек су при сту па ли без пред ра су да, сло бод но и отво ре но. Секс и еро ти ка су са став ни де ло ви сва ко дне ви це, а од нос му шкар ца и же не је мо ти ви сан жи вот ном ра до шћу, баш као и у Ин ди ји. На род на по е зи ја, сли ке и ка ри ка ту ре сек су ал ног од но са, ерот ски ху мор и игре ре чи, по ка зу ју у ко јој ме ри су Ја пан ци раз у ме ли и осе ћа ли секс. Ли ков на умет ност ди ван је и мо жда нај бо љи при мер тог сен са, осе ћа ја за еро тич но. Прак тич но не ма умет ни ка ко ји сво је мај стор ство ни је ста вио у слу жбу ве ли ча ња еро ти ке, по ка зу ју ћи и вр хун ско по зна ва ње људ ске ана то ми је. На ро чи то је за ни мљив ко ри шће ни реч ник због сло же но сти ја пан ског на чи на из ра жа ва ња. Та ко сек су ал ни по ло жај у ко јем је же на го ре а му шка рац до ле на ја пан ском се зо ве ма цу ба, што бу квал но зна чи по ло жај от па лих бо ро вих игли ца, асо ци ра ју ћи на то да оне па да ју јед на пре ко дру ге, по ло жај му шкар ца от по за ди на зи ва се ка ва цу га ке – по ло жај жа ба код па ре ња, фе ла цио се на зи ва ша ку ха чи, с бу квал ним зна че њем ду ва ње у бам бу со ву фру лу, а ку ни лин гус на ме ку ђи ри, што зна чи пуж-го лаћ, с асо ци ја ци јом на је зик и ње го во кре та ње. Му шки пол ни ор ган у на ро ду се на зи ва ха ра да и ко, или тр бу шна тру ба, а жен ски фу ку ра ми – на те кли на. Оно што је људ ско у сек су ал ним од но си ма му шкар ца и же не ни на ко ји на чин ни је би ло пред мет згра жа ња, осу да или про го на. Ге јше су и св ојим ж ив отом г ара нт ов але ди скр ец ију Ни хо мо сек су ал ност ни је јав но жи го са на. Чак је у књи га ма секс из ме ђу му шка ра ца опи си ван са свим с кли јен том. Нај ви ше па жње по све ћи ва но је уче њу рав но прав но с оним из ме ђу му шкар ца и же не, да кле ри ту ал них пле со ва јер је то уме ће до но си ло мно го са свим де та љи ма и пи кан те ри ја ма, као што су по зе, по е на. На и ме, осим фи зич ког из гле да, то зна ње је на чи ни за од у зи ма ње не ви но сти мла ди ћи ма или при - нај ви ше це ње но код оних ко ји су ан га жо ва ли геј ше. че о „ква ли те ту„ стра жњи це. А ни му шка про сти ту - Оне су мо ра ле да зна ју и без о бра зне пе сми це ко ји ци ја ни је за о ста ја ла за жен ском по број но сти и ор га - ма су за ба вља ле го сте. На и ме, чи тав ри ту ал је по ни зо ва но сти. Ме ђу тим, ути цај остат ка све та иза звао чи њао кру то и уз др жа но, а он да су, осим же сто ких пи ћа, и геј ше опу шта ле је да се мо дер ни Ја пан ци ат мос фе ру и тим не ва ља мал те не сти де сек су ал них на ви ка и оби ча ја сво јих Да би што бо ље уго ди ли кли јен те ли, лим сти хо ви ма. Ни је би ло нео бич но да се у њи ма пре да ка. у јав ним ку ћа ма во ди ло се мно го по ми њу ра зни ма што ви ти У јав ним ку ћа ма во ди ло ра чу на о сек су ал ном обра зо ва њу на зи ви за ве ли чи ну, об се ра чу на о то ме да се жи ви про сти тут ки. Учи ле су и ка ко да лик, дла ка вост и ми ши ћа при стој но и удоб но, да се сте њу и глу ме ек ста зу, вост му шких и жен ских де вој ке сек су ал но обра зу ју да би му шка рац био по но сан пол них ор га на. Та ко је, и, на рав но, да на у че ка ко да ре ци мо, де вој ка с на дим уго де кли јен те ли. Што су на сво је сек су ал но уме ће ком кин ча ку озна ча ва ла би ле бо ље у уче њу и по на ону чи ја је ва ги на као вре ша њу, то су бо ље за ра ђи ва ле. Јер, као и сву да, му шкар ци ни су тра жи ли са мо ћи ца за но вац, да кле има чвр сто за тва ра ње на ула секс не го и при чу, за ба ву, смех и пе сму. Оне су учи ле ску код стид них уса на. Геј ше су мо ра ле зна ти и да бу ду бес крај но дис и ка ко да сте њу, да би му шка рац био оча ран са мим со бом и соп стве ним сек су ал ним уме ћем. Ја пан ци су крет не. По це ну да бу ду уби је не, ни су сме ле да ода до ла зи ли овим де вој ка ма и да би чу ли „до ка зе„ стра - ју тај не ко је би чу ле. Нај по вер љи ви ји са стан ци, укљу чу ју ћи и до го во ре о за ве ра ма, др жа ни су у њи сти и ек ста зе. Ма што ви тост и ра зно вр сност ја пан ских јав них ку - хо вом при су ству. Оне су про ла зи ле и сек су ал ну обу ку, то ком ко је ћа би ла је за и ста не ве ро ват на. По сто ја ле су, на при мер, и та ко зва не стре ља не, где се за и ста га ђа ло стре - су ри ту ал но гу би ле не ви ност са сво јим учи те љем, ла ма. По ен та је би ла у то ме што су у тим стре ља на ма ста ри јим ис ку сним му шкар цем ко ји би раз де ви че ња као по моћ ни це стре ла ца слу жи ле де вој ке ко је су до - оба вио – пр сти ма. Ра ди ле су нај че шће у чај џи ни ца ма, где су мо ра ле но си ле ис кор шће не стре ле, али с ха љи на ма ко је су има ле та ко ве ли ки из рез да су се де вој ка ма ин тим ни да пла ћа ју сме штај и хра ну, а по што је гар де ро ба де ло ви те ла ве о ма ле по ви де ли при ли ком са ги ња ња би ла ску па, ду го су би ле фи нан сиј ски за ви сне од за стре ле ко је су би ле на по ду па су му шкар ци бр зо сво јих спон зо ра, као и чај џи ни це у ко ји ма су ра ди од у ста ја ли од до ка зи ва ња сво је рат нич ке пре ци зно - ле. Но, фи нан сиј ски од но си геј ши и њи хо вих го спо да ра би ли су вр ло пре ци зно ре гу ли сти. Ма ка ко то па ра док сал но из гле да ло, геј ше су у са ни. К Р А Ј осно ви би ле про сти тут ке, али се за секс ни су мо гле Књигу Ивана Л аз ар евића „ ПРО СТ ИТ УЦИЈА КРОЗ В ЕКОВЕ / Приче о нај ст аријем з анату”, у и здању Српског би б лио филског друштва, м ожете н ар учити путем т ел ефона 063/237–821 или и- мејла: office@sbd.org.rs, по 490 д инара + пош тански тро шкови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak12.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Че твр так је опу штен и при ја тан за вас, уко ли ко се окре не те ле пим ства ри ма као што је шо пинг, из ла зак, до те ри ва ње, по се та ре сто ра ну с му зи ком... За све то вам је по треб на љу бав и но вац, ко ји при сти же.

BIK 20.4-20.5.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец па сте скло ни ро ман ти ци и ужи ва њу. Мо же те би ти ле њи, до пу сти те то се би по не кад ка да вас Ме сец опу шта и по тра жи те дру штво дра ге осо бе. Јер, све је леп ше ка да се де ли и раз ме њу је.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. jul 2012.

Под јед на ко је при сут но и уз бу ђе ња, адре на ли на, ко ли ко и за ба ве кроз ко му ни ка ци ју или пу то ва ње, па чак и по сао. При лив нов ца до ла зи за хва љу ју ћи му шком ауто ри те ту, и то је са свим ОК. По тра жи те га, и тра жи те.

Скло ни сте хе до ни зму да нас и су тра, успо ре ни ји сте не го ина че, али при јат ног рас по ло же ња. Не ко од при ја те ља вам пру жа кон крет ну по др шку, што не би требалo да про пу сти те. За јед нич ки про вод и ула га ње, за ра да.

Скром ни сте и јед но став ни у овом пе ри о ду, што је ре зул тат уну тра шње сми ре но сти и са мо стал но сти. Уко ли ко ра ди те не ки ка пи тал ни и ду го роч ни про је кат, би ће бо љи но што сте за ми сли ли. Од го вор ност и тач ност.

Има те по во љан уплив Ме се ца из зе мља ног ста бил ног зна ка Би ка па и по у зда ну са рад њу с од ре ђе ном жен ском осо бом. Та ко ђе, све у ве зи с ино стра ством вам до но си по год но сти. Не на да ни тро шко ви.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уз бур ка не стра сти ра сту из да на у дан. То се мо же од ра зи ти на ин тен зив ни љу бав ни од нос, аван ту ре, али и у не ком не га тив ном ви ду, на на ру ше ну здрав стве ну си ту а ци ју. Из бе га вај те жар ко сун це и че шће се од ма рај те.

По слов на си ту а ци ја де лу је као да пре ба цу је те из ру ке у ру ку. Би ће бо ље ка да се вла да бу де фор ми ра ла и ка да се бу де зна ло ко ји су чи ји. Због то га бу ди те стр пљи ви у том до ме ну. Али за то, мо же те пу то ва ти би ло где.

Да нас би сте се мо гли по све ти ти љу ба ви с дра гом осо бом ко ја ужи ва ва ше по ве ре ње. Тач но зна те на ко ји на чин мо же те до ча ра ти ат мос фе ру и осми сли ти за јед нич ке тре нут ке на што леп ши на чин. Ку пи те по клон.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По тру ди те се да са чу ва те сми ре ност и му дрост, ду го роч не пла но ве и по зи ци ју ко ју за у зи ма те, при ват но и по слов но. Јер, мо гло би се де си ти да вас не ко, не што, или ви са ми се бе, угро зи те и по вре ди те, у би ло ко јем ви ду.

Уре ђу је те и улеп ша ва те свој жи вот ни про стор. Без кли ме се не мо же, тим пре што нам пред сто је из у зет но вре ли да ни. При ма те са мо по зва но дру штво у свој дом, с уку ћа ни ма се до бро сла же те. Али, па жљи во у са о бра ћа ју!

Но вац на про сто не ста је па по ве ди те ра чу на о то ме да вам из да ци не бу ду ве ћи од при хо да. Мо же те се за де си ти у не згод ној си ту а ци ји, ако не ма те не ку фи нан сиј ску или по слов ну ре зер ву. Из бе га вај те по сао и ири та ци је.

TRI^-TRA^

Му ке по аси стент ки њи V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатнија

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 35 Niш

Evropa

теМПература

НО ВИ САД: Ни жа и при јат ни ја тем пе ра ту ра. Би ће пре те жно сун ча но уз днев ни раз вој обла ка и ма лу шан су за по ја ву ло кал них пљу ско ва. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 20 до 30 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: До ла зи све жи ји ва здух из цен трал не Евро пе и сни жа ва тем пе ра ту ре за 5 до 7 сте пе ни по Вој во ди ни. Мо гу ћи су ре ђи ло кал ни пљу ско ви. Укуп на ко ли чи на па да ви на ма ла. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 17 до 31 сте пен на ју гу. СР БИ ЈА: До ла зи све жи ји ва здух из цен трал не Евро пе, али на ју гу оста је вру ће. Би ће пре те жно сун ча но уз днев ни раз вој обла ка и мо гу ћу ре ђу по ја ву ло кал них пљу ско ва по под не. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 36 сте пе ни на ју гу Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так при јат ни ја тем пе ра ту ра на се ве ру Ср би је, а на ју гу вру ћи на. У су бо ту сву где вру ћи на, на ју гу до 38 сте пе ни. У не де љу осве же ње по под не на се ве ру Ср би је, а у по не де љак и на ју гу. Пр ва три да на иду ће сед ми це тем пе ра ту ре сву где ис под 30 сте пе ни јер до ла зи све жи ји ва здух са се вер ног Атлан ти ка на на ше под руч је. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Не по во љан ути цај на ср ча не бо ле сни ке, као и на осо бе са ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском и аст ма ти ча ре. Са ве ту је се аде кват на за шти та од UV зра че ња. Мо гу ће су гла во бо ља, раз дра жљи вост и бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма. Опре зно у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 28 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Бив ша аси стент ки ња Џе си ка Ла бри ту жи пе ва чи цу Корт ни Лав за не ис пла ћен хо но рар и упли та ње у не за ко ни те рад ње. Џе си ка је ра ди ла за Корт ни од 2010. до 2011, и ка же да јој пе ва чи ца ду гу је де се ти не хи ља да до ла ра. Ла во ва је аси стент ки њу те ра ла да фал си фи ку је зва нич на до ку мен та, и у јед ној при ли ци јој тра жи ла да јој унај ми ком пју тер ског ха ке ра ка ко би из ме нио по дат ке у не по зна тим до ку мен ти ма, твр ди Ла бри је ва. Она ка же и да јој је удо ви ца Кур та Ко беј на од би ја ла од пла те сва ки та кав за да так ко ји би од би ла да из вр ши. Ла бри је ва тра жи не по зна ту су му на име од ште те, и при пре ма соч ну би о гра фи ју сво је бив ше ше фи це, по име ну „Дај те ми кзе некс”.

VIC DANA Же на по ка зу је му жу но ви не: - По гле дај, пи ше да у не ким африч ким пле ме ни ма му же ви упо зна ју сво је же не тек на кон вен ча ња. - Па, зар код нас ни је исто?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

178 (-7)

Slankamen

215 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

243 (-9)

Zemun

261 (3)

Bogojevo

218 (-7)

Panчevo

274 (4)

Smederevo

448 (-2)

Baч. Palanka 230 (-6) Novi Sad

197 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

182 (0)

S. Mitrovica

93 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

252 (2)

Beograd

205 (3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

198 (-2)

NERA

Hetin

66 (-2)

TISA

-16 (-4)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja