Dnevnik 12.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 12. SEPTEMBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23555 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

TO PLA NE TRA@E MA ZUT I VI [E CE NE

Grejawe poskupquje od 10 do 45 posto?

str. 4 i 9

OL I M P I J S KA [AM P I O N K A U TE K VON D U U N OVOM SADU

DA NAS NA STA VAK VAN RED NE SED NI CE SKUP [TI NE GRA DA NO VOG SA DA

Smena vlasti, poku{aj drugi

str. 3

O nadle`nostima i novcima u oktobru str. 3

Foto: F. Baki}

JE SE WE ZA SE DA WE PO KRA JIN SKOG PAR LA MEN TA PO^IWE 20. SEP TEM BRA

Zlatna Milica magnet za klince

PR VI U SR BI JI UNS ]E [KO LO VA TI RE PRO DUK TIV NE BI O LO GE – EM BRI O LO GE

str. 7

NO VE ME RE VLA DE, PO RE ZI, PO PU STI, ZA KO NI

Borci protiv Kai{ nam stegnut skoro do grla bele kuge

str. 5

str. 11

Toplo i sun~ano Najvi{a temperatura 31° S

NASLOVI

Politika 2 Trka za naklonost lokalnih lidera, odbora i delegata

Ekonomija 4 Duboka kriza ekonomska i socijalna

PO MOR RI BE NA TI SI KOD SEN TE

Poqoprivreda 6 Savet za poqoprivredu bez poqoprivrednika

Novi Sad

Vojvodina 10 U Somboru vladaju}a ve}ina ostala stabilna

Reporta`a 8 [pic na Ribarcu propada 9 Mali{anima, umesto 19 Najjeftinije je sunce mesa, kifla i pavlaka banatskog neba

SPORT

n MAREJU TITULA, DIVqEWE I \OKOVI]U

str. 14 – 18

n VESLA^I OTPUTOVALI NA EP

n „DNEVNIKOV” [Ah SREDOM

Potraga za trova~em str. 11

POLiTikA

sreda12.septembar2012.

PRED SED NIK SR BI JE U RU SI JI

Ni ko li} i Pu tin o Ju `nom to ku Predsednik Srbije Tomislav Nikoli} pozvao je ju~e ruskog predsednika Vladimira Putina da do|e u Srbiju da otvori radove na delu gasovoda Ju`ni tok na teritoriji na{e zemqe. „O~ekujem da po~nu radovi na Ju`nom toku kroz Srbiju. Predstavnici Rusije i Srbije

misle da bi to moglo da bude po~etkom decembra i, po{to nemaju previ{e hrabosti, zamolili su me da vas ja zamolim da prisustvujete po~etku tih radova. Evo, ja vas molim da prisustvujete otvarawu radova na gasovodu Ju`ni tok”, rekao je srpski predsednik. Putin je na to samo odobravaju}e klimnuo glavom.Nikoli} je izneo o~ekivawe da bi po~etak radova mogao da bude po~etkom decembra. Gasovod Ju`ni tok je, ina~e, jedna od glavnih tema razgovora Nikoli}a i Putina. Putin je, pozdravqaju}i Nikoli}a, podsetio da su se kratko videli pre nekoliko meseci i rekao da }e ovaj susret iskoristiti da analiziraju bilate-

ralne odnose, posebno trgovinsko-ekonomske, koji su, kako je dodao, pro{le godine zabeleìli rast, ali je u prvoj polovini ove do{lo do izvesnog zastoja. Ruski predsednik je tako|e rekao da planira da sa Nikoli}em razgovara i osituaciji u regionu. Nikoli} je, zahvaliv{i se na pozivu za sastanak, rekao da je ovo nastavak wihovih susreta, „ali i po~etak potpuno novih odnosa Rusije i Srbije”. „Znam da je do{lo do izvesnog zastoja, ali Srbija je bila u svojim problemima - imali smo izbore, formirali vladu”, dodao je predsednik. „Vlada je formirana, odre|eni su ~lanovi me|uvladine komisije za saradwu, odràn je wen sastanak i o~ekujem da vrlo brzo po~nemo da radimo”, kazao je Nikoli}. On se tako|e zahvalio ruskom predsednik na li~nom anga`manu kako bi nedavni aeoromiting u Beogradu protekao {to boqe i na gostovawu tri ruska aviona. Prema re~ima Nikoli}a, u me|uvremenu su kontaktirali ministri odbrane dve zemqe i qudi zaduèni za vojnu industriju, a intenzivirani su i odnosi u oblasti energetike. „Svi predstavnici Srbije i Rusije koji su razgovarali uvereni su da je ovo potpuno nova era u odnosima Srbije i Rusije”, rekao je Nikoli}.

ALEK SAN DAR VU ^I] U BER LI NU

Va `ni raz go vo ri o bu du} no sti Sr bi je Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je ju~e u Berlinu da je sa nema~kim zvani~nicima vodio zna~ajne razgovore o budu}nosti i evropskoj budu}nosti Srbije, o Kosovu i Metohiji i onome {to se od Srbije o~ekuje i {to treba da u~ini da bi do{la do ~lanstva u EU. „Vi znate da nisam uvek optimisti~an. Mi znamo {ta je ono {to ne moèmo da u~inimo, ali tako|e, znamo i {ta su nam obaveze i {ta moèmo i {ta moramo da u~inimo”, rekao je Vu~i} novinarima, sumiraju}i rezultate politi~kih razgovora koje je vodio u Berlinu sa najvi{im predstavnicima nema~ke dràve. Vu~i} je naglasio da se istovremeno mora razmi{qati o na{em narodu i wegovom ekonomskom boqitku i u vezi sa tim su, kako je naglasio, i vo|eni razgovori u Berlinu. „Srbija }e ubudu}e sve odluke donositi u skladu sa potrebama svojih gra|ana, po{tuju}i pri

tom me|unarodne, pravne i politi~ke obaveze”, rekao je Vu~i}. Na pitawe novinara da li je bilo razgovora o izjavama [ulca, Kosovu i trgovini organima, Vu~i} je ogovorio da je bilo re~i o svim najkonkretnijim pitawima, ali nije èleo da iznosi sadrzaj razgovora. Povodom razgovora u Ministarstvu odbrane, gde se susreo sa parlamentarnim i dràvnim sekretarom Kristijanom [mitom, Vu~i} je rekao da su teme razgovora bile bilateralna saradwa, saradwa u okviru Partnerstva za mir, vojno-ekonomska saradwa, situacija na Kosovu i Metohiji, kao i odnos prema vojnicima Kfora. „Mislim da smo postigli zna~ajan stepen saglasnosti u kqu~nim pitawima”, rekao je Vu~i} i ocenio da i do~ek koji mu je prire|en pokazuje koliki je zna~aj Srbije danas i {ta Srbija moè da predstavqa ubudu}e u odnosima sa Nema~kom i u EU.

dnevnik

Vu lin: Po pis Sr ba i kon tro la nov ca Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, najavio je ju~e da }e uskoro biti organizovan popis, kako bi se ta~no utvrdilo koliko Srba ima na Kosovu i Metohiji. „Ono na ~emu stalno insistiram, i to }e biti uskoro, je popis da saznamo koliko nas ima, koliko nas zaista `ivi na Kosovu i Metohiji”, kazao je Vulin u intervjuu za televiziju „Most” iz Zve~ana. On je rekao i da se moraju spre~iti zloupotrebe koje se koriste kako bi se dobio „kosovski dodatak”. „Oni koji odu i vrate sa posle svakih petnaest ili mesec dana, da bi podigli pomo} ili kosovski dodatak to su stvari koje moramo prekinuti”, rekao je Vulin. On

je najavio i da }e biti izvr{ena kontrola tro{ewa novca u Pokrajini. „Zloupotreba je bilo i bez obzira iz koje je neko partije, ako je kr{io zakon bi}e sankcionisan. Va`nije od svega toga je da ni jedan oblik davawa koje ova dràva izdvaja ne}e biti smawen, zloupotrebe }emo smawivati i ka`wavati ali ne}emo ukidati izdvajawa za Pokrajinu”, rekao je on. „Nikoga ko ìvi na Kosovu i Metohiji ili onoga ko se vratio u Pokrajinu ne}e ovde zadràti novac, niko od wih nije rekao da se vratio zbog povratni~ke pomo}i ve} zato {to to èle i ba{ zato }emo im obezbediti {ta moèmo”, rekao je Vulin i najavio pomo} oko nabavke mehanizacije, ogreva, semena i |ubriva za predstoje}u setvu.

On je ocenio da je do sada dràva malo radila na stvarawu uslova za povratak raseqenih Srba i ostalih nealbanaca. Vulin je najavio da }e dràva stvoriti uslove da se qudi zaposle i rade od svoga rada. Direktor vladine Kancelarije za KiM je potvrdio da je smawen buxet Kancelarije ali je naglasio, „nemojte da brinete: plate, penzije, socijalna davawa, povratni~ka pomo}, minimalne zarade ne}e biti smawivani”. Vulin je pozvao Srbe da rade samo ono {to moraju, „da ne ulaze u privremene kosovske institucije, ne u~estvuju na izborima, da ne zaborave svoju dràvu jer i ona ne}e zaboraviti wih”.

DE MO KRA TE DO VAN RED NE SKUP [TI NE U DVO ME SE^ NOJ PRED IZ BOR NOJ KAM PA WI

Tr ka za na klo nost lo kal nih li de ra, od bo ra i de le ga ta Za upu}ene demokrate su ponovo u ve} vi|enoj „predizbornoj kampawi“ u kojoj }e se kandidati za lidera stranke, ali i programsku viziju, boriti za naklonost lokalnih lidera, odbora i delegata vanredne skup{tine zakazane za 10.novembar. No ~ini se nikad neizvesnijoj, mada se svi se}aju perioda lobirawa kada se ~lanstvo DS, opredelilo za Zorana \in|i}a, a ne Slobodana Vuksanovi}a, koji je poku{ao da ga zameni na liderskom mestu. Izbornom strana~kom okupqawu, koje }e iznedriti novo, ili mo`da staro rukovodstvo, bar kada je u pitawu sam vrh, jer se uz aktuelnog predsednika Borisa Tadi}a najavquje, boqe re}i izvesna je, i kandidatura wegovog zamenika Dragana \ilasa, predhodi}e niz sastanaka rukovode}ih strana~kih tela radi organizacionih i proceduralnih poslova. Posledwe odluke GO DS o datumu i delegatskom sistemu birawa, nisu dotakle i pitawe Statuta stranke, pa je neotvorena fascikla na skupu, ozna~ila je da tu promena ne}e biti. Uz lidera, bira}e se i pet potpredsednika, s foteqama rezervisanim za Vojvodinu i jednu strana~ku damu. Predsednik Politi~kog saveta DS Dragoqub Mi}unovi} najavquje da }e prvi formalni korak u susret izbornoj skup{tini biti sednica Izvr{nog odbora stranke, koji }e odrediti kvote, odnosno koliko koji odbor daje delegata, utvrditi koliko je odbora kojima je mandat

istekao i da li }e se u tim slu~ajevima odre|ivati poverenici ili }e biti odr`ani lokalni strana~ki izbori.Na GO se ve} donekle pokazao odnos snaga, a, osim po rezultatu 208 prema 144 za predlog \ilasa i potpredsednika Bojana Pajti}a da izborna

Za \ilasov predlog da se izbori odrè delegatskim sistemom, kao i do sada, glasali su uz Pajti}a, Borislav Stefanovi}, Gordana ômi}, Boìdar \eli}, kao i Ruìca \in|i}, ~ija podr{ka simboli~ki ima posebnu teìnu. Iako su pojedini

skup{tina bude delegatska, analiti~ari su procenili da je aktuelni zamenik predsednika DS dobio prvu bitku, i po tome {to ga je podrào ve}i broj uticajnih ~lanova GO. Neki od starih kadrova DS, pa i iz pokrajine, obja{wavaju za na{ list da je „u tom delu prevagu odneo dogovor vovo|anskog i beogradskog odbora“. Tadi}ev predlog da se odrè neposredni izbori i da svi ~lanovi stranke imaju pravo glasa podràli su, izme|u ostalih, Mi}unovi}, potpredsednik Du{an Petrovi}, predsednik IO Marko \uri{i}, dok su potpredsednik Dragan [utanovac i biv{a potpredsednica Jelena Trivan bili uzdràni.

funkcioneri tokom same sednice GO za na{ list obja{wavali da ovaj sastav nije isto {to i delegati koji }e se pojaviti na vanrednoj Skup{tini, ukazuju}i na iskusto u vreme lobirawa za \in|i}a i Vuksanovi}a, predsednik ~a~anskih demokrata Dmitar Popovi} izjavio je ju~e „da veruje da }e odnos snaga sa sednice GO verovatno biti prenet i na Skup{tinu stranke, odnosno da je izvesno da }e, ukoliko se budu su~elili sada{wi predsednik i zamenik predsednika stranke Boris Tadi} i Dragan \ilas, ovaj drugi iza}i kao pobednik“. S tim {to i kod te eksplicitne izjave nije bilo jasno da li „veruje“ ili je „izvesno“.

Popovi} je rekao da su „on i jo{ dvojica ~lanova GO DS iz â~ka glasali za neposredan izbor organa stranke, jer veruju da je takav na~in vi{e demokratski i da ostavqa mawe prostora za lobirawe i uticaj na one koji biraju“. Prema wegovim re~ima, upravo je posledwi izborni ciklus u DS pokazao slabosti delegatskog sistema. - Ve}insko je mi{qewe ~lanstva da Tadi} kao dràvnik i politi~ar, \ilas, kao jedan od najboqih menaxera, i Pajti} koji ima i jedno i drugo treba da budu tim, ali mislim da }e mnogi ~lanovi stranke biti razo~arani i na~inom izbora i ishodom- konstatovao je Popovi}. On je rekao da ve}ina ~lanova GO DS iz centralne Srbije smatra da izbor predsednika i drugih organa stranke treba da bude neposredan, i da su neki od wih bili izloèni lobirawu da se izjasne za delegatsku izbornu skup{tinu. Lobirawa ve} uveliko traju to je sigurno, mo`da ve} sa po~etkom pri~e o sukobu Tadi}a i \ilasa, a ono {to }e zasigurno pratiti ~itav proces bi}e svakako omiqen „spin medijska tehnika“, koja zna i da iznenadi rezultatima. Ko }e sve biti kandidat za predsednika DS, da li samo Tadi} i \ilas, ili neko tre}i i ~etvrti da je u pitawu neposredni izborni sistem brzo bi se znalo, ovako, uz traèwe podr{ke kandidatura moè da se defakto podnese, u delegatskom, i dan pred novembarsko izborno okupqawe. D. Mi li vo je vi}

KADROVAWA

Qa ji} opet za du `en za Hag Aktuelni potpredsedik Vlade i ministar spoqne i unutra{we trgovine i telekomunkacija Srbije Rasim Qaji} , prema odluci Vlade Srbije, ostaje na ~elu Nacionalno saveta za saradwu sa me|unarodim tribunalom u Hagu. Pored wega u no vo i me no va nom Na co nal nom sa ve tu ostaje kao ~lan Ivica Da~i}, premijer

Vlade Srbije i Milorad Todorovi}, sekretar MUP-a. Vlada je razre{ila dosada{we ~lanove i zamenike ovog saveta: Sneànu Malovi}, Gordanu Pauli}, Igora Jovi~i}a, Dragana Radulovi}a, Ivana Mrki}a i Boìdara Jovanovi}a. Umest wih imenovani su novi ~lanovi i zamenici Nacionalnog saveta za saradwu sa Hagom: Nikola Selakovi}, Milisav ôguri}, Miroslav Jovanovi}, Biqana Babi}, Vera Mavri} i Vladimir Cvetkovi}. Q. M.

Pro me ne u MO Vlada Srbije imenovala je Jovu Mijakovi}a na funkciju pomo}nika ministra odbrane za qudske resurse, a Jasminku Todorov za pomo}nika za materijalne resurse, objavqeno je na Internet sajtu Vlade. Vlada je na istoj sednici, odr`anoj 6. septembra, konstatovala prestanak rada na funkciji pomo}nika ministra odbrane Iliji Pilipovi}u i Srbislavu Cveji}u, koji su podneli ostavke.

TVIT CRTICA PDV, Vel {a ni i pre kom po zi ci ja

Prawe Da ~i }a i Vu~i}a

PDV je podignut na 20 odsto, bez ijedne kritike. Opozicija se bavi sobom, u devastiranoj dr`avi ni analiti~ari ne znaju {ta bi vi{e rekli, pa je ovaj potez vlade pro{ao bez rasprave. Bojan \uri} iz LDP je primetio: „Kako je uspe{no sprovedena kontrola javnosti kod pove}awa PDV, o~ekujem da podnesu amandman i dignu PDV na 30%.„ Da nije sve u ekonomiji, ve} da ima {togod i u propalom fudbalu, pa makar to bila i {panska sapunica od prekomponovawa vlasti u Novom Sadu, \uri} je potvrdio: „Lo{a atmosfera u ekipi Velsa - pola tima podr`ava prekomponovawe vlasti u NS, druga polovina o{tro protiv.„

Deklaracija o pomirewu DS i SPS, Tadi}evo ~edo, bila je meta mnogih kritika svojvremeno. Kada je Ivica Da~i} promenio partnera za kolo, deklaracija je bila i predmet sprdwe. Demokrata Zoran @ivkovi} u tome ne vidi ni{ta sme{no: „Na pragu smo nove Deklaracije o pomirewu. Tadi} je „oprao„ Da~i}a, a \ilas }e Vu~i}a.„ Usput je „Kurir„ objavio ~lanak da se na vrh DS vra}aju \in|i}evi qudi, {to je biv{eg potpredsednika ove stranke stra{no ra`estilo: „La` stole}a, dno dna! Ovo nije tabloid, ovo je...„ Tvitera{ imenom ^ika Dule upitao j @ivkovi}a: „Ili slu`beno glasilo jednog dela tvoje partije?„ dobiv{i vi{e nego direktan odgovor: „Ta~no, wihovo ogledalo...„

M i}un u zeleno m kabine tu U nedostatku politi~ke poruke seti se Mi}una. Demokrata-veteran ~esto je na tapetu mla|ih kolega. Dok {ala {alu stiè, Maja Gojkovi} beleì: „Mi}unovi}ev kabinet u skup{tini zovu zeleni kabinet. Niko da mu kaè da nije predsednik parlamenta ve} godinama.”

Spu {ta [v abo pado branc e Duh partizana jo{ `ivi u nama. Libral Drago Kova~evi} najavquje:

„Ta~no, 10. novembra, obele`i}emo 70. godina od osnivawa juna~ke 6. Li~ke divizije „Nikola Tesla”. Ima}u ~ast da uradim feqton.„ Da ne ostane sve na najavi, Kova~evi} je tvitnuo i prigodne stihove: „Na drvarske strme klance, spu{ta [vabo padobrance...Na klancima quta zmija, 6. Li~ka divizija.„

Liga{ica Aleksandra Jerkov bila je vidno quta: „Obi{la mesto dana{we pucwave koja se desila dok su deca u O[ imala fizi~ko u dvori{tu. Sramota i u`as. Jel sad mo`e vi{e policije, ministre?„

Nez ahv alni [o n

Nije sve {to se pi{e na Tviteru skop~ano sa zbiqom i onim {to nam se doga|a. Ima tu i metafizike za koji niko pametan ne mo`e da ka`e ~ime je izazvana. Slavica Kari} je {ampion takvih tvitova: „Niko jo{ nije pogledao sotoni u o~i i pro{ao dolinom o~aja a da nije postao boqi.„

Dok su \okovi} i Marej bili tenisku rovovsku bitku, primetno je bilo prisustvo gluma~kih veli~ina [ona Konerija i Kevina Spejsija. Obojica su navijali za mladog [kota, {to na{em publikumu nije bilo prijatno. Demokrata Neboj{a Krsti} nije odoleo, a da ne napi{e: „Koliko sam samo puta bio na strani [ona Konerija i Kevina Spejsija, a oni mi ovako vra}aju„

Ministre ? Novi Sad je ve} dugo varo{ po ~ijim se {orovima odigravaju revolvera{ki obra~uni dostojni divqeg zapada. Malo je onih koji se ose}aju bezbedno, a pucwava pored osnovne {kole u ponedeqak samo je potvrdila taj utisak.

S ot ona u d ol ini o~aja

Bo rbeni ps i Borbeni psi svakodnvnica su u Novom Sadu i drugim gradovima. Nisu lep prizor, {to je muka mnogo mawa od ~iwenice koliko su opasni po okolinu. URS-ovac Boris Barjaktarovi} je pitao: „Ko je zadu`en za za{titu gra|ana (dece pre svega) od takmi~arskih primeraka borbenih rasa pasa koje qudi {etaju okolo bez korpe i povodca?„ P. K.

politika

dnevnik

sreda12 . septembar2012.

JE SE WE ZA SE DA WE PO KRA JIN SKOG PAR LA MEN TA PO^IWE 20. SEP TEM BRA

O nad le `no sti ma i nov ci ma u ok to bru Po s la n i c i no v og sa z i v a Skup {ti ne Voj vo di ne je se we za se da we po ~e }e 20. sep tem bra, a na dnev nom re du bi }e uglav nom iz ve {ta ji o po slo va wu po kra jin skih jav nih pred u ze }a i za vo da, kao i za vr {ni ra ~un bu xe ta APV za pret hod nu go di nu. Iako je ovo pr vo oku pqa we no vog sa zi va na kon od lu ke Ustav nog su da o us kra }i va wu de la in ge ren ci ja Po kra ji ne utvr | e n ih Za k o n om o nad l e ` no s ti ma APV usvo je nim pre tri go di ne, voj vo |an ski po sla ni ci se 20. sep tem bra ipak ne }e iz ja {wa va ti o pro ble mi ma u funk ci o ni sa wu auto no mi je. Me |u tim, pre ma sa zna wi ma „Dnev n i k a„, o ospo r e n im nad l e ` no sti ma APV, od no sno o pro na la `e wu „prav noteh ni~ kih for mu la ci ja” za o~u va we ospo re nih in ge ren ci ja Voj vo di ne, ras pra vqa }e se na se si ji po kra jin skog par la men ta ko ja se pla ni ra za 4. ili 5. ok to bar. A na toj sed ni ci, ka ko sa zna je mo, od lu ~i va }e se i o re ba lan su bu xe ta APV. U po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji, na i me, od od lu ke Ustav nog su d a, pri p re m a j u iz m e n e od re |e nih po kra jin skih pro pi sa u na me ri da se oni uskla de sa od lu kom Ustav nog su da, ali i omo gu }e Po kra ji ni da o~u va ospo r e n e in g e r en c i j e, a na osno vu dru gih za kon skih re {e wa ili pak dru ga ~i jih for mu la ci ja. Me |u tim, sem po ru ka ko je su voj vo |an ski funk ci o ne ri iz ne li jo{ pri li kom obe lo da wi va wa od lu ke USS po ~et kom ju la, a u ko ji ma su oce ni li da je re~ o po li ti~ koj ol du ci i da ne }e do zvo li ti da se ona pre la ma pre ko le |a gra |a na Voj vo di ne, ka ko je to is ta kao po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti}, u Ba no vi ni jo{ ni -

su do ne te ni ka kve for mal ne od lu ke u tom po gle du. Ina ~e, me |u ospo re nim in ge ren ci ja ma APV (uz od red bu ko ja de fi ni {e da Po kra ji nu ge o graf ski od re |u ju re gi o ni Sre ma, Ba na ta i Ba~ ke), jesu i

tre ba lo bi da po~ nu sle de }e ne de qe, kad se o~e ku je do la zak pre mi je ra Da ~i }a u Ba no vi nu. A to }e bi ti i pri li ka, ka ko sma tra ju po kra jin ski zva ni~ ni ci, da se sa gle da ima li pro sto r a za do g o v or o da q em

Raz go vo ri po kra jin ske i re pu bli~ ke ad mi ni stra ci je tre ba lo bi da po~ nu sle de }e ne de qe, kad se o~e ku je do la zak pre mi je ra Da ~i }a u Ba no vi nu pra vo APV da otvo ri kan ce la ri ju Bri se lu, da for mi ra aka de mi ju na u ka i umet no sti, da utvr |u je me re iz obla sti so ci jal n e i agrar n e po l i t i k e i dru ge. No, u voj vo |an skoj Vla di o~e ku ju da }e ti pro ble mi bi ti pre va zi |e ni di ja lo gom i do go vo rom sa no vom Re pu bli~ kom vla dom. Iz Ne ma wi ne 11, ta ko |e je po ru ~e no da }e se ovi pro ble mi re {a va ti raz go vo ri ma, ali na kon te opa ske pred sed ni ka Vla de Ivi ce Da ~i }a ni iz we go vog ka bi ne ta ni je bi lo ni ka kvih ini ci ja ti va. Ka ko „Dnev nik” sa zna je, raz go vo ri iz me |u po kra jin ske i re p u b li~ k e ad m i n i s tra c i j e

Voj vo |an ska kan ce la ri ja osta je u Bri se lu Po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu Bra ni slav Bu gar ski iz ja vio je da }e voj vo |an ska kan ce la ri ja u Bri se lu na sta vi ti da ra di i na kon od lu ke Ustav nog su da ko jom je ta nad le `nost APV ospo re na. Bu gar ski je ju ~e ~la no vi ma Od bo ra Skup {ti ne APV za evrop ske in te gra ci je i me |u re gi o nal nu sa rad wu sa op {tio i da je osta lo da se u sa rad wi sa Vla dom Sr bi je to pi ta we for mal no-prav no re gu li {e. - Kan ce la ri ja Voj vo di ne u Bri se lu je bi tan ele ment raz vo ja Voj vo di ne i Sr bi je, po seb no zbog pri vla ~e wa sred sta va iz IPA fon do va ko ji bi nam mo gli bi ti na ras po la ga wu po ~et kom 2014. go di ne - ka zao je Bu gar ski. On je do dao da }e u fo ku su we go vog Ske re ta ri ja ta u na red nom pe ri o du bi ti i ko or di na ci ja re gi o nal nih raz voj nih agen ci ja iz Voj vo di ne, a ka ko bi se svim gra do vi ma i op {ti na ma u APV omo gu }i lo da se pri pre me za po vla ~e we {to ve }ih sred sta va iz evrop skih fon do va.

funk c i o n i s a w u voj v o | an s ke auto no mi je. U sva kom slu ~a ju, po zi ci ja voj vo |an ske ad mi ni stra ci je tre ba lo bi da bu de da -

ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne. No, nad le `no sti APV ve ro vat no ne }e bi ti je di na te ma raz go vo ra iz me |u Bo ja na Paj ti }a i Ivi ce Da ~i }a, s ob zi rom da je ve} go di na ma otvo re no i pi ta w e fi n a s i r a w a APV ko je se do sad gu ra lo pod te pih. Iako je, pre ma Ustav nom za ko nu, i pi ta we iz vor nih pri ho da APV za kon ski mo ra lo da se re {i do kra ja 2008. go di ne, pret hod na re pu bli~ ka ad min stra ci ja oglu {i la se o tu ustav nu oba ve zu. Me |u tim, ini ci ja ti ve su iz o- sta le i iz pret hod ne po kra j in s ke ad mi n i s tra ci je upr kos sil nim pro ble mi ma u pre no su nov ca iz re pu bli~ ke u voj vo |an sku ka su una zad ne ko li ko go di na. Voj vo di na je ta ko sa mo u pro {loj go di ni za ki nu ta za pre ko {est mi li jar di di na ra na me we nih za ka pi tal ne in ve sti ci je. A pre ma ne kim ra ~u ni ca ma, dug pre ma po kra jin skoj ka si za po sled wih pet go di na iz no si sko ro 70 mi li jar di di na ra. Ipak, sem ne ko li ko jav nih pro ziv ki, pred stav ni ci po kra jin ske vla sti ni su ko ri sti li dru ge me ha ni zme za za {ti tu Usta vom za ga ran to va nih pra va APV. Po kre ta we tih me ha ni za ma na go ve -

Din ki}: Tran sfe ri Voj vo di ni ni su me wa ni Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da re ba lan som bu xe ta ni su iz me we ni tran sfe ri na me we ni lo kal nim sa mo u pra va ma i po kra ji ni Voj vo di ni u od no su na ori gi nal ni bu xet, pa zbog to ga oni i ni su kon sul to va ni pri iz ra di re ba lan sa. Din ki} je u iz ja vi no vi na ri ma, po sle sa stan ka u Uni ji po slo da va ca Sr bi je, is ta kao da }e pri iz ra di bu xe ta za na red nu go di nu po kra ji na sva ka ko bi ti kon sul to va na. le ko re lak si ra ni ja u od no su ne go ra ni je ka da je ko mu ni ka ci ja iz me |u dva ni voa vla sti bi l a pri l i~ n o op t e r e } e n a unu t ar p ar t ij s kom hi j e r ar h i jom, s ob zi rom da je ista stran ka bi la sto `er ko a li ci je i na po kra jin skom i na re pu bli~ kom ni vou. A te ste ge sli ko vi to su se i obim no ko ri sti le upra vo pri li kom utvr |i va wa Sta tu ta i za kon skog pred lo ga o nad le `no sti ma Voj vo di ne. S dru ge stra ne, ni je iz ve sno u ko joj me ri }e pred stav ni ci no ve re pu bli~ ke vla sti is pu ni t i o~e k i v a w a Ba n o v i n e u pred sto je }im raz go vo ri ma s ob zi rom da u Ne ma wi o noj 11 sad do mi ni ra ju stran ke ko je su se pre tri go di ne `e sto ko pro ti vi le usva ja wu Sta tu ta i Za -

{te no je tek po for mi ar wu ak tu el ne Po kra jin ske vla de, ~i ji funk ci o ne ri su na ja vi li mo gu} nost obra }a wa Ustav nom su du uko li ko se na sta vi us kra }i va we sred sta va Voj vo di ni, ko joj po Usta vu pri pa da naj ma we se dam od sto re pu bli~ kog bu xe ta. No, ko li ko }e zva ni~ ni ci iz Ba n o v i n e osta t i do s led n i u tom po gle du vi de }e se ve} za ne ko li ko da na pri li kom ras pra ve o ra ba lan su re pu bli~ kog bu xe ta, o ko jem ina ~e ni su ni kon sul to va ni, ali i pri li kom usva ja wa re pu bli~ kog bu xe ta za 2013. go di nu. Na rav no, uko li ko u me |u vre me nu sa mi ne ini ci ra ju do no {e we Za ko na o iz v or n im pri h o d i m a APV, {to su ta ko |e obe }a li. B. D. Sa vi}

REKLI SU Kom {i}: Aga i apla u zi

Je {i}: Ta di }e ve gre {ke

Mi }u no vi}: Gle da li \i la sa i Paj ti }a

Uko li ko se ne kon sti tu i {e no va ve }i na u par la men tu No vog Sa da, no vi iz bo ri }e bi ti iz nu |e no re {e we. Ali mi slim da po en ta ni je u sa mim iz bo ri ma, prem da su oni u sve tlu na ja va ne ka kvog na sil nog osva ja wa vla sti od stra ne ne str pqi vih na pred wa ka i wi ho vih sta rih i “no vo pe ~e nih” po li ti~ kih sa ve zni ka je di no pra vo, le gal no i le gi tim no re {e we - oce wu je za “Blic” so ci o log po li ti ke dr Jo van Kom {i}. - De mon stra ci jom oho le, cen tra li sti~ ke po li ti ke i us kra }i va wem pra va voj vo |an skim in sti tu ci ja ma da se upo zna ju sa sa dr `i nom ugo vo ra o iz grad wi auto pu ta i mo sta na Du na vu, kod Be {ke, Ve li mir Ili} se ve} “pro sla vio” u vla di Vo ji sla va Ko {tu ni ce kao wen “naj o mi qe ni ji mi ni star”. Da li }e i u Da ~i }e voj i Vu ~i }e voj vla di na sta vi ti da se po na {a kao aga i da li }e za to do bi ti apla u ze u ve }em de lu sr bi jan ske jav no sti, vi de }e mo.

Sed ni ca Glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke je bi la vr lo otvo re na i vr lo kon struk tiv na, sva ko je re kao {ta mi sli o si tu a ci ji u DS. U DS po sto ji or ga ni za ci ja ko ja je ve} 22 go di ne sta ra i Bo ris Ta di}, do sko ra {wi pred sed nik Sr bi je, ni je pred vi deo funk ci o ni sa we stran ke i sta we u 21. ve ku, iz ja vio je za Ra dio - te le vi zi ju Voj vo di ne ~lan Glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke i pot pred sed nik vla de AP Voj vo di ne Go ran Je {i}. Bo ris Ta di} ima ap so lut nu po li ti~ ku od go vor nost za vo |e we DS, za to {to je iza brao sla bu po li ti~ ku li~ nost da bu de pre mi jer i u to me je we go va od go vor nost ve }a, is ta kao je Je {i}. Pre ma we go vim re ~i ma Ta di} je vr lo ret ko sa zi vao sed ni ce GO, or ga ni stran ke ni su do bi li svoj pun ka pa ci tet, ta kvo je li der stvo bi lo, qu di su se na {li na dr `av nim funk ci ja ma, ne na stra na~ kim, i to je jed no is kusk tvo ko je DS tre ba da is ko ri sti za bu du} nost.

Uko li ko se De mo krat ska stran ka ne sa gla si oko pro gra ma i de lo va wa u bu du} no sti, bez ob zi ra ko }e bi ti wen pred sed nik, mo gu }e je da se stran ka po de li po s le iz b or n e skup {ti ne u no vem bru, sma tra pred s ed n ik Po l i t i~ k og sa ve ta DS Dra go qub Mi }u no vi}. On ne ve ru je da DS ~e ka sud bi na SRS-a, ali do da je da je „u ovom tre nut ku te {ko pred vi de ti da li }e no vem bar ske iz bo re do ~e ka ti sa du b o k im unu t ar s tra n a~ k im pro c e p i m a, po de la ma na gru pe i frak ci je”. „Ta~ no je da se ve} stvo rio uti sak ne slo ge oko na ~i na iz bo ra na skup {ti ni i ti me {to su ~la no vi GO iz Voj vo di ne i Be o gra da gla sa li „di ri go va no”, do {li su una pred or ga ni zo va ni na sed ni cu, uz oba ve zu da se de za jed no, gle da ju ka ko gla sa ju Dra gan \i las i Bo jan Paj ti}, i sle di li ih. To ni je osta vi lo do bar uti sak na one ko ji su se auto nom no, bez ’pri ti sa ka’ opre de qi va li”, na vo di Mi }u no vi}.

DA NAS NA STA VAK VAN RED NE SED NI CE SKUP [TI NE GRA DA NO VOG SA DA

Sme na vla sti, po ku {aj dru gi U No vom Sa du je za da nas za ka zan na sta vak van red ne sed ni ce Skup {ti ne gra da od 29. av gu sta pred ko jom su i da qe pred lo zi o sme ni grad skih ~el ni ka i di rek to ra jav nih i jav no-ko mu nal nih pred u ze }a. Sed ni ca bi tre ba lo da po~ ne u 11 sa ti u Ve li koj sa li Skup {ti ne gra da, a za ka za la ju je {e fi ca par la men ta Alek san dra Jer kov (LSV) na ra ni ji zah tev od bor ni ka oku pqe nih oko SNS-a ko ji iz me |u osta log kan di du ju na pred wa ka Mi lo {a Vu ~e vi }a za no vog gra do na ~el ni ka, a so ci ja li stu Si ni {u Se vi }a za no vog skup {tin skog pred sed ni ka. Pr vi po ku {aj sme ne no vo sad ske vla sti na ~i jem ~e lu je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} (DS) ni je us peo zbog ne do stat ka kvo ru ma za po ~e tak sed ni ce Skup {ti ne, a wen na sta vak da nas bi tre ba lo da, po sle ni za me |u sob nih op tu `bi vla da ju }ih de mo kra ta i opo zi ci o nih na pred wa ka, ali i do sa da {wih part ne ra, kao i na vo da o po ku {a ju ku po vi ne od bor ni ka SPOa Vo ji na Ma le {e va za 50.000 evra i uza vre le po li ti~ ke at mos fe re u gra du is pi sa nog uvre dqi vim gra fi ti ma, po ka `e da li u Skup {ti ni po sto ji no va ve }i na. Tu ve }i nu, 42 od ukup no 78 od bor ni ka no vo sad ske skup {ti ne, ~i ne od bor ni~ ke gru pe SNS-a, SPS-PUPS-JS-SDPS-a, DSSa, „Svi za No vi Sad” (SPO i Rom ska de mo krat ka stran ka) i „No vi Sad od mah” (biv {i pri pad ni ci „Dve ri” i vla {ke stran ke NO PO), ko je su po ~et kom sep tem bra pot pi sa le ko a li ci o ni spo ra zum o za jed ni~ kim po li ti~ kim ci qe vi ma. Oni, s jed ne stra ne, ne o~e ku ju iz ne na |e wa, ali su sprem ni na even tu al ne po ku {a je op struk ci je sa da {we po zi ci je, na ve li su za „Dnev nik” {e fo vi

oce nio je vo |a od bor ni~ ke gru pe „No vi Sad od mah” Mi ro slav Pa ro vi}. Pred sed nik od bor ni~ ke gru pe DSS-a Bor ko Ili} na vo di da su raz ra di li sve op ci je mo gu }ih de {a va wa na sed ni ci i ta~ ke dnev nog re da. - Ali ako po sto ji po li ti~ ka vo qa i od bor ni~ ka ve }i na,

Opro {taj ni kok tel? Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} or ga ni zo vao je ju ~e kok tel za sve ~la no ve Grad skog ve }a i di rek to re no vo sad skih JKP, pre ne li su me di ji. Or ga ni zo van je u Sve ~a noj sa li Grad ske ku }e, a no vi na ri pret po sta vqa ju da je re~ o opro {taj nom kok te lu uo~i da na {we sed ni ce Skup {ti ne na ko joj se tra ì sme na grad skih ~el ni ka. Skup {ti nu ne mo è ni ko da op stru i {e - do dao je Ili}. Na sed ni ci se, ina ~e, o~e ku je taj no iz ja {wa va we o sme ni gra do na ~el ni ka Pa vli ~i }a i pred sed ni ce Skup {ti ne Jer ko vqe ve, bu du }i da ta kvo gla sa we za po me nu te funk ci je na la è Za kon o lo kal noj sa mo u pra vi.

Ras po de la JP i JKP Iz bor v.d. di rek to ra JP i JKP ta ko |e je uvr {en u pred log dnev nog re da da na {we sed ni ce Skup {ti ne gra da No vog Sa da. Po sa zna wi ma na {eg li sta, SNS }e ka dro va ti u ZIG-u, „Po slov nom pro sto ru”, „Grad skom ze le ni lu”, SPC „Voj vo di na”, No vo sad skoj TV i u Do mu zdra vqa No vi Sad. Sa vez oko SPS-a do bi ja „No vo sad sku to pla nu”, „Put”, „Par king ser vis” i Apo te kar sku usta no vu No vi Sad, dok su za SPO i RDS vi |e ni „Ur ba ni zam”, „Vo do vod i ka na li za ci ja”, „î sto }a” i „Stan”. DSS-u je pri pa la „Tr `ni ca”, JGSP „No vi Sad” i „Ra do sno de tiw stvo”, a ne ka da {we „Dve ri” i NO PO do bi }e „In for ma ti ku” i „Li sje”. Kan di dat za gra do na ~el ni ka Vu ~e vi} tvr di da je to pre la zno re {e we za {est me se ci a da }e za tim bi ti ras pi san jav ni kon kurs za di rek to re. - JP i JKP ni su odvo je ni od po li ti ke gra da. Ne mo gu }e je da ti di rek to ri vo de pri vat nu po li ti ku ve} mo ra ju da pra te grad sku ka è on. od bor ni~ kih gru pa SNS-a Mi lo{ Vu ~e vi}, Mi ro slav Pa ro vi} („No vi Sad od mah”) i Bor ko Ili} (DSS). - Na dam se da }e sve pro }i u skla du sa za ko nom i Po slov ni kom i da ne }e bi ti ne pri jat no sti. Na à lost, ne is kqu ~u jem da }e oni ko ji }e iz gu bi ti po zi ci je po ku {a ti op struk ci je, ali mi smo sprem ni da sve pro |e u fer at mos fe ri - iz ja vio je na pred wak Vu ~e vi}. On, ka ko ka è, „ne mo è da ga ran tu je da od la ze }i ne }e na pra vi ti in ci dent is pred skup {ti ne ili u we noj sa li i da sed ni cu ne }e pre ki da ti”. - Wi ma ta pred sta va tre ba da bi se oprav da li pred bi ra ~i ma -

Zah te vu za pro me nu vla sti No vog Sa da pret ho di lo je istu pa we vla da ju }eg SPO-a po lo vi nom ju la iz od bor ni~ ke gru pe u ko joj su bi li sa pred iz bor nim part ne rom LSV-om. SPO je for mi rao no vu gru pu „Svi za No vi Sad” za jed no sa rom skom stran kom, na kon ~e ga su po ~e li pre go vo re sa opo zi ci o nim na pred wa ci ma. Ti pre go vo ri do ve li su do me mo ran du ma o sa rad wi a za tim i ko a li ci o nog spo ra zu ma, u ko ji je na kon cu ukqu ~en i kqu~ ni igra~ u na ja vqe noj sme ni vla sti, vla da ju }i SPS, pre lo miv {i od lu ku da i u No vom Sa du na pra vi lo kal nu ko a li ci ju po uzo ru na re pu bli~ ku. S. Ko va ~e vi}

ekonomija

sreda12.septembar2012.

dnevnik

u Sr bi ji pa da broj Za po Sle nih Za 0,1 od Sto me Se^ no

to pla ne tra@e ma Zut i vi [e ce ne

Sve je stalo, samo se radna mesta gase Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u julu procewuje se na 1.728.720 qudi, {to je za 0,1 odsto mawe u odnosu na prethodni mesec, navedeno je u novom broju ~asopisa „Ko njunk tur ni tren do vi”, ko ji iz da je Privredna komora Srbije. To je, tako|e, za jedan odsto ili za oko 18.000 zaposlenih mawe u odnosu na isti mesec prethodne godine. Procene ukazuju da je znatno ve}i pad zaposlenosti u julu ove godine, u odnosu na jul lane, zabe-

le`en u sektoru preduzetni{tva - 3,5 odsto, nego u sektoru pravnih lica 0,3 odsto. Nezaposlenih je posledweg dana jula ukupno bilo 752.614, {to je za 0,3 odsto mawe nego u prethodnom mesecu, ali i za 0,47 odsto, odnosno oko 3.500 qudi, vi{e nego u julu 2011. Stopa registrovane nezaposlenosti za jul 2012. iznosi 28,3 odsto i nije se zna~ajnije mewala u pore|ewu s prethodnim mesecom.

Grejawe poskupquje od 10 do 45 posto? Ve}ini toplana u Srbiji neophodna je pomo} Republi~kih robnih rezervi da bi obezbedile potrebne koli~ine mazuta i da bi 15. oktobra uspe{no zapo~ele grejnu sezonu, a mnoge tra`e i poskupqewe grejawa od 10 do 45 odsto.

ti su i zahtevi za nivo poskupqewa, koji se kre}u do 45 odsto, istakli su direktori toplana u izjavama Tanjug u. Me|u razlozima za poskupqewe grejawa je i mogu}nost da do|e do poskupqewa gasa za toplane posle Nove godine.

Toplane pre po~etka grejne sezone traè od lokalnih samouprava poskupqewe grejawa, zbog visokih cena energenata, slabe naplate potraìvawa koja iznose oko 17 milijardi dinara i dugova koje toplane imaju iz prethodnih grejnih sezona koji su dostigli 18 milijardi dinara, kaù u toplanama. Za sada im ta poskupqewa lokalne samouprave uglavnom nisu odobrile, ali }e to zavisiti pojedina~no od svake op{tine do op{tine, a razli~i-

Razgovori o nabavci potrebnih energenata za toplane su u toku ka`u u toplanama i o~ekuju da }e grejna sezona uprkos svim problemima po~eti na vreme, 15. oktobra. One toplane koje su finansijski sposobne jedan deo mazuta }e obezbediti putem javnih nabavki, rekao je Tanjug u direktor Udru`ewa toplana Srbije Mi lo van Le ~i} i naveo da je toplanama u Srbiji ukupno potrebno 78.000 tona mazuta za jednu grejnu sezonu i oko 570 miliona kubika gasa.

po Kra jin SKi SeS tra @i StruK tur ne re For me do ma ]e pri vre de

Duboka kriza ekonomska i socijalna Pokrajinski socijalno-ekonomski savet je na ju~era{woj sednici usvojio dokument, koji je predlo`ila Unija poslodavaca Vojvdoine, a koji ukazuje na sitauciju i privredi Srbije i na~inima na koje se sada{we stawe mo`e popraviti, a koji

Spre ~en pot pu ni ko laps - Osnivawem Razvojne banke Vojvodine, pre nepune tri godine, kada je Vlada Vojvodine za 3,5 milijarde dinara postala ve}inski vlasnik tada{we Metals banke, spre~en je potpuni kolaps vojvo|anske privrede - rekao je Miroslav Vasin. - Tada zate~eno stawe bilo je katatrofalno, a preko Metals banke se odvijao najve}i deo spornih i poni{tenih privatizacija i to je zaustavqeno. Iako RBV jo{ nema onu pravu razvojnu ulogu, stawe je daleko boqe, a niz preduze}a kojima je pretio nestanak, radi i stvara dohodak. }e biti prosle|en Vladi Srbije i nadl`enim republi~kim institucijama. Iako je dokument „Ocena stawa u privredi Srbije” usvojen, bi}e prosle|en za koji dan, kako bi, kao wegov sastavni deo, bila i informacija vezana za zaposlenost i zarade. Iz pokrajinskog SES-a se

nagla{ava da se moraju sprovesti reforme koje moraju sadr`ati nekoliko bitnih mera koje }e doprineti pokretawu industrijske proizvodwe, pove}awu zaposlenosti, boqi odnos prema agraru, politiku realnog i stabilnog kursa, reformu finasijskog sektora, konkretne mere za podr{ku izvoznicima, eliminaciju buxetskog deficita i smawivawe javne potro{we. Tako|e, istaknuto je u ovom dokumetu, neophodna je strukturna reforma, a pravi koncept reformi i odlu~na vlada, doprine}e povezivawu i motivaciji sindikata i pravih proizvdonih preduzetnika da u Srbiji grade proizvodne pogone, izvoze i zapo{qavaju radnike. Po re~ima predsednika pokrajinskog SES-a i sekretara za privredu Mi ro sla va Va si na, ovaj dokumet sveobuhvatno prikazuje stawe u

privredi, finasijskim institucijama, poqoprivredi... a jednoglasno su ga prihvatili sva tri u~esnika dijaloga - predstvanici Vlade Voj-

strijske proizvodwe, rekao da ona nije dostigla ni 50 odsto one iz 1989. godine, te je na nivou 1972. godine, a takav drasti~an pad uticao je da nekoliko stotina hiqada radnika ostane bez posla. On je ukazao da je niz razloga koji su doveli do ovakvog stawa u privredi - od investirawa i finansijski sektor, nekretnine, hartije do vrednosti... a ne u proizvodwu te da se, dok se to ne promeni, ne mo`e govoriti o pokretawu privrede. Istaknuto je i da, zbog precewenog dinara, Srbija ostvaruje najmawi izvoz i ima najve}i spoqnotrgovinski deficit po stanovniku u Evropi, da Srbiju mu~e najvi{e kamate, inflacija i nelikvidnost u Evropi, ali i da nema dovoqno menaxerskog kadra sposobnog da vodi preduze}a na doma}em i

Zah tev za uki da we li cen ce Na sednici je usvojen i zahtev Unije poslodavaca Vojvodine da se ukine obaveza ra~unovo|a da pola`u sru~ni ispit za dobijawe licence, na osnovu Zakona o spre~avawu prawa novca i finansirawa terorizma. Ova stavka ko{ta od 10.000 do 50.000 dinara, a ne psotoji ni u jednoj drugoj zemqi. vodine, UPV i predstavnici sindikata. U usvojenom dokumentu ukazuje se da je ekonomska i socijalna kriza izuzetno duboka, da se sa reformama kasni, te da je neophodno preduzeti korake ka razvoju. ^lan Upravnog odbora UPV Ni ko la Pa vi ~i} je, ukazuju}i na nivo sada{we indu-

stranom tr`i{tu, da je korupcija, koja je uzela maha za vreme sankcija, i daqe prisutna i znatno ko~i razvoj, te da je izvestan nedostatak politi~ke voqe da se odlu~nom akcijom dr`avnih organa ona iskoreni, kao i da je neophodno smawiti javnu potro{wu. d. mla |e no vi}

pot pi San pro to Kol o in ve Sti ci ji u Sremu

Nova fabrika i posao za 200 Pe}in~ana Kompanija „Quattro houses” planira da investira izme|u 18 i 20 miliona evra u izgradwu fabrike za proizvodwu prefabrikovanih elemenata u Radnoj zoni A{awa u blizini Pe}inaca, ~ime }e biti otvoreno oko 200 radnih mesta. Predsednik op{tine Pe}inci Sa va ^oj ~i} , predsednik kompanije „Quattro houses” Jo van Ni ko li} i direktorka Iva na Frajt potpisali su ju~e memorandum o razumevawu kojim je definisana daqa saradwa. Kompanija „Quattro houses” dobitnik je presti`ne nagrade za projekte ekolo{ke gradwe u Evropi za 2010. godinu - „Lafarge Invention Awards 2010”.

Prema re~ima Save ôj~i}a, ovaj memorandum predstavqa jo{ jedan dokaz da je op{tina Pe}inci spremna da pruì punu podr{ku svim zainteresovanim investitorima, saop{tila je op{tina. „Otvarawe novih radnih mesta je od kqu~nog zna~aja za razvoj op{tine, posebno {to u slu~aju ove investicije ve}ina od 200 radnika }e biti uposlena sa na{e teritorije, jer imamo potreban obrazovni profil radnika”, izjavio je ôj~i}. On je dodao da je ova investicija zna~ajna i zbog toga {to se wome op{tina investiciono otvara po dubini, jer su se do sada investitori mahom vezivali za oblast du`

autoputa”. Predsednik kompanije „Quattro houses” izjavio je da }e ovom investicijom biti uposleno oko 200 qudi, ali da }e kroz firme koje prate proces gradwe opremom indirektno biti uposleno i do 1.000 qudi. Nikoli} je naglasio da je interes te kompanije da se wihova roba proizvodi u Srbiji i kao takva ponudi svetu, jer se na taj na~in otvara veliki potencijal za izvoz na{e robe i za oporavak privrede. Inovativno re{ewe ove kompanije omogu}ava izgradwu svih vrsta objekata, bez ograni~ewa u pogledu spratnosti, tipa zgrade, kao ni energije koju m. ma ru {i} }e koristiti.

u nbS 9,9 mi li jar di evra ili 240 mi li o na ma we neGo pro[loG meSeca

Tope se devizne rezerve

Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju avgusta iznosile su 9,9 milijardi evra i obezbe|ivale su pokrivenost nov~ane mase (M1) od 419 odsto, kratkoro~nog duga od S 2.723 odsto, uz istovremeno pokri}e oko sedam meseci uvoza robe i usluga, saop{tila je NBS. Devizne rezerve , da podsetimo, na kraju jula bile su 10,14 milijardi evra, {to zna~i da su se za mesec dana istopile za 240 miliona evra. U toku avgusta najve}i odliv iz deviznih rezervi realizovan je po osnovu otplate duga prema

MMF-u u iznosu od 107,2 miliona evra. U istom periodu banke su povukle deviznu obaveznu rezervu u neto iznosu od 96 miliona evra, uglavnom zbog izmewene regulative NBS kojom je pove}an deo obra~unate devizne obavezne rezerve koje banke izdvajaju u dinarima. Ostali odlivi iz deviznih rezervi u toku avgusta realizovani su po osnovu izmirivawa obaveza prema inokreditorima u iznosu od 24,1 milion evra, intervencija NBS na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu u iznosu od 15 miliona evra i servisirawa stare devizne {tedwe u iznosu od 13,5 miliona evra.

dnevni iZve[taj beoGradSKe berZe Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

emu

valuta

evro

va`i za

Kupovni za devize

113,9759

Informatika, Beograd

Sredwi prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 116,3019

118,9768

113,6270

australija

dolar

92,1836

94,0649

96,2284

91,9014

Kanada

dolar

91,3927

93,2579

95,4028

91,1130

danska

kruna

15,2922

15,6043

15,9632

15,2454

norve{ka

kruna

15,3870

15,7010

16,0621

15,3399

[vedska

kruna

13,4459

13,7203

14,0359

13,4047

[vajcarska

franak

94,2963

96,2207

98,4338

94,0076

v. britanija

funta

142,8985

145,8148

149,1685

142,4611

Sad

dolar

89,2878

91,1100

93,2055

89,0145

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 9. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (436,98 -0,04)

12,00

2.240

6.720

Dijamant, Zrewanin

5,45

5.800

278.400

AIK banka, Ni{

0,00

1.370

47.950

Pekarska industrija, Pan~evo

1,56

4.300

21.500.000

NIS, Novi Sad

0,16

620

3.467.682

Jugohemija, Beograd

0,94

2.044

11.594.378

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.100

0,00

0,48 Promena %

2.300 Cena

9.200 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.800

39.200

Soja protein, Be~ej

-30,00

350

16.800

0,00

460

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

TE - TO, Senta

-9,86

5.000

75.000

-1,28

464

317.390

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Neoplanta, Novi Sad

-5,33

284

72.240

0,25

406

142.506

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.399

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,38

1.594

1.949.983

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,48

2.300

9.200

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

87.600

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.200

0,00

18.250

Tigar, Pirot

0,00

221

41.055

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

365

18.250

Galenika Fitofarmacija, Zemun Pet akcija s najve}im padom Prvi partizan Emo, U`ice

Go{a monta`a, Velika Plana Energoprojekt holding, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-4,17

2.300

230.000

-1,28 Promena %

464 Cena

317.390 Promet

Pekarska industrija, Pan~evo

1,56

4.300

21.500.000

NIS, Novi Sad

0,16

620

3.467.682

Veterinarski zavod, Subotica Poqoprivreda Novo Selo, Orom TE - TO, Senta

0,00

365

0,00

500

97.500

-9,86

5.000

75.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

NO VE ME RE VLA DE, PO RE ZI, PO PU STI, ZA KO NI

Ka i{ nam steg nut sko ro do gr la Pred sta vqa we no vih me ra Vla de Sr bi je i na ja va iz me ne za ko na ba{ i nu su bi li ize na |e we. Sto pa op {teg po re za na do da tu vred no stu po ve }a va se sa 18 na 20 od sto, ni `a osta je osam pro ce na ta. Po ve }a }e se ak ci ze za go ri vo i to na di zel i te~ ni naft ni gas. Do bar

iz vor pri ho da uvek su bi le ak ci ze na ci ga re te a one }e se po ve a} ti za oko de set di na ra. Po rez na do bit fir mi se sa 10 uve }a va na 12 od sto a pri ho di od di vi den da i ka ma te po ve }a }e se sa 10 na 15 pro ce na ta. Dr à va na ovaj na ~in obez be |u je su mu od 16,5 mi li jar di di na ra. Sve u sve me ta~ no je da nam je PDV me |u naj ni ìm u Evro pi, ali su nam i pla te sko ro naj go re na Sta rom kon ti nen tu pa je bli zu isti ni da nam je ka i{ steg nut do gr la. Pri me na je pla ni ra na za 1. ok to ba ra, a pre to ga pa ket }e se na }i pred po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je sre di nom ovog me se ca i tek kad tu do bi je ze le no sve tlo mo gu }e je da po~ ne kon kret na pri me na. S ob zi rom na od nos sna ga u srp skoj Skup {ti ni sa usva ja wem ne bi tre ba lo da bu de ve }ih te {ko }a. A po sle di ce? Op {ta sto pa po re za na do bit se sa 18 po ve }a va na 20 od sto. So ci jal ni ar ti kli po put uqa, {e }e ra i sli~ no osta ju na osam pro ce na ta. Me |u tim, ne ì vi se sa mo od ono ga {to na usta ula zi . Ta~ na je kon sta ta ci ja i pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a da je vla da za dr à va wem PDV-a na hra nu na 8 po sto za {ti ti la naj u gro è ni je slo je ve sta nov ni {tva, ali je pi ta we ka kva je to za {ti ta ako }e zbog in fla ci je od pre ko 10 po sto sva ka ko ima ti re al no ma we pa ra za sve osta lo pa i za hleb. Eko no mi sti su ve} iz ra ~u na li da }e to do ne ti ve }e ce ne u rad we i ukup nu in fla ci ju }e po ve }a ti iz me |u 1,5 i dva od sto. Za to iz gle da da }e mo go di nu ume sto sa 10 za vr {i ti sa in fla ci jom od bar 11 od sto. Ako se in fla ci ja

ukr sti s na ja vqe nim ra stom pla ta i pen zi ja on da je ja sno da }e nam `i vot ni stan dar skli znu ti . ^im se u sto pi ra sta ce na ja vqa ju dve broj ke to je po ka za te qa da u eko no mi ji zvo ni za uz bu nu. Kod nas je za pa ni ku zre lo i bez to ga, a i za ni mqi vo.

- No ve me re od no sno pri ho di ko ji se od wih o~e ku ju po slu ì }e sa mo za po pu wa va we bu xet skih ru pa, a dru ge po zi tiv ne efek te ne tre ba o~e ki va ti. Pred mi ni star stvom fi nan si ja je ve li ki pro blem koj se od no si na du go ve, ako oni to na me ra va ju da re {a va ju no vim za du ì va wem lo {e nam se pi {e, a to se po seb no od no si na bu du }e ge ne ra ci je. Ovo {to je sa da prel do è no ni je do voq no da se du bi o ze po pu ne ni iz bli za. Po ve }a we po re za na do da tu vred nost za dva od sto gra |a ni }e ose ti ti u tom iz no su plus i tro {kvi prom ne. O to me ka ko }e to iz gle da ti stru~ wak za oblast po re za \er| Pap ka è: - Mi slim da je 1.ok to bar kao rok do bro iza bran jer je to po ~et ka zad weg kvar ta la ove go di ne. Kod nas ni je bi lo pro me na po re za na do da tu vred no sti jo{ od 2005. go di ne. Teh ni~ ki po stup ka je isti kao i ka da se me wao po rez na pro met a to je da se ura di in ven tar kod ro ba i uslu ga i kre ne u ob ra ~un po no vim sto -

Uve den in fla tor ni po rez Pro fe sor eko no mi je na Fi lo zof skom fa kul te tu Mi o drag Zec oce nio je da }e vla di ne me re do ne ti krat ko ro~ nu re lak sa ci ju bu xe ta, ali da one pre sve ga pred sta vqa ju „ga {e we po `a ra” i ni su deo {i reg, du go ro~ ni jeg, kon cep ta. Zec sma tra da se i da qe vo di bor ba ko }e da sno si naj ve }i te ret kri ze - da li naj bo ga ti ji, da li sred wi sloj, da li naj si ro ma {ni ji - „to je pi ta we dru {tve nog kon sen zu sa ko je ni je ni do tak nu to, a jed no dru {tvo iz la zi iz kri ze tek kad re {i taj ba zi~ ni kon flikt iz me |u dru {tve nih gru pa”. Ka ko je na veo, ono {to je po no vo uve de no, a o ~e mu ni ko ne go vo ri je in fla tor ni po rez. Ako sto pa in fla ci je pre |e 10 od sto, a svi su sad si gur ni da }e pre }i i da }e bi ti mno go vi {e, on da je to opo re zi va we svih pri ma la ca fik snih do ho da ka, a to su pla te i pen zi je i to je on da vra }a we na sta ri mo del bri sa wa du go va, pre ci zi rao je Zec. - Uobi ~a je no je da dr `a va ko ri sti in fla ciu kao sred stvo za spas od re ce si je. Ka da je in fla ci ja vi {a i pri vre da po ka zu je rast. Mi

ima mo sa da dva ne ga tiv na elem ne ta pri li~ no vi so ku in fla ci ju plus re ce si ju-ka `e eko nom ski stru~ wak dr Da ni jel Cvje ti ~a nin.

Rat si voj zo ni Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da je Vla da bi la pri nu |e na da pove}a op{tu stopu PDV sa 18 na 20 odsto, jer je bilo potrebno ostvariti u{tede od milijardu evra za godinu dana. Istovremeno, Dinki} je podsetio da je zadràna nià stopa PDV od osam odsto na hranu, kao i da se za mala i sredwa preduze}a od 1. januara uvodi mogu}nost da PDV pla}aju tek kad robu naplate. On je dodao da }e nova vlada uvesti red na sivom trì{tu, tako {to }e dati ovla{}ewa Poreskoj upravi i Poreskoj policiji da kontroli{u neregistrovana preduze}a. Dinki} je rekao da }e preduze}a koja su u nelegalnim tokovima i koja je do sada kontrolisala trì{na inspekcija sa svega nekoliko stotina qudi, ubudu}e kontrolisati oko 7.000 qudi iz Poreske uprave i Poreske policije. On je najavio da }e se najpre u legalne tokove postepeno uvesti preduzetnici koje do Nove godine niko ne}e kontrolisati i koji }e do tada mo}i da se registruju, a pla}a}e pau{alni porez od 10 odsto. U slu~aju da to ne u~ine do 1. januara i da ih organi kontrole u tome uhvate pla}a}e porez po stopi od 20 odsto i bi}e im zaplewena roba, najpre privremeno na 45 dana, a ukoliko se i posle toga ne registruju, onda trajno. Ministar je naveo i da bi bruto doma}i proizvod Srbije mogao da bude i 20 odsto ve}i po osnovu ukqu~ivawa sive ekonomije u legalne tokove.

pa ma. Za sve ko ji ga ra de to je do dat ni tro {ak, ali to ne bi tre ba lo da zna ~aj ni je uti ~e na po ve }a we ce na. Sob zi rom na to ko je su sve ro be ob u hva }e ne ovim po re zom in ven ta ri sa }e ce la Sr bi ja. Po sebn pa `wu iza zva }e po sku pqe we be bi opre me sob zi orm da se kod nas vo di ve} ak ci ja da se sve po trep {ti ne za naj mla |e u|u u ni ù sto pu. Ako }e da se sma wi sti pa sa da je udar no vre me za fi na le ak ci je . Ka ko }e pro }i be be te {ko je re }i. Me |u tim, pred ban ka ma i {te di {a ma je du ga ra ~u ni ca. Pri ho di od di vi den de i ka ma ta }e se opo re zi va ti ume sto sa 10 sa 15 od sto. Dru gim re ~i ma u ka ma ti ko ju ban ka ri da ju gra |a ni ma na {ted ne ulo ge sle di no va pre ra spo de la u ko rist dr à ve. - Gra| ni su sve sprem ni ji da oro ~u ju su me na kra }e ro ko ve ta ko do bi ja ju br è pri hod od ka ma te a oni ~e {}e ima ju ceo ulog na ras po la ga wu- ka è ban kar Slo bo dan Ra ci}. - Mi slim da }e to uti ca ti na for mi ra we ka ma ta u „Ne de qi {ted we”, a ka ko ?Pa tre ba sa ~e ka ti da se pro pis pr vo usvo ji pa on da vi de ti. Du {an Uze lac sa saj ta „Ka ma ti ca” ka è da se po ve }a wem ovog po re za {a qe lo {a po ru ka. Du `ni ci ma se du go vi ot pi su ju a {te di {e do bi ja ju no vi na met {to ni ka ko ni je do bor. [to se ti ~e po ve }a wa po re za na do bit ova me ra bi mo gla da do ne se i do bre po sle di ce. Da ne bi pla ti li prez ula ga ~i se od lu ~u ju za re in ve sti ra we. Ve }i na eko no mi sta se sla è da dr à va vu ~e iz nu |e ne po te za i sma tra ju da re for me tre ba na stvi ti. Du bi na kri ze u ko joj smo se na {li sva ka ko tra ì o{tre re zo ve, ali tre ba vo di ti i ra ~u na o to me ko }e na kra ju pla ti ti ceh. da li }e se ko la slo mi ti na naj bo ga ti ji ili na oni ma ko ji su ni su ima li i ne }e ima ti nov ca ni za naj nu `ni je po tre be. D. Vu jo {e vi}

sreda12.septembar2012.

POQOPRivRedA

sreda12.septembar2012.

INTERVJU

GE NE RAL NI DI REK TOR „VIK TO RI JA GRU PE” ZO RAN MI TRO VI]

Pa o ri ma }e le ti na bi ti pla }e na po {te no i na vre me - Posledice su{e su uzrokovale da su cene suncokreta i soje pove}ane i do 80 odsto u odnosu na cene od pre samo nekoliko meseci koje su bile aktuelne i koje smo planirali u na{em buxetu. Zbog toga je „Viktorija grupa” obezbedila dodatnih 50 miliona evra kako bi svakog svog dobavqa~a i proizvo|a~a isplatila u celosti i na vreme. Siguran sam da trenutno ne postoji kompanija ni banka na na{em trì{tu koja otkupquje ovolike koli~ine poqoprivrednih proizvoda i plasira ovoliko novca u primarni poqoprivredni sektor - nagla{ava u intervju za „Dnevnik” generalni direktor „Viktorija grupe” Zoran Mitrovi}. l Da li po qo pri vred ni ci mo gu da bu du si gur ni da }e te im za sun co kret i so ju po nu di ti uslo ve ka kvi su u okru è wu? - Kona~na otkupna cena za suncokret je objavqena pre nedequ dana i ona je za 10 do 20 evra vi{a od trì{nih cena u zemqama okruèwa. Uzimaju}i u obzir i cene multinacionalnih kompanija koje otkupquju suncokret, moèmo jasno videti da je otkupna cena u Srbiji apsolutno vi{a ili uskla|ena sa cenama u regionu. Kada govorimo o ceni soje, „Viktorija grupa” je i pre uredbe o ograni~ewu izvoza iza{la sa znatno vi{om otkupnom cenom, u~iniv{i soju neatraktivnom za trgovce, izvoznike i druge multinacionalne kompanije, i time dodatno stimulisala i pomogla doma}e proizvo|a~e i obezbedila da se ve}ina ovogodi{weg roda soje preradi u na{oj zemqi. l Ko je ko li ~i ne so je i sun co kre ta }e te ot ku pi ti? - Usled velike su{e do{lo je i do izvesne korekcije planova vezanih za otkup, a prema sada{wim projekcijama „Viktorija grupa” planira da otkupi oko 160 hiqada tona doma}eg suncokreta i 130 do 150 hiqada tona doma}eg sojinog zrna. S obzirom na kapacitete na{ih fabrika, koji su znatno ve}i od pomenutih koli~ina, i zahteve trì{ta na kojima poslujemo, koji su tako|e ve}i, otkupi}emo i dodatne koli~ine do-

ma}ih uqarica ukoliko se ponude, a za ostatak }emo se alternativno snabdeti sirovinama. U svakom slu~aju, mo`emo da garantujemo da nijedan na{ kupac, bilo u zemqi ili inostranstvu, ne}e ostati bez na{ih proizvoda. l Naj ve }i ste ot ku pqi va~ pri mar nih po qo pri vred nih pro iz vo da u Sr bi ji. Ko ji je kqu~ za uspe {nu sa rad wu sa po qo pri vred ni ci ma i da li }e te i na ko ji na ~in po ku {a ti da una pre di te taj od nos?

Pu no tru da za naj bo qu ce nu so je - Ove godine }e vi{e nego ikad do}i do izra`aja i na{a tro{kovna efikasnost, na{a integrisanost tehnolo{kih procesa u preradi, i mnogi drugi ~inioci u koje smo godinama ulagali. Rezultat toga je upravo mogu}nost pla}awa i pla}awe najvi{e otkupne cene soje za na{e primarne proizvo|a~e. Odgovorno tvrdim da je cena uqarica, a posebno soje, najvi{a u Srbiji i tu nema dileme - nagla{ava Zoran Mitrovi}.

- Partnerski odnos sa poqoprivrednicima rezultat je dugogodi{we saradwe tokom koje je na{a kompanija uvek ispuwavala ugovorene obaveze, pla}ala tr`i{nu cenu i dr`ala datu re~ ~ak i kada je to podrazumevalo finansijske gubitke. Mi duboko verujemo u fer i korektan poslovni odnos sa svim svojim partnerima i do sada se uvek pokazivalo da je to jedini pravi na~in za uspe{no poslovawe. l Va {a kom pa ni ja ima zna ~a jan udeo u do ma }em po qo pri vred nom iz vo zu. Da li je za bra -

bilans izvoze}i, umesto sirovina, gotove proizvode. - Ako me pitate da li }e „Viktorija grupa” imati koristi od ove uredbe, moram da istaknem da smo mi proizvo|a~ima i pre dono{ewa ove mere ponudili najvi{u mogu}u cenu za sojino zrno i ve}ina ovogodi{weg roda bi ostala u Srbiji i bez ove uredbe. I sa suncokretom je vrlo sli~na situacija. Nijedan izvoznik nije pla}ao i ugovarao vi{u cenu uqarica od cena koje pla}a doma}a uqarska industrija.

l Ka da se mo è o~e ki va ti otva ra we fa bri ke za pre ra du ku ku ru za u Zre wa ni nu i ko li ke su ukup ne re a li zo va ne i pla ni ra ne in ve sti ci je Vik to ri ja Gru pe u ovoj go di ni? - Od po~etka 2012. godine „Viktorija grupa” je realizovala vi{e investicija, ukupne vrednosti oko 15 miliona evra, a po~etkom pro{le nedeqe zavr{en je i pu{ten u rad i novi pogon Sojaprotein fabrike, ~ija je vrednost 30 miliona evra. Slede}a investicija koja je u toku, a bi}e zavr{ena do kraja ove godine, bi}e otvarawe nove energane na biomasu u Viktorijaoil fabrici u [idu, u vrednosti od 10 miliona evra. Projekat izgradwe fabrike za preradu kukuruza u Zrewaninu je u fazi pripreme, po~etak gradwe je planiran za kraj ove ili po~etak slede}e godine, a sama izgradwa }e trajati osamnaest meseci. Ukupna vrednost ove investicije je sa prvobitnih 50-60 miliona pove}ana na oko 90 miliona evra usled pove}awa inicijalniog kapaciteta i svih drugih resursa koji }e pratiti taj pove}ani kapacitet prerade i ispuwavati najstroè standarde kvaliteta prvenstveno EU trì{ta. l Je li, po va {em mi {qe wu po qo pri vre da naj ja ~a pri vred na {an sa u Sr bi ji i tre ba li ta ko da bu de? - Poqoprivreda jeste najja~a privredna grana Srbije. To je prirodno dato ovoj zemqi, a na nama je da to iskoristimo na najboqi mogu}i na~in i pretvorimo poqoprivredu u vode}u komparativnu prednost Srbije. l Ko je bi kon kret ne po te ze Vla da tre ba lo da po vu ~e za sa ni ra we sta wa u srp skoj pri vre di? - Svaka vlada bi trebalo da radi na tome da stvori motivi{u}i i stabilan poslovni ambijent, jednak za sve u~esnike, a na nama privrednicima je da u takvom ambijentu primenimo svoje znawe i ideje i ostvarimo {to boqi plasman doma}ih proizvoda na stranim trì{tima. U sektoru u kojem poslujemo, mi }emo dati svoj maksimum da na najboqi na~in iskoristimo poslovne prilike koje nam se pruàju i doprinesemo ukupnoj srpskoj privredi i izvozu. S. Glu {~e vi}

Sa ve t za po qo pri vre du bez po qo pri vred ni ka Srbija je dobila Nacionalni agrarni savet koji bi trebalo da bude inicijator i kreator mera za razvoj poqoprivrede, a misija mu je i da identifikuje i ukazuje na probleme, predlaù}i najboqa re{ewa. Pritom, kao ni ~lanovi Nacionalnog saveta za privredni oporavak, ni stru~waci okupqeni u Nacionalnom agrarnom savetu ne}e primati naknade za angaòvawe u tim telima. Sve je lepo, vele paori, ali prime}uju da Savetu ipak ne{to fali. Nedostaju mu, ni mawe ni vi{e nego - poqoprivrednici. - Nacionalni savet za poqoprivredu nema poqoprivrednika, {to je apsurdno. Pla{imo se da ne bude s wim kao sa silnim komisijama koje je Vlada osnivala kada je èlela da problem ne re{i. A znamo kako je bivalo ako uspeju ne{to da urade, onda su genijalci, ako se ne pomaknu s mrtve ta~ke, niko ne snosi posledice - kaè za na{ list poqoprivrednik Miroslav Grubanov, predsednik udruèwa „Paori” iz Crepaje. On nagla{ava da poqoprivrednici cene svaki napor resornog ministarstva i cele Vlade da pomogne agraru i podràvaju ih zdu{no u tome, ali dodaje da poqoprivreda nema vremena

na pretek. Tako|e, napomiwe da saveti, odnosno bilo koje dr`avno telo i institucije koje se bavi agrarom treba da imaju na umu da mali paori poseduju 80 odsto

zemqi{ta u Srbiji i da sve mere moraju da budu kreirane kako bi se wima pomoglo. Pomenimo, Nacionalni agrarni savet vodi predsednik stranke Bogata Srbija i narodni poslanik Zaharije Trnav~evi}, a kako je ranije izjavio ministar poqoprivrede Goran Kne`evi} potpredsednik }e biti @ivanko Radovan~ev iz zrewaninskog „Mlekoprodukta”, kao i dva dr`avna sekretara Ministarstva poqoprivrede, a ostali su, od ukupno 19 ~lanova, poqoprivredni eksperti. S. G.

Pr va ber ba ja bu ke „mo di” u Sr bi ji U vo}waku Delta Agrara u êlarevu privodi se kraju prva berba ekskluzivne klupske jabuke „modi”. Do sada u svetu ima samo pet licenciranih proizvo|a~a ove jabuke, a Delta Agrar je prva kompanija u Srbiji koja je potpisala ugovor o ekskluzivnoj proizvodwi i distribuciji za trì{ta Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije. Tako|e, potpisan je ugovor o neeksluzivnoj distribuciji „modi” jabuke za trì{te Rusije. Ova klupska jabuka rezultat je prirodnog ukr{tawa sorti „gala” i „liberti”. Ona je intenzivno crvene boje, {to je odvaja od svih prisutnih sorti na trì{tu, specifi~nog je ukusa koji je na granici slatkog i kiselog, so~na i hrskava, ali i otporna na najva`nije prouzrokova~e bolesti kao {to su ~a|ava pegavost lista i krastavost

plodova, pepelnica jabuke, va{… „Modi” jabuka se zbog toga svrstava u red najzdravijih jabuka koje se mogu na}i na trì{tu. Ove godine ukupan rod jabuka koji se o~ekuje u vo}waku Delta Agrara je 8.000 – 9 000 tona. Najvi{e se izvozi na rusko i evropsko trì{te. Pro{le godine Delta Agrar je izvezao oko 8.000 tona jabuka u Rusku Federaciju dok je plan za narednu godinu izvoz na nivou 12.000 tona. Delta Agrar planira da u narednih godinu dana udvostru~i svoje skladi{ne kapacitete za ~uvawe jabuka sa sada{wih 6.000 na12.000 tona. Izgradwa jo{ jedne ULO hladwa~e planirana je tako|e u êlarevu gde se nalazi i postoje}a hladwa~a. S obzirom na to da je Delta Agrar vode}a kompanija i kada je u pitawu otkup jabuka, ove godine }e se trgovati sa oko 20.000 tona ovog vo}a.

„SEN ]AN SKA ZLAT NA BRA ZDA”

û va ju wi ve od lo po va Poqo~uvarkska slu`ba u kikindskoj op{tini funkcioni{e u protekle ~etiri godine, a Op{tinsko ve}e donelo je odluku o produètku wenog rada. Prioritetni zadaci zaposlenih u ovoj slu`bi su spre~avawe kra|a poqoprivrednih dobara. Evidentirawe, prijavqivawe i podno{ewe prijava protiv nesavesnih gra|ana, te spre~avawe poàra, istakawa {tetenih materija u vodotokove i kanale, potom ~uvawe i za{tita vikendica. Na inicijativu ~lana Op{tinskog ve}a zaduènog za poqoprivredu Imrea Kaboka utvr|en je godi{wi Program za{tite, ure|ewa i kori{}ewa poqoprivrednog zemqi{ta za teku}u godinu. Pre nove licitacije zemqi{ta, u prvom krugu, bi}e ograni~ena veli~ina parcele kako bi se ravnomernije dala prilika vlasnicima gazdinstava da mogu da licitariju za odre|eno zemqi{te. U oktobru }e biti zakazana licitacija 3.500 hektara dràvnog poqoprivrednog zemqi{ta koje }e se izdavati u dvogodi{wi zakup. Mali i sredwi poqoprivredni proizvo|a~i tokom prvog kruga licitirawa mo}e }e da zakupe maksimalno 20 hektara. A. \.

na iz vo za uqa ri ca, {e }er ne re pe efi ka sna me ra za po mo} po qo pri vred ni ci ma i gra |a ni ma ili, ka ko se mo è ~u ti, ide u pri log ve li kim agrar nim kom pa ni ja ma i tr go va~ kim fir ma ma? - Svaka mera od koje dugoro~no imaju koristi svi u agrarnom lancu – od poqoprivrednika, preko doma}e proizvodwe, do krajwih potro{a~a - je efikasna. U ovom konkretnom slu~aju primarni proizvo|a~i dobijaju otkupne cene iste ili vi{e nego u regionu, i ovom prilikom posebno èlim da istaknem da „Viktorija grupa” ne}e umawivati otkupne cene zbog ove mere, a sa druge strane }e se obezbediti dovoqne koli~ine uqa i {e}era za potro{a~e kako se ovi strate{ki proizvodi ne bi uvozili. Vrlo zna~ajan benefit ove mere bi}e upo{qavawe doma}ih fabrika, posebno ako imamo u vidu da prehrambena prera|iva~ka industrija u Srbiji zapo{qava na desetine hiqada radnika. Na ovaj na~in angaòva}e se doma}i prera|iva~ki kapaciteti, a dràva }e ostvariti boqi spoqotrgovinski

dnevnik

Sun co kret naj bo qe pod neo su {u Manifestaciju „Sen}anska zlatna brazda 2012”, uprkos su{i koja je ove sezone nanela katastrofalne {tete i ratarima u severnom Potisju, drugi put uprili~ila je Poqoprivredska stru~na slu`ba „Senta” iz Sente, u okviru „Dana poqa jesewih useva”, okupiv{i oko 350 ratara, predstavnike Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umartsvo AP Vojvodine, lokalnih samouprava op{tina Senta, Ada, Kawi`a i ^oka, nau~nih institucija, semenskih ku}a i durgih u~esnika. Direktorka PSS „Senta” Nata{a Ademi je konstatovala da je tromese~na su{a uzela danak, pa su prinosi veoma {aroliki. Ima parcela gde uop{te nema roda, na mnogima su prinosi umaweni 50 do 70 posto. - Jednostavno godina je bila takva, da su poqoprivredni proizvo|a~i bili bespomo}ni, pa se zaista mora povesti ra~una o navodwavawu, bez ~ega nema sigurne proizvodwe, {to smo videli i u na{em oglednom vo}waku podignutom proletos. Spasilo ga je navodwavawe. Mislim da bi malo vi{e pa`we proizvo|a~i morali da obrate kod iz-

bora hibrida. Ogledna poqa koja imamo sa 90 hibrida kukurza, pokazuju da ima parcela gde ne}e biti ni jednog klipa. Poqoprivrendici u ovakvim klimatskim uslovima traba da pogledaju da izaberu najboqe hibride koje odgovaraju ovim klimatskim

Du{ko Ken|ur napomiwe da je na oglednim poqima u uslovima suvog ratarewa ovog puta najvi{e podbacila soja, jer je ostvaren prinos od svega tonu po hektaru, dok je suncokret najboqe podneo su{u i ostvareni prinos je tri tone po hektaru.

û va ri tra di ci je Na „Sen}anskoj zlatnoj brazdi” pored prikazivawa fijakera i zaprega, qubiteqa kowa iz Sente, ôke, Ostoji}eva, Jazova, Sanada i drugih potiskih mesta, bilo je i podse}awa na tradicionalno orawe kowima. - Dok je nas starijih bi}e i negovawa tradicija. Mnogi mladi ne}e ni traktorom da oru, a ne da timare kowe i wima obra|uju zemqu. U ovoj su{i, da wiva nije uzugarena, te{ko da bih i ja mogao prikazati orawe sa kowima - kaè Zoltan Horvat iz Sente. Bra zda za o ra na i ko wi ma

uslovima, da vode ra~una o agrotehnici i poslu{aju savetodavnu slu`bu kada je u pitawu sklop biqaka - ka`e Ademi. Ove godina na podru~ju severnog Potisja palo je svega 290 litara ki{e po kvadratnom metru, pa se to odrazilo i na ogledna poqa. U~esnici manifestacije su obi{li poqa sa 31 sortom {e}erne repe i prisustvovali berbi oglednih parcela kukuruza 90 hibrida. Stru~ni saradnik

U okviru „Sen}anske zlatne brazde” odr`ano je takmi~ewe ora~a i gurawu prikolica unazad, prire|ena je i revija zaprega i paradnih fijakera, a poqoprivrednici su mogli da vide i mehanizaicju vi{e proizvo|a~a i prikaz wenog rada. Najuspe{nijim u~esnicima takmi~ewa u orawu pripali su pehari, kao i vredne nagrade u semenu, za{titnim sredstvima i stru~noj literaturi koje su obezbedili sponzori.

U orawu dvobraznim plugom po bed nik je Kor nel Ka sa{, drugi je I{tvan Re{ocki i tre}i Rudolf Kiraq. Sa trobraznim plugom {ampion je Sabol~ Horvat Katai, drugoplasirani je Bela Bagi i tre}i ^aba Horvat Katai. U kategoriji obrta~a najboqi je bio @ivojin Radin. U gurnaju prikolica u rikverc najve{tiji je bio Srba ]iri}, drugi je Marko Popov i

tre}i Robert Kiraq. U negovawu tradicija za nastup sa zapregama priznawa su dobili Atila Fodor, Laslo Zabo{, Zoltan Horvat, Milo{ Milanov, Dragan Maluckov, Karoq Boban i Laslo Terteli. Posebne nagrade pripale su najmla|em u~esniku manifestacije Nenadu Vi{wi}u, kao i @ivojinu Radinu za prikaz orawa {estobrazdnim plugom. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

V remeploV

Zaj mom po mo gli dr à vi Po {to je vla da Kra qe vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca ras pi sa la pr vi unu tra {wi in ve sti ci o ni za jam sa ka ma tom od se dam od sto, ra ~u na ju }i da od gra |a na do bi je na po zaj mi cu 500 mi li o na di na ra ovaj po du hvat je zva ni~ no pro gla {en za pr vo ra zred ni ro do qu bi vi ~in. Pre sve ga, o~e ki va nim nov cem tre ba lo je da se iz gra di no va sa o bra }aj na in fra struk tu ra u dr à vi. Od mah, 12. sep tem bra 1921. tri de se tak vi |e ni jih No vo sa |a na, uglav nom iz po slov nog sve ta, ob ja vi lo je da zdu {no po dr à va ras pi si va we zaj ma, a {tam pa je po ~e la da ob ja vqu je ime na zaj mo da va ca i vi si nu svo te ko ju su upi sa li. Na vr hu li ste vo |e noj u Srp skoj za dru `noj ban ci u No vom Sa du bio je in du stri ja lac Bal ta zar Fajt sa upi sa nih 25 hi qa da di na ra, a iza we ga bi li su Srp ski na rod ni fon do vi sa 13 hi qa da di na ra. N. C.

Iz lo `ba u „Iz bi”

Bes plat na obu ka za upra vqawe ~am cem

Iz l o ` ba sli k a umet n i c e Ma r i n e Mi l o v a n o v i} bi } e otvo r e n a ve ~ e r as, u 20 ~a so va, u Ne za vi snoj umet ni~ koj aso ci ja ci ji „Izba”, @e le zni~ ka 4. Bi }e iz lo `e ni we ni cr te `i i ilu stra ci je. Ulaz je bes pla tan. A. J.

Bes plat na obu ka sred wo {ko la ca ra di sti ca wa zna wa za po la ga we is pi ta za upra vqa ~a mo tor nog ~am ca bi }e or ga ni zo va na u ne de qu, 16. sep tem bra, u 10 ~a so va, na [tran du. Za in te re so va ni tre ba da se pri ja ve na mejl nska pe ta ni@g mail.com, na fa ce bo ok stra ni ci „nska pe ta ni”ili na bro je ve te le fo na 062/590-952 i 062/590-962. Or ga ni za tor je sport sko udru `e we „Su per ak ti van” a po dr {ku je pru `i la Grad ska upra va za sport i omla di nu. A. J.

Novosadska sreda12.septembar2012.

NA BAZENU SLANA BARA

Va ter po li sti u~e ne pli va ~e Va ter po lo klub „Voj vo di na” uz po dr {ku NIS-a or ga ni zu je bes plat nu obu ku za ne pli va ~e osnov nih {ko la iz No vog Sa da. Obu ka ne pli va ~a tra je od sep tem bra do de cem bra na ba ze nu Sla na ba ra. Ter mi ni obu ke su po ne deq kom, sre dom i pet kom, za u~e ni ke od pr vog do pe tog raz re da od de vet i od 15.45 ~a so va, a za one od {e stog do osmog raz re da od 21 sat. Za de taq ni je in for ma ci je za i ne te re o va ni tre ba da se obra te na bro je ve te le fo na VK Voj vo di na 021/6622654 ili 063/458939. Sa de com }e ra di ti tre ne ri iz VK Voj vo di na. G. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Uli~ ni ogrev u mo di

z perspektive jo{ uvek sun~anih dana zima se ~ini kao daleka, ali oni koji se greju na ugaq, ili drvo znaju da su hladni dani iza }o{ka i da se ve} sada vaqa pripremiti. U stovari{tima svih vrsta ogreva ve} sada ima dovoqno, a kako kaù prodavci i promet je porastao proteklih nekoliko nedeqa. Oni koji imaju novca na vreme èle da se obezbede i da nafiluju podrume drvetom, ili ugqem jer, kaù, sve poskupquje pa }e mo`da i ogrev. Me|utim, iako kupaca ima, besparica je primetna, po{to je pore|ewa radi promet mnogo slabiji nego u isto vreme pro{le godine. Nov~anici su tanki a ogrev je

dodatna briga koja se name}e kao tro{ak u ku}nom buyetu. Prodavci govore da se najvi{e pazari jeftini ugaq lignit kao i da je, generalno, prodaja drva opala. To se de{ava, jer se oni koji se tako greju sve vi{e opredequju za kupovinu od uli~nih prodavaca. Takvi imaju mogu}nost da jo{ vi{e snize cenu, jer prodaju iz prikolice kamiona a u vremenima kakva su sada svaki dinar u{tede je zlata vredan. Dakle, zima ide i grejati se mora pa }e se, iako sa skromnim buyetima, qudi nekako morati snalaziti. Na cene }e kukati i oni koji se greju na gas i na struju, ali za neke stvari prosto mora da bude. B. Markovi}

TRADICIONALNI REDOVI ZA UYBENIKE U SREMSKOJ 7

Dug put do zna wa Po ma ma za ux be ni ci ma je do bi la {i ro ke raz me re, te su se is pred kwi `a re Za vo da za ova na stav na sred stva u Srem skoj 7, for mi ra li re do vi ro di te qa ko ji ~e ka ju kwi ge. Iako su ux be ni ci sku pqi sa mo pet od sto u od no su na pro {lu go di nu, ro di te qi ma su i da qe pre sku pi jer im tre ba naj ma we jed na pro se~ na pla ta da bi opre mi li de te. Za kom plet kwi ga za sred wu {ko lu tre ba da se iz dvo ji od 11.000 do 13.000 di na ra a za osnov nu od 8.000 do 11.000 di na ra. Ka ko ka `u u Za vo du, naj ~e {}e

se ku pu je ne ko li ko ux be ni ka upra vo zbog to ga {to na stav ni ci tra è raz li ~i te iz da va ~e. Kwi ge za osnov nu {ko lu ko {ta ju od 530 do 650 di na ra a za sred wu od 600 do 850 di na ra. Rad ne sve ske su u pro se ku oko 450 di na ra. Ima mo sve kwi ge, a do 15. sep tem bra ra di mo i pro du è no, re ~e no je u kwi à ri u Srem skoj 7. I na red nih ne ko li ko da na kwi ge }e mo }i da se ku pu ju od 8 do 21 ~as, a su bo tom od 8 do 20 ~a so va. A. J. Fo to: N. Stojanovi}

OLIMPIJSKA [AMPIONKA U TEKVONDU U O[ „VASA STAJI]”

Zlat na Mi li ca mag net za klin ce Ak ci ja “Te kvon do za sve - ~as {am pi o na” da se mla di upo zna ju i sa wi ma. Ova ak ci ja je -Na dam se da }e te kvon do po sta ti broj je odr à na je ju ~e u Osnov noj {ko li “Va sa Sta ob u hva ti la No vi Sad i Be o grad, ali i {ko - dan kod nas, jer su se qu di uve ri li po sle ji}”, na ini ci ja ti vu Mi ni star stva omla di ne le u gra do vi ma ce le Sr bi je. Mi ni star stvo Olim pij skih iga ra da je to ve o ma lep i spor ta, u sa rad wi sa Te kvon do sa ve zom Sr - }e u na red nom pe ri o du po kre nu ti i no ve ak - sport. Na dam se da }e sve vi {e de ce, ali i bi je. Ma ni fe sta ci ji su pri su stvo sta ri jih, po ~e ti da se ba vi ovim va le i mi ni star omla di ne i spor spor tom, bi lo tak mi ~ar ski ili ta u Vla di Re pu bli ke Sr bi je Uz Milicu Mandi}, na manifestaciji „Tekvondo za re kre a tiv no. [i rom Sr bi je }e sve – ~as {ampiona” bila i ministar omladine prof. dr Ali sa Ma ri} i olim pij mno g a de c a ima t i pri l i k u da ska {am pi on ka Mi li ca Man di}. uvi de {ta je te kvon do – ka è ova i sporta u Vladi Srbije Alisa Mari} - Mi li ca je skre nu la pa `wu na {am pi on ka. je dan sport ko ji ni je bio po znat u Osnov ci ma su ju ~e uz ma lu pre Sr bi ji, a da nas mno gi zna ju i pri ~a ju o te - ci je u ko je }e bi ti ukqu ~e ni i osta li ma wi zen ta ci ju te kvon da ~la no vi klu ba “Gi tros” kvon du. Mi ni star stvo omla di ne i spor ta spor to vi – re kla je Ali sa Ma ri}. po ka za li ~a ri ove bo ri la~ ke ve {ti ne. è li da pro mo vi {e ma le spor to ve, ko ji ni Mi li ca Man di} je is ta kla è qu da se po A. Va. su to li ko po pu lar ni kod nas jer je zna ~aj no pu la ri {e ovaj sport. Fo to: F. Baki} DANAS NA „BRANKOVOM KOLU”

Po et ski te a tar

U okvi ru ma ni f e s ta c i j e „ B r a n k o v o ko lo” dans u 11 sa ti u Gim n a z i j i „Jo van Jo v a n o v i } Zmaj” odr `a }e se Po et ski te a tar, na ko jem }e bi ti pred sta vqe ni pe sni ci iz An to lo gi je srp ske po e zi je. U 12.30 ~a so va u Kar lo va~ koj gim na zi ji bi }e upri li ~en pro gram „Ta ko go vo re pe sni ci”, a go vo ri }e Ra {a Po pov. U Mu ze ju Voj vo di ne u Du nav skoj 35 ve ~e ras u 20 sa ti Ste van Bu gar ski go vo ri }e o be }ar cu kao ne ma te ri jal noj kul tur noj ba {ti ni. Go sti }e bi ti or ke star „Ve se li tam bu ra {i” i gaj da{ Mak sim Mu dri ni}. I. D.

ZBOG GUBITKA OD ^ETIRI MILIONA EVRA, UDRU@EWE „SITANS” PRESAVILO TABAK

Tak si sti tu `i li Grad

Udru ` e w e tak s i s ta „Si tans” pod ne lo je pr vu tu `bu pro tiv Gra da za na kna du {te te ko ja im je, ka ko ka ù, na ~i we na pro pi si va wem eko nom ski naj ni è ce ne tak si pre vo za, zbog ko je je sva ki tak si sta iz gu bio bli zu 300 hi qa da di na ra. Grad sko ve }e je u sep tem bru pro {le go di ne do ne lo naj ni ù eko nom sku ce nu ko ja iz no si 40 di na ra za start i isto to li ko za ki lo me tar, a ve {ta ci su utvr di li da je u to vre me naj ni à eko nom ski is pla ti va ce na bi la 100 di na ra za start i 50 za pre |e ni ki lo me tar. - Pre ma Agen ci ji za pri vred ne re gi stre, u gra du ima 1700 tak si sta, {to zna ~i da je ukup na {te ta 510 mi li o na di -

Sti `e Cvet na pi ja ca Je se wi ci klus Cvet nih pi ja ca po ~e }e u pe tak 14. sep tem bra u osam sa ti na pla tou is pred Spen sa. Ovu ma ni fe sta ci ju or ga ni zu je Po kret go ra na ve} de vet go di na sa ci qem da po se ti o ci pro na |u sve {to im je po treb no za ure |e we vr to va, bal ko na i do mo va. Pr va cvet na pi ja ca }e tra ja ti do 15. sep tem bra, dok }e dru ga i tre }a biti odr `a ne od 28. do 29. sep tem bra i od 12. do 13. ok to bra. J. K.

na ra, od no sno 4 mi li o na evra. I to sa mo do kra ja ju la, av gust ni smo ra ~u na li. Po {to Grad sko ve }e ni je ras pi sa lo no vu ce nu i da qe tr pi mo gu bit ke re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za {tam pu pred sed nik UO udru `e wa Mi lan Pa u no vi}. Do dao je da tak si sti ni su mo gli sa mi da od lu ~e po ko joj ce ni }e da vo ze, ka ko je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} svo je vre me n o su g e r i s ao. Za k on ka `e da ce nu uslu ge do no si lo kal na sa mo u pra va kao i da tak si me tri mo ra ju bi ti po de {e ni u skla du s od lu kom o tak si pre vo zu ko ja je do ne ta da bi se su zbi le si va eko no mi ja, ne lo jal na kon ku ren ci ja i dam ping ce ne.

- Za pi snik sa sed ni ce na ko joj je do ne se na ce na ~e ka li smo sko ro go di nu da na i sa da smo ga do bi li. Sma tra mo da je Grad sko ve }e bez ika kve stru~ ne ana li ze do ne lo ovu ce nu, a u za pi sni ku sto ji da ta ce na po go du je ko ri sni ci ma tak si uslu ga. Zah te va mo da no va vlast do ne se no ve ce ne ka ko bi se spre ~i lo pro pa da we tak si pred u zet ni ka. Sa mo `e li mo da ra di mo po za ko nu, a ne da svo je pra vo ostva ru je mo na su du - do dao je Pa u no vi}. Is ta kao je da su tak si sti pod ne li i pred stav ku Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je jer sum wa ju da je re {e we o ce na ma do ne to su prot no za ko nu. J. Zdjelarevi}

Is kqu ~e wa stru je Le din ci: od 8.30 do 13 ~a so va na se qe Pro va li je. Ka}: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa od Uli ce Pe tra Drap {i na ka No vom Sa du. Srem ski Kar lov ci: od 8 do 11 ~a so va, Be li lo 2-24 i 1-35, Pu {ki no va 2-14, Stra `i lov ska 2-14 i 1-37, Qu de vi ta Ga ja 2-18 i 1-17 i Stra `i lov ski put. Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Ko ru {ka.

Su tra: No vi Sad: od 8.30 do 12 ~a so va Uli ca Da ni la Ki {a 12-22. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~a so va Bra ni sla va Bu ku ro va 11-39, Ni ko le Vu ji }a 4-20 i Lu ke Mi lan ko vi }a 1. Ka}: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa od Uli ce S. Mar ko vi }a ka Bu di sa vi. Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Ko ru {ka.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda12.septembar2012.

DNEVNIK

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Svetlo izme|u okeana” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬- red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Sve tlo iz me |u oke a na” M. L. Stedmana. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Tom [er born, iz ba vqen od stra ho ta Pr vog svet skog ra ta, sa da je sve ti o ni ~ar, u~a u ren na jed nom za ba ~e nom ostr vu sa svo jom mla dom `e nom Izi, ko ja je za do voq na svi me sem svo jim ne u spe hom da ro di de te. Jed nog april skog ju tra, na oba lu se na su ~e ~a mac s mr tvim ~o ve kom – i upla ka nom be bom. Bez bed ni od stvar nog sve ta, Tom i Izi pre kr {i }e pra vi la i po ve {}e se za sr cem. To }e bi ti od lu ka s ra zor nim po sle di ca ma. N. R.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” POKLAWAJU

„Ledena opasnost” Sandre Braun Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „Le de na opa snost ” Sandre Braun u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Na kon po ro di~ ne tra ge di je, Li li i Da~ po ku {a li su da pro na |u ute hu u u{u {ka nom pla nin skom gra di }u Kli ri. Me |u tim, ni ti su pro na {li idi lu ko joj su se na da li, ni ti su sa ~u va li brak. A. Va.

Izlo`ba povodom Dana Arhiva Vojvodine Iz lo `ba „U ogle da lu vre me na - srp sko gra |an sko dru {tvo na raz me |i ve ko va kroz Zbir ku dr Jo va na Mi le ki }a” bi }e otvo re na u Ga le ri ji Ar hi va Voj vo di ne, u pe tak u 12 ~a so va. Autor ke iz lo `be su ak ti vist ki we Ar hi va Voj vo di ne Sawa Gavrilovi}, Qubica Buda} i Leontina Pavlovi}. One }e pri ka za ti ì vot srp skog gra |an skog dru {tva na da na {woj te ri to ri ji Voj vo di ne u dru goj po lo vi ni 19. i pr voj po lo vi ni 20. ve ka. Iz lo `ba }e se odr à ti po vo dom obe le à va wa Da na Ar hi va Voj vo di ne, ko ji se na la zi u Du nav skoj uli ci 35. K. K.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18.10, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” ( 20.05, 22.35), „Hrabra Merida” (12.45, 14.10, 14.25, 16.10, 16.25, 18), „Za~in za brak” (20.20), „Vrata” (22.20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu, od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me, ro di le su: DE VOJ ^I CE: Sla|ana Spaji}, Bojana Katu{i}, Marija Pobuli} i Sawa Guduri} iz No vog Sa da, Milica Raleti} iz Srem ske Ka me ni ce, Sawa ]iri} i Danica Jovanovi} iz Ba~ ke Pa lan ke i Sa{anka Nikoli} iz Be ~e ja, DE ^A KE: Jelena Kutla~a- Milo{evi} iz No vog Sa da, Biqana Ahmetovi} iz Lo ka, Jelena Miji} iz Mla de no va, Jasmina Kuburi} iz Srem ske Ka me ni ce i Marina Stankovi} iz Vaj ske.

U VOJNOJ BOLNICI JO[ UVEK ^E KA JU OD GO VOR MI NI STAR STVA

Uskoro besplatno le~ewe civila? Voj na bol ni ca u Pe tro va ra di nu jo{ uvek ne mo è da pru à zdrav stve ne uslu ge ci vil nim pa ci jen ti ma o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa, dok Mi ni star stvo zdra vqa ne za vr {i ad mi ni stra ci ju. Zbog ovo ga je po ~et kom ju la ot ka za no sto ti nak ope ra ci ja ù~ ne ke se i ki le, kao i pre gle da, sni ma wa i la bo ra to rij skih ana li za za ci vil ne pa ci jen te. Pro blem je na stao zbog ne do vr {e ne re gu la ti ve pri uvo |e wu Voj ne bol ni ce u mre ù ci vil nih zdrav stve nih usta no va. Iako je po me nu ta usta no va do ku men ta ci ju pre da la jo{ u fe bru a ru, ~e ka se da Mi ni star stvo zdra vqa do ne se ka drov ski plan. Po re ~i ma uprav ni ka VMC pu kov ni ka dr Bratoquba Brkqa~e iz Mi ni star stva mu je re ~e no da }e po sao bi ti kom plet no ura |en jo{ pre ne de qu da na, me |u -

Na Grdskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Sawa Huseina Todevski (1962) u 10.30 ~asova, Ru`a Vitomira Trifunovi} (1953) u 11.15, Miqa Ilije Le{a (1940) u 12 i Aleksandar Vlade Mladenovi} (1989) u 12.45 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Qiqana Bogdana Koteranin (1943) u 13 ~asova.

uzro ka li sti ~e ka wa. Mno gi ne zna ju da za sa mo je dan dan u Voj noj bol ni ci mo gu da oba ve spe ci ja li sti~ ke pre gle de, la bo ra to rij ske ana li ze, di jag no sti ku i pri prem ne pre gle de za ope ra ci ju. - Ima mo vr lo raz vi je nu op {tu hi rur gi ju, a ope ra ci je ra di mo la pa ro skop ski - uka zu je Br kqa ~a. - Tu spa da ORL, gi ne ko lo gi ja, uro lo gi ja, or to pe di ja, of tal mo lo gi ja. Na in ter nom ode qe wu ima mo kar di o lo ga, ga stro en te ro lo ga, der ma to lo ga, ne u rop si hi ja tra i ne u ro lo ga. Po red kla si~ ne rent gen di jag no sti ke ra di mo i do pler krv nih su do va, a osim osnov nih la bo ra to rij skih ana li za oba vqa mo i ana li ze hor mo na i tu mor mar ke re, za ko je ina ~e po sto ji du ga li sta ~e ka wa u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. I. Dra gi}

PRO \E I OVO LE TO

[pic na Ribarcu i daqe propada Pro |e i ovo le to, a od pro {le go di ne do da nas po pi ta wu na si pa na {pi cu Ri bar skog ostr va ni {ta ni je ura |e no. [pic i da qe pro pa da, a zbog we go vog lo {eg sta wa sva ke go di ne ka da Du nav opad ne tu se stvo ri pli }ak, te ~am ci ne mo gu da pro |u. Za to je to kom pro le }a na po te su iz me |u [tran da i [pi ca va |en pe sak, ka ko bi se na pra vio no vi plov ni put. Ovim se sa mo de li mi~ no re {a va pro blem, jer Du nav bi mo gao na pra vi ti pri li ~an dar-mar u ovom de lu pri o ba qa. Ne tre ba za bo ra vi ti da je Ri bar sko ostr vo u svim ur ba ni sti~ kim pla no vi ma No vog Sa da za cr ta no kao „bra we ni pro stor vo do plav nog pod ru~ ja”. Po sta vqa se pi ta we ko ko ~i da se pro blem re {i. Grun tov ni vla snik Ri bar ca je Jav no pred u ze }e „Voj vo di na {u me”, a o oba li bi tre ba lo da bri nu „Vo de Voj vo di ne”, dok je Grad ska upra va svo je

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

in ge ren ci je nad ovim iz le ti {tem icr pla de taq nim ur ba ni sti~ kim pla nom iz 1970. go di ne, ka da su svi objek ti na ovom pro sto ru de fi ni sa ni UTU uslo vi ma iz tog pe ri o da. „Grad sko ze le ni -

lo”, ko je ja za du è no za [trand, ne mo è da u~i ni ni {ta. Port pa rol u “Ze le ni lu” Ivan Noìni} ka è za na{ list da bi oni vr lo ra do pri hva ti li da odr à va ju Ri ba rac.

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi

SAHRANE

tim jo{ uvek ne ma po zi tiv nog od go vo ra od nad le `nih. Br kqa ~a se na da da }e u na red nih se dam da na pro blem bi ti re {en, te }e po zi va ti re dom sa spi ska pret hod no za ka za ne pa ci jen te, ko ji ~e ka ju na ope ra ci ju. In ter ven ci je `u~ ne ke se i ki le bez zdrav stve nog osi gu ra wa ko {ta ju oko 40.000 di na ra. Ina ~e, ka da je Re pu bli~ ki Fond za zdrav stve no osi gu ra we sklo pio ugo vor sa Voj nom bol ni com o pri je mu ci vi la, mno gi No vo sa |a ni su is ko ri sti li ovu pri li ku da skra te ~e ka we na ope ra ci je, ko je za po je di ne in ter ven ci je tra je i po dve go di ne. Mo gu} nost bes plat nog le ~e wa za ci vi le do ne kle }e pre mo sti ti ne do sta tak grad ske bol ni ce, od no sno usta no ve se kun dar nog ni voa zdrav stve ne za {ti te, {to, iz me |u osta log, je ste je dan od

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Ka ko sa zna je mo, ve} ne ko li ko go di na udru è wa {a qu do pi se ra znim in sti tu ci ja ma s mol bom da se sa ni ra be dem [pi ca i pro ko pa pe {~a ni sprud iz me |u Ri bar skog ostr va i [tran da. Je dan deo mol be im je usli {en, pe sak sa tog po te sa je uklo wen, a sa da osta je jo{ sa mo da se po pra vi [pic. U JP „Vo de Voj vo di ne” ka ù da zna ju da se ova ka me na oblo ga ob ru {i la, ali is ti ~u da to ni je u wi ho voj nad le `no sti. - Ta ka me na oblo ga ne spa da u od bram be nu li ni ju od po pla va, {to zna ~i da to ni je zo na od bra ne od po pla va. Ne ko je to sa gra dio, a mi ne zna mo ko i na ~i je „ime” je ukwi è no. Ni je pro blem sa mo s Ri bar cem, ja vqa ju se i su gra |a ni ko ji ima ju vi ken di ce na Ka me wa ru, ali ni tu ni smo nad le `ni - ka ù u ovom pred u ze }u. Q. Na to {e vi}

065/47-66-452

Za 21.000 du{a jedna linija „Na{ po u zda ni is po ru ~i lac naj ~ i s ti j e ener g i j e” „Elek tro v oj v o d i n a“, na s ta v qa da nam sva ko dnev nim pre ki di ma stru je, is pa da wem po je di nih fa z a i pa do vi ma na p o n a na Po po vi ci uni {ta va ure |a je i ki da `iv ce. Za to, pre ne go {to se „pri kqu ~i mo na bu du} nost” sre di te ured no snab de va we u sa da {wo sti. 064/3007... * * * Ve ter nik ima 21.000 qu di, a sa mo jed nu auto bu sku li ni ju. 062/8467... * * * Ka da je for mi ra na Ko mu nal na po li ci ja u me di ji ma je ne ko li ko pu ta bi lo ob ja vqe no {ta }e im bi ti nad le `nost. Me |u tim, od to ga ni {ta. Po sao im je da sed nu u auto, obi la ze gro bqa i ka zne one ba ke sa dva bu ke ta cve }a. Ili ~o ve ka sa kar to nom ja ja is pred „Ro di }a”. U re du, su zbi ja we si ve eko no mi je. Mo lio bih go spo du da vi de ne ka di vqa gra di li {ta. Go spo do, sa mo ma lo na pu sti te va {e auto mo bi le, pa za vi ri te u dvo ri {ta. 065/4736... * * * Ako je bi ra we iz bor, on da je osku d an. Zna ~ i da bi r a w e izme |u Ta di }a i \i la sa me ni ne zna ~i ni {ta. „Ko ji ste vi qu di, pr vo mi do ne se{ li tru raki je da ti za po slim ku ma, a on da li tru ra ki je da ti ot pu stim ku ma”. E to bi zna ~i lo, ka k o ba b a ka ` e, ne pru ` aj

ruku da vqe ni ku ne go ga od gurni da po to ne. Zlo }a! Da to je ma we zlo!!! 065/9137... * * * Ka `e je dan fan pot pred sed ni ka i mi ni stra Sr bi je A. Vu ~i }a, a po sle we go ve iz ja ve u bor bi pro tiv ko rup ci je da na uda ru sto je spor ne pri va ti za ci je, ali i dru ge ma we po zna te jav no sti. Pa re ~e- da za vr {i mo pr vi krug uspe {no, pa }e mo da qe {i ri ti. E, {to bih ja vo leo da taj ta las bu de cu na mi, Aco.

ni su na kra ju sve ta? Ili jo{ uvek va ì pra vi lo da su me sta is pod 50.000 sta nov ni ka ri zi~ na za ula ga wa? 065/9137... * * * Oba ve zno ~i tam ru bri ku „î ta o ci pi {u SMS”. Ona se sve la na àl be, tu `ba li ce, ne za do voq stva na ro da! Ni {ta le pog! A sve je isti na! Ja li~ no, ose }am se kri vim za sve ovo, jer sam gla sao za da na {wu vlast u Sr bi ji, ko ja je iz ri ~it kri vac za sve! Za dva me se ca „ra da” mo -

Otvo ra wem jav no pri vat nog part ner stva za no ve ka zne ne usta no ve da mrd ne gra |e vi nar stvo i gra |e vin ska in du stri ja. 065/9137... * * * Sta no vi ni kad jef ti ni ji, a ku pa ca ne ma. Ne ma, pa ne ma, upr kos sub ven ci ja ma. Pa do bro qu di {to ne da te te fa mo zne subvnen ci o ni sa ne kre di te za ener get sku efi ka snost. Pa vaq da te pri vat ne ku }e i se la

gli su da ti i ne ke po zi tiv ne re zul ta te! S’po {to va wem! 063/5230.. * * * Po {to je ru bri ka „î ta o ci pi {u SMS” jed na od naj ~i ta ni jih u „Dnev ni ku“, mo lim da mi ob ja vi te oglas sle de }e sa dr ì ne: Ku pu jem kon tej ner sa pre g ra da ma za hra n u, ode } u, obu }u, {i fra: Da nam ì vi, ì vi vlast!!! 063/1050...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda12.septembar2012.

TOPLANA UPOZORILA NEKE INVESTITORE I SKUP[TINE STANARA DA PLATE DUGOVE

JU^E ZA RU^AK U „RADOSNOM DETIWSTVU”

Bi }e cvo ko ta wa u 59 zgra da?

Ma li {a ni ma, ume sto me sa, ki fla i pa vla ka

Su bo ti }a 19, Kra qa Alek san dra 14, \or |a Ser vic kog 12 do 14, Be o grad ski kej 21 do 25, Jan ka ^me li ka 18, Ve re Pa vlo vi} od 1 do 3, Alek san dra Ti {me 8, @e le zni~ ka 11, Slo va~ ka 18 i 18a, Ko per ni ko va 51, Som bor ska 28. Isto se od no si na zgra de u Stra ì lov skoj 27, u Ve se li na Ma sle {e 64, na Bu le va ru oslo bo |e wa 8 do 10, u Kor ne li ja Stan ko vi }a 37, la me la 3, Lu ki ja na Mu {ic kog 32, Gun du li }e va 21a, Fi li pa Vi {wi }a 5b, Ko sov ska 43, Ki sa~ ka 51, dru ga fa za, Be ri sla va Be ri }a 1, Pa tri jar ha âr no je vi }a 23-Te ke li ji na 23, Bran ka Ba ji }a 70, ]ir pa no voj 26, Ko ste Ra ci na 26, \u re Jak {i }a 15, Ki sa~ koj 5a i 5b, [a fa ri ko voj 24, u Bra ni mi ra ]o si }a 19, Te me rin skoj 30 do 32, Ste va na Srem ca 4, Jan ka ^me li ka 117-na do grad wa, Pa tri jar ha âr no je vi }a 27, Voj vo |an skih bri ga da od 24 do 26, Voj vo de [u pqik ca 20 do 22, [u ma dij skoj 8, De vet Ju go vi }a 15, ]ir pa no voj 18, Bran ka Ba ji }a 94, Voj vo de [u pqik ca 28, Var dar skoj 19a, Bo re Pro da no vi }a 16. B. M.

Ju ~e je u “Ra do snom de tiw stvu”, sa zna li smo ne zva ni~ no, do {lo do pro me ne je lov ni ka za vre me ru~ ka, ka da su de ca - ne zna se da li sva - do bi la pa vla ku i ki flu. Na saj tu ove usta no ve ju ~e je u sek ci ji „No va de {a va wa” bi la na ja vqe na iz me na je lov ni ka, i sa op {te no je da }e za ru ~ak bi ti gra {ak sa sviw skim me som i hleb, ali, iz gle da da je do {lo do iz me ne. Raz log zbog ko jeg je do {lo do

pro me ne u je lov ni ku ni smo mo gli sa zna ti, jer se na bro je ve te le fo na „Ra do snog de tiw stva” u po po dnev nim sa ti ma ni je ni ko ja vqao. Ni od di rek to ra Dra ga na Mi lo {e vi }a ni smo mo gli da do bi je mo ko men tar. Pre ma in for ma ci ja ma na saj tu, i uko li ko ne do |e do neo ~e ki va nih pro me na, da nas bi na me ni ju za ru ~ak tre ba lo da bu de gra {ak va ri vo sa sec ka nim me som i hleb. A. J. Fo to: R. Hayi}

U „No vo sad skoj to pla ni” ka ù da se wi ho vo pred u ze }e na la zi u ve o ma te {koj fi nan sij skoj si tu a ci ji zbog ne is pla }e nih po tra ì va wa za gre ja we i to plu vo du zbog ~e ga je, ka ko ka ù, ugro èn po ~e tak grej ne se zo ne. „To pla na” po tra ù je 2.623.266.588 di na ra od stam be nih i po slov nih ko ri sni ka u ce lom gra du. Utz to, iz fir me po ru ~u ju da zgra de ko je se na la ze na pri vre me noj is po ru ci to plot ne ener gi je i tzv. gra |e vin skom gre ja wu ne }e bi ti pri kqu ~e ne na si stem uko li ko ne pla te du go ve. Tu po ru ku To pla na je upu ti la in ve sti to ri ma i ne kim skup {ti na ma sta na ra. Ra di se o objek ti ma u uli ca ma: Ko ste Ra ci na 34, Jan ka ^me li ka 19, [u ma dij skoj 9, \or |a Jo va no vi }a 14, ]ir pa no voj 7 do 9, Som bor skoj 8a, Su bo ti~ koj 108, la me la b, Tr gu Ma ri je Tran da fil 20 i 20a, Sve to jo van skoj 4, Can ka re voj 23, Som bor skoj 8, La ze Ko sti }a 7, Bu le var kra qa Pe tra Pr vog 27, Slo bo da na Ba ji }a 38, Bu le var oslo bo |e wa 70 (Og we na Pri ce 15), Jo va na Hra ni lo vi }a 53, Ve se li na Ma sle {e 38, la me la 1, Jo va na

ZAPOSLENI U „DUNAV GRUPI AGREGATI” DANAS OPET PROTESTUJU?

Rad ni ci na ja vi li blo ka du re ke, Ka pe ta ni ja za bra ni la Oko 400 rad ni ka ne ka da {weg pred u ze }a „He roj Pin ki” ko je sa da po slu je u sa sta vu „Du nav gru pa agre ga ti”u vla sni {tvu bi zni sme na iz Ru me Du {a na Bo ro vi ce za ka za lo je za da nas oko po dne va blo ka du Du na va na spram „Da nu bi ju sa”, upr kos to me {to je Ka pe ta ni ja No vi Sad za bra ni la da se blo ki ra plov ni put. Pred stav nik sin di ka ta u pred u ze }u No vi ca Cvet ko vi} ka `e da je Ka pe ta ni ja oba ve sti la sin di kat da }e u slu ~a ju blo ka de bi ti pod ne te kri vi~ ne pri ja ve pro tiv or ga ni za to ra „pre gra |i va wa re ke”, jer je za bra we no ugro `a va we me |u na rod nog re~ nog sa o bra }a ja.

Cvet ko vi} ka `e da po sto ji mo gu} nost da se da nas od u sta ne od blo ka de, pod uslo vom, da se iz po kra jin ske ad mi ni stra ci je do bi ju ~vr sti ar gu men ti da }e po -

Pod vla ~i da za po sle ni tra è de cem bar ski mi ni ma lac iz 2011. go di ne i pla te od apri la do sa da, da tra è da im se ove re zdrav stve ne kwi ì ce i po ve è rad ni

Mo gu} od u sta nak od blo ka de uko li ko iz po kra jin ske ad mi ni stra ci je stig nu ~vr sti ar gu men ti da }e po ~e ti so ci jal ni di ja log sin di ka ta i po slo vod stva ~e ti istin ski so ci jal ni di ja log iz me |u sin di ka ta i po slo vod stva. - Do sa da ni je bi lo ozbiq nih pre go vo ra, sve se svo di lo na pri ~u da ne ma pa ra i to slu {a mo ve} dve go di ne - ka `e Cvet ko vi}.

sta` za ta~ no dve go di ne, da se is pla te tro {ko vi pre vo za, bo rav ka na bro do vi ma... Za po sle ni u „Du nav gru pa agre ga ti” {traj ko va li su i u apri lu, ta ko |e zbog lo {e ma te ri jal ne si tu a ci je i ta da su blo -

LUCI NOVI SAD NE TREBA STRATE[KI PARTNER

Ci qa ju re kord od mi lion to na te re ta Od mar ta ove go di ne, ka `e di rek tor Lu ke No vi Sad Mi len ko Mi li vo je vi}, ~e ka se da Vla da Sr bi je ime nu je or ga ne upra vqa wa fir me.U mar tu je bio {trajk, ka da je ras pu {ten Uprav ni od bor i

ta za una pre |e we po slo va wa.To su iz grad wa si lo sa ka pa ci te ta 30.000 to na za skla di {te we i pre to va ra `i ta na bro do vi ma i kon tej ner skog ter mi na la sa di za li com za kon tej ner ski tran sport.

Skup {ti na pred u ze }a. Di rek tor Mi li vo je vi} ka `e da im vi {e ni je po tre ban stra te {ki part ner, jer ima ju do voq no zna wa i is ku stva da sa mo stal no pri vre |u ju, te da Lu ka No vi Sad ima dva pro jek -

Mi li vo je vi} ka `e da je u Lu ci ove go di ne ve} pre to va re no 814.000 to na te re ta, a da je la ne pre to va re no 610.000 to na ro be. - Ni smo jo{ pra vi li bi lans ko li ko smo nov ca do bi li ova -

kvim po sla va wem - ka è di rek tor i na gla {a va da ove go di ne pla ni ra ju da ostva re svo je vr stan re kord, da se pre to va ri mi lion to na te re ta. A u na {em gra du ju ~e je za vr {en dvo dnev ni me |u na rod ni skup u okvi ru “Da ha ra”, pro jek ta raz vo ja lu ka kao lo gi sti~ kih cen ta ra na Du na vu u ~i jem su ra du u~e sto va li pred stav ni ci iz osam po du nav skih ze ma qa. Pro je kat „Da har„ pod ra zu me va po ve zi va we svih lu ka na Du na vu u je din stve ni in for ma ci o ni si stem i iz ra du ma ster pla na Du na va i du nav ske stra te gi je. Di rek tor Lu ke No vi Sad Mi len ko Mi li voj vi} ka è da pro je kat „Da har”po dr à va EU i da }e taj pro je kat bi ti do dat pro jek tu be o grad skog „Plov pu ta”- RIS re~ ni in fo ra ci o ni si stem. Uz to po boq {a }e se, na vo di di rek tor, i sta tus no vo sad ske lu ke. - RIS ob u hva ta si stem za pra }e we plo vi la na pod ru~ ju du gom 588 ki lo me ta ra Du na va u na {oj ze mqi. A pro je kat „Da har”tre ba da pru ì sve in for ma ci je o plo vi li ma u po du nav skim ze mqa ma Z. Deli}

KLIMATSKE ]UDI USPORILE RADOVE

Po {tan ski cen tar u ok to bru otva ra vra ta Glav ni po {tan ski cen tar, ko ji se gra di u Pri mor skoj uli ci, bi }e za vr {en 12. ok to bra sa zna li smo u Po {ti Sr bi je. Po re ~i ma ru ko vo di o ca Ode qe wa za pro da ju uslu ga i mar ke ting Ja smi ne Pe ji} ra do ve, ko ji su tre ba li da bu du go to vi kra jem ju la, us po ri li su ne po voq ni vre men ski uslo vi, kao i ni ske tem pe ra tu re to kom fe bru a ra.

- Tre nut no se ra de sa o bra }aj ni ce unu tar kom plek sa, kao i za vr {ni ra do vi u sa moj zgra di- ka `e Pe ji}. U Glav ni po {tan ski cen tar sli va }e se po {ta iz Voj vo di ne, a sa vre me na teh no lo gi ja, ko jom }e bi ti opre mqen, omo gu }i }e br zu auto mat sku pre ra du po {i qa ka, sma wi }e se tro {ko vi uslu ge, po ve }a ti kon ku rent nost

i kva li tet uslu ga i osa vre me ni ti uslo vi ra da. Re kon struk ci ja i do grad wa tog objek ta po ~e la je u sep tem bru 2011. go di ne. Na sta ri obje kat, ~i ja je po vr {i na bi la 1.700 kva dra ta, do gra |e no je jo{ 2.500. Ra do vi, ko je fi nan si ra Po {ta Sr bi je iz svo jih pri ho da, ko {ta }e 365 mi li o na di na ra. N. R.

ki ra li plov ni put sko ro na istom me stu, gde su i za da nas za ka za li blo ka du re ke. Me |u tim, iako je pot pi san spo ra zum o pre ki du {traj ka, opet su sti gli na isto. Di rek tor „Du nav gru pe agre ga ti”Ma {an Er ce go vi} ju ~e i pre kju ~e je bio na sa stan ci ma, pre ma re ~i ma se kre ta ri ce. U ra ni jim iz ja va ma Er ce go vi} je na veo da je za lo {e fi nan si je za po sle nih kri va eko nom ska kri za. U sin di ka tu ka `u da je jed na od ta ~a ka spo ra zu ma iz apri la bi la i da se na pra vi ela bo rat o eko nom skim per spek ti va ma „Du nav gru pe agre ga ti”, ali da je to osta lo mr tvo slo vo na pa pi ru. Z. Deli}

Be ha ton se ras klo pio De lu je uza lud no po sao „î sto }e” na ukla wa wu `va ka }ih gu ma i opu {a ka sa be ha to na u Ka to li~ koj por ti, ka da se on ras pao kao lo {e slo è ne le gokoc ke. în ne kih van da la ili ne a de kvat na in fra struk tu ra, za sad ni je po zna to. Po red to ga {to ova kav ras kla pa ju }i be ha ton grad ru ì, ni je zgo dan ni

{e ta ~i ma, ko ji mo gu da zap nu i pad nu. Mo `da bi tre ba lo po sta vi ti znak”Opa snost na pu tu” kao {to su se zi mus, na raz ne na ~i ne, qu di me |u sob no upo zo ra va li na le de ni ce s ko ji ma se ~i tav grad bo rio. Oprez to kom {vr} ka wa gra dom ni je na od met, ko je god go di {we do ba bi lo. A. J.

U VODOVODU SUMIRALI REZULTATE

Tro {ko vi pa li, efi ka snost po ra sla No vo sad ski «Vo do vod» je naj u spe {ni je pred u ze }e u Sr bi ji, a u we ga se po sled we ~e ti ri go di ne ula ga lo vi {e ne go u bi lo ko je pred u ze }e u gra du, re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re di rek tor Bran ko Bje la jac. Pre ma we go vim re ~i ma, ovo pred u ze }e ni je uspe {no, jer, ka ko to mno gi mi sle, vo da je u od no su na dru ge gra do ve naj sku pqa. - Mo jim od la skom sa ovog me sta, No vi Sad na `a lost vi {e ne }e ima ti ni jed nog di rek to ra ko ji po ti ~e iz fir me, ve} }e tu bi ti is kqu ~i vo stra na~ ka pri ~a. Po no san sam da mo gu da is tak nem da je Vo do vod pri mer uspe {nog po slo va wa, a ra ~u ni ca je pro sta – tro {ko vi su oti {li do le, a efi ka snost go re – re kao je Bje la jac. Po de lio je i pu bli ka ci je no vi na ri ma, gde se vi di ka ko je fir ma po slo va la od

2007. do 2011. go di ne, a is ta kao je i da ka da se su mi ra ju svi re zul ta ti ovo je za «Vo do vod» bio us pe {an pe riod, sem ne ko li ko ha va ri ja ko je su se de si le zbog za sta re lo sti ce vi. - Oso ba ko ja po sle me ne bu de se la na ~e lo fir me, mo ra da na sta vi ovim tem pom, jer uko li ko to ne ura di No vo sa |a ni }e ose ti ti kroz ko ju go di nu po sle di ce. Pri o ri tet je iz grad wa fa bri ke vo de, jer bi lo ka kva ha va ri ja, pa ~ak i naj ma wa, mo gla bi do ve sti do ko lap sa u vo do snab de va wu – re kao je Bje la jac. Na po me nuo je da se u bu du} no sti mo ra ju za {ti ti i iz vo ri {ta, kao i da o~e ku je da }e bi ti da qih ula ga wa na Li ma nu gde je po ~e la iz grad wa pot pu no no vog ma gi stral nog ka na li za ci o nog vo da. Kao po ten ci jal nu opa snost po grad bez vo de na vo di i

Pe tro va ra din sku adu, jer ka ko ka `e ta mo ima 100 sep ti~ kih ja ma, od na se qa gde su sme {te ni vi ken da {i. Tu bi se, pre ma Bje laj ~e vim re ~i ma, tre ba la iz gra di ti ka na li za ci ja ko ja bi za {ti ti la Pe tro va ra din sku adu. Ta ko |e, sma tra da bi tre ba lo na sta vi ti sa za {ti tom rat nog ostr va, i na stav kom iz grad we ka na li za ci je u Ka }u, Bu di sa vi. Na ja vio je da je pre de se tak da na pot pi san aneks ugo vo ra sa Evrop skom in ve sti ci o nom ban kom o uzi ma wu kre di ta za iz grad wu ko lek to ra na De te li na ri u Uli ci Ko ste [o ki ce. Do dao je da bi tre ba lo na sta vi ti iz grad wu ka na li za ci o ne mre `e na Sa do vi ma, ali je ape lo vao na no vog ~o ve ka «Vo do vo da» da se ona ne pra vi kao u Adi ca ma ili Be ge ~u, jer }e qu di ima ti pu no pro ble ma. Q. Nato{evi}

SINDIKAT „NEZAVISNOST” O „STANU”

Ne ma po li ti~ ke po za di ne {traj ka Sin di kat „Ne za vi snost” JKP „Stan” ne gi rao je re ~i di rek to ra ovog pred u ze }a Raj ka Boj ~i }a, o po li ti~ koj po zad ni {traj ka, ko ji je odr `an 6. sep tem bra, na ve de no je u sa op {te wu. -Je di ni raz lo zi za odr `a va we {traj ka upo zo re wa je su ne po {to va we ko lek tiv nog ugo vo ra, ka {we -

we is pla te za ra da i skre ta we pa `we od go vor ni ma u gra du na ote à no po slo va we pred u ze }a- re ~e no je u do pi su. U Sin di ka tu tvr de da je u {traj ku u~e stvo va lo oko 70 qu di, a ne 18, i tra è da se pri ka è sni mak {traj ka ka ko bi se mo gli iz bro ja ti u~e sni ci. Ta ko |e, re kli su da su

Ma gi ja tan ga Per for mans „Ma gi ja ar gen tin skog tan ga” odr à }e se u pe tak, 14. sep tem bra, od 21 do 23 sa ta, u za jed ni~ kom vr tu Ga le ri je Ma ti ce srp ske i Spo men-zbir ke „Pa vle Be qan ski”, na Tr gu ga le ri ja. Bi }e pri ka zan film o tan gu i odr à }e se ple sni na stup, na kon ~e ga }e po se ti o ci mo }i da se opro ba ju u ovom ple su. Ovim }e se za tvo ri ti ma ni fe sta ci ja „Le to u vr tu ga le ri ja”. Or ga ni za to ri su udru è we „To do Tan go” i Ga le ri ja Ma ti ce srp ske. A. J.

pro se~ ne za ra de oko 24.000 di na ra, bez to plog obro ka, a ne 30.000 sa obro kom, kao {to je na veo Boj ~i} na pro {lo ne deq noj kon fe ren ci ji za {tam pu. Oni su iz ja vi li `a qe we jer ni su do bi li po ziv od po slo dav ca na raz go vor u ve zi sa {traj ka~ kim zah te vi ma. A. J.

Iz lo `ba Pe art – MKC „Pe te fi [an dor” Iz lo `ba ra do va ~la no va li kov ne sek ci je Pe art - MKC „Pe te fi [an dor” bi }e otvo re na da nas, u 9 ~a so va, u re sto ra nu „Fo rum”, Uli ca voj vo de Mi {i }a 3. Ovim se za po ~i we pr vo pred sta vqa we u okvi ru je se weg ni za iz lo `bi. Po stav ka se mo `e vi de ti do 1. ok to bra. A. J.

vOJvOdinA

sreda12.septembar2012.

Се ћа ње на раз ме ну за ро бље ни ка СТЕ ЈА НОВ ЦИ: У организа- вићем Волфом. Тај споразум су цији Општинског одбора СУБ потписале обе стране и то је први НОР-а Рума и Месне заједнице пут да је окупаторска власт приСтејановци, положени су венци знала НОП за равноправног на Спомен обележје, као и спомен плочу Вукашину Биволаревићу Волфу, на свечаности која је уприличена ради обележавања 69. годишњице од прве и једине размене заробљеника у Срему. Представници борачке организације и локалне самоуправе окупили су се на месту званом Ку- Посетиоци на свечаности радин, у близини моста, на путу Рума - Стејанов- партнера у преговорима такве врци, где су размењени заробљени сте. До тог споразума заробљениНемци за патриоте и антифаши- ци на обе стране су стрељани. сте. Окупљене борце су поздра-Ова спомен плоча одаје привили председник ОО СУБ НОР-а знање за велику храброст и снаРума Мо мир Ми ло ше вић и за- лажљивост у преговорима Вукаменик председника румске оп- шину Биволаревићу Волфу и трештине Дра ган Кар даш. Први ба да представља понос свим пут 1943. године немачка коман- младим генерацијама Сремаца да је изразила жељу за разменом истакао је члан Председништва заробљеника и ступила у прего- ПО СУБ НОР-а Војводине Вла воре са командантом сремског ди ца То мић. М. Ма. батаљона Вукашином Биволаре-

СЕДНИЦА ГРАДСКЕ СКУПШТИНЕ СОМБОРА БЕЗ ПРЕКОМПОНОВАЊА

Владајућа већина остала стабилна

СОМ Б ОР: Као што се и очекивало, друга по реду редов на сед ни ца сом бор ске Скупштине Града,започела је бурно, одно сно сукобима владајуће већине предвођене ДСом и опозиције на челу са СНС намерне да прекомпонује власт. Од бор ни ци из опо зи ци о них клупа (СНС, УРС, СПО, ГГ „Бо љи Сом бор“, ДЗВМ и СДПС) покушали су да кроз допуну дневног реда поново уврсте захтев својих 21 одборника за гласање о смени актуелне власти, али им то није успело, пошто је председавајући Си ни ша Ла зић остао на чврстом становишту да је ова тема „исцрпена“ још у петак, на ванредној седници, када се опозиција није ни појавила. Након упућивања замерки да се крши по словник о раду, Статут Града и Закон о локалној самоуправи и најављујући подношење нових кривичних пријава против председника СГ Сомбор Синише Лазића, одборници опозиције су демонстративно напустили свечану салу СГ Сомбор,

Ро та ри јан ци да ри ва ли ма ли ша не

ЧО КА: Малишанима Предшколске установе „Радост„ из Чоке представници Ротари клуба из Сенте уручили су аудио опрему вредну 64.000 динара, као поклон купљен од сакупљених прилога хумане акције које сваке године организују чланови овог клуба. - Средства за донацију чоканским малишанима прикупљена су у хуманој акцији чији је главни организатор био Јо ван Ву ло вић, једини ротаријанац из Чоке, па су на основу договора са представницима Предшколске установе купљена четири стерео аудио уређаја са разгласом - каже председник Ротари клуба из Сенте Бо шко Ни ко лић. Овакве акције ротаријанци Сенте организују од њиховог оснивања, пре шест година. Вршилац дужности директора ПУ „Радост„ из Чоке Зо ри ца Сми љан ски захваливши на поклони нагласила је да је у вртићима 260 малишана, а да ће уређаји бити коришћени у едукативној настави у вртићима у Чоки, Падеју, Остојићеву и Санаду. Текст и фото: М. Митровић

Са уручења дарова сенћанских ротаријанаца у Чоки

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

dnevnik

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

За ре ба ланс бу џе та гла са ли сви

ШИД: Предлог ребаланса буџета општине Шид, чији је један од твораца недавно смењени председник општине Жељко Брестовачки (ДС), прихватили су сви одборници, у наставку рада Скупштине општине Шид. Брестовачки је рекао да је у прошлој години било пробијања буџета, због зимског одржавања путева и крпљења ударних рупа. - Планирали смо изградњу паралелног цевовода до Шида, а у четири фрушкогорска села поред све документације копање два бунара, како би људи могли добити у селу водовод. Ту су и мање индустријске зоне у које треба да дођу инвеститори. Мање средстава биће за невладине организације - рекао је Жељко БреД. С. стовачки.

Те ли ма бра ни ли КТВ

па је владајућој већини (ДС, ДСС, СПС, СВМ, СРС, НП) прео стао „лакши“ део по сла. Тако су у атмосфери једногласја, са минималним примедбама одборника владајуће већине, врло брзо доношене одлуке у вези са усвајањем завршног

рачуна Града за 2011, извештајем о до садашњој реализацији буџета за 2012, усвајањем извештаја о раду установа културе, измени статута јавних комуналних предузећа и установа у власништву Града.... М. Миљеновић

ЗА БОЉИ ПОЛОЖАЈ ПРЕДУЗЕТНИКА СРБОБРАНСКЕ ОПШТИНЕ

Обу ка за по кре та ње би зни са СР БО БРАН: Председник општине Србобран Зо ран Мла де но вић и директор Регионалне развојне агенције „Бачка“ потписали су уговор о организовању предавања и обуке за 100 физичких лица, која су заинтересована да покрену сопствени бизнис и 50 малих и средњих предузећа и предузетничких радњи, које желе да повећају конкурентност свог пословања. Обука ће се спроводити у Србобрану током септембра и октобра, а пријава за све заинтересоване је у току. - Полазници који проћу обуку добиће званичан сертификат који им омогућава да по најповољнијим условима добију до 40.000 евра за реализацију својих бизнис планова, као и могућност да партиципирају код фондова Европске уније. То је први корак на дугом и тешком путу решавања проблема незапослености у нашој средини - рекао је Зоран Младеновић.. Директор РРА „Бачка“ Срђан Везмар истакао је да је ова обука прва иницијатива две стране у решавању проблема незапо слено сти.

- Све који прођу обуку оспособићемо да се активно укључе у тржишну утакмицу, пре свега мислим на прекограничну сарадњу и тржишта Мађарске и Хрватске, и колико год то звучало преамбициозно, то је наш циљ. Програм за физичка лица подразумева поделу сертификата који признају Национална служба за запошљавање и институције које одобравају средства за покретање бизниса, што је најважније, као што је Фонд за развој Републике Србије. За њих ће бити на располагању кредити до 40.000 евра, са каматном стопом од три одсто, а програм монторинга обезбеђује им нашу пратњу и стручну помоћ у првих шест месеци од покретања бизниса истакао је Везмар. Младеновић је напоменуо и да ће 2.000 хектара земљишта у зонама према Врбасу, Фекетићу и Турији бити опредељено за индустријске зоне, затим да ће веома брзо бити формирана Канцеларија за локални економски развој и Привредни савет, као и низ других погодности како би општина Србобран постала повољнија средиМ. Кековић на за пословање.

ЗРЕ ЊА НИН: Мада су имали асистенцију полиције, инспектори Републичке радиодифузне агенције (РРА) нису успели да укину сигнал и онемогуће емитовање програма зрењанинске телевизије КТВ. Одбранили су је гледаоци, који су својим телима онемогућили инспекторима да приступе емисионој техници у насељу Багљаш. Гледаоци, међу којима је био и велики број радника фабрике лекова „Југоремедија“ који, иначе, већ данима митингују по улицама, због хапшења директора своје фирме, заузели су улаз и степениште у згради која води до предајника КТВ. Инспектори из службе за извршење одлука РРА, у пратњи полиције, прво су дошли у дирекцију телевизије у центру града, где су правни заступници КТВ одмах оспорили њихову легитимност. Инспектори, наиме, нису имали уредне службене легитимације, а замерено им је и да поступају изван оквира надлежности. - Извршење је незаконито и зато што КТВ води спор пред Управним судом који још није окончан. А, у покушају затварања телевизије, РРА презума надлежности Републичке агенције за електронске комуникације (РАТЕЛ), што је правни парадокс - изјавила је директор и главни и одговорни уредник КТВ Да на Ра дић. - Имамо дозволу за програм на међународно координисаном 7. каналу, који је почетком 2010. преименован за експериментално дигитално емитовање. Држава нас је довела у заблуду, па смо приморани да радимо на 32. каналу. Решавање проблема је у надлежности РАТЕЛ, а не РРА, која у намери да угаси нашу телевизију, крши више закона. Још траје спор по нашим тужбама против РРА у Привредном суду и бесмислено је што РРА маше некаквим извршним решењем - истиче власница В. Х. популарне ТВ станице.

Че ка се хи ља ди ти па ке тић

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Радом промовисали локалну заједницу

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

За вр шен Ме ђу на род ни во лон тер ски камп

БАЧ КО ГРА ДИ ШТЕ: Канцеларија за младе општине Бечеј, уз подршку локалне самоуправе, неколико предузећа и мештана Бачког Градишта, организовала је и ове године Међународни радни волонтерски камп у Бачком Градишту. Укупно осам волонтера из Ирске, Италије, Словеније, Чешке и Финске, те шест домаћих, окречили су Јанковића салу, објекат у којем се одржавају разни сеоски скупови, кухињу у библиотечком огранку, али и офарбали ограду, уредили двориште и цртежима за децу украсили зидове месног забавишта Предшколске установе „Лабуд Пејовић“, у којем су били смештени. Како су рекли, после сумирања

двонедељног рада кампа у Канцеларији за младе општине Бечеј, на овај начин се квалитетно промовише локална заједница, пре свега култура, обичаји, традиција, али и савремени живот. Канцеларија за младе општине Бечеј, у оквиру своје редовне делатности, организује низ акција. Једна од њих је и уређење Центра за децу и младе у оквиру које ће се у петак, 14. септембра, у 10 сати отворити мини библиотека. Карактеристика ове библиотеке је да ће књиге бити трајно дате, али и позајмљене библиотеци, како би млади суграђани могли да их користе, а када власницима затребају моћи ће да их врате. В. Јанков

БЕ ЧЕЈ: Акција добровољног давања крви одржаће се данас, од 8 до 12 сати, у сали за пробе Градског позоришта Бечеј, чија је адаптација управо завршена. У минулих шест овогодишњих акција, мобилна екипа Покрајинског завода за трансфузију крви из Бечеја, однела укупно 871 пакетић драгоцене течности, те се данас, готово, са сигурношћу очекује хиљадити пакетић. До данас регистровано је 69 дебитаВ. Ј. ната.

dRU[TvO

dnevnik

PR VI U SR BI JI UNS ]E [KO LO VA TI RE PRO DUK TIV NE BI O LO GE – EM BRI O LO GE

Bor ci pro tiv be le ku ge Pr vi put u Sr bi ji, i to u Voj vo di ni, na Uni ver zi te tu u No vom Sa du, za hva qu ju }i sa rad wi dva fa kul te ta, Pri rod no-ma te ma ti~ kog - De part man za bi o lo gi ju i eko lo gi ju i Me di cin skog, od ove je se ni ({kol ska 2012/13. go di na) po ~e }e {ko lo va we re pro duk tiv nih bi o lo ga-em bri o lo ga! Otva ra we ovog, u ju lu akre di to va nog, ma ste ra stu dij skog pro gra ma, kao i po ten ci jal na na stav no-na u~ na sa rad wa No vo sad skog i Uni ver zi te ta u Kra gu jev cu kroz bu du }i pro je kat for mi ra wa in sti tu ta za re pro duk tiv nu i re ge ne ra tiv nu me di ci nu, {to na me ra va da ini ci ra Vla da Voj vo di ne, od no sno wen Se kre ta ri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju do ve li su ju ~e u Vla du Voj vo di ne prof. dr Mi o dra ga Stoj ko vi }a, svet ski pri zna tog ge ne ti ~a ra, ko ji je na pu stio sjaj nu na u~ ni~ ku ka ri je ru u ino stran stvu da bi se vra tio u do mo vi nu, i svo je ogrom no zna we, ve {ti ne, is tra ì va~ ki po ten ci jal ulo ìo u obla sti ma od kru ci jal nog zna ~a ja za bu du} nost i zdra vqe na {eg na ro da: le ~e we ste ri li te ta kod è na i mu {a ka ra ca, van te le sna oplod wa, le ~e we ma ti~ nim }e li ja ma... Po kra jin ski se kre tar za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju prof. dr Ve sna Ko pi to vi} ima la je sa dr Stoj ko vi }em i prof. dr Rad mi lom Ko va ~e vi}, s Ka te dre za fi zi o lo gi ju, ge ne ti ku i hi sto lo gi ju De part ma na za bi o lo gi ju PMF-a rad ni su sret, po sle ko jeg su se obra ti li no vi na ri ma na kon fe ren ci ji za me di je. Te me o ko ji ma je go vo ri la na svo joj pr voj kon fe ren ci ji za no vi na re ot ka ko je na funk ci ji po kra jin skog se kre ta ra dok tor ka Ko pi to vi} za i sta su op ti mi sti~ ne i ni su „na du gom {ta pu”, a to je po red otva ra -

„Pra vi }e ma le be be u pla sti~ nim {o qa ma” - Ve o ma mi je dra go {to }e ove stu di je za ì ve ti, a to su ne ke stva ri ko je sam ja mo rao da u~im u ino stran stvu, jer u na {oj ze mqi ta kva {ko la ne po sto ji. Po seb no mi je dra go {to mo ja su pru ga i ja ono {to smo na u ~i li u ino stran stvu mo è mo da da mo ne kom dru gom. Jer po sao em bri o lo ga je da „pra vi ma le be be u pla sti~ nim {o qa ma”, a te „ma le be be” su po sle pra ve be be i ja ko zah te van i ja ko od go vo ran po sao i, na à lost, za ta ko ne {to ne po sto ji {ko la u Sr bi ji, {to je ve li ki mi nus. S dru ge stra ne, po sao em bri o lo ga je iz u zet no tra èn ne sa mo u na {oj ze mqi ne go svu da u sve tu - re kao je prof. dr Mi o drag Stoj ko vi} i na veo vi {e po da ta ka o to me da smo po sta li „ze mqa sta ra ca”, da je „be la ku ga” ve li ki pro blem Sr bi je, i to naj ve }i ba{ u Voj vo di ni i we go vom rod nom kra ju na ju gu Sr bi je. wa po me nu tih ma ster stu di ja i bu du }i pro je kat for mi ra wa in sti tu ta za re pro duk tiv nu i re ge ne ra tiv nu me di ci nu u Voj vo di ni. - Pod okri qem dva fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, PMF-a i Me di cin skog, upra vo za po ~i we ì vot no vi smer, ma ster aka dem ske stu di je pod na zi vom Re pro duk tiv ni bi o log- em bri o log i to je pr vi put da se na te ri to ri ji Sr bi je omo gu }a va {ko lo va we em bri o lo ga u ne koj obra zov no-na u~ noj in sti tu ci ji. Ko li ko su nam em bri o lo zi po treb ni ka zu je ~i we ni ca da ve li ki broj ti mo va ko ji se ba vi van te le snom oplod wom i u svom sa -

sta vu pod ra zu me va i em bri o lo ga, a ova kvi stru~ wa ci ni su u na {oj ze mqi ima li svo je spe ci fi~ no obra zo va we, jer ni je po sto ja la in sti tu ci ja gde bi bi li ob u ~a va ni. Za to smo ov de u Voj vo di ni `e le li da to za po~ ne mo i bu de mo pr vi u to me i da {ko lu je mo ka dro ve za ce lu Sr bi ju - sa op {ti la je dr Ve sna Ko pi to vi}. Po re ~i ma prof. dr Rad mi le Ko va ~e vi} ove ma ster stu di je tra ju tri se me stra i ob u hva ta ju pred me te bi o lo {kog ka rak te ra i ne ke prak ti~ ne pred me te iz obla sti gi ne ko lo gi je, od no sno asi sti ra ne re pro duk ci je. Za upis mo gu kon ku ri sa ti stu den ti ko ji su za vr {i li

bi o lo gi ju, me di ci nu, sto ma to lo gi ju i ve te ri nar sku me di ci nu, a u pr voj ge ne ra ci ji mo è se upi sa ti 15 is kqu ~i vo sa mo fi nan si ra ju }ih stu de na ta ({ko la ri na po se me stru je 59.000 di na ra). - Na De part ma nu za bi o lo gi ju i eko lo gi ju ima mo mo gu} nost da stu den ti kroz je dan prak ti kum re pro duk tiv ne bi o lo gi je ili iz re pro duk ci je ra de na eks pe ri men tal nim mo de li ma kao {to su akvi ri jum ske ri bi ce, po pu lar ne „ze bri ce”, na ga me ta ma eks pe ri men tal nih ì vo ti wa. I teh ni ke ko je se ra de u asi sti ra noj re pro duk ci ji mo }i }e pr vo da na u ~e na eks pe ri men tal nim mo de li ma, kao i na si mu la ci ja ma, kom pju ter skim pro gra mi ma i ne kim apa ra ti ma ob ja sni la je dr Ko va ~e vi} i na gla si la da je La bo ra to ri ja za re pro duk tiv nu bi o lo gi ju PMF-a osno va na pre bez ma lo po la ve ka! Po red prak ti~ nih ve {ti na stu den ti ovih ma ster stu di ja do bi }e i do bro te o rij sko zna we ta ko da }e oni ko ji to è le mo }i da qe da idu na dok tor ske stu di je iz obla sti re pro duk tiv ne bi o lo gi je bi lo u na {oj ze mqi ili u ino stran stvu. Dr Ko pi to vi} je is ta kla da su oba fa kul te ta obez be di la sve uslo ve za kva li te tan rad sa stu den ti ma, {to je ja ko va `no za one ko ji }e su tra ra di ti u ne kom ti mu za asi sti ra nu re pro duk ci ju. Po seb na na u~ na ve li ~i na u na stav nom ra du sa stu den ti ma sva ka ko }e bi ti dr Mi o drag Stoj ko vi}, ko ji je pri hva tio da pot pu no u~e stvu je u ovim ma ster stu di ja ma kao re dov ni pro fe sor Uni ver zi te ta u Kra gu jev cu na pred me tu Hu ma na ge ne ti ka. Na UNS-u }e dr à ti iz bor ni pred met Ma ti~ ne }e li je i te {ko da bi stu den ti mo gli i da za mi sle bo qeg u~i te qa od we ga. V. ê ki}

ZDRAV STVE NA ZA [TI TA ZA MA LO LET NI KE I TRUD NI CE BES PLAT NA?

Sve bi se in ter ven ci je vo di le kao ur gent ne Re sor na mi ni tar ka zdra vqa Sla vi ca \u - ja - po ja sni la je Sla vi ca \u ki} De ja no vi} do - le kar. U Re pu bli~ kom fon du za zdrav stve no ki} De ja no vi} po kre nu la je ini ci ja ti vu za da ju }i da od lu ka o we noj iici ja ti vi ne mo ra osi gu ra we o~e ku ju i da im iz Mi ni star stva po stu pak pre ma ko jem bi sve trud ni ce i svi da ide na sed ni cu Vla de ve} da se re {a va od - zdra vqa stig nu in struk ci je oko ove re zdrav ma lo let ni ci do 18 go di na, bez ob zi ra da li lu kom Mi ni star stva zdra vqa i Re pu bli~ kog stve nih kwi ì ca za de cu ~i jim ro di te qim ga ima ju zdrav stve nu kwi ì cu ili ne, do bi ja li fon da za zdrav stve no osi gu ra we. zde ni su upla ti le do pri nos. Jer, va qa pod se kom plet nu zdrav stve nu za {ti tu bes plat no. U Re pu bli~ kom fon du za zdrav stve no osi gu - ti ti, ovoj de ci je od sre di ne ju la, na ini ci ja Naj ka sni je za ne de qu da na tre ba lo bi da se ra we is ti ~u da jo{ ni su do bi li ni ka kve in - ti vu za {tit ni ka pra va gra |a na Sa {e Jan ko kre ne sa pri me nom ove pre po vi }a, omo gu }e no da se pri vre ru ke, ma da ni je ba{ naj ja sni je me no osi gu ra ju po dru gom U Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe isti~u osno vu a ne kao ~la no vi po ro ka ko }e se ona spro vo di ti u da jo{ nisu dobili nikakve instrukcije, te da o~ekuju prak si. Mi ni star ka je, ob ja di ca ve} kao oso be ko je ne ost{wa va ju }i svo ju ini ci ja ti vu, konkretnija uputstva kako bi ministarkina inicijativa va ru ju pra vo iz oba ve znog is ta kla da }e se pru à we bes zdrav stve no osi gu ra wa. Ka ko mogla da se primeni plat ne zdrav stve ne uslu ge od su mar ki ce ko ju su de ca do bi la no si ti na sve ma lo let ne oso va ì le tri me se ca, to zna ~i da be i trud ni ce bez iz u zet ka, ali da }e oni mo - struk ci je ka ko da se trud ni ca ma i ma lo let ni - }e one po lov nom na red nog me se ca pre sta ti da ra ti ima ti do ku ment ko ji po tvr |u je da su ci ma do 18 go di na pru à ju bes plat no zdrav - va è i de ca }e se opet na }i u istom pro ble mu. mla |i od 18 go di na, a trud ni ce me di cin sko stve ne uslu ge ne za vi sno od to ga da li ima ju No, uko li ko bi se kon kre ti zo va la ini ci uve re we da su u dru gom sta wu. zdrav stve nu kwi ì cu, te da o~e ku ju jo{ kon - ja ti va mi ni star ke zdra vqa, on da bi se na du - Na ovaj na ~in bi }e mo u pri li ci da ur - kret ni ja upu stva ka ko bi mi ni star ki na ini - è sta ze re {io i pro blem ma kri ca za de cu gent no ga si mo po àr, jer }e mo pod ve sti pod ci ja ti va mo gla da se pri me ni u prak si. Jer, po ro di te qa ko ji ma po slo dav ci ne pla }a ju do to da mlad ~o vek ili trud ni ca idu kod le ka - za ko nu, i sa da sva ko ima pra vo na hit nu i neo - pri no se. Jer, ta kvih ima i sad a sa svim je iz ra ka da je sta we ur gent no, ka da ose }a ne ku po - d lo `nu me di cin sku po mo} ali se sva sta wa ve sno da }e ih bi ti i na red nih go di na i da }e sle di cu trud no }e ili se ne ose }a do bro. Sva - zbog ko jih trud ni ce i ma lo let ni ci do la ze kod se pro blem ne mo gu} no sti ove re zdrav stve ne ki oda la zak mla dih i trud ni ca kod le ka ra vo - le ka ra ne sma tra ju ta kvim, od no sno o to me ko kwi ì ce zbog ne u pla }e nih do pri no sa po ja di }e mo kao je u pi ta wu ur gent na in ter ven ci - je do {ao zbog ur gent ne in ter ven ci je odl~u je vqi va ti ~e sto. Q. Ma le {e vi}

INI CI JA TI VA UDRU @E WA GRA \A NA „AL CHAJ MER” IZ NO VOG SA DA

Ak ci o ni plan za po mo} Udru `e we gra |a na “Al chaj mer” iz No vog Sa da do sta vi lo je Vla di Sr bi je, Mi ni star stvu zdra vqa i Mi ni star stvu ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po lit ke pred log ak ci o nog pla na i pro gra ma za Al chaj me ro vu bo lest s na me rom da po kre ne ini ci ja ti vu za po mo} obo le li ma od ove bol sti na na ci o nal nom ni vou.

Sa ak ci o nim pla nom i pro gra mom, pre ma oce ni ovog udru `e wa, bi la bi omo gu }e na ade kvat na po mo} ob le li ma od Al chaj me ra tim pre {to se pro ce wu je da }e ih u bu du} no sti bi ti sve vi {e. Na i me, pro ce wu je se da da nas, ka da je pro se ~an `i vot ni vek 75 go di na, obo le lih od ove bo le sti u sve tu ima 36, a

Po sto ji sa mo je dan spe ci ja li zo van dom Za sa da u Sr bi ji po sto ji sa mo je dan dom spe ci ja li zo van za sme {taj li ca obo le lih od de men ci je i to u Fu to gu. Ima 26 kre ve ta i dva dnev na bo rav ka u No vom Sa du i Su bo ti ci. U od no su na broj obo le lih kod nas po treb no je naj ma we {est cen ta ra za de men ci ju i po re me }a je pam }e wa i 20 do 30 do mo va za sta re ko ji su spe ci ja li zo va ni za sme {taj de ment nih oso ba.

da }e ih do 2050. go di ne bi ti pre ko 116 mi li o na. Ta ~an broj obo le lih od Al chajm ro ve bo le sti kod nas jo{ uvek ni je po znat, a pre ma epi de mi o lo {kim po da ci ma pro ce wu je se da bi on mo gao bi ti i do 100.000 sa te den ci jom po ra sta. Zbog to ga je po treb no {to pre iz ra di ti Re gi -

star obo le lih od Al chaj me ro ve bo le sti jer on pred sta vqa po la znu ta~ ku za raz vi ja we zdrav stve nog si ste ma kao i osta lih so ci jal nih in stu ci ja ko je su ve za ne za ovu bo lest. Tra ì se i da po sto je }i na ~i ni le ~e wa bu du do stup ni unu tar si ste ma zdrav stve nog osi gu ra wa, da se otvo re cen tri za po re me }a je pam }e wa kao i do mo vi za de ment ne ko ri sni ke. Ini ci ja ti vu ovog je din stve nog udru è wa po dr à li su cen tri za po re me }a je pam }e wa i de men ci ju, kli ni ke za ne u ro lo gi ju Kli ni~ kog cen tra Sr bi je i Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, Cen tar za kog ni tiv ne po re me }a je u Srem skoj Mi tro vi ci i Ode qewe za de ment ne ko ri sni ke u Fu to gu. Q. M.

sreda12.septembar2012.

PO MOR RI BE NA TI SI KOD SEN TE

Po tra ga za tro va ~em Po mor ri be na Ti si niz vod no od Sen te ju ~e uju tru oko 8,30 sa ti uo~i la je ri bo ~u var ska slu `ba Ri bo lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne. Ugi nu la ri ba na to ku Ti se niz vod no od Fa bri ke {e }e ra TE-TO i dru gih po stro je wa plu ta la je u to ku ju ~e ra {weg da na u du `i ni od vi {e ki lo me ta ra, zbog ~e ga su alar mi ra ne sve nad le `ne in spek cij ske slu `be, ka ko bi se uze li neo p hod ni uzor ci za is pi ti vawe ra di utvr |i va wa za ga |iva ~a.

ka ta stro fe u ko joj je ugi nu lo oko 200 to na ri be. - Ugi nu la ri ba je na dnu re ke i ni je to li ko vi dqi va, ali ima je ne {to ma lo uz oba lu - ka `e Jo va no vi}. - Ri ba ri su iz vo de iz va di li pre ko dve sto ki lo gra ma ugi nu le ri be svih vr sta. Od sa zna wa da je do {lo do po mo ra ri be, sve {to smo mo gli pred u ze li smo ka ko bi se utvr dio uzrok. Ov de su vo do pri vred ni in spek tor, za tim in spek tor za za {ti tu `i vot ne sre -

U {e }e ra ni re dov no kon tro li {u vo du Ge ne ral ni di rek tor AD Fa bri ka {e }e ra TE-TO u Sen ti Te o do ra De ak iz ja vi la je za na{ list da se od stra ne fa bri ke vo da re dov no kon tro li {e, da je u po ne de qak vr {e no uobi ~a je no uzor ko va we vo de uz Ti se, uz vod no i niz vod no od fa bri ke, a da je ju ~e ura |e no i van red no uzor ko va we. - Zva ni~ nu iz ja vu i stav ne }e mo da ti dok ne do bi je mo re zul ta te ana li ze vo de. Na kon slu ~a ja ko ji smo ima li 2007. go di ne sa po mo rom ri be i ri bo lov ci ma, mi po na {oj re dov noj pro ce du ri uzor ku je mo vo du u Ti si pre i u to ku kam pa we - iz ja vi la je Te o do ra De ak, na po mi wu }i da ni je u re du da se od mah ~im je pri me }e no ugi nu }e ri be kao kri vac ozna ~a va [e }e ra na, ako se zna da na istom po te su ima jo{ po ten ci jal nih za ga |i va ~a. O po mo ru ri be oba ve {ten je i pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar tsvo AP Voj vo di ne Go ran Je {i}, ko ji je u Sen ti to kom ju ~e ra {weg da na bo ra vio na pro sla vi Da na op {ti ne, te je od mah na lo ìo da in spek ci je izi |u na te ren. Ri ba ri ve} to kom ra nih po po dnev nih sa ti iz va di li vi {e sto ti na ki lo gra ma ugi nu le ri be, ko ju mre à ma ukla wa ju iz re ke. Zbog su {e vo do staj re ke Ti se je ve} du ì pe riod u stag na ci ji i opa da wu, a {ta je pro u zro ko va lo po mor ri be tek tre ba da se utvr di. Pred sed nik Ri bo lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne Du {an Jo va no vi} i ~la no vi Uprav nog od bo ra od mah po sa zna wu o po mo ru ri be, na {li su se na li cu me sta. Jo va no vi} i osta li ~el ni ci RSV, ali i broj ni ri bo lov ci i qu bi te qi re ke Ti se, stra hu ju da se ne po no vi slu ~aj iz 2007. go di ne ka da je na istom me stu do {lo do eko lo {ke

di ne, pred stav ni ci Pri rod noma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du, ko ji ima ovla {}e nu la bo ra to ri ju za ana li zu vo de i ri be iz nad i is pod is pu sta. O sve mu smo iz ve sti li nad le `na mi ni star stva i in sti tu ci je, ta ko da smo pred u ze li sve {to je od stra ne Ri bo lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne mo glo da se u~i ni. Pre bro ja li smo iz va |e nu ri bu, na sta vi }e mo sa sa ku pqa wem ugi nu le ri be i na pra vi ti od {tet ne zah te ve. Do po mo ra ri be do {lo je na de o ni ci Ti se u bli zi ni Fa bri ke {e }e ra „TE-TO”, Fa bri ke kva sca AD „Al tek Ser bia” i pre ~i sta ~a ko mu nal nih ot pad nih vo da gra da Sen te. Pret hod nih ne ko li ko go di na po me nu te fa bri ke i grad su ulo `i li zna ~aj na sred stva za in sta li sa we po stro je wa za pre ~i {}a va we ot pad nih vo da, ali na `a lost, eko lo {ki in ci den ti na Ti si i da qe se de {a va ju, pa se o~e ku je da nad le `ni usta no ve {ta tru je ri bu u re ci. M. Mi tro vi}

sreda12.septembar2012.

ZBOG SA O BRA ]AJ KE U KO JOJ JE PO GI NUO PE [AK

Petra Cviji} 16. oktobra u sudu Su |e we spi ker ki RTS-a Pe tri Cvi ji} (35) zbog op tu `bi da je 9. ja nu a ra, na pe {a~ kom pre la zu u Vo do vod skoj uli ci u Be o gra du, auto mo bi lom uda ri la Slo bo da na Ba ji }a (73), ko ji je pre mi nuo od za do bi je nih po vre da, za ka za no je za 16. ok to bar pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du iz ja vi la je ju ~e Ta nju gu port pa rol su da Iva na Ra mi}. Cvi ji }e va se bra ni sa slo bo de, ali se od in ci den ta ne po ja vqu je na na ci o nal noj te le vi zi ji, na ko joj je ~i ta la ve sti. Pr vo osnov no tu ì la {tvo u Be o gra du te re ti Cvi ji }e vu da je vo ze }i „opel kor su” do ve - Pe tra Cvi ji} la u opa snost ì vo te qu di jer ni je pri la go di la br zi tra {weg kr va re wa u Ur gent nom nu. Ona je, pre ma op tu `ni ci, cen tru. Ba ji }a, ko ji je pre la zio uli cu, Cvi ji }e va je hte la da po mog ne svo jim autom uda ri la na obe le ~o ve ku, ali su ga qu di, ko ji su se è nom pe {a~ kom pre la zu, a on za te kli na me stu ne sre }e od ve je od za do bi je nih po vre da ne ko zli u bol ni cu gde je pod le gao li ko sa ti ka sni je umro od unu po vre da ma.

NO VI DE TA QI O PO GI BI JI FRAN CU ZA BRI SA TA TO NA U BE O GRA DU SEP TEM BRA 2009.

RTS objavio izjavu svedoka

“ûo sam ve li ku ga la mu. Do tr ~ao sam do me sta do ga |a ja, vi deo sam da je ~o vek - s ote ~e nom gla vom - le ì na be to nu... Evo jo{ mo è te vi de ti tra go ve kr vi... Sta vi li smo ga u sto li cu i od ne li do Hit ne po mo }i”. Ovo je sa dr àj, na saj tu RTS-a ob ja vqe nog, snim ka iz ja ve Dra ga na Cre pu qe, emi tov ne u „Be o grad skoj hro ni ci“ , dan na k on stra d a w a Fran c u z a Bri sa Ta to na na Obi li }e vom ven cu u Be o gra du 17. sep tem bra 2009. go di ne, gde se Cr pu qa za te kao, jer je u to vre me bio rad nik obez be |e wa obli `we ga ra è. Ob ja vqi va we Cre pu qi ne iz ja ve, da te RTS-u 18. sep tem bra 2009, zah te va li su advo ka ti od bra ne ~e tra na e sto ri ce na vi ja ~a „Par ti za na“ sa da pra vo sna `no osu |e nih po op tu `ba ma za pre bi ja we na smrt fran cu skog na vi ja ~a Bri sa Ta to na u ka fi }u na Obi li }e vom ven cu, te da su ga „ba ci li s plat for me par ka pre ko ogra de, pri ~e mu je pao na be ton ne da le ko od ga ra è“. Advo ka ti od bra ne Zo ra Do bri ~a nin i Sve to zar Vu ja ~i} tvr de, me |u tim, da je u „Be o grad skoj hro ni ci“ ob ja vqen sa mo ma li deo po du è Cre pu qi ne iz ja ve, te da je on i ta da na veo isto, kao ne dav no u pi sa noj iz ja vi, sud ski over noj, da toj od bra ni „ da mla di} ni je ba ~en s ogra de, ve} da je sam sko ~io“. Bu du }i da Cre pu qa ni je po zi van da sve do ~i to kom su |e wa, tu ~i we ni cu za jed no s we go vom pi sa nom iz ja vom, kao glav ne ar gu men te, advo ka ti Vu ja ~i} i Do bri ~a nin su is ta kli u zah te vu za po na vqa we pra vo sna `no okon ~a nog po stup ka, ko ji su pod ne li sre di nom pro {log me se ca Vi {em su du u Be o gra du. - Taj sve dok, ina ~e biv {i po li ca jac u pen zi ji, je u pi sa -

noj iz ja vi ove re noj u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du, na veo i to da je sve isto is pri ~ao u po li ci ji 17. sep tem bra 2009, ali da su ga po tom po no vo po zi va li u po li ci ju i da mu je su ge ri sa no da pro me ni svo ju iz ja vu, ta ko {to bi na veo da je vi deo da je mla di}, od no sno Bris Ta t on, ba ~ en. Sve d ok tvr di da je od bio da to ka `e, za to {to to ni je isti na – iz ja vio je za „Dnev nik“ Sve to zar Vu ja ~i}. Od bra na je, na gla {va advo kat, „od tog sve do ka do bi la iz ja vu, isto vet nu onoj, ka kvu je, ka ko je na veo, ubr zo na kon {to je Hit na po mo} od ve zla ne sret nog mla di }a u bol ni cu, istog da na dao u po li ci ji, a ka sni je i re por te ru RTS-a, u in ter vjuu ko ji je, ka ko tvr di sve dok, tra jao ukup no de se tak mi nu ta“. Po re ~i ma advo ka ta Vu ja ~i }a, bra ni o ci su u zah te vu za po na vqa we po stup ka, pre do ~i li jo{ je dan mo me nat ko ji ni je bio raz ma tran to kom su |e wa - tran skript te le fon skog po zi va Hit noj po mo }i od 17. sep tem bra 2009. go di ne. Taj tran skript je, tvr di Vu ja ~i}, od bra na do bi la na osno vu Za ko na o do stup no sti in for ma ci ja od jav nog zna ~a ja. Advo ka ti od bra ne su ra ni je, u za kon skom ro ku, pod ne li i ustav ne `al be Ustav nom su du ka ko tvr di Vu ja ~i} „ zbog us kra }i va wa osnov nih pra va na fer i pra vi~ no su |e we, za to {to ni je dan pred log od bra ne ni je usvo jen to kom po stup ka“. Pod se ti mo, Ape la ci o ni sud u Be o gra du je po tvr dio osu |u ju }u pre su du ko ju je be o grad ski Vi {i sud iz re kao ~e tr na e sto ri ci, ali je ne ko li ci ni upo la sma wio pr vo bit no iz re~ ne ka zne sa 30 do 35 go di na, na 12 do 15 go di na za tvo ra. J. J.

LI SI CE PE TO ^LA NOJ GRU PI U NI [U

Uhap{eni zbog iznude Ni {ka po li ci ja i pri pad ni ci `an dar me ri je uhap si li su or ga ni zo va nu gru pu zbog sum we da je iz vr {i la pro du `e no kri vi~ no de lo iz nu de i za ple ni li dva pi {to qa i je dan re vol ver, sa op {te no je ju ~e u Po li cij skoj upra vi u Ni {u. - Ak ci ja je ju ~e pre {est sa ti iz ve de na isto vre me no na {est lo ka ci ja, pri ve de no je pet oso ba, dok se za jed nom tra ga - re kao je {ef Od se ka za su zbi ja we op {teg kri mi na li te ta Ne boj {a Pet ko vi}.

Gru pa, ~i ji su svi pri pad ni ci iz Ni {a, de lo va la je u du èm vre men skom pe ri o du u iz nu |i va wu nov ca od vi {e od 100.000 evra, ka zao je Pet ko vi}. On je do dao da jo{ uvek ne mo è da po tvr di da li je za ple we na i dro ga, ali ako i je ste, on da je re~ o ma woj ko li ~i ni nar ko ti ka. Ka ko je na ja vqe no u Po li cij s koj upra v i, pri v e d e n im oso ba ma bi }e od re |e na me ra za dr à va wa, a za tim }e bi ti spro ve de ni nad le `nom is tra `nom su di ji. (Ta njug)

CRnA HROnikA

dnevnik

IN CI DENT U OSNOV NOJ [KO LI „MI HAQ [A MU” U BA^ KOM PE TRO VOM SE LU

Nesre}a u tu~i ili vr{wa~ko nasiqe

Tri na e sto go di {wi A. M. iz Ba~ kog Pe tro vog Se la u pe tak je te {ko po vre |en u vre me {kol skog od mo ra to kom po ku {a ja da po vra ti gu mi cu za bri sa we ko ju mu je oteo drug iz raz re da. On je u rva wu za gu mi com gla vom upao u sta kle nu vi tri nu i za do bio po vre de opa sne po `i vot. - Pre se kao je ar te ri ju je zi ka, pqu va~ ne `le zde, po vre dio vi li cu. Bi lo je ja ko stra {no i opa sno re kla je za Ra di o te le vi zi ju Voj vo di ne maj ka de ~a ka. Ona sma tra da joj je sin bio `r tva vr {wa~ kog na si qa, dok u Osnov noj {ko li „Mi haq [a mu”, u ko joj se in ci dent de sio, od bi ja ju tu kva li fi ka ci ju. - Sa da je u mo di po zi va ti se na vr {wa~ ko na si qe. Ne tvr dim da ne po sto je ele men ti na si qa, ali ovaj do ga |aj u na {oj {ko li je kla si~ na

[ko la u Ba~ kom Pe tro vom Se lu

ne sre }a - ka `e di rek tor O[ „Mi haq [a mu” u Ba~ kom Pe tro vom Se lu Fe renc Be ret ka.

Maj ka po vre |e nog A. M. ka `e da joj je sin `r tva na si qa vr {wa ka zbog go ja zno sti i da ta kvo tre ti ra -

we ni je pre sta lo ni na kon {to je obo leo od di ja be te sa. Ona is ti ~e da je vr {wa~ ko na si qe pri ja vqi va la u~i te qi ci, ali je sve prav da no de ~i jim ne sta {lu ci ma. Zbog to ga ni ko me, do sa da, ka ko ka è, ni je po ka za la po grd ne po ru ke ko je su we nom si nu is pi sa li dru go vi na za jed ni~ koj fo to gra fi ji, gde mu, iz me |u osta log, po ru ~u ju da je usta {a. - Uvek su ga mal tre ti ra li u {ko li, ni su hte li da se dru è s wim i uzi ma li su mu stva ri - ka è ona. Po li ci ja je o ovom do ga |a ju oba ve {te na tek ne ko li ko sa ti ka sni je i to iz De ~i ja bol ni ce u ko joj se A. M. jo{ uvek le ~i. U {ko li ka ù da }e na kon ro di teq skog sa stan ka, ko ji je za ka zan za pe tak, pred u ze ti do dat ne me re ka ko bi spre ~i li ova kve po vre de.

NA ^EL NIK SEK TO RA MUP-a ZA VAN RED NE SI TU A CI JE PRE DRAG MA RI] NA JA VQU JE

U stroju jo{ 500 vatrogasaca i pet helikoptera - Re pu bli~ ki {tab za van red ne si tu a ci je Re pu bli ke Sr bi je pred lo ìo je Vla di da se na red ne go di ne pri mi 500 va tro ga sa ca-spa si la ca, da se us po sta vi bu xet ski fond za van red ne si tu a ci je na no vim osno va ma, ko ji }e omo gu }i ti na bav ku no vih vo zi la i teh ni ke, si ste ma za od bra nu od po pla va i dru gih van red nih si tu a ci ja. Dr à va mo ra i efi ka sni je is ko ri sti ti po sto je }e re sur se da se efi ka sni je su prot sta vi ve li kim {um skim po à ri ma - iz ja vio je ju ~e u No vom Sa du na ~el nik Sek to ra MUP-a Sr bi je za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri}. U~e stvu ju }i na kon fe ren ci ji o pro tiv po àr nim stan dar di ma, ko ju je ju ~e or ga ni zo va la Pri vred na ko mo ra Voj vo di ne, Ma ri} je pod -

U po seb noj iz ja vi no vi na ri ma u pa u zi kon fe ren ci je, Ma ri} je na gla sio da se {te ta pri ~i we na od po `a ra u Sr bi ji za osam ovo go di {wih me se ci pro ce wu je na oko 50 mi li o na evra, a sa mo u av gu stu ona je iz no si la oko 20 mi li o na evra. Pro {log me se ca u Sr bi ji je iz go re lo vi {e od 20.000 hek ta ra {u ma, pa {wa ka i li va da. Ovo je jed na od naj tra gi~ ni jih go di na ko ja je u ovoj obla sti za de si la Sr bi ju u du `em vre men skom pe ri o du. Po sle sve ga, iz vu kli smo za kqu ~ak da se u Sr bi ji u pro te klom pe ri o du mno go vi {e ula ga lo u na kna du {te te ne go {to se iz dva jao no vac za pre ven ti vu, re kao je Ma ri}. Pre ma we go vim re ~i ma i po sled wa sed ni ca Re pu bli~ kog {ta ba za van red ne si tu a ci je, ko ja je

Pre drag Ma ri}

Voj ske Sr bi je adap ti ra ju za ga {e we {um skih po `a ra i na dam se da }e po sle to ga Sr bi ja ima ti flo tu od de set he li kop te ra za po ~et no ga {e we po `a ra. A to nam je u pro te kla dva me se ca ne do sta ja lo - is ta kao je Ma ri}.

te ra za ga {e we: dva MUP-a i je dan Voj ske, tri po q o p ri v red n a avi o na a po sto ji jo{ pet he li kop te ra ve }e no si vo sti ko ji ma voj ska ras po la è i ko ji }e se adap ti ra ti za ga {e we po à ra. To su mno go ma wa fi nan sij ska sred stva od na bav ke no vih le te li ca. Dva no va he li kop te ra ko {ta ju 30 mi li o na evra, a na {a dr à va u ovom tre nut ku ni je u si tu a ci ji da iz dvo ji to li ko nov ca, ali ite ka ko je ste da ospo so bi le te li ce ko je ima. Na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji ini ci ra no je osni va we Na ci o nal nog udru è wa za {ti te od po à ra

Kon tro la ka fi }a Po sle tra ge di je u No vom Sa du, po à ra u „Kon tra stu”, kre nu le su obim ne kon tro le ka fi }a. Sti ~e se uti sak da je sa da sve to za u sta vqe no. - Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va ni je bez raz lo ga po dr à lo ini ci ja ti vu jed nog od ro di te qa stra da le de voj ke, Bran ka Mi la di no vi }a iz No vog Sa da, da se pro me ni si stem pro tiv po àr ne za {ti te u Sr bi ji a ne da se sa mo po ja ~a ju kon tro le. Mo ra ju se pro me ni ti i pod za kon ski ak ti i de fi ni sa ti me re za {ti te ne sa mo u di sko te ka ma, ve} i na dru gim me sti ma na ko ji ma se oku pqa ve }i broj qu di- re kao je Pre drag Ma ri}. He li kop ter MUP-a u pro tiv po àr noj ak ci ji

se tio da su teh ni~ ki pro pi si za za {ti tu od po `a ra u Sr bi ji sta ri 40 i vi {e go di na i oce nio da se vr lo ~e sto de {a va da, u `e qi da se po sto je }i pro pi si i stan dar di spro vo du, za pra vo ko ~i raz voj.

odr `a na pre ne ko li ko da na, ima la je sa mo je dan ciq: da se sta ne s ta kvim na ~i nom raz mi {qa wa, da se ne {to u tom prav cu pro me ni. - Plan je da se do kra ja ma ja idu }e go di ne pet he li kop te ra

Na pi ta we no vi na ra „Dnev ni ka” da li se pla ni ra na bav ka pro tiv po `ar nog avi o na, Ma ri} je od go vo rio: - Za sa da ne. Kre nu li smo u ospo so bqa va we po sto je }ih le te li ca u Sr bi ji. Sa da ima mo tri he li kop -

Sr bi je, ko je bi ob je di ni lo sve fak to re ci vil nog dru {tva ra di una pre |e wa i raz vo ja obla sti za {ti te od po `a ra, kao i sta bil no sti i bez bed no sti ce lo kup nog dru {tva. M. Bo zo kin

PRO CES U BE O GRA DU ZBOG [I RE WA DIS KRI MI NA CI JE PRO TIV LGBT PO PU LA CI JE

„Vaci} nije napao policajce” U be o grad skoj Pa la ti prav de ju ~e je na sta vqe no su |e we port pa ro lu po kre ta „1389” Mi {i Va ci }u zbog {i re wa dis kri mi na ci je pro tiv LGBT po pu la ci je pred ot ka za nu „Pa ra du po no sa” 2009. go di ne, ne do zvo qe no dr `a we oru` ja i ome ta we slu `be nog li ca u oba va a wu du `no sti. O~e vi ci Mi lo{ Cu ra ko vi} i Dra go Ku koq po sve do ~i li su da su dvo ji ca po li ca ja ca de cem bra 2009. na No vom Be o gra du po ku {a la da Va ci }a na sil no ugu ra ju u slu `be ni auto mo bil. - Po ku {a va li su da ga ugu ra ju u po li cij ski auto, on je dr `ao ru ke ka se bi. Ni sam vi deo da je okri vqe ni gur nuo, uda rio ili ura dio

Pre ma we go vim, re ~i ma Va ci} se u jed nom tre nut ku „iz mi go qio” po li ci ji i oti {ao. - Po li caj ci ni su po ju ri li za wim, ni sam pre vi deo da po li ci ja ta ko od u sta je od hap {e wa”, re kao je Cu ra ko vi} i do dao da je Va ci }a po zna vao iz vi |e wa, po {to `i ve u istom kra ju te da ga je na kon do ga |a ja kon tak ti rao i po nu dio Mi {a Va ci} u Pa la ti prav de u Be o gra du se da sve do ~i. ne {to sli~ no po li caj ci ma - re kao Cu ra ko vi} je re kao da Va ci} je Cu ra ko vi}. ni je imao oru` je i da ni je vi deo da

su po li caj ci ko ri sti li li si ce ni ti ga tu kli pen dre kom. Sve dok Dra go Ku koq je do dao da je to kom do ga |a ja Va ci} „sve vre me bio pod re |e ni” i da ni je ura dio ili od gur nuo po li caj ca. Na sta vak su |e wa za ka zan je za 23. ok to bar. Re pu bi~ ko tu `i la {tvo pred lo `i lo je u apri lu Ustav nom su du da za bra ni or ga ni za ci ju „SNP 1389”, ko ju Va ci} pred sta vqa, zbog stal nog de lo va wa usme re nog na na sil no ru {e we ustav nog po ret ka, kr {e we Usta vom za jam ~e nih pra va i iza zi va wa na ci o nal ne, ver ske, ra sne i sek su al ne mr `we i dis kri mi na ci je. (B92)

crna hronika

dnevnik

sreda12.septembar2012.

SVE DO ^E WE U^E SNI KA VA \E WA OR GA NA OTE TIH SR BA

@i vom ~o ve ku iz va dio sr ce PO SLE PUC WA VE NA NO VO SAD SKOM LI MA NU 3

Ra we ni mla di} sta bil no In ten ziv no se is tra `u ju sve okol no sti ra wa va wa No vo sa |a ni na N. J. (1994) ko je je tu `i la {tvo okva li fi ko va lo kao po ku {aj te {kog ubi stva, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va po vo dom puc wa ve pre kju ~e oko 17.40 ~a so va na Li ma nu 3 na Bu le va ru de spo ta Ste fa na, o ko joj je pi sao na{ list. Po vre |e ni mla di} je u sta bil nom sta wu, za do bio je pro strel nu ra nu de sne ru ke i okr znut mu je grud ni ko{ i pre ba ~en je na Kli ni ku za or to pe di ju, sa zna je mo u Kli ni~ kom cen tru Voj vod ne. Ka ko smo ob ja vi li, N. J. se kre tao pe {i ce u dru {tvu svog go di nu da na sta ri jeg dru ga ra \. L. na spram Stu dent skog do ma, a po red O[ „@ar ko Zre wa nin”, kad je

pre ma wi ma pu ca no iz be log auto mo bi la ko ji je za stao da bih od mah po sle ne ko li ko is pa qe nih hi ta ca ute kao. Mo gu }e je da je tom pri li kom ko ri {}e no vi {e oru` ja. Ni je is kqu ~e no da se ra di o ob ra ~u nu na vi ja~ kih gru pa, a mo gu }e je da se ra di o su ko bu dve ek trem ni je sku pi ne, mo `da ~ak pri vr `e ne i istom klu bu. Od mah po sle puc wa ve, kom {i je ko je smo za te kle na li cu me sta dok su pra ti le uvi |aj bi le su sklo ne da po ve `u ovaj do ga |aj s raz ra ~u na va wem oko dro ge, na vod no, jer je ba{ u ovom kra ju vr vi od nar ko man skih za vi sni ka. Ka ko „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je, mla di }e pre ma ko ji ma je pu ca no, od ra ni je su po zna ti po li ci ji. M. V.

U NO VO SAD SKOM SU DU PRO CES ZO RA NU SREM CU ZBOG UBI STVA SU PRU GE U PA RA GA MA

Okri vqe ni: Ni sam hteo da je ubi jem pi jem è sti nu, ~ak sam svo je vre me no na pi sao iz ja vu ko ju ve ru jem da ima ju i sa da u lo kal noj ka fa ni, da me ne slu è ra ki jom ili vi wa kom. Ali, po zna nik mi je re kao pre do ga |a ja, a ja sam bio od su tan {est me se ci, da ona, dok me ni je bi lo, ni je bi la u re du i da je pra vi la ~u da, ali ja ni sam hteo to da slu {am, a on je na go ve {a ta vao {ta se de {a va lo. Ose }ao sam zbog sve ga to ga ja ko lo {e - ka zao je ju ~e Sre mac. - Isti na je da sam iz dr à vao jo{ jed nu è nu kao i da sam od go va rao za po ku {aj ubi stva - do dao je op tu è ni. - To de lo mi je pri pi sa no kad sam imao 18 go di na i ras pa rao no èm ~o ve ka ko ji ima ve ze u po li ci ji, a ko ji mi je pre hod ne na neo ozbiq ne po vre de na gla vi, zbog ko jih imam traj ne po sle di ce. Ta ko |e, bio sam okri vqen i zbog sit ne kra |e i na no {e wa la kih te le snih po vre da. Ina ~e, su pru gu Bi qa nu ni kad ra ni je ni sam tu kao, mo `da sam joj u dva na vra ta uda rio {a ma re - ka zao je okri vqe ni Sre mac. Pre ma na vo di ma op tu `ni ce, 18. mar ta ove go di ne oko 23 sa ta u Uli ci Bran ka Ra di ~e vi }a okri vqe ni je za jed no s ma Zo ran Sre mac pri li kom ra ni jeg do vo |e wa u sud lo let nim J. A., s ko jim je te ve ~e ri bio u ka fa ni i ze za. On da sam po mi slio da je u kon zu mi rao al ko hol, do {ao na ne sve sti, pa sam je od neo do kre na ve de nu adre su gde je sta no vao sa ve ta po ku {a vao da joj po mog nem su pru gom Bi qa nom Bo {ko vi} i i od mah otr ~ao do kom {i je da po ma lo let nim si nom i po ~eo da lu zo ve Hit nu po mo}, jer sam u tom pa po ula znim vra ti ma, a ka da ih mo men tu bio bez do pu ne za mo je ona otvo ri la, Sre mac je od mah bil ni te le fon. Ipak, ne mo gu da se se tim bit nih de ta qa 100 po - po ~eo da je uda ra pe sni ca ma u gla sto, a ovu sli ku sam sklo pio tek vu, dok je J. A je u tom mo men tu po ka sni je - do dao je op tu è ni pri - be gao iz ku }e. Okri vqe ni je po tom Bi qa nu li kom ju ~e ra {weg iz no {e wa uda rao po ce lom te lu, a za tim je, tre }e ver zi je svo je od bra ne u po vu ku }i za ko su, iz veo is pred ku }e, stup ku i na veo: - Pre do ga |a ja sam pio u vi {e gde je na sta vio i da qe da je tu ~e na vra ta i to na jed nom me stu de pe sni ca ma i {u ti ra no ga ma po se tak pi va, a na dru gom, kad je ne gla vi i te lu, a je ona bes po mo} no sta lo pi va, pre {li smo na ra ki ju le à la na ze mqi jer ni je mo gla da ko je smo po pi li mo `da oko tri pru ì ot por. Po {to ni je po ka zi li tre. va la zna ke ì vo ta, okri vqe ni ju Na pi ta we pred sed ni ce ve li je uneo u ku }i i po li vao vo dom, a kog ve }a su di je Zla te Ro di}-Kne po {to ni je us peo da je osve sti, è vi} on je iz ja vio: re kao je kom {i ji da po zo ve Hit nu - Ni je me va ra la, bi la je do bra po mo}, pa ute kao i ne ko li ko da na è na i maj ka. Za sve su kri ve se ka sni je je uhap {en ka fa ni u Ka }u. o ske pri ~e. Imam pro blem ka da M. Vu ja ~i} - Bi la mi je sve, ni sam hteo da je ubi jem. Pa ko mo è da ubi je bra~ nog dru ga. Ne pri zna jem de lo. Sma tram da je op tu `ni ca ne i sti ni ta i ne re al na, a isti na tre ba da se ra sve tli i zbog mo je po ro di ce. Ja se ka jem se i ne ma da na da ne pla ~em - na veo je ju ~e, pri li~ no uz bu |e no uz su ze i me wa we bo je gla sa pred ve li kim ve }em Vi {eg su da u No vom Sa du, okri vqe ni za ubi stvo su pru ge Bi qa ne Bo {ko vi}, Zo ran Sre mac (1980) iz Pa ra ga, kod Ba~ ke Pa lan ke. - Ja sam te no }i do {ao s tim mla di }em do vra ta na {e ku }e i kad je otvo ri la vra ta re kao joj: „Evo ti {va le ra„. Ona je bi la iz ne na |e wa, a ja sam joj uda rio ne ko li ko {a ma ra u gla vu. Po sled we ~e ga se se }am je da je le à la po red to~ ka mog auto mo bi la is pred ku }e. Mi slio sam da se

Ra dio-te le vi zi ja Sr bi je emi to va la je prek si no} sni mak iz ja ve za {ti }e nog sve do ka srp skog tu ì la {ta ko ji je di rek tan u~e snik va |e wa or ga na na Ko so vu i Me to hi ji i ko ji do de ta qa opi su je ~i tav pro ces - od obu ke, pre ko ope ra ci ja u im pro vi zo va nim bol ni ca ma do tran spor ta na aero drom u Ti ra ni oda kle su or ga ni di stri bu i ra ni na cr no tr ì {te. Za me nik tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} je po ja snio, go stu ju }i prek si no} na RTS-u, da je taj sve dok, ina ~e biv {i pri pad nik OVK-a, ob u ~a van u spe ci jal nom kam pu na Al ba ni je. - Obu ke su se vr {i le na se ve ru Al ba ni je za raz li ~i te de lat no sti, po red osta log i za me di cin ske in ter ven ci je. Oni su we mu ta mo re kli da se ob u ~a va jer mo è da se de si da ne ko od ko man da na ta OVK stra da na fron tu i da tre ba da na u ~i da pre sa di ne ki qud ski or gan. Ni je mu re ~e no da se ra di o kri mi nal nom ~i nu va |e wa or ga na - na po me nuo je Ve ka ri}. Ve ka ri} je po ja snio da se u ovom slu ~a ju ne ra di o „@u toj ku }i”, ko ja je po zna ta jav no sti i da je sve dok „ù tu ku }u” spo me nuo sa mo jed nom. U svom sve do ~e wu, ko je srp sko tu ì la {tvo sma tra kqu~ nim za is tra gu o tr go vi ni or ga ni ma, za {ti }e ni sve dok je

bi lo ne {to no vo za me ne. Iz te to bre je iz va dio ne ku opre mu ko ja je bi la za mo ta na. Tu sam pr vi put vi deo skal pel, no `e ve i sred stva za ope ra ci je - is pri ~ao je sve dok. On je po tom opi sao ka ko je za ro bqe ni ku iz va |e no sr ce.

na veo je sve dok ob ja {wa va ju }i da je, po {to je bio mlad voj nik, pod ko man dom mo rao da po~ ne. - I po ~eo sam ka ko me je u~io na obu ci da le vu ru ku sta vim na gru di da dr `im, a de snom ru kom uzi ma{ skal pel da po vu ~e{. Le -

Sve dok je do dao ni je znao da li je mla di} umro, jer se po sle to ga se vi {e ni je oti mao i okre tao. Ka ko je re kao, ta da je pr vi put vi deo qud ski or gan - sr ce. - Bio sam ja ko pre stra vqen... Po se kli smo te ve ne i ka da sam

Ski ca va |e wa sr ca ko ju je na cr tao sve dok sa rad nik

- Da li su mi skal pel. Po ~e la mi je mu ka, ga |e we. Kad ka `em mu ka, mi slim od te jed ne si tu a ci je kao ru `an san, no} na mo ra bes kraj na. I sa da se se }am to ga i sa da, i u te lu i u mi sli ma mi se po no vo ja vqa taj ose }aj. Re kao mi je na te lu {ta tre ba da ra dim, da na pra vim jed nu li ni ju, da ga po se ~em, da na pra vim ope ra ci ju jed -

vu ru ku sam sta vio na we go ve gru di i kre nuo sam da re `em. Ka da sam sti gao do do le, krv je po ~e la da lip ti. Po {to sam ga po se kao, ne gde na po lo vi ni, on je po ~eo da vri {ti da ga ne ko qe mo, ne ubi je mo, tu je iz gu bio svest, ne znam jel iz gu bio svest ili je umro... na veo je za {ti }e ni sve dok.

uhva tio sr ce ono je i da qe po drh ta va lo. Ne znam ka ko sam to ura dio. Sta vio sam ga u ku ti ju ko ju je ubr zo do neo po zna nik le ka ra, ko ji je bio mog uz ra sta, i do neo je tri ne ke bo ce - is pri ~ao je sve dok. On je do dao i da mu je je dan od vi so kih po zna tih sta re {i -

Ve ka ri}: Za {ti }e ni sve dok ap so lut no si gu ran

Iz va |e ni or ga ni tran spor to va ni s aero dro ma u Ti ra ni

ob ja snio ka ko je vr {e na obu ka za tran spla ta ci je i na veo da su se u~i li na pla sti~ noj lut ki u ko joj su bi li de lo vi te la. - Ob u ~a va li smo se ka ko da, uko li ko je po treb no, ne ki deo te la, da ka è mo ili bu breg ili sr ce, ili plu }a, ka ko da se tran splan ti ra ju s jed no ga na dru gi re kao je sve dok. Pre ma we go vom ka zi va wu, re ~e no je da se ta po mo} isqu ~i vo pru à oni ma ko ji ma je to po treb no na Ko so vu, kao {to su ko man dan ti i vo |e, kao i da je to bi la obu ka {ta bi oni tre ba lo da ra de u tom mo men tu. - Za {to smo to u~i li? Re ~e no nam je da je to zbog to ga {to je u to vre me svu gde bi la srp ska po li ci ja i srp ska voj ska, pa ni smo mo gli da na {e ra we ne vo di mo u jav ne bol ni ce. Po ~e li smo obu ku ka da je le kar, sa da po znat u sve tu i na Ko so vu, pri ~ao ka ko se ra di tran splan ta ci ja, ka ko se va di sr ce iz te la i ka ko se ono va ku mi ra u jed nu pla sti~ nu ku ti ju, za tim ka ko tre ba ne ka uqa, ne ke me di cin ske te~ no sti da se tu sta ve, na kon dva sa ta, ili, ne znam ta~ no - re kao je sve dok i de taq no opi sao pri mer va |e wa or ga na za ro bqe ni ku sta ro sti 19 ili 20 go di na. Ka ko je na veo, ve za nog su ga do ve li na me sto gde }e mu or ga ni bi ti iz va |e ni. - Pri me tio sam da on ni je voj nik OVK i na rav no ni sam imao pra vo da pi tam, jer ko sam ja. Bio sam mlad, a tu je bi lo nad re |e nih. Oni su mu ski nu li te po ve ze, dva voj ni ka ko ja su ga do ve la. Uhva ti li su ga i sta vi li na klu pu, a za tim zva li dru gu dvo ji cu da mu dr è no ge da se ne bi po me rao - re kao je sve dok i do dao da je mla di }u le kar, ko ji ga je ob u ~a vao, po ce pao ma ji cu na dva de la. - Jed na od le ka ra do neo je jed nu cr nu tor bu kao le kar sku. To je

nom rav nom li ni jom, re zom, od po ~et ka gr kqa na do kra ja re ba ra - ka zao je sve dok. Pre ma we go vim re ~i ma, na kon {to su o~i sti li taj deo te la, re ~e no mu je: „Po ~i wi, ne ma mo pu no vre me na”. Sve dok je do dao i da je pre ne go {to je kre nuo, pri me tio je se ne ra di o Al ban cu. - A ka ko sam to pri me tio? Pa ta ko {to, ka da sam mu se pri bli ìo, on se oti mao, i oni ko ji su ga dr à li su ga ~vr {}e dr à li. Po ~eo je da za po ma è, po zi va ju }i bo ga, mo le }i: „Bo è, ne moj te me za kla ti, ne moj te me ubi ti!„ -

Za me nik tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} iz ja vio je ju ~e da je bez bed nost za {ti }e nog sve do ka, ko ji je di rek tan u~e snik va |e wa or ga na na Ko so vu i Me to hi ji, a ko ga su ne ko li ko pu ta po ku {a li da li kvi di ra ju, pri o ri tet i da je on u ovom tre nut ku ap so lut no si gu ran. - Uve ri li smo se da je to {to on go vo ri na ma isti na - ka zao je Ve ka ri}, go stu ju }i na TV Pink, na gla siv {i da su oba vqe ne sve vr ste pro ve ra - me di cin ske, po li graf ske, vre men ske, ge o graf ske i da su u Tu ì la {tvu ap so lut no si gur ni da je ovaj sve dok auten ti ~an. Ve ka ri} je iz ra zio o~e ki va we da }e sve do ~e we za {ti }e nog sve do ka srp skog tu ì la {tva do pri ne ti da se kom plet no ra sve tli fe no men tr go vi ne qud skim or ga ni ma na Ko so vu i Me to hi ji. On je do dao da o~e ku je do la zak nad le `nih is tra ì te qa ko ji }e u skla du s do ma }im za ko nom uze ti iz ja vu o tr go vi ni qud skim or ga ni ma. - Ciq je da se po kre ne „la vi na” i da oni ko ji ma su do stup ni eve nu tal ni po ~i ni o ci taj po sao oba ve sa do dat nom ener gi jom, jer sve do ~e we za {ti }e nog sve do ka na 40 stra na za sva kog tu ì o ca mo è bi ti ko ri stan i dra go cen ma te ri jal - na gla sio je Ve ka ri}. Ve ka ri} je na veo da su za vr {e na is pi ti va wa u ve zi s tr go vi nom qud skim or ga ni ma i da su osta la jo{ dva dru ga pred me ta na ko ji ma se ra di. On je do dao da je bi lo i ot mi ca i lo go ra, da je pre ko „slu ~a ja Dra go vi} (Pre drag)” do ka za no da su qu di od vo |e ni s Ko so va na se ver Al ba ni je, da po sto ji ka ri ka iz me |u „slu ~a ja Me di kus” i rat nih zbi va wa i da se za hva qu ju }i re pu bli~ kom tu ì la {tvu is tra ga vo di u {est ze ma qa, a da je u toj obla sti pot pi san i spo ra zum sa Ru si jom. Na pi ta we gde bi mo glo da bu de su |e we za tr go vi nu qud skim or ga ni ma, Ve ka ri} je od go vo rio da po sto je na ja ve for mi ra wa me |u na rod nog te la i ko mi si je i iz ra zio bo ja zan uko li ko bi to bi lo na Ko so vu, gde ni je dan zlo ~in nad Sr bi ma pred ko sov skim su do vi ma do sa da ni je pro ce su i ran.

Udru è we: UN da spro ve de is tra gu Udru è we po ro di ca kid na po va nih i ne sta lih li ca na Ko so vu i Me to hi ji in si sti ra na hit noj me |u na rod noj is tra zi na ni vou Sa ve ta bez bed no sti UN o tr go vi ni qud skim or ga ni ma, a re a gu ju }i na emi si ju RTS „Ana to mi ja zlo ~i na” u tom udru è wu is ti ~u da su du bo ko po tre se ni i {o ki ra ni sve do ~e wem za {ti }e nog sve do ka o mon stru o znom zlo ~i nu nad ne vi nim ci vi lom. U sa op {te wu Udru è wa se na vo di da je sva ko u `r tvi vi deo svog naj bli èg za ko jim tra ga od 1998. go di ne i da je stra vi~ ni zlo ~in ~i wen nad Sr bi ma i ne al ban ci ma u pri su stvu me |u na rod ne za jed ni ce. „In si sti ra mo na hit noj me |u na rod noj is tra zi na ni vou SB UN” na vo di se u sa op {te wu u ko jem se is ti ~e da je SB UN bio u oba ve zi da po Re zo lu ci ji 1244 bu de ga rant mi ra na pro sto ru Ko so va i Me to hi je.

na re kao: „Sva ka ~ast, po zla ti lo ti se, ta kvi voj ni ci nam tre ba ju na Ko so vu. Sa mo ta ko }e mo po be di ti”. Or gan je po tom, ka ko je ob ja snio, sta vqen u ku ti ju i od net u vo zi lo mar ke „vol vo”. Sve dok je ob ja sio i ka ko je shva tio da or ga ni ne slu `e za po mo} sta re {i na ma i voj ni ci ma, ve} za tr go vi nu or ga ni ma. - Mi slio sam da }e to bi ti za sta re {i nu ko ga smo do ve li u voj nu bol ni cu, ali nam je umro na pu tu... Mi slio sam da }e to i}i u Ti ra nu, ali mi smo na sta vi li put za jed no do aero dro ma u Ti ra ni. Ka da smo ta mo do {li do ~e ka la nas je al ban ska voj ska u uni for ma ma. Tu smo vi de li je dan avion i iza we ga je iza {lo jed no li ce - zgod na oso ba. Imao je krat ku bra du ali ni je bio Al ba nac. Ko li ko sam mo gao da opa zim, taj avion, ko ji sam vi deo, bio je ma li, ni je tran sport ni, ve} pri vat ni. Vi deo sam tur sku za sta vu - na veo je sve dok is ta kav {i da ta da shva tio o ~e mu se ra di. - Shva tio sam da se ne ra di o otax bi ni, ve} o biznsu o tr go vi ni or ga ni ma, pro da ji. Ne ra di se o ide a li ma, ve} o ne ~em ru `nom na veo je sve dok. (Ta njug)

sreda12.septembar2012.

SPORT

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO AME RI KE – US OPEN

Ma re ju ti tu la, di vqe we i No va ku Endi Marej (25) osvojio je prvi grend slem trofej - ~etiri i po godine posle vr{waka Novaka \okovi}a, koji je u karijeri slavio puno „epskih” pobeda na tvrdoj podlozi, ali ove ve~eri u Wujorku nije imao snage za jo{ jednu. \okovi} posle velike borbe u pet setova i bezmalo pet sati igre u finalu, predao tron Endiju Mareju - 6:7 (10:12), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6. - êstitam Endiju na tituli, koju je apsolutno zasluìo. Hvala mom timu, porodici i prijateqima, svima koji su me podràvali da dam sve od sebe. I dao sam sve od sebe. âst mi je {to sam bio deo ovog neverovatnog me~a rekao je na sve~anoj ceremoniji. Izgubio je Nole prva dva seta, uvodni u taj-brejku pomalo nesre}no, a drugi na demorali{u}i na~in, nakon {to se potpuno vratio iz deficita od 0:4. Sve to uspeo je da prebrodi i da u velikom stilu, sa po dva brejka vi{ka, osvoji tre}i i ~etvrti deo me~a. U setu odluke Marej je pokazao da je trenutno spremniji teniser i nije dozvolio sebi psiholo{ki krah. Poveo je 3:0 uz dupli brejk, deo te prednosti je ispustio, ali {ansu koja mu se ukazala - nije. Novaka je u zao ~as stigla i povreda prepona, mo`da i pad koncentracije, jer je pravio gre{ke

trijumfa Freda Perija, tako|e na US openu. Nacija koja je izmislila tenis, ~ekala je grend slem titulu 76 godina, odnosno 287 turnira. Wihov veliki projekat iz Danblejna u [kotskoj izgubio je dva finala Australijan opena, po jedan Vimbldon i US open, ali je u duelu sa \okovi}em - ko-

Statistika \o ko vi} 7 5 62 40 65 9/18 39/56 155

Novak \okovi} i Endi Marej

koje ina~e ne pravi. Protivnikova uporna odbrana ~esto ga je terala da odigra „udarac vi{e” i tu su se potkradali kiksevi nedopustivi za tenisera takvog kalibra. Zimus na Australijan openu slavio je pobedu nad Marejom u

No le dru gi, En di pre te kao Na da la Najnovija lista objavqena je ju~e jer je za jedan dan bilo pomereno finale US Opena. Najboqi srpski teniseri Novak \okovi} i Janko Tipsarevi} zadr`ali su pozicije na najnovijoj ATP listi, dok je Viktor Tro-

icki nazadovao za jedno mesto. \okovi} je i daqe drugi teniser sveta sa 10.470 bodova, dok je na prvom mestu i daqe [vajcarac Roxer Federer sa 11.805.

Osvajawem US opena Britanac Endi Marej pretekao je na tre}em mestu [panca Rafaela Nadala, koji je trenutno ~etvrti na svetu. Tipsarevi} je sa~uvao deveto mesto sa 3.385 bodova, a Troicki je 31. na listi sa 1.255 bodova. U odnosu na prethodnu nedequ Du{an Lajovi} je nazadovao za jednu poziciju i sada zauzima 138. mesto sa 392 boda. Boris Pa{anski je na 261. mestu, a Ivan Bjelica 290. teniser sveta. Pr vih 10 igra ~a na ATP listi: 1. (1) Ro xer Fe de rer ([vajcarska) 11.805 bodova, 2. (2) No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 10.470, 3. (4) Endi Marej (V. Britanija) 8.570, 4. (3) Rafael Nadal ([panija) 7.515, 5. (5) David Ferer ([panija) 5.915, 6. (7) Toma{ Berdih (^e{ka) 4.830, 7. (6) @o Vilfred Conga (Francuska) 4.520, 8. (8) Huan Martin del Potro (Argentina) 3.890, 9. (9) Janko Tipsarevi} (Srbija) 3.285, 10. (10) Xon Izner (SAD) 2.610

Bri tan ci u ek sta zi Britanski mediji se utrkuju u superlativima na ra~un svog tenisera Endija Marija koji je pobedio Novaka \okovi}a u finalu US Opena. Pohvale 25-godi{wem [kotu stigle su i od premijera Dejvida Kamerona, koji je Marijevu pobedu ocenio kao „istinski veliku” i kao „produ`etak zlatnog sportskog leta u Velikoj Britaniji”, po{to su prethodno uspe{no organizovane Olimpijske i Paraolimpijske igre. BBC izve{tava o „Marejevoj wujor{koj bajki” a wegov glavni sportski novinar Tom Fordajs opisuje Marijevo dostignu}e kao „jedno od velikih finala moderne ere”. Fordajs povezuje ovaj uspeh s nedavnim britanskim osvajawem 65 olimpijskih medaqa, me|u kojima je Marijevo zlato, i ocewuje da se pobeda „savr{eno vezuje sa nekoliko meseci u koje britanski sport jedva mo`e

bio faktor koji nije i{ao na ruku na{em teniseru. \okovi}, za razliku od pro{le godine, ne mora da `uri na Dejvis kup me~ i za o~ekivati je da se posle odmora vrati na teren jo{ ja~i. O~ekuju ga turniri u Pekingu, [angaju, Bazelu i Parizu, zakqu~no sa finalom

da poveruje i nikada ih ne}e zaboraviti”. Gardijan zahvaquje Bogu na Mariju i na zavr{etku dugog ~ekawa da neki Britanac osvoji grem slem, ~ak 76 godina. - Hvala Bogu da moèmo pustiti Freda Perija da po~iva u miru - , pi{e ovaj list. Gradijanov novinar Mark Pengeli zavr{io je petosatno blogersko pra}ewe me~a re~ima: - Ose}am se pomalo kao Herman Melvil ili Lav Tolstoj kada odloè pero i kaù sebi: ‘Kona~no, sad mogu na pivo’. Prema tome Endi Marej je pobedio Novaka \okovi}a. Biv{i britanski {ampion u tenisu Greg Rusedski, koji je 1997. godine izgubio u finalu US Opena, rekao je satelitskom kanalu Skaj sports: Neverovatno! Ako pogledate unazad, Fred Peri je svoju posledwu veliku pobedu izvojevao 10. septembra, a Endi Mari je pobedio \okovi}a 10. septembra.

pet setova, ovaj mu se u me~u sli~nog profila revan{irao i uz zlato sa Olimpijskih igara definitivno razbio kompleks najve}ih turnira. Nole je pokvario skor u grend slem finalima na 5:4, od toga na

US openu ima 1:3. Prethodno je gubio od Federera 2007 (0:3) i od Nadala 2010. godine (1:3). Podatak za nevericu - Endi Marej pru`io je napa}enoj britanskoj teniskoj publici prvi razlog za sre}u jo{ od 1936. i

Ma rej Asovi Duple servis gre{ke Uba~aj prvog servisa Vineri Neiznu|ene gre{ke Brejk lopte Izlasci na mre`u Ukupno poena

ji je ~esto podse}ao na zavr{ne borbe iz filmova o bokseru „Rokiju” - pokazao da je jedan od najboqih u svojoj eri. Marejev tenis nije lep za oko, ali je zasnovan na ~vrstim temeqima, efikasan je, za svako po{tovawe. Za najve}e domete falila je samo „glava”, koju je u red doveo nekada{wi as Ivan Lendl. Novaku i nama u Srbiji ostaje, mo`da, da `alimo {to je ovo finale odigrano po jakom vetru, naro~ito na po~etku me~a, {to je

5 4 65 31 56 8/17 16/24 160

ATP Vorld Tura od 5. novembra u Londonu. Marej je osvajawem US opena obezbedio nov~anu nagradu od 1.900.000 dolara, dok je \okovi}u pripalo 950.000, plus milion bonusa, kao najboqem igra~u serije turnira u Severnoj Americi (Toronto, Sinsinati, Wujork). Britanac }e od danas biti tre}i teniser sveta, presko~i}e na ATP listi Rafaela Nadala, dok }e \okovi} ostati na drugom mestu, iza Federera.

\o ko vi}: Ni je bio moj dan Novak \okovi} nije uspeo da odbrani titulu na US openu. Novo krunisawe Srbina u Wujorku spre~io je Endi Marej, pobediv{i u me~u koji je igran skoro pet sati. Publika na stadionu Artur E{, ali i ona pored malih ekrana {irom sveta, uìvala je u borbi dvojice tenisera, ina~e vr{waka i dobrih prijateqa. Koliko po{tuju jedan drugog pokazali su i na konferenciji za novinare, posle me~a. - Igrali smo skoro pet sati, ba{ smo mnogo tr~ali, zaista smo uloìli veliki napor, kako fizi~ki tako i mentalni. Ovog puta ja nisam uspeo da dobijem, ali sve je to sport. Nisam se dobro snalazio sa duga~kim loptama, takav na~in igre me je terao na vinere ili gre{ke, naàlost ovog drugog je bilo vi{e - kratko je, na po~etku obra}awa novinarima rekao \okovi}, biv{i {ampion US opena. - Nema sumwe da je Marej zasluìo trijumf, igra odli~no ove sezone, konstantan je, dobijao je top igra~e mnogo puta i na razli~itim podlogama. Do kazao je da je {ampion. Zasluùje da bude tu gde jeste, nema govora o tome. Zasluìo je da osvoji Gren slem vi{e neko iko jer je tokom godine bio najboqi. Ranije je bio tako blizu, izgubio je ~etiri finala. Sada je uspeo i èleo bih da mu ~estitam i sre}an sam zbog wega. Vreme nije bilo nakloweno finalistma ovogodi{weg US

Novak pred kraj me~a imao problema s mi{i}ima

pravili mnogo neiznu|enih gre{aka, al ii trenutaka kada smo igrali sjajne poene. Razli~iti su bili uslovi na dve strane terena jer nije isto igrati uz i niz vetar, ali isto nam bilo obojici. Kqu~an trenutak je bio na po~etku petog seta. Nisam smeo da dozvolim dva brejka zaredom i posle toga mi je bilo te{ko da

Najduì taj - brejk Endi Marej i Novak \okovi} odigrali su najduì tajbrejk u istoriji finala na US openu. Britanac je taj brek u prvom setu dobio sa 12:10 a ovaj deo me~a trajao je 25 minuta. Pre ovoga najduì taj-brejk igrali su Lendl i Vilander jop 1987. godine. Opena, me~evi su ~esto prekidani, Novak je zbog nevremena prakti~no dva dana igrao polufinani duel sa Fererom, pa je mawe odmoran od Mareja krenuo u finalni okr{aj. - Bilo je naporno za obojicu da igramo u takvim uslovima. Bilo je trenutaka kad smo

se opet vratim u me~ - izjavio je drugi reket sveta. - Svaki poraz je lo{ poraz. Naravno da sam razo~aran, ali kada pogledam unazad, znam da sam dao sve od sebe. Zaista sam se jako trudio da dobijem ovaj me~. Duboko u sebi znam da sam pru`io maksimum. Dao sam sve

od sebe da se vratim u me~ i pobedim, ali imao sam velikog protivnika s druge strane mre`e. Srpski teniser je istakao da je Endi Marej ovim trijumfom potvrdio da postoji „velika ~etvorka”. \okovi}, Nadal i Federer su prethodno osvojili 29 od 30 posledwih grend slem trofeja. - Nas ~etvorica smo podigli igru na vi{i nivo. Zaista je lepo biti va`an deo teniske ere. Sada je i Marej potvrdio da je mu je mesto me|u najboqima. Federer i Nadal mo`da imaju i najve}e rivalstvo u istoriji tenisa, s druge strane nije mi va`no {to nisu tu. Nije ovo prvi put da jedan od wih dvojice nije u finalu. Mislim da je dobro za tenis, da u finalima najve}ih turnira gledamo neka nova lica - kategori~an je bio \okovi}. Na{ teniser je priznao da ne}e biti lako oporaviti se od poraza u finalu US Opena. - Potrebni su mi dani bez tenisa - priznao je \okovi}.

Novi {ampion US Opena Endi Marej te{ko je nalazio re~i koje bi opisale kako se ose}a nakon najve}eg uspeha u karijeri. - Ne znam kako sam uspeo, bilo je izuzetno te{ko. Novak je mnogo jak, posle tre}eg i ~evrtog seta nekako sam usepo da se vratim. Igrali smo pet setova i ne znak kako sam usepo da sa~uvam snagu do kraja iskren je bio [kot. Usepo je Marej i da se na{ali. - Uspeo sam da nasmejem Ivana - radovao se Marej {to je odmrznuo ledenu facu svog trenera, legendarnog, Ivana Lendla -To je jedan od najve}ih igrala sveta i hvala mu {to mi je, sa celim timom, pomogao u najte`im trenucima. Zaista je bilo naporno igrati u takvim uslovima. Za mene je me~ i mentalno bio te`ak, Novak je izgarao, fenomenalno se borio svih pet sati, ali na kraju sam ipak uspeo da pobedim i osvojim prvu gren slem titulu istakao je Marej.

SPORT

dnevnik

Od lu ka na kra ju PO P IN C I: Ig ra l i { te Na p ret k a, gle da la ca 100, su di ja Va s i q e v i} Srem s ka Ra ~a). Strel ci: Gu `vi} u 85. i Ba ki} u 90. za Na pre dak, Sa vi} u 54. mi nu tu za Je din stvo. @u ti kar to ni: Ba ki}, Ko ka no v i}, Mar j a n o v i}, Gu ` vi} (Na pre dak), Ra ko{, P. Sa bo, Opa ~i} (Je din stvo). NA PRE DAK: Zo ri} 7, Jo va no vi} 7, Pe jo vi} 6 (Ve si} 7), Vu ka di no vi} 8, Gu `vi} 8, Sav ko vi} 7 (Nin ko vi} 7), Ko ka no vi} 7, Be `a no vi} 7, Mar ja no vi} 7, Ba ki} 7, Er ceg 6 (Ti ca 7). JE DIN STVO: Qu bin ko vi} 7, Ba bi} 7, Cvi ji} 7, Opa ~i} 7, Nin ko vi} 7, Ra ko{ 6, Ba sa ra 6, P. Sa bo 6, Su dar 6, Jo vi} 6, Sa vi} 7 (S. Sa bo ). Go sti iz Ru me ni su ima li sre }e. U sa mom fi ni {u utak mi ce iz gu bi li su tri bo da. U po s led w im se k un d a m a igre Ti ca je ide al no cen tri rao, a is ku sni Ba ki}, je sa ne kih se dam me ta ra po go dio ne bra we ni deo mre `e go sti ju. Q. Opa~i}

Budu}nost Grani~ar (G) 3:1 (2:0) SA L A[ NO ] AJ S KI: Sta dion Bu du} no sti, gle da la ca 200, su di ja Gr ba ti ni} (Ada {ev ci). Strel ci. Tu feg xi} u 10. i 16. i La zi} u 66. za Bu du} nost, Sa mar xi} u 76. mi nu tu za Gra ni ~ar. @u ti kar to ni: N. Gru ji}, Ro go (Bu du} nost), Sto ja no vi} (Gra ni ~ar). BU DU] NOST: D. û pi} - , S. Gru ji} 8, Mi ha i lo vi} 7, G. Si me u no vi} 7, Ra do sa vqe vi} 8, Je ser ti} 8, S. û pi} 8, N. Gru ji} 7 (Stoj ko vi} 7), La zi} 8 (Mar ko vi} 7), Ro go 8 (Pe tro vi} ), Tu feg xi} 9. GRA NI ÂR: Nov ~i} 8, Ma ri} 5, Ra har 5, Jo va no vi} 7 (Sto ja no vi} 6), M. \or |i} 7, Sa mar xi} 6, Ri sti vo je vi} 6, Lo zi} 6, Ko sti} 6 (Ta bo ro vi} 5), Pet ko vi} 6 (\or |e vi} ), S. \or |i} 5. Go sti iz Gra bo va ca mo gu bi ti za do voq ni {to su iz gu bi li sa sa mo dva go la raz li ke. Bi li su nad i gra ni, a do ma }i ni su prop s ti l i niz ide a l n ih {an si. M. Simi}

Napredak (V) Grani~ar (K) 4:3 (2:2) VA [I CA: Igra li {te Na pret ka, gle da la ca 250, su di ja Cve ti ~a nin (Ru ma). Strel ci: Bo {wa ko vi} u 9, N. Pe tro vi} u 37, Utvi} u 73. i \a ~a nin u 89. za Na pre dak, a Bo go sa vqe vi} u 13, Ma ki vi} u 30. i Q. Si mi} u 55. mi nu tu za Gra ni ~ar. @u t i kar t on: \a ~ a n in (Na pre dak). NA PRE DAK: M. Do bro je vi} 6, V. Pe tro vi} 7 (D. Do bro j e v i} 7), Ja s tre b i} 9, Alek si} 5 (Sa vi} 7), ^a li na 8, Ku la ~a nin 7, Utvi} 7, \a ~a nin 8, N. Pe tro vi} 7, Bo {wa ko vi} 7 (P. Pe tro vi} 7), Ga li} 6. GRA NI ^AR: Ste vi} 6, M. Si mi} 6, Q. Si mi} 6, Bo go sa vqe vi} 6, Ve se li no vi} 6, Lu ka~ 6 (Da ni lo vi}), Pe ~e ni ca 6

(Ada m o v i}), Vu k a d i n o v i} 6, Va si li} 6, Ma ki vi} 6 (Ra du lo vi} 6). Bo { wa k o v i} je do v eo do m a }i n e u vo| s tvo ve o m a le p im go l om sa ne k ih 14 me t a r a. Lop t a je ule t i l a u mre ` u kao iz pra} k e. D. Dobrojevi}

Jedinstvo (P) - Sloga 3:0 (1:0) PLA TI ^E VO: Igra li {te Je din stva, gle da la ca 200, su di ja Ri lak (In |i ja). Strel ci: @a ku la u 45. i 79. i Tru mi} u 90. mi n u t u. @u t i kar t o n i: Crn ko vi}, Zu ber, @a ku la (Je din stvo). JE DIN STVO: Der 7, G. Pe tro vi} 7, Sto ji}~ 7, Tru mi} 8, D. Pe tro vi} 8, De spo to vi} 7, M. Si mi} 7 (Ma xar 6), Sto ja no vi} 7, @a ku la 8, Zu ber 7 (Iva no vi} 6), Crn ko vi} 7 (Bo siq kov 6). SLO GA: \er ma no vi} 7, Ra sto vi} 6, Mar ~e ti} 6, Be li} 6, \i las 6, Ig wa to vi} 6, Jo va no vi} 6, Ra di vo je vi} 6, Ga gi} 6, Vuj ~i} 6, Mir ko vi} 6 (Ju tri} 6). @a ku la je is ko ri stio dve gu `ve pred go lom \er ma no vi }a i oba pu ta bio je br `i, dok je Tru mi} gol po sti gao po sle so lo ak ci je. Do ma }in je u sve mu nad i grao is ku snog ri va la. S. Brankovi}

Dunav - Sloboda 4:1 (2:1) NO V I SLAN K A M EN: Igra li {te Du na va, gle da la ca 100, su d i j a Vuk ~ e v i} (No v a Pa zo va). Strel ci: Ka le zi} u 7, Vu ka {in u 22. i 72. i @e `eq u 59. za Du nav, Mi ja to vi} u 13. mi nu tu za Slo bo du. @u ti kar to ni: @e `eq, Si ri xan ski (Du nav), Dok ma no vi}, Sta no je vi} (Slo bo da).

DU NAV: Je lo vac 8, Da vi do vi} 8, Ka le zi} 8 (Dra ~a), Ba do vi nac 8, [ko ri} 8 (Le ro), Ra di} 8, @e `eq 8, Si ri xan ski 8 (Smi qa ni}), Vu ka {in 9, Ki ti} 8, Mi ji} 8. SLO BO DA: S. Po po vi} 7, Pe tro vi} 7, Sta no je vi} 7, Ne deq ko vi} 7, Mi ja to vi} 7, Ma len ko vi} 7 (Ne ni} ), Mi lu ti no vi} 7, ^a na xi ja 7 (Da mja no vi}), Kul pi nac 7, Dok ma no vi} 7, M. Po po vi} 7. Ko na~ no i igra ~i Du na va da se ra du ju. Ostva ri li su pr vu po be du u pr ven stvu, u no vom ran gu. Mo gli su go ste iz [a {i na ca po be di ti i ve }om gol raz li kom. B. Vujaklija

Borac - Lovac 4:1 (4:0) MAR T IN C I: Igra l i { te Bor ca. Gle da la ca 350, su di ja Ra di} (In |i ja). Strel ci: Ma ti} u 10, Ta li ro vi} u 20, La ti no vi} u 30. i Kre mi} u 40. za

KUP NA TERITORIJI NOVOG SADA

In deks u Ste pa no vi }e vu Da nas su na pro gra mu me ~e vi ~e tvrt fi na la ku pa na Te ro to ri ji grad skog fud bal skog sa ve za No vog Sa da. Sa sta ju se - STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - In deks, NO VI SAD: Cr ve na zve zda - Ve ter nik, FU TOG: Mla dost - Me ta lac, SI RIG: Si rig - Fru {ko go rac. Sve utak mi ce po ~i wu u 16.30 sa ti. K.

MFL BA^KA PALANKA – DRUGI RAZRED Re zul ta ti 2. ko la: SIL BA[: Na {a zve zda – Slo ga (Plav na) 3:1, OB RO VAC: Bo rac 46 – Sla vi ja (Bo |a ni) 4:0, VI ZI]: Bo rac – Vaj ska (Vaj ska) 2:1, NE [TIN: Ne {tin – Mla dost (Ma li Ba~) 2:1.

VOJVODINA SE PRIPREMA ZA NEDEQNI SUSRET S JAGODINOM

DRUGA SREMSKA LIGA

Napredak (P) - Jedinstvo (R) 2:1 (0:0)

sreda12.septembar2012.

SA LA[ NO ]AJ SKI: Bu du} nost - Gra ni ~ar (G) 3:1, NO VI SLAN KA MEN: Du nav - Slo bo da 4:1, VA [I CA: Na pre dak - Gra ni ~ar (K) 4:3, PO PIN CI: Na pre dak - Je din stvo (R) 2:1, IN \I JA: @e le zni ~ar - Po du na vac 0:0, HRT KOV CI: Hrt kov ci - Ze ka Bu qu ba {a 1:0, PLA TI ^E VO: Je din stvo - Slo ga 3:0, MAR TIN CI: Bo rac - Lo vac 4:1. 1. @e le zni ~ar 5 3 2 0 5:1 11 2. Po du na vac 5 3 1 1 14:5 10 3. Hrt kov ci 5 3 1 1 11:3 10 4. Ze ka Bu qu ba {a5 3 1 1 10:3 10 5. Bu du} nost 5 3 1 1 12:6 10 6. Slo bo da 5 3 1 1 12:10 10 7. Na pre dak (P) 5 3 0 2 8:6 9 8. Na pre dak (V) 5 2 1 2 8:9 7 9. Gra ni ~ar (G) 5 2 1 2 6:9 7 10. Bo rac 5 2 0 3 6:8 6 11. Slo ga 5 2 0 3 2:10 6 12. Je din stvo (P)5 1 2 2 3:2 5 13. Je din stvo (R)5 1 2 2 3:4 5 14. Gra ni ~ar (K) 5 1 1 3 10:11 4 15. Lo vac 5 1 0 4 4:12 3 16. Du nav 5 1 0 4 6:19 3

Bo rac, Po po vi} u 70. za Lo vac. @u t i kar t on: Mi l in k o v i} (Lo vac). Cr ve ni kar ton: Mak si mo vi} (Lo vac). BO RAC: Jan dri} - , [ar ~e vi} 8, Ma ti} 8, Jo vi} 8, @i li} 8, Kre mi} 8, [ka ra 9 ([pa no vi} 7), R. Ma le {e vi} 8, Ta li ro vi} 8 (@u ni} 7), Z.Ma le {e vi} 8 (M. Jo ve li} 7), La ti no vi} 8. LO VAC: Sa mar xi} 8, Opa ~i} 6, Mir ko Vu ka {i no vi} 6, Z. De vr wa 5, \. De vr wa 6, Bo {ko vi} 6, Pan to vi} 6 (Mak si mo vi} 5), Mi lin ko vi} 7, Gru ji} 5, \a li} 5 (Po po vi} 5), Mla den Vu ka {i no vi} 5. Go sti mo gu bi ti za dov qni {to su pri mi li sa mo ~e ti ri go la, jer da su Mar ti ~a ni i u na stav ku igra li u istom tem pu, ko zna ko ji bi bio kraj wi re zul tat. R. Me|edovi}

Hrtkovci Zeka Buquba{a 1:0 (0:0)

HRT K OV C I: Igra l i { te Hrt ko va ca, gle da la ca 200, su di ja Jo van ~e vi} ([id). Stre lac: No vak u 85. mi nu tu. @u ti kar to ni: A. Sa vi}, Br kqa ~a (Hrt kov ci), Stan ko vi}, Va si}, Be lo vu ko vi}, [u gar, Mi lo {e vi} (Ze ka Bu qu ba {a). Cr ve ni kar ton: tre ner Rad mi lo Bu de ~e vi} (Ze ka Bu qu ba {a). HRT KOV CI: ^i ~a 8, Me |ed 8, Pje vac 8, [o pa lo vi} 8, Mi tro vi} 8, A. Sa vi} 8 ([ur jan 8), Ra ji} 8 (Br kqa~ 8), Ga vri lo vi} 8 (No vak 8), Ni ko li} 8, D. Sa vi} 8, No va ko vi} 8. ZE KA BU QU BA [A: Ivi} 7, Ro man di} 7 ([u gar 7), Va si} 7, Stan ko vi} 7, Mi lo {e vi} 7, Ko we vi} 7, \on li} 7, Si mi} 7, Sta ni} 7, Be lo vu ko vi} 7, Za bla }an ski 7. Kao {to se i pred po sta vqa lo ovo je bi la te {ka utak mi ca po seb no za do ma }i tim, jer su go sti mno go is ku sni ja eki pa. Me |u tim, tre ner do ma }ih, Bo `a \u ri}, u fi ni {u uvo di u igru No va ka, ume sto Ga vr lo vi }a, {to je uro di lo plo dom. Is ku s ni No v ak je is k o r i s tio gre {ku go stu ju }e od bra ne po sti gao gol i do neo po be du svom ti mu. N. Ugr~i}

@elezni~ar Podunavac 0:0 IN \I JA: SRC“Le je“, gle da l a c a 200, su d i j a Sa m ac (Srem s ka Mi tro vi c a). @u ti kar t o n i: Pe { eq, Gr b a ~ i} (Po du na vac). @E L E Z NI ^ AR: Straj n i} 8, Jo va no vi} 8, Vu ko brat (Bu la t o v i} 8, Cr n o m ar k o v i} ), Ra kar 8, Ra {i} 8, Pa {i} 8, Mi lo va no vi} 8, Cvje ti no vi} 8, Jo vi ~i} 8, Ma ~ak 8 ( Va si} 8), Mra o vi} 8. PO D U N A V AC: Tar b uk 8, Gra di} 8 (Do bro ta 8), Vi da ko vi} 8, Lu ki} 8, Gr ba ~i} 8, Ni ko li} 8, Ko tur 8 (B. Go lu bo vi} 8), I. Goj ko vi} 8, Lep {a no vi} 8 (Vra we{), Po po vi} 8, Pe {eq 8. Bi la je to do bra i di na mi~ na utak mi ca. A, fa li li su sa mo go lo vi. Obe eki pe ima le su svo je {an se i obe eki pe ima le su svo je pri li ke za po be du. \. Baraw

Ne po sto je la ke utak mi ce

Lep iz let u Nant ostao je deo uspo me na igra ~a ko ji su bo ra vi li u ovom fran cu skom gra du i od i gra li pri ja teq ski su sret s isto i me nim fud bal skim dru go li ga {em (1:2). Va qa se cr ve no-be li ma {to bo qe pri pre mi ti za pr ven stve ni me~ s Ja go di nom ko ji je na pro gra mu u ne de qu od 19 ~a so va na sta di o nu „Ka ra |or |e“, u ko jem su wi hov mo tiv i oba ve za ve li ki. Na i me, `e qa No vo sa |a na je da

sret s Ja go di nom ko ja je ne u go dan ri val. La kih utak mi ca, po no vi }u to jo{ jed nom, ne ma i pa u zu u pr ven stvu smo is ko ri sti li da ne ke stva ri u na {oj igri po boq {a mo. Na dam se da }e se to vi de ti u utak mi ci u ne de qu. U Nant ni su pu to va li igra ~i ko ji su sa ni ra li po vre de, ve} su osta li s po mo} nim tre ne rom Zol ta nom Sa bo om i kon di ci o nim tre ne rom Mi la nom [o la jom.

Grin u duelu s fudbalerom Nanta u subotu u Francuskoj

do brom igrom i no vom po be dom ob ra du ju na vi ja ~e, ali i da pro du `e bo ra vak na pr vom me stu na ta be li Je len Su per li ge. Upra vo zbog to ga opu {ta wa u ra du ne ma, a {ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} tim po vo dom je re kao: - Ve o ma ko ri stan bio nam je iz let u Fran cu sku i mo ram da pri znam da sam vi {e ne go za do vo qan onim {to sam vi deo pre svih od de ~a ka po ni klih u na {oj omla din skoj {ko li. Po ka za lo se da mo `e mo da ra ~u na mo na wih s pu nim pra vom, a igra u du e lu s Nan tom bi la je ~ak i bo qa ka da su se ti mla di }i za jed no na {li na te re nu. Sle di nam pr ven stve ni su -

- Oni su ra di li u FC „Vu ja din Bo {kov“, jer ni smo `e le li da ri zi ku ju i po gor {a ju ne ke sit ni je po vre de u Fran cu skoj – ja san je bio Za gor ~i}. – Tre ni ra li in di vi du al no i ve o ma do bro, ta ko da na sve wih mo gu da ra ~u nam za pred sto je }e iza zo ve. Po sle oba ve za u ra znim re pre zen ta ziv nim se lek ci ja ma, re do vi cr ve no-be lih se la ga no kom ple ti ra ju, pa su s ju ~e ra {weg tre nin ga oprav da no od su stvo va li sa mo mla di re pre zen ta tiv ci BiH Mi ro slav Ste va no vi} i Ne ma wa Bil bi ja, ~i ji se po vra tak u eki pu o~e ku je da nas, kao i ka me run ski in ter na ci o na lac Abu ba kar

ORLI]I LAKO POBEDILI MAKEDONIJU

Tri jumf ge ne ra ci je

Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je po be dom nad Ma ke do ni jom (5:1) pla si ra la se u ba ra` za Evrop sko pr ven stvo i to sa pr ve po zi ci je {to ma kar na pa pi ru or li }e svr sta va u fa vo ri te pri `re bu u pe tak. Se lek ci ja do 21 go di ne kva li fi ka ci je je za vr {i la bez po ra za, sa pet po be da, tri re mi ja, uz gol raz li ku 17:4. Po da tak ko ji iz i sku je kom pli men te Jan ko vi }u i we go vim iza bra ni ci ma. Ma ke do ni ja se ni je po ka za la kao lo{ ri val, ali Sr bi ja je za ta ~e ti ri go la bo qa re pre zen ta ci ja, sa od li~ nim fud ba le ri ma na sva koj po zi ci ji. U po sled wa dva me ~a Sr bi ja je u{la osla bqe na bez igra ~a ko ji su pre ko man do va ni u A re pre zen ta ci ju, ali je i po ka za la da ima dve ja ko kva li tet ne po sta ve i da ne tre ba da bri ne. Osta la je jo{ sa mo jed na pre pre ka do pla sma na na Evrop sko pr ven stvo. Se lek tor Jan ko vi} je sva ka ko pre sre }an po sle me ~a sa Ma ke do ni jom, ali ne do zvo qa va da se uz dig ne eufo ri ja ko ja bi or li }e mo gla da ko {ta kik sa. - Je dva ~e kam `reb – re kao je Jan ko vi}. – Da po tvr di mo ono {to smo ura di li u grup nim kva li fi ka ci ja ma. Ima mo jak tim i ve ru jem da smo fa vo ri ti ko ga god nam u pe tak iz vu ku. Ovo je tri jumf jed ne ge ne ra ci je, od no sno ra da ko ji tra je ve} dve go di ne. Mi lo{ Jo ji} u svom ~e tvr tom na stu pu za or li }e us peo je da bu de igra~ utak mi ce. - Pre sre }an sam zbog sve ga, do brih iga ra, at mos fe re na kra ju i osvo je nog pr vog me sta. To nam mno go zna ~i jer }e mo bi ti me |u po vla {}e ni ma u `re bu. Ve ru jem da mo `e mo jo{ i vi {e i je dva ~e kam no ve utak mi ce – re kao je ve zi sta or li }a. I. Lazarevi}

Ouma ru, ko ji bi u No vi Sad tre bao da se vra ti u pe tak. - O~e ku je mo da }e mo do pet ka bi ti kom plet ni, s tim da su se B re pre zen ta ci ji Sr bi je ju ~e pri dru `i li Igor \u ri} i ka pi ten

Da nas sa Sin |e li }em Fud ba le ri Voj vo di ne ugo sti }e da nas srp sko li ga {ku eki pu Sin |e li} iz Be o gra da, s ko jom }e od i gra ti tre ning utak mi cu. Me~ se igra u FC „Vu ja din Bo {kov“, a we gov po ~e tak za ka zan je za 17 ~a so va. Mi ro slav Vu li }e vi}, pa ni oni ni su tre nut no s na ma – ob ja snio je Za gor ~i}. – Da nas igra mo tre ning utak mi cu sa Sin |e li }em iz Be o gra da, pa }u ovaj su sret is ko ri sti ti da {an su pru ìm svim kan di da ti ma za pr vi tim, a na te re nu }u u dva po lu vre me na kom bi no va ti po sta ve. Da li se ba rem mo è na slu ti ti po sta va ko ja je naj bli à to me da po~ ne su sret s Ja go di nom? - Ima mo do sta vre me na do tog du e la, a u we mu }e nam na te re nu bi ti po treb ni igra ~i ko ji su u sva kom tre nut ku sprem ni da pru è mak si mum – ka te go ri ~an je bio Za gor ~i}. Do kle Voj vo di na mo è da bu de pr va? - @e leo bih {to du è, pa i do kra ja pr ven stva – uz osmeh je od go vo rio Za gor ~i}. – Ali, da bi mo gli da raz mi {qa mo o ta kvom ci qu, po treb no }e nam bi ti da sva ki igra~ ulo ì pu no tru da i zno ja. A. Predojevi} UEFA RIGOROZNA

Par ti zan i Vo {a bez na gra de Par ti zan i Voj vo di na ne }e do bi ti nov ~a ne na gra de za u~e {}e u evro ku po vi ma dok ne iz mi re du go va wa, ob ja vi la je UEFA. Dva srp ska klu ba na la ze se na spi sku Evrop ske fud bal ske fe de ra ci je za jed no sa jo{ 21 u~e sni kom. UEFA zah te va da se do sta vi sva po treb na do ku men ta ci ja o pla }a wu oba ve za du `ni ci ma (dru gim klu bo vi ma, za po sle ni ma i dr `a vi) do 30. sep tem bra. Na spi sku se na la ze: Bo rac Ba wa Lu ka (BIH), Sa ra je vo (BIH), @e qe zni ~ar (BIH), CSKA So fi ja (Bu gar ska), Haj duk Split (Hr vat ska), Osi jek (Hr vat ska), Atle ti ko Ma drid ([pa ni ja), Ma la ga ([pa ni ja), Ma ka bi Ne ta wa (Iz rael), [ken di ja 79 (Ma ke do ni ja), Flo ri ja na (Mal ta), Bu du} nost Pod go ri ca (Cr na Go ra), Ru dar Pje vqa (Cr na Go ra), Ruh Hor `ov (Poq ska), Spor ting Li sa bon (Por tu gal), Di na mo Bu ku re{t (Ru mu ni ja), Ra pid Bu ku re{t (Ru mu ni ja), Va slui (Ru mu ni ja), Ru bin Ka zaw (Ru si ja), Par ti zan (Sr bi ja), Voj vo di na (Sr bi ja), Eski {e hir spor (Tur ska) i Fe ner bah ~e (Tur ska). Par ti zan igra u grup noj fa zi Li ge Evro pe sa In ter om, Ru bi nom i Nef ~i jem, dok je Voj vo di na eli mi ni sa na u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe od be~ kog Ra pi da.

OP[TINSKA LIGA – SREMSKA MITROVICA (DRUGI RAZRED)

Sil ni u pr vom po lu vre me nu BSK - Grgurevci 4:0 (3:0) BE [E NO VO: Igra li {te BSK - a, su di ja: No va ko vi} (Srem ska Mi tro vi ca). Strel ci: Vu ko vi} u 15. (auto gol), Bi }a ni} u 19, Bil bi ja u 36. i Ne deq ko vi} u 80. @u ti kar to ni: Bi }a ni}, Ko van xi}, Kre so je vi} (BSK), To ma {e vi} (Gr gu rev ci). BSK: Pa ni} 7, T. Ple mi} 7, Ko van xi} 7, Kre so je vi} 8, D. La ke ti} 6, S. La ke ti} 6, Bil bi ja 7, M.La ke ti} 7, Bi }a ni} 7 (Kr sti}), Spa so je vi} 8 (Ne deq ko vi}), ]i ri} 6 (Nik {i}). GR GU REV CI: Vu ko vi} 7, Ne deq ko vi} 6, Je re mi} 6, To ma {e vi} 6, Me len ti} 6 (P. Pet ko vi}), Ra do sa vqe vi} 6, Erak 6, Kr sti} 6, Vet mi} 6, Mla de no vi} 6.

Da su Be {e nov ci igra li kao u pr vom de lu, ka da su stal no na pa da li, gost bi si gur no iz gu bio sa ve }im re zul ta tom. M. Ili}

Planinac - Napredak 1:0 (0:0) LE @I MIR: Igra li {te Pla nin ca. Gle da la ca 150, su di ja: Sto ja no vi} (Ma ~van ska Mi tro vi ca). Stre lac: Smi qa ni} u 70.mi nu tu. PLA N I N AC: Pej ~ i n o v i} 8, J. Ste pan ~e vi} 9, S. Ste pan ~e vi} 8, An dri je vi} 8, Gr {i} 9, Ran k i} 9 (Sta n o j e v i} 7), Smi qa ni} 9, ^e vi zo vi} 8, Sa -

BE [E NO VO: BSK - Gr gu rev ci 4:0, LE @I MIR: Pla ni nac - Na pre dak 1:0. 1. Pla ni nac 2 2 0 0 3:1 6 2. BSK 2 1 0 1 5:2 3 3. Na pre dak 2 0 1 1 0:1 1 4. Gr gu rev ci 2 0 1 1 0:4 1

vi} 8, Man di} 8 (@a ki} 7), Mi }i} 8. NA PRE DAK: M. An to ni} 7, Za ri} 7, S. To do ro vi} 7, Sta ni mi ro vi} 7, D. An to ni} 7, [kr bi} 7, Mo rak 7, Sa vi} 7 (Ra di}), Vu ka di no vi} 7 (Mi {~e vi}), Vu le ti} 7, \a pi} 7. Od li~ na igra do ma }i na. Ipak, o po bed ni ku od lu ~io je gol Smi qa ni }a. On je lo bo vao An to ni }a sa ne kih de se tak me ta ra. @. [evi}

sport

sreda12.septembar2012.

OP [TIN SKA LI GA [ID

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

Gi bar ~a ni kva li tet ni ji Sin |e li} - Gra ni ~ar 5:2 (3:0) GI BA RAC: Igrali{te Sin|eli}a, gledalaca 50, sudija Pendo (Erdevik). Strelci: Savi} u 9, Vudrak u 38. i 70, V. Mileti} u 40. i Kova~evi} u 78. za Sin|eli}, D. Juro{evi} u 65. i Panti} u 85. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Panti}, Riki}, S. Juro{evi} (Grani~ar). Crveni karton: Star~evi} (Grani~ar). SIN \E LI]: Jak{i} 8 (Medakovi} 8), Damjanovi} 8, Stojanovi} 8, Kova~evi} 8, Geordini 8, Savi} 8 (Vezirovi} 8), T. Mileti} 8, Drenovac 8, V. Mileti} 8, [arac 8. GRA NI ^AR: Bogdan Cvijanovi} 6, Kova~evi} 6, D. Jovi} 6, Z.Jovi} 6, Boban Cvijanovi} 6, Riki} 6, Star~evi} 6, D. Juro{evi} 6, Stanivukovi} 6, Panti} 6, S. Juro{evi} 6. Kvalitetniji doma}ini da su bili malo ozbiqniji mogli su posti}i bar jo{ pet golova. D. Vu kas

OFK Bin gu la - Fru {ko go rac 0:0 BIN GU LA: Igrali{te OFK Bingule, gledalaca 100, sudija Softi} (Ba~inci). OFK BIN GU LA: Petkovi}, Pali} (Farka{), Kora}, Bogi}, Jeli~i}, ]osi}, Lovas, Rami}, Jankovi} (N.Rai}), Rudi}, Stambolija. FRU [KO GO RAC: Brati}, Vajagi}, Iliba{i}, Marti}, Jovanovi}, Golubovi}, Trgi}, Zec, Bjeli}, Galija{, Leki} (Vojnovi}, Amanovi}). Uglavnom se igralo na sredini terena, a prave {anse propustili su doma}ini, gosti kao favorizovani u ovom me~u, nisu imali niti jednu priliku da ugroze gol Petkovi}a. S. ]o si}

Sre mac - Brat stvo 2:0 (1:0) BER KA SO VO: Igrali{te Sremca, gledalaca 25, sudija Mar~eti} (Gibarac). Strelci: Breki} u 18. i Star~evi} u 57. minutu. SRE MAC: Balo{ 8, Novak 8 ([arac), Rajkovac 8, [olaja 8, Milankovi} 8 (Jan~i}), R. Ostoji} 8, Budimir 8, B. Ostoji} 8, Star~evi} 8 (Ugrenovi} ), Radosavqevi} 8, Breki} 8. BRAT STVO: Gruba~ 7, Ceti} 7, Dobri} 7, Majher 7, âlina 7, Simi} 7, Milanovi} 7, îpkar 7, Suboti} 7, Arsenovi} 7 (Grkovac 7), Bun~i} 7 (Povaàn 7). Breki} je postigao gol sa nekih osam metara, dok je Star~e-

vi} sam pro{ao kroz odbranu gostiju i iz blizine plasirao loptu u mre`u. M. \ur kin

Je din stvo (Q) - OFK Bi ki} 0:7 (0:3) QU BA: Igrali{te Jedinstva, gle da la ca 100, su di ja Sta ni vu ko vi} (Er de vik). Strelci: Kotarli} u 11, Malivuk u 25. i 33, Vranov u 59. i 74. i Kova~evi} u 65. i 85. minutu. @uti kartoni: Petkovi}, Mr |a no vi}, [a fa rik (Jedinstvo), Poznanovi}, Kova~evi} (OFK Biki}). JE D IN S TVO: Mr ko wi}, Mr|anovi}, [afarik, [ili, ^ali}, Cigankov, Ruman, Petko vi}, Ta di}, Do bri} (Pu no{), Gani} (Radivojevi}). OFK BI K I]: Bu gar ski, Tesli} (Kova~evi}), Poznano vi}, Gle di}, Ba srak, Ko tar li}, Ma li vuk (Ra do {e vi}), Solakovi}, Ceti} (Vu~kovi}), Vranov, Bodo. Iskusni goste, mogli su u sva kom na pa du, opa sno pri pretiti. Postigli su golova koliko su hteli. Doma}ini su bi li ne mo} ni da bi lo {ta u~ine. D. Po li mac

Jed no ta - Omla di nac (M) 0:3 (0:0) [ID: Stadion 12. april, gledalaca 50, sudija Radin (Ba~inci). Strelci: I. Luka~ u 48. (iz penala) i 70. i Davidovi} u 75. Jovi} (Jednota), Davidovi} (Omladinac). JED NO TA: Trnini} 7, Mla|an 5, Danguzov 5, Baceq 5, Danilovi} 6, Kop~ak 5, I{tuk 5, Krmar 5, Opa~i} 6, Jovi~i} 5, Lu`aji} 6. OMLA DI NAC: Obradov 7, Bukor 6, I. Luka~ 6, Si~ 6, Wilican 6, Gwatovi} 6, Valentik 6, Bo`in 6, Ga{i} 6, B. Luka~ 7 (Gruji} ), Davidovi} 7 (Runti}, [inka). Doma}i de~iji vrti} dok je imao snage odolevao je iskusnim gostima, a tek je poklekao u nastavku igre i to kada su gosti postigli gol iz penala. S. Du paq

Je din stvo (M) - OFK Ba ~in ci 0:2 (0:1) MO RO VI]: Stadion Jedinstva, gledalaca 100, sudija Durakovi} ([id). Strelci: Meni~an u 34. i Bla`enovi} u 78. minutu. @uti kartoni: Kalaba, Aramba{i} (Jedinstvo),

GI BA RAC: Sin |e li}-Gra ni ~ar 5:2, [ID: Jed no ta-Omla di nac (M) 0:3, BER KA SO VO: Sre mac-Brat stvo 2:0, QU BA: Je din stvo-OFK Bi ki} 0:7, ILIN CI: Bo rac-Omla di nac (B) 1:2, BIN GU LA: OFK Bin gu la-Fru {ko go rac 0:0, MO RO VI]: Je din stvo-OFK Ba ~in ci 0:2. 1. OFK Bi ki} 4 4 0 0 22:1 12 2. Sin |e li} 4 4 0 0 15:4 12 3. Fru {ko g. 4 3 1 0 10:2 10 4. OFK Ba ~in ci3 3 0 0 10:1 9 5. Omla d. (M) 4 3 0 1 10:7 9 6. Omla d. (B) 4 3 0 1 7:4 9 7. OFK Bin gu la 4 1 1 2 3:8 4 8. Bo rac 3 1 0 2 2:5 3 9. Gra ni ~ar 4 1 0 3 7:13 3 10. Sre mac 4 1 0 3 4:11 3 11. Je din . (Q) 4 1 0 3 3:11 3 12. Brat stvo 4 0 1 3 6:13 1 13. Jed no ta 4 0 1 3 3:14 1 14. Je din . (M) 4 0 0 4 0:8 0

Kalini}, Milovanovi}, Maro{i~evi} (OFK Ba~inci). JE DIN STVO: Luki} 8, Vucowa 6 (Vorkapi}), Aramba{i} 7, Simi} 7 (Luàji}), Spasojevi} 7, Adamec 6, Markovi} 6, Kalaba 7 (Anti}uk ), Boji} 6, Seni} 7, Maovac 6. OFK BA ÎN CI: Barjaktarevi} 7, Junuzovi} 7, Mili} 7, Maro{i~evi} 7 (Milovanovi}), Gruji~i} 8 (Lazi}), Ili} 8 (âvi} ), Kalini} 8, Blaànovi} 8, Milinkovi} 7, Meni~anin 7, Cuper 7. Ba~in~ani su od prve minuta atakovali prema golu Luki}a. Stvorili niz prilika, a iskoristili samo dve, {to je bilo dovoqno za pobedu. Z. La za rov

Bo rac - Omla di nac (B) 1:2 (0:2) ILIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Horvat (Morovi}). Strelci: D. Filipovi} u 75. za Borac, Mijatovi} u 30. i P. Male{evi} u 44. minutu (iz penala) za Omladinac. @uti kartoni: \urki}, Slavujevi} (Omladinac). BO RAC: Stankovi} 7, V. Ore{~anin 6, Peji} 6, Sarap 6, Trivi} 6, I. Filipovi} 6 (D. Filipovi} 6), Benkovi} 6 ([arkanovi} 6), Stoj{i} 6, Savi} 6, M. Ore{~anin 6, Krwaji} 6. OMLA DI NAC: Pavlovi} 6, Bogdanovi} 6 (Pani} ), \urki} 6, Bo`i} 6, Ga~i} 6 (@. Male{evi} ), P. Male{evi} 6, Stojakovi} 6 (Bukarica 6, Mijatovi} 6, Kladu{i} 6, [ipka 6 (Slavujevi} ). Doma}ini nisu iskoristili svoje {anse, pa ~ak, im sudija nije dosudio ni o~igledan penal, i to je odlu~ilo pobednika. Ustari gosti su iskoristili sve svoje {anse i zaslu`eno slavili. N. Bo {wa ko vi}

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (DRU GI RAZ RED)

Slab gol man Pla ni nac - Car Uro{ 2:2 (0:2) RI VI CA: Igrali{te Planinca, gledalac a 150, sudija Jo va no vi} (Ru ma). Strel ci: Mati} u 61. (iz penala) i V. Paji} u 82.za Planinac, Juri{i} u prvoj i Vrawe{ u 40. minutu za Car Uro{. @uti kartoni: Stevanovi} (Planinac), Ra do wa (Car Uro{).Cr ve ni karton: Nedi} (Car Uro{). PLA NI NAC: Avramovi} 5, Mati} 7, Stevanovi} 6, D. ]iri} 7, Petrovi} 7, S. ]iri} 7, Dudukovi} 7, Vasiqevi} 6, B. Paji} 8, Putica 8 (V. Paji} 7), M. ]iri} 7 (N. ]iri} 6, Rude{ 6). CAR URO[: A. Jovanovi} 8, Boji} 7, Rodi} 7 ( Majstorovi} ), Nedi} 6, M. Bo`i} 7, J. Joci} 7, Vrawe{ 7, N. Joci} 7, Radowa 7, Popovi} 7, Juri{i} 7. Slabe odbrane Avramovi}a prosto su umawile plan doma-

}ina za pobedom. U nastavku samo su stigli do boda. S. An to ni je vi}

Bo rac (S) - Po let 0:1 (0:0) STE JA NOV CI: Igrali{te Borca, gledalaca 50, sudija Stojkovi} (Dobrinci). Strelac: Jovi} u 70. minutu. @uti kartoni: D. Luki}, Jankovi} (Borac), Mileti} (Polet). BO RAC: I. Buli} 8, G. Petrovi} 5, S. Petrovi} 6, L. Jovanovi} 6, Zeqaji} 6, Jankovi} 6, Jefti} 6, \akovi} 6, Peke~ 6, D. Luki} 7 (\eki} 6), A. Luki} 5 (Stepanovi} 6). PO LET: Sabo 7, Mileti} 7, D.Petrovi} 6, Polak 7 (Krsti} 7), Dragi}evi} 7, Lozan~i} 8, Cvijanov i} 7 (Golek 6), Todorovi} 6, Stevanovi} 7, N. Petrovi} 7. U Stejanovcima je odigrana ne tako lepa utakmica. Vi|en je i

dnevnik

STE JA NOV CI: Bo rac - Po let 0:1, RI VI CA: Pla ni nac - Car Uro{ 2:2, NE RA DIN: Voj vo di na - Mla dost (P) 1:1. 27.ok to bar iz [a tri na ca je bio slo bo dan. retko lep gol Jovi}a. On je {utirao sa 25 metara i pogodio mesto gde se spaja stativa i pre~ka. Z. Kolyi}

Voj vo di na - Mla dost (P) 1:1 (0:0) NE RA DIN: Igrali{te Vojvodine, gledalaca 100, sudija Kavgi} (Ruma). Strelci. Vasi} u 67. za Vojvodinu, Mitrevski u 58. minutu za Mladost. @uti kartoni. Mandi} (Vojvodina), M. Bognar, Cvjetinovi} (Mladost). VOJ VO DI NA: Marjanovi}, Mandi}, Risti}, Bizumi} (B. Radovanovi), Avramovi}, Petrovi}, Stameni}, Ivani} (Patrik), Vasi}, M. Radovanovi}, Petrovi}. MLA DOST: D. Bognar, Milin, Nikoli}, M.Bognar, Pacek, Cvjetinovi}, N. Panteli}, Suboti} (Markovi}), D. Panteli} (Ro{uq), Orlovi}, Mitrevski. M. Su bo ti}

Ras pu ca ni Do brin ~a ni

VO GAW: Slo ga-Na pre dak 1:0, RU MA: Fru {ka go ra-Mla dost (B) 1:1, DO BRIN CI:Sre mac-OFK Kra qev ci 5:0, KLE NAK: Bo rac-Fru {ko go rac 0:0, KRU [E DOL: Kru {e dol-PSK Pu tin ci 0:0. 1. Fru {ka go ra 2 1 1 0 5:1 4 2. Fru {ko g. 2 1 1 0 2:1 4 3. Kru {e dol 2 1 1 0 1:0 4 4. Sre mac (D) 2 1 0 1 6:2 3 5. Na pre dak 2 1 0 1 1:1 3 6. Slo ga (V) 2 1 0 1 1:1 3 7. PSK Pu tin ci 2 0 2 0 0:0 2 8. Bo rac (K) 2 0 2 0 0:0 2 9. Mla dost (B) 2 0 1 1 1:2 1 10. Kra qev ci 2 0 0 2 0:9 0

Sre mac (D) - OFK Kra qev ci 5:0 (3:0) DO BRIN CI: Igrali{te Sremca, gledalaca 150, sudija Kati} (Ruma). Strelci: D. ]esti} u 12, 52. i 84, Kleverni} u 20. i Viloti} u 30. minutu. @uti kartoni: Nenadi}, Spasojevi} (OFK Kraqevci). SRE MAC: M. Radovac 8, Dupor 8, Solarevi} 8, Miri} 8, A. Radovac 7, Gagi} 7, \. ^esti} 8, Kleverni} 8, Viloti} 8 (Milinkovi}), D. ^esti} 9, R. A{}eri} 8 (Jankovi}). OFK KRA QEV CI: Mo{i} 6, Petkovi} 6, Spasojevi} 6, Stri~evi} 6, Nenadi} 6, Bu}ko 6, Stepanovi} 6, ^vorkov 6, Tutu{ 6, Lon~ar 6 (@. Tomi}), D. Tomi} 6. Preslabi gosti iz Kraqevaca bili su toliko nemo}ni, da nisu pre{li polovinu u toku cele utakmice. V. Vuk ma no vi}

Bo rac (K) - Fru {ko go rac 0:0 KLE NAK: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Riba}(Hrtkovci). @uti kartoni: Tomi} (Borac), Miokovi}, Curkovi} (Fru{kogorac). BO RAC: Milan Vasi}, Milo{ Vasi}, Tomi}, @ivkovi}, Vujaklija, Stojanovi}, Milenkovi}, V. Mati}, Jovi}, M. Mati}, B. Milenkovi}. FRU [KO GO RAC: Joki}, Curkovi}, Vein (Pera}), Stojkovi}, Stojakovi}, Stepanovi} (Popovi}), Star~evi}, ]iri} (Kne`evi}), @. Jovanovi`}, Baji}, Miokovi}.

Klen~ani su imali pet stopostnih {ansi, ali nisu mogli pogoditi loptom ni prazan gol.B. Jo vi}

Slo ga (V) - Na pre dak 1:0 (0:0) VO GAW: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Batalo (Ruma). Strelac: Pupovac u 60. minutu. @uti kartoni. Vuji}, Baki} (Sloga), Bjeqac (Napredak). Crveni karton: Buza{ (Napredak). SLO GA: Ma~ak, Stanoj~ev (S. Maleti}), Popovi}, Pupovac, @egarac, Baki}, Radivojevi} (Cikota), Vu~kovi} (M. Maleti}), Tep{i}, Vuji}, Kuzmanovi}. NA PRE DAK: Krni}, Vujevi}, Ili}, Graovac, Sekuli}, Bjeqac, Vu~eti} Mijajlovi}), S. Vi{wi} (N. Vi{wi}), N. Bo`i} (M. Buza{), M. Bo`i}, Vukoti}. Utakmicu je re{io gol Pupovca. On je iskoristio centar{ut i glavom sa nekoliko metara savladao Krni}a. D. Vu ji}

Kru {e dol PSK Pu tin ci 0:0 KRU [E DOL: Igrali{te Kru{edola, gledalaca 50, sudija Graovac (Ruma). @uti kartoni: \. Bradi}, Qpoja, Radulovi} (Kru{edol), Mitrovi}, Devrwa (PSK Putinci). KRU [E DOL: Pardovicki 8, Lisovac 8, Milo{evi} 7 (Krasni}i 7), Belanovi} 8, \oki} 8 (@ivi} 7), Vukojevi} 7, Baji} 7, Radulovi} 8, \.Bradi} 8, Qepoja 7 (Georgijevi} ), Rado{evi} 8.

PSK PU TIN CI: Z. Stankovi} 8, S. Stankovi} 8, Muji} 8 (Mitrovi}), Simonovi} 8, Vojnovi} 8, Gligori} 8, Jovi} 8, Devrwa 8 (Deni} 7), D. Miqkovi} 8 (Mati} 7), S. Miqkovi} 8. Igralo se kvalitetno, ali su falili golovi, da bi bio utisak jo{ ve}i. S. Ra du lo vi}

Fru {ka go ra - Mla dost (B) 1:1 (0:0) RU MA: Stadion Fru{ke gore, gledalaca 150, sudija Jovanovi} (Ruma). Strelci: Cveti}anin u 70. za Fru{ku goru, Dudukovi} u 47. minutu za Mladost. @uti kartoni: ]irkovi}, Jovi}, Boì} (Fru{ka gora), Obradov, Boì~kovi}, Dudukovi} (Mladost). Crveni karton: Obradov (Mladost). FRU [KA GO RA: Gojkovi} 7, Boì} 6, \api} 6 (Damjanovi} 6), ]irkovi} 6, Jovi} 7, Grubje{i} 7, Cveti}anin 7, Mati} 6 (Bome{tar 6), An|eli} 7, Trni} 7, Jawi} 7 (Gradi}). MLA DOST: Veji} 7, Obradov 6, Krivo{i} 6 (Boì~kovi} 6), Ko{uti} 7, Radovi} 8, Mari} 6, Dudukovi} 6, Aleksi} 6, Podrkrajac 7, A{}eri} 7, Stojanovi} 8. Obu}ari nisu iskoristili nekoliko lepih prilika, a zatim su ka`weni. Izjedna~io je Cveti}anin izvanrednim {utem s 30 metara pod samu pre~ku. D. û ~in

OP [TIN SKA LI GA PE ]IN CI

Su di ja naj sla bi ji Gra ni ~ar - Ka me ni 1:1 (1:0) OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Grozdani} (Ogar). Strelci: Milo{ Nikoli} u 9. za Grani~ar, Mati} u 72. minutu za Kameni. @uti kartoni: Jovanovi} (Grani~ar), Markovi}, Jovanovi}, Cviji}, Nani} (Kameni). Crveni karton: Mihajlovi} (Grani~ar). GRA NI ÂR: Leovac 7, I. Nikoli} 7, S. âvi} 7, Milan Nikoli} 7, Kneèvi} 7, Jovanovi} 7 (D. âvi} 7), Orlovi} 7 (Velimir 7), Markovi} 7, Mihajlovi} 5, Lisulov 7 (Zori} 7), Milo{ Nikoli} 7. KA ME NI: Gavrilovi} 7, Jela~i} 7, Cviji} 7, Draga{ 7, Bo{kovi} 7, Mati} 7, Jovanovi} 7, Markovi} 7, Dobrikovi} 7, Nani} 7, Lazi} 7. Veoma lo{e su|ewe Grozdani}a uticalo je na krajwi rezultat utakmice. S. Or lo vi}

OFK Bre sta~ - Srem 0:4 (0:2) BRE S TA^: Igra li {te OFK Bresta~a, gledalaca 50,

su di ja Or lo vi} (Obre`). Strelci: An|eli} u 18, N. Rankovi} u 22, Turudi} u 56. i Ranisavqevi} u 76. minutu. @uti kar ton: ^e jo vi} (OFK Bre sta~). OFK BRE STA^: Jovi~i} 6, Beli} 6, ^ejovi} 6, V. Glu{ac 6, D. Glu {ac 6, Ni ko lov 6, Stojkovski 6 (Macanovi} 5), Stefan Mladenovi} 5, Strahiwa Mladenovi} 5, Srzi} 5, Kova~evi} 5 (Petkovi} 5). SREM: Petkovi} 7, Mar~eti} 7, An|eli} 7 (Vukomanovi} 7), Ranisavqevi} 7, Vesi} 7, Bajlovi} 7, Babi} 7, Mati} 7, N. Rankovi} 7 (S. Rankovi} 7), Jovanovi} 7, Turudi} 7. Gosti mnogo boqi rival.Mogli su slaviti jo{ ubedqivije. S. Or lo vi}

Vi tez - Mla dost (P) 2:5 (0:2) SU BO TI [TE: Igrali{te Viteza, gledalaca 50, sudija Petrovi} (Pe}inci).Strelci: Babi} u 46.i Ne{kovi} u 67. za

SU BO TI [TE: Vi tez-Mla dost (P) 2:5, BRE STA^: OFK Bre sta~-Srem 0:4, DE^: Sre mac-Slo bo da 3:0 (go sti ni su do {li), OBRE@: Gra ni ~ar-Ka me ni 1:1. Vitez, Babi} u 5, Stoilkovi} u 10. i 88. i Stoj{i} u 89. i 90. minutu za Mladost. @uti kartoni: Mati} (Vitez), Krwaji} (Mladost). VI TEZ: Damjanovi} 5, Petkovi} 6, Mati} 6, Ristivojevi} 7, Cuci} 6, Petkovi} 6, Uro{evi} 6 (Horvat 6), Ne{kovi} 7, Gruji~i} 7, Drpa 6, Babi} 6. MLA DOST: Krsti} 6, Koji} 6, Krwaji} 7, Poznanovi} 6, D.Toma{evi} 6, Babi} 7, Tanackovi} 6, Stoj~evi} 8, V.Toma{evi} 6 (Stoj{i} 7), Stoilkovi} 6 (Raki}), D.Krwaji} 7 (Vasi}). Kod rezultata 2:2, gostima je priznat gol iz ~iste ofsajd pozicije, a posle toga doma}ini nisu imali vi{e voqe za igru. \. Hor vat

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA–STA RA PA ZO VA

Pre vid Ra doj ~i }a Bo rac (S) - Po let 1:3 (1:2) SUR DUK: Igrali{te Borca, gledalaca 50, sudija In|i} (In|ija). Strelci: Smu|a u 20. za Borac, Bozoqac u 8, 24. i 84. minutu za Polet. @uti kartoni: Stefanovi}, @. Paunovi} (Borac), Pej~i} (Polet). BO RAC: Radoj~i} 5, Maslovari} 8, Gruba~ 8, Smu|a 9, V. Paunovi} 7, Booqevi} 9 (Todorovi}), Stankovi} 6, @. Paunovi} 6, Stojkovi} 7 (Vuk~evi}), Stefanovi} 8 (Lep{anovi} ), Maksimovi} 8. PO LET: Pa{i} 8, M. Vukovi} 8 (D. Vukovi}), Levicki 8, \ali} 8, Kukoq 8, Mihi} 8, Jovi} 8, Pej~i} 8, Popovi} 8, Markovi} 8, Bozoqac 8.

Slabi golman Radoj~i} dozvolio je Bozoqcu da ga iznenadi {utem sa oko 30 metara. Taj gol je poremetio celu igru doma}ih, koji su ipak bili boqi rival, ali sre}a je bila na strani gostiju. N. Me di}

Bo rac (J) - Fru {ko go rac 0:0 JAR KOV CI: Igrali{te Borca, gledalac a 50, sudija \akovi} (In|ija). @uti kartoni. Trbojevi} (Borac), Filipovi} (Fru{kogorac). BO RAC: Mili~i} 8, Narand}i} 7, Devi} 8, Jawanin 7, M.

JAR KOV CI: Bo rac - Fru {ko g o r ac 0:0, MA R A D IK: Slo g a - ^SK (od l o ` e n o), SUR DUK: Bo rac - Po let 1:3, STA RA PA ZO VA: Je din stvo (dva) - Rad ni~ ki (NP) dva 2:2. Novkovi} 7 (D. Novkovi} 7), Mraovi} 7, Blagojevi} 8, Mandi} 8, Petrovi} 7, Trbojevi} 8, Kupre{anin 7. FRU [KO GO RAC: Vu~i} 8, Peji} 8, Livaja 8, S.Petkovi} 7, ôrtan 8, Pejakovi} 8, Lili} 7, Su{a 8, Dobi} 7 (D. Petkovi} 7), Savi} 7 (Filipovi} ), Filipovi} 7. Doma}ini su propustili u prvom delu mnogobrojne {anse, ali u nastavku, gosti su uspostavili ravnoteù na terenu i zasluèno odneli bod. M. Ob ra do vi}

SPORT

dnevnik

PAR TI ZAN U NO VU SE ZO NU ULA ZI S POD MLA \E NIM TI MOM

Ko {ar ka {i Par ti za na na tre nin gu

Va qak vi {e ni je fa vo rit Ko {ar ka {ki klub Par ti zan, vi {e stru ki {am pion Sr bi je, pre ma re ~i ma we go vog, novog-starog trenera, Du{ka Vujo{evi}a, u novu sezonu ulazi bez bremena favorita. Iskusni stru~wak je apostrofirao je razlog tome mladost tima ali i dodao da to ne}e spre~iti crno-bele da imaju visoke ambicije. - Trebalo bi da imamo strpqewa. Svi igra~i radom i posve}eno{}u koju pokauzju u ovom periodu zaslu`uju {ansu. Ove sezone Partizan je najmla|i i vi{e nije favorit. Naravno da

kre}emo sa velikim ambicijama i wih pokazujemo na svakom treningu - rekao je Du{ko Vujo{evi}, trener Partizana. Strateg crno belih dao je ocenu dosada{weg toka pripremnog perioda. - S obzirom da ima jo{ dosta odustnih igra~a, pa i da neprestano imamo prikqu~ewa novih, {to malo i obara prijem informacija, generalno sam zadovoqan. Iako se pripremne utkamice ne igraju samo da bi se dobile, va`nije je da kroz wih vr{imo kontrolu stvari do kojh smo do{li treningom i {to nam slu`e kao uputstvo {ta ni jo{ tre-

balo da uradimo. Utakmica je najboqi trening i svaki igra~ koji u~estvuje u woj iza|e boqi kada se ona zavr{i - tvrdi Vujo{evi}. Trener Partizana otkrio je kako }e branilac titule izgledati u narednoj sezoni. - Moramo da igramo agresivno, brzo, da puno radimo na skoku.. Skok u napadu je uvek karakterisao Partizan zato {to je imao igra~e koji su imali te kvalitete. Mi smo mlada, taletnovana ekipa koja }e puno raditi. Nadam se da }e publika to da prepozna i da razume - istakao je Vujo{evi}.

Zve zda do vo di pla vog |a vo la Ame ri~ ki bek De mar kus Nelson novi igra~ Crvene zvezde DIVA. Klub je vest o dolasku Nelsona potvrdio na svom sajtu i wegovo sletawe u Beograd najavio za petak. Re~ je o nekada{wem u~eniku Majka Kìèvskog na univerzitetu \uk, a pro{le sezone ~lanu francuskog [olea. Nije tajna da su crveno-beli nedeqama bili u potrazi za dinami~nim igra~om, dobrim defanzivcem, koji moè da pokrije obe spoqne pozicije, {to su upravo karakteristike Demarkusa Nelsona (26 godina, 193 cm).

Demarkus Nelson

Momak koji je evropsko iskustvo sticao i u ekipama Dowecka, Avelina i Zagreba, bi}e tre}i Amerikanac u timu Zvezde, posle Eltona Brauna i Morisa Almonda. Nelson je u sezoni 2008/09 odigrao 13 utakmica za Golden Stejt Voriorse, a kasnije je igrao za dva tima razvojne lige NBDL. U seniorskoj sezoni na kolexu bio je ~ak i kapiten popularnih Blu Devilsa. Zvezda je na ovaj na~in potpuno renovirala tim koji je igrao pro{le sezone - Nelson je osmi igra~ koji je ovog leta stigao na Mali Kalemegdan.

sreda12.septembar2012.

SE LEK TOR VU KO VI] PO ZVAO IGRA ^E ZA EHF SED MI CU

Do ma }im sna ga ma na Nem ce Rukometnu reprezentaciju Srbije u okviru EHF sedmice o~ekuje gostovawe nema~koj selekciji. Utakmica sa Nema~kom igra}e se 19. septembra. Za ovu akciju selektor Veselin Vukovi} imao je problema sa ekipom Kila koja nije `elela da pusti Marka Vujina. Na{em levorukom beku su u Kilu rekli da bi bilo boqe da ostane u klubu, jer tako|e ne}e dozvoliti ni wihovom reprezentativcu Klajnu da igra za Nema~ku. Rukometni savez Srbije uputio je pismo nema~koj federaciji u kojem izme|u istalog stoji da ako bude takvih uslovqavawa, koja je onda svrha gostovawa na{ih rukometa{a. Za ovu akciju selektor Vukovi} se odlu~io za kombinovan sastav, uglavnom sastavqen od igra~e iz doma}eg prvenstva i rukometa{a koji igraju u Bundesligi. Na spisku se nalaze - golmani: Mihailo Radovanovi} (Partizan) i Stanko Abaxi} (Vojvodina), le-

Stan ko Aba yi}

va krila: Filip Marjanovi} (Metaloplastika) i Nemawa Ili} (Partizan), pivoti: Bojan Beqanski (Gepingen) i Mijajlo Marseni} (Partizan), desna krila: Mi-

DA NAS U ARAN \E LOV CU

Iz bor na skup {ti na RSS Za danas u 14 ~asova zakazana je izborna sednica Rukometnog saveza Srbije. Sednica }e se odràti u Aran|elovcu. Delegati }e birati novog predsednika i potpredsednika Skup{tine i novi Upravni odbor RSS, generalnog sekretara na poziv mandatara, predsednika i ~lanove Nadzornog odora, kao i Stalnu arbitraù i Komisiju za àlbe RSS.

Su per kup Ve} nekoliko sezona unazad, me~ koji uvodi u novu rukometnu sezonu je Superkup Srbije. Aktuelni {ampion Srbije Partizan i finalista nacionalnog Kupa Spartak Vojput, danas }e odmeriti snage u Aran|elovcu. Me~ u gradu pod Bukuqom bi}e odr`an u 18 ~asova. J. G.

tar Markez (Gepingen) i Darko \uki} (@elezni~ar 1949), levi bekovi: @arko [e{um (Rajn-Nekar Leven), Momir Rni} (Gepingen) i Milo{ Draga{ (Metaloplastika), sredwi bekovi: Nenad Vu~kovi} (Melsungen), Uro{ Mitrovi} (Partizan), Marko Krsman~i} (Alpla Hard) i Nemawa Mladenovi} (Gumersbah), desni bekovi: Marko Vujin (Kil), Qubomir Jo{i} (Vojvodina) i Stefan Terzi} (Hamburg). Objavqen je i spisak rezervnih igra~a me|u kojima su: Ivan Dimitrijevi} (VFL Gumersbah, levi bek), Sa{a Marijanac (Vojvodina, sredwi bek), Bogdan Radivojevi} (Partizan, desno krilo), Vojislav Brajovi} (Crvena zvezda, desni bek), Tibor Ivani{evi} (Crvena zvezda, golman), Miqan Vukovqak (Jugovi} Unimet, pivot), \or|e Spasi} (Napredak, levo krilo). J. G.

RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE OT PU TO VA LA NA EVROPSKO PRVENSTVO

O~e ku ju me da qu u Va re zeu Reprezentacija Srbije, od 14. do 16. septembra, u~estvova}e na Evropskom prvenstvu u italijanskom gradu Vareze. Srbija }e na Evropskom prvenstvu u Varezeu imati 13 reprezentativaca u pet posada. Boje na{e zemqe na [ampionatu Starog kontineta brani}e Iva Obradovi} u skifu, Milo{ Vasi}, Radoje \eri}, Miqan Vukovi}, Goran Jagar (~etverac bez kormilara), Nikola Stoji}, Nenad Be|ik (dvojac bez kormilara), Marko Marjanovi}, Aleksandar Filipovi} (dubl skul), Nikola Selakovi}, Milo{ Stanojevi}, Nenad Babovi}, Milo{ Tomi} (~etverac bez kormilara za lake vesla~e). Najiskusniji srpski reprezentativac Nikola Stoji} o~ekuje izuzetno jako takmi~ewe, bez obzira {to se {ampionat odr`ava posle Olimpijskih igara u Londonu. - Mislim da smo sada br`i u odnosu na London. Imali smo dodatnih mesec dana za uveslavawe, budu}i da smo svega dva meseca pred Igre Be|ik i ja prvi put zajedno seli u ~amac. Po-

Iva Ob ra do vi}

sle Igara sanirao sam povredu zbog koje smo propustili B finale i nakon toga smo mogli udarni~ki da se pripremamo, a sude}i prema rezultatima sa treninga mislim da smo uradili dobar posao - rekao je Stoji}.

^lan mlade posade srpskog te{kog ~etverca, Radoje \eri}, o~ekuje izuzetno naporno, neizvesno i jako takmi~ewe u Italiji. - Otkako se ova posada takmi~i u seniorskoj konkurenciji, sebi uvek postavqa visoke ciqeve. Tako je i ovoga puta. Nadamo se medaqi u Varezeu, ali smo svesni da ne zavisi sve od nas. Trudi}emo se da izveslamo svoj trenutni maksimum - rekao je \eri}. Milo{ Tomi} }e veslati u la kom ~e tver cu sa Ni ko lom Selakovi}em, Milo{em Stanojevi}em i Nenadom Babovi}em. - S obzirom na sve {to se izde{avalo ove godine smatram da je sama ~iwenica da smo na izbornoj regati ostvarili rezultat koji nas je odveo u Vareze veliki uspeh. Sve preko toga, ukqu~uju}i eventualno i medaqu, bio bi veliki rezultat. Imali smo peh po{to zbog bolesti Stanojevi}a jedno vreme nismo mogli da treniramo maksmimalno. Zbog toga ne znamo u kakvoj smo trenutno formi - zakqu~io je Tomi}.

I Boris Zlo ko vi} u Rad ni~ kom PE TRI KI NA [KO LA FUD BA LA STAR TO VA LA PO BE DOM: Naj mla |a {ko la fud ba la u No vom Sa du, Aka de mi ja „Pe tri ka”, ko ja ra di sa mo ne ko li ko da na, ve} u pr vom na stu pu za be le `i la je po be du. De ~a ci ro |e ni 2004. go di ne, pod vo| stvom is ku snog tre ne ra Ma noj la Ra di no vi }a, po be di li su u Be o ~i nu go di nu da na sta ri ju ge ne ra ci ju Ce men ta s 5:2 (5:1). Kom plet na eki pa igra la je od li~ no, a

po se ban pe ~at po be di da li su stre lac tri go la La zar Ma ti}, Mi lo{ Po po vi} i Uro{ Ka bi}. Ina ~e, upis u {ko lu fud ba la „Pe tri ka” je i da qe u to ku. De ~a ci ko ji `e le da tre ni ra ju pod nad zo rom jed nog od naj bo qih fud ba le ra ma log fud ba la u nas Mi o dra ga Pe tri ke tre ba da se ja ve po ne deq kom, sre dom i pet kom, od 10 i 18 sa ti, tre ne ri ma u Sports kom cen tru Voj vo di na u Ve ter ni ku.

Raniji navodi pokazali su se ta~nima, Boris Zlokovi} poja~a}e redove kragujeva~kog Radni~kog. Iskusni centar je potvrdio da je dogovorio anga`man sa {umadijskim timom. - Potpisujem ugovor sa Radni~kim i po~iwem da treniram.

Sti`em iz velikog kluba kakav je Reko i organizaciono, i u svakom smislu. Ali, desilo se {ta se desilo, moramo da se prilagodimo novoj situaciji. Radni~ki se zainteresovao za stvarawe vrhunske ekipe, stvara mali drim-tim” - rekao je Zlokovi}. Dovo|ewem Borsa Zlokovi}a kragujeva~ki Radni~ki

ostaje istrajan u nameri da u ovogodi{wem nacionalnom {ampionatu, ali i Evropi, igra va`nu ulogu. Ranije je po tvr |e no da me |u [u ma dince dolaze reprezentativci Vawa Udovi~i} i Filip Filipovi}, a da }e tim voditi trener Dejan Udovi~i}.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda12.septembar2012.

LIGE VOJVODINE BA^KA LIGA Rezultati 8. kola: Prigrevi ca - Vul kan Pro tek tor (Apa tin 4:4, BT[K (Ba~ ka Topola) - Ba~ka Palanka 3:5, Senta - Omladinac (Kucura) 5,5:2,5, Panonija - Radni~ki (Bajmok) 3,5:4,5, Adice (Novi Sad) - Hercegovac (Gajdobra) 6,5:1,5, Vojvodina (Novi Sad) - Srbobran 5:3. Pla sman: 1. Voj vo di na 24 (46,5), 2. 3. Adice 18(40), 3. Hercegovac 18 (38), 4. Senta 18 (37), 5. Srbobran 13 (37,5), 6. Ba~ka Palanka 12 (31,5), 7. Omladinac 9 (29,5), 8. Radni~ki 7 (29), 9. Pri gre vi ca 6 (27), 10. Vulkan Protektor 6 (25), 11. BT[K 5 (24), 12. Panonija 1 (19).

KADETSKA OLIMPIJADA

Zlat na me da qa za Pavla Di mi }a U Istanbulu je zavr{ena i Kadetska olipijada (do 16 godina). Iako su na{i kadeti svrstani po rejtingu na ~etvrtu poziciju, na`alost, posle sjajnog starta, zavr{ili su tek na 13. mestu od 39 ekipa. Bilo je po ma-

lo ~udno odre|ivawe plasmana: prvi kriterijum bili su (davno napu{teni) poeni, pa ako su ekipe imale jednak broj poena, daqi kriterijum je bio Buholc, pa tek tre}i kriterijum me~ bodovi. Naravno, to nije opravda-

BANATSKA LIGA Rezultati 8. kola: Proleter (^o ka) - “Ba ta ]o si}” (Opovo) 4:4, Bile}anin (Se~aw) - “Bo ra Ko sti}” (Vr {ac) 2:6, Alibunar - “Bora Ivkov” (Banatsko Novo Selo) 4:4, PA[K (Pan~evo) Napredak (^estereg) 1,5:6,5, Kova~ica - Naftagas 2 (Elemir) 1:7, Sloga (Plandi{te) Rusanda (Melenci) 5,5:2,5. Plasman: 1. “Bata ]osi}” 22 (41,5), 2. “Bora Kostic” 21 (43,5), 3. PA[K13 (33,5), 4. Bile}anin 12 (31,5), 5. Alibunar 11 (33,5), 6. Napredak 10 (31,5), 7. Pro le ter 10 (28,5), 8. “Bora Ivkov” 9 (31), 9. Naftagas 8 (29,5), 10. Rusanda 8 (29), 11. Sloga 5 (25,5), 12. Kova~ica 3 (25,5).

SREMSKA LIGA Re zul ta ti 8. ko la: “Car Uro{“ (Jazak) - Banovci Dunav 3,5:4,5, Borac (Veliki Radin ci) - , Rad ni~ ki ([id) 3,5:4,5, Ce ment (Be o ~in) Sre mac (Voj ka) 7:1, Slo ga (In |i ja) - LSK (La }a rak) 4,5:3,5, Hajduk (Be{ka) - Bano{tor 4:4, Stara Pazova (2) slobodna. Plasman: 1. Banovci Dunav 21 (37,5(+), 2. Cement 14 (31,5), 3. “Car Uro{“ 12 (35(+), 4. Hajduk 12 (30), 5. Radni~ki 11 (29,5), 6. Sremac 10 (23,5), 7. Stara Pazova (2) 9 (27,5), 8. Bano{tor 6 (26,5), 9. Bo rac 5 (29(+), 9. LSK 5 (27,5), 11. Sloga 4 (22,5).

ZONSKA LIGA SREMA

SEVERNOBANATSKA LIGA Rezultati 8. kola: 2. oktobar (Kumane) - Mladost (Banatski Despotovac) 3,5:4,5, Novi Kne`evac - Proleter (Zrewanin) 6,5:1,5, Zlatica - Mladost (Bo~ar) 2:6, Krajina (Kraji{nik) Lehel (Mu`qa) 5,5:2,5, Budu}nost (Srpska Crwa) - Jedinstvo (E~ka) 4,5:3,5, Radni~ki (Kikinda) - Mladost (Luki}evo) 4:4. Plasman: 1. Krajina 24 (48), 2. Lehel 16 (40), 3. Mladost (Bo ~ar) 13 (35), 4. Mla dost (Ban. Despotovac) 13 (35), 5. 2. oktobar 13 (34), 6. Novi Kne`evac 12 (30), 7. Mladost (Luki}evo) 10 (29), 8. Budu}nost 9 (29), 9. Proleter 8 (28,5), 10. Radni~ki 7 (32,5), 11. Zlatica 5 (22), 12. Jedinstvo 1 (17,5).

PROBLEM BR. 406

JU@NOBA^KA LIGA

Gru pa Vr {ac

Rezultati 8. kola: Budu}nost (Nadaq) – Zmajevo 4:4, [K “64” (Novi Sad) - Anpasan (Novi Sad) 4:4, Temerin - Titel 4,5:2,5, Vrbas - Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) 5:3, Bubamara (Novi Sad) - Mladenovo 6:2, “Mihail Taq” (Veternik) – Hajduk (^urug) 5:3. Plasman: 1. Vrbas 22 (39,5), 2. Bubamara 21 (44), 3. Anpasan 17 (39,5), 4. Titel 15 (38), 5. Temerin 14 (35,5), 6. Zmajevo 11 (31), 7. Sutjeska 8 (32,5), 8. [K “64” 8 (27,5), 9. Mladenovo 7 (23,5), 10. “Mihail Taq” 6 (28), 11. Budu}nost 4 (21), 12. Hajduk 3 (23).

ML VRBAS

Re{ewe problema br.405 (D. M. [amrovski, 1928.) sa pozicijom: beli - Kd4, Dd1, Tc7, Te7, Sd8, pe{ak d3; crni – Kd6, Ta7, Tg7, Lg2, Sd5, pe{aci: c4, e4; je 1.Da4! Pretwa 2.Dc6 mat. Na 1…T:a4 (Ta?) sledi 2.Sb7 mat. Na 1…T:c7 sledi 2.Te6 mat. Na 1…T:e7 sledi 2.D:c6 mat. Na 1…Sb4 (+?) sledi 2.D:b4 mat.

Se mi nar za tre ne re [ahovski savez Vojvodine }e krajem oktobra, odnosno po~etkom novembra, odr`ati seminar za sticawe zvawa {ahovskog trenera. Seminar }e se odr`ati u Novom Sadu ([SV, ulica Masarikova 25). Predava~i }e biti

sova. Kotizacija za u~e{}e je 5.000 dinara. U~esnici seminara koji polo`e ispit dobi}e od [ahovskog saveza Vojvodine pismeno uverewe o polo`enom ispitu i sticawu sportske kvalifikaci-

Zlat ni Le von Kada u ekipi imate na koga da se ugledate onda je i va{a moralna obaveza da ga pratite. Jermenija, ovogodi{wi olimpijski pobednik, na prvoj tabli je imala Levona Arowana, drugog igra~a na svetskoj rejting listi koji je i dobitnik zlatne medaqe za uspeh na prvoj tabli. Arowan je osvojio 7 poena (iz 10), Movsesjan 5 (10), Akopjan 7,5 (10), Sargisjan 7 (11) i Petrosjan 2,5 (3). Jedna od kqu~nih pobeda Jrmenije u zavr{nici Olimpijade je i pobeda protiv Holandije. Arowan je crnim figurama porazio zvezdu u naletu, mladog Ani{a Girija.

1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf6 4.Db3 e6 5.g3 Le7 6.Lg2 0–0 7.0–0 Sbd7 8.Lf4 a5 9.Tc1 Ni{ta zanimqivo do sada. Oba igra~a su u razvoju kao {to je Kaisa odredila: beli ima malo vi{e prostora a crni je u defanzivi. Arowan koristi ovu varijantu kao da gleda u bele{ke Eqanova. îni se da i Giri dobro poznaje ovu varijantu. 9...h6 Ovaj potez vi{e nervira nego {to izgleda. Posle ovog poteza, ponekad beli razvija skaka~a na d2 jer lovac ne moè sada da do|e na g5. Pozicija je super zatvorena tako da moète sebi ovo da priu{tite. 10.a4 Nikada nisam tvrdio da sam pozicioni genije, ali ja ne volim stvarawe nepotrebne rupe u mojoj poziciji. 10...Se4 11.Sfd2 (11.Sbd2 izgleda boqe.) 11...Sd6 12.L:d6 (12.c5?! Sf5 13.Sf3 S:d4 14.S:d4 e5³) 12...L:d6 13.e4 d:e4 14.S:e4 Lb4 15.c5 Sf6 16.Dc4?!

Rezultati 6. kola: “Veqko Vlahovi}” (Bo|ani) – Mladost (Ba~ki Petrovac) 0,5:7,5, Ba~ Selem~a 3,5:4,5, Vojvodina (Tovari{evo) – Kulpin 3,5:4,5, Vajska – Budu}nost (Glo`an) 1,5:6,5. Plasman: 1. Mladost 18 (39), 2. Ba~ 15 (35,5), 3. Selen~a 15 (32), 4. Kulpin 9 (19,5), 5. Vojvodina 6 (21), 6. Budu}nost 6 (20), 7. “Veqko Vlahovi}” 3 (14,5), 8. Vajska 0 (10,5).

Dan ko Bo kan

Danko Bokan diplomirani {ahovski trener i Josip Deki} Fide trener, kao i drugi predava~i za posebne oblasti koje se obra|uju. Na seminaru }e se, pored ostalog, izu~avati teme koje su u sklopu programa „[ah u {kole“ za koji [S Vojvodine ima licencu. Organizator obezbe|uje potreban materijal za spremawe ispita. Seminar sadr`i 24 ~asa nastave a predvi|eno je da se odr`i u tri dana po 8 ~a-

je: [ahovski trener. Seminar je predvi|en za 10 do 25 u~esnika. Prema informacijama interesovawe za ovaj seminar je veliko, pa iz Saveza preporu~uju potencijalnim kandidatima da se odmah prijave kako bi imali prednost u slu~aju prevelikog broja prijavqenih. Za u~e{}e na seminaru i bli`a obave{tewa treba se obratiti kancelariji [SV na telefone 021 572 238 i 420 378.

ML SUBOTICA

SEVERNOBA^KA LIGA

Rezultati 5. kola: Spartak 2 (Subotica) – Jevrejska op{tina 4,5:3,5, BT[K 2 (Ba~ka Topola) – Gunaro{ 4:4, Ba~ka 2 (Pa~ir) – Trgopred (Bajmok) 6,5:1,5, Senta (2) – Radni~ki (Torwo{) 5:3. Plasman: 1. Senta (2) 15 (26,5), 2. Radni~ki 9 (22,5), 3. BT[K (2) 8 (19), 4. Jevrejska op{tina 7 (23), 5. Gunaro{ 7 (18), 6. Ba~ka (2) 5 (19,5), 7. Spartak (2) 4 (18), 8. Trgopred 1 (13,5).

Rezultati 8. kola: @ednik (Stari @ednik) – Potisje (Kawi`a) 2,5:5,5, Elektrovojvodina (Subotica) - Sivac 1,5:6,5, Mladost (Oxaci) - Ada 6,5:1,5, “Milo{ Raki}” (Ratkovo) - “Miqo Vujovi}” (Crvenka) 4:4, Bezdan - “@aki Jozef” (Stara Moravica) 4,5:3,5, Hajduk (Kula) - Polet (Rastina) 4:4. Plasman: 1.Sivac 22 (35), 2. Bezdan 18 (35), 3. “Miqo Vujovi}” 17 (35,5), 4. Mladost 12 (35,5), 5. Hajduk 11 (34,5), 6. “@aki Jozef” 11 (33,5), 7. Polet 10 (31,5), 8. Potisje 8 (29), 9. Ada 8 (25,5), 10. Elektrovojvodina 6 (29,5), 11. “Milo{ Raki}” 5 (28), 12. @ednik 1 (20,5).

U SUBOTU U NOVOM SADU

De ca pro tiv ve le maj sto ra U okviru ovogodi{weg Festivala meda, u subotu }e se, sa po~etkom u 11 ~asova, odràti tradicionalna manifestacija u kojoj }e deca iz {ahovskih {kola Novog Sada poku{ati da pruè otpor velemajstoru Aleksandru Kova~evi}u. Kuri o zi tet si mul tan ke je taj, {to }e ve le maj stor, ko ji u svakoj partiji ima bele figure, umesto pe{aka na tabli ima ti po su di ce sa me dom. „Plen” osvojen u partiji, deca nose ku}i! Simultanka }e biti odràna kod spomenika Zmaj-Jove, u wegovoj ulici (u slu~aju ki{e, preko puta katerdrale).

ali wegova pozicija je ve} neprijatna. Utisak je da se nije razio na pravi na~in. 23.Db3 Tc8 24.Sc3 T:c6 25.Sd5 Lc5 26.Lf1 Poku{aj da spre~i dejstvo protivni~kog lovca. 26...f4! Ovaj potez je veoma brutalan 27.S:f4

Giri–Arowan Ka ta lon sko otva ra we (E07)

Gru pa Pan ~e vo Rezultati 6. kola: Radni~ki (Kovin) - Budu}nost 2:6, Spartak (Debeqa~a) - Borac (Star~evo) 3,5:4,5, Gaj - Jedinstvo (Ka~arevo) 0,5:7,5, Bavani{te slobodno. Plasman: 1. Jedinstvo 14 (34,5(+), 2. Budu}nost 13 (22,5), 3. Radni~ki 10 (24), ), 4. Borac 6 (15,5), 5. Gaj 6 (14,5), 5. Spartak 3 (16), 7. Bavaniste 0 (5).

Rezultati 6. kola: Grebenac Izbi{te 3:5, Unirea (Riti{evo) - O[K Vr{ac odloèno, Banatul (Lokve) - Agrostepa 4:4, Bela Crkva – ôkot (Gudurica) 5,5:2,5. Plasman: 1. Bela Crkva 15 (29,5), 2. Agrostepa 13 (27,5), 3.Unirea 12 (26(-), 4. Izbiš te 8 (26), 5. 5. Banatul 8 (23), 6. ôkot 7 (22), 7. Grebenac 3 (20), 8. O[K Vr{ac 0 (9(-).

Ro bert Bri e ger Nor thwest Chess, 1974.

VESTI IZ [S VOJVODINE

ANALIZIRANE PARTIJE

JU@NOBANATSKA LIGA

Rezultati 6. kola: [imanovci – Banovci Dunav (2) 6,5:1,5, Rudar (Vrdnik) – Dowi Srem (Pe }in ci) 4,5:3,5, “Brile” (Ruma) – Dunav (Novi Slankamen) 3,5:4,5, Sremac (^erevi}) – Borac (Klenak) 2:6, Podunavac (Belegi{) – Sloga (Hrtkovci) 6:2. Plasman: 1. Dunav 18 (36), 2. Sremac 12 (24), 3. Podunavac 11 (27,5), 4. [imanovci 10 (28), 5. Rudar 10 (25), 6. Sloga 8 (24), 7. Borac 7 (25), 8. Dowi Srem 7 (20,5), 9. “Brile” 1 (20,5), 10. Baniovci Dunav (2) 1 (9,5).

Be li da je mat u dva po te za

we za na{e momke, jer bilo koji kriterijum da je uzet, na{i bi opet bili tu negde. Dok je u prvih {est kola Gojko Vu~ini} bio najuspe{niji ~lan na{e ekipe sa 5,5 poena iz 6 partija u fini{u je boqi bio rezervni igra~ Pavle Dimi} koji je na kraju sa 6 poena iz 8 partija postigao najboqi procenat osvojenih poena kao rezervni igra~ i osvojio zlatnu medaqu. Za Srbiju su nastupali: 1. Novak ^abarkapa 4 (iz 9 partija), 2. Filip Kumi} 2 (7), 3. Nikola Radovanovi} 3,5 (7), 4. Gojko Vu~ini} 6,5 (9), 5. Pavle Dimi} 6 (8). Plasman: 1. Rusija 29, 2. Iran 28,5, 3. Indija 25,5, 4. Gruzija 24, 5. Azerbejxan 24, 6. Gr~ka 24, 7. Litvanija 23, 8. Australija 23, 9. Poqska 23, 10. Kazahstan 23, 11. ^e{ka 22,5 12. Jermenija 22, 13. Srbija 22, 14. Peru 22, 15. Ju`na Afrika 21,5, 16. Slova~ka 21, Turska 20,5 itd.

dnevnik

Na~in na koji Giri vodi igru je prili~no ~udan. Bez skaka~a da iskoristi poqe d6 beli ne}e mo}i ni na koji na~in da spre~i eventualno gurawe e5 i otvarawe pozicije za lova~ki par. Crna pozicija mi se vi{e dopada. 16...S:e4 17.L:e4 Kh8 Kasparovqev potez, obezbe|ivawe kraqa pred polazak u boj. Nije da qudi previ{e izmi{qaju: svuda unaokolo vrebaju da vas napadnu. 18.Lg2 (18.Sc3 e5 19.d5 f5 20.Lg2 e4) 18...e5 19.d5 f5! (19...c:d5 20.D:d5 De7 bilo je tako|e mogu}e ali potez u partiji je energi~niji.) 20.d:c6 (20.Sc3 e4 21.Td1 (21.d6 b6 prekid pe{a~ke stru i crni je jasno boqi.) 21...Df6) 20...e4 21.c:b7 L:b7 22.c6 La6 @rtva pe{aka je veoma jaka. Zanimqivo je videti kako jaki igra~i prona|u na~in da otvore poziciju iz ne~ega {to se ~inilo sasvim normalnom pozicijom. Beli nije izgubqen,

Ovaj potez se prili~no jednostavno pobija. Nisam sasvim siguran zbog ~ega je Giri odabrao ovaj potez za razliku od sporije i bolnije smrti. Amo`da I znam za{to. (27.L:a6 f:g3 28.h:g3 (28.Lf1 Dh4 29.h:g3 L:f2+ 30.Kg2 Tg6–+ i cela ku}a se ru{i.) 28...L:f2+ 29.Kg2 T:a6–+; 27.T:c5 objektivno boqe. 27...T:c5 28.S:f4 Tc6 (28...T:f4 29.g:f4 L:f1 30.T:f1 ne ~ini mi se ubedqivo.) 29.L:a6 T:a6 i crnom preostaje razmena pa beli nema vi{e nikakvih trikova. To je bila belom jedina nada. Crni e-pe{ak je slab, ali i g-pe{ak, tako da su postojale {anse. 30.Se6? Db8! 31.Dc4 Dc8! Arowan je o~igledno video ovo kad je odigrao f4. Sada je razmena forsirana i crni dobija. 27...L:f2+! 28.Kh1 (28.K:f2 T:f4+ (28...Dd2+?? 29.Kg1 T:c1 30.Sg6+ is a no no.) 29.g:f4 Dd2+ 30.Kg1 (30.Kg3 Tg6+–+) 30...T:c1 31.T:c1 D:c1 32.Dh3 e3 je propala stvar.) 28...Tb6 Top mora da {titi poqe g6 tako da se ne moè mewati. Sre}om tu je ovaj potez koji re{ava taj problem. 29.Dc2 e3 30.Lg2 De8 Beli moè da preìvi, ali to je samo privremeno. 31.Dc5 Tff6 Beli je u cugcvangu i u potpunosti vezan za e-pe{aka. Potezi poput Tab1 ili b3 bi ga odràli malo duè. 32.Tc2? (32.Sd5 e2 33.S:f6 T:f6 34.D:a5 Te6–+) 32...g5 33.Sd5 (33.Se2 Ld3–+)

33...e2 34.D:a5 e1D+ (34...Tbd6 bilo je ispravnije, ali koga je sad briga) 35.T:e1 D:e1+ 36.D:e1 L:e1 37.S:b6 T:b6 38.Tc6 T:c6 39.L:c6 Kg7 40.Kg2 Kf6 Beli je izgubio figuru. Ostatak je prili~no jednostavan. Kakva mo}na predstava Jermenina! Giri zaista nije imao {ansu u partiji da stvori bilo {ta. 41.Lf3 Ke5 42.h4 Lc8 43.h:g5 h:g5 44.Kf1 L:g3 45.b4 Kd4 46.a5 Kc4 47.a6 Lb8 48.Lb7 0:1 Ko men tar: A. Ramirez Pri pre mio: B. Dankovi}

[AJKA[KA LIGA Rezultati 5. kola: Jugovi} 2 (Ka}) – Budisava 5,5:2,5, Pion (Be~ej) – [ajka{ (Koviq) 7:1, Hajduk (Gardinovci) – Sloga (Lok) 8:0, [ajka{ - Omladinac (@abaq) 4,5:3,5. Plasman: 1. [ajka{ 13 (27,5), 2. Pion 12 (30,5), 3. Omladinac 9 (23), 4. Jugovi} (2) 9 (21,5), 5. [ajka{ (Koviq) 6 (17), 6. Budisava 5 (20,5), 7. Hajduk 4 (16,5), 8. Sloga 0 (3,5).

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

ML SOMBOR

NOVOSADSKA LIGA

Rezultati 7. kola: Ravangradske ajkule (Sombor) - Polet (Rastina) 5,5:2,5, – Karavukovo - Sivac (2) 5,5:2,5, Lipar - Aleksa [anti} 1,5:6,5, Ba~ki Breg - Leme{ (Svetozar Mileti}) 2:6, Polet (Karavukovo) - “Bogoqub Mihajlovi}” (Stani{i}) 7:1. Plasman: 1. Ravangradske ajkule 19 (39,5), 2. Karavukovo 19 (35), 3. Polet (Karavukovo) 14 (31), 4. Polet (Rastina) 10 (29), 5. Sivac (2) 9 (23,5), 6. Aleksa [anti} 7 (28), 7. Lipar 7 (27,5), 8. “Bogoqub Mihajlovi}” 7 (25,5), 9. Leme{ 7 (23), 10. Ba~ki Breg 1 (18).

Rezultati 6. kola: Pruèna ruka (Sr. Kamenica) - Kraqica PTT (Petrovaradin) 4,5:3,5, Bubamara (2) - Penzioner 4,5:3,5, Borac - Jedinstvo (Rumenka) 4:4, Dnevnik - @elezni~ar 5:3, ênejac (ênej) - E|{eg 2,5:5,5, Promocija slobodna. Plasman: 1. Bubamara (2) 13 (29(+), 2. Dnevnik 11 (23), 3. Jedinstvo 11 (23(+), 4. Borac 10 (26,5), 5. Penzioner 9 (20,5), 6-7. @elezni~ar, Pruèna ruka 7 (23(+), 8. E|{eg 5 (21,5(+), 9. Promocija 5 (20,5), 10. KraqicaPTT 4 (19), 11. ênejac 1 (11).

reporta@e

dnevnik

sreda12.septembar2012.

ZUBAR, ROKER, PUSTOLOV I KWI@EVNIK VOJISLAV BE[I], OSTVARIO AMERI^KI SAN PA SE VRATIO U SRBIJU

Ne `alim, meni je ovde lepo ma li Sr bi na ko ji ne sa wa Ame ri~ ki san? Ve ro vat no, ali ga ret ki ostva re, a za tim se pro bu de, shva te da i ni je ba{ ta ko lep i mno go im je dra `a srp ska ja va. Ta kva ka kva je ste. Svoj san dr

Vo ji slav Be {i} Be {ke (52), sto ma to log, ro ker, pu sto lov i pre sve ga hu ma ni ta rac, za po ~eo je iz Pra ga. - U Be o gra du sam ra dio kao sto ma to log, ali je or di na ci ja, zbog svih te {ko }a to kom sank ci ja, za tvo re na. Ni je mi pre o sta lo ni {ta dru go ve} da kao tri de se to go di {wak, da kle pri li~ no ka sno, kre nem da qe. Je di na mo gu }a de sti na ci ja gde se mo glo bez vi ze bio je Prag. Bez ko le ba wa oti {ao sam nasle po i pro veo tri fe no me nal ne go di ne od ’92 do ’95. ra de }i kao di xej u ta mo {wim di sko te ka ma - pri ~a dok tor Be {i}, dok mi na kom pju te ru po ka zu je sli ke sa svojih ne ta ko dav nih svir ki na „Eg zi tu„ i „Bir fe stu„, ~i sto da se vi di da je jo{ u for mi.

Ni u ~e {koj pre sto ni ca se ni je skra sio, ne str pqe we da ra di ne {to no vo od ve lo ga je do Ve li ke ja bu ke i Ame ri ke. - Imao sam 35 go d i n a kad sam sti g ao u Wu j ork, {to za ise qe n i k a i ni s u ba{ do b re go d i -

ne. Far b ao sam sta n o v e do b rih go d i n u da n a, dok ni s am na Men h et n u po s tao {ef or d i n a ci j e za oral n u i mak s i o f a c i jal n u hi r ur g i j u - pri s e } a se ro k en r ol dok t or svo j ih po ~ e ta k a.

Dr sa mo na hi wa ma ma na sti ra San ta Ro sa de Li ma

Gitarista za kasarne i manastire Svi rao je Be {ke gi ta ru u kult nom no vo ta la snom ben du „Bez o bra zno ze le no„, or ke stru ni {ke ka sar ne „Ste van Sin |e li}„, dok je slu `io voj sku, „Los Lo bos del Sur„ u Prag, or ke stru mek si~ kog sa mo sta na San ta Ro sa de Li ma, ne ko li ko wu jor {kih gru pa, sa „EKV Re vi si ted”... - Osim {to da jem ~a so ve gi ta re, kom po nu jem za fil mo ve i re kla me. Ra dio sam sa na gra |i va nim re di te qem Mar kom Ma mu zi }em za we gov do ku men ta rac „Vre la krv„, ko ji se ba vi eks trem nom de sni com u Sr bi ji. Sni mio sam i mu zi ku za pred sta vu „Tro jan ke” u pro duk ci ji Kla sik stejx kom pa ni ja a i jed nu pe smu za film Dra ga ne Ka we vac „NY: {est sa ti ra ni je”. Pi sa we mu zi ke na kom pju te ru mi do ne si mno go ra do sti, ali to tal no je dru ga ~i je od svir ke na bi ni gde znoj i adre na lin pr {te na sve stra ne. Zad wi put sam na stu pao na „Eg zi tu„ 2010. sa „EKV Re vi si ted„. Fa li mi ha la bu ka sa bi ne, ali mo jim go di na ma je pri mer ni je da ku li ram na gaj bi sa po ro di com.

INVAZIJA NA JEZERA BELE CRKVE

Najjeftinije je sunce banatskog neba ri mo ra la Se ka a jo{ vi { e De k a (do m a } a eko nom ska kri za) Ba na }a ne, pa i one ju `ne da po sta n u lo k al p a t ri o t i. Je s te

Egip te, ali je ve }i na osta la da upo zna je le po te svo ga za vi ~a ja. Sem hla |e wa ri zlin gom i osta lim do ma }im vin skim sor ta -

jo{ pro le tos bi lo hra brih da se upu ste u ban kar ske tran sak ci je i na kre dit odu da ’va ta ju bo ju po „srp skim” le to va li {ti ma Gr~ ke, Tur ske ili

ma Vr {~a ni su od `e ge, do stoj ne pu sti we Ata ka ma u ^i leu, spa {a va li na Grad skom je ze ru, ba ze ni ma „Ve tr wa ~e“ i le po ure |e nom iz le ti {tu re ke Ka ra{.

NE VOLE BE^EJCI NI KAD JE YABE: Jedna od inayijskih definicija srpskog mentaliteta, pa i onog pre~anske provenijencije „E, sad ba{ ne}u ni kako ja ho}u“, dokazala se i u Be~eju. Poslovi~no uvek kritikovana lokalna vlast - ~ak i kada nema razloga – uredila ispred sportskog centra „Mladost„ besplatan parking prostor sa preko stotinu mesta za automobile, ali ga posetioci otvorenih bazena, iz samo racionalno te{ko obja{wivih razloga, izbegavaju. Radije se guraju na temeqima biv{eg stacionara Jodne bawe, mada oblacima pra{ine zasipaju samo desetak metara udaqene ba{te restorane i razga}ene kupa~e. V. Jankov

Da im je iz bor do bar po tvr dio je i do la zak ve li kog bro ja go sti ju iz Be o gra da, No vog Sa da i Te mi {va ra, ko ji su na kon pro ve de nog vi ken da je dva se na ka wi va li da kre nu ku }a ma. Sti ca li su for mu u Sport skom cen tru „Mi le ni jum“, iz me |u osta lih, ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je, ko le ge im po lop ti ukra jin ske „Po li teh n i k e„, kao i do s ta fud bal skih ti mo va iz Ru mu ni je. Naj ve }a je gu `va ipak bi la kraj po pu lar nih je ze ra Be le Cr kve. Dvo stru ko ve }a ne go pro {le go di ne. - Bi li smo skroz pu ni sve do pre ne ki dan - pre za do vo qan je ugo sti teq Mi ro slav Mi la di no vi}. Ni je se mo gao na }i ni je dan slo bo dan bun ga lov ili vi la a oba la ma ~ak ni me sta za pe {kir. Mno gi go sti su se ve} odo ma }i li i pu sti li ov de ko re we, sva ke go di ne do la ze, pa sam im ukus i na rav upo znao. R. Jovanovi}

U ofi su sme {tenom na ~u ve noj Park ave ni ji, sre |i vao je pu nih 11 go di na i vi li ce mno gih po zna tih fa ca svet skog xet-se ta. - Xe ni fer Lo pez je ne ko mu ni ka tiv na, od vrat na i hi ste ri~ na, vo di sa so bom 20 qu di i ko zna ko li ko te lo hra ni te qa. Bi la je u mo joj or di na ci ji, ni je mi se do pa la. Ni je ~ak hte la ni da raz go va ra sa dok to rom, ba ci la je kar ton o zid i vre |a la sve oso bqe - odav no ne ma Be {ke ilu zi ju o ame ri~ kom vi so kom dru {tvu. - Ali glu mac Vil Smit je je dan od naj du ho vi ti jih qu di kog sam upo znao u Ame ri ci, a ~u ve ni re per Paf De di fe no me na lan tip. Ipak, i la god nost mu je br zo do sa di la. @e leo je da ra di ne {to za i sta va `no. Va `ni je od pla }a wa ra ~u na za stru ju i po re za.

Ni Grin gu iz ro ma na ni je pri jao gla mur Men het na

- Raz mi {qao sam o hu ma ni tar nom ra du u Afri ci i Ama zo ni ji. Slao mej lo ve sva ko dnev no pre ko ne pro fit ne or ga ni za ci je „Art of li ving„ i jed nog da na me zvao ko le ga dr Din iz Tek sa sa i re kao da su im neo p hod ni qu di na gra ni ci sa Mek si kom. Ta mo je ar mi ja bes ku} ni ka iz ce le Ju `ne Ame ri ke po ku {a va la da pre pli va Rio Grad ne i ile gal no u|e u SAD. Ne ki se uda ve, dru ge uhap se ili ubi ju a ma lo ih uspe. Dao mi je kon takt se stre Nor me ko ja je ru ko vo di la svim hu ma ni tar nim ope ra ci ja ma sa obe stra ne gra ni ce. Po sle vi {e me se~ nog tra ga wa, za vr {io u sa mo sta nu San ta Ro sa de Li ma, u mek si~ kom gra di }u Ma ta mo ros - pri ~a „Grin go„ i pre vr }e ne str pqi vo gi ta ru po ru ka ma. - U Wu jor ku sam uzeo ~e ti ri me se ca ne pla }e nog od su stva i oti snuo se u ne po zna to. Vo lon te ri sao sam kao sto ma to log za DIF (Mek si~ ka va ri jan ta „Le ka ra bez Po sve ta „Eka ta ri ni Ve li koj” na stej yu „Eg zi ta” gra ni ca„), sa se stra -

ma sa ku pio no vac od do na to ra i otvo rio or di na ci ju u sa mo sta nu, gde smo i ì ve li. Le ~io sam me {ta ne i de cu iz obli `weg si ro ti {ta. To je naj bit ni je {to sam u svom ì vo tu ura dio - pri se }a se s po no som. Vra tiv {i se u Wu Jork, us peo je da iz dr ì jo{ go di nu da na, a on da je kre nuo, ~i ni se u jo{ ve }u ne iz ve snost – Sr bi ju. - Dao sam ot kaz, ot ka zao kre dit ne kar ti ce i pre le teo Atlan tik. Svo ja sam is ku stvo pre to ~io u ro man „Grin go„, ko ji je u jed nom pe ri o du 2010. bio naj pro da va ni ja kwi ga u ze mqi - ob ja {wa va dr Be {i}. - Ne à lim, me ni je ov de le po i po sve tio sam se pi sa wu. Mo ja naj no vi ja no ve la „Ko zin ski„ je o tri de set tro go di {wem Be o gra |a ni nu ko ji se po ku {a va sna }i u ne hu ma nim uslo vi ma ì vo ta svet skih me tro po la. On je ne ga ti vac za ko ga se na vi ja. Ne uì va u sve mu {to mu se de {a va, bo ri se i tra ì smi sao. Ra dio sam ne ko li ko go di na kao bar men i tu se na slu {ao sva ~e ga. Qu di se otvo re za ba rom jer su usa mqe ni i pri pi ti, a bar men im je „ni ko„, ne bit na oso ba ko ja ne mo è da na {ko di. Od do sad nih pi ja na ca do ve li kih ma fi ja {a, svi su pri ~a li i pri ~a li. Ne ke su is po ve sti su u{le u kwi gu. Zorica Dragojevi}

sreda12.septembar2012.

svet

UKO LI KO SI RIJ CI NA IZ BO RI MA IZA BE RU DRU GOG VO \U

Ba {ar el Asad spre man da ode PA RIZ: Zamenik ministra spoqnih poslova Rusije Mihail Bogdanov rekao je da je predsednik Sirije Ba{ar el Asad preneo predstavnicima Moskve da bi bio spreman da ode sa vlasti ukoliko Sirijci na izborima izaberu drugog vo|u Francuski list „Figaro” citirao je Bogdanova, nakon {to se on sastao sa sirijskim disidentima u Parizu, da je sirijski reìm jo{ jak i da ga podràva zna~ajan deo stanovni{tva koji se boje onih koji bi do{li na vlast. „Asad nam je to li~no rekao. Ali, ne znam koliko je on bio iskren”, rekao je Bogdanov. „On nam je me|utim jasno rekao da ukoliko ga narod ne èli, i ukoliko na izborima oda-

bere drugog vo|u, da }e oti}i s vlasti”, zamenik ruskog {efa diplomatije. Najistaknutiji sirijski dezerter general Manaf Tlas, koji je zemqu napustio uz pomo} francuskih agenata, izjavio je da se protivi bilo kakvoj vojnoj intervenciji u svojoj zemqi jer smatra da opozicija samostalno moè da svrgne Ba{ara alAsada, preneo je AFP. Mi hail Bog da nov General Tlas, koji je prvi dezertirao iz najblije dao za francusku TV stanicu èg Asadovog okruèwa, izjavu BFM. „Na sirijskom narodu je

da samostalno izbori istorijsku pobedu”, rekao je on, dodaju}i da vojna intervencija ne moè da donese re{ewe za sukob koji je po~eo marta 2011. godine. „Sirijski narod je sposoban da se samostalno oslobodi. Ne èlimo da nas oslobodi Francuska ili SAD ili neka druga zemqa”, rekao je general i dodao da je pomo} sa strane ipak potrebna. „Sirijskom narodu ne treba biti uskra}ena pobeda, wima treba dati podr{ku, pomo}, oru`je”, rekao je Tlas dodaju}i da veruje da je sirijski reìm „spreman da iskoristi sve vrste oru`ja” protiv sirijske opozicije, ukqu~uju}i i hemijsko.

BO GA TI FRAN CUZ BERNAR ARNO ZA TRA @IO BEL GIJ SKO DR @A VQAN STVO

„Luj Vi ton” be ì od Olan da PA RIZ: êtvrti ~ovek po bogatstvu u svetu, Francuz Bernar Arno zatraìo je belgijsko dràvqanstvo zbog velikih poreza koje je nametnula nova vlada socijaliste Fransoa Olanda. Arno je potvrdio da je podneo zahtev za belgijsko dràvqanstvo, {to je bio, kako se ispostavilo, jak udarac na francuski nacionalni ponos, a ~ak je i predsednik Francuske Fransoa Oland doveo u pitawe wegov patriotizam, prenosi AP. Arno, izvr{ni direktor francuskog modnog giganta LVMH , vlasnik ku}a poput „Luj Viton” i „Kristijan Dior”, simbol je luksuza francuske modne industrije. Uprkos wegovom negirawu, stru~waci smatraju da je wegov potez zapravo izvrdavawe plana nove francuske socijalisti~ke vlade da pove}a porez za najbogatije na 75 odsto. Francuski „Liberasion” na naslovnoj strani je poru~io Arnou „Gubi se, bogata budalo!”, na {ta je on reagovao odlukom da uloì tu`bu protiv lista. „Liberasion” je svojom porukom pa-

rafrazirao poznatu izjavu biv{eg francuskog predsednika Nikole Sarkozija, dobrog Arnoovog prijateqa, koji je jednom poqo-

„Liberasion” na naslovnoj strani. Arno je ~etvrti ~ovek po bogatstvu u svetu, a wegov li~ni imetak

Ber nar Ar no

privredniku rekao: „Gubi se, siroma{na budalo!”. „Iako negira da odlazi zbog finansijskih motiva, Arnoov zahtev za belgijskim dr`avqanstvom predstavqa simbol sebi~nosti najbogatijih”, dodao je

magazin „Forbs” procewuje na 41 milijardu dolara. Francuski mediji su spekulisali da {ef luksuzne modne ku}e LVMH `eli belgijsko dr`avqnstvo zbog plana predsednika Francuske Fransoa Olanda, da pove}a na 75 odsto po-

rez za one koji zara|uju vi{e od milion evra godi{we. Arno je kritikovao plan za pove}awe poreza za bogate, kao i mnogi ~lanovi stranke desnice UMP, navode}i da bi to moglo oterati preduzetnike iz zemqe. Poreski stru~waci ukazuju, me|utim, da dobijawe belgijskog dràvqanstva ne}e uticati na Arnoov porez, po{to se on odre|uje mestom boravka a ne dràvqanstvom. Kao Belgijanac, Arno bi pla}ao maksimalno porez na prihod od 50 odsto, a mogao bi i da iskoristi povla{}eni status koji Belgijanci imaju u Monaku, odnosno uop{te ne pla}a porez, ako bi se odrekao francuskog dràvqanstva. Francuzi koji ìve u Monaku pla}aju porez u Francuskoj. AP podse}a da ovo ne bi bio prvi put da Arno poku{ava da izbegne „jednog socijalistu, po imenu Fransoa”. Najbogatiji Evropqanin emigrirao je 1981. godine u SAD, kada je predsednik Fransoa Miteran do{ao na vlast, a u zemqu se vratio kada je poreska politika postala „konzervativnija”.

Barozo: [koti mogu da izgube ~lanstvo u EU BRI SEL: Nedavna izjava predsednika Evropske komisije @oze Manuel Baroza da [kotska ne bi automatski zadr`ala ~lanstvo u Evropskoj uniji ukoliko proglasi nezavisnost izazvala je buru u Velikoj Britaniji, pi{e ju~e briselski portal „EuroAktiv”. Barozo je tokom posete Italiji u razgovoru sa lokalnim politi~arima rekao da bi u slu~aju otcepqewa od Velike Bri-

tanije o ~lanstvu [kotske u EU „moralo da se pregovara u okviru me|unarodnog pravnog poretka”. Ova izjava je izazvala o{tre reakcije sa obe strane debate koja se u Britaniji vodi oko budu}eg statusa [kotske. Vladaju}a [kotska Nacionalna partija, koja se zala`e za nezavisnost ovog dela ostrva, `eli da raspi{e referendum na kome bi se gra|ani izjasnili o ovom pita-

wu, a ankete pokazuju da bi rezultat referenduma bio veoma tesan. [kotski laburisti, koji `ele ostanak [kotske u Britaniji, pozdravili su Barozovu izjavu u nadi da bi ona mogla da izmeni ravnote`u u wihovu korist. „[kotska ne bi mogla da automatski nasledi prava Velike Britanije, i o tome bi morala da vodi duge i detaqne pregovore sa mnogim institucijama”, rekla je

Ketrin Stiler, poslanica laburista u Evropskom parlamentu. Sa druge strane, prvi ministar [kotske Aleks Salmond poru~io je da }e, bez obzira na Barozovo mi{qewe „[kotska ostati punopravni ~lan EU”. Portparolka Evropske komisije Arenkilde Hansen izbegla je da precizira stav Komisije o ovom pitawu uz re~i da „o tome treba da odlu~e zemqe ~lanice”, pi{e „EuroAktiv”.

dnevnik

TURSKA

Ba ~e na gra na ta na po li ci ju IS TAN BUL: Bomba{ samoubica bacio je granatu na policijsku stanicu u pregra|u Istanbula, nakon ~ega se razneo eksplozivom i usmrtio jednog policajca, a sedam osoba ranio. Za sada niko nije preuzeo odgovornost za napad i nije poznato da li je bomba{ delovao sam, preneo je Rojters. „Prvo je bacio granatu, a onda se razneo na ulazu u policijsku stanicu, gde se nalaze skeneri za detekciju metala”, rekao je novinarima na mestu napada na~elnik

policije u Istanbulu Husein ^apkin. On je naveo da je u napadu ubijen policajac koji je radio na ulazu u stanicu, dok su ~etiri policajca i troje civila raweni. Policijski zvani~nik je dodao da je napada~ imao oko 25 godina, ali je odbio da iznese da li policija ima jo{ neka saznawa o wegovom identitetu. Ulazna vrata u policijsku stanicu u predgra|u Sultangazi, stambenoj ~etvrti radni~kih porodica u severnom delu Istanbula, u potpunosti su uni{tena u eksploziji.

JEMEN

Aten tat na mi ni stra SA NA: Jemenski ministar odbrane Muhamed Naser Ahmed pre`iveo je ju~era{wi napad ispred wegove kancelarije u Sani, ali je tom prilikom poginulo 13 qudi. Me|u poginulima je i sedam wegovih telohraniteqa. „Ministar odbrane je bio meta”, rekao je zvani~nik, koji je precizirao da se eksplozija dogodila u blizini automobila u kome se nalazilo obezbe|ewe, prenela je agencija AFP.

Napad se dogodio oko 200 metara od ulaska u sedi{te Saveta ministara i nadomak zgrade javnog radija Jemena. Eksplozija automobila bombe se dogodila dok je prolazio konvoj s telohraniteqima ministra. Napad se dogodio dan nakon {to su jemenske vlasti javile da je ubijen jedan od vo|a Al Kaide, Saudijac Said Ali el [ehri u vojnoj operaciji na istoku zemqe.

NEPAL

U ne sre }i 27 mr tvih KAT MAN DU: Najmawe 27 osoba je poginulo, a 11 povre|eno kada se autobus survao niz liticu u planinskoj oblasti Kalikot, u zapadnom Nepalu. Autobus se sa uskog planinskog puta survao niz liticu do obale reke po{to je voza~ izgubio kontrolu u o{troj krivini na autoputu Karnali, prenela je agencija AFP. „Imamo 27 be`ivotnih tela. Jedanaest povre|enih putnika zbrinuto je u lokalnoj bolnici. Me|u wima, dva putnika su u kriti~nom stawu.

FRANCUSKA

Poq ski auto bus sle teo s pu ta PA RIZ: Najmawe dve osobe su poginule, a {est je te`e povre|eno kada je autobus iz Poqske sa 68 putnika sleteo sa puta u blizini Miluza, na istoku Francuske. Za mnoge se strahuje da su mrtvi”, saop{tile su vlasti francuskog regiona O-Ren. Agencija Frans pres je javila da je vlasnik autobusa poqska turisti~ka agencija „Sinbad”, koja poseduje vi{e takvih vozila, koji je sleteo sa puta, iznajmila kompanijii „Albatros”, koja organizuje putovawa iz Poqske ka francuskom gradovima Miluzu, Kanu, Tulonu, Marseju i Nici .Agencija „Sinbad” je saop{tila da je u trenutku nesre}e u autobusu bilo 65 putnika i troje zaposlenih. Autobus je sleteo u jarak sa auto-puta A36, koji povezuje Francusku sa Nema~kom. Miluz se nalazi u blizini granice Francuske s Nema~kom i [vajcarskom.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TA DA HI RO MA CU [I TA Japanski ministar zadu`en za finansije i privatizaciju po{tanskog sistema Tadahiro Macu{ita prona|en mrtav u svom stanu u Tokiju. Najverovatnije je re~ o samoubistvu sa obzirom da je Macu{ita zate~en obe{en, a u istoj prostoriji su prona|ene i wegove tri poruke upu}ene premijeru Jo{ihiku Nodi, slu`benicima ministarstva i supruzi. Nisu saop{teni motiv i povod za samoubistvo.

AH MED [A FIK Egipatski sud nalo`io je ju~e hap{ewe Ahmeda [afika, posledweg premijera za vreme vladavine svrgnutog egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, pod optu`bom za korupciju. [afik `ivi u Ujediwenim Arapskim Emiratima od poraza na predsedni~kim izborima u Egiptu u junu i vi{e je puta demantovao navode o svojoj ume{anosti u korupciju. [afiku je zabraweno i kori{}ewe egipatskih putnih isprava.

ANYELI NA YOLI Holivudska zvezda Anxelina Xoli, kao specijalna izaslanica UNHCR, stigla je pro{le no}i u izbegli~ki kamp Zatari u Jordanu i posetila porodice koje su locirane oko jordanske granice. Ona je sa suzama u o~ima ispri~ala kako je ~ula „u`asavaju}a” i „dirqiva” svedo~ewa Sirijaca koji su izbegli u Jordan zbog gra|anskog rata u svojoj zemqi. UNHCR je naveo da u Jordanu ima 85.197 izbeglica.

Go di {wi ca na pa da na Wu jork i Va {ing ton

WU JORK: Komemorativnim skupovima i molitvama Amerikanci obeleàvaju 11 godina od teroristi~kih napada u kojima je 11. septembra 2001. godine ìvot izgubilo gotovo 3.000 qudi. Ameri~ki predsednik Barak Obama prisustvova}e ve}em broju komemorativnih manifestacija u i oko Va{ingtona. Predsednik i prva dama Mi{el Obama obeleìli su godi{wicu napada ju~e ujutru minutom }utawa, a potom su prisustvovali memorijalnom skupu u Pentagonu. Tokom popodneva, predsednik je posetio rawene vojnike i wihove porodice u voj- U teroristi~kom napadu stradalo oko 3.000 qudi nom medicinskom centru Volter Rid u Va`rtve „leta 93”, aviona koji se sru{io kada su {ingtonu. putnici savladali otmi~ara koji je leteo prePotpredsednik SAD Xo Bajden odrào je ma Va{ingtonu. govor na komemoraciji u memorijalnom centru Kao i svake godine, minutom }utawa 8.46, u [enksvilu u Pensilvaniji, u znak se}awa na 9.03, 9.59 i u 10.28 po lokalnom vremenu obele-

èni su trenuci kada su dva aviona udarila u kule bliznakiwe Svetskog trgovinskog centra u Wujorku, a potom i vreme kada su se kule sru{ile. U Nacionalnoj katedrali u Va{ingtonu, 11. godi{wica teroristi~kih napada na SAD obeleèna je molitvama, umesto ve}im komemorativnim skupovima na kojima su proteklih godina u~estvovali visoki zvani~nici. U teroristi~kim napadima na Wujork, Va{ington i [enskvil, gde je pao ~etvrti oteti avion nakon intervencije putnika, poginulo je gotovo 3.000 qudi. Optuìv{i Osamu Bin Ladena, vo|u islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovawe napada, SAD su 7. oktobra po~ele bombardovawe Avganistana. Bin Laden je ubijen u operaciji ameri~kih specijalaca u maju 2011. godine u Pakistanu. U Wujorku ni~e novi Svetski trgovinski centar koji dominira dowim Menhetnom. Na mestu gde su se nalazile kule tog centra pro{le godine podignut je veliki ~etvorougaoni spomenik, a u proteklih 365 dana posetilo ga je ~etiri i po miliona qudi.

BALkAn

dnevnik

HR VAT SKI PRED SED NIK O OD NO SI MA SA SR BI JOM

Bez sko rog su sre ta s Ni ko li }em ZA GREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je da su odnosi Hrvatske sa Srbijom u silaznoj putawi od izbora novog predsednika Tomislava Nikoli}a, zbog wegovih stavova i uloge devedesetih godina, isti~u}i da susreta sa srpskim predsednikom sigurno ne}e biti u dogledno vreme, pi{e „Tportal.hr„. Zbog toga su najave o susretu u Podgorici, na sastanku Igmanske inicijative u novembru, bez pokri}a, rekao je Josipovi}. Osnovni spoqnopoliti~ki ciqevi Hrvatske su ulazak u Evropsku uniju i regionalna saradwa, rekao je Josipovi} i istakao va`nost regionalne saradwe za hrvatsku privredu, koja na tim tr`i{tima bele`i uspehe, ali i nu`nost saradwe sa susedima. „Spoqna politika koju vodi sada{wa vlada ne razlikuje se od politike koju je vodila biv{a vlada”, rekao je Josipovi} i ocenio da proces pomirewa u regionu ne}e biti gotov za vreme jedne generacije.

Ivo Josipovi}

Hrvatski predsednik je naglasio potrebu za postizawem ~vrstog i trajnog mira i re{avawe svih otvorenih pitawa kao {to su povratak izbeglica, pitawe nestalih i procesuirawe ratnih zlo~ina. Josipovi} je naglasio potrebu saose}awa sa svim `rtvama, pri ~emu „treba praviti razliku ko je vodio pravedan, a ko nepravedan rat”. „Ipak moramo kazniti i one koji su sa na{e strane ~inili

zlo~ine. Ne postoji silovawe u samoodbrani i mu~ewe staraca u samoodbrani”, podsetio je Josipovi}. Govore}i o otvorenim pitawima sa susednim dr`avama, Josipovi} je rekao da se ne sla`e sa mi{qewem srpske strane, da Hrvatska onemogu}ava wihova ulagawa, dok je Srbije mnogo otvorenija za hrvatske investitore.

Pu si}: Sre {}e se dva pred sed ni ka BE^, ZA GREB: Ministarka inostranih poslova Hrvatske Vesna Pusi} ka`e da bi {efovi diplomatije Srbije i Hrvatske trebalo da identifikuju pro-

Vesna Pusi}

bleme pre susreta predsednika. Pusi}eva ka`e da spor oko izjave predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a oko Vukovara jo{ nije re{en. Pusi} je, u intervjuu be~kom dnevniku „Prese”, kazala da ne sumwa da }e do}i i

do susreta dva predsednika, ali da jo{ ne zna kada. „Najpre treba ministri spoqnih poslova da identifikuju probleme koji mogu biti re{eni”, navela je Pusi}, dodaju}i da potom treba da usledi ve}i gest, ta~nije susret dva predsednika. Pusi} je naglasila da je u interesu Hrvatske da susedi napreduju na putu EU. „I pristupawe Srbije je u na{em neposrednom interesu”, naglasila je ona. Po pitawu rasta skepti~nosti u regionu prema EU, Pusi} je ukazala da je to karakteristi~no pre svega za zemqe koje su udaqenije od ~lanstva. „Mene, me|utim, ohrabruje {to je novi predsednik Srbi-

je, ~iji izbor je svako propratio sa za bri nu to {}u, ja sno podvukao da je ciq Srbije da po sta ne ~la ni ca EU. Ta evropska perspektiva pove}ava ura~unqivost, a to pove}ava stabilnsot i bezbednost, {to je jako bitno za region”, zakqu~ila je Pusi}. Istovremeno, tportal.hr je objavio da je hrvatski predsednik Ivo Josipovi} izjavio je da su odnosi Hrvatske sa Srbijom u silaznoj putawi od izbora Tomislava Nikoli}a, zbog wegovih stavova i uloge u 90-im, isti~u}i da susreta sa srpskim predsednikom sigurno ne}e biti u dogledno vreme. Zbog toga su najave o susretu u Podgorici, na sastanku Igmanske inicijative u novembru, bez pokri}a, rekao je Josipovi} na predavawu o spoqnoj politici na Visokoj poslovnoj {koli Libertas u Zagrebu.

sreda12.septembar2012.

CRNA GORA

Le ki}: Dr à vu vo de {i bi ca ri POD GO RI CA: Lider opozicionog Demokratskog fronta Miodrag Leki} poru~io je da }e se taj nedavno formirani politi~ki savez pre svega baviti re{avawem socijalnih problema i da pri~e o ugroènosti crnogorske dràvnosti podme}u funkcioneri vlasti. Po Leki}u, upravo su aktuelni funkcioneri „nekoliko puta mewali ideologiju”. „U ovom reìmu je nekada bilo velikih Srba od kojih se nije moglo ìveti, a onda su se jednog jutra probudili i bez ima lo sti da po sta li ul tra Crnogorci. Ipak, oni nikada nisu bili ni Srbi ni Crnogor ci, ve} obi~ ni {i bi ca ri”, rekao je Leki} na promo-

ciji Demokratrskog fronta u Golubovcima, preneli su podgori~ki mediji. Iako zvani~no izborna kampawa u Crnoj Gori jo{ nije

Crkva u Me|ugorju

tastazama u kostima. Roditeqi, koji `ive na jugu Italije, sa de~akom su bili u Me|ugorju, vi{e iz o~ajawa, nego zbog vere. Nakon toga, de~ak vi{e nije imao bolove, tumori su se znatno smawili tako da su ih lekari lako uklonili. Lekari, kako pi{e u kwizi, rekli su da oni nemaju nau~no obja{wewe za nagli oporavak de~aka. O ovome je izve{tavala i televizija RAI.

voditi negativnu kampawu i ulaziti u nepotrebne duele sa politi~kim protivnicima. „Nemamo potrebu za nervozom niti da napadamo druge.

RAZ BI JEN LA NAC KRI JUM ^A RE WA QU DI

Uhap {e no vi {e dr à vqa na Sr bi je i Ma |ar ske ÔN GRAD: Ma|arska policija razbila je lanac krijum~ara qudi i uhapsila vi{e dràvqana Srbije i Ma|arske koji su ilegalno prebacili najmawe 85 qudi u Austriju, saop{tila je policija. Portparol policije ôngrada, na jugu Ma|arske, Sabol~ Senti izjavio je agenciji MTI da je 25 qudi sa Kosova i Avganistanaca prona|eno u martu u kamionu u Sirigu, predgra|u Segedina. Tada su uhap{ena dvojica Ma |a ra osum wi ~e nih da su nameravali da prokrijum~are tu grupu qudi u Austriju. Policija je ubrzo uhapsila jo{ {est Ma|ara i jednog Srbina zbog sumwe da su ~lano-

Va ti kan pri zna je Go spu u her ce go va~ kom Me |u gor ju

je i progla{ewe Me|ugorja za „svetili{te”, prenosi Verska informativna agencija. Na pozitivan stav Komisije uti~e, smatra se, kwiga Elisabete di Nikolo „Me|ugorje nada za svet”, koja je nedavno objavqena. U woj se opisuje borba wenog dvogodi{weg sina Jo{ue, koji je imao rak u posledwoj fazi, sa 80 hemoterapija i 17 zra~ewa, desetak tumora i me-

Miodrag Leki}

po~ela, Leki} je pozvao gra|ane da masovno iza|u na izbore, isti~u}i da u tom savezu ne}e

U ovom re`imu je nekada bilo velikih Srba, a onda su postali ultra Crnogorci. Ipak, oni nikada nisu bili ni Srbi ni Crnogorci

KA TO LI^ KI ME DI JI U ITA LI JI NA JA VI LI

MO STAR, VA TI KAN: Katoli~ki mediji u Italiji navo de da Va ti kan na me ra va uskoro da prizna verodostojnost ja vqa wa Bo go ro di ce u her ce go va~ kom Me |u gor ju. Crkvena komisija, koju je Vatikan imenovao 2010. godine, na ~ijem je ~elu kardinal Kamilo Ruini nije na{la „ni{ta ne ga tiv no”, ve} „mno go pozitivnog materijala”. Ova komisija uskoro predaje svoj izve{taj Kongregaciji za veru, koja ga prosle|uje papi radi odlu~ivawa o slu~aju. Deci starijeg uzrasta „javila” se Bogorodica po wihovoj tvrdwi 24. juna 1981. godine u Me|ugorju, op{tina ^itluk. Ovo mesto svake godine poseti oko milion vernika iz celog sveta. Svakog 25. u mesecu od tada „Informativni centar Me|ugorja” objavquje nove navodne poruke „kraqice mira”. Komisija je razgovarala sa onima koji tvrde da im se Bogorodica javila, a razmatrani su i brojni drugi „religijski aspekti”. Pomiwe se mogu}nost da se za Me|ugorje osnuje posebna biskupija, kako bi se odvojilo od mostarske biskupije. Svi dosada{wi mostarski biskupi nisu bili skloni da poveruju „~udima”. Mogu}e

Ka to li~ ka cr kva do sa da ni je bi la sprem na da pri zna Me |u gor je kao „me sto javqawa Marije”. U tome se oslawala na stav Bi skup ske kon fe ren ci je Ju go slavije iz 1991. godine. To je zna~ilo da je zabraweno u ime cr kve or ga ni zo va ti hodo~a{}a, svaki odla zak se sma trao „privatnim”. Kar di nal Ra cin ger, sa da {wi pa pa, 1998. godine demantovao je da on kao rukovodilac kongregacije za „~uvawe vere”, i papa Jovan Pavle Drugi, imaju pozitivan stav o Me|ugorju. Preduzimane su kaznene disciplinske mere protiv sve{tenika i monaha koji su {irili kult ukazawa. Mesni bisku pi Mo sta ra osta ja li su uvek pri izri~iti negativnom gledi{tu (Ratko Peri} i pre wega Pavao @ani}), koji su govorili o „trikovima” koji neprestano prate navodni slu~aj ukazawa, {to je dovodilo do sukoba sa frawevcima koji su aktivni u Me|ugorju.

vi grupe krijum~ara qudi, dodao je Senti. Izdate su poternice za jo{ ~etvoricom dr`avqana Srbije zbog ume{anosti u {verc qudi, a dvojica wih su uhap{ena u Austriji. ^ongradska policija je saop{tila da je otkrila 85 poku{aja ilegalnog prebacivawa qudi u Austriju. Ukoliko budu progla{eni krivima, uhap{eni bi mogli da budu osu|eni na zatvorske kazne do 16 godina, rekao je Senti. U posledwe vreme, ma|arsko-srpska granica je podru~je u kojem su krijum~ari qudi najaktivniji, navela je agencija MTI.

Imamo pravo samo da se branimo ako neko krene sa etiketama i podmetawem„, rekao je Leki}. On je poru~io i da Demokratski front ne ugro `ava stabilnost Crne Gore, ve} to ~ini vlast koja je zemqu dovela skoro do bankrota, rekao je Leki} dodav{i da niko u tom politi~kom savezu ne dovodi u pitawe dr`avnost Crne Gore. Par la men tar ni iz bo ri u Crnoj Gori raspisani su za 14. oktobar.

Me dved za klao ov ce NIK [I]: Medved koji je u no}i izme|u ponedeqka i utorka upao u tor sto~ara @ivka Vu~urovi}a, u selu Zaqutnica u Goliji kod Nik{i}a, zaklao je najmawe deset ovaca i jagwadi, pi{u „Vijesti”. Po re~ima me{tana, medved je tokom no}i do{ao do tora u potrazi za hranom, a da ga niko od uku}ana nije primetio. Po tragu i zakopanoj jagwadi zakqu~ili su da je krvavi pir delo medveda, koji se spustio iz planine, kako se pretpostavqa, beè}i od vi{ednevnih poàra u golijskom kraju. Vu~urovi}ima, koji ìve od poqoprivrede, preostalo je oko 60 ovaca i nekoliko grla krupne stoke.

NA STA VAK SU \E WA ZA RAT NI ZLO ^IN NAD SRP SKIM CI VI LI MA

Mer ~ep na re |i vao li kvi da ci je ZA GREB: ^lan biv{e hrvatske vlade nacionalnog jedinstva @ivko Juzba{i} rekao je na sudu da je Tomislav Mer~ep nare|ivao pripadnicima svoje jedinice likvidacije civila. Jedinica Tomislava Mer~epa bila je eskadron smrti”, rekao je Juzba{i} u nastavku su|ewa Tomislavu Mer~epu za ratni zl~ina nadsrpskim civilima na podru~ju Zagreba, Pakraca i Kutine krajem 1991. On je Mer~epa nazvao „alfom i omegom”, osobom koja je kao neposredni stare{ina izdavala direktna nare|ewa pripadnicima svoje paravojne formacije. Tomislavu Mer~epu sudi se na @upanijskom sudu u Zagrebu da je kao komandant rezervne jedinice MUP-a odgovoran za ratni zlo~in nad srpskim civilima na podru~ju Zagreba, Pakraca i Kutine, krajem 1991. Optu`nica ga tereti za ubistvo 43 osobe me|u kojima su i tri ~lana porodice Zec iz Zagreba, kao i za nestanak jo{ tri osobe. Budu}i da je u vladi bio zaduèn za me|unacionalne odnose, Juzba{i} je svedo~io da je u nekoliko godina stotine osoba od wega traìlo pomo} zbog odvo|ewa, pretwi i zastra{ivawa qudi samo zato {to su bili Srbi, kao i da se uvek pomiwala jedinica koja je sejala smrt. O svemu je, kako je rekao, obave{tavao dràvni vrh na ~elu s tada{wim predsednikom Frawom Tu|manom.

Tomislav Mer~ep

Sli~no je svedo~io i biv{i ratni premijer Josip Manoli}, koji je danas na sudu u Zagrebu rekao da je dr`avni vrh znao da su „mer~epovci” odvodili srpske civile, ali da je postojala politi~ka procena da se ne procesuiraju „doma}i qudi”, kako to ne bi iskoristila druga strana. Svedok je Mer~epa nazvao izdajnikom, jer je, kako je svedo~io, odbio da u~estvuje u proboju na Vukovar. Na sudu u Zagrebu danas bi trebalo da svedo~i biv{i „mer~epovac” Sini{a Rimac koji je 2005. osu|en na osam godina zatvora zbog ubistva jednog Srbina u Pakra~koj Poqani krajem 1991. Biv{i predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} 2010. pomilovao je Rimca na kraju svog mandata, smawiv{i mu kaznu za godinu dana.

kultura

sreda12.septembar2012.

dnevnik

ИТА ЛИЈАНСКИ УМЕТНИК РОМЕО КАСТЕЛУЧИ ПРЕД ВЕЧЕРАШЊЕ ОТВАРАЊЕ ФЕСТИВА ЛА

Битеф има своје место на европској позоришној мапи Италијански позоришни и концептуални уметник Ромео Кастелучи, који ће вечерас у Београду отворити 46. Битеф, изјавио је Танјугу да је због тога почаствован, али и помало престрашен. „Битеф има своје ме сто на европској позоришној мапи у историјском смислу као један од најстаријих фестивала. Увек постоји неко сећање, неке референце на ту историју„, рекао је Кастелучи. Кастелучи је оценио да је „улога Битефа у европском контексту и данас врло важна„, додајући да је за њега лично веома битно да има и Битеф као једног од копродуцената своје нове представе. То је представа „Пасторов црни вео„, у извођењу трупе „Сосијетас Рафаело Санцио„ из Ћезене, чија је премијера била летос на чувеном фестивалу у Авињону. Наша публика ће је видети на великој сцени Југо словенског драмског позоришта као прву у главном програму Битефа, као и 16. септембра на репризи у СНП у Новом Саду. На питање шта ће на отварању поручити београдској публици, одговорио је да осећа почаст, али и страх, а да о свом говору мора још да размисли. „Мислим да ћу рећи нешто у односу на поднаслов фестивала

Кастелучи је додао да у представи по стоји изве сна поетичност, јер користи стихове немачког песника Хелдерлина. „То ми је први пут да радим на поетском предлошку, што ми је био потпуно непознат материјал. Ова представа је чак и за мене самог прилично изненађујућа, јед-

Тринаест представа из осам земаља

‘Излет у истину‘. Сматрам да је то леп мото и да он припада свим уметницима, па и гледаоцима. Тражење истине је лепа тема, тако да ће то вероватно бити сиже мог обраћања„, најавио је он. Кастелучи, познат као аутор који ради ван свих конвенција, већ је учествовао на Битефу 2007. године, када је награђен за врло необичну представу - перформанс „Брисел 04”.

Главни програм 46. Битефа почиње вечерас у Југословенском драмском позоришту, са представом „Пасторов црни вео„ аутора Ромеа Кастелучија, а до 22. септембра у конкуренцији ће бити 13 представа из осам земаља..Вечерас публика ће у Битеф театру моћи да види и америчку представу „Живот и времена, епизода бр. 1” трупе „Nature Theatre of Oklahoma„ из Њујорка. Директорка Битефа Јелена Кајго је изјавила да овогодишња селекција, коју су обавили уметнички директор Јован Ћирилов и Ања Суша, нуди теме које су њој лично интригантне. „У фокусу је појединац у суровим друштвеним околностима које га на неки начин урушавају„, рекла је она. Претходних дана Ћирилов је изјавио да су „све представе високог квалитета, а повезује их филозофско-естетички појам из слогана ‘Излет у истину‘, који је изазован као и сам Битеф”. На крају фестивала биће додељен Гран при „Мира Траиловић„, назван по редитељки која је основала Битеф, као и Специјална награда. Одлуку ће донети међународни жири чији је председник универзитетски предавач и критичар извођачких уметности Горан Ињац из Пољске. Чланови су писац, уметнички директор фестивала „Пасаж„ Жан Пјер Тибода из Француске, драматуршкиња Елизабет Шак из Аустрије, као и редитељка Ђурђа Тешић и костимографкиња и визуелна уметница Маја Мирковић (Србија). Биће одржан и низ пратећих програма - „Битеф на филму„, „Битеф полифонија„, „Београд на други поглед„...

На молбу да опише свој нови пројекат изјавио је да он нема одређени стил или метод. „Сваки пут радим нешто различито. У овом случају то је колаж стваран из хао са, кроз разбијање форме. Радио сам с једне стране на нечему примитивном, једно ставном, а са друге стране са из ве сним ре ферен цама на неокласицистичку лепоту„, рекао је он.

Омаж Данилу Кишу

Изложба, чији је аутор Петар Крас, састоји се из три сегмента поставке коју чине просторна инсталација на зиду од црног сатена под насловом „Дунав 1942”, видео рад „Дунав 2012” и серија од 27 принтова „Омаж Данилу Кишу”. Овај пројекат реализује се са циљем да уметника прикаже у другачијем светлу и да позове на нова читања и интерпретације Кишове уметничке прозе.

„Мансарда„ и „Псалм 44” нису биле Кишови књижевни првенци јер се он већ раније појавио на књижевној сцени, објављујући у омладинским билтенима и књижевним часописима своје прве песме и есеје. Ипак, у животу сваког књижевника значајан је тренутак када из штампе изађу на видело први романи, а то се Кишу догодило пре равно 50 година, наводи се у Красовим белешкама о изложби. У вери да је могуће визуализовати неке делове Кишове поетике, настала је ова изложба која се ослања на цитате из његовог дијалога са Габијем Гланхмајном који је објавио Градац 1987. године, а који је интегрално унет у четрнаести том сабраних Кишових дела која је објавила „Просвета„ 2007. године под називом „Живот, литература”. Ослањајући се на пишчеве исказе дате у интервјуу Гланхмајну, настао је концепт изложбене поставке. Ово је, како се додаје у ауторовом саопштењу, лични омаж ствараоцу који је утицао на свет његових идеја и рада.

ни звук. Чује се аудио фајл буке из свемира. Чак и на филозофском нивоу, важно је почети са таквом формом која представља де струкцију„, објаснио је он додајући да је црна рупа и јед на од те ма Хел дерли но ве поезије. На питање шта му је као ствараоцу важније - естетика представе или њена идеја, форма или порука, одговорио је да је „увек битка управо између те две ствари”. „Очигледно је да свака представа мора имати садржину, а парадокс је да садржину треба покрити формом. Кроз форму, одно сно естетску страну, треба да пружимо различите могућно сти гледаоцу, да укључимо и његову одговорност за значење и поруку представе„, рекао је Кастелучи. Он сматра да „публици треба дати про стора да ту форму рекреира, да се де си процес стварања”. „Ја не радим сам и није реч о аутобиографији, већ се базирам на ономе што је универзално, што припада целом свету. Радим, на неки начин, на колективном сећању, у великом ре зервоару универзалних форми, препознатљивих свима„, закључио је Кастелучи. (Танјуг)

ФЕСТИВАЛ „ЏЕЗ, ИМПРОВИЗОВАНА МУЗИКА”

ИЗЛОЖБА У НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ

Изложбом „Омаж Данилу Кишу”, која ће бити отворена сутра у холу Народне библиотеке Србије, обележава се пола века од објављивања првих романа Данила Киша - „Мансарда„ и „Псалм 44” (Космос, 1962), саопштено је јуче из те куће.

но сасвим ново искуство рада - са речима и са поезијом„, истакао је Кастелучи. Италијански уметник је додао да у представи постоји и баланс поезије и примитивних, прималних снага. „На пример, у прологу слушамо звук црне рупе, аутентич-

Отварање на Тиси „Опроштајем од сунца” Међународни музички фестивал „Џез, имповизована музика„ у организацији Уметничке радионице „Кањишки круг„ почиње сутра и трајаће три дана. Мада је програм скромнији због материјалних потешкоћа, домаћини су уверени да наредних дана вреди доћи у варошицу крај Тисе, где управо на „Штранду„ на обали реке програм почиње у 18,30 сати музичким ритуалом „Опроштај од сунца„. Музички ритуал извешће Петер Беде (саксофон), Адам Међеш (труба), Бранислав Аксин (тромбон), Ерне Хок (контрабас), Хунор Г. Сабо (бубњеви), а њихови гости су Андреа Берендика (флаута) и Силард Мезеи (виола). Ритуал на води Панонске принцезе, како љубитељи Тисе популарно зову ову предивну ркеу, отвара композиција Силарда Мезеија „Овде„ у спомен Ђерђу Сабадошу који је више пута учествовао на кањишком фестивалу, а потом следе Мезеијеве композиције „Дуж обале„, „Тиса„, „Један гајдаш у пет чарди„... У петак у 19 сати у Галерији „Тихамер Добо„ је оварање изложбе керамике Петера Ожвара из Кањиже „Дно језера прилог„, а у музичком делу програма наступа квартет Арпада Бакоша (цимбало)

у чијем друштву су Геза Кучера (кларинет), Балша Пешикан (виолина) и Ервин Палфи (контрабас). Од 20 сати на позорници Дома уметности све ће бити у знаку дуа цимбалиста Калмана Балога и Роже Фаркаш из Мађарске, а потом наступа састав „Хокус покус„са клавиристом Ђанијем Леноцијем, Виториом Галио (саксофон, вокал), паскалом Гадалета (контрабас) и Ђакомом Монгелијем (бубњеви). Завршни ударни дан фестивала у суботу 15.септембра од 20 сати креће музицирањем састава „Хортус музикус„, а потом наступају гости из САД трио Чарса Гејла (тенор и алт саксофон, клавир), Хилард Грин (контрабас) и Клаус Кугел (бубњеви). У петак и суботу од 23 сата у новоотвореном „Арт кафеу„ предвиђени су џем сешни са отвореним радионицама у којима учествују музичари из Мађарске и Србије: Петер Беде (саксофон), Мате Пожар (клавир), Ерне Хок (контрабас), Хунор Г. Сабо (бубњеви), Андреа Берендика (флаута) и Силард Мезеи (виола). Дневне улазнице за оба дана фестивала у петак и суботу стају 300 динара. М. Митровић

НА ФЕСТИВАЛУ „WARRIOR’S DANCE” НА КАЛЕМЕГДАНУ

Група „Продиџи” у Београду Домаћини предстојећег Warrior’s Dance Festivala, који ће се 15. септембра одржати у Београду, на Калемегдану, биће бенд „Продиџи“. ,,За нас је велика ствар што организујемо Warrior’s Dance Festival у Београду. Имамо по-

део 2012. провели у студију припремајући нови албум, који се очекује крајем године. Албум ће носити наслов: „How to Steal a Jet Fighter”. Публика која је имала срећу да дође до улазница на малом броју наступа који је бенд имао ове се-

ни да се у најбољем издању прикажу пред публиком у Србији, „Продиџи” најављују продужену верзију наступа. Поред нових песама бенд ће извести и антологијске нумере које су обележиле њихову каријеру попут: Poison, Firestarter, Invaders Must

лобриџида, затим „Петрол”, као и групе чије време тек долази Dred dUp, и алтернативи рок бенд Hype. Цена улазнице је 2.990 динара, а у продаји се налазе и улазнице за специјалну РИП зону по цени од 4.990 динара. Ула-

себан однос са публиком и веома смо узбуђени што још једном доносимо Продиџи звук у Србију. Са нама ће овог пута наступити и наши пријатељи: Skrillex, Chase&Status, Caspa, Zane Lowe. Видимо се на Калемегдану, биће опасно!”, поручио је бенд Продиџи, који су највећи

зоне, могла је да чује нове нумере: A.W.O.L. и Dogbite, а на пресижном Даунлоад фестивалу пред 100.000 људи премијерно је изведена песма Jetfighter. Публика београдског издања WDF ће међу првима на свету моћи да чује песме са предстојећег албума. Посебно мотивиса-

Die, Voodoo People, Smack My Bitch Up и многе друге. Програм одвијати на три бине. На фестивалу ће наступити и домаћа подршка: Crossover dub reaggae повратници Eyesburn, и пункери за сва времена „Ритам Нереда” и „Гоблини”, електро панк-поп хероине Ло-

знице се могу купити у ограниченим количинама на продајним местима Гигстикса, Евентима, на инфо пулту шопинг центра Ушће, билетарници Београдске арене, благајни Дома синдиката, као и путем интернет страница www.gigstix.com i www.eventim.rs

Чарлс Гејл

ЗА ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ ЕВРОПСКЕ ФИЛМСКЕ АКАДЕМИЈЕ

Изабрани филмови Драгојевића и Момчиловића У селекцију за Европске филмске награде ушла су два филма из Србије - „Парада” Срђана Драгојевића и „Смрт човека на Балкану” Мирослава Момчиловића. Европска филмска академија (ЕФА) објавила је листу од 47 филмова из 31 земље, које препоручује као кандидате за номинацију за то престижно признање. Коначна листа номинација биће објављена 3. новембра на Европском филмском фестивалу у Севиљи (Шпанија). Из екс-ју земаља у шири избор пласирали су се и босански филм „Дјеца” Аиде Бегић и македонски „Жена која је обрисала сузе” Теоне Стругар Митевске. Према пропозицијама, 20 земаља које имају највише чланова у ЕФА саме предлажу по једног националног кандидата, а остале филмове за листу бира селекциона комисија састављена од чланова борда ЕФА и позваних експерата. Наредних недеља 2.700 чланова ЕФА гласаће за номинације у више појединачних катего-

рија - најбољи филм, режија, глума, камера... ЕФА је објавила је да почиње и гласање публике за годишњу награду „EFA People‘s Choice Award„, путем сајта www.europeanfilmawards.eu, јер жели да чује мишљење фанова, имајући у виду да се филмови и праве првенствено због публике. Међу такозваним обичним гледаоцима који буду гласали неки ће освојити позивницу за свечано уручење ЕФА награда. Церемонија се сваке зиме сели у другу земљу чланицу, а овогодишња, 25. додела биће одржана 1. децембра на Малти. ЕФА је за гласање публике номиновала 12 филмова, од којих су многи познати и гледаоцима у Србији, захваљујући Фесту, Палићком и Ауторском фестивалу. На листи су „Глумац„ Мишела Хазанавициуса, „Бар бара„ Кристијана Пецолда, „Цезар мора умрети„ браће Тавијани, „У тами„ Агњешке Холанд, „Челична лејди„ Филипе Лојд, „Срамота„ Стива Меквина...

iz drugog ugla / oglasi

dnevnik

ДОК НАРОД ГЛАДУЈЕ

Српски политичари живе у паралелном свету Радио Слободна Европа

рпски политичари најчешће живе животом који просечан грађанин може само да сања. Летовања и зимовања на егзотичним дестинацијама, вожња у аутомобилима престижних светских марки и башкарење у вилама поплочаним мермером само су део луксуза који боде очи сиромашних становника Србије. Најновији летњи хитови представника бивше и садашње власти у Србији су одмор једног министра у турском Белеку, у ком седмодевно летовање кошта око

Владимир Радомировић, уредник антикорупцијског сајта “Пиштаљка”, подсећа да српски политичари одавно живе у паралелном свету. “Они немају никаквог додира са реалним животом просечних грајана. Њихов стил живота говори да је корупција широко распрострањена јер је немогуће да неко ко има платому од сто хиљада динара, колико имају посланици у парламенту, за један мандат направи огромну кућу или да има посао који му доноси милионе. Просто је направљен систем у ком градјани не могу да учествују у тој врсти демократије која је направљена по мери једне мале групе људи.”

би стигли до неког несрећног детињства. Они су зависни од моћи, па капирам да из тога произилази њихова бахатост. То су једни саможиви егоисти.” Животним стилом српских политичара бавила се и светска штампа па је тако са листе њихових уживања наведено да је један бивши министар инвестирао у изградњу луксузног стамбеног насеља у Београду, док ће другом по недавном одласку са највише функције у држави за становање у вили у елитном делу престонице партија годишње плаћати 50.000 евра. Владимир Радомировић сматра да би све могло да се промени ако градјани подрже јачање институција:

Летовалиште Белек, где је летовао један од министара

3.000 евра, планинарење угледног опозиционог лидера на Андима у Јужној Америци, где су трошкови експедиције за освајање 7.000 метара високог врха Анкокагва неколико десетина хиљада евра, и одлука бившег министра без имовине са платом од 1.000 евра да се скући у луксузном стану у Београду од пола милиона евра. Иако су навикли на традиционално лагодан живот представника власти, Београдјани за РСЕ кажу да су огорчени што су политичари у време галопирајућег сиромаштва огрезли у луксузу: Док обични грађани, они који имају посао, у просеку зарадјују 360 евра, са фотографија на страницама жуте штампе публици и потенцијалним гласачима смеше се препланули политичари у успону са снежних падина далеких планина, машу са базена из светских хотела највише категорије са “ол инклузив” летовања, па се читаоци неретко шале да још само фали суперхерој, као у стрипу “Алан Форд”, који отима од сиромашних и даје богатима.

Најчешћа порука која у Србији последњих година долази са највиших инстанци је “стезање каиша”, што би требало да значи штедњу на свим нивоима, али да од тога и у буквалном смислу нема нема ништа градјани свакодневно виде јер се некада сувоњави опозиционари у излизаним фармеркама по доласку на власт претварају у гојазне политичаре у скупоценим оделима. Живот у раскоши и луксузу није њихов једини грех у овој причи, зато што они то воле и да покажу, јер од јавности не крију своја места и предмете уживања. Хипхоперка Ивана Рашић, позната као Сајси МЦ, каже за РСЕ да је у важна ставка у профилу српског политичара да га не интересује како народ живи. “Они троше много пара, носе скупе одевне марке, имају тај “брз” имиџ… Прате моду, облаче спортске ствари које су модерне код тинејџера, и тиме желе да покажу брз и лагодан начин живота. Ако би процењивали њихов психолошки профил капирам да

“Верујем да ће јавност успети да се избори да политичари буду одговорни за оно што раде. Не само да буду кривично одговорни, већ и да постоји морална одгворност.” Ивана Рашић, хипхоперка из Београда Сајси МЦ, закључује да би добра порука политичарима могли да буду њени антиснобовски стихови: “Фрида де кантина, касте и класе лузерски мотив, треш, дно дна, дорћолски супермаркет, драги наш ики, ђуђу, суши бар, златни опанак, телећа глава, безобразница ниједна, халтеруша вредна, ученица бедна из радничке касте, капар, бранцин, орада…” Док су у домаћој јавности актуелне приче о баснословно скупим одморима политичара и њиховим пословним инвестицијама вредним милионе Србија се налази у једној од до сада највећих економских криза. Држава је презадужена а буџетски дефицит већи је од 2,2 милијарде евра. Зоран Главоњић

НА САЈТУ „НАЦИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА”

Кућица на Дрини фотографија дана

ризор из Србије опет је привукао пажњу уредницима „Националне географије”. Фотографија Ајрин Бекер која приказује кућицу на стени насред Дрине проглашена

је сликом дана на сајту чувеног магазина. Уредница ове рубрике Алекса Киф каже да је слика лепа због дубоке експозиције и јесењих боја. Ипак, признаје, највише је ин-

тригира сама кућица и мали црвени кајак. Кућица која се налази недалеко од Бајине Баште, заправо, припада истоименом локалном кајакашком клубу. Ово необично место се налази на самој граници. Обала која се види са десне стране ове фотографије припада Босни и Херцеговини, а лево је Србија. Стена и кућица припадају Србији. Како наводи Никола, један од посетилаца сајта, Дрина је лети на овом месту толико плитка да се може препешачити од једне стране до друге. Ово, иначе, није први пут да се Србија нашла међу фотографијама дана на сајту Национална географија. Прошли пут уредници су издвојили фотку љубавних графита на обали Саве.

sreda12.septembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav Posledwi pozdrav dragoj priji

\uri Mili~evi}u

Slavkine kolege iz JP â&#x20AC;&#x17E;Srbijagasâ&#x20AC;? Novi Sad.

Qiqi od Anice Horvatinovi}.

718-P 60300

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj ujni

Posledwi pozdrav

Jovo Ili} 12. 9. 2005 - 12. 9. 2012. Samo nam uspomene poma`u da oni koji vi{e nisu sa nama i daqe `ive. Tvoji najmiliji: Stoja, Ratko, Borko, Jelena, Mila i unu~ad Arsenije, Vuka{in i An|elija.

Grozdi Todorovi}

Marko, Gojko i Ivana.

Stanari Berislava Beri}a 14-16.

60297

60295

60262

TU@NO SE]AWE Danas, 12. 9. 2012. godine navr{ava se osam godina od kako nije sa nama na{

Ru`i Trifunovi}

2 Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 9. 2012. godine u 69. godini preminula na{a draga mama i baka

Nikola @. Rajkovi}

Qiqana Kotaranin

Tvoja plemenita du{a i veliko srce zaslu`uju ve~no se}awe.

Sahrana }e se obaviti 12. 9. 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu u krugu naju`e porodice.

Supruga Tereza, sin Petar sa porodicom i }erka Qiqana sa porodicom.

Po~ivaj u miru, i ve~no ti hvala. Tvoji najmiliji: Zorana, Tawa, Jovana i Damir. 60291

60219

Posledwi pozdrav dragoj tetka

Posledwi pozdrav

Desa Jela~a Qiqi

~ika Andriji

IZDAJEM lepo name{ten jednosoban stan u Ul. Novosadskog sajma 9. Telefon: 060/0442-714. 59953 IZDAJEM stan, Podbara, nova gradwa 52m2. Telefon 064/412-7331. 60289 SVE VRSTE masa`e: relaks, sportska, kraqevska i dr. Stru~ne maserke, luks ambijent. Telefon: 061/3072402, svaki dan od 10 - 21 sat. 60177

KOD LUTRIJE izdajem sobu sa kupatilom studentu I godine, nepu{a~u iz Vojvodine. Telefon 021/6338-276. 60183

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000E. Telefon 063/239-411. 59572

INTERNACIONALNOJ kompaniji potrebne komuni-

kativne osobe do 35 godina. Pozicija ofice sales manager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Poslati CV na majapns@sbb.rs 59822

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60181 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 60248

Deska, danas kad te ispra}aju na put bez povratka `elimo da ti ka`emo HVALA.

od porodice Biga.

od porodice An|eli}.

60286

60301

Bi}e{ ve~no uspomenama.

na{im

Tvoje kom{inice: Mica i Verica.

DVOGODI[WI POMEN Pro{le su dve tu`ne godine od kada si nas zauvek napustio.

60294

Sa najve}im bolom i tugom se opra{tamo od na{eg voqenog kuma Neca.

Goran

Goran Neckov Mladenko Kumovi} Tvoji drugovi iz razreda: Mi}a, Micko, Mirko, Bucko i ostali.

Ali ti si stalno u mislima i u srcu sa nama. Tvoja majka Milica i sestra Mara sa porodicom.

60309

60299

Tvoja prerana smrt ostavila nas je da `ivimo sa bolnom uspomenom i ponosom {to smo te poznavali. Ostavio si dobrotu koja se pamti i uspomene koje nikad ne}e izbledeti. Mi}a, Maja, Milo{, Marina. 60308

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijatelje da je u 80. godini preminuo na{

Posledwi pozdrav dragom kumu

sreda12.septembar2012.

TU@NO SE]AWE

Nada Kuzmanovi}

Kasa Andrija

12. 9. 2002 - 12. 9. 2012.

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 13. 9. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom groblju u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

Bo`idaru ]iri}u ]irine kolege iz JP „Srbijagas” Novi Sad.

Goranu Neckovu

O`alo{}ena porodica. 60285

Sine moj jedini, po~ivaj u miru i odmori se od muka sa kojima si se godinama borio.

59867-P

Du{an Kuzmanovi} Duja

Porodica @igi}.

POMEN Pro{lo je godinu dana od smrti moje majke

1997 - 2012. Sin Dragan sa porodicom. 60273

60290

Posledwi pozdrav sinu na{e prijateqice

Goran \or|a Neckov

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Julijane Kr{ev 1934 - 2011.

1963 - 2012.

Neute{na majka Dragiwa Neckov.

Osetiti snagu uvodnog stiha iz romana Alena Boskea „Majka Ruskiwa”, zna~i osetiti svu gor~inu i bol koju ova re~enica sadr`i... Ali, sada to vi{e nema kome da ka`em... Boris.

60283

59534

Sahrana je danas, 12. 9. 2012. godine, u 16 ~asova, na Novom grobqu u Kuli.

Na{em mla|em bratu, spokoj i mir posle duge patwe.

Aleksandru - Saletu Mladenovi}u

Goranu Neckovu Biqana i Pavle Terzija iz Titela.

Stanari zgrade Pariske komune 17.

60282

60277

Goran Neckov

POMEN Danas, 12. septembra 2012. godine navr{ava se sedam te{kih godina od kako nije sa nama na{a draga i nikad pre`aqena

Mirjana Risti} 1933 - 2005.

Na{a draga majka, baka i prabaka Wegove sestre od ujaka: Mirjana Sabo i Qiqana Jovovi} sa porodicama.

Tvoj dragi lik `ive}e zauvek u na{im srcima kroz najlep{e uspomene koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili. Tvoji: suprug Bo`idar, sinovi, snaje i unuci.

60284

60237

Tu`nim srcem obave{tavamo preminula na{a voqena

prijateqe

Grozda Todorovi} ro| Mitrovi} 1916 - 2012. iznenada je preminula u 96. godini. Sahrana je na ^enejskom grobqu, 12. 9. 2012. godine, u 15 ~asova. Ispra}aj je ispred porodi~ne ku}e Omladinska 83, u 14.30 ~asova.

ârna Maletin ro|. Miladinov 1930 - 2012. Marica i Boris sa porodicom. Po èqi pokojnice ispra}aj je obavqen u krugu najuè porodice.

Za wom duboko `ale weni: sin Pavle, k}erke: Stana, Zorka, Rosa, Nada i Gospava, unuci, praunuci, sestra Mitra, rodbina i prijateqi.

SE]AWE Na na{eg dragog supruga, oca i svekra

Ru`e Trifunovi}

muzejskog savetnika 2010 - 2012.

ro|. Miladinov 1930 - 2012. od brata Milo{a i snaje Kose. 60278

60275

Opra{tamo se od na{e

dr Mladenka Kumovi}a

^arni Maletin

1963 - 2012. Dragi na{, uvek }emo te voleti i pamtiti tvoju veselost i dobrotu! Sahrana na{eg voqenog Gorana, obavi}e se danas, 12. septembra 2012. godine, u 16 ~asova, na Novom grobqu u Kuli. O`alo{}eni: supruga Sne`ana, majka Dragiwa, ta{ta Bosiqka, {ogor Goran sa porodicom, ostala rodbina i prijateqi.

60296

60276

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Goran \or|a Neckov

1953 - 2012.

Postoje se}awa koja se ne bri{u, se}awa koja ne blede, bol koji ne jewava i osmeh koji se pamti. S qubavqu i po{tovawem tvoji: Branka, Bojan i Brana.

Ispra}aj je danas, 12. 9. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

60272

60274

Tvoji najmiliji.

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 10.35 11.00 12.00 12.10 12.25 12.40 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.55 00,05 00.25 01.10 01.35

tv program

sreda12.septembar2012.

Добро јутро, Војводино Документарна серија Под истим кровом Вести Озренов Долић, док. прог. Тајна Дидине касе, док. прог. Седница скупштине града Новог Сада, пренос Вести Нова занимања Како ?.... Здраво живо Ноћна смена Фестивал Цантат, репортажа Вести Ток шок Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Радар Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Под истим кровом ТВ Дневник Преваранти Живопис Повратак на село Војвођански дневник Један на један Оперативци Хроника Бранковог кола Комшилук Концерт: Грување уживо у студију М: „Слаптрап“ Под истим кровом Живопис

06.05 08.00 09.04 10.05 10.36 11.10 12.00 12.15 12.30 13.20

Сегундо Сернадас

СЕРИЈА

Лола Улоге: Дана Гарсија, Сегундо Сернадас, Марија Хелена Деринг (Панонија, 18.00) 08.00 09.00 11.15 12.00 14.30 15.00 15.30 16.00 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Паннонско јутро Лола Наш гост Агро Парламент Лице с насловнице Панонска патрола Војвођанске вести Панонска хроника Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Преваранти

07.00 Тамбурица фест 2012. Посеидон 07.55 Змајеве дечије игре, прог. за децу и младе 08.25 Уличаролије 08.50 Флуош 09.05 Хајде са мном у обданиште 09.35 Питам се питам се 10.00 Зелено волим те зелено 10.35 Академац 11.05 Увек медаља 11.25 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Нови таблоид 14.00 Тамбурица фест 2012., Посеидон 14.15 Хроника Бранковог кола 14.30 Живот као трик 15.00 У првом лицу науке-сведоци времена 15.30 Добро вече, Војводино (ром) 17.00 Пословни успех (мађ) 17.30 Музички програм – мађарска музика 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.05 Плави круг 23.35 У првом лицу науке-сведоци времена

23.10 23.40 23.55 00.50 01.36 03.22 04.21 04.51 05.47

Чудесна судбина Амелије Пулен Ово је прича о девојци која је расла одвојено од друге деце. Њена мајка је умрла када је била мала. Њен отац, психолог, никад је није загрлио. Месечно би је прегледао, због чега би сваки пут њено срце почело јако да лупа. Њен отац је због тога веровао да се ради о срчаној мани. Напустивши кућу, она развија необично активан живот. Улоге: Одри Тату, Матје Касовиц, Серж Мерлен Режија: Жан-Пјер Жене (РТС 1, 21.01)

СЕРИЈА Ово је прича о групи елитних лондонских уметника преваре, који сваке недеље изводе по једну врхунску акцију, са по неколико неочекиваних преокрета. Врста преваре којом се баве зове се „дуга превара“, и она захтева већу посвећеност и елаборацију, али доноси и већу награду него проста, ситна изигравања нечијег поверења. Улоге: Ејдријан Лестер, Џејми Мари, Роберт Гленистер, Роберт Вон, Марк Ворен, Ешли Волтерс (РТВ 1, 20.05)

14.45 15.00 15.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01

Јутарњи програм Јутарњи дневник Цео живот за годину дана Траг Ухвати талас Виа милитарис Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Мекбрајд-поверљиво, филм Гастрономад Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица Дневник Срећни људи Чудесна судбина Амелије Пулен, филм Око Дневник Место злочина-Лас Вегас Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Подметнуто дете, филм Цео живот за годину дана Око Срећни људи Верски календар

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 11.00 Директан пренос седнице Скупштине Града Новог Сада 14.00 Ленија 15.00 Вести 15.05 Украдена срца 15.30 Спринт 16.00 Рецепти Лауре Равајоли 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Конак 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Ево нас код вас 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Лична грешка 23.00 Серијски програм 23.55 Украдена срца

09.30 На данашњи дан 09.45 КХЛ: ЦСКА – Динамо Рига 11.45 Фудбал У 21 Квалификације ЕП: Енглеска – Норвешка 13.45 Шпански рукомет: Барселона – Хелвецтија 15.30 Фудбал мондијал магазин 16.00 Квалификације СП: Енгланд – Украине 18.45 Седмица пред вама 19.00 Мобил 1 19.30 Специјал на лицу места: Мото ГП Мугело 20.30 Шпански рукомет: Ат Мадрид – Ла Риоха 22.00 ТВС 23.00 Фудбал мондијал магазин 23.30 АТП Чемпионшип Тур 00.45 Барса ТВ

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Емилија Фокс

Ребека Максим де Винтер одлучује да се ожени другом женом, лепом Ребеком, док му је прва жена на самрти. Ребека неприпремљена улази у свет аристократије, где је сви презиру што је заузела место своје претходнице. Али то нису једини проблеми са којима се сусреће. Улоге: Чарлс Денс, Дијана Риг, Џералдин Џејмс, Емилија Фокс Режија: Џим О’Брајен (РТС 2, 22.00)

20.18 20.45 21.12 22.00 23.48 00.27 01.28

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Зујалица Необично о биљкама Сексперти Водич кроз модерну архитектуру Београда Е-ТВ ТВ мрежа Хит либрис Добро је, добро је знати Музички програм ТВ фељтон Трезор Зујалица Необично о биљкама Сексперти Водич кроз модерну архитектуру Београда Вита студентис Ексклузивно Линк Очајне домаћице ТВ фељтон Фудбал: Србија - ФК Металац, спортски програм Фудбал: Србија - ФК Металац, пренос У свету Беокулт Очајне домаћице Ребека, филм Музички програм Трезор Фудбал: Србија - ФК МЕталац (р)

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

Слике живота Маратон Цртани филм Документарна серија Топ шоп Филм: Мирис пољског цвећа Топ шоп Мирослав Лазански Љубав у залеђу Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм Ало, ало Филм: Круг 2 Удовице Ало, ало Филм: На седмом небу Домаћа музика Филм: Круг 2

06.46 07.21 07.27 07.49 08.00 08.05 08.12 08.31 08.43 09.12 09.47 10.17 10.43 11.19 11.51 12.34 13.00 14.03 14.22 14.34 15.03 15.32 15.57 16.33 16.58 17.44 18.15 18.25

Одри Тату

07.00 07.15 07.45 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 00.05 01.00 01.05 01.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Ронин Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

dnevnik

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.10 У потрази за јагуаром с Најџелом Марвеном 08.00 Топшоп 08.20 Најбоље године 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.15 Нинџа ратници 14.15 Филм: У потрази за правдом 15.00 Нинџа ратници 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.05 Нинџа ратници 21.05 Филм: Љубавни џекпот 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Амерички топ-модел 01.35 Саут Парк 02.00 Најбоље године 02.50 Увод у анатомију

Кетрин Зита Џонс

Љубавни џекпот Када лепа и паметна 40-годишња Сенди открије да је муж вара, пресељава се у Њујорк са своје двоје деце. Нови посао јој одузима много времена па је приморана да унајми некога да јој чува децу. Она се одлучује за 25-годишњег Арама, који још увек покушава да открије шта жели од живота... Улоге: Кетрин Зита Џонс, Џастин Барта, Џон Шнајдер Режија: Барт Фојндлих (Б92, 21.05)

07.00 10.15 11.00 12.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.30 00.00 02.00 03.45 05.45 06.15

Добро јутро Мала невеста Гранд шоу Пинк таргет Први национални дневник Недељно поподне Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Север Југ Знамо се Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Север Југ Брачни судија Црна хроника Филм: Закон оружја Филм: Мотиви 2: Освета Филм Госпођица Моје срце куца за Лолу

Моћна чигра Није бацање чигре лако, посебно уколико су у питању такмичења. Свирл борци укрштају своје вештине у бацању ових наизглед лаких играчки. Дечак који носи тајну победничког бацања, Тајгер, кроз игру развија веома племените и хумане особине. На челу тима који представља добро, Тајгер дели и знање које је добио од свог деке, великог мајстора, побеђујући зло. (Хепи, 11.00) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Заклети на ћутање Моја Србија Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Једна жеља једна песма Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Заклети на ћутање Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda12.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УспОн И пАд сРп сКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО нОМ сКе пО ЛИ ТИ Ке”

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 паклена Кели 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 стручњак за торте 20.00 велике ромске свадбе Америка 20.55 венчаница из снова 21.50 нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 велике ромске свадбе Америка

01.00

други светски рат у боји Геније дизајна Лежаки 1942. сведок: са балкона собе 306. Заборављени начини исхране Уметнички живот: Футуристичка револуција Комеда – музика једног живота Тајм тим година X Геније дизајна Царство мора Заборављени начини исхране Тајна несталог шпијунског авиона Борба против Црвеног барона Животиње које су ушле у историју други светски рат у боји Царство мора Ускршње острво – повратак у прошлост Германска племена

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

сем и Макс Ози Бу нестанак Гарсија Лорке Туђа Америка време чуда Краљица Лангкасуке Трагач Без заклона еротски филм еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00

Без за кло на Бос, Чар ли, Мос и Ба тон су че ти ри не у мор на го ни ча сто ке. Они жи ве у не пре глед ним пре ри ја ма за па да, њи хо во при ја тељ ство је од ре ђе но пра ста рим ко дек сом ча сти, док њи хо вој изо ло ва ној вр сти пре ти из у ми ра ње. пут их на во ди у бли зи ну гра ди ћа Хар мон вил... Уло ге: Ро берт Ди вал, Ке вин Кост нер, Анет Бе нинг Ре жи ја: Ке вин Кост нер (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 добро јутро, Хрватска 10.10 поглед на Земљу, док. серија 11.05 Заволите свој дом 3, док. серија 12.00 дневник 12.40 Моћ судбине 13.30 др Оз 2, ток шоу 14.30 сити фолк 2012 14.57 Кад већ постоји планина 15.40 Алпе дунав Јадран 16.10 Тата-мата, док. серија 16.58 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 дневник 19.59 спорт 20.16 Глобално село 20.50 Боје туризма 21.40 Хоризонти 22.35 дневник 3 23.15 други формат 00.05 секс и град 00.35 дуга, филм 02.15 прекид програма ради редовног одржавања уређаја

06.00 први осветник. Капетан Америка 08.00 Зелени стршљен 10.00 Бурлеска 11.55 Алфа и Омега 13.25 друга жена 15.05 Том и Џери и Чаробњак из Оза 16.05 епизоде 16.35 напад паука 18.15 Луди камен 20.05 Каубоји и ванземаљци 22.05 Царство порока 00.05 поштена игра 01.55 секс и град 2 04.20 Фреди против Џејсона

Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру вокер, тексашки ренџер Монк пандури новајлије вокер, тексашки ренџер добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк пандури новајлије Филм: Уклети темплари Филм: ноћ дама вокер, тексашки ренџер

08.05 езел 09.05 Мекгyвер 11.00 Тв продаја 11.25 ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 12.55 Ружа ветрова 13.55 сулејман величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Руже ветрова 21.00 сулејман величанствени 22.15 Менталист 23.40 РТЛ вести 23.55 Закон и ред 01.35 Астро шоу 02.35 Тупак: Ускрснуће, филм

се РИ ЈА

Мен та лист

Хе дер Гра хам

Бо у фин гер – краљ Хо ли ву да Бе ри Бо у фин гер је хо ли вуд ски про ду цент Б-фил мо ва. Он ми сли да је нај но ви ји сце на рио ко ји др жи у ру ци, Буц ма ста ки ша, о ин ва зи ји ван зе ма ља ца скри ве них у ка пи ма ки ше, упра во оно што му је по треб но да му отво ри вра та хо ли вуд ског све та А-фил ма. То би му по мо гло да се из ву че из ду го ва у ко ји ма гр ца... Уло ге: Стив Мар тин, Еди Мар фи, Хе дер Гра хам, Кри стин Ба ран ски, Те ренс Стамп, Ро берт Да у ни Џу ни ор Ре да тељ: Франк Оз (ХРТ 2, 20.00) 07.05 07.35 08.00 08.25 08.45 10.00 11.40 12.15 13.00 13.30 15.10 16.00 16.20 16.40 17.00 17.10 17.25 17.55 18.20 18.45 19.30 19.55 20.00 21.40 22.30 23.20 00.10

Анет Бе нинг

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

06.00 08.00 10.00 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.30

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Х2О Уз мало воде! само људи, филм више волим псе, док. филм на рубу науке потрошачки код дуга, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв поштар пат Цртани филм Реконструкција еџмонт дарма и Грег нови клинци с Беверли Хилса слатко лудило вечерас Боуфингер - краљ Холивуда, филм Топ гир, док. серија Залагаоница, док. серија Мућке Битанге и принцезе

Татини анђели Биографија - Расел Кроу потера Блеф слепог човека Биографија - Камерон дијаз еволуција Татини анђели Биографија - Расел Кроу скоро жена Биографија - Камерон дијаз дивља река Танка линија смрти

Убиство у Холивуду Без злих намера Златна рибица Оженио сам убицу нада и слава Божја службеница Агнес Без даха поље љубави поноћни каубој еротски филм еротски филм еротски филм

па трик је у за тво ру због уби ства Ре да и мо ра да до ка же да је осо ба ко ју је убио за и ста био зло чи нац за ко јим је та ко ду го тра гао. У ме ђу вре ме ну, Лис бон по к у ша ва да на го во ри ван пел та да по тра жи струч ну по моћ... Уло ге: Сај мон Беј кер, Ро бин Тју ни, Тим Канг, Овејн Је о ман, Аман да Ри ге ти Ре жи ја: Крис Лонг (РТЛ, 22.15)

Аман да Ри ге ти

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Амерички чопери прљави послови Опасан лов преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство прерађивач Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова прљави послови Опасан лов преживљавање Како се прави? Мегаградитељи Лет изнад Аљаске пут око света са 80 превозних средстава 23.00 дајнамо, чудесни мађионичар 00.00 пен и Телер – Лаж или истина

08.30 13.45 14.45 16.45 19.30 19.35 20.35 20.40 23.20 23.25 23.30 00.00 00.05 00.10

Фудбал сви спортови Бициклизам Фудбал сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф сви спортови Голф клуб Једрење Једрење сви спортови Бициклизам

Sva ki je Ti to do bar, sa mo da je Sr bin

o me nu li ste uvo |e we ak ci o nar stva. Ko se mi tet, {to se mo ra lo uva à va ti i kod ku }e i na po za to za la gao? VLA DI MIR GLI GO ROV: qu. Na ro ~i to je to bi lo va `no u mo men tu kad u Uglav nom dru {tvo sa be o grad skog Fa kul - Evro pi do la zi do krup nih pr o me na. Ali oni to ni te ta po li ti~ kih na u ka, qu di oko Mi jal ka To do ro - su shva ta li. Mi sli li su: Br oz je oti {ao, tu su Ru si vi }a i Mi len ti ja Po po vi }a, i moj otac. Sam Ni ke - i Ame ri kan ci, ako mi pre u zme mo par ti ju i armi ju, zi} je to ve ro vat no mo gao da raz u me, ali se on vi {e Ru si }e nas po dr à ti, Ame ri kan ci zbog Ru sa u~i ni spoq nom po li ti kom ba vio, dok je gru pa u par ti ji ti isto i mi on da ima mo do mi na ci ju u Ju go sla vi ji. oko La tin ke bi la spo sob na da pri hva ti tu ide ju. U Hr vat skoj je se za tu ide ju na te o rij skom pla nu ni je za la gao prak ti~ no ni ko, ma da ka ù da je Ba ka ri}, jed no vre me, bio za to. Ali, bi lo je kon kret nih po ku {a ja, u Osi je ku. Sti pe Me si}, ta da bio lo kal ni funk ci o ner, po sle je bio i u za tvo ru, ve ro vat no i zbog ne kih po li ti~ kih raz lo ga, ali mu stva ra we ak ci o nar skog dru {tva ili ne ~eg {to je kao ta kvo pr o tu ma ~e no, si gur no ni je za bo ra vqe no. To je, ina ~e, po slu ì lo kao mo tiv Dra go qu bu Mi }u no vi }u za onu ~u ve nu iz ja vu ’68. go di ne ka ko ka pi ta li zam ne po ~i we od ve li kog ka pi ta la ne go od ma log, pa ra ste. U dru goj po lo vi ni {e zde se tih qu di su po ~e li da raz mi {qa ju: a za {to mi ne bi mo gli da ima mo ak ci o nar ska dru {tva? Ali to je na i {lo na ve - Me si} ro bi jao zbog svog ak ci o nar skog dru {tva li ki ot por opo zi ci o nih kru go va me |u prak si sov ci - Sma tra li su da po sle Ti ta mo è do }i ne ki dru gi ma i u Be o gra du i u Za gre bu. Kan gr ga je na pi sao ~u - Ti to, sa mo da bu de Sr bin. ve ni tekst „Ma lo gra |an ska kon tra re vo lu ci ja u Hr Ume sto da Sr bi ja bu de pr va ze mqa u is to~ noj vat skoj“. Ali mo ti va ci je tih qu di bi le su raz li ~i - Evro pi u ko joj je do {lo do de mo kra ti za ci je ]o si} te. U Za gre bu su se bo ja li da }e na ci o na li sti da i qu di oko we ga, za o ku pqe ni hlad no ra tov skim raz pre u zmu vlast a u Be o gra du da wi ho va stvar pr o pad - u me va we sve ta, kre nu li su onim pu tem pre ko Mi lo ne. U Sr bi ji, do Mi lo {e vi }a, ide ja je uvek bi la ka - {e vi }a. U~i ni lo im se jed no stav ni je, br è, lak {e, ko pre u ze ti kon tro lu nad SK, Armi jom i po li ci - iz vo dqi vi je, da pre u zmu po sto je }e po lu ge vla sti, na jom. Ni su raz mi {qa li o stva ra wu ne ke al ter na tiv - si lu i dru ge na ~i ne, so ci jal nim ne mi ri ma i pr o te ne par ti je, ni dru ga ~i je pri sti ma, ru {e po li ti~ ka ru ko vre de. Sma tra li da tre ba pri vod stva po po kra ji na ma i dru Ume sto da se Sr bi ja pr va u gim re pu bli ka ma, da na ne ki na vre du kon tro li sa ti i tu za wih ni je bi lo di le me. Pr o blem je ~in pre u zmu SK i on da Armi ju. is to~ noj Evro pi bio sa mo - da li mi ili oni. A Ra ~u na li su da }e dru gi on da de mo kra ti zu je, ]o si }u i da bi mi kon tro li sa li, mo ra mo ustuk nu ti a po sle to ga mo è mo dru ì ni se ~i ni lo da }e da pre vla da mo u par ti ji i i da smak ne mo Mi lo {e vi }a, br è i lak {e pre u ze ti vlast ali smo obez be di li kon tro lu i armi ji. Kad je kra jem 1989. ras pra - ru {e }i so ci jal nim i dru gim naj bo qu po zi ci ju u bu du }im vqa no o osni va wu De mo krat ske pre go va ri ma. pr o te sti ma po li ti~ ka stran ke, ni ko od wih ni je bio To je bi la fa tal na gre {ka. ru ko vod stva po kra ji na za to. Ta~ ni je, go vo ri li su ]o Sr bi ja je pr o pu sti la je din stve i dru gih re pu bli ka si}, Be} ko vi} i osta li, „da, da, nu {an su da pre Poq ske i svih na ma tre ba opo zi ci ja i de mo dru gih, kre ne u de mo kra ti za ci krat ske par ti je, ali ne jo{, ne sad“. Zna ~i, ide ja je ju. U to me ni {ta ni je sta ja lo na pu tu ne sa mo srp bi la: da mi pr vo za vr {i mo ovaj po sao ko ji je tre bao skoj par ti ji, i ne sa mo par ti ji, ne go i opo zi ci ji, da se za vr {i sa Mi lo {e vi }em, pa }e mo po sle da vi - Aka de mi ji, in te lek tu al noj eli ti u ce li ni, da kre di mo. ne u de mo kra ti za ci ju. Sre di nom osam de se tih u SFRJ vla da la je svo je vr Slo ven ci su to orga ni zo va li a i Hr va ti, pre Sr sna rav no te à ne mo }i. S jed ne stra ne ne sprem nost, ba. Da je to ura |e no 1984/5, ka da se ve} do {lo u onu pre sve ga Slo ve na ca, da bi lo {ta me wa ju, a s dru ge si tu a ci ju oko Osme sed ni ce, mo glo je i ta da da se tra ne mo gu} nost srp skog ru ko vod stva da se pr o bi je na ì po ve re we od na ro da, sa svim bi dru ga ~i ja po zi ci ne ka od me sta ko ja su qu di u we mu hte li da ima ju, ja za Sr bi ju to bi la. Ali ni je iza bra na ta al ter na ti pred sed nik vla de ili sli~ no. Pred la ga no je da va. Kqu~ na je za to bi la oce na me |u na rod nih od no sa. Ivan Stam bo li} bu de pred sed nik sa ve zne vla de a Qu di po put Do bri ce ili Mi ha i la Mar ko vi }a, ni su Sr bi do bi ju ne ku ve }u ulo gu u re {a va wu na go mi la - vi de li, sve dok se Jeq cin ni je po peo na tenk, po sle nih pr o ble ma, jer, ce le su osam de se te prak ti~ no bi - po ku {a ja pu ~a, da }e ko mu ni sti~ ki si stem u SSSR da li go di ne kri ze. To ni je bi lo pri hva tqi vo za Hr va - se ras pad ne, a po sle to ga i sa ma dr à va. De set go di te, i po seb no Slo ven ci ko ji su sma tra li, da su pri - na na o~i gled tru ne taj si stem, ja sno je da je sa mo pi vred no ja ~i i ne mo è pri vred no ja ~a na ci ja da ne - ta we da na kad }e da se to okon ~a, Gor ba ~ov je tu, ali ma ulo gu u od lu ~i va wu. Sma tra li su da i oni mo ra - oni su, upr kos to me, sa mo vi de li ru sko-ame ri~ ku ju da dr è glav ne re so re, {to ni je ba{ bi lo ira ci - kon fron ta ci ju i raz mi {qa li ka ko da to is ko ri ste o nal no. Jed na od mo gu} no sti pr o me ne si ste ma bi le za svo je po tre be. U Ru si ji su vi de li par ti ju, armi ju, ustav ne re for me, ali to ni je i{lo, jer Slo ven ci tzv. ve li ke si ste me, ka ko je vo leo da go vo ri Ko sta ni su hte li da me wa ju ustav. Dru ga mo gu} nost da Sr - Mi haj lo vi}, ko ji je, ina ~e, u tim stva ri ma bio naj u bi ja kre ne de mo krat skim pu tem, ras pi {e iz bo re i ti caj ni ji. De li mi~ no su u to us pe li ube di ti i Mi lo iza be re ne ko pred stav ni {tvo ko je bi ima lo le gi ti - {e vi }a, ma da je on vi {e po zna vao svet od wih.

Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис пРед вРе Ме нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda12.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ак ту ел на љу бав на си ту а ци ја је под ло жна про ме на ма, па мо же те на мет ну ти сво ју во љу, на фин и гла му ро зан на чин. По све ће ни сте и де ци, ко ја не мо гу без вас.

BIK 20.4-20.5.

Уко ли ко вам до ла зе го сти, уз не ми ри ће вас и одво ји ти од уоби чај них на ви ка и по сло ва. Али, мо жда би баш и тре ба ло да се окре не те дру гим те ма ма и ли ко ви ма. Сма њи те тро шко ве.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. septembar 2012.

Са мо без нер во зе. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и не мој те ре а го ва ти ис хи тре но. Па зи те шта ко ме при ча те, да не би до шло до не по треб них ком пли ко ва них си ту а ци ја.

Љу бав и стра сти вас не ће ми мо и ћи, да нас. По слов на си ту а ци ја је ве о ма ди на мич на и по ма ло ри зич на, јер сте скло ни све да ста ви те на коц ку за оно што вам се до па да.

Аван т у ра, аван т у ра! Пра ва је при ли ка да у из не над ном су сре ту пре по зна те ону ле пу и до бру стра ну ме да ље. Не мој те про пу сти ти шан су, да су тра не би сте за жа ли ли.

До бро је по не кад по слу ша ти жен ске са ве те и глас ин ту и ци је, јер вас мо же од ве сти до из не над них си ту а- ци ја и ре ше ња. Про сла ви те ро ђен дан из ви ше пу та. Што не би сте?

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Узе ли сте ства ри у сво је ру ке и не ће те од у ста ти од сте че ног по ло жа ја, по зи ци је, ак ци је, ци ље ва. Са мо је пи та ње на чи на, ко ји ће те при ме ни ти. Зва нич не од лу ке.

Има те по во љан ути цај жен ске осо бе ко ја др жи до се бе, па мо же те ра чу на ти на са рад њу са њом. Али, не оста вљај те ни шта за су тра.Од но си са ино стран ством.

Не ко вас по др жа ва на свој шар мант ни на чин. Мо же те да ре гу ли ше те пи та ња не крет ни на и до бро се сна ла зи те са ту ђим нов цем. Ипак, ни сте скло ни ри зи ци ма, што је ОК.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пре ко при ја те ља, а по себ но при ја те љи ца, би сте мо гли да упо зна те не ког ва жног и зна чај ног. Не гу би те вре ме ва га ју ћи. Ко че ка, не до че ка, у овом слу ча ју. Стра сти.

По треб на вам је ја ча кон цен тра ци ја на рад ном ме сту. Не мој те би ти под ло жни ту ђим ути ца ји ма, ни ти их пре ви ше слу ша ти. Из бе га вај те не ја сне си ту а ци је и зам ке.

Да нас не ке окол но сти не ће те мо ћи да укло пи те. Бу ди те стр пљи ви и од ло жи те са стан ке за су тра. Али, у при ват ном би зни су је све мо гу ће, па чак и до би ци. Пли вај те сми ре но.

TRI^-TRA^

Ша ки рин бив ши тра жи но вац V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Niш

Evropa

и Сунчано

НО ВИ САД: То пло и сун ча но. У но ћи ка че тврт ку је мо гу ћа ки ша. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак у опа да њу. Тем пе ра ту ра од 15 до 30 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре те жно сун ча но и то пло за ово до ба го ди не уз уме рен ју го и сточ ни ве тар, у ју жном Ба на ту по вре ме но по ја чан. Кра јем да на је мо гу ћа ки ша и ло кал ни пљу ско ви на се ве ро за па ду Вој во ди не. При ти сак у опа да њу. Тем пе ра ту ра од 14 до 31 сте пен на за па ду Вој во ди не. СР БИ ЈА: Пре те жно сун ча но и то пло за ово до ба го ди не уз уме рен ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу. Кра јем да на су мо гу ћи ло кал ни пљу ско ви на за па ду и се ве ру Ср би је. При ти сак у опа да њу. Тем пе ра ту ра од 10 до 32 сте пе на на ју го за па ду и ју гу Ср би је. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так за хла ђе ње са ки шом у ве ћи ни кра је ва. Са мо ће на ис то ку и ју гу Ср би је оста ти то пло и су во у пр вом де лу да на. У пе так и за ви кенд све жи је са по вре ме но ки шом, а на се ве ру де ли мич но раз ве дра ва ње у не де љу. На за па ду Ср би је ће би ти нај све жи је, по вре ме но ис под 20 сте пе ни, а на ис то ку и ју гу за 5 до 7 сте пе ни ве ћа тем пе ра ту ра. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Из у зет но не по вољ на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја пред оче ки ва ну про ме ну вре ме на мо же узро ко ва ти те го бе код свих хро нич них бо ле сни ка. По се бан опрез се пре по ру чу је у са о бра ћа ју.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 25 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ко лум биј ска поп пе ва чи ца Ша ки ра мо жда ће мо ра ти да свом бив шем деч ку Ар ген тин цу Ан то ниу де ла Руу ис пла ти од ше ту за њи хов ра ста нак. - Ту жбу је у ју лу под нео Ан то нио де ла Руа, ко ји тра жи за мр за ва ње бан кар ског ра чу на пе ва чи це - ре као је адво кат Езе ки јел Ка ме ри ни. Син бив шег ар ген тин ског пред сед ни ка Фер нан да де ла Руе, бив ши Ша ки рин деч ко, тра жи 250 ми ли о на до ла ра од ште те од пе ва чи це због из гу бље них уго во ра на кон њи хо вог ра стан ка, на ве ли су ко лум биј ски ме ди ји. Адво кат је ре као да Де ла Руа же ли да ре ши пи та ње уки да ња њи хо вог за јед нич ког удру же ња. Не и ме но ва ни порт па рол пе ва чи це из ја вио је да „не по сто ји ни ка кво за јед нич ко удру же ње” па ра ко ји се ра стао 2010. го ди не, по сле 11 го ди на за јед нич ког жи во та. Ша ки ра (35) са да жи ви са шпан ским фуд ба ле ром Хе рар дом Пи ке ом.

VIC DANA Вра тио се Ла ла с пи ја це ра ни је не го обич но и ухва тио Со су у кревету с ком ши јом. - Сад ћу да вам ка жем не што, ал’ са мо је да ред и не ћу да по на вљам: ко не ста ну је ов де, нек о’ма иде сво јој ку ћи!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

116 (-16)

Slankamen

190 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

177 (-19)

Zemun

251 (-1)

Bogojevo

155 (-20)

Panчevo

268 (-2)

Smederevo

454 (-6)

Baч. Palanka 182 (-16) Novi Sad

156 (-17)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

170 (0)

S. Mitrovica

26 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (0)

Beograd

194 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

176 (-6)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

-94 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

24 (0)

Reшeњe iz proшlog broja