Dnevnik 12.avgust 2011.

NOVI SAD *

PETAK 12. AVGUST 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23164 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

KA KO JE MO GU ]E DA PET KU PA CA KU PI ISTU NE KRET NI NU

Kad ne ma re gi stra, i varalice pro da ju sta no ve NASLOVI

INTERVJU

Politika

IGOR PA VLI ^I], GRA DO NA ^EL NIK NO VOG SA DA

2 Jawi}: Berlin ne}e kiparski model za Srbiju 3 Poslaniku vra}ena ostavka

Mo ja am bi ci ja je no vi man dat gra do na ~el ni ka

Foto: S. [u{wevi}

str. 4

Ekonomija 4 Putari protestovali daleko od puta 5 Bogojavqenska vodica nije lek za krizu

Dru{tvo

Novo ubistvo u Novom Sadu

6 [ta udi{u Vojvo|ani

str. 3

Novosadska policija dobila je ju~e posle 12 sati dojavu da je u stanu na prvom spratu Ulice Koste Racina 7 na Novoj Detelinari prona|eno be`ivotno mu{ko telo. Nije iskqu~eno da je re~ o vlasniku stana Peteru G. (1965). Po jednoj verziji, mogu}e je da je neko zadavio `rtvu a potom i „potvrdio” ubistvo se~ivom.

Novi Sad 7 Otvoreni bazen sutra ~eka kupa~e 9 Stovari{ta puna skupog ogreva

GR CI IMA JU KUP CE ZA SRP SKE [E ]E RA NE

@a baq me ra ~e Hr va ti, Nem ci, Austri jan ci...

Vojvodina

str. 15

12 Najboqa pija}a voda u Vojvodini

PO@AR NA NOVOM NASEQU

Crna 15 Uhap{ena razbojni~ka trojka

str. 4

MU KE LO VA^ KE I VO ZA^ KE

Foto: J. Pap

Na je zda ja za va ca u Ba na tu str. 13

Toplo posle podne Najvi{a temperatura 29 °S

UV zra~ewe 5-6

Od tel ev iz or a plan uo ceo stan str. 15

Foto: N. Perkovi}

SPORT

str. 16 – 20

n ORLOVI PORA@ENI OD NEMACA U IZMIRU n U JAPANU PO^IWE DRUGI GRAN PRI ZA ODBOJKA[ICE

Foto: R. Hayi}

DANAS U „DNEV NI KU”

Ras po re d utakmica Prve fudbalske lige

n POMO] KLADIONI^ARIMA

2

POLiTikA

petak12.avgust2011.

NEMA^KI [EF DIPLOMATIJE JU^E U PRI[TINI

Ve ster ve le po zvao sve ~la ni ce EU da pri zna ju Ko so vo [ef ne ma~ ke di plo ma ti je Gvi do Ve ster ve le po zvao je Be o grad i Pri {ti nu da se {to pre vra te za pre go va ra~ ki sto, upo zo ra va ju }i na to da je vre me et ni~ ki mo ti vi sa nih kon fli ka ta u Evro pi za vr {e no. Ne ma~ ki mi ni star je re kao da we go va po se ta Pri {ti ni, dru ga ot ka ko je na toj funk ci ji, po ka zu je od nos we go ve ze mqe pre ma Ko so vu i da „we go va sud bi na ni je ta ko be zna ~aj na”. Ve ster ve le je do -

dao da je za Ne ma~ ku te ri to ri jal ni in te gri tet Ko so va ne spo ran i po zvao dr `a ve EU ko je ni su pri zna le ne za vi snost Ko so va da to i u~i ne.

Ve ster ve le je is ta kao da je zna ~aj no da se di ja log Ko so va i Sr bi je o teh ni~ kim pi ta wi ma na sta vi {to je pre mo gu }e. On je oce nio da je neo p hod no da se sva otvo re na pi ta wa i ne spo ra zu mi re {a va ju raz go vo ri ma i da se oba ve ze pre u ze te to kom di ja lo ga dve

ze mqe, ali i re {a va wa kri ze na se ve ru Ko so va, re a li zu ju.

Po sle po se te Pri {ti ni, Ve ster ve le je ob i {ao i ad mi ni stra tiv ni pre laz Ja ri we.Ve ster ve le je na Ja ri we sti gao he li kop te rom i u prat wi ko man dan ta Kfo ra Er har da Bi le ra. Pre we go vog do la ska ame ri~ ki voj ni ci po di gli su bez bed nost na vi {i ni vo pa je raz vu ~e na bo dqi ka va `i ca i po sta vqe ni su „je `e vi”.

dnevnik

Ko sov ski Sr bi pi sa li Ban Ki-mu nu Pred sed ni ci ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va, u pi smu ge ne ral nom se kre ta ru Uje di we nih na ci ja Ban Ki-mu nu, za tra `i li su da UN za {ti ti ko sov ske Sr be na se ve ru Po kra ji ne od ak ci ja Pri {ti ne.

U pi smu, upu }e nom i pred stav ni ci ma me |u na rod ne mi si je na Ko so vu, iz ra `e na je za bri nu tost da }e usko ro do }i do pri me ne si le. O to me, ka ko na vo de, sve do ~i in for ma ci ja da }e Kfor, Euleks i Ko sov ska po li ci ja spro ve sti ak ci je ko je }e

ugro zi ti bez bed nost, sta bil nost i `i vot gra |a na. ^el ni ci ~e ti ri op {ti ne na vo de da stra hu ju zbog ju ~e ra {we iz ja ve ko man dan ta Kfo ra Er har da Bi le ra da }e na se ve ru Ko so va ras po re di ti sve voj ni ke Kfo ra, Eulek sa i al ban ske po li caj ce.

Bi ler je iz ja vio i da se si tu a ci ja na Ko so vu smi ru je, kao i da se o~e ku je da spo ra zum s Vla dom Sr bi je o se ve ru Ko so va u na red nim da ni ma bu de pot pu no re a li zo van.

INTERVJU POLITI^KI ANALITI^AR DU[AN JAWI] O NEMA^KOJ BALKANSKOJ INICIJATIVI I KOSOVSKOM PITAWU

Ber lin ne }e ki par ski mo del za Sr bi ju – Po se ta ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel je ve o ma va `na da se vi di {ta }e bi ti sa sta tu som kan di da ta za Sr bi ju, i ka ko }e i}i da qe pri dru `i va wa Cr ne Go re, i pro ces evrop skih in te gra ci ja uop {te po sle pri ma wa Hr vat ske u EU. Ho }e li bi ti spu {ta wa ram pe ili da qeg pri dru `i va wa. To je glav ni i pr vi mo tiv ak tu el ne bal kan ske ini ci ja ti ve Ber li na – iz ja vio je u in ter vjuu za „Dnev nik“ po li ti~ ki ana li ti ~ar Du {an Ja wi}, ana li zi ra ju }i po sled we do ga |a je oko Ko so va i na ja vqe ni na sta vak di ja lo ga s Pri {ti nom, u sve tlu da qeg pri kqu ~i va wa Sr bi je EU.  Pred prvi dolazak kancelarke Merkel, u Zagreb, pa u Beograd, u Pri{tini je ministar spoqih poslova Gvido Vestervale. Nema~ki kapaciteti su, dakle, u „punom pogonu“ u regionu?

– Ne ma~ ka je jed na od naj ve }ih i naj u ti caj nih ze ma qa EU i s naj ve }om fi nan sij skom mo }i.

I si gur no da je ova we na bal kan ska ini ci ja ti va re zul tat wi ho ve po tre be da sa gle da ju {ta da ra de, od no sno da li da idu da qe ka pro {i ri va wu, jer Ne ma~ ka no si glav ni te ret fi nan si ra wa, ili da spu ste ram pu.

Dru gi mo tiv je da se vi de efek ti ve li ke kri ze u Gr~ koj i even tu al ne od lu ke Ne ma~ ke da se tra `i is kqu ~i va we Gr~ ke iz evro zo ne po Bal kan. I na tre }em me stu je Ko so vo, i to na pre dak u teh ni~ kom di ja lo gu, kao je dan od uslo va za do bi ja we sta tu sa kan di da ta za Sr bi ju, ali tu je i star te {ki, od ge o po li ti~ kog zna ~a ja. Ne ma~ ka je za go vor nik Evro pe re gi ja, i od to ga ka ko }e se re {a va ti pro blem Ko so va za vi si ka ko }e se kon sti tu i sa ti ova za pad no bal kan ska ili cen tral no-ju `na re gi ja. Za ne ma~ ku i we ne in te re se je mno go va `ni je da se EU ofor mi kao re gi ja ne go kao pu ka aso ci ja ci ja dr `a va i na ci ja. Ber lin je, pri

tom, me |u pr vi ma, pra te }i sa ve zni {tvo s Va {ing to nom, po dr `ao ne za vi snost Ko so va, a i wi hov ge ne ral Er hard Bi ler, wi hov kon tin gent u okvi ru Kfo ra, bio je u ulo zi di plo mat skog po {ta ra na li ni ji raz gra ni ~e wa iz me |u NA TO-a i Sr ba.

 Izgleda da je mnogo tema za razgovor doma}eg vrha s Merkelovom?

– Na rav no. Ne ma~ ka je ve o ma va `na dr `a va i Sr bi ja bi mo ra la s wom da ima mno go bo qe od no se ne go {to sa da ima.  Ministar Vestervele je posle razgovora s pri{tinskim vlastima poru~io da predmet dijaloga Beograda i Pri{tine ni u kojem slu~aju ne}e biti status Kosova jer je to pitawe za Nema~ku zavr{eno kao i granice iscrtane i nema wihove promene u Jugoisto~noj Evropi?

– Okvir pre go vo ra, ko ji tre ba da bu du na sta vqe ni 5. ok to bra, de fi ni san je za jed ni~ kom re zo lu ci jom Be o gra da i Bri se la, pri hva ti la ga je Ge ne ral na skup {ti na UN, a to su `i vot na pi ta wa. Ve} ta da je bio po stig nut spo ra zum o to me da sta tus Ko so va, we go vo pri zna va we ili ne pri zna va we od Sr bi je, ni je

pred met di ja lo ga. Ovaj deo ko ji se ti ~e gra ni ca je Ve ster va lo va re pli ka na naj no vi je do ga |a je i ja san ne ma~ ki stav da ne po dr `a va po de lu Ko so va, ide ju o po de li na Ibru.  Do sada smo ~uli od {efa srpske diplomatije Vuka

Je re mi }a da naj u ti caj ni je zemqe vr{e pritisak na daqe priznavawe nezavisnosti Kosova, a sada je direktno iz Pokrajine Vestervale poru~io da Nema~ka lobira u tom smeru i pozvao ~lanice EU koje to nisu uradile, da to u~ine?

– Po me ni je to pre sve ga po ru ka BiH, od no sno pred sed ni ku RS Mi lo ra du Do di ku, i Sr bi ji, za ula zak u EU, a si gur no da lo bi ra ju i u raz go vo ri ma sa Slo va~ kom, Ru mu ni jom, [pa ni jom... i po sve tu. Pro blem u Sr bi ji s po li ti~ kim i di plo mat skim je zi kom je {to se ola ko upo tre bqa va re~ pri ti sak. Ako su Sr bi j a, mi n i s tar di p lo ma ti j e, we go va stran ka i Vla da za to da u|e mo u EU, on da ni je pri ti sak ako tra `e da is pu wa va mo uslo ve za ula zak. Pri ti sak bi bio ako ne }e te u EU, a oni vas te ra ju da ra di te ne {to. Da kle, ni je pri ti sak sve dok je Sr bi ja ve za -

Kakav }e biti pe~at  [ef pregovara~kog tima, najavquju}i septembarski nastavak dijaloga s Pri{tinom, ka`e da na pe~atu ne}e stajati oznake Kosova. No zna~i li sam carinski pe~at indirektno priznavawe granice?

– Na {a jav nost ni je upo zna ta s tim da je jo{ 2002. go di ne pot pi san spo ra zum iz me |u Vla de Zo ra na \in |i }a i UN MIK-a, na ~i jem je ~e lu bio Mi hail [taj ner, da se for mi ra ca ri na, i da wen pri hod ide u ko sov sku ka su. Zna ~i, od ta da, kon kret no te i sle de }e go di ne, go to vo 80 od sto bu xe ta Ko so va bi lo je pu we no od ca ri na. Da kle, kon tro la ca ri na i ubi ra we pri ho da i{li su Pri {ti ni. Ono {to je osta lo ne re {e no je fak ti~ ko sta we na se ve ru. For mal no, i ta mo je KPS pre u zeo ca ri nu po ugo vo ru ko ji su pot pi sa li Ne boj {a ^o vi} i [taj ner, i do {la ta ko zva na me |u na rod no-ko sov ska ca rin ska kon tro la, pr vo je ca ri nio UN MIK, a ka sni je EU. Za pra vo, sve vre me je ta mo bi la EU, a to je onaj ~e tvr ti stub ko ji se ba vi eko no mi jom i ca ri nom. Po sto je si tu a ci je kao {to je re gi o nal na auto no mi ja Olan skih ostr va u Fin skoj, ko ja su, dok ni su u{la u EU, ima la pra vo na svo ju ca ri nu. Oni su za dr `a li po se ban sta tus unu tar Fin ske i EU i ima ju pra vo na dju ti-

fri {o po ve, {to ina ~e ne po sto ji u Uni ji.

Ukrat ko, ti aran `ma ni su po zna ti i ne mo ra ju da zna ~e pri zna va we, ali ~i we ni ca je ste da su ko rak ka pu nom su ve re ni te tu ko sov skih vla sti, efi ka snog vr {e wa kon tro le na ce loj te ri to ri ji. Upra vo o to me je sa da re~. Kon kret no re {e we ko je po mi we Bo ri slav Ste fa no vi}, ka ko raz u mem, ne }e no si ti ma pu, od no sno grb, za sta vu Ko so va i nat pis Re pu bli ka Ko so vo. Ko li ko sam oba ve {ten, do go vor je ve} bio po stig nut, a on da je iz ne po zna tih raz lo ga Be o grad po vu kao sa gla snost da to bu de ca ri na Ko so va. I to po vla ~e we je bi lo po vod za ~i ta vu kri zu na se ve ru. Da kle ovo ne }e bi ti pri zna va we Ko so va, ali je ste jed na u ni zu ta~ ki ca slo `e nog mo za i ka ko ji kom ple ti ra su ve re nost Ko so va.  Ka`ete da je odgo|eno potpisivawe sporazuma s Pri{tinom, a sve vreme javnost je obave{tavana da nikakvog parafa na dokument ne}e biti, ve} da }e samo Kancelarija posrednika Kupera objaviti da je postignut?

– Bi lo je ra znih ver zi ja, i da se pot pi {e je din stven do go vor, i da se pot pi {u spo ra zu mi u tom tre nut ku o se dam ta ~a ka, ukqu ~u ju }i i ca ri nu.

On da je na stao pro blem.

la svo ju bu du} nost za ula zak u EU. Ukrat ko, Sr bi ja ne mo `e po sta ti ~la ni ca EU ako na je dan od mo gu }ih na ~i na ne re {i pi ta we gra ni ce i od no sa s Ko so vom, ko je je do sa da pri zna lo 75 ze ma qa i ono je de fak to po sto je }a dr `a va. Mo `e Sr bi ja da ne pri zna Ko so vo i da u|e u EU, ali mo ra da po stig ne sa gla snost sa svim ~la ni ca ma Uni je, a o~i gled no je da Ne ma~ ka ne }e da pri me ni mo del Ki pra na Sr bi ju, ali to {to sa da ne }e ne zna ~i da je za ceo `i vot. Zbog to g a ka ` em da na {a vla da, pred sed nik Bo ris Ta di} i di plo ma ti ja mo ra ju bi ti mno go oba zri vi ji u po na {a wu pre ma am ba sa do ru Ne ma~ ke ili pre ma eko n om s kim in te r e s i ma Ne ma~ ke kod nas. Ne mo `e ko mu ni ka ci ja s am ba sa do rom za vi si ti od dnev no po li ti~ kih kal ku la ci ja vla sti u Be o gra du ili da se in te re si ne ma~ ke pri vre de o{te }u ju za rad onih ko je ima ju po je di ni do ma }i taj ku ni. To je ono gde se pra vi, ili ne pra vi part ner stvo.  Kakve to veze ima s Kosovom?

– Ka da bi Sr bi ja za i sta bi la po uz dan part ner, ko jem Ne ma~ ka ve ru je i u ko jeg in ve sti ra, ne vi dim za {to bi ona bi la ta ko `e sto ko sa mo za Ko so vo. Ne ka da se bi ra dru ga stra na da bi se pr va, u ovom slu ~a ju Sr bi ja, na te ra la na to da shva ti za jed ni~ ke in te re se. Ono {to ja vi dim od 2000. go di ne na o va mo je da se vlast po na {a pod jed na ko se bi~ no kao i Mi lo {e vi }e va – sa mo vi de sop stve ni in te res i dnev no p o l i ti~ k u kal k u l a c i j u. U slu ~a ju Ne ma~ ke vr lo je evi dent no ko li ko ta mo ima na {ih qu di ga star baj te ra i ko li ko nov ca pre ko do zna ka stig ne iz te ze mqe, ko li ko je Ne ma~ ka ulo `i la u pro me ne i uop {te u Sr bi ju, a za uz vrat ni je do bi la ni {ta. Gde god je ima la in te re se, pre te kao ju je ne ko dru gi, a sa mo pri mer je Lu ka „Pan ~e vo„, ko ja sa da pro pa da jer je dr `i taj kun a {e ta la se od ru skih do ne znam ko j ih dru g ih ru k u...

Ima li su Nem ci i te ka ko in te res i za „Pe tro he mi ju„, a is pa li su iz to ga, pa ga si fi ka ci ju...  Da li se iza dijaloga o teh ni~ kim pi ta wi ma kri je samo namera zaokru`ivawa dr`avnosti Kosova?

– Pre met raz go vo ra su 22 te me, a do sa da je po stig nu ta sa glla snost o ne kih se dam, i tre ba lo je na kra ju da se pot pi {e tri spo ra zu ma, a ka da je to tre ba lo da se od i gra, pre go vo ri su od lo `e ni, na vod no zbog od mo ra evrop skog po sred ni ka Ro ber ta Ku pe ra. Sa da, po sle po sled wih do ga |a ja na Ko so vu, ja sno vi di mo da }e 5. sep tem bra bi ti le ga li za ci ja ca rin skog pe ~a ta s na zi vom „Ca ri na Ko so va„, ne Re pu bli ke Ko so va, i da je o~i gled na na me ra da sta vi na dnev ni red i pi ta we se ve ra, od no sno ras pi si va we iz bo ra za lo kal ne skup {ti ne po ko sov skim za ko ni ma.

Dragan Milivojevi}

Ba ri ka de na Ru da ru o(p)sta ju Na po sled woj ba ri ka di u se lu Ru da re, na se ve ru Ko so va, gde Sr bi od 25. ju la sva ko dnev no pro te stu ju, dan je pro te kao mir no i bez in ci de na ta. Na ba ri ka di je, zbog po vre me ne ki {e, bi lo ma we u~e sni ka pro te sta ne go pret hod nih da na. Od lu kom kri znih {ta bo va u op {ti na ma Zu bin Po tok i Le po sa vi} ba ri ka de su pre kju ~e uklo we ne sa pu te va ko ji vo de do ad mi ni stra tiv nih pre la za Br wak i Ja ri we.

Sr bi na se ve ru Ko so va od lu ~i li su da mo tre na sa o bra }aj ni ce ka ko bi spre ~i li ras po re |i va we al ban skih po li ca ja ca, ca ri ni ka ili spe ci ja la ca je di ni ce RO SU na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma sa cen tral nom Sr bi jom. Za vo zi la Kfo ra i me |u na rod nih or ga ni za ci ja obez be |e na je slo bo da kre ta wa, u skla du sa po stig nu tim spo ra zu mom.

U Ko sov skoj Mi tro vi ci i Zve ~a nu na sna zi su rad ne oba ve ze, a de `ur stva su skra }e na sa {est na ~e ti ri sa ta. Osnov nih `i vot nih na mir ni ca ima do voq no, a po sle po mo }i u le ko vi ma i ki se o ni ku, nor ma li zo van je rad Zdrav stve nog cen tra u Ko sov skoj Mi tro vi ci.

Pre ko „Fej sbu ka” na ja vio „Olu ju” na se ve ru S t u d e n t A m e r i ~ k o g u n i v e r z i t e t a na Ko so vu Oket Ho xa je na „Fej sbu k u„ na j a v io eg zo dus Sr ba s Ko s o v a, ukqu ~u j u } i i Sr b e stu den te AUKa, sa zna je KiM ra dio. U tek stu ko j i je po s ta vqen na kon ne mi r a na se v e r u Po k ra j i n e pi { e: „Ope r a c i j a ’Olu j a’.

Ovo je po ru ka za Sr be na Ko so vu da ih jo{ je dan eg zo dus ~e k a, ukqu ~ u j u } i stu d en t e Ame r i~ k og uni v er z i t e t a. @ao mi je, ali to je je di ni na ~in za mir. Kao {to svi zna ju, Sr bi su iza zva li ra to -

ve, ubi ja we qu di a sa da tra `e mi lost: (Olu ja 2011. na pu tu). Hva la!”

Na ovom ko sov skom uni ver zi te tu, ina ~e, stu di ra i ne ko li ko Sr ba.

Po sle po ru ke Oke ta Ho xe stra ni ca je uklo we na s dru {tve ne mre `e.

Is tra ga pri {tin skih vla sti Ko sov ske vla sti spro vo de in ten ziv nu is tra gu o zbi va wi ma na se ve ru Ko so va po sled wih 15 da na, pre no si pri {tin ska {tam pa.

– Vo di mo in ten ziv nu is tra gu, za jed no s me |u na rod nim tu `i o ci ma Eulek sa, o in ci den ti ma ko ji su se de si li na se ve ru Ko so va – iz ja vio je glav ni tu `i lac Mi tro va~ kog okru ga [u }u ri Su qa li stu „Ko ha di to re„.

I port pa rol po li ci je za Ko sov sku Mi tro vi cu Be sim Ho ti je re kao da je is tra ga sve o bu hvat na

i da se wo me ba ve zva ni~ ni ci iz Pri {ti ne.

In ten ziv na is tra ga se vo di o ubi stvu po li caj ca En ve ra Zum be ri ja u bli zi ni Zu bi nog Po to ka, o spa qi va wu pre la za u Ja ri wu, kao i o puc wa vi na ko sov sku po li ci ju ali i pri pad ni ke Kfo ra.

Iz vo ri li sta su na ve li da su ko sov ski i me |u na rod ni tu `i o- ci pri ba vi li ve li ki broj do ka za pu tem elek tron skih i pi sa nih me di ja.

INTERVJU

IGOR PAVLI^I], GRADONA^ELNIK NOVOG SADA

Mo ja am bi ci ja je no vi man dat gra do na ~el ni ka Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} izjavio je u intervjuu za “Dnevnik” da }e vratiti poslani~ki mandat Skup{tini Vojvodine a zadr`ati ~elnu poziciju u gradu po{to je Ustavni sud ocenio da te dve funkcije nisu spojive. On je, me|utim, naveo da }e ostavku u pokrajinskom parlamentu podneti kad ova odluka USS-a bude objavqena u “Slu`benom glasniku“.

Pavli~i}, ~ije je nedavno pismao upu}eno Novosa|anima izazvalo lavinu reakcija u javnosti, ali i optu`bi iz opozicije koja je taj gest ocenila marketin{kim potezom radi sakrivawa lo{eg u~inka gradske vlasti, tvrdi da je re~ o “najnormalnijoj” komunikaciji sa sugra|anima.

– Obaveza je svakoga ko obavqa visoku javnu funkciju da polo`i ra~un o svome radu, a na~in na koji se to ~ini mo`e biti razli~it. Smatram da je najnormalnije {to sam to u~inio pismom, s imenom i prezimenom i s konkretnim podacima o tome {ta je ura|eno i kako smo raspolagali novcem Novosa|ana. Nisam ~uo da je neko osporio rezultate, a ako pitate obi~nog ~oveka {ta misli o tome, svako }e pohvaliti takav na~in komunikacije i ja to ose}am u svakodnevnoj komunikaciji koju imam s mojim sugra|anima – uveren je novosadski gradona~elnik, ina~e i prvi ~ovek Gradskog odbora Demokratske stranke. l Da li je na ve de no pi smo No vo sa |a ni ma ipak na go ve {taj i va {e no ve kan di da tu re za gra do na ~el ni ka na pred sto je }im lo kal nim iz bo ri ma?

– Stranke koje dobiju ve}insku podr{ku Novosa|ana na predstoje}im izborima predlaga}e i kandidata za gradona~elnika Novog Sada. A imaju}i u

godine, neposredno izabran tri puta, pa }emo na nekoj od narednih sednica odlu~ivati o tome.

Moje ambicije u politici su vezane za Novi Sad i `eqa mi je da u narednom mandatu zavr{imo projekte koje smo zapo~eli. Sve to, naravno, zavisi od podr{ke Novosa|ana i sre}an sam {to je u protekle tri godine na{ rad visoko ocewen i pored te{kih ekonomskih uslova. l Ipak, broj ne su op tu `be na va{ ra ~un kad je re~ i o no vim in ve sti ci ja ma i o funk ci o ni sa wu jav nih grad skih pred u ze }a, dok vas biv {a gra do na ~el ni ca Ma ja Goj ko vi} pro zi va zbog pre za du `e no sti gra da?

– Grad Novi Sad ima najboqe balansiran buxet u Srbiji, najmawe rashode, najve}i kreditni rejting u zemqi i mo`e da se po-

vima koji su mogu}i u Srbiji.

A na kritike }u odgovoriti ~iwenicama. Novi Sad danas investira vi{e nego ikada, samo u ovoj godini investicije }e pre}i iznos od osam milijardi dinara, a imamo gotovo upola mawi buxet u odnosu na period 2004–2008. godina. Godi{wa rata kredita je mawa od tri odsto buxeta grada, a ceo kredit mo`emo vratiti ve} u slede}oj godini i da pri tome ne pla}amo nikakvu dodatnu kamatu jer nam je ugovorena kamatna stopa fiksna. Nasuprot tome, dugovi koji su nam ostavqeni i koje smo nasledili 2008. godine prelazili su ~etiri milijarde. l Uti ~e li ova jav na po le mi ka na funk ci o ni sa we grad ske ko a li ci je, u ko joj je od ne dav no i sa ma biv {a gra do na ~el ni ca?

Novi Sad je zakinut za tri milijarde dinara l Po kra jin ski zva ni~ ni ci op tu `i li su ne dav no cen tral nu vlast da za ki da Voj vo di nu u pre no su nov ca u po kra jin ski bu xet. Ka kva je di na mi ka u pre no su tran sfer nih sred sta va u grad ski bu yet?

– U 2008. godini transferna sredstva su bila deset procenata buxeta grada, a wihovim smawewem pala su na pet procenata. Prevedeno u brojke, u 2008. godini su iznosila ne{to mawe od dve milijarde dinara, a posledwih godina milijardu dinara, dok su sada vra}ena na stari iznos. U prethodne tri godine izgubili smo, dakle, po tom osnovu oko tri milijarde. A do kraja godine o~ekujemo ne{to vi{e od 500 miliona dinara od tih para i spremamo rebalans buxeta za septembar. vidu rezultate koje smo postigli u prethodnom periodu kao i rejting Demokratske stranke u Novom Sadu, siguran sam da }emo i nakon slede}ih izbora biti najja~a stranka u gradu, koja }e dati kandidata za gradona~elnika. Odluku o tome donosi Gradski odbor DS-a u Novom Sadu, ~iji sam predsednik od 2006.

redi sa svakim gradom koji nam je sli~an u na{em susedstvu: Segedinom, Rijekom, Temi{varom... Ovu ocenu je dala jedna od najve}ih svetskih kompanija za ocenu finansija i kreditnog rejtinga, a me|unarodne finansijske institucije dele isto mi{qewe. To zna~i da dobijamo novac pod najpovoqnijim uslo-

– Nakon tri godine, mogu re}i da je danas ta saradwa na najvi{em nivou i da se veoma brzo dogovaramo o najva`nijim stvarima i da imamo rezultate s kojima mo`emo da se obratimo gra|anima. l A ka ko }e DS na stu pi ti na pred sto je }im lo kal nim iz bo ri ma?

– Moja je `eqa da DS na slede}im izborima nastupi samostalno, me|utim, jo{ je rano govoriti o tome jer izbori nisu raspisani.

O~ekujem da DS na narednim izborima ostane najja~a stranka u Novom Sadu i da opravdamo poverewe koje nam je ukazano na prethodnim izborima. l Za raz li ku od ne kih dru gih lo kla nih ~el ni ka, vi se u jav no sti ni ste mno go ogla {a va li u pro ce su iz ra de za ko na o jav noj svo ji ni, iako su pro ce ne mno gih da je vra }a we imo vi ne kqu~ no za raz voj lo kal nih sma o u pra va?

– To je jedna od tema na koju smo ukazivali jo{ od 2008. godine, kada smo obavili

Oba ve za je sva ko ga ko oba vqa vi so ku jav nu funk ci ju da po lo `i ra ~un o svo me ra du, a na ~in na ko ji se to ~i ni mo `e bi ti raz li ~it.

Sma tram da je naj nor mal ni je {to sam to u~i nio pi smom procenu vrednosti nekretnina koje grad poseduje i koja se tada kretala oko 120 miliona evra, {to je ravno izvornim prihodima u buxetu grada na godi{wem nivou. Tako da je vi{e nego jasno koliko je va`no da upravqamo svojom imovinom, da mo`emo da je mewamo, zala`emo, prodajemo i kupujemo bez komplikovane procedure koja trenutno postoji i na koju se nekada ~eka i po vi{e godina. l Da li }e se, i u ko joj me ri, u grad skoj ka si ose ti ti iz me ne Za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va, ko ji ma je po ve }an udeo op {ti na i gra do va u po re zu na za ra de?

– Nama je trenutno porez na zarade zaposlenih najve}i prihod u buxetu i iznosi oko 17 procenata, a s predlo`enim pove}awem bi trebalo da bude 34 procenta, {to je veoma va`no.

Me|utim, bojim se da s pove}awem transfera ne dobijemo i pove}awe nadle`nosti koje grad mora da finansira jer }e vi{e para koje treba da pripadnu gradovima pove}ati deficit republi~kog buxeta. A po{to tog novca u dr`avi nema, postavqa se pitawe kako }e se on obezbediti.

B. D. Savi}

REKLI SU

Mar ko vi}: Po li ti~ ka vo qa, dr `a va i me di ji

Gru bje {i}: Sve }e sa ~e ka ti no vu vla du

Tri van: DS po dr `a va po vla ~e we dr `a ve

Ministar kulture i informisawa Predrag Markovi} izjavio je da ne postoji politi~ka voqa da se dr`ava povu~e iz vlasni{tva u svim medijima.

Markovi} je za “Ve~erwe novosti” rekao da je “politi~ka voqa ne{to {to se stvara”, kako je naveo, ~ak i argumentima. Na pitawe o stawu u srpskim medijima, ministar je ocenio da su “na svakom koraku vidqivi odsustvo profesionalnosti i mawak profesionalne konkurencije”.

– Prisutna je i autocenzura, {to je samo vidqivi oblik ~iwenice da mediji nisu toliko u raqama dr`ave koliko u raqama reklamnih agencija – ukazao je on.

^lanica Predsedni{tva Ujediwenih regiona Srbije Suzana Grubje{i} ocenila je da }e re{ewe pitawa udela dr`ave u medijim verovatno sa~ekati narednu vladu Srbije.

– Sumwam da bi se sada, u godini pred izbore, neko ozbiqno time bavio – rekla je Suzana Grubje{i}.

Kao ~lanice stranke vladaju}e koalicije, ona rekla je da ne zna na {ta i na koga je ministar Markovi} mislio kada je rekao da nema politi~ke voqe.

– Ta ~uvena floskula ‘politi~ka voqa’ obi~no slu`i da prikrije ne~ije interese. ^ije, ne znam – ocenila je ona.

Potpredsednica Demokratske stranke Jelena Trivan izjavila je ju~e da ta stranka podr`ava princip izlaska dr`ave iz vlasni{tva u medijima i o~ekuje da pitawe vlasni{tva bude precizno definisano medijskom strategijom.

– [to se DS-a ti~e, povla~ewe dr`ave iz vlasni{tva u medijima je apsolutno nesporno. To predstavqa evropski standard kojem te`imo i mi s tim nemamo problem – rekla je Jelena Trivan.

Kako je navela, DS o~ekuje da }e medijska strategija pitawe vlasni{tva definisati na precizan na~in, da rokovi budu realni i ostvarivi, odnosno da ne do|e do wihovog probijawa.

c m y

politika

dnevnik

petak12.avgust2011.

3

DR@AVNOM SEKRETARU JOVICI ZARKULI BA[ SE NE DA DA RE[I SVOJ SUKOB INTERESA

Po sla ni ku vra }e na ostav ka Pokrajinskom poslaniku Jovici Zarkuli vra}ena je ostavka koju je proletos podneo na tu javnu funkciju da vi{e ne bi bio u sukobu interesa, budu}i da je ujedno i funkcioner u Republi~koj vladi.

– Administrativni odbor Skup{tine Vojvodine mu je vratio ostavku da bi overio svoj potpis – rekao je ju~e “Dnevniku” sekretar Skup{tine Vojvodine Milorad Ga{i}, navode}i da je overa ostavke predvi|ena nedavnim izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika.

Ostavka poslanika Zarkule se, po re~ima skup{tinskog sekretara, ~eka.

Zarkula je na godi{wem odmoru, re~eno je na{em listu ju~e u Ministarstvu infrastrukture, gde je on dr`avni sekretar, tako da je pitawe kada }e ostavku ponovo proslediti Pokrajinskoj skup{tini za sada bez odgovora.

Procedura nala`e da se, nakon {to wegova ostavka bude konstatovana u Skup{tini Vojvodine, raspi{u dopunski izbori u izbornoj jedinici gde je izabran, u Vr{cu. Dopunski izbori su predvi|eni ako poslaniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a predsednik Skup{tine ih raspisuje u roku od 30 dana od dana prestanka mandata, propisano je Pokrajinskom skup{tinskom odlukom o izboru poslanika u SAPV. Me|utim, dopunski izbori se ne raspisuju kada do isteka mandatnog perioda ostane mawe

od {est meseci, propisano je istom odlukom.

Podsetimo, Skup{tina Vojvodine je konstituisana 16. jula 2008.

Agencija za borbu protiv korupcije je jo{ u martu konstatovala da je funkcioner Zarkula u sukobu interesa, a na isti zakqu~ak upu}uje i julska odluka Ustavnog suda Srbije o neustavnosti “duplih funkcija”.

Zarkula je donedavno imao i tre}u funckiju – bio je i odbornik u Skup{tini op{tine Vr{ac, a nakon reagovawa

Agencije za borbu protiv korupcije ostavku je podneo i na to mesto. Za razliku od vojvo|anskog parlamenta, wegovo ime nije vi{e na spisku odbornika vr{a~ke skup{tine.

Jovica Zarkula je u Skup{tinu Vojvodine izabran 2008. godine na neposrednim pokrajinskim izborima, kako se bira polovina tog doma, i to kao kandidat grupe gra|ana “Pokret vr{a~ka regija – evropska regija”. U vojvo|anskom parlamentu je zamenik {efa poslani~ke grupe SPS–PUPS – “Vr{a~ka regija – evropska regija”, iz redova skup{tinske ve}ine.

S. Nikoli}

VESTI SRS: JAT is pod ce ne Srpska radikalna stranka ocenila je ju~e da Vlada poku{ava da proda nacionalnu aviokompaniju “Jat ervejz” ispod realne cene i da je savetnik u toj prodaji – konsultantska ku}a “Dilojt“ – u sukobu interesa.

Predsednik Saveta za borbu protiv korupcije SRS-a Ivan Nini} kazao je na konferenciji za novinare da imovina JAT-a vredi 220 miliona evra i da aktuelni re`im poku{ava da je proda “za bagatelu”.

– Odluka Vlade da kroz model strate{kog partnerstva proda JAT predstavqa plan re`ima Borisa Tadi}a da strancima za bagatelu pokloni imovinu te kompanije, koja vredi 220 miliona evra, i da JAT-ovo dugovawe od 210 miliona evra pre|e na dr`avu i gra|ane Srbije – rekao je Nini}.

Kako je ukazao, savetnik JATa u tom procesu – konsultantska ku}a “Dilojt“ – tu uslugu napla}uje 500.000 evra, koliko }e, kako je naveo, zaraditi i u slu~aju uspe{ne prodaje kompanije.

SNS: Mo ne tar na anar hi ja Srpska napredna stranka ocenila je ju~e da je u Srbiji nastupila “monetarna anarhija” i da se Narodna banka Srbije ne nosi na pravi na~in s pove}awem vrednosti {vajcarskog franka. ^lan ekonomskog tima SNS-a Nikola Tasi} ukazao je na konferenciji za novinare na to da u monetarnom sektoru Srbije pravila igre propisuju banke radi sticawa ve}eg profita.

– U Srbiji je nastupila monetarna anarhija, u monetarnoj sferi se vi{e ne zna ko {ta radi, u situaciji smo da se veliki

broj gra|ana bori da otplati kredite indeksirane u {vajcarskim francima a banke ne odobravaju kredite u toj valuti – rekao je Tasi}.

On je dodao da odgovornost za takvu situaciju snosi NBS jer dozvoqava da banke plasiraju kredite u valuti koja im je trenutno najisplativija.

– Kada je povoqno da se zadu`imo u {vajcarskim francima i kada o~ekujemo da }e ta valuta izgubiti vrednost u odnosu na evro, banke ne dopu{taju zadu`ivawe u {vajcarskim francima – rekao je Tasi}.

Kao primer dobre monetarne politike on je naveo ^e{ku i Ma|arsku gde nema nikakvih zadu`ivawa gra|ana osim u doma}oj valuti.

UNS: Od Vla de za vi si Predsednica Udru`ewa novinara Srbije Qiqana Smajlovi} ocenila je ju~e da od Vlade Srbije zavisi da li }e se dr`ava povu}i iz vlasni{tva u medijima, jer ona kreira politi~ku voqu.

– Vlada Srbije je ta koja ovaplo}uje politi~ku voqu. Kada se vlast izgovara time da ne postoji ‘politi~ka voqa’ za re{avawe nekog problema, to obi~no zna~i da Vlada ne}e da re{i problem, ali ni da snosi odgovornost pred bira~ima – rekla je Qiqana Smajlovi} agenciji Beta povodom izjave ministra kulture Predraga Markovi}a da nema politi~ke voqe da se dr`ava povu~e iz vlasni{tva u medijima.

Po wenoj oceni, ako u Vladi nema politi~ke voqe za re{avawe problema, kao ni za sprovo|ewe ve} postoje}ih zakonskih re{ewa, onda su Srbiji potrebni novi izbori.

4

ekonomija

petak12.avgust2011.

RAD NI CI „NI BENS GRU PE” JU ^E SE BU NI LI SA MO U SVO JIM FIR MA MA

Putari protestovali daleko od puta – Pu ta ri pred u ze }a „NI BENS gru pe„ – „Ba~ ka put”, „Be o grad”, „Ni{„ i „Vra we” – i ju ~e su pro te sto vli u svo jim pred u ze }i ma zbog ne is pla }e nih za ra da, uz pri su stvo po li ci je – iz ja vi la je ju ~e pred sed ni ca Sa mo stal nog sin di ka ta pu ta ra Sr bi je

du `e na to kom pro ce sa pri va ti za ci ja i tu je za ka za la dr `a va, od no sno Agen ci ja za pri va ti za ci ju, {to je do zvo li la to li ku pre za du `e nost.

U Mi ni star stvu za in fra struk tu ru ka `u da bi da nas tre ba lo da po~ ne is pla ta za o s ta l ih za r a d a pu t a r i m a

dnevnik

GR CI IMA JU KUP CE ZA SRP SKE [E ]E RA NE

@abaq mera~e Hrvati, Nemci, Austrijanci... [e }e ra ne u Cr ven ki i @a bqu, ko je su u sa sta vu gr~ ke kom pa ni je „He le nik {u gar”, jo{ ni su do bi li no ve vla sni ke, a agrar ni stru~ wa ci uka zu ju na to da bi no ve ga zde, osim ve} po mi wa nih Austri ja na ca ili Ne ma ca, mo gli po sta ti i Hr va ti.

– Kao ku pac mo `e se po ja vi ti i ne ka kom pa ni ja iz Hr vat ske, ko ja ima jed na ku kvo tu za bes ca rin ski iz voz {e }e ra kao i Sr bi ja, ali upo la ma we ka paci te te za pro iz vod wu {e }e ra ne go mi, zbog ~e ga ve} ne koli ko go di na uvo ze re pu iz Sr bi je – ka zao je se kre tar Od bo ra za po qo pri vre du u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Mi lan Pro stran.

On sma tra da bi naj bo qe bi lo da {e }e ra ne u Cr ven ki i @a b qu bu d u pro d a t e ne k oj kom pa ni ji ko ja se ve} ba vi pro iz vod wom {e }e ra, po put ne ma~ kog „Nord cu ke ra„ ili aus-

trij ske „Agra ne„, do dav {i da bi i dr `a va, ako se ne na |e so li dan ku pac ko ji }e na sta vi ti pro iz vod wu, mo gla raz mo tri ti ku po vi nu da bi spa sla tu per spek tiv nu in du stri ju.

Pro stran je uka zao na to da te dve {e }e ra ne, ko je su vla sni {tvo kom pa ni je „He le nih {u gar„ po sta le 2003. za 3,5 mi li o na evra, do bro po slu ju. Po we go vim re ~i ma Gr ci su is pu ni li sve ugo vor ne oba ve ze, {e }e ra ne ima ju udeo od 30 od sto na srp skom tr `i {tu {e }e ra, {to je od li ~an uslov za wi ho vu dobru prodaju nekoj stranoj kompaniji. Kako je objasnio, ako kupac ne bude odlu~io da nastavi proizvodwu, to mo`e ugroziti i kvotu za izvoz u EU, ali i izazvati poreme}aj na doma}em tr`i{tu i pove}ati cene {e}era.

Kako je za „Dnevnik” izjavio zamenik direktora {e}erane u

@abqu @eqko Kova~evi}, promena vlasni{tva kapitala ne mo`e doneti ni{ta lo{e jer }e i novi vlasnik sigurno `eleti da {e}erane dobro posluju, ~ak i boqe nego dosad.

Zaposleni u fabrikama ne treba da se brinu za budu}nost jer se radi o vrlo uspe{nim

preduze}ima, nagla{ava on.

Tako|e, Kova~evi} uverava da je isplata ovogodi{weg roda {e}erne repe sigurna. Fa brike u Crvenki i @abqu }e platiti sav ovogodi{wi rod svim svojim proizvo |a~ima kao i konkurentske {e }e rane, ni skupqe ni jeftinije.

KA KO JE MO GU ]E DA PET KU PA CA KU PI ISTU NE KRET NI NU

Kad nema registra, i varalice prodaju stanove Da nas pla te i u Ba~ koj Is pla ta za o sta lih za ra da pu ta ri ma Pred u ze }a za pu te ve „Be o grad” po ~e la je ju ~e, dok }e za po sle ni u jo{ dva pred u ze }a ko ja po slu ju u okvi ru „NI BENS gru pe„, „Vra we” i „Ba~ ka put”, za ra de do bi ti da nas, re ~e no je Ta nju gu u AIK ban ci.

Pred u ze }i ma za pu te ve „Ni{„ i „Kra gu je vac” ve} je is pla }e na jed na me se~ na za ra da.

So w a Vu k a n o v i}. – AIK ban ka, ko ja je naj ve }i fi nan sij ski po ve ri lac „NI BENS gru pe„, sa da tra `i du `ni ke pu tar skih pred u ze }a i nu di im kre di te da bi se na taj na ~in obez be dio no vac za is pla tu za ra da pu ta ri ma NI BENS-a. Sa da ne ki ka `u da dr `a va ni je du `na da nam obez be di pla te po {to ra di mo kod pri vat ni ka, ali pred u ze }a NI BENS-a su pre za -

„NI BENS gru pe„, ~i ja pred u ze }a du gu ju ban ka ma oko 130 mi li o na evra.

So wa Vu ka no vi} je u sre du re kla da je Sa mo stal ni sin di kat pu ta ra Sr bi je oba ve stio Me |u na rod nu or ga ni za ci ju ra da, evrop ske i fi nan sij ske in sti tu ci je ko je fi nan si ra ju iz grad wu put nog Ko ri do ra 10 u Sr bi ji da su pu ta ri NI BENS-a one mo gu }e ni u bor bi za svo ja pra va.

OD DA NAS DO NE DE QE, 14. AV GU STA, NA BE[ ^AN SKOM MO STU

Bez saobra}aja dva puta dnevno Zbog ra d o v a na mo stu pre ko Du na va kod Be {ke na auto pu tu No vi Sad – Be o g rad sa o bra }aj }e bi ti ob u sta vqan dva pu ta dnev no od da nas do ne de qe, 14. av gu sta.

Most }e sva tri da n a bi t i za tva ran od de vet do 10.30 i od 13 do 14.30 sa ti.

Svim u~e sni ci ma u sa o bra }a ju pre po ru ~u ju se al ter na tiv ni prav ci – pe tqe „No vi Sad„ i „Ko vin„ ka Be o gra du, pe tqa „Be {ka„ ka No vom Sa du, put Be o grad – Ru ma – No vi Sad, od no sno ma gi stral ni put M-22.2

Upr kos na me ri dr `a ve da Za ko nom o pla ni ra wu i iz grad wi one mo gu }i ne sa ve sne in ve sti to re da va ra ju gra |a ne pro da ju }i je dan te isti stan vi {e pu ta, jo{ uvek se vu ku re po vi mu tqa ro {a ko ji `e le da se obo ga te na ne za ko nit na ~in, va ra ju }u gra |a ne. To po tvr |u je naj sve `i ji pri mer upra vo pri tvo re nog No vo sa |a ni na ko ji je u na se qu De te li na ra iste sta no ve pro da vao vi {e pu ta, a je dan ~ak u pet na vra ta, o{te tiv {i 40 ku pa ca i ste kav {i pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od ~ak mi lion evra.

Ne ke op {ti ne jo{ ni su ni ofor mi le re gi star, dru ge ga ne vo de ka ko tre ba i ne a`u ri ra ju po dat ke. S tim u ve zi, voj vo |an ski om bud sman je ne dav no oce nio da op {ti ne ne vo de re gi star na pra vi na ~in i da je ide ja o we go vom vo |e wu u sa mom za ~et ku. Po seb no je va `no da se od su da pri ba vqa ju ko pi je ove re nih ugo vo ra, a po an ke ti spro ve de noj u 11 voj vo |an skih op {ti na, ko pi je se do sta vqa ju sa mo u dve, dok u dve re gi star ni je ni us po sta vqen. Po na {im sa zna wi ma, No vi Sad i Ki kin da su pri me ri ka ko tre ba da se ura di Re gi star in ve sti to ra. [ta sva ka lo kal na sa mo u pra va mo ra da zna? Po za ko nu o pla ni ra wu i iz grad wi, Re gi star in ve sti to ra pred vi |a jav nu evi den ci ju o svim ras po lo `i vim po da ci ma o fi zi~ kom ili prav nom li cu kao in ve sti to ru. Tre ba da sa dr `i po dat ke

Op {ti na ma sle de ka zne ^la nom 8 Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi iz 2009. pro pi sa no je oba ve zno vo |e we re gi stra in ve sti to ra u svim je di ni ca ma lo kal ne sa mo u pra ve. Me |u tim, po ras po lo `i vim po da ci ma, ovaj po sao u ve }i ni op {ti na u Sr bi ji ide pri li~ no aq ka vo, iako je u Mi ni star stvu za pro stor no pla ni ra we, `i vot nu sre di nu i ru dar stvo jo{ ra ni je upo zo re no na to da svi mo ra ju da us po sta ve ovu evi den ci ju, {to }e se i kon tro li sa ti i ka `wa va ti. A to se, bar po naj no vi jim in for ma ci ja ma, mo `e o~e ki va ti usko ro. o iz vr {e nom in spek cij skom nad zo ru – ur ba ni sti~ kom, gra |e vin skom, In spek ci je ra da, eko lo {kom, ko mu nal nom... Li ce ovla {}e no za vo |e we Re gi stra oba ve zno je da oba ve sti sve nad le `ne or ga ne da do sta vqa ju neo p hod ne po dat ke ko je tre ba da sa dr `i Re gi star, od

grad ske upra ve za in spek cij ske po slo ve, Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, Osnov nog, Ape la ci o nog i Pri vred nog su da u No vom Sa du...

U evi den ci ji tre ba da bu du sve gra |e vin ske do zvo le iz da te od 11. sep tem bra 2009. ko je se od no se na sve in ve sti to re, da -

kle, i fi zi~ ka i prav na li ca.

Sve to je or ga ni zo va no za No vi Sad i svi po da ci u ve zi s iz da tim gra |e vin skim do zvo la ma mo gu se do bi ti u Grad skoj upra vi za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve u Rad ni~ koj 2 sva kim rad nim da nom. Me |u tim, sve ove pro ve re mo ra ju da ura de sa mi gra |a ni, po ten ci jal ni kup ci sta no va, da bi vi de li s kim ima ju po sla i da li da se upu ste u po sao s kon kret nim in ve sti to rom ili ne jer sav ri zik je, u kraj wem slu ~a ju, wi hov.

U Re gi stru su i re {e wa Gra |e vin ske in spek ci je ko ja se od no se na ob u sta vu ra do va i na za tva ra we gra di li {ta in ve sti to ri ma, ko jih je sa mo do po lo vi ne ma ja ove go di ne u No vom Sa du bi lo 93. Svi ti po da ci tre ba lo bi da po mog nu kup ci ma da ne iz vi se pri ku po vi ni ne kret ni ne i ne na sed nu na pre va ru jer ako je ne kom in ve sti to ru in spek ci ja za tvo ri la gra di li {te, zna ~i da je po ~eo da ra di ne pro pi sno pa se mo `e o~e ki va ti da }e se pre va rant ski po na {a ti i ubu du }e, zbog ~e ga ga tre ba za o bi }i u ku po vi ni sta na ili dru ge ne kret ni ne.

R. Da u to vi}

10. 08. 2011.

1.334,09890

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Be o grad – No vi Sad. Ape lu je se na vo za ~e da po {tu ju po sta vqe nu pri vre me nu sa o bra }aj nu sig na li za ci ju, br zi nu kre ta wa pri la go de po sto je }im uslo vi ma i po ve du ra ~u na o be zeb dno sti rad ni ka na mo stu.

R. D.

Nema pritiska na hladwa~e Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr go vi ne ne gi ra lo je ju ~e da je vr {i lo pri ti sak na hlad wa ~a re ko ji su u~e stvo va li u raz govori ma s pro iz vo |a ~i ma ma li ne o po ve }a wu ot kup ne ce ne tog vo }a, ka ko to tvr de hlad wa ~a ri Zla ti bor skog i Mo ra vi~ kog okru ga.

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star svu po qo pri vre de Qu bi {a Dimi tri je vi} ka zao je da je to mi ni star stvo u pre go vo ri ma o ce ni ma li ne iz me |u vla sni ka hlad wa ~a i pro iz vo |a ~a ma li na bi lo sa mo po sred nik.

Promena %

Cena

Univerzal banka, Beograd

16,11

3.949

3.949

Go{a monta`a, Velika Plana

13,21

3.000

81.000

Angropromet, Ni{

12,92

542

276.962

AMS Osigurawe PB, Beograd

12,74

699

2.796

Fabrika {e}era, Crvenka Pet akcija s najve}im padom Progres, Beograd Radijator, Zrewanin Meser Tehnogas, Beograd Go{a FOM, Smederevska Palanka Galenika Fitofarmacija, Zemun Vojvo|anskih top-pet akcija

10,90 Promena %

4.000 Cena

100.000 Promet

-12,28

50

25.000

-8,89

410

24.600

-7,96 -6,90 -6,68 Promena %

BELEX 15 (644,60 8,58)

Promet

5.505 270 7.000 Cena

27.525 162.000 14.000 Promet

NIS, Novi Sad

0,14

737

9.037.342

Soja protein, Be~ej

-3,99

626

1.728.787

Karneks Vrbas

0,00

1.300

1.261.000

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

5,26

10.000

180.000

Vital, Vrbas

3,69

1.348

121.350

Naziv kompanije AIK banka, Ni{ NIS, Novi Sad Komercijalna banka, Beograd

Promena % -2,05

Cena

Promet

2.343

4.017.421

0,14

737

9.037.342

-0,68

2.490

109.560 678.289

Energoprojekt holding, Beograd

0,32

629

Agrobanka, Beograd

-2,08

5.418

423.075

Imlek, Beograd

0,18

2.188

372.000

Soja protein, Be~ej

-3,99

626

1.728.787

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,20

501

2.674.030

Jubmes banka, Beograd

-4,26

12.594

503.742

Univerzal banka, Beograd

16,11

3.949

3.949

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.171

0,00

Alfa plam, Vrawe

-3,51

8.009

600.674

Tigar, Pirot

0,00

733

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.350

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-3,62

399

21.945

Svi iznosi su dati u dinarima

petak12.avgust2011.

5

DA LI SUE VLA DI NE ME RE ZA OD BRA NU OD NO VE RE CE SI JE SA MO DE KLA RA TIV NE

DE LE GA CI JA MMF DO LA ZI 18. AV GU STA

Bo go ja vqen ska vo di ca ni je lek za kri zu

Kon tro la i no vi aran `man Delegacija Me|unarodnog monetarnog fonda doputova}e u Srbiju u ~etvrtak, 18. avgusta, potvr|eno je u Kancelariji Fonda u Srbiji. „Delegacija MMF-a, koju }e predvoditi {ef Misije za Srbiju Al bert Je ger, boravi}e u Srbiji od 18. do 31. avgusta”, kazali su u Kancelariji,

Prva reakcija mnogih na sastanak koji je pre mi jer Mir k o Cvet ko vi} odr`ao s pred stav ni ci ma Na rodne banke, Fiskalnog saveta i ekonomskih resora u Vladi na temu opasnosti od no ve glo bal ne eko nomske krize bila je da je re~ tek o deklara tiv nim za kqu~ ci ma koji ne zna~e mnogo i ne predstavqaju ni ka kve kon kret ne mere koje bi privredu i gra|ane sa~uvale od eventualnog novog udara krize. Ukratko, premijer i saradni ci su oce ni li da dr`ava treba da {tedi na svim nivoima u skladu s ranijim odlukama o fiskalnoj odgovornosti i da bi bilo dobro u}i u aran`man „iz predostro`nosti” s Me|unarodnim monetarnim fondom.

O svemu tome se pri~alo i nekoliko meseci pre nego {to se du`ni~ka kriza u Evropi ovih dana produbila a Amerika zbog probijawa okvira zadu`enosti izgubila najvi{i kreditni rejting, {to je izazvalo te{ke poreme}aje na svetskim i regionalnim finansijskim tr`i{tima i zapretilo otvara wem no ve glo bal ne kri ze.

Ipak, postavqa se pitawe da li je dr`ava u stawu da u~ini ne{to vi{e od toga i da li bi to uop{te bilo dobro u ovom tre nut ku. Na i me, sva ka kon kretna mera bi zna~ila dodatno tro{ewe novca kojeg u buxetu nema, dakle podrazumevala bi novo zadu`ivawe, a Srbija je ve} sada blizu granici mogu}eg zadu`ivawa.

ali nisu mogli da preciziraju s kim }e se predstavnici te finansijske institucije sastati i o ~emu }e razgovarati.

Vlada Srbije je krajem maja najavila da }e u avgustu nastaviti razgovore s MMF-om o sklapawu novog aran`mana „iz predostro`nosti„. Na prekju~era{wem sastanku predstavnika Vlade, Narodne banke Srbije i Fiskalnog saveta o tome kako da Srbija spremno do~eka eventualni dolazak krize oceweno je da novi aran`man s MMF-om ima kqu~nu va`nost. „Taj sporazum bi bio garant makroekonomske stabilnosti, ali i pokazateq da Vlada vodi kredibilnu ekonomsku politiku {to predstavqa pozitivan signal za sve potencijalne investitore s kojima se vode pregovori o ulagawu u Srbiju”, ocenila je Vlada Srbije.

Aran`man „iz predostro`nosti„ podrazumeva mogu}nost, ali ne i obavezu povla~ewa nov~ane pozajmice MMF-a. Vlada Srbije, kako je ranije navedeno, ne namerava da povla~i novac koji }e biti rezervisan.

Kriza nastala 2008. godini do sada je u Srbiji ostavila te{ke posledice, od kojih je svakako najbolnije to {to je nekoli ko sto ti na hi qa da qu di ostala bez posla. Iako je to te{ko shvatiti, ekonomisti uveravaju da bi bez aran`mana koji smo tada sklopili s MMFom, posledice bile jo{ neuporedivo te`e. Stoga sada mnogi po dr `a va ju na me ru Vla de da sklopi novi dogovor s finan-

Iz ugla buyeta dobro {to nijedna konkretna mera nije predlo`ena (Vladimir Vuk~evi})

Zato je ~lan Fiskalnog saveta Vla di mir Vu~ ko vi} nakon sastanka u premijerovom kabinetu i istakao da je iz ugla bu-

U prvim reakcijama na najavqene Vladine mere, privrednici kao pozitivan ocewuju predlog da Narodna banka smawi obavezne rezerve bankama koje finansiraju izvozna preduze}a.

– To bi bila dobra mera pod uslovom da te banke onda smawe kamate na kratkoro~ne kredite za finansirawe izvoza. Kamate koje sada iznose od 1,7 do 2,2 posto mese~no ne bi mogla izdr`ati ni nema~ka privreda, a ne srpska – ka`e generalni direktor „Simpa” Sla |an Di si}. xeta dobro {to nijedna konkretna mera nije predlo`ena.

– Svaki antikrizni program ima svoju cenu – kazao je Vu~kovi} novinarima, navode}i da mu je jasno da bi mnogi hteli da ~uju da }e Vlada odobriti nekakvu podr{ku privredi ili stanovni{tvu.

Za bra we no je elek tron sko tr go va we de vi za ma Narodna banka Srbije upozorila je ju~e preduze}a i gra|ane na to da je trgovina devizama putem elektronskih servisa zakonom ka`wiva za korisnike tih usluga NBS je saop{tio da je u posledwe vreme uo~eno da se sve ~e{}e ogla{avaju elektronski sevisi (FX platforme za trgovawe) koji pravnim i fizi~kim licima u Srbiji nude elek-

Kupoprodaja efektivnog stranog novca mo`e se slobodno obavqati samo u bankama i ovla{}enim mewa~nicama tronsko trgovawe devizama. Po Zakonu o deviznom poslovawu, doma}a preduze}a i gra|ani Sr-

bije mogu kupovati devize samo od banaka i wima ih prodavati, dok se kupoprodaja efektivnog

stranog novca mo`e slobodno obavqati u bankama i ovla{}enim mewa~nicama, podse}a se u saop{tewu.

S ciqem da se o~uva finansijska stabilnosti i zakonito funkcionisawe deviznog tr`i{ta i za{tite interesi gra|ana, NBS je o trgovawu devizama u Republici Srbiji koje nude druga pravna lica, putem elektronskih platformi, ve} obavestila nadle`ne organe, radi preduzimawa odgovaraju}ih mera.

Po oglasima na internetu, kompanija „Ef-Eks lider„ nudi gra|anima i firmama da trguju devizama i putem elektronskih platformi.

No ve ak ci je „So ja pro te i na” KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,9732

100,9137

105,3416

100,6048

Australija

dolar

1

72,7411

74,2256

75,9328

72,5184

Kanada

dolar

1

71,6005

73,0617

74,7421

71,3813

Danska

kruna

1

13,5353

13,8115

14,1292

13,4938

Norve{ka

kruna

1

12,8222

13,0839

13,3848

12,7830

[vedska

kruna

1

10,8232

11,0441

11,2981

10,7901

[vajcarska

franak

1

97,4353

99,4238

101,7105

97,1371

V. Britanija

funta

1

114,7921

117,1348

119,8289

114,4407

SAD

dolar

1

70,9361

72,3838

74,0486

70,7190

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 8. 2011. godine

On je dodao da je dobro {to je postignuta saglasnost o tome da se pravila o visini duga i deficitu buxeta ne smeju kr-

Ka ma te spu ta va ju iz voz

UPO ZO RE WE NBS GRA \A NI MA I FIR MA MA

Zemqa

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Centralni registar hartija od vrednosti ukwi`io je novu emisiju akcija „Sojaproteina„ ko ju je odo bri la skup {ti na akcionara te kompanije.

Odlukom redovne skup{tine akcionara od 30. juna, „Sojaprotein”, koji je na A listingu Beogradske berze, emitovao je 5.050.680 komada novih akcija iz neraspore|ene dobiti. Pravo na nove akcije srazmerno vlasni~kom u~e{}u imaju svi akcionari koji su bili vlasnici deonica na dan Skup{tine, 30. juna, isti~e se u Izve{taju sa skup{tine akcionara.

{iti jer bi i me|unarodno tr`i{te i investitori o{tro kaznili druga~ije poteze.

– Uostalom, svedoci smo da su u nekim dr`avama sveta sada na sceni fiskalne krize, koje su posledice sumwi u mogu}nosti tih dr`ava da vra}aju svoje dugove – kazao je Vu~kovi}.

sijskom organizacijom iz Va{ing to na. Taj po ten ci jal ni spo ra zum Cvet ko vi} na zi va aran `ma nom „iz pre do stro `nosti„, {to zna~i da se zemqa ne bi dodatno zadu`ivala, ali bi aran`man investitorima, bankama i kreditnim agencijama poslao poruku da se u Sr bi ji vo di od go vor na eko nomska politika.

Misija MMF-a u Srbiju sti`e slede}e nedeqe. Za sada se ne zna {ta bi novi aran`man sve tre ba lo da pod ra zu me va, ali je te{ko o~ekivati da bi Vlada u predizborno vreme mogla kona~no da popusti MMF-u i najzad krene u dugo odlagane rezove u javnom sektoru.

– Veliki deo na{ih problema zapravo su interni problemi. Godinama se pravdamo da ne mo`emo da smawimo ogromnu potro{wu, i za to nam nije kriva svetska kriza – ocewuje direktor suboti~kog „Pionira” Ste van San to.

V. ^vor kov

ZA DR @A NA STA RA RE FERE NTNA STO PA

NBS ne }e da me wa ka ma tu Iz vr {ni od bor Na rod ne banke Srbije je na ju~era{woj sednici, posle razmatrawa aktuelnih ekonomskih kretawa i avgustovske projekcije inflacije, odlu~io da referentnu kamatnu stopu zadr`i na nivou od 11,75 posto.

NBS je pret hod no sma wio referentnu kamatnu stopu 7. jula s 12 na 11,75 odsto. Kako je sa op {ti la cen tral na ban ka, inflacija je na silaznoj putawi, a glavni faktori koji uti~u na to su pad cena hrane po osnovu dobre poqoprivredne sezone i niska agregatna tra`wa.

Pad me|ugodi{we inflacije bi u narednom periodu trebalo da dovede do smawewa inflacionih o~ekivawa, {to }e dodatno ubrzati proces dezinflacije. Me|utim, imaju}i u vidu potencijalne implikacije vezane za rizike u pojedinim razvijenim zemqama i valutnim zonama, kao i mogu}e fiskalne rizike u zemqi, Izvr{ni odbor NBS-a je odlu~io da u ovom trenutku visina referentne kamatne stope ostane nepromewena.

Re fe rent na ka mat na sto pa ima ulogu signaliziraju}e i polazne jer se visina osnovnih kamatnih stopa na nov~anom tr`i{tu utvr|uje prema wenoj visini.

PO RE SKA UPRA VA PO JA ^A LA KON TRO LE

Taj ku ni naj vi {e du gu ju, a ka feyi je pla }a ju ceh Poreska uprava ka`e da lovi krupne ribe, ali }e, izgleda, ceh platiti kafexije. Razni biznismeni, tajkuni, politi~ari i ini „stru~waci” duguju dr`avi na ime poreza i sli~nih da`bina oko 230 milijardi dinara, ili 2,2 milijarde evra, ali }e, izgleda, na naplatu prvo sti}i dugovi vlasnika kafi}a i restorana jer je wih verovatno najlak{e uloviti u poreskom prekr{aju.

Naplata poreza u Srbije je posledwih meseci pala te je dr`ava krenula u akciju i hvata. Koga mo`e.

Zamenik direktora Regionalne poreske uprave Novi Sad Alek san dar Vu ko vi} je izjavio da je poreska i fiskalna disciplina poreskih obveznika smawena, ali da zbog niza drugih obaveza inspektori ne mogu da budu na terenu onoliko koliko bi bilo potrebno.

– Proteklog vikenda na teritoriji Vojvodine je izvr{eno 330 kontrola, u 117 slu~ajeva su utvr|e-

Kazne za utaju poreza, odnosno neizdavawe fiskalnih ra~una su, ina~e, prili~no velike i pitawe je da li se rizik isplati. Nov~ane kazne za privatnike iznose od 50.000 do 55.000, a za pravna lica od 100.000 do ~ak milion dinara. Jo{ ve}a kazna je zatvarawe objekta na odre|eno vreme. Samo u Novom Sadu u prvoj polovini ove godine nov~ano je ka`weno 230 poreskih obve-

Proteklog vikenda u Vojvodini izvr{eno 330 kontrola, u 117 slu~ajeva su utvr|ene nepravilnosti, a vi{e od 70 objekata je zatvoreno ne nepravilnosti, a vi{e od 70 objekata je zatvoreno – rekao je Vukovi} RTV-u.

Po wegovim re~ima, nekada je u Pokrajini bilo i po 10.000 kontrola godi{we, ali sada to nije mogu}e jer su inspektori optere}eni i drugim poslovima. Uprkos tome, kontrole su, kako je istakao, stalne i u ovom trenutku, po nalogu Poreske uprave Srbije, najvi{e se pregledaju ugostiteqski objekti, a potom radwe malih preduzetnika.

znika, a privremeno su zatvorene 163 radwe. Vukovi} apeluje i na gra|ane da uzimaju, odnosno tra`e fiskalne ra~une jer time poma`u puwewu dr`avnog buxeta, a time indirektno i sebi.

Direktor Poreske uprave Srbije Dra gu tin Ra do sa vqe vi} ranije je izjavio da je u Srbiji ove godine zbog neizdavawa fiskalnih ra~una zatvoreno 765 objekata, a prekr{ajnim sudovima je od po~etka 2011. godine podneto 1.042 zahteva za po-

kretawe prekr{ajnog postupka zbog toga.

Kada se naplata da`bina pogleda u celini, jo{ je jasnije da se love samo sitne ribe. Po re~ima samog Radosavqevi}a, ukupan dug na osnovu ovih nepla}enih da`bina u Srbiji trenutno iznosi 230 milijardi dinara, ili 2,2 milijarde evra.

– Ve}ina toga nije realno naplativa jer je re~ o dugovima preduze}a koja su oti{la u ste~aj ili su u restukturirawu. U ovom trenutku realno je naplativo 53,9 milijarde dinara – rekao je Radosavqevi}.

On je podsetio na to da po ~lanu 7 sada{weg poreskog zakona ne mo`e da otkrije ko su najve}i poreski du`nici, ali je, ipak, otkrio da me|u wima ima i „poznatih biznismena, ali i politi~ara, qudi iz estrade i sporta”. Radosavqevi} je rekao da je predlo`io da se u novom zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine, izmeni odrednica o tajnosti du`nika. Po wegovim re~ima, predlog je da se jednom mese~no u medijima objavquje lista 100 najve}ih du`nika.

E. D.

6

dRU[TvO

petak12.avgust2011.

dnevnik

URU[AVAWE SRPSKOG JEZIKA (3)

POLENSKA ALERGIJA MU^I VELIKI BROJ GRA\ANA VOJVODINE

Bi ro kra ti ja ubi ja stil

Am bro zi ja hva ta za gr lo

Suvoparni i preop{irni govor politike, ekonomije i administracije decenijama truje srpski jezik svojim u{togqenim re~nikom i re~eni~nim konstrukcijama koje obi~an ~ovek te{ko mo`e razumeti u „prvom ~itawu“. Ako se administrativnom na~inu izra`avawa mo`e i oprostiti na odsustvu lepog, jer se wime pi{u zakoni, ugovori, sporazumi i drugi dokumenti ko-

ji podrazumevaju pravnu preciznost, za{to je politici i ekonomiji potrebno toliko re~i da bi se rekla prosta ~iwenica?

Lingvisti, sociolozi i psiholozi ka`u da se takvim izra`avawem stvara utisak autoriteta i nadmo}i i odvla~i pa`wa od su{tine, dakle zamagquje se istina. Na`alost, tom „stilu“ odavno su podlegli i mediji, koliko zbog sopstvene nepismeno-

ko se dnevnici zavr{avaju sportskim izve{tajima i vremenskom prognozom. „Igra~i Partizana po~eli su sa pripremama za odigravawe revan{-me~a“...

U svakoj od ovih i sli~nih re~enica upotrebqen je {esti pade`, instrumental, i to s predlogom sa (s) + imenica, koji se, ina~e, koristi u naj~e{}em i ve}ini najpoznatijem, socijativnom zna~ewu (dru{tvo): Jovan je do{ao s drugarima. Jovan s drugarima mo`e da po~ne da radi ili po~ne rad na tome i tome, ali ne mo`e Jovan s drugarima da po~ne s radom. Ako im se pridru`i i Rada, onda }e Jovan s drugarima i s Radom po~eti da radi.

Druga konstrukcija s predlogom sa (s) i bez wega i instrumentala koristi se dvojako u na~inskom zna~ewu: qutiti se s razlogom, pewati se s naporom, sti}i sa zaka{wewem. Ali, ka`e se: govori tihim glasom, ide dugim koracima, udario ga je svom snagom...

Kada ozna~ava sredstvo, instrumental je uvek bez predloga sa (s): odsekao je meso no`em, isekao je papir makazama, zbunio ga odgovorom. Nikako ne mo`e sa no`em, sa makazama, ali na`alost, mnogi tako govore, ~ak i qudi iz sveta kulture i obrazovawa.

Suvi{no gomilawe re~i U izve{tavawu medija ~esto se i krajwe nepotrebno gomilaju re~i istog ili srodnog zna~ewa, koje optere}uju tekst i ~ine ga dosadnim i te{kim. Tako se gotovo uvek ka`e da je „na danas odr`anoj sednici“ umesto „na dana{woj sednici“... Ili: „na nedavno zavr{enom samitu“... umesto „na nedavnom samitu“.

Jedna od vesti u ovom stilu po~iwe: “na za sutra zakazanoj sednici“, a trebalo bi „na sutra{woj sednici“. I tako unedogled. [to bi bilo jednostavno, kad svi govore komplikovano! sti, toliko i zbog „linije nezamerawa“, straha da se ne napravi gre{ka u izve{tavawu ili brzine preno{ewa informacije. A po{to televizijski prenosi skup{tinskih zasedawa idu u`ivo, taj govor dopire do mno{tva qudi. Tako i obi~an svet vi{e ne ka`e: „Vratio sam se ju~e s odmora i odmah po~eo da radim“ ve}, „po~eo sam s radom“.

Na nekoliko najgledanijih televizija, „nacionalni dnevnici“ i druge informativne emisije, po pravilu po~iwu „sa vestima dana“. Onda sledi jedna od tih vesti: „Danas je Skup{tina Srbije po ~e la sa ra dom u 14 ~asova“...

“Dnevnik“ bi morao da po~ne vestima dana ili „na po~etku ’Dnevnika’ vesti dana“, a Skup{tina je po~ela da radi tad i tad.

Ali, izve{taj se nastavqa u stilu po~etka: „Nakon tro~asovne rasprave, i pored velikog broja amandmana opozicionih partija, zakon je usvojen od stra ne poslanika skup{tinske ve}ine“. U istom stilu sledi izve{tavawe o obnovi jednog va`nog mosta gde je ministar „izrazio zadovoqstvo dinamikom ra do va na za vr {et ku re kon struk ci je mosta“...

To se moglo jednostavno kazati da je ministar izrazi zadovoqstvo zavr{etkom obnove mosta.

Daqe se nabrajaju saop{tewa iz suda, policije, sve u istom stilu. „Policija je po~ela sa akcijom pretra`ivawa mesta ubistva“, a „sud je po~eo sa raspravom po predmetu“... Kako su i po~eli, ta-

Instrumental se i u ovim primerima koristi bez predloga sa (s): kada odre|uje putawu kretawa – {etali smo obalom, ulicom, i{li smo mostom. Ili, kada ima vremensko zna~ewe: sastajali smo se uglavnom sredom, svakim danom bilo mu je sve gore, oti{ao je krajem godine... U pozicionom zna~ewu ka`e se da luster visi nad stolom, drvo raste pred ku}om...

U jednim na{im uglednim novinama upadqiv naslov ka`e da je „Bala{evi} u Zagrebu do~ekan sa ovacijama“. Mogao je biti do~ekan ovacijama. Ovakva gre{ka veoma je ~esta u tzv. zabavnim programima, u kojima neuke voditeqke i wihovi gosti „estradni umetnici“ sve „do~ekuju sa pesmom i sa igrom“ (naravno da je pravilno re}i pesmom i igrom).

Druga ustaqena gre{ka, koja na silu pravi pasivne re~enice umesto aktivnog oblika, kakav prili~i srpskom jeziku, jeste konstrukcija predloga od + genitiv imenice. Umesto da se ka`e da su poslanici usvojili zakon, predsedavaju}i ka`e, a televizija i novine prenose, kako je „zakon usvojen od stra ne poslanika“. Ta konstrukcija predloga od i genitiva koristi se u uzro~nom zna~ewu: drhtao je od temperature, umorio se od rada, grane su se savijale od roda.

A jezik srpski se sve vi{e savija od gluposti i neznawa.

Mile Stanivuk

Za qude alergi~ne na polen ambrozije po~iwe period ka{qa, suzewa i svraba o~iju, kijawa kojem nema kraja... U drugoj polovini leta u vazduhu je posebno mnogo polena te korovske biqke pa ne ~udi {to se gra|ani sve ~e{}e obra}aju lekaru za pomo}. Polen ove biqke, koja cveta od po~etka jula do kraja oktobra, u vazduhu se zadr`ava vi{e od 100 dana. Iako su i kod nas krenule akcije uni{tavawa ambrozije, problem je u tome {to se polen ove biqke raznosi putem vetra vrlo daleko, kilometrima od biqke, pa je te{ko izbe}i ga.

bolest koja ne}e pro}i sama od sebe, a svake godine pojavqiva}e se u sve `e{}em obliku.

Pacijenti koji ve} godinama pate od alergije znaju da terapiju vaqa po~eti desetak dana pre pojave prvih simptoma. To je najboqa i najjeftinija prevencija bolesti. Oni kod kojih se simptomi sada prvi put jave obavezno treba da zatra`e savet lekara. Osnovno pravilo za prevenciju alergije je skloniti se od onoga {to je izaziva. Kako to uglavnom nije mogu}e jer polena ima svuda oko nas, pogotovo u vetrovitim i toplim danima, postoje i neka osnovna pravila

Osnov ni pra vi lo za pre ven ci ju aler gi je je sklo ni ti se od ono ga {to je iza zi va. Ka ko to uglav nom ni je mo gu }e jer po le na ima svu da oko nas, po go to vo u ve tro vi tim i to plim da ni ma, po sto je i ne ka osnov na pra vi la ka ko da se olak {a `i vot – Alergijska kijavica je naj~e{}a alergijska bolest u svetu, a procewuje se da }e u narednih deset godina broj qudi koji pate od polenskih alergija biti dupliran – ka`e dr Ta wa [o {ki}. – Trenutno sve ve}i problem qudima zadaje alergija na ambroziju i druge korove. Alergija napada sve one koji su preosetqivi na polen, i decu i starije. Iako mnogi qudi ne obra}aju pa`wu na prve simptome alergije, vaqa re}i da je to

kako da se olak{a `ivot: stanove, posebno spava}e sobe, alergi~ne osobe ne treba da provetravaju dawu nego no}u, i to od 22 sata do zore, kada je koncentracija polena u vazduhu najmawa. Po{to se polen lako lepi za ode}u i posteqinu, preko dana ih ne treba su{iti napoqu, ve} unutra. Posle {etwe kosu i ode}u treba dobro i{~etkati i istresti, a prozore od automobila prilikom vo`we dr`ati zatvorene.

Srp ski je zik i za ma li {a ne iz Al ba ni je U Ministarstvu vera i dijaspore okupila su se ju~e srpska deca iz rasejawa u okviru projekta Letwe {kole „Sveti Sava“, zahvaqu}i kojem }e, kao i wihovi predhodnici po~ev od 1995. godine, u~iti materwi srpski jezik, upoznavati se sa kulturom i istorijom i dru`iti se. Letwu {kolu koja se ove godine odr`ava u Selevcu kod Smederevske Palanke, a okupila je mali{ane iz Makedonije, Albanije, Australije, Kanade, Poqske, Rumunije i [vajcarske organizuje Centar za Srbe u rasejawu „Sveti Sava“, uz podr{ku srpskih ministarstava dijaspore i prosvete i nauke, kao i stru~nu pomo} U~iteqskog fakulteta iz Beograda i lokalnih zajednica.

- Srbija je va{a ku}a - poru~io je deci na prijemu po`elev{i im dobrodo{licu dr`avni sekretar Ministarstva vera i dijaspore Mi o drag Jak {i}. Direktorka „Letwe {kole“ Rad mi la Kon ~ar ukazala je da su doma}ini dece iz dijaspore u~enici iz osnovne {kole „\or|e Jovanovi}“ iz Selevca.

D. M.

iskqu~ivo u dogovoru s lekarom.

Naime, radi se o pravoj bolesti, koju je i Svetska zdravstvena organizacija priznala kao glavni faktor rizika za nastanak bronhijalne astme – ka`e na{a sagovornica.

J. Barbuzan

Pre gled za jedan evro ne mo gu }?

Udru`ewe privatnih lekara Srbije ukazalo je na to da bi se liste ~ekawa u zdravstvu mogle smawiti ve}im ukqu~ivawem privatnog sektora i tako {to bi Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe finansirao preglede gra|ana u privatnim ustanovama za jedan evro, dok predstavnici nadle`nih institucija iz oblasti zdravstva smatraju da je takvo re{ewe neodr`ivo i nelogi~no.

U RZZO-u navode da, dok se ne donesu mere koje su, kako ka`u, u nadle`nosti Ministarstva zdravqa, a koje }e utvrditi normative rada svakog lekara, na osnovu ~ega }e se definisati ima li potrebe za anga`ovawem dodatnih kapaciteta – ne mogu da govore o tome. Predlozi, kakve je iniciralo Udru`ewe privatnih lekara, nisu do sada stigli u tu ustanovu.

Pomo}nica ministra zdravqa Zo ri ca Pa vlo vi} ocenila je da je predlog Udru-

`ewa privatnih lekara nemogu} i da je za tako ne{to potrebno vi{e novca koji bi se izdvajao za zdravstvo. Ona je izjavila da stav Ministarstva po tom pitawu nije negativan i da spajawe dr`avnog i privatnog dela u zdravstvu nije zabraweno. Ona je podsetila na to da, ako se ukqu~uje privatni sektor, onda se mora doneti odluka o tome {ta }e biti sa zaposlenima u dr`avnom sektoru, ukazuju}i na to da je za ravnomeran rad jednih i drugih neophodno vi{e para. Istovremeno je ukazala na to da bi se u onim oblastima gde postoje liste ~ekawa i ne postoje dovoqni kapaciteti, privatni sektor mogao ukqu~iti.

Govore}i o ponu|enim pregledima koji bi ko{tali jedan evro, ona je navela primer da u privatnim ustanovama pregled magnetnom rezonancom ko{ta od 11.000 do 15.000, a da RZZO za te usluge pla}a od 5.500 do 13.200 dinara pa je samim tim “logika za cenu od jedan evro nemogu}a”.

MEREWE KVALITETA VAZDUHA U VOJVODINI

Da se zna {ta udi {e mo U Elemiru i Zrewaninu zavr{en je terenski deo projekta merewa kvaliteta vazduha koji se sprovodi u okviru IPA-programa za prekograni~nu saradwu izme|u Srbije i Rumunije. Ideja, ~ija realizacija u Srbiji je zapo~eta ba{ u sredwem Banatu, predvi|a ocenu kvaliteta

Mi lan Pa vlo vi}. Kao partner iz Rumunije ukqu~en je Univerzitet Politehnika iz Temi{vara, sa profesorom Jo ne lom Jo nom na ~elu i wegovim saradnicima Fran ci {om Po pe sku om i Do ri nom Le lea.

– Mobilne stanice koje su 5. avgusta bile postavqene u Elemiru,

ganskih komponenti, ozona... Registruju se i meteorolo{ki parametri – obja{wava magistar Alek san dar \u ri} sa zrewaninskog fakulteta, i nagla{ava da bi prvi rezultati merewa obavqenih u Zrewaninu i Elemiru mogli biti objavqeni po~etkom septembra.

Da Elemir bude jedna od dve lokacije na podru~ju Zrewanina gde }e se obaviti merewe kvaliteta

finerija gasa, Fabrika sinteti~kog kau~uka i drugi pogoni. Merewe je obavqano {est dana, kao {to }e biti i na svim ostalim lokacijama – ka`e sekretar elemirskog ekolo{kog dru{tva Ve se lin La ka tu{.

On isti~e kao bitno da je ovo prva konkretna aktivnost zvani~nih institucija na utvr|ivawu kvaliteta vazduha u Elemiru.

Ide ja, ~i ja re a li za ci ja u Sr bi ji je za po ~e ta ba{ u sred wem Ba na tu, pred vi |a oce nu kva li te ta va zdu ha na pet lo ka ci ja, i to u Zre wa ni nu, Ki kin di, Pan ~e vu, Vr {cu i Bo ru

Bes plat ni uybe ni ci sti `u na vre me – Besplatni uxbenici sti}i }e do po~etka {kolske godine jer proceduralno sve ide planiranim tokom – izjavio je ministar prosvete @ar ko Ob ra do vi}.

On je rekao da su pre mesec dana svi izdava~i obave{teni o uxbeni~kim kompletima koje su u~iteqi izabrali kao najkvalitetnije za prva tri razreda osnovne {kole.

– Obavio sam kontakte s pojedinim izdava~ima, neki su svoj deo posla ve} zavr{ili, neki }e to uraditi do 20. avgusta, ali preostaje sasvim dovoqno vremena da se uxbenici distribuiraju do po~etka {kolske godine – rekao je Obradovi}.

On je dodao da }e Ministarstvo prosvete dostaviti izdava~ima pojedina~ne spiskove po {kolama, i izrazio zadovoqstvo {to je projekat besplatnih uxbenika na velika vrata u{ao u obrazovni sistem.

Osim lekova protiv alergije, kojih u na{im apotekama ima, a pojedini od wih se mogu dobiti o tro{ku zdravstvenog osigurawa, terapija podrazumeva i inhalaciju, sprejeve za nos, pumpice, masti...

– Terapiju, naravno, niko ne bi trebalo da uzima na svoju ruku ve}

Me re we je kre nu lo iz Ele mi ra

vazduha na pet lokacija, i to u Zrewaninu, Kikindi, Pan~evu, Vr{cu i Boru. Nosioci ovog projekta su, sa srpske strane, Univerzitet u Novom Sadu, odnosno zrewaninski Tehni~ki fakultet “Mihajlo Pupin“, a rukovodilac je profesor

odnosno u krugu Gerontolo{kog centra u Zrewaninu, sada se sele u Kikindu, koja je slede}a lokacija u ostvarewu projekta. Stanica precizno prati koncentraciju ugqenmonoksida, sumpor-dioksida, azotnih oksida, lako isparqivih or-

vazduha, odlu~eno je na predlog ~lanova elemirskog Dru{tva za za{titu `ivotne sredine “Okaw”.

Elemirski ekolozi su svoj predlog obrazlo`ili prisustvom potencijalnih industrijskih zaga|iva~a u okolini sela.

– Jedna mobilna stanica za merewe zaga|enosti vazduha, vlasni{tvo Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin“, postavqena je u Elemiru, na oko kilometar od industrijskog kompleksa u kojem su ra-

– Ve} du`e od dve decenije ukazujemo na to da se analiza vazduha mora obaviti i dobijeni rezultate objaviti. Sama ~iwenica da su nau~ne strukture iz regiona prepoznale potencijalnu opasnost zaga|enosti vazduha u Elemiru, zna~ajna je podr{ka na{im ulo`enim naporima. To bi mogao biti uvod u opse`nija merewa i ispitivawa, ne samo vazduha ve} i vode i zemqi{ta – zakqu~uje Lakatu{. @. Balaban

Pro mo ci ja Grad ske bi bli o te ke U okviru obele`avawa Me|unarodnog dana mladih danas od 12 do 15 ~asova na Trgu slobode Gradska biblioteka organizuje promociju bibliote~kih usluga i korisni~kih servisa.

Organizovan je i kviz znawa, a u~esnici }e mo}i da dobiju besplatnu ~lanarinu i propagandni materijal Biblioteke.

A. Va.

SUTRA NA OTVORENIM BAZENIMA

Lim bo ples na „Saj mi {tu” Takmi~ewe u limbo plesu odr`a}e se sutra u 13 ~asova na otvorenim bazenima SC ,,Sajmi{te” u okviru manifestacije ,,Leto na bazenu”, a nagrade za sve u~esnike obezbedio je ,,Frikom”. Istog dana, ~lanovi Kluba manekena Novog Sada organizova}e audiciju za plesa~e, manekene i voditeqe. Prijavqivawe za u~e{}e mo`e se obaviti na bini pored Malog bazena od 14 ~asova. A. K.

Novosadska petak12.avgust2011.

Kre }e bi ci kli sti~ ki ma ra ton Trodnevni biciklisti~ki edukativni maraton po~iwe danas i traja}e do nedeqe. Uz slogan „Biciklom idi, Vojvodinu vidi!” maratonci kre}u danas u 16 sati sa keja. Oko 30 u~esnika }e voziti bicikle dunavskom rutom Novi Sad - Ba~ka Palan ka - Spe ci jal ni re zer vat pri ro de “Bagremara” dugom 47 kilometara u jednom pravcu, koja }e obuhvatiti i druga

zna~ajna prirodna, istorijska i kulturna dobra.

Projekat sprovodi Udru`ewe “Zdravo”, u partnerstvu sa Vojvo|anskom zelenom inicijativom, Omladinskim ekolo{kim klubom i Zelenom patrolom, a projekat sufinansira Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu. Prijateqi projekta su “Fanatic” i “Minakva”.

A. Va.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

I dvonedeqni posao premija o{ nije po~eo da te~e zvani~an rok javnog konkursa za poJma}in pisiva~e koji }e od od 1. do 15. oktobra popisati sva dostva u Srbiji, a interesovawe gra|ana za dobijawe

ovog dvonedeqnog posla je prevazi{lo sva o~ekivawa u Novom Sadu i ostalim gradovima, a i op{tinama. Nezvani~no ima dva do tri puta vi{e zainteresovanih nego potrebnih, a prijave za ovaj posao po~iwu tek u ponedeqak 15. avgusta.

Detaqi predstoje}eg popisa jo{ uvek nisu poznati, ali se pretpostavqa da }e svaki popisiva~ biti u prilici da za tih petnaestak dana zaradi oko 20 hiqada dinara. Me|utim po onome {to je najavqeno, ove godine ne}e biti lako zaraditi tih dvadesetak “crvenih” nov~anica, jer osim klasi~nih pitawa o nacionalnosti, veroispovesti i sli~nih, popisiva~i }e morati da “izvuku” iz gra|ana informacije o primawima, o tome da li su putovali ili `iveli u inostranstvu a bi}e i drugih “neprijatnih” pitawa koje }e se od ove godine na}i u listama za popis. Ovih dana pri~a se i o tome da }e i u slu~aju izbora popisiva~a mo`da biti va`na strana~ka kwi`ica, ali to su vaqda samo takozvani “zli jezici”.

N. Perkovi}

Pe {a ~e we od Bu kov ca Pla ni nar sko smu ~ar sko dru{tvo “@elezni~ar” i plani nar sko dru {tvo “Vi li na vodica” iz Bukovca organizuju u nedequ pe{a~ewe od Bukovca preko Avale, Staze zdravqa, ^erata pa do Bukovca.

Staza je duga~ka oko 15 kilometara, a vodi~ }e biti Bra ni slav Vjerg. Polazak je u 8.30 ~asova sa @elezni~ke stanice autobusom sa linije broj 64, za Bukovac, a za sve bli`e informacije broj telefona je 021-825-017.

A. L.

NA SPENSU POSTALO STVARNOST ONO [TO JE ^EKANO DECENIJAMA

Otvo re ni ba zen su tra ~e ka ku pa ~e Ukoliko vremenske prilike do zvo le no vo i zgra |e ni otvoreni bazen na Spensu sad ve} definitivno prve }e kupa~e do~ekati sutra, dok }e danas biti organizovano promotivno kupawe za jedan broj gra|ana. Kako u Spensu najavquju, otvarawe novog bazena }e biti obele`eno skromnom sve ~a no {}u, uz pri su stvo predstavnika Gradske uprave i republi~kog Ministarstva za omladinu i sport, koji su zajedni~ki finansirali izgradwu bazena sa ukupno 130 miliona dinara.

- Po~etkom slede}e nedeqe, najverovatnije u utorak odr`a}emo sve~ano otvarawe bazena. Bi}e to skromna proslava s obzirom na situaciju u kojoj se preduze}e trenutno nalazi - rekao je v.d. direktor Spensa Bo ris Bar jak ta ro vi}.

Cena dnevne karte bi}e ista kao i na bazenu na Sajmi{tu i iznosi}e 250 dinara.

A. L.

Su ve sla vi ne Zbog radova na vodovodnoj mre`i, danas }e bez vode biti deo Somborskog bulevara od Futo{kog puta do Ivana Gorana Kova~i}a od 9 do 12 ~asova. Bez vode }e biti i deo Dalmatinske ulice od Suboti~ke do Polgar Andra{a od 10 do 13 ~asova.

V remeploV

Fo to: R. Ha yi}

Ni tro gli ce rin sa mo u apo te ci „Saj mi {te” Lek za sr~ane bolesnike “nitroglicerin”, koji je du`e vreme bio u deficitu, pristigao je u apoteku “Sajmi{te”, u Rumena~koj ulici 106, saop{tili su iz Apote-

karske ustanove “Novi Sad”. Za sada ga ima u dovoqnim koli~inama, ali iskqu~ivo se izdaje na recept i ne pla}a se participacija za podizawe ovog leka.

I. D.

„MOJ SALA[“ OPET PRED SPENSOM

Bes pa ri ca pro tiv zdra vog za lo ga ja Udo vi ci za rat ni ka tri du ka ta Iako carske privilegije austrijskih vladara date Srbima nikad nisu po{tovane onako kako je bilo obe}ano, oni su morali svojom krvqu da ih pla}aju na rati{tima {irom Evrope. Tako je pe{adinac Jovan Boti} iz Novog Sada ispuwavaju}i svoju

vojni~ku du`nost izgubio `ivot u borbama kod Milana u Italiji, 12. av gu sta 1769. O tome je obave{ten Magistrat u Novom Sadu kojem su poslata i tri dukata, s tim da se uru~e wegovoj udovici.

N. C.

Pijaca “Moj sala{“ koja svake nedeqe na platou ispred Spensa okupqa qubiteqe doma}ih proizvoda, ju~e nije bila ba{ pose}ena.. Mada se pojavilo malo qudi, na pijaci su se ipak {arenili {tandovi sa raznim vrstama organskog povr}a sve`eg i fla{iranog, mnoge vrste vina, miri{wave kupke, med i proizvodi od meda, vezene tkanine.

-Ose ti se bes pa ri ca.

Mu {te ri ja je ma lo. Ko zna, ceni i voli na{e radove nema para, a ko ima novaca wega to ne intereresuje- ka`e Novosa|anka

El vi ra Ko goj koja s drugaricom pravi razne keceqe, stoqwake i kuvarice.

Oni koji supro{li platoom mogli su da kupe vina po ceni od 250 i 300 dinara, i razne rakije za 400 i 500 di na ra. Na tri {tanda bio je livadski, kristalizovani, {umski, lipov med, polen, propolis, me{avina meda sa polenom i propolisom, kao i me do va ~a. Sa pu ni od biq nih uqa ko {ta ju od 140 do 170 dinara, krema za lice 240, inhalatori 40, dok miri{qave kupke iznose 100 dinara.

Fo to: S. [u {we vi} A. Va.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 7 do 18 ~asova povremeno Jablani~ka i Jermontova sa okolinom; od 8 do 12 Ulica Majke Jugovi}a od Baje Pivqanina do kraja; od 8 do 10 Jevrejska 1-5 i 2-10, Kraqa Aleksandra 1-5 i 10-14, Pa ri ski ma ga zin, Po {tan ska, Pozori{ni trg 6 i 7, Uspenska 1; od 10,30 do 12 Bule-

var Mihajla Pupina 9-21, Pionirska. ^or ta nov ci: od 8,30 do 13 ~asova deo vikend naseqa ispod Vile Stankovi} i deo naseqa Kara{.

Be o ~in: od 8 do 13 ~asova deo naseqa od Doma zdravqa prema Rakovcu i naseqe Dumbovo.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak12.avgust2011.

dnevnik

SU TRA ZBOG NA JA VQE NE TR KE

Rolerijada mewa re`im saobra}aja Fo to: N. Sto ja no vi}

NA RAS KR SNI CI BU LE VA RA OSLO BO \E WA I MAK SI MA GOR KOG

Semafor bez razloga „zaspao” Se ma for na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i Uli ce Mak si ma Gor kog ju ~e oko 10 ~a so va, na pra sno je pre stao da ra di, {to je iza zva lo po met wu u sa o bra }a ju. Kon tak ti ra ju }i „Put”, ko ji odr `a va sig na li za ci ju u gra du, sa zna li smo da oni ni su ni {ta ra di li na po me nu toj lo ka ci ji, kao i da je u ovom de lu gra da za me wen kon zol ni stub se ma fo ra u ju lu, {to se da vi de ti i u iz ve {ta ji ma na saj tu pred u ze }a. Ka ko ni je bi lo ni na ja ve is kqu ~e wa stru je, veo mi ste ri je pa da na se ma for s ob zi rom na to da ni je utvr |e no {ta se de si lo na jed noj od naj pro met ni jih ras kr sni ca u gra du.

Mo `da se ova kve po ja ve mo gu uvr sti ti u tri sti~ ku po nu du gra da kao {to ih ima Tombston u Ari zo ni ili Eli za bet bej u Na mi bi ji, ~u ve ni ji kao Gra do vi du ho va...

A. J.

DE ^ JE FILM SKO LE TO

„Stvarawe sveta” Do ku men tar ni film za de cu „Stva ra we sve ta” bi }e pri ka zan da nas u 11 ~a so va, u Kul tur nom cen tru gra da. Pro jek ci ja je deo

ci klu sa De ~i jeg film skog le ta ko je se za vr {a va da nas. Ce ne ula zni ca su 100 di na ra, a film je sin hro ni zo van.

A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Mozak” Norberta Her{kovica

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la

kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me rak kwi ge „Mo zak“ Norberta Her{kovica. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Naj va `ni ji od go vo ri na pi ta we „[ta je ta~ no mo zak?“ Du go se o qud skom mo zgu zna lo vr lo

ma lo, tek po sled wih de ce ni ja sa zna wa pro is te kla iz is tra `i va wa mo zga omo gu }a va ju pot pu ni ji uvid u ono {to se de {a va u na {im gla va ma. Me |u tim, deo tih sa zna wa, ko ja se iz na u~ nih la bo ra to ri ja pro bi ju do spoq nog sve ta, po no vo po kre }e no va pi ta wa – i to ne sa mo za to {to su slo `e na na u~ na is tra `i va wa ret ko ob ja {wi va u ce lo sti i ra zu mqi va. Bu du }i da se jav ne ras pra ve uglav nom slu `e ne pot pu nim ~i we ni ca ma, one se on da pre tva ra ju u to bo `e na u~ no do ka za na sta no vi {ta. [ta je to {to ~o ve ka iz dva ja, ka da se uzme u ob zir da se we gov mo zak go to vo ne raz li ku je od mo zga ~o ve ko li kog maj mu na? Mo ra mo li da od ba ci mo ide ju slo bod ne vo qe za to {to, na kra ju kra je va, na{ mo zak od re |u je sve? Da li }e obo qe wa mo zga, kao Al chaj me ro va bo lest, u do gled noj bu du} no sti po sta ti iz le ~i va? Pro pu {ta ju li de ca pre sud ne pri li ke uko li ko u od re |e nom `i vot nom do bu ne na u ~e pred vi |e no i o~e ki va no? Nor bert Her {ko vic sta vqa niz op {te pri hva }e nih shva ta wa u pot pu ni ji kon tekst i po ja {wa va {ta je od to ga is prav no – a {ta ni je. Na taj na ~in po sta je ja sni je {ta mi da nas, za pra vo, zna mo o qud skom mo zgu i ko je za kqu~ ke na osno vu tog zna wa mo `e mo da iz ve de mo.

Zna ti {ta je ta~ no, to zna ~i: oba ve sti ti se i bi ti u sta wu go vo ri ti na osno vu ~i we ni ca o te ma ma ko je se ti ~u svih nas. A. V.

„DNEV NIK” I „STI LOS ART” DA RU JU KWI GE

„Carsko ubistvo” Pola Doertija

^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ sva kog rad nog da na da ri va }e mo sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko ji se da nas pr vi ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Car sko ubi stvo“ auto ra Pola Doertija. Do bit ni ci }e kwi ge mo }i pre u ze ti u pro dav ni ci „Me ga {op” u Uli ci Kej `r ta va ra ci je broj 8.

Rim ko na~ no iz la zi iz raz do bqa ve li kih po tre sa 313 go di na na kon Hri sto vog ro |e wa. Di o kle ci jan je po de lio car stvo i po vu kao se s vla sti. No vi car Za pa da po sta je Kon stan tin, ko ji sku pa s maj kom Je le nom `e li da is ko ri sti ra stu }u mo} hri {}an ske cr kve u svo joj bor bi za pre mo}. Me |u tim, mi ste ri o zna

ubi stva de vo ja ka, ko je pri pa da ju Afro di ti nom kul tu do vo de u pi ta we we go ve pla no ve, po go to vo {to ubi ca iza se be osta vqa znak kr sta na te li ma de vo ja ka.

Je le na, za bri nu ta za si gur nost svog si na, ko ji se ~e sto dru `io s Afro di ti nim po klo ni ca ma, an ga `u je Agen te in Re bus, po seb nog {pi ju na, ko ji }e joj po mo }i u re {e wu ovih mi ste ri ja. To {to je {pi jun ca ri ce maj ke - `e na i {to ima sop stve ne mo ti ve sa mo da je ve }u ~ar ovom iz vr snom za ple tu u vre me sud bo no sno za isto ri ju ovog de la sve ta.

Pol Do er ti }e ver no i uz bu dqi vo do ~a ra ti ma lo po zna ti Rim ~e tvr tog ve ka u vre me ka da se lo me car stva, me wa ju ve re i pa da ju gla ve.

A. L.

Re `im sa o bra }a ja bi }e iz me wen su tra to kom odr `a va wa No vo sad ske ro le ri ja de ~i ji je start za ka zan za 10 ~a so va na pla tou iz me |u stu dent skih do mo va „Dr Slo bo dan Ba ji}” i „Dr Veq ko Vla ho vi}”, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a. Od 11 do 16 ~a so va pot pu no }e bi ti ob u sta vqen sa o bra }aj u Uli ci Si me Mi lo {e vi }a, od Bu le va ra ca ra La za ra do Uli ce Ili je \u ri ~i }a. Vo zi la ne }e mo }i da pro la ze kroz Uli cu Si me Mi lo {e vi }a i Bu le var ca ra La za ra, od Stra `i lov ske do Fru {ko gor ske uli ce, u pe ri o du iz me |u 17.40 i 18.10 ~a so va. Ta ko |e, od 17.40 do 18.30 ~a so va za sa o bra }aj }e bi ti za tvo re ne go re po me nu te uli ce a

pri vre me na ob u sta va bi }e na Bu le va ru ca ra La za ra i Bu le va ru Evro pe, do Uli ce Kor ne li ja Stan ko vi }a.

To kom Ro le ri ja de or ga ni zo van je fo to kon kurs „Ri tam `i vo ta je bi tan” za pro fe si o nal ce

mejl) na adre su fo to kon kurs@nsro le ri ja da.com, i po zo vu pri ja te qe na po me nu toj dru {tve noj mre `i da gla sa ju za wih. Gla sa we star tu je 14. av gu sta i tra je do 25. av gu sta ka da }e bi ti iza bra ni naj bo qi ra do vi. Za pr vo me sto

To kom Ro le ri ja de or ga ni zo van je fo to kon kurs „Ri tam `i vo ta je bi tan” za pro fe si o nal ce i ama te re i ama te re, ko ji }e bi ti re a li zo van na Fej sbu ku, www.fa ce bo ok.cm/ro le ri ja da. U~e sni ci tre ba da po {a qu naj vi {e tri fo to gra fi je za jed no sa po da ci ma (ime, pre zi me, broj te le fo na, i-

obez be |e na j na gra da u vi du sta ti va „vel bon” cx-300f i „san disk” kar ti ce od ~e ti ri gi ga baj ta, za dru go mi ni sta tiv „vel bon”, a za tre }e fu tro la za di gi tal ni fo to-apa rat.

Po red tr ka i fo to-kon kur sa, ma ni fe sta ci ja }e bi ti is pra }e na ra znim kul tur no-za bav nim sa dr `a ji ma kao {to je per for mans po la zni ka UMS {ko le u 11 ~a so va, jav ni ~as fit ne sa u 17.05, ~as ka u pu e re u 19 i na stu pi di-xe je va od 20 ~a so va. No vo sad ska ro le ri ja da odr `a va se pr vi put u gra du, a pra vo u~e {}a ima ju svi qu bi te qi ro le ra od 7 do 30 go di na. Za one sta ri je bi }e org ni zva na tr ka za do voq stva pod im nom „Za ro laj HIV” ko ju }e re a li zo va ti eki pa Dan ce4li fe. Pri ja ve su mo gu }e do da nas u pod ne pu tem saj ta www.nsro le ri ja da.com, gde se na la ze i de ta qi tr ka, ili na dan ma ni fe sta ci je, sat vre me na pred tr ku.

A. J.

BO GAT PRO GRAM NA [TRAN DU

Od kulena do latino ritmova Grad ska pla `a „[trand” to kom ovog me se ca, a u je ku obe le `a va wa 100 go di na po sto ja wa, or ga ni zi va }e niz do ga |a ja. Kao naj zna ~aj ni ji iz dva ja se „Voj vo di na fest” u okvi ru ko ga }e tu ri sti~ ke or ga ni za ci je voj vo |an skih op {ti na po ku {a ti pred sta vi ti svo ju sre di nu na naj bo qi na ~in, a pri dru `i }e im se i maj sto ri sta rih za na ta, su ve nir xi je, ku li na ri, vi na ri i kul tur no umet ni~ ka dru {tva.

Fe sti val }e se odr `a ti 27. av gu sta od 8 do 19 ~a so va.

- Ve li ko in te re so va we vla da za u~e {}e na ovom fe sti va lu, a

po red sta rih iz la ga ~a ove go di ne po ja vi }e se i do sta no vih – ka `e pot pa rol JKP „Grad ko Ze le ni lo” Ivan No`ini}. - Po zi va mo sve ko ji su za in te re so va ni za u~e {}e da se pri ja ve do 25. av gu sta pu tem mej la mar ke ting@ze le ni lo.com ili rad nim da nom od 10 do 15 ~a so va na broj te le fo na 4881-633.

Su tra u 20 ~a so va odr `a }e se po dru gi put na [tran du „Ve ~e sal se”, a po no vi }e se i u su bo tu 20. av gu sta. U or ga ni za ci ji ne vla di ne or ga ni za ci je „Stend ap„ za vr {na `ur ka u rit mu sal se i dru ge la ti no mu zi ke pla ni -

Pro mo ci ja ~e ti ri spor ta Da nas po vo dom Me |u na rod nog da na mla dih Grad ska upra va za sport i omla di nu – Kan ce la ri ja za mla de i JKP “Grad sko ze le ni lo” or ga ni zu ju sport ski ma ra ton na [tran du. U ne ko li ko ter mi na bi }e pri re |e ne pre zen ta ci je ~e ti ri spor ta. Na de lu pla `e uz Ve sla~ ki klub „Da ni bus” pred sta vi }e }e se ~a ri ka ja ka {kog spor ta od 8 do 10 ~a so va, a Ka pu e ro aka de mi ja }e uz od boj ka {ke te re ne odr `a ti od 17 do 18.30 ~a so va pro mo tiv ni ~as tog spor ta.

Na trav wa ku u bli zi ni te re na za mi ni golf u 18 ~a so va, Bad min ton klub “No vi Sad” od`a }e svo ju pro mo ci ju i sat vre me na ka sni je na cen tral nom pla tou [tran da, jav ni tre ning upri li ~i }e ~la no vi Sa va te klu ba “Voj vo di na”.

^ITAOCI PI[U SMS

ra na je za 3. sep tem bar, ka da }e na stu pi ti bend „Sal sa y pun to“.

Od vo do sta ja Du na va za vi si }e i me mo ri jal ni tur nir u te ni su gla vom „Vla di mir Fran ci {ko vi}” ko ji }e se od i gra ti po 14 put, a ka ko No `i ni} na po mi we „va `no je zna ti da je te nis gla vom upra vo po te kao sa [tran da”.

Pr ven stvo Voj vo di ne u od boj ci na pe sku po ~i we da nas i tra ja }e do su tra na Od boj ka {kim te re ni ma [tran da. Pri ja vqe no je ukup no 12 mu {kih i 6 `en skih

eki pa. Tak mi ~e we u pe tak po ~i we u 9 ~a so va, dok su ~e tvrt fi na la na pro gra mu od 17 sa ti. Su tra od 10 ~a so va igra ju se po lu fi nal ni me ~e vi, a fi nal ni su sre ti po ~i wu od 17 sa ti.

Po vrat ni~ ki kon cert „Lav Han ter sa”, {to je ne dav no i na ja vio front men ovog ben da Milan Mumin odr `a }e se u pe tak 19. av gu sta u 22 sa ta. Pred kraj me se ca za sve qu bi te qe la ti no am bi jen ta bi }e upri li ~e ni i „Da ni Bra zi la„ od 26 do 28 av gu sta.

A. La tas

065/47-66-452

Betonskim poklopcima protiv lopova Opet o kra |i po klo pa ca sa {ah to va: za {to nad le `ni ne po~ nu da pra ve i po sta vqa ju be ton ske ili ka me ne po klop ce?

Ne ka po gle da ju ka ko to le po iz gle da u Ve ro ni, a funk ci o ni {e!

064/3323... * * * Po {to va ni, ni ka kav od go vor na pi ta we ka ko pro tiv van da la za gra fi te, de ~i ja igra li {ta, po klop ce za ka na li za ci ju sa da lo me i no ve kon tej ne re, a o ko wi ma i za pre ga ma po gra du, iz me ti ma pa sa {ta re }i?

066/8811... * * * ^i ta lac ili ~i ta teq ka 063/523... O~i gled no ne ma poj ma i ne da ni je do bro in for mi san o li~ nim kar ta ma sa ko ji ma, iako su is te kle, ima sva pra va do 2016. i ne }e ga ni ko hap si ti, a mo `e i gla sa ti.

063/588... * * * Za i sta sra mo ta! Zar da se na ru {i pre div ni dr vo red li pa sa ze le nom po vr {i nom is pred zgra de DTD-a, ko ji je od u vek bio tu kao pre po zna tqi va le po ta sva kom ko s Va ra din skog mo sta ula zi u grad? A za rad ne ko li ko par king me sta - za ko ga? Ka ko to grad ske vla sti do zvo qa va ju?

Gra do na ~el ni ~e, ne ma te vi {e moj glas.

062/1581... * * * Kej u No vom Sa du bli sta, a u Ka me ni ci se ras pa da. Da li je Ka me ni ca deo gra da sa mo pri pla }a wu ra ~u na? Sram Vas bi lo grad ski ~el ni ci.

064/6795...

Pi ta te se da li ne ko od na {ih grad skih funk ci o ne ra ide u {et wu Ke jom ili oni pro vo de vre me na de sti na ci ja ma ko je su ko mu nal no ure de ne?

064/8249... * * * Pri dru `u jem se go spo di nu sa bro jem te le fo na 063/523. Na |e se po ko ji Je {i} u In |i ji ili N. Be -

* * * Ka da kre ne te u {et wu Ke jom ne mo `e te da u`i va te jer od @e le zni~ kog mo sta ose ti te ta kav smrad da mo ra te da pre ki ne te {et wu. Smrad se ose ti i na de lu kod spo me ni ka @r ta va ra ci je.

~e ju i ja stvar no ne znam ni za jed nog vi {e za ko jeg se mo `e re }i da ra di po {te no i u in te re su gra |a na. A imam i je dan pred log za pred sed ni ka Ta di }a da za me ni ovog we go vog gra do na ~el ni ka Pa vli ~i }a ko jeg je sme stio na ma

No vo sa |a ni ma za gosp. Je {i }a da i na ma No vo sa |a ni ma ma lo sva ne.

063/472... * * * U uli ci Ar se Te o do ro vi }a, u sa mom cen tru gra da, iz dvo ri {ta No vo sad skog hu ma ni tar nog cen tra, po ~i tav dan i ~i ta vu no} se ~u je la ve` psa... Kul tur no za mo li{ za po sle ne da re {e pro blem jer ne mo `e{ da spa va{ i ima{ mi ra jer mo ra{ i da ra di {i da stu di ra{, a oni te kul tur no „is ku li ra ju”... On da zo ve{ Ko mu nal nu po li ci ju, oni do |u, po pi ju ka fu s wi ma i odu...

061/1725... * * * ^e sti tam nad le `ni ma i gra do na ~el ni ku na od u sta ja wu od mo sta Franc J. Uo~i li su da ni je vre me za ta ko ne {to, jer bi se Grad mo rao za du `i ti i jo{ po red to ga di }i po rez gra |an stvu.

To Na pred wa ci gu be iz vi da.

Sva ko ra zu man }e 2012. da ti glas ono me ko ji naj ma we obe }a va, a po go to vo onog {to bi se fi nan si ra lo iz ra znih na me ta gra |an stvu. Bra vo Pa vli ~i }u.

064/4027... * * * Da li za i sta ne ra de ka me re u „skejt-par ku” u Li man skom par ku?

060/6691..

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak12.avgust2011.

VE] PO^ELE PRIPREME ZA GREJNU SEZONU

OD PONEDEQKA DO 19. AVGUSTA

Stovari{ta puna skupog ogreva Na bav ka ogre va za pred sto je }u zim sku se zo nu, ka ko sa zna je mo na grad ski sto va ri {ti ma, ve} je po ~e la. Do ma }in stva ko ja ne ma ju uve de no cen tral no gre ja we mo ra ju na vre me obez be di ti ogrev, ali }e ove go di ne za to mo ra ti iz dvo ji ti vi {e nov ca ne go la ne, s ob zi rom da su ce ne ogrev nog dr ve ta po sku pe le oko 15, a ugqa oko 20 od sto.

Po tra `wa i ce ne dr va i ugqa va ri ra ju u za vi sno sti od pro da va ~a i ko li ~i ne za li ha. Me |u tim, sva pred u ze }a se sla `u oko to ga da su po nu da i kva li tet ugqa na za li ha ma lo {i ji u od no su na pro {lu go di nu. Dr vo se za raz li ku od ugqa ~e {}e bi ra kao ogrev. Naj tra `e ni ja je bu kva ko ja ko {ta 4.500 di na ra po kub nom me tru, a od ogrev nog ma te ri ja la se po red bu kve u po nu di na la ze i ba grem i hrast.

Iako ni su jed na ko tra `e ni, ba -

grem i hrast su iste ce ne kao i bu kva, ali se ne zna da li }e ce ne va ri ra ti dok ne po~ ne zi ma.

Dr ve ni bri ke ti su po pu lar na al ter na ti va dr ve tu, pre sve ga zbog ce ne od 1.500 di na ra po to -

Primaju prijave za popisiva~e

ni, ali i zbog ve li ke prak ti~ no sti.

Vr ste ugqa ko je su u po nu di su lig nit po ce ni od 5.900 di na ra, su {e ni vre ov ci od 11.300 do 12.000 di na ra, ko sto lac 6.200 di na ra i ko lu ba ra 6.000 di na ra po to ni. Sto va ri {ta, uglav nom, tro {ko ve pre vo za i do sta ve ne na pla }u ju u kru gu od 25 ki lo me ta ra, a uslu ge se ~e wa i ce pa wa dr ve ta su 300 di na ra po me tru kub nom.

U sto va ri {tu „Pla tan S” ka `u da za li he i po tra `wa za do vo qa va ju wi ho va o~e ki va wa, kao i da ce ne u od no su na pro {lu go di nu ni su dra sti~ no me wa ne. Na su prot to me, pred u ze }a „Vi dal Ko” i „Maj -Gor” tvr de da je ovo jed na od lo {i jih se zo na, da je po tra `wa ista bez ob zi ra na po sku pqe we, ali da po nu da, kao i kva li tet ogre va ni su na za vid nom ni vou.

S. T. - K. N - A. K.

^IJI ]E BITI OBJEKAT U ULICI STEVANA BRANOVA^KOG 3

ugo vor pro gla si ni {tav nim, jer „Ne i- mar”, ta da dru {tve no pred u ze }e, ni je imao sa gla snost Agen ci je za pri va ti za ci ju, a ZIG ni je pri ba vio sa gla snost Re pu bli~ ke di rek ci je za imo vi nu. Sud je to uva `io, usle di la je `al ba ZIG-a Vi {em tr go vin skom su du u Be o gra du, ko ja je od bi je na, a za tim i `al ba Ka sa ci o nom su du.

U me |u vre me nu, „Ne i mar” je pod neo tu `bu pro tiv ZIG-a za neo sno va no bo ga }e we i po tra `u je osam mi li o na di na ra, dok ZIG zah te va od „Ne i ma ra” 235 mi li o na di na ra na osno vu ulo `e nog u re kon struk ci ju i adap ta ci ju uprav ne zgra de. U Za vo du za iz grad wu gra da sa op {ti li su da su

Kan di da ti ko ji `e le da ra de na po pi su sta nov ni {tva mo gu se pri ja vqi va ti od 15. do 19. av gu sta u tri me sne za jed ni ce u gra du. Po pu wa va we i pre da ja pri jav nog for mu la ra mo gu }a je u MZ ”7. ju li” u Uli ci Mi {e Di mi tri je vi }a 74a, MZ ”Na rod ni he ro ji” u Ma je vi~ koj uli ci 2b i MZ ”Omla din ski po kret” u Uli ci Omla din skog po kre ta 11. Za punk to ve u na se qe nim me sti ma na te ri to ri ji gra da od re |e ne su ~e ti ri me sne za jed ni ce: MZ ”Fu tog”, Fu tog, Uli ca ca ra La za ra 42, MZ ”Ru men ka”, Ru men ka, Voj vo |an ska uli ca 19, MZ ”Srem ska Ka me ni ca”, Srem ska Ka me ni ca, Trg kra qa Pe tra

Pr vog 1 i MZ ”Ka}”, Ka}, Uli ca kra qa Pe tra Pr vog 2.

Kan di da ti mo ra ju bi ti pu no let ni dr `a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je, mi ni mum sred wo {kol skog obra zo va wa, do bro da po zna ju te ren na kom se pri ja vqu ju da ra de i ima ju ~i tak ru ko pis. Za in te re so va ni mo gu pod ne ti pri ja vu sa mo na jed nom punk tu, i to pre ma ras po re du Po pi sne ko mi si je ko ji je is tak nut na ogla snoj ta bli u zgra di Skup {ti ne Gra da, u me snim za jed ni ca ma kao i na saj tu www.novisad.rs, a na ovim mestima bi}e istaknute liste i radno vreme popisnih komisija.

A. J.

DR@AWE OPASNIH PASA PO STROGIM PRAVILIMA

Pit bulovi na kratkoj uzici

Qu bi te qi opa snih ra sa pa sa, u ko ju spa da ju pit bu lo vi, ro tvaj le ri, do ber ma ni, te ri je ri, {na u ce ri, ne ma~ ki bok se ri kao i dru ge vr ste, da bi ima li svog ku} nog qu bim ca mo ra ju se pri dr `a va ti Od lu ke o dr `a wu do ma }ih `i vo ti wa. Pre ma ovoj od lu ci No vo sa |a ni ko ji `i ve u zgra da ma mo ra }e svog opa snog me zim ca da pri ja ve Skup {ti ni sta na ra, jer sa mo uz wi ho vu do zvo lu mo gu da ga dr `e u sta nu. Dok su u zgra da ma ova kvi pro pi si, u ku }a ma je si tu a ci ja dru ga ~i ja. Ova vr sta pa sa mo `e da se dr `i u bok so vi ma ili ve za ni na lan cu, s tim {to du `i na lan ca mo ra bi ti ta kva da pas ne sme pri }i uli~ noj ogra di na je dan me tar. Na ula znoj ka pi ji na vid nom me stu mo ra bi ti is tak nut nat pis „~u vaj se psa”. [to se ti ~e iz vo |e wa u {et wu, su gra |a ni svo je opa sne qu bim ce

ZIG: S „Neimarom” korektni pregovori o zgradi Ugo vor iz me |u „Ne i ma ra” i Za vo da za iz grad wu gra da ko jim je zgra da u Uli ci Ste va na Bra no va~ kog 3 pri pa la ZIG-u pra vo sna `no je pro gla {en ni {tav nim na kon od lu ke Vr hov nog ka sa ci o nog su da. Ovim ZIG gu bi pra vo na zgra du za ko ju je pla tio 123 mi li o na di na ra, ko li ko je „Ne i mar” sa da du `an da vra ti uz pri pa da ju }e ka ma te. Ka ko je „Ne i mar” u te {koj si tu a ci ji sve upu }u je da }e ZIG osta ti u zgra di, a da }e se dva pred u ze }a ne ka ko na go di ti.

Ne ka da {wa zgra da „Ne i ma ra” u Uli ci Ste va na Bra nov sa~ kog pri pa la je ZIG-u na kon {to je 2002. go di ne sklo pqen ugo vor po ko jem se ZIG od ri ~e 55 mi li o na di na ra na ime na kna de za ure |e we ze mqi {ta, uz {ta je do pla tio 68 mi li o na di na ra za zgra du pro ce we nu na 123 mi li o na di na ra. Me |u tim, 2008. go di ne „Ne i mar” tu `i ZIG Tr go vin skom su du u No vom Sa du tra `e }i da se

9

mo ra ju {e ta ti sa po vo cem ko ji ne sme bi ti du `i od jed nog me tra, oba ve zno je i sta vqa we br wi ce, a u {et wu ih ne sme ju iz vo di ti mla |i od 18 go di na.

Pre ma Od lu ci o dr `a wu do ma }ih `i vo ti wa pred vi |e na me sta za iz vo |e we pa sa su: Uli ca Ive An dri }a kod okret ni ce i Na rod nog fron ta; Li man ski park; Uni ver zi tet ski park na Bu le va ru ca ra La za ra; Park kod `e le zni~ ke sta ni ce; ugao uli ca Obla ~i }a Ra da, Bo {ka Vre ba lo va i Mi len ka Gr ~i }a; Omla din ski park; Blok VIII u Pe tro va ra di nu; Uli ca Ba te Br ki }a i Se qa~ kih bu na - oso vi na uli ca \or |a Nik {i }a Jo ha na i de sna ivi ca sa o bra }aj ne po vr {i ne u Uli ci Mi la na Je {i }a Ibre; ugao Bu le va ra kne za Mi lo {a i auto bu ske okret ni ce u pro du `et ku Bu le va ra Jo va na Du ~i }a.

N. R.

„Zelenilo” ratuje s ambrozijom

u to ku in te ziv ni pre go vo ri ka ko bi se spor mir no okon ~ao. „Pre go vo ri se vo de u iz u zet no ko rekt nom to nu, sa vi dqi vom na me rom da se uspe {no i na obo stra no za do voq stvo okon ~a ju”,

CRNA SUDBINA NEKADA[WEG METALSKOG GIGANTA

Sudovi u klin~u, katanac na „Jugoalatu” U ovom tre nut ku u „Ju go a la tu„ stvu fir me po sle uve de nog ste ~a ja mo glo bi da ra di 300 rad ni ka tvr di 2. ju na 2010. go di ne i do neo re {e we naj ve }i po ve ri lac i vla snik 62 od - da se ob no vi po stu pak, od no sno da sto ka pi ta la ove me tal ske fir me po ve ri o ci gla sa ju o pla nu re or ga Spa so je Ja ko vqe vi}, da u „Ju go a la - ni za ci je, {to ina ~e tra `i vi {e od tu„ ni je sta vqen kqu~ u bra vu, po - 52 od sto po ve ri la ca. sle pro g la { e w a - Po v e r i o c i ban k rot s tva 22. ima ju pra vo da se mar ta ove go di ne. `a l e na od l u k u - Ima m o pri - Ape la ci o ni sud u Be o gra du je su d a o ban k rot dva pu ta po ni {tio od lu ku stvu i mi smo to pre mqen kom ple tan plan pro i z - no vo sad skog Pri vred nog su da u~i ni li, jer ta vod we za po slov o ban krot stvu fir me po sle ko ka `e Za kon o nog part ne ra iz ste ~ a j u - ob j a uve de nog ste ~a ja 2. ju na 2010. {wa Ju ` ne Ko r e j e, a v a vla s nik go di ne i do neo re {e we da 62 od sto ka pi ta mo gli bi da ra di po ve ri o ci gla sa ju o pla nu mo i za ov da {wu la „Ju go a la ta„. `e le zni cu - ka `e Ja k o v qe v i} re or ga ni za ci je Ja ko vqe vi}. na v o d i da zbog (Spa so je Ja ko vqe vi}) Pre m a we g o to ga po ve ri o ci i vim re ~ i m a ve} tra ` e van r ed n u tri pu ta se obra Skup {ti nu po ve }ao Vi so kom sa ve tu sud stva zbog re - ri la ca. Naj ve }i po ve ri lac tvr di da {e wa Pri vred nog su da u No vom Sa - su du go vi „Ju go a la ta„ pre ma ko mu du, ko ji se, ka ko ka `e Ja ko vqe vi}, nal nim pred u ze }i ma pre u ve li ~a ni, ne dr `i pre su da Ape la ci o nog su da sko ro sto ti nu po sto, dok s dru ge u Be o gra du. Ovaj vi {i sud, ob ja - stra ne we go vo ula ga we u „Ju go a {wa va, je ~ak dva pu ta po ni {tio lat„, od bli zu mi lion evra ni je pri od lu ku no vo sad skog su da o ban krot - zna to to kom ste ~a ja.

Z. D.

sto ji u od go vo ru ZIG-a. U pred u ze }u o~e ku ju da }e do go vor bi ti okon ~an obo stra nim po vla ~e wem tu `bi ili even tu al nim sud skim po rav na wem.

S. K.

Dru gi krug su zbi ja wa am bro zi je po ~i we da nas, a u na red nih ne ko li ko da na eki pe JKP „Grad skog ze le ni la„ ra di }e u Fu to gu, Ve ter ni ku, na Ju `nom Te le pu, Avi ja ti ~ar skom na se qu, Pe tro va ra di nu, Ofi cir skoj pla `i, Ka }u, [an ga ju i Be ge ~u. I ovog pu ta iz „Ze le ni la” po de se }a ju da gra |a ni ko ji `i ve u Srem skoj Ka me ni ci, Sta rim i No vim Le din ci ma i Bu kov cu svo je su ge sti je upu te Pri rod noma te ma ti~ kom fa kul te tu, a gra |a ni ko ji `i ve u dru gim de lo vi ma no vo sad ske op {ti ne Po qo pri vred nom fa kul te tu. Svi oni ko ji am bro zi ju pri me te na pri vat nim par ce la ma ili gra |e vin skom ze mqi {tu, to tre ba da pri ja ve Ko mu nal noj in spek ci ji, jer vla sni ci pri vat nih po se da i gra |e vin ski pre u zi ma ~i du `ni su da sa mi uklo ne am bro zi ju sa svo jih po se da.

A. L.

ZGRADA U [AFARIKOVOJ KONA^NO DOBIJA NOVO RUHO

Za{tita zatajila, stanarima svanulo?

Na kon 15 go di na, od kad je pod net pr vi pod ne sak za re kon struk ci ju zgra de u [a fa ri ko voj uli ci 7, za po ~e ta je we na sa na ci ja, te se ju ~e ski dao krov.

Ka ko smo sa zna li, ovo je ura |e no na ini ci ja ti vu skup {ti ne sta na ra i pred sed ni ce ovog te la Kse ni je Di wa {ki, ko ja je na ve la da se ra di kom plent no o`i vqa va we zgra de. Pre ma we nim re ~i ma, du gi niz go di na obra }a la se, u ime sta na ra, gra du i nad le `nim or ga ni ma, ali je osta ja la bez od go vo ra. Uvi dev {i da ne ma dru ge, te da je do tra ja lost objek ta pre ve li ka, s ob zi rom na to da je po dig nut 1893. go di ne, i da za la zi u ru {ev no sta we, po tra `i la je in ve sti to ra, a oda va la se fir ma „Ko ning” iz No vog Sa da.

- Po sto ja la je stal na bri ga da se ova ku }a ne sru {i.

Ima mo svu do ku men ta ci ju, uz ko ju smo se obra }a li mno gi ma, ka ko bi vra ti li [a fa ri ko vu 7 u `i vot. Ko na~ no se ure |u je fa sa da ko ja }e bi ti ista kao {to je bi la i do gra |u je se jo{ je dan sprat - ka za la je Di wa {ki na vo de }i da se iz vo |a~ pri hva tio ogrom nog po sla u kom naj pre tre ba zgra du da „u~vr sti”.

Do da la je da se jo{ 2003. go di ne obra ti la Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu -

re gra da od ko jih je do bi la od go vor da se po me nu ta zgra da na la zi pod pret hod nom za {ti tom ali, ka ko ka `e, po zi va ju }i se

na Za kon u kul tur nim do bri ma, upra vo zbog to ga nad wom se ne spro vo de me re za {ti te.

Pre ma ~la nu 29 po me nu tog Za ko na, Usta no va za {ti te evi den ti ra do bra ko ja u`i va ju pret hod nu za {ti tu i du `na je da u ro ku od 30 da na od da na evi den ti ra wa oba ve sti sop stve ni ka ili prav no li ce ko je ko ri sti i upra vqa do brim. Ta ko |e, Usta no va je du `na je da u ro ku od dve go -

di ne utvr di da li evi den ti ra na ne po kret nost ima spo me ni~ ka svoj stva, a uko li ko se to ne utvr di u ro ku od tri go di ne od da na evi den ti ra wa, na taj obje kat ne }e se pri me wi va ti me re za {ti te utvr |e ne za ko nom. ^lan 7 ovog Za ko na ka `e da se do bro ko je u`i va pret hod nu za {ti tu „ne sme se o{te ti ti, uni {ti ti, ni ti se bez sa gla sno sti, u skla du s od red ba ma ovog za ko na, mo `e me wa ti we gov iz gled, svoj stvo ili na me na„. Ra do vi su za po ~e ti 1. ju na 2011. go di ne, {to je da le ko od 2003, ka da je sa go vor ni ca do bi la do pis iz Za vo da, a i vi {e od tri go di ne ko li ko Za kon pred vi |a po me nu tu evi den ci ju. Di wa {ki nam je po ka za la svu po treb nu do ku men ta ci ju, a iz vo |a~ je is ta kao broj do zvo le na pa nou gde se iz vo de ra do vi, gde je na ve de no i da je „bla go slov” da la Grad ska upra va za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve. In for ma ci je iz Za vo da za za {ti tu spo me ni ka ni smo mo gli do bi ti jer nam je re ~e no da je „oso ba nad le `na za ovaj pred met na go di {wem od mo ru„. Sta na ri }e ko na~ no u ju nu na red ne go di ne mo }i da odah nu od bri ge da li }e im se dom uru {i ti, jer je tad pred vi |en kraj ra do va.

A. J.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak12.avgust2011.

DNEVNIK

c m y

10

ПРОЈЕКТИ ПРЕКОГРАНИЧНЕ САРАДЊЕ СА РУМУНИЈОМ

Банат унапређује туристичку понуду КАЊИЖА: Пројектом прекограничне сарадње са Румунијом, у оквиру ИПА програма, средствима Европске уније допринеће се унапређењу туристичке понуде у региону Баната. Водећи партнер у реализацији пројекта вредног 570.000 евра је општина Кањижа, уз ангажовање Информационог центра за развој Потиског региона (ИЦР) и Туристичке организације општине Кањижа, а партнери су им Град Панчево, општина Нови Кнежевац и „Банат Рипенсис” из румунског града Жомбоља. Према речима директора ТОО Кањиже Љубинке Максимовић Таљаи и ИЦР-а Роберта Фејстамера ово је само наставак сарадње започет пре неколико година пројектом „Банат 22” који је укључивао 22 туристичке дестинације. Тродневно студијско путовање за туристичке посленике и учеснике пројекта са обиласком туристичких дестинација у општинама Кањижа, Ада, Нови Бечеј, Зрењанин, Панчево, Ковачица и Вршац, започето је упознавањем са понудом сеоског туризма у Тотовом Селу и Велебиту у кањишкој општини, а настављено у Ади, Новом Бечеју, Бањи Русанди у Меленцима, Зрењанину и Панчеву и Ковачици.

- Учешћем у пројекту „Банат 22” који је остварен са партнерима из Румуније у Тотовом Селу је резултирало отварањем информационог пункта за развој сеоског туризма, а Туристичка организација општине Кањижа је добила пункт са компетном информатичком опремом. Студијским путова-

На почетку студијског путовања једна од првих дестинација био је Велебит у кањишкој општини

њем се упознајемо са резултатима претходног пројекта „Банат 22”, а циљ је да се помогне стварање услова за развој туризма модернизацијом и унапређењем јавне инфраструктуре за потребе туризма са обе стране границе. Кањижа би тако добила покретну летњу позорницу неопходну за одржавање манифестација, у Новом Кнежевцу ће се припремити документација за ревитализацију два дворца, а своје планове имају и остали партнери у реализацији пројекта. То би требало да допринесе побољшању прекограничних туристичких производа у региону Баната кроз заједнички маркетиншки приступ и активност на четири информациона пункта - каже Љубинка Максимовић Таљаи.

Координатор пројекта за Јужни Банат Славко Петров из Панчева истиче да је Панчево у оквиру пројекта „Банат 22” било водећи партнер у пројекту где су учествовали град Темишвар (Румунија), општине Кањижа и Зрењанин.

- На путевима тог пројекта развило се партнерство и ради се на конкретизацији пројеката. У Панчеву би то била ревитализација објекта „Црвеног магацина”, троспратног старог објекта из 19. века површине 6.000 квадратних метара на реци Тамиш, који желимо да преуредимо и дамо му нову намену за потребе туризма и културе - каже Петров. М. Митровић

Млади и солидарни

КИКИНДА: Чланови кикиндског Омладинског клуба прикупили су помоћ за социјално најугроженије суграђане и предали га општинском Црвеном крсту.

- Важно је да управо млади подижу свест грађана о томе да је потребно другима помагати, да афирмишу солидарност и подсећају нас да треба да останемо људи и помажемо без обзиира на то да ли је то неко тражио или не. Школе ће нам у септембру доставити своје потребе и

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (14), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.40), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika ( 20.10, 22.40), „Planeta majmuna- po~etak” (18, 20.15, 22.25), „Green lantern” (20.20, 22.35), „Kauboji i vanzemaqci” (15.30, 17.45, 20, 22.20), „[trumpfovi” (12.30, 14.45, 16, 17, 18.10, 19.15) Ja dran: „Udaqeno predgra|e” (19), „8 minuta„ (21) KCNS: „Stvarawe sveta” (11

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavkap

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DE VOJ ^I CE: Mi li ja na Le po je vi}, Iva na Da mja no vi} i Je le na Sta ni}-Ma ri} iz Novog Sada, Dra ga na U{ jak iz Silba{a, Mi li ca Pi li po vi} iz Ba~ke Palanke, Ivo na Graf iz Be{ke, Lo ra He ni~ iz Ba~kog Petrovca i Dra ga na An ti} iz Futoga.

DE ^A KE: Va len ti na Ku bu ri}, Na ta {a Po pov, Dra ga na Bo dlo vi} i Je le na Mi haj lo vi} iz Novog Sada, Je le na A}i mov iz Zrewanina, Ma ja Ve li~ ko vi} iz Srpskog Mileti}a, Svje tla na Ko kez iz Gospo|inaca, Ma ja Ste fa no vi} iz Rumenke, Je le na Vu ja ko vi} iz Futoga i Kri sti na Vu ~i }e vi} iz Petrovaradina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vidosava Momira ^uri} (1931) u 11.15 sati, Novka Vasi} (1936) u 12, Branko Triva Miqevi} (1922) u 12.45, Miodrag Milana Mari} (1966) u 13.30, Robert Imreta Ha{ovi} (1962) u 14.15 i Re|ep [erifa Veqija (1935) u 15 ~asova.

Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu Ferenc Balinta Mesaro{ (1923) u 15 ~asova.

Na Mesnom grobqu u Veterniku \ulzida Azema Be{i} (1938) u 15 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu Radojka Jova Bo`i} (1928) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu Savka Stevana [panovi} (1941) u 15 ~asova.

tElEfONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ми ћемо ову помоћ доставити деци којој је најпотребнија, али и њиховим родитељима - каже Аранка Фелбаб секретарка ове организације. Председница Омладинског клуба Милана Пузић каже да су идеју за акцију дали сами волонтери ове организације. Одећу, обућу и торбе прикупили су уз помоћ својих пријатеља и родбине, све је већ разврстано и припремљено за расподелу. А. Ђ.

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak12.avgust2011.

11

МИ ЛИ ОН СКА ШТЕ ТА НА УР БА НОМ МО БИ ЛИ ЈА РУ

Ску па ван дал ска за ба ва

Не сме се на ру ша вати спо ља шњи из глед згра де

ПО ШТО ЈЕ ЗГРА ДА У ЦЕН ТРУ ВР БА СА ПОД ЗА ШТИ ТОМ

Пе цо ни ју од би јен про је кат ВР БАС: Пе кар ској ин ду стри ји Пан че во, ко ја по слу је у окви ру ком па ни је „Ин веј“, од би јен је зах тев да у згра ди у стро гом цен тру Вр ба са на пра ви пе ка ру и по сла сти чар ни цу, јер би пре ма том про јек ту спо ља шњи из глед гра ђе ви не био знат но из ме њен. На и ме, ова згра да је под за шти том По кра јин ског за во да за за шти ту спо ме ни ка и њен спо ља шњи из глед не сме да се ме ња. Пре ма ре чи ма на чел ни ка Оде ље ња за ур ба ни зам оп шти не Вр бас Бла го ја Де де и ћа, ком па ни ја „Ин веј“, чи ји је вла сник Пре драг Ран ко вић Пе цо ни, под не ла је зах тев за из да ва ње гра ђе вин ске до зво ле, иако су при ли ком из ра де пла на би ли на кон сул та ци ји у вр ба ској „Ди рек ци ји за из град њу“ где им је ре че но да та кав про је кат не ће би ти одо брен.

- Пре ма њи хо вом про јек ту, пред ви ђе на су че ти ри ве ли ка из ло га до тро то а ра, чи ме би се уни штио из глед фа са де. На ши ур ба ни сти по ну ди ли су ур ба ни стич ко ре ше ње да по сто је ће про зо ре за ме не и спу сте

до па ра пе та и да уву ку сте пе ни ште, чи ме се не би на ру шио спољ ни из глед згра де – ре као је Де де ић. На ову од лу ку вр ба ског Оде ље ња за ур ба ни зам, ком па ни ја „Ин веј“ има пра во да се у ро ку од 15 да на жа ли По кра јин ском се кре та ри ја ту за ур ба ни зам ко ји је ду жан да за два ме се ца до не се ко нач ну од лу ку.

- Уко ли ко они одо бре про је кат, ми ће мо мо ра ти да из да мо гра ђе вин ску до зво лу – до дао је Де де ић. Ина че, спор на згра да је не ка да би ла у вла сни штву По љо при вред но - ин ду стриј ског ком би на та Вр бас и при ли ком при ва ти за ци је 2005. го ди не ку пио је „Ру бин“ Кру ше вац ко ји по слу је у са ста ву „Ин ве ја“, док је од про шле го ди не вла сник Пе кар ска ин ду стри ја Пан че во ко ја је та ко ђе у вла сни штву Пре дра га Ран ко ви ћа – Пе цо ни ја. Го ди на ма је ова згра да ста ја ла пра зна, па се у јед ном пе ри о ду ту усе ли ла де ве то чла на ром ска по ро ди ца, ко ја је не дав но и исе ље на. М. Ке ко вић

СИ НИ ША ПЕ ТРОВ ЗА ХВА ЉУ ЈУ ЋИ СУБ ВЕН ЦИ ЈА МА ОТВО РИО СТО ЛАР СКУ РАД ЊУ

Сам свој га зда

ЗРЕ ЊА НИН: Од по чет ка го ди не у сред њем Ба на ту је 68 осо ба са еви ден ци је зре ња нин ске фи ли ја ле На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње до би ло суб вен ци је за са мо за по шља ва ње. Отво ре но је, да кле, 68 фир ми ко ји ма је др жа ва по мо гла са бес по -

ћи ло. Био је упо ран, по но во се при ја вио 2011. и – овог пу та про шао.

-До био сам бес по врат них 160.000 ди на ра, под усло вом да фир ма по слу је бар го ди ну да на. Не што ма ши на за из ра ду сто лар ских про из во да имао сам ра ни је, не што сам ку пио у по след ње две го ди не и у њих сам укуп но уло жио око 10.000 евра. Сад по се ду јем сво ју ра ди о ни цу. Тре нут но је сме ште на у га ра жи, а у ме ђу вре ме ну гра дим на мен ски обје кат у дво ри шту, за ко ји сам под нео и зах тев за ле га ли за ци ју – на гла ша ва Пе тров ко ји из ра ђу је про зо ре, вра та, на ме штај, пла ка ре, ба штен ске гар ни ту ре, те ра се, ку хи ње. Ка же да је ње го ва пред ност, у од но су на са ло не на Си ни ша Пе тров у рад ном окру же њу

За по сле но 75 рад ни ка Порт па рол ка На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње, Фи ли ја ле Зре ња нин, Алек сан дра Штр бац ка же за „Днев ник” да је од по чет ка го ди не до да нас за по сле но 75 рад ни ка у Сред њо ба нат ском окру гу пре ко про гра ма но вог за по шља ва ња. Др жа ва је, на и ме, за ову го ди ну из дво ји ла ми ли јар ду ди на ра за суб вен ци је на ме ње не по сло дав ци ма из при ват ног сек то ра за отва ра ње но вих рад них ме ста и за по шља ва ње осо ба без по сла, са еви ден ци је НСЗ. Јед но крат на по моћ кре ће се у из но си ма од 100.000 до 400.000 ди на ра по јед ном рад ном ме сту. врат ним суб вен ци ја ма у јед но крат ном из но су од по 160.000 ди на ра. Је дан од оних ко ји се одао при ват ном би зни су је и Си ни ша Пе тров (33) из Зре ња ни на, вла сник сто лар ске ра ди о ни це “Пе тров”. Ви ше го ди на је ра дио у јед ној фир ми ко ја са ра ђу је са НИСом, за тим је пре шао код при ват ни ка, а на по слет ку је од лу чио да по ста не сам свој га зда и за тра жи по моћ На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње.

- Нај бо ље је та ко. Свео сам тро шко ве на ми ни мум, јер сам је ди ни за по сле ни у сво јој фир ми. Чим си код при ват ни ка, мо раш да за ра диш и за ње га, и за се бе. Ова ко - имам и по сла, и вре ме на за хо би, а то је ри бо лов - ве ли Пе тров у раз го во ру за „Днев ник”. Овај отац дво је ма ло лет не де це ка же да је и ла не кон ку ри сао за до би ја ње суб вен ци ја, али му се ни је по сре -

ме шта ја, у то ме што му ште ри је мо гу да би ра ју од ко је вр сте др ве та, са ко јим углав ном и ра ди, хо ће да им се на пра ви сто лар ски про из вод. Са ми се од лу чу ју и за бо ју и ди мен зи је.

-За до во љан сам. До ста мо јих при ја те ља, ко ји се ба ве истим по слом, ку ка, али ја, да куц нем у др во, имам на руџ би на бар за ме сец да на уна пред. И при ме тио сам да сам до био пет на е стак од сто му ште ри ја ви ше од ка да сам, пре не ко ли ко ме се ци, ре ги стро вао сто лар ску ра ди о ни цу – ис ти че наш са го вор ник и до да је да му отац, ко ји је у пен зи ји, по ма же у ра ди о ни ци, по што је Си ни ша је ди ни за по сле ни. За кљу чу је да би, у слу ча ју да за по сли још јед ног рад ни ка, мо рао би ти ску пљи, да би до вољ но за ра дио и за ње га и за се бе, а он да не би био кон ку рен тан на тр жи шту. Ж. Ба ла бан

СУ БО ТИ ЦА: Због на сил ни ка и ван да ла гра ду је за крат ко вре ме на не та ште та од 4,5 ми ли о на ди на ра. То ком про те кле не де ље за са да не по зна та ли ца оште ти ла су но во по ста вље ни спо ме ник Ри са ру у цен тру гра да и Олим пиј ску че сму ко ја се на ла зи на Ра ди јал цу. У су бо ту уве че од ло ми ли су део ка пи тал ног сту ба и олим пиј ски знак и ба ци ли га у обли жње дво ри ште, оште ти ли су че сму и уни шти ли све тиљ ке. У Ди рек ци ји за из град њу гра да, ода кле је слу чај и при ја вљен по ли ци ји, ште та се про це њу је на око 50.000 ди на ра, јер је олим пиј ски знак ли вен од ба кра. Уни шта ва ју се деч ја игра ли шта, јав на ра све та, слив ни ци, зна ко ви, клу пе...У по след ње вре ме знат но је по ве ћа но оту ђе ње слив них ре шет ки, као и ком плет не ур ба не опре ме. Сва ки ван дал ски чин или кра ђу Ди рек ци ја за из град њу гра да је при ја ви ла Оште ће на че сма у цен тру гра да и пи са ла оштет ни зах тев.

- У пр вих се дам ме се ци оште ће но је 11 обје - зна тог ли ца. Про це ње на ште та на ста ла од НН ка та јав не ра све те од стра не НН и јед ног по ли ца је 589.000 ди на ра, а од по зна тог 25.000

ди на ра. Оште ће не су и гре ди це на 70 клу па у вред но сти од 73.150, ште та од по ло мље них спра ва на де чи јим игра ли шти ма из но си 44.720 ди на ра, за тим гра ду је на не та ште та и са о бра ћај ним уде сом на две ло ка ци је у вред но сти око 244.000 ди на ра - са оп штио је Јо сип Ко вач Стри ко, ди рек тор ЈП Ди рек ци је за из град њу гра да. У истом пе ри о ду укра де не су 122 ре шет ке, а ште та из но си 3,6 ми ли о на ди на ра. Укра де но је се дам са о бра ћај них зна ко ва укуп не вред но сти 28.000 ди на ра. Гра фи ти су чи шће ни са се дам ло ка ци ја, а ште та из но си 350.000 ди на ра.

- На да мо се да ће са да ко му нал на по ли ци ја да спе чи уни шта ва ње ур ба ног мо би ли ја ра. Про шле го ди не је мо ра ло да се уло жи 10 ми ли о на ди на ра за раз не по прав ке, што је вред но ко ли ко и из град ња јед не бо ље са о бра ћај ни це у гра ду - об ја шња ва Јо сип Ко вач Стри ко. А. А.

БА ША ИД ПО ЛА КО СА НИ РА ПО СЛЕ ДИ ЦЕ ПО ПЛА ВЕ

Бло ко ви за оште ће не ку ће

БА ША ИД: Ових да на би ће по де љен гра ђе вин ски ма те ри јал за 20ак ку ћа у Ба ша и ду, ко је су нај ви ше стра да ле у по пла ва ма. У овом ме сту у то ку је и адап та ци ја са ле у згра ди Ме сне за јед ни це, као и ре кон струк ци ја цр кве ног тор ња. Ових да на оче ку је се и по че так из град ње ми ни пич те ре на у дво ри шту Основ не шко ле „1. ок то бар”. У овом ме сту под зем не и над зем не во де на не ле су нај ви ше ште те, та ко да је за ово се ло рас по ре ђе но 21.960 бло ко ва ко ји ће би ти до вољ ни за адап та ци ју 20-ак нај тро шни јих ку ћа, са зна је мо од пред сед ни ка Ме сне за јед ни це Зо ра на Пе тро ви ћа: - Из Шта ба за ван ред не си ту а ци је оче ку је мо спи сак по ро ди ца и број бло ко ва ко ли ко им при па да на осно ву за пи сни ка Ко ми си је за про це ну ште те. Сви ко ји пре у зму бло ко ве пот пи са ће и уго во ре ко ји их оба ве зу ју да бло ко ве не мо гу оту ђи ти што се де ша ва ло про шле го ди не ка да је де ље на иста по моћ. За мак си мал но оште ће ње по ро ди ца до би ја 2.200 гра ђе вин ских бло ко ва, а што је ма ње оште ће ње, ма ње је и гра ђе вин ског ма те ри ја ла. У згра ди Ме сне за јед ни це у то ку је и адап та ци ја са ле у ко јој је нај пре

Дан по вр ћа „Под ли па ми” ГЛО ЖАН: Про дај на из ло жба по вр ћа и во ћа, уз са др жа јан пра те ћи про грам, одр жа ће се су тра у ка феу „Под ли па ми” у Гло жа ну. Ма ни фе ста ци ја „Дан по вр ћа” ко ју по 5. пут ор га ни зу је Удру же ње по љо при вред ни ка Гло жан, би ће све ча но отво ре на у 16 са ти, сле ди так ми че ње у ку ва њу па су ља, из бор нај ве ће ба бу ре и оце њи ва ње штан до ва. На кон про гла ше ња ре зул т а т а усле ди ће на род но ве се ље уз му зи ку кру пе „Биг фут”.

Ром ска ноћ

АПА ТИН: Кул тур но-заб ва на ма ни фе ста ци ја „Ром ска ноћ“ одр жа ће се 15. ав гу ста у на се љу Ро ма у Апа ти ну. У про гра му ће уче ство ва ти ром ска кул тур ноумет нич ка дру штва из 10 ме ста Ср би је. Мис Ром ске но ћи по себ на је атрак ци ја ма ни фе ста ци је ко јој сва ке го ди не при су ству је ви ше хи ља да по се ти ла ца. Ром ска ноћ по чи ње у 22 ча са и тра је до зо ре. Ј. П.

Мно ге ку ће на гри же не вла гом

ура ђе на хи дро и зо ла ци ја. По ста вље ни су но ви ПВЦ про зо ри, у то ку су гип сар ски ра до ви на зи ду и пла фо ну, а би ће сре ђе на во до вод на и ка на ли за ци о на мре жа, по ста вље ни олу ци и но ва фа са да. Ра до ве фи нан си ра Ме сна за јед ни ца Ба ша ид, али се оче ку ју и сред ства из ки кинд ске Ди рек ци је за из град њу гра да. По ре чи ма Пе тро ви ћа за ову на ме ну би ће из дво је но 1,7 ми ли о на ди на ра. Дру го ула га ње је адап та ци ја цр кве ног тор ња ко ја ће ко шта ти 1,2 ми ли о на ди на ра, а нај ве -

ћи део те су ме иде на по ста вља ње ске ле и до би ја ње ате ста.

- Од Ди рек ци је за из град њу гра да до би ће мо 800.000 ди на ра, а оста так нов ца мо ра ће мо при ку пи ти из дру гих из во ра, об ја шња ва Пе тро вић. У дво ри шту ОШ „1. ок то бар” у Ба ша и ду ових да на ће за по че ти и из град ња ми ни пич те ре на: за ма ли фуд бал, ру ко мет, од бој ку и ко шар ку. Сред ства у из но су од 5, 6 ми ли о на ди на ра одо бре на су у Ми ни стар ству за спорт и омла ди ну. А. Ђ.

Про тив ко ма ра ца у Вр ба су и Ку ли ВР БАС-КУ ЛА: Трет ма ни из ва зду ха про тив од ра слих ко ма ра ца и оста лих штет них ин се ка та на под руч ју оп шти не Вр бас би ће из ве де ни од су бо те 13. ав гу ста до утор ка 23. ав гу ста, са оп шти ла је но во сад ска „Ци кло ни за ци ја”. Тих да на би ће из ве де ни и трет ма ни из ва зду ха и са зе мље про тив од ра слих ко ма ра ца на под руч ју оп шти не Ку ла. Тач но вре ме трет ма на за ви си ће од вре мен ских усло ва, а пре па рат ко јим ће се ра ди ти је „икон” са ак тив ном ма те ри јом ламб да-ци ха ло трин. Упо зо ра ва ју се пче ла ри да је пре па рат ток си чан за пче ле, те да ко шни це укло не нај ма ње пет ки ло ме та ра од на ве де них ме ста тре ти ра ња. Ва зду шни трет ма ни из во де се од 18 до 21 сат, а деј ство пре па ра та тра је три да на.

Књи жев на де ба та

ЗРЕ ЊА НИН: Сли кар и гра фи чар свет ског ре но меа и аутор књи ге „Тр ча ње за сво јом сен ком“ Љу би ша Ко ко то вић би ће ве че рас у Зре ња ни ну гост књи жев но умет нич ке де ба те ис пред град ске ка фа не ,,Ма ма миа“, про лаз Ђу ра Јак шић, да нас у 20 ча со ва. А. К.

АК ЦИ ЈЕ БЕ ЧЕ ЈА ЦА ПО ВО ДОМ МЕ ЂУ НА РОД НОГ ДА НА МЛА ДИХ

Ожи ве ла По га ча

БЕ ЧЕЈ: Мла ди Бе че ја по ста ви ли су де сет удоб них клу па на цен трал ном град ском тр гу. По пу лар на По га ча иду ће не де ље би ће упот пу ње на с но вих 18 клу па, а све у окви ру ак ци је по во дом Ме ђу на род ног да на мла дих. Ко ор ди на тор кам па ње за пра зник, ко ји се у све ту обе ле же ва од 12. ав гу ста 1999. го ди не, у на шој зе мљи је Кров на ор га ни за ци ја мла дих Ср би је, све је по др жа ло Ми ни стар ство омла ди не и спор та, а у гра ду крај Ти се ак тив но сти око обе ле жа ва ња Да на мла дих спро ве ли су Кан це ла ри ја за мла де и Бе чеј ско удру же ње мла дих - БУМ.

- Иако је цен тар оаза без са о бра ћа ја, у ње му је по след њих го ди на све ма ње љу ди. Је дан од раз ло га је и то што су ра ни је по ста вље не клу пе уни ште не или не ста ле, па љу ди не ма ју где да сед ну, од мо ре се и ме ђу соб но по при ча ју. По кре ну ли смо ак ци ју „Да за жи ви цен тар си ви!” и ак ти ви сти БУМ-а об и шли су се дам де се так пред у зе ћа у гра ду ра ди при ку пља ња до на ци је за из ра ду

и по ста вља ње клу па у цен тру гра да. Ода зва ло се 15 фир ми, ло кал на са мо у пра ва је пре по зна ла зна чај на ше иде је и упла ти ла сред ства за но вих де сет клу па, јед ну клу пу је обез бе ди ла КОМС, и јед ну ми из БУМ-а. Са да је на сви ма на ма да чу ва мо овај ам би јент - ре кли су нам у име мла дих Бе че ја Ма ри на Ко ва чев и Алек сан дар Ђе кић. При мо пре да ја клу па гра ђа ни ма Бе че ја Де ле га ци ја ор га ни за то ра чи та ве кам па ње, по се ти ла је по ру чио је Ву ка шин Гро зда но вић Бе чеј и по твр ди ла да су мла ди из КОМС-а. Чла но ви БУМ-а су по ста ви ли огро ман по тен ци јал, а не про блем клу пе и офар ба ли бе тон ске жар ди дру штва: - Ово је још јед на по твр да да ак - ње ре с цве ћем, па је цен тар Бе че ја ти ви зам и во лон те ри зам мла дих жив нуо. По во дом Ме ђу на род ног да мо гу да до при не су бо љит ку дру - на мла дих да нас од 15 ча со ва ће се у штва у ко јем жи ве. Мла ди су увек ком плек су ба зе на ОСЦ „Мла дост” спрем ни да по мог ну ка да се ре а ли - одр жа ти „Игре без гра ни ца”, а 19. зу ју ак ци је од оп ште дру штве не ко - ав гу ста у Бач ком Гра ди шту би ће ри сти, али би их тре ба ло укљу чи ти одр жа на Дру га вој во ђан ска Олим пи В. Јан ков и у про цес до но ше ња од лу ка - пре - ја да ста рих спор то ва.

Тенис за ветеране и пионире

БЕЧЕЈ: У оквиру спортских дешавања обележавања Дана општине Бечеј, Тениски клуб „Тиса” организовао је две манифестације у којима су главни актери најмлађи и најстарији.

- Турнир ветерана је ових дана завршен и окупио је укупно 26 такмичара, а турнир пионира ће се одржати трећег августовског викенда и очекујемо између 20 и 30 учесника - каже у име организатора Милентије Стевановић.

Међу ветеранима тријумфовао је Ненад Туцаков, победивши у финалу Александра Јовановића (6:0,6:1). Треће место освојио је Срђан Ћопић из Новог Бечеја, коме је окршај у „малом финалу” морао да преда Дејан Митровић. Тројица првопласираних награђени су пехарима. У утешној групи, где су се такмичили тенисери који су изгубили у првом кругу, први је био Горан Страјнић. В. Ј.

vojvodina

petak12.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

ЖИВЕТИ БЕЗ АМБРОЗИЈЕ У ВРБАСУ

Свако косац у свом дворишту ВРБАС: Најмлађи активисти Еколошког покрета Врбас организовали су акцију „Живети без амброзије” приликом које су суграђане упознали са потребом индивидуалног сузбијања овог корова, како би се спречило ширење опасног полена. Локална самоуправа стално организује уређивање и кошење површина крај некатегорисаних путева, а Еколошки покрет Врбас је организовао акције током којих је покошено по 15 хектара зелених површина. Све то, ипак, није довољно за потпуно уништавање опасне биљке. Према речима председника Еколошког покрета Врбас Ратка Ђурђевца због амброзије сваке године пати скоро пола милиона Војвођана који су алергични.

- У време трајања полинација, за 45 до 60 дана, пола милиона Војвођана да по 50 евра за лечење и превентиву. Када би се тих 25 милиона евра давало на сузбијање амброзије уместо што одлази фармацеутским кућама, проблем би се могао решити - истиче Ђурђевац. Еколози тврде да би најбоље решење против ове упорне биљке било њено чупање из корена, али пошто је то практично неизводљиво, следећа солуција је кошење амброзије, јер ако се коси десет пута се смањује број бочних изданака, а самим тим и полена. Пољопривредници, који све мање муке имају са сирком, а све више са амброзијом, могу користити хемијске препарате.

- Најтеже у целој причи око амброзије је то што не постоји довољ-

Ратко Ђурђевац

на свест о овој пошасти. Ако не постоји заједничка континуирана акција сузбијања амброзије у целом

региону, резултати не могу бити значајни. Познато је да се током лета дешавају „поленски удари” када

се у ваздуху нађу удружено полени са ових простора и полени које је ветар донео - каже Ђурђевац.

У Врбасу је основана Комисија за борбу против амброзије, а из општинског буџета се издвајају средства за њено кошење. То би требало, додао је председник врбаских еколога, да се уради и у другим местима, како би се синхронизовале активности и како би било више заједничке користи.

- Највећи проблем је што се не примењује Закон који регулише ову област. Изостају репресивне мере, због чега се осећа комоција код власника закоровљених површина. То девалвира сваки локални напор у смањењу концентрације штетног полена у ваздуху рекао је Ђурђевац и упозорио да из године у годину расте број оболелих од летњих поленских алергија и да већ сада поприма размере пандемије. М. Кековић

ВОДОВОДНА МРЕЖА У РУМИ И ИРИГУ ТРАЖИ НОВА УЛАГАЊА

Најбоља вода у Војводини

Брзо испијање пива такмичарска дисциплина

ОБЈАВЉЕН СПИСАК ИЗВОЂАЧА НА „ДАНИМА ПИВА”

Стижу Мањифико и Масимо Савић

ЗРЕЊАНИН: Две недеље пред почетак 26. традиционалне зрењанинске манифестације „Дани пива”, објављен је и комплетан програм извођача који ће забављати публику. Организатори тврде да ће на пиваријади, која се одржава од 24. до 28. августа, наступити најатрактивнији музичари које сцена у региону тренутно нуди. Програм ће се ове године одвијати на две главне бине - на Житном тргу простор је резервисан за поп, рок, грув и њу вејв звук, па ће тамо свирати и певати Бајага, Мањифико, „Партибрејкерси”, Рамбо Амадеус, Масимо Савић, „Сви на под”, Марчело, „Земља грува”, „Сајси МЦ”, „Овердрајв” и други, док је сцена „Сима Цацин”, у Тиршовој улици, место на ком ће посетиоци моћи да уживају уз Ђорђа Балашевића, Звонка Богдана, Лајка Феликса, „О Ђилу”, „Џипси

класик бенд”, Милана Прунића и тамбураше.... Као и ранијих година, програмским садржајима попуњени су и остали простори у граду, па су ту и дечије представе, изложбе, сајмови, турнири, а поред свега тога још по целе дане кувамо, крчкамо, заливамо, срчемо, коштамо, рскамо и сладимо: штрудле, крофне, сковерце, куглофе, вруће чварке, кулене, кобасице, сланинице, шунке, сиреве, паприкаше, гулаше и још којекакве ђаконије разне. А све то уз златне потоке најбољих пива, поручују из Туристичког центра града Зрењанина који је, уз локалну самоуправу и организатор „Дана пива”. Као и сваке године до сад, биће одржано и традиционално такмичење у брзом испијању пива и држању литарске кригле пуне пива. Ж. Б.

Минибус за превоз ученика

Вино и тамбуре

БЕЛА ЦРКВА: Градоначелник Београда Драган Ђилас и председник општине Бела Црква Жељко Црногорац потписали су Уговор о преносу наменских средстава којим је Београд обезбедио три милиона динара помоћи општини Бела Црква за набавку минибуса за превоз ученика oсновних и средњих школа. Набавком минибуса освежиће се возни парк Јавног аутотранспортног предузећа „Бела Црква“, јер је просечна старост постoјeћих возила око 25 година. М. В.

ЗРЕЊАНИН: Вече вина, уз музику тамбурашког оркестра “Мелем”, биће одржано у суботу, од 22 сата, у Атријуму Позоришног клуба “Зелено звоно” у Зрењанину. Вече у знаку најбољих банатских вина, у “Зеленом звону” обележиће највећи хитови тамбурашке музике, међу којима су “Ево банке”, “Три метера сомота”, “Моја мала нема мане”, “Када падне први снег”, “Фијакер стари”… Уз велики избор вина по промотивним ценама, улаз се ове вечери неће наплаћивати. Ж. Б.

РУМА: Привилегију да пију воду из славине имају мештани све мање војвођанских средина, а међу њима су и становници румске и иришке општине. Јавно предузеће „Водовод” Рума осим централног општинског места снабдева и села Ерем, Вогањ, Павловце, Стејановце, Буђановце, Мале Радинце, Жарковце, Путинце, Доње Петровце, Добринце, Никинце, Витојевце, Грабовце и Краљевце, те Ириг и Врдник (са викенд зонама), Ривицу, Шатринце, Добродол, Крушедол и Крушедолски Прњавор, хотел „Норцев” на Иришком венцу и Радарски центар „Краљева столица” у иришкој општини.

Слободан Опарушић

- Румски водовод је регионални и представља један комплексан систем. Почетак свега је на два изворишта, Сава 1 код Јарка и Фишеров салаш где се налази и фабрика воде. Извориште Сава 1 је невероватног потенцијала, процењени капацитет је четири кубика воде у секунди. Тамо постоји девет бунара, од којих је осам у функцији са протоком од 200 литара воде у секунди. Вода на овом изворишту има повећану концентрацију гвожђа и мангана, тако да се у фабрици воде тај вишак отклања, а квалитет своди на прописан. На изворишту Фишеров салаш постоји 12 бунара,

од којих је седам у функцији, а вода на овом изворишту је таквог квалитета да јој није потребна никаква дорада, него се директно дистрибуира потрошачима - каже Слободан Опарушић, технички директор ЈП „Водовод” Рума. Интерне анализе и сирове воде и оне која иде према потрошачима, свакодневно се обављају у румској фабрици воде. Једном месечно, каже Опарушић, раде се анализе воде на свим пумпним местима, као и анализе у сремскомитровачком Завода за јавно здравље, док једном годишње новосадски и београдски Заводи за заштиту здравља раде такозване „велике анализе”.

- Вода која иде према потрошачима је потпуно исправна и до сада никада нисмо имали проблем са квалитетом. Ми и сремскомитровачки водовод испоручујемо најбољу воду у Војводини, а међу првих пет смо по квалитету воде у Србији- тврди директор Опарушић. Поред два велика изворишта којима се напајају потрошачи, постоје локални бунари који помажу „Водоводу”, а делом функционишу као засебни системи. Бунари у Никинцима, Добринцима и Грабовцима функционишу као самостални системи, док су бунари у Путинцима и на малорадиначком Шпицу испомоћ Водоводу. Проблеми у водоснабдевању иришке општине постоје делом и због висинских разлика, јер се вода са изворишта са надморске висине од 125 метара, транспортује на висину и до 520 метара. Због тога постоји шест подстаница у Иригу и пет у Врднику. Заменом дотрајалог цевовода у ова два несељена места део проблема би био решен.

Помен жртвама фашизма Изложба слика Саве Стојкова БЕЛА ЦРКВА: У организацији Центра за културу у градској галерији у Белој Цркви отворена је изложба радова познатог сликара Саве Стојкова. Изложена су 33 платна махом портрети и пејзажи, типично војвођански. Првог дана владало је велико интересовање посетилаца углавном туриста. Изложба је продајна и отворена је до краја августа. Вредност ових изузетних дела креће се од неколико стотина до две и по хиљаде евра. М. В.

КУСИЋ: Поменом код споменика жртвама фашизма у Другом светском рату и полагањем венаца, одата је почаст свим у рату погинулим мештанима Кусића, села у општини Бела Црква. Овај чин је подсећање на дан када је пре шездесет седам година немачка окупаторска војска у рацији покупила мештане и одвела их у логор Матхаузен, где је 27 логораша уморено, а тек неколицина је пре-

живела страхоте логора смрти. Помен је служио свештеник Војислав Благојевић, а венце на споменик жртвама положили су представник организације бораца Војводине Тодор Стојановић, председник општине Бела Црква Жељко Црногорац, представници општинских организација бораца, Црвеног крста, Месне заједнице и делегација општинског одбора Комунистичке партије. М. В.

Има довољно воде, али тешко стиже до потрошача

- Ушли смо у занављање филтер поља у фабрици воде. Једно је потпуно обновљено, а та инвестиција је стајала око пет милиона динара. Исто би требало урадити и са преостала три. Доградња би подразумевала још четири нова филтер поља и још једну са-

стојањем оваквог постројења престао са радом 2000. године. „Војводина водама” се плаћају огромне суме новца због испуштања велике количине непречишћене воде у Кудошки канал. Урађена је анализа потреба и дата су три предлога, од којих ће

Нестанци и слаб притисак Иако су капацитети изворишта велики и могу да задовоље и далеко веће потребе, ситуација на терену није сјајна. Неки потрошачи у летњим месецима остају без воде и по цео дан, док је другима притисак толико слаб да је тешко и чашу воде наточити.

- Изворишта су и више него издашна, али је водоводна мрежа пројектована тако да вода прво иде потрошачима, па тек онда у резервоаре, тако да се, у летњим месецима, резервоари пуне искључиво ноћу. Такође, капацитети фабрике воде су нам сада већ постали мали, а проблем су и уске цеви. Трајно решење била би реконструкција и доградња фабрике воде и изградња обилазног цевовода - објашњава Слободан Опарушић. лу за аерацију. Укупна вредност ове инвестиције је више милиона евра, док би нам за изградњу паралелног магистралног цевовода требало између четири и пет милиона евра. Свим силама се трудимо да пројектима конкуришемо и добијемо ова средства, те тако решимо проблем водоснабдевања наших поторшача - наглашава Опарушић. Румски „Водовод” ушао и у пројекат реконструкције пречистача отпадних вода који у Руми постоји од 1983. године, али је због несхватања потребе за по-

техно–економски најисплативије бити изабрано.

- Циљ нам је да се иде на максимално искоришћење постојећих објеката. Део смо већ урадили на основу постојећег пројекта и сада смо у фази довршавања. У току је израда идејног пројекта, студије изводљивости и главног пројекта у коме ће бити јасно дефинисан избор технологије. Груба процена је да ће наставак радова коштати око два милиона евра - каже технички директор Слободан Опарушић. Ј. Антић

LOV

dneVnik

MuKe lovA^Ke i voZA^Ke

je i Kikin|anin M. P. a desilo se to nadomak najve}eg banatskog sela – Melenaca.

Potka~io sam ga krajem branika, jazavac je ostao `iv, a moje vozilo pretrpelo je neznatno o{te-

Hrane bilo u izobiqu, pa se jazavci namno`ili

“bliski susreti” nisu zavr{avali fatalno po voza~e. Jazavac na automobilu, ina~e, mo`e da napravi veliku {tetu, jer odrasle jedinke dosti`u te`inu i do 20 kilograma. Ukoliko se vozilo brzo kre}e, posledice sudara mogu da budu krajwe ozbiqne.

Jedan od onih koji je imao priliku da naleti na jazavca na putu

Fo to: J. Pap

}ewe – veli on i dodaje da ove `ivotiwe, s prvim mrakom, postaju aktivne i odlaze po hranu.

Sli~nu neugodnost do`ivela je i jedna Kikin|anka koja je, s porodicom, u kasnim ve~erwim satima krenula na odmor. Na putu izme|u Kikinde i Zrewanina iznenada je ispred wenog auta izleteo jazavac.

^inilo se kao da smo udarili u betonski stub. Sre}om, {}li smo 60 kilometara na sat jer smo vukli prikolicu. [teta na automobilu je velika, a sre}a u nesre}i je {to imam kasko osigurawe ka`e ona.

Predsednik Lova~kog dru{tva u Melencima Emil Semlekan potvr|uje za “Dnevnik” da je posledwih godina, na podru~ju ovog sela, primetan sve ve}i broj jazavaca. Dosta ih, po wegovim re~ima, ima oko kanala Dunav – Tisa – Dunav, i ra{ireni su po wivama.

Ali, lovci su nemo}ni.

- Zakonom su za{ti}eni u Vojvodini, ni sam ne znam iz kog razloga. Ipak su oni {teto~ine, uni{tavaju jaja, kukuruz… Samo mo`emo da gledamo {ta ~ine, a to i radimo – veli Semlekan.

Banatski lovci smatraju da je pravoj eksploziji populacije jazavaca doprinelo to {to su zbog pro{logodi}wih poplava, prouzrokovanih nezapam}enim ki{ama i podzemnim vodama, mnoge wive pod kukuruzom ostale neobrane ~itave zime i prole}a.

Stoga su `ivotiwe imale hrane u izobiqu. Uz sve to, osim {to je zabrawen lov na wih, oni u ovda{wem ataru nemaju prirodnog neprijateqa. @. Balaban

MAWe PoZNATo o NAJMAWoJ PoQsKoJ KoKi

Po qo pri vred ni ci, po {tuj te pre pe li cu Za lovce {irom Srbije prepelica predstavqa veliku lovnu poslasticu, za mnoge - najve}u. Pravim, edukovanim lovcima je mahom poznato koliko je ova ptica korisna, a bitno je naglasiti koliko je prepelica od neprocewive koristi za poqo-

trole prakti~no ne funkcioni{u, pa se slu~ajevi da je neko platio kaznu zato {to nema pla{ilicu na kombajnu mogu na prste nabrojati.

Uloga prepelice va`na je u biolo{koj borbi protiv ~itavog niza u poqoprivredi {tet-

Prepelica uni{tava {tetne insekte

privredu. Poznato je, na`alost, da 99 odsto poqoprivrednika koji koriste te{ke poqoprivredne ma{ine, na wima nemaju pla{ilice, iako je to zakonska obaveza koja nije od ju~e. @alosno je svakako i to {to je pomenuta zakonska odredba samo slovo na papiru, a mehanizmi kon-

Fo to: J. Pap

nih insekata. Zna se da prepelicama za razvoj trebaju velike koli~ine `ivotiwskih (animalnih) proteina, koje jedino obezbe|uju jedu}i insekte i pu`eve u slobodnoj prirodi. U poqskim lovi{tima, gde ima prepelica, godi{we se uni{te velike koli~ine {tetnih insekata i se-

13

Posle uGiNu]A HiQADu PTiCA u FAZANeriJi lu „seNTA”

Na je zda ja za va ca u Ba na tu Voza~i u Banatu ovog leta sve ~e{}e se `ale na o{te}ewa koja na wihovim automobilima nastaju usled sudara sa jazavcima.

Sre}om, osim materijalne {tete na ~etvoroto~ka{ima, ovi

petak12.avgust2011.

mewa raznih korovskih biqaka, {to predstavqa neprocewivu korist za poqoprivredu. Zbog toga ima mnogo interesa da se kod nas gnezdi i razmno`ava {to ve}i broj prepelica jer u najva`nije doba godine (april, maj, jun) uni{tavaju ogromne koli~ine insekata koji se tako|e razmno`avaju u to doba.

Na`alost, nekim poqoprivrednicima, ~ak i onima s najvi{om stru~nom spremom, nije poznato da se prepelice koriste za biolo{ku borbu protiv {tetnih insekata i semena korovskih biqaka. Ako se uzme u obzir da se ve} danas, a pogotovo u medicini, postavqa pitawe da li primena hemijskih sredstava koja se kumuliraju u nekim plodovima {tetno deluje na zdravqe qudi i `ivotiwa, to je ve} u nekim slu~ajevima i dokazano, biolo{ka borba protiv {tetnih insekata u poqoprivredi dobija jo{ ve}i zna~aj. S druge strane, uzimaju}i u obzir dru{tveni i ekonomski zna~aj lovstva, a posebno koristi koje poqoprivreda ima od pojedinih vrsta korisne divqa~i, treba upotrebom mehanizacije i hemizacije smawiti direktne {tete na lovnoj divqa~i. Mo`e se, dakle, re}i da prepelice mogu zna~ajnije pomo}i da se smawi upotreba opasnih hemijskih sredstava.

A. ]erani} D. Kne`i}

Namerno za tro va na p{e ni ca po tro va la fa zan ~i }e?

Stradawe oko 1.000 fazan~i- bacaju}i zatrovano zrnavqe fazan~i}i nisu uginuli zbog }a na fazaneriji Lova~kog udru- p{enice koje je u volijeri pro- bolesti, niti od hrane koju ko`ewa „Senta”, odjeknulo je kao na|eno. ristimo, nego da je verovatno po grom iz vedra neba me|u lovciSen}anski lovci iz sopstve- sredi trovawe, na {ta ukazuje i ma u Senti i okolini, ali i {i- nog uzgoja u lovi{te kojim ga- izvr{ena obdukcija le{eva na roj javnosti, posebno zbog realnih sumwi da su fazanski pili}i starih {est nedeqa namerno otrovani. Do pomora fazan~i}a do{lo je u tri navrata, ali najve}i trova~ki talas u volijeri fazanerije u Malom ritu desio se pro{log petka kada je kao poko{eno palo preko 500 fazan~i}a pu{tenih radi „podivqavawa„.

- Preduzeli smo sve mere da se ispitaju uzroci uginu}a fazan~i}a. Evidentno je Uginuli ili otrovani fazan~i}i na fazaneriji u Senti da je hrana koja se koristi za ishranu pili}a na zduju, ispu{taju godi{we oko kojima su uo~ene promene karakfazaneriji ispravna, a na osno- 7.000 fazan~i}a, a bilo je godi- teristi~ne za trovawe. Deset vu prvih nezvani~nih rezultata na kada je ispu{tano i 9.000 pi- godina sam na fazaneriji i ovakoje smo saznali, sve ukazuje da li}a, {to je u odnosu na broj od ko ne{to se nikada nije doga|aje u pitawu namerno trovawe. 220 lovaca najvi{e u Srbiji, lo - ogor~ena je Valerija MirVeterinarska slu`ba, inspek- dok se ostalo isporu~i zainte- kovi}, napomiwu}i da se i pas cija i druge nadle`ne slu`be su resovanim lova~kim udru`ewi- kojeg dr`i na fazaneriji, od kaizvr{ile preglede na fazane- ma. Prema trenutnoj tr`i{noj da je do{lo do uginu}a fazana, riji, izvr{ena je obdukcija ugi- ceni, pile starosti {est nede- ne ose}a dobro, pa sumwa da je nulih fazana, a o~ekujemo da se qa staje oko 200 dinara, tako da mo`da neko preko ograde i wesumwe o trovawu potvrde i tok- je pomorom LU „Senta” pri~i- mu ubacio zatrovanu hranu. sikolo{kim analizama na VMA wena {teta od oko 200.000 dinaM. Mitrovi} u Beogradu - ka`e predsednik ra. Fazani su iz zatvoreneog LU „Senta” Dragan Todorovi}. prostora pu{tani u otvorenu Kada je prvi put do{lo do volijeru pod mre`om i pretpoTrA@i se uginu}a pomislilo se da je stavqa se, otrovani su p{enilovo^uvAr uzrok hrana, ali pregledom je to com koja je crvenkaste boje i iskqu~eno. Todorovi} pri~a da najverovatnije je tretirana jaLo va~ kom udru `e wu su tada prvo pre`ivele tretira- kim otrovom. „Kr ~e din” iz Kr ~e di na li fazan~i}e lekovima, u voli- Mo`da fazanerija nekome i po tre ban je lo vo ~u var sa jeru gde je do{lo do uginu}a na- smeta, ali ona se odr`ava u najsvim neo p hod nim kva li rednih pet dana nisu pu{tani. boqem redu i do sada nije bilo fi ka ci ja ma. Za in te re so ^im su pu{teni u istu volijeru `albi na wen rad - ka`e rukovova ni bli `e in for ma ci je u drugom talasu stradalo je jo{ dilac fazanerije Valerija mo gu do bi ti na te le fon 235 pili}a. Niko nije ni slutio Mirkovi}, zaprepa{}ena razda neko trovawem mo`e da naudi vojem doga|aja. - Veterinarska 064/136 - 59 - 41. fazan~i}ima, najverovatnije inpekcija je konstatovala da

Osi gu ra we uz ~lan sku kar tu Svi ~lanovi Lova~kog saveza Vojvodine koji poseduju ~lansku kartu ove organizacije, od 1 jula ove godine do 30. juna 2012. osigurani su od posledica nesre}nog slu~aja u lovu i u vezi sa lovom. Na lova~koj strani od pro{log petka, u tekstu pod naslovom „Re{eno osigurawe od posledica nesre}nog slu~aja”, nenamernom gre{kom je navedeno da su osigurani svi ~lanovi LSS koji poseduju lovnu kartu ove organizacije, umesto ~lansku kartu, kako je ispravno.

Podse}awa radi, ovo osigurawe nije teritorijalno ograni~eno samo na Vojvodinu, ve}

va`i i za eventualne slu~ajeve u lovu na teritoriji cele Srbije. Novac za ovaj vid osigurawa obezbe|en je uplatom ~lanarine lova~kih udru`ewa za svoje ~lanove, tako da dodatnih pla}awa ne}e biti.

Prema informacijama iz LSV, prispele su ~etiri ponude osiguravaju}ih ku}a, od kojih je jedna bila nepotpuna. Najpovoqniji ponu|a~ bio je DDOR iz Novog Sada. Za eventualni smrtni slu~aj u lovu bi}e ispla}en milion dinara, a dva miliona dinara za slu~aj trajnog invaliditeta.

D. Kn.

REPORTA@E

petak12.avgust2011.

dnEvnik

c m y

14

ZA[TO I KAFEYIJE PRESTONICE REPUBLIKE SRPSKE TREBA DA ODGOVARAJU PRED HA[KIM TRIBUNALOM

Briselski glamur Bawaluke e} nekoliko godina pro{lo otkad bejah posledwi put u Republici Srpskoj i prestonoj Bawaluci, pa iskoristih priliku u povratku s hrvatskog dela mora. Ulazak u BiH, nekad gotovo iskqu~ivo srpski kraj a sad u sastavu Federacije, oko Grahova i daqe na Drvar, nije obe}avao ni{ta senzacionalno. Da nije jedinog puta od kninske Strmice do Grahova, mogao bi ~ovek lasno i proma{iti grani~ni prelaz, toliko je neugledan. Po dva kontejnera sa svake strane, pusto kao povr{ina Meseca, sem nekoliko skroz nezainteresovanih carinika i policajaca s obe strane, ni `ive du{e.

V

naseqa prepuna ku}a s potpuno novim fasadama, na kojima dominira boja kajsije i novope~ena etno-varijanta gipsanih lavi}a i labudi}a na stubovima kapija, pred kojima su, po pravilu, besna kola s iskqu~ivo stranim tablicama. Leto je, gastarbajteri nagrnuli, da se odmore i pohvale rodbini kako su uspeli u dalekom „Be~u, u Wema~koj“.

Odlu~ujemo se za malo zaobilazni pravac preko Skender Vakufa i Kqu~a, dela Federacije gde dominira muslimanski `ivaq, pa je takva i panorama. Svako selo kao kosmi~ki grad u Bajkonuru, odnosno obele`eno vitkim minaretom omawih xamija. U jednom

nova pravoslavna crkva u nekom pseudovizantijskom stilu. Ni Srbi nisu odoleli bogoslu`benom arhitektonskom stremqewu u nebesa pa je ~esto zvonik potpuno izdvojen od hrama i mada masivniji od minareta, takmi~i se s wima u visini. Prilaz Bawaluci iz pravca `ivahnog Prijedora li~i na ulazak u Beograd. S obe strane puta firme, magacini, prodavnice, saloni... Dobar prvi utisak samo se poja~ava ka centru. [iroki bulevari, odli~no postavqena saobra}ajna signalizacija i table s nazivima ulica postavqene na stubove na samim raskrsnicama (ameri~ki fazon), ne ostavqaju prostora za tumarawe po nepozna-

Go spod ska uli ca ozbiq ne evrop ske me tro po le

holi~ara. Sli~no beogradskim molovima, i ovde gazduju svetski brendovi, ~ije se cene ne razlikuju mnogo od onih po Srbiji, ali nije retkost da naletite na radwu u kojoj su dobri komadi garderobe ili obu}e gotovo pa bagatelni. U malom kafeu na prvom spratu odli~an makijato, sli~an italijanskom, ko{ta samo jednu

Brisel nego balakansku varo{.

Dobro, mo`da Bawalu~anima me|unarodna zajednica name}e Sarajevo kao prestoni grad dejtonskog proizvoda, ali nisam primetio da to iko do`ivqava ozbiqno. Po{to o dr`avi mnogo sazna{ i po wenim restoranima, jedva, i to uz rezervaciju od pre dva dana, prona|osmo mesto u Vili

Zar ne tre ba da pred za ko nom od go va ra ga zda vi le „Vr bas“, ko ji na pla daw, na vod no pred vi |en za dvo je, sta vi ~e ti ri ki le me sa i na pla ti 12 evra?

A re ko {e mi da ima i re sto ran gde ne pla }a{ ni {ta ako po je de{ ce lu por ci ju Ka {tel nad Vr ba som

Put se nastavqa u neprekidnom nizu krivina, ali je asfalt, za razliku od zaba~enih xada Dalmatinske zagore, u katastrofalnom stawu, dakle, osetismo duh ote~estva jer su federalni putevi, ba{ kao i na{i u Srbiji, oboleli od hroni~nih bogiwa. Zakrpa na zakrpi, rekao bi ~ovek da putuje vozom dok mu rupe ritmi~ki odbijaju amortizere i bubrege.

Tragova rata sve je mawe, ve}ina

Pre sko ~io Mi {ko vi} i hlad nu Dri nu

ogroman bilbord na kojem, vaqda ~isto podse}awa radi, pi{e „Ovde su xamiju poru{ile kom{ije Srbi“. Put odmi~e i vrlo brzo }irili~ni natpis „{kola“ na asfaltu name}e zakqu~ak da smo na teritoriji RS. Put je nekoliko stotina metara ranije li~io na staklo, koliko je ravan. Ako su bile uni{tene, i ovde su ku}e „kao nove“ s fasadama u istom tonu, ali svako selo karakteri{e

tom gradu, omiqen sport u gradovima i palankama matice Srbije, sa sve Beogradom i Novim Sadom, pa lako nalazim `eqenu ulicu u kvartu Borik i soliter gde mi `ivi sestra. Rodbina k’o rodbina, raduju se svojima, odmah zasipaju hranom, pi}em i divanom, ali ~im je palo ve~e, odmah se dogovaramo za sutra{we lutawe po gradu i obligatni ru~ak u jednom od brojnih restorana.

Sutra be{e subota, grad pun kao {ipak. Jeste leto i raspusti kao i u Srbiji, ali uz rizik da sam umi{qao, ~ini mi se da qudi nisu mrzovoqni i zabrinuti kao preko Drine. Neka `ivahnost i osmesi na licima vladaju na ulicama, mesta u bezbrojnim ba{tama ni za lek. Prodavnice pune mu{terija, a biv{a Robna ku}a „Boska“, sada „Delta“ tr`ni centar, va`i za prvi izbor svakog kupo-

konvertibilnu marku, ili 50 dinara, {to je svakoj mu{koj glavi doborodo{la informacija u sukobu sa `enskom navadom obilazaka molova. Dobro, ako ste bez „ker-mi“ mo`e i u dinarima, bra}a smo.

Nekako se iskobeqah iz {oping-groznice, a {etwa pored „Ferhadije“ koja se opet gradi, Banskih dvora i Vlade stavqa do znawa da se radi o pravoj i ure|enoj dr`avi, ~iji stoni grad ~isto}om i izgledom pre podse}a na

„Vrbas“, na wenoj terasi iznad predivno zelenog i brzog Vrbasa.

Tu uvideh jo{ jedan razlog postojawa Ha{kog tribunala jer onaj ko je smislio tolike porcije zaista mora da odgovara pred zakonom! Pladaw, navodno predvi|en za dvoje, od cele ~etiri(!) kile mesa staje 12 evra. Dodu{e, reko{e mi da ima i restoran u kojem ne pla}a{ ni{ta ako uspe{ da pojede{ porciju, ali to }u da proverim idu}e godine.. .

Mili} Miqenovi}

ZAVISNICI OD KOMPJUTERA I INTERNETA KRIZIRAJU POPUT HEROINSKIH NARKOMANA

U sajberseksu svako je neodoqiv kao Kluni ko se mo`e verovati aktuelnoj evidenciji Republi~kog zavoda za statistiku, internet u Srbiji koristi 2,3 miliona qudi. Ve}ini, na`alost, on slu`i za zabavu, umesto radi, recimo, pla}awa ra~una, jeftinije kupovine, te efikasnijeg i ekonomi~nijeg poslovawa. Svega 6,1 odsto populacije preko wega naru~uje razne proizvode, a 8,6 procenata dopuwava tako obrazovawe.

Nizak nivo informati~ke pismenosti konzumenti nadokna|uju, pak, besomu~nim ~etovawem, sajberseksom i okapawem nad video-igricama, {to se pokazalo da mo`e biti i opasno po `ivot. Otkad je u Severnoj Koreji 2006. deset qudi umrlo od psihofizi~ke iscrpqenosti izazvane nekontrolisano dugim sedewa za kompjuterom, stru~waci apeluju na to da se zavisnost od interneta zvani~no uvrsti u mentalne poreme}aje.

toj igri. Me|utim, Alarmantnim slu~ajeose}ao sam se izuzetvima se smatraju oni no lo{e jer sam sva{to 25 do 40 sati nedeqkodnevno pio po deno provedu ispred ekrasetak kafa i pu{io na koji nije televizijtri kutije cigarta. ski, a od ~lanove poroMa, bukvalno sam oddice i prijateqa moraju lepio! – prise}a se kriti da ose}aju bes, naT. T. petost, depresiju, psiNije tra`io pohi~ki i fizi~ki nemir mo} od stru~waka kada im je ova preokupave} je nekako uspeo cija iz nekih razloga ussam da se „skine” jer kra}ena. mu je bilo veoma loNema~ki nau~nici {e. Danas vi{e uoptvrde da qudi prilikom {te ne koristi komodvikavawa mogu pokapjuter, ve} se bavi zivati simptome jedna- Ap sti nen ci ja iza zi va i bes i de pre si ju sportom, {to toplo ke klasi~nim „krizama„, – Moji problemi po~eli su poreporu~uje i ostalima koji kakve pre`ivqaju zavisnici od pre nekoliko godina kada se po- sate provode za kompjuterom. te{kih opijata. javio „World of warkraft”. Prvo Ina~e, lekari ka`u da dugo i S takvom dijagnozom potpuno sam igrao iz razonode, a kasnije kontinuirano sedewa za ra~unase sla`e i psihijatar Neboj{a sam postao opsednut time. Non- rom izazaziva degenerativne Bara~kov: – Postoji {est takvih kristop sam igrao tu igricu i na- promene mi{i}no-zglobnog i terijuma, ali prva tri su najuo~qivija. Dakle, javqa se jaka Du go se de we za ra ~u na rom uzrok je de ge ne ra tiv nih `udwa, pa ote`ana kontrola pro me na mi {i} no-zglob nog i ko {ta nog si ste ma nad pona{awem i na~inom na koji pa je za oko ~e tvr ti nu zva ni~ nih po vre da na ra du se vreme provou sve tu, a dve tre }i ne u raz vi je nim ze mqa ma, di, kao i apstikriv neo do qi vi {arm ekra na nencijalna kriza kad se ne upra `wa va `e qe na prosto zamenio no} za dan – pri- ko{tanog sistema, koji stru~na radwa. Najpogub~a ovaj mladi Novosa|anin. literatura tretira kao povrenije je zanemariDodaje da je po 12 sati je sedeo de. Oko ~etvrtina povreda na vawe svih obaveza ra~unarom, kraj wega je jeo i radu u svetu, a dve tre}ine u razza, {to je posebpio, nevoqno je morao da pravi vijenim zemqama, izazvano je no uo~qivo kod pauze samo da bi oti{ao do toa- upotrebom ra~unara. Zato je i dece – nagla{ava leta. Uop{te nije izlazio iz kod nas uveden pravilnik o erBara~kov. stana i prestao je da se dru`i s gonomskom radnom mestu, koji, T. T. (25) jedva je prijateqima. na`alost, niko ne po{tuje, niti sebi priznao zavi– Kasnije je postajalo sve gore ozbiqno razmatra.

Kom pju ter za ni mqi vi ji od No le to vih aso va snost od igrica. jer sam po~eo i da zara|ujem u Qiqana Nato{evi}

A

O grbu Be~eja se „staraju” huligani ne plezir posleratnom D jua u~i goslovenskom diplomati (jednom iz plejade koji je to, kao i mnogi, postao nakon brzometnog ve~erweg kursa), italijanski doma}ini su mu uprili~ili i obilazak Rima. Osim prestoni~kih zvani~nika, u pratwi je bio i stari univerzitetski predava~, istori~ar umetnosti, ina~e zakleti levi~ar, koji mu je strpqivo vasceli dan pokazivao drevna zdawa i spomenike, uzgred za jedan napomenuv{i da je podignut u Musolinijevo vreme. Mo`da vi{e od toga za{to nije uklowen, gosta je konsterniralo profesorovo obja{wewe: „E, dragi siwor, da je svako ru{io sve ~im se promeni imperator, dinastija ili politika, danas ne biste imali {ta da gledate!”

Za minuli vek proizvedeno je u Srbiji previ{e istorije i nultih godina, pa ni Be~ej nije

hteo da po u~inku zaostaje. Huliganima, koji su efikasni gotovo koliko i britanski, prepu{tano je da se na vrlo frekventnom {etali{tu kraj Tise „staraju” o penzionisanom gradskom grbu, koji je izradio mesni umetnik I{tvan ^aswi.

– Odavno je ruiniran prostor koji okru`uje sam mozaik, a nedavno je „na~et“ i sam rad – vajka se profesor ^aswi. – Kad sam ga posledwi put obi{ao, primetio sam da je nestalo pet kockica u dowem delu grba. Ako se brzo ne po~ne rekonstrukcija, pla{im se da ne}e do~ekati svoj 30. ro|endan, koji je idu}e godine.

Samo nekoliko desetina hiqada dinara, koji svakako ne bi bacili u dubiozu lokalni buxet, bilo bi dovoqno da gradska vlast poka`e da se ne odri~e znatnog dela varo{ke istorije.

V. Jankov

crna hronika

dnevnik

petak12.avgust2011.

UBISTVO NA NOVOSADSKOJ NOVOJ DETELINARI

U NOVOM SADU

Uhap{ena razbojni~ka trojka

Pridavqen pa „overen” se~ivom Policijska ispostava dobila je ju~e posle 12 sati dojavu da je u stanu na prvom spratu Ulice Koste Racina 7 na Novoj Detelinari prona|eno be`ivotno mu{ko telo. Nije iskqu~eno da je re~ o vlasniku stana Pe te ru G. (1965). Uvi|aj je obavio istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Mi ro slav Alim pi}.

– Ne mogu govoriti detaqe u vezi s ovim doga|ajem zbog istrage, ali mogu potvrditi da je prona|en mu{ki le{. Svi na|eni tragovi su evidentirani i poslati na dodatna ve{ta~ewa. Za sada se sumwa na krivi~no delo ubistva – kazao je posle uvi|aja sudija Alimpi}, i najavio da }e se mnogo vi{e znati posle rezultata obdukcije u Institutu za sudsku medicinu koji se o~ekuju danas.

On je naglasio da se intenzivno radi na rasvetaqavawu ovog slu~aja.

Kako smo nezvani~no saznali, osoba koja je prona|ena u stanu je povremeno boravila u wemu, a pretpostavqa se da je preminula u toku no}i izme|u srede i ~etvrtka.

Navodno, telo je prona{ao otac `rtve. Jedan ~lan u`e porodice, skrhan bolom, sav u suzama, uspeo je samo da nam prozbori da jo{ uvek

veruje da je wemu najbli`a osoba preminula prirodnom smr}u. Po{to niko iz policije i suda ni nezvani~no nije bio voqan da saop{ti na koji na~in je smrt nastupila, neobi~no istrajno ~uvaju}i taj podatak – kako su rekli, u interesu istrage – moglo se naslutiti da nije re~ o klasi~nom ubistvu vatrenim oru`jem, makar ne po~iwenom bez prigu{iva~a.

Pouzdano saznajemo da je ipak bilo neke premeta~ine po stanu u kojem je le{ prona|en, ne preterane, ali bilo je uo~qivo razbacanih stvari. Uvi|aj je trajao satima i prisustvovalo mu je dosta pripadnika novosadske kriminalisiti~ke policije kao i zamenica vi{eg tu`ioca Mir ja na Vu ji ~i} uz istra`nog sudiju. Navodno, ~ovek prona|en u mrtav u stanu nije evidentiran u policiji po krivi~nim delima. Po jednoj verziji, mogu}e je da je neko zadavio `rtvu a potom i „potvrdio„ ubistvo se~ivom.

Podsetimo, u ponedeqak je prona|en mu{ki le{ istih godina na Limanu 4 u Balzakovoj 62, gde se nakon uvi|aja spomiwalo kidnapovawe i prebijawe `rtve prethodne no}i na parkirali{tu pred svojom

Kriminalisti~ka policija uhapsila je Novosa|ane Ne boj {u T. (1989), Ni ko lu J. (1992) i Mi ro sla va D. (1992), pod sumwom da su po~inili sedam razbojni{tava u kazinima, prodavnicama i pekarama, kao i nad gra|anima na ulici, na podru~ju Novog Sada. Osnovano se sumwa da su krivi~na dela vr{ili maskirani, prete}i o{te}enima no`em i bejzbol palicama. Wima je odre|eno zadr`avawe i u zakonskom roku }e ih privesti na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji, ali se i daqe radi na utvr|ivawu wihove ukupne kriminalne aktivnosti, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

Uskoro istraga o organima

Fo to: S. [u {we vi}

zgradom, pre nego {to telo prona|eno u stanu. I u tom slu~aju, kao i u ovom ju~era{wem, qudi iz kom{iluka koji, istina, nisu upoznati s detaqima doga|aja, spomiwali su mogu}nost da su `rtve ili po~inioci zlodela imali veze s poslovima oko droge.

Zbog dovo|ewa u vezu sa zlo~inom na Limanu, odnosno krivi~nog dela te{kih telesnih povreda, tri osobe su saslu{ane kod de`urnog

istra`nog sudije novosadskog vi{eg suda Ta tja ne \u ra {a ko vi} koja im je odredila pritvor. U vezi s tim slu~ajem ona ~eka da iskaz da jo{ jedna osoba, a za jednom, koja je mo`da i naru~ilac tog „posla„, policija traga, saznajemo nezvani~no. Po posledwim saznawima taj osumwi~eni se pre zakqu~ewa na{eg lista javio iz inostanstva i uskoro }e biti saslu{an.

M. V.

VOZA^ KAMIONA OPTU@EN ZA SILOVAWE I UBISTVO, JU^E SASLU[AN O NAVODIMA DA IMA VEZE SA SMR]U NOVINARKE

Paraviwa negirao ume{anost u smrt Dade Vujasinovi} U @upanijskom sudu u [ibeniku JU^E je ispitan Dra gan Pa ra vi wa povodom smrti novinarke Radislave Dade Vujasinovi} 1994. godine u Beogradu a; kako je preneo wegov advokat, Paraviwa je negirao bilo kakvu ume{anost u taj slu~aj. Paraviwa se nalazi u {ibenskom zatvoru zbog istrage o smrti 17godi{we Drni{anke Antonije Bili}.

Ispitivawu, za koji je dobijeno odobrewe BiH koja ga je nakon dosu|ene prvostepene osude za silovawe i izru~ila Hrvatskoj, prisustvovali su vode}i qudi iz MUP-a i nacionalnog {taba za potragu za Antonijom Bili}, kao i rukovodioci {ibenske policije, ali nije bilo predstavnika srpske policije, izvestili su mediji. Niko od wih nije dao izjavu osim Paraviwinog advokata Bran ka Ba ji ce, koji je novinarima rekao da je `upanijsko tu`ila{tvo u [ibeniku tra`ilo dozvolu da predstavnici hrvatskog MUP-a obave razgovor s Paraviwom oko smrti Dade Vujasinovi}, a da je pre zahteva tu`ila{tva dozvola zatra`ena i dobijena od BiH.

Rekav{i da Paraviwa ju~e nije ispitivan o Antoniji, jer to nije bilo dozvoqeno, Bajica je dodao da je wegov klijent odmah rekao da ni na koji na~in nije u~estvovao u smrti i u organizovawu bilo ~ega vezanog za Dadu Vujasinovi}. Govorio je o svojim susretima s wom koji su se desili otprilike godinu ili dve prije wene smrti, a sadr`aj wegove izjave policajci su uzeli kao operativne informacije, rekao je Bajica. „Na pitawe ko je ubio novinarku nije dao odgovor, rekav{i da ne zna ko je to konkretno imenom i preizmenom u~inio”, rekao je Bajica.

On je dodao da se wegov klijent samo dva puta sreo s wom i to posredstvom svog ro|aka. „Rekao je da wegov ro|ak nije bio povezan s wenom smr}u. Ali je smrtno stradao brzo nakon novinarke, pa Paraviwa misli da je i on ubijen”, rekao je Bajica koji smatra da }e „na pitawe jesu li te dve smrti povezane eventualno mo}i odgovoriti institucije Srbije”.

Advokat je rekao da Paraviwa nije pomiwao nijedno ime iz srpskog podzemqa, niti da li }e informacije sa ispitivawa pomo}i policiji Srbije u rasvjetqavawu slu~aja Vujasinovi}.

Paraviwa je na osnovu sumwe da je ubio Antoniju Bli} uhap{en 26. juna na podru~ju op{tine Srbac u Republici Srpskoj. U Bawaluci je policiji priznao da je Antoniju ubio, a weno telo bacio s mosta na Brqanskom jezeru na reci Krki koje je pretra`eno, a onda i isu{eno, ali ni{ta nije na|eno.

Pred sudom u Sokocu naknadno je negirao ubistvo, rekav{i da je priznawe iz wega iznu|eno batinama. To je rekao i pred istra`nim sudijom u [ibeniku nakon izru~ewa Hrvatskoj, gde ga se sumwi~i za te{ko ubistvo Antonije Bili} i dva poku{aja silovawa. „Jutarwi list” je pro{log vikenda izvestio o Paraviwima izjavama o slu~aju ubistva Dade Vujasinovi}, nakon ~ega je zatra`eno ispitivawe.

(Tanjug)

UZ USLOV DA MU SE PONOVO SUDI PO OPTU@BI ZA PODSTREKIVAWE NA UBISTVO CIVILA

Mile Daki} izru~en Hrvatskoj

Mi le Da ki}, nekada{wi predsednik Srpskog nacionalnog vije}a SAO Krajine, izru~en je Hrvatskoj i nalazi se u pritvoru u Karlovcu, potvr|eno je Tanjugu u hrvatskom ministarstvu pravde. Daki} je uhap{en 26. maja oko 14 ~asova na grani~nom prelazu Ra~a, na osnovu me|unarodne poternice koju je raspisala Hrvatska koja ga je pre 12 godina u odsustvu osudila na 20 godina zatvora zbog ratnog zlo~ina, odnosno podstrekivawa na ubistvo trojice hrvatskih policajaca avgusta 1991. godine na podru~ju op{tine Krwak nedaleko od Karlovca. Hrvatska je u junu zatra`ila od Federacije BiH izru~ewe Daki}a koji je posle hap{ewa bio u ekstradicionom pritvoru u Sarajevu. Daki} ima i hrvatsko i srpsko dr`avqanstvo. @upanijski sud u Karlovcu pravosna`no je osudio Daki}a u odsustvu na 20 godina zatvora zbog podstrekivawa na ubistvo trojice hrvatskih policajaca Mile Butine, Josipa Mil~i}a i Zlatka [krleca 4. avgusta 1991, a Du {an i Mi lan To mi} osu|eni su za ubistvo.

Za svom trojicom raspisana je me-

Mi le Da ki}

|unarodna poternica. Jo{ trojica Srba – Dar ko Kre so je vi}, \or |e Ra duj ko vi} i Stan ko To mi} osu|eni su na po 20 godina zatvora, ali ta presuda nije pravosna`na. S obzirom na to da je Daki} osu|en u odsustvu, on ima zakonsko pravo da tra`i ponovno su|ewe.

Mile Daki} bio je istori~ar, politi~ar i pesnik, a pre rata bio je upravnik spomen-podru~ja na Petrovoj gori kod Karlovca gde je bila velika partizanska bolnica koju okupatori i usta{e nikad nisu otkrili. Bio je i pred-

15

sednik Komisije za ratne i zlo~ine genocida RSK i prou~avao je usta{ke zlo~ine, pa je u~estvovao na nau~nom skupu o zlo~inima u Jasenovcu i genocidu nad Srbima odr`anom u Bawaluci, da bi samo nekoliko ~asova kasnije bio uhap{en na granici.

– Srpski izbeglica, istori~ar i pisac Mile Daki} (80) izru~en je Hrvatskoj pod uslovom da mu se ponovo sudi – izjavila je ju~e Tanjugu portparolka Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine Ma ri na Ba ki}. – Odobrili smo ekstradiciju uz zahtev da postupak protiv Daki}a bude obnovqen.

Marina Baki} je podsetila na to da je presuda, kojom je osu|en na 20 godina zatvora, doneta u wegovom odsustvu. Pri tom su, kako je rekla, uzete u obzir i druge okolnosti – godine zdravstveno stawe i te{ka porodi~na situacija okrivqenog – na koje je u svom dopisu ukazala ministarka pravde Srbije Sne `a na Ma lo vi}.

– Re{ewe o Daki}evom izru~ewu potpisao je ministar pravde Ba ri {a ^o lak na osnovu odluke suda BiH koji je razmotrio dokumentaciju dostavqenu iz Zagreba

i procenio da je zahtev Hrvatske osnovan, odnosno da su se stekli zakonski uslovi – objasnila je Marina Baki}.

Branilac Slo bo dan Pe ri} naveo je u izjavi Tanjugu da je re{ewe o Daki}evom izru~ewu ministar ^olak potpisao „maltene kri{om” jo{ 22. jula, a u Karlovac je „preba~en u potpunoj tajnosti”. On je kazao da o tome zvani~no nije bio obave{ten, kao ni konzul Srbije u BiH, ve} je nezvani~nu potvrdu dobio od advokata Bran ka Ma mu le, koji je u procesu pred @upanijskim sudom u Karlovcu branio Daki}a po slu`benoj du`nosti. Podsetiv{i na to da je Daki} uhap{en istog dana kada i ha{ki optu`enik general Rat ko Mla di}, Peri} je istakao da je ovaj slu~aj u na{oj javnosti protekao nezapa`eno, a „na{a diplomatija zatajila” jer je re~ o ~oveku koji je „osu|en bez ijednog vaqanog dokaza”. Peri} je dodao da je odbrana ve} predala zahtev @upanijskom sudu u Karlovcu za obnovu postupka, i izrazio uverewe da }e biti oborena presuda kojom je Daki} 1999. godine progla{en krivim.

E. D.

Euleks je u zavr{noj fazi izbora kandidata za Radnu grupu koja }e se baviti istra`ivawem navoda sadr`anih u izve{taju izvestioca Saveta Evrope Di ka Mar ti ja o trgovini qudskim organima na Kosovu.

– O~ekujemo da }e radna grupa uskoro po~eti rad – rekla je ju~e Tanjugu portparolka Euleksa Iri na Gu de qe vi}.

– Time }e biti omogu}eno da Euleks odmah nastavi svoju istragu. Na{i tu`ioci su imali kontakte sa svojim kolegama i u Beogradu i u Tirani – navela je Irina Gudeqevi}.

Marti u izve{taju usvojenom u SE optu`uje lidere biv{e OVK za trgovinu qudskim organima, a me|u pomenutim li~nostima ume{anim u to su, kako tvrdi, i aktuelni premijer Kosova Ha {im Ta ~i. Euleks je ranije saop{tio da }e Radnu grupu voditi tu`ilac i da }e se sastojati od istra`iteqa i pravnika.

FATALNA SAOBRA]AJNA NESRE]A KOD LAPOVA

Poginula devoj~ica iz Hanovera

U saobra}ajnoj nesre}i kod Lapova, kada je putni~ki automobil sleteo s puta, poginula je desetogodi{wa devoj~ica iz Hanovera, dok su voza~ i tri putnika iz tog vozila nepovre|eni, saop{tila je ju~e kragujeva~ka policija. Kako je navedeno u saop{tewu, nesre}a se dogodila u sredu po podne, kada je, voze}i neprilago|enom brzinom automobil marke „ford”, dr`avqanka Nema~ke Fi liz O. (42) izgubila kontrolu nad vozilom.

Automobil, u kojem je bilo pet osoba, potom je probio za{titnu ogradu, pre{ao na travnatu povr{inu i prevrnuo se, navedeno je u saop{tewu, u kojem se nagla{ava da je devoj~ica E. O. zadobila te{ke telesne povrede opasne po `ivot, kojima je podlegla u Klini~kom centru u Kragujevcu.

Protiv Filiz O. bi}e podneta krivi~na prijava i prosle|ena nema~kom tu`ila{tvu.

(Tanjug)

SMRT NA ADI CIGANLIJI

Utopio se mu{karac Beogra|anin S. J. (44) iz @arkova utopio se ju~e u Savskom jezeru, na maki{koj strani Ade Ciganlije, saop{teno je iz JP „Ada Ciganlija”.

Do nesre}e je do{lo kada je S. J. otplivao daqe od ogra|enog dela i u jednom trenutku nestao ispod vode, nakon ~ega je, po re~ima o~evidaca, wegov prijateq po~eo da doziva pomo}. Spasioci su odmah usko~ili u jezero, zaronili i nesre}nog ~oveka prona{li i izvukli na obalu, gde Hitna pomo}, uprkos polu~asovnoj reanimaciji, nije uspela da ga spasi.

Na Adi Ciganliji koban je bio i 12. jul, kada su se, u razmaku od samo nekoliko sati, udavile dve osobe. Uprava JP „Ada Ciganlija“ ponovo apeluje na posetioce Savskog jezera da se pridr`avaju pravila koja va`e na kupali{tu, da se ne kupaju u zonama u kojima je zabraweno i van radnog vremena spasila~kih slu`bi, kao i da na kupali{tu ne konzumiraju alkohol.

(Tanjug)

Drama s taocima u Talinu Napada~ koji je ju~e posle podne otvorio vatru u zgradi Ministarstva odbrane Estonije je mrtav, saop{tila je policija, ne navode}i da li je on ubijen ili je izvr{io samoubistvo. Napada~ je upao u zgradu Ministarstva i poku{ao da uzme taoce, ali je stradao, navodi agencija AP, pozivaju}i se na izvore u estonskoj slu`bi bezbednosti. Izvori nisu precizirali kako je izveden napad, niti da li je napada~ ubijen ili je izvr{io samoubistvo.

Ruska agencija Itar–Tass tvrdi da su dve osobe koje je napada~ uzeo za taoce sada na slobodi i nisu po-

vre|ene, i navodi da iz Talina pristi`u kontradiktorne informacije jer je najpre saop{teno da su „revolvera{a” uhapsile specijalne snage. Ministarstvo dobrane prethodno je saop{tilo da je do{lo do „oru`anog incidenta” u zgradi, zbog ~ega je kompletno osobqe evakuisano, a policija blokirala okolinu.

Po izve{tajima s lica mesta, u zgradi Ministarstva se posle podne za~ula eksplozija, a zatim su odjeknuli i pucwi. U Ministarstvu odbrane su naveli da ministar odbrane Mart Lar nije bio u zgradi u vreme pucwave.

(Tanjug)

Od televizora planuo ceo stan U po`aru koji je ju~e oko 17 ~asova izbio u stanu penzionerskog bra~nog para Da ni ce i Ni ko le Obre no vi }a na Bulevaru Vojvode Stepe 135, na~iwena je ogromna materijalna {teta ali, na sre}u, niko nije povre|en. Do po`ara je do{lo tako {to se zapalio televizor, a vatra se strahovitom brzinom pro{irila na Fo to: N. Per ko vi} ceo stan. U tom trenutku u stanu je bila samo Danica, koja je otr~ala kod kom{ija i pozvala vatrogasce ali ni oni, uprkos brzoj intervenciji sa tri vozila, nisu mogli da spre~e veliku {tetu koja je nastala. Ipak, vatrogasci su zaustavili vatru koja je pretila i drugim stanovima u ovoj zgradi.

Obrenovi}ima je u stanu izgoreo kompletan name{taj, instalacije, vrata i prozori, a zbog {oka koji su pretrpeli na lice mesta je ne{to kasnije stigla i hitna pomo}.

N. Perkovi}

SPORT

petak12.avgust2011.

ROYERS KUP U MON TRE A LU

dnevnik

c m y

16

SVET SKO PR VEN STVO ZA KA DE TE U AR GEN TI NI

Tip sa re vi} i Tro ic ki Re mi na pre mi je ri u tre }em ko lu Sr bi ja – Slo ve ni ja 27:27 (11:13)

Srp ski te ni se ri Jan ko Tip sa re vi} i Vik tor Tro ic ki pla si ra li se u osmi nu fi na la ATP tur ni ra Ro xers kup u Mon tre a lu. Tip sa re vi} je u dru goj run di bio bo qi od 15. no si o ca, [pan ca Fer nan da Ver da ska sa 5:7, 6:3, 6:3, a Tro ic ki Ame ri kan ca Xo na Iz ne ra 6:4, 3:6, 6:2.

I Jan kov kao i Vik to rov me~ pre ki da la je ki {a, ali je on od -

dio pr vo ra zred no iz ne na |e we, eli mi ni sav {i dru gog te ni se ra sve ta, [pan ca Ra fa e la Na da la, re zul ta tom 1:6, 7:6(5), 7:6(5).

Do dig je 41. igra~ sve ta i sa mo jed nom je igrao pro tiv Jan ka, na Del rej bi ~u, i iz gu bio. Isti skor imao je Do dig pro tiv Na da la, ko ji ga je is pra {io ne dav no u Bar se lo ni. Do di gov i Na da lov duel u Mon tre a lu bi la je psi ho lo {ki tri ler od tri sa ta i de -

ba lo Do di ga, ko ji je na pra vio brejk. Ipak, Na dal je ser vi rao za me~ kod 5:3, ali je we gov ri val po no vo na pra vio brejk i po no vo se vra tio u me~, ali po {to se ni [pa nac ni je pre da vao u{lo se u taj-brejk. Do dig je star to vao sa mi ni brej kom, ali ni je us peo da osvo ji sve po e ne na svoj ser vis, pa se po no vo u{lo u ne iz ve snu za vr {ni cu. Kod 5:5, hr vat ski igra~ je od ser vi rao

MAR DEL PLA TA: Dvo ra na „On se uni dos“, gle da la ca 225, su di je: San tos i Fon se ka (Por tu ga li ja), sed mer ci: Sr bi ja 3 (3), Slo ve ni ja 1 (1), is kqu ~e wa: Sr bi ja 14, Slo ve ni ja 22 mi nu ta.

SR BI JA: Ra do va no vi}, Ma ti}, Sta noj ~i}, Pa vi} 12, Vu ~i }e vi} 4, Kr sman ~i} 3, Go pi}, To mi}, Go lu bo vi} 3, S. Ili} 2, Mar se ni}, Ra di vo je vi} 1, Mla de no vi} 2, V. Ili}, Cr no gla vac, An dre je vi}.

SLO VE NI JA: @it nik, [o sta ri~ 7, Ver di nek 4, Go re la, Za bi~ 3, [pen de, Bo rov nik 3, Fi del 2, Sen del bah 2, Po to~ nik 2, Ceh te 2, Cin ge sar 1, Za pon {ek, Slo bod nik, Bla go tin {ek, Bra de sko 1.

Pre mi jer ni su sret srp skih ka de ta pro tiv vr {wa ka iz Slo ve ni je na Svet skom pr ven stvu u Ar gen ti ni za vr {en je ne re {e no - 27:27, uz mno go ne iz ve sno sti i uz bu |e wa i od li~ nu igru oba ti ma. Pr vo po lu vre me je za vr {e no pred no {}u Slo ve na ca 13:11 i to po sle igre u ko joj su na {i mom ci do mi ni ra li, ali i su lo {e pa ri ra li kon tra na pa du ri va la, ko ji je po sti gao ~ak se dam go lo va iz br zih ak ci ja. Za pr vih 30 mi nu ta je pri mqe no sa mo {est na po sta vqe nu od bra nu, ~ak i ka da su mom ci u cr ve nim dre so vi ma tri pu ta bi li sa igra ~em ma we.

De taq s ju ~e ra {we utak mi ce

Dru go po lu vre me po ~e lo je lo {e po na {e mom ke. Slo ven ci su pre ko no vih kon tri vr lo br zo ste kli pred nost od {est go lo va 11:17. ^ak de set mi nu ta or li }i ni su po sti gli gol. Ta da se ne {to pre lo mi lo u „gla va ma” na {ih ka de ta, br zo su stva ri do {le na svo je me sto i ve} u 42. mi nu tu do {li su na za o sta tak od dva gi o la (16:18O. Tu se, me |u tim, ni su za vr {i li pe ri o di pro men qi ve igre, s ob zi rom na to da Slo ven ci u 54. mi nu tu opet sti ~u ube dqi vu pred nost (20:25) i otva ra ju se bi vra ta po be de.

Sre }om na iz gled bez na de `nu si tu a ci ju iza bra ni ci Slo bo da na Jo ka no vi }a us pe li su da od li~ nom igrom, na ro ~i to ka da su

Te sto vi

ME \U NA ROD NA UNI VER ZI TET SKA SPORT SKA FE DE RA CI JA

Vik tor Tro ic ki i Yon Iz ner

li~ no od i grao u dru gom i tre }em se tu, re van {i rav {i se [pan cu sa ovo go di {wi po raz na Austra li jan ope nu. Bio je ovo wi hov pe ti duel i tre }i tri jumf na {eg te ni se ra.

Tro ic kog ni ki {a ni je spre ~i la da tre }i put sa vla da Iz ne ra. Tro ic ki sa da vo di u po be da ma sa 3-1. U na red nom ko lu na{ te ni ser }e igra ti pro tiv pe tog no si te qa, Fran cu za Ga e la Mon fi sa, ko ji je bio bo qi od Ame ri kan ca Alek sa Bo go mo lo va Ju ni o- ra. Jan ko }e u osmi ni fi na la neo ~e ki va no igra ti pro tiv Hr va ta Iva na Do di ga, ko ji je pri re -

vet mi nu ta, i ozna ~io je [pan ~ev naj go ri re zul tat na tur ni ri ma Ma sters 1.000 se ri je u po sled we tri go di ne.

- Iz gu bio sam me~ u ko jem sam vo dio 5:3 u tre }em se tu. Mo gao sam da ga za vr {im ve} u dru gom, kad sam igrao do bro i imao 6:1, 3:1. Te nis je ta kav, igra te bez gre {ke i on da na pra vi te jed nu, va{ ri val po~ ne da ser vi ra do bro i igra agre siv ni je i za vas na stu pa kraj - re kao je Na dal.

Upra vo se kod re zul ta ta 6:1, 3:1 za Na da la hr vat ski te ni ser vra tio u me~. U tre }em je Na dal po veo sa 3:0, ali to ni je po ko le -

TUR NIR U TO RON TU

Ana pro {la, Bo ja na is pa la Ana Iva no vi} pla si ra la se u osmi nu fi na la tur ni ra u To ron tu sa vla dav {i u {e sna e sti ni fi na la ^e hi wu Ive tu Be ne {o vu sa 2:0 - 6:3, 6:2. U bor bi za ~e t vrt f i n a l e Ana Iva n o v i} se sa sta je sa Ita li jan kom Ro ber tom Vin }i, ko ja je na pra vi la ve li ko iz ne na |e we po be div {i pr vog no si o ca na tur ni ru, Dan ki wu Ka ro li nu Vo zwac ki sa 6:4, 7:5.

Ana Iva no vi} - Si gur no je da je to no vi tim i no vi tre ne ri ima ju do sta ude la u pro me ni men tal nog pri stu pa jer sam pu no vre me na pro ve la i na ser vi su i uop {te ra de }i na tre nin zi ma i ste kla sam no vo sa mo po u zda we. Sa da imam i vi {e sa mo po u zda wa da i fi zi~ ki mo gu da iz dr `im du `e udar ce, a i da mo gu da do mi ni ram, ne sa mo sa dva-tri, ne go i sa pet{est uda ra ca, i sa de set ako tre ba. Kroz tre nin ge sam ste -

kla sa mo po u zda we i mo gu da iz dr `im dug me~.

Srp ska te ni ser ka je kroz igre u du blu zna ~aj no po pra vi la vo lej udar ce.

- Mi slim da do sa da sa mo ni sam do voq no iz la zi la na mre `u.

Ne ka ko, kad god sam bi la na mre `i mi sli la sam da uvek imam do bar ose }aj za vo le je da za vr {im poen, ali sam sa da ce lo kup nom igrom si gur no ste kla vi {e sa mo po u zda wa u sva kom po gle du, ta ko da se si gur ni je ose }am na mre `i. Tru dim se da ma lo vi {e ve `bam to, jer imam igru ko ja do mi ni ra i ko ja te ra pro tiv ni ce da se bra ne, a da ja mo gu da u|em u te ren i da za vr `im na mre `i.

O fi zi~ koj spre mi, ko ja je bo qa ne go ra ni je, Iva no vi }e va je re kla: - Mi slim da je u po sled wem pe ri o du, po go to vo od ka da sam po ~e la da ra dim sa no vim ti mom, do sta to ga do {lo ra dom. Na sto jim da oja ~am, da do bi jem na sna zi, na eks plo ziv no sti. [to se ti ~e ki la `e, je ste da sam iz gu bi la, ~ak i pre vi {e ali to je bi lo ra ni je, na po ~et ku go di ne. Ni sam se ose }a la do bro, ni sam ima la do voq no sna ge na te re nu. I da qe vo dim ra ~u na o is hra ni, ali sve je dem.

Bo ja na Jo va nov ski ni je us pe la da se pla si ra u osmi nu fi na la, jer je iz gu bi la od Ru ski we Ma ri je [a ra po ve sa 6:1, 7:5.

svoj 19. as za me~ lop tu, a on da s la ko com osvo jio i po sled wi, za fan ta sti~ nu po be du.

Na dal je na pret hod nih pet tur ni ra Ma sters 1.000 se ri je sti gao do fi na la, a ovaj po raz }e ga jo{ vi {e uda qi ti od bor be za pr vo me sto. Hr vat ska }e kao i Sr bi ja u tre }em ko lu ima ti tri pred stav ni ka. Po red Do di ga da qe su pro {li Ivo Kar lo vi}, ko ji je po be dio ne ma~ kog kva li fi kan ta Fi li pa Pe~ ne ra 6:7(0), 7:6(2), 7:6(6), od no sno Ma rin ^i li}, ko ji je sa 6:3, 6:4 eli mi ni sao 16. no si o ca, Ar gen tin ca Hu a na Mar ti na del Po tra.

Ga li jen pred sed nik Fran cuz Klod Luj Ga li jen iza bran je za no vog pred sed ni ka Me |u na rod ne uni ver zi tet ske sport ske fe de ra ci je (FI SU).

Ga li jen je iza bran na ge ne ral noj Skup {ti ni ko ja je odr `a na u ki ne skom gra du [en `e nu gde u pe tak po ~i wu 26. Uni ver zi tet ske igre. [e zde se to smo go di {wi Ga li jen, je sa sa mo de vet gla so va vi {e (76:67) po be dio do sa da {weg pred sed ni ka Ame ri kan ca Xor xa Ki li ja na. Pre o- sta la dvo ji ca kan di da ta Fi nac Ri sto Ni je mi nen i [ve |a nin Ste fan Berg po vu kli su se iz

Foto: Irena Beaksa

Slo ven ci za slu `e no osta ja li sa jed nim-dva, a ~ak i tri igra ~a ma we, sti gli su do pred no sti od 27:26 i lop te u po se du. Na pad ni je bio efi ka san, lop ta je iz gu bqe na, pa su Slo ven ci na pa li i sa igra ~em ume sto gol ma na ne ko li ko se kun di pre kra ja me ~a do {li do iz jed na ~u ju }eg go la ko ji je, ipak u~i nio da obe eki pe tak mi ~e we po~ nu osva ja wem bo da, ka ko je ve ro vat no i naj pra ved ni je po sle ova kve bor be i ener gi je ko je su obe eki pe ulo `i le u me~.

U dru gom me ~u gru pe A Ba hrein i [ved ska su ta ko |e od i gra li ne re {e no - 27:27. U sle de }em me ~u Sr bi ja igra sa Ba hre i nom u 21 sat (2 po srp skom).

J. G. - S. K.

pred sed ni~ ke tr ke uo~i po ~et ka gla sa wa.

No vi pred sed nik FI SU je u svom pr vom obra }a wu ~la no vi ma Skup {ti ne za tra `io da se Ki li jan pro gla si za po ~a snog pred sed ni ka, {to je i usvo je no akla ma ci jom. Osam de set sed mo go di {wi Ki li jan bio je pred sed nik FI SU od 1999. go di ne ka d a je za m e n io pre m i n u l og Ita li ja na Ne bi o la. Pot pred sed nik je Rus Oleg Ma tit sin ko ji je u gla so vi ma po be dio Si n i { u Ja s ni } a iz Sr b i j e 96:47.

Sva ki atle ti ~ar ko ji }e u~e stvo va ti na na red nom Svet skom pr ven stvu u Ju `noj Ko re ji pro }i }e do ping kon tro lu, sa op {ti la je Svet ska atlet ska fe de ra ci ja. Ka ko se na vo di u sa op {te wu IAAF, uzor ci }e se sku pqa ti od 18. av gu sta i ana li zi ra ti u la bo ra to ri ji, a za tim jo{ jed nom po sle Svet skog pr ven stva u la bo ra to ri ji u Lo za ni.

To }e bi ti pr vi put da }e he te ro ge na po pu la ci ja od go to vo 2.000 vr hun skih atle ti ~a ra bi ti te sti ra na pod istim op ti mal nim uslo vi ma, u istom vre men skom pe ri o du. Svet sko pr ven stvo po ~i we 27. av gu sta u Da e gu.

Pe ko vi} na ko rak od Par ti za na [am pion Sr bi je i NLB li ge Par ti zan mt:s bez mno go pom pe do go vo rio je sve de ta qe oko po vrat ka Ni ko le Pe ko vi }a. Ko {ar ka{ Mi ne so te je sa ~el ni ci ma cr no-be lih do go vo rio sve de ta qe na „Ade ko kup Eks JU 2011”, u Qu bqa ni.

I dok se {i ri la pri ~a o na vod nom an ga `o va wu Ra do sla va Ne ste ro vi }a, cr no-be li su pre go va ra li sa Pe ko vi }em, ko ji je sa ve li kim za do voq stvom pri hva tio mo gu} nost po vrat ka me |u cr no-be le, dok tra je lo ka ut u NBA li gi. Go ro stas iz Bi je log Po qa (25 go di na, 211 cen ti me ta ra) na stu pao je za Par -

ti zan od 2005. do 2008, i sa wim osvo jio tri ti tu le pr va ka Sr bi je, dva tro fe ja u Ja dran skoj li gi i Kup Ra di vo ja Ko ra }a.

U Pa na ti na i kos se pre se lio 2008. i po mo gao Ati wa ni ma da se oki te ti tu lom u Evro li gi. Pro {le se zo ne po stao je ~lan Mi ne so ta Tim ber vul vsa.

PRI PRE ME SRPS KE RE PRE ZEN TA CI JE ZA EP U SPLI TU

Slo va ci opet sjaj ni do ma }i ni Sto no te ni ska re pre zen ta ci ja Sr bi je (spor ti sti s in va li di te tom) po sle ~e tvr de se to dnev ne let we pa u ze po ~e la je pri pre me za Evrop sko pr ven stvo u Spli tu ko je je na pro gra mu od 19. do 29. ok to bra. Pr va ak ci ja je bi la u Slo va~ koj u me stu Han dlo va ko je se na la zi na 500-600 me ta ra nad mor ske vi si ne, gde su se na {i naj bo qi igra ~i i igra ~i ce pri pre ma li se dam da na.

Sr bi ju su pred sta vqa li Mi tar Pa li ku }a, Ili ja \u ra {i no vi}, Zlat ko Ke sler (igra~-se lek tor), Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi}, Na da Ma ti}, Zo ri ca Po pa di} i Sa wa Mi tro vi}), ko ji ma su od na {ih igra ~a spa rin go va li Bi qa na Ubo vi} (Spin) i Ne boj {a Ili} (Le sko vac).

- Slo va ci su se jo{ jed nom po ka za li kao sjaj ni do ma }i ni, pa pu nu za hval nost du gu je mo Pe tru Mi ha li ku, An dre ju Me sa ro {u, Bra wi Ja ku be cu, Ale ni Ka woj voj i Va be li Mi hal upr kos to me {to su nas po be di li u pri ja teq skom me ~u - ka `e Zlat ko Ke sler, ujed no na ja vqu ju }i da }e se po tru di ti da uz vra te go sto prim stvo na isti na ~in.

Da na {i re pre zen ta tiv ci ima ju ve li ke am bi ci je na EP,

Za let za Split u Han dlo voj (Slo va~ ka)

sve do ~i i sle de }i po da tak.

- An ga `o va li smo {e fa stru~ nog {ta ba A re pre zen ta ci je zdra vih, La za ra Kur te {a, ko ji }e bi ti s na ma i u Spli tu.

Dok je on u Slo va~ koj bio za du `en za stru~ ni deo, Ro ma na Ro ma nov bri nu la se za kon di ci o ne

pri pre me, a naj ve }i deo pro vo di li smo igra ju }i te nis, pi ka do i u vo `wi ko li ci ma po br di ma ka `e Ke sler.

Pre Spli ta igra ~e iz Sr bi je o~e ku ju dva tur ni ra.

- Je dan deo re pre zen ta ti va ca pu to va }e u sep tem bru u Ostra -

vu, a dru gi u [e fild. Do ta da }e mo u na {im pro sto ri ja ma u No vom Sa du kra jem av gu sta ugo sti ti po me nu te slo va~ ke igra ~e, ali i {ved ske re pre zen ta tiv ke In ge lu En kvist i Anu Ka rin - na gla {a va Ke sler.

S. S.

SPORT

c m y

dnevnik

Pr vi srp ski stru~ wak Vla di mir Pe tro vi} Pi `on ni je za bri nut zbog po ra za A re pre zen ta ci je Sr bi je u pri ja teq skom fud bal skom me ~u u Ru si ji (0:1), ve} apo stro fi ra do bre ele men te u igri svo jih iz ra bra ni ka i

Vla di mir Pe tro vi}

obe le `a va pro ble me ko je bi tre ba lo re {i ti.

- Ni sam za do vo qan re zul ta tom, ali mo gu da bu dem za do vo qan igrom u ve }em de lu utak mi ce. Dr `a li smo do bro lop tu, {to sam tra `io od igra ~a, a o~i gled no je da jo{ ima mo pro blem u za vr {ni ci. Sve {to se

do ga |a do za vr {ni ce za slu `u je pre la znu oce nu - is ta kao je Pi `on.

Or lo vi i da qe ve ru ju da mo gu na Evrop sko pr ven stvo 2012. go di ne. Ras plet u kva li fi ka ci ja ma po ~i we 2. sep tem bra, wi ho vim go sto va wem u Se ver noj Ir skoj.

- Ni sam za bri nut, ova kve utak mi ce slu `e da bi se vi de lo gde ima mo pro blem i da to is pra vi mo do me ~e va u ko ji ma }e se igra ti za bo do ve - za kqu ~io je Pe tro vi}.

Gol man Bo jan Jor ga ~e vi} lo {e je in ter ve ni sao po sle {u ta Pa vli ~en ka u 53. mi nu tu. Na od bi je nu lop tu na i {ao je Po greb wak i sa vla dao ga.

- Lop ta je bi la kli za va, ma lo me iz ne na di la, ali to se de {a va. ^e sto utak mi cu od lu ~i jed na gre {ka, iako sma tram da ni je is kqu ~i vo mo ja kri vi ca. Naj va `ni je je da smo vi de li u ka kvoj smo si tu a ci ji i ve ru jem da }e mo znat no bo qe igre i re zul ta te pru `i ti u na red na dva me ~a, pro tiv Se ver ne Ir ske i Far skih Ostr va”, is ta kao je gol man Gen ta.

Vo los su spen do van

KVALIFIKACIJE ZA EP 2013. U IZRAELU

Di sci plin ska ko mi si ja Evrop ske fud bal ske uni je ka zni la je Olim pi ja kos Vo los sa tri go di ne su spen zi je u Evro pi zbog na me {ta wa utak mi ca, a pet go di na uslov no.

Taj klub tre ba lo je da 18. i 25. av gu sta igra pro tiv fran cu skog Pa ri Sen @er me na u po sled wem ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pa.

UEFA ni je sa op {ti la ko ji }e tim za me ni ti Olim pi ja kos iz Vo lo sa.

Gr ci su u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja iz ba ci li be o grad ski Rad.

Re zul ta ti: Far ska Ostr va Se ver na Ir ska 0:0, Se ver na Ir ska - Far ska Ostr va 4:0.

^e tvr ta gru pa

1. S. Ir ska 2. F. Ostr va 3. Sr bi ja 4. Dan ska 5. Ma ke do ni ja

2 1 1 0 2 0 1 1 - - - - - - - - - -

4:0 0:4 -:-:-:-

4 1 -

Sle de }i me ~e vi: Sr bi ja - Se ver na Ir ska (2. sep tem bar), Sr bi ja - far ska Ostr va, Se ver na Ir ska Dan ska (6. sep tem bar).

17

SUTRA STARTUJE [AMPIONAT SRBIJE U FUDBALU

SELEKTORA ORLOVA NE BRINE PORAZ U RUSIJI

Pi `on za do vo qan

petak12.avgust2011.

Kra gu je vac i No vi Pa zar za ve }u gle da nost Su tra {wim me ~e vi ma pr vog je se weg ko la Je len su per li ge star to va }e no vi [am pi o nat Sr bi je u fud ba lu. U pr vom ko lu meg dan }e po de li ti: OFK Be o grad - Haj duk, Ja go di na Slo bo da Po int Se voj no, Par ti zan - No vi Pa zar, Rad - Me ta lac, Voj vo di na Rad ni~ ki 1923, Spar tak Zla ti bor vo da - Cr ve na zve zda, Ja vor Bo rac i Sme de re vo - BSK, a igra }e se u dnev nom(17.30) i no} nom (20) ter mi nu.

Ma we vi {e, sve je u na {em pr ven stvu una pred po zna to ka da je re~ o bor bi za ti tu lu: Par ti zan i Cr ve na zve zda vo di }e glav nu re~, od mah uz bok tre ba lo bi da im bu de Voj vo di na, a No vo sa |a ni ma }e za vrat du va ti Spar tak Zla ti bor vo de, Rad, OFK Be o grad i Slo bo da Po int Se voj no.

Ove go di ne mno go se o~e ku je od Rad ni~ kog 1923 iz Kra gu jev ca i No vog Pa za ra, ne sa mo za to {to je re~ o eki pa ma ko je su no vaj li je i sil no mo ti vi sa ne ula ze u [am pi o nat, ve} zbog to ga {to su obe sre di ne po zna te po oda nim i broj nim na vi ja ~i ma, ~i je me ~e ve pra ti re dov no po {est-se dam hi qa da gle da la ca. Sta dion „^i ka Da ~a” je sre |en, spre man da na pre mi je ri u 2. ko lu sa Su bo ti ~a ni ma do ~e ka pre ko 10.000 gl~e da la ca, a i za su tra {weg go sto va we u No vom Sa du kra gu je va~ ki „\a vo li” na ja vi li su do la zak kon vo jem auto bu sa da bo dre svo je qu bim ce u me ~u s Voj vo di nom.

No vi Pa zar }e, dok se sta dion u ovom gra du ne za vr {i, igra ti me ~e ve kao do ma }in u Iva wi ci,

Mo me nat iz pro {lo go di {weg me ~a Voj vo di na - Sme de re vo

ali „Tor ci da” je dva ~e ka da na svom te re nu po~ ne da do ~e ku je su par ni ke, ka da }e zbog pa kle ne at mos fe re wi ho ve {an se za po be du bi ti uve }a ne bar za 20%.

Uti sak je da }e u pr vom ko lu naj za ni mqi vi je bi ti u Su bo ti ci, gde }e go lu bo vi na Grad skom sta di o nu da ugo ste Cr ve nu zve zdu. Spar tak iz go di ne u go di nu me wa tim, me wa i tre ne ra ali je uvek pri vr hu i t6vrd je orah za sva kog fa vo ri ta, pa }e ta ko si gur no bi ti i su tra ka -

da sti `e go ro pad na Zve zda s Ro ber tom Pro si ne~ kim ko ji je pre po ro dio be o grad ske cr ve no-be le.

Da li }e no vo pr ven stvo iz ba ci ti ne ko no vo ime kao {to je to bi lo u pro {lom: Sa vi}, Ka lu |e ro vi}, Ka tai...osta je da se vi di, ali iz svih ti mo va sti `u op ti mi sti~ ke na ja ve. Ve li ki broj su per li ga {a u no vo pr ven stvo ula zi s no vim {e fom stru~ nog {ta ba: Voj vo di na (Ri stov ski), Spar tak (We gu{), Haj duk (Vig we vi}), No vi Pa zar

Fo to: F. Ba ki}

(Iva no vi}), Rad (Pe tro vi})...{to }e si gur no do ne ti svo je vr sne no vi te te. @e qa svih po klo ni ka fud bal ske igre je da tri bi ne bu du pu ne (Par ti zan, Cr ve na zve zda i Voj vo di na ve} su u ve li koj me ri pro {le go di ne vra ti li pu bli ku na tri bi ne) ali i da gle da o ci sport ski i fer na vi ja ju, {to bi sva ka ko uve li ~a lo do bre pred sta ve, ko jih }e, si gur ni smo, bi ti.

S. S.

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

NEMA^KA BUNDES LIGA Subota Ho fen hajm - Bo ru si ja (D) (15.30) Fraj burg - Majnc (15.30) Ham burg - Her ta (15.30) Nir nberg - Ha no ver (15.30) Volf zburg - Ba jern (M) (15.30) [al ke - Keln (15.30) Bo ru si ja (M) - [tut gart (15.30) Nedeqa Kaj zer sl. - Aug zburg Ba jer (L) - Ver der

(15.30) (17.30)

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota Blek burn - Vul ver hemp ton (16) Fu lam - Aston Vi la (16) Kvins Park - Bol ton (16) Li ver pul - San der lend (16) Vi gan - No ri~ (16) Wu kastl - Ar se nal (18.30) Nedeqa Sto uk - ^el zi VBA - Man ~e ster j.

Ponedeqak Man. si ti - Svon si

(14.30) (17) (21)

ENGLESKA ^EMPION[IP Subota Barn sli - Sa ut emp ton Bir min gem - Ko ven tri Don ka ster - Vest Hem Ip svi~ - Hal Kri stal P. - Barn li Le ster - Re ding Lids - Midlzbro Mil vol - No tin gem F. Por tsmut - Braj ton Vot ford - Der bi Nedeqa Blek pul - Pi ter bo ro Kar dif - Bri stol

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16)

[KOTSKA Subota In ver nes - Renyers (13.45) Harts - Aber din (16) Sel tik - Dan di (16) Sent Yon ston - Dan fer. (16) Sent Mi ren - Ma der vel (16) Nedeqa Kil mar nok - Hi ber ni jan (13.15)

FRANCUSKA

[pan ska po sla sti ca (2.50) Real (M) - (3.20) Barselona (2.60) Uo~i otva ra wa no ve se zo ne u [pa ni ji, sle di no va fud bal ska po sla sti ca za qu bi te qe fud ba la. Dvo me~ Su per ku pa [pa ni je, u ko me }e sna ge od me ri ti ve ~i ti ri va li Real i Bar se lo na. Pr vi me~ igra se u ne de qu na San ti ja go Ber na beu, gde }e kra qev ski klub po ku {a ti da stek ne za li hu pred re va{ ko ji se igra na Kamp Nou u sre du. Iza bra ni ci tre ne ra Mu ri wa, po ja ~a li su ovo ga le ta od bra nu i sre di nu te re na do vo |e wem Ko en traa iz Ben fi ke, Al tin to pa iz Ba jer na, Ma te o sa iz AEK -a i Sa hi na iz Bo ru si je. Na dru goj stra ni pr vak Evro pe, Bar se lo na, po ja ~a la je kon ku ren ci ju u na pa dau dvo |e wen San ~e za iz Udi ne zea i Ke ri so na iz San to sa, a sti gli su i de fan zi vac En ri ke iz Ra sin ga i Hleb iu Bir min ge ma. Real je u Su per ku pu osvo jio osam tro fe ja, po sled wi 2008. go di ne, dok Bar sa ima de vet pe ha ra, i ovo }e bi ti pri li ka da Me si i dru go vi osvo je pe ti u po sled wih se dam se zo na. Do ma }in je bez po be de na po sled wih de vet me |u sob nih de u la. Za ni mqi vo da su po sled wa ~e ti ri su sre ta za vr {e na sa 0 - 2 po got ka, dok je pre to ga, na pet me ~e va vi |e no tri i vi {e go lo va.

Na{ predlog: 2 - 3

(3.50) Wukastl - (3.00) Arsenal (1.90) Iza bra ni ci tre ne ra Ar se na Ven ge ra, pro da li su Kli {i ja, ali su do la skom @er vi wa iz Li la i ^em ber lea iz Sa u temp to na kom ple ti ra li re do ve i na star tu iz o~e ku je pr vo is ku {e we, go sto va we na Sent Xejms Par ku i duel sa Wu ka slom. U re do vi ma svra ka ne }e bi ti po vre |e nih Har pe ra i Per ~a. U re do vi ma tob xi ja na pre mi je ri ne }e bi ti Ist mon da i Ko {}el ni ja. [to se ti ~e tra di ci je, na posldwih 12 me ~e va, vi |e no je ~ak se dam re mi ja, uz je dan tri jumf svra ka i ~e ti ri sla vqa tob xi ja.

Na{ predlog: 2

Subota Lo ri jen - Bor do Lion - Aja ~io Ren - PS@ Sent Etjen - Nan si So {o - Kaen Tu luz - Di `on Va len si jen - Brest

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

Nedeqa Evi jan - Ni ca Ok ser - Mar sej Lil - Mon pe qe

(17) (17) (21)

HOLANDIJA

De taq sa me ~a Real Ma drid - Bar se lo na

(5.00) Stouk - (3.40) ^elzi (1.60) Lon don ski plav ci na star tu Pre mi jer li ge idu na meg dan Sto u ku, u `e qi da ove se zo ne pre ki nu do mi na ci ju Man ~e ste ra i ti tu lu vra te na Stam ford brix. Plav ci su li {e ni uslu ga Esi je na i Bo sin gve. ^e ta iz Lon do na pa za ri la je Lu ka ku iz An der leh ta, i mla dog na pa da ~a Ro me ua iz Bar se lo ne. Sto uk pred vo |en tre ne rom To ni jem Pu li som, o~e ku je da iz bo ri op sta nak u eli ti i ove se zo ne, a po ja ~a wa ko ja su an ga `o va li ga ran tu ju bo qa iz da wa ove se zo ne: Vud gejt, Ker ju, Pe nant i Gu |on sen. Po vre |e ni su Si di be, Hut, Fu ler i Hi gin bo tam. Tra di ci ja je na stra ni Drob ge i dru go va ko ji su sla vi li na se dam od osam du e la uz je dan re mi.

Na{ predlog: 3+

(1.60) Lil - (3.20) Monpeqe (5.00) Eki pa Mon pe qea po be dom je za ko ra ~i la u no vi {am pi o nat Fran cu ske. Iza bra ni ci tre ne ra @i rar da ob ra do va li su svo je na vi ja ~e tri jum fom nad Ok se rom 3:1, a ovog vi ken da sle di im te {ko go sto va we na sta di o nu Lil

Me tro pol. Do ma }in je osva ja wem bo da u du e lu sa Nan si jem (1:1), po ka zao da jo{ uvek ni je u vr hun skoj for mi, pa }e u du e lu sa Bre taw ci ma po ku {a ti da osva ja wem ce log ple na na ja ve po hod na sam vrh ta be le. Tre ner Gar si ja uzda se kao i pro {le se zo ne u pro ve re ne sna ge, Ob re wa ka, So wa, Pa je ta i Ha zar da. Na po sled wih pet du e la Lil je sla vio ~e ti ri pu ta, uz je dan re mi, pa }e i ovaj po da tak mo ti vi sa ti fud ba le re Mon pe qea da pre ki nu ne u god nu se ri ju.

Na{ predlog: 1, 3+

(4.30) Hofenhajm (3.40) Borusija (D) (1.70) Dru go ko lo Bun des li ge obe le `i }e go sto va we {am pi on ske ~e te iz Dort mun da na Rajn Ne kar Are ni pro tiv Ho fen haj ma. Mi li o ne ri ove se zo ne ima ju te `ak za da tak da od bra ne ti tu lu u ni kad ja ~oj kon ku ren ci ji Ba jer na, [al kea, Le ver ku ze na. Do pa dqi vom igrom na star tu pr ven stva, iza bra ni ci tre ne ra Klo pa sa vla da li su ham burg 3:1, dok je Ho fen ham na star tu po ra `en od Ha no ve ra 2:1. Ibi {e vi}, Ta goe, Oba si i Mpa la bi }e glav ne uzda ni ce do ma }i na u du e lu sa mi li o ne ri ma, ko je }e pred vo di ti tan dem Le van -

dov ski - Ka ga va, a tu su stan dard ni Groj korc i Ben der. Pro {le se zo ne sla vio je do ma }in 1:0, dok je u re van {u u Dort mun du vi |e na po de la bo do va (1:1).

Na{ predlog: 3+

(3.70) Volfzburg (3.30) Bajern (M) (1.85) Pr vi fa vo rit za osva ja we po pu lar ne „sa la ta re”, eki pa min h en s kog Ba j er n a ni j e oprav da la taj epi tet na star tu pr ven stva, a po raz od Bo ru si je iz Me hen glad ba ha na Ali nac Are ni 0:1 {o ki rao je na vi ja ~e ba va ra ca. Pri li ku da is pra ve kiks, i kre nu u po hod ka ti tu li, iza bra ni ci no vog tre ne ra, Ju pa Hajn ke sa ima ju na go sto va weu pro tiv vu ko va iz Volf zbur ga, ko ji su za raz li ku od ma {i ne ri je iz Min he na sla vi li sa ube dqi vih 3:0 u Kel nu.

U re do vi ma go sti ju, izo sta }e Bo a teng ko ji se po vre dio u du e lu sa Bo ru si jom, ali bi tan dem Mi ler - Go mes, uz Ro be na i Ri be ri ja tre ba lo da za da do sta mu ke oso ko qe nom do ma }i nu. Pro {le se zo ne bi lo je 1:1 na Folk fa gen Are ni, dok je Bjern bio bo qi na svom bu wi {tu 2:1.

Na{ predlog: 2 I. G.

Subota Tven te - AZ Alk mar Vi te se - Ven lo PSV - RKC Val vajk Fe je nord - Ro da

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

Nedeqa He ra kles - Bre da Utreht - De Graf {ap Ajaks - He ren ven Gro nin gen - Den Hag

(12.30) (14.30) (14.30) (16.30)

Ponedeqak NEC - Eks cel zi or

(20)

BELGIJA Subota Gent - Stan dard Klub Bri` - Le u e ven Genk - Va re gem Ber {ot - Ve ster lo Kor trijk - Serkl Bri` Mons - Sent Tru den Nedeqa Lo ke ren - An der leht Mo he len - Lirs

(18) (20) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30)

HRVATSKA Danas In ter - [i be nik Za greb - Lu~ ko Di na mo (Z) - Kar lo vac

(20) (20) (20)

Subota Ri je ka - Va ra `din Za dar - Lo ko mo ti va Ci ba li ja - Sla ven Istra - Haj duk (S)

(19) (20) (20) (21)

Nedeqa Split - Osi jek

(20)

18

sport

petak12.avgust2011.

dnevnik

JU NI OR SKO PR VEN STVO SVE TA U BRA ZI LU

BUR NO U OFS RU MA - IRIG

Bron za or li }i ma Sr bi ja - SAD 3:1(25:15, 25:20, 23:25, 25:13) Ju ni o ri Sr bi je os vo ji li su bron za nu me da qu na XVI SP u Bra zi lu, pr vu u isto ri ji na Svet skim pr ven stvi ma. Sr bi ja je si no} u Rio de @a ne i ru, u utak mi ci za tre }e me sto, sa vla da la SAD 3:1 (25:15, 25:20,

lu ti no vi} (5), Pet ko vi}, Pe ri} (10), Ata na si je vi} (24), Bu cu qe vi}.

SAD: Ke si dej, Kri sten son, Kuk (9), Kreb (1), Dej vis (6), Ir vin (4), Ke vor ken (5), Ol brajt (2), Mo ~al ski (3), Sen der (13), Tej lor (10), To res (1).

Bron za ni mla di od boj ka {i Sr bi je

23:25, 25:13), po sle 86 mi nu ta igre. Utak mi cu u dvo ra ni Ma ra ka na zi wo po sma tra lo je 100 gle da la ca, a su di li su [i ge ru Ko {i ba iz Ja pa na i @e di jel Ho sa na de Kar va qo iz Bra zi la.

SR BI JA: Ko va ~e vi} (13), Li si nac (4), Ko pri vi ca, Ka pur, Mr dak, Jo vo vi} (4), Vr ban, Mi -

Ju ni o ri Sr bi je su osvo ji li pr vu me da qu na Svet skim pr ven stvi ma i to bron za nu.

Po sle pr vog od li~ ja na pr ven stvi ma Evro pe, usle di la je i me da qa na sku pu naj bo qih se lek ci ja sve ta. Iza bra ni ci Mi la na @ar ko vi }a su u `e sto kom rit mu po ~e li me~ za bron za nu

me da qu. Po ve la je Sr bi ja ve} na star tu i uve }a va la pred nost do ko na~ nih 25:15 za 1:0 u se tovi ma.

U dru gom se tu, Ame ri kan ci su pru `i li ja ~i ot por i vo dili do dru gog teh ni~ kog od mo ra, po sle ko jeg je usle di la se ri ja Sr bi je za 25:20 i 2:0 u se to vi ma.

Po ~e tak tre }eg se ta pri pao je Ame ri kan ci ma, ko ji su po ve li 8:3, da bi Sr bi ja sma wi la na 14:13, dok je na dru gom te hin ~kom od mo ru bi lo 16:14 za SAD. Po ve li su od mah po tom Ame ri kan ci 18:14 i 19:16, a Sr bi ja sma wi la na 19:18. Iz jed na ~i la je Sr bi ja na 21:21, a Ame ri kan ci po tom osvo ji li dva uza stop na po e na za 23:21.

Ima li su Ame ri kan ci dve ve za ne set lop te i is ko ri sti li su dru gu za 25:23, od no sno 2:1 u se to vi ma za Sr bi ju. ^e tvr ti set je do neo iz jed na ~e nu bor bu, ali sa mo na po ~et ku. Sr bi ja je ste kla pred nost ko ju je uve }a va la iz po e na u poen.

Bi lo je 11:7, pa 14:8, a na dru gom teh ni~ kom tajm – autu 16:9 za Sr bi ju. Do kra ja, Ame ri kan ci su osvo ji li sa mo ~e ti ri po e na za 25:13 i ko na~ nih 3:1 u se to vi ma i ve li ko sla vqe ju ni o ra Sr bi je.

Ju ni o ri Sr bi je se iz Bra zi la vra }a ju danas u 20.55 ~a so va, leto vi ma iz Rio de @a ne i ra pre ko Min he na.

EP JUNIORKI U RU MU NI JI

EVROP SKO PR VEN STVO JUNIORKI U HO LAN DI JI

Srp ki we u ~e tvrt fi na lu

Sr bi ja u po lu fi na lu

Sr bi ja - ^e {ka 89:81 (22:20, 17:23, 22:21, 28:17) ORA DEA: Grad ska dvo ra na, gle da la ca: 150, su di je: Ta na zis (Gr~ ka), Pu ten ko (Ru mu ni ja), Ko qen {i} (Cr na Go ra).

SR BI JA: Ko va ~e vi} 25, Bo {wak, Vi da ko vi}, Stan ko vi} 7, Ha xi ba bi}, To pu zo vi} 4, Sta na ~ev 16, To sko vi} 11, Vi da, Vu~ ko vi} 2, Braj ko vi} 24, \or |e vi}. ^E [KA: Po hun ko va, Du {ko va, Sam ko va 6, Vojt ko va 11, Vjo ro lo va 18, Br he lo va 2, Sa la co va 23, Sa to ran ska 14, Ko zum pli ko va, Se luc ka 2, No sko va, Adam co va 5.

Ju ni or ska re pre zen ta ci ja Sr bi je po be dom nad ^e {kom 89:81, u po sled wem ko lu dru gog kru ga na Evrop skom pr ven stvu u Ru mu ni ji, iz bo ri la je pla sman u ~e tvrt fi na le {am pi o na ta sa sko rom 3 - 2.

Srp ki we su ta ko sa tre }e po zi ci je iz bo ri le pro laz da qe pa }e na meg dan u pe tak vr {wa ki wa ma iz [ved ske. Naj bo qe u re do vi ma Sr bi je bi le su Na ta {a Ko va ~e vi} sa 25 i Iva na Braj ko vi} sa 24 po e na, ko je su vo di le na {u se lek ci ju do va `ne po be de. Iza bra ni ce se lek to ra Ko va ~i }a, ta ko su na ko rak od pla sma na u po lu fi na le i bor be za me da qe, a na tom pu tu ih ~e ka [ved ska ko ja je sa sko rom 4 - 1 u gru pi E iz bo ri la pro laz da qe.

U ~e tvrt fi na lu Evrop skog pr ven stva (pe tak) sa sta ju se: [pa ni ja - Ho lan di ja (13.30), Fran cu ska - Poq ska (15.45), [ved ska - Sr bi ja (18) i Bel gi ja Tur ska (20.15).

I. G.

Sr bi ja - Hr vat ska 29:23 (14:16) MA S TRIHT: Dvo ra na MECC, gle da la ca: 350, su di je: Igor i Alek s je Ko val ~ uk (Mol da vi ja). Sed mer ci: Sr bi ja 7(5), Hr vat ska 3(3). Is kqu ~e wa: Sr bi ja 14, Hr vat ska 6 mi nu ta. Cr ve n i ka r on: Pa vlo vi} (Sr bi ja).

SR BI JA: Mi sa i lo vi}, Ri bi ~i} 5, Fi li po vi} 4, Pri jo vi}, Po po vi} 6, Ob ra do vi}, To ma ni}, Stan kov ski, Va si} 5, Po po vi}, Je re mi}, Ri so vi}, Mr qe{, Bla nu {a, Pa vlo vi}, Ge or gi jev 6.

HR VAT SKA: Ra zum, ^o vi}, Pla hi nek 3, Ja ka ra, Kr snik 1, Vu~ ko vi}, Vu ko je vi} 3, Dra gi {i} 2, To to 6, Sa na der, Pa {a re vi}, Zu li ~ek, Ju ki}, Je zi} 3, Vi dak, Mi li} 5. @en ska ju ni or ska re pre zen ta ci je na pra vi la je fe no me na lan uspeh na Evrop skom pr ven stvu u Ho lan di ji, pla sma nom u po lu fi na le. Sjaj na srp ska ge ne ra ci ja 1992., u od lu ~u ju }em me ~u za pla sman me |u ~e ti ri naj bo qe re pre zen ta ci je u Evro pi, sa vla da la je Hr vat sku 29:23 (14:16), istu onu re pre zen ta ci ju, od ko je je pre sa mo de se tak da n a ube dqi vo iz g u b i l a dva pri ja teq ska me ~a u Zre wa ni nu.

Kao dru g o p la s i r a n a eki p e glav ne gru pe, iza Dan ske, Sr bi ja }e u po lu fi na lu igra ti sa Ho lan di jom u pe tak od 20 ~a so va. Po be du i naj ve }i uspeh u no vi joj isto ri ji srp skog ru ko me ta na tak mi ~e wi ma mla |ih ka te go ri ja, iz bo ri la je od li~ na od bra na na {e re pre zen ta ci je,

Gru pa M2 1. Dan ska 2. Sr bi ja 3. [ved ska 4. Hr vat ska

3 3 3 3

3 2 1 0

0 0 0 0

0 1 2 3

90:73 82:80 81:73 65:92

6 4 2 0

ko ja je Hr va ti ca ma do zvo li la da po stig nu sa mo dva go la u 20 uvod nih mi nu ta dru gog po lu vre me na. Hr vat ska, ko ja je na pa u zu oti {la sa pred no {}u od 16:14, ni je mo gla da od go vo ri na fa na ti~ nu bor be nost, sve do jed ne srp ske ru ko me ta {i ce. U 37. mi nu tu, re zul tat je bio 18:16 u ko rist Sr bi je. Ni dva ve za na go la Hr va ti c a, ko j e su sma w i l e pred nost na {e re pre zen ta ci je na 19:18, ni su po ko le ba le sjaj ne de voj k e pred vo | e n e Zo r a n om Val de vi tom sa klu pe.

U pe ri o du od 41. do 51. mi nu ta, Srp ki we pra ve se ri ju od 5:0 i ta ko prak ti~ no re {a va ju me~ (24:18 - 51.). Ni je po mo gao ni tajm-aut tre ne ra Hr vat ske [o {ta ri }a. Re {e wa za sjaj nu od bra nu Sr bi je i ras pu ca ne igra ~i ce na svim po zi ci ja ma u na pa du, ni je bi lo. Hr va ti ce pra ve mi ni se ri ju od 3:0, ali le vo kri lo, Iva na Po po vi}, lo bom, po sti `e gol za 25:21 na pet mi nu ta pre kra ja i prak ti~ no re {a va pi ta w e po b ed n i k a. Do kra ja ozbiq no i sta lo `e no, na {e de voj ke su pred nost i uve }a le za ko na~ nih - 29:23. U po lu fi na lu Evrop skog ju ni or skog pr ven stva ko je je na pro gra mu u pe tak sa s ta } e se: Dan s ka Austri ja (17.30) i Ho lan di ja Sr bi ja (20).

Ras pu ca ni Ru sko sel ci Cr ve na zve zda - Bo rac 7:1 (4:1) RU S KO SE L O: Sta d ion Cr ve ne zve zde, gle da la ca 50, su di ja: Tu ri (Ba nat ska To po la). Strel ci: Ni ko li} 2, ^e ki} 2, Muj k i}, Kne ` e v i} i Ili} po 1 gol za Cr ve nu zve zdu, a Mar kov 1 gol za Bo rac. @u ti kar ton: Kne `e vi} (Cr ve na zve zda.

CR VE NA ZVE ZDA: ]i ri}, Kla sni}, ^e ki}, Bil bi ja, Mar ja no vi}, Ke wa lo, ^u so, No va ko vi}, Ni ko li}, Cvi jan, Muj -

ki}. Igra li su jo{: Vu ko sav, ^u d a n ov, Ili}, Kne ` e v i}, [}e pan ~e vi}.

BO RAC: Ka ra ~o wi, Spa hi}, Mi li }ev, Ra ki}, [i bul, Ra din, ^e le ke ti}, Ka ra ~o wi, Va sko vi}, Du daj, Mar kov. Igra li su jo{: [u gi}, Bo `in, \om pa rin, ^e ke, Ba tan ~ev.

Bo rac iz I|o {a ~lan MFL Ki kin da - No vi Be ~ej bio je ne jak za ve }i ot por do ma }im igra ~i ma. Po seb no u pr vom po -

lu vre me nu do ma }i ni su do mi ni ra li kad su pet pu ta sa vla da li vr lo do brog gol ma na Ka ra ~o wi ja. Go sti su pr vi po ve li pre ko Mar ko va, a go le a du u re do vi ma Cr ve ne zve zde za po ~eo je dvo stru ki stre lac i naj bo qi igra~ na te re nu Ni ko li}. We mu uz ra me bio je dvo stru ki stre lac ^e ki}. Sve u sve mu iza b ra n i c i Go r a n a Cvi j a n a doka za li su da su ve} u for mi.

M. Ra~i}

No va li ga pro u zro ko va la ne da }e Od la skom ~e ti ri klu ba u for mi ra nu Dru gu srem sku li gu, sa te ri to ri je OFS Ru ma - Irig, Iz vr {ni od bor tog sa ve za do neo je od lu ku da sma wi li gu Pr vog raz re da sa 14 na 12, a dru gog raz re da sa 9 na 6 klu bo va i to na sa mo me sec da na pred po ~e tak no ve se zo ne. Klu bo vi Dru gog raz re da sma tra ju da je ta od lu ka ne za ko ni ta, jer ne vi de svr hu tak mi ~e wa ove li ge, sa sa mo 6 klu bo va. Vi {e, ka `u, li ga li ~i na ne ki mi ni-tur nir.

- Pre ma sa zna wi ma (vi {e iz ~ar {ij skih pri ~a) ka kvu je od lu ku do neo IO OFS Ru ma Irig o sma wi va wu li ga, ni su oba ve sti li ni je dan klub sa ove te ri to ri je, po ku {a li smo na mi ran i sport ski na ~in da re {i mo taj pro blem, i po red ogrom ne po dr {ke svih klu bo va, da se za ka `e hi tan sa sta nak svih klu bo va Pr vog i Dru gog raz re da, na i {li smo na ja ko sme {na ogra |i va wa qu di sa ~e la FS Ru ma - Irig, zbog ~e ga ni su u mo gu} no sti da za ka `u hi tan sa sta nak („ra dim na pla cu, idem na sla vu da je dem jag we ti nu i pra -

se ti nu a ne da slu {am ko je ka kve glu po sti, igra Par ti zan, igra Zve zda„). Da li su to ne ki ve li ki raz lo zi, zbog ko jih ne ma vre me na za hi tan sa sta nak OFS Ru ma - Irig, pre su di te sa mi - ve li Sa va Jan ko vi}, pred sed nik FK Voj vo di ne iz Ne ra di na. - Ka da smo vi de li da je, mo `e mo slo bod no re }i, to tal no ra su lo u OFS Ru ma - Irig i da }e mo zbog jag we ti ne i pra se ti ne, Par ti za na i Zve zde mi na kra ju is pa sti `r tve no ja we, or ga ni zo va li smo sa mi sa sta nak gde su bi li svi pred stav ni ci Dru gog raz re da (a na tom sa stan ku sam iza bran za pred sed ni ka pre go va ra~ kog ti ma sa OFS Ru ma - Irig).

Pred stav ni ci Dru gog raz re da do ne li su od lu ku da se od mah pi sme nim pu tem (u~i we no) obra te OFS Ru ma - Iri gi i IO sa zah te vom za hi tan sa sta nak i pred lo `e no da Pr vi i Dru gi raz red bro je po de vet klu bo va, dru gi pred log je bio da se spo je raz re di, ka ko bi do bi li kva li tet nu li gu od 18 klu bo va.

- Da li smo rok pred sed ni ku OFS Ru ma - Irig, Mi la nu Ju ri {i }u, IO, da od mah re {e na {e

pred lo ge. U to ku jed nog da na. Po {to nam se ni ko, po sle tog vre me na, ni je ja vio, ni obra tio ni na ko ji na ~in, do ne li smo sle de }u od lu ku: Klu bo vi ko ji su svr sta ni u Dru gi raz red ne }e se tak mi ~i ti, dok ce lo ku pan ru ko vo de }i sa stav u OFS Ru ma - Irig, pod hit no, ne pod ne se ostav ku.

Mi slim da je {te ta po ga si ti to li ke klu bo ve, ko ji sva ki na svoj na ~in ima ju isto ri ju i tra di ci ju. Ve li kom bro ju mla dih bi lo bi us kra }e no ne {to za ~e ga `i ve u svom se lu, {te ta je za le pe trav na te te re ne, i te mla de mom ke ote ra ti na ne ko ne sport sko me sto, sa mo zbog ne spo sob wa ko vi }a ko ji iz go di ne u go di nu pra ve ogrom ne gre {ke i pro pu ste, gde je di no mi, qu bi te qi fud ba la i spor ti sti - is pa {ta mo. Apa lu je mo na sve klu bo ve na {eg sa ve za da sta nu sa ra dom i po dr `e bor bu pro tiv ne prav de u fud ba lu i da ko na~ no do ve de mo mla de i rad ne qu de na ~e lo Sa ve za. Da nam na po kon fud bal za bli sta. A, sta ro ru ko vo stvo, jo{ da nas, da pod ne se ostav ke i pu sti da fud bal `ivi u Sre mu - re kao je Sa va Jan ko vi}.

B. Rok ni}

JA RA ^A NI KOM PLE TI RA LI SPI SAK PO JA ^A WA

Ba bi} po no vo na Li va di ci Pri p re m e srp s ko l i g a { a Mla d o s ti iz Ba~ k og Jar k a, u{le su u za vr {nu fa zu, a tre ner Ni ko la Me sel xi ja, sa po mo} ni ci ma Mi lo {em Su bo ti }em i De ja nom Zu ki }em, na do brom je pu tu da pro na |e do bit nu kom bi na ci ju za pre mi je ru kraj Pa li} kog je ze ra.

- Od i gra li smo {est kon trol nih me ~e va, pro tiv ri va la raz l i ~ i t og kva l i t e t a i svi kan di da ti za me sto u start noj po sta vi do bi li su pri li ku da se na met nu. No vaj li je su se br zo uklo pi le, od ziv na tren zi ma je od li ~an, a pre o sta la je jo{ ge ne ral na pro ve ra u Sr bo bra -

KVA LI FI KA CI JE ZA EP

C gru pa

S. Ir ska - F. Ostr va

4:0

1. Ita li ja 6 5 1 0 14:1 16 2. Slo ve ni ja 7 3 2 2 9:4 11 3. S. Ir ska 6 2 3 1 7:3 9 4. Sr bi ja 6 2 2 2 8:9 8 5. Esto ni ja 7 2 1 4 7:11 7 6. F. Ostr va 7 1 1 5 5:18 4 Sle de }i me ~e vi (2. sep tem bra): Se ver na Ir ska - Sr bi ja, Slo ve ni ja Esto ni ja, Far ska Ostr va - Ita li ja.

PRI JA TEQ SKE UTAK MI CE A SE LEK CI JA Ja pan - J. Ko re ja Ki na - Ja maj ka Ka zah stan - Si ri ja Azer bej yan - Ma ke do ni ja Ru si ja - Sr bi ja Li tva ni ja - Jer me ni ja Be lo ru si ja - Bu gar ska Ki par - Mol da vi ja Se ne gal - Ma ro ko O. Slo no va ~e - Iz rael Ma |ar ska - Island Al ba ni ja - Cr na Go ra Nor ve {ka - ^e {ka Ukra ji na - [ved ska Lih ten {tajn - [vaj car ska Austri ja - Slo va~ ka Poq ska - Gu zi ja Mal ta - Cent. Afr. Rep. San Mri no - Ru mu ni ja Tur ska - Esto ni ja Ne ma~ ka - Bra zil Ita li ja - [pa ni ja Ir ska - Hr vat ska [kot ska - Dan ska Slo ve ni ja - Bel gi ja Vels - Austra li ja BiH - Gr~ ka Fran cu ska - ^i le Ku vajt - Ko re ja

3:0 1:0 1:1 0:1 1:0 3:0 1:0 3:2 0:2 4:3 4:0 3:2 3:0 0:1 1:2 1:2 1:0 2:1 0:1 3:0 3:2 2:1 0:0 2:1 0:0 1:2 0:0 1:1 0:0

KVA LI FI KA CI JE ZA EP - MLA DI Gr~ ka - Be lo ru si ja Fin ska - Slo ve ni ja ^e {ka - An do ra S. Ir ska - F. ostr va

2:3 1:0 8:0 4:0

nu – re kao je Ni ko la Me sel xi ja, {ef stru~ nog {ta ba Mla do sti.

Dvo ji ca igra ~a, po ni kla na Li va di ci, vra ti la su se u pla vo-be lo ja to i za o {tri la kon ku ren ci ju. Po u zda ni {to per Bo jan Ba bi}, na pu stio je [i |a ne, a iz te me rin ske Slo ge, sti gao je ve zi sta Mi haj lo Ko zo mo ra. Li stu po ja ~a wa, ~i ne jo{ na pa da~ Mi lo{ Mu dri ni} (Cr ve na zve zda, Ru sko Se lo) i ta len to va ni Pe tar Gra ho vac (Voj vo di na, omla din ci).

- Stru~ ni {tab ima na ras po la ga wu 23 igra ~a i tro ji cu gol ma na, {to }e bi ti do voq no

za tr k u na dva ko l o s e k a.

Ozbiq no ra ~u na mo na omla din ce Pe tra Zeq ko vi }a, Sa vu Be la no vi }a, Sr |a na Pe ri {i }a, Ne ma wu Mak si }a, Ste va na Ra ji }a, Go ra na \u ki }a i Jo va na Ku jun xi }a, pa smo ih pre ko man do va li u se ni or ski po gon – ka `e De jan Vu ko ti}, pred sed nik klu ba.

Ja ra ~a ni su u pri prem nom pe ri o du po be di li Mla dost iz Tu ri je (1:0), TSK (5:1) i no vo sad sku Cr ve nu zve zdu (6:0), re mi z i r a l i sa pr v o l i g a { em Pro le te rom (1:1), a po ra `e ni su od Ba~ ke u \ur |e vu (4:1).

M. Me ni }a nin

TUR NIR MLA DIH U KI JE VU

Sr bi ja tre }a Mla da fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je za u ze la je tre }e me sto na tur ni ru „Va le rij Lo ba nov ski” u Ki je vu po {to je sa vla da la od go va ra ju }u se lek ci ju Izra e la 1:0 (1:0). Po be do no sni po go dak po sti gao je Ko ji} u 34. mi nu tu.

Iza bra ni ci se lek to ra Alek san dra Jan ko vi }a pru `i li su mno go bo qu igru ne go u uto rak pro tiv Uz be ki sta na, ka da su pre tr pe li neo ~e ki va ni po raz od 2:0. Po go dak Ko ji }a ve} u pr vom po lu vre me nu bio je do vo qan za mi ni mal nu, ali pot pu no za slu `e nu po be du. Sr bi ja je pro tiv Izra e la igra la u sa sta vu Alek si}, Sa vi} (od 57. Ka tai), Gu deq, Pet ko vi}, Mla - Ne ma wa Ko ji} de no vi}, Me do je vi}, Mi to {e vi}, Mar ko vi}, Na sta - nalu po be dio do ma }i na Ukra si} (od 77. Pet ko vi}), \u ri ~i}, jinu bo qim iz vo |e wem pe na la Ko ji} (od 68. [}e po vi}). sa 8:7, na kon {to je utak mi ca u Pr vo me sto na tur ni ru osvo- re gu lar nom de lu za vr {e na ne jio je Uz be ki stan ko ji je u fi - re{e no 0:0.

Do `i vot na su spen zi ja za {e sto ri cu su di ja Me |u na rod na fud bal ska fe de ra ci ja (FI FA) do `i vot no je su spen do va la {e sto ri cu su di ja zbog u~e stvo va wa u na me {ta wu re zul ta ta na pri ja teq skim utak mi ca ma. Za u vek su iz fud ba la uda qe ni: Si ni {a Zr ni}, Ke nan Baj ra mo vi} i Ri zah Ri da lo vi} iz Bo sne i Her ce go vi ne i Ma |a ri Ko los Len |el, Ja no{ ^ak i Kri sti jan [el me ci.

Ka `we ni ar bi tri u~e stvo va li su u na me {ta wu re zul ta ta utak mi ca ko je su 9. fe bru a ra ove go di ne od i gra ne na tur ni ru u An ta li ji iz me |u Bo li vi je i Le to ni je 2:1, od no sno Esto ni je i Bu gar ske 2:2, ka da je svih se dam go lo va po stig nu to sa be le ta~ ke.

SPORT

c m y

dnevnik

TUR NIR U IZ MI RU

Srp ki we `e le na sta vak uspe ha

Sr bi ja - Ne ma~ ka 58:59 (13:20, 16:10, 16:22, 13:7)

Stefan Markovi}

Ekipi Du{ana Ivkovi}a ne mo`e da se zameri na igri u odbrani, osim u odlu~uju}im momentima, ali joj je {ut bio o~ajan.

Dok Dragan Milosavqevi} nije „vezao” dve trojke polovinom posledwe deonice, srpski ko{arka{i su pogodili samo jednu iz 16 poku{aja.

Po~eli su ba{ lo{e, za uvodnih osam minuta ubacili su samo ~etiri poena - 4:17. Do prvog odmora ipak uspeli su da smanje na 13:20.Orlovi su serijom 10:0 pre{li u vo|stvo na minut pre kraja prvog poluvremena (29:28), ali su u svla~ionicu sa vo|stvom ipak

U~i nak or lo va SR BI JA: Tepi} 6, Ra{i} 3, Pauni} 2, Bjelica, Markovi} 10 (7sk, 6as), Ke{eq, Krsti}, Perovi} 10 (6sk), Ma~van 6, Savanovi} 4, Marjanovi} 11, Milosavqevi} 6. oti{li Nemci - 30:29. Kada je Milosavqevi} pogodio pomenute trojke, a onda i asistirao Bobanu Marjanovi}u za 55:53, ~inilo se da }e orlovi pobediti, naro~ito po{to su u tim momentima igrali jaku odbranu. Me|utim, posle wihove serije 13:1 usledila je serija Nemaca od 6:0 posle koje su ponovo do{li do prednosti, ispostavi}e se i kona~nog rezultata - 59:58.

Ivkovi}evi igra~i su se isproma{ivali, naro~ito Du{ko Savano vi}, otvo ren {ut nije pogodio ni Milenko Tepi}...

Nemci su imali desetak sekundi do kraja i loptu, orlovi su uspeli da im je uzmu, ali po no vo je Sa va no vi} bio neprecizan za prvi poraz na pripremama. Prethodno, Srbi su osvojili turnir u Qubqani, „Adeko kup eks JU” po be da ma nad Ma ke do ni jom, BiH i Hrvatskom.

Marjanovi} je utakmicu zavr{io sa 11 poena, jedan mawe dali su Stefan Markovi}, koji je imao i sedam skokova i {est asistencija, kao i Kosta Perovi}, koji je uhvatio {est lopti...U pobedni~kom timu najefikasniji je bio Robin Bencing sa 12, od kojih je dao nekoliko odlu~uju}ih poena, Tibor Plajs je uz devet poena imao i sedam skokova...

Orlovi }e naredni me~ igraju danas protiv Ukrajine (17 sati), a potom sutra s Turskom (18 sati).

^E KA SE JO[ PET PUT NI KA ZA LON DON U SKI TU

Po de qe ne vi ze MK oru` jem U di sci pli na ma kla si~ nog stre qa {tva na E[ u Beogradu u Kovilovu, podeqene su sve olimpijske vize, posledwi putnici za London MK oru`jem sa Starog kontineta bila su dvojica strelaca u disciplini MK pi{toq brza paqba, drugoplasirani Roman Bondaruk iz Belorusije i ~etvrtoplasirani Martin Strnad (^e{ka). Za vize u Kovlovu nisu konkurisli strelci zemaqa koje su u toj disciplini ve} kvalifikovali dva takmi~ara ili takmi~arke, kao i strelci koji su na SP 2010. u Minhenu ili na svetskim kupovima ove godine ispunili normu. Od Srba u Kovilovu najbli `e is pu we nu olim pij ske norme bili su Stevan Pletikosi} (MK pu{ka trostav- nedostajalo {est krugova) i Jasna [ekari} (MK pi{toq – nedostajala dva kruga).

Ukupno je raspodeqeno 19 viza a dobili su ih jo{ (ispred imena je plasman sa kojim je ispuwena norma) – mu{karci, MK pu{ka 60 metaka le `e }i: 1. Raj mond De be vec (Slovenija), 2. Artem Haxibe-

kov (Rusija), 4. Havijer Lopez ([panija), MK pu{ka trostav 3 puta 40 metaka: 5. Jurij [erba~evi~ (Belorusija), 8. Bojan \urkovi} (Hrvatska), 14. Vitalij Bubnovi~ (Belorsija) i 17. Danijel Brodmejer (Nema~ka), MK pi{toq na 50 metara: 4. Vladimir Isakov (Rusija), 5. Lukasa Grunder ([vajcarska), 14. Frank Du mo lin (Francuska). @ene – MK pu{ka trostav 3 puta 20 metaka: 3. Qubov Galkina (Rusija), 6. An`ela Voronova (Estonija), 10. Tatjana Ju{kova (Rusija), 14. Marjo Ili Kika (Finska). MK pi{toq 30 plus 30 metaka: 1. Hajdi Dithelm ([vajcarska), 13. D`ord`ina Gike (V. Britanija), 16.

Irada A{umova (Azarbejxan).

U ga|awu glinenih golbova podeqeno je osam viza, a jo{ pet }e se podeliti danas posle discipline skit za mu{karce.

Osvaja~i – mu{karci, trap: 1.

Varga (Slova~ka), 3. Ma~ek (Slovenija), 7. Glasnovi} (Hrvatska), 10. [erhaufer (Austrija), 12. Kavalenko (Belorusija), dubl trap: 5. Dalbi ([vedska). @ene - trap: 2. Tka~ (Rusija), skit: 1. Oziaman (Turska).

LI GA [AM PI O NA ZA @E NE

Gla zgov pre jak Fudbalerke Spartaka Jafa ju~e su u Subotici pora`ene od {kotskog Glazgova u prvom me~u Pete kvalifikacione grupe Lige {ampiona Evrope - 0:4 (0:3). [kotske fudbalerke opravdale su ulogu favoritkiwa. U drugom me~u na{e grupe Ki Klaksvik sa Farskih Ostrva pobedio je Mostu sa Malte 1:0 (1:0).

U drugom kolu Spartak Jafa igra s Ki Klaksvikom, a Glazgov s Mostom.

19

DA NAS U JA PA NU PO ^I WE DRU GI GRAN PRI VI KEND

Pan ce ri bo qi za poen Ko{arka{ka reprezentacija Srbije bez Milo{a Teodosi}a i Uro{a Tripkovi}a u protokolu, kao i bez kapitena Nenada Krsti}a, koji je sve vreme sedeo na klupi, pora`ena je od selekcije Nema~ke 58:59 (13:20, 16:10, 16:22, 13:7), li{ene pomo}i NBA zvezda Dirka Novickog i Krisa Kamana, na startu turnira „Spor toto svetski kup” u Izmiru.

Tako su panceri potvrdili da ne le`e na{oj reprezentaciji.

Jer, pobedili su je i na Svetskom prvenstvu u Turskoj, posle dva produ`etka... A igra}e i u grupi na predstoje}em Evropskom prvenstvu u Litvaniji.

petak12.avgust2011.

Posle prvog turnira 19. svetskog gran pri takmi~ewa odigranog u Kini, odbojka{ice Srbije zauzimaju visoko peto mesto na jedinstvenoj listi timova, a sedam najboqih }e se uz Kinu na}i na finalnom turniru. Drugi turnir Srpkiwe }e odigrati u Komakiju u Japanu u konkurenciji doma}ina, SADa i Dominikanske Republike.

PRO GRAM TUR NI RA

H gru pa Da nas

SAD - Dom. Rep Japan - Srbija

(8) (11)

Su tra Srbija - Dom. Rep. Japan - SAD

(8) (11)

Ne de qa Japan - Dom. Rep Srbija - SAD

(8) (11)

Iako nema iskusnijih igra~ica, Jelene Nikoli}, Vesne ^itakovi} \uri{i}, Dragane Marinkovi} i Stefane Veqkovi}, na{a podmla|ena selekcija igra odli~no i osvojenih sedam bodova u prva tri susreta vi{e su nego {to je bilo ko o~e ki vao. Na{ se lek tor

Tre nut ni pla sman 1. Rusija 2. Brazil 3. Italija 4. SAD 5. Srbija 6. Japan 7. Tajland 8. Kuba 9. Poqska 10. Dom. Rep. 11. Kina 12. Koreja 13. Argentina 14. Nema~ka 15. Kazahstan 16. Peru

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3

9:1 9:1 9:3 9:2 8:4 6:3 6:5 6:6 6:6 6:8 4:6 3:7 4:8 2:9 0:9 0:9

9 9 9 8 7 6 5 4 4 3 3 3 2 0 0 0

Sla vqe od boj ka {i ca Sr bi je

Zoran Terzi} smatra da }e prvi me~ drugog turnira s Japanom biti mo`da i najva`niji za plave devojke.

- Turnir u Japanu }e biti sigurno ja~i od pro{log u Kini i za nas je sada najva`nije da nastavimo sa dobrim igrama.

Ne znamo koliko }e nam bodova biti potrebno da se plasiramo na finalni turnir, ali rano je da se pri~a o tome. Najva`nije je da igramo dobro istakao je Terzi}.

PO ^I WE SVET SKO PR VEN STVO ZA KA DET KI WE U TUR SKOJ

Ki na na pre mi je ri Svetsko kadetsko prvenstvo za odbojka{ice po~iwe danas u Ankari, a Srbija }e prvi me~ odigrati s Kinom. U na{oj C grupi jo{ se nalaze Portoriko i SAD. Ovo je ~etvrto u~e{}e na{e reprezentacije na SP, a najve}i uspeh plave gracije postigle su pre dve godine na Tajlandu kada su osvojile srebrnu medaqu.

Ova generacija na okupu je nekoliko meseci, a na Evropskom prvenstvu je ovog leta osvojila bronzu, pa srebro na EJOF-u, pa je razumqivo {to se na{e kadetkiwe nadaju i odlu~iju sa SP.

Rod ma nov uslov Biv{a velika NBA zvezda Denis Rodman danas }e biti uveden u ko {ar ka {ku “Ku }u slav nih” u Spring fildu, ali samo ako se we gov uslov is puni. Na molbu organizatora, Denis Rodman je izjavio: Nema problema, ali ako mi ispunite jedan uslov.

Rodman je tra`io od organizatora da ode}a u kojoj se pojavi na ceremoniji bude posle izlo`ena u muzeju “Ku}i slavnih” u Springfildu.

Or ga ni za to ri ni su ima li drugog re{ewa osim da pristanu, a da li }e se ponovo pojaviti u ven~aninici ili nekom drugom kostimu ostaje da se vidi. Za sada je sigurno da }e na ceremoniju Rodman do}i helikopterom.

- Osnovni ciq je da pro|emo grupu, iako smo svesni da imamo kvalitet za ve}i domet. Poznajemo Ankaru i ne}e nam trebati poseban period za privikavawe na uslove u hali. Na startu nam treba pobeda nad Kinom, a kako takmi~ewe bude odmicalo ima}emo jasnu sliku o tome ~emu mo`emo da se nadamo - ka`e Sla|ana Mirkovi}.

Program me~eva C grupe Danas: SAD - Portoriko (14), Srbija - Kina (19). Subota: Kina - Portoriko (13), Srbija SAD (18). Nedeqa: Srbija Portoriko (13), SAD - Kina (18).

M. R.

Japanke su izgubile samo od Brazila u prvom vikendu, a po{to su osvaja~i bronze na pro{logodi{wem Svetskom prvenstvu, bi}e izuzetno te{ko poraziti ih i to na wihovom terenu.

- Lako je igrati protiv Japana, ako ste reprezentacija Rusije - na{alio se Terzi}. U svakom drugom slu~aju imate veliki problem, posebno zbog wihove dobre odbrane i brzine, ali to nije ni{ta no-

vo i to svi znaju. Igrali smo s Japankama ~etiri ili pet puta u posledwih pet godina i svaki put je bio dobar i kvalitetan me~, pa se nadam da }e tako biti i sada, a mislim da je na{ red da pobedimo.

Prvi me~ Srpkiwe igraju s Ja pan ka ma, dru gi sa Do mi nikan skom Re pu bli kom, a tre}i sa Ame ri kan ka ma od kojih su pora`ene 3:2 na prvom turniru u Kini.

M. Ri sti}

SVET SKO PR VEN STVO ZA JU NI O RE U BRA ZI LU

Ru si ja pr vak Juniori Rusije osvojili su zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu u odbojci koje je zavr{eno u Brazilu. Rusija je u Rio de @aneiru, u finalu, pobedila Argentinu sa 3:2, po setovima 25:19, 23:25, 21:25, 25:18 i 15:12, posle 112 minuta igre.

Srbija je osvojila bronzu savladav{i SAD 3:1 (25:15, 25:20, 23:25, 25:13). U me~u za 5. mesto Brazil je pobedio Iran 3:2, u duelu za 7. mesto [panija je bila uspe{nija od Indije 3:2. Belgija je osvojila 9. mesto savladav{i Nema~ku 3:2, Kanada je u utakmici za 11. mesto pobedila Japan 3:0.

Za MVP - a {ampionata progla{en je Rus Leonid [~adalov,

Aleksandar Atanasijevi}, kapiten i korektor Srbije, progla{en je za najboqeg poentera SP 2011. Za najboqeg sme~era progla{en je Leonid [~adilov (Rusija), najboqi bloker je Igor Filipov (Rusija), server Amir Gafur (Iran), tehni~ar Dimitrij Kovaqev (Rusija), odbrana Rusi Tomas ([panija), prima~ Kanagaraj (Indija) i libero Aleksej Kaba{ov (Rusija).

Kona~an plasman: 1. Rusija, 2.

Argentina, 3. Srbija, 4. SAD, 5.

Brazil, 6. Iran, 7. [panija, 8.

Indija, 9. Belgija, 10. Nema~ka, 11. Kanada, 12. Japan, 13. Bugarska, 14. Tunis, 15. Egipat, 16.

Portoriko.

FI NAL NI TUR NIR PR VEN STVA VOJ VO DI NE U BI^-VO LE JU

[trand po no vo ak tu e lan Finalni turnir Prvenstva Vojvodine u bi~-voleju odr`a}e se danas i sutra na pe{~anim terenima na novosadskom kupali{tu [trand, a u~estviva}e 12 mu{kih i {est `enskih parova. Odbojka{ki savez Vojvodine je u organizaciju krenuo naj pre zbog po pulari zaci je ovog olimpijskog sporta u Pokrajini, a na finalnom turniru na}i se }e najboqi parovi iz ranije odigranih turnira u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Kikindi i Apatinu.

Nagradani fond je 105.000 dinara (70.000 za mu{ku i 35.000 za `ensku konkurenciju).

- Posle dobre i uspe{ne organi zaci je Evrosp kog pr ven stva u bi~-voleju u Novom Sadu gde su u~estvi vali naj bo qi igra~i na Starom kontinentu,

odlu~ili smo da posle formirawa komisije za bi~-volej, organizaujemo i Prvenstvo Vojvodine. Ovo je pilot projekat, a

za slede}u godinu imamo planove da bude 10 do 15 turnira po ~itavoj Pokrajini, a finalni turnir bio bi tako|e u Novom Sadu. Najva`nije je da se ni jedan na{ turnir ne}e poklapati sa kalen darom OSS i na{i igra~i mo}i }e da igraju na turnirima za Prvenstvo Srbije rekao je Rajko Kijac, predsednik Skup{tine OSV. Finalni turnir Prvenstva Voj vo di ne po mo gli su po red OSV-a, Uprava za sport i omladinu Novi Sad i Pokrajinski sekretarijat za sport.

Dana{wi program na terenima [tranda po~iwe u 9 ~asova, a predvi|ena su 22 me~a, s tim {to su ~etvrtfinala u mu{koj konkurenciji od 17 ~asova. Sutra program po~iwe u 10 ~asova, a finale je u 17 sati. M. Ri sti}

20

SPORT

petak12.avgust2011.

dnevnik

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA PRVE FUDBALSKE LIGE SRBIJE

1.

kolo

8.

(1. oktobar, 15.30)

Srem - Mla de no vac Ba nat - Slo ga (K) Na pre dak - No vi Sad Rad ni~ ki (N) - Do wi Srem Mla di rad nik - Mla dost (L) In |i ja - Te le op tik Pro le ter - Sin |e li} ^u ka ri~ ki - Ko lu ba ra Rad ni~ ki (S) - Be `a ni ja

In |i ja - Srem Pro le ter - Mla di rad nik ^u ka ri~ ki - Rad ni~ ki (N) Rad ni~ ki (S) - Na pre dak Be `a ni ja - Ba nat Ko lu ba ra - Mla de no vac Sin |e li} - Slo ga (K) Te le op tik - No vi Sad Mla dost (L) - Do wi Srem

2.

kolo

9.

3.

(5. oktobar, 15.30)

(29. oktobar, 13.30)

Sin |e li} - Srem Te le op tik - Ko lu ba ra Mla dost (L) - Be `a ni ja Do wi Srem - Rad ni~ ki (S) No vi Sad - ^u ka ri~ ki Slo ga (K) - Pro le ter Mla de no vac - In |i ja Ba nat - Mla di rad nik Na pre dak - Rad ni~ ki (N)

14.

kolo

kolo

(3. septembar, 16.30)

(5. novembar, 13.00)

Srem - Rad ni~ ki (N) Mla di rad nik - Na pre dak In |i ja - Ba nat Pro le ter - Mla de no vac ^u ka ri~ ki - Slo ga (K) Rad ni~ ki (S) - No vi Sad Be `a ni ja - Do wi Srem Ko lu ba ra - Mla dost (L) Sin |e li} - Te le op tik

Srem - No vi Sad Slo ga (K) - Do wi Srem Mla de no vac - Mla dost (L) Ba nat - Te le op tik Na pre dak - Sin |e li} Rad ni~ ki (N) - Ko lu ba ra Mla di rad nik - Be `a ni ja In |i ja - Rad ni~ ki (S) Pro le ter - ^u ka ri~ ki

15.

kolo

kolo

(10. septembar, 16.30)

(12. novembar, 13)

Te le op tik - Srem Mla dost (L) - Sin |e li} Do wi Srem - Ko lu ba ra No vi Sad - Be `a ni ja Slo ga (K) - Rad ni~ ki (S) Mla de no vac - ^u ka ri~ ki Ba nat - Pro le ter Na pre dak - In |i ja Rad ni~ ki (N) - Mla di rad nik

^u ka ri~ ki - Srem Rad ni~ ki (S) - Pro le ter Be `a ni ja - In |i ja Ko lu ba ra - Mla di rad nik Sin |e li} - Rad ni~ ki (N) Te le op tik - Na pre dak Mla dost (L) - Ba nat Do wi Srem - Mla de no vac No vi Sad - Slo ga (K)

6.

13.

kolo

(27. av gu st, 17)

Pro le ter - Srem ^u ka ri~ ki - In |i ja Rad ni~ ki (S) - Mla di rad nik Be `a ni ja - Rad ni~ ki (N) Ko lu ba ra - Na pre dak Sin |e li} - Ba nat Te le op tik - Mla de no vac Mla dost (L) - Slo ga (K) Do wi Srem - No vi Sad

5.

(22. oktobar, 14.30)

Srem - Na pre dak Rad ni~ ki (N) - Ba nat Mla di rad nik - Mla de no vac In |i ja - Slo ga (K) Pro le ter - No vi Sad ^u ka ri~ ki - Do wi Srem Rad ni~ ki (S) - Mla dost (L) Be `a ni ja - Te le op tik Ko lu ba ra - Sin |e li}

kolo

4.

12.

kolo

Be `a ni ja - Srem Ko lu ba ra - Rad ni~ ki (S) Sin |e li} - ^u ka ri~ ki Te le op tik - Pro le ter Mla dost (L) - In |i ja Do wi Srem - Mla di rad nik No vi Sad - Rad ni~ ki (N) Slo ga (K) - Na pre dak Mla de no vac - Ba nat

Srem - Do wi Srem No vi Sad - Mla dost (L) Slo ga (K) - Te le op tik Mla de no vac - Sin |e li} Ba nat - Ko lu ba ra Na pre dak - Be `a ni ja Rad ni~ ki (N) - Rad ni~ ki (S) Mla di rad nik - ^u ka ri~ ki In |i ja - Pro le ter

(15. oktobar, 14.30)

Ko lu ba ra - Srem Sin |e li} - Be `a ni ja Te le op tik - Rad nik (S) Mla dost (L) - ^u ka ri~ ki Do wi Srem - Pro le ter No vi Sad - In |i ja Slo ga (K) - Mla di rad nik Mla de no vac - Rad ni~ ki (N) Ba nat - Na pre dak

kolo

(20. av gu st, 17.30)

11.

kolo

kolo

(12. av gu st, 17.30)

16.

kolo

kolo

(17. septembar, 16.30)

Srem - Slo ga (K) Mla de no vac - No vi Sad Ba nat - Do wi Srem Na pre dak - Mla dost (L) Rad ni~ ki (N) - Te le op tik Mla di rad nik - Sin |e li} In |i ja - Ko lu ba ra Pro le ter - Be `a ni ja ^u ka ri~ ki - Rad ni~ ki (S)

7.

10.

kolo

kolo

Rad ni~ ki (S) - Srem Be `a ni ja - ^u ka ri~ ki Ko lu ba ra - Pro le ter Sin |e li} - In |i ja Te le op tik - Mla di rad nik Mla dost (L) - Rad ni~ ki (N) Do wi Srem - Na pre dak No vi Sad - Ba nat Slo ga (K) - Mla de no vac

NAPOMENA: Proleter (Novi Sad), Sloga (Kraqevo), Srem (Sremska Mitrovica) i Mladost (Lu~ani) svoje me~eve kao doma}ini igraju u nedequ.

(24. septembar, 16)

Srem - Ba nat Na pre dak - Mla de no vac Rad ni~ ki (N) - Slo ga (K) Mla di rad nik - No vi Sad In |i ja - Do wi Srem Pro le ter - Mla dost (L) ^u ka ri~ ki - Te le op tik Rad ni~ ki (S) - Sin |e li} Be `a ni ja - Ko lu ba ra

(19. novembar, 13)

Srem - Mla di rad nik In |i ja - Rad ni~ ki (N) Pro le ter - Na pre dak ^u ka ri~ ki - Ba nat Rad ni~ ki (S) - Mla de no vac Be `a ni ja - Slo ga (K) Ko lu ba ra - No vi Sad Sin |e li} - Do wi Srem Te le op tik - Mla dost (L)

17.

kolo

(8. oktobar, 15)

Mla dost (L) - Srem Do wi Srem - Te le op tik No vi Sad - Sin |e li} Slo ga (K) - Ko lu ba ra Mla de no vac - Be `a ni ja Ba nat - Rad ni~ ki (S) Na pre dak - ^u ka ri~ ki Rad ni~ ki (N) - Pro le ter Mla di rad nik - In |i ja

(26. novembar, 13)

c m y

OdMOR

dnevnik

petak12.avgust2011.

21

ПОСЛЕ ТАЛАСА НАСИЛНИХ ДЕМОНСТРАЦИЈА

Н

Лондон је безбедан за туристе?

емири који су потресли Лондон последњих дана нису утицали много да туристичку индустрију главног града Британије. Фиона Лорент, портпаролка градоначелникове канцеларије, изјавила је да су Миленијумски точак и Британски музеј међу популарним детсинацијама које

су остале отворене и нетакнуте од кад је букнуло насиље.

- Лондон је поносан на своју историју брзог опоравка као и гостопримства и град је потпуно отворен за туристе и пословни свет”, казала је Лорентова. „Важно је напоменути да су се недавни инциденти збили далеко од главних туристичких атракција Лондона и да и даље свакога дана имамо на хиљаде посетилаца.” Концентрација насиља само у сиромашним предграђима навела је америчку Службу за сигурност на путу да званично саопшти како је путовање у Лондон и Велику Британију за сада безбедно. Стејт Дипартмент није издао упозорење за путовање у Лондон - мада иначе то чини за читаве земље, не за градове али америчка амбасада у Британској престоници је на свом вебсајту понудила неке смернице својим суграђанима. Између осталог, путницима се саветује да прате извештаје локалних медија, избегавају

места грађанских немира и да не улазе у расправу са побуњеницима. Тим Артур, уредник културног водича Тајм аут Лондон, помно прати ситуацију и каже да је насеље Камден „вероватно најпознатији део града који је погођен немирима”. Камден је дом лондонског Зоо-врта, Китсове куће, Фројдовог

музеја и чувеног Камден Маркета. Артур, међутим, није чуо да је нанета штета било којој туристичкој атракцији у овом крају. Он је додао да је постојала забринутост да ће се немири проширити на Вест Енд, популарну дестинацију за туристе који желе да

Б

ез обзира колико искусан путник били, можете се наћи у ситуацији коју бисте најрадије заборавили, кад већ не можете да поправите учињену штету. Како бисмо вам олакшали, ево неколико корисних савета. „Никада„ је поприлично јака реч када се говори о путовањима, а тако почиње текст аутора Пола Хансфорда. Он сам каже да не воли често да користи ту реч јер му се дешавало да каже „никада више нећу ићи у тај град„, па на крају оде опет. Међутим, постоје неке ствари које је урадио док је био на путовањима и тврди да их заиста више неће поновити. Ако постоји могућност да научимо барем нешто захваљујући туђим грешкама, онда је ово права прилика.

Кладити се са странцима на улици Аутор текста испричао је анегдоту са свог путовања у Њу Орлеанс. Док је шетао улицама наишао је на странца који му је рекао: „Кладим се у пет долара да знам колико је деце имао твој отац.” Аутор је наравно помислио да нема шансе да странац зна одговор на то питање и да ће лако зарадити пет долара. Како се само преварио! Странац га је погледао и рекао: „Твој отац није имао де-

виде Трафалагар Сквер, Националну галерију, Националну галерију портрета и позоришне представе. ББЦ је известио да, иако су нека позоришта у Лондону отказала представе, она на Вест Енду и даље раде. Артур је рекао да би туристи у Лондону требало да нађу поуздане

изворе информација али да се не уздају превише у Твитер и Фејсбук, јер су они легло опасних и често лажних дојава о пожарима, убиствима и пљачкама. Он предлаже и праћење вебсајта Лондонског јавног превоза, који је редовно ажуриран.

Неки европски медији не гледају баш благонаклоно на ширење насиља улицама Британије. Италијански лист Кориере дела сера назвао је ове догађаје „урбаним герилским ратом” а руске Московские Новости су отишле корак даље користећи појам „погром”. Сајт Визит Лондон каже да је још рано сагледати последице које ће насиље оставити на број посетилаца. Драматични видео-снимци и слике које су се појавиле у међународној штампи нагнале су немачког министра спољних послова да посаветује своје суграђане да буду нарочито опрезни и да помно прате вести. Уредник локалног Лонли Планет магазина у Индији поручио је својим следбеницима на Твитеру да начисто избегавају пут у Британију.

- Насиље се проширило на Бирмингем, Бристол, Манчестер и Ливерпул. Ако је могуће, немојте уопште да идете у ВБ ове недеље - каже Вардам Кондвикар. Литванија саветује своје грађане да избегавају „запаљене„ делове Британије и да обавезно уз себе имају полисе здравственог и животног осигурања, а сличне мере предострожности препоручују Швеђани, Данци и Финци. Медији у САД су фокус окренули ка предстојећим Олимпијским Играма.

- Немири који се шире су упозорење на могућност насиља за време Летњих олимпијских игара, које су на распореду за мање од годину дана,” пише у чланку дневника УСА Тудеј. Њујорк Тајмс је такође истакао проблеме са којима би британска престоница могла да се суочи покушавајући да докаже да ће Игре „тешке” 9 милијарди фунти бити безбедне (немири у Тотенхему одиграли су се недалеко од Олимпијског стадиона). Друге новине широм света довеле су у питање реакцију власти; Аустралиа Бродкастинг Корпорекшн објавила је онлајн чланак са питањем „Где су били државници док је Лондон горео?”. Портпарол Олимпијских игара 2012. нагласио је да потенцијални посетиоци ове спортске смотре не треба да буду забринути. „Направили смо детаљне безбедносне планове са полицијом и владом и наставићемо да радимо на томе све до почетка Игара”, казао је он за ТревелМејл. Извор: www.b92.net/pu to va nja

ЛЕТОВАЊЕ СА ПРИЈАТЕЉИМА

Горе не може, или ипак може

А

ко вам је неко дугогодишњи пријатељ и одлично се слажете, то не значи да сте компатибилни на путовањима. На путовању вам се могу догодити и ствари које нисте планирали, а на њих неће сви реаговат исто. Некомпатибилан супутник путовање може претворити у ноћну мору, а то су многи сигурно већ и искусили. Живите у уверењу да неку особу одлично познајете и онда се нађете у ситуацији да бисте је после неког времена најрадије задавили. У страној сте земљи и ствари се не одвијају онако како сте планирали. Уместо да сте једно другоме подршка, на површину почињу да излазе ствари с којима једноставно не можете да изађете на крај. Звучи познато? Дакле, пре него што кренете на пут, седните и поразговарајте о путовању и приоритетима. Чак вас и најбољи пријатељ, ког знате 20 година, који је спасао вашег пса или дао бубрег вашој сестри, понекад на путу може да доведе до лудила. На страници www.лонелyпланет.цом објављено је шта треба узети у обзир како бисте спречили сукоб и ноћну мору:

Бирајте пажљиво с ким ћете путовати Спонтаност на путовању је одлична, али не и када је одабир супутника у питању. Изаберите пријатеља у чијем друштву можете опуштено да уживате у разним ситуацијама. На путовању вас може чекати дисхармонија ако сте одабрали особу коју не познајете довољно, на пример пријатеља с којим излазите суботом увече већ годинама, или секси жену с којом сте у вези два две недеље, па чак и атрактивну странкињу, која је иначе путописац и коју сте упознали у хостелу.

Реците шта очекујете Разговарајте о путовању. Је ли то годишњи одмор, радни излет, урбано истраживање, ленчарење на плажи? Ако је једна особа идемоидемо-идемо, разгледај-разгледај тип, а друга би желела да упозна унутрашњост свих кафића, седела и испијала кафе или алкохол, напе-

Шта никада не смете да радите на путовању

цу, твоја мама је! Ово је само један од примера како у страном граду можете остати без новца. Савет је - избегавајте опкладе.

Колики вам је буџет Многима је, чак и онима с чврстом везом, ово била кап која је прелила чашу: Налазите се у прометној улици док пљушти, километрима од хостела. Пријатељ жели да пешачи и уштеди новац, а ви бисте што пре желели да дође до хостела и осушили се. Није лако путовати с особом која опсесивно пази на сваки динар. Пре путовања разговарајте о томе колики буџет свако од вас може да приушти, о расположивим средствима за смештај, храну, превоз...

Раздвојите се на неко време Сасвим је у реду разићи се у неком тренутку ако имате различите преференције. Ако једна особа стално удовољава прохтевима и жељама друге особе, радећи ствари које баш и не би радила, посећујући места која јој нису занимљива, напетост се може само повећати. Раздвајање на три сата или три дана олакшаће ствари. То није знак проблема, то је само добра политика. Осим тога, моћи ћете касније да поделите различита искуства и биће занимљивије.

Дневни и ноћни распоред Расправа дневих активности је добра ствар. Неизлечива ноћна птица може пореметити планове особе која је јутарњи тип и обрнуто.

Будите обзирни према другима На путовању ће вам добро доћи мало финоће и обзира. Морате бити свесни расположења свог супутника. Избалансирајте његове и своје потребе. Будите уредни ако иначе нисте и слично.

особом проведете остатак путовања, направите пуно заједничких фотографија и онда након десет година случајно налетите на те слике питајући се ко је то уопште? А у другој варијанти: ви сте само хтели секс на једну ноћ, али те жеље нису биле обостране. Остатак путовања провешћете у покушајима да избегнете особу која вас уходи и не да вам мира.

Наручивати буђење -Само сам једном користио услугу хотелског буђење. Требало је да у 4.30 ухватим лет за Лос Анђелес. Нису ме пробудили, а када сам излазио из хотела пожалио сам се особљу, али сам добио неочекиван одговор: „Опростите господине, заспао сам,” испричао је Пол Хансфорд.

Излагати се сунцу без заштите Да, сигурно вам није први пут да сте се нашли у ситуацији да знате да ћете бити изложени сунцу дуже време. Имате капу, одећу, а за део коже који је изложен сунцу уопште не бринете јер - не може се вама догодити да изгорите. Нисте у праву! Имаћете црвене руке и нос као рак, пећи ће вас кожа и вероватно нећете бити једини у томе јер ћете се добро уклопити са осталим непажљивим туристима.

Покушавати да прошверцујете екстра килограм пртљага на јефтиним летовима

Имати секс са неким кога упознате на путовању Ма колико било тешко одолети искушењу, златно правило гласи: никада не-

тост и неслагање убрзо ће обежити путовање. А јесте ли икад видели два контрол-фрика заједно на путовању? То је страшан призор. Добро размислите шта желите и разговарајте о томе с потенцијалним супутником.

мојте имати секс неким кога сретнете на путовању. Два су могућа расплета, а ни-

један није добар, тврди аутор текста. Под један постоји могућност да са том

Јефтини летови по Европи права су благодет, али никако немојте покушати да натрпате више килограма од дозвољеног у ваш ручни пртљаг. Може вам се догодити да платите много, много више него сте планирали. Извор: www.b92.net

22

kWiGA

petak12.avgust2011.

dnevnik

ОБЈАВЉЕНА ДРУГА СВЕСКА ПРОЈЕКТА О ГОВОРУ НОВОГ СА ДА

Толерантан према утицајима и многојезичан

Н

едавно је објављена друга свеска резултата истраживања, спроведених у оквиру обимног пројекта „Говор Новог Сада“, који је пре пет, шест година покренуо Одсек за српски језик и лингвистку Филозофског факултета. Овај пројекат, чија прва два тома

Ве ра Ва сић

су објављена у едицији Лингвистичке свеске поменутог одсека, реализован је у оквиру програма научно – истраживачких пројеката Покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој. Његов циљ је да опише „говорни идиом српског језика који је у употреби у једном од најзначајнијих и највећих културних, привредних и универзитетских центара у Србији“. У првом тому је истраживање било усмерено на фонетске и фонолошке карактеристике говора Новог Сада, а у другом су обухваћене морфо-

живао је, али у њему су преовладавали прво занатлије и трговци, па тек онда сељаци, што је нетипично у историји градова на нашем подручју. С друге стране, Нови Сад је од почетка био град с више језика. Новосађане је комуникативна потреба гонила да уче друге језике да би се могли споразумевати. На овом подручју су се мењале државе: Аустрија, па Аустроугарска, Југославија, Србија... Све је то оставило трага на његову структуру – објашњава професорка Вера Васић. Истраживање је обављено на узорку за чије формирање су коришћени подаци Републичког завода за статистику, и он је, по речима професорке Васић, највећи на подручју српског, односно српскохрватског језика. Узорак је бројао 234 испитаника, а водило се рачуна процентуално о томе колико је рођених у Новом Саду (67,95), досељених (32,05), жена (64,53) и мушкараца (35,47), као и по узрасту, образовању... Постојали су и додатни узорци, за анкетирање у појединим сегментима. Показало се да је новосадски говор, у чијој основици је ипак стандард, јако толерантан, како напомиње Вера Васић, и то се види по томе што многи досељеници нису брзо мењали свој говор. Али, када су се историјско политичке прилике промениле, и када нису долазила читава села, као за време колонизације после Другог светског рата, него индивидуално, као у овој последњој миграцији становништва, политички мотивисаној, ствари су се промениле. Ту се крије разлог зашто су неки послератни колонисти сачували јекавштину, а зашто је данашњи досељеници губе,

лове града, као што је, рецимо, са / из Салајке. Где станују и одакле су Новосађани и Петроварадинци биће нам јасније уколико прочитамо резултате истраживања Иване Лазић Коњик и Мериме Аранитовић. Становницима Новог Сада и Петроварадина (деривационим моделима етника и употребном нормом) баве се и Гордана Штасни и Милан Ајџановић, који анализирају и како ученици именују становнике Новог Сада и Петроварадина. Поглавље „Како се каже у Новом Саду“ (лексичка обележја) отварају „Дивани о речима“ новинара Павла Малешева, који откривају, између осталог, када се, и за шта каже, „дашта“, „штогод“, „марим ја“... Гордана Штрбац и Душанка Вујовић указују на лексичке дублете, као што је бицикл / бицикли / бицикло, и синониме попут јако / здраво или изгледа / канда, или гомбоце / кнедле са шљивама. Шта знамо о начину живота (ста-

синтаксичке, лексичке и прагматичке особине. Другу свеску уредиле су мр Гордана Штрбац и др Вера Васић са Катедре за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду. Како подсећа професорка Васић за наш лист, говор Новог Сада се досад није препознавао као говор који би вредело описивати и истраживати, будући да се очекивало да је врло близак стандардном језику.

- Међутим, говор Новог Сада има неке друге разлоге због којих би га требало истраживати. Прво, због саме историје града, који је настао као градско насеље. Он се јесте развијао уз Петроварадинску тврђаву, и опслу-

што је, иначе, један од закључака у завршном поглављу „Како ће се говорити у Новом Саду“ у којем је понуђен могући одговор на то питање. О миграцијама становништва као критеријуму за испитивање говора Новог Сада у предговору ове друге свеске пише Валентина Соколовска. Затим следе поглавља у којима су представљени резултати појединих истраживања. На типична морфосинтаксичка обележја у говору Новог Сада указују Душанка Вујовић и Миливој Алановић, а рекцијске особености придева истражује Наташа Киш. Некадашњом и садашњом употребом предлога бави се Драгиња Перваз, и наводи многе примере, везане за де-

KWI@EVNA BA[TINA

Лист за поље, кућу и башту „Сељак“, лист за поље, кућу и башту, покренут је у Новом Саду 1862. године. Покретач и уредник био је Ђорђе Радић. Излазио је до 1881. сваког 5, 15. и 25. у месецу, са прекидима 1870–1871. и 1873–1879. године. Од 1872. излазио је у Панчеву, а од 1880. у Пожаревцу. Садржи лако писане поуке и практична упутства која се тичу пољопривреде и кућевних потреба и богато је илустрован, због чега је био веома популаран у народу. У Библиотеци Матице српске по стоји овај лист и он је претражив у електронском каталогу Библиотеке.

Најтраженији наслови у књижари „Каирос“ Булевар Слободана Јовановића 15, Нови Сад 1. „Приче из српске старине“ Дарко Гавриловић, Каирос 2. „Сунце мени, сунце теби“ Весна Дедић Милојевић, Чигоја 3. „Quo Vadis?“ Хенрик Сјенкјевич, Каирос 4. „Алеф“ Пауло Коељо, Паидеиа 5. „Други Месија“ К. Најт; Р. Ломас, Каирос 6. „Ватра испод снега“ Драган Јовановић Данилов, Каирос 7. „Пут ка величанствености“Робин С. Шарма, Моно и Мањана 8. „Политички митови и идеологије“ Љубиша Деспотовић, Каирос 9. „Сремски Карловци“ Жарко Димић, Каирос 10. „Мит као судбина“ Срђан Шљукић, Каирос

KWI­GA­ZA­U­VEK РИТА КИНКА

ПИЈАНИСТКИЊА

К

Шта је за њих новосадски говор? Шта је за њих новосадски говор, на крају ове студије пишу познати уметници, професори и новинари: Мира Бањац, Ласло Блашковић, Димитрије Боаров, Бојан Бошковић, Јан Бриза, Мирослав Весковић, Пеђа Вранешевић, Јасмина Грковић Мејџор, Сава Дамјанов, Бранкица Драшковић, Миле Исаков, Јован Јерковић, Марија Клеут, Радмила Маринковић Недучин, Милица Мићић Димовска, Љиљана Пешикан Љуштановић, Мато Пижурица, Чедомир Попов, Дејан Пралица, Милорад Радовановић, Мирослав Радоњић, Владислава Ружић, Свенка Савић, Мирјана Д.Стефановић, Љиљана Суботић, Слободан Тишма, Александар Филиповић, Марина Фратуцан, Олга Хаџић, Павле Шосбергер, Радивој Степанов и Загорка Радовић.

треби писама у Новом Саду, које су спровели Страхиња Степанов, Ивана Зорица и Татјана Ловре. Поетску функцију месног говора, односно варијетете новосадских приповедача и новосадских прича анализира Вера Васић, на примерима из романа Александра Тишме, Милице Мићић Димовске, Владислава Хајтфогела и Слободана Тишме, као и приповедака Исидоре Секулић и Вељка Петровића. Поетском функцијом дијалекатских и регионалних обележја у новинској репортажи, на примеру текстова објављених у на-

TOP-LISTA

рих) Новосађана истражује Ивана Ћелић, на основу питања о изгледу кућа, називима јела и пића, делова намештаја, старих заната, пољопривредних послова... На лексику друштвеног живота младих, и на свадбену терминологију у старом Новом Саду, указује Маја Стокин и подсећа на многе већ заборављене изразе али и обичаје. Жаргонизми у говору новосадских ученика занимали су Зорицу Кнежевић, а немачке позајмљенице у кулинарској терминологији Маргиту Шнел Живановић. У поглављу „Поздрави и поруке у Новом Саду“ (прагматичка обележја), ословљавање и обраћање анализира Мирјана Јоцић, а новосадске графите Ивана Симовљевић Јокић и Марина Антић. „О месном говору и стандардном језику“ назив је новог поглавља у којем Иван Књижар истражује ставове Новосађана према томе, а Ивана Симовљевић Јокић и Ивана Лазић Коњик ставове Петроварадинаца. Препознавањем новосадског изговора и ставова према њему, бави се Дејан Средојевић. Ту је и испитивање о упо-

шем листу у рубрици „Салашарски дивани“ из пера Павла Малешева, бави се Гордана Штрбац. Тема истраживања Вукосаве Ракић су експресивна лексика и изрази у колумнама новинара Ђорђа Рандеља, објављених такође у нашем листу. Поетску функцију војвођанске лексике у песмама Ђорђа Балашевића истражују Ивана Лазић Коњик и Јасмина Дражић. „Које име дати граду“ назив је поглавља у којем Агнеш Озер подсећа како је град добио име Нови Сад, а Каталин Озер на германизме и хунгаризме у микротопонимији Новог Сада, док о новосадским микротопонимима „из другог угла“ пише Павле Малешев. Називом улица у Новом Саду бавила се Виолета Ракић, називима школа Гордана Стојаковић, а трговинских и угоститељских објеката Душанка Звекић Душановић и Ивана Зорица. О присутности енглеског језика у Новом Саду пишу Весна Гајишин, Олга Панић Кавгић и Александар Кавгић. Како се говорило у Новом Саду проучавали су Исидора Бјелаковић и Јелена Ајџановић, које се баве књижевнојезичким идиомима. Милену Зорић занимали су славенизми и речи страног порекла у „Застави“, Жарка Бошњаковића говор Новог Сада у језику Косте Трифковића и Змаја, а Едиту Андрић карактеристике мађарског језика у Новом Саду. На та ша Пеј чић

Љубав као врхунски закон

њиге су моји верни пратиоци од раног детињства, паралелно са музиком.Током година сам развила способност да књиге “чујем“, а музику “читам“.Тешко ми је изабрати једну или две књиге, али пошто у мени најјаче живе тонови из младо сти, издвојила бих алегоријски роман “Галеб Џонатан Ливингстон“ чувеног америчког пилота и писца Ричарда Баха (Richard Bach).Ис при чав ши једноставну причу о галебу који се није задовољавао суморном и ограничавајућом свакодневицом јата, који је искрено тежио према откривању новога и савладавању граница, Бах је заправо дотакнуо основна питања људског живота. Пошто сам у време одрастања и сама постављала пуно питања себи о смислу постојања, стварања, основна питања која сам за себе извлачила из ове књиге су биле: Може ли човек живети сам, изолован од свих?Морамо ли безусловно прихватити наметнута правила или их можемо мењати? Да ли заједница сме у име опстанка гушити личне слободе? Може ли човек постићи савршенство, колика је снага људске упорности, воље и вере? Је ли онај који види даље и боље, позван да поучи неуке, да ли је то његова дужност? Јесу ли људи спремни прихватити особу која је способнија и боља од њих? Причајући једноставну причу о галебу, Ричард Бах нас позива

да заједно са њим постављамо ова питања. Да ли ћемо икада наћи одговоре на њих? У овој причи простор и време нису јасно одређени, а главни лик управо и настоји савладати те две категорије снагом своје мисли, настоји их заправо негирати. За почетни

простор приче можемо одредити једино море, а за време садашњост. Џонатхнов пут према савршенству нас води на неке друге обале и у нека друга времена, за која не вреде наша материјална мерила. Тиме се укидају и простор и време као ограничења. Галеб Џонатан Ливингстон симболизира лик човека који се не задовољава заданим границама, који руши бесмислене препреке и који спознаје љубав као врхунски закон.

Издавачи у завери против читалаца

А

двокатска фирма из Сијетла поднела је тужбу против ИТ гиганта „Епл“, као и против пет издавача из „велике шесторке“: („Харпер Колинс паблишерс“, „Макмилан паблишерс“, „Хачет бук груп“, „Пенгвин груп“ и „Сајмон и Шустер“), због тога што су се договарали за зеленим столом о ценама популарних књига, а све користећи такозвани „агенцијски модел“. У тужби се наводи да су „Епл“ и остали илегално уговарали цене електронских књига, како би „повећали зараду и приморали „Амазон“, највећег ривала у издавању електронских књига, да напусти праксу дисконтне понуде књига за верне купце. Шести издавач „велике шесторке“, „Рендом хаус“, такође користи агенцијски модел продаје књига, али није укључен у тужбу јер је овај модел почео да примењује тек недавно. Агенцијски модел продаје, који су издавачи почели да примењују 2010. године, подразумева да издавачи само одређују цену књиге, док трговци на мало добијају само провизију, не повећавајући већ одређену цену. Стари начин продаје подразумевао је да малопродаја може да одређује сопствене цене, што је често укљу-

чивало разне попусте и распродаје. Када је „Амазон“ на тржиште изнео сопствени читач електронских књига, претећи да ће због јефтиније технологије умножавања и дистрибуције примерака значајно снизити цене књига, велики издавачи, у сарадњи с „Еплом“, каже се у тужби, одлучили су да угуше слободно тржиште, координишући акције ка ограничењу конкуренције. У тужби се наводи да су тужени издавачи скоро истовремено у јануару 2010. најавили прелазак на агенцијски модел трговине, у исто време кад је „Епл“ на тржиште изнео „ајпед“, први таблет рачунар. Штавише, кад је „Епл“ објавио да ће тржиште упознати с новим достигнућем, „велика шесторка“ сложила се с тим да „Епл“ може да користи њихове рекламе. Чим је „ајпед“ кренуо у продају, објављено је да је постигао договор са овим издавачима који прелазе на агенцијски модел продаје екњига у „Епл букстору“, програму на „ајпеду“ који му дозвољава да функционише као читач електронских књига (тако је „ајпед“ постао директна конкуренција „Амазоновом“ „киндлу“) „Као резултат преласка на агенцијски модел, цене електронских књига су порасле. Це-

­ E [ O ] ­ N ET

не бестселера порасле су са просечних 12 на 15 долара – пораст од 33 до 50 процената. Цена електронске књиге у многим случајевима већа је од цене папирне копије, иако су трошкови копирања електронске књиге занемарљиво мали“, наводи се у тужби. С друге стране, каже се у тужби, цене електронских књига других издавача који се не такмиче с „Амазоном“ остале су ниске, што говори о томе да је у питању завера ради остварења профита. Тужбу су потписали адвокати Ентони Петру из Окланда, Калифорнија и Маркус Матис из Начеза, Мисисипи. Да ли ће тужилац наћи довољно разлога за отварање суђења, остаје да се види, али је већ сада сигурно да ће ова акција скренути пажњу на проблеме који се јављају у свету електронског издаваштва, у коме би требало да буде нормално да највећи новац од зараде оде ауторима, док издавачи, због малих трошкова копирања, заиста заслужују мрвице. Ива на Ву ја нов

kULTURA

c m y

dnevnik

petak12.avgust2011.

23

У ГА ЛЕ РИ ЈИ ГРА ФИЧ КОГ КО ЛЕК ТИ ВА

DANI DANILA BATE STOJKOVI]A U VRWA^KOJ BAWI

Гра фи ке Ви шње Ни ко лић

Legenda se ne zaboravqa

Изложба графика Вишње Николић под називом „Урбани простор - реалност и транспозиција„ биће отворена од 15. до 27. августа у Галерији Графичког колек-

тива у Београду.Циклус радова Вишње Николић инспирисан је амбијенталним целинама урбаних простора које су само полазни подстицај за стварање ориги-

Вишња Николић, Кровови

ИЗ ЛО ЖБА У МУ ЗЕ ЈУ У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ

Срем кроз ве ко ве У новој згради Музеја Срема у Сремској Митровици у току је изложба ,,Срем кроз векове,, коју је у првих шест месеци ове године видело неколико хиљада посетилаца.Изложба ,,Срем кроз векове,, сведоци о бурној прошлости овог региона, од времена када је он био под влашцу Угара, па до краја Другог светског рата.Она је део будуће сталне Историјске поставке, за коју су у потпуности припремљени и обрађени експонати. Историјска поставка биће спремна за посетиоце када се обезбеди сва опрема, неопходна за савремену презентацију експоната. У старој згради Музеја Срема налази се стална Археолошка поставка, а њена највећа вредност су предмети из античког доба, када је Сирмиум био једна од четири престонице Римског царства.Најчешћи посетиоци изложбе су , како су потврдили у музеју, домаћи и инострани туристи, који су обилазили највреднији локалитет античког Сирмиума, Царску палату, у непосредној близини нове зграде Музеја Срема.

налних ауторских дела, навели су организатори. Графизам и игру светлости и сенки на уличним фасадама и декоративној пластици ауторка је, како је наведено у изложбеном каталогу, пратећи своје асоцијације, превела у надреалне форме. Комбинованим техникама дубоке штампе Николићева је створила ефекат измаглице којом ублажава оштрину геометријских форми, док су празни простори у композицији наглашени контрастом црно-белог или одмереним колористичким вредностима. Вишња Николић (1983) дипломирала је графику 2005. на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Зорана Тодовића, код кога је 2010. и магистрирала. Добитница је стипендије Култур-контакта Аустрије за 2006. годину, за Међународну летњу академију лепих уметности у Салцбургу, у класи професора Конрада Винтера. Од 2006. члан је Удружења ликовних уметника Војводине. Самостално излаже од 2005. године.

- rekao je legendarni glumac Dragan Nikoli} koji je samo zbog ovog doga|aja prekinuo godi{wi odmor u Crnoj Gori.

- Иmao сам tu privilegiju da будем Batin prijateq. Pu{tao me је da sednem za wegov

sto, on je bio taj koji je birao dru{tvo. „Ako me se sete”, to nije pitawe ni konstatacija, to je Bata - zakqu~io je Dragan Nikoli}.

U toku „Дana Danila Bate Stojkovi}a“ cela Vrwa~ka Бawa je u znaku lika legendarnog glumca, prikazuju se wegovi filmovi, igraju se predstave u wegovu ~ast. Glumci Akademije umetnosti iz Kragujevca igraju dve predstave „Put oko sveta” i „@ivot preto~en u pam}ewe: vreme ~asti i ponosa”, u teatru Bata Stojkovi}.

- Nadam se da }e ova manifestacija postati tradicionalna - rekao je doma}in Milorad Mandi} Manda.

Na sva de{avawa polazi se iz hotela „Zvezda“ u kome su sme{teni gosti festivala, a u kome je u sobi 108 redovno boravio legenda na{eg glumi{ta Danilo Bata Stojkovi}.

V. \./S. M.

МЕ ЂУ НА РОД НИ ФЕ СТИ ВАЛ НА БЕ О ГРАД СКОЈ ТВР ЂА ВИ

Пр ви „Ду нав фест”

јишник на свом солистичком ре си та лу у Сред њо школ ском дому у Николајевској улици изве шће про грам сачи њен од композиција рене сансних мајстора Џона Дауленда и Луиса Де Нарваеза, као и од дела савремених аутора Антонија Хозеа, Шћепана Рака и Карла Домениконија. Почетак овог концерта, који је организован у оквиру Ново садског музичког лета Музичке омладине Новог Сада најављен је за 21 час. По завршетку радног периода Летње школе гитаре, њени полазници укључени у рад Војво ђан ског ор ке стра ги та ра представиће се ново садској публици на концерту најављеном за уторак, 16. август са почетком у 20 часова у Културном центру Новог Сада. Потом оркестар одлази на мини турнеју по Војводини у оквиру које ће 17. августа бити одржан концерт у Кикинди, за 18. август заказан је наступ у Вршцу, а 19. августа овај ансамбл ће наступити у Сомбору.

Први међународни „Дунав фест„, покренут са идејом да укаже на повезаност Дунава и Београдске тврђаве, биће одржан од 31. августа до 11. септембра у реновираном простору Куле Небојша, клубу „Барутана„ и на платоу испред Бетон хале, саопштено је из Градске управе. Први Фестивал култура Дунава публици ће понудити разноврстан програм састављен од представа, концерата, изложби, радионица...Директорка ЈП „Београдске тврђаве„ Ивана ЛучићТодосић, члан Уметничког савета фестивала, истакла је да је „Дунав фест” добио значајну подршку министарства културе и Скупштине града и да има потенцијал дугог трајања. „Фестивал ће повезати традицију Београдске тврђаве са савременим уметничким стваралаштвом. Ми у Београдској тврђави осећамо сву сложеност историјских слојева који су мењали Београд и људе који у њему живе. Са друге стране сведоци смо да Тврђава инспирише уметнике, стално се враћају да стварају на овом простору, посебно Кула Небојша, отворена крајем априла, изазива велико интересовање”, казала је Тодосићeва. Према њеним речима, Уметнички савет је одлучио да фестивал добије име „Дунав фест” зато што су хтели да укажу на вековну повезаност Дунава и Београдске тврђаве, на све оно што

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Режија: Руперт Вајат Сценарио: Рик Џафа и Аманда Силвер по мотивима романа „Планета мајмуна“ Пјера Булеа Улоге: Џејмс Франко, Џон Литгоу, Енди Серкис, Фрида Пинто, Брајан Кокс, Том Фелтон, Дејвид Ојелово, Тајлер Лабин, Карин Коновал, Џеј Капуто

У једној фармацеутској лабораторији у Сан Франциску, млади научник Вил Родман (Џејмс Франко) је на прагу да направи лек за алцхајмерову болест. Експерименти се oбављају на шимпанзама, а најбоље резултате постиже једна женка, која после третмана новим препаратом показује изузетан пораст интелигенције. Међутим, после изненадног излива њене агресивности, експерименти се прекидају, а све шимпанзе морају да се успавају. Погођени и разочарани развојем догађаја, Вил и његов колега откривају да је убијена мајмуница пре инцидента на свет донела младунче и да је људе напала јер је уствари бранила своје потомство. Сада, немајући куд, Вил пристаје да га прошверцује у свој дом, где живи са дементним оцем (Џон Литгоу). Мајмунче, прозвано Цезар, одраста у њиховој кући, док Вил тајно, лек испробава на свом оцу. Ствари се испочетка одлично развијају, не само да се оцу повратило памћење и ум му је унапређен, него је Цезар наследио интелигенцију своје мајке и како време одмиче, све је паметнији.

„Планета мајмуна: Почетак“ (Rise of the Planet of the Apes) Руперта Вајата говори, како је и домаћи дистрибутер експлицитно у преводу / „препеву“ наслова нагласио, о томе шта је било „пре“. Дакле, реч је о приквелу и чувеног и успелог СФ филма Френклина Ј. Шафнера са Чарлтоном Хестоном из 1968. године. Ова Вајатова „Планета мајмуна“ се бави тиме како је дошло до тога да мајмуни добију шансу да завладају Земљом. А одговор је једноставан: човековом глупошћу, односно грамзивошћу, подржаном злоупотребом научних и технолошких достигнућа. Ако је у време свог појављивања Шафнеров филм као оригинална антиутопија у себи садржао и метафору о расизму и апартхејду, Вајатова „предприча“, данас говори о праву на слободу сваког свесног бића па макар оно и не припадало људском роду.Снажну потку ове, у биоскопима, али и ван њега актуелне приче, чини и проблем права животиња и њиховог злостављања у научне сврхе. Тада као и сада, повест о мајмунима који стичу људску ителигенцију има узнемирујућу ноту јер атакује на антропоцентричност нашег погледа на свет, може бити тако га додатно учвршћујући, у факат, овој непрекидној борби за опстанак, у данашњој џунгли, само софистицираног изгледа. Вредност овог заиста успелог Вајатовог остварења које по сугестивности и драматичности стаје уз раме Шафнеровом филму срећом није само у „поучности“ која вас накнадно сустиже, уколико то желите, него и у изванредној реализацији.Тако су визулени ефекти, без грешке у функцији драме доведени до савршенства, а општа (поучна) места у филму добро покривена развојем и динамиком догађања. Сценаристи су успели у намари да готово ништа од онога што је на екрану не делује глупо, тек мало претерујући, јер на крају о научној фантастици је реч, док се Вајат својим умећем винуо међу редитеље светског врха квалитетног биоскопског филма. В. Црњански

У ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈИ АСОЦИ ЈА ЦИ ЈЕ ГИ ТА РИ СТА ВОЈ ВО ДИ НЕ

Лет ња шко ла кла сич не ги та ре Вечерашњим концертом нашег еминентног гитаристе Зорана Крајишника који ће бити одржан у врту Средњошколског дома у Николајевској улици биће отворен програм овогодишње Летње школе класичне гитаре коју организује Асоцијација гитариста Војводине. Летња школа гитаре која ће трајати током викенда и почетком наредне седмице окупиће у Новом Саду најуспешније младе гитаристе из целе покрајине, који ће овде имати прилике да похађају предавања и мајсторске курсеве истакнутих педагога, а програм ове манифе стације обухватиће такође и наступе младих извођача, као и окупљање Војвођанског орке стра гитара, који ће под руководством ди ри гент ки ње Сан дре Спа со је вић при прем ти но ви програм и представити га слушаоцима у Новом Саду и у другим градовима Војводине. Вр сни но во сад ски ги та ри ста, профе сор Академије уметно сти у Новом Саду Зоран Кра-

„A mene ako se sete, sete”, jedna je od naj~uvenijih izreka iz srpske kinematografije koju je izgovorio Danilo Bata Stojkovi} u kultnom filmu „Balkanski {pijun”, ni ne slute}i da }e koju deceniju kasnije to postati moto festivala „Dani Danila Bate Stojkovi}a”. Festival se po drugi put odr`ava u Vrwa~koj Бawi od 10. do 13. avgusta, поводом danа Batinog ro|ewa. У wegovoм omiqenoм tu risti~koм ме сту u Srbiji kolege, prijateqi i supruga Olga prise}aju se dru`ewa sa wim, prepri~avaju}i anegdote i spremaju}i wegova omiqena jela. Glumac Milorad Mandi} Manda je tako skuvao pasuq po speciјaлnoj Batinoj recepturi.

- Bata je bio veliki boem i kulinar, a wegove slave Svetog Nikole bile su nadaleko poznate i nisu se propu{tale

је долазило у Београд Дунавом, што га је мењало, на проток идеја и култура који ће се и у наредним годинама одвијати на овом простору Манифестација ће бити отворена музичко-сценским остварењем „Последње путовање Риге од Фере„, које ће бити изведено на броду и у сали Куле Небојша. Посетиоци ће бити у прилици да уживају у заједничком наступу

музичара, док ће „Гудачи светог Ђорђа„ одржати концерт под називом „Музика на води”. У клубу „Барутана„ ће у оквиру феста наступити шведски џез састав, који су пре две године оформили Матс Густафсон и ПерАке Холмландер, мађарски мајстор ромске музике на цимбалу Калмана Балога, као и домаћи аутор Борис Ковач, кога ће пратити састав „Ла кампанела”. У

сопрана Катарине Јовановић и флаутисте Едина Карамазова, који ће извести дела Баха, Хендла и Мануела де Фаље, која су се слушала у Европи док је Рига од Фере, заробљен у Кули, живео последње дане. На фестивалу ће премијерно бити изведена композиција младог српског композитора Ивана Бркљачића „Истар”. Истар је старословенско име за Дунав, а композицију ће извести 20

Барутани ће бити постављена и изложба фотографије на тему митологије, а биће приказан и филм Растка Ћирића „Але и бауци„, док ће на шеталишту код Бетон хале бити изложени радови који на оригиналан начин представљају Дунав. Фест ће бити одржан под покровитељством ЈП „Београдска тврђава„, уз помоћ Министарства за културе, наведено је у саопштењу.

REPERTOAR

Film

Planeta majmuna

24

svet

petak12.avgust2011.

U Se ver noj Ko re ji {est mi li o na glad nih SEUL: Generalni sekretar UN Ban Ki-Mun rekao je u Seulu ju~e da Severnoj Koreji treba davati humanitarnu pomo} bez obzira na „politi~ke stavove ili bilo koje druge kalkulacije”. Ju`na Koreja je ranije svake godine slala 400.000 tona pirin~a osiroma{enom i gla|u pogo|enom susedu, ali je prekinula s isporukama 2008. godine zbog izbijawa napetosti na granici. Vlasti u Seulu strahuju da bi nastavak isporuka hrane mogao da dovede do wenog davawa vojsci Severa od

preko milion vojnika. Nevladine organizacije i Crveni krst ina~e {aqu mawe koli~ine hrane Severnoj Koreji, podse}a AFP. Ban Ki-Mun, koji je i sam iz Ju`ne Koreje, rekao je novinarima u Seulu da su agencije UN potvrdile tokom obilaska Severne Koreje, ranije ove godine, da je 6,1 miliona qudi u toj zemqi suo~eno sa „ozbiqnom humanitarnom krizom”. „Kada je humanitarna pomo} u pitawu, politi~ki obziri ili

bilo koje druge kalkulacije ne smeju biti uzimane u obzir”, rekao je Ban. „Najva`nije je spasiti `ivote.

A i zarad me|ukorejskih odnosa i pomirewa, po`eqno bi bilo da ju`nokorejska vlada pozitivno odlu~i (o pomo}i Severu) na vizionarski na~in”, rekao je generalni sekretar UN. On je rekao da su UN uputile pomo} vrednu oko 35 miliona dolara Severnoj Koreji tokom posledwih godina.

Ban je zatra`io od sveta da pove}a pomo} u hrani toj zemqi, re-

kav{i da je i pored isporuka od strane nekih dr`ava „me|unarodna zajednica reagovala hladno”.

Va{ington razmatra slawe pomo}i u hrani, {to je Ban opisao kao „pozitivan razvoj, ali u pogledu kvantiteta to je malo u odnosu na velike potrebe Severa”. U jednom od intervjua Ban je rekao da „ne vidi smetwe” za mogu}u posetu Severnoj Koreji, ali da bi predhodno trebalo prilagoditi razna pitawa kako bi se ona i ostvarila.

(Ta njug)

VAN RED NA SED NI CA BRI TAN SKOG PAR LA MEN TA

UKRAJINA

Ka me ron pre ti voj skom

Sve sku pqi ru ski gas SO ^ I: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je ju~e da gasna saradwa wegove zemqe i Ukrajine nije jednostavan problem i da predstavqa slo`eno pitawe. Medvedev je precizirao, tokom razgovora sa wegovim ukrajinskim kolegom Viktorom Janukovi~em u crnomorskom odmarali{tu So~i, da }e dve zemqe nastaviti intenizivne gasne pregovore sa ciqem da re{e postoje}a sporna pitawa.Ranije, 24. maja, Viktor Janukovi~ je kazao, prilikom susreta sa predsednikom Upravnog odbora ruske kompanije „Gasprom” Aleksejom Milerom, da je gasni sporazum izme|u Kijeva i Moskva, potpisan 2009. godine „nekorektan u odnosu na Ukrajinu.”

Cena ruskog gasa za Ukrajinu bi trebalo, prema mi{qewu Janukovi~a, da bude osetno ni`a nego za evropske kupce, imaju}i u vidu, izme|u ostalog, znatno kra}e rastojawe izme|u dve zemqe i time osetno ni`e transportne tro{kove. Prema podacima ukrajinskog „Naftagasa” cena ruskog gasa za Ukrajinu u tre}em kvartalu ove godine je utvr|ena na 355 dolara za hiqadu kubika.

U aprilu pro{le godine „Gasprom” i „Naftagas” su zakqu~ili ugovor o beneficiranoj ceni ruskog gasa za Ukrajinu, u okviru koga je predvi|eno da taj energent bude za Kijev 30 odsto jeftiniji od realne tr`i{ne cene, ali da pojeftiwewe ne mo`e biti ve}e od 100 dolara za hiqadu kubika. Ta povoqna cena je primewena, kako je predvi|eno pomenutim ugovorom, na obim izvoza ruskog gasa do koli~ine od 30 miqardi kubika u pro{loj i 40 milijardi kubnih metara u ovoj godini.

Ukrajinski ~elnici nisu, me|utim, zadovoqni ni sa tim aran`manom i uporno tra`e revizuju kompletnog gasnog aran`mana sa Rusijom, {to je Moskva do sada odbijala.

(Ta njug)

LON DON: Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je ju~e na vanrednoj sednici parlamenta da }e u~esnici nereda, najgorih u Engleskoj za posledwih vi{e decenija, biti uhva}eni i ka`ewni.

Kameron je rekao da }e razmotriti mogu}nost pozivawe vojske u

eventualnim budu}im neredima, kako bi pomogla policiji. Borba protiv nasiqa je po~ela, istakao je britanski premijer i poru~io izgrednicima „da }e platiti za ono {to su u~inili”, preneo je Rojters.

Na ulicama Londona tokom vikenda }e ostati 16.000 policajaca, rekao je Kameron, dodaju}i da }e policija imati dozvolu da zahteva od u~esnika nereda da sa lica sklone marame i maske ukoliko su osumwi~eni da su po~inili krivi~na dela. Svako kome je ku}a ili poslovni prostor uni{ten tokom nereda mo`e tra`iti nadoknadu, ~ak iako nisu osigurani, poru~io je Kameron.

Britanska policija {irom Londona sprovodi racije po ku}ama kako bi privela izgrednike koji su od subote izazivali nerede na ulicama, a nisu se na{li me|u skoro 900 qudi koliko je do sada uhap{eno u prestonici. Policija u Londonu saop{tila je da je akcija po~ela to-

kom prepro{le no}i, dok je {ef Udru`ewa policijskih na~elnika Hju Ord rekao da }e „jo{ stotine qudi biti privedene”. [irom Britanije uha{eno je ukupno preko 1.300 izgrednika, a od skoro 900 uhap{enih u Londonu, ve} je procesuirano i optu`eno wih 371.

Nasiqe na ulicama britanskih gradova ponovo je pokrenulo debatu o merama {tedwe Kameronove vla-

Zbog talasa nereda koji su zahvatili Veliku Britaniju, britanska policija mogla bi ve} do kraja avgusta da proglasi bankrot, javila je ju~e agencija Itar-Tass iz Londona.

Kako navodi agencija, takva pretwa proisti~e iz specijalnog Zakona o neredima iz 1886. godine, po kojem je policija obavezna da isplati nov~anu kompenzaciju u slu~aju nano{ewa {tete na imovini gra|ana, ukqu~uju}i o{te}ewe zgrada u uli~nim neredima, u roku od 14 dana od trenutka podno{ewa zahteva o{te}ene strane. Pritom, ne postoji ograni~ewe razmera isplate.

Libijska dr`avna televizija objavila je ju~e u udarnom terminu jutarwih vesti da britanski premijer Dejvid Kameron koristi „irske i {kotske pla}enike” kako bi smirio nerede u zemqi. Velika Britanija je danas poru~ila Teheranu da je spremna da razgovara o svom na~inu re{avawa uli~nih nereda, dan nakon {to je iranski predsednik

dnevnik

EKONOMSKA KRIZA

Dr `av ni ci pre ki da ju go di {wi od mor PA RIZ, LON DON, BER LIN: Mnogi svetski dr`avnici zapamti}e ovo leto po slo`enim problemima, pre svega ekonomskim, zbog kojih su morali da prekidaju godi{we odmore kako bi blagovremeno odgovorili na svakodnevne izazove.Predsednik Amerike Barak Obama se jo{ i ne usu|uje da krene na letovawe i to }e uraditi mo`da tek krajem meseca.

Predsednik Francuske Nikola Sarkozi, kao i premijeri Nema~ke, Itlaije i [panije Angela Merkel, Silvio Berluskoni, Hose Luis Sapatero kao i drugi

An ge la Mer kel

dr`avnici u stalnom su me|usobnom kontaktu, kako bi ubla`ili posledice potresa u Americi, ~iji se odjek osetio na svim evropskim berzama.

“Predsednik Sarkozi prati razvoj ekonomsko-finansijke situacije iz ~asa u ~as, iako je na odmoru na Azurnoj obali”, preneo je portparol francuske vlade. Francuski predsednik je, na kratko, sa suprugom Karlom Bruni koja o~ekuje prinovu, morao i da se vrati u Pariz kako bi mo-

Iz go reo „So ni jev” ma ga cin Kompanija „Soni” je objavila da je wen magacin opti~kih diskova u Londonu izgoreo u velikom po`aru koji je uni{tio skoro celu zgradu.

Magacin se nalazi u londonskoj ~etvrti Enfild (na severu grada) i predstavqa glavni „Sonijev” magacin za distribuciju praznih „Blurej”, DVD i CD diskova, kao i distribuciju diskova sa filmovima i igrama. Do po`ara je do{lo u vreme kada London ve} tre}u no} zaredom potresaju veliki nemiri i protesti, pra}eni upadima u prodavnice i druge privredne objekte. Neimenovani o~evici po`ara u „Sonijevom” distributivnom centru izjavili su za radio BBC da su neposredno pre po`ara videli vi{e mladih qudi kako nose fla{e sa zapaqivom te~no{}u tzv Molotovqeve koktele. de, koje, u okviru smawewa javne potro{we do 2015. godine za 80 milijardi funti, predvi|aju i smawewe buxeta za policiju i otpu{tawe 16.000 policajaca, koliko se upravo stara za bezbednost u prestonici.

Mahmud Ahmadine`ad optu`io britansku policiju za „divqa~ku” agresiju prema demonstrantima. U neredima proteklih dana u Velikoj Britaniji `ivot je izgubilo ~etvoro qudi.

(Ta njug)

Ni ko la Sar ko zi

jem, Sapaterom i britanskim premijerom Dejvidom Kameronom. U tim razgovorima je ve} dogovoreno da se za nekoliko dana odr`i prevremeni sastanak ministara finansija G-7. Berlinu. [panski premijer Sapatero je po~etkom meseca morao da odlo`i odlazak na godi{wi odmor zbog zao{travawa finansijskoekonomske krize, koja jo{ od ranije kuca na kapije Sspanije. Pogotovo {to su prevremeni parlamentarni izbori raspisani za 20. novembar, ~etiri meseca pre roka.

Jor gos Pa pan dreu

bilisao vladu, pogotovo {to je wegova zemqa sada i predsedavaju}i „G-20”.

Veoma je aktivna i kancelarka Angela Merkel koja je sa suprugom na godi{wem odmoru u italijanskim Alpima ali je u svakodnevnim telefonskim kontaktima sa Sarkozijem, Berluskoni-

Ho se Lu is Sa pa te ro

I gr~ki premijer Jorgos Papndreu ve} dva leta prakti~no ne zna {ta je to pravi godi{wi odmor. On sada uzima kratki predah izme|u svakednevnih telefonskih razgovara sa zvani~nicima EU, ili, na unutra{wem planu, smirivawa taksista i zdravstvenih radnika koji se bune zbog reformi u tim oblastima.

Britanski premijer Kameron, koji se nekoliko dana sa porodicom odmarao u Italiji, bio je prisiqen da se spakuje i prekine letovawe zbog sukoba omladine i policije u Londonu, Man~esteru i jo{ nekim gradovima. Prvi put posle desetak godina odmore su morali da prekinu i poslanici zbog vanredne sdnice parlamenta u Londonu o borbi protiv nasiqa na ulicama, koje je posledwih dana poprimilo zastra{uju}e razmere.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BEWAMIN NETANJAHU Izraelski premijer Bewamin Netawahu protivi se smawewu buxeta ministarstva odbrane kako bi deo novca dobijen time i{ao na socijalne mere zbog masovnih protesta u zemqi, pi{e dnevnik Jediot Aharonot. Godi{wi buxet za odbranu iznosi 13 milijardi dolara, od ~ega su tri milijarde dolara ameri~ka vojna pomo}, podse}a agencija Frans pres.

YORY SORO[ Biv{a devojka milijardera Xorxa Soro{a, dvadesetosmogodi{wa brazilska glumica Adrijana Fereir, optu`ila ga je da nije ispunio obe}awe da }e joj kupiti stan u Wujorku, zbog ~ega je podnela tu`bu, tra`e}i 50 miliona dolara, javqa AP. Adrijana Fereir tvrdi da je osamdesetogodi{wi Soro{ poklonio novoj devojci stan na Menhetnu vredan 1,9 miliona dolara.

KIM YONG IL Lider Severne Koreje Kim Xong-Il mogao bi u septembru da poseti Rusiju. Kim }e posetiti ruski dalekoisto~ni lu~ki grad Vladivostok, prenela je ruska agencija RIA Novosti. Pre tri dana {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov je saop{tio da Kim odavno ima poziv da poseti Rusiju a da rokovi i druga organizaciona pitawa treba da budu usagla{ena.

Gru pa „A-Ha” po no vo za jed no na me mo ri jal noj ce re mo ni ji u Oslu OSLO: Norve{ka pop grupa „A-ha“ saop{tila je da }e se ponovo okupiti kako bi nastupili 21. avgusta na memorijalnoj ceremoniji zbog ubistva 77 qudi u pro{lomese~nim napadima u Oslu i na obli`wem ostrvu Utoja, preneo je Frans pres. „Tog 22. jula mi smo, kao i svi u Norve{koj i ostatku sveta, bili do sr`i potreseni ovim surovim aktom i nasilnom provokacijom protiv svega za {ta se zala`emo“, napisao je trio na svojoj internet stranici. „Zahvalni smo {to smo pozvani da u~estvujemo u memorijalnoj ceremoniji. Uradi}emo to da bi smo odali po{tu onima koji su nam uzeti i kao zahvalnost svima za pomo} 22. jula“, dodao je bend.

Najpoznatija norve{ka gru-

pa, koja je svetsku slavu stekla 1985. godine hitom „Ta ke on me“, nastupi}e zajedno sa drugim norve{kim zvezdama na ceremoniji u koncertnoj sali Spektrum u Oslu. Grupa se definitivno raspala pro{le godine nakon {to su se ponovo okupili 2000. posle prvog raskida devedesetih godina.

Norve{ka vlada saop{tila je da }e porodice `rtava, pre`iveli i drugi koji su direktno pogo|eni napadima biti pozvani na ceremoniju kojoj }e pri su stvo va ti i spa si la~ ke slu `be, zdravstveni radnici, ~lanovi vlade, skup{tine i kraqevska porodica.

Pripadnik ekstremne desnice Anders Bering Brejvik priznao je da je 22. jula aktivirao automobil bombu u cen tru Osla ubiv {i tom pri li kom osam osoba, posle ~ega je na ostrvu Utoja ubio 69 qudi, mahom tinejxera.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

Bugarska stra`a spasla 16 osoba

U Podgorici izgorelo 700 vozila PODGORICA: U prekju~era{wem po`aru na parkingu Uprave carina, na periferiji Podgorice, na kojem su bila sme{tena privremeno oduzeta vozila, izgorelo je oko 700 automobila, saop{tila je ju~e crnogorska policija.

Portparol Uprave policije Crne Gore Tamara Ralevi} kazala je da su slu`benici kriminalisti~ke policije ju~e zapo~eli uvi|aj na skladi{tu pri-

vremeno oduzeta vozila. „Uvi|ajem je, do sada, utvr|eno da je delimi~no ili u potpunosti uni{teno izme|u 650 i 700 vozila”, navela je ona. Ralevi} je, u izjavi za medije, kazala da materijalnu {tetu na vozilima trenutno nije mogu}e utvrditi. „Uvi|aj }e trajati nekoliko dana, a materijalna {teta bi}e utvr|ena naknadno”, rekla je portparol policije (Tanjug)

SOFIJA: Bugarska obalska stra`a izvukla je speksino} iz Crnog Mora ~etiri mawa broda i tako spre~ila tragediju, saop{teno je iz pomorske administracije Burgas. Nzgoda je izazvana tako {to su kapetani brodova uprkos upozorewu isplovili u region Sozopola. Zbog obilnih padavina i jakog vetra tri broda su potonula, a na palubi nekih od wih je bilo i dece. Prema re~ima zvani~nika brodolomnici su imali veliku

sre}u {to su svi izvu~eni i {to nije bilo povre|enih i utopqenih, jer je vetar duvao ja~inom do 18 metara u sekundi.

Gradona~elnik Sozopola je saop{tio da ima mnogo novope~enih „jahtmena” koji potcewuju more i vetar, {to je i izazvalo ove incidente.U Bugarskoj je u vi{e oblasti objavqeno upozorewe gra|anima da budu oprezni zbog lo{ih vremenskih prilika {irom zemqe.

(Tanjug)

Po`ar u industrijskoj ~etvrti Varne SOFIJA: U industrijskoj ~etvrti najve}eg bugarskog primorskog grada Varne izbio je po`ar u jednom stovari{tu zapaqivih matrajala ali sre}om nije ugrozio gra|ane i turiste.

Prilikom po`ara izgorelo je skladi{te u kome se nalazilo dosta zapaqivih materija, ukqu~uju}i gorivo i uqe.Tokom po`ara niko nije povre|en i nema opasnosti od {tetnih isparewa za stanovnike grada i turiste koji tamo letuju, zbog toga {to se industrijska zona nalazi na skoro 30 kilometara od centra grada, saop{teno je iz MUP-a.

(Tanjug)

BALKAN I KRIZA FINANSIJA I KREDITA

U Hrvatskoj imovina na dobo{ zbog {vajcarskog franka ZA GREB: U Hr vat skoj je u ovom trenutku blo ki rano zbog iz vr {nih postupaka 150.000 ra~una u bankama, a u narednih mesec dana na licitaciju }e oti}i 930 jedinica pokretne i nepokretne imovine, pokazuju podaci dr`avne fi nan sij ske agen ci je FINA. Zemqi{ta, ku}e, stanovi i automobili oti{li su „na dobo{„ jer su se vlasnici na{li u finansijskim problemima, pa je u samo {est meseci ove godine sprovedeno 2.400 izvr{nih postupaka nad nekretninama i pokretnom imovinom.

Broj takvih slu~ajeva raste, a prema procenama analiti~ara do kraja godine mogao bi da se duplirati. Lo{oj situaciji doprinosi i

Nezaposlenost u Gr~koj 16,6 odsto ATINA: Nezaposlenost u prezadu`enoj Gr~koj sko~ila je na 16,6 odsto u maju, zvani~no je ju~e saop{teno u Atini. U isto vreme pro{le godine, stopa nezaposlenosti bila je 12 proceneta a u aprilu 15,8 odsto, navodi gr~ka statisti~ka uprava.

Gr~ka je u maju imala 220.534 nezaposlenih vi{e nego u istom mesecu 2010. godine, {to je pove}awe od 36,6 odsto. Broj nezaposlenih dostigao je 822.719 u zemqi sa oko 11 miliona stanovnika.

Vo|i EU slo`ili su se pro{log meseca o drugom zajamu za spasavawe Gr~ke od 109 milijardi evra. U zamenu, vlada u Atini je obe}ala zavo|ewe strogih mera {tedwe, pove}awe poreza i smawewe plata u javnom sktoru i penzija.

(Tanjug)

„divqawe” {vajcarskog franka koji je dostigao vrednost od 7,16

kuna (0,96 evra) za franak, tako da mnogima vrednost kredita

koju jo{ treba da plate prelazi vrednost stana ili vozila, pa bi, kad bi ih i prodali, ostali u debelim dugovima. Trenutno je najvi{e izvr{nih postupaka nad imovinom u Zagrebu i u Istarskoj i Zagreba~koj `upaniji.

Tako }e se ovih dana na javnim licitacijama na}i porodi~ne ku}e, stanovi, zemqi{ta, automobili koji se naj~e{}e prodaju za samo jednu ili dve tre}ine stvarne tr`i{ne vrednosti.

Valutnu klauzulu u „{vajcarcima” u Hrvatskoj ima 42 odsto stambenih, a 47 odsto kredita za vozilo, a banke i vlada se jo{ nisu dogovorili o tome kako pomo}i korisnicima tih kredita, iako su obe strane dale svoje predloge.

(Tanjug)

Konvertibilna marka BiH odoleva krizi SARAJEVO: Guverner Centralne banke Bosne i Hercegovine Kemal Kozari} izjavio je da je kon ver ti bil na mar ka (KM) stabilna i da gra|ani „mogu biti mirni jer je pokri}e marke 100 odsto u ~vrstoj valuti”. On je za sarajevski “Dnevni avaz” rekao da oko 70 odsto gra|ana BiH ima kredite vezane uz evro, „valutu za koju su zemqe EU mnogo uradile na izgradwi i u~ini}e }e sve da je odr`e”.

Me|utim, prema wegovim re~ima, BiH danas „sama sebi odma`e” i gra|ane vi{e poga|a doma}a politi~ka i ekonomska kriza. „Morali bi da uradimo ono {to mo`emo u svojoj ku}i, a mo`emo napraviti Savet ministara BiH i pokrenuti projek-

Kemal Kozari}

te i reforme koje ~ekaju. Mo`emo dobiti status kandidata za ~lanstvo u Evropske uniji uz

minimalni dogovor, ali sve to ide te{ko. To je ono od ~ega bi svi gra|ani imali koristi”, rekao je Kozari}.

Upitan da li vlast mo`e pomo}i gra|anima koji se suo~avaju sa veli kim pro blemi ma zbog rasta {vajcarskog franka, Kozari} je kazao da su „klijenti morali biti upoznati s valutnim rizikom kada su im davani krediti, a to je bilo najvi{e od 2006. do 2008. godine, kada je odnos franka bio povoqniji”. „Banke su prebacile valutni rizik na klijente, a oni su bili u povoqnoj situaciji, jer su i kamate bile ni`e. Sada se to promenilo”, izjavio je Kozari} i izrazio nadu da „banke ne}e ponoviti gre{ku iz krize 2009. godine, nego da }e pomo}i klijentima”.

(Tanjug)

Posle Gr~ke pomo} potrebna i Kipru BRISEL: Evropska komisija je ju~e saop{tila da nije raspravqala o planu finansijske pomo}i Kipru, nakon {to je rejtin{ka agencija „Fi~” pre dva dana objavila sni`ewe kreditnog rejtinga te ~lanice Evropske unije (EU) i ocenila da joj je neophodna pomo} od partnera u evrozoni. „Situacija za nas nije promewena”, rekala je [antal Hjuz, predstavnica za odnose sa javno{}u evropskog komesara za ekonomska pitawa Olija Rena. „Nije bilo rasprave o planu pomo}i Kipru”, precizirala je ona. Agencija „Fi~” je snizila kreditni rejting Kipra za dva poena - na BBB, uz negativne izglede. Time je

[antal Hjuz

kreditni rejting te ostrvske zemqe, koja je pre sedam godina postala ~lanica EU, procewen samo dva poena iznad potpuno bezvrednog („xank”) statusa, prenela je agencija AP. Prethodno je u maju „Fi~” snizio za tri poena kreditni rejting Kipra, zbog izlo`enosti tamo{wih banaka gr~kom suverenom dugu. U „Fi~u” isti~u da je sni`ewe kiparskog rejtinga motivisano sada{wim i o~ekivanim fiskalnim problemima i predvi|awima da ova zemqa ne}e biti u stawu da na me|unarodnom du`ni~kom tr`i{tu obezbedi fondove za refinansirawe duga.

(Tanjug)

petak12 .avgust2011.

25

Ki{a i grad naneli {tete severnoj Gr~koj ATINA: Olujno nevreme i grad naneli su znatnu {tetu poqoprivrednim podru~jima u severnoj Gr~koj, a pogo|en je i Solun, prenose ju~e gr~ki mediji.

Najte`e su pogo|ene oblasti Imatija, Pierija i Kilkis, navodi gr~ka agencija ANA. Temperatura je pala sa 33 na 20 stepeni Celzijusa, a prema

saop{tewu vatrogasne slu`be u samom Solunu nije bilo ve}e materijalne {tete.

(Tanjug)

IZ SKUP[TINE CRNE GORE

Krivokapi} odbija razgovor o srpskom jeziku POD GO RI CA: Predsednik obzir i da su unapred osu|ene Skup{tine Crne Gore Ranko na propast”.

Krivokapi} izjavio je ju~e da „Skup{tina mora ispuniti u razgovorima o konsenzusu o obaveze na evropski na~in, a ne usvajawu izbornog zakona ne}e pomo}u ucena, ru{ewem Ustava biti pregovora o pitawu srp- i nezavisnosti Crne Gore”, reskog jezika. On je najavio pre- kao je on. Crnogorski premijer govore sa opozicijom o izbor- Igor Luk{i} najavio je pretnom zakonodavstvu, ali odba- hodno da }e inicirati razgovocio opozicioni zahtev da se re sa opozicijom u vezi usvajasrpski jezik vrati u obrazovni wa izbornog zakona, {to je jesistem Crne Gore, {to je wi- dan od kqu~nih uslova da Crna hov uslov da daGora dobije datum ju dvotre}insku pregovora o prive }i nu iz bor d r u ` i v a w u Uce ne ne do la ze nom zakonu.

Evropskoj uniji. u ob zir i una pred su Krivokapi} Za usvajawe izosu |e ne na pro past bornog zakona poje za na red nu (Ran ko Kri vo ka pi}) trebna je dvotresedmicu najavio Kolegijum pred}in ska ve}i na u sed ni ka Skup crnogorskom par{tine radi odre|ivawa sedni- lamentu. Opozicija je podr{ku ce parlamenta u vezi sa izbor- izbornom zakonu uslovila vranim zakonom. }awem srpskog jezika u obra„Osim izbornog zakonodav- zovni sistem Crne Gore i restva, na dnevnom redu sednice {avawem pi tawa dr `avqan mo `e bi ti do go vor o dr `a - stva. Rok za uskla|ivawe provqanstvu i ni{ta vi{e od to- du`avan je ~ak sedam puta. ga”, kazao je on Televiziji CrUsvajawe izbornog zakona je ne Gore. Komentari{u}i najave prvi uslov Brisela da Crna Goopozicije da }e inicirati ras- ra dobije datum pretpristuppravu o izmenama Zakonu o op- nih pregovora za prikqu~ewe {tem obrazovawu, Krivokapi} EU. je naveo da „ucene ne dolaze u (Tanjug)

Kosovo {ansa za Crnu Goru PODGORICA: Crnogorski proizvo|a~i hrane trebalo bi da iskoriste spor oko prometa robe izme|u Beograda i Pri{tine da pove}aju izvoz na kosovsko tr`i{te, izjavio je ju~e pomo}nik ministra ekonomije Goran [}epanovi}.

On je kazao da crnogorski proizvo|a~i ne mogu nadomesti ti iz voz ve }i ne srp skih proizvoda na Kosovo, ali mogu, ka ko je na veo, is ko ri sti ti {ansu da plasiraju vi{e suho-

mesnatih proizvoda i pi}a. Zabranom uvoza srpskih proizvoda na Kosovo i pove}ewem carinskih stopa na artikle iz Bosne i Hercegovine, otvara se prostor za crnogorske proizvode, ali pod uslovom da zadovoqe standarde koji va`e na Kosovu , rekao je [}epanovi}. Crna Gora jedino u trgovini sa Kosovom ostvaruje suficit, koji je u prvoj polovini ove godine iznosio oko sedam miliona evra.

(Tanjug)

MAKEDONIJA

Poskupelo gorivo za pet denara SKOPQE: Od ju~e u Makedoniji je goriva po drugi put u istoriji nezavisnosti dostigla najvi{u cenu. Regulatorna komisija koja odre|uje cenu goriva, saop{tila je da benzini poskupquju za 5 denara (oko 8 euro centi) dok dizel gorivo za 3 denara ili ne{to mawe od 5 euro cen ti po li tru. Ti me cena Eurosuper benzina 98 je 82 denara ili 1,31. evra, Eurosuper 95 - 80,5 denara ili 1,29 evra dok se dizel gorivo prodaje za

69,5 denara ili 1,11evra za litar.

No} pre poskupqewa se na bezninskim pumpama u Makedoniji, posebno u Skopqu ~ekalo za bezina i po sat vremena, kako bi se nato~ilo gorivo po staroj, ni`oj ceni. duga~ki redovi su vratili se}awa na 90te godine pro{log veka kada se satima u redovima ~ekalo za benzin zbog nesta{i}e, izazvane embargom Gr~ke prema Makedoniji.

(Ta njug)

Inflacija u julu 3,8 procenata SKOPQE : Inflacija u Makedoniji u julu ove godine iznosila je 3,8 odsto, pokazuju posledwi podaci makedonskog Dr`avnog zavoda za statistiku. U istom periodu tro{kovi `ivota, kao pokazateq stope inflacije, ni`i su u u julu za 0,8 odsto nego u junu.

prema saop{tewu makednonskog Zavoda za statistiku najve}i rast cena u julu zabele`en je u oblasti rekreacije i kulture 2,8 odsto, dok su ugostiteqske usluge skupqe za 0,5 odsto.Hrana i bezalkoholna pi}a jeftiniji su za 2,2 odsto a ode}a i obu}a za 0,1 odsto.

petak12.avgust2011.

@enska posla

c m y

26

dnevnik

Зашто је важан калцијум Од трудноће до остеопорозе

К

алцијум је најзаступљенији минерал у људском телу које га стално додаје и одстрањује из костију. Стручњаци препоручују да се калцијум уноси у организам из више извора. Дневна потреба за тим минералом зависи од животне доби. Креће се од 800 мг за децу, до 1200 мг за младе, те за труднице и дојиље. Труднице тих 1200 мг калцијума дневно могу узети и у млеку те млечним производима, обично се рачуна да шољица млека има око 300 мг калцијума. Код трудница је већа потреба за калцијумом, па је нужно повећати његов унос. У старијој животној доби, као и код остеопорозе препорука обухвата дневни унос од 1000 до 1500 мг калцијума на дан.

Не уносите ли довољно калцијума у трудноћи, из ваших ће се залиха, а то значи из зуба и костију, намирити потребе детета за тим важним минералом који је нужан за његов раст. Последице тога жене осете тек касније, посебно након менопаузе када многе захвати остеопороза, поремећај губитка коштане масе. Код те све раширеније болести смањује се густина костију услед чега оне постају порозне. Цео коштани састав тако постаје лако ломљив. Како би се то избегло, треба већ од најмлађе доби водити рачуна о начину исхране и правилном уносу калцијума. Такође се не сме занемарити витамин Д, који је потребан за правилну апсорпцију калцијума и уграђивање у кости.

Где га све има Калцијума има највише у сиру, млеку, јогурту, семенкама сусаму, тофуу, бадемима,

У тренду су дуге хаљине

семенкама лана, зеленом лиснатом поврћу (кељу, спанаћу, салати...). Има га много и у бразилским орашћићима, риби харинги, сарделама, парадајзу, броколију, сувим смоквама, лешницима, пасуљу... Како би се спречила остеопороза женама се саветује да једу храну богату управо калцијумом. Треба избегавати храну која омета апсорпцију калцијума у организму, те претеране количине кофеина и алкохола. Важан је и однос фосфора у намирницама, јер превелика количина фосфата смањује апсорпцију калцијума. Извори фосфора су млеко и млечни производи, месо, риба, изнутрице, сушено воће, махунарке, шпаргле.

Правилан унос Ако се континуирано уноси премало калцијума, ако је смањена или поремећена његова апсорпција у организму, те ако није оптималан унос витамина Д, без којег нема искоришћавања калцијума из хране, већи је ризик појаве остеопорозе код жена, посебно у старијој доби. Ако калцијум не уносимо довољно, он ће се ослобађати из костију, а то код деце и младих може довести до успореног раста. Кључан је

О

вог лета, ако желите да будете у тренду, набавите дугу хаљину, попут оних из филмова седмадесетих. Тренд макси хаљина покренуле су звезде међу којима су Рејчел Билсон и Парис Хилтон са својим хипи варијантама... Допуштене су све боје и узорци, а најпожељнији су цветни узорак и етномотиви. Можда вам се чини да дугуљаста, помало врећаста форма макси хаљине не стоји лепо, али такве хаљине заправо добро стоје

одговарајући унос калцијума и у старијој доби када се наша коштана маса смањује, а повећа ризик од остеопорозе. Ако нисте сигурни уносите ли довољно калцијума у својој исхрани, довољно ће бити обогатити јеловник сиром, јогуртом или кефиром. Пре спавања попијте шољицу млека, а за десерт себи приуштите орашасте плодове. Треба пазити на унос гвожђа и витамина А, који се не препоручује да се узима истовремено с калцијумом, али, немојте сами доносити одлуке када је реч о додацима исхрани, о узимању минерала и витамина саветујте се са лекаром.

већини жена. Трик је у томе да се одлучите за јаке вертикалне узорке који ће издужити фигуру, али припазите да изаберете праву величину, односно дужину. У горњем делу, хаљина би требало да буде уско кројена тако да нагласи груди и да лепо пада преко струка и бокова како се форма тела не би изгубила у количини материјала. Високе девојке могу себи да дозволе више материјала, док су за ниже бољи избор нешто уже хаљине које више наглашава-

ју линију тела како их хаљина не би прогутала. Хаљина би требало да досеже скоро до пода, тако да се стопала готово и не виде. Најбоље ће пристајати уз јапанке или сандале равних потпетица. Зависно од доба дана и прилике, можете их допунити накитом, кончаним џемпером или џинсом. Занимљиве ретро макси хаљине лако ћете пронаћи, још лакше сашити или завирите у орман у потрази за оним што је носила ваша мама.

Дечко дана

Арон О Конел

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak12.avgust2011.

27

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta se ka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521-546, 021/6212780.

32372 SAMO ZA PENZIONERE i prosvetare relativno povoqno molersko - farbarski radovi. Telefon 6435-231, 6430-549, 064/230-68-98.

34575 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34727

POTREBNE devojke za rad na {alteru. Telefon 063/1150120.

34694

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

34267

Posledwi pozdrav

Miwi

od porodice Grahovac.

IZDAJEM dvosoban, kompletno name{ten stan na Detelinari, Ulica Starine Novaka, odmah useqiv.

Telefon 064/1481334.

34827

35002

Posledwi pozdrav na{em kumu, na{em dragom

FRU[KA GORA Sremska Kamenica placevi 5h1.700m2, 7km od Novog Sada. Put, struja, lep pogled, cena 1m2 - 6evra.

Telefon 069/18-26-726.

34574

IZDAJEM lokal 37m2, u Temerinskoj, 67, Novi Sad, sa obezbe|enim parkingom. Telefon 422 - 409.

34962

Miodragu - Miwi Mari}u Ostaje{ ve~no u na{im srcima.

Tvoji kumovi: Todor, Ti}a i Gaga.

35003

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Miodragu Mari}u U te{kom bolu rastajemo se od tebe... Ve~no }emo te se se}ati...

Du{ka, Bal{a i Nadica.

35010

28

^iTUQe l POMeni

petak12.avgust2011.

Posledwi pozdrav bratu na{eg zeta

Miodrag Mari} Posledwi pozdrav dragom Miwi od Jove i Stoje.

Miwi Mari}u

Miodragu - Miwi Mari}u

Uspomenu na wega ~uva}emo u na{im srcima.

Porodica O`egovi}.

Tvoji: Sale, Jasna, Mima, Maja i Mihajlo.

34987

34988

Posledwi pozdrav dragom zetu

Robertu Ha{ovi}u

Miwi

35004

34984

Miodrag Mari}

34969

34963

34897

Nema dana, a da nisi sa nama, nisi sama, uvek si nam u mislima, re~ima, suzama.

Se}awe na tebe nikad ne}e da izbledi jer ve~no `ivi{ u na{im srcima.

34983

34909

Mesaro{ Ferenc Sahrana na{eg voqenog je danas, 12. 8. 2011. godine, na Katoli~kom grobqu, u 15 ~asova.

Posledwi pozdrav ocu, dedi i pradedi

voqenom

Mesaro{ Ferencu O`alo{}eni: sin Frawa i }erka Katalin sa porodicama.

O`alo{}ena supruga Ilona sa decom.

34979

34957

34939

34940

Posledwi pozdrav dragom kumu i prijatequ

Pro{la je godina od kada nije sa nama na{ dragi otac, svekar i deda

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

Posledwi pozdrav dragom, zauvek voqenom kumu

Vladi Vujasinu

Vladi

Jovan Petrov Bra{a

od: kumova Braneta, Goge i Tijane sa porodicama Qubas i Teodorovi}.

U subotu, 13. 8. 2011. godine, u 11 sati dava}emo pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica Petrov.

34993

34972

od: ujaka Vlade i porodica Jakovqevi}, Geli} i Stani}.

od: Milana i Miqe Vrawe{ sa porodicom.

34937

34938

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 45. godini tragi~no preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni sin, suprug i otac

Miodrag - Miwa Mari}

Vlada Vujasin

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 12. 8. 2011. godine, u 13.30 ~asova.

1960 - 2011.

Na{a srca osta}e `eqna tvoje dobrote i qubavi. od wenih kolega i koleginica iz [trand-a.

Otilija i Irena sa porodicama.

O`alo{}eni: svekar Milenko i svekrva Rosa.

Miwi

Miwi Mari}u

Stric Lajo{, tetke Ilona, Gizela i Margita sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88. godini preminuo

Tvoj sin Milan.

Posledwi pozdrav Smiqkinom suprugu

Dragi na{ brate

tu`nog srca se opra{tamo od tebe.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

34985

Brat Milorad, snaja Nada i sestre Zorka i Radojka.

Roberte

34908

od: Da~e, Tawe i Elene.

34999

na{em

34956

Tvoja svastika Daniela, Alek, Tea i Uro{.

Posledwi pozdrav dragom Miwi: od Branimira, Brigite, Vawe i Sergeja.

pozdrav

ro|. 1945. godine

Robertu

Milica Rakita

Miodrag Mari}

Posledwi dragom

34989

Puno }e{ nam nedostajati.

34986

Pet godina smo bez na{e drage sestre i zaove. Sa tugom }emo ~uvati uspomenu na wenu pa`wu i bezgrani~nu qubav.

O`alo{}eni: suprug Goran, k}erka Tamara i sin Du{an.

Miwi

Mileva Babi}

Draga majko, te{ko je `iveti rawene du{e, videti te svuda, a nigde te ne na}i.

Ostavila si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti i qubav koju smrt ne prekida. ]erka Qepa Repi} sa porodicom.

Sale.

Miwi

TATA,

SE]AWE

12. 8. 2006 - 12. 8. 2011.

Soka Babi}

obele`i}emo u subotu, 13. 8. 2011. godine, u 11.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

Jedinom zetu

JEDNOGODI[WI POMEN

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da u subotu, 13. 8. 2011. godine dajemo pomen mojoj majci.

Tog dana u 10 sati, u Velikim Radincima poseti}emo wenu ve~nu ku}u, polo`iti cve}e i zaliti suzama.

Nikad je ne}e zaboraviti wen sin Vujo Babi} sa porodicom.

Milici Rakita

Ja }u da }utim! od Milana i Cice.

Nikada ne}e{ biti zaboravqen i osta}e{ zauvek u mom srcu.

JEDNOGODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

Brate moj ...

Miwa

od drugara iz odeqewa i razredne Elene Verzoti - Juri{i}.

Hvala ti {to si od mene napravio ~oveka i izveo me na pravi put.

bratu,

Soka Babi} (Bosan~i})

34997

Posledwi pozdrav Banetovom tati

Posledwi pozdrav deveru i stricu

dnevnik

Sahrana je danas, 12. 8. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu, u Rumenki.

Zauvek tuguju za tobom, tvoji: Smiqka, Milan i Olivera.

O`alo{}eni: otac Quban, supruga Vesna, }erka Sla|ana i sin @eqko.

34975

34936

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 13. 8. 2011. godine, u 10 sati, na Veterni~kom grobqu obele`iti godi{wi pomen na{em dragom

TU@NO SE]AWE

petak12.avgust2011.

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je posle te{ke i duge bolesti, sa kojom je hrabro `iveo, u 64. godini preminuo na{ dragi i voqeni

GODI[WI POMEN na{oj dragoj pokojnici

29

Posledwi pozdrav dragom

Ivanka Milankov

Mirku [e{umu Wegovi najmiliji.

Na{a mama je oti{la zauvek pre godinu dana. Bila nam je oslonac, pomo} i podr{ka.

Radovala se i tugovala sa nama.

Nedostaje nam. Ponosni smo {to smo imali takvu majku.

34844

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Robiki

Vreme prolazi, a tuga i bol za tobom ne prestaje. Okupi}emo se 13. 8. u 11 sati, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Miodrag Todorovi} Mile

Sin Miroslav i k}i Mirjana sa decom.

34927

Posledwi kom{iji

Bo`ici Heri}

od porodice @igrai.

Weni najmiliji.

Sahrana je danas, 12. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Bukovcu.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Vida, sin Dragan, snaja Marija, unuke Andrea i Ivona, prijateq Steva i prija Stevanka.

34898

34887

[ESTOMESE^NI POMEN Dana 12. 8. 2011. poseti}emo grob na{e drage Milice i zaliti ga suzama.

J E D ANAE S TOG OD I[WI POM E N

34910

Miodragu Todorovi}u Miletu

Miodragu Todorovi}u od porodica: Miti} i Milovanovi}.

od kumova: Aleksandra, Dragane, Mire i Milana Kumovi}a iz Sremskih Karlovaca.

34925

34924

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj supruzi, majci i baki

Milica Mikovi} Ovi dani bez tebe su jako te{ki i ubita~ni.

Suprug Slavko.

Vreme prolazi, bol i tuga ostaje.

Pomen }e se odr`ati 14. 8. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

34453

34641

1938 - 2011.

POMEN

Slobodanki Sari}

POMEN

Sini{a Rexepov Ki}a

POMEN

12. 8. 1981 - 12. 8. 2011.

ro|. Lon~ar obele`i}emo u subotu, 13. avgusta 2011. godine, u 10.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Rado{, sin Du{an, }erka Vesna, unuka Olivera i zet Ilija.

34901

Marko Sa{a Subotin

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da }emo u subotu, 13. 8. 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu dati ~etrdesetodnevni pomen

Pro{lo je 4 godine tuge i bola za Markom, a tebi sine, sre}an 35. ro|endan.

Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na vas.

Va{i najmiliji.

Borislavka Mihi} ro|. Sikimi}

Te{ki dani prolaze, prolazi i tre}a godina od najtu`nijeg jutra kada je oti{ao u ve~nost na{ sin

1950 - 2011.

Danas, 12. 8. 2011. godine navr{ava se trideset godina od smrti na{e drage Borislavke.

S tugom i qubavqu, porodica Mihi}.

34934

Biqana Plemi} Beba Sve mi vi{e nedostaje{, vreme ne mo`e da umawi tugu i bol.

Uvek }e{ `iveti u mom se}awu i srcu. ]erka sa porodicom.

34735

34843

JEDNOGODI[WI POMEN

Nadi Gajevi} Vreme ne le~i bol i tugu i ne bri{e se}awe na tvoju te{ku bolest. Ne postoje re~i koje bi opisale prazninu koja ostaje posle tebe.

Tvoja majka Rosa, suprug Ivo, sin Slobodan i k}erka Sowa.

mom suprugu

34900

Posledwi pozdrav dragoj snaji, jetrvi i strini

Vladimir Vujin 13. 3. 1985 - 13. 8. 2008.

2 Danas se navr{avaju ~etiri godine od kako nije sa nama na{ voqeni

Nemo}ni da vratimo vreme kada smo bili zajedno, `ivimo za dan kada }emo ponovo biti zajedno na nekom drugom svetu.

Tu`ni roditeqi Slavica i Radovan.

Pomen }e se odr`ati u Aradcu, 13. avgusta, u 11 sati.

Jovanu Petrova~kom obele`i}emo u subotu, 13. 8. 2011. godine, u 9.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegova supruga Qubica.

34806

34852

POMEN [est godina je pro{lo ali drage uspomene i qubav prema tebi ostaju ve~no.

POMEN

Vidosavi

Dragoqub Josimovi} 12. 8. 2007 - 12. 8. 2011.

od porodice ^uri}: Tomislava, Julke i Maje.

Dragan \uri}

Tuga nije ni u suzama, ni u re~ima, ve~na tuga je u na{im srcima.

prof. Zlatko Du{ek 2010 - 2011.

2005 - 2011.

Tvoji najmiliji.

Porodice: \uri}, Gruji} i Toplak.

34818

34903

34823

U srcu te nose s qubavqu, tvoji: Seka, Maja, Sini{a, Sr|an i Sa{a.

34798

tv program

petak29.jul2011.

Звонко Богдан

Концерт Звонка Богдана, пренос из Суботице

06.00 07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.20 00.00

Музичко свитање Глас Америке Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Вреле гуме Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филм: Хартови са Запада Концерт „Парног ваљка” Глас Америке

10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 22.00 22.30 23.40 02.05

Јутарњи програм Алтајски призори Бајко квиз Вести Стање на путевима Избрисано сећање Моја прича - Крунослав Симић Гимназијалци Кухињица Десило се Вести Ноћна смена Класик рок Грување Вести Кад зазвони Алтајски призори Вести Из нашег сокака Најлепше бајке Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Карфиол Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Концерт Звонка Богдана, пренос из Суботице Војвођански дневник Петказање Циклус Клода Лелуша: Цео један живот, филм Концерт Терезе Кесовије

18.42

Блесак

Даниел Леи је владин агент који после несреће добије способност невероватне брзине. Са својим новим моћима креће у потрагу за старим непријатељем, мутираним терористом који је полу човек-полу змија, по имену Питон. Улоге: Џеј сон Ко не ри, Ни кол Егерт, Ка ри Хо кер, Да ни јел Го дард Режија: Дон И. Фон тле рој (РТС 1, 01.05) 11.00 11.05 11.35 11.45 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00

Вести Храна и вино Агро дан Неон сити Вести Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Вести

Агро дан (Но во сад ска ТВ, 18.45)

06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.25 Фортепиано 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Музички програм 12.15 Музички интермецо – мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 У част јелима прошлих времена, емисија (рум) са титл.на српском 13.10 ТВ Баштина 14.00 Десило се 14.15 Фолдер култура 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.45 Цртани на словачком 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.10 Прстење за даму, филм (слов) 22.30 Тајна успеха, филм 00.00 ТВ Продаја

15.35 16.25 16.54

Слагалица Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Школски програм Енциклопедија Дан науке Метрополис Место за нас Странац у Београду Гитар арт фестивал Либела Трезор Школски програм Београд у музичким збивањима 20. века ТВ лица Еколошка будућност Кошарка: СПОР ТОТО СВЕТСКИ КУП 10: Србија - Украјина, пренос Концерт Бобе Стефановић

Никол Егерт

(РТВ 1, 20.05) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.21

06.54 07.32 07.38 07.43 07.56 08.20 08.30 09.53 10.00 10.30 10.58 11.27 11.55 12.32 13.00 14.00 14.37

14.05 14.35 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Док. програм Витраж Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Азбука родитељства Славни парови Одељење за убиства Објектив Филм: Пијани анђео

07.00 07.30 09.30 10.00 10.30

Атлетика - магазин Премијер лига, магазин Фул Тилт покер Тенис Мастерс, студио АТП Мастерс Монтреал 1/8 Финала Вести Тенис Мастерс, студио АТП Мастерс Монтреал ¼ Финале Премијер лига - Магазин Премијер лига - Преглед АТП Мастерс Монтреал ¼ Финале

16.45 17.15 18.00 22.30 23.00 23.30

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.37 13.26 15.00 15.52 16.38 17.25 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.55 23.25 00.35 00.44 01.05 02.33 03.17 03.45 04.18 04.48

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 16.50 17.00 18.15 18.30 19.00 19.20 20.05 20.15 21.30 23.45 00.15 00.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Разгледница На скривено те водим место Дизни на РТС Дневник Спорт плус Злочиначки умови Летњи биоскоп- Нимино острво, филм Ово је Србија Повратак отписаних Гастрономад Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Повратак отписаних Роки 5, филм Око Злочиначки умови Дневник Распуштени Гари Ноћни биоскоп: Блесак, филм Оно као љубав На скривено те водим место Око Разгледница Повратак отписаних

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Бандини Забрањено воће Неко те посматра Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм: Кућа од стакла Срећне вести 1001 ноћ Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Када лишће пада Филм: Тесна кожа 2 Експлозив Ексклузив Трачара

05.58 09.00 09.35 10.00

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Док. серија: Све о животињама 10.25 Топшоп 10.35 Сунђер Боб Коцкалоне 11.00 Пингвини с Мадагаскара 11.25 Трнавчевићи у дивљини 11.55 Топ шоп 12.20 Најбоље године 13.05 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 13.55 Филм: Уговор 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Монтреал, од 19.05-02.00) 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Мерлин 2. део 23.00 Вести Б92 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 23.55 Филм: Ајова 01.40 Ноћни филмски програм Филм: Кажи зашто ме остави Филм: Зимске невоље Филм: Дечији свет Филм: Ајова

Ајова 51. Сабор трубача у Гучи У оквиру овогодишњег Сабора трубача у Гучи, РТС ће имати директне преносе најзначајнијих догађања овог Сабора. Другог такмичарског дана преносићемо концерт 18 најбољих дувачких оркестара из Србије. Уредници: Све тла на Аза њац и Ду шан Шу кле то вић (РТС 2, 23.00) 20.00 20.34 21.05 22.01 23.00 02.32 03.29 03.36 04.02 04.31 05.00 05.30

06.00 06.30 07.00 08.00 08.30 08.45 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Странац у Београду Лов и риболов Капри Приватан живот енглеских краљева и краљица 51. Сабор трубача у Гучи: Поноћни трубачки концерт, пренос Трезор Енциклопедија Век српског филма Еколошка будућност Странац у Београду Лов и риболов Разгледница

ВОА Друга страна Србије Маратон Милица² Фуснота Мајсторски Отворени студио Завршница Топ шоп Филм: 28 данас касније Вести Милица² Инфо Здравље и Ви Топ шоп Вести Горштак Инфо Завршница Вести Чак Милица² Без трага Филм: Голи пиштољ 2 1/2 НЦИС Вести Милица² Филм: Отац, син и љубавница Шарено

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Након смрти свог оца, Еспер и његова љубавница Дона стичу право на велику суму новца. Надајући се да ће побећи од живота у свом малом граду, они се окрећу свету метиламфетамина и ускоро постају зависници. Улоге: Мет Фарн сворт, Да јан Фо стер, Ми ки Џонс, Ро са на Ар кет Режија: Мет Фарн сворт (Б92, 23.55)

Мегаминималс Мегаминималс је свет у вртићу за веома мале животиње. Ми их гледамо како уче и играју се заједно, несебично делећи своја пријатељства и забаву на свом путу одрастања. Свака епизода је пуна узбудљивих ситуација и карактера са којима се деца предшколског узраста лако идентификују. (Хе пи, 08.55) 05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25

Розана Аркет

06.00 07.00 09.45 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30

Поље лала Добро јутро У сосу Филм: Пут око света Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Петком у два Тренутак истине Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Курсаџије Гранд шоу Кеш на ноге Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм: Резервне убице

18.50 19.55 20.00 21.00 21.30 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво, Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво, Кити Сабрина Мали играч Го Бакуган Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин Је л истина Пут ка ватреном рингу Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре Луде године

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak12.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

29

31

УМЕТ НИЧ КО БЛА ГО ЕВРО ПЕ У РА ЉА МА ХИ ТЛЕ РА

Пи ше: Лин Х. Ни ко лас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Л.А. Инк Мајами инк Посластичарски ас Стручњак за торте Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Шта не треба обући Удварање у мраку Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Удварање у мраку Шта не треба обући

07.00 09.08 10.10 11.00 11.10 12.00 12.29 13.14 14.24 15.00 15.30 16.04 17.00 17.56 18.41 19.30 20.10 21.08 23.15 23.59 01.31

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 1929. Велика криза 12.00 Нефертити и изгубљена династија 13.00 Пали асови Првог светског рата 14.00 Деца мумије 15.00 Азијске монархије 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Прича о пољопривреди. Блато, зној и трактори 18.00 Вајат Ерп 19.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 20.00 Јелена Тројанска 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Кутије Стенлија Кјубрика 23.00 Азијске монархије 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Прича о пољопривреди. Блато, зној и трактори

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Снежана и седам патуљака 1. Старла и јахачи драгуља 3. Ози Бу – сезона 1 Снежана и седам патуљака Старла и јахачи драгуља Торањ смрти Звезда водиља Како убити комшијског пса Шанса за љубав Дављење Груџ Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Шан са за љу бав Чејс жи ви у ма лом гра ди ћу са жи во пи сном исто ри јом. Ка да са зна да ло кал ни ин ди јан ци пла ни ра ју из град њу ка си на на ме сту где се од и гра ла слав на бит ка, он удру жу је сна ге са ло кал ном ми ље ни цом а ка сни је и це лом град ском за јед ни цом ка ко би се исто ри ја са чу ва ла... Уло ге : Џа стин Лонг, Ема ну ел Чри ки Ре жи ја : Тал маж Ку ли (Си не ма ни ја, 18.00)

Ема ну ел Чри ки

06.00 07.50 09.30 11.20 12.55 14.30 16.00 17.55 18.25 20.05 20.35 21.10 22.00 23.20 00.45 02.25

У ваздуху Наше породично венчање Карлитос и животна шанса Додела награда Европске академије за филм 2010 Вредности породице Адамс Свадбена торта Џоова палата Филмови и звезде III Све о Стиву Сједињене Тарине Државе III Епизоде, еп. 1 Борџије, еп. 9 Бруно Авионска пошта Стилето Изгубљени дечаци. Жеђ

03.50 04.31

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Природни свет, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Капри Вела Госпе на Салима Документарна серија Културна баштина Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Летња слагалица Дневник Капри Месец научне фантастике: Досије Икс, филм Дневник 3 Филмски маратон - циклус Клинта Иствуда: Истеривач правде, филм Филмски маратон: Дивља хорда , филм Бостонско право Скица за портрет

Џи ли јан Ан дер сон

До си је икс На ме сту где се пе ћин ски чо век 35.000 го ди на пре Хри ста срео с чу до ви штем ван зе маљ ског по ре кла да нас се игра ју де ча ци. По што што је дан од њих про пад не у дав но за бо ра вље ну пе ћи ну, зло је осло бо ђе но... Уло ге: Деј вид Ду хов ни, Џи ли јан Ан дер сон, Мар тин Лан дау, Блyт Да нер, Ар мин Му е лер-Стал Ре жи ја: Роб Бов ман (ХТВ1, 21.05)

08.16 08.43 09.06 09.19 09.34 09.59 10.41 11.26 12.31 12.56 12.35 13.03 13.28 15.19 16.00 16.27 17.08 17.51 18.42 19.15 19.28 20.01 20.45 21.15 21.56 00.10 00.52 01.13 01.52 02.16 02.41 03.21

Жутокљунац Конор на тајном задатку Љубитељи дечјег света Боли глава Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Три Хил Жутокљунац Цртана серија Жутокљунац Лагодни живот Зека и Кодија Филмови Бада Спенсера: Пиедоне а Хонг Конт, филм Ружна Бети Дени на мору , док. серија Бриљантин Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Код куће је најлепше Гаража Браћа и сестре Путујмо повољно, док. серија Битанге и принцезе Дијаманти Лажи ми Зовем се Ерл Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Трачара Ноћни музички програм

06.00 08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.10 02.00

Последња шанса Фаџ Интермецо 1 Корак даље Аутостопер Интермецо 2 Невероватне приче Плавобради Фаџ Корак даље Трава Невероватне приче Интермецо 3 Афера у Кејптауну Трава Мачак са девет репова Шума Огуљена кожа

08.00 Бели песак 10.00 Останите с нама 12.00 Мркли мрак 14.00 То је мој живот 16.00 Инкогнито 18.00 Откачени професор II. Клампови 20.00 Милерово раскршће 22.00 Освета из мртвих 00.00 Ладиес Нигхт

00.40 01.40 03.30 06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Закон и ред Филм: У ишчекивању чуда Убиства у Мидсамеру Дијагноза Судија Ејми Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Филм: Скривени злочини Убиства у Мидсамеру Дијагноза Неш бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Све по закону Да ли знате ко сте?

07.00 Драгон Балл 07.50 Стаклен дом 08.40 Кобра 11.20 Наследници 12.10 Врата раја 11.05 Стаклен дом 13.05 1001 ноћ 14.35 Кобра 11 17.10 Не дај се, Нина!

17.10 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Стаклен дом 20.00 Закон и ред 21.00 ЦСИ Њујорк 22.35 Покретна мета, филм 00.10 Операција Шакал, филм 02.35 Астро шоу 03.35 Заборављени случај

Оперaција „Ша кал” По чет ком 60-тих, због по ли тич ких не сла га ња ве за них за Ал жир ски рат, фран цу ска па ра ми ли тар на ор га ни за ци ја пла ни ра атен тат на фран цу ског пред сед ни ка Шар ла де Го ла. Ка да др жав не слу жбе са зна ју да је жи вот пред сед ни ка у опа сно сти, по кре ну те су ван ред не ме ре опре за ка ко би се спре чио би ло ка кав по ку шај... Уло ге: Едри јен Сај ла - Ле гранд, Мајкл Лонд сдејл, Едвард Фокс, Ми шел Оклер, Мо рис Ден хам, Де нис Ка реј Ре жи ја: Фред Зи мер ман (РТЛ, 00.10)

Едвард Фокс

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Смртоносна зона Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Звездане стазе науке Разоткривање митова Врхунско градитељство Успорен снимак Амерички чопери Генералка

08.30 09.25 09.30 12.15 12.45 13.30 14.00 15.00 16.30 18.00 19.45 22.45 23.45 00.15

Бициклизам 26. Универзијада, Кина Фудбал Тенис Фудбал Атлетика Фудбал на плажи Бициклизам Атлетика Скијашки скокови Тенис Најјачи човек Трке коња Скијашки скокови

О

Ари јев ци ове ре ни пе ча том

пе ра ци ја „На ме штај“ је у исто ри ји је дин - глед ни је по ли ти ча ре и ге не ра ле, Вол тер и чак и Ла ствен при мер ко ли ко ни ско осва јач мо же па - Фон тен од ву че ни су за јед но с кро ко ди ли ма, кен та у сти. Ти мо ви ЕРР-а кре ну ли су у по тра гу чак ри ма, три то ни ма и Вик то ром Иго ом, за чи је је пра зне и за др жа чи ма за са пун. У тај ним на ред ба ма сто ји да пи је де ста ле је дан до ви тљи вац ре као да из гле да ју бо „умет нич ке дра го це но сти, ску по це ни те пи си и слич - ље од скулп ту ра. Би ло је по ште ђе но са мо не ко ли ко, ни пред ме ти ни су при клад ни за упо тре бу на ис то ку ме ђу њи ма Јо ван ка Ор ле ан ка и Луј XIV. због усло ва ко ји та мо вла да ју“. По че ла је про ве ра чи Над ле жни из фран цу ских му зе ја има ли су илу зи ју та вог Па ри за, ишло се од вра та до вра та 38.000 за пе - да ће се њи хо ви оку па то ри огра ни чи ти на је вреј ске ча ће них ку ћа Је вре ја. Про на ђе на хра на сла та је у Вер махт. Уни ја па ри ских фир ми за се лид бу мо ра ла да по зај ми 150 ка ми о на и 1.200 рад ни ка днев но. Нем ци су би ли за ду же ни да од лу че о то ме шта се не ће узи ма ти, по пут „умет нич ких пред ме та, књи га, це па ни ца, угља, ви на и ал ко хо ла, пра зних фла ша...“, али и над гле да ње фран цу ских же ле зни ца да про цес не би оме та ли „ле њост и без вољ ност“. Због све че шћих ак ци ја са бо ти ра ња фран цу ских рад ни ка, ло го ри су огра ђе ни и у њих је за тво ре но 700 Је вре ја по де ље них у гру пе сто ла ра, кр зна ра, елек - Је вре ји ма из ку ћа од у зи ма ни и др жа чи за са пун три ча ра... ра ди по прав ке пред ме та ко ји су по ред њих про ла зи ли на по крет ној збир ке. Њи хов пр ви по рив био је да што ви ше мо гу тра ци. оси гу ра ју под кри лом На ци о на лог му зе ја. Сто га, Ка сни је, све ком па ни је за скла ди ште ње и се лид бе, про вин циј ски му зе ји су под ње го ву ад ми ни стра ци ју па и „Аме ри кен екс прес„, би ле су оба ве зне да по ша - под ве де ни у апри лу 1941. Ин фор ма ци је о тач ним ло љу ли сте му ште ри ја. Жр тве ко је су про те сто ва ле мо - ка ци ја ма по је ди них умет нич ких де ла др жа не су у гле су до би ти сво ју имо ви ну на траг ако до ка жу да су тај но сти. Но, мно го то га је го во ри ло да ће Нем ци по ари јев ске ра се и до би ју сер ти фи кат о не при па да њу че ти да ра де што год же ле. Пр во је оти шло не ких је вреј ској ра си. Из ве сна го спо ђа Зе лиг ман, ари јев ска 2.000 пред ме та из Му зе ја вој них ин ва ли да, ме ђу њи удо ви ца јед ног Је вре ји на, би ла је по ште ђе на, али тек ма 150 ве ли ких то по ва, ко ји ма је до де ље но „не мач по што је до ка за ла да је ње ног му жа Ге ста по узео као ко“ по ре кло и сте кли су на зив рат ни плен. Још ви ше та о ца и стре љао. Не ки дру ги чо је оти шло у Луфт ва фе из Ва зду век мо рао је да при ло жи по дат ке хо плов ног му зе ја. Са мо ви тра о ро ђе њу сво јих пра ба бе и пра жи и дра го це но сти Стра збур Не у по ре ди во дир љи ви ји де де. Не у по ре ди во дир љи ви ји шке ка те дра ле оста ли су у Дор од спи с ко в а Рем б ран т о в их од спи ско ва оте тих Рем бран то до њи, али су и они 1944. на си де ла оте тих па ри ским вих де ла су они с „пет дам ских лу од у зе ти из гна ном би ску пу. спа ва ћи ца, два деч ја ка пу та, два Фран цу зи су стра хо ва ли да Је вре ји ма су они с „пет по слу жав ни ка, две ча ше за ли би и Ита ли ја ни мо гли тра жи ти дам ских спа ва ћи ца, два кер, јед ним му шким ка пу том…“ умет нич ка де ла оте та у на по ле деч ја и јед ним му шким До 8. ав гу ста 1944, кад су са он ским ра то ви ма, на при мер Ве ве зни ци би ли тик ис пред Ле ка пу том, два по слу жав ни ка, ро не зе о ву „Свад бу у Ка ни„. Ар две ча ше за ли кер…“ Ма на, ЕРР је опљач као 71.619 хи вар ка Лу вра Лу си Ма зу рик је до мо ва и по слао го то во 1,8 ми по сла та у Шам бор са мо не ко ли ли он куб них ме та ра ро бе у ко да на по сле па да Фран цу ске 29.436 мо тор них во зи ла. До тад је жр тва ма бом бар - да узе ме до ку мен та ко ја до ка зу ју фран цу ско пра во на до ва ња на те ри то ри ји Не мач ке – од ко јих је сум њи во по се до ва ње, до би је но спо ра зу ми ма то ком ре во лу ци ви сок про це нат за ве ден као „по ли ци ја, ди ви зи ја СС- је и цар ства и раз ме ном умет нич ких де ла с Ита ли јом а и при ват ни ре до ви“ – одо бре но да узму део ових и Аустри јом 1815. до ба ра. Не ке од иде ја за упо тре бу за пле ње них пред По сле па да Фран цу ске, Жо жар је убе дио са о се ћај ме та би ле су вр ло ма што ви те: са ста вља ни су по себ - ног Ме тер ни ха да до пу сти да се ра до ви ева ку и са ни у ни сан ду ци у ко ји ма је би ло све нео п ход но за „ку хи - Лок Дје раз ме сте у од го ва ра ју ћа скло ни шта. По врх њу за че ти ри жр тве бом бар до ва ња“, за јед но са су до - све га, тре ба ли су про стор. У жур би је до не то то ли ко пе ром. Ма да су, упр кос нај стро жој кон тро ли, фран - сан ду ка да ни су мо гли ни да их отво ре. По што је би цу ски, бел гиј ски и хо ланд ски пру жни рад ни ци са бо - ло ле по вре ме, чу ва ри су сли ке из не ли на трав њак ти ра ли пре дан рад на ци ста, овај про је кат је за њих ма на сти ра, по ну див ши до тад не ви ђе ну из ло жбу Ло био огро ман успех. ре на и Пу се на. Од лу че но је да се 3.000 сли ка пре ме Упо ре до с овим сит ним пљач ка ма, од ви јао се на пад сти у Ен гров му зеј у Мон то ба ну, ко ји је био сув, про та ко ре ћи ин ду стриј ске при ро де, на скулп ту ре и цр - стран и на до број ло ка ци ји. Али др жа ње то ли ких ре кве на зво на Фран цу ске, Хо лан ди је и Бел ги је, ко ји су мек-де ла на јед ном ме сту, где би ва тра мо гла све за на ме ње ни за то пље ње у фа бри ка ма Рај ха. У Фран цу - јед но да их уни шти, био је огро ман пси хич ки на пор ској је на ре ђе ње за укла ња ње из дао Пе тен. Овај про - за све. По вре ме не не при јат не епи зо де, по пут цу ре ња цес је дан ча со пис оце нио је као до бро ре ше ње за во де из це ви, или кро ва ко ји пре ти да се об ру ши, др „кон стант ни про блем скулп ту ро ма ни је, од нај ру жни - жа ле су све у ста њу при прав но сти, ко је је вла да ло и јих и нај ко мич ни јих иза бра не су и скло ње не 92 скулп - при Пе те но вој по се ти. Упи сао се у му зе ал ску исто ту ре“. Пи сац је пред ло жио да бу ду за ме ње не они ма из ри ју кад му је по ка за но Му ри љо во „Ус пе ње Бо го ро Лу вра, ко је су „пра вље не да сто је на отво ре ном“. Из - ди це„, окру же на мно штвом ма лих ан ђе ла, а он из ја бор је ис пр ва оста вљен Фран цу зи ма. На кра ју, уз очи - вио: „Ко ли ко де це за јед ну де ви цу!“ Књигу Лин Х. Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ” (издавач: „Геопоетика”, Доситејева 13, Београд) читаоци „Дневника”, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст од 20 одсто путем телефона: 011/ 263–3790 и 328–2436 или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak12.avgust2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

12. avgust 2011.

Петак је веома динамичан дан, за многе, па и за вас. Будите спремни за изненађења свих врста, на која нећете моћи да утичете. Петак је и дан за провод па се оријентишите у том правцу. У каријери је ситуација неизвесна, тако да ћете раније прекинути посао, уколико уопште радите. Путовање ће протећи занимљивије и брже но што сте очекивали. Много узбуђења и на љубавном плану.

BLIZANCI Неопредељени сте у сваком по21.5- 21.6. гледу. Старо правило је да када не знате шта да радите, ниста ни не чините. За све постоји право време, које треба дочекати. Путујте, забављајте се, снимајте и фотографишите.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Месец је данас у ваздушном знаку Водолије па ће вас неко пријатно изненадити и усковитлати. Немирни сте и склони узбуђењима, дружељубиви и напети. Све је то ОК, само по себи. Слобода душе. Лепо се проводите у друштву вољене особе, и то је то. Ништа томе не треба ни додати ни одузети. Имате око себе све што вам је потребно. Угађате себи, а и други су расположени да вам испуњавају жеље. Нисте начисто с тим шта вам је чинити на личном плану. Проблеми и околности које вам се сервирају нису сасвим јасни и дефинисани. Право је време за одмор, пливање, филмове, музику. Много планова.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Обратите пажњу на то шта се с ким договарате јер није извесно да ће се то и остварити. Лето је у јеку, време годишњих одмора, па је пливање у мору прави избор за вас. Све остало се не рачуна.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Данас немате концентрацију, нити сте довољно добро организовани. Опустите се и препустите току догађаја. Уосталом, лето је! Ипак, будите пажљиви у саобраћају и избегавајте сунце. Финансијски трошкови су ван контроле. Немојте улагати у неизвесне инвестиције, ових дана посебно. Односи у партнерству крећу набоље, смирују се и указују на решења и нову перспективу.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Излазите из кризне и напете ситуације, полако али сигурно. Пребродили сте оно што пролази, најбоље што сте умели. Ово би могао бити продужени викенд, ако га на време започнете. Страсти.

Могли бистети изузетно хаотични, фрустрирани и нервозни, уколико дозволите да вам други организују време и активности. Али, ако останете своји, пружају вам се многобројне могућности и разни избори. s Затворен простор вам не прија па будите физички активни на отвореном. Обратите пажњу на своје снове, запишите их и потом протумачите јер вам шаљу поруке и доносе вести из несвести.

TRI^-TRA^

Све се може кад се хоће V REMENSKA

УјУтрo

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

24

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zrewanin

25

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Pan~evo

25

Vr{ac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

24

K. Mitrovica 24 Ni{

PROGNOZA

26

Свеже , По Подне тоПло

Evropa

Madrid НО ВИ САД: Свеже јутро. Током дана сунчано и топлије него у четвртак уз локални развој облака по подне. Ветар слаб променљивог правRim ца или северни. Притисак мало изнад нормале уз тенденцију опадања.

London Минимална температура 12, а максимална 28 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Врло свеже јутро. Током дана сунчано и топлије неCirih го у четвртак уз локални развој облака по подне. Ветар слаб променљиBerlin вог правца. Притисак мало изнад нормале уз тенденцију опадања. Минимална температура 9, а максимална 29 степени.

Be~ СР БИ ЈА: Врло свеже јутро. Током дана сунчано и топлије него у четвртак уз локални развој облака по подне на северу и западу Србије. ВеVar{ava тар слаб променљивог правца. Притисак мало изнад нормале уз тенKijev денцију опадања. Минимална температура 8, а максимална 29 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: За викенд сунчано и још Moskva топлије, па ће температуре бити мало изнад 30 степени, а у понедељак Oslo до 35 степени. У уторак следи освежење са кишом и пљусковима током дана.

St. Peterburg БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике ће бити релативно повољне за већину хроничних болесника. Срчаним болесницима и астматичарима се препоручује да поштују савете лекара. Код осетљивих особа је могућа главобоља. Саветује се адекватно одевање у складу са очекиваним порастом дневне температураме. У саобраћају је неопходна појачана пажња.

36 27 22 23 20 25 18

Глумица Мила Кунис је због улоге у филму „Црни лабуд” морала да смрша готово десет килограма, што јој је на крају и успело, иако није веровала да ће јој то поћи за руком јер ужива у храни. Ова 27-годишња глумица била је одушевљена својим изгледом и није могла да верује да јој се тело може тако променити.

- Никад нисам схватала колико се заправо људско тело може променити. Мислим да сам по том питању била јако наивна - казала је Мила. Иако јој је, с обзиром да воли храну, на тренутке било тешко на дијети, на крају је ипак успела.

- Веровала сам у себе. У једном тренутку сам помислила како нећу успети, али велики напор помогао ми је да видим колико вредим и колико могу да постигнем - казала је Мила, па се окомила на оне који се жале да не могу да смршају.

- Кад људи кажу да не могу да смршају заправо лажу. То није истина. Ваше тело може да претрпи свашта и постићи све, само ако имате воље - објаснила је глумица, која себе не доживљава као лепотицу, иако је недавно освојила награду за најсексипилнију особу на ТВ-екранима.

VIC DANA На трамвајској станици две плавуше чекају трамвај. Једна чека јединицу, а друга седмицу. У међувремену се појави седамнаестица па једна каже: - Баш супер! Можемо ићи заједно!

23 20 21 20

Atina

31

Pariz

25

Minhen

24

Budimpe{ta

24

Stokholm

19

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

196 (-4)

Slankamen

265 (-13)

Ja{a Tomi}

Apatin

258 (-1)

Zemun

288 (-14)

Tendencija stagnacije

Senta

301 (-10)

Bogojevo

234 (3)

Pan~evo

308 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Ba~. Palanka

235 (5)

Smederevo

472 (-8)

Titel

264 (-14)

NERA

Novi Sad

218 (2)

Tendencija stagnacije

Hetin

70 (-6)

24 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 254 (-16) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

48 (-12) 240 (-15)

50 (0)

Re{ewe iz pro{log broja