Dnevnik 12.oktobar 2009. by jovan radosavljevic

RADIVOJ [AJTINAC

c m y

Poezija je iznad svih stawa

U VOJVODINI

Umesto drve}a, rastu {ume sme}a str. 13

str. 15

NOVI SAD *

PONEDEQAK 12. OKTOBAR 2009. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVII BROJ 22509 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

DR@AVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU PRAVDE SLOBODAN HOMEN NAJAVIO

Ustavni sud se seli u Sremske Karlovce

str. 14

NASLOVI

I N T E R V J U : @IVANKO RADOVAN^EV, GENERALNI DIREKTOR „MLEKOPRODUKTA” IZ ZREWANINA

NOVOSADSKI NIS MARATON

Francuzi su nam doneli kvalitet

Politika 2 Plavi paso{ pred poslanicima

Ekonomija

– Znali smo da ne moèmo izbe}i tranziciju i privatizaciju, zato smo nastojali da do|emo do partnera koji je u esnafu i od zanata, od kojeg se moè u~iti i uz kojeg se moè napredovati – kaè @ivanko Radovan~ev. – U „Bongrenu“ smo dobili takvog partnera, a istovremeno smo uspeli da izbegnemo rizi~ne i nepredvidive investitore.

4 Dr`ava pakuje banke za velikog kupca 5 Po{ta ostaje dr`avna

Berza 6 Rast cena na uspavanoj berzi

str. 5

Novi Sad

I N T E R V J U : JOVAN PALALI], PREDSEDNIK IZVR[NOG ODBORA DSS-a

7 Ambulantna kola peqe{e narkomani 8 Pevaju, psuju ili ne znaju gde }e

Napi{ite novi statut, kozmetika nije re{ewe

Vojvodina

Dru{tvo 13 Bra~na harmonija do posledweg svadbarskog evra

Foto: F. Baki}

11 Mladi Romi budu}i vaspita~i

@ivotna trka je po~ela

str. 16

– Godinu dana svedoci smo agonije oko realizacije vojvo|anske autonomije po Ustavu iz 2006. godine, otkako je u Skup{tinu Srbije, po mi{qewu DSS-a, upu}en neustavan predlog statuta Vojvodine. Naslu{ali smo se i svakakvih razloga zbog ~ega statut nije na dnevnom redu, a od pre pola godine je da treba da bude zajedno sa zakonom o prenosu nadle`nosti – ka`e narodni poslanik Jovan Palali}.

str. 3

Crna 14 Zbog poreznika }e sudovi ostati bez advokata

Balkan 23 Cane rasprodaje imovinu

Studentska 25 Za portugalski tra`e kartu vi{e

Dr`ava op{tine gura Privatne {kole ni~u kao pe~urke u bankrot T E M A „ D N E V N I K A ” : [IROM SRBIJE GASE SE SPORTSKI KLUBOVI

str. 20 i 21

str. 3

U MEDIJSKOM PROSTORU BA^KE PALANKE

„O~e na{” {iri se po etru

str. 12

Pravo jesewe

SPORT

str. 16 – 21

Najvi{a temperatura 21°S NOLE OSVOJIO 14. TITULU

ANTI] ORLOVIMA RA[IRIO KRILA

POLITIKA

ponedeqak12.oktobar2009.

DNEVNIK

c m y

DR@AVNA DELEGACIJA SRBIJE DANAS I SUTRA U RADNOJ POSETI MA\ARSKOJ

Re~ kom{ija se slu{a u EU KOSOVO

Deo Srbije Kosovo treba da ostane neotu|ivi deo Srbije, jer nikada nije ni bilo u sastavu neke druge dràve, zakqu~ili su ju~e u~esnici me|unarodnog nau~nog skupa “Kosovo i Metohija u civilizacijskim tokovima”. Na zatvarawu ~etvorodnevne sesije, kojoj je doma}in bio Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, oceweno je da istorijsko prisustvo srpskog naroda i kulture na Kosovu predstavqa snaàn osnov i podr{ku stavu da ta teritorija treba da bude pod suverenom vla{}u Srbije. Po oceni u~esnika, kontinuirano smawewe srpske populacije na Kosovu i Metohiji tokom 20. veka rezultat je niè stope nataliteta od albanskog stanovni{tva, ali i “masovnih zlo~ina koji su ~iweni nad Srbima”. Istaknuto je, tako|e, i da se “pitawe KiM mora posmatrati kroz me|unarodne odnose, sa stanovi{ta me|unarodnog prava i pravde”, i ukazano na to da se na uravnoteèn na~in mora re{iti status jezika u pravnoj praksi Pokrajine. Me|unarodnom skupu prisustvovalo je 269 u~esnika iz Srbije i jo{ 16 zemaqa.

Nesigurnost Koordinatorka za povratak u srpskoj op{tini Istok Vesna Malikovi} izjavila je da se posledweg meseca desilo nekoliko incidenata u ovoj op{tini, a mete su uvek bili povratnici. “Niko ne reaguje, KPS ni{ta nije otkrio i qudi se ose}aju veoma nesigurno”, rekla je Vesna Malikovi}. Ona je dodala da je bezbednost veoma pogor{ana od kad su oti{li pripadnici {panskog Kfora. „Dok su oni bili ovde, ~ak i kada je situacija na Kosovu i Metohiji bila generalno mnogo gora za Srbe i nealbance, mi smo se ipak ose}ali mnogo sigurnije jer smo znali da }e nas za{tititi”, rekla je Vesna Malikovi}. U op{tini Istok `ivi oko 2.700 Srba, i uglavnom se radi o povratnicima.

Kfor ve`ba Me|unarodne kosovske snage danas }e po~eti operativnu ve`bu raspore|ivawa snaga, koja }e trajati do 8. novembra. Kako je saop{teno iz Kfora, ve`ba pod nazivom “Balkanski soko” obavqa se po nare|ewu Komande zdru`enih snaga NATO-a u Napuqu. “Ova ve`ba nije odgovor niti priprema za bilo kakvu postoje}u ili o~ekivanu situaciju na Kosovu. Wen ciq je da omogu}i NATO-ovim snagama da odr`e visok stepen gotovosti i da budu spremne za brzo razme{tawe kao odgovor na bilo koji scenario”, navedeno je u saop{tewu Kfora. Ina~e, u okviru redovnih i planiranih rotacija jedinica Kfora, ~eta iz sastava Multinacionalnih takti~kih snaga Istok, koja je u ovom trenutku na zadatku u kampu “Noting hil” kod Leposavi}a, bi}e danas zamewena ~etom iz sastava nema~ko-austrijskog bataqona. Poput ostalih jedinica u sastavu Kfora, i ova ~eta }e delovati kao podr{ka Kosovskoj policiji i Euleksu.

Dràvna delegacija Srbije, s Kada je re~ o ekonomiji, akcepredsednikom Borisom Tadi}em nat }e biti stavqen na pove}awe na ~elu, boravi}e danas i sutra u robne razmene i ulagawe infrazvani~noj poseti Ma|arskoj, gde }e strukturu, te na unapre|ewe uslose sastati s najvi{im zvani~niciva prometa u putnom i èlezni~ma te dràve i predstavnicima kom saobra}aju. „Nivo ma|arskih srpske zajednice. Kako je najavqeinvesticija u Srbiji jo{ uvek nino, Tadi} }e u Budimpe{ti razgoje onoliki koliko bi mogao biti, varati s ma|arskim predsednikom niti moèmo biti zadovoqni Laslom [oqomom, premijerom ukupnom spoqnotrgovinskom razGordonom Bajnaijem, kao i predmenom, pogotovo kada se uzme u obsednikom parlazir koliko su namenta Belom Kato{e privrede komU Budimpe{ti se nom. patibilne. Naime, ne}e posebno U delegaciji iako pokazateqi Srbije je i predmo`da jesu boqi u diskutovati sednik Ivr{nog o statutu Vojvodine odnosu na neke ve}a Vojvodine Bodruge zemqe u jan Pajti}, koji za okruèwu, uvere„Dnevnik” najavquje da }e tokom ni smo u to da moè mnogo boqe i razgovora u Budimpe{ti velika èlimo da i tokom ove posete na pa`wa biti posve}ena na{em to ukaèmo”, naveo je sagovornik evropskom putu. „Kao ~lanica „Dnevnika”. EU, ali i na{ sused, Ma|arska je U tom kontekstu on je potvrdio dràva ~ija }e se re~ na tom putu i da }e tokom boravka na{e deleslu{ati. I stoga je veoma va`no gacije u Budimpe{ti predsednik {to postoji visok stepen saglaTadi} otvoriti sastanak Srpskosnosti ma|arske politi~ke elite ma|arskog poslovnog saveta. da Srbija treba {to pre da posta„Ciq ovog tela upravo je da done ~lanica Unije”, rekao nam je prinese rastu uzajamnih investiPajti}. cija, i ma|arskih u Srbiju, ali i

Boris Tadi} i Bojan Pajti}

srpskih u Ma|arsku. Istovremeno, ideja je da Savet bude i neko ko }e direktno pomagati investitorima, pru`ati svojevrsnu logisti~ku podr{ku, odnosno olak{avati savladavawe administrativnih procedura s obe strane granice”, obrazlo`io je Pajti}. Naravno, nezaobilazna tema razgovora u Budimpe{ti bi}e i

polo`aja srpske mawine u Ma|arskoj i Ma|arske u Srbiji. „Fokusira}emo se pri tome na konkretne programe a ne na probleme, jer wih, sre}om, u ovom trenutku prakti~no i nema”, rekao nam je predsednik PIV-a, dodaju}i da je ma|arska strana ve} izrazila veliko zadovoqstvo povodom usvajawa Zakona o nacionalnim saveti-

KAKO JE STEJT DIPARTMENT PREDSTAVIO AMERI^KOM KONGRESU CIQEVE POLITIKE NA ZAPADNOM BALKANU

Od Srbije se o~ekuje pomo} oko Bosne i Kosova (Od na{eg dopisnika iz Brisela) – Sjediwene Dràve o~ekuju od Srbije da uti~e na srpske lidere u Republici Srpskoj da prihvate paket ustavnih reformi u BiH i da ispuni obe}awe da }e sara|ivati s me|unarodnim institucijama na Kosovu i s Euleksom u ciqu poboq{awa uslova za ìvot gra|ana Kosova, pre svega kosovskih Srba, bez obaveze priznavawa nezavisnosti Kosova – rekao je zamenik pomo}nika dràvnog sekretara za Evropu Stjuart Xons, predstavqaju}i poslanicima Odbora ameri~kog Kongresa za bezbednost i saradwu s Evropom situaciju na Zapadnom Balkanu. Najve}i deo izlagawa ameri~ki diplomata je posvetio BiH, Kosovu i Srbiji, istakav{i da se srpski narod na posledwa tri izborna izja{wavawa opredelio za demokratsko-reformske snage, orijentisane ka evropskim integracijama. – Va{ington èli da ja~a odnose sa Srbijom i o~ekuje da se Beograd drì datih obe}awa da }e sara|ivati s institucijama me|unarodne zajednice na Kosovu i u BiH i da }e doprinositi stabilnosti u regionu. Kao {to je rekao potpredsednik Xozef Bajden, moèmo da se ne slaèmo oko statusa Kosova, ali Srbija mora da sara|uje s me|unarodnom zajednicom i Euleksom kod prakti~nih pitawa koja pospe{uju ìvot gra|ana Kosova,

posebno kosovskih Srba. Odbijawe Srbije da se pona{a u tom duhu kao i podr{ka paralelnim strukturama na Kosovu,

samo }e posluìti za izolaciju kosovskih Srba i podri}e napore da se re{avaju wihovi svakodnevni problemi. Verujemo da srpski lideri i narod mogu da gledaju daqe od pitawa kosovske nezavisnosti i da se usredsrede na wihovu budu}nost a to je demokratska Srbija s trì{nom ekonomijom, konstruktivno ukqu~ena sa svojim kom{ijama ka ostvarewu zajedni~kog ciqa: pune integracije u evroatlantsku zajednicu – precizirao je Xons. Najzanimqiviji, i politi~ki najteì, deo Xonsovog izlagawa bio je vezan za BiH. On je, s jedne strane, najavio o{triji nastup Va{ingtona i Brisela u vezi s ustavnim reformama, ali

je, s druge, priznao da je nemogu}e uspostaviti bilo kakvo drugo ure|ewe u BiH osim dvoentitetskog. Konstatuju}i da su napori za pomirewe izme|u tri etni~ke zajednice dali vrlo malo rezultata, uprkos velikom napretku u povratku izbeglica, Xons je rekao da su tri naroda jo{ vi{e razdvojena i s mnogo mawe kontakata nego {to je to bilo pre rata. – Mi smo fokusirani na dve oblasti: realizacija paketa „pet ciqeva plus dva uslova“ za ga{ewe Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i otvarawe diskusije o ustavnim reformama. Po prvom pitawu stav Va{ingtona je jasan: OHR ostaje otvoren

Toma evropejac Interesantno je da je ameri~ki diplomata Stjuart Xons u svom izlagawu svrstao SNS Tome Nikoli}a u blok proevropskih snaga, istakav{i da u Srbiji postoji veoma visok konsenzus politi~kih partija o evropskim integracijama Srbije. „Srpska radikalna stranka, koja jo{ uvek razmi{qa kao u vreme Milo{evi}a, izgubila je svoju snagu i ~lanstvo po{to je proevropski SNP, koji je nastao rascepom SRS-a, krenuo pragmati~nim putem i zauzeo poziciju stranke evropskog desnog centra i sada je glavna opozicija vladaju}oj koaliciji”, konstatovao je Xons. sve dok tra`eni kriterijumi ne budu ispuweni. Ustavne reforme nisu deo paketa „pet plus dva“, ali je neophodno videti napredak u ustavnim reformama pre no {to se OHR zatvori. Imaju}i u vidu veliki razlike u mi{qewu izme|u etni~kih grupa o tome kako Bosnom treba upravqati, bazi~ni elementi iz

VLADA I ZVANI^NO ZATRA@ILA PRODU@EWE VA@EWA STARIH PUTNIH ISPRAVA DO KRAJA 2010.

Plavi paso{ pred poslanicima Vlada Srbije uputila je u skup{tinsku proceduru predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o putnim ispravama, kojim se rok vaèwa paso{a produàva do kraja 2010. Predloènim izmenama se produàva vaèwe svih paso{a do 31. decembra 2010, umesto do kraja ove godine, kako je prvobitno bilo predvi|eno. Kako je u obrazloèwu navedeno, izmena je neophodna jer diplomatskokonzularna predstavni{tva Srbije u odre|enim dràvama

jo{ nisu tehni~ki opremqena za akviziciju biometrijskih podataka. Zbog toga srpski dràvqani koji zahtev podnesu u tim predstavni{tvima ~ekaju i po vi{e meseci na izradu novih, biometrijskih paso{a u zemqi i na wihovu dostavu u inostranstvo. Predlaga~ podse}a na to da paso{i u inostranstvu sluè i kao identifikaciona isprava. “Imaju}i u vidu propisano vaèwe paso{a na starom obrascu do kraja ove godine i gotovo objektivnu nemogu}-

dejtonskog ustava, poput dvoentitetske strukture BiH, treba da ostanu u doglednoj budu}nosti – poru~io je Xons. On je ipak ocenio i da je potrebno da Dejton bude modernizovan da bi BiH bila u stawu da ispuni uslove na putu za ~lanstvo u Evropskoj uniji i NATOu. – Verujemo da proces reformi treba da po~ne odmah, s ciqem da se napravi odre|eni paket reformi pre izbora u oktobru 2010. godine. Taj paket ne treba da re{i sva sporna pitawa u BiH, ali bi trebalo da bude dovoqan da obezbedi funkcionalnost BiH koja je neophodna za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU. Sjediwene Dr-

nost da se u ovom roku svima koji traè izdaju biometrijski paso{i, a {to bi proizvelo velike posledice po na{e dràvqane u inostranstvu, predlaè se da paso{i na starom obrascu ostanu na snazi do 31. decembra 2010. godine”, naveo je predlaga~. Tako|e, izmenama Zakona je predloèno da licima mla|im od tri godine paso{ bude izdavan s rokom vaèwa od tri godine, a licima od tri od 14 godina s rokom vaèwa od pet godina.

`ave vide Hrvatsku i Srbiju kao vrlo uticajne kom{ije, koje mogu pomo}i nama i EU da promovi{emo stabilnost Bosne, zato o~ekujemo da i Zagreb i Beograd izvr{e svoj uticaj i igraju konstruktivnu ulogu u podr{ci ustavnim reformama – zakqu~io je Xons. @eqko Panteli}

ma u Skup{tini Srbije, ocewuju}i da prava koje ma|arska, ali i ostale zajednice imaju u Vojvodini, prema{uju evropske standarde. Iako se u posledwe vreme niz ma|arskih diplomata, tokom poseta Srbiji, interesovalo za sudbinu vojvo|anskog statuta, Pajti} navodi da se o tome pitawu ne}e posebno diskutovati u glavnom gradu na{eg suseda. „Razumem interesovawe koje diplomate pokazuju za tu temu, ali svi ti razgovori ostaju na nivou uobi~ajene informacije. Jer, na{a pozicija je jasna, a to je da je regionalizacija zemqe unutra{wa stvar Srbije”, obrazlo`io je Pajti}. Na na{e pitawe da li }e tokom boravka u Budimpe{ti sudbina statuta ipak biti tema, ali wegovog razgovora s predsednikom Tadi}em, predsedenik Izvr{nog ve}a Vojvodine je odgovorio da ne mora zbog toga da putuje u inostranstvo. „S predsednikom Tadi}em uvek imam priliku da razgovaram. Nije neophodno da zbog toga idem u Budimpe{tu”, kategori~an je bio Pajti}. M. S.

VESTI Hag pa SSP [ef Evropske komisije u Beogradu Vensan Deèr izrazio je o~ekivawe da }e Savet ministara Evropske unija deblokirati Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu sa Srbijom ukoliko dobije potvrdu dobre saradwe Srbije s Ha{kim tribunalom. “Mislim da moèmo da budemo razumni optimisti i o~ekujemo da }e Savet ministara EU deblokirati SSP ukoliko predstoje}a misija ha{kog tuìoca Serà Bramerca donese dobre rezultate”, rekao je Deèr, ali uz opasku da je prvo na Srbiji da pokaè da “nakon devet godina sada ulaè sve napore da prona|e i uhapsi dva preostala ha{ka begunca”.

Protest zbog Dana se}awa Predstavnici vi{e nevladinih organizacija protestovalo je ju~e ispred zgrade predsednika Srbije, zahtevaju}i da se 11. juli proglasi Danom se}awa na genocid u Srebrenici. Kampawi, koja se od februara pro{le godine odràva svakog 11. u mesecu, prisustvovale su i predstavnice civilnog sektora iz Crne Gore, BiH, kao i 13 organizacija Me|unarodne mreè èna u crnom iz Izraela i Palestine. Koordinatorka organizacije „@ene u crnom“ Sta{a Zajovi} rekla je da o~ekuje da }e predsednik Boris Tadi} ispuniti me|unarodnu obavezu, uvaìti dostojanstvo `rtava u Srebrenici i zapo~eti ozbiqniji i odlu~niji obra~un s neka`wivo{}u nasiqa i zlo~ina. Na protestu je pro~itan zahtev predsedniku Tadi}u u kojem se podse}awa na to da je Evropski parlament 15. januara 2009. godine usvojio rezoluciju o progla{ewu 11. jula Danom se}awa na genocid u Srberenici i da je to postala i obaveza vlasti u Srbiji, imaju}i u vidu politi~ku voqu da Srbija postane deo Evropske unije.

Solidarno protiv fa{izma Organizacija “Antifa{istkiwe i antifa{tisti u akciji“ po~ela je u Beogradu kampawu “Solidarno protiv fa{izma“ kre~ewem grafita s porukama mr`we. Re~ je o grafitima koji su po~eli da se pojavquju nakon {to je najavqena “Povorka ponosa” i koji pozivaju na lin~ qudi s mawinskim seksualnim opredeqewem. Prefarbavawe ovih natpisa, za koje se pretpostavqa da su delo ekstremnih desni~arskih i fa{isti~kih grupa, je, kako kaù aktivisti, odgovor na nasiqe. “Dru{tvo mora da ima odgovor na fa{isti~ke pojave u wemu. Zna~i, mi ne pozivamo dràvu i policiju da pove}aju represiju i da hapse, prosto ne mislimo da je to ono {to re{ava problem fa{izma u dru{tvu. Dru{tvo mora da reaguje na fa{izam iznutra”, smatra aktivistkiwa Maja Krek. “Ono {to rade dràvni organi je samo kozmetika i nije su{tinsko”, poru~io je aktivista Du{an Kosanovi}. On je dodao da je potrebno aktivno u~e{}e svih gra|ana u borbi protiv fa{izma, po{to u tom slu~aju ne}e biti potrebna represija policije. Akcija “Solidarno protiv fa{izma” traja}e sve do 9. novembra, kada }e biti odràn veliki skup protiv fa{izma, rasizma, ksenofobije i antisemitizma.

POLITIKA

DNEVNIK GDE JE VOJVODINA U STRATEGIJI BEZBEDNOSTI

Nije da treba, ali ne moè da {kodi – Vojvodinu ne treba spomiwati zasebno u nacionalnoj strategiji bezbednosti iz prostog razloga {to je Srbija jedinstvena teritorija, na kojoj se podjednako preduzimaju planske bezbednosne aktivnosti – rekao je ~lan Odbora za bezbednost Skup{tine APV Milan \uki} povodom izjave predsednika PO SPS-a Du{ana Bajatovi}a da bi pri izradi strategije nacionalne bezbednosti “trebalo obratiti pa`wu na Vojvodinu i Sanxak”. \uki} je Bajatovi}evu izjavu nazvao „subjektivnim stavom”, istakav{i da se ne slaè s wim. Po re~ima na{eg sagovornika, otkako je angaòvan u Odboru za bezbednost, situaciju u Vojvodini ocewuje kao zadovoqavaju}u, napomenuv{i da ne moè da se seti bilo kojeg ozbiqnijeg me|unacionalnog incidenta. Potpredsednica Skup{tine APV i ~lanica Odbora za bezbednost Maja Sedlarevi}, s druge strane, izjavila je da Liga socijaldemokrata Vojvodine nije u~estvovala u izradi Strategije bezbednosti i da ne zna koja su re{ewa tu predvi|ena. Ipak, kako je istakla, Vojvodina je sa svim svojim specifi~nostima i razli~itostima posebna i bezbednost se u woj mora {tititi na druga~iji na~in nego na drugim mestima. – Nacionalna strategija bezbednosti Republike Srbije bi,

INTERVJU

Bezbednost se u APV mora {tititi na druga~iji na~in (Maja Sedlarevi})

Bezbednosna situacija u Vojvodini je zadovoqavaju}a (Milan \uki})

verovatno, trebalo da ima poseban odeqak posve}en Vojvodini – istakla je Maja Sedlarevi}. – Svi smo svesni toga da nekih me|unacionalnih incidenata u posledwe vreme nema. I Savet za bezbednost i Odbor za bezbednost APV su to konstatovali u skorije vreme. Ali, s obzirom na to da je situacija u dru{tvu takva da je nasiqe u ekspanziji, ne bi bilo zgoreg da se dr`ava Srbija po-

zabavi bezbedno{}u u Vojvodini na poseban na~in. Po wenim re~ima, Vojvodina, koja ima vi{e od 20 razli~itih nacionalnih zajednica, podnebqe je gde smo u skoroj pro{losti bili svedoci razli~itih incidenata, te zbog toga ne vidi razlog da se u nacionalnoj strategiji Republike Srbije ne na|u i odredbe koje se odnose i na bezbednost u Vojvodini. P. Klai}

ponedeqak12.oktobar2009.

PREDSTAVNICI 40 NERAZVIJENIH LOKALNIH SAMOUPRAVA TRA@E SASTANAK S PREMIJEROM SRBIJE

Dràva na op{tinama ne {tedi, ve} ih gura u bankrot Predstavnici 40 najsiroma{nijih op{tina ponovo su zatraìli od Vlade Srbije da ne smawuje nenamenske transfere za te lokalne samouprave, ve} da ostanu na nivou planiranih za ovu godinu. Na sastanku Stalne konferencije gradova i op{tina (SKGO) u~esnici su pozvali premijera Mirka Cvetkovi}a da u dogovoru s wima prona|e re{ewe za izlazak iz duboke krize u kojoj se nalaze male i nerazvijene op{tine. Kako prethodna inicijativa ove grupe nije nai{la na odgovor iz Vlade, predstavnici najsiroma{nijih op{tina sada zahtevaju hitan sastanak s premijerom Cvetkovi}em i ministarkom finansija Dianom Dragutinovi}, na kojem }e ponuditi nekoliko re{ewa za prevazilaèwe ekstremno te{ke situacije. Predloèno je, naime, da se preispita visina namenskih transfera iz republi~kog buxeta za ovu grupu op{tina, i to za {kolstvo, zdravstvo, lokalne puteve, tretman ~vrstog otpada i vodosnabdevawe, kao i da se mere Vlade, koje se odnose na smawewe broja zaposlenih u lokalnim samoupravama, obavezno ti~u i radnika u javnim preduze}ima i ustanovama. Predsednik op{tine Nova Crwa Pera Milankov kaè za „Dnevnik“ da postoje nagove-

{taji da }e Vlada usli{iti predloge ~elnika nerazvijenih lokalnih samouprava, me|u kojima je i ova sredwobanatska komuna. – Predsednica op{tine Ra~a Dragana @ivanovi}, koja je na{ predstavnik za pregovore, imala je kontakte s ministrom za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milanom Markovi}em koji je rekao da je, po wemu, sasvim normalno da 40 nerazvi-

Novocrwanska op{tina za sada je preduzela brojne mere {tedwe, krajwe nepopularne prema svim buxetskim korisnicima. Da to nije ura|eno, napomiwe Milankov, op{tina bi ve} bankrotirala, s obzirom na to da transfer iz buxeta Srbije predstavqa ~ak 40 odsto prihoda buxeta Nove Crwe. – Smawujemo broj zaposlenih u op{tinskoj upravi, ali i tu postoje granice dokle smemo da

Lokal gomila dugove Na sastanku SKGO-a konstatovano je da svih 40 nerazvijenih op{tina ima nekoliko zajedni~kih problema – pre svega zna~ajan pad prihoda, koji je najvi{e uzrokovan smawewem nenamenskih transfera iz republi~kog buxeta. Karakteristi~ni su i problemi sa servisirawem obaveza i gomilawem dugova za plate, ogrev za buxetske korisnike, elektri~nu energiju, teku}e materijalne tro{kove, prevoz zaposlenih u osnovnim i sredwim {kolama i socijalna davawa, a evidentno je i zna~ajno smawewe ili ~ak i potpuni prestanak bilo kakve investicione potro{we. jenih op{tina dobiju pun transfer, s obzirom na to koliko se malo para u{tedi po toj stavci. Naime, dr`ava }e za svih 40 op{tina, {to je tre}ina Srbije, usled mera {tedwe mese~no izdvajati 700 miliona dinara mawe, a to su zaista male pare. To nije nikakva u{teda! Zna~i, veliki problem mo`ete re{iti s malo para – isti~e Milankov.

otpu{tamo. Ako bismo nerealno smawili broj ~inovnika, onda ne bismo ni bili op{tina. Inspekcije i sli~ne slu`be moraju da funkcioni{u. Lako je smawiti broj zaposlenih kada ih imate 300, ali sa 40 na 30 je ve} mnogo te`e. Pro{le godine smo, ina~e, otpustili {estoro radnika, a sada planiramo jo{ troje – naveo je sagovornik „Dnevnika“. @. Balaban

JOVAN PALALI], PREDSEDNIK IZVR[NOG ODBORA DSS-a

Napi{ite novi statut, kozmetika nije re{ewe – Ve} godinu dana svedoci smo agonije oko realizacije vojvo|anske autonomije po Ustavu iz 2006. godine, otkako je u Skup{tinu Srbije, po mi{qewu DSS-a, upu}en neustavan predlog statuta Vojvodine. Za sve to vreme naslu{ali smo se i svakakvih razloga zbog ~ega statut nije na dnevnom redu, a posledwi, koji smo ~uli jo{ pre pola godine, je da treba da bude zajedno sa zakonom o prenosu nadle`nosti – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Izvr{nog odbora DSS-a i narodni poslanik Jovan Palali}. – Ako je to bio uslov, evo, DSS je izradio svoj predlog zakona i uputio ga u skup{tinsku proceduru. Insistiramo na tome da se taj zakon na|e na dnevnom redu parlamenta i da se o na{em predlogu raspravqa. U me|uvremenu slu{amo ponovo nekakve najave da se zakon priprema, da razna ministarstva usagla{avaju tekst sa sekretarijatima, ali o~igledno je da od toga nema ni{ta – navodi Palali}. z Kako onda prevazi}i tu situaciju? – Na{a procena je da unutar vladaju}e koalicije postoji razmimoila`ewe oko toga da li je ovaj predlog statuta ustavan ili ne, a po izjavama pojedinih funkcionera vidimo da razlike postoje i unutar same Demokratske stranke. To, u stvari, ko~i

usvajawe ovog akta. Najboqe re{ewe je – i mi to opet predla`emo – da se ovaj neustavni predlog statuta povu~e iz skup{tinske procedure, vrati u pokrajinski parlament da se usaglasi s Ustavom i da se otklone sve one odredbe za koje smo upozoravali da su neustavne. Zna~i, potrebno je da se s predlogom statuta koji je u skladu s Ustavom {to pre iza|e u proceduru kako bi Vojvodina dobila autonomiju koju ima po najvi{em pravnom aktu. z A da li je mogu}e statut ovakav kakav je trenutno, popraviti najavqenim pravnotehni~kim korekcijama?

– Mislimo da mora da se radi Ustava. Ne moè se otvarati tepotpuno nov tekst, jer toliko je ma regionalizacije pre nego {to mnogo neustavnih odredbi u ovom se ispo{tuje ve} vaè}i Ustav. predlogu! Ako budu neke kozmeDelujemo neozbiqno zbog toga; ti~ke promene, one opet ne}e otimamo Ustav, nismo ga ni sprovekloniti problem neustavnosti li, a ve} otvaramo pitawe wegocelog teksta. Mi smo i daqe na ve promene. Dajte da se dogovoristanovi{tu da ovakav predlog stamo kako da Ustav, koji su tada potuta moè ozbiqno naru{iti tedràli i DS i ostale stranke, meqe ustavnosti, udariti klicu sprovedemo. z Kako }e ovo „loptawe“ novom cepawu Srbije i zato i traìmo da se uradi novi dokument. statutom delovati na situaz Ima onih kaù da je DSS ciju u Vojvodini? prvi predlagao ustav s pode– U Vojvodini imate situaciju lom na regione, a da mu sad da predstavnici stranaka iz vlasmeta regionalizacija…? daju}e koalicije, koje deluju u – Ali mi sada imamo novi Pokrajini, govore o tome da se Ustav. @elim da podsetim na to Vojvodini ne daje autonomija. To da je DSS imao predlog regioje zamena teza. Ustav daje autononalnog koncepta miju, DSS je za Srbije. Tada su sve autonomiju Vojpoliti~ke stran- Ne moè se otvarati vodine, ali nismo ke, kada se krenu- tema regionalizacije za to da se, na telo u izradu novog mequ te pri~e, pre nego {to se Ustava, odustale kroz neustavan ispo{tuje vaè}i od toga, pa i DS i statut prave inUstav Srbije tada SRS. Mi smo situcije koje mozarad potrebe dogu dovesti do no{ewa novog Ustava Srbije stvarawa dràve Vojvodine na prihvatili ovaj koncept gde je teritoriji Srbije. Zna~i, gra|aVojvodini data autonomija kao ni Vojvodine èle autonomiju, pokrajini u sastavu Srbije. SmaDSS je za to da se autonomija kotramo da ovla{}ewa koja Vojvoja je data u Ustavu po{tuje. Nadina ima po Ustavu, treba da doravno da smo protiv toga da se bije i u novom statutu, da se reaUstav ne po{tuje, i to je su{tinlizuje odredba o sedam odsto reska stvar, protiv smo bilo kapubli~kih sredstava, da Vojvodikvih re{ewa u statutu koja izlana zakonito ubira taj novac i da ze iz ustavnog okvira i koja omose tri sedmine koriste za kapigu}avaju da se stvara nova dràvtalna ulagawa. U ovom trenutku na tvorevina na teritoriji Vojmi insistiramo na po{tovawu vodine. S. Stankovi}

Ujediwuju se vojvo|anske stranke – Uskoro }e u Vojvodini biti formirana nova pokrajinska partija i nasta}e fuzijom nekoliko postoje}ih – najavio je ju~e portparol Banatske stranke Milovan Nedeqkov. U saop{tewu za javnost on je naglasio da Vojvodinu i wenu autonomiju, posle najnovijih politi~kih doga|awa, vi{e nema ko da brani. – Ako se na politi~kom nebu Pokrajine ne pojavi nova snaga, Banata, Ba~ke i Srema vi{e biti ne}e! Zbog toga, a zbog su-

{tinske odbrane Vojvodine i wene autonomije, u Zrewaninu su se sastala rukovodstva Banatske stranke i Vojvo|anske partije, uz punu podr{ku Vojvo|anskog kluba. Dogovoreno je da se u Vojvodini formira nova politi~ka stranka koja }e, za razliku od sada{wih “autonoma{a”, zaista braniti punu autonomiju Vojvodine u dr`avi Srbiji – napomenuo je Nedeqkov, i dodao da }e nova stranka biti otvorena i za sve druge politi~ke organizacije i NVO-e koje za ciq imaju o~uvawe autonomije u dr`avi

Srbiji, odnosno Banata, Ba~ke i Srema u Vojvodini. Za ujediwewe s novom strankom za sada su interesovawe pokazale neke partije nacionalnih mawina (kao i neke koje }e se tek formirati) i lokalne NVO sa severa Vojvodine i Banata. Kako saznajemo, Banatska stranka i Vojvo|anska partija, koje }e biti okosnica budu}e politi~ke organizacije, sutra }e odr`ati konferenciju za novinare u Novom Sadu i javnost upoznati s detaqima daqeg funkcionisawa. @. B.

SOCIJALISTI ODR@ALI ZAVR[NU KONVENCIJU PRED VANREDNE LOKALNE IZBORE U VRBASU

„Od lava i tigra napravili su mi{a”

Zavr{nu konvenciju pred vanredne lokalne izbore u op{tini Vrbas odràla je i Koalicija “SPS – PUPS – JS – Ivica Da~i}”. Na skupu u Centru za fizi~ku kulturu okupqenim simpatizerima partija ove koalicije predstavili su se kandidati za odbornike, koji su zajedno s ~elnicima stranaka pozvali Vrba{ane da 18. oktobra zaokruè broj 7 i tako ostvare “pun pogodak za Vrbas”. Po re~ima Du{ana Bajatovi}a, predsednika PO SPS-a, gra|ani su svesni toga da treba da glasaju za narastaju}u snagu SPS-a, PUPS-a i JS-a. “Ima da oslobodimo Vrbas od vlasti koja je od lava i tigra napravila mi{a! Grad su vodile neznalice, qudi koji ni svojim obrazovawem, ni svojim po{tewem, ni svojim sposobnostima, ni zna~ajem, nisu bili ni blizu nivoa da odogovore zadacima koje su im postavili gra|ani Vrbasa”, rekao je Bajatovi}. Predsednik SPS-a Ivica Da~i} poru~io je da se ova koalicija zalaè za teritorijalni integritet dràve, za autonomiju Vojvodine u okviru Ustava, za Srbiju u EU. „Politi~ari u Srbiji ìve u

pro{losti, biju se na ulicama i trgovima, robuju podelama. Istorija ne sme da se zaboravi, ali vi{e ne sme da se za ovu Srbiju gine, ve} da se ìvi, da gradimo i razvijamo Srbiju. Na{a koalicija pamti sve herojsko u na{oj istoriji, a protiv smo rehabilaticije saradnika fa{izma”, rekao je Da~i}. Na skupu su govorili i predsednik JS-a Dragan Markovi} Palma, lidert PUPS-a Jovan Krkobabi}, kao i potpredsednik te stranke Momo ôlakovi}, koji je svoje sugra|ane prvo podsetio na nekada{wu snagu Vrbasa, a zatim najavio da }e „ova koalicija vratiti taj stari sjaj“. Podsetimo, socijalisti u Vrbasu od po~etka vi{estrana~kog sistema u lokalnoj vlasti nisu u~estvovali samo od 2000. do 2003. godine, a devedestih godina pro{log veka Vrbas je bio jedno od najsna`nijih upori{ta SPS-a u dràvi. Prethodnih pet godina oni su, uz radikale i DSS, ~inili ve}insku koaliciju, koju su nakon pro{lih lokalnih izbora upravo socijalisti razbili dogovorom s demokratama o uvo|ewu privremenih mera u op{tinu. N. Perkovi}

REKLI SU

Selakovi}: Yabe im statut i ako ga usvoje Napredwaci su ponovili da je pristup re{avawu pitawa vezanih za predlog statuta Vojvodine ogledalo neozbiqne i neodgovorne vlasti, nepo{tovawa gra|ana i Ustava Srbije. “Probijeni su svi rokovi za dono{ewe statuta Vojvodine. A i ukoliko bude usvojen u Skup{tini Srbije, ne}e mo}i da se primewuje jer nije donet set pravnih akata, od kojih su najva`niji zakoni o finansirawu i imovini APV”, rekao je ~lan Pravnog tima SNS-a Nikola Selakovi}, ponoviv{i da je tekst statuta “nakaradan” i da }e wegovim dono{ewem cenu, pre svega ekonomsku, platiti stanovnici Banata, Srema i Ba~ke.

EKONOMIJA

ponedeqak12.oktobar2009.

Zavr{eni sajmovi „Lorist” i „Turizam” Na Novosadskom sajmu ju~e su zavr{eni Me|unarodni sajmovi “Lorist” i “Turizam”, na kojem se predstavilo oko 300 doma}ih i stranih izlaga~a. Ova sajamska manifestacija je, uprkos ekonomskoj krizi, zahvaquju}i kvalitetu, bogatstvu i raznovrsnosti ponude, opravdala o~ekivawa i organizatora i izlaga~a, kao i publike, re~eno je na ju~era{woj konferenciji za novinare na Novosadskom sajmu. Na sajmu lova, riblova i sporta bili su izlo`eni najnoviji proizvodi iz ovih oblasti, a budu}i da su izlaga~i obezbedili popust i iznad 50 odsto, ostvareni su dobri poslovni rezultati. Na Sajmu turizma posetioci su

bili u prilici da, pred zimsku turisti~ku sezonu, dobiju uvid u ponudu doma}ih, ali istarnih ski-centara, te bawa, klimatskih le~ili{ta... Izuzetno je bio zapa`en nastup Turisti~ke organizacije Vojvodine, koja je na jednom mestu predstavila turisti~ku ponudu 32 grada i op{tine Vojvodine, a uz uobi~ejenu ponudu iz oblasti turizma, kroz etno i gastro ponudu prikazano je bogatstvo razli~itosti Pokrajine. Naredna sajamska priredba na Novosadskom sajmu bi}e odr`ana od 27. oktobra do 1. novembra, kada }e se pred novosadskom publikom predstaviti izlaga~i na Sajmu automobila "Auto-{ou Novi Sad". D. Ml.

JO[ NIJE ZAVR[ENA PRIVATIZACIJA U FINANSIJSKOM SEKTORU

Dràva pakuje banke za velikog kupca Dràvni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ili} razgovarao je ovih dana u Istanbulu, na samitu Svetske banke i Me|unarodnog monetarnog fonda, sa zvani~nicima me|unarodnih finansijskih institucija o aktivnostima Srbije u pogledu ~etiri banke u kojima je ona ve}inski vlasnik, saop{tilo je to ministarstvo. Dràva bi, kako stvari sada stoje, mogla uskoro da spoji tri banke ~iji je ve}inski vlasnik - Srpsku, Po{tansku {tedionicu i

tiri banke. Agencija za osigurawe depozita krajem leta je Vladi dostavila elaborat prema kojem bi pomenute tri banke trebalo spojiti u jednu. S druge strane, kragujeva~ka Kredi banka nastavi}e da posluje samostalno i u Vladi veruju da }e za wu uspeti da prona|u kupca. Dodu{e, nije izvesno koliko }e vremena jo{ prote}i dok se to ne desi, s obzirom da je premijer Mirko Cvetkovi} jo{ u junu pro{le godine najavio "skori" tender za privatizaciju Kredi banke.

Nezainteresovanost U Srbiji trenutno posluju 34 banke, ali stru~waci veruju da ne}e mo}i sve samostalno da nastave rad. Ipak, u posledwe vreme nije bilo ni spajawa ni preuzimawa nekih od postoje}ih banaka, a posledwa finansijska institucija koja je do{la na na{e trì{te, Moskovska banka, to je u~inila kroz grinfild ulagawe. To potvr|uje opravdanost teze da ni postoje}i, ni neki od velikih igra~a koji jo{ nisu prisutni na srpskom finansijskom trì{tu, nisu zainteresovani za kupovinu neke od malih doma}ih banaka. Privrednu banku Pan~evo, i tako poku{a da ih proda. Glavni i odgovorni urednik "Ekonomist magazina" Milan ]ulibrk isti~e je da postoje}i igra~i na finansijskom trì{tu ne pokazuju interes da kupuju mawe banke. - Postoji procena da neke banke u Srbiji ne}e mo}i da preguraju ovu krizu, a na to ukazuje i odluka dràve da spoji nekoliko mawih banaka koje ima u sopstvenom vlasni{tvu, jer samo tako mogu da opstanu navodi ]ulibrk. Neke od wih imaju problem sa kapitalom, neke imaju mnogo klijenata, a nemaju novca i dràva poku{ava da ih upakuje u jednu banku koju }e verovatno kasnije poku{ati da proda nekom velikom igra~u koji bi mogao da u|e na ovo trì{te, ocenio je. Dràva Srbija trenutno ima ve}insko vlasni{tvo u ~e-

Dràva u Srpskoj banci ima 96,5 odsto vlasni{tva, u Po{tanskoj {tedionici 63,7 odsto, a u Privrednoj banci Pan~evo 92,9 procenata. Tako|e, dràva ima mawinske vlasni~ke udele u jo{ pet banaka. To su â~anska (38,8 odsto), Komercijalna (38,6 odsto), Jubmes (21 odsto), Agrobanka (20 odsto) i Privredna banka Beograd (19,4 odsto). Prema ]ulibrkovim re~ima, ukoliko Vlada na pomenuti na~in uspe da udomi ~etiri dràvne banke, onda jo{ preostaje da se vidi {ta }e biti sa malim privatnim bankama. - Privatni vlasnici dobro vode ra~una o tome {ta je wima u interesu i onda u jednom momentu mo`da do|e do toga da se nekoliko mawih privatnih banaka dogovori o me|usobnom ukrupwavawu - kaè ]ulibrk. V. ^vorkov

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

91,2355

Australija

dolar

Kanada

dolar

Danska

kruna

Norve{ka

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 93,0974

95,2386

90,9562

55,9727

57,115

58,4286

55,8014

58,7668

59,9661

61,3453

58,5869

12,2508

12,5008

12,7883

12,2133

kruna

10,9153

11,1381

11,3943

10,8819

[vedska

kruna

8,8497

9,0303

9,238

8,8226

[vajcarska

franak

60,0787

61,3048

62,7148

59,8948

V. Britanija

funta

99,3201

101,347

103,678

99,016

SAD

dolar

61,9722

63,2369

64,6913

61,7825

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 10. 2009. godine

DNEVNIK

KORISNICI HIPOTEKARNIH KREDITA NEZADOVOQNI PONUDOM NA TR@I[TU NEKRETNINA

Nema dovoqno malih stanova Iako banke primaju zahteve za odobravawe hipotekarnih stambenih kredita, na koje dràva pla}a kamatu prve tri i posledwih pet godina otplate, kupci stanova susre}u se s podosta problema: na trì{tu nema stanova kakve bi èleli, odnosno koje mogu da kupe uz pomo} dràve. Najvi{e se traè novi mawi stanovi, maksimalno dvosobni, koji moraju biti zavr{eni najmawe 80 odsto, a takvih nema dovoqno. Kupcima se name}u odre|ene lokacije jer su novoizgra|eni stanovi neravnomerno raspore|eni i najmawe ih ima tamo gde je najve}a potra`wa. Zato predsednik Udruèwa za visokogradwu u Privrednoj komori Srbije Goran Duganxija strahuje da na trì{tu ne}e biti dovoqno stanova za kupovinu. On kaè da je dràva u velikoj meri ograni~ila ponudu uslovom da obim izgradwe novih stanova bude minimum 80 odsto, {to prakti~no zna~i da su preostali samo zanatski radovi u stanu. Takvih je malo. Duganxija smatra da }e dràva morati da spusti tu granicu, a gradske vlasti u|u u nove projekte stanogradwe i izdaju vi{e dozvola za gradwu.

ju ponuda bi se obogatila stanovima svih struktura u zgradi na lokaciji Patrijarha ârnojevi}a i Novaka Radowi}a, od mawih do ve}ih dvosobnih veli~ine izme|u 50 i 60 kvadrata. Cena se kre}e oko 1.100 evra za kvadrat. Vujadin Keki} iz Agencije "Solis" kaè da su najtraèniji stanovi koji ko{taju izme|u 40.000 i 50.000 evra, pa {ta mogu da kupe za to. A mogu u centru 35

ga retko {ta ostane za podstanare, koji, zbog neposedovawa neke druge nekretnine na koju bi stavili hipoteku, tra`e zavr{en stan ili onaj pri kraju izgradwe, da bi udovoqili banci, a zbog malih prihoda tra`e mawu kvadraturu, kako bi i rata bila mawa. Ove godine za subvencionisane kredite izdvojeno je samo 450 miliona dinara, {to je prili~no skromno – 200 do 300 stanova u ce-

Zamrlo

Postavqenu granicu od 80 odsto zavr{enih radova je veoma te{ko definisati jer, dok jedni ka`u da je to zgrada pod krovom i s spoqnom stolarijom, drugi ka`u da stolarija ne zna~i previ{e ukoliko nisu pla}ene komunalije i ako nema prijave radova. Direktor novosadskog preduze}a "Magnat Coala Invest" I{tvan Tot o~ekuje da }e banke prihvatiti i objekte koji su pod krovom i s pla}enim komunalijama. U tom slu~a-

Vujadin Keki} ka`e da je, uop{te, ova godina bila slaba, gradilo se malo stanova, pa je i ponuda slabija. Dok se jo{ pro{le godine moglo videti gradili{te na svakom koraku, ove godine je situacija potpuno druga~ija. Zbog toga }e oni koji bi `eleli da stan kupe uz pomo} hipotekarnog stambenog kredita morati da idu na periferiju, gde mo`da nema ni prave ulice, u duplekse ili ve}e stanove. Ukoliko, pak, prona|u nekretninu na koju je mogu}e staviti hipoteku prvog reda, mo}i }e vi{e da biraju, jer }e mo}i bezecovati i stan u po~etnoj fazi izgradwe. do 36 kvadrata, a na periferiji oko 50. Me|utim, takve stanove je veoma te{ko na}i u zavr{noj fazi izgradwe ili kada je zgrada u potpunosti zavr{ena zato {to ih rezervi{u oni koji su prepustili lokaciju investitoru i trgovci koji se bave preprodajom. Sto-

loj Srbiji. Krediti }e planuti za one stanove koji su ve} zavr{eni a nisu prodati, poput onih na Novom Beogradu koji su gra|eni za Univerzijadu. Naredne godine za hipotekarne kredite bi}e obezbe|eno tri milijarde dinara. R. Dautovi}

ZA[TO BANKARI OKLEVAJU KOD KREDITIRAWA PRIVREDE?

Para ima, nedostaje sigurnost Cele ove godine banke su prili~no rezervisane kada je u pitawu kreditirawe privrede. Novac radije plasiraju u dràvne hartije od vrednosti, mada bi na trì{tu mogle zaraditi vi{e. O tome za{to finansijske ku}e oklevaju iako “ne znaju {ta }e s parama" me|unarodni konsultant dr Milna Kova~evi} kaè: – Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije je prili~no visoka i bankarima se isplati da novac plasiraju u hartije i prebrinuli su brigu. S druge strane, Narodna banka ne moè i}i na weno ve}e smawewe jer je inflacija kod nas stalno na nivou od oko deset posto. Smatram da u narednom periodu ne}e biti promena – navodi na{ sagovornik. – Kada se na ovo trì{te slije milijarda dolara ruskog kredita, o~ekujem da vrednost dinara poraste. To }e, opet, i}i naruku uvoznicima, a ne izvoznicima. Nastavi}e se trend koju imamo sada, a to zna~i da }e bankari biti oprezni kada plasiraju novac u strahu da privrednici ne}e mo}i da ga vrate. S druge strane, i privrednici su obazrivi jer se pla{e da ne}e mo}i da ispune preuzete obaveze. O tome kako stvari stoje u privredi dosta govore i podaci o subvencionisanim kreditima Vlade Srbije za privredu. Najtraèniji su bili oni za likvidnost: odobreno je 7.678 zajmova, u vrednosti od 673,9 miliona evra, a osim ovih indeksiranih, odobreno je jo{ 255 dinarskih u protivvrednosti od 32

Odobreno je tek 11 kredita za investicije, subvencionisanih po programu Vlade Srbije

miliona evra. Najmawe interesovawa bilo je za investicione zajmove – 11, vrednosti 2,1 miliona evra. Jedan od wih odobrila je Erste banka, a o tome za{to su brojke o investicijama skromne Bojan Vra~evi} iz Erste banke ka`e: – Odgovor je jednostavan: u krizi se ne investira na sve strane, i mi i privrednici, vrlo smo oprezni – obja{wava. – Smatram da }e "ruska milijarda" biti dobar zamajac za privredu. Ako se ulo`i u infrastrukturu, to }e se kroz progra-

me izvo|a~a radova pove}ati na tri do ~etiri milijarde. Sigurno je da }e novac koji stigne u zemqu uticati na kurs doma}e valute, smatram da }e se dinar stabilizovati i kretati u rasponu od 90 do 95 dinara. O rezervisanosti finansijskog sektora govori podatak iz Kreditnog biroa Udruèwa banaka Srbije: krajem pro{le godine duè od 15 dana kod izmirivawa obaveza kasnilo je 6,3 odsto kompanija, a sada se ta brojka popela na 9,7 odsto. Cifra nije alarmantna, ali kada se broj neaùrnih du`nika za

relativno kratak period pove}a za gotovo 30 posto, onda to mnogo govori. U ovim brojkama direktor AIK banke za Vojvodinu Slobodan Raci} vidi jedan od glavnih razloga za opreznost finansijskih ku}a. – Na na{em trì{tu su prisutni prezaduènost i veliki ekonomski problemi, 80.000 kompanija ima blokirane ra~une – kaè Raci}. – U takvim uslovima banke vode vrlo rezervisanu politiku. Kada dobijemo zahtev za kredit i po~nemo da pro~e{qavamo imovinu preduze}a i poslovne aktivnosti da bismo doneli procenu o tome kakve su realne {anse da preduze}e vrati kredit, pa vidimo da oni od imovine imaju samo jednu halu, onda smo pre spremi da damo negativan odgovor nego pozitivan. Iskustva i nas i kolega govore da je izuzetno te{ko naplatiti hipoteku kada je aktivirate jer, uprkos velikoj vrednosti objekta na papiru, kupaca jednostavno nema. Zato bankari ne mogu da dobiju nazad ono {to su plasirali u kredit koji se ne vra}a. Najsigurnije je u ovom trenutku plasirati novac u poqoprivredu, prehrambenu i farmaceutsku industriju. Mora se jesti i mora se le~iti pa je u ovim granama sigurnost za zajmove ve}a nego u drugim oblastima. Ne o~ekujem da }e se narednih meseci ne{to promeniti. Kraj godine je blizu i bankari sada taktiziraju, klasifikuju se rezrvacije pa ve}ih pomaka ne}e biti. D. Vujo{evi}

Nova proizvodwa u „Asko–Vidaku” Firma „Asko–Vidak“ iz Futoga, ~ija je mati~na ku}a gr~ka „Asko grupa“, privodi kraju jednu od najve}ih investicija u proizvodwu u Vojvodini, vrednu 13,5 miliona evra. Kako je za „Dnevnik“ rekao predsednik „Asko grupe“ Elefterios Kaltapanidis, to ulagawe je za rezultat imalo poboq{awe produktivnosti, kvaliteta i ja~awe pozicije na tr`i{tu. Naime, nakon ~etvorogodi{weg rada i investirawa u nove sa-

vremene linije i hale, rekonstrukcije postoje}ih linija i ma{ina i kompletne reorganizacije, „Asko–Vidak“ po~iwe proizvodwu visokougqeni~ne `ice na novoj liniji „koh“. Re~ je o liniji nema~kog proizvo|a~a, u Srbiji jedinoj tog tipa. To je nov proizvod na srpskom tr`i{tu, koji smo dosad samo uvozili, a sada }emo ga imati i za doma}e potrebe i za izvoz. Ina~e, osnovni proizvodni program ma{ine

„koh“ je ~eli~na ìca, koja se koristi u industriji name{taja za opruge, tehni~ke opruge, uàd, sita, trake... U firmi „Asko–Vidak“ navode da im je ciq pove}awe plasmana novih proizvoda na stranom trì{tu, posebno u zapadnim zemqama, te }e proizvode novih linija i ma{ina izloìti na sajmu gra|evine „Batimat“ u Parizu, po~etkom novembra. S. G.

