Dnevnik 12.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 12. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22806 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POSKUPELO I UQE, A CENOVNA LAVINA SE ZAHUKTAVA

Skupqi {e}er za jo{ skupqu kafu str. 6

NASLOVI

Politika

Nema mleka mlekarama od 22. avgusta?

USKORO RU[EWE MOSTOVA NA ZREWANINSKOJ PETQI KOD NOVOG SADA

str. 6

3 Risti}: Parlament treba da usvoji Povequ o regionalizmu

Ekonomija 5 Vaqawe Srbije kroz blato rafinerije 5 Dr`ava tro{i pare iz prazne kase

Novi Sad 8 Davaoce krvi do~ekala kafica 9 Do kanalizacije i samodoprinosom

Ka}ki nadvo`waci tesni za autoput

str. 4

str. 2

Vojvodina 11 Agrobiznismen se upla{io kivnih me{tana

Crna 12 Inatom do milionskog duga i dobo{a 13 Ukradena bronzana bista s groba

POSLEDWE PRIPREME U URGENTNOM CENTRU UO^I PRIJEMA PRVIH PACIJENATA

Ministarstvo zdravqa ko~i zapo{qavawe belih mantila str. 15

Reporta`e

URE\EWE DUNAVSKE OBALE U NOVOM SADU

14 Ba~ki Robin Hud nije orao ni kopao

Kej pod konac krajem avgusta

Dru{tvo 15 Nagluvi zbog preglasne muzike

Ekologija 24 Hiqadarka za ve{-ma{inu

Jo{ toplije

str. 9

str. 16 – 20

SPORT

Najvi{a temperatura 33° S

ORLI]I SE OD DANSKE OPROSTILI U SLOVA^KOJ

Foto: N. Stojanovi}

Udari}e foteqe na vize?

DRAGANA MR\U SAD TRA@I I CRVENA ZVEZDA

RASPORED SRPSKE FUDBALSKE LIGE

Do|e leto trideseto, bez posla str. 4

2

~etvrtak12.avgust2010.

POLITIKA

DNEVNIK

DUPLE FUNKCIJE IZME\U EVROPSKE PODR[KE I OSPORAVAWA

KOSOVO

Nema tajnih pregovora s Pri{tinom Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} kazao je ju~e da nema potrebe za tajnim pregovorima Beograda i Pri{tine i da Srbija ne sme da prihvati direktne pregovore bez prisustva predstavnika UNMIK-a. Ivanovi} je za KiM radio iz ^aglavice kazao da tajni razgovori ne mogu biti korisni.

Opoziciona alijansa za budu}nost Kosova, koju predvodi Ramu{ Haradinaj, saop{tila je ju~e da su po~eli tajni pregovori Beograda i Pri{tine.

Ivanovi} je dodao da Beograd i Pri{tina treba da razgovaraju, dodaju}i da je “normalno da u ovakvoj atmosferi postoji potreba” da se razgovara o “stvarima koje su bitne za opstanak i za pre`ivqavawe srpskog stanovni{tva na Ko-

sovu i Metohiji”. Dr`avni sekretar je, me|utim, kazao da na tim razgovorima moraju da budu i predstavnici me|unarodne zajednice.

“O formatu se ne mo`e odlu~ivati ovako, potrebno je da to bude format u kojem }e UNMIK i Euleks biti ukqu~eni u temama koje su vezane za bezbednost”, rekao je Ivanovi}.

Po wegovim re~ima, pregovori su u interesu lokalnog stanovni{tva i ~itavog regiona, a problemi kosovskih Srba ne mogu se re{iti tajnim pregovorima. “Ovo stawe koje imamo nije odr`ivo na du`e staze jer stvara tenziju koja bi u jednom trenutku mogla eskalirati. Svakodnevni `ivot Srba suo~en je s mnogim problemima i ti problemi se mogu re{avati samo u direktnim pregovorima”, naveo je Ivanovi}.

Udari}e foteqe na vize?

Pravo na duple funkcije, koje je Skup{tina Srbije ozakonila a ~ije osporavawe pred Ustavnim sudom Srbije ve} za naredni mesec najavquje Agencija za borbu protiv korupcije, moglo bi skupo ko-

Ustav Srbije zabrawuje obavqawe funkcija u zakonodavnim i izvr{nim organima vlasti. Me|unarodne organizacije, kao {to su Komisija SE za borbu protiv korupcije – GREKO, OEBS i Odeqewe

da }e nam zbog duplih funkcija EU ukinuti bezvizni re`im nije realan i da gra|ane ne treba time pla{iti, dodaju}i da je wegov politi~ki stav da treba i}i ka ukidawu duplih funkcija.

{tati gra|ane Srbije ukoliko nadle`ni u Evropskoj uniji procene da nema istinske voqe za obra~un s korupcijom.

Naime, vladaju}a koalicija, posle usvajawe amadmana Vladana Bati}a na izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, nastoji na sve mogu}e na~ine da odbrani postoje}e duple foteqe, ne spore}i pri tom da bi tome vaqalo stati na put, ali tek nakon isteka wihovih mandata. Dok predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ^edomir ^upi} ovih dana poru~uje da je mogu}e uvo|ewe viza gra|anima Srbije zbog duplih funkcija, predsednik Srbije Boris Tadi} to demantuje i isti~e da “ne treba pla{iti gra|ane”.

– Gubitak prava na putovawe bez viza jedna je od mera kojima bi nas Evropa mogla kazniti zbog nepridr`avawa standarda na koje smo se ugovorno obavezali – napomenuo je ^upi}. – Ako vlast ne primewuje evropske standarde, kao {to je vladavina prava, mogli bismo izgubiti i me|unarodne kredite ili da nam budu zaustavqene investicije, kao {to se, zbog korupcije, ve} dogodilo u susednoj Bugarskoj.

UN za borbu protiv kriminala i korupcije, koje }emo obavestiti o pona{awu vlasti u Srbiji, imaju mehanizme da je na to nateraju. Po-

– Nema dileme o tome da treba da idemo ka tome da nema duplih funkcija, ali, s druge strane, ne mo`emo sve odluke doneti u ovom

Ta~i: Sme{ne pri~e Da se nikakvi tajni pregovori ne vode tvrdi i predsednik Vlade u Pri{tini Ha{im Ta~i, koji ka`e da je Kosovo trenutno fokusirano na budu}a zbivawa na Generalnoj skup{tini UN, nakon savetodavnog mi{qewa Me|unarodnog suda pravde. Ocewuju}i navode o tajnim pregovorima s Beogradom kao “sme{ne”, Ta~i je rekao da `eli da uveri `iteqe Kosova u dobre vesti iz UN, gde }e slede}eg meseca biti predstavqeno nekoliko rezolucija o Kosovu, prenose pri{tinski mediji.

\ini: Ko s kim razgovara [ef poslani~ke grupe Alijanse za budu}nost Kosova Ardijan \ini je na konferenciji za novinare u Pri{tini rekao da je “kosovska vlada po~ela tajne pregovore s Beogradom”.

“Imamo vrlo kredibilne informacije koje potvr|uju da se vode tajni pregovori izme|u zvani~nika kosovske vlade i

Vlade Srbije”, rekao je \ini.

On je pozvao medije da se “pozabave tim pitawem”, uporno odbijaju}i da novinarima ka`e “ko s kim razgovara i o kojoj temi”. \ini je samo rekao da u Alijansi za budu}nost Kosova “znaju imena osoba koje tajno razgovaraju, kao i mesto tih susreta”.

Kesi}: Bez EU i bez Kosova U Va{ingtonu su ohrabreni signalima iz Srbije u proteklih desetak dana i smatraju da }e Beograd prihvatiti realnost na Kosovu, rekao je “Blicu” stariji partner u “TSM global konsultants LLC” i dobar poznavalac politike SAD Obrad Kesi}. On je najavio da }e, uz ve{to kori{}ewe glavnog aduta da Srbija `eli integraciju u Evropsku uniju, slede}i pritisak Stejt dipartmenta na Beograd biti zahtev da urazumi Srbe na severu Kosova da prihvate vlast Pri{tine. Kesi} je naveo da se u diplomatskim krugovima u Va{ingtonu i me|u onima koji uti~u na kreirawe politike

sve ~e{}e isti~e uverewe da se “Srbija opredelila za EU” i da }e zato pitawe Kosova biti mawe problemati~no. “Raspolo`ewe vezano za Kosovo je u Va{ingtonu veoma optimisti~no.

Na osnovu rasprave u Skup{tini Srbije i izjava ministra Vuka Jeremi}a o tome da se Srbija ne}e sukobqavati s Briselom i Va{ingtonom zbog Kosova, stvara se uverewe da je kona~no do{lo do pomaka u poziciji Srbije i da zato nije vreme da se tra`i neko kompromisno re{ewe oko statusa i podele, ve} da treba iskoristiti trenutak i dodatno uceniti Srbiju ~lanstvom u EU”, objasnio je Kesi}.

MSP potvrdio Rezoluciju 1244 Mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o nezavisnosti Kosova potvrdilo je da je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN i daqe na snazi, izjavio je za “Glas Amerike” politi~ki analiti~ar Xon Zavales.

Taj stru~wak ocenio da “u pravnom smislu, mi{qewe MSP-a predstavqa veoma usku, tehni~ku odluku, u kojoj je jednostavno predo~eno da sama deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavqa kr{ewe zakona”, jer ona sama po sebi ne uspostavqa status dr`avnosti ili pravo entiteta na otcepqewe, ve} predstavqa saop{tewe o nameri autora.

“Dakle, tim mi{qewem se ne stvara osnova za priznavawe dr`avnosti ili promenu statusa. U obrazlo`ewu, sud je ukazao na to da se nije bavio pitawem statusa i da nije izneo bilo kakve preporuke ili naredbe da zemqe priznaju nezavisnost Kosova”, rekao je Zavales.

“Me|utim, mi{qewem Suda se jasno stavqa do znawa da je Rezolucija 1244 i daqe na snazi.

Tom rezolucijom predvi|a se re{ewe postignuto pregovorima o visokom stepenu autonomije Kosova u okviru Srbije, dok se ne predvi|aju bilo kakve promene statusa bez odobrewe Saveta bezbednosti UN”, ukazao je on.

Zavales je ocenio da Pri{tina nastoji da predstavi mi{qewe MSP-a kao “daleko {iru podr{ku pravu Kosova na nezavisnost, i tako ga i tuma~i”. “Mi{qewe Suda ipak bi moglo rezultirati dodatnim priznavawima nezavisnosti Kosova i mislim da }e zemqe koje }e sada priznati Kosovo biti u stvari one koje su ve} razmi{qale o tome da to u~ine. Me|utim, ne o~ekujem da }e zemqe koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosova promeniti svoj stav, tim pre {to se mi{qewe Suda tuma~i u izvesnom smislu i kao politi~ka odluka”, ocenio je on.

svih postoje}ih lokalnih administracija, pokrajinskog i republi~kog parlamenta. Ka tom ciqu treba i}i i to je jedna od perpsektiva u borbi protiv korupcije.

Ministarstvo pravde ocewuje da su ^upi}eve ocene da bi gra|ani Srbije mogli skupo platiti “povratak” duplih foteqa prejake, isti~u}i u prvi plan da je sve ra|eno u skladu s me|unarodnim standardima te da }e srpske vlasti izvestiti o svemu GREKO prilikom redovnog zasedawa, gde }e predstaviti i braniti ove zakonske odredbe na ekspertskom nivou.

Zato samouvereno tvrde da nema bojazni od toga da }e vizna liberalizacija biti ukinuta.

Da }e se vladaju}a koalicija “dr`ati” usvojenog Bati}evog amadmana jer im on u ovom trenutku odgovara, ovih dana potvrdila je i Slavica \uki}-Dejanovi}, koja je istakla da }e duple funkcije ostatiti do kraja mandata sada{wih funkcionera, obja{wavaju}i da se “ve}ini parlamentaraca u tom trenutku ~inilo da se radi o materiji koja u ovom prelaznom periodu, a to zna~i do kraja mandata ove parlamentarne ve}ine, treba da bude re{ena na taj na~in”.

Predsednik GREKO-a Drago Kos podse}a na to da je dono{ewe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije u me|unarodnim or-

Jorgovanka Tabakovi}: Vladino {ibicarewe Izjava predsednika Tadi}a da je Evropa podr`ala da funkcioneri u Srbiji zadr`e dvostruke funkcije do kraja mandata, po oceni Srpske napredne stranke, dokazuje da iza tog koncepta stoji Vlada Srbije a ne slu~ajno i slobodno izglasavawe amadmana nezavisnog poslanika. ^lanica Predsedni{tva SNS-a Jorgovanka Tabakovi} izjavila je ju~e i to da je Tadi}eva izjava kontradiktorna jer, kako je navela, ne mo`e imati podr{ku Evrope ili se braniti wenom podr{kom za kr{ewe sopstvenog Ustava. Druga kontradiktornost, ukazala je ona, je u tome {to je Vlada predlo`ila izmene zakona koje nisu sadr`avale zadr`avawe duplih funkcija.

– Onda se pojavio gospodin Palma, potom povukao predlog, da bi se onda, pretpostavqam, ponudio gospodin Bati} da iza|e s takvim amadmanom i da se svi iznenadimo {to je u danu za glasawe takav predlog usvojen. To zna~i da je Vlada imala nameru da pro|e koncept sa zadr`avawem duplih funkcija do kraja mandata, ali ga nije po{teno stavila u predlog zakona ve} ga je {ibicarski provukla i tako se podsmeva svima u lice – istakla je Jorgovanka Tabakovi}. gotovo {to je borba protiv korupcije jedna od prioritetnih aktivnosti na koje smo se obavezali i prihvatili kao uslov za integracije s EU. Predsednik Srbije Boris Tadi} je odgovorio da strah od toga

vremenu ve} je potrebno stvoriti realne mogu}nosti za wihovo dono{ewe – istakao je Tadi}. – Na{a dr`ava je dobila podr{ku evropskih institucija za ukidawe dvostrukih foteqa u najskorijem vremenu, odnosno do kraja mandata

^upi}: Nisu vaqda mesije Predsednik UO Agencije za borbu protiv korupcije profesor ^edomir ^upi} izjavio je za „Dnevnik“ da o~ekuje da se USS o usvojenim izmenama i dopunama Zakona za borbu protiv korupcije, odnosno „Bati}evom amandmanu“, oglasi {to pre, jer je Ustav Srbije nedvosmislen kada su u pitawu duple funkcije u izvr{noj i zakonodavnoj vlasti.

– I}i }emo na Ustavni sud, koji je dosta brzo reagovao kada su mu se obratila trojica vojvo|anskih poslanika pa o~ekujemo da isto uradi i sada – ka`e ^upi}.

On podse}a na to da su se vojvo|anski poslanici „na{li u ~udu, pozvali se na retroaktivnost, a zaboravili da je Ustav Srbije donet pre nego {to su bili svi izbori u Srbiji, pa i oni na kojima su oni birani“.

– Ako su neposredno birani za vojvo|anski parlament, nisu na mesta gradona~elnika i predsednika op{tina nego ih je stranka tu postavqala.

I tu je veoma ~udno u koga nemaju poverewa da ih zameni: u svoje strana~ke kolege. [ta je tu posredi? Ako misle da mu mesije, nezamenqivi, to nije primereno demokratiji nego nekom drugom re`imu – ka`e ^upi}.

On nije `eleo da komentari{e tvrdwe predsednika Srbije Borisa Tadi}a da postoji podr{ka Evrope za duple funkcije do kraja mandata ovih poslanika, ali je primetio da, “ukoliko su se `elela re{ewa, onda je Koalicija ’Za evropsku Srbiju’ trebalo da prvo pristupi promeni Ustava pa da onda glasa za takva re{ewa u Skup{tini Srbije“.

D. M.

ganizacijama shva}eno kao veliki korak Srbije u borbi protiv korupcije, ali da bi wegove nedavno usvojene izmene to mi{qewe mogle promeniti. On ka`e da u~ekuje da Ustavni sud Srbije “stavi stvar na svoje mesto”.

– O~ekujem da USS stvari stavi na svoje mesto – podvla~i Kos. – Samo zbog promena Zakona o Agenciji te{ko mo`e do}i do ukidawa viza, ali ako se stvari brzo ne saniraju, sigurno }e neko u EU do}i i na tu ideju. Pou~ena lo{im iskustvom Rumunije i Bugarske, EU vi{e ne}e dozvoliti da je iko zavarava navodnom borbom protiv korupcije. Sama sumwa u to da Srbija uzmi~e pred korupcijom otvara pitawe da je treba uveriti u to da mora da u toj borbi bude iskrenija, energi~nija i efikasnija. To zna~i da }e morati da se suo~i s kritikama EU i da te kritike mogu povu}i posledice kao {to je usporavawe evrointegracija. Jer, borba protiv korupcije jeste osnovni uslov za integracije s Evropom.

Q. Male{evi}

RADIKALSKA VLAST U BA^KOJ PALANCI ZADOVOQNA

Sti`u pare iz Pokrajine Ono o ~emu se dugo {u{kalo u Ba~koj Palanaci i {to su mnogi koji su mislili da poznaju politi~ku scenu ove, ina~e jedne od deset najve}ih vojvo|anskih op{tina, podozrevali – izgleda da je istina, na zaprepa{}ewe ~lanova opozicionih DS-a, G17 plus, SPS-a, PUPS-a i PSS-a. Lokalne „Nedeqne novine“, list koji, ina~e nije na op{tinskom buxetu, objavio je izjavu zamenika predsednika op{tine Dragana Bozala (SRS) Zorana Jovi~ina. On je izjavio da je Pokrajinski fond za razvoj odobrio gotovo 430 miliona dinara na ime projekata koji su u proteklih nekoliko godina podnele nadle`ne slu`be lokalne samouprave. Jovi~in je naglasio da se samo

~eka potpis predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a kojim za izgradwu bazena za Radni~ku olimpijadu radnika Vojvodine (treba da se ovde odr`i 2011. godine) treba da se odobri, ni mawe ni vi{e nego 180 miliona dinara, a 32,5 miliona dinara za streqanu. Opozicija, koju radikalima i DSS-u ~ine pomenute stranke, tvrdi da je sve {to danas radikali ho}e da pripi{u sebi, projektima tra`eno i odobreno mnogo ranije.

I tu nije kraj pri~e o Radni~koj olimpijadi u Palanci, kojom se di~e SRS, DSS i Nova slova~ka stranka, koju ovde jedini ~ini [tefan Se~. Jovi~in tvrdi da je Pajti} lokalnoj samoupravi obe}ao i 45,7 miliona di-

nara za otvorene sportske terene koji postoje u priobaqu Dunava u Ba~koj Palanci, a i 12 miliona za svla~ionice. Tako|e, za sportsku halu „Tikvara“ navodno je obezbe|eno 48,1 miliona dinara i jo{ ~etiri miliona za parterno ure|ewe ovda{weg Doma zadravqa.

Tek na kraju saop{tewa zamenika predsednika op{tine spomiwe se da }e neke pare biti odobrene i za industrijsku zonu u Obrovcu.

Ovakva informacija je radikalima, koji su ovde, ina~e, po prirodi stvari jaki, ali i wihovim partnerima iz DSS-a, legla je kao melem. Demokrate su ovde za sada u fazi }utawa...

M. Suyum

INTERVJU

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

BO[KO RISTI], FUNKCIONER DS I REPUBLI^KI POSLANIK

Parlament treba da usvoji Povequ o regionalizmu Republi~ki poslanik i ~lan Predsedni{tva Demokratske stranke Bo{ko Risti} ocenio je da je decentralizacija i regionalizacija Srbije neminovna, ali da je neophodno da se prethodno postigne politi~ki konsenzus o na~inu na koji }e se u te procese u}i. On je u intervjuu za "Dnevnik" kazao i da bi pravi na~in da vlast izrazi politi~ku voqu u tom pogledu bio da se u parlamentu usvoji evropska Poveqa o regionalizmu.

- Smatram da re{ewe le`i u tome da Skup{tina Srbije usvoji evropsku Povequ o regionalizmu, te da preuzme obavezu da u narednih deset godina usvoji model koji }e biti u skladu i s tim dokumentom i s na{im potrebama i pravnim sistemom. To bi bio pravi izraz politi~ke voqe da se u|e u proces decentralizacije i regionalizacije Srbije.

Taj dokument, uz princip supsidijarnosti, garantovao bi i ustavnopravnu za{titu regiona, odnosno mehanizme za{tite dostignutih prava. A to mo`e ukqu~iti i postepeno preuzimawe nadle`nosti, u zavisnosti od kapaciteta pojedinih regiona – ka`e Risti}, koji je, ina~e, u javnosti poznat kao zagovornik formirawa ni{ke regije. z Mislite li da je slika nedavno sprovedenog istra`ivawa po kojem natpolovi~na ve}ina Ni{lija pri`eqkuje autonomiju te regije po uzoru na vojvo|ansku realna?

– Ne znam na kojem uzorku i po kojem modelu je to istra`ivawe sprovedeno, tako da ne mogu procewivati validnost tih rezulatata. Me|utim, sigurno je da Ni{lije smatraju da neopravdano zaostaju u razvoju u odnosu na druge delove Srbije i da su nezado-

sti gra|ana u tom pogledu jer mnogi me{aju pojmove autnomije i regionalizacije. Me|utim, nesporno je da centralizovana dr`ava doprinosi neravnomernom razvoju i da ta neravnomernost ne zavisi od gra|ana ve} od onih koji donose odluke. z Da li takvi zahtevi odole mogu pokrenuti proces decentralizacije i regionalizacije, s obzirom na to da "poku{aji" odgore nisu bili uspe{eni?

– Sigurno da takvi legitimni zahtevi gra|ana i pritisak jav-

Kad Beograd shvati... z Vidite li mogu}nost za skoriji politi~ki dogovor u tom pogledu?

– Mislim da pritisak gra|ana i sada{wu i budu}i vlast tera na to da razmi{qa u tom pravcu. U svakom slu~aju, ti procesi su neizbe`ni, samo je pitawe kako }e biti kanalisani, odnosno da li }e se odvijati u stabilnoj atmosferi, ili }e se prepustiti da to ide nekim tokom koji }e pratiti rast tenzija. Ali, uveren sam u to da }e prelomna ta~ka u tom pogledu biti kad se u Beogradu stvori sna`an pokret za decentralizaciju, odnosno kad Beograd shvati kakve bi kapacitete i razvojne prednosti imao ukoliko bi dobio status regiona. I kad do toga do|e, to }e onda biti sna`an zamajac za pokretawe procesa decentralizacije i regionalizacije Srbije. voqni lo{im imixom ove regije iako je Ni{ tre}i po veli~ini grad u Srbiji. Zato smatraju da bi ve}im u~e{}em u kreirawu dr`avne politike i u odlu~ivawu o kori{}ewu novca iz dr`avnog buxeta mogli obezbediti uslove za boqi razvoj ove regije.

A li~no mislim da bi trebalo vi{e raditi i na razvijawu sve-

nosti ozbiqno otvaraju tu temu.

Uostalom, na{a dr`avna politika usmerena je ka evropskim integracijama, {to podrazumeva i decentralizaciju vlasti, ali se jo{ tra`i forma i na~in wenog sprovo|ewa. Izvesno je da }e ovakvi pritisci otvoriti politi~ku raspravu o tim procesima. A na~in na koji }e oni biti sprove-

sad u drugim delovima Srbije imamo zahteve za debeogradizacijom, odnosno ja~awe otpora prema Beogradu, {to nije dobro.

Zato bi bilo veoma va`no da i sam Beograd shvati da i on treba da dobije status regije jer ve} ima sve kapacitete da preuzme odre|ene nadle`nosti s republi~kog nivoa, za razliku od drugih regiona u Srbiji, izuzev Vojvodine. z Koliko su tom animozitetu prema Beogradu doprineli potezi centralne vlasti, kao {to su drasti~no smawewe transfera lokalnim samoupravama ili vi{egodi{we odlagawe re{avawa pitawe imovine op{tina i gradova?

– To samo govori da se ovi problemi moraju re{avati sistemski, odnosno, to podrazumeva da centralna vlast, uz nadle`nosti, na lokalnu vlast mora da prenese i imovinu i odgovaraju}e prihode. S druge strane, to ukqu~uje i ve}u odgovornost op{tina i gradova u kori{}ewu vlastitih resursa jer mnogi delovi Srbije nemaju kapacitet da preuzmu dodatne nadle`nosti, kako zbog demografskih pra`wewa, tako zbog lo{e kadrovske i obrazovne deni zavisi od politi~ke voqe, strukture, starosti stanovniodnosno od politi~kog dogovora. {tva... z Ima li u Skup{tini Srbiz zar sve to nisu posledice je razumevawa za pokretawe centralisti~kog upravqawa? tih procesa i koliko je to raz– To je apsolutno ta~no, ali umevawe ograni~eno ~iwenisad najpre moramo da obezbedimo com da zbog postoje}eg izboru takvim op{tinama i gradovima nog sistema mnogi delovi zeuslove za podizawe wihovih kamqe i nemaju predstavnike u paciteta za preuzimawe novih parlamentu? nadle`nosti, od infrastrukture – Ja sam uvek bio zagovornik do kulture. I zato je potreban decentralizacije i regionalizakonsenzus o modelu decentralicije, ali moram da zacije, odnosno o ka`em da mnogi tome da li se ide manipuli{u tom na formirawe Centralna vlast, idejom i tim tersredweg nivoa uz nadle`nosti, minama. Treba bivlasti. na lokalnu vlast z Da li su za ti svestan toga da mora da prenese i ne mo`e sve po to neophodne svaku cenu i odustavne promeimovinu i mah, niti uz podi- odgovaraju}e prihode ne? zawe tenzija. To je – Mislim da u proces koji se moprvoj fazi nisu ra voditi na osnovu dogovora i u potrebne ustavne promene. Restabilnoj politi~koj atmosfecimo, za usvajawe Poveqe o reri. Na~elno razumevawe u parlagionalizmu potrebna je samo mentu za to postoji, ali problem politi~ka voqa. Ali, kad se je u tome {to mi jo{ nemamo usapostigne konsenzus o modelima gla{en model koji bi obezbedio decentralizacije i regionalizastupqenost svih delova Srbije zacije, bi}e potrebno proceniu parlamentu, da bi se wihovi ti da li je za wihovu realizaciinteresi realizovali kroz poliju neophodno u}i u promenu ti~ke odluke. Zato izborni siUstava. Ali, isto tako treba stem sigurno mora da se mewa i proceniti da li parlament Srda se kroz ve}i broj izbornih jebije treba da ima ovoliki broj dinica do|e do adekvatnije zaposlanika, da li treba da bude stupqenosti tih interesa u parjednodom ili dvodom... To su molamentu. Uz to, mora da se pogu}i modeli, a mi treba da utvrstigne konsenzus i o modelu dedimo koji nama najvi{e odgovacentralizcije, odnosno da li se ra. Regionalizacija mo`e biti ide na formirawe sredweg nii simetri~na, i asimetri~na, i voa vlasti. S druge strane, ~ini vi{estepena... A najgore je ono se da i u Beogradu polako sazre{to sad imamo – nedovr{ena va svest o potrebi decentralizaregionalizacija. cije, {to je veoma zna~ajno. Jer, B. Dragovi}-Savi}

REKLI SU

~etvrtak12.avgust2010.

3

DANAS SVE^ANI PRIJEM ^LANOVA VANU U VLADI VOJVODINE

Poziv SANU na saradwu

Pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj Dragoslav Petrovi} pozva}e Srpsku akademiju nauka i umetnosti na saradwu s Vojvo|anskom akademijom nauka i umetnosti.

– Uputi}u pismo predsedniku SANU Nikoli Hajdinu da se sa~ini formalni sporazum o saradwi dve akademije – izjavio je prof. dr Petrovi} ju~e za na{ list, podse}aju}i na to da je VANU definisana novim Statutom Vojvodine.

Pokrajinski sekretar }e danas u zgradi vojvo|anske vlade prirediti sve~ani prijem za ~lanove VANU, a tom prilikom bi}e promovisani weni novi ~lanovi, najavqeno je iz Vlade Vojvodine. Sem novih ~lanova, o~ekuje se i prisustvo predsednika VANU prof. dr Endrea Papa.

Ta akademija je nedavno izabrala ~etiri nova dopisna ~lana, petoro je unapre|eno u status redovnih ~lanova, a izabrana su i tri inostrana ~lana, kao i dva po~asna ~lana ove institucije. To je ura|eno na osnovu, kako se navodi u saop{tewu, planskih dokumenata Vlade AP Vojvodine i akata VANU. Podse}a se na to da su obaveze i odgovornosti Pokrajine i Pokrajinske vlade kod obezbe|ivawa uslova za rad VANU definisane ~lanom 17 novog Statuta, kao i ~lanom 64 Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti AP Vojvodine.

Me|utim, iz SANU je ranije, dok je Statut bio u fazi vojvo|anskog predloga, saop{teno da ta nacionalna akademija osporava osnivawe VANU. Naime, SANU je tada saop{tila da “na tlu Republike Srbije” ne mo`e postojati jo{ jedna akademija nauka i umetnosti, kao i da je ure|ivawe nauke, ukqu~uju}i i

osnivawe akademije nauka i umetnosti, u iskqu~ivoj nadle`nosti dr`ave, a ne pokrajine. Sem toga, SANU smatra da poma`e ravomeran razvoj nauke na celoj teritoriji Srbije preko svojih ogranaka u Novom Sadu i centara u Kragujevcu i Ni{u, zajedno s univerzitetima u tim gradovima.

Osnivawe VANU, kao i weno reosnivawe 2003. godine, pratile su politi~ke kontroverze, ali su iz te institucije uglavnom negirane takve konotacije i prebacivane na stranu s koje su dolazile.

Posledwa kontroverza odnosi na ulogu predsednika VANU kod Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Iz te partije je pro{le jeseni saop{teno da je akademik Endre Pap izabran u Politi~ki savet LSV, a on je za na{ list tada rekao da su “oni wega konsultovali u vezi s visokim obrazovawem i naukom po{to je tu profesionalno anga`ovan i ~lan akreditacione komisije”, te da nije politi~ki anga`ovan, ni wihov ~lan. S. Nikoli}

VESTI Bor dobio vlast U Boru je ju~e konstituisana nova Skup{tina op{tine. Odbornici su, posle polagawa zakletve, za predsednika izabrali Dragana @iki}a, ~lana Socijalisti~ke partije Srbije.

Novi skup{tinski saziv ~ini 35 odbornika – deset je iz Koalicije "Ujediweni regioni Srbije", po sedam iz Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, pet iz Socijalisti~ke partije Srbije, dok }e u skup{tinskim klupama sedeti i po dva odbornika iz Liberalno-demokratske partije, Demokratske stranke Srbije i Vla{ke demokratske stranke Srbije. Za danas je zakazana prva radna sednica SO, na kojoj }e biti izabran predsednik op{tine Bor i wegov zamenik. Za predsednika }e biti predlo`en dipl. in`. ma{instva u RTB-u Neboj{a Videnovi}, kandidat Koalicije "Ujediweni regioni

Srbije", a za zamenika dr @ika Golubovi}, lekar u Zdravstvenom centru u Boru, ina~e ~lan Demokratske stranke.

Kragujevac u krizi Gradsko ve}e Kragujevca prihvatilo je danas predlog Odluke o izboru banke o uzimawu kratkoro~nog kredita u iznosu od 150 miliona dinara, kako bi wime lokalna samouprava finansirala deficit teku}e likvidnosti.Prema ranijem pisawu medija, Kragujevac na ime sedam dugoro~nih kredita, podignutih u proteklih osam godina, duguje oko 19 miliona evra, odnosno 108 evra po stanovniku. Zbog toga opozicija tvrdi da je grad u velikoj finansijskoj krizi, a ekonomisti i ~elnici grada ka`u da nije prezadu`en, posebno kada se imaju i vidu dugoro~na investiciona ulagawa.

DRAGAN MARKOVI] PALMA

Slobodan Vuksanovi}: Anti} je najpopularniji Srbin Direktor Demokratske stranke Srbije Slobodan Vuksanovi} ocenio je ju~e da bi Fudbalski savez Srbije trebalo da zadr`i selektora Radomira Anti}a po svaku cenu jer ga fudbaleri "vole kao drugog oca". Vuksanovi} je ocenio da je Anti} "oporavio razru{enu reprezentaciju Srbije, ujedinio ceo narod oko fudbalske repre-

zentacije i pru`io optimizam svima, makar da je re~ samo o fudbalu".

– On je ve} dugo najpopularniji Srbin. Wegovu smenu mogu `eleti samo oni koji se nikada nisu bavilii sportom i koji `ele da ga uklone samo da bi se dodvorili qudima iz Svetske fudbalske federacije – naglasio je Vuksanovi}.

Sne`ana Samaryi}-Markovi}: Nije lako biti mlad u Srbiji Ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} izjavila je ju~e Tanjugu da polo`aj mladih u Srbiji nije ni izbliza povoqan kao {to bi trebalo da bude, ali da je ipak boqi nego ranije. Povodom Me|unarodnog dana mladih, ona je rekla da, osim Strategije za mlade i Akcionog plana, u Srbiji ne postoji nikakav institucional-

ni, formalni okvir za brigu o wima. Ona je kazala da je veoma va`no {to }e jedna cela godina biti posve}ena mladima, posebno na globalnom nivou. Po wenim re~ima, najve}i problemi s kojima se mladi u Srbiji susre}u su nezaposlenost, neinformisanost i nedostatak kvalitetne ponude za provo|ewe slobodnog vremena.

Vanrednih izbora sigurno ne}e biti Gradona~elnik Jagodine i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma izjavio je ju~e da "izbori nisu razlog" u~estalim posetama najvi{ih prestavnika vlasti raznim mestima u Srbiji.

– Vanrednih izbora ne}e biti, a redovni su 2012. godine – rekao je Palma Tanjugu. – Normalno je da predsednik dr`ave, predsednik Vlade i ministri obilaze gradove Srbije, i to nije naznaka vanrednim izborima a niti predizborna kampawa. Oni obilaze mesta gde se ne{to gradi, Koridor 10, mostovi, projekti koji su uslov ulaska Srbije u Evropsku uniju i na kojima je direktno ili indirektno anga`ovano mnogo qudi. Dosta vremena je provedeno oko Kosova i Metohije, oko ube|ivawa Me|u-

narodne zajednice da je to deo Srbije i da Srbija nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova i taj diplomatski rad je oduzeo dosta vremena svima, predsedniku Borisu Tadi}u, predsedniku Vlade Mirku Cvetkovi}u, ministrima i meni.

Veliki broj stranih ambasadora boravio je u Jagodini i sa svakim sam deset odsto vremena wegove posete utro{io obja{wavaju}i

stav Srbije po pitawu Kosova i {ta Kosovo i Metohija zna~e za Srbiju i srpski narod.

Komentari{u}i primedbe opozicije na rad Vlade, Markovi}, koji je i narodni poslanik, je ocenio da opozicija "ne mo`e samo kritikovati, mora i ona podneti izve{taj o tome {ta je uradila u interesu zemqe".

– Nekoliko stranaka opozicije bilo je u vlasti do 2008. godine, pa vaqda su i oni stekli neka prijateqstva u nekim zemqama, a nisam ~uo da su oni zvali nekog predsednika neke zemqe, koji je je bio predsednik onda i sada, i da mu ka`u: nemojte da priznate Kosovo ili ako ste to uradili, povucite odluku, ili da su doveli nekog investitora u zemqu – rekao je Markovi}.

4

EKONOMIJA

~etvrtak12.avgust2010.

DNEVNIK

USKORO RU[EWE MOSTOVA NA ZREWANINSKOJ PETQI KOD NOVOG SADA

Ka}ki nadvo`waci tesni za autoput Niskogradwe“ Goran Roguqa izjavio je za na{ list da je, in`ewerski gledano, izgradwa ovih mostova delikatan posao zato {to }e se radovi odvijati

Radnici „Energoprojekta Niskogradwe“ i „Interkopa“ pripremaju se za ru{ewe dva mosta na Zrewaninskoj petqi, koja je poznatija kao Ka}ka, i izgradwu novih i ve}ih, da bi ispod wih mogle da pro|u nove servisne saobra}ajnice koje }e olak{ati saobra}aj u lokalu, bez optere}ivawa autoputa, kao {to je slu~aj pored svih velikih gradova u svetu. Saobra}aj na mostu koji }e se prvi ru{iti ve} je obustavqen i preusmeren na drugi most, a ru{ewe }e uslediti, kako saznajemo od izvo|a~a radova, po~etkom slede}e nedeqe.

Zamenik direktora projekta izgradwe novosadske obilaznice iz „Energoprojekta -

waninu, a sav saobra}aj prebaciti na onaj koji preostane.

Nakon toga, kada se izgradi novi, ve}i, preuze}e kompletan saobra}aj s preostalog

se razdeliti. Rekonstrukcija postoje}e Zrewaninske petqe podrazumeva izgradwu novih ulaza-izlaza, odnosno ukqu~ewa i iskqu~ewa s autoputa. Sada{wa dva mosta bi}e produ`ena po 25 metara na jednu i drugu stranu da bi se ispod mosta mogle graditi nova leva traka autoputa i nove prate}e servisne saobra}ajnice.

One }e olak{ati saobra}aj u lokalu: ako neko krene u Zrewanin, on }e sa zrewaninskog puta u}i na levu servisnu saobra}ajnicu i kod Temerinske petqe se iskqu~iti, pope-

Sentandrejski most do septembra Stari Sentandrejski nadvo`wak, na prilazu Novom Sadu, ve} je poru{en i izvo|a~i ka`u da }e novi biti gotov do septembra. Novi most bi}e du`i (100 metara) i {iri (13 metara), postoje}i autoput na toj lokaciji }e ubudu}e slu`iti kao servisna saobra}ajnica, a novi je ne{to isto~nije. U planu je i ozelewavawe deset kilometara obilaznice oko Novog Sada, kao {to je uz evropske moderne autoputeve. pod saobra}ajem jer se vozila nemaju kuda preusmeriti dok traju. To zna~i da }e se najpre ru{iti jedan most – desni iz smera Novog Sada prema Zre-

starog mosta, koji }e se tako|e ru{iti, i graditi novi, {to se o~ekuje do kraja ove gra|evinske sezone. Tek po zavr{etku oba mosta, saobra}aj }e

SPREMAJU SE OTKAZI U SUBOTI^KOJ „FIDELINKI”

Bez hleba ostaje 140 radnika Oko 140 radnika suboti~ke „Fidelinke“ dobi}e otkaz zbog toga {to su nepoznati vlasnici uspeli da ovo preduze}e zadu`e do iznosa koliko firma, bar nominalno, vredi. A re~ je, bar se tako naga|a, o iznosu od minimalnih deset miliona evra.

Tim povodom ju~e je potpredsednik Samostalnog sindikata u Subotici I{tvan Hu|i izvestio novinare o razgovorima o “Fidelinki“ i re{ewu koje su poku{ali da na|u i pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, gradona~elnik Sa{a Vu~ini} i ste~ajni upravnik Zoran Stojanovi} da bi se spaslo {to se spasti, izgleda, ne mo`e.

– Ostaje 190-195 radnika, a oko 140 }e biti upu}eno na Tr`i{te rada, s tim da me|u wima ima vi{e od 20 spoqnih saradnika koji nisu iz Subotice, kao i 18 qudi koji imaju dve godine do penzije – rekao je Hu|i. – Tako|e, vo|eno je ra~una i o tome da iz porodica u kojima vi{e ~lanova radi u „Fidelinki“ obavezno jedan ostane u preduze}u, bez obzira na to ho}e li se osigurati plata u slede}em razdobqu ili ne.

rekao I{tvan Hu|i, deo wih }e biti raspore|en u tzv. firmek}erke, ~iju su imovinu nepoznati po~inioci u svojstvu vlasnika me|usobno uvezali hipotekama tako da nema nijedne ~iste, tj. sve su blokirane.

Na prvi pogled, me|utim, nejasno izgleda ko su uzro~nici ove po{asti koja je zadesila nekad jednu od najuglednijih `itomlinskih firmi na prostorima bla`enopo~iv{e Jugoslavije.

Mese dok ima bra{na Ono ~ime se Agencija, sud ili MUP – koji, dakle, znaju ko je odgovoran za propast firme – ne}e baviti jesu sasvim prosta pitawa, poput onih ho}e li „Fidelinka“ i daqe proizvoditi hleb, bra{no, testeninu i sli~ne ekskluzivne namirnice. Za sada, kako ka`e I{tvan Hu|i nakon razgovora u „Fidelinki“, proizvodwa hleba nije sporna dok u pitawe ne do|u posledwi grami bra{na na zalihama.

Koje, ako je verovati predose}aju, nema {anse da postanu ve}e ni nakon razgovora s predstavnicima Hipo banke, glavnog poverioca „Fidelinke“, o novim zadu`ivawima s jedinom preostalom hipotekom – bra{nom koje je pretvoreno u prah. S mnogo pepela.

Nakon ovih re~i nije te{ko pogoditi da je proizvodwa stala, da bra{na ima malo jer `ita nema, kao i da }e oko 140 radnika predstoje}e dane provoditi u sticawu znawa o svojim pravima koja }e im potanko obja{wavati delatnici Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, uz prvi podatak da pomo}, tj. naknada za nezaposlene, kasni svega dva meseca. Iz ovoga je, naravno, jasno da ni preostalih ne{to mawe od 200 radnika ne}e biti u (mnogo) boqem polo`aju. Kako je

– [to se ti~e deoni~kog dru{tva, posebno ovakvog kao {to je „Fidelinka“, mi u to nemamo upliva. Mi smo, kao grad Subotica, u Agenciju za privredne registre poslali dopis kojim smo tra`ili da nam ka`u ko su akcionari „Fidelinke“. Iz Agencije smo dobili odgovor da na to nemamo pravo nego samo preko suda ili MUPa, {to zna~i da i daqe ne znamo ko su ve}inski vlasnici ili ko ~ini konzorcijum „Fidelinke“ – saop{tio je I{tvan Hu|i.

Z. R.

Zemqa

Valuta

Kupovni za Va`i za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,9

105,0

107,415

102,585

Australija

dolar

1

71,2112

72,6645

74,3358

70,9932

Kanada

dolar

1

75,9075

77,4566

79,2381

75,6751

Do|e leto trideseto, a bez posla Od 746.848 nezaposlenih, koliko ih je evidentirano na kraju prvog polugodi{ta ove godine, 26,7 odsto su mladi.

Drugim re~ima, u Srbiji je nezaposleno oko 200.000 mladih izme|u 15 i 30 godina, a od toga oko 50.000 wih ima samo osnovno ili nikakvo obrazovawe.

Najvi{e nezaposlenih mladih ima izme|u 20 i 24 godine, a {anse da u skorije vreme do|u do radnog mesta, ako se izuzmu dr`avni programi koji su ograni~eni na jednu godinu, veoma su male ili gotovo nikakve. Procenat nezaposlenosti me|u mu{karcima izme|u 20 i 24 godine iznosi 38,4 odsto a me|u `enama 42,4.

Po istra`ivawu koje je pro{log meseca obelodanila Gra|anska inicijativa, mladi od 25 do 29 godina imaju ne{to mawe problema prilikom zapo{qavawa, tako da je stopa zapo{qavawa u ovoj kategoriji 26,5 odsto, a istaknut je i podatak da je me|u mladima od 20 do 29 godina vrlo visok procenat, ~ak 38 odsto, onih koji rade neprijavqeno i u sivoj ekonomiji. Wihovi podaci ukazuju na to da je u proteklih pet godina iz Srbije emigriralo 339.000 mladih obrazovanih qudi, i ocewuju da bi to predstavqalo problem i za mnogo ve}e zemqe i ekonomski ja~e od Srbije.

Dakle, mladi u Srbiji, u znatno ve}em procentu od „veterana“, odnosno radnika iznad 55 godine koje retko koji poslodavac danas ho}e da zaposli, pripadaju kategoriji stanovni{tva koja te`e nalazi

Daj {ta da{ Svesni toga da na evidenciji nezaposlenih ima mnogo mladih koji ~ekaju prvi posao, oni koji uspeju da dobiju bilo kakav, ~uvaju ga po svaku cenu i pristaju na sve uslove. No, ~esto ni pristajawe na uslove koji su ispod svakog kriterijuma nije dovoqno da mladi do|u do posla pa ~ak i onog povremenog i sezonskog. To je jedan od razloga za{to veliki procenat mladih tokom letwih meseci odlazi u privremene gastajbartere i u susednim, ali i dalekim dr`avama, radi bilo {ta da bi do{ao do kojeg dinara. Radi}i tako od leta do leta, mnogi na Birou rada pre|u 30. godinu, a nakon toga ve} prelaze u „kategoriju“ koja se zvani~no ne smatra toliko ugro`enom za pronala`ewe posla mada u stvarnosti nema nikakve garancije da }e ni kao stariji do}i do wega. posao. Upravo zbog te ~iwenice mladi mnogo ~e{}e rade neprijavqeni i u sivoj ekonomiji, a nalaze se i me|u onima koji pristaju na to da obavqaju posao za male pare. Analize ukazuju i na to da ne postoji dobar obrazovni sistem pra}ewa deficitarnih radnih mesta na tr`i{tu rada pa se mladi i daqe {koluju za zanimawa za kojima odavno nema niti }e biti potrebe, a s druge strane, ne informi{u se na vreme o tome

koja zanimawa su potreba i u kojoj grani se mo`e lak{e i br`e do}i do posla. Poseban problem u Srbiji predstavqa i niska obrazovanost mladih jer oni bez kvalifikacija ili polukvalifikovani, osim za grube gra|evinske radove, nikom nisu potrebni.

Mladi najte`e dolaze do prvog zaposlewa, i to bitno uti~e na wihovo ukqu~ivawe u dru{tvo kao celinu jer ne mogu da zapo~nu samostalan `i-

vot i karijeru da bi mogli dati svoj doprinos, {to ih, s druge strane, primorava na to da `ive na teret roditeqa, a u mnogim slu~ajevima ih izdr`avaju stariji ~lanovi porodice od svojih malih penzija.

Pro{le i ove godine iz buxeta su izdvojene pare da bi se trenutno najugro`enija kategorija nezaposlenih – mladi koliko-toliko uposlili kroz program „Prva {ansa“. Lane je kroz ovaj program zapo{qavawa na godinu dana o tro{ku dr`ave zbrinuto 11.000 mladih do 30 godina starosti, a ove godine do posla bi trebalo da ih do|e 16.000. Pro{le godine je za zapo{qavawe mladih izdvojena 1,3 milijarda dinara, dok su ove izdvajawa pove}ana za 500 miliona dinara. Osim pripavni~kog zaposlewa, dr`ava je ove godine prvi put uvela tromese~nu volontersku praksu za mlade uz mese~nu naknadu od 10.000 dinara, uslovqavaju}i da ovaj program zapo{qavawa mogu koristiti svi koji su nezaposleni a zavr{ili su sredwu ili vi{u {kolu ili fakultet i imaju mawe od 30 godina starosti, bez radnog iskustva su a mogu da se zaposle iskqu~ivo u privatnom sektoru.

Q. Male{evi}

10. 8. 2010.

1.267,75720

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Mlekara a.d. , Subotica

Promena %

Cena

BELEX 15 (635,41 0,44)

Promet

10,94%

1.400

1.680.000

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

6,19%

5.846

4.460.800

AIK banka a.d. , Ni{

-0,31%

2.879

5.222.519

Agrobanka a.d. , Beograd

4,14%

7.650

1.788.500

Agrobanka a.d. , Beograd

4,14%

7.650

1.788.500

BIP a.d. , Beograd

3,70%

28

10.108

Imlek a.d. , Beograd

1,32%

1.530

607.330

Privredna banka a.d. , Beograd

3,28%

599

5.990

Veterinarski zavod Subotica a.d

-4,91%

523

16.219

Privredna banka a.d. , Beograd

3,28%

599

5.990

Univerzal banka a.d. , Beograd

4.800

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

-19,98%

853

853

Sacen a.d. , Novi Sad

-11,74%

1.970

313.230

Palanka UTP a.d.

-11,62%

700

16.800

Tamp a.d., Senta

-10,87%

205

1.025 3.500

Kopaonik a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Danska

kruna

1

13,8105

14,0923

14,4164

13,7682

Norve{ka

kruna

1

12,9306

13,1945

13,498

12,891

[vedska

kruna

1

10,8748

11,0967

11,3519

10,8415

[vajcarska

franak

1

74,6248

76,1478

77,8992

74,3964

V. Britanija

funta

1

124,081

126,613

129,525

123,701

Centropromet a.d., [id

SAD

dolar

1

78,46

80,0612

81,9026

78,2198

Veterinarski zavod Subotica a.d.

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 8. 2010. godine

iza|e na desnu servisnu saobra}ajnicu, ne ukqu~uju}i se na autoput, i pored wega, prate}om saobra}ajnicom, do}i do Ka}ke petqe, iskqu~iti se, popeti se na petqu i nastaviti put ka Zrewaninu.

R. Dautovi}

NEZAPOSLENO OKO 200.000 MLADIH

Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

ti se na novi most, pre}i autoput i u}i u Temerinsku ulicu, bez ukqu~ivawa na traku autoputa. Ukoliko neko, pak, iz Novog Sada krene Temerinskom ulicom prema autoputu, pa se predomisli i po`eli da ode u Zrewanin, mo}i }e da

-7,89% Promena %

1.750 Cena

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

2,11%

4.800

Telefonija a.d. , Beograd

0,00

1.438

0,00

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

0,00

5.521

0,00

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

8.200

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

909

0,00

Promet

Soja protein, Be~ej

0,00

745

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.050

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

4.119

0,00

Mlekara a.d. , Subotica

10,94%

1.400

1.680.000

Sacen a.d. , Novi Sad

-11,74%

1.970

313.230

0,00%

115

32.545

Tigar, Pirot

0,00

664

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.051

0,00

Crvenka fabrika {e}era a.d.

-4,91%

523

16.219

0,00%

3.400

6.800

Svi iznosi su dati u dinarima

SRPSKO-HRVATSKA OSTAVINSKA RASPRAVA

JAT u Hrvatskoj ima 60 miliona evra Kompanija “Jat ervejz” od Hrvatske potra`uje imovinu vrednu oko 60 miliona evra, a od ostalih biv{ih republika SFRJ oko deset miliona evra – izjavio je ju~e Tanjugu direktor za korporativne poslove srpskog avio-prevoznika Milan Cveji}.

“Jat ervejz” je zbog toga podneo tu`bu protiv Hrvatske i kompanije “Kroacija erlajnz” sudu u Zagrebu, ali do dana{weg dana nije stigao nikakav odgovor s hrvatske strane. Cveji} je istakao da Hrvatska poku{ava “na svaki mogu}i na~in da izbegne vra}awe imovine jer je imovina JAT-a iskori{}ena za osnivawe wihove vazduhoplovne

kompanije”. Vlasni{tvo “Jat ervejza” je, po wegovim re~ima, obuhvatilo oko 90 odsto imovine “Kroacija erlajnza” prilikom osnivawa te kompanije.

– Mi smo hrvatskom pravosu|u podneli zahtev za mirno re{avawe tog spora jer ukupno imamo procewenu imovinu u vrednosti nekih 60 miliona evra u Hrvatskoj. U toj imovini imamo stanove, poslovne prostore, prodajna mesta i drugo – naveo je Cveji}.

Re~ je o 8.560 kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, me|u kojima su 67 stanova, hotel i pomo}ni objekti za odr`avawe aviona.

– Mi smo potpisali ugovor o sukcesiji i, {to se nas ti~e, mislimo da nema potrebe bilo {ta jo{ da se potpisuje. Ugovorom o sukcesiji, koji su potpisale sve biv{e republike, ta~no je definisano da se sva imovina vra}a vlasnicima – naveo je Cveji}.

U “Jat ervejzu” ka`u da do sada nije mnogo u~iweno u re{avawu imovinsko-pravnih odnosa izme|u Srbije i dr`ava biv{e SFRJ iako je srpski nacionalni avio-prevoznik, kao i mnoga druga preduze}a, predao svu dokumentaciju nadle`nim institucijama.

Tu`ba kompanije INA protiv dr`ave Srbije za deo imovine privatizovanog “Beopetrola” podstakla je u Srbiji raspravu o vra}awu imovine srpskih preduze}a u Hrvatskoj, koja, po procenama srpske strane, vredi vi{e od dve milijarde evra, objavio je hrvatski “T-portal HR” u rubrici “Biznis”.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak12.avgust2010.

5

ANALIZA NARODNE BANKE SRBIJE

Privreda se sporo oporavqa – Oporavak ekonomske aktivnosti u Srbiji je nastavqen, ali je i daqe relativno spor, tako da se u ovoj godini o~ekuje privredni rast od 1,5 posto – izjavio je ju~e viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Markovi}.

On je, na predstavqawu avgustovskog izve{taja o inflaciji, istakao da }e oporavak ekonomske aktivnosti biti usporen usled niske doma}e tra`we, a da }e pozitivan doprinos rastu bruto doma}eg proizvoda dati neto izvoz i investicije. Tek u narednoj godini o~ekuje se oporavak doma}e tra`we, {to }e doprineti br`em rastu BDP-a od oko tri posto, naveo je viceguverner.

Po procenama NBS-a, u drugom tromese~ju ove godine ostvaren je me|ugodi{wi rast BDP-a od 1,8 posto, koji je u najve}oj meri po-

u drugom tromese~ju ostvario znatno ve}i rast od uvoza, pri ~emu je struktura uvoza poboq{ana – uvoz repromaterijala bele`i

Oporavak ekonomske aktivnosti bi}e usporen usled niske doma}e tra`we, a pozitivan doprinos rastu BDP-a }e dati izvoz i investicije sledica pove}awa industrijske proizvodwe – naglasio je Markovi}. – Najve}i doprinos rastu BDP-a u drugom tromese~ju dali su neto izvoz, zatim privatne investicije i li~na potro{wa, dok su javne investicije i dr`avna potro{wa imale znatan pad. Izvoz je

stalni porast, na osnovu ~ega se u narednom periodu mo`e o~ekivati rast proizvodwe. S druge strane, uvoz potro{nih dobara je i daqe u padu, {to je pokazateq i daqe niske ptro{a~ke tra`we.

Viceguverner je naveo da je tokom drugog tromese~ja zabele`en

skroman priliv po osnovu stranih direktnih investicija, od 136 miliona evra, dok su se banke i pred-

uze}a razdu`ile prema inostranstvu za 401, odnosno 315 miliona evra.

SLEDI REBALANS BUYETA JER PADAJU PRIHODI

STABILIZACIJA DOMA]E VALUTE

Dr`ava tro{i pare iz prazne kase

Dinar stao na noge

Mada jo{ nema zvani~ne potvrde Ministarstva finansija, nezvani~no se mo`e ~uti da su prihodi dr`avnog prora~una u julu bili dva procenta mawi nego u prethodnom mesecu. Ako se zna da su primawa buxeta u junu bila 53,47 milijardi dinara, onda je lako izra~unati da je u narednom mesecu dr`avna kasa ostvarila milijardu dinara mawi prihod (52,40 milijarde).

Pri istoj dinamici tro{ewa, odnosno ako su dr`avni rashodi ostali na junskom nivou (62,72 milijarde), za tu milijardu dinara pove}an je i mese~ni deficit dr`avnog prora~una.

Odnosno, s 9,25 milijardi, koliki je bio mawak u junu, deficit se u julu mogao produbiti na 10,25 milijardi.

To nije dramati~no pogor{awe – tako ga komentari{u i u nadle`nom Vladinom resoru – jer su se srpske finansije suo~avale i s ve}im mese~nim deficitom (15,56 milijardi u fabruaru!). Me|utim, zabriwavaju trendovi, po{to bi buxet, ako bi i narednih meseci mawak prelazio deset milijardi dinara, do kraja godine mogao sko~iti s 54,61 milijarde, koliki je bio krajem juna, na zabriwavaju}ih 114 milijardi. Ako se zna da je Zakonom o buxetu predvi|eno da ovogodi{wi deficit bude 102,25 milijarde, onda je jasno da

bi taj nivo mogao biti probijen za celih 12 procenata, i to nikoga u Vladi ne ostavqa mirnim.

Premijer Mirko Cvetkovi} najavquje rebalans buxeta u naredna dva meseca, {to zna~i da bi se novo uskla|ivawe dr`av-

{to je tek 91,3 odsto predvi|ene sume. Buxet se ne puni onom dinamikom kako je planirano, i to je svakako zabriwavaju}a ~iwenica. S druge strane, polugodi{wi dr`avni rashodi (356,23 milijardi) mawi su 6,52 odsto

Tra`i}emo novac, a niko ne}e biti spreman da nam ga pozajmi nih finansija moglo dogoditi ve} u oktobru. Pred Vladom Srbije je nekoliko mogu}ih re{ewa: tragawe za novim prihodima, smawivawe rashoda ili obe varijante istovremeno. Na kraju prvog polugodi{ta ukupna primawa dr`avnog prora~una iznosila su 301,62 milijardu dinara,

od projektovanog nivoa. Ve} taj podatak govori da dr`ava revnosnije tro{i nego {to prikupqa novac, a kad se u celu pri~u unese i to da je u delu kapitalnih izdataka ostvarewe tek 11,94 odsto, sasvim je jasno za{to premijer Cvetkovi} ka`e da od nekog odmrzavawa plata u

javnom sektoru i penzija ne}e biti ni{ta i da se mora {tedeti. [ta raditi s deficitom ako stvarno do|e do probijawa za 12 ili vi{e procenata?

Da ne bi bilo zabune, to nije neka kwigovodstvena stavka koja nikoga ne obavezuje. Deficit se kwi`i kao javni dug i dr`ava se mora negde zadu`iti da bi to pokrila. Jer ne{to je potro{eno, a u ekonomiji nema besplatnog ru~ka. Tu ve} nastaju problemi na koje su nam ukazivali MMF i Evropska komisija. Wihova je poruka da ne mo`emo ra~unati na to da }e nas dotacije EU i drugih me|unarodnih institucija ve~ito vaditi iz buxetske krize. Jo{ jasnije obja{wewe dao je Dragomir Jankovi} iz Evropskog ekonomskog instituta, koji smatra da nas je EK ubacio u svoje istra`ivawe zato {to je procenio da su buxetska kretawa i nivo deficita nepovoqniji od predvi|enih i od onih koji su prikazani MMF-u. On smatra da Vlada Srbije mora odustati od avanturisti~kog plana o rastu javnih tro{kova, da mora obuzdati javnu i li~nu potro{wu i spre~iti novo zadu`ivawe dr`ave i gra|ana. Ako se to ne uradi, sledi nam gr~ki scenario: tra`i}emo novac, a niko ne}e biti spreman da nam ga pozajmi.

V. Harak

Dinar se stabilizovao posledwu nedequ dana kao posledica postepenog smawewa premije rizika u Srbiji i regionu od polovine pro{log meseca, ocenila Narodna banka Srbije.

Viceguverner NBS-a Bojan Markovi} rekao je da pad dinara u maju i junu nije bio posledica sezonskog rasta tra`we za devizama ve} pove}ane premije rizika i regionalnih kretawa.

– Nije nemogu}e da ove godine izostane sezonsko slabqewe dinara krajem godine – rekao je on.

Markovi} je kazao da je u posledwe tri nedeqe zaustavqen pad vrednosti valuta s fleksibilnim kursom i u drugim zemqama, kao posledica smawewa premije rizika.

Viceguverner je rekao da je Centralna banka primetila da se u Srbiji pre desetak dana formiralo o~ekivawe slabqewa kursa dinara na osnovu onog {to se de{avalo u prethodnih sedam meseci.

– Na~in formirawa o~ekivawa bez sagledavawa makroekonomskih pokazateqa je pogre{an – rekao je Markovi}.

On je naveo da je slabqewe doma}e valute u proteklom periodu, izme|u ostalog, bilo posledica psiholo{kih faktora, zbog negativnih iskustava.

KAKO SE VLAST IGRA INVESTICIJAMA, NEZAPOSLENIMA, SMEDEREVOM, DEMOKRATIJOM, ZDRAVOM PAME]U...

Vaqawe Srbije kroz blato rafinerije U Srbiji se i ekonomija i strane investicije i demokratija i referendumi vrlo lako i jednostavno izvrgnu ruglu. Posledwi i najupe~atqiviji slu~aj je rafinerija u Smederevu. Sve ono {to ne vaqa i {to se ne bi smelo desiti – desilo se i de{ava ovde.

Elem, ministar rudarstva i energetike Srbije Petar [kundri} izjavio je da eventualna izgradwa rafinerija nafte u Smederevu ne}e smeti da po~ne pre kraja 2012. godine.

– To postrojewe ne mo`e po~eti da se gradi pre nego {to bude zavr{ena modernizacija rafinerije Naftne industrije Srbije u Pan~evu, ~ak i ukoliko poslanici u Skup{tini Smedereva daju odobrewe za izgradwu nove rafinerije nafte – rekao je [kundri}.

On je precizirao da je to predvi|eno me|udr`avnim naftnogasnim sporazumom potpisanim s Rusijom, koji ima snagu zakona i koji Srbija mora da po{tuje.

Re~e [kundri}... Iako je svoju prvobitnu izjavu poku{ao ju~e da ispegla pri~om o dozvolama, po~etku gradwe i rokovima, u su-

{tini sve je isto. Namerno se razvla~i velika strana investicija i zamajavaju ulaga~i, a s wima i gra|ani. Naravno da [kundri} ni blizu nije jedini krivac ni jedini akter ove papazjanije, ali je barem objasnio o ~emu se radi. Objasnio je za{to se u jednoj srpskoj op{tini meseci vodi prazna politi~ka bitka protiv fabrike vredne nekoliko stotina miliona evra u kojoj treba zaposliti nekoliko hiqada qudi.

Objasnio je da nije u pitawu bit-

dri} ne re~e pre pola godine da se uzaluzud izlazi na referendum, kad ve} od voqe gra|ana Smedereva svakako ni{ta ne zavisi. Za{to su qudi pu{teni da se igraju referenduma?... Zar ne zna jo{ neko u ovoj dr`avi osim [kundri}a {ta pi{e u ugovoru o prodaju Naftne industrije Srbije “Gaspromu”?

Cela halabuka je vaqda trebalo da poka`e ko vi{e a ko mawe voli Ruse... O ekonomiji i interesu Srbije...

Prst na ~elo Da li se mo`da neko zapitao kako je mogu}e da NIS tvrdi da treba zatvoriti rafineriju u Novom Sadu jer imamo previ{e kapaciteta, a neki drugi strani investitor svojim parama garantuje da ima mesta za jo{ kapaciteta? A mi mu ne damo. Pustimo da se zatvori prerada nafte u Novom Sadu i proizvode samo maziva, a pri tom ne damo rafineriju u Smederevu. To jest, ostavimo je da ~eka boqa vremena usred nevremena. ka za ekologiju i protiv zaga|ewa okoline i protiv wih ve} za jednu firmu i wen interes i protiv wih, a na{ besmisao. Sve je to dozvoqeno, ali za{to [kun-

Zamislite dr`avu u kojoj vi{e od 750.000 qudi, ili 20 odsto stanovni{tva, nema posao, a vlast i opozicija, ili, boqe re}i, politi~ka elita odbija, i to usred

najve}e krize, investiciju od 250 miliona dolara zato {to je politi~ka elita jednom obe}ala nekom ne{to, i to suprotno svim zakonima ekonomske logike i zdrave pameti. Imamo mi vremena da ~ekamo...

Zamislite dr`avu u kojoj su benzin i dizel me|u najskupqima u Evropi a jedna kompanija godinama ima mnopol. Zamislite dr`avu u kojoj je jednoj kompaniji obe}an i monopol na preradu nafte, ali i kojoj se garantuje da nijedna druga kompanija ne}e mo}i da podigne rafineriju u Srbiji. Zamislite dr`avu koja proda dr`avnu naftnu komaniju za 400 miliona evra iako jedna ministar trvdi da vredi najmawe dve milijarde istih tih evra. I tu nije kraj, jer ta dr`ava u toj istoj komapaniji nekoliko godina pre prodaje napravi gubitak od pribli`no 40 milijardi dinara za koji niko nije znao sve dok nove gazde nisu pruzele posao. Partijski gaulajteri su se godinama smewivali na ~elu NIS-a i na kraju...

Zamislite dr`avu u kojoj se gra|ani danima i mesecima hu-

{kaju jedni protiv drugih i teraju na referendume, a kada se “demokratija” zavr{i, ministar izjavi – a svi drugi i u vlasti i u opoziciji slo`e se s wim jer }ute – da je svejedno kako je referendum pro{ao kada se dr`ava zaklela “Gaspromu” da nema druge rafinerije sem wegove.

E, moj Radoje Domanovi}u, Branislave Nu{i}u!...

“Gasprom” ni u Rusiji nema takvu ’ladovinu kao {to ju je dobio u zemqi na brdovitom Balkanu.

Postoje legalne i legitimne odluke. Legalno je da vlast u Skup{tini izglasa {ta god ho}e, pa i neki imbecilni zakon da svakog ko pre|e ulicu na crveno treba streqati. Ali to nije legitimno – nije normalno. Tako|e nije normalno zabraniti gradwu neke fabrike usred najve}e svetske ekonomske krize zato {to ste tako ne{to nekome ranije i ko zna za{to obe}ali. Kako ste tako ne{to up{te smeli da obe}ate?

D. Uro{evi}

6

NOV^ANIK

~etvrtak12.avgust2010.

FARMERI OGOR^ENI ^EKAJU POMO] DR@AVE I NAJAVQUJU BOJKOT

Nema mleka mlekarama od 22. avgusta?

Proizvo|a~i mleka okupqeni u konzorcijumu koji dnevno mlekarama u Srbiji isporu~uje vi{e od 350.000 litara, pozvaju dr`avu da u sporu s mlekarama stane na stranu sto~ara.

misija za za{titu konkurencije utvrdila da postoji monopol, a Ministarstvo je ponovilo zahtev Komisiji i o~ekuje hitnu reakciju nadle`nih organa“. Navodi se i da Ministarstvo na dnevnoj bazi

DNEVNIK

PREDSEDNIK SRBIJE KRITIKOVAO TRGOVINSKE LANCE

Dugovi trgovaca dave preduze}a Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je u Ni{u da trgova~ki lanci u Srbiji ne smeju da se razvijaju na u{trb proizvo|a~a jer to dovodi do kraha snabdevawa.

– Rokovi pla}awa dovode u pitawe likvidnost preduze}a koja proizvode hranu. Nedozvoqivo je da se pojedini sektori privrede razvijaju na u{trb proizvo|a~a jer to pre ili kasnije dovodi

do kraha snabdevawa – rekao je Tadi} prilikom posete fabrici „Jumis“. – Rokove pla}awa treba smawivati do 90 dana. Svi du`i rokovi isplate su vrlo opasni za proizvo|a~e.

Predsednik Srbije je rekao i da su osnova srpske privrede mala i sredwa preduze}a koja su infrastrukturna mre`a privrede i garancija uspe{nog privre|ivawa u du`em periodu.

POSKUPELO I UQE, A CENOVNA LAVINA SE ZAHUKTAVA

Skupqi {e}er za jo{ skupqu kafu – „Imlek“ definitivno ne}e da sara|uje. Ukoliko dr`ava ne bude spremna da nam pomogne, od 22. avgusta prestajemo da isporu~ujemo mleko – kazao je ju~e za „Dnevnik“ predstavnik proizvo|a~a mleka Uro{ [e}erov.

Farmeri okupqeni u Centralnoj asocijaciji, ali i {ire, na nivou konzorcijuma koji je formalizovan na ju~era{wem sastanku

odr`ava sastanke i ima kontakte s Centralnom asocijacijom proizvo|a~a mleka, kao i da su sve uredbe vezane za razvoj mlekarskih sektora za 2010. godinu pisane zajedno s predstavnicima Asocijacije. „Sve subvencije se ispla}uju redovno i, za razliku od zemaqa u okru`ewu, osim premije za mleko, Ministarstvo daje godi{we 12.500 dinara po kvalitetnoj mu-

„Imlek“ definitivno ne}e da sara|uje, a ukoliko dr`ava ne bude spremna da nam pomogne, od 22. avgusta prestajemo da isporu~ujemo mleko (Uro{ [e}erov) proizvo|a~a mleka, tra`e da otkupna cena bude najmawe 32 evrocenta po litru, dok „Salford“, u ~ijem su sastavu „Imlek“, „Suboti~ka“ i druge mlekare, nudi 28 evrocenti, odnosno 2,5 dinara po litru mleka.

U ju~era{wem saop{tewu Ministarstva poqoprivrede navodi se da je „nesta{ica mleka rezultat {pekulativnih radwi ‘Salforda’, za koji je ve} dva puta Ko-

znoj kravi, a omogu}ena je i nabavka kvalitetnog priplodnog materijala“, dodaje se u saop{tewu. „Ministarstvo poqoprivrede }e i ubudu}e podr`avati poqoprivrednike koji se bave sto~arstvom i nema nameru da pare iz buxeta stavqa u xep investicionim fondovima, ~iji je ciq samo zarada, a ne razvoj i strate{ko vezivawe za mlekarski sektor“, navodi se u saop{tewu.

S. G.

Raste prodaja vode Prodaja vode „Akva viva“ je od januara do jula ove godine bila za 11 odsto ve}a nego u istom periodu lane, saop{tila je ju~e kompanija „Kwaz Milo{„. „Akva viva“ je u Beogradu poja~ala u~e{}e na tr`i{tu negaziranih voda za dva odsto u odnosu na jun pro{le godine, na 25 procenata tr`i{ta.

U okviru projekta „Akva Viva u misiji za zdraviji `ivot“ formiran je „Centar zdravqa“, koji je do sada obuhvatio 20 gradova u Srbiji.

S ciqem da informi{e, savetuje i edukuje stanovnike {irom Srbije o zdravim `ivotnim navikama „Centar zdravqa“ je pru`io besplatne zdravstvene preglede za vi{e od 10.000 qudi, navedeno je u saop{tewu.

Na pijacama i ovih dana vrvi, ali ne od kupaca ve} od {eta~a koji okre}u glavu od papreno skupog vo}a i povr}a, a sve su prilike – odrica}emo se i jo{ mnogih va`nih namirnica. Mleko i mle~ni proizvodi ve} su skupqi pet procenata, cene su oti{le i u mesarama, a od prekju~e je poskupelo i uqe, i to 11 posto. Sada litar suncokretovog uqa „vital“ ko{ta 111,55 dinara, toliko je i „sunce“. Zrewaninski „dijamant“ ve} dva-tri dana tako|e ima vi{u cenu – litar je 114,40 dinara. To su cene u velikim marketima, a u kom{ijskim du}anima zejtin je prema{io 120 dinara.

Tu nije kraj. Kako „Dnevnik“ saznaje, kafa }e, sude}i po cenovnicima koje su dobavqa~i ovih dana dostavili trgovcima, „oti}i“ ~ak 24 posto, a {e}er, koji je nedavno poskupeo za tri procenta, bi}e skupqi za dodatnih {est. Broj jedan na ovoj listi je bra{no, koje }e tokom ovog meseca „oti}i“ za neverovatnih 30 posto. Nove, pet posto vi{e cene, bi}e ispisane i na smrznutom povr}u. Toliko }e za desetak dana poskupeti i stoni margarini, a onim namaznim cena }e biti deset posto vi{a. Najavqena su, za avgust, i poskupqewa sokova i alkoholnih pi}a od deset posto, a navi{e idu i testenina (deset do 20 posto), slatki{i, pre svega keks – osam posto.

Trgovci ka`u da su ve} dobili nove cenovnike i za papirnu galanteriju, ku}nu hemiju, sredstva za li~nu higijenu, so, fla{iranu vodu...

Osnovni pokreta~ poskupqewa je rast cena poqoprivrednih proizvoda uslovqen lo{im vremenskim prilikama i svetskim

tr`i{tem, zatim slabqewe dinara, poskupqewe energenata i nesta{ica robe, navode proizvo|a~i.

Krenulo i u prodavnicama – Prvi put od po~etka godine u junu zabele`en rast prometa u trgovini na malo od 0,1 posto, {to zna~i da se promet u trgovinama oporavio – rekao je direktor Republi~kog zavoda za statistiku Dragan Vukmirovi}, ukazuju}i na to da je na rast inflacije u junu od 0,4 procenta najvi{e uticalo poskupqewe {kolarina od 5,6 posto. – Jo{ uvek je promet u trgovinama ni`i u prvih {est meseci ove godine u odnosu na {est meseci prethodne godine, ali je definitivno zabele`en rast.

Uqa na zalihama od pro{log roda suncokreta nema, ne}e ga ni biti do novog roda, poru~uju iz uqara.

– Situacija sa suncokretom lo{a je u celom svetu. Rod je lo{ od ju`ne hemisfere pa do Rusije, Ukrajine, gde su nezapam}ene su{e. Kod nas ima dosta poplavqenih povr{ina, a tako je i u Ma|arskoj, Rumuniji. Jednostavno,

CENE PODIVQALE ZBOG PRIRODE

Vo}e }e pratiti povr}e po skupo}i Drasti~an rast cena povr}a i vo}a na pijacama {irom Srbije izazvan je pre svega podbacivawem roda i nesta{icom proizvoda usled ~estih vremenskih nepogoda, potvrdili su vo}ari, povrtari i agroekonomisti. Direktor Instituta za ekonomiku poqoprivrede Drago Cvijanovi} ocenio je da su na drasti~an rast cena poqoprivrednih proizvoda, a naro~ito povr}a, uticale vremenske nepogode koje su zahvatile sve krajeve u kojima se gaji povr}e.

– Kurs jeste uticao, ali procentualno gledano, 90 odsto su uticale prirodne nepogode, a svega deset odsto kretawe kursa dinara – napomenuo je on, dodaju}i da su se poskupqewa agrarnih proizvoda desila upravo „zbog katastrofe u proizvodwi... zahvaquju}i nesre}i koja se zove priroda“.

Cvijanovi} je podsetio na to da su prirodne nepogode – ki{a, su{a, grad, u zavisnosti od kraja zemqe, nanele ozbiqne {tete usevima, vo}u i povr}u. On je napomenuo da jo{ nisu poznati ta~ni podaci o pri~iwenoj {teti, ali da je ve} sada sigurno „da

}e biti problema i s vo}em i povr}em ove godine“.

On je dodao da je lo{e vreme uticalo i na paradajz, kao i prelazni period kada paradajz jo{ nije sazreo na otvorenom, a paradajz u plastenicima ve} je obran i wegova sezona je okon~ana.

Istra`iva~ Centra za nau~noistra`iva~ki rad Privredne

komore Srbije Vojislav Stankovi} kazao je za „Dnevnik“ da je, osim podbacivawa roda biqnih kultura, ove godine zna~ajno mawi rod i ranog vo}a – breskve, kajsije, vi{we. O~ekuje i mawi rod jeseweg vo}a – {qiva i jabuka, kao i umawena proizvodwa povrtarskih kultura, napomenuo je on.

roda nema, suncokret }e biti skupqi, a samim tim i uqe – re~eno nam je u zrewaninskom „Dijamantu“, gde o~ekuju da }e tona

Ina~e, cene `ivotnih namirnica u prodavnicama i na pijacama u Srbiji zna~ajno su se razlikovale od grada do grada, pa su tako jabuke za jelo ko{tale od 20 dinara u Kraqevu i Smederevu do 95 u Beogradu, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Cena krompira iznosila je od 20 dinara u Vrawu, Kraqevu i Leskovcu do 50 u Beogradu, U`icu i [apcu, pasuqa od 120 dinara u Sremskoj Mitrovici do 250 u Vaqevu, dok je za stari crni luk trebalo izdvojiti od 25 dinara u Leskovcu do 85 u Zrewaninu. @iteqi Zrewanina pla}ali su kilogram slatkog kupusa 18 dinara, dok je to povr}e u Beogradu i Zaje~aru ko{talo 50. Cena boranije bila je od 40 dinara u Leskovcu do 100 u Vaqevu, Novom Pazaru i U`icu, krastavca od 30 dinara u Ni{u, Smederevu, Pan~evu i Sremskoj Mitrovici do 100 u Beogradu, Vaqevu, Kragujevcu, Novom Pazaru, U`icu i Subotici. Paradajz je pla}an od 140 dinara u U`icu pa do 200 u Beogradu, paprika je ko{tala od 50 dinara u Leskovcu do 100 u Subotici.

suncokreta ovogodi{weg roda biti oko 300 evra.

– Da bi spre~ila prelivawe cena poqoprivrednih proizvoda na ostale cene i inflatorna o~ekivawa, Narodna banka Srbije je reagovala pove}awem referentne kamatne stope s osam na 8,5 posto. Ukoliko inflatorni pritisci budu ubrzano ja~ali, ne iskqu~uje se mogu}nost

daqeg pove}awa referentne kamatne stope u narednom periodu, {to }e u velikoj meri zavisiti od daqeg kretawa poqoprivrednih cena, kao i kretawa premije rizika, izjavio je viceguverner NBS-a Bojan Markovi}, dodaju}i da se o~ekuje da }e me|ugodi{wa inflacija u Srbiji u julu dosti}i pet posto, a u tre}em kvartalu ove godine o~ekuje se rast cena od oko 0,5 procenata.

Markovi} je, na predstavqawu avgustovskog Izve{taja o inflaciji u NBS-u, istakao da se rast inflacije u tre}em tromese~ju o~ekuje po osnovu blagog pove}awa cena koje se slobodno formiraju, rasta cena hrane i prenosa efekata slabqewa dinara na cene, kao i zbog rasta regulisanih cena.

– Kqu~ni rizici za ostvarewe projektovane inflacije su kretawe cena hrane, prenosni efekat kursa na cene, kretawe premije rizika, prevremeni rast zarada u javnom sektoru i brzina oporavka evropske privrede – naveo je on, naglasiv{i da }e se cene pod kontrolom dr`ave kretati ne{to iznad planiranog okvira, koji za ovu godinu iznosi devet plus minus dva odsto. Centralna banka procewuje da }e rast regulisanih cena u ovoj godini biti 11,5 posto.

– O~ekivani pad cena poqoprivrednih proizvoda u junu i julu je izostao kao posledica lo{ih vremenskih prilika i smawenog poqoprivrednog roda, a daqe kretawe cena zavisi}e od roda kasnih kultura kao {to su kukuruz, suncokret i {e}erna repa – ukazao je Markovi}.

S. Glu{~evi}

UPOZOREWE MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

Bi}e zaorana sva mutirana soja Fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede nastavqa akciju uni{tavawa genetski modifikovanih organizama u usevima soje kod individualnih poqoprivrednih proizvo|a~a.

Podse}amo na to da je Zakonom o geneti~ki modifikovanim organizmima („Slu`beni glasnik RS“, br. 41/09), strogo zabraweno gajewe i stavqawe u promet geneti~ki modifikovanih organizama na teritoriji Republike Srbije i da Generalni inspektorat Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede ima najstro`i odnos u vidu kontrole prema subjektima koji se bave ovakvom vrstom proizvodwe. U slu~aju nepostupawa po re{ewu fitosanitarnih inspektora, po kojem je prozvo|a~ du`an da sam uni{ti genetski modifikovane useve soje, Ministar-

stvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede odre|uje tre}e lice za prinudno uni{tavawe useva, uz asistenciju Ministarstva unutra{wih poslova.

U Ministarstvu napomiwu da ne postoji nikakav kompromis, niti }e biti pravqeni kompromisi s proizvo|a~ima koji ne budu po{tovali zakon i protiv svih onih koji gaje genetski modifikovane useve soje bi}e preduzete sve zakonom predvi|ene mere, {to, osim uni{tavawa useva, podrazumeva i podno{ewe krivi~nih i prekr{ajnih prijava.

Bez saobra}aja do 20. avgusta

Na vi{im spratovima suve slavine

Saobra}aj kroz Ulicu Radomira Radujkova Ra{e, ispred raskrsnice sa Bulevarom Slobodana Jovanovi}a, bi}e obustavqen od danas do 20. avgusta, saop{teno je iz Toplane.

Razlog je rekonstrukcija vrelovoda na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a.

S. K.

^i{}ewe leve komore glavnog rezervoara u fabrici vode na [trandu po~iwe danas, te je ve} sino} po~eo da opada pritisak u vodovodnoj mre`i, {to }e se nastaviti i danas, saop{teno je iz “Vodovoda i kanalizacije”. Na vi{im spratovima mogu}i su povremeni nestanci vode, ka`u u preduze}u.

S. K.

ULICA RA[E RADUJKOVA

Bazen magnet za klince Muzi~ko dru`ewe u okviru manifestacije "Leto na bazenu", odr`ano je ju~e na otvorenim bazenima. Pistom su pro{etali ~lanovi Kluba manekena Novog Sada, a okupqene je zabavio ma|ioni~ar Volare. Organizovana je i audicija za nove plesa~e i manekene za manifestaciju "Magi~na deca Srbije". Za pobednike su obezbe|ene i prigodne nagrade sponzora "Minakve".

N. V.

Foto: N. Stojanovi}

Novosadska ~etvrtak12.avgust2010.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Neki bi opet bespravno

julu je gra|evinska inspekU cija zatvorila pet gradili{ta.Neverovatna je vest da

uprkos strogoj zakonskoj regulativi ima jo{ investitora kojima pada na pamet da grade bespravno. O~igledno je da ima i drskih investitora, koji se rugaju zakonu, ne boje se zatvora i velikih nov~anih kazni, izra`enih u milionima. Mogu}e je da se radi o o~ekivawu prisutnom u na{oj svakodnevnici da }e se provu}i i bez papira ako bi im nadle`ni progledali kroz prste, bar u po~etku, nekoliko meseci, dok papiri ne budu gotovi.

Za bespravnu gradwu nije odgovoran samo investitor, ve} i izvo|a~ radova, ali ima jo{ i onih koji ne mare {to mogu da odu s druge strane brave i da im bude oduzeta mehanizacija.

Po{to je na zatvorenim gradili{tima trebalo da niknu stambeno-poslovni objekti, investititor je verovatno odmah po otvarawu radova objavio i prodaju nekretnina.Izgleda da se neki kupci ne boje neprilika koje mogu da se na|u, bez obzira na brojne neda}e stanara iz jo{ nelegalizovanih zgrada.

Z. Deli}

VE^ERAS NA GRADSKOJ PLA@I

Gost biblioteke Frawa Petrinovi} Gradska biblioteka u okviru biblioteke na [trandu organizuje razgovore sa zanimqivim piscima. Gost biblioteke na gradskoj pla`i ve~eras u 20 ~asova bi}e pisac Frawa Petrinovi}.

I. D.

Svet dru{tvenih igara na [trandu Klub qubiteqa dru{tvenih igara “Valhala” na kupali{tu [trand, svakog petka od 17 do 19 sati odr`ava prezentacije igara, u okviru projekta Gradske biblioteke. ^lanovi kluba }e sa decom igrati razne dru{tvene igre poput “Karkasone” i “Bonance”. Iz “Valhale” poru~uju da u dru{tvenim igrama u`ivaju mnogi, bez obzira na uzrast, pol i interesova-

wa. U~e{}e je besplatno. Pored promocije igara na [trandu zainteresovani se mogu igrati u prostorijama ovog kluba koje se nalaze u Ulici Kosan~i} Ivana 19. U svet karti~nih, stonih, fantazijskih i svih drugih dru{tvenih igara mo`ete uploviti sredom i ~etvrtkom od 16 sati do 23 sata, petkom i subotom od 16 sati do jedan sat nakon pono}i.

N. V.

V REMEPLOV

EKIPA „DNEVNIKA” U METEOROLO[KOJ I RADARSKOJ STANICI „FRU[KA GORA”

Na Kraqevoj stolici svi oblaci na ekranu Na vrhu Kraqeva stolica na Fru{koj gori, na 507 metara nadmorske visine 365 dana u godini vremenske prilike osmatra osmo~lana ekipa stacionirana u Meteorolo{koj i radarskoj stanici "Fru{ka gora". Odatle se od opake vremenske nepogode, grada, brani 20 op{tina u Sremskom i Ju`noba~kom okrugu. Stru~wacima, ina~e, u stanici dru{tvo prave dve keru{e, Megi i Milka. Ekipa "Dnevnika" ju~e je posetila zaposlene u ovoj stanici, koji tu u smenama borave po 15 dana i tokom ~itavog dana i no}i osmatraju kretawa oblaka. Iz ovog centra se i koordinira rad 126 protivgradnih stanica, koje sada operi{u na dowem minimu, po{to je raketa za odbranu ostalo jako malo, a do kraja sezone ima vi{e od dva meseca.

Koordinatorka ovog centra Svetlana Stevanovi}, ocenila je za "Dnevnik" da je ovo jedna od najte`ih sezona za odbranu od grada u posledwih nekoliko godina.

se~na plata strelaca je 3.500 dinara. Posao nije lak i od wega direktno zavise poqoprivredna dobra i gazdinstva. Qudi nekad ne shvataju da odbrana najvi{e zaka`e zbog tehni~kih gre{aka, ili pozicija koje diktiraju drugi faktori.

Protivgradna sezona traje od 15. aprila do 15. oktobra. Na po~etku sezone nabavqeno je 4.500 raketa, {to je , kako se ispostavilo, nedovoqno zajedno sa zalihama iz prethodne godine koje iznose 8.000. Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Srbije imamo izme|u dve i ~etiri rakete, a za odbranu je potrebno najmawe dvanaest – rekla je jo{ Svetlana Stevanovi}.

Kriti~ni datumi 14, 17. i 21. avgust.

Iz centra se koordinira rad 126 protivgradnih stanica (raketa za odbranu ima jako malo) i od grada brani 20 op{tina - Imamo jako nestabilnu godinu, prva dva meseca sezone smo imali ~esta probijawa gradonosnih oblaka. Samo u prethodnoj oluji ispalili smo 53 rakete, {to nije bilo dovoqno da se razbiju oblaci.

Vi{e nismo mogli, jer nam polako nestaje raketa. Na nekim protivgradnim stanicama

Ka`e da je uz mawak raketa bilo i slu~ajeva da protivgradna odbrana nije mogla da dejstvuje, jer nisu imali odobrewa od Kontrole leta. Radio-vezom sve stanice komuniciraju

Ratnici maturirali [kolska godina Gimnazijskog te~aja za ratom ometene u~esnike koji je odr`avan u Novom Sadu, zavr{ena je 12. avgusta 1947. godine. Na sve~anosti tim povodom ~itani su radovi ~lanova literarne sekcije i onda je saop{teno ono glavno: kakav je ko uspeh postigao! Polaznici ovog te~aja bili su me|u prvima u

hronika

Srbiji: wih sedmoro je oslobo|eno polagawa mature, osmoro je polo`ilo s odli~nim uspehom itd. Na popravni ispit upu}ena su samo dvojica. Ina~e, oni su se me|usobno i od {kole oprostili na 15-dnevnoj ekskurziji po Dalmaciji i krajevima, koje je, bar polovina wih, pro{la s pu{kom u ruci.

N. C.

S keru{ama Megi i Milkom vreme lep{e prolazi

sa centrom Republi~kog hidrometerolo{kog zavoda Srbije, koja se daqe konsultuje sa Kontrolom leta areodroma, kako bi se uverili da nema letelica na nebu. Pote{ko}a ima i sa mawkom strelaca na protivgradnoj stanici. Za rad na stanici potrebno je po dva ~oveka kako bi se najefikasnije i najbezbednije obaFoto: A. Erski vio posao, a me-

(RHZS) tra`io je da se nabavi dodatnih 7.000 raketa, me|utim, dobili su negativan odgovor od dr`ave, uz obrazlo`ewe da nema dovoqno novca u buxetu. Dr`ava bi za dodatne zalihe trebalo da izdvoji 1.750.000 evra, s obzirom na to da jedna raketa ko{ta oko 250 evra, a RHZS je o~ekivao taj novac iz buxetskih rezervi.

Da su nabavqene dodatne rakete efikasnost rada bila bi na nivou 2009. Meteorolozi za naredni period najavquju nove nepogode s jakim ki{ama, grmqavinom i gradom, a najkriti~niji datumi su 14, 17. i 21. avgust, nakon ~ega sledi zati{je s mawim padavinama.

N. Vukovi}

Sabor Li~ana i Kraji{nika Ovogodi{wi, jedanaesti Sabor Li~ana i prijateqa bi}e odr`an u subotu 14. avgusta. Na skupu i ove, kao i prethodnih godina, organizatori o~ekuju vi{e stotina Kraji{nika i wihovih prijateqa, iz cele Srbije, Hrvatske, Bosne, ali i one raseqene po celom svetu. Zvani~ni deo programa u kojem }e u~estvovati kraji{ke folklorne i peva~ke grupe i nadmetawa u tradicionalnim li~kim sportovima po~iwu u 16 ~asova.

N. V.

c m y

8

~etvrtak12.avgust2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

I DANAS „DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU DVE KWIGE

„An|eo” ~eka ~itaoce

Izdava~ka ku}a "Alnari", u saradwi s "Dnevnikom" u narednom periodu dariva}e ~itaoce

na{eg lista sa po dve kwige svakog utorka i ~etvrtka. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj

telefona 528-765, dobiti po primerak romana Kejti Prajs "An|eo".

Ovo je blistava, seksi pri~a o glamuroznom svetu mode, qubavi i o prolaznosti slave. Ejnxel je mlada, lepa i seksi i ima samo jedan san, da postane manekenka u velikom gradu. Wen san postaje stvarnost kada upoznaje agenta koji je uvodi u glamurozni svet mode. Prosto ro|ena da bude uspe{na, Ejnxel se veoma brzo uklapa u blistavi svet xetseta. Sve dok ne sretne Mikija, peva~a jednog popularnog benda, koji je sladak i neodoqiv, ali isto tako i vrlo opasan. Ejnxel ubrzo shvata da zvezda u usponu vrlo brzo mo`e da izgubi sve.

Kwige }e ~itaoci preuzimati u novoj kwi`ari "Vulkan", otvorenoj u tr`nom centru "Merkator", u kojoj se mogu na}i i mnoga druga izdawa po specijalnim popustima.

A. V.

DNEVNIK

U ZAVODU ZA TRANSFUZIJU DRU@EWE S HUMANIMA

Davaoce krvi do~ekala kafica Zavod za transfuziju krvi Novi Sad ju~e je do~ekao svoje dobrovoqne davaoce uz {oqicu kafe. Redovne akcija Zavod sprovodi u saradwi s op{tinskim i gradskim organizacijama Crvenog krsta, a uz ovu novu ju~era{wu, koja je protekla uspe{no uz kaficu, zaliha krvi u ovom trenutku ima dovoqno, rekla je saradnica za odnose s javno{}u Zorica Bjeli}.

Sagovornica je pohvalila novosadske dobrovoqne davaoci krvi navode}i da je u prvih sedam meseci ove godine priku-

poklawaju krv - rekla je Zorica Bjeli}, ali i napomenula da se zalihe krvi mewaju iz dana u dan, jer zavise od potro{we koju ne mogu da predvide.

Najmawe ima najre|e krvne grupe, AB negativne, jer u na{oj populaciji samo jedan odsto poseduje ovu krvnu grupu.

- Krv je jedini lek koji nema zamenu i mo`e se dobiti samo od humanih qudi koji }e podariti deo sebe za spas drugih – istakla je porparolka Zavoda za transfuziju krvi i dodala da davalac krvi ne samo da omogu-

NASTAVQA SE POPLO^AVAWE SPENS-A

Po~iwu radovi u trgova~koj ulici Zamena podnih obloga u prizemqu Sportsko-poslovnog centra "Vojvodina" nastavqa se danas u ju`noj trgova~koj ulici, koja jedina nije lane poplo~ana.

Dakle, od danas pa do 26. avgusta bi}e zamewene plo~e od prodavnice "Novel kasio" do prodavnice "Vama s qubavqu", a druga faza radova obuhvati}e potes ispred streli{ta do izla-

za iz objekta (slu`beni ulaz ~etiri). U tom delu radovi }e trajati do 9. septembra, pa }e svi lokali koji imaju ulaz iz ove trgova~ke ulice biti zatvoreni.

Uprava Sportsko-poslovnog centra moli posetioce da koriste alternativne ulaze, ako sa strane Limana dolaze na Spens.

Z. D.

Sr|an [evi} dao krv devedeset jedan put

pqeno 200 jedinica krvi vi{e nego lane - Svakodnevno se u na{oj ustanovi odaziva preko 100 humanih i odgovornih qudi, koji

Foto: G. Jovi}

}ava le~ewe obolelih i povre|enih, ve} i sti~e uvid i u sopstveno zdravqe.

Pedesetosmogodi{wi Sr|an [evi} dao je krv ve} 91. put i

nada se da }e ga zdravqe poslu`iti kako bi to i daqe mogao da ~ini ~etiri puta godi{we. Prvi put je dao krv u gimnaziji, a motiv je bio i ostao isti, a to je potreba i `eqa da se spase `ivot. Pre odre|enog vremena, wegova krv je pomogla i wegovoj majci.

Novosa|anin Dejan Miladinov po~eo je da daje krv pre petnaest godina i to je u~inio ve} ~etrdesetpeti put. Krv se ina~e mo`e dati svakog radnog dana u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine, Hajduk Veqkova 9a, svakog radnog dana od 7 do 14 ~asova, a sredom od 7 do

18.30 ~asova. Krv mo`e dati svaka zdrava osoba uzrasta od

18 do 65 godina, ukoliko zadovoqava grani~ne vrednosti hemoglobina. @ene to mogu u~initi krv svaka ~etiri meseca a mu{karci svaka tri.

I. Dragi}

ZBOG RADOVA NA TOPLOVODNOJ MRE@I

Od Kisa~ke, busevi drugim putem Autobusi na gradskim linijama jedan, 11a i 11b, kao i u prigradskom prevozu za [angaj, Ka}, Budisavu, Koviq i Peji}eve sala{e do 20. avgusta saobra}a}e drugim putem zbog radova na toplovodnoj mre`i u delu Kisa~ke ulice.

U izmewenom delu trasa koristi}e se stajali{ta na uglu Kisa~ke ulice i Bulevara kraqa Petra Prvog, "jedinica" }e koristiti i stajali{te na uglu Bulevara Ja{e Tomi}a i oslobo|ewa, dok }e linija 11a imati stajali{te i u Alma{koj ulici, i kod Doma zdravqa autobus 11 b. "Jedinica" }e u smeru s Limana jedan i}i redovnom trasom do Kisa~ke ulice, odakle }e nastaviti bulevarima kraqa PetraPprvog Oslobo|ewa i Ja{e Tomi}a, iz kojeg }e saobra}ati u Kisa~ku ulicu i nastavqa redovim putem. Isto tako "jedinica" }e voziti i u suprot-

^ITAOCI PI[U SMS OD 19. DO 25. AVGUSTA

„Veliko kolo” u Ohridu Odrasla grupa folklornog udru`ewa iz Veternika “Veliko kolo” putuje na Me|unarodni festival “Ohridsko sonce” u Ohrid, koji }e trajati od 19. do 25. avgusta. Za tih {est festivalskih dana folkloristi pomenutog udru`ewa predstavi}e zemqu Srbiju i deo wene

kulturne ba{tine. Ovo udru`ewe, koje postoji od 2005. godine, od septembra pro{le godine po~elo je obuku odraslih, uzrasta od 15 godina. Probe se odvijaju dva puta nedeqno u vrti}u “Zlatokosa” u Veterniku i u obdani{tu “Guliver” na Novom nasequ.

I. D.

POSLE LETWE PAUZE

„Moj sala{” opet na Spensu Pijaca “Moj sala{“ bi}e otvorena danas na platou ispred Spensa, a posle letwe pauze, odr`ava}e se svakog ~etvrtka od 14 do 20 ~asova, do kraja septembra. Ovaj najve}i distributivni centar organske hrane u Srbiji na javnom prostoru, okupqa gotovo sve va`nije sertifikovane organske poqoprivredne proizvo|a~e kao i tradicionale poqoprivrednike, sala{are i proizvo|a~e rukotvorina. Pod sloganom “Organska poqoprivreda. Dobra za tebe, dobra za prirodu!” u okviru zajedni~ke kampawe Zelene mre-

`e Vojvodine, Nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu GTZ i Gradske uprave za privredu Novog Sada, deli}e se promotivni materijal o korisnostima organske poqoprivrede.

Na pijaci }e posetioci imati priliku da se upoznaju s organskim i poqoprivrednim proizvo|a~ima iz Qutova, Oroma, Ledinaca, Kikinde, ^eneja, Ba~kog Gradi{ta, Sremskih Karlovaca, Novog Sada, Zrewanina, Temerina, Boto{a, Sremske Kamenice, Kucure, Apatina, Budisave, Ade, Kisa~a i Temerina.

nom smeru s Klise. Autobus na liniji 11a i}i }e redovnom trasom do Kosovske ulice, a onda }e voziti ulicama Pavla Stamatovi}a, Alma{kom, Temerinskom, Kisa~kom, bulevarima kraqa Petra Prvog, Oslobo|ewa do Bulevara Ja{e Tomi}a, odakle }e se kretati uobi~ajenim putem.

Polazna stanica za liniju 11b bi}e izme{tena na Bulevar oslobo|ewa na stajali{te gde je stanica za linije 7 i 14.

Vozilo na liniji 11b i}i }e redovnom putawom do Bulevara Ja{e Tomi}a, zatim Bulevarom oslobo|ewa, Bulevarom kraqa Petra Prvog, Kisa~kom, Temerinskom, Alma{kom, ulicom Pavla Stamatovi}a do Kosovske ulice, iz koje ide redovnim trasom. Autobusi na linijama 21 za [angaj, 22 za Ka}, 23 za Budisavu, 24 za

Koviq i 30 za Peji}eve sala{e polaze sa @elezni~ke stanice i vozi}e Bulevarom oslobo|ewa, zatim Bulevarom kraqa Petra Prvog do Kisa~ke ulice i daqe }e se kretati redovim putem.

Vozila na ovim linijama u suprotnom smeru, u dolasku u grad, i}i }e istom izmewenom trasom.

Drugim putem }e i}i i autobus na gradskoj liniji 8 Novo naseqe - Liman jedan do 20. avgusta, zbog radova na toplovodnoj mre`i u delu Ulice Ra{e Radujkova. "Osmica" }e i}i redovnim putem od Bulevara Jovana Du~i}a, zatim skrenuti desno na Bulevar vojvode Stepe, zatim voziti Bulevarom Evrope do Haxi Ruvimove ulice odakle }e skrenuti levo i kretati se uobi~ajenim putem.

Z. D.

065/47-66-452 & 063/366-977

Sad sporedne ulice glume bulevar Naseqe Bocke, 21 vek. Nemamo kanalizaciju, stanovnika sve vi{e. Klizi{ta se saniraju, ali se javqaju druga. Zemqa prezasi}ena vodama. Gra|ani ne prazne septi~ke jame, jer nemaju sredstava.

Sve se izliva na ulice gde se deca igraju. Ima li nadle`nih da reaguju po bilo kom osnovu?

063/1100... *** Ho}e li neko od gradskih "otaca" do}i na Salajku, da vidi u kakvim uslovima `ivimo? Mi na Salajki smo izgleda jo{ u devetnaestom veku? Nemojte samo za izbore da se setite da postoji jedan od najstarijih delova grada Salajka!

065/5206... *** Od kako se parkirawe na Bulevaru oslobo|ewa napla}uje, sporedne ulice su postale neprohodne. U ulici Lasla Gala je postalo pravo ume}e pro}i pe{ke, ili iza}i automobilom iz sopstvenog dvori{ta. Parkiraju se na ulaze, ispred lokala, na trotoare...Isporuka robe prodavnicama je nemogu}a, a kola hitne pomo}i uop{te ne mogu u}i u ulicu.

065/5037... *** Svakodnevno putujem "sedmicom" na posao i suo~avam se sa gomilom xeparo{a! Pa, zar wima niko ne mo`e ni{ta? Da li moraju voza~i koji su kondukteri i

kontrolori jo{ da vode ra~una i o xeparo{ima?

064/5615... *** Gde je policija da kontroli{e kamione na Bulevaru kneza Milo{a! Zgrada se trese! Bukvalno

*** Sramota nevi|ena. Uni{ten deo kanalske mre`e u Koviqskom ataru ogromnom koli~inom `ivotiwskih fekalija. [ta na sve ovo ka`u inspekcijske slu`be i kada }e se ~uti kona~an od-

jure, iz prikolica ispada {ut.Stra{no!

064/1865...

govor na ovu ekolo{ku strahotu? [ta o ovom misle oni koji su zadu`eni za odr`avawe ovih vodnih sistema?

063/524... *** Zanima me da li igde u svetu potvrdu o pla}enim doprinosima od Poreske uprave ~ekaju 25 dana,

*** Da li neko kosi korov po kolosecima @elezni~ke stanice Novi Sad? Za koji dan ni pruga se ne}e videti.

065/6402...

a zatim u Socijalnom najmawe dva sata za samo jedan pe~at. Eto, toliko mi je trebalo da overim zdravstvenu kwi`icu.

064/5555... *** Veoma me je obradovala ova akcija saobra}ajne policije. Nadam se da }e tako i nastaviti, tako da }e bar mirne gra|ane za{titi od pijanih, drogiranih i obesnih.

061/6648... *** Jo{ jednom hvala omladini SPO-a na trudu {to su sredili de~ije igrali{te(ofarbali, nasuli pesak), a sada zamenili dotrajale daske na klupama, ali na `alost, oni ne znaju da u tom kvartu MZ "Sava Kova~evi}" ima de`urnih vandala kojima se taj gest nije svideo, pa su ve} sutradan raspolovili klupu sa naslonom i tim delovima udaraju po ofarbanim {ipkama, klackalici, bacaju ih u daq, ska~u po wima...Slede}a klupa se ve} odmerava. Da se ne pri~a o ci~awu urlawu, podrigivawu...U`as! Pred pono} sti`e `ensko poja~awe koje nastavqa tamo gde su ovi zapo~eli. I tako do 2, 3 ujutro. O motorima da se ne govori. Ku}i odu samo da pokupe nove besove.

O~ajni stanari iz Kraqevi}a Marka 51.

062/1758...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak12.avgust2010.

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] RAZGOVARAO SA @ITEQIMA SAJLOVA

DANAS POVODOM DANA MLADIH

Do kanalizacije i samodoprinosom Gradona~elnik Igor Pavli~i} ju~e je tokom obilaska Sajlova, gde je s gra|anima razgovarao o problemima ovog naseqa koji ih najvi{e mu~e, ponovio da }e novac koji se u gradsku kasu slije u procesu legalizacije na podru~ju Novog Sada biti ulo`en u infrastrukturu i komunalno opremawe kako kvartova, tako i prigradskih zajednica.

Me|utim, on je pozvao na strpqewe jer je, kako je kazao, dotok novca od tog procesa jako spor zbog usporenog rada katastarske slu`be koja nije u nadle`nosti gradskih vlasti. U me|uvremenu, Pavli~i}, kako me{tani tvrde, prvi gradona~elnik koji je do{ao na Sajlovo, obi{ao je nekoliko od 33 ulica, ina~e obele`enih tek rimskim brojevima, koje su putari nasuli tucanikom kako bi se bar donekle poboq{alo stawe putne mre`e na Gorwem Sajlovu, do sada definisano pravilom “pola godine blato, pola pra{ina”. Asfaltirawe bi svakako bilo boqe re{ewe, ali kako se moglo ~uti, novac potro{en za nasipawe 12 kilometara bio bi dovoqan za prelivawe tek tre}ine te povr{ine. Pored toga, na teritoriji Novog Sada

Foto: R. Hayi}

ima skoro 400 “bosih” ulica od kojih je u proteklih godinu dana oko 70 odsto pokriveno tucanikom.

Stanovnicima Sajlova, naseqa naraslog u posledwih petnaestak godina, gde prema nekim procena-

Ho}e svoju mesnu zajednicu Sajlovo pripada Mesnoj zajednici “Jugovi}evo”, od ~ijeg ostatka je poprili~no udaqena, dok su svakodnevni `ivotni problemi tako|e razli~iti od onih na Novoj Detelinari ili Avijati~arskom nasequ. Zato na Sajlovu du`e vreme postoji inicijativa da naseqe postane samostalna mesna zajednica. U me|uvremenu, na Gorwem Sajlovu izgra|en je objekat ispostave MZ “Jugovi}evo” kako bi gra|anima bila olak{ana komunikacija s predstavnicima koji treba da {tite wihove interese na nivou Grada. Me|utim, zgrada nije u funkciji. Jo{ je u postupku legalizacije i nije komunalno opremqena. “Zli jezici” ka`u da radi samo kada su izbori...

Koncerti u Limanskom parku

ma trenutno `ivi preko pet hiqada Novosa|ana, najvi{e nedostaje kanalizaciona mre`a; zbog niskog zemqi{ta neke septi~ke jame moraju da prazne vi{e puta mese~no, a pojedina doma}instva imaju i po nekoliko jama. Mawka javna rasveta i stabilniji napon u elektrodistributivnoj mre`i...

Tra`e ve}e prisustvo policije u nasequ i ~e{}e ko{ewe ambrozije koja buja na neizgra|enim povr{inama, kao i izgradwu pe{a~kih staza do autobuskih stajali{ta jer su sada{we rute koje idu dvema jedinim asfaltiranim sajlova~kim ulicama nebezbedne za pe{ake, a naro~ito decu. Me|utim, najvi{e im smeta tromost nadle`nih slu`bi, jer pojedinci, ina~e redovne plati{e ra~una i ostalih da`bina, nekada godinama ~ekaju raznorazna re{ewa i dozvole.

Kroz razgovor s gradona~elnikom, Sajlov~ani ka`u da su spremni za raspisivawe mesnog samodoprinosa kako bi u wihovoj zajednici kona~no bila izgra|ena kanalizacija, na {ta je Pavli~i} najavio da bi, ukoliko ve}ina gra|ana podr`ava tu ideju, do kraja godine mogao da bude spreman projekat kanalizacije koja bi se finansirala novcem od samodoprinosa i prihodima gradskog buxeta od legalizacije.

I. Sabado{

Povodom obele`avawa Me|unarodnog dana mladih, danas se u Limanskom parku odr`ava serija koncerta mladih i neafirmisanih umetnika. Program po~iwe u 15.30 ~asova nastupom dixeja Boxa Selekta, potom nastupaju u 16.20 Ivan ^kowevi} i Predrag Verna~ki, u 17 sastav “Fju`n”, u 17.40 “Josip a Lisac”, 18.20 “Vri{ti

pijaca”, u 19.20 “New Mitology”, 20 ~asova “Bao Vau”, u 20.40 “Tetrapank”, 21.20 “Mamurluk”, u 22 ~asa “^u~uk Stana HC Okrestra” i u 22.30 dixej Ilija Mandi}. Manifestaciju organizuju Omladinska organizacija “Balkanidea” uz pomo} Kancelarije za mlade Grada Novog Sada i Gradske uprave za sport i omladinu.

N. V.

NA „DANIMA BRAZILA” OD 26. DO 29. AVGUSTA

Kraj leta donosi karneval Posledweg dana manifestacije „Dani brazila“, koja }e biti odr`ana od 26. do 29. avgusta, planirana je velika karnevalska povorka kroz grad. Povorka }e krenuti u 18 ~asova od Muzeja savremene umetnosti Vojvodine do [tranda, gde }e biti organizovan muzi~ki program. Organizatori pozivaju sugra|ane da se maskiraju {to ma{tovitije i osvoje ~etvorodnevno nagradno putovawe za dve osobe u Transilvaniju u Rumuniji, na „No} ve{tica“, koje je obezbedila agencija “Xangl Trajb”.

Manifestacija }e 26. avgusta zapo~eti izlo`bom fotografija Svetlane Dingarac, inspirisane Brazilom, i izlo`bom po-

ludragog kamewa “Brazilska bajka-1010 minerala” autorke Biqane Radojevi} u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, da bi se kasnije nastavila u etno kafani “Lazina ba{ta” gde }e biti degustacija tradicionalne brazilske kuhiwe. Novosa|ani }e tokom ~etiri dana manifestacije mo}i da prisustvuju kapuera radionicama na [trandu, radionicama samba udaraqki na Petrovaradinskoj tvr|avi, projekcijama najzapa`enijih filmova ove zemqe u “Art” bisokopu i mnogim drugim programima.

Ulaz na sve programe je besplatan, a vi{e informacija mogu se prona}i na zvani~noj stranici www.danibrazila.org.

A. V.

OD SUTRA NA [TRANDU

URE\EWE TE^E PLANIRANIM RITMOM

Turnir u tenisu glavom

Krajem avgusta kej pod konac

Memorijalni turnir u tenisu glavom “Vladimir Franci{kovi}”, 13. po redu, po~iwe sutra na [trandu i traja}e do nedeqe 15. avgusta.

Takmi~i- }e se pioniri, juniori i seniori a o~ekuje se vi{e od 40 ekipa. Prvi dan je rezervisan za razigravawe mla|ih kategorija, a u subotu i nedequ na programu su me~evi za plasman. Obezbe|ene su tribine za gledaoce,

a turnir nosi ime tragi~no preminulog vi{estrukog {ampiona.

Sve~ano otvarawe je u subotu u 13 ~asova, finale je zakazano za 17 ~asova u nedequ, a nagrade najuspe{nijima }e uru~iti proslavqeni fudbalski stru~wak Dragoqub Bekvalac. Prijava ekipa bi}e sutra na gradskoj pla`i a mogu}a je i na telefon 065/ 541–58–88.

I. D.

NA GRADSKOJ PLA@I 21. AVGUSTA ETNOFESTIVAL

Uskoro |akonije na [trandu „Gradsko zelenilo“ u saradwi s Turisti~kom organizacijom Novog Sada organizova}e 21. avgusta Etnofestival hrane i muzike Vojvodine. Pozvan je veliki broj nekada{wih u~esnika da se u subotu 21. avgusta okupe na [trandu

Ure|ewe keja te~e planiranim tokom i posao }e biti zavr{en kada je i predvi|eno, krajem meseca, navode u Zavodu za izgradwu grada. Deo od oko 150 metara u blizini nekada{weg pontonskog mosta nije zavr{en, ali }e to biti u~iweno sada, kada su bar`e uklowene, ka`u ZIG-u. Na tom delu preostalo je da se poplo~a pe{a~ka staza i asfaltira biciklisti~ka.

Do sada je na keju izgra|eno 30 parking mesta, poplo~ano je

dva kilometra trotoara, postavqena je klinker opeka na trotoarima izme|u ulica Milo{a Baji}a i Maksima Gorkog. Od dve autobuske ni{e zavr{ena je jedna, dok }e druga biti izbetonirana za nekoliko dana. Tartan je postavqen na deo trim staze od Dunavske ulice do Ulice Marka Miqanova, dok se danas o~ekuje postavqawe tartana na ko{arka{ki teren.

Zavr{en je i iskop oko spomeni~kog kompleksana Keju

od 8 do 19 ~asova, kako bi se nastavila tradicija ove zna~ajne manifestacije.

O uslovima za u~e{}e i za dodatne informacije broj telefona Marketinga „Gradskog zelenila“ je 021/ 4881 – 633.

I. D.

Foto: A. Erski

`rtava racije, postavqeni su „tampon“ slojevi i za nekoliko dana po~iwe betonirawe dve prilazne rampe. Izra|ene su podloge za tri ~esme, klupe, korpe za otpatke i dr`a~e za bicikle. Postavqena su i 93 stuba javne rasvete, a usledi}e i ugradwa svetiqki.

Da podsetimo, na 2,5 kilometra od Bulevara cara Lazara do Kanala DTD predvi|ena je pe{a~ka staza, biciklisti~ka

SUTRA SVE^ANI ZAVR[ETAK ME\UNARODNE LETWE [KOLE

Stranci nau~ili srpski Zavr{na sve~anost u~esnika Me|unarodne letwe {kole srpskog jezika odr`a}e se u petak u 19 sati na Filozofskom fakultetu. Polaznici iz 27 zemaqa pokaza}e znawe

koje su stekli tokom kursa iz srpskog jezika. tokom boravka slavisti su posetili skoro sve institucije koje neguju srpski jezik, kulturu i istoriju.

N. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 9.30 ~asova Ulica Bate Brki}a 22, Bulevar Jovana Du~i}a 25 - 27, skloni{te i od 8 do 10.30 ~asova Bulevar Jovana Du~i}a bb (produ`etak) ulaz 1 i 2, Mom~ila Tapavice 18 – 38, Stanoja Stanojevi}a 7 i 9, Ulica Nova, Lamela 4, 5 i skloni{te. Petrovaradin: od 8 do 12 ~asova Vikend naseqe Alibegovac. Rumenka: od 8.30 do 12.30 ~asova Sala{ Stoji} “Intermol 1”, “Intermol 2” i “Intermost”. ^ortanovci:

od 8 do 10.30 ~asova deo vikend naseqa Kraqev breg.

Kisa~: od 10 do 11. 30 Ulica O. Mar~oka 1 – 1c i 2, Jana Gombara 2 – 30, Bene{ova 11 – 23 i 10/A – 20, Vojvo|anska 1 – 5 i 2 – 6, @elezni~ka 1 – 25, 2 – 36, [afarikova 1 – 19, 2 – 32, Osnovna {kola, Trg J. Kamenskog 1 – 29 i od 12 do 13.30 deo Ulice 13. oktobra 13 i 32/A do kraja, deo Ulice [tefanikove 165 – 205 i 154 – 192, deo Ulice Masarikova 141 – 177, 134 – 168.

9

staza, dok }e se pored we du` 1,1 kilometra pru`ati trim staza. Izme|u ulica Koza~inskog i Marka Miqanova izgra|eno je 30 parking mesta, a ceo posao izvodi „Put“ i ko{ta ne{to mawe od 120 miliona dinara. Javnu rasvetu postavqa „Energotehnika-Ju`na Ba~ka“, svetiqke su „filips“ tipa „siti spirit“ sa LED diodama, a vrednost radova je oko 26,7 miliona dinara.

S. K.

VESTI IZ ZIG-a

Kapele na oba grobqa u Koviqu Kapele na oba grobqa u Koviqu uskoro bi mogle da slu`e nameni. Ova vest sti`e iz ZIG-a, koji je preuzeo poslove da bespravno zapo~eti objekti pre bezmalo decenije i vi{e, kona~no dobiju papire. Gra|evinski radovi na kapelama zavr{eni su pre tri, ~etiri godine, pa }e Koviq~ani kona~no najmilije sahrawivati iz kapele, a ne kao do sada iz ku}e pokojnika pe{a~e}i u pogrebnoj povorci ulicom do grobqa.

Predsednik Mesne zajednice u Koviqu ^edomir \aji} ka-

`e da je kapela na grobqu u Dowem Koviqu izgra|ena na dve parcele, odnosno na dr`avnom posedu i zemqi{tu koje pripada tamo{woj Zemqoradni~koj zadruzi. Zadruga se, veli \aji}, odrekla dela parcele u korist Mesne zajednice, i sada je u toku postupak parcelizacije, {to treba da odradi Republi~ki geodetski zavod. Stru~ne slu`e u ZIG-u su tim povodom reagovale s molbom da Geodetski zavod postupak {to pre sprovede. Naime, parcelizacija je neophodna

da bi se dobila gra|evinska dozvola, koja je ishodovana za kapelu u Gorwem Koviqu. ^im se dobije gra|evinska dozvola za kapelu u Dowem Koviqu , pokrenu}e se postupak za tehni~ki prijem objekata i za dobijawe upotrebne dozvole za oba objekta. Na osnovu toga }e se ste}i uslovi da kapele dobiju prikqu~ke za komunalnu infastrukturu. ^edomir \aji} ka`e da su dobili dozvolu za prikqu~ak na struju i vodu za kapelu na grobqu u Gorwem Koviqu.

Prema wegovim re~ima `iteqi Koviqa ne}e jo{ dugo ~ekati, jer postoje uveravawa nadle`nih da }e dokumentacija sti}i za dva, tri meseca.

Kada se to desi Mesnoj zajednici ostaje da odr`ava kapelu, ali i da se stara o odr`avawu oba grobqa, prvenstveno redovnom ko{ewu trave, koja nije ba{ uredno podkresana. Mada predsednik \aji} ka`e da im je buxet skroman za tu namenu, na oba grobqa ima po jedan grobar, a oni su tamo ba{ da bi se i o tome starali.

Z. Deli}

~etvrtak12.avgust2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

SINDIKAT NEZADOVOQAN ODLUKOM UO „MLADOST” O PRESEQEWU

Nema ra~unice da }e ih selidba spasti U~esnici kampa u Kawi`i

Zavr{en plesni kamp u Kawi`i

KAWI@A: Omladinski kamp Plesnog saveza Srbije zav{ren je ju~e u Kawi`i. Deset dana u potiskoj varo{ici je boravilo i vredno ve`balo 16 najboqih plesnih parova u standardnim i latinoameri~kim plesovima, reprezentativaca Srbije u omladinskom i starijem omladinskom uzrastu.

Doma}in kampa plesni trener Sandra Paunovski i kondicioni trener Majda Milak isti~u da su u Kawi`i imali odli~ne uslove za rad, po~ev od konfornog sme{taja u Hotelu „Vanesa” pa do kori{}ewa fiskulturne sale u Osnovnoj {koli „Jovan Jovanovi} Zmaj”, sportskih terena i bazena na „[trandu” na obali Tise i sadr`aja u „Bawi Kawi`a”.

- Tre}u godinu kamp za najboqe plesa~e u omladinskom uzrastu or-

ganizujemo u Kawi`i upravo zbog povoqnih uslova. Odazvali su se svi pozvani plesni parovi iz plesnih klubova Beograda, Subotice, ^a~ka, Kraqeva, Kagujevca, Ba~ke Topole, Ade, Lazarevca, Vr{ca, Bele Crkve, Pali}a i Gunara{a.

Zajedni~ki rad sa plesa~ima bile su pripreme za po~etak naredne sezone od po~etka septembra, kako bi uspe{no reprezentovali Srbiju na me|unarodnim takmi~ewima.

Utisci su povoqni tako da }emo i ubudu}e dolaziti u Kawi`u - ka`e doma}in kampa Sandra Paunovski.

U~esnike kampa su obi{li predsednik i generalni sekretar Plesnog saveza Srbije Predrag Stojkovi} i Dragana Luki}. Rad kampa finansiralo je Ministarstvo za omladinu i sport Republike Srbije.

M. Mr.

Pregledi {ahtova IN\IJA: Ekipe Javnog preduze}a „Ingasa” po~ele su redovne preglede protivpo`arnih {ahtova, koje su od izuzetne va`nosti kod distribuciju gasa krajwim potro{a~ima. Ekipe }e pregledati ventile unutar {ahtova na ~eli~nom i polietilenskom gasovodu.

Od izuzetne va`nosti je da se protivpo`arni {ahtova pregledaju pre po~etka grejne sezone radi pove}awa bezbednosti potro{a~a, jer ukoliko do|e do neke nepravilnosti ili do pa`ara ventili u protivpo`arnim {ahtova se zatvaraju i prekida se dotok gasa do sanirawa postoje}eg kvara.

S. B.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek " (18), „Predatori“ (21.30), "Seks i grad 2" (22) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Kung fu kebab" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 10. avgusta, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Svetlana Dragutinovi}, Dragana Vuceli}, Valentina Suboti~ki, Milana Stojanovi}, Ana Marija Serdar i Oqa Baborac iz Novog Sada, Verica Kolbas iz \ur|eva, Monika Bala` iz Be~eja, Marijana Dra{ko iz Ka}a, Qiqana Petrovi} iz Ba~kog Gradi{ta, Silvana [ari} iz [ajka{a i Tawa Trivunovi} iz \ur|eva, DE^AKE: Jovanka Maglovski, Mirjana @uvojinov, Mirjana Jovanovi} iz Novog Sada, Marija Kova~ iz @abqa, Du{ica Petrovi} iz [ajka{a, Afrodita Zeli} iz Crvenke, Marijana ^voki} iz Ka}a, Bojana Mijailovi} iz Veternika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Milan Ilije Hayi} (1949) (polagawe urne) u 12.30 ~asova, Dragan \or|a Pavkov (1977) u 13.15 ~asova, Rajko Nedeqka Mi{ki} (1930) u 14, Stanko Blagoja Lazovi} (1926) u 14.45, Milosava Dragi}a Mandi} (1932) u 15.30 i Slavomir \ure Ruskaji (1956) u 16.15 ~asova. U Petrovaradin na grobqu Novi Majur bi}e sahrawen Ndue Nikole Marki (1925) u 15 ~asova.

SUBOTICA: Upravni odbor AD „Mladost” doneo je odluku o preseqewu ove firme za proizvodwu pozamenterije u AD „@eqezni~ar” do po~etka grejne sezone. U obrazlo`ewu odluke o preseqewu Mladosti sa Sen}anskog puta u Kosovsku ulicu navode se racionalizacija, rentabilnost poslovawa i u{tede direktnih tro{kova. Tim

- Sve nas je ovo veoma iznenadilo i uznemirilo i tvrdim da na{i radnici tamo ne}e raditi, jer mislimo da }e se poku{ati nastaviti s gu{ewem proizvodwe - ka`e predsednica sindikata i malih akcionara u „Mladosti” [arlota Kova~evi}, dodaju}i da ova odluka doneta u trenutku kada se ve}ina od 33 radnika nalazi na godi{wem odmoru.

Ma{ine zavr{ile u privatnim {ivaonama Fabrika “Mladost”, koja se bavi proizvodwom sanitetskog materijala i pozamenterije, pre privatizacije zapo{qavala je oko 300 radnika. Ali, nakon kupovine fabrike taj broj je deset puta mawi. [arlota Kova~evi} i u toj ~iwenici vidi nameru da se firma, za koju tvrdi da bi i danas mogla normalno raditi, namerno uni{tava. Osim toga, ona isti~e da su mnogi pogoni ispra`weni, a da je deo ma{ina zavr{io u privatnim ku}ama, gde se danas, kako navodi, nalaze privatne {ivaone i tako podsti~e porast sive ekonomije. povodom ~lanovi sindikata „Mladosti” prekju~e su odr`ali sastanak na kojem se za ovu odluku navodi kako nema ekonomske opravdanosti niti su ispitane tehni~ke mogu}nosti.

Ona isti~e da su radnici pre dva meseca od ve}inskih vlasnika „Mladosti” dobili uveravawa da ne}e biti nikakve selidbe i da }e biti posla. Zbog toga, u zakqu~cima s prekju~era{weg sastanka sin-

dikalne organizacije pi{e da iza odluke Upravnog odbora o preseqewu stoji jedan od suvlasnika Mladosti Aleksandar Matkovi}, koji, kako se navodi, povla~i poteze i o wima obave{tava ostale suvlasnike.

- Mislim da bi ova firma momentalno mogla uposliti 50 radnika s obzirom da imamo i poslovnog partnera s kojim smo radili niz godina i koji je uvek bio korektan prema nama. Ali, ne vidim voqu gazde da radimo, konkretno gospodina Matkovi}a koji je do sada postavio sva ~etiri direktora koji nisu radili u interesu fabrike - ka`e [arlota Kova~evi}.

Posqedwa u nizu, aktuelna direktorica „Mladosti” Mirjana Sekuli}, kao i prozvani Aleksandar Matkovi}, nisu, me|utim, za „Dnevnik” `eleli da komentari{u optu`be koje je iznela [arlota Kova~evi}.

Za razliku od wih, Zorica Spari}, koja je na posledwoj sjednici Upravnog odbora izabrana za predsednicu i koja je i potpisala odluku o preseqewu, ka`e da je Mladost u posledwih ~etiri-pet godina u stalnim gubicima, te da je preseqe-

Zorica Spari} ne spori ~iwenicu da radnicima „Mladosti” plate kasne nekoliko meseci i da ima problema s uplatama doprinosa, ali, kako ka`e, upravo je zbog toga i doneta odluka o preseqewu kako bi se u{tedelo na energiji nakon ~ega }e, kako je navela, i problem s isplatama „nekako biti re{en”. we u @eqezni~ar motivirano pre svega energetskim motivima.

- Grejnu sezonu ne mo`emo ~ekati u istim prostorijama, jer su ra~uni za struju strahovito veliki. Nijedan radnik ne}e ostati bez posla niti }e se bilo {ta drugo promeniti, osim ~etiri zida i adrese. A ono {to je najbitnije jeste da, ukoliko je nekome stalo do svog kapitala to su svakako ve}inski vlasnici i zaista ne vidim razloga za stvarawe ovog problema - ka`e Zorica Spari}.

Z. Romi}

Wujor{ka scena

Dramska radionica za mlade KIKINDA: U okviru projekta „Festival pozori{nog delawa – Akt reakt” kikindske inicijative za mlade tokom septembra bi}e organizovana dramska radionica za mlade iz kikindske op{tine. Prijavqivawe traje do 17. avgusta u Kancelariji za mlade, a mladi koji `ele da u~estvuju u ovom projektu nije potrebno da imaju bilo kakav talenat ili predznawe. Ciq je da se obu~e za u~e{}e u Forum teatru – obliku nastupa za vreme kojeg se publika poziva da reaguje i u~estvuje.

Kasne plate i doprinosi

- Sa polaznicima }e raditi rediteqka Bojana Lazi} i glumica Jelena [nebli}.

Svi koji `ele da se prijave treba da znaju da nije potrebno da uop{te imaju bilo kakav talenat, jer je ciq da se mladi obu~e za u~e{}e u Forum teatru – ka`e koordinator projekta Dragana Duki}.

U dramskoj radionici tokom septembra priprema}e se brojne predstave koje }e u oktobru biti izvedene na svim javnim mestima u gradu. Ciq svake bi}e da se javnosti skrene pa`wa vr{wa~ko nasiqe, sve ve}i problem u op{tini.

A. \.

ZREWANIN: Panel prezentacija „Wujor{ka umetni~ka scena” autorke Milene Popov – Nene bi}e odr`ana ve~eras, u 19 sati, u Savremenoj galeriji Umetni~ke kolonije „E~ka” u Zrewaninu. Organizatori vele da }e ova prezentacija, kao uvid u najvi{e svetske umetni~ke tokove, doprineti razvoju zrewaninske scene. Izlagawe }e biti pra}eno power prezentacijom wujor{ke umetni~ke scene, nakon koje }e publika dobiti {ansu da postavqa pitawa.

Milena Popov je ro|ena 1974. u Zrewaninu. Akademiju umetnosti u Novom Sadu zavr{ila je 1997. godine, a usavr{avala se u Pegi Gugenhajm muzeju u Veneciji i Univerzitetu Amsterdama u Holandiji. @ivi i radi u Wujorku od 2000. godine. @. B.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

POLICIJA PO^ELA DA KA@WAVA VOZA^E KAMIONA NA PALI]U

Ne po{tuju dogovorenu trasu PALI]: Saobra}ajna policija na Pali}u je po~ela da ka`wava voza~e kamiona preduze}a „Putevi U`ice” koji se ne pridr`avaju zadate trase za izno{ewe peska sa Pali}a. Podneto je preko 35 prijava za te`e saobra}ajne prekr{aje i izre~eno je nekoliko opomena.

Dogovor oko promene trase kojom se iznosi pesak, postignut je u drugoj polovini jula izmeu gra|ana, mesne zajednice, predstavnika grada i Ministarstva infrastrukture, kada je predlo`eno da kamioni natovareni peskom idu zaobilaznim putem i odatle da se ukqu~uju na magistralnu saobra}ajnicu kod Hajdukova.

Kroz ulice Pre`ihova Voranca i Lopudskom dnevno i daSVETSKI DAN MLADIH U ZREWANINU

Proslava uz sport i muziku

ZREWANIN: Svetski dan mladih, 12. avgust, u Zrewaninu }e danas biti obele`en nizom sportskih i muzi~kih manifestacija. Program po~iwe u 10 ~asova, turnirima u fudbalu i odbojci na mini pi~ terenima na Vojnom stadionu, a od 14 sati na gradskom kupali{tu „Peskara” odr`a}e se bi~volej i takmi~ewe u fudbalu na pesku. U glavnoj ulici, od 20 sati, bi}e uprili~en plesni spektakl.

Ovom prilikom, emisija „Kul zon”, regionalnog radija „Zrewanin”, bi}e emitovana iz centra grada, a od 22 ~asa u Atrijumu Pozori{nog kluba „Zeleno zvono” odr`a}e se `urka pod nazivom „B&B D-xej’s {ou tajm”.

Ulaz i u~e{}e u svim programima je besplatan, a on se realizuje u saradwi Kancelarije za mlade Zrewanin, radija „Zrewanin”, Pozori{nog kluba i svih omladinskih i neformalnih grupa mladih.

I Gradski odbor Socijaldemokratske partije Srbije najavio je da }e obele`iti Svetski dan mladih, i to zavr{nicom vi{ednevne akcije farbawa i popravke ograde vrti}a „Bajka”. Simboli~na „predaja” obnovqene ograde upravniku obdani{ta predvi|ena je za 10 ~asova. Ovo nije prvi put da SDPS u Zrewaninu poma`e najmla|e u tom vrti}u, jer je u maju obezbedila skener, {tampa~, faks i igra~ke. @. B.

qe prolazi vi{e od 200 natovarenih kamiona peskom, te`ine oko 50 tona, koji nose materijal za izgradwu severnog kraka Koridora 10.

- Izvo|a~ radova uglavnom po{tuje dogovor o zadatoj trasi.

Problem je {to se ne po{tuje radno vreme od {est do 18 ~asova, jer voza~i kamiona dolaze ranije na utovar. Na `alost, ovu situaciju koriste i drugi prevoznici pa prolaze kamionima natovareni peskom i drugim materijalom iako ne bi trebalo da tuda voze - obja{wava direktor JP „Direkcije za izgradwu grada” Josip Kova Striko.

Policija ima pravo da kazni voza~e kamiona ukoliko ne po{tuju zadatu trasu. U saobra}ajnoj

policiji ka`u da kontroli{u da li se voza~i kamiona pridr`avaju zadate trase, po{tuju saobraajne znakove i druge propise.

- Do sada smo izdali 35 prijava protiv voza~a kamiona za rasutu robu po putu. Saobra}ajna policija redovno kontroli{e deo naseqa Pali} kuda treba da prolaze kamioni natovareni peskom obja{wava policijski narednik prve klase Saobra}ajne policije u Subotici Ruben Rertet. Izvo|a~ se obavezao da }e nakon zavr{etka posla da uradi rekonstrukciju asfaltne mre`e, kao i da }e da nadoknadi eventualne {tete vlasnicima objekata du` trase u roku od 30 dana od zavr{etka radova.

A. A.

~etvrtak12.avgust2010.

ZDRAVSTVENI CENTAR UGA[EN, OSNOVANI DOM ZDRAVQA I OP[TA BOLNICA

Mawak pedijatara i ginekologa KIKINDA: Transformacija zdravstvenog centra „Kosta Sredojev [quka” u Dom zdravqa i Op{tu bolnicu, po re~ima ~elnika ove dve ustanove trebalo bi da poboq{a usluge pacijentima Zdravstveni centar uga{en je 28. jula, u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenoj za{titi. Najve}e promene o~ekuju odeqewa ginekologije i pedijatrije.

- Na pedijatriji ostaju tri lekara zbog ~ega ne mo`emo imati permanenciju 24 sata, i zato smo Ministarstvu zdravqa uputili zahtev da nam odobri zaposlewe jo{ dva pedijatra – ka`e v.d. direktora Op{te Bolnice dr Du{an Kolarovi} i dodaje da nedo-

INCIDENT NA LICITACIJI DR@AVNIH ORANICA U SRPSKOM ITEBEJU

Agrobiznismen se upla{io kivnih me{tana SRPSKI ITEBEJ: Licitacija dr`avnog zemqi{ta u Srpskom Itebeju, zakazana za po~etak ove nedeqe, prekinuta je i odlo`ena.

Naime, jedan od u~esnika nadmetawu za zakup plodnih oranica Nenad B. upla{en za svoju bezbednost zbog revolta me{tana koji tvrde da se on fiktivno prijavio kao stanovnik Srpskog Itebeja kako bi mogao da u~estvuje u prvom krugu licitacije, pozvao je policiju koja ga je ispratila sa skupa.

Naime, inoviranim Zakonom o dr`avnom poqoprivrednom zemqi{tu predvi|eno je da tek u drugom krugu mogu da licitiraju i agrobiznismeni sa strane. Zato je, po~ev od decembra 2009. godine, a posebno u prethodnih mesec i ne{to vi{e dana, na podru~ju ove mesne zajednice u~estala pojava da se sve ve}i broj lica fiktivno, na bazi la`nih ugovora o kori{}ewu stana, ili drugih dokumenata, prijavquje sa prebivali{tem u Srpskom Itebeju. Potpredsednik Me-

Po~etna cena od 12.000 dinara po hektaru oti{la na 30.000 dinara

sne zajednice Predrag Arsi} pre licitacije je ukazao da se neki od onih koji se bave manipulacijama, pored toga {to ne borave u ovom mestu, ~ak i ne bave poqoprivrednom proizvodwom. U ovoj farsi, rekao je Arsi}, u~estvuju za odgovaraju}u naknadu i za ra~un drugih koji iz razli~itih razloga nisu uspeli da ispune formalne uslove

Cena dvostruko ve}a Na ovonedeqnoj licitaciji u arendu je ponu|eno ukupno 2.500 hektara dr`avnih oranica u katastarskoj op{tini Srpski Itebej. Dok licitacija nije prekinuta i odlo`ena izlicitirano je 1.100 hektara, dok }e ostatak zainteresovanima biti naknadno ponu|en. Da je poqoprivredno zemqi{te u `iti{tanskoj op{tini zaista tra`eno potvr|uje i cena koja je izlicitirana. Po~etna cena od 12.000 dinara po hektaru na kraju je dostigla cifru i do 30.000 dinara.

da se pojave na licitaciji. Tim povodom, ju~e je u udru`ewu „Zrewaninski poslovni krug” (Zrepok), koje okupqa vode}e privrednike iz sredweg Banata, odr`ana konferencija za novinare. ^lan Zrepoka je, ina~e, i vlasnik poqoprivrednog gazdinstva „Mrk{i}evi sala{i” Vojislav Mrk{i} iz Srpskog Itebeja koji, o~igledno, ima interesa u tome da se agrobiznismenima sa strane zabrani u~e{}e u prvom krugu licitacije za dr`avnu zemqu.

- Motiv takozvanih „agrobiznismena“ je da uzimawem u zakup velikih poseda kasnije do|u u poziciju da „trguju subvencijama”, tako {to ih zahtevaju i primaju od dr`ave, a zatim to isto zemqi{te izdaju u podzakup me{tanima

11

koji nisu uspeli do wega da do|u na javnoj licitaciji. Ovakve zloupotrebe nisu novost i zato smo tra`ili sastanak sa na~elnikom Policijske uprave u Zrewaninu Bojanom Markovi}em i predsednikom Op{tine @iti{te Draganom Milenkovi}em, kako bismo ih upoznali sa problemom – rekao je ju~e predsednik Zrepoka Dragan Vidakovi}, i napomenuo da se ovakvim mahinacijama zloupotrebqava pravo slobode izbora mesta `ivqewa i svesno obesmi{qava zakon.

Markovi} je upoznao predstavnike poslovnog udru`ewa da su provereni ovi navodi i da je utvr|eno da je zaista vi{e osoba posledwih meseci prijavilo prebivali{te na teritoriji `iti{tanske op{tine, kao i da policija ima saznawa da se to radi sa namerom kori{}ewa prava pre~eg pri zakupu poqoprivrednog zemqi{ta. Ali, istakao je da je sve to ura|eno u skladu da zakonom, jer svako ima pravo da bira i mewa svoje prebivali{te, dok je nameru te{ko dokazati.

- Zajedno sa ratarima iz Srpskog Itebeja predlo`i}emo izmenu postoje}eg zakona kako bi se za{titili poqoprivrednici koji `ele da ostanu u svojim selima i bave se poqoprivrednom proizvodwom – naglasio je Vidakovi}. @. Balaban

staju i ginekolozi. Ukoliko ne dobijemo odborewe problem }emo probati da prevazi|emo sa pedijatrima i ginekolozima koji pripadaju Domu zdravqa.

Direktorka Doma zdravqa dr Jelica Kalaba, istakla je da pedijatri i ginekolozi u ovoj ustanovi ne}e imati de`urstva, nakon kojih imaju i slobodan dan.

U De~jem i {kolskom dispanzeru radi}e devet lekara – sedam pedijatra i dva lekara op{te prakse, dok u Dispanzeru za `ene trenutno ima dva ginekologa na 28.000 `ena. Dom zdravqa, tako|e je uputio zahtev Ministarstvu zdravqa da im odobri zaposlewe jo{ jednog ginekologa.

A. \uran

Dva skutera za policiju NOVI BE^EJ: Presednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov priredio je ju~e sve~anost na kojoj je na~elniku policijske uprave Zrewanin Bojanu Markovi}u kao poklon lokalne samouprave, predao dva skutera za Policijsku stanicu Novi Be~ej. Na~elnik policijske uprave Zrewanin, je istakao je da je donacija rezultat dobre saradwe policije sa lokalnom samoupravom. On je naglasio da Policijska stanica u Novom Be~eju ima najvi{e predmeta me|u stanicama u regionu Zrewanin, kao i dvostruko vi{e re{enih predmeta, i dodao, da za ovakvim vizilima postoji potreba i da }e ona dobro poslu`iti kod obezbe|ewa javnih skupova i akcijama bezbednosti saobra}aja u letwim mesecima.

M. K.

Pivara policiji darovala alkometre APATIN: Apatinska pivara uru~ila je deset alkometra posledwe generacije Saobra}ajnoj policiji MUP Srbije i time nastavila akciju „Kad pijem-ne vozim”, koju zajedni~ki sprovode ve} tri godine. Pomenuti alkometri }e se koristiti za vreme Draga~evskog sabora na prilazima Gu~i i za vreme „Beer Festa” kako bi se podigla bezbednost u~esnika ovih velikih manifestacija, istakao je direktor marketinga Apatinske pivare Slobodan Sre}kovi}.

J. P.

IN\IJA KANDIDOVALA KAPITALNE PROJEKTE KROZ PROGRAM PODR[KE GRA\EVINSKOJ INDUSTRIJI U SRBIJI

^etiri projekta ~ekaju podr{ku Vlade Umesto u limuzini, gradona~elnik Zrewanina na motoru

GRADONA^ELNIK I WEGOV ZAMENIK MOTORIMA U RUMUNIJU

Bajkeri promovi{u „Dane piva” ZREWANIN: Dvadesetak motociklista iz Zrewanina, na ~elu sa gradona~elnikom Miletom Mihajlovim i wegovim zamenikom Goranom Kauri}em, ju~e je boravilo u Rumuniji, a ta poseta organizovana je zarad promovisawa predstoje}e tradicionalne zrewaninske manifestacije „Dani piva”.

Na putu za Temi{var, zastali su u @omboqu, gde su sa predstavnicima wihove lokalne samouprave, delili flajere i promovisali manifestaciju.

- U Temi{varu nas je primio gradona~elnik tog mesta, a promocija „Dana piva”, a ujedno i Zrewanina, odr`ana je na glavnom trgu u tom gradu – rekao je Kauri}.

On je naglasio da su se na ovakav na~in predstavqawa „pivarijade” lokalni ~elnici odlu~ili jer su, kako je istakao, bajkeri najboqi ambasadori.

- Na{i bajkeri su ~esto u poseti Rumuniji, posebno Temi{varu, gde se organizuju moto susreti. Tamo dolazi veliki broj qudi iz Srbije, a Zrewaninci su naro~ito dobro primqeni. Ju~e smo posetili i ~lanove wihovih moto klubova, a mi{qewa smo da }emo na ovaj na~in skrenuti pa`wu na manifestaciju i privu}i ve}i broj gostiju iz susedne republike – poru~io je Kauri}. „Dani piva” bi}e odr`ani od 25. do 29. avgusta. @. B.

IN\IJA: Skup{tini op{tine In|ija Op{tinsko ve}e je predlo`ilo da usvoji odluku o finansirawu projekata sa kojima }e op{tina konkurisati kod Vlade Srbije, a re~ je o zavr{etku sportske hale u In|iji, zavr{etku rekonstrukcije jugozapadnog krila op{tinske zgrade, izgradwi objekta za decu sa posebnim potrebama i zavr{etku {kole u prirodi, za koju je op{tina In|ija ve} otkupila zemqi{te u Jarkovcima i izgradila deo objekta.

Prema Programu vanredne podr{ke gra|evinskoj industriji u Srbiji, koji je tre}eg juna ove godine donela Vlada Srbije, lokalne samouprave koje imaju pripremqene projekte mogu ih kandidovati za sufinasirawe kod Vlade Srbije, po principu pola sredstava obezbe|uje lokalna samouprava, a drugu polovinu Vlada Srbije.

Op{tina In|ija }e konkurisati za zavr{etak sportske hale u ovom gradu, koji bi prema pojektu trebalo da ko{ta 580 miliona dinara, me|utim, veliki deo radova je ve} zavr{en iz lokalne kase, ostaje da se ulo`i jo{ ne{to oko 180 miliona dinara da bi hala bila zavr{ena i predata na upotrebu. Sli~na si-

^lanovi Op{tinskog ve}a su temeqno razmotrili programe sa kojima }e se In|ija kandidovati kod Vlade Srbije i zakqu~ili da }e prihvatawe ovih programa i wihova realizacija u svakom slu~aju doprineti anga`ovawu gra|evinske operative u ovim te{kim uslovima, ali i obezbediti da se zavr{e i sagrade novi preko potrebni objekti, uz povoqnost da se deset odsto sredstava obezbe|uje odmah, a ostatak ide na kredit na rok od pet godina, {to zna~i svake godine po 10 odsto vrednosti objekta i uz kamatu od 2,5 odsto. U In|iji smatraju da ovu prednost treba maksimalno iskoristiti.

S. Bojevi} Zgrada SO In|ija

tuacija je i sa rekonstrukcijom jugozapadnog krila zgrade op{tine In|ija.

- Imamo i dva nova projekta.

Prvi je gradwa objekta za decu sa posebnim potrebama, za koji imamo svu potrebnu dokumentaciju i gra|evinsku dozvolu, a za drugi projekat – {kolu u prirodi, koja }e se graditi u selu Jarkovcima, na predivnom mestu, uz Jarkova~ko jezero i {umu u neposrednoj blizini. Odluka da za decu sa podru~ja na{e op{tine sagradimo {kolu u prirodi je

donesena kako bi se roditeqima smawili izdaci za odlazak dece u {kolu u prirodi, a obezbedili bi i ve}u zaposlenost u naseqenom mestu Jarkovci. Za oba ova projekta postoje svi uslovi da wihova realizacija po~ne odmah i zato }emo ih, ako odbornici prihvate predlog Op{tinskog ve}a, kandidovati u okviru Programa Vlade Srbije za vanrednu podr{ku gra|evinskoj industriji u uslovima svetske ekonomske krize – ka`e predsednik op{tine In|ija Goran Je{i}.

CRNA HRONIKA

~etvrtak12.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

@UPANIJSKI SUD ODOBRIO IZRU^EWE SRETKA KALINI]A SRBIJI

^eka se potvrda Vrhovnog suda?

Pripadnik „zemunskog kalana“ Sretko Kalini}, osu|en pred Specijalnim sudom u Beogradu pravosna`no u odsustvu na 30 godina zatvora po optu`bi za ume{anost u atentat na premijera Zorana \in|i}a, i na 40 godina u predmetu „zemunski klan“ po optu`bama za u~e{}e u nizu te{kih krivi~nih dela u periodu od 2000. do 2003. godine, mogao bi uskoro da bude izru~en Srbiji iz Hrvatske, gde je uhap{en pre dva meseca.

"Vanraspravno ve}e @upanijskog suda u Zagrebu odlu~ilo je da postoje sve pravne pretpostavke za izru~ewe Sretka Kalini}a“, preneli su ju~e mediji izjavu portparola tog suda Kre{imira Dev~i}a. Prema wegovim re~ima, Vanraspravno ve}e donelo je nepravosna`no re{ewe na koje se Kalini} mo`e `aliti u roku od

tri dana, a o eventualnoj `albi odlu~uje Vrhovni sud Hrvatske.

Ako i Vrhovni sud potvrdi po-

Malovi}: Slika saradwe sa Hrvatskom Ministarka pravde Sne`ana Malovi} izrazila je ju~e zadovoqstvo zbog odluke @upanijskog suda u Zagrebu, koji je odlu~io da Sretka Kalni}a izru~i Srbiji.

- Ova odluka prvi je slu~aj izru~ewa po osnovu Ugovora o izru~ewu koji su Srbija i Hrvatska potpisale pre mesec dana, a koji predvi|a mogu}nost izru~ewa sopstvenih dr`avqana za krivi~na dela organizovanog kriminala i korupcije - rekla je Malovi}eva.

Ona je naglasila da ta odluka, tako|e, predstavqa jo{ jednu potvrdu dobre saradwe koja postoji izme|u dve zemqe. Malovi}eva je izrazila uverewe da }e dobra saradwa Hrvatske i Srbije i ubudu}e biti nastavqena i da }e potpisani sporazum biti efikasan mehanizam koji }e spre~iti da po~inioci krivi~nih dela organizovanog kriminala i korupcije izbegnu krivi~no gowewe i ka`wavawe.

KAKO JE SPS U SREMSKOJ MITROVICI IZGUBIO ZGRADU

Inatom do milionskog duga i dobo{a Op{tinski odbor SPS-a u Sremskoj Mitrovici, izgubio je radni spor sa svojom biv{om radnicom, stru~no-politi~kom saradnicom Vesnom Filipovi} iz Ma~vanske Mitrovice, pa sada mora da joj plati 2 735 892 dinara na ime naknade plata, sa zateznim kamatama i 320.000 dinara na ime parni~nih tro{kova.

Ovu presudu potvrdio je Apelacioni sud u Novom Sadu i ona je postala izvr{na. Ispostavilo se da OO SPS u Sremskoj Mitrovici nema para pa je advokat Vesne Filipovi} podneo je zahtev sudu za prinudnu naplatu svih tro{kova, prodajom zgrade SPS-a u centru Sremske Mitrovice. Ukoliko do|e do ovakvog epiloga sremskomitrova~ki socijalisti posta}e besku}nici, a sve to zbog najobi~nijeg inata.

U septembru 2008. godine Vesna Filiopvi} je, posle sukoba sa predsednikom Op{tinskog odbora SPS-a Sremska Mitrovica Vasom Damjanovi}em, u kome je, pri~a se, bilo i primene sile, dobila otkaz. Ina~e, radila je od februara 2001. godine, a da nije primala platu, pa joj nije pla}an ni doprinos za radni sta`. U SPS-u u Sremskoj Mi-

govoru rekao da me on nije zapo{qavao i da s tim on nema ni{ta, re{ila sam da podnesem tu`bu sudu. Op{tinski sud u Sremskoj Mitrovici je doneo presudu u moju korist. Kada Vasa Damjanovi} i ostali iz SPSa u Sremskoj Mitrovici nisu hteli da se dogovorimo, da mi uplate doprinos, a da se ja odreknem zarade, sada }u im naplatiti svaki dinar. - re{ena je Vesna.

Na su|ewima u Op{tinskom sudu u Sremskoj Mitrovici Vasa Damjanovi}, predsednik OO SPS-a i Trvun Ivkovi} funkcioneri ove partije u Sremskoj Mitrovici tvrdili su da Vesna Filipovi}, diplomirani politikolog, nije bila zaposlena u SPS-u i da nema pravo na bilo kakvu naplatu zaostali plata i drugih tro{kova. Me|utim,

predsednik SPS-a dr Milan Latkovi}, koji je na ~elu partije bio 1998. godine potvrdio je da je Vesna Filipovi} bila zaposlena kao stru~no-politi~ki saradnik od avgusta 1999. godine. To isto je potvrdio tada{wi generalni sekretar Tomislav O`egovi}, ali i Vladimir Gar~evi}, koji je kratko vreme posle oktobarskih doga|aja

Svi na odmoru Prostorije Op{tinskog odbora SPS-a u Sremskoj Mitrovici su pod kqu~em, zbog godi{wih odmora, pa nismo uspeli da saznamo ho}e li partija na}i gotovo ~etiri miliona dinara da plati od{tetu Vesni Filipovi}, ili }e dvospratnica oti}i na dobo{. Zainteresovanih kupaca je mnogo, me|utim, definitivnu odluku }e doneti sud. trovici nisu hteli da joj zakqu~e radnu kwi`icu, tvrde}i da ona nije ni bila zaposlena u ovoj partiji.

Vesna Filipovi} je ponudila predsedniku SPS-a Vasi Damjanovi}u da joj se uplati doprinos za penziono od februara 2001 godine do 22. septembra 2008. godine, bez ispla}ivawa plate za ovaj isti period.

- Damjanovi} mi je tada rekao da ja u OO SPS-a nisam bila zaposlena i da nemam nikakvih prava na povezivawe sta`a. Poku{ala sam jo{ jednom da razgovaram sa Damjanovi}em, a onda sam oti{la u Glavni odbor kod Ivice Da~i}a. Kada mi je u raz-

stojawe pravnih pretpostavki za izru~ewe, kona~nu odluku donosi ministar pravosu|a.

2000. godine bio vr{ilac du`nosti predsednik OO SPS-a u Sremskoj Mitrovici. Isto to upisano je u radnoj kwi`ici Vesne Filipovi}, koja u vreme sudskog spora nije bila zakqu~ena, nije bio upisan datum prestanka radnog odnosa.

- Naravno da je moj advokat tra`io da se isplata svih obaveza izvr{i u zakonskom roku, ili da se odmah pristupi plenidbi imovine – prodaju dvospratnice u centru garada, koja je ukwi`eno vlasni{tvo SPSa. Sve je moglo da bude druga~ije, da su u SPS-u bili razumni, sada }e to da plate - dodaje Vesna Filipovi}.

S. Bojevi}

Saop{teno je da je @upanijski sud u Zagrebu u prvom stepenu odlu~io da je zahtev Srbije opravdan i u skladu sa ugovorom potpisanim 29. juna o me|usobnom izru~ewu sopstvenih dr`avaqana okrivqenih i osu|enih za organizovani kriminal i korupciju.

Sudsko ve}e zagreba~kog suda je utvrdilo da se Kalini} u Srbiji tereti za te{ka krivi~na dela organizovanog kriminala, ka`wiva i prema hrvatskim zakonima za koje ne va`i zastarevawe i nije predvi|ena amnestija.

Sretko Kalni} je uhap{en 8.juna nakon {to je na periferiji Zagreba, na jezeru u Rakitju na wega pucao tada{wi begunac Milo{ Simovi}, tako|e u odsustvu osu|en na 30 godina zatvora po optu`bama za ume{anost u atentat na premijera Zorana

\in|i}a, te na 40 godina zatvora po optu`bama za druga brojna krivi~na dela, a koji je 10.juna uhap{en nakon ilegalnog prelaska u Srbiju.

Optu`enom Kalini}u u Hrvatskoj nije odre|en ekstradicioni pritvor, ve} pritvor po osnovu pokrenutog krivi~nog postupka protiv wega zbog falsifikovawa putne isprave. Srbija je izru~ewe Kalini}a tra`ila 11. juna, tri dana posle wegovog hap{ewa Kalini} se protivi izru~ewu jer smatra da u Srbiji ne bi imao fer su|ewe.

U slu~aju da bude izru~en Srbiji, optu`eni Kalini} }e kao i Milo{ Simovi} odmah biti upu}en na izdr`avawe kazne zatvora, a ima}e pravo da zatra`i ponavqawe postupka da bi mu se sudilo u prisustvu.

Specijalni sud u Beogradu je u predmetu „zemunski klan“ Sretka Kalini}a oglasio krivim po optu`bama koje ga terete da je sa jednim od sada pokojniih vo|a „zemunskog klana “ Miletom Lukovi}em Kumom u~estvovao u ubistvima Todora Garda{evi}a, Sredoja i Zorana [quki}a, Jovana Guzijana i Radeta Cveti}a, Zorana Uskokovi}a Skoleta i Milo{a Stevanovi}a . Ogla{en je krivim i za u~e{}e u otmicama Milije Babovi}a i Suada Musi}a.

Ministri pravde Hrvatske i Srbije potpisali su 29. juna u Beogradu Ugovor o me|usobnom izru~ewu svojih dr`avqana koji su okrivqeni i osu|eni za organizovani kriminal i korupciju. Sporazum se privremeno primewuje od potpisivawa, a zvani~na primena po~e}e posle wegove ratifikacije u obe dr`ave.

J. J.

CANE SUBOTI] OPTU@UJE DU[ANA MIHAJLOVI]A ZA UCENU I IZNUDU

„Mre`a” probu{ena s 250.000 evra Kontroverzni biznismen Stanko Suboti} Cane, protiv koga se u Srbiji vodi postupak zbog {verca cigareta, predao je ju~e Tu`ila{tvu za organizovani kriminal pisanu izjavu i dokaze kojima nekada{weg ministra policije Du{ana Mihajlovi}a optu`uje za iznudu, ucenu i reketirawe, saop{tio je Suboti}ev advokatski tim. Advokat Radoslav Tadi} precizirao je na konferenciji za novinare da Suboti} u toj izjavi navodi da je "Mihajlovi} tra`io novac kako protiv wega (Suboti}a) ne bi pokrenuo postupak nakon akcije 'Mre`a', za {ta mu je Suboti} dao ukupno 250.000 evra".

- Novac mu je dao da mu ne bi napakovali ne{to {to nije radio - rekao je Tadi} i dodao da je namera Suboti}a da izjavom Tu`ila{tvu doka`e da su svi dokazi protiv wega prikupqeni na nelegalan na~in.

- Ako to doka`e, onda }e i svi dokazi biti nelegalni i ne}e mo}i da budu kori{}eni u postupku koji se protiv wega vodi - kazao je Tadi}.

U Suboti}evoj izjavi, koju je dostavio tu`iocu za organizovani kriminal Miqku Radisavqevi}u, navodi se koliko se puta sastajao sa Mihajlovi}em u vreme dok je bio ministar, mesta gde se nalazio, kakvi su razgovori vo|eni, koliko mu je novca biv{i ministar tra`io i koliko mu je dao, a sve u nameri da se postupak, koji je tada bio predkrivi~ni, ne pokrene i da ostane samo na nivou akcije "Mre`a", naveo je Tadi}.

U izjavi se navodi i broj telefona sa kojeg mu je Mihajlovi} slao poruke, broj na koji ih je Suboti} primao, kao i podaci o postojawu audio-zapisa wihovih sastanaka, koje }e, ka-

Du{an Mihajlovi}

ko je najavio Tadi}, Tu`ila{tvu biti dostavqeni ukoliko ih zatra`i.

Tadi} je kazao da izjave Suboti}a o motivima i metodama

akcije "Mre`a" moraju biti zna~ajne za Tu`ila{tvo, jer se, kako je dodao, "na temequ tih nezakonitih akcija" bazira i "montirana optu`nica o

Mihajlovi} negira optu`be Biv{i ministar policije Du{an Mihajlovi} negirao je danas da je ucewivao Stanka Suboti}a Caneta i za takve tvrdwe ocenio da su "apsolutne i zlonamerne" la`i.

- Akcija 'Mre`a' je uvedena nekoliko meseci pre nego {to me je Vladimir Popovi} upoznao sa Suboti}em, a zavr{ena je tek po isteku mog mandata - naveo je Mihajlovi} u pisanoj izjavi agenciji Beta. Mihajlovi} je ocenio da ga je mafija "uzela na zub" jo{ od hap{ewa vo|e zemunskog klana Du{ana Spasojevi}a, ali je izrazio nadu da mafija danas ne vlada Srbijom "kao u ta zla vremena".

- Priznajem da sam odgovoran za saradwu sa Popovi}em. Sve ostalo mora}e autori tih tvrdwi da doka`u na sudu i da odgovaraju za klevetu i la`no prijavqivawe - naveo je on.

OVA GODINA PRIJA KORUPCIJI

Falsifikuju, podmi}uju...

U ovoj godini pove}an je broj krivi~nih prijava iz oblasti korupcije, saop{tio je ju~e {ef odseka za suzbijawe privrednog kriminaliteta u novopazarskoj policijskoj upravi Vojkan Milosavqevi}. On isti~e da je samo za prvih {est meseci ove godine policija podnela 22 krivi~ne prijave iz oblasti korupcije dok je za 12 meseci pro{le godije podneto ukupno 36 prijava.

Milosavqevi} je podsetio da se pod korupcijom ne podrazumeva samo davawe i primawe mita ve} i zloupotreba slu`benog polo`aja, falsifikovawe slu`bene isprave, neosnovano dobijawe kredita…

Stanko Suboti} Cane

- Pove}awe broj otkrivenih krivi~nih dela iz oblasti korpucije je zasluga Policijske uprave, ali je va`no i sticawe poverewa gra|ana u rad policije, jer su gra|ani prijavqivali slu`bena lica koja su od wih tra`ila razne poklone, ili novac, radi omogu}avawa neke pogodnosti - izjavio je Milosavqevi}. - Policija uprava i Odsek za suzbijawe privrednog kriminaliteta usmeri}e sve svoje snage da otkriju {to ve}i broj ovih krivi~nih dela i da ih procesuiraju - poru~io je on.

Milosavqevi} je zakqu~io da je poverneje gra|ana u policijske organe u uzlaznoj putawi {to policiji olak{ava rad.

(Fonet)

zloupotrebi slu`benog polo`aja, zbog koje se nalazi na poternici Interpola i na osnovu kojih se protiv wega vodi sudski postupak u Beogradu".

Advokat je, odgovaraju}i na pitawe novinara, rekao da se, pored postupka u Beogradu, protiv Suboti}a vodi i postupak u Italiji, za koji o~ekuje da }e biti okon~an u oktobru i da }e Suboti} biti oslobo|en optu`bi.

U policijskoj akciji "Mre`a" Suboti} je ozna~en kao glavni organizator {verca cigareta u Srbiji, a trenutno se nalazi u [vajcarskoj. Novinarima je podeqena izjava koju je Suboti} dostavio tu`iocu za organizovani kriminal.

(Tanjug)

U pritvor zbog droge Operativci Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici uhasili su i uz krivi~nu prijavu predali istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici Gorana K.(42), za koga se osnovano sumwa da je u svom stanu organizovao prodaju i u`ivawe opojnih droga i tako izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga.

Goran K. je vi{e puta u svom stanu organizovao u`ivawe droge i prodaju, pa je policija, po sudskom re{ewu, izvr{ila pretres stana i prona{la mawu koli~inu marihuane i tableta metadona.

S. B.

Pretio biv{oj supruzi Policija u Kikindi odredila je zadr`avanje do 24 sata Sa{i I. (1975) iz Kikinde, jer je, tvrde, preksino} na drzak i bezobziran na~in upao u unutra{wost porodi~ne ku}e biv{e supruge, prete}i nasiqem nad uku}anima.

Policija je saop{tila da }e osumwi~eni Sa{a I. biti priveden sudiji za prekr{aje zbog osnovane sumwe da je izvr{io prekr{aj drskog i bezobzirnog pona{awa, a najavqeno je da }e protiv wega biti podneta i krivi~na prijava.

M. Mr.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

TU@ILA[TVO NASTAVQA ISTRAGU O MASOVNOJ GROBNICI KOD RA[KE

„Svaki zlo~in istra`i}emo do kraja” Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine saop{tilo je ju~e da je dobilo izve{taj o ve{ta~ewu tla na prostoru ispred upravne zgrade pred-

suda u Beogradu. U saop{tewu se isti~e da Tu`ila{tvo, u saradwi sa Euleksom, nastavqa istragu u pravcu utvr|ivawa eventualnog

U Peru}cu na|ene `ivotiwske kosti Nakon dva dana pretrage u jezeru Peru}ac, srpski i kosovski forenzicari ustanovili su da su kosti koje su pronadene `ivotiwskog porekla. Ovu informaciju su za KIM radio potvrdili Gvozden Gagi} iz Republi~ke Komisije za nestala lica i direktor Departmana za sudsku medicinu u Pri{tini Arsem Grxaliju.

Izvr{ili smo istra`ivawe i utvrdili da su pronadene kosti `ivotiwskog porekla - rekao je Gagi}.

Grxaliju je izjavio da su uradili maksimalno sve {to su mogli.

- Uvrdeno da su kosti `ivotiwskog porekla, mada se tu stvorio veliki muq, tako da ronioci nisu mogli dobro da vide. Potrudi}emo se da savremenim aparatima ponovimo istra`ivawe - rekao je Grxaliju. uze}a „Kosmet-put“, na lokalitetu Rudnica - Majdan, gde se sumwa da se nalazi masovna grobnica. Ve{ta~ewe je sproveo Institut za saobra}ajnice i geotehniku Gra|evinskog fakulteta u Beogradu, a po naredbi istra`nog sudije Odeqewa za ratne zlo~ine Vi{eg

postojawa masovne grobnice, za koju i daqe postoji osnovana sumwa da se nalazi na lokaciji Ra{ka - Rudnica. Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine je odlu~no da, u ciqu pravde, svaki zlo~in istra`i do kraja, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost po~inilaca i

`rtava, navodi se u saop{tewu.

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine saop{tilo je ju~e da u saradwi sa Euleksom nastavqa istragu u vezi s masovnom grobnicom za koju i daje postoji osnovana sumwa da se nalazi na lokaciji Ra{ka - Rudnica. [ef kancelarije Fonda za humanitarno pravo (FHP) u Pri{tini Bekima Bqakaja iznenadila je informacija da je utvr|eno da na lokalitetu kod Ra{ke ne postoje tragovi da su tu zakopana te-

la kosovskih Albanaca. Bqakaj je KIM radiju rekao da sumwa da su srpske vlasti obavile iskopavawa na pogre{nom mestu.

Postoje tvrdwe da se tu nalazi 250 tela kosovskih Albanaca. Koliko se ja se}am, i pro{le godine su bila ispitivawa na drugom mestu. Da li je mogu}e da je ponovo kopano na pogr{nom mestu i da tu uop{te nema tela? - upitao je Bqakaj.

(Tanjug-Fonet)

APATINSKO GROBQE NA METI LOPOVA

Ukradena bronzana bista s groba Gradsko grobqe u Apatin je na meti lopova, koji kradu sve {to se mo`e na otpadu prodati. Bronza, koja ima cenu od 800 dinara po kilogramu, trenutno je najaktuelnija. Verovatno je to bio razlog {to su, zasada nepozanti kradqivci-

vandali, ukrali bistu sa spomenika porodice Radovanovi} te{ku 50 kilograma.

- Moj brat Rajko, nesre}no je stradao, u 16 godini `ivota. Pokojni otac Dragoje, tada livac u brodogradili{tu, je na god{wicu bratove smrti, pre 35 godina, izlio u bronzi wegovu bistu. Bista mog brata nema cenu i u suzama mo-

ga oca je izlivena - ka`e Milan Radovanovi}, dodaju}i da je bista na grobqu bila decenijama netaknuta.

- Bila je to tada prva bista izra|ena posle Drugog rata na grobqu. Moj otac je bio poznati li-

vac. Nekoliko umetnika koji su bili na skulptorskoj koloniji u Apatinu, sa beogradske Akademije, dolazili su svojevremeno kod oca Dragoja da u~e zanat izlivawa u bronzi - ka`e Radovanavi}.

Milan daqe obja{wava da je nestanak bronzane biste primetio je ro|ak Bo}a Kora} koji je tog dana bio na jednoj drugoj sahrani i od-

mah obavestio najbli`u rodbinu.

Policija je istog dana iza{la na uvi|aj, obave{tena je komunalna slu`ba „Na{eg doma“, koja se stara o grobqu, kao i Mesna zajednica, u ~iju kasu Apatinci izdvajaju samodoprinos od jedan odsto, po-

red ostalog, i za ure|ewe grobqa.

- Gradsko grobqe se prostire na oko 10 hektara zemqi{ta i ima oko 14.000 jedinica. Na toj povr{ini na{e slu`be obavqaju delatnost i nadzor. Svaki preduzetnik ili gra|anin, koji obavqa bilo kakve radove oko grobnica, du`an je prijaviti se na{oj pogrebnoj slu`bi koja de`ura na kapeli.

Ograde na celom grobqu nema te su lopovi mogli u}i sa bilo koje strane - ka`e Bogdan Vukoman, iz JKP „Na{ dom“, smatraju}i da mo`da ni ograda ne bi spre~ila lopove koji su se namera}ili na bronzanu bistu.

Pre nekoliko godina na apatinskom gradskom grobqu je bilo planirano uvo|ewe video nadzora za ~iju ugradwu su se sredstva trebala obezbediti iz mesnog samodprinosa. Milan Lavrni}, sekretar Mesne zajednice, ka`e da je ~etiri miliona samodoprinosa tada utro{eno na osvetqewe grobqa te da bi video nadzor, u svetlu najnovijih kra|a, bio neophodan.

- U kasu mesnog samodoprinosa od jedan odsto godi{we se slije 22 miliona dinara, koji su iskqu~ivo nameweni odlukom skup{tine op{tine, za dodatak za prvoro|eno dete od 500 evra, drugo za tro{kove sahrawivana i tre}e za odr`avawe gorbqa. Planiramo postaviti ogradu na novim grobnim parcelama du`ine 350 metara i {irine 75 - objasnio je Lavrni}.

Ogor~eni Apatinci upu~uju nadle`ne da odgovor potra`e na mestima gde se otkupquje otpad, jer nije nepoznato, da su pored predmeta na grobqu, ~esta meta lopova, bakarne `ice i oluci, ~ak i {ahte. Zna se ko u gradu otkupquje otpad. Cene bakra i bronze su poznate. Kradu se ~ak stare {vapske kvake od bronze sa kapija ku}a.

J. P.

Mardeq za preaktivne zato~enike postupak dono{ewa ove odluke, rekla je Risti}. Po zakonu, osu|enik ispuwava uslove za preme{tawe ako postoji mogu}nost da }e preko nekog osu|enog ili drugog lica nastaviti da usmerava kriminalnu delatnost organizovane grupe i da }e uspostaviti saradwu sa drugom grupom, radi nastavka kriminalne delatnosti.

Uslov za preme{tawe je i utvr|ivawe da postoji mogu}nosti da }e osu|eni organizovati sukobe sa drugom organizovanom kriminalnom grupom, da }e preko drugog lica ugroziti sigurnost sudije, javnog tu`ioca ili drugih u~esnika i slu`benih lica u pretkrivi~nom i krivi~nom postupku, kao i da }e navoditi drugo lice na izvr{ewe krivi~nih dela.

Prema re~ima portparola suda, re{ewe kojim }e se osu|eni uputiti na izdr`avawe kazne zatvora u Posebno odeqewe donosi predsednik Vi{eg suda u Beogradu, odnosno ovla{}eni sudija ko-

13

KRIVI^NA PRIJAVA FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO ZBOG ZLO^INA U SREBRENICI

Sedam oficira VRS pred su|ewem Fond za humanitarno pravo (FHP) saop{tio je danas da je podneo krivi~nu prijavu protiv vi{e pripadnika nekada{we Vojske Republike Srpske (VRS) odgovornih za genocid izvr{en nad vi{e od 1.800 Muslimana iz Srebrenice, u julu 1995. godine.

Prijava je podneta protiv na~elnika Uprave za obave{tajne poslove Glavnog {taba VRS Petra Salapure, zamenika na~elnika Uprave za obave{tajne poslove Radoslava Jankovi}a, komandanta 10. diverzantskog odreda Milorada Pelemi{a, ordonansa komandanta vojske bosanskih Srba Dragomira Pe}anca, zamenika komandira vojne policije Bratuna~ke lake brigade Mila Petrovi}a, komandira Vlaseni~kog voda Radoslava Kremenovi}a, komandira Bijeqinskog voda Franca Kosa.

Deseti diverzantski odred je oformqen 1993. godine, kao prva specijalna jedinica VRS, za izvr{avawe diverzantskih i drugih posebnih zadataka „u pozadini, iza le|a neprijateqa“, a wegovu obuku je obavqala Vojska Jugoslavije, u Srbiji.

Specijalna sredstva koja je 10. diverzantski odred koristio je obezbe|ivala Vojska Jugoslavije.

U saop{tewu FHP se navodi da su pripadnici 10. diverzantskog odreda prvog dana po ulasku u Srebrenicu ubili oko 200 starijih i bolesnih Muslimana.

U no}i 13. jula su, sa vojnicima Bratuna~ke brigade i lokalnim Srbima iz Bratunca, ubili 100 Muslimana, koje su prethodno doveli iz Poto~ara, ka`e se u saop{tewu.

Navodi se da su, po Pelemi{evom nare|ewu, osmorica pripadnika 10. diverzantskog odreda na poqu vojne farme Brawevo, nedaleko od sela Pilice, sa osmoricom pripadnika Bratuna~ke brigade streqali 1.200 zarobqenih Muslimana, a zatim je u Doma kulture u selu Pilice ubijeno oko 500 Muslimana.

Pelemi{ je naredio egzekuciju mladog Muslimana, a u~estvovao je u ubistvu drugog mladi}a Muslimana, koji im je prethodno dao 100.000 nema~kih maraka, kako bi mu po{tedeli `ivot, ka`e se u saop{tewu.

(Fonet)

RATKO MLADI] TAJNO SNIMAO SAGOVORNIKE

Karayi} tra`i vreme da preslu{a kasete Optu`eni za ratne zlo~ine i genocid Radovan Karaxi} zatra`io je od Tribunala u Hagu dodatne tri nedeqe pauze u su|ewu da bi preslu{ao snimke razgovora, koje je tokom rata u BiH vodio ha{ki optu`enik i begunac Ratko Mladi}. Su|ewe Karaxi}u trebalo bi da bude nastavqeno 17. augusta, posle letwe pauze.

Kako je precizirano u podnesku, optu`eni je 4. augusta dobio „93 audio kasete, 10 video kaseta, 2 kompakt diska i osam diskova sa video zapisima (DVD)“. Taj materijal, vlasti Srbije zaplenile su tokom pretresa Mladi}evog stana u Beogradu, krajem februara ove go-

dine, zajedno sa ratnim zabele{kama na vi{e hiqada stranica, podse}a Radio Slobodna Evropa.

Mladi} na diktafon snimao sve svoje razgovore, telefonom, ili u ~etiri oka, i potom te snimke presnimavao i ~uvao. Na snimcima su razgovori sa Slobodanom Milo{evi}em, Radovanom Karaxi}em, Jovicom Stani{i}em, Mi}om Stani{i}em, Mom~ilom Peri{i}em, Zdravkom Tolimirom i drugim saradnicima.

Taj materijal }e biti kori{}en kao krucijalni dokaz protiv pojedinih ha{kih optu`enika, ocenio je izvor agencije.

Potraga za masovnim grobnicama na Kosovu Pretraga dve lokacije na Kosovu za koje se veruje da se na wima nalaze posmrtni ostaci Srba - jezero Livo~ i rudnik Bela}evac trebalo bi da po~ne krajem aguvsta ili po~etkom septembra, najavili su predstavnici pri{tinske Komsije za nestale. ^lan te Komisije Arsem Grxaliju koji je i direktor Odeqewa za sudsku medicinu u Pri{tini rekao je Beti da o~ekuje da }e pretraga lokacija jezera Livo~, kod Gwilana i ugqenokopa Bela}evac kod Obili}a, biti zavr{ena do kraja godine.

Graxaliju je dodao da je sada povoqan period za istra`ivawe Livo~kog jezera zbog nivoa vode koji je u opao. Potraga za telima Srba na lokalitetima Livo~ i Bela}evac obavi}e se na zahtev Komisije za nestale pri Vladi Srbije i na osnovu podataka kojima ta strana raspola`e, kazao je Grxaliju.

Grxaliju je rekao da }e u istrazi obe lokacije u~estvovati i predstavnici Euleksa, Komisije za nestale Vlade Srbije i Vlade Kosova, Me|unarodne komisije za nestale, kao i predstavnici Me|unarodnog crvenog krsta.

HAP[EWE I EKSPLOZIJA U KRU[EVCU

LEGIJA MESEC DANA SAM U SRPSKOM ALKATRAZU

Milorad Ulemek Legija je od 11. jula jedini stanovnik specijalnog zatvora u Zabeli, a kada }e wegovi saborci iz JSO do}i u srpski Alkatraz zavisi}e od odluke suda. Portparol Vi{eg suda u Beogradu Du{ica Risti} ka`e za Tanjug da re{ewe o preme{tawu u Posebno odeqewe u Zabeli potpisuje predsednik tog suda, nakon {to se utvrdi da lica koja su osu|ena za organizovani kriminal za to ispuwavaju uslove.

Prema pisawu beogradske {tampe, Ulemeku bi u Zabeli trebalo da se pridru`e Zvezdan Jovanovi}, Branko Ber~ek, Du{an Mari~i} Gumar, Nenad Bujo{evi} Rambo, Nenad Ili} Glavowa i Leonid Milivojevi}.

Uslove za prebacivawe u specijalno odeqewe Zabele zasad je ispunio samo Milorad Ulemek Legija, a za ostale osu|ene za organizovani kriminal u toku je

~etvrtak12.avgust2010.

ga odredi predsednik, ukoliko utvrdi da postoji bar jedan od tih uslova.

Postojawe uslova utvr|uje se na osnovu ~iwenica i dokaza prikupqenih u toku krivi~nog postupka, te iz izve{taja policije i slu`bi bezbednosti, kao i mi{qewa javnog tu`ioca, objasnila je Risti}.

Ona je dodala da su nadle`ni du`ni da na zahtev suda dostave odgovaraju}u dokumentaciju, izve{taje i mi{qewe, kako bi se utvrdilo postojawe uslova da se osu|eni premesti na izdr`avawe kazne zatvora u Posebno odeqewe.

- Protiv takvog re{ewa osu|eni ima pravo `albe o kojoj odlu~uje presednik Apelacionog suda u Beogradu - ukazala je Risti}.

Zaplewena droga, sru{en dalekovod Policijska uprava Kru{evac saop{tila je ju~e da je Slavi{a M. (36) iz Kru{evca uhap{en i odre|ena mu mera zadr`avawa, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga. Na magistralnom putu Pojate Kru{evac, u mestu ]i}evac, prilikom pregleda, kod osumwi~enog koji je upravqao putni~kim automobilom, prona|eno je 36,2 grama bele pra{kaste materije nalik na opojnu drogu kokain.

Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden nadle`nom istra`nom sudiji.

U utorak oko 03.45 ~asova do{lo je do eksplozije u selu Su{ica, op{tina Kru{evac, na elektri~nom betonskom stubu dalekovoda 10 KW, vlasni{tvo

EPS „Elektrosrbije“ DOO, ED Kru{evac.

Eksploziju je izazvalo za sada nepoznato lice, koje je postavilo improvizovanu eksplozivnu napravu u dowem delu elektri~nog stuba.

U eksploziji je prese~en stub i o{te}eni provodni izolatori na susednom stubu, pa je do{lo do prekida u snabdevawu elektri~nom energijom u vi{e okolnih sela. Povre|enih nije bilo.

Uvi|aj su izvr{ili policijski slu`benici Policijske uprave u Kru{evcu i Odeqewa za vanredne situacije, koji intenzivno rade na pronala`ewu izvr{ioca krivi~nih dela uni{tewe i o{te}ewe javnih ure|aja i nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug)

REPORTA@E

~etvrtak12.avgust2010.

c m y

14

DNEVNIK

PAORI VETERANI NA @ETELA^KIM FE[TAMA PRISE]AJU SE KAKO SU NADNI^ARSKOM KOSOM PUNILI KU]U

Ba~ki Robin Hud nije orao ni kopao Posle zavr{ene `etve strnih `ita, koje je letos prili~no pokislo a ki{a dobro isprala hlebno zrno, zbog malog roda i neizvesnosti oko cene paori neveselo svode ra~unice, dok su ~lanovi uglavnom vreme{nih `etela~kih ekipa, koje na brojnim priredbama neguju uspomene na stara vremena, odlo`ili vodire, kose i druge alate. Znalo se oduvek ko u `etvi kosi, a ko vodu nosi, pa je tako bilo i na sve~anostima u Mu`qi, @edniku, Sterijinom, Gorwem Bregu i drugim mestima. Na vremena kad se

dati i snopqe slagati u krstine, tako da se u klasu sa~uva svako zrno. A leti rano svawiva, dan predug, pripe~e Zvezda i nikad da se smrkne.

– Tri godine sam za nadnicu kosio `ito, a pogodba je bila u naturi, po lancu 220 kila `ita, plus hrana i pi}e – se}a se I{tvan Tobija{ iz Mola. – Ako je `ito poleglo, te`e se kosi pa je i cena bila 300 kila po lancu. Iako je kosidba te`ak posao po letwoj `egi, dobra je to bila nadnica. Radovali smo se kosidbi jer se za dve nedeqe, pa i du`e, moglo zara-

Padejske ~arde na obali Tise, gde je no}ivao i provodio se, ali nije zabele`eno i da je `ito kosio.

Obi~aj je da se o `etvi pletu krune od klasja, a ~lanovi a|anske ekipe „Araw kalas“, koju predvodi Jo`ef Domaw, obja{wavaju da je vrlo va`no da se ne vidi kostur krune sa~iwen od divqeg bagremca, a u sredinu krune se prive`e i sakrije fi}ok dobre palinke.

– Bez rakije se po vru}ini u vreme `etve ne kre}e na wivu – dodaje Tobija{. – Nekoliko gutqaja dobre doma}e palinke ne

Penzionerska ekipa „Buza virag“ iz Mola

@etela~ki doru~ak – prava kulinarska ikebana

`ito mukotrpno kosilo naro~ito podse}aju i svojim nazivima ekipe iz naseqa gde prete`no `ivi ma|arski `ivaq: „Buza virag“ (@itni cvet), „Mezei virag“ (Poqski cvet), „Araw kalas“ (Zlatni klas), „Jo somsedok“ (Dobre kom{ije), „Sarka lab“ (Svra~ije noge), „Piro{ pipa~“ (Crvena bulka), „Nap{ugar“ (Sun~ev zrak).

Dok su bili mla|ani kosci, kombajn je bio daleki futur, ali i danas umeju u praksi da poka`u kako se nekad ubirala letina, po principu narodne: „Bez starca nema udarca!“ Na `itna poqa se moralo sti}i u cik zore i pre prvih petlova, jo{ za rose pripremiti u`ad, zatim obarati otkose, rukove-

dili 15-20 meteri `ita. Posle se od ku}e do ku}e, od gumna do gumna i{lo vr{alicom. Radilo se od jutra do mraka, svi su hteli da `ito {to pre bude u ambaru. Na kraju je i kod nas nadni~ara bilo slanine, hleba i masti, ma, puna ku}a.

Uz Tobija{a, u ekipi molskih penzionera „Buza virag“ jo{ se dobro dr`i kosac [andor Mesaro{, a u vezivawu snopova i daqe su nenadma{ne Ro`a Cegledi i Rozalija Sabo. Oba molska tima pomno nadgleda predsednik Mesnog udru`ewa penzionera [andor Ro`a. Be}arsko mu ime i prezime, po lokalnom Robinu Hudu iz 19. veka koji je uzimao od bogata{a i davao siromasima.

Stizao je da se be}ari sve do

Imre Es Sabo

mo`e da {kodi, ve} naprotiv, poma`e jer se ne dobija „vodena malaksalost“ i pije mawe vode. Tako se mo`e na kosidbi izdr`ati ~itav dan, ali tek posle obilnog `etela~kog doru~ka, koji je zapravo prava go-

zbe, ali kad smo nekad kosili u nadnicu, znao je da bude i prili~no sirotiwski.

Tradicionalni `etela~ki fru{tuk podrazumeva doma}u slaninu, makar belu sapuwaru s ~etiri prsta, mada sad svi vi{e preferiraju mesnatu, zatim kobaje, {unku, kuvana jaja i krompir, kiselo mleko i mladi sir, na|e se i koja glavica crnog luka, a cipovke s jedne strane rumene i pomalo zagorele u paorskoj furuni. Svaki ba~ki `etela~ki doru~ak prava je gurmanska ikebana, a finese zavise od sastava ekipe i doma}ice koja ga sprema.

Powava i posu|e u kojem je jelo servirano tako|e su prekriveni patinom. Od doma}e palinke, dudare ili, modernije nazvane, „dudi brendi“, me{ane vo}are, kajsijeva~e ili „barack palinke“ i `estina kakve druge fele, glava garantovano ne boli. I o `etela~kom ru~ku oduvek se dobro jelo, pogotovu kad se kuva u bogra~u.

– Tako se o `etvi nekad fru{tukovalo jer nije bilo salame ni pa{tete – veli jedan od `etelaca suboti~kog KUD-a „Buweva~ko kolo“ obu~en u bele ga}e i ko{uqu od lanenog platna ku}ne izrade, prsluk i

crni {e{ir, a na nogama mu dugove~ni ko`ni opanci ~ija godina proizvodwe se ne pamti.

Gorwi Breg kraj Sente ume da neguju obi~aje, pa je minule `etve ugostio 53 ekipe. Kosili su `eteoci Ma|ari, Ba~vani, Srbi, Buwevci, Rusini... Neumorni glavni organizator i predsednik KUD-a „Petefi [andor“ Imre Es Sabo veli da je za pola veka `etela~kih sve~anosti u op{tini, 20 prire|eno u Gorwem Bregu, a najmasovnije su bile pre tri godine, kad je u~estvovalo 103 tima da bi se u{lo u Ginisovu kwigu rekorda.

Milorad Mitrovi}

KAKO SU SOMBORSKI YELATI RAZVIJALI „MALU PRIVREDU”

Koliko mu~ewa, toliko i para Kad su se somborski grani~ari odlu~ili da novcima otkupe slobodu od habzbur{ke carice Marije Terezije, oba{ka im je pripalo pravo da i sami sude svojim kriminalcima. Kad ih ve} osude, vaqalo je da im odrede i sankcije, a sem „pr`una“, uobi~ajene kazne su bile i vezivawe na stub srama, `igosawe, ~upawe noktiju, rastezawe na to~ku, paqewe na loma~i, ve{awe, odsecawe ruse glave s ramena. Poveqa be~ke imperatorke kojom je Sombor za ogromne pare stekao status slobodnog kraqevskog ugarskog grada predvi|ala je i pravo budu}e stone varo{i Ba~-Bodro{ke `upanije da sudi prestupnicima uhva}enim u Somboru te sazida ve{ala i podigne stub srama.

ove novce morao je sebi da obezbedi i „alat“ bez kojeg nema xelatskog zanata. Her Ti{ler je tako morao u svom torbaku da ima uvek spremne klinove, kle{ta, ma~ i ostali „sitni alat“, dok je na varo{i somborskoj bilo da mu obezbedi kowa, lance, to~ak i ve{ala. Kako bi se moderni poslodavci izrazili, gosn xelat je imao i „stimulaciju“, odnosno pravo na dnevnicu od jedne i po forinte, vaqda u dane dok je „radio“, a i svako od wegovih „ume}a“ bilo je posebno pla}ano. Tako je lopurde, kurvi{e i secikese somborske `igosao kao marvu za {est forinti, ja l’ po personi, ja l’ po `igu ne zna se, dok je istu sumu novca dobijao i za {ibawe na stubu srama ili spaqivawe na loma~i. Naspram truda i nadnica, pa je Ti{ler upola mawe dobijao za odsecawe ruke, stezawe kle{tima i stavqawe na to~ak i raspiwawe.

Koliko je ovaj „mali privrednik“ u potowim godinama, zahvaquju}i svom trudu, zara|ivao, ostalo je zapreteno u mraku tada{we mra~ne svakodnevi-

Sedi{te @upanije u kraqevskom gradu Somboru

sladostrasnici i qubavnici po~inili ovo zlodelo ne bi li uklonili i posledwu prepreku multikonfesionalnom {valeraju. Sud varo{i somborske nije imao milosti i izrekao je smrtne presude, koje je, nakon `albe usvojila i Kraqevska tabla u Budimu, tada{wa krajwa sudska instanca.

Samrtni ~as prequbnika bio je odre|en za 2. januar 1821. To

Nadnica za `igosawe lokalnih lopurdi, kurvi{a i secikesa, {ibawe na stubu srama i spaqivawe na loma~i bila je {est forinti, dok je upola mawe pla}ano odsecawe ruke, stezawe kle{tima, stavqawe na to~ak i raspiwawe Yelati su sami sebi obezbe|ivali alat

Svega ~etiri meseca po sticawu statusa slobodnog kraqevskog grada, u Somboru je 17. juna 1749. sklopqen ugovor varo{kih vlasti s prvim xelatom, izvesnim Johanom Karlom Ti{lerom. Jo{ka je, izme|u ostalog, dobio i titulu „minister iustitie vidicative“ {to }e re}i, javni izvr{ilac pravde. Za svoj trud u ka`wavawu kriminalu sklonih sugra|ana i vagabunda sa strane, odre|ena mu je i plata od 50 forinti na godinu, a za

ce, ali je zato i dan-danas u somborskom Arhivu sa~uvan dokument koji odslikava jednu od pravosudnih egzekucija neko pola veka kasnije. Naime, kad su gradski panduri 5. decembra 1819. u jednom jendeku prona{li Antuna Kori}a izbodenog i zaklanog, svirepi zlo~in je uzdrmao mirnu varo{. Kao po~inoci ovog monstruoznog zlo~ina okrivqeni su Antunova udova i mesarski pomo}nik Jovan Tama{kovi}. Istraga, uz primenu tad uobi~ajenog mu~ewa, nepobitno je utvrdila da su

jutro je toraw Gradske ku}e, Starog magistarata, „oven~ala“ crvena zastava, a od ranog jutra ispred su se skupqali znati`eqnici `edni pravde. Gradski podbele`nik David Kowovi} u Magistartu javno ~ita presudu nakon koje prelama dva u crno ofarbana {tapa i baca ih pred noge nesre}nom mesarskom pomo}niku. Osu|enima se daje vremena da u poverqivom razgovoru sa sve{tenicima provedu neko vreme na „belom hlebu“, da bi nakon ispovedawa bili u saonicama, sa sve pravo-

slavnim i katoli~kim sve{tenikom, odvezeni na uzvi{ewe zvano „Karankorija“ na obodu grada. Saonice je pratilo {est }esarskih kowanika s isukanim sabqama, dok se iza wih vukla masa znati`eqnih. Celu procesiju je pratio eho takozvanih „samrtni~kih zvona“ sa svih somborskih hramova i samim tim poja~avao jezivi prizvuk celog doga|aja. Na samom strati{tu, koje se danas nalazi kraj takozvanog Malog katoli~kog grobqa, tu`ilac varo{ki Jovan Ambrozi} jo{ jednom ~ita presudu somborskog suda, ali i vrhovne sudske vlasti, da bi xelat, za opomenu drugima, teatralno nekoliko puta zamahnuo velikim ma~em, gadarom, iznad glava nesre}nih qubavnika. Nakon simboli~ne opomene okupqenoj svetini `eqnoj tu|e krvi, xelat „odra|uje“ svoju forintu i po, i s dva ve{ta udarca odrubquje glave i danas neimenovanoj prequbnici (poznatoj samo kao „udova Antuna Kori}a“) i ~emernom mesarskom pomo}niku Jovanu Tama{kovi}u.

Sve do tad egzaltirana svetina u ti{ini se razilazi, ispotiha hvale}i „majstoriju“ varo{kog xelata, ali i pravednost }esarskog i lokalnog suda.

Mili} Miqenovi}

DRU[TVO

DNEVNIK

SVE VI[E DOPUNSKIH [KOLA ZA DECU NA[IH ISEQENIKA PO SVETU

]irilica od septembra i u Kini Nekad veoma razgranate jugoslovenske dopunske {kole za decu iseqenika u svetu s raspadom Jugoslavije uglavnom su uga{ene, a zatim je svaka od zemaqa nastalih iz ovog saveza polako i te{ko obnavqala ove, naj~vr{}e veze sa svojom dijasporom. Srbija danas u svetu ima tek oko 3.500 u~enika u ovakvim {kolama, i to u Nema~koj, [vajcarskoj, Gr~koj, Francuskoj i Belgiji, a po najavi ministra prosvete profesora

dr @arka Obradovi}a, osim novih odeqewa u Italiji i Gr~koj, od jeseni }e predmete Srpski jezik, Moja otaxbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda, u~iti i |aci u dopunskoj srpskoj {koli u Pekingu.

– Srbija se brine o svojoj deci, ma gde ona bila, a ove godine su |aci na{ih dopunskih {kola prvi put na kraju {kolske godine dobili i |a~ke kwi`ice i uverewa o zavr{enom posebnom pro-

Pravilnik Ministarstva prosvete Od pro{le godine rad u na{im dopunskim {kolama u inostranstvu odvija se po posebnom pravilniku Ministarstva prosvete. Ovaj dokument prvi put je regulisao sva pitawa va`na za rad dopunskih {kola – od nastavnog plana, sadr`aja nastavnog programa, didakti~ko-metodi~kih sredstva za wegovo ostvarivawe, preko organizacije rada, fonda ~asova, ocewivawa, uxbenika, pa do delokruga rada saveta roditeqa, na~ina vo|ewa evidencije obrazovno-vaspitnog rada, izdavawa javnih isprava, uslova koje treba da ispuwavaju nastavnici, wihovog izbora, odgovornosti i obaveza wihovih koordinatora, finansirawa, te na~in otvarawa novih i ukidawa postoje}ih grupa.

gramu osnovnog obrazovawa s obele`jima Srbije, dok su wihovi nastavnici dobili na{e dnevnike i mati~ne kwige – ka`e ministar Obradovi}. – Uz Ministarstvo prosvete, u dopunskom {kolovawu na{e dece u inostranstvu poma`u i ministarstva za dijasporu i za spoqne poslove, ali izuzetno smo zahvalni i dr`avama u kojima se ovo {kolovawe odvija jer su ga omogu}i-

le svojim zakonima.

Mnogo nam poma`u i roditeqi ove dece jer odvajaju vreme da se nit koja ih povezuje s maticom ne bi prekinula ni kod wihovih potomaka, a zahvalni smo i mnogobrojnim donatorima.

Za plate 28 redovnih i 14 honorarnih nastavnika u inostranstvu Srbija godi{we izdvaja 70 miliona dinara, a uz redovan program u dopunskim {kolama i ovi |aci u~estvuju i u vanastavnim aktivnostima, kao {to su akademije povodom {kolske slave Svetog Save, smotre likovnog, literarnog i recitatorskog svarala{tva, Kros RTS-a u dijaspori... Kao i |aci u Srbiji, i ovi u dijaspori za izuzetne rezultate dobijaju nagrade, a ove godine, od predvi|enih 40, dodeqeno je 30.

D. Deve~erski

POSLEDWE PRIPREME U URGENTNOM CENTRU KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE UO^I PRIJEMA PRVIH PACIJENATA

Ministarstvo ko~i zapo{qavawe belih mantila Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu po~e}e da radi prema planu, ta~nije, 20. avgusta 2010. godine. Na otvarawu nove zgrade Urgentnog centra re~eno je i da }e obuka osobqa i isprobavawe rada trajati do 20. avgusta, jer je toliki period evropski standard za isprobavawe funkcionisawa, ka`e se u saop{tewu Klini~kog centra Vojvodine.

Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine, opremqen i izgra|en po najsavremenijim svetskim standardima, potpuno je kompjuterizovan i automatizovan i omogu}ava da se sve urgentne zdravstvene usluge pru`e na jednom mestu. Rad Urgentnog centra zna~ajno }e promeniti dosada{wi sistem rada jer }e mnogi pacijenti le~ewe sprovesti samo u ovom objektu,

a i pove}a}e dnevne kapacitete preko Fonda za kapitalna ulaprijema sa sada{wih 300 na 500 gawa, obezbedila 3,7 milijarde pacijenata, {to zna~i oko dinara. To je najve}e investi150.000 pregledanih pacijenata cije u vojvo|anskom zdravstvu u godi{we. posledwih 30 godina, a Novi – Bilo je neophodno da nam Sad je dobio jedan od najmoderna{ osniva~ i investitor Urnijih urgentnih centara u gentnog centra Evropi. Ostalo preda kqu~eve je da se re{i pinove zgrade da Ostalo je da se re{i tawe kadrova kopitawe kadrova koji ji }e raditi u bismo mogli uraditi funkciUrgentnom cen}e raditi u onalne probe si- Urgentnom centru, za tru, za {ta se isstema i opreme u postavilo da }e {ta se ispostavilo biti prili~an zgradi, jer to da }e biti prili~an problem. jednostavno nije bilo mogu}e dok – Ministarproblem nam zgrada nije stvo zdravqa nam bila predata – nije odobrilo zaizjavio je nedavno za na{ list po{qavawe tra`enog broja pomo}nik direktora Klini~zdravstvenih radnika, od kojih kog centra Vojvodine zadu`en su nam najpotrebnije medicinza zdravstvo dr Ivan Levakov. ske sestre – ka`e za na{ list Za izgradwu tog zdravstvedirektor Klini~kog centra nog centra Vlada Vojvodine je, Vojvodine prof. dr Dragan

Dra{kovi}. – Za funkcionisawe Urgentnog centra, koji se prostire na 8.000 kvadratnih metara, u kojem je veliki broj ambulanti, operacionih sala i soba intenzivne nege, trebao bi nam daleko ve}i broj zaposlenih od dvadesetak, koliko nam je Ministarstvo zdravqa odobrilo. Re~eno nam je da preraspodelimo postoje}e kadrove s klinika i instituta, ali to }e se svakako odraziti na funkcionisawe wihovog rada jer ni tamo nismo imali vi{ka zaposlenih.

Tokom ove nedeqe u Urgentnom centru }e biti montiran i novi CT-aparat koji }e potpuno zaokru`iti dijagnostiku, a koji je, osim funkcionalnih proba, tako|e jedan od razloga za{to se ~eka prijem prvih pacijenata u Urgentni centar.

J. Barbuzan

~etvrtak12.avgust2010.

BUKA [KODI SLUHU, ALI I SRCU I NERVIMA

Nagluvi zbog preglasne muzike Sve je ve}i procenat odraslih koji tokom `ivota gube sluh. Po podacima studije Evropske unije, 1998. godine oko 50 miliona stanovnika imalo je neki problem sa sluhom, a 2005. vi{e od 58 miliona. Po istim izvorima, svaki deseti stanovnik ima te{ko}e sa sluhom ili }e ih imati. Mnoga istra`ivawa su potvrdila da buka najvi{e o{te}uje sluh, ~ak u 33,7 odsto slu~ajeva, starewe 28 odsto, infekcije i povrede 17 odsto, dok 4,4 odsto osoba ima uro|eno o{te}ewe sluha.

Neke procene govore da je vode}a profesionalna bolest u SAD o{te}ewe sluha. Statistike govore da je od 28 miliona Amerikanaca koji imaju o{te}ewe sluha, tre}ina to o{te}ewe dobila usled delovawa buke.

I u zemqama EU preduzimaju se brojne akcije da bi se smawio broj o{te}ewa sluha kod qudi izazvanog bukom. Posledwih meseci pregovara se i s proizvo|a~ima audio-opreme da smawe ja-

Vojska Srbije raspisala je konkurs za anga`ovawe sto profesionalnih vojnika u 11. pe{adijskom bataqonu, koji se nalazi u organizacionom sastavu 1. brigade Kopnene Vojske, sa sedi{tem u Pan~evu. Na posledwem Sajmu zapo{qavawa, odr`anom u Zrewaninu, Vojska je ponudila ova radna mesta, ali tom prilikom nije bilo mnogo zainteresovanih kandidata. Zato je komanda 11. pe{adijskog bataqona odlu~ila da ponovo pozove nezaposlene Zrewanince i ponudi im profesionalni anga`man u Vojsci.

– Ovo je jedini pe{adijski bataqon u 1. brigadi Kopnene vojske. Namewen je za odbranu od spoqnog ugro`avawa, pomo} civilnom stanovni{tvu u uslovima elementarnih nepogoda i za u~e{}e u multinacionalnim operacijama. U posledwih {estsedam meseci uspeli smo da popunimo jedinicu za oko dve tre}ine i ostalo je slobodno jo{ stotinu formacijskih mesta – kazao je na ju~era{woj konferenciji za novinare, odr`anoj u zrewaninskoj filijali Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, potpukovnik Nenad Miloji~i}, komandant 11. pe{adijskog bataqona.

Grad Pan~evo je, po Miloji~i}evim re~ima, u posledwih {est meseci dao izme|u 100 i 150 profesionalnih vojnika, pa se pretpostavqa da i u Sredwo-

Nenad Miloji~i} i Nikola Torwanski

banatskom okrugu ima zainteresovanih kandidata. Potpukovnik smatra da je lo{a pro|a na minulom Sajmu zapo{qava-

{ta, ne bi trebalo da bude prepreka jer ve} u slu`bi imamo vojnika s ovog podru~ja. Wima je pla}en putni tro{ak, a put iz-

Plata iznad proseka Po~etna plata profesionalnog vojnika sa ~inom razvodnika iznosi oko 25.000 dinara. Me|utim, ta suma ne predstavqa i ukupna primawa. Vojnicima se pla}aju i svako de`urstvo, odlazak na teren, prekovremeni rad… Kad se sve sabere, prose~na mese~na primawa dostignu i 40.000 do 50.000 dinara, {to je iznad prose~ne plate u Srbiji. wa posledica nedovoqne obave{tenosti ovda{we omladine o slobodnim mestima u Vojsci Srbije.

– Razdaqina izme|u Zrewanina i Pan~eva, gde je Vojna po-

me|u ova dva grada je relativno kratak – istakao je Miloji~i}.

Tra`e se, ina~e, vojnici na slede}im du`nostima – strelac, poslu`ilac mitraqeza, minobaca~a, baca~a granata i protivo-

klopnih ru~no vo|enih raketa, zatim ra~una~ minobaca~a, snajper, voza~, radio-telegrafista, radio-telefonista, mehani~ar za municiju i minsko-eksplozivna sredstva i elektromehani~ar. Miloji~i} je objasnio da }e budu}i vojnici biti anga`ovani po ugovoru o radu na tri godine, s mogu}no{}u prijema u slu`bu na neodre|eno vreme.

– Posebne pogodnosti su beneficirani radni sta`, pla}eni putni tro{kovi, zdravstveno osigurawe za zaposlene i ~lanove wihovih porodica, mogu}nost besplatnog sme{taja i ishrane, zatim usavr{avawa i kursirawa, napredovawa u slu`bi i unapre|ivawa u podoficirski ~in – naveo je potpukovnik Miloji~i}.

Stariji vodnik Nikola Torwanski, referent za personalne poslove, predstavio je op{te i posebne uslove koje kandidat mora da ispuni da bi obukao vojnu uniformu. Potrebno je da je zdravstveno sposoban, da mu ranije nije prestajao radni odnos u dr`avnoj slu`bi zbog te`e povrede du`nosti, da nije osu|ivan na kaznu zatvora od najmawe {est meseci i da nije stariji od 30 godina. Tako|e, uslovi su i da je kandidat odslu`io vojni rok s oru`jem, sem za `ene, i da ima najmawe sredwu stru~nu spremu (osim za strelce u pe{adiji, gde je dovoqno i osnovno obrazovawe). @. Balaban

disko klubovima, na rok koncertima... Neretko na ulicama sre}emo mlade koji na slu{alice slu{aju muziku, a ona je toliko glasna da je ~uju i prolaznici.

– Problem je u tome {to su na{a deca od najranije mladosti naviknuta na to da slu{aju glasnu muziku i da borave i rastu u buci, pa kad do|u do puberteta, wihova svakodnevica prosto je nepojmqiva bez buke, posebno preglasne muzike – ka`e dr Jo-

vanka Lali}. - Iako oni tvrde da im takva muzika prija, nisu svesni toga da je upravo ona krivac za o{te}ewe sluha. Ukoliko je izlo`enost buci dugotraj-

Pucaw groma ili muzika u diskoteci, birajte Koliko je na{ sluh ugro`en od buke govore primeri: pucaw groma i buka u diskoteci iznose 120 decibela, a rad pneumatskog kompresora i boravak na rok koncertima je od 115 do 120 decibela. Ako je ~ovek izlo`en ovakvoj buci vi{e od pet minuta, postoji rizik od nepovratnog o{te}ewa sluha.

Kosilica za travu i kamionski saobra}aj proizvode buku ja~ine 90 decibela, {to boravak u ovakvom okru`ewu ~ini nerijatnim i izaziva uznemirenost i nervozu. Gradski saobra}aj proizvodi buku ja~ine 80 decibela, a usisiva~ 70 decibela. Mirna kancelarija ima ja~inu zvuka50 decibela, {to predstavqa ugodnu atmosferu za rad. Na`alost, najve}i broj zaposlenih nema ovakve uslove, bilo da je sam proces rada daleko bu~niji ili da buka dolazi iz spoqne sredine. ~inu zvuka aparata, a posebno onih koji se slu{aju na slu{alice. Naime, uo~eno je da sve ve}i broj mladih qudi ima trajno o{te}en sluh zbog preglasne

SLOBODNO STO MESTA U 11. PE[ADIJSKOM BATAQONU U PAN^EVU

Vojska tra`i snajperiste

15

muzike koju slu{aju po ceo dan.

Kada se ovako glasna muzika slu{a na slu{alice, {tetni efekti po sluh su jo{ ve}i.

Iako kod nas nema preciznih statisti~kih podataka, zna se da su i na{i mladi qudi izlo`eni opasnostima od o{te}ewa sluha. Na{a svakodnevica podrazumeva sve ve}u buku, bilo da ona poti~e od saobra}aja, rada nekih ma{ina ili glasne muzike, koja je uobi~ajena u kafi}ima,

na, o{te}ewa sluha mogu biti trajna.

Normalno uvo ~uje od 0 do 120 decibela. Socijalni kontakt podrazumeva od 0 do 45 decibela, a o{te}ewe bukom nastaje posle 80 decibela. [tetni efekti buke su ve}i kod isprekidane buke nego od kontinuirane. Naj~e{}e se o{te}uje slu{ni organ, ali trpe i drugi organi: srce ubrzano radi, ritam disawa je poreme}en, kao i koncentracija i pa`wa. Buka intenziteta 65 decibela – a to je ona s kojom se svakodnevno susre}emo na ulici – dovodi do poreme}aja mnogih funkcija organizma. Direktne veze izme|u centara za sluh i vegetativnih centara koji upravqaju va`nim `ivotnim funkcijama obja{wavaju delovawe buke na osnovne vitalne funkcije organizma. Buka je jedan od stresogenih faktora na{eg okru`ewa.

J. B.

VESTI Besplatni obroci za 8.673 Beogra|ana – U Beogradu se dnevno priprema 8.673 besplatnih toplih obroka za najugro`enije `iteqe glavnog grada – izjavio je gradski sekretar za socijalnu za{titu Vladan \uki}.

On je rekao da se provera broja korisnika obavqa svakih 15 dana, kao i da se na osnovu donetih re{ewa taj broj stalno pove}ava: – Raste i broj punktova narodnih kuhiwa u koje se distribuiraju i dele pripremqeni besplatni topli obroci. Pro{le nedeqe smo otvorili punkt narodne kuhiwe u @elezniku, tako da ih sada ima u svih 17 op{tina na 45 lokacija.

On je precizirao da topli kuvani obrok, koji se izdaje radnim danima, sadr`i pola litra kuva-

nog jela i 300 grama hleba, dok se vikendom i tokom praznika korisnicima dele lan~-paketi.

Laserima protiv o~ajnih misli Savetovali{te za borbu protiv suicida danas }e od 21 ~as laserima u boji s Brankovog mosta u Beogradu emitovati SOS-telefon savetovali{ta, kao preventivnu meru za smawewe broja samoubistava. Savetovali{te za borbu protiv sucida ka`e da je to nameweno ne samo Beogra|anima ve} svim gra|anima Srbije koji se ose}aju o~ajno i bespomo}no i pomi{qaju na to da sebi oduzmu `ivot.

Savetovali{te je po~elo rad 15. februara ove godine, a besplatan telefonski broj 0–800–201–200 dostupan je svakodnevno od 20 do 6 ~asova ujutru.

SPORT

~etvrtak12.avgust2010.

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO DAMA

Izraelke prvi test @enska seniorska reprezentacija Srbije danas igra prvu utakmicu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Poqskoj 2011 godine, a rival je selekcija Izraela.

Utakmica se igra u Ramat Ganu, {est kilometara isto~no od Tel Aviva sa po~etkom u 16.45 ~asova.

Izabranice selektora Miodraga Veskovi}a nalaze se u grupi B, sa selekcijama Letonije, Rumunije i Izraela, a dva prvoplasirane ekipe izbori}e u~e{}e na {ampionatu Starog kontinenta koje }e se od 18. juna do 3.j ula naredne godine odr`ati u Poqskoj (Bu|evice, Katovice, Lo|). PodSeniorska reprezentacija Srbije se}amo, plasman na EP ve} su izborile selekcije - Protekla tri meseca naFrancuske, Rusije, [panije, porno smo radili, a najvredBelorusije, Gr~ke i ^e{ke, niji rezultat je zajedni{tvo i u~esnice Svetskog prvenstva dobra amtosfera koju smo koje se od 23. septembra do 3. stvorili. [to se ti~e rivala oktobra igra u ^e{koj. u grupi, mogu re}i da sve ekiNakon tri meseca napornog pe imaju podjednake {anse, rada, nekoliko trening kamali bi ipak malu prednsot dao pova i odigranih pripremnih Letoniji, koja se na posledutakmica i u~e{}a na me|unawem EP plasirala u {est ekirodnom turniru, stru~ni pa, dok smo mi zauzeli skrom{tab plavih, finalne prino 14 mesto. O~ekujem od devopreme obavio je u Rumi, koja je jaka da se borbeno{}u i zalau proteklom periodu bila bagawem na svakom me~u izbore za najboqih seniorki Srbije. za dobar rezultat, pa tako i na O {ansama Srbije u kvalipremijeri protiv Izraela fikacijama i rivalima u grukazao je Veskovi}. pi selektor Veskovi} je reZa kapitena reprezentacije, kao: Milicu Beqanski ciq je jasan -

Trinaest gracija

PRIPREME ZA SVETSKO PRVENSTVO

Nimalo lak zadatak - da Srbiju vrate me|u evropski krem imaju: kapiten Milica Beqanski, Jovan Vukoje, Biqana Pe{ovi}, Dragana Gobeqi}, Maja [kori}, Jefimija Karaka{evi}, Jelena Milovanovi}, Adrijana Kne`evi}, Ivanka Mati}, Mina Maksimovi}, Ana Dabovi}, Jelena Maksimovi} i Neda \uri}.

RTS uz seniorke Nakon utakmice u Izraelu, reprezentaciju Srbije o~ekuju tri vezane utakmice u Rumi.

Protiv Rumunije 17. avgusta, 20 - tog duel sa Rumunijom i za kraj serije utakmica na doma}em parketu, duel protiv Izraela 23. avgusta. U zavr{nici kvalifikacija, Srbija gostuje 26. avgusta u Rumuniji, a tri dana kasnije u Rigi protiv Letonije.

Sve utakmice prenosi}e RTS .

Kadetkiwe u Gr~koj

pobeda: - Nemamo puno podataka o dana{wem rivalu, ali smo upoznati da je spoqna linija doma}ina ja~a strana u odnosu na igru pod ko{em.

O~ekujem pobedu i dva boda na startu kvalifikacija. Na{a prednost je u kolektivnoj igri i izjedna~enom kvalitetu celog tima - podvukla je Beqanska od koje se o~ekuje da stavi na muke odbranu doma}ina.

Utakmica prvog kola kvalifikacija za EP u Poqskoj 2011, Izrael - Srbija, igra se danas do 16.45 ~asova u "Zisman" dvorani kapaciteta 1400 mesta.

I. Grubor

DNEVNIK

c m y

16

@enska kadetska reprezentacije otputovala je u Gr~ku, gde }e od 12. do 22. avgusta u~estvovati na Evropskom prvenstvu. Put Kozanija krenula je ekipa u sastavu: Kristina Topuzovi}, Aleksandra Crvendaki}, Jovana Vidakovi}, Nata{a Kova~evi}, Tamara Novi}, Una Nikoli}, Aleksandra Stana~ev, Katarina Vu~kovi}, @aklina Jankovi}, Marijana ^orto, Saqa Mandi}, Ivana Bo{kovi}. Osim selektora Zo-

Selektor Zoran Kova~i}

rana Kova~i}a u stru~nom {tabu su jo{ asistenti Dragan Ogqenovi} i Milo{ Pavlovi}, fizioterapeut je Stojan Suba{i}.

Na{e devojke igra}e u B grupi sa selekcijama Hrvatske, Francuske i Italije, a prvi me~ igramo sa Italijom ve~eras od 20 ~asova.

Terzi} pozvao 17 igra~ica @enska seniorska odbojka{ka reprezentacija Srbije po~iwe u ponedeqak 16. avgusta pripreme za prvenstvo sveta koje }e se odr`ati u Japanu od 29. oktobra do 14. novembra. Selektor Zoran Terzi} zakazao je prozivku u hotelu "M", a na prvi deo priprema, koje }e se obaviti u Rogli od 20. avgusta do 6. septembra, pozvao je 17 igra~ica.

Na spisku su, tehni~ari: Maja Ogwenovi}, Ana Antonijevi}, Bojana @ivkovi}. Libero: Suzana ]ebi}, Silvija Popovi}.

Blokeri: Nata{a Krsmanovi}, Stefana Veqkovi}, Milena Ra{i}, Dragana Marinkovi}, Na-

|a Ninkovi}. Korektori i prima~i: Jovana Brako~evi}, Amadea Durakovi}, Sawa Malagurski, Jelena Nikoli}, Bri`itka Molnar, Jovana Vesovi}, Jasna Majstorovih.

Na{e najboqe odbojka{ice igra}e u A grupi na {ampionatu sveta u Japanu, a prvi me~ zakazan je protiv Kostarike, 29. oktobra. U 2. kolu 30. oktobra, rival Srbiji bi}e Poqska, a u 3. kolu 31. oktobra na{e odbojka{ice igra}e protiv Perua. Posle slobodnog dana, protivnik Srbije 2. novembra bi}e Al`ir, a posledwi me~ u grupi zakazan je sa selekcijom Japana 3. novembra.

U CRNOJ GORI PO^IWE EP ZA KADETE

Rusi na startu

Od danas pa do 22. avgusta Crna Gora bi}e doma}in Evropskog rukometnog prvenstva u konkurenciji kadeta. Takmi~ewe }e se odvijati u Podgorici i Nik{i}u, a u~estvova}e 16 najboqih evropskih selekcija, raspore|enih u ~etiri grupe, a sistem takmi~ewa je isti, kao i u juniorskoj konkurenciji. Po dve najboqe ekipe iz svake grupe, nastavqaju takmi~ewe u TOP 8 fazi, gde }e u novoformiranim grupama razigravati za polufinale.

Selekcije, koje su zauzele tre}u i ~etvrtu poziciju u grupi, bori}e se za plasman od devetog do 16. mesta.

Reprezentacija Srbije nastupa u grupi B, koja se igra u podgori~koj hali "Mora~a", a protivnici }e joj biti selekcije Danske, Rusije i Slova~ke. Prvi me~, izabranici trenera Slobodana Jokanovi}a, igraju danas od 20.15 ~asova sa Rusijom. Dan kasnije, u petak, protivnik }e biti reprezentacija Slova~ke (20).

U prvoj utakmici Srbiju o~ekuje selekcija Rusije.

- Prva utakmica je najva`nija u sistemu gde dve reprezentacije idu u daqe takmi~ewe. Ruski juniori igrali su po sistemu po kom igraju wihovi seniori, tako da o~ekujem da }e ih i kadeti slediti. Ekipa je sastavqena prete`no od dvometra{a. Igraju 5-1 zonu, a po kvalitetu odska~u levi i desni bek – ka}e selektor Jokanovi}.

Slobodan Jokanovi}

Pivot Nemawa Vu~i}evi} o~ekuje prolazak u drugu fazu takmi~ewa: - Nadamo se da }emo ostvariti dobar rezultat. Nismo u oblacima, u Crnu Goru idemo hladne glave. Psiholo{ka priprema je posebno va`na i trudi}emo se da odigramo {to boqe.

Boje Srbije na EP brani}e golmani: Radovanovi} (Partizan DO), Tomi} (Zaje~ar), pivoti: Andrejevi} (Studentski grad), Vu~i}evi} (Jugovi} Unimet), leva krila: Ili} (Sin|eli}), Stanoj~i} (Crvena zvezda), levi bekovi: Ili} (Jugovi} Unimet), Perovi} (Vrbas), sredwi bekovi: Krsman~i} (Jugovi} Unimet), Radenkovi} (Novi Beograd), Pernar (Radni~ki, [id), Kne`evi} (RKS), desni bekovi: Golubovi} (Partizan DO), Crnoglavac (Jugovi} Unimet), desno krilo: Pavi} (Smederevo), Mini} (Novi Beograd).

J. Gali}

ZAKUVAVA SE U VEZI S VO[INIM KAPITENOM

I Zvezda poslala ponudu za Mr|u Prema pouzdanim informacijama iz FK Vojvodina, u trku za kapitenom crveno-belih Draganom Mr|om ukqu~ila se i Crvena zvezda. Tu vest ju~e je potvrdio i predsednik kluba Ratko Butorovi}, uz napomenu da je zvani~na ponuda tima s Marakane stigla u klupske prostorije Novosa|ana.

Niko nije `eleo da pri~a o visini ponude, ali je o~igledno da je ona konkurentna cifri koju je ponudio Zvezdin najqu}i rival Partizan. Sve se vrti oko milion~eta, “plus-minus” u zavisnosti od dela procenta kada bi Mr|a iz novog kluba kro~io u inostranstvo.

Ipak, u igri je i daqe odlazak u inostranstvo, a u Vojvodini kriju kao zmija noge informaciju o kom klubu je re~. Prema svemu sude}i, nije to ni Olimpijakos, kao {to to do sada nisu bili ni: Trabzornspor, Rasing, Herkules, Hapoel, Dubai, Bordo i Aviwon.

Ho}e li se Mr|a vratiti na „Marakanu”

Serijal o Mr|i se, dakle, nastavqa, a kraj }e, izvesno je, si-

gurno, ako ne pre, biti 31. avgusta.

S. S.

U PETAK U FC „VUJADIN BO[KOV”

Skup{tina FK Vojvodina Redovna godi{wa Skup{tina Fudbalskog kluba Vojvodina odr`a}e se u petak u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku od 18 sati. Predvi|eno je da predsednik Ratko Butorovi} podnese izve{taj o radu za teku}u godinu i da se predo~e

planovi za naredni period: 2011 – 2014. godinu.

Tako|e, na predstoje}oj sednici o~ekuje se da pojedini ~lanovi Skup{tine budu razre{eni, kao i da mesta zauzmu novi qudi.

S. S.

SPORT

c m y

DNEVNIK

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO MLADIH

RANG–LISTA FIFA

Orlovi ne mrdaju Reprezentacija Srbije zadr`ala je 13. mesto na novoj rang-listi FIFA. Orlovi su na 13. mestu sa 969 poena i imaju poen vi{e od Hrvatske, koja je za jedno mesto popravila plasman i sada je 14. Srbi imaju {est poena mawe od Gr~ke, koja je na 12. poziciji.

Pored Hrvatske, za jedno mesto napredovale su selekcije Paragvaja, Rusije i [vajcarske, dok je SAD nazadovala za pet pozicija i sada zauzima 18. mesto.

Prvo mesto i daqe dr`i aktuelni svetski i evropski {ampion [panija sa 1.883 poena, druga je Holandija sa 1.659, a tre}a selekcija Brazila sa 1.524 poena.

Rang-lista FIFA: 1. (1) [panija 1.883 poena, 2. (2) Holandija 1.659, 3. (3) Brazil 1.524, 4. (4) Nema~ka 1.464, 5. (5) Argentina 1.288, 6. (6) Urugvaj 1.152, 7. (7) Engleska 1.125, 8. (8) Portugal 1.062, 9. (9) Egipat 1.053, 10. (10) ^ile 988, 11.

(11) Italija 982, 12. (12) Gr~ka 975, 13. (13) Srbija 969, 14. (15) Hrvatska 968, 15. (16) Paragvaj 961, 16. (17) Rusija 956, 17. (18) [vajcarska 940, 18. (13) SAD 931, 19.

(19) Slovenija 917, 20. (20) Australija 911.

Radivojevi} na Karaburmi Romanti~ari }e od sada biti ja~i za iskusnog Jovana Radivojevi}a. OFK Beograd i Jovan Radivojevi} potpisali su ugovor o dvogodi{woj saradwi. Na Staru Karaburmu stigao je sa Bawice, a pre Rada igrao je za Novi Sad i Hajduk iz Kule. Ima 27 godina. Na probu je do{ao i brazilski {toper Karvaqo (20).

Opro{taj od Danske Slova~ka – Srbija 2:1 (1:0) ZLATE MORAVCE: Stadion “Vion”, gledalaca 3.500, sudija: Ewemi (Francuska). Strelci: Silvestr u 13. i 60. za Slova~ku, \uri~i} u 68. za Srbiju. @uti kartoni: Duri{, [tepanovski (Slova~ka), Mati}, Ubiparip, Vukovi} (Srbija).

SLOVA^KA: Dubravka, ^iko{, Jano{ik, Barak, Jarabica, Prohaska, Gergel ([tefanovski), Duri{, Silvestr, Grendel (Kuzma), La~ni (Kis).

SRBIJA: Danilovi}, Jovanovi}, Rajkovi}, Radovanovi} (Tomi}), Ubiparip ([}epovi}), Sulejmani, Tadi}, Milanovi}, Vukovi}, Mati}, Milinkovi} (\uri~i}).

Srbija je ju~e izgubila od Slova~ke u Zlate Moravcama od

Grupa sedam Rezultati: Hrvatska – Kipar 0:2, Norve{ka – Slova~ka 2:2, Kipar – Norve{ka 1:3, Srbija – Slova~ka 1:2, Norve{ka – Hrvatska 1:3, Norve{ka – Srbija 0:1, Slova~ka – Kipar 1:0, Srbija – Kipar 2:0, Hrvatska – Srbija 3:1, Kipar – Slova~ka 0:1, Kipar – Hrvatska 1:2, Srbija – Norve{ka 3:2. Slova~ka – Hrvatska 1:2, Hrvatska – Slova~ka 1:1. Slova~ka – Srbija 2:1 Hrvatska – Norve{ka 4:1.

1. Hrvatska 2. Slova~ka 3. Srbija 4. Norve{ka 5. Kipar

7 7 6 6 6

5 4 3 1 1

1 2 0 1 0

1 15:8 16 1 10:7 14 3 7:9 9 4 9:14 4 5 4:9 3

Slede}i me~evi: Norve{ka – Kipar (3. septembra), Srbija Hrvatska (4. septembra), Kipar – Srbija i Slova~ka – Norve{ka (7. septembra).

Ratomir Dujkovi} prekinuo uspe{an niz

doma}ina 1:2 i sada je izvesno da posle ~etiri uzastopna u~e{}a na zavr{nici EP za igra~e do 21 godine, na{e selekcije ne}e biti. Generacija selektora Ratomira Dujkovi}a prekinula je uspe{ni niz koji su na~inili

Vladimir Petrovi} (Nema~ka), Dragan Okuka (Portugalija), Miroslav \uki} (Holandija) i Slobodan Kr~marevi} ([vedska).

Prvo poluvreme apsolutno je pripalo Slovacima, koji su

KUQANI SE PRIPREMAJU ZA PO^ETAK PRVENSTVA

Novi izazovi za hajduke Pred Fudbalskim klubom Hajduk iz Kule je, prema mnogim pokazateqima, interesantna sezona. Hajduk je klub koji od ulaska u elitu 1991. godine nije napu{tao to dru{tvo. Dva puta su Kuqani u~estvovali u Intertoto Kupu, jednom u Kupu Uefa, pa je prema koeficijentu uspe{nosti u samom vrhu srpskog fudbala, i sigurno }e nastojati da tu i ostane. [ta su argumenti koji bi mogli da idu u prilog tom nastojawu? Ako je suditi prema igra~kom kadru, svi su izgledi da }e Hajduk ja~i u}i u novu sezonu.

Odlaskom Trajkovi}a (?), Duki}a i @ivanovi}a, te poku{ajima Jovanovi}a i jo{ nekolicine igra~a da promene klupske boje, ~inilo se da }e Hajduk biti slabiji. No, Jovanovi} je ostao, a eventualni Trajkovi}ev odlazak nadomesti}e iskusni Mr|anin i verovatno Radanovi}, {to samo govori da }e bedem Hajduka biti neprobojan.

Hajduk ima i kvalitetan golmanski dvojac: mladog Bra}a i iskusnog Manolova koji se izvanredno dopuwuju. U sredini terena su lider ekipe Bogi}, isku-

Stefan Stojanovi} (Hajduk) u duelu s Antvi Jaoom (Vojvodina)

sni Jovanovi}, Kekezovi} i Kozo{, te mladi i `eqni dokazivawa Maksimovi} i Novakovi}.

Odlaskom @ivanovi}a sigurno je otupqena o{trica napada Hajduka, ali tu prazninu }e poku{ati da nadomeste, uz crnogorskog reprezentativca Kasalicu i Marjanovi}a, novajlije Mudrinski i Bagi}. Uz ve} iskusne superliga{ke igra~e Fej-

su, Komazeca, Petrovi}a, Top~agi}a i @ivkovi}a rasko{ talenta na superliga{koj sceni }e poku{ati da potvrde M. i V. Kova~evi}, Pauqevi}, Ki{, Pawkovi}, Ramadani...

Ono {to bi, eventualno, moglo da se negativno odrazi na ekipu, je ~iwenica da je u ovom klubu otvoren ste~ajni postupak, da se ~esto u javnosti {pe-

Optimizam - Stru~ni {tab, a i sve pristalice Hajduka o~ekuju da u narednoj sezoni klub izbori plasman u sredini tabele. Optimizam temeqimo na nekoliko ~iwenica: ekipa se polako kompletira, sa nama je i Aleksandar Jovanovi}, a svi su izgledi da }e nam se pridru`iti i {toper Sini{a Radanovi}. O~ekujemo da, kao {to je Hajduk u prethodnom periodu i ~inio, promovi{emo i nekoliko mladih igra~a, kao {to su Milo{ Kova~evi}, pa Pawkovi} i Pauqevi}, kao i da prido{lice iz Vojvodine V. Kova~evi}, Novakovi} i Mudrinski poka`u da }e biti zna~ajna osve`ewa.

igrali preduzimqivije, konkretnije i {to je najva`nije ubojitije. Od ~etiri udarca na gol Danilovi}a, jedna lopta zavr{ila je u mre`i. Bila je to izvanredna akcija Silvestra i ^iko{a, Danilovi} je spre~io udarac ovog prvog ali je odbitak Silvestr pretvorio u gol. Jo{ u par navrata zapretio je doma}in, ali je Danilovi} spre~io te poku{aje.

Na{i igra~i dva puta zatresli su mre`u u prvih 45 minuta, ali su pogoci Milinkovi}a i Vukovi}a poni{teni zbog ofsajda.

Ni u drugom delu nije po~elo boqe po Srbiju. Silvestr je u 60. minutu prvo okrenuo Milanovi}a, a onda silovito levicom fel{irao loptu u bli`i Danilovi}ev ugao, na ~ije je iznena|ewe lopta zavr{ila u mre`i.

Uveo je Dujkovi} [}epovi}a i \uri~i}a, a to se isplatilo u 68. minutu, kada je Filip \uri~i} ve{to primio loptu i smestio je pored Dubravke.

Pet minuta pre kraja Silvestr je mogao da otkloni neizvesnost. Na dodavawe Kuzme, napada~ doma}ih sam je bio pred Danilovi}em i prebacio gol. U posledwem minutu Danilovi} je spasao svoju mre`u, kada je po`rtvovanim padom u noge spre~io novi pogodak Slovaka. Posledwi poku{aj da izborimo bod i produ`imo nadu da uz pomo} znawa i digitrona uspemo u preostala dva duela s Hrvatskom i Kiprom propao je posle slabog udarca Sulejmanija u nadoknadi vremena.

S. S.

kuli{e i postavqa pitawe {ta }e biti sa klubom. Me|utim, to ne bi trebalo da optere}uje igra~e, jer je wihovo poqe delovawa teren, a ostalo je posao klupske administracije. I sama ~iwenica da je otvoren ste~ajni postupak ide u prilog tvrdwi da }e klub opstati, jer da postupak nije otvoren bio bi progla{en bankrot i klub bi nestao. Ovako, ra~una se na logiku poverilaca da dug mogu namiriti jedino ukoliko klub fukcioni{e, te je ste~ajni postupak {ansa za ozdravqewe kluba.

Sve re~eno su samo pretpostavke, a trka za bodovima }e pokazati koliko su bile utemeqene. U dosada{wem superliga{kom bitisawu Hajduk nas je uverio da je u stawu da opravda pretpostavke. Za{to tako ne bi bilo i ovoga puta? \. Bojani}

U SUTRA[WEM BROJU „DNEVNIKA” Raspored jeseweg dela prvenstva Vojvo|anske fudbalske lige – Istok

17

Babovi} u Partizanu?

Fudbalski klub Partizan na korak je od realizacije transfera jo{ jednog povratnika u Humsku, Stefana Babovi}a iz holandskog Fejnorda. Pregovori su po~eli, a dogovor bi mogao da usledi u vrlo kratkom roku.

- Obavili smo nekoliko razgovora i sve je mogu}e. Partizan je moja ku}a, volim ga najvi{e na svetu, zato mi je i smetalo kad se pojavila informacija ka-

Stefan Babovi} (u sredini)

ko mi je to rezervna varijanta, ako ne na|em anga`man u inostranstvu. Crno-beli su za mene uvek prvi izbor i ako budem do{ao trudi}u se da pru`im maksimum, da {to daqe doguramo u Evropi, a da u Srbiji osvojimo duplu krunu - rekao je Babovi}.

Babovi} 2006. godine napustio Humsku posle samo 36 utakmica za prvi tim. Preselio se u OFK Beograd, a potom se nije naigrao u Nantu i Fejenordu.

- Uz qubav prema klubu upravo je Sale ~ovek zbog kojeg bi se vratio. Osim toga, ma koliko qudi potcewivali Partizan, re~ je o prvaku dr`ave. Nije isto igrati ovde ili u klubu iz sredine tabele nema~kog ili holandskog prvenstva - dodao je Babovi}.

SVETSKO UNIVERZITETSKO PRVENSTVO I EVROPSKI [AMPIONAT

Odre|ene posade Vesla~ki savez Srbije odr`ao je konferenciju za medije, povodom nastupa na{e vesla~ke reprezentacije na predstoje}em Svetskom univerzitetskom prvenstvu, koje }e se 13. - 15. avgusta 2010. godine, odr`ati u Segedinu, kao i Evropskom prvenstvu, koje }e se u periodu 10.12. septembra 2010. godine, odr`ati u Montemoru o Vequ, Portugal.

Na konferenciji za medije je predstavqen novi ~lan sponzorskog pula Vesla~kog saveza Srbije - Srpska banka a.d. Neboj{a Jevremovi}, generalni sekretar VSS istakao je da podr{kom Vesla~kom savezu Srbije, Srpska banka a. d. pokazuje da je spremna da prepozna uspe{ne sportske saveze, kojima je pomo} i podr{ka potrebna. Zatim se Neboj{a Ili}, selektor na{e vesla~ke reprezentacije, osvrnuo na protekli deo sezone, istakav{i da su za nama tri regate Svetskog kupa i tri medaqe koje su na{i vesla~i osvojili na ovom presti`nom

Kadar Do{li: V. Kova~evi}, S. Novakovi} i O. Mudrinski (svi Vojvodina), G. Bagi} (Metalac iz Osijeka), E. Ramadani ( Teteks Tetovo), A. Petrovi} ( Metalac Gorwi Milanovac), M. @ivkovi} ( Jagodina) Oti{li: D. Duki} (Temi{var), B. Trajkovi} (?), M. @ivanovi} (?)

Pozajmqeni: Varga i Latinovi} (Polet Sivac), Sekeru{ (Ba~ka Ba~ka Palanka) i Lali} (Topola Ba~ka Topola).

~etvrtak12.avgust2010.

takmi~ewu. Nakon toga, selektor Ili} je predstavio posade koje }e u~estvovati na predstoje}im takmi~ewima.

Na Svetskom univerzitetskom prvenstvu koje }e se odr`ati u Segedinu nastupi}e tri posada vesla~ke reprezentacije Srbije: Dvojac bez kormilara - Milo{ ^udi} i Igor Perzi}. Skif Predrag Lackov. Skif za lake vesla~e - Jovan \uri~i}. Na Evropskom prvenstvu za seniore koje }e se odr`ati u Montemoru o Vequ nastupi}e {est posada vesla~ke reprezentacije Srbije: Skif za vesla~ice - Iva Obradovi}. Dvojac bez kormilara - Marko Marjanovi} iNikola Stoji}.

Dubl skul - Jovan Jovanovi} i Du{an Bogi~evi}. Dvojac sa kormilarom - Nenad Be|ik i Jovan Popovi}, a kormilar }e biti naknadno odre|en. ^etverac bez kormilara - Radoje \eri}, Miqan Vukovi}, Goran Jagar i Milo{ Vasi}. ^etverac bez kormilara za lake vesla~e - Milo{ Tomi}, Nenad Babovi}, Milo{ Stanojevi} i Nemawa Ne{i}.

ZA SP U RICINGU, U AUSTRIJI

Powavi} izabrao Selektor reprezentacije Srbije, svetskih {ampiona, Milo{ Powavi}, odredio je {iri spisak kugla{a za pojedina~ni [ampionat sveta ~iji }e doma}in biti austrijsko seoce sa oko 1.000 stanovnika Ricing od 24. do 31. oktobra.

Na spiku su osmorica kugla{a koji su osvojili svetsku titulu u Detenhajmu 2009: Jovan ]ali} i Vilmo{ Zavarko (Sport, Podbrezova), Goran Ostoji}, Daniel Tep{a i Antal Arpad (Beograd „Po{tanska {tedionica“), Darko Lotina (Ravenzburg, Nema~ka), Tibor Sel (Segedin) i Goran ^alukovi} (Metalac, Gorwi Milanovac). Pozvao je i ~etiri mlada kugla{a, juniorskog svetskog {ampiona iz Rijeke ove godine u tandemu sa Zavarkom Roberta Erwe{ija (Senta), juniorskog

svetskog vice{apiona u tandemu sa Aleksandrom Milinkovi}em Milo{a Simijonovi}a (Rudar, Kostolac), Uro{a Jagli~i}a (Metalac, Gorwi Milanovac) i ^ongora Barawa (Senta).

- Uvek se trudim da u reprezentaciju pozovem i mlade kugla{e.

Dobro je i za wih jer u~e od starijih, a dobro je i za starije, jer vide da nisu nezamenqivi – na{alio se Milo{ Powavi}. – Planirao sam samo mini pripreme, jer je finansijska situacija u savezu veoma te{ka, uo~i odlaska u Ricing. Kona~an sastava za [ampionat sveta saop{ti}u 9. oktobra, na dve nedeqe pre polaska kada se bude zavr{io Svetski kup za klubove u Skopqu. Ima mesta za {estoricu, samo mi i Nemci imamo maksimaln broj u~esnika i u mu{koj i u `enskoj konkurenciji.

18

SPORT

~etvrtak12.avgust2010.

OTVOREN STADION „ILIJA PANTELI]” U NOVIM KOZARCIMA

Vo{a uveli~ala sve~anost Sloboda - Vojvodina 0:8 (0:3) NOVI KOZARCI: Stadion “Ilija Panteli}”, gledalaca 1.500, sudija Stojanovi} (Kikinda), strelci: Kordi} u 31, Katai u 34. i 43, Novakovi} u 47. i 70, Abubakar u 50. A|uru u 73. (iz penala) i Stjepanovi} u 89. minutu. @uti karton: Lukin (Sloboda).

SLOBODA: @ivkov, Vasiqevi}, Keki}, Lani{tanin, Ba{tovanov, Ostoji}, Mi{i}, Lukin, Geci}, Gavrilovi}.

Malinovi}.

Igrali su jo{: Mitrovi}, Aramba{i}, Markovi}, Iveti}, Kewalo, Petrovi}, Na|alin.

VOJVODINA: Drini}, Smiqani}, Nenadi}, Mito{evi}, Mojsov, Novakovi}, Ilija Panteli} Stjepanovi}, Tumbasevi}, Meleg, Katai, Kordi}. Igrali stadion u Novim Kozarcima su jo{: Pajovi}, Vuli}evi}, dobio ime, superliga{ iz NoPavlovi}, Milovi}, A|uru, vog Sada je zaslu`eno trijumMedojevi}, Ili} i Abubakar. fovao u me~u s doma}om SloboU prijateqskoj utakmici dom – 8:0(3:0). odr`anoj u ~ast Ilije PanteOko 1.500 gledalaca u`ivalo li}a, proslavqenog golmana je u lepim pogocima. Pre poponiklog u redovima Slobode, ~etka utakmice odr`ana je svekoji je bogatu igra~ku karijeru ~anost na kojoj je bilo najvi{e gradio u Vojvodini, reprezenre~i o slavqeniku Iliji Pantaciji Jugoslavije i francuteli}u. ^lan uprave kluba Steskim klubovima, a po kome je van Grbi} je istakao da je selo

KVALIFIKACIJE ZA EP

Estonija – F. Ostrva sino}

PRIJATEQSKI ME^EVI J. Koreja – Nigerija 2:1 Tajland – Singapur 1:0 Kina – Bahrein 1:1 Kazahstan – Oman 3:1 Litvanija – Belorusija 0:2 Rusija – Bugarska 1:0 Jermenija – Iran 1:3 Azerbejyan – Kuvajt 1:1 Finska – Belgija 1:0 Moldavija – Gruzija 0:0 Kipar – Andora sino} Malta – Makedonija sino} [vedska – [kotska sino} Ukrajina – Holandija sino} ^e{ka – Letonija sino} Turska – Rumunija sino} Albanija – Uzbekistan sino} Austrija – [vajcarska sino} Crna Gora – S. Irska sino} Danska – Nema~ka sino} Poqska – Kamerun sino} Slova~ka – Hrvatska sino} Srbija – Gr~ka sino} J. Afrika – Gana sino} R. Irska – Argentina sino} Slovenija – Australija sino} Vels – Luksemburg sino} Engleska – Ma|arska sino} Norve{ka – Francuska sino} Island – Lihten{tajn sino} Meksiko – [panija sino} BiH – Katar 1:1 Italija – O. Slonova~e 0:1 SAD – Brazil 0:2

odlu~ilo da stadion, jedan od najlep{ih u Banatu, nosi wegovo ime. Sve~anosti su prisustvovali u ime Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi}, a u ime FS Vojvodine Ratko Borovnica. Obra}aju}i se prisutnima Tomislav Karaxi} je istakao da je sre}an {to selo ima ovakav stadion i {to je u wemu ponikao Ilija Panteli}.

Obe}ao je da }e jedna od reprezentacija Srbije biti gost na ovom velelepnom stadionu.

U ime igra~a i Uprave Vojvodine Iliji Panteli}u kapiten Janko Tumbasovi} uru~io je statuu fudbalera. Panteli} se zahvalio na ovoj ~asti, {to je selo odlu~ilo da stadion dobije wegovo ime i rekao je da je san mnogih generacija ostvaren jer se Sloboda plasirala u Srpsku ligu – grupa Vojvodina.

Po~etni udarac je izveo slavqenik sa svojom unukom Irom.

Oba trenera pru`ila su {ansu svim raspolo`ivim igra~ima.

U ~ast Ilije Panteli}a {tampan je i sve~ani broj novina, u celosti wemu posve}en.

M. Sekuli}

SEDMORICA NOVAJLIJA U MLADOSTI IZ BA^KOG JARKA

Pokri}e za visok plasman Iza fudbalera Mladosti iz Ba~kog Jarka je mesec dana napornog rada na terenima Sportskog centra „Livadica”. Kombinovani sastav srpskoliga{a pora`en je od novosadskog Borca (1:4), {to je bila i posledwa provera pred po~etak trke i dolazak Doline iz Padine.

Treneri Tibor Kova~ i Miroslav Loli} jo{ nisu otklonili sve dileme, zbog povreda kapitena Nemawe Rati}a, golmana Mirka Vasiqevi}a i napada~a Milana Paji}a. Kroz deset me~eva, uverili su se u mogu}nosti kandidata za najboqu postavu i stekli realnu sliku o dometima sedmorice novajlija. Plavo-beli dres, obukli su: Mi}o Radanovi} i Dalibor Ivani} (Novi Sad), Nemawa Kutina (Radni~ki, Sombor), Luka Todorovi} (Car Konstantin), Martin Savi} (Mladost, Apatin), Vladimir Kosti} (Qukovo) i Stefan Garda{evi} (Indeks).

Spu{tawe granice starosti bonus igra~a, ne predstavqa problem, po{to stru~ni {tab na raspolagawu ima plejadu mla|ih od 1991. godi{ta, ~iju okosnicu ~ine snage iz omladinskog pogona: Stojanovi}, \uki}, Zeqkovi}, Maksi}, Peri{i} i Ubovi}.

- Glavni aduti, nisu mewali klupske boje, a anga`ovali smo i sedmoricu mladih igra~a `eqnih afirmacije, tako da imamo pokri}e u borbi za plasman me|u ~etiri najboqe ekipe. Liga }e ove sezone biti mnogo ja~a, ali verujem da mo`emo ostvariti ambicije, jer su ispuwene kadrovske `eqe stru~nog {taba – rekao je Goran Luka~, potpredsednik kluba.

Kom{ijski TSK iz Temerina, poja~ali su Danijel Kova~evi} i Sr|an Rosi}, dok je nekoliko omladinaca prekomandovano u Sirig, gde }e pod lupom biti wihove igre, kako bi se {to pre vratili u mati~ni klub.

M. Meni}anin

KVALIFIKACIJE ZA EP – MLADI Rusija – Letonija 2:1 Moldavija – Rumunija 0:1 Jermenija – Gruzija 2:3 BiH – Ma|arska 0:2 ^e{ka – San Marino 5:0 Island – Nema~ka 4:1 Slova~ka – Srbija 2:1 Hrvatska – Norve{ka 4:1 Francuska – Belgija 0:1 F. Ostrva – Andora sino} Finska – [panija sino} Lihten{tajn – Holandijasino} Litvanija – Portugal sino} Austrija – Belorusija sino} R. Irska – Estonija 5:0

PRIJATEQSKI ME^EVI – MLADI Slovenija – Makedonija Kipar – Izrael Malta – Vels Engleska – Uzbekistan

5:1 1:2 1:1 2:0

USPEH VOJVO\ANA NA JEZERU GAZIVODE: Pliva~i iz Ba~ke Topole i Kawi`e, koji su zajedno i{li na 14. mamorijal „Safet Mavri} ]ako“, koji je Sportski savez Novog Pazara priredio na jezeru Gazivode u Ribari}u proteklog vikenda, ostvarili su zapa`en uspeh. Enis Beharovi} iz Kawi`e pobedio je rivale u trci pionira na 600 metara, koji je zauzeo 5. mesto u trci na tri kilometra. Juniorka Nata{a Jablan iz Ba~ke Topole osvojila je drugo mesto u trci na 1.200 metara. U trci na pet kilometara Haziz Ga{i iz Ba~ke Topole podelio je 3. mesto, dok je jedinoj dami u ovoj trci Aniti Jablan iz Ba~ke Topole pripala specijalna zahvalnica. Zahvalnicu kao najstariji u~esnik dobio je i istaknuti entuzijasta pliva~kog maratona Mihajlo Koji} iz Ba~ke Topole, koji je predvodio ovu dru`inu.

M. Mr.

DNEVNIK U JARKU ZAVR[EN MEMORIJALNI TURNIR „@EQKO DOBRI]”

Doma}in zaslu`eno osvojio pehar Sremac – Mitros 5:0 (3:0) JARAK: Igrali{te Jarka, gledalaca 300, sudija. Manojlovi} (Sremska Mitrovica).

Strelci: M. Simovqevi}, @ivanovi}(dva), Cuki} i Radovanovi} (auto-gol).

SREMAC: Jan~i}, N. Gvoka, Miroslav Gvoka, Mataruga, Bo-

U Jarku je zavr{en Memorijalni turnir „@eqko Dobri}“.

U finalu turnira sastali su se Sremac iz Jarka i Mitros iz Sremske Mitrovice. Slavili su doma}ini. Puleni trenera Branka Gvoke deklasirali su mesare 5:0. U borbi za tre}e me-

Za najboqeg igra~a turnira izabran je Mladen Simovqevi} (Sremac, Jarak), najboqi golman je Dragan Jan~i} (Sremac, Jarak), a strelac Dobrica @ivanovi} (Sremac, Jarak). Najstariji igra~ turnira je Radoje Boji} (ro|en 1968.) iz Sremca

sto Srem iz Sremske Ra~e bio je boqi od [umara (iz Ogara) na penale 5:3. @eqko Dobri} (u ~iji se pomen igra memorijalni turnir) fudbalsku karijeru zapo~eo je 1984. godine, da bi je nastavio u Sremu (iz Sremske Mitrovice).

Potom je igrao za mitrova~ki Mitros i [umar iz Ogra odakle se vratio u mati~ni klub , gde mu je ostao veran sve do nesre}nog slu~aja 22. aprila 2006.godine, kada je tragi~no izgubio `ivot. Iza sebe je ostavio suprugu i dva sina.

(Jarak), a najmla|i je Vawa Trivuni} (ro|en 1994. godine) Srem, Sremska Ra~a.

Pehar za tre}e mesto, Sremu iz Sremske Ra~e, uru~io je Nikola Topi} Karasi, ~lan Skup{tine Crvene zvezde. Du{ko Cuki}, predsednik Mesne zajednice u Jarku, uru~io je pehar Mitrosu kao drugoplasiranoj ekipi. Supruga (pokojnog @eqka Dobri}a) Gordana Dobri} predala je pobedni~ki pehar kapitenu Sremca, Radoju Boji}u.

B. Rokni}

Fudbaleri Sremca iz Jarka

ji}, @ivanovi}, Zuber, M.Simovqevi}, Cuki}, Mari~i}, Mocowa. Igrali su jo{: Todorovi}, D. \ukni}, Stanki}, Boro|i, S.Simovqevi}, Dani~i}, Uro{evi}, Milenko Gvoka i Trajkovi}.

MITROS: Vu~enovi}, Krsti}, [imi}, Pani}, Tubi}, Ivani}, Torma, Mijatovi}, Stojakovi}, Alimanovi}, Lazi}.

Igrali su jo{: Macanovi}, Luki}, Petkovi}, Markovi}, Radovanovi}, Jovi~i}, Tomi}. Sudio je Manojlovi} (iz Sremske Mitrovice).

Liga drugih timova Fudbalski savez Beograda o`iveo je takmi~ewe, koje je odr`avano 70-ih i 80-ih godina pro{log veka u SFRJ. Na inicijativu FSB, 21. avgusta startova}e Liga drugih timova u kojoj }e se takmi~iti klubovi sa podru~ja glavnog grada. Tendencija je da se Liga pro{iri na celu Srbiju u narednoj sezoni. Kao nekada, u vreme SFR Jugoslavije, fudbaleri

koji u svojim ekipama nisu u prvom planu, ima}e priliku da se doka`u i preporu~e trenerima.

U~estvova}e 12 timova, u 1. kolu, 21. i 22. avgusta, s po~etkom u 17 sati sasta}e se: Zemun – OFK Beograd, Partizan – Srem, BASK – Be`anija, Rad – Crvena zvezda, Hajduk – ^ukari~ki, BSK Bor~a – Mladenovac.

U DVA BE^EJA PO^IWE OTVORENA ZABAVNA [KOLA FUDBALA

De~ji hepening kraj Tise U okviru Otvorene zabavne {kole fudbala Srbije, koja je organizovana od strane danske organizacije ^PA u saradwi s Norve{kom fudbalskom federacijom i ima podr{ku UEFA i FSS, na gradskim stadionima kraj Tise u dva Be~eja od 16 do 20. avgusta bi}e pravi de~iji sportski hepening. Ukupno 192 deteta, devoj~ica i de~aka, uzrasta od 7 do 11 godina, po 96 iz dve kom{ijske op{tine, radi}e s 12 trenera i isto toliko wihovih asistenata na promociji fudbala, ali ne kroz rezultate i poboq{awe nivoa ve{tine, ve} uz igru i zabavu.

To je specifi~an na~in pribli`avawa fudbala deci, koju u ovom uzrastu ne zaokupqa samo fudbal, pa u ~itavom konceptu ima ne{to mawe fudbala, a vi{e igre i zabave. Najva`nije je da se deca opredele prema fudbalu, a kasnije }e se iz velike baze selektirati talentovani, a oni drugi }e na svoj na~in biti zaqubqenici i vole}e fudbal.

Podse}awa radi, Be~ejci su 2005. godine ve} bili, zajedno s op{tinom Ada, organizatori ovakve sportske manifestacije.

Izme|u ostalog, i to je bio podstrek da je u Be~eju pove}ano interesovawe za {kolu fudbala i tri godine kasnije formirawe kluba po imenu „Be~ej 2008.”, koji je sada jedan od ~etiri kluba organizatora. Preostala tri su imewaci, Jedinstvo iz Ba~kog Petrovog Sela, Bo~ara i Novog Be~eja.

Ivan Bla`in i Budimir Ba{i}

- Upis dece traje do 13. avgusta na gradskim stadionima dva Be~eja i besplatan je. U ba~kom Be~eju radi}e se prva dva dana, a preostala tri u banatskom Novom Be~eju. Organizator je za svu decu obezbedio opremu u vidu majice {kole, ka~keta, boce za vodu, narukvice i diplome.

Klubovima ostaju mnogobrojni rekviziti i oko 150 fudbalskih lopti, istakao je lider {kole Be~ejac Budimir Ba{i}.

Nije na odmet ista}i da je ~itava akcija krenula 1998. godine u Bosni i Hercegovini i da se vremenom {irila. Sada je obuhva}eno ukupno 15 zemaqa.

Otvorena zabavna {kola fudbala je na{la plodno tlo, pored BiH i Srbije, u Azerbejxanu, Gruziji, Iraku, Jermeniji, Jordanu, Kosovu, Libanu, Makedo-

niji, Moldaviji, Siriji, Ukrajini, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

Zakqu~no s pro{lom godinom, kroz ovakav vid zabave i igre prodefilovalo je oko 170.000 dece i edukovalo se 15.235 trenera.

- Za ovogodi{wu akciju imali smo edukaciju kroz seminar na Jahorini. Do detaqa nam je poja{wen na~in rada po metodu stanica. Deca }e biti raspore|ena po me{ovitim grupama i planirano ih je po 16 u grupi.

Verujem da }e za klince i klinceze to biti do`ivqaj koji }e im ostati duboko urezan u se}awu. Tokom petodnevne manifestacije radi}e se svakodnevno od 9 do 14 sati, - rekao je na pres-konferenciji u Be~eju lider trenera Novobe~ejac Ivan Bla`in.

V. Jankov

SPORT

c m y

DNEVNIK

EVROPSKO PRVENSTVO U BUDIMPE[TI

Zlata za Bidermana i ^eha Francuski pliva~ Sebastijan Ruo osvojio je zlatnu medaqu u trci na 1.500 metara slobodnim stilom na prvenstvu Evrope u Budimpe{ti rezultatom 14:55,17 minuta.

Srebro je pripalo predstavniku Fraskih Ostrva Palu Joansenu u vremenu 14:56,90, a bronza Italijanu Samuelu Picetiju rezultatom 15:06,92.

Nemac Pol Biderman osvojio je zaltnu medaqu u disciplini 200 metara slobodnim stilom rezultatom 1:46,06 minuta.

Srebro je pripalo Rusu Nikiti Lobioncevu u vremenu 1:46,51, a bronza Holan|aninu Sebastijanu Ver{urenu rezultatom 1:46,91 minuta. Ruskiwa Julija Jefimova uzela je zlato u dsciplini 100 metara prsno u vremenu novog re-

SKOKOVI U VODU

Kva{in odbranio titulu Ukrajinac Iqa Kva{in odbranio je titulu na prvenstvu Evrope u skokovima u vodu u Budimpe{ti, osvojiv{i zlato u disciplini daska 1 metar rezultatom 433,90 bodova. Srebro je pripalo Nemcu Patriku Hauzdingu rezultatom 430,25, a bronza [pancu Havijeru Iqani sa 414,35 bodova.

Laslo ^eh osvojio je zlatnu medaqu u disciplini 200 metara me{ovitim stilom postigav{i u finalu rezultat od 1:57,73 minuta, {to je novi rekord {ampionata. Srebrna

Laslo ^eh

korda {ampionata - 1:06,32 minuta. Srebro su podelile su Dankiwa Meler Rike Pedersen i [ve|anka Xeni Johanson rezultatom 1:07,36 minuta.

Britanka Fran~eska Holsol osvojila je zaltno odli~je u disciplini 100 metara slobodno, postigav{i u finalnoj trci rezultat od 53,58 sekundi. Srebrna medaqa pripala je Beloruskiwi Aleksandri Herasimeniji sa 52,82, a bronzana Holan|anki Femke Hemskerk sa 54,12 sekundi. Ma|ar

medaqa pripala je Austrijancu Markusu Roganu sa 1:58,03, a bronzana Britancu Xou Rebaku sa 1:59,46 minuta.

Srpske pliva~ice Marica Stra`me{ter i Jovana Nikolovski nisu uspele da se plasiraju u polufinale trke na 100 metara le|no. Stra`me{ter je isplivala vreme od 1:04,91 {to je bilo dovoqno za 37. mesto, dok je Nikolovska ostvarila vreme od 1:07,54 i zauzela posledwe 44. mesto u kvalifikacijama.

G. M.

NA 14. DELFIN KUPU U ADI

Talasali u~esnici s tri kontinenta Pliva~ki klub Delfin iz Ade bio je doma}in tradicionalnog 14. me|unarodnog „Delfin kupa“ koji je ovog puta okupio rekordan broj od 450 u~esnika. Olimpijski bazen u Rekreacionom centru „Adica“ ustalasali su pliva~i svih uzrasta iz 35 klubova, kojih je bilo iz sedam dr`ava s tri kontinenta Amerike, Afrike i Evrope: Kanade, Kenije, Francuske, Slova~ke, Ma|arske, Rumunije i Srbije.

uru~ili ~lanovima a|anskog kluba Jeleni Bor|o{ki, Ivanu @ivan~evu, Bala`u Ekre{u, Peteru Zaju i Ako{u Bucko.

Takmi~ewe su u „Revitinoj trci“ otvorili najmla|i pliva~i „delfin~i}i“, koji su svi nagra|eni poklonima sponzora, a najuspe{niji u svim disciplinama poneli su medaqe i diplome. Pobendi~ki pehar 14.

Delfin kupa kao najuspe{nijoj ekipi pripao je Pliva~kom klubu Vojvodina iz Novog Sa-

~etvrtak12.avgust2010.

INTERVJU: ZORANA ARUNOVI]

Sada }u da ni{anim desetke na fakultetu Nasmejana i vedra, kao da se nije skoro 15 sati truckala u kombiju od Minhena do Beograda, u utorak u ranu zoru stigla je Zorana Arunovi} sa tri medaqe sa [ampionata sveta u Minhenu. Prvo su je izgrlile mama i tetka, a zatim i brojni prijateqi streqa~kog sporta koje ni ustajawe sa prvim zracima sunca nije obeshrabrilo da do|u na streli{te na Carevoj }upriji da do~ekaju svetsku {ampionku.

Utisci su jo{ sve`i, u nedequ 8. avgusta osvojila je {ampionsku titulu vazdu{nim pi{toqem, a u ponedeqak 9. avgusta dve srebrne medaqe – pojedina~nu i ekipnu MK pi{toqem!

Priznaje da je jo{ uvek lebdi u nekom lepom snu: - Treba}e malo vremena da se emocije i uzbu|ewe slegnu, ovo je bio i mali {ok za mene. Pre tri godine sam bila juniorka, sada sam svetska seniorsksa {ampionka. Dodu{e, 2006. sam bila juniorska prvakiwa sveta MK pi{toqem, ali ovo je potpuno drugoja~ije, seniorska konkurencija ne mo`e da se uprodi sa omladinskom... Tako|e, osvojila sam i olimpijsku vizu za London i plasirala sam se kao osvaja~ svetskih medaqa u finale Svetskog kupa. U oktobru }u se u Minhenu, na istom streli{tu na kome je odr`ano i Prvenstvo sveta, boriti za kristalne globuse I[F. Koliko znam jedini sam strelac u svetu koji se plasirao da ga|a sa oba oru`ja – kao da je jedva ~ekala da izleti iz we - po~ela je razgovor Zorana Arunovi}.

Sigurno je samo da }e pamtiti 2010. jer je na Prvenstvu Evrope u Merakeru u martu u Norve-

Zorana Arunovi} na pobedni~kom postoqu

crpni izvor informacija jer deli sa nama sve tajne na{eg sporta, mi je rekla da se to finale ne u~i na treninzima, mora da se u~estvuje u wemu na jakim takmi~ewima, jer se samo tako sti~e sigurnost...Imali smo, uo~i Minhena dobru probu u Zagrebu na trome~u sa Ma|arskom i Hrvatskom, MK pi{toqem smo ubile vi{e od ekipnog svetskog rekorda, Jasna 589 krugova, Jelena i ja po 587! I na [ampionatu Srbije u Novom Sadu smo imale dr`avni rekord MK pi{toqem od 1.741 krug, koliko

Na sestrin nagovor Trenira od 2001. kada je kao pionirka po~ela u Policajcu kod Sre}ka Pejovi}a, da bi se potom preselila u Crvenu zvezdu i radila je sa Vladom Jevti}em i Ivanom Kvasnivskim. Na vatrenu liniju „povukla“ je pet godina starija sestra Jelena. U 2004. je na E[ u \eru Zorana Arunovi} bila ~lanica juniorske vice{ampionske ekipe vazdu{nim pi{toqem, 2005. na EP u Estoniji osvojila je juniorsku ekipnu bronzu, 2006. na juniorskom E[ u Moskvi okitila se ekipnom i pojedina~nom zlatnom medaqom vazdu{nim pi{toqem i iste godine juniorskim zlatom MK pi{toqem na [ampionatu svetat u Zagrebu, kao i ekipnom bronzom! Bez obzira ne sve medaqe 2006. nije progla`ena za najboqeg mladog sportistu godine u anketi „Sporta“, ali: - Razo~arala sam se i naqutila, ali se pokazalo da svako zlo ima i neko dobro. U tom izboru, kandidati smo bile i ja i Suzana ]ebi}, odbojka{ka reprezentativka. Me|utim, izabran je pliva~ Ivan Len|er, koji je osvojio svetsko zlato. Novinari su, o~igledno, vrednovali popularnost sporta i koliko ga ima na TV, a ne broj i sjaj na{ih trofeja, pa je po~elo dopisivawe preko interneta sa Suzanom ]ebi}. Kasnije se to razvilo u veliko prijateqstvo, ona mi je najboqa drugarica i do{la je da me se~eka. Odli~no se razumemo, sa wom i sestrom delim sve radosti u uspehu, ali i tuge zbog neuspeha. {koj osvojila ekipno zlato vazdu{nim pi{toqem, a na doma}oj sceni bila je neprikosnovena: po dve pobede, MK i vazdu{nim pi{toqem u [ampionatu i Kupu Srbije!

- Nema {ta, zaista je ovo moja godina. Nekako su i razultati pratili plasmane, {to je veoma va`no u streqa{tvu. U Minhenu sam postigla sa 588 krugova i li~ni rekord MK pi{toqem, a vazdu{nim sa 385 krugova nisam bila mnogo deleko od najboqeg rezultat ove godine od 389 krugova. Obi~no ne uspevam da uklopim da sa oba oru`ja ga|am visoko, na sre}u u Minhenu se to dogodilo. Pribojavala sam se oba finala, ona su mi slaba strana, posebno MK pi{toqem.

Jasna [ekari}, sa kojom treniram i koja mi je oslanac i neis-

smo „ubile“ u Minhenu i osvojile srebro, ali nam nije priznat jer nisu bile tri ekipe... Po rezultatima, bile smo spremne za prvenstvo sveta...

Iznena|ena je odsustvom velikih zvezda iz oba finala u Minhenu, posebno jer nije bilo na postoqu Kineskiwa, a bilo je i velikih iznena|ewa u ekipnim plasmanima: - Olimpijska {ampionka Kineskiwa Vewun Guo do{la je bolesna i ostala bez medaqe, a ostale ~lanice kineske ekipe skoro i da ne poznajem. Australijanke su sve iznenadile osvajawem zlata vazdu{nim pi{toqem. U finalu nije bilo ni Bugarke Grozdeve, Francuskiwe Gobervil, Nemice Mungbajar...U takvoj situaciji nismo iskoristile priliku vazdu-

{nim pi{toqem i ispustile smo medaqu. Zbog toga mi je veoma `ao, posebno zbog Bobane Veli~kovi}. Ona je sjajan strelac pred wom je velika budu}nost, a na ovom takmi~ewu je jednostavno izgorela u prevelikoj `eqi. Za Jasnu ne brinem, ona }e osvojiti olimpijsku vizu ve} na prvom narednom takmi~ewu...

Ka`e da }e ovo leto biti bez pravog odmora. Posle {ampionata sveta planirala je da za kratko ostavi streqa{tvo i posveti se fakultetu da i tamo ubije neku desetku u indeksu.

Ostala su joj tri ispita iz tre}e i ~etiri iz ~etvrte godine na Filolo{kom fakuletu na katedri za ukrajinski jezik! Usavra{ava paralelno i ruski i engleski, a sa nema~kim, koji je u~ila u osnovnoj i sredwoj {koli, se odli~no snalazi!

- Ukrajinski sam po~ela da u~im jer sam, izme|u ostalog, `elela da ispitam Ukrajince kako treniraju i {ta rade da imaju tako dobre strelce! Svi su mi se ~udili da sam izabrala da studiram jezik koji se ~ak ne govori i u svim krajevima Ukrajine. Na katedri je bilo pri upisu 15 studenata, sada nas je ostalo – petoro. Odli~na sam prijateqica sa Ruskiwom Klimovom sa kojom sam ratovala u finalu MK pi{toqem. Ho}u da se pojedem od muke jer sam izgubila za 0,1 krug a mala uteha mi je {to me pobedila Klimova, sjajan strelac i dobra drugarica. Nema~ki ve`bam sa Stefani Turman, sa kojom se dugo znam i odli~no se sla`emo. Ma|arica Sofija ^onka mi je tako|e prijateqica, zvala nas je na pripreme u olimpijski centar Ma|arske u Tati pred ovaj SP ali nismo mogle da se uklopimo sa terminima. Preko Jasne [ekari} upoznala sam i Nino Salukvadze iz Gruzije, koja je veliki strelac i sjajna li~nost. U streqa{tvu je tako, svi smo dobri prijateqi, kao velika porodica. Sre{}u se sa nekima od wih ve} u septembru u Plzenu na studentskom {ampionatu sveta. Pre dve godine u Pekingu smo Jasmina Grgi}, Aleksandra Ristovi} i ja osvojile ekipno srebro... Volela bih da objedinim u Plzenu titulu vazdu{nim pi{toqem, ali ne}e bit lako. Streqa{tvo je sport gde ima dosta dobrih strelaca, koji su i odli~ni studenti.

Antonio Petigru prona|en mrtav Najmla|i u~esnici „Revitine trke“ na mitingu u Adi

Pliva~ki miting je sve~ano otvorio predsednik a|anske op{tine Zoltan Bilicki, a predsednik PK Delefin Radovan Te{i} i pokrajinski poslanik Jo`ef Tobija{ za deset godina aktivnog plivawa plakete su

da, ~iji su takmi~ari osvojili najvi{e medaqa, dok su se doma}ini iz a|anskog Delfina, koji su nastupili sa 70 takmi~ara, morali zadovoqiti petim mestom.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Antonio Petigru (42), biv{i svetski prvak na 400 metara, prona|en je mrtav u svom automobilu, objavio je Univerzitet Severna Karolina.

Telo nekada poznatog atleti~ara prona|eno je u utorak rano ujutro, ali za sada nisu otkriveni detaqi i uzroci smrti. On je na Univerzitetu Severna Karolina zavr{io studije i diplomirao 1992. godine, a potom je radio kao asistent treneru za sprinterske discipline. Na Svet-

skom prvenstvu 1991. u Tokiju osvojio je zlatnu medaqu na 400 metara i srebrnu u {tafeti 4 h 400 metara. Pre dve godine Petigru je priznao da je koristio doping sredstva izme|u 1997. i 2001, pa mu je Me|unanrodna atletska federacija oduzela zlatne medaqe koje je osvojio u {tafetnim trkama na svetskom prvenstvu 1999. u Seviqi i godinu kasnije na Olimpijskim igrama u Sidneju.

19

SINSINATI

Jelena da, Bojana ne Jelena Jankovi} uspe{no je startovala na turniru u Sinsinatiju. Prvi nosilac i branilac titule savladala je u 2. kolu Veru Du{evinu - 6:4, 3:6, 6:1. U 3. kolu sasta}e se sa Akgul Amanmuradovom, koja je bila ubedqiva protiv Bojane Jovanovske - 6:2, 6:0.

Najboqa srpska teniserka je bila slobodna na staru turnira, a onda je nanela peti poraz Du{evini u wihovom {estom me~u. Ovo im je bio ~etvrti put uzastopno da igraju tri seta.

Pobednika je odlu~ilo to {to je Jelena osvojila 20 od prvih 25 poena u tre}em setu.

- Sre}na sam {to igram ovde i {to mi je ~lanak dobro - podsetila je Xej Xej na povredu zbog koje je pora`ena ve} na startu turnira u San Dijegu. - Lepo mi je u Sinsinatiju i nemam velika o~ekivawa, ali znam da mogu dobro da igram. Ciq mi je da dobijem {to vi{e me~eva - dodala je Jelena.

Me|utim, nije u potpunosti zadovoqna igrom.

- U prva dva seta napravila sam ~ak 40 gre{aka. To je ba{ mnogo.

O narednoj protivnici ne zna mnogo, ali ima nameru da osveti koleginicu iz Fed kup reprezentacije.

- Znam samo da je visoka i dobro servira. Nisam nikada igrala protiv we i o~ekujem zanimqiv me~ - zakqu~ila je Jelena Jankovi}.

Jelena Jankovi}

Akgul Amanmuradova je 26-godi{wa teniserka iz Uzbekistana, trenutno 114. na WTA listi.

Ona je u 2. kolu lako pobedila 18-godi{wu Bojanu Jovanovsku (6:2, 6:0), a prethodno i Japanku Kimiko Date Krum, prepustiv{i joj samo tri gema.

Mlada srpska teniserka povela je 2:1 (uz dva brejka) na startu me~a sa Amanmuradovom, koja je onda dodala gas i dobila narednih 11 gemova. Bojana Jovanovski je prethodno ostvarila tri pobede, dve u kvalifikacijama, protiv Sawe Mirze i Xuli Diti, a u prvom kolu je napravila senzaciju savladav{i 19. teniserku sveta, Aravan Rezai.

Iako je eliminisana u 2. kolu, ostvarila je najve}i uspeh u karijeri. Turnir u Sinsinatiju igra se za nagradni fond od dva miliona dolara.

TORONTO

Povreda Tipsarevi}a Ba{ je malerozan Janko Tipsarevi}. Taman se oporavio, u{ao u dobru formu na ameri~koj turneji i opet se povredio!

Srpskom teniseru stradao je sko~ni zglob desne noge posle 22 minuta igre u prvom kolu Roxers kupa u Torontu. Janko je proklizao, stopalo je „odsko~ilo“ i on se sru{io na zemqu sa bolnom grimasom na licu.

Posle nekoliko minuta predao je me~ Filipu Kol{rajberu kod rezultata 2:2 u prvom setu.

Povreda Janka Tipsarevi}a je spre~ila srpski derbi u Torontu, jer bi, da je savladao Nemca, u sredu u 2. kolu igrao protiv Viktora Troickog.

Tre}i reket Srbije je u utorak prvi put u karijeri pobedio Hrvata Marina ^ili}a i sledi mu duel sa Kol{rajberom.

Troicki i Kol{rajber (37. na ATP) sastajali su se dva puta, a obojica su zabele`ili po jednu pobedu. Srbin je bio boqi na US openu 2008, a Nemac mu se revan{irao ove godine, na Svetskom kupu u Dizeldorfu.

20

SPORT

~etvrtak12.avgust2010.

DNEVNIK

R A S P ORED UTAKMICA J ESEWE SEZONE SRPSKE L IGE - V O JV O D INA

Sudar pivaraca na startu 2.

3.

1.

KOLO

KOLO

KOLO

(14. avgusta, 17 sati)

Pali} - Sloboda Dowi Srem - Sloga ^SK Pivara - Mladost (A) Radni~ki - Vr{ac Veternik Viskol - Tekstilac Ites Solunac - Cement Mladost (BJ) - Dolina Kikinda - Senta

4.

(21. avgusta, 17)

(28. avgusta, 17)

Dowi Srem - Sloboda ^SK Pivara - Pali} Radni~ki - Sloga Veternik Viskol - Mladost (A) Solunac - Vr{ac Mladost (BJ) - Tekstilac Ites Kikinda - Cement Senta - Dolina

Sloboda - Senta Dolina - Kikinda Cement - Mladost (BJ) Tekstilac Ites - Solunac Vr{ac - Veternik Viskol Mladost (A) - Radni~ki Sloga - ^SK Pivara Pali} - Dowi Srem

5.

KOLO

KOLO

(4. septembra, 16.30)

^SK Pivara - Sloboda Radni~ki - Dowi Srem Veternik Viskol - Pali} Solunac - Sloga Mladost (BJ) - Mladost (A) Kikinda - Vr{ac Senta - Tekstilac Ites Dolina - Cement

Sloboda - Dolina Cement - Senta Tekstilac Ites - Kikinda Vr{ac - Mladost (BJ) Mladost (A) - Solunac Sloga - Veternik Viskol Pali} - Radani~ki Dowi Srem - ^SK Pivara

6.

(11. septembra, 16.30)

7.

KOLO

KOLO

(18. septembra, 16)

Radni~ki - Sloboda Veternik Viskol - ^SK Pivara Solunac - Dowi Srem Mladost (BJ) - Pali} Kikinda - Sloga Senta - Mladost (A) Dolina - Vr{ac Cement - Tekstilac Ites

Sloboda - Cement Tekstilac Ites - Dolina Vr{ac - Senta Mladost (A) - Kikinda Sloga - Mladost (BJ) Pali} - Solunac Dowi Srem - Veternik Viskol ^SK Pivara - Radni~ki

8.

(25. septembra, 16 )

9.

KOLO

KOLO

(2. oktobra, 14.30-17, 15.30)

Sloboda - Tekstilac Ites Vr{ac - Cement Mladost (A) - Dolina Sloga - Senta Pali} - Kikinda Dowi Srem - Mladost (BJ) ^SK Pivara - Solunac Radni~ki - Veternik Viskol

10 .

(16. oktobra, 15)

KOLO

Mladost (BJ) - Sloboda Kikinda - Solunac Senta - Veternik Viskol Dolina - Radni~ki Cement - ^SK Pivara Tekstilac Ites - Dowi Srem Vr{ac - Pali} Mladost (A) - Sloga

11 .

12 .

KOLO

(23. oktobra, 15)

Solunac - Sloboda Mladost (BJ) - Veternik Viskol Kikinda - Radni~ki Senta - ^SK Pivara Dolina - Dowi Srem Cement - Pali} Tekstialc Ites - Sloga Vr{ac - Mladost (A)

Sloboda - Vr{ac Mladost (A) - Tekstilac Ites Sloga - Cement Pali} - Dolina Dowi Srem - Senta ^SK Pivara - Kikinda Radni~ki - Mladost (BJ) Veternik Viskol - Solunac

13 .

Napomena: Kao doma}ini me~eve nedeqom igraju: Pali}, Dowi Srem, Senta i Dolina.

Veternik Viskol - Sloboda Solunac - Radni~ki Mladost (BJ) - ^SK Pivara Kikinda - Dowi Srem Senta - Pali} Dolina - Sloga Cement - Mladost (A) Tekstilac Ites - Vr{ac

KOLO

KOLO

14 .

Sloboda - Sloga Pali} - Mladost (A) Dowi Srem - Vr{ac ^SK Pivara - Tekstilac Ites Radni~ki - Cement Veternik Viskol - Dolina Solunac - Senta Mladost (BJ) - Kikinda

(30. oktobra, 14.30)

Sloboda - Mladost (A) Sloga - Vr{ac Pali} - Tekstilac Ites Dowi Srem - Cement ^SK Pivara - Dolina Radni~ki - Senta Veternik Viskol - Kikinda Solunac - Mladost (BJ)

15 .

KOLO

KOLO

(6. novembra, 14)

(9. oktobra, 15.30)

(13. novembra, 14)

Kikinda - Sloboda Senta - Mladost (BJ) Dolina - Solunac Cement - Veternik Viskol Tekstilac Ites - Radni~ki Vr{ac - ^SK Pivara Mladost (A) - Dowi Srem Sloga - Pali}

(21. novembra, 13)

KULTURA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak12.avgust2010.

21

PO^EO FESTIVAL U VRWA^KOJ BAWI

IZLO@BA GRAFI^KIH DELA OD SEPTEMBRA U MUZEJU „25. MAJ” U BEOGRADU

Afirmacija filmskog scenarija

Bo`anstveni svet Salvadora Dalija

Projekcijom filma "@ena sa slomqenim nosem" scenariste i rediteqa Sr|ana Koqevi}a, preksino} je na Letwoj pozornici u Vrwa~koj Bawi po~eo Festival filmskog scenarija. Tu kulturnu manifestaciju, koja se odr`ava 34. put, otvorio je filmski kriti~ar Borislav An|eli}.

"U na{oj sredini, u kojoj uglavnom izostaje podr{ka kulturnim tekovinama, Festival filmskog scenarija ima vi{estruku kulturolo{ku vrednost.

Afirmacijom filmskog scenarija - bitnog, ali ~esto zanemarenog dela filmske umetnosti, ovaj festival ima veliki zna~aj ne samo za film u Srbiji, nego i

u celom regionu", rekao je An|eli}.

Po~etak Festivala filmskog scenarija obele`io je i oma` Vuku Pavlovi}u, scenaristi, filmskom kriti~aru, glumcu i dramaturgu koji je u 39. godini iznenada preminuo pro{log septembra.Pavlovi} je bio za~etnik programa "Mladi lavovi" koji u okviru festivala desetak godina promovi{e ostvarewa novih generacija filmskih stvaralaca.

U takmi~arskom delu festivala ove godine je {est doma}ih filmova. Osim "@ene sa slomqenim nosem", u konkurenciji su "Neke druge pri~e", "Srpski film", "Motel Nana", "Plavi

voz" i "Fle{bek".@iri koji ~ine scenaristkiwa Biqana Maksi}, kwi`evnica Qubica Arsi} i rediteq Slobodan Skerli} u subotu }e proglasiti pobednike.

Prate}i programi festivala su "Mladi lavovi" i "Preko plota", a u ~etvrtak }e biti odr`an i simpozijum"Scenaristi - rediteqi i rediteqi - scenaristi, srpski slu~aj".

Deo programa Festivala filmskog scenarija ove godine posve}en je i velikanu srpskog glumi{ta Danilu Bati Stojkovi}u, ~ija }e bista ve~eras biti otkrivena na Letwoj pozornici u Vrwa~koj Bawi.

(Tanjug)

SLEDE]E SUBOTE PO^IWU FILMSKI SUSRETI U NI[U

Na otvarawu Paskaqevi}ev „Medeni mesec” Ovogodi{we 45. po redu Filmske susrete u Ni{u, otvo-

ri}e film "Medeni mesec" Gorana Paskaqevi}a, koji }e samo na tom festivalu u~estvovati u takmi~arskom programu, saop{tio je organizator. U takmi~arskom delu programa festivala, koji po~iwe 21. avgusta i traje do 26. avgusta, u~estvova}e ukupno 14 filmova.

Na ni{kom Festivalu gluma~ih ostvarewa doma}eg igranog filma bi}e prikazan i najnoviji doma}i film "Ma nije on takav"Miroslava Petkovi}a, u kome glavne uloge tuma~e Dragan Bjelogrli} i Gordan Ki~i}.Na festivalu }e biti prikazani i filmovi iz kooprodukci-

je, sa ve}inskim ili mawinskim udelom kooproducenata iz Srbije, a u kojima glavne uloge igraju srpski glumci. Kao gostuju}i film na festivalu }e, posle uru~ewa nagrada, biti prikazan bugarski film "Svet je veliki i i spasewe je iza ugla" Stefana Komandareva sa Predragom Mikijem Manojlovi}em u glavnoj ulozi.

Umetni~ki direktor festivala je glumica Gorica Popovi}, aSavet festivala usvojio je i bogat prate}i program.

Komplet karata za festival ko{ta 1.500 dinara, a pojedina~ne karte mo}i }e da se kupe i na sam dan projekcije, saop{teno je iz Ni{kog kulturnog centra.

NOVI ROMAN GORANE KUI] „LEGENDA O LUNI LEVI”

Pri~a o sefardskom izgnanstvu Izdava~ka ku}a "Alnari" objavila je novi roman Gordane Kui} "Legenda o Luni Levi", u kome se, kao i u prethodnim romanima, autorka vra}a korenima i pripoveda o svojim precima izgnanim iz [panije.

- Vezanost za isti kwi`evni svet vratila je Gordana Kui} u novom romanu na pri~u o sefardskom izgnanstvu. U wemu pomo}nik velikog {panskog inkvizitora Huan prepoznaje svoju pravu veru i prihvata sudbinu izgnanika Solomona, {to je uvod u avanturisti~ko-qubavni zaplet u kojem, kao {to `anr zahteva, ~ak i gusari imaju svoju ulogu... Roman slavi jevrejstvo ali i potpunu versku toleranciju. Uz lepu i popularnu istoriju sefardskih Jevreja, rekonkviste i inkvizicije, Turskog carstva i trgovine na Mediteranu, Gordana Kui} se vratila najboqim stranicama svoje proze i zadovoqavaju}i obrazac popularne qubavne pri~e, napisala roman koji vrlinu egzoti~-

nog i nepoznatog spaja sa prepoznatqivim i o~ekivanim. U wemu se tako|e pronalazi mera `enske sudbine kao posve}enost qubavi prema mu{karcu i odva`nog tragawa za sopstvenim karakterom i slobodomukazuje kriti~ar Aleksandar Jerkov.

U romanu Kui}eva vodi ~itaoce u rano prole}e 1492. godine kada su vojske sa severa, posle krvavih bitaka, osvojile Granadu na krajwem jugu [panije koja je bila posledwe upori{te mavarske vlasti, navodi se u "Alnarijevom" u saop{tewu. Nakon predaje tog ponosnog grada, donesen je dekret o izgonu, jedan od presudnih dokumenata ne samo za jevrejski narod [panije, ve} i za op{ti opstanak Izraiqa."Legenda o Luni Levi" prati pri~u jevrejske porodice u trenucima i godinama koje su zauvek obele`ile i promenile sudbinu hiqada Jevreja. Porodica Levi odlazi u Istanbul kako bi nakon izgnanstva zapo-

~ela novi `ivot i poku{ala da na|e `eqeni mir...

Gordana Kui} je ro|ena u Beogradu 1942. godine, zavr{ila je engleski jezik i kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu Beogradskog univerziteta i Hanter kolex u Wujorku. @ivi i radi u Beogradu i Wujorku.

DANAS SE OTVARA YEZ FESTIVAL „NI[VIL” U NI[U

Soul peva~ Solomon Bark na po~etku U Ni{u se danas otvara tradicionalni me|unarodni xez festival 27. "Ni{vil", na kojem }e nastupiti oko 50 bendova sa oko 500 izvo|a~a. Uvod u festival bi}e otkrivawe spomenika [abanu Bajramovi}u na keju pored Ni{ave, u blizini Doma mladih, koje je organizator zakazao ta~no u podne.

Prve ve~eri }e nastupiti glavna zvezda festivala soul i bluz peva~ Solomon Bark. Na glavnoj bini nastpi}e jo{ Rambo Amadeus i grupa "Hazari" sa Kornelijem Kova~em. Vi{estruki dobitnik Grem nagrada Xorxi Fejm nastupi}e druge ve~eri festivala, zatim i peva~ica Zdenka Kova~i~ek, a muzi~ki oma` [abanu Bajramovi}u izve{}e grupa "Kal"

iz Beograda. Beni Golson i Manu Dibango nastupi}e tre}e ve~eri, a "De faz", Terje Ripdal i Vladimir ^etkar najavqeni su ~etvrte ve~eri festivala.

Izvo|a~i }e nastupati na pet bina unutar i izvan ni{ke Tvr|ave. Na "Muvi stejxu" bi}e prikazani filmovi iz istorije xeza. "Ni{vil" ima i "Roling stejx", odnosno otvoreni autobus koji }e kru`iti gradom. I ove godine u sklopu festivala bi}e organizovane besplatne radionice, koje je pro{le godine radionice poha|alo oko 80 polaznika iz zemqe i inostranstva. Zlatni pokroviteq ovog festivala koji }e trajati do 15. avgusta je Naftna industrija Srbije.

Na izlo`bi grafi~kih dela Salvadora Dalija, koja }e biti otvorena 2. septembra u Muzeju "25. maj" u Beogradu, bi}e predstavqeno vi{e od 200 radova tog umetnika iz wegovih opusa "Biblija Sakra" i "Bo`anstvena komedija", rekao je Beti koordinator izlo`be Ja{a Gabrijan.Prema wegovim re~ima, na izlo`bi pod nazivom "Bo`anstveni svetovi" bi}e predstavqeno vi{e od 100 Dalijevih grafika iz opusa "Bo`anstvena komedija" iz 1964. godine, kao i 106 Dalijevih grafika opusa "Biblia Sakra" iz 1967. godine.

"Beogradska publika }e imati priliku da vidi i dve potpune dekompozicije drvoreza i {est originalnih kwiga "Bo`anstvene Grafika Salvadora Dalija iz opusa komedije', markice itali- „Biblija sakra” janske vlade koje su objavqene wa, naslove svih izlo`enih raza godi{wicu Danteovog ro|edova", rekao je on.

NA AUDICIJI ZA FESTIVAL "PRVA HARMONIKA VOJVODINE"

Izabrano 18 kandidata

U Radio Novom Sadu ovih dana odr`ana je audicija za izbor takmi~ara koji }e nastupati na festivalu "Prva harmonika Vojvodine" u Staparu 20. avgusta. Od ukupno 26 prijavqenih, izabrano je 18 kandidata u okviru slede}ih kategorija: bebi, pioniri, mla|i, stariji juniori i seniori.

Na audiciji je radila stru~na komisija u sastavu: Qubi{a Pavkovi}, muzi~ki umetnik, Jovan M. Jovanovi}, muzi~ki urednik RTVa, i mr Vesna Ivkov, etnomuzikolog sa Akademije umetnosti u Novom Sadu. Audicija je protekla u izuzetno dobrom takmi~arskom raspolo`ewu, kako je re~eno, a u~esnici su nastupali solo, bez pratwe orkestra, sviraju}i odabrani program koji je u skladu sa propozicijama festivala.

U saop{tewu za javnost ~lanovi komisije su istakli da je kriterijum usmeren ka ocewivawu originalnosti izvo|ewa, stila izvo|ewa narodnih melodija i virtuoznih kompozicija na harmonici, ovladavawu desnom i levom stranom harmonike, kao i proceni umetni~kog i tehni~kog dojma.

Na festivalskoj ve~eri, takmi~ari nastupaju u dve etape, uz pratwu orkestra RTS-a, pod upravom Qubi{e Pavkovi}a. Prva etapa je u poslepodnevnim satima za vreme snimawa i direktnog prenosa emisije "Razglednice" iz Stapara, a zavr{na etapa je od 20 ~asova, kada }e biti i direktan prenos na prvom programu RTV-a.

