Dnevnik 12.oktobar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 12. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23225 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

POSLE DOGOVORA CVETKOVI]A I ^ANKA O ZAKONU O JAVNOJ SVOJINI, OSTAJE PITAWE: [TA JE IMOVINA VANU

Foto: S. [u{wevi}

Ko ima tapiju na zadu`binu vladike Platona

NASLOVI

Politika 2 Vojvo|anske pare zahuktale poslanike 3 Pokrajina po~ela proces preuzimawa javne svojine

Ekonomija 4 Cena centralnog grejawa u rukama „Srbijagasa”

Poqoprivreda 6 S mawe para paori napali milion hektara

Novi Sad 8 Spomenici velikanima ~ekaju otvarawe

Vojvodina 9 [to mawe potro{a~a, to skupqe grejawe

str. 3

O DA BRA NA V O JV O \A NS K A SE LA D O BI L A SER T IF I KA TE ZA S EO S KI TU R I ZA M

Paori spremni i za turiste

Gradwa „@e`eqa” od Nove godine

str. 5

str. 12

Dru{tvo 13 Iz teatra u borbu protiv mita

Crna 14 Uhap{eno {est osumwi~enih za napad na ku}u policajca 15 Vicekonzulu zatvor, generalnom konzulu uslovna kazna 15 Upoznali se iza brave pa pqa~kali pumpe i staricu?

Kako vlast i dobo{ ka`u

str. 11

Starca napali, vezali i ukrali mu 25 ovaca str. 14

Foto: M. Mitrovi}

NESVAKIDA[WE RAZBOJNI[TVO U KAWI[KOM RITU

str. 16 – 20

SPORT

Najvi{a temperatura 22 °S

n BORI^I]: ODBOJKA NIJE SPORT DRUGE KATEGORIJE

U KRWE[EVCIMA, KOD STARE PAZOVE

Ubio suprugu, pa sebe

str. 14

n ORLI]I PROTIV DANSKE SAMO NERE[ENO

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Znatno toplije

2

POLiTikA

sreda12.oktobar2011.

SKUP[TINA SRBIJE RAZMATRA REBALANS BUYETA

EVROPSKA KOMISIJA DANAS SAOP[TAVA ODLUKU O KANDIDATURI ZA ^LANSTVO U EU

Voj vo |an ske pa re za huk ta le po sla ni ke

Bri sel sko „da” i „ko sov ska om ~a”?

- Iz ve {taj EK tre bao bi da bu de po zi ti van i Sr bi ja za slu `u je sta tus kan di da ta za ula zak u EU- iz ja vi o je ju ~e srp ski pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}. On je, no vi na ri ma u re pu bli~ kom par la men tu, re kao da u tom iz ve {ta ju o~e ku je i ne ku na zna ku ve za nu za po ~e tak pre go vo ra Sr bi je o ~lan stvu u Uni ji. Pre mi jer o~e ku je da }e Evrop ska ko mi si ja u iz ve {ta ju pred lo `i ti na sta vak di ja lo ga sa Pri {ti nom. Po je di ni iz vo ri „Dnev ni ka“ iz vr ha vla sti ka `u da }e EK u okvi ru Iz ve {ta ja o na pret ku pred lo `i ti da nas da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, a do bi ja we da tu ma pre go vo ra bi }e ve zno od re |e nim uslo vi ma, kao {to je to bio slu ~aj sa Cr nom Go rom. I agen cij ski iz vo ri na vo de sli~ ne kon stat ci ja sa go vor ni ka iz Bri se la, da }e uz pred log kan di da tu re, za da qi tok evrop skih in te gra ci ja u Iz ve {ta ju EK bi ti ve za no za pi ta we Ko so va i Me to hi je.

Na pe ta si tu a ci ja na se ve ru KiM, kao i sna `an ot por da qem {i re wu EU od stra ne ne kih ze ma qa uno si ele ment ne -

iz ve sno sti u ko na ~an is hod, a uz Bu dim pe {tu ko ja se ogla si la da ne }e po dr `a ti kan di da tu ru Sr bi je zbog Za ko na o re sti tu ci ji, spe ku li {e se da su za pra vo glav ni ak te ri pri ti ska na Sr bi ju, a od lu ~u ju }i su za kan di da tu ru, pa i da tum pre go vo ra Ber lin i Pa riz.

Ovih da na se me dij ski spe ku li sa lo in for ma ci ja ma ko je su se ve zi va le za Bri sle I vlast u Be o gra du, da Ne ma~ ka in si sti ra da EK u svo je mi {qe we o da va wu sta tu sa kan di d a t a Sr b i j i une s e no v e, stro ge uslo ve ve za ne za Ko so vo. Na i me, tra `i se is pu we we ~e ti ri zah te va: da se di ja log Be o gra da i Pri {ti ne na sta vi bez u slov no, da se po stig ne do go vor o re gi o nal nom pred s ta v qa w u Ko s o v a, te le ko mu i stru ji, da Pri {ti na pre u zme sud u se ver noj Ko sov skoj Mi tro vi ci i da se po~ ne sa uki da wem pa ra lel nih in sti tu ci ja. Sve je za pra vo na bro ja no {to je kan ce lar ka Ne ma~ ke An ge la Mer kel is po ru ~i la pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u to kom svo je po se te Be o gra du.

D. Milivojevi}

[EF VOJVO\ANSKE KANCELARIJE U BRISELU PREDRAG NOVIKOV

Lo bi ra }e mo za no ve in ve sti ci je u Voj vo di ni [ef voj vo |an skog pred stav ni {tva u Bri se lu Pre drag No vi kov iz ja vio je da }e pri o ri te ti te kan ce la ri je u sa mom star tu bi ti no va stra te gi ja u sa rad -

wi sa evrop skim re gi o ni ma ko ja }e se re a li zo va ti i uz po dr {ku po kra jisnkog VIP fon da. U iz ja vi za „Dnev nik” on je na veo da }e ciq ove stra te gi je bi ti pri vla ~e we no vih in ve stci ja u Voj vo di nu.

- To je od ka pi tal nog za na ~a ja za raz voj Po kra ji ne, kao i svih lo kal nih sa mo u pra va u Po kra ji ni, po seb no u vre me nu glo bal ne kri ze - is ta kao je No vi kov. Do dao je da su me |u pri o ri te ti ma sva ka ko i evrop ski fon do vi, u ko ji ma }e se lo bi ra ti za fi nan sij sku po dr {ku in fra struk tur nim pro jek ti ma u APV, kao {to su re kon struk ci ja lo kal ne mre `e pu te va u po gra ni~ nom pod -

dnevnik

ru~ ju, kao i jav nih ko mu nal nih pred u ze }a.

Ta ko |e, pre ma we go vim re ~i ma, kan ce la ri ja }e in si sti ra ti i na pro jek ti ma ve za nim za o~u va we i una pre |e we vod nih i {um skih re sur sa u Po kra ji ni, a u sa rad wi sa nad le `nim po kra jin skim jav nim pred u ze }i ma „Vo de Voj vo di ne” i „Voj vo di na {u me”.

- Na {a na me ra je da pri vu ~e mo sred stva za re kon struk ci ju ka na la ske mre `e i re {a va we pro ble ma po pla va - na veo je on.

Na ja vio je i da }e kan ce la ri aj APV u Bri se lu na red ne go di ne pro mo vi sa ti Ma ti cu Srp sku, ali i dru ge usta no ve kul tu re, kao i uni ver zi te te iz Voj vo di ne.

No vi kov je oce nio da je prek si no} ni pri jem po vo dom otva ra wa kan ce la ri je APV po ka zao da Voj vo id na ve} ima pu no part ne ra u Bri se lu.

Pre ma we go vim re ~i ma, otva ra wu pred stav ni {tva APV u Bri se lu pri su stvo va lo je vi {e od 250 pred stav ni ka re gi ja broj nih evrop skih ze ma qa, pred stav ni ka Evrop ske ko mi si je, te broj ni po sla ni ci Evrop skog par la men ta, kao i pred stav ni ci po kra jin ske ad mi ni stra ci je, Mi si je Sr bi je u Bri se lu i Mi ni star stva spoq nih po slo va Sr bi je.

B. D. S.

Pred lo `e ni re ba lans bu xe ta, o ko me je ju ~e otvo re na na ~el na de ba ta u Skup {ti ni Sr bi je, po no vo je po kre nuo pi ta we gde su voj vo |an ske pa re.

Dok pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} tvr di da re ba lans ne za di re u ve} ste ~e na pra va Po kra ji ne, SVM i LSV sma tra ju da je ova de ba ta pri li ka da se od Re pu bli ke tra `i da is pla ti osam mi li jar di di na ra ko li ko, ka ko tvr de, du gu je Voj vo di ni za ka pi tal ne in ve sti ci je. Od bor za fi nan si je ju ~ e je u na ~ e l u pri h va t io pred lo `e ni re ba lans bu xe ta za 2011. go di nu, a SVM i LSV su tom pri li kom bi li uz dr `a ni. Funk ci o ner SVM Ba lint Pa stor ka `e da }e wi hov glas za re ba lans za vi si ti od to ga da li }e Vla da Sr bi je pri hva ti ti amand man te stran ke po ko me }e se iz re pu bli~ ke ka se u tri ra te – 1. i 15. no vem bra i 1. de cem bra pre ba ci ti Po kra ji ni osam mi li jar di, po {to je ka ko is ti ~u od po ~et ka go di ne je pri te kla sa mo jed na mi li jar da. Ka ko je sa op {ti la por ta rol ka LSV Alek san dra Jer kov, Li g a { i po d r ` a v a j u amand man SVM. Ko na~ nu od lu ku ka ko }e gla sa ti o re ba lan su do ne }e stra na~ ki or ga ni, na ja vi la je ona.

Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} ob ja snio je ju ~e da je Usta vom Sr bi je pred vi |e no da Voj vo di ni pri pa da se dam od sto re -

uz na po me nu da je to „stvar voj vo |an ske ad mi ni stra ci je, a da je na Vla di Sr bi je da po ma `e u to me, kao {to je i do sa da ra di la”.

Sr bi ja je mo gla da iz gra di sve pu te ve na Bal kan skom po lu o str vu da je iz dva ja la za ka pi tal ne in ve sti ci je kao Voj vo di na (Mir ko Cvet ko vi}) Ka da su u pi ta wu sred sta va za ka pi tal ne in ve sti ci je za Voj vo di nu, Cvet ko vi} je ta ko |e re kao da te tri sed mi ne pri pa da ju okvi ru bu xe ta Voj vo di ne, a da je pi ta we struk tu -

[ta re~e drug Tito Funk ci o ner SVM Ba lint Pa stor ju ~e po pod ne od mah je „oka ~io“ svo ju di sku si ju u par la men tu o re ba lan su na dru {tve noj mre `i Tvi ter.

- Ka ko je re kao drug Ti to? Tu |e ne }e mo, na {e ne da mo - ob ja snio je Tvi te ra {i ma Pa stor. pu bli~ kog bu xe ta, ali da ni je pre ci zi ra no iz ko jih iz vo ra ta sred s ta v a tre b a da bu d u obez be |e na.

- U re ba lan su se ne me wa ni {ta ka da je u pi ta wu tih se dam od sto. ^i we ni ca je da je Usta vom ta k o de f i n i s an okvir, ali ne i ob ve znik pu we wa tog okvi ra - re kao je Cvet ko vi},

i da on ni je re kao da Voj vo di na tre ba da se sna la zi sa ma.

- Voj v o d i n u do ` i v qa v am isto kao i bi lo dru gi deo Sr bi je. SVM je pod neo amand man

re bu xe ta - pi ta we za onog ko do no si bu xet, uz opa sku da bi dr `a va, da sva ke go di ne iz dva ja to li ko sred sta va za ka pi tal ne in ve sti ci je, iz gra di la ne sa mo sve pu te ve u Sr bi ji, ve} i na ce lom Bal kan skom po lu o str vu.

Cvet ko vi} tvr di da su ga u SVM po gre {no pro tu ma ~i li

ko j i se ne od n o s i na vi s nu sred sta va, ve} na na ~in is pla te. Po gle da }e mo taj amand man da vi di mo, uko li ko se ne ko si sa ne kim dru gim prin ci pi ma, ili pro pi si ma ne mam ni {ta pro t iv da bu d e pri h va } en, pod vla ~i Cvet ko vi}. Ujed no pri zna je da „je dan deo sred sta va, ko ji se od no si na pro jekt ne zaj mo ve ni je is pla }en“, ali da ne `e li da spe ku li {e na tu te mu .

- U sva kom slu ~a ju, bu xet }e is po {to va ti sve {to se na la zi u we mu. Vr lo je va `no da ovaj re ba lans ni u kom po gle du ne me wa po zi ci ju Voj vo di ne, u od no su na bu xet ko ji se re a li zu j e, ne m a ni k a k ve raz l i k e, tvr di pred sed nik Vla de. [ef klu ba ma wi na Ba lint Pa stor po tvr |u je da je za ka pi tal ne iz dat ke u Voj vo di ni bu xe tom pred vi |e no de vet mi li jar di, ali i is ti ~e da “ni je

pro blem da sred stva ni su pla ni ra na, ve} re a li za ci ja zbog ko je je po kra ji na ve} me se ci ma na ivi ci ban kro ta“. Po we ge vim re ~i ma pre mi jer „na dru ga ~i ji na ~in gle da na ovu ustav nu oba ve zu Sr bi je, po {to je re kao da u Usta vu nig de ne pi {e da re pu bli ka tre ba da bu de je di ni iz vor iz ko jeg }e po kra ji n a re a l i z o v a t i ka p i t al n e in ve sti ci je“.

- To na`a lost, u prak si ni je ta ko po {to jo{ ni je do net za kon o iz vor nim pri ho di ma po kra ji ne i zbog to ga is kqu ~i vo od do b ro n a m er n o s ti Vla d e Sr bi je za vi si da li }e Voj vo di na mo }i da se raz vi ja i da li }e Ustav Sr bi je bi ti po {to van- kon sta tu je Pa stor.

Port pa rol ka LSV i na rod na po sla ni ca Alek san dra Jer kov re kla je da bi bi lo bo qe da voj vo di na ima iz vor ne pri ho de.

- Me |u tim, po {to ih ona za hva qu ju }i Usta vu ne ma, po sta vqa se jed no je di no pi ta we oda k le Voj v o d i n a mo ` e da obez be di te pa re uko li ko joj Sr bi ja ne da je, a sa ma ne mo `e da ih pri ho du je. Zbog to ga je iz u zet no pro ble ma ti ~an ovaj re b a l ans, pro b le m a t i ~ an je od nos ko ji ova vla da ima pre ma Voj vo di ni i mi }e mo po dr `a ti amand man SVM, ko jim se zah te va da te pa re, ko je Sr bi ja du gu je Voj vo di ni, bu du is pla }e ne, da se utvr di di na mi ka i ter mi ni ot pla te tog du ga- re kla je Jer kov.

Pro tiv re ba lan sa iz ja {wa va se ce lo kup na opo zi ci ja u Skup {ti ni Sr bi je. Po pre mi je ro voj ra ~u ni ci oko osam mi li jar di de fi ci ta ot pa da na sred stva ko ja su po ve }a na za lo kal ne sa mo u pra ve. A po ve }a ne ci fre na lo ka lu raz log su {to URS po dr `a va re ba lans. Li der URS Mla |an Din ki} is ti ~e da za kon ko ji je stu p io na sna g u u ok t o b ru obez be |u je ja ~a we op {ti na i gra do va i zna ~i za lo kal do dat nih osam mi li jar di di na ra u po sled wem kvar ta lu ove go di ne.

S. Stankovi}

KOLEGIJUM SKUP[TINE PODR@AO INICIJATIVU LDP-a

Bi }e no ve sed ni ce Od bo ra za bez bed nost Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da je skup {tin ski ko le gi jum po dr `ao ini ci ja ti vu Li be ral no de mo krat ske par ti je o sa zi va wu sed ni ce Od bo ra za bez bed nost po sve }e ne de {a va wi ma na se ve ru Ko so va.

Ona je no vi na ri ma u par la men tu re kla da }e pred sed nik Odo bra Du {an Ba ja to vi} tu sed ni cu za ka za ti ove ili idu }e sed mi ce.

Pre ma we nim re ~i ma, su ge sti ja je da se Ba ja to vi}, {e fi ca po sla ni~ ke gru pe Za evrop sku Sr -

bi ju Na da Ko lun xi ja i pred sed nik LDP-a ^e do mir Jo va no vi} do go vo re da li sed ni ca tre ba da bu de otvo re na ili za tvo re na za jav nost, u za vi sno sti od we nog sa dr `a ja i sa sta va go sti ju. „^la no vi Od bo ra tre ba da zna ju pu nu isti nu o de {a va wi ma na se ve ru Ko so va”, re kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

Jo va no vi} je oce nio da se na no voj sed ni ci skup {tin skog Od bo ra za bez bed nost mo ra do bi ti ja san od go vor na pi ta we da li vlast mo `e da po mog ne na ro du

na Ko so vu. „Tre ba lo bi ozbiq no raz go va ra ti na od bo ru i omo gu }i ti na ro du da ta~ no zna {ta se do ga |a na Ko so vu”, re kao je Jo va no vi} no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je. Pre ma we go vim re ~i ma, za tva ra we sed ni ce za jav nost mo ra bi ti oprav da no jer te sed ni ce „ni su pri ~a o ni ce vla da ju }e ko a li ci je ne go mo ra ju bi ti me sta na ko ji ma se for mu li {e ozbiq na po li ti ka”. Jo va no vi} je oce nio da se na la zi mo „na ivi ci oru `a nih su ko ba” i da je me |u na rod na po zi ci ja Sr bi je

kom pro mi to va na. [ef po sla ni~ ke gru pe No ve Sr bi je Ve li mir Ili} re kao je da bi sed ni ce Od bo ra za bez bed nost tre ba lo odr `a va ti sed mi~ no zbog alar mant ne si tu a ci je na se ve ru Ko so va. [ef po sla ni~ ke gru pe De mo krat ske stran ke Sr bi je Mi lo{ Ali gru di} oce nio je da je di za we ha la bu ke oko pi ta wa ho }e li ili ne }e sed ni ca Od bo ra bi ti otvo re na za jav nost skre ta we pa `we sa pre go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne ko je ni je tre ba lo ni po ~i wa ti.

D. M.

SVE PARLAMENTARNE STRANKE SPREMNE ZA IZBORE

De cem bar ski iz bor ni {ok \u ki}–De ja no vi} Sve par la men tar ne stran ke, bi lo da su deo vla da ju }e ve }i ne ili opo zi ci je, us tvr di le su ju ~e u Skup {ti ni Sr bi je da su sprem ne za iz bo re ka da god oni bu du ras pi sa ni. Pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}De ja no vi} iz ja vi la je da je po sled wi rok za ras pi si va we par la men tar nih iz bo ra 11. mart, a za wi ho vo odr `a va we 11. maj, ali da ne bi bi la iz ne na |e na da iz bo ri bu du odr `a ni i ra ni je, u de cem bru ili ja nu a ru.

- Sve {to se do go di od ovog mo men ta do tih ro ko va je o~e ki va no vre me. Ova vla da i par -

la man tar na ve }i na ima la je, o~i gled no, pun ~e tvo ro go di {wi pe riod ra da - re kla je pred sed ni ca par la men ta no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je.

So ci ja li sti su, pre ma re ~i ma {e fa po sla ni~ ke gru pe SPS-JS Bran ka Ru `i }a, sprem ni za iz bo re ka da god oni bu du ras pi sa ni po {to je Sr bi ja u iz bor noj go di ni, ali ter min odr `a va wa iz bo ra, ka ko je re kao, ni je to li ko bi tan. Upi tan ka ko ko men ta ri {e po je di na „ko ke ti ra wa” na po li ti~ koj sce ni, iz me |u osta log i PUPSa, Ru `i} je od go vo rio da je u po -

li ti~ kom `i vo tu le gi tim no svo je vr sno “na mi gi va we” po li ti~ kih opo ne na ta i part ne ra.

I SVM- u, pre ma re ~i ma wi ho voh po sla ni ka Ba lin ta Pa sto ra, iz bo ri od go va ra ju ka da god bu du

ras pi sa ni, bi lo u de cem bru ili na pro le }e, jer to, ka ko je re kao, ni je od pre sud ne va `no sti. On je na gla sio da }e ta stran ka sa mo stal no na wih iza }i, da ne }e pre go va ra ti ni sa jed nom ve li kom

Dinki}: U koaliciju samo s Qaji}em [ef po sla ni~ ke gru pe URS Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da je taj po kret spre man da na iz bo re iza |e kad god bu du ras pi sa ni, kao i da o even tu al noj pred iz bor noj ko a li ci ji raz go va ra ju sa mo sa stran kom Ra si ma Qa ji }a. Din ki} je re kao no vi na ri ma u Skup {ti ni Sr bi je da sa URS o da tu mu ras pi si va wa iz bo ra, ni ko od vla da ju }e ko a li ci je ni je raz go va rao, ali je da je URS spre man da iza |e na iz bo re kad god bu du ras pi sa ni.

stran kom, ali da to ne zna ~i da ne }e bi ti even tu al nih ko a li ci je unu tar ma |ar ske za jed ni ce.

SPO je za iz la zak na iz bo re, ka `e po sla nik i pot pred sed nik te stran ke Alek san dar Ju go vi}, ko ji je na po me nuo da SPO ima je di no ko a li ci o ni spo ra zum sa DS i da de mo kra te i da qe vi de kao po li ti~ kog part ne ra.

U No voj Sr bi ji, pre ma re ~i ma wi ho vog li de ra Ve li mi ra Ili }a, ta ko |e su sprem ni za na red ne iz bo re i mi {qe wa su da bi bi lo naj bo qe da se oni odr `e {to pre. [ef po sla ni ka SRS Dra gan To do ro vi} je na veo da {to se ti ~e

ra di ka la iz bo ri mo gu od mah da se odr `e, ali da sma tra da je vla da ju }oj ko a li ci je “ve ro vat no po treb no jo{ ba rem 10 go di na da bi bi li sprem ni za iz bo re”.

LDP sma tra da je bo qe da iz bo ri bu du od mah odr `a ni ne go da se pro du `a va po sto je }a ago ni ja, jer “sva ki dan sa vla dom Mir ka Cvet ko vi }a je iz gu bqen.

Li der li be ra la ^e do mir Jo va no vi} sma tra da uko li ko bi iz bo ri bi li tek u ma ju idu }e go di ne, uz pre go vo re stra na ka oko for mi ra wa bu du }e vla de, Sr bi ja bi po tro {i la ce lu 2012. go di nu .

D. Milivojevi}

c m y

politika

dnevnik

POKRAJINA PO^ELA PROCES PREUZIMAWA JAVNE SVOJINE

U postupku ukwi`be vi{e od 1.700 objekata Pokrajinska administracija ovih dana pokrenula je proces preuzimawa svojinskih prava nad imovinom koja je Vojvodini vra}ena nedavno usvojenim Zakonom o javnoj svojini.

Prema re~ima koordinatora vladaju}e koalicije Dra go sla va Pe tro vi }a, taj posao zasad obavqa pokrajinska slu`ba za op{te i zajedni~ke poslove, ali, zbog obimnosti posla, postoji inicijativa da se formira poseban sektor pri Vladi APV koji bi bio zadu`en samo za taj posao.

- Mi smo ve} popisali 270 objekta u kojima su sme{tene pokrajinske institucije, me|u kojima su i zgrada Banovine, tri kapetanije, ~etiri objekta u inostranstvu, vi{e od 150 sredwih {kola, 15 fakulteta, osam visokih {kola... I inetenzivno prikupqamo dokumentaciju koja je neophodna da se ova imovina uvede u katastar kao vlasni{tvo APV - naveo je Petrovi} za „Dnevnik”.

On je dodao da uz navedenu imovinu, Pokrajina treba da pripremi i dokumenatciju za ukwi`bu vlasni~kog prava nad 477 zavr{enih objekata ~iju izgradwu je finansirao

vojvo|anski Fond za kapitalna ulagawa, te da postoji jo{ 988 takvih objekta koji su delom zavr{eni ili su jo{ u izgradwi, a koje tako|e treba uvesti u katastar.

- ^eka nas obiman posao i zbog toga postoji inicijativa da se u naredne tri nedeqe osnuje poseban sektor koji bi se iskqu~ivo bavio realizacijom prava i obaveza Pokrajine koji proisti~u iz Zakona o javnoj svojini - rekao je Petrovi}. On je naveo i da }e u taj sektor biti ukqu~eni oni koji su ve} zaposleni u pokrajinskoj administraciji.

B. D. S.

POSLE DOGOVORA CVETKOVI]A I ^ANKA O ZAKONU O JAVNOJ SVOJINI, OSTAJE PITAWE: [TA JE IMOVINA VANU

Ko ima tapiju na zadu`binu vladike Platona Platoneum, zadu`bina vladike ba~kog Platona Atanackovi}a, u kojoj je sme{ten Ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu, ni kriv ni du`an dospeo je nedavno u ~ar{ijske pri~e, a, posledwih dana je i „zvezda” razli~itih kombinatorika oko toga da li }e ova lepa zgrada na uglu Pa{i}eve i Zlatne grede, i nadaqe biti „stan” Ogrankov ili je ba{ na

Ni smo mi pa li s Mar sa ov de ( Zo ran Ko va ~e vi}) wu mislio Ne nad ^a nak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, tra`e}i onomad od premijera Mir ka Cvet ko vi }a ( a pred izglasavawe Zakona o javnoj svojini), u kontekstu zahteva da Vojvodini budu preneta sva sredstva u koja je dosad ulagala u raznim oblastima. ^anak je tada izme|u ostalog naveo i „imovinu Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti”. Koja je to imovina i koje VANU? Da podsetimo, aktuelna VANU, osnovana je odlukom Skup{tine Vojvodine oktobra 2003,

a s radom po~ela naredne godine, kada su izabrani i weni prvi ~lanovi, finansirana je iz buxeta APV... Posle skromnog podstanarstva (kori{}ewe par kancelarija) u Muzeju Vojvodine (nekada{wem Muzeju revolucije) u Dunavskoj 37, letos joj je

Tu smo bili i tu ostajemo - Mi smo tu u zgradi Platoneuma i tu ostajemo i gotovo. Ako neko ho}e da primewuje silu i da tako ne{to ~ini u odnosu na Srpsku akademiju nauka i umetnosti pa onda neka proba to, da vidi- ka`e akademik Kova~evi} i podvla~i da prva VANU „nije uga{ena”.- Mi smo se integrisali sa SANU i niko nije bio priseqen, svi smo to dobrovoqno prihvatili.

Vladika kupio, pa poklonio Platoneum je, kako mu samo ime ka`e, tako nazvan po svom nekada{wem vlasniku vladici ba~kom Platonu Atanackovi}u, koji je ovu zgradu kupio 1861. od potomaka plemi}ke porodice Servijskih, a zatim je poklonio fondu Srpske gimnazije u Novom Sadu.

Dana{wi izgled ove dvospratnice „na lakat” pripisuje se arhitekti Aleksandru Bugarskom (posledwa ~etvrtina 19. veka). Tokom vremena zgrada je mewala namenu i korisnike, ali je uglavnom bila sedi{te zna~ajnih crkvenih i svetovnih institucija.

tako|e na kori{}ewe dodeqen renovinarni prostor u prizmenom, levom krilu „U~iteqskog doma”, u Ulici vojvode Putnika 1.

Prvobitna VANU osnovana je 1979, Zakonom koji je donela Skup{tina Vojvodine, i pod tim imenom uspe{no radila sve do 1992, kada je donet Zakon o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti ~ijim stupawem na snagu „prestaje sa radom Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti„, a biv{a VANU deluje kao Ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu (Statut SANU iz 1993). Svi ~lanovi biv{e VANU wih „32 primqeni su u SANU u istom zvawu i kao ~lanovi Ogranka i nastavili su da rade na istim projektima i programima kao i ranije... Ogranak je sme{ten u zgradi Platoneum, koja predstavqa zna~ajnu kulturnu ba{tinu , zadu`binu vladike Platona Atanackovi}a, u kojoj je ranije bila sme{tena Prva srpska ~itaonica u Novom Sadu, Matica srpska i druge obrazovne i kulturne ustanove Vojvodine.”

Dakle, Ogranak SANU i danas je u Platoneumu, koji, koliko se zna, nije ni u wegovoj svojini. Pa, ipak, roje se spekulacije o tome kako }e Ogranak biti „iseqen” iz Platoneuma...

- Svi smo ~uli za dogovor izme|u premijera Cvetkovi}a i ^anka o toj javnoj imovini koja bi pripala Vojvodini, pa je, izme|u ostalog, apostrofiran i „Platoneum” koji bi onda pripao Vojvo|anskoj akademiji nauka i umetnosti... - ka`e za „Dnevnik„ predsednik Ogranka

SANU akademik Zo ran Ko va ~e vi}. -To oni teraju odavno nije to od ju~e, a {ta }e biti s tim to je drugo pitawe. Sada{wa VANU nikad nije bila u zgradi Platoneuma, jer weni ~lanovi nikad nisu ni bili ~lanovi one VANU. ^ak su nekad i tvrdili da su maltene isto {to i ona stara VANU, a u stvari te dve akademije nemaju nikakve veze. Oni ho}e da se to

Dra go mi je da se ma lo i SA NU tr za (En dre Pap) sad na neki na~in pove`e. Mi smo od po~etka bili u toj zgradi, od 1979, a 1992. do{lo je do integracije VANU i SANU i mi smo ~ak na{li u Slu`benom listu APV iz 1993. da je AP Vojvodina tu zgradu prenela SANU s tim da se koristi za potrebe Ogranka u Novom Sadu. E, sad, pitawe je, kako je recimo izvr{ena nacionalizacija? Pitawe je ~ije je to bilo u trenutku nacionalizacije. Ne znamo ta~no, ali }emo poku{ati da pribavimo te podatke- nagla{ava Kova~evi}. - Ali mislim da je to sve besmisleno totalno, jer, kona~no, ako zgrada Platoneuma pripada Vojvodini i mi pripadamo Vojvodini, nismo mi pali s Marsa ovde. To je tako jedna politika koja vu~e na tu...

Predsednik Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti akademik En dre Pap za „Dnevnik” potvr|uje da je otvoreno pitawe vlasni{tva nad zgradom Platoneuma, ali istovremeno podse}a da je VANU na ~ijem je ~elu ove godine dobila prostorije u zgradi „U~iteqskog doma”. Ipak, kratko je prokomentarisao celu ovu pri~u oko Platoneuma: „ Drago mi je da se malo i SANU trza”!

V. ^eki}

REKLI SU Mir~i}: Pritisak na potomke kolonista

@ivkovi}: Spasite Srbiju

Potpredsednik Srpske radiklane stranke Mi lo rad Mir ~i} izjavio je ju~e da je u Vojvodini poja~an pritisak na potomke Srba kolonista doseqenih posle Drugog svetskog rata da se isele sa svojih imawa, kako bi zemqa i ku}e bili vra}eni potomcima nema~kih folksdoj~era i ma|arskih fa{ista.Predstavnici doma}ih vlasti, EU i Vlade Ma|arske konstantno vr{e politi~ki pritisak na Srbe u Vojvodini, ~iji su se preci doselili u pokrajinu posle rata, a rasprave povodom dono{ewa Zakona o restituciji su samo vrhunac te opasne kampawe, rekao je on na vanrednoj konferenciji za novinare. Upozoriv{i da bi „pomerawe tog dela stanovni{tva dodatno podiglo tenzije u ionako uzavreloj politi~koj atmosferi u Srbiji”, pa su „mogu}i ~ak i nemiri na podru~ju Vojvodine”, ukoliko ti pritisci na deo stanovni{tva budu nastavqeni i ako do|e do pomerawa ove populacije, rekao je Mir~i}.

Biv{i premijer Srbije Zo ran @iv ko vi} optu`io je vlast u Srbiji da vodi kampawu protiv ulaska u Evropsku uniju i pozvao Brisel da Srbiji da i kandidaturu i datum po~etka pregovora o pristupawu i „spasi Srbiju”. On je ocenio da je glavna strategija srpske politi~ke elite „ni Kosovo ni Evropa”. „Za Kosovo ih ba{ briga, to je samo predizborna pri~a za sve stranke. Oni ponovo prodaju isti proizvod koji se u Srbiji prodaje od 1990. do dan-danas”, kazao je @ivkovi}. Prema wegovim re~ima, Kosovo je nezavisno i to je nepovratno. „Ne{to {to je izgubqeno ratom, ne mo`e se vratiti kroz pregovore u miru. Dakle, opcija za vra}awe Kosova je rat, ali to ne}e niko, ~ak ni oni koji pu{taju brade, kose i izigravaju ~etnike”, rekao je @ivkovi}. On je pozvao EU da „spasi” Srbiju tako {to }e joj dodeliti i kandidaturu i datum za po~etak pregovora.

sreda12.oktobar2011.

3

DEMOKRATE 29. OKTOBRA NASTAVQAJU AKCIJU

Od ~oveka do ~oveka u Vojvodini Vojvo|anske demokrate }e 29. oktobra nastaviti svoju strana~ku akciju „Od vrata do vrata, od ~oveka do ~oveka” u op{tinama i gradovima pokrajine, ka`e za „Dnevnik” predsednik Pokrajinskog odbora DS-a za Vojvodinu Du {an Ele zo vi}. To, me|utim, u Pokrajinskom odboru DS-a, ne smatraju predizbornom kampawom, niti povezuju sa procenama pojedinih politi~ara da bi izbori mogli biti raspisani i ranije - u decembru.

- U Pokrajinskom odboru DS-a u ovom trenutku nema nekih posebnih priprema za slede}e izore. Kre}emo 29. oktobra u na{u tradicionalnu, direktnu komunikaciju sa gra|anima i gra|ankama Vojvodine, od ~oveka do ~oveka - izjavio je ju~e Elezovi}.

Demokrate u Vojvodini su takvu akciju, po wegovim re~ima, imale i pro{le i pretpro{le godine.

- To }emo i ove godine raditi bez obzira na to da li }e izbori biti ove godine, po~etkom slede}e ili sredinom 2012. - dodao je Elezovi}.

Procenu da bi parlamentarni izbori mogli biti raspisani ve} u decembru, ju~e je iznela predsednica Skup{tine Srbije Sla vi ca \u ki} De ja no vi}, potpredsednica SPS-a.

- Najverovatnije je da }e predsednik raspisati izbore u narednoj godini, negde mo`da u martu, ali me ne bi iznenadilo ni da to bude ranije, recimo u decembru.

O~igledno smo u predizbornom periodu, naro~ito u posledwih mesec dana - izjavila je ona.

U Vojvodini je ina~e nedavno usvojen plan po kome je skup{tinskom buxetom za slede}u godinu nameweno 430,6 miliona dinara za Pokrajinsku izbornu komisiju. Tom prilikom, sekretar Skup{tine Vojvodine Mi lo rad Ga {i} rekao je ~lanovima nadle`nog Odbora za administrativna i mandatna pitawa da je ta suma potrebna bez obzira na to da li }e pokrajinski izbori biti „samostalni” ili }e se odr`ati zajedno s republi~kim, tj. lokalnim, kao {to je to bilo na pro{lom glasawu 2008. godine.

Elezovi} ka`e da sekretar Skup{tine Vojvodine kao odgovorno lice mora da predvidi i takve apsekte izbornih de{avawa.

- Za dr`avu je najjeftinije i najcelishodnije da izbori na svim nivoima budu odr`ani zajedno, ali to ne zna~i da }e tako i biti - ka`e Elezovi}, koji sve izbore o~ekuje u redovnom terminu, na prole}e 2012. godine.

S. N.

OMLADINA LSV U OTVORENOM PISMU BOJANU PAJTI]U ODGOVORA PODMLATKU VOJVO\ANSKIH DEMOKRATA

Mawe slikawa, vi{e rada za Vojvodinu Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine optu`ila je predsednika Vlade Vojvodine Bo ja na Paj ti }a da je odgovaran zbog toga {to se Pokrajina danas nalazi na rubu bankrota, jer je odustao od platforme vlastite vlade kojom se tra`ila zakonodavna, izvr{na i delimi~na sudska vlast za Pokrajinu i pristao na Ustav koji je protivan interesima APV. Liga{i su Pajti}a, koji je i potpredsednik DS-a, pozvali i da „prestane da se slika tro{e}i pare gra|ana i gra|anki i da kona~no uradi ne{to u interesu AP Vojvodine”.

Nakon optu`bi podmlatka vojvo|anskog odbora Demokratske stranke da LSV nezaslu`eno pripisuje sebi zasluge za otvarawe kancelarije u Briselu i vra}awe javne svojine Pokrajini, ju~e je naime reagovala omladina Lige.

U sarkasti~no intoniranom otvorenom pismu koje je potpisla predsednica omaldine LSV Dra ga na Du ki}, Pajti}u se sugeri{e da wegov sadr`aj prosledi podmlataku svoje stranke. „Pajti} dr Bojan prethodno je samoinicijativno, tokom jedne no}i, odustao od Platforme Izvr{nog ve}a o polo`aju Vojvodine u budu}em Ustavu Srbije iza koje su LSV i DS stajali zajedno i kojom

je za Vojvodinu tra`ena zakonodavna, izvr{na i delimi~na sudska vlast, izvorni prihodi i imovina. ... Pa je tako wegov li~ni uspeh postalo i to da Vojvodina dobije 7 posto republi~kog buxeta, iako taj isti republi~ki buxet Vojvodina puni barem pet puta vi{e”, stoji u pismu omladine LSV. Ukazuje se i da je ba{ ju~e premijer Mir ko Cvet ko vi} na Odboru za finansije Narodne skup{tine poru~io da u Ustavu pi{e da buxet Vojvodine treba da iznosi sedam posto buxeta Srbije, ali da nigde ne pi{e da to treba Srbija i da obezbedi. „Vojvodini se od tih 7 posto sada duguje toliko da je na rubu bankrota. Da li je to ta Pajti}eva pobeda?„, pitaju liga{i.

U pismu omladine LSV navodi se i da se ovih dana navr{ava pet godina od kako je Bo jan Ko stre{, tada predsednik Skup{tine Vojvodine, pozvao na bojkot ustavnog referenduma, kojem se ve}ina gra|ana Vojvodine odazvala jer nisu podr`ali predlog Ustava „iako su po{tanski sandu~i}i gra|ana bili napuweni razli~itim flajerima sa potpisima dr Bojana Pajti}a, dr Vo ji sla va [e {e qa i dr Vo ji sla va Ko {tu ni ce, koji su ih slo`no pozivali da na referendum iza|u”.

B. D. S.

BRISAWE ISTORIJE I TRADICIJE

SNS: Podloga za formirawe nove nacije - Nao{trije osu|ujemo najavu predsednika Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti En dre Pa pa da }e nasilno iseliti ogranak Srpske akdemije nauka i umetnosti u Novom Sadu iz ~uvene zgrade Platoneuma. Ovo je skandalozan ~in i izjava koje }e imati dalekose`ne politi~ke posledice - rekao je na ju~era{woj konferenciji za medije predsednik GO Srpske napredne stranke Mi lo{ Vu ~e vi}.

Po wegovim re~ima, prepoznaje se kako je na delu jedan ozbiqan poku{aj brisawa istorije, tradicije i kulturnog identiteta naroda na ovom podru~ju, koju Liga socijaldemokrata Vojvodine, zahvaquju}i pokroviteqstvu Demokratske stanke, sprovodi rukovode}i ustanavama od kulturnog i istorijskog zna~aja - Gradskom bibliotekom, Arhivom grada i muzejom.

- Smatram kako LSV stoji i iza ove propagande da se gra|ani sada na popisu izja{wavaju kao nova nacija, Vojvo|ani. Uz Zakon o javnoj svojini koju su isposlovali i ranije navedene probleme, preponaje se jedan prorodni politi~ki sled doga|aja wihove politike i stvarawa podnebqa da se sutra ovde pokazuje potpuno druga~ija istorija i tradicija, da ne ka`em kako se stvara podloga za formirawe nove nacije- zakqu~io je Vu~evi}.

Predsednik GO SNS pozdravio je renovirawe Srspskog narodnog pozori{ta, uz postavqeno pitawe kako su i na {ta utro{ena ogromna sredstva od 403 miliona dinara, ko je dobio te poslove i ko izvodi radove, te zatra`io mnogo transparentnije renovirawe scena u A. L. SNP-u.

4

ekonomija

sreda12.oktobar2011.

KO ]E I KAKO ODR@AVATI SAOBRA]AJNICE U SRBIJI

„Ba~ ka put” ne da svoj deo pu ta

U „Putevima Srbije” je najavqena mogu}nost raspisivawa tendera za odr`avawe mre`e autoputeva, poluautoputeva i magistralnih i regionalnih saobra}ajnica, prvi put posle 19 godina. I preduze}a NIBENS grupe }e, iako finansijski nesolventna, mo}i da konkuri{u, a izabra}e se najpovoqniji ponu|a~i. Za o~ekivati je da }e se prijavi-

ukupno ne{to vi{e od 3.000 kilometara vojvo|anskih saobra}ajnica, najvi{e pripada upravo „Ba~kaputu”, ~ije ime i imix su gradile generacije putara.

Putari „Ba~kaputa” malo su `ivnuli, jer su pre dva dana kona~no primili jednu platu, ali tek za april. Zajedno s ostalim putarima, ~lanicama NIBENS-a - preduze}ima za

dnevnik

VOJVO\ANSKE TOPLANE SPREMNE ZA GREJNU SEZONU

Ce na cen tral nog gre ja we u ru ka ma „Sr bi ja ga sa” Grejna sezona samo {to nije po~ela, a toplane su spremne kako bi i start, ali i cela grejna sezona protekla u najboqem redu, re~eno je na ju~era{wm skupu u Skup{tini Vojvodine. Za sada se jo{ uvek ne zna da li }e grejawe preko daqinskih sistema biti skupqe nego protekle grejne sezone, jer promena cene kvadratnog metra grejawa u stanovima zavisi od JP „Srbijagasa”, odnosno cene kubnog metra prirodnog gasa. Naime, JP „Srbijagas” toplane snabdeva tim energentom, a da li }e se cena mewati zavisi od Vlade Srbije koja treba da donese odluku o tome. Da podsetimo, promena cene gasa najavqena je za 1. novembar,

kada bi kubik trebalo da poskupi oko 15 odsto u proseku, dok je za individualne potro{a~e gasa procenat poskupqewa 10 odsto.

Po re~ima savetnika generalnog direktora „Novosadske toplane” Sa {e Igi }a u Novom Sadu je grejna sezona ve} po~ela i to nekoliko dana ranije, a izvesno je da }e, nakon otklawawa startnih problema, grejawe stanova svih potro{a~a, wih oko 100.000, biti redovno. Govore}i o ceni grejawa Igi} je ukazao da za sada promene ne}e biti, te da to zavisi od JP „Srbijegas”, koji je Toplanu snabdeva prirodnim gasom.

Ju~era{wi sastanak posve}en narednoj grejnoj sezoni, organizo-

vao je Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, a po re~ima pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine Ra do sla va Stri ko vi }a, ciq je da se uka`e na trenutnu situaciju i planove u oblasti energetike. Pored toga, razgovaralo se i o drugim aktuelnim pitawima iz oblasti energetike Zakonu o energetici i energetskoj efikasnosti sistema daqinskog grejawa, a Strikovi} je najavio i formirawe zajedni~kog preduze}a s Naftnom industrijom Srbije u oblasti geotermalnih voda, kao i saradwu Sekretarijata s ma|arskim kompanijama u izgradwi toplana. Uz to, Striko-

vi} je najavio skori nastavak razgovora o energetskim temama na skupu „Dani energetike”, koji }e se odr`ati od 25. do 27. oktobra okviru u Sajma investicija, na Novosadskom sajmu.

D. Mla|enovi}

U EU IMA DVA MILIONA SOCIJALNIH PREDUZE]A, A KOD NAS?

Si ro ti wu u Sr bi ji ne ma ko da za po {qa va ti firme koje i danas obavqaju taj posao, jer drugih i nema.

Otkako je NIBENS grupa zapala u krizu, ve} du`e vreme se naklapa o tome da li }e „Ba~kaput” imati dovoqno snage da nastavi s odr`avawem 900 kilometara vojvo|anskih saobra}ajnica, ili bi na weno mesto mogao da „uleti” neko drugi. Kandidati su se ve} javili i nude se da rade na bilo kojoj deonici gde neko od

puteve Ni{, Vrawe, Kragujevac i Beograd , oni izra`avaju ogor~ewe zbog nebrige i nezainteresovanosti dr`avnih organa koji su u velikoj meri odgovorni za nepodno{qiv materijalni i socijalni polo`aj radnika. Odgovornima smatraju ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, za infrastrukturu i energetiku, Agenciju za privatizaciju i Javno preduze}e „Putevi Sr-

Za obnovu 2,2 milijarde evra Za obnovu puteva od Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj zatra`en je kredit od ukupno 300 miliona evra. Za obnovu oko 16.000 kilometara saobra}ajnica koje bi se dovele u dobro stawe potrebno je oko 2,2 milijarde evra. sada{wih putara ne mo`e. U „Putevima Srbije” ka`u da ne}e dozvoliti da nespremni do~ekaju zimu i da }e anga`ovati one firme koje su spremne da odgovore zadatku i da se deonice koje odr`avaju firme, ~lanice NIBENS grupe prepuste potpuno ili delimi~no kompanijama koje ne spadaju u ovu grupaciju.

U „Vojvodinaputu - Ba~kaputu” ka`u da im nije ni na kraj pameti da odustanu od odr`avawa i nakon decenija i decenija rada na vojvo|anskim drumovima posao tek tako prepuste nekome drugom, samo zato {to su lo{om privatizacijom dovedeni u te`ak finansijski polo`aj, za {ta nisu krivi. Direktor „Ba~kaputa” Dra gan Ja ko vqe vi} je izjavio za na{ list da ako su mogli da rade letwe odr`avawe bez zamerke, mo}i }e i zimsko, o ~emu su obavestili i JP „Putevi Srbije”. Od svih putarskih firmi koje odr`avaju

bije”. Putari isti~u da posebnu odgovornost za te{ku situaciju snose banke, prvenstveno AIK banka i „Unikredit” banka, koje su svojim neodgovornim i neprofesionalnim pona{awem, odobravaju}i uhap{enom vlasniku Mi lu \u ra {ko vi }u kredite u visini vi{e desetina miliona evra bez ikakve ekonomske ili pravne logike. Predstavnici sindikalnih organizacija svih putarskih preduze}a u okviru NIBENS grupe koji su zapali u problem pozivaju po ko zna koji put dr`avne organe da do kraja ispitaju okolnosti koje su dovele do toga da vi{e hiqada radnika i wihovih porodica gladuje, zbog ~ega su za 18. oktobar najavili po~etak protesta koji }e trajati gok god premijer Mirko Cvetkovi} i wegovi saradnici ne poka`u socijalnu odgovornost i ne preduzmu potrebne mere za okon~awe agonije.

R. Dautovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija Kanada Danska

Valuta evro dolar dolar kruna

Va`i za 1 1 1 1

Kupovni za devize 99,2747 72,6223 70,7035 13,3322

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 101,3007 74,1044 72,1464 13,6043

103,6306 75,8088 73,8058 13,9172

98,9708 72,4000 70,4870 13,2914

Norve{ka

kruna

1

12,7376

12,9976

13,2965

12,6987

[vedska

kruna

1

10,9266

11,1496

11,4060

10,8932

[vajcarska

franak

1

80,4495

82,0913

83,9794

80,2032

V. Britanija

funta

1

113,7037

116,0242

118,6928

113,3556

SAD

dolar

1

72,7873

74,2728

75,9811

72,5645

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 10. 2011. godine

Unapre|ewe razvoja socijalnog preduzetni{tva u Srbiji Srbija jo{ nema adekvatan zakonski okvir za razvoj socijalnog preduzetni{tva koje bi omogu}ilo ve}e zapo{qavawe socijalno ugro`enog stanovni{tva, rekao je ju~e pomo}nik ministra ekonomije De jan Ra du lo vi}.

Zakon o zadrugama, koje su naj~e{}i oblik socijalnog preduzetni{tva, trebalo bi da bude donet u narednih mesec ili dva, i unapredi}e razvoj te delatnosti, koji je za sada nov koncept u na{oj zemqi, ocenio je on na konferenciji o socijalnom preduzetni{tvu u Palati Srbija.

Za razliku od Srbije gde je socijalno preduzetni{tvo jo{ nerazvijeno u EU 10 odsto preduze}a pripada socijalnom preduzetni{tvu i zapo{qavaju {est procenata radne snage, naveo je Radulovi}.

Zamenik {efa delegacije EU u Srbiji Adri a no Mar tins naveo je da je u EU vi{e od 11 miliona radnika zaposleno u dva miliona socijalnih preduze}a.

On je podsetio da EU kroz razne projekte podr`ava razvoj malih i sredwih preduze}a i unapre|ewe socijalnog preduzetni{tva.

Sr bi ja jo{ ne ma po treb ne za ko ne za raz voj so ci jal nog pred uz et ni {tva, ko ji bi omo gu }i li ve }e za po {qa va we so ci jal no ugro `e nog sta nov ni{tva Martins je dodao da je EU od 2001. godine za razvoj malih i sredwih preduze}a u Srbiji donirala 58 miliona evra. Prema wegovim re~ima Srbija mora da razvija inovativno i socijalno koheziono dru{tvo kako bi po-

stala regionalni lider i uspe{no se prikqu~ila EU. Menaxer tima Vlade Srbije za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva @ar ko [un de ri} rekao je da Vlada u razvoju socijalnog preduzetni{tva

vidi veliku {ansu za zapo{qavawe one radne snage koja je najudaqenija od tr`ista rada.

On je naveo da je sada u Srbiji svega 122.000 qudi u~laweno u neku zadrugu, dok je svaki tre}i stanovnik EU ~lan zadruge. [underi} je podsetio da broj zadruga u Srbiji opada i da je u 2009. godini preko wih bilo zaposleno samo 8.500 qudi.

Prema wegovim re~ima socijalno preduzetni{tvo u Srbiji ne mo`e da se razvija samo, bez svestrane podr{ke javnog, privatnog i civilnog sektora.

Predsednik Izvr{nog odbora Erste banke Slav ko Ca ri} istakao je da je neophodna precizinija zakonska regulativa koja bi definisala razvoj socijalnog preduzetni{tva u Srbiji kako bi banke bile motivisane da ula`u u taj vid ekonomije.

Na konferenciji, koja se odr`zava u okviru evropske nedeqe malih i sredwih preduze}a, istaknuto je da pored ja~awa pravnog okvira, socijalna preduze}a treba da se povezuju sa javnim institucijama i kompanijama u ciqu poboq{awa wihovog poslovawa ali i unapre|ewa ukupnog privrednog ambijenta u zemqi.

E. Dn.

„AUTO-[OU” OD DANAS NA NOVOSADSKOM SAJMU

Bo ga ta po nu da ~e tvo ro to~ ka {a Na Novosadskom sajmu se od danas pa do 16. oktobra odr`ava 11. sajam automobila „Auto-{ou - Novi Sad”, koji }e, kako se o~ekuje, otvoriti dizajner automobila Sa {a Mi lo van ~e vi}.

Pred novosadskom publikom nastupi}e sve najzna~ajnije doma}e auto ku}e, pored putni~ikih

automobila bi}e izlo`ena i teretna vozila, oprema i rezervni delovi, a nastupi}e i banke, lizing kompanije i osiguravaju}a dru{tva.

Uprkos velikoj krizi u automobilskoj industriji i padu prodaje vozila dolazak na „Auto {ou - Novi Sad” bi}e prilika

da se vidi najnovija ponuda u ovoj oblasti. Da qubiteqi ~etvorto~ka{a imaju {ta da vide narednih pet dana dokaz je i to {to }e, pored standardne ponude, na Novosadskom sajmu premijerno biti prikazan 31 automobil. Uz to, za one koji `ele da kupe vozilo, dolazak na Sajam

automobila omogu}ava kupovinu po uslovima povoqnijim nego van sajma.

Ulaznica za Sajam automobila „Auto-{ou - Novi Sad” ko{ta 300 dinara, a kapije Novosadskog sajma otvorene su do 16. oktobra od 10 do 19 ~asova.

D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Galenika Fitofarmacija, Zemun

4,62

6.800

13.600

Radijator, Zrewanin

4,02

440

10.120

Veterinarski zavod, Subotica

3,56

378

378

Telefonija, Beograd

3,49

623

16.198

2,25 Promena %

4.857 Cena

1.360.016 Promet

Polet, Novi Pazar

-11,79

1.720

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-11,11

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Galeb GTE, Beograd

Agrobanka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Napred Razvoj, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (540,24 Naziv kompanije

0,44)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,15

1.999

6.083.545

NIS, Novi Sad

0,50

604

5.834.922

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.820

0,00

Imlek, Beograd

-0,09

2.120

63.600

Soja protein, Be~ej

0,54

562

1.446.078

13.760

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

455

63.700

800

40.800

Agrobanka, Beograd

2,25

4.857

1.360.016

-9,95

1.802

205.403

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,72

474

7.110.090

-9,70

270

472.500

Jubmes banka, Beograd

0,32

13.042

273.890

-9,09 Promena %

5.000 Cena

5.000 Promet

Univerzal banka, Beograd

-1,13

2.620

262.000

Metalac, Gorwi Milanovac

1,54

1.777

895.761

0,50

604

5.834.922

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.380

0,00

Alfa plam, Vrawe

Soja protein, Be~ej

0,54

562

1.446.078

0,00

7.500

0,00

Karneks, Vrbas

0,00

1.600

704.000

Tigar, Pirot

0,00

590

5.900

Mlekara, Subotica

0,00

1.030

474.830

Veterinarski zavod, Subotica

3,56

378

378

Poqoprivreda Novo Selo, Orom

0,00

550

393.800

Svi iznosi su dati u dinarima

EKO NO MI STI UPO ZO RA VA JU

Industrija opet tone u krizu

In du strij ska pro iz vo| na Sr bi je je u kri zi, a Na rod na ban ka Sr bi je (NBS) i Mi ni star stvo fi nan si ja ima ju ogra ni ~e wa da pre ko mo ne tar ne i fi skal ne po li ti ke ne u tra li {u we ne ne ga tiv ne efek te, oce nio je ju ~e ured nik ~a so pi sa Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi (MAT) Vla di mir Vu~ ko vi}. „I NBS i Mni star stvo fi nan si ja ima ju svo je pri mar ne ci qe ve, a to je sta bil nost ce na, ni ska in fla ci ja, urav no te `en bu xet, od no sno za dr `a va we de fi ci ta u pro pi sa nim gra ni ca ma, {to im spu ta va de lo va we”, ka zao je Vu~ ko vi} na pred sta vqa wu no vog bro ja MAT-a u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, is ti ~u }i da je za bri wa va ju }e {to se na sta vqa ten den ci ja pa da in du strij ske pro iz vod we.

Pre ma we go vim re ~i ma, u pre ra |i va~ koj in du stri ji se po na vqa ju ne ga tiv ni re zul ta ti dve vo de }e obla sti - pre hram be na in du stri ja i pro iz vod wa osnov nih me ta la. Ka ko je pre ci zi rao, pre ra di vac ka in du stri ja je u av gu stu ove go di ne ma wa ne go u istom pe riod la ne za 1,6 od sto.

„To po ka zu je svet sku i do ma }u kri zu, iz voz i pro iz vod wa tr pi ne ga tiv ne efek te iz okru `e wa, a isto vre me no ima mo ni sku do ma }u tra `wu ko ja se od ra `a va na pre hram be nu in du stri ju”, ka zao je on.

Sa rad nik MAT-a Sto jan Sta men ko vi} sma tra da je u Sr bi ji mo gu} ta ko zva ni pro so ci jal ni sce na rio raz vo ja, ko ji pod ra zu me va po dr `a va we po tro {we pri ne do voq nom ra stu.

Po tom sce na ri ju, ka ko je ka zao, ide se ka is cr pqi va wu de vi znih re zer vi za tri do ~e ti ri go di ne, sa ve li kom de pre si ja ci jom di na ra kao al ter na ti vom za od ra `a we eks ter ne li kvid no sti, uz rast in fla ci je.

Sta men ko vi} je na gla sio da se ta kav sce na rio na kra ju mo ra za me ni ti sta bi li za ci o nim sce na ri jom, ko ji ima za po sle di cu pri vred nu stag na ci ju naj ma we na sred wi rok.

Naj hit ni ji za da tak no ve Vla de na kon iz bo ra tre ba da bu de iz ra da no vog raz voj nog sce na ri ja „ko ji bi po {ao od za te ~e ne si tu a ci je i no vih oce na per spek ti va u svet skoj eko no mi ji”, ka zao je on.

sreda12.oktobar2011.

5

GU VER NER NA JA VIO PRE LI VA WE KRI ZE I KOD NAS

Niko nije otporan na „gr~ki virus” Ri zi ci pre li va wa kri ze na pri vre du Sr bi je re flek to va }e se kroz sma we we eko nom ske ak tiv no sti na {e ze mqe, pre sve ga iz vo za i pri li va stra nih in ve sti ci ja, oce nio je da nas gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki}.

Uka zav {i da na „gr~ ki sce na rio” ni ko ni je imun, gu ver ner je na sa stan ku sa pri vred ni ci ma na gla sio da je srp ski ban kar ski sek tor ipak sta bi lan i mo `e da od go vo ri iza zo vi ma kri ze jav nog du ga.

Pre ma oce ni [o {ki }a, ban kar ski si stem Sr bi je ima me ha ni zme da u pot pu no sti ili u ve li koj me ri amor ti zu je kri zu jav nog du ga ko ja je pri sut na na me |u na rod nom tr `i {tu. „Ban ke u Sr bi ji su po seb na prav na li ca i sve pro me ne kod ma ti~ nih ba na ka ne uti ~u di rekt no na rast oba ve za do ma }ih ba na ka”, ob ja snio je [o {ki}.

On je do dao i da flek si bi lan de vi zni kurs ko ji je u pro te klih

go di nu da na ma we vi {e sta bi lan, amor ti zu je efek te kri ze. [o {ki} je is ta kao da su za ubla `a va we even tu al nih po tre sa sa me |u na rod nog fi nan sij skog tr `i {ta ve o ma zna ~aj ne i de vi zne re zer ve Sr bi je od 11,382 mi li jar de evra, {to od go va ra osmo me se~ nom iz vo zu Sr bi je.

On je uka zao da je tre nut na ma kro e ko nom ska si tu a ci ja u Sr bi ji sta bil na, in fla ci ja je u pa du, do kra ja go di ne }e bi ti jed no ci fre -

na, dok se u pr vom kvar ta lu 2012. o~e ku je ostva re we ci qa ne in fla ci je.

Gu ver ner cen tral ne ban ke je po no vio da sma we we oba ve znih re zer vi ba na ka ne ga ran tu je da bi taj no vac bio is ko ri {}en za kre -

DA LI ]E SR BI JA „ZA RA DI TI” OD DO BI JA WA KAN DI DA TU RE ZA ^LAN STVO U EU

U ovom EU koferu ba{ i nema vi{e para Erop ska ko mi si ja bi da nas tre ba lo da od lu ~i da li }e Sr bi ja do bi ti sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji.

Uko li ko po sta ne mo kan di da ti, Sr bi ji }e bi ti otvo re na vra ta za no ve fon do ve EU, ali to uop {te ne zna ~i da }e mo, ba rem u po ~et ku, iz evrop skih fon do va do bi ja ti vi {e nov ca.

Na i me, Sr bi ja }e evrop ske pa re mo }i da ko ri sti za vi {e na me na ne go do sa da, ali je du go ro~ ni evrop ski bu xet za cr tan do 2013. go di ne, pa se tek po sle te go di ne mo `e ra ~u na ti da }e bi ti po ve }a na i svot nov ca na me we na Sr bi ji. Naj ve }i do bit ni ci te pre ra spo de le mo gli bi bi ti po qo pi vred ni ci, po {to bi deo nov ca tre ba lo da bu de usme ren na raz voj se la.

Na ju ~e odr `a nom bri fin gu za me di je u De le ga ci ji EU u Be o gra du na te mu „In fra struk tur ni pro jek ti u SR bi ji”, na ve de no je da Sr bi ja go di {we iz evrop skih pred pri stup nih IPA fon do va do bi ja oko 200 mi li o na evra. No vi bu xet IPA fon do va tek tre ba da bu de usvo jen za pe riod od 2014. do 2020. go di ne.

Uko li ko bi Sr bi ja ste kla sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU i po sta la ovla {}e na da sa ma spro vo di te pro jek te, na {a ze mqa bi mo gla da fi nan si ra pro jek te sred stvi ma iz IPA-a fon do va u okvi ru pet raz li ~i tih obla sti, ume sto ak tu el ne dve.

Na i me, ze mqe po ten ci jal ni kan di da ti po mo} mo gu da ko ri ste sa mo za po mo} tran zi ci ji i iz grad wi in sti tu ci ja, te pro jek te u okvi ru pre ko gra ni~ ne sa rad we. To prak ti~ no zna ~i da

Grad wa „@e `e qa” od No ve go di ne Iz grad wa @e `e qe vog mo sta u No vom Sa du, vred na 45 mi li o na evra, mo gla bi po ~e ti po ~et kom sle de }e go di ne, a pri prem ni ra do vi su u to ku, re ~e no je ju ~e na bri fin gu za me di je u De le ga ci ji Evrop ske Uni je u Sr bi ji. Za dva me se ca tre ba da bu de odo bre na sva pro jekt na do ku men ta ci ja, po sle ~e ga bi mo gla po ~e ti iz grad wa mo sta na Du na vu. No vi most bi }e vi zu el no isti kao i sta ri, ko ji je sru {en u NA TO bom bar do va wu Sr bi je, sa dva pre po zna tqi va lu ka, s tim {to }e no vi most bi ti iz gra |en mo der nom teh no lo gi jom i sa dr `a }e dva pru `na i drum ska prav ca, pe {a~ ku i bi ci kli sti~ ku sta zu.

O~e ku je se da iz grad wa no vog @e `e qe vog mo sta bu de za vr {e na u pred vi |e nom ro ku, od 32 me se ca, kao i da ne }e bi ti po treb no vi {e od 45 mi li o na evra za we go vu iz grad wu, ako ne bu de do dat nih tro {ko va. No vi @e `e qev most, ka ko je is tak nu to, ne }e bi ti „usko gr lo”, s ob zi rom da je pla ni ra na iz grad wa dvo stru kog ko lo se ka sa obe stra ne mo sta. O~e ku je se da }e ten der za iz grad wu tih pri stup nih sa o bra }aj ni ca bi ti ras pi san na pro le }e, a vred nost tog po sla pro ce we na je na 5,5 mi li oan evra.

Iz grad wa @e `e qe vog mo sta ko fi nan si ra se iz IPA fon do va i iz sred sta va Po kra ji ne Voj vo di ne i gra da No vog Sa da. Iz sred sta va EU obez be |e no je 26 mi li o na evra za ~e li~ nu kon struk ci ju mo sta, a pre o sta lih 19 mi li o na tre ba da iz dvo ji dr `a va Sr bi ja za osta le tro {ko ve, ukqu ~u ju }i i de mon ta `u sa da {weg pon ton skog mo sta.

NO VI PO SLO VI STA RIh PART NE RA

Hrvatski privrednici u Pe}incima Pred sed nik op {ti ne Pe }in ci Si ni {a Vu kov i pred sed nik Skp{ti ne op {ti ne Pe }in ci @iv ko Mar ko vi} bi li su do ma }i ni hr vat skoj pri vred noj de le ga ci ji ~e lu sa am ba sa do rom @eq kom Ku pre {a kom ko ja je po se ti la op {ti nu Pe }in ci.

Po se ta je or ga ni zo va na u okvi ru ak tiv no sti Ve le po slan stva Re pu bli ke Hr vat ske u Sr bi ji, ko ja za ciq ima in ten zi vi ra we eko nom ske i ukup ne sa rad we dve ju dr `a va, kao i po tvr |i va we sta rih i us po sta vqa we no vih po slov nih kon ta ka ta, po seb no na lo kal nom ni vou. Pred sed nik pe }i na~ kog par la me ta @iv ko Mar ko vi} is ta kao je, upo zna ju }i go ste sa si tu a ci jom u op {ti ni, da na te ri to ri ji ove op {ti ne ve} po slu ju in ve sti to ri iz de se tak evrop skih ze ma qa, te da u od no su na broj sta nov ni ka, op {ti na Pe }in ci spa da u red naj u spe {ni jih op {ti na po vi si ni in ve sti ci ja.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Do la zak in ve sti to ra i iz grad wa in fra struk tu re re zul ti ra li su ti me da op {ti na Pe }in ci u|e u gru pu 19 naj ra zvi je ni jih op {ti na u Sr bi ji, a do pre ne ko li ko go di na bi la je jed na od naj ne ra zvi je -

ni jih. Za sa da, u pe }i na~ koj op {ti ni po slu je ‘’Atlan tik gru pa’’ iz Hr vat ske, a obo stra ni in te res je u ovom slu ~a ju ja san – in ve sti to ri mo gu da do bi ju iz u zet ne uslo ve za ula ga wa i za iz voz, na ro ~i to u Ru si ju i Be lo ru si ju, a na{ ciq je da za po sli mo lo kal no sta nov ni {tvo i o~e ku je mo da na -

{i qu di pod istim uslo vi ma ima ju ap so lut nu pred nost pri li kom za po {qa va wa u fir ma ma ko je po slu ju na pod ru~ ju pe }i na~ ke op {ti ne. Pre vas hod ni ciq svih po god no sti ko je pru `a mo in ve sti to ri ma je upra vo taj da za po sli mo na {e qu de – na gla sio je Mar ko vi}.

U okvi ru po se te or ga ni zo van je sa sta nak pri vred ni ka pe }i na~ ke op {ti ne i pred stav ni ka hr vat skih kom pa ni ja, ko ji su raz go va ra li o bu du }oj sa rad wi, kao i po se ta in du strij koj zo nu u [i ma nov ci ma.

Za de set go di na ste us pe li da na pra vi te ne {to {to bi tre ba lo da bu de mo del, ne sa mo za Sr bi ju i re gion, ve} i {i re. Hr vat ska je in ve sti ra la u Sr bi ju do sa da pre ko 500 mi li o na evra, {to je im pre si van po da tak i po ka zu je ve li ku za in te re so va nost ka ko pri vre de i dr `a ve Hr vat ske za po ve zi va we i stva ra we uskla |e nog od no sa– ka zao J. An ti} je Ku pre {ak.

je ve }i deo evrop skih pa ra i{ao na fi nan si ra we pro me na u dr `av nim in sti tu ci ja ma, od no sno {i ri krug gra |a na ni je mo gao da ose ti di rekt ne po sle di ce te po mo }i.

Uko li ko bi do bi li sta tus kan did ta, no vac bi mo gao da bu de pre u sme ren na osta le tri kom po nen te IPA fon do va: re gi o nal ni raz voj, raz voj qud skih re sur sa i raz voj se la. Pret hod nih go di na i me se ci mno go se spe ku li sa lo ko li ko bi od tog ko la ~a pri pa lo po qo pri vred ni ci ma. Pro ce ne se raz li ku ju, ali je vr lo ve ro vat no da bi bi lo re ~i o svo ti iz me |u 20 i 50 mi li o na evra. To ni je mno go i da le ko je ma we od, re ci mo, dve mi li jar de evra ko li ko su Ru mu ni i Bu ga ri do bi li za po mo} po qo pri vre di po ula sku u EU. Ipak, ja sno je da je sva ka po mo} do bro do {la do ma }im po qo pri vred ni ci ma.

Ono {to je do bro je ~i we ni ca da taj no vac na me wen po qo pri vre di ina ~e ve ro vat no ne bi ni do {ao u Sr bi ju, po {to na {a ze mqa do sa da ni je uspe va la da is ko ri sti sav no vac ko ji joj je na me wen iz IPA fon do va, ve} su se te pa re „vra }a le” u Bri sel. S dru ge stra ne, u Kan ce la ri ji za evrop ske in te gra ci je Vla de Sr bi je upo zo ra va ju da se ze mqa ma ko je su pre nas po sta ja le kan di da ti de {a va lo da u po ~et ku tro {e ma we nov ca ne go {to im je na ras po la ga wu. Raz log za to je ne sprem nost ad mi ni stra ci je, po {to ka da ze mqa post ne kan di dat sa ma ras po la `e do bi je nim nov cem, ume sto de le ga ci je EU ko ja je to do ta da ~i ni la.

V. ^v.

di ti ra we pri vre de. [o {ki} je na veo da ban ke kod NBS svo je voq no dr `e 100 mi li jar di di na ra i da taj no vac mo gu da pla si ra ju u pri vre du ako `e le, ali se ra di je od lu ~u ju da po slu ju sa cen tral nom ban kom i dr `a vom.

VI [E DE VI ZA U NBS

Rezerve porasle 930 miliona evra De vi zne re zer ve Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) u sep tem bru su po ve }a ne za 938,3 mi li o na evra i na kra ju tog me se ca su do sti gle 11,36 mi li jar di evra, ob ja vi la je ju ~e cen tral na ban ka.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, sep tem bar skom ra stu de vi znih re zer vi naj vi {e je do pri neo

pri liv od pro da je evro ob ve zni ca Sr bi je za 724,3 mi li o na evra.

Pre ma po da ci ma NBS, pri liv od oba ve znih re zer vi po slov nih ba na ka je iz no sio 146,5 mi li o na evra, a po osno vu ko ri {}e wa kre di ta i do na ci ja 28,4 mi li o na evra.

Iz de vi znih re zer vi to kom sep tem bra za iz mi re we oba ve za stra nim kre di to ri ma is pla }e no je 80 mi li o na evra, a po osno vu sta re de vi zne {ted we se dam mi li o na evra, na vo di se u sa op ste wu. Do da je se da su ne to de vi zne re zer ve, od no sno re zer ve uma we ne za de vi ze po osno vu oba ve zne re zer ve i no vac po vu ~en od Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF), kra jem sep tem bra iz no si le su 6,55 mi li jar di evra. Ta kav ni vo de vi znih re zer vi obez be |u je po kri ve nost nov ~a ne ma se (M1) od 446 od sto, krat ko ro~ nog du ga u iz no su od 1.515 od sto i po kri va vi {e od osam me se ci uvo za ro be i uslu ga, is ti ~e se u sa o {te wu NBS.

6

POQOPRivRedA

sreda12.oktobar2011.

dnevnik

AGRARNA KASA ISTA I POSLE REBALANSA

VIP FOND NA EVROPSKIM SAJMOVIMA

Voj vo di na ~e ka Po qo pri vre di sa mo svet ski mi li jar da di na ra agro bi znis Fond za promociju investicija u Vojvodini (VIP fond), op{tine Kovin i Vr{ac i grad Zrewanin zajedni~ki nastupaju na me|unarodnim sajmovima poqoprivrede u Kelnu i Bariju, saop{teno je iz ovog fonda.

Kako se navodi, poqoprivredni sajam Anuga u Kelnu odr`ava

Na Sajmu poqoprivrede Agrilevante, koji se od 13. do 16. oktobra odr`ava u Bariju, ~iji je organizator italijansko Udru`ewe proizvo|a~a poqoprivredne mehanizacije i udru`ewe UNACOMA, VIP fond }e tako|e predstaviti mogu}nosti investirawa u ovaj sektor.

Predlogom rebalansa buxeta nisu predvi|ena dodatna sredstva za subvencije u poqoprivredi.

Dr`avni sekretar u Ministarstvu poqoprivrede i trgovine Igor Mom ~i lo vi} kazao je da je rebalansom buxeta planirano da za to ministarstvo bude izdvojeno dodatnih 1,1 milijardi dinara, {to ne ostavqa prostor za zna~ajnije promene.

On je precizirao da su rebalansom za sektor poqoprivrede i trgovine predvi|ena ukupna sredstva od 33,6 milijardi dina-

ra, dok je ta suma u inicijalnom buxetu za ovu godinu iznosila 32,5 milijardi dinara.

“Nismo dobili vi{e nego {to smo imali.. Nikakvih su{tinskih promena nema. Trudi}emo se da ispunimo sve preuzete obaveze kada je re~ o visini subvencija i korisnicima davawa”, kazao je Mom~ilovi}.

On je istakao da predstavnici tog ministarstva trenutno poku{avaju da se sa Ministarstvom finansija dogovore “da li postoji prostor za promene”.

Mom~ilovi} je napomenuo i da je od ukupno predvi|enih 8,6 milijardi dinara za davawa od 14.000 dinara po hektaru za registrovana poqoprivredna gazdinstva sa posedom do 30 hektara, do sada ispla}eno 8,3 milijardi dinara, a u toku je obrada preostalih zahteva za isplatu.

Samostalni savetnik u Ministarstvu finansija Ve ra Sa va to vi}-Ra doj ~i} naglasila je da

je rebalans buxeta ra|en u dogovoru sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF), koji predvi|a precizne okvire. Ona je tako|e kazala da su sredstva namewena za subvencije u poqoprivredi ostavqena tako kako je bilo planirano.

PO^ELA JESEWA SETVA

Pa o ri s ma we pa ra na pa li mi lion hek ta ra se od 8. do 12. oktobra, na kojima VIP fond i lokalne samouprave predstavqaju potencijale Vojvodine u oblasti poqoprivrede i prehrambene industrije. „Anuga, sa 10 stru~nih sajmova pod svojim okriqem, svake godine okupi preko 6.500 izlaga~a i 150.000 posetilaca. VIP Fond }e se kroz seriju sastanaka povezati sa firmama koje su potencijalni investitori u ovoj oblasti”, navodi se u saop{tewu.

Prvog dana sajma VIP fond }e odr`ati konferenciju na kojoj }e predstaviti mogu}nosti investirawa u ovaj sektor u Vojvodini, nakon ~ega }e sa udru`ewem UNACOMA potpisati i Memorandum o razumevawu, pi{e se u saop{tewu.

U Vojvodini trenutno posluje oko 50 stranih kompanija koje su u oblast agrobiznisa investirale oko dve milijarde evra i zapo{qavaju vi{e oko 12.000 qudi.

Mer ka nas i Ko lum bi ja Kolumbija je veoma zainteresovana za ja~awe privredne saradwe sa Srbijom u razli~itim oblastima a posebno u poqoprivredi, istaknuto je prilikom posete delegacije te ju`noameri~ke zemqe Novosadskom sajmu.

Posle razgovora sa generalnim direktorom Novosadskog sajma Go ra nom Va si }em o najzna~ajnijim sajmovima koji se organizuju u Novom Sadu, zamenik kolumbijskog ministra trgovine, industrije i turizma Ga bri -

jel Mil den berg je izjavio da bi za wih u prvom planu mogla da bude nabavka semena kukuruza i drugih `itarica.

Dogovoreno je da politi~koprivredna delegacija Kolumbije poseti slede}i Me|unarodni poqoprivredni sajam u maju 2012, kako bi u direktnim kontaktima pre svega sa doma}im i privrednicima iz okru`ewa bili dogovoreni konkretni oblici saradwe s tom prostranom zemqom u kojoj `ivi 47 miliona stanovnika.

Setva je na vojvo|anskim wivama po~ela, a planirano je da u Srbiji bude obavqena na ukupno milion hektara orani~nih povr{ina. Procewuje se da je za nabavku repromaterijala potrebno obezbediti oko 10 milijardi dinara.

Setvena struktura }e biti uobi~ajena, te }e najve}i deo planiranih povr{ina - 55 odsto „oti}i” na p{enicu koja }e biti zasejana na 550.000 hektara.

Planirano je da ostale ozime `itarice - ra`, ovas i je~am budu zasejane na ukupno 150.000 hektara, industrijsko biqe na 40.000, a krmno biqe i povr}e na po 90.000 hektara. Za ostale ratarske kulture ove jeseni }e biti izdvojeno oko 80.000 hektara.

Stru~waci ocewuju da }e za jesewu setvu biti potrebno oko 450.000 tona osnovnog mineralnog |ubriva (NPK), {to je minimum za ostvarewe planiranih prinosa, navodi „Agroservis” u izve{taju sa sednice Odbora Udru`ewa za poqoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) .

Me|utim, kako je odnos cena mineralnih |ubriva i osnovnih poqoprivrednih proizvoda nepovoqan na {tetu poqoprivrednih proizvoda, u PKS procewuju da }e i ove godine izostati ve}a upotreba |ubriva i zadovoqi}e tada tre}inu potreba, {to }e se nepovoqno odraziti na prinose u narednoj godini.

To se i sad vidi, jer je Srbija

ZEMQORADNIK SAVA VASI] IZ CRNE BARE

Pa or luk iz me |u tri va tre U ataru Crne Bare, na severu Banata, jesewa berba je odmakla, rod kukuruza je obran sa vi{e od polovine povr{ina, a zemqoradnik Sa va Va si},

Sa va Va si} iz Cr ne Ba re

Fo to: M. Mi tro vi}

bez obzira na su{u koja pogodila useve krajem leta, zadovoqan je ostvarenim prinosom. Vasi} napomiwe da je dobar rod ostvario zahvaquju}i kvalitetnoj obradi obavqenoj u optimalnim rokovima, tako|e i prihrawivawem i svim agrotehni~kim merama.

Vasi} je pod kukuruzom imao 30 katastarskih jutara, ostvareni prinos je 10,4 tone zrna kukuruza po hektaru.

- Ne{to kukuruza sam vre} prodao u zrnu, jedan deo }u jo{ prodati, ali }u dosta ostaviti i u ambaru. Deo kukuruz sa 14 posto vlage sada sam prodao za 16 dinara po kilogramu, a ostatak }e ~ekati boqu cenu - ka`e Vasi}.

On dodaje da ova sezona nije ba{ bila naklowena ratarima, jer u posledwa dva meseca padavina skoro da nije bilo, pa }e vrlo te{ko biti obaviti pripremu zemqi{ta i setvu p{enice. Vasi} obra|uje 78 jutara zemqe i priprema setvu p{enice na 25 jutara, napomiwu}i da }e na opredeqewe paora koliko }e hlebnog zrna zasejati uticati ra~unica.

- Setvu p{enice ugovaram sa Zadrugom u Mokrinu. Nude ve{tak i seme, {to je potrebno za zasnivawe nove proizvodwe, kroz naturalnu razmenu ili za novac. U pro{loj `etvi prili~no sam dobro pro{ao, mada je cena mogla biti i boqa.

Ve} sam navikao da ni{ta boqe ne o~ekujem i u narednom periodu, pogotovo kada su u pitawu cene goriva i repromaterijala neophodnih za obradu zemqe, setvu i negovawe useva, koje stalno rastu, pa nam je veoma te{ko da ekonomi{emo na na{im gazdinstvima. Na{a proizvodwa pod vedrim nebom stalno je izme|u tri vatre, jer zavisimo od vrermesnkih prilika, odnosa dr`ave prema agraru i prera|iva~a - veli Vasi}.

M. Mitrovi}

I ove go di ne }e iz o sta ti ve }a upo tre ba |u bri va, kojim }e se za do vo qi ti tek tre }i na po tre ba 1990. godine imala hektarski prinos p{enice od blizu pet tona, a danas je to znatno mawe, ukazuje „Agroservis”.

U poqoprivredi Srbije ovo }e biti prose~na godina, koja }e obezbediti dovoqno hrane za uredno snabdevawe tr`i{ta osnovnim prehrambenih proizvodima, a deo }e ostati i za izvoz, istaknuto je na sednici PKS. Pohvaqeno je {to se donose mere i uredbe namewene ovoj grani u Vladi Srbije, ali je istaknuto da one u praksi do danas nisu pokazale zna~ajnije rezultate. Wihov pravi efekat }e

biti jedino ako dugoro~no poka`u svoje delovawe.

Sekretar Udru`ewa za poqoprivredu PKS Mi lan Pro stran je naglasio da je ovogodi{wa agrarna proizvodwa i pored bojazni da }e su{a ostaviti dubok trag na ukupne bilanse, prose~na, te da }e {teta kod nekih vode}ih ratarskih kultura biti mawa. Prehrambena sigurnost zemqe nije ugro`ena. Svi privrednici su ukazali na finansijsku nedisciplinu u pla}awu, pa je istaknuto da nema privrednog subjekta kome se ne duguje. To je posebno kriti~no u

USVOJEN APEL POQOPRIVREDNIKA

Po qa ri na 314,5 di na ra po hek ta ru Op{tinsko ve}e Skup{tine op{tine Be~ej formiralo je na ju~era{woj sednici osnovicu po kojoj }e se ra~unati cena p{enice za obra~un poqarine u teku}oj i narednoj 2012. godini - Doneli smo odluku da cena p{enica pri obra~unu poqarine iznosi 18,5 dinara.

Uz to, svako ko je izmirio celokupnu ili deo obaveze za ovu godinu, ne}e biti o{te}en, po{to }e mu vip{enice po hektaru, ve} {to je {ak upla}enih sredstava biti preba~en za narednu 2012. godi- za nadoknadu novoformiranoj nu, sao{tio je predsednik op- poqo~uvarskoj slu`bi vaqalo {tine Be~ej Pe pla}ati visoku ter Kne zi. berzansku cenu Ni je oprav da no Tako je be~ejp{enice iz januaiz ra ~u na va ti ce nu ska lokalna vlast ra. po qa ri ne na osno vu reagovala na, pre Apel ratara je mesec dana iskausvojen i obaveza ce ne p{e ni ce zano nezadovoqza poqo~uvarsku od 30,24 di na ra stvo poqoprislu`bu }e iznopo ki lo gra mu vrednika. Oni su siti 314,5 dinara ukazali da nije po hektaru. Sada opravdano izra~unavati cenu vaqa o~ekivati da }e i pla}awe poqarine na osnovu cene p{e- poqarine biti revnosnije, kako nice od 30,24 dinara po kilogra- bi i poqo~uvarska slu`ba boqe mu. Nije bilo sporno to {to funkcionisala. treba da se izdvoji 17 kilograma V. J.

vreme kada treba obaviti jesewu setvu.

Ocewuju}i agrarnu godinu, Udru`ewe je informisano da je `etva p{enice obavqena na 492.989 hektara i da je ostvarena proizvodwa od blizu 2,1 miliona tona sa prose~nim prinosom od 4,2 tone po hektaru. Ovakva proizvodwa ve}a je u odnosu na pro{logodi{wu za 28,4 odsto. U ovoj godini sa 1,26 miliona hektara o~ekuje se rod od 6,3 miliona tona kukuruza ili 4,97 tona po hektaru, suncokret se nalazi na 174.621 hektaru i o~ekuje se rod od 415.177 tona ili 2,4 tona po hektaru, soja je zasejana na 165.335 hektara i o~ekuje se prinos od 415.782 tone ili 2,5 tona po hektaru. [e}erna repa se vadi sa 55.655 hektara i o~ekuje se prinos od 2,57 miliona tona ili 46,3 tona po hektaru. Ovakva proizvodwa, pored zadovoqewa doma}ih potreba mo`e omogu}iti i izvoz od oko 350.000 tona p{enice, 1,1 miliona tona kukuruza, 80.000 tona uqa i 200.000 tona {e}era.

I ova sednica Udru`ewa, navodi „Agrosrvis”, nije se bavila procenom koliko su primarni proizvo|a~i o{te}eni zasnivawem proizvodwe kroz robnu razmenu, koja za pojedine proizvode prevazilazi 30-40 odsto ukupne proizvodwe. Kako ocewuje „Agroservis”, takav poslovni model malom broju kompanija donosi ogromnu dobit i potpuno parali{e tr`i{te.

S. G.

Pra si }i 160 di na ra Na ve}ini sto~nih pijaca u Srbiji u septembru je nastavqen trend slabije ponude i tra`we skoro svih kategorija sviwa, a naj tra `e ni ja su, kao i pro te klog me se ca, bi la prasad te`ine do 15 kilograma, objavqeno je u bil te nu Si ste ma tr `i {nih informacija poqopri vre de Sr bi je (STIPS).

In te re so va we ku pa ca najmawe je bilo za krma~ama za klawe, mada je i ponuda grla ove kategorije bila najslabija.

Prasad telesne mase do 15 kilograma mogla su se to kom sep tem bra mo gla pazariti po ceni od 140 do 180 dinara po kilogramu. Dominirao je iznos od 160 dinara, {to je za 10 dinara ni`a cena u odnosu na avgust.

Ni`a je bila i dominant na pro daj na ce na prasadi telesne mase od 16 do 25 kilograma u odnosu na prethodni mesec za 10 dinara, pa su se grla ove kategorije sviwa naj~e{}e mogla kupiti po ceni od 150 dinara kilogram.

Li sta we ho land ske kwi `ev no sti Pre da va w e pod na s lo vom „Li sta we ho land ske kwi `ev no s ti” pro f e s o r a ho l and s ke kwi `ev no sti Morisa Leparta odr `a va se da nas u 19 sa ti u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du. Po red we ga u~e stvo va }e i umet ni ca Ivana In|i}.

J. A.

KOMISIJA PORU^ILA:

Sa rad wa s po pi si va ~i ma naj bo qi re cept Po pi sna ko mi si ja za te ri to ri ju Gra da No vog Sa da po zi va gra |a ne da, u ci qu is pu wa va wa svo je oba ve ze, sa ra |u ju sa po pi si va ~i ma, s ob zi rom na to da se bli `i kraj pred vi |e nog ro ka za za vr {e tak po pi sa sta nov ni {tva.

Uko li ko gra |a ni ni su bi li do stup ni na adre si u vre me do la ska po pi si va ~a, tre ba da se ja ve u svo ju me snu za jed ni cu, a za sve do dat ne in for m a c i j e mo g u se ja v i t i Po pi snoj ko mi si ji na te le fon 480-7800.

G. ^.

VOZA^I MOGU KOMOTNO NA „AUTO-[OU–NOVI SAD”

Osamsto par king me sta, Celodnevno par kirawe 250 dinara Zbog saj ma auto mo bi la “Auto {ou - No vi Sad”, ko ji tra je od da nas do 16 ok to bra, “Par king ser vis” }e or ga ni zo va ti par ki ra we u Haj duk Veq ko voj uli ci kod sa jam skih ha la, na uglu No vo sad skog saj ma na de lu iz me |u Haj duk Veq ko ve uli ce i pla toa kod re sto ra na „Me da qa”, na pla to i ma iz -

Novosadska sreda12.oktobar2011.

Ba zen pi {e ro ma ne N

}e za ku pi ti na Spen su no vi po slov ni pro stor na osno vu du go va wa, iz ve sna ko li ~i na nov ca bi }e re pro gra mi ra na na go di nu da na… Gra |a ne ba{ sve ta~ ke do go vo ra i ne mo ra ju da za ni ma ju, ali je si gur no da ih in te re su je ka ko i da li }e Spens funk ci o ni sa ti. Pre ma sve mu na ve de nom, „bo le snik” ni je ozdra vio, a ka kvo }e mu za drav stve no sta we u bu du }o sti bi ti, ~i ni se za vi si, da li }e po me nu ti do go vor bi ti po {to van ili ne. Da kle, bi }e na ja vqe nih kon ce ra ta ve li kih zve zda, i sve ga onog na {ta smo u Spen su na vi kli de ce ni ja ma una zad.

B. Markovi}

Te sla fest na Spen su Me |u na rod ni fe sti val ino va ci ja i stva ra la {tva „Te sla fest 2011”, 25. po re du, odr `a va }e se od da nas do su bo te 15. ok to bra u Sport skom i po slov nom cen tru „Voj vo di na”. Ove go di ne svo je pro nal ske, ino va ci je, no ve pro iz vo de, teh no lo gi je i pro -

jek te iz lo `i }e vi {e od 500 pro na la za ~a, mla dih ta le na ta, stu de na ta i pred u zet ni ka. Ova ma ni fe sta ci ja odr `a va se pod po kro vi teq stvom Vla de Re pu bli ke Sr bi je, Vla de AP Voj vo di ne, Gra da No vog Sa da i Za vo da za in te lek tu al nu svo ji nu.

G. ^.

PREDAVAWE U OGRANKU SANU

Ko li ko je da nas je zik ja van Srp ska aka de mi ja na u ka i umet no sti or ga ni zu je pre da va we na te mu „Ko li ko je da nas je zik ja van„ prof. dr Milorada Pupovca.

Pre da va we }e bi ti odr `a vo da nas u 18 sa ti u sve ~a noj sa li Ogran ka SA NU u No vom Sa du, Pla to ne um, Ni ko le Pa {i }a 6.

B. B.

V remeploV

Mju zikl do ~e kan hlad nim tu {em Ka da je na sce ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta 12. oktobra 1972. iz ve den mju zikl „Po qu bi me, Ke ti” Ko la Por te ra, o~e ki va lo se da }e ova pred sta va bi ti du go ve~ na. Ta ko je bi lo od Wu jor ka do za pad no e vrop skih po zor ni ca. I an sambl SNP-a, re di teq Ser` Va fu ja des, di ri gent Imre To plak, xez pe va ~i ca

sta na re u uli ca ma ko je su pod na pla tom va `e sta nar ske par king kar te.

Pa uk slu `ba }e ra di ti po ja ~a no, u sa rad wi sa sa o bra }aj nom po li ci jom, sa o bra }aj nom i ko mu nal nom in spek ci jom, ka ko ne bi do la zi lo do sa o bra }aj nih gu `vi usled ne sa ve snog i po gre {nog par ki ra wa.

A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

aj pre je Spens sa op {tio da za tvo re ni ba ze ni ne }e ra di ti do da qeg jer im je To pla na zbog du ga za vr nu la gre ja we, a po tom je re ~e no da je do go vor iz me |u dva pred u ze }a po stig nut, da }e gre ja we po no vo po te }i i da }e ra ~un Sport skog cen tra bi ti od blo ki ran. Da kle, grad po no vo ima za tvo re ni ba zen. Iz gle da da je ta ko na vi {e dnev nu sa gu iz me |u Spen sa i To pla ne sta vqe na ta~ ka, a jav nost je sa zna la {ta po me nu ti do go vor i pod ra zu me va.

Ta ko }e No vo sa |a ni ko ji re dov no pla }a ju gre ja we, iz gle da, mo }i bes plat no da idu na be zen i kli za li {te, To pla na

me |u Mi ~u ri no ve i Haj duk Veq ko ve, u Mi ~u ri no voj uli ci, u Uli ci bra }e Po po vi} iz me |u Haj duk Veq ko ve i Uli ce Ste va na Mo kraw ca sa le ve stra ne. Na ovim lo ka ci ja ma se na la zi pre ko 800 par king me sta, ko ja }e bi ti pod na pla tom od 8 do 20 ~a so va po ce ni do 250 di na ra za ceo dan. Za

Sil vi ja Franc i du va~ ki or ke star Bo ja na Di mi tri je vi }a, kao i so li sti ope re i ba le ta, mar qi vo su spre ma li pred sta vu.

Ali, uza lud! Pu bli ka ni je pa ti la za Ke ti nim po qup cem, od no sno, ka ko je ob ja {we no „pu bli ka ni je pri hva ti la za wu nov mu zi~ ko scen ski iz raz”.

N. C.

KOLIKO @ALBI IMA NA PO^ETKU GREJNE SEZONE

Te le fo ni To pla ne zvo ne ma we ne go la ne Pr vog da na ovo go di {we grej ne se zo ne u ko ri sni~ ki ser vis „No vo sad ske to pla ne” sti glo je oko 700 po zi va su gra |a na {to je ma we ne go pro {lih go di na, a ju ~e pre pod ne ma we od 200. Pre ma re ~i ma port pa ro la po me nu tog pred u ze }a Ivane Stanimirovi} pr vog da na grej ne se zo ne 2009. go di ne bi lo je ~ak 2.200 po zi va.

U po ne de qak su se No vo sa |a ni uglav nom ras pi ti va li zbog ~e ga ra di ja to ri ve} pr vog da na ni su to pli. Ta ko |e, za ni ma lo ih je {ta za pra vo zna ~i rok od se dam da na i sta bi li za ci ja si ste ma, a bi lo je i pi ta wa ko ja su se od no si la na ku} ne in sta la ci je - No vo sa |a ne je in te re so va lo i {ta da ra de u slu ~a ju ka da im je dan ra di ja tor gre ja ja ~e a dru gi sla bi je, a u ta kvim si tu a ci ja ma upu }u je mo ih na pred u ze }e sa

Spens: Toplanina kancelarija za kontakt s gra|anima

ko ji ma ima ju ugo vor o odr `a va wu jer to ni je u na {oj nad le `no -

sti. Isti je slu ~aj i sa cu re wem in sta la ci ja. No vo sa |a ni su ima -

li pu no raz u me va wa zbog ~i we ni ce da ni smo u mo gu} no sti da u ce lom gra du od jed nom po stig ne mo istu tem pe ra tu ru u ra di ja to ri ma - ka `e Sta ni mi ro vi }e va.

Ina ~e, ko ri sni~ ki ser vis i od sek za od no se sa po tro {a ~i ma ra de i van grej ne se zo ne, ali sa znat no ma we po zi va. Qu de ta da zo vu uko li ko ima ju pro ble ma sa to plom vo dom i ras pi tu ju se ka ve ra do ve „To pla na” oba vqa po gra du i ka ko }e oni uti ca ti na snab de va we. Ko ri sni~ ki ser vis „No vo sad ske to pla ne„ gra |a ni mo gu do bi ti na broj te le fo na 0800100021 gde }e do bi ti sve in for ma ci je sa ra dom pred u ze }a, i gde mo gu upu tu ti pri med be u ve zi sa gre ja wem gre ja we i to plom vo dom. Tu je i od sek sa od no se sa po tro {a ~i ma ~i ji je broj te le fo na 420853.

B. M.

TOPLANA I SPC „VOJVODINA” POSTIGLI SPORAZUM O PLA]AWU DUGA

I na Spens sti glo gre ja we To pla na i Spens ju ~e su po sti gli spo ra zum o iz mi re wu Spen so vog du ga od 69 mi li o na di n a r a, i SPC “Voj v o d i n a” po no vo ima gre ja we. Spo ra zum, sa op {ti li su iz To pla ne, pred vi |a da se od 1. no vem bra

Po no vo ra di za tvo re ni ba zen Za tvo re ni ba zen na Spen su od da nas je opet do stu pan gra |a ni ma. Ra di }e u tri sme ne: od 10.45 do 12.45, od 13 do 15 i od 17 do 19 ~a so va. A. J. omo gu }i gra |a ni ma ko ji re dov no iz mi ru ju oba ve ze za gre ja we da bes plat no ko ri ste ba ze ne i kli za li {te na Spen su u vred no sti ka ra ta do 10 mi li o na di na ra i da Spens upla ti To pla ni osam mi li o na di na ra do 1. no vem bra.

Spo ra zum pod ra zu me va i da se 12 mi li o na di na ra du ga re pro gra mi ra na go di nu da na uz me se~ nu oba ve zu od mi lion di na ra, da se dvo so ban stan u vla sni {tvu Spen sa vre dan se dam mi li o na di na ra pre pi {e

To pla ni, ko ji }e ona pro da ti na li ci ta ci ji, i da To p la n a pre u z me po t ra `i va we Spen sa od za ku pa ca i ko ri sni ka sport skih obje ka ta u iz no su od de set mi li o na di na ra.

Ta ko |e, spo ra zum pred vi |a i da To pla na za ku pi no vi po slov ni pro stor na Spen su na pe riod od pet go di na, a da se pla }a we oba vi una pred kom pen za ci jom za 22 mi li o na po sto je }eg du ga, kao i da Spens ubu du }e iz mi ru je re dov no ra ~u ne za gre ja we, me sec za me sec, kao i svi dru gi po s lov n i po t ro { a ~ i. U pro tiv nom To pla na }e za sva ki ne iz mi re ni me se~ ni ra ~un po no vo pu sti ti me ni ce i pri sil no oba vi ti na pla tu.

- Ru ko vo di o ci grad skih pred u z e } a mo r a j u se po n a { a t i dru {tve no od go vor no, a na rav no da ni smo mo gli do pu sti ti da sta nu sport ske ak tiv no sti na {eg gra da zbog neo d go vor nog po n a { a w a ru k o v od s tva Spen sa i du ga ko ji se go mi lao go di na ma - is ta kao je po vo dom po sti za wa do go vo ra di rek tor „No vo sad ske to pla ne” Vladimir Jeli}.

Do dao je i da sva pred u ze }a du `ni ci To pla ne mo ra ju da shva te da to jav no pred u ze }e mo ra da se po na {a od go vor no pre ma su gra |a ni ma ko ji sa pra vom o~e ku ju kva li tet nu uslu gu ove zi me. Ka ko ka `e Je li} ne }e do pu sti ti da se du go vi Spen sa i osta lih du `ni ka po ve }a ju do te me re da se ugro zi funk ci o ni sa we To pla ne, a sa mim tim i gre ja we No vo sa |a na.

POTRA@IVAWA TOPLANE ZBOG NEPLA]ENOG GREJAWA

„Dnev nik hol ding” me |u naj ve }im du `ni ci ma Jav no ko mu nal no pred u ze }e „No vo sad ska to pla na” je su o ~e no s fi nan sij skim po te {ko }a ma, iz me |u osta log, i zbog du go va wa po slov nih i stam be nih po tro {a ~a, ko ja su 26. sep tem bra iz no si la 690.253.805 di na ra. Me |u de set naj ve }ih du `ni ka, po slov nih po tro {a ~a, pr vi je Spens sa 69.552.504 di na ra du ga, dru gi je Ju go a lat-jal A.D. u ste ~a ju a du gu je 31.110.804 di na ra, a na tre }em me stu se na la zi PU „Ra do sno de tiw stvo” sa 29.469.390 di na ra du ga. Ju go dent A.D. No vi Sad du gu je 19.576.213 di na ra, dok DP „Des” No vi Sad ni je pla tio 13.689.974 di na ra. Dnev nik Hol ding A.D. u re struk tu ri ra wu To pla ni tre ba da pla ti 11. 749.103, a „Stan” 8.749.508 dok Ver ting D.O.O. No vi Sad du gje 7.003.285 di na ra. Po sled wi u naj ve }ih de set du `ni ka su Rad ni~ ki fud bal ski klub „No vi Sad” i A.D. „@e le zni ce Sr bi je” sa du gom od 6.063.792 i 5.303.607 di na ra.

Po slov nim po tro {a ~i ma ko ji ni su is pu ni li pre u ze te oba ve ze iz ugo vo ra o od lo `e nom pla }a wu pu {ta ju se me ni ce na na pla tu, kao i in ve sti to ri ma ko ji ka sne sa iz mi re wem oba ve za pre ma „To pla ni”.

A. Va.

Spen su }e To pla na uqu ~i ti gre ja we, a ra ~un }e bi ti od blo ki ran po di na mi ci ko ja sle di u ta kvim slu ~a je vi ma, iz ja vio je di rek tor Spen sa Boris Barjaktarovi} na kon {to je Spens pri hva tio spo ra zum o iz mi re wu du ga To pla ni.

Gra |a ni ko ji re dov no pla }a ju gre ja we mo }i }e bes plat no da ko ri ste ba ze ne i kli za li {te na Spen su, u vred no sti ka ra ta do 10 mi li o na di na ra Bar jak ta ro vi} je bio iz ri ~it da je spo ra zum sa mo okvir ni, te da }e sva ka ta~ ka bi ti jo{ pre ci zi ra na i da o stav ka ma spo ra zu ma tre ba da se iz ja sni Uprav ni od bor Spen sa.

- Ni smo ima li dru go re {e we osim da pri hva ti mo To pla ni ne pred lo ge, jer bi sve dru go zna ~i lo za tva ra we Spen sa re kao je Bar jak ta ro vi}. Di rek tor Spen sa je iz ja vio da u pre go vo ri ma Grad kao osni va~ dva pred u ze }a ni je di rekt no u~e stvo vao.

Z. D. B.M.

c m y

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda12.oktobar2011.

dnevnik

SU VE SLA VI NE IPAK IZ NE NA DI LE @I TE QE FU TO GA I VE TER NI KA

Mar ke ti ra di li ja ~e od ci ster ni Is pred ci ster ni sa pi ja }om vo dom, ko je su zbog ne sta {i ce vo de bi le po sta vqe ne ju ~e kod am bu lan ti u Ve ter ni ku i Fu to gu, gu `ve ni je bi lo, a `i te qi ova

dva na se qa po je di na~ no su si pa li ma we ko li ~i ne. Pre ma re ~i ma Fu to `a na, ko je smo za te kli is pred am bu lan te, vo dom }e se

da uzmem iz ci ster ne - re kla je Fu to `an ka Zo ra Pe tro vi}.

Dok je ve }i na sta nov ni ka ovog na se qa mir no pri hva ti la ~i we ni cu da vo de ne }e bi ti ceo dan, je dan od Fu to `a na bio je pri li~ no re vol ti ran.

-Ne znam ka ko }e mo pre gu ra ti ovaj dan. Do neo sam ~e ti ri ba lo na od pet li ta ra, tre ba mi vo da za pi }e, ru ~ak, a mo ram i de te da oku pam, jer mi je naj va `ni je da mi sin bu de ~ist. Ve ro vat no }u jo{ jed nom do la zi ti po vo du- ka `e ovaj su gra |a nin.

Ni ci ster na u Ve ter ni ku ni je ima la ve }i broj po se ti la ca. Za te kli smo dvo je de ce i jed nog su gra |a ni na ko je je do {ao da si pa ve }u ko li ~i nu vo de. Pre ma we go vim re ~i ma ne sta {i ca ih je pri li~ no iz ne na di la.

- Ni sam znao da ne }e bi ti vo de ina ~e bih se pri pre mio ju ~e. Sa -

Vodu ju~e ova dva dela grada nisu imala zbog radova na vodovodnoj mre`i snab de ti iz obli `wih mar ke ta, {to }e im bi ti do voq no dok ne stig ne.

- Ju tros ra no us pe la sam da se is tu {i ram, a kom {i ni ca mi je tek ka sni je re kla da vo de ne }e bi ti. Imam kod ku }e fla {i ra nu vo du, pa }u to pi ti, a ako mi bu de tre ba lo za ru ~ak mo `da }u do }i

da mi je ova si tu a ci ja ba{ ne zgod na, jer su tra sla vim sla vu i mo ram ima ti ~i stu vo du. Zbog to ga sam do neo ve }e ba lo ne da mo gu do voq no da na to ~im – ka zao je Bog dan Lu ~ar.

Da pod se ti mo, vo du ju ~e ova dva de la gra da ni su ima la zbog ra do va na vo do vod noj mre `i.

N. R.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

Kri mi ro man ~e ka naj br `e Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Od ubi ca, s qu ba vqu„ Xej msa Pa ter so na i Li se Mar klund. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

De tek tiv Wu jor {ke po li ci je Xej kob Ke non obi la zi naj lep {e gra do ve Evro pe. Ke no no va }er ka, Ki mi, i wen de~ ko ubi je ni su dok su bi li na od mo ru u Ri mu. Od ta da su pro na |e ni ubi je ni mla di pa ro vi i u Pa ri zu, Ko pen ha ge nu, Frank fur tu i Stok hol mu. Ma lo to ga po ve zu je ova ubi stva, osim raz gled ni ca ko je sti `u u lo kal ne no vi ne pred sva ki no vi zlo ~in. Ke non se udru `u je sa {ved skom re por ter kom, De si La {on, ko ja je upra vo do bi la raz gled ni cu u Stok hol mu – i wih dvo je mi sle da zna ju gde }e se od i gra ti sle de }e ubi stvo.

N. R.

ITA LI JAN SKA DE LE GA CI JA U GRA DU

Ja ~a we so ci jal ne za {ti te Za m e n ik gra d o n a ~ el n i k a dr Zo ran Man di} ju ~e je pri mio de l e g a c i j u Ita l i j e, iz re g i j e Emi l i j a Ro m a w a i Op { ti n e Fro li u Sve ~a noj sa li Grad ske ku }e. Sa ovom re gi jom Grad je re a li zo vao vi {e pro je ka ta iz obla sti una pre |e wa so ci jal ne za {ti te, me |u ko ji ma je i „Pre ven ci ja na si qa u so ci jal noj za jed n i c i”. Man d i} je re k ao da ova sa rad wa tra je ve} du `e vre -

me i da se uglav nom od no si na so ci jal nu za {ti tu.