EKONOMIJA

DNEVNIK

Poskupqewe struje? Elektroprivreda Srbije traì}e krajem godine poskupqewe struje, ali ne}e traìti da to bude 30 odsto na koliko ima pravo, poru~uju iz te kompanije. Predsednik Upravnog odbora EPS-a Aca Markovi} objasnio je da je Agencija za energetiku utvrdila, na osnovu vaè}e metodologije, da EPS ima pravo da pove}a cenu elektri~ne energije za 30 odsto. On je dodao da EPS ne}e traìti da struja u narednoj godini poskupi u tom procentu, ali nije precizirao koliko poskupqewe }e zahtevati. Markovi} je rekao da }e EPS krajem godine predloìti vladi poskupqewe struje za 2010. godinu, s obzirom na to da je odlagawe poskupqewa u ovoj godini stvorilo finansijske probleme EPS-u.

Ni~u vetrewa~e u Vr{cu Inostrane kompanije registrovane u Beogradu "MK Fintel" i "Vingtim", posle vi{egodi{wih merewa energije vetra, uskoro }e u op{tini Vr{ac po~eti izgradwu dva vetroparka, rekao je ~lan Op{tinskog ve}a Bojan Mandi}. Mandi} je za agenciju Beta kazao da je "MK Fintel" op{tinskom Odeqewu za urbanizam podneo

zahtev za izdavawe dozvole za izgradwu vetroparka u selima Grebenac, Parta i Izbi{te. "Oni }e za po~etak podi}i dve mawe vetrewa~e, 'pikoline', za koje imaju energetsku i gra|evinsku dozvolu. Bi}e to prve vetrewa~e u Srbiji. Zavr{ili su i geomehani~ka ispitivawa zemqi{ta i potpisali ugovore sa vlasnicima parcela na kojima }e biti podignuto 52 vetrogeneratora pojedina~ne snage od 2,5 do tri megavata", rekao je on. Mandi} je dodao da je i "Vingtim" sklopio ugovore sa vlasnicima parcela i dobio energetsku saglasnost za vetropark od 60 megavata, odnosno 24 vetrogeneratora, na grebenu Zagaji~kih brda, izvan za{ti}enog prirodnog dobra "Deliblatska pe{~ara". "Op{tina Vr{ac }e na godi{wem nivou dobijati od 2,5 do tri odsto ~iste proizvedene elektri~ne energije po za{ti}enoj ceni Evropske unije. Tako|e, sleduje nam i fiksna naknada po vetrogeneratoru, o ~ijoj visini pregovaramo", rekao je on.

ponedeqak12.oktobar2009.

Energetski zavisni od Rusije

NAJAVQENO RESTRUKTURIRAWE PTT „SRBIJA”

Po{ta ostaje dràvna Javno preduze}e PTT „Srbija” po~e}e u 2010. godini restrukturirawe i transformaciju u zatvoreno akcionarsko dru{tvo u vlasni{tvu dràve, najavio je generalni direktor tog preduze}a Goran ]iri}. On je u intervjuu agenciji Beta kazao da ne}e biti privatizacije Po{te, ali da }e transformacija u zatvoreno akcionarsko dru{tvo, 100 odsto u vlasni{tvu dràve, omogu-

}iti brè dono{ewe odluka i Generalni direktor PTT „Srbrì nastup na srpskom trìbija” je kazao i da je plan da se {tu, koje }e biti u saradwi sa miliberalizovano. nistarstvima za Broj zaposlenih od ]iri} nije motelekomunikacigao da precizira 2005. godine smawen je i finansije kada }e biti zasa 18.000 na 15.000 obezbede fondovr{ena tranvi za restukturisformacija navorawe tog javnog de}i da }e se u narednoj godini preduze}a. ]iri} nije èleo da raditi na tome i da }e kona~ni proceni koliki je vi{ak zapoprojekat definisati rokove. slenih u PTT „Srbija”, ali je

podsetio da je to javno preduze}e od 2005. godine do sada smawilo broj zaposlenih sa 18.000 na 15.000. PTT „Srbija” u ovom trenutku pozitivno posluje, {to pokazuje da ne}e biti velikih intervencija u promeni broja zaposlenih, istakao generalni direktor tog preduze}a i naveo }e sve biti uskla|eno u razgovorima i dogovorima sa sindikatima.

NAKON USVAJAWA NACRTA ZAKONA O RACIONALIZACIJI DR@AVNE UPRAVE

Koliko ko{taju otkazi za }ate Od januara naredne godine republi~ka administracija bi}e mawa za 2.800 stalno zaposlenih i za 600 honoraraca, {to zna~i da se za 3.400 ~inovnika sprema otkaz, odnosno prestanak rada po ugovoru o radu. Osim toga, u toku su pripreme i za kresawe zaposlenih u pravosu|u te }e tako jo{ oko 2.500 radnika u tom sektoru tokom 2010. godine ostati bez posla. Racionalizaciji, ako se bude ostvario plan Vlade Srbije, tu nije kraj jer bi ve} narednih meseci ministri i direktori trebalo da se odreknu i odre|enog broja dr`avnih sekretara, pomo}nika i specijalnih savetnika. Zakon o racionalizaciji, koji je Vlada Srbije utvrdila pro{log petka, a koji mora biti verifikovan u Skup{tini Srbije, odnosi se na zaposlene u ministarstvima i organima uprave u sastavu ministarstava, slu`bama Vlade, agencijama, Fondu PIO i Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe. Kriterijumi za odre|ivawe prekobrojnih su, pre svega, ocena kvaliteta rada zaposlenih, i to u posledwe dve godine, a rukovodioci su obavezni da ocewivawe sprovedu u roku od 30 dana od stupawa ovog zakonskog akta na snagu. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} ustvrdio je da ne o~ekuje proteste zaposlenih u upravi jer, kako je istakao, ceo posao oko ovog zakona ra|en je u dogovoru sa sindikatima, mada je, zapravo, u poslu u~estovao samo jedan sindikat – Savez samostalnih sindikata Srbije, dok je UGS “Nezavisnost“ to odbio. Smawewe dr`avne administracije ovoga puta ne}e se zasnivati na dobrovoqnom odlasku ve} na otpu{tawu tehnolo{kih vi{kova, koji }e dobiti zakonsku otpreminu bez stimulativnog dela. Nakon takve odluke ostaje nejasno {ta je sindikat uop{te uspeo da dobije svojim

INTERVJU

protestom i primedbama na nacrt zakona kada nije uspeo ~ak ni da se izbori za to da ~inovnici, ako ni{ta drugo, dobiju otpremine koje im garantuje Zakon o dr`avnim ~inovnicima, a to je najmawe 100 evra

`e od 20.000 dinara mese~no te }e tako na ime tre}ine dobiti mawe od 7.000 dinara, a da su dobili po zakonu 100 evra po godini, zna~ilo bi to da im pripada vi{e od 9.000 dinara. To SSSS nije uspeo da se

Stari kadar miran Pravo na dve godine nov~ane nadoknade imali bi samo oni slu`benici kojima do penzije nedostaje dve godine, ali se Vlada Srbije pobrinula za to da bez posla ne ostanu oni kojima do penzionisawa nedostaje pet godina jer se ispostavilo da su oni „najskupqi“ jer, em im treba za otpremine obezbediti veliki novac, em ih treba jo{ dve godine pla}ati na Birou rada. To konkretno zna~i da ène koje imaju iznad 30 i mu{karci iznad 35 godina radnog staà mogu biti mirni jer sasvim sigurno ne}e biti obuhva}eni ovom racionalizacijom. I dok neki tvrde da je takva odluka prihva}ena da bi se sa~uvali stari i iskusni kadrovi, ekonomisti tvrde da je to zapravo stvar proste ra~unice jer je lak{e isplatiti otpremine onima s malo staà nego ovima s mnogo, odnosno da }e se pre obezbediti male nego velike otpremine. Osim toga, ukazuju stru~waci, ~inovnici s velikim radnim staòm }e se ve} za nekoliko godina vratiti na dràvnu kasu jer }e ispuniti uslove za penziju pa tu onda nikakve u{tede i nema. po godini staà. Mada bi taj iznos za deo zaposlenih u dràvnoj administraciji bio mawi od tre}ine primawa koja im po godini staà sleduje, ipak bi za ve}inu on bio ve}i jer ne primaju svi ~inovnici velike plate i bar polovina od onih koje ~eka otkaz ima plate ni-

izbori i, ruku na srce, ono {to sebi pripisuje kao uspeh je zapravo samo gola primena Zakona o radu, koji predvi|a da se za prvih deset godina dobija tre}ina tromese~nog proseka po godini sta`a. No, sada kada je zakonski predlog uobli~en, jasno je da zaposleni

koji budu progla{eni vi{kom mogu ra~unati na otpreminu za svaku godinu staà, i to u iznosu tre}ine proseka tri posledwe zarade. Otpu{teni radnici osim otpremine sti~u pravo i na nov~anu naknadu za slu~aj nezaposlenosti preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe – koja iznosi od 80 do 160 posto minimalne zarade, koja je trenutno 15.138 dinara – u periodu od tri do 12 meseci, u zavisnosti od duìne radnog staà. Zanimqivo je i to da, iako se ve} nekoliko meseci radi na pripremi ovog zakonskog predloga, ni premijer Cvetkovi} ni ministar ekonomije Dinki} jo{ uvek nemaju odgovor na pitawe koliko }e se u{tedeti ovim otkazima kao ni koliko para treba da bi se do kraja godine isplatile otpremine za 3.400 ~inovnika koji budu progla{eni tehnolo{kim vi{kom. Obojica su slo`na u konstataciji da je „indirektna korist mnogo ve}a od direktne“, kao i u odbijawu da kaù poreskim obveznicima koliko ih ko{ta to {to su partije na vlasti godinama nepotrebno gomilale ~inovni~ki aparat, koji je bio skup i dok je postojao ali je o~igledno skup i sada kada odlazi. Kako gra|ani imaju pravo da znaju kome i koliko wihovog zajedni~kog novca iz buxetske kase odlazi, moè se o~ekivati da pre ulaska u skup{tinsku proceduru neko od nadle`nih ipak napravi ra~unicu o tome koliko }e u naredna dva i po meseca para morati da se obezbedi za otpremine 3.400 ~inovnika kako bi se znalo da li se wihovim otkazima zaista prave velike u{tede ili su one samo kap u moru, {to samo po sebi zna~i da se racionalizacija, ali i stezawe na nekim drugim mestima, pa makar se ona zvala i ukidawe pojedinih ministarstava, mora nastaviti. Q. Male{evi}

Spoqnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u prvih sedam meseci iznosila je 1,3 milijarde dolara, {to je skoro duplo mawe nego u istom periodu pro{le godine, objavila je Privredna komora Srbije. Kako se navodi, Srbija je u razmeni sa Rusijom zabeleìla deficit od 946,7 miliona dolara, a osnovni razlog smawewa robne razmene je globalna ekonomska kriza. Izvoz iz Srbije beleì pad od oko 46 odsto i iznosi 182,7 miliona dolara, dok uvoz beleì smawewe od oko 45 odsto, sa vredno{}u od 1,1 miliona dolara. Pad uvoza izazvan je i gasnom krizom iz januara ove godine, kao i smawenom isporukom nafte i ugqa. Na pad izvoza, kako se navodi, uticalo je smawewe isporuka vo}a i povr}a koja je bila {est puta mawa, kao i neisporu~eno smrznuto vo}e i povr}e. Na uvoznoj strani Srbije godinama dominira u~e{}e energenata u rasponu od oko 75 odsto do 80 odsto. Rusija je sedmi partner Srbije kod izvoza sa u~e{}em od ~etiri odsto, a drugi u uvozu sa u~e{}em od 12,95 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi oko 16 odsto. Najzastupqeniji proizvodi u srpskom izvozu u Rusiju su pokriva~i podova i tapete, sastavqene podne plo~e, lekovi, hartija, gume, dizalice, tre{we i vi{we. Srbija iz Rusije najvi{e uvozi naftu, gas, ureu, aluminijum, |ubriva. Najve}i izvoznici u Rusku Federaciju su Tarket iz Ba~ke Palanke, Hemofarm iz Vr{ca, Go{a fom iz Smederevske palanke, Tetra pak, Tigar, Vqaonica bakra Sevojno. Najve}i uvoznici iz Rusije su Srbijagas, NIS, Promist iz Novog Sada, Nafta, Impol Seval Sevojno.

EU glavni donator Srbije Tokom protekle decenije Srbija je dobila bespovratnu me|unarodnu pomo} od ukupno 4,5 milijardi evra. Najvi{e donacija stiè iz EU. Prema podacima Ministarstva finansija, me|u najve}im donatorima su Evropska unija, Nema~ka i Sjediwene Ameri~ke Dràve. Pomo}nica ministra finansija Gordana Lazarevi} je precizirala da je do ove godine Evropska unija Srbiju finansirala sa oko 1,2 milijarde evra, dodav{i da je nekoliko stotina miliona evra u fazi realizacije. “Nema zemqe iz EU koja ne nastoji da pruì odgovaraju}u pomo} Republici Srbiji”, kaè Lazarevi}eva.

@IVANKO RADOVAN^EV, GENERALNI DIREKTOR „MLEKOPRODUKTA” IZ ZREWANINA

Francuzi su nam doneli kvalitet Od 2004. godine zrewaninski „Mlekoprodukt“ deo je francuske mlekarske grupacije „Bongren“. Dolazak kompanije koja zapo{qava oko 20.000 qudi, koja je sa svojih 120 filijala prisutna u 26 zemaqa {irom sveta i koja pravi godi{wi promet od ~etiri milijarde evra, smatra se jednom od najboqih privatizacionih operacija u Srbiji. Francuzi su, kroz ve}insku dokapitalizaciju, za {est miliona evra postali vlasnici, prihvativ{i, istovremeno, obavezu da i preostale akcije, tokom tri naredne godine, otkupe pod istovetnim uslovima. Dugogodi{wi generalni direktor „Mlekoprodukta“ @ivanko Radovan~ev smatra da je to bio jedan od najboqih poteza u wegovoj karijeri. – Znali smo da ne moèmo izbe}i tranziciju i privatizaciju, zato smo nastojali da do|emo do partnera koji je u esnafu i od zanata, od kojeg se moè u~iti i uz kojeg se moè napredovati – kaè @ivanko Radovan~ev. – U „Bongrenu“ smo dobili takvog partnera, a istovremeno smo uspeli da izbegnemo rizi~ne i nepredvidive investitore.

z Koji su bili motivi „Bongrena“ da do|e u Zrewanin? Da li je postojala odre|ena rezervisanost prema investirawu u Srbiju i da li smo bili nekakva nepoznanice za wih? – Posle pada Berlinskog zida, oni su svoju investicionu aktivnost pomerili ka istoku Evrope. Pre nego {to su do{li kod nas, ve} su imali svoje filijale u Poqskoj, ^e{koj i Slova~koj. Oberu~ke smo prihvatili wihovu ponudu, ali smo rekli i da imamo svoje uslove. Postupak preuzimawa obavqen je za oko godinu dana, {to je za na{e uslove prili~no brzo. Me|utim, kad su do{li u Zrewanin, stalno su tra`ili neku drugu Srbiju. U wihovoj percepciju to su bili: korupcija, kriminal i primitivizam. Skepsa je otklowena kad sam im rekao da sam direktor mlekare 22-23 godine i, da sam imao lo{e namere, bio bih sada vlasnik ja, a ne oni. Dodao sam da nemaju nikavnih obaveza ni prema kome, pogotovo ne nov~anih. Jedan od wih stalno je ne{to zapisivao. Posle sam saznao da je u bele{ci

koja je stigla do glavnog gazde pisalo: „U ovog ~oveka mo`ete da imate puno poverewe“! Tako se i odnose prema nama!

– Mnogo toga! Doneli su svoje iskustvo i nove poglede na tr`i{te. Sve po~iwe i sve se zavr{ava jednom re~ju: kvalitet. Oni imaju jedan projekat koji se svodi, parafrazira}u, na to da, u pogledu kvaliteta, „treba biti superiorniji, boqi, razli~it i uo~en“! Odnosno, potro{a~ treba da nas prepozna, uo~i i da nam se vrati. Zna~ajni pomaci su napravqeni u logistici. Doneli su nam ono {to sami ne bismo mogli

ili ne bismo mogli tako brzo da usvojimo. I ponudili su nam znawe svojih stru~waka u centrali, koji su nam stalno na raspolagawu. z Kakve su ambicije „Bongrena“? Da li u fokusu drè samo lokalno trì{te ili imaju i regionalne ambicije? – Mislim da }e biti dovoqno da kaèm da su pre godinu i po kupili mlekaru u Kikindi s pogonima u Sajanu i Banatskoj Topo-

Kako do}i do svog novca

@ivanko Radovan~ev

Foto: R. Hayi}

z Na{a privreda, ne svojom krivicom, razvila je poslovnu filozofiju pre`ivqavawa. [ta se dolaskom Francuza promenilo u tr`i{noj politici, organizaciji posla, tehnologiji...?

z Kakvi su utisci investitora posle ovih pet godina? îme su zadovoqni i da li im ne{to smeta? – Oni su ovamo do{li u nekom gr~u jer je percepcija o Srbiji bila veoma lo{a. Trudili smo se da otklonimo tu strepwu i mislim da smo u tome uspeli. Uverili smo ih u to da mi ovde imamo dobar sistem obrazovawa i dobar odnos prema radu. Dvojica wihovih stru~waka su ovde u Zrewaninu sa svojim porodicama i mislim da im ne pada na pamet da odu odavde. [ta im smeta? Proteklu nedequ sam proveo na putu, obilazio sam Srbiju ne bih li nekako izvukao novac „Mlekoprodukta“. Oni ne mogu da shvate da ovde ne postoji minimalna za{tita poverioca. Pitali su me za{to ne osiguramo potraìvawa i bili su iznena|eni kad sam im rekao da toga ovde nema. U na{im poslovnim kwigama smo rezervisali 25 miliona dinara kao sporna potraìvawa koja }emo te{ko naplatiti. To je problem na koji oni nisu navikli.

li. Tako|e nameravaju da im „Bongren Srbija“ posluì kao centar za regionalno {irewe. Zainteresovani su za preuzimawe mlekara u BiH i Hrvatskoj. U Rumuniji ve} imaju, kako to oni kaù, „komercijalnu antenu“, ali kupovine idu te{ko ako investitor ~vrsto drì do svojih moralnih principa. Od 2004. oni su, ovde u Srbiji, uloìli oko 22 miliona evra. Sve {to zaradimo kao „Mlekoprodukt“, ovde se i reinvestira. Mislim da su se potvrdili kao sjajan partner! z Kakva je saradwa s lokalnim, pokrajinskim i dràvnim vlastima? Vidimo da imate stalnu komunikaciju s Fondom za promociju investicija u Vojvodini (VIP)? – To je veoma zna~ajan i koristan odnos. Ta saradwa nam govori da nismo sami i da postoji dràvna institucija koja je zainteresovana za to {ta se de{ava u privredi i koja stoji uz nas u preduze}ima. Zna~ajno je {to su i qudi u politici shvatili da je ovo dobar posao za celu zajednicu. V. Harak

BERZA

ponedeqak12.oktobar2009.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Rast cena na uspavanoj berzi Na Beogradskoj berzi indeksi su se u prethodnoj nedeqi malo oporavili, nakon korekcije u prethodnih sedam dana, me|utim, ukupan promet i daqe je izuzetno skroman. Indikatori kretawa Beogradske berze Beleks 15 i Beleks lajn zabele`ili su rast vrednosti na nedeqnom nivou od 6,05 odnosno 5,68 odsto dok je ukupan promet u sedmici izme|u 5. i 9. oktobra od nepunih 330 miliona dinara bio 32 odsto mawi nego nedequ dana ranije. Pad bele`i i u~e{}e stranih investitora koje se u proseku kretalo oko 30 odsto u trgovini akcijama i nepunih {est procenata u trgovini obveznicama, istakla je {ef odeqewa za poslove korporativnog agenta Fi-

me interne{enel Tijana Cvetkovi}. Vlasni~ka konsolidacija Jugoprevoza iz Velike Plane u~inila je tu kompaniju najaktuelnijom protekle nedeqe pa je sa 51,7 miliona dinara prometa potisnula AIK banku i wenih 48,6 miliona na drugo mesto, navela je Cvetkovi}. Najve}i nedeqni rast cene zabele`io je Progres, gotovo 37 odsto, a slede Lasta sa vi{e od 22 i Agrokoop sa gotovo 20 procenata. Me|u gubitnicima su se na{li gra|evinsko preduze}e Planum sa minusom od 12 odsto, Politika sa bezmalo 11 i Informatika sa gotovo sedam procenata. U takvim prilikama na doma}em berzanskom parketu ce-

Posledwa cena

Akcija Jugoprevoz, Velika Plana AIK banka, Ni{ Vino @upa, Aleksandrovac Imlek, Beograd Energoprojekt holding, Beograd

899 3.017 8.778 1.600 1.053

ne vojvo|anskih akcija iz korpe najlikvidnijih kretale su se raznoliko, uz jednu zajedni~ku karakteristiku - izuzetno mali promet. Be~ejski

Vrednost prometa (din) 51.720.500 48.664.094 48.505.070 17.025.455 13.312.212

Soja protein blago je dobio na vrednosti koja je u pet trgova~kih dana pove}ana sa 1.113 na 1.164 dinara. Sli~no su se pona{ale i akcije druge kompanije Viktorija grupe u Beleksu 15, Veterinarskog zavoda iz Subotice, lija je cena pove}ana sa 571 na 592 dinara. S druge strane, Metals banka je skliznula sa 8.690 na 8.507 dinara. Trgovina obveznicama stare devizne {tedwe ~inila je 14 odsto ukupnog nedeqnog prometa, kazala je Tijana Cvetkovi} i dodala da je najtrgovanija serija bila A2016 sa 15,3 miliona dinara. E. D.

SAD VI[E NISU GLOBALNA FINANSIJSKA MEKA

Sada je London centar sveta Britanija je na listi Svetskog ekonomskog foruma pretekla SAD i postala vode}i finansijski centar u svetu. SAD, koje su do sada dr`ale vode}u poziciju me|u 55 najja~ih finansijskih centara sveta, pale su na tre}e mesto, iza drugoplasirane Australije, objavio je londonski „Dejli telegraf“. Analiti~ari ukazuju da }e ovo rangirawe podsta}i daqu debatu o tome da li je London ili Wujork najpogodnije mesto za poslovawe finansijskih organizacija, s obzirom na nedavne izve{taje da se sve ve}i broj hex fondova preme{ta u Wujork zbog tamo{wih bla`ih propisa. Britanija je izbila na vrh liste uprkos o~iglednim problemima sa kojima se posledwih 12 meseci suo~avao sektor finansijskih usluga u toj zemqi. Globalna kriza je dovela do nacionalizacije znatnog dela bankarskog sektora, kao centra vladine intervencije u industriji finansija.

Zbog takvih problema, Britanija je na bazi ocena od jedan do sedam dobila ukupnu ocenu 5,28,

{to je 0,55 poena mawe nego lane, ali vi{e od 5,12 koliko su dobile SAD, {to je smawewe od 0,73 poena. Rangirawe je zasno-

vano na vi{e od 120 razli~itih pokazateqa kojima su se merili obim tr`i{ta kapitala, insti-

tucionalna klima i finansijska stabilnost. Me|u najve}im gubitnicima na listi su Francuska i Nema~-

ka koje su ispale iz prvih deset, dok su najve}i dobitnici drugoplasirana Australija koja se popela sa pro{logodi{weg 11. mesta i Singapur koji je dospeo sa desete na ~etvrtu poziciju. Ako se, me|utim, posmatraju perspektive stabilnosti, izve{taj Svetskog ekonomskog foruma pokazuje da Britanija zna~ajno zaostaje za ostalih 55 najve}ih finansijski orijentisanih zemaqa, jer je rangirana na 37. mesto, ispred SAD koje su se na{le na 38. poziciji. Izve{taj pokazuje da postoje znaci slabqewa me|u mnogim dokazanim globalnim finansijskim centrima, kao posledica nedavne krize, dok istovremeno zemqe u razvoju pokazuju relativnu finansijsku stabilnost, isti~e „Dejli telegraf“. Sa pozicije finansijske stabilnosti, gde su Norve{ka i [vajcarska na vrhu liste, ^ile je tre}i, dok su se Malezija, Brazil i Meksiko na{li me|u prvih 15 zemaqa.

Dolar jo{ nije umro Zamenik {efa Ruske centralne banke Genadij Melikjan podr`ava stvarawe valutne korpe za me|unarodnu trgovinu, ali smatra da je rano govoriti o „smrti“ dolara. „Smrt dolara je, prema mom mi{qewu, jako preuveli~ana“, kazao je visoki zvani~nik RCB, uz napomenu da je brza zamena „ zelene nov~anice“, u funkciji rezerve valute, „te{ko izvodqiva.“ „To je moj li~ni stav“, precizirao je Melikjan, uz napomenu da takvo wegovo mi{qewe nije zasnovano i na „zajedni~koj poziciji“ rukovodstva ruske emisione banke. Melikjan precizira da je „sahrana“ dolara nemogu}a zbog toga {to ameri~ka valuta zauzima veliki obim u svetskoj trgovini, kao i ~iwenice da privreda SAD stvara ~etvrtinu svetskog bruto doma}eg proizvoda. Mi{qewe ruskog zvani~nika usledilo je nakon {to je londonski dnevnik „Indipendent“ izvestio o navodnim „tajnim“ pregovorima zemaqa Zaliva sa Rusijom, Kinom, Francuskom i

Japanom o zameni dolara korpom valuta u procesu me|unarodne trgovine naftom. „Ko je rekao da se takvi pregovori stvarno vode - svaki dan se objavquju nakakve bajke“, ironi~no je prokomentarisao teku}u situaciju oko poloàja dolara Melikjan. Agencija Rojters podse}a i na stav pomo}nika ruskog predsednika Arkadija Dvorkovi~a koji smatra razumnim razmatrawe predloga o zameni dolara kao obra~unske valute u trgovini naftom. Taj stav Dvorkovi~a je jo{ vi{e ubrzao pad ionako sve slabije ameri~ke valute, navodi se u agencijskim izve{taju iz Moskve. Neposredno nakon izjave Dvorkovi~a dolar je na moskovskoj deviznoj berzi kotirao ispod 30 rubaqa, {to je bio najniì nivo ameri~ke valute u toku ove godine, izvestila je agencija Prajm - Tas. Moskovska glasila su prenela i izjavu ruskog vicepremijera i ministra finansija Alekseja Kudrina koji je nakon samita vo|a dràva - ~lanica Zajed-

DNEVNIK

Naftna klackalica Terminske kotacije sirove nafte su na kraju sedmice oslabile posle ja~awa dolara, podstaknutog izjavom predsednika ameri~kih Uprave federalnih rezervi Bena Bernankija da bi ameri~ka monetarna politika mogla biti poo{trena kada se ekonomska situacija „dovoqno poboq{a“. Sirova nafta za isporuku u novembru na tr`i{tu u Wujorku je pojeftinila ~ak 74 centa, ili jedan odsto, na 70,95 dolara za barel, dok je marka „brent“ u Londonu za isti termin isporuke oslabila 77 centi, ili 1,1 odsto, na 69 dolara za barel, prenela je agencija Blumberg. Prethodno, cena nafte je odsko~ila na najvi{i nivo za blizu tri sedmice, od 72,55 dolara za ba-

Svetske akcije na najvi{em nivou Dolar je nakon vi{ednevnog slabqewa na kraju radne nedeqe oja~ao na globalnim deviznim berzama, nakon {to je {ef Uprave federalnih rezervi SAD (Fed) Ben Bernanki izjavio da nije iskqu~eno ni zao{travawe ameri~ke monetarne politike ukoliko proces privrednog oporavaka bude zadovoqavaju}i. Vode}i globalni indeksi akcija su u prepodnevnoj trgovini blago oja~ali, iako su cene nekih vitalnih sirovina usled rasta vrednosti dolara bile ne{to ni`e.

tim, u vi{e navrata izjasnili za zamenu dolara kao svetske rezervne valute, ali taj wihov predlog nije se na{ao na dnevnom redu samita politi~kih prvaka Grupe 20 najrzavijenijih zemaqa sveta koji je odr`an 24. i 25. septembra u Pitsburgu.

Cene akcija na tr`i{tima brzo rastu}ih ekonomija uve}ane su u petak 0,4 odsto, na najvi{e nivo u proteklih vi{e nego 13 meseci, posle boqih od o~ekivanih pokazateqa o zaradama vode}ih ameri~kih kompanija u proteklom kvartalu. Panevropski indeks akcija - FTSEurofirst 300 - je tako|e blago napredovao, za 0,3 procenta. Skupqi dolar je, me|utim, „srozao“ cenu zlata, koje se na robnoj berzi u Londonu prodavalo za mawe od 1.050 dolara po finoj unci.

VESTI U Nema~koj pojeftiwewa Cene u Nema~koj su u septembru ove godine opale za 0,3 odsto, saop{tio je Savezni zavod za statistiku. Ovo je drugi put ove godine da se u Nema~koj beleì negativna stopa inflacije. U julu je pad cena iznosio 0,5 procenata. Statisti~ari su naveli da je od odlu~uju}eg zna~aja za pad cena bilo pojeftiwewe energenata i ìvotnih namirnica. Cene energenata su od po~etka godine opale za 18,6 odsto, a hrane za tri procenta. Ukoliko bi se izuzele cene energije i hrane, u septembru bi inflacije porasla za 1,3 odsto. U Nema~koj je najvi{e pojeftinilo jestivo uqe (za 11,3 odsto), zatim mle~ni proizvodi (od 19 do 26 odsto), povr}e (8,9 odsto) i vo}e (6,3 odsto), dok je riba poskupela. U istom periodu porasle su cene cigareta i turisti~kih aran`mana, i obu}e i ode}e. Pad cena u vreme krize ima dobru stranu za nema~ku privredu, jer omogu}ava srazmerno stabilan nivo privatne potro{we koji je zna~ajan za oìvqavawe privrede.

Izvoz u }orsokaku Nema~ki izvoz neo~ekivano je opao u avgustu za 1,8 odsto, po{to je prethodna tri meseca rastao i istru~wacima ulivao nadu da je do{lo do oporavka privrede. Ekonomisti su o~ekivali da }e rast izvoza u avgustu iznositi najmawe 1,7 odsto, koliki je bio u julu. Junski rast privrede iznosio je ~ak 6,4 odsto u odnosu na prethodni mesec. U odnosu na isti mesec pro{le godine, izvoz je u avgustu, kako je saop{tio Savezni zavod za statistiku, opao za 20 proceneta i vredeo je 60,4 milijardi evra. U prvih {est meseci pad izvoza je u odnosu na prvu polovinu 2008. iznosio 22,3 procenta. Ekonomski analiti~ari ocewuju da je avgustovski pad izvoza razo~arewe, ali da „mo`e da se preboli“, jer }e u posledwa tri meseca izvoz ponovo da stati na noge.

Tu~a za posao nice Nezavisnih Dr`ava u Ki{iwevu izjavio da se sada ne vode nikakvi pregovori o zameni dolara kao obra~unske valute za trgovinu naftom. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin ranije ove godine su se, me|u-

rel, posle saop{tewa ameri~kog ministarstva rada da je broj novih zahteva za nadoknade za nezaposlene smawen na najniì nivo od januara. Analiti~ari ukazuju da bi nafta idu}e sedmice mogla pojeftiniti pod pritiskom pove}awa isporuka i smawene tra`we. Trì{tu te sirovine nije pomogao ni dana{wi podsticajni mese~ni izve{taj Me|unarodne agencije za energetiku (IEA) o tra`wi nafte. IEA, savetodavno telo 28 zemaqa potro{a~a nafte, prognozira da }e se svetska tra`wa nafte idu}e godine oporavqati brìm tempom nego {to se ranije o~ekivalo, zahvaquju}i optimisti~nijoj ekonomskoj projekciji Me|unarodnog monetarnog fonda.

Broj qudi koji se prijavquje za jedno novootvoreno radno mesto u SAD najve}i je otkako je po~ela recesija 2007. godine, pokazuju podaci. Sada se 6,3 nezaposlenih javqa u proseku na jedno otvoreno radno mesto, navodi se u izve{taju Ministarstva rada. To je najvi{i broj od kada je ministarstvo po~elo da prati podatke o novim rad-

nim mestima pre devet godina. U decembru 2007, kada je recesija po~ela, za jedno radno mesto konkurisalo je samo 1,7 nezaposlenih. Poslodavci su ukinuli ukupno 7,2 miliona radnih mesta u toku recesije. Iako se otpu{tawa usporavaju izve{taj pokazuje da kriti~an deo oporavka tr`i{ta rada - zapo{qavawe, jo{ nije po~elo. O~ekuje se da }e kriza zapo{qavawa da se pogor{a zato {to su firme i daqe nespremne da otvaraju radna mesta, navodi agencija AP.

Bogatstvo isparilo iz Hrvatske U proteklih 15 godina Hrvati su u „poreske rajeve“ {irom sveta uloìli vi{e od 400 miliona evra. Podaci su to koje je Hrvatska narodna banka objavila u svojoj statistici o stranim ulagawima. Prema tim podacima, iz Hrvatske je u zemqe i podru~ja koja moèmo smatrati „poreskim rajevima“ od 1993. do kraja marta ove godine oti{lo 413 miliona evra. Ipak, procewuje se da je i iz Hrvatske izneseno mnogo vi{e novca od onoga {to kaè statistika. „Nemogu}e je re}i koliko je ta~no novca iz Hrvatske izneseno, jer se poslovawe u wima temeqi na diskreciji. êsti su slu~ajevi da gra|ani otvore kompaniju na primer u Austriji i woj prebacuju novac, {to se ne vodi kao ulagawe u poreski raj. Ista ta firma potom novac prebacuje na ra~un kompanije otvorene u nekom poreskom raju“, prime}uje Ivan Lovrinovi}, profesor na zagreba~kom Ekonomskom fakultetu.

Markione napada i Rusiju Sawam o mogu}nosti proizvodwe xipa u Rusiji, ali ona nije ostvarena, izjavio je glavni izvr{ni direktor FIAT-a Ser|o Markione u susretu s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a sve prilikom razgovora o ustanovqavawu zajedni~ke kompanije Wu Holanda, u kojoj FIAT ima 91 odsto udela, i ruskog Kamaza. Markione je istakao da }e wegova kompanija, koliko god je mogu}e, pomo}i razvoj i ostalih industrijskih sektora u Rusiji. Po~etni ciq zajedni~ke kompanije trebalo bi da bude proizvodwa kombajna i traktora za doma}u upotrebu, a proizvodni pogoni bi bili u mestu Nabere`ni ^elni, u Tatarstanu, gde je sedi{te Kamazovih teretnih vozila.

Ledena dvorana danas otvara kapije Nova sezona na klizali{tu Spensa po~iwe danas, a smene }e se, kao i obi~no, odr`avati radnim danima i vikendom, re~eno je jna {tandu Turisti~ke organizacije Novog Sada na Sajmu, gde je SPC "Vojvodina" predstavila svoje aktivnosti. Smene na klizali{tu su od 11.15 do 12. 45, 13.15 do 14.15, i od 17.15 do 18.45 ~asova, radnim danima i od 9. 30 do 11, 16 do 17.30, 18 do 19. 30, i od 20 do 21.30 sati, vikendom.

Cena ulaznica ista je kao lane. Radnim danima, za prvu i drugu smenu, pla}a se160 dinara za odrasle i 130 dinara za decu, dok za tre}u smenu kao i za sve smene vikendom karta staje 210, odnosno 160 dinara. Za organizovane posete, karta se napla}uje 110 dinara, dok mese~ni set karata iznosi 3.600 dinara za odrasle i 2.500 za decu. U toku je i upis na sportsko-rekreativne programe u Ledenoj dvorani Centra. B. P. P.

Novosadska ponedeqak12.oktobar2009.

Akcija za zdravu i bezbednu porciju

Institut za javno zdravqe Vojvodine aktivno }e obeleìti 16. novembar, Svetski dan hrane. Uz likovni i literarni konkurs "Odrìmo bezbednost hrane u kriznim situacijama", u pripremi je i bojanka za pred{kolsku decu PU "Radosno detiwstvo" i u~enike niìh razreda osnovnih {kola na temu pravilne ishrane. Javnu manifestaciju povodom Svetskog dana hrane

Bapski alarmi i „gu{terski” `etoni

hronika

ti~ne, osnovala i Vojvo|anska te da kapital mrdati ne}e. Izvesni lik iz banke je posvedo~io da smo tada u panici dizali pare, pa ih vra}ali kada su babski haustorski alarmi utihnuli. Uostalom, Slovenci ionako nikada nisu gajili modno-socijalni stil Jezde i Dafine. Grad je bio buyetski i moralno spreman za oktobarske sve~anosti. Po~eli su pregovori s italijanskim “\ovanijem”, koji }e kasnije u “Kokri” otvoriti ne{to {to je “Firmi” posluìlo kao odgovor na skandirawe “Delija” i “Grobara” – “mi imamo Mekdonalds, gde je vama”. U Novom Sadu nastupili su hrvatski rokeri “Psihomodo pop”, a radnici “Jugoalata” i “Jugodenta” izrazili su nezadovoqstvo zato {to gubita{ke firme izvesnim kadrovima ispla}uju astronomske zarade. Sve u nepostoje}oj rubrici “konstatcije i ukazivawa”, jakako. Bizarni doga|aj koji je obeleìo nedequ bio je deficit telefonskih ètona na obe stanice. Osim me|usobnih otpu`bi na relaciji “@elezni~ka” – “Po{ta” , glede pitawa ko radi, a ko ne, ispostavi}e se da je septembarska klasa vojnika JNA iznenadila nadle`ne kao kada decembarski sneg {okira putare. Pri prvom izlasku u grad, “gu{teri” su pokupovali gro ètona kako bi se javili svojima, a novosadski ìleti i {ibice u rezama telefona svakako nisu pomogli op{toj ti{ini. Ig. Mihaqevi}

HITNA POMO] IMA NOVA VOZILA, ALI NE ZNA GDE ]E S WIMA

Ambulantna kola peqe{e narkomani Pre tri dana je u Zavod za hitnu medicinsku pomo} stiglo i posledwe, deseto vozilo koje je donirala Evropska unija, u okviru projekta "Tehni~ka podr{ka reformi Hitne medicinske pomo}i u Srbiji". Sitroenova vozila imaju najmoderniju

Zavisnici znaju da u vozilima ima lekova, pa sa~ekaju da ekipe iza|u iz wih, a onda ih peqe{e. Neretko kradu i opremu, koju kasnije mogu da prodaju opremu u skladu sa standardima EU i opremqena su defibrilatorima, aspiratorima, EKG aparatima, opremom za zbriwavawe trauma, kiseonikom, a ~etiri

vozila su snabdevena i respiratorima. Iako itna pomo} sad ima dovoqan broj vozila za pristojan rad, nema i sigurno mesto na koje moè da ih parkira. - S obzirom na to da u voznom parku imamo oko 50 kombija i automobila, nedostatak garaè je trenutno goru}i problem. U garaù na Limanu mogu da stanu samo ~etiri vozila, a u radionici za na{a vozila u Ulici Save \isalova staje {est kombija. U Ka}u, Petrovaradinu, Kisa~u i Veterniku, vozila stoje ispred ambulante, kao i preostala vozilima u gradskom jezgru. Nadamo se da }e Grad da nam iza|e u susret i izna|e neko trajno re{ewe – rekla je portparolka Hitne pomo}i Qiqana Krivi}, za "Dnevnik", podvukav{i da ova slu`ba radi mnogo efikasnije s ve}im brojem urgentnih vozila, ali su ona sada prepu{tena dostupna huliganima.

u~esnika doborovoqne radne akcije na izgradwi za{titnog nasipa na levoj obali Dunava, od Futoga do Novog Sada. Bila je tu prete`no omladina, ali i

liko dana je u Velikom ritu kamenovano vozilo Hitne pomo}i koje je prevozilo porodiqu – pri~a na{a sagovornica. I. Brcan

Cveti}i od plasti~nih fla{ica Povodom De~je nedeqe, "îsto}a" za vikend organizovala eko ~as u vrti}u "Suncokret" s decom pred{kolske grupe. âs je bio prilago|en uzrastu mali{ana, pa su radnici tog preduze}a razgovarali o tome gde treba da se baca sme}e, ~emu sluè kontejneri, kante i korpe za otpatke. Pitali su i {ta deca misle o ~isto}i grada, da li je lepo razbacivati otpatke, za{to je va`no da budu uredni... - Deca su bila vrlo komunikativna i postavqala su brojna pitawa. Pili su sokove koji su bili upakovani u "pet" fla{ice, pa su onda od wih pravili cvetove i ~a{e za olovke – izjavila je rukovodilac slu`be marketinga Milica Vlaisavqevi}. Plan ovog preduze}a je da i u narednom periodu {to vi{e radi s najmla|im sugra|anima, jer je va`no da ~uvawe ìvotne sredine postane uobi~ajena navika i deo kulture pona{awa. Q. Na.

Nasip izrastao iz radni~kih dlanova dosta vreme{nih gra|ana, ~lanova Narodnog fronta. Svi su kamionima preba~eni do gradili{ta, na wemu raspore|eni na du`ini od tri kilometra, i do predve~e, u nasip ugradili oko dve i po hiqade kubika zemqe. Kada su se vratili na mesto polaska, odr`ali su miting. Govorili su omladinski rukovodioci grada, a svoju pesmu o nasipu koji izrasta iz radni~kih dlanova, pro~itao je Ivan Ivawi, gimnazijalac, kasnije poznati pisac i prevodilac. N. C.

- Pre mesec dana u Petrovaradinu su kombi obili narkomoni kako bi se domogli trodona. Neretko kradu i opremu, koju kasnije mogu da prodaju. Pre neko-

EKO ^AS U VRTI]U „SUNCOKRET”

V REMEPLOV

U lepo nedeqno jutro 12. oktobra 1947. na Trgu slobode okupilo se oko {est hiqada

prati}e organizovana edukacija na tu temu namewena zdravstvenim radnicima, prosvetarima i kuvaricama osnovnih i sredwih {kola. Predvi|ena je i demonstracija pripreme obroka po principima pravilne ishrane u "Radosnom detiwstvu" i osnovnim {kolama. Krajem meseca, na zavr{noj priredbi najboqi pisci i slikari dobi}e nagrade. Q. Na.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

unovrat aktuelnog {amipona Jugoslavije u fudbalu nastavqen je prve nedeqe oktobra 1989. godine, kada je “Vo{a” prvo jedva izvukla nere{eno protiv Osijeka na svom terenu. Ko se ne se}a, posle egala tada su se pucali penali te smo imali zahvaliti êdomiru Marasu {to je bod ostao u Novom Sadu. Isti ~ovek, malo posle, bio je junak utakmice na “Poqudu”. Pod Marijanom je Vojvodina uni{tena 6:0, a kada vam golman sa {est u mreì bude najboqi pojedinac, uz dve Hajdukove stative, jasno je da smo tonuli gde se niko tog trofejnog leta nadao nije. U nepostoje}oj rubrici “konstatacije i ukazivawa”, va{a i na{a “Hronika” tada je prenela zabrinut stav vlasti da natalitet u Pokrajini i Gradu i daqe opada. U istoj rubrici, limanski SUBNOR izrazio je nezadovoqstvo povodom “spornih amandmana slovena~kog Ustava”, koji }e ovoj republici omogu}iti da bratsvo i jedinstvo odloì na neodre|eno. Novosa|anima su tada usta bila puna Janeza Drnov{eka i Slobodana Milo{evi}a, prvi je bio izdajnik, drugi o~inska figura izbavqewa iz ne~ega {to niko nije precizno definisao. Daleko vi{e od prostog ukazivawa, vrlo konkretno, Novosa|ani su u panici naglo po~eli da podiù devize iz Qubqanske banke, da se Slovenci ne bi drznuli i pobegli s wihovim parama. “Dnevnik” im je pojasnio da je istu banku, pored ma-

I NOVI SAD OBELE@AVA SVETSKI DAN HRANE

O violinisti Leonidu Koganu Predavawe o `ivotu i delu istaknutog violiniste Leonida Kogana bi}e odr`ano danas u 18 sati u Klubu Jevrejske op{tine, u Jevrejskoj ulici 11, na prvom spratu. O umetniku }e govoriti Teodor Popovi}. Z. Ml.

„Otac ledenih brda” U Ameri~kom kutku, Ulica Petra Drap{ina 3, u utorak 13. oktobra u 19.30 sati bi}e predstavqen roman “Otac ledenih brda”, autora Dragana Jovanovi}a Danilova. U programu u~estvuju \or|e Pisarev, Gojko Bo`ovi} i autor. Q. Na.

KRVOPIJE VREBAJU IZ TRAVE

Lepo vreme namamilo krpeqe Sezona krpeqa traje otprilike od marta do oktobra, ali posledwih godina nije retkost da prva najezda krpeqa bude ve} u decembru i januaru. Na~elnik Klinike za infektivne bolesti Klini~kog centra Vojvodina dr Jovan Vukadinov isti~e za „Dnevnik“ da svakodnevno imaju dva do tri pacijenta koje je ubo krpeq, ali da se nije kod svih razvila lajmska bolest. Pro{log meseca registrovane su 24 osobe obolele od lajmske bolesti. Zbog toga savetujem svima, koji odre|eno vreme provedu na izletima, parkovima ili na bilo kojim travnatim povr{inama da se po do-

lasku ku}i obavezno pregledaju jer je vrlo va`no prona}i krpeqa u prvih 24 ~asa od uboda- napomiwe Vukadinov. Ukoliko se prona|e na vreme, le~ewe lajmske bolesti je efikasno. Me|utim, ako se krpeq u organizmu zadr`i, onda postoji velika

opasnost od razvoja bolesti. U prvoj fazi se javqa crvenilo na mestu uboda i ono traje tri do ~etiri nedeqe. U drugoj bakterija napada srce, zglobove i centralni nervni sistem, a manifestuje se povi{enom temperaturom, malaksalo{}u, bolovima mi{i}a i otokom zglobova, dok tre}a faza predstavqa hroni~na oboqewa. Prilikom va|ewa krpeqa mesto uboda ne sme se ni~im mazati , jer se izaziva gu{ewe krpeqa koje kod ovog organizma izaziva vra}awe crevnog sadr`aja putem koga se mo`e izbaciti i bakterija koja je izaziva~ ove bolesti. Q. Na.

OBJA[WEWE

„Strada” organizator Zelenog klatna U tekstu “Crtali{te” objavqenom u petak nije naveden organizator manisfestacije Zeleno klatno. Organizacija za multimedijalne projekte “Strada” organizator je Zlatnog klat-

na, pozori{ta u slu`bi ekologije, koje se sastoji iz predstave Ekosok, kreativne radionice Ekosat i interakcije s decom pod nazivom "[ta znam o ekologiji".

c m y

ponedeqak12.oktobar2009.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Trojke u porodicama Jovanovi} i Babi} Trojke: Ma{a, Duwa i Tara - Ivane Kne`evi}-Jovanovi} i @eqka Jovanovi}a, Lana, Mateja i Vawa Gordane i Sa{e Babi}a.

Devoj~ice: Senada - Naime Ga{i i Fadiqa ]erimija, Nina - Ivane i Zdravka Petrovi}a, Jovana - Du{ice i Milana Popovi}a, Ana - Marije i Milana Gaji{ina, Svetlana - Branslave i Branislava Vidickog, Hana - Marie i Zlatka Cehmajstera, Ana - Jelene i Gorana Boto{kog, Qubica Nata{e i Borislava Mijatovi}a, Silvana - Mire Savi} i Jovana [ari}a, Sla|ana - Zorice i Vasilija Stankovi}a, Jana - Jelene i @eqka Nov~i}a, Ivana - Qiqane i Sime Maletina, Una - Ivane Brki} i Vladislava Mla|enovi}a, Antonina - Ane Milojevi}-Pinku i Daniela Pinkua, Na|a - Slavice i Slobodana Stanisavqevi}a, Nikolina - Tawe i Milenka Radanovi}a, Sta{a - Verice i Sa{e Kr~mara, Nevena Sawe i Stevana Vi{ekrune, Reka - Leile i Arpada Morica, Maja Lena - Tijane i Jovana Marinkova, Senka - Tamare i Vuka Vanovi}a, Sara - Sne`ane i Igora Bjelca, Jovana - Biqane Radi}-Bojani} i Dejana Bojani}a, Marija - Jarmile i Stevice Papi}a, Samira - Hidajete Be}a i Fereta Beganija, Melina - Jelene Grgurov-Radi} i @eqka Radi}a, Ana - Sawe i Borisa Lemaji}a, Milica - Marije i Ilije Ru`i}a, An|ela - Branke i Sini{e Obradovi}a, Marija Sla|ane iZorana Jak{i}a, Mina - \ur|ine i Jovana Grbi}a, Lana - Biqane i Zdravka Vu~urevi}a, Milana - Ivane i Tomislava Salonskog, Jovana - Dragane i Jovana [trbca, Milica Kristine i Vladimira Ajdera, An|ela - Dragane i Dejana Bijeli}a, Kalina - Silvane i Mila-

na Kneèvi}a, Ma{a - Julijane i Aleksandra Stojsavqevi}a, Ena - Jelene i Andreja Obradovi}a, Ivana - Du{ice i Vladimira Stupara, Viktoria - Adriane i Karoqa ôrda{a, Milica - Du{ice Moji} i Nedeqka Pavli~evi}a, Awa - Vesne Draì} i Dalibora Gavri}a, Sofija - Sawe i Sini{e Marinkovi}a, Marijana Marije i Predraga Stikovi}a, Danica - Sla|ane Maksimov i @eqka Trzina, Elena - Vesne i Sini{e Seratli}a, Doroteja Tara - Branke Stojsavqevi}-Cvejanovi} i Igora Cvejanovi}a, Ramona - Andree i Joèfa Dawija, An|ela - Ruìce Mitrovi} i Milorada Dimitrova, Nikolina - Boàne Uro{evi} i Ivice A{anina, Awa - Anice Dugali}-Tadi} i Obrada Tadi}a, An|elina - Marije i Dragomira Bogojevi}a, Zoe - Tatjane i Dragana Price, Helena - Tatjane i Bojana Rajkovi}a, Ha|ere - [eherzade Bajrami i Adema Ga{ija, Lara - Bojane Bregun-Markovi} i Du{ka Markovi}a, Awa - Slavice i Dragoslava Trbulina, Jasmina - Dragane Simi} i Nikole Gal~ika, Na|a - Tawe i Dragana Jovanovi}a, Olivera - Nadice i Nikole Vu~kovi}a, Tara Dragane i Dragana Kova~evi}a, Sofija - Marije i Sr|ana Jejina, Una - Katice i Nenada Miladinovi}a, Emilija - Valentine i Slobodana Matija{evi}a, Sara - Dragane i Gorana Koji}a, Mila - Svetlane i Miroslava Ba~li}a, Jovana Katarine i Zorana Lujinovi}a, Biqana - Olivere i Nikole Zirojevi}a, Na|a - Vawe Mar~i}-Sulomar i Igora Sulomara.

Ven~ani: Mirjana Sremac i Tihomir Rali}, Anita Islamova i Ferdi Krueziju, Danijela Vidojevi} i Bojan Majki}, Slavica Jovanovi} i Stevan Duli}, Marija Yomi} i Ivan Miti}, Violeta To{i} i Sla|an Stojan~evi}, Neda Stojanovi} i Ivan Kova~i}, Adriana Han|a i Maksim Bekan, Olivera Kruni} i Dejan û~kovi}, Tamara Sar~ak i Radoslav Peji}, Svetlana Vukosavqevi} i Predrag Markovi}, Aleksandra Ra{qanin i Sla|an Zafirovi}, Ana Gavrilov i \uro Horwak, Marija Negovanovi} i Mladen Apostolovi}, Bojana Dmitrovi} i Dejan Mandi}, Jasna Jovanovi} i Dragan Gvozdenovi}, Marina Milosavqevi} i Nikola Sudak, Jelena ûbrilo i Sr|an Vranac, Jasmina Stojanovi}-Jovanovi} i Stevan Kneèvi}, Jelena Radomirovi} i

Bojan Ba`dar, Monika Pap i Dejan Miladinovi}, Ivana Temerinski i Mirko Isakovski, Tawa Kostovski i Andrija Deliba{i}, Ana Havran i Petar Dragi~evi}, Vesna ]uk i Aleksandar Veli~kovi}, Ivana Muni{i} i Dragan Jovanovi}, Saveta Gucul i Dejan Kosti}, Ivana Gojkovi} i Dejan Trifkovi}, Sawa Mitrovi} i Dako Banika, Dina Dujovi} i Du{an Jak{i}, Olivera Joldi} i Stanislav Kalejski, Milijana Ni{evi} i Ranko Tegeltija, Ivana Kqaji} i Spasoje Stani}, Ivana Horvat i Aleksandar Markovi}, Sandra Duda{ i Vladimir Prodanovi}, Qubica Risti} i Sini{a Filipovi}, Tatjana Dardi} i \or|e Koprivica, Vawa ^akalo i Nemawa Proti}, Zorica Todorovi} i Sini{a Trivani}.

Tata Dragan, mama Sandra, brat Danilo i beba Jana Ili~i}

De~aci: Dejan - Agne{ i Save Petrovi}a, Aleksandar Drinke Markovi} i Gorana [ijakovi}a, Vladimir - Tatjane Prudkov-Bonxi} i Darka Bonxi}a, Mihajlo - Marije Vasi} i Davida Trnavca, Mi{a - Jadranke i Lazara Dimitrijeva, Damjan - Sneàne i Vladimira Mirkovi}a, Ogwen - Biqane i Branislava Krtini}a, Luka - Jelene i Slobodana Jergi}a, Boris - Irene Ivanov-Sudarevi} i Aleksandra Sudarevi}a, Andrej - Tawe i Branislava Lo~oka, Nemawa - Milice i Gorana Pekeza, Slobodan - Jelene i Petra Vi{ekrune, Vuka{in - Suzane i Dragana Jovi~i}a, Filip - Zorice i Denisa Valen}ika, @ombor - Gabriele i Zoltana Cabafija, Mihajlo - Sowe i Timice Radosavqeva, \or|e - Sweàne i Branislava Gari}a, Mihajlo Branislave i Damira Jawanina, Milan - Oqe i Mi{a Jaki}a, Stefan - Sawe i @eqka Luki}a, Vojin - Sandre i Stojana Radanovi}a, Luka - Svetlane i Ivana Crnojevi}a, Vawa - Dragice i Ivana Zabunova, Viktor - Sneàne i Davora Kekoca, Mihael - Vlatke Roksandi} i Alena Powavi}a, Mihajlo - Nevene i Du{ana \orovi}a, Milan Nata{e Brki} i Sini{e [ijana, Ivan - Mirjane i Davora @elezwaka, Nemawa - Radojke i Jovana Jandri}a, Jakov - Ane i Zorana Aksentijevi}a, Luka - Zorice i Bora Ba{i}a, Filip - Stanislave Jar~evi}-Iliba{i} i Sr|ana Iliba{i}a, Marko - Tatjane i Vladimira Popovi}a, Stefan Tawe i Dejana Stojkovi}a, Milo{ - Milane i Miroslava Bori}a, Aleksa - Anite Buza{ i Dragana Nikoli}a, Konstantin - Jelene Bogdanovi} i Sini{e \oki}, Darko - Zorice i Dragana Mrkowi}a, Petar - Sla|ane i Neboj{e Gradi}a, Qubomir - Marijane i \ure Samarxije, Vasilije - Karmen Polimac-Daki} i Radivoja Daki}a, Ogwen - Aleksandre i Nikole Nikoli}a, Aleksa - Angele Bo-

}an i Zorana Tomovi}a, Vawa - Maje i Milomira Mitrovi}a, Viktor - Marijane i Borislava Star~evi}a, Aleksandar - Du{ke i \or|a Pavlovi}a, Aleksandar - Marijane i Sa{e Pej~i}a, Goran Ivanke Pe{kanov i Dragana Jeli}a, Du{an - Jelene Kurin i Milana Kaurina, Bogdan - Qubice i Jovana Sandi}a, Vuka{in - Milane i Radeta Cvijeti}a, Andrej - Duwe i Marka Radivojevi}a, Nikola - Milke i \or|a Brankovi}a, Marko - Dragane i Zorana Naskovi}a, Uro{ - Slobodanke i Sr|ana Ilijevskog, Luka - Dragane i Nemawe Panto{a, Nikola - Biqane i Milana Alimpi}a, Milo{ - Smiqane i Gorana Karamarkovi}a, Stefan - Milojke i Neboj{e Siv~evi}a, Aleksandar - Jelene i Draèna Radulova, Elmir - Gabriele Ve~i i Senada Husanovi}a, Reqa - Dragane i Predraga Paunova, Stevan - Marine i Dragana Vuji~i}a, Strahiwa - Daniele i Sr|ana Selakova, Luka - Verice i Zorana Vi{wi~ara, Filip - Smiqane i Dragana Radenkovi}a, Jovan - Marije i Stevice Papi}a, Du{an - Jelene i Radenka Cvetinovi}a, Aleksandar - Jelene Kosti} i Petra Bastaje, Rastko - Sla|ane i Neboj{e Ron~evi}a, Milan Nata{e i Dragana Slep~evi}a, Vuk - Dragane i Igora Sremca, David - Sla|ane \ur|evi} i Bojana Petrovi}a, Boris - Jasmine i Miroslava Nikola{evi}a, Stefan - Nata{e i Gorana Tomi}a, David - Sandre i Miroslava êrmaka, Filip - Sneàne i Veroquba Ili}a, Rastko - Vesne i Miladina Ga{i}a, Ako{ - Agote Mago-ôrba i âbe Magoa, Marko - Vladimire i Gojka Tepi}a, Bo{ko - Sawe i Lazara Sirixanskog, Du{an - Milice i Branislava A}imovi}a, Bojan - Aleksandre i Borislava Plav{i}a, Maksim - Gabriele i Ivana Novakovi}a, Nemawa - Jelene i Milo{a Toma{evi}a.

Umrli: Mihajlo [e{um (1941), Nevenka Tom~eva (1932), Tomislav Raketi} (1937), Aleksandra Mari} (1987), Boro Milojevi} (1961), Ilona Va{tag ro|. Tegla{ (1919), Aleksandar Spasojevi} (1950), Jovan Peri} (1943), Marija Molnar ro|. Kiraq (1940), Anica Mraki} ro|. Petrovi} (1962), Mirjana Ruì} ro|. Petrovi} (1928), Boò Budimir (1936), Milorad Be{lin (1961), Sa{a Klasi} (1947), Borislav Vujanovi} (1936), Qubomir Gligorov (1936), Jovica Rajkovi} (1952), Stana Stojinov ro|. Jovi~i} (1935), Jelisaveta Salai ro|. Kova~ (1926), Radmila Ferenac ro|. Ili} (1937), Radmila @akula ro|. Debeqa~ki (1960), Nikola Vila (1955), Zorka Nikoli} ro|. Sari} (1935), Lenka Nosowin ro|. Dekani} (1932), Ilona Fazeka{ ro|. Juhas (1930), Jano{ Hosu (1955), Ruìca Mateji} ro|. Boìnovi} (1924), Vladimir Stamenkovi} (1930), Ferenc Tot (1926), Milka Vidak ro|. Trtica (1910), Jordana Vu~eti} ro|. Pavi~evi} (1936), Pavle Gojkov (1942), Zlatica Bartolovi}-Aleksei ro|. Aleksei (1964), Andrej îpkar (1932), Du{anka Spremi} ro|. [ija~ki (1945), Patricija Guqa{evi} (1999), Mladen Tubak (1950), Ruà Talijan ro|. Ki{ (1931), Imre Gusman (1920), Anka Ja{}ur ro|. Tatqak (1953), Ma}a{ Borba{ (1943), Milo{ Cvijeta \oki} i Milorad Rakovi}

Teofanov (1934), Spasa Juri{i} (1935), Marija Gleser ro|. Luka~ (1914), Zorica Stanojevi} ro|. Jovanovi} (1967), Nestor Crni (1940), Ilona Nemet-Jankovi} ro|. \enge (1925), Lidija Ble~i} ro|. Vrankovi} (1943), Jovan Medovarski (1931), Jovo Simi} (1928), Helena Jankovi} ro|. Kremer (1927), Vera Moji} ro|. Blagojevi} (1924), Simo Draì} (1932), Boènka Gavran ro|. Trpka (1952), Tatjana Jovanovi} ro|. Petrovi} (1923), Savka Petkovi} ro|. Kotor~evi} (1922), Rade \uri} (1942), Milosav Vlaovi} (1944), Savo Joki} (1933), Slavoqub Jovanovi} (1934), Radojka Bede ro|. Mi{~evi} (1958), Milan Batalo (1937), Du{an Risti} (1928), Belko Lojanica (1933), Draènka Savi} ro|. Jari} (1957), An|a Kizi} ro|. ]ulum (1957), Miroslav Bojinovi} (1953), Tibor Kiraq (1936), Milija Tepi} ro|. Mr|en (1928), Danica Kosanovi} ro|. @akula (1933), Milutin Pavlovi} (1953), Vladica Krsti} (1950), Stojanka Mitrovi} ro|. Blagojevi} (1940), Milo{ Slavkovi} (1949), Branislav Jovanov (1938), Ruà Kecman ro|. Rokvi} (1933), Ivan Du}ak (1934), Du{an Dankovi} (1966), Dragan Soviq (1930), Boò Vukadinovi} (1937), Veqko @arkov (1950), Dobrila Tosunovi} ro|. Mu{icki (1932), \ura Petrovi} (1952), Janko Mar~ok (1964).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

ponedeqak12.oktobar2009.

GRADSKI @IVOT U RETROVIZORU TAKSIJA

Pevaju, psuju ili ne znaju gde }e No}na vo`wa po gradskim ulicama, pored zadovoqstva, novosadskim taksistima ~esto predstavqa pravu avanturu s neizvesnim epilogom. Zbog neprijatnih, a ponekad i rizi~nih situacija, nije retkost da pojedinici kqu~ iz kontaktbrave vade pre pono}i, pa s pruàwem usluga nastavqaju sutradan, ali obavezno po danu. Upoznat sa svakim kvadratnim milimetrom gradskog asfalta, stari poznavalac ulica, taksista udruèwa “Vojvo|ani” Dragomir Sre}kov, ve} sedam godina no}i provodi za volanom. Riskantne situacije pod mese~inom sada ve} rutinski izbegava, a od prili~no pijanih mu{terija traì li~nu kartu da bi znao na koju adresu da ih odveze. - Kada padne mrak, u odlasku do kafi}a omladina traì glasniju muziku pa peva i |uska, a po povratku bude ba{ svega.

Ne mo`e da zaboravi kada ga je potpuno sre|ena devojka na pola vo`we zamolila da zastane i da je sa~eka dok obavi ne{to. Ni posle 45 minuta ~ekawa, ona se vi{e nije pojavila. S verbalnim neprijatnostima, ~esto se suo~ava dispe~erka “Vojvo|ana” Zorica, koja obja{wava da veliki broj pozivalaca zna da povisi ton ukoliko nema slobodnih vozila.

Foto: R. Hayi}

- Stranka je bila veoma pijana kada mi je povratila u automobilu, ali sre}om wegov saputnik je odmah sa mnom oti{ao u perionicu i platio ~i{}ewe. Kada nemaju para kod sebe, {to se de{ava, sami o~i-

I voza~ i vodi~ Posetioci “Egzita” ~esto od voza~a po dolasku uzimaju broj telefona i zovu ih tokom svih festivalskih dana. Voza~i obja{wavaju da su za takve klijente i vodi~i, pa ih upu}uju gde da se hrane i {ta da obi|u dok su u Novom Sadu. Parovi se qube, sva|aju, raskidaju i mire, a poneki i preteraju u izlivima ne`nosti. Drugi u|u svadqivi ili pripiti. Pojedini ne znaju gde se nalaze, a ni gde da ih vozim. Ipak, sve je to posao kada zna{ kako da se postavi{. Uvek moram biti kulturan, qubazan i po{ten, jer bi izbio incident ako bih se isto prema wima poneo. Isti~e da je ve}ina sugra|ana veoma pristojna kada u|e u vozilo, ali da ima i onih vrlo nepristojnih.

stimo ili platimo tu uslugu. ^esto se desi i da stranka pobegne i ne plati vo`wu. Ka`e da je sa~ekamo pet minuta, a posle se ne vrati. Kolegi je jedan momak pobegao iz automobila ~im je zaustavio vozilo na odredi{tu. Prime}ujem i veliki broj narkomana u gradu. Pojedinici u|u u vozilo i vidim da im nije dobro, a da nisu pijani. Slu{ao sam i kako stranke znaju da {mrkaju kokain u kolima. Takvi se odmah izbacuju napoqe – opisuje Dragomir, i navo-

di da je wegovo udru`ewe poznato po niskom nivou rizi~nih situacije, jer ih uglavnom pozivaju stalne mu{terije sa kojima nema problema. Wegov kolega Du{an Popov, nakon vi{egodi{we prakse no}ne vo`we, u posledwih nekoliko meseci posao zavr{ava najkasnije u jedan sat posle pono}i. Smatra da je to najboqi na~in da izbegne neprijatnosti, ali propu{ta i lepe, zanimqive trenutke. - Pre dva leta, kasno no}u, ma{u mi dve devojke kod “Elektrovojvodine”. Zaustavim vozilo da primim vo`wu i shvatim da su Engleskiwe. Pitaju da ih vozim u Zagreb, i ja pristanem. Ali one dodaju da ih ukupno ima {esnaestoro. Pozvao sam jo{ trojicu kolega pa smo i{li zajedno. Eto, samo na mahawe. Ina~e, moram da pohvalim i novosadsku omladinu, jer je mnogo lep{e i opu{tenije raditi s wima. Otvoreni su, komunikativni i ~esto ostavqaju bak{i{ - smatra Du{an, koji ka`e da je imao neprijatnih situacija, ali da ih se nerado se}a.

Parovi se qube, sva|aju, raskidaju i mire, a poneki i preteraju u izlivima ne`nosti. Drugi u|u svadqivi ili pripiti. Pojedini ne znaju gde se nalaze a ni gde da ih vozim – kaè taksista Dragomir Sre}kov - Vi~u i pitaju kako je to mogu}e. Zamolim ih da nazovu ponovo za minut-dva, ali oni nastavqaju s vre|awem i psovkama. Ma svaki tre}i pozivalac traì vozilo ali ne zna da kaè gde se nalazi. Jedna gospo|a mi je uvre|eno rekla “Boè pa na stanici sedmice sam!”, a sedmica kruì po celom gradu – objasnila je ona. U vozilima stranke zaspe, pona{aju se kao da su iznajmili stan ili da je to wihovo vozilo dok traje vo`wa, kaù taksisti. Ponekad su oni u ulozi psihoterapeuta, te slu{aoca raznih problema, ili u zavisnosti od raspoloèwa stranke, }ute i voze. Klijenti ih zovu i na pi}e ili druèwe, pa je tako jedne no}i Du{an za 50 evra do zore u kafani lumpovao. S. Tanuryi}

[kola za lak{i poro|aj

FRIZERSKI SALON U [KOLI „DR MILAN PETROVI]”

Lepa frizura za 100 dinara U frizerskom salonu [kole za osnovno i sredwe obrazovawe "Dr. Milan Petrovi}", u Futo{koj Ulici 60, gde u~enici nakon zavr{ene {kole za frizera sti~u praksu i usavr{avaju se za daqi rad, lepa frizura mo`e se dobiti za samo 100 dinara. -Salon je po~eo rad pre sedam godina kada nam je "Poslovni prostor" ustupio lokal, a Grad ga renovirao. Veliku zahvalnost dugujemo i na{im donatorima. Nedavno je jedna baka do{la u salon i poklonila nam haubu. Od po~etka rada re|ali su

se veliki uspesi o kojima svedo~e diplome s raznih republi~kih takmi~ewa -s ponosom isti~e Iboqa Mikovi}, nastavnik prakti~ne nastave. Svake godine kroz obuku pro|e oko tridesetak budu}ih frizera koji nakon trogodi{weg {kolovawa godinu dana "peku zanat" u {kolskom salonu, a potom imaju mogu}nost da rade i zarade.”Kroz trogodi{we {kolovawe u~imo decu osnovnoj kulturi i opho|ewu s mu{terijama”, rekla je Mikovi}. B. P. P.

Besplatno na „Falsifikatora” U Omladinskom centru CK13, Vojvode Bojovi}a 13, danas od 20 do 22 sata bi}e prikazan austrijsko-nema~ki film "Falsifikatori. Prikazuje se u okviru projekta "Besplatan bioskop za mlade". Scenario je napisan po istorijskim doga|ajima u saradwi s pre`ivelim logora{em Adolfom Burgerom a 2008. godine film je dobio Oskara za najboqi film na stranom jeziku. Q. Na.

U {koli za trudnice Doma zdravqa "«Novi Sad"“ u toku je upis za budu}e majke koje treba da se porode u decembru 2009. godine. [kolica se organizuje za `ene koje su u 28. nedeqi trudn}e, a obuka traje do poro|aja. Trudnice mogu da se upi{u u {kolu svakog dana od 7 do 19 ~asova. Upis je mogu}e obaviti i telefonom u isto vreme na brojeve 4879-580 i 4879-574. Budu}e majke }e, poha|awem ove besplatne {kole za trudnice, nau-

^ITAOCI PI[U SMS

~iti kako da se najboqe pripreme za poro|aj i kako da bez straha i panike krenu da rode svoj dete. Budu}e majke }e u {koli biti pripremqene i za prve korake materinstva, za period koji ih ~eka posle poro|aja, u~i}e kako da doje, kao i {ta da rade kad se pojave problemi zbog dojewa. [kola za trudnice se nalazi u staroj zgradi Doma zdravqa u Ulici Zmaj Ognjena Vuka 19. Q. Na.

KRIZIRAJU I PRODAVNICE S JEFTINOM ROBOM

Ni kod Kineza nije k’o {to je bilo Kada je pre dve godine otvoren najve}i kineski tr`ni centar "Erker" na Bulevaru oslobo|ewa, ~inilo se da }e uspe{no poslovati. Raznovrsna ponuda i niske cene u samom startu privukle su brojne mu{terije ali potom je usledila ekonomska kriza i pad standarda, {to su osetili i sposobni trgovci kakvi su Kinezi, jer im je promet znatno opao. Trgovinski centar gotovo je prazan, a ve}ina bezvoqnih trgovaca, ili je pozaspala po stolicama ili telefonirara. Za to vreme pe neki prolaznik ide od lokala do lokala i mera~i izlo`enu robu. Devojka koja tra`i xemper za hladne

dane, kaè da je izbor u "Erkeru" zadovoqavaju}i. Primetno je, kaè, da se vodi ra~una o kvalitetu ali wega prati i odgovaraju}a cena. Nekada su cene kod Kineza bile sme{no male, ali to vi{e nije slu~aj, zakqu~uje na{a sagovornica, koja je na kraju kupila qubi~asti xemper i za wega izdvojila 1.500 dinara. Kako smo saznali od nekolicine radnika, de{ava se da im niko i ne u|e u lokal i da su retki mla|i kupci, koji bi za krpicu dali svu u{te|evinu. Jedna od vlasnica radwe kaè da posao slabo ide i da qudi vole sve da probaju, a da se kupuje samo jeftina roba. B. P. P.

VESTI Takmi~ewe u dru{tvenim igrama Stare i bolesne ~lanove klubova "Prva vojvo|anska brigada", Ulica Maksima Gorkog 14, i "Liman 2", Ulica Fru{kogorska 32, danas u 10 ~asova, poseti}e ~lanovi komisije za socijalno-zdravstvena pitawa i uru~iti im prigodne poklone. Dom na Novom nasequ, Ulici Bate Brki}a 17, organizova}e u 10 ~asova pojedina~no takmi~ewe u {ahu a, Klub "Grozda Gaj{in", Ulica Wego{eva 24, u 15 ~asova, priredi}e ekipni turnir u dominama. B. P. P.

Ba{tenski otpad putuje sutra "^isto}a" }e ba{tenski otpad sutra odnositi sa Klise i Klisanskog brega i iz Koviqa. U sredu }e otpad iz ba{te biti odno{en iz Futoga, a u ~etvrtak iz starog dela Veternika i iz Bege~a. Spakovani otpad treba izneti pred ku}u do 6 ~asova.

Kontejneri za krupni otpad, koji obuhvata sve ono {to ne spada u kategoriju ku}nog sme}a, do srede }e biti postavqeni u Bege~u. Kontejneri }e stajati preko puta fudbalskog igrali{ta, na uglu Partizanske, Nikole Tesle i Ulice Oslobo|ewa, uglu ulica Petra Drap{ina i Laze Kosti}a i kod autobuske stanice, na uglu Ulice Laze Kosti}a i Obalske ulice.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 13.30 sati povremeno u pojedinim ulicama naseqa Detelinara. ^ortanovci: od 10 do 11 sati deo vikend naseqa Borov gaj. Bukovac: od 8.30 do 12.30 sati vikend naseqa Vezirac i Podvezirac. Ka}: od 8 do 13 sati ka}ka {uma i crpka na Vrbaku, od 8.30 do 11 sati deo naseqa od centra prema Budisavi. Veternik: od 11.30 do 13 sati Dunavska ulica od broja 1 do 17 i od broja 2 do 18. [angaj: od 8 do 13.30 sati [esta i Sedma ulica. Rimski {an~evi: od 8 do 11 sati preduze}e “DIP Livac”.

065/47-66-452 & 063/366-977

Radnici u~e, da biznismeni prepisuju?! Zvala me mama da se raspitam kada }e do}i topla voda u ulici \or|a Nik{i}a Johana. Nazovem kol centar Novosadske toplane i upitam. Slede pitawa o pritisku i razgovor sa mu{kim operaterom se zavr{i wegovom primedbom "Da ste gledali Novosadsku hroniku, bilo bi jasno". Jasno mi je da mi nije jasno ~emu kol centar. 063/503... *** Treba da bude sramota gradske vlasti zbog ovoga {to se de{ava! Celo Novo naseqe ostaje bez vode, a u Vodovodu niko ni{ta ne zna. Pri~a se da voda dolazi u 12 ~asova, a do 17 ~asova je nema. Velika sramota za ovaj grad! Moj glas nikada vi{e ne}ete dobiti... 064/5114... *** Roditeqi i prosvetni radnici probudimo se i pomozimo dana{woj deci da se ne pretvore u nasilnike. Deca se formiraju

od malih nogu, ali najvi{e tokom osnovnog {kolovawa. U~imo decu da onaj ko vredno u~i, ne

prave vrednosti, na{a deca a i mnogi odrasli to ne znaju. Ukqu~imo se svi, roditeqi

prepisuje i ne}e da da drugu da prepi{e od wega nije lo{ ~ovek - {treber, ve} radnik. Svakodnevno kod ku}e i u {koli trebalo bi da pri~amo deci {ta su

(pre svih), prosvetni radnici, pedagozi, psiholozi, mediji i informacione tehnologije (mo}ne su te kutije - tv i kompjuter). Pojedinac ne mo`e ni{ta,

masa moè sve, jer masa vi~e pojedincu "kil" i to u osnovnoj {koli. Zar to nije zabriwavaju}e? Mali je korak od re~i do dela. Dela omladine, naàlost, vi|amo svaki dan. Gde su na{a dela? Probudimo se! Ovo nije li~na pri~a, jer moje dete je ve} odraslo i uspe{an je i dobar ~ovek. Naàlost, bila sam prolaznik apelujem: Posvetimo se svi vaspitawu dece uz puno qubavi, sve ostalo je mawe va`no! [okirana pedesetogodi{wakiwa. 064/1442... *** Uvek se na|e neko s beogradskim tablicama da parkira auto izme|u „Gondole“ i zgrade radikala prepre~i ulicu, a ja sa detetom u kolicima moram na kolovoz.... JKP Parking servis se ukakio kada su u pitawu kola kod ove kafane. I ko }e meni nadoknaditi tu nesre}u ako mi dete zaka~i podivqali taksi, a na kolovoz moram? 065/2204...

VOJVODINA

ponedeqak12.oktobar2009.

ZASEDALA IN\IJSKA SKUP[TINA OP[TINE

Kreditom „peglaju” buyetski mawak

ZAVR[ENA DE^JA NEDEQA

Povorka mladosti i radosti [AJKA[: Lepo je bilo videti ovih dana {ajka{ke pred{kolce kako predvo|eni svojim vaspita~icama Brankom Zoloti} i Radmilom Makivi} prolaze ulicama [ajka{a obele`avaju}i svojim aktivnostima De~ju nedequ. Na asfaltnim terenima Sportskog centra „Borac” mali{ani su kredama u boji crtali poruke starijima, ukazuju}i da i oni postoje i da predstavqaju budu}nost na{eg dru{tva. U jednoj od u~ionica Pred{kolske ustanove pripremili su izlo`bu svojih radova, a imali su

i recital za roditeqe. U petak su u lepom {ajka{kom parku odr`ali za roditeqe i prisutne [ajka{ane kratki recital i de~jim pesmicama pozdravili predstavnike Mesne zajednice, predsednika Mirka Drini}a i sekretara Miroquba Medakovi}a, koji su svakom detetu uru~ili poklone. Deca su im, zauzvrat, poklonila uramqenu sliku, koju su zajedni~ki uradila. Potom je vesela maskirana povorka oti{la do Osnovne {kole „Isidora Sekuli}” da poseti svoje starije drugare. N. T}

Saradwa Sombora i „Vojvodina{uma” SOMBOR: Somborski gradona~elnik mr Du{an Jovi} i direktorica JP „Vojvodina{ume” Marta Taka~ potpisali su nedavno ugovor o saradwi. Ovaj ugovor podrazumeva zajedni~ki nastup somborske lokalne samouprave i ovog dr`avnog javnog preduze}a u programima od zajedni~kog interesa, pre svega pred evropskim predpristupnim fondovima, namewenih razvoju. Prema onome {to se moglo ~uti prilikom potpisivawa

ovog ugovora, Sombor i „Vojvodina{ume” su u ovom momentu aplicirali sa tri projekta ka IPA fondu od kojih se dva odnose na za{titu prirodne sredine, dok je jedan usmeren na unapre|ewe privrede somborske regije. Sva tri projekta su oslowena na tretman rezervata Gorwe Podunavqe kojim gospodare „Vojvodina{ume”, a trebalo bi da se realizuju kroz partnerstvo sa subjektima aplikacije iz R. Hrvatske. M. M}

BIOSKOPI

IN\IJA: Jo{ u julu ove godine Skup{tina op{tine In|ija je donela odluku o uzimawu bankarskog kredita, kako bi lokalna samouprava mogla normalno da funkcioni{e, jer ve} u tom trenutku vi{e od sto miliona dinara transfernih sredstava sa nivoa Republike nije stiglo u In|iju. Me|utim, na posledwoj sednici, predsednik op{tine Goran Je{i} predlo`io je da se op{tina zadu`i kod banke za 50 miliona dinara, kako bi se premostile trenutne nesta{ice u buxtu. Kredit od 50 miliona dinara bi}e vra}en do kraja ove godine, jer se o~ekuje pove}ani priliv vlastitih sredstava u buxet op{tine In|ija. Odluka o kreditu je doneta u trenutku kada je iz republi~ke kase uskra}eno 120 miliona transfernih sredstava, me|utim, trenutna nesta{ica je mnogo ma-

wa, jer su u prvih devet meseci bili pove}ani vlastiti prihodi. Upravo sklopqeni ugovori s investitorima, ~iji priliv sredstava se tek o~ekuje, garancija su da }e op{tina In|ija trenutnu teku}u likvidnost re{iti kreditom, ali i osigurati prihode da normalno funkcioni{e i da do kraja godine vrati kredit od 50 miliona dinara. Odbornici Skup{tine op{tine In|ija doneli su izme|u ostalog i odluku o izradi plana detaqne regulacije vinogradarskoturisti~kog lokaliteta u katastarskoj op{tini Kr~edin, ali i izmewenu odluku o odràvawu pijaca i pruàwa usluga na wima, po kojoj seoske mesne zajednice mogu formirati i odràvati mesne pijace, ubirati prihod od pija~arine, pod uslovom da upute zahtev Skup{tini op{tine, koja }e do-

[kolama ra~unari i {tedqive sijalice

Deca zadovoqna donacijom

ZREWANIN SINEMA „Tamo i ovde” (19, 21) „Hari Poter i polukrvni princ” (19, 21) RUMA KULTURNI CENTAR „Jaha~i” Hari Poter i polukrvni princ” (19, 21)

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop “Jadran”, “Pink Panter 2” (17.30), “Sveti Georgije ubiva a`dahu” (19.30 i 21.30). Ulaznica ko{ta 200 dinara.

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Pera Dobrinovi}”, “Yandrqiv mu`” (19.30), Kamerna scena “Godo na usijanom limenom krovu” (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti” Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, Izlo`ba grafi~ara Milana Stanojeva (od 1 do 31. okotbra)

nositi odluke o na~inu formirawa, kori{}ewa, odr`avawa pijaca, ali i o visini pija~arine, koja }e biti prihod mesnih zajednica. Pored odluke o upotrebi grba i zastave op{tine, odbonici su potvrdili mandat novom odborniku sa liste „Goran Je{i} DS”, Stjepanu Dikovi}u iz Novog Slankamena, koji je do{ao na mesto Save Ali{i}a, koji je proletos podneo ostavku na odborni~ko mesto. Odbornici su na ovoj sednici imenovali i direktore javnih preduze}a, koji su do sada bili vr{ioci du`nosti. Tako je za direktora „Ingasa” imenovan @eqko Trbovi}, „Komunalca” Slavko Puva~a, „Vodovoda” Borka Popovi}, Turisit~ke organizacije Boris Pa{ko i Sportskog centra Radovan Grkovi}. S. Bojevi}

KONCERN „BAMBI” POKRENUO KAMPAWU „BRINEM, DAKLE POSTOJIM”

VR[AC: Koncern „Bambi – Banat” pokrenuo je ekolo{ku kampawu „Brinem, dakle postojim” u okviru koje organizovanim akcijama, u osnovnim {kolama u Po`arevcu i Vr{cu, gde ima proizvodne pogone, propagira potrebu da se deca nau~e da vode ra~una i razmi{qaju o za{titi `ivotne sredine i {tedwi energije. Zato su u Osnovnoj {koli „Jovan Sterija Popovi}” u Vr{cu, menaxer Koncerna Monika @ivojinovi} i direktor Petar Joksimovi} potpisali ugovor o donaciji {koli i to pet ra~unara i 100 hiqada dinara. - Novac je namewen za nabavku {tedqivih fluo-sijalica sa kojima }e {kola zna~jno u{tedeti energiju, a i razvijati saznawe kod dece o potrebi da brinu o planeti kao ne-

Potpisivawe ugovora

~em {to nam nije dato na poklon. Akciju vodimo u Po`a-

revcu i Vr{cu, traja}e do aprila 2010. godine u okviru

koje }emo u po pet {kola u oba grada dati po pet kompjutera i po 100 hiqada dinara. Ovim nastojimo da na{im primerom po|u i druge kompanije i pomaù {kole u mestima u kojima imaju svoje pogone – rekla je Monika @ivojinovi}. Direktor {kole Petar Joksimovi} zahvalio se na donaciji i brizi ovog koncerna za poboq{awe uslova za rad u~enika i brè usvajawe {kolskog gradiva. -Na{ put u Evropu podrazumeva i niz konkretnih programa za poboq{awe i o~uvawe ìvotne sredine, a najboqe je da se sa tim krene sa najmla|im generacijama – jo{ u osnovnim {kolama. Ra~unari idu u tehni~ki kabinet, svi ostali ve} su opremqeni sa ovim najsavremenijim u~ilom– rekao je Joksimovi}. R. Jovanovi}

U KULI OBELE@EN SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVQA

Radna terapija daje rezultate

KULA: Povodom 10.oktobra, Svetskog dana mentalnog zdravqa kulska op{tina se ukqu~ila u promociju mentalnog zdravqa u Srbiji pod motom „Otvorimo vrata”. Ovu kampawu je pokrenula Humanitarna organizacija „Karitas” u saradwi s Ministarstvom zdravqa i Nacionalnom komisijom za mentalno zdravqe, uz finansijsku podr{ku Evropske unije, a u partnerstvu sa SZO, Dobrotvornim fondom Srpske pravoslavne crkve „^ovekoqubqe”. U okviru kampawe, ju~e je u Kuli odr`an okrugli sto na temu „Antistigma mentalnih bolesnika”. Pored predsednika op{tine Kula Svetozara Bukvi}a i direktora

„Karitasa” za Srbiju i Crnu Goru Vladislava Varge, sastanku su prisustvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Katoli~ke crkve, direktor Centra za socijalni rad, na~elnik za dru{tvene delatnosti, predsednik Dru{tva MNRO, koordinator „Karitasa” za op{tinu Kula, kao i druga stru~waci koji imaju dodira sa ovom obla{}u. - Op{tina Kula je u~inila veliki pomak kada je re~ o brizi prema osobama s mentalnim poreme}ajima. Stvorili smo uslove na zavidnom nivou u Dnevnom centru. Posebno bih istakao izuzetno zalagawe „Karitasa” na ovom poqu u Ru-

DNEVNIK

c m y

skom Krsturu – rekao je Bukvi}. Prema re~ima Vladislava Varge, nijedna du{evna bolest nije zarazna, ali ravnodu{nost prema osobama koje su bolesne jeste. Na okruglom stolu u Kuli je istaknuto da se mentalna oboqewa javqaju kod vi{e od 25 odsto qudi tokom nekog perioda wihovog `ivota. Zajedni~ki zakqu~ak u~esnika jeste da se svi korisnici ukqu~e u neke oblike radnog anga`ovawa, ako nije mogu}e zapo{qavawe, onda ih je potrebno ukqu~iti u radnu terapiju, jer na taj na~in dokazuju neku vrednost sebi, ali i dru{tvu. N. Perkovi}

VESTI Grejna sezona na vreme SUBOTICA: Sve je spremno za po~etak grejne sezone, tvrde u JKP „Suboti~ka toplana”. Tokom leta rekonstrusani su toplovi, podstanica i zameweni su stari kotlovi. Grejna sezona po~iwe 15.oktobra, a direktor JKP „Suboti~ka toplana” Pero Riki} ka`e da su obezbe|ene i dovoqne koli~ine gasa mazuta. U Subotici se na gas greje 8.000 doma}instava i 150 preduze}a i ustanova. - U toku je puwewe toplovoda i unutra{wih instalacija, kako bi do naredne nedeqe sve bilo spremno za po~etak grejne sezone. Ukoliko bude potrebe i pre 15.oktobra po~e}e grejawe. Ove godine primewujemo dvodelnu cenu grejawa, odnosno na ra~unu }e biti prikazano fiksnih 40 odsto potro{we, a preostalih 60 odsto obra~unava}e se preko kalorimetara koji su ugra|eni u stambene zgrade – obaja{wava Riki}. A. A.

Evidencija rasnih pasa @ITI[TE: U okviru Kinolo{kog udruèwa „Tisa” iz Zrewanina ubudu}e }e delovati i Kinolo{ki klub qubiteqa rasnih pasa iz @iti{ta. Na osniva~koj skup{tini ìti{tanskog udruèwa za prvog predsednika izabran je Mladen Sirar iz êsterega, a sekretar je Nemawa Svorcan iz Banatskog Dvora. ^lanovi Upravnog odbora su jo{ Marko [ujica iz Banatskog Kara|or|eva, Marko Pungul iz Srpskog Itebeja i Velimir Andri} iz Banatskog Dvora. -Osnovni zadatak kinolo{kog kluba bi}e usmeren ka daqem razvoju lovne kinologije, zatim ka razvijawu svesti kod gra|ana za humaniji odnos prema psima, ali i ostalim ìvotiwama. Pa`wu }emo posvetiti i radu sa mladima. Tako|e planiramo da sa~inimo evidenciju rasnih pasa, ali i ostalih, kako bismo kao klub mogli da na vreme preduzimamo preventivne mere za spre~avawe bolesti kaè Sirar. @. B.

Smawiti putarinu APATIN: Op{tinsko ve}e Apatina je jednoglasno podr`alo inicijativu Op{tinskog odbora Demohri{}anske stranke Srbije iz Sombora za otklawawe dispariteta u naplati putarine na relaciji autoputa E- 75 od Vrbasa do Novog Sada. Naime, kako je obja{weno, putarina za putni~ki automobil na ovoj deonici je 330 dinara, {to je 10 dinara po pre|enom kilometru, dok kilometar puta voza~a od Subotice do Novog Sada ko{ta oko 3,4 dinara. Na delu autoputa od Beograda ka Ni{u za putni~ki automobil pla}a se 730 dinara, odnosno oko tri dinara po kilometru, pa bi isti princip trebalo koristiti i na delu autoputa od Vrbasa do Novog Sada. Prema merewima, dnevno na ovoj relaciji u oba pravca pre|e vi{e od hiqadu vozila i ovaj svojevrsni hara~ godi{we gra|anima i privredi regiona odnosi vi{e od 150 miliona dinara. J. P.

Zavr{en deo obaloutvrde APATIN: Radnici preduze}a „Dunav i Tisa” uspeli su u planiranom roku da zavr{e deo obaloutvrde na Dunavu kod Apatina, u du`ini od 79 metar, od ukupno potrebnih 230 metara. Obaloutvrda kod Apatina se finasira kreditima Svetske banke, preko ministarstva poqoprivrede, Direkcije za vode. Deo koji je izgra|en ko{ta 25 miliona dinara. U obaloutvrdu kosog keja, povr{ine 950 kvadratnih metara, ugra|eno je 10 hiqada komada dunavskih blokova. Nastavak na preostalom delu se o~ekuje na prole}e. J. P.

VOJVODINA

DNEVNIK

VESTI Medicinska oprema za bebe SREMSKA MITROVICA: Predstavnici crkve Isusa Hrista – posledweg dana, uru~ili su De~jem odelewu Medicinskog centra u Sremskoj Mitrovici medicinske aparate za neonatologiju. De~je odelewe je dobilo dve infuzione pumpe, dva sapiratora i aparat za analizu krvi kod novoro|en~adi. Ova oprema dodeqena je u okviru projekta edukacije za reanimaciju novoro|en~adi u 34 zemqe sveta. Edukaciju medicinskog osobqa obavqa ekipa eksperata s ameri~kog univerziteta Juta, na ~ijem je ~elu dr Benet, a sredstva za edukaciju i nabavku opreme finasiraju vernici crkve Isusa Hrista posledweg dana sa svih meridijana. - U najte`im vremenima, 2001. godine vernici ove crkve su nam pomogli u medicinskom materijalu i to nekoliko puta, a danas smo dobili veoma vrednu opremu za neonatologiju, koja nam upravo nedostaje i ~ija }e primena uticati na smawewe smrtnosti kod novoro|en~adi. Posebno smo zahvalni {to se pri realizaciji ovog projekta prvo obavi edukacija osobqa koje }e raditi s novom-savremenom opremom – rekao je, primaju}i donaciju zamenik direktora Medicinskog centra u Sremskoj Mitrovici dr Miroslav Kendre{i}. S. B.

Nove {kolske klupe VRBAS: Na zahtev Saveta roditeqa i rukovodstva {kole, u O[ „Svetozar Mileti}” u Vrbasu, ~ak sedam u~ionica je opremqeno novim {kolskim klupama i stolicama, a za ovu namenu Privremeni organ uprave op{tine Vrbas i Prva mesna zajednica zajedno su izdvojili vi{e od pola miliona dinara. Novi name{taj - ukupno 110 klupa i 220 stolica - postavqen je u {est u~ionica i u prostoriji za produ`eni boravak u~enika, u kojima borave najmla|i {kolarci, a uskoro }e stolovi i stolice biti zameweni i u svim ostalim u~ionicama. -Prihvatili smo molbu Saveta roditeqa i rukovodstva {kole i izdvojili novac za kupovinu name{taja. Za {est meseci u {kolu smo ulo`ili vi{e od 800.000 dinara, za sportsku salu, za kre~ewe i opremawe - rekao je predsednik Saveta Prve MZ Milan Bjelica. Prema re~ima predsednika Privremenog organa dr @eqka Vidovi}a, sli~ne donacije }e biti obezbe|ene i za ostale {kole. N. P.

SUBOTICA OBELE@ILA 65. GODI[WICU OSLOBO\EWA

Prepoznati fa{izam u svojim redovima SUBOTICA: Atmosfera u kojoj obeleàvamo ovaj dan nije tako prazni~na i sve~ana zbog nedavnih doga|aja, koji u ovoj zemqi poku{avaju da negiraju antifa{isti~ke tekovine, a da fa{izam provla~e kao prihvatqivu ideologiju. Ono ~ime se moèmo ponositi jeste da Subotica tu vrstu istorijske podvale nije prihvatila niti }e je ikada prihvatiti, rekao je gradona~elnik Sa{a Vu~ini} na prekju~era{woj sve~anoj sednici Skup{tine grada povodom obeleàvawa 10. oktobra, Dana oslobo|ewa Subotice. On je u svom govoru istakao kako nijedna razlika izme|u dva ~oveka nije vredna ìvota jednog od wih, te da se svi zajedni~ki moramo boriti za pravo na slobodu svakoga ko je druga~iji.

-Antifa{isti~ki pokret u Subotici ~inili su upravo qudi koji su bili razli~tih nacionalnosti, razli~itog socijalnog ili obrazovnog poloàja u dru{tvu, ali su bili jedinstveni u borbi za slobodu. Upravo zbog toga na{a posebna potreba je da prepoznamo fa{izam u svojoj zemqi i u svom narodu kao opasnost od uveravawa da pripadnost nekoj naciji stavqa jednog ~oveka u nadre|en poloàj u odnosu na drugog - rekao je Sa{a Vu~ini}. Obra}aju}i se prisutnima i predsednik Skup{tine grada Jene Maglai je rekao da 65 godina od oslobo|ewa Subotice predstavqa jedan qudski ìvot, ìvot koji obavezuje na stalno (pod)se}awe.

-Ovaj datum obavezuje nas da ga proslavimo i polo`imo vence na grobove `rtava, ali i da se prisetimo svih onih zna~ajnih datuma koji su na tragi~an na~in prethodili, a kasnije i obele`ili Drugi svetski rat. Nije dovoqno govoriti samo o pobedi nad fa{izmom nakon Drugog svetskog rata, jer nas sve {to se dogodilo u wemu obavezuje da se svakodnevno borimo da se takva istorija ne ponovi - rekao je Jene Maglai. Prisutnima na sve~anoj sednici svoj je govor – zbog bolesti – pismeno poslao i predsednik SUBNORA-a Subotice Vladimir Ve~i}, koji je istakao kako smo (i) ovih dana svedoci da se istorija prekraja i negira doprinos Narodnooslobodila~ke

borbe u pobedi nad fa{izmom, te da se doma}i izdajnici u svim pravima izjedna~avaju s partizanima. Sve~anoj sednici u subotu prisustvovali su i predstavnici Ambasade Rusije u Beogradu, konzulata Ma|arske i Hrvatske u Subotici, predsednici SUBNOR-a Srbije i Vojvodine, ali je upadqiv bio mali broj odbornika Skup{tine grada, kojih se od 67, koliko ih u sada{wem sazivu ima, okupilo tek ne{to vi{e od deset. Nakon sednice predstavnici SUBNOR-a, Grada i drugih institucija polo`ili su vence na Trg `rtava fa{izma i na grobove ukrajinskih vojnika Crvene armije na Pravoslavnom grobqu u Dudovoj {umi. Z. Romi}

VI[E OD STO ZAKUPACA TRA@I PRAVDU

Platili kvadrate, ostali bez lokala i stanova APATIN: Iako je dnevnim redom bilo predvi|eno da se na Skup{tini poverilaca GPP HK „Marko Ore{kovi}” u ste~aju, utvrde konkretne mere za preuzimawe tzv. tr`nog centra, ~ija gradwa je zapo~ela pre skoro dve decenije, i do danas nije zavr{ena, to se nije dogodilo.

Jovanka Kocev 18 godina ~eka na svoj lokal

Nime, poverioci, a re~ je o onima koji su firmi „Marko Ore{kovi}” svojevremeno uplatili za lokal ili stanove u tom tr`nom centru, upoznati su sa procenom ve{taka, koju je uradila konsalting firma iz Novog Sada, da je trenutna vrednost pomenutog, neizgra|enog objekta 700.000 evra. To, me|utim, nije bilo i dovoqno da bi se mogle usvojiti i konkretne mere, jer poverioci jo{ nisu upoznati s tim koliko i kome

sve firma duguje i {ta }e ste~ajni upravnik priznati poveriocima. Kako se ~ulo na skup{tini, u Trgovinskom sudu ro~i{te je zakazano za 19. oktobar, pa }e tada situacija biti mnogo jasnija, bar poveriocima koji su platili lokale i stanove u pomenutom objektu. Kako su se dogovorili, bar oni prisutni, a bilo ih je samo dvadeset, od ukupno vi{e od stotinu, nakon toga }e se dogovoriti o koracima koje }e preduzeti. - Pre 18 godina za lokal od 34 kvadratnih metara uplatila sam firmi „Marko Ore{kovi}” 33.000 nema~kih maraka. Lokal nije izgra|en niti verujem da }e mi biti vra}en novac, makar i bez kamate.Suprug je umro i nije do~ekao, verovatno ne}u ni jarezignirano govori Jovanka Kocev, napu{taju}i skup. -Mislim da bi lokalna samouprava trebalo da preuzme objekat i pomogne nam da razre{imo ovaj problem. Dosadila sam ve} svim funkcionerima u SO. Na wihovu re~ sam u{la u svoj lokal, uvela i vodu, imam i kqu~ od wega, i sada mi ka`ete da nemam ni{ta. Voqna sam da platim deo koji nisam platila, ali moj lokal nedam nikome- rekla je Slobodanka Miri}. Nevenka Blanu{a, tako|e je jedna od tri poverilaca, koja je u{la u svoj lokal koji je u visini od 80 odsto platila pre 18 go-

ODR@AN ^ETVRTI FESTIVAL KUKURUZA U KAWI@I

Negovawe tradicije uz dobru zabavu KAWI@A: ^etvrti Fetsival kukuruza prire|en je proteklog vikenda u Kawi`i u organizaciji Folklorno-plesnog dru{tva „Tisa”. Najzastupqeniji ratarski usev pokazuje se kao veoma podsticajan za negovawe tradicija, obi~aja, kulturnog stvarala{tva i izvornog folklora, ali i organizovawe dobre zabave za sve uzraste. U Galeriji „Tihamer Dobo” prire|ena je izlo`ba Eve Sabo, a uz nastup muzi~kih sastava, zabava za mlade je prire|ena u petak i subotu u zdawu Obrazovnokulturne ustanove „Knesa”, gde je sino} Festival zavr{en gala koncertom folklornih i muzi~kih ansambala, na kome su pored doma}ih nastupili i ansambli gostiju iz Ma|arske i Rumunije. Glavni deo programa odvijao se u subotu. Sve je po~elo defileom folkloraca i fijakera, a u parku ispred Gradske ku}e uz nastup folklornih i muzi~kih grupa uprili~en je i va{ar rukotvorina i zanatskih proizvoda, me|u kojima su preovladava-

ponedeqak12.oktobar2009.

li proizvodi doma}e radinosti na bazi kukuruza. Pored Kawi`ana rukotvorine su prikazali gosti iz Horgo{a, Baj{e, Sente, Subotice, Martono{a i drugih mesta, a svojim proizvodima predstavi-

Najvi{e zanimacije bilo je za decu koja su se takmi~ila u komu{awu i kruwewu kukuruza, pravqewu kula od }utki i drugim ve{tinama, oprobala su se i u izradi rukotovorina od qu{tike, kao i u pravqewu maski od bundeva. Najuspe{niji u~esnici takmi~ewa su nagra|eni. Na ekonomiji Poqoprivredno-tehni~kog sredwo{kolskog centra „Besede{ Joèf” tako|e je sve bilo u znaku kukuruza. Uz ponudu specijaliteta Najmla|i su se oprobali u pravqewe rukotovorina od kukuruznog li su se ~lanovi udruèwa pobra{na odràna su stru~na preqoprivrednih proizvo|a~a iz davawa o gajewu kukuruza u kokawi{ke op{tine. U holu jem su u~estvovali stru~waci iz Gradske ku}e prire|ena je izna{e zemqe i susedne Ma|arske. lo`ba kola~a, a za decu i poseU holu Gradske ku}e prire|ena tioce uprili~ene su i vo`we je izlo`ba kola~a. fijakerima. M. Mitrovi}

Neizvesna sudbina tr`nog centra

dina, me|utim, lokal ne mo`e da koristi. Kao i ve}ina ostalih voqna je da plati i deo koji duguje, ali ne `eli da se odrekne svojine. Tako|e postavqaju pi-

tr`nom centru, koji „Marko Ore{kovi}” nije dovr{io, a sada je u ste~aju, isterati svoje, za sada nije izvesno, a ne zna se ni to da li }e nakon 19.

Mislim da bi lokalna samouprava trebalo da preuzme objekat i pomogne nam da razre{imo ovaj problem, rekla je Slobodanka Miri} tawe kako dràva moè da proda ne{to za 300.000 evra kada su oni to platili 500.000 evra. Da li je i imovina u toj visini dràvna ili je zapravo wihova, privatna svojina. Kako }e i da li }e poverioci koji su uplatili kvadrate u

oktobra sve biti jasnije. Tako|e nije jasno kako }e se regulisati ~etiri i po godine radnog sta`a za 180 radnika koliko ih je svojevremeno bilo u GPP „Marko Ore{kovi}”. J. Prel~ec

NOV SMER NA V[ „MIHAJLO PAVLOV” U VR[CU

Mladi Romi budu}i vaspita~i

VR[AC: U prisustvu brojnih gostiju, ju~e je na Visokoj {koli strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a „Mihajlo Pavlov” u Vr{cu, prire|ena sve~anost povodom po~etka studija prve generacije vaspita~a Roma u ovj visoko{kolskoj ustanovi. Kako je rekao sekretar ovog fakulteta Stevan Miqkov, ovaj projekat, jedinstven u Evropi, inicirali su Izvr{no ve}e Vojvodine i Kancelarija za inkluziju Roma. [kolovawem budu}ih vaspita~a na romskom jeziku zaokru`uje se proces obrazovawa i vaspitawa romske dece od vrti}a, osnovne i sredwe {kole, do fakulteta. Na ovaj smer upisali su se Romi iz Beo~ina, Subotice, Alibunara i Prokupqa, obezbe|eno im je stanovawe u domu {kole, a stpendije su obezbe|ene iz sredstava Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe i deo je celovitog programa Evropske unije za {kolovawe sredwo{kolskog obrazovawa i studije Roma na drugim fakultetima u Srbiji, {to ko{ta oko 800 hiqada evra godi{we. Ciq je br`a i organizovana integra-

cija Roma u celokupan sistem dru{tvenog ìvota. -Za na{e studente Rome bi}e obezbe|eni profesori, koji }e predavati na romskom jeziku, a studenti }e imati i mentore za pripremawe ispita i ovladavawe gradiva na romskom. Predmeti, kao {to su kultura govora, materwi jezik, kwièvni jezik za decu, metodika, predava}e se na romskom jeziku, a op{ti predmeti na srpskom. Studije traju tri godine – rekao je Stevan Miqkov. Budu}i pedagozi hvale se dobrim sme{tajem i hranom u Domu u~enika. Kaù da se me|u kolegama ni u jednom trenutku nisu osetili razli~itim, iako znaju da }e biti u posebnoj grupi, a me|usobno razgovaraju na srpskom. - Velika mi je ~ast i privilegija da studiram na na{em, romskom jeziku, da upoznam na{u kulturu. Malo je Roma koji dobro poznaju na{ jezik, na{ pravopis, malo je nas koji se obrazujemo na na{em materwem jeziku –isti~e Merima Nika iz Alibunara. R. Jovanovi}

Edukacija lekara ZREWANIN: Lekari i zdravstveno osobqe iz Op{te bolnice „Dr \or|e Joanovi}” ponovo su seli u klupe, ovog puta u okviru projekta kontinuirane edukacije. To zna~i da }e naredna tri meseca pratiti predavawa kolega koji se bave nau~no-istaìva~kim radom, kao i stru~waka klini~kih centara u Beogradu i Novom Sadu. Predavawa organizuje Odsek za obrazovni i nau~no - istraìva~ki rad zrewaninske bolnice, na osnovu akreditacije programa usavr{avawa zdravstvenih radnika koju je ovda{wa bolnica dobila proteklog meseca od Zdravstvenog saveta Srbije. Po re~ima direktorke bolnice „Dr \or|e Joanovi}” dr Gordane Kozlova~i, zdravstvo zahteva stalno u~ewe. - Kontinuirana edukacija podrazumeva stru~no usavr{avawe zdravstvenih radnika, koje se nastavqa nakon dobijawa diplome o profesionalnom zvawu. Ciq je stalno pra}ewe medicine, sticawe novih znawa i ve{tina i unapre|ewe zdravstvene za{tite – kaè Kozlova~ki. Predsednik Odseka za nau~no - istraìva~ki rad pri ovda{woj bolnici dr Dobrivoje Martinov isti~e da }e lekari u okviru permanentne edukacije pratiti predavawa i raditi testove. U~e{}e u programu im omogu}ava ocewivawe znawa, koje se vrednuje bodovima za stru~ne sastanke prema pravilniku za sprovo|ewe ove vrste usavr{avawa. Prva akreditovana predavawa odràli su specijalista otorinolaringologije Goran Pudar i specijalista gastroenterolog Du{an Slankamenac. U zrewaninskoj bolnici isti~u da je pred wima veliki posao organizovawa stu~ne edukacije i za narednu godinu. @. B.

Smotra slikara amatera KAWI@A: Deseta regionalna smotra stvarala{tva slikara amatera severne Ba~ke prire|ena je u Kawiì, na kojoj je svoja ostvarewa predstavio 101 stvaralac iz Subotice, Kawiè, Ade, Malih Pijaca, Novog Kneèvca, Pali}a i Tavankuta. Prema odluci stru~kog ìrija sa predsednicom Olgom [ram, istori~arkom umetnosti iz Subotice, za pokrajinsku smotru, koja }e se odràti 6.novembra u Sremskoj Mitrovici odabrane su slike 30 autora. Smotru su, u okviru tradicionalne akcije Saveza amatera Vojvodine, priredili Ma|arsko kulturno-umetni~ko dru{tvo „Ozorai Arpad” iz kawiè i Likovna grupa „Kiri{” iz Malih Pijaca uz podr{ku lokalne samouprave op{tine Kawià i Specijalne bolnice za rehabilitaciju Bawa „Kawià”. U~esnike smotre i qubiteqe umetnosti, koji su se u velikom broju okupili u Bawi „Kawià” pozdravili su zamenik predsednika kawi{ke op{tine dr Mihaq Bimbo, predsednik MKUD „Ozorai Arpad” Arpad Ago{ton, predsednica Likovne grupe „Kiri{” Ivanka Kewere{ i predsednik Saveza amatera Vojvodine Savo Mu~ibabi}, dok su u prigodnom programu u~estvovali talentovani u~enici Muzi~ke {kole iz Kawiè Bala` Siveri i Petra Habi i recitator MKUD „Ozorai Arpad” Laslo Muhi. Svim u~esnicima smotre dodeqene su zahvalnice. M. Mr.

Partnerska saradwa ADA: Predsednik a|anske op{tine Zoltan Bilicki i gradona~elnik Budakalasa (Ma|arska) Endre Parlagi potpisali su u Adi pismo o namerama za uspostavqawe partnerske saradwe. Ugovor o partnerskim odnosima obuhvata saradwu dve op{tine na poqu kulture, obrazovawa, sporta kao i raznim oblastima privrednog `ivota koji su od zajedni~kog interesa. M. Mr.

DRU[TVO

ponedeqak12.oktobar2009.

DNEVNIK

PALANA^KI POLITI^ARI VOLE TV, A NOVINARI MOGU DA SE SLIKAJU

„O~e na{” se {iri po op{tinskom etru Otpad otrovao panonski vazduh, zemqu i vodu

HIQADE DIVQIH DEPONIJA SVRSTALO VOJVODINU U EKOLO[KI UGRO@ENE REGIJE

Umesto drve}a, rastu {ume sme}a Na otpad kao crnu mrqu koja se stalno {iri po ekolo{koj mapi Vojvodine ponovo je alarmantno ukazao Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine, predstavqaju}i tokom me|unarodnog sajma “Lorist” svoj u~inak u kampawi “Za ~istiju i zeleniju Vojvodinu”. – Vojvodina ima i nezavidnu titulu regije s najni`im procentom po{umqenosti u Evropi, sa svega

Od pedesetak zaposlenih u palana~kim „Nedeqnim novinama“ i lokalnom RTV BAP osta}e }e bez posla dosta novinara, ali }e neki i sami oti}i. Nedeqnik je privatizovan pre ne{to vi{e od dve godine, a radio i televizija su ostali na buxetskim „jaslama“ op{tine Ba~ka Palanka. Posle gotovo 45 godina postojawa, lokalni nedeqnik vi{e nije interesantan `urnalistima. Svetozar Tomi}, koji je u listu proveo punih 28 godina, a posled-

ka postrojewa za skladi{tewe, bujawa “divqih” deponija, niskog stepena recikla`e i kori{}ewa otpada, neekonomske cene usluga za wegovo skupqawa i odlagawa... – Procewuje se da u Vojvodini ima vi{e od 1.000 ve}ih divqih deponija i jo{ vi{e smetli{ta – isti~e pomo}nica pokrajinskog sekretara mr Tatjana \uri}. – Osim {to ru`e okolinu, zaga|uju vazduh, zemqi{te, povr{inske i podzem-

Na sve strane |ubre Po posledwim istraìvawima, organizovanim skupqawem sme}a obuhva}eno je oko 70 odsto stanovni{tva, uglavnom urbanog. Najvi{e je otpada organskog porekla (50 odsto), starog papira (16,4) i plastike (12,9). Oko 90 odsto ide direktno na deponije, bez prethodne obrade. Samo pet op{tina: Mali I|o{, Nova Crwa, Sremski Karlovci, Se~aw i Alibunar, ne deponuje otpad na svojoj teritoriji. Prose~no se godi{we stvori vi{e od 600.000 tona ~vrstog komunalnog otpada, ili 300 kilograma po stanovniku, {to je relativno malo u pore|ewu sa zemqama u okruèwu, ali zbog neodgovaraju}eg tretmana, Vojvodina je uvr{}ena u ugroèna podru~ja. Dosta je deponija, zbog neodgovaraju}eg kori{}ewa pretvoreno u ordinarna smetli{ta, gde se otpad ne sabija i ne prekriva inertnim materijalom, niti se kontroli{e odvo|ewe ocednih voda i gasova. Mada ih komunalci i udruèwa gra|ana stalno uklawaju, ve}eg efekta nema, pre svega jer nema odgovaraju}ih kazni. {est odsto. No, to nije lako promeniti, jer tamo gde se mo`da mogu podi}i novi zasadi, planom je predvi|eno ne{to drugo: urbane zone, poqoprivredno zemqi{te ili je to podru~je za{ti}eno – nagla{ava resorni sekretar dr Slobodan Puzovi}. I po upravqawem otpadom Vojvodina zaostaje za EU. Pre svega zbog nepo{tovawa postoje}ih propisa, stalnog rasta koli~ina stvorenog otpada, koje se i ne znaju, neodgovaraju}e re{enog skupqawa i zbriwavawa, posebno opasnog i industrijskog otpada, te nedostat-

ne vode, one mogu biti i izvor zaraze. Zato sa nadle`nim republi~kim ministarstvom, stru~wacima i lokalnim zajednicama nastojimo da stvorimo sistem regionalnog upravqawa otpadom. Po Nacionalnoj strategiji, slede}i standarde EU, u Vojvodini je formirano devet centara: Subotica, Sombor, Kikinda, Zrewanin, In|ija, Pan~evo, Vr{ac, Novi Sad i Sremska Mitrovica. U svakom se ve} radi na projektima, ugovara me|uop{tinska saradwa, pribavqaju potrebne dozvole... A. Brzak

SRBIJU DESETKOVALE KARDIOVASKULARNE BOLESTI

Srce prerano otkucalo svoje

U Srbiji je tokom 2007. registrovan 21.821 novooboleli i 7.381 umrli zbog kardiovaskularnih obolewa, {to je ~ak 56 odsto onih preminulih od bolesti. Kako je na{a zemqa me|u onima s visokim rizikom smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova, Radna grupa Ministarstvo zdravqa, sastavqena od oko 50 kardiologa i kardiohirurga, izradila je nacionalni program prevencije i kontrole kardiovaskularnih bolesti do 2020. godine „Srbija za zdravo srce“ – Usmeren je na modifikaciju uzroka bolesti koji se mogu izbe}i, prevenciju po~etka i progresije bolesti, poboq{awe kvaliteta ìvota obolelih, te, koliko je mogu}e, smawivawe invaliditeta i prevremenog umirawa – obja{wava dràvna sekretarka resornog ministarstva dr Nevena Karanovi}. Dodaje i da program obezbe|uje strate{ki pristup re{avawu problema kardiovaskularnih bolesti jer dràva i struka preuzimaju odgovornost da gra|anima obezbede jednaku dostupnost prevenciji i primeni najsavremenije dijagnostike i terapije bez obzi-

ra na to u kojem delu Srbije `ive. Primena Programa treba ve} narednih pet godina da da prve rezultate: smawewe broja pu{a~a i gojaznih, mawu izlo`enost stanovnika drugim faktorima rizika, primenu najsavremenijih meto-

da le~ewa akutnog infarkta miokarda, pove}awe kapaciteta za interventnu kardiologiju i kardiohirurgiju, {to bi zna~ajno skratilo liste ~ekawa. Vode}i faktori rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova su pu{ewe, fizi~ka neaktivnost, nepravilna ishrana, masno}e u krvi, visok pritisak i konzumirawe alkohola, ali uti~u i uslovi u `ivotnoj i radnoj sredini, kao {to su gradska buka i ona na radnom mestu, zaga|ewe vazduha... J. Barbuzan

Svetlana Panin

wih pet bio direktor i glavni i odgovorni urednik, napustio je firmu. Pre wega troje najiskusnijih novinara oti{lo je u penziju, dvojica najavquju odlazak, dok su neki ve} mesecima na bolovawu. Ve}ina onih koji su uzeli svoje radne kwi`ice ka`u da vi-

{e nisu mogli da rade za minimalac, a kakva }e biti sudbina wihove nekad mati~ne ku}e kao da ih vi{e ne interesuje. Mnogi smatraju da se Palanka lako odrekla svog nedeqnika u okviru traqave dràvne privatizacije lokalnih medija. Naknadna pamet daje prednost kupovine konzorcijumu zaposlenih, a ne biznismenima koji se bave svim i sva~im, a najmawe medijima. âk se pomiwu i pojedine politi~ke stranke, koje su, navodno, preko svojih biznismena, preuzele i kontrolu nad medijima. Kao i da su takvima dovoqni kamermani da snime prigodni~arska obra}awa i lektori da u oskudnom vokabularu politi~ara rasporede padeè. U ne{to boqoj, ali samo malo boqoj situaciji su novinari BAP-a, koji su dobili novu direktorku, Svetlanu Panin, ina~e svoju dugogodi{wu koleginicu. Kad je svojevremeno RRA delila

Radio „BAP” u potkrovqu

tovawe, a mediju eparhije vladike Irineja Bulovi}a 70. U „sekularnom“ radiju je ostalo 17 zaposlenih, {to je, smataju op{tinari, mnogo. Zna~i, da neko mora da ide, a niko ne bi, pa je izvesno da

Od RRA-e su svojevremeno BAP i „Tavor“, glasilo Srpske pravoslavne crkve, dobili zajedni~ku frekvenciju, no op{tinskom radiju je pripalo samo 30 odsto vremena za emitovawe, a mediju eparhije vladike Irineja Bulovi}a 70 frekvencije, ovaj radio je konkurisao s „Tavorom“, glasilom Srpske pravoslavne crkve, za zajedni~ku frekvenciju 95,1 MHz. I dobili su je, ali BAP-u je pripalo samo 30 odsto vremena za emi-

}e biti mu~no kad se bude utvr|ivalo ko jeste tehnolo{ki vi{ak, a ko nije. Izgleda da je najlagodnije u Televiziji BAP, jer od novog direktora \or|e Jar~evi}a, dosko-

ra{weg `uranliste ove ku}e, niko zvani~no nije tra`io da otpu{ta. – Objektivno i nema vi{ka radnika, posebno novinara – tvrdi Jar~evi}. – Posle dosta vremena lokalna vlast pokazala je dobru voqu, pa smo dobili ili }emo dobiti pare da obnovimo dotrajalu tehniku. Dakle, ova televizija je zaista potrebna gledaocima, a nije tajna da i politi~ari vole ne samo da se ~uju ve} i vide. Privatizaciju lokalnih elektronskih medija su izbegli oni koji emituju program na jezicima nacionalnih mawina, a takvi su palana~ki. Finansiraju ih i daqe poreski obveznici, a zaposlenima je preostalo da se bore za plate, koje nisu bogzna kakve. M. Suyum

Gran pri somborskog INTERFER-a Mom~ilu Petrovi}u Dobitnik Gran prija „Laza Kosti}”, glavne nagrade Internacionalnog festivala reportaè INTERFER, 14. put odrànog u Somboru, je Mom~ilo Petrovi}, reporter dnevnog lista „Blic”. Stru~ni ìri (Du{an Radulovi}, Milivoje Mla|enovi} i Branimir Plav{i}) zlatne poveqe INTERFER-a je dodelio Zoranu [apowi}u iz „Glasa javnosti” (novinska reportaà), apsolventkiwi ùrnalizma s Fakulteta politi~kih nauka Milki Domanovi} za radio-reportaù i novinaru RTS-a Jovanu Marinkovi}u za TV prilog.

Dobitnik Gran prija „Laza Kosti}” Mom~ilo Petrovi}

Srebrne poveqe ovogodi{weg INTERFER-a dobili su Vasko Radusinovi} (novinske reportaè), Mom~ilo Stojkov (radio) i Dejan Radulovi} (televizijska forma). Bronzane poveqe pripale su ùranlisti~kom tandemu Filip Berta{on i Marija Jankovi}, radio-reporteru Stojanu Radojlovi}u i TV ùrnalisti Novici Savi}u. Od 110 radova pristiglih na konkurs jednog od najpresti`nijih srpskih novinarskih festivala diplomama su nagra|eni i Branka Jaji}, @arko Jawi}, Drago Todorovi},

Branislav Ugrinov, Svetlana Ostoji}, Tamara Popov, Dragana Vasiqevi}, Dragana Sotirovska i Igor Aleksi}. Nagrada za `ivotno delo i tradicionalni poklon, delo proslavqenog somborskog maestra Save Stojkova, pripali su legendi „Politike” Branki Ota{evi}. Sam festival, koji je ove godine zbog krize trajao samo jedan dan, odr`an je pod pokroviteqstvom Republi~kog ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za informisawe i grada Sombora. M. M-}.

PREDSEDNIK NEMA^KOG NARODNOG SAVEZA RUDOLF VAJS OPTU@UJE JUGOSLAVIJU ZA GENOCID

„Tito obe}ao da }e Nemci nestati” – Neosporno je da je nad ne1944–1948“, koja je, osim na enma~kom nacionalnom mawinom gleski, prevedena i na srpski u komunisti~koj Jugoslaviji iz2004, gde je dokumentovana devr{en genocid. Naime, postojataqna gra|a o zatirawu Nemaca la je namera da se oni iskorene s na prostorima biv{e Jugoslaviovih prostora, kao i avnojevske je. Navodi i da je od oko 106.000 i interne odluke komunisti~kih vo|a. Javne su izjave, poput one Titove u Vr{cu, da }e se problem nema~ke mawiwe re{iti time {to }e odavde da nestanu, ili one Kidri~eve, da germanski element iz severnih krajeva tada{we Jugoslavije mora da nestane – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Nema~kog narodnog saveza, istori~ar Rudolf Vajs. On isti~e da genocid dokazuje i na~in na koji je sprovedena deportacija vojvo|anskih Nemaca, logore smrti, masovne egzekucije, kao i spaqivawe nema~kih kwiga i uni{tewe svega onoga {to podse}a na nema~ku kulturu, jezik i tradiciju na ovim prostorima. Vajs podse}a i na to da je grupa autora iz Austrije i Nema~ke objavila kwigu „Genocid nad nema~kom nacionalnom mawinom Spomenik [vabama stradalim u Gakovu

civilnih `rtava od 1941. do 1948. na prostorima Vojvodine oko 25.000 bilo nema~ke nacionalnosti. Predsednik NNS-a kaè da je profesor na Univerzitetu na Harvardu i vi{e nema~kih i francuskih univerziteta i me|unarodni stru~wak za genocid i ratni zlo~in dr Diter Blumenvic doneo stru~nu ekspertizu u kojoj je – pozivaju}i se na me|unarodne zakone i sudsku praksu – jednozna~no dokazao da je nad Nemcima u biv{oj Jugoslaviji izvr{en genocid. Po{to je parlament Vojvodine pre neku godinu usvojio rezoluciju po kojoj se vojvo|anski Nemci osloba|aju tereta kolektivne krivice, Vajs kaè da je to ohrabruju}i korak, ali da se NNS na tome ne}e zaustaviti „jer ima jo{ dosta posla“. Jedan je i zbog izostalog sli~nog stava najvi{eg dràvnog tela – Republi~ke skup{tine. – Mi daqe ne}emo }utati, jer smo i do sad traìli da se kolektivna krivica s Nemaca, ali i drugih naroda koji su nepravedno

Rudolf Vajs

osu|eni, skine i na nivou Skup{tine Srbije, kao i da se iskaè javno àqewe nad zlo~inima koji su u~iweni nad civilnim stanovni{tvom. Tako|e, i daqe traìmo pristup arhivskoj gra|i, pre svega vojne i tajne policije, bez obzira na to kako se ona zvala, KNOJ, OZNA, UDBA, SDB ili BIA, da bi se na osnovu wenih dokumenata kona~no utvrdila istorijska istina – navodi Vajs. Z. Romi}

DRU[TVO

DNEVNIK

ponedeqak12.oktobar2009.

MLADI PAROVI OD SOPSTVENOG VEN^AWA NAPRAVILI UNOSAN POSAO

Bra~na harmonija traje do posledweg svadbarskog evra U vreme kad je zgodan posao te{ko na}i a plate mesecima kasne, mladi parovi prona{li su na~in kako da se sku}e, nabave auto i sve {to je potrebno za iole pristojan ìvot. I to – ven~awem! Iako se ono posle nekoliko godina zabavqawa naizgled ~ini sasvim o~ekivanim epilogom, to nije nimalo tako. Neki parovi, naime, danas stupaju u brak imaju}i vrlo jasno definisan ciq: novac. Organizator ven~awa Danilo Ivi}, koji se tim poslom bavi ve} devet godina, pri~a za "Dnevnik" kako mu se mladenci ~esto povere da "ven~awe nije ni bilo u planu, ve} ih je kriza priterala". – Ima tu i qubavi, naravno, nisu to klasi~ni brakovi iz koristi, nego su se, jednostavno, mladenci dosetili kako da, bez mnogo ulagawa, dobiju sve ono o ~emu sawaju, a {to im treba za zajedni~ki ìvot. Mlada i mladoèwa, naime, uz pozivnice {aqu i spisak stvari koje èle za poklon, uz molbu da im zvanice, kad odaberu {ta }e im kupiti,

jave, kako ne bi bilo preklapawa. Ranije su bra~ni parovi dobijali po nekoliko kompleta escajga, dvetri mikrotalasne pe}nice, desetak pegli i sli~nih ku}nih aparata. Sad to vi{e ne mo`e da se desi. Mladenci navode i kojeg proiz-

– Tako smo dobili sve {to nam je nedostajalo u ku}i, a od svatova zaradili jo{ gotovo 4.000 evra. Na spisku koji smo sa~inili bilo je robe od 500 dinara do 150 evra, da bi gosti mogli da prilagode poklon svom nov~aniku. Tim smo spiskom do-

Nevesta èli samo pare Jasna i Milo{ Malinovi} su se ven~ali pre dve godine. Osim skupih ku}nih aparata, zahvaquju}i svatovima, zaradili su 7.000 evra. Svoju vezu su ozvani~ili, priznaje Milo{, pre svega jer su se uselili u prazan stan, a od svojih prihoda nisu ga mogli opremiti kako su èleli. Pre formalnog „da“ bili su zajedno ~etiri godine, a trenutno je u toku brakorazvodna parnica. – Brzopleto smo u{li u sve to i samo nakon godinu dana zajedni~kog ìvota uvideli da smo pogre{ili. Koliko god to pateti~no zvu~i, nema novca koji moè kupiti sre}u i qubav. Posle svadbe smo ìveli lagodno, ali smo se neprestano sva|ali. Sad se razvodimo i jedva ~ekamo da se re{imo jedan drugog. Ona kaè da joj ne trebaju auto, name{taj ni ku}ni aparati i tehnika, ve} samo pare skupqene od svatova – rezimira Milo{ svoj kratkotrajni sta` supruga. vo|a~a èle, a neretko odre|uju gostima i u kojoj radwi da pazare poklon – pri~a Danilo. Svatove s ovakvim zahtevima organizovali su i Milan i Dragana Dragaji}.

bro pro{li i mi i oni – smatra Milan. Neki su ozbiqno shvatili profit od vlastitih svatova i dan nakon ven~awa stavili na papir tro{ak za pi}e, hranu i tortu, a koliki je }ar.

Beogradski direktori se „prave pametni” Predstavnik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Miodrag Skrobowa smatra da su za nezadovoqstvo roditeqa i zbuwenost |aka beogradskih {kola, gde je u toku smawewe broja odeqewa, odgovorni – direktori koji su odlu~ili da se "prave mudri". Nisu formirali odeqewa u skladu s uputstvom Ministarstva prosvete na po~etku {kolske godine, nego tek od oktobra, kad nastava traje ve} mesec dana. A uputstvo je bilo poznato jo{ u julu, pa u Vojvodini i centralnom delu zemqe taj proces te~e bez ve}ih problema, nagla{ava Skrobowa.

Po evidenciji resornog ministarstva, 41.189 odeqewa u 1.847 osnovnih i sredwih {kola poha|a 934.560 |aka, a wih “opslu`uje” 103.196 prosvetara. Ovaj sindikat procewuje da }e u prvom krugu biti zatvoreno 300 do 400 odeqewa prvog i petog razreda, a do kraja ciklusa 1.500 do 1.600. Kad se tome dodaju odeqewa "patuqastih" {kola koja }e biti ukinuta, taj broj mo`e narasti na 2.000 do 3.000. Svetska banka, pak, procenuje da je u Srbiji vi{ak 11.000 odeqewa, pod pretpostavkom da imaju po 30 u~enika.

– Prera~unavaju koliko ko{taju dobijeni pokloni, pa ako slu~ajno nisu "u plusu" – {to je gotovo nemogu}e – prva bra~na sva|a je zagarantovana. No, to je kalkulantstvo ~e{}e u ju`noj Srbiji nego u Vojvodini – obja{wava Danilo. Najnoviji trend me|u mladencima je, ipak, taj da prilikom slawa pozivnica naglase da ne `ele nikakve darove ve} samo novce. – Od 170 zvanica u svatovima mog devera bilo je samo pet poklona. Sve ostalo koverte s parama. Tako su sakupili su gotovo 10.000 evra i od toga kupili auto, name{taj, ugradili u ku}i podno grejawe, oti{li na letovawe... – pri~a Novosa|anka Elena N., i dodaje da su ovi mladenci 100 posto bili u dobitku jer su im svatove finansirali roditeqi. Namno`ili se u Srbiji mladi parovi koji ku}ni inventar, vozni park i egzoti~na putovawa dobiju zahvaquju}i parafu pred mati~arem, pa nikoga ne o{te}uju}i, uspevaju i da „zeznu krizu“. I. Brcan

Brak kra}i od garantnog roka za dobijeni usisiva~

PONOVO U VOJVO\ANSKIM [KOLAMA IZMEWEN KALENDAR

I zbog Zadu{nica nema ~asova I ove {kolske godini vojvo|anski |aci ima}e ne{to druga~iji radni kalendar od svojih vr{waka u ostalim delovima dr`ave. Mada su svi u u~ionice u{li 1. septembra, ve} ~etvorodnevni jesewi raspust nije u isto vreme - u vojvo|anskim {kolama je od 30. oktobra do 2. novembra, dok ju`no od Save i Dunava po~iwe sedmicu kasnije i traje od 5. do 8. novembra. Nedequ dana ranije od ostalih |aka, vojvo|anski }e i na zimsko ferije, koji im po~iwe 23. decembra. No, mada je prvobitnim {kolskim

kalendarom Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe bilo predvi|eno da se ovaj raspust zavr{i 14. januara, u ~etvrtak, na inicijativu aktiva direktora i uz obrazlo`ewe da }e ova prva dva dana drugog polugodi{ta iziskivati pove}awe tro{kove u~enika koji se {koluju izvan mesta svog boravka, odlu~eno je da se ovogodi{wi zimski raspust produ`i za dva dana. Tako }e drugo polugodi{te po~eti 18. januara, u ponedeqak, a “mawak” }e {kole odraditi subotama u martu i aprilu.

Deset dana prole}nog raspusta svi }e plandovati u isto vreme - od 2. do 11. aprila. U celoj zemqe istog dana }e klupe napu{tati samo u~enici istog razreda. Opet }e prvi maturanti gimnazija, ve} 21. maja, sedmicu potom mali i maturanti trogodi{wih i ~etvorogodi{wih smerova sredwih stru~nih {kola, za ostale osnovce “fajtont” je 11. juna, a sredwo{kolce 18. Kako se mora po{tovati ta~no odre|en broj ~asova iz svakog predmeta i ove godine }e biti i dana, kad }e |aci

IZLO@BA POVODOM 65 GODINA OD OSNIVAWA ZREWANINSKOG DOMA ZA RATNU SIRO^AD

Svim de~acima zajedni~ka bila „majka Gina” Izlo`bom „Na{i domci“ u Narodnom muzeju, uprili~enom u saradwi s Istorijskim arhivom, u Zrewaninu je obele`eno 65 godina od osnivawa Doma za ratnu siro~ad, nekad sme{tenog u zgradi stare Medicinske {kole. Kroz ovaj mu{ki sredwo{kolski dom, po nekim podacima, pro{lo je vi{e od 700 de~aka, a kuriozitet je da je vi{e od 200 mladi}a kasnije zavr{ilo fakultete, vojne akademije i druge visoke {kole. Neki od wih postali su priznati sportisti, umetnici, profesori: sociolog Vladimir Goati, kwi`evnik Qubomir Te{i}, pozori{ni kriti~ar i veliki

erudita Muharem Pervi}, profesor Bo{ko Latinovi}, slikari Sveta Cvijeti~anin i Aleksandar \eri}, koji je, ina~e, snimio i prvu singl plo~u zabavne muzike u Zrewaninu. – Postavka uglavnom sadr`i materijal koji su nam doneli biv{i {ti}enici – fotografije iz tog perioda i sa skupa odr`anog 1974. povodom godi{wice osnivawa doma. Po{to me|u wima ima istaknutih sportista, kakav je bio fudbaler Milan Gali}, predstavqena su i wihova ste~ena priznawa, ali i dela mnogih doktora nauka, magistara, profesora

Golgetera na{la sestra partizanka Domac je u Zrewaninu bio i proslavqeni fudbaler „Partizana“ Milan Gali}, koji je 1938. ostao bez oca, a tri godine kasnije, u ratnom vihoru, i majke, koju su ubile usta{e. Legendarni golgeter je ~etiri ratne godine proveo u zbegu u Bosni, gde ga je, po oslobo|ewu sestra Marija, ina~e partizanka, prona{la i vratila u Vojvodinu. Rastao je u domovima za siro~ad u Kawi`i, Molu, Titelu i najzad Zrewaninu.

Stigli s pa{waka, bez opanaka i detiwstva

univerziteta, literata, publicista, likovnih umetnika – isti~e za „Dnevnik“ Goran @ivi} iz mesnog Istorijskog arhiva. Posetioci izlo`be imali su priliku da zavire i u evidenciju {kolskog uspeha sada{wih uglednih gra|ana, u wihove dnevnike i dnevnike rada wihovih vaspita~a, dok su u jednoj prostoriji muzeja bila izlo`ena i umetni~ka ostvarewa nekada{wih pitomaca. @ivi} napomiwe da su mnogi {ti-

}enici ovog doma za ratnu siro~ad ~esto prelazili iz jednog doma u drugi, zavisno od toga koliko je koji mogao da prihvati sredwo{kolaca bez roditeqa. – Uslovi ìvota u domu bili su karakteristi~ni za tada{we vreme. Situacija je bila te{ka, ali se dràva trudila da im omogu}i {to vi{e. Imali su uslove kao i qudi koji su ìveli u svojim ku}ama i sa svojim porodicama. Nije im bi-

lo ni boqe, ni gore. Dràva se trudila da budu obu~eni, nahraweni i da mogu u~iti u domu – obja{wava @ivi}. Dugogodi{wa upravnica bila je Angelina Koji} Gina, ~ije ime danas nosi Dom sredwo{kolskih u~enika. Mnogi domci je pamte kao drugu majku: starala se o wima, nesebi~no obezbe|uju}i sve {to im je bilo potrebno za pristojno {kolovawe i ìvot. "U te{kim danima ratnih strahova slili smo se iz cele Jugoslavije, s pa{waka, bez opanaka i detiwstva, u ovu plodnu ravnicu. Dru{tvo je, i pored nebrojenih poratnih te{ko}a, preuzelo starawe o na{em detiwstvu, sre}nijoj mladosti i radnim uzletima. Brigu o na{em ìvotu i vaspitawu vodili su plemeniti qudi. Na{a draga upravnica prigrlila nas je maj~inskim zagrqajem, radila s nama {kolske lekcije, neizmerno se radovala na{im peticama, udarni~kim zna~kama i sportskim uspesima. Brinula se nad na{im bolestima, tragala za na{om izgubqenom bra}om i sestrama", rekao je 1987, izme|u ostalog, u opro{tajnom govoru nad Angelininim odrom, profesor Latinovi}. @. Balaban

imati raspored koji tom danu ne zapravo pripada. U {kolama Vojvodine raspored za ponedeqak ve} je va`io u subotu, 5. septembra, a radi}e se i u sredu 17. februara i petak, 30. aprila. Po rasporedu za petak je nastava u utorak 3. novembra i ~etvrtak, 1. aprila, dok }e se umesto, kao {to je prvobitno planirano, u subotu 7. novembra, po{to su tada pravoslavne zadu{nice, ~asovi od utorka odraditi u subotu 14. novembra, a u utorak 2. februara oni planirani za sredu. D. Deve~erski

VESTI Srbija sve starija U Srbiji je u proteklih 16 godina pove}an broj stara~kih doma}instava, pa ona sada ~ine ~etvrtinu doma}instava u dràvi, re~eno je na nau~nom demografskom simpozijumu. Sociolog prof. dr An|elka Mili} nagla{ava i da je pove}an i broj tzv. pro{irenih porodica, u kojima zajedno ìvi vi{e generacija. "Naj~e{}e su to stari roditeqi sa sinom, wegovom ènom i decom, pa je u Srbiji aktuelna ’repatrijarhalizacija porodice’".

Pozovi SOS za spas dece SOS de~ja telefonska linija u Srbiji je za ~etiri godine svoga rada primila vi{e od 41.000 poziva. Poziv na broj 0800/123456 je besplatan i anoniman, a linija dostupna svakog dana 24 sata. Osim deci, ona je namewena i odraslima zabrinutim za bezbednost nekog deteta iz wihovog okruèwa. Me|unarodna organizacija "âjld help lajns", u koju je Srbija umreèna s jo{ vi{e od 150 zemaqa sveta, godi{we prime vi{e od deset miliona poziva.

ponedeqak12.oktobar2009.

POGINUO U NESRE]I U KQAJI]EVU

„Pasatom” u ku}u U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u subotu oko 15 sati na ulazu u Kqaji}evo, selu nadomak Sombora, poginuo je Du{an I. (56) iz Sivca, dok su te{ko povre|eni Radoman S. (60) iz Crvenke i Vesna ^. (36) iz Sivca, koji su zbrinuti u somborskoj Op{toj bolnici. Do nesre}e je do{lo najverovatnije usled neprilago|ene brzine, kada je „folksvagen pasat“, kojim je upravqao Radoman S. ne uspev{i da savla-

da o{tru krivinu izleteo s puta i udario u ku}u Milene i Janka Milovanovi}a. Automobil je doslovno razneo ~eli~nu kapiju na ulazu u dvori{te Milovanovi}a i zaustavio se tek kada je udario u zid ku}e. Pretravqeni Milovanovi}i su trojki u „pasatu“ i prvi prisko~ili u pomo}, ali Du{anu I., koji je sedeo na zadwem sedi{tu, nije pomogla ni intervencija Hitne pomo}i koja je brzo stigla. M. M}

PORODICA TAMA[A KOLARA ZAHTEVA ISPITIVAWE PRESUDE

Slu~aj „Launy” jo{ uvek bez ta~ke Porodica Tama{a Kolara (30), vlasnika novosadskog kafea „Launx“, u kome se dogodio tragi~an po`ar u kojem je pro{le godine poginulo osmoro mladih qudi, podnela je zahtev za ispitivawe zakonitosti pravosna`ne presude zbog, kako tvrde, povreda zakona prilikom sudskog postupka.

stojawe umi{qaja ili nehata, ali da ni jednoga ni drugoga nema u slu~aju vlasnika „Launxa“. Oni se pozivaju na deo presude u kojem stoji da Kolar nijednom svojom radwom nije uticao na tragediju koja }e se kasnije dogoditi. Tako|e, Kolar stariji tvrdi da je u istom ko{u s wim i Bovan, koji je, po wegovom mi-

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

DR@AVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU PRAVDE SLOBODAN HOMEN NAJAVIO

Ustavni sud se seli u Sremske Karlovce Sedi{te Ustavnog suda Srbije od idu}e godine }e biti u Sremskim Karlovcima, {to je prvi put u istoriji na{e dràve da se jedna ozbiqna republi~ka institucija izme{ta iz prestonice, najavio je dràvni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. Preme{tawe sedi{ta Ustavnog suda iz Beograda u Sremske Karlovce predvi|eno je izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koje }e do kraja oktobra biti upu}ene parlamentu na usvajawe, kazao je Homen u izjavi Tanjugu. To re{ewe sprove{}e se u ciqu decentralizacije dràve i wenih organa, jer je va`no da i mawi gradovi u Srbiji, kao {to se radi u celoj Evropi, imaju republi~ke institucije najvi{eg ranga. Prema re~ima Homena, Ustavni sud }e mo}i da po~ne zasedawa u Sremskim Karlovcima tek kada se obezbede svi materijalno-tehni~ki uslovi za preseqewe, odnosno u toku idu}e godine. Shodno predloènim izmenama Zakona, kako je rekao, Ustavni sud }e mo}i, na osnovu Zakona o udruèwima, da zabrani i one organizacije koje nisu registrovane. „Iako je i do sada ta mogu}nost bila predvi|ena zakonom, ona nije bila dovoqno eksplicitno nazna~ena. Sa ovim izmenama i dopunama se jasno stavqa do znawa da se tim organizacijama moè

zabraniti delovawe i aktivnost, bez obzira {to formalno nisu registrovane kao udru`ewa gra|ana“, objasnio je Homen. Ustavni sud }e, shodno predlo`enim izmenama Zakona, ubudu}e mo}i da odlu~uje u ve}ima od po

}e odluka Ustavnog suda, kojom je usvojena ustavna `alba i osporeni pojedina~ni akt ukinut ili poni{ten, biti osnov za ponovno odlu~ivawe nadle`nog suda. Pri tom }e sud, prilikom ponovnog odlu~ivawa, biti vezan ocenom

osam sudija, {to }e zna~ajno ubrzati postupak samog odlu~ivawa, naveo je Homen, isti~u}i da }e tim re{ewem problem velikog broja ustavnih àlbi biti znatno ublaèn. Ukoliko osmo~lano ve}e ne donese jednoglasnu odluku u postupku odlu~ivawa o Ustavnoj àlbi, izbornim sporovima i sukobu nadle`nosti kona~na odluka }e biti doneta na sednici Ustavnog suda, predvi|eno je u izmenama Zakona. Tako|e, propisano je da

Ustavnog suda u pogledu utvr|ene povrede, uskra}ivawa qudskog, mawinskog prava ili slobode zajem~ene Ustavom. Homen je kazao da je su{tina izmena i dopuna Zakona o Ustavnom sudu adekvatna primena novousvojenih zakona, kao {to je Zakon o udru`ewima gra|ana, zatim precizirawe radnopravnog statusa sudija tog suda, kao i uskla|ivawe zakona u delu koji reguli{e postupak po `albi na odluku o prestanku funkcije nosilaca

pravosudnih funkcija, sa novim Zakonom o sudijama i Zakonom o javnim tuìla{tvima. Dràvni sekretar je najavio da }e petoro sudija Ustavnog suda biti izabrano ve} u prvim mesecima idu}e godine. „U ovom trenutku Ustavni sud ima deset sudija. S obzirom da je Ustavom predvi|eno da Vrhovni kasacioni sud, koji po~iwe s radom od 1. januara 2010. godine, predloì jo{ pet sudija, ve} u prvim mesecima naredne godine moèmo da o~ekujemo da }e i Ustavni sud u potpunosti biti popuwen, odnosno da }e imati svih 15 sudija, kao {to to Ustav predvi|a“, naveo je Homen. To je izuzetno va`no, jer }e se na taj na~in olak{ati i odlu~ivawe, a i ubrza}e se odluke Ustavnog suda po svim pitawima koja su od su{tinske va`nosti za na{u zemqu, naglasio je on. „Ustavni sud je ~esto pod velikim pritiskom javnosti, jer odlu~uje o nekim izuzetno va`nim stvarima, kao {to su ustavnost reforme pravosu|a, pitawe Zakona o informisawu i drugim pitawima“, podsetio je Homen. On je kazao da Ustavni sud mora da bude operativan, kvalitetan i da moè da predstavqa kona~nu instituciju koja donosi odluku kada su u pitawu najva`nije stvari, koje se ti~u usagla{enosti zakona i drugih odluka iz svoje nadle`nosti.

SUD U KOTORU OSLOBODIO OPTU@ENOG ZA NESRE]U U RISANSKOM ZALIVU

Novosa|anin stradao, niko nije kriv!? U izgorelom kafi}u stradalo osmoro mladih

U prvostepenom postupku Kolar je osu|en na zatvorsku kaznu u trajawu od deset godina zatvora, da bi je Vrhovni sud Srbije smawio na sedam godina. Tada je presuda postala pravosna`na i optu`ena ~etvorka, u kojoj su, osim Kolara, neposredni izvr{ilac Milo{ Male{ev (22), osu|en na 12 godina zatvora, pomaga~ Milo{ Kula~anin (23) koji je zaradio dve godine i Sr|an Bovan (35), osu|en tako|e na sedam godina, iz Okru`nog zatvora u Novom Sadu preba~eni u Sremsku Mitrovicu. Ipak, porodica Kolar i wihovi advokati smatraju da u presudi ima nekoliko nelogi~nosti i kontradiktornosti. Po re~ima Tama{evog oca Mirka Kolara, i u samoj presudi navodi se da je za izvr{ewe krivi~nog dela izazivawa op{te opasnosti potrebno po-

{qewu, tako|e nepravedno osu|en. Podse}amo, Bovanova porodica je pre nekoliko nedeqa podnela prijave za zloupotrebu slu`benog poloàja protiv vi{e osoba za koje tvrde da su odgovorni za neprimerene uslove wegovog boravka u novosadskom Okru`nom zatvoru. Poàr koji se dogodio 17. februara 2008. izazvao je Male{ev, koji je, spu{taju}i se niz stepenice lokala, plamenom upaqa~a zapalio jamboliju, posle ~ega se plamen pro{irio i progutao ceo kafi}. U poàru u pasaù Zmaj Jovine ulice u centru Novog Sada, ìvot su izgubili brat i sestra Mirjana i Milo{ Peki}, zatim Milena Kolunxi}, Branka Sakovi}, Boris Bjeki}, Du{ica Kula{, Marija Gavran~i} i Vladan Dragovi}. D. A.

Protiv Savice N. (51) iz Novog Milo{eva, zrewaninsko Op{tinsko javno tu`ila{tvo podnelo je optu`ni predlog koji ga tereti da je izazvao saobra}ajnu nezgodu u kojoj je povre|ena J. K. iz istog mesta. Sumwa se da je Savica N. 19. februara ove godine, oko 10,15 sati, u Novom Milo{evu, vozio automobil „da~ija logan“, kre}u}i se Ulicom Generala Drap{ina, iz smera Trga Palih Boraca prema Ulici Popov Arkadija. Kada je stigao do raskrsnice ulica Generala Drap{ina i Popov Arkadija, u{ao je u ovu drugu ulicu, iako prethodno nije propustio sva vozila koja su se kretala tim putem. Tada je predwim desnim delom svog auta naleteo na „zastavu

otac usmr}en na licu mesta i wegovo telo je iz mora izroweno tek posle osam dana. Ve{ta~ewem je utvr|eno da je do nezgode do{lo zbog propusta zapovednika jahte @egure, ali za ovako ne{to nije bilo materijalnih dokaza. Ure|aj za navigaciju prona|en je dva dana kasnije kod wegove sestre, ali svi podaci o brzini i putawi kretawa bili su obrisani. Zato ve{tak smatra da on nije ni izvi|ao, jer bi u suprotnom primetio dve osobe na putawi. Optu`eni je na su|ewu tvrdio da jeste u~estvovao u nesre}i, ali da za wu nije kriv, a wegov advokat je izjavio da nema osnova za tvrdwe da je wegov brawenik vozio velikom brzinom jer za to nema dokaza. Posle udara, @egura je momentalno sko~io u more da spasi dete, ali se vi{e nije raspitivao za wegovo stawe, tvrdi majka de~aka Ro`a Mili}. O~ajna zbog ovakve odluke suda, ona se

„DNEVNIK” SAZNAJE

VESTI Izazvao saobra}ajku

Pomorski inèwer Ivan @egura (32) iz Tivta nepravosna`nom presudom Osnovnog suda u Kotoru oslobo|en je optu`bi da je u~inio te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, usled ~ega je 25. juna 2007. godine u Risanskom zalivu poginuo Novosa|anin Dragi{a Mili}, a te{ko povre|en wegov jedanaestogodi{wi sin. Ovakvu odluku sud je obrazloìo nedostatkom dokaza, zbog ~ega je Tuìla{tvo uloìlo àlbu. Prema optu`nici, @egura je tog dana oko 19 sati upravqao jahtom “Velocita” brzinom ve}om od dozvoqene i na 500 metara od obale – suprotno me|unarodnim pravilima. Uz to, na teret mu se stavqa da nije izvi|ao ispred sebe, zbog ~ega nije primetio da se ispred broda u gumenim ~amcima na naduvavawe nalaze otac i sin. U naletu broda, maloletni de~ak je te{ko povre|en, dok je wegov

lada“, za ~ijim volanom je sedeo \. K. iz Novog Milo{eva. U saobra}ajnoj nezgodi te{ke telesne povrede u predelu glave zadobila je J. K. koja je sedela na mestu suvoza~a u „ladi“.

Kle~aninu polomio vilicu Op{tinsko javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv Igora G. (29) iz Kleka, zbog sumwe da je svom sugra|aninu S. M. naneo te{ke telesne povrede. Kako navode u Tu`ila{tvu, Igor G. je 24. decembra pro{le godine, oko 20 ~asova, u Kleku, u ulici Save Kova~evi}a, u ugostiteqskom objektu „Kara|or|e“, fizi~i napao S. M. tako {to ga je rukom udario u glavu i na taj na~im mu polomio dowu vilicu. @. B.

pita kako je mogu}e da se zbog nedostatka dokaza oslobodi ~ovek koji je upravqao brodom pod kojim je stradao wen suprug, a sin pro`iveo osam operacija i jo{ uvek se nada izle~ewu. – Sin je video brod dok je on jo{ bio na velikoj udaqenosti. Budio je oca koji je zadremao. Brod je i{ao brzinom od 300 kilometara na sat ne mewaju}i putawu. Pravo na wih. Sin je mahao rukama i vikao. To je i probudilo mog supruga. Odgurnuo je sina s ~amca i u tom trenutku je brod naleteo. @egura

je vozio. Rekao je da ih uop{te nije ni video na navigaciji, a i{ao je duè prema wima. Kako je mogu}e da bude oslobo|en, kada je kasnije sakrio dokaze?! Pa to je i potvr|eno! – pita se Roà Mili}. Ina~e, javni tuìlac je àlbom na presudu zahtevao od crnogorskog pravosu|a ponovqeno su|ewe Ivanu @eguri. Zajedno s decom i prijateqima àlbu podràva i Roà Mili}, koja se i daqe nada da }e neko prihvatiti odgovornost za ovu nesre}u. S. Tanuryi}

EVROPSKA ADVOKATSKA ASOCIJACIJA PISALA TADI]U

Zbog poreznika }e sudovi ostati bez advokata Savet advokatskih komora i udruèwa pravnika Evrope poslao je dopis predsedniku Srbije Borisu Tadi}u i nadle`nim dràvnim organima, u kojem se protestuje zbog najavqene fiskalizacije advokature u Srbiji. U epistoli, u koju je „Dnevnik“ imao uvid, izme|u ostalog se navodi da je ta me|unarodna asocijacija, koja zastupa interese vi{e od 700.000 evropskih advokata, „utvrdila da ni u jednoj od evropskih zemaqa ne postoje fiskalne kase za delatnost advokature“. „Fiskalne kase se koriste jedino u komercijalnim delatnostima, kao {to su supermarketi, ali ne i za profesionalne usluge pruàwa pomo}i. Stoga ne razumemo u potpunosti ciqeve uvo|ewa fiskalnih kasa u advokaturu i koja su opravdawa za ovaj predlog”, pi{e u dopisu koji je potpisala An

Brigit Gameqord, predsednica Saveta advokatskih komora Evrope. U pismu se navodi i da nigde u Evropi advokati ne vode poslovne kwige, ve} poreske prijave uobi~ajeno dostavqaju jednom godi{we, ukoliko se na pravne usluge ne primewuje Zakon o porezu na dodatu vrednost i u tom slu~aju se poreske prijave dostavqaju ~e{}e. „U svakom slu~aju, advokati imaju pravo i du`nost da ~uvaju profesionalnu tajnu i poverqive informacije koje saznaju od klijenata i obavezni su da ovo pravilo po{tuju uvek u svim okolnostima”, poru~uje Savet. Asocijacija je prokomentarisala i najavu da }e poreski organi imati mogu}nost da ~ak zabrane rad advokatima u roku 60 dana ukoliko se ispostavi da wihove kase ne ispuwavaju potrebne uslove ili ih ne koriste. U dopisu Saveta se upozorava na to da su „je-

dino advokatske komore te koje mogu zabraniti ili privremeno zabraniti advokatima bavqewe advokaturom“. „@elimo i da upozorimo na to da svaka zabrana bavqewa advokaturom, zatvarawe advokatske kancelarije na na~in kako je to predvideo zakonodavac u Srbiji, mo`e imati ozbiqne posledice na rad pravosu|a, s obzirom na to da }e klijenti ostati bez odgovaraju}e pravne pomo}i i zastupawa od advokata”, pi{e u dopisu. U Advokatskoj komori Srbije „Dnevniku“ je re~eno da je AKS „~vrst u svojoj oceni” da se propisima kojima se predvi|a fiskalizacija advokature „naru{ava nezavisnost advokatske profesije“. Stoga Komora ne}e odustati od inicijative da se oni izmene, tako da se iz fiskalizacije jasno izuzme advokatura. J. Jakovqevi}

KULTURA

c m y

DNEVNIK

ME\UNARODNA KONFERENCIJA O KULTURNOM NASLE\U U SKUP[TINI VOJVODINE

Evropska konvencija o predelu U Skup{tini AP Vojvodine u Novom Sadu danas u 9,30 ~asova po~iwe dvodnevna me|unarodna konferencija o kulturnom nasle|u ~ija tema je “Kulturni predeo i implementacija Evropske konvencije o predelu na podru~ju jugoisti~ne Evrope - uloga NVO sektora“. Ciq konferencije je da promovi{e Evropsku konvencije o predelu, ~iji je potpisnik i Srbija, prvi internacionalni dokument koji se iskqu~ivo bavi aspektima vezanim za evropske predele i u fokus stavqa za{titu, odr`avawe i planirawe evropskih predela. Predeo je naj{iri pojam koji ukqu~uje sve ono {to je na{a `ivotna sredina i kulturno nasle|e - gradsko

ili seosko, kopno ili voda. Evropska konvencija o predelu ili Firentinska konvencija, nazvana po gradu u kom je usvojena, je prvi internacionalni sporazum koji se iskqu~ivo bavi svim aspektima vezanim za evropske predele.Zbog sveobuhvatnog pristupa, kao u~esnici novosadske Konferencije pozvani su predstavnici republi~kih, pokrajinskih i gradskih institucija koje se bave za{titom prirode, spomenika kulture, urbanizmom, arhitekturom, profesori fakulteta... kako bi pomogli da Evropska konvencija o predelu postane poznata svim gra|anima i podstakne nosioce politi~kih odluka da joj posvete vi{e pa`we u praksi.