Prema wegovim re~ima, na izlo`bi }e biti predstavqeni i stihovi uz "Bo`anstvenu komediju", biografija Dantea, obja{wewe opusa "Biblija Sakra", obja{wewe opusa "Bo`anstvene komedije", kao iobja{wewe dekompozicija.

Gabrijan je istakao da je izlo`ba do sada bila predstavqena u Sloveniji, na Bledu i u Mariboru, i u Wujorku, kao i da su Dalijevi radovi koji }e biti prikazani deo zbirki raznih galerija ali i privatnih kolekcionara.

"Izlo`ba ima specifi~an edukativni karakter, jer se posetioci kroz ilustracije upoznaju sa sadr`ajem Biblije i "Bo`anstvene komedije', a zbog same tehnike, ovi radovi zauzimaju vrlo posebno mesto u Dalijevom stvarala{tvu", rekao je on.

Izlo`ba u Muzeju "25. maj" u Beogradu bi}e otvorena do 15. novembra.

NAGRADA IZDAVA^KOJ KU]I „ARHIPELAG” NA SAJMU KWIGA U HERCEG NOVOM

Najboqa edicija „Sto slovenskih romana” @iri Me|unarodnog sajma kwiga "Trg od kwige" u Herceg Novom proglasio je ediciju "Sto slovenskih romana" Izdava~ke ku}e "Arhipelag" za najboqu ediciju godine.Kako je saop{tio ovaj beogradski izdava~, `iri u sastavu prof. dr Goran Maksimovi}, prof. Ratko Pavlovi} i Vojislav Bulatovi} na upravo zavr{enom Me|unarodnom sajmu kwiga u Herceg Novom proglasio je ediciju "Sto slovenskih romana" koju na srpskom objavquje "Arhipelag" za najboqu ediciju godine.

Ediciju "Sto slovenskih romana" ~iji je ciq da se pove}a me|usobno prevo|ewe i objavqivawe slovenskih kwi`evnosti, a da se potom edicija kao celina objavi na engleskom jeziku, pokrenula je me|unarodna ustanova "Forum slovenskih kultura". Ona obuhvata najboqe romane napisane na nekom od slovenskih jezika posle pada Berlinskog zida.Romane pojedina~nih slovenskih zemaqa izabrali su nacionalni `iriji, a ediciju u svakoj zemqi objavquje izabrani nacionalni izdava~.

Sada je "Arhipelag" najaktivniji nacionalni izdava~ edicije "Sto slovenskih romana".

U ediciji "Sto slovenskih romana", koja podrazumeva uzajamno prevo|ewe deset romana iz deset slovenskih zemaqa objavqenih u periodu od pada Berlinskog zida do danas. Od na{ih

romana ovu ediciju ~ine: "Pijavice" Davida Albaharija, "Na Gralovom tragu" Svetislava Basare, "Komo" Sr|ana Vaqarevi}a, "Ruski prozor" Dragana Veliki}a, "Lagum" Svetlane Velmar Jankovi}, "Ku}a mrtvih mirisa" Vide Ogwenovi}, "Sudbina i komentari" Radoslava Petkovi}a, "Sitni~arnica Kod sre}ne ruke" Gorana Petrovi}a, "Opro{tajni dar" Vladimira Tasi}a i "Madonin nakit" Lasla Bla{kovi}a.Osnovni kriterijum kojim se rukovodila peto~lana komisija (Ivana Dimi}, Qiqana [op, Vladimir Kopicl, Mladen Veskovi} i Gojko Bo`ovi}) bio je, po re~ima nekih ~lanova, da odabrani naslovi na pravi na~in predstave savremenu srpsku kwi`evnost svetu.

Pored toga {to "Arhipelag" objavquje kwige u ediciji "Sto slovenskih romana", u proteklih godinu dana prevedeno je i nekoliko kwiga srpskih pisaca u okviru te edicije. Roman Dragana Veliki}a "Ruski prozor" objavqen je u Makedoniji, "Sudbina i komentari" Radoslava Petkovi}a i "Opro{tajni dar" Vladimira Tasi}a objavqeni su u Sloveniji, a Tasi}ev roman objavqen je i u Slova~koj.Do kraja godine bi}e objavqeni i "Lagum" Svetlane Velmar-Jankovi} u Makedoniji i "Madonin nakit" Lasla Bla{kovi}a u Sloveniji.

KONCERT PIJANISTKIWE JULIJE BAL U GRADSKOJ KU]I

Ve~e brazilske muzike U okviru programa Novosadskog muzi~kog leta, u sve~anoj sali Gradske ku}e ve~eras }e biti odr`an koncert novosadske pijanistkiwe Julije Bal, koja }e izvoditi muziku velikog brazilskog kompozitora Eitora Vila Lobosa. Julija Bal, koja je pretpro{le i pro{le godina osvojila zna~ajne me|unarodne nagrade za tuma~ewe sopstvenih transkripcija kompozicija Eitora Vila Lobosa na italijanskom Konkursu IBLA u Raguzi na Siciliji i Nagradu Buono i Bred{ou u SAD, boravila je tokom jula u Raguzi, gde je ovoga puta u~estvovala u radu `irija IBLA takmi~ewa, na ~elu sa eminentnim muzi~kim pedagogom Mar~elom Abadom, ocewuju}i nastupe vi{e od 250 mladih muzi~ara iz celog sveta, od kojih su kao najuspe{niji po jedan mladi solista iz Finske, Rusije i [vajcarske, koji su progla-

{eni za laureate.

Po zavr{etku takmi~ewa, Julija Bal je gostovala u Gr~koj, gde je odr`ala solisti~ke koncerte na ostrvima Santorini i Milos.

Na resitalu u Novom Sadu Julija Bal }e izvoditi klavirske transkripcije Vila Lobosovih etida i preludijuma, originalno namewenih gitari, kao i klavirske kompozicije ovog autora.

Kao gost programa Pijanistkiwa Julija Bal Foto: S. Biber tom prilikom }e nastupiti i sopranistkiwa koncerta je Ambasada Brazila u Senka Soldatovi}, koja }e pevaBeogradu. ti neke od najlep{ih Lobosovih Po~etak koncerta je u 21 ~as a vokalnih dela. Pokroviteq ulaz je besplatan.

B. H.

22

SVET

~etvrtak12.avgust2010.

IZRAEL

DNEVNIK

EVROPSKA UNIJA

Na~elnik General{taba ponosan na komandose TEL AVIV: Na~elnik izraelskog General{taba general potpukovnik Gabi A{kenazi izjavio je ju~e da je ponosan na izraelske vojnike koji su 31. maja upali na turski brod “Mavi mramara”, oceniv{i da su upotrebili srazmernu silu, brane}i tako armiju od optu`bi nekih politi~ara da je vojska pokvarila planiranu akciju.

“Komandosi su pokazali smirenost , hrabrost i moralnost”, kazao je A{kenazi svedo~e}i pred izraelskom komisijom za istragu smrtonosnog upada na brod, u kome je poginulo devet turskih propalestinskih aktivista. On je na-

glasio da ishod upada nije bilo mogu}e predvideti. “Od trenutka kada je operacija po~ela bilo je jasno da su okolnosti bez presedana”, rekao je {ef izraelske armije, koji je svedo~io tre}eg dana istrage, posle izraelskog premijera Bewamina Netanijahua i ministra odbrane Ehuda Baraka.

A{kenazi, ~iji ~etvorogodi{wi mandat isti~e u februaru i za koga se veruje da nije u dobrim odnosima s Barakom, ponovio je verziju vojske o upadu , tvrde}i da su komandosi koristili `ivu municiju tek nakon {to su ih aktivisti napali. Aktivisti, me|utim, tvrde da su vojnici pucali na wih

London i Berlin protiv poreza

~im su se spustili na palubu iz helikoptera.

Na~elnik izraelskog General{taba je tako|e branio odluku da komandosi ne svedo~e pred komisijom, objasniv{i da se vojnici i wihovi komandanti moraju pripremiti za predstoje}e izazove, a da }e ih on predstavqati. Barak je preuzeo sveop{tu odgovornost za odluku da se po{aqu mornari~ki komandosi da presretnu konvoj od {est brodova na putu za pojas Gaze, ali je preneo deo odgovornosti na izraelsku vojsku, nagovestiv{i da je ona morala da upozori vladu da je misija neizvodqiva.

BRISEL: Velika Britanija i Nema~ka odbacila su predloge o direktnom oporezivawu na nivou Evropske unije. Glavnina evropskog buxeta puni se zahvaquju}i doprinosima dr`ava ~lanica, ali EU sada tra`i nove na~ine da do|e do prihoda. Evropska komisija, izvr{no telo bloka, razmatra uvo|ewe poreza na bankarske transakcije, aviosaobra}aj ili ispu{tawe ugqendioksida. Britansko ministarstvo finansija saop{tilo je da }e staviti veto na bilo kakve planove o direktnom oporezivawu iz Brisela. Nema~ka je poru~ila da bi takva vrsta oporezivawa bila protivna poli-

KOLUMBIJA I VENECUELA PONOVO USPOSTAVILE DIPLOMATSKE ODNOSE

Santos i ^aves okrenuli novi list SANTA MARTA: Novoizabrani predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos i predsednik Venecuele Ugo ^aves dogovorili su se da wihove zemqe ponovo uspostave diplomatske odnose, prekinute pre nekoliko nedeqa. “Odlu~ili smo da okrenemo novi list i gledamo ka budu}nosti”, izjavio je Santos u utorak posle razgovora sa ^avesom u kolumbijskom gradu Santa Marija.

“Ra~unajte na moje prijateqstvo i prijateqstvo Venecuele”, rekao je ^aves. “Uvek }u `aliti zbog na~ina na koji su se okon- Ugo ^aves i Huan Manuel Santos ~ali odnosi s prethodnom vladom (u Bogoti)”. Odnosi lumbijom, naveo je Rojters. Najdve zemaqe zahladneli su 2008. noviji incident dogodio se kagodine, kada su kolumbijske da je Bogota potpisala s Vasnage napale bazu pobuweni~{ingtonom sporazum o ja~awu kih Revolucionarnih oru`asaradwe u suzbijawu trgovine nih snaga Kolumbije (FARC) drogom i borbi protiv pobuwena teritoriji Ekvadora. Kito nika. Levi~ar ^aves je optui Karakas su zapretili ratom i `io Kolumbiju da zajedno sa poslali vojsku na granicu s KoSAD poku{ava da podrije we-

govu vladu. Prekograni~na napetost trajala je vi{e od godinu dana, a Venecuela je uvela Kolumbiji trgovinski embargo i pro{log meseca potpuno prekinula diplomatske odnose, po{to je tada{wi kolumbijski predsednik Alvaro Uribe optu`io ^avesa da pru`a uto~i-

{te pobuwenicima FARC. Novi predsednik Santos, koji je u subotu polo`io zakletvu i stupio na du`nost, najavio je da je pomirewe dveju zemaqa sa suprotstavqenim ideologijama, ali je upozorio da je za to potrebno vreme. ^aves je odbacio optu`be da podr`ava pobuwenike kao ameri~ku propagandu i obe}ao da ne}e dozvoliti prisustvo FARC na teritoriji Venecuele.

“Vlada koju predvodim ne podr`ava gerilce, teroriste i trgovce drogom i ne dozvoqava, niti }e dozvoliti wihovo prisustvo”, poru~io je ^aves. Dvojica dr`avnika su, iz simboli~nih razloga, izabrala za mesto susreta Santa Mariju, lu~ki grad na Karipskom moru, po{to je u wemu umro Simon Bolivar, ju`noameri~ki vojskovo|a, dr`avnik i revolucionar, ro|en u Venecueli.

Sve{tenik optu`en za terorizam YAKARTA: Najpoznatiji muslimanski radikalni sve{tenik Abu Bakar Ba{ir optu`en je ju~e da je planirao teroristi~ke napade, za {ta je maksimalna kazna osuda na smrt, saop{tila je indone`anska policija. Ba{ir (71) je uhap{en u ponedeqak, a pripisuje mu se da je organizovao teroristi~ke grupe i u~estvovao u organizovawu atentata na va`ne li~nosti i napada na stran-

ce u luksuznim hotelima u indone`anskoj prestonici.Istra`iteqi su, kako je navedeno, do{li do ~vrstih dokaza da je Ba{ir bio u vezi sa Al kaidom, prenose zapadne novinske agencije. “On je zvani~no uhap{en i optu`en zbog kr{ewa antiteroristi~kih zakona”, naveo je policijski general Ito Sumardi. Od ranije se zna da je on jedan od suosniva~a i duhovni lider Xema islamije, te-

roristi~ke mre`e u jugoisto~noj Aziji, koja se smatra regionalnim ogrankom Al kaide. Akcija policije, u kojoj je, zajedno s Ba{irom, uhap{eno jo{ pet lica osumwi~enih za ekstremizam, izvedena je na osnovu saznawa da jedna teroristi~ka grupa planira atentat na predsednika Susila Bambanga Judhojona i ameri~kog predsednika Baraka Obamu, kad do|e u Indoneziju.

Evropska komisija

tici wene vlade. Evropska unija trenutno tro{i oko 130 milijardi evra godi{we a najve}i deo tog novca odlazi na poqoprivredne subvencije i regionalne projekte

poput izgradwe puteva. Novac dolazi od pojedina~nih zemaqa koje na taj na~in prakti~no pla}aju svoje ~lanstvo u Evropskoj uniji.

U septembru se me|utim o~ekuje novi izve{taj o tome kako bi EU trebalo da do|e do prihoda u budu}nosti. ^ovek zadu`en za taj posao, komesar za buxet i finasijske programe Janu{ Levandovski, nagovestio je da je jedna od mogu}nosti porez na bankarske finansijske transakcije koji bi Evropska unije direktno nametnula. Me|u drugim idejama su porez na vazdu{ni saobra}aj ili na ispu{tawe ugqendioksida u amtosferu.

RUSIJA

Mawe zaga|ewe u Moskvi MOSKVA: Broj po`ara koji ve} danima besne {irom Rusije smawuje se, a i situacija sa zaga|ewem vazduhom u Moskvi se popravqa.”U najskorije vreme o~ekuje se smawewe nivoa zaga|enosti vazduha u Moskvi. U ovom trenutku nivo zaga|ewa ne prema{uje gorwe dozvoqene granice.

Pogodni vremenski uslovi i preme{tawe vazdu{nih masa omogu}i}e stabilizaciju ekolo{ke situacije”, rekla je na~elnik informativnoanaliti~kog Odseka “Moskomonitoringa” Jelena Ijezina, preneo je Itar-tass. U glavnom gradu Rusije temperatura je u dostizala i 39 stepeni, {to je doprinelo da ovo leto u Rusiji bude ozna~eno kao najvrelije za posledwih 130 godina od kada se vodi evidencija. Po`ari, me|utim, besne ne samo u okolini Moskve, ve} na teritoriji ~itave Rusije.

IRAK

Ubijeno osam ira~kih vojnika BAGDAD: U eksploziji bombe poginulo je osam ira~kih vojnika, dok su ~etvorica rawena u severnoj provinciji Dijala, saop{tila je policija. Bomba je eksplodirala u ranim jutarwim ~asovima kada su vojnici pretra`ivali ku}u u gradu Sadija, severoisto~no od Bakube, prestonice provincije Dijala, pre-

nela je agencija Rojters. Policijski izvor je saop{tio da su vojnici u{li u ku}u jer su dobili informaciju da se u woj dr`e taoci. U eksploziji je ku}a potpuno uni{tena.

Napetost u Iraku poja~ala se posle parlamentarnih izbora odr`anih 7. marta, na kojima nijedna strana nije osvojila potrebnu ve}inu.

RUANDA

Kagame ubedqivo pobedio KIGALI: Predsednik Ruande Pol Kagame osvojio je 93 odsto glasova na predsedni~kim izborima i obezbedio drugi sedmogodi{wi mandat na mestu {efa dr`ave, saop{tila je Nacionalna izborna komisija.

Izbori su odr`ani u ponedeqak, a odziv bira~a bio je 95 odsto, prenele su agencije. Kagame je bio ubedqivi favorit me|u ~etiri predsedni~ka kandidata. On je na prethodnim izborima 2003. godine, prvim posle genocida 1994. godine, pobedio sa 95 odsto osvojenih glasova, a na vlasti je prakti~no od 1994, kada je wegova pobuweni~ka vojska pobedila i okon~ala pokoq etni~kih Tutsa i umerenih Hutua, u kojem je ubijeno oko 800.000 qudi.

(Tanjug)

^E[KA

Izglasano poverewe vladi

Abu Bakar Ba{ir

PRAG: Dowi dom ~e{kog parlamenta izglasao je poverewe novoj vladi Petra Ne~asa, koja poku{ava da drasti~no smawi potro{wu i sprovede korenite reforme. Sada{wa koaliciona vlada, koju ~ine Gra|anska demokratska stranka desnog centra, konzervativni TOP 09 i centri-

sti~ka stranka Javni poslovi, ima najve}u ve}inu od svih vlada od osnivawa ^e{ke Republike 1993. godine. Te stranke su na parlamentarnim izborima, odr`anim 28. i 29. maja, osvojile 118 od ukupno 200 poslani~kih mesta u dowem domu parlamenta, javio je Rojters.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ASIF ALI ZARDARI Pakistanski predsednik Asif Ali Zardari poku{ao je da opravda svoja putovawa u inostranstvo u trenutku kada se wegova zemqa suo~ila s velikim poplavama. Izlo`en kritikama, Zardari je prekinuo putovawe u Britaniju i Francusku i vratio se ku}i rekav{i da je time hteo da privu~e pa`wu me|unarodne javnosti na te{ko}e s kojima se suo~ava zemqa.

GVIDO VESTERVELE [ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele izjavio je da, prilikom putovawa u zemqe gde se homoseksualnost tretira kao krivi~no delo, `eli da ide bez svog partnera Mihaela Mronca. “Mi `elimo da podr`avamo toleranciju u svetu, ali ne `elimo da se (na{im pona{awem) postigne suprotno...’’, rekao je Vestervele. U 75 dr`ava sveta se homoseksualnost tretira kao krivi~no delo.

KETRIN E[TON Evropska komisija odlu~ila je ju~e da Pakistanu, koji su pogodile katastrofalne poplave, uputi dodatnu pomo} od deset miliona evra. Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izrazila je saose}awe sa `rtvama katastrofalnih poplava i spremnost EU da Pakistan podr`i i finansijski i politi~ki.

Gomila kovanog novca koji niko ne `eli VA[INGTON: Nov~i}i od jednog dolara, ~ija se vrednost procewuje na preko 1,1 milijardu i koji bi, pore|ani jedan na drugi, prestigli sedam puta razdaqinu od Zemqe do Me|unarodne kosmi~ke stanice, nastavqaju da se gomilaju u skladi{tima Federalne rezerve SAD jer Amerikanci vi{e vole papirne nov~anice. O~ekuje se da }e u narednih {est godina ova gomila uskladi{tenog kovanog novca dodatno narasti i dosti}i vrednost od ~ak dve milijarde dolara. Ovaj trend bi se jedino mogao zaustaviti odlukom Kongresa kojom bi se povukle iz opticaja sve nov~anice od jednog dolara ili stopirala daqa izrada nov~i}a, pi{e londonski “Telegraf”.

Gomilawe nov~i}a po~elo je pre tri godine, kada je ameri~koj kovnici nalo`eno da svake godine izradi po ~etiri nova tzv. predsedni~ka nov~i}a, iako se ve}ina pret-

hodno izra|enih kovanica jo{ uvek nalazila u vladinim skladi{tima.

Od pokretawa raznih programa kovanog novca, ameri~ka kovnica je izdala blizu ~e-

tiri milijarde nov~i}a. Samo od 2007. u opticaj je pu{teno 1,7 milijardi nov~i}a od jednog dolara, dok je u istom periodu potro{eno oko 30 miliona dolara za promociju kovanog novca.

Zamena papirnih nov~anica od jednog dolara kovanim novcem ima za ciq u{tedu od 500 do 700 miliona dolara godi{we, budu}i da nov~i}i traju neuporedivo du`e od papirnog ekvivalenta. [ira upotreba nov~i}a, me|utim, pokazala se veoma problemati~nom.

Amerikanci ne vole da ih koriste jer strahuju da ih prodavci ne}e prihvatiti, dok ih prodavci ne zadr`avaju jer veruju da ih potro{a~i izbegavaju.

“Amerikanci robuju navikama”, ka`e direktor Ameri~ke konvnice Edmund Moj. “Navikli su na papirne nov~anice. Nemaju naviku da koriste nov~i}e u svakodnevnim transakcijama”, rekao je on.

GR^KA

~etvrtak12.avgust2010.

c m y

BALKAN

DNEVNIK

23

PATRIJARH SRPSKI IRINEJ

Mawi buyetski deficit ATINA: Gr~ka je u prvoj polovini ove godine smawila buxetski deficit za 39,7 odsto na godi{wem nivou, ne{to vi{e od ciqa

Jorgos Papandreu

koji su za tu te{ko zadu`enu zemqu postavili weni zajmodavci, Evropska unija i Me|unarodni monetarni fond (MMF), objavilo je

gr~ko ministarstvo finansija.

Evropska centralna (ECB), MMF i EU odredili su Gr~koj ciqano smawewe buxetskog deficita za 39,5 odsto za prvih {est meseci, podsetile su agencije. Da bi ispunila taj uslov, vlada Jorgosa Papandreua bila je prisiqena da smawi svoju potro{wu za 10 odsto, {to je ostvareno uglavnom kroz smawewa plata dr`avnih slu`benika i penzije.

Vladine mere {tedwe izazvale su `estoke proteste {irom zemqe, a najvi{e u glavnom gradu, Atini.

Ciq Gr~ke je da ostvari planirano ambiciozno smawewe buxet-

skog deficita u ovoj godini za 5,5 odsto - na 8,1 odsto bruto doma}eg proizvoda. Podaci o prihodima, me|utim, i daqe ne{to zaostaju za o~ekivawima - zabele`en je rast prihoda od poreza za tek 4,1 odsto, u pore|ewu sa ciqanih 13,7 procenata.

Podaci koje je obelodanilo gr~ko ministarstvo ve} su pro{le sedmice predo~eni zvani~nicima ECB, MMF i EU, koji su odlu~ili da Atina mo`e da ra~una na isplatu narednih devet milijardi evra vredne tran{e kriznog zajma u septembru. To je druga tran{a trogodi{weg ukupno 110 milijardi evra vrednog paketa pomo}i za tu zemqu. EU i MMF su u maju spasili Gr~ku od bankrota po~etnom iwekcijom 5,5 milijardi evra od MMF-a i 14,5 milijardi evra od evropskog bloka dr`ava.

RUMUNIJA

Pove}awe cena izazvalo inflacioni udar BUKURE[T: Rumuniju je u julu zahvatio talas poskupqewa, cene su u proseku pove}ane za 2,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, {to je dovelo do inflacionog udara. Najve}i porast cena u julu zabele`en je kod vo}a, vode, struje, gasa, telefonskih usluga, `elezni~kog prevoza, usluga. Cene hrane su pove}ane ukupno za skoro dva procenta, {to se dovodi u vezu i s nedavnim poplavama koje su pogodile vi{e provincija u isto~nom delu zemqe.

Prema podacima statisti~kog zavoda Rumunije, inflacija je po~etkom ovog meseca na godi{woj

osnovi dostigla 7,14 odsto, prenela je novinska agencija A|erpres. Najnoviji udar na xepove gra|ana se o~ekivao, po{to je po~etkom meseca vlada odlu~ila da pove}a PDV sa 19 na 24 odsto, kako bi popunila mawak u polupraznoj dr`avnoj kasi. To je bio jedan od preduslova za dobijawe nove tra{e kredita od Me|unarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih institucija. To bi trebalo, kako se procewuje, u ovoj godini da dovede do smawewa buxetskog deficita na 6,8 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

HRVATSKA

Uhap{ena Sanaderova saradnica ZAGREB: Vlasnica hrvatske agencije Fimi medija Nevenki Jurak uhap{ena je i odre|en joj je jednomese~ni pritvor zbog sumwe da je fiktivnim ra~unima o{tetila dr`avu za 16,5 miliona kuna (2,285 miliona evra). Hrvatski mediji isti~u da bi ta afera mogla ugroziti i biv{eg premijera Ivu Sanadera, koji je do sada pomiwan u jo{ nekim aferama zbog koji su u zatvoru zavr{ili pojedini direktori dr`avnih preduze}a, pa i biv{i vicepremijer Damir Polan~ec. Nakon {to je u ponedeqak uve~e Nevenka Jurak, bliska prijateqica direktora Carinske uprave Mladena Bari{i}a, privedena s jo{ dva lica, protiv wih je ju~e podignuta krivi~na prijava.

Kancelarija za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala je za wu i za tre}eoptu`enu Anitu Lon~ar-Pape{ zatra`ila jedno-

Nevenka Jurak

mese~no zadr`avawe u pritvoru, {to je istra`ni sudija nakon saslu{awa i odobrio. Protiv Jurakove, wene saradnice Anite Lon~ar-Pape{ i Bojana Dimi}a bili su pod istragom zbog nezakonitosti u poslovawu vi{e kompanija u

dr`avnom vlasni{tvu s trgova~kim dru{tvom Fimi medija.

U celu pri~u, prema pisawu hrvatskih medija, ume{ani biv{i premijer Ivo Sanader. Sanader je 2007. sazvao sastanak u vladi kome je prisustvovalo 20-ak direktora i {efova dr`avnih kompanija.

Wima su Sanader i Bari{i} tada rekli da bi bilo po`eqno da posluju s Nevenkom Jurak, nakon ~ega je “Fimi medija” po~ela dobijati poslove od dr`ave vredne vi{e miliona kuna.

Procvat “Fimi medije” po~eo je dolaskom HDZ-a na vlast 2003, a zavr{io 2009. kad je Jadranka Kosor naredila da se svi ugovoreni poslovi s tom kompanijom moraju obustaviti.

CRNA GORA

Borba na Fejsbuku za o~uvawe srpskog jezika PODGORICA: Najpopularnija dru{tvena internet mre`a Fejsbuk postala je mesto na kojem se vodi “borba” za opstanak srpskog jezika u Crnoj Gori, pod sloganom “Crnogorci, za{titimo srpski jezik na popisu 2011. godine”.

“Srpski pi{em, srpski zborim, svakom gromko govorim. Narodnost mi srbinska, um i du{a slavjanska” - stihovi su Petra II Petrovi}a Wego{a, koji su osnovni moto ove grupe na Fejsbuku. Grupa je stekla na stotine pristalica, koji u komentarima podse}aju da se dve tre}ine gra|ana Crne Gore na posledwem popisu izjasnilo da govori srpskim jezikom. U komentarima se isti~e da su Crnogorci ponosni ina srpski jezik, na kojem je ispisana wihova slavna istorija, a na stranicama se mogu na}i i brojni novinski tekstovi u kojima se optu`uje vlast da diskrimini{e dve tre}ine gra|ana Crne Gore, kao i poziv na otpor takvoj diskriminaciji. Povod za otvara-

Be}ir Vukovi}

we ovakve stranice na Fejsbuku je nedavno usvojeni izmeweni Zakon o op{tem obrazovawu, kojim je crnogorski jezik uveden u obrazovne institucije, uprkos protivqewu opozicije. Opozicioni poslanici nisu `eleli da u~estvuju u toj od-

luci pa su napustili zasedawe.

Prethodno oni su podneli amandmane, u kojima su ukazivali na besmislenost takve odluke, s obzirom na to da nema uslova za izvo|ewe nastave na crnogorskom jeziku i da oni ne}e postojati u naredniih 10 do 15 godina. Ova skup{tinska odluka izazvala je o{tra reagovawa u javnosti, a Dru{tvo srpskih pesnika Crne Gore i Hercegovine je ocenilo da se radi o progonu srpskog jezika i nastavku antisrpske politike. Predsednik tog dru{tva Be}ir Vukovi} je izrazio uverewe da }e Evropa odbaciti ovakve poku{aje vlasti. “Samo se u Crnoj Gori mo`e desiti da isti jezik istim jezikom gone i proteruju i pi{u zakon koji taj isti jezik diskrimini{e, iako wime govori dve tre}ine stanovni{tva, na ~elu sa predsednikom svih gra|ana (Filip Vujanovi}) koji srpskim jezikom potpisuje diskriminaciju istog tog jezika”, rekao je Vukovi} za podgori~ki “Dan”.

SPC ne mewa stav o MPC BEOGRAD: Patrijarh srpski Irinej negirao je ju~e postojawe bilo kakvih pregovora ili promena stava u odnosima prema kanonski nepriznatoj Makedonskoj pravoslavnoj crkvi (MPC). “Nema pregovora

Patrijarh Irinej

ni o kakvom pomirewu, a da je sre}e do ovakve situacije kakva je ve} niz godina nije trebalo ni da do|e”, rekao je patrijarh Tanjugu. Patrijarh Irinej je, tako|e, rekao da beogradski advokat Toma Fila, koji je bio s ma-

kedonskim ambasadorom u Beogradu Qubi{om Georgievskim u poseti Patrijar{iji, nije wegov savetnik, kako su ga predstavii skopski mediji. Tom prilikom je, rekao je vrhovni poglavar SPC, vo|en razgovor u kome nije bilo re~i o pomenutim odnosima. Fila, koji je predstavqen kao savetnik patrijarha SPC Irineja, za nacionalnu televiziju “Kanal 5” iz Skopqa izjavio je ovih dana da su pregovori dve crkve jedini na~in za re{avawe vi{edecenijskog spora. Ambasador Georgievski je za TV “Kanal 5” rekao je da je ideja tek za~eta i da bi konkretnih rezultata moglo biti tek nakon odmora, u septembru. Kanonski nepriznata MPC se 1967. odvojila od SPC, u ~ijem je sastavu bila, i proglasila autokefal-

nost, ali je ni do danas nije priznala nijedna pomesna pravoslavna crkva.

SPC je godinama poku{avala da re{i pitawe raskola sa eparhijama u Republici Makedoniji.

Odr`ano je mno{tvo sastanaka sa predstavnicima otcepqenih eparhija, a ti susreti su doprineli da se u Ni{u 17. maja 2002. godine, postigne dogovor o prevazila`ewu raskola. Ovla{}eni predstavnici MPC su stavili potpis na postignuti dogovor, ali su potom, pod pritiskom tamo{we vlasti, odustali od dogovora, a odnos SPC i nepriznate MPC posledwih godina dodatno je “zategnut” zbog drasti~nih kr{ewa qudskih prava ohridskog arhiepiskopa Jovana (Vrani{kovskog) koji je u jedinstvu sa SPC. MPC Ohridska arhiepiskopija saop{tila je da nije informisana o postojawu bilo kakve lobisti~ke grupe koja }e raditi na re{avawu spora dveju crkava oko autokefalnosti, kao i da prihvata svaku dobru nameru u tom pravcu.

BOSNA I HERCEGOVINA

Dodik za razgovor doma}ih aktera BAWALUKA: Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik poru~io je ju~e da RS ne}e u~estvovati u procesu ustavnih promena u BiH u koji su ukqu~eni me|unarodni faktori, me|u kojima i ameri~ka ambasada u Sarajevu.

“Bilo kakve ustavne promene u BiH mogu biti rezultat dogovora legalnih predstavnika naroda u BiH, a na bazi razgovora vo|enih iskqu~ivo izme|u doma}ih aktera”, navodi se u Dodikovoj izjavi objavqenoj na sajtu Vlade RS. Dodik je ocenio da su u izve{taju stejt departmenta o borbi BiH protiv terorizma “iskrivqene ~iwenice” radi stvarawa preduslova za ustavne promene. On je istakao da je reakcija ameri~ke ambasade u BiH na stavove vlasti RS u vezi s tim pitawem “jo{ jedna potvrda da je izvor neta~nih ocena u izve{taju Stejt departmenta upravo u Sarajevu, a ne u Va{ingtonu”.

Ameri~ka ambasada u Sarajevu

prekju~e je saop{tila da izve{taj Stejt departmenta o borbi protiv terorizma predstavqa ta~an odraz stawa u BiH, upozoravaju}i da politizacija tog izve{taja ne donosi nikakvu korist.

Stejt department optu`io je vlasti RS da potkopavaju dr`avne institucije u borbu protiv terorzima, navode}i da je osnovni problem to {to decentralizovana dr`ava “ne mo`e Milorad Dodik da bude dovoqno efikasna u borbi protiv terorizma”. “Doborbe protiv terorizma centralidik je istakao da RS ~ini maksizacija nadle`nosti na nivo BiH. malne napore u suzbijawu ove “Na`alost, stvarnost je druga~ija, pretwe, kao da ni jednim svojim a upravo je policija RS dokazala potezom nije doprinela stvarawu svoju apsolutnu posve}enost borbi i ja~awu ekstremisti~kih pokreta protiv terorizma i u o~ima gra|au BiH koji predstavqaju bazu za na RS predstavqa jedinu strukturu potencijalne teroriste. Dodik kojoj veruju da }e u toj borbi dati tvrdi da bi neupu}eni lako mogli svoj maksimum”, zakqu~io je Doste}i utisak da je kqu~ uspe{ne dik. Milorad Dodik

I TO SE DOGA\A

Rekonstruisali pogre{nu zgradu SREBRENICA: Na tenderu za obnovu zgrade Centra za socijalni rad u Srebrenici, za izvo|a~a radova odabrana je jedna gra|evinska firma iz Bratunca. Po dobijawu posla, radnici ove firme do{li su pred zgradu Fonda zdravstvenog osigurawa, poznatiju kao “Socijalno” i odmah montirali skele i savesno prionuli na posao. Tek posle otkrivawa krova, shvatili su da rade na pogre{noj zgradi, javqaju bosanski mediji. Reagovali su na taj na~in {to su o svom tro{ku postavili krovnu kon-

strukciju i limeni krov, a zatim pre{li na obnovu zgrade koju su dobili na tenderu - objekt Centra za socijalni rad.

Rekonstrukciju oba objekta radnici bratuna~ke firme zavr{ili su na vreme, s tim {to su zgradu “Socijalnog” renovirali gre{kom. Zaposleni u Fondu za zdravstveno osigurawe su sve vreme mirno gledali i }utali jer nisu hteli, kao dobri doma}ini, da ometaju svoje dobro~initeqe u poslu, iako su znali da je u pitawu gre{ka.

UKRATKO Helikopter prisilno sleteo ATINA: Helikopter gr~kog vazduhoplovstva imao je ju~e, zbog kvara, prinudno sletawe u kamenitom predelu ostrva Anafi, pri ~emu nije o{te}en, niti su stradala tri ~lana posade. Kako prenosi gr~ka agencija ANA, helikopter B-205 je, oko 9 sati, sa aerodroma na Santoriniju krenuo na trena`ni let, ali je pilot, ve} posle nekoliko kilometara, osetio da motor ne radi kako treba. Odlu~io se na sletawe na te`ak teren i u tome uspeo.Tek nakon prebacivawa helikoptera u bazu, nadle`ne tehni~ke slu`be }e utvrditi uzrok kvara.

obaqu Crnog mora umrle ~etiri osobe, a veliki broj je prevezen u bolnice, prenosi danas agencija Mediafaks. Temperatura je u toj oblasti i danas iznad 35 stepeni Celzijusa. U bolnicu u Konstanci u posledwa 24 sata je stiglo i 85 dece izme|u dve i ~etiri godine koja su predugo bila na suncu na crnomorskim pla`ama. Crnomorske pla`e su prepune, iako lekari neprestano upozoravaju na opasnost dugog izlagawa suncu izme|u 11 i 17 sati. Talas velikih vru}ina tokom dana i tropskih no}i je zahvatio ju`na podru~ja Rumunije po~etkom avgusta. Ju~e je objavqeno upozorewe da }e do subote u celoj Rumuniji temperatura biti vi{a od 36 stepeni.

^etiri `rtve vru}ina

Rekordna turisti~ka poseta

BUKURE[T: Od vru}ine su u posledwa 24 sata u rumunskom pri-

TIRANA: Turizam je za kratko vreme postao jedna od

glavnih privrednih grana u Albaniji i ove godine se o~ekuje rekordna poseta stranih gostiju, izjavio je premijer Saqi Beri{a. Predsenik vlade Albanije je istakao da se prihod od turizma pro{le i ove godine pove}ao ~ak za 60 odsto. To je mnogo vi{e nego {to je to bio slu~aj prethodnih godina, prenela je novinska agencija ATA. Albaniju je 2004. godine posetilo svega 300.000 stranih turista, a pro{le godine ~ak tri miliona, tvrdi predsednik vlade. Ova godina bi trebalo da bude rekordna. Tako je u prvoj sedmici ovog meseca u zemqu u{lo ~ak 35 odsto vi{e turista nego u istom periodu 2004. godine. Albanija je decenijama bila najzatvorenija zemqa u Evropi i turizam je po~eo da se razvija tek posle pada komunisti~kog re`ima po~etkom pro{le decenije.

24

EKOLOGIJA

~etvrtak12.avgust2010.

DNEVNIK

NOVA UREDBA SMAWILA EKOLO[KE TAKSE

Hiqadarka za ve{-ma{inu Nova uredba kojom se smaweuju ekolo{ke takse na pojedine vrste elektri~nih i elektronskih ure|aja primewuje se od 7. avgusta. Ovim dokumetnom uvedene su fiksne ekolo{ke takse za pojedine proizvode umesto naplate po kilogramu. Uz tom novom uredbom se rok za uplatu takse u Fond za za{titu `ivotne sredine produ`ava sa 15 na 45 dana. To, zapravo zna~i, da }e se ekolo{ka taksa za pr-

PO[UMQAVAWE KIKINDSKOG IZLETI[TA

Simi}ev sala{ o~ekuje hiqade sadnica Na jednom od najpoznatijih kikindskih izleti{ta, Simi}evom sala{u, do kraja godine bi trebalo da bude po{umqeno gotovo 11 hektara. Predstavnici Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu grada” potpisali su ugovor sa pokrajinskim sekretarijatom za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvotvo kojem je obezbe|eno 1.300.000 dinara za ure|ewe sala{a. Direktorka „Direkcije za izgradwu grada” Edita Divkovi} istakla je da se radi o projektu vrednom 2,8 miliona dinara.

- Od pokrajinskog sekretarijata tra`ili smo 1,9, a dobili 1,3 miliona dinara - ka`e Edita Divkovi}. -. Novac koji nedostaje obezbedi}emo prodajom drve}a s obzirom na to da je projektom predvi|ena se~a odre|enog broja stabala na Simi}evom sala{u. Ovim projektom bi}e ure|eno i po{umqeno 8,9 hektara od ukupno 11 hektara na koliko se prote`e ovo izleti{te. Nakon {to se raskr~i staro i polomqeno drve}e planirano je sa|ewe sedam hiqada dvogodi{wih sadnica hrasta lu`waka i 6.660 jednogodi{wih bagremovih mladica.

Ure|ewe Simi}evog sala{a zapo~e}e na jesen, a osim sadwe ovaj prostor bi}e o~i{}en od {ibqa, gqiva i insekata.

Rok za zavr{etak radova je mesec dana.

A. \.

va tri meseca 2011. godine pla}ati do 15. maja iste godine.

Kako je izjavio dr`avni sekretar Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa Bojan \uri}, ekolo{ka taksa za ve{-ma{ine je sada je 1.000 dinara, umesto dosada{wih 1.800 dinara, za kombinaciju fri`idera i zamrziva~a 1.400 dinara, dok je taksa za zamrziva~e 1.200 dinara. Za male ku}ne aparate zadr`ana

je taksa od 60 dinara po kilogramu pa tako ekolo{ka taksa na fen za kosu iznosi oko 25 dinara. Po \uri}evim re~ima, prethodnim re{ewem naplate takse po kilogramu proizvoda dolazilo je do nelogi~nosti, pa je recimo taksa za ve{-ma{inu uvezenu sa Dalekog istoka, te{ku oko 50 kilograma, bila ni`a nego za kvalitetnu ma{inu za ve{ te{ku 70 kilograma, iza koje ostaje

veoma kvalitetan materijal za recikla`u.

Ina~e, naplata ekolo{ke takse u Srbiji na elektri~ne i elektronske ure|aje, baterije, akumulatore, otpadna uqa i proizvode sa azbestom po~ela je 1. aprila ove godine. Na ekolo{ku taksu ne pla}a se porez na dodatu vrednost, a preduze}a koja budu izvozila robu dobi}e povra}aj novca koji je napla}en za taksu.

OD 17. DO 24. AVGUSTA U NOVOM SADU

Evropska nedeqa mladih U organizaciji Kreativnoedukativnog centra studenata i saradwu s Fakultetom tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, od 17. do 24. avgusta bi}e odr`an Green Week: “Act Now - Change the Future” u okviru festivala Evropske nedeqe mladih.

Na ovom festivalu u~estvova}e stotinak studenata iz Evrope, a planirane aktivnosti odvija}e se na FTN-u i na terenu.

Povezivawe qudi, kulture i ideja Evropska nedeqa mladih u Novom Sadu - eYouwins je najve}i tematski omladinski festival u Srbiji posve}en mladima Srbije, Evrope i sveta, a ciq je povezivawe qudi, kultura i ideje, te podsticawe kreativnosti i promovisawe evropskih vrednosti me|u mladima u Srbiji. eYouwins je osnovan 2006. godine, do sada je u razli~itim aktivnostima u~estvovalo vi{e od 5000 mladih qudi, a Novi Sad je posetilo vi{e od 400 mladih iz 25 evropskh zemaqa.

Kako se o~ekuje, festival }e otvoriti ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli}.

Moto i naslov Green Week in Novi Sad: Act Now - Change the Fu-

ture inspirasan je va`no{}u vrednosti i zna~aj koncepta harmoni~ne koegzistencije ~oveka i prirode, kao i da mladi budu svesni izazova odr`ivog razvoja i klimatskih promena. Tako }e

u~esnici istra`ivati qudske, socijalne i obrazovne aspekte ovog va`nog pitawa kroz diskusije, radionice i konferencije.

Misija greenWinsa je promovisawe zelenog na~ina `ivota i potencijala koji le`i u harmoni~nom odnosu izme|u qudi i `ivotne sredine. Razgovara}e se o temama vezanim za klimatske promene, ekologiju i odr`ivi razvoj, a uz to bi}e promovisan li~ni razvoj svih u~esnika.

Kqu~no je negovawe ose}aja `ivotne sredine i odgovornosti u zajednici i nastavqawe aktivnosti na lokalnom i globalnom nivou vezanim za odr`ivost i za{titu `ivotne sredine.

Tokom festivala bi}e odr`ana interaktivna predavawa i radionice, a razgovara}e se o recikla`i, klimatskim promenama, upotrebi energije i vode, kreativnoj upotrebi otpada. Deo programa odvija}e se na Fru{koj gori, kako bi u~esnici stekli nova znawa o prirodi i na~inima da se smawi qudski nemar koji direktno uti~e na prirodu. Tokom festivala bi}e organizovane i dve velike eko-akcije: prikupqawe elektronskog otpada u Novom Sadu i wegova recikla`a, te ~i{}ewe i ulep{avawe kampusa Univerziteta u Novom Sadu.

D. Mla|enovi}

BORBA ZA ZA[TITU EVROPSKE PRA[UME

Zaustaviti se~u drve}a ^etvorica aktivista me|unarodne ekolo{ke organizacije Grinpis su sa krova Ministarstva `ivotne sredine u Var{avi spustili ogroman transparent „Volim pra{umu“. Na taj na~in ekolozi iz raznih evropskih zemaqa poku{avaju da upozore na sumornu budu}nost posledwe o~uvane pra{ume od Urala do Atlantika, Bjalovjeske pra{ume, koja se prostire na granici Poqske i Belorusije i posledwe je uto~i{te nekih retkih za{ti}enih `ivotiwskih i biqnih vrsta. Ekolozi o~ekuju da }e biti zaustavqena se~a drve}a dok ne budu gotovi novi planovi za{tite pra{ume, a da }e eksploataciju drveta svesti samo na potrebe lokalnih `iteqa.

Grinpis se ve} `alio Evropskoj komisiji na Poqsku zato {to dozvoqava se~u drve}a i u vreme kada se u pra{umi gnezde ptice, {to kr{i propise Evropske unije. Zahtevaju da se godi{we eksploati{e maksimalno 30.000 kubika drveta. kolike su potrebe okolnih op{tina, a ne 100.000 kolikoje dozvoqeno sada.

Ekolozi se ne sla`u ni s pro{irewem za{ti}ene zone pra{ume koje }e udvostru~iti povr{inu tog nacionalnog prirodnog rezervata sa 100 kvadratnih kilometara na 220 kvadratnih kilometara, ali u nekoliko zona, jer se tako razu|eni teren ne mo`e efikasno {tititi, a pove}avaju se i tro{kovi patrola na granicama tih sektora.

VRAWE PREDWA^I U SRBIJI

Proterane plasti~ne kese Od septembra }e Vrawe biti prvi grad u Srbiji bez plasti~nih kesa, ~ime }e biti sprovedena nedavna odluka Gradskog ve}a o zabrani kori{}ewa PVC ambala`e za pakovawe bakaluka, vo}a, povr}a i drugih proizvoda. Odluka o zabrani kori{}ewa PVC kesa ovih dana biti dostavqena vlasnicima trgovinskih radwi i prodavnica.

Protiv onih koji se ne budu pridr`avali zabrane upotrebe plasti~nih kesa, od januara idu}e godine komunalna policija }e primewivati kaznene mere.

Ina~e, ova akcija u Vrawu je veoma dobro primqena i znatno pre zvani~ne zabrane,

pa ve} sad se u nekim prodavnicama roba pakuje u biorazgradive i kese od papira. ^lanica gradske vlade za za{titu `ivotne

PRIMENA BELE BIOTEHNOLOGIJE

Platan se raskomotio Aktuelne tropske temperature u Potiskom regionu nanele su brojne {tete biqnom svetu, a registrovane su i ~udne pojave. Zimzeleno drve}e, od ukrasnog {ibqa do jela, smr~a i borova, naglo se osu{ilo. Sli~na je situacija i s raznim vo}em, a najdrasti~nije su stradali orasi, s ~ijih

kro{wi je opalo sve li{}e, kao da je novembar.

Ovih dana i jedan se platan u be~ejskom parku kod De~ijeg dispanzera raskomotio na viskoj temperaturi. Naime, kora stabla je gotovo sva opala, dok li{}e jo{ uvek odoleva.

Dokad? Naredni dani }e pokazati.

V. Jankov

Korisni mikroorganizmi Bela biotehnologija je nau~ni termin za industrijsku proizvodwu supstanci sa mikroorganizmima u zatvorenim sistemima.

Deterxenti i proizvodi ku}ne hemije bili bi znatno druga~iji nego {to su danas kada se ova tehnologija ne bi, u sve ve}oj meri, koristila u proizvodwi wihovih kqu~nih sastojaka.

Belu biotehnologiju ~ine udru`ene biologija i tehnologija. Mikroorganizmi kao {to su gqivice, kvasac i bakterije proizvode potrebne supstance iz obnovqivih sirovina - melasa, skrob ili biqna uqa.

Taj vid proizvodwe slu`i da se sa~uvaju fosilni energetski izvori, a poma`u u za{titi prirodne sredine jer je

biolo{ki proces energetski veoma efikasan i odvija se na niskim temperaturama. Enzimi i limunska kiselino odavno su u upotrebi u deterdxntima za prawe ve{a, a sada se pridru`uju i biosurfaktanti - aktivne supstance za prawe biolo{kog porekla, koje nastaju delovawem kvasca i bakterija na obnovqive sirovine.

sredine u Vrawu Nela Cvetkovi}, naglasila je da je krajwe vreme da se zabrani upotreba plasti~nih kesa, ~ije je vreme razgradwe od 400 do ~ak 1.000 godina, kao i da se kese koje nisu od PVC-a u dodiru sa vlagom razgra|uju se za ~etiri do 12 meseci.

Za sada se u Srbiji biorazgradive kese proizvode samo u Novom Sadu, Jagodini i Vaqevu.

Da }e zabrana kori{}ewa plasti~nih kesa doprineti boqoj slici `ivotne sredine u Vrawu ukazuje i procena da se u prodavnicama, na dve pijace i na drugim mestima u Vrawu dnevno iskoristi vi{e od 70.000 plasti~nih kesa.

Mnoge zavr{e na ulicama, divqim deponijama, ali i na obalama Ju`ne Morave.

NA VELIKOM RATNOM OSTRVU

Ekolo{ki kamp

Na beogradskom Velikom ratnom ostrvu do 15. avgusta traje ekolo{ki kamp „Sa~uvajmo Dunav“. Studenti, u~esnici ovog kampa se, kroz razne radionice, upoznaju sa na~inima za{tite `ivotne sredine.

Program je uskla|en sa Me|unarodnom godinom biodiverziteta koju su proglasile UN i ove godine je zasnovan na studiji o nacionalnom parku \erdap.

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak12.avgust2010.

25

26

~etvrtak12.avgust2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav ocu NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispona, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847-034, 063/500-570.

3883

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

6672 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

6940

Radomiru Te{i}u - Milovanu Sahrana je danas, 12. 8 .2010. godine, u 15 ~asova, na Gorwem starom grobqu u Futogu. wegovi najmiliji: }erka Dragice sa porodicom i sin Dragan.

OG-2

Posledwi pozdrav

POTREBAN pekar. Telefon 063/512-465 6934 BEOGRADSKI KEJ 1, 0, 42. I sprat, CG. lo|a, ukwi`en, 49.000E, dagent.

Telefon 063/318-097.

6998

NOVO NASEQE, ukwi`en 2.5 stan od 71m2 na III spratu sa liftom po ceni 59.700. Telefon 6366952.

15006 LIMAN, Dom zdravqa, odli~an raspored, ukwi`en 2.5 stan od 71m2 na III spratu po ceni od 73.000. Telefon 064/220-95-65.

15007 CENTAR, odli~an, ukwi`en 3.0 stan, kod Alma{ke crkve od 71m2 na I spratu. Telefon 636-6952.

15008 GRBAVICA, noviji, ukwi`en 3.0 od 60m2 po ceni 68.000. Telefon 636-6952.

15009

BOSANAC - tra`im osobu udovicu van Novog Sada radi dru`ewa, mogu} brak. Telefoni: 1208952111098, 063/8853954, 063/8853-958.

6961

POVOQNO izdavawe luksuznih apartmana sa klimom, grad Hvar.

Telefon 00 385 21 717 076. 6048 BOKA KOTORSKA - izdajem sobe u Risnu, lepe pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250 m od mora. 6 EUR. Tel. 00382/32371 - 657.

6436

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482.

6454 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

6918 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

920

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

6919

KU]NI majstor, monta`e - demonta`e, kuhiwe, name{taj, sanitarije, rasveta, brave, {arke, roletne, kre~ewe, farbawe... Telefon: 065/6824-398.

6995

IZDAJEM jednosoban, komforan name{ten stan u Novom Sadu u Ulici cara Du{ana. Telefon 064/1849212.

6770 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretni6905 ne.com IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 63 m2 ugao ]irpanove ulice, Bulevara oslobo|ewa, lift, terasa, klima, Cena 220 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

6907 IZDAJEM name{tenu garsoweru 26m2 ul. \or|a Rajkovi}a, I sprat, deset minuta pe{ke od centra. Cena 140 E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

6909 IZDAJEM komfornu garsoweru, kablovska, ve{ ma{ina, strogi centar, [afarikova ulica. Telefoni: 064/11-36-076.

5993 IZDAJEM name{ten komforan jednosoban stan kod Sajma. Studentima. Telefon 063/125-76-32.

6755 IZDAJEM jednosoban name{ten stan - Futo{ki put. Cena 120E. 6807 Telefon 062/8022150.

IZDAJEM praznu garsoweru od 1. septembra, Nova Detelinara, Ul. Svetislava Kasapinovi}a, 30m2 sa terasom, 120E. Telefon: 064/001-6030.

6837 IZDAJEM name{ten stan u Novom Sadu dvema bruco{kiwama (Detelinara). Telefon 064/5687634.

6906 IZDAJEM lepu, name{tenu garsoweru u blizini univerziteta, na du`e vreme. Telefon 063/535852.

6935

IZDAJEM name{tenu malu garsoweru kod hotela Novi Sad 100E. Telefon 064/203-25-48 6938 IZDAJEM dvosoban stan od 60m2 u ul. Wego{evoj u Novom Sadu. Stan je u centru grada, prazan i useqiv. 021/461-966.

6939 IZDAJEM komforan jednoiposoban stan, Liman 4. Telefon 021/6350-106.

7043

NOVI SAD - samcu potrebna komforna name{tena soba, garsowera ili jednosoban stan, mogu} dogovor o kupovini stana do 50m2. Telefon 063/528-759.

6917

KUPUJEM jednoiposoban stan na Novom nasequ, veli~ine 40 50m2. Telefon 064/349-44-64.

6430

NOVO NASEQE, [onsi, ukwi`en, odmah useqiv stan od 53m2 po ceni od 46.400. Telefon 6366952.

15001

BULEVAR, useqiva, ukwi`ena garsowera na III spratu po ceni od 28.500. Telefon 064/220-95-65.

15002 DETELINARA, useqiv, ukwi`en 1.0 stan po ceni od 25.750.

Telefon 636-8429.

15003

GRBAVICA, nov, useqiv odli~an 1.5 stan od 40m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 06382-88-377.

15004 [IRI CENTAR, ukwi`en noviji 2.0 stan od 54m2 po ceni 53.500.

Telefon 636-6952.

15005

CENTAR, nov, useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 636-8429.

15010 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/5090-30.

6330

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine, ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/66109-16.

5843 USTUPAM zakup lokala i prodajem inventar i robu u butiku. @elezni~ka 50.

Telefon 064/2019185.

6301 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85495, 6618-846.

6398 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23.

7001 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefon 062/896-38-43 i 066/51-286-45.

7002

Milovanu

od porodica: \uki} i Stjepi}.

OG-3

Papetu

od: Lele, Nikole i Pal~ice.

7109

PRODAJEM ku}u bez posrednika, ulica Ru`in Gaj 26, Novi Sad. Telefon 6392-021.

5385 DVA PLACA po 13 ari na Tranxamentu - Petrovaradin. Mogu}nost delimi~ne kompenzacije za stan. Telefon 064/228-7731.

6937

IZDAJEM ili prodajem lokal 25m2, u novoj zgradi ul. Kosovska.

Telefon 060/452-64-18.

6754 IZDAJEM dvoiposoban stan za poslovni prostor, name{ten za kancelarije ugao ]irpanove i Bul. oslobo|ewa. Cena 250 E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

6910 IZDAJEM uli~ni lokal, 31m2, Augusta Cesarca 13, centar Novog Sada, kod zgrade Dalton blizina Futo{ke pijace. Telefon 063/593-372.

6963

OTKUPQUJEM automobile ispravne i havarisane. Dolazak, procena, isplata na licu mesta.

Telefoni: 064/150-1200, 021/824885.

6631 PRODAJEM zimsku prikolicu na Peru}a~kom jezeru, ima 4 le`aja i ful oprema. Telefon:063/8300-174.

6663

PRODAJEM generator 2000 Wati. Cena 300 evra. Telefon 021/838-227.

6895 PRODAJEM elevator marke "Lifam" 8m du`ine. Cena po dogovoru.

Telefon 021/838-227.

6893

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice povodom smrti dragog nam prijateqa

Posledwi pozdrav

Draganu Ruskaji Slavomira Porodica Ra{ka Ivanovi}a.

od: Jace, Mire, Mi{e i Bube sa porodicom.

7104

Posledwi kom{iji

pozdrav

7110

dragom

Draganu Milovanu od kom{ija: Bawac, Ili}, ]urgus, B. Ili}, Serdar, Svilokosi i ostalih.

Napustio si ovaj svet rano, tiho, hrabro, nenametqivo, uspravno, skromno, dostojanstveno, isto onako kako si i `iveo. Poruka koju nam {aqe{ je da budemo boqi, skromniji i da `ivot ima smisla.

S po{tovawem po~ivaj u miru.

Tvoj stric Macan, Sara i Vikica.

OG-4

OG-1

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

~etvrtak12.avgust2010.

Posledwi pozdrav

27

Tu`nim srcem javqamo da je preminuo na{ voqeni

Ruskaji Slavomir

Tata

1956 - 2010.

Bio si nam najve}a podr{ka u `ivotu. Oti{ao si na put bez povratka i ostavio nas u tuzi i bolu.

Zauvek }e{ `iveti u srcu svog prvenca Dragana, snaje Gabrijele i unu~i}a Luke i Dine.

Draganu Pavkovu Sahrana je danas, 12. 8. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Zlatka, sinovi Vawa i Sa{a.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

~ika Dragutinu Sawa, Branimir, Mina i Jelena.

7075

7107 7097

Posledwi pozdrav

Nema re~i kojima mogu opisati bol u srcu, jer je zauvek oti{ao na{ voqeni kum

od: Bate, Ne{e, @eqka i Coleta.

Radnici {pedicije "RD ExportImport" s tugom se opra{taju od dragog direktora

Posledwi pozdrav

7081

Dragutin Jevti}

Posledwi prijatequ

Ponosni smo {to si bio na{ prijateq.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Malom Pavkovu od Dejanovih prijateqa.

Adela, Dejan i Jelena Cvetini}, Dragan i Jelena Prole, Sr|an i Ivana Sekuli}, Veselko, Boris i Tawa Veselinov, Nenad i Vesna, Sale, Sini{a i Dragan.

pozdrav

dragom

Ruskaji Slavomiru 1956 - 2010.

Ruskaji Slavomira

Dragan Pavkov Pape

1956 - 2010.

Porodica Mi{ki}.

Posledwi pozdrav Mihajlo, Nikola, Vlada i Nina.

Goran, Aleksandar, Bojan i Sla|a.

od: sestre Tot Ane, zeta Vladimira, sestri}a Vlastimira i Zlatka sa porodicama.

7108

7096

7078

7076

Posledwi pozdrav najboqem prijatequ.

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Posledwi pozdrav dragom kumu

Ruskaji Slavomiru

Ruskaji Slavomiru

Posledwi pozdrav

Ruskaji Slavomiru Kikiju 7106

"Kad umoran zaspe i vi{e se ne probudi, jedino za ~ime `udi je da umesto bla`enstva i raja, vidi zoru kako rudi i sunce starog kraja".

Draganu Pavkovu od Gospojinke Staki} sa porodicom.

Porodice: Aleksander i Glavardanov.

Pape

Mira Barbari}.

7101

7098

7105

Posledwi pozdrav drugaru

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

od: ta{te Segedi Qubice, svastike Slavice, Marka i Oqe Jakovqev sa porodicom.

od porodice Petrovi}.

7079

Posledwi pozdrav prijatequ

7080

Posledwi pozdrav prijatequ

Dragan Pavkov Pape Po~ivaj u miru, Pape.

Draganu Pavkovu Nemawa, Bobana, Deja, Dina i Duca.

od porodica: Vla{kali}, Tucakov i Kapuran.

7103

7093

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice i na{eg \oleta povodom smrti wegovog sina

Opra{tamo se s tugom od na{eg

Draganu Pavkovu Papetu

~ika Dragutinu

od kumova, Sowe, Ivane i Borisa.

od: @arka, Sawe i Jelene.

7100

7102

S dubokim bolom javqamo da je 11. 8. 2010. godine u 82. godini preminuo na{ dragi

Ruskaji Slavomiru

Ruskaji Slavomiru

od porodice Lu~i}.

od porodice Francuski.

7089

7088

Po~ivaj u miru voqeni na{

Stanka Lazovi}a Dragana Pavkova Posledwi pozdrav od: Dragice, Ilije, Pera{a, Paje, Popa, \oleta, Bobe, Baxe, Doce, Ace, Mileta, Zokija, Voje, Josipa, Milorada, Gorana, Velibora i Stojanke.

7091

1926 - 2010.

Stevo Boki}

Sahrana je danas, 12. 8. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga i porodica.

7095

Dragane

Sahrana je danas, 12. 8. 2010. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

Tvoji: Rada, Duca, Sne`a, Batula i Nemawa i Nikola.

O`alo{}ena porodica Boki}.

7094

7074

28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak12.avgust2010.

3

Posledwi pozdrav najdra`em zetu i te~i

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

POMEN

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Draganu Pavkovu

Draganu Pavkovu

Draganu Pavkovu Ovo nije smelo da se desi.

Ve~no }emo te ~uvati u srcima.

Tvoji: tast Mileta i svastika Sa{ka sa porodicom.

Zauvek ostaje{ u srcima porodice Kanazir.

7077

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Qubomiru Peri{i}u

Zauvek si u na{im srcima.

Porodice: Dabeti} i Muratovi}.

Porodica.

7063

7073

Posledwi pozdrav svom velikom prijatequ

Ilija Dap~evi}

Posledwe zbogom

Brat Miladin sa porodicom iz Silba{a.

7072

7050

Posledwi pozdrav

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e drage tetke i babe

Zorke Vojinovi}

Papetu

1928 - 2010.

Kreja i Lela.

Draganu Pavkovu Papetu

Draganu Pavkovu

Drak~etu

O`alo{}eni: sestre Jeka i Danica, porodica Vojinovi} i ostala rodbina.

7083

7059

Posledwi pozdrav na{em voqenom

od porodice Tokin. od Darka Komatovi}a - Kome i wegove mame.

Posledwi dragom

Papetu

pozdrav

Drenka sa porodicom.

7069

7061

na{em

Posledwi pozdrav mom voqenom suprugu

Mili moj

7062

2 Dragoqube

TROGODI[WI POMEN

Uvek }emo te nositi u srcu. na{em voqenom, zaboravqenom

Mira i Lela.

TROGODI[WI POMEN

nikad

bol i prazninu koju si ostavio svojim odlaskom vreme ne le~i.

Tvoja neute{na Keka.

7085

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice povodom smrti na{eg dragog prijateqa i saradnika

6983

Draganu Pavkovu

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

Draganu Pavkovu

Brat Dejan, snaha Gordana i sinovica Nata{a.

Supruga Tatjana.

7067

7068

Dragoqubu Josimovi}u 1978 - 2007.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle kratke i te{ke bolesti u 34. godini napustio na{

Dragana Pavkova A.L. IMPEX i GREEN FARM.

Bog te pozva sebi gore, a nas vera bodri, uzeo te u rajske dvore i svod neba modri. ^uvaju te i u srcu te nose, tvoji najmiliji.

7086

Posledwi pozdrav

Oti{ao si kao lepi cvet u mladosti bujnoj, napustio ovaj svet u zori rujnoj.

Rajko Mi{ki} 1930 - 2010.

Sahrana je danas, 12. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Nevenka, }erka Stamenka, unuka Marija.

6982

Posledwi pozdrav

7046

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Dragan Pavkov Pape Sahrana je danas, 12. 8. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Draganu Pavkovu od kumova Slavice i Grge Vida~ak.

7090

Draganu Pavkovu

O`alo{}ena porodica: otac \or|e, majka Gordana, supruga Tatjana, brat Dejan i snaja Goca.

Sahrana je u petak, 13. avgusta 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Nade`da, sinovi Dragan i Sini{a sa porodicama.

Porodica Keleman.

7065

Dragutin Jevti}

7064

7042

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SE]AWE

Dana, 13. 8. 2010. godine navr{avaju se tri neute{ne godine od iznenadne smrti na{eg sina i brata

~etvrtak12.avgust2010.

Posledwi pozdrav mojoj baki

29

Voqenoj i nikada pre`aqenoj mami, baki i ta{ti

Marica Galeti} Dejana \isalova

ro|. Stoiqkovi} 12. 8. 1999 - 12. 8. 2010.

Milosavi

Istog dana iza}i }emo na Novo grobqe u 9 ~asova.

Sa qubavqu i po{tovawem Milan, Biqana i Jelena.

od: wenog unuka Nikole, Marine i Andreja.

O`alo{}eni: mama Nada, tata Ivan i brat Sa{a.

7024

6927

Dana, 16. avgusta 2010. godine navr{ava se godina od kako sa nama nije na{a draga supruga, majka, baka i ta{ta

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

Milosavi Mandi}

7021

posledwi pozdrav od: wene }erke Tawe, unuka Nikole i Du{ana, zeta Slobodana, snaje Marine i praunuka Andreja.

Sa velikim bolom opra{tamo se od na{e sestre

7018

Sa velikom tugom i bolom opra{tam se od moje voqene i nikad pre`aqene mame

Cvijeta Tepav~evi} Branislavu Marequ

ro|. Goranovi} Pomen }emo obele`iti u subotu, 14. avgusta 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Gojko Tepav~evi} sa porodicom.

od Babe ^avi}a sa porodicom.

7025

7014

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Milosave Ve~no o`alo{}ene: Milanka, Olga, Brana i Gorica.

7022

Posledwi pozdrav dragom ocu

Oti{la je u ve~nost na{a voqena baka

Milosave Mandi} Milosava Mandi}

Stevan Arseni}

ro|ena Dabeti} 1932 - 2010.

Marku

1954 - 2010.

Sahrana je danas, 12. 8. 2010. godine, u 16 ~asova, na mesnom grobqu u Rumenki.

od sina Martina sa porodicom.

Sahrana je danas, 12. 8. 2010. godine, u 15 ~asova, na Majurskom grobqu u Petrovaradinu.

7033

7048

7049

Nuo Marko

Pamti}emo te s qubavqu i ~uvati uspomene na sve drage trenutke provedene s tobom.

Unuka Sne`ana, zet Mita i praunuk Dimitrije.

O`alo{}ena deca.

Posledwi pozdrav voqenom ocu i suprugu.

Wena }erka Qiqana.

7015

Posledwi pozdrav

Sa neizmernom tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti, 10. avgusta preminula na{a mama, baka, ta{ta i prabaka

Qubomiru Peri{i}u Zauvek si u mom srcu.

Qubica Tomanovi}

Mitar Tomanovi}

12. 8. 2005 - 12. 8. 2010.

4. 9. 1981 - 4. 9. 2010.

U mislima uvek sa wima.

Supruga Slavica, sin Kole i }erka Marija sa porodicama.

Tvoje „Pa~e� unuka Milana.

7026

7032

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Porodica Tomanovi}.

6605

2000 - 2010.

Sahrana je danas, 12. 8. 2010. godine, u 11 ~asova, u Silba{u.

O`alo{}ena supruga Slobodanka, sin Sini{a i unuka Milana.

7030

i

ro|ena Dabeti} 1932 - 2010.

Sahrana je danas, 12. avgusta 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

SE]AWE

Aleksandar

Qubomir Peri{i} Brale

Milosava Mandi}

Ve~no o`alo{}eni: }erke Qiqana i Tawa, unuci Sne`ana, Milo{, Nikola i Du{an, zetovi Slobodan i Mita, praunuci Nata{a, Dora, Dimitrije i Andrej i snaja Marina.

Marica 1999 - 2010.

Galeti} Hvala Vam za sve, dragi moji roditeqi.

S qubavqu, Va{a k}erka Vasiqka - Vawa.

6854

7013

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 01.50

TV PROGRAM

~etvrtak12.avgust2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Izbliza Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Vesti Risarska pogodba - Du`ijanca 2010.

Vesti Svetkovine ^udesni svet Vesti @ivot paparaca, film 2. deo Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Voda Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz @ivopis Tabloid Vojvo|anski dnevnik Vesti iz kulture Klasik rok Gruvawe Nezvani gost, film Svetkovine

Art-boks (Panonija, 18.30) 06.00 07.30 08.00 08.10 09.00 10.15 10.20 11.00 12.30 14.00 14.40 15.30 15.50 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 20.00 20.25 20.35 22.00 22.30 22.40 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Jutarwi program Beli luk i papri~ica U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Barometar O~istimo Srbiju U ogledalu Situacije - Amerika kao Albanija, dok. program Vojvo|anske vesti Art-boks Vojvo|anske vesti Barometar Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice Glas Amerike

06.05 08.00 09.00 09.55 10.00 10.32 11.00 11.03 12.00 12.15 12.33 12.48 13.40 15.00 15.12 16.00 16.03 17.00 17.20 17.30 18.25 18.59 19.30 20.08 21.04 22.50 22.55 23.55 00.10 00.17 00.58

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Kamionyije Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vesti Kapti Dnevnik Sport plus U zdravom telu Porodica Soprano Letwi bioskop: Haklberi Fin, film Vesti Sat Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Turbulencija, film Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Katrinavil No}ni bioskop: Qubav i druge katastrofe, film

Loren Holi

Turbulencija Andoni Gracija

Nezvani gost Mo`e li neko zaista da `ivi u ku}i ne znaju}i ko u stvari sve u woj stanuje. Postoje li qudi sposobni da budu paraziti ne~ijeg prostora. Da li ste ~uli disawe koje dolazi iz va{eg ormara.

Uloge: Andoni Gracija, Monika Lopez, Fran~esko Garido, Mini Marks Re`ija: \ulijem Morales (RTV 1, 00.05)

06.35 07.00 07.25 08.15 09.10 09.35 09.50 10.35 12.10 12.30 12.40 13.05 13.15 14.00 14.30 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.30

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Omiqeni gradovi Zmajeve de~ije igre Paideja Vizuelni impulsi – K. Luki} Poslovni uspeh (ma|) @ivot paparaca, film 1. deo ^udesni svet Vesti (ma|) Ukrajinska panorama Tajna hrane: Lubenica Pod obru~em Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Pod obru~em Smrt ne zaboravqa nikoga, film 00.00 TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 11.40 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

08.00 09.30 10.00 11.00 13.45 15.30 16.00 17.00

Hrana i vino [ira, princeza mo}i Srbija koju volim Moja porodica Objektiv Misterije KGB Dva sveta Sprint Koncert Objektiv Ludaci Buntovnici Neon siti Objektiv Pres klub Radionica Neon siti Objektiv ( slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Dok. program Ludaci Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

Belgijska liga Fudbal mondijal magazin Ful Tilt poker ATP Masters Toronto Fudbal: Engleska – Ma|arska Premijer liga Ful Tilt poker ATP Masters Toronto 1/8 finala

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Stara Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

Rajan Viver je serijski ubica koji je osu|en na smrtnu kaznu zbog silovawa i ubistva pet `ena u Los An|elesu. Na putu do zatvora u kojem je trebalo da bude ubijen, Rajan uspeva da pobegne. Pro{le su dve godine i inspektor Aldo Hins kona~no uspeva da prona|e Rajana u Wujorku.

Uloge: Rej Liota, Loren Holi, Ketrin Hiks Re`ija: Robert Batler (RTS 1, 21.04)

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.55 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 23.20 23.25 02.35

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Crna ru`a Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Most Foks vesti Ninya ratnici Cirkus

DNEVNIK

c m y

30

KO[ARKA (@)

Izrael–Srbija

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Bi-Bi-Si na B92: Divovi Yaspera 14.00 Film: Gvozdeni put 2 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Nevaqali indijski majmuni 17.30 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.35 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 21.00 Film: Kao riba na suvom 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.25 Najja~i ostaju 01.25 Dr Hu 02.15 Ukqu~ewe u B92 Info

(RTS 2, 16.40) 06.02 06.41 06.55 07.09 07.14 07.27 07.34 07.58 08.23 08.30 08.50 09.08 09.14 09.39 09.53 10.01 10.30 11.00 11.30 11.58 12.06 12.35 13.07 14.05 14.24 14.42 14.48 15.13 15.27 15.51 16.00 16.33 16.40 18.30 20.31 21.00 21.58 22.28 23.01 23.32 00.01 00.25 01.20

Koncert za dobro jutro U zdravom telu Kuvati srcem: Lela Pavi} Datum Verski kalendar [umska {kola 2 Gomboce Tri medveda Ozi bu Romansirana botanika Ars praktika Dosije iks i oks Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Tuma~ewe kwi`evnog dela Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Vode Srbije Trag u prostoru Datum SO RTS Metropolis u Be~eju Trezor Romansirana botanika Ars praktika Dosije iks i oks Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Tuma~ewe kwi`evnog dela Tehnologija danas Enciklopedija Ovo je Srbija Datum Ko{arka (`) - Kvalifikacije za EP 2011: Izrael–Srbija, prenos Plivawe - EP, prenos @ivot i standardi Kapri Metropolis Mladi Srbije Ad libitum Hronika festivala “Tvr|ava teatar” Tehnologija danas Trezor ju~e Plivawe - EP

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Non-stop 13.30 Kefalica 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 Kefalica 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: [to vi{e to boqe 2 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Vetar u le|a, 11.00 Zdrava logika, 11.30 @ivot na Marsum 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.20 [ampioni, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Vremeplov, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou

Sla|a Deliba{i}

I to je `ivot U ve~era{woj emisiji pozabavi}emo se fenomenom zavidnosti me|u kolegama na estradi. Gosti: Goran Stoji~evi} Karamela, Sla|a Deliba{i} i Jellena.

Urednica i voditeqka: Aleksandra Simi} (Ko{ava, 21.00)

Yeki Karjo

Kao riba na suvom Dezire je vlasnik uspe{nog ribqeg restorana u Parizu.

U{togqen je, nervozan i nema ba{ mnogo sre}e sa `enama.

Kona~no, preko interneta upoznaje i zaqubquje se u prelepu Italijanki Mitrilu, koja prihvata wegov poziv da do|e i uda se za wega.

Uloge: Monika Belu~i, Mi{el Miler, ^eki Karjo, Dominik Pinon Re`ija: Herv Hadmar (B29, 21.00)

06.15 07.00 10.00 12.15 12.30 14.30 14.45 15.00 15.30 16.00 16.45 17.00 18.00 19.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.00

Silikonske lepotice Jutarwi program Film: Miris poqskog cve}a Siti kids Pali an|eo Siti Top {op U tu|oj ko`i Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Lola U sosu Nacionalni dnevnik Kursayije Sve za qubav Ni{ta za sakriti Crna hronika Film: Povuci, povuci, prosledi 01.45 Siti 01.55 Ekran

05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Sigma Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op PlejAda-Leto na Adi Jangce reka, 20 godina kasnije Telemaster Kliford Klinika I to je `ivot Arena, politi~ki tok {ou Luda ku}a Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak12.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON, PADOVI I ODBRANA DINARA

31 1

Pi{e: dr Dejan Jovovi} 07.00 09.15 10.20 11.15 12.00 12.15 12.30 13.15 14.20 15.05 15.35 16.20 17.10 18.30 19.30 20.10 21.05 22.05 22.40 23.20 00.05 Goja Toledo

01.50

Dobro jutro, Hrvatska Pet zvezdica ^arolije letewa Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Letwa slagalica Sutra je novi dan Hrvatsko podmorje A sad u Evropu!

Luda ku}a Hrvatska u`ivo ^arolija Dnevnik Apokalipsa - Drugi svetski rat, dok. serija Otvoreno Kratki susreti Dnevnik 3 Dr Haus Filmske no}i vesterna: 100 pu{aka, film Zvezdane staze

Beskrajan dan Filipo je zvezda italijanske televizije koji pravi dokumentarne serije o divqim `ivotiwama i prirodi. Posle zavr{enog snimawa na jednom ostrvu primoran je da ostane tamo i da ponovo pro`ivi iste dane...

Uloge: Antonio Albanese, Goja Toledo, Fabio de Lui|i, Asunsin Balager, Jakobo Disenta Re`ija: \ulio Manfredonija (Nova TV, 02.40) 07.55 08.20 08.40 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 20.05 21.00 23.10 23.55 00.20 00.50 01.50 02.40

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 02.00

Ju-gi-oh, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi i cvetno dru{tvo, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Na{a mala klinika Nejvi CIS IN Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Za~arani Beskrajan dan, film

Moj dnevnik Qubavni problemi Lov na Careve krstarice Gerouov zakon Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Skrivena deca Krv na na{im rukama Nebeski put ~aja Rembrantovo “Optu`ujem” Ohbergovi siro~i}i 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Skriveni svetovi: Podzemni Rim Lovci na naciste Tajm tim godina 10 Rat na Arktiku Rembrantovo “Optu`ujem” Ohbergovi siro~i}i

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Siroma{ne bogata{ice Hajduk Gnev u zoru Predsednikov ~ovek Ne verujem da si to ti Opasni `ivot crkvene bra}e 00.00 Erotski film 02.30 Slu{aju}i Betovena

06.00 Pol Blart: Policajac iz tr`nog centra 07.30 Neka igra po~ne 09.20 No}i u Rodanteu 10.55 Oluja rata 2 12.30 Pink: Fanhaus 13.30 A onda me je prona{la 15.10 Ona prava 16.45 Mali Zizu 18.25 Tr~i, debeqko, tr~i 20.05 Kadilak rekords 21.55 Qubavnici 22.50 Prkos 01.00 Terminator: Spasavawe 02.55 Kad brda pocrvene 04.15 Svila

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Specijalna isporuka Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Brixis Za Grejsinu qubav Mu` za iznajmqivawe Sudija Ejmi Ne{ Brixis Gardijan Medijum Zakon i red Tata za zamenu Bo`i}na pesma Ne{ Brixis

08.15 10.20 10.55 11.50 11.55 12.20 13.10 14.00 15.35 17.25 18.55 19.10 20.00 20.55 23.50 00.35 01.25 02.25

RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos Najlep{i urok Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina! ^ak CSI L.A. Dragnet 11. sat Astro {ou 11. sat

SERIJA

^ak

Dejvid Duhovni

SERIJA

Kalifornikacija Bil tra`i uslugu od Henka i zamoli ga da gostuje na Mijinom ~asu kreativnog pisawa.

Henk posle s lako}om osvoji seksi u~enice u Mijinoj devoja~koj {koli...

Uloge: Dejvid Duhovni, Natas{a Mekelon, Medlin Martin, Medline Zima, Demijan Jang, Ajvan Hejndler Re`ija: Bart Freundlih (HRT 2, 23,40) 07.55 08.05 08.20 08.40 09.05 09.30 09.40 09.55 10.20 11.55

19.00 20.43 21.20 22.55 23.40 00.10 00.50

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Porodica Adams Deksterova laboratorija Abeceda EU Iznad crte Hajdi Pismo, film Afrika, ~arobni kontinent, dok. serija Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Knez i devojka Vrhunska putovawa, dok. serija Budimpe{ta: EP u plivawu, prenos Mu}ke Bitange i princeze Ludo krstarewe, film Dedvud Kalifornikacija Zlo~ina~ki umovi Kineska pla`a

07.00 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 14.20 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 23.00 01.00 02.45 04.00

Pustiwska pobeda Intermeco 1 Pri~e veka Hladna soba Intermeco 2 Skretawe Trava Pri~e veka Trava Razbija~ Intermeco 3 Ubica cara Nedoli~no pona{awe Otac, sin i qubavnica Moj ~ovek Godfri Vrisak u no}i [pijuni na nebu

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00

Mama serijski ubica [oping Dim Pobuna u sredwoj {koli Bilo jednom na Sredwem zapadu Plavi u licu Najve}a igra ikad odigrana Veronika Gerin Privatni trenuci Dragocene ma{tarije

12.20 13.00 13.45 14.05 14.35 15.20 16.05 16.55

18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Dok s jedne strane odr`ava svoju la`nu vezu sa Sarom, ^ak upoznaje Lu, kojoj se jako svidi. Sara i ^ak odlaze na dupli spoj sa Eli i Kejptenom Avjusamom, a u me|uvremenu stru~wak za otrove poku{ava da pribavi {ifre...

Uloge: Zahari Levi, Ivon Strahovski, Yo{ua Gomez, Sara Lankaster, Adam Boldvin Autor: Yo{ [varc (RTL, 20.00)

Ivon Strahovski

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi?

Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Izgubqeni raj Pravo mesto zlo~ina Pobe}i od smrti U deli}u sekunde Auta po meri: Berlin Prqavi poslovi

08.30 09.30 11.30 12.00 13.00 13.45 14.45 19.00 19.10 20.00 21.00 22.45 23.45 23.55 01.25

Kowi~ki sport Plivawe Plivawe Plivawe Plivawe Fudbal Plivawe Fudbal Plivawe Fudbal Tenis Plivawe Svi sportovi Rvawe Svi sportovi

Devalvacija kao sudbina vo|ewe konvertibilnosti kao internacinarodne finasijske transakcije, ali se, prakti~onalnog instituta je za mnoge zemqe veoma no, kao slaba moneta ne kotira na svetskim berzaslo`en proces, naro~ito za one mawe razma. Kad }e se i koliko dinar ukqu~iti u me|unavijene, koje nastoje da se ubrzano razvijaju. Kasnirodne tokove, najvi{e zavisi od wegove stabilnoje odr`avawe jednom progla{ene konvertibilnosti na du`i rok, sticawe poverewa kod inostrasti jo{ je ve}i problem od wenog uvo|ewe jer je nih partnera, kao i rezultata sprovo|ewa potrebneophodna sposobnost nadle`nih organa da konnih ekonomskih reformi. troli{u nov~anu masu i odr`avaju razumnu traDominacija evra u na{oj privredi, tzv. evroi`wu preko kreditne, monetarne, fiskalne i invezacija, samo je posledica gubitka poverewa u nasticione politike. Daqe, {tedwom treba da se cionalnu valutu, gde dinar ne uspeva da se nametobezbedi dovoqna akumulacija za sprovo|ewe stane na doma}em terenu ve} vi{e decenija. Nepovebilne stope rasta privrede, produktivnosti i dorewe prema dinaru kao stabilnom novcu je narovoqne konkurentnosti na inostranim tr`i{ti~ito prisutno od po~etka devedesetih godina, kad ma. Zna~ajan je i politi~ki faktor, radi fukkcismo, u januaru 1994, imali najve}u ikada zabele`eonisawe pravne dr`ave i eliminisawe sive ekonomije.

Kao dalekose`na operacija, konvertibilnost nacionalne valute treba da bude krajwi ciq politike deviznog kursa.

Za taj koncept u ranijoj Jugoslaviji jednostavno nisu bili sazreli svi uslovi, a svi poku{aji progla{ewa konvertibilnosti zavr{avali su se neuspehom. Konvertibilnost se mo`e sprovesti administrativnim intervencijama ili primenom mera za slobodno delovawe mehanizma tr`i{ta. Ovaj drugi put je mnogo te`i, ali zato i jedino trajno efikasan.

Prvi poku{aj da dinar bude Ratni dinar izbegli~ke vlade iz 1917. konvertibilan u Kraqevini Jugoslaviji izvr{en nu hiperinflaciju u svetu (posle Ma|arske). Tad je 1921, ali zavr{en neuspehom posle dva meseca, je dinar gubio na vrednosti dva odsto na sat, 70 dok 1931. konvertibilnost nije trajala vi{e od dnevno, a inflacija je dostigla fantasti~nih 100 dana. Ina~e, dinar je bio konvertibilan u do313.000.000 posto na godi{wem nivou. ^iwene su ba tzv. ~istog zlatnog standarda, od 1873. do 1914, ogromne gre{ke u vo|ewu, pre svega monetarne pokao i ostale svetske valute. Nov~anica od 100 dilitike, {to je ostalo duboko u pam}ewu na{eg nara Privilegovane Narodne banke Kraqevine stanovni{tva.

Srbije, emitovana 1884, mewana je za 29 grama zlaDinar je, ina~e, u doba SFRJ i SRJ bio jedna od ta. najnestabilnijih valuta u svetu. U re`imu fikU SFRJ je obe}avano uspostavqawe konvertisnog kursa dinara od 1952. do 1998. izvr{ene su 23 bilnosti 1965, a dinar se tome najvi{e priblidevalvacije. Od 1965. do 1994. obavqeno je sedam de`io 1976. Dugoro~nim programom ekonomske stanominacija, a dinar izgubio ~ak 28 nula. Ove debilizacije iz 1982, konvertibilnost je bila jedan valvacije, pre svega zbog neelasti~nosti cena, od glavnih ciqeva, a nije realizovan. Na po~etku uglavnom, nisu bile efikasne za eliminisawe 1990, Jugoslavija je, kao prva socijalisti~ka zeplatnobilansnih, strukturnih i razvojnih neravmqa u svetu, proglasila konvertibilnost. Iako note`a, ve} su imale inflatorno dejstvo na kratak inflatorni dinar nikad nije gore stajao, izneti i du`i rok. Neki prora~uni su pokazivala da je u su argumenti da su uslovi za konvertibilnost saproseku svaki procent devalvacije dinara doprizreli zbog visokih devinosio rastu inflacije za znih rezervi i stawa vi{e od 0,3 posto, pa je, Dinar je bio konvertibilan platnog bilansa. Ali tad uglavnom, ve}i u~inak od 1873. do 1914, kao i ostale je o~eigledno bio izmebio na pove}awu cena newen redosled poteza i go samog izvoza. MMF desvetske valute. Nov~anica od nije se sa~ekalo da kon100 dinara Privilegovane Narodne valvaciju istura u prvi vertibilnost proiza|e kao „kriterijum izbanke Kraqevine Srbije, emitovana plan, iz ekonomske stabilizavr{ewa“ u programima 1884, mewana je za 29 grama zlata cije i transformacije i stabilizacije za zemqeostalnih nu`nih predu~lanice. Ona je redovan slova. Zato je konvertibilnost (unutra{wa) pozahtev MMF-a za „ispravqawe doma}ih i stranih sle 11 meseci suspendovana krajem godine, dok je cena, da bi se postigli kratkoro~ni pozitivni me|unarodno priznawe od MMF-a odlo`eno za efekti na platni bilans“. kasnije, „kad za to sazru realni uslovi“. U~inak je Sve na{e ranije devalvacije su imale samo bio veliki odliv kapitala i drasti~no topqewe kratkoro~ne efekte i dugoro~na kontraprodukvrlo solidnih deviznih rezervi zemqe. Progrativna re{ewa. Uvek su bile nesinhronizovane, mom monetarne rekonstrukcije SRJ, progla{ena usamqene, zakasnele mere, a ne deo {ireg sveobuje konvertibilnost „novog“ dinara u januaru 1994, hvatnog paketa efikasne ekonomske politike. ali je wegova operacionalizacija te{ko sprovoPo{to je ranijih godina dinar bio pre „politi~|ena u praksi. ka“ nego ekonomska kategorija, devalvacije su vrPosle nekoliko neuspe{nih poku{aja u pro{ene za zadovoqewe nekih trenutnih ciqeva, a ne {losti, dinar je progla{en konvertibilnim za efikasniji privredni razvoj. teku}a pla}awa s inostranstvom, u skladu sa ~laAktuelni dvovalutni sistem u Srbiji je stalno nom 8 Statuta MMF-a 15. maja 2002. i prvi put pou krizi. Evro kao paralelna valuta, u stvari, obastao efektivno konvertibilan posle Drugog svetvqa najva`nije funkcije dinara, posebno pri kuskog rata. U{ao je u grupu od 166 zemaqa od ukuppovini ili prodaji dobara ve}e vrednosti. Zbog no 186 ~lanica MMF-a, koje imaju takav status svoje stabilnosti, evro se koristi kao obra~unska svoje valute. Time je i formalno ukqu~en u me|ujedinica i mera vrednosti.

U

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak12.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas budite oprezni u poslovawu i ne preduzimajte ni{ta zna~ajno jer biste se mogli nepotrebno preforsirati i prevariti. Povedite ra~una o svom zdravstvenom stawu i vi{e se odmarajte.

BIK 20.4-20.5.

Ukoliko se bavite privatnim biznisom, mo`ete uspe{no poslovati i pove}ati svoje prihode pa budite {to aktivniji u tom pravcu. Sastanci i spoj zajedni~kih interesa vam pogoduju. Saradwa.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

12. avgust 2010.

Imate mogu}nosti da preure|ujete svoj stambeni ili poslovni prostor, da se selite ili tro{ite novac i vreme na uku}ane. Zajedni~ke aktivnosti i sadr`aji, teme i dileme, putovawa.

Mesec danas plovi kroz realni znak Device pa ste analiti~ni, u potrazi za savr{enstvom i najboqim re{ewima. Poslovna situacija iziskuje vi{e komunikacije i informacija. Kra}i put?

Dominantni ste u svemu, samosvesni i zadovoqni, {to se odra`ava na sve segmente delovawa. U poslu dobro organizujete izvr{ioce, ali se ipak nemojte u potpunosti osloniti na wih.

Pomalo ste zasi}eni rutinom, samo danas, i to je prolazna faza.

Ve} sutra je novi dan. Odmarajte se i odlo`ite obaveze, {etajte se i izbegavajte dru{tvo osoba koje vas zamaraju.

VAGA 23.9- 23.10.

Aktivni ste pa nisu svi u stawu da vas prate. Ko je tu, tu je, a ko nije, i bez wega se mo`e. Ne nailazite na razumavawe ponekih, ali to nije razlog da odustanete od svojih planova.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

U`ivate u svojoj slobodi izbora i dru{tvu koje vam prija. Zajedni~ki letite ka novim ciqevima, bilo poslovno ili privatno. Taj entuzijazam je ipak prolazne prirode pa budite realniji.

Rastrzani ste na relaciji ku}a–karijera, i jedino {to mo`ete u~initi da vas ne bi potro{ili je da se distancirate na izvestan na~in. Sa~uvajte neko vreme samo za sebe. Odmor u ti{ini.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ukoliko se br~kate negde daleko, na nekom moru ili jezeru, ~inite pravu stvar. Ni u jednom trenutku niste sami, mada sami oranizujete aktivnosti i celokupno dru{tvo.

Sport?

Prvo defini{ite koji su ~iji i upotrebite svoju intuiciju u odnosu na sve s kojima dolazite u kontakt.

Velikodu{ni ste, a saose}awe bez o{trice razuma mo`e biti va{a slaba ta~ka.

Radnih obaveza }e biti i nadaqe, ali to nije razlog za povi{enu tenziju. [etajte se i budite kampawac u poslu da biste lak{e i lep{e realizovali uspeh. Partner je predao oru`je. Pobeda.

TRI^-TRA^

Mo`e ona mnogo boqe V REMENSKA

PROGNOZA

SUN~ANO

Vojvodina Novi Sad

32

Subotica

31

Sombor

32

Kikinda

32

Vrbas

32

B. Palanka

32

Zrewanin

33

S. Mitrovica 33 Ruma

33

Pan~evo

33

Vr{ac

32

Srbija Beograd

33

Kragujevac

32

K. Mitrovica 33 Ni{

Nekad megapopularna Uma Turman malo se zapustila i nije vi{e u `i`i doga|awa, ali to je ne spre~ava da se s vremena na vreme pojavi na nekom humanitarnom doga|aju i da svoj doprinos.

Tako je podr`ala i humanitarnu aukciju koja se odr`ala u Wujorku, na kojoj se prikupqao novac za pred{kolsku decu. Zvezda „Kil Bila” na humanitarnu ve~eru je do{la u le`ernoj kombinaciji. Poziraju}i pred fotografima pokazala je i izrastak, ali je zbog wenog blistavog osmeha to ostalo u drugom planu. Uma, koja je nedavno napunila 40 godina, jo{ uvek izgleda kao devojka.

34

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Sun~ano i jo{ malo toplije. Vetar slab, pre podne promenqiv, a po podne jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 17 do 32 stepena.

VOJVODINA: Sun~ano i malo toplije vreme. Vetar slab, pre podne promenqiv, a po podne jugoisto~ni, u ju`nom Banatu umeren. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna 33 stepena.

SRBIJA: Sun~ano i jo{ toplije. Po podne i krajem dana je mogu}a re|a pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova sa grmqavinom. Vetar slab, pre podne promenqiv, a po podne isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 34 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i za vikend prete`no sun~ano i jo{ toplije uz temperature oko 35, a na jugu Srbije do 37 stepeni. U popodnevnim i ve~erwim satima je mogu}a pojava lokalnih pquskova. Po~etkom idu}e sedmice sve`ije i prijatnije vreme uz povremene pquskove.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Hroni~ni bolesnici i osetqive osobe mogu ose}ati tegobe usled uticaja vremena. Toplo vreme zahteva ograni~ewe fizi~kih napora i pridr`avawe saveta lekara. Mogu}i su zamarawe i nervoza. U saobra}aju se preporu~uje opreznost.

Madrid

33

Rim

30

London

22

Cirih

20

Berlin

25

Be~

30

Var{ava

29

Kijev

35

Moskva

32

Oslo

23

Zaqubqeni mladi par sedi uve~e na klupi u parku i gleda u zvezde.

On je upita: - Da ti poka`em Velikog medveda?

- Nemoj, nai}i }e neko.

SUDOKU

St. Peterburg 26 Atina

37

Pariz

23

Minhen

22

Budimpe{ta

32

Stokholm

25

4

6

1

8 2

2

8

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

5

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

SAVA

442 (35)

Slankamen

426 (-2)

Apatin

482 (27)

Zemun

396 (-8)

Tendencija opadawa

Senta

402 (-18)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

400 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

336 (-14)

Tendencija stagnacije

Smederevo

534 (-10)

Titel

434 (-2)

NERA

Novi Sad

371 (7)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

82 (-10)

TISA

Bezdan

Ba~. Palanka 376 (12)

Ja{a Tomi}

9 8 1 6 3 4 5 2 7

5

18 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 390 (-19) S. Mitrovica Beograd

1

118 (-4)

6

Kusi}

7

2 5 4 1 7 8 9 6 3

8

3 9 6 8 1 5 2 7 4

345 (-6)

3

Tendencija stagnacije

6 3 7 5 9 2 1 4 8

1 42 (0)

6

9

4

6

7

5 1 8 2 4 7 6 3 9 7 4 2 9 6 3 8 5 1

4

1 7 5 3 8 6 4 9 2

4

6 1

4

5 7

3

4 2 9 7 5 1 3 8 6 8 6 3 4 2 9 7 1 5 Re{ewe iz pro{log broja