Dnevnik 12.avgust 2009.

„GASPROM” BI MOGAO TU@ITI SRBIJU ZBOG GUBITAKA NIS-a

PET BURNIH VEKOVA MANASTIRA KRU[EDOL

Palili ga i Turci i usta{e

Rusi preplatili ma~ku u yaku 90 miliona evra

str. 14

str. 4

NOVI SAD *

SREDA 12. AVGUST 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22448 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

UHAP[ENI KRIVOLOVCI ZBOG NEZAPAM]ENOG POKOQA @IVOTIWA U TEMERINSKOM ATARU

Politika 2 Prstohvat populizma u vremena te{ka

Masakrirali srnda}e

Poqoprivreda 6 Suncokretu obaraju cenu za tre}inu

Novi Sad 8 Doru~ak donet od ku}e plene portiri 9 Stan prepun fla{a s mokra}om 9 Utajiva~a i vi{e od 40.000?

Vojvodina 11 Andrija Dra{kovi} gradi ku}u u fru{kogorju

Crna 12 Ko je sve hapsio Slobodana Milo{evi}a

Dru{tvo 14 Ministar obla~i komunalne policajce

str. 13

SUMORNO ]E SRBIJA OBELE@ITI ME\UNARODNI DAN MLADIH

Nezaposleni, dekintirani i trajno vezani za maminu kujnu Prose~an dvadeset~etvorogodi{wak iz dr`ava EU proputovao je Evropu i najmawe jednom oti{ao van we. Zavr{io je {kolovawe, po pravilu, deo na razmeni u drugoj dr`avi. Volontira pet sati nedeqno, slu{a svoj omiqeni bend u`ivo i ima `ivotni plan za narednih pet godina. Mladi u Srbiji ne mogu da mrdnu iz zemqe bez dobijawa vize, o radnom mestu posle zavr{enog fakulteta uglavnom mogu da sawaju, a sve to je uticalo da sede kod ku}e, nezadovoqni svojim `ivotom.

str. 3

Kako da bolesna nacija pre`ivi bez lekova

str. 14

str. 16 – 21

MLADA REPREZENTACIJA POBEDILA IZRAEL

RASPORED PRVE FUDBALSKE LIGE SRBIJE

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Najvi{a temperatura 28°S UV indeks 6-7

Kvadrate poklonila sistemska gre{ka

SINDIKAT ZDRAVSTVA PROTIV POZIVAWA „BELIH MANTILA” NA KOLEKTIVNU ODGOVORNOST

SPORT

Prijatno

NAZIRE LI SE EPILOG UJDURMI S DR@AVNIM STANOVIMA

str. 14

ANTI]EVI IZABRANICI DANAS U JU@NOJ AFRICI

Ekonomija 4 Nova bu{otina u Banatskom Dvoru 5 Namerna opstrukcija podele akcija

Foto: Jaroslav Pap

Lovokradice su tokom no}i izme|u ponedeqka i utorka u ataru Temerina ustrelile najmawe deset srne}e divqa~i, zbog ~ega su uhap{ene dve osobe. Radi se o devet srnda}a i jednoj srni, a po nezvani~nim informacijama, u ku}i jednog od osumwi~enih, u zamrziva~u, kasnije su prona|ena jo{ tri srnda}a.

Koliko ubijene `ivotiwe vrede jo{ uvek nije saop{teno, ali prve procene lovaca govore da {teta iznosi vi{e od pet miliona dinara.

Novosadska policija saop{tila je da su, zbog osnovane sumwe da su nezakonito lovili i nedozvoqeno dr`ali oru`je i eksplozivne naprave, uhap{eni dr`avqanin Bosne i Hercegovine Neboj{a Y. (58) kao i Mihaq G. (56) iz Temerina. Oni su posle nezapam}enog pokoqa divqa~i u ataru, mrtve `ivotiwe odneli u Mihaqevu ku}u, gde su ih pripremali za prodaju.

c m y

POLITIKA

sreda12.avgust2009.

Yuda: Sever van kosovskog sistema Britanski analiti~ar Tim Xuda ocenio je da stawe na severu Kosova ve} deset godina predstavqa “zamrznuti sukob” i da ima malo {ansi za potpunu integraciju tog podru~ja u sistem kosovske vlasti. Xuda o~ekuje da }e razvoj doga|aja na severu Kosova biti mawe-vi{e isti kao {to je sada. “Mislim da je sasvim mogu}e na}i boqi oblik “modusa vivendi” nakon godinu dana, posebno ako nema uticaja qudi poput Marka Jak{i}a. No, moram re}i da nisam toliko optimisti~an o punoj integraciji u kosovski sistem upravqawa”, podvukao je britanski analiti~ar.

On je u intervjuu Radiju “Slobodna Evropa” na albanskom jeziku rekao da me|unarodna zajednica ne}e dozvoliti razmenu teritorija izme|u Beograda i Pri{tine. Xuda je ocenio da ideja o razmeni teritorija le`i u pozadini predloga Srbije u postupcima pred Me|unarodnim sudom pravde o legalnosti kosovskog progla{ewa nezavisnosti.

“Razmena teritorija je neprihvatqiva za me|unarodnu zajednicu, bar u bliskoj budu}nosti. Problem nije s Pre{evom ili sa severom. Problem je u Makedoniji i Bosni”, smatra britanski analiti~ar.

MINISTAR ODBRANE DRAGAN [UTANOVAC

U rotaciji 21 pripadnik srpskog sistema odbrane Ministar odbrane Dragan [utanovac prisustvovao je ju~e pripremama 21 pripadnika sistema odbrane Srbije koji }e u sastavu norve{kog kontingenta, u okviru redovne rotacije zameniti kolege u

Istorijski zadatak [utanovac ka`e da su ovakve misije veoma zna~ajne.

“Neko }e re}i da idete tamo zbog novca, oni zlobnici }e re}i da, eto, nemate druga posla, a ja }u vam re}i da u~estvujete u ne~emu {to je istorijski zadatak”, poru~io je [utanovac lekarima koji odlaze u misiju, u ^ad. mirovnoj misiji UN u ^adu i Centralnoafri~koj Republici. Obra}aju}i se stare{inama i civilnim licima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, on je rekao da svaka srpska zastava koja se pojavi u sve-

tu jeste na{a pobeda i da je posebno zna~ajna ona koja se ostvari spasavawem qudskih `ivota.

Stare{ine i civilna lica Ministarstva odbrane i Vojske Srbije krajem meseca odlaze u Norve{ku kako bi nastavili pripreme za tu misiju, objavqeno je na Internet-stranici srpskog ministarstva odbrane. [utanovac je naveo da na{e u~e{}e u misiji u ^adu prevazilazi interese Vojske i Ministarstva odbrane i na najboqi na~in prezentuje i promovi{e Srbiju, koja na taj na~in doprinosi globalnom miru. Po wegovim re~ima, odlazak stare{ina i civilnih lica u drugoj rotaciji u sastavu norve{kog kontingenta dokaz je poverewa koje oni imaju u stru~nost i profesionalne kvalitete srpskih mirovwaka, posebno u vojni sanitet na{e zemqe, koji je svojevrstan brend i van granica Srbije. [utanovac je podsetio na to da je u~e{}e u mirovnim operacijama, pre svega politi~ka, a ne odluka Vojske i Ministarstva odbrane i da se razmatra na Savetu za nacionalnu bezbednost i predla`e Vladi i parlamentu. On je naveo da svako u~e{}e u mirovnim operacijama podi`e kredibilitet i Vojske Srbije iu zemqi i inostranstvu, ali i na{e dr`ave, i da na taj na~in ~inimo i krupne korake ka evropskim integracijama. [esto~lani sanitetski tim Vojnomedicinske akademije od 23. juna ove godine u~estvuje, u sastavu norve{kog kontigenta, u mirovnoj misiji UN u ^adu i Centralnoafri~koj Republici. Misija u ^adu je ~etvrta mirovna operacija UN u kojoj u~estvuju pripadnici sistema odbrane Srbije, a koji su, tako|e, anga`ovani u Kongu, Liberiji i Obali Slonova~e.

DNEVNIK

c m y

2

REKONSTRUKCIJA VLADE IZME\U @EQA I REALNOSTI

Prstohvat populizma u vremena te{ka Rekonstrukcija Vlade Srbije o vru}oj jeseni u Srbiji stalno ponovo ulazi u fokus javnosti, a pri~a, a we i pored toga nikada ne opstaje na dva kqu~na razloga: bude, {to ne mo`e biti jedan od skupa je i neefikasna. Po navodirazloga za eventualnu rekonstrukma pojedinih medija u Srbiji, ciju Vlade. predsednik Boris Tadi} i premi– U situaciji kada imamo instijer Mirko Cvetkovi} planiraju tucije, politi~ke i socijalne akse~u ~ak devet ministarstava, ~ije bi resore u tom slu~aju pripojili wihovim kolegama. Tako se spekuli{e o tome da bez ministarske foteqe mogu ostati: ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}, telekomunikacija Jasna Mati}, nauke Bo`idar \eli}, qudskih i mawinskih prava Svetozar ^ipli}, za dr`avnu i lokalnu samoupravu Milan Markovi}, za NIP Verica Kalanovi}, dijasporu Sr|an Sre}kovi}, vera Bogoqub [ijakovi} i bez portfeqa Sulejman Ugqanin.

Eventualna rekonstrukcija Vlade jo{ nije potvr|ena od bilo kog vladaju}eg zvani~nika, ali se o woj pri~a jo{ od prvog naleta svetske ekonomske krize. Vlada je do sada tere koji ne u`ivaju kredibilitet izdr`ala sve kritizerske udare u narodu, te{ko je o~ekivati neke na tu temu i postavqa se pitawe organizovane proteste i sukobe. za{to bi ba{ sada vodila ra~una To, jednostavno, nije realno. S o ceni svog rada. Osim ako pravi druge strane, ni insitucije vlasti razlog nije re{ane vode nikakvu vawe odnosa unu- I da je ministarstava odlu~nu politiku, tar vladaju}e koane bombarduju gramawe, ne zna~i da bi |ane odlu~nim melicije, za {ta je Vlada bila potreban partner rama, {to se vidi iz redova opoziciu pona{awu Vlade efikasnija jer wen je, gde partijski rad zavisi od odnosa posledwih meselideri listom poci. [ta god su unutar koalicije navqaju da to nije smislili, veoma (\or|e Vukovi}) mogu}e.

Vladi brzo su demantovapredstoji i uvek li pod socijalnim neugodna jesen, kada dolazi do naji politi~kim pritiskom – ka`e ve}ih socijalnih potresa, te bi se Stojiqkovi}. eventualna rekonstrukcija mogla Po wegovim re~ima, malo je uklopiti i u ve} najavqivane mespremnosti za su{tinske reforre za prevazila`ewe tog kriznog me u ovako slo`enim koalicijama. perioda.

Te pri~e o spremnosti da, kad se Profesor Fakulteta politi~redukuje javna administracija, kakih nauka u Beogradu Zoran Stoda pada zaposlenost i od svih se jiqkovi} za “Dnevnik” ka`e da se tra`e nekakve `rtve, to podnese i

politi~ki vrh, nije bilo pred leto.

– O~ito da traje pritisak i da se vra}a u igru pri~a o racionalizaciji Vlade, {to, po{teno re~eno, ne dolazi od Vlade nego od medija, a to i nije tako lo{a stvar.

strima i zadr`avaju sve zaposlene, onda je to samo kozmeti~ka promena – istakao je Stojiqkovi}.

Mawi broj ministarstava, me|utim, ne zna~i automatski i da }e Vlada funkcionisati boqe te da }e lak{e pronalaziti ve}inu za izglasavawe zakona u Skup{tini, {to je problem koji se tek o~ekuje na jesen. Smawewe resora ne zna~i istovremeno i da }e republi~ka birokratija tro{iti mawe novca.

Programski direktor CeSID-a \or|e Vukovi} ka`e da je nemogu}e znati koliko su najave o rekonstrukciji ta~ne i koliko, uop{te, imaju smisla.

– Da se tu od po~etka htelo ne{to, moglo je ve} da se dogodi. Sada, na pola mandata, to nema nekog velikog smisla. Kad bi nam neko rekao ta~no {ta planira, znali bismo {ta da mislimo, dotle smatram da se pri~a o rekonstrukciji Vlade pojavquje tek pri~e radi.

Bi}e neophodno, zarad socijalnog Smawewe broja ministarstava nemira, da se vlast odrekne nekih }e u{tedeti neki velik novac jer benefita i zato pri~a o rekonmoramo re}i da tu nisu u pitawu strukciji, makar kroz delimi~nu neki veliki tro{kovi. To bi se, racionalizaciju, nije bez osnova. eventualno, dogodilo vi{e da quTo je ne{to {to di vide malo dobre ima mawu cenu od voqe od vlasti.

Malo je temeqne izmene Sve i da se smawi, spremnosti za politi~ke elite ne mora da zna~i da su{tinske na vlasti. Daleko bi Vlada bila mawe ko{ta i od efikasnija jer reforme u ovako novih izbora – wen rad zavisi od slo`enim tvrdi Stojiqkoodnosa unutar koakoalicijama vi}, i dodaje da izlicije – rekao je bore ne treba ni (Zoran Stojiqkovi}) Vukovi}. o~ekivati dok ne Koji god razlog bude nekih pozitivnih efekata stajao iza eventualnog smawewa stabilizacije ekonomskih tokova broja ministarstava, to bi trebaili {engenskih olak{ica. lo da se dogodi do jeseni jer Vladu Po wegovim re~ima, promene u ~eka veliki broj zakona za razmavlasti zavise od toga koliko je trawe i odluka za sprovo|ewe, od ona odgovorna i svesna situacije u kojih one socijalno-ekonomske kojoj je. ve} sada najavquju pometwu u re– Ukoliko }e od nekih ministadovima. ra da prave zamenike drugim miniP. Klai}

Imovinu prijavilo 6.150 funkcionera Republi~kom odboru za re{avawe o sukobu interesa u ovoj godini imovinu i prihode prijavilo je 6.150 funkcionera, re~eno je ju~e Tanjugu u tom odboru. Odbor je, obavqaju}i poslove iz svoje nadle`nosti u sprovo|ewu Zakona o spre~avawu sukoba interesa pri vr{ewu javnih funkcija, u ovoj godini pokrenuo ukupno 342 razna postupka protiv funkcionera. Precizirano je da je 79 postupaka pokrenuto zbog akumulacije funkcija, 250 zbog nedostavqawa izve{taja, kao i jo{ 13 postupaka po raznim drugim osnovama.

U Odboru obja{wavaju i da, prema “grubim procenama”, oko 13. 000 osoba ima status funkcionera i, samim tim, obavezu da prijavi imovinu i prihode, ali i da ta cifra obuhvata i odbornike lokalnih samouprava, za koje nije precizno definisano da li su u obavezi da Republi~kom odboru prijave imovinu.

Republi~ki odbor donosi uputstva, propisuje obrasce i daje mi{qewa potrebna za sprovo|ewe Zakona o spre~avawu sukoba interesa i vodi registar imovine funkcionera.

Taj odbor odlu~uje o tome da li je ~iwewe ili

ne~iwewe funkcionera prouzrokovalo povredu Zakona o spre~avawu sukoba interesa i, ako jeste, izri~e mere i obavqa druge poslove odre|ene tim pravnim aktom. Odbor funkcioneru koji je izabran na javnu funkciju neposredno od gra|ana mo`e izre}i meru nejavnog upozorewa i meru javnog objavqivawa odluke o povredi Zakona o spre~avawu sukoba interesa. Funkcioneru kog je na javnu funkciju izabrao organ koji je neposredno izabran od gra|ana, izri~e se, umesto mere javnog objavqivawa odluke o povredi zakona, mera javne preporuke da podnese ostavku.

UDRU@EWE RATNIH VOJNIH INVALIDA POVODOM NAJAVE BIV[IH HRVATSKIH LOGORA[A

Protiv podizawa spomen-obele`ja

VI[E NEVLADINIH ORGANIZACIJA UPUTILO ZAHTEV PREDSEDNIKU SRBIJE

Proglasiti 11. jul danom se}awa na genocid u Srebrenici Vi{e nevladinih organizacija zatra`ilo je ju~e od predsednika Srbije Borisa Tadi}a da 11. jul bude progla{en danom se}awa na genocid u Srebrenici.

“Zahtevamo da podr`ite zahtev da se 11. jul i u Srbiji prihvati i obele`ava kao dan se}awa na genocid u Srebrenici i odavawa po{te wegovim `rtvama”, navodi se u pismu Tadi}u koje je pro-

~itao predstavnik Komiteta pravnika za qudska prava Milan Antonijevi}. Dodao je da presuda Me|unarodnog suda pravde obavezuje Srbiju da se jasno distancira od ratnih zlo~ina.

Zahtev Tadi}u uputili su Fond za humanitarno pravo, @ene u crnom, Helsin{ki odbor za qudska prava u Srbiji, Centar za unapre|ewe pravnih studija, Ko-

mitet pravnika za qudska prava (Jukom), Inicijativa mladih za qudska prava, Fond za otvoreno dru{tvo i Centar za kulturnu dekontaminaciju. U parku pored Predsedni{tva Srbije okupilo se nekoliko aktivista tih organizacija koji su dr`ali transparent na kojem je pisalo “11. jul – dan se}awa na genocid u Srebrenici – proglasite!”

Predsednik i zamenik predsednika Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton i Predrag Jeremi} primili su ju~e u Gradskoj ku}i delegaciju zrewaninskog Udru`ewa ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova, koju je predvodila Jovanka Pavlovi}. Glavna tema razgovora bila je posve}ena boravku hrvatske delegacije Udru`ewa pravnika „Vukovar 1991“ u Zrewaninu, a povodom namere da se u Staji}evu i Begejcima podignu spomen-obele`ja na mestima gde su se za vreme ratnih dejstava na tlu biv{e Jugoslavije nalazili logori za hrvatske dr`avqane.

Prilikom razgovora sa ~elnicima lokalnog parlamenta Jovanka Pavlovi} je izrazila negodovawe zbog boravka hrvatske delegacije i prenela stavove Udru`ewa, koje se protivi

postavqawu bilo kakvog spomen-obele`ja u Staji}evu i Begejcima.

– Svaki zlo~in treba osuditi, bez obzira na to ko ga je po~inio. Ideja je bila da se istovremeno postave spomen-obele`ja u Srbiji i u Hrvatskoj, ali o tome }e se odlu~ivati na me|udr`avnom nivou, tako da nije u mojoj nadle`nosti da odlu~ujem. Nijednog trenutka nisam `eleo niti `elim da povredim ne~ija ose}awa i stra{no mi je `ao {to su pojedine novine pogre{no prenele moje izjave – izjavio je Marton.

Iz wegovog kabineta je saop{teno da }e, u vezi s dugo planiranim podizawem obele`ja za

sve poginule Zrewanince, koje nije moglo da se ostvari zbog nedostatka para, Skup{tina grada nastojati da uradi sve {to je u wenoj mo}i da se u najkra}em mogu}em roku one obezbede i tako pomogne Udru`ewu da realizuje ideju, po{to ve} postoje i idejni projekat i obezbe|eno mesto. @. Bn

POLITIKA

DNEVNIK

sreda12.avgust2009.

Koliko vredi imovina Srbije

NAZIRE LI SE EPILOG UJDURMI S DR@AVNIM STANOVIMA

Kvadrate poklonila sistemska gre{ka Vlada Srbije mogla bi uskoro ukinuti Uredbu kojom su dr`avni stanovi otkupqivani po bagatelnim cenama. Ta najava stigla je ju~e od generalne sekretarke Vlade Tamare Stoj~evi}, koja }e, kako je rekla, takvu odluku predlo`iti premijeru Mirku Cvetkovi}u mo`da ve} danas, ~ime bi bila stavqena ta~ka na kupovinu dr`avnih stanova.

U dosada{woj reviziji, koju je obavio Generalni sekretarijat Vlade, nije uo~ena nijedna nezakonitost, po{to u Uredbi jasno stoji mogu}nost otkupa stana koji je funkcioneru ili slu`beniku dat na kori{}ewe. Sporna je moralnost takvih odluka, po{to je Uredbom utvr|eno da se kao cena za otkup obra~unava osnovica poreza na imovinu, pa je cifru za otkup odre|ivala Poreska uprava, a ne tr`i{te. Samim tim, niko od „dobitnika“ 288 stanova ne

bi trebalo da snosi neke naknadne nov~ane posledice, osim ako dr`ava druga~ije ne odlu~i, kao {to je svojevremeno bilo s pla}awem poreza na ekstraprofit.

mara Stoj~evi} ocewuje kao – „sistemsku gre{ku“. Ta sistemska gre{ka omogu}ila je nekada{woj novinarki Tanjuga Nedeqki Stanisavqevi}, savetnici za

Platili porez na ekstraprofit Pre sedam godina Uprava javnih prihoda uru~ila je izvesnom broju nekada{wih visokih dr`avnih funkcionera, koji su stanove otkupili po bagatelnim cenama, re{ewa o porezu na ekstraprofit za vi{ak stambenog prostora, a ukupna suma dostizala je vi{e miliona tada{wih nema~kih maraka. Na tom spisku su se, pored mnogih funkcionera SPS-a i JUL-a, na{li biv{i potpredsednici Vlade Srbije, sada{wi lider SNS-a Tomislav Nikoli} i potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi}, kojima je razrezano 180.870, odnosno 122.232 marke, a eksministar za informacije Aleksandar Vu~i} morao je da plati 97.000 nema~kih maraka.

Re{ewa iz sporne uredbe koja su do ju~e omogu}avala otkup stanova za ~etiri do pet puta mawu cenu od tr`i{ne, sekretarka Ta-

medije biv{eg premijera Vojislava Ko{tunice, da stan od 72 kvadrata na Paliluli u centru Beograda otkupi za ne{to vi{e

3

13.200 evra, ili 184 evra po kvadratu, dok bi tr`i{te sigurno dodalo najmawe deset puta ve}i iznos.

Na „~elu spiska” na{la se i izvesna @eqka Rajkovi}, koja je stan od 95,23 kvadrata na Novom Beogradu u avgustu 2007. godine platila oko ~etiri miliona dinara. Kada se ta suma obra~una u evrima, ispada da ga je platila 50.436 evra, ili 530 evra po kvadratu, koji se danas kre}e preko 2.500. Dobro je pro{ao i biv{i direktor Republi~kog zavoda za razvoj Edvard Jakopin, koji je stan na Novom Beogradu od 82 kvadrata po~etkom pro{le godine platio 43.000 evra, 525 evra po kvadratu. Aktuelna sekretarka u ministarstvu zdravqa

Nevena Karanovi} stan od 95 kvadrata na Novom Beogradu pre dve godine otkupila je za 517 evra po kvadratu, a pomo}nica ministra za lokalnu samoupravu Jasmina Benmonsur stan na ^ukarici od 59 kvadrata za 418 evra po kvadratu, dok je wen kolega iz istog ministarstva Bratislav \oki} 95 kvadrata na Novom Beogradu platio samo ~etiri miliona dinara.

S. Stankovi}

– Dr`avna revizorska institucija (DRI) ve} nekoliko meseci radi finansijsku reviziju nacrta zavr{nog ra~una buxeta Republike Srbije za pro{lu godinu, u okviru koje revidira i nefinansijsku imovinu Republike, odnosno nekretnine i opremu, izjavio je ju~e predsednik DRI-ja Radoslav Sretenovi}.

On je Tanjugu kazao da }e u okviru te revizije, na bazi raspolo`ive dokumentacije, “biti utvr|eno koliko vredi imovina Srbije, kako se vodi evidencija o imovini i kako se wome raspola`e”. Predsedink DRI-ja je, odgovaraju}i na pitawe o tome koliko ima nepokretnosti u

KORI[]EWE SLU@BENIH STANOVA U VOJVODINI

Nema otkupa u Banovini U Vojvodini osam pokrajinskih funkcionera koristi slu`bene stanove. Oni u tim stanovima, kojih je trenutno 15, imaju pravo da borave sve dok im traje

nik” predsednik Komisije za stambena pitawa izabranih, imenovanih, postavqenih i zaposlenih lica u pokrajinskim organima Miroslav Vasin, koji je i se-

koji poti~e jo{ iz devedesetih godina pro{log veka. Jo{ dva stana su pod sudskim sporom.

“Stan za slu`bene potrebe slu`i za privremeni sme{taj lica

slu`bena funkcija koju imaju u pokrajinskim organima, ali ne i da ih otkupe, re~eno je na{em listu u nadle`noj stambenoj komisiji.

– U tim stanovima mogu da borave samo do prestanka funkcije, a ono {to se ranije de{avalo s pokrajinskim stanovima bilo je pre 2000. godine – ka`e za “Dnev-

kretar Izvr{nog ve}a Vojvodine.

Naime, na papiru, odnosno prema odluci Skup{tine Vojvodine, gde su listom navedene adrese i kvadrature, stanova za slu`bene potrebe zvani~no ima ukupno 16.

Me|utim, jedan stan na novosadskom Limanu vi{e nije dr`avno vlasni{tvo nakon sudskog spora

dok vr{i slu`bene du`nosti”, nagla{eno je u informaciji o stanovima APV koja je za na{ list pripremqena u stambenoj komisiji. U woj se ka`e da odluku o kori{}ewu slu`benog stana donosi stambena komisija, a da se na osnovu odluke o davawu na kori{}ewe zakqu~uje ugovor o privremenom kori{}ewu slu`benog

REKLI SU

Markovi}: Imovinske karte svih 13.000 funkcionera Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} najavila je da }e uskoro na sajtu Agencije svaki gra|anin mo}i da prona|e imovinsku kartu bilo kog od oko 13.000 funkcionera, koliko se procewuje da ih ima u Srbiji. Ona je rekla da dosada{wa borba protiv korupcije nije dala dobre rezultate i da je krajwe vreme da se s tim “problemom do kraja uhvatimo u ko{tac”. “To od nas tra`e Savet Evrope i ostale me|unarodne institucije. Mislim da su toga sada svi u dr`avi svesni i zato o~ekujem punu institucionalnu podr{ku u ovoj borbi”, istakla je Zarana Markovi}.

Biserko: Srbija bi Srpsku Predsednica Helsin{kog odbora za qudska prava u Srbiji Sowa Biserko izjavila je u ponedeqak uve~e u Mostaru, na predavawu “Nacionalizam i sada{we prilike u Srbiji”, da je srpski nacionalizam jo{ jak i da je teritorijalna apsiracija prema BiH jo{ veoma prisutna, javqa Radio “Slobodna Evropa”. Govore}i o ostalim prilikama u regionu, Sowa Biserko je ukazala na to da je Srbija, otkako je Kosovo krenulo u nezavisnost, “radikalizovala prilike u Republici Srpskoj, preko Milorada Dodika”. “Srbija se nije borila za opstanak Kosova, ve} za spajawe RS sa Srbijom”, ocenila je ona.

Filipovski: Halo, SPS! Nova Srbija pozvala je ju~e SPS da “sedne za pregovara~ki sto” s napredwacima i narodwacima i napravi “relanu ve}inu” potrebnu za konstituisawe Skup{tine op{tine Vo`dovac, kao {to je dogovoreno i u op{tini Zemun.Potpredsednica NS-a Dubravka Filipovski ponovila je, na konferenciji za novinare, da je za Koaliciju DSS–NS–NP-a poziv demokrata da podr`e ve}inu koju bi ~inili DS, Koalicija SPS–PUPS–JS-a, LDP i “Lista za toleranciju” neprihvatqiv. Ukoliko SO Vo`dovac ne bude konstituisana i ukoliko uslede novi izbori, po wenim re~ima, odgovornost za to snosi}e DS.

stana. Ina~e, jedan od osnovnih (Pan~evo) i zamenica sekretara uslova za ulazak u slu`bene kvaza arhitekturu, urbanizam i gradrate jeste da funkcioner nema diteqstvo Sawa ^ipli}, koja je re{eno stambeno pitawe u mestu ina~e supruga ministra za qudobavqawa funkcije. Drugim reska i mawinska prava Svetozara ~ima, oni koji nemaju svoju ne^ipli}a. Taj ministar, po ranikretninu u Novom Sadu postaju jim podacima, ne koristi dr`avkonkurentni u zahtevu za slu`beni stan. U slu`benim stanovima ni stan koji se i u Pokrajini dosu i pomo}nici sekretara za kuldequje po odredbama Vladine, returu Milan Mici} (Nova Crwa) publi~ke, Uredbe o re{avawu i za energetiku i mineralne sistambenih pitawa. rovine Milan ^e`ek (ZrewaTako osam slunin). Tako|e, je`benih stanova u dan stan koristi Novom Sadu, koji i pokrajinski javFunkcioneri u tim je sedi{te pokrani pravobranilac stanovima mogu da jinskih organa, za Zorica Lazi}. borave samo do sada koriste tri Sve u svemu, od prestanka funkcije, 15 stanova, osam visoka vojvo|an(Miroslav Vasin) ska funkcionera ih je naseqeno – potpredsednik aktuelnim funkPIV-a Du{an Jacionerima, tri kovqev (iz Zrewanina), sekretar su prazna, o dva se spori, dok su za kulturu Milorad \uri} (iz u dva stana privremeno sme{teVr{ca) i potpredsednik Skupni radnici obezbe|ewa, ka`u u {tine Vojvodine Martih Zloh stambenoj komisiji. Stanovi su (iz Kova~ice). U slu`benim kvaod 21 do 99 kvadrata, najvi{e je dratima su jo{ ~etiri zamenika, garsowera i jednosobnih. Onaj odnosno pomo}nika pokrajinskih izgubqeni, koji se, barem po sekretara. U stambenoj komisiji skup{tinskoj odluci vodi me|u navode da su to zamenica sekreta16 stanova koji su na raspolagara za rad, zapo{qavawe i ravnowu, bio je dvoiposoban. pravnost polova Lidija Vikar S. Nikoli}

vlasni{tvu Republike, kazao da }e ti, i svi ostali podaci u vezi s nepokretnostima i drugom nefinansijskom imovinom Srbije, biti dostavqeni u izve{taju republi~kom parlamentu. Tokom procesa revizije nije mogu}e objaviti te podatke, kazao je Sretenovi}, dodaju}i da Dr`avnu revizorsku instituciju u tom pogledu ograni~ava ne samo zakonska regulativa nego i eti~ki kodeks.

Dr`ava Srbija ima ukupno 275.475 nepokretnosti i 10,9 miliona pokretnih stvari, navodi se u izve{taju Republi~ke direkcije za imovinu. Vrednost stanova kojim raspola`e Vlada je, prema proceni Direkcije, 7.436.870.753 dinara, a sportskih objekata 7.206.703.081 dinar, koji imaju ukupno 3.435.064 kvadrata. Vlada raspola`e i sa 130 restorana, koji imaju 74.685 kvadrata i vrede 528.952.842 dinara. Najvi{e imovine je u Beogradu – 42.068 objekata, deset puta mawe – 4.574 je u Severnoba~kom okrugu, a najmawe imovine u vlasni{tvu dr`ave je u Kosovsko-pomoravskom okrugu – 1.192.

Ukupna povr{ina imovine u Beogradu je 150.219.857, a vrednost 91.402.501.881 dinara. Trenutno, razli~ita imovina u Beogradu ima 643 korisnika.

Homen: Do kraja godine novi zakon o finansirawu stranaka Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo pravde formira}e u septembru radnu grupu koja do kraja godine treba da izradi novi predlog zakona o finansirawu politi~kih stranaka. Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Srbije Slobodan Homen izjavio je agenciji Beta da bi se predlog novog zakona o finansirawu politi~kih stranaka do kraja godine mogao na}i na dnevnom redu Skup{tine Srbije. On je naveo da }e radnu grupu ~initi ekonomisti, pravnici, predstavnici nevladinih organizacija i nezavisnih institucija, poput Agencije za borbu protiv korupcije.

– Jedan od najve}ih problema u borbi protiv korupcije do sada jeste kontrola finansirawa politi~kih stranaka – rekao je Homen, navode}i da }e za izradu predloga tog zakona biti potrebno najmawe dva do tri meseca.

Po wemu, “glavna gre{ka” sada{weg zakona jeste to {to nije postojala nezavi-

sna institucija koja bi kontrolisala finansirawe politi~kih stranaka.

– Institucija koja }e od 1. januara biti zadu`ena za to je Agencija za borbu pro-

tiv korupcije – rekao je Homen, i dodao da }e novi zakon o finansirawu politi~kih stranaka olak{ati rad Agencije i dr`avnih organa u borbi protiv korupcije.

Dr`avni sekretar Ministarstva pravde je ocenio da je potrebno napraviti zakon “koji ne}e biti sporan u javnosti i koji }e u kratkom roku dati rezultate”. Homen je naveo da }e novim zakonom biti “spre~ene zloupotrebe, odnosno sprega lokalnih i republi~kih vlasti s politi~kim strankama”.

On je rekao i da se u izve{tajima Saveta Evrope i Evropske unije kao jedan od problema u Srbiji navodi pitawe finansirawa politi~kih stranaka, kao i da }e mi{qewe o novom zakonu dati Savet Evrope i Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu.

I TO JE SRBIJA

Opozicija pla}a TV prenos sednica Odbornici opozicije u Skup{tini op{tine Prijepoqe odrekli su se polovine dnevnica kako bi omogu}ili da TV “Forum” prenosi sednice lokalnog parlamenta. Novousvojeni Poslovnik o radu Skup{tine op{tine ne predvi|a obavezu da se

iz buxeta pla}a direktan televizijski prenos skup{tinskih zasedawa. “Svaki od 24 opoziciona odbornika odrekao se polovine dnevnice da bi se omogu}ilo gra|anima da prate skup{tinska zasedawa”, rekao je odbornik Demokratske partije Sanxaka

Almir Mehowi}. Po wegovim re~ima, time je opozicija obezbedila javnost rada Skup{tine, iako to vladaju}a koalicija uporno izbegava. Naknade odbornicima Skup{tine op{tine Prijepoqe su 2.000 dinara po danu zasedawa.

4

EKONOMIJA

sreda12.avgust2009.

UQARI NA TAPETU KOMISIJE ZA ZA[TITU KONKURENCIJE

TRA@I SE RE[EWE ZA KULSKU „ETERNU”

Gazda Rodi} mora da otvori karte Ju~e je u zgradi SO Kula odr`an sastanak na kojem je pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin izneo neka potencijalna re{ewa za probleme s kojima su suo~eni radnici kulske Fabrike ko`a “Eterna”. Naime,

vo pitawe }e biti mo`e li se u “Eterni” ponovo pokrenuti proces proizvodwe.

«– Druoa pitawe }e biti da li u slu~aju pokretawa proizvodwe, ve}inski vlasnik mo`e da garantuje i napismeno i potvrdi

DNEVNIK

Iz zejtina viri monopol?

Iako se o monopolu uqara govori odavno, Komisiji za za{titu konkurencije tek je ju~e upu}en zahtev da ispita da li su proizvo|a~i jestivog suncokretovog uqa u Srbiji naru{ili konkurenciju na tr`i{tu dogovarawem o cenama. Ovo je zatra`ilo Ministarstvo trgovine i usluga, po{to o~ito

kada su sve uqare ukinule rabate i kada je zejtin oti{ao za dvadeset dinara. „’Vital’ iz Vrbasa i ’Sunce’ iz Sombora, koji su ~lanovi poslovnog sistema ’Invej’, ’Dijamant’ iz Zrewanina i ’Banat’ iz Nove Crwe, istovremeno su ukinuli ranije va`e}e takozvane promotivne i nacionalne raba-

Do~ekati novi zakon Stvari bi se mogle zna~ajnije izmeniti krajem jeseni, kada stupi na snagu novi Zakon o za{titi konkurencije koji Antimonopolskoj komisiji daje ovla{}ewe da sama izri~e kazne, i to i do deset odsto godi{weg prihoda kompanije, ali... U Zakon je uneta odredba po kojoj Komisija, u slu~aju da naplati kaznu a weno re{ewe padne na sudu, sama pla}a i kaznu i kamatu, tako da }e sigurno biti oprezna. A uqarima se mo`e spo~itati i dogovarawe o otkupnoj ceni uqarica, koje je upravo u toku. pretwe koje je ministar Slobodan Milosavqevi} uputio uqarima nisu urodile plodom. Cene u radwama ostale su na 124 dinara, kolike su od kraja juna, nezadovoqni radnici “Eterne” krajem pro{le sedmice su u dva navrata blokirali saobra}aj na putu Vrbas–Kula, a razlozi wihovog protesta jesu tridesetak neispla}enih zarada, nepovezan radni sta` kao i nere{en status zaposlenih, koji se jo{ uvek vode kao radnici “Eterne” iako

isplatu zaostalih zarada od trenutka kada je preuzeo firmu.

Zatim }emo razgovarati o tome da li postoji mogu}nost da se qudi koji imaju dve godine do penzije proglase tehnolo{kim vi{kom i isplate im se zakonski propisane otpremnine. Tako|e, s ve}inskim vlasnikom }e-

Zdravstvene kwi`ice Kao prvi korak, na ju~era{wem sastanku predlo`eno je re{avawe pitawa zdravstvenih kwi`ica. Op{tina Kula }e u narednih mesec dana preuzeti na sebe tro{kove le~ewa radnika “Eterne” koji su zbog neupla}ivawa doprinosa ostali bez zdravstvene za{tite. u ovoj fabrici ve} dve godine nije bilo nikakve proizvodwe.

Po re~ima Miroslava Vasina, za danas je zakazan razgovor s ve}inskim vlasnikom “Eterne” Bogdanom Rodi}em, nakon ~ega }e mnoge stvari biti jasnije.

– «Pripremili smo nekoliko pitawa za ve}inskog vlasnika i od wegovih odgovora }e zavisiti na{i daqi koraci – rekao je Vasin. Po wegovim re~ima, pr-

mo razgovarati o spremnosti da uplati doprinose za tri meseca u ovoj godini kako bi obezbedio zdravstveno osigurawe zaposlenih i druga prava. Ukoliko wegovi odgovori budu negativni, mora}emo da po~enemo razgovor o ste~aju, i to takvom da se radnicima garantuje namirewe svih dugovawa – rekao je Miroslav Vasin.

N. Perkovi}

NIS PO^EO SVOJ DEO POSLA NA SKLADI[TU GASA

Nova bu{otina u Banatskom Dvoru

Naftna industrija Srbije saop{tila je ju~e da je po~ela realizaciju ugovora sa “Srbijagasom” za izgradwu podzemnog skladi{ta „Banatski Dvor“, vrednog oko milijardu dinara.

Kako se navodi u saop{tawu, NIS je zapo~eo bu{ewe prve od osam novih bu{otina za gas, a paralelno se radi na rekonstrukciji jedne od dve postoje}e

bu{otine na gasnom poqu, koja }e omogu}iti utiskivawe gasa u podzemno skladi{te. Bu{otine se mogu koristiti i za utiskivawe gasa i za proizvodwu, navodi se u saop{tewu NIS-a, i dodaje da je u toku i priprema lokacije za slede}u bu{otinu, ~ijem bu{ewu }e se pristupiti odmah nakon zavr{etka zapo~ete.

NIS i Javno preduze}e “Srbijagas” potpisali su u junu ugovore o radu na bu{otinama za podzemno skladi{ta gasa „Banatski Dvor“, a rok za zavr{etak radova je kraj 2009. godine.

Podzemno skladi{te gasa „Banatski Dvor“ gradi se kao nastavak eksploatacije iscrpqenog gasnog le`i{ta ~iji kapacitet je bio 3,3 milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Ukupna povr{ina skladi{ta je oko 54 kvadratna kilometra. Kapacitet nakon zavr{etka bi}e izme|u 800 miliona i milijarde kubnih metara gasa. Planirano je i da “Srbijagas” i ruski “Gasprom” osnuju zajedni~ko preduze}e za zavr{etak izgradwe skladi{ta.

Podr`avqewe Beogradskog sajma Beogradski sajam bi, sude}i po ranijim najavama iz Vlade Srbije, trebalo da bude podr`avqen.

Tender za prodaju Beogradskog sajma je propao, a ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} nedavno je najavio da }e Sajam biti podr`avqen ako tender ne uspe. Model podr`avqewa preduze}a ve} nekoliko puta je primewen u slu~ajevima neuspe{nih tendera za preduze}a od strate{kog interesa za dr`avu.

Direktor Beogradskog sajma An|elko Trpkovi} zala`e se za podr`avqewe.

– Mi se zala`emo, posle o~igledno neuspe{nog procesa privatizacije, da napravimo model na osnovu kojeg }e Beogradski sajam nastaviti uspe{no da posluje. To je mogu}e i bez privatnog kapitala – rekao je Trpkovi}.

On je naveo da je Beogradski sajam uspe{no dr`avno preduze}e i da bi u narednom periodu bilo logi~no da wegovi vlasnici budu Vlada Srbije, grad Beograd i biv{i i sada{wi zaposleni.

te, ~ime je izvr{eno sporazumno utvr|ivawe cene proizvoda“, navodi se u zahtevu Ministarstva upu}enom Komisiji za za{titu konkurencije. Kako se na-

vodi, proizvo|a~i uqa, ~iji se udeo na relevantnom tr`i{tu procewuje na vi{e od 90 odsto, istovremeno su od 1. do 3. juna 2009. godine obavestili trgovce o ukidawu prvog rabata od 11 odsto, a potom od 1. do 3. jula i o ukidawu drugog rabata od dodatnih 11 odsto.

“Smatramo da postoji opravdana sumwa da su ovi u~esnici na tr`i{tu sklopili sporazum, pre}utno ili putem usagla{ene prakse, kojim se bitno spre~ava, ograni~ava ili naru{ava konkurencija i predla`emo Komisiji za za{titu konkurencije da pokrene postupak ispitivawa povrede konkurencije“, dodaje se u zahtevu.

Da li }e biti neke vajde od ove rabote, ostaje da se vidi, ali ako

bude kao do sada, unapred se mo`e re}i da ne}e. Do sada je devet re{ewa kojima je KZK utvrdio zlopupotrebu tr`i{ne pozicije oboreno na Vrhovnom sudu, i to zbog banalnih razloga, a dvadeset slu~ajeva je trenutno u proceduri. Do sada se svaki ovaj proces na sudu otezao i do godinu i po, re{ewa su se vra}ala Komisiji pa je presuda opet odlagana na nekoliko godina.

S. Glu{~evi}

„GASPROM” BI MOGAO TU@ITI SRBIJU ZBOG GUBITAKA NIS-a

Rusi ma~ku u yaku preplatili 90 miliona evra Zar{ni ra~un NIS-a mogao bi Srbiju skupo ko{tati. Ako se ispostavi da je ruska ra~unica, to jest ona koju je napravio prethodni revizor o gubitku ta~na, Srbija bi Ruse morala obe{teti ili milom ili silom.

Po re~ima ekonomiste prof. dr Danila [ukovi}a, ukoliko se izve{taj novog revizora o poslovawu NIS-a u pro{loj godini poklopi s onim {to je bilo u prethodnom izve{taju, na{a zemqa mo`e mnogo izgubiti.

– Ako se poka`e da je ostvaren gubitak od osam milijardi dinara, ve}inski vlasnik NIS-a verovatno bi pokrenuo postupak, i to pred me|unarodnim sudom, i gotovo je izvesno da bi dobio spor jer bi se pokazalo da smo im prodali i ne{to {to nisu znali – ka`e [ukovi}. – Pokazalo bi se da zavr{ni ra~un nije bio realan, a zavr{ni ra~un je osnova za utvr|ivawe vrednosti firme, {to se odgovaraju}im postupkom utvr|uje na osnovu poslovawa u posledwih pet godina. U tom slu~aju „Gaspromweft“ bi mogao zahtevati da se pove}a wegovo vlasni{tvo u NIS-u, a dr`ava bi morala da u~ini ili to, ili da ih na neki drugi na~in obe{teti, recimo ispla}ivawem tog novca.

Da podsetimo, nakon odbijawa Vlade Srbije da anga`uje i plati novu reviziju zavr{nog ra~una Naftne indsutrije Srbije za pro{lu godinu jer je usluga revizora „Ernest i Jang“ veoma skupa, na sednici Upravnog odbora NIS-a doneta je odluka da kompanija to u~ini sama. Naime, UO NIS je odlu~io da „Ernest i Jang“ bude re-

Ugovor s revizorom jo{ nije sklopqen Iako je Upravni odbor NIS-a doneo odluku da }e kompanija snositi tr{kove nove revizije, po re~ima ~lanice UO NIS-a Danice Dra{kovi}, rukovodstvo tek treba da sklopi ugovor s revizorom – kompanijom „Ernest i Jang“. Ona je ukazala na to da bi u narednom periodu trebalo da bude odre|en rok za izradu revizije, kao i cena po kojoj }e taj posao biti obavqen.

Naredna sednica UO NIS-a trebalo bi da bude odr`ana 17. avgusta, a kako ka`e Danica Dra{kovi}, na dnevnom redu }e biti realizacija programa rekonstrukcije tehnolo{kih kompleksa NIS-a, sastav tenderske komisije za nabavku sirove nafte, kao i mere za optimizaciju broja zaposlenih. vizor za sprovo|ewe specijalne potpune revizije finansijskog izve{taja za 2008. godinu. Razloga za ovakvu odluku UO NIS-a mo`e biti mnogo, a me|u wima je sigurno i to da ve}inski vlasnik ove kompanije „Gasprom“ kona~no utvrdi da li je u pravu Vlada Srbije, iz koje se isti~e da gubitak od osam

|utim, ne kao {to je pravilo – jer bi zavr{ni ra~un za poslovawe u pro{loj godini NIS-a morao biti gotov najkasnije do 30. septembra, kad bi Skup{tina akcionara NIS-a trebalo da ga usvoji, ve} }e to biti ura|eno do kraja godine.

Kad god da izve{taj bude zavr{en, on bi trebalo da stavi ta~ku na razmimoila`ewa u vezi s pro{logodi{wim poslovawem NISa. ^ekawe od ~ak devet meseci sigurno }e dati rezultate, a pitawe je ko }e wime biti zadovoqan. Budu}i daje NIS pristao da plati ve} jednom pla}enu izradu izve{taja (revizija kompanije KPMG), koji je pokazao da je ostvaren zna~ajan gubitak, te{ko se mo`e misliti da o~ekuju razli~it rezultat. Kakve rezultate superrevizije o~ekuje Vlada Srbije, koja je, i pored ranijeg insistirawa na anga`ovawu novog revizora, od toga odustala zbog mawka para, sada se mo`e samo naga|ati. Naime, rizik od nove revizije je veliki – jer, ako se poka`e da je ostvaren gubitak od osam milijardi dinara – {to je oko 90 miliona evra, ili gotovo ~etvrtina sume koja je pla}ena za 51 odsto kapitala NIS-a, lako se mo`e pretpostaviti da }e „Gasprom“ tra`iti za{titu.

D. Mla|enovi}

milijardi nije ta~an, ili, pak, ono {to je rekao prethodni izve{taj revizorske ku}e KPMG – da je gubitak upravo toliki.

Na taj na~in se zame{ateqstvo oko zavr{nog ra~una NIS-a, koje traje ve} vi{e od pet meseci, nastavqa i izvesno je da }e uskoro na to, ipak, biti stavqena ta~ka. Me-

10. 08. 2009.

1.075,35237

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

BELEX 15 (599,31

Promena %

Cena

Promet

Granit Pe{~ar a.d. , Qig

20,00

1.200

1.200

Budu}nost Novi Sad a.d. , Novi Sad

19,99

5.702

11.404

AIK banka a.d. Ni{

-0,05

2.204 16.707.780

Credy banka a.d. , Kragujevac

12,58

5.066

790.350

Imlek a.d. , Beograd

0,00

1.200 6.143.420

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

7,26

4.430

48.730

Energoprojekt holding a.d. , Beograd

0,14

726 5.823.776

^a~anska banka a.d. , ^a~ak

3,89

14.830

14.830

Agrobanka a.d. Beograd

2,21

7.553 3.267.282

Soja protein a.d. , Be~ej

3,17

880 1.736.342

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

30.000 1.169.990

Univerzal banka a.d. Beograd

-0,02

6.400 1.158.400

Tigar a.d. , Pirot

-4,02

716

244.967

1,31

1.859

237.950

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Duvanska Han a.d. , Vladi~in Han

-45,41

250

747.250

Go{a FOM a.d. , Smederevska Palanka

-12,11

312

23.400

Heba a.d., Bujanovac

-12,03

585

117.000

-12,00

748

748

-12,00

352

10.560

Naziv kompanije

0,04 %) Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt Visokogradwa a.d. ,

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

Beograd @GP GP Beograd a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Cena

Promet

Higlo hladwa~a a.d., Horgo{

-12,00

3.080

3.080.000

Hotel Narvik a.d. , Kikinda

-11,97

1.162

2.068.360

3,17

880

1.736.342

Soja protein a.d. , Be~ej Integral betonirci a.d. ,

0,00

1.012

131.560

0,00

9.512

95.120

Subotica Vojvodinaput a.d. , Novi Sad

Privredna banka a.d. , Beograd

-1,75

619

222.230

Telefonija a.d. , Beograd

-1,21

1.630

105.500

0,41

487

24.350

Veterinarski zavod Subotica a.d. , Subotica Bambi Banat a.d. , Po`arevac

-8,20

7.528

15.056

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.705

0.00

Metals banka a.d. , Novi Sad

0,00

6.227

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

sreda12.avgust2009.

5

S ^IME ]E DR@AVA PRED MMF

[TA BI S OBE]ANIH HIQADU EVRA?

Namerna opstrukcija podele akcija Zakonski rok za podelu besplatnih akcija NIS-a, koji iznosi {est meseci od privatizacije – istekao je u ponedeqak, ali gra|ani ne}e dobiti obe}anih 1.000 evra jer nadle`ni tvrde da imaju tehni~kih pote{ko}a, a mora, navodno, da se mewa i zakon.

Urednik magazina “Ekonomist” Milan ]ulibrk ne veruje da je dr`ava uop{te imala nameru da ovaj posao dovede do kraja. On smatra da se sve moglo uraditi na vreme za ve}inu gra|ana, a da se sporni slu~ajevi re{avaju naknadno.

– Da je postojala dobra voqa, to se moglo uraditi, ali se pre{lo preko toga, a verujem da }e tako biti i ubudu}e, kada ostala preduze}a budu privatizovana. To je manir dr`ave, jer nema sankcija za prekora~ewe rokova. Da je postojala sankcija, da Vlada pada ako se to ne uradi, onda bi akcije sigurno bile podeqene – smatra ]ulibrk.

U Ministarstvu ekonomije najavquju i izmenu Zakona o pravu na besplatne akcije, koje }e se prvenstveno odnositi na to da gra|ani ne}e morati da ~ekaju kraj privatizacije.

Tako|e, osim akcija NIS-a, EPS-a, Telekoma, Aerodroma “Nikola Tesla”, JAT-a i “Galenike”, planirano je da se gra|anima podele i akcije Komercijalne banke, “Dunav osigurawa” i javnih komunalnih preduze}a.

Vlada udara na javni sektor?

Vlada Srbije }e se u razgovorima s Me|unarodnim monetarnim fondom obavezati na to da u narednu godinu dana smawi broj zaposlenih u javnom sektoru, a izne}e zahtev da se buxetski deficit pove}a na 4,5 odsto bruto doma}eg proizvoda.

Ve} ranije i premijer Mirko Cvetkovi} kao i ministri u Vladi tvrdili su da }e Srbija

od MMF-a zahtevati pove}awe buxetskog deficita kako bi se prebrodila kriza, a da zauzvrat nudi smawewe administracije. Prema pisawu pojedinih medija, pre svega se planira smawewe broja zaposlenih u prosveti i zdravstvu, ali je pitawe {ta }e od toga biti, s obzirom na to da je ministar zdravqa Tomica Milosavqe-

vi} vi{e puta izjavqivao da u wegovom resoru vi{ka zaposlenih nema. Tako|e, nezvani~no se tvrdi da plate i penzije u javnom sektoru ne}e biti smawene nego zamrznute, ne}e biti pove}awa poreza na dodatu vrednost niti na plate ili akciza. Da podsetimo, prema statisti~kim podacima u Srbiji radi vi{e od 2,6 miliona zapo-

slenih, od ~ega oko 20 odsto prima platu u administraciji i dr`avnim preduze}ima. Prema gruboj proceni, oko 500.000 qudi, a prema nekim procenama i ne{to vi{e, radi u administraciji na lokalnom i republi~kom nivou i u dr`avnim preduze}ima, pre svega u velikim kompanijama, poput “Elektroprivrede Srbije”.

OD PRIVATIZACIJE OVE GODINE DR@AVA ZARADILA SAMO 70 MILIONA EVRA

Srpske firme ne trebaju nikome?

Propali tender za propalim tenderom, za velike firme, poput “Beogradskog sajma” nude se mrvice, a kada se svedu dosada{wi ra~uni ovogodi{we privatizacije, rezultat je gotovo katastrofalan.

Od po~etka ove godine dr`ava Srbija je od privatizacije zaradila tek sedamdesetak miliona evra, {to je nekoliko desetina puta mawi prihod od onog koji je imala u svojim najboqim „privatizacionim godinama“. Razlog je veoma jednostavan: ve}ina dobrih dru{tvenih firmi odavno je prodata, a za kupovinu su ostale mahom one za koje ba{ i nema zainteresovanih.

Cifri od 70,5 miliona evra, koliki su, po podacima Agencije za privatizaciju, ovogodi{wi prihodi od aukcijske i tenderske prodaje dru{tvenih firmi, svakako treba pridodati i onu dobijenu prodajom ve}inskog dela Naftne industrije Rusima. NIS je prodat mimo Zakona o privatizaciji, ali ni s tih 400 miliona evra slika dr`avnih prihoda po ovom osnovu se ne popravqa drasti~no. Na primer, 2006. dr`ava je na ovaj na~in zaradila oko dve milijarde evra: direktno od privatizacije 323 miliona, a usput je, opet mimo Zakona o privatizaciji, prodala i “Mobtel” za 1,5 milijardu evra, ali i udele u jo{ nekim kompanijama.

Problem je, naravno, u tome {to je dr`ava te pare tro{ila neracionalno: sama ministarka finansija Diana Dragutinovi} nedavno je ukazala na to da je samo u jednoj godini javna potro{wa pove}ana za

Od 2001. do kraja 2008. godine Agencija za privatizaciju sklopila je kupoprodajne ugovore u vrednosti od 196,9 milijardi dinara (2,7 milijarde evra) i u buyet uplatila 112,5 milijardi dinara – 1,55 milijardu evra tri procentna poena bez pove}awa poreza, pa je jasno da je takvo rasipni{tvo dr`ave moglo biti finansirano samo iz privatizacije.

Sada, kada su ti prihodi presu{ili, Srbija je prinu|ena na to da se zadu`uju kako bi

PAD PROIZVODWE PIVA U SRBIJI OD 12 ODSTO

Pivopije prelaze na vodu U Srbiji je u prvih sedam meseci ove godine proizvedeno 3,35 miliona hektolitara piva, {to je 12,1 odsto mawe nego u istom periodu 2008, kazali su ju~e u Udru`ewu pivara i sladara Srbije. Predsednik Udru`ewa Miodrag Maksimovi} kazao je agenciji Beta da je na srpskom tr`i{tu prodato 2,85 miliona hektolitara, {to je 12 odsto mawe nego od januara do jula 2008, dok je izvoz smawen za 13,4 odsto, na oko 500.000 hektolitara piva.

– Glavni uzroci pada proizvodwe i prodaje piva su {tedwa gra|ana zbog straha od ekonomske krize i neizvesne ekonomske situacije, ali i lo{e vremenske prilike – kazao je on.

Maksimovi} je dodao da je na pad potro{wa piva uticalo ki{ovito vreme u maju i junu, ali i periodi s visokim temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa, kada se umesto piva pije voda. Trend pada proizvodwe i potro{we piva u Srbiji, po procenama pivara, nastavi}e se do kraja ove godine, kazao je Maksimovi}.

„Tigar” izvozi lavovski KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

91,1224

93,4589

96,0757

90,8421

Australija

dolar

1

53,7373

55,1152

56,6584

53,5720

Kanada

dolar

1

59,0631

60,5775

62,2737

58,8813

Danska

kruna

1

12,2371

12,5509

12,9023

12,1995

Norve{ka

kruna

1

10,3588

10,6244

10,8900

10,9219

[vedska

kruna

1

8,8671

9,0945

9,3491

8,8399

[vajcarska

franak

1

59,3632

61,8853

62,5901

59,1805

V. Britanija

funta

1

106,1790

108,9010

111,9500

105,8520

SAD

dolar

1

64,4430

66,0954

67,9461

64,2447

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 8. 2009. godine

finansirala svoj dr`avni aparat. Ove godine je, naime, prodato tek pet firmi na tenderima i 58 na aukcijama. S druge strane, mnoge tenderske prodaje, raspisane lane, nisu uspele, poput „Industrije sta-

Korporacija “Tigar” zabele`ila je rast izvoza, a samo u julu ove godine wegova vrednost prema{ila je 1,2 milion evra.

Najvi{e je izvezeno gumene obu}e, 70.000 pari u julu. Polovinu srpske gumene obu}e uvezle su Finska i Italija, slede Francuska, Nema~ka, Kanada, Velika Britanija. “Tigar” u proizvodwi i prodaji gumene obu}e u Srbiji ima 70 odsto u~e{}a, a na evropskom tr`i{tu pet odsto udela, {to ~ini dve tre}ine prihoda te fabrike. “Tigar hemijski proizvodi”, zahvaquju}i izvozu, tako|e je zabele`io rast u prethodnom mesecu.

kla“ iz Pan~eva, IMT-a, IMR-a, a najverovatnije i Beogradskog sajma. Ni{ta boqa nije situacija ni s Akcijskim fondom, koji prodaje mawinske pakete akcija preostale u dru{tvenom vlasni{tvu. Akcijski fond je na Berzi prodao

akcije tridesetak firmi, uz dr`avnu zaradu od oko {est miliona evra.

Od 2001. do kraja 2008. godine, Agencija za privatizaciju sklopila je kupoprodajne ugovore u vrednosti od 196,9 milijardi dinara (2,7 milijarde evra) i u buxet uplatila 112,5 milijardi dinara – 1,55 milijardu evra. Od prodaje dru{tvene imovine na ra~un Agencije upla}eno je 159 milijardi dinara (2,15 milijarde evra), dok se 38 milijardi dinara (0,55 milijardi evra) odnosi na preduze}a koja su prodata na rate i za obveznice stare devizne {tedwe. Ostatak razlike u prihodima oti{ao je na poverioce i na tro{kove privatizacije – konsultantske usluge, otkup tenderske i aukcijske dokumentacije, ogla{avawe, kursne razlike i ostalo.

U istom periodu, dr`ava je znatno prihodovala od prodaja mimo Zakona o privatizaciji: osim “Mobija 63” i NIS-a, na ovaj na~in prodate su i akcije {est dr`avnih banaka (780 miliona), te DDOR-a “Novi Sad” (264 miliona evra). Akcijski fond je doneo 560 miliona evra, dok je prodajom imovine firmi u kojima je Agencija za privatizaciju ste~ajni upravnik dr`ava zaradila jo{ preko 600 miliona evra, najvi{e od Robnih ku}a „Beograd“ – 360 miliona.

V. ^vorkov

SVET BIZNISA

Znaci oporavka u EU Posle vi{e od godinu dana ekonomskih muka, Evropqani se vra}aju u radwe i ponovo istra`uju stambeno tr`i{te. Kompanije su usporile tempo otpu{tawa. Uslovi kreditirawa se popravqaju.

Ali, centralne banke i neki ekonomisti opomiwu na oprez pri tuma~ewu podataka koje govore o naznakama izlaska iz svetske kreditne krize. Jo{ nema ubedqivih dokaza o ozdravqewu, ka`u oni.

Ipak, akcije na berzama rastu, a izve{taji govore o tome da se pristup kreditima popravqa, da talas otpu{tawa u Britaniji jewava dok poslovno poverewe u Francuskoj ja~a.

Slovaci preprodaju limuzine Slovaci masovno prodaju potpuno nove automobile ~iju kupovinu im je dotirala dr`ava, kada su zauzvrat predali stara kola na ekolo{ku likvidaciju. Automobili iz programa „staro za novo“ predstavqaju ~ak 60 odsto ukupne ponude polovnih automobila starih do godinu dana.

Vlada premijera Roberta Fica je, da bi pomogla posustaloj automobilskoj industriji, koja ~ini okosnicu slova~ke privrede, utro{ila 55 miliona evra za program po ugledu na nema~ki i Slovaci su predali na likvidaciju vi{e od 40.000 starih automobila kako bi kupili novi.

Rusija ne da Ukrajini kredit Rusija ne namerava da Ukrajini obezbedi kredit koji bi Kijev koristio za pla}awe ruskog gasa, objavqeno je u Moskvi.

Ukrajina je po~etkom godine zatra`ila od Rusije kredit od ~etiri do pet milijardi dolara za kupovinu gasa, koji bi smestila u podzemna skladi{ta uo~i zimske sezone. Ruski premijer Vladimir Putin je u maju rekao da je Rusija spremna da razmotri takvu mogu}nost ukoliko polovinu novca obezbedi Evropska unija, pi{e moskovski dnevnik „Vedomosti“.

GUVERNER JELA[I] O PUTU ZA IZLAZAK IZ KRIZE

Samo ve}i PDV Srbiju spasava Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} smatra da bi u ovom trenutku jedino pove}awe PDV-a doprinelo smawewu buxetskog deficita.

Ukoliko Vlada poslu{a privrednike i smawi PDV, Jela{i} ka`e da se Srbija ne sme dodatno zadu`ivati, ali obja{wava da bi od slede}e godine buxetski deficit mogao da se pokrije i novcem MMF-a. Prema proceni guvernera NBS-a, rupa u buxetu Srbije mese~no iznosi izme|u 10 i 15 milijardi dinara. On predvi|a da bi iz meseca u mesec ta rupa mogla biti sve ve}a i da bismo na kraju godine mogli imati deficit od 140 do 150 milijardi dinara. Da se to ne bi dogodilo, pove}awe PDV-a je, po Jela{i}u, najboqe re{ewe.

– U situaciji u kojoj je Srbija postoje dve alternative.

Jedno je pitawe poreza na dodatnu vrednost, a drugo pitawe zarada i socijalnih davawa.

Ako se ne radi na zaradama, jedino ostaje alternativa pove}awe PDV-a – rekao je guverner NBS-a.

On je kritikovao Vladu Srbije da nije pripremila nijedan konkretan predlog pred dolazak delegacije MMF-a 24. avgusta. Objasnio je da su pare MMF-a najjeftiniji izvor finansirawa za buxetski de-

ficit, ali isti~e dr`ava mora da predlo`i odre|ene mere.

– Postoje ve} primeri pojedinih zemaqa koji su imale

Ako Srbija nastavi da se zadu`uje ovim tempom, javni dug mogao bi iznositi 40 odsto bruto dru{tvenog proizvoda program s MMF-om. To je najjeftiniji i najboqi na~in za finansirawe buxetskog deficita, ali ne mo`e se MMF-u re}i: mi ne}emo ni{ta da uradimo, ho}emo da uzmemo jo{

para. To, prosto, ne fukcioni{e, ali ube|en sam u to da }emo, ako napravimo dobar program s Me|unarodnim monetarnim fondom, idu}e godine mo}i da novac iz aran`mana s tom finansijskom institucijom iskoristimo i za popuwavawe buxeta – rekao je Jela{i}.

Ipak, guverner upozorava na to da, ako se ne pove}a PDV, Srbija ne sme dodatno da se zadu`uje. On ka`e da je tempo zadu`ivawa veoma visok, iako je javni dug u pore|ewu s drugim zemqama nizak. Jela{i} tvdi da bi, ako Srbija nastavi da se zadu`uje ovim tempom, javni dug mogao iznositi 40 odsto bruto dru{tvenog proizvoda.

6

POQOPRIVREDA

sreda12.avgust2009.

VOJVO\ANI SE OTIMAJU ZA REGRESIRANO \UBRIVO

Na berzi planulo 25.000 tona Na Produktnoj berzi u Novom Sadu do sada je prodato gotovo 25.000 tona regresiranog mineralnog |ubriva za jesewu setvu, {to je ~etvrtina predvi|enih koli~ina, saop{tila je ta berza.

Direktor Produktne berze @arko Galetin rekao je da je od po~etka prodaje, 5. avgusta, prodato 24.475 tona |ubriva jeftinijeg 10.000 dinara po toni od onoga na tr`i{tu.

– Ta koli~ina je prodata tokom tri dana pro{le sedmice, a ukoliko se trgovawe nastavi ovom dinamikom, ~itava predvi|ena kvota od 100.000 tona mo`e biti prodata do kraja slede}e nedeqe – kazao je on.

Po Galetinovim re~ima, najvi{e kupaca koji su stekli pravo na kupovinu jeftinijeg mineralnog |ubriva, oko 80 procenata, je iz Vojvodine. \ubrivo doma}ih proizvo|a~a mogu da kupe registrovana poqoprivredna gazdinstva i zemqoradni~ke zadruge, a u ponudi su mineralna |ubriva NPK, NK, PK i P. Naj-

ve}e interesovawe je, kako je kazao Galetin, za |ubrivo NPK, koje u ponudi u~estvuje s 50 procenata.

– U ponudi su i daqe mineralna |ubriva dva doma}a proizvo|a~a – „Fertila“ iz Ba~ke Palanke i „Azotare“ iz Subotice, s kvotama od 70.000, odnosno 50.000 tona. Iako su pravo na prodaju dobila jo{ ~etiri doma}a proizvo|a~a, oni jo{ nisu dostavili po-

trebnu dokumentaciju – kazao je Galetin.

Poqoprivrednici, odnosno registrovana poqoprivredna gazdinstva, mogu da kupe najmawe 25 tona |ubriva, a najvi{e 100, dok zemqoradni~ke zadruge mogu kupiti najmawe 25 tona, a najvi{e 500. Ministarstvo poqoprivrede je po~etkom prodaje regresiranog mineralnog |ubriva obavezalo proizvo|a~e da cene ne smeju biti vi{e od onih koje su va`ile 26. juna 2009. godine, kako bi poqoprivrednici bili za{ti}eni od poskupqewa u toku jesewih radova.

MAWE MEDA OVOG LETA

P~elarima ne cvetaju lipe tara u ko{nice. Nektar i polen je spran sa cvetova, a ono {to je ostalo, izgubilo je miris koji mami p~ele. Osim toga, bilo je i neuobi~ajenog gubitka p~ela radilica, ka`u p~elari.

Na Fru{koj gori dominiraju tri vrste lipe: krunolisna, ili rana lipa, zatim sitnolisna i srebrna, ili bela lipa. Cvetawe rane i sitnolisne lipe traje deset dana, a srebrne oko dve nedeqe. U godinama dobrog medewa jaka dru{tva s oko 60.000 p~ela, mogu doneti i 40 kilograma prvoklasnog lipovog meda. Posledwa takva beri}etna godina bila je pre deceniju. set kilograma meda po ko{nici.

Me|utim, vremena su se proSamo u okolini [ida bilo je menila. Na Fru{koj gori sve oko 25 kilograma po dru{tvu. mawe je stoletnih stabala lipe.

Ali su mnogi u drugim regioniSe~a prore|uje lipovu {umu, a ma imali medovawe dovoqno za kako ni p~eliwa pre`ivqavawe nije izdap~ela.

P~elari na Fru{koj pa{a {na, sve mawe je i Ove godine ligori nezadovoqni p~elara.

Se~a pova stabla su prinosom od deset {ume na Fru{koj bila na~i~kana gori, najvi{e licvetovima. Svi kilograma meda pove, zabriwava preduslovi za po ko{nici p~elare. P~eladobro medewe su ri su sada sa svoobe}avali bogajim ko{nicama pored suncokretu p~elarsku pa{u, ali vrementovih poqa, a zbog nedostatka ski uslovi nisu dozvolili da i atmosferske vlage, ne o~ekuju ko{nice budu pune. Oluja i kini ovde plodno medovawe. {a presekli su dobar unos nekP~elari koji su tokom juna imali ko{nice na Fru{koj gori nezadovoqni su prinosom od de-

DNEVNIK

PIJACE POD LUPOM INSPEKTORA

Pesticidi u breskvama i zeleni{u Ministarstvo poqoprivrede Srbije saop{tilo je da su prona|eni ostaci pesticida u vo}u i povr}u na Obrenova~koj pijaci. Kako se navodi, u uzorcima kupusa, paprike i breskve nakon analiza i superanaliza prona|en je ostatak pesticida, koji nije registrovan za primenu kod ovih kultura.

Fitosanitarni inspektor je podneo tri prekr{ajne prijave protiv odgovornih lica koja su obavqala distribuciju kupusa, paprike i breskve i zabranio promet tih proizvoda, koji sadr`e ostatke pesticida.

Analize svih ostalih uzoraka vo}a i povr}a pokazuju da su ti proizvodi ispravni i bezbedni za upotrebu.

UQARI SPREMAJU OTKUPNE CENE ZNATNO NI@E OD LAWSKIH

Suncokretu obaraju cenu za tre}inu Uqare jo{ uvek nisu objavile otkupnu cenu suncokreta, ali sve je izvesnije da }e paori opet pro}i kao bosi po trwu, jer }e kilogram ovogodi{weg roda ko{tati 18, najvi{e 20 dinara, nezvani~no saznaje „Dnevnik“ u uqarama.

Tako|e, cenu ja~u od 19 dinara vi{e ne o~ekuju ni paori koji su malo bli`e ovoj vatri.

Informacije iz uqara su jo{ uvek razli~ite i niko ne precizira cenu, ali listom ka`u da }e u najboqem slu~aju proizvo|a~i za suncokret dobiti 200 evra po toni. U tom slu~aju }e jo{ i dobro pro}i jer, kako smo ~uli, jo{ nije iskqu~ena ni cena od 180 evra.

Sve u svemu, suncokret je u odnosu na pro{lu godinu krahirao, a i proizvo|a~i zajedno s wim. Lane je tona ko{tala 300 evra, a kilogram 24 ili 25 dinara. Proletos su proizvo|a~i od uqara dobili ugovore o razmeni robe, tako da su im bili poznati pariteti, a za cenu je re~eno da }e je odrediti tr`i{te u vreme `etve ili nakon we.

– Najverovatnije }emo slede}e nedeqe mo}i da ka`emo koliko }emo pla}ati suncokret.

Cenu jo{ uvek ne mo`emo precizirati, ali }e svakako biti tr`i{na – kazali su nam u poslovnom sistemu „Invej“, u ~ijem sastavu posluju fabrike uqa „Vital“ i „Sunce“.

Ni industrija uqa „Banat“ u Novoj Crwi nije zvani~no objavila otkupnu cenu suncokreta.

– Pratimo situaciju na na{em tr`i{tt i onima u okru`ewu i za sada se mo`e re}i da }e suncokret ko{tati mawe nego {to se o~ekivalo. U svakom slu~aju, sve ugovorene koli~ine }emo otkupiti, a nastoja}amo da iza|emo u susret

Ni za soju se ni{ta ne zna Soja je ove godine u Srbiji zasejana na 142.645 hektara i, po ocenama agronoma, mo`e se o~ekivati solidan prinos – vi{e od 2,5 tone po hektaru. Otkupna cena najve}eg kupca – “Viktorija grupe”, koja je i najve}i ugovara~ proizvodwe, bi}e poznata u drugoj polovini avgusta – kazao je generalni direktor Viktorija grupe Nikola Vuja~i}. dobavqa~ima kojima preostane suncokreta i lagerujemo wihove vi{kove, iako to nije predvi|eno ugovorom – ka`e za „Dnevnik“ direktor sirovinskog sektora „Banata“ @eqko Mihajlovi}, napomiwu}i da je suncokret u Ma|arskoj 210 evra po toni.

Paorima kredit od 18,5 miliona Registrovanim poqoprivrednim gazdinstvima u Srbiji ove godine je odobreno ukupno 18,5 miliona evra za kratkoro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e dr`ava, objavilo je Ministarstvo poqoprivrede.

Odobreno je oko 9,9 miliona evra dugoro~nih kredita i vi{e od 800,9 miliona dinara kratkoro~nih (oko 8,5 miliona evra).

Do sada je ukupno 3.086 poqoprivrenih proizvo|a~a uzelo kratkoro~ne, a 295 dugoro~ne kredite.

Kratkoro~ni krediti, prema podacima Ministarstva, naj~e{}e se koriste za kupovinu |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama, a dugoro~ni za kupovinu kombajna, traktora i druge mehanizacije, za izgradwu skladi{ta i drugih objekata.

Zajam garantuje `ito Komercijalna banka saop{tila je da je u Subotici isplatila prvi kratkoro~ni poqoprivredni kredit uz subvenciju Ministarstva poqoprivrede Srbije, obezbe|en robnim zapisom za skladi{tewe p{enice.

U saop{tewu se navodi da kredit je odobren za pripremu proizvodwe i nabavku repromaterijala za prehrambenu

proizvodwu, s rokom otplate do godinu dana.

Maksimalni iznos te vrste kredita je milion dinara, a efektivna kamatna stopa je tri posto na godi{wem nivou. Kredit se otpla}uje jednokratno, po isteku perioda kori{}ewa, a sredstva obezbe|ewa su blanko menica korisnika kredita i robni zapis.

Svesne niske otkupne cene, i druge uqare }e napraviti ustupke proizvo|a~ima, pa }e, kako smo saznali, zrewaninski „Dijamant“ ponuditi akontaciju od 15 dinara po kilogramu.

– @etva samo {to nije po~ela, spremni smo da u|emo u

wive, a o ceni jo{ ni{ta ne znamo – ka`e za “Dnevnik” proizvo|a~ suncokreta iz Luki}eva Dragi{a Bori}, koji je ovom kulturom zasejao 220 hektara i o~ekuje dobar prinos. – Ono {to proizvedemo uvek prodajemo po ceni koju nam odrede uqare, a one kao izgovor obi~no imaju situaciju na tr`i{tu u regionu.

Najgore je {to tri ~oveka sednu i dogovore se o tome koliko }e nam dati. Pri tome, „izvla~e“ se na cenu u okru`ewu, a na{a se primarna proizvodwa ne mo`e porediti s drugima, mi nemamo subvenicije kao {to su u susedstvu, skupqe pla}amo repromaterijal, energente... Pare za lawski rod dobijali smo na ka{i~icu, a u celosti nam je ispla}en kada je novi suncokret uveliko nikao.

– Paori ne mogu biti zadovoqni ovom cenom, ali ako se ima u vidu da su ostale kulture na najni`im mogu}im granama, mo`e se re}i da je to realno. Ako bi proizvo|a~i dobili toliko, dva kilograma suncokreta ko{tala bi kao kilogram p{enice, {to je u redu. Me|utim, cene poqoprivrednih proizvoda su mizerne, tako da nam nijedna ra~unica ne ide u prilog – ka`e direktor kikindske zadruge „@itopromet“ \ura \ur|ulov.

Podsetimo, suncokret je posejan na 180.000 hektara, a o~ekuje se prinos iznad dve tone po hektaru, {to }e biti na nivou vi{egodi{weg proseka. Recimo i da industrije imaju velike lawske zalihe uqa, {to je dodatni problem.

Kako nam je re~eno u uqarama, zalihama mogu podmirivati tr`i{te narednih {est meseci.

S. Glu{~evi}

SRPSKU POQOPRIVREDU ^EKA POPIS

Bez spiska nema ni evra iz EU – Jedan od uslova da Srbija koristi fondove Evropske unije namewene agraru je i sprovo|ewe popisa poqoprivrede – izjavio je pomo}nik direktora Republi~kog zavoda za statistiku Nikola Lalatovi}.

privreda, kao i zemqu u sastavu poqoprivrednih {kola, crkava, manastira i zatvora. On je dodao da }e popisom biti obuhva}ena i gazdinstva s mawe od 0,5 hektara zemqe koja se bave proizvodwom

Kompletan inventar – Popis poqoprivrede trebalo bi da bude obavqen od 1. do 15. novembra 2011. godine – rekao je Lalatovi}, i dodao da }e to biti prvi kompletan popis koji treba da snimi strukturu ukupne poqoprivredne prozivodwe. Lalatovi} je naveo da od 1960. godine nije bilo popisa poqoprivrede.

On je rekao da bi predlog zakona o popisu poqoprivrede 2011. godine, koji je u skup{tinskoj proceduri, trebalo da bude usvojen do kraja godine. Po wegovim re~ima, Svetska organizacija za popis poqoprivrede preporu~ila je da sve zemqe do 2015. godine sprovedu popis po me|unarodnim pravilima kako bi ti podaci bili uporedivi.

Lalatovi} je naveo da }e popis obuhvatiti sva gazdinstva koja se bave poqoprivredom, ukqu~uju}i svako porodi~no gazdinstvo koje ima vi{e od 0,5 hektara zemqe, zadruge i sve privredne subjekte kojima je osnovna delatnost poqo-

namewenom tr`i{tu. Po Lalatovi}evim re~ima, procewuje se da u Srbiji ima oko 700.000 poqoprivrednih gazdinstava, a da bi za sprovo|ewe popisa poqoprivrede trebalo oko 1,5 milijarda dinara.

– Ciq popisa je da se snimi fakti~ko stawe, koliko ima obradivog zemqi{ta i koliko zasa|enih kultura. Od kvaliteta i ta~nosti podataka dobijenih popisom najvi{e koristi ima}e poqoprivrednici.

Srbija }e dobijati odre|ene kvote za stimulacije, regrese i premije na osnovu popisa poqoprivrede, {to }e omogu}iti konkurentnost proizvoda – rekao je Lalatovi}.

RADI NOVI CEVOVOD

NA BULEVARU OSLOBO\EWA

Na Popovici i Paragovu kona~no pun mlaz

Jo{ jedan {alter za dokumente U {alter sali za izradu li~nih dokumenata na Bulevaru oslobo|ewa 143, pored do sada jednog aktivnog od ju~e je u funkciji jo{ jedan {alter za podizawe li~nih karata.

Oba {altera radi}e u dve smene, zajedno sa jo{ pet boksova za primawe dokumentacije. Sa-

la je otvorena 1. juna, i weno ure|ewe finansirano je iz gradskog buxeta. Na ovaj na~in smawene su vi{emese~ne gu`ve na {alterima u policijskoj ispostavi na Bulevaru Kraqa Petra Prvog. Naknadno, sala }e prema najavama, slu`iti i za izdavawe novih registracija.

S. T.

Po~etkom nedeqe stigli su i pozitivni rezultati kvaliteta vode iz novog cevovoda za snabdevawe vodom Paragova i Popovice, te je ju~e voda pu{tena Paragovu i ni`im delovima Popovice. Vi{i delovi Popovice bi}e spojeni sutra, te }e zbog toga nestati vode u nasequ tokom prepodneva.

Novosadska

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Budu}nost sti`e bulevarima Kada je probijan Bulevar oslobo|ewa, kroz dvori{ta, sobe, gonkove i ajnforte ku}a, te{ko je neko tada mogao da pretpostavi da }e od stvorene ledine i ve} proka`enog “pre{irokog” sokaka postati jednog, ne tako dalekog, dana glavna gradska xada i poslovni centar Novog Sada. Bulevar, koji tada nije vodio nigde, sada je prezakr~en, a upravo se grade wegovi naslednici, ne toliko revolucionarni, ali opet neophodni.

Nakon decenije u kojoj grad ni{ta nije u~inio za sebe, zatim nekoliko godina krpqewa onog najbitnijeg, stigli smo i do toga da od gradskih vladaju}ih garnitura dobijemo pro{irene stare ulice, ali i da po~nu da se grade

nove. Du` nekada{wih pru`nih nasipa ka Subotici i Somboru, po~ele su da ni~u stambene zgrade uokviruju}i trase budu}a dva bulevara ~ija je izgradwa po~ela, jednog pre nekoliko, a drugog ove godine.

Kuburi}e ovaj grad sa saobra}ajem i daqe. Treba novih mostova, novih obilaznica, ~ije su trase pretrpane nelegalno izgra|enim ku}ama, i mnogo vi{e saobra}ajne kulture, kako bi transport qudi i dobara kroz grad bio sa {to mawe stresa i gubqewa vremena. Svrsishodnost ulagawa u nove saobra}ajne koridore odavno se iskazala u punom svetlu. Samo, neki to vide odmah, neki malo kasnije.

S. Krsti}

Spomenik na keju bez korova Spomenik `rtvama racije ure|en je posle pisawa “Dnevnika” o zakorovqenoj okolini ovog obele`ja. Radnici “Gradskog zelenila” oplevili su korov, pokosili travu, i sada jedino preostaje da se ru`e u obli`woj rondeli ore`u kad im bude vreme.

Podse}amo da “Zelenilo” nije brinulo o spomeniku u posledwe vreme zbog predstoje}ih gra|evinskih radova na Keju, ali se za spomenik zainteresovalo posle dobronamerne opomene na{eg lista.

L. N.

ZAVOD OTVORIO JO[ JEDNU KWI@ARU

Po uybenike i u \ure Jak{i}a Zavod za uxbenike je otvorio jo{ jednu kwi`aru. Uxbenici se od sada, osim u kwi`ari u Sremskoj ulici, mogu kupiti i u ulici \ure Jak{i}a, kod Akademije umetnosti. Kako bi se izbegli redovi pred po~etak {kolske godine, u Zavodu apeluju na roditeqe da ne ~ekaju posledwi momenat.

V REMEPLOV

„ART VISTA” DOBILA NAJVE]I NOVOSADSKI BIOSKOP

Do marta ponovo radi „Arena” Beogradsko preduze}e “Art Vista”, u ~ijem je vlasni{tvu beogradski bioskop “Roda Sinepleks”, novi je vlasnik novosadske “Arene”! Ovo je ju~e odlu~io Upravni odbor “Poslovnog prostora”, gradske firme koja je nakon propasti biv{eg vlasnika “Zvezda filma” preuzela najboqi gradski bioskop. Drugi konkurent “Mirius Tak”, vlasnik beogradskog “Takvud Sinepleksa”, povukao je dopisom svoju ponudu 7. avgusta.

“Art Vista” zakupila je “Arenu” na 15 godina. Od momenta potpisivawa ugovora, firma ima najvi{e sedam meseci da otvori “Arenu” i ispuni obaveze iz svoje ponude. Ona predvi|a izgradwu {est mul- Ho}e li i „Arena” kroz nekoliko meseci izgledati ovako

Srce i `ivot u raskoraku ra. U rodnom gradu je po~eo da radi jo{ pre Bune 1848. i bio istaknut u~esnik politi~kih zbivawa u gradu. A za vreme Bune, zbog protivqewa ma|arskim vlastima, prebegao je u Beograd, izgubiv{i kod ku}e svu imovinu.

Sada, kada su se prilike sredile, u molbi je naveo da se vrati ku}i “jer ga srce vu~e ovamo”, ali je ipak ostao u Beogradu. Mo`e se to razumeti, jer je bio glavni veterinar Beogradskog garnizona.

N. C.

tipleks sala kapaciteta 1.015 gledalaca, ulagawe najmawe 1.750.343 evra, polagawe garancije Poslovne banke na godi{wem nivou u visini od 32.159 evra, pla}awe mese~ne zakupnine od 102 dinara po kvadratnom metru (objekat ima 2.070 kvadrata) i da preuzme deset radnika “Zvezda filma”.

Ulagawa novog vlasnika “Arene” podrazumevaju ure|ewe objekta (885,836 evra) i 864.507 evra za kupovinu nove opreme (projektore, zvu~nike, poja~ala, sedi{ta...). Novi Sad }e nakon duge pauze, najkasnije do sredine marta 2010, dobiti moderan bioskop.

Ig. M.

PO^ELI PRIPREMNI RADOVI NA SUBOTI^KOM BULEVARU

Investiciji od pola milijarde kr~e put Pripremni radovi za izgradwu Suboti~kog bulevara po~eli su ju~e, potvr|eno je “Dnevniku” u Zavodu za izgradwu grada. Tako|e, poznati su izvo|a~i i cena radova, te }e tako vodovod i kanalizaciju graditi “Projektomonta`a” iz Beograda za 129.638.536 dinara i 75 kalendarskih dana.

Prva deonica izgradwe saobra}ajnica do 553 metra poverena je “Europarku” iz Jajinaca, koji }e dobiti 145.947.538 dinara i 50 dana za zavr{etak, dok }e drugi deo budu}eg bulevara od 867 metara graditi “Vojvodinaput - Ba~kaput” iz Novog Sada za 241.965.027 dinara i 70 dana.

Za sada nije potvr|eno kada }e po~eti glavni radovi, jer je u toku dogovor predstavnika Zavoda za izgradwu grada i izvo|a~a radova, a za sada se kr~i teren i dovla~i mehanizacija. Nastavak

Bez vode

Na konkursu za popunu radnog mesta veterinara i pregleda~a mesa u mesarama, Jovan Teodorovi}, Novosa|anin, ispunio je sve uslove. Gradska Skup{tina ga je 12. avgusta 1853. predlo`ila za prijem u slu`bu, {to je odobrila i zemaqska vlada Vojvodine srpske u Temi{varu. Ipak, on nije stupio na du`nost. Jovan Teodorovi} je, kao uglavnom svi veterinari tog vremena bio potkiva~ po zanatu, koji je u Pe{ti polo`io dr`avni ispit za stokoleka-

hronika

Danas }e bez vode biti stanovnici Uspenske ulice od 8 do 15 ~asova.

Razlog su planirani radovi na vodovodnoj mre`i.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 10 sati Svetojovanska 1 do 13, 2 do 16, Vojvode Bojovi}a 14 do 22. Od 8.30 do 13 Temerinska 2 i 4, Trg Marije Trandafil 4 do 22. Od 8 do 13 povremeno Temerinska 43 do 81.

Bukovac: od 8 do 11 celo naseqe. ^ortanovci: od 8 do 12 deo vikend naseqa Sredwi breg.

Foto: N. Stojanovi}

sreda12.avgust2009.

Novi cevovod i dve pumpne stanice, kako najavquju iz “Vodovoda”, re{i}e duogodi{we te{ko}e u vodosnabdevawu, nastale zbog neodgovaraju}eg kapaciteta vodovodne mre`e za ubrzanu izgradwu ova dva biv{a vikend naseqa.

S. K.

Suboti~kog bulevara, koji je (polu)zavr{en u delu od Ulice bra}e Grulovi} do Futo{kog puta, pru`a}e se od Futo{kog puta do Ulice Kornelija Stankovi}a.

Po cenama koje su sada poznate, oko 1.420 metara bulevara ko{ta-

}e Novi Sad i wegove gra|ane 517.551.101 dinar.

Nastavak ove velike saobra}ajnice vodi}e od Ulice Kornelija Stankovi}a, preko kanala DTD sve do autoputa, na koji }e se ukqu~ivati zapadno od Teme-

rinske petqe i nadvo`waka na Sentandrejskom putu. Ipak, za sada niko od gradskih ~elnika nije nazna~io kada bi po~ela gradwa posledweg dela Suboti~kog bulevara.

S. K.

ODMI^E IZGRADWA KANALIZACIJE DU@ FUTO[KE ULICE

Bageri prelaze na kolovoz Zbog izgradwe kolektora za potrebe Klini~kog centra Vojvodine i rekonstrukcije kanalizacije u delu Futo{ke ulice sutra }e biti zatvorena jedna kolovozna traka kod raskrsnice Futo{ke i Ulice cara Du{ana. Saobra}aj }e biti preusmeren na drugu kolovoznu traku gde }e se odvijati u dva smera na dve saobra}ajne trake, saznajemo u “Vodovodu i kanalizaciji”, a rok do kojeg Futo{ka ulica mora biti potpuno prohodna je 28. avgust.

Radovi teku planiranim tempom, ka`e {ef slu`be za odnose s javno{}u “Vodovoda i kanalizacije” Davor Santra~. Ulica cara Du{ana pred raskrsnicu s

Foto: F. Baki}

Futo{kom ulicom ponovo je prohodna u celosti, nakon {to je polo`en kolektor ispod asfalta, a bageri su pre{li na zeleni pojas s obe strane Futo{ke ulice. Ceo posao, vredan preko 70 miliona dinara, po~eo je 21. jula, a konzorcijum koji ~ine firme “Gradis” iz ^a~ka i “Tvr|ava nova” iz Novog Sada imaju mesec i po dana da ga zavr{e. Zavr{ena je i gradwa prvog dela magistralnog kanalizacionog kolektora u Ka}u. Postavqeno je 1.200 metara cevi, a posao je vredan 32 miliona dinara. Ovo je prva faza postavqawa kolektora dugog ~etiri kilometra.

S. K.

Temperatura Dunava kod Novog Sada danas je

22,5oC

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda12.avgust2009.

c m y

8

DNEVNIK

TRGOVCI SVE MA[TOVITIJI U POTERI ZA KUPCIMA

Izvu~e{ kupon, obu~e{ se za dinar Foto: R. Hayi}

ZAMENA PODNE OBLOGE NA SPENSU

Od sutra izlaz ka Studentskom gradu Centralni deo Sportsko poslovnog centra „Vojvodina“ od sutra }e ponovo biti povezan sa izlazom kod pekare „@eki“ prema Studentskom gradu, po{to su briketi zameweni granitnom keramikom u prizemqu objekta, saop{tili su iz Slu`be za marketing ovog trgova~kog centra.

U isti dan, dakle u ~etvrtak bi}e nastavqena zamena plo~a u trgova~kim ulicama do zatvorenih bazena i prolaz kod picerije „Prima“. Planirano je da se posao zavr{i 1. septembra,

kada }e po~eti nastavak radova na zatvorenom bazenu. Tokom radova butici koji imaju ulaz iz ove trgova~ke ulice bi}e zatvoreni.

Do 1. septembra prolaz kroz objekat bi}e u trgova~koj ulici prema blagajni klizili{ta i bazena, pored prodavnice „Ku}ni qubimac“. Tako }e ka`u u Slu`bi marketinga, biti mogu} prolaz svima koji u objekat dolaze iz pravca Limana, od slu`benog ulaza 4 pored streli{ta, prema ostalim delovima.

Z. D.

„SOLIDARNOST” NEZADOVOQNA PREDSTAVNIKOM DR@AVNOG KAPITALA U „PETRU DRAP[INU”

Sindikat: Zorica Sari} kr{i statut

Gradski odbor sindikata“Solidarnost“ obratio se direktoru Akcijskog fonda Aleksandru Gra~ancu, jer je nezadovoqan radom predstavnika dr`avnog kapitala u fabrici „Petar Drap{in“ Zorice Sari}. „Solidarnost“ zamera Sari}ki {to u Upravnom odboru ima tri predstavnika, od kojih je jedan „Metals banka“, koju „Solidarnost“ smatra odgovornom za uni{tavawe metalskog kompleksa u Novom Sadu. „Solidarnost“ smatra da je Sari}ka prekr{ila Statut preduze}a, ne dozvoliv{i da mali akcionari na predlog sindikata imaju svog predstavnika. „Izneta joj je tvrdwa da smo do sada imali nametnute vlasnike Nemawu Kova~a, Petra Petrovi}a i Dragana Kula{inovi}a, jer postoji presuda Vrhovnog suda Srbije o poni{tewu aukcije, kao i nametnute predstavnike malih akcionara Miluna Papi}a i Zorana Matkovi}a. Molimo vas da proverite jesu li navedene tvrdwe unete u zapisnik“ navodi se u dopisu Gra~ancu.

I pored dva reprezentativna sindikata, Sari}ka uva`ava sa-

mo odbor Samostalnog sindikata, ka`e daqe „Solidarnost“ i dodaje, da je Samostalni sindikat u~esnik u uni{tavawu preduze}a. „Zanimqivo je da Sari}ka nastavqa poslovnu politiku biv{ih vlasnika, kr{e}i Zakon o radu tako {to zaposlenima selektivno ispla}uje po 5.000 dinara.

Ho}e li Zorica Sari} predati krivi~ne prijave svih odgovornih“ pita izme|u ostalog u dopisu sindikat „Solidarnosti“ direktora Akcijskog fonda Aleksandra Gra~anca.

Predstavnik dr`avnog kapitala u „Drap{inu“ Zorica Sari} za „Dnevnik“ je odbacila tvrdwe sindikata „Solidarnost“, ~ude}i se da ova sindikalna organizacija ima ne{to lo{e da ka`e na wen rad jer, prema wenim re~ima, imaju dobru saradwu.

- Ne mogu da verujem da posle mesec dana od vanredne sednice Skup{tine akcionara, tek sada sindikat ima primedbe na rad Skup{tine, kada su ih mogli izneti na sednici - kazala je Sari}ka.

Z. Deli}

^ITAOCI PI[U SMS

Letwe rasprodaje uveliko su u toku, no, iako su u pojedinim buticima cene sni`ene i za 70 odsto, kupaca je malo.

- Ove godine rasprodaje su po~ele ranije, pa sad ima mawe posla. Ali generalno, ima mawe qudi nego ranijih godina - ka`e radnica u prodavnici „Evolu{n“, u kojoj se mogu na}i mu{ke majice za 950 dinara, a `enske za 490 i 790.

Sni`ewa su aktuelna i u sportskim prodavnicama, gde se zahvaquju}i ~ekovima gra|ana, mo`e pazariti po principu kupi{ sad - pla}a{ kasnije. U „Planeti“ u Dunavskoj ulici, dobija se kupon, pa se u igri na sre}u mo`e ostvariti popust od 100 posto i izabrana roba platiti samo dinar.

KO PO@URI NA STOVARI[TE, MAWE ]E GA MU^ITI GAS

Uz ugaq zima upola jeftinija Potra`wa za ugqem u avgustu je po tradiciji velika, jer se tokom ovog meseca re{ava pitawe grejawa pred nastupaju}u zimsku sezonu.

Gra|evinske firme i stovari{ta u Novom Sadu krajem avgusta o~ekuju pune ruke posla, a i sada im , tvrde pojedini vlasnici, bude rasprodana sva dnevna isporuka prirodnih energenata -Te{ko mi je da ka`em kolika je dnevna potra`wa ogreva za zimu, jer tu nema pravila. Nedavno smo prodali 20 metara drva. Dosta ogreva se poru~uje preko sindikata. Konstantnu potra`wu o~ekujemo tek krajem avgusta- rekla nam je Vesna Spasojevi}, vlasnica stovari{ta MAJ-GOR.

Dan mladih na [trandu Danas od 16 do 21 ~asova na [trandu se obele`ava Me|unarodni dan mladih. Ovogodi{wa tema je “Odr`ivost: na{ izazov; na{a budu}nost”, a organizator je Studentska unija Srbije uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta, u saradwi sa Studentskom unijom Univerziteta u Novom Sadu.

Povodom obele`avawa, goste }e zabavqati bend “Gernika”.

S. T.

065/47-66-452 & 063/366-977

Putnici kultivisani, voza~i ba{ i nisu Dragi moji Novosa|ani, zar treba GSP da nas u~i vaspitawu gde je ku}no vaspitawe? Starosa|anin.

061/1880... *** P o { t o v a n i 063/524... Naprotiv, sada }e Vas xepariti ispred autobusa {to im jo{ vi{e odgovara.

Neka GSP uposli konduktere umesto silnih kontrolora i administrativaca, pa }e porasti i naplativost i kultura ulaska i izlaska iz autobusa, koju mi Novosa|ani i daqe imamo. I naravno, smawite nerealno visoke cene.

063/520... *** Akcija: Uvedimo kulturu u autobuse GSP-a dala je rezultate - voza~ komotno trese pepeo kroz prozor!

Gospodo draga, prvo se polazi od sebe!

063/8378... *** Svaka nova vlast ide po istom tragu kao i ona stara. Nije ni ~udo onda {to `ivimo u „najjef-

One s malo dubqim xepom privu}i }e butici „Riplej“, „Dizel“ ili „Enerxi“, gde sni`ewe od 70 posto traje do kraja avgusta. Qubiteqi ko`nih jakni, kai{eva i pantalona mogu ovu robu na}i na popustu u „Kotonu“. Kolekcija obu}e za prole}e i leto sni`ena je u „Ofisu“ i u prodavnici „Bejbi blu“ tako|e za 70 procenata, a u ponudi su baletanke, sandale i papu~e. Patike se na sni`ewu prodaju u „Konversu“, „Delta sportu“ i u tr`nom centru „Merkator“.

De~ja ode}a je na sni`ewu u „Todoru“, a u „Ipsisu“ za dva kupqena komada dobija se tre}a na poklon. U butiku „P. S.“ su se dosetili kako da budu najoriginalniji, pa robu nude na popust od 71 posto.

T. R.

tinijoj“ dr`avi, uvek kad ne~ijem kumu ili burazeru zafali para on dobije par ulica da ih rovari do mile voqe ko kakva krtica. I ko da je bitno {to su ulice Pere Segedinca, Pajevi}eva, Stratimirovi}eva itd. pre 4 godine u potpunosti bile razrovarene, mewane sve cevi i stavqan novi asfalt bez mesta za parking, naravno, sre|ivali je radikali ko Skadar na Bojani mesecima. A pro{le godine parki} i parkinzi u Vojvode Kni}anina. Sad ovi povadili iste te ~etiri godine stare cev~ice i razrovali asfalt. Verovatno su one radikalske bile iz kineske prodavnice, ko i semafori pri ve}oj ki{i, za jednokratnu upotrebu ili su to mo`da u pitawu sve one nakaradne zgradurine u Mi{e Dimitrijevi}a, koje su prika~ene po principu, „a od kuma televizor“.

063/8261... *** Kada }e putari asfaltirati {ahtove na uglu Temerinske i Jovana Cviji}a?

065/6402... *** Kada }e se asfaltirati uni{tena staza za pe{ake na bulevaru Jovana Du~i}a od stanice prema Rumena~koj?

065/6402...

„Kolubara“ i „kostolac“, vrste ugqa, mogu se na}i na mnogim stovari{tima. Tona „kolubare“ staje od 4.000 do 4.500 dinara a od

4.400 do 4.800 pla}a se za tonu „kostolca“. Su{eni ugaq ~ija je cena oko 8.600 dinara je veoma tra`en, ali slabo ga ima u prodaji.

Ako se odlu~ite da ove zime lo`ite drva, na mnogim stovari{tima mo`ete na}i bukvu, lipu, hrast i bagrem.

Kubik bukovine, mo`e da se nabavi po ceni od 3.600 dinara, dok je ona prve klase ne{to skupqa i mo`e se pazariti za 3.900 dinara. Ove godine veoma je tra`en i visokokalori~ni briket za koji treba izdvojiti 12.000 dinara po toni. Koliko je ugaq jeftinije ogrevno sredstvo mo`e se videti na primeru stana od 60 kvadrata za ~ije je zagrevawe u toku zimske sezone potrebno izdvojiti oko 24.000 dinara za pet tona „kolubare“ ili „kostolca“, dok je za prirodni gas neophodno 44.350 dinara. U{teda je, dakle dupla.

B. P. P.

U „NEOBUSU” TRENIRAJU STROGO]U

Doru~ak donet od ku}e plene portiri Radnici „Neobusa“ ne smeju da unose hranu u krug preduze}a, ve} moraju da je kupuju u kantini u okviru preduze}a koju je poslodavac izdao u zakup privatnom preduzetniku. Ukoliko se hrana kojim slu~ajem na|e u pogonu fabrike, portirima se odbija od plate. Ova mera, ka`u radnici koji pla{e}i se za posao `ele anonimnost, nikako ne prija.

Plate u firmi su neredovne i male. Puno im je, vele, i stotinu dinara svakodnevno da izdvoje za obrok tokom radnog vremena.

Trenutno ~ekaju isplatu junske zarade, a pre izvesnog vremena u Fabrici autobusa bio je organizovan i {trajk zbog ka{wewa aprilskog li~nog dohotka. Jedno vreme, navode, potriri su stajali na kapiji fabrike i, u slu~aju da se kod nekog zaposlenog na|e ne{to od namirnica, oduzimali hranu.

Da se hrana ne sme unositi u krug preduze}a potvrdio je predsednik sindikata Milan [u{tum. Rekao je, da je o tome razgovarao s direktorom Radenkom Kosti}em, koji je ovu odluku uveo zbog (ne)higijene i mogu}nosti pojave glodara.

Predsednik Upravnog odbora preduze}a i nekada{i direktor

„Neobusa“ Nemawa Markovi} kazao je da nije upoznat, ali da }e razgovarati s direktorom Radenkom Kosti}em o razlozima.

Grupa radnika obratila se i Inspekciji rada. Oni ka`u da su zatra`ili obja{wewe na~elnica te slu`be za Ju`noba~ki okrug Qiqane Stoj{i}, ali im je re~eno da moraju pismeno da se obrate, ukoliko `ele informaciju o tome {ta su inspektori

rada zatekli u inspekcijskom nadzoru.

Iako je odavno uobi~ajeno da se sa dr`avnim slu`bama komunicira mejlom ili faksom, ova slu`ba, verovatno jedina u Srbiji, u 21. veku nema nijedno ni drugo! Stoj{i} je rekla da im se novinari i stranke moraju obra}ati pismeno, na adresu Bulevar Mihajla Pupina 10.

Z. Deli}

Duet klarineta i gitare

Fotografije u centru

Ciklus koncerata “Novosadskog muzi~kog leta 2009”, u organizaciji Muzi~ke omladine Novog Sada, nastavqa se sutra koncertom Aleksandra Tasi}a na klarinetu i Zorana Kraji{nika na gitari. Nastup je zakazan za 21 ~as u vrtu Sredwo{kolskog doma, ili u slu~aju lo{eg vremena u @upnoj crkvi Imena Marijina.

Repertoar dvojice izvo|a~a sastavqen je od dela Mesiaena, Bariosa, Gnatalia, Ger{vina i Piacole. Ulaz je besplatan.

S. T.

Na Trgu slobode danas }e biti otvorena izlo`ba dokumentarne i informativne fotografije “Mi drugi i drugi mi”, u organizaciji novosadske “Matice A{kalija”. Otvarawe manifestacije zakazano je za 18 ~asova pozdravnom re~ju predsednika Matice Abedina Toplice, a zatim }e prigodu uveli~ati kwi`evnici, muzi~ki sastavi “6 bojs” i “Maladipe”. Od 19 ~asova na programu je polusatna radionica pod nazivom “^iji je ovo praznik”. Izlo`ba u centru traja}e do 22. avgusta.

S. T.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

sreda12.avgust2009.

9

NA^ELNIK GRADSKIH INSPEKCIJA @EQKO RADULOVI] IZABRAO NOVE SARADNIKE

Jakovqev i Lazov novi glavni inspektori Novi glavni komunalni inspektor u Gradskoj upravi za inspekcijske poslove verovatno }e biti policijski inspektor za krvne delikte u SUP -u Novi Sad Sr|an Jakovqev, a glavni gra|evinski inspektor Savica Lazov, saznaje „Dnevnik“. Jakovqev i Lazov dolaze na mesto dosada{wih glavnih inspektora Dragog Bulatovi}a i Milke Tanasi}, ~ijim radom nije zadovoqna aktuelna gradska vlast.

Na~elnik gradskih inspekcija @eqko Radulovi} trebalo bi danas da uputi predlog gradona~elniku Igoru Pavli~i}u da Jakoqev i Lazov budu imenovani za glavne inspektore, odnosno da se Bulatovi} i Tanasi}ka razre{e du`nosti.

Saznajemo, da je ~lan Gradskog ve}a za komunalne poslove Gordana Pu{i} saglasna sa smenom i izborom novih inspektora.

Jakovqev je konkurisao na mesto na~elnika gradskih inspekcija kada je za na~elnika izabran diplomirani pravnik iz DDOR-a @eqko Radulovi}. Jakovqev, saznajemo, radi u Kriminalisti~koj policiji u grupi za krvne delikte. Slavica Lazov je zaposlena u gradskim inspekcijama, gde petnaestak godina radi kao gra|evinski inspektor. Po obrazovawu je gra|evinski in`ewer.

Za sada je neizvesno da li }e smene biti i u preostale dve gradske inspekcije, saobra}ajnoj i ekolo{koj, koju dugo godina vode Mladen Ba{i} i Julijana Torovi}. Na~elnik Radulovi} kazao je da }e wihova smena zavisiti od toga koliko je gradske Uprave za komunalne poslove zadovqna wihovim radom, te od stava ~lanice Gradskog ve}a za komunalne poslove Gordane Pu{i}.

Z. Deli}

„GARDI” ODABRAN ZA DOGRADWU I NADOGRADWU U „RADOSNOM DETIWSTVU”

Krajem nedeqe kre}e {irewe vrti}a U postupku javne nabavke za dogradwu i nadogradwu vrti}a Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ posao izvo|a~a radova je, kako je saznao „Dnevnik“ od na~elnika Uprave za obrazivawe Zorana Kuzeqevi}a, dobilo novosadsko preduze}e „Gardi“. Ova je firma je dala najboqu ponudu i pristala na uslove Uprave za obrazovawe, koji se odnose na rokove za zavr{etak grubih radova. Da bi radovi po~eli, kako je Kuzeqevi} naveo, ostalo je jo{ da se pribavi dozvola za gradwu od Uprave za urbanizam. S obzirom na to da je za tu dozvolu potrebna kra}a procedura, dogradwa vrti}a, koja }e doneti vi{e od 1.000 novih mesta, mogla bi da po~ne krajem nedeqe.

Najva`niji uslov Uprave je da grubi radovi moraju da budu zavr{eni do 1. septembra, pogoto-

Nadogra|iva}e se tri vrti}a - u ulicama Dragi{e Bra{ovana, Save Kova~evi}a i Janka ^melika.

Dodatne sobe dobi}e dva vrti}a, u Ulici Antona Urbana i na Novom nasequ

vo kada je re~ o tri vrti}a koji bi trebalo da budu nadogra|ena.

Sa tih vrti}a izvo|a~ skele mora da skine i uredi prilaze kako bi deca nesmetano mogla da ulaze u objekte. Zavr{etak unutra{wih radova mogao bi se o~ekivati do decembra.

Da podsetimo, nadogra|iva}e se tri vrti}a - u ulicama Dragi{e Bra{ovana, Save Kova~evi}a i Janka ^melika i oni }e dobiti po dodatni sprat. Gra|evinci }e raditi i dve dogradwe. Za dodatne sobe bi}e pro{iren vrti} u Ulici Antona Urbana i na Novom nasequ. Prvobitno planiranih 3.600 kvadratnih metara pro{irewa, nakon merewa na terenu, prerasli su u 4.800 kvadrata. To }e zna~iti da }e mo}i umesto planiranih 780 da bude upisano 1.100 mali{ana.

A. Vidanovi}

STUBI]I OPKOQAVAJU FUTO[KU PIJACU

Brane trotoar od ~etiri to~ka Beli kombi ju~e parkiran na pe{a~koj stazi ispred Futo{ke pijace, verovatno je posledwe vi|eno vozilo na ovom prostoru, jer }e ubudu}e pe{a~ku zonu i zelene povr{ine od nesavesnih voza~a braniti beli metalni stubovi. Takozvana stub ogradica bi}e postavqena od ulaza za dostavna vozila u Futo{ku na Bulevaru oslobo|ewa do ulaza iz Jevrejske ulice. Stubi}e su ju~e po~eli da postavqaju radnici “Puta” po nalogu Zavoda za izgradwu grada, a na kr{ewe propisa ZIG-u je pa`wu skrenula Saobra}ajna inspekcija. Tako su stvari krenule na

ovom delu Bulevara po~ele da funkcioni{u ba{ kao i u svim ure|enim dru{tvima. Nadle`ne slu`be kona~ne su odradile svoj deo posla, jo{ samo da se gra|ani nau~e reda...

Stariji sugra|ani se}aju se da je i ranije bilo poku{aja zaustavqawa nesavesnih metalnim stubi}ima ali uglavnom bez uspeha. Stubovi bi posle nekoliko meseci bili slomqeni i iskrivqeni, a gra|ani nastavili po starom. Ovog puta umesto stubi}a, nadle`ni su postavili stubove. Vide}emo {ta veli~ina mo`e.

L. Nikovi}

Subvencije za samozapo{qavawe Konkurs za dodelu subvencija za samozapo{qavawe izbeglih, prognanih i raseqenih lica na teritoriji Novog Sada, bi}e objavqen 19. avgusta na sajtu grada – www.gradnovisad.rs i u ~asopisu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe “Poslovi”. Za realizaciju ove mere iz gradskog buxeta opredeqeno je 1.300.000 dinara.

Programom aktivne politike zapo{qavawa Grada za 2009. godinu, predvi|eno je i finansirawe deset osoba iz ove kategorije, koja

imaju poslovni program za osnivawe sopstvene privatne delatnosti. Te osobe mogu ostvariti pravo na subvenciju za samozapo{qavawe u iznosu od 130.000 dinara.

Ovakve aktivnosti grad obja{wava tvrdwom da podr`ava i podsti~e samozapo{qavawe izbeglih, raseqenih i prognanih lica jer je wihova mogu}nost za dobijawe povoqnih bankarskih kredita smawena zbog nepostojawa garancije za otplatu. S. T.

BUDU]I REZULTATI GRADSKIH POREZNIKA IZNENADI]E NOVOSADSKU JAVNOST

Utajiva~a i vi{e od 40.000?

STANARIMA U FILIPA FILIPOVI]A PREKIPELO

Stan prepun fla{a s mokra}om

S izvesnom skepsom, ju~e predve~e primili smo poziv sugra|ana koji nas je zamolio da zabele`imo vi{e~asovno izno{ewe sme}a iz stana wegove kom{inice. Ka`emo skepsom, jer se ne se}amo da je igde ikada bilo zabraweno renovirati stan. Sve se de{avalo na Detelinari, u Ulici Filipa Filipovi}a 4. Po dospe}u, postrojene kom{ije odale su utisak ozbiqnosti

situacije. Do~ekao nas je prepun kontejner najrazli~itijeg sme}a, otpad organskog porekla i, najbizarnije, fla{e pune mokra}e! Ispostavi}e se da stanarka nema elementarne uslove za `ivot, da je godinama nehigijenom smetala qudima u okolini koji su bili primorani da pozovu inspekciju. Novosadski dani teku...

Tekst i foto: Ig. M.

Ba{tenski otpad Ba{tenski otpad radnici JKP “^isto}a” odnosi}e sutra u Ledincima, Sremskoj Kamenici i na desnoj strani Veternika, u smeru od Novog Sada. Gra|ani do sutra u 6 ~asova mogu izneti tra-

vu, grawe, li{}e, korov i sli~an otpad ispred svojih domova, gde ina~e odla`u sme}e. Ba{tenski otpad gra|ani treba da upakuju u kese, xakove ili kutije, a grawe pove`u u snopove.

Ig. M.

Danas ~i{}ewe Be}arca ^i{}ewe Be}arca po~e}e danas u 18 ~asova kod broda Cepelin. Organizator je dru{tvo „Akacije“, a oni pozivaju sugra|ane da im se pridru`e u ~i{}ewu pla`e. U~esnicima }e biti obezbe|eni xakovi i rukavice, a za najaktivnije je obezbe|en poklon -ka~ket. ^i{}ewe Be}araca podr`avaju preduze}a JP“Vodovod i kanalizacija“, „ViK in`iwering“ i „Dad 1989“ iz Novog Sada.

B. K.

Procena da je 40.000 `iteqa grada sve ove godine izbegavalo pla}awe poreza poquqala je po~asnu titulu Novosa|ana, koji su va`ili za najredovnije plati{e u zemqi Srbiji. Da li je u ovom slu~aju zatajila savest gra|ana Novog Sada i ili sama dr`ava, koja je do ju~e bila zadu`ena za naplatu poreza pitawe je. Kako bilo, Grad je jedva do~ekao prenos nadle`nosti i povratak izvornih prihoda, a gradski oci obe}ali su da }e du`nike uterati u red.

Ne treba zaboraviti da je i prethodna vlast imala mogu}nost da naplatu poreza na imo-

vinu preuzme od Republike ali da iz nekog razloga za to nije bila zainteresovana.

Umesto preuzimawa kontrole nad sopstvenim prihodima, Srpska radikalna stranka na ~elu sa biv{om gradona~elnicom Majom Gojkovi} je potpisala ugovor sa Republi~kom poreskom upravom ~ime je ovu instituciju ovlastila da nastavi naplatu poreza.

Republi~ki poreznici nisu se ba{ pretrgli da novac uteraju u kasu, a i za{to bi kad nije u pitawu wihov xep. Koliko su nadle`ni u Republici smatrali ovaj prihod va`nim svedo~i i podatak da su za

gradsku op{tinu zadu`ili cela dva ~oveka. Oni su buxet popuwavali sa 700 miliona dinara, {to je dva odsto ukupne sume. Sude}i po najavama gradskih ~elnika da }e se prihodi u buxetu po ovom osnovu pove}ati za 40 odsto ~ini se da je dosta novca izgubqeno proteklih godina.

Kako je za “Dnevnik” rekao ~lan gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} postoji mogu}nost da broj gra|ana za koje se utvrdi da ne pla}aju porez pre|e i procewenih 40.000 qudi.

- Kada ukrstimo podatke razli~itih baza javnih preduze}a

DOLAZI VREME PLA]AWA POREZA NA IMOVINU

Poreske razglednice sti`u Karlov~anima Mesec dana nakon {to je dobila bazu podataka Slu`ba za naplatu poreza u Sremskim Karlovcima po~ela je da {tampa re{ewa za porez na imovinu fizi~kih lica za 2009. godinu i da ih distribuira obveznicima. Kako saznajemo od {efa ove slu`be u Karlovcima Qiqane Jerkov, ju~e je od{tampano hiqadito re{ewe, a ostalo je da se to u~ini za jo{ 1.800 Karlov~ana. Obra|uje se ulica po ulica i kako se koje re{ewe od{tampa, odmah se i dostavqa.

- Zadovoqni smo kako posao odmi~e - ka`e Qiqana Jerkov. - Programeri su nam iza{li u susret uprkos godi{wim odmorima i ugradili

program u ra~unare i pre no {to smo se nadali. Efekti posla su ve} vidqivi iako smo pro{le nedeqe prva re{ewa dostavili. Qudi su to ozbiqno shvatili i ve} su nam se obra}ali neki obveznici sa odre|enim pitawima.

Posle ovih na red dolaze re{ewa za porez na imovinu pravnih lica, zatim komunalne takse za isticawe firmi i na kraju naknada za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta. Iz ove slu`be poru~uju gra|anima da im se obrate ukoliko imaju bilo kakve nejasno}e u vezi sa porezima i taksama za ~iju naplatu su oni od po~etka ove godine nadle`ni. Gra|ani mogu to da u~ine li~no u kancelariji 52 u potkrovqu Magistrata svakog radnog dana od 8 do 15 ~asova ili putem telefona na broj 685 - 3070. Pla}awe poreza po~iwe 15 dana od uru~ewa re{ewa.

Z. Ml.

isko~i}e svi oni koji nisu bili u sistemu Republi~ke poreske uprave, a taj broj }e se pove}ati kada se na spisak uvrste i vlasnici poslovnih prostora – objasnio je Makari}.

Od gradskih poreznika o~ekuje se da ~estito urade svoj posao i nateraju nesavesne da postanu odgovorni gra|ani i tako povratu onu ~asnu titulu najredovnijih plati{a. Koliko }e novi-stari namet obradovati gra|ane pokaza}e naredna tri meseca. To je rok koji je Gradska poreska ostavila Novosa|anima da se dobrovoqno jave i priznaju grehe bez posledica.

L. Nikovi} U SUBOTU U KARLOVCIMA „ZLATNI KOTLI] DUNAVA”

Prijave jo{ sutra

“Zlatni kotli} Dunava”, takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe u Sremskim Karlovcima bi}e odr`ano u subotu 15. avgusta, a rok za prijavu isti~e sutra.

Kandidati treba da do|u u Udru`ewe ribolovaca “Dunav” ili da se prijave na broj telefona 021/881-042. Za u~e{}e u nadmetawu treba da plate 4.000 dinara, u {ta im je ura~unata rezervacija stola, ~etiri kilograma ribe i drva za vatru.

Tri prvoplasirana takmi~ara dobijaju nagrade, a pobednik ide u vi{i rang nadmetawa. U slu~aju lo{eg vremena manifestacija }e biti odr`ana narednog vikenda.

Z. Ml.

VOJVODINA

sreda12.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

10

NA ADI CIGANLIJI PREDSTAVQENI VELIKOGOSPOJINSKI DANI

Vo`wa fijakerom uz banatske svirce

NOVI BE^EJ: Promocija manifestacije Velikogospojinski dani odr`ana je u nedequ na Adi Ciganliji u Beogradu, sa `eqom da se {to ve}em broju Beogra|ana predstavi program, ali i prirodne, kulturne i istorijske lepote Novog Be~eja i okoline. [tand u prepoznatqivom stilu organizatora Velikogospojinskih dana, privukao je mnoge posetioce Ade, a zainteresovanost za manifestaciju prevazi{la je sva o~ekivawa, te organizatori najavquju, da }e broj turista prema{iti pro{logodi{wu cifru, kada je za sedam dana manifestacije, op{tinu posetilo vi{e od sto hiqada turista.

Promo-tim devojaka delio je na Adi flajere sa programom najpoznatije banatske manifestacije, a posetioci su se vozili pravim banatskim fijakerom koji je najavio 16. smotru paradnih zaprega. Na samom {tandu, znati`eqni sladokusci, probali su ribqu ~orbu ~uvenog novobe~ejskog „~orba{a”.

Pored we, slu`ena je gibanica sa sirom i makom, ~iji se recept ve} godinama vezuje za op{tinu Novi Be~ej. Banatsku atmosferu upotpunile su ve{tine mladih tambura{a.

Pevalo se, sviralo, u`ivalo u specijalitetima gradi}a na levoj obali reke Tise. Slika koje mnoge qubiteqe velikih brzina ni-

je ostavila ravnodu{ne jesu „harli dejvidson” motori parkirani nadomak novobe~ejskog {tanda. Bajkeri, prijateqi op{tine Novi Be~ej, ovako su najavili moto susret u okviru Velikogospojinskih dana.

Organizatori se nadaju da }e raznovrsnost programa privu}i nove posetioce, kao i imena velikih zvezda Harisa Xinovi}a i Vlade Georgijeva i uz JU grupu, Nena Belana, Jure Stubli}a. Tako|e, postoji verovawe da kada jednom do|u, gosti postanu prijateqi koji se s osmehom vra}aju i da onaj ko jednom proba tisku vodu, u Novom Be~eju i ostane.

N. K.

Dobrotvori u crkvi sv. Jovana Prete~e

OSVE[TANA CRKVA SV. JOVANA PRETE^E U NOVOM BE^EJU

Svetiwa za{ti}ena od propadawa NOVI BE^EJ: Wegovo preosve{tenstvo episkop banatski g.

Nikanor posetio je u subotu Novi Be~ej i pravoslavnu crkvu sv.

Jovana Prete~e i krstiteqa gospodweg u Vrawevu. Tim povodom, gde je u saslu`ewu sa sve{tenstvom iz okolnih naseqa, u prisustvu predstavnika lokalne samouprave i mnogobrojnih vernika, povodom zavr{etka radova na obnovi lepe i prostrane vraweva~ke crkve, odr`ao svetu arhijerejsku liturgiju.

Obnova pravoslavne crkve sv.

Jovana Prete~e po~ela je 2001. godine. Prvo je zamewena krovna konstrukcija, zatim je obnovqena fasada i popravqen je toraw crkve, kako bi se svetiwa za{titila od propadawa. Radovi su tekli relativno sporo i u etapama, u skladu sa sumom prikupqenog novca.

Na predlog Crkvenog odbora vraweva~ke parohije, episkop banatski g. Nikanor je pohvalio napore ovda{wih qudi na materijalnoj i duhovnoj obnovi crkve i dodelio Gramate ktitori-

ma: SO Novi Be~ej, ovda{woj mesnoj zajednici, IGK „Polet”A.D. Novi Be~ej, IMT Fabrici opreme i pribora Novi Be~ej i Ivici Stankovi}, kao i dobrotvorima Du{anu Mar~i}u, Voji Mi{i}u, Stevici Radanovu, Nikoli Dujin, Miladinu Vujackovu, Miodragu Ne{i}u, Miletu Buxaru, Voji Vujackovu i Zoranu Jelickom, koji su ve}im prilozima pomogli obnovu ove crkve, koju je narod podigao 1807. godine, na temewima jo{ starije bogomiqe.

Posle prijema u parohijskoj sali, ikonopisc Zoran Todorovi} uru~io je poklon episkopu, starozavetnu ikonu Svete trojice. Episkop banatski je potom, zajedno sa predsednikom op{tine Novi Be~ej Milivojem Vrebalovim i stare{inom crkve Sv. Jovana Prete~e i Krstiteqa Gospodweg u Vrawevu parohijskim sve{tenikom Gojkom [olaja, posetio nedavno otvoreni Zavi~ajni muzej Novobe~ejaca „Glava{eva ku}a”.

M. Kiseli~ki

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Art bioskop „Vojvodina“ na „Spensu“, projekcija filma „An|eli i demoni“ po romanu Dena Brauna (ve~eras) od 20.30 ~asova, ulaznica 250 dinara.

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (9-17) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 Sremska Kamenica, Trg J.J.Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka - Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883.

Muzej Vojvodine, Dunavska 35 - 37, 525 - 059 i 420 - 566 (9 - 17, radnim danom i vikendom, osim ponedeqkom): Stalna postavka - „Vojvodina od praistorije do sredine 20. veka“, Izlo`ba „Zavi~aj na Dunavu - su`ivot Nemaca i Srba u Vojvodini“ (do polovine avgusta) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije- odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva- porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg Galerija 1, 489-9000 (10 - 18)- (petak: 12 20) Stalna postavka – “Srpsko slikarstvo 18,19. i prve polovine 20. veka”; Stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900-1941); Stalna postavka: „Qudi i doga|aji - slika pro{losti“; Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg Galerija 2, 528-185, (10 - 18) - (~etvrtak: 13 - 21): Stalna postavka - „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“; Galerija likovne umetnosti, Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, 520-223, (9 - 17 ): Izlo`ba „Slika grada – Novi Sad u likovnim umetnostima od 18. do 21. veka“ u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada.

(17.6. do 31.8.2009), svaki dan od 10 do 17 ~asova.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ankica Stanisavqev, Jelena Berger Baweglav, Slavica Jovanovi}, Gordana Daki}, Danijela Arizanovi} i Dijana Lo`nakovi} iz Novog Sada, Mladena Stojanovi} iz Lov}enca, Qiqana Blagojevi} iz Ba~ke Palanke, Maria ^apanda iz Selen~e, Svetlana Mandi} iz In|ije i Ajka Kukuq~i} iz Pivnica.

DE^AKE: Ivana Krgovi}, Mirela Vukosavqev, Qubica Vuji}, Janet Negru ]iri}, Jelena Mitrovi}, Maja Bo{wak, Ivana Kne`evi}, Vera Grbovi} iz Novog Sada, @ofi Ivan iz Ka}a, Miroelsava [anta iz Maradika, Ivana Bogunovi} i Maja Kondi} iz Ba~ke Palanke, Alisa Agu{i iz Beo~ina, Ivana [anovi} i @eqka Milakovi} iz Veternika, Mijana Pesla} iz Be~eja, Danijela Amixi} iz Bukovca i Milica Jovanovi} iz Ledinaca.

ODR@ANA MANIFESTACIJA „^IKA SAVIN KOTLI]”

Tambura{i i quti paprika{i razgalili Apatince APATIN: Na tre}oj manifestaciji „^ika Savin kotli}” u Apatinu se uz tamburicu, takmi~ilo 19 najboqih majstora za ribqi paprika{. Takmi~ari su do{li iz Ba~ke Palanke, Oxaka, Derowa, Futoga, Novog Sada, Turije, Bezdana, Karavukova i Apatina. Po oceni iskusnog `irija, najboqi „fi{” skuvao je Du{an Vi~i} iz Oxaka. Drugo mesto je osvojio Dimitrije-Mito \ur|evi}, a tre}e mesto pripalo je mladom Milanu Malba{i. U revijalnom delu, pobedu je odneo Milan Stani}, drugo mesto osvojio je Radovan Nevajdi}, a tre}e @eqko Rastovi}.

Orekestar „Koka i prijateqi” kroz pesme je najvaqivao

takmi~are, od kojih je svaki imao {ifru kroz.

Organizatori ove manifestacije Dane Mandi} i Miodrag Miletin su rekli da je ^ika Sava bio pozanti ribar i jo{ pozantiji kuvar ribqeg paprika{a.

-Ova manifestacija je na~in da se ne zaboravi apatinski alaski brend koji je najvi{e gra|en zahvaquju}i Savi Plav{i}u - ka`e Mandi}.

Najstariji takmi~ar Herbert Burg, koji je Kr~kalo se u 19 kotli}a osvojio do sada 27 nagrada za svomla|im kuvarima i izrazio nadu je paprika{e, odao je priznawe da }e se tradicija alaskog apatinskog ribqeg paprika{a prenositi daqe kroz generacije.

Recept za ovaj alaski paprika{ je potpuno druga~iji od uobi~ajenih. Parika{ na ^ika Savinom kotli}u kuva se iskqu~ivo od {arana, uz dodatak samo luka, paprike i soli.

Predsednik SO Apatin Milan [krbi}, podsetio je da je ovog leta u celoj op{tini na takmi~ewima skuvano 330 paprika{a, a da su samo najboqi me|u majstorima fi{a imali prilike da u~estvuju na „^ika Savinom kotli}u”, {to manifestaciji daje posebnu te`inu.

J. Prel~ec Pobednici „^ika Savinog kotli}a”

Najboqi pasuq Bo{ka Jankova NOVI BE^EJ: Ovogodi{we tradicionalno takmi~ewe u spremawu belog ~orbastog pasuqa s mesom u kotli}u „Opasuqivawe Novog Be~eja” odr`ana je na platou Tiskog keja. Na ovogodi{we „Opasuqivawe Novog Be~eja” prijavilo se za takmi~ewe 20 kulinara, ne{to mawe od o~ekivawa organizatora, ali dovoqno da se kraj Tise probude navija~ke strasti, da se uz poneku kapqicu `estine, pivo i sokove, dru{tvo kraj kotli}a i reke provede jedno prijatno popodne i ve~e u dobrom raspolo`ewu. Kvalitet skuvanog pasuqa nije se mnogo razlikovao od pro{logodi{wag. Najvi{e ocene osvojio je ove godine Bo{ko Jankov, na ~elu akipe penzionera, drugo mesto je pripalo [an-

„Opasuqivawe” pored Tise

doru Ivan, pro{logodi{wem pobedniku, a tre}e Zoltanu Sabou. Za najmla|eg kulinara na takmi~ewu progla{en je sedam-

naestogodi{wi Nemawa Kiseli~ki. Najuspe{nijim takmi~arima dodeqeni su pehari i prigodni pokloni.

M. K.

KUD „\ido” otputovao na turneju po Siciliji

\idovci pred polazak na turneju po Siciliji

BE^EJ: Pored tarantele, koja je tradicionalni narodni ples na Siciliji, ovih dana }e se igrati i srbijansko kolo. Jer, KUD „\ido” iz Be~eja je prekju~e autobusom otputovao na dvonedeqnu turneju po Siciliji. Ekspedicija broji ukupno 39 ~lanova, od kojih su 32 folkloraca, pet muzi~ara narodnog orkestra i dva ~lana rukovodstva.

Be~ejci }e tokom boravka na Siciliji u~estvovati na dva internacionalna folklorna festivala. U Leoforteu, gradu koji je u provinciji Ena, odr`ava se od 11. do 14. avgusta 4. Internacionalni festival „Paisi Miu”, a u Petralija Sotani, mestu koje se nalazi u provinciji Palermo, od 16. do 22. avgusta je tradicionalni 26. Internacionalni festival folklora „Raduno Mediterano”.

V. J.

VESTI Za izmuqavawe 200.000 dinara BE^EJ: Fond za za{titu `ivotne sredine op{tine Be~ej je ovog leta zapo~eo Akciju ure|ewa priobaqa Tise od po~etka Izleti{ta do u{}a Velikog Ba~kog kanala u reku. Pokupqen je otpad sa terena {irine stotinak i du`ine oko 1500 metara. Pristani{te i prostor nesu|ene pla`e je o~i{}en od korova, a zapu{teni bagremari uz put su ukloweni i poravnat je teren. S obzirom na to da je Republi~ki fond za za{titu `ivotne sredine odobrio 200.000 dinara, sada predstoji izmuqivawe krivine iza Izleti{ta, koja je „rak rana” ovog dela reke.

- Posledwi put se ovaj deo obale o~istio od muqa pre ~etiri godine. U me|uvremenu se muq natalo`io i stvorila se obala na kojoj je izraslo {ibqe i zadr`ava se otpad razli~itog sadr`aja. Odobrena sredstva Republi~kog fonda iskoristi}emo da mehanizacija DTD „Sredwa Ba~ka” detaqno o~isti krivinu i obezbedi nesmetan protok vode. Ubudu}e planiramo da u okviru op{tinskog buxeta obezbedimo sredstva za tu namenu, koja nisu velika, i da proces izmuqivawa krivine realizujemo svake godine, kako ne bismo do{li u situaciju kakva je sada -rekao je direktor pomenutom op{tinskog Eko fonda Goran Saxakov.

V. J.

Volonteri ure|uju biblioteku BA^KO GRADI[TE: Posle Be~eja i Ba~kog Petrovog Sela, volonterizam je ovog leta u be~ejskoj op{tini na{ao svoje mesto i u Ba~kom Gradi{tu. Naime, u ponedeqak je po~eo Me|unarodni volonterski radni kamp, koji je okupio mlade iz Australije, Danske, Italije, Poqske, Francuske, Holandije i [panije. Ukupno deset volontera iz inostranstva i dva ovda{wa sme{teni su u Sportskom centru „\or|e Tapavica – Xoja”, a akcenat radova stavqen je na ure|ewu prostorija i dvori{ta mesne narodne biblioteke i sportskih igrali{ta u selu. Kamp traje do 16. avgusta, a volonterima iz inostranstva u radu i naro~ito dru`ewu poma`u mladi iz Ba~kog Gradi{ta.

V. J.

„[krabalica” za mlade ^okane ^OKA: U obele`avawe Me|unarodnog dana mladih, za koji je Generalna skup{tina UN proglasila 12. avgust, u ^oki }e se ukqu~iti Nezavisna omladinska organizacija „Active”. Na centralnom trgu ispred ispred Doma kulture u ^oki, sutra od 17,30 ~asova, bi}e organizovana „[krabalica-radionica” na kojoj }e deca i mladi crtati dr`avne zastave, odr`a}e se takmi~ewe u picigenu i prirediti inerkulturalni muzi~ki program uz projekciju video spotova. U slu~aju ki{e ceo program obele`avawa odr`e}e se u Domu „Mladosti” u ^oki.

M. Mr.

VOJVODINA

DNEVNIK LDP KRITIKUJE ORGANIZACIJU MANIFESTACIJE „DANI PIVA”

Sve se radi mimo o~iju javnosti ZREWANIN: Dosada{wa praksa pri organizaciji tradicionalne zrewaninske manifestacije „Dani piva” pokazala je da je bilo puno propusta i neprofesionalnog odnosa koji je dovodio u pitawe i odr`avawe samog doga|aj, za {ta je najve}u odgovornost snosila Turisti~ka organizacija, upozorio je Gradski odbor Liberalno demokratske partije u Zrewaninu. U ju~era{wem saop{tewu za javnost ova stranka je ocenila da je opet izostala transparentnost u organizaciji „pivarijade” i da je javnost ostala uskra}ena za mnoge zna~ajne informacije.

Lopovi ugro`avaju `ivot SUBOTICA: U prvih {est meseci u Subotici ukradeno je ili o{te}eno 55 saobra}ajnih znakova, kao i mnogobrojne klube i ostali urbani mobilijar. Pored toga, u posledwe tri godine sve vi{e na meti lopova su i re{etke na slivnicima.

Upozorewe na znakovima

- Mi uvek prijavimo Direkciji za izgradwu grada i oni saniraju {tetu, ali to nije na~in da se izborimo sa ovim problemom – rekao je predsednik SMZ „Centar 2” Miroslav Evetovi}.

U Javnom preduze}u „Direkciji za izgradwu grada” ka`u da oni saniraju nastalu {tetu i da }e ubudu}e podnositi prijave protiv nepoznatih po~inilaca. Kra|om ili o{te}ewem saobra}ajnih znakova lopovi dovode gra|ane u javnom saobra}aju u opasnost, pa ~ak i gubitak `ivota. Samo pro{le godine uradeno je 127 saobra}ajnih znakova, a postavqawe novog znaka staje i do pet hiqada dinara.

-Na svaki znak se lepi upozorewe da je kra|a znaka ka`wivo delo po krivi~nom zakonu Srbije, jer kazne za ugro`avawe javnog saobra}aja su do tri godine zatvora – isti~e savetnik u JP „Direkciji za izgradwu grada” Slavoqub Vuji}.

Pro{le godine je nestalo je 262, a ove godine 46 slivnika. Postavqawe novog slivnika ko{ta 10.000 dinara.

A. A.

- Javnost treba da bude upoznata sa planom tro{kova i ostvarenih prihoda. Trebalo je objaviti kolika se suma novca o~ekuje od zakupa {tandova, koji su ostali prihodi i wihova visina, a istovremeno i saop{titi koliko se pla}aju gosti - izvo|a~i, visinu i osnov ostalih tro{kova i na kraju planirani prihod – poru~ili su iz LDP-a.

Do sada su „Dani piva”, podse}a LDP, uvek bili u minusu koji su pla}ali gra|ani, a da pri tome organizator nikada za to nije snosio odgovornost. Manifestacija „Dani piva”, ove godine 24. po redu, bi}e odr`ana od 26. do 30. avgusta. @. Bn

sreda12.avgust2009.

ZASEDAO SAVET MESNE ZAJEDNICE APATIN

Rasvetu dobija i La|arska ulica APATIN: Na sednici Saveta mesne zajednice odr`anoj ju~e, izabrani su ~lanovi komisija i drugih radnih tela Saveta za naredni mandatni period, od kojih je ve}ina starih ~lanova, dok je petoro novoizabranih qudi, od kojih troje iz DS, stranke koja u sastavu Saveta ima tri predstavnika, dok ve}inu ~ini SPS. U Komisiju za javne nabavke malih vrednosti su imenovani: predsednik Nata{a Ba`dar, zamenik Milan Pavkovi} i ~lanovi Mirko Pavlovi}, Petar Popovi}, Milan Dimi}, Sowa Tepavac i Dragan Hrwak. U Mirovno ve}e su izabrani predsednik Lazo Zdjelar, zamenik Atila [vager i ~lanovi Mile \uki}, Milan Pe~anac, Slavica

Cveti}anin, Danijela Goji}. U Odbor za pra}ewe i realizaciju mesnog samodoprinosa izabrani su predsednik Mladen Basta, za-

pra}ewe samodoprinosa, koji je do sada nisu dobijali. Sekretar MZ Lavrni} rekao je na sednici da je Fond za kapitalna ulagawa

Ulice bez kanalizacije U Apatinu su ostale jo{ neke ulice ili delovi ulica bez fekalne kanalizacije koja }e se raditi u narednom periodu. To su Matije Gupca, Radni~ka, [umska, Bo{ka Buhe, Seqa~ka, Milo{a Rastovi}a, 7. Jula, Vojvo|anska. menik Mile Glumac i ~lanovi Nikola Mar~eta, Mirjana Petrovi}, Lenka Boji} i Sreto Mili~evi}.

Na sednici je doneta odluka da ubudu}e dnevnicu za zasedawa od 1.000 dinara dobijaju i ~lanovi Mirovnog ve}a i Odbora za

Vojvodine odobrio 120 miliona dinara, u dve tran{e, za izgradwu fekalne kanalizacije. Prvih 60 miliona ve} su realizovani.

Savet je prihvatio inicijativu gra|ana iz dela Ulice Milo{a Rastovi}a za izgradwu oko

PODIGNUTE CRVENE ZASTAVICE NA PESKARI

Nafta isterala kupa~e iz vode ZREWANIN: Kupawe na Peskari u Zrewaninu privremeno je zabraweno zato {to je prekju~e do{lo do maweg ekolo{kog incidenta. Naime, u jezero u kojem kupa~i tra`e spas od tropskih vru}ina, izlilo se par litara nafte, zbog ~ega je Turisti~ki centar grada Zrewanina odlu~io da podigne crvenu zastavicu i tako upozori gra|ane da na sopstvenu odgovornost ulaze u vodu. Kako „Dnevnik” saznaje, naftu u vodu je, usled izvesnog kvara, ispustio brod koji vadi pesak iz jezera, a koji se nalazi na mestu gde nema pla`e.

Stru~waci napomiwu da kvalitet vode u velikoj meri zavisi od li~ne higijene posetilaca - U ponedeqak su na lice mesta iza{li inspektori Ministarstva za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe i nalo`ili Zavodu za javno zdravqe u Zrewaninu da uzme uzorke vode i sprovede analize. Sada o~ekujemo rezultate. Mada se u prvi mah ~inilo da je situacija ozbiqna, ispostavilo se da nije ni{ta stra{no. Nema ni govora o nekoj ekolo{koj katastrofi i ~im se za to stvore uslovi, crvene zastavice }e biti uklowene – rekla je za na{ list Sawa Kosti}, {efica Sektora za tu-

Pla`a na Peskari

rizam u Turisti~kom centru Zrewanina.

Po wenim tvrdwama, u vodu se izlio litar ili dva nafte koja je tankim slojem prekrila povr{inu jezera. Litar nafte, dodala je, mo`e da pokrije i prostor od 700 metara u pre~niku, zbog ~ega je na malom jezeru poput Peskare prvobitno izgledalo da su posledice katastrofalne.

Zavod za javno zdravqe, ina~e, redovno kontroli{e kvalitet vode na Pesakri i kupali{tu na Tisi. Posledwi objavqeni podaci za period od 27. do 30. jula pokazali su da su od osam pregledanih uzoraka sa Peskare svi bili bakteriolo{ki ispravni. Od isto toliko uzetih uzoraka sa Tise, polovina je bila neispravna zbog pove-

}anog broja koliformnih klica. Stru~waci Zavoda napomiwu da kvalitet vode u velikoj meri zavisi od li~ne higijene posetilaca, kao i kulture, odnosno pona{awa na javnim kupali{tima. Tako|e, uti~e i broj kupa~a koji ~esto vi{estruko prevazilazi kapacitete kupali{ta. @. Bn

PAVLOV^ANI DOBILI NOVE KOM[IJE NA DESNOJ OBALI JEZERA KUDO[

Andrija Dra{kovi} gradi ku}u u fru{kogorju PAVLOVCI: Kontroverzni biznismen Andrija Dra{kovi} (46) iz Beograda re{io je, izgleda, da napusti beogradski asfalt i da se sku}i u selu Pavlovcima kod Rume, na desnoj obali ve{ta~kog jezera Kudo{, gde je kupio zemqi{te i gradi ku}u. Odmah do ku}e Andrije Dra{kovi}a gradi se jo{ jedna ku}a, me{tani Pavlovaca ka`u da je to ku}a Dra{kovi}evog kuma Aleksandra Golubovi}a. Na gradili{tu obeju ku}a radi se u`urbano i ove hacijende pored jezera bi}e brzo useqive.

Dugo se pri~alo i naga|alo da je Andrija Dra{kovi} `eleo da kupi imawe Damira Doki}a u Vrdniku, ku}u i zasade vo}a{qive, kru{ke i duwa, te ku}u i privredne objekte, koje je Doki} podigao na samom ulazu u Vrdnik.

Dra{kovi} je ~esto, u pratwi svog kuma, vi|an u Vrdniku, pa je to jo{ vi{e podgrevalo pri~e kako }e Dra{kovi} kupiti Doki}evo imawe, za koje je Damir Doki}, pre nego {to je dospeo u zatvor, tra`io dva miliona evra, jer je planirao da gradi teniska igra-

Ni~u hacijende na obali jezera

li{ta u Novom Sadu. Me|utim, Andrija Dra{kovi} je u me|uvremenu od jednog poqoprivrednika iz Jarka kupio nekoliko hektara vo}waka, mahom {qivika, na kraju Pavlovaca, ogradio celo imawe bedemom i po~eo izgradwu ku}e. Uporedo sa gradwom ku}e, asfaltirao je i 400 metara makadamskog puta i sagradio parking ispred ulaza u svoje novo imawe.

11

Me{tani Pavlovaca samo iz pri~e znaju ko je Andrija Dra{kovi}, znaju da je izvesno vreme bio u zatvoru u sremskomitrova~koj kaznioni, pa uz pivo pred seoskom prodavnicom u {ali ka`u da se Dra{kovi}u svidelo u Sremu, pa je odlu~io da se tu i zaku}i. Pavlov~ani u {ali ka`u da bi i seqacima moglo krenuti na boqe, kad je i Andrija Dra{kovi}, ~o-

vek koga italijansko pravosu|e sumwi~i za {verc cigareta i droge, odlu~io da se bavi poqoprivredom.

- Verovatno ~ovek zna da }e seqacima posao dobro krenuti, pa se na vreme obezbe|uje da se i sam ukqu~i zajedno sa nama u posao – komentari{e jedan stariji Pavlov~anin, a nama ka`e da mu ime slu~ajno ne spomiwemo, ne}e on da se zameri svom budu}em kom{iji.

– Dolazi on, kad je na imawu, ovde u prodavnicu, lepo se sa nama pozdravi i ode.

Andrija Dra{kovi} i wegov kum Aleksandar Golubovi}, povezuju se sa ubistvom Sur~inca Zvonka Ple}i}a, zvanog Ple}a, 11. septembra 2000 godine, u restoranu „Rojal knez” u Beogradu. U Okru`nom sudu u Beogradu su osu|eni 2001. godine, Andrija na devet i po, a wegov kum na devet godina zatvora, pa im je Vrhovni sud pove}ao kazne na po 12 godina, a Savezni sud ukinuo presude i predmet vratio na ponovno su|ewe. Na drugom su|ewu, 2003. godine, Dra{kovi} je dobio sedam i po, a Golubovi} sedam godina za-

tvora. I ova kazna je ukinuta, da bi 2004. godine, u julu, Dra{kovi} i Golubovi} bili oslobo|eni odgovornosti za ubistvo Zvonka Ple}i}a-Ple}e, jer je ve}e procenilo da su pucali u nu`noj odbrani, zbog straha za svoj `ivot. Me|utim, Vrhovni sud je ukinuo i ovu presudu i predmet vratio na ponovno su|ewe. Do danas ovaj sudski proces nije zavr{en.

Andriju Dra{kovi}a ne{to ipak vezuje za Srem. Em {to je robijao u Sremskoj Mitrovici, em je na autoputu Beograd-[id na wega poku{an atentat 24. oktobra 2004. godine, kada je u koloni u kojoj je Dra{kovi} bio, jedan ~lan wegovog li~nog obezbe|ewa ubijen, a trojica raweni. Atentaori su ostali nepoznati, a Dra{kovi} se posle ovog poku{aja atentata sklonio iz Srbije.

Pavlov~ani o novim kom{ijama govore sve najlep{e, znaju im biografije, pa ne bi da se zamere, u {ali ka`u da su spremni da zajedno mobe kad se bere vo}e i vinogradi, da se ispoma`u i po{tuju.

Nadaju se da }e takva saradwa biti obostarana.

S. Bojevi}

150 metara trotoara, ali po{to se uvede fekalna kanalizacija, koja je u planu. Tako|e je prihva}eno da se uvede rasveta od La|arske ulice do pru`nog prelaza, jer su se gra|ani `alili da je u tom delu gust saobra}aj, a mrkli je mrak. Stanarima Ulice majora Tepi}a, odobreno je da se prikqu~e na fekalnu kanalizaciju, a doneta je i odluka o izgradwi kolektora atmosferske kanalizacije u Barskoj ulici, u romskom nasequ, koji je neophodan zbog ~estih poplava prilkom velih padavina u ovom delu naseqa. Savet je odbrio jednokratnu pomo} Sveti Zori}u za obolelo dete od cerebralne paralize.

J. P.

VESTI Apatinci na Nevesiwskoj olimpijadi APATIN: Apatinci }e, ve} po tradiciji, i ove godine u~estvovati na Nevesiwskoj olimpijadi, koja se 134. put odr`ava na Brata~kom lugu. U organizaciji SO Apatin, autobus sa ekipom „Ximi trans”, OKK „Apatin”, ~lanovima USR „Bucov”, GKUD-a „Dunav” i „Matice li~ke”, put Nevesiwa kre}e u petak u ranim jutarwim ~asovima, da bi tokom vikenda, u~estvovali u ovoj, nadaleko ~uvenoj nevesiwskoj manifestaciji, koja je po~ela jo{ 8. avgusta.

Centralna takmi~ewa odvija}e se posledweg dana manifestacije, u nedequ. Zapo~e}e vite{kim disciplinama bacawem kamena s’ ramena, skokom u vis, pretezawem {tapa, pewawem uz sto`inu i prevla~ewem konopa, a zavr{iti u kasnim popodnevnim satima, uvek atraktivnim trkama kowa. Zahvaquju}i „Nevesiwskoj olimpijadi” i „Li~kom vi{eboju”, prijateqstvo Nevesiwaca i Apatinaca je pre par godina i ozvani~eno bratimqewem, a saradwa se, sa sportskog, pro{irila i na druge oblasti dru{tvenog `ivota dve op{tine.

J. P.

Sportski kamp za decu s posebnim potrebama ZREWANIN: U organizaciji Karate saveza Vojvodine i Karate kluba „Zrewanin”, u {kolsko - rekreativnom centru „^ardak” na Deliblatskoj pe{~ari, realizovan je drugi po redu sedmodnevni karate kamp za decu sa posebnim potrebama. Lane se ovaj kamp pokazao izuzetno uspe{nim, tako da je ponovqen i ove godine. Bila je to prilika i da se sportisti sa posebnim potrebama pripreme za prvo karate prvenstvo Srbije za osobe sa hendikepom koje }e se odr`ati u novembru u Novom Sadu.

- Ukqu~ivawe dece sa posebnim potrebama u aktivnosti drugih mali{ana od izuzetnog je zna~aja za podsticawe procesa inkluzije u na{em dru{tvu, a sport je pravi na~in za to. Za razliku od pro{le godine, na ovogodi{wem kampu, zbog ekonomske krize, u~estovalo je mawe sportista i to wih ~etvoro, volonter i trener, koji su u potpunosti realizovali planirani program rada – ka`e {ef stru~nog {taba Karate kluba „Zrewanin” Simo Salapura.

Realizaciju kampa podr`alo je op{tinsko Dru{tvo za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama. @. Bn

12

CRNA HRONIKA

sreda12.avgust2009.

VLADA DEMANTOVALA BEOGRADSKI LIST

Gvantanamci ne}e do}i u Srbiju – Vlada Srbije nikada nije raspravqala o mogu}nosti da zatvorenici iz Gvantanama, ameri~kog zatvora na Kubi, zatvorsku kaznu izdr`avaju u Srbiji, odnosno u po`areva~koj „Zabeli“ – izjavio je ju~e {ef Vladi-

Ni{ta od „Zabele”

ne kancelarije za medije Milivoje Mihajlovi}. – Napisi u medijima da takva mogu}nost postoji su potpuna dezinformacija.

On je dodao da ni pojednina~no ministarstva u Vladi Srbije

nisu razmatrala takvu mogu}nost.

List “Danas” obavio je u ju~era{wem broju navode izvora iz Vlade Srbije da je predlog o slu`ewu kazne u Srbiji ambasada SAD uputila vladi te dr`ave “kao predlog koji bi trebalo da popravi odnose s Amerikom”. “Danas” pi{e da Srbija ne}e imati formalnih ograni~ewa da primi zatvorenike iz Gvantanama kada bude usvojen zakon o specijalnom zatvorskom re`imu osu|enih za terorizam i organizovani kriminal, koji je u skup{tinskoj proceduri, a ~ije usvajawe se o~ekuje u septembru.

U zatvoru Gvantanamo nalazi se 240 zatvorenika, a krajem pro{le godine ameri~ki Stejt dipartment zatra`io je od stotinak zemaqa da na dve godine prime izvestan broj zatvorenika.

Italija, Velika Britanija, Portugal, [panija i Francuska najavile su da bi mogle da prime zatvorenike iz Gvantanama, a to su odbile Australija, Austrija, [vedska, Danska i Holandija.

U OP[TINSKOM SUDU U BEOGRADU

Okon~ana istraga protiv `ene s pi{toqem Prvi op{tinski sud u Beogradu okon~ao je istragu protiv Nata{e Torbice (38), koja je 21. jula s pi{toqem poku{ala da u|e u Dom Narodne kup{tine Srbije, izjavio je portparol tog suda Zoran [e{i}.

On je naveo da je sud 31. jula prosledio spise predmeta Tu`ila{tvu, koje bi narednih dana trebalo da odlu~i o podizawu optu`nice protiv Nata{e Torbice, koja se tereti za krivi~na dela izazivawa op{te opasnosti i nedozvoqenog dr`awa oru`ja.

Woj je produ`en pritvor za jo{ mesec dana zbog opasnosti od bekstva, dodao je [e{i}.

Tu`ila{tvo bi do kraja nedeqe trebalo da odlu~i da li }e

podi}i optu`nicu protiv Nata{e Torbice, tra`iti dopunu istrage ili odustati od gowewa. @ena se u toku istrage branila da je htela da registruje kola, ali da su je zbog nedostataka u dokumentaciji “uputili da se `ali Tadi}u”. Po{to je, kako je objasnila, predsednika potra`ila u Predsedni{tvu na Andri}evom vencu, gde su joj rekli da je u Skup{tini, ona se uputila u tu instituciju, gde joj je obezbe|ewe prona{lo pi{toq prilikom prolaska kroz detektor metala. Tom prilikom je konstatovano da Nata{a Torbica ima dozvolu za dr`awe, ali ne i za no{ewe oru`ja.

(Tanjug)

I DAQE NEPOZNATI DILER I NARKOMAN

Drogirawe po celom Ni{u

Ni{ka policija jo{ nije identifikovala osobe koje su u {kolskom dvori{tu jedne osnovne {kole u Ni{u prodavale i koristile drogu, re~eno je ju~e u policiji.

Beogradska TV B92 emitovala je snimak na kome se vidi kako nepoznati mladi} ubrizgava sebi drogu u dvori{tu Osnovne {kole “Car Konstantin” u Ni{u. Ta televizija je pro{le godine emitovala snimak na kome se vidi prodaja droge u dvori{tu iste {kole.

Utvr|eno je da se ne radi o u~enicima {kole, ali jo{ radimo na identifikaciji - rekao je {ef kriminalisti~ke policije u Ni{u Neboj{a Petkovi} na konferenciji za novinare u ni{koj Policijskoj upravu.

On je kazao da policija u Ni{u ima pritu`be gra|ana iz skoro svih delova grada da narkomani koriste pojedina potkrovqa ili ulaze grada kako bi u wima konzumirali drogu.

(Beta)

POKU[AJ RAZBOJNI[TVA

Staricu udarao u glavu Osumwi~eni Z. D. (24) iz sela Lalinac, kod Ni{a, u{ao je u ku}u starice M. R. (88) u Bubawskoj ulici, te{ko je povredio udarcima u glavu, a te`e posledice spre~ile su kom{ije, koje su uspele da zadr`e provalnika i pozovu policiju, saop{teno je ju~e u Policijskoj upravi.

Starica je zadr`ana na Neurohiru{koj klinici u Ni{u,

ali jo{ nije komunikativna, napomenuli su predstavnici policije na konferenciji za novinare.

Sumwa se da je Z. D., kada je upao u ku}u o{te}ene, imao pomaga~e. U ulici su vi|ena tri nepoznate osobe, re~eno je u policiji, koja radi na rasvetqavawu i utvr|ivawu motiva tog te{kog razbojni{tva.

(Tanjug)

Nestao Du{an Dubaji} Du{an Dubaji} nestao je 27. jula 2009. godine iz Doma za du{evno obolela lica „ 1. oktobar“ u Starom Lecu, op{tina Plandi{te. Du{an ima 48 godina. Visok je oko 180 cm, a te`ak oko 70 kg. Ima crnu prosedu kosu, sme|e o~i. Mole se svi koji znaju ne{to o Du{anu Dubaji}u da jave na telefone: 022/551–940, 064/37–34–122, ili najbli`oj policijskoj stanici.

DNEVNIK

POKOJNI VLADIMIR GRANDI] PREKJU^E DOBIO POTOMKA

Ro|en sin ubijenog policajca U ponedeqak, 10. avgusta, rodio se sin novosadskog policajca Vladimira Grandi}a, koji je ubijen 11. aprila dok je na motociklu jurio bandu pqa~ka{a.

Mama Tamara Nikoli} ose}a se dobro, beba je zdrava, a porodica jo{ uvek razmi{qa o imenu de~aka. U trenutku kada je Grandi} nastradao na du`nosti, wegova verenica bila je u petom mesecu trudno}e i wihovo ven~awe bilo je zakazano za 24. maj, ali zbog tragedije do wega nikada nije do{lo.

Cela pri~a po~ela je kada je ~etvoro~lana grupa 11. aprila ove godine opqa~kala jednu zlataru u Zrewaninu. Posle potere, kod benzinske pumpe “Minut” na autoputu, Grandi} je na motoru sustigao wihov “sitroen”. Jedan od razbojnika zapucao je na policajca i pogodio ga u grudi. Grandi} je narednog dana u bolici podlegao povredama.

Novosadskog policajca ubio je 19-godi{wi Danijel Tomi} iz Koceqeve. Zajedno s wim uhap{en je i ostatak razbojni~ke dru`ine iz “sitroena” za beg Nenad Mati} (27) i Aleksandar Majmuni} (24) iz Beograda, kao i Zoran Jovanovi} (30) iz Vaqeva, koga je Grandi} ranio u toku policijske potere. Prvookrivqeni za ubistvo policajca ipak je Mati}, koji je, po navodima optu`nice, naredio Tomi}u da ubije policajca po{to ih je ovaj sustigao u poteri.

Sahrani nastradalog policajca prisustvovali su predsednik Boris Tadi}, ministar policije Ivica Da~i} i predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti}. S dr`avnog vrha tada je obe}ano da “Vladimirova `rtva ne}e biti uzaludna”, kao i da }e se dr`ava brinuti o wegovom tada jo{ nero|enom detetu. Za sada nema informacija o tome

da li je dr`ava na bilo koji na~in pomogla Vladimirovoj verenici ili drugim ~lanovima wegove porodice, sem jednokratne pomo}i neposredno nakon tragedije. Nezvani~no se mo`e ~uti da do sada samo Grandi}evi prijateqi iz PU Novi Sad nov~ano poma`u porodicu.

Prepreka za pomo} dr`ave je ~iwenica da Vladimir i Tamara u trenutku tragedije nisu bili ven~ani, ve} samo vereni.

Vladimir Grandi} je u policiju stupio posle zavr{ene Sredwe policijske {kole u Srem- Vladimir nije do~ekao da vidi sina skoj Kamenici i vi{e od deset kao saobra}ajac, i to na motoru, godina je radio kao saobra}ajni jure}i kriminalce. Bilo je to policajac na motoru. Wegov 1986, kada je Vladimir imao otac Nikola tako|e je poginuo osam godina.

D. A.

SASLU[AWE SLU@BENIH LICA MUP-a TREBA DA OTKLONI DILEMU

Ko je sve hapsio Slobodana Milo{evi}a?

U velikoj gu`vi ispred vile “Mir” u Beogradu pre vi{e od osam godina, koja je prethodila poku{aju hap{ewa a potom i predaji ekspredsednika Jugoslavije Slobodana Milo{evi}a, u~estvovale su za sada nepoznate osobe. Ko je tu sve bio i ko je ta~no anga`ovan na hap{ewu dugogodi{weg vladaoca u Srbiji, trebalo bi da se re{i na narednom, oktobarskom su|ewu akterima iz grupe okrivqenih koje optu`ba tereti da su u no}i izme|u 30. i 31. marta i 1. aprila 2001. godine u rezidencijalnom objektu vila „Mir“ u~estvovali u skupini koja je spre~avala slu`bena lica u vr{ewu slu`bene radwe – li{avawa slobode biv{eg predsednika Jugoslavije.

Kako „Dnevnik“ saznaje, sud planira da na pretresu kao svedoke saslu{a slu`bena lica MUP-a koja su kriti~nom prilikom spre~avana u vr{ewu slu`bene radwe. Zbog pribavqawa wihovih imena, s ob-

Burno hap{ewe biv{eg predsednika ispred vile „Mir”

istra`nog sudije Okru`nog suda u Beogradu od 31. marta 2001. godine“. Prvi put se sud zbog pribavqawa tih imena obratio na~elniku odeqewa kriminalisti~ke policije MUP-a jo{ 22. oktobra 2008. Kasnije je obelodaweno da je „MUP, do-

„Moj brawenik je ube|en da su naoru`ane osobe s najlon ~arapama preko lica ispred vile „Mir“ bili pripadnici „sur~insko-zemunskog klana”, koji su nameravali da kidnapuju Milo{evi}a zbog milionske nagrade koju su pojedine zapadne zemqe raspisale za wim”, navodi branilac Sini{e Vu~ini}a zirom na to da nisu navedena u optu`nici, sud se dopisom obratio MUP-u Srbije.

U proteklom periodu, sud je saop{tio da „u dosada{wem toku postupka Drugo op{tinsko tu`ila{tvo nije dostavilo sudu i imena slu`benih lica MUP-a koja su kriti~nom prilikom spre~avana u vr{ewu slu`bene radwe – prinudnog dovo|ewa Milo{evi}a, a postupala su tada po naredbi

pisom od novembra 2008, obavestio sud da radnici odeqewa kriminalisti~ke policije kriti~nom prilikom nisu postupala po naredbi istra`nog sudije Okru`nog suda u Beogradu od 31. marta 2001. godine za prinudno dovo|ewe Milo{evi}a“. Saop{teno je da se zbog toga sud, po predlogu Drugog op{tinskog tu`ila{tva, radi pribavqawa imena obratio i direktoru policije.

Drugi op{tinski sud navodi da je „radi okon~awa krivi~nog postupka i pravilnog utvr|ivawa ~iweni~nog stawa i materijalne istine, neophodno i izvo|ewe dokaza – saslu{awe svedoka – slu`benih lica MUP-a Srbije”.

– Bez saslu{awa svedokaslu`benih lica MUP-a, sud ne mo`e pravilno i u potpunosti da rasvetli ~iweni~no stawe u ovoj krivi~nopravnoj stvari i time okon~a ovaj krivi~ni postupak. Imaju}i u vidu na~elo materijalne istine, na~elo procesne ekonomije, te dokazni postupak, na kojem je, radi koncentracije dokaza, neophodno prisustvo svih optu`enih, to je sud i odlu~io da pribavi tra`ene podatke, dakle imena slu`benih lica MUP-a Republike Srbije – saop{teno je iz suda na{em listu.

Ina~e, poznato je da su pitawa u vezi s nepostojawem u optu`nici imena pripadnika MUP-a koji su izvr{avali slu`benu radwu hap{ewa Milo{evi}a otvorena od po-

~etka postupka, te da odbrana sumwa da su osobe u farmerkama, s najlon ~arapama preko lica, koje su se pred vilom „Mir“ pojavile u no}i izme|u 30. i 31. marta, uop{te bili policajci.

Iz krugova odbrane se ~ula primedba da “dosad nisu videli ni naredbu za hap{ewe Milo{evi}a s datumom 30. mart 2001, koji se kao prvi pomiwe u optu`nici“. Advokat Svetozar Vuja~i}, branilac drugooptu`enog Sini{e Vu~ini}a, s tim u vezi nagla{ava da se okrivqenima u ovom predmetu na teret stavqa spre~avawe slu`benih lica u vr{ewu slu`bene radwe hap{ewa Milo{evi}a u no}i izme|u 30. i 31. marta.

– Moj brawenik Vu~ini} je pred sudom rekao da je ube|en u to da su naoru`ane osobe s najlon ~arapama preko lica, koje su 30. marta 2001. do{le ispred vile „Mir“, bili pojedini pripadnici “sur~insko-zemunskog klana”, koji su nameravali da kidnapuju predsednika Milo{evi}a zbog milionske nagrade koju su pojedine zapadne zemqe bile raspisale za wim – navodi Vuja~i}.

Optu`nicom Drugog op{tinskog tu`ila{tva, od ukupno 28 optu`enih, prvih petoro, me|u kojima Bogoqub Bjelica i Sini{a Vu~ini}, pored ostalog se terete za krivi~no delo u~estovawe u skupini koja je spre~ila slu`beno lice u vr{ewu slu`bene radwe, a ve}ina se u saizvr{ila{tvu terete i za po jedno te{ko delo protiv op{te sigurnosti, u sticaju s nedozvoqenim dr`awem oru`ja i eksplozivnih materija.

Nastavak su|ewa je zakazan za 20. i 21. oktobar.

J. Jakovqevi}

ALBANCI NE FERMAJU IZVESTIOCA SAVETA EVROPE

Stanari „`ute ku}e” odbili razgovor Porodica Katu~i iz “`ute ku}e“ nedaleko od Bureqa, na severu Albanije, u kojoj su, kako se sumwa, va|eni organi Srbima otetim s Kosova, odbila je da razgovara s timom specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija koji istra`uje navode o trgovini organima Srba 1999. do 2001. godine. ^lanovi tima Saveta Evrope, u pratwi zvani~nika albanskog Ministarstva pravde, poku{ali su u ponedeqak da razgovaraju sa ~lanovima porodice Katu~i o optu`bama da je wihova ku}a slu`ila kao improvizovana klinika u kojoj su va|eni organi otetima Srbima i drugim nealbancima s Kosova.

– @elimo da ovde do|e javni tu`ilac da bismo ih pustili da u|u. Oni nemaju nikakva dokumenta – rekao je Abdula Katu~i (78), preneo je Rojters. @ene iz te porodice su vikale na albanske zvani~nike, poru~uju}i im da nemaju pravo da ih po drugi put ispituju. ^lanovi porodice Katu~i su ranije izjavili da “nisu nikom ni{ta ulo{e uradili” i da `ele da “skinu qagu” sa svog imena.

Gnevni me{tani sela Ripe, kod Bureqa, u kojem su, po navodima biv{e glavne tu`iteqicke Ha{kog tribunala Karle del Ponte, pripadnici Oslobodila~ke vojske Kosova

(OVK) prebacivali otetete Srbe, blokirali su na dva sata prolazak kolone.

Marti je pro{le sedmice razgovarao sa srpskim i albanskim zvani~nicima o navodima o trgovini organima a, kako prenosi britanska agencija, ju~e nije bio prisutan u tom albanskom selu. Istra`ioci Tribunala su 2004. godine pretra`ili “`utu ku}u“, kada su u wenoj blizini prona{li tragove krvi, gazu i {priceve. Me{tani sela nisu tada dozvolili da se izvr{i ekshumacija le{eva na lokalnom grobqu, tvrde}i da su na grobqu sahraweni samo wihovi ro|aci, nakon ~ega je istraga obustavqena zbog nedostatka dokaza.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

13

TE[KA KRA\A U PETROVARADINU

NEZAPAM]EN POKOQ @IVOTIWA U ATARU TEMERINA

Krivolovni masakr srne}e divqa~i haq G. (56) iz Temerina. Oni su posle nezapam}enog pokoqa divqa~i u ataru, mrtve `ivotiwe odneli u Mihaqevu ku}u, gde su ih pripremali za prodaju. Tako|e, policija je u istoj ku}i prona{la jo{ jednu lova~ku pu{ku s mawom koli~inom municije i bez odgovaraju}e dokumentacije.

Predsednik Op{tinskog suda u Temerinu Goran Rodi}, koji je i de`urni istra`ni sudija, nije izlazio na lice mesta i o celom slu~aju obavestila ga je policija. Sumwali su da postoji krivolov i on je izdao naredbu za pretres stana i drugih prostorija osumwi~enog Mihaqa G. Tamo je prona|en i ostatak zamrznutih “lovnih” trofeja.

Predsednik Lova~kog udru`ewa “Temerin” Rade Tepavac za “Dnevnik” je izjavio da je sva pobijena divqa~ predata Policijskoj stanici u Temerinu kao dokazni materijal.

– Godinama radimo na spre~avawu krivilovaca, ali opet se de{avaju i ovakve grozne stvari. Ovako velik broj srnda}a za tako kratko vreme, samo jednu no}, mogli su uhvatiti samo profesionalni lopovi. To nije niPo~iwena {teta oko pet miliona dinara {ta drugo do ~ist sumwe da su nezakonito lovili profesionalizam! Kada su oti nedozvoqeno dr`ali oru`je i kriveni, pola srnda}a ve} je bieksplozivne naprave, uhap{eni lo bilo oderano i ko`a je bila dr`avqanin Bosne i Hercegoodvojena od mesa. Da nisu otkrivine Neboj{a X. (58) kao i Miveni, lopovi bi oderali ceo svoj

sreda12.avgust2009.

Lovokradice su tokom no}i izme|u ponedeqka i utorka u ataru Temerina nelegalno ustrelile najmawe deset grla srne}e divqa~i, zbog ~ega su uhap{ene dve osobe. Radi se o devet srnda}a i jednoj srni, a po nezvani~nim informacijama, u ku}i jednog od osumwi~enih, u zamrziva~u, kasnije su prona|ena jo{ tri mrtva srnda}a. Koliko ubijene `ivotiwe vrede jo{ uvek nije saop{teno, ali prve procene lovaca govore da {teta iznosi vi{e od pet miliona dinara.

Novosadska policija saop{tila je da su, zbog osnovane

Gra|ani jurili za lopovima Policija u Petrovaradinu uhapsila je Aleksandra K. (19) i Dejana M. (19), ubrzo po{to su na grobqu Majur, u Preradovi}evoj ulici, oteli ta{nu Ranki \. Ona je, zajedno s jo{ nekoliko osoba, potr~ala za kradqivcima, a kada su ih sustigli, Aleksandar i Dejan su bacili ta{nu i nastavili da be`e. U blizini grobqa, nasrnuli su na radnike jedne gra|evinske firme, koji su tako|e poku{ali da ih zaustave, a policija ih je ubrzo prona{la i privela.

Po naredbi istra`nog sudije, policija je pretresla wihove stanove i u Dejanovom pro-

na{la ~etiri metka za automatsku pu{ku, dimnu raketu, deset tableta za koje se osnovano sumwa da su narkotici i tri tablete „rivotrila“. U wegovom rancu, koji je bacio dok je be`ao, prona|en je no` i crni duks s „fantomkom“.

Protiv obojice }e biti podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da su izvr{ili te{ku kra|u i nasilni~ki se pona{ali, a protiv Dejana i zbog sumwe da je nedozvoqeno dr`ao oru`je i eksplozivne materije, navodi se u saop{tewu Policijske uprave u Novom Sadu.

D. A.

BEOGRA\ANIN „PAO” U IN\IJI

Krao kompjutere Ostaci krvavog pira lovokradica

nelegalan plen. Dvojicu su uhvatili. Ne mogu da tvrdim, ali najverovatnije je s wima bio jo{ jedan sau~esnik koji je uspeo da pobegne – kazao je Tepavac.

LU “Temerin”, ina~e, okupqa 370 ~lanova i raspola`e s oko 14.000 hektara lovi{ta na kojima je trenutno oko 500 grla srnda}a i ostale divqa~i. Temerinski lovci su prethodnih godina u saradwi s lova~kim udru`ewima iz Srbobrana, Turije, Nadaqa, ^uruga i Siriga organizovali akcije za spre~avawe lovokra|e u svojim atarima. Ipak, sli~an desant na za{ti}enu divqa~ ranije je planiran i u okolini Nadaqa. Tada su lovo~uvari i lovci lokalnog udru`ewa, u spektakularnoj poteri po ba{tama i atarima, na kraju sumwivi dvojac uhvatili. Me|utim, oni se nisu mogli dovesti u vezu s krivolovom i tada im je “pri-

lepqena” samo krivi~na prijava za nedozvoqeno no{ewe oru`ja.

Lovci iz Temerina rekli su nam da nelegalno uhva}eni primerci divqa~i spadaju u razli~ite kategorije trofejne vrednosti. Po Pravilniku o visini {tete za protivzakonito ulovqenu ili na drugi na~in ulovqenu divqa~, kazne za odstrel lovostajem za{ti}enih srnda}a koji imaju trofeje tj. rogovqe (kao {to je to slu~aj sa srnda}ima uhva}enim ovim posledwim krivolovom) kre}u se od 500.000 do 1.500.000 dinara, u zavisnosti od CIC poena. Srnda}i bez rogovqa i srne krivolovce “ko{taju” po 200.000 dinara. U divqa~ za koju se pla}aju najskupqi penali spadaju jo{ jeleni i medvedi, koji se love zbog rogova i krzna, za {ta kazne idu i do tri miliona dinara.

D. Apro

Policija u In|iji je u prodavnici kompjuterske opreme „Delfin“ u Tr`nom centru „Fontana“ uhapsila Vladimira P. (28), iz Beograda, dok je krao kompjutere i drugu kompjutersku opremu, pa je priveden istra`nom sudiji Op{tinskog suda u In|iji, koji je otvorio istragu i odredio mu jednomese~ni pritvor zbog sumwe da je po~inio

krivi~no delo te{ke kra|e.Naime, Vladimir P. je 6. avgusta ove godine obio prodavnicu „Delfin“, ukrao dva kompjutera, monitor „Asus“, ve}u koli~inu prate}e opreme – kamere, slu{alice, plejere, u ukupnoj vrednosti od 120.000 dinara. Ali, pao je u ruke policiji upravo kada se spremao da pobegne sa pokradenom robom.

S. B.

KRIVI^NA PRIJAVA GRA\EVINARU

Napravio {tetu i uzeo pare Policija u Vrbasu podnela je krivi~nu prijavu protiv Gabora U. (32) iz Ba~ke Topole zbog osnovane sumwe da je prevario Vrba{anku R. U. za iznos od 196.620 dinara. U saop{tewu se navodi da je osumwi~eni 2. juna s o{te}enom sklopio ugovor o izvo|ewu gra|evinskih radova koje je trebalo da zavr-

{i za dvadeset dana i po tom osnovu od R. U. dobio nov~anu nadoknadu. On je zapo~eo radove, ali ih nije zavr{io. U me|uvremenu je povadio pod, razlupao zidove i cevi, i to tako da je pogor{ao uslove stanovawa u objektu, navodi se u policijskom saop{tewu.

D. A.

TEK NAKON LETWIH FERIJA

Sud utvr|uje da li je nadle`an za Lau{evi}a Vrhovni sud Srbije raspravqa}e idu}eg meseca - po okon~awu sudijskih ferija, o slu~aju glumca @arka Lau{evi}a, osu|enog u Podgorici na 13 godina zatvora, po{to je u tom predmetu potrebno re{iti pravna pitawa o kojima sud ranije nije odlu~ivao, re~eno je ju~e u tom sudu.

Da bi VSS odlu~ivao o zahtevu za vanredno ubla`avawe kazne Lau{evi}u, prethodno je potrebno da utvrdi da li je za to nadle`an, s obzirom na to da je Lau{evi} pravosna`no osu|en u Crnoj Gori, u vreme dok smo bili jedna dr`ava, kazao je Tanjug - u sudija VSS i rukovodilac sudske prakse u krivicnom odeqewu Janko Lazarevi}.

- Po{to je u pitawu slu~aj u kome je presude i u prvom i u drugom stepenu doneo crnogorski sud u vreme zajedni~ke dr`ave, V S S bi trebalo da na sednici krivi~nog odeqewa zauzme stav o nadle`nosti za odlu~ivawe o zahtevu za vanredno ubla`avawe kazne, koji je pro{log mese-

ca podneo Lau{evi}ev advokat Slobodan Pajovi} - kazao je Lazarevi}.

Predlog i mi{qewe za vanredno ubla`avawe kazne, prema zakonu, Vrhovnom sudu daje prvostepeni sud, a razmatra ga Vrhovni sud, ali u ovom slu~aju je to sud druge dr`ave, podsetio je Lazarevi} i naveo da, prema wegovim saznawima, Srbija i Crna Gora nisu pravno regulisale ove situacije.

Lau{evi} je u pritvoru proveo ~etiri godine i sedam meseci, pa mu je ostalo da odslu`i jo{ osam i po godina. On je u no}i izme|u 30. i 31. jula 1993. u podgori~kom kafi}u “Epl” ubio Dragora Pejovi}a (20), Radovana Vu~ini}a (21) i ranio Andriju Ka`i}a.U obra~unu je wegov brat Branimir Lau{evi} ispalio jedan metak koji nikoga nije pogodio. @arko Lau{evi} je uhap{en 2. jula u Wujorku zbog neposedovawa boravi{ne vize i ~eka odluku ameri~kog suda o deportaciji, koja je ju~e odlo`ena za 14. septembar.

@arko Lau{evi}

ZBOG UBISTVA CIVILA U ITALIJI

Do`ivotna robija nacisti Biv{i oficir nacisti~ke Nema~ke, sada 90 godi{wi Xozef [ungraber, osu|en je ju~e na do`ivotnu zatvorsku kaznu zbog masakra italijanskih civila tokom Drugog svetskog rata.

Predsedavaju}i Minhenskog zemaqskog suda pro~itao je presudu na osnovu dokazane krivice [ungrabera, tada 25 - godi{weg poru~nika, za naredbu brutalnog ubistva 14 gra|ana Falkano di Kortona u Toskani 1944.godine, u znak osvete zbog napada italijanskih partizana u kojim su dva nema~ka vojnika poginula.

Italijanski vojni sud nedavno je u odsustvu osudio [ungrabera tako|e na do`ivotnu robiju. [ungraber je odbacio sve optu`be, tvrde}i da je predao za-

Yozef [ungraber

robqenike vojnoj policiji, i da nije znao {ta se sa wima nakon toga dogodilo.

Nema~ke trupe su 1944., u toskanskom selu, ubile jednu stariju `enu i tri mu{karaca na ulici, a zatim naterali 11 prestalih me{tana u jedan ambar koji su digli u vazduh. Jedini pre`iveli tog masakra bio je 15-ogodi{wi mladi}, koji je sada bio svedok tokom su|ewa [ungraberu.

Biv{i nacista, nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, `iveo je kao slobodan ~ovek u gradi}u nedaleko od Minhena, Otoburnu. Imao je radwu sa name{tajem, u~estvovao u mar{evima nema~kih veterana, a nedavno primio i nagradu za anga`ovawe u gradskoj vlasti.

NEMAC U NI[KOM PRITVORU

Uhap{en zbog ubadawa no`em Ni{ka policija uhapsila je nema~kog dr`avqanina Karstena Kelera (24), zbog sumwe da je no`em ranio jednog mu{karca u Aleksincu, re~eno je ju~e u Policijskoj upravi u Ni{u. Odre|en mu je jednomese~ni pritvor.

Osumwi~eni je, navodi policija, 8. avgusta u Aleksincu, na stadionu “Ta{“ nakon kra}e sva|e, tri puta no`em ubo Stefana @iki}a (19) iz Aleksinca. @iki} je te{ko povre|en, ali nije `ivotno ugro`en. Keler je u Aleksincu bio kod prijateqa koji se sukobio sa @iki}em i koga je Nemac `eleo da za{titi, re~eno je u policiji.

(Beta)

DVOJAC UHVA]EN NA GRANICI

[vercovali „testosteron depo” Carinici su ju~e na grani~nom prelazu Horgo{ zaplenili 300 ampula testosterona, saop{tila je Uprava carina. Po 150 ampula medikamenta “testosteron depo” prona|eno je u automobilima “audi” i MG kojima su upravqali dr`avqani Srbije E. N. i E. S. koji su se na granici pojavili prethodne no}i u katkom vremenskom razmaku.

U saop{tewu se navodi da je “testosteron depo” zamena za prirodni mu{ki polni hormon testosteron koji reguli{e formirawe mu{kih polnih odlika u toku razvoja i seksualno sazrevawe u toku puberteta kod mu{karaca. Upotrebqava se u slu~aju nedovoqnog lu~ewa testosterona (hipogonadizam) kod mu{karaca i prilikom le~ewa

zlo}udnog tumora dojke kod `ena.

“Lista ne`eqenih dejstava ovog leka je duga, {to potvr|uje ~iwenicu da je wegovo konzumirawe bez nadzora lekara vrlo opasano po zdravqe”, pi{e u saop{tewu.

(Beta)

NAKON PORODI^NE SVA\E

Ubio `enu pa pucao u sebe Milutin P. (59) iz sela Vla{ki Dol u op{tini Smederevska Palanka ubio je ju~e iz pu{ke svoju `enu Vladanku (59), a potom je sebi pucao u glavu, saop{tila je policija. @ena je preminula na licu mesta, a Milutin je posle ukazane pomo}i u bolnici u Smederevskoj Palanci preba~en u Urgentni centar Srbije u Beogradu. Tragedija se desila posle trodnevne sva|e supru`nika.

(Beta)

Poginula starica U saobra}ajnoj nesre}i na magistralnom putu iz pravca Po`arevca, u ataru sela Mala Krsna, poginula je M.M. (75) iz Smedereva, na koju je naleteo automobil, saop{tila je ju~e lokalna policija. Nesre}a se dogodila sino} oko 22. sata kada je Slavi{a V.(57) iz Velike Plane, voze}i automo-

bil “neprilago|enom brzinom uslovima puta, nije na vreme uo~io `enu koja se nepropisno nalazila na kolovozu”.

Usled zadobijenih povreda M.M. je odmah preminula, navodi se u saop{tewu i dodaje da }e protiv vo`a~a automobila biti podneta krivi~na prijava.

14

DRU[TVO

sreda12.avgust2009.

Ministar obla~i komunalne policajce Predstavnici {est vojvo|anskih gradova razmatrali su na sesiji u Izvr{nom ve}u pojedinosti koje su po Zakonu o komunalnoj policiji u wihovoj nadle`nosti, kao {to je oblik saradwe Komunalne policije i gradskih inspekcij-

– Neke nedoumice o sadr`aju rada Komunalne policije u gradovima koje zakon nije re{io treba na vreme ra{~istiti i napraviti re{ewa koja }e va`iti u celoj Srbiji – smatra zamenik pokrajinskog sekretara za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Miodrag Jovovi} i dodao kako ne o~ekuje „preterano zapo{qavawe“, jer je jedan komunalni policajac predvi|en za 5000 stanovnika.

U~esnici sednice su zakqu~ili i da bi gradovima bilo od velike pomo}i kod organizacije rada Komunalne policije ako bi nadle`ni ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} „Unapre|en“ u kreatora ministar Markovi} preporu~io koji skih slu`bi, izgled unifirminimum opreme ta policija me, te boja i na~in ozna~avawa treba da ima, te izgleda vozila vozila, plovila i opreme nove da bi ova slu`ba u celoj Srbiji policije. Skup{tine gradova izgledala jedinstveno. Neophodobavezne su da u roku od tri no je da ministar hitno „obznameseca od stupawa na snagu zani“ i prate}a dokumenta, te da se kona to propi{u, a za akt o na nivou gradova formiraju radformirawu i ure|ewu Komune grupe koje }e pripremati akta nalne policije imaju {est meo osnivawu i ure|ewu Komunalseci. ne policije.

Z. Ml.

DNEVNIK

SINDIKAT ZDRAVSTVA PROTIV POZIVAWA „BELIH MANTILA“ NA KOLEKTIVNU ODGOVORNOST

Kako da bolesna nacija pre`ivi bez lekova – Ne sumwam u podatke Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe da je zabele`en drasti~an porast propisivawa lekova na recept, ali se ne mogu davati pau{alne ocene i re}i da lekari preprodaju lekove ili da ih propisuju bez osnova – ka`e za na{ list predsednica

Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Srbije dr Branislava Plan~ak. – Dosta nam je vi{e pozivawa na kolektivnu odgovornost, gde se svi lekari optu`uju, bez imenovawa o kome se zapravo radi. Ja znam da niti propisujem nepotrebne lekove, niti ih prodajem, niti

I doktorima plate po u~inku Vi{i kvalitet rada u zdravstvenim ustanovama i promena na~ina finansirawa glavni su ciqevi reforme na{eg zdravstva, smatra resorni ministar dr Tomica Milosavqevi}.

– Fond }e sklapati ugovor za odre|eni posao koji bolnica treba da obavi po srodnim dijagnosti~kim grupama – istakao je dr Milosavqevi}. – Recimo, za operaciju `i~ne kesice bi}e pla}ana odre|ena suma, bez obzira na to {to se taj zahvat radi na deset mesta. Bolnica koja ga izvodi laparoskopski, pacijenta ve} uve~e pusti ku}i, mali je procenat komplikacija i infekcija, pa }e mo}i tim novcem da raspola`e druga~ije nego ona

koja operi{e klasi~no, pacijent le`i nedequ dana, ima komplikacije i tro{kovi su ve}i.

Domovi zdravqa treba da budu pla}eni po broju pacijenata opredeqenih za pojedinog lekara, dobro ispuwenom preventivnom programu, a ne da se u jednom velikom na rezultate Papa-testa ~eka dva meseca ili se, umesto polovine populacije starijih od 65 godina, protiv gripa vakcini{e tek deset odsto. Moderno zdravstveno osigurawe podrazumeva da Fond ne kupuje lek, ugaq ili pla}a struju za zdravstvenu ustanovu ve} na tr`i{tu pla}a zdravstvenu uslugu po tim modelima.

J. B.

Dr Branka Plan~ak

ih prenosim u privatnu ordinaciju, a ovakva ocena direktorke RZZO-a Svetlane Vukajlovi} baca senku na celu struku.

Posle izjave direktorke Zavoda da je za prvih {est meseca u Srbiji propisano vi{e od dva milina recepata za isti broj bolesnika, reagovala su udru`ewa i sindikati lekara. Wih je posebno pogodila izjava da se prema propisivawu lekova neodgovorno odnose i sami lekari jer ima „dosta slu~ajeva gde lekar na svoje ime propisuje leko-

VELIKA PROSLAVA PET BURNIH VEKOVA FRU[KOGORSKOG MANASTIRA KRU[EDOL

Palili ga i usta{e i Turci Svetim liturgijama i velikim crkveno-narodnim saborom, na kojem se o~ekuje vi{e hiqada vernika, danas }e biti proslavqena 500. godi{wica manastira Kru{edol, koji je vekovima bio verski, kulturni, pa i politi~ki centar Srba preko Save i Dunava.

Me|u nekoliko desetina pravoslavnih manastira gra|enih proteklih vekova na Fru{koj gori posle najezde Turaka na Balkan, wih 16 na sremskim padinama planine je sa~uvano, ~ine}i jedinstvenu kulturno-istorijsku celinu, koja je 1990. progla{ena kulturnim dobrom od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju. Mnoge od tih svetiwa, zbog kojih je Fru{ka gora nazvana Najve}a svetiwa srpskog Siona “srpskim Sionom”, bile su kroz vekove nebrojeno puta {edola odnele bogatu riznicu, spapqa~kane, razarane i napu{tane, ali kovanu u 20 velikih sanduka. Deo tog su, uz velike napore, i obnavqane. blaga vra}en je posle rata i sme{ten Najozbiqnije su stradale u Drugom u Beogradu, Novom Sadu i Sremskim svetskom ratu, kada su usta{e ubijaKarlovcima, a na pravom odredi{tu le i proterivale monahe, ru{ile i bi}e ~im se zavr{i nova riznica, ~ipqa~kale srpske svetiwe, a iz Kruja se gradwa uveliko priprema.

Najzna~ajniji fru{kogorski manastir je osnovao vladika Maksim Brankovi} (pre zamona{ewa zvao se \or|e, a bio je sin despota Stefana Slepog i Angeline), uz materijalnu pomo} svoje majke i ro|aka, vla{kog vojvode Jova-

Na prvom srpskom Narodno-crkvenom saboru, u Kru{edolu 1708, doneta je odluka da srpski vrhovni mitropoliti pod austrougarskom vla{}u „imaju stanovati u manastiru Kru{edolu“, a saborskom odlukom, pet godina kasnije u Sremskim Karlovcima, rezidencija mitropolita preme{tena je u Karlovce i od tada se naziva Karlova~kom mitropolijom.

Pajti}u orden svetog Arsenija Sremca Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} dobio je Orden svetog Arsenija Sremca, kao znak zahvalnosti za doprinos u obnovi manastira Kru{edol. To najvi{e odlikovawe Sremske eparhije Srpske pravoslavne crkve bi}e mu uru~eno danas, tokom manastirske slave prepodobne majke Angeline Srpske. Bogoslu`ewa u manastirskom i u seoskom hramu po~iwu rano ujutro, sveta arhijerejska liturgija je u 9 sati na bini u manastirskoj porti, a posle we }e biti odr`an prigodan program. na Nagoja. Manastir je svojevremeno bio sedi{te obnovqene Sremske eparhije, a wen obnoviteq Maksim (Brankovi}) postao je prvi episkop. Kad su posle 1521. Turci potpuno zavladali tim prostorima, Sremska eparhija je, kao vikarna, pridru`ena Beogradskoj mitropoliji, te su se beogradski mitropoliti u 16. i 17. veku nazivali i sremskim.

Koliki je bio zna~aj Kru{edola za pre~anske Srbe svedo~i i to {to je manastirska crkva mauzolej znamenitih crkvenih i svetovnih li~nosti srpske istorije. Tu su sahraweni patrijarsi Arsenije Tre}i ^arnojevi} i Arsenije ^etvrti Jovanovi} [akabenta, mitropoliti Jovan Georgijevi} i Petar Jovanovi}, kwegiwa Qubica, `ena kneza Milo{a Obrenovi}a, kraq Milan, vojvoda iz doba Velike bune Stevan [upqikac...

ve, a da se ne zna da li ih je propisao za pacijente, za sebe ili za prodaju. Jer ako neko sam za sebe za ~etiri meseca propi{e 66 recepata, i to za vrlo skupe lekove, ne mo`emo znati da li ih je dao pacijentima ili ih je prodao apoteci ili upotrebio u svojoj privatnoj praksi“.

– Poznato je da smo mi bolesna nacija pa pove}awe broja izdatih recepata mo`da i nije neopravdano. Ali, kako su izabrani lekari u primarnoj zdravstvenoj za{titi umre`eni, mogu se lako utvrditi eventualne zloupotrebe, pa neka ovo re{e Ministarstvo zdravqa i Zavod.

Mi se zala`emo za objavqivawe ko je zloupotrebio lekarski pe~at – rekla je dr Plan~ak.

Po wenim re~ima, podr`ava se akcija racionalizacije i {tedwe zdravstvenog dinara, jer besplatnog zdravstva nema, {to podrazumeva ne samo racionalno ispisivawe recepata za lek i zamenu skupih lekova jeftinijim a isto tako efikasnim preparatima ve} i sagledavawe da li je ba{ neophodno da se toliki broj pacijenata {aqe na laboratorijske pretrage i druge skupe dijagnosti~ke preglede.

J. Barbuzan

VESTI UNS traga za autorima medijskog zakona Udru`ewe novinara Srbije zatra`ilo je od nadle`nih ministarstava kulture i pravde imena ~lanova radne grupe koji su pisali predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisawu. UNS je, tako|e, pozivaju}i se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja, insistirao i na tome da mu se dostavi dokument na osnovu kojeg su ova dva resora Cvetkovi}evog kabineta formirala tu, u javnosti mnogo prozivanu, Radnu grupu. UNS smatra da su, po zakonu, ministarstva du`na da mu po{aqu tra`ene informacije u roku od 15 dana.

Presburger novi urednik „Ma|ar soa” Ma|arski nacionalni savet izabrao je Novosa|ananina ^abu Presburgera (33) za novog glavnog urednika dnevnog lista na ma|arskom „Ma|ar so“. On je do sada ure|ivao kwi`evi ~asopis „Uj simpozion“ i bio novinar nedeqnika „^aladi ker“, a za novu funkciju dobio je ~etvorogodi{wi mandat. Presburger je naveo kao svoja tri osnovna ciqa poboq{awe komunikacije unutar redakcije, ~iji su novinari u {trajku upozorewa, podizawe tira`a na nivo ~etvrtka i subote, kada list izlazi s dodacima, te povratak „Ma|ar sou“ nekada{weg ugleda. Za predsednika Upravnog odbora Izdava~kog preduze}a „Forum“ izabran je suboti~ki etnolog Arpad Pap, umesto dosada{weg Jo`efa Kase.

Z. R.

SUMORNO ]E SRBIJA OBELE@ITI ME\UNARODNI DAN MLADIH

Nezaposleni, dekintirani i trajno vezani za maminu kujnu Me|unarodni dan mladih bi}e obele`en i u Srbiji nizom programa usmerenih ka podsticawu aktivizma mladih. Ministarstvo omladine i sporta, u saradwi sa Studentskom unijom Srbije, organizova}e, „na dr`avnom nivou“ u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Subotici, sajam omladinskih organizacija, ekolo{ke radionice, studentske predstave, koncerte i sportske turnire.

Ovaj dan se proslavqa {irom planete od 1999, kada ga je Generalna skup{tina Ujediwenih nacija uvrstila u zvani~an kalendar svetskih datuma (kod nas od pre dve godine), i jo{ je jedna prilika da se uka`e na lo{iji polo`aj omladine u Srbiji u odnosu na wihove vr{wake u razvijenim zapadnim zemqama.

Predsednik Saveta za mlade grada Zrewanina Sr|an \or|evi} ka`e za „Dnevnik“ da je ovaj savet formiran decembra 2008. i da je prvi zadatak ~lanova bio da ustanove koji su to problemi mladih.

– Iz tog razloga smo, u saradwi s okalnom Kancelarijom za mlade, \a~kim parlamentom sredwih {kola i Studentskom unijom zrewaninskog fakulteta, sproveli jednu validnu anketu

Kako ovde ne umreti od dosade Istra`ivawa pokazuju da je prose~an dvadeset~etvorogodi{wak iz dr`ava EU proputovao ceo Stari kontinent i najmawe jednom oti{ao na neki drugi. Zavr{io je {kolovawe – gotovo po pravilu, deo je proveo na razmeni u drugoj dr`avi. Mladi Evropqanin govori najmawe jedan strani jezik i koristi ra~unar kao da ga je sam izmislio. Volontira minimum pet sati nedeqno, imao je prilike da slu{a svoj omiqeni bend u`ivo i, {to je mo`da najva`nije, ima `ivotni plan za narednih pet godina. Mladi u Srbiji, s druge strane, ne mogu da mrdnu iz zemqe bez dobijawa vize, o radnom mestu posle zavr{enog fakulteta uglavnom mogu da sawaju, a sve to je uticalo da sede kod ku}e, nezadovoqni svojim `ivotom.

Trajno zarobqeni u van{engenskoj zoni

na oko 3.000 ispitanika, starih izme|u 16 i 30 godina. Rezultati su pokazali da mnogo pa`we treba posvetiti zdravqu, sportskim aktivnostima, informisawu i kulturih mladih, kao i wihovom slobodnom vremenu – napomiwe \or|evi}.

Anketa je imala dva ciqa: da se Savet za mlade usmeri ka organizovawu aktivnosti zanimqivih za omladinu, kao {to su turniri u ko{arci i fudbalu, vo`wa biciklima, svirke zrewaninskih bendova, edukacija iz oblasti zdravqa, a drugi je bio da se u Lokalni akcioni plan uvrste prioriteti. Ovaj dokument je gotov i u Savetu za mlade o~ekuju da }e biti usvojen na septembarskoj sednici Skup{tine grada. @. Balaban

KULTURA

c m y

DNEVNIK

GOSTOVAWE NOVOSADSKE PREDSTAVE U BUDVI GRADU TEATRU

Pozori{na igra „Greta, str. 89”

Poznati novosadski glumci Boris Isakovi} i Jasna \uri~i} gostova}e ovih dana na festivalu Budva grad teatar s predstavom „Greta, stranica 89“ Luca Hibnera, u re`iji Borisa Lije{evi}a. Ova pred-

stava, koja }e biti izvedena 17. avgusta na prostoru izme|u crkava u Budvi, ve} nekoliko godina je na repertoaru Srpskog narodnog pozori{ta, i uvek izaziva interesovawe publike, zahvaquju}i najpre izu-

IZLO@BA U KOTORU

Oma` Oqi i [ejki

U galeriji „Kod Homena“ u Kotoru otvorena je izlo`ba slika „Oma` Oqi i [ejki“, posve}ena osniva~ima pokreta Medijala, nedavno preminuloj umetnici Oqi Ivanicki i slikaru Leonidu [ejki.Izlo`bu je otvorio ambasador Srbije u Crnoj Gori, Zoran Lutovac u prisustvu brojnih po{tovalaca dela Oqe Ivanicki i Leonida [ejke sa podru~ja Crne Gore i Srbije.

Na otvarawu je govorio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, a na stvarala{tvo ovih istaknutih umetnika podsetila je i Silvija Monros Stojakovi}, publicista iz Beograda.Ona je i prire|iva~ keige „Ogledalo qubavi“ sa prepiskom Oqe Ivawicki i Leonida [ejke Izlo`ba „Oma` Oqi i [ejki“ u galeriji „Kod Homena“ bi}e otvorena do 21. avgusta.

zetnim glumcima koji plene i u ovim ulogama.

U ’Greti, str. 89’ igraju dva glumca, ali tuma~e mnogo likova, ta~nije karaktera i situacija u kojima se na|u jedan rediteq, koga tuma~i Boris Isakovi}, i glu-

mica koju igra Jasna \uri~i}.

Luc Hibner, glumac i rediteq, zapravo u ovom komadu govori o svom pozori{nom iskustvu. Zato je ovaj komad i nazvan pozori{na igra Luca Hibnera. „Predstava ’Greta, str. 89’, bavi se kompli-

kovanim odnosima rediteqa i glumca, rediteqa i teksta, kao i glumca i teksta. Preispituju}i uloge svakog ~lana u ovom nizu i wihove povezanosti, Greta se ukqu~uje u tradiciju drama o pozori{tu zapo~etu u davnom XVII veku dramama Fransisa Bomonta (Vitez plamenog tu~ka, 1607) i Pjera Korneja (Pozori{ne iluzije, 1636)...”

Luc Hibner se odlu~io ba{ za scenu iz Fausta, a razlog tome je verovatno Predigra na pozornici, „gde se vodi dijalog izme|u nose}ih li~nosti pozori{ta – izme|u upravnika, pisca i glumca. To je dijalog u kome se sukobqavaju wihovi razli~iti interesi, novac za upravnika, slava za glumca i umetnost za pesnika; to je mesto na kojem se implicitno postavqa pitawe o funkciji pozori{ta, o onome {ta pozori{te mo`e (i da li mo`e) i {ta treba da pru`i, {to u ’Greti, str. 89’ biva problematizovano kroz vizije i razli~ita ~itawa svakog od rediteqa i glumaca.“ Komad je preveo Jovan ]irilov. Kompozitori su Stevan Divjakovi}, Sr|an Dalagija i Lado Le{, a scenograf i kostimograf je Marina Sremac.

N. P-j.

OSKAROVAC DANIS TANOVI] PRIPREMA NOVI FILM

Uloge Miri Furlan i Mikiju Manojlovi}u

Glumci Mira Furlan i Miki Manojlovi} trebalo bi da igraju glavne uloge u filmu „Cirkus Kolumbija“ koji priprema bosanskohercegova~ki re`iser i scenarista Danis Tanovi}. Producentska ku}a „Razor film“ najavila je da se Tanovi} novim filmom „vra}a korenima i Bosni“, ali da za razliku od ratne drame „Ni~ija zemqa“ za koju je dobio Oskara za najboqi strani film 2001. godine, sada govori o predve~erju rata u Bosni i Hercegovini.

Na strani www.razor-film.de navodi se da je film trenutno u „fazi pripreme“ i da }e „Cirkus Kolumbija“ biti „romanti~na saga koja pokriva kraj stole}a koji je tragi~no najavio dolazak novog doba na Balkan“. Na strani www.imdb.com navodi se da film treba o~ekivati tek 2011. godine.

Novi Tanovi}ev film govori o

povratniku Divku koji se, u trenutku odlaska komunizma i po~etnih demokratskih promena, posle niza godina pojavquje u rodnom hercegova~kom mesta{cu pun para, sa skupim mercedesom i 40 godina mla|om suprugom, `eqan gomile sitih osveta. „Prva pobeda je izbacivawe biv{e `ene i sina iz ku}e u kojoj su stanovali. U po~etku izgleda kao da Divko pobe|uje i da novac mo`e sve. Ali onda...wegov sin Martin i wegova nova `ena Azra se zaqubquju. Rat kuca na vrata malog grada i kada sve po~iwe da izgleda crno za Divka dobija jedinu stvar zbog koje se i vratio.

Svoju biv{u suprugu“, ka`e se u sinopsisu. Film bi sa „Razor filmom“ trebalo da radi francuski producenti „A.S.A.P.“, sa „Autonomusom“ iz Velike Britanije i „Man’s film“ iz Belgije.

sreda12.avgust2009.

15

NA SVE^ANOSTI I PREMIJERNO IZVO\EWE PREDSTAVE „LI^NA ISTORIJA“ PO DELU DOBRICE ]OSI]A

Jubilej „Slu`benog glasnika” Sve~anost povodom 196 godina od objavqivawa „Novina Serbskih“ i dana „Slu`benog glasnika“, bi}e odr`ana sutra u Beogradskom dramskom pozori{tu.Na sve~anosti }e premijerno biti izvedena i pozori{na predstava „Li~na istorija“, dramatizacija kwiga „Pi{~evi zapisi i „Vreme zmija“ Dobrice ]osi}a u izvo|ewu Pozori{ta Ogledalo, najavili su organizatori. Dela Dobrice ]osi}a „Pi{~evi zapisi“ i „Vreme zmija“ najprodavanija su izdawa Slu`benog glasnika, rekla je na konferenciji za novinare {ef odeqewa za odnose sa javno{}u tog preduze}a Gordana Milosavqevi} Stojanovi}. Prema we-

NA ME\UNARODNOM FESTIVALU „ZAPADNI HOLIVUD“

nim re~ima po broju objavqenih naslova Slu`beni glasnik vode}a je izdava~ka ku}a u Srbiji, a to preduze}e kao svoj dan proslavqa 13. avgust, datum kada je objavqen prvi broj Novina serbskih.

Pisac Qubivoje Tadi} dramatizovao je i priredio ]osi}eva dela „Pi{~evi zapisi“ i „Vreme zmija“, a u predstavi }e nastupiti glumci Ivan Galebovi} i Ogwen Dakovi} i muzi~ari iz sastava Tundri. Tadi} je rekao da su u predstavi, uz kombinaciju glume i muzike, sa`eto prikazana ]osi}eva dela „Pi{~evi zapisi“ i „Vreme zmija“, koja se odnose na period od 1993. do 2000. godine.

VELIKO INTERESOVAWE STRANIH IZDAVA^A ZA ROMAN VLADISLAVA BAJCA

^etvrto izdawe „Hamam Balkanije”

Nagra|en Baji}ev film Na me|unarodnom festivalu Zapadni Holivud, odr`anom u hotelu „Ruzvelt“ od 5. do 8. avgusta u Los An|elesu, na kojem je prikazano 120 filmova sa svih strana sveta, srpski film „Na lepom plavom Dunavu“ Darka Baji}a (proizvodwa „Magi~na linija“, „Stela enterprajsis“ i „Intermedija netvork“), osvojio je ~ak ~etiri nagrade. Baji}evom filmu je dodeqena nagrada za najboqi dugometra`ni igrani film, kao i za najboqu re`iju, kameru Borisa Gortinskog, i scenografiju Mile Jeremi}.

Budu}i da je Darko Baji} bio spre~en obavezama koje je imao kao predsednik `irija na festivalu u Herceg Novom, nije prisustvovalo dodeli nagrada u Los An|elesu. Umesto wega, na{ film je tamo predstavqao direktor fotografije Boris Gortinski koji tamo `ivi i radi.

Film je pravqen po scenariju Neboj{e Rom~evi}a. U wemu igraju Miki Manojlovi}, Branislav Le~i}, Ivan Bosiq~i}, Ana Frani} i Bojana Maqevi}.

Tu je nekolicina afirmisanih evropskih glumaca, me|u kojima i je Nemac ruskog porekla - Tim Sejfi.

Film „Na lepom plavom Dunavu“ uskoro }e se na}i i na festivalu u Strazburu koji po~iwe 28.avgusta. Tako|e }e biti prikazan i 4. septembra na festivalu u italijanskom gradu Salentu.

„To su surove kwige samoanalize, preispitivawa i dru{tvene kritike“, rekao je Tadi} i dodao da je predstavom `eleo da uka`e da se ti zapisi ne odnose samo na pomenuti period ve} i na stawe u dru{tvu u dana{we vreme.

Predstava }e biti na repertoaru Beogradskog pozori{ta i u petak 14. avgusta, a svi kupci izdawa Slu`benog glasnika na dan tog preduze}a uz kwigu dobi}e i besplatnu kartu za taj pozori{ni komad.

Sve~anost povodom dana Slu`benog glasnika bi}e odr`ana u ~etvrtak u 19 sati, a kako je najavqeno, prisustvova}e i premijer Srbije Mirko Cvetkovi}.

(Beta)

Roman Vladislava Bajca „Hamam Balkanija“ do`iveo je za samo godinu dana ~etiri izdawa, saop{tio je wegov ekskluzivni izdava~ „Arhipelag“. ^etiri izdawa za godinu dana, zajedno sa izuzetno pozitivnim odjecima me|u ~itaocima i u kwi`evnoj kritici, predstavqaju veliki uspeh romana „Hamam Balkanija“, za koji se mo`e re}i da je prepoznat kao kwiga koja prevazilazi sezonu u kojoj se pojavio.

To je je jedan od na~itanijih romana na srpskom jeziku u posledwih godinu dana, {to je pokazalo i istra`ivawe tr`i{ta kwige koje je sprovela internet kwi`ara Knjizara.com.

Ovaj roman je za proteklih godinu dana dobio nekoliko zna~ajnih priznawa. Tokom jeseni 2008. godine dobio je presti`nu me|unarodnu kwi`evnu nagradu „Balkanika“ za najboqu kwigu objavqenu na nekom od jezika Balkana u 2007. i 2008. godini, a potom i nagradu „Zlatni Hit liber“ koji dodequje TV emisija „ Hit libris“ za deset najtra`enijih kwiga na srpskom jeziku u pro{loj godini. Nedav-

no je „Hamam Balkanija“ dobio i nagradu „Isidora Sekuli}“ kao kwiga godine.

Za Baj~ev novi roman vlada veliko interesovawe stranih izdava~a i do sada su potpisani ugovori sa izdava~ima u Austriji, Norve{koj, Hrvatskoj i Bugarskoj, a u toku su pregovori s francuskim, italijanskim, {vedskim i slovena~kim izdava~ima.“Hamam Balkanija“ }e do kraja godine biti objavqen i na engleskom jeziku. Budu}i da je Baj~ev roman dobitnik nagrade „Balkanika“, mo`e se o~ekivati da }e ovaj roman uskoro biti objavqen i na makedonskom, gr~kom, rumunskom, turskom i albanskom jeziku.

SAOP[TEN PROGRAM KAWI[KOG ME\UNARODNOG FESTIVALA

Legende zlatnog doba yeza na obali Tise Me|unarodni festival „Xez, isti~e umetni~ki direktor feimprovizovana muzika...“, koji }e stivala Zoltan Bi~kei. - Pored trodnevnim programom obele`isvetske premijere komada „Du`iti mali jubilej, jer se u Kawi`i na 100 igala“ ovogodi{wi festina obali Tise od 10. do 12.septemval obele`i}e nastup veterana bra prire|uje 15. put, obele`i}e sving epohe, a nastavqamo i prakvi{e atraktivnih i zna~ajnih dosu da na kawi{koj sceni nastupaju ga|awa. U prvom planu svakako }e biti svetska premijera novog komada Jo`efa Na|a „Du`ina 100 igala“ zakazana za 10. septembar, a koju proslavqeni umetnik upravo priprema u rodnom gradu. Uz Na|a na sceni }e biti glumci \er| Sakowi, Dene{ Debrei, Ishi Juwa, \ula Francia, Enike Budai i Ako{ Kalmar, a muzi~ku podr{ku glumcima da}e dru`ina koju predvodi sen}anski kompozitor i izvo|a~ Silard Mezei, uz koga }e biti jo{ Branislav Aksin, Kornel Papi{ta, Bogdan Rankovi}, Albert Marko{, Ervin Malina i I{tvan ^ik.

Za predstavi koju re`ira Na|, u produkciji Regionalnog kreativnog ateqea „Jo`ef Na|“, muziku je komponovao Mezei, sedam glumaca i plesa~a vezuje se za sedam muzi~ara.

Jo`ef Na| - Na| je u svom radu od po~etka privr`en savremenoj mui legende xeza iz Amerike. Plazici, najvi{e onoj struji koja se nirali smo prvobitno da festizove improvizovana muzika, pa je val za ovaj jubilej traje nedequ daprirodno da se wegova premijera na ali zbog ekonomske krize, moprikqu~uje programu festivala ra}emo se zadovoqiti uobi~aje-

nom trodnevnom {emom. Zbog pomawkawa novca izostalo je unapred anga`ovawe sastava za doma}ina xem-se{na, nego }e se na licu mesta pristupati „ku}nom muzicirawu“, spontanom formirawem sastava od prisutnih muzi~ara.

Prvog dana festival }e po tradiciji otvoriti jutarwe muzicirawe na kawi{koj pijaci trio Arpada Bako{a, u Galeriji „Tihamer Dobo“ bi}e otvorena izlo`ba slika prerano preminulog suboti~kog umetnika Miklo{a Biroa.

Uo~i same premjere Na|ovog komada „Du`ina 100 igala“ koncert prirediti irsko-italijanski duo Tim Trevor Brisko (saksofon) i Nikola Guazaloka (klavir), koji sviraju prefiwenim kamernim izrazom i sa specifi~nim senzibilitetom stvaraju organsku savremenu muziku.

Drugog dana festivala, 11.septembra ve~erwi program otvara kvarter Miklo{a Kurine (klavir), uz koga }e nastupiti \er| Orban (kontrabas), Andra{ Lakato{ Pecek (bubwevi) i peva~ica Laura Kurina, a wihovo muzicirawe je redak primer klasi~nog xeza iz 60-tih godina pro{log veka. Pored trija Arpada Bako{a koji }e prvog dana muzicirawem na pijaci predstavqati tradiciju

izvorne muzike, druge festivalske ve~eri na kawi{koj sceni nastupi}e Pavle Aksentijevi} i grupa „Zapis“ s repertoarom tradicionalne srpske izvorne i duhovne muzike.

Kawi`ani su ostali verni opredeqewu prisutnom od samog po~etka da pozivaju one muzi~ke veterane koji su posledwi svedoci zlatnog doba xeza. Ovog puta to }e biti posledwi `ivi basista iz orkestra Kaunta Bejsija - Henri Skiper Frenklin koji }e nastupati sa svojim stalnim partnerom turskim bubwarem Robertom Ikizom, nastawenim u [vedskoj, i sa ma|arskim saksofonistom Viktorom Totom. Frenklinov trio }e na zavr{nom koncertu drugog dana podsetiti qubiteqe muzikie na nezaboravnu zlatnu epohu svinga.

- Tre}i veliki muzi~ki doga|aj festivala je dolazak legendarnog ^arlija Gejla, koji }e kod nas muzicirati posle dve i po decenije, koliko je pro{lo od wegovog nastupa na „Danima xeza“ u Novom Sadu podse}a Bi~kei. - Na tada{woj evropskom turneji Gejl je stekao slavu zahvaquju}i wegovom promoteru Peteru Kovaldu. Do svoje 45. godine Gejl je uglavnom svirao za ptice, za qude u metrou i ponegde u podrumima i tavanima nepriznatih muzi~ara. Posle uspe{ne evropske turneje, jedno vreme se prikqu~io grupi ~uvenog Sesila Tejlora, ali sve vreme je odr`avao svoje male komboe. Kao kompozitor i saksofonista i ni{ta mawe

Henri Skiper Frenklin

kao klavirista, ubrzo je postao sinonim za nekompromisnu, ~isto umetni~ku muziku. Postao je svetionik u mraku velike parade komercijalne kvazi umetnosti, a wegova ~ista duhovnost je i danas merilo prave umetni~ke muzike. Gejl je prihvatio poziv za zajedni~ki nastup sa Sen}aninom Silardom Mezeijem, koji je lane imao vi{e uspe{nih izdawa i pohvala kritike u Evropi i Americi, pa }e na zavr{noj ve~eri festivala nastupati uz kvartet koji predvodi Mezei, u kome su jo{ Erne Hok, Ervin Malina i I{tvan ^ik.

Posle nedavnog uspeha na pariskom xez festivalu na kawi{ku scenu sti`e i radionica Mihaqa Borbeqa, koji je pre nekoliko godina ve} nastupao pred ovda{wom publikom. Specifi~na lirska ose}ajnost i suptilnost kamernog muzicirawa Borbeqovog sastava usmereni su ka `ivotnom delu ~uvenog ma|arskog kompozitora Zoltana Kodaqa, ali i protkani mnogim improvizacijama, a u Kawi`i }e im se pridru`iti poznati ma|arski violon~elista Bala` Kantor.

M. Mitrovi}

SPORT

sreda12.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

16

TURNIR U SINSINATIJU

Ki{a stala, Ana oti{la daqe Du{an Vemi} i Novak \okovi}

TURNIR U MONTREALU

Rafa pobedio Novaka – u dublu [panac Rafael Nadal vratio se na teren posle vi{e od dva meseca pauze zbog povrede kolena. Nadal je na turniru u Montrealu isprobao teren u konkurenciji dublova. U paru sa Fransiskom Roigom slavio je pobedu nad srpskom kombinacijom Novak \okovi} - Du{an Vemi} rezultatom 7:5, 6:4.

Wegovo koleno izdr`alo je prvi zvani~ni test jo{ od 31. maja, kada je na Rolan Garosu pora`en od Robina Soderlinga.

Posle toga se povukao zbog upale tetive kolena koju je vukao du`e vreme. Odsustvo Nadala iskoristio je Roxer Federer da

se trijumfom u Parizu, a zatim i na Vimbldonu vrati na vrh ATP liste. Sada se o~ekuju novi okr{aji [vajcarca i [panca u borbi za poziciju broj jedan.

- Sjajno je vratiti se na teren.

Svaka pobeda je va`na, a igra u dublovima je zabavna, tako da sam veoma sre}an zbog ovog {to smo uradili. Radujem se me~u u singlu u sredu - izjavio je Nadal nakon susreta sa \okovi}em i Vemi}em.

On bi i u konkurenciji singlova mogao prvo da se sastane sa srpskim teniserom. Po{to je u prvom kolu bio slobodan, Nadal o~ekuje boqeg iz duela Viktor Troicki - David Ferer.

Ana Ivanovi} vodila je rezultatom 2:6, 6:1, 4:1 protiv Melani Udin u me~u prvog kola VTA turnira u Sinsinatiju, kada je ki{a prekinula duel. ^im je ki{a stala Ana je dovr{ila posao protiv ~etiri godine mla|e teniserke i pobedom 6:1 u tre}em setu izborila plasman u drugo kolo. Efektivno, me~ je trajao sat i 28 minuta. Nastavak, posle ki{e, trajao je svega {est minuta.

Srpska teniserka dozvolila je sedamnaestogodi{woj Amerikanki da ubedqivo dobije prvi set, onda se probudila, ekspresno re{ila u svoju korist drugi set i potpuno se vratila u me~.

Kada je Beogra|anka u{la u udarac i do{la do kretwe po betonskoj podlozi, spre~ila je Udin da uzme skalp jo{ jednoj srpskoj teniserki ove godine.

Podsetimo, upravo je ona bila kobna za Jelenu Jankovi} na ovogodi{wem Vimbldonu, eliminisav{i je u tre}em kolu (6:7, 7:5, 6:2). Na sli~no iznena|ewe slutio je po~etak me~a na centralnom terenu u Sinsinatiju, kada je jedanaesta igra~ica sveta izgubila servis i to sa dve dvo-

Na vreme se probudila: Ana Ivanovi}

struke servis gre{ke! Udin je to iskoristila i sigurnom igrom u slede}em gemu pove}ala na 2:0.

Amerikanka je rutinski ~uvala dva gema prednosti, da bi pri rezultatu 4:2 jo{ jednom napravila brejk, a zatim mirno privela set kraju. Pogled na semafor

kao da je probudio iz dubokog sna srpsku teniserku i ona je po~ela da servira mnogo boqe. Do{la je do vo|stva od 3:0 u drugom setu, Udin je uzvratila osvajawem gema na svoj servis, ali to je bio i posledwi gem koji je osvojila do izjedna~ewa u setovima.

Jelena, u~i od Kim! Marion Bartoli u posledwe dve godine predstavqa nere{ivu enigmu za Jelenu Jankovi}.

Iako je prethodni zvani~ni me~ odigrala jo{ u maju 2007, Belgijanka Kim Klajsters je iza{la na teren u Sinsinatiju i pokazala srpskoj teniserki kako se to radi.

Klajsters - Bartoli 6:4, 6:3, za sjajan povratak takmi~ewu nekada prvoplasirane na VTA listi.

Ona je posle me~a izjavila da nije o~ekivala ni{ta posebno i da joj je jedini ciq bio da se maksi-

malno fokusira na zbivawa na terenu, pa {ta bude.

- Sada sam zaista sre}na zbog pobede i potrudi}u se da nastavim u istom ritmu - kazala je Klajsters.

Ona }e se u drugom kolu sastati sa {vajcarskom veterankom Pati [nider. Jelena Jankovi} u drugoj rundi renomiranog turnira (nagradni fond je dva miliona dolara) igra}e s boqom iz me~a Marija Kirilenko (Rusija) - Jaroslava [vedova (Kazahstan).

Ana je u drugom setu, pri rezultatu 3:1 spasila dve brejk lopte, {to joj je ulilo dodatnu snagu i me~ je vra}en na po~etak.

Ivanovi}eva je u istom stilu po~ela i odlu~uju}i set, ali ju je na putu preokreta zaustavila ki{a. Ispostavilo se na kratko, jer pauza od skoro sat vremena nije poremetila Srpkiwu.

- Nisam dobro po~ela me~. Napravila sam previ{e gre{aka, a i servis mi je bio vrlo slab {to se videlo po broju dvostrukih gre{aka. Me|utim, posle prvog seta sam se trudila da ubedim samu sebe da igram na na~in na koji sam navikla na igram, a ne samo da ~ekam gre{ke protivnice - izjavila je Ivanovi}eva.

Ana }e sledi}i me~ igrati sa Ma|aricom Melindom Cinki, 59. na VTA listi.

PALI]ANI USPE[NI U MAKEDONIJI

Deset medaqa sa Ohrida

[O[TAR PRIMIO ZLATNE VESLA^E: Predsednik Sportskog saveza Srbije Aleksandar [o{tar primio je zlatne juniore vesla~e Igora Luci}a i Luku \or|evi}a (na slici), ~estitao im na rezultatu i rekao da wegova organizacija posebno ceni uspehe mladih.

- Ovaj uspe zna~ajan je jer nastavqa kontinuitet osvajawa medaqa na velikim takmi~ewima koji vesla~i imaju godinama.

Sportski savez nije nadle`an za vrhunski sport, ve} za one koji se spremaju da jednom budu najboqi u seniorskim selekcijama, zato umemo da posebno cenimo va{ uspeh - rekao je [o{tar.

Dvojac bez kormilara pobedio je na Svetskom prvenstvu u Francuskoj.

Na me|unarodnoj regati u Ohridu, na kojoj su pored doma}ina u~estvovali vesla~ki klubovi iz Srbije i Bugarske, nadmetalo se i 11 ~lanova Vesla~kog kluba Pali}. Oni su osvojili 10 medaqa (~etiri zlatne, ~etiri srebrne i dve bronzane), potvrdiv{i time da su u samom vrhu vesla~kog sporta u zemqi i okru`ewu.

Zlatnim medaqama okitili su se kadetkiwe Andrea Kukla i Adrien Abraham u dublskulu i u skifu Doro}a Levai, a u skifu na pobedni~kom postoqu su se na{li senior Daniel Mi{kolci i seniorka Bernadet Lajko.

Srebrne medaqe u skifu osvojili su kadet Daniel Witri i seniorka Laura Va{, a u dublskulu Toni Ma~kovi} i Tama{ Teleki su bili odmah iza najboqih

Ekspedicija VK Pali} u Ohridu

u juniorskoj i seniorkoj konkurenciji. Bronzane medaqe izbo-

rili su u dublskulu kadetkiwe Doro}a Levai i Sibila Bo-

{wak i kadeti Roland Lo{onc i Daniel Witri. M. Mitrovi}

LETWI KAMP KS VOJVODINE U DELIBLATSKOJ PE[^ARI

Zalet za Maroko

Zajedni~ki snimak u~esnika kampa

U organizaciji Karate saveza Vojvodine stotinu karatista treniralo je na letwem kampu u [kolsko - rekreativnom centru u Deliblatskoj pe{~ari, a pod pokroviteqstvom Ministarstva omladine i sporta.

Sedmodnevne pripreme za najboqe vojvo|anske karatiste uspe{no su realizovane na zadovoqstvo i u~esnika i trenera , a sve u sklopu priprema za predstoje}a takmi~ewa - Mediteranski {ampionat u Podgorici (septembar), Balkanski {ampionat u Turskoj (oktobar) i Svetsko prvenstvo u Maroku (novembar). Na svim navedenim nadmetawima u~estvova}e takmi~ari u uzrastu kadeta, juniora i mla|ih seniora.

Trena`ni proces sprovodio se tri puta dnevno, a stru~ni rad poveren je renomiranim stru~wacima iz karate sporta. Sa takmi~arima su radili Simo Sala-

pura, kadetski selektor u borbama, Predrag Stojadinov, seniorski selektor u borbama, Sa{a \or|evi}, kadetski i juniorski selektor u katama i Vladimir Ili}, trener u borbama. Medicinski nadzor bio je poveren dr Ivanu Luki}u, a kampom su rukovodili direktor KSV Strahiwa Tepav~evi} i predsednik KFS Zoran Jerkovi}. Na kampu je bio prisutan i Milan Kova~evi}, internacionalni karate sudija sa svetskim zvawem.

Sportiste su tokom ovih priprema posetili i predstavnici republi~kog Zavoda za sport koji su sproveli i testirawe zdravstvenih, psiholo{kih i fizi~kih karakteristika reprezentativaca.

Na ovom kampu u~estvovalo je 30 takmi~ara iz regiona Karate saveza Sredweg Banata i to iz ~etri kluba - Zrewanina, Zadrugara, Kleka i Juka. @. Bn.

SPORT

DNEVNIK SRBIJA U PRIJATEQSKOM ME^U GOST SELEKCIJI JU@NE AFRIKE (19, TV)

sreda12.avgust2009.

17

PRIJATEQSKI ME^ MLADIH REPREZENTACIJA U NOVOM SADU

Hvatawe ritma Fejsin projektil za radost za Francuze Srbija – Izrael 1:0 (0:0)

Reprezentacija Srbije }e ve~eras u dalekoj Pretoriji (19-TV) podeliti megdan u prijateqskoj utakmici sa selekcijom Ju`ne Afrike, doma}inom narednog Mondijala. Dakle, bi}e to prava uvertira za verovatno i kqu~ni duel u kvalifikacijama za SP protiv Francuske, 9. septembra na Marakani, ali mo`da i prilika za upoznavawe sa egzoti~nom destinacijom na ~ijem tlu }e biti organizovana zavr{na smotra svetskog fudbala naredne godine.

- Tra`imo nadgradwu autoriteta, neku novu fudbalsku afirmaciju za pojedince, a treba unaprediti i delove igre, odnosno kompletan ambijent unutar ekipe. Bez obzira na nepovoqan termin ima}emo koristi od ovog iskustva u Africi, a ponavqam, rezultat ne}e biti u drugom planu - u svom stilu rekao je selektor.

Snagu rivala stru~ni {tab je detaqno prou~io, uz konstataciju da je re~ o talentovanoj selekciji, koja neguje organizovanu pas igru

NOVI SAD: ke. Takore}i do samog Stadion “Karafini{a me~a nije bilo |or|e”, gledalaizrazitih {ansi, ali se ca 3.500. Sudija: videlo da na{i spori Stankovi} (Srbija). centralni bekovi i nedoStrelac: Fejsa u 86. mivoqno uigrana odbrana u nutu. @uti kartoni: Joprvom poluvremenu tevanovi}, Vukovi}, Rado{ko izlaze na kraj s brzovanovi} (Srbija), Abunogim gostima. Naro~ito kart, Roa{ i Golsa (Izsu imponovali Golsa Ejal rael).

(8) i Asulin Gaj (10), koji Crveni kartoni: Vukosu po izlasku iz igre pred vi} (Srbija) i Roa{ (Izkraj utakmice nagra|eni rael) obojica u 33. minuburnim ovacijama, ba{ tu. kao i na{ kapiten MiraSRBIJA: @ivkovi} 7, lem Sulejmani i ne{to Jovanovi} 6, Bre`an~i} kasnije igra~ odluke Qu6 ( Milanovi} 7), Savi} bomir Fejsa.

6 (Stevanovi} 7), VukoTek po{to je Dujkovi} vi} 6, Gulan 6, Fejsa 8 u pauzi pretumbao celu (@ivanovi} -), Tomi} 6 odbranu, a ulogu zadweg (Radovanovi} 7), Tadi} 7 veznog poverio Ivanu Ra(Qaji} 7), Sulejmani 7 dovanovi}u iz Atalante, (Bosan~i} -), Perovi} 7 na{a igra se stabilizo(Aleksi} 6). vala, a ujedno ulaskom IZRAEL: Klejman 6, Qaji}a, Stevanovi}a i Rikan 7, Elajam 7, GerAleksi}a postala opa{on 7, Ro{ 7, Abukart 7, snija po suparni~ki gol.

Roa{ 6, Golsa 7, (od 88.

Bele`imo tako sjajnu Suisa -), Gadir 7 (Biton kontru Srbije u 85. minu6), Asulin 8 (Verdi -), tu kada je Qaji} u sprinAzriel 6 (od 46 Zizov 6, tu od 60 metara nanizao Radost fudbalera Srbije posle Fejsinog gola Foto: F. Baki} od 88. Ben Haim -). dvojicu protivni~kih Mlada fudbalska reprezenigra~a i {utirao, ali je Klejtacija Srbije pobedom je poman bio na mestu. U prvom miIZJAVE POSLE UTAKMICE ~ela novi ciklus pod komandnutu zaustavnog vremena odnom palicom selektora Ratoli~no je {utirao i Radovanomira Dujkovi}a. U prijateqvi}, ali je za malo bio nepreRatomir Dujkovi}, selektor Srbije: skom me~u, koji je po sadr`aju cizan. Gosti su pripretili u - Reprezentacija Izraela namu~ila nas je u prvom poluvremenu, li~io na pravi kvalifikaci61. minutu preko Asulina, no stvorili su i nekoliko {ansi. Ta, iako mlada ekipa, ve} dugo radi oni duel, orli}i su u Novom golman @ivkovi} je iz drugog zajedno i vidi se kvalitetan sistem rada mog kolege. Odigrali smo Sadu pobedili Izrael golom poku{aja ukrotio udarac. dva razli~ita poluvremena, bilo je mnogo gre{aka u sredini tereQubomira Fejse u samom fiDo prvog kvalifikacionog na, ali i zbog odli~ne igre Izraelaca u odbrani. Zadovoqan sam ni{u me~a – 1:0 (0:0). Jedini duela sa Slova~kom 5. septemzbog pobede, jer je ovo na{ prvi zajedni~ki me~ i to }e nam biti popogodak pao je posle silovibra u Novom Sadu, Dujkovi}u zitivan impuls za naredna takmi~ewa. Pritisnuli smo protivnitog udarca Partizanovog vepredstoji dosta posla, ali je ka u drugom poluvremenu, to je rezultiralo na{om boqom igrom i ziste sa tridesetak metara. evidentno da ova selekcija pobedili smo minimalnim rezultatom, jer smo za jedan gol bili boGolman Klejman je zaplivao poseduje kvalitet i da }e poqi od Izraelaca - rekao je selektor Srbije Ratomir Dujkovi}. kroz vazduh, a lopta se poluvratkom Rajkovi}a u zadwu liIvanir Mordehaj, selektor Izraelaca: visoko zarila kraj desne staniju, Obradovi}a uz levi bok, - Hvala Fudbalskom Savezu Srbije {to nas je doveo ovde na pritive izraelskog ~uvara mrea Petrovi}a, Mati}a i Mijateqsku utakmicu i bilo nam je veoma lepo. Ve} dugo na{e dve ze`e. linkovi}a u vezu, biti to samqe imaju odli~an kontakt i nadam se da }e se ta saradwa nastaviDa Dujkovi}a o~ekuje mukostav za respekt. ti. Nisam sre}an zbog poraza, ali sam zadovoqan igrom, jer nam je trpan posao videlo se u prvih Novosa|ani su, kao i ranifalilo {est igra~a koji su sa A reprezentacijom. Dali smo {ansu 45 minuta. Izraelci su konjih godina, lepo primili mlamla|im snagama i zadovoqan sam prikazanom igrom. Srpski tim u trolisali igru, imali sigudi}e Srbije i ne treba sumwaovom godi{tu je jedan od najboqih u Evropi, uvek igra na finalnom ran pas, pa je wihova bespreti da }e imati wihovu punu turniru i nadam se da }emo se sresti u finalu u Danskoj - istakao korna tehni~ka obu~enost u podr{ku kada uslede me~evi je selektor Izraelaca.

M. Risti} par navrata izmamila aplauze za bodove. objektivne novosadske publiS. Savi}

Pozitivan impuls

Zdravko Kuzmanovi}

- Nadamo se da }e ovaj blic boravak u Africi narednog leta biti znantno produ`en. Za tako ne{to neophodan nam je trijumf protiv Francuza, ali prethodno ho}emo jo{ jednu pobedu protiv Bafane Bafane (Ju`na Afrika) koja treba da podigne tenziju i odrazi se pozitivno na samopouzdawe - smatra golman crvenih Vladimir Stojkovi}.

Selektor Anti} usled vi{e sile opredelio se za kombinovani sastav, proveru odre|enih novih snaga i ideja u pogledu koncepta igre. Zbog povreda i klupskih obaveza izostaju Vidi}, Stankovi}, Jankovi}, Milija{, Kolarov, Dragutinovi}, Panteli}... [ansu }e dobiti momci sa mawom minuta`om poput Ninkovi}a, Ka~ara ili To{i}a, a tu su i tri debitanta Brki}, Petrovi} i Milinkovi}.

u prostor, a opasno preti i preko bokova.

- Ne sumwam da je rival, kome idemo na megdan, ozbiqan. Mi naravno `elimo pobedu. Bi}e ovo mala avantura, jer sam put u Afriku nosi u sebi posebnu aromu - veli Gojko Ka~ar koji je golom po~eo sezonu u Herti, a verovatno }e u reprezentaciji dobiti i ne{to ofanzivniju ulogu.

Te{ko je pretpostaviti u kakvom sastavu }e orlovi istr~ati ve~eras na „Super stadion“ u Pretoriji, jer selektor svoje takti~ke zamisli uvek bri`qivo skriva. Ipak, treba o~ekivati na golu Stojkovi}a, u defanzivi Ivanovi}a, Obradovi}a, Suboti}a i Lukovi}a, u manevru Kuzmanovi}a, Ninkovi}a i Ka~ara, po bokovima Krasi}a i Jovanovi}a, a u {picu napada Nikolu @igi}a.

Z. Rangelov

NIKOLA @IGI]:

Nastavak pobedni~kog niza Centarfor orlova Nikola @igi} i daqe je ~lan Valensije, a u pripremnom periodu se istakao velikim brojem pogodaka. Ipak, na stolu je i konkretna ponuda Bordoa.

Nikola @igi}

- Uskoro }e i pitawe mog statusa biti re{eno. Va`no mi je da sam mnoge neverne Tome u Valensiji golovima osta-

vio bez teksta. Istina, postoji poziv Francuza koji }e nastupati u Ligi {ampiona, {to je poseban izazov. Mnogo faktora }e uticati da se prona|e zajedni~ki jezik, re{ewe koje bi zadovoqilo klubove i mene - objasnio je @igi}.

O~ekivawa u Pretoriji?

- Od nas se o~ekuje trijumf i mi }emo se potruditi da ga ostvarimo. Idemo da odigramo dobru utakmicu i nastavimo pobedni~ki niz. Prijateqski karakter utakmice ne}e umawiti na{e motive - konstatovao je @igi}.

Re~- dve o rivalu.

- Pratio sam Kup konfederacija gde su imali zapa`en nastup. Uostalom, o kvalitetu najboqe govori podatak da su namu~ili Brazil i [paniju.

Ne}e nam lako biti, ima}e i ogromnu podr{ku sa tribina, ali da bismo sa~uvali zavidan nivo samopouzdawa i optimizma pred okr{aj s Francuzima, neophodan nam je pozitivan ishod - zakqu~io je Nikola @igi}.

Z. R.

U Kikindi 11 novajlija Prema re~ima generalnog sekretara OFL Kikinda - Novi Be~ej Lazara Latinovi}a najvi{e promena u letwem prelaznom roku bilo je u ekipi srpskoliga{a Kikinde, ooti{lo je 17, a do{lo 11 fudbalera.Oti{li su: Bo{kov, To{kov, Savi}, Rajevi}, @ivkov, Misi}, Nadla~ki, Vasiqevi}, Geci}, Malinovi}, Beleuc, Trifunac, M. [ibul, \uki}, S. ]ulibrk, Rosi}, Trifun~evi} i Zori}, a do{li su: Vlaji}, Mili}ev, Ratko, Utr`an (bili pozajmqeni nakova~kom Poletu), Mar~eta i ]eran (Kozara), Sulejmanovi} i ^uso (@AK), D. Mesaro{ (Vojvodina, Novo Milo{evo), Pavlov (Bratstvo, Beograd) i Cvijan (Obili}).

Vojvo|anskog liga{a Slobodu iz Novih Kozaraca poja~alo je ~ak 10 kvalitetnih igra~a: Malinovi}, Geci}, @ivkov, Nadla~ki, Misi}, Vasiqevi},Raji} (Polet), Bilbija (Budu}nost, Srpska Crwa), \uki} (Tisa, Padej) i Na|alin (Crvena zvezda, Vojvoda Stepa). Oti{li su: Popi} i Z. Ostoji} (Delija), M. ]ulibrk, Savi} (@AK), Rankov (Vojvodina, NM). Kozara iz Banatskog Velikog Sela je znatno poja~ala napada~ki red dolaskom iskusnog strelca Vladimira

Budu}nost spremna Fudbaleri vojvo|anskog liga{a Budu}nosti iz Alibunara do~ekuju spremno jesewi deo prvenstva i nadaju se dobrim rezultatima. Tokom letweg perioda u klubu su se dogodile brojne promene u ciqu stvarawa povoqnijih uslova za rad.Novi predsednik je Milovan Anovi}, za glavnog trenera anga`ovan je Emanuel Bro{}anc i sigurno }e znati da svoje bogato fudbalsko iskustvo prenese na svoje pulene.

- Tokom leta naporno smo radil i kroz {est prijateqskih me~eva igra~i su dostigli `eqenu formu .U prelaznom periodu neki su oti{li u Proleter, a u Budu}nost su se vratili Stanin, Cicovi} i Butkovi}. Veliko poja~awe je i dolazak golmana Ivana Spasevskog iz Vr{ca, a iz omladinskog pogona prikqu~eno je nekoliko dobrih igra~a. U prva dva kola Budu}nost do~ekuje Radnik sa Starog Tami{a i Slogu iz Star~eva i to je prilika da se na startu prvenstva ostvare dobri rezultati - rekao je trener Bro{}anc.

R. Jovanovi}

Kitanovi}a (Obili} iz Novog Kne`evca) i Kiurskog iz ba{aidske Vojvodine. U Slobodu su se ponovo vratili Grubor i Reqi} (@AK, Kikinda), a stigao je i Trivun~evi} i srpskoliga{a Kikinde. Oti{li su Mar~eta i ]eran (Kikinda) i Anu{i} (Polet, Nakovo). U nakova~ki Polet stigli su Anu{i}, Ke~a, N. Mudrini} i Zori}, a oti{li Lazinica i Tele~ki (Delija), Vlaji}, Mili}ev, Ratko, Utr`an (Kikinda).

Novi vojvo|anski liga{ Vojvodina iz Novog Milo{eva poja~ala se slede}im igra~ima: Rankov (Sloboda), Rockov (Napredak, BT), Jovanovi} (Be~ej), Martinovi} (Crvena zvezda, Vojvoda Stepa) i Petrovi} (Budu}nost, SC). Iz kluba su oti{li: Mesaro{, Male{, Wegra{ i Radojev. Jedinstvo iz Novog Be~eja poja~ali su Male{ i Nem~ev. Dosta prometa bilo je i u redovima kikindskog @AK-a, do{li su: golman Milan Savi} (Sloboda, Nova Kozarci), Gruji} i Popov (Vojvodina, Ba{aid), Kanala{ (Borac, I|o{), Na|alin (Crvena zvezda, Vojvoda Stepa), a oti{li [ibul, Sulejmanovi}, ^uso, Reqi} i Grubor.

M. S.

Perle`ani u Despotovcu Zrewaninska podru~na fudbalska liga }e i ove sezone imati 16 ~lanova. Novajlije su povratnik iz Vojvo|anske lige istok @AK (Kikinda), prvak Me|uop{tinske lige Borac (Aleksandrovo), OFK Klek i Borac (Zrewanin). Prvenstvo startuje 16. avgusta, mada }e se nekoliko utakmica odigrati dan ranije. U prvom kolu sastaju se: Krajina (Kraji{nik) - OFK Klek, Borac (Zrewanin) Omladinac (Ravni Topolovac), Naftagas (Elemir) - Delija (Mokrin), Mladost Luks (Luki}evo) - Begej (@iti{te), Zadrugar (Lazarevo) - Bile}anin (Se~aw), Mladost (Banatski Despotovac) Vojvodina (Perlez), Potisje (Kni}anin) - Naftagas (Boka) i @AK (Kikinda) - Borac (Aleksandrovo).

M. S.

LIGA KIKINDA – NOVI BE^EJ

Prvak ide u bara` Kako je rekao sekretar OFS Kikinda - Novi Be~ej Lazar Latinovi} od ove godine startuje op{tinska liga pomenutog saveza.U novoj ligi takmi~i}e se {est ekipa: Crvena zvezda (Rusko Selo), Vojvodina (Ba{aid), Borac (I|o{), Napredak (Banatska Topola), Jedinstvo (Bo~ar) i 2. oktobar (Kumane).

Igra}e se ~etvorokru`no, a pobednik }e se u bara`u sastati sa prvakom lige OFK Kikinda - Nova Crwa za plasman u Zrewaninsku podru~nu ligu. Zanimqivo j da }e i pora`eni iz bara`a imati novu {ansu za vi{i plasman,sasta}e se sa drugoplasiranom ekipom iz OFK Zrewanin - Se~aw. Takmi~ewe bi trebalo da startuje 30. avgust.

M. S.

@IVO U ^ONOPQI

Sloga puni akumulatore Pod kormilom Zorana Radakovi}a,fudbaleri Sloge iz ^onopqe nesmawenom `estinom pune akumulatore pred po~etak prvenstva u Me|uop{tinskoj ligi Sombor.

Trener Radakovi} je izrazio zadovoqstvo {to se treninzi odvijajuu odli~nim uslovima na stadionu Sloge u ^onopqi. Ve`ba se punom parom, a zalagawe na treninzima i utakmicama je na zavidnom nivou.

Na okupu su23 igra~a: Pekewe{, Smoxqanovi}, Bjelobrk, Batalo, Kova~, Bari}, Rwak,Svilar, ^utura, Cveti}anin, Baki}, Matko, Vuleti}, Vidovi}, Dizdar, Kuki}, [orgi}, Ron~evi} i Dodik.

Novajlije su: Resanovi}, Radoj~i} (Pik, Prigrevica) i Drvar (Jedinstvo, Kolut).

- Na{e su ambicije plasman u vrh tabele i da konkuri{emo za ulazak u Podru~nu ligu Sombor – istakao je Radakovi}.

A. Sekeq

Yerard ne igra protiv Holandije Kapiten Liverpula Stiven Xerard zbog povrede prepona nije otputovao sa reprezentacijom Engleske na prijateqski me~ sa Holandijom.

Xerard se povredio na treningu, a selektor Fabio Kapelo nije `eleo da rizikuje, te ga je oslobodio obaveza u nacionalnom timu.

18

SPORT

sreda12.avgust2009.

DNEVNIK

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA PRVE LIGE SRBIJE

Proleter na Slanoj bari 11. novembra ~eka kanarince 1.

2.

3. kolo

kolo

kolo

(15. avgusta u 17)

Zemun - Novi Pazar Radni~ki (S) - In|ija Proleter - Srem Be`anija - ^SK Pivara Sevojno Point - Mladost (L) Dinamo - Sloga Banat - Novi Sad Kolubara - Mladost (A) Radni~ki (N) - Teleoptik

4.

Novi Pazar - Teleoptik Mladost (A) - Radni~ki (N) Novi Sad - Kolubara Sloga - Banat Mladost (L) - Dinamo ^SK Pivara - Sevojno Point Srem - Be`anija In|ija - Proleter Zemun - Radni~ki (S)

5.

Radni~ki (S) - Novi Pazar Proleter - Zemun Be`anija - In|ija Sevojno Point - Srem Dinamo - ^SK Pivara Banat - Mladost (L) Kolubara - Sloga Radni~ki (N) - Novi Sad Teleoptik - Mladost (A)

kolo

kolo

(9. septembra u 16.30)

Novi Pazar - Mladost (A) Novi Sad - Teleoptik Sloga - Radni~ki (N) Mladost (L) - Kolubara ^SK Pivara - Banat Srem - Dinamo In|ija - Seojno Point Zemun - Be`anija Radni~ki (S) - Proleter

7.

(29. avgusta u 17)

(22. avgusta u 17)

6.

kolo

(12. septembra u 16.30)

Proleter - Novi Pazar Be`anija - Radni~ki (S) Sevojno Point - Zemun Dinamo - In|ija Banat - Srem Kolubara - ^SK Pivara Radni~ki (N) - Mladost (L) Teleoptik - Sloga Mladost (A) - Novi Sad

(19. septembra u 16)

Novi Pazar - Novi Sad Sloga - Mladost (A) Mladost (L) - Teleoptik ^SK Pivara - Radni~ki (N) Srem - Kolubara In|ija - Banat Zemun - Dinamo Radni~ki (S) - Sevojno Point Proleter - Be`anija

8.

kolo

kolo

(26. septembra u 15.30)

Be`anija - Novi Pazar Sevojno Point - Proleter Dinamo - Radni~ki (S) Banat - Zemun Kolubara - In|ija Radni~ki (N) - Srem Teleoptik - ^SK Pivara Mladost (A) - Mladost (L) Novi Sad - Sloga

9.

(3. oktobra u 15.30)

Novi Pazar - Sloga Mladost (L) - Novi Sad ^SK Pivara - Mladost (A) Srem - Teleoptik In|ija - Radni~ki (N) Zemun - Kolubara Radni~ki (S) - Banat Proleter - Dinamo Be`anija - Sevojno Point

10 .

kolo

kolo

(11. oktobra u 15)

Sevojno Point - Novi Pazar Dinamo - Be`anija Banat - Proleter Kolubara - Radni~ki (S) Radni~ki (N) - Zemun Teleoptik - In|ija Mladost (A) - Srem Novi Sad - ^SK Pivara Sloga - Mladost (L)

11.

Novi Pazar - Mladost (L) ^SK Pivara - Sloga Srem - Novi Sad In|ija - Mladost (A) Zemun - Teleoptik Radni~ki (S) - Radni~ki (N) Proleter - Kolubara Be`anija - Banat Sevojno Point - Dinamo

12 .

kolo

kolo

(24. oktobra u 14)

Dinamo - Novi Pazar Banat - Sevojno Point Kolubara - Be`anija Radni~ki (N) - Proleter Teleoptik - Radni~ki (S) Mladost (A) - Zemun Novi Sad - In|ija Sloga - Srem Mladost (L) - ^SK Pivara

13 .

14 .

(7. novembra u 13)

(11. novembra, sreda, u 13)

Kolubara - Novi Pazar Radni~ki (N) - Banat Teleoptik - Dinamo Mladost (A) - Sevojno Point Novi Sad - Be`anija Sloga - Proleter Mladost (L) - Radni~ki (S) ^SK Pivara - Zemun Srem - In|ija

Novi Pazar - Srem In|ija - ^SK Pivara Zemun - Mladost (L) Radni~ki (S) - Sloga Proleter - Novi Sad Be`anija - Mladost (A) Sevojno Point - Teleoptik Dinamo - Radni~ki (N) Banat - Kolubara

kolo

17.

15 .

kolo

kolo

Banat - Novi Pazar Kolubara - Dinamo Radni~ki (N) - Sevojno Point Teleoptik - Be`anija Mladost (A) - Proleter Novi Sad - Radni~ki (S) Sloga - Zemun Mladost (L) - In|ija ^SK Pivara - Srem

Novi Pazar - In|ija Zemun - Srem Radni~ki (S) - ^SK Pivara Proleter - Mladost (L) Be`anija - Sloga Sevojno Point - Novi Sad Dinamo - Mladost (A) Banat - Teleoptik Kolubara - Radni~ki (N)

(31. oktobra u 14)

Novi Pazar - ^SK Pivara Srem - Mladost (L) In|ija - Sloga Zemun - Novi Sad Radni~ki (S) - Mladost (A) Proleter - Teleoptik Be`anija - Radni~ki (N) Sevojno Point - Kolubara Dinamo - Banat

kolo

16 .

(17. oktobra u 14)

kolo

(28. novembra u 13)

Radni~ki (N) - Novi Pazar Teleoptik - Kolubara Mladost (A) - Banat Novi Sad - Dinamo Sloga - Sevojno Point Mladost (L) - Be`anija ^SK Pivara - Proleter Srem - Radni~ki (S) In|ija - Zemun

(5. decembra u 13)

Napomena: Proleter iz Novog Sada, Dinamo iz Vrawa, Sloga iz Kraqeva i Mladost iz Lu~ana svoje me~eve kao doma}ini igraju nedeqom. Banat je u jesewem delu prvenstva doma}in u Banatskom Dvoru.

(21. novembra u 13)

SPORT

DNEVNIK

EVROPA Grupa 3 5 4 3 2 2 0

0 1 1 2 2 0

1 2 2 2 2 7

(20.45) 17:6 15 12:6 13 18:7 10 6:4 8 5:4 8 1:32 0

1 0 1 0 1 1

0 1 2 4 4 5

18:4 12:3 8:10 5:7 0:5 1:15

0 2 2 0 0 0

0 1 1 2 6 7

(20.15) 26:4 21 12:6 11 9:6 11 14:7 9 7:22 3 2:25 0

0 1 0 1 1 1

1 1 4 3 3 4

15:5 7:6 6:6 7:9 7:10 1:7

(18) 18 10 9 7 7 1

0 1 1 1 3

0 1 3 5 2

16:2 4:6 4:7 6:12 2:5

(19) 21 7 7 4 3

Grupa 4 Azerbejyan - Nema~ka 1. Nema~ka 2. Rusija 3. Finska 4. Vels 5. Azerbejyan 6. Lihten{tajn

6 6 6 7 5 6

5 5 3 3 0 0

(18) 16 15 10 9 1 1

Viloti} na Marakani Dugo o~ekivani transfer Milana Viloti}a iz ^ukari~kog u Crvenu zvezdu kona~no je blizu realizacije. Prvi poku{aj po~etkom leta da se mladi reprezentativac Srbije preseli sa Banovog na Top~idersko brdo nije uspeo. Tada je na ponudu Zvezde usledio negativan odgovor iz ^ukari~kog i ~inilo se da }e Viloti} ipak ostati u crno-belom dresu. Sportski direktor Zvezde Ivan Axi} objavio je da su pregovori prekinuti, jer zahtevi Br|ana nisu odgovarali finansijskim mogu}nostima na{eg najtrofejnijeg kluba U me|uvremnu su dva kluba uspela da prona|u zajedni~ki jezik, a tako }e da se ispuni `eqa mladog fudbalera da nastavi karijeru na Marakani. Konkurencija na poziciji {topera, na kojoj ve} igraju Tutori}, \or|evi} i mladi Savi}, bi}e osetno poja~ana. O~ekuje se da Viloti} sa Zvezdom uskoro potpi{e ~etvorogodi{wi ugovor.

Z. R.

Grupa 6 Belorusija - Hrvatska 1. Engleska 7 2. Hrvatska 6 3. Ukrajina 6 4. Belorusija 5 5. Kazahstan 7 6. Andora 7

7 3 3 3 1 0

Milan Viloti}

PREMA NEMA^KOM SAJTU TRANSFERMARKET

Grupa 7 Farska Ostrva - Francuska 1. Srbija 7 6 2. Francuska 5 3 3. Litvanija 7 3 4. Austrija 6 2 5. Rumunija 6 2 6. F. Ostrva 5 0

Partizan deset puta skupqi od @iline I pored poraza od APOEL–a fudbaleri Partizana su favoriti u dvome~u plej-ofa za plasman u Ligu Evropa protiv slova~ke @iline. Pored ve}eg renomea, na strani crno–belih je i igra~ki

crno–beli, ne daj bo`e, ne uspeju da elimini{u ni ovu evropsku prepreku onda stru~ni {tab mora da podnese ostavku, ili u klubu da budu daleko umereniji u odre|ivawu cene svojih fudbalera.

7 5 6 7 5

7 2 2 1 0

Danas Andora - Rumunija Moldavija - Letonija [vajcarska - Estonija Vels - Ma|arska Island - ^e{ka Kipar - Norve{ka Belorusija - Austrija

Grupa 2 Grupa 3 Grupa 5 Grupa 7 Grupa 10

(17.30) (18) (18) (20.30) (17.30) (19) (16)

ME\UNARODNE PRIJATEQSKE UTAKMICE Danas Irak - Tanzanija Ju`na Koreja - Paragvaj Singapur - Kina Jermenija - Moldavija Rusija - Argentina ^e{ka - Belgija Ma|arska - Rumunija Albanija - Kipar Island - Slova~ka Ju`na Afrika - Srbija Estonija - Brazil Al`ir - Urugvaj Bugarska - Letonija Luksemburg - Litvanija Malta - Gruzija Ukrajina - Turska [vedska - Finska Tunis - Obala Slonova~e Danska - ^ile Austrija - Kamerun Crna Gora - Vels Lihten{tajn - Portugalija Makedonija - [panija Poqska - Gr~ka BiH - Iran Gana - Zambija Holandija - Engleska Irska - Asutralija S. Irska - Izrael [vajcarska - Italija

(12) (13) (13) (17) (17) (17.20) (18.15) (19) (19) (19) (19.15) (19.30) (19.45) (20) (20) (20) (20) (20.10) (20.15) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45)

^etvrtak Kolumbija - Venecuela Ekvador - Jamajka

(00.30) (02.40)

Jedan od boqih igra~a u ekipi je tako|e {pic Toma{ Oravec.

Iskusni fudbaler (29 godina) sakupio je 14 nastupa za slova~ku reprezentaciju, a trenutno je drugi strelac @iline sa 3 postignu-

Jokanovi} video Je`a

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO MLADIH Grupa 1

pravi na~in oslikava ko je ko u ovom trenutku.

Qetava je napada~ koji je na 14 utakmica ove sezone postigao ~etiri gola. Upravo je on doneo pobedu Slovacima nad Hajdukom u

Trener crno–belih Slavi{a Jokanovi} u nedequ je posmatrao prvenstvenu pobedu @iline nad Ko{icama u gostima. Na wega je poseban utisak ostavio vezista Robert Je`.

- Bio je za~etnik ve}ine akcija svoje ekipe. Pravi je plejmejker, ne{to kao Moreira kod nas. Posebnu pa`wu obrati}emo na wega.

Posledwu liniju @iline odlikuje korpulencija.

- [toperi su im dosta visoki, pa }emo stoga izbegavati igru dugim loptama – rekao je Jokanovi}.

Grupa 9 Norve{ka - [kotska 1. Holandija 2. [kotska 3. Makedonija 4. Island 5. Norve{ka

19

ZVEZDA POJA^AVA REDOVE

KVALIFIKACIJE ZA SVETSKO PRVENSTVO 2010.

Slovenija - San Marino 1. Slova~ka 6 2. S. Irska 7 3. Poqska 6 4. ^e{ka 6 5. Slovenija 6 6. San Marino 7

sreda12.avgust2009.

Adem Qaji} vredi deset miliona evra

kvalitet. Fudbaleri srpskog {ampiona, ka`e nema~ki sajt Transfermarkt, na tr`i{tu vrede blizu 39 miliona evra, {to je skoro deset puta vi{e od Slovaka. Ako MITROVA^KI PRVOLIGA[ SASTAVQEN OD DO[QAKA

Srem ostao bez Sremaca U taboru FK Srema vri kao u ko{nici. Prvi ~ovek belo-crnih sa Save Vi}entije Petrovi} i novi {ef struke Slobodan Vu~ekovi} isprobali su legiju stranaca i bar za sada zadr`ali su wih desetak. Kuriozitet je da su u generalnoj probi za novo prvenstvo, u me~u sa ^SK Pivarom (2:0), zaigrala samo dvojica Sremaca - Momo Vukmir i Du{an Soviq, a u kontrolnom susretu u [apcu sa Ma~vom (2:1) samo je igrao kapiten Soviq.

Odre{ene ruke za promenu sredine, pod odre|enim uslovima, dobili su: Jovanovi} (In|ija), Filipovi} (SAD), Savinovi} (Big bul), Pr{i} (Borac, [abac), Sladojevi} (Radni~ki, Sremska Mitrovica), a wihovim putem krenuli su i Mitrov~ani - Milo{evi}, Te{anovi}, Radovi}, Pepel~evi}...

Sportski direktor Srema @ivko Sovti} potrudio se da objasni svojevrsni kuriozitet.

- Ta~no je da se nedovoqno radilo na stvarawu baze za regrutovawe prvotimaca iz sopstvenog pogona. Napravili smo zaokret i u radu sa mla|im kategorijama, a brigu }e voditi koordinator svih mla|ih selekcija profesor Bogdan Radivojev, a prvi saradnik bi}e mu Stojan Kir{. Tako }emo iznedriti igra~e iz na{eg pogona - kategori~an je Sovti}.

R. Artukov

Crno–beli su za Adema Qaji}a od Man~ester junajteda dobili deset miliona evra, a najskupqi fudbaler @iline Ivan Qetava (26) ko{ta 850 hiqada. Ovaj podatak na

Splitu. Radi se o korpulentnom igra~u (visok 192 cm) na koga }e crno–beli morati da obrate posebnu pa`wu. Pro{le godine je bio ~lan turskog Denizlispora (10 utakmica, 3 gola), a ~itaju}i forum zvani~nog sajta @iline uo~ava se da je apsolutni qubimac navija~a. Drugi po vrednosti u ekipi je Brazilac Adauto (29). Karioka je ponikao u Atletiko Paranenseu odakle se 1998. preselio u Bajer Leverkuzen, za koji do 2000. me|utim nije odigrao nijedan me~, kao ni potom za Sporting iz Hihona. Pra{ka Slavija vra}a ga u `ivot i za wu je od 2002. do 2006. godine nastupio 119 puta i postigao 26 golova. Za @ilinu je pro{le godine na 41 utakmici postigao 17 golova, a pre toga je bio ~lan ~e{kog drugoliga{a Sparte Kr~. Iskusni {toperi Partizana ne bi trebalo da imaju problema sa wim.

ta gola. U karijeri je nastupao za Ko{ice, Ru`omberok, Viktoriju @i`kov (^e{ka), Admiru Vaker (Austrija), Panionios (Gr~ka), Boavi{tu (Portugal) i Artmediju. Solidan je napada~ i u karijeri je na 265 utakmica postigao 84 gola. Visok je 186 centimetara. U @ilini dosta nade pola`u i u Davida Kobilika (28). ^e{ki internacionalac, igra~ sredine terena, na tri me~a ove sezone postigao je 2 gola, a u karijeri je nastupao i za Sigmu Olomuc (^e{ka), Strazbur (Francuska) i Arminiju iz Bilefelda. Pro{le godine bio je ~lan kiparske Omonije, ali za wu nije odigrao nijedan me~.

Kada se sve sabere i oduzme Partizan ne bi trebalo da propusti priliku da elimini{e Slovake iz kvalifikacija za Ligu UEFA. I. Lazarevi}

VETERNIK AMBICIOZNO DO^EKUJE PO^ETAK PRVENSTVA

Napad na vi{i rang Dominantnim igrama u pro{loj sezoni fudbaleri Veternik Viskola su se plasirali me|u srpskoliga{e. Trener Nenad Cerovi} u dogovoru s ~elnicima kluba promenio je gotovo kompletnu ekipu, {to nije umawilo ambicije. naprotiv, namera Veterni~ana je da napadnu vi{i rang.

- Zbog velikih promena u ekipi morali smo da radimo poja~anim intenzitetom i momci su sve izdr`ali. Veoma sam zadovoqan ura|enim do sada, odigrali smo devet kontrolnih utakmica, generalna proba bila je pre dva dana protiv apatinske Mladosti i smatram da smo spremni za takmi~ewe - rekao je Cerovi}.

Uprkos novom sastavu Veterni~ani ne odustaju od najvi{ih ambicija istaknutih jo{ pro{le godine, a to je ulazak u Prvu ligu.

- Apetiti kluba nisu se promenili. Imamo odli~ne uslove za rad, napravili smo dobru ekipu, spoj mladosti i iskustva, zna~i napadamo vi{i rang.

Na po~etku prvenstva imamo veoma te`ak raspored, u prvih {est kola o~ekuje nas ~ak ~etiri gostovawa, sve kod jakih protinika, ali ne pravimo alibi pre po~etka. Da bismo u{li u vi{u ligu moramo da pobe|ujemo sve protivnike i s tim stavom }emo u}i u svaki duel - nastavio je Cerovi}.

Prvo kolo i odmah Wego{ No`ini} (Veternik) kom{ijski derbi. Veterni~ani }e {kom Metalcu, gde je sada nekoliu premijernom duelu na noge fuoko pro{losezonskih igra~a plavo-belih,kao i trener Zoran [araba.

Do{li–oti{li - Moglo je prvo kolo da pro|e Klub iz predgra|a Novog Sada napustili su: Drini} (vratio se u bez kom{ijskog derbija i nastavka Novi Sad), Masla} (Borac ^a~ak), Jovanovi} (Vojvodina), Popin, vi{edecenijskog rivaliteta, ali Radak i Fa~ko (Metalac Futog), Stelki} (Borac NS), Srdi} (Ko{ta je tu je. Odli~no poznajemo viq), Malixan, Peci} i Savi}, dok je Malinovi} zavr{io karijeru.

Metalac, ~iji je trner [araba i Od starosedelaca tu su Vukov, \uki}, Kalinov, [obot i No`ini}, a nekoliko na{ih biv{igh igra~a, do{li su: golmani Suba{i} i Radoman (Koviq), Markovi} i Deak pa nas o~ekuje kvalitetan me~.

(Vojvodina), Savi} (Slova~ka), Vukanac (Metalac), Vasiqevi} i Nadam se punim tribinama, jer su Dujkovi} (Cement), Aleksi}, Prodanovi} i Kne`evi} (Proleter utakmice izme|u futo{kih kluNS), Vasi} (Modri~a), Tadi} (Tekstilac), Rajevi} (Kikinda) i Burbova i Veternika uvek fudbalski sa} (Novi Sad), a u perspektivi su jo{ dva poja~awa. praznik - zakqu~io je Cerovi}.

M. Risti}

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda12.avgust2009.

18. ORDIKS OPEN

Trijumf Mame|arova Na vrlo masovnom (694 u~esnika) i jakom turniru u Majncu (Nema~ka) azerbejxanski velemajstor [ahrijar Mame|arov kona~no je, iz {est u~e{}a, pobedio sa deset osvojenih poena iz 11 partija. Nijedan pobednik Ordiks opena do sada nije pobedio tim rezultatom.

Plasman: 1. Mame|arov 10, 2-4.

Najdi~, Akopjan, Ga{imov 9,5, 5-7.

Moisenko, Gulijev, Riazancev 9, 822. Nakamura, Sargisjan, Bakro, Gra~ev, Lisij, Z. Jovanovi}, Malahov, Kalifman, Azarov, Najer, Alma{i, A. Horvat, Stevi}, Lalic, Erde{ 8,5 poena. U grupi sa 8 poena su Gri{~uk, Navara, Movsesjan, Zvjagincev, Sokolov, Cvitan, itd.

18. OPEN „KAVALA 2009”

Marku{ osmi Na otvorenom me|unarodnom prvenstvu Gr~ke u Kavali tradicionalno u~estvuju i na{i igra~i. Na glavnom turniru u~estvovalo je 100 igra~a a me|u wima i {est na{ih. Robert Marku{ je zauzeo 8. mesto sa 6,5 poena, 19.

Branko Damqanovi} 6, 30. Milo{ M. Pavlovi}, 32. Slavoqub Marjanovi}, 38. Dejan Anti} i 45. Sini{a Dra`i}, svi sa po 5,5 poena.

SLOVA^KE NARODNE SVE^ANOSTI 2009.

Iznena|ewe u Ba~kom Petrovcu [ahovski turnir u Ba~kom Petrovcu, koji se redovno igra u okviru Slova~kih narodnih sve~anosti, po tradiciji je okupio veliki broj u~esnika (130) iz cele Vojvodine a bogami i {ire. Posle odigranih 9 kola po [vajcarskom sistemu turnir je zavr{en iznena|uju}om ali zaslu`enom pobedom mladog fide majstora iz Sombora Novaka Pezeqa ispred 4 velemajstora, 5 intera i 7 fide majstora. Najboqe plasirani veteran je Radovan Govedarica, omladinac do 15 godina Tigran Okiq, omladinka Milijana Soki}, majstorski kandidat Milorad Ratkovi} i kategornik Nedeqko Hajder dobili su i specijalne nagrade. Sve pohvale za organizaciju zaslu`ili su ~lanovi doma}eg [ahovskog kluba Mladost na ~elu sa Pavelom Mar~okom.

Plasman: 1. Novak Pezeq 8, 23. Dejan Pikula, Slobodan Martinovi} 7,5, 4-9. Nikola Sedlak, Dragan Stamenkovi}, Jovan Radlova~ki, Rajko Miranovi}, Goran ^abrilo, Jovan Todorovi} 7, 10-14. Milo{ Roganovi}, Miodrag Jevti}, Radovan Govedarica, Milan Ilij}, Milorad Ratkovi} 6,5, 15-26. Miroslav Mihaq, Milo{ Zowi}, Ante Brkqa~a, Milan Skoko, Mladen [ipka, Krasoje Notaro{, Nedeqko Hajder, Zoran Joti}, Zoran Milenkovi}, Stevan Sr|anov, Sini{a Paro{ki, Gavro Kolari} 6, itd.

B. D.

LETWA [AHOVSKA [KOLA [S SRBIJE

Talentima prija vazduh Div~ibara Doma}in ovogodi{we Letwe {ahovske {kole [ahovskog saveza Srbije su Div~ibare, na Maqenu, koje su idealno mesto za boqu koncentraciju i uspe{ne pripreme najtalentovanijih {ahista iz Vojvodine, Beograda, centralne Srbije i Kosova i Metohije.

U prvoj smeni (26. juli – 5. avgust) pripreme su imala deca iz centralne Srbije i Kosova i Metohije, uz goste iz Poqske, a u isto vreme, u okviru ovog kampa za perspektivne {ahiste, odr`ano je i Omladinsko prvenstvo Srbije.

Druga smena traje od 5. do 15. avgusta, a ~ine je deca iz Snimak u~esnika letweg kampa na Div~ibarama Vojvodine i Beograda uz nekoliko bazenu. Naravno, tu su svakodnevla [oklova~ki iz Sente, Bence mali{ana iz Rusije i Ukrajine. ne {etwe po sve`em vazduhu. Od Juhas, Renata Lerinc, Arpad i Predava~i su velemajstori Mihaj21 ~as su na programu analize parKristina Ke~kemeti iz Torwolo Stojanovi} i Goran Kosanovi}, tija, hendikep me~evi i brzopote{a, Nikola O{ap iz @abqa, Mate majstori FIDE Josip Deki} i zne partije. U 23 ~asa deca odlaze rija i Bo{ko Stanimirovi} iz Milorad Kapelan. Za celodnevno na no}ni odmor. [to se kvaliteta Alibunara i Svetlana Stojadinov anga`ovawe dece zadu`en je kooru~esnika ti~e, on je veoma izraiz Toma{evca. dinator, majstor FIDE @eqko `en, a u mojoj smeni je i 13-togodiDirektor kampa, majstor FIMedar, koga smo zamolili da nam u {wa Ksenija Tomin iz Pan~eva, DE Dragan Kotevski je inicijakratkim crtama opi{e jedan dan u ovogodi{wa omladinska prvakitor i jedan od najzaslu`nijih za kampu. wa Srbije do 20 godina, kao i prpostojawe Letwe {ahovske {kole - Svakog dana ustajemo u 7.15 da vakiwa Evrope do osam godina u koja datira od 1988. godine: bi ve} u pola osam i{li na tr~aubrzanom {ahu Marina Gaj~in iz - Kroz kamp su pro{li na{i sawe i jutarwu gimnastiku. Posle Apatina. Poznavaju}i decu iz Vojda{wi olimpijci Ivani{evi} i doru~ka je vreme za pripreme za vodine, osim nekolikocine koji [olak i najve}i broj mladih velepartiju koja se igra od 10 do 12 ~asu opravdano odsutni, tu su tremajstora. Kvalitetni predava~i sova, u okviru dva turnira. Ru~ak nutno najkvalitetniji: Aleksandoprinose da talenti izrastaju u je u pola dva, a od 15 ~asova po~idar In|i} iz Stare Pazove, Norenomirane igra~e, ali mislim da we predavawe u prvoj grupi. Od vak ^abarkapa i Konstantin Grje pravi korak u~iwen 1994. godi16.30 ~asova po~iwe predavawe u kovi} iz Subotice, Filip Kumi} ne, kada glavni pokroviteq postadrugoj grupi. Do ve~ere, koja je u iz Ba~ke Topole, Marina i Jasmije Ministarstvo prosvete i spor20 ~asova, deca igraju fudbal, brna Gaj~in, Zvezdana Stankovi} i ta, kasnije omladine i sporta koje zopotezni {ah, a posledwih pet Milo{ ^evizovi} iz Apatina, obezbe|uje uslove za dolazak najtadana predvi|eni su za boravak na Ivan Banovi} iz Novog Sada, Milentovanije dece.

B. Dankovi}

ANALIZIRANE PARTIJE

Iznena|ewe u otvarawu U Helsingoru (Danska) odigran je, posledwe dekade jula, tradicionalni turnir „Politiken kup“ sa 10 kola, neuobi~ajen za [vajcarski sistem. Pobednik je bio Parmenian Negi sa 8,5 poena. Bilo je to, posle pauze od tri godine, wegovo drugo u~e{}e na ovom turniru. Helsingor je veoma lepo mesto sa spektakularnim pogledom na more koje se nastavqa zelenim poqima. Turnir je ina~e imao veliki broj u~esnika {to odgovara ja~im igra~i po{to u prvim kolima imaju slabije protivnike da bi u{li u rutinu. Partija koju prikazujemo odigrana je u sedmom kolu kada je po~eo i rasplet na vrhu.

Negi - Nilsen Karo Kan 1.e4 c6 Iznena|ewe. Zaista nisam pretpostavqao koje }e otvarawe odabrati moj protivnik po{to je posledwih godina igrao mawe na turnirima. Pre sam o~ekivao odbranu Petrova ili, kao alternativu, [panku.

Dakle, o~ekuje me maratonska partija {to je uobi~ajeno za Karo Kan. I moj naredni protivnik Evgeni Postni me iznenadio Karo Kanom. Ta se partija zavr{ila remijem.

2.d4 Nebrojeno puta sam eksperimentisao sa 2.Se2 ali protiv iskusnog velemajstora to ne bi bio pravi izbor.

2...d5 3.Sc3 d:e4 4.S:e4 Lf5 5.Sg3 Lg6 6.h4 h6 7.Sf3 Sd7 8.h5 Lh7 9.Ld3 L:d3 10.D:d3 e6 11.Ld2 Sgf6 12.0–0–0 Le7 Ovde je Postni protiv mene igrao mnogo solidnije 12...Dc7.

13.The1!?

GRO^ANSKE SVE^ANOSTI

Sedlak pobednik Na veoma jakom vikend turniru (11 velemajstora) u Grockoj pobedio je velemajstor Nikola Sedlak iz Subotice. 64 igra~a igralo je zanimqiv turnir po kup sistemu. Slobodan Martinovi} dobio je nagradu za najuspe{nijeg veterana, Marija Raki} za najboqu {ahistkiwu a Vladimir Lukovi} za najboqeg omladinca.

Plasman: 1. Nikola Sedlak, 2. Milo{ Perunovi}, 3. Danilo Milanovi}, 4. Igor Miladinovi}, 5. Goran M. Todorovi}, 6. Branko Tadi}, 7. Dejan Pikula , 8. Goran ^abrilo, 9. Slobodan Martinovi}, 10.

Nenad Risti}, 11. Dragan Stamenkovi}, 12. Aleksandar Popovi}, 13.

Radovan Govedarica, 14. Du{an Rajkovi}, 15. Petar Katani}-Vuji}, 16.

Ivan Sredojevi}, 17. Bo{ko Abramovi}, 18. Branimir ]erti}, 19. Goran Arsovi}, 20. Radomir Gari}, 21. Zoran Mijailovi}, 22. Ranko Suhanek, 23.

Radivoje Vencl, 24. Stevan Rai~evi}, 25. Nenad Popovi}, 26. Milan Bo`i}, 27. \erfi Karoq, 28. Ljubi{a Rajkovi}, 29. Milan Tati{i}, 30. @eqko Joti}, 31. Slobodan Risti}, 32. @ivota Jakovqevi}, itd.

Nikola Sedlak

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA (6)

Gre{ke logi~ke prirode Pod ovim pojmom podrazumevamo gre{ke zdravog smisla koje odra`avaju oma{ke s ta~ke gledi{ta {aha kao igre (prva grupa) ili su to propusti unutar same logike borbe u partiji (druga grupa).

Tipi~an primer gre{aka logi~ke prirode prve grupe ilustrova}u slede}im {kolskim zadatkom, koji je u sklopu {a-

28.Dc8+ Kf7 29.Dc4+ Ke8 30.Td5 uz pretwu 31.Tc5.

25…0-0 26.Td1? (26.Th4! Dc5 27.Tb4) 26…Dc5 27.Td8 D:a3+ 28.Kb1 h5! (29…Sa4!) 29.T:f8 D:f8 30.De4 (30.Dd8) 30…De7 31.Db4 Dc7 32.Dd6? Neophodno je bilo sa~uvati dame na tabli. 32...D:d6 33.T:d6 Sc4! 34.Td7 b5 35.Ta7 Se3 36.T:a6 S:g2 i crni je postepeno realizovao prednost u zavr{nici.

PROBLEM BR. 245

Beli daje mat u dva poteza A. Zideks Schach Aktiv, 1995.

Re{ewe problema br. 244 (Samuel Loyd Baltimore Dispatch, 1859.), sa pozicijom: beli – Kg3, Dh6, Sg4, Lb3; crni – Kf5, Tf8, Sh8, Le8, pe{aci: d5, e4, e6; je 1.La2! Na 1...e3 sledi 2.Lb1 mat. Na 1...e5 sledi 2.Se3 mat. Na 1...d4 sledi 2.L:e6 mat. Na 1...Sg6 (Tf7, Ld7) sledi 2.Dh5 mat. Na 1...Sf7 (Tf6, Tg8, Lf7) sledi 2.Df6 mat. Na 1...Lg6 sledi 2.Df4 mat.

DNEVNIK

hovskog testa bio ponu|en studentima na {ahovskoj katedri pri Sportskoj akademiji u Moskvi, o ~emu }e naknadno biti jo{ dosta re~i.

I pored toga {to su pravilno re{ili zadatak (1.Lh7+ Kh8 2.L:h6 itd.), neki mladi {ahisti su svoje odgovore po~iwali potezom 1.L:h6 {to predstavqa tipi~nu gre{ku logi~ke prirode, jer posle 1…L:h3 2.Lh7+ neophodno je ra~unati kako sa potezom 2...Kh8 tako i sa 2...Kf7 {to samo bespotrebno pove}ava obim ra~unawa.

Slede}a dva primera ilustracija su logi~kih gre{aka druge grupe:

^esto {ahisti, ukqu~uju}i i velemajstore visoke klase, ne mogu da odole isku{ewu igre na protivni~ki cajtnot. Ako postoji opravdawe za takvu igru u lo{ijim, a pogotovo u izgubqenim pozicijama, onda nema argumanata za igru na cajtnot protivnika tamo gde je pozicija zadovoqavaju}a ili ~ak boqa. Upravo u takvim slu~ajevima sre}a ~e{}e prelazi na stranu slabijeg i ka`wava povr{nu i nekontrolisanu igru. Takav primer je i partija Sabo - Petrosjan ([tokholm, 1952.) ~iju poziciju posle 24 poteza vidite na dijagramu. O~igledno je da beli ima prednost ne samo zbog kvaliteta vi{e, ve} i zbog ve}e mobilnosti svojih figura. Istovremeno, rani cajtnot koji je po~eo dodatno da optere}uje Petrosjana, delovao je kao signal na ma|arskog velemajstora da otpo~ne igru bez udubqivawa i pronala`ewa najboqih poteza u poziciji: 25.Td6; Kako je pokazao Petrosjan posle partije, boqe je bilo 25.Td1 S:d5 26.D:d5 Tf8 (26...De7 27.Dc4; 26...Dc8 27.Dd6) 27.De6+ De7

U poziciji na dijagramu beli stoji malo boqe zahvaquju}i pritisku po dijagonali h1-a8 i jakom lovcu na g2. Ipak, crni je imao {ansu da postepeno izjedna~i igru nastavkom: 1…Ld7 2.Lb2 (2.Sfe5? S:e5 3.S:e5 Ld4) 2…Tac8 itd. U `eqi da po svaku cenu zakomplikuje igru crni je odigrao 1…Sd4? {to je ozbiqna poziciona gre{ka, jer se na taj na~in direktno pove}ava snaga belopoqnog lovca. Posle 2.S:d4 L:d4 3.La2 sa pretwom – 4.Td2 beli je do{ao do zna~ajne prednosti, koju je sigurnom igrom pretvorio u pobedu (partija Karasko-Suarez, Katalonija 1994.).

B. Zlotnik

Nekoliko minuta mi je trebalo da odaberem nastavak. U prethodne dve prilike s uspehom sam igrao 13.Se4 s planom da odigram brzo g4-g5. Naravno, surovi napad na crnu poziciju nije bio uvek i najuspe{niji a Nilsen je bio sreman i na to. Ovaj nastavak koji sledi, s druge strane, daje nekoliko zanimqivih ideja koje sam sprovodio u svojim ranijim partijama.

13...0–0 14.De2 a5 Ovaj potez je odigran svega nekoliko puta i izgleda sumwivo. Smatram da je za diskusiju da li je boqe pripremiti c5. (direktno 14...c5 je ovde definitivno kriti~an nastavak. Nastavak bi bio: 15.Sf5 c:d4 16.S3:d4 Lc5 17.S:h6+ g:h6 18.L:h6 Te8 19.g4!? novost koju je odigrao Landa, a moj protivnik nije bio spreman za diskusiju pa je odigrao a5.)

15.Se5 Na ~asak sam nameravao da odigram Kb1 ali kad sam shvatio da nema razloga da pomeram kraqa sa c1 odmah sam odlu~io da izvr{im pritisak.

15...a4 Na prvi pogled izgledao mi je kao neprecizan potez.

Ideja s a3 slabi protivniku crna poqa a sam bih mogao da zapretim Sg6 s napadom na crnopoqnog lovca na e7.

16.a3 16.Sg6 ne bi doneo ni{ta naro~ito belom: 16...a3! 17.b3 Te8 18.S:e7+ D:e7 i beli vi{e ne dr`i kontrolu nad crnim poqima.

16...c5? Odigrano posle kra}eg razmi{qawa. Nastavak s 17.d:c5 samo opti~ki izgleda opasno po crnog. Mislim da je crni prevideo nastavak 19.d5! mada nisam o~ekivao da }e dobrovoqno dozvoliti da uzmem lovca na e7. Nastavak 16...S:e5 17.d:e5 Sd7 18.f4 pa f5, beli nastavqa s pritisakom; 16...Dc7 17.Sg6 izgleda neprijatno za crnog.; 16...Te8 nije opcija zbog ideje Sg6 a i S:f7 je visilo u vazduhu. Potez 17.f4 sam planirao da odigram, a postojao je ~ak i plan: Df3 - Se2 - g4, itd.

(17.S:f7 K:f7 18.D:e6+ Kf8 19.Sf5 L:a3 20.Da2 Le7 21.S:e7

(21.S:h6 21...Sd5) 21...T:e7 22.Lb4 Sd5 23.L:e7+ S:e7 24.Da3 je tako|e bilo mogu}e.)

17.Sg6! Mo`da je crni prevideo ili ovaj ili potez 19.d5. U svakom slu~aju potez je neprijatan po crnog.

17...Te8 Kompjuter predla`e potez 17...c:d4 kao mogu} za crnog.

Sumwam da bi ova `rtva bila dovoqna kompenzacija posle: 18.S:f8 L:f8 19.Se4.

18.S:e7+ D:e7 19.d5! Otvarawe centra je obi~no neprijatno po crnog.19.Df3 c:d4 20.Lb4 Dd8 21.T:d4 Sd5 bila je jo{ jedna mogu}nost.

19...Dd6 Prosu|ujem da je 19...Df8 20.d:e6 bilo boqe mesto za damu zbog toga {to nije na udaru, iako mislim da je suvi{e pasivno.

20.d:e6 T:e6 Boqe je bilo 20...D:e6 prihvataju}i ne{to slabiju zavr{nicu posle 21.D:e6 T:e6 22.T:e6 f:e6. Sa slabim pe{acima jasno je da crni ima lo{iju poziciju. Po izboru nastavka wegove {anse su u inicijativi.

21.Df3 Se5? Boqe je bilo 21...Dc6, naravno, ali po{to je izbegao izmenu dama posledwim potezom (T:e6) sada bi to izgledalo da je pobrkao poteze. Jasno je da je ovim `eleo da opravda svoj izbor.

22.D:b7 U po~etku, bio sam malo zabrinut zbog uzimawa tog pe{aka, ali postalo mi je jasno da to ne daje crnom ni{ta obe}avaju}e.

22...Tb8 23.Da7 Sc6 Na 23...Sc4 24.T:e6 f:e6 25.L:h6! Na 23...T:b2 24.K:b2 (24.Lc3) 24...Sc4+ 25.Kc1 napad je pro{ao iako mislim da je potez 24.Lc3, mo`da, jo{ boqi.

24.D:a4 Nema ni{ta goreg od pohlepe! A nije da nisam imao izbora.

24...Sd4 Mnogo vi{e bi me zabrinulo 24...T:e1.

25.Dc4! Procenio sam da bi ideja s Dd5 izazvala lak dobitak slabih crnih pe{aka.

25...Sd5 26.T:e6 Bila mi je ideja 26.Se4 ali posle 26...Db6 27.b3 Da7! iznenada stvara neobi~ne komplikacije.

26...D:e6 Druga mogu}nost je bila 26...f:e6 27.Se4 Db6 28.b3 Da7 29.D:c5. Izmenom topova lako bih ugrabio pe{aka.

27.La5!? Smatram da je beli imao i drugih na~ina da dobije ali mi je ovaj izgledao privla~an. Spre~ava potez Db6 koji bi mogao da mi donese nepotrebne slabosti na daminoj strain a kontroli{e i poqe d8 oduzimaju}i to poqe crnom topu. Moj protivnik je bio u `urbi s vremenom i s pozicijom blizu kolapsa. Bilo je potrebno samo da obuzdam nerve za ostatak partije.

27...De5 28.Te1 Se2+

Posledwi poku{aj.

29.T:e2 D:b2+ 30.Kd2 D:a3 31.D:d5 Bio je to jedini potez i nije ga bilo te{ko videti. Moj kraq je krenuo na lagani izlet.

Posledwi potezi su, mawe-vi{e, bez posledica.

31...D:a5+ 32.Ke3 Td8 33.De5 Da3+ 34.c3 Dc1+ 35.Kf3 Td3+ 36.Te3 Dd1+ 37.Kf4 Lepo poqe za kraqa.

37...Td6 38.Sf5 Tf6 39.Kg3 1:0.

Komentar: P. Negi Preveo: B. Dankovi}

SPORT

DNEVNIK

Gasol slomio prst

sreda12.avgust2009.

21

PO^ELI PRIPREME VR[A^KI KLUBOVI HEMOFARM I LAJONSI

Najboqi {panski ko{arka{ Pau Gasol slomio je prst na levoj ruci, zbog ~ega bi mogao da propusti predstoje}i Evrobasket u Poqskoj. Krilni centar Los An|eles Lejkersa povredio se na treningu . Odmah je operisan u bolnici u Seviqi, a sa terena }e odsustvovati najmawe tri nedeqe, saop{tila je nacionalna ko{arka{ka federacija.

- Gasol }e za 12 do 14 dana izvaditi {avove, a dvadesetak dana mora}e da nosi longetu. Nakon toga }e mo}i da se ukqu~i u rad sa loptom, ali samo uz za{titu - saop{tili su iz selekcije [panije.

Gasolova povreda je posledwi u nizu pehova aktuelnog vice{ampiona Evrope, koji }e u Poqskoj od 7. septembra igrati u grupi sa Srbijom, Slovenijom i Velikom Britanijom. Iskusni

Ko{arka{i Hemofarma i Lajonsa na prvim treninzima

bek Unikahe Berni Rodrigez pre dve nedeqe je otkazao u~e{}e na EP, jer se jo{ nije oporavio od povrede koju je zaradio u polufinalu plej-ofa, a ranije je otkazao plejmejker Hoze Kalderon. [panski selektor Ser|o Skariolo zato je ekipi prikqu~io Karlosa Suareza iz Huventuda, Antonija Buena iz Estudijantesa i Serhija Quqa iz Reala.

Osim [panaca, jo{ jedan protivnik Srbije u grupnoj fazi EP ima problema sa sastavom.

Za Veliku Britaniju ne}e nastupiti dve najve}e zvezde, NBA igra~i Luol Deng i Ben Gordon.

KVALIFIKACIJE ZA SP

Srbija s Rumunijom

Mu{ka odbojka{ka reprezentacija Srbije igra}e u 1. kolu turnira L grupe tre}e runde kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. godine protiv selekcije Rumunije 14. avgusta u dvorani Jezero u Kragujevcu. U 2. kolu najboqi srpski odbojka{i dan kasnije igra}e sa Estonijom, dok }e se u posledwem kolu, 16. avgusta, sastati sa reprezentacijom [panije.

Plasman na 17. prvenstvo sveta, koje se odr`ava od 17. novembra do 3. decembra naredne godine u Italiji, izbori}e dve najuspe{nije selekcije u kvalifikacionoj grupi.

Raspored utakmica - 1. kolo (petak): Srbija - Rumunija (20.30), [panija - Estonija (18). 2. kolo (subota): Srbija - Estonija (20.30), [panija - Rumunija (18). 3. kolo (nedeqa): Srbija - [panija (20.30), Rumunija - Estonija (18).

OMLADINSKA REPREZENTACIJA OD SUTRA U ISTANBULU

Pripreme za Hawu

Omladinska reprezentacija Srbije (igra~i ro|eni 1989. godine i mla|i) u vaterpolu u~estvova}e od sutra do nedeqe na me|unarodnom turniru u Istanbulu.

Sem reprezentacije Srbije, takmi~i}e se i Francuska, Holandija, Slovenija, Slova~ka i Turska.

Trener Dejan Stanojevi} je u ekipu uvrstio slede}e igra~e: Mitrovi}, Marinkovi} (golmani), [apowi}, Popovi}, Vapenski, ]uk, Ran|i}, Kova~evi}, Filipovi}, Petkovi}, Dragi}, Markovi}, Pe{teri}, Mladenovi}.

Reprezentativci su se od pro{le nedeqe do ju~e pripremali u Novom Sadu. Ina~e, turnir u Istanbulu je u sklopu priprema za Evropsko prvenstvo, koje }e se od 20. do 27. septembra odr`ati u gr~kom gradu Hawi. Po zavr{etku turnira u Istanbulu reprezentativci }e sparingovati u Crnoj Gori, da bi se od 25. avgusta do 7. sptembra opet okupili u Novom Sadu.

G. M.

Prozvali Karayi} i Nikoli} Slabiji za petoricu reprezentativaca, kao i stranca na poziciji krila, koji tek treba da stigne, Hemofarm je po~eo pripreme za novu sezonu. Trener Stevan Karaxi} okupio je 15 igra~a, od kojih osmoricu iz juniorskog pogona.

- Kompletne pripreme obavi}emo u Vr{cu, gde imamo odli~-

ne uslove. Za sada radimo ne{to laganije, kako bismo igra~e postepeno uveli u trena`ni proces - rekao je Karaxi}.

On }e u prvo vreme imati na raspolagawu sedmoricu seniora - Pavkovi}a, Bo`ovi}a, Krstovi}a, Despotovi}a, Petrovi}a i novajlije, Ra{ka Kati}a iz nema~kog Tibingena i Marka [utala iz Vojvodine. Poku{a}e da

se nametne ~itava plejada mladih ko{arka{a, predvo|enih zlatnim juniorom Danilom An|u{i}em.

Odsutni su Markovi}, Ma~van i Marjanovi}, koji su na pripremama srpske reprezentacije za Evropsko prvenstvo, dok Savovi} i Borisov imaju obaveze u nacionalnom timu Crne Gore. Hemofarm }e se na jesen tak-

mi~iti u NLB ligi i u Evrokupu, gde je zajedno sa Crvenom zvezdom obezbedio direktan plasman u grupnu fazu.

I drugi vr{aki klub, Lajonsi, po~eo je pripreme. Na prvoj prozivci treneru Miroslavu Nikoli}u odzavali su se ovi igra~i:Danilo Mijatovi},Nemawa Kova~evi}, Marko ^akarevi}, Nemawa Sladoja, \or|e

STEVA POPOV SE VRATIO U REDOVE VOJVODINE @ELEZNI^AR

Realno je da iza|emo na evropsku scenu Na po~etku sportske karijere Steva Popov je bio ko{arka{, pa su mnogi stru~waci predvi|ali da }e dosegnuti visine kojih se u vazduhoplovstvu domogao wegov otac, tako|e Steva. A onda, u osamnaestoj godini ovaj mi{i}avi i hrabri momak, na nagovor ispisnika Mi{e Bari{i}a (sada su kumovi) opredelio se za rukomet.

Boqu sredinu za po~etak nije mogao izabrati od Jugovi}a. Nemirnog duha i `eqan dokazivawa promenio je niz klubova, najpre u Srbiji, potom je oti{ao u Rumuniju, Italiju, [vedsku i Hrvatsku, da bi se u 30. godini obreo u ekipi Vojvodine @elezni~ar, kojoj qubiteqi rukometa, s obzirom na kvalitetan sastav, predvi|aju uspe{nu sezonu.

- Evo me posle {est godina ponovo u Novom Sadu, u mom gradu - s vidnim emocijama ka`e Popov. - Nekoliko stvari je uticalo da se posle {est godina provedenih u inostranstvu vratim ku}i. Najpre u Umagu, gde sam igrao pro{le polusezone, do{lo je do smawewa buxeta, nostalgija je ~inila svoje, `eqan sam bio dru{tva, prijateqa i radbine, a jezi~ak na vagi bio je moj kum Mi{a, koji mi je rekao da se u Vojvodini situacija stabilizovala i da imaju visoke ambicije. I, to je to.

Kakav vam se ~ini sastav Vo{e posle dve sedmice trenirawa?

- Iako je jo{ rano davati neki kona~an sud, ~ini mi se da je napravqen sjajan spoj mladosti i iskustva.

Na svakoj poziciji napravqen je pravi izbor igra~a, jo{ nam nedostaje da re{imo golmansku poziciju.

Bude li nam se, kao {to se pri~a, prikqu~io [andor Hodik, onda }e to biti ekipa za svako po{tovawe.

Ako nas povrede mimoi|u, ne bude unutra{wih potresa i ako svako od nas pru`i maksimum lako se mo`e dasiti da budemo hit prvenstva. Radimo dobro, trener Jevti} odli~no sprovodi trena`ni proces, koji ide svojim tempom, bi}e i utakmica s jakim rivalima, tako da verujem u Steva Popov ceo ovaj projekat.

Za vikend je usledila i prva potez kada je odlu~ila da vrati kontrola protiv rumunskog igra~e koji su ponikli u Voj{ampiona Konstance? vodini ili gravitiraju ka No- To nam je bila prva utakmivom Sadu. Samo da taj gest uo~e ca, posle samo nekoliko trei jo{ podr`e gradske struktuninga s loptom i te{ko je na re. osnovu we suditi bilo {ta. Na Da li i vi smatrate da Vojvomomente je bilo sjajno, ali vidina treba da gaji visoke ambidelo se da moramo jo{ da radicije ove sezone? mo. Vidim da su svi momci - Ako bude sve kako sam ve} `eqni rada i pobeda, tu pogoprethodno rekao realno je da tovo mislim na mla|e, a mi isiza|emo u Evropu. Ove godine kusniji smo tu da im pomognebi}e zanimqivo prvenstvo, domo. Uprava je napravila pravi sta }e biti ekipa ujedna~enog

kvaliteta, tako da }e presuditi ko bude doneo vi{e bodova s gostovawa, pogotovo u direktnim duelima s konkurentima.

U vrhu vidim Kolubaru, Partizan, Zvezdu, Tarket, Partizan, Metaloplastiku, ORK Ni{, kao i uvek neugodni Jugovi} Unimet - isti~e Popov, podse}aju}i da }e publika pravo lice Vojvodine imati priliku da vidi ve} na Memorijalu „Bogdan Rodi}“ (28./29. avgust).

J. Gali}

NOVA PAZOVA NA PREKRETNICI

S Partizanom do nove hale Novi ~lan Prve rukometne lige Srbije Nova Pazova ne}e se mo}i prepoznati u novoj sezoni. U ovom klu promeweno je puno toga - od igra~kog kadra do trenera. Klub se rastao sa trenerom Acom Roganovi}em iz finansijskih razloga, pa je anga`ovan Qubo Bjeqac iz Ba~kog Jarka. Pazov~ani su po~eli pripreme, a malo je onih iz tima koji je pro{le sezone osvojio prvo mesto u Drugoj ligi.

Zbog op{te krize, uprava Nove Pazove nije mogla da ispuni zahteve ve}ine igra~a.

Mnogi su potra`ili boqe uslove, a verni klubu ostali su Guduri}, Aleksi}, Vra~ar, Vagi}, Baqak. Me|utim, kostur tima ~ini}e igra~i beogradskog Partizana.

- Sa upravom beogradskog Partizana sklopili smo dva ugovora o poslovno-tehni~koj saradwi. Partizan }e nam ustupiti nekoliko igra~a, a za sada su to Vukovi},

Orlovi} i Marinkovi} i na dvojnu registraciju Bio~anin i Golubovi}. Po drugom ugovoru, uz pomo} Partizana, u Novoj Pazovi }e se graditi ku}a rukometa sa halom u kojoj bi crno - beli igrali utakmice, naravno kao i na{a ekipa. Pored hale izgradila bi se i dva otvorena terena za rukomet - obja{wava predsednik kluba Luka Stani{i}.

J. Vukovi}

Ninkovi}, Nenad Mi{anovi}, Marko Brki}, Dragan Milosavqevi}, Filip [epa, Bojan Steni~i}, Vladimir Aleksi}, Slobodan Radulovi} i dva mlada Rusa Aleksej Koti{evski i Artur Krazmanov.Lajonsi }e kompletne pripreme obaviti u Vr{cu, mada je trener Nikoli} imao `equ da sa izbaranicima ode na Kopaonik.

J. Tu.

SENIORSKO PRVENSTVO VOJVODINE

^etvorka maksimalna Za iznena|ewe kola, a mo`da i ~itavog turnira, pobrinuo se mladi Milo{ Stankovi} pobediv{i velemajstora Bogosavqevi}a u tre}em kolu. Osim toga, primetno je remi raspolo`ewe u vrhu da se sa~uvaju pozicije za kasniji deo turnira. I u ovom kolu zabele`ene su dve kontumacije.

Rezultati 3. kola: D. Popovi} - Muni`aba 1:0, Stankovi} - Bogosavqvi} 1:0, Na| He|e{i - Radowanin 1:0, [ari} - S. Jovi} remi, Mujagi} - Mozeti} remi, Radlova~ki - Notaro{ remi, Gruji} - Vu~enovi} 1:0, Markov - Zlati} 0:1, Leskur Drowi} 1:0, Ubiparip - Jevti} remi, Miloje Ratkovi} Roga~ remi, Sr|anov - Doki} 1:0*, Kreji} - Radoj~i} 1:0, Braji} - D. Mili}evi} 1:0, Jovanovi} - M.T. Popovi} 0:1*, Petkovi} - Stani{i} 1:0, Vu~eti} - S. ^abarkapa 0:1, Ujhazi - Cveti} 1:0, Bogdanovi} - Vlaovi} remi, Milovan Ratkovi} - Ilij} 0:1, Mu{icki - Mili~evi} remi, Labus - Veselica remi, Kostadinovski - Milovi} 1:0, Luki} - Brajovi} remi, Manojlovi} - Joci} 1:0, Kova~ Birka{ - Zlatkovi} 0:1, A. Mladenovi} - Keravica 0:1, Popi} - Be{lin 0:1, Zaki} S. Popovi} 0:1, Panti} - Pu{ka{ 1:0, Reqin - Karli~i} 0:1, Vrane{ - Uzelac 0:1, Nedeqkovi} - Aleksi} 0:1, Krstin - Vu~kovi} 0:1, Mikala~ki - Bjeloglav 0:1, N. \uri} - Andri} remi, Lukaji} Kolompar 0:1, Ujfalu{i M. Ilin~i} remi, Radanovi} - Nikoli} 1:0, Petovi} [krivanko 0:1, Burka - Dragojevi} 0:1, Borba{ - M. Popovi} 1:0, Pizem - Deli} 0:1, P. Ratkovi} - O. \uri} 0:1, Plasman: 1-4. D. Popovi}, Na| He|e{i, Gruji}, Stankovi} 3, 5-15. Zlati}, Leskur, [ari}, Mozeti}, Radlova~ki, Sr|anov, S. Jovi}, Mujagi}, Notaro{, Kreji}, Braji} 2,5, itd.

B. Dankovi}

22

SVET

sreda12.avgust2009.

DNEVNIK

U Groznom ubijeni nevladini aktivisti MOSKVA: U nasequ ^ernore~je kod Groznog u ^e~eniji ju~e su prona|ena tela ubijene {efice nevladine organizacije „Spasimo pokoqewe“ Zareme Sadulajeve i wenog mu`a Alika Xabrailova, javile su ruske novinske agencije.

Itar-Tass je preneo izjavu predstavnika Istra`nog komiteta pri Tu`ila{tvu Rusije da su supru`nici sa vi{e prostrelnih rana prona|eni u gepeku wihovog automobila, parkiranog nedaleko od ulaza u republi~ki rehabilitacioni centar. Ruska dr`avna agencija je prenela da su pre dva dana istra-

`ni organi zapo~eli istragu otmice Sadulajeve i Xabrailova. U ponedeqak u podne odveli su ih nepoznati naoru`ani napada~i odeveni u kamufla`nu uniformu iz kancelarije organizacije Unicef. Predstavnik Istra`nog komiteta pri Tu`ila{tvu Vladimir Markin rekao je da je u Grozni upu}ena grupa kriminologa radi pru`awa pomo}i u istrazi.

Zamenik rukovodioca moskovskog biroa organizacije „Hjuman rajts vo~“ Tatjalna Lok{ina saop{tila je da se Sadulajeva bavila uglavnom humanitarnim poslom, lekar-

KOMENTAR

skom i psiholo{kom pomo}i `rtvama eksplozija mina, pre svega deci invalidima, davawem proteza i upu}ivawem dece na le~ewe u inostranstvo.

Ta organizacija bila je partner Unicefa i Svetske zdravstvene organizacije.

Ovo je u posledwe vreme druga otmica i ubistvo u ^e~eniji aktivista za qudska prava, nakon {to je u Groznom 15. jula bila oteta, a potom ubijena saradnica centra za za{titu qudskih prava „Memorijal“ u kancelariji u Groznom Natalija Estemirova.

(Tanjug)

NOVA KRIZA U RUSKO–UKRAJINSKIM ODNOSIMA

Kijev optu`en za antirusku politiku

Rat protiv ^avesa HAVANA: Kubanski lider Fidel Kastro izjaviuo je da strahuje da }e SAD, uz izgovor da se radi o borbi protiv trgovine drogom, kolumbijske baze koje su im stavqene na raspolagawe iskoristiti da „izazovu oru`ani sukobt“ sa Venecuelom. „Ako, kao posledica takvih sporazuma zakqu~enih na nelegalan I neustavan na~in od strane SAD, vlada te zemqe iskoristi da isprovocira oru`ani sukob izme|u dva bratska naroda, to bi bila velika tragedija“, napisao je Kastro i komentaru koji objavquje lokalna {tampa.

On je ocenio da bi „Jenki snage mogle da proguraju jedan prqavi rat kao {to su u~inile u Nikaragvi“, 1980-ih, izme|u levi~arske sandinisti~ke vlade i desni~arskih pobuwenika koje je podr`ao Va{ington koriste}i pla}enika. „Borba protiv droge je izgovor da se postave vojne baze na ~itavoj hemisferi. Otkada podmornice ^etvrte flote i moderni borbeni avioni slu`e za borbu protiv droge“, zapitao je biv{i kubanski predsednik I „mentor“ venecuelanskog predsednika Uga ^aveza.

Po wegovoj oceni, „imperija (SAD) ne po~iwe rat protiv droge unutar svojih granica, ve} na latinoameri~kim teritorijama. Pravi ciq je kontrola ekonomskih resursa“, ocenio je 83-godi{wi kubanski lider, koji se pre tri godine povukao sa vlasti iz zdravstvenih razloga.

Kolumbijske vlasti pregovaraju sa Va{ingtonom kako bi ameri~ka vojska mogla da koristi sedam kolumbijskih baza u borbi protiv droge I terorizma.

Tu ideju su kritikovali Ekvador, Nikaragva i posebno Venecuela koja smatra da je ona ciq akcije.Kuba, koja je pod ameri~kim embargom ve} 47 godina, nema diplomatske odnose sa SAD. (Tanjug)

MOSKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev uputio je otvorenu poruku predsedniku Ukrajine Viktoru Ju{~enku u kojoj je izrazio zabrinutost zbog sada{we krize u bilateralnim odnosima i saop{tio da u sada{woj situaciji ne}e uputiti novog ambasadora u Ukrajinu.

Razja{wavaju}i svoju poruku Ju{~enku, Medvedev je u obra}awu preko svog video-bloga na Internetu, naveo da je te{ko ne slo`iti se sa ocenama da je sada{wi nivo odnosa nizak kao nikada pre. „Zvani~ni Kijev zauzeo je otvoreno antirusku poziciju u vezi sa vojnim napadom re`ima (gruzijskoj predsendika Mihaila) Saka-

dnevno pravqewe prepreka aktivnostima Crnomorske flote Rusije, a ne ubla`avaju se ni kampawe u vezi sa potiskivawem ruskog jezika iz ukrajinskih medija, iz oblasti obrazovawa, kulture i nauke.

Govore}i o ekonomskim pitawima, Medvedev je istakao da se ekonomski odnosi razvijaju, ali da se ne uspevaju Viktor Ju{~enko i Dmitrij Medvedev dosti}i wihovi puni potencijali.

Poruka ruskog predsednika „Razlog je uvek isti - ruske komDmitrija Medvedeva predsedniku panije moraju redovno da se sudaraUkrajine Viktoru Ju{~enku, u koju sa otvorenim suprotstavqawem joj se o{tro kritikuje politika zvani~nog Kijeva prema Moskvi, ne ozna~ava prekid diplomatskih Bez nade za normalizaciju odnosa odnosa izme|u dve zemqe, niti wiUz postoje}u vlast u Ukrajini, prakti~no, nema nade za normalihovo zamrzavawe, saop{tio je ju~e zaciju i poboq{awe odnosa sa Rusijom, ocenio je ju~e biv{i premipomo}nik Medvedeva Sergej Prijer Viktor Janukovi~, lider Partije regiona, najve}e ukrajinske hodko. opozicione stranke.Komentari{u}i poruku ruskog predsednika „Ni o kakvom raskidawu, niti Dmitrija Medvedeva, Janukovi~ je obe}ao da }e prvo {to }e uraditi zamrzavawu, diplomatskih odnosa po dolasku na vlast, obnoviti normalne, dobrosusedske, ravnopravne mo`e biti re~i“. Radi se o izne i uzajamno korisne odnose sa „strate{kim partnerom Rusijom“. ra`avawu duboke zabrinutosti Prema ju~e objavqenim rezultatima ankete Centra za ekonomska rukovodstva i gra|ana Rusije stai politi~ka istra`ivawa „Aleksandar Razumkov“, Janukovi~ bi, u wem i nivoom rusko-ukrajinskih slu~aju da izbori budu odr`ani u najbli`u nedequ, osvojio 22 odsto odnosa, pre svega politi~kih, koji glasova. Premijerka Julija Timo{enko dobila bi 13, a lider Fronsu rezultat ciqnog delovawa pota za promene i biv{i predsednik skup{tine Arsenij Jacewuk 11 odliti~kog rukovodstva Ukrajine. sto glasova.

Itar-Tass je preneo i izjavu zamenika ministra inostranih poslova Rusije Grigorija Karasina da {vilija na Ju`nu Osetiju“, naveo ukrajinskih vlasti“, rekao je on i poruka Medvedeva Ju{~enku treba je on, dodaju}i da je „upravo iz dodao da se najvi{e politi~ko ruda otrezni mnoge u Kijevu.Karaukrajinskog oru`ja ubijano civilkovodstvo Ukrajine mimo Rusije sin je rekao da je budu}i ambasano stanovni{tvo i ruski mirovdogovara sa Evropskom unijom o dor Mihail Zurabov dobio agrewaci“, prenele su ruske agencije. isporukama „na{eg, ruskog gasa“ u man za Kijev, a da }e u glavni grad Ruski predsednik je rekao da je, Evorpu i potpisuje dokument koji Ukrajine biti upu}en kada to oduz kr{ewe temeqnih bilateralnije kompatibilan sa januarskim lu~i predsednik Medvedev. nih sporazuma, nastavqeno svakorusko-ukrajinskim dogovorima.

(Tanjug)

Rusija gradi rakete za rat u svemiru MOSKVA: Rusija je saop{tila da radi na novom sistemu raketne odbrane od oru`ja raspore|enog u svemiru, po{to Moskva optu`uje SAD da `ele da militarizuju svemir. „Gradimo novi sistem sposoban ne samo da savlada antiraketni sistem ve} i svemirski sistem“, izjavio je ju~e {ef ruskog vazduhoplovstva Aleksandar Zelin. On je, kako javqaju ruske agencije, dodao

da je izrada raketa S-500 prioritet ruskog vazduhoplovstva jer }e SAD, kako ocewuje, 2030. imati „svemirske“ rakete koje }e mo}i da napadnu svaki deo Rusije. „Ta pretwa nije virtuelna ve} stvarna“, ka`e Zelin i procewuje da }e „sistem S-500 mo}i da uni{ti svaku balisti~ku raketu ili supersoni~nu letelicu“. Te rakete }e, kako je najavqeno, mo}i da ot-

kriju i prate neprijateqske rakete, a opseg delovawa }e biti 3.500 kilometara. Rusija ve} godinama protestuje zbog ameri~kih planova za postavqawe antiraketnog {tita u Isto~noj Evropi, a sada optu`uje Va{ington da `eli da militarizuje svemir po{to SAD odbacuju ideju o potpisivawu sporazuma kojim se zabrawuje oru`je u svemiru.

(Beta-AFP)

Nestao avion sa 13 qudi KANBERA: Avion kompanije „Erlajnz PNG“, sa 13 putnika i ~lanova posade, nestao je tokom leta iznad Papua Nove Gvineje, ostrvske dr`ave u ju`nom Pacifiku, izjavio je ju~e australijski ministar spoqnih poslova Stiven Smit. „U toku je potraga za avionom“, rekao je Smit u australijskom parlamentu i dodao da je avion bio na letu od glavnog grada tog ostrva - Port More-

zbija do letovali{ta Kokoda, omiqenog me|u australijskim turistima. On je rekao da o~ekuje da, s obzirom na destinaciju, me|u putnicima ima i dr`avqana Australije.

Aviosaobra}aj na Papua Novoj Gvineji ~esto mo`e da bude veoma opasan, s obzirom na nepregledan teren, visoke planine i velike promene u vremenskim uslovima na ostrvu.

(Tanjug)

U Slova~koj dan `alosti zbog pogibije 20 rudara BRATISLAVA: Vlada Slova~ke je proglasila sredu, 12. avgust, za dan `alosti zbog pogibije 20 rudara koje je eksplozija gasa zatrpala u rudniku mrkog ugqa Handlova u centralnoj Slova~koj. Najve}a nesre}a u istoriji slova~kog rudarstva dogodila se u ponedeqak pre podne kada su rudarski spasioci i rudari gasili mawi po`ar u delu jame iz koje se od 17. juna ne vadi ugaq. Devetorica rudara pre`ivela su tragediju i uspela su da, lak{e povre|ena, iza|u iz jame.

U skoro 24-~asovnoj spasila~koj akciji pet ekipa koje su na smenu silazile u zapaqenu jamu uspele su da do ju~e iznesu sedam tela poginulih rudara koja su u takvom stawu da je identifikacija nemogu}a bez analize DNK, javqaju slova~ki mediji. „Spasioci su na{li tela 656 metara od mesta eksplozije. Prema wihovim re~ima, uslovi daqe niz jamu su takvi da niko nije mogao da pre`ivi. Mo`e se re}i da je smrt nastupila u momentu eksplozije“, kazao je ministar privrede Lubomir Jahnatek.

(Beta)

Ve`ba 50.000 vojnika u Kini PEKING: Kina je po~ela najve}u takti~ku vojnu ve`bu ikada odr`anu, ~iji je ciq da pripremi vojnike na borbe na napoznatom terenu.U ve`bi u~estvuje 50.000 vojnika koji }e biti poslati u nepoznate regije ka zapadnom delu zemqe na dva meseca, preneli su dr`avni mediji.

Na ve`bu idu ~etiri brigade iz ~etiri najve}a kineska vojna regiona, i svaka }e biti poslata oko 1.200 km daleko od svoje mati~ne baze.Kako navodi Sinhua, ovo je „najve}a ikada odr`ana takti~ka vojna ve`ba“ mada je broj vojnika ukqu~enih u wu relativno mali, s obzirom da Kineska narodna armija broji 2,3 miliona vojnika i najve}a je vojska na svetu.

Povod organizaovawu ove ve`be je osna`ivawe vojnih jedinica u Tibetu i Ksindzijangu, na zapadu, gde su snage bezbednosti u posledwe dve godine bile anga`ovane u etni~kom konfliktu i obuzdavawu antivladinih protesta. Kineska vojska se posledwih godina ubrzano modernizuje, i u opremi i u doktrini. Skoro dve decenije tro{kovi za modernizaciju armije su duplirani na godi{wem nivou, {to je omogu}ilo kupovinu borbenih aviona, nuklearnih podmornica i stotina balisti~kih raketa. U budzetu za 2009.godinu, Kina je najavila pove}awe od 14.9 odsto na ime vojnih tro{kova, odnosno vi{e od 70 milijardi dolara.

(Beta-AP)

Fatah glasao za mla|e rukovodstvo VITLEJEM: Organizacija Fatah palestinskog predsednika Mahmuda Abvasa glasala je za nove, mla|e vo|e, u prvom glasawu posle dve decenije, pokazali su ju~era{wi po~etni rezultati izbora.Na kongresu u Vitlejemu, na Zapadnoj obali, izabrano je 15 novih zvani~nika u Centralnom komitetu Fataha koji broji 18 ~lanova, preneli su izraelski mediji.

Najpoznatiji me|u wima je Marvan Barguti (50) koji slu`i pet do`ivotnih kazni u izraelskom zatvoru, zbog navodne ume{anosti u teroristi~ke napade, u kojima je poginulo ~etvoro Izraelaca i jedan gr~ki kalu|er. Bar-

guti pori~e sve optu`be. On je ve} bio veoma popularan lider Fataha na Zapadnoj obali, pre nego {to je uhap{en. Jo{ tada se verovalo da }e jednog dana zameniti dugogodi{weg palestinskog vo|u Jasera Arafata.

Neki predstavnici takozvane stare garde Fataha izgubili su svoje pozicije. Poznavaoci prilika navode da se Fatah bori da otkloni imix korumpiranog i neefikasnog rukovodstva nakon {to je izgubio na parlamentarnim izborima po~etkom 2006. od islamisti~kog Hamasa.Sam Abas je rekao da organizacija mora bira~ima da poka`e novi po~etak.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HILARI KLINTON Dr`avni sekretar SAD Hilari Klinton zatra`ila je ju~e okon~awe masovnog seksualnog nasiqa u ratom zahva}enom isto~nom Kongu, koji je nova stanica wene afri~ke turneje.UN su zabele`ile vi{e od 200 hiqada slu~ajeva seksualnog nasiqa nad devojkama i `enama od izbijawa konflikta 1996. godine, {to je Hilari Klinton nazvala „jednim od najve}ih zverstava koje je po~inio qudski rod“.

AUNG SAN SU ]I Sud u Mjanmaru osudio je ju~e prodemokratsku liderku Aung San Su ]i na tri godine zatvora i prinudni rad zbog kr{ewa ku}nog pritvora ali je vo|a vladaju}e vojne hunte preina~io presudu na 18 meseci ku}nog pritvora, prenele su agencije.Amerikanac, Xon Jetau koji je neovla{}eno preplivao do ku}e Su ]i i kome se sudilo zajedno sa wom, osu|en je na sedam godina zatvora i prinudnog rada.

E[LI GRIN Fotografije E{li Grin, jedne od zvezde filma „Sumrak“, na kojima je ona pozirala naga, pojavile su se na internetu, a mlada glumica je zapretila tu`bom, objavio je tabloid Pipl.“Na fotografijama o kojima je re~ je, izgleda, zaista na{a klijentkiwa, a one su ilegalne i nezakonito su postavqene“, naveli su weni advokati. „Na{a klijentkiwa namerava da podnese tu`bu“.

STOMATOLO[KI TURIZAM U EVROPSKOJ UNIJI

Isto boli, ali mawe ko{ta KELN: Mnogi Nemci ne mogu sebi da priu{te odlazak kod zubara jer im zdravstveno osigurawe pokriva samo osnovne tro{kove i zato oni koji sakupe ne{to hrabrosti i novca, odlaze u susednu Poqsku na sre|ivawe zuba.

Jeftini materijali, niski tro{kovi laboratorijskih analiza i honorari zubara ~ine tretman u Poqskoj i do 70 odsto jeftinijim.Nemci poqske zubare nalaze uglavnom preko interneta, a kada steknu poverewe, onda ga preporucuju ~lanovima porodice i prijatqima. Upravo tako, jedan od pacijenata iz Berlina navodi da je pro{le godine prona{ao na internetu zubara Barto{a Jad~ika u poqskom gradu [~e}in. „Dva-tri puta nedeqno sam bio kod wega. Provodio bih po sedam sati na stolici.

Sve bih odjednom zavr{io da ne bih morao da putujem svakog dana. Jeste naporno, kada se vra}ate ku}i, ali uz pauze ide nekako“, ka`e zadovoqni Nemac, koji je uspeo da nagovori i svoju suprugu da do|e kod Jad~ika.

Prema wegovim re~ima, za stomtolo{ke usluge koje bi ga u domovini ko{tale 19.000 evra, u Poqskoj je platio 5.600 evra, {to je prili~na u{teda.On isti~e i da je zadovoqan kvalitetom usluga, {to se ne sla`e sa rezultatima ispitivawa javnog mwewa u Nema~koj ko-

ji pokazuju da ve}ina nema~kih pacijenata ipak nema poverewa u zubare preko granice.

Nije tajna da polovina prihoda dr Jad~ika dolazi od pacijenata iz inostranstva. On svake sedmice ima po dvojicu „dentalnih turista“, koji naj~e{}e ostaju po nekoliko dana. Neki, kako prenosi „Doj~e vele“, uzmu i hotel i tako spajaju odmor sa tretmanom kod zubara.

Dr Jad~ik je spreman da ispuni i ekstra `eqe svojih pacijenata. Tako }e biti i sa Nemicom koja posle stavqawa krunica `eli sebe da ~asti i ne~im posebnim. „Za hrabrost {to sam ovde do{la, ho}u da dobijem jedan mali brilijant na predwem zubu - i onda je sve {ik!“, pri~a Nemica o svojim planovima.Osobqe u Jad~ikovoj ordinaciji govori nekoliko jezika, internet stranica ima na poqskom, nema~kom, engleskom i danskom. Mo`da najva`nije od svega je to {to se dr Jad~ik razume u nema~ko zdravstveno osigurawe, pa mejlom {aqe plan le~ewa i tro{kova koji treba da odobri zdrastveno osigurawe.

N. Bo{kovi}

BALKAN

DNEVNIK

Bespovratna pomo} Bosni za izlazak iz krize SARAJEVO: Evropska unija je Bosni i Hercegovini odobrila paket pomo}i od 39 miliona evra za ubla`avawe ekonomske krize, saop{tila je danas kancelarija Evropske komisije u BiH. Program ~iji je ciq da Bosni i Hercegovini pomogne da ubla`i posledice finansijske i ekonomske krize bi}e usmeren na podr{ku razvoju sredwih i malih preduze}a.

Novac }e biti dodeqen i Agenciji za osigurawe depozita da bi se spre~io odliv depo-

zita usled finansijske krize, navodi se u saop{tewu.

“Bespovratna pomo} Evropske komisije }e dovesti do aktivirawa zna~ajnih kredita od me|unarodnih finansijskih institucija, kao {to su Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Kreditan{talt fir videraufbau”, navela je Evropska komisija.Pomo} BiH je dodeqena iz Instrumenta pretpristupne pomo}i za Bosnu i Hercegovinu.

(Beta)

Rumunija mora da smawi plate BUKURE[T: Rumunija mora da smawi izdvajawa za plate u javnom sektoru sa sada{wih devet, na {est odsto bruto dru{tvenog proizvopda (BDP), ili ~ak i mawe, u narednih tri do pet godina, izjavio je Xefri Frenks, {ef delegacije Me|unarodnog monetarnog fonda koja boravi u poseti Bukure{tu. On je, na konferenciji za {tampu, objasnio da takvo smawewe nije mogu}e izvesti brzo, nego da }e biti potrebno u narednih nekoliko godina smawivati izdvajawa za 0,5 odsto BDP godi{we. Frenks je precizirao da nije zatra`i od rumunske vlade da otpusti 150.000 zaposlenih koji

plate primaju iz buxeta, “niti bilo koji drugi broj”. MMF razgovara o buxetskom deficitu i potrebi da se tro{kovi smawe, ali nikako ne sugeri{e na~ine na koje to treba izvesti, rekao je on.

Franks je tako|e kazao da }e pribli`no 1,75 milijardi evra, koje }e Rumunija dobiti u okviru dve slede}e tran{e kredita od MMF-a, biti direktno iskori{}eno za popuwavawe buxetskog deficita u 2009. godini.Procewuje se, kako je prenela agencija A|erpres, da }e buxetski deficit Rumunije u 2009. godini iznositi 7,3 odsto BDP. (Tanjug)

ISKUSTVO SUSEDA S IMOVINSKIM KARTICAMA

Dokument koji politi~ari nerado popuwavaju SARAJEVO, BAWALUKA ZAGREB, SKOPQE: Obavezom da 13.000 dr`avnih funkcionera podnese imovinsku kartu, {to je ju~e najavila direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi}, Srbija se pridru`ila dr`avama regiona u kojima je to ve} praksa.

U Hrvatskoj su imovinske kartice u koje se upisuje imovina dr`avnih i lokalnih zvani~nika i saborskih poslanika uvedene 2003. godine, a od 2006. dostupne su i na internetu. Prema zakonu, izve{taje o imovini na po~etku mandata mora da popuni 1.500 zvani~nika - od predsednika Hrvatske i premijera, do poslanika, ministara, op{tinskih, gradskih i `upanijskih rukovodilaca.

Ova obaveza od 2007. va`i i za novoizabrane sudije, od ustavnog do op{tinskih sudova, dok sudije koje su izabrane ranije nemaju tu obavezu. U imovinski karton upisuju se plata, vlasni{tvo nad nekretninama, {tedwa, deonice, kao i u~e{}e u vlasni{tvu nekog preduze}a, a imovinu upisuju i supru`nici.

Upisana imovinska kartica zakonski je uslov da bilo koji hrvatski zvani~nik mo`e da primi prvu platu, a obaveza zvani~nika je i da unese bilo kakvu izmenu nastalu tokom mandata. Kako se u imovinske kartice ne moraju upisivati vredne “pokretnine” - nakit, slike, krzna ili ~asovnici - mediji su vi{e puta pisali o tome da neki zvani~nici imaju ~itave zbirke dragocenosti koje nisu upisane u imovinskoj kartici, ~ine}i ih tako mawe imu}nima nego {to su u stvarnosti.

S obzirom na to da je svrha imovinskih kartica da se ustanovi da li u slu~aju nekog dr`avnog zvani~nika postoji sukob interesa, ~esto se de{ava da politi~ari odugovla~e sa ispuwavawem kartice, ~esto do zadweg zakonskog roka, kako bi prenosom vlasni{tva formalno smawio svoju imovinu.

Predsednik Stjepan Mesi} u svojoj imovinskoj kartici naveo je da ima platu od 2.802 evra i vlasni{tvo nad vikendicom od 90 kvadrata vrednom 100.000 evra i

gara`om od 20 kvadrata vrednom 10.000 evra. Upisana vrednost pokretnina je 20.000 evra, a upisan je i prihod od autorskih prava u visini od 5.000 evra. Prilo`ena je i izjava da je imovine ostvarena sredstvima od plate, nasledstvom

na po~etku politi~ke karijere, bio je i ka`wen zbog toga {to Antikorupcijskoj komisiji nije podneo podatke o imovini u zakonskom roku.

Makedonski premijer Nikola Gruevski je u anketni list uneo

Iz kartica Mesi}a, Grujevskog i Dodika Predsednik Stjepan Mesi} u svojoj imovinskoj kartici naveo je da ima platu od 2.802 evra.

Makedonski premijer Nikola Gruevski je u anketni list uneo bankarske ra~une i umetni~ke slike.

Milorad Dodik poseduje dva stana u Beogradu veli~ine po 77 kvadratnih metara, za koje tvrdi da vrede po 40.000 evra. i prihodima od povremene autorske delatnosti. U Mesi}evoj imovinskoj kartici upisano je da wegova `ena ima nekretninu od 110 kvadrata vrednu 150.000 evra i da prima penziju u iznosu od 2.000 kuna.

U Makedoniji, svi funkcioneri imaju zakonsku obavezu da dostave anketne listove sa izve{tajem o imovinskom stawu od momenta kada su stupili na neku finkciju pa do trenutka kada su sa we oti{li. To podrazumeva prijavqivawe i eventualnih promena.

Imovinske kartone prilo`ili su svi najvi{i zvani~nici, a interesnatno je da to nikada nije u~inio lider vladaju}e stranke Albanaca Ali Ahmeti. On je svojevremeno,

bankarske ra~une i umetni~ke slike. On, naime, poseduje 25 umetni~kih slika ~ija je vrednost oko 70 hiqada evra. U izve{taju, me|utim, nije navedeno da li on ili neko iz wegove u`e porodice poseduje nepokretnosti a ostalo je nepoznato i to gde je Gruevski `iveo pre nego {to je postao premijer. Opozicija ga je optu`ivala da je majci kupio tri stana, a nije poznato ni ~ije je vlasni{tvo automobil marke “pe`o”.

Makedonski predsednik \or|e Ivanov poseduje samo zemqi{te povr{ine 293 kvadratnih metara u selu Gorno Nerezi ~ija je vrednost 24.000 evra. Stan u Skopqu u kome je `iveo pre stupawa na predsedni~ku du`nost ima 75

kvadrata i procewen je na 80.000 evra, a vlasnik je wegova supruga.On, tako|e, poseduje automobil ali se ne zna na koga je vozilo registrovano.

Imovinski karton obavezan je i za politi~are u Bosni i Hercegovini, koji su du`ni da ga pred svake izbore dostave Centralnoj izbornoj komisiji. Iako je popuna imovinskih kartona i wihova predaja obaveza za ovda{we politi~are, nije zabele`no da je neko odgovarao za prikrivenu imovinu. U imovinskim kartonima registrovana je sva nepokretna i pokretna imovina, ali je izostavqeno poreklo imovine, koja u nekim slu~ajevima dosti`e basnoslovne, milionske iznose i koja se ni izbliza ne mo`e pokriti prikazanim prihodima. [to se ti~e politi~ara RS, po vrednosti imovine prema podacima koje je sam u~inio dostupnim javnosti predwa~i aktuelni premijer i lider SNSD Milorad Dodik, a ne zaostaju ni wegove strana~ke kolege, predsedavaju}i Saveta ministara Nikola [piri} i ~lan Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi}.

Prema onome {to je naveo 2006. godine, Dodik poseduje stan u Lakta{ima, za koji je napisao da vredi 15.000 evra, dva stana u Beogradu veli~ine po 77 kvadratnih metara, za koje tvrdi da vrede po 40.000 evra. Dodik je tada, tako|e, naveo da ima i porodi~no nasle|e vredno 150.000 evra, porodi~nu ku}u vrednu 100.000 evra, automobil od 50.000 evra, kupqen na lizing, kao i deonice u preduze}ima. Wihova vrednost nije navedena, kao ni o kojim je preduze}ima re~.

Na samom vrhu lestvice nabogatijih politi~ara u BiH nalazi se i lider opozicionog SDP-a Zlatko Lagumxija, ~ija imovina se sastoji uglavnom u nekretninama. Vlasnik je vi{e stanova i poslovnih prostora u Sarajevu, a ima i nasle|en stan u Dubrovniku, kao i u{te|evinu od 120.000 evra.

(Tanjug)

Ukidawe nerentabilnih op{tina u Hrvatskoj ZAGREB: Hrvatska je 1991. imala 102 op{tine i 70 gradova, a danas ima 430 op{tina i 126 gradova organizovanih u 21 `upaniji, u ~ijoj administraciji radi gotovo 14.000 qudi.

Zato je vlada odlu~ila da najesen izradi analizu opravdanosti tolikog broja jedinica lokalne samouprave, a prema prvim procenama, trebalo bi ukinuti tre}inu ili oko 150 op{tina, dok tek treba videti model po kojem bi se ukidali gradovi i `upanije.

Ukine li se tre}ina op{tina, bez posla bi moglo ostati vi{e od 1.000 ~inovnika, a tu je i 5.400 op-

{tinskih odbornika koji mahom primaju naknade, kao 850 na~elnika op{tina i wihovih zamenika.Prema dostupnim podacima, neto plate na~elnika op{tina iznose od 6.000 i 12.000 kuna (800 - 1.600 evra).

Potpredsednica vlade \ur|a Adle{i} izjavila je da je dogovoreno da op{tine i gradovi u kojima plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi prelaze 40 posto izvornih prihoda u bud`et uprestanu da postoje, jer “naprosto ne ispuwavaju svoju svrhu”.

Nemaju vrti}, nemaju {kolu, nemaju ni op{tinsku zgradu, ali imaju op{tinu, dok za plate na-

~elnika, wegovih zamenika, sekretarica i ra~unovo|a, ukupno {est zaposlenih, pla}aju oko pola miliona kuna (68.000 evra) godi{we, a u op{tinskom bud`etu uspeju godi{we prikupiti tek pola tog iznosa, ilustruje Jutarwi list primer op{tine Ervenik kod Knina. Ta op{tina, osnovana posle akcije “Oluja” 1995. ima 988 stanovnika i samo 14 zaposlenih, a op{tinsko rukovodstvo ~ak ni ne boravi u Erveniku, jer kako obja{wavaju, nemaju telefon ni adekvatnu zgradu, pa zato na~elnik i saradnici “stoluju” u 50 kilometara udaqenom Kninu.

Da bi op{tina mogla funkcionisati, dr`ava im godi{we dotira oko tri miliona kuna ili oko 410.000 evra.Op{tina s najmawe stanovnika u Hrvatskoj su Civqane, tako|e kod Knina, koja je prema popisu iz 2001. imala samo 137 stanovnika, a zaposleno je wih {estoro, od kojih ~ak petoro u op{tinskoj administraciji. Bud`et im puni dr`ava, jer Civqani sami uspeju da zarade samo 15 odsto od dva miliona kuna (270.000 evra), koliko im iznosi godi{wi bud`et, {to nije dovoqno ni da se podmire plate zaposlenih u upravi, a na~elnik ima platu od 7.000 kuna ili 950 evra.

(FoNet)

sreda12.avgust2009.

23

Borba protiv crnog tr`i{ta vo}a i povr}a SOFIJA: Bugarske vlasti su ju~e pokrenule masovnu akciju provere porekla vo}a i povr}a na pijacama, u okviru borbe protiv crnog tr`i{ta, odnosno uvoznika koji izbegavaju da plate porez na dodatu vrednost (PDV).

Ministar finansija Simeon \ankov je nalo`io poreskim organima i policiji da, osim na pijacama, provere sprovode i na grani~nim prelazima, jer dobar deo “crnog vo}a i povr}a”, od ~ije prodaje dr`ava ne dobija svoj deo, dolazi iz inostranstva. Rojters podse}a da je nova bugarska vlada desnog centra, predvo|ena partijom GERB, pro{log meseca izabrana upravo na osnovu obe}awa da }e stati ukraj korupciji i kriminalu.

Prema vladinim podacima, Bugarska gubi izme|u dve i tri milijarde leva (1,5 i 2,2 milijarde dolara) godi{we zbog krijum~arewa i izbegavawa pla}awa poreza.\ankov je udvostru~io broj slu`benika koji }e na grani~nim prelazima prema Gr~koj i Makedoniji 24 ~asa dnevno sprovoditi provere uvoza vo}a.

Pro{le godine, Evropska unija je zamrzla milione evra pomo}i Bugarskoj, uglavnom ba{ poqoprivrednom sektoru, zbog korupcije i prevara. Po{to je nekada napredan poqoprivredni sektor u Bugarskoj godinama zanemarivan, ta zemqa je od neto izvoznika, postala neto uvoiznik hrane.

(Tanjug)

Gr~ka sredi{te krijum~arewa cigareta ATINA: U Gr~koj pu{i 42 odsto gra|ana, {to je rekord Evrope. Nema, me|utim, pouzdane statistike o potro{wi cigareta u ovoj zemqi, jer velike koli~ine nikotinskih paklica ovde stizu {vercerskim kanalima. Istovremeno, iz Gr~ke i preko Gr~ke se ilegalno na druge destinacije prebacuju cigarete proizvedene na raznim stranama sveta.

Pro{lonedeqno hap{ewe jednog Italijana koji je poku{ao da iz Gr~ke tajno prebaci oko 42.000 cigareta - {to je policija opisala kao mawu operaciju ove vrste samo je potvrdilo da se ovaj profitabilni biznis nastavqa, uprkos poja~anim merama da se spre~i.Uhap{eni, ~ije ime nije objavqeno, i wegov kompawon, koji je u bekstvu, poku{ali su da 2.100 paklica raznih cigareta izvezu iz Gr~ke u kontejnerima kojima se transportuje name{taj, ali ih je o tome omela specijalizovana inspekcijska slu`ba, koja deluje pri Ministarstvu ekonomije i finansija (IPEE).

Tim povodom, zvani~nici Ministarstva i IPEE su podsetili da u {vercu cigareta kad je o Gr~koj re~ u~estvuju doma}i i strani kriminalni gangovi, me|usobno vrlo dobro povezani i tehni~ki opremqeni jer, izme|u ostalog, u svom biznisu koriste brze i skupe ~amce. U 2008. godini otkriveno je i zapleweno 215 miliona {vercovanih cigareta, {to je bio veliki “skok” u odnosu na godinu pre, ka-

da je konfiskovano 149 miliona cigareta, saop{tili su zvani~nici, svesni da su time “odsekli” samo vrh ledenog brega.

Ra~una se da ~ak osam odsto prodatih cigareta u Gr~koj sti`e {vercerskim kanalima. Cena jedne “nikotinske paklice” u redovnoj prodaji je oko tri evra, dok one koje se idu “ispod ruke” ko{taju evro mawe. Posebna pri~a je lo{iji kvalitet mnogih od {vercovanih marki cigareta, {to ozbiqno ugro`ava zdravqe gr~ke nacije, pre svega mla|ih pu{a~a. [vercovane cigarete u Gr~ku sti`u sa raznih strana i vrlo razli~itim putevima, naj~e{}e u brodskim kontejnerima. U novije vreme, kqu~na polazna destinacija je Kina (preko Dubaija i Egipta), a vrlo va`an je i takozvani “turski krak”, preko Turske i severnog dela Kipra, naseqenog turskom mawinom. Eksperti isticu da brodovi sa {vercovanim cigaretama, kao krajwe odred{te imaju Crnu Goru, ali su istovari ~esti i na ostrvima i u lukama Gr~ke, prvenstveno du` wene zapadne obale.

U IPEE ka`u da nemaju ovla{}ewe za pretres brodova na moru koji imaju uredne papire, {to {vercerima olak{ava posao. De{ava se i da se cigarete kupqewe u Gr~koj i oslobo|ene poreza, tovare u strana plovila iz kojih se, ubrzo istovaraju na gr~kim ostrvima i tamo preprodaju na nezakonit na~in.

(Tanjug)

Plate u Federaciji BiH bi}e prepolovqene SARAJEVO: Plate ~lanova parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, ministara i wihovih savetnika od narednog meseca }e biti za 50 odsto ni`e nego do sada, izjavio je ministar finansija Federacije Bosne i Hercegovine Vjekoslav Bevanda.

Kako je naveo za ju~era{wi Dnevni avaz, plate }e biti vra}ene na nivo iz decembra 2008. godine, kao {to je regulisano nedavno usvojenim Zakonom o

ostvarewu u{tede u Federaciji BiH. U decembru pro{le godine plata premijera Federacije BiH iznosila oko 1.800 konvertibilnih maraka (oko 900 evra), dok su ministri i poslanici imali plate od oko 1.600 maraka (oko 800 evra). U januaru je stupio na snagu novi zakon, kojim su plate pove}ane za skoro dva puta i kre}u se od 3.000 do 3.300 maraka.

Najve}e poskupqewe goriva u Sloveniji QUBQANA: Od ju~e je motorno gorivo u Sloveniji poskupelo najvi{e od po~etka ove godine - benzin eurosuper i eurosupe plus poskupeli za 4,1 odsto za litar, dizel za 3,6 odsto, a lo` uqe za 5,8 odsto za litar.

Cena najvi{e prodavanog bezolovnog benzina europsuper je ve}a za 4,7 centa za litar i sada iznosi 1,146 evra, {to je najvi{e od jula pro{le godine. Dizel gorivo je poskupelo za 3,8 centa za litar i od ponedewnika ko{ta 1,050 evra, a lo` uqe za 3,5 centi za litar i ko{ta 0,605 evra.

Vest o poskupqewu goriva poklopila se sa najavom da }e

u Sloveniji za oko mesec dana po~eti istra`ivawe nafte i zemnog gasa. Slovena~ke televizijske stanice su najavile da }e me{ovita kanadskoevropska kompanija Petrol korporej{n iz Londona po~eti veliku sonda`u na 200 kvadratnih kilometara u slovena~kom Prekomurju, gde su pre 20 godina holandski stru~waci ukazali da postojawe sirove nafte i zemnog gasa. Istra`ivawe bi trebalo da ko{ta oko 20 miliona evra, a rezultati objavqeni naredne godine.

(Beta)

24

sreda12.avgust2009.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

sreda12.avgust2009.

25

26

OGLASI z ^ITUQE

sreda12.avgust2009.

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je porodica Trbovi} izgubila oca i svekra

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i dobrom ~oveku

IZDAJEM garsoweru 20m2, top lokacija, ul. Maksima Gorkog (Spens) II sprat, mo`e i kao poslovni prostor.

Telefon 063/344-711.

80231 DVOSOBAN, nov, Petrovaradin - blok 8, potkrovqe, 5. sprat, CG, name{ten. Telefon 064/112-4857.

80032 IZDAJEM jednosoban stan 40m2 nov, centar Dunavska ulica, kompletno opremqen, 200E. Telefon 064/ 397 1693.

80021

Mihajlo Trbovi} Borivoju Gagi}u

Izgubila sam tatu kakvog je malo ko imao. To vreme ne le~i.

Wegova }erka Marijana.

Mihajla Trbovi}a Sahrana je u ~etvrtak, 13. 8. 2009. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sin Marko i snaja Klea.

Dan~e i Zijo Zagor~i}.

80272

80271

80284

Sa tugom u srcima, opra{tamo se od drage i voqene u~iteqice

Posledwi pozdrav

Od dragog prijateqa i dobrog ~oveka

Posledwi pozdrav najboqem dedi na svetu

POTRA@WAI izdavawe stanova svih struktura, dvosoban 200E, garsowere 120- 50, jednosoban 150-200 ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463.

80190

Mi{i

PRODAJEM jednosoban komforan stan, 40m2, centar, I sprat, pe{a~ka zona, pogodan i za tihu delatnost, ukwi`en, 64.000. Telefon 064/397-1693.

80019

KU]A, 200m2 pomo}ni objekat 500m2 na placu 500m2 Ul. Marka Maletina 3 N. Sad. Telefon 6392-384 posle 15, 30 ~asova. Telefon 063/547-782.

79322

KUPUJEM regale, trosed, dvosed, foteqe, ugaone garniture, trpezarijski sto, stolice, kuhiwe, kau~eve.

Telefoni: 6617-782, 064/33628-47. Joca 80136

Voqenom drugu za nezaborav.

Milice Uzelac Mice koja nas nikome nikad nije dala.

Bila je kako je to Lav Tolstoj napisao, savr{ena u~iteqica: „Ako u~iteq voli samo posao, on je dobar u~iteq. Ako u~iteq voli u~enika kao otac ili majka, on je boqi od onog u~iteqa koji je pro~itao sve kwige, ali ne voli ni posao, ni |ake. Kada u~iteq sjedini qubav prema poslu i prema u~enicima - on je savr{en u~iteq.”

Va{a qubav, u~iteqice, }e zauvek nastaviti da `ivi i raste u nama.

Tamara, Gara, Brankica, Mika, Ivan, Nada, Sowa, Banana i Ivana.

Va{e IV1, generacija 1979/1980

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738.

79306

FARMA iz Stepanovi}eva rasprodaje izno{ene koke nosiqe i prodaje mlade koke (18 nedeqa). Dostava na adresu! Povoqno! Tel. 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

79459

U tuzi i sa po{tovawem se opra{tam od po{tovanog profesora

Gulan.

S tugom se opra{ta porodica Mi{kov.

80280

80275

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav Goranovom ocu

Jelici Stepanovi}

od porodice Gajinov.

Wegova Maja.

80273

Oti{ao je na{ drugar

Mi{a Trbovi} Gojanu Vasiqevi}u

Se}awe na divno zajedni~ko detiwstvo i prijateqstvo osta}e u najlep{oj uspomeni.

od kolektiva „Alat NS”.

Slavica i Bata Crevar.

80278

80276

80274

80282

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni.

Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56.

78619

Mihajlu

Mi{e Trbovi}a

Dragoj tetka Jelici

Posledwi pozdrav ~i~i

Posledwi pozdrav na{em dragom razrednom stare{ini

Borivoja Gagi}a 1910 - 2009.

Drugog avgusta ~estitaju}i Vam dan Nebeske kowice, nisam ni slutio da }e za par dana Novi Sad i ^enej biti prazniji a Nebo puniji. ^ast nam je bilo poznavati Vas. Ki{ [andor sa sinovima.

Dovi|ewa.

Gojanu Vasiqevi}u

Jeleni Stepanovi}

od porodice Pi{talovi}.

posledwi pozdrav od porodice Pati}.

80283

80230

80279

Posledwi pozdrav ~lanu na{eg kluba

Opra{tamo se od na{eg devera i strica

Borivoju Gagi}u od u~enika M41 generacije 1960/61.

80254

POMEN

1

12. 8. 2006 - 12. 8. 2009.

Dragoj mami

POTREBNA prodava~ica, pomo}na radnica, pekar - burekd`ija. Obavezno sanitarna kwi`ica i higijenski minimum. Telefon 063/505-196, 3966147, 301-493.

80040

Petra Milinovi}a Petru Milinovi}u

^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije.

Telefoni. 021/6618-846, 6614274, 063/84-85-495.

79402

Klub Penzionera Novo naseqe Novi Sad.

80266

Po~ivaj u miru i neka Ti je ve~na slava i hvala za qubav i pa`wu koju si nam pru`ao.

Petar Tresiglavi} Tri godine nisi nedostaje{ nam.

sa

nama,

Radmili Muharemi ro|. Cvitanovi} posledwi pozdrav od }erke Senihe i zeta Bo`e.

Snaha Radoslava i brati~ina Vesna sa porodicom.

Tvoji: Ceca, Vlada i Dule.

Sahrana je u ~etvrtak, 13. 8. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

80277

80265

80256

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

sreda12.avgust2009.

27

Sa tugom u srcima opra{tamo se od na{e drage koleginice i wene }erke

Biqana i Zoran \akovi} Dragi na{ Zorane i Biqo, pro{lo je {est meseci i tri meseca od kada ste nas ostavili da u tuzi i bolu sa va{im najmilijima brojimo dane tuge. Kratko ste `iveli zajedno a sudbina Vam nije dopustila da ostatak `ivota provedete sa svojim }erkama, roditeqima, bratom i sa svima nama koji smo Vas poznavali. Neka Vam je ve~na slava i hvala za sve lepe dane provedene sa Vama i pored Vas.

Dragane i Isidore Ivkovi}

Isidora na{e tre}e ~edo, na{a razonodo, zauvek }emo te nositi u srcu!

Te~a \ole i tvoja teta Tawa.

80259

5981-P6

5981-P4

Otputovala si bez povratka na{a Doro, a najsre}niji smo bili kada smo bili zajedno!

Sa nevericom i tugom opra{tamo se od na{e drage koleginice i wene }erke

Dragana

Dragane i Isidore Ivkovi}

Isidora Ivkovi} bila si nam najve}a podr{ka u `ivotu, a krenula si na put bez povratka, ostavila si nas u tuzi i bolu!

Osta}e nam u ve~nom se}awu wihova plemenitost i dobrota.

Uvek }e{ biti u srcu tvoje prven~ice Bojane, Bate, zeta \oleta i sestre Tawe.

Kolektiv OTP banke Srbija a. d. Novi Sad.

5981-P5

5981-P7

Samo {to smo uspeli da ostvarimo na{ san, da imamo na{ `eqeni dom, plamen nas je rastavio!

Moja dva deteta, dve nade, moja deca koja su mi bila ponos, ostavila su me da venem u bolu!

5981-P3

Gorim u bolu za mojim dugo ~ekanim an|elom!

^uva}emo od zaborava wihovu dobrotu i vedrinu.

Sektor poslova sa privredom OTP banke Srbija.

Va{ brat @arko, tetka Rosa i te~a Sretko Palali}.

Posledwi pozdrav Isidori od wenog bate Bojana i seke Bojane.

Te{ko je iskazati tugu i bol koju ose}amo zbog wihovog preranog odlaska.

Dragana

Isidora i Dragana Ivkovi}

Isidora

zauvek tvoj Ivka, tvoj Nemawa.

Va{a mama i nana.

uvek }e{ biti tatin ponos!

5981-P

5981-P1

5981-P2

28

^ITUQE

sreda12.avgust2009.

1

1

Posledwi pozdrav dragoj mami

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj sestri, tetki i zaovi

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga

Posledwi pozdrav baki

Jelena Stepanovi} Jeleni Stepanovi} Dadi Radmili Muharemi Radmili Muharemi

ro|enoj Rutowski od: Slobodana, Sa{e i An|elke.

od: unuke Ines, praunuka Luke i zeta Nenada.

preminula 11. 8. 2009. godine u 74. godini.

Sahrana je danas, 12. 8. 2009. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Draga baba, ostavila si nas da tugujemo za tobom. Ku}a i srca su nam prazni bez tebe.

Tvoji: sin Du{an, unuk Igor i snaja Mirjana.

80252

80245

80257

Posledwi pozdrav na{em najstarijem vazduhoplovcu

Posledwi pozdrav dragom

Danas se zauvek opra{tamo od na{eg velikog druga vazduhoplovca koji nam odlazi u nezaborav

Posledwi pozdrav dragom

od: Esada, Vesne, Ines i Sandre.

80255

Petru Milinovi}u

Delimo tugu za preminulom

Petru Milinovi}u

Borivoju- Bori Gagi}u

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na Vas. Po~ivajte u miru.

Nemi od bola {to smo te tako iznenada i prerano izgubili, sa neizrecivom tugom se opra{tamo od Tebe.

Vazduhoplovni Savez Vojvodine.

Suzana i Nenad.

O`alo{}eni: brat Radomir i snajka Olivera sa mamom Marijom.

80268

80228

80246

Posledwi pozdrav dragom

S bolom u du{i opra{tamo se od na{e drage tetke

Borivoja - Bore Gagi}a

Jeleni

U na{im srcima i mislima ostaje{ u najlep{em se}awu da te i nadaqe samo po dobru spomiwemo.

Tvoji drugari iz Aerokluba Novi Sad: Stevan Mrnu{tik, Du{an Stoki} i Aleksandar Veliki}.

od prije Zlate.

80247

80237

Na{a draga

Draga na{a

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Milicom Uzelac Micom

Porodica Stamenkovi}: @ivojin, Mara, Predrag, Du{ica i Jelisaveta, Jelena i Milica Rebi}.

Miroslavka Ivkov

Petru Milinovi}u S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na Vas.

preminula je u 91. godini.

Sahrana je na grobqu u ^urugu, 12. 8. 2009. godine, u 11 ~asova.

baka Daro

Darinke Gorunovi} ro|. Marinkov

80226

S tugom se opra{tamo od na{eg kolege u penziji, druga i prijateqa

Posledwi pozdrav svom dragom

Tvoj osmeh, vedrina i qubav su deo nas. U{la si u na{a srca da u wima `ivi{ zauvek.

hvala ti na nesebi~noj qubavi koju si nam pru`ala i uspomenama koje si nam ostavila.

Tvoji: Dragana, @ile i baka Smiqa.

Tu`nim srcem javqamo da je 10. 8. 2009. godine u Kamberi preminuo

Gra~ik Jano{ 1945 - 2009.

Darinki Gorunovi}

Wegova iznenadna smrt veliki je gubitak za porodicu i prijateqe.

Puno }e nam nedostajati i uvek }e `iveti u se}awu kolega iz Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe.

Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i.

Supruga Verica.

Kad strahovi postanu stvarnost, bol je jo{ ja~i.

5901-P

80225

80227

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj tetki

80211

Obave{tavamo sve na{e ro|ake i prijateqe da je 8. avgusta 2009. godine preminula na{a draga

Petru

80218

80253

Tvoji: Mila, Bane, Du{ko i Milica.

80212

Mihajla - Mi{e Trbovi}a

od Nade.

O`alo{}ena porodica Ivkov.

Dragana, Katarina i Tamara.

80251

Darinki Gorunovi}

od: Bobe, Milene i Zorana.

O`alo{}ena sestra Evika sa decom.

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od na{eg

80217

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Darinka Gorunovi} ro|. Marinkov

Milivoju Nikoli}u Petra Milinovi}a Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

Sahrana je u sredu, 12. 8. 2009. godine u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Verica sa porodicom.

5980-P

80229

Draga na{a Daro, svima koje si volela i koji su tebe voleli osta}e{ u ve~noj uspomeni. Tvoj pogled i o~i prepune qubavi i dobrote jednostavno ne mogu da se zaborave.

Po~ivaj u miru bo`jem koji si zaslu`ila.

Sahrana drage pokojnice je danas, 12. 8. 2009. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Tvoji: sestra Dobrila i zet Branko.

80209

Mariji Kelner 1923 - 2009.

Sahrana je u sredu, 12. 8. 2009. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu na Futo{kom putu.

O`alo{}eni: Be{ka, Brankica, Bojan.

80244

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

Iznenada je preminula na{a

sreda12.avgust2009.

2

2

DVOGODI[WI POMEN

POMEN

IN MEMORIAM

na{em bratu

Sini{a Rexepov Ki}a

Milica Uzelac

1982 - 2000.

^uva}e je od zaborava koleginice: Zora, Nada, Dragica, Stanka, Duda, Ru`ica, Estera, Jelena, Er`ika, Du{anka, Kornelija, Petra, Sowa P. Sowa N., Sowa S. Jo{ka i Marija.

Pomen }emo obele`iti danas, 12. 8. 2009. godine, u 18 ~asova, na Gradskom grobqu.

Qubav zauvek ostaje.

29

Danas, 12. 8. 2009. navr{avaju se dve tu`ne godine od kada nije sa nama na{ voqeni

Sofija Devi} ro|. Petrov u~iteqica u penziji 12. 8. 1999 - 12. 8. 2009.

Mnogo nam nedostaje{.

Tata [ele, majka Vezira i brat Mirsad.

Tvoje k}eri: Gordana i Jelena sa porodicama.

80020

80091

Dragoqubu

80214

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

SE]AWE

SE]AWE

12. 8. 2004 - 12. 8. 2009.

12. 8. 1999 - 12. 8. 2009.

Nebo te je pozvalo, sebi te je dozvalo. Svi koji te volimo zajedno se molimo da do Boga stigne glas, da ti pru`i ve~ni spas.

Tvoja sestra Maja i brat Sini{a.

Dragoqub Josimovi} 1978 - 2007.

Zanemeo je mio glas, utrnuo pogled blistav, al’vera i spomen vode nas: on `ivi, nije mrtav.

80135

POMEN

Kre{imir Mo~aj Gojanu Vasiqevi}u od: Zvonka, Vere, Nenada, Ma{e, Miroslave, Vlade i Bobe.

1943 - 2009.

Sahrana je danas, 12. 8. 2009. godine, u 17 ~asova, na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

Porodica.

80210

80215

Posledwi pozdrav dragom deda

Posledwi pozdrav ~i~i

2003 - 2009.

Milutin Mrk{i} iz Kovina Oti{ao si putem koji vodi u ve~nost, a ostavio se}awe na tebe koje }e trajati koliko i mi. Tvoj `ivot se nastavqa u liku tvoje Tamare, tvoje jedinice.

ro|ena Stoiqkovi} S qubavqu i po{tovawem Milan, Biqana i Jelena.

2

SE]AWE

Ilija Dap~evi}

80116

Novica Mrdak

Gojanu Vasiqevi}u Voqeni nikada ne umiru, ostaju tragovi u du{i.

Kre{i

80133

80242

Ve~no o`alo{}eni: }erka Tamara, tata Milan, baka Kaja, stric Stojan, strina Qubica i baba Milanka.

Posledwi pozdrav

S’qubavqu uspomenu na wega ve~no u srcima i mislima, ~uvaju wegovi najmiliji.

Marica Galeti}

od porodice Pi{talovi}.

Otac \or|ije i Marica.

I posle {est tu`nih godina od kako te neo~ekivano izgubismo, pitamo se „za{to“?

Se}awe na tvoju plemenitost, po`rtvovanost i nesebi~nu `equ da pomogne{, daje nam snagu i podstrek da izdr`imo u `ivotnoj borbi i sa~uvamo qubav u srcima.

Zauvek sa tobom i onda kad re~i ponestane.

Volimo te!

Tvoji najdra`i: Vera, Goca i Aleksandra.

POMEN Pro{le su dve godine od kako je zaspao moj ro|eni

Dragoqub Vreme neumitno te~e, ne mo`e se zaustaviti, a bol i tuga ostaju dok di{em.

Tvoja neute{na Keka.

80230 Posledwi pozdrav dragom

80250

80128

Uvek }e biti u na{im srcima. @eqko, Mirjana i unuka Elena.

80134

Posledwi pozdrav bratu

Na{e drage nepre`aqene

Kre{imiru Mo~aju od: baka Mire, porodice Cocek i Vuksan.

80199

Gojanu Vasiqevi}u

80197

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni otac i suprug

Miroslava Padejski Darinka Padejski Petru Milinovi}u

od porodice [imunov.

O`alo{}ena sestra Marija sa porodicom.

80238

80223

14. 3. 1950 - 14. 8. 2006.

7. 1. 1927 - 11. 8. 2007.

`ive u se}awima.

Porodica.

80139

Posledwi pozdrav bratu

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{eg brata

SE]AWE

Kre{imir Mo~aj preminuo 10. avgusta 2009. godine, u 66. god.

Sahrana je 12. 8. 2009. godine, u 17 ~asova, u Sremskoj Kamenici.

Kre{imira Mo~aja

Petru Milinovi}u O`alo{}ena porodica, k}i Vera i supruga Agneza - Ne{ka.

Brat Zvonko i sestra Zlata sa porodicama.

1999 - 2009.

i

Aleksandar 2000 - 2009.

Galeti} O`alo{}ena sestra An|elija sa porodicom.

Roditeqi moji, volim Vas, mislim na Vas i na trenutak, kada }u biti sa Vama.

Va{a k}erka Vasiqka - Vawa.

80198 80221

Marica

80222

80046

30

07.30 08.00 09.00 11.00 12.15 12.20 12.30 14.00 14.20 14.50 15.50

Glas Amerike Prepodnevni program U ogledalu Vrele gume Barometar Tin in Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Stari zanati Hronika op{tine @abaq Barometar

Multietnik (Panonija, 22.40) 16.00 17.00 17.40 18.25 18.30 18.50 20.30 22.30 22.40 23.10 23.40

TV PROGRAM

sreda12.avgust2009.

U ogledalu Kowi ponovo jure Top {op Barometar Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Bez cenzure Barometar Multietnik Hedonist Glas Amerike

07.00 Dobro jutro, Vojvodino 08.40 Hercegovci: Luka ]elovi}, Trebiwac 08.55 Spot: Pesma Majke Angeline 09.00 Jubilej pet vekova manastira Kru{edol - prenos 11.45 Vojvo|anski dnevnik 11.50 Kuhiwica 12.15 „Vrelina Akapulka“ 13.00 Me|uprostor: Bawa Luka 13.15 Carska bara, savr{eno mesto u Srbiji 13.30 Vojvo|anske vesti 13.35 „Pitawe savesti“ 14.20 „Rej~el Rej“ 15.00 Rudolfove dogodov{tine 15.25 Spot: Pesma Majke Angeline 15.30 Vojvo|anske vesti 15.35 „Frej`er“ 16.00 „Vrelina Akapulka“ 16.45 Tajne hrane: Karfiol 17.00 TV Dnevnik 17.20 Hop hop, kviz 17.35 „Otka~ena plavu{a“ 18.00 Novosadske razglednice 19.00 Sredina, gost: Dejan Stanojevi} 19.30 TV Dnevnik 20.15 Me|uprostor: Bla`a i Pamela 20.30 “Frej`er” 21.00 Iz na{eg sokaka

06.00 06.05 08.00 09.00 09.06 09.21

Sredina

20.48 21.35 21.39 23.13 00.00 00.15 00.23 01.17

Nepoznate detaqe iz kovawa zlatne svetske medaqe na [ampionatu u Rimu u razgovoru s autorom i voditeqem emisije evocira Dejan Stanojevi}, trener na{e vaterpolo reprezentacije.

Autor: Du{ko Boganovi} (RTV 1, 19.00) 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.30 Pesma Majke Angeline - duhovno umetni~ki program povodom petovekovnog jubileja manastira Kru{edol 00.00 “Vrelina Akapulka“ 00.45 „Tajni znak“ 10.30 11.15 12.05 13.10 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

07.00 07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 15.00 17.00 23.00

Tojotin svet prirode “Pod suncem Sen Tropea” Evo nas kod vas @iveti zajedno Drum “Luna-sirena sa Kariba“ Tojotin svet prirode Eko balans Lude godine Objektiv (slov.)

Objektiv “Pod suncem Sen Tropea” Hrana i vino Objektiv (ma|.)

Objektiv [ira, princeza mo}i Sprint Vitra` “Luna-sirena sa Kariba“ “Pod suncem Sen Tropea” “Razgoli}eni”

Red Bul klif dajving Holandija Pregled belgijske lige [ampionat - Najava Azijske Iks igre Fudbal mondijal magazin ATP Masters Montreal Karlong kup: Bjuri – VBA ATP Masters Montreal Kvalifikacije za SP: Belorusija – Hrvatska

07.00 07.25 08.10 08.30 09.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 23.05 00.00

Kuhiwica (ma|) „Vrelina Akapulka“ „[pijunke sa Beverli Hilsa“ Nedeqni magazin (rum) Kultura i tradicija Roma „Ujak iz Amerike“ Vesti (ma|) Makedonsko sonce The Gamblers, Sremska Mitrovica “Tajni znak“ TV ba{tina Zmajeve de~je igre - Raspevana planeta Zvona Golubla boja `ivota Preokret, gosti: Ivana Mihi} i Dragana Okanovi} Me|uprostor TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) „[pijunke sa Beverli Hilsa“ Dobro ve~e, Vojvodino (rum) „Pitawe savesti“ „Rej~el Rej“ “Ujak iz Amerike“ Top{op

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 “Zemqa nade”, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 “Zemqa nade”, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

09.35 10.00 10.05 10.33 10.50 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.45 13.31 14.50 15.00 15.50 15.53 17.00 17.20 17.27 18.29 19.00 19.30 20.00

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 19.05 20.00 21.00 23.05 23.10 23.15 02.00

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Biqana Petrovi} Slagalica, kviz Vesti Trag: Rakovac Putokazi vere Kulinarski letopis Vesti „Kapri“ Dnevnik Sport plus Kuvati srcem: Biqana Petrovi} „Bouns“ Letwi bioskop: Zvon~ica, film Vesti Jednostavan `ivot Vesti „Boqi `ivot“ Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Razglednica: Mauricijus Slagalica, kviz Dnevnik Fudbal: Ju`noafri~ka republika - Srbija, prijateqska utakmica, prenos 2. poluvremena 48 sati -svadba Vesti Savr{en kadar, film „Bouns“ Dnevnik Evronet „Nevini“ No}ni bioskop: Du`na zemqa, film

Foks vesti: 900 sekundi „Slomqeno srce“ „Slatka tajna“ Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Nojeva barka Tajni agent Izi Foks vesti „Slomqeno srce“ „Ninya ratnici nepobedivi: Banzuke“ Svet na dlanu Foks vesti „Largo“ „Ninya ratnici nepobedivi: Banzuke“ Film: Jednostavno neodoqiva Foks vesti No}ni program-Foks non-stop Film: Nevidqiva sila „Svi mrze Krisa“

Sara Mi{el Gelar

Jednostavno neodoqiva Mlada Amanda [elton i wena tetka Stela vode porodi~ni restoran u Wujorku. Dok je Amandina majka bila `iva, restoran je bio uspe{an, no Amanda je lo{a kuvarica i restoran je pred zatvarawem...

Uloge: Sara Mi{el Gelar, [on Patrik Fleneri, Patricija Klarkson, Dilan Bejker Re`ija: Mark Tarlov (Foks, 21.00)

06.12 Koncert za dobro jutro: Cigani lete do neba 06.59 Kuvati srcem: Biqana Petrovi} 07.27 Recikla`a u turskom kupatlu 07.58 Neven 08.27 Slon Benyamin 08.54 Male pri~e 09.00 Pet vekova manastira Kru{edol, prenos 11.49 Enciklopedija 11.56 Interfejs 12.23 Simfonije Feliksa Mendelsona 12.58 Trezor ju~e 14.00 Bosonoga u parku, film 16.00 Ovo je Srbija 16.40 Verski kalendar 16.54 Obrazovno ogledalo 17.19 Eko svet 17.41 Enciklopedija 17.50 Yez fejs: Kurt Eling 18.19 Neven 18.50 Male pri~e 18.55 Fudbal: Ju`noafri~ka republika - Srbija, prijateqska utakmica, prenos 1. poluvremena 20.00 U svetu 20.26 Bunt 21.00 „Kapri“ 22.00 Tunis oaza lepote 22.29 Metropolis u Vrwa~koj Bawi 23.30 Hronika festivala filmskog scenarija u Vrwa~koj bawi 23.32 Yez fejs: Kurt Eling 00.00 Bosonoga u parku, film 01.47 Trezor ju~e 02.48 Fudbal: Ju`noafri~ka republika - Srbija, prijateqska utakmica

Spajsice osvajaju svet Film prati ~lanice grupe „Spajs Grls“ i wihove neizostavne saradnike u svakodnevnom radu, menayera Kliforda i re`isera Pirsa koji poku{ava paralelno da napravi i dokumentarni film o realnom `ivotu Spajs devojaka.

Uloge: Mel Bi, Ema Banton, Geri Halivel, Viktorija Bekam, Mel Si Re`ija: Bob Spajrs (Avala, 21.00) 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 17.55 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00

Dok. serija: Na tragu prirode „Qubav za sva vremena“ Slavni - Ben Aflek Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja Na tragu prirode „Filadelfija“ Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Dok. serija: Na tragu prirode Vesti Slatka moja „Svi vole Rejmonda“ Milica na kvadrat „Filadelfija“ Film: Spajsice osvajaju svet Slavni - Ben Aflek „Svi vole Rejmonda“ Film: Spajsice osvajaju svet Glas Amerike

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus.

08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 „Profa“, 10.00 ABS {ou, 10.30 Beli luk i papri~ica, 11.00 Farma, 12.00 Izazovi istine (Drecun), 13.00 Lek iz prirode, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Autosprint, 16.00 Mis Svetlana, 17.00 Leksikon zdravqa, 17.45 „Profa“, 19.00 Objektiv, 20.00 „Nemi svedok“, 20.55 Maksimalno opu{teno, 22.00 Objektiv, 23.00 Vip, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

DNEVNIK

Yejms Spejder

Intenzivna nega Satiri~na komedija pri~a je o doktorima, kojima zdravqe pacijenata nije uvek na prvom mestu, ve} pre svega gledaju wihovo materijalno stawe.

Mladi doktor Verner Ernst ne `eli da se pomiri sa nepisanim bolni~kim pravilima...

Uloge: Yejms Spejder, Kira Seyvik, Helen Miren, Albert Bruks Re`ija: Sidni Lamet (B92, 21.00) 08.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.30 13.00 13.05 15.00 16.00 16.35 17.30 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 00.40

TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Kviz: Pitawa za {ampiona „Uvod u anatomiju“ Vesti za osobe o{te}enog sluha „Vil i Grejs“ Evromaks Vesti B92 Film: Montirana istina Nacionalna geografija u Bi-BiSi: Divqa Kina Vesti B92 „Seks i grad“ „Dobre namere“ Vesti B92 „Sta`isti“ Trnav~evi}i u divqini „Uvod u anatomiju“ Film: Intenzivna nega Vesti B92 „Seks i grad“ „Dedvud“

06.00 07.00 08.15 09.15 11.00 11.15 11.45 12.30 14.00 14.15 16.00 16.45 17.00 17.45 18.15 18.30 19.30 20.00 22.00 23.00 00.15 00.45 01.00 03.15

Jutarwi program Nacionalni dnevnik „Anali“ Film: San o ru`i Siti kids „Alo, alo“ „Napu{teni an|eo” Sve za qubav Siti „Nevina“ „Qubav je ve~na“ Nacionalni dnevnik „Napu{teni an|eo“ Siti Samo smeh “Anali” Nacionalni dnevnik Film: Pesnica velikog zmaja Trenutak istine (Ne)mogu}a misija „Alo, alo“ Siti 3 Film: Re~e on, re~e ona Film: Pesnica velikog zmaja

08.15 08.20 08.50 09.20 09.50 10.05 10.10 10.40 11.10 11.35 12.00 12.15 12.15 12.25 12.40 12.50 13.00 13.30 14.00 14.25 14.35 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 16.55 17.20 17.45 18.10 18.25

Spasoje Ben 10 Spajder rajderi Kenguri ko{arka{i Stari Tom 21 Smucalice Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv U~ite engleski sa Ozmom Viva piwata Ro|eni pobednici Spasoje Pokojo Ho}u ja Nodi Majstor Bob Konan Mjau mjau Tokio Henrijeve zanimqive `ivotiwe Stari Tom Kenguri ko{arka{i Smucalice Spajder rajderi Ben 10 Pla{ite li se mraka?

Bekstvo sa ostrva [korpija Yet Gruv Yem Viva piwata Ro|eni pobednici Smucalice

Yodi Rester

Pla{ite li se mraka?

(Hepi, 16.00)

18.30 18.55 19.20 19.30 20.25 21.00 21.10 22.00 23.00 23.50 00.00 00.05 00.40 02.20 03.45 04.45 05.35 06.25

Vitafon Telemaster Rekord “Zabrawena qubav (Klon)” Razmirice Telemaster Smicalice Letopis „Prvi talas“ Telemaster Vremenska prognoza Ko{avizija Film: Ma}eha Muzi~ki ~et Letopis „Prvi talas“ „Zabrawena qubav (Klon)“ Vremenska prognoza

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Kviz, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 „Luna“, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 „Nemi svedok“, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 „Luna“, 20.45 Mobil e, 21.00 Raskr{}a, 21.30 „Nemi svedok“, 22.15 Info 3, 22.45 Put vina, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 „Zemqa nade“, 15.30 Dok. program, 16.00 „Prijateqi i suparnici“, 17.00 „Pod suncem“, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 18.45 Baltazar, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 „Prijateqi i suparnici“, 21.00 „Tajni znak“, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 „Pod suncem“.

DNEVNIK

sreda12.avgust2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Megan Mulali

Pravedan zlo~in Yon Plamer je vredan momak koji }e se ubrzo o`eniti dugogodi{wom devojkom Elejn jer su napokon u{tedeli 30.000 dolara za ku}u o kojoj su sawali. Ali Yon je obe}ao da }e platiti {kolovawe ne}aki Norin, koja je primqena na Harvard. Budu}i da verenici ne mo`e da ka`e istinu, Yon mora da nabavi jo{ 30.000 dolara pa se obrati prijatequ Dafu, koji ga nagovori da po~ini mali zlo~in...

Uloge: Simur Kasel, Yon C. Mekginli, Megan Mulali Re`ija: Brus Mekulou (Nova TV, 20.50) 08.05 08.30 09.30 10.35 11.35 12.30 13.30 14.30 15.15 17.15 17.30 18.30 19.15 20.00 20.50 23.00 23.55 00.10 00.40 01.30

Beba Feliks, crtani Ezo TV Nova lova „Rebelde” „Otvori svoje srce” „Lude 70-e” “Kozbi {ou” IN Dum-dum metak, film Vesti „Bejvo~” IN Dnevnik NMK Pravedan zlo~in, film „Zakon brojeva” Vesti “Sajnfild” „Bejvo~” „@ivot na severu”

08.00 09.00 09.30 10.00 11.00

Rimske misterije Dikens u Americi Raj na zemqi Ovo je civilizacija Tajne istorije: Pravi Yory Va{ington Protestantska revolucija Kada je Kina gospodarila morima Svet novca: Bil Gejts – kako je {treber promenio svet Lov na ve{tice Veliki nau~nici U potrazi za Lorensom Mostovi Wujorka Pravi Kazino rojal ^ovek pred tenkom Dani koji su potresli svet Ratni detektivi Lov na ve{tice Veliki nau~nici

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.00 15.00 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

07.25 09.15 10.55 12.40 13.20 14.40 16.15 18.20 20.05 21.45 23.15 00.50

Ultramen - znaci `ivota ^udovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen - hibernator ^udovi{ta i pirati Tali~ni Tom Tajne KGB-a o sutima „tre}e vrste“ Bomba u 10.10 Ek{n men Tali~ni Tom U-Karmen Tajne KGB-a o ubistvu Kenedija Qubavna ribica Mleta~ki trgovac Skriveni identitet

Cimeri Eragon Taktika Dejvid Makaloh - Slikawe re~ima Svi moji prijateqi odlaze iz Brizbejna Doru~ak sa Skotom Misli za izdavawe Boja `ivota Rat Ledeni vetar Apokalipsa androida Kako to rade zemqani

08.40 Dobro jutro, Hrvatska 09.08 “^arolija” 10.15 Zmajevi su{nih podru~ja, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 “Oprezno s an|elom” 13.20 Idemo na put s Goranom Mili}em: Bosna i Hercegovina 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.40 ^udom pre`iveli 2: Izgubqeni u no}i, dok. serija 15.30 ^udom pre`iveli 2: Beg iz vulkana, dok. serija 16.30 Kina - zemqa i qudi, dok. serija 17.00 “Na{i i Va{i” 18.00 Hrvatska u`ivo 19.30 Dnevnik 20.05 “^arolija” 21.00 Tango i Ke{, film 22.45 Dnevnik 3 23.20 Profesije li~no: Pod kontrolom, dok. serija 23.50 “No}ne more i sawarije” 00.40 “Zvezdane staze: Vojayer”

08.05 Qubiteqi de~jeg svieta 08.20 “Moji roditeqi su vanzemaqci” 08.45 “Tri Hil” 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 “Ali Mekbil” 10.45 “Dragi Yone” 11.10 “Prijateqi” 12.00 Veliki uspesi hrvatskog sporta - ko{arka, NBA finale 1997: ^ikago - Juta 13.40 “Obi~ni qudi” 14.25 Mewam svet 14.55 Re~ i `ivot 15.50 Flavors: Prirodna lepota Nikaragve, dok. serija 16.45 “Falkon pla`a” 17.30 “Ksena - princeza ratnica” 18.35 U vrtu pod zvezdama 19.05 Vip muzi~ki klub 19.45 Fudbal - kvalifikacije za SP 2010, emisija 20.15 Fudbal - kvalifikacije za SP 2010: Belorusija Hrvatska, prenos 22.05 Fudbal - kvalifikacije za SP 2010, emisija 22.45 “Momci s Medisona” 23.35 Ciklus filmova Skarlet Johanson: Zavr{ni udarac

Yonatan Ris Majers

Zavr{ni udarac Biv{i teniser Kris po~iwe da radi kao instruktor tenisa u jednom londonskom klubu u kojemu uglavnom treniraju imu}ni qudi. Sprijateqi se sa Tomom Hjuitom, sinom bogatih poslovnih qudi.

Upozna i wegovu simpati~nu sestru Kloi s kojom po~ne da se zabavqa, te Nolu, Tomovu devojku. Kris o`eni Kloi, ali se upusti u vezu s Nolom...

Uloge: Yonatan Ris Majers, Skarlet Johanson, Aleksander Armstrong Re`ija: Vudi Alen (HRT 2, 23.35)

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10

Hiqadu ari Mini i Moskovic Izmewena stawa Tamo gde bizoni lutaju Bufalo Bil i Indijanci Zaposleni qudi Ded Seviy Razjareni bik Principi zadovoqstva

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Intermeco 1 „Akapulko H.E.A.T.“ Selo snova Intermeco 2 Ne pla~i @ermena „Akapulko H.E.A.T.“ „Sout Park“ Osveta Intermeco 3 Strah u srcu „Sout Park“ Prava Mekoj Suzi Va{ington

06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00

“Dodir an|ela” “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” Opro{taj “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” “Ubistva u Midsameru” Dobra ve{tica Inspektor Mom Tra~ “Medijum” “Ubistva u Midsameru” Zagonetka “Dodir an|ela”

Ket Foster

SERIJA

U dobru i zlu Iako se Edi tome protivio, Yoi je Vudkokove pozvala na ro{tiq. Jedan Stefin pogled na pohabani name{taj Starkovih bio je dovoqan da sa Yoi zapo~ne razgovor o {opingu…

Uloge: Bred Geret, Yoeli Fi{er, Edi Kaj Tomas, Ket Foster (RTL, 17.35) 08.10 Korak po korak 08.45 Astro {ou, emisija 11.35 „Kako sam upoznao va{u majku” 12.00 „U dobru i zlu” 12.30 „Rat u ku}i” 12.55 Ekskluziv 13.10 Ve~era za 5 13.45 „Tajna ~okolade” 14.35 „Heroji iz strasti” 16.15 Korak po korak 16.40 „Pod istim krovom” 17.10 „Kako sam upoznao va{u majku” 17.35 „U dobru i zlu” 18.00 „Rat u ku}i” 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 „CSI Wujork” 20.50 „Kosti” 22.25 „Zaboravqeni slu~aj” 23.35 No} pokera, {ou 01.05 „Zaboravqeni slu~aj” 02.40 No} pokera, {ou

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Kako se pravi?

Opasan lov Prqavi poslovi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina Pravi heroji U deli}u sekunde Opasan lov Majami ink Prqavi poslovi Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

U potrazi za borbom Divqawe tornada Ekstremne eksplozije U deli}u sekunde Pravi heroji Generalka Takmi~ewe graditeqa motocikala

08.30 09.45 11.45 12.00 13.30 14.30 15.30 18.00 18.15 19.35 19.40 20.40 20.45 22.45 22.50 22.55 23.00 00.00

Fudbal Bilijar Fudbal Atletika Fudbal Ski skokovi Ski skokovi Fudbal Atletika Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Fudbal Rvawe

Firer bez dana radnog sta`a o{ jedna osobina bila je zajedni~ka svoj trojici Smrtni neprijateqi, Staqin i Hitler, imali su diktatora: gledawe filmova pre sedeqki. Izidenti~an dnevni, boqe re}i no}ni, ritam rada. bor nije bio ideolo{ki diktiran, posebno ne Ustajali su kasno i tek u kasnim popodnevnim ~asokod Staqina, koji je voleo gangsterske i kaubojske. vima po~iwali da rade, da bi tek pred jutro legali u Tito je gledao operete i muzi~ke, a Hitler tzv. alpkrevet. To je kod sovjetskih rukovodilaca od 1929. do ske filmove, u kojima je ranije kao glumica igrala 1953, kad su morali u svojim ministarstvima da prowegova kasnije favorizovana rediteqka Leni Rivode i dan i no} jer je hazjajin, kako su zvali Staqifen{tal, koja je nedavno umrla do`ivev{i vi{e od na, imao obi~aj da ih pozove oko pono}i na savetovasto godina. Hitler nije plivao, skijao, niti se bavio we kako bi mu pru`ili neke informacije, izazivalo nekim drugim telesnim aktivnostima. nezdravu boju lica od no}nih bdewa, koja se zvala Hitleru i Staqinu nikakav rasko{ nije bio pokremaqski ten. treban. Imali su potpunu vlast i to im je bilo doHitler do dolaska na vlast 1933. nije imao ni davoqno. Ona je, shodno teoriji Alfreda Adlera, neuna radnog sta`a, kao ni Staqin, koji je u mladosti tralisala sve wihove frustracije iz detiwstva, poneko vreme proveo na radu u opservatoriji a kasnini`ewa, siroma{tvo, odbacivawe od bogatijih, i je bio profesionalni revolucionar. Tito je na potpuno kompenzovala ose}awe mawe vrednosti.

Kod Tita su te infantilne traume bile toliko sna`ne da je bilo potrebno da spoqnim simbolima vlasti neutrali{e wihovo produ`eno delovawe na psihu. Dakle, izvodi se zakqu~ak da je asketizam vo|e ili diktatora pogubniji za sledbenike i protivnike nego hedonizam.

Naravno, ni Tito nije bio mekan i pun humanosti. ^er~il je za wega rekao: tvrd, sposoban i intelitentan, ali je on po broju svojih `rtava, pa i u procentima prema celokupnoj teritoriji na kojoj je vladao, ipak daleko zaoAlergi~an na lo{e vesti stajao za prvom dvojicom.

Tvrd prema sebi, bez saose}awa za druge – qubqetom planu bio najboqi: {egrtovawe pred Prvi we i grqewe dece tokom javnih manifestacija bilo svetski rat, potom rad u mlinu u Kirgiziji, kasnije samo propagandni trik. Sva trojica su bila hladni, je u Velikom Trojstvu do 1925, brodogradili{tu u bezose}ajni fanatici koji su slu`ili ideji (Hitler Kraqevici 1925, a naredne godine u Smederevskoj rasnoj ~isto}i i osvajawu `ivotnog prostora za naPalanci. ciju gospodara, a Staqin osvajawu vlasti od strane Hitler je poku{ao da svoj boemski na~in `ivota radni~ke klase i neutralisawu razvla{}enih). Tito nastavi kad je postao kancelar: nije voleo obaveze jer je bio druga~iji, i jer je je za sebe govorio da je prora~unato u{ao u radumetnik, a oni nemaju radSovjetski rukovodioci su morali u ni~ki pokret, tj. komunino vreme, ve} rade kad svojim ministarstvima da provode i imaju inspiraciju. Me|usti~ku partiju.

Rani ulazak u partiju, dan i no}, jer ih je no}obdija Staqin tim, do kraja 1942, kad je posebno komunisti~ku, ~esto na savetovawe zvao oko pono}i. nema~ka armija po~ela da vi{e je emotivni nego rado`ivqava velike poraze, Imali su nezdravu boju lica od cionalni ciq. Privr`enametnuo je sebi rigidan no}nih bdewa, zvanu kremaqski ten nost nekoj ideologiji, raradni dan, i potpuno se snoj ili klasnoj borbi, podvrgao sna`noj samodiutoliko je ja~a ukoliko je jedinka mla|a. Kad neko sciplini, stalno konferi{u}i s vojnim, politi~napuni 25 godina, te{ko se mo`e govoriti o idealikim i policijskim {efovima. ma. Tito je u{ao u partiju znatno kasnije, mada je \ilas ka`e da Tito nikada nije bio naro~ito vreimao brojne prilike da to uradi i ranije, posebno dan radnik, ali je posao na vreme otaqavao, i wegov tokom boq{evi~ke revolucije, i to promi{qeno, je sto bio uglavnom ~ist od predmeta koje je trebalo jer, inteligentan kakav je bio, pomno je prora~unao re{iti. Naravno da je s godinama wegov radni kaparizike i uvideo mogu}nost da mu samo takva partija citet opadao a brojne obaveze preuzeli su mar{ali mo`e pru`iti ono {to `eli – rasko{an `ivot i na dvoru, u ~emu se posebno isticao Dolanc. Pri~alo vlast. Tu ideolo{ki faktori nisu igrali ulogu. se da je on naro~ito insistirao na tome da informaBrojni wegovi saborci u{li su u partiju u kasnoj cije koje je Tito primao budu selektivne, kako se adolescenciji, ~esto zamewuju}i otpor autoritetipredsednik ne bi posebno uzbu|ivao. Autori nakloma oca ili u~iteqa borbom protiv ustaqenog poweni Titu `ele da u tome vide pogubni uticaj Dolanretka. Tako je individualna pobuna, svojstvena mlaca, Bakari}a i Mikuli}a na dono{ewe {tetnih oddom ~oveku, kod Staqina dobila dru{tveni karakluka. Kao {to neznawe prava ne opravdava optu`eter pobune protiv tiranije, bede i siroma{tva, nenog, tako ni za ovo nema opravdawa. Ulogu Dolanca pravedno raspodeqenih dru{tvenih dobara, potrekod Hitlera obavqao je, posledwih godina rata, ba za revolucionarnim likvidirawem postoje}eg Martin Borman. On je bio brana svima koji su hteli poretka. Hitlerovi motivi su, naravno, bili drugada informi{u Hitlera o pravom stawu stvari – ma~iji, ali su, tako|e, imali svoje poreklo u adoleda ni on sam to nije `eleo – i svakog takvog bi optuscentnoj krizi i pobuni protiv oca. `io za defetizam.

J

Studiju dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA“ objavila je beogradska izdava~ka ku}a „Informatika“.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda12.avgust2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Tro{ite novac, hteli –ne hteli, pa bar u`ivajte u tom ~inu {opinga.

Doterajte se, kupite poklone, provedite se u restoranu, kafi}u, onako opu{teno. Partner je porodi~no orijentisan, bri`an i neza{ti}en.

BIK 20.4-20.5.

Mesec danas prolazi kroz va{ znak, pa ste romanti~ni i skloni umetnosti, qubavi. Ote`avaju}e okolnosti na poqu posla i finansija imaju svoje uzroke i razloge koje treba uzeti u obzir. Strpqivo!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Ni{ta ne mo`ete da realizujete s lako}om, pa nemojte suvi{e ozbiqno ni shvatiti, tj. prihvatiti datu situaciju. Radije se povucite, zabavqajte, odmarajte aktivno i dru`ite. Partner je u svom svetu.

Stabilizujete se, smirujete i realnije prihvatate ono {to vam se uliva u `ivot. Mesec je u predivnom znaku Bika, {to doprinosi prakti~nom pristupu materijalnoj i emotivnoj strani `ivota. Qubavni sklad.

Ne mo`ete i ne}ete da podnesete pritiske bilo koje vrste, pa ostajete dominantni u svom kraqevstvu, ignori{u}i neke negativne uticaje.

Samo optimizam dolazi u obzir!

Partner je na sedmom nebu.

U karijeri je vrela atmosfera, pa ste pod pritiskom koji vas sve vi{e i vi{e optere}uje. Budite pa`qivi prema sebi, pa smawite obaveze, odla`u}i ih za kasnije ili prebacuju}i na saradnike. [etwe?

8

4

9

5

1

2

4

4

8 2

8

8

SUN~ANO

27

Subotica

28

Sombor

28

Kikinda

28

Vrbas

27

B. Palanka

27

Zrewanin

27

S. Mitrovica 27 Ruma

27

Pan~evo

27

Vr{ac

26

Srbija Beograd

27

Kragujevac

25

K. Mitrovica 24 Ni{

25

I PRIJATNO

Madrid

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenska prilika je povoqnija nego prethodnih dana, pa }e uticati na smawewe tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika. Kod osetqivih osoba su mogu}i glavoboqa, nervoza i bolovi u kostima. Oprez se savetuje sr~anim bolesnicima.

31 23

TAMI[

Bezdan

313 (-30)

Slankamen

318 (20)

Ja{a Tomi}

Apatin

404 (-22)

Zemun

320 (19)

Bogojevo

384 (-16)

Pan~evo

330 (22)

Ba~. Palanka

359 (2)

Smederevo

492 (12)

Novi Sad

340 (14)

Tendencija opadawa i porasta

21 24 23 20 20

Atina

32

Pariz

28

Minhen

25

Budimpe{ta

27

Stokholm

18

SAVA S. Mitrovica

61 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

254 (0)

Beograd

267 (17)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

304 (22)

NERA

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

7

2

26

187 (2)

-44 (-2)

2

22

N. Kne`evac

Hetin

76 (-12)

TISA

9

24

VODOSTAWE DUNAV

6

36 (-2 )

TRI^-TRA^

Razgoli}ena A{li Putem Vanese Haxins i Riane sada je krenula i 22-godi{wa glumica iz „Sumraka” A{li Grin ~ije su gole fotke objavqene na Internetu, a lako ih mo`ete prona}i na Ju-tjubu.

Za razliku od navedenih lepotica A{li je odlu~ila da se `estoko obra~una sa onima koji su objavili fotografije. Nakon {to je preko advokata potvrdila da su sporne fotke wene, upozorila je po~inioce da ih sklone ako ne `ele da zavr{e na sudu.

A{li je nedavno dobila i priznawe na dodeli „Tinejx nagrada” gde je izabrana za lice godine.

VIC DANA - Kako si, Lalo? - pita ga Panta.

- Ne pitaj! K’o kera.

- K’o kera?!

- Da. Na Sosu ni da lanem, a na tu|u `enu lanac da iskidam.

9

[ta jo{ treba dodati va{em ina~e burnom i neuobi~ajnom `ivotu? ^ini se da se same po sebi okolnosti i raznorazni uticaji, likovi, prosto ulivaju i prepli}u, van svake kontrole i plana. Ideali!

RIBE 20.2-20.3.

3

6

3

1

34

Imate povoqan upliv Meseca iz zemqanog znaka Bika, pa i podr{ku jedne lepe i pouzdane `enske osobe.

Mo`ete stvarati i raditi na dugoro~nim projektima i odnosima. Ekspanzija u poslu.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Evropa

NOVI SAD: Prete`no sun~ano i prijatno vreme. Vetar slab Rim do umeren severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 15 ujutru do 27 po podne.

London VOJVODINA: Prete`no sun~ano vreme, bez vru}ine. Vetar Cirih slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 28 stepeni.

Berlin SRBIJA: Na severu i zapadu sun~ano i prijatno vreme. U cenBe~ tralnim i ju`nim predelima pre podne ki{a povremeno, a zatim Var{ava i u tim krajevima sledi razvedravawe u toku po podneva. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak u porastu. Minimalna Kijev temperatura 14, a maksimalna 28 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U drugoj polovini sedmice prete`no sun~ano i toplije uz slab lokalni razvoj oblaOslo ka po podne. Pojava lokalnih pquskova mogu}a je u petak po podne.

St. Peterburg U nedequ vrlo toplo, svugde preko 30 stepeni Celzijusa.

Te`ite dalekim ciqevima, i pored raspolo`ewa koje varira od odu{evqewa i nadawa do potpunog kolapsa. Na sre}u pa ni{ta od toga nije kona~no, ve} prolaznog karaktera. Dru{tveni ste.

JARAC 22.12-20.1.

7

4

Svaki dan, sam za sebe, a opet u nizu. Ra~unajte na teku}e probleme, s dozom hroni~nog optere}ewa. Kako iza}i iz te situacije? Aktivno, naravno, ali uz realno sagledavawe ograni~ewa.

STRELAC 24.11- 21.12.

4 6

Va{a predivna Venera je u znaku Raka, {to doprinosi porodi~noj atmosferi i potrebi da sre|ujete svoj `ivotni prostor, boravite u ku}i i brinete o uku}anima. Emotivni ste i imate dobru komunikaciju.

[KORPION 24.10- 23.11.

6

5 9

Novi Sad

VAGA 23.9- 23.10.

SUDOKU

PROGNOZA

Vojvodina

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

12. avgust 2009.

8

Mo`ete se dogovoriti o nekim planovima i poslovnim zadacima, li~nim kontaktima, na realan na~in.

Uspe{ni ste, ali se ipak vi{e potrudite, bez stresa i nervoze. Pove}ajte nivo aspiracije i `urite polako!

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

9

4

6

1

8

5

2

7

8

5

2

3

7

4

1

9

6

6

1

7

9

5

2

8

4

3

7

4

1

8

2

5

3

6

9

5

3

9

1

6

7

4

8

2

2

8

6

4

9

3

7

1

5

1

7

5

2

4

9

6

3

8

9

6

3

5

8

1

2

7

4

4

2

8

7

3

6

9

5

1

Re{ewe iz pro{log broja