U~esnike konferencije na po~etku }e pozdraviti predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i, a o iskustvima Srbije koja se odnose na za{titu predela u skladu sa Evropskom konvencijom o predelu govori}e pomo}nik ministra ìvotne sredine i prostornog planirawa Radislav Momirov. Organizatori Konferencije su Suburbium iz Novog Sada i Evropa Nostra Srbija, obe organizacije su ~lanice Mreè za nasle|e jugoisto~ne Evrope (SEE Heritage) koja postoji od 2006. godine, a ~ine je nevladine organizacije iz regiona. Ova mreà ima za ciq podizawe svesti o problemima vezanim za regionalno kuturno nasle|e.

NA SAJMU KWIGA U FRANKFURTU

Promocija srpske literature Srbija }e i ove godine imati nacionalni {tand na me|unarodnom Sajmu kwiga u Frankfurtu, koji }e biti odràn od 14. do 18. oktobra, re~eno je Tanjugu u Ministarstvu kulture. Kao i pro{le godine, koordinator na{eg nastupa na kome }e biti predstavqena savremena srpska kwièvnost, bi}e kwièvnica i ambasadorka u Danskoj Vida Ogwenovi}. Posetioci na{eg {tanda ima}e priliku da se upoznaju sa katalogom posve}enim stvarala{tvu 63 srpska pisca koji je Ministarstvo kulture izdalo u saradwi sa srpskim PEN centrom. Svoje stvarala{tvo li~no }e predo~iti pisci Laslo Vegel, Vladan Matijevi} i Velimir Kazimir ]urguz.]urguz }e, kao direktor Ebart medijske dokumentacije govoriti i o dokumentima koji promovi{u savremenu srpsku kwièvnost i kulturu.

Pisci }e predstaviti svoje stvarala{tvo koje se do sada pojavilo u nema~kom prevodu, dok }e Matijevi} promovisati i novo ne-

OBELE@EN JUBILEJ ZVEZDARA TEATARA

Scena posve}ena Bati Stojkovi}u

Beogradski Zvezdara teatar obeleìo je pro{le nedeqe 25 godina rada sve~anim programom u prisustvu mnogobrojnih umetnika, prijateqa ku}e i zvanica iz javnog ìvota, koje je pozdravio upravnik, slavni dramski pisac Du{an Kova~evi}. - Za nama je 25 godina pozori{ne avanture. Na po~etku, 8. oktobra 1984. na premijeri “Mre{}ewa {arana’ Aleksandra Popovi}a u reìji Dejana Mija~a, niko nije razmi{qao gde je daleka 2009. godina. Od onda su izvedene 64 premijere, a bilo bi ih i vi{e da nije bilo stalnih problema sa izgradwom i rekonstrukcijom na{e zgrade. Imali smo sre}e sa glumcima, najboqi su rado radili ovde, privla~e}i publiku, {to pokazuje podatak da 70 posto prihoda ostvarujemo sa blagajne”, rekao je on isti~u}i da su na mati~noj sceni i u ino-

stranstvu izvedene ukupno 5.102 predstave. Kova~evi} je naglasio da su, uz zna~ajne i raznovrsne dramske tekstove, gorke i sme{ne komade o na{oj stvarnosti, vrednost Zvezdara teatra pre svega sjajni glumci i prvi me|u wima - Danilo Bata Stojkovi}. - Bata je ovde odigrao 1.102 predstave i da nije oti{ao da se druì sa Mihizom i Seleni}em, Peki}em i Mi}om Popovi}em, jo{ bi igrao. U znak zahvalnosti, na{a velika stara scena }e od marta idu}e godine nositi wegovo ime”, rekao je Kova~evi}. Popularne glumce publika je mogla da vidi na velikom platnu, u kolaù inserata iz predstava koji je priredio rediteq Darko Baji}.Na istorijat Zvezdara teatra podsetilo je i nekoliko uìvo izvedenih muzi~kih i igra~kih numera.

ma~ko izdawe kwige „âsovi radosti“. Posetioci srpskog {tanda mo}i }e da na|u i dvojezi~nu publikaciju posve}enu ovim piscima, na srpskom i engleskom jeziku. Na {tandu srpske kwièvnosti na}i }e se i 29 prevoda do sada objavqenih, a odabranih na konkursu Ministarstva kulture za Projekat prevo|ewa reprezentativnih dela srpske kwièvnosti. Pored wih publici }e biti dostupna upravo objavqena tri romana koja su u okviru zajedni~kog projekta Ministarstva kulture Srbije i izdava~ke ku}e “Geopoetika” “Srpska proza u prvodu”, prevedena na engleski jezik. Re~ je o kwigama “Fama o biciklisti” Svetislava Basare, “Hamam Balkanija” Vladislava Bajca i “Komo” Sr|ana Vaqarevi}a.Tehni~ki realizator nastupa je i ove godine Privredna komora Srbije. KONKURS ZA NAGRADU „MILICA STOJADINOVI] SRPKIWA”

Izbor najboqe zbirke Odbor Kwièvnih susreta „Milici u pohode“ Zavoda za kulturu Vojvodine raspisao je konkurs za kwièvnu nagradu “Milica Stojadinovi} Srpkiwa”, koja se dodequje pesnikiwama za najboqe kwige poezije na srpskom jeziku objavqene izme|u dva kwièvna susreta “Milici u pohode”. Javni konkurs }e biti otvoren do 15. novembra ove godine, a prijave sa pet primeraka kwige treba poslati na adresu Zavoda za kulturu Vojvodine Vojvode Putnika 2, u Novom Sadu. Primerci dostavqenih kwiga ne vra}aju se autoru, odnosno predlaga~u.Uz kwige, neophodno je dostaviti kratku biografiju autora. Prema odredbama novog Pravilnika o dodeli tog priznawa, pravo u~e{}a imaju samo ène.

ponedeqak12.oktobar2009.

RADIVOJ [AJTINAC, O SVOM NOVOM ROMANU „LIRIK KLINIK”

Poezija je iznad svih stawa Romanom “Lirik klinik” koji je upravo objavqen u izdawu beogradske “Geopoetike”, sedmim iz opusa od 30 dosada{wih naslova proznog i poteskog stvarala{tva, kwièvnik Radivoj [ajtinac iz Zrewanina zaokruìo je 60 godina ìvota i ~etiri decenije pisawa. Roman je prvo delo [ajtinca nastalo posle mo`danog udara koji ga je zadesio, a on priznaje da je u tako krajwe pateti~nim okolnostima to i wegov povratak u ìvot. - Mogao sam da biram da li }e mi obe ruke biti pokretne, ili govor i pisawe, rade}i na tome izabrao sam pisawe i govor, tako da je sa tog stanovi{ta mo`da moje iskustvo netipi~no u kwièvnosti, ali je netipi~no i u drugim okolnostima, onih koji su preìveli mo`dani udar - kaè [ajtinac. Roman sam pisao dve godine u uslovima otimawa iz svesti onoga {to je ostalo kao op{ti snimak, kada sam ponovo vratio se}awe u prve dane svoje bolesti. Me|utim, kada ~ovek pi{e o takvim stvarima treba da ima na umu, da bez obzira koliko je u wemu takav doga|aj, vrlo intiman i ekskluzivan, u svom tamnom zna~ewu, to nije dovoqno da bude literatura. Prvi deo novog romana [ajtinac je napisao kao psihoslikovnicu, kao opis svih situacija koje su mu se de{avale s gubitkom sposobnosti vezanih za pokrete, hodawe i slobodnu {etwu i pri tom kako da prenese misli na kompjuter. On dodaje da mu je leva ruka koja mu je mnogo zna~ila dok je bio zdrav, ostala nepokretna, ali je tri meseca posle bolesti koja ga je zadesila otpo~eo pisawe samo desnom rukom, uvidev{i da izme|u onoga {to mu je u glavi i onoga {to se rukom prenese na ekran postoji neka dobra veza. - Meni je kompjuter i pisawe ovog romana zna~ilo pravo osloba|awe i ozdravqewe, jer sam ovaj roman zbiqa pisao u situaciji totalnog samoizle~ewa. Roman je posve}en ontolo{koj obnovi poezije i kwièvnosti uop{te, kako se i na koji na~in èstoki doga|aji iz ìvota mogu poetskom preradom ustanoviti u kwièvnom delu. Pisawe mi je pomoglo da se prisetim nekih situacija koje nisu bile striktno vezane za moje neurolo{ke probleme, za bolest i intimna iskustva, nego i da se setim nekih pri~a koje nisam napisao. Nastojao sam da sagledam da li su ti moji junaci, kwièvni likovi i ti mikro sièi, bili neka ostrva u koja sam dovodio neke stilske bespo{tednosti. @eleo sam da stvorim sopstvenu re~enicu, a ne da gojim samo golu pri~u, {to je oduvek moj stav u odnosu na prozu. Dosadna mi je proza koja priviriva, koja je hronolo{ka i koja je prefunkcionalna svojoj naraciji - konstatuje [ajtinac. Tegoba i bolest, po pravilu mogu da opamete, ali [ajtinac smatra da je to tu`no saznawe koje nekada dugo ne traje. On misli da je samo do{lo do pro~i{}ewa, jer je èleo da napi{e kwigu ko-

Radivoj [ajtinac

Foto: M. Mitrovi}

ja je ustvari himna poeziji u svemu, u pona{awu, u doga|ajima, u do`ivqajima, u istorijskom i postistorijskom trenutku za pojedince i za qude. - Iako je to neka vrsta uop{tavawa, ona je pla}ena duboko intimnom cenom - nagla{ava [ajtinac. - U romanu sam dotakao stav savremene neuroze ovoga sveta, ali na onaj na~in na koji to mo`e

{}ewa. Sve ono {to je nekada kao negativno ili kao primedba pripisivano prozi, da je poezija neki tromb koji smeta razvoju pri~e, mislim da sam u ovom romanu pokazao suprotno, da jedino poeti~ka, ta epifanijska naglo saznajna metafora mo`e da napravi pravi ogled u stilu, u naraciji, u si`eu, u diskursu, u onome {to mi govorimo, kako osim gole pri~e na-

Pri~a o pobedi nad bolestima Neki delovi u kwizi od{tampani su plavom bojom, slova, pasaì i ~itave stranice su plave boje. [ta zna~i ta plava boja? - To nije prava plava boja, nego imitacija boje magnetne rezonance. Svi oni koji su snimali mozak i glavu znaju {ta je magnetna rezonanca, a ovaj roman je i po~eo od tog snimka- kaè [ajtinac.- Ono {to sam video na snimku nakon mo`danog udara, bilo je kao neko gusto tkawe, kao zbijeno klasje ìta i na jednom mestu kao neki trag. Meni je to izgledalo slikovito i poetski podsticajno, lekari to vide sasvim druga~ije, ali putem poetske istrage i samopretraìvawa otkrio sam mogu}nosti da ispisujem svoju pri~u o pobedi nad bolestima, da se vratim svojoj sudbini, ranoj mladosti, likovima svojih roditeqa i svojih najbliìh, da se okrenem situacijama koje se ne vezuju za pojam bliskosti u sopstvenoj porodici i da roman u~inim prohodnim i uzbudqivim. da oseti pojedinac, kada se svi ustaqeni na~ini mi{qewa i pona{awa mogu razviti u novi kvalitet. @eleo sam da stvorim uzbudqivu kwigu mi{qewa, koja je nepredvidiva u tom smislu, da se ni{ta ne moè naslutiti, jer {to vi{e otkri}a i samootkri}a je ne{to ~emu ùdi svaki autor. Roman zastupa tezu da je ~ak i filozofija, koje ovde ima u nekom odnosu i dugom dijalogu, mo}na samo onda kada ima frustraciju pred poezijom. Mislim da je poezija iznad svih stawa, da ona reguli{e stvari na poseban na~in, daju}i slobodu ishoda, mogu}nost izbora i mogu}nost totalnog o~i-

praviti ne{to {to }e svakoga trenutka zaintrigirati ~itaoca. îtawem ovog romana ne moè se saznati kako i na koji na~in se ~ovek moè izle~iti od mo`danog udara, nego je ciq ove kwige kako se moè upotrebom poezije pobediti klasi~na medicina i na~in ustaqenog pona{awa u odnosu na strahove, neiskustva, neuroze i svaku terapiju. Svaka terapija po~iwe i zavr{ava sa nama samima. Poezija moè da nam pomogne kod onoga kada nam logika i situacija nekog na{eg dnevnog obi~nog preìvqavawa li~i na bezizlaz. M. Mitrovi}

REPERTOAR

Film

Sveti Georgije ubiva a`dahu

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Re`ija: Sr|an Dragojevi} Scenario: Du{an Kova~evi} Uloge: Lazar Ristovski, Nata{a Jawi}, Milutin Milo{evi}, Branislav Le~i}, Predrag Vasi}, Boris Milivojevi}, Zoran Cvijanovi}, Sr|an Timarov, Milena Dravi}, Dragan Nikoli}, Bora Todorovi} i drugi Direktor fotografije: Du{an Joksimovi}; monta`a: Petar Markovi}; scenografija: Miqena Kreka Kqakovi}; kostimografija: Marina Vukasovi} Medenica; muzika: Aleksandar Ran|elovi} Produkcija - beogradske ku}e: Zillion Film, Jodie Movie Craftsman, Delirijum film, Masla~ak film i koproducenti: Oskar film (Bawa Luka) i Camera (Bugarska)

Ostav{i bez ruke u akciji, momak Gavrilo (Milutin Milo{evi}) se iz Prvog balkanskog rata vra}a u svoje ma~vansko selo. Unesre}en, odbija da nastavi vezu sa varo{kom lepoticom Katarinom (Nata{a Jawi}) a ona se, iako ga voli udaje za lokalnog àndara \or|a (Lazar Ristovski). I Gavrilo se èni drugom ali ostaje duboko nesre}an dok se wegova i Katarinina romansa ponovo ne rasplamsa... Za to vreme u wihovom pograni~nom selu na Savi te~e uobi~ajen ìvot malo se {vercuje, malo flertuje, puno pije i na razne velike i male teme spletkari. Kada po~ne Prvi svetski rat invalidi iz balkanskog rata ostaju kod ku}e dok zdravi i pravi odlaze na front, kad od ku}e po~iwu da stiù zli glasovi...

Poput ikona koje se ~uvaju po ku}ama mo`da }e i film “Sveti Georgije ubiva a`dahu” (kada se na|e na DVD-u) postati nezaobilazna relikvija, kao produkciono rasko{an pogled u pro{lost jednog naroda, prilog za nezvani~nu istoriju, mogu}a slika wegovih duhovnih uzleta i padova, na kraju i prostor na kojem se ogledaju i namere, i ume}e autora da svemu tome daju `eqeni oblik i emociju. U prilog tome, u me|uvremenu, od premijere u martu, “Sveti Georgije” je postao i na{ kandidat za Oskara u kategoriji filma sa neengleskog govornog podru~ja. Kako je ve} neko ta~no konstatovao to nije ni najboqi ni najgori film srpske kinematografije a sa, izme|u ~etiri i pet miliona evra buxeta, spada me|u skupqa ostvarewa ovde snimqena. Priznavali to sebi ili ne, “Sveti Georgije” kao potencijalno “nevi|eni doma}i epski spektakl s du{om”, samo je do pola, ili mawe od toga ispunio o~ekivawa. Zami{qen u osnovi, kao qubavna melodrama koju sem te{kih karaktera pokre}u i defini{u i te{ka vremena, Dragojevi}ev film najpre formalno i stilski ispuwava pretpostavqene zadatke ispu{taju}i priliku da likove i wihovo vreme u~ini stvarno sna`nim i nezaboravnim. Tako ni velika qubavna pri~a to nije, kao {to i drama pojedinca i kolektiva, na trenutke ovde mo}na, prete`no nagiwe zoni nehoti~nog, nefunkcionalnog ki~a. V. Crwanski

SPORT

ponedeqak12.oktobar2009.

DNEVNIK

c m y

TRIJUMFOM SRPSKOG IGRA^A ZAVR[EN TURNIR U PEKINGU

Nole osvojio 14. titulu Najboqi teniser Srbije Novak \okovi} pobednik je teniskog turnira igranog u Pekingu za nagradni fond od 2.100.500 dolara. On je u finalu pobedio Hrvata Marina ^ili}a sa 6:2, 7:6 (7:4) i od danas }e ponovo biti na tre}em mestu ATP rang liste.

svoj servis, pre svega \okovi}, koji je na velikim mukama bio u petom gemu kada je spasao nekoliko brejk lopti. Onda je po~ela ki{a i usledila je pauza od 90 minuta. Prekid je vi{e prijao Novaku \okovi}u, koji je u nastavku zaigrao kao preporo|en. Dobio je problemati~ni peti gem, a

PO^IWE MASTERS U [ANGAJU

\okovi} slobodan u prvom kolu Novak \okovi} bi}e slobodan u prvom kolu Mastersa u [angaju koji se od danas do 18. oktobra igra za nagradni fond od 5,25 miliona dolara. Na{ drugi predstavnik u pojedina~noj konkurenciji Viktor Troicki sasta}e se s Argentincem Huanom Monakom. Prema `rebu turnira iz Masters serije 1000, drugi nosilac je Novak \okovi}, koji je trijumfovao u Pekingu, a premijerni me~ igra}e u okviru drugog kola protiv pobednika duela izme|u Ernesta Gulbisa iz Letonije i kvalifikanta. Na takmi~ewu u [angaju, u konkurenciji dublova kao prvi nosioci od drugog kola igra}e i srpsko-kanadska kombinacija Nenad Zimowi} i Danijel Nestor. Nije do trijumfa na{ as stigao lako, kao {to bi krajwi rezultat mogao da sugeri{e. Morao je da ulo`i dosta truda ne bi li se domogao tre}e titule u ovoj godini, ali je posle sat i 55 minuta igre ipak opravdao ulogu favorita. Me~ je po~eo u znaku izjedna~ene igre. Obojica tenisera su relativno te{ko osvajala gemove na

onda i naredna tri, ~ime je neo~ekivano lako re{io prvi set u svoju korist. Me|utim, hrvatski teniser se nije predao i drugi set je po~eo znatno boqe. Odmah je napravio brejk, ali mu je \okovi} uzvratio u {estom gemu. To nije poremetilo ^ili}a, koji brejkom dolazi do vo|stva od 5:4, ali nije se dao ni srpski

teniser koji je odmah uspeo da uzvrati. Uzbu|ewima tu ipak nije bio kraj, jer je ^ili} ponovo dobio gem na Noletov servis i drugi put do{ao u priliku da na svoj servis privede set kraju. Ipak, ni u drugom poku{aju mu to nije po{lo za rukom, po{to je \okovi} opet odigrao odli~no i susret je u{ao u taj-brejk. U odlu~uju}em periodu igre \okovi} je opravdao ulogu favorita i sa 7:4 tri-

jumfovao na vla`noj podlozi turnira u glavnom gradu Kine. Ovo je bio ~etvrti me|usobni duel \okovi}a i ^ili}a, a na{ teniser je dobio sve me~eve. Nole je ovom pobedom do{ao do svoje tre}e titule ove sezone ( pre Pekinga osvojio je turnire u Dubaiju i Beogradu) i ~etrnaeste u karijeri, a na putu do pehara eliminisao je Haneskua, Troickog, Verdaska i Soderlinga.

- Iza Marina je ostala nedeqa u kojoj je igrao fantasti~an tenis - rekao je Novak \okovi}. Uostalom, wegov plasman u finale to najboqe potvr|uje. I u zavr{nom me~u je igrao veoma dobro i do pobede sam do{ao posle puno problema. Sre}an sam, naravno, {to sam osvojio pobedni~ki pehar i sigurno }u naredne godine opet do}i u Peking da branim titulu, ali i da ponovo zaigram pred ovom sjajnom publikom.

I pored poraza, hrvatski teniser nije bio preterano razo~aran. - Po~eo sam veoma dobro finalni me~, ali je onda usledio prekid zbog ki{e - izjavio je Marin ^ili}. - Novak je i u po~etku bio na visokom nivou, a u nastavku zaigrao je jo{ boqe. Zadovoqan sam svojim igrama i verujem da }u u budu}nosti biti jo{ boqi. A. P.

I osnovci su se nadmetali na Novosadskom NIS maratonu

NOVOSADSKI NIS MARATON

Trijumf Gorana êgara Novosadski NIS maraton odràn je ju~e 17. put. Po ki{ovitom vremenu, koje je organizatorima stvaralo dosta problema, na startu se pojavilo vi{e od 50 takmi~ara iz zemqe i inostranstva. U mu{koj konkurenciji trijumfovao je Apatinac Goran êgar. Na ciq je prvi stigao kineski atleti~ar Sun Je, ali je ubrzo diskvalifikovan, nakon {to je ustanovqeno da je skratio stazu. - Vremenski uslovi bili su veoma te{ki. Nisam do{ao potpuno spreman i veliki deo trke bio sam usamqen na ~elu usled nedostatka prave konkurencije, {to

je uslovilo malo slabiji rezultat. Me|utim, zadovoqan sam nakon svega. Pobedi u polumaratonu, koju sam ostvario ovde pre nekoliko godina, uspeo sam da dodam i trijumf na duplo duòj deonici - utisci su pobednika Gorana êgara. U trci èna u~estvovale su samo dve takmi~arke, Kineskiwa Vang Haina bila je uspe{nija u duelu sa Beogra|ankom Tawom Radumilo. Pored glavnih trka, nadmetali su se sredwo{kolci, osnovci i bebe. Rezultati, mu{karci: 1. Goran êgar (Apatin) 2:47:21, 2. Ne-

boj{a Milenkovi} (Kikinda) 2:50:33, 3. Ivan Ogwanovi} (Beograd) 2:51:07. @ene: 1. Vang Haina (Kina) 2:58:31, 2. Tawa Radumilo (Beograd) 3:39:08. „Tr~i i uìvaj“, mu{karci (10.5 km): 1. Ogwen Stojanovi} (Novi Sad), 2. Nik{a Papi} (Zrewanin), 3. Bo{ko Stupar (Novi Sad). „Tr~i i uìvaj“, ène (10.5 km): 1. Biqana Grubor-Kozarevi} (Novi Sad), 2. Vesna Petru{evski (Beograd), 3. Zorana Pavlov (Ledinci). [tafetni maraton:1. @andarmerija Beograd, 2. @andarmerija Novi Sad, 3. Kopal 2009 Novi Sad. D. Suboti}

SVETSKO PRVENSTVO U POLUMARATONU

Olivera Jevti} 28. Reprezentativka Srbije Olivera Jevti} zauzela je 28. mesto na Prvenstvu sveta u polumaratonu. Ona je pretr~ala stazu u Birmingemu za jedan sat, 12 minuta i 44 sekunde. Zlatnu medaqu osvojila je Kenijka Meri Kejtani sa rezultatom 1:06,36 sati.Srebro je pripalo wenoj zemqakiwi Files Mora Ongori

(1:07,38), a bronza Etiopqanki Aberu Kebede, koja je na ciq stigla u vremenu 1:07,39. Kejtani je od starta trke nametnula jak tempo i ostavila daleko iza sebe ve}inu rivalki. Jedino su Ongori i Kebede dr`ale kakav-takav prikqu~ak, ali su na kraju i one zaostale vi{e od jednog minuta za pobednicom.

Olivera Jevti}

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak12.oktobar2009.

UZ PLASMAN SRBIJE NA MONDIJAL U JU@NOJ AFRICI

Anti} orlovima ra{irio krila Reprezentacija Srbije na impresivan na~in obezbedila je u~e{}e na zavr{noj smotri svetskog fudbala naredne godine u Ju`noj Africi. „Petica“ u mreì Rumuna, tri boda na kontu bili su dovoqni da se prebrinu sve brige kolo pre kraja kvalifikacija. Spektakl na Marakani sa sadràjem za pam}ewe i bogatim koloritom ispunio je o~i i srca nacije, zale~io mnoge fudbalske rane iz pro{losti. Ba{ svi elementi koji ~ine vrhunsku predstavu su se poklopili. Nadahnuta igra, ubedqiva pobeda za~iwena i egzibicijama, u ambijentu koji je odisao pozitivnom energijom, a publika nije {tedela grla i dlanove da iskaè nabujale emocije i zadovoqstvo, podrì iskreno reprezentaciju bez ijednog ekscesa. - Za ovo je trebalo ìveti, fantasti~an je ose}aj zlatnim rukopisom ispisivati stranice istorije fudbalske Srbije. To je i kruna rada i uloènog truda, ali i obaveza koja tera u lep{u budu}nost. Ose}aj je fantasti~an, a nije jednostavno do~arati ga re~ima, jer sada govore

emocije. Sjajan je rezultat od 5:0, ali su fino pona{awe publike i podr{ka naroda jo{ jedna velika pobeda. Sve spada u okvire- vi{e od igre- nije skrivao ni suze radosnice kreator ~uda u Grupi 7, selektor Radomir Anti}. I dok je slavqe sa na{eg najve}eg stadiona po~elo da se {iri ulicama Beograda i cele Srbije, kapiten Dejan Stankovi}, ogrnut trobojkom, sijao je od sre}e i ushi}eno govorio: - Mister Anti} je ispravio sve ono {to nije vaqalo u proteklom periodu. Ova generacija, koja je specifi~na, znala je da ga sledi. Bili smo hrabri, otresiti, uvek `eqni nadigravawa i dokazivawa. Takav koncept obezbedio je zavidan uspeh u fudbalu, a to je premijerno predstavqawe na{e zemqe na sjamu svetskog fudbala- konstatovao je Stankovi}, koji }e tre}i put u karijeri osetiti ~ari nadmetawa sa elitom na SP. Uzvratio je kratko, gotovo drhtavim glasom selektor. - Hvala vam deco... Mo}, rasko{ talenta, `equ da se materjalizuje individulani potencijal kroz snagu kolek-

tiva, sve su to u subotu uve~e iskazali orlovi. U dobro pripreqenom me~u, u svakom pogledu, pored izrazitog takmi~arskog pritiska Srbija je znala da strpqivo slomi otpor Rumuna, a zatim ih i rezultatski nokautira serviraju}u igru od koje zastaje dah, koja tera publiku u delirijum. Poseban ukras na{eg homogenog tima su lucidni Krasi} i Jovanovi}, a istinski vo|a kapiten Stankovi}, podràn stamenim Vidi}em i Ivanovi}em, odnosno uvek korisnim @igi}em i fanati~no borbenim Panteli}em, uz jasno diferencirane obaveze svih igra~a koji ih maksimalno ispuwavaju ~ini toliko ozbiqan kolektiv, koji je iza sebe ostavio i jednu Francusku. Dolazimo i do kqu~nog ~oveka u pri~i o renesansi na{e reprezentacije. Preuzeo je kormilo pre 14 meseci Radomir Anti}, po~eo da gradi neke nove odnose unutar i oko ekipe sa èqom da kroz skladan ambijent formira izgubqeni kult reprezentacije. Naterao je svakog aktera, u kojeg ima poverewa, da pruì svoj maksimum. Studiozan,takti~ar do perfekcije, sa

BLISTAVA PARTIJA MILANA JOVANOVI]A

Lane kao Mateus U najavi odlu~uju}eg susreta protiv Rumunije Milan Jovanovi} je pokazao kakav pristup dresu sa dr`avnim grbom ima. Stigao je u Kovilovo sa povredom kolena, svestan svih posledica po karijeru nije hteo da propusti okr{aj u kojem se vizira paso{ za Ju`nu Afriku. - Imam nekih zdrvatsvenih problema, ali ne bih o toj temi. Jednostavno, `rtva je moja, a ako budem na terenu ne bih voleo da se kasnije to veli~a, da mi se dodequje uloga heroja. Odgovornost }e biti moja, odnosno stru~nog {taba. Ali, verujte nikada

su, zasluìli slavqe. Lepo je kada na pravi na~in uzvrati{ narodu koji veruje u tebe- u jednom dahu }e maestralni napada~ orlova. Ne treba Jovanovi}u postvaqati pitawa, re~i same naviru: - Utakmica karijere, dugo sam je ~ekao, silno èleo da se ovako ne{to dogodi. Ma{ta je prerasla u realnost, ispuwen sam kao ~ovek i fudbaler. Ma, mogu sada i u penziju. A, onda osvrt na goleadu protiv Rumuna. - Najteè je bilo otvoriti ih, posti}i prvi gol.Posle je usledila egzibicija. Osetila se mnogo mawa tenzija nego pred okr{aj sa Francuskom, to nam je pomoglo i omogu}ilo da se pokaèmo u pravom svetlu. Lomio je Lane odbranu Rumuna svih 90 minuta, u samom fini{u susreta sa dva efektna pogotka za~inio partiju za nezaborav. - Dragi su mo golovi, jedan levom drugi desnom nogo, kao Mateus devedesete protiv Jugoslavije. [alim se, naravano. Vreme radosti za srpski fudbal... - Sjajan je uspeh biti akter Mondijala. Ali, ne}emo u euforiju, svojstvenu nama jer ~esto smo zbog toga pla}ali papren ceh. Nema potrebe za odama, nerelanim ambicijama, prognozama da }emo u Ju`noj Africi osvojiti svetsku titulu. Ostanimo na zemqi, skormni, orjentisani na rad i odricawa, a posledica takvog odnosa neka bude rezultatska Neuhvatqiv za odbranu Rumuna: Milan Jovanovi} u akciji nagrada. ne}u ugroziti interes ekipe, i ako vidim Nema dileme „Turbo Lane“uskoro napuda ne ide na vreme }u signalizirati selek{ta Standard i karijeru nastavqa verotoru kako bi traìo nova re{ewa- poruvatno u nekom od elitnih {panskih klubo~io je Lane. va. Stegao je zube, rasturio Rumune, poigra- Hvala svima koji su mi omogu}ili naprevao se sa wihovom odbranom, priu{tio pudak, puno mi je na tom poqu pomogla repreblici fudbalsku ~aroliju. zentacija, posebno selektor Anti} koji je -Fenomenalna utakmica, najboqi na~in znala~ki sloìo sve kockice. Prevazi{ao za opro{taj od divne publike. Vratili smo sam Beligiju, u kojoj prakti~no posledwe im sve ono {to smo im zakinuli protiv dve godine stagniram, epilog je logi~an Austrije, pa i Francuske. Bili smo domiidem napred- istakao je Milan Jovanovi}. nantni, nadahnuti, prezentirali smo klaZ. Rangelov

ose}ajem da prepozna slabosti rivala i kroz vrline svojih pulena iskoristi ih i stavi u slu`bu rezultata. Nosi u sebi harizmu i autoritet, viziju i sposobnost da predvidi nekoliko koraka unapred na trasi koja vodi ka uspehu, a sve to opet iskqu~uje pojam improvizacije u radu. Forsira ofanzivnu igru, kratki pas, jer je to u fudbalskom mentalitetu na ovim prostorima zapisano. Poklawa pa`wu sitnicama, detaqima koji re{avaju velike me~eve. Prekid je postao ubojito oru`je, ali uve`ban i planski upotrebqen. Bez korba~a uveo je red i disciplinu, u igri, ali i van terena. Proklamovao je pravila igre korektna i od vitalne va`nosti za zajedni~ko ìvqewe i profesionalno bavqewe fudbalom. - Utakmica moè da se izgubi, ali inferiornost ne priznajem, to onda nismo mi. Rivale uvek po{tujemo, ali èlimo i da budemo u vite{kom nadmetawu boqi- ponovio je Anti} i u ~asovima slavqa jedan od postulata u trenerskoj karijeri. Sledi prijatan turisti~ki izlet do Litvanije, gde }e u sredu biti okon~ane i zvani~no

^ovek uspeha: Radomir Anti}

kvalifikacije za SP. [ansu }e verovtano dobiti igra~i sa mawom minuta`om, jer ima povre|enih (@igi}, Vidi}, Jovanovi}...), odnosno kartona (Stan-

kovi}). Orlovi , bez obzira na slavqeni~ki dekor, `ele jo{ jedan trijumf koji bi nas uveo na FIFA rang listu u top 10. Z. Rangelov

POZNATO 19 U^ESNIKA MONDIJALA U JU@NOJ AFRICI

Urugvaj i Argentina u obra~unu za vizu Do kraja kvalifikacije za Svetsko fudbalsko prvenstvo slede}e godine u Ju`noj Africi ostao je jo{ samo jedan krug ( u sredu), kada }e se znati 27 u~esnika Mondijala, a preostalih pet zna}e se posle bara` me~eva. U Evropi osam najboqih drugoplasiranih reprezentacija ( otpala Norve{ka) igra}e za preostala ~etiri mesta,a ono posledwe izbori}e petoplasirani tim Ju`noameri~ke grupe, ili ~etvrtoplasirana ekipa Sredwe i Severne Amerike. Posle Holandije, [panije i Engleske, u subotu paso{e su vizirali jo{ Srbija, Danska, Nema~ka i Italija, ostalo je jo{ nejasna situacija u dve grupe. U drugoj grupi [vajcarskoj je potreban bod u me~u s Izraelom da bi izborila plasman na Mondijal,a u tre}oj Slova~ka bi morala u Var{avi da pobedi Poqsku u protivnom put Ju`ne Afrike }e Slovenija, koja je u subotu u Bratislavi ispra{ila Slovake.Portugalci su posle pobede nad Ma|arskom i poraza [vedske od Danske prakti~no obezbedili mesto u bara`u,a u dodatne kvalifikacije }e najverovatnije i Ukrajina, koja je na

Putnici u Ju`nu Afriku EVROPA: Danska, Nema~ka, [panija, Engleska, Srbija, Italija, Holandija. AZIJA: Japan, Australija, Severna Koreja, Ju`na Koreja. JU@NA AMERIKA: Brazil, Paragvaj, île. AFRIKA: Gana, Obala Slonova~e, Ju`na Afrika. SREDWA I SEVERNA AMERIKA: SAD, Meksiko. Tabela drugoplasiranih reprezentacija u Evropi: 1. Rusija 18 bodova, 2. Slovenija 14, 3. BiH 13, 4. Gr~ka 13, 5. Portugal 13, 6. Francuska 12, 7. Ukrajina 12, 8. R. Irska 11, 9. Norve{ka 10. U baraù za sada sigurno igraju Rusija, Bosna i Hercegovina, Francuska i Republika Irska, a Norve{ka kao najlo{iji drugoplasirani tim je otpao. rio bara` kao najboqi tim iz Okeanije. Prvi me~ u Bahreinu u subotu je zavr{en bez golova (0:0), revan{ je na programu u sredu. U Ju`noj Americi ponovo se sve zakomplikovalo, Brazil, Paragvaj i île su prebrinuli sve brige, a dva nekada{wa svetska prvaka, Urugvaj i Argentina, u direktnom dvoboju u Montevideo odlu~iva}e koja }e reprezentacija na Mondijal. Pobednik ide u Ju`nu Afriku, a poraèni verovatno u bara`, ako Ekvador ne pobedi île. SAD i Meksiko kolo pre

igrala na svim svetskim prvenstvima je Brazil, a tradicija je nastavqena i u ovom ciklusu kvalifikacija. Petostruki {ampioni sveta su uz Paragvaj sigurni u~esnici Mundijala po{to su tri kola pre kraja obezbedili jedno od prva ~etiri mesta na tabeli Ju`noameri~ke zone kvalifikacija. Interesantno je da su Pitawe pitawe oko plasmana na svetski {ampionat re{ile u direktnom okr{aju sa najve}im rivalom Argentinom pobediv{i u gostima 3:1.

kraja kvalifikacija vizirali su paso{e u KONKAKAF zoni,a u ovom trenutku Kosta Rika ima dva velika boda ispred Hondurasa, ali i mnogo te`ek protivnika, gostuje u SAD, pa bi direktan plasman na Mondijal mogao da izbori Honduras, a Kostarika igra bara` me~. Jedina reprezentacija koja je

@reb grupa za Mondijal bi}e obavqen 4. decembra u Kejptaunu. Posle osvojenog prvog mesta u grupi i sjajnih rezultata 11. mesto na Fifinoj rang listi mogli bi Srbiju da smesti u drugi {e{ir, {to bi joj svajajo dodelilo lak{e rivale na Mondijalu. G. Kova~

Dijego Maradona, selektor Argentine

ple}a bacila Englesku i rastu`ila Hrvate. Kockasti se mogu nadati bara`u jedino ako [ev~enko i drugovi izgube u Andori, {to je gotovo teorija. Azija bi mogla da ima i petog predstavnika ukoliko Bahrein u plej-ofu azijske zone kvalifikacija savlada Novi Zeland, koji je izbo-

SPORT

ponedeqak12.oktobar2009.

DNEVNIK

UPRAVNI ODBOR FK VOJVODINA ODLU^IO

Branko Babi} novi trener Branko Sosa Babi} (59 godina) novi je {ef stru~nog {taba Fudbalskog kluba Voj-

vodina. Tako su Novosa|ani prekinuli potragu za novim {efom stru~nog {taba, a prema re~ima sportskog direktora Mio-

draga Panteli}a, Upravni odbor novosadskog superliga{a jednoglasno je doneo odluku prema kojoj obaveze novom treneru

prestaju u junu 2010. godine. - Za Babi}a smo se odlu~ili rukovode}i se wegovim znawem, qudskim kvalitetima i uklapawem u trenutne finansijske mogu}nosti kluba. Izme|u trojice najozbiqnijih kandidata opredeBranko Sosa Babi} lili smo se za Babi}a, a u najuòj kombinaciji nost iz Podgorice. Od trofeja duje mu nagrada od 100 hiqada bili su Milorad Kosanovi} i ima i Carski kup s ekipom [ievra, odnosno 60 hiqada ukoliDejan Vuki}evi}, s kojima smo micu u Japanu gde je radio tri ko osvoji Lav kup. takore}i do posledweg dana vodili ozbiqne razgovore – rekao je Panteli}. S velikom pompom najavqen je dolazak selektora fudbalske Sportski direktor Vo{e isreprezentacije Rumunije Razvana Lu~eskua na pregovore u Novi takao je da klub ne odstupa od Sad. Takore}i svi mediji objavili su da je mladi stru~wak na puproklamovanih ciqeva s po~ettu da preuzme prvi tim Vojvodine, ali je o~igledno da se vi{e ka sezone. radilo o marketin{kom triku. - Od novog trenera o~ekujemo, - U ovom trenutku zaista nije realno da gopsodin Lu~esku po{to je on i prihvatio, borbu za stane trener Vojvodine. On jo{ uvek ima obaveze u reprezentacinajvi{i plasman u Jelen superji Rumunije – izjavio je predsednik Vojvodine Ratko Butorovi}. ligi, ulazak u samu zavr{nicu Lav kupa i afirmaciju igra~a iz na{eg odmladinskog pogona – rekao je Panteli}, istakav{i da su sezone, a od na{ih poznatijih Zvani~no predstavqawe nou Vojvodini prijatno iznena|eni klubova trenirao je OFK Beovog trenera u FK Vojvodina je poznavawem aktuelnog igra~kog grad i ûkari~ki. danas u 12 sati, a izvesno je da }e kadra od strane novog trenera. Nezvani~no, Branko Babi} Branko Sosa Babi} odràti i Branko Babi} je 2008. godine radi}e za mese~nu platu od ~eprvi trening s fudbalerima u osvojio titulu crnogorskog tiri-pet hiqada evra, a ukoliko FC “Vujadin Bo{kov” u Veter{ampiona predvode}i Budu}osvoji titulu s Vojvodinom sleniku. S. Savi}

Lu~esku – nerealno

Upravni odbor FK Vojvodina jednoglsano je izabrao novog trenera

Foto: F. Baki}

Du{an Vlaovi} novi ~lan UO Od ju~e je Upravni odbor FK Vojvodina i zvani~no brojniji. Generalni direktor “Dnevnik Vojvodina pres” Du{an Vlaovi} postao je novi ~lan naju`eg rukovodstva novosadskog fudbalskog superliga{a.

PRVA LIGA SRBIJE

SRPSKA LIGA - VOJVODINA

Cavri} sru{io novosadsku tvr|avu

Goleada u Padini Dolina - Radni~ki (NP) 6:1 (3:1)

Banat - Proleter (NS) 2:1 (1:1) BANATSKI DVOR: Stadion „Mirko Vu~urevi}“, gledalaca 300, sudija: Nedeqkovi} (Jagodina). Strelci: Stevanovi} u 24. i Cavri} u 87. za Banat, a Ristovi} (auto gol) u 44. za Proleter. @uti kartoni: Pilipovi}, Sre}o (Banat), a ôvi}, Sekuli}, Mi}i} i Kova~evi} (Proleter). Crveni karton: Kova~evi} (Proleter). BANAT: Bogunovi} 7, Ristovi} 7, ]ulibrk 7, Milutinovi} 7, Pilipovi} 7, Svitlica 6 (Stevi} 7), Zori} 8, Vujovi} 7 (ônka 7), Sre}o 7, Grumi} 7, Stevanovi} 8 (Cavri} 8). PROLETER: Drini} 7, Glogovac 7, [arac 6, Dragi} 7, @igi} 6, Gali} 7, ôvi} 7 (Vislavski), Sekuli} 7, Damwanovi} 6 (Popin), Mi~i} 7 (Ako), Kova~evi} 7. Fudbaleri Banata zasluèno su stigli do pobede u derbiju sa novosadskim Proleterom, jer su stvorili mnogo vi{e izglednih prilika, a uz to i dva puta matirali golmana gostiju. Prvu ozbiqnu akciju na me~u videli smo u 8. minutu, kada su gosti pripretili: posle centar{uta [arca glavom je {utirao Mi~i}, ali je golman Bogunovi} bio siguran. Uzvratio je doma}in u 14. minutu, duplim pasom Vujovi} i Grumi} su izigrali Novosa|ane, me|utim, udarac Grumi}a zavr{io je pored gola. Banat je poveo u 24. minutu, odli~nu povratnu loptu Vujovi}a na ivici {esnaesterca iskoristio je Stevanovi} i preizemnim udarcem smestio je iza le|a nemo}nog Drini}a. Do izjedna~ewa Novosa|ani stiù u 44. minutu, u èqi da izbije loptu ispred napada~a ôvi}a Ristovi} ju je smestio u mreù iza Bogunovi}a. Odlu~uju}i momenat dogodio se u 87. minutu kada je mla|ani Cavri} sru{io novosadsku odbrambenu tvr|avu, poveo je loptu sa nekih 25 metara, oslobodio se dva odbranbena fudbalera Proletera i sa ivice kaznenog prostora pogodio mre` za kon~anih 2:1. N. Jowev

Mladost - Srem 1:3 (1:1) APATIN: Sportski centar „Rade Svilar“, gledalaca 200, sudija: Rankovi} (Mladenovac). Strelci: Mrvaqevi} u 19. za Mla-

dost, a Vukovi} u 36. Gali} u 72. (iz penala) i Soviq u 74. minutu za Srem. @uti kartoni: Kosanovi}, \orovi}, Petrovi}, Paunovi} (Mladost), a Tatomirovi} (Srem). Crveni karton: Gugleta (klupa) Srem. MLADOST: Marti} 6, Stijepi} 7, Kosanovi} 6, Te{i} 6, Mrvaqevi} 7, Kaka{ 6, \orovi} 6, Petrovi} 5 (Aleksi} 6), Filipovi} 6 ([evarac), Paunovi} 5, Radosavqevi} 6 (Gostovi}). SREM: Raji} 7, Vasiqevi} 7, Jankovi} 6 (Nikoli} 6), Stanojevi} 7, Tatomirovi} 7, Kali}anin 7, Vukmir 6 (Milo{evi}), Soviq 7, Kavizi 7, Gali} 7, Vukovi} 6 (Paunovi} 6). Dosta ~udna odluka glavnog sudije iz Mladenovca u 72. minutu prilikom dosu|ivawa penala za ekipu Srema preokrenula je ishod utakmice u Apatinu. Doma}ini su poveli u 19. minutu nakon izvedenog prekida od strane Kosanovi}a, Mrvaqevi} je bio najvi{i u skoku i matirao veoma dobrog golmana Srema Raji}a. Srem je izjedna~io u 36. minutu kada je prvo pogo|ena pre~ka Marti}a, a odbijenu loptu Vukovi} je sproveo i matirao golmana doma}ih. Preokret je nastao u 72. minutu kada je sudija pokazao na najstro`iju kaznu za koju je okrivio igra~a doma}ih Paunovi}a, ali se ne zna nad kim je prekr{aj skrivqen. M. Jovi~evi}

Novi Sad - ^SK Pivara 1:0 (1:0) NOVI SAD: Stadion na Detelinari, gledalaca 250, sudija: Trailovi} (Zaje~ar). Strelac: Bogunovi} u 14. minutu (iz penala). @uti kartoni: Bogunovi}, Kav~i} (Novi Sad), a Labus i Zamaklar (^SK Pivara). NOVI SAD: Vesi} 7, Zeqkovi} 7, \uki} 7, Jovanovi} 7, Paripovi} 7, ^ovilo 7, Novakovi} 8, Stevan~evi} 8, Drini} 7 (Daki}), Bogunovi} 7, Vujaklija 6 (Kav~i}), Novakovi} 8 (Bajat). ^SK PIVARA: Labus 6, Pandurov 6, Mudre{a 6 (Spaji} 6), Pavlovi} 7, Mandi} 6, Moji} 6, Zari} 7, Furtula 6, Dokni} 6 (Krstanovi} 6), Zamaklar 6 (Divjak 6), Zec 6.

N. Sad - ^SK Pivara 1:0 (1:0) Mladost (A) - Srem 1:3 (1:1) Banat - Proleter 2:1 (1:1) Kolubara - Radn. (S) 2:1 (2:0) Sevojno - N. Pazar 2:0 (1:0) Dinamo - Beànija 1:1 (0:0) Radni~ki (N) - Zemun 1:0 (1:0) Sloga (K) - Mlad. (L) 2:1 (0:1) Tel. - In|ija (odloèno) 1. Srem 2. Kolubara 3. Novi Pazar 4. Proleter 5. Sevojno 6. Banat 7. In|ija 8. Mladost (A) 9. Novi Sad 10. ^SK Pivara 11. Teleoptik 12. Beànija 13. Mladost (L) 14. Sloga (K) 15. Dinamo 16. Radn. (S) 17. Radn. (N) 18. Zemun (-2)

8 9 9 9 9 9 8 9 9 9 7 9 9 9 9 9 9 9

6 5 5 5 4 4 4 3 4 2 3 2 2 2 2 2 2 2

0 3 1 0 3 3 3 3 0 5 1 4 3 3 3 2 2 1

2 13:4 1 12:8 3 9:7 4 14:9 2 9:4 2 7:4 1 7:5 3 6:8 5 7:10 2 6:6 3 8:6 3 4:5 4 7:9 4 6:8 4 4:9 5 6:9 5 9:14 6 5:14

18 18 16 15 15 15 15 12 12 11 10 10 9 9 9 8 8 7

U slede}em kolu (17/18.oktobra) sastaju se: NOVI SAD: Proleter - Kolubara, SOMBOR: Radni~ki - Radni~ki (N), IN\IJA: In|ija - Mladost (A), SREMSKA MITROVICA: Srem - Novi Sad, ÊLAREVO: ^SK Pivara - Sloga (K), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Mladost (L), ZEMUN: Zemun - Teleoptik, BEOGRAD: Beànija - Banat, SEVOJNO: Sevojno Point - Dinamo. Fudbaleri Novog Sada sasvim zasluèno su stigli do minimalca, jer su tokom celog me~a dominirali, ali su zbog nespretnosti napada~a samo jednom uspeli da postignu gol. Bilo je to u 14. minutu, najboqi akter utakmice \uro Stevan~evi} stu{tio se u {esnaesterac gostiju gde ga je oborio golman Labus, a sudija Trailovi} pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator kaznenog udarca bio je Sa{a Bogunovi}. Igrali su ùti borbeno i hrabro tako da su i u daqem toku utakmice stvarali {anse, pogotovo u nastavku kada je Stevan~evi} centrirao a Drini} glavom poslao loptu kraj stative. I u slede}oj akciji glavnu rolu je imao Stevan~evi}, idealno je uposlio Novakovi}a, a ovaj Vujakliju koji je sa samo nekoliko metara bio neprecizan. M. Popovi}

PADINA: Stadion Doline, gledalaca 300, sudija: Gajdobranski (Novi Sad). Strelci: îìk u 9. i 89. Roksa u 21. \akovi} u 34. (iz penala) i 55. Staj~i} u 90. za Dolinu, a Miji} u 26. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Nestorovski, Staj~i} (Dolina), a Javorac, Jevti}, Puni{i}, êprwa, Kneèvi} i Petrovi} (Radni~ki). DOLINA: @ivanovi} 8, êrwo{ 8, Kra~unov 8, Tripkovi} 8, Andrijanovi} 8 (Gvozdenovi} 8), V. Duda{ 8, Nestorovski 8 (Luki} 8), îìk 9, Roksa 8 (S. Duda{ 8), \akovi} 9, Staj~i} 8. RADNI^KI: Jevti} 6, Javorac 6, Puni{i} 6, Petrovi} 5, Romi} 5, Rni} 5, Kneèvi} 5 (Keki} 5), êprwa 5, Mari} 5, Miji} 6, Bale{evi} 5 (\eri} 5). U veoma lepoj i efikasnoj igri doma}ina gledaoci su videli ~ak sedam golova. Ve} u 9. minutu doma}i tim stigao je u vo|stvo, kada je Staj~i} odigrao povratnu loptu, a îìk {utem zatresao mreù Jevti}a. U 21. minutu mladi Roksa je postigao evro gol za doma}ine. U nastavku igre doma}i tim nastavio je sa napadima, a najlep{i pogodak na me~u postigao je \akovi} u 55. minutu kada je makazicama zatresao mreù nemo}nog Jevti}a. Do kraja utakmice doma}i igra~i postigli su jo{ dva gola,a gosti iz Nove Pazove se ovoga puta nisu proslavili. B. Stojkovski

Dolina - Radni~ki (NP) Pali} - Senta Big bul - Spartak (D) Metalac AV - Sloga (T) Vr{ac – Kikinda Dowi Srem - Ba~ka (BP) Veternik Viskol - Tekstilac Ites Mladost (BJ) - Radni~ki ([) 1. Big bul 2. Pali} 3. Veternik 4. Ba~ka (BP) 5. Sloga (T) 6. Dolina 7. Tekstilac 8. Dowi Srem 9. Mladost (BJ) 10. Metalac AV 11. Kikinda 12. Radni~ki (NP) 13. Vr{ac 14. Senta 15. Radni~ki ([) 16. Spartak (D)

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

7 6 6 5 4 4 4 3 3 2 2 2 2 2 1 0

6:1 1:0 3:1 (2:1) 0:0 0:1 (0:1) 0:2 (0:0) 2:0 ( 1:0) 0:0 1 2 2 1 4 2 1 2 2 4 4 4 3 2 3 1

1 1 1 3 1 3 4 4 4 3 3 3 4 5 5 8

19:7 14:8 16:11 16:10 15:9 22:15 9:10 13:11 11:14 10:9 14:15 9:14 5:9 11:14 7:20 7:22

22 20 20 16 16 14 13 11 11 10 10 10 9 8 6 1

U slede}em kolu (17/18. oktobra) sastaju se: Spartak (D) Radni~ki ([), Tekstilac Ites - Mladost (BJ), Ba~ka (BP) - Veternik Viskol, Senta - Dowi Srem, Radni~ki (NP) - Pali}, Kikinda - Dolina, Sloga (T) - Vr{ac, Big bul - Metalac AV.

Katai odlu~io pobednika Pali} - Senta 1:0 (0:0) PALI]: Stadion „Janko Pejanovi}“, gledalaca 150, sudija: Mono{tori (Kikinda). Strelac Katai u 87. minutu. @uti kartoni: Mihajlovi} (Pali}), Perovi}, Cvetkovi} i Rajkova~a (Senta). PALI]: Jorgi} 7, Maslovara 8, Mihajlovi} 7, Hubert 7 (Radovi} 7), Ka{telan 7, Stevanovi} 7, Mito{evi} 7, Lazinica 7, Soviq 7 (Boki} 7), Katai 8 (Vojvodi} 7), Ru`i} 8. SENTA: Vukobrat 7, Ba{tovanov 7, Perovi} 7, Jankovi} 6 (Mihalek 6), Cvetkovi} 7, Crnomarkovi} 7, ]etkovi} 6 (Lazarevi} 6), Popov 7, Stojanov 6, Na|pal 7, Rajkova~a 7.

U kom{ijskom derbiju uspe{niji je bio Pali},zaslu`eno je trijumfovao i do{ao do pete pobede za redom. Igralo se otvoreno i borbeno, a Pali}ani su imali vi{e od igre. U 60. minutu u prodoru je bio Katai, sru{i ga je Crnomarkovi} u kaznenom prostoru, a vrlo dobri sudija iz Kikinde pokazao na belu ta~ku. Ru`i} je izveo penal, a golman Vukobrat. Tri minuta pre kraja najboqi igra~ susreta Katai je savladao Vukobrata, {to je izazvalo budu odu{evqewa kod doma}ih navija~a. S. Stoiqkovi}

Vojvo|anska liga - istok

Vojvo|anska liga - zapad

Vojvodina (NM) - Radni~ki (B) 2:1, Borac (S) Dinamo 3:1, Ba~ka 1901 - Budu}nost (SC) 2:0, Radnik - Polet (N) 2:1, Kozara - Obili} 3:2, Crvena zvezda - Radni~ki (Z) 0:2, Budu}nost (A) - Ba~ka 0:5, Ba~ka Topola - Sloboda (NK) 0:0, BAK - Jedinstvo 0:1.

Qukovo - Mladost (T) 0:0, Borac - Indeks 1:0, Radni~ki (I) - 1.maj 2:0, Hajduk ([) - Budu}nost (M) 1:0, Polet (K) - Jugovi} 2:2, Omladinac - @AK 4:0, Sloven - Radni~ki (SM) 2:6, Solunac - Crvena zvezda 2:0, [ajka{ - Cement 1:3.

SPORT

DNEVNIK KVALIFIKACIJE ZA EP OMLADINACA

KVALIFIKACIJE ZA SP Grupa 1 Danska - [vedska Portugal - Ma|arska

1:0 3:0

1. Danska 2. Portugal 3. [vedska 4. Ma|arska 5. Albanija 6. Malta

9 9 9 9 9 9

6 4 4 4 1 0

3 4 3 1 4 1

0 16:4 1 13:5 2 9:4 4 9:8 4 5:9 8 0:22

21 16 15 13 7 1

1. [vajcarska 2. Gr~ka 3. Izrael 4. Letonija 5. Luksemburg 6. Moldavija

9 9 9 9 9 9

6 5 4 4 1 0

2 2 3 2 2 3

1 2 2 3 6 6

18:8 18:9 20:10 15:13 3:23 4:15

20 17 15 14 5 3

1. Slova~ka 2. Slovenija 3. ^e{ka 4. S. Irska 5. Poqska 6. San Marino9

9 9 9 9 9 0

6 5 4 4 3 0

1 2 21:10 2 2 15:4 3 2 17:6 2 3 13:9 2 4 19:13 91:44 0

19 17 15 14 11

U posledwem kolu (14.oktobra) sastaju se: Danska - Ma|arska (20.45) i [vedska - Albanija (20.45). Grupa 2 Luksemburg - [vajcarska 0:3 Izrael - Moldavija 3:1 Gr~ka - Letonija 5:2

U posledwem kolu (14.oktobra) sastaju se: [vajcarska Izrael (20), Gr~ka Luksemburg (21), Letonija - Moldavija (21). Grupa 3 ^e{ka - Poqska 2:0 Slova~ka - Slovenija 0:2

[}epovi} za prvi {e{ir Srbija - Gr~ka 1:0 (1:0) KRAGUJEVAC: Stadion „^ika Da~a“, gledalaca: oko 1.000. Strelac [}epovi} u 45. minutu. SRBIJA: Dmitrovi}, Krneta, Rodi}, Deak, \okovi} (Truji}), [}epovi}, \uri~i}, Miqkovi} (Maksimovi}), Igwovski, Li{~evi}, Bra{anac (Markovi}). GR^KA: Batavanis, Apostolopulos, Poturidis, Lagos, Kocaridis, Mantalos, Kontohristos (Karagunis), Toskas (Anakoglu), Kutrumpis, Nikliciotis, Simozis (Karelis). U posledwem kolu Grupe 5 kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, omladinska fudbalaska reprezentacija Srbije pobedila je u Kragujevcu Gr~ku - 1:0 (1:0). Omladinci Srbije uspe{no su zavr{ili prvu fazu kvalfikacija za {ampionat Evrope, koji }e u julu naredne godine biti odr`an u Francuskoj. Posle pobeda protiv Belorusije i Farskih Ostrva u prva dva kola, ju~e su uspeli da sa-

vladaju i Gr~ku i tako osvoje prvo mesto u grupi. Svih 90 minuta na{ tim je bio boqi i imao je inicijativu, ali u zavr{nicama napada orli}i nisu pronalazili najboqa re{ewa. Grci su ve}im delom igrali bunker, a dosta napada zaustavqali su i grubim startovima, zbog ~ega im je sudija pokazao pet `utih kartona. Jedini pogodak na utakmici postigao je izvanrednim udarcem [}epovi} u posledwem minutu prvog poluremena i ispostavilo se da je to bilo dovoqno za osvajawe sva tri boda. Ina~e, [}epovi} je u prethodnim utakmicama ve} dao tri gola, dva Faranima i jedan Belorusima. Zahvaquju}i stopostotnom u~inku u prvoj fazi kvalifikacija, reprezentacija Srbije }e prilikom `rebawa grupa za zavr{nu fazu kvalifikacija biti u prvom {e{iru i izbe}i }e najkvalitetnije evropske selekcije. @reb }e biti obavqen u Nionu 9. decembra.

1. Nema~ka 2. Rusija 3. Finska 4. Vels 5. Azerbejyan 6. Lihten{tajn

9 9 9 9 9 9

8 7 5 3 1 0

1 0 2 0 1 2

1. [panija 2. BiH 3. Turska 4. Belgija 5. Estonija 6. Jermenija

9 9 9 9 9 9

9 6 3 3 1 1

0 1 3 1 2 1

0 2 3 5 6 7

23:3 23:8 13:11 13:18 7:24 6:20

27 19 12 10 5 4

9 9 9 9 9 9

8 5 5 4 2 0

0 4 2 1 0 0

1 1 2 4 7 9

31:1 15:6 17:12 19:11 10:27 3:33

MLADI OTPUTOVALI U HRVATSKU: Mlada fudbalska reprezentacija u petak je pobedila Kipar u Novom Sadu 2:0 i popravila {anse za plasman u bara` za EP u Danskoj. U subotu su orli}i bodrili starije kolege u Beogradu u pobedi nad Rumunijom, a ju~e su iz Novog Sada otputovali u Var`adin. Naime, izabranici selektora Ratomira Dujkovi}a sutra }e odmeriti snage s Hrvatskom koja ima tri boda iz dve utakmice, dok orli}i iz tri imaju {est bodova. Ako su Kiprani pokazateq vrednosti, onda je Srbija u prednosti, po{to su Kiprani u prvom kolu iznenadili Hrvate u gostima, pobediv{i ih 2:0. S. S. Foto: F. Baki}

24 18 17 13 6 0

U posledwm kolu (14.oktobra) sastaju se: Andora - Ukrajina (17.30), Engleska - Belorusija (20), Kazahstan - Hrvatska (21.30). Grupa 7 Srbija - Rumunija 5:0 Austrija - Litvanija 2:1 Francuska - F. Ostrva 5:0 1. Srbija 2. Francuska 3. Austrija 4. Litvanija 5. Rumunija 6. F. Ostrva

9 9 9 9 9 9

7 5 4 3 2 1

1 3 2 0 3 1

1 21:6 22 1 15:8 18 3 13:12 14 6 8:10 9 4 9:17 9 7 4:17 4

U posledwem kolu (14.oktobra) sastaju se: Francuska Austrija (20), Litvanija - Srbija (21), Rumunija - Farska Ostrva (21). Grupa 8 Crna Gora - Gruzija 2:1 Kipar - Bugarska 4:1 R. Irska - Italija 2:2 1. Italija 2. R. Irska 3. Bugarska 4. Kipar 5. Crna Gora 6. Gruzija

9 9 9 9 9 9

6 4 2 2 1 0

3 5 5 3 5 3

0 0 2 4 3 6

15:5 21 12:8 17 11:11 11 12:13 9 9:14 8 5:12 3

U posledwem kolu (14.oktobra) sastaju se: R. Irska - Crna Gora (19), Italija - Kipar (20), Bugarska - Gruzija (21). Grupa 9 1. Holandija 8 8 0 0 17:2 24 2. Norve{ka 8 2 4 2 9:7 10 3. [kotska 8 3 1 4 6:1110 4. Makedonija 8 2 1 5 5:11 7 5. Island 8 1 2 5 7:13 5 Odigrane su sve utakmice, a plasman na SP u Ju`nu Afriku obezbedila je selekcija Holandije, a Norve{ka }e eventualno igrati u bara`u.

@enska rukometna reprezentacija Srbije okupila se u Beogradu i odmah nastavila put E~ke, gde }e boraviti dva dana, a u sredu u Zrewaninu ih o~ekuje prva kvalifikaciona utakmica za EP protiv Gr~ke. Nakon duela sa Grkiwama na{e reprezentativke putuju u Tursku, jer u Antaliji igraju drugi me~ kvalifikacija protiv doma}e selekcije u nedequ. Selektor Du{ko Mili} na raspolagawu ima kompletan igra~ki kadar, a u redovima na{eg dr`avnog tima vlada optimizam pred dva izuzetno va`na duela. Sredwi bek Andreja Leki} smatra da od ove dve utakmice dosta toga zavisi kako }e se stvari odvijati u grupi. - Utakmica sa Gr~kom i posebno sa Turskom su izuzetno bitne, ne samo iz razloga {to su to prvi me~evi u kvalifikacijama i {to ne poznajemo dovoqno svoje protivnike, ve} zbog toga {to je neophodno da osvojimo bodove, ~ime bi na neki na~in dosta toga razre{ili po pitawu plasmana na EP, po{to dve selekcije iz grupe idu u

Anrea Leki}, levi bek Srbije

Norve{ku i Dansku. Realno je da dobijemo Gr~ku i ovde i kada budemo gostovali. A, ukoliko savladamo Tursku prakti~no bi na~inili veliki korak ka zavr{nici {ampionata, s obzirom da kasnije Turkiwe dolaze kod nas gde bi smo imali me~ loptu.Ima mesta optimizmu i ako sve bude teklo po na{im `eqama onda bi dva duela sa [panijom mogli da igramo poptuno rastere}eno i za presti`- smatra Andreja. Koliko poznajete protivnice?

Partizan - Olimpijakos 9:6 (4:2, 2:2, 3:0, 0:2)

U posledwem kolu (14.oktobra) sastaju se: BiH - [panija (20), Turska - Jermenija (21), Estonija - Belgija (21.30). Grupa 6 Belorusija - Kazahstan 4:0 Ukrajina - Engleska 1:0 1. Engleska 2. Ukrajina 3. Hrvatska 4. Belorusija 5. Kazahstan 6. Andora

Ima mesta optimizmu

Crno-beli odbranili trofej

0 25:4 25 2 18:5 21 2 13:13 17 6 6:11 9 7 3:13 4 7 2:21 2

U posledwem kolu (14.oktobra) sastaju se: Nema~ka - Finska (18), Lihten{tajn - Vels (20), Azerbejyan - Rusija (21). Grupa 5 Estonija - BiH 0:2 Belgija - Turska 2:0 Jermenija - [panija 1:2

U SUSRET KVALIFIKACIONOM ME^U ZA EP SRBIJA - GR^KA

TURNIR PARTIZANOVE LEGENDE

U posledwm kolu (14.oktobra) sastaju se: San Marino - Slovenija (20.30), Poqska - Slova~ka (20.30), ^e{ka - S. Irska (20.30). Grupa 4 Finska - Vels 2:1 Rusija - Nema~ka 0:1 Lihtne{tajn - Azerbejyan 0:2

MUTU SE TE[IO U NOVOSADSKOM HOTELU „PARK”: Petarda kojom su fudbaleri Srbije overili vizu za SP u Ju`noj Africi jo{ odzvawa. Jedan od onih kojima se zavrtelo u glavi posle revije prelepih golova je i rumunski intrenacionalac Adrijan Mutu. Tek {to se zavr{ila beogradska utakmica Mutu je pohitao za Novi Sad da utehu potra`i u miru hotela “Park”. Vlasnik hotela, a ujedno i predsednik FK Vojvodina Ratko Butorovi}, wegov sin Bal{a i potpredsednik crveno-belih Du{an Pajevi} potrudili su se da mu boravak u Novom Sadu bude ugodan. Ko zna, mo`da jednog dana Mutu obu~e i crveno-beli dres Vojvodine? S. S. Foto: F. Baki}

BEOGRAD: Bazen Bawica, gledalaca 400, sudije: [tampalija (Hrvatska) i Kloper (Holandija). Igra~ vi{e: Partizan 9 (2), Olimpijakos 8 (2). Peterci: Olimpijakos 1 (1). Partizan: Soro, Mirkovi} 1, Ra|en, Korolija, Aleksi} 1, Pijetlovi}, Prlainovi} 5, Goci}, Avramovi} 1, ]uk, Vujasinovi}, Gak 1, Mitrovi}, Markovi}.

te Gaka sa igra~em vi{e poveo sa 3:0. Olimpijakos je uspeo da uhvati prikqu~ak i smawi na 2:3. U drugoj deonici crno - beli su, opet, stigli do prednosti od tri gola (6:3), zatim su propustili nekoliko prilika da pove}aju vo|stvo, {to su Grci iskoristili da smawe na 4:6. Prlainovi} je sa dva gola na po~etku tre}e ~etvrtine, malte ne, re{io pitawe pobednika. Posle gola Avramovi}a rezultat je

KVALIFIKACIJE ZA EVROLIGU

- O Grkiwama nemamo pravih informacija, ali }emo u naredna dva dana pogledati neke kasete kako bismo mogli da napravimo pravu taktiku za rivala. [to se Turske ti~e, radi se o jednoj ozbiqnoj selekciji koja je mnogo napredovala posledwih godina i sigurno nam ne}e biti lako u Antaliji, ali sam optimista i verujem da }emo i u tom me~u ostati nepora`eni - naglasila je Andrea Leki}. S. Anti} Superliga (m) Smederevo - Jugovi} PKB - Vojvodina Kolubara - Proleter Planinka - Priboj Metalopl. - Radni~ki 1. Kolubara 2. C. zvezda 3. Smederevo 4. PKB 5. Vojvodina 6. Planinka 7. Jugovi} 8. Naisus 9. Radni~ki 10. Priboj 11. Partizan 12. Dinamo 13. Metalop. 14. Proleter 15. Tarket 16. Crvenka

4 3 4 4 4 4 4 3 4 4 3 3 4 4 3 3

4 3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 0 0

0 0 1 1 1 2 2 1 2 2 2 2 3 3 3 3

32:26 23:24 39:25 27:26 25:26 128:96 71:55 129:119 111:102 108:99 113:109 108:100 75:76 98:104 97:96 86:81 81:87 101:108 95:126 53:71 73:98

8 6 6 6 6 4 4 4 4 3 2 2 2 1 0 0

Ni{lije u LEN kupu

Vaterpolisti Ni{a zauzeli su ~etvrto mesto u grupi D prvog kruga kvalifikacija za Evroligu, pa }e takmi~ewe nastaviti u LEN Kupu. Naime, Ni{lije su u Ko{icama savladale portugalski Portinado sa 14:2, a izgubili su od turskog Galatasaraja (7:8), slova~kog Hornetsa (8:13) i gr~kog Vuqagmenija (6:13). Plasman: 1. Hornets 12, 2. Vuqagmeni 9, 3. Galatasaraj 6, 4. Ni{ 3, 5. Portinado 0. G. M. Olimpijakos: Deligianis, Milonakis, Coklas, Fundulis 2, Haxiteodoru 2, Teodoropulus, Afrudakis, Doskas, Konantina, Vlontakis 2, [izas, Floras, Delakas. Vaterpolisti beogradskog Partizana odbranili su trofej na jakom turniru Partizanove legende. Iazbranici Igora Milanovi}a posle Va{a{a (10:7) i Pro Reka (8:4) savladali su i Olimpijakos 9:6 (4:2, 2:2, 3:0, 0:2). Drugo mesto na turniru pripalo je Va{a{u, tre}e Pro Reku, a ~etvrto Olimpijakosu. Iako je tek start sezone crno beli su odli~nom igrom nagovestili da }e ove godine igrati zna~ajnu ulogu u najpresti`nijem evropksom klupsko takmi~ewu, Evroligi. Partizan je dobro otvorio utakmicu i golovima Prlainovi}a i Aleksi}a iz kontri,

bio 9:4 za Partizan. Do kraja susreta gosti su samo uspeli da ubla`e poraz. Najefikasniji je bio Prlainovi} sa pet, a u listu strelaca upisali su i Gak, Avramovi}, Mirkovi} i Aleksi}. U drugoj utakmici Va{a{ i Pro Reko su igrali 10:10, a Filipovi} je sa ~etiri gola bio najefikasniji. Po zavr{etku turnira podeqeni su pehari. Za najboqeg golmana progla{en je Slobodan Soro (Partizan) i dobio je nagradu „Milan Gile Mu{katirovi}“. Najboqi strelac je Filip Filipovi} (Pro Reko) sa devet golova i dobio je trofej „Zoran Jankovi}“, dok je za najboqeg igra~a turnira progla{en Andrija Prlainovi} (Partizan) i dobio je trofej „Mirko Sandi}“. G. M.

UZ TRIJUMF NIS VOJVODINA NA PREMIJERI

Zablistala novosadska mladost Da mladost ne mora da zna~i „ludost“ i neiskustvo pokazali su odbojka{i NIS Vojvodine na ovosezonskoj premijeri kada su maksimalnim rezultatom savladali po`areva~ki Mladi radnik. Klinci, koje s klupe predvodi Nikola Salati}, bili su na visini zadatka, odigrali su gotovo bez gre{ke, a kada se zna da su prva tri prvenstvena boda upisana na konto bez pomo}i kapitena Milo{a Vemi}a i iskusnog prido{lice Gabrijela Radi}a - pobeda je u toliko vrednija. Malo ko je sa sigurno{}u mogao da prognozira kona~an ishod me~a, jer se znalo da }e doma}i nastupili bez pomenutog dvojca, posebno jer se od Po`arevqana o~ekuje da budu jedan od ovosezonskih hitova, ali novosadska mladost pokazala se u punom sjaju i za svega malo vi{e od sat vremena posao je bio zavr{en. Leto{we poja~awe crveno-belih iz qi`kog Spartaka Marko Ivovi}, prima~ servisa od kojeg se u debitantskoj sezoni u elitnom rangu o~ekuje mnogo, odigrao je veoma dobro, posebno u fazi napada i uz Veselinovi}a potpuno nadomestio izo-

ponedeqak12.oktobar2009.

stanak kapitena Vemi}a. Pridru`io im se i ^urovi} upotpuniv{i svetlo izdawe kompletne ekipe. - Zadovoqan sam svojom igrom u prvom me~u, ali i ~iwenicom da sam se odli~no uklopio u ekipu. Odigrali smo odli~no prvi me~, a nadam se da }emo jo{ napredovati jer ima prostora da se neki segmenti igre unaprede. O~ekujem i skori povratak kapitena Vemi}a i mislima da }emo tada igrati sa vi{e sigurnosti, a na prvom me~u smo ispo{tovali sve trenerove takti~ke zamisli {to je rezultiralo ubedqivom pobedom - rekao je Ivovi}, a potom kratko prokomentarisao predstoje}i me~ s Partizanom i prvom ovosezonskom predstavqawu pred kamerama nacionalne televizije. - Partizan je ranije od svih ekipa u ligi do{ao do zavidnog nivoa forme, pa mislim da nas o~ekuju pote{ko}e u tom duelu. Ipak, smatram da smo kvalitetniji tim i da }emo slaviti. Dobro smo upoznali protivnika jer smo se sastali u pripremnom periodu i izgubili, ali nadam se sigurnoj pobedi - istakao je Ivovi}. M. Risti}

Prva liga (m) Leskovac - N. Pazova 25:21 Zaje~ar - Vrbas 26:23 BASK - BSK Heba 34:29 Zlatar - Jagodina 32:36 Vrawe - Mlad. TSK odgo|eno 1. Zaje~ar 2. BASK 3. Vrbas 4. Leskovac 5. Vrawe 6. Jagodina 7. Rudar 8. Mlad. TSK 9. N. Pazar 10. Napredak 11. Po`arevac 12. Zlatar 13. C. zvezda 14. N. Pazova 15. Mladost R. 16. BSK Heba

4 3 4 4 3 4 3 3 3 2 3 4 3 4 2 3

4 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 2 1 2 1 1 1 0 0 0 1 1 0 0

0 0 1 0 0 1 1 1 1 1 2 3 2 3 2 3

130:102 102:75 85:70 108:103 88:80 116:120 87:79 78:80 88:93 40:33 82:78 88:93 75:82 92:126 0:20 56:81

8 6 6 6 5 4 3 3 3 2 2 2 1 1 0 0

Prva liga (`) Spartak - Maks Sport @elezn. (I) - Radni~ki Proleter - @upa Napredak - Cepelin Nopal - @upa 1. @elezni~ar 3 2. Cepelin 3 3. M. Sport 3 4. Proleter 3 5. Radni~ki L. 3 6. Nopal 2 7. Metalac G. M.2 8. Pirot 3 9. Ku~evo 3 10. Spartak 3 11. Napredak 3 12. @upa 3

3 3 3 2 2 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 1 2 2 3 3 3

21:23 38:30 44:15 21:25 45:27

95:69 81:67 73:62 96:69 95:95 76:63 46:46 75:79 70:74 70:78 67:83 54:112

6 6 6 4 4 2 2 2 2 0 0 0

KUP EHF ZA MU[KARCE

Partizan ide daqe

Petar ^urovi} je blistao u me~u Foto: F. Baki} s Mladim radnikom

Rukometa{i beogradskog Partizana savladali su ekipu estonske Kehre i u revan{u 2. kola Kupa EHF 33:28. Prvi me~ pripao je crno-belima 34:25. Drugi srpski predstavnik u Kupu EHF Crvena zvezda danas (17 ~asova) igra prvi me~ 2. kola protiv turskog Be{ikta{a u Istanbulu.

SPORT

ponedeqak12.oktobar2009.

TEMA„DNEVNIKA”

DNEVNIK

[IROM SRBIJE GASE SE KLUBOVI A PRIVATNE SPORTSKE [KOLE NI^U KAO PE^URKE

Opstaju samo najja~i i najsposobniji Mewala se sportska mapa Srbije decenijama. U prvi plan, kada je interes najmla|ih u pitawu, tradicionalno su isplivavali sportovi ~iji su reprezenti na evropskim i svetskim prvenstvima, kao i na olimpijadama, osvajali medaqe. To je delovalo kao svojevrsna inicijalna kapisla, a u nekom ranijem vremenu, klubovi su bili mesto gde bi klinci odlazili i zapo~iwali s bavqewem sportom. Uostalom, uspe{nost klubova vrednovana je i kroz broj pionira, kadeta i juniora, kao pokazateq dobrog opredeqewa i kvalitetnog rada. Vreme dana{we, me|utim, donelo je stvarawe privatnih {kola sportova i dana{wi mali{ani odlaze u wih. Razlika izme|u biv{eg i sada{weg trenutka nalazi se u ~iwenici da ranije bavqewe sportom nije finansijski opetere}ivalo roditeqe, a danas to vi{e nije slu~aj. Vreme u kojem ìvimo donosi i neke nove relacije kada je sport u pitawu. Iako se to de{avalo i ranije, utisak je da nije bilo toliko ~esto (ili primetno) da klubovi nestaju, da se gase ili mewaju mesto svog „stanovawa“. Na wihovo mesto ule}u sportske {kole, kao skoro jedina adresa gde deca mogu da po~nu da treniraju. Nekada{wi sportisti otvaraju te {kole, èle}i da mladima prenesu svoje iskustvo i znawe, ali i da naplate ono u {ta su godinama ulagali. Da ne bude pogre{no shva}eno, to je jako dobro, jer uslov za otvarawe takvih {kola jesu adekvatni sportski tereni, a ne retko biv{i sportisti deo kapitala ste~enog kroz profesionalnu karijeru ulaù u izgradwu borili{ta. Naravno, postoje i slu~ajevi u kojima sport nije na prvom mestu, odnosno gde je primarni interes profit, ali u svakom ìtu ima ku-

koqa, pa se to odnosi na na{u pri~u. Dakle, u finansijski (pre)te{kom vremenu u kojem se nalazimo, (ne)obja{wivo nestaju sportski klubovi. Buxetska davawa od op{tina odavno su postala nedovoqna za iole normalniji `ivot, pa su klubovi prinu|eni da svakodnevno jure

stati, a ko }e netragom nestati, i tu ni{ta nije ~udno. Me|utim, dok najve}e svetske kompanije upravo u sportu pronalaze izuzetno pogodno tlo za ulagawe i reklamu, na prostoru Srbije i ovaj deo postojawa (kao i ~itav na{ `ivot, mawe ili vi{e) postao je ispolitizovan, pa od stranaka, odnosno qudi koji ih

gu da prona|u na~in da i jednima i drugima bude dobro. Fudbalski savez Srbije i kompanija Karlsberg, kroz svakodnevne marketin{ke aktivnosti, po~ele su da stvaraju kult fudbalske reprezentacije na{e zemqe (naravno, i uz dobre igre izabranika selektora Radomira Anti}a), ali i brenda iza kojeg

putem? I kada su imali najve}e asove u svojim redovima, ne se}amo se da su na{i najboqi fudbalski, ko{arki, rukometni, odbojka{ki i ini klubovi to koristili u reklamne svrhe. Iako su skupo pla}ali wihove usluge, nisu ni poku{avali da makar deo tog novca vrate i, kada je vreme procvata pro{lo,

potencijalne sponzore, bukvalno prose}i neki dinar kako bi opstali koji dan, mesec ili godinu du`e. Ako izuzmemo one najve}e, ve}ina tih klubova na kraju svog puta suo~ava se s mogu}no{}u da bude uga{ena i da nestane sa scene. Su{tinski, zakon tr`i{ta diktira ko }e op-

vode, odnosno upravnih odbora kompanija u kojima su strana~ki opredeqeni kadrovi, zavisi ho}e li neki sportski kolektiv pre`iveti. Svedoci smo, evo, jednog primera koji mo`e da postane putokaz kako pojedini klubovi i sponzori, uz svu besparicu, mo-

stoji kompanija. Znatno je pove}ano interesovawe za utakmice reprezentacije, sve to uredno prati i odli~na reklamna kampawa i ~ini se da od te saradwe obe strane imaju samo korist. Mogu li i ostali savezi, odnosno klubovi da krenu istim

kao po definiciji suo~avali su se s velikim materijalnim krizama. Najja~i su, zahvaquju}i opet politi~ki mo}nim qudima, pre`ivqavali, oni slabiji naj~e{}e su silazili u koji stepen takmi~ewa ni`e, dok su se najslabije karike (klubovi) - gasile.

Izvesno je da je profesionalizacija takmi~ewa jedini izlaz, ma o kom sportu da je re~. Klubovi bi, recimo, imali obavezu upla}ivawa depozita pred po~etak sezone, kao svojevrsnu garanciju da }e svoje obaveze pla}ati blagovremeno i da }e ispo{tovati zakone takmi~ewa. Naravno, trebalo bi, pod obavezno, da se smawi uticaj menaxera na de{avawa u svakom sportu, jer kod nas oni danas imaju svoje klubove, igra~e, carstva... Dobit, umesto klubovima i sponzorima, odlazi menaxerima, iako su Fifa, Fiba i ostale strukovne organizacije odavno prona{le recept kako da im „dosko~e“, ograni~avaju}i im broj transfera koji godi{we mogu da realizuju. Naàlost, u Srbiji o tome nema ni re~i, a ovaj segment i te kako uti~e na ukupno stawe u na{em sportu. Ba{ kao {to uti~e i nepostoje}i Zakon o sportu o kojem, evo, pri~amo ve} godinama, tvrdimo kako nam je potreban, a nismo sposobni (ili mo}ni) da ga donesemo. Politika, ipak, u Srbiji vodi glavnu re~ u svemu, pa i u sportu koji je i daqe bez zakonske regulative. I, eto... Klubovi nestaju ili ìvotare, osim ako nisu privatni, (ne)snalaze}i se u vremenu tranzicije. Deca su prinu|ena da odlaze u {kole sporta (sre}om da postoje!), jer na{i klubovi i bukvalno jedva sastavqaju kraj s krajem i te{ko da mogu da prona|u prostora (i novca) da ga usmere ka najmla|ima. Svedoci smo otvarawa sve ve}eg broja {kola fudbala, odbojke, ko{arke, rukometa... Ali, i tu postoji selekcija, pa se mnoge od wih, zbog nemawa novca, za kratko vreme gase. Opstaju samo najja~i i najboqi, kao {to to uvek u ìvotu biva. Nadamo se da je i ve}ina srpskih klubova me|u wima. Jer, ako nije, te{ko je na{em sportu. Aleksandar Predojevi}

BE^EJSKI SPORT IZGUBIO KURS

Bez prave dijagnoze nema leka Ne tako davno, pre ne{to vi{e od jedne decenije, be~ejski region je s pravom slovio za sportski. Jer, procentualno gledano po broju stanovnika imao je daleko vrednije sportske rezultate od znatno ve}ih sredina. Numero uno bio je vaterpolo drim tim, koji je na doma}oj sceni osvojio {est duplih kruna, a 2000. godine ispeo se na sam evropski vrh. Dve {ampionske zvezdice pri{ile su „rode“ u ènskoj ko{arci i „vidre“ u ènskom vaterpolu. [ampionke su bile i kugla{ice BAGDEKO iz Ba~kog Gradi{ta. Fudbaleri Be~eja su bili pravo osveèwe doma}eg fudbala, po{to su sredinom posledwe decenije minulog veka u dve sezone zaredom bili odmah iza velike srpske trojke, {to im je omogu}ilo da se oprobaju i na evro sceni. Isto vaì i za stonoteniski klub Vojvodina iz Ba~kog Gradi{ta, po{to su i u ènskoj i u mu{koj konkurenciji, kao visokoplasirani u doma}em prvenstvu, nastupali u Kupu „Nensi Evans“. Rukometa{i Fadipa su, tako|e, osetili miris prvoliga{kog baruta, bokseri su bili stabilan drugoliga{... Malo je klubova bilo koji su se tak-

mi~ili ispod republi~kog ranga takmi~ewa. Danas je situacija dijametralno suprotna. Ne samo da nema nijednog kluba koji se takmi~i u eliti, ve} je nekoliko, poput VK Be~ej, @OKK Be~ej i RK Fadip, nestalo sa sportske scene!? Opravdano se postavqa pitawe {ta je doprinelo strmoglavom padu be~ejskog sporta? Pravqene su neke analize, ali svako je stvari predstavqao iz svog ugla gledawa i razumqivo je {to se nije do{lo do pravog odgovora. A bez prave dijagnoze bolesti nema odgovaraju}e leka, terapije i ozdravqewa. Najbliì istini su oni koji zagovaraju, pomalo ve} otrcanu frazu -koliko para- toliko muzike. Jer, dok je bilo jakih sponzora i sa wima novca u izobiqu beleèni su i dobri rezultati. Ruku na srce, ne ba{ uvek adekvatni uloènim sredstvima. Tu pre svega mislimo na vaterpolo. Sa onakvim drim timom, kakav je Be~ej imao, {est duplih kruna je bilo sasvim normalno osvojiti, ali samo jedna evropska titula i jedan epitet vice{ampiona je, najblaè re~eno, premalo. Nestankom para, ponestalo je, na àlost, i velike pameti. Tome

Nekad bilo: `iteqi Be~eja proslavqaju evropsku titulu vaterpolista

Jedinstvo broji posledwe dane? Kada namaju nikoga u eliti, qubiteqi sporta u be~ejskoj regiji di~e se svojim ~lanovima druge divizije, vaterpolistima Be~eja 2005, sportskim ribolovacima USR [aran iz Be~eja i rukometa{ima Jedinstva iz Ba~kog Petrovog Sela. Ali, lako je mogu}e da se i ova trojka ospe. - Pla{im se da brojimo posledwe dane u drugoliga{koj konkurenciji, jer smo u finansijskom kolapsu. Narednu utakmicu }emo odigrati,

po{to gostujemo i nemamo ve}ih tro{kova, a veliko je pitawe ho}emo li slede}eg rivala ugostiti. Neki koji su nam obe}ali pomo} pre po~etka sezone }ute, a mi smo na osnovu wihovog obe}awe zapo~eli nemogu}u misiju. Zato, najverovatnije je da }e nestati ono „savezni“ ispred na{eg kluba, a {ta }e daqe biti ostaje da se dogovorimo - rekao je predsednik RK Jedinstvo Jo`ef Felde{i.

je, nema sumwe, doprinela privatizacija u privredi, po{to novi vlasnici velikih firmi nisu na{li interes da ula`u u sport. Kako su mnogi qudi koji su vodili sport, kada su presu{ile kase, pobegli glavom bez obzira, a ono malo preostalih o~ito nije imalo sportske pameti, potop je bio neizbe`an. Sada se vidi koliko je vo|ena pogre{na politika u vremenu izobiqa. Umesto da su se, paralelno sa stvarawem igra~kih

pogona, stvarali i sportski radnici, koji bi, mo`da, uspeli da prona|u izlazak iz }orsokaka, ono je sav teret svaqen na nejaka ple}a neiskusnih entuzijasta. Lokalna samouprava ni ranije nije bila mnogo zainteresovana da poma`e sportu, mada su sportisti vi{e doprineli afirmaciji grada i regiona od svih lokalnih politi~ara zajedno, a sada{wa ima mali guber i ne sti`e da pokrije mnogobrojne rupe.

U takvom ambijentu, sport u be~ejskoj regiji osu|en je na tapkawe u mestu. Pojedini bqesak, uglavnom talentovanih pojedinaca, slaba su uteha za strmoglavi pad sporta u celini. Uteha ne moè da bude ni to {to je sli~na situacija u okruèwu. Sport ne trpi letargiju, ve} traì borce, takmi~are. U sportu se samo prvi pamte se, a svi ostali su drugi i brzo odlaze u zaborav. V. Jankov

SPORT

DNEVNIK

TEMA„DNEVNIKA”

ponedeqak12.oktobar2009.

[IROM SRBIJE GASE SE KLUBOVI A PRIVATNE SPORTSKE [KOLE NI^U KAO PE^URKE

Sve je bilo druga~ije u staroj Jugi U nekada{woj Jugoslavije uglavom su u velikim gradovima egzistirali i najboqi fudbalski klubovi, veliki privredni giganti su stajali iza Crvene zvezde, Partizana,Vojvodine, Dinama, Hajduka, Sarajeva, Olimpije, Vardara, a ~esto i politi~ari. Nekada su dekretima ~elni qudi Beograda, Zagreba, Novog Sada, Splita, Qubqane preusmeravali pare u klubove. Raspadom nekada{we dr`ave do{lo je do sasvim novog poretka u fudbalu , ne samo Srbiju, ve} i u svim biv{im republikama. Tako je Olimpija nekoliko godina tavorila u drugoj ligi Slovenije, Vardar nikako da stigne do titule prvaka u Makedoniji, Sarajevo i @eqezni~ar su daleko od starog sjaja u BIH ,a ni Budu}nosti u Crnoj Gori ne cvetaju ru`e.

vi}. Dres Proletera nosili su i takvi velikani kao {to su Bela Palfi, Anton Herceg, bra}a Ivi}, Jova Kovrlija, Zoran Daki}, Slobodan Dubaji}, Radoslav Be~ejac, Darko Kova~evi}, Vesko Mihajlovi}, Dejan Govedarica,Milan [arenac...Sredinom sedamdesetih godina , kada su Zrewaninci imali najja~i

ru napravio prvoliga{ki tim, sa sasvim solidnom infrastrukutuom. Svoj uzlet imao je i Radni~ki iz Badwevaca, ali gotovo se vi{e i ne se}a tog tada fudbalskog ~uda iz [umadije. I Mile Jerkovi}, biznismen ovda{wi, imao je viziju da napravi veliki klub, jedno vreme Solunac iz Kara|or|eva kod Ba~ke Topole (po-

administrativnim putem ostajao u eliti. Mnogo je onih koji se jo{ se}aju bisnismena Mom~ilo Raji}a - Spas, koji je obe}avao da }e u Suboticu dovesti zvezde i da }e od plavih golubova napraviti veliki evropski klub.Spartak sada igra u Superligi, ali zahvaquju}i sponzoru Zlatibor vodi. Nekada je Subo-

Sad, dok drugi vrba{ki klub Stari Vrbas i ne postoji. Pre ne{to vi{e od tridesetak godina i Crvenka je bila prvoliga{, na golu je stajao nekada{wi reprezentativac Ratko Svilar, sada Crven~ani igraju u Somborskoj ligi, a ekipu ~ine uglavno omladinci i kadeti.

Ugasio se veliki Proleter Embargo, tranzicija i neusvojen zakon o sportu umnogome su promenili fudbalsku sliku i u Srbiji. Tri velikana, Crvena zvezda, Partizan i Vojvodina, i daqe dr`e vode}e pozicije , ali ni izdaleka nisu tako sna`ni kao nekada. Zvezda grca u dugovima ( dug 21 milion evra), ni u Partizanu finansijska situacija nije sjajna, a i u Vojvodini plate kasne. Naravno, nedostaju i velike utakmice, puni stadioni, novi sponzori... Posrtawe privrede je umnogome uticalo na to da su u posledwih destak godina neki klubovi nestali sa fudbalske scena,drugi su od elitne lige stigli do zonskih. Najupe~atqiviji primer je zrewaninski Proleter, koji je posle nekoliko godina tavorewa u Vojvo|anskoj ligi, odlukom Skup{tine kluba, jednostavno prestao sa radom. Problem su

Zlatna generacija Proletera:Dra{kovi}, [arovi}, Egeqa, Gli{in, Vidovi}, Kovrlija(stoje), Mi{i}, Su~evi}, Radosavqevi}, Kana~ki , Daki} ( ~u~e)

tim, postavqenen je i kamen temeqac za reflektore na stadionu. Me|utim, nikada reflektori u Kara|or|evom parku nisu zasijali ,a sada je travnati teren pravi pa{wak, pa Banat Mirka

red igrali{ta bilo je tridesetak ku}a) je `ario i palio vojvo|anskim fudbalom, posle se fuzionisao s Ba~kom Topolom ,a sada Ba~ka Topola nastupa u Vojvo|anskoj ligi - istok. Nekada su

Na igrali{tima iznikli soliteri Pre dvadesetak godina u Novom Sadu postojalo je mnogo vi{e fudbalskih klubova i terena nego sada.Zbog nema{tine i nemogu}nosti da pla}aju osnovne tro{kove (struja, voda, kotizacija za takmi~ewe, sudije...) prestali su sa radom.Do sredine sedamdesetih godina na Limanu ~etiri egzistirao je Trgova~ki, ne{to daqe kod Mornarice bitisao je telepski Partizan. Igrali{te na Sajmi{tu bio je dom dva kluba, na wemu su trenirali i igrali utakmice Grafi~ar i Polet. Grafos je bio omiqeni tim Vragove ba{te, u nedequ pre podne okupqalo se i po nekoliko stitina qudi i bodrili Siku, Mikiku, Hipika i ostale fudbalere , popodne je svoje me~eve na Sajmi{tu igrao Polet, ekipe koja je bila sastavqena od gluvonemih fudbalera,a oni su bile finasije, s dugom od nekoliko stotina hiqada evra nije bilo spasa nekada{woj perjanici Banata. Proleter je desetak godina igrao u Prvoj ligi, iznedrio je i nekoliko reprezentativaca, a najpoznatiji su Milan Gali} i Nenad Bjeko-

imali i reprezentativce. Sjajnu ekipu su imali i [angajci, Jedinstvo je bilo strah i trepet za mnoge klubove u patos ligi. Me|utim,tih klubova vi{e nema, a ove godine prestao je satakmi~ewem i OFK Futog. Pedesetih godina pro{loga veka ugasio se Po{tar ( imao igrali{te pored \a~kog), potom se E|{eg fuzionisao s Novim Sadom,a desetak godina kasnije i Radni~ki, pa je tridesetak godina Novi Sad nosio predznak Radni~ki fudbalski klub. Nikako ne treba zanemariti ~iwencu da je pre dvadeset- trideset godina Novi Sad imao kud i kamo mawe stanovnika nego sada. Uostalom na nekada{wim treneima Trgova~kog, Partizana, E|{ega i Grafi~ara iznikli su soliteri, novi tereni nisu izgra|eni.

Vu~urevi}a me~eve kao doma}in igra u Banatskom Dvoru, seocetu sa nekoliko stotina du{a. Uzlet i pad klubova direktno je sada vezan za privatni kapital. Naprimer, Mirko Vu~urevi} je od malog kluba Budu}nost i seoskog igrali{ta u Banatskom Dvo-

boje ba~kotoplskog AIK-a branili takvi igra~i kao {to su Laslo Lerinc i Zvezdan Terzi}.

Sunovrat Vrbasa, Crvenke, Be~eja... Suboti~ki Spartak je dva puta ispadao iz prve lige, ali je

toto kupu,a sada je u predposledwem rangu takmi~ewa.

Al’ se na Salajki nekada uìvalo Sajajan tim je imala nekada i Kikinda s golmanom Popovi}em, Cvijanom , Bilbijom... Bila je na domak Prve lige, u eri uspona izgra|eni su i reflektori, istina samo za treninge, ali su pravqeni ambiciozni planovi u vreme kada je Livnica stajala na zdravim nogama i kada su Opel kadeti sklapani u Kikindi.Zbog nedostataka para Kikin|ani su odustali od rekonstrukcije Gradskog stadiona, a ove godine, kada su obeleìli stogodi{wicu postojawa, jedva su sa~uvali status republi~kog liga{a. I ìteqi Novog Sada se se}aju uspe{nijih fudbalskih dana. Pored Vojvodine, i Novi Sad je imao zna~ajno mesto u jugoslovenskom fudbalu. Istina, kanarinci su dve godine igrali u eliti, ali su zato bili stabilni drugoliga{i, a s Detelinare u fudbalski svet krenulo je desetak reprezentativaca: Kozlina, Klipa, Krgin, Brzi}, Lemi}, pa kasnije Qokov~an, Jovin, Mari}, Jokanovi}, Jovani}, Kur}ubi}, Radinovi}, Bekvalac, Zagor~i}, Jelenkovi}, Dun|erski ... A pored Detelinara dobar fudbal se igrao i u Salajki i kraj [tranda. U Slaviji je ponikao Todor Veselinovi}, Vasa Rutowski, a nekada dres Kabela su nosili Mili}evi}, Brki}, [imek. I jedni i drugi su imali vernu publiku,nedequ pre podne znalo se okupiti i nekoliko hiqada geldalaca na me~evima Slavije i Kabela. Sada su i jedni i drugi na samom dnu, takmi~e se Podru~noj li-

Arkanov Obili} Posle raspada Jugoslavije , za samo nekoliko godina od republi~kog liga{a Obili} je stigao do {ampionske titule i me~a s velikim Bajernom, zahvaquju}i @eqku Ra`natovi}u Arkanu, koji je bio alfa i omega tima s Vra~ara. Arkan je za male pare kupio dvadesetak kvalitetnih igra~a, jer s wim nije bilo cenkawa, a niko nije smeo da mu protivure~i.No, ~iwenica je da ve}ina tada{wih fudbalera tvrdi da je bio fer i da je po{tovao fudbalske zakone.Arkan nije ni{ta prepu{tao slu~aju , imao je kvalitetan tim, podr{ku svih struktura u tada{wem Fudbalskom savezu Jugoslavije, kao i sudija, pa je 1997. godine osvojio tica bila bastion vojvo|anskog fudbala, Zorka , Sever i Ba~ka igrali su u Vojvo|anskoj ligi, sada biti{e jo{ jedino Ba~ka, ali bez ve}ih ambicija. Naravno bez podr{ke nekada{wih privrednih gagnata Zorka ( |ubrivo) i Sever ( motori) su nestali sa scene. Stabilan drugoliga{ bila je i ekipa Vrbasa. Ko se ne se}a legendarnog golgetera Mikana Sekulovi}a, Krtolice, Vu~kovi}a i ostalih sjajnih igra~a sa [lajza.Sada, bez podr{ke Vitala, Karneksa i [e}erane, Vrbas igra u Podru~noj ligi Novi

titulu prvaka SR Jugoslavije. Vitezovi su igrali i u Ligi {ampiona, stigli su i do me~a s minhenskim Bajernom i posle velike borbe ispali. Arkan je imao velike planove s Obili}em, izgradio je lep stadion na Vra~aru ( sada se na wemu igraju ragbi utakmice), ali posle wegove smrti klub je izgubio snagu i kvalitet.Sada se Obili} takmi~i u beogradskoj zoni, gde zauzima mesto na za~equ tabele. U me|uvremenu klub su napustili svi nekada{wi igra~i,a protiv supruge @eqka Ra`natovi}a Cece vodi se sudski spor zbog utaje poreza i nezakonite prodaje fudbalera.

I Ba~ka iz Ba~ke Palanke imala je svoje zvezdane trenutke, negde sedamdestih godina stigla je i do polufinala Kupa Jugoslavije. Predvo|eni Miletom Te{i}em bili su Palan~ani strah i trepet za sve timove u staroj Jugi,a Mile nije bio najboqi igra~ u istoriji Ba~ke, nego Petar Remete, centarfor koji je igrao i za Dinao iz Zagreba. Nije na odmet podsetiti da je dres Palan~ana nosio i Jocko Ili}. Svakako ne sme se zaobi}i ni Be~ej , koji je stigao i do ~etvrte pozicije u najja~oj doma}oj ligi i igrao u Inter –

gi Novi Sad s timovima kao {to su naprimer Jedinstvo iz Rumeke, Sremac iz ^erevi}a, ekipama kojima su pre dvadesetak godina u prijateqskim me~evima davali po desetak golova. Bez sponzora s nekoliko entuzijasta ~iji je prvi ciq da wihovi sinovi igraju i Kabel i Slavija su blizu ga{ewa. Dodu{e , fabriku Novkabel je preuzeo pro{le godine biznismen Zoran Drakuli}, ali ni na kraju pameti mu nije da finasira jo{ jedan klub ( Sevojno Point), ve} bi na mestu sada{weg igrali{ta Kabela `eleo da izgradi solitere. G. Kova~

Rukomet dotakao dno Nekada smo uìvali u plakatima kojima se najavquju rukometne utakmice. Umesto plakata, po izlozima i tarabama po~ele su da ni~u „smrtovnice“, koje ogla{avaju nestajawe rukometnih klubova. Pre mesec dana ugasio je ni{ki @elezni~ar, pre neki dan sa sportske scene oti{ao je i Tarket iz Ba~ke Palanke, sa desetak dràvnih reprezentativaca. Srbija je zemqa paradoksa, bar kada je o rukometu re~, pa se tako tri godine uo~i odràvawa Prvenstva Evrope kod nas gase klubovi. Ko{marno, zar ne? Rukomet nije profitabilan sport, pa u wega ne ulaze tajkuni èqni brzog obrta novca. Ono malo „robe“, {to se moè izneti na pijacu jeftino je i nedovoqno za prostu reprodukciju. Raspodela novca na nivou lokalnih samouprava prepu{tena je voqi politi~kih partija, pa se tako de{ava, naprimer, da Naisa iz Ni{a od grada godi{we dobije blizu 20 miliona, a ka}ki Jugo-

vi} Unimet ili Vojvodina @elezni~ar od grada oko milion i po dinara. Jaki privredni sistemi su uglavnom privatizovani, a nove gazde su se odmah povukle iz rukometa, opredequju}i se za sportove u kojima }e doìveti kvalitetniju promociju. Tako je nestala Fidelinka, Crvenka pluta izme|u opstanka i nestanka, Jugovi} je prepu{ten entuzijazmu i qubavi ~oveka koji je pao kao dar sa neba, Proleter bi da se i daqe zove Naftagas, a ~elnici tog kolektiva, za sada, ne ispoqavaju sluha za wihovu èqu, Dinamo iz Pan~eva se gu{i u lo{em vazduhu i problemima, i tako redom ... U svim segmentima dru{tva najbitniji su qudi. Milo{ Lon~ar, Basta, Bogdan [egrt i Bogdan Rodi} nekada, a Gojko Kunovac sada, postali su oli~ewe poslovnih qudi koji se daju i `rtvuju za rukomet. Naàlost, u ovom sportu, u Vojvodini i Srbiji, po raznim savezima, udruèwima i asocijacija-

ma, kao lo{a sudbina sporta, kruè uvek isti qudi, koji zastupaju samo svoje interese, po pravilu lepo ìve}i od svog statusa. U nastojawu da opstanu na svojim pozicijama spremni su da `rtvuju i klubove. Neki od wih imaju i po desetak funkcija, spre~avaju}i nove, kvalitetne qude da se ukqu~e u rukomet. Wihova uskogrudost spre~ava {irinu, omasovqewe i prodor sveèg vazduha u ovaj sport. Da bi ìveli od rukometa, oni izmi{qaju razne ~lanarine i kotizacije, otimaju}i od klubova i ono malo para namewenih za najosnovnije potrebe. Gde i kako daqe? I, {to je jo{ va`nije, s kim i uz pomo} koga? Srpski rukomet je dotakao dno. Sve lepo nalazi se izvan zemqe Srbije, po~ev od igre, do reprezentativaca i, na kraju, selektora. Neko mora di}i glas. Neko ko ne drì desetak funkcija, neko ko voli rukomet i moè da u~ini ne{to za ovaj sport. J. Gali}

Jedan od najve}ih srpskih klupskih uspeha bio je i Jugovi}evo osvajawe ^eleny kupa

SVET

ponedeqak12.oktobar2009.

DNEVNIK

NEIZVESNOST NA JUGU KAVKAZA

Azerbejyan protiv sporazuma Turske i Jermenije BAKU: Azerbejxan je osudio sporazum o normalizaciji odnosa Jermenije i Turske i upozorio na mogu}u nestabilnost na jugu Kavkaza. „Normalizacija odnosa Turske i Jermenije, pre povla~ewa jermenskih snaga sa okupirane azerbejxanske teritorije, suprotna je interesima Azerbejxana i baca senku na bratske odnose Azerbejxana i Turske“, sap{tilo je azerbejxansko Ministarstvo spoqnih poslova. U saop{tewu se navodi da Azerbejxan smatra da otvarawe granice izme|u Turske i Jermenije dovodi u pitawe „strukturu mira i stabilnosti u regionu“. Sporazumi koje su Turska i Jermenija potpisale, predvi|aju otvarawe granice izme|u dve zemqe najkasnije dva meseca

po{to sporazumi stupe na snagu. Sukob oko Nagorno Karabaha, oblasti u Azerbejxanu u kojoj `ive Jermeni, ugrozilo je odnose Jermenije sa Turskom i Azerbejxanom. Posle rata koji je trajao od 1988. do 1994. godine, Jerevan je uspostavio kontrolu u Nagorno Karabahu. Sporazum Turske i Jermenije potpisan prekju~e u Cirihu smatra se istorijskim jer }e izme|u dve zemqe, koje nemaju diplomatske odnose ve} 20 godina, kona~no do}i do normalizacije odnosa. Sporazum sada treba da odobre turski i jermenski parlament u jeku protivqewa nacionalista na obe strane i jeremenske dijaspore koja insistira na tome da Turska prizna da je nad Jeremenima po~iwen genocid, ocenila je agencija Rojters.

Jermenski vojnici na granici sa Azerbejyanom

Odlo`eno pomirewe Fataha i Hamasa

RAMADI: Najmawe 16 qudi je ju~e poginulo, a vi{e od 100 raweno u tri eksplozije u Ramadiju, prestonici provincije Anbar na zapadu Iraka, saop{tili su ira~ki zvani~nici. Dva parkirana automobila su eksplodirala u blizini jedne vladine zgrade, dok se tre}a eksplozija dogodila blizu ulaza u glavnu bolnicu u Ramadiju, kada je jedan od ~uvara otvorio vatru na sumwivo vozilo, rekli su zvani~nici.“Bila je to u`asna scena. Ra-

suta tela, komadi mesa svuda. Evakuisali smo one koji su jo{ bili `ivi“, rekao je jedan od vatrogasaca na mestu eksplozije dva automobila bombe. Bezbednosni zvani~nik u Anbaru major Husein Ali saop{tio je u napadima u Ramadiju poginulo najmawe 16 qudi, a 112 raweno, dok je prema neimenovanom izvoru iz ira~kog ministarstva unutra{wih poslova 19 qudi izgubilo `ivot, preneo je Rojters. (Tanjug-Rojters)

Prevrnuo se brod PNOM PEN: Brod pun putnika prevrnuo se u reci Mekong, u Kamboxi. Lokalne vlasti su saop{tile da je 17 qudi je poginulo. „U vreme kada je brod potonuo nije bilo oluje ni ki{e. Nesre}a se dogodila zbog toga {to je brod bio preoptere}en putnicima“, prenela je agencija AP izjavu policijskog majora Lenga Saruma.Me|u poginulima je 14 `ena i dvoje dece mla|e od pet godina. Na brodu se nalazilo 30 putnika, a 13 je spaseno, saop{tila je policija. Putnici su i{li na proslavu budisti~kog praznika, do hrama u oblasti Krati. Nesre}a se dogodila oko 160 kilometara severoisto~no od glavnog grada Kamboxe, Pnom Pena. Provincija Karti nedavno je bila pogo|ena razornom poplavama, nastalim posle tajfuna Katsana.

IRAN

Demonstranti osu|eni na smrt

Pristalice Fataha na protestu u Hebronu

paqivawe raketa Hamasa na civilne ciqeve u ju`nom Izraelu nazvano je ratnim zlo~inom. U izve{taju se Savetu bezbednosti UN preporu~uje da od obe strane u sukobu zahteva sprovo|ewe istraga o sukobu. Izrael je `estoko odbacio optu`be za ratne zlo~ine.

SAD su ocenile izve{taj kao pun gre{aka i saop{tile da se ne sla`u sa mnogim tvrdwama koje se u wemu iznete.Palestinski predsednik Mahmud Abas bio je pod velikim pritiskom SAD da odbaci izve{taj, {to je nai{lo je na {iroku osudu ne samo Hamasa ve} i mnogih Palestinaca.

Oslobo|eni taoci talibana u Pakistanu RAVALPINDI: Pakistanski komandosi koji su ju~e ujutro upali u zgradu u blizini {taba pakistanske vojske u Ravalpindiju oslobodili su 39 talaca koje su dr`ali, kako se sumwa, pripadnici ekstremnih talibana. U operaciji su poginula trojica talaca i osam komandosa, a ubijeno je osam otmi~ara. Prvobitno, bilo je saop{teno da teroristi u zgradi dr`e najvi{e 15 talaca. „Oni su bili u sobi sa teroristima koji su bili opasani dinamitom. Koman-

Tri eksplozije – 16 mrtvih

KAMBOYA

ZARA]ENE PALESTINSKE FRAKCIJE KUPUJU VREME

KAIRO: Potpisivawe sporazuma o pomirewu palestinskih frakcija Fataha i Hamasa, zakazano za 25. oktobar, odloèno je za „nekoliko sedmica“, saop{tio je egipatski ministar spoqnih poslova Ahmed Abul Geit. Abul Geit nije rekao koja od zava|enih frakcija je traìla odlagawe, ali je Hamas na svom sajtu saop{tio da je zatraìo da se odloì potpisivawe sporazuma po{to palestinska vlada nije priMahmud Abas i Ahmed Abul Geit hvatila izve{taj UN kojim se osu|uju izraelski napapomirewu, ali je palestinski di na Gazu. predsednik Mahmud Abas pod Egipatske vlasti od 2007. ameri~kim pritiskom uskragodine posreduju u procesu potio podr{ku izve{taju UN o mirewa kako bi Palestinci sukobima u Gazi pro{le zime. mogli ujediweni da u~estvuju U Goldstonovom izve{taju u mirovnim pregovorima sa Izrael je optuèn za prekoIzraelom. mernu upotrebu sile i nedoPro{le sedmice je najavqestatak za{tite civila za vreno potpisivawe sporazuma o me vojne ofanzive u Gazi, a is-

IRAK

dosi su me|utim brzo reagovali i razoru`ali teroriste, tako da oni nisu stigli da aktiviraju eksploziv“, rakao je portparol pakistanske vojske generalmajor Atar Abas. Talibanski pobuwenici u vojnim uniformama napali su prekju~e {tab pakistanske vojske u Ravalpindiju, usmrtiv{i {est vojnika, dok su najmawe 10 uzeli kao taoce, podse}a Rojters. Napada~i su poku{ali da belim kombijem sa voj-

nim tablicama u|u u dobro ~uvani vojni kompleks, a po{to su u tome bili spre~eni, otvorili su vatru i bacili ru~nu granatu.Razmena vatre sa vojnicima trajala je vi{e od 40 minuta.Do napada na dobro ~uvani {tab u Ravalpindiju do{lo je u trenutku kada pakistanska vojska priprema veliku ofanzivu na upori{ta pobuwenika u Ju`nom Vaziristanu, na granici sa Avganistanom, navela je britanska agencija.

TEHERAN: Iranske vlasti osudile su na smrt tri osobe koje su u vezi sa demonstracijama nakon spornih predsedni~kih izbora, saop{teno je u Teheranu. Portparol iranskog Ministarstva pravde Zahed Ba{iri Rad izjavio je da je Revolucionarni sud Teherana osudio na smrt tri osobe koje su bile izvedene pred lice pravde zbog svoje uloge u postizbornim incidentima, prenela je agencija Isna. Ba{iri Rad je rekao da su te tri osobe, predstavqene javnosti samo inicijalima, priznale da su krive i zbog veza sa zabrawenim organizacijama u Iranu.

Po wegovim re~ima, dve osobe sa inicijalima M.Z. i A.P. su osu|ene zbog veze sa Monarhisti~kom asocijacijom Irana a tre}a sa inicijalima N.A. zbog veze sa grupom Monafegin - iranskom opozicionom grupom u egzilu poznatom i kao Narodni muxahedini. Ba{iri Rad je istakao da presude „nisu kona~ne“ i da osu|eni mogu da se àle Vrhovnom sudu. Na predsedni~kim izborima 12. juna ponovo je pobedio dotada{wi {ef dràve Mahmud Ahmadinexad. U postzibornim nemirima koji su danima potresali Iran, prema navodima vlasti, 36 osoba je izgubilo ìvot. Opozicija, me|utim, tvrdi da je poginulo 72 qudi. (Beta)

PORGUGAL

Ubistvo na izborima LISABON: U portugalskom mestu Fervensa, ispred bira~kog mesta, ubijena jedna osoba, a za ubistvo je osumwi~en kandidat na lokalnim izborima koji je u bekstvu. Portparol `andarmerije regiona Vila Real rekao je da je kandidat na izborima za kanton Ermelo pucao na `rtvu na ulazu u birali{te. Osumwi~eni za ubistvo, ~iji identitet policija nije saop{tila, u bekstvu je i `andarmerija traga za wim.

Prema prvim podacima istrage, ubistvo se desilo zbog politi~kih razmirica, po{to je ubijeni bio blizak drugom kandidatu i rivalu osumwi~enog, rekao je predstavnik àndarmerije Eduardo Lima. Bira~ko mesto u Fervensi je zatvoreno. U Portugalu su ju~e odràni op{tinski izbori, dve nedeqe posle parlamentarnih izbora odrànih 27. septembra. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA U govoru koji je odr`ao na gala-ve~eri najve}e grupacije za za{titu prava homseksualaca u SAD, ameri~ki predsednik Barak Obama je obe}ao ukidawe zabrane slu`ewa vojske deklarisanim homoseksualcima.“Ja }u okon~ati politiku ‘ne pitaj, ne govori’, to je obaveza koju preuzimam“, rekao je Obama u govoru pred oko tri hiqade homoseksualnih aktivista u Va{ingtonu.

NIRUPAMA RAO Indijska sekretarka za inostrane poslove Nirupama Rao upozorila je ju~e da teroristi u Pakistanu predstavqaju „otvorenu i prisutnu“ opasnost za me|unarodnu zajednicu.“Me|unarodna zajednica kao i narod (susednog) Avganistana suo~eni su sa jasnom i prisutnom opasno{}u od organizatora bezobzirnih teroristi~kih dela raspore|enih du` granice“.

VIKTOR JU[^ENKO Ukrajinski predsednik Viktor Ju{~enko izjavio je ju~e da treba „baciti u |ubre istorije“ sovjetske spomenike. „Spomenici u ~ast komunisti~kih vo|a, koji su prezirali, mrzeli i ubijali na{u naciju.... i daqe se nalaze u na{im gradovima i selima“, rekao je Ju{~enko aludiraju}i na brojne statue, kao {to je Lewinova u Kijevu.

TURISTA SE VRATIO NA ZEMQU IZ SVEMIRA

Prvi klovn se prizemqio MOSKVA: Svemirski turista Gi Laliberte se sa ruskim i ameri~kim astronautima ju~e vratio na Zemqu u ruskoj kapsuli „Sajuz“. Laliberte je, sa crvenim klovnovskim nosem koji je nosio i na Me|unarodnoj svemirskoj stanici, posle sletawa u stepu na severu Kazahstana, iznet iz kasule. Laliberte, nazvan „prvim klovnom u svemiru“ se vratio na Zemqu u pratwi ruskog i ameri~kog astronauta Genadija Padalke i Majkla Bareta. Kontrola misije je saop{tila da se kapsula spustila na Zemqu oko 10:30 po lokalnom vremenu. Laliberte i astronauti su se po sletawu odmarali da bi se ponovo privikli na Zemqinu gravitaciju, a potom su oti{li na lekarski pregled. Ruska svemirska agencija Roskosmos saop{tila je da su sva trojica do-

brog zdravqa i „jo{ boqe raspolo`eni“.Oni bi trebalo ne{to kasnije avionom da oldete u Zvezdani grad, centar za obrazova-

we i obuku ruskih atronauta koji se nalazi severoisto~no od Moskve. Gi Laliberte, kanadski milijarder i osniva~ cirkusa

„Serk di solej“ u petak je na Me|unarodnoj svemirskoj stanici pro~itao svoj tekst posve}en svetskim problemima sa vodom. To je deo programa koji je u 14 gradova {irom sveta odr`an 9. oktobra, a me|u u~esnicima su bili i biv{i potpredsednik SAD Al Gor, peva~ Piter Gejbriel i irska rok grupa U2. Laliberte je put u svemir platio 35 miliona dolara. Astronauti Padalka i Baret su na Me|unarodnoj svemirskoj stanici proveli {est meseci, na kojoj se trenutno nalazi {esto~lana posada. Laliberte }e verovatno biti jedan od posledwih turista na Me|unarodnoj svemirskoj stanici po{to }e NASA ubudu}e slati svoje astronaute na svemirsku stanicu preko ruske svemirske agencije, {to ne}e ostaviti mesta za turiste.

BALKAN

DNEVNIK

EU UPOZORAVA HRVATSKU ZBOG SLU^AJA GLAVA[

Zloupotreba zakona o neizru~ewu BRISEL, ZAGREB: Evropska unija upozorila je Hrvatsku, ali i zemqe u regionu, da moraju hitno da re{e ozbiqan problem stvoren nacionalnim zakonima o neizru~ewu dràvqana, {to se sve ~e{}e zloupotrebqava, da bi se izbeglo ka`wavawe za ratne i organizovane zlo~ine. To upozorewe navedeno je u godi{wem izve{taju o napretku zemaqa regiona ka evropskim integracijama, koji }e biti usvojen i objavqen u sredu, pi{e zagreba~ki Jutarwi list, navode}i da je imao uvid u taj dokument. EU u izve{taju o napretku navodi da me|u dràvama u regionu postoje prepreke u izru~ewu dràvqana optuènih za ratne zlo~ine. Iako samo ime Branimira Glava{a nije spomenuto u izve{taju, jasno je naveden wegov slu~aj kao jedan od dokaza kako je mogu}e izbe}i odgovornost za zlo~ine beàwem u neku drugu dràvu, ~ije se dràvqanstvo moè dobiti, i onda biti pod za{titom te dràve. "To pogor{ava problem izbegavawa ka`wavawa, kao {to je bio slu~aj visokog profila kada je osu|eni ratni zlo~inac imao mogu}nost da pobegne iz Hrvatske u Bosnu i Hercegovinu, po{to je stekao dràvqanstvo BiH, iz koje ne moè biti izru~en". Na kraju tog dela izve{taja o napretku, od Hrvatske, kao i od drugih dràva regiona, tra-

ì se da re{e taj "jaz beàwa od pravde, ukqu~uju}i i preduzimawe koraka prema sporazumima o izru~ewu, koji bi pokrivali slu~ajeve za ratne zlo~ine". Evropska komisija indirektno kritikuje i hrvatski Sabor zbog odgovornosti za bekstvo Branimira Glava{a u BiH. "Sabor je ukinuo imunitet jednoj osobi osu|enoj za ratne zlo~ine posle izricawa prvostepene presude. Ipak, ka{wewe u dono{ewu te odluke omogu}ilo je tom poslaniku u parlamentu da ode iz dràve, po{to je progla{en krivim i osu|en", pi{e u izve{taju. Branimir Glava{, biv{i hrvatski general, osu|en je u pred sudom u Zagrebu na deset godina zatvora, zbog ratnih zlo~ina po~iwenih nad Srbima u Osijeku. Po izricawu te presude, neometano je oti{ao u Bosnu i Hercegovinu. Tamo je uhap{en po Interpolovoj poternici, ali je ubrzo oslobo|en, jer je, u me|uvremenu, stekao i BiH dràvqanstvo, a zakoni te zemqe zabrawuju izru~ivawe svojih dràvqana drugim zemqama, bez obzira na vrstu i teìnu zlo~ina. Glava{ je u BiH nastavio da prima sve prinadle`nosti koje mu sleduju kao poslaniku u hrvatskom Saboru, ~ak je i najavio da }e se kandidovati na predstoje}im izborima za predsednika Hrvatske.

Branimir Glava{

CRNA GORA EVROPSKA KOMISIJA O CRNOJ GORI NA PUTU KA EU

Zabrinutost zbog „ozbiqnog” problema korupcije PODGORICA: Slaba javna uprava, korupcija, politi~ko mije{awe u rad pravosu|a i napadi na novinare , neki su od problema na koje je ukazala Evropska komisija (EK) u ovogodi{wem izve{taju o napretku Crne Gore na putu ka EU. U iz-

Podgorica

vje{taju u koji je imao uvid dnevni list "Pobjeda" , a koji }e zvani~no biti predstavqen 14. oktobra u Briseslu, EK izra`ava zabrinutost zbog "ozbiqnog" problema korupcije u Crnoj Gori i ukazuje da "i daqe ne postoji jak i nezavisni organ za nadzor" koji bi kontrolisao imovinu politi~ara, partija i potro{wu u javnom sektoru. EK je nezadovoqna i kontrolnom ulogom parlamenta koja je ocewena "slabom", jer skup{tina ne koristi "mehanizme inspekcije i kontrole u dovoqnoj meri". Ukazuje se da parlamentu nedostaju resursi potrebni za

adekvatno funkcionisawe. Napretka nema po pitawu poboq{awa administrativnih kapaciteta, a administracija je u ovogodi{wem izve{taju ozna~ena kao hroni~an problem, pa EK tra`i weno ja~awe, usavr{avawe i stvarawe politi~ki otpor-

Konstatovan je napredak u primeni zakona koji ja~aju profesionalnost sudija i tu`ilaca, ali je ukazano da se politika i daqe me{a u rad pravosudnih organa. "Ostaje i daqe ozbiqna zabrinutost o nezavisnosti sudija

ne uprave. Sa "velikom zabrinuto{}u" se gleda na napade na novinare u kojima su "oni zlostavqani", a u dokumentu se ukazuje da se "kleveta i daqe koristi kao na~in pritiska na nezavisno novinarstvo, a sudovi name}u neproporcionalne kazne.

nim "mercedesom" stigao u vilu "Milo~er" oko deset ~asova, gde se Restis ve} nalazio. "Suboti} i Restis sreli su se i razgovarali o prodaji Canetove vile, za koju je, gr~ki brodovlasnik, navodno, zainteresovan. Osobqu vile "Milo~er" najavqeno je da kasnije treba da im se pridru`i i Svetozar Marovi}, ali je ostalo nepoznato da li se to i desilo", pi{e "Dan". Razgovor izme|u Caneta i Restisa trajao je du`e od sat vremena. Sve to de{avalo se nao~igled stranih turista koji su bili u obilasku crnogorskog primorja, potvr|eno je listu iz vi{e izvora. Prema tim saznawima, u budvansku policiju je stigla anonimna prijava da se Suboti} nalazi u tom gradu, ali je ostalo nepoznanica da li je po woj i postupqeno. Gr~ki brodovlasnik je,

Velike pare od {verca cigareta Stanko Suboti} se tereti da je zloupotrebio polo`aj, tako {to je od 1995. do 1996. godine ugovarao kupoprodaju cigareta preko preduze}a "Mia" sa Uba, ~iji je bio vlasnik i direktor. On i jo{ 14 lica terete se da su {vercom cigareta stekli imovinsku korist od 56 miliona maraka i osam miliona dolara. Suboti} je, podsetimo, uhap{en u Moskvi, krajem aprila pro{le godine, ali je ubrzo pu{ten na slobodu. Tako|e, u vi{e navrata se spekulisalo da se nalazi na teritoriji Crne Gore.

RS za minimalne izmene Ustava BiH dovoqni egzibicionisti da bi BAWALUKA: Posle pro{louradili to da ukinemo svoju autonedeqnog sastanka u Butmiru, nomiju", rekao je Dodik. premijer Republike Srpske Mi"Prema tome, nemojte nam lorad Dodik izjavio je za RTS da pri~ati o qubavi, mi smo ovde Republika Srpska moè da prizato {to moramo, a ne zato {to hvati samo razgovore o minimalèlimo. Mi smo u BiH, zato nim korekcijama Ustava Bosne i Hercegovine. Dodik ostaje pri stavu da Savet ministara BiH ne moè da postane Vlada, kao i da reforme Visokog predstavnika ne mogu da u|u u Ustav. Iako se u Butmiru na sastanku zvani~nika EU i SAD s liderima sedam politi~kih stranaka u BiH samo razgovaralo, premijer Republike Srpske isti~e da se provuklo kqu~no pitawe - pro- Milorad Dodik {to je to nametnuo realan istomena Ustava. Napomiwu}i da cerijski okvir", istakao je premila pri~a mora da se vrati u parjer RS. lament, ne odbacuje mogu}nost "Mi èlimo da sa~uvamo ono minimalnih izmena Ustava. {to je na{e, bez ikakvih smo "Crvena linija je to, izvolite, strahova da kaèmo ono {to hopo{tujte ~iwenicu da postoji }emo. Ja nemam ambiciju da budem Republika Srpska. Na{ stav je dobar momak za bilo koga, ja niveoma jasan, ne}ete ni{ta uradisam pla}en da zastupam interese ti {to dodatno uru{ava nadlebilo koga, osim qudi u RS", re`nosti i puni subjektivitet RS, kao je Dodik. kao autonomije u BiH. Mi nismo

Ingli{: Sveobuhvatan set predloga BAWALUKA: Ameri~ki ambasador u BiH ^arls Ingli{ izjavio je da nema slobodu da govori o detaqima "paketa" koji su predstavnici SAD i EU ponudili u petak liderima sedam politi~kih partija, na sastanku u Butmiru kod Sarajeva, istakav{i da se to ticalo fundamental-

i tu`ilaca", stoji u izvje{taju i dodaje se da su sudski procesi idaqe "dugi i neefikasni." Pozitivne ocene se odnose na primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i na ulogu Crne Gore u regionalnoj saradwi. (Beta)

Cane rasprodaje imovinu

PREMIJER REPUBLIKE SRPSKE MILORAD DODIK

S "velikom zabrinuto{}u" se gleda na napade na novinare u kojima su "oni zlostavqani", a "kleveta se i daqe koristi kao na~in pritiska na nezavisno novinarstvo"

KONTROVERZNI BIZNISMEN STANKO SUBOTI] BORAVIO NA CRNOGORSKOM PRIMORJU?

PODGORICA: Kontroverzni biznismen Stanko Cane Suboti}, koga potra`uje Interpol, boravio je na crnogorskom primorju i sa gr~kim brodovlasnikom Viktorom Restisom ugovarao prodaju svoje vile "Montenegro". Iako su Uprava policije Crne Gore i kompanija "Restis grupa" negirale da se Stanko Cane Suboti} nalazio u Budvi, vi{e izvora podgori~kog lista "Dan" potvrdilo je da je taj kontroverzni biznismen, ipak boravio u Crnoj Gori. Naime, Suboti} je, prema saznawima lista, u utorak imao sastanak u vili "Milo~er" sa Viktorom Restisom, gr~kim brodovlasnikom i vlasnikom grad hotela Sveti Stefan. Tema razgovora bila je eventualna prodaja Canetove vile "Montenegro" gr~kom investitoru. Vi{e izvora potvrdilo je da je Suboti}, cr-

ponedeqak12.oktobar2009.

^arls Ingli{

nih pitawa funkcionisawa vlasti. "To su odluke koje se ti~u izvr{nih vlasti BiH, odluke koje }e olak{ati BiH da funkcioni{e u NATO savezu i EU", rekao je Ingli{ gostuju}i u programu TV BiH (dr`avni kanal). On je dodao da neke od tih promena moraju imati oblik ustavnih promena, dodaju}i da su re{ewa iz sveobuhvatnog seta predloga i daqe se razvijaju. "Istra`uje se celi niz princi-

pa unutar predloga koji ukqu~uju i re{ewa za preostala pitawa koja se ti~u 'pet plus dva uslova', kao i osnovnih promena vlasti koje }e BiH omogu}iti da bude funkcionalna dràva", rekao je ameri~ki ambasador. On je kazao da }e SAD i EU raditi na ubrzawu kretawa BiH ka prikqu~ewu evroatlantskim integracijama ako se lideri u BiH dogovore o promenama.Ingli{ je ponovio da }e predstavnici SAD Xejms [tajnberg i EU Oli Ren i Karl Bilt za 10 dana ponovo do}i u BiH, do kada bi trebalo da bude jasno na koji }e se na~in doma}i lideri, sa kojima }e u tom periodu raditi eksperti SAD i EU, dogovoriti o sveobuhvatnom setu predloga.On je kazao da ne zna ta~no kakva }e biti priroda sporazuma 20. oktobra, ali o~ekuje da bude sveobuhvatan i da omogu}i BiH da krene napred. Ingli{ je izrazio nadu da su lideri u BiH ponudu SAD i EU shvatili kao jedinstvenu priliku koja ne dolazi ~esto. U butmirskim razgovorima u~estvovali su lideri SNSD Milorad Dodik, SDA Sulejman Tihi}, Stranke za BiH Haris Silajxi}, HDZ Dragan ôvi}, HDZ 90 Boò Qubi}, SDP Zlatko Lagumxija i predstavnik PDP Branislav Borenovi}.

Kosor: Do kraja godine promene Ustava Vila „Montenegro”

kako pi{e list, no} pre, stigao u Crnu Goru, odnosno u Budvu. Pravni zastupnik "Restis grupe" advokat Goran Velimirovi} u izjavi za "Dan" potvrdio je da je wegov klijent boravio u Crnoj Gori. "Restis jeste boravio u Crnoj Gori, ali nije imao sastanak sa Stankom Canetom Suboti}em. Imao je radnu posetu Crnoj Gori, iskqu~ivo zbog posla rekonstrukcije grad holeta Svetog Stefana kojoj pridaje poseban zna~aj. U tom ciqu je obi{ao grad hotel koji sada predstavqa veliko gradili{te, a imao je vi{e sastanaka sa in`ewerima, ar-

hitektama i rukovodiocima tog porojekta radi {to uspe{nijeg i blagovremenog zavr{tekta radova", rekao je Velimirovi}. Portparol Uprave policije Tamara Popovi} saop{tila je da wima nije prijavqeno da se Suboti} nalazi u Budvi. "Upravi policije ni wenim organizacionim jedinicama na terenu nije prijavqeno da se Stanko Suboti} nalazi u Budvi ili bilo gde drugo u Crnoj Gori. Ukoliko takva prijava bude podnesena, policija }e izvr{iti provere i postupiti u skladu sa zakonom", navela je Tamara Popovi}.

ZAGREB: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor izjavila je ju~e da nema vremena za ~ekawe oko ustavnih promena i da taj posao treba da bude zavr{en do kraja godine.Nakon susreta sa najte`im invalidima Domovinskog rata i ~lanovima wihovih porodica, Jadranka Kosor je novinarima rekla da je za danas sazvala sastanak s ~elnicima stranaka opozicija o promenama Ustava. Od wih, kako je kazala, o~ekuje konstruktivni dijalog i saradwu. "Kao {to znate mi smo sada na po~etku kraja pregovora za ulazak Hrvatske u Evropsku uniju i jedan od poslova koje moramo obaviti su promene Ustava. To je naravno i jasna poruka i Evropskoj komisiji vezano za zavr{etak pregovora", istakla je Jadranka Kosor. Komentari{u}i predlog lidera opozicione Socijaldemokratske partije Zorana Milanovi} da se u Ustav unesu i Romi kao nacionalna mawina, Jadranka Kosor je odgovorila da bi deo opozicije "stalno ne{to odlagao" i da Hrvatska "nema vremena za ~ekawe"."Ja kao predsednica Vlade, a i Vlada u celini je otvorena za sve predloge. Predla`em ne kukati, nego konstruktivno predlagati i idemo stvari re{avati", dodala je ona. Na tvrdwe da EU zemqama regije preti kaznama jer nisu usaglasile zakone o izru~ivawu, Jadranka Kosor je odgovorila da je jedan od razloga za promenu i nalog o izru~ewu. (Beta)

DE^JI DNEVNIK

ponedeqak12.oktobar2009.

DNEVNIK

Do`ivqaj sa letovawa

ri~a}u vam o mom najlep{em trenutku s letovawa. PBila sam u Gr~koj, na ostrvu Tasos. Svaki

dan sam se igrala `murke s drugarima. Jednom smo oti{li kod bazena da se kupamo i da ska~emo. Skakali smo puno skokova, na primer: na le|a, na noge, na glavu, salto i puno drugih. Posle toga smo se trkali ko }e pre da stigne do ivice bazena, a to sam bila ja i jako

sam se radovala. Onda smo se prskali i mnogo smo se zabavqali. Iza{li smo da se osu{imo, a zatim smo svi oti{li u grad. Jako smo se lepo proveli. Ovo letovawe je bilo jako lepo. Ana Kalini}, III-1 O[ „Nikola Tesla“ Novi Sad

Pufnica zvana maca

o{to obo`avam ma~ke moje dvori{te ih je bilo prepuno, ali taj broj se smawivao, i jednog dana su sve oti{le. Bila sam tu`na, jer su mi one bile jedina razonoda. Jednog jutra probudilo me je mjaukawe. Brzo sam se obukla i iza{la napoqe, kada je ispred mene protr~alo malo preslatko ma~e. Odmah smo se igrali i mazila sam ga. Posle nekog vremena uzela sam ma~e i ponela ga do sobe u kojoj je moja sestra Nevena spavala. Rekla sam joj da se probudi, ali ona nije htela. Potom sam joj stavila ma~e u krevet i kada ga je videla za}utala je par sekundi i bacila se na jadno ma~e da ga gwavi. Ma~e je braon bele boje s velikim u{ima, malim medenim

nosi}em i krupnim o~ima, tako slatko da sam mogla da ga pojedem. Dali smo mu ime Tigri}, {to se wemu svidelo, a i li~i na tigri}a. Od tad pa do danas Tigri} se igra, a i grize. Pravi je mali cirkusant. Ja sam jako emotivna, ~esto pla~em za macama koje odu, ali isto tako budem presre}na kada do|u. Uvek dok radim doma}i maca mi sedi u krilu, {to oboàvam. êsto fotografi{em i crtam moje mace. Katkad su ma~ke moja inspiracija, kao na primer da ih opisujem u sastavima. Pa ~ak i sad dok pi{em sastav, ma~ka mi leì u krilu i neprestano prede. Moja maca Tigri} ima puno nesta{luka, ali evo jedan koji mi se najvi{e svideo.

Sedeli smo tako u dvori{tu pri~ali, smejali se macama. Kada se od jednom za~uo grozan mjauk. Sestra i ja smo sko~ile i ugledale macu i preslatkog je`i}a. Evo i {ta se dogodilo. Maca se u po~etku lepo igrala s je`om i ba{ kada se zaigrala je` se upla{io i ubo je. Tigri} je skakutao na tri {ape jer ga je ~etvrta bolela. Svi smo se slatko smejali tom ~udnom doga|aju. Naravno ovo je jedan od bezbroj nesta{luka koje je on napravio, no ipak ih ne}u sve navesti. Za razliku od roditeqa jedva ~ekam da maca uradi ne{to {to ne sme, i da joj se smejem. Ona je najsla|a na svetu! Jelena Prodanovi}, VI-d O[ „\or|e Nato{evi}“ Novi Sad

David Mihaq~i}, I-5, O[ „Jovan Popovi}“, Bano{tor

I ove godine „De~ji Dnevnik“ poziva na saradwu osnovne {kole. Bi}e nam drago da nam {aqete likovne i literarne radove va{ih u~enika za koje smatrate da bi trebalo da budu objavqeni na va{oj i na{oj strani, koja }e, kao i do sada, izlaziti svakog ponedeqka. Radove potpisane imenom i prezimenom u~enika, razredom koji poha|a, te nazivom i sedi{tem {kole, mo`ete li~no doneti na portirnicu „Dnevnika“, poslati po{tom na adresu „Dnevnik“ – za „De~ji Dnevnik“, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81, ili mejlom, na adresu danica.devecerski@dnevnik.rs

Prole}e Kada prole}e do|e, ptice po~nu da cvku}u a visibaba po~ne da raste. To je pravo prole}e.

Cvrkut ptica se ~uje dok {umi voda i dok sunce sija. To je pravo prole}e.

Dok cve}e cveta i dok se igram loptom po sve`oj travi, to je pravo prole}e.

Le`im na travi i divim se prole}u.

Velibor Zejak, II-4, O[ „Milo{ Crwanski“, Novi Sad

Bajka ~iji sam ja autor

najskrivenijem delu moje ma{te, jo{ uvek ìve bajke, tako lepe i velike i nestvarne, mo}ne i mogu}e... U najskrivenijim hodnicima moje du{e, jo{ uvek ìve bajke s princezama, ve~nim qubavima, balskim haqinama, zlatnim ko~ijama dvorcima. Svaka bajka ima sre}an kraj, ali glavni likovi uglavnom pre|u mnoge prepreke, budu ugroèni, pa tek onda sre}ni i zadovoqni. Zato je moj ìvot i u snu i na javi, jedna velika bajka. Ja pi{em svoju bajku svakog dana, na ki{noj ulici, u mojoj sobi punoj {minke i parfema, u {kolskoj klupi. Moj ìvot - moja bajka je mo`da druga~ija, jer je mogu}a. Ne traje dugo, onoliko koliko je pustim da izroni iz kutka moje sobe, gde jo{ uvek spavaju Uspavana lepotica, Sneàna, Pepequga. A {ta da radim sa ma}ehama, ve{ticama, gde da smestim Ivicu i Maricu?! Moja bajka je uvek roze boje, s puno sun~evih zraka, s vedrim nebom. U woj ìvim ja sa svim svojim prijateqima, porodicom, a uvek se na|e neki neprijateq, iako ih u stvarnom ìvotu skoro uop{te nemam. Ja uvek plovim tu negde u cvetnim poqima, s leptirima letim, s pticama

pevam. Mogu da dodirnem i miris i cvrkut. Princ na belom kowu, ~esto prolazi kraj moje ku}e, javi mi se ponekad, ali mi jo{ nijednom nije ponudio da provedemo ìvot zajedno, nije me pozvao u svoj dvor, ili na bal. U svojoj bajci uvek ose}am beskrajnu blagost i mir, to je moja oaza, tu je sve ne`no i toplo, meko i mirisno. Kada malo dubqe zaplovim u svoju bajku, ose}am i vidim da me gledaju te plave, tople o~i. Ja sam nekako uvek sve~ana i va`na, mogu da budem i Zvon~ica i dobri duh. Moj ìvot - moja bajka je puna tajnih odaja, ~ija vrata samo ja mogu da otvorim, gde samo ja mogu da u|em i sve detaqe samo ja mogu da znam. Zato i nisam ba{ precizna kada vam pi{em o tome. Iza tih vrata se kriju sve moje haqine, spavaju prin~evi, ìve najbeqi kowi, cveta najraznobojnije cve}e. Ali iz tog carstva me uvek vrati neko stvaran. Neko mi prekine bal i let. Neka lo{a ocena mi kao zla ve{tica pokvari dan, neki grubi pogled me ubode kao otrovno vreteno. Neke moje èqe li~e na najgu{}e za~arane {ume, ali me moje bajke u~e da me uvek na izlazu iz te {ume ~eka ku}ica od ~okola-

de. Ne volim kada neko pokupi moje kamen~i}e, kojima sam obeleìla put. êsto se stvarno ose}am kao Pepequga dok radim neke ku}ne posove, pa u tim situacijama, samu sebe tako nazivam. Znam da moram ~vrsto da stojim na zemqi, da u~im, da radim i da se dokazujem, da mi ni{ta ne}e pasti s neba. Znam da moram da postavim sebi ciq, i hrabro idem ka wemu. Ako me na tom putu i poveze neka ko~ija, nemam ni{ta protiv, ako se svidim nekom princu, bilo bi super, ako me neka Zvon~ica odvede u neku drugu zemqu, trudi}u se da tamo ostvarim sve svoje snove. Moje ruì~aste snove i bajke niko ne moè uzeti, i znam da }u stvoriti svoju bajku, ako budem slu{ala svoje srce, budem sre}na i po{tena, iskrena. Samo }u tako pre}i sve prepreke, i pobediti zle ve{tice, ìve}u s princom, u najlep{em dvoru. Pa i ako mi neko stane na put, ako mi se ne ispuni svaka èqa, i}i }u daqe, jer me moja bajka uvek ~eka. Moj ìvot je tek po~eo, tako da moja bajka jo{ uvek nema kraj. Marija Tonki}, VIII-3 O[ „Banovi} Strahiwa“ Beograd

Nata{a Stanoj~i}, I-2 O[ „Jovan Popovi}“ Novi Sad

Nai|u tako dani, banu u oko ko zvezdana ki{a

ai|u tako dani, kad toliko ~eznem da s nekim podelim svoja ose}awa, misli, èqe, ali strahujem da bih nekog mogla povrediti, a to ne èlim. Raspoloèwe mi se mewa iz ~asa u ~as. Smejem se, ni sama ne znam ~emu, pa briznem u pla~, po ko zna koji put. Po glavi mi se prepli}u de~aci, matemati~ki problemi, kontrolni zadaci... Sve je tako ispreturano i zamr{eno. Pogledam se u ogledalo i vidim stra{ilo u wemu - opet nova bubuqica na licu, oìqci od bogiwa, ra{~upana kosa... Ponekad odletim negde daleko, ispod {arene duge, iznad problema i tuge. I tako lebdim nebeskim svodom, gledam zalazak sunca i sve je ~arobno savr{eno. Na trenutak pomislim da je sve mogu}e, ali me trgne mamin glas: „Milice, mora{ da u~i{! Kada }e{ da popravi{ onu trojku iz matematike?“ Vra}am se u dosadnu stvarnost i ne èlim da poverujem {ta mi se de{ava. I u {koli je sve postalo dosadno i smaraju}e. Nastavnici svakog dana pitaju, ocewuju, ka`wavaju...

Nekad sam u {koli imala ne{to {to kod ku}e nemam. Bio je to de~ak u kojeg sam i sada mal~ice zaqubqena. Jedva sam ~ekala veliki odmor kako bih ga ugledala i utonula u wegove zelene o~i. Ose}ala sam da mi krv vri i srce sve ja~e i brè lupa. Onda je on zavr{io osmi razred, polako po~iwem da ga zaboravqam, jer nas daqina deli. Zamara me ujedna~ena svakodnevica: ustajawe u sedam sati, odlazak i povratak iz {kole, ru~ak, u~ewe, serija, spavawe i sve tako u krug. Tako mi, na prvi pogled, sve izgleda tako mra~no i tu`no, ja ipak uìvam u detiwstvu. Raduje me odlazak u {kolu i ta dosadna uobi~ajenost dana, jer ne èlim da odrastem! Volela bih da zamrznem ovaj trenutak i zauvek ostanem devoj~ica od trinaest godina, koja misli da je woj najteè i da joj se de{avaju najgore stvari na svetu, jer kako svi odrasli kaù, a ja potvr|ujem, detiwstvo je najlep{e i najbezbri`nije ìvotno doba. Milica Radovanovi}, VII-2 O[ „Vasa ârapi}“ Beli Potok

U „Laki lendu”

ila sam u „Laki lendu” kod svog druga Miroslava. Jurila sam de~ake po celoj igraonici. Sva sam bila oznojana. Bio je tamo Dejan Petkovi}. Neki de~aci su mi pravili prepreke. Kad je B bilo vreme da otpevamo pesmicu, svi smo se obradovali. Neki su me zvali vanzemaqac. To me je naqutilo. Lepo smo se proveli. Volela bih da su sva deca do`ivela ovakvo iskustvo. Danica \akonov, III-1 O[ „Nikola Tesla“ Novi Sad

Bojana Damjanovi}, IV-1, O[ „23. oktobar“, Sremski Karlovci

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

NA FILOZOFSKOM FAKULTETU KRE]E NOVI JEZI^KI KURS

Za portugalski tra`e „kartu vi{e” Za kurs portugalskog jezika koji za studente i zaposlene na novosadskom Univerziteta prvi put organizuje Filozofski fakultet, u saradwi s lisabonskim Institutom “Kamoe{“ koji se bavi promocijom portugalskog jezika i kulture, vlada toliko interesovawe da se potencijalni polaznici i daqe prijavquju iako je na sajtu fakulteta objavqeno da mesta vi{e nema. Prvobitno je bilo predvi|eno da kurs poha|a najvi{e sedamdesetak polaznika, podeqenih u dve grupe, kojima }e predavati lektorka Marijana Farija Rodrige{. Krajem pro{le nedeqe je ve} bilo vi{e od 130 zainteresovanih da upoznaju jezik Magelana, fadoista i fudbalskih ~arobwaka, a prijave su i daqe stizale. Kako je za “Dnevnik” rekla upravnica Centra za strane jezike mr Radmila Bodri~, s partnerima iz Instituta “Kamoe{“ tra`ilo se re{ewe da se nekako, ako ne svim, a ono bar ve}ini prijavqenih omogu}i da od 22. oktobra, kada kurs treba da po~ne, u~e portugalski. Naro~ito {to su, po re~ima dekanke Filozofskog fakulteta prof. dr Qiqane Suboti}, od koje je, ina~e, i potekla inici-

jativa za saradwu s Institutom “Kamoe{“, i Portugalci prijatno iznena|eni ovolikim interesovawem za svoj jezik. Me|utim, po{to je do po~etka ostalo malo vremena a novosadski fakultet ionako odavno kuburi s prostorom tako da bi “uglavqivawe” dodatnih termina predstavqalo dodatnu komplikaciju, izvesno je da }e kurs ipak biti sproveden prema prvobitnom planu. Kurs portugalskog za sada ne}e

vom narednom prilikom. To zna~i da }e tradicionalno popularni engleski, {panski i italijanski, koji su trenutno hit me|u studentima, i ruski, za koji interesovawe tako|e raste, dobiti dostojnog takmaca u egzoti~nom jeziku koji govori blizu 300 miliona qudi {irom sveta. Polaznici }e nakon zavr{enog kursa portugalskog, prema Zajedni~kom evropskom okviru (CEFR) nivoa poznavawa jezika, dobijati zva-

Dogodine i kineski? Dekanka Qiqana Suboti} je za na{ list kazala da su u toku za sada nezvani~ni kontakti Filozofskog fakulteta s ambasadom NR Kine u Beogradu, koja je zainteresovana da finansira kurs kineskog jezika na ovom novosadskom fakultetu. Ako sve bude i{lo po planu, kurs bi mogao po~eti ve} dogodine. biti deo redovnih studijskih programa, odnosno ne}e nositi ocenu i bodove ve} }e biti fakultativan. Naime, kada su studijski programi Filozofskog fakulteta dobili akreditaciju, kurs jo{ nije postojao. Me|utim, na fakultetu ka`u da }e portugalski kao zvani~ni ispit biti akreditovan pr-

ni~ni sertifikat osnovnog nivoa A-1. Poha|awe kursa je za sada besplatno, jer je predvi|en samo za studente i zaposlene na Univerzitetu u Novom Sadu, ali je najavqeno da }e, kada nastava za`ivi, biti formirana grupa otvorena za gra|ane, gde }e se u~e{}e pla}ati. I. Sabado{

EDUKATIVNA NEDEQA AIESEC-a

Obu~eni da budu uspe{ni Studenska organizacija AIESEC za po~etak nove akademske godine pripremila je projekat pod nazivom “AIESEC Week” koji se od 5. do 10. oktobra odvijao na Ekonomskom i Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu. U nedeqi AIESEC-a studenti su imali priliku da u~estvuju u edukativnim radionicama i predavawima, koje im mogu pomo}i na putu do uspeha. Edukativna nedeqa zami{qena je tako da se u pet dana obrade teme ~iji je ciq da pomognu mladim qudima da se osveste o nekim pitawima i krenu da grade svoju budu}nost. Prvi dan bio je posve}en temi “Motivacijom do uspeha”, odnosno motivaciji za li~ni razvoj, koja mo`e pomo}i svima onima koji su u potrazi za ciqem ili onima koji imaju ciq a ne znaju kako da ga

rile u toj ulozi. Od wih se moglo ~uti koje osobine lider treba da ima, kako biti dobar lider, kako prepoznati lidera u sebi, dati primer {ta lider jeste, a {ta nije. A radionice tog tre}eg dana vodila je agencija TIM, koja ima vrhunske i ostvarene stru~wake u ovoj oblasti. S obzirom na to da se AIESEC trudi da {iri Foto: F. Baki} svest o va`nosti odrìvoostvare. Drugog dana kroz niz sti za dana{we dru{tvo, ~etvrti inetraktivnih radionica studendan posve}en je ovoj temi. Pod nati su mogli da se upute u to kako zivom „Odrìvi bioskop“ prikana najboqi na~in da organizuju zani su filmovi iz kojih se mosvoje vreme, postavqaju ciqeve i glo saznati koliko je na{a plaprate wihovu realizaciju. neta zapravo ugroèna. „Dan liderstva“ predstavio je Peti dan bio je „Dan kompaninekoliko osoba koje su se ostvaja“, a predstavile su se firme “Hinttech” koja je na vlastitom primeru pokazala kako teme obra|ene Prijem novih ~lanova prethodna ~etiri dana funkcion{u u okviru kolektiva. Studenti Kao i svake godine u oktobru, AIESEC prima nove ~lanove. Svi su imali priliku da spoznaju mostudenti zainteresovani za u~lawewe u ovu najve}u studentsku orgagu}nosti razvoja karijere u velinizaciju na svetu (sa preko 38.000 ~lanova u 107 zemaqa sveta) mogu kim kompanijama. da do|u na predavawa „Upoznaj AIESEC“. Danas je predavawe na FaJelena Kolarov, kultetu tehni~kih nauka, a sutra na Ekonomskom. studentkiwa FTN-a

Talenti odo{e i van EU Ministarka omladine i sporta i predsednica Fonda za mlade talente Sne`ana Samarxi}-Markovi} ka`e da se 218 studenata prijavilo na konkurs za stipendirawe najboqih akademaca upisanih na inostrane univerzitete, koji je ove godine obuhvatio i one koji se obrazuju na fakultetima izvan zemaqa Evropske unije. Ona je naglasila da je Fond smawio administraciju da bi nivo stipen-

dija ostao isti, pa }e kandidati koji ispune uslove dobiti jednokratno do 1,25 milion dinara. Pri ovom Fondu je nedavno po~eo da radi, prvi u Srbiji, Centar za karijerno vo|ewe i savetovawe mladih talenata. U razgovorima sa stru~wacima, stipendisti }e mo}i da identifikuju svoja interesovawa, sposobnosti, procene karijerne vrednosti i usklade ih s kretawima na tr`i{tu rada.

ponedeqak12.oktobar2009.

KONKURS UNIKREDIT GRUPE I „FAJNEN[EL TAJMSA”

Ro|eni ’89. pi{u esej o promenama Jesen 1989. godine bila je burna, vreme velikih istorijskih doga|aja. Gvozdena zavesa je pala, qudi iz zemaqa centralne i Isto~ne Evrope su oslobo|eni i kontinent je prestao da bude podeqen. Generacija ro|ena te godine odrastala je u vreme brzih promena: stari poredak je prestao da postoji, a novi se jo{ nije formirao. Danas, kada su na pragu da napune 21 godinu, {to je u mnogim zemaqama punoletstvo, svet prolazi najgoru ekonomsku krizu, kakva se ne pamti posledwih decenija. Kako je generacija ro|ena te burne 1989. godine proìvela ovo vreme do zvani~nog ulaska u svet odraslih? Vi{e o tome mo}i }e da se sazna nakon konkursa koji su raspisali EBRD, Uni kredit bankarska grupa i ugledni ~asopis “Fajnen{el tajms”. Vr{waci godine promena treba da napi{u esej do 1.500 re~i u kojem }e govoriti o vremenu u kojem su odrasli, ali i o svojim èqama, nadawima i brigama za budu}nost. Radove mogu poslati mejlom, na adresu bornin89@ebrd.com, putem sajta www.ebrd.combornin89, ili po{tom, na adresu: EBRD Communication Department, “Reference born in 89, One Exchange Square, London, EC2A 2JN. Krajwi rok je 31. decembar. Me|unarodni ìri izabra}e pobednika, koji }e kao nagradu dobiti jednogodi{wu praksu u “Fajnen{el tajmsu”, a Unikredit grupa }e obezebediti nov~ane nagrade. Pobednik }e biti progla{en u prole}e 2010. u sedi{tu Evropske banke za obnovu i razvoj u Londonu, a svi prispeli radovi bi}e {tampani u zbirci. D. V.

Foto: R. Hayi}

IZLO@BA STUDENATA LOVNOG TURIZMA NA SAJMU „LORIST”

Tata-mate za lova~ke trofeje Na ovogodi{wem sajmu “Lorist” veliku pa`wu posetilaca privukla je atraktivna izlo`ba lova~kih trofeja koju je pod motom “Trofej – ponos lovi{ta” priredio Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulteta. Mogli su se videti preparirane sve vrste divqa~i s podru~ja cele Srbije, a posebno su interesantne za{ti}ene i trajno za{ti}ene vrste dlakave i pernate divqa~i, poput ptica: }urlikovac, dropqa, sivi `dral i mali kormoran. – Ova izlo`ba je potpuno autenti~na, a 90 odsto preparata, koje je na~inio na{ najboqi preparator Radivoj Braca Jan~i} iz Novog Kneèvca, na sajamskoj manifestaciji prvi put je javno izloèno – kaè profesor PMF-a dr Zoran Risti}. – Tu je trofej srnda}a, o kojem se u posledwa tri meseca u javnosti mnogo govrilo i za kojeg jo{

~ekamo me|unarodnu ocenu, mada smo sigurni da je boqi od aktuelnog svetskog prvaka. Na sajmu je bilo izlo`eno 300 eksponata, me|u wima trofeji jelenske divqa~i i divokoza, kao i preparati vukova, medveda, risova i druge dlakave divqa~i, a 70 odsto ih je oceweno. Za sve informacije posetiocima ove izlo`be na raspolagawu su bili studenti i postdiplomci Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMFa. Profesor Risti} isti~e da su studenti, koji su s velikom pa`wom uradili sve {to je trebalo oko ove izlo`be, kvalifikovani i stru~ni. On napomiwe da akademci, kada polo`e ispit iz predmeta Lova~ki trofeji, automatski dobijaju i diplomu o tome da su postali samostalni ocewiva~i trofeja divqa~i. Tu diplomu, po Zakonu o lovstvu, studentima izdaje Lova~ki savez Srbije. A. Brzak

DECENIJA DEPARTMANA ZA IN@EWERSTVO ZA[TITE @IVOTNE SREDINE FTN-a

Dokazali se u struci i nauci Departman za inèwerstvo za{tite ìvotne sredine na Fakultetu tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu u petak je sve~ano obeleìo deset godina postojawa. Tim povodom plakete za izuzetan doprinos osnivawu i razvoju ovog departmana dodeqene su: posthumno prof. dr \or|u Ba{i}u, prof. dr Iliji ]osi}u i prof. dr Mirjani Vojinovi}-Miloradov, prvom profesoru emeritusu za{tite ìvotne sredine na Novosadskom univerzitetu. Dekada u kojoj je Departman zaìveo poklopila se s periodom kada se kod nas kona~no afirmisala svest o postojawu ekolo{kih problema i o potrebi za wihovim spre~avawem – ako je mogu}e – ili {to

efikasnijim otklawawem – ako druga~ije ne moè. Departman za inèwerstvo za{tite ìvotne sredine je u ovom “osve{}avawu” preko me|unarodne saradwe sa sli~nim ustanovama, s dràvnim, pokrajinskim i lokalnim institucijama i privredom, odigrao zna~ajnu ulogu. Na Departmanu trenutno studira 980 studenata, a do sada je diplomiralo 136 inèwera za{tite ìvotne sredine, od kojih je ~ak 114 steklo zvawe mastera, dok je ove godine upisana druga generacija studenata akreditovanih doktorskih studija. Interna statistika pokazuje da se vi{e od polovine diplomaca zaposlilo u presti`nim institucijama i preduze}ima.

Ovaj studijski program ima solidnu multi, inter/intra i transdisciplinarnu osnovu, jer osim oblasti za{tite `ivotne sredine, obuhvata i osnove prirodnih i tehni~kih nauka. Departman je tokom prethodnih godina u~estvovao u desetak zna~ajnih me|unarodnih projekta u oblasti ekologije i tridesetak programa realizovanih na nacionalnom nivou. Pro{le godine na Departmanu je otvorena Laboratorija za monitoring deponija, otpadnih voda i vazduha, koja do kraja godine treba da zavr{i proces akreditacije u skladu s trenutno najvi{im va`e}im me|unarodnim standardima. I. S.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/54-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/24-685, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

FILMSKA PLANETA

ponedeqak12.oktobar2009.

„Afgan star” za Oskara

NA LONDONSKOM FESTIVALU

„Sveti Georgije ubiva a`dahu” Uskoro po~iwe Filmski festival u Londonu (od 14. do 29. oktobar) na kojem }e biti prikazan film Sr|ana Dragojevi}a “Sveti Georgije ubiva a`dahu”, srpski kandidat za Oskara

valom i [arliz Teron u glavnim ulogama, zatim novi film bra}e Koen „A Serious Man“, komedija „Extract“ u kojoj igraju Mila Kunis i Ben Aflek, film Xima Xarmu{a „Granice kontrole“

DNEVNIK

Film „Afgan Star“ britanski je kandidat za Oskara za film snimqen van engleskog govornog podru~ja, objavio je „Skrin interne{enel“. Taj dokumentarac izabrala je Britanska akademija za filmske i televizijske umetnosti (BAFTA) a smatra se da ima dobre {anse po{to je na Sandens festivalu dobio nagradu za reìju i nagradu publike. „Afgan Star“ prati doìvqaje grupe u~esnika avganistanske verzije takmi~ewa „Ameri~ki idol“. Film o dva mu{karca i dve ène koji su spremni da rizikuju ìvote samo da bi postali qubimci nacije, reìrala je Havana Marking.

Brodi u novom „Predatoru”

u kategoriji stranog filma. Sme{tene je u programa „Cinema Europa“. Od ostalih ostvarewa na londonskog festivala koja }emo uskoro gledati u na{im bioskopima tu su i „Put“ (The Road), veliki hit Xona Hilkoata sa Vigom Mortensenom, Robertom Di-

(The Limits of Control),“Taking Woodstock“ Anga Lija, rumunsku omnibus komediju „Tales from the Golden Age“, dramu „Adrift“ sa Vinsentom Kaselom i Laurom Neivom u glavnim ulogama, film Gaspara Noa „Enter the Void“, kao i dramu „Samson and Delilah“ rediteqa Varvika Torntona.

Ameri~ki glumac Ejdrijen Brodi igra}e borca protiv vanzemaqskih ratnika u novoj verziji filma „Predator“, objavquje holivudska {tampa. Nimrod Antal re`ira}e film „Predators“, u kojem }e igrati i Alis Braga, Volt Gogins, Oleg Taktarov i Luis Ozava. Snimawe filma po~e}e za nekoliko dana na Havajima i Ostinu u Teksasu, a u bioskope }e sti}i u julu 2010. Najpoznatiji po Oskarom nagra|enoj ulozi u filmu „Pijanista“ Romana Polanskog, Ejdrijen Brodi igra}e akcionog junaka sli~nom onome koga je Arnold [varceneger proslavio u originalnom filmu iz 1987. Studio „Tventiet sen~eri foks“ ima u planu vi{e nastavaka novog „Predatora“. Ejdrijen Brodi nedavno je snimio komediju „High School“, dramu „The Experiment“ i triler „Wrecked“, koji }e biti premijerno prikazani slede}e godine.

Novi film Pola [rejdera Godinu dana nakon {to su mediji objavili da se Pol [rejder povla~i iz Holivuda, ameri~ki re`iser i scenarista snimi}e novi film inspirisan indijskom kinematografijom. Film „Xtrme City“ bi}e dvojezi~na pri~a koju }e napisati Indijac Mu{tak [ih, kreativni direktor medijske kompanije „Sahara uan“. Buxet filma iznosi}e deset miliona dolara, a u wemu }e igrati glumci iz Indije i SAD. Film }e biti pri~a o biv{em ameri~kom rejnxeru ko-

ji se udruùje sa indijskim komandosom kako bi spasio svoju snaju, koju su kidnapovali mafija{i iz Mumbaja. Snimawe filma, koji }e biti spoj trilera, drame i komedije, po~e}e krajem 2010. u Mumbaju, Wujorku i Persijskom zalivu, a u bioskopima se o~ekuje 2011. Pol [rejder najpoznatiji je kao reìser filmova „Ameri~ki ìgolo“, „Qudi ma~ke“, „[eta~“ i „Na ivici razuma“.

FILMSKO PISMO IZ PARIZA

Iskustva dece poznatih roditeqa Novi film Kristofa Onorea „Ne, k}eri ti ne}e{ igrati“, francuskog rediteqa mla|e generacije stavqa u fokus problematiku porodice, ta~nije francuske porodice koja se na{la na raskrsnici izme|u `eqe da ostvari potpunu slobodu (na primer, u Francuskoj je ve} izglasan

kos svemu i svima, uprkos svojoj velikoj porodici, jedva nekako snalazi u slo`enoj ulozi majke / umetnice - poverena je Kjari Mastrojani, prelepoj }erci Mar~ela Mastrojanija i Katrin Danev. Ulogu wene sestre, koja se “savr{eno” snalazi u svim ulogama i situacijama poverena

Kjara Mastrojani u filmu „Ne, k}eri ti ne}e{ igrati”

zakon o legalizaciji gej porodica) i da ostane kompaktna celina kakva je bila krajem dvadesetog veka. Da bi realizovao ovaj doista psiholo{ki suptilan i zahtevan film, Onore je angaòvao ekipu briqantnih mladih glumaca koji su svi, moèmo pretpostaviti, imali duge i sloène pri~e sa vlastitim porodicama. Glavnu ulogu Lene, razvedene majke sa dvoje dece, koja se, upr-

je Mari-Kristin Baro, predstavnici ~uvene pozori{ne porodice @an-Luj Baroa, dok je uloga Leninog momka poverena ve} kultnom mladom glumcu Luj Garelu, sinu Filipa Garela koji se proslavio kvalitetnim ulogama u novijoj francuskoj kinematografiji poput one u “Regularnim qubavnicima”. Istina je, posledwih nekoliko godina novijim francuskim

filmom caruju zvezde “sa filmskim pedigreom”, poput Marilu, }erke Mirej Roben, [arlote Genzbur ili Kjare Mastrojani koje uìvamo da gledamo ~ak i kada filmsko ostvarewe nije izuzetno uspelo. Ove mlade glumce, pune talenta i odre|enih kinematografskih predznawa ne moèmo optuìvati za nepotizam i za “genetski gluma~ki kod” ve} ugra|en u molekule wihovog sistema – u surovoj borbi za nasu{ni hleb, oni se ravnopravno bore za mesto pod suncem sa svima ostalima i u toj borbi ~esto izlaze kao pobednice. Wihovo prisustvo u kinematografiji datira iz vremena kada su kao deca, nalik [irli Templ, bili angaòvani da, rame uz rame sa svojim roditeqima u~estvuju u odre|enim produkcijama gde su ispekli gluma~ki zanat, ali i poneli teret ogromne slave svojih roditeqa. Izvesno je da su se svi oni na{li kao kandidati, ne samo u salama za audiciju nekog filma ve} i kao pacijenti u ~ekaonicama psihijatara specijalizovanih za porodi~ne probleme. Nije ni ~udo {to je ovakva mlada ekipa izvanredno odigrala tipske uloge dece sa problemom u porodici i sa porodicom. Tako se Onoreov film vi{e gleda kao dokumentarac iz ìvota dece francuskih zvezda i u gledaocima izaziva ose}aj prisustva istinitoj pri~i. Nina @ivan~evi}

NA FILMSKOM FESTIVALU

„Obi~ni qudi” u Zagrebu Na ovogodi{wem, sedmom po redu, Zagreb film festivalu koji }e se odr`ati od 18. do 24. oktobra u vi{e bioskopskih dvorana u gradu bi}e prikazan i film iz Srbije „Obi~ni qudi“ (Ordinary people) Vladimira Peri{i}a koji }e se u okviru glavnog programa takmi~iti za nagradu „Zlatna kolica“. Festival }e imati devet programa na kojima }e biti prikazano preko 90 filmova na ukupno 160 projekcija. Direktor festivala Boris T. Mati} najavio je na konferenciji za novinare da }e u glavnom programu biti prikazano 11 dugih i 15 kratkih igranih filmova, kao i 13 dokumentaraca koji konkuri{u za nagrade „Zlatna kolica“ i nov~ane nagrade od 5.000, odnosno 1.500 evra.

On je rekao i da se festival {iri, pa se uvode tri nova propratna programa, a filmovi }e se uz postoje}i Studentski centar i bioskop „Evropa“ prikazivati u jo{ tri bioskopa. Mati} je naglasio i da su filmovi koji }e se prikazivati u okviru glavnog, ali i ostalih programa, dobitnici brojnih nagrada i priznawa na ranije odr`anim festivalima, pa je tako „Obi~ni qudi“ dobitnik „Srca Sarajeva“ za najboqi igrani film i najboqeg glumca. U glavnom programu bi}e prikazan i hrvatski film „Crnci“ Zvonimira Juri}a i Gorana Devi}a, tako|e s tematikom iz posledweg rata. Osim tri nagrade u me|unarodnoj konkurenciji, za nagradu }e konkurisati i 12 hrvatskih filmova u programu „kockice“. Osim

postoje}ih programa „Moj prvi film“ - prvih dela poznatih reìsera, „Velikih pet“ u kojima se prikazuju najgledaniji filmovi u najve}ih pet evropskih kinematografija, „Matineje“ i „Vip Bibijada“ uvode se programi „Odva`ni producenti“, „Omnibusi o gradovima“ i „Film kao propaganda“. U okviru ovog zadweg prikaza}e se i film „êtnici ameri~kog reìsera Louisa Kinga iz 1942. godine. Izvr{ni direktor festivala Hrvoja Laurenta rekao je da se uz pune dvorane broj gledalaca na nekoliko zadwih festivala ustalio na preko 33.000 od toga preko 2.600 dece, a da se o~ekuje da }e se cifra gledalaca pove}ati s obzirom na pove}an broj dvorana u kojima }e se prikazivati filmovi.

AKADEMIJA ZA EVROPSKI FILM

Po~ast Izabel Iper Akademija za evropski film oda}e po~ast francuskoj glumici Izabel Iper na 22. sve~anoj dodeli nagrada za najboqi film starog kontinenta koja }e se odràti 12. decembra u nema~kom gradu Bohumu. Glumici }e biti uru~ena nagrada za evropski doprinos svetskoj kinematografiji.“Izabel Iper je svojim prisustvom na filmu pruìla nezaboravne trenutke“, stoji u saop{tewu akademije. Izabel Iper spada u red najve}ih francuskih glumica koja je sara|ivala sa velikanima poput @an-Lika Godara, Bertrana Tavernijea i Kloda [abrola. Igrala u oko 80 filmova, me|u kojima su „Dom“, „Gabrijela“, „Ukus mo}i“, „Osam èna“ i „Hvala za ~okoladu“, a dva puta je u Kanu progla{ena najboqom glumicom - za uloge u filmovima

„Profesorica klavira“ (2001) Mihaela Hanekea i „Violeta Nozijer“ (1978) Kloda [abrola.

PRVI NA AMERI^KOJ LISTI GLEDANOSTI

„Dobro do{li u Zombilend” Horor komedija „Dobro do{li u Zombilend’’ s Vudijem Harlesonom u glavnoj ulozi, ubedqivo je osvojila prvo mesto ameri~ke boks ofis liste zaradiv{i 25 miliona dolara. U svetu koji su preoteli Zombiji sklapaju se ~udna prijateqstva. Kroz opusto{enu Ameriku zajedno putuju Kolumbus, koji je uspeo da preìvi pridràvaju}i se svojih pravila (od kojih je najbitnije pravilo broj XVII „Nikad ne izigravaj heroja!“) i Talahasi, ro|eni Zombi-ubica koji se ne pla{i ni~ega. Nakon neprijatnog upoznavawa, oni udruùju snage sa Vi~itom i Malom Rok, koje su tako|e uspele da preìve. Ubrzo, moraju da odlu~e {ta je gore: da se oslone jedni na druge ili da se predaju pred Zombijima. Film “Dobro do{li u Zombilend” }e premijerno biti prikazan na predstoje}oj „L’Oreal Pariz Sinemaniji“ U Novom Sadu i Beogradu. Posle dve nedeqe na vrhu, na drugom mestu americke boks ofis liste se nalazi de~iji

animirani film „Pada}e }ufte’’ sa ostvarenom zaradom od 16,7 miliona dolara. Flint Lokvud zeli da postane veliki pronalaza~. On je ve} patenti-

Vudi Harelson u sceni iz filma

rao dosta ~udnih izuma, ali su svi wegovi pronalasci od lete}eg automobila do masine za ~itawe misli majmuna, bili neverovatni proma{aji. Iako su samo izazivali nevoqe u wegovom malom gradu, Flint je

bio odlu~an da stvori nesto sto }e usre}iti qude. Kada wegov najnoviji pronalazak, kreiran da pretvori vodu u hranu slu~ajno uni{ti gradski trg i odleti u nebo, on je ube|en da je wegova karijera zavr{ena. Sve dok se ne desi nesto neverovatno – s neba po~iwe da pada hrana. Wegova ma{ina zapravo radi! Flint postaje prijateq sa Sem Sparks voditeqkom vremenske prognoze, koja dolazi u grad da isprati „najve}i vremenski fenomen u istoriji“. Ali, usled pohlepe qudi koji po~iwu da tra`e sve vi{e hrane, ma{ina po~iwe da funkcioni{e ~udno, prave}i tornado od {pageta i xinovske }ufte. Svi su u nevoqi, a Flint i Sem imaju zadatak da daju sve od sebe kako bi zaustavili opasnost koja preti gradu. Film su re`irali Fil Lord i Kristofer Miler, a glasove pozajmquju Bil Heder, Ana Faris, Xejms Kan, Endi Semberg, Brus Kembel i mnogi drugi. Film „Pada}e }ufte’’ }e na redovnom bioskopskom repertoaru biti od 22. oktobra.

DNEVNIK

OGLASI

ponedeqak12.oktobar2009.

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak12.oktobar2009.

Posledwi pozdrav priji

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Dragici Alavawa

Posledwi pozdrav od supruge,

Stanislavu Mari}u

Prijateqi Nevenka i Desimir Savanovi}.

od porodica: Uva~ek i Popovi}.

86141

86259

Stanislavu Mari}u Hvala ti za sve {to si ~inio za mene.

Posledwi pozdrav dragom kolegi i zahvalnost za vi{egodi{wu uspe{nu saradwu sa Institutom.

Zlatko Be{li}

diplomirani in`ewer {umarstva

Tvoja Dobrila.

Kolektiv Instituta za nizijsko {umarstvo i `ivotnu sredinu, Novi Sad.

86258

3024-P

Posledwi pozdrav

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicim da je u 45. godini preminuo na{ dragi i voqeni

PRODAJEMO ure|ene tovne pili}e i dovozimo na ku}nu adresu, cena 200din/kg, farma iz Ba~kog Gradi{ta. Telefoni: 021/807-032, 063/107-44-38. 85412

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 85005

IZDAJEM novu maksimalno opremqenu garsoweru, odmah useqivu, Nova Detelinara Janka ^melika 23, bez posrednika. Telefoni: 021/ 6394 519, 063/ 8734795. 86226 IZDAJEM novu poluname{tenu garsowsru - Suboti~ki Bulevar, mogu}nost iznajmqivawe i gara`e u istoj zgradi. Telefon 064/476-43-25 86190 IZDAJEM name{ten trosoban stan na Novom nasequ, 250 E + depozit. Telefon 063/507-186 86208 GARSOWERE: A. Teodorovi}a 100E, Kisa~ka 120E, Visarionova 130E, D. Ki{a 150E, V. Vodnika 120E, jednosoban, dvosoban 150-200E. Telefoni: 064/5025-379, 063/598-463. 85686 IZDAJEM troiposoban stan na Bistrici - naseqe Savina kod crkve 250E mese~no. Telefon: 064/83-72-144 i 023/732-123. 86220 IZDAJEM name{ten dvosoban stan na Novom nasequ, 200E + depozit, Telefon 064/33-888-62. 86207

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150 - 200, dvosoban 200 E.ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598463. 85682

UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 062/8110069, 063/7378-261, 063/73-76768. 86069 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206. 86068

Stane Mari} Dragici Alavawa

Posledwi sestri UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-195, 065/4655-194, 062/8110041. 86067 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419439. 85644 ^ISTIM podrume tavane odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefon 063/8485495, 6618-646, 6614-274 85775 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85494

S qubavqu i trajnim se}awem na mog te~u i dragu tetka Kosu.

od porodice \uki}.

Wihova Mira sa porodicom.

86267

86270

pozdrav

dragoj

Dragom i dedi

voqenom

1912 - 2009. Hvala ti za svu qubav koju si nam poklonio.

od bra}e: @eqka i Zorana sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj mami i supruzi

Tvoji sinovci iz Rijeke sa porodicama.

Zlatku Be{li}u Zlaji od: An|elka, Milene, Jadranke, Qiqe, Stanislave, Branka B., Branka O. Radoslava F., Radoslava V., Cvije, \er|a, Radeta i Zorana. 86273

86255

Dragom i dedi

voqenom

stricu

Posledwi pozdrav dragom kolegi i saradniku

PRODAJEM ku}e u Ka}u, Sun~ani breg, novoizgra|ene, ukwi`ene. Cena povoqna. Telefon 063/543-263. 85628

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 85757 MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge. Garancija. Non-stop. Telefon 6393-737, 064/16047-25. 85861 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 85168 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021-421452, 064-131-2135. 44213

86275

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kolegi

Stani{i Vojvodi}u Dragici Alavawa

Sahrana milog i dragog nam pokojnika je u Sremskim Karlovcima na ^eratskom grobqu, danas, 12. 10. 2009. godine, u 13 sati. O`alo{}eni: supruga Rajna, sin Igor, }erka Dajana, roditeqi i mnogobrojna rodbina i prijateqi.

stricu

86266

Posledwi pozdrav dragoj mami

Zlatko Be{li} ro|. 26. 1. 1965. godine

Stani{i Vojvodi}u Dragici Alavawa ]erka Milena sa porodicom.

86262

Posledwi pozdrav priji

Dragici Alavawa od sina Milana i supruga Vladimira.

Hvala ti za svu qubav koju si nam poklonio. Tvoja sinovica Koviqka sa porodicom.

od zaposlenih u J. P. „Vojvodina{ume” Petrovaradin. 2675-P

86254

86265

Posledwi pozdrav dragoj mami

Zlatku Be{li}u

1912 - 2009.

Posledwi pozdrav dragoj Leli

Sa po{tovawem i tugom opra{tamo se od dragog prijateqa, kolege i saradnika

Milki Horvat Dragici Alavawa

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non stop. Telefon: 064/3280-738. 85856

Dragici Alavawa

Ru`ica i Oliver Stevanovi}.

]erka @eqka sa porodicom.

86142

86264

Lelo, znaj, voqeni nikad ne umiru, ve} `ive u na{im srcima zauvek. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoje koleginice: Marija i Bojka sa porodicama. 86256

Zlatka Be{li}a Zaposleni J. P. „Vojvodina{ume” [umsko gazdinstvo Novi Sad. 2673-P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav na{oj tetka

ponedeqak12.oktobar2009.

DVOGODI[WI POMEN na{em dragom ocu i deki

U utorak, 13. oktobra, u 10 sati, u Sabornoj crkvi u Novom Sadu, odr`a}e se godi{wi pomen

Pro{lo je osam godina od kada nije sa nama na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

Prokopiju Stoj{i}u Uvek i ve~no u na{im srcima.

Radmili

Mihajlu Kova~u Stanari zgrade Balzakova 36-42.

Anka Milovi}

Sinovi: Nega i Gara sa porodicama.

od: Dragane, Ra{e, Dragana i wene Rose.

prof. dr Bo{ku Po{ti}u 1931 - 2008.

86242 86268

86253

Sa tugom i bolom isprati}emo na{u

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav Jeleninoj mami

Vreme prolazi a tuga i bol ostaju. Zauvek }e{ biti sa nama u na{im mislima i srcima. Tvoji najmiliji: suprug Petar, }erke Radmila i Jelica i unuka Gordana sa porodicom.

86126

85907

Dana, 12. 10. 2009. godine navr{ava se pet godina tuge i bola od kad nas je zauvek napustila na{a

Navr{ava se devet godina od kako smo ostali bez na{e

Svetlanu Jovin

\uri Beri}u

Hvala joj za svu veliku qubav i nesebi~nost. @ive}e ve~no u na{im srcima.

od: Nikole Beri}a sa porodicom i porodice Vukosavqev.

Veri Risti}

Sofije Mari}

Marija Dun|erski sa }erkom Cvetanom Dun|erski Bra{anac i wenom porodicom.

od Nevene i Branislava.

86274

86260

86271

Uvek te vole tvoji: otac Milan i brat Bata sa porodicom.

Volimo te i zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

86203

DEVETOGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada u 58. godini napustio na{

Vidosava Pozni}

Sa ovozemaqskog `ivota Vaznese se u nebesko carstvo

Tvoji najmiliji: }erka Svetlana, unuk Jovan, zet Nikos i sin Branislav.

86158

^ETVOROGODI[WI POMEN

Sofija Mari}

12. 10. 2005 - 12. 10. 2009.

Vreme prolazi, ali lepe uspomene i slike iz `ivota nikada ne blede.

Vera Risti}

Tvoji najmiliji: Qubomir, Milana, Dana i Dule.

ro|ena Eror

\uro Beri} 1951 - 2009.

u 56. godini, ostaviv{i nas da Ve~ni pomen nosimo i sa wom se ponosimo.

Sahrana je danas, 12. 10. 2009. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. S qubavqu }emo te ~uvati u na{im srcima. Hvala ti za svu tvoju qubav i dobrotu.

Ispra}aj u ve~ni mir je 12. oktobra 2009. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Ve~no tvoji: Jelena, Veselin i porodice Risti} i Eror.

86263

Tvoja supruga Sava, }erke Qiqana i Mladena, zetovi Milorad i Boban, unuci Stefan, Mihailo i Filip.

Dragi Bato,

86272

Obave{tavamo prijateqe i poznanike da je na{a draga

86202

3 Mirjana Stepanovi} ro|. Lerer umetni~ko Mira Gubik

Posle ~etiri godine, se}awa su jo{ jasnija, tvoj glas jo{ lep{i, a ono {to smo podelili ~ini nas jo{ sre}nijim {to smo te imali. Se}amo te se sa qubavqu.

Dragan Beli} 12. 10. 1999 - 12. 10. 2009.

]erka Jovanka i suprug Stanislav.

Porodice Beli} i Gavrilovi}.

86210

86240

POMEN

Milorad - Bata Savi} iz Titela

dr Fedora Bikar

danas je tvoj ro|endan, a ti nisi vi{e sa nama. Ve~no }emo te ~uvati u svom srcu, tugovati za tobom i voleti najvi{e na svetu.

preminula 9. 10. 2009. godine.

Radmila Petrin 1953 - 2002.

Ispra}aj za kremaciju je u utorak, 13. 10. 2009. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu.

Tvoje: sestre Gospava i Milica i tvoja Rozina.

Zdenka, Mane i Marko Marovi}.

Sedam dugih i tu`nih godina `ivimo sa tugom i nevericom da si oti{la zauvek. Nikada te ne}emo i ne mo`emo zaboraviti. Tvoji najmiliji.

86261

86105

86170

07.00 08.40 09.05 09.30 10.00 11.30 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 15.10 15.20 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.35 21.00 22.00

Dobro jutro, Vojvodino Magna Aura Rokovnik Posve}eni svome gradu, dok. program Rej~el Rej Vojvo|anske vesti Kuhiwica Brazde Sezonci Vojvo|anske vesti Pod obru~em Crtani film Ta divna stvorewa Vojvo|anske vesti Frej`er @ivot u divqini Tajne hrane: Maslina TV Dnevnik Hop, hop - kviz Otka~ena plavu{a Novosadske razglednice Sasvim blizu TV Dnevnik Sportska hronika ^arde na Dunavu, promocija Bra}a Karamazovi Vojvo|anski dnevnik

Pavel Derevjanko

SERIJA

Bra}a Karamazovi (RTV 1, 21.00) 22.30 23.30 23.55 00.35 01.00

Tabloid Sva Evina lica @ivot u divqini Globalizacija Kina, nebesko carstvo, dok. serija 01.25 De~ija soba, film

07.00 07.25 08.10 08.30 09.00 09.30 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.40 13.10 13.35 14.00 16.30 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.20 22.45 00.05 03.05

TV PROGRAM

ponedeqak12.oktobar2009.

Kuhiwica (ma|) Kauboju nikad udovoqiti Crtani film (ma|) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Zanimqiva geografija (ma|) Ma|arska istorijska galerija Vesti (ma|) Zajedno E, moja [ar planono, dok. program Globalizacija Kina, nebesko carstvo Crvena ru`a, festival rusinske kulture Koliko se poznajemo, kviz No}na smena TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Kopa~eva tajna Rej~el Rej Sudija Falkone TV prodaja Preuzima se RTV 1

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.20

Tin in (Panonija, 12.20) 08.00 09.00 11.00 12.20 12.30 15.20 16.00 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

10.00 10.30 11.00 11.10 12.05 13.00 13.10 13.35 14.05 15.00 15.15 15.40 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20 23.30

U susret suncu U ogledalu Stari zanati Tin in Modni magazin Bila jednom jedna nedeqa U ogledalu Vojvo|anske vesti Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Hedonist Kad priroda uzvrati udarac

Hrana i vino Denis napast Objektiv Pod suncem Sen Tropea Lenija Objektiv Denis napast NS klinci Luna-sirena sa Kariba Objektiv [ira, princeza mo}i Torwevi banatske ravnice Razgoli}eni Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Pod suncem Sen Tropea Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv [ira, princeza mo}i [kola demokratije Istraga Luna-sirena sa Kariba Objektiv Pod suncem Sen Tropea Neon siti Razgoli}eni

06.45 Profi boks 08.00 ATP Masters [angaj 16.00 Kvalifikacije za SP: Irska â&#x20AC;&#x201C; Italija 18.00 ATP Masters 500 Tokio 19.00 NHL: Boston â&#x20AC;&#x201C; Kolorado 21.45 ATP Masters 500 Peking 22.45 ATP Masters [angaj 03.00 ATP 500 Tokio finale

12.45 13.33 14.38 15.00 15.08 15.10 16.02 16.05 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.57 18.58 19.30 20.07 20.14 21.08 22.05 22.10 23.10 23.15 00.05 00.20 00.30 01.15

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Dr Jelica Blaì} Slagalica, kviz Vesti Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik Na{ auto na{im gledoacima Sport plus Kuvati srcem: Dr Jelica Blaì} [ark Da, mo`da, ne Moj ujak Vesti Na{ auto na{im gledaocima Visoki napon, kviz Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Jedna pesma, jedna èqa Vesti Upitnik Vesti [ark Dnevnik Evronet Skrivena meta No}ni bioskop: Bolero, film

07.00 07.55 08.50 10.05 11.00 11.30 12.30 13.00 15.15 15.30

âri Ukradena sre}a Slatka tajna Sme{na strana ìvota Foks vesti Krtice Sibil Film: Sve za lovu Foks vesti âri

09.35 09.55 10.00 10.31 11.00 12.00 12.13 12.15 12.30

Grad straha Policajac Yon Trejs nakon u~estvovawa u nekoliko pucwava regrutovan je u posebnu jedinicu. Re~ je o policijskim atentatorima koji probleme sa zlo~inom i kriminalom re{avaju krajwe jednostavno, bez potrebe za privo|ewem i su|ewem. Uloge: Stiven Boldvin, Tia Karere, ^ez Palmintijeri, Dana Eskelson Re`ija: Ken Sanzel (Foks, 21.10) 16.25 17.20 17.50 18.00 18.35 19.05 19.10 20.10 21.10 23.15

Nepobedive Banzuke Svet na dlanu Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Survajver Divqa stvorewa Nepobedive Banzuke Film: Grad straha Film: Sam u tami 2 - Sudbina postojawa 01.15 Foks vesti 01.20 No}ni program-Foks non-stop 01.21 Film: Izbaciva~

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Rat, revolucija, gerila, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 8.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program.

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00

15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 00.15 01.20

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, uìvo Nacionalna geografija i BiBi-Si: U {etwi sa zverima Dopisnici bez granica Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat Utisak nedeqe Nacionalna geografija i BiBi-Si: Putovawe kroz podzemni svet Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Reakcija Veliki brat - Izbacivawe Vesti B92 Veliki brat, uìvo Moje drage kom{ije Saut Park

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.45 13.00 14.00 15.45 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 01.00 01.45 02.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Daniela Yoan od Arkadije Farma (ìvo) Nevina Siti Farma Balkan parti Siti Farma (ìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo Yak pun para Daniela Nacionalni dnevnik Farma Ja imam talenat Farma (ìvo) Mewam ènu Mu}ke Siti Film: Optuèna

11.35 12.00

Vudi Alen

Prokletstvo {korpije od àda Autor filma se vra}a na Menhetn u ~etrdesete godine pro{log veka. On je Brigs, istraìteq agencije za osigurawe koga su nepogre{ivi instinkti doveli do toga da uspe{no zakqu~i slu~aj kra|e Pikasove slike... Uloge: Vudi Alen, Helen Hant, Dejvid Ogden Stirs, Den Ejkrojd Reìja: Vudi Alen (RTS 2, 22.00) 06.02 06.15 06.50 07.05

23.53 00.56

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Agroinfo Kuvati srcem: Dr Jelica Bla`i} Datum Verski kalendar Zdravstveni vodi~ Obrazovno ogledalo Tenis - [angaj, prenos Vrele gume Enciklopedija Garfild i prijateqi Gomboce [umska {kola Moj ujak Stepeni{te Hajde da pi{emo Postanak i opstanak }irilice Datum Verski kalendar Gitar art festival Trezor Koreni neba, film Ovo je Srbija Tranzionik Eko menayer Enciklopedija Razglednica: Kuvajt Podijum: Sloboda Mi}alovi} Gomboce Garfild i prijateqi [umska {kola Datum Verski kalendar 50. oktobarski salon: Portreti Magazin Lige {ampiona Kapri Prokletstvo {korpije od `ada, film Pono}ni bluz Koreni neba, film

06.05 07.00 07.40 08.40 09.10 09.35 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.25 16.40 17.00 17.55 18.30 19.25 19.50 20.05 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Glas Amerike Slatka moja Na tragu prirode Slike `ivota Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Na tragu prirode Ju`ni Bruklin Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Ju`ni Bruklin Film: Grad na granici Slavni Svi vole Rejmonda Glas Amerike Film: Grad na granici

07.20 07.25 07.34 08.00 08.00 08.30 09.00 09.10 09.33 09.57 10.04 10.23 11.06 11.20 11.44 11.48 12.01 12.50 13.47 16.00 16.42 17.08 17.30 17.40 18.08 18.30 18.54 19.20 19.27 19.32 20.00 20.05 21.00 22.00

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus 08.00 Uz kafu, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 1 na 1, 11.00 Leksikon zdravqa, 11.30 Ku}ica u cve}u, 12.00 Veze, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za Vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Zdravo, 17.00 Politikon, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Tajm aut, 22.00 Objektiv, 22.30 Puls +, 23.00 Dobro ti ve~e, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

12.05 12.25 13.00 15.00

Ember Temblin

SERIJA

Kliford (Hepi, 13.30) 07.45 Bili superheroj 07.55 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 08.30 Kaskaderi 09.00 Zentriks 09.30 Kraq dinosaurusa 09.50 Papirmanija 10.00 Lude godine 10.50 Skloni{te 11.40 [aman king 12.00 Denis napast 12.30 Viva piwata 12.50 Nodi 13.00 Skupijeve avanture 13.30 Kliford 13.55 Mala princeza 14.05 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 14.35 Kaskaderi 15.00 Kraq dinosaurusa 15.30 Fantomacan 16.00 [aman king 16.20 Skloni{te 17.00 Lude godine 17.45 Papirmanija 18.05 Viva piwata

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.05 22.30 23.55 00.05 00.10 01.00 01.50 02.25 03.20 04.25

Vitafon Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Zabrawena qubav (Klon) Telemaster ]irilica Zagrevawe i goool Telemaster Vremenska prognoza Prvi talas Svet nekad Zagrevawe i goool Srce Svet nekad Prvi talas

Yoan od Arkadije \irardijevi su se preselili iz velikog grada u mali grad Arkadiju, kada glava wihove porodice Vil tamo iznenada dobije mesto {efa policije. Za wihovu }erku Yoan \irardi `ivot postaje zbuwuju}i jer ne ose}a kao da je deo svoje porodice... Uloge: Ember Temblin, Yo Mantewa, Meri Stinburgen, Yejson Riter, Majkl Vel~ (Pink, 09.00)

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program. 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Sport STV-a, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Raskr{}a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak12.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

GENIJALNI PARISKI BOEMI I AVANGARDISTI

Pi{e: Dan Frank

Sabrina Lojd

SERIJA

Zakon brojeva Po{to je ukradena po{iqka, nastane jagma za pedeset milijona dolara vrednim farmakolo{kim proizvodima. Ali postoji problem: neko osim FBIa `eli da se do~epa po{iqke. Don i tim suo~eni su s trgovcima s crnog tr`i{ta u ubistvenoj trci za lekovima... Uloge: Rob Morou, Dejvid Krumholc, Yad Hir{, Sabrina Lojd, Piter Meknikol, Alimi Balard (Nova TV, 23.15) 08.05 08.15 08.50 10.20 11.20 12.25 13.15 14.15 15.15 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.40

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Rebelde Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Najboqe godine Qubavni brodolom, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Gotov~evi - Sru{ilo se sve, rijaliti {ou Nejvi CIS Vesti Zakon brojeva Sajnfild @ivot na severu Ezo TV

08.00 Detektivi brodskih olupina 09.00 Ostvo minotaura 10.00 Misterije mumija 10.30 Qubavni problemi 11.00 Snoudaun i Margareta: Iza kulisa kraqevskog braka 12.00 Rembrantovo “Optuùjem” 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Iza kulisa Vijetnamskog rata 16.00 Rimske misterije 16.30 Veliki nau~nici 17.00 Zaboravqeni bogovi 17.30 [ta je donela industrijska revolucija 18.00 Kristijan Dior: ôvek i mit 19.00 Isusov tajni ìvot 20.00 Elizabet Dejvid: @ivot u receptima 21.30 Tajne Renesanse 22.00 Posledwi dvoboj 23.00 Pisani kod 00.00 Rimske misterije 00.30 Veliki nau~nici 01.00 Zaboravqeni bogovi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

07.30 09.25 10.55 11.20 13.10 14.30 16.30 17.50 19.40 20.05 21.35 22.35 23.30 01.10

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Action man Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Tali~ni Tom Be-Em-Iks banditi Sa{a Dole u dolini Yingis Kan Upitaj prah Oktoberfest Pravilo 100 miqa

Prebrojavawe Sawar Filmovi i zvezde Cimeri Putovawe na koley Indijana Youns i Kraqevstvo kristalne lobawe Gubitnik Mu}kalica Filmovi i zvezde Najlu|i tim Velika qubav Prava krv Broj 23 ^ini mi se da volim svoju `enu

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Megagradovi: Lagos, dok. serija 10.41 Megagradovi: Frankfurt, dok. serija 11.10 Tre}e doba 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Mekolodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Normalan `ivot 15.35 Direkt 16.20 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Potro{a~ki kod 20.50 Heroji Vukovara 21.45 Proces 22.25 Otvoreno 23.50 Na rubu nauke 00.35 Zvezdane staze: Vojayer 01.20 Ksena - princeza ratnica

Bojana Gregori} Vejzovi}

08.00 Ubistva u Midsameru 10.00 Tajanstvena `ena: Fotografija 12.00 Meklodove }erke 13.00 Sudija Ejmi 14.00 Ubistva u Midsameru 16.00 Biti Erika 17.00 Klara [eler 18.00 Gardijan 19.00 Sudija Ejmi 20.00 Yordan 21.00 Ubistva u Midsameru 23.00 Ubistvo iz zadovoqstva 01.00 Prognozerka

08.10 09.05 11.10 11.35 12.00 12.30 13.20 13.45 14.40 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00

Princ iz Belera Astro {ou, emisija Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Yejms Bond - Dozvola za ubistvo, film 22.25 Ejlijen protiv Predatora, film 00.20 Na rubu divqine, film

Yejms Bond Dozvola za ubistvo

SERIJA

Dolina sunca Eva ostane zate~ena kada sazna od Julije da je Vjeko planirao da je ostavi. Adela pani~no uverava Nikolu da ne sme da prihvati posao kod wih. Juran je uveren u to da se Nata{a ne bi usudila da uzima tablete wemu iza le|a... Uloge: Ana Vilenica, Barbara Prpi} Bifel, Bojana Gregori} Vejzovi}, Ivan Herceg, Robert Kurba{a, Zijad Gra~i} Re`ija: Nikola Ivanda i Daniel Ku{an (HRT 1, 18.35)

08.05 08.15 08.25 08.40 09.05 09.30 10.00 10.45 12.35 13.30 13.55 14.15 15.05 15.20 15.40 15.50 16.20 17.05 17.50 18.20 18.47 19.08 19.30 21.00 21.55 22.45 00.25

ârobna plo~a Platno, boje, kist Kratki spoj Lagodan ìvot Zeka i Kodija Na prvi pogled Vip Muzi~ki klub Alijas Po~etnik u cirkusu, film Didak, dok. film Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} ârobna plo~a Brlog 2 Zvezdane staze: Vojayer Na rubu nauke Fotografija u Hrvatskoj @upanijska panorama Dva i po mu{karca Simpsonovi Vip Muzi~ki klub Bitange i princeze Momci s Medisona Budu, film [apta~ica duhovima

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.10 18.00 20.00 22.00 00.00

Opasne dvojke Opasni Yoni Kosmo}ufte Sirene Kavez za ptice @aoka Smoki i bandit U dometu Zmajeva potraga Opasne dvojke Topqeni u`itak

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Intermeco 1 Moja slatka debequca @ene fudbalera Intermeco 2 Pqa~ka u sred dana Moja slatka debequca Sout Park @ene fudbalera Intermeco 3 Mrtva zona Sout Park Protivmere Pqa~ka u sred dana Odbegli robija{

Kada se opasni krijum~ar droge Franc San~ez osveti prijatequ Yejmsa Bonda tako {to ga ubije, tajni agent 007 odlazi iz britanske tajne slu`be i zapo~iwe privatni rat. Bond ne misli da odustane sve dok San~ez ne dobije {to zaslu`uje... Uloge: Timoti Dalton, Kari Lovel, Robert Dejvi, Talisa Soto, Entoni Zerb Re`ija: Yon Glen (RTL, 20.00)

Kari Lovel

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.35 10.00 11.45 14.30 15.30 18.00 19.00 20.00 20.15 20.20 20.30 21.00 21.30 22.25 22.30 23.30 23.45

Kako se pravi? Vremenska kriva Majami ink Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Budu}i svet Razotkrivawe mitova Kako to radi Kako se pravi? Drvose~e u mo~vari Opasan lov Crno zlato U deli}u sekunde [okantni video-zapisi o pre`ivqavawu Generalka Ameri~ki hotrod automobili

Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Bilijar Fudbal Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Rvawe Svi sportovi Borila~ki sport Fudbal Fudbal

Sin besne krevetske jaha~ice P

ikaso i Maks @akob su upoznali Apolinera 1904. u nekoj stani~noj kafanici, gde se sastaju xokeji i putnici koji su ~ekali voz. Maksa je o~arala otmenost onoga s kojim }e se otimati za najva`nije mesto na podijumu pored Pikasa. Tad je Gijom bio stasit mladi} u engleskoj bluzi i prsluku preko koga je ukoso visio lan~i} od xepnog sata. S kru{kastom glavom @akoba podse}a na mese~ara Pjeroa. Tako }e Gijom gledati svi koji se s wim budu druìli: slikari, pisci, trgovci slika, izdava~i i mnogi drugari. Apoliner sedi za stolom. Pu{i malu lulu. Pruà donekle meku ruku Pikasu i Maksu i nastavqa razgovar s berzanskim me{etarima i trgova~kim putnicima za okolnim stolovima. Pri~a im o Petroniju i Neronu. Iz xepa izvla~i neku kwigu, za wom drugu i tre}u: ~ini se da svud po xepovima drì kwiùrde, prozu, poeziju, filozofiju, zabavna {tiva, pa nutka, uzima natrag, zatim opet ne{to traì i prekopava, pada u zanos, razdragano se smeje, u tren oka sastavqa pesmice, govori o nekom gradu, pevu{i, opisuje neku sliku ili miris jela, akcente neke posko~ice, raspravqa o erotskoj literaturi, prelazi na Bufalo Bila i rimskog cara Pertinaksa. Iznenada ustaje i objavquje: – Idemo u {etwu. Za sobom vu~e buquk piskarala i umetnika koje vucara Parizom, ~ine}i kojekakve ludorije i katkad zastaje da ne{to pribeleì. Taj ~ovek je preko svake mere radoznao. Zanima ga sve {to je novo, neo~ekivano i ~udnovato. Zna da zastane ispred De Kostrovicki, neodoqivi lakrdija{ u fraku gradili{ta i dugo se divi zidarima. Posle toga mrmqa najozbiqnije na svetu: ludira, kuva kru{ke u senfu s masla~kom u kolow– Zidarstvo je pravi posao. A ne poezija! skoj vodi. Wegova kultura je ~udesna i ~udesno raznovrsna. Na prvi pogled reklo bi se da sve to ne ide uz weGovori pet jezika. îta sve. âk i „Bufalo Bila“ gov izgled pristojnog gra|anina s kravatom, prsluu nastavcima. kom i lancem od sata. Qubiteqa udobnosti. Ban– To je najdivnije pesni~ko zanimawe! – uzvikuje. karskog slu`benika iz elitne Ulice [ose d’AnU kwièvnom radu je „preobilan“, pi{e stihove ten. Koji voli da mu se prori~e budu}nost i sujeu prozi, kaligrame, poeme, pripovetke, ~lanke, verno izbegava da pro|e ispod merdevina. Koji staerotske tekstove. Uzimaju}i u obzir moral, drunuje kod majke u luksuznoj ku}i u Vezineu. îje de{tvene obzire, naravi i strah od skandala, skriva tiwstvo se odvijalo, kao svileni tepih, po stepena gorwoj polici biblinicama dvoraca na Rivioteke „11.000 buzdovana“, jeri, u Italiji, Nici i najboqe svoje delo, koje Monaku. Koji je, pravim Pikaso smatra najlep- Apoliner je s jedva 20 godina napisao imenom Vilhelm Apoli{om kwigom koju je proerotsku kwiìcu koja je rasturana naris de Kostrovicki, ~itao. potomak biv{eg oficikri{om, ispod mu{kih mantila i Neki mesec posle upora kraqevske vojske Dvedamskih haqina, a zvala se znavawa s Pikasom i @aju Sicilija (a ne nekog „Mireli ili pristupa~na rupica“ kobom, Gijom postaje katoli~kog prelata crurednik neke enigmati~kve, kao {to se verovalo) ne revije za fizi~ku kuli }erke poqskog oficituru, za koju slikar crta tri skice pesnika, nagog i ra pri privatnim papskim odajama. mi{i}avog poput diza~a tegova, dok neka sitna Sve su to krupne re~i za obi~nu stvarnost: Gijom glava zabezeknuto blene u wegovo atletsko telo. je puki stranac bez dràvqanstva. Sin je nekog tiZatim postaje izdava~ i vodi dve edicije, jedna je pa koji je uhvatio maglu neku godinu posle wegovog "Majstori qubavi", a druga "Kov~eì} kwigoqupro|ewa, ostavqaju}i za sobom da{ak romanti~ne ca". Tu objavquje i Markiza de Sada, izvla~e}i ga tajnovitosti, i ène o kojoj se pri~a da je besna jaiz tamnica cenzure. ha~ica u krevetu, te se, tako neobuzdana, povla~i sa Retko ko moè odoleti wegovoj potrebi da se dosinovima po hotelima, uìva u gradovima i palatapadne. Zahvaquju}i paradoksima, u svakom dru{tvu ma zahvaquju}i bogatstvu, kocki i qubavnicima. lepo se ose}a. Na pariskim ve~erinkama u fraku se Za ono vreme to je vrhunac raskala{nosti. Oteàklawa damama i ne`no spu{ta poqubac na wihovu vaju}a okolnost: Gijomu su bliska anarhisti~ka ruku. Tu, kao i u svakoj drugoj prilici, on drì gledi{ta. u~ene besede, a zatim puca u grohotan, detiwast i Apoliner je s 20 godina napisao erotsku kwiìpomalo prosta~ki smeh. Spreman je na najugla|enicu koja je rasturana kri{om, ispod mu{kih mantije qubaznosti, ali i nepristojne lakrdije. Izigrala i damskih haqina, a zvala se „Mireli ili privaju}i pobo`nog Jevrejina, jednom ulazi u neki stupa~na rupica“. Jo{ ranije, kad su majka, brat bordel i pita gazdaricu da li wena ustanova poAlbert i on stigli u Pariz, bez bogatstva koje je {tuje verske zakone. Kupuje dnevni list "Tan", poKostrovicka spiskala vode}i otmen ìvot, pesnik verqivo veli prodavcu da pati od hroni~nog proje pisao propagandne ~lan~i}e. Crn~io je i za neliva i uverava ga da mu bolovi minu ~im te novine kog poznatog feqtonistu, koji je pod svojim imezalepi za debelo crevo. Rado svra}a kraj izloga ponom u listu "L' Maten" objavqivao {tivo u nastavslasti~arnice u sokaku Genego, podiè nogu i na cima. âk je za si}u nekom studentu pisao diplomizloène kola~e pu{ta so~an prde`. Kad se mawe ski rad o piscima iz doba Revolucije. Kwigu Dana Franka “BOEMI” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po ceni od 1.404 dinara, moète naru~iti putem telefona 011/36–444–52 ili mejla prodaja@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak12.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, prvi radni dan u nizu, kada mo`ete da se doterate i eksponirate u javnosti na pravi na~in! Prodorni ste i elegantni, dostojanstveni i direktni, pa vam je te{ko odoleti. Uspeh!

BIK 20.4-20.5.

Neke polazne osnove morate prvo utvrditi i utana~iti u svom domu, u miru i racionalno, pa tek onda krenuti u realizaciju. Napravite spisak aktivnosti i obaveza, pa ga se dr`ite, ali budite efikasniji!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

12. oktobar 2009.

Primorani ste na to da mnogo da radite, hteli vi to ili ne, sve dok vas borbeni Mars na to tera i provocira. Moète imati nagla{ene odnose sa ~lanovima familije, pa delajte u istom pravcu, bez sukoba. Dobar odnos s jednim mu{kim autoritetom, podr{ka pretpostavqenih, obeleì}e ove radne dane. Da}ete sve od sebe da zadrìte i poboq{ate svoj status i poziciju u karijeri. Samo napred! Mesec prolazi kroz va{ znak, pa ste promenqivog raspoloèwa. Jedna ènska osoba moè vam poremetiti planove, {to ne mora biti lo{e samo po sebi. Strast u tajnosti ili posao u javnosti. Skromnost i jeste i nije vrlina, ukoliko znate kako da se postavite, pa da smawite ego ali odrìte svoj ugled u okruèwu. Imate jaku koncentraciju i visoke ambiciozne planove. Samopouzdawe!

VAGA 23.9- 23.10.

Mo`ete biti zamoreni svakodnevicom, navikama, pa smawite obaveze i vi{e se odmarajte, {etajte sami i mudrujte u sebi. Mo`ete nekog ne~emu i da podu~ite, ako treba: decu, pripravnike.

[KORPION 24.10- 23.11.

Nemate mnogo vremena, pa ni mogu}nosti, za sve {to biste `eleli, zbog jo{ uvek prisutnih obaveza prema porodici ili anga`ovawa u odnosu na inostranstvo. Ipak, ostvarujete svoje daleke ciqeve.

STRELAC 24.11- 21.12.

Budite {to realniji u pogledu ne samo posla nego i budu}ih planova koje imate s odre|enim prijateqima i poznanicima. Kra}a putovawa mogu vas iscrpeti, ukoliko su u~estalija.

JARAC 22.12-20.1.

Umete da ve`ete osobe i poslove za sebe, dobro da organizujete biznis, pa ste poput stuba ne samo ku}e ve} i svih oko sebe. Qudi se rado oslawaju na vas i slu{aju va{e savete i iskustva.

VODOLIJA S vremena na vreme izgubite imu21.1-19.2. nitet i polet po kojem ste prepoznatqivi. Dobra organizacija je ono {to vam treba, kako biste mogli funkcionisati u najboqem mogu}em izdawu. Razne mogu}nosti. RIBE 20.2-20.3.

Najboqe plivate kada ste vo|eni sopstvenim instinktom i intuicijom, nemojte to izgubiti iz vida. Zapo~iwete posao koji treba privesti kraju, uz dozu nestrpqawa i nemira. [etajte se, kre}ite, bavite sportom.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Gola pred de~akom Prekrasna glumica Hilari Svonk je u bezazlenom razgovoru o svom gluma~kom ume}u i planovima za budu}nost otkrila vi{e nego {to je trebala. Pristalica je nudizma, a to ne sakriva ni pred decom. U intervjuu za â&#x20AC;&#x17E;Meri Klerâ&#x20AC;? Hilar je otkrila da joj je nudizam u krvi i da se nimalo ne stidi svog tela. U wenoj porodici je ho-

dawe bez ode}e normalna pojava, pa to praktikuje i danas. Hilari tvrdi da ~esto {eta gola pred sinom svog de~ka, koji ima {est godina i da u tome ne vidi ni{ta lo{e. Ova izjava oskarovke Hilari Svonk, {okirala je mnoge jer nudizam je jedna stvar, ali hodati go pred malim de~akom, ka`u psiholozi, sasvim je druga pri~a.

VIC DANA

PRAVO

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 19 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 25 Ni{

U~iteqica grdi Pericu. - Opet nisi bio u {koli? - Baka mi je bila smrtno bolesna - pravda se Perica - Uvek ista pri~a. - Ma znam u~iteqice. I mi ve} sumwamo da baka glumi.

Evropa

JESEWE

NOVI SAD: Naobla~ewe sa ki{om i padom temeprature popodne. Vetar umeren, najpre ju`ni i jugoisto~ni, a krajem dana poja~an severozapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 10 stepeni ujutro do 18 popodne i bi}e u naglom padu uve~e. VOJVODINA: Naobla~ewe sa ki{om i padom temperature najpre na severu Vojvodine . Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni, popodne na severu severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura od 8 do 12, a maksimalna od 15 stepeni na severu Ba~ke do 21 na jugoistoku Banata. SRBIJA: Novo naobla~ewe sa ki{om i padom temperature zahvata sever Srbije, dok }e ju`nije biti toplo uz mogu}e lokalne pquskove. Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni, popodne na severu Srbije severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura od 8 do 12, a maksimalna od 15 na severu Vojvodine do 25 stepeni u centralnoj i ju`noj Srbiji. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak i sredu jako zahla|ewe uz poja~an severni i severozapadni vetar i povremenu ki{u, a na planinama }e padati sneg. Hladno vreme zadrà}e se do kraja sedmice, a susneìca i sneg su mogu}i i u niìm predelima u sredu i ~etvrtak. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekuje se nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika, pa se hroni~nim bolesnicima preporu~uje da redovno uzimaju terapiju i da se pridràvaju saveta lekara. Od meteoropatskih reakcija najizraèniji }e biti glavoboqa i bolovi u kostima i zglobovima. U~esnicima u saobra}aju je neophodna maksimalna pa`wa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

SUDOKU

St. Peterburg 3 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-11 (-2)

Slankamen

128 (0)

Ja{a Tomi}

Apatin

48 (-5)

Zemun

215 (5)

Bogojevo

50 (-6)

Pan~evo

252 (6)

Smederevo

450 (6)

Ba~. Palanka 69 (-10) Novi Sad

71 (-6)

Tendencija stagnacije

1 9 5 6 7 3 8 4 2 TISA

SAVA

N. Kne`evac

163 (0)

S. Mitrovica

23 (7)

Tendencija stagnacije

Senta

227 (-1)

Beograd

170 (3)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

120 (0)

NERA

Hetin

76 (2)

-75 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Kusi}

4 9

6 2 4 8 1 9 3 7 5 7 8 3 2 4 5 1 6 9 3 7 6 4 2 8 5 9 1

Tendencija stagnacije

9 2

5 1 8 3 9 6 7 2 4 9 4 2 7 5 1 6 3 8

4 3 7 5 8 2 9 1 6

26 (0)

9 8

1 7

2 5 9 1 6 7 4 8 3 8 6 1 9 3 4 2 5 7 Re{ewe iz pro{log broja