- Oni su sa 150.000 evra ve} po mo gli pro jek te ko ji su ba vi li oso ba ma sa in va li di te tom, sta ri jim oso ba ma, obo le li ma od HIV- a a usvo jen je i plan po kom }e po mo }i osta le pro jek te sa jo{ 269.000 evra. Mi smo ta ko |e do ne li od lu ku da }e se iz bu xe ta Gra da da ti oko 14.000.000 di na ra za so ci jal no ugro `e ne - re kao je Man di}. G. ^.

Ras po red pre gle da lif to va Go di {wi pre gled lif to va da nas }e se ra di ti: u Uli ci 1300 ka pla ra 18, 20, 22 i 24 i u Bal za ko voj uli ci 3, 5, 15, 17,19, 21, 37, 41, 59, 65 ,67, 58 i 60. Lif to ve pre gle da In sti tut za za {ti tu na ra du po na lo gu JKP „Stan”.

Z. D.

VESTI Bes plat na prav na po mo} Prav ni od bor Grad skog od bo ra DSS No vi Sad or ga ni zu je da nas od 18 do 20 ~a so va pru `a we bes plat ne prav ne po mo }i gra |a ni ma. No vo sa |a ni se mo gu ja vi ti u pro sto ri je ove stran ke u Uli ci Voj vo |an skih bri ga da 17/2.

I. D.

Srem ski Kar lov ci kroz isto ri ju

Kwi ga „Srem ski Kar lov ci kroz isto ri ju” isto ri ~a ra @ar ka Di mi }a bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 18 sa ti u No vo sad skom

klu bu, Uli ca Zmaj Jo vi na 3.

Osim auto ra, o de lu }e go vo ri ti i isto ri ~ar Dra go We go van.

N. R.

„Pa ti Di fu sa” na sce ni Pred stva “Pa ti Di fu sa” po ~i we ve ~e ras u 20 ~a so va na sce ni za od ra sle ,,Sce na 34’’ u po zo ri {tu ,,Te a tar 34’’ u Uli ci Ni ko le Pa {i }a 34. Pri ~a pra ti me |u na rod nu por no zve zdu ko ja vo di avan tu ri sti~ ki `i vot u Ma dri du. U pred sta vi igra So wa Mla de nov, ko ja je ujed no i autor. Ce na kar te je 500, a za stu den te, pen zi o ne re, ne za po sle ne i gu pe od vi {e od ~e ti ri oso be 250 di na ra.

G. A.

Skulp tu ra ba le ri ne od ju ~e pred SNP-om

Foto: R. Hayi}

Spo me nik pe sni ku go tov

Foto: B. Lu~i}

STA TUA LA ZE KO STI ]A I SKULP TU RA MA RI NE OLE WI NE VE] PO STA VQE NE

Spo me ni ci ve li ka ni ma ~e ka ju otva ra we

Spo me nik La zi Ko sti }u, ko ji ve} ne ko li ko da na sto ji u cvet noj ale ji na sre di ni Uli ce Mo de ne tre ba lo bi da bu de ot kri ven u pe tak, ka `u u Grad skoj ku }i. Ova sta tua, vi so ka bli zu tri me tra i iz li ve na u bron zi, pr vi je u ni zu od ~e ti ri spo me ni ka ko ji }e bi ti ot kri ve ni u ~ast ve li kih ime na kul tur ne i na u~ ne isto ri je gra da i dr `a ve.

Skulp tu ra osni va ~i ce ba le ta Srp skog na rod nog po zo ri {ta Ma ri ne Ole wi ne ju ~e je po sta vqe na na trav na toj po vr {i ni po red zgra de SNP - a, na stra ni ko ja gle da na TC „Apo lo”. Ka ko ka `e pred sed ni ca Od bo ra za po di za we ovog spo me ni ka, Ga bri e la Te gla {i Ve li mi ro vi}, skulp tu ra Ma ri ne Ole wi ne bi }e ot kri ve na 25. ok to bra u 20 ~a -

so va, a de ta qan pro prat ni pro gram zna }e se na red nih da na. Autor sta tue La ze Ko sti }a je va jar Ste van Fi li po vi} dok je skulp tu ru Ma ri ne Ole wi ne u pri rod noj ve li ~i ni iz ra dio va jar La slo Si la |i.

Ot kri va we spo me ni ka Va si Sta ji }u o~e ku je se 23. ok to bra, na Dan oslo bo |e wa gra da, a bi }e po sta vqen na trav na toj po vr {i ni iz me -

|u zgra da Gim na zi je „Isi do ra Se ku li}„ i Iz vr {nog ve }a Voj vo di ne.

Autor sta tue je Slo bo dan Bo du li}.

Spo me nik Mi haj lu Pu pi nu, rad va ja ra Sa ve Ha lu gi na, tre ba lo bi da bu de po sta vqen 9. no vem bra na trav na toj po vr {i ni na uglu Uli ce Mo de ne i Bu le va ra Mi haj la Pu pi na.

J. Zdje la re vi}

DOK VE ]I NA TAK SI STA (NE VOQ NO) PO [TU JE GRAD SKU OD LU KU…

Ne ki ba `da ri li tak si me tre pre ko cr te ^la no vi Sin di ka ta grad skih tak si sta po de si li su ju ~e svo je tak si me tre na ce nu vo `we ko ju je po pi sa lo Grad sko ve }e, a ko ja iz no si 40 di na ra za start i isto to li ko za pre |e ni ki lo me tar. Pred sed nik Sin di ka ta Ra do slav Kr sti} ka `e da su tak si sti i da qe ne za do voq ni ali ne mo gu da do |u u si tu a ci ju da bu du ka `we ni jer kr {e za kon.

- ^e ka li smo da od lu ka Grad skog ve }a o naj ni `oj eko nom skoj ce ni bu de ob ja vqe na u Slu `be nom gla sni ku, {to se pre kju ~e i de si lo, pa smo od lu ~i li da po stu pi mo u skla -

du sa od lu kom iako nam to ni ka ko ne od go va ra. Po sla li smo do pis gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u u kom tra `i mo da nam se ob ja sni {ta ~i ni tu ce nu i ka ko su do we do {li - do da je Kr sti}.

Ka ko tvr di, tak si sti }e od go vor ~e ka ti do sle de }eg pet ka, a na kon to ga od lu ~i ti {ta da qe. Pred sed nik tak si udru `e wa „Si tans„ Mi lan Pa u no vi} ka `e da su ne ka od tak si udru `e wa ovih da na od lu ~i la da sa ma po de se tak si me tre na `e qe ne ce ne pa ne ki na pla }u ju 60 di na ra za start i 40 za ki lo me -

tar, dru gi start ce ne 50 a ki lo me tar 40 di na ra no ve }i na je osta la na iz no su 40 di na ra za start i 40 za pre |e ni ki lo me tar.

- [to se nas iz „Si tan sa„ ti ~e, pro te sta ne }e bi ti jer ve} pla ni ra mo da ovaj pro blem re {i mo prav nim pu tem, od no sno tu `ba ma. Ta ko |e, pod ne }e mo zah tev za pri stup in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja ka ko bi smo vi de li za pi sni ke sa sed ni ca na ko ji ma je od lu ~e no ko ja je naj ni `a eko nom ska ce na tak si pre vo za - ka `e Pa u no vi}.

J. Zd.

OM BUD SMAN OD PO ^ET KA GO DI NE PRI MIO PRE KO PET STO @AL BI

Ko mu nal ci glav na se ki ra ci ja U Kan ce la ri ju za {tit ni ka gra |a na od po ~et ka go di ne sti glo je vi {e od 500 pri tu `bi na rad usta no va, pred u ze }a, or ga ni za ci ja i in sti tu ci ja ~i ji je osni va~ Grad, kao i na rad grad skih upra va. Broj pri tu `bi ra ste, a gra |a ni se na ro ~i to `a le na rad jav nih ko mu nal nih pred u ze }a, ali i grad skih usta no va, ko je do ne ta re {e wa ne spro vo de u de lo.

- Od po ~et ka go di ne upu ti li smo dva de set pre po ru ka na adre se grad skih upra va i pred u ze }a, a po sti gli smo i to da se iz me ne dva pro pi sa ~i je spro vo |e we ni je i{lo u ko rist gra |a ni ma.

Uglav nom se na {e pre po ru ke pri hva ta ju me |u tim ima i onih pred u ze }a ko ja ne mo gu da ih spro ve du u de lo jer u tom tre nut ku ne ma ju nov ca za to - re kao je ju ~e grad ski om bud sman Alek san dar Gru ji}.

Ob ja snio je da za {tit nik gra |a na ne mo `e da uti ~e na rad gra do na ~el ni ka, Grad skog ve }a i Skup {ti ne gra da kao i na rad su do va i tu `i la {tva.

- Mi ni smo pro tiv ni ci grad skih pred u ze }a i usta no va ve}

Da nas na Kli si vre me za `al be Za po sle ni u Kan ce la ri ji za {tit ni ka gra |a na bo ra vi }e da nas u pro sto ri ja ma MZ „Kli sa”, Uli ca Sav ska 27, od 10 do 13 ~a so va. Sta nov ni ci Kli se mo }i }e u ovom pe ri o du da pod ne su pri tu `bu uko li ko sma tra ju da im je ra dom ili ak tom ne ke grad ske upra ve, pred u ze }a ili or ga ni za ci je ~i ji je osni va~ Grad po vre |e no ne ko pra vo. ho }e mo da im po mog ne mo u re {a va wu pro ble ma, no osnov ni ciq je da in te res gra |a ni na bu de za do vo qen - do dao je Gru ji}.

RA DI KA LI PO SE TI LI SI GUR NU DE^ JU KU ]U

Ma li {a ni ma slat ki {i i ko zme ti ka De le ga ci ja Grad skog od bo ra i Sa ve ta za so ci ja na pi ta wa i bri gu o po ro di ci Srp ske ra di kal ne stran ke ju ~e su po dru gi put to kom tra ja wa De~ je ne de qe do ne li pri god ne po klo ne Si gur noj de~ joj ku }i u Uli ci Zmaj Og we na Vu ka 17.

- Ma li {a ni ma iz ove usta no ve po klo ni li smo ko zme ti ku i slat ki {e ko je su pri ku pi li na {i ak ti vi sti, ne bi li im ulep {a li sva ko -

dnev ni `i vot. Mo ra mo kao po je din ci i kao dr `a va mno go vi {e u~i ni ti pre sve ga na pre ven ti vi i uz di za wu zdra vog `i vo ta u po ro di ci, a ka da po ro do ca po sta je dis funk ci o nal na on da mno go vi {e ura di ti na so ci jal noj bri zi - re kla je pred sed nik Sa ve ta za so ci jal na pi ta wa i bru gu o po ro di ci SRS-a Je le na Man da ri}, na ja viv {i da }e po se te bi ti tra di ci o nal ne. A. L.

[to se ti ~e po kre ta wa po stup ka pred za {tit ni kom gra |a na, to se mo `e u~i ni ti li~ no, po pu wa va wem pri tu `be u pro -

sto ri ja ma za {tit ni ka gra |a na u Uli ci Voj vo |an skih bri ga da 17, po zi vom na te le fon 021/420-211 ili elek tron so kom po {tom na adre su zastitnik.gradjana@novisad.rs. Gra |a nin mo `e zah te va ti da osta ne ano ni man u po stup ku, me |u tim ne mo `e bi ti ano ni man pred om bud sma nom. Po kre ta we po stup ka je bes plat no.

Ka ko je ob ja snio Gru ji}, pri tu `be na mi to i ko rup ci ju ni su u nad le `no sti om bud sma na ali sva ko ko se obra ti sa ovim pro ble mom bi }e upu }en na nad le `nu usta no vu, {to je slu ~aj i ka da se ra di o mo bin gu. Za {tit nik gra |a na mo `e da po kre ne pre kr {aj ni, di sci plin ski ili kri vi~ ni po stu pak uko li ko usta no ve i or gan za ci je ko ji ma se obra tio na mer no op stru i {u rad om bud sma na, od no sno ne od go va ra ju na do pi se iz we go ve kan ce la ri je ili se ne ja vqa ju na te le fon.

Sve in for ma ci je o in sti tu ci ji za {tit ni ka gra |a na, ra du i nad le `no sti ma, mo gu se pro ~i ta ti na in ter net stra ni ci www.zastitnikgradjana.novisad.rs J. Zdje la re vi}

SNS pro tiv ga {e wa „Or fe li na” Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke osu |u ju na ja ve da }e se je di na an ti kvar na kwi `a ra u gra du Or fe lin” uga si ti, a za to kao glav nog kriv ca vi de u ru ko vod stvu Grad ske bi bli o te ke, sa sta vqe nom iz re do va Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, sa op {te no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je te stran ke.

- Tu se se oku pqa li i oku pqa ju se broj ni no vo sad ski in te lek tu al ci, jav ne li~ no sti i kul tur ni po sla ni ci, {ko lo va ne su broj ne ge ne ra ci je stu de na ta Fi lo zof skog, Prav nog i dru gih fa kul te ta. Iz gle da, ovom ru ko vod stvu Grad ske bi bi o te ke ta kva jed na an ti kvar ni ca ni {ta ne zna ~i i ve ro vat no ima ju am bi ci je da taj pro stor pre tvo re za ne ku dru gu de lat nost, ve ro vat no za ne ke wi ho ve pri ja te qe ko ji do no se ve }e pro fi te - re kao je pred sed nik GO SNS-a Mi lo{ Vu ~e vi}.

A. L.

vojvodina

dnevnik У СУБОТИЦИ ТОПЛИ РАДИЈАТОРИ

Што мање потрошача, то скупље грејање СУБОТИЦА: Од јуче су топли радијатори у већини станова у Суботици који су прикључени на градско грејање. У „Суботичкој топлани” објашњавају да грејање неће почети само у оним објектима у којима се тренутно одвијају радови или у онима који дугују.

- У протекла три дана, температура је испод 15 степени и због тога грејање почиње раније. Апелујемо на власнике станова да санирају кварове уколико их има, како би се и код њих што пре покренуло грејање - рекао је директор ЈКП „Суботичка топлана” Перо Рикић. - С друге стране, због високих рачуна за грејање одређени број Суботичана је одлучио да се искључи са система грејања Суботичке топлане. Станаре зграде у улици Евгенија Кумичића 14 изненадио је допис из Топлане, у којем стоји да ће, због оних који откажу грејање, преостали корисници морати да плаћају више. У Топлани кажу да искључења одобравају, уколико се не нарушава стабилност грејања у објекту, док у Удружењу за заштиту потрошача Војводине истичу да Топлана нема законског основа да губитке због отказа услуге надокнађује повећа-

њем цена преосталим корисницима.

- Нас занима зашто ћемо да плаћамо грејање за грађане који су искључени. Ми треба да плаћамо онолико колико потрошимо - каже Марија Црнић, председник станара зграде у Евгенