Dnevnik 12.avgust 2012.

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 12. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23524 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIK” SAZNAJE: SRBIJA GRADI VELELEPNU ZGRADU AMBASADE U NIGERIJI

1.400 kvadrata ni~e u srcu Abuye

str. 11 [TA TERA DECU U SRBIJI DA NAPUSTE DOM I KRENU U „BELI SVET”

Devoj~ice ~e{}e be`e od ku}e

VELIKI USPEH NA OI REPREZENTATIVKE U TEKVONDOU

Sjajna Milica NASLOVI

str. 15

str. 6

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: ME[AVINA KINE, FRANCUSKE I DETELINARE U NEISTRA@ENOM LAOSU

INTERVJU NEDEQE

Ra{a Popov

str. 7

Mi{a Vrebalov DS, LDP, LSV i SVM na braniku Vojvodine

Teofil Pan~i} Lopatar i pridr`iteq

\or|e Randeq

O dobrovoqnom ropstvu

Bora Oti} Jendek

I komunisti vole Ramba str. 10

Osve`ewe

Najvi{a temperatura 25°S

2

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

CITATI

„

Ko god mi sli da se sva |a unu tar vla de, pred lo `i }u we go vo raz re {e we Ivi ca Da ~i}, pred sed nik Vla de Sr bi je

”

DSS op tu `u je Vu ~i }a

„Tri na e sta” na ra te

Ko sov ski od bor De mo krat ske stran ke Sr bi je op tu `io je pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Alek san dra Vu ~i }a da je „na ja vio da qu iz da ju” srp skih na ci o nal nih i dr `av nih in te re sa i oce nio da }e po li ti ka no ve Vla de Sr bi je bi ti ista kao i pret hod ne da EU ne ma al ter na ti vu. „Vu ~i }e va iz ja va da na rod Sr bi je mo ra da bu de spre man na bo lan kom pro mis pri li kom re {a va wa sta tu sa Ko so va i Me to hi je na ja vqu je da qu iz da ju srp skih na ci o nal nih i dr `av nih in te re sa u ju `noj srp skoj po kra ji ni”, na vo di se u sa op {te wu ko je je pot pi sao pred sed nik DSS-a za Ko so vo Ne nad Ko ji}.

Ko ji} je na veo da Vu ~i} raz log za kom pro mis vi di u `e qi da Sr bi ja do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra o ~lan stvu u EU i ti m e pri s tu p i evrop s kim fon do vi ma, {to je na zvao „tr go vi nom te ri to ri je za EU”.

Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de sa op {ti lo je da je po dr {ka naj u gro `e ni jim pen zi o ne ri ma obez be |e na uki da wem ne ra ci o nal nih tro {ko va u dr `av noj ad mi ni stra ci ji i na ja vi lo da }e pr ve dve ra te bi ti is pla }e ne do kra ja go di ne. „Pr vu ra tu so ci jal ne po dr {ke naj u gro `e ni ji pen zi o ne ri mo gu da o~e ku ju iz me |u 17. sep tem bra i 19. sep tem bra, dok }e dru ga ra ta bi ti is pla }e na u dru goj po lo vi ni de cem bra. Is pla ta pre o sta le dve ra te pla ni ra se u mar tu i ju nu na red ne go di ne”, na ve lo je mi ni star stvo u sa op {te wu. Po mo} u iz no su od 15.000 di na ra u ~e ti ri jed na ke ra te do bi }e svi pen zi o ne ri ~i ja je pen zi ja ma wa od 15.000 di na ra. Za ove na me ne u 2012. go di ni u re pu bli~ kom bu xe tu su obez be |e na sred stva u iz no su od 3,8 mi li jar di di na ra, a do bi }e ih oko 505.000 pen zi o ne ra, ukqu ~u ju }i i po qo pri vred ne pen zi o ne re, na ve lo je mi ni star stvo.

Re ye pi: Ban Ki Mun dez in for mi san Mi ni star unu tra {wih po slo va Ko so va Baj ram Re xe pi iz ja vio je da je ge ne ral ni se kre tar UN Ban Ki Mun „dez in for mi san” o sta wu na Ko so vu. „Iz ve {taj su pra vi le struk tu re UN MIK-a na Ko so vu. Ni {ta bo qe se ni je mo glo ni o~e ki va ti, jer oni su ma lo qu ti zbog sma we wa fon do va za kan ce la ri ju. Ja Ban Ki Mu na ne mo gu da kri ti ku jem, jer on je ~i tao taj iz ve {taj, ko ji je do {ao od UN MIK-a, {to je pot pu na dez in for ma ci ja”, re kao je za Re xe pi agen ci ji Be ta. Ge ne ral ni se kre tar UN je u iz ve {ta ju, ko ji bi 21. av gu sta tre ba lo da raz ma tra Sa vet bez bed no sti UN, o{tro kri ti ko vao rad ko sov ske po li ci je zbog se ri je pro pu sta u pro te kla tri me se ca. Me di ji su pre ne li da je ge ne ral ni se kre tar iz ra zio za bri nu tost zbog re ak ci ja ko sov ske po li ci je to kom se ri je in ci de na ta

ko ji su pra ti li pro sla vu Vi dov da na, na vo de }i da iz o sta nak ak ci je ‘ozbiq no do vo di u pi ta we spo sob nost po li ci je da se iz bo ri sa kri znim si tu a ci ja ma i stek ne po ve re we jav no sti’”.

Re xe pi je oce nio da je po li ci ja Ko so va „ra di la od li~ no” i da je to kom ovo go di {we pro sla ve Vi dov da na ve o ma pro fe si o nal no za vr {i la po sao.

Na pi ta we Be te da li je bi lo pro pu sta ka da je re~ o bez bed no sti srp ske za jed ni ce na Ko so vu, Re xe pi je od go vo rio da }e bi ti „pred u ze te sve me re da svi bu du si gur ni”.

Po vo dom pro {lo me se~ nog ubi stva bra~ nog pa ra po vrat ni ka Qi qa ne i Mi lo va na Jev ti }a u se lu Ta li no vac, za ko je jo{ ni su usta no vqe ni po ~i ni o ci, Re xe pi je re kao da „to na `a lost mo `e da se de si”, ali da }e vla sti u Pri {ti ni pred u ze ti sve me re da svi bu du si gur ni.

Pri tvor za Mi la na An to ni }a

Po qo pri vred ni ci u Sr bi ji }e pre tr pe ti ve li ke {te te od su {e i zbog to ga bi dr `a va tre ba lo da, ko li ko god je to mo gu }e, po mog ne da oba ve je se wu, a po tom i pro le} nu se tvu obez be |u ju }i re gre si ra no se me i mi ne ral no |u bri vo, iz ja vio je \or |e Bu ga rin, se kre tar Udru `e wa po qo pri vre de, pre hram be ne in du stri je i vo do pri vre de pri PKV. Pod se }a ju }i na sa da {we pro ce ne, pre ma ko ji ma bi rod ku ku ru za mo gao da bu de uma wen ~ak i do 70 od sto, dok }e ve li ke gu bit ke zbog su {e ima ti i pro iz vo |a ~i so je i dru gih kul tu ra, Bu ga rin je is ta kao da }e to do ve sti u jo{ te `u si tu a ci ju iona ko fi nan sij ski is cr pqe ne pa o re. Mno gi od wih, ko ji su uzi ma li krat ko ro~ ne ili kre di te za na bav ku me ha ni za ci je, sa da ne }e mo }i da vra }a ju taj no vac. Sto ga bi, pred lo `io je Bu ga rin, do bro do {la me ra bi lo od la ga we, od no sno za mr za va we kre dit nih oba ve za za ovu go di nu. On je upo zo rio da }e ceh zbog su {e ite ka ko pla ti ti i po tro {a ~i, jer }e ne mi nov no do }i do po ve }a we ce na sto~ ne hra ne, {to }e pro u zro ko va ti i po sku pqe we me sa i mle ka.

DS, LDP, na bra ni ku

e mo krat ska stran ka, Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i Li be ral no de mo krat ska par ti ja u pro ce su su for mi ra wa pro a u to no mi sti~ kog fron ta, ot kri va mi Mi li voj Mi {a Vre ba lov, pot pred sed nik voj vo |an ske skup {ti ne i je dan od ~el ni ka LDP u Po kra ji ni. Re~ je o (o~e ki va nom) zbi ja wu re do va „Pre ~a na” na kon od lu ke Ustav nog su da o su spen zi ji de la nad le `no sti AP Voj vo di ne, ko ji bi isto ta ko tre ba lo da pru `i i „spre man od go vor” na ne ke eve nu tal ne sli~ ne po te ze ko ji bi bi li oce we ni kao pro tiv voj vo |an ski.

– Ja tu vi dim i SVM, oni su se u pro te klom pe ri o du naj vi {e is ti ca li u za la ga wu za voj vo |an sku auto no mi ju. Mi osta li je smo to po dr `a va li, ali... ne do sta jao je taj ne ki is ko rak, bo qa ko mu ni ka ci ja unu tar stra na ka, oko tog pi ta wa.

Da, i u LDP, bez sva ke sum we – pri zna je mi i ob ja {wa va da je za sa da sve na raz go vo ri ma, ali da, ~im pro |u go di {wi od mo ri, o~e ku je pr ve kon kret ne ak ci je.

Ni je te {ko pret po sta vi ti da }e, zbog ~i we ni ce da su sve stran ke iz „fron ta” od sko ra u opo zi ci ji na dr `av nom ni vou, po pi ta wu voj vo |an ske stva ri u onim stran ka ma s cen tra lom u Be o gra du na pra sno pro ra di ti unu tar par tij ska ko mu ni ka ci ja: bi }e to pra znik za u{i Voj vo |a na sklo nih istin skom auto nom nom sta tu su Po kra ji ne...

O auto no mi ji se, pri zna je Vre ba lov, do sa da u „be og rad skim” stran ka ma ni je pu no i kva li tet no de ba to va lo, uglav nom „zbog o~u va -

D

wa li der skih po zi ci ja, ali i zbog iz be ga va wa ozbiq ni jih su ko ba”. A pi ta we je da li Sr bi ja i we ni gra |a ni i dan da nas raz u me ju auto no mi ju Voj vo di ne i raz lo ge we nog po sto ja wa, upo zo ra va moj sa go vor nik.

– U LDP znam da ni je bi lo raz u me va wa, da je uvek bi lo tih pi ta wa „{ta vi stal no ho }e te?”, a mi slim da se to - da qu di odav de ni su na i -

ble me re {io dav nih da na, i u{ao sam u po li ti ku da po ku {am ne {to da pro me nim. Po li ti ku vi dim kao sred stvo za po pra vqa we stan dar da ~i ta vog dru {tva, a ne sa mo po je din ca; kao sred stvo ko je obez be |u je pro me ne u dru {tvu. A on da pro ~i tam da je sa mo ove go di ne 30.000 qu di uze lo stra na~ ke ~lan ske kar te, jer su u stran ka ma pre po zna li pri li ku da re {e svoj

„SVM se u proteklom periodu najvi{e isticao u zalagawu za vojvo|ansku autonomiju. Mi ostali jesmo to por`avali, ali... nedostajao je iskorak” la zi li na raz u me va we u cen tra la ma - de {a va lo i u DS-u...

Vre ba lov u raz go vo ru ne osta vqa pro stor za sum wu da je od onih ko ji su sprem ni da od u sta nu. Ka da iz no si oce nu o do ma }oj po li ti ci, upr kos svo jim go di na ma i ka ri je ri, zvu ~i kao pri pad nik onog {to se zo ve „sta ra {ko la”. U po li ti ku je, na i me, u{ao tek pre {est go di na, i to na kog du gog opi ra wa; po vrh sve ga, u{ao je, kao ma lo wih, ve} do bro ma te ri jal no si tu i ran. Od po li ti ke je, vo li da ka `e, za ra dio sa mo lo {i je zdra vqe.

– Gle dam ovo {to se de {a va po lo ka lu, pro me ne vla sti, pre le ta ~i... Mo `da to zvu ~i da nas ~ud no, ali me ni je ide o lo gi ja, pro gram stran ke ko joj pri pa dam, we ni ci qe vi... sve mi je to ve o ma va `no.

Ja sam svo je eg zi sten ci ja len pro -

Lo ko mo ti va na pa ru Su o ~a vam Vre ba lo va s ~i we ni com da je u pro te kle ~e ti ri go di ne bi lo sa svim do voq no vre me na da se opre de le we be o grad skih stra na ka za voj vo |an sku auto no mi ju po ka `e i na de lu. (P)osta je li to pi ta we ciq ili (p)osta je sred stvo za po nov ni do la zak na vlast?

– Ne, ni je sred stvo, ma da sa stra ne mo `da ta ko mo `e da de lu je – ka te go ri ~an je. – Ali Voj vo di na je uvek bi la dru ga ~i ja, i uvek je dru ga ~i je gla sa la ne go osta tak ze mqe. I uvek je bi la lo ko mo ti va raz vo ja, sa mo {to ta lo ko mo ti va odav no ni je elek tri~ na, ne go ide na par ni po gon.

`i vot ne pro ble me. Otu da i sve ne te ~ud ne ko a li ci je...

Kao ona u Be ~e ju, sa LDP-om, ko ji ste pred vo di li na iz bo ri ma, i na pred wa ci ma, pi tam ga?

– Isti na, pro gra mi nam se raz li ku ju, ali na lo ka lu mo ra{ pra vi ti po de lu na do bre i lo {e qu di, da ne gle da{ to li ko na stra na~ ku pri pad nost. Ima{, re ci mo, do bre i kva li tet ne qu de u stran ka ma ko je ti ni su bli ske i one dru ge iz stra na ka ko je su ti bli ske i sa ko ji ma ne ka ko po pra vi lu uvek pra vi{ ko a li ci je i vlast. Bio sam pro tiv te ko a li ci je, ni je mi kao no si o cu li ste - i to jo{ iz kom {ij skog i „ri val skog„ No vog Be ~e ja! bi lo la ko kad su mi sa op {ti li da je ’ta ka i ta ka stvar’, ali.. vre me }e po ka za ti da li }e to mo }i da funk ci o ni {e. Ako bu du po li ti ku osta vi li po stra nu, i vi {e se okre nu va ro {i, uz bo qu pro la znost pre ma Be o gra du i mi ni star stvi ma, od to ga mo `da i ne {to bu de. U sva kom slu ~a ju, bez ob zi ra na moj stav, `e lim im da u to me us pe ju.

Ipak, SNS, po we mu, pra vi gre {ku {to po sva ku ce nu po ku {a va da bu de u vla sti svu da gde je to mo gu }e, jer gde je on da tu vo qa gra |a na...

– Sad to po ku {a va ju i u No vom Be ~e ju – ka `e po sve mir nim to -

I N T E R V J U : LA SLO VAR GA, ZA ME NIK PRED SED NI KA OD BO RA ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE

Sr bi ja gu bi jo{ jed nu evrop sku go di nu ve su ma we {an se da Sr bi ja do kra ja ove go di ne do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra sa EU i sa da se ve} svo de sa mo na pu ku te o ri ji, po tvr dio je „Dnev ni ku” za me nik pred sed ni ka Od bo ra za evrop ske in ter ga ci je Na rod ne skup {ti ne La slo Var ga.

– Naj pre, for mi ra we dru ga ~i je vla da ju }e ko a li ci je ima za po sle di cu ~i we ni cu da je ipak neo p ho dan od re |e ni pe riod za us po sta vqa we no vih unu tra {wih od no sa u ad mi ni stra ci ji, {to zna ~i da }e se na red na tri-~e ti ri me se ca Vla da pre vas hod no ba vi ti sa ma so bom a ne re for ma ma – ob ja {wa va Var ga. – Prak ti~ no iz istog raz lo ga ni je re al no o~e ki va ti ni da se do no vog iz ve {ta ja Evrop ske ko mi si je mo `e is pu ni ti uslov ko ji se od no si na im ple men ta ci ju do sa da po stig nu tih do go vo ra sa Pri {ti nom, kao i na sta vak di ja lo ga uz iz na la `e we re {e wa za te me ko je su jo{ uvek na sto lu. Tim pre {to se na ja vqu je da }e se taj di ja log vo di ti na dru ga ~i ji na ~in, sa pret hod nim usva ja wem plat for me u par la men tu, a to sve iz i sku je vre me... l A ka kav je uti caj iz me na Za ko na o NBS? – To je jo{ do dat no za kom pli ko va lo po zi ci ju Sr bi je, o ~e mu smo, uosta lom, do bi li ja san sig nal iz Bri se la. Ne tre ba, na i me, za bo ra vi ti da se je dan od kqu~ nih uslo va za do bi ja we sta tu sa kan di da ta od no sio na ja ~a we ne za vi snih in sti tu ci ja i ne za vi snih re gu la tor nih te la, i to ne sa mo iz ugla za kon ske re gu la ti ve ne go i prak se. A mi smo sa da do bi li re {e we za cen tral nu ban ku, ko je ne da ni je na pre dak, ve} pred sta vqa ve li ki ko rak una zad. Tek }e mo vi de ti da li }e se sa ta kvom prak som na sta vi ti ili }e se kod NBS sta ti, ali ne ma ni ka kve sum we da }e to bi ti

S

Mi lan An to ni}, sin uhap {e nog Du {a na An to ni }a u afe ri „Agro ban ka”, sa slu {an je ju ~e i od re |en mu je pri tvor u tra ja wu do 30 da na, iz ja vio je Ta njug u tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. „Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal je sa slu {a lo Mi la na An to ni }a u is tra zi ko ja je pro tiv we ga ju ~e po kre nu ta. Na kon to ga sa slu {ao ga je i su di ja za pret hod ni po stu pak i od re dio mu pri tvor u tra ja wu do 30 da na”, ka zao je Ra di sa vqe vi}.

Mi lan An to ni} po ja vio se ju ~e po sle pod ne u Tu `i la {tvu gde je sa slu {an ka ko bi se utvr di le okol no sti kri vi~ nog de la po vo dom is tra ge ko ja se vo di.

Mi lan An to ni} se u pe tak ja vio Di rek ci ji po li ci je i ka zao da je na le to va wu u Cr noj Go ri i da je iz me di ja sa znao da ga po li ci ja tra `i i da }e se oda zva ti na po ziv.

Ne ka da {wi pred sed nik Iz vr {nog od bo ra „Agro ban ke” Du {an An to ni} i jo{ sed mo ri ca osum wi ~e nih u is tra zi afe re „Agro ban ka” uhap {e ni su 8. av gu sta.

Osum wi ~e ni ma u afe ri „Agro ban ka” su di ja Po seb nog su da ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du od re dio je pri tvor u tra ja wu do 30 da na na pred log Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, iz ja vio je ra ni je da nas Ta njug u tu `i lac Ra di sa vqe vi}.

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal ju ~e je na re di lo spro vo |e we is tra ge, zbog sum we da su zlo u po tre bi li slu `be ni po lo `aj, pro tiv Du {a na An to ni }a, Bo ja na Za ri }a, Sla vo qu ba Ko ri }an ca, Veh ba Pa pi }a i Bo ja na La bo vi }a iz „Agro ban ke”.

Is tra ga se, zbog sum we da su po ~i ni li isto kri vi~ no de lo, vo di i pro tiv Mi lo {a Uzel ca, Mi la na An to ni }a, Bra ni mi ra Uzel ca, Sa u da Ha so vi }a i Slo bo da na Rat ko vi }a, od go vor nih li ca u pri vat nim pred u ze }i ma „He ad com mer ce”, „Dri na tim ber” i „Eco limb”.

Pa o ri ma tre ba po mo}

MI LI VOJ MI [A VRE BA LOV, POT PRED SED NIK SKUP [TI NE APV,

jed na od kru ci jal nih za mer ki u na red vi |e ni Pre la znim tr go vin skim spo ra nom iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je. I zu mom i SSP-om. bo jim se da }e sve to uti ca ti na pro Sve to u kraj woj li ni ji ima {tet ne lon gi ra wa od lu ke o da va wu da tu ma za po sle di ce po sa me gra |a ne, jer zna ~i po ~e tak pre go vo ra za sre di nu pa mo da to li ko `e qe ni evrop ski `i vot ni `da i kraj 2013. go di ne. stan dard ne }e bi ti mo gu }e do sti }i u l Ko je su po sle di ce? do gled no vre me.

– Po no vo gu bi mo vre me, i to u pro l Ima te li uti sak da deo ak tu el ce su u ko jem ve} de be lo ka sni mo za dr - ne vla sti u Be o gra du mo `da i pri `a va ma ko je su u po sled wih ne ko li ko `eq ku je ja ~a we evro skep ti ci zma, go di na po sta le ~la ni ce EU ili su, po ka ko bi se Sr bi ja „mir ne du {e” put Hr vat ske, na ula znim vra ti ma. Ta otvo re no okre nu la dru gim part ne kvo za o sta ja we ne mi nov no do vo di do ri ma, po put Ru si je? opa da wa evro en tu zi ja zma ne sa mo u do – Ne ve ru jem da su na toj po zi ci ji vo ma }em jav nom mne wu, ne go i u struk tu de }i qu di u stran ka ma vla da ju }e ko a ra ma ko je se u u`em i {i rem smi slu ba li ci je, ma da ne bih is kqu ~io da u ve evrop skim in te gra ci ja ma. Na pro struk tu ra ma oko wih ima i ta kvih raz sto, na ovaj na mi {qa wa. Ali na ~in ~ak i kod pro sto sum wam da naj za gri `e ni jih iko ozbi qan raz vi Bo jim se da nas o~e ku je evro f a n a t i k a ja ge ne ral nu stra pro lon gi ra wa od lu ke o ja ~a uti sak da se te gi ju od u sta ja we da va wu da tu ma za po ~e tak ovaj pro ces ni od pro ce sa evrop pre go vo ra za sre di nu ka da ne }e za vr skih in te gra ci ja. pa mo `da i kraj 2013. go di ne Uosta lom, na kon {i ti. A na to se on da na do ve zu je {to ga Li tva ni ja i mno go opre ra ti fi ku je, SSP zni ji pri stup in ve sti to ra, jer je wi ho - }e i for mal no stu pi ti na sna gu, ~i me va re al na oce na da u ovoj dr `a vi jo{ ula zi mo u ugo vor ni od nos sa EU. uvek ni je sve ja sno, pa je sa mim tim si l Ipak, sve se vi {e za o {tra va re to ri ka iz me |u Be o gra da i evrop tu a ci ja re la tiv no ne sta bil na. skih zva ni~ ni ka zbog Ko so va. Re ci Ne tre ba smet nu ti s uma ni da po la mo, Ne ma~ ka i da qe in si sti ra na ko is ti ~e pre la zni pe riod u stva ra wu uki da wu pa ra lel nih srp skih in zo ne slo bod ne tr go vi ne iz me |u EU i sti tu ci ja, dok no vi {ef Kan ce la Sr bi je. I to ni je spor no, na pro tiv, jer ri je za KiM Alek san dar Vu lin po me ha ni zam kroz ko ji su pro {le sve ze ru ~u je da su pa ra lel ne, za pra vo, ko mqe pod ra zu me va po ste pe nu li be ra li sov ske in sti tu ci je? za ci ju tr go vi ne, s jed ne stra ne, ali uz – Ne ma~ ka svoj stav po tom pi ta wu po ste pe no otva ra we evrop skih fon do ne }e pro me ni ti, ali to je, za pra vo, va, s dru ge. Ne vo qa je, me |u tim, {to mi stav i ve }i ne ~la ni ca EU ko je su pri ova ko spo rim pri bli `a va wem Uni ji zna le ko sov sku ne za vi snost, to je stav jo{ uvek ne mo `e mo da ra ~u na mo na no i Evrop skog par la men ta, pa ~ak i vac iz iz da {ni jih evrop skih fon do va, Evrop ske ko mi si je. Jer, ako se pa `qi a isto vre me no nam cu re ro ko vi pred -

vo ~i ta iz ve {taj EK o na pret ku, in sti tu ci je na Ko so vu ko je fi nan si ra Sr bi ja su za Bri sel ne pri hva tqi ve. I tu se ni {ta ne }e pro me ni ti. Ba{ kao ni ka da je re~ o mno gim dru gim pi ta wi ma. U sva kom slu ~a ju, re to ri ka za unu tra {wu upo tre bu je jed no, ali tek ka da bu du na sta vqe ni ozbiq ni raz go vo ri sa Pri {ti nom vi de }e mo ka ko }e se no va vlast po sta vi ti pre ma „ko sov skim uslo vi ma” za na sta vak evrop skih in te gra ci ja. A mo je je pred vi |a we da ve li kih pro me na na tom pla nu ne }e bi ti, od no sno da je pri li~ no vi dqiv pra vac u ko jem se kre }e re {a va we pi ta wa Ko so va. Uosta lom, ne bez raz lo ga nam do la ze po ru ke vi so kih evrop skih zva ni~ ni ka o „pri hva ta wu re al no sti”. l Na kon od lu ke Ustav nog su da, upo zo re no je da bi i od nos pre ma Voj vo di ni mo gao da se po ja vi kao pre pre ka na pu tu ka EU? – Od nos pre ma auto no mi ji Voj vo di ne ni je no vo pi ta we, jer i u pret hod nim iz ve {ta ji ma Evrop ske ko mi si je na vo di se da je Sr bi ja, po do no {e wu no vog Usta va, bi la du `na da s do ne se za ko ne o nad le `no sti ma i fi nan si ra wu APV. I ve} iz sa mog ugla vla da vi ne pra va to je do voq no da se pi ta we Voj vo di ne pre po zna kao va `no u pro ce su evrop skih in te gra ci ja. U tom kon tek stu, ve} ~i we ni ca da za kon o fi nan si ra wu APV ni je do net bi la bi do voq na da na to upo zo ri EK. Ono {to se do go di lo sa Za ko nom o nad le `no sti ma sa da jo{ do dat no kom pli ku je ce lu ovu si tu a ci ju. I mi slim da je sa da je di ni re a lan na ~in da po sle go di {wih od mo ra re pu bli~ ka i po kra jin ska ad mi ni stra ci ja sed nu za sto i po ku {a ju da na |u re {e wa i za sva pi ta wa ko ja su od lu kom Ustav nog su da otvo re na, i da do |u do obo stra no pri hva tqi -

nedeqa12.avgust2012.

c m y

dnevnik

NA JA VQU JE FOR MI RA WE PRO A U TO NO MI STI^ KOG FRON TA

KARMA KOMA

LSV i SVM Voj vo di ne nom, ali mislim da je u wemu kuvalo.

Nakon majskih izbora tre}i put zaredom je izabran za predsednika op{tine... i tu bio do 22. juna i izbora za vicepredsednika u Skup{tini Vojvodine.

– Da sam ostao na mestu predsednika op{tine. Sigurno bih razgovarao sa napredwacima, ali mislim da ne bih prihvatio ponudu da budemo zajedno u vlasti. Ali bih im ponudio da zajedno radimo u interesu gra|ana i op{tine.

Sti~em utisak da jo{ nije spreman da prihvati napredwake kao partnere bez repova mra~ne pro{losti. Nije to ba{ tako davno bilo, podse}a me... Ali, Vrebalov nije ni iskqu~iv i ka`e mi da i napredwacima i socijalistima daje {ansu da poka`u da su se promenili.

– Sklon sam da poverujem da }e i Nikoli} i Da~i} dokazati da su se promenili u odnosu na 90-e godine. A ta promena bi podrazumevala da se doka`u i kada je re~ o Evropi ali i autonomije Vojvodine, da ~ak ka`u „za vreme Tadi}a niste dobili ve}u autonomiju, evo, mi smo na to spremni”. Da budu ve}i autonoma{i od autonoma{a.

Ali, prime}ujem, takav wihov zaokret u politici prema Vojvodini bi obesmislio nastaju}i proatutonoma{ki front, zar ne?

– Obesmislio bi, svakako, ali ja da sam na wihovom mestu, tako bih postupio i time bih demantovao optu`be da vra}am zemqu u pro{lost.

Vra}a se na problem koji nosi novo lice politike u Srbije.

Izborni sistem mora na popravni, izri~it je. Mandati jesu u vlasni{tvu odbornika i poslanika, ali pobedi ti onda na svoje ime i prezime i posle s tim mandatom radi {ta ho}e{. Sada se svi skrivaju iza imena lidera,

Lo pa tar i pri dr `i te qi

U

„O~e ku jem da Ni ko li} i Da ~i} bu du ve }i auto no ma {i od auto no ma {a. Da sam na wi ho vom me stu, ta ko bih po stu pio i ti me bih de man to vao op tu `be da vra }am ze mqu u pro {lost” stranke, pa tako i protr~e neke minorne li~nosti koje su spremne da prodaju svoj obraz.

Moj sagovornik je svestan da aktuelna politi~ka elita nije u stawu da incira promenu politi~kog sistema i sveukupne percepcije politike.

– Ovaj podatak o broju novih ~lanova stranaka, to je ta percepcija politike: da kad u|e{ u stranku mo`e da re{i{ svoje `ivotne probleme – predo~ava mi Vrebalov. – Ali tu je i ona: da politika nosi privilegije, bez odgovornosti. E tu nam je potrebno nezavisno sudstvo, ko-

3

je }e sankcionisati svakog za kog se utvrdi da je, vr{e}i neku funkciju, po~inio krivi~no delo. Mora da se uvede kriterijum stru~nosti umesto podobnosti, da vi{e ne bude presudno samo to ko je „na{„ a da ne bude va`no ume li i{ta da radi. Ispred svega, ova dr`ava mora da re{i ekonomske probleme i da pove}a zaposlenost, a onda se, kada politika postane odgovorna i kao i svaki drugu posao, vi{e niko ne}e trsiti da se u~lawuje u stranke i tu tra`i svoju sre}u. n Denis Kolunyija

INTERVJU

ona ta mo vre me na, ko ja je je dan pe snik na zvao vu ne nim, pa za rad to ga vu ne no od ro bi jao, ne ka ko se sma tra lo da je osnov ni po sao Na rod ne mi li ci je da bi je ne va qa le gra |a ne, po {to se le pim ne mo `e s wi ma na kraj. Ta kvi su vam oni, ban do gla vi, tu sa mo ba ti na po ma `e, braj ko moj! Osam de se tih se bio pro ~uo je dan vin ko va~ ki stri par ski (a ne stri per ski) oso be wak ime nom Du brav ko Ma ta ko vi}, a me |u we go vim je za um nim li ko vi ma bio i je dan ti pi~ ni de `me ka sto-br ka ti na rod ni mi li ca jac ko ji je za sva ko ga ko po kva dra ti ma Ma ta ko vi }e vih stri po va pra vi ka kav be laj pred la gao isti le ko vit re cept: „[e fe, da mi sve to is pre pu ca mo?“. A nad re |e ni in spek tor Da ne, kao ~o vek raz bo rit i {ko lo van, smi ri vao bi ga i ob u zda vao. Mi slim, do ne ke me re...

Ta ko je to bi lo on da, u mra~ na vre me na ka da je gra |a ne sme la da bi je sa mo na rod na mi li ci ja, a on da je do {ao Onaj ko ji je gra |a ni ma sve ~a no-za grob nim gla som sa op {tio da ko li ko od da nas vi {e Ni ko Ne Sme Da Ih Bi je, i od ta da ih bi je ko god ho }e, ko stig ne, i ko me je do sad no. Pa ~ak, evo, i sve {te na li ca. Je dan je ta ko pre ne ki dan, po svoj pri li ci, svo je ru~ no do smr ti lo pa tom, {a ka ma ili ko zna ve} ~i me (fo ren zi ka ni je ba{ u fo ku su ove ru bri ke) umla tio ne sre} nog ~o ve ka za ro bqe nog bo le {}u za vi sno sti, a iz ne kog ne do ku ~i vog raz lo ga po ve re nog ba{ we mu, or ga ni ma go we wa i jav no sti od ra ni je po zna tom po pu-lo pa ta ru, na ~u va we i pre va spi ta va we. Ala ga je sa ~u vao, sva ka mu ~ast! Od is ku {e wa ga je spa sao za u vek, to sto ji; sa mo {to ga je ujed no oslo bo dio i sve ga dru gog, pre sve ga sop stve nog `i vo ta.

Ni je li to ma lo od vi {e ne kon ven ci o na lan me tod le ~e wa? Kao da ustre li{ na mr tvo ne ko ga ko ga bo li zub, i on da tri jum fal no kon sta tu je{ da ga zub po u zda no vi {e ne bo li?

Zna te ve} sve o slu ~a ju, je dva da se o ne ~e mu dru gom ovih da na i pi -

sa lo, i za pra vo se tu odav no ne ma ni {ta no vo za re }i, ma kar i tek za to {to je u ve zi sa tom stva ri odav no sve ja sno sva ko me osim ono me ko ba{, eto, ni je hteo da mu i{ta bu de ja sno, ko je ulo `io sve stan na por da mu ni {ta ne bu de ja sno, sve mi sle }i ka ko tim svo jim sa mo skri vqe nim ig no rant stvom ~i ni ne ko do bro, za stu pa stvar Do bra no ovom i onom sve tu.

Ima tu, me |u tim, ne {to dru go o ~e mu da ni ma du mam, ne mo} no i za ~u |e no, upr kos sve mu, ma da stal no pri ~am ka ko me sta ~u |e wu ne ma.

Sve je o po pu-lo pa ta ru, ve lim, odav no znao ama ba{ sva ko u ovoj ze mqi, i ni ko ni je pred u zeo ni {ta da se we go vo mah ni ta we za u sta vi.

Otu da se ono sa svim za ko ni to i pri rod no po ja ~a va lo, i ovo {to se do go di lo do go di lo se jer se do go di ti mo ra lo, pre ili ka sni je, ovo me ili ono me ko mu je pao pod {a ke ili lo pa tu. Ni je bi lo na ~i na da se ta mor bid na stvar na sta vqa do u bes kraj, a da jed nom ne do |e i do ovo ga.

Da li je to ja sno kao dan? Sa da je ste, svi ma, ili bar ta ko ka `u.

Se }am se, me |u tim, ka ko je to iz gle da lo ka da je ona pr vo bit na bru ka pu kla u jav no sti. U to me je va `nu ulo gu od i grao list u ~i jim sam pro sto ri ja ma pro vo dio zna tan deo da na, i se }am se ka kva je op sa da na sta la. Do bi li smo po zi va i pi sa ma vi {e ne go ika da, ne za mi sli vo mno go, od onih ko ji su nam za hva qi va li na obe lo da wi va wu jed ne mra~ ne per ver zi je, pa do ni ma lo za ne mar qi vog bro ja onih ko ji su nas na zi va li naj stra {ni jim ime ni ma sa mo za to {to smo uhva ti li Lo pa ta ra i eki pu na de lu. Ni je ne do sta ja lo ni tvrd wi da je ta kvo pi sa we „an ti srp sko“ i „an ti pra vo slav no“, iz ~e ga bi se - ako to ozbiq no shva ti te - da lo je di no za kqu ~i ti da ne ma ni ~e ga srp ski jeg ni pra vo slav ni jeg ne go kad ne ko ga oda la mi{ a{o vom po gu zi ci. [ta je pro ve ja va lo iz ve }i ne ta kvih pi sa ma? Pro bi jao sam se, sle |en i stu `en, kroz go mi le tog

ver bal nog na no sa, i mo `da je sve to i vre de lo, jer je na laz bio ne dvo smi slen: traj na, du bo ka, pre da na fa sci na ci ja si lom i na si qem, to je iz bi ja lo iz tih re ~i. ^vr sto i du bo ko uve re we da je fi zi~ ka pri si la me |u qu di ma (od po ro di ce pa do dr `a ve) ne sa mo do zvo qe na, ne go za pra vo i naj e fi ka sni ja, ako ne i je di na efi ka sna stvar, do ~im je sve osta lo „li be ral no“ tru }a we.

Su {tin ska opre de qe nost da se sve vred no sti u `i vo tu or ga ni zu ju ta klo da na vr hu hi je rar hi je bu de Sil nik, onaj ko ima od re |i va ti {ta ko i gde i ka da mo `e, a {ta ne, i ka `wa va ti ne po slu {ne bi lo ko jom bru tal no {}u ko ja mu se u~i ni zgod nom.

Ne vo lim bi lo ko ga da op tu `u jem, i znam da }e ove re ~i ne ko shva ti ti do slov ni je ne go {to bi tre ba lo, ali jed nom se i to mo ra re }i: da, i svi ti i bez broj ni wi ma sli~ ni qu di dr `a li su ru ku po pa lo pa ta ra, dr `a li ne da bi je za dr `a li ne go da bi je po dr `a li, i otu da su i svi oni po ma lo ubi ce tog ~o ve ka ko ji bi svo ju opa snu na vi ku mo `da i na d`i veo, ali ni je pre `i veo su sret sa svo jim sa mo zva nim is ce li te qem u man ti ji.

I ni je to ta ko sa mo u ovom mu~ nom slu ~a ju i sa mo u po gle du ove tu ga qi ve pro ble ma ti ke, ne go je ta ko ma we ili vi {e u sve mu; po gle daj te bi lo ko ju stran pu ti cu ko jom se ov de ra do ide ili ma sov nu za blu du u ko ju se ov de ra do ve ru je, i u we nom }e te ko re nu ugle da ti uvek to isto: uve re we da je „si la od bo ga“, da je „ba ti na iz ra ja iza {la“ i da se ta ko i ti me sve i mo `e i mo ra i na da sve SME u~i ni ti.

Oda tle do na sil ne smr ti ne du `nih (jed nog, sto ti ne, hi qa de... to je tek teh ni~ ka stvar) sa mo je je dan ko rak. Ili je dan za mah ru kom. To je, dra gi mo ji, pu ka i go la isti na.

Sve dru go je be sram no tru }a we.

Te o fil Pan ~i}

JO @EF KA SA, BIV [I LI DER SA VE ZA VOJ VO \AN SKIH MA \A RA

Do {la su opa sna vre me na iv{i lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara Jo`ef Kasa uveren je da }e zakidawe ingerencija Vojvodini dovesti do „te{kog zao{travawa odnosa“ izme|u pokrajinske i centralne vlasti, ali i do internacionalizacije vojvo|anskog pitawa. Kasa je za „Dnevnik“ ocenio da je apsolutno pogre{no insistirawe na pri~i da je Kosovo kqu~ni uslov za nastavak evropskih integracija, jer je, kako je obrazlo`io, „ta pri~a imaginarna”.

– Kosovo je odavno izgubqeno i ono je kamen spoticawa samo u glavama „du{ebri`nika“ kojima to jo{ nije jasno ili, pak, to ne `ele da priznaju. Trebalo bi smo}i snage i odgovoriti kako prona}i zajedni~ki jezik za budu}u saradwu u regionu, jer nema teorije

B

vog teksta zakona o finansirawu Pokrajine. To je jedini put, jer u ovom trenutku bojim se da nema politi~ke voqe da se mewa Ustav. l Ko li ko je to „se da we za sto i pro na la `e we re {e wa” re al no ka da su po li ti~ ke po zi ci je re pu bli~ ke i po kra jin ske vla de to li ko raz li ~i te?

– Znate {ta: samo teoretski bi bilo jednostavnije da je isti sastav republi~ke i pokrajinske administracije. Ali protekli mandat je pokazao da to nije nikakva garancija, ~ak naprotiv. Treba li uop{te podse}ati na peripetije sa Statutom, pa koliko smo puta u prethodnom mandatu imali problema sa neizvr{avawem ustavnih obaveza u pogledu vojvo|anskog buxeta, a nije donet ni zakon o finansirawu APV. Zbog svega toga ne mislim da je ~iwenica {to dva nivoa vlasti tvore politi~ki oponenti a priori prepreka za re{avawe otvorenih vojvo|anskih pitawa. n Miroslav Staji}

da se Kosovo vrati u okvir Srbije.

Ako to nekom nije jasno, taj je neuk ili ne `eli da to shvati – rekao nam je Kasa.

Po wemu, pod pla{tom pri~e o tome da je kosovsko pitawe kamen spoticawa u dijalogu s Briselom prikriva se nesposobnost politi~ke elite da se uhvati u ko{tac s realnim problemima koji su direktno vezani za standard gra|ana, ali i za nastavak procesa evropskih integracija.

– Od onih tema koje su stvarno uslov, i boqeg `ivota u Srbiji i nastavka evrointegracija, stalno se be`i i mi samo tonemo sve dubqe i u ekonomsku i u socijalnu, ali i u politi~ku krizu. Jer, {ta to zna~i da je Kosovo kqu~ni uslov? Da li to zna~i da bi ono bilo vra}eno Srbiji ako se odrek-

nemo procesa evropskih integracija? Sve je to zamazivawe o~iju – nedvosmislen je nekada{wi lider SVM-a i potpredsednik \in|i}eve vlade. l A ko ji su to stvar ni uslo vi ko ji Sr bi ju ~e ka ju na pu tu evrops kih ine gra ci ja?

– To svi vrlo dobro znaju. Ti uslovi podrazumevaju su{tinske politi~ke i ekonomske reforme, reforme uprave i, naravno, decentralizaciju vlasti i definisawe autonomije Vojvodine. Na`alost, sve ovo {to se de{ava unazad nekoliko godina, zapravo od ubistva Zorana \in|i}a, ne ukazuje da se ide u evropskom pravcu. Mnogo je poteza i odluka bilo u tom periodu koje nikako nisu ni u duhu evropskih integracija ni u duhu Petog oktobra. A me|u tim odlu-

^e kam da me po zo vu zbog Agro ban ke l Na kon iz la ska iz po li ti ke bi li ste do sko ra di rek tor su bo ti~ ke fi li ja le Agro ban ke, ~i je po slo va we je da nas pod is tra gom?

– Do sad me niko nije zvao od nadle`nih organa koji se bave tom istragom, ali o~ekujem da }e me kontaktirati. I nije mi ni na kraj pameti da ne ka`em {ta se de{avalo i koja su bila ovla{}ewa filijale u Subotici, gde sam bio direk tor do pre ne{to vi{e od godinu dana od kada sam u penziji. Na{a filijala imala je ograni~ewe za odobravawe kredita do milion dinara, {to je oko deset hiqada evra, a za sve ve}e plasmane odlu~ivalo se u centrali banke. A ~ak i za ove mawe kredite, za koje smo mi predlagali da budu odobreni, bilo je jo{ nekoliko filtera u centrali banke na kojima se donosila kona~na odluka, od Kreditnog odbora do Upravnog i Nadzornog odbora. I zato se ne ose}am ni pogo|enim ni odgovornim za aktuelnu situaciju u Agrobanci. l Da li ste tr pe li bi lo ka kve po li ti~ ke pri ti ske za rad odo bra va wa kre di ta?

– Ja ne. Nije bilo ni politi~kih niti bilo kakvih drugih pritisaka da se odobravaju krediti. Pa ja kao direktor filijale nisam imao pravo ni sprema~icu da primim u radni odnos bez dozvole centrale banke. Toliko sam imao samostalnosti. l A ka kva je va {a ulo ga kad je re~ o kre di ti ma ko ji su odo bre ni su bo ti~ koj Azo ta ri?

– Bio sam u Upravnom odboru Azotare po nalogu same Agrobanke, i to kao nadzorni organ za kori{}ewe plasmana koje je banka odobrila, odnosno za povrat tih sredstava. Li~no sam predlagao i na~ine da se re{i problem Azotare, odnosno kako da se obezbedi otplata tih kredita, ali su to u centrali banke lakomisleno i neadekvatno tretirali, na {ta nisam mogao da uti~em. Uveren sam da je Azotara mogla da stane na noge i da vrati sve kredite. Ideja je bila da se preko banke plasira 50 hiqada tona |ubriva za klijente Agrobanke, a sav prihod od te prodaje i{ao bi u otplatu kredita. Me|utim, to rukovdstvo banke nije sprovelo, {to nije moja krivica.

kama je i ona Ustavnog suda, kojom je ukinut deo ionako uzanih nadle`nosti Vojvodine. l Pri li~ no ste skep ti~ ni u po gle du na stav ka evro in te gra ci ja Sr bi je?

– Na moju veliku `alost, mi smo danas od Evropske unije udaqeni svetlosnu godinu. To mo`e da se doka`e brojnim primerima, me|u kojima je i nedavna izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije. Da je iko od politi~kih aktera u na{oj zemqi pratio {ta se de{ava u Ma|arskoj u vezi tamo{we centralne banke i Me|unarodnog monetarnog fonda, mogao bi da izvu~e pouku i da ne povu~e ovaj potez sa smenom dosada{weg guvernera [o{ki}a i uvla~ewem Narodne banke Srbije pod politi~ki {iwel. l Ka kva o~e ki va wa ima te po gle du da qih de {a va wa oko sta tu sa Voj vo di ne?

– Zbog toga {to nije bilo politi~ke mudrosti, ono {to svakako sledi jeste sve dubqe zao{travawe odnosa izme|u Vojvodine i Beograda, ali sasvim sigurno i internacionalizacija vojvo|anskog

pitawa. To je gotovo neminovno.

Veoma sam nesre}an {to je sve oti{lo u takvom pravcu i {to nije bilo hrabrosti da se u ovoj zemqi izvr{e su{tinske reforme.

Zbog toga sam i iza{ao iz politike, uvidev{i {ta se de{ava i u mojoj stranci i na politi~koj sceni Srbije generalno. Ocenio sam da je boqe da be`im {to daqe od toga, ali duboko razo~aran, jer se 5. oktobra nisam bori za ovo. l Ko je od go vo ran za to {to 12 go di na na kon pe to ok to bar skih pro me na ni je bi lo su {tin skih re for mi?

– Te reforme je zapo~ela \in|i}eva vlada, ali su one nakon toga prekinute. Ali ne bih `eleo da se u tom pogledu izja{wavam i iznosim sudove, jer ne bih da rizikujem da zbog svojih ocena izgubim glavu. l Zar za i sta ve ru je te da je da nas to li ko opa sno iz no si ti po li ti~ ke su do ve?

– Jeste, situacija je izuzetno opasna. A na{e pravosu|e svakako nije doraslo toj situaciji. n Branka Dragovi} Savi}

4

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

Treba nam reforma decentralizacije Pi{e: Dr Ivan Petrovi} e ret ko se ka `e da re for mu dr `a ve i jav nog sek to ra mo ra mo ute me qi ti na prin ci pu de cen tra li za ci je i u tom po gle du ne bi tre ba lo da bu de ni ka kvih di le ma. Na osno vu to ga, sva ki za kon ski pro je kat ko ji se usva ja mo rao bi bez u slov no da im ple men ti ra prin cip de cen tra li za ci je, raz u me se, gde god je to prak ti~ no mo gu }e i iz vo dqi vo. Me |u tim, de cen tra li za ci ja je di na mi~ ki pro ces, pa pre ma to me pro ces ko ji je pod lo `an pro me na ma i pri la go |a va wu, a ne jed nom za da ta pu ta wa ko ja se ne me wa pe de set i vi {e go di na.

Zbog to ga mno gi gre {e ka da in si sti ra ju da se dr `a va br zo de cen tra li zu je kroz ne ka kav su perpro pis, mi sle }i da je to al go ri tam ko ji }e re {i ti sve we ne pro ble me. Pri to me se za ne ma ru je glav na ~i we ni ca: da se na {a dr `a va de cen tra li zu je ve} ne ko li ko go di na, sa ve }im ili ma wim in ten zi te tom, a po ne kad, na `a lost, i sa svim po gre {no. Za to bi se pre mo glo re }i da je na ma da nas neo p hod na decentralizaciona reforma, po {to su mno ge me re iz ra ni jeg pe ri o da po ka za le svo ju lo {u stra nu ili pro sto ni su ge ne ri sa le o~e ki va ni re zul tat.

Sva ki po tez u re for mi sa wu ma kog seg men ta dr `a ve mo `e u re dov nim uslo vi ma za dve ili tri go di ne da ma ni fe stu je svo ju oprav da nost. Da le ko bo ga ti je dr `a ve od na {e mo gu se bi da do zvo le luk suz da ne ke pro ce se pra te de se tak i vi {e go di na ka ko bi me ri li tren do ve i `e qe ne efek te u prak si. Mi za to ne da ne ma mo vre me na, ne go ne ma mo vi {e eko nom skog po ten ci ja la i sna ge, pa ba{ za to ne ma ni lo gi ke da odr `a va mo ne {to ili is tra ja va mo na ne ~e mu {to je ve} odav no po ka za lo ne ga tiv ne efek te ili je, {to je jo{ go re, ne kom pa ti bil no sa stan dar di ma i pri me ri ma do bre prak se ko ji se pre po ru ~u ju sa ni voa EU ko joj te `i mo.

N

Ka da se politi~ka decen tra li za cija po sma tra iz ugla ak tu el nog sta wa, mo `e mo re }i da je kod nas kre i ran je dan kom bi no va ni mo del ko ji se ba zi ra pre sve ga na pra vu gra |a na na lo kal nu sa mo u pra vu u 168 op {ti na i gra do va, ukqu ~u ju }i i me snu sa mo u pra vu. Va `na od li ka tog mo de la je pra vo na te ri to ri jal nu i po li ti~ ku auto no mi ju pod ru~ ja Voj vo di ne ~i ja am pli tu da, na `a lost, ne do pu sti vo mno go osci lu je u za vi sno sti od in te re sa po li ti~ kih stra na ka ko je su tre nut no na vla sti, pa ~ak i od dnev nih sta vo va od re |e nih po li ti~ kih fi gu ra.

Ako je identifikovan interes svih gra|ana da na podru~ju Vojvodine u politi~kom pogledu imaju autonomiju – a sigurni smo da jeste – onda je potpuno neprihvatqivo da se o tom pitawu pojavquju ovakve oscilacije Ako je iden ti fi ko van in te res svih gra |a na da na pod ru~ ju Voj vo di ne u po li ti~ kom po gle du ima ju auto no mi ju – a si gur ni smo da je ste – on da je pot pu no ne pri hva tqi vo da se o tom pi ta wu po ja vqu ju ta kve osci la ci je. Na su prot to me, mno go je pa met ni je da se svi stru~ ni po ten ci ja li usme re u prav cu po sti za wa do go vo ra o jed noj ra ci o nal noj, efi ka snoj i eko nom ski pri hva tqi voj auto no mi ji ko ja }e bi ti u in te re su gra |a na.

Ina ~e, u smi slu po li ti~ ke de cen tra li za ci je na ma jo{ pre o sta je i da uve de mo pra ve po li ti~ ke re gi o ne i od go va ra ju }e re gi o nal ne struk tu re upra vqa wa, ali ko je bi tre ba lo pred vi de ti sa mo ako to ima smi sla, a ne po sva ku ce nu tek da bi smo ima li ele men te re gi o nal ne dr `a ve.

Ka da smo na te re nu ob li ko va wa mo der ne i efi ka sne dr `a ve,

e dav nom do ga |a ju sa lo kal nog gro bqa u Son ti, se lu apa tin ske op {ti ne na se qe nog pre te `no ka to li~ kim, {o ka~ kim sta nov ni {tvom, ka da je pri ja vqe no van da li zo va we – ne sta nak dva ki pa, Isu so vog i Bo go ro di ce – za ma lo da bu de pro tu ma ~en u sred stvi ma in for mi sa wa kao „jo{ je dan u ni zu ne mi lih do ga |a ja ras pi ri va wa ver ske, ra sne i na ci o nal ne mr `we“, ka ko se to ve} ola ko eti ke ti ra ju sko ro svi ova kvi i sli~ ni do ga |a ji. Za ma lo, po {to je, na sre }u, prompt nim de lo va wem som bor ske po li ci je „mi ste ri o zni po ~i ni lac“ ot kri ven sve ga ne ko li ko sa ti na kon {to je ova in for ma ci ja osva nu la u lo kal nim i na ci o nal nim me di ji ma. Pri to me se is po sta vi lo da su dva ki pa za pra vo o{te }e na u svo je vre me nom oluj nom ne vre me nu, te da ih je, zbog stra ha od da qeg o{te }e wa, sklo nio na si gur no ta mo {wi sve {te nik, {to je po tvr di la i we go va se stra.

Ova kvo tre ti ra we jed ne ve sti, ko ja se sa mo zbog ~i we ni ce da je ne vre me o{te ti lo dva ki pa na ri mo ka to li~ kom se o skom gro bqu u ve }in ski pra vo slav noj ze mqi, sta vqa u kon tekst po ten ci jal nog me |u na ci o nal nog in ci den ta, ot kri va ko li ko je za pra vo „ro vi ta“ si tu a ci ja i u Voj vo di ni. U toj na {oj Voj vo di ni ko ju po li ti ~a ri ta ko ra do opi su ju kao evrop sku oazu mul ti kon fe si o nal no sti i me |u et ni~ ke to le ran ci je. Na `a lost, po ne kad pra vi „re vol ve ra {ki“ pri stup po je di nih me di ja ova kvoj vr sti ve sti, na `a lost, ne za o sta je za po na {a wem jed nog de la po li ti~ ke jav no sti, ali i ~e sto, ako ne pre te ra nim a ono sva ka ko pre u ra we nim re ak ci ja ma NVO sek to ra, ko ji bez ozbiq ni jih pro ve ra „zna ju“ da je u

N

ne ma we su zna ~aj na i pi ta wa ko ja se ti ~u administrativne decentralizacije. Ra zum nom kom bi na ci jom me ra de kon cen tra ci je i de le ga ci je mo gu se ostva ri ti zna ~aj na po boq {a wa i po zi tiv ni efek ti u okvi ru jed nog po li ti~ ki de cen tra li zo va nog si ste ma. U tom smi slu je na ro ~i to va `no na gla si ti da je u evrop skim ze mqa ma pot pu no ne za mi sli va si tu a ci ja da se ne ki jav ni po sao ili nad le `nost de le gi ra, a da se za te po slo ve ne pre ne su od go va ra ju }a fi nan sij ska sred stva. Zbog to ga je finansijska i na ro ~i to fi skalna decentralizacija u fo ku su pa `we u svim raz vi je nim ze mqa ma.

Kod nas je, me |u tim, mo gu }e da op {ti ne, kao ba zi~ ne je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve, ima ju ogro man broj nad le `no sti, a da za ve }i nu tih nad le `no sti ne ma ju

obez be |en neo p ho dan no vac ili pro sto ne mo gu da ih re a li zu ju.

Isto ta ko, po je di ne auto nom ne nad le `no sti Voj vo di ne ne mo gu da bu du ostva re ne jer za wi ho vu re a li za ci ju ne po sto je od go va ra ju }i i sta bil ni fi skal ni iz vo ri.

Za pra vo, mi smo i da qe ro bo vi za sta re le {e me nad le `no sti lo kal nih vla sti ko ja da ti ra iz vre me na ko mu ni sti~ ke eufo ri je, ko ja se za sni va la na kon cep tu op {ti ne ko ja je „dr `a va u ma lom“.

Do bar pra vac re for me u tom do me nu tre ba lo bi da kre ne od sta va da se naj pre krug eks klu ziv nih nad le `no sti lo kal ne za jed ni ce su zi i sve de na ni vo ele men tar nih i su {tin skih po tre ba gra |a na, a za tim da se po seb no na gla si eko nom ska di men zi ja lo kal nog pod ru~ ja. Do voq no je sa mo po gle da ti na ko ji na ~in je kom po no va na, re ci mo, ko mu nal na funk -

ci ja na lo kal nom ni vou. Sva ka op {ti na ima po ne ko li ko {to jav nih, {to jav no-ko mu nal nih pred u ze }a, do ne ko li ko sto ti na ta kvih pred u ze }a na ni vou ce le dr `a ve, iako se u evrop skim ze mqa ma naj ve }i broj ko mu nal nih funk ci ja ostva ru je u okvi ru re gi o nal nih auto ri te ta, pre sve ga, zbog prin ci pa efi ka sno sti i „eko no mi je obi ma“. Na su prot to me, za mi sli te mu ke jed ne na {e ma le op {ti ne ko ja go di na ma odr `a va po tup no ne ra ci o na lan si stem ko mu nal nih pred u ze }a, sa mo da bi ima la svoj „ko mu nal ni me nax ment“.

Upra vo zbog to ga se mo ra otvo ri ti pi ta we da li na {em si ste mu od go va ra mo no tip ski mo del lo kal ne sa mo u pra ve pre ma ko me sve op {ti ne ima ju iden ti ~an or ga ni za ci o ni i funk ci o nal ni iz gled bez ob zi ra na ogrom ne raz li ke me |u wi ma. Kraj we je vre me da se raz mi {qa o uvo |e wu ele me na ta po li tip skog si ste ma ko ji }e bi ti pri la go |en stvar no sti. Ako je, re ci mo, ne ka op {ti na iz ra zi to agrar na ili tu ri sti~ ka po svo jim glav nim obe le` ji ma, pri rod no je da se mo del lo kal nog upra vqa wa pri la go di tim ele men ti ma, pa da se u di stri bu ci ji nad le `no sti iz tog do me na na ro ~i to na gla se te spe ci fi~ no sti.

Isto ta ko, ne mo `e se za ne ma ri ti ~i we ni ca da su ne ke op {ti ne u Voj vo di ni, po put Ali bu na ra i @i ti {ta, pre tr pe le zna ~a jan pad u bro ju sta nov ni ka, pa se ta kvim op {ti na ma mo ra pri do da ti i od re |e ni broj efek tiv nih nad le `no sti iz de mo graf skog do me na. Da ne go vo ri mo o pro ble mi ma ma lih, si ro ma {nih i ne sta ju }ih op {ti na.

Ta kav pro blem su ima le i mno ge raz vi je ne ze mqe, ali su ga uglav nom re {i le kroz stva ra we mo} nih re gi o na kao eko nom skih cen ta ra ko ji mo gu da pod stak nu wi hov raz voj i ap sor bu ju te sla bo sti. (autor je sa vet nik u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za me |u re gi o nal nu sa rad nu i lo kal nu sa mo u pra vu)

SLU ^ AJ SON T A: OLAKO ETIKETIRAWE INCIDENATA

Zajedno ne i ro {lo je ta~ no se dam da na od ka da je Veq ko Xa ku la, li der Srp skog de mo krat skog fo ru ma, iz ne na dio i srp sku i hr vat sku jav nost od la skom u Knin na pro sla vu go di {wi ce “Olu je”.

Od mah je re a go vao i Mi lo rad Pu po vac, pr vi ~o vek Srp skog na rod nog ve }a u Hr vat skoj i pot pred sed nik Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke, upo zo riv {i da Xa ku la ne ma „ni po li ti~ ki auto ri tet ni mo ral ni in te gri tet me |u Sr bi ma u Hr vat skoj”; isto vre me no, pri go vo rio je i hr vat skom vr hu (pred sed ni ku Jo si po vi }u) da ova ko zna ~aj no pi ta we po ku {a va re {a va ti is hi tre no, bez pra vog raz go vo ra sa in sti tu ci ja ma Sr ba u Hr vat skoj.

Ipak, u hr vat skoj {tam pi je oce we no da se tim ~i nom „otva ra ozbi qan po li ti~ ki pro stor za traj no po mi re we Hr va ta i hr vat skih Sr ba”.

– Te {ko je u ovom tre nut ku iz no si ti kon kret ni ja pred vi |a wa po sle di ca od la ska Veq ka Xa ku le u Knin – ka `e za „Dnev nik” za me nik pred sed ni ka SNV-a Sa {a Mi lo {e vi}. – Me |u tim, mo `e se da ti ge ne ral na oce na da }e to pre do dat no za kom pli ko va ti stva ri no {to }e

P

do sle de }e pri li ke. Sli~ na, ali ha la bu ka sa znat no „ni `im pro fi lom“, di gla se i pre dve go di ne ka da su po je di ni ta bo lid ni me di ji po di gli bu ku na slo vi ma ti pa „Pred sed nik jed ne od ma |ar skih stra na ka tu kao ma le Sr be“, za ko ju se ta ko |e is po sta vi lo da pred sta vqa is kri vqa va we ~i we ni ca, po {to je od sve ga bi lo je di no ta~ na pri pad nost u~e sni ka „in ci den ta“, ali se pro sto „za bo ra vi lo“ da je u pi ta wu bio, u se li ma jo{ uvek uobi ~a je ni, de ~i ji ne sta {luk kra |e vo }a sa tu |eg dr ve ta i pod vi ki va we i pret we ba ti na ma qu ti tog vla sni ka.

Skr na vqe we gro ba na som bor skom Ve li kom Ri mo ka to li~ kom gro bqu na dan uo~i ovo go di {weg ka to li~ kog Us kr sa ta ko |e je br zo po te zno pro na {lo svo je me sto na me dij skom ne bu i „tr `i {tu“ ma we ili vi {e na vod nih me |u na ci o nal nih i me |u kon fe si o nal nih su ko ba. I taj „bur ni do ga |aj” je ta ko |e za sve ga ne ko li ko sa ti po li ci ja de mi sti fi ko va la hap {e wem vi {e stru kog raz boj ni ka i lo po va, obi~ ne se ci ke se ko ja se po na da la ve li kom ple nu u grob ni ci ugled ne som bor ske po ro di ce.

Pro sti po da ci go vo re da je od 2009. go di ne sa mo na pod ru~ ju Po li cij ske upra ve Som bor pod ne se no 18 kri vi~ nih pri ja va po osno vu na re ~e nog ~la na 317, od no sno zbog iza zi va wa me |u na ci o nal ne ili me |u kon fe si o nal ne mr `we, {to do du {e do ka zu je po sto ja we ova kvih in ci de na ta, ali isto ta ko po ka zu je da oni ni su to li ko ~e sti ko li ko to me di ji i „za bri nu ti“ na ga |a ju. Ova ~i we ni ca, kao i evi dent no ola ko „hen dlo va we“ wi ma, otva ra dva pi ta wa: da li se tre ba mo ~u di ti iz ve {ta ji ma Stejt di part men ta o ver ski „ne slo bod noj“ Sr bi ji, ima ju }i u vi du me dij ske iz vo re ko je ko ri ste ne i me no va ni „iz ve sti te qi“; i da li od dr ve ta ne vi di mo {u mu, od no sno da li pre te ru je mo pla {e }i jav nost ne po sto je }im vu kom? Jer, {ta }e bi ti ako se, da le ko bi lo, jed nog da na vuk za i sta i po ja vi. n Mi li} Mi qe no vi}

po mo }i. Po li ti~ ke sce ne u Hr vat skoj i Sr bi ji su u po la go di ne zna ~aj no pro me we ne i ume sto da se te pro me ne - pri to me ne mi slim ov de sa mo na Knin - is ko ri sti za da qe srp sko-hr vat sko pri bli `a va we, mi, na `a lost, ovim do bi ja mo no ve, ovog pu ta i unu tar srp ske za bu ne i otva ra we pi ta wa za ko ja smo se na da li da su, ba rem u ne kim seg men ti ma, odav no iza nas.  ^iwenica je, me|utim, da je na tom skupu u Kninu prvi put zvani~na Hrvatska, u liku predsednika Josipovi}a, priznala da se mora pokloniti i srpskim `rtvama „Oluje”?

– Bi lo je tu ra znih po ru ka. Ne ma spo ra da su i Jo si po vi} i pre mi jer Mi la no vi} po ru ka ma da Hr vat ska na me ra va da sla vi 5. av gust bez li ko va wa i uz pi je tet pre ma srp skim `r tva ma na pra vi li va `an i ve lik is ko rak. I to za i sta tre ba po zdra vi ti. Me |u tim, pre po zna ju se tu i dru ge in to na ci je, ko je ~ak mo gu i re la ti vi zo va ti pret hod no re ~e no.

Jer, oce we no je da smo tek Xa ku li nim do la skom u Knin mi Sr bi pri zna li i de mo kra ti ju i Hr vat sku kao svo ju do mo vi nu, {to se te {ko mo `e do `i ve ti i kao isto rij ski

Tuk na utuk  Povodom obele`avawa 5. avgusta u Kninu, iz srpskog dr`avnog vrha upu}ene su poruke da bi Hrvatskoj zbog toga trebalo zabraniti ulazak u EU? – Ta kvi sta vo vi bi se mo glo oka rak te ri sa ti kao tuk na utuk. Mi mo ra mo raz u me ti {ta su zna ~i li 5. av gust i „Olu ja” za ogrom nu ve }i nu hr vat skih gra |a na i za dr `a vu Hr vat sku. I to je pi ta we re al no sti. Isto kao {to je re al nost i da }e se te {ko iz Sr bi je us pe ti kroz Evrop sku uni ju na met nu ti Hr vat skoj „ras po red pro sla va” od re |e nih da tu ma. Ono ka ~e mu bi smo tre ba li i}i - a, ne sum wi vo, ~e ka nas „du gi mar{ kroz in sti tu ci je“ - je ste me wa we pri stu pa ovim ma ni fe sta ci ja ma, od no sno mo ra mo na sto ja ti da se kao dru {tve no pri hva tqi vo in kor po ri ra i wi ho vo srp sko vi |e we.

S U S R E T I : VEQKO YAKULA,

Muka mi a Veq kom Xa ku lom sam se sreo is pred ula za u zgra du na za gre ba~ koj Ili ci, gde kan ce la ri je ima ju i we gov SDF-a i Srp sko na rod no ve }e, ~i ji je pred sed nik Mi lo rad Pu po vac. Ne {to ka sni je se de li smo u pro stra nim, ali skrom no na me {te nim pro sto ri ja ma Fo ru ma, po ~ev {i raz go vor s ko men ta rom na ne ga tiv ne re ak ci je ko je je we gov od la zak u Knin na dr `av no obe le `a va we ak ci je “Olu ja” iza zvao me |u Sr bi ma. Po go to vo su `e sto ki bi la pred stav ni ci po je di nih iz be gli~ kih udru `e wa, a di rek tor Do ku men ta ci o no-in for ma ci o nog cen tra “Ve ri tas” Sa vo [tr bac je ~ak oce nio da je Xa ku la tim svo jim po te zom za dao Sr bi ma „ve li ki uda rac”.

– Ni sam o~e ki vao ba{ to li ko ne ga tiv nih re ak ci ja, ali tu smo gde smo. Ne vo qa je {to oni jo{ uvek `i ve u 95. i 96. go di ni, {to ni su is kre ni pre ma na ma ov de i {to us tra ja va ju u po li ti ci da nam bu de ova ko ka ko je ste. Mu ka mi je od tog li ce mer ja – otvo re no }e Xa ku la. – Pa Pu po vac i SDSS su po dr `a va li HDZ-ovu vla du ko ja ni ka da ni je bi la sprem na da go vo ri o srp skim `r tva ma i glo ri fi ko va la je ge ne ra le ko ji su Ha gu osu |e ni zbog „Olu je”, a sa da me ne pro zi va ju. To je za me ne opor tu no, la `qi vo i ne is kre no.

A {ta }emo ako S zaista do|e vuk pi ta wu kri vi~ no de lo iz ~la na 317 ZKP (iza zi va we na ci o nal ne, ra sne i ver ske mr `we i ne tr pe qi vo sti).

Je dan od ta kvih, go to vo gro tesk nih, pri me ra je i fi zi~ ki su kob dva ma lo let ni ka raz li ~i tog na ci o nal nog po re kla (srp skog i ma |ar skog) ono mad u {kol skom auto bu su na re la ci ji Bez dan-Som bor. Bez ika kve za dr {ke, sa mo zbog ~i we ni ce da su se po tu kla dva de ~a ka „zna ko vi tih“ ime na, re ak ci ja i osu da je sti gla ~ak i sa vi so kog me sta pred sed ni ka Skup {ti ne AP Voj vo di ne, a ve} ko li ko su tra dan Som bor je („du bo ko za bri nut”, ka ko je sam re kao) po se tio i po kra jin ski om bud sman. Na vr hun cu „in ci den ta“ u ce lu pri ~u su se bu ji com osu da uple le i ne ke NVO, a on da je ba lon na glo pu kao ka da se is po sta vi lo da je re~ o su ko bu dva ti nej xe ra uza vre lih hor mo na oko jed ne pla vo ko se de voj ~i ce, od no sno ne uz vra }e ne de ~i je qu ba vi. I.... I ni {ta.

Po kra jin ski om bud sman se ma kar iz vi nio za pre u ra we nu, ta~ ni je br zo ple tu, re ak ci ju, dok su se pro fe si o nal ni ne vla di ni bra ni te qi mul ti kul tu ra li zma pro sto u}u ta li. Bi }e

SA[A MILO[EVI],

INTERVJU

On na vo di da je u isto vre me ka da je Bo ris Ta di} go vo rio o „Olu ji” kao zlo ~i na~ kom po du hva tu, Pu po vac u Knin po taj no slao svo je pr ve sa rad ni ke da pri su stvu ju pro sla vi 5. av gu sta; dok se iz Be o gra da {a tro re `a lo na Za greb zbog od no sa pre ma iz be gli ca ma i pro gra ni ci ma, SDSS je sa HDZ-om sto pi rao re {e we svih srp skih pro ble ma; dok se na sva usta pri zi va la Evro pa da pri ti sne Hr vat sku zbog Sr ba, gla so vi ma „Pu pov ca i we go vih” usvo je ne su iz me ne i do pu ne Za ko na o pod ru~ ji ma po seb ne dr `av ne skr bi (PPDS) „ko ji ma je za ce men ti ra no et ni~ ko ~i {}e we”...

– Pri zna jem, du go mi je tre ba lo da shva tim da smo mi sve vre me za pra vo ta o ci dvo li~ ne be o grad ske po li ti ke, ko ja je Sr bi ma u Hr vat skoj sa mo ma ni pu li sa la, jo{ od Mi lo {e vi }a i Do bri ce ]o si }a, ko ji ma je Tu| man bio bli `i od svih nas. A mi smo ov de ipak bes po go vor no pri hva ta li sva ko ja ke ku ri re ko je je isti taj Be o grad bi rao, ne mo po sma tra ju }i ka ko se zbog tih „te kli }a” ni jed no ozbiq no, va `no srp sko pi ta we ne re {a va. Do sta mi je to ga i za to sam pro ce nio da tre ba da odem u Knin na po ziv pred sed ni ka Jo si po vi }a, ko ji pro mo vi {e sa svim dru gu po li ti ku. Uosta lom, on je to u Kni nu po tvr dio, pri ~a ju }i o `r tva ma a ne o ge ne ra -

Spomenik `rtvama „Oluje” Xa ku la sli ko vi to opi su je da je SDF pri hva tio pru `e nu Jo si po vi }e vu ru ku i si gu ran je da to ne }e bi ti zlo u po tre bqe no. Na pro tiv, uve ren je da we gov od la zak u Knin, ali jo{ i vi {e ono {to }e sle di ti, mo `e po mo }i i Ni ko li }u i no voj Vla di Sr bi je da ostva re ko rekt ni ji i ~i sti ji od nos sa vla sti ma u Za gre bu.

– Vo leo bih da se do sle de }eg 5. av gu sta u Hr vat skoj pot pu no otvo re no, hlad ne gla ve, pro go vo ri o svim aspek ti ma „Olu je”.

Olak {a va ju }a }e okol nost bi ti i da }e mo do ta da ima ti pre su du Ha {kog tri bu na la, ko ja }e bi ti oba ve zu ju }a za sve. I kao {to }e mo mi Sr bi mo ra ti da pri zna mo da je hr vat ska dr `a va ima la pra vo da us po sta vi kon tro lu nad ce lom svo jom te ri to ri jom, ta ko }e i Hr va ti mo ra ti da pri zna ju da wi ho va dr `a va ni je ima la pra vo da ubi ja, pro te ru je, de va sti ra, pqa~ ka… A kao fi na le tog di ja lo ga o~e ku jem da u Kni nu bu de iz gra |en spo me nik `r tva ma „Olu je”.

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

ZA ME NIK PRED SED NI KA SRP SKOG NA ROD NOG VE ]A U HR VAT SKOJ

u Vu ko va ru, u Kni nu ta~no i kao politi~ki korektno i kao prijateqski usmereno. Da ne spomiwem to {to nam se jedan relativno marginalan lik opet name}e kao akter ...  O~e ku je te li sa da pri ti sak iz dr `av nog vr ha Hr vat ske na Srp sko na rod no ve }e i na Sa mo stal nu de mo krat sku srp sku stran ku?

– To jeste jedna od opcija i vrlo }emo br zo znati da li to i jeste bilo u temequ ideje da se Xakuli uputi poziv da do|e u Knin.

Treba imati u vidu i ~iwenicu da ovde imate nekoliko va`nih aktera, koji ovo pitawe posmatraju razli~ito. Institucija predsednika zauzela je jasnu poziciju ve} samim pozivawem Xakule, ne{to opreznije nastupa Vlada Hrvatske, a ne treba zaboraviti ni opoziciju, ~iji je stav tako|e druga~ije nijansiran. I na sve se to mora obratiti pa`wa. Me|utim, ono {to sam siguran, a {to se ve} i pokazuje, to je da sve ovo ne}e proizvesti dodatne podele unutar srpskog korpusa, gde je Xakulin izlet izazvao vi{e-mawe jednodu{ne osude.  Ipak, sti ~e se uti sak da se otva ra svo je vr stan front pre ma, u pr vom re du Mi lo ra du Po pov cu, ali i SNV-u, pa i SDSS-u?

– Nadamo se da se stvari ne}e kretati u tom pravcu, ali neki postupci predsednika Josipovi}a stvarno daju osnova za to da se razvije odre|ena vrsta zabrinutosti. Naime, ja sam dva dana pred 5. avgust dobio poziv iz kabineta predsednika Josipovi}a, neformalan, da do|emo na skup u Kninu. Od nas se, dakle, tra`ilo da u~estvujemo u sve~arskom obele`avawu pobede u jednoj vojnoj akciji, a ne treba ni podse}ati {ta je sve zna~ila „Oluja” za Srbe u Hrvatskoj – od brojnih zlo~ina i proterivawa gotovo tre}ine stanovni{tva, do ~iwenice da smo nakon toga u mnogim segmentima postali gra|ani drugog reda. I sad mi to treba da aplaudiramo „programskim sadr`ajima” u kojima se „Oluja” slavi, a gotovo da i nema `ala za `rtvama i onima koji su oti{li i nisu se vratili. A kao argument nam je, umesto promene intonacije tog skupa, plasirano ono „ako ne}emo mi, ima Srba koji

Be o grad ski di va ni  Da li }e ~i we ni ca da su Mi lo rad Pu po vac i SNV bi li bli ski Ta di }u bi ti pre pre ka za sa rad wu sa no vim vla sti ma u Be o gra du?

– Na`alost, mi jo{ nismo imali priliku na pravi na~in, utemeqno, o ozbiqnim, va`nim temama, pri~ati sa novom administracijom. Nije za to, ako }emo pravo, bilo ni vremena, jer nova vlada tek hvata konce. U svakom slu~aju, za te razgovore mi smo spremni i o~ekujemo da do wih do|e do kraja godine. Ina~e, ne smatram da bi ~iwenica da je Milorad Pupovac podr`ao Tadi}a trebala da proizvede reprekusije na tom planu. Jasno je da svako od nas ima svoje politi~ke profilacije, ali to bi trebalo biti periferno u odnosu na tako velike i krucijalne stvari koje su pred nama. Mi smo prirodan most izme|u Zagreba i Beograda i nijedna administracija, bilo srpska bilo hrvatska, ne}e imati boqeg i priqe`nijeg sagovornika i pomaga~a u gra|ewu tog mosta. stvovali proslavama u Kninu. Ali samom vrhu SDSS-a i SNV-a nikada zapravo nije upu}en ozbiqan poziv, i to na vreme, kako bismo kroz zajedni~ki rad do{li do promene karaktera obele`avawa 5. avgusta. Jer to je su{tina. Nije sporno da Hrvatska slavi svoju celovitost, svoje institucije, ali ne mo`e da slavi zlo~in, etni~ko ~i{}ewe, otimawe srpske imovine... S druge strane, mi smo svesni da ne mo`emo nametnuti dr`avi Hrvatskoj odluku o tome kako }e se proslavqati „Oluja”. I zato, po nama, Knin nije i ne mo`e biti mesto gde }e predstavnici dr`ave i institucije srpske zajednice biti rame uz rame. Ali u Vukovaru bismo mogli biti zajedno.

OCE NA NA JA VQE NIH AN TI KRI ZNIH ME RA VLA DE SR BI JE

Spi sak `e qa za ga {e we po `a ra ok ne pro|e letwa pauza i po~ne jesewe zasedawe Skup{tine Srbije u kabinetu srpskog ministra finansija Mla|ana Diki}a pripremaju se antikrizne mere, ~ija bi primena morala po~eti od oktobra kako bi se ekonomski krah Srbije, koja je ve} u recesiji, koliko toliko amortizovao. No, bez obzira {ta se predlo`i lo, kriza se, slo`ni su u oceni ekonomisti, mo`e samo ubla`iti; ova je godina ve} oti{la u nepovrat, a eventu alni boqitak mo`e se o~ekivati tek pred kraj naredne.

Po Dinki}evim re~ima, u toku su pripreme za rebalans buxeta i istovremeno dono{ewe buxeta 2013. godinu.

Jedna od mera, koja }e biti nu`na, je i pove}awe stope PDV-a, s tim da ona ne}e i}i iznad 20 odsto, dok }e na `ivotne namirnice ostati na osam procenata.

Izvesno je, tako tvrdi ministar, da ne}e biti otu{tawa u javnom sektoru, ali ni ve}ih plata. Za penzije je re~eno da }e se, kao i plate, pove}avati ne u skla du sa zakonom, ve} sa realnim ekonomskim mogu}nostima zemqe.

Priprema se i izmena Zakona o porezima, me|u kojima su i oni na dobit, a navi{e }e i}i i akcize, pre svega one na cigarete, alkoholna pi}a, naftne derivate. Predvi|aju se i izmene iznosa nameta gra|anima i privredi, ali i znatne olak{ice za mala i sredwa preuze}a koja ~ine vi{e od 90 odsto privrede. Ceo ovaj set mera bi}e pra}en i novim pozajmicama, te{kim oko 2,2 milijarde evra. No, i pored toga ministar Dinki} uverava da ima plan da narednu godinu zavr{imo sa deficitom od 130 milijardi dinara, {to zna~i da tokom 2013. moramo da u{tedimo ~ak 100 milijardi dinara.

Mada su ekonomisti skepti~ni u pogledu tih najava da }e Srbija dogodine u{tedeti bezmalo milijardu evra, oni ne spore da bi se podizawem PDV-a za dva odsto mogao napuniti buxet. Naravno, s podizawem PDV-a treba o~ekivati i rast inflacije za jedan do dva indek-

D

ho}e”... E taj moment naturawa ne~ijih „privatnih Srba”, umesto predstavnika koje Srbi sami izaberu, ve} smo videli devedesetih. I sa srpske i sa hrvatske strane.  Ali i sam Mi lo rad Po po vac je pri znao da su po je di ni pred stav ni ci SDSS-a ra ni jih go di na pri su stvo va li svet ko vi na ma u ~ast „Olu je”?

– Pre jeste bilo nekih predstavnika Srba, na ni`im nivoima, koji su prisu-

 I mi ni star bra ni te qa Pre drag Ma ti} Fred oce nio je da bi u~e {}e Mi lo ra da Pu pov ca u mi mo ho du vu ko var skim `r tva ma „pred sta vqao ~in ko na~ nog iz mi re wa i do kaz da je rat ko na~ no za vr {en”?

– Po~eli smo s wegovim timom raditi niz tribina, po celoj Hrvatskoj, sa ciqem da ubrzamo identifikacije, ekshumacije, da osvestimo obe strane o stradawima drugih... Ako ovo da ploda, ako se budu mewali pristupi u su|ewima za ratne zlo~ine i ako budemo pozvani da u~estvujemo u koncipirawu mimohoda – mi }emo biti tamo. n Mi ro slav Sta ji}

je od li ce mer ja

manu da se s wima obra~una, {to sve, decidiran je, naravno da nimalo ne umawuje u`as „Oluje” i wene strahovite posledice koje traju do danas...

– Mi Srbi nikada ne}emo prihvatiti da na „Oluju” gledamo o~ima Hrvata. Ali ja ne mogu da prihvatim i da su oni, koji su dobrano odgovorni {to je do svega toga uop{te do{lo, a sada se kriju po raznim udru`ewima u Srbiji, nekakvi najpo{teniji Srbi, najboqi, najhrabriji... Ti koji bi da sve vrate na 1995. a vi{e nemaju nameru da `ive u Hrvatskoj jer su se dobro udomili u Beogra du, Novom Sadu... e takvi me vi{e ne interesuju. Moglo se i}i u Knin kada je HDZ vla dao, a sada kada je poziv uputio Josipovi}, za kojeg je glasalo 200.000 Srba i koji je, izme |u ostalog, obe}ao da }e podr`ati na{a nastojawa da se ospori sprovo|ewe tog diskriminatornog Zakona o PPDS-u, sada kao „nisu stvoreni uslovi” da se tamo ide. Nije nego…

Xakula opisuje da je ceo „slu~aj Knin” za pravo isprovocirala Koalicija udru`ewa izbeglica na ~elu sa Miodragom Lintom.

Naime, Linta je pozvao Ivu Josipovi}a da do|u u @irovac kod Dvora na komemoraciju Srbima poginulim i nestalim u akciji „Oluja”. I Josipovi} je, ka`e, taj poziv odmah prihvatio, istovremeno uputiv{i kontra-poziv da se ide s wim u Knin. Linta je to, me|utim, kategori~no odbio.

– Zna~i, do|i ti, Josipovi}u, gde ti mi ka `emo, a nas ba{ briga za tvoj poziv. Da li je to politika? Dokle }emo mi to tako da ra-

dimo? [ta mi glumimo? Pa takvim pristu pom nikada nijedan problem ne}emo re{iti. Svako u svojoj busiji, svako je `rtva, tu |a se ne priznaje, i svi ~ekaju da druga stra na popusti. Pa dokle? Kako tako `iveti?

Sada, recimo, ~ujem kako Pupovac „sawa o tome da }e biti u mimohodu u Vukovaru”. Ma {ta ima sada o tome da sawa. Osam godina je bio na vlasti, otkud da je ba{ sada usnio Vukovar, kad je odavno mogao oti}i tamo. Ma da, ako }emo, pravo, on je spavao i u kolevci HDZ-a, i budio se samo kada je trebalo izga sati neki zakon kontra Srba, da bi mu onda ponovo Sanader ili Kosorica stavili cuclu u usta da nastavi sa da nuna.

U sli~nom `estokom tonu Xakula nasta vqa, ali odbacuje opasku da se ovde radi o isprovociranom srpsko-srpskom sukobu.

Lider SDF-a obja{wava da na sve ovo ukazu je ve} godinama, ali da se ni{ta nije mewalo jer je, tvrdi, Pupovac odgovarao i HDZ-u i Tadi}u. A sada, dodaje, wemu lepe etiketu izdajnika. E, na to ne pristaje…

– Jesam li to mo`da trebao za odlazak u Knin da dobijem ne~iji blagoslov? ^iji?

Beograda, mo`da? Pa ja ovde `ivim, ne oni.

Ne `elim da se oslawam na Beograd, ve} `elim da mu bude partner da se problem re{i – da Srbi kona~no postanu ravnopravni gra|ani u potpunosti integrisani u hrvatsko dru{tvo. Tadi} je ovamo dolazio, izviwavao se, qubio se, grlio, ali je sve na{e probleme ostavio Pupovcu i HDZ-u. Nikoli} }e, uveren sam, biti bar iskreniji i otvoreniji. Ali nema blanko qubavi. Respektova}emo ga i uva`avati u meri u kojoj }e on razu meti na{e probleme i pomo}i nam da ih sa vlastima Hrvatske re{imo. Dakle, kako se on bude odnosio prema nama, tako }emo i mi prema wemu. Dosta je bilo servilnosti...

U to da su ga Pantov~ak i Banski dvori iskoristili kako bi ga „prikazali Briselu” – Xakula sumwa. Po wemu, nije sporno da je wegov „kninski potez” boqe primqen u EU nego u Beogradu. Ali on istovremeno ne propu{ta priliku da podseti i na to da su ve}e {anse da se srpsko pitawe re{i uz pritisak iz Unije, pogotovo {to je Hrvatska do ulaska u EU „pod nadzorom”, nego pukim la mentirawem unutar „kruga dvojke”…

– Platio sam visoku cenu zbog toga {to sam uvek smatrao da se treba suprotstavqati stvarima koje duboko zadiru u prava srpske zajednice. I zato Uostalom, sa mnom niko ne mo`e manipulisati. Prigovaraju da sam „politi~ki marginalac”. Pa SDF-u nikada nije ni data {ansa da ne{to uradi na izborima, jer se uvek unapred znalo ko me|u Srbima mora da pobedi. Nekada su to bili Marti} i Babi}, sada su Pupovac i Vojislav Stanimirovi}. Za koju politiku? [ta su weni rezultati? Pa SDSS-ovce sve ovo vreme interesuje samo puwewe `iro-ra~una, {to je pasalo i Zagrebu, ali i Beogradu, jer je wemu jedino va`no da u Hrvatskoj ima „svoje qude” preko kojih }e manipulisati Srbima. Recimo, isti onaj Linta je 2008. godine organizovao 108 autobusa, kojima su na{i qudi iz Srbije do{li da glasaju za Pupovca. Kada sam ga pitao za{to, kad zna {ta Pupovac radi, odgovorio mi je da je tako Tadi} naredio. E toga vi{e biti ne}e: da nama iz Beograda biraju vlast koja }e nas uni{tavati. Dosta je bilo manipulacija. Srbi u Hrvatskoj su stra{no `eqni promena. I kako su Hrvati skinuli svog Sanadera, tako }emo i mi uskoro skinuti svog. U to sam duboko uveren! n Mi ro slav Sta ji}

we PDV-a, kao i poreza na dobit do 15 procenata. No, ponavqa Altiparmakov, ipak se mora videti kompletan paket Vlade kako }e se smawiti rashod a kako pove}ati prihod.

– Parcijalno, ono {to je izneo ministar zvu~i dobro, ali iza toga moraju uslediti konkretni potezi, a to }emo videti kako }e i}i. Recimo, veoma je va`no {ta }e biti sa platama i penzijama.

Re~eno je bi se one indeksirale u skladu sa privrednim mogu}nostima a ne po trenutnom zakonu, {to je tako|e na liniji onoga {to smo mi rekli. Naime, i Fiskalni savet je upozorio da u trenutnoj situaciji verovatno ne}e biti mogu}e indeksirati plate i penzije u skladu sa postoje}im zakonom te da bi se one morale zamrznuti. Postoje i neke varijante izme|u, ali svakako da }e, s obzirom na recesiju i stawe u javnim finansijama, biti jako te{ko istrajati na trenutnoj indeksaciji plata i penzija – obja{wava Altiparmakov.

U svakom slu~aju, zakqu~uje Altiparmakov, ~itav paket jo{ nije poznat pa se ne zna i da li }e on biti dovoqan da se zaista smawi deficit u ovoj i ide na u{tede u narednoj godini. Ina~e, on podse}a da je Fiskalni savet procenio da Srbija naredne godine mora da u{tedi milijardu evra hitnim merama {tedwe, a da je do kraja 2016. godine, nekim sredworo~nim merama, nu`no u{tedeti jo{ dodatnih mili jardu i 200 miliona evra .

Nov ca ne ma i iz bor ni je ve lik: ili ve }i po re zi ili ot ka zi u jav nom sek to ru (Dra go qub Ra ji})

LI DER SRP SKOG DE MO KRAT SKOG FO RU MA

lima. Napravqen je zaokret i uveren sam da je za taj zaokret zaslu`no i moje prisustvo.

Govore}i o „Oluji”, Xakula bez dlake na jeziku ka`e da su za ono {to joj je prethodi lo podjednako odgovorne obe strane. Jer, podse}a, tada{we rukovodstvo Srba u Krajini na stolu je imalo ponudu – mirovni plan „Z-4„ – ali su taj ~astan izlaz iz }orsokaka odbili, dr`e}i vlastiti narod kao taoce. Time su, ka`e, na tacni dali {ansu Tu|-

5

Ve o ma je va `no {ta }e bi ti sa pla ta ma i pen zi ja ma (Ni ko la Al ti par ma kov) sna poena i mo`da smawewe potro{we.

No, ima i ekonomista koji tvrde da pove}awe PDV-a ne}e imati ve}eg efekta ukoliko se istovremeno ne zamrznu plate u javnom sektoru. Tako je, recimo, ekonomista Miroslav Zdravkovi} izra~unao da efekat pove}awa PDV-a na 20 odsto neutralizuje pove}awe plata i penzija od samo jedan i po ili dva procenta – a po slovu zakona, toliko pa i ve}e pove}awe je na vidiku ve} 1. oktobra ove i u dva navrata naredne godine. ^lan Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov obja{wava za na{ list da je jo{ uvek rano procewivati da li }e najavqene mere ministra finansija zaista ostvariti dovoqno u{teda na rashodnovnoj strani, na ~emu je Savet insistirao i bez kojih, tvrdi, nema izlaska iz krize. Jer, jo{ uvek je samo re~ o “ideji” a ne i o konkretnim merama koje }e se zaista sprovoditi.

– Tek kada najavqene mere dobiju zakonsku formu, odnosno kada stignu u Skup{tinu Srbije, Fiskalni savet }e mo}i da ih analizira i oceni. I onda }e iza}i sa zvani~nom ocenom, jer mu je to i zakonska obaveza, koliko su one efikasne i gde vode. Sve dotle mo`emo pri~ati o tome koliko u najavama ministra finansija ima ili nema onoga {to je Fiskalni savet ve} predlo`io, ali ne mo`emo ta~no znati koje }e korake Vlada Srbija zaista preduzeti kako bi se kriza obuzdala. No, jedno je izvesno: hitno se mora krenuti i sa pove}awem prihodovne strane buxeta – ka`e Altiparmakov.

Neke od mera koje je predlo`io ministar finansija jesu „na liniji” onoga {to je predlagao Fiskalni savet Srbije, potvr|uje na{ sagovornik i podse}a da su i oni, recimo, prelo`ili pove}a-

Iz ugla Unije poslodavaca Srbije, najavqene antikrizne mere su iznu|ene i veliko je pitawe da li }e one mo}i da spasu ono {to je upropa{}eno. Po oceni Dragoquba Raji}a, ekonomski po`ar u Srbiji ve} bukti, a da pri tome nema ni najava utvr|ivawa ko je za to kriv.

– Veoma je, naime, va`no da se utvr di gde su pare iz buxeta i za{to smo mi tu gde jesmo. Privreda je i u ovim kriznim vremenima izvr{avala svoje obaveze, a neko je novac tro{io na ne{to drugo a ne na ono za{ta je on namewen.

Gra|ani i privreda su morali da i prethodnih meseci redovno pla}aju poreze i ostala davawa i wima se nije gledalo kroz prste i zato ne bi smelo da se gleda ni onima koji su doveli do ekonomskog kraha – obja{wava Raji}. – Sada se ide sa iznu|enim merama koje, ako je za utehu, ipak delom donose i rastere}ewe privrede, koje ve} godi namas tra`imo: najavquje se mogu}nost da se PDV pla}a po prodaji a ne odmah, da }e biti redukovan ~itav niz taksi, nameta, da }e se ukinuti fiskalizacija u zanatstvu i nekim drugim delatnostima…

Pove}awe PDV, dodaje Raji}, s jedne }e strane smawiti kupovnu mo} i to je privrednicima jasno, ali o~igledno je, ka`e, Vlada Srbije odlu~ila da pre to u~ini nego da smawi javni sektor, odnosno ide u proces otpu{tawa u javnom sektoru, i da tu rashodovnu stranu uvede u realne mogu}nosti.

– No, ~ak i da se izabere to da se otpu{taju zaposleni u javnom sektoru ili da se ide na smawewe plata, to bi se opet odrazilo na privredu, ba{ kao {to }e se i pove}awe PDV odraziti na nas. U oba }e slu~aja do}i do pada prometa. U svakom slu~aju, novca nema i izbor nije velik: ili }e se pove}ati porezi ili }e se otpustiti zaposlene i smawiti plate. I jedna i druga mera smawuje kupovnu mo} gra|ana a samim tim oni }e mawe kupovati. Vide}emo da li }e se barem za narednu godinu napraviti dobar plan razvoja, odnosno da li }e se dr`ava okrenuti ka razvoju proizvodwe i izvoza, jer bez toga nema boqitka. Bez toga se situacijae ne}e promeniti i samo }emo nastaviti da presipamo iz {upqeg u prazno, jer novca nema. Novac moramo stvoriti. n Qu bin ka Ma le {e vi}

6

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

AFERA „FAJZER” PONOVO POKRENULA PITAWA O

Lek je super, o va afe ra svet skom u zdrav stvu, ovaj put ve za na za spre gu far ma ce ut ske in du stri je i le ka ra, „za ka ~i la” je i na {u ze mqu. Na i me, ame ri~ ko Mi ni star stvo prav de tu `i lo je far ma ce ut sku kom pa ni ju „Faj zer” i we nu }er ku-fir mu „Va jet” zbog sum we da su pla ti li mi li o ne do la ra mi ta da bi do bi le po slo ve i po ve }a le pro da ju svo jih pro iz vo da. U van sud skoj na god bi, ko jom je „Faj zer” pri znao kri vi cu i zbog to ga pla tio ka znu od 60 mi li o na do la ra, na ve de no je da je ovaj far ma ce ut ski xin na raz li ~i te na ~i ne ko rum pi rao dok to re i dru ge zdrav stve ne zva ni~ ni ke u Sr bi ji, Hr vat skoj, Bu gar skoj, ^e {koj, Ita li ji, Ru si ji, Ka zah sta nu i Ki ni.

Po god be kao ova u ko joj je „Faj zer” pri stao da pla ti 60 mi li o na do la ra su u SAD vr lo ~e ste. La ne je ta ko „Faj ze rov” naj ve }i kon ku rent „Xon son&Xon son” na te me qu sli~ ne na god be iz bro jao 70 mi li o na do la ra. Kom pa ni je, na i me, ra do sa ra |u ju sa pra vo sud nim or ga ni ma i pri sta ju na ova kve na god be, jer `e le da iz beg nu re dov ne sud ske po stup ke u ko ji ma bi pu no pr qa vog ve {a, ali i po slov nih taj ni, iza {lo na vi de lo. S dru ge stra ne, ovaj mo del od go va ra i vla sti ma SAD ko je, ma ko li ko

N

TE M A „DNEV N I K A”: [TA TERA DECU U SRBIJI DA NAPUSTE DOM I KRENU U „BELI SVET”

Devoj~ice ~e{}e be`e od ku}e A

tu a ci ja, pro ble mi u po ro di ci, lo {e ko mi ta ta ve ~e ras ne da pa ra za oce ne kao i nar ko ma ni ja. Na me re be gu iz la zak, ja be `im od ku }e! - re na ca naj pre sa zna ju dru ga ri, pro fe so ri, ~e sin mo je do bre pri ja te qi ce, mom ~i} od {e sna est go di na. Re ~e i ali i {kol ski psi ho lo zi. Ta ko je {kol ski psi ho log Dan ka Gro zdo vi} Ba ji} na osta de `iv. Ni {ta to i ne bi bi lo ~ud ve la da je ima la slu ~aj de te ta ko je je po no, da ma li, do bri, ma min i ta tin de~ ko be glo od ku }e ka ko bi „sta vi lo na me la ne ve} ni je na pra vio sli~ nu gre {ku. sto” maj ku al ko ho li ~a ra i agre siv nog Mo glo bi se re }i da je sve to pu ber tet, oca. Po ne kad dru gi ozbiq ni pro ble mi de~ je bo le sti, pro la zne a ne pre la zne... de te ta, kao {to su raz li ~i ti ob li ci za Ali, da li je to ta ko? Da li je ba{ ta ko vi sno sti, sto je iza od lu ke ti nej xe ra da la ko uze ti svo je stva ri i po }i u be li na pu sti ku }u. svet, da le ko od ro di te qa i onih ko ji te – U po sled we vre me ima mo ~e sto slu ner vi ra ju, da le ko od {ko le, oce na, da ~a je ve gde je de te u{lo u svet nar ko ma le ko od svih... I zbog ~e ga: zbog to ga ni je ili pro sti tu ci je ili ne kog dru gog {to ma ma i ta ta ne do zvo qa va ju ka sne ob li ka za vi sno sti. De {a va se da ih vr iz la ske, seks sa 13-14 go di na, ci ga re te lo br zo na la zi mo, ali se de si da nas ro sa 10, ma ri hu a nu ili {ta ja ~e...

Se tih se i do ga |a ja kad sam ja bi la de - di te qi po sle ne kog vre me na opet zo vu i ta da uvi |a mo da je do ti~ na po ro di ca u voj ~u rak od pet na est go di na i po {la u za i sta ve li kom pro ble mu – ob ja sni la je pr vi raz red sred we {ko le. [to bi re de tek tiv Agen ci je „Pro tek ta„ Iva na kli klin ci u pi sme nim sa sta vi ma, „jed Sta no jev. nog le pog pro le} nog da na„, na kon {to je Bi lo je i si tu a ci ja ka da je od lu ka de sko ro dva de set da na iz o sta ja la sa na sta te ta pot pu no iz ne na di la ro di te qe. Ta ve, sti gla nam je vest da je dru ga ri ca Ta ko je de te uze lo no vac i zla to i oti {lo wa za gla vi la na psi hi ja tri ji. Za {to? u Cr nu Go ru sa pri ja te qem – opi su je Go E, pa to smo, kao do bri i po `r tvo va ni ran Ja kus iz Od se ka MUP-a za po tra dru ga ri, a u do go vo ru sa we nom za bri nu `ne de lat no sti. Ta mo je de te po tro {i tom maj kom i raz red nom, kre nu li i mi lo sve {to je od ne lo iz ku }e, a pro na |e da sa zna mo. no je uz po mo} In ter po la Sr bi je i Cr Nas de se tak od va `nih – jer osta li ni ne Go re. Be `e i de ca sme {te na u so ci su sme li, {to od se be sa mih {to od ro di jal ne usta no ve jer im, po mi {qe wu po te qa – do |o smo do `u te zgra de u {i rem li ci je, iz ne kog raz lo ga ne od go va ra cen tru Be o gra da. Uve do {e nas na dru gi sre di na, pa na taj na ~in is po qa va ju ne sprat, a ta mo vra ta i zvo no, ne ma ula ska go do va we ili ne za do voq stvo ili, na i iz la ska ka ko ti se svi di, ve} ka ko me pro sto, za to {to vi {e vo le da bu du na di cin ske se stre odo bre. Sa da ka da se se uli ci i kre }u se slo bod no. tim ,u gla vi mi se re |a ju sli ke iz fil ma In spek tor u Ode qe wu za po tra ge Po „Let iz nad ku ka vi~ jeg gne zda„... Ma do li cij ske upra ve za grad Be o grad Sa {a bro, mo `da i ni je bi lo to li ko stra {no, Ire vi} ipak is ti ~e da se naj vi {e ne ali ka da si de te sve ti je to nad re al no. sta na ka de {a va pred Br zim ko ra kom gur kraj {kol ske go di ne, ka ju }i jed ni dru ge, a sve dr `e }i se za jed Ako je za utehu, izuzetno se a naj kri ti~ ni ji uz rast su ma lo let ni ci no, sti go smo do kod nas retko de{ava sta ro sti od 14 do 18 ogrom nog dnev nog da neko dete ne bude go di na. Ta ko |e, pre bo rav ka.

Na pro zo ri ma re - prona|eno, i to u relativno ma po da ci ma po li ci je, na jed nog de ~a ka {et ke, mal te ne sa kratkom roku ko ji kre ne u be li pla fo na vi si te le svet do la ze tri de vi zor, na sto lo vi ma voj ~i ce za ko ji ma se ras pi su je po tra ga. ne ma ni ~e ga, ni sam pri me ti la ni sto li Ako je za ute hu, iz u zet no se ret ko de {a ce. Oko nas de ca, mi sli{ isti su kao i va da ne ko de te ne bu de pro na |e no, i to mi. A ni su. Oni su psi hi ja trij ski slu ~a u re la tiv no krat kom ro ku. je vi. Ta wa se ob ra do va la kad nas je vi de Psi ho log i po ro di~ ni psi ho te ra pe ut la, sja ti smo se oko we, a oko nas se sja ti mr Ti ja na Mi ro vi} is ti ~e da bek stvo {e ne ki dru gi klin ci. Ni ma lo pri ja tan od ku }e mo `e bi ti mo ti vi sa no mno ose }aj. Dok pri ~a mo osvr }em se, gle dam {tvom raz li ~i tih raz lo ga ko ji va ri ra {ta ra de, {ta ih je na te ra lo da za vr {e ju po ste pe nu slo `e no sti, ali je go to vo na ova kvom me stu. Ni je te {ko sa zna ti: po pra vi lu ve za no za po re me }e ne po ro ne ki su zlo sta vqa ni, ne ki su bi li nar di~ ne od no se: ko ma ni pa se sad le ~e, ne ki su, kao na {a - Iako je im pul siv nost psi ho lo {ko dru ga ri ca, be `a li od ku }e i se kli ve ne. sred we ime ado le sce na ta, po treb no je Opet pi ta we „za {to” i sa mo je dan glup mno go raz lo ga da bi se po be glo od ku }e, od go vor: „ni su se sla ga li sa ro di te qi a de ca se na ovaj ko rak naj ~e {}e od lu ~u ma, a ima li su i lo {e oce ne u {ko li„. ju ka da na si qe po sta ne do mi nan tan na Po sle tri de se tak mi nu ta ot kqu ~a {e ~in po ro di~ ne „ko mu ni ka ci je” i ka da nas i re ko {e da je po se ta go to va. U toj at mos fe ra u do mu po sta ne to li ko ne `ur bi i po zdra vqa wu osta doh od jed nom pod no {qi va da je od la zak na uli cu, i u iza za kqu ~a ni vra ta, ali sa po gre {ne me ta fo ri~ nom i u bu kval nom smi slu te stra ne. Me di cin ska se stra se uda qi, a me ne ob li hla dan znoj, vaq da }e ne ko pri me - re ~i, bo qa va ri jan ta ne go osta nak kod ku }e. ti ti da me ne me. Tih par mi nu ta u so bi za A na pi ta we da li de te uspe va da na tu gu sa gle da la sam ~i tav svoj do ta da {wi ovaj na ~in po mi ri stra sno is po sva |a ne `i vot, ko li ko mi je, u stva ri, de tiw stvo su pru `ni ke i vra ti mir u po ro di~ ni bi lo le po i bez bri `no. I obe }ah se bi: „Ja ni ka da ne }u be `a ti od ku }e, ne }u pra - dom, na {a sa go vor ni ca na vo di da se na vi ti glu po sti, ne }u za gla vi ti ov de„... kon ovog „~i na” stva ri po ne kad pro me Vra ta se ot kqu ~a {e na in ter ven ci ju mo - ne, ali de te tov od la zak ite ka ko zna da „do li je uqe na va tru” po ro di~ nih su jih dru go va i is tr ~ah na po qe kao da me ko ba. ne ko go ni. Dru gi su se sme ja li, me ni ni je – Pr va re ak ci ja ro di te qa na bek stvo bi lo ni naj ma we sme {no...I...eto opet se pi tam {ta je sa tom de com, {ta wih naj - de te ta od ku }e je ste strah, ko ga za me wu je ose }aj olak {a wa na kon pro na la ska ma we 150-oro go di {we, po po da ci ma ili po vrat ka „be gun ca”, ali ova ose }a MUP-a, na te ra na beg od ku }e.

Iz ra ni jih is tra `i va wa se da za kqu wa br zo za me wu je bes i qut wa. I on da ~i ti da je naj ~e {}i pro blem i raz log ~e sto bu de jo{ go re.. na pu {ta wa do ma lo {a ma te ri jal na si n Zo ri ca Dra go je vi}

Sve na internetu Na kon broj nih afe ra s ko ji ma su se su o ~i li u svom zdrav stvu, Ame ri kan ci su od lu ~i li da ob ja vqu ju na in ter ne tu ap so lut no sve in for ma ci je o nov cu ko ji le ka ri do bi ja ju od far ma ce ut ske in du stri je. U mre `i pro pu bli ca.org, ko ja za pra vo pred sta vqa por tal za za {ti tu jav nog in te re sa, kre i ra na je po seb na ru bri ka „Dol lars for Docs”, gde je do voq no je une ti ime le ka ra i ame ri~ ku dr `a vu u ko joj ra di, pa }e te za ne ko li ko tre nu tak do bi ti po da tak da je on, re ci mo, u 2012. od „Faj ze ra” do bio 25.000 do la ra za kon sul tan ske uslu ge, ili da mu je 715 do la ra pla }en ru ~ak u ne kom ho te lu. Sli~ no kao i SAD, i Evro pa je na me ri la da uve de in sti tut jav nog ob ja vqi va wa svih pla }a wa far ma ce ut ske in du stri je pre ma le ka ri ma. Usko ro kre }e pi lot pro jekt, a za dve go di ne sve bi ze mqe EU tre ba lo da ima ju je din stve nu ba zu po da ta ka, u ko joj }e se na }i svi le ka ri uz pri kaz wi ho vih pri ma wa, sa sve raz log zbog ko jeg je od re |e na upla ta sti gla od ta~ no od re |e ne far ma ce ut ske kom pa ni je.

im bi lo sta lo do vla da vi ne pra va i su zbi ja we ko rup ci je, ne `e le da ugro ze po slo va we kom pa ni ja ko je za po {qa va ju na de se ti ne hi qa da qu di.

Ina ~e, u do ku men ti ma iz afe re „Faj zer”, ko je su ame ri~ ki is tra `i te qi u~i ni li do stup nim jav no sti, ne na vo de se kon kret no ime na oso ba iz Sr bi je ko je je far ma ce ut ski gi gant „na gra dio”, ve} sa mo opi si ne za ko ni tih rad wi. Me |u tim, srp sko Tu `i la {tvo si gur no mo `e o~e ki va ti po mo} od ame ri~ kog Mi ni star stva pra vo su |a, tim pre {to po me nu ta na god ba ne is kqu ~u je mo gu} nost pro ce su i ra wa dok to ra s le pqi vim pr sti ma u do mi cil nim ze mqa ma.

Iako na {e Mi ni star stvo zdra vqa sa op {ta va da ne ma sa zna wa o tom slu ~a ju, jav nost ni je iz ne na |e na ni ti sum wa u mo gu} nost da se u sva ko dnev noj prak si zdrav stve ni rad ni ci, po go to vo oni na vi {im po lo `a ji ma, na raz ne na ~i ne pod mi }u ju od stra ne far ma ce ut skih ku }a, a na „obo stra nu ko rist„. Tim pre {to je odav no po zna to da su pri ti sci far ma ce ut skih kom pa ni ja na zdrav stve ne usta no ve ogrom ni.

Ne ka is tra `i va wa go vo re da su „lo bi ra wa” naj `e {}a u on ko lo gi ji, gi ne ko lo gi ji i me |u le ka ri ma ko ji le ~e kar di o va sku lar ne bo le sti i di ja be tes, ali ne za o sta ju pu no ni dru ge spe ci jal no sti.

A mo del je za pra vo ve o ma jed no sta van.

Ka ko bi upo zna li le ka re sa no vim pre pa ra ti ma, far ma ce ut ske ku }e iste pro mo vi {u na ve li kim stru~ nim sku po vi ma, {to je i le gi tim no i oprav da no. Me |u tim, tu

se po sao ne za vr {a va. Po sle jav nog pred sta vqa wa le ka, sa rad ni ci kom pa ni je za du `e ni za „pro mo ci ju”, kre }u i u kam pa wu „od vra ta do vra ta”, de le }i pro mo-ma te ri jal po usta no va ma i upo zna ju }i le ka re sa dej stvom no vog le ka. Pr vi pro blem je {to se ova kve pro mo ci je po pra vi lu de {a va ju u rad no vre me, dok pa ci jen ti ~e ka ju red is pred vra ta or di na ci je.

Zbog to ga su Mi ni star stvo zdra vqa i Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we pre vi {e od dve go di ne na lo `i li zdrav stve nom usta no va ma da pred stav ni ci

Kako to rade [ve|ani [ved ska spa da me |u ret ke ze mqe u ko ji ma je na ve o ma tran spa ren tan na ~in re {e no pi ta we od no sa le ka ra i far ma ce ut skih ku }a. Na i me, sva ka kli ni~ ka bol ni ca ima u svom bu xe tu osi gran no vac za edu ka ci ju le ka ra. To prak ti~ no zna ~i da sva ki le kar ima oba ve zu da dva pu ta go di {we ode na stru~ ni kon gres i to mu pla }a bol ni ca. Le kar sme i}i i ~e {}e, i to na ra ~un far ma ce ut skih kom pa ni ja, ali je to ve o ma stro go re gu li sa no da go to vo ne po sto ji mo gu} nost zlo u po tre be. U [ved skoj su, na i me, odav no shva ti li da ni je pro blem {to far ma ce ut ske kom pa ni je pla }a ju le ka ri ma od la ske na kon gre se, na pro tiv, ve} je pro blem ako se za to tra `i pro tiv uslu ga i ako ta pla }a wa ni su tran spa rent na.

Profit kao imperativ Far ma ce ut ske kom pa ni je u Evro pi tro {e vi {e od 14 mi li jar di do la ra, a u Ame ri ci vi {e od 21 mi li jar de do la ra na is tra `i va we i stva ra we no vih le ko va. Ka ko se ra dio o pro fit no ori jen ti sa noj pro iz vod wi, to je po vra }aj ulo `e nog, ~ak i u si tu a ci ji ka da je re zul tat is tra `i va wa ne do voq no ube dqiv, po slov ni im pe ra tiv. Stal na tr ka za pro fi tom i op stan kom na tr `i {tu, na `a lost, ite ka kio su za pr qa li i ovu oblast, pa je pod mi }i va we le ka ra na ovaj ili ona na ~in ~ak po sta la po slov na po li ti ka mno gih far ma ce ut skih kom pa ni ja.

ZEMAQSKI DANI TEKU

I

dok tako po svetu putujemo, a to ~inimo najvi{e zato da bi se svakog dana opra{tali od poneke zablude i naivne slike iz detiwstva, ja se ali ba{ svakog jutra setim na{eg dragog Vave Hristi}a i wegove ode, akatista, prave pohvale „op{tim mestima“ u koji ma je vaqda akumulirana sva mudrost i svi snovi ~ove~anstva.

I sva ta silna op{ta mesta kojih se jo{ se}am – a ponekad se i se}am samo i iskqu~ivo wih – zborila su recimo da su „ro|aci kao i {vajcarski planinski predeli – lepi samo kad se izdaleka na wih gleda“. I govorila da je Amerika lepa samo na filmu, te da su ti wihovi filmovi sve odreda holivudske bajke i da su bajke zato i izmi{qene da bi se ovaj takozvani `ivot uop{te nekako mogao i podneti. I da je i mladost lepa samo zato {to u te bajke veruje{ i da smo samo dotle i mladi dokle god u wih verujemo.

Ili se pravimo do verujemo, zbog dece i pred wima samo, ili i zbog nas – kad se ko deca ose}amo, pa i pona{amo, ili kako su na{i stari govorili – vladamo se.

A da je u tom smislu, kako je vaqda samo zbog mene i smi{qeno – „pust pet’o pile doveka“. Jer ja }u do kraja `ivota (ne bojte se, ne traje to dugo) verovati u najve}u bajku i najpreceweniju izmi{qotinu, a to je ~ove~anstvo i u wemu ~ovek, pojedinac, individua, dostojan svakog po{tovawa i sa`aqewa, a ovo drugo naro~ito ako je rastao u zemqama realnog komunizma. Da, eto i sa {ezdeset godina ja, bez nekih ubedqivih razloga, verujem u ovo jedino stvorewe obdareno razumom. U ovog Bo`jeg stvora, stvorenog po obli~ju wegovom.

I zato je i dotle je ovaj na{ `ivot san, ali samo dok se ne probudi{ i primeti{ da ti je ruka u nok{iru, u onoj no}noj posudi koja je stojala otkrivena ispod gotovo svakog i sva~ijeg kreveta kad smo ono imali lepa zelena dvori{ta i klozete uvr’ ba{te, one iste koje su ^esi i Slovaci zvali „poqski WC“.

Pa je onda trebalo da preletim jedan okean u kojem se i Kolumbo kadgod gubio i

O dobrovoqnom da zaronim u drugi – u ono debelo more qu di u nepreglednoj Americi da bih se oprostio od jo{ jedne zablude i naivne slike iz detiwstva – da Amerika nije ni holivudski san, ni memoari Dijane Dizni – kwiga o wenom ocu Volt(er)u – ni „Ko`na ~arapa“ Fenimora Kupera niti „Vinetu“ Karla Maja, jednog nema~kog administra tivnog falsifikatora i prevaranta koji je ceo Divqi zapad i indijanski svet izmislio u jednom nema~kom zatvoru, da to nisu ni vestern-filmovi – pogotovo oni italijanski – „ni Dilinger i Al Kapone nisu imali Brione“. Jer sam opet saznao, kao i nekad davno u Kini i Rusiji, ili u Gr~koj i Rimu, da – u kwigama sve je druga~ije.

Amerika je u mom detiwstvu bila u zabrawenom radio-programu „Ovde Glas Amerike, govori Grga Zlatoper...“ i u mom civilizacijskom {oku kad je na Badwe ve~e ta wihova emisija po~iwala bo`i}nom himnom „Ro`destvo tvoje...“ Ni{ta mawe nisam bio slu|en ni kad je onaj na{ diplomirani mar{al na Sur~inu do~ekao kiparskog arhiepiskopa Makari osa i sa wim se ba{ onako ro|a~ki izqubio. Pa pitam tatu ko je to, a otac mi odgovara da je to predsednik Kipra. A ja mali, pa ne znam ni {ta zna~i predsednik.

Vidi to moj prota pa mi obja{wava: „To ti je kiparski Tito!“ A ja ne}u da mu priznam da mu ne verujem, jer meni svaki dan u selu obja{wavaju da moj otac nije ~ovek, nego samo popa.

I to popa koji ulazi i u Ameri~ku ~itaonicu u Narodnih heroja, dakle u centru Novog Sada. Jeste, pustili smo da nam Amerikanci otvore svoje ~itaonice po gradovima, ali su se u kafanama oko we poname{tali „udba{i“ da bele`e i fotografi{u sve koji tamo ulaze i uzimaju kwige i gramofonske plo~e. Sve sam neprijateq do neprijateqa. I moj otac, neprijateq ta ko|e, pa jo{ i u mantiji, donosio je svakog meseca, pa i ~e{}e, besplatni ameri~ki

~asopis „Pregled“ koji je mirisao onako kako mo`e da miri{e samo ~asopis {tampan u Americi, ako ga owu{i{ sa sedam godinama i pamti{ taj miris i sa {ezdeset.

I pamti{ svaku fotografiju Kenedijevog ubistva u Dalasu i @aklininu pun|u pod crnim velom na sahrani. Sve jugoslovenske drugarice su htele da li~e na Jovanku Broz, a gospo|e (izdajnice!) iz reakcije na @aklinu, onu Francuskiwu {to se udala za Kenedija samo zato {to je bio katolik, a posle i za Onazisa, koji i nije bio tol’ko bogat kol’ko je pravoslavan bio.

Amerika je, me|utim, posledwih decenija iza{la iz istorije. I ima samo jednu brigu. Brigu celog razvijenog kapitalizma – kako da motivi{u qude koji ve} i ina~e sve imaju, kako da ih nateraju da tro{e, kupuju, da kupuju i tro{e i ono {to jo{ nemaju, jer ako oni ne tro{e ko nenormalni onda nema profita od kojeg }emo se mi nenormalno obogatiti. Odgovor je prost ko pasuq i u dve re~i staje: krediti i te levizija. Krediti da te zarobe do kraja `ivota, a televizija da ti se to ropstvo dopadne. Kad je, u gostima kod Mi{ela de Montewa, jedan mladi Francuz Etjen La Boesi pisao „Raspravu o dobrovoqnom ropstvu“, nije ni slutio }e mu kwiga biti aktuelna tek 300 godina kasnije.

Da, danas vaqda nema nijednog punoletnog Amerikanca koji ve} nije zadu`en do sredine ovog veka, dakle uleteo je u kredite na slede}ih 10, 20 do 40 godina, od prvog dana radnog sta`a. Stotine TV programa mu od 24 sata, koliko je jo{ uvek u svakom danu (i `ena jo{ nosi 9 meseci, ~emu tako|e ve} jednom treba stati na put), 20 sati obja{wava da `ivot zai sta vi{e nema nikakvog smisla bez ovog novog teflona na ovoj novoj ringli... na novom, pametnom {poretu, ili u sofisticiranoj mikrotalasnoj pe}nici, da se uz ona 22 yempera u ormanu mora kupiti i ovaj 23. jubilarni koji ima „ma~je o~i“ na

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

KO RUP CI JI U ZDRAV STVU

INTERVJU NEDEQE

yipa mi farmaceutskih ku}a ne mogu da pose}uju lekare u radno vreme koje je predvi|eno za rad s pacijentima, ali se i pored toga ovakve posete i daqe doga|aju gotovo svakodnevno.

Me|utim, od toga je neuporedivo ve}i problem kada se pre|e eti~ka granica pa se mali, prigodni pokloni i reklamni materijali, koji se poklawaju lekarima, pretvore u vredne i skupocene darove.

Kako ve} rekosmo, nije sporno to {to farmaceutske ku}e pla-

tro{ku farmaceutske ku}e, dok su tre}e ~ak propisale da se u ordinacijama ne sme na}i ni{ta od promotivnog materijala. Nasuprot tome, u na{im zdravstvenim ustanovama se u hodnicima, ~ekaonicama pa i samoj lekarskoj ordinaciji mogu videti velike uramqene plakate sa reklamom nekog od preparata, uo~qivim logom farmaceutske ku}e i kratkim sadr`ajem efekata le~ewa.

Bo nus za „za slu ge”

}aju odlazak lekara na kongrese i druge stru~ne skupove, naprotiv, jer bez pomo}i te industrije zdravstveni radnici ne bi imali mogu}nost da se usavr{avaju i edukuju. Ali ako je pla}awe odlaska na stru~ne skupove povezano sa „nagradom” za dobru pro|u i favorizovawe svojih preparata, onda se name}e pitawe gde je granica izme|u pomo}i i mita.

Javna je tajna da pokloni nisu samo pokrivawe tro{kova puta, sme{taja i kotizacije za kongrese, ve} i novac i turisti~ka putovawa na daleke destinacije sa sve bra~nim drugom u paketu, a tu su i „mali znakovi pa`we” poput xipa ili luksuznog automobila.

U borbi protiv ovog problema, pojedine dr`ave su zakonski zabranile svaki kontakt lekara i farmaceutske industrije, druge su strogo propisale na koliko kongresa lekari mogu da idu o

Iako predstavnici farmaceutskih ku}a nerado govore o tome, javna je tajna da mnoge od wih imaju predvi|en „bonus program” namewen za one zdravstvene radnike koji se poka`u kao „dobri klijenti”, odnosno koji doprinesu zna~ajnijem porastu prodaje nekog leka. Bonus ponekad mo`e biti ispla}en u novcu, za {ta se po pravilu koriste ra~uni otvoreni u inostranim bankama (pojedini hrvatski lekari, upleteni u aferu „Fejzer”, priznali su da im je novac „za konsultantske usluge” dostavqan na ra~une u Austriji); neretko, „bonusi” su zapravo skupi pokloni ili turisti~ka putovawa na egzoti~ne destinacije, koja podrazumevaju boravak od desetak dana, biznis klasu, ho tel sa pet zvezdica...

Kako je svojevremeno za na{ list izjavila direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavqevi}, Komora se zala`e za uvo|ewe kodeksa koji }e regulisati odnos sa farmaceutskom industrijom, koji imaju sve razvijene zemqe u svetu, a kojim se reguli{e {ta je poklon koji lekar sme da primi. Me|utim, do sada se Komora izborila samo za to da u Pravilnik o edukaciji lekara u|e da farmaceutske ku}e ne mogu da bu du organizatori seminara i kongresa lekara. n Ja sna Bar bu zan

rop stvu lak to vi ma, pa i na le |i ma, {to }e vam spa si ti `i vot na pe {a~ kom pre la zu.

Je di ni stva ra o ci (kre a to ri) u bo ga toj i kul tur noj Ame ri ci su {u ste ri i {naj der ke, jer oni je di ni sme ju da se pot pi {u kao kre a to ri, do du {e za sad jo{ uvek sa mo mod ni, a kre a ci je Da li ja i [a ga la su iona ko za hlad ne mu ze je. Pa i za Le o nar da su ~u li tek kad je pro me nio pre zi ma – ume sto onog ne mu {tog Da Vin ~i uzeo Di Ka prio, sa ma lo vi {e sa mo gla sni ka, mo`’ ga le po i ot pe va ti... Auto mo bi li su im na li zing, pu {ing i `va ~ing, sve ku }e su pod vi {e stru kim hi po te ka ma, ni ko ni je vla snik ni ~eg, ma da svi ima ju sve, auto se me wa sva ke dve go di ne, jer kom {i ja ima no vi mo del ko jem su do pi sa li „Ge-Te-I“ i svi se po sle sva ke ku po vi ne ku nu da im je to po sled we, sa mo da jo{ to ot pla te pa da naj zad odah nu i na sta ve da di {u pu nim plu }i ma...

Ku nu se ko na{ po sto ja ni pred sed nik dr `a ve! Te sme ni }e Ti ja ni }a, te ras krin ka ti Da ~i }a, te uhap si ti Din ki }a. A naj lep {u ilu stra ci ju svog dr `a wa re ~i dao je u po sled we pred iz bor no ve ~e kod Iva na Iva no vi }a, na Pr voj te le vi zi ji. Pri ~a lo se o To mi nom mla da la~ kom {ar mu, re ci ta ci ja ma i qu bav nim pe sma ma ko ji ma je uz gi ta ru osva jao de voj ke. „Da svi rao sam u dru {tvu, pe vao i re ci to vao, to je kod de vo ja ka uvek do bro pro la zi lo. Ali to je sve bi lo u mla do sti, dok se jed nom ni sam za re kao da gi ta ru vi {e ni kad ne }u uze ti u ru ke!“ „I {ta je po sle bi lo?“, pi tao ga je ra do zna li vo di teq.

„Pa od on da sa mo po vre me no svi ram“, re ~e To ma i osta de `iv.

I to }e me ni sad bi ti pred sed nik? To {to se ZA REK NE da gi ta ru NI KAD VI [E ne }e uze ti u ru ke, pa od on da svi ra – SA MO PO VRE ME NO. A bi lo je sto na ~i na da se ta bru ka iz beg ne. Da mu Ivan Iva no vi} ka `e da je to ne lo gi~ no i da tre ba sni mak skra ti ti, da to isto ura di lek tor ili ured nik emi si je, pa i sam di rek tor pro gra ma, ali oni su vaq da zna li ono {to ja jo{ uvek ne znam i ne `e lim da znam, a to je da se ne tre ba uzru ja va ti jer su na rod ve} do ve li do to li ke ko lek tiv ne de men ci je da to {to je To ma re kao ni ko ni je pri me tio.

A svim onim pri ~a ma o mo jim de ti wim za blu da ma ja ko sam za ba vqao na {e ve li ke srp ske za jed ni ce u Ame ri ci. Ko je ni je mi mo i {la ise qe ni~ ka epi de mi ja zva na „Vi {ak emo ci ja, ma wak in for ma ci ja“. Oni za Sr bi jom pa te vi {e ne go svi mi ko ji u woj `i vi mo, ne zna mo mi ka ko je wi ma. Ote ra li smo Pa ni }a, ni je nam ni \in |i} va qao pa smo ga ubi li – svi mi ko ji smo osta li u otaybi ni smo na ne ki na ~in ubi li \in |i }a i tu sam se, na ve li ko sop stve no iz ne na |e we sa mim so bom, od jed nom slo `io sa wi ma. Bqe snu lo mi pred o~i ma, od jed nom, u hi pu, kao kad ti le kar ot kri je da ti bo qe po zna je tvo je te lo (i du {u) ne go ti sam ko ji iz te ko `e ni ka ko ne iz la zi{, od ro |e wa. Da on tvo je te lo – po zna je u du {u. n \or |e Ran deq

7

RA [A PO POV, PE SNIK

Nemamo {e{ire, da wima udarimo a sebe ka`e da je umerewak. „Kao i pisac Ha{ek, koji je na prvim izborima za ~e{ki parlament osnovao Stranku umerenog progresa u granicama reda i zakona. Dobio je 11 glasova.

Posle je na prvim izborima 90-e u Srbiji, pan~eva~ki duo @ugi}Nikoli} osnovao istu stranku. Slu{ao sam @uletovu radijsku promociju, dobili su isto oko 11 glasova. A Fridrih Veliki je kao mladi} bio liberalan pristalica slobode i pariskog duha, a otac ga je osudio na smrt, jedva se spasao. A u starosti je postao konzervativan. Tu va`i ono pravilo: ko u mladosti nije slobodouman, ne zaslu`uje ni da u starosti bude zadrta konzervativ~ina”, govori nam jedinstveni Ra{a Popov, pesnik, novinar, pisac i {ta jo{ ne.

Veli da ga zdravqe dobro slu`i, redovno meqe laneno seme za koje ka`e da le~i sve „itise”. Upravo pi{e neku vrstu enciklopedije za decu, kwigu o 30 pri~a iz istorije.

– Radni naslov je „Zadimqena istorija”, podnaslov „Pri~e o vladarima i mudracima”. Prvo istorijski uvod, a onda zanimqiva pri~a. Kako je Kortes osvojio carstvo Acteka uz topove, podlost i lukavstvo. Indijanci su iskonski eti~ni i nisu mogli da odole ~oveku koji im se qubazno smeje. Pa pad Inka. Pizaro je od Atahualpe tra`io sobu zlata i dve srebra da bi ga po{tedeo, da bi mu onda rekao „e, sada }emo te ipak ubiti, ali ima jedna prednost: ako pre|e{ u na{u veru, obesi}emo te, a ako ostane{ paganin, spali}emo te na loma~i„. Na to }e Atahualpe: „aman zaman, prelazim u va{u veru”. A ovog trenutka pi{em o la`nom caru [}epanu malom – pri~a nam Popov, kog prvo pitamo kako }e deci prikazati kontekst u kom sada `ive?

– Pa ne znam da li tu ima neka pri~a (smeh). Morao bih da im stavim do znawa da se u Srbiji desila jedna velika promena. Na primer, 1937. u Petrovgradu najve}e imawe je bilo 287 jutara zemqe. Sad neki tajkun ima 34.000 hektara. To bih morao deci da objasnim, da imamo kao neke grofove. @ivimo u dru{tvu u kom qudi nisu odeveni malo skromnije, ima besomu~nih bogata{a i jako mnogo nas kojima novac izmi~e iz ruku. l [ta im re }i da na pra vi na ~in shva te ka ko je do to ga do {lo?

– Morao bih da im savetujem da od roditeqa ne tra`e sladoled, jer roditeqima izmi~e novac. Ali kako to da im savetujem, kada ga moraju jesti. A roditeqi nemaju i zato im se srce ste`e. l Sr ce nam se ste `e pre ~e sto?

– Jeste... A, {ta misli{ ti, kako pametno dete, kada pro|e surove {ibe sredwe {kole, mo`e da napreduje ako mu roditeqi nemaju kesu dukata. l Ko je od go vo ran?

– Narodna istorija je krenula tim tokom. Narod nije podnosio takozvani socijalizam i bogate, krunisane mrave koji su posledwi monarsi socijalizma – direktori, ovla{}eni ma`watori love. Me|utim, ovo sada je drugo, bogatstva su nastala na krajwe problemati~an na~in. Pre 18 godina ona dr`ava, koja se zvala socijalisti~kom, dala je nekim miqenicima da kupuju devize po zvani~nom kursu, a mi smo i{li na pijacu kod onog {to vi~e „d’vize, d’vize„. Posle je evropsko bankarsko zavereni{tvo, zvano EU, zamenilo dve marke za jedan evro, a sada je evro bagatelniji od marke. Do{lo je do kra|e vi{e od polovine kapital iz xepova Evropqana. l Na{ si stem je na ru {en...

– Ne znam da li je naru{en, on je ~vrsto izgra|en. Postoje stranke bez programa. Primetio sam da prilikom promene vlasti uglavnom ne iznose program. Na zidu u mojoj ulici pi{e „smrt liberalima”, a pristalice nekih stranaka su o~igledno za rigorozan kapitalizam.

Z

Fa ze no vi nar stva l Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” sa ti ri ~ar Ni nus Ne sto ro vi} pi tao je „na ne vi |e no” Ra {u Po po va {ta mi sli o no vi na ri ma i no vi nar stvu da nas?

– Suvi{e je erotizovano. Volim erotiku, ali erotizacija u novinama koja vlada nije prava. To su ~lanci gde lepa gospo|ica u svilenim ga}icama pri~a o dupetu svog dragana, samo ne ka`e „dupe” nego „guza”. Erotizacija na nivou trogodi{weg deteta koje je u{lo u analnu fazu, ali ona kod dece traje kratko i prelazi u genitalnu fazu, a ovo je infantilna erotizacija. l Ka ko stran ke po be |u ju bez pro gra ma i ide o lo gi je?

– Na{ narod nema idolo{ki pogled na stvari. Kod nas su ve} Titovi qudi primali u partiju ako ka`e{ „ne verujem u boga„ – nikakav program. Lewin je tvorcem sveta nazivao prirodu, to je samo promena imena. Verovali su u tvorca, vo|u dr`ave. Sre}om, kod nas vo|a nije mumificiran. To je bila wegova predsmrtna zrelost. Video sam u Moskvi vo|u, bio je jako lakiran. l De te u Sr bi ji da nas?

– [kola kojoj su desni~ari branili reformu kre}e se putem surovosti i strogosti, favorizuje bubalice. Deca krupnih, razumnih i blagih o~iju, pro`eta razmi{qawem, pate u sada{woj {koli. Ako kriza bude i{la u pravcu op{te narodne kujne, i deca }e se na}i na kazanima, ne daj bo`e. l Na du hov nom ka za nu su odav no?

– Prime}ujem da deca ne}e da ~itaju kwige, to me zabriwava. Ja i daqe ~itam kwige svog detiwstva. l Ge ne za stra ha u Sr bi ji?

– Imam utisak da malo popu{ta. U doba monopolskog jednoumqa nije vladao ~ovek, nego strah. Ve{to i makijavelisti~ki lukavo je sejan u formi azijske despotije, a ne evropskih politi~kih konstalacija. [kolovani qudi su uvek govorili „ovaj” na pola re~enice.

Otkrio sam da je to posledica unutra{weg straha, da }e{ se izlanuti i i}i tamo gde treba, odnosno da svira{ klavir tamo gde ne treba. l Sad se pla {i mo dru gih stva ri?

– Gubitka posla, smaka sveta, uni{tene klime... l Ima mo vre me na da mi sli mo o kli mi?

– Ne, klima misli o nama. Dva meseca ne gasimo klima ure|aje.

Eto, sino} sam zaboravio da bacim vodu, mora da je opet curila kom{iji. l A o hu mo ru?

– Pripadam humoristima, ali sam melanholik. No, kad pi{em proradi mi lalinsko pero. Pitomo, kao jagwe. Ne mo`e da te ujede.

l Jel’ to do bro po nas?

– Po kwi`evnost jeste, a po karijere ba{ i nije. Za karijeru mora{ imati ja~u dozu sarkazma. Lale su oni qudi za koje je Ciga Milenkovi} govorio „kad se rasrde, ako te udare s {e{irom, vide}e{ ti svoga boga„. l Gde smo sti gli s tim sta vom?

– Ne nosimo vi{e {e{ire, sad nemamo s ~im da udaramo. Gologlavi smo. Mada, pravi lala jo{ nosi {e{ir, ~ak maslen {e{ir. l Od lu ka Ustav nog su da Sr bi je u ve zi sa nad le `no sti ma Po kra ji ne?

– Centralizam je ideologija koja ide zajedno sa ukidawem reformisane {kole. Centralizam ide s bubawem i bubalicama, oni u~e napamet pravila. Prvo, narod nema pam}ewe. Drugo, obe}avaj {ta ho}e{, jer te narod ne}e pitati ako ne ispuni{, zbog prve ta~ke.

Tre}e: ne}e ti niko pozvati na odgovornost, opet zbog prve ta~ke.

To svi demagozi rade i centralizam ide uz taj minimum pravila. l @i vi mo u de ma go {koj dr `a vi?

– A, ne! Mi `ivimo u dr`avi koja nema ideologije. Ima ideolo {ki oblikovanu stvarnost, neliberalni kapitalizam, poreski kapitalizam, samo ne znam da li svi pla}amo jednako poreze. ^itao samo aluzije u novinama da ima tajkuna kojima je opra{tan. Onda je jedan pobegao i time ne{to priznao. l Ka ko ob ja {wa va te gu bi tak pam }e wa?

– Qudi ne vole istoriju. Vole istoriju od pre 500 godina. l Za to se ni smo su o ~i li sa pro {lo {}u?

– Mani ga, mani ga Mito! Ne vaqa ta indolencija prema skoroj pro{losti. Kada je objavqeno da }e se obelodaniti tajni, potkazi va~ki arhivi, pet, {est qudi je i{lo da to vidi, ostali su rekli „mani ga, ko }e o tome jo{ da misli„. A u Poqskoj je to izazvalo stra{nu krizu, mnogi koji su va`ili za protivnike Jaruzelskog bili su saradnici slu`bi. Da li se ose}ate izmanipulisano? l Dav no ste ura di li na gra |i va nu se ri ju „Vi do vi fa {i zma„?

– Piter Draker, veliki ekonomista, otkrio je da je fa{izam bio vo|ewe dru{tva bez ekonomskih kriterijuma. Hitler i kamarila jednostavno su uveli vojnu ekonomiju, ratnu. l Fa {i sti u Sr bi ji?

– Takvi misle da je Hitler bio simpati~an momak, kao neki kauboj, a ne znaju. Misle da je to izmislio neki liberal, neki matori pisci. A mo`da imaju sadisti~ku crtu, mo`da im se svi|a besprimerna surovost fa{izma. l Vi ste evro skep tik?

– Ma, nisam. Pisao sam da je Srbija jedna od starih evropskih dr `ava i jedan me na internetu napao; „za{to ste objavili ~lanak filokseri~nog starca”! To je najve}a uvreda koju sam do`iveo, od nekog parohijalnog desni~ara, od nekog bajaxore. Zna{ ko je to? Primitivac koji mrzi i susedno selo, susednu ~etvrt u svom selu, sve strane zemqe i narode. Jako je u~en, bio je jedanput u vodenici, a veliki je {teto~ina, naro~ito prema sebi samom. Jednom je uvukao {aku u uzani }up, nije mogao da je izvadi jer je natekla unutra. Razmi{qa i, kako je pametan, bi mu `ao }upa pa odse~e sebi ruku. Ja sam kurxon, liberalan, volim strane zemqe i nacije. l Za {to je ba ja xo ra ta kav?

– Genetski. To je gen iz kamenog doba. Mnogo je takvih, ~ita{ li ti ove zlo~ine, stra{ni su. U Lazarevcu odgrizao u{i qudima, to je pre kamenog doba, pre ulaska u pe}inu. l Vas pi ta we ta kvih ne mo `e da po mog ne?

– Mo`e, imamo dosta demokratski raspolo`enih qudi, slobodara. A ovo - e, pa slobodar nije nikad agresivan, a bajaxora jeste. l Ka ko iza }i na kraj s wi ma?

– Narod mora iza}i s tim na kraj, narod ima svoje du`nosti. Dru{tvo je ukinulo sve oblike socijaldemokratije, mi smo pelcovani protiv we. Vladaju siva ekonomija i siva ideologija, ali to nisu babe {to prodaju brushaltere i turske ga}e, to su tajkuni. Ne}u da imenujem tog {to ima 34.000 hektara jer je opasan, da mi ne odgrize prst. l Mi kad pro te stvu je mo sa mi se bi se ~e mo pr ste, gla du je mo..?

– Pa, bajaxore. n Igor Mi ha qe vi}

8

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

[ O R O M

S

B O R O M

Jendek Jen de ci su nam da nas il su vi il su za tr pa ni, ko i oni {to su ih po sled wi ko pa li, ~u va li i vo le li vaka ku}a je kadgod imala i svoj jendek. One na }o{ku imale su i po dva. Jendek je imo }upriju, da se zna kojuda se mora pro}i i da druk~ije ne}e vaqati. Kod su krenuli lagano da nas uvode u red, da od nas {to smo ode bili prave po{ten, radan i ~estit svet, po~eli su prvo od ku}e, duda i jendeka. Selio se svet i ondak, ko i sad {to rade, al je ondak svet bio pametniji. Bila je pametnija i vlast, pa narod nije bego u varo{, koji }e o~in tamo. Kadgod je i u selu bilo de~urlije i graje, ko i u varo{i. Bilo je i lekara i {ustera, du}anxija i bom bonxija, kolara, limara, zidara, tesara, dun|era i pintera, koritara i bu narxija, abaxija i rabaxija, potkiva~a i kova~a a bilo je berbera i {najdera.

Svako selo je imalo u~iteqa i popa, jedan da mlade izvede na put a onaj drugi da matore isprati, kad im do|e vreme da putuju.

I u {kolu i na kraj sela i{lo se nuz jendeke. Jendeka je bilo svugdi i s obadve strane, taki je bio propis a i {to ih ne bi bilo. Kad kogod krene na {or, prvo do|e do vrata, ondak iza|e pa stane na flaster, ako je wina strana bila flasterisana. Nuz flaster je rasto dud a nuz wega je bila klupa koja nije rasla, al su je teglili da bude mesta svi da sednu. Iza klupe malko nema ni{ta pa ide jendek. Posle jendeka opet malko nema ni{ta pa do|e put. S preke strane je bilo isto, sem {to oni nisu imali flaster pa kad se napune jendeci oni pri|u preko di ima fla stera, da se ne ulopaju zdravo, kad kre-

S

nu u selo. Da je ondak bilo turizma, mlogi bi se namu~ili da se sna|u di treba da idu, kad bi ih kogod uputio iz sela, da treba da idu u selo. Nigdi nije pisalo dokle je u selo a odakle je iz sela, a sve je ve} bilo u selu. To se u~ilo od mali nogu, zato valda i nije bilo ti turista u to doba, da se ne izgube digod. Lako im je sad kad imamo seoski turizam i prazna sela, pa em imaju karte i mape, em su sela i pusta i prazna pa nema ko da ih zbuwuje. A nema vi{e ni jendeka, ko kadgod.

Kadgod se u svakom selu znalo di je najve}i i najdubqi jendek. Kad taj bude pun vode, pala je dobra ki{a, bi}e rod-

i u belo okre~ena, goqe nisu ni ku}e imali od cigaqa pa su im i }uprije, ko i ku}e, bile od naboja. Kakva god da je, bez }uprije se u avliju nije moglo. Pe{ke bi jo{ i moglo, kad je suv jendek, al s kolima – jok. Po }uprijama se znalo i ko je kolka zagula. Oni mek{i su stajali kad nateraju kola na }upriju, al zagule nikad. Mek{i stanu, pa dal viknu da im kogod otvori il sami kapiju otvaraju. Wini kowi su umeli s }uprije i sami da krenu u avliju, kad im otvori kapiju. Zagula kad treba da se vrati ku}i, bar {estoro u{iju je slu{alo dokle je stigo, da ne zakasne da mu otvore kapiju. Naopako da je ka-

Ko jendeke nije dr`o u redu, moro je da plati globu

na godina. Umelo je da bude i druk~ije, da udari salauka i sve omlati i povaqa a jedneke napuni do gore. Ista je bila mera u jendeku al ra~unica nije bila jednaka.

Kadgod se sve radilo lagano, ru~no i s mozgom. Ku}e su pravili ru~no, dudove sadili svojom rukom, klupe isto, jendeke kopali ru~no, s a{ovom i lopatom. Danas bi sve na brzinu, s ma{inama i da traje ve~no. Kanda da te ma{ine imadu neku falinku, kratko traje to {to se brzo i lako napravi.

Ko je imo jendek, imo je i }upriju.

Prid gazda~kim ku}ama je bila zidana

pija zatvorena kad natera na }upriju.

Taj je bio kadar sve da iskrja, ako nije po wegovom. Zato je i bio zagula i nije mario {to sutra sve to mora sam da opraqa i {to je xabe skrjo.

Jendeke su voleli i qudi i patke i guske. To je bilo de~ije carstvo, suv jendek da se kroz wega i preko wega sigraju vije, da se zimi sankaju ko s pravog brega a leti, posle ki{e da im bude ko na moru. Kad udari `ega i kad pqusak napuni jendek, nije se znalo kome vi{e godi i ko vi{e u`iva, dal guske, patke il de~urlija. U velikom jendeku bilo je mesta za sve, samo su se

po boji razlikovali, belile su se guske i patke a ono dunklije bila su deca. U to doba nije bilo tih modernih bole{tina i {troka ko {to ih danas imamo, pa se niko nije ni bojo vode iz jendeka. Ni jedno se dete o{ugalo nije.

Jedino je voda umela da bude {ugava, kad dugo stoji u jendeku. Al ni on dak je nisu svi izbegavali, bilo je u woj makar kolko `aba i punoglavaca, pevale su i zajutra i uve~e. U podne, kad ugreje sunce, samo su im o~i virile iz te {ugave vode, pune lepe zelene `abokre~ine i kon~astih zelenih algi. Ko jendeke i }uprije nije dr`o u redu, moro je da plati globu a secovo je i porciju batina od xandara, da br`e nau~i kako treba da se vlada. Jendek je bio tu da primi vodu, kroz }uprije da je sprovedu u drugi i tako re dom u doqu i ondak u neki kanal, da {orovi navek budu suvi. [to ne ode u doqu, popiju dudovi, pa se svet u to doba tako borio protiv vlage.

Bilo je i ondak taki {to su zdravo voleli dudove pa da dud ne bi osto `edan oni nikad vode pili nisu. Ondak su jo{ i mislili da je to na mestu da od duda umesto vode uzmu dudaru i da su ondak kvit. Bilo je i da taki ostanu pod dudom u jendeku zauvek. Ostane malko vode u jendeku, oni se onako naderani strmeknu, bubnu na nos u to malo vode i udave se. Kako se i nebi udavili kad vodu nisu umeli da piju. Da su upali u rakiju, bu}kali bi tuda nedeq’ dana, dok ne popiju i crtalo a ne samo svu rakiju. Al xaba ga bilo, ujutro ga na|u ladnog u jendeku, nema vode ni s po {uva, sramota kasti di se udavio, mogo je makar na silu ta dva gutqaja vode progutati, osto bi jendek suv a on jo{ `iv i kadar da nastavi i posle podne.

Bilo je i pokrjanih ruda, kad kogod krene da se ali pa natera kowe u jendek. Umela su i kola da se rasklope, ako je dubok. Svakojakog je cirkusa bilo, dok smo znali di nam je put, di je malko ni{ta, di je jendek pa opet malko ni{ta, ondak klupa, flaster pa kapija. Odvi{e je kapija koje se vi{e ne otvaraju, mlogo je klupa koje vi{e nisu uglajisane a i jendeci su nam il suvi il su zatrpani, ko i oni {to su ih posledwi kopali, ~uvali i voleli. n Bora Oti}

POZORI[NIK MILAN RUS IZ BUDIMPE[TE NA HODO^A[]U KOJE JE NAZVAO EL CAMINO SERBES

Stazama Arsenija III M o`da ne u profesionalnoj, ali u `ivotnoj biografiji glumca i direktora Srpskog pozori{ta u Ma|arskoj Milana Rusa, sva je prilika staja}e da je bio utemeqiva~ novog hodo~asni~kog putovawa ili barem prvi koji je pe{ke pre{ao put kojim je patrijarh Arsenije III ^arnojevi} iz Pe}ke patrijar{ije 1690. godine sa 37.000 Srba stigao do Sentandreje. Na ovo pute{estvije, dugo oko osam stotina kilometara, mora se re}i, bez ucrtane putawe, usputnih prihvatili{ta i svega ostalog {to hodo~asni~ke rute po svetu imaju, Milan se sa svojim prijateqima, ma|arskim bra~nim parom Noemi Borbej i Tiborom Pragai, zaputio 28. jula.

Prelaze}i dnevno u proseku 38 kilometara, ili kako u {ali ka`e, onoliko kolika je toga dana bila temperatura, stigao je u pre dve ve~eri u Sremske Karlovce, kod prijateqa Milene i Ratka Kraqevi}a i u opu{tenoj nam atmosferi pri~ao kako je uop{te do{ao na ideju da krene pe{ice sa Kosova i Metohije – odakle, po usmenom predawu, wegova poro dica poti~e – pa sve do Sentandreje, odnosno Budimpe{te u kojoj `ivi i radi.

– Postoji hodo~asni~ki put koji se zove El Camino Frances, koji vodi od sela St.Jean Pied de Port, iz francuskih Pirineja, do Santijago de Kompostela, grada u [paniji, gde su na|ene mo{ti Svetog apostola Jakova. To je put kojim hodo~asnici hode ve} 600 godina. Hiqade i hiqade qudi ga prelaze, me|u wima su bili i neke poznate face poput Paola Kueqa i [irli Meklejn. Pro~itav{i nekoliko kwiga o tom hodo~a{}u i na{av{i se u takvoj `ivotnoj situaciji da sam osetio da tako ne{to treba i ja da uradim,

Dva veka srpskog teatra Osim {to igra u ma|arskim pozori{tima, Milan Rus vodi i Srpsko pozori{te u Budimpe{ti, koje je pre dve godine dobilo prostor na pe{tanskom takozvanom Brodveju, a koje neguje `anrove koji u srpskom teatru nisu bili ba{ previ{e zastupqeni, kao {to su opereta ili rok opera, poput “Pastira vukova”, ~iji autori su Milan Rus, Gabor Len|el i Dragomir Dujmov. A slede}a godina }e biti posebno va`na, jer se obele`ava dva veka srpskog teatra. Naime, 24. avgusta 1813. godine odigrana je prva gra|anska predstava na srpskom jeziku. Bila je to “Kre{talica”, koju je postavio Joakim Vu ji}. O tom jubileju se u Ma|arskoj me|u Sr bima dosta govori i on se nada da }e ga i Srpsko pozori{te i matica Srbija na dostojanstven na~in obele`iti.

kupio sam avionsku kartu posle predstave “Antigona u Wujorku”, koju je kod nas re`irao Bora Dra{kovi}, i krenuo sam na taj put 2004. godine. Moram priznati da je bilo te{ko, jer ranije nikad nisam pe{a~io 30-40 kilometara dnevno, ali toliko do`ivqaja sam imao da sam ga posle jo{ tri puta pre{ao...

Zahvaquju}i El kaminu Fransezu u razgovoru sa predsednikom Skup{tine srpske samouprave u Ma|arskoj Qubomirom Aleksom i direktorom Kulturnog centra Srba u Ma|arskoj Milanom \uri}em o do`ivqajima s puta, u Milanu se rodila ideja o takvom jednom hodo~a{}u, sli~ne du`ine. I zapitao se za{to to ne bi bila putawa kojom su Srbi sa patrijarhom ^arnojevi}em na ~elu stigli na jug dana{we Ma|arske, mada je znao – a to se potvrdilo i na ovom putovawu – da tako ne{to jo{ nije blisko na{em mentalitetu. Trebalo je da sa wim po|e i Milan \uri}, ali se on razboleo pre puta, tako da su mu se, odu{evqeni idejom, pridru`ili Noemi i Tibor, koje je upoznao na El kamino Fransezu, s tim da se oni smewuju u vo`wi automobila, dok Milan – ide pe{ke.

– Nazvali smo ovaj put El kamino Serbes, a startovali u Pe}i. U Pe} smo u{li preko crnogorske granice, koju dr`i kosovska policija, ne znaju}i da tamo vi{e nema nijednog natpisa na srpskom i da se komunicira samo na albanskom ili engleskom jezi ku. Pe} izgleda kao grad negde na Zapadu, u Belgiji, Francuskoj na primer. Svuda naokolo izlozi , pro davnice, hoteli sa ~etiri zvezdice, a Patrijar{ija mu do|e kao vojna baza. Jedno vojno vozilo je bilo okrenuto prema nama da smo se ose}ali kao da je rat.

Bilo nam je onemogu}eno da u|emo u Patrijar{iju, iako je re~eno da }emo tu kona~iti. Oti{li smo u grad, na{li sme{taj i sutradan ipak u{li u Patri ja{iju. Gospo|a po imenu Dobrila nam je pokazala zdawe i iskritikovala nas {to smo pre 300 godina oti{li s Kosova. Jako je bila quta, ispalo je da smo mi krivi {to sad srpski `ivaq nije ve}inski na Kosovu, a „porciju” smo dobili i ja i ^arnojevi}...

Iz Pe}i se ovaj trojac zaputio ka Crnoj Gori i oti{ao do Ro`aja, zatim u Ribari}e, obi{ao manastir Crnu reku, gde su ih, po Milanovim re~ima, monasi primili ra{irenih ruku, pri ~emu je on imao ~ast da spava u svetiwi i ve~era za ~asnom trpezom monaha. Slede}a destinacija im je bila Novi Pazar, zatim Ra{ka, U{}e, Studenica, Kraqevo, Kragujevac, Bogutovac, Topola, Mladenovac, Avala, Beograd, In|ija, Kru{edol, gde je imao `equ da se po kloni mo{tima Arsenija ^arnojevi}a, ali nije znao da je to u pravom smislu nemogu}e.

– Ako ni{ta drugo, na ovom putu se potvrdilo da je Srbija jedna od najgostoqubivijih zemaqa, ako ne i najgostoqubivija. Pratio sam tokom celog dosada {weg putovawa reakcije mojih prijateqa Ma|ara,

Milan Rus: Do`ivqaj je fantasti~an

koji nisu imali nikakvih informacija o ovim krajevima, i vidim da su do{li do istih zakqu~aka. Kome god smo se obratili, taj nam je iza{ao u susret.

Srbija se mo`e podi~iti bogatstvom, koje ~ine dobri qudi, prirodne lepote, arhitektura, istorijski spomenici... Naravno, ima tu i stvari koje bi trebalo popraviti. Nedostaje turisti~ka karta Srbije, uz pomo} koje bi se moglo mo`da i}i i sporednim pu tevima kroz prirodu, a ne samu uz auto-put na koji smo bili osu|eni koriste}i auto kartu. Osim toga, trebalo bi poraditi i na sme}u pored puta, i obratiti pa`wu na automobile, koji ne bi mogli svuda pro}i tehni~ki pregled.

Od Karlovaca, gde su predahnuli kod Kraqevi}evih, Milan, Noemi i Tibor su se zaputili preko Novog Sada prema Oxacima. Odatle idu do Sombora, a onda u Herceg Santovo, gde }e preno}iti. Potom je Moha~ na redu, pa Se~uj, gde je ^arnojevi} `iveo godinu i po dana, jer je pe~ujski biskup hteo da pounijati Srbe. Daqe }e uz Dunav svuda gde se nalaze srp ske crkve, a wih u ~itavoj Ma|arskoj, ka`e Milan, ima ~etrdesetak, a jo{ je i vi{e srpskih grobaqa.

Odatle idu do Sentandreje i Budimpe{te.

– Zaista bi trebalo da se napravi ruta El kamino Serbes i da qudi idu wome, jer je do`ivqaj fantasti~an. Sve ono {to smo do`iveli, predstavqa duhovnu hranu za mnogo vremena... n Zorica Milosavqevi}

Put je dug, mora se ne{to i prezalogajiti...

ODR@AN „LAGANI

Mornari nikud anonskom princezom Tisom na ~etvrtom”Laganom tiskom spustu„ plovili su ju~e panon ski mornari. Manifestaciju prire|uju Novokne`ev~ani koji su prepoznali da i ravni~arska Tisa, koja spaja Banat i Ba~ku, mo`e za plovidbu bi ti isto tako izazovna kao regate, raftinzi ili spustovi planinskim vodotocima Drine, Ibra, Tare...

Uo~i „Laganog tiskog spusta”, prethodnog je dana u Novom Kne`evcu uprili~en i „Tiski karneval”, za koji su se mladi ove severnobanatske varo{ice pripremali uz podr{ku akrobata, scenografa i muzikanata iz Novog Sada. Karnevalsku povorku su predvodili {etwom na {tulama, oni ve} vi~ni, ali i nekolicina mla|ih koji su tek savladali ovu ve{tinu.

Pratile su ih ma`oretkiwe iz Ade, orkestar bubwara iz Kikinde, a za dva dana u okviru radionica devoj~ice i de~aci su se potrudili da izrade atraktivne maske, kojima su privukli pa`wu brojne publike, a sve su razveselili prigodnim programom.

Dok su se u toku subotweg prepodneva deca na pesku na tiskom keju, kraj mosta, zanimala „igrama bez granica”, kulinari su pripremali ru~ak za sve u~esnika „Laganog spusta” i wihove goste, a u~esnici regate su hitali dolmom uzvodno pored Tise, nadomak @ute ku}e. Gumeni ~amci, traktorske gume, du{eke i razne skalamerije koje su pripremqene za plovidbu, do starta su dopremani u traktorskim prikolicama. A na startu krkqanac! Jedino se uskim strmim prosekom kroz peskovitu obalu moglo do pontona, a preko wega u reku. Pre toga naduvavala su se plovila. Oni, pak, koji su u avanturu kretali drvenim, plasti~nim i drugim ~amcima ili brodi}ima bili su ve} na vodi.

Bilo je i nestrpqivih, zbog uskog grla u pristupu reci, ali su preovladavali oni stalo`eniji i mirnije naravi: – Pa qudi, gde `urite, zar nismo krenuli na lagani spust – smiruje nestrpqivu dru`inu jedan od u~esnika regate.

Sa druge strane, oni koji su na spust do{li rekom, gledali su kako da se prislone uz ponton ili obalu, da bi se prijavom overili u~e{}e, dobili besplat no, za uspomenu, majicu sa znakom manifestacije i bonove za ru~ak. Posle ~etiri sata plutawa deonicom Tise dugom osam kilometara, okrepqewe sigurno dobro do|e. Doma}ini iz Novog Kne`evca nisu skrivali zadovoqstvo {to su i ovog puta kao izuzetan potencijal u~esnicima pribli`ili mogu}nosti koje pru`a Tisa. Organizator Sa{a Neckov, ~lan Op{tinskog ve}a Novog Kne`evca, sa svojim saradnicima sumira odziv od oko 300 plovila i preko 500 u~esnika spusta.

– Ciq nam je da na{im „Laganim tiskim spustom” poka`emo da i plovidba Tisom mo`e itekako biti atraktivna. Naravno, moramo se potruditi da uredimo pristup reci, kako bi sve jo{ boqe funkcionisalo i da bismo bez pote{ko}a mogli da prihvatimo jo{ ve}i broj u~esnika – ka`e Neckov.

Kikin|ani, koji ~eznu {to su wihove reke odavno presu{ile, bili su prili~no zastupqeni ju~e na Tisi. Flota Radovana Kova~evi}a, u pratwi dve }erke Dijane Kolari} i Sawe Vujovi}, kom{inice Mirja ne Ga{i}, kumova Dragana i Radovana Mani}a i prijateqa Erne Raca, pored gumenog ~amca pluta}e i na ~etiri du{eka.

– @enski deo posade plovi prvi put, da se uverimo koliko je zanimqiv rafgting na Tisi – saznajemo od Dijane.

Ekipu Eko-centra „Vodomar” iz Temerina i organizatore ~uvene „Pasuqijade” predvodio je Dragan Vukoti}, a u ulozi kapetana desantnog ~amca u koji se smestilo desetoro u~esnika, od kojih {est dama, bio je Ne|eqko \uki}. Glavni guvar Pera Peri} dobro se snalazio ro{tiqaju}i na gumenom ~amcu,

P

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

9

UPOTREBA @IVOTA

Je dan let wi dan go spo |e Ma ri je Lu znar mesto da ~iste savesti pribegnem kancelarijskom oportunizmu i pre`ivam i recikliram reportersku zaostav{tinu sa posledweg in|ijskog terena (odra|enog pre junskog godi{weg intermeca), i na taj na~in pod {alukatrama, sklowen od ultravioletne me}ave, pregombam vrh avgustovskog usijawa, letwi |avo novinarstva, ako je to novinarstvo, opet mi nije dao mira (kao ni pro{log krvo`ednog leta u [idu, ako se ~italac se}a), i od toliko “pakleno vrelih dana” – da se poslu`im tom sada ve} uobi~ajenom po{tapalicom nas iz umereno-kontinentalnog pojasa – odlu~io sam da na principima soptvenog eksperimenta i u duhu autenti~ne sremske zaguqenosti, po|em u Staru Pazovu, ba{, onog dana – da, ba{ onog dana – na vratima ove nedeqe, kojeg su stra{ni meteorolo{ki proroci najavali kao najvreliji dan najvrelijeg leta (otkako se mere temperature sunca), s namerom da proverim kakve posledice, takva jedna ozlogla{ena vru}ina, ili, pak, najava takve vru}ine, mo`e da ima na reporta`u?

Ba{ta kafea “Retro” kod Slova~ke ku}e. Jutro je na izmaku snaga.

Jo{ uvek je podno{qivo. Uzgred, kad god novinare}i po kontinentu Sremu u ve~itom tragawu za dobrom kafanom ili, bar, u tragawu za (trenutno) dobrom kafanskom atmosferom, promolim nos kroz neka vrata, setim se Heseovog ~oveka lutalice Hari Halera, setim se stepskog vuka, i vidim ga – vidim wega u sopstvenim vu~ijim postupcima!

– kako s praga, podignutog nosa, {venkuje glavom i wu{i vazduh nepoznate scene, i vidim ga, jo{, kako instinktivno, poput nekakve nepripitomqene gradske `ivotiwe, ili prelazi prag ili, pak, produ`ava daqe u ve~itom mu{kom tragawu za izgubqenom kafanom.

“Dobar dan”, pri|e i osmehnu se Tea Baleji, Slovakiwa, kestewasto-crvenkasta konobarica s alkom na palcu desne {ake u prigodnoj letwoj majici na bretele. – “Izvolite... [ta }ete popiti?”

I tako sam seo u letwu ba{tu Gaji}evog kafea “Retro”. I tako sam upoznao gospo|u Mariju. U stvari, upoznao sam gospo|u Mirjanu! I, odmah zaplet i digresija sa `enskim “ali”: Marija, to joj je zvani~no ime, ka`e, ali zavi~ajni svet je od malena oslovqava i poznaje iskqu~ivo kao Mirjanu, pa se i Marija, kojoj ovo spontano ime nije smetalo, navikla na Mirjanu i, kako biva u takvim igrama, pomirila se sa situacijom na terenu, zaka~iv{i za ovo (neformalno) ime i (formalno) mu`evqevo prezime: Ivan~evi}. – “Zadr`ala sam wegovo prezime i posle razvoda... zbog dece... Za{to bespotrebno komplikovati `ivot?” osmehnula se s mediteranski plavim pogledom preko rampe nao~ara (staro)pazova~ka Mirjana Ivan~evi} i bjelovarska Marija Luznar.

Kako je po~elo? Gospo|a pod {e{irom i s ra{irenim novinama u rukama, sedi tog prepodnevnog momenta pod tendom skoro prazne letwe ba{te biv{eg kafea “Lasta” (sada{wi “Retro”), pored svetlo plavog Slova~kog doma s klasicisti~kom fasadom u oblaku o{urenih kro{wi, sedi sama u senci, udobno sme{tena na braonskom sun|eru niske stolice drvenog kostura s dva spojena sedi{ta (ta{nu je odlo`ila na sedi{te do sebe), pijucka jutarwi psiholo{ki espreso iz bele {oqice na drvenoj plo~i stola i, u stvari, relaksirana na blagoj sve`ini pre obe}ane smrtonosne vru}ine, u`iva u svom dnevnom penzionerskom programu s bezazlenim lokalnim novinama ra{irenim preko prekr{tenih kolena (“Novine dobijam u op{tini, gde sam radila...”).

Gospo|a plavih o~iju u penzionerskoj fazi svoje (staro)pazova~ke ~inovni~ke biografije, ili, kako bi sama `ena precizirala – evo, upravo prepisujem wenu re~enicu iz diktafona – svoje sremske biografije (“[ta sam? ^istokrvna Sremica, naravno!”), isijava iz svoje uredne gra|anske pojave i gestova, smiruju}e i otmene tonove jedne, rekao bih na prvo oko s ta~ke gledi{ta najbli`eg stola, sre|ene i zdrave, mo`da, ~ak, ako ba{ ne preterujem sa mistifikacijom ovog pasusa, i spokojne provincijske starosti (premda je to sa spokojem uvek tako krhko, fluidno, komplikovano i nepouzdano). Re~ provincija ovde je upotrebqena – podrazumeva se, pa da to i overim – samo u smislu tehni~kog geografskog odre|ewa Stare Pazove kao najpoznatije vojvo|anske beogradske provincije. Gospo|a pod belim {e{irom u tihoj ba{ti pristojnog kafea, pak, ni u tragovima ne deluje “provincijalno”, {tavi{e, `ena mi takore}i (a tako i ne re}i) ne izgleda ba{ ni sremski, i da me|u prstima ne dr`i ra{irene “Sremske novine” – jedan pr{qen u ki~minom stubu kontinenta Srema! – da joj se u zastakqenim o~ima ne vidi da ih ~ita, i da se malo~as nije javila prijateqici na xepni telefon (“Ovde sam kod Sr|ana, pijem kafu...”), skoro da bih pomislio da je za stolom neka Zapadna ili, pak, beogradska bakica.

No, dobro. Zamislimo sada da je ovaj tekst bez fotografije moje slu~ajne (staro)pazova~ke sagovornice, i s tim u sprezi, poput izumrlih klasi~nih portretista rusko-francuske reporterske {kole, posvetimo se opisu, u|imo u detaq i fragmente, u|imo u taj gra|anski lik, i {tiklirajmo, najpre, jednu neobi~nost na gospo|inoj glavi kao direktnu posledicu najavqene vru}ine: beli {e{ir a la “Indijana Xons”, `enska verzija, s kru`nim obodom debqe, vijugave strukture i, kao {to mu samo ime ka`e, {e{ir sa retro stilskim obele`jima pre poznatqivim iz bajki o romanti~nim egipatskim arheolozima, traga~ima za kraqevstvom kristalne lobawe, putnicima u nepoznato. Re~ju, ovaj avanturisti~ki fragment wenog odevnog paketa osmi{qenog za taj opasni istorijski dan, {e{ir sinhronizovan sa golubije sivom majicom (s apstraktnim grafi~kim aplikacijama) i lepr{avim svetlo plavim pantalonama, dao je wenoj mediteranskoj pojavi ne{to od one iluzije, ne{to od one mistifikacije “egzoti~nih”, albumskih, julsko-avgustovskih putovawa, ali je i, vizuelno i sugestivno uzev, preporu~io za pozitivnu bakicu iz de~ijih slikovnica ili nacrtanih de~ijih filmova.

Ako je mogu}e, a izgleda da u novinama i po mojoj Teoriji slu~ajnog prolaznika jeste (i mora), u senovitoj i udobnoj letwoj ba{ti

Fo to: M. Mi tro vi}

}e izme|u dva ~amca pe}i prase na ra`wu, u zadwi ~as su odustali, ostavqaju}i ~amce i jedro mla|ima. Podsetimo, za vreme prvog spusta, ro{tiq je sa pramca ~amca „\alinskih mornara” zavr{io u Tisi. Ovog puta obave{teni su da se u vreme spusta u Kawi`i organizuje ve`ba spasila~kih ekipa „Po`ar na vodi”, pa su se zabrinuli da im vatrogasci ne ugase `eravicu...

I dok su panonski mornari lagano, bez `urbe, plutali Tisom prema Novom Kne`evcu, vreme se malo namr{tilo, ali paprika{u to nimalo nije smetalo da se kr~ka u velikim bogra~ima. Uve~e je bilo muzike, a kraj spusta za~iwen je – vatrometom. n Milorad Mitrovi}

Fo to: @. Markovi}

NAOPA^KE

Igre bez granica

mogli i br`e da veslaju, ali da nije {tos da se `uri, nego da je bitno da se na vodi napravi do bro raspolo`ewe, da se u~esni ci spusta dru`e na plovodbi do ciqa. Aleksandar Vujin iz Ki kinde opasao se velikom traktorskom gumom: – Prvi mi je spust, ali verujem da }emo izdr`ati i guma i ja.... ^okanskom posadom „Lud, zbuwen, normalan” rukovodio je Bojan Bandi}, u dru{tvu Branka [trpca, Milo{a Miladinova i Sini{e Antanasijevi}a.

– Va`ni su dru`ewe i opu{tena atmosfera. ^amac je lane izdr`ao nas {estoricu, pa }e vaqda i ovog puta – Bandi} }e.

Novokne`eva~ka dru`ina, koju je okupio Todor Jovanovi}, otisnula se na splavu sklepanom

l Da je ministar utajio ve}i porez, ne bi bio prvi ministar.

Najva`nije je dru`ewe

Marija Luznar

va. Ovde se udala za ~oveka s kojim }e roditi dvoje dece: Sawu (lekar) i Dragana (in`ewer), s kojim }e oti}u u Nema~ku, i vratiti se u Staru Pazove posle osam ipo godina, s decom, ali bez ~oveka.

Marija Luznar: “Da, razvela sam se od wega... Jako sam te{ko podnela razvod braka! I nije mi vi{e padalo na pamet da se ponovo udam. On je bio prvi i posledwi. Imala sam ~etrdeset godina kad sam se zaposlila kao slu`benik u op{tini, prijemna kancelarija, i tu sam zaradila kakvu-takvu penziju. Od pre ~etiri godine `ivim sama u stanu. Roditeqsku ku}u kod `elezni~ke stanice smo prodali, bila je ve} stara, dotrajala... Ja, da vam iskreno ka`em, volim Staru Pazovu i Srem, i uvek sam od malena ovde jako volela, i ne bi mogla da zamislim `ivot negde drugde! U Boga verujem i tako mi svejedno o}u li u katoli~ku, pravoslavnu ili evangelisti~ku crkvu. Bog je jedan!

Govorili su mi da se preselim u Zemun. A {ta }u ja u Zemunu? Ovde sam se srodila, ovde je moj zavi~aj, ovde poznajem qude, ovde su mi prijateqice... na`alost, neke su pokojne... Otac Slovenac, majka Ma|arica. A ja? [ta sam? I kad me neko pita ko sam... Ja odgovaram: ~istokrvna Sremica! I tako se i ose}am. Kad su se moji doselili u Pazovu, poha|ala sam tre}i osnovne. I jo{ sam govorila: vlak, dokoqenke, kruh... I deca su mi se zbog tih mojih bjelovarskih izraza smejala i rugala. A kada sam odlazila kod dede u Sloveniju, tamo im je bio sme{an moj staropazova~ki govor. Slovena~ki ne znam, nikada tim jezikom nismo govorili. Moja mama je i u Pazovi celog `ivota govorila ’kruh’ i nikome to ovde nije paralo u{i. Ovde `ivi dosta Slovaka. @ao mi je {to nisam nau~ila wihov jezik, to mi je bila `eqa, sve me ne{to bilo sramota da ne pogre{im. I `eqa mi je bila da se slikam u wihovim sukwama i nikada se nisam slikala. To mi je `ao. Najradosniji momenti su mi kad do|e unuk Andreja, pa nas dvoje {etamo po gradu...

“Dolazite li u ’Retro’ svakog jutra na kafu?”

“A, neee... Ali, volim ovde da do|em! Poznajem gazde. Pro~itam novine. I kad sam odlazila na letovawe u Roviw... mnogo sam volela taj grad, mnogo... obo`avala sam da izjutra u nekoj kafanskoj ba{ti pijem espreso i ~itam novine. Dosta ~itam. I to radim i ovde.”

“Gde }ete posle kafe? – Po~iwe vru}ina.”

“Idem do prijateqice Radmile Vrani}, zvala me je, a onda, pre vru}ine, nazad u stan... Uve~e opet odlazim kod druge prijateqice!”

“I tako iz dana u dan?”

“Da, da. Svaki dan.” n @eqko Markovi}

l Otkad se nevinost dokazuje na sudu, sud mo`e vi{e da naudi nego ud.

od drvenih paleta. Skalamerija je name{tena na vre}ama punim praznih plasti~nih fla{a.

Mnogi su na startu iskoristili priliku da se bu}nu i rashlade u reci, a okrepqewa za usput bilo je na ~amcima, splavovima i brodi}ima. Vi|eni su i ~amci sa \alincima, ali ekipi „\alinskih mornara” izgleda se slomilo jedro. Mada su najavqivali da

l Svako je nevin dok se ne utvrdi.

dok se u jatici „Kum” kr~kao pasuq.

– Razmahnuli smo se, malo je prostora, ali snalazimo se. Na Tisi smo bili i lane, a ovim ~amcem savladali smo i Drinsku regatu – ka`e nam barba Dragan.

Sanadci Stojan Petrov i @eqko Niko~ev krenuli su plasti~nim kanuom. Vele da bi

l Lo{e se pi{e samo onima koji znaju da ~itaju.

panonski ne `u re

Ilija Markovi}

TISKI SPUST” U NOVOM KNE@EVCU

l Ko je na vlasti, ne bira sredstva da do|e do one stvari.

U

porubqenoj drvenim rebrima ograde s fewer~i}ima i s pogledom na bqe{tavi bulevar i raskr{}e, presvu~ene mladom i {irokom asfaltnom plazmom, koja na rastu}oj vru}ini jo{ o{tro bazdi na katransku smolu i ima modrinu razvodwenog mastila, ako je, dakle, mogu}e uhvatiti diktafonom ili osetiti u vazduhu, makar i na preskoke, osnovne linije i osvetliti, bar, zglobna `ari{ta jedne slu~ajne (staro)pazova~ke biografije, onda sam du`an da najpre zahvalim An|elu reporta`e, koji mi je tog prepodneva – dok sam se s psiholo{kim jutarwim espresom na jeziku, o{trio za {ihtu u Pazovi, zabasav{i s Vasom voza~em ([u{wevi} krcka godi{wi u Lazarevu) i sa svojim ovejanim halerovskim kafanskim instinktom, i to prvi put u `ivotu, ba{ u Gaji}ev “Retro”! – sredio poznanstvo sa gospo|om Marijom Ivan~evi}, ro|. Luznar, op{tinskom ~inovnicom u penziji.

Luznar? Slovakiwa? Ne. Slovenka. Zapravo, polutanka... Ne, ne. ^istokrvna Sremica!

U stvari, iza wene biografije ostvarene u Staroj Pazovi, i iza wenog “sremskog identiteta”, stoji jedna obi~na `elezni~ka pri~a; wen otac Kalo Luznar, radnik na `eleznici, Slovenac od [kofija Loke, i wena majka Marija, ro|. Marton, pohrva}ena Ma|arica, taman su stabilizovali `ivot u Bjelovaru – gde im se rodila Marija – kad je `elezni~ar dobio preme{taj na kontinent Srem, Stara Pazo-

10

u tro u La o su je nad re al no. Sun ce se pro ma qa na ho ri zon tu iz nad mo} nog Me Kon ga i ne pro hod nih xun gli ne ka da {we In do ki ne, a oni ko ji su pri kqu ~e ni na elek tri~ nu mre `u pa le te le vi zo re gde se ured no da ju pro gram ska na ~e la Par ti je. Ta~ ku po ta~ ku.

Ovo je je dan od pet (po sled wih?) pre o sta lih jed no par tij skih ko mu ni sti~ kih si ste ma na pla ne ti. U „kon ku ren ci ji“ re mix iz da wa Ki ne i Vi jet na ma ko ja pru `a ju raz li ~i te eko nom ske i go to vo ni ka kve po li ti~ ke slo bo de, te ku ban skog rum-cigara-Gevara „ko mu ni zma s raz gled ni ce“, i na kra ju mra~ ne i mi sti~ ne Se ver ne Ko re je u ko joj mr tav ~o vek upra vqa dr `a vom, La os je ve ro vat no naj ma we po zna ti ko mu ni zam. Na rod na De mo krat ska Re pu bli ka La os, ka ko gla si zva ni~ no ime dr `a ve, je ste so ci ja li sti~ ka re pu bli ka bez iz la za na mo re ko ja je sme {te na iz me |u Mjan ma ra (Bur me), Ki ne, Vi jet na ma, Kam bo xe i Taj lan da. Iako je po po vr {i ni oko tri pu ta ve }i od Sr bi je, ovo go di {we pro ce ne Stejt di part men ta go vo re da u La o su ne `i vi vi {e od 6,5 mi li o na sta nov ni ka, {to ga ~i ni naj re |e na se qe nom dr `a vom na ovom de lu sve ta.

Sve {to se mo `e vi de ti u ovoj si ro ma {noj ze mqi (ciq vla de je ste da do 2020. go di ne La os „iz vu ~e“ iz gru pe od 20 naj si ro ma {ni jih svet skih dr `a va) re zul tat je jed nog od tri kqu~ na uti ca ja: teravada bu di zma Ju go i sto~ ne Azi je, so vjet skog soc re a li zma ili fran cu ske (neo)ko lo ni jal ne vla sti to kom dru ge po lo vi ne 20. ve ka. Sli ke zlat nih, or na men ti ma ukra {e nih, hra mo va (wa to va) i do gla ve o{i {a nih mo na ha u jar ko na ran xa stim odo ra ma me {a ju se sa pri zo ri ma

J

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: ME[AVINA KINE, FRANCUSKE I DETELINARE U NEISTRA@ENOM LAOSU

I komunisti vole Ramba si vih kvar to va a la De te li na ra u Vi en ti e nu i cr ve nih za sta va sa sr pom i ~e ki }em. Pa on da red ka fe te ri ja i uli~ nih pro da va ca ba ge ta.

Sve to u rue Mao Ce Tung.

Po sle vi {e go di {we izo la ci je na ko joj bi mu po za vi de la i sa ma Mi lo {e vi }e va Sr bi ja, La os se po pri li~ no iz ne na da na {ao na uda ru ve li kog bro ja tu ri sta i za sa da se sna la zi; ne ka ko. Pr vo su „bek pe ke ri“ iz Za pad ne Evro pe, i re |e SAD-a i Austra li je, „pro va li li“ Ju go i sto~ nu Azi ju, za tim je ta ko zva na „post-cu na mi de pre si ja“ pa `wu sa pla `a, ostr va i ra je va sekstu ri zma Ju `nog Taj lan da skre nu la ka so fi sti ci ra nom Se ve ru i kul tur noj pre sto ni ci ]i ang Ma i ju, {to je da qe otvo ri lo (pre sve ga vo de ne) pu te ve za La os i gra di} Lu ang Pra beng ko ji je „od gla ve do pe te“ pod za {ti tom UNE SCO-a i po mno gi ma va `i za „naj fo to ge ni~ ni ji“ azij ski grad.

Do we ga se do la zi re kom (mighty Me Kong!), a put od gra di }a ]i ang Kong na taj land skoj gra ni ci tra je dva da na. Oko na bu ja le re ke (u ovom de lu sve ta po ~i we se zo na mon su na) re |a ju se jed no li~ na se la, za pra vo gru pe ku }i ca od dr ve }a i pru }a.

Mu {kar ci su na vo di i lo ve ri bu, bi vo li pa su na str mim i ogra ni ~e nim pa {wa ci ma, de ca su go li {a va i ku pa ju se u re ci ili pro la zni ci ma pro da ju jed no stav ne pro iz vo de ku} ne ra di no sti. U za le |u tih se la su pla ni ne i ne pre gled na pra {u ma, a re ka pred sta vqa je di ni vid ko mu -

Du ju spik Lao Ingli{?

Sta nov ni ci La o sa ima ju svoj na ~in na ko ji po i ma ju en gle ski je zik. Ni je ret ko da ku} ni red u ho te li ma bu de is pi san u tu ce pa ra gra fa od ko jih u sva kom po sto ji ba rem jed na re~ ko ja je za me we na sli~ nom re ~i pot pu no raz li ~i tog zna ~e wa (pre mi ses i per mi ses, was i wash, bad i bed). Ta ko |e, ov de sva ka re~ mo `e bi ti po de qe na na slo go ve (Sand Wich, Bre ak Fast, Spa Ghe ti Bo lo Gnes se, Be Ca re Ful...), a ~e sto je i me {a we gla so va „R“ i „L“ u sti lu Be ni ja Hi la. Ta ko re ci mo „mo lim vas, go spo di ne“ i „iz vi ni te, go spo |o“ mo `e da zvu ~i kao „priz mi stel“ ili „so li rej di“. Ta ko |e, pa la ~in ke u La o su ni ka da ni su pre ma za ne Nu tel lom, ve} „Nu tre lom“, „Na tu re lom“, pa ~ak i „Na ta li jom“.

se di na pred na po gon skoj ma {i ni za o sta log gra di }a u pra {u mi. Ova ko ja se kre }e u ra spo nu od „ape en te o ri ja ne de lu je ne re al no, ako se u ca“ do mo to kul ti va to ra. Ta ko bi se ob zir uzme mir na i ti ha }ud do ma to naj lak {e da lo ob ja sni ti. Na }eg sta nov ni {tva. Lao stil `i vo {o ver {ajb ni naj ~e {}e se na la zi ta ni je za tvo ren i her me ti ~an - vo na lep ni ca na ko joj je Er ne sto ^e le da po teg nu pi vo is pred rad we i Ge va ra ili ne ki dru gi uni ver zal ni ce ne ma sne vi ce ve - ali ni su pri bo rac za slo bo du i prav du. Pri me sta li ce „spek ta kla“. Na uli ci }e ni su Ram bo, Ser pi ko... Sil ve igra ju kar te ili se bo }a ju, pred ve ster Sta loun iz mla |ih da na je dan ~e ople tu par ti ju tarkawa („no je od ret kih „di stink tiv nih obe `na od boj ka“) i sa stra ne ne de lu ju le` ja“ ko ji raz u ve ra va ju da Lu ang da im sme ta {to ne ma ju pra va na Pra beng ni je fran cu ski gra di} s slo bod ne iz bo re, jav no is ka zi va we kra ja 19. ve ka. Sta loun i po ko ji sta va ili po li ti~ ko or ga ni zo va pro da vac bi vo qe ko ba si ce. we. Ili {to ime je po sle 23.30 za Qu di u La o su ne na pa da ju sva kog bra we no sva ko jav no oku pqa we. za pad wa ka ko jeg vi de. Za raz li ku Igra ju {ah (ili „mi ce“) ~i je su od ve }i ne tu ri sti~ ki or jen ti sa nih fi gu re za pra vo za tva ra ~i piv skih pred u zet ni ka i osta le „ra je“ s ovog fla {a i, kan da, ~e ka ju da stig ne de la sve ta, be lac za wih ni je ni ko mu ni zam. Sa mo {to ni je! „po lu-bog“ ni “ho da ju }i ban ko mat”. ^ak i glav ni grad Vi jen tien Po zna ti tu ri sti~ ki vo di~ Lonely (oko 200.000 sta nov ni ka) ne oda je planet do no si pa ra bo lu o tri ima - uti sak me tro po le, ve} na pro tiv gi nar na vo za ~a tuk-tuka. Ta mo se va ro {i ce. Ne ma gu `vi i ha o sa u sa ka `e da }e onaj u Vi jet na mu po svoj o bra }a ju i or ga ni za ci ji kao u ve pri li ci po ku {a ti da te pre ga zi na }im gra do vi ma Ju go si to~ ne Azi je pe {a~ kom pre la zu, Taj lan |a nin }e po put Saj go na ili Xa kar te (ne dav skre nu ti s pu ta i od ve sti te u pro no za kr ~e na osta la ~ak i ne ma~ ka dav ni cu svi le u ko joj mu je obe }a na kan ce lar ka An ge la Mer kel), a ta pro vi zi ja, dok }e{, ka ko ka `u, ko |e grad nig de ni je ozna ~en ni onog u La o su ve ro vat no mo ra ti da epi te ti ma cha o tic i re pul si ve kao pro bu di{ iz drem ke i za mo li{ ga {to je to slu ~aj sa Pnom Pe nom u da ma lo ra di svoj po sao. su sed noj Kam bo xi ({to je ta ko |e Usred tih i ta kvih ka rak te ri - ma lo pre te ra no). Me |u tim, slo sti~ nih dru {tve nih od no sa, u gra bod no se mo `e re }i da, ako je Bang di }u Vang Vi e jeng, na po la pu ta iz kok Ber lin, Vi en tien je – Som bor. me |u „bi se ra“ Lu ang Pra ben ga i Grad kra si spo me nik Pha That Lu pre sto ni ce Vi jen ti e na, na sta lo je ang sim bol na ci o nal nog je din stva, ne {to {to se zo ve „tju bing” (od en kao i spe ci fi~ na re pli ka pa ri ske Qudi u Laosu ne napadaju svakog zapadwaka kojeg vide gle skog tube). Ra di se o naj o bi~ ni Tri jum fal ne ka pi je (Pa tu xai); zna ni ka ci je sa spoq nim sve tom. Ne ma ne deo, da „maj stor“ ko ri sti vo du iz jem spu {ta wu niz re ku na unu tra me ni tost iz gra |e na „na fr ku“. Na pu te va, mo sto va, stru je, te le fon hlad wa ka da se „plah ne“ ili da „ma - {woj trak tor skoj gu mi ko je je pre - i me 1969. go di ne ame ri~ ka vla da skog sig na la … {i na“ ne mo `e da sa vla da ne ki zna ra slo u jed nu od do ni ra la je ce ment I ina ~e, pu to va we u La o su je po ~aj ni ji us pon i auto bus osta ne ta ko naj ra ska la {ni jih za iz grad wu me |u na „Tjubing” u Vang seb na pri ~a. Uvek }e{ sti }i ta mo na su kan u „{reg“. On da kon duk ter dnev nih `ur ki na rod nog aero dro mu u Vijengu prerastao gde si kre nuo, ali po Lao vre me nu. ka `e ne {to na do ma }em je zi ku i sve tu. Je dan pred pre sto ni ci La o sa, je u jednu od Da kle, ni kad na vre me. Lo kal nim svi ko ji raz u me ju u pa ni ci is tr ~e u zet nik smi slio me |u tim lo kal ne najraskala{nijih auto bu skim li ni ja ma pre no si se iz auto bu sa, a stra ni tu ri sti osta - je to kao na ~in da vla sti kre a tiv no su sve: po ku} stvo, na me {taj, sit ne i nu unu tra, zgle da ju se i sle `u ra me - se on i ne ko li ko poj mi le slo bo dan `urki na svetu krup ni je `i vo ti we, ~ak i mo to ci ni ma. U me |u vre me nu ka bi na auto - we go vih rad ni ka pri stup ve li koj ko kli (na kro vu). @e ne s ma lom de bu sa pre tvo ri se u in sek ta ri jum jer opu ste po sle rad li ~i ni „gra tis“ gra com vu ku vre }e ko je su bu kval no ve sva ki bo` ji kr vo pi ja ili tvr do nog da na, ali stvar se otr gla: ka fa |e vin skog ma te ri ja la i od lu ~i li }e i vi {e stru ko te `e od wih. kri lac bu de pri vu ~en je di nom sve ne na oba li, En gle ski we u bi ki ni su da va zdu {na lu ka mo `e da pri ~e Ni je re dak slu ~aj da se auto bu si tle }om ta~ kom u xun gli. Kad se ji ma i ka pa ma De da Mra za, „ma gi~ ka, a da je pre ko po treb no erek ti po kva re, da im ne gde na pu tu ot pad put, u ne ko glu vo do ba, na sta vi, sta ne“ pe ~ur ke, kok te li u pla sti~ nim ra ti spo men obe le` je za sve he ro je ri jim La o {a ni ma ne na vi klim na ko fa ma.... No vo sad ski „Eg zit“ u pa le u broj nim „pre re vo lu ci o nar „da le ka“ pu to va wa oba ve zno pri ~e ti ri sa ta uju tru na spram ovog de nim“ ra to vi ma za slo bo du i ne za vi pad ne mu ka i on da po auto bu su kre - lu je kao sed ni ca Sa ve ta za ustav na snost. Ta ko je ro |e na vi jen ti jen ska }e eks pre sno raz no {e we pla sti~ pi ta wa DSS-a. Po ce loj Ju go i sto~ „Tri jum fal na ka pi ja“. nih ke sa... To su sve pri ~e sa li ni - noj Azi ji mo gu se vi de ti „bek pe ke Da ne bu de za bu ne, na pra vi li su ja ko je se pro da ju kao „VIP“. ri“ s bren di ra nim Tubing Laos ma oni na kra ju taj aero drom. Tu je, od Kra }e de sti na ci je pre va qu ju se ji ca ma bez ru ka va; te naj ~e {}e s mah iza }o {ka. Mno go bli `e cen tuk-tukom (ono ma to pe ja zvu ka mo - vid nim po vre da ma i za vo ji ma na tru gra da od, re ci mo, auto bu ske to ra), te we go vim ve }im ro |a ci ma eks tre mi te ti ma. sta ni ce (vo zo vi ov de ne sa o bra }a kao {to su jum bo i swig taw. U prin Na vod no, ~o vek ko ji je sve to po - ju). Jo{ jed na soc re a li sti~ na zgra ci pu, to je tro ko li ca s ci ra dom. kre nuo, po ka jao se ka da je shva tio da, sa ~e ka o ni com ko ja neo do qi vo Na zad je me sto za put ni ke, a vo za~ {ta je na pra vio od svog mir nog i pod se }a na `e le zni~ ku sta ni cu u Vr ba su. Da, i na aero dro mu se da je „onaj“ pro gram na te le vi zi ji.

Nov~anica sa predsednikom Ekran je po de qen na tri de la: pri Zva ni~ na va lu ta u La o su je ste kip, iako se pod jed na ko ko ri ste dnu su is pi sa ne re ~e ni ce ko je od i ame ri~ ki do lar i taj land ski bat. Za je dan do lar u me wa~ ni ci, sli ka va ju vi zi ju i mi si ju Na rod ne ili na uli ci, mo `e se do bi ti oko 8.000 ki pa. Ovaj no vac zna da De mo krat ske Re pu bli ke. U gor wem bu de zbu wu ju}. Na sva koj pa pir noj nov ~a ni ci (apo e ni od 1.000, de snom uglu ide sni mak ne ka kvog 2.000, 5.000. 10.000, 20.000 i 50.000) na la zi se por tret jed ne te (va `nog?) sa stan ka na ko jem dru go iste oso be – Kaj so na Fom vi ha na (1920-1992), du go go di {weg li de vi „za se da ju” i „obra }a ju se”, dok je ra Na rod ne re vo lu ci o nar ne par ti je (od 1955. go di ne do smr ti). osta tak pro sto ra re zer vi san za do Fom vi han je 16 go di na bio pre mi jer ove dr `a ve, a za tim dve go ku men tar ni film s ar hiv skim di ne i wen pred sed nik. U po da ci ma ko ji se mo gu pro na }i o Na snim ci ma bor bi i re vo lu ci ja, ali rod noj re vo lu ci o nar noj par ti ji sto ji da Fom vi han na ~e lu par i naj no vi jih uspe ha auten ti~ no ti je ni je na sle dio ni ko ga (wen pr vi li der), kao i da je ka sni je pro tu ma ~e nog so ci ja li zma ko ji se na sle dio sa mo ga se be (1991. pre {ao s me sta ge ne ral nog se kre ta na glas hva li otva ra wem fa bri ke – ra na po zi ci ju pred se da va ju }eg). kom pa ni je „Pep si”! n Danijel Apro

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

e pu bli ka Sr bi ja gra di u Abu xi, glav nom gra du Ni ge ri je, zgra du am ba sa de i re zi den ci ju am ba sa do ra, po ugo vo ru ko ji je pre dva me se ca za kqu ~io sa da biv {i vrh Mi ni star stva spoq nih po slo va s fir mom „Ene gro pro jekt”, sa zna je „Dnev nik“.

Za iz grad wu zda wa u Abu xi, ko je }e se pro sti ra ti na oko 1.400 kva drat nih me ta ra, s re zi den ci jom am ba sa do ra od oko 200 kva dra ta, po in for ma ci ja ma do ko jih smo do {li, dr `a va je za uz vrat ustu pi la „Ener go pro jek tu“ svo ja dva objek ta u Li mi, glav nom gra du Pe rua, i je dan u Kam pa li, pre sto ni ci Ugan de, a re~ je o biv {im di plo mat skim pred stav ni {ta vi ma ne ka da {we SFRJ, ko je je Sr bi ja do bi la u po stup ku suk ce si je, ali ih odav no ne ko ri sti.

Da Sr bi ja gra di zgra de di plo mat skog pred stav ni {tva u Ni ge ri ji, „Dnev ni ku“ je po tvr |e no u Mi ni star stvu spoq nih po slo va.

–Ugo vor s „Ene gro pro jek tom” je za kqu ~en 30. ma ja ove go di ne na ba zi za kqu~ ka ko ji je o to me 24. ma ja usvo ji la vla da pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a. Ugo vor je, po od lu ci Vla de, pot pi sao ta da {wi mi ni star spoq nih po slo va Vuk Je re mi} – re ~e no je na {em li stu u re sor nom mi ni star stvu.

Po po u zda nim in for ma ci ja ma na {eg li sta, Mi ni star stvo spoq nih po slo va je, pre fi na li zo va wa ove pri ~e, sre di nom ma ja, u ve zi s ta da {wim na cr tom ugo vo ra s „Ener go pro jek tom”, za tra `i lo prav no mi {qe we od Re pu bli~ kog jav nog pra vo bra ni la {tva. U do pi su M-581/12 , upu }e nom Mi ni star stvu spoq nih po slo va 16. ma ja 2012. go di ne, Pra vo bra ni la {tvo je da lo niz su ge sti ja za po boq {a we i pre ci zi ra we prav nih for mu la ci ja ma u na cr tu ugo vo ra, pod vla ~e }i da se „ni je upu {ta lo u eko nom sku oprav da nost, pro ce ne vred no sti iz grad we obje ka ta u

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : SRBIJA GRADI VELELEPNU ZGRADU AMBASADE U NIGERIJI

R

1.400 kva dra ta ni ~e u sr cu Abu ye Abu xi i vred no sti ne po kret no sti ko je se otu |u ju”. „Po vo dom va {eg zah te va za da va we prav nog mi {qe wa, s ozna kom ’vr lo hit no’, od 15. ma ja 2012. go di ne, raz mo tri li smo Pred log za kqu~ ka Vla de o otu |e wu ne po sred nom po god bom ne po kret ne imo vi ne Re pu bli ke Sr bi je u Abu xi, Sa ve zna Re pu bli ka Ni ge ri ja, u Kam pa li, Re pu bli ka Ugan da; i u Li mi, Re pu bli ka Pe ru, ra di iz grad we obje ka ta za po tre be di plo mat sko-kon zu lar nog pred stav ni {tva u Abu xi, Sa ve zna Re pu bli ka Ni ge ri ja, kao i o pri zna wu du ga Re pu bli ke Sr bi je na ime de la ku po pro daj ne ce ne sta na u Her ceg No vom, iz me |u Re pu bli ke Sr bi je i Hol ding Ener go pro jekt a.d. Be o grad”, na vo di se na po ~et ku do pi sa.

Iz me |u osta log, Re pu bli~ ko jav no pra vo bra ni la {tvo pred la `i lo je da MSP ko ri gu je ugo vor, a sve u ci qu za {ti te imo vin skih pra va i in te re sa Re pu bli ke Sr bi je. Ta ko se, na pri mer, upo zo ra va da se ne mo `e ra di ti o „ugo vo ru o ku po pro da ji ne po kret no sti ra di iz grad we„. Jer je, ka ko pre ci zi ra Re pu bli~ ko jav no pra vo bra ni la {tvo, „na ve de ni na ziv neo d go va ra ju }i, s ob zi rom da pred met ugo vo ra ~i ni ras po la ga we raz li ~i tim stvar nim pra vi ma iz me |u ugo vor nih stra na: pre nos i sti ca we pra va ko ri {}e wa, pre nos i sti ca -

„Ogromno zdawe zvrji prazno” O objek ti ma u Li mi i Kam pa li, ko ji ma je dr `a va “pla ti la” iz grad wu re zi den ci je am ba sa do ra i zgra de am ba sa de u Abu xi, na {li smo tek ne ko li ko {tu rih po da ta ka. Ta ko se u jed noj re por ta `i o Pe ruu, ob ja vqe noj 2010 go di ne u „Ve sti ma“, na vo di da tu dr `a vu sa da po kri va srp sko di plo mat sko pred stav ni {tvo u Bra zi lu, jer su „{ted wa i ma lo broj na emi gra ci ja pre su di li da u av gu stu 2009. go di ne bu de za tvo re na am ba sa da Sr bi je u Li mi“. Re por ter je ta da za pi sao da „ogrom no zda we u ot me nom de lu pe ru an ske pre sto ni ce zvr ji pra zno“.

U glavnom gradu Nigerije na{ ambasador }e dobiti i novu rezidenciju od cirka 200 kvadrata

we pra va du go ro~ nog za ku pa i pre nos i sti ca we pra va svo ji ne, kao i pri ba vqa we pra va svo ji ne iz grad wom obje ka ta“. Zbog sve ga to ga RJP oce wu je da je „ce lis hod ni je za kqu ~e we jed nog osnov nog ugo vo ra iz ko jeg bi pro i za {li po je di na~ ni ugo vo ri, ko ji za pred met ima ju pro met na ve de nih pra va na ne po kret no sti ma u ino stran stvu“.

Iako u Ministarstvu spoqnih poslova nismo uspeli da saznamo precizne detaqe kona~ ne verzije ugovora s Ener go pro jek tom, in for ma ci je ko je smo do bi li upu }u ju na to da su pre po ru ke iz prav nog mi {qe wa is po {to va ne. U Mni star stvu navo de da su po ugo vo ru no vi di plo mat sko-kon zu lar ni objek ti strikt no i ja sno pre ne ti u vla sni {tvo Re pu bli ke Sr bi je, te

da, povodom izgradwe objekata u Abuxi, kao ni u vezi sa stanom u Herceg Novom koji je pribavqen za potrebe konzula ta u tom crnogorskom gradu, “dr `a va ne}e imati nikave izdatke iz buxe ta“. Na rav no, to se ne od no si na ka sni je tro {ko ve na bav ke ade kvat ne opre me za funk ci o ni sa we di plo mat sko-kon zu lar nih pred stav ni {ta va.

Iz obja{wewa ko je nam je sti glo iz Mi ni star stva spoq nih po slo va pro iz ila zi da se do ovog re {e wa ni je do {lo odjed nom, ni ti na br zi nu. Kako nam je obrazlo`eno, „Republika Srbija odavno je dobila u Abuxi zemqi{te da na wemu izgradi svoje zgrade ambasade i rezidencije, ali kako to nije bilo mogu}e zbog nedostatka sred-

stava u prethodnom periodu, dr`ava je do{la u situaciju da nam se to zemqi{te, ukoliko na wemu ne{to ne po~ nemo da gradimo, oduzme“.

– S ob zi rom na to da mi i da qe ni smo ima li sred stva za iz grad wu obje ka ta u Abu xi, a po ja vi lo se in te re so va we od stra ne kom pa ni je „Ener go pro jekt“ za na {im zgra da ma ko je ne ko ri sti mo ve} de ce ni ja ma i na la ze se u ne kim dru gim dr `a va ma, gde ta fir ma ima svo je kom pa ni je i po treb ne su im pro -

Gde su mo je mar ke... ta je jo{ osta lo od Ju go sla vi je, osim le pih uspo me na sta ri je i sred we ge ne ra ci je? Ka da se pod vu ~e cr ta, is pa da da je to sa mo mo re pro ble ma s ko ji ma nam je no si ti se ka ko zna mo i ume mo. A je dan od tih pro ble ma eska li rao je ne dav no i jo{ je top te ma u hr vat skim i slo ve na~ kim me di ji ma.

Ra di se, na i me, o du gu sta re Qu bqan ske ban ke pre ma de vi znim {te di {a u Hr vat skoj. Pri ~a je pri li~ no za pe tqa na, ali je si `e taj da uko li ko nad le `ni u Za gre bu ne pri sta nu na re {e we ga li ma ti ja sa po re cep tu ko ji pred la `e Qu bqa na, on da bi Hr vat ska jo{ ma lo mo ra la da sa ~e ka na ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. Sli~ ne zah te ve – „ho }e mo svo je pa re” – ima ju i „qu bqan ske {te di {e” u BiH, na {ta je vla da Ja ne za Jan {e od go vo ri la sli~ nim mo de lom uce ne, jer joj ne pa da na pa met da iz mi ri oba ve ze te {ke 2,5 mi li jar de ne ma~ kih ma ra ka.

Na rav no, ka da god se pro sto ru biv {e SFRJ ja vi pro blem, on da smo ve} na vi kli da je Sr bi ja, ako ne u glav noj ulo zi, a ono bar u vr hu zbi va wa. Ovog pu ta, me |u tim, ni je ta ko. Sta ra Qu bqan ska ban ka je kod nas pre sta la da po sto ji jo{ po ~et kom de ve de se tih, a nov ~a nu i dru gu we nu imo vi nu i oba ve ze pre uz e lo je ne ko li ko ba na ka. Me |u wi ma su naj po zna ti je bi le Sla vi ja ban ka iz Be o gra da i Pri vred na ban ka iz No vog Sa da i obe su oti {le u ste ~aj po ~et kom ovog mi le ni ju ma. Isto vre me no, Slo ve ni ja i Sr bi ja su po sti gle bi la te ral ni spo ra zum o ovom pro ble mu, pa su na {e {te di {e uglav nom po di gle ulo ge ili ~e ka ju da to u~i ne do 2016, ka da do spe va ju na na pla tu i zad we ob ve zni ce sta re de vi zne {ted we, a za ~i ju is pla tu ga ran tu je na {a ze mqa.

A {ta se to sve de {a va za pad ni je od nas?

Hr vat ska stra na od sta re slo ve na~ ke ban ke po tra `u je 545 mi li o na ne ka da {wih ne ma~ kih ma ra ka bez ka ma ta. Po sle pre kom po no va wa hr vat skog ban kar -

skog sek to ra u tran zi ci ji, taj no vac je za vr {io kao oba ve za Za gre ba~ ke, od no sno Pri vred ne ban ke. I one sad na sto je da do tih sred stva do |u sud skim pu tem, a to se nad le `ni ma u Qu bqa ni ni ka ko ne svi |a. I kao re ak ci ja, usle di lo je upo zo re we slo ve na~ kog mi ni stra ino stra nih po slo va Kar la Er ja ve ca da po sto ji re al na mog}nost da we go va ze mqa ne ra -

te kle sed mi ce sni `en kre dit ni rej ting i me di ji ve} uve li ko pro ce wu ju da su ta mo {we ban ke u go to vo ne iz le ~i vim du bi o za ma. A za to ima ju i „me sa”, jer je agen ci ja „Fin~” sni zi la u ~e tvr tak oce nu bo ni te ta za ~ak {est slo ve na~ kih ba na ka – me |u ko ji ma i No voj qu bqan skoj – i to s ne ga tiv nim du go ro~ nim iz gle di ma, obra zlo `iv {i to po -

Agencija „Fin~” snizila je ocenu boniteta za {est slovena~kih banaka

ti fi ku je ugo vor o pri stu pa wu Hr vat ske EU ako Za greb ne pri sta ne da se pro blem Qu bqan ske ban ke re {a va u okvi ru na sle |a biv {e za jed ni~ ke dr `a ve. Ali za sad se ne vi di ko bi u kom {i lu ku pr vi mo gao da po pu sti.

Pri to me Slo ve ni ji ni ka ko ni je do po pu {ta wa, po go to vo jer je ze mqi pro -

tre bom wi ho ve do ka pi ta li za ci je, ali i „te {ko }a ma u ne po sred nom okru `e wu”.

Rej ting im je sre zan za je dan ste pen, sa „BBB” na „BBB-”, te Slo ve ni ja ta ko vi {e ni je da le ko od Gr~ ke, ne sa mo ge o graf ski, ne go i fi nan sij ski. U ta kvim im uslo vi ma pla }a we za ma {nog pa ke ta sta re de vi zne {ted we ni Hr vat skoj ni

sto ri je, on da je sklo pqen pred met ni ugo vor – re ~e no je „Dnev ni ku” u MSP-u.

Ka ko nam je pre ci zi ra no, „ugo vor pod ra zu me va da u gra du Abu xi kom pa ni ja ’Ener go pro jekt’ u na red nom pe ri o du iz gra di Re pu bli ci Sr bi ji, re zi den ci ju za am ba sa do ra i zgra du za po tre be am ba sa de po vr {i ne oko 1.400 kva drat nih me ta ra, a Sr bi ja wi ma za uz vrat ustu pa dva objek ta u Li mi po vr {i ne sva ki po 500 kva dra ta, i je dan u Kam pa li ne {to ve }e po vr {i ne” .

– Po red to ga {to nam u Abu xi gra de obje kat za am ba sa du i re zi den ci ju, kom pa ni ja „Ene gro pro jekt„ nam je da la na ras po la ga we je dan od wi ho vih sta no va u Her ceg No vom, ko ji se ko ri sti za po tre be re zi den ci je ge ne ral nog kon zu la u Her ceg No vom. Ugo vor je po prin ci pu „kqu~ u ru ke“. Po pla nu, no va zda wa u Abu xi tre ba lo bi da bu du iz gra |e na do kra ja 2013. go di ne – pre do ~e no je „Dnev ni ku“, s tim da vred no sti iz ra `e ne u nov ~a nim iz no si ma ni su po mi wa ne.

U Mi ni star stvu, ina ~e, na gla {a va li da dr `a va Sr bi ja ima ko rist od ovog aran `ma na, bu du }i da se za po tre be di plo mat skog pred stav ni {tva u Abu xi, ko je po kri va ne ko li ko ze ma qa u tom re gi o nu, do sa da i jo{ uvek naj mi obje kat,

Dr `a va je za uz vrat ustu pi la „Ener go pro jek tu“ svo ja dva objek ta u Li mi, glav nom gra du Pe rua, i je dan u Kam pa li, pre sto ni ci Ugan de

UTICAJ AGENCIJA ZA KREDITNI REJTING NA USPOMENE STARIH JUGOSLOVENSKIH DEVIZNIH [TEDI[A

[

11

BiH zva ni~ noj Qu bqa ni ni ka ko ne od go va ra.

Za pra vo, ka da je re~ o Bo sni, ta mo {wim {te di {a ma je jo{ te `e ne go hr vat skim, jer pro ble ma ima ne sa mo sa Qu bqa nom, ne go i unu tar BiH. Na i me, {te di {a ma sa pod ru~ ja Re pu bli ke Srp ske je od 1992. do 1998. is pla }e no 180 mi li o na ma ra ka, a na kon to ga je RS pre u ze la na se be iz mi re we pre o sta lih oba ve za. Mno gi sma tra ju da je to bi lo ne po treb no, ali iz gle da da ni je. Jer, Spo ra zu mom o suk ce si ji SFRJ pred vi |e no je da oba ve ze po osno vu sta re de vi zne {ted we pre |u na dr `a ve na sta le we nim ras pa dom. A pred stav ni ci Re pu bli ke Srp ske i Fe de ra ci je BiH do go vo ri li su se da sta ra {ted wa po sta ne dug en ti te ta.

U sva kom slu ~a ju, za zva ni~ nu Qu bqa nu je slu ~aj za kqu ~en, pri ~e mu u jed nom od ob ja {we wa ko je je da la slo ve na~ ka stra na sto ji do slov ce: „Sta ra de vi zna {ted wa biv {ih re pu bli ka osta la je u Na rod noj ban ci Ju go sla vi je na kon we nog ras pa da, a to je i vi dqi vo iz Spo ra zu ma o suk ce si ji ko ji su 2001 pot pi sa le dr `a ve na sled ni ce”. Ho }e li ova kav stav i tu ma ~e we za pe ~a ti ti hr vat ske na de? Tim pre {to se Slo ven ci na da ju pod {ci osta lih ~la ni ca Uni je na te me qu so li dar no sti ko ju sve ze mqe EU i sa me o~e ku ju.

Me |u tim, Jan {a bi na tom te re nu mo gao i da se okli zne, jer je Evrop skoj uni ji ve} do sta ban kar skih pro ble ma. Re sor ni evrop ski ko me sar Oli Ren ne dav no je po ru ~io da fi nan sij sko je din stvo, je din stvo ban kar skog si si te ma i po li ti~ ko je din stvo pred sta vqa ju glav ni ma te ri jal da se obez be di nor mal no funk co ni sa we evra. I sve {to to na ru {a va pred sta vqa pro blem. A nad gor wa va we iz me |u ban ke ko ja ne po sto ji i we nih po ve ri la ca pred sta vqa do dat nu, sa svim ne po treb nu gwa va `u. n Du{anka Vujo{evi}

jer ne po se du je mo sop stve ni. Ka da sve bu de go to vo, no vi objek ti u Abu xi i Her ceg No vom bi }e u vla sni {tvu Di rek ci je za imo vi nu Re pu bli ke Sr bi je kao i osta le ne po kret no sti svih na {ih di plo mat sko kon zu lar nih pred stav ni {ta va u sve tu. n Jaska Jakovqevi}

VESTI Voj ska ga si na Sve toj go ri Gr~ ka voj ska je pri te kla u po mo} Sve toj go ri za hva }e noj po `a rom i do pre mqe no je do dat nih 50 voj nih ka mi o na. Re sor ni mi ni star Te o do ros Ka ra o glu je na sa stan ku sa igu ma nom Hi lan da ra ar hi man dri tom Me to di jem sa o {tio da je ga {e we po `a ra na Sve toj go ri sa da pri o ri tet u Gr~ koj zbog ve li kog obi ma va tre ne sti hi je i mo gu }e ugro `e no sti ma na sti ra.

Va tro ga sci su ju ~e ma lo do bi li na vre me nu, jer se front po `a ra {i rio vi {e ka ju gu, u prav cu hi lan dar skog pri sta ni {ta Jo va wi ca ko je tre nut no ni je ugro `e no. Li ni ju od bra ne ma na sti ra pred sta vqa pro tiv po `ar ni put u obla sti Pro to Ne ro ko ji se na la zi na 1,5 ki lo me ta ra va zdu {nom li ni jom od Hi lan da ra. U pro {i ri va wu pro tiv po `ar nog pu ta, uz srp ske va tro ga sce, u~e stvu je 20 hi lan dar skih rad ni ka i 20 gr~ kih dr vo se ~a ko je su po sla li osta li sve to gor ski ma na sti ri. Ina ~e, svi rad ni ci ko ji ra de na ob no vi Hi lan da ra, a ko ji ni su an ga `o va ni na od bra ni od po `a ra, da nas su iza {li re dov no na gra di li {te i ra de po pla nu na ob no vi Ve li kog ko na ka.

Go ri i kod Du brov ni ka Kod Du brov ni ka su no }i iz me |u pet ka i su bo te iz bi li po `a ri ko ji su se, usled ja kog ve tra, pri bli `i li i stam be nim ku }a ma, ali i ome li avi o sa o bra }aj. Zbog to ga je deo put ni ka bro dom iz Du brov ni ka pre ba ci van za Cav tat, oda kle su da qe vo `e ni na aero drom. Hr vat ski va tro ga sci ga se po `ar i u pre de lu Vuk {i }a, u za dar skoj `u pa ni ji. Po `a ri na Bra ~u i na pod ru~ ju Ko we vra ta kod [i be ni ka ju ~e su lo ka li zo va ni.

12

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

( N E ) V E S E L A S V A K O D N E V I C A : IMA LI NE^EGA ILI NEKOGA U BLISKOM NAM

[et wa po pe sku Marsa svi ostali -olozi, ali i neki -i~ari: fizi~ari, hemi~ari...

Sem toga, sada smo sigurni, na Marsu je nekad davno tekla voda. A voda je glavni uslov `ivota kakvog poznajemo. Ima, u stvari, dosta nau~nika koji veruju da je na Marsu kadgod bilo `ivota. Postoji scenario po kome i ovaj na{ `ivot zapravo vodi poreklo sa Crvene planete.

Ali sve to trebalo je ispitati i na Mars po~iwu da se spu{taju lenderi, roveri, a orbiteri da ga oble}u. Do Marsa sti`u Viking 1 i Viking 2 (1976), ~udo tada{we tehnologije.

n Pi{e: Aleksandar Zorki}

P

na Marsu zaista pore ili kasnije ~ovek }e kro~iti stoji. na Mars. Jednog dana Mars }e Zatim je na red domnogima postati dom, a wiho{ao Mariner 9, prvi vim potomcima mesto ro|ewa. Za to orbiter Marasa. Pose spremamo odavno, jer nama je u krvi leteo je 1971, iste da istra`ujemo nove svetova, i da pogodine je u{ao u orbitu oko planete i nekad i ostanemo na wima. Zato ih kru`io oko we do oktobra slede}e goosvajamo.

Sa osvajawem Marsa po~eli smo davadine. Na Zemqu je poslao zadivquju}e no. Prvo smo piqili golooki u wega, a fotografije. Otkrio je da postoji i od po~etka 17. veka po~eli da ga posmawegovo sasvim drugo lice. Na fototramo teleskopom, a onda smo na prela- grafijama nau~nici su sa uzbu|ewem zu izme|u XIX i XX veka „tamo gore” uo~ili duge, prave kanale, planetrarnih Gde su Rusi razmera. Bezbroj kanala. Ve{ta~kih kanala. Tako nam se ~inilo. Uop{te, u to A gde su u svemu Rusi? Tu su, ali sa skromnijim rezultarima. Sovjetski doba bili smo uvereni da na susednoj sazvez i Rusija, jednostavno nisu imali dovoqno para, a ni sre}e. Od dvaplaneti postoji razvijen, inteligentan desetak ambicioznih misija, {to zbog gre{aka, ~esto sasvim banalnih, re`ivot. Po nekima, Marsovci su bili cimo u orijentaciji antene, ili softverskih problema i nepredvi|enih lovredni neimari blage naravi, mnogo na{ih metorolo{kih uslova na Marsu, samo je jedna wihova misija (Mars 3) depredniji od nas, Zemqana. limi~no uspela. Od ostalih, Evropska svemirska agencija ima i danas opeIpak sve do {ezdesetih godina rativan orbiter Mars Ekspres (od 2003), a Japan je poslao orbiter Nozomi. pro{log veka Mars je bio suvi{e daleko da bismo teleskopima mogli sve te na{e predstave i ube|ewa da provideli presahla re~na korita, isu{eOba Vikinga su bila sastavqena od verimo. A onda je nastupilo doba na jezera i mora. Videli su duboke ka - lendera i orbitera. Lenderi se spuastronautike i prve limene kutije, wone, elegantne kratere i gigantske {taju a orbiteri kru`e oko planete. koje smo pretenciozno zvali vasionvulkane. Videli su vulkan Olimpus Poslali su na Zemqu 53.000 fotograskim brodovima, sa instaliranim kaMons, najve}u planinu u Sun~evom sifija, analizirali uzorke tla, izu~amerama, detektorima, i ra~unarima stemu, visoku 25 kilometara. Najve}i vali atmosferu, prou~avali seizmo(ina~e mnogo mawe mo}nim od danakawon na na{oj planeti, Grend kawon u logiju. Orbiteri su mapirali gotovo {wih mobilnih telefona) poletele SAD, dug je 446 kilometara i sme{no celu povr{inu Marsa, sezonske klisu ka Marsu. Glavni zadatak prvih mije mali prema Marsovom kawonu Valmataske promene, obavqali biolosija bio je da letelica uop{te stigne les Marineris koji se pru`a ~itavih {ke i hemijske eksperimente. Ve}ina na ciq, projuri pored Crvene planete ~etiri hiqade kilometara. na{eg znawa o Marsu poti~e ba{ od i da, ako mo`e, snimi neku fotograIspostavilo se, zapravo, da je Mars Vikinga. Ma|utim, `ivot nije pronafiju. A te prve fotografije otkrile stvoren za istra`ivawe. Blizu je, |en. Jo{ uvek.

Usledila je misija Mars Pathfinder su dosadnu prirodu ~vrst je, ima inte(1997) sa malim roverom (Sojourner) na{eg suseda. Toli resantnu atmosfedeset kilograma te`ine koji je krstako monotonu da su, ru: ni preretku, ni Glavni zadatak prvih pri~a se, u Ameri~misija bio je da letilica pregustu, a opet do- rio po okolini. Zatim na red dolaze danas proslavqeni veliki roveri koj svemirskoj agen voqno razli~itu uop{te stigne na ciq, Spirit i Oportjuniti, koji su mnogociji (NASA) razmiod na{e da imamo projuri pored Marsa i struko prevazi{li planirani radni {qali da odustanu {ta da istra`ujesnimi neku fotografiju mo. Reqef mu je bo- vek od 90 dana. Spirit je radio 2.269 od daqih letova ka dana – nakon ~ega se zaglavio u pesku i Marsu. ^ak ni kanagat i ma{tovit, ostao tamo ve~no zarobqen i isplala nije bilo, zapraima godi{wa doba, `wenih baterija. Na Zemqu je poslao vo ni~eg zanimqivog. Ispostavilo se a wegov dan je samo malo du`i od na128.000 fotografija i na desetine da su i \ovani Skjapareli i Persival {eg, zemaqskog. Za Mars se zato intehiqada drugih podataka. Oportjuniti Lovel, a sa wima i mnogi drugi, kroz resuju ne samo planetolozi, nego i bii dan danas radi. Nedavno je proslasvoj teleskop videli vi{e nego {to olozi, meteorolozi, geolozi i gotovo

T R E N D R A P O R T : DAN “V”

Sve bo je be le a `u ka ko sve de voj ke bar jed nom u `i vo tu (ne ke bo ga mi i mi ni mum jed nom dnev no) ma {ta ju o tom “ve li kom”, sa mo wi ho vom da nu. Po ga |a te, re~ je o da nu ven ~a wa i te se ma {ta ri je u ve }i ni slu ~a je va me wa ju s go di na ma od ra sta wa, no u ne kim stva ri ma ipak i, upr kos svom sa zre va wu, de voj ke osta ju do sled ne. Ima tu sve ga - od ro man ti~ ne pro sid be, za la za ka sun ca, me se ~i ne, cve }a, su za, sme ha, pre ko bro di }a, pe {~a nih pla `a, {am paw ca, ba lo na, kon fe ta, rod bi ne, fa mi li je, pri ja te qa, bo `an stve nih par ko va, po klo na, pa sve do ne za o bi la zne ven ~a ni ce. Ona je za sva ku bu du }u mla du ne {to po put sve ti we; ha qi ne ko ja se (bar u te o ri ji) obla ~i sa mo jed nom u `i vo tu.

I to je, ot pri li ke i {to se me ne ti ~e, kraj svoj ro man ti ci. Za pra vo i kad ma lo bo qe raz mi slim, ven ~a we je, po ~ev od od re |i va wa da tu ma za taj “po se ban” dan, pa do or ga ni za ci je sva ke stav ke sla vqa, naj ~e {}e pra va ago ni ja stre sa i neo pe va ni tre ning ne ra va, str pqe wa i sprem no sti na kom pro mi se. A tek kad se do |e do iz bo ra ven ~a ni ce – pot pu na hi ste ri ja! Ona jed no stav no mo ra bi ti sa vr {e na u sva kom tre nut ku ce re mo ni je: od od la ska kod ma ti ~a ra, pre ko po zi ra wa fo to gra fu, pa do pr vog ple sa.

Ukrat ko, ogro man iza zov; u jed noj iz gle da te pre de be lo, u dru goj pre mr {a vo, tre }a jed no stav no ni je kro je na za vas, ~e tvr ta je ne ka ko pre vi {e “ki ~a sta”, pe toj ve} ni sa mi ne zna te {ta fa li... A tek ko li ko je ni jan si be le bo je! Tu su i slo no va ~a, ble do ro ze, sne `no be la, {am paw, bo ja pu de ra, ni jan sa bre skve, le de no be la... Iz bor po gre {ne ni jan se vo di u pot pu no ka ta stro fu: da vam ta bo ja be le bu kval no “upi je” sva ku kap kr vi iz li ca, na gla si pod o~ wa ke, za o kru `i li ce, po ten ci ra sit ne fle ki ce i ne do stat ke, dok }e “pri ja teq ska” ni jan sa li cu po da ri ti sjaj, iz gle da }e te od mor ni je, sve `i je i pri vla~ ni je.

A to je sa mo bo ja...

Stru~ wa ci ka `u ka ko bi tre ba lo iza bra ti ni jan su ko ja u se bi ima to pli ne, po go to vo ka da je re~ o tam no ko soj mla di, dok ven ~a ni ce bo je le da, sne `no be le, slo no va ~e i le de no ro ze bo qe pri sta ju hlad noj le po ti ci pla ve ko se. Ka da je, pak, o ma te ri ja li ma re~, za po ~e tak bi tre ba lo ima ti na umu da sva ka sjaj na tka ni na ~i ni te lo ve }im, dok }e te u ven ~a ni ci mat bo je iz gle da ti vit ki je. Isto ta ko, opre zno bi tre ba lo po stu pa ti i sa ~ip kom. Jer, ona je po put de ze na – kad je krup ni ja, vi zu el no pro {i ru je. [to se ti ~e kro ja, naj bo qa op ci ja je ha qi na Akro ja. To je ha qi na pu nog kru ga s na gla {e nim stru kom i naj bo qe di ja go nal nim dra pi ra wem, ko je su `a va. Za one ko je `e le da iz gle da ju vi {e, naj bo qa je ha qi na am pir kro ja, se ~e na is pod gru di, ko ja }e vi zu el no iz du `i ti no ge, a sa mim tim i ce lu fi gu ru. Mla de

K

ko je su de ~a~ ke gra |e obli ne }e na gla si ti ha qi nom si re na kro ja, po sta vqe nom i dra pi ra nom na “stra te {kim” me sti ma.

I ve ro vat no naj va `ni ja na po me na je ste da se ven ~a ni ca ne ku pu je spon ta no, ve} plan ski i pra vo vre me no.

Isto ta ko, va `no je ima ti na umu da }e pot pu nom uti sku do pri ne ti “ne {to no vo, ne {to sta ro i ne {to pla vo”, a to se uskla |u je tek ka da ku pi te ven ~a ni cu. [to se naj no vi jih tren do va ti ~e, za stu pqe na su dva osnov na prav ca: ven ~a ni ca je ili bo ga ta ili, pak, to tal no mi ni ma li sti~ ka. U sva kom slu ~a ju, bar je jed no si gur no – ha qi na iz sno va pod ra zu me va ele gan ci ju i jed no stav nost, ali i bla gi eks cen tri~ ni do da tak po put per ja, ~ip ke ili slo je va ma te ri ja la. Na rav no, na ven ~a wu ne `e li sa mo mla da da iz gle da le po i za no sno. Istu ide ju, bez `e qe da je za se ne, ima ju i sve we ne pri ja te qi ce, ku ma i rod bi na. Ukrat ko, sve go {}e `e le da pri vu ku ma lo pa `we i do bi ju kom pli ment. Za po ~e tak, osnov no pra vi lo gla si: iz be ga vaj te be lu bo ju, jer je ona re zer vi sa na za mla du, ali po ku {aj te da iz beg ne te i cr nu ni ste u `a lo sti (osim ako vam mla da ni je kle pi la „onog pra vog”, ali to je ve} dru ga pri ~a).

Naj lak {e je mla dim de voj ka ma. [to god da iza be ru, ne mo gu po gre {i ti, jer im je sve do zvo qe no i sve im le po sto ji. Sto ga sa mo pod se }a we da su {qo ki ce u tren du. One ne {to sta ri je bi tre ba lo da se od lu ~e za po ma lo sek si iz gled, ko ji se naj lak {e po sti `e krat kom ha qi nom u kom bi na ci ji sa vi so kim pot pe ti ca ma.

Ne za o bi la zna stav ka je i na kit. Ne bi tre ba lo pre te ri va ti s wim, ve} je bo qe bi ra ti krup ne ko ma de ko ji }e re la tiv no jed no stav nu odev nu kom bi na ci ju u~i ni ti vr hun skom. Zre li je, pak, da me ve} vr lo do bro zna ju i {ta `e le i {ta im do bro sto ji. Ume sto da igra ju na kar tu sek si pi la, wi ma je naj bo qe da ak ce nat kod obla ~e wa sta ve na ka rak ter. One zna ju da je hra bar staj ling, ipak, vi {e sek si od mi ni }a. n Jasna Budimirovi}

vio svoj tri hiqaditi dan na Marsu.

Oba rovera su pru`ila ~vrste dokaze da je na Marsu pre nekoliko milijardi godina zaista bilo vode. Da li je ne {to u tim morima i okeanima plivalo? To se jo{ uvek ne zna.

Pre ~etiri godine na Mars je spu{ten Feniks, ameri~ki lender. Wegova robotizovana ruka uspela je da na svega 10 cm ispod povr{ine dopre do leda. Nau~ni rezultati ispitivawa

Mit na pu {ta we ro bot skog vo zi la „Ra do zna lost“ na po vr {i nu Mar sa po sta lo je iz ne nad ni svet ski hit ko ji su is pra ti li svi me di ji {i rom Za pad nog sve ta (a i osta tak je po ka zao za vid no in te re so va we). Sli ke za gr qe nih teh ni ~a ra u ope ra tiv nom cen tru i pro la zni ka po ve li kim ame ri~ kim gra do vi ma ko ji po -

S

„Radoznala” fotografaija vredna 2,5 milijarde dolara

tla pokazuju da bi `ivot mogao da se razvija u toj sredini. A 6. avgusta ove godine, i to veoma precizno, u krater Gejl, spu{ten je do sada najve}i i najmo}niji rover Kjurioziti - gotovo tonu te{ka pokretna hemijska laboratorija koja ima zadatak da, izme|u ostalog, prona|e dokaze o postojawu `ivota u pro{losti Crvene planete. Kompletan projekat ko{ta 2,5 milijarde dolara. Ali wegova era tek nastupa.

On je samo jo{ jedna stepenica ka kona~nom letu ~oveka na Mars. (autor je urednik Astronomskog magazina)

sma tra ju pre nos na vi deo-bi mo vi ma, a po tom da ju odu {e vqe ne iz ja ve ti pa „To sa mo NA SA mo `e“, sva ka ko su iz gle da le le po, pot pi ri va le su na ci o nal ni po nos i, iz fun du sa isto ri je XX ve ka, iz vla ~i le se }a wa na op ti mi sti~ ke po gle de pre ma sve mir skoj bu du} no sti ~o ve ~an stva. Pr ve fo to gra fi je ko je su ubr zo sti gle jo{ ma lo su pro du `i le eufo ri ju ko ja }e, ne u mit no, spla snu ti i bi ti po ti snu ta ne ki no vim, sve `im sen za ci ja ma.

Na rav no, po zna va o ci de {a va wa na ’sve mir skom pla nu’ zna ju da je, do sa da naj sku pqe (2,5 mi li jar de do la ra), naj sa vr {e ni je i naj ka ba sti je (900 ki lo gra ma) ro bot sko vo zi lo, du go pri pre ma no, isto ta ko du go pu to va lo da bi, ko na~ no, iz -

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

13

SVEMIRSKOM KOM[ILUKU

crvenom ho ri zon tu ve lo i spek ta ku lar no sle ta we, po sle ko ga ga ~e ka naj ma we dve go di ne ra da, ko pa wa po tlu, ana li ze uzo ra ka tla i at mos fe re, pu to va wa pre ma za da tim ali i van red nim tra sa ma, sni ma wa fo to gra fi ja i sla wa svih pri ku pqe nih po da ta ka na Maj -

ku Ze mqu, gde }e ih str pqi vi na u~ ni ci ana li zi ra ti, upo re do i una kr sno, tra ga ju }i za od go vo ri ma na pi ta wa u ra spo nu od ka rak te ri sti ka tla do po sto ja wa vo de ili, ~ak, tra go va ne gda {weg `i vo ta – a mo `da u sve mu to me is kr sne i ne ki jo{ uvek `i vi ob lik – {to bi sva ka ko bio vr hu nac ne sa mo ove mi si je ne go i ~i ta vog sve mir skog pro gra ma i {to bi de fi ni tiv no pro me ni lo kon cep cij ske pa ra me tre po sto ja wa qu di i osta log `i vo ta na Ze mqi.

Ali, na rav no, to su neo b u zda ne pret po stav ke ko jih se stro gi na u~ -

ni ci klo ne, fo ku si ra ni na ma le, te meq ne ko ra ke ko ji ma se ot kri va ustroj stvo Uni ver zu ma.

Po zna va o ci qud skih eks pe di ci ja na Cr ve nu pla ne tu zna ju da je na we noj po vr {i ni vo zi lo, ri lo, ~e pr ka lo ali se, isti ni za vo qu, kva ri lo i za gla vqi va lo, po pri li~ no qud skih spra vi ca-vo zi la-len de ra.

Ipak, sav taj na por ni rad ima svo ju svr hu ko ja }e, jed nog da na, oprav da ti sve na po re i od ri ca wa. U ovom se tre nut ku zna da se qu di ne }e is kr ca va ti na Mars ba rem jo{ dvetri de ce ni je; pret hod ni op ti mi sti~ ki pla no vi o qud skom pu tu na Mars do 2025. od ba ~e ni su i sve je pro lon gi ra no za pe riod do po lo vi ne ovog ve ka. ^o ve ~an stvu je ume sto kli mak sa po bi ja wa za sta ve na tlo Mar sa po nu |e no da se even tu al no po no vo is kr ca na Me sec, ali i to ako se na |u pa re ko je }e po kri ti tro {ak za ko ji dr `av ni ci ne ume ju da na |u oprav da we. Eko nom ski, da kle, pu to va wa qu di u sve mir su sku pa a bes ko ri sna jer se na wi ma ne mo `e za ra di ti. Ne gda {wi sve mir ski ide a li, ma kar i pot pu no ro man ti~ ni, pri ~e o – ka ko je to Ar tur Klark go vo rio – „Ze mqi ko ja je sve mir ska ko lev ka ~o ve ~an stva iz ko je }e se ono vi nu ti do zve zda”, ni ko me iz vr hun skih struk tu ra vla sti ne zna ~e ni {ta. Wi ho ve su o~i upr te sa mo u kal ku la ci je tro {ko va i pro fi ta a ta mo ne ma stav ki za `e qe i sno ve.

A Mars je, to sva ko zna – ili bi tre bao da zna, sve mir ska enig ma i iza zov za ^o ve ~an stvo. Ve za sa ~ud nom, Cr ve nom pla ne tom tra je od pam ti ve ka a kul mi ni ra la je ot kri }em ’ka na la na Mar su’, ko je je kra jem XIX vi deo \o va ni Skja pa re li.

Od ta da se {i ri pri ~a, ko li ko stra {na to li ko i za vo dqi va, o ~ud nim bi }i ma ko ja `i ve na Mar su.

Mar sov ci su do {li da po ko re Ze mqu 1898. go di ne u ro ma nu „Rat sve to va“ H. X. Vel sa, po sta ju }i ta ko pr vi i naj stra {ni ji osva ja ~i na {e rod ne pla ne te. Lo{ glas na sta vio

je da ih bi je i u XX ve ku: ka da je Or son Vels 1938. pre ko ra di ja od i grao adap ta ci ju „Ra ta sve to va“ de se ti ne hi qa da qu di po ve ro va lo je u in va zi ju i po tra `i lo spas u pla ni na ma!

Mi to vi o Mar sov ci ma utka ni su u op {tu kul tu ru pro {log ve ka, eks plo a ti sa ni su u palp li te ra tu ri, ozbiq noj na u~ noj fan ta sti ci, u fil mo vi ma i stri po vi ma, u re kla ma ma za sva ka kve tri vi jal ne ovo ze maq ske po trep {ti ne... Ge ne ra ci je su odr sta le sa svo jim ide ja ma i isti na ma o Mar su i `e qom da se one po tvr de. Taj mit i da qe po sto ji, ma da ni je ta ko jak i `iv kao ne ka da. Se ti mo se sen za ci o na li sti~ kih tu ma ~e wa fo to gra fi ja tzv ’li ca sa Mar sa’ pa uz bu |e wa ka da je, na vod no, na po vr {i ni pla ne te pro na |en led. I bur na re ak ci ja na no vu ma {i nu na Mar su mo gla bi se ce ni ti kao od ziv jav nog mwe wa na jed nu mit sku in tri gu.

Ipak, ka ko stva ri sto je, ro bot sko vo zi lo }e {par ta ti po Mar su i sa ku pqa ti po dat ke, da le ko od o~i ju jav no sti. Sve wih }e ob ra |i va ti ti mo vi na u~ ni ka a svo je na la ze }e pro sle |i va ti dru gim ti mo vi ma.

Ne gde u la vi rin ti ma bi ro kra ti je na u~ nih in sti tu ci ja bi ~e po hra we na zna wa za ne ko bu du }e vre me ka da }e, mo `da, za tre ba ti da bi se na pra vio ’bi znis plan’ qud skog le ta na Mars. Sa mo, to }e bi ti jed nog da na, ko zna kad... Do ta da, da na {wi de ~a ci ne }e tra `i ti Mars na ho ri zon tu jer se ne vi di od ’sve tlo snog za ga |e wa iz gra do va’. Mo `da bi, pre ko In ter ne ta, i gle da li u Cr ve nu pla ne tu da ih ne {to sa we ma mi. Ali, dok se ta mo ne {to ba{ ’ve li ko’ ne de si, za do vo qi }e se vir tu el nim sve to vi ma igri ca. Ta ko }e oni od ra sti bez ide je o ko smi~ koj sud bi ni ~o ve ~an stva, ba{ kao {to su tu ide ju wi ho vi o~e vi uspe {no za bo ra vi li, za ba vqe ni sop stve nim ego-he do ni zmom ili, ako ni su bo ga ti, za gle da ni u si vi lo odr `a va wa go le eg zi sten ci je na tlu rod ne pla ne te, ’tre }eg ka me na od sun ca’. n Ilija Baki}

PUT OKO SVETA

IMA LI PI LO TA…: Put ni ci Ala ska Erlaj nsa su na ne dav nom le tu em ima li pri li ku da vi de o{te }e no kri lo, em za i sta ne u o bi~a je nu po ru ku.

Je dan put nik je, na i me, dok je gle dao kr oz pr o zor, ugle dao o{te }e we na kri lu, ali i pri god nu po ru ku iz nad kri la: “ Mi zna mo za ovo!”. U kom pa ni ji ina ~e sma tra ju da raz lo ga za bri gu – ni je bi lo.

DO BI TAK: Za sa da ano nim ni Bri ta nac osvo jio je glav ni do bi tak na lu tri ji „Evro mi li o ni” in ka si rav {i re kord nih 190 mi li o na evra. Ti me je za tri ~a vih pet mi li o na evra obo rio re kord bra~nog pa ra iz Škot kse ko ji se usre }io pr o {log me se ca. Lu tri ja se igra u de vet ze maqa {i rom Za pad ne Evro pe, ali ni je po zna to da li su lo zo ve ku po va li i mi ni stri fi nan si ja ka ko bi po pu ni li sve ve }e bu dyet ske ru pe.

JE TE ZNALI [TA JE 5000: [ta ra di dva na e sto go di {wak s u{te }e vi nom od 5000 evra? Ako se sta vi po stra nu pi ta we ko li ko je du go mo rao da {te di, od go vor bi bio – po kla wa za spas {u ma. Upra vo je to ura dio mla |ah ni i eko lo {ki osve {te ni Slo vak, ko jeg je o~i to za bo le lo {to su pa ra zi ti na pa li dr ve }e u Na ci o nal nom par ku Ta tra, ko ji ra do po se }u je od ma le na. Upra va par ka je pre sre} na.

DO STO JAN KA STRA: Kam bo yan ski pre mi jer Hun Sen, ~o vek sa naj du `im sta `om na vla sti me |u azij skim li de ri ma, po sta vio je jo{ je dan re kord - odr `ao je go vor u tra ja nju od pet sa ti. On je bez ijed ne pa u ze ili pre ki da to li ko du go go vo rio sa skup {tin ske go vor ni ce. Kao ni uzor Ka stro, ni Hun Sen, ko ji je ve} 27 go di na na ~e lu vla de, ne ma na me ru da se po vu ~e, i ve} je na ja vio da }e 2013. tra `i ti još je dan man dat.

VEQKO ROGO[I]: ODLAZAK ^OVEKA KOJI JE MOGAO ONO [TO NIKO DRUGI NIJE

Ju nak na {eg do ba n Pi{e: Miqenko Jergovi} ma ne ~e ga ne vje ro jat nog u vi je sti ma o smr ti Veq ka Ro go {i }a. Bi lo je u hr vat skoj i ju go sla ven skoj po vi je sti va `ni jih i ve }ih spor ta {a od we ga, bi lo je, ru ku na sr ce, i ve }ih pli va ~a, ~i ji se re zul ta ti du `e pam te i op sta ju na qe stvi ca ma re kor da.

Da je on bio sa mo spor ta{ i pli va~, vi jest o we go voj smr ti bi la bi sa svim vje ro jat na, ali bi je ob ja vi li ne gdje na stra `wim stra ni ca ma Sport skih no vo sti i na kra ju dru go ga te le vi zij skog Dnev ni ka, uz mut ne ar hiv ske snim ke. Ta ko bi pro te kao jo{ je dan od mno gih jav ni fu ne ra la. I bio bi to uvod u ko na~ ni i vje~ ni za bo rav jed no ga za slu `no ga gra |a ni na i spor ta {a.

Ali smrt Veq ka Ro go {i }a ob ja vqe na je, pra }e na ne iz go vo re nim ~u |e wem pri je ne go ve li kim `a lo va wi ma, u svim no vi na ma, na te le vi zi ja ma, ra dio po sta ja ma i in ter net skim por ta li ma biv {e Ju go sla vi je. I sko ro da i ni je bi lo raz li ke u na ~i nu na ko ji su po men Ro go {i }u odr `a li u Qu bqa ni, Be o gra du, Sa ra je vu, Sko pqu ili Spli tu. Prem da je Veq ko bio Hr vat, i ni tko se ne su zdr `a va to spo me nu ti, umro je on jed na ko svi ma. U toj stva ri u ko joj je on bio stvar no zna ~a jan ni su se u me |u vre me nu sti gle po sta vi ti gra ni ce. A to je, uosta lom, vje ro do sto jan do kaz da we go va va `nost ni je pro iz la zi la sa mo iz ~i we ni ce da se uspje {no ba vio spor tom.

I

Veq ko mo rao sa vla da ti da bi is pu nio za da }u ko ju je sa mo me se bi za dao. On se ni je na tje cao pro tiv dru gih pli va ~a, pa kad bi del fi no vim sti lom ona ko za {prin tao kroz split sku lu ku, sa mo je on znao s ki me se upra vo tr ka.

I zna li su oni ko ji su mu bi li pu bli ka i ~i ji je ju nak bio. Za to po ma lo ne vje ro jat no zvu ~i vi jest da ga je do kraj ~i la ne ka obi~ na qud ska smrt. I za to su Veq ka Ro go {i }a, kao ni ko ga dru gog, jed na ko is pra ti li od Tri gla va do Gev ge li je.

Pli vao je i ma {tao za sve wih.

Prvi Pipi maneken S Veq kom je za po ~e la era te le vi zij skih re klam nih kam pa wa u ko ji ma su |e lu ju spor ta {i. On je to u nas iz mi slio. Bio je ve} u ozbiq -

Plivao je i ma{tao za sve Veq ko Ro go {i} je bio ju nak na {e ga do ba i fan tast. Eg zal ti ra ni sport ski ko men ta to ri vi ka li su u mi kro fo ne da on “po mi ~e gra ni ce qud skih mo gu} no sti”, kao da se ne obra }a ju svo jim slu {a te qi ma ne go di rekt no vje~ no sti, dok je on del fi no vim sti lom upli va vao u split sku lu ku, pre pu nu svi je ta. Bi lo je to u vri je me pri je bu |e wa eko lo {ke svi je sti, ta ko da je po rat bio pre pun sva ko ja ke ne ~i sti, ali na{ ju nak je, ne oba zi ru }i se, za ra wao is pod du ge ko ju su po mo ru na ~i ni li naft ni de ri va ti i za ma si ma svo jih sna `nih ru ku ras tje ri vao qud ske bra bow ke. Tko bi se zbog to ga bri nuo, dok {am pion u fi nal no me sprin tu lo mi mo re, i pe we se na ri vu, me |u svo je qu de. U mo re je sko ~io na Vi su, i pli vao je sve do Spli ta. Ni {ta u bu du }oj po vi je sti, pa ni do ~ek Go ra na Iva ni {e vi }a, na kon po bje de u Vimbldonu, ne }e bi ti us po re di vo s tim do ga |a jem.

Ju na {tvo Ro go {i }e vo bi lo je, jo{ uvi jek, po put ju na {tva Kra qe vi }a Mar ka i Ma ti je Gup ca, iz pred mar ke tin {ko ga, ep skog do ba.

Ali on je svoj uspjeh htio po no vi ti. I on da je za mi {qao sve ve }e i ne vje ro jat ni je pot hva te, ne bi li po no vio do `i vqaj, ali ta ko da uvje ri se be i svo ju pu bli ku ka ko se sve to do ga |a po pr vi put. Pri ja {wi pod vi zi tre ba li su bi ti pre bri sa ni ne shva tqi vom ve li ~i nom no vih, a na{ je ju nak bio sve hra bri ji i sve je mo} ni ja bi la si la pro tiv ko je se bo rio. Veq ko Ro go {i} je, u svo joj i u na {oj ma {ti, pro tiv se be imao pri rod ne za ko ne i me te o ro lo {ke pri li ke, mi to lo {ke pod vod ne ne ma ni, aj ku le i mor ske pse, pro tiv se be je imao jed no obi~ no qud sko sr ce, mor ske olu je i oce a ne, va si o nu je na kra ju

nim sport skim go di na ma, odav no se ni je na tje cao i ni je ga bi la bri ga za olim pij ske nor me i pra vi la o ama te ri zmu (zbog ko jih, re ci mo, Ni ko la Ple }a{ ni je pu to vao na Olim pi ja du u Mon treal, jer je sni mio re kla mu za Fran kov ~aj), pa se sav dao u sni ma we spo to va i u re klam ne kam pa we za Dal ma ci ja vi no. Bio je pr vi Pi pi ma ne ken, uvje ra vao nas je da svo je re zul ta te po sti `e za hva qu ju }i tom ga zi ra nom so ku od na ran ~e, i go di na ma bi smo, qe ti, iz la ze }i iz mo ra na kon cje lo dnev nog ku pa wa, o{a mu }e ni od sun ca i od ne ke unu tra {we drh ta vi ce, mi sli li na we ga ka da bi smo, `ed ni i de hi dri ra ni, is pi ja li ga zi ra na pi }a. Led i CO2 u su ho me gr lu, okus na ran ~e za so qen mo rem, i to je bio Veq ko Ro go {i}.

Nijagarin izazov Ka da vi {e ni je znao ~i me da ovje ri svo je ju na {tvo, za mi slio je ne {to {to }e ga od ve sti u si gur nu smrt. Pre pli vat }e ri je ku is pod Ni ja ga ri nih vo do pa da. Oku pi li su se stru~ wa ci, fi zi ~a ri i eks per ti za vo de ne stru je, i za kqu ~i li da ~o vjek ta kvo {to ne mo `e pre `i vje ti i sti }i na ciq. @iv ~o vjek ne mo `e, ali mo `e li Veq ko Ro go {i}? Da ih je bi lo ta da upi ta ti, te ozbiq ne qu de i znan stve ni ke ko ji ma smo ime na po za bo ra vqa li, da je bi lo za vi ri ti u wi ho ve gla ve, i bi ti si gu ran da ne la `u, vje ro jat no bi se i me |u wi ma ja vi la sum wa. Ono {to `iv ~o vjek ni je u sta wu, Veq ko Ro go {i}, mo `da, jest.

Na kra ju, ja vi li su se Ame ri kan ci da Ju go sla ve ni ma raz bi ju wi ho vu ko lek tiv nu ilu zi ju. Ka kvo pli -

va we is pod Ni ja ga ri nih vo do pa da!

Uhi tit }e i u za tvor, pa na psi hi ja trij sko vje {ta ~e we, od vest }e sva ko ga tko se na li cu mje sta s ta kvom na mje rom po ja vi. Bio je to je di ni pod vig od ko je ga je Veq ko Ro go {i} mo rao od u sta ti. [to bi se do go di lo da su Ame ri kan ci od {u tje li stvar? Bi li tad Veq ko, da ne iz ne vje ri se be i svo ju lu du pu bli ku, ot pli vao u smrt i u le gen du, ili je iza svih we go vih ilu zi ja i fan ta zmi, ipak, po sto ja la ne ka ra ci o nal na gra ni ca, na ko joj bi se za u sta vio? Od go vo ra, na rav no, ne ma, ali dio ~a ro li je je i u na {oj po tre bi da vje ru je mo ka ko se Veq ko ne bi za u sta vqao, ne go bi pli vao, i pli vao, i pli vao, s onu stra nu zdra ve pa me ti i `i vo ta, sa mo da ni je bi lo Ame ri ka na ca, ko ji uni {ta va ju tu |e ilu zi je da bi wi ho ve osta le je di ne ilu zi je na svi je tu.

Veq ko Ro go {i} u svo me je `i vo to pi su na pi sao da “po tje ~e iz ze mqo rad ni~ ke obi te qi ri mo ka to li~ ke vje re”. To da mu se pi {e i pam ti u no vim dru {tve no po li ti~ kim okol no sti ma. Ali je, vr lo akri bi~ no na bra ja ju }i dru {tve na pri zna wa, ili “naj dra `e na gra de, po ve qe, od lu ke, pla ke te...”, spo me nuo i “1975. Zlat ni sat, po klon Ti ta za pre pli va va we di o ni ce VisSplit i za do ta da {we po stig nu te uspje he”. U we mu su, slo bod no, ko li ko god su slo bod ni mo gli bi ti, `i vje le i pret hod ne i na knad ne pa me ti. I ka da se stva ri sve du, ka da sa be ru i po pi {u u ko na~ noj in ven tu ri `i vo ta i do ba, Veq ko Ro go {i} bio je u pra vu ka da je na svo ja ple }a i u svo ju du {u pri mao i pri hva }ao raz li ~i ta, pro tur je~ na i su prot sta vqe na uvje re wa, i {to je, na kra ju, isto vre me no `i vio s dva vre me na, dvi je pa me ti i dva po gle da na svi jet. I u to me je bio fan tast.

Veqkova ostav{tina Na ra {taj ko ji ga je sti gao upam ti ti iz we go vih naj bo qih da na, iz vre me na ka da je upli va vao u split sku lu ku, Veq ku Ro go {i }u du gu je za hval nost {to mu ni je raz bio ilu zi ju o svo me mit skom ju na {tvu.

Ta je ilu zi ja bi la si tan, ali va `an ~in i ce re mo ni jal sva ko dne vi ce jed no ga do ba, od ko je ga je osta lo ma lo to ga {to je ne dir nu to, ne vi no, ne po ru {e no. Ti me we go va ju na {tva bi va ju ve }a i zna ~aj ni ja ne go {to su nam, |e ci i na iv ni ma, jed nom dav no bi la, a kao naj ve }i i ko na~ ni pod vig Veq ka Ro go {i }a za bi qe `e no ne ka osta ne da on ni ~im, ni kad ni je po vri je dio na {u ma {tu. @i vje li smo u we go voj ilu zi ji, i sav je Veq ko bio od ilu zi ja, ali su se one po ka za le ~vr {}im i traj ni jim od sru {e nih gra do va i spa qe nih se la, od ne sta lih i prog na nih qu di, na ro da na trak to ri ma i na ro da u bo dqi ka voj `i ci, traj ni jim od go to vo sve ga {to je spa ja lo, a za tim raz dva ja lo na ro de i qu de iz biv {e Ju go sla vi je. To je ono zbog ~e ga je vi jest o Ro go {i }e voj smr ti u is to me to nu, sko ro istim ri je ~i ma, ob ja vqe na svug |e gde se za we ga zna lo. To je ono zbog ~e ga sa dr `aj te vi je sti dje lu je ne ka ko ~ud no, vi {e bu di ne vje ri cu, ne go {to ~o vje ka ras tu `i. S we go vom je smr }u `i vot sa mo jo{ ma lo ve }a ilu zi ja. Pli va we is pod Ni ja ga ri nih vo do pa da. (autor je kwi`evnik i kolumnista „Jutarweg lista”)

14

sport

nedeqa12.avgust2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST)

Del fi ni u bor bi za bron zu sa aj ku la ma Ka na je va opet naj bo qa Ru ski wa Ev ge ni ja Ka na je va od bra ni la je ti tu lu olim pij ske {am pi on ke u rit mi~ koj gim na sti ci u po je di na~ nom vi {e bo ju sa ku piv {i 116,900 bo do va. Po sta la je pr va ri ti mi ~ar ka ko ja je od bra ni la olim pij sku ti tu lu. Sre br na me da qa pri pa la je ta ko |e ru skoj gim na sti ~ar ki Da ri ji Dmi tri je voj sa 114,500 po e na ko ja ima i ~e ti ri svet ske ti tu le u ra znim di sciplni ma.

Bron zom se ok ti la Qu bov ^ar ka si na iz Be lo ru si je sa 111,700 bo do va.

@u li po zla ti la bi cikl Mla da fran cu ska bi ci kli ski wa 24 – go di {wa @u li Bre se, osvo ji la je zlat nu me da qu u pla nin skom bi ci kli zmu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu pre {av {i sta zu od 29,6 km za 1:30,52 ~a sa.

Sre br na me da qa pri pa la je olim pij skoj {am pi on ki iz Pe kin ga Sa bi ni [pic sa 1,02 mi nu ta za o stat ka a bron za na Xor xi ji Guld (SAD) sa 1,08 mi nu ta za o stat ka.

[pa ni ji zla to u kla si Eli ot [pa ni ja je po be di la u kla si eli ot 6 m na olim pij skoj re ga ti u Lon do nu. Po sa da u sa sta vu Ta ma ra E~e go jen Do min gez, So fi ja To ro pri e to Pu ga i An ge la Pu ma ri e ga Me nen dez po be di la je sa 3:2 u fi nal noj re ga ti Austra li ju. Je dri se do tri po be de.

U bor bi za bron zu Fin ska je sa 3:1 po be di la Ru si ju.

Po sled wu utak mi cu na olim pij skom va ter po lo tur ni ru u Lond nu Sr bi ja }e od i gra ti da nas pro tiv Cr ne Go re u me ~u za bron za nu me da qu od 15.30 ~a so va.

Goj ku Pi je tlo vi }u }e to bi ti 100. put da je u sa sta vu na ci o nal nog ti ma. Ume sto fi na la ko je su o~e ki va li i del fi ni, ali i ~i ta va na ci ja na {i mom ci }e, kao i u Pe kin gu, igra ti za bron za no od li~ je. Bi }e to re pri za me ~a za bron zu iz Pe kin ga pre ~e ti ri go di ne, ka da su iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a sla vi li sa 6:4. Za ni mqi vo je da je ~ak {e sto ri ca igra ~a iz ove ge ne ra ci je (Udo vi ~i}, Pr la i no vi}, Pi je tlo vi}, Ra |en, Fi li po vi} i Go ci}) i ta da bi lo u re pre zen ta ci ji, dok }e De nis [e fik sa da bi ti u ti mu Cr ne Go re.

Raz o ~a ra ni su bi li i igra ~i na{ stru~ ni {tab po sle iz gu bqe nog po lu fi na la s Ita li ja ni ma (7:9), ali sve je to deo spor ta i sa da je naj va `ni je da se eki pa sa ku pi, po dig ne i da mak si mum u bor bi za bron za no od li~ je, jer ka ko se lek tr De jan Udo vi ~i} ka `e va `na je sva ka me da qa.

- Mi slim da su nas Ita li ja ni po re me ti li sa dva go la u pr voj ~e tvr ti ni jer su oni bez igre do {li do pred no sti. Mom ci su se bo ri li, Po ~e li smo da ju ri mo, ali ono {to obi~ no po ga |a mo sa da ni smo. Ne bih mno go o su |e -

wu, ali je si gur no da u du e li ma gde je tre ba lo da do bi je mo pred nost to ni smo ima li. Sva ka me da qa je iz u zet no bit na i u~i ni }e mo sve da osvo ji mo bron zu - re kao je Udo vi ~i} po sle me ~a u ko -

Va wa Udo vi ~i}

me je Sr bi ja se dam pu ta po ga |a la okvir go la.

Ka pi ten Va wa Udo vi ~i} dao je sve od se be, po sti gao je i tri go la, ali to ni je bi lo do voq no i za fi na le. Udo vi ~i} je, ta ko |e, do dao da je, ipak, sve to sa mo

No va ko vi} sed mi Mar ko No va ko vi} ni je us peo da osvo ji od li~ je na Olim pij skim igra ma. U A fi na lu tr ke ka ja ka jed no se da na 200 me ta ra na{ re pre zen ta ti vac je za u zeo sed mo me sto u vre me nu 37,094 se kun di.

Stra ho vit je bio start tr ke, tem po je dik ti rao Bri ta nac Ed Me ki ver, od no sno [pa nac Kra vi o to, na{ ve sla~ u sed moj sta zi

Lon do nu oce niv {i da je to we gov tre nut ni mak si mum.

- Ovo je moj mak si mum u ovom tre nut ku. Po do la sku u Lon don ciq je bio da se pla si ram u fi na le. @e leo sam na rav no i vi {e od to ga, ali ni je i{lo... Za do vo qan sam, bo rio sam se do po sled weg me tra, ali mom ci su bi li br `i i ja im ~e sti tam na to me - re kao je No va ko vi}. - Do bro sam kre nuo,

Be lo ru si Ra man Pja tru {en ka i Va xim Mak neu su osvo ji li sre br nu me da qu, dok su do bron ze do {li Bri tan ci La jam Hit i Xon Sko fild.

Na Igra ma u Lon do nu je pr vi put odr `a na tr ka na 200 me ta ra, a pret hod no je dis tan ca bi la du ga~ ka 500 me ta ra.

^e ban pr vi u tr ci ka nua Ukra jin ski ve sla~ Ju ri ^e ban osvo jio je zlat nu olim pij sku me da qu u tr ci ka nua jed no se da na 200 me ta ra. ^e ban je tr ku za vr {io u vre me nu od 42.291 se kun de.

Sre br na me da qa pri pa la je Li tvan cu Jev ge ni ju [u kli nu, dok je br on zu osvo jio Ivan [til iz Ru si je.

sad ni je ni bit no. Osta je `al i uvek }e ga bi ti. Naj go re je kad se spor ti sta pre i spi tu je po sle me ~a i raz mi {qa u sti lu „{ta bi bi lo, kad bi bi lo”. Ipak, ovo je sport, sa stav ni deo svih nas, gla di ja to ri smo, za ba va za {i ro ke

na rod ne ma se i tre ba da se igra mo i na |e mo sre }u u to me - re kao je Udo vi ~i}.

Na pi ta we {ta o~e ku je pro tiv Cr ne Go re u me ~u za bron za nu olim pij sku me da qu Udo vi ~i} je re kao: - Me~ za tre }e me sto je naj te `i, do la zi po sle iz gu bqe nog po lu fi na la i na ma i Cr noj Go ri.

Igra li smo pu no pu ta, do bro se po zna je mo, po be di }e onaj ko se bo qe opo ra vi i sa ve }om `e qom u|e u taj me~.

Cen tar va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je Slo bo dan Ni ki} sma tra da bi osva ja we bron za ne me da qe bio ve li ki uspeh.

- Po ku {a }e mo da se spre mi mo za utak mi cu sa Cr nom Go rom, mi slim da bi osva ja we bron ze bio ve li ki uspeh. Ve} smo od i gra li se dam utak mi ca ov de, ko se bo qe opo ra vi po sle po ra za ima }e ve }e {an se da osvo ji me da qu re kao je Ni ki}.

An dri ja Pr la i no vi} je is ta kao da je po raz od Ita li ja na za slu `en, ali ta ko |e ni je mo gao da se ot me uti sku da je su dij ski kri te ri jum bio ~u dan.

- Za slu `e no smo iz gu bi li, ni smo bi li na na {em ni vou, po go to vo u od bra ni. Kri te ri jum su |e wa nam ni je od go va rao, ali ne od go va ra ni kom kad na mi nus je dan gol ne mo `e{ da do bi je{ faul. [ta da se ra di, to je vaq da nor mal no, po seb no pro tiv Ita li ja na - za kqu ~io je Pr la i no vi}.

Ne nad Fi li po vi} ni je iz dr `ao Re pre zen ta ti vac Sr bi je u atle ti ci od u stao od olim pij ske tr ke u br zom ho da wu na 50 ki lo me ta ra.

- Po je di ni atle ti ~a ri od u sta ju, a da ni su po vre |e ni. To ni je do bro - re kao je ne dav no pred sed nik Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je u Lon do nu.

Za i sta, naj ~e {}e je u iz ve {ta ji ma o tak mi ~e wu na {ih „du go pru ga {a” vest sa mo to da li su od u sta li ili ni su. Naj ~e {}e ni to ne uspe va ju. Ta ko je

bi lo i ju ~e, pret po sled weg da na Olim pij skih iga ra.

Ne nad Fi li po vi}, ~lan Atlet skog klu ba „Ni{„, pre {ao je vi {e od 30 (od ukup no 50) ki lo me ta ra olim pij ske tr ke u br zom ho da wu i od u stao. Po sle pre |e nih 30.000 me ta ra imao je pro la zno vre me od dva sa ta, 22 mi nu ta i 48 se kun di.

U tom tre nut ku za o sta jao je za pr vo pla si ra nim ru skim pred stav ni kom Ser ge jem Ba ku li nom sko ro 12 mi nu ta.

Mek si kan ci od zla ta

Ru si naj bo qi Ru si Ju ri Po stri gaj i Alek san dar \a ~en ko osvo ji li su zlat nu olim pij sku me da qu u tr ci ka ja ka dvo se da na 200 me ta ra. Ru ski dvo jac do naj sjaj ni jeg od li~ ja sti gao je u vre me nu od 33.507 se kun di.

sport i za ba va za {i ro ke na rod ne ma se.

- Te {ko je bi lo {ta re }i po sle iz gu bqe nog po lu fi na la.

Ita li ja je za slu `e no po be di la ili smo mi za slu `e no iz gu bi li,

Bra zil - Mek si ko 1:2 (0:1)

Mar ko No va ko vi}

ni je mo gao da is pra ti ta ko jak ri tam.

Ak tu el ni evrop ski {am pion ta ko je tr ku za vr {io sa do sta lo {i jim pro la zom (37,094) od ono ga ko je mu je pre ne {to vi {e od me sec da na u Za gre bu do ne lo na slov pr va ka Sta rog kon ti nen ta (34,437). Ve slao je i sla bi je ne go u pret hod ne dve tr ke na OI, po lu fi na lu i fi na lu.

Na i me, sjaj ni Be ~e jac je dan ra ni je od ra dio sjaj nu tr ku u po lu fi na lu, bio je re }i u pr voj gru pi, u vre me nu 36.293 se kun di. I u kva li fi ka ci ja ma je bio od li ~an, za u zeo je dru go me sto u gru pi dva u vre me nu 35.212 se kun di.

Olim pij sko zla to tr ke ka ja ka jed no se da na 200 me ta ra osvo jio je Ed Me kve ri (Ve li ka Bri ta ni ja) u vre me nu 36,246, sre bro je pri pa lo Sa u lu Ri ve ru Kra vi o tu ([pa ni ja) u vre me nu 36,540, bron zu je osvo jio Mark de Jong (Ka na da) u vre me nu 36,657.

Mar ko No va ko vi} za do vo qan je sed mim me stom u ka ja ku jed no se du na Olim pij skim igra ma u

Ni ko li na je da na e sta Ni ko li na Mol do van je po sle po lu fi nal ne tr ke, do bro je ve sla la i u B fi na lu u sprin ter skoj po lu fi nal noj tr ci ka ja ka jed no se da na 200 me ta ra. U ute {nom fi na lu na {a ka ja ka {i ca za u ze la je tre }e me sto sa vre me nom 45,064 se kun di, a 11. je u ko na~ nom pla sma nu.

Ipak, da le ko bo qi pro laz Mol do va no va je ima la u po lu fi na lu (42.394) ali to ni je bi lo do voq no da se ume {a u bor bu za me da qe. Naj bo qe vre me 22 go di {wa re pre zen ta tiv ka Sr bi je ostva ri la je u kva li fi ka ci ja ma (42.383 se kun de). ali sam imao je dan ma li kiks. Lo {e sam uhva tio vo du (ve slom), to se na rav no ne vi di u to ku tr ke, me |u tim, ja sam to ose tio. Mo `da bih bio za jed no me sto bo qe pla si ran.

Na ta {a Ja wi} tek tre }a No vo ze lan |an ka Li za Ke ring ton osvo ji la je zlat nu olim pij sku me da qu u tr ci ka ja ka jed no se da na 200 me ta ra. Ke ring ton je tr ku za vr {i la u vre me nu od 44.638 se kun di.

Sre br nu me da qu osvo ji la je Ukra jin ka Ina Osi pen ko-Ra dom ska, a bron za je pri pa la Na ta {i Ja wi} Du {ev iz Ma |ar ske.

LON DON: Sta dion Vem bli, gle da la ca: 80.000. Su di ja: Mark Kla ten burg (V. Bri ta ni ja), strel ci: Ori be Per la ta u 1. i 76. za Mek si ko, a Hulk u 91. mi nu tu za Bra zil.

BRA ZIL: Ga bri jel - Ra fael (od 85. Lu kas), Ti ja go Sil va,

~a is ko ri stio pot pu nu ofan zi vu ko ju je na re dio od la ze }i se lek tor Ma no Me ne zes.

Po sle gre {ke Ra fa e la na svo joj po lo vi ni, Pe ral ta je sa ivi ce 16 me ta ra po sti gao ru tin ski gol po red is tr ~a log Ga bri je la i to ve} u 27. se kun di utak -

@uan @e sus, Ro mu lo, Mar se lo San dro (od 71. Pa to), Aleks San dro (od 32. Hulk), Oskar Nej mar, Le an dro Da mjao.

MEK SI KO: Ko ro na - I. Hi me nez (od 81. Vi drio), Sal si do, Ma jer, ^a vez - Ere ra, Re jes, Aki no (od 57. Pon se), En ri kez Fa bi jan, Pe ral ta (od 86. R. Hi me nez).

Mek si ko je olim pij ski {am pion! Bra zil ni je. Po no vo. Bra zil ci }e do Iga ra u svo joj ze mqi 2016. go di ne osta ti sa dve bron ze i tri sre bra u vi tri na ma.

Raz log? Pre ra no su pri mi li gol, ve} u 27. se kun di utak mi ce, a po tom se is pro ma {i va li, pre ne go {to je ri val u fi ni {u me -

mi ce, {to je bio naj br `i gol u isto ri ji olim pij skih tur ni ra.

Do de fi ni tiv nih 2:0 bi lo je u 75. mi nu tu, sa mo dva mi nu ta na kon {to je Fa bi jen gla vom pre ba cio pre~ ku po sle kor ne ra i pa sa gla vom od sa i gra ~a En ri ke sa. Sve to ni je se obi lo o gla vu mom ci ma se lek to ra Lu i sa Fer nan da Te na. Pe ral ta je ne ve ro vat no lu ka vo op tr ~ao ce lu od bra nu Bra zi la i po go dio Per la tu u ~e lo, a Pe ral ta uku cao lop tu u mre `u.Sve {to su Bra zil ci us pe li da ura de je ofan zi va i ma lo ne pri jat nih si tu a ci ja na 20 me ta ra od go la Ko ro ne, ko ji je sa vla dan tek u 91. mi nu tu utak mi ce.

Da na {wi pro gram Atle ti ka 12.00 Maraton (m) Rva we 9.30 Do 66 kg, slobodni stil 9.30 Do 96 kg, slobodni stil Bi ci kli zam 14.30 Montanbajk (m) Ru ko met 12.00 Ma|arska - Hrvatska, za tre}e mesto (m) 16.00 Francuska - [vedska, finale (m) Ko {ar ka 12.00 Argentina - Rusija, za tre}e mesto (m) 16.00 SAD - [panija, finale (m) Boks 14.30 Mu{karci do 52 kg, finale 14.45 Mu{karci do 60 kg, finale 15.15 Mu{karci do 69 kg, finale 15.15 Mu{karci do 81 kg, finale 16.15 Mu{karci preko 91 kg, finale Mo der ni pe to boj 9.00 @ene, pojedina~no Rit mi~ ka gim na sti ka 14.30 Ekipno, finale Od boj ka 10.30 Bugarska - Italija, za tre}e mesto (m) 14.00 Rusija - Brazil, finale (m) Va ter po lo 11.20 SAD - Australija, za sedmo mesto (m) 12.40 [panija - Ma|arska, za peto mesto (m) 15.30 Srbija - Crna Gora, za tre}e mesto (m) 16.50 Hrvatska - Italija, finale (m) 21.00 Sve ~a no za tva ra we

Ba li} i Go lu `a na sta vi li rat Zva n i~ n o naj b o q i ru k o m e ta{ svih vre me na Iva no Ba li} i se lek tor hr vat ske re pre zen ta ci je Slav ko Go lu `a na sta vi li su svoj rat i na Olim pij skim igra ma.

Go lu `a je u po lu fi na lu u Lon do nu Ba li }a za ~u |u ju }e vi {e dr `ao na klu pi ne go na te re nu, ~i me je iri ti rao mno ge, a Hr va ti su ta ko po ra `e ni od Fran cu za sa 25:22.

I sam Ba li} je bio iz ner vi ran, o ~e mu sve do ~i sni mak ka da na dva i po mi nu ta pre kra ja utak mi ce, pri re zul ta tu 24:20 za Fran cu ze iro ni~ no go vo ri Go l u ` i: „I ti me n e va d i{ van“, o~i g led n o iz n er v i r an gre {ka ma svo jih sa i gra ~a na te re nu.

To ni je bi lo sve, po {to je Ba li} pot pu no po lu deo to kom jed nog tajm-auta, ka da je re kao: „Dva me se ca smo se pri pre ma li. I sa da igra mo ova ko. Ovo je sra mo ta, me ne je sram. Maj ke mi mi le”.

Go lu `a je, za ni mqi vo, pre sa mo ne ko li ko da na re kao da mu je ve li ka ~ast {to mu se je dan ge n i j a l ac po p ut Ba l i } a sta vqa na ras po la ga we, ali ga je on da u mo `da naj va `ni jim tre nu ci ma Iga ra za Hr vat sku osta vio na klu pi.

We gov niz ne lo gi~ nih po te za ukqu ~i vao je i osla wa we na Da mi ra Bi ~a ni }a, ko ji je do ta da Olim pij ske igre pra tio sa tri bi na, ume sto na Ba li }a, ko ji je bez sum we je di ni mo gao da pre o kre ne stva ri u ko rist Hr va ta.

Hr va ti }e ta ko za bron zu me da qu da nas igra ti sa Ma |a ri ma, dok }e pro tiv nik Fran cu zi ma u bor bi za no vo zla to bi ti [ve |a ni.

SPORT

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

15

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST)

Mi li ca obez be di la me da qu Sr b i j a je os vo j i l a 101. me daqu. Na {a te k v o n d i s t k i w a Mi li ca Man di}, u svo joj 21. go d i n i i na pr v im Igra ma u `i votu, pla si ra la se u fi na le u te {koj ka t e g o r i j i i to fan t a sti~ n om bor b om pro t iv evrop ske {am pi on ke, Ru ski we Ana sta si je Ba ri {wi ko ve.

Za v r { e n o je re z ul t a tom 11:3, ali je ve} u pr voj tre }i ni bi lo 5:0 za mla du i le pu Mi li cu, a u dru goj ~ak 9:0! Do kra ja, Man -

di}e va je ru tin ski od bra ni l a ogrom n u pred n ost, ste ~e nu iz me |u osta log sa dva udar ca u gla vu ko ja se bo du ju po tri po e na.

Ona je u pr vom ko lu, od no sno osmi ni fi na la, „pre bila” Krouli T al it ige iz Sa moe rezul tatom 1 6: 2, potom j e u ~etvrtfinalu u drama ti ~nom me~u, udarcem u glavu 15 sekundi pre kraja, elimi nisala zvani ~nu olim pijsku {ampionku iz Pe kinga, Meksikanku Mariju Espi nozu, a onda je u polufinalu de klasirala evropsku prva kiwu Bari{wikovu.

Tu ni {a nin Me lu li u{ao u isto ri ju Tu ni {a nin Usa ma Me lu li osvo jio je zlat nu me da qu u pli va~ kom ma ra to nu na 10 ki lo me -

otvo re nim vo da ma i za tvo re nim ba ze ni ma, po {to je pre ~e ti ri go di ne u Pe kin gu po be dio u tr ci na 1.500 me ta ra.

Svet ski re kord Ame ri kan ki Atle ti ~ar ke Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va osvo ji le su zlat nu olim pij sku me da qu u Lon do nu u fi na lu tr ke na 4h100 me ta ra uz no vi svet ski re kord. Ma di son, Fe liks, Najt i Xe ter su is tr ~a le 40,82 se kun de i za slu `e no sti gle do ti tu le. Sre bro je pri pa lo Ja maj ~an ka ma sa 41,41 s no vim na ci o nal nim re kor dom, a bron za Ukra jin ka ma sa 42,04, ta ko |e, sno vim na ci o nal nim re kor dom.

U tr ci na 5.000 me ta ra ti tu klu olim pij ske {am pi on ke osvo ji la je Eti o pqan ka Ma se ret da far sa 15:04,25 mi nu ta. Wen tem po je di na je u fi ni {u us pe la da is pra ti Ke nij ka Vi bi jan

^e ri ot sa 15:04,73, dok je brn zu uze la jo{ jed na Eti o pqan ka Ti ru ne{ Di ba ba sa 15:05,15.

Di ba bi je ovo dru go od li~ je u Lon do nu, jer zla to ima na du plo du `oj de o ni ci. Tur ki wa Asli ^a kar Alp te kin sla vi la je na 1.500 me ta ra u vre me nu 4:10,23 i osvo ji la ti tu lu olim pij ske {am pi on ke is pred ze mqa ki we Gam ze Bu lut sa 4:10,40, ko joj je pri pa lo sre bro, dok je bron zu uze la Ju suf Mar jam Xa mal iz Ba hre i na sa 4:10,74.

Sprin te ri Ba ha ma osvo ji li su zlat nu me da qu u sjaj noj tr ci u {ta fe ti 4x400 me ta ra. Mom ci sa Ka ri ba bi li su br `i od SAD-a i Tri ni di da i To ba ga, a Ame ri kan ce su do bi li za hva -

qu ju }i sjaj noj za vr {ni ci Ra mo na Mi le ra. On je pre sti gao ame r i~ k og ve t e r a n a An | e l a Tej lo ra ko ji je tr ~ao kao za me na za po vre |e nog Man tea Mi ~e la ko ji je po vre |en tr ~ao polu fi na le. On }e se po ja vi ti na po sto qu kao po ~a sni osva ja~ me d a q e. Ba h a m i (Ra m on Mi l er, De m e t ri u s Pin d er, Majkl Ma tje i Kris Braun) su tr ku is tr ~a li za 2:56.72 mi nu ta, SAD je ostva r io vre m e 2:57,05min, dok je TiT do bron ze sti gao za 2:59.00 mi nu ta. Bez me da qe su za se kun du osta li Bri tan ci, a iza su sti gli Ru si ja, Bel gi ja, Ve ne cu e la i Ju `na Afri ka. Tr ku ni je za vr {i la {ta fe ta Ku be. U ba ca wu di ska

Ko za tva ra Olim pij ske igre

Ve`ba Ruskiwa za zlatnu medaqu

Ru si ja kao u Pe kin gu Ru si ja je od bra ni la ti tu lu u sin hro nom pli va wu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Da vo do va, Gro mo va, Ha sja nova, Ko ro bo va, Pat ske vi~, Roma {i na, [i {ki na, Ti ma ni na

i re zer va I{ ~en ko sa ku pi le su 98,930 bo do va. Bi le su naj bo qe u oba de la – oba ve znom i slo bodnom.

Sre bro je pri pa lo Ki ni sa 97,10, dok su bron zu osvo ji le tak mi ~ar ke [pa ni je sa 96,920.

Sam ba ili ka za ~ok Od b oj k a { i Bra z i la i Ru si je bo ri }e se za ti tu lu olim pij skog pr va ka, dok }e Ita li ja i Bu gar ska mo ra ti u me~ za bron za nu me da qu.

Da li }e i Bra zil i Ru si ja na pra vi ti po je dan ko rak na pred u od no su na Pe king 2008, ili }e se Ru si po sta ra ti da Bra zil ci osta nu vi ce {am pi o ni?

Od go vor }e pa sti da nas sa po ~et kom u 14 ~a so va, po {to Bu ga ri i Ita li ja ni od 10.30 re {e ko }e za u ze ti naj ni `i ste pe nik na po bed ni~ kom po sto qu.

Bra zil je u po lu fi na lu neo ~e ki va no la ko slo mio ot por

„azu ra” - 3:0 (25:21, 25:12, 25:21) i tre }i put za re dom se pla sirao u fi na le olim pij skog tur ni ra.

Ako po be di Ru si ju (kao {to je ura dio u gru pi, 3:0), ve za }e svet sku i olim pij sku ti tu lu.

Me |u tim, bi }e te {ko sa vla da ti ta ko kva li te tan tim po dru gi put na istom tak mi ~e wu. Ru si ja je do fi na la do {la pre ko Bu gar ske i to u ~e ti ri se ta 25:21, 25:15, 23:25, 25:23.

Bu g a r i ima j u sa m o jed n u olim pij sku me da qu (sre bro iz Mo skve 1980), a po lu fi na le su igra li jo{ u Min he nu 1972, ka da su mo ra li da se za do vo qe ~e tvr tom po zi ci jom.

Otva ra we Iga ra je bio spek takl i za o~i i za u{i, ali or ga ni za to ri i za kraj pri pre ma ju jo{ ve }e sla vqe na ko jem }e da na stu pe naj ve }i bri tan ski, od no sno svet ski mu zi ~a ri. Sa mo za ce re mo ni ju za tva ra wa Olim pij skih iga ra u Lon do nu opet se oku pi la i naj ti ra `ni ja `en ska gru pa ika da - Spi ce Girls. Pa pa ra ci su us pe li da se „uvu ku” na jed nu od pro ba i usli ka li po pu lar nu pe tor ku dok pe va na re pli ka ma pre po zna tqi vih lon don skih tak si vo zi la.

Po red „Spaj si ca” na za tva ra wu, ko je }e da tra je dva sa ta, }e da na stu pe i Jessie J, Xorx Majkl, Eni Le noks, le gen dart ni Pet {op bojs, tre nut no naj po pu lar ni ji boj bend One Di rec tion, kao i slav ni gi ta ri sta Bra jan Mej... Za sa da ni su po zna ti de ta qi ce re mo ni je za tva ra wa, ali su pa pa ra ci us pe li da usli ka ju de li} sce no gra fi je, ko ja }e opet da bu de gi gant ska i da se me wa u skla du sa mu zi~ kim te ma ma.

Na pra vqe ne su i re pli ke naj zna ~aj ni jih lon don skih gra |e vi na... Kom ple tan pro gram ce re mo ni je bi tre ba lo da vo di ko mi ~ar Ra sel Brend, a za mu zi~ ku pod lo gu po bri nu }e se Fet Boj Slim. Lon don }e od Iga ra da se opro sti sa vi {e od 4.000 iz vo |a ~a ko ji }e za ba vqa ti pu bli ku na Olim pij skom sta di o nu i mi li o ne gle da la ca {i rom sve ta.

@en ski boks oprav dao o~e ki va wa Pred sed nik Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta @ak Rog re kao je da je `en ski boks oprav dao o~e ki va wa, iako je pr vi put sta vqen na spi sak olim pij skih spor to va.

- Ceo `en ski tur nir je bio fan ta sti ~an i ve o ma sam sre }an. Bi lo je kri ti ka i sum we da li bi `e ne tre ba lo da bok su ju, kao i o wi ho voj teh ni ci, ali sve ovo nam go vo ri da smo do ne li do bru od lu ku. Ovo je tek po ~e tak - re kao je Rog bri tan skim me di ji ma.

Olim pij ski tur nir u Lon do nu oku pio je 36 de vo ja ka, ko je su se nad me ta le u mu va, la koj i sred woj ka te go ri ji, a pred sed nik Svet ske bok ser ske aso ci ja ci je Vu ^ing-Kuo o~e ku je da se za ~e ti ri go di ne u Ri ju broj tak mi ~ar ki udvo stru ~i.

zla to je uze la Ru ski wa Ta tja na Li s en k o sa 78,18 me t a r a uz olim pij ski re kord, sre bro je pri pal Po qa ki wi Ani ti Vlo dar ~ik sa 77,60, dok je do bron ze po sle `al be, su dij skog ve }a wa i me re wa do {la Ne mi ca Be ti Haj dler sa 77,13, dok je do ta da bron za na Kin ski wa @ang na ktra ju za vr {i la kao ~e tvr ta i osta la bez od li~ ja.

U sko ku s mot kom ti tu la je pri pa la Fran cu zu Re nou La vi le nu sa pre sko ~e nih 5,97 me ta ra {to je no vi olim pij ski re kord. Sre bro i bron zu osvo ji li su Nem ci Oto Bjorn i Ra fael Hol zdep sa pre sko ~e nih 5,91.

Bjorn je za u zeo dru go me sto zbog ma weg bro ja po ku {a ja.

Usama Meluli

ta ra na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Me lu li je tr ku za vr {io za je dan sat, 49 mi nu ta i 55,1 se kun du. Tu ni {a nin je ta ko po stao pr vi pli va~ u isto ri ji Olim pij skih iga ra ko ji je osva jao me da qe u

Ho lan |an ke od bra ni le ti tlu Ho ke ja {i ce na tra vi Ho lan di je od bra ni le su ti tu lu na olim pij skom tur ni ru u Lon do nu po {to su sa 2:0 u fi na lu sa vla da le Ar gen ti nu. Bron za na me da qa pri pa la je ho ke ja {i ca ma na tra vi Ve li ke Bri ta ni je ko je su sa vla da le No vi Ze land sa 3:1.

Na mu {kom tur ni ru Ne ma~ ka je u po lu fi na lu sa vla da la Austra li ju sa 4:2, a Ho lan di ja Ve li ku Bri ta ni ju sa 9:2. U fi na lu 11. av gu sta sa sta }e se Ne ma~ ka – Ho lan di ja, a za bron zu }e igrat Austra li ja – Ve li ka Bri ta ni ja.

SAD I [PANIJA ODLU^UJU O ZLATU

Ga sol: No va {an sa O{tre se ko pqa za ne deq ni duel ko {ar ka {ih si la, SAD i [pa ni je. U Lon do nu, po klo ni ci ma gi~ ne igre pod obru ~i ma, gle da }e isto fi na le kao na Olim pij skim iga ra ma u Pe kin gu. Zna }e mo u ne de qu da li }e re pri za bi ti pot pu na.

pru `i te {to bo qu par ti ju sma tra Ga sol. [pa ni ja je plasman u finale izborila posle pobede i velikog preokreta u drugom poluvremenu protiv Rusije (67:59), dok su Amerikanci bez problema savladali selekciju Argentine sa 109:83.

Pau Gasol

Pau Ga sol li der „fu ri je” sve stan je we gov o~e ku je te `ak me~.

Do bro Ga sol pam ti duel iz Pe kin ga, pre ~e ti ri go di ne SAD su sla vi le sa 118:107, a pi ta we po bed ni ka re {e no je u po sled wa dva mi nu ta me ~a.

- Bi lo je ve o ma ne iz ve sno i emo ci o nal no. Ose ti li smo da ima mo {an su i bo ri li smo se sve do kra ja me ~a. Zna mo da }e i sa da bi ti te {ko, ali to je za nas ve l i k a pri l i k a. Dra g o nam je {to }e mo ima ti no vu {an su. Po en ta je da iza |e te na te ren, u`i va te i po ku {a te da

- Ima}emo te`ak zadatak protiv [panije, jer su veoma visoki, ali ni wima ne}e biti nimalo lako - rekao je selektor SAD Majk K`i`evski.

Za NBA zvezde sve osim zlata bio bi neuspeh.

- Sve osim toga bilo bi razo ~ewe za nas. Verovali smo da mo `emo da do|em do finala i sada smo tu.

Ostala je jo{ samo jedna uta kmica - rekao je Karmelo En to ni, strelac 18 poena u polufinalu.

Finalni me~ ko{arka{kog turnira na programu je u nedequ od 16 sati.

Naj bo qi tr bu {wa ci Od po ~et ka Olim pij skih iga ra u Lon do nu pri su stvu je mo pra voj pa ra di tr bu {wa ka. Svi spor ti sti, u bi lo ko joj di sci pli ni da je re~, po ka zu ju svo je za teg nu te sto ma ke ko ji iza zi va ju za vist gle da la ca. U Ve li koj Bri ta ni ji, po seb nu pa `wu kod `e na iza zi va ju tr bu {wa ci do ma }e atle ti ~ar ke i osva ja ~i ce zlat ne me da qe u sed mo bo ju Xe si ke Enis. Bri tan ke go to vo lu du ju za we nim „plo ~i ca ma„.

Pre ma pi sa wu lon don skih ta blo i da, kli ni ke za estet sku hi rur gi ju do bi ja ju 200 od sto vi {e

Sre br na me da qa pri pa la je Nem cu To ma su Lur cu sa 3,4 sekun de iza po bed ni kom, dok je bron za nu osvo jio Ka na |a nin Ri ~ard Vim ber ger sa 5,2 sekun de za o stat ka za Me lu lijem.

zah te va za ta ko zva ni li po glejz tret man ab do me na (ciq no ob li ko va we te la li po suk ci jom) od ka da je Bri tan ka osvo ji la zla to u sed mo bo ju.

- Od po ~et ka Iga ra, mno ge `e ne do la ze sa sli kom Xe si ke Enis i tra `e da ima ju isti sto mak. Po treb na im je na {a po mo}, jer ta kav sto mak se ne po sti `e sa mo sa ne ko li ko ~a so va gim na sti ke ne deq no. Od ka da je Eni si o va osvo ji la me da qu, na{ te le fon se usi jao re kao je di rek tor jed ne lon don ske kli ni ke za pla sti~ nu hi rur gi ju.

Ri zni ca me da qa Zemqa Z SAD 41 Kina 37 V. Britanija 25 Rusija 15 J. Koreja 12 Nema~ka 10 Francuska 8 Ma|arska 8 Australija 7 Italija 7 Kazahstan 6 Japan 5 Holandija 5 Iran 4 N. Zeland 4 S. Koreja 4 Jamajka 3 Belorusija 3 Kuba 3 Ukrajina 3 J. Afrika 3 Etiopija 3 [panija 2 Rumunija 2 Danska 2 ^e{ka 2 Kenija 2 Brazil 2 Poqska 2 Hrvatska 2 Turska 2 [vajcarska 2 Kanada 1 Kolumbija 1 [vedska 1 Gruzija 1 Slovenija 1 Norve{ka 1 Tunis 1 Dom. Republika 1 Irska 1 Litvanija 1 Letonija 1 Al`ir 1 Granada 1 Bahami 1 Venecuela 1 Meksiko 0 Azerbejyan 0 Egipat 0 Indija 0 Slova~ka 0 Mongolija 0 Jermenija 0 Belgija 0 Bugarska 0 Indonezija 0 Estonija 0 Srbija 0 Tajland 0 Malezija 0 Tajpeh 0 Bocvana 0 Kipar 0 Gvatemala 0 Portugal 0 Finska 0 Uzbekistan 0 Gr~ka 0 Moldavija 0 Katar 0 Singapur 0 Argentina 0 Avganistan 0 Hong Kong 0 Saud. Arabija 0 Kuvajt 0 Maroko 0 Portoriko 0 Tayikistan 0 Trinidad i Tobago 0

S 26 25 15 21 7 17 9 4 14 6 0 14 5 5 3 0 4 3 3 1 1 0 7 5 4 3 3 2 2 1 1 1 5 3 3 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

B UK 27 94 19 81 17 57 26 62 6 25 12 39 12 29 3 15 10 31 7 20 3 9 16 35 8 18 1 10 5 12 2 6 3 10 4 10 4 10 7 11 1 5 3 6 3 12 2 9 3 9 3 8 3 8 7 11 6 10 1 4 1 4 0 3 11 17 4 8 3 7 1 4 2 4 1 3 1 2 0 2 3 4 2 3 1 2 0 1 0 1 0 1 0 1 2 5 4 6 0 2 3 4 3 4 3 4 2 3 2 3 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 3 3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

16

sport

nedeqa12.avgust2012.

dnevnik

PRVA LIGA

SUPERLIGA

Op ti ~a ri tvrd orah

Va qak punom pa rom

Pro le ter - Te le op tik 2:2 (1:1) NO VI SAD: Sta dion Slana bara, gledalaca 600, sudija Nikoli} (Kragujevac).

Strelci: Ra{iovan u 32. i Bo{kovi} u 78. za Proleter, a Xugurdi} u 28. i Georgijevi} u 72. minutu za Teleoptik. @uti kartoni: Ra{iovan, Bo{kovi} (Proleter), Miqkovi}, Drpqanin i Simi} (Teleoptik).

PRO LE TER: Jeli} 7, Tanasin 7, Asani 7, Vukasovi} 7 (Kav~i}), @igi} 6, Kova~evi} 7, Ra {iovan 8, Babi} 7 (Dragojevi} 7), Drini} 7 (Vukovqak), Bo{kovi} 7, Zec 7.

Na premijeri fudbaleri Proletera nisu uspeli ni u sedmom poku{aju da savladaju ekipu Teleoptika. Dva puta su gosti vodili, a doma}i uspevali da stignu prednost. Na kraju uz op sadu gola nisu uspeli da do|u do slavqa. Dobro je po~elo za doma}ina, napadali su, stvarali su prilike pred golom @ivkovi}a, a u 14. minutu nakon odli~nog dodavawa Zeca, Darko Drini} utr~ao je u {esnaestarac gosti ju, gde ga je odgurnuo Ivkovi}, me|utim sudija Nikoli} pokazao je da se igra nastavqa. A onda je u 28. minutu Vojkan Miq-

Iv ko vi} je sru {io Dri ni }a, ali su di ja ni je po ka zao na be lu ta~ ku D. Iva ni}

TE LE OP TIK: @ivkovi} 6, Blagojevi} 7, Ivkovi} 6, Milo vanovi} 7, Georgijevi} 7, Miq kovi} 7, Xugurdi} 7 (Jankovi}), Nikoli} 6, [aka 7 (Simi} 6), Drpqanin 7, Quji} 7 (Milovanovi}).

kovi} pobegao po levoj strani, uputio je o{tar centar{ut, lopta je pogodila u glavu Xugurdi}a i zavr{ila u mre`i.

Kratko je trajala radost gostiju, jer je Ra{iovan majstorski izveo slobodan udarac.

Ka na rin ci bez da ha Be `a ni ja - No vi Sad 3:1 (1:0) NO VI BE O GRAD: Stadion Be`anije, gledalaca 500, sudija: \oki} (U`ice), strelci: Radinovi} u 40. Vujovi} u 46. Stanov~i} u 52. za Be`aniju, Stan~eti} u 53. minutu za Novi Sad, `uti kartoni: Ili}, Miqanovi} (Novi Sad) BE @A NI JA: Puleti} 7, Skokna 7, Bre`an~i} 7, Matovi} 7, Stanov~i} 7, Radulovi} 7, \okovi} 7 (od 61. Blagojevi} –), Nedeqkovi} 6 (od 56. Stojanovi} –), Vujovi} 7 (od 70. Jakovqevi} –), Radinovi} 8, Nikoli} 6.

NO VI SAD: Risti} 6, Dabi} 6, Ili} 7, Lazareski 6, Vu~ko vi} 6, Miqanovi} 6, Mi{an 6 (od 46. Baji} 6), Balabanovi} 6 (od 70. Reni} –), Jovanovi} 6, Spasojevi} 6, Stan~eti} 7 (od 58. Ze~evi} –).

Be`anija je sadr`ajnom i su periornijom igrom stigla do premijernog trijumfa. Najboqi akter susreta Radinovi} je u 3. minutu pripretio sa 18 metara, za malo je bio neprecizan. Ne{to kasnije Bre`an~i} je odli~no izveo slobodan udarac sa 25 metara, Risti} je krajwim naporom sa~uvao svoju mre`u.

Novajlija u redovima lavova zapa`eni Vujovi} je u 19. minutu dobro {utirao ali van okvira gola. Velika terenska inicija-

tiva doma}ina rezultirala je u 40. minutu vode}im pogotkom.

Radinovi} je sa 20 metara iskosa sa leve strane odli~no izveo slobodan udarac i pogodio bli`i ugao Risti}evog gola – 1:0.

Novosa|ani u ovom delu me~a nisu pripretili. U prvom minutu nastavka me~a doma}in je duplirao vo|stvo, \okovi} je centrirao sa desne strane odbrana kanarinaca je pri tom lo{e reagovala, lopta je do{la do Vujovi}a koji je bio spretan egzekutor.

U 52. minutu Radulovi} je sa centra terena idealno dugim pasom prona{ao svog saigra~a Stanov~i}a u protivni~kom {esnaestercu ovaj je na najboqi na~in pokazao da je karijeru po~eo kao napada~, primio je loptu na grudi i efektnim {utem zatresao mre`u – 3:0.

Gosti tek {to su krenuli sa centra iskoristili su nepa`wu odbranu doma}ih i preko Stan~eti}a stigli do po~asnog pogotka – 3:1. Kolosalnu {ansu propustio je Nedeqkovi} u 55. minutu posle jedne brze kontre bio je o~i u o~i sa Risti}em ali je {utirao van okvira gola. Zapa`eni Novosa|anin Ili} je sve dobro uradio u 71. minutu za malo je bio neprecizan.

M. Mak si mo vi}

Ba nat - Rad ni~ ki (NP) 1:1 (0:0) ZRE WA NIN: Stadion u Kara |or|evom parku, gledalaca 500, sudija: Ki{~epegi (Novi Sad).

Strelci: O`egovi} u 55. za Banat, a Isailovi} u 79. minutu za Rad ni~ki (NP). @uti kartoni: Tasi} i Ceni} (Banat), a Bo{kovi} i Pavlovi} (Radni~ki).

BA NAT: Baji} 7, Tadi} 7, Tasi} 6, Antanasijevi} 7, Ceni} 7, Vukovi} 7, Mileti} 7, ^igoja 6 (Radosavqev 6), O`egovi} 8, Milojevi} 7, Deliba{i} 6.

RAD NI^ KI (NP): Uro{evi} 7, Pejovi} 6, Zagorac 7, A{}eri} 7, Bo{kovi} 6, Bulatovi} 6 (Ro mi} 6), Radin 6, Jovi} 6 (Ko{u ti}), Gaji} 7, Pavlovi} 7, Isailo vi} 7.

Zrewaninci nisu uspeli da ostvare pobedu na premijeri, jer su nai{li na kvalitetnog i organi zovanog protivnika iz Nove Pazove. U prvom poluvremenu domini -

rao je doma}i tim, a najboqu pri liku propustio je centarfor O`egovi} posle ~ijeg udarca je odli~no reagovao golman Uro{e vi}. Ipak, najboqu priliku u pr vom delu propu{taju gosti preko A{}eri}a koji je glavom loptu poslao preko pre~ke Banatovog gola.

U 55. minutu crveno-crni stigli su do vo|stva, a pogodak je postigao najboqi igra~ susreta O`egovi} koji je preciznim udarcem loptu poslao u dowi desni ugao Uro{evi}evog gola. Veliku priliku da se proslavi O`egovi} je propustio u 69. i 71. minutu, pr vi put Uro{evi} mu je skinuo ci zer, a drugi put je {utirao glavom neprecizno. Gosti su 79. minutu iz prekida, posle velike gu`ve i gre{ke odbrane doma}ina stigli do izjedna~ewa, a strelac je bio Isailovi}.

N. Jo wev

Par ti zan - BSK 7:0 (1:0) Pro le ter (NS) - Te le op tik 2:2 Be `a ni ja - No vi Sad 3:1 Ba nat - Rad ni~ ki (NP) 1:1 In |i ja - Na pre dak 0:2 Ko lu ba ra - Slo ga (K) 0:0 Bo rac - Me ta lac 1:0 Vo `do vac - ^u ka ri~ ki 1:1 Mla dost (L) - Je din. (U 1:2 Mla de no vac - Ti mok 2:1 U sle de }em ko lu (18. av gust) sa sta }e se: Pro le ter - Ba nat, Te le op tik - No vi Sad, ^u ka ri~ ki - In |i ja, Rad ni~ ki (NP) - Ko lu ba ra, Ti mok - Be `a ni ja, Je din stvo (U) - Mla de no vac, Na pre dak - Mla dost (L), Me ta lac - Vo `do vac, Slo ga (K) - Bo rac.

I u nastavku je bilo evidentno da doma}i juri{ima `ele da do|u do vo|stva. Me|utim kardinalno je pogre{io kapiten Branko @igi}, u nameri da za{titi loptu bio je nesmotren pa je Georgijevi} utr~ao i vr hom kopa~ke poslao loptu u mre`u. Nisu se doma}i mirili sa ovakvim epilogom, ve} u slede}em napadu na centar{ut Drini}a, kapiten @igi} loptu je poslao u mre`u, ali je sudija Nikoli} na intervenciju pomo}nika pogodak poni{tio zbog ofsajda. Isplatio se trud i zalagawe doma}ih, odbijenu loptu od golmana @ivkovi}a, Drini} je uputi ka gu`vi, gde je najvi{e sko~io Kova~evi}, prosledio je loptu glavom do Bo{kovi}a, a ovaj bio neumoqiv. [to se ispostavilo da je i kona~an rezultat ove utakmice.

M. Po po vi}

Lak posao Kru{evqana In |i ja - Na pre dak 0:2 (0:0) IN \I JA: Stadion kod `elezni~ke stanice, gledalaca 400, sudija: Karaxi} (Beograd).

Strelci: Gavri} u 53. i Boji} u 78. minutu. @uti kartoni: Dimitrov, Tomanovi} i Keki} (In|ija), a Krznari}, B. Milovi{evi}, N. Milo{evi} i Kokovi} (Napredka). Crveni kartoni: Dimitrov i Radakovi} (trener golmana In|ija).

IN \I JA: Milinovi} 6, Livaja 7, Adamovi} 7, Kolarov (@ivkovi} 6), Tom~i} 7, Kordolup 6 (Petrovi} 6), Stevan~evi} 6, Dimitrov 7, Pavkovi} 6 (Keki} 6), Zeli} 7, Tomanovi} 6.

NA PRE DAK: Krznari} 7, B. Milo{evi} 6, Udovi~i} 6, Paunovi} 7, Jani~i} 7, N. Milo{evi} 7 (Abraham), Kokovi} 7, Boji} 6, Gavri} 7 (Vigwevi}), Tru ji} 7 (Ko sti}), Mi ro sa vqevi} 7.

Poginula je In|ija bez zrna baruta. Kru{evqani su prakti~no ni iz ~ega stigli do pobeda. Najpre su u 53. minutu pogre{ili @ivkovi} i Milinovi}, a u 78. minutu Zeli} i to je In|ij~ane odvelo u poraz.

Najpre je {toper @ivkovi} po ma lo ne smo tre no vra tio lop tu svo me ~u va ru mre `e, Milinovi} se spetqao, pa Gavri}u nije bilo te{ko da sa nekoliko metara smestio loptu iza gol linije.

Ka sni je je Ze li} iz gu bio jednu loptu {to su gosti opet kaznili. Istina, Milinovi} je tada najpre dobro intervenisao ali je stigao Boji} iz drugog plana, i poslao loptu u mre`u. Nastavili su posle toga doma}i igra~i da napadaju, prebacili su igru na protivni~ku polovinu, ali je u 67. minutu Petrovi} prokockao priliku da tada izjedna~i rezultat. Dimitrov mu je lepo odlo`io loptu, a Petrovi} je sa 14 me ta ra iz po voq ne pri li ke traqavo {utirao pokraj gola.

Ima li su do ma }i igra ~i inicijativu sve do posledweg trenutka susreta ali im nije po{lo za rukom da postignu po~asni gol.

D. Vi }en ti}

BE O G RAD: Stadion Par tizana, gledalaca: 1.000, sudija: An |e lov ski (Ka ~a re vo).

Strelci: Ivanov u 25, S. Ili} u 47, Zabija u 48, Aksentijevi} u 66, [}epovi} u 75, L. Marko vi} u 84. i Stojkovi} u 90. mi nutu (iz penala). Crveni karton: Stamenkovi} (BSK).

PAR TI ZAN: Stojkovi} 6, Ak sen ti je vi} 7, Vol kov 7, Miqkovi} 7, Ivanov 7, Kama ra 7 (S. Markovi}), Lovre 7, S. Ili} 8 (Tomi} 6), Ninkovi} 7, Zabija 7 ([}epovi} 7), L. Markovi} 8.

BSK: Kova~evi} 5, Milo{e vi} 5, Stamenkovi} 5, Gegi} 5, ^elebi} 5, Petrovi} 5 (Simovi} 5), Nuhi 5, Jovanovi} 5, Savkovi} 5, @ivkovi} 5, \uki} 5 (\ur|evi}).

Fudbaleri Partizana pobedili su 1. kolo Jelen superlige BSK sa 7:0 (1:0). Kanonadom u drugom poluvremenu crnobe li su go stu na ne li ka ta strofu.

U sastavu doma}ina bilo je promena u odnosu na evropske me~eve. Povre|enog Ostoji}a zamenio je Miqkovi}, Stefana Babovi}a zamenio je Nin kovi}, Kamara Tomi}a, a [}epovi}a Zabija. Od startu se vi de lo opre de qe we go sti ju.

BSK je iza{ao da se brani, pa da iz kontri poku{a ne{to vi{e. Prvi {ut imali su ba{ gosti. Petrovi} je poku{ao s ivice {esnaesterca, ali samo mlako u Stojkovi}a. U sedmom mi nu tu {an sa za Par ti zan.

Aksentijevi} je na prvoj stativi prona{ao Zabiju, ~iji je

JA GO DI NA: Ja go di na - Haj duk BE O GRAD: OFK Be o grad - Do wi Srem U@I CE: Slo bo da Po int - Spar tak ZV BE O GRAD: Rad - Rad ni~ ki 1923 NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Rad ni~ ki (N) BE O GRAD: Par ti zan - BSK Bor ~a IVA WI CA: Ja vor - Cr ver na zve zda NO VI SAD: Voj vo di na - Sme de re vo

U sle de }em ko lu (18/19. av gust) sa sta }e se: SU BO TI CA: Spar tak ZV - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki (N), NO VI SAD: Do wi Srem - Par ti zan, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - No vi Pa zar, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad, BSK Bor ~a - Slo bo da Po int, SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja vor, JA GO DI NA: Ja go di na - OFK Be o grad. {ut izblokirao Gegi}. Malo kasnije Libijac se ponovo na{ao u prilici, dobio je dubin sku loptu, iza{ao sam ispred Kova~evi}a, ali ga je i pogo dio. U 12. minutu u {ansi je Lazar Markovi}, ali {ut iskosa sa 15 metara brani Kova~evi}. U 26. minutu 1:0 za Partizan. Markovi} je centrirao sa desne strane, poklonio se Ivan Ivanov i sa pet metara dao gol. U 32. minutu sa distance je poku{ao Zabija, ali tik pored stative. Ne{to po tom Ninkovi} je bio sam na 18 metara, ali je ga|ao pored gola. Isti igra~ je ne{to kasnije poku{ao ponovo, ali je paradom sjajno odbranio Kova~e vi}. Lazar Markovi} je mogao da povisi rezultat. U 43. mi nutu centrirao je Ninkovi}, a brzonogi napada~ glavom bio neprecizan. U samom fini{u \uki} se na{ao ispred Stoj kovi}a, ali je golman Parti-

Ku qa ni pro ma {i li pe nal Ja go di na - Haj duk 1:0 (1:0) JA GO DI NA: Gradski stadion, gledalaca: 1.500, sudija: Veselinovi} (Vaqevo). Strelac: M. Stojanovi} u 14. minutu. @uti kartoni: Proji}, Stojkov (Jagodina).

JA GO DI NA: Bonxuli} 8, Duki} 7, Proji} 6, Tomi} 7, @ivanovi} 6, Gogi} 7, Stojkov 6, El Monir 7, Mudrinski 6 (S. Stojanovi} ), \uri} 6 (Kosti}), M. Stojanovi} 8 (Stojkovi}).

HAJ DUK: Peri} 7, Milutinovi} 6, Bulatovi} 7, @arkovi} 7, ]ulum 6, Sekuli} 6, Veselinovi} 6, Lali} 7, Maksimovi} 6 (^ovin), Bo{kovi} 6 (Ki{), Adamovi} 7 (Miroslavqev).

Posle po~etnog ispitivawa snaga, prva prilika u 14. minutu i prvi gol. Milo{ Stojanovi}, lepo proigran od Stojkova, stvorio je sebi prostor za {ut sa 16 metara. Lopta je i{la po zemqi i pogodila levi dowi ugao nemo}nog golmana gostiju Peri}a.

Minut kasnije gosti su mogli da u~ine ne{to vi{e, posle kornera sa desne strane, ali je @arkovi} sa desetak metara glavom

1:0 (1:0) 0:1 (0:0) 2:0 (1:0) 2:0 (1:0) 3:0 (1:0) 7:0 (1:0) od go |e no (da nas, 18.30)

tukao visoko preko gola. U 18. minutu Veselinovi} je {utitirao sa 17 metara ali je Bonxuli} lako zaustavio taj udarac Tekao je 31. minut kada je Duki} centrirao sa desen strane, Mudrinski je glavom tukao sa 6 metera ali golman Peri} je bravuroznom intervencijom za{titio svoju mre`u. Mogli su gosti da u~ine ne{to vi{e u 35. minutu kada je Adamovi} tukao sa 16 metara ali wegov udarac je izblokirao Tomi}, a potom je Gogi} makazicama odbio loptu u poqe i tako otklonio opasnost.

U 38. minutu posle kornera sa desne strane lopta je do{la do Bulatovi}a koga je s le|a sru{io \uri}. Sudija Veselinovi} je, bez dvoumqewa, pokazao na belu ta~ku. Maksimovi} je sa 11 metara {utirao u dowi desni ugao, golman Jagodine je krenuo u pravu stranu i taj udarac zaustavio. .

Posle igre bez pravih prilika Sekuli} je u 84. minutu izvanerdno {utirao sa 18 metara ali je lopta proletele tik kraj leve stative gola Jagodine.

zana sjajno intervenisao.

U nastavku nije bilo izmena. A, ve} u 48. minutu 3:0 za Par ti zan. Is ko sa sa le ve stra ne naj pre je pre ci zan Ili}, a potom na pas Markovi}a Zabija. Ubrzo su doma}i i proma{ili jednu {ansu. U 66. minutu najlep{i potez na utak mi ci. Ak sen ti je vi} je vratio loptu na ivicu {esnaesterca, a Ninkovi} milimetarski precizno pove}ava na 4:0. Katastrofu gostiju potvrdio je [}epovi}. U 74. minutu je posle kornera glavom savladao Kova~evi}a. U strelce se upisao i Lazar Markovi}, po{to ga je s leve strane proigrao Volkov, a ta~ku na i iz penala stavio je golman doma}ih Vladimir Stojkovi}. Najstro`oj kazni prethodilo je igrawe rukom u {esnaestercu Stamenkovi}a, zbog ~ega je dobio i crveni karton.

I. La za re vi}

Be o grad - Do wi Srem 0:1 (0:0) Duel na Staroj Karaburmi bio je uzbudqiv. Romanti~ari su po~eli ofanzivno, ali nisu do{li u poziciju da savladaju golmana Doweg Srema Star~evi}a. Naprotiv, sjajne {anse su imali gosti, ali je akcija Milutinovi}a prekinuta zbog ofsajd pozicije. Prethodno je Luka~ odbranio vrlo dobar udarac Damwanovi}a.

Najagilniji kod doma}ih je Milan Rodi}. Posle slobodnog udarca u 25. minutu, nekada{wi reprezentativac Veseqko Trivunovi} kratko je dodao loptu do Nemawe Nikoli}a, koji je sjajno {utirao, ali je pogodio stativu.

U drugom poluvremenu sli~na slika na terenu. Pred kraj susreta, kad je usledio hladan tu{ za Romanti~are i wihove navija~e. [toper doma}ina Nikola Vasiqevi} imao je loptu u nogama. Mogao je da je vrati golmanu Luka~u, izbaci u korner, {utne na tribinu. Neodlu~nost mladog defanzivca iskoristio je iskusni Mi{a Petkovi}, odu zeo loptu. Uposlio je na suprotnoj strani zahuktalog Milana Milutinovi}a. [ok na Omladinskom stadionu u 90. minutu.

Go lu bo vi jo{ tra `e igru Slo bo da Po int - Spar tak Zla ti bor vo da 2:0 (1:0) U@I CE: Stadion gradski, gledalaca: 2.000, sudija:Gruji} (Ni{). (Ni{), sStrelci: Kova~e vi} u 36. i Ran|elovi} u 81. minutu, `utikartoni: ]ulibrk, Mari}, Staji} (Sloboda Point).

SLO BO DA PO INT: Rankovi} 7, Vasili} 7, ]ulibrk 6, Lovri} 7, Mari} 6, Pejovi} 6, Pilipovi} 7, Staji} 7(Memedovi}), Tiago 7, Kova~evi} 7(Puri}), Ran|elovi} 8 (Gojkovi}).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi} 7, Novakovi} 6, Ota{evi} 6, Brati} 6, Milenovi} (Joksimovi} 6), Popara 6, Kova~evi} 6, Adamovi} 6, Torbica 6, Pu {kari} 6 (Milivojev), Veselinovi} 6 (Noskovi}).

Po~elo je sjajnim {utem Brati}a iz slobodnog udarca sa 25 metara, Rankovi} je morao da se pru`i koliko je dug da loptu

prosledi iznad pre~ke. Na drugoj strani neoprezan start Novakovi}a na Ran|elovi}u u 13. minutu unutar kaznenog prostora bio je povod da Gruji} poka`e na belu ta~ku. Kova~evi} je preuzeo odgovornost ali je mlako {utirao i Aleksi} je bez problema umirio loptu.

Novu priliku za goste imao je Veselinovi} u 26. minutu, posle duge akcije Spartak Zlatibor vo de {utirao je sa deset metara u dobro postavqenog Ranovi}a. U 29. minutu oprobao se Tiago. Neugodan {ut sa ivice kaznenog prostora Aleksi} je morao da izboksuje.

Brza i precizna akcija Ran|elovi}a i Staji}a po desnoj strani, u 36. minutu, zavr{ena je ubacivawem lopte pred gol, Kova~evi} je natr~ao i sa tri metra smestio je iza Aleksi}evih le|a - 1:0.

Dva minuta kasnije doma}in je mogao da udvostru~i prednost.

Ran|elovi} je sjajno proigrao Tiaga, ovaj izbija pred golmana Suboti~ana, {utira sa deset metara, stativa spa{ava goste.

Na po~etku drugog poluvremena Torbica glavom poku{ava da iznenadi Rankovi}a, iskusni golman Slobode Point ponovo je na mestu. U 61. minutu usledila je solo akcija Tiaga, koji na kraju nije imao snage za jak i precizan {ut.

Posledwu {ansu golubovi su imali u 70. minutu, na naba~enu loptu pred gol doma}ih bacio se Brati}, akcija je zavr{ena {utem pored stative.

Doma}in je osigurao pobedu u 81. minutu. Na centar{ut Tiaga, Ran|elovi} se oslobodio Brati}a i sa 15 metara neodbrawivo pogodio dowi desni ugao.

SPORT

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

17

VOJ VO DI NA DA NAS (18.30) U PR VEN STVE NOJ PRE MI JE RI DO ^E KU JE SME DE RE VO

Do bar fud bal po ziv ni ca gle da o ci ma Ma ka ko da je bo lan bio po raz od Ra pi da u Be ~u, ma ko li ko da ih je po go di la ne za slu `e na eli mi na ci ja iz kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, fud ba le ri Voj vo di ne sve to mo ra ju da po ti snu u dru gi plan. Da nas ih o~e ku je utak mi ca 1. ko la no vog pr ven stva Sr bi je i ima ju oba ve zu da u woj po ka `u do bru igru i ob ra du ju na vi ja ~e po be dom. La ko je to re }i, sa mo igra ~i i wi ho vi tre ne ri zna ju ko li ko }e ve ~e ras pre sve ga men tal ne sna ge mo ra ti da ulo `e u utak mi cu, ali to je wi ho va oba ve za ko ju ima ju naj pre pred so bom sa mi ma, a on da i pred ver nim sim pa ti ze ri ma ko ji su ih bez re zer vno po dr `a li u Be ~u.

U go ste cr ve no-be li ma sti `e eki pa Sme de re va i bi }e to le pa pri li ka da se, uz do bru par ti ju, u {am pi o nat u|e sa sva tri osvo je na bo da. [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i}, jo{ uvek pod uti skom do ga |a wa u glav nom gra du Austri je, na ja vio je utak mi cu sle de }im re ~i ma: -Sprem ni do ~e ku je mo start pr ven stva i duel s ti mom iz Sme de re va. Igra mo pred na {im na vi ja ~i ma i na dam se da }e oni u ve li kom bro ju do }i da po dr `e ove mom ke ko ji su to za slu `i li. Bi }e nam te {ko da opo ra vi mo od ne sre} ne eli mi na ci je iz Evro pe, ali igra }e mo ofan zi van fud bal i je di ni ciq bi }e nam po be da, pa za to o~e ku jem le pu i atrak tiv nu utak mi cu.

Za tre nu tak je Za gor ~i} za stao, a on da je na sta vio svo ja raz mi {qa wa:

Abu ba kar Ouma ru u du e lu s od bram be nim igra ~em Sme de re va u pro {lo go di {wem du e lu

SPORT SKI DI REK TOR MI O DRAG PAN TE LI]

Evro pa je oba ve za Sport skog di rek to ra Voj vo di ne Mi o dra ga Pan te li }a za mo li li smo da nas upo zna sa sport skim ci qe vi ma s ko jim cr ve no-be li fud ba le ri ula ze u no vu se zo nu.

-Osnov na `e qa nam je da se do ma }im qu bi te qi ma fud ba la pred sta vi mo u naj lep {em mo gu }em sve tlu, uz to i da pro mo vi {e mo na {e mla de

igra ~e – re kao je Pan te li}. – No vi iz la zak u Evro pu na me }e nam se kao oba ve za, a `e qa nam je da u Ku pu Sr bi je do gu ra mo {to da qe. Na rav no, plan je da i u pr ven stvu bu de mo u sa mom vr hu i da do brim i kva li tet nim igra ma pri vu ~e mo {to ve }i broj gle da la ca na tri bi ne sta di o na “Ka ra |or |e”.

-Po ne kom ne pi sa nom pra vi lu, uvek su naj te `i me ~e vi na po ~et ku pr ven stva. Me |u tim, mi u no ga ma ve} ima mo ~e ti ri tak mi ~ar ske utak mi ce, {to me u~vr {}u je u uve re wu da }e mo za i gra ti po na {im pla no vi ma, ali i po `e qa ma gle da la ca. O~e ku jem da }e se Sme de re vo ori jen ti sa ti na de fan ziv ni ju va ri jan tu i si gur no je da }e mo mo ra ti do bro da se po tru di mo na pu tu ka ostva re wu onog {to `e li mo, a to je, po na vqam, po be da.

U mo men tu ka da je iza {ao pred no vi na re, po sop stve nom pri zna wu, Za gor ~i} jo{ uvek ni je bio na ~i sto ko jih 11 igra ~a }e is tra ~a ti na trav na ti te pih sta di o na “Ka ra |or |e”.

-Sa stav }e za vi si ti od zdrav stve nog bil te na, pa }u tim od re di ti ne po sred no pred po ~e tak utak mi ce.

Igra ~i ma si gur no ne }e bi ti la ko da sa mo po sle dva-tri da na za bo ra ve sve ono ru `no {to im se de si lo u glav nom gra du Austri je?

-Raz go va ra li smo s igra ~i ma i ima mo do go vor ka ko da pre bro di mo si tu a ci ju. Ciq nam je da ide mo sa mo na pred i da se ne osvr }e mo na ono {to smo pre `i ve li. Be~ je, bez ika kve sum we, bio bo lan za sve nas, ali `i vot ide da qe i ube |en sam da smo sprem ni za no ve iza zo ve – za vr {io je be se du Zla to mir Za gor ~i}.

Utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Sme de re va igra se od 18.30 ~a so va, uz pre nos na TV Are na sport. U `e qi da po se ta bu de do bra i da se na tri bi na ma oku pi ve li ki broj onih ko ji ma je Voj vo di na pri sr cu, Uprav ni od bor no vo sad skog su per li ga {a od lu ~io je da ula zak na sta dion bu de bes pla tan.

A. Pre do je vi}

[ej Gi ven

IR CI STI @U U BE O GRAD U POD MLA \E NOM SA STA VU

Tra pa to ni bez Ki na i Gi ve na

Na zi ru se po sta ve ti mo va na ge ne ral noj pro bi Sr bi je i Ir ske pred po ~e tak kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu 2014. go di ne. Pr vog da na vi ken da po sta lo je i de fi ni tiv no ja sno ko ji igra ~i ne }e no si ti ze le ni dres u sre du u 20.45 na trav wa ku sta di o na u Qu ti ce Bog da na.

De bi tant skom me ~u se lek to ra or lo va Si ni {e Mi haj lo vi }a pred do ma }om pu bli kom ne }e pri su stvo va ti tro ji ca naj i sku sni jih igra ~a go sti ju - Ro bi Kin, [aj Gi ven i Ri ~ard Dan. Ta ko |e, u eki pi \o va ni ja Tra pa to ni ja ne }e bi ti ni Ve sli Hu la han, ve zi stu No ri ~a ko ji je tre ba lo da za me ni po vre |e nog Da re na Gib so na. Ot ka zao je do la zak zbog po vre de pe te.

U zva ni~ nom sa op {te wu ir skog Sa ve za na ve de no je da je is ku sni Hu la han (30) je raz o ~a ran {to ne }e do }i u Be o grad, ali je od lu ~io da ne ri zi ku je po {to }e usko ro po ~e ti no va se zo na en gle ske Pre mi jer li ge.

On ni je igrao za na ci o nal ni tim Ir ske jo{ od 2008. go di ne.

Pod se ti mo da je Tra pa to ni jo{ 20. ju la ob ja vio spi sak igra ~a na ko je }e ra ~u na ti u Be o gra du. Na we mu stu: Ki ren Ve stvud (San der lend), Dej vid Ford (Mil vol), Da ren Ran dolf (Ma der vel), Mark Vil son (Sto uk), Xon O [ej (San der lend), [on St. Le xer (Le ster), Da ren O’ Di, Sti ven Vord (Vul ver hemt pon), Sti ven Ke li (Fu lam), Pol Mek {ejn (Hul), Glen Ve lan (Sto uk), Xejms Me kar ti (Vi gan), Pol Grin (Lids), Si mus Kol men (Ever ton), Ej den Mek gi di (Spar tak, Mo skva), En di Koh (Mil vol), Xejms Me klin (San der lend), Kit Tri si (Barn li), Ke vin Dojl (Vul ver hemt pon), [ejn Long, Saj mon Koks (obo ji ca Vest Brom vi~ Al bion) i Xon Val ters (Sto uk).

Ir ci }e po ku {a ti da se kva li fi ku ju za od la zak u Bra zil kroz Gru pu C. U woj su i re pre zen ta ci je Ne ma~ ke, [ved ske, Austri je, Far skih Ostr va i Ka zah sta na.

SU PER KUP ITA LI JE

Ju ven tu su pe har u Pe kin gu Ema nu e le Pe zo li

[traj ku je gla |u zbog su spen zi je Dra ma u Ri mu. Ema nu e le Pe zo li, biv {i igra~ Si je ne, na pra vio skan dal is pred zgra de Fud bal skog sa ve za Ita li je.

Ema nu e le Pe zo li, biv {i igra~ Si je ne, ve zao se lan ci ma za ogra du is pred se di {ta Ita li jan skog fud bal skog sa ve za u Ri mu i po ~eo {trajk gla |u jer je do bio tro go di {wu su spen zi ju zbog na me {ta wa me ~e va. We gov pro test ima za ciq po ni {te we ili bar pre i spi ti va we pre su de. Pe zo li od nad le `nih u sa ve zu tra `i i da ga di rekt no su o ~e sa Fi li pom Ka ro bi om i Kar lom Ger va so ni jem, na osno vu ~i jih iz ja va je i pro gla {en kri vim.

Zbog istih iz ja va An to nio Kon te, ne ka da {wi tre ner Si je ne, a sa da {ef stru~ nog {ta ba Ju ven tu sa, ka `wen je su spen zi jom od 10 me se ci. Op tu `bi su oslo bo |e ni fud ba le ri Ju ven tu sa Si mo ne Pe pe i Le o nar do Bo nu }i.

Pe zo li i Kon te su pod ne li `al be, a ro ~i {te na ko jem }e se od lu ~i va ti o to me odr `a }e se 20. av gu sta.

[am pion Ita li je po sle pro du `et ka po be dio Na po li 4:2 na Pti~ jem gne zdu i pe ti put osvo jio Su per kup Ita li je. Sta ra da ma tro fe jom je po ~e la se zo nu 2012/13. Tri jum fom nad Na po li tan ci ma osvo ji la je pe ti tro fej Su per ku pa Ita li je (po sle 1995, 1997, 2002. i 2003. go di ne).

Re no vi ra ne To ri ne ze pred vo dio je Ma si mo Ka re ra, pr vi po mo} nik An to ni ja Kon tea, su spen do va nog zbog u~e {}a u na me {ta wu utak mi ca dok je vo dio Si je nu. Ki ne ska pu bli ka ima la je pri li ku da po ki {i gle da ju uz bu dqiv duel ~la no va Se ri je A. Iako su no mi nal ni go sti dva pu ta vo di li (1:0 i 2:1), igra ~i u cr no-be lim dre so vi ma bi li su do voq no pri bra ni da za be le `e tri jumf i osvo je pre sti `ni tro fej. Strel ci za Ju ve bi li su de bi tant Kva dvo Asa moa, Ar tu ro Vi dal (pe nal), Kri sti jan Ma |o (auto gol) i naj bo qi igra~ na te re nu Mir ko Vu ~i ni}. Cr no gor ski in ter na ci o na lac za me nio je Ale san dra Ma tri ja na po lu vre me nu i od mah uneo `i vost u igru svog ti ma. Do du {e, po mo gla mu je

ZVE ZDA ]E LI CEN CI RA TI AUSTRAL CA

Ba baq na pa da Bor do

Sla vqe fud ba le ra Ju ven tu sa

i lo {a igra pro tiv ni ka i cr ve ni kar to ni Go ra nu Pan de vu i Ka mi lu Zu ni ge, bez ko jih tim Val te ra Ma ca ri ja ni je mo gao da pru `i do sto jan ot por.

JU VEN TUS: Bu fon - Lu sio, Bo nu }i, Bar za qi - Vi dal, Mar ki zio - Asa moa, Liht {aj ner (od

89’ Pa doin), Pir lo - \o vin ko, Ma tri (od 46’ Vu ~i ni}).

NA PO LI: De San tis - Kam pa wa ro, Ka na va ro (od 62’ Fer nan d ez), Bri t os - Be h ra m i, Ham {ik (od 67’ Gar ga no) - Ma |o, In ler, Zu ni ga - Pan dev Ka va ni.

To ri no `e li Bo {ka Jan ko vi }a Po vrat nik u Se ri ju A, eki pa To ri na `e li da se po ja ~a pred po ~e tak no ve se zo ne, a kao re {e we za to vi di srp ske re pre zen ta tiv ce.

Po sle `e qe da do ve de Ade ma Qa ji }a iz Fi o ren ti ne, bi ko vi su iz ra zi li `e qu i za Bo {kom Jan ko vi }em iz \e noe.

We gov ugo vor sa \e no vqa ni ma is ti ~e u le to 2014. go di ne, a vi si na obe {te }e wa iz no si oko

2,5 mi li o na evra. Jan ko vi} je pro {le se zo ne za \e nou od i grao 31 utak mi cu i po sti gao {est go lo va. Pre je igrao za Pa ler mo, Ma qor ku i Cr ve nu zve zdu.

To ri no je pre dva meseca poslao Fiorentini ponudu za Qaji}a. Me|utim, on je i daqe u Toskani, a pre nekoliko dana bio je strelac u prijateqskom me~u protiv Arisa.

Vi so ki cen tar for Cr ve ne zve zde bi }e li cen ci ran za dvo me~ sa fran cu skim pred stav ni kom u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. Naj ve }i raz log - su spen zi ja Fi li pa Ka sa li ce zbog `u tih kar to na.

Eli Ba baq (20 go di na, 194cm) mo gao bi da 23. av gu sta de bi tu je u Qu ti ce Bog da na pred Zve zdi nom pu bli kom. Od lu kom ru ko vod stva i stru~ nog {ta ba ni je bio re gi stro van za dvo me ~e sa Naf ta nom i Omo ni jom, ali mu je Fi lip Ka sa li ca „upi sao ime” u pro to ko lu pro tiv „`i ron di na ca” ne pro mi {qe no do bi je nim `u tim kar to nom u Ni ko zi ji, zbog ko jeg ne }e bi ti na te re nu u na red nom evrop skom iza zo vu.

Ro bert Pro si ne~ ki iz ja vio je pred re van{ sa Be lo ru si ma da je Ba baq sti gao u Sr bi ju ve o ma ne spre man, da u „Austra li ji ni {ta ni je ra dio” i da }e bi ti po treb no vre me za we go vu adap ta ci ju na na por ni ji ri tam. Ipak,

od ta da je pro {lo do sta vre me na za pri pre mu na pa da ~a, ko ji }e po ja ~a ti kon ku ren ci ju Lu ki Mi lu no vi }u i Na ta ni je lu Asa moi.

U Cr ve noj zve zdi re ~e no da }e klub upla ti ti pre o sta lu ra tu we go vog tran sfe ra (105.000 evra) Mel burn Hart su i for mal no is pu ni ti uslo ve da za i gra u cr ve no-be lom dre su.

Pod se ti mo da je ge ne ral ni se kre tar \or |e Ste fa no vi} kra jem ju la otvo re no re kao da }e klub tu svo tu nov ca po tro {i ti na dru ge, ta da pri o ri tet ni je tro {ko ve. Ni vo Eli je ve sprem no sti i we go vo fud bal sko zna we jo{ su ne po zna ni ce svi ma van klu ba. Upla tom po sled we ra te tran sfe ra bi }e ot klo we na i pre o sta la prav na pre pre ka we go vom pr vom na stu pu u zva ni~ noj utak mi ci. Da li }e „va tre no kr {te we” ima ti ba{ pro tiv Bor doa, od lu ~i }e Ro bert Pro si ne~ ki.

FI NA LE KU PA NA TE RI TO RI JI VOJ VO DI NA

Ba nov ~a ni ili Ru men ~a ni Fi naklna utak mi ca Ku pa na te ri to ri ji Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne od i gra }e se da nas od 17.30 sa ti u Sta rim Ba nov ci ma,a sa sta }e se Du nav i Je din stvo iz Ru men ke. Po bed nik Ku pa pla si ra }e se u {e sna e sti nu fi na la ku pa Sr bi je.

18

sport

nedeqa12.avgust2012.

dnevnik

MA STERS TUR NIR U TO RON TU

Srp sko po lu fi na le U fi na lu Ro xers kupa igra}e samo jedan na{ teniser jer su u polufinalu snage odmerili Janko Tipsarevi} i Novak \okovi}.

Novak \okovi} je do polufinala stigao nakon pobede nad nema~kim veteranom Tonijem Hasom. Srbin je posle velike borbe slavio u tri seta, 2:1 (6:3, 3:6, 6:3).

Zi ki is pao U konkurenciji dublova Nenad Zimowi} i Australijanac Pol Henli pora`eni su u ~etvrtfinalu od drugih nosilaca na turniru, Amerikanaca Boba i Majka Brajana, 7:5, 6:1.

Nije svetskom broju dva bilo lako, u kratkom vremenskom periodu, mawe od osam sati, prakti~no je odigrao dva me~a.

Posle duela sa Amerikancem Semom Kverijem, koji se odu`io zbog ki{e, Novak je morao na teren u ~etvrtfinalnom duelu sa Hasom. Relativno lako je dobio prvi set, 6:3 a problemi su krenuli u drugom. Brzo je Novak ostao bez svog servisa, do kraja seta je jurio priliku

Aleksandar Ra {i} u Si je ni Janko Tipsarevi} i Novak \okovi}

da vrati brejk. Kod 4:2 za Hasa nije iskoristio tri brejk lopte, imao je {ansu i na 5:3, ali nije uspeo da se vrati u set.

U tre}em setu stvari su do{le na svoje mesto, kontroli-

sao je Novak situaciju na terenu, na vreme napravio brejk i obezbedio plasman u polufinale.

Janko Tipsarevi} je imao lak{i zadatak od svog prijate-

qa u ~etvrtfinalu. [panac Granqolers je bio lak plen za devetog tenisera sveta, 6:4, 6.4.

U drugom polufinalu sastali su seAmerikanac Xon Izner i Francuz Ri{ar Gaske.

@REB ZA MA STERS U SIN SI NA TI JU

Ma rej jo{ ne iz ve stan Nakon {to se povukao sa Ro xers kupa u Torontu, osvaja~ zlatne medaqe na OI Endi Marej izjavio je da nije sigurno wegovo u~e{}e ni u Sinsi natiju. [kot je povredio koleno i pre po~etka je predao me~ tre}eg kola Milo{u Raoni}u.

- Obi~ no ka da pre |em na tvrdu podlogu doga|aju se ovakve stvari, ali uvek imam desetak dana treninga i to se mo `e sa ni ra ti pra vim tre ningom i drugim sitnicama rekao je Marej, koji luksuz treninga sada nije imao jer je direktno sa trave pre{ao na beton.

- Ne `e lim da iza |em i igram i mo`da jo{ vi{e nanesem {tetu sebi. Tokom slede}ih nekoliko dana napravi}emo strategiju – ili }u se spre-

miti za Sinsinati, a ako ne, onda }emo smisliti plan da se na najboqi na~in spremim za US open - dodao je Britanac. @reb za turnir u Sinsinatiju je odr`an, a titulu brani upravo Endi Marej. U drugom kolu turnira u Sinsinatiju Novak \okovi} igra}e sa pobednikom me~a Sepi – Hase, a Janko Tipsarevi} ~eka boqeg iz okr{aja Anduhara i kvalifikanta. Na turniru u Ohaju u~estvuje i Viktor Troicki, koji u me~u prve runde za rivala ima Xona Iznera iz SAD. \okovi} i Tipsarevi} igraju u polufinalu turnira u Torontu, a wihov me|usobni duel u Sinsinatiju mogu} je u ~etvrt fi na lu. Uko li ko pro |e prepreku u drugoj rundi, Nova ka naj ve ro vat ni je ~e ka Ukrajinac Aleksandr Dolgo-

polov, a Janka u istoj faz turnira o~ekuje repriza me~a iz To ron ta sa Ma ri nom ^i li }em.

U \o ko vi }e voj po lo vi ni `reba nalazi se Endi Marej, koji u drugom kolu igra sa boqim iz duela Kveri – Melcer.

U Britan~evoj ~etvrtini nalazi se i Del Potro, ali i Xon Izner i Endi Rodik, pa }e Marej imati veoma te`ak posao da odbrani titulu.

Prvi nosilac je Roxer Federer, koji }e se u drugom kolu sastati sa pobednikom dvoboja Ni e mi nen – Bo go mo lov jr, projektovani suparnik [vajcar cu u ~e tvrt fi na lu je ste Huan Monako, a u polufinalu David Ferer ili Toma{ Berdih, koji je u ozbiqnoj krizi.

Turnir u Sinsinatiju igra se od 13. do 19. avgusta.

Aleksandar Ra{i} (28 go di na, 195 cm) igra}e slede}e sezone na Apeninskom poluostrvu. Dres evroliga{a iz Toskane rezervisao je posle boravka u Lijetvus Ritasu i uo~i starta orlova u kvalifikacijama za plasman na Evropsko prvenstvo 2013. godine.

Detaqi saradwe jo{ nisu poznati, ali je postalo jasno da }e biv{i ko{arka{ Borca iz ^a~ka, FMP @eleznika i Partizana slede}e takmi~ar ske godine igrati za rezultat ski rastere}eniju Sijenu nego prethodnih sezona.

Iako je wegov novi klub ~esto po~iwao evroliga{ku se -

zonu sa najvi{im ambicijama, nije uspeo da se domogne titu le {ampiona Starog kontinenta.

Po sled wi, pro {lo go di { wi, pohod predvodio je i Igor Rako~evi}, novi-stari ko{arka{ Crvene zvezde.

Rukovodstvo Sijene do~eka}e jesen sa skromnijim `eqama, {to svedo~i i znatno smawen buxet.

Aleksandar Ra{i} igrao je u inostranstvu i za Efes Pilsen, Dinamo Moskvu, Albu iz Berlina i Trabzonspor, a na je sen }e igra ti u Gru pi B Evrolige, uz Makabi, Albu, Unikahu, Prokom i Elan [alonom.

Ul ti ma tum Man ~i ni ja zbog Ba lo te li ja ^E LEN YER U SA MAR KAN DU

La jo vi }u pr va ti tu la Mladi srpski teniser Du{an Lajovi} osvojio je u uzbekistanskom gradu Samarkandu prvi ~elinxer turnir u karijeri. Lajovi} je u finalnom me~u pobedio doma}eg tenisera Faruka Dustova sa 6:3, 6:2.

Srpski teniser trenutno zauzima 168. mesto na ATP listi, ali }e od ponedeqka sigurno popraviti tu poziciju. ^elinxer u Samarkandu igrao se za nagradni fond od 35.000 dolara.

Pari Sen @ermen nije zadovoqio svoje apetite, ve} tra`i novi transfer, a slede}a meta Karla An~elotija je kontro verz ni Ma rio Ba lo te li.

Interesovawe svetaca za Italijana moglo bi da poremeti odnose unutar Man~ester sitija, po{to je Roberto Man~i ni uslo vio klub od la skom, ukoliko proda Balotelija.

Engleski mediji navode da je PS@ ponudio Sitiju 40 miliona funti za Balotelija, ali da su Pari`ani odbijeni na kon {to je Man ~i ni za pretio od la skom sa klu pe.

Italijanski trener uveren je

da 21-godi{wi Mario ima jo{ mnogo prostora za napredak, a da }e mu iskustvo sa EP 2012 biti odli~na osnova za daqu nadgradwu u predstoje}oj sezoni.

- Ovog leta, imali smo mnogo ponuda za Marija. Mnogi veliki klubovi ga `ele. Nismo ni razmi{qali o ovim ponudama. On je jo{ mlad, mo`e mnogo da napreduje. Mo`emo re}i da je bio sjajan na Evropskom prvenstvu i ukoliko on shvati kakav potencijal ima i popravi pona{awe, izra{}e u velikog igra~a - istakao je Man~ini.

MA RA TON NA TI SI KOD KA WI @E

Pi o ni ri br `i od se niora Na tradicionalnom 31. pliva~kom maratonu na Tisi kod Kawi`e startovalo je oko 200 tak mi ~a ra iz na {e ze mqe i inostranstva. Manifestaicju je otvorila Anastazija Volen-

ter Takari~, ~lan Op{tin skog ve}a Kawi`a za resor sporta i omladine. U glavnoj trci na deonici Tise od 3.500 metara od aktivnih takmi~ara apsolutni pobendik je Jelena

Sa progla{ewe najuspenijih - ^lan OV Kawi`e Anastazija Volenter Takari~ i pliva~ice Jovana Dudukovi}, Jelena Je~anski i Bojana Dedi}

Je~anski iz Be~eja koja je stazu preplivala za 47 minuta i 29 se kun di. U kon ku ren ci ji ak tiv ni ih pli va ~a se ni o ra najbr`i ej bio Bojan Udicki iz Kikinde u vremenu 49,22 minuta.

Ipak, stazu kawi{kog maratona br`e su prevalili pioniri Peter Madaras (27,44), Aron Feje{ (29,29) i Lazar Dedi} (30,05), kao i pionirke [ara Gojkov (31,08), Ana Fe je{ (42,55) i Dora Kobrehel (44,41), ali i mla|i rekrea tivci.

Pored najuspe{nijih u devet starosnih kategorija, pehare su po tradiciji dobili najmla|i i najstariji u~esnici maraton ske tr ke de se to go di {wa Ana Feje{ iz Kawi`e i najstariji 75-godi{wi Imre Pot iz Novog Sada, kao i najuspe{niji Kawi`ani Aron Feje{ i [ara Gojkov.

Plasman u trci 3.500 m - Pioniri: Peter Madaras (Ma|arska), Aron Feje{ (Kawi`a), Lazar Dedi} (Sombor). Pio nirke: [ara Gojkov, Ana Feje{, Dora Kobrehel (sve Kawi`a). Omladinci (16 do 25 godina): ^ongor Tot Hasno{i (Be~ej), Valentin Berke{ (Subotica), Enid Beharovi} (Kawi `a). Omladinke: Boglarka Ru-

Najstariji Imre Pot iz Novog Sada i najmla|a Ana Feje{ iz Kawi`e

di~ (Senta), Vladislava Druknovi} (Sombor), Ana Lo{onc (Kawi`a).

Mla|i rekrerativci (26 do 40 godina): Zoltan na| Meqkuti (Sen ta), Gor dan Bil bi ja (Subotica), Hasis Ga{i (Ba~ka Topola). @ene: Georgina Tot (Sen ta), Je le na Ha las

(Sen ta), Bra ni sla va Fa ni} (Subotica).

Rekreativci (41 do 50 godina): Goran Zeli} (Sombor), Viktor Stainfeld (Subotica), Endre Hajdu (Kawi`a). @ene: @u`ana Rudi~ (Senta), @u`ana Dobo (Kawi`a), Gabriela Ka}anski (Ba~ka Topola).

Stariji rekretivci (51 do 60 godina): Laslo Horvat (Segedin, Ma|arska), Arpad Juhas (Martono{), ^aba Ladocki (Subotica). @ene: Ilona Kalmar (Kawi`a), @u`ana Se~ewi (Kawi`a), Edit [trasner ([opron, Ma|arska).

Veterani (stariji od 61 godinu): De`e Melkun (Sente{, Ma|arska), Sreten Nikolin (Novi Kne`evac), Sr|an Stefanovi} (Beograd). @ene: Slavica Neta (Zemun), Magdolna Ka}anski (Ba~ka Topola), \er|i Stepan (Budimpe{ta, Ma|arska).

Aktivni pliva~i seniori: Bojan Udicki (Kikinda), Atila Beretka (Senta), Atila Balog (Kawi`a). @ene: Jelena Je~anski (Be~ej), Jovana Dudukovi} (Sombor), Bojana Dedi} (Sombor).

Mla|i pioniri 600 m: Adam Sabo, Bence Habi, Marcel Habowi (svi Kawi`a). Devoj~ice: Jovana Je~anski (Be~ej), Kristina Mraun (Be~ej), Karolina Hasno{i Tot (Be~ej).

Stariji pioniri 800 m: Kal man Barat (Senta), I{tvan Bonifart (Be~ej), Pal Piri (Senta). Devoj~ice: Erika Barna (Senta), Doro}a Rekecki (Kawi`a), Eme{e Laslo (Martono{).

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

Novosadska nedeqa12.avgust2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS u grADu BIoSKopI Are na: „Diktator” (14.20), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.40), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (16), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.30, 13.45, 15.15, 15.30, 17.30, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (11.30, 14, 16, 17.50), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.30, 21.15, 22), „Totalni opoziv” (17.15, 19.45, 21.55)

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„Sun co kre ti” - Ro man o Vin sen tu van Go gu Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas dvoje ~italaca sa po jednim primerkom kwige „Suncokreti”- Roman o Vinsentu van Gogu [erami D. Bandrik . Kwige }e dobiti dvoje najbr`ih ~italaca, koji se jave od 16 do 16.05 sati na broj telefona 528-765.

Kwige ~itaoci mogu da preuzmu u prodavnici „Stilosa” u Jevrejskoj ulici 28. Radno vreme

prodavnice je radnim danom od 7.30 do 20 ~asova, a subotom od 8 do 19 ~asova.

Slikar Vinsent van Gog je bio svojom biografijom, delom i posebnom ekscentri~no{}u ~esta inspiracija romanopiscima i biografima. Jedna od posebno intrigantnih je i ova pod nazivom „Suncokreti” u izdawu novosadskog „Stilos Arta”.

Z. Ml.

Li ma ni 3 i 4 bez top le vo de Zbog radova na gasnoj mre`i Toplane „Jug”, danas od 6 ~asova tople vode ne}e biti na Limanima 3 i 4. Normalizacija snabdevawa toplom vodom o~ekuje se u toku no}i.

B. M.

SAHRANE Na me snom gro bqu u Ve ter ni ku da nas }e bi ti sa hra wen Da ni lo Sto ja na Pro le (1927) u 15 ~a so va.

V remeploV

Za bra we no ra di kal sko gla si lo Deo radikala nezadovoqnih vo|stvom Ja{e Tomi}a, a predvo|eni novosadskim lekarom dr Miladinom Sviwarevim, osnovali su 1910. novu Srpsku radikalnu stranku u Ugarskoj i pokrenuli list „Srpstvo”. Politika stranke, razumqivo i ure|ivawe lista, bili su krajwe promenqivi. U po~etku je sve bilo izrazito proma|arsko.

hronika

Za huk ta lo se tak mi ~e we u te ni su gla vom Posetioci [tranda ju~e su tokom poslepodneva mogli da u`ivaju u vratolomijama takmi~ara u tenisu glavom. Momci su se svojski potrudili da odr`e igru na zavidnom nivou, jer je Prvenstvo [tranda u tenisu glavom, odnosno 15. memorijalni turnir „Vladimir Franci{kovi}” jedna od nezaobilaznih sportskih manifestacija kada je u pitawu leto na ovoj gradskoj pla`i. Na turniru, koji je po~eo u petak, takmi~e se pioniri, juniori, seniori i vete rani, a u~estvuje nekoliko desetina ekipa.

U petak su na programu bile kvalifikacije i razigravawe mla|ih kategorija, ju~e su odigrani me~evi za plasman u seniorskoj konkurenciji, a zavr{ni me~evi se igraju danas od 15 sati.

Prvi turnir u „glavometu„ odigran je jo{ 1987. godine, a od 1998. turnir nosi ime Vladimira Franci{kovi }a, tragi~no pre minulog vi{estrukog {ampiona.

J. Z.

UPR KOS TREN DU OD U MI RA WA STA RIH ZA NA TA

[e {iryija u Po {tan skoj odo le va vre me nu Pre nekoliko decenija na novosadskim ulicama niste mogli sre sti mu{karca, bar onog koji je dr`ao do sebe, bez ,tada najva`nijeg

nila, ode}a se proizvodi industrijski, gra|anima je opao `ivotni standard, a sve to zajedno uticalo je da stari zanati, kao {to je

odevnog predmeta, {e{ira. U No vom Sadu tada je postojalo mnogo {e{irxija koji su vredno poku{avali da ispo{tuju tra`wu i da svaki gospodin ukrasi svoje teme najmodernijim i najkvalitetnijim modelom. Od tada do danas promenilo se mnogo toga. Moda se izme-

ovaj, polako izumiru. Da se ipak nisu sve {e{irxije „iselile” iz na{eg grada dokaz je i {e{irxijska radwa u Po{tanskoj ulici, koja stoi~ki odoleva vremenu, a koju trenutno vodi Ana Filipovi}.

- Ja sam tre}a generacija u mojoj porodici koja se bavi {e{ir-

Ali, za vreme balkanskih ratova, list je neprekidno i sna`no podr`avao Srbiju, a dr Sviwarev je kao srpski dobrovoqac oti{ao na front da se bori protiv vekovnog neprijateqa. Zato je „Srpstvo” kao i ostali listovi na srpskom jeziku bilo zabraweno 12. avgusta 1914. na samom po~etku Prvog svetskog rata.

N. C.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj 106 de`ura danas od 7 do 20 sati. No}no de `urstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka na lazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

Fo to: B. Lu ~i}

xijskim poslom, a radwu je osnovao moj deda Stevan Kova~ daleke 1927. godine i ona od tada radi bez prestanka, osim za vreme rata. Ovaj zanat je nekada bio veoma po{tovan, a moglo se i dobro zaraditi. Tada su {e{iri bili deo osnovne garderobe, a svaki gospodin je tada imao vi{e primeraka, pa je tako jedan bio za crkvu, drugi za posao, a tre}i za ve~erwi izlazak. Sada je situacija poptuno razli~ita i posla je veoma malo, a to pokazuje i ~iwenica da sam ja jedini {e{irxija u Novom Sadu. Na primer, moj otac je nekada dobijao na popravku dnevno 20 komada, dok ja mo`da popravim jedan nedeqno - ka`e Filipovi}.

Ana se bavi ru~nom izradom kvalitetnih mu{kih i `enskih {e{ira, lova~kih, stetsona, a u posledwe vreme i fedora modela, koji su popularniji kod mla|e populacije. Pored toga, u posledwe vreme u radwi su krenuli i da izra|uju kape i ka~kete.

- [e{ire izra|ujem od ze~ije dlake, vune i slame i uvek gledam da odr`im visok kvalitet. Mogu da traju dugo godina, ali ba{ zbog takvog kvaliteta cena se kre}e od 3.000 do 5.000 dinara, za {ta danas

narod nema pare. Na prodaju je dosta uticala i jeftina kineska roba koje sada ima svuda, ali i to {to sada sve materijale moramo da naru~ujemo iz inostranstva, dok smo nekad uzimali u fabrici „Begej” u Zrewaninu - ka`e Filipovi}.

Najvernije mu{terije su joj starija novosadska gospoda koja ve} godinama dolazi kod we, a primetno je u posledwih nekoliko godina da su {e{iri tra`eni i za sredwo{kolske mature, ali je to, kako ka`e Filipovi}, mo`da stoti deo onoga {to je nekad bilo. [to se ti~e {e{irxijskog zanata, ali i drugih, Filipovi} ne vidi neku budu}nost.

- Mislim da ovom zanatu preti izumirawe. Ja bih rado primila nekog mladog da ga nau~im kako se radi, ali ja jednostavno nemam uslova da ih pla}am, a danas niko ne}e da radi za xabe. Pored toga, od ovog posla nema neke zarade, ve} je to puko pre`ivqavawe. U zimskim mesecima jo{ i ima posla, dok se za vreme letwih desi da dnevno nijedna mu{terija ne u|e u radwu - navodi Filipovi}.

G. ^et nik

ALEKSANDAR SELE[I KA@WEN ZA TO [TO JE PRAO ULI CU

Izbili mu iz yepa 5.000 di na ra Sugra|anin Aleksandar Sele{i na{ao se nedavno u, blago re~eno, ~udnoj situaciji kada mu je komunalni policajac rekao da }e dobiti kaznu od 5.000 dinara zbog toga {to je {mrkom ~istio ulicu ispred svoje ku}e, u Takovskoj 6.

To se dogodilo pro{le srede oko 11 ~asova kada je bunarskom vodom ~istio ispred svog doma.

- Policajac je do{ao skuterom, si{ao sa motora i izvadio foto aparat kako bi me slikao. Istovremeno po~eo je da vi~e da momentalno prestanem sa prskawem i da mu donesem li~nu kartu. Bio sam u {oku, jer nisam znao o ~emu se radi i kazao sam mu da }u sa prskawem prestati ~im zavr{im prawe ulice. Po{to je policajac bio uporan, zavrnuo sam vodu i oti{ao po li~nu kartu, obja{wavaju}i mu da za prawe koristim bunarsku vodu i da ne znam u ~emu je tu problem - ka`e Sele{i.

Dodaje da mu je komunalni policajac kazao da je prawe ulice zabraweno, da je to prqawe javne povr{ine i da to mo`e da radi jedino onaj koji za to ima dozvolu. Nakon kra}e rasprave, Sele{i je `eleo nazad svoju li~nu kartu, kre-

nuo je prema policajcu da je uzme, ali je ovaj, kako ka`e, rekao da mu na prilazi na bli`e od dva metra i da }e zvati policiju. Sele{i je u{ao u svoje dvori{te gde je sa~ekao da komunalni policajac ispi{e potvrdu o kazni. Nakon toga policajac mu je ponudio li~nu kartu, ali Sele{i nije `eleo da je uzme, jer mu je pre pet minuta rekao da mu ne prilazi.

- Kad mi je rekao da potpi{em papir, odgovorio sam mu da se ne quti i da ne}u ni{ta da potpisujem, jer ne mogu da mu pri|em, na {ta je on kazao da }e moja li~na karta biti u policijskoj stanici na Detelinari i potom je oti{ao dodaje Sele{i.

Toga dana poslepodne Sele{i je nazvao policijsku stanicu na Detelinari, ali su mu tamo kazali

Fo to: B. Lu ~i}

da je komunalni policijac bio kod wih, ali da oni nemaju ni{a sa tim i da se izgubqene li~ne karte {aqu u policiju u Ulici Kraqevi}a Marka.

- Tamo su mi kazali da ne znaju ni{ta i da odem na drugi ulaz, me|utim ni tu moje li~ne karte nije bilo. Naposletku poslali su me ne drugi sprat u kacelariju, no ni to nije bila prava adresa. Tek sutradan, u ~etvrtak, kada sam se vratio ku}i, supruga mi je kazala da su me zvali iz policijske stanice na Detelinari da do|em po li~nu kartu – zavr{ava Sele{i. ^iste}i vodom svoju ulicu Sele{i je, kako saznajemo, prekr{io ~lan 87. Odluke o ure|ewu grada u kome stoji da je zabraweno prqawe ulica. Na~elnik Komunalne policije Neboj{a Radovanac nam je rekao da je policajac postupio u skladu sa propisima i iza{ao na teren po prijavi. Ka`e i da Sele{i mo`e, ako misli da su mu povre|ena prava, da napi{e pritu`bu ili da li~no do|e kod wih u prostorije, gde }e biti sa~iwen zapisnik o celom slu~aju, koji }e biti istra`en.

B. M.

20

oglasi

nedeqa12.avgust2012.

Na osnovu Izmewenog Plana reorganizacije-poglavqa „IV OPIS POSTUPKA PRODAJE IMOVINE” Autotransportnog preduze}a VOJVODINA A. D. NOVI SAD, Put Novosadskog partizanskog odreda 1a, mati~ni broj 08041750, shodne primene Nacionalnog standarda br. 5. („Slu`beni glasnik RS” br. 13/2010) i saglasnosti Nadzornog odbora, generalni direktor ATP VOJVODINA A.D. NOVI SAD ( u daqem tekstu: Prodavac)

OGLA[AVA prodaju pokretne imovine javnim prikupqawem ponuda Godina Po~etna proizvodcena (din.) we

Predmet prodaje i naziv imovinske celine

Broj {asije

Broj motora

Celina br.1-Autobus NEOBUS, 38 120 VT, Havarisan, Neregistrovan

YV3R2A315 WA006280

D12090968

1998.

300.000,00

Celina br.2-Autobus NEOBUS, 38 120 VT, Volvo, B12, Neregistrovan

YV3R2A319 WA006281

D12091094

1998.

974.457,00

Celina br.3-Autobus NEOBUS, 38 120 VT, Volvo, B12, Neregistrovan

YV3R2A315 WA006300

D12091209

1998.

916.305,00

Celina br.4-Autobus NEOBUS, 38 120 VT, Volvo, B12, Neregistrovan

YV3R2A3121 A008996

D12192045A

2001.

1.913.154,00

Celina br.5-Autobus NEOBUS, 38 120 VT, Volvo, B12, bez mewa~a, Neregistrovan

YV3R2A3111 A008990

D12191749A

2001.

1.513.154,00

Celina br.6-Autobus NEOBUS, 38 120 VT, Volvo, B12, Neregistrovan

YV3R2A3131 A008988

D12191360A

2001.

1.513.154,00

Celina br.7-Autobus NEOBUS, 38 120 VT, YV3R2A31X1 Volvo, B12, Neregistrovan A010186

D12A235824A

2001.

2.565.653,00

Celina br.8-Autobus NEOBUS, 38 120 VT, YV3R2A3131 Volvo, B12, Neregistrovan A010188

D12A235990A

2001.

2.310.123,00

Krajwi rok za dostavqawe ponuda je 17. 09. 2012. godine do 10.45 ~asova, u prostorijama Autotransportnog preduze}a VOJVODINA A. D. NOVI SAD, Put Novosadskog partizanskog odreda 1a.

Pravo na u~e{}e imaju sva pravna i fizi~ka lica.

U slu~aju da je u~esnik koji predaje prijavu pravno lice, obavezan je da dostavi i izvod iz registracije i OP obrazac.

Prihvataju se iskqu~ivo zape~a}ene ponude sa naznakom na koverti ''Ponuda za celinu br. ___''. Ponude se dostavqaju za svaku imovinsku celinu – autobus iz Oglasa posebno.

Zape~a}ena koverta sa ponudom treba da sadr`i: – prijavu za u~e{}e na javnom prikupqawu ponu da potpisanu li~no ili od strane ovla{}enog lica i dokaz da je u pitawu ovla{}eno lice; – bezu slovnu ponudu, uz navo|ewe jasno odre|enog iznosa na koji ponuda glasi i broja celine (pojedina~nog predmeta prodaje - autobusa) na koju se ponuda odnosi; – fotokopiju punomo}ja overenog pred sudom za zastupawe na javnom otvarawu pismenih ponuda, ako otvarawu prisustvuje ovla{}eni predstavnik.

Nepotpune i neuredne ponude i ponude koje sadr`e uslov ne}e se uzimati u razmatrawe.

Javno otvarawe ponuda odr`a}e se dana 17. 09. 2012. godine u 11.00 ~asova (15 minuta po isteku vremena za predaju ponuda) na adresi: Novi Sad, Put Novosadskog partizanskog odreda 1a, u prisustvu Komisije od tri ~lana i uz prisustvo predstavnika svih ponu|a~a. Ako otvarawu ponuda prisustvuje ponu|a~ li~no potrebno je da isti poseduje i pru`i na uvid dokaz o identitetu (va`e}a li~na karta ili paso{). U slu~aju da ponu|a~a zastupa ovla{}eno lice potrebno je da isto lice prilo`i original punomo}ja (overenog pred sudom) za zastupawe na javnom otvarawu pismenih ponuda.

Pozivaju se ~lanovi Nadzornog odbora prodavca kao i Zalo`ni poverilac Banka Intesa da prisustvuju otvarawu ponuda.

Predsednik komisije otvara ponude tako {to: – ~ita pravila otvarawa pismenih ponuda, – otvara pismene ponude, – upisuje u registar ponuda iznos odre|en u svakoj ponudi, oznaku autobusa na koji/je se ponuda odnosi, – odr`ava red na javnom otvarawu ponuda, – potpisuje zapisnik.

Komisija je du`na da prihvati najvi{u dostavqenu ponudu, ukoliko je ponuda ista ili vi{a od po~etne cene pojedina~nog predmeta prodaje iz Oglasa. Ako najvi{a dostavqena ponuda iznosi mawe od po~etne cene pojedina~nog predmeta prodaje iz Oglasa, generalni direktor je du`an da pre prihvatawa takve ponude dobije saglasnost Nadzornog odbora prodavca i Zalo`nog poverioca.

Generalni direktor }e svim ponu|a~ima koji su podneli ponude poslati obave{tewe o progla{enom najuspe{nijem ponu|a~u u roku od 15 dana od prodaje.

Kupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od 3 radna dana od dana progla{ewa najuspe{nijeg ponu|a~a. Progla{eni kupac je du`an da uplati ceo iznos kupoprodajne cene u roku koji ne mo`e biti kra}i od osam niti du`i od 30 dana dana od dana potpisivawa ugovora o kupopro daji. Za uplatu kupoprodajne cene u roku du`em od 30 dana od dana potpi sivawa ugovora, generalni direktor mora imati saglasnost nadzornog odbora prodavca.

Tek nakon uplate kupoprodajne cene i dobijawa potvrde od strane prodavca o izvr{enoj uplati u celosti, isti sti~e pravo svojine nad predmetom prodaje. U slu~aju da progla{eni kupac ne uplati kupoprodajnu cenu u celosti u navedenom roku, smatra}e se da je odustao od kupovine autobusa.

Autobusi se kupuju u vi|enom stawu i mogu se razgledati najkasnije do dva dana pre zakazane prodaje, svakim radnim danom od 9 do 14 ~asova.

Porezi se dodaju na postignutu kupoprodajnu cenu i pada ju na teret Kupca.

Osoba za kontakt - ovla{}eno lice: Milan Ple}a{, kontakt telefon: 063/491-132.

27663

BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`e, upotreba kuhiwe, udaqe no 250m od mora, povoqno. Tele fon 00382/32371-657, 063/10-62862, 060/0237-857www.ba ni ce vic smje staj-ri san.me 57745 IZ DA JEM sobe i dvokrevetni apartman u prirodi, Bawa Vrd nik u blizini bazena. Telefon 063/7511-606.

58206 U HER CEG NO VOM, blizu autobuske stanice izdajem name {ten stan 42m2 za letovawa od 12. avgusta. Telefon: 063/540642.

58361 IZ DA JEM sobe na moru. Tele foni: 522-120, 0618096015.

58418 BA WA KA WI @A - izdajem sobe sa upotrebom kuhiwe, blizu bawe i reke Tise, cena 4E po osobi. Telefon: 024/877-016 i 066/954-22-45.

58447

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, od raslima. Dolazim ku}i. Profe sor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

58210 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|iva wu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

58211 ^A SO VI matematike za sred wo{kolce i osnovce, vi{egodi {we iskustvo profesor - dola zim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

58232

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

58212

ME WAM jednosobni stan od 48m2 u Sremskoj Kamenici za stan ve}e sobnosti u Novom Sadu uz solidnu doplatu. Telefon 064/186-43-55.

58137

IZ DA JEM name{tanu garsoweru dvema studentkiwama ili zaposlenoj devojci na du`e, informacije. Telefon 064/495-2319.

57935

IZ DA JEM stan u Petra Drap{ina 50m2. Telefon 060/0686710.

58076 IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

58404 IZ DA JEM luks opremqen dvosoban stan, ul. Jire~ekova br.

11. Telefon 063/10-12-698.

58408 OD PR VOG SEP TEM BRA iz dajem name{ten stan od 34m2, u ekskluzivnoj zgradi blizu Spensa i fakulteta. Telefon 064/88-90-980.

56997 IZ DA JEM nov, moderno name{ten, jednosoban stan u Marka Miqanova. Pozvati svaki dan posle 17 ~asova na 069/160-103-7.

57784 IZ DA JEM stan u Balzakovoj 37, 38m2 jednoiposoban, name{ten, Liman III. Telefon 063/535629.

57807 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru kod sajma i medicinskog fakulteta Pastero va ulica. Telefoni: 063/8 453577, 463-717.

57839 KOM PLET NO name{tena nova ve}a garsowera, 34m2 sa dve sobe, terasa, TV, klima. Telefon 064/1463126.

57858 IZ DA JEM komforno name{tenu garsoweru, pogodno za studente i |ake, ul. Mileve Simi} br. 8. Telefon 064/1360012.

57860 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan 40m2 u ulici Pariske komune br. 30 Novi Sad. Telefon 063/7120080.

57872 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, prvi sprat, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531161. Smiqka.

57902 IZ DA JEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru. Telefoni: 021/790-090, 063/8794148.

57911 GAR SO WE RA Grbavica, Aleksandar gradwa. Nov name{tej, bela tehnika, klima. Pla}awe mese~no + depozit. Telefon 064/888-26-30.

58140 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan kod Limanske pijace. Telefon 064-896-25-20.

58198 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan na Limanu III. Telefon 064-89-13-849.

58216 U DU NAV SKOJ ULI CI jedno soban stan, lepo name{ten, kompletno opremqen izdajem porodici. Telefon: 063/519-500.

58237 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u Laze Kosti}a 15, cena prema dogovoru.

Telefon 063/223-138.

58244 IZ DA JEM name{ten 3,5-soban stan Liman IV, 2. sprat, 93m2300E i 2-soban Pariske komune vp, 51m2 160E+depozit. Telefoni: 063/58-98-11 i 021/63-34-104.

58257 IZ DA JEM komfornu name{tenu garsoweru 30m2, centar, telefon, kablovska, centralno grejawe. Telefoni: 021/552-270 i 064/11-36-076.

58267 IZ DA JEM jednoiposoban superkomforan stan, 41m2, za dve studentkiwe, Ul. Maksima Gorkog, blizu univerziteta, 160Evra, re`ijski tro{kovi, depozit. Telefon: 6612-813.

58270 STU DENT tra`i dva cimera u dvosoban komforan stan, blizu fakulteta.

Telefon 063/ 8072928.

58279 IZ DA JEM jednosoban poluname{ten stan na Novom nasequ.

Telefon 063/8-409-574.

58302 IZ DA JE se name{tena garso wera od 30m2, kod Sajma. Telefon 063/538-413.

58330 IZ DA JEM nov dvosoban, poluname{ten stan, na Grbavici (Gogoqeva). Odmah useqiv. Ce na 160 evra.

Telefoni: 0230/454/188, 063/1842-899.

58353 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Grbavici, ulica Alekse [anti}a. Telefon 063/850-11-22.

58362 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan 35m2 na N. nasequ.

Telefon 063/7793-185.

58377

dnevnik

IZ DA JEM jednosoban prazan stan Kraqa Petra I. Telefon 064/265-37-65.

58384 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522202.

58392 IZ DA JEM komforan jednosoban, name{ten stan kod Ribqe pijace. Telefoni: 021/505531, 065/5505531.

58396 LI MAN IV, izdajem dvosoban komforan prazan stan, 60m2, lift, CG. Telefon 063 / 501273.

58430 IZ DA JEM ekstra opremqenu garsoweru u neposrednoj blizini fakulteta. Telefon: 064/1585191 i 021/426-087.

58440 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika, Telefon 421-437 ili 063/534-505.

58368 IZDAJEM name{tenu garsoweru, centar, Ul. Vuka Karaxi}a.

5. i parking u centru, Arse Teodorovi}a 15. Telefoni: 063/898-63-97, 021/823-217.

58470 IZ DA JEM kod Spensa u novijoj zgradi prazan stan 125m2, i Bra}e Ribnikara 45m2 ekstra name{ten. Telefon 063/811-7331.

640743 IZ DA JEM na Limanu dva jednoiposoban stan 40m2 kompletno name{ten stan.

Telefon 063/538-166.

640744 IZ DA JEM jednoiposoban name{ten stan 41m2 na Bulevaru kod Futo{ke pijace, 1. sprat, dvori{na strana - istok, cena 150E. Telefon 064/823-6601.

640637

PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 58389 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana. Telefon 063/522-202, 063/519-533.

58390 HIT NO potrebni u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202.

58391 POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik.

Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260.

58469

U PO NU DI vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na do brim lokacijama u Novom Sadu.

Pozovite na telefon 065/20-19004, www.so lis-ne kret ni ne.com.

640780

PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru od 26, 43m2 u centru na dru gom spratu sa terasom, centralnim grejawem i klimom, bez posrednika. Telefon: 063/8633215.

58322 GAR SO WE RA, Nova Detelinara, 28m2 i Liman 1 - 22m2. Povoqno. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797.

58342 PRO DA JEM mawu garsoweru kod stanice, 12.500E. Telefon 065/2289-229.

58355 HIT NO i povoqno prodajem useqivu garsoweru na Novoj Detelinari. Telefon 63-41-521.

58409 GAR SO WE RA, 28m2, ukwi`ena, terasa, preko puta Futo{ke pijace, ]irpanova ulica, cena 31.700E. Telefon: 060/418-32-23 i 064/11-43-73-0.

58446 PRO DA JEM nov jednosoban stan 29m2 visoko prizemqe u centru, ukwi`en. Pogodan za poslovni prostor. Telefon 063154-42-92.

58200 DVA jednosobna stana u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a od 23m2 i 28m2, prodaje vlasnik. Telefon: 063/705-60-80.

58333 JED NO SO BAN, Liman 1, 40m2, bez ulagawa, 42.000. Telefoni: 021/450-417, 064/1893-887.

58340 JED NO SO BAN, Telep, 30m2, 16.000 i dvosoban, 42m2 - 23.000.

Ukwi`eni. Telefoni: 021/450417, 064/1893-887.

58346 GR BA VI CA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 32.000.

Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

640639 BUL. OSLO BO \E WA, u novijoj zgradi, ukwi`ena kompletno name{tena garsowera, cena 28.600.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

640640 LI MAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2. Telefon 63-68-429, www.bo mil.rs.

640641 SA TE LIT, novija ukwi`ena garsowera, cena 18.600. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

640642 NO VO NA SE QE, S. Hristi}a, ukwi`ena garsowera za 24.200.

Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

640643 UKWI @EN 27m2 - 28.000E, odvojena kuhiwa, zgrada „Budu} nosti” i 26m2 za 27.000E, CG, lift, 4. sprat, nova odmah useqiva garsowera sa PDV-om. Telefoni: 064/823-6610, 021/424963.

640626 SO CI JAL NO 21m2 - ukwi`ena, odmah useqiva garsowera, odvojena kuhiwa sa prozorom, CG, lift, cena sa name{tajem dogovor. Telefoni: 064/8236601, 021/6614-200, slike na www.ave nia-ne kret ni ne.com.

640628 NA NO VOJ DE TE LI NA RI garsowera 19m2 na prvom spratu u novoj zgradi pred useqewem.

Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

640669

oglasi

dnevnik

NO VA DE TE LI NA RA, Haxi Ruvimova 26m2, prvi sprat, ukwi`en, kqu~ u ag. [ifra 1003616, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 451-318, 065/850-66-16.

640670 NA LI MA NU 3, 27m2, ukwi`en stan kod Limanskog parka, cena 28.900. [ifra 1003010, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

640671 UKWI @E NA garsowera od 26m2 na Podbari, II sprat, povoqno! Cena 27.000E. Uz stan parking prostor u dvori{tu zgrade. Telefon 060/621-1685.

640710 PRA ZNA ukwi`ena garsowera u [onsiju 22m2. \. Nik{i}a Johana, IV sprat, lift. Povoqno, 24.000E. Telefon 063/504-799.

640711 NO VI JA garsowera sa urednim papirima u Kopernikovoj ulici kod Sajma 20m2, I sprat. Cena 22.500E. Telefon 063/108-8017.

640712 GR BA VI CA, nova garsowera 24m2 sa terasom 27.400. Telefoni: 444-107, 633-7853.

640734 LI MAN DVA garsowera 24m2 na drugom spratu sa liftom, odli~na za izdavawe, u blizini fakulteta. Telefon 063/538166.

640745 DE TE LI NA RA, garsowera u zgradi, 16.000E. Sa name{tajem.

Telefoni: 062/522-177, 062/8956-705.

640772 UKWI @E NA garsowera 18 m2, name{tena, bez ulagawa, okolina Socijalnog. Telefon 6615117.

640757 OD MAH USE QI VA ukwi`ena novija garsowera, Adamovi}evo naseqe - Cara Du{ana, 22m2, drugi sprat, terasa, lift, cena 24.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

640761 OD MAH USE QI VA ukwi`ena novija garsowera u centru, 26m2, drugi sprat, terasa, cena fiksna 28.850E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

640762 IDE AL NO kao investicija za izdavawe, mala ukwi`ena garsowera u samom centru grada, kod Izvr{nog ve}a, cena samo 18.000 evra. [ifra:14588. Telefoni: 021/427-277; 065/20-19-013, www.so lis-ne kret ni ne.com.

640786 GAR SO WE RA!!! Kod Medicinskog fakulteta od 21m2. Hitno i povoqno!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

640800 KOD MER KA TO RA i Limanskog parka jednosoban stan od 28m2, ni`e spratnosti, mirno okru`ewe, odmah useqiv, ukwi`en!!! Pozovite 063/500-213.

640801 DE TE LI NA RA, jednosoban stan od 26m2, odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 22.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs Telefoni: 444-107, 633-7853.

640735 LI MAN III, jednosoban stan 40m2, ukwi`en 39.100. Telefoni: 444-107, 633-7853.

640736 NO VO NA SE QE 35m2 jednosoban stan na drugom spratu, lift, terasa 31.000. Telefoni: 444107, 633-7853.

640737 OD LI ^AN jednosoban stan kod stadiona i Spensa 28m2 Vojvo |anska. Ima veliku terasu i lift, ukwi`en. Cena 27.000. Telefon 063-777-6233.

640713 [EK SPI RO VA ULI CA, kod Limanskog parka, u zgradi sa liftom, ukwi`en, prazan, od mah useqiv stan od 35m2. Cena 31.000E. Telefon 063/504-799.

640714 HIT NO i veoma povoqno, 34m2, ukwi`en jednosoban stan na Li manu III. Lift, terasa. 26.000E! Telefon 060/621-1685.

640715 JED NO SO BAN stan u centru kod Keja i „\or|e Nato{evi}” {kole, 32m2, ukwi`en, cena 39.400, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1003682. Tele foni: 451-318, 523-193. 640672

NO VA ukwi`ena zgrada na Grbavici, lep stan, 31m2 na II spratu, cena 37.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com, {ifra 1002587.

640673 JED NO SO BAN - 33m2, ukwi`en, useqiv, renoviran, 1-soban mogu} 1.5-soban, odli~an, cena 23.000E. Telefoni: 064/8236601, 021/6614-200.

640623 S. DE TE LI NA RA, ukwi`en 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850.

Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

640644

N. NA SE QE nov jednoiposoban 44m2, prvi sprat, 41.500E sa PDV, Grbavica nov 36m2, VP, 40.000E. Telefon 063/587-602.

58388 JED NO I PO SO BAN 42m2 Bulevar oslobo|ewa, IV sprat, lift, ukwi`en, useqiv, terasa.

Telefoni: 060/418-32-23, 064/1143-73-0.

58445 LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit.

Cena 37.000E. Telefon 063/239-411.

57272 PRO DA JEM dvosoban stan 59m2, IV sprat, Liman III. [ekspirova ulica, cena 58.000E. Telefon 064/230-2732.

58318 DVO SO BAN, centar, 52m2, salonski, odli~an, 44.000. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797.

58343 DVO SO BAN, Liman 2 - 61m2 52.000, Liman 3 - 62m2 - 61.500, Liman 3, [ekspirova, 58m2 51.500. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797.

58345 PRO DA JEM dvosoban Stevana Hristi}a, 44m2, 5 sprat, nije zadwi, lift.

Telefon 062/543816.

58452 CARA DU[ANA 34, jednoiposoban stan 36,5m2 na 2. spratu, dvori{no orijentisan, bez ulagawa, 43.000e. Telefon 063/8822950.

58466

CEN TAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1.5 stan na I spratu, cena 46.400. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

640652 SA JAM, odli~an ukwi`en 1.5 stan, cena 44.000. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

640654 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Futo{ke pijace 41m2 - jednoiposoban, useqiv, ukwi`en, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 44.350E - nije fiksno. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779, (www.ave niane kret ni ne.com).

640622 NO VO SAD SKOG SAJ MA 37m2, 2. sprat, jednoiposoban, odli~an raspored, neprolazne sobe, odmah useqiv, terasa, cena 30.600E. Telefoni: 064/8236601, 021/6614-20.

640634 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

640646 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv 1.5 stan od 35m2 na III spratu, cena 36.100. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

640647 PRO DA JE MO 41m2, Omladinskog pokreta, tre}i sprat, 37.000 - kqu~ u agenciji. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1003723, 0658506616.

640674

CEN TAR, 46m2, Petra Drap{ina, peti sprat, odmah useqiv, {ifra 1003593. Povoqno!!!

41.200. www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 451-318, 065/850-66-16.

640675 CEN TAR, Stra`ilovska, 41m2, 46.350. [ifra 1003665, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 065/850-66-16, 523-193, 451-318.

640676 BU LE VAR, ]irpanova, 41m2, prvi sprat, nov odmah useqiv, 48.400. [i fra 1003595, www.ne k ret n i n e-moj d om.com.

Te le fo ni: 451-318, 523-193, 065/850-66-16.

640677 DVA STA NA na Telepu. Prvi, 42m2 na Vp cena 27.000 odmah useqiv i drugi 30m2 jednosoban cena 18.000. Oba stana su predata na ukwi`bu. [ifra 1003508, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Te lefoni: 451-318, 523-193.

640678 NOV ukwi`en jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca - do Bulevara, kompletno name{ten, prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, zgrada sa recepcijom, 42.500. Telefon 063/517-846.

640696 OD LI ^AN JIS 36m2, Podbara, III sprat, lift, te ra sa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa+gara`a, odmah useqiv, cena samo 38.500. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

640701

nedeqa12.avgust2012.

GR BA VI CA, nov jednoiposo ban stan sa terasom 39.700. Telefoni: 444-107, 633-7853.

640738 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 34m2, Telep, II sprat, terasa, nov-neuseqavan, pvc, kl. parket, ukwi`en, cena 24.900.

Telefoni: 021/523-700, 063/536212.

640706 UKWI @EN jednoiposoban stan, cena sa svim stvarima i tehnikom u stanu, 29m2, mansarda - {esti sprat, lift, cena sa PDV-om 27. 800E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

640763 NOV - useqiv jednoiposoban stan, tre}i sprat, terasa, lift, 36m2, Nova Detelinara, centralno gradsko grejawe, topla voda, cena 36. 800E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

640764 NOV odmah useqiv jednoiposo ban stan na Grbavici, 35 m2, te rasa, lift, cena sa PDV-om 45.100E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

640765 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi `en jednoiposoban stan 40m2, bez ulagawa, povoqno. Telefon 6615-117.

640758 BU LE VAR OSLO BO \E WA preko puta „Dnevnika” nov, ukwi`en stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

640747 GR BA VI CA u novoj zgradi jednoiposoban stan, ukwi`en, 40m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, klasi~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

640748 SE QA^ KIH BU NA kompletno renoviran jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, u blizini {kole i vrti}a. Telefon 063/538-166.

640749 CA RA DU [A NA, 43m2, II sprat, ukwi`en, renoviran 35.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/444-743.

640770 PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2 kod crkve na Novoj Detelinari, prvi sprat, odr`avan bez ulagawa. [ifra:22733. Telefoni: 021/451570; 063/433-738, www.so lis-ne kret ni ne.com.

640787 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni: 021/451-570; 064/112-62-39, www.so lis-ne kret ni ne.com.

640788 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE, JIS, II sprat, useqiv. Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622.

640779

HIT NA PRO DA JA, za renovirawe dvosoban stan 52m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, starija zgrada, cena 43.900 evra, mo`e prodaja na bankarski kredit! [ifra:23072. Telefoni: 021/451-570; 065/20-19-013, www.so lis-ne kret ni ne.com.

640789 PRO DA JEM 55m2 dvosobnog stana na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena 53.500 evra. [ifra:22515. Telefoni: 021/520-231; 064/112-62-39, www.so lis-ne kret ni ne.com.

640790 BU LE VAR OSLO BO \E WA, „Erker” gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradawa, cena samo 62.000 evra. [ifra:20353.

Telefoni: 021/427-277; 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

640791

21

GR BA VI CA!!! Dvosoban stan u novijoj zgradi odli~nog rasporeda od 55m2 ni`e spratnosti sa gara`om. Pozovite 063/500-213.

640802 DE TE LI NA RA, ukwi`en dvo soban, 38.500, II sprat. Telefoni: 021/522-177, 062/89-56-705.

640773 [I RI CEN TAR, dvosoban, 60m2 - 1. sprat, ukwi`en, 44.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/444-743.

640769 BU LE VAR KRA QA PE TRA u blizini Lutrije dvosoban stan 56m2, ukwi`en, odmah useqiv za 47.500.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

640751 GR BA VI CA, dvosoban stan 52 m2 u odli~noj zgradi, ukwi`en, dvori{no orijentisan. Telefon 6615-117.

640759 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 60m2, Novi bulevar, V. Masle{e, odv. kuhiwa, 2 terase, lift, cg, TPV, dvori{na stra na, ostava, ukwi`en, cena samo 42.900. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

640707 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

640746 DVO SO BAN 54m2 noviji stan na Novom nasequ. Ukwi`en, ima terasu. Povoqna cena, 37.200E. Telefon 060/621-1685.

640717 OD LI ^AN stan 60m2 Branimira ]osi}a kod porodili{ta, na I spratu sa liftom i terasom, ukwi`en! Povoqno! Telefon 060/621-1685.

640718 NA LI MA NU III, kod Merkatora, ukwi`en, komforan dvosoban stan od 61m2 po povoqnoj ceni, 46.500E. Lift, terasa. Telefon 063/108-8017.

640719 HIT NA PRO DA JA ukwi`enog dvosobnog stana od 53m2na Limanu III u neporednoj blizini Merkatora. Pogodno i za poslovni prostor. 38.100E.Telefon 063/775-9121.

640720 PE TRA DRAP [I NA u blizini Bulevara, ukwi`en, nov, neuseqavan dvosoban stan od 56m2.

Lift, terasa. Prodaja sa novim name{tajem. Telefon 063/692917.

640721 GR BA VI CA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor, 42.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

640739 GR BA VI CA 52m2, klasi~an dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom, dve terase, ukwi`en 45.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

640740 OD LI ^AN ukwi`en stan 50m2 Ka}e Dejanovi} u funkciji dvoiposobnog, II sprat, terasa. Po voqno! 47.500. Telefon 063-692917.

640723 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Mo`e sa gara`om. 63.000E. Telefon 063/1088017.

640724 HIT NO! Nov, odmah useqiv DS 36m2, Somborski bulevar, I sprat, terasa, odv. kuhiwa+trpezarija, dvori{na strana, odli~an, cena samo 31.000. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

640703 HIT NO! Brzo useqiv DS 42m2, Ilije Bir~anina, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, cena sa povratom PDV-a 39.000.

Telefoni: 021/523-700, 063/536212.

640704 DU [A NA VA SI QE VA 64m2, Kej-Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, ukwi`en. Telefon 063/517-846.

640697 KLA SI ^AN dvosoban 58m2, Bulevar oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine”, vi{a spratnost, nije posledwi, brzo useqiv, ukwi`en, hitno! 47.000. Telefon 063/517-846.

640698 NO VO NA SE QE, [onsi, 54m2, drugi sprat, odli~an pozovite!!!

Cena 47.300. [ifra 1001160, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Te lefoni: 451-318, 523-193.

640679

22

oglasi

nedeqa12.avgust2012.

CEN TAR, Radni~ka, visoki parter, 67m2 idealno za kancelarije. www.nekretnine-moj dom.com. [ifra 1003626. Telefoni: 523-193, 451-318, 062/88295-88.

640680 NA NO VOM NA SE QU dvosoban stan 52m2 u Seqa~kih buna, III sprat za renovirawe, cena 44.000. Telefoni: 451-318, 523193, www.nekretnine-moj dom.com.

640681 PRO DA JE MO dvosoban 60m2, prvi sprat, Ko~e Kolarova, Podbara, terasa, lift, 43.400.

Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra1003747.

640682 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA kod Maksima Gorkog odli~an dvosoban stan 56m2 u lepoj novoj kvalitetnoj zgradi sa kompletnim novim name{tajem i belom tehnikom, u stanu niko nije `iveo. [ifra 1003843, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

640683 GR BA VI CA, 63m2, „Aleksandar”, prazan odmah useqiv, 60.800. [ifra 1003488. Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

640684 LI MAN 4, 60m2, tre}i sprat, zidala „Budu}nost” odli~an, {ifra 1003531. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretnine.com.

640685 NO VA DE TE LI NA RA 67m2, visoki parter, nov, odmah useqiv, 59.000, {ifra 1003612, kqu~ u agenciji. www.nekretnine-moj dom.com. Telefoni: 523-193, 451318, 065/850-66-16.

640686 LI MAN, klasi~an 2.0 stan od 50m2 u prizemqu, cena 41.200.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

640648 NO VO NA SE QE, odli~an klasi~an ukwi`en 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 38.500. Te lefon 636-8429, www.bomil.rs.

640649 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwi`en na 47m2, cena 35.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

640650 HIT NO!!!! Dvosoban 50m2 - gradila „Budu}nost”, zgrada stara 10 g., ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6610, 021/424-963.

640633 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwi`en nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.800, mo`e i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

640657 GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwi`en 55m2, cena 53.600. Telefon 063/828-83-77.

640653 CA RA DU [A NA, ukwi`en 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

640645 DVO SO BAN 59m2 - funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwi`en, odmah useqiv, fasadna cigla, cena 42.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6604, 021/424-963.

640624 HIT NO!!! 54m2 ukwi`en, odmah useqiv dvosoban stan, sre|en, bez ulagawa, lift, terasa, CG, TPV, zgrada stara 8 godina, cena 37.100E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com).

640629 OD LI^ NO za izdavawe, dvoso ban dupleks sa terasom cca 35m2, na Detelinari, peti sprat bez lifta, cena 22.000 evra. [i fra:23634. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-010, www.solis-ne kretnine.com.

640792

TRO SO BAN, Liman 2, Ravani~ ka, 90m2. Preporu~ujemo. Tele foni: 021/450-417, 063/1289-797.

58337 NO VA DE TE LI NA RA 39m2 original dvoiposoban, perfek tan raspored, ukwi`en, useqiv, CG, cena 34.500E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

640631

RAD NI^ KA ul. 67m2 - funcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter, idealno za poslovni prostor, uli~na orjentacija, standardna ulagawa, ukwi`en, prazan, cena 76.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779.

640632 LI MAN - 60m2, zgrada od „Budu}nosti”, 10 god. stara, dvoiposoban, lift, terasa, ukwi`en, useqiv odmah, odli~an raspored, cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779, (www.avenia-nekretnine.com).

640625 DVO I PO SO BAN 56m2, 1. sprat, komplet renoviran PVC stolarija, odli~an raspored, CG, terasa, istok cena 51.500E. Telefoni: 064/8236601, 021/542-779.

640627 LI MAN, u novijoj zgradi od fasadne cigle, prodajem ukwi`en 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 66.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

640655 DVO I PO SO BAN 69m2, ukwi `en, useqiv, zgrada od fasadne cigle, 2 sprat. Terasa. Lift, CG, cena 56.650E - nije fiksno.

Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200.

640635 NO VA DE TE LI NA RA, odli ~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwi`en, po ceni od 62.600.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

640651 DVO I PO SO BAN stan 63m2 na drugom spratu, ukwi`en, renoviran, 51.500. [ifra 1003781.

Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

640687 KA TO LI^ KA POR TA, lep dvoiposoban 61m2, na IV spratu, dva ulaza u stan, odvojena kuhiwa, terasa, dve klime, gleda na dvori{te, ukwi`en, 52.000. Telefon 063/517-846.

640699

VR LO lep dvoiposoban 76m2, Narodnog fronta, Liman IV, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, u izvrsnom stawu, ukwi`en 69.900. Telefon 063/517-846.

640700 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

640659 GUN DU LI ]E VA ULI CA, nov, useqiv, odli~an dvoiposoban stan od 41m2. Hitna prodaja.

Cena sa name{tajem 34.000E. Telefon 060/621-1685.

640716 BU LE VAR OSLO BO \E WA 74m2, dvoiposoban, isto~na strana, lift, dve terase, ukwi`en 68.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

640741 NO VI BU LE VAR 66m2 dvoipo soban dupleks, ukwi`en 51.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

640742 RU ME NA^ KA kod doma zdra vqa dvoiposoban stan 61m2, kla so~na gradwa, ukwi`en, mo`e kredit za 46.500. Telefon 063/538-166.

640752 BRA ]E JO VAN DI] odli~an stan bez ulagawa 50m2 u funkci ji dvoiposobnog, ukwi`en. Te lefoni: 528-137, 063/538-166.

640750 LA ZE KO STI ]A, ukwi`en dvoiposoban,76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Telefo ni: 021/526-622, 063/780-99-09.

640767

NO VO NA SE QE!!! Dvoiposoban stan od 65m2 na prvom srpatu kompletno sre|en u ekstra stawu, brzo useqiv, ukwi`en.

Telefon 065/2500-213.

640803 DRA GE SPA SI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Telefon 063/500-213.

640804 PRO DA JE SE dvoiposoban stan na izuzetno dobroj lokaciji na Telepu, u blizini {kole, Pitagorina ulica, prvi sprat, 61m2, sa pripadaju}om podrumskom prostorijom i gara`om, cena 56.500 evra. [ifra:23321.

Telefoni: 021/451-570; 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com.

640793 „ZO NED” GRAD WA na Bulevaru Evrope, useqiv, ukwi`en mawi dvoiposoban stan na tre}em spratu, 55m2, cena 55.000 evra. [ifra:23689.

Telefoni: 021/520-231; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

640794 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE, u novijoj zgradi, odmah useqiv dvoiposoban stan, 53m2, cena 49.800 evra. [ifra:10187. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19010, www.solis-nekretnine.com.

640795

UKWI @EN dvoiposoban dupleks stan, 67m2, Bulevar Evrope, novija zgrada - kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena 49.000E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

640766 BU LE VAR, trosoban stan sa gara`om, odli~no odr`avan, ukwi`en, sa potpuno opremqenom kuhiwom i ve}im brojem plakara, drugi sprat, 98m2, a po~etna cena je 108.000 evra. [ifra:23380. Telefoni: 065/20-19010; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

640796 KLA SI ^AN, ukwi`en troso ban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra:22773 Tel:021/520-231; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com.

640797 NO VO NA SE QE - Savina, pravi trosoban stan povr{ine 86m2, drugi sprat, ukwi`en i odmah useqiv. Cena samo 75.000 evra. [ifra:23131. Telefoni: 021/520-231, 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

640798 LI MAN III!!! Trosoban stan od 77m2, lift, ukwi`en, odmah useqiv gleda na dvori{te. Pozovite! Telefon 063/500-213.

640805 CEN TAR!!! Petra Drap{ina nov trosoban stan sa gara`nim mestom, uskoro useqiv!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

640806 GR BA VI CA, 86m2, noviji, ukwi`en, odmah useqiv stan sa terasom. Izuzetno povoqna cena, 51.500E. Telefon 060/6211685.

640722 NO VO NA SE QE, kod crkve na Savini izvanredan trosoban stan 86m2, I sprat, dve terase, ukwi`en. 75.000E, hitno! Pozovite 060/621-1685.

640725

HIT NA PRO DA JA! Perfek tan TS 91m2, Stra`ilovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, mo`e biti i ^S, novija zgrada, ukwi`en, cena 98.500. Telefoni: 021/523700, 063/536-212.

640705 LI MAN 2, Resavska 82m2, prodajemo ekstra luks stan u odli~noj zgradi i prelepoj lokaciji. www.nekretnine-mojdom.com. Te lefoni: 451-318, 523-193.

640688 KOD RI BQE PI JA CE trosoban stan 80m2, ukwi`en, dvostran, lift, III sprat, 72.100. [ifra 1000087, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

640689 NO VO NA SE QE, ukwi`en 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

640656 TRO SO BAN nov - odmah useqiv stan 59m2, 3. sprat, lift, terasa, CG, perfektan raspored, cena - 62.200E. Telefoni: 064/8236604, 021/424-963, (www.avenianekretnine.com).

640630

PRO DA JEM ~etvorosoban stan, 1. sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa CG grejawem. Telefon 063/569046.

58240 PE TO SO BAN, Liman 2, 150m2, luks. Telefoni: 021/450-417, 064/1893-887.

58344 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks 96m2, useqiv odmah.

Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

57396 PRO DA JEM 3,5-soban, Liman IV/2. sprat, 93m2- 86.000E i 2-soban Pariske komune, VP, 51m247.000E. Telefon 063/58-98-11, 021/34-104.

58258 NA LI MA NU III u zgradi od fasadne cigle, troiposoban stan 93m2, odr`avan, lift, te rasa, ukwi`en, cena 87.7000 nije fiksno. www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003766.

Telefoni: 451-318, 523-193.

640690 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi `en noviji originalno 3.5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

640660 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

640661 LI MAN, odli~an, ukwi`en 3.5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Telefon 6368429, www.bomil.rs.

640662 LI MAN ^E TI RI lep troiposoban stan 93m2, odli~nog rasporeda, ukwi`en, mo`e redovan kredit. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

640754 „BU DU] NOST”, odli~an troiposoban stan 86 m2 u Pasterovoj ulici, povoqno. Telefon 6615117.

640760 LI MAN!!! Troiposoban stan od 93m2 klasi~nog rasporeda u klasi~noj gradwi, odli~no sta we, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefon 065/2500-213.

640807 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 150m2, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

640808 DU NAV SKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

640809 EKS KLU ZIV NO! Salonski stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, 12m2 terase, ukupna povr{ina 116m2, na Trgu mladenaca.

Cena 100.000 evra. [ifra 22245. Telefoni: 021/520-231; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

640799 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

640755 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwi`en stan. Te lefoni: 528-137, 063/538-166.

640756

dnevnik

LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

640753 RA VA NI^ KA, ukwi`en peto soban luks stan, 155m2, kompletno renoviran, lift, terasa, VI sprat. Cena dogovor. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

640768 PRO DA JEM salonski stan od 137m2 u neposrednoj blizini Dunavskog parka, II sprat, lift, terasa, ukwi`en. Povoqno! Cena 134.000E. Telefon 063-1010664.

640726 OD LI ^AN 120m2 stan u Ulici A. Cesarca, deqiv na dve stambene jedinice sa dva ulaza.

Lift, terase. Parking mesto.

110.000E. Telefon 063/692-917.

640727 STRO GI CEN TAR, Mileti}eva ulica, 70m2, noviji ~etvorosoban stan, II sprat, terasa.

Povoqno, 72.000E. Telefon 063/101-0664.

640728 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase.

1200E/m2!

Telefon 063/777-6233.

640729 IZ VAN RE DAN ukwi`en peto soban stan 163m2 Pap Pavla.

Lift, terasa 30m2, velike sobe.

Cena 143.000E. Telefon 060/621-1685.

640730 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv I sprat ku}e na Bockama ^S 100m2 sa pripadaju}im delom placa 350m2, kolski ulaz, parket, 3 sistema grejawa, telefon, kablovska, 2 terase, ostava, ukwi`eno, cena samo 22.500!

Telefoni: 021/523-700, 063/536212.

640708 GR BAV CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

640663 KEJ, u zgradi od fasadne cigle, odli~an klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

640664 CEN TAR, u @elezni~koj ulici, novija ukwi`ena zgrada odli~nog kvaliteta, luks 4.0 stan (nije dupleks) od 108m2 dvori{no orjentisan + mogu}nost kupovine i gara`e u istoj zgradi.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

640665 HIT NA PRO DA JA! Dvoeta`ni stan ^S 96m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, dva kupatila, ukwi`en, klima, sig. vrata, ce na samo 69.300. Telefoni: 021/523-700, 063/536-212.

640702 NO VA DE TE LI NA RA, 130m2 direktna prodaja od investitora „Moj dom”, terasa 30m2, fenomenalan dupleks, cena dogovor sa PDV-om. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

640691 KEJ, 100m2, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle, prelep stan, bez ulagawa, 117.000. [ifra 1003139, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

640692 KEJ, 112m2, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, 129.000, {ifra 1003110. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretnine.com.

640693 BU LE VAR EVRO PE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4.0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

640658

PRO DA JEM ku}u u ulici Vr{a~ka br. 18, povr{ina 650/100 direktno od vlasnika 1/1. Telefon 063/166-25-67.

58054 PE TRO VA RA DIN - pijaca, ku}a 1/1 220m2 + 100m2, plac 930m2, useqiva, 57.000 = 10.000 kapara + ostalo za godinu dana.

Telefon 063/152-052-1.

58311 KU ]A - Salajka - [ajka{ka, 163/400m2. Preporu~ujemo. Telefoni: 021/450-417, 063/1289797.

58339 TE LEP prodajem novu spratnu ku}u sa lokalom 230m2 + radionica, plac 7.5 ari, povoqno. Telefon 063/781-5263.

58399 PRO DA JEM ku}u na sprat sa poslovnim prostorom i pomo}nim objektom. Mo`e zamena za stan uz doplatu. Telefon 063/503-620.

58449 TE LEP, Ul. Qubice Ravasi, ku}a oko 250m2, plac 800m2, bez ulagawa. Telefon: 062/8901199.

58451 SA VE \I SA LO VA, ukwi`e no, Salajka, ku}a oko 200m2 plac oko 450m2. Mo`e zamena za mawi stan+ doplata. Telefon 0692/645-869.

58453 KU ]A, Avijati~arsko naseqe, ukwi`eno, ~vrsta gradwa, sa po mo}nim prostorijama, gradsko centralno grejawe. Mo`e zamena za dva mawa stana. Telefon 062/645-869.

58455 ^OR TA NOV CI ku}a 230m2, dvori{te, 510m2, struja, voda, gas, telefon, ~isti papiri, povoqno! Telefon: 063/8750-958.

58040 PRO DA JEM ku}u u Rakovcu 140m2 sa dva nivoa. Kanalizacija, struja, voda i plin. Od puta udaqena 250m. Telefon 6275509.

58199 PE T RO V A R A D IN - plac 1.050m2/14Em2 i plac 2.500m2/10Em2, asfalt, dozvoqena gradwa, blizu Novi Sad, 3km. Telefon 063/585-076.

58312 PE TRO VA RA DIN - 34.000 evra, ku}a 90m2 za renovirawe.

Ukwi`ena, dozvoqeno P+1+M, kod ambulante i milicije. Telefon 063/585-076.

58313 PRO DA JE se starija porodi~na ku}a na Telepu, dobra lokacija, kontakt telefon 063/8967201.

58407 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

58414 PRO DA JA – Veternik, ku}a poslovno stambena ukwi`ena 1/1 mo`e zamena uz doplatu, mawi stan, gra|evinski materijal ili ku}a u Bege~u. 065/823-89-60.

58285 STA RA ku}a i plac, 7 ari, Sime [olaje 16, Stari Ledinci.

Telefon 886-628.

58354 NE [TIN - selo pored Dunava ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem - ba{tom. Telefon 021/504-629.

58405 HIT NO PRO DA JEM dva placa sa vikendicom na ^erevi}koj skeli (Futog). Mo`e automobil i razlika u novcu. Telefoni: 063/89-70-668, 065/8970-668.

58323 HIT NO prodajem dva placa i vikendicu, komplet name{tenu, na ^erevi}koj skeli (Futog).

Telefoni: 065/89-70-668, 063/8970-668.

58324 PRO DA JEM ba{tu - Bege~ka jama 20 ari, a mo`e i pola, dozvoqena gradwa, struja, 100m od vode, brawena od vode. Telefon 898307.

57357

OGLASi l ^iTUQe

dNevNik

PRO DA JEM vikendicu na Popovici, ukwi`ena. Telefon 060/505-6357.

58356 PO PO VI CA - plac za hotel ili stara~ki dom, 6090m2, front 50, plac 1400 m2 kod Mo{ine vile, 30.000E. Telefon 063/ 587-602.

58385 KA ME NI CA kod crkve nova ku}a 300m2, dva trosobna stana + lokal i gara`a, plac 500m samo 88.000E. Telefon 063/587602.

58386 KA ME NI CA kod crkve ku}a stara 100m, plac 1000m2, 60.000E i ku}a 82m2, plac 840m2, 75.000E. Telefon 063/587-602.

58387 PE TRO VA RA DIN - 1.000m2, lep sre|en plac, front 30m2, sa starom ukwi`enom ku}om, kod zgrada bloka 8, 65.000 evra. Telefon 063/152-052-1.

58314 U BA^ KOM JAR KU hitno prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja i plin. Telefoni: 6363-723 i 062/8-170-802.

58156 U SR BO BRA NU prodajem 2,3 jutra zemqe koja izlazi na reku Krivaju. Zemqa je pogodna za povrtarsku proizvodwu, vo}wak, lovni i ribolovni turizam. Telefon 069/730-306.

58300 ALI BE GO VAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a oko 80m2. Telefon 062/645-869.

58454 VE O MA povoqno 3 hektara i 24 ari zemqe u potezu Beqe{evo.

Telefon 064 1612 596.

58461 SREM SKA KA ME NI CA, Staro Selo, 7.000m2 plac idealan za sve namene, put, struja, izvor na placu, lep pogled. Telefon 069/18-26-726.

57779 GRA \E VIN SKI PLAC - Popovica, 1006m2 i Bocke 985m2.

Ekstra. Telefoni: 021/450-417, 064/189-3887.

58338 PO PO VI CA, povoqno odli~an ravan plac uz asfalt, 971m2, samo 8500E ili mewam za auto do 2500E uz Va{u doplatu. Telefon: 060/6777982.

57958 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ul., prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Telefon 063/828-83-77.

640666 TE LEP, ku}a za ru{ewe 120/460, dozvoqeno Pr+Sp+Po, u blizini Futo{kog puta, Severni Telep 85.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

640733 EKS KLU ZIV NO, u blizini „Matice srpske”, stambeni objekat sa pripadaju}im placem od cca 450m2, uz mogu}nost pro{irewa ili izgradwe stambene zgrade. Cena 50.000 evra. Za vi{e pozovite 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

640782 OD LI^ NA, novija, prava porodi~na ku}a na samom po~etku Adica, komforna petosobna, na placu od 750m2. [ifra:129. Telefon 065/20-19-013, www.so lisne kret ni ne.com.

640784 KU ]A u Futogu, cena 36.000 evra, objekat 121m2+65m2, na placu 1.100m2, i to na uglu dve ulice, hitna prodaja. [ifra:130. Telefon 064/112-62-39, www.so lis-ne kret ni ne.com.

640783 S. KA ME NI CA, kod {kole mi licije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwi`ena. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

640732 PO VOQ NO, plac 400m2 sa ku }om od 107m2 za adaptaciju ili ru{ewe u blizini {kole mili cije u Sr. Kamenici. 34.000E. Telefon 063/7776-233.

640709 KU ]A - Ledinci - kod rasadni ka 105m2, trosobna, plac 1370m2, stara 5god., ukwi`ena, vo}wak 80 vo}ki, struja, voda, gas, cena dogovor. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779.

640636

KU PU JEM obradivo zemqi{te na teritoriji Vojvodine iskqu ~ivo od vlasnika. Telefon 063/1124-911.

640777 NO VI SAD, Slana Bara, 215 m2, plac 480m2, CG, fasadna cigla, parket, 2 el. brojila, dva kolska ulaza, tri gara`e. Cena, dogovor, a mo`e i zamena za JIS stan i doplata. Telefoni: 021/526-622; 063/1124-911.

640774 LO KA CI JA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta PR+3+PK... za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103.

640785 PRO DA JEM obradivo zemqi {te 8 ha cena 44.000E - N. Kne`avac - 7ha - 38.500E - N. Kne`evac. Telefon 063/1124911.

640775 SA LA[, Sirig - sala{ sa 1 jutrom zemqe - 300m od glavnog puta. Cena 13.000E. Telefon 063/1124-911.

640776 ^O KA, 9 jutara, III i IV klasa, obradivo zemqi{te 40.000E. Telefon 063/11-24-911.

640778 BOC KE, ukwi`en plac, sa pogledom na grad i Dunav, ukupno 951m2, struja do placa, bunar na placu, kod ku}e srpsko-ruskog prijateqstva, cena samo 16.000 evra. Telefon 064/112-62-39, www.so lis-ne kret ni ne.com.

640781 GRA \E VIN SKI PLAC „Be lilo” potez Karlovci-Stra`ilovo 450m2, 15m sa 30m sa kompletnom gradskom infrastrukturom, najlep{i deo Karlovaca 19.500. Telefon 063/517-846.

640695 VI KEN DI CA, Biserno ostvo, izlazi na vodu 60m2+15m2-na placu od 800m2. Telefoni: 021/526-622, 064/215-60-90.

640771

IZ DA JEM lokal 82m2, na Bulevaru oslobo|ewa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa Bulevara, pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju. Telefon: 063/455600.

56978 IZ DA JEM lokal 100m2 + 100m2 magacin Partizanska - Novi Sad spreman za izdavawe, bez ulagawa, prvih {est meseci zakupnina 50% od ugovorene cene mese~no. Telefoni: 444-206, 063/540-510, 063-543-054.

57818 IZ DA JEM lokal 32m2 u Novom Sadu, Temerinska 34, grejawe, telefon, klima, struja, voda, kanalizacija. Telefon 066/401673.

58357 PRO DA JEM lokal 43m2, CG, klima, telefon, Bul. Kraqa Petra br. 2. Telefon: 065/55106-55.

58233 CEN TAR, Zmaj Jovina 14m2, prizemqe, poslovni prostor u Lupusu 21.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

640731 NO VA DE TE LI NA RA 150m2, lokal u na{oj zgradi na uglu Veselina Masle{a i Koste Racine u jednoj eta`i, www.ne kret ni nemoj dom.com, direktna prodaja od investitora. Telefoni: 451318, 523-193.

640668 RE PRE ZEN TA TI VAN poslovni prostor 1150m2, na placu 3000m2, Klisa, kompletna grad ska infrastruktura, sa sopstvenim parkingom, useqivo, 595.000. Telefon 063/517-846.

640694

PRO DA JEM ili izdajem poslovni prostor od 220m2 do 740m2 u Novom Sadu, Salajka.

Telefon 061/140-2000.

58272 ZA IZ DA VA WE ekskluzivan poslovni prostor na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437, 063/534-505.

58369 U NO VOM SA DU, Najlon pijaca, prodajem stambeno-poslovni prostor restoran + {est stanova 425m2, dogovor - zamena. Telefon 064/0400313.

58299

nedeqa12.avgust2012.

I Z D A J E M po slov ni pro stor P+S (100+100) u Novom Sadu, Ulica Slobodana Seleni}a 46.

Te le fo ni: 063/815-3-759, 064/114-3-079.

56853

PO SLOV NO-KAN CE LA RIJ SKI prostor, Lasla Gala, 35m2, Luks. Telefoni: 021/450-417, 064/1893-887.

58341

PRO DA JEM gara`u hitno pod zemna, u ulici M. Dimitrijevi}a. Telefon 062/543-816.

58456

KU PU JEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni; 021-822-714 i 063-708-19-39.

57186

PRO DA JEM noviji stolarski bansek, povoqno. Telefon 063/459 -239.

58398

GA [E NI KRE^, 7 din. na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68.

55280

HI DRO I ZO LA CI JA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova.

Mo`e i odlo`eno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731-895 i 064/128-94-87.

57686 KA DA SER VIS - osnova glazu re uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogo di{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 500-155, 065/5436896.

57957 MO LER SKI RA DO VI - po voqno. Telefon: 064/230-6898, 6435-231.

58167 MAJ STOR - moler i farbar radi drvenariju, lepqewe tapeta i farbam radijatore. Nazovite na telefon 021/6435-095.

58182 JOR GAN XI NI CA - ru~no {i jem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362.

58223 ZA TVA RA WE terasa, izgradwa saletli - letwikovaca, nastre{nica, pokrivawe ugostiteqskih ba{ti od hoblovanih i profilakcijom ukra{enih drvenih greda ili metala. Telefon: 063/508-760.

58275 MO LER SKO - FAR BAR SKE usluge. Radim i mawe poslove.

Telefon 063/173-2692, majstor Miki.

58280 MO LER SKA RAD WA - najpo voqnije radimo od najmawih do ve}ih molerskih radova, demit fasade, adaptacije, iskusni majstori odmah slobodni. Telefoni: 063/518-346, 021 447-114, 021 882-133.

58400 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

58411

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

44683

KU] NA NE GA - gerontolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148.

58306 AGEN CI JA za zapo{qavawe poslodavcima u Novom Sadu, ino stranstvu nudi sve profile radnika. Potrebne bebisiterke, gerontonegovateqice, trgovkiwe, sprema~ice, doma}ice ku}e. Te lefon 021/400-148.

58307 AGEN CI JI „BOMIL” potreban agent prodaje sa iskustvom, oko fiksne plate mogu} dogovor! Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

640667

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

57881 PRO DA JEM polovne stvari dobro o~uvane, Klisa kod zatvora, ku}ni broj 1. Telefoni: 6416-892 i 424-790.

58202 KU PU JEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zla to. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

58234 PRO DA JEM fri`ider, mikrotalasnu pe}nicu, kuhiwsku napu i seda}u ugaonu garnituru. Telefon 063/561-743.

58296 PO VOQ NO prodajem pe} na gas za eta`no grejawe. Telefon 6341-521.

58410

23

Posledwi pozdrav

Danielu Radosavqevi}u Prerano si nas napustio, uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Neka te an|eli ~uvaju.

O`alo{}eni: baka Mara, tetka i te~a Stani{i} sa porodicom i tetka Irena.

OG 1

Posledwi pozdrav voqenom i nikad zaboravqenom sinu

Danielu Da te an|eli ~uvaju.

Wegov brat Sa{a, Gogili i mama Ka}a.

OG 2

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

Draganu - Gagi{i

Posledwi pozdrav dragoj

Magdaleni - Luli Kavraja

od tetke Cvite sa porodicom.

od ujaka Vladimira Sto{i}a sa porodicom.

58513

58512

Sa tugom javqamo da je na{ voqeni i po{tovani suprug, dever, stric, te~a, ro|ak i prijateq preminuo u subotu, 11. 8. 2012. godine, u 89. godini `ivota.

Miodrag Maluckov dipl. in`.

Sahrana }e se obaviti danas, 12. 8. 2012. godine, u Vr{cu, na Srpskom pravoslavnom grobqu, u 14.00 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Mirjana i rodbina.

OG 3

TROGODI[WI POMEN

Igor Pavlovi} 2009 - 2012.

S ponosom i qubavqu ~uvamo te od zaborava.

@E NU pedantnu za spremawe sem nedeqe. Telefon: 498-287 ili 063/516-483 od 10 do 20 ~asova svaki dan.

58218

Tvoji: roditeqi otac Petar, mati Muharema, brat Darko i tetka Crna sa porodicom sa Bra~a.

58423

24

^iTUQe l POMeni

nedeqa12.avgust2012.

SE]AWE

Dragom zetu i te~i

dnevnik

3

Danas, 12. avgusta 2012. godine, je godi{wica smrti mog supruga.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. avgusta, u 85. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Aleksandar i Marica 2000 - 2012.

Mawi

1999 - 2012.

Miodrag Poqak

Galeti}

Danilo Prole

1934 - 2011.

S qubavqu i po{tovawem, Va{a k}erka Vasiqka - Vawa Suji} sa porodicom.

posledwi pozdrav od Mile i Miwe.

58317

58474

Sahrana je danas, 12. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Veterni~kom gobqu.

S tugom, supruga Milanka Poqak.

O`alo{}eni: supruga Jelka, sin Veqko, unuci Ivana, Danilo i Nemawa.

58273

SE]AWE

SE]AWE

Todor Galeti}

\or|e Milanovi}

1971 - 2012.

12. 8. 2011 - 12. 8. 2012.

Dragom te~i

POMEN

Mita Arsenin

Mawi

1995 - 2012.

Vreme prolazi, a po{tovawe i qubav prema tebi ostaju.

58503

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi pozdrav dragom tati

Danilu

Danilu

posledwi pozdrav.

Nisi zaboravqen.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima voqen i nezaboravqen.

Porodica Maksimovi}.

Tvoji: sin Sr|an i supruga Bo`ana.

58462

58153

Tvoji najmiliji.

58422

od: }erke Zore, unuka Borisa i Mile.

od: }erke Dragice, zeta Ilije, unuka Dejana i Laze.

58504

58505

Posledwi pozdrav prijatequ

Vasiqka Galeti}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 8. 2012. godine preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

1984 - 2012.

Posledwi pozdrav voqenom suprugu i ocu

S qubavqu i po{tovawem, Va{a unuka Vasiqka - Dada Suji}.

58316

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ sin, brat i stric

Branislavu Toma{u

Rimac Josip Sahrana je u ponedeqak, 13. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

\or|e, Danica i Vladica.

O`alo{}ena porodica.

@ivku Bugarskom Babi Na|i svoj mir na putu gde }e te an|eli ~uvati. Po~ivaj nam u miru.

Sahrana je u ponedeqak, 13. 8. 2012. godine, u 17 ~asova, u Ba~kom Petrovom Selu.

O`alo{}eni: supruga An|elka, }erka Sla|ana, sin @eqko i snajka Daliborka.

58463

58495 58493

POMEN

POMEN

Posledwi pozdrav na{em tati

Posledwi pozdrav na{em tati

Dragan Bojani} 1977 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak, 13. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima.

Sa tugom i bolom u srcima na{im ostaje{ ti, an|ele sa neba.

Borko Mavrenski

Aleksandar - Aca Stojkov Pro{la je godina od tragi~ne smrti na{eg dragog sina, brata i strica.

Ponosni smo {to smo ga imali, a tu`ni {to smo ga izgubili.

U subotu, 18. 8. 2012. godine, u 11 sati poseti}emo wegov grob na pravoslavnom grobqu, u Senti.

Porodica.

O`alo{}eni: otac Du{an, majka Qubica, brat Milan, bratanica Ekaterina.

Dana 13. avgusta 2011. godine, prestalo je da kuca srce tvoje.

Tiho si `iveo, tako si i oti{ao, ali dela tvojih ruku ostala su za se}awe na tebe. U na{em domu ostala je praznina koja je veoma bolna.

S qubavqu i setom, porodica.

58464

58514

58486

POMEN

POMEN

Sa{a

Posledwi bratu

Marko

pozdrav

dragom

@ivku Bugarskom Babi

@ivku Bugarskom Babi

Neka nam te an|eli ~uvaju da nam po~iva{ u miru.

Na|i svoj mir na putu gde }e te nam an|eli ~uvati.

O`alo{}eni: sin @eqko i }erka Sla|ana.

Sin @eqko i snaha Daliborka.

58498

Posledwi pozdrav dragom kumu

58496

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Ilija Dap~evi}

@ivku Bugarskom

Po dobroti }emo vas pamtiti, s ponosom pomiwati, od zaborava ~uvati i dok smo `ivi voleti.

Danas je 9 godina kako nam nedostaje, sve vi{e.

U na{im srcima je zauvek, samo je na drugoj strani puta.

Borio si se do posledweg ~asa uz po`rtvovanu negu i ogromnu pa`wu }erke Sla|ane i wenih prijateqa sa Instituta u Kamenici.

Hvala mu za sve provedene zajedni~ke godine. Neka mu je ve~na slava.

Mama, brat, }erke Lea i Ma{a i supruga Rada.

S qubavqu i tugom, porodica.

Sestre Mira i Milica sa porodicama.

Kum Bane Stanojev sa porodicom.

Prija Aranka.

58371

58475

58502

58501

58499

i

Subotin 1976 - 2011.

1951 - 2007.

@ivku Bugarskom

@ivku Bugarskom Neka po~iva u miru.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav mami

nedeqa12.avgust2012.

Umrla je na{a voqena

25

Sa dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. avgusta u 79. godini preminula na{a voqena

Ru`a Mili}

Veri Bruji}

ro|. A~i}

Vera Bruji}

Sinovi Vlada i Zoran i snaja Marina.

Posledwi ispra}aj drage pokojnice bi}e odr`an u ponedeqak, 13. 8. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Nata{a i zet Petar.

58490

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 13. 8. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Stepanovi}evu.

58506

3

Tu`na srca javqamo da je 11. 8. 2012. godine, u 86. godini, preminula na{a draga majka, svekrva i baka O`alo{}ena porodica.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 64. godini iznenada napustio na{ voqeni suprug, otac i deda

58492

Darinka Radujkov

Posledwi pozdrav voqenoj sestri

ro|. Trifunov

Marko \uri}

Sahrana drage nam pokojnice obavi}e se u ponedeqak, 13. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sinovi Stevan i Petar, snaja Slobodanka i unuke Danijela i Svetlana.

Sahrana je danas, 12. 8. 2012. godine, u 14 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Budisavi.

O`alo{}eni: supruga, sin, }erka, snaja, zet i unuci.

58489

58507

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada u 53. godini napustio na{

Sa velikom tugom se opra{tamo od na{eg sina, brata, strica i ujaka

Veri Bruji} Bra}a Milorad i Bogdan.

58491

Branislav Toma{ Brana

Posledwi pozdrav na{em

Marka \uri}a

Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 13. 8. 2012. godine, u 15.45 ~asova.

O`alo{}ena majka Stojanka, brati~ine Maja i Sandra i bratanac Neboj{a sa porodicama.

Otac Jovan, brat Gojko, sestre Desa, Mira i Milena sa porodicama.

58494

58508

Danielu Radosavqevi}u

Branislav Toma{ Posledwi pozdrav Sa nevericom i tugom opra{tamo od Tebe.

Nedostaja}e{ nam.

Uvek }emo te pamtiti.

Po~ivaj u miru.

Tvoji: Lila i Goran Klari}.

Tvoji: baka Stana i stric Bojan sa porodicom.

58510

58511

3

POMEN

Branislavu Toma{u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. avgusta, u 63. godini iznenada preminuo na{ voqeni

se

S qubavqu i po{tovawem, se}amo se na{ih roditeqa.

Posledwi pozdrav sinu i bratu

Jovan Davidovi} voqenom

Sahrana je u utorak, 14. 8. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od: tetke Ivanke, te~e Nikole i brata Sana.

Wegovi najmiliji: supruga Dragica, deca Marko i Marija, Mima i Nana.

58487

SE]AWE [est godina je pro{lo od kada nas je napustio na{ voqeni

58497

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustila na{a voqena

Jakica \or|evi} i

Danielu Radosavqevi}u Sahrana je u utorak, 14. 8. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Radoslav \or|evi}

Slavko Nedeqkovi} Kr{a Sa qubavqu, po{tovawem, ponosom i tugom, ~uva uspomenu na tebe tvoja porodica.

58243

Porodica.

58174

Ve~no o`alo{}eni: otac Zoran sa suprugom Draganom, bra}a Sa{a i Marko i sestre Milica i Marija.

58509

Magdalena Kavraja 1934 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak, 13. 8. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice Trpinac i Aniti}.

58488

26

tv program

nedeqa12.avgust2012.

08.05 Лулу 08.20 ФЛУОШ „Замало па Пинокио”, луткарске представе за децу 08.35 Све о животињама 08.55 Академац 09.25 Увек медаља 09.45 Страшне приче за плашљиву децу 10.05 Уличаролије 10.30 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 Еко-Шуме Војводине 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 17.55 Изнад и преко, филм 2. део 19.30 ТВ Дневник 20.05 Освајачи 21.00 Краљица 22.00 Војвођански дневник 22.40 Олимпијска хроника 23.00 Грување 23.50 Краљица 00.40 Изнад и преко, филм 2.део 02.05 Балкан експрес: Весела домовина, филм

08.00 09.00 11.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.30

Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Ћаскање Писма из Херцег Новог Војвођанске вести Здравље и Ви Војвођанске вести

06.05 08.00 09.06 11.05 12.40 13.00 13.15 13.28 14.13 14.50 15.00 15.25 16.45

Здравље и Ви (Панонија, 16.00) 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Улови трофеј Док. емисија Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Регина Глас Америке

17.50 18.29 19.02 19.30 20.05 20.55 21.35 23.45 00.02 01.35 02.19 02.53 03.26 03.57 04.50 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Вести Сат Ватерполо 2012: Србија-Црна Гора,пренос Ватерполо ЛОИ 2012: Хрватска -Италија, финале, пренос Шести круг Сасвим природно Слагалица Дневник Срећни људи Шести круг Године љубави, филм Дневник Егзит 2011. Балканском улицом: Лепа Лукић (р) Време је за бебе Песма без граница: Шабан Шаулић Сасвим природно САТ Срећни људи Верски календар

Изнад и преко

07.35 08.00 08.25 08.45 09.10 10.15 10.25 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Олимпијска хроника Балкан експрес: Весела домовина, филм Нова занимања Како...? Дрвени лежај Траговима давне прошлости: Легенда Довина,док.сер.на словачком 1.еп. Духовка (слов) Емисија на словачком ТВ Магазин (рум) Баразда (мађ) ДУРИНДО 2012 – 6. део, мађарска народна музика Под истим кровом, 16.емисија о европским интеграцијама Куштиљ-Круг и Лумина у сећањима,филм на румунском са титл. на српски Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Обоји ме, Кјубриче, филм

06.30 Серијски програм 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.45 Зове море 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Зове море 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 15. интернационална смотра моде - Котор 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 15.00 Дивља планета 15.30 Време је на мојој страни 16.00 Вести 16.05 Личности и догадјаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.30 Храна и вино 18.10 Неон сити 18.00 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африка од врха до дна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 Зове море 23.00 Серијски програм

09.30 АТП Мастерс Торонто 1/2 Финале 11.30 Премијер лига 12.30 Холандска лига: Утрехт – Фејенорд 14.30 Комјунити шилд: Манчестер Сити – Челси 17.00 Фудбал: Келн – Арсенал 19.00 Премијер лига Магазин 19.30 СК Тенис 20.30 Белгијска лига: Серкл Бриж – Андрелехт 22.30 АТП Мастерс Торонто 1/2 Финале 00.30 Свет фудбала 01.00 АТП Мастерс Торонто финале

06.02 Летње олимпијске игре 2012.,р.

10.25 Летње олимпијске игре 2012.најава програма 10.30 Одбојка (м), за треће место 12.00 Кошарка, за треће место

Године љубави Филм се састоји од три приче које прате три различита, а ипак међусобно повезана пара. Роберто и Сара су на прагу заједничког живота. У Риму, Елијана живи живот фаталне жене која заводи и мушкарце и жене. Једна од њених жртава је и Фабио, телевизијски водитељ... Улоге: Роберт де Ниро, Моника Белучи, Рикардо Скамарчо, Лаура Кјат Режија: Ђовани Веронези (РТС 1, 21.35)

Барбара Нивен

Усамљени тигар

(РТС 2, 22.00) 14.00 15.30 16.00 16.50 18.00 22.00

Године 1978. отац десетогодишњег Куренаиа је убијен након што је победио у уличној борби. Куренаи се заклиње да ће осветити смрт свог оца, а његов једини траг је тетоважа змије која га прогони у сновима. Улоге: Тимоти Ботомс, Брус Лок, Барбара Нивен, Роберт З. Дар Режија: Ворен А. Стивенс (Хепи, 22.30)

Одбојка, финале Ватерполо, за треће место Кошарка, финале, пренос Ватерполо, финале Рукомет, финале, снимак Затварање Олимпијских игара у Лондону, пренос

Шрек Моника Белучи

07.10 Инспектор Валандер 08.40 Би-Би-Си на Б92: Планинске гориле 10.30 Топшоп 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Штребери 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Филм: Смоки и бандит 18.30 Вести 19.05 АТП МАСТЕРС 1000 Торонто, финале 21.00 Филм: Бетмен и Робин 23.15 Вести Б92 23.50 Спортски преглед 00.10 Филм: Огољени Ленон 01.35 Док. филм: Како су Битлси уздрмали Кремљ 02.30 Филм: Прекоокеанске авантуре једне мале коале 03.55 Интернат 05.25 Укључење у Б92 Инфо

Затварање Олимпијских игара у Лондону

06.30 Маратон 08.00 Филм: Шрек 09.20 Србија у ритму Европе 09.50 Универзум 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: Бруцоши у Европи 13.00 Улови трофеј 13.30 Здравље и Ви 14.00 Слике живота 15.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 19.00 Универзум 20.00 Одељење за специјалне жртве 21.00 Мућке специјал 23.00 Филм: Времена која мењају 01.00 Мини серија 02.00 Мућке специјал 04.30 Филм: Времена која мењају

Лијен Балабан

Година је 1940. Сир Винстон Черчил бори се за велику Британију. Када медијски магнат лорд Биверброк предложи да се ратни авиони доведу из Канаде, влада га исмејава, али Черчил га саслуша... Улоге: Џонатан Скарф, Ричард Е. Грант, Ален Хоко, Лијен Балабан, Џос Екланд, Џејсон Пресли, Кенет Велш Режија: Стурла Гунарсон (РТВ 1, 17.55)

dnevnik

Некада давно, у далекој мочвари, живело је чудовиштанце по имену Шрек, чија је драгоцена самоћа изненада нарушена инвазијом досадних створења из бајки. То су мали слепи мишеви, велики зли вук, и три мала прасета... Гласови: Мајк Мајерс, Еди Марфи, Камерон Дијаз, Џон Литгоу, Винсент Касел Режија: Ендрју Адамсон, Вики Џенсон (Авала, 08.00)

Кристофер Еклстон

Огољени Ленон Прича о дешавањима из живота Џона Ленона пред распад Битлса, о његовом односу са оцем и вољеном Јоко. Година је 1964. и славни менаџер Битлса, Брајан Епстајн, наговара Џона Ленона да се сретне са својим оцем, Фредијем, који га је 17 година пре тога напустио... Улоге: Кристофер Еклстон, Кристофер Фербанк, Алан Корднер Режија: Едмунд Култард (Б92, 00.10)

07.00 10.00 12.00 12.30 14.00 16.00 18.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 02.15 04.00

05.00 06.00 08.30 10.00 12.00 15.00 17.00 19.00 19.15 22.00 00.30 02.00

Домаћин Рањено срце Галилео Филм: Времеплов Езел Филм: Џеки Чен-први удар Филм: Бекство у ланцима Вести Филм: Добри момци Филм: Коначна одлука Трачара Кобра

05.30 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10 21.00 22.30 00.00 02.00 03.30 04.00

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Сребрна крила – Ватрени торњеви, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Сирова природа, документарни програм Телешоп Вести Летњиковац Вести – сеча емисије Телешоп Јелена Телемастер Моја Србија Тако се калио челик, филм Једна жеља једна песма Усамљени тигар, филм Агенција Ћирилица Моја Србија Јелена

Добро јутро Филм: Зачарана Ела Топ спид Шопингхоличарке Смешно ћоше код Ђоше Недељно поподне са Леом Киш Три пута да Национални дневник Гуча 2012 - Пренос концерта Цеце Ражнатовић Тренутак истине Академија дебелих- избацивање У рингу Филм: Одбегли поротник Филм: Контрола Филм: (р)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555личности, 09.00Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa12.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

17

27

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Саша Марковић 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.30 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Трачко злато Египат Хитлерови истраживачи Путовање у свет тетоважа Исток-Запад Ратници Историја америчких индијанаца Животиње које су ушле у историју Героуов закон Све Кенедијеве жене Тајна несталог шпијунског авиона Господари рата Траговима Тинтина Прича о пољопривреди Потрага за Северозападним пролазом

Ловци на змајеве Ози Бу Имагинум Анђео чувар Врана Време чуда Алиби Хладни играч Јединствени Лиланд Еротски филм Еротски филм

Али би Го спо дин Реј Ели тот je oсновао ком па ни ју ко ја не вер ним му же ви ма оси гу ра ва али би код њи хо вих же на ре ша ва ју ћи их та к о ве ли ких бри га. Реј за по шља ва атрак тив ну Ло лу и до де љу је је свом оми ље ном кли јен ту Бо бу ко ме тре ба али би за си на Вен де ла ко ји је услед не срећ них окол но сти убио сво ју љу бав ни цу... Уло ге: Џери О’Конел, Стив Куган, Џон Легузијамо, Дебора Кара Унгер Ре жи ја: Мет Чековски, Курт Матила (Синеманија, 18.00)

Дебора Кара Унгер

06.00 07.30 08.20 09.45 11.25 13.00 14.55 16.35 18.05 18.30 20.05 21.45 23.55 00.55 02.35 04.10

06.00 08.00 13.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Мали људи, велики свет Паклена Кели Венчаница из снова Луди за кућом - Америка Спасавање оронулих грађевина Јединствене куће за одмор Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Шминкање са Клио Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Спасавање беба Породилиште Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Права успавана лепотица Л.А. Инк Породилиште

Страст у пустињи Бетонски фараони Мармадјук Напад паука Виктор Живот као такав Краљица на потезу Синема верите Холивуд на снимању ИX Посебна веза Лери Краун Следећа три дана Чаробни град Дивни дечак Избацивач Паклени план дружине чудака

Ким Хе Сун

Мит Успе шан ар хе о лог је стал но у по тра зи за но вим от кри ћи ма и ста рим ци ви ли за ци ја ма, али по сто ји јед на ствар ко ја га оп те ре ћу је: по на вља му се нео би чан сан у ко јем је он на ред ник не ке ве ли ке ис точ њач ке вој ске... Уло ге: Џеки Чен, Ким Хе Сун, Тони Леунг Ка Фаи, Малика Шерават Ре жи ја: Стенли Тонг (ХРТ 1, 22.51) 07.36 Нормалан живот 08.14 Златна кинотека 10.10 Сеоски туризам на рубу мочваре, док. филм 10.41 Библија 10.53 Сисак: Миса, пренос 12.00 Дневник 12.32 Плодови земље 13.29 Ријека: Море 14.02 Реган, док. серија 14.53 Љубав и плес, филм 16.29 Фотографија у Хрватској 16.46 ТВ календар 17.14 Мир и добро 17.45 Баштованка 18.18 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.12 Јадранске игре: Рогозница 22.10 Дневник 3 22.51 Мит, филм 00.55 Др Оз 1б, ток шоу 01.35 Љубав и плес, филм 03.11 Јеловници изгубљеног времена

08.00 ОИ Лондон 2012.: Кошарка финале (Ж), снимак 09.10 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак, емисија 09.30 ОИ Лондон 2012.: Бокс финале, снимак 10.30 ОИ Лондон 2012.: Одбојка (Ж) - финале, снимак 11.50 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М) - за 3. место 13.40 ОИ Лондон 2012.: Време за чај, емисија 13.55 ОИ Лондон 2012.: Одбојка (М) - финале, пренос 15.25 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо - за 3. место, пренос 15.50 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М) - финале, пренос 16.45 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо - финале, пренос 18.00 ОИ Лондон 2012.

18.40 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М) - финале, снимак 20.20 ОИ Лондон 2012.: Маратон (М), снимак 21.00 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан, емисија 22.00 ОИ Лондон 2012 - свечано затварање 00.30 ОИ Лондон 2012.: Рукомет финале, снимак ИЛИ Ватерполо - финале, снимак 02.00 Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Џејнина кућа Потрага за веселим Божићем Ненајављени гост из таме Четврти спрат Чудна фреквенција Спортске стране Три слепа миша Биографија - Колин Фарел Састанак наслепо Пандури и Роберсонови Дете беса

06.00 Бул Дурам 08.00 Волим те до смрти 10.00 Путовање живота 12.00 Плава лагуна 14.00 Нада и слава 16.00 Војничине 18.00 Жена француског поручника 20.00 Златна рибица 22.20 Смртоносне мисли 00.00 Еротски филм 01.20 Еротски филм 02.20 Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Браћа и сестре Суперерупција Састанак са убиством Три реке Поморска патрола Дантеов врх Живи једанпут, умри двапут Коначна пресуда

08.55 Моји џепни љубимци 10.05 Бен 10: Ултимејт ејлијен 10.50 Дежурни отац, филм 12.50 Пороци Мајамија 15.00 Човек који је премало знао, филм 16.50 Црна овца, филм 18.30 РТЛ Данас 19.10 Љубав је на селу 20.00 Пљачка, филм 22.20 ЦСИ Мајами 00.55 Астро шоу 01.55 РТЛ Данас 02.30 Без цензуре, док. серија

Пљач ка Ник Велс је про фе си о нал ни кри ми на лац ко ји је од лу чио да ри скант ни по сао ко нач но оста ви ти за со бом јер је оба вља ју ћи по след њу про ва лу ума л о ухва ћен. Али уско ро до би је по ну ду ко ју не мо же да од би је... Уло ге: Роберт де Ниро, Едвард Нортон, Марлон Брандо, Анђела Басет Ре жи ја: Франк Оз (РТЛ, 20.00)

Анђела Басет

07.15 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Амерички чопери Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Трговци аутомобилима Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Краљеви аукција Производња спортске опреме То могу и ја Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Сам у дивљини Суперљуди Стена Лија У потрази за борбом Повраћај авиона Опасан лов

06.00 08.30 09.30 12.00 14.15 16.00 17.30 17.55 18.00 19.00 19.30 19.35 20.00 01.00

Олимпијске игре Атлетика Одбојка Атлетика Одбојка Рукомет Кошарка Олимпијске игре Бокс Модерни пентатлон Олимпијске игре Сви спортови Олимпијске игре Сви спортови

Југословенска идеја

Н

ихилизам, бојажљивост и опрезност потпуно је у свом безграничном одушевљењу пробио кордон су зауставили политички живот међу Србима и мајор је имао једва толико времена да изда запоу Монархији. O тадашњим приликама у Вој- вест за искрцавање... Први који је искочио из вагона водини уверљиво је писао и књижевник Милан Ка- био је сомборац добровољац Марко Бења, србин-бушанин, који се чудио ‘’да се не мичу они славни по- њевац, како је он сам себе називао’’. Војска је град литичари око бивше Заставе и Браника... Где су са- предала на управу Народном одбору Срба и Буњевада? ца, о чему је састављен записник. Том чину претхоУ јесен 1918. године политичка збивања у Војво- дио је покушај мађарске власти да негира значај и дини су добила обележје покрета за национално улогу Народног одбора Срба и Буњеваца на тај наослобођење и отцепљење Јужних Словена од Угар- чин што је намеравала да преда град српској војсци ске. С обзиром на бројност и национални потенци- надајући се континуитету угарске власти. јал интелигенције, Срби су предводили ту борбу. Те Веће, односно Одбор, преузео је одговорно оргапромене биле су условљене пробојем Солунског низацију цивилне власти и чинио је то правовремефронта, војним успехом но и одлучно. На челу Насавезничке војске, пре родног већа, касније Насвих војске Краљевине Срродног одбора, налазио се, бије, војним поразом дакле, Јоца Лалошевић. У Аустро-Угарске, јачањем самом Сомбору најпре се југословенског покрета у организовала група Буњедругим деловима Монарваца који су подржавали хије, територијалним пресарадњу с Мађарском. тензијама Италије, анархиЊих је предводио др Иван јом, појавом тзв. зеленог Паштровић и неко време кадра и др. Протагонисти су радили паралелно с Наорганизованијег и радиродним већем, па и преукалнијег иступа Војвођана, зимајући Већу неке истакиако су били различитог нуге појединце. ‘’Властополитичког идентитета, дршци, збуњени у први изражавали су јединство о мах неочекиваним еланом нужности раскида државнароднога одушевљења и но-правних веза с Угарбрзином и енергијом акском, али и различитост ције Народнога Одбора, ставова о начину отцепљенерадо су гледали рад Нања – да ли да се оствари с роднога Одбора Срба и интеграцијом јужнослоБуњеваца у Сомбору, те су венског покрета у преостапредузели све мере да га лом делу монархије или разбију, или бар да му рад директним припајањем канализирају у правцу, коСрбији. Сећајући се тих ји би њима годио. Интридана, након десетак година гама својим приволеше Лалошевић је описао и попотпретседника Антуна менуто време и своје учеБошњака, да иступи из нашће у њему. шег Народног одобра, те Где сте, славни политичари: Милан Кашанин ‘’Сам политички полода у друштву са др Иваном жај Војводине остао је нерешен. Будућност и судби- Паштровићем, тадањим сомборским адвокатом, на те наше покрајине остали су отворено питање а оснује засебно Буњевачко веће. Али то Буњевачко та неизвесност је широм отварала врата свима пре- Веће оста недоношче”. варантима с према нашим националним идеалима Та струја није однела превагу, штавише, њена иденепријатељски расположеним тенденцијама”. У та- ја сарадње с Мађарима на изградњи нове мађарске квим историјским околнодржаве морала је да устукстима, по Лалошевићу, бине пред југословенском Лалошевић је био поборник ло је потребно обезбедити идејом. Након тога ситуастварања југословенске државе што ширу сагласност, пре ција је постала прилично свега српског и словенског политички недоречена и као израза већинске политичке становништва Војводине, контроверзна. Ситуацију воље српског и јужнословенских за једну идеје чија је полије додатно закомпликовала народа и као израза остварења тичка реалност била извепонуда Михаља Карољија, националне идеје у Војводини снија. Потпуно оправдавође парламентарне опоном и национално нужном зиције у Угарској, која се Лалошевић је сматрао идеодносила на демократизају присаједињења Војводине Краљевини Србији, цију власти и уступке народностима, али уз услов препознајући ту констатацију и као идеју предратне очувања територијалног интегритета Угарске. ФорРадикалне странке. Лалошевић је био један од најак- мирањем нове Мађарске владе, у којој је Карољи тивнијих поборника стварања југословенске државе имао водећу реч, значајна пажња посвећена је слокао израза већинске политичке воље српског и ју- венским народима. Понудио је Јаши Томићу и Кости жнословенских народа и као израза остварења наци- Хаџију портфеље у будућим министарствима. Иако оналне идеје у Војводини. Најпре је постао председ- је било двоумљења, нико није прихватио ту понуду, ник Месног народног одбора Срба и Буњеваца у али су новине у Пешти објавиле изјаву Косте Хаџија Сомбору октобра 1918. године. која се могла схватити као да Срби из Угарске немаKрајем октобра 1918. године – 25. по старом ка- ју сепаратистичких тежњи. Та изјава проузроковала лендару, а 5. новембра по новом – формирано је На- је додатно узнемирење јавности. Радикална странка родно веће Срба и Буњеваца у Сомбору. То веће фор- одмах је реаговала да је то приватна изјава и да она мирано је уз подршку једног одреда српске војске стоји на начелима јединства троименог народа и пракоји је, под командом мајора Николе Илића, стигао у ва самоопредељења. Осим тога, у Гласу СХС (18. окСомбор 13. новембра 1918. године. Мајор Илић је тобра) изашао је чланак Срби из Угарске и самоодретом приликом истакао: ‘’Српска војска на врхунцу ђење народа, где је између осталог, писало: ‘’Ми Срсвојих победа доноси Вам слободу, најдрагоценије и би из Угарске хоћемо да смо слободни људи, хоћемо најузвишеније признање што Вам је могла пружити да ујединимо своју дух и своју душу са душом свега за ваше вековне патње и борбе... На ове речи народ југословенства’’.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

nedeqa12.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је, а вас не др жи ни ме сто ни вре ме. Скло ни сте лу та њу, дру же њу, из ле ти ма, и то је са свим ОК. Ула зи те у фа зу по ја ча них хор мо на и стра сти. Не бу ди те нер во зни.

BIK 20.4-20.5.

Пла н и р а н о пу то ва њ е је под стре с ним окол н о с ти ма. Мо р а те пр во оба ви ти не ке дру ге оба ве зе да би сте сти гли да по бег не те у не п о з на том прав ц у. По р о д ич н о сте ори јен ти са ни.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. avgust 2012.

Мо же те за бо ра ви ти на по сао јер је ле то, плус ви кенд. Али, већ од су тра вас че к а ју ди на мич ни од но си на рад ном ме сту. Уко ли ко сте на од мо ру, тро ши те но вац ин тен зив ни је.

Окру же ни сте љу ба вљу, ко ја вам ули ва си гур ност, али да је сло бо ду за ра зно ра зне оп ци је и мо гућ но сти. Фа тал на осо ба се по но во по ја вљу је и ожи вља ва успа ва не стр сти.

Тај не ак тив но сти под не из ве сним окол но сти ма. Чак и љу бав мо же би ти да нас ова к о, су тра она ко. Уко ли ко от пу ту је те с по ро ди цом, би ће то ак ти ван од мор.

Обра ти те па жњу на ре ла ци ју ку ћа–ка ри је ра да би сте ус пе ли да ускла ди те и ту и та мо све што је нео п ход но. Пу то ва ње или шо пинг вас ко шта ви ше но што пла ни ра ли.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Парт нер ски од но си по ста ју све за н и м љи в и ји и ин тен з ив н и ји. Има те стр пље ња за све што вам пре зен ту ју дру ги, али ипак са чу вај те свој уста љен и ду го ро чан пра вац.

Уз ду жно по што ва ње оних за ко је ра ди те и око ко јих се тру ди те, би л о да је то тај на љу бав, парт нер или не ки дру ги ауто ри тет, до ћи ће те до од ре ђе них ре ше ња.

Фи н ан с иј с ка си т у а ц и ја мо ж е би ти све бо ља, или го ра, у за ви сно сти од то га да ли има те ду го ва ња и ко ли ко сте спрем ни да пру жи те дру ги ма. Ком би на то ри к а у од но си ма.

Лет ње ше ме ни су ди ле ме јер тач но зна те шта и ко га же ли те. Би ће ва ших осе ћа ња вам до но си не ке но ве мо мен те. Да нас не бу ди те уз не ми ре ни. Опу ште но!

VODOLIJA Обра т и те па ж њу на то ка к о 21.1-19.2. уме те или не уме те с љу ди ма и ко је по ру к е ша ље те. Дру же ње с де цом је пра во ре ше ње за овај ви к енд. Мно го број не мо гућ но сти.

RIBE 20.2-20.3.

Не де љу не ће те про ве сти ка ко би сте во ле ли, ле њо и без бри ге, већ ак тив но и мо бил но, у ко му ни ка ци ји или на кра ћем пу то ва њу. Но вац се ра си па на раз не ства ри, кон стант но.

TRI^-TRA^

Су мрак ка ри је ре V REMENSKA

Глу ми ца Кри стен Стју арт (22) сла бо се по ја вљу је у јав но сти од ка да је от кри ве но да је пре ва ри ла Ро бер та Па тин со на, а са да је по че ла да от ка зу је оба ве зе и но ве про јек те. Глу ми ца се не ће по ја ви ти на пре ми је ри свог но вог фил ма „На пу ту”, адап т а ци ји чу ве не књи ге Џе ка Ке ру а ка, са оп шти ли су про ду цен ти. Стју ар то ва је са оп шти ла и да се по вла чи из про јек та „Cali” ко ји је тре ба ло да сни ми у на ред ним ме се ци ма, не на во де ћи раз лог за од у ста ја ње.

PROGNOZA

VIC DANA

ОСвежење

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

23

Sombor

24

Kikinda

24

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zreњanin

24

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Panчevo

25

Vrшac

24

Srbija Beograd

24

Kragujevac

25

K. Mitrovica 27 Niш

26

Evropa

НО ВИ САД: Sve`ije i promenqivo obla~no sa sun~anim intervalima uz umeren severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 12, a maksimalna oko 24 stepena.. ВОЈ ВО ДИ НА: Sve`ije i promenqivo obla~no sa sun~anim intervalima. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 11 do 14, a maksimalne od 23 stepena na severu do 25 na jugu Vojvodine. СР БИ ЈА: Sve`ije. Bi}e promenqivo obla~no sa sun~anim intervalima i mogu}a je kratkotrajna ki{a ponegde. U ve}ini krajeva bi ipak ostalo suvo vreme. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 11 do 15, a maksimalne od 23 stepena na severu do 27 na jugu Srbije. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Idu}e sedmice sun~ano i sve toplije vreme, pa bi u drugoj polovini sedmice opet bilo vru}ina uz temperaturu oko 35 stepeni krajem sedmice. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Usled o~ekivane biometeorolo{ke situacije tegobe mogu imati cerebro vaskularni bolesnici. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu glavoboqe i pospanosti.

Madrid

37

Rim

30

London

24

Cirih

26

Berlin

23

Beч

24

Varшava

22

Kijev

26

Moskva

24

Oslo

22

St. Peterburg 19 Atina

34

Pariz

27

Minhen

25

Budimpeшta

24

Stokholm

20

Во зио чо век ауто и уда ри пти цу. Би му је жао и по не се је ку ћи, ста ви је у ка вез, ста ви јој во ду и да јој хле ба. Кад се пти ца осве сти, по гле да око се бе и ка же: - За твор, хлеб, во да; знао сам да ни сам тре бао да уда рим оног во за ча.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

138 (-3)

Slankamen

201 (5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

216 (-6)

Zemun

248 (2)

Bogojevo

204 (-6)

Panчevo

266 (2)

Smederevo

448 (2)

Baч. Palanka 216 (-4) Novi Sad

181 (-1)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

188 (-1)

S. Mitrovica

25 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

263 (1)

Beograd

192 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

180 (0)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-37 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

32s (0)

Reшeњe iz proшlog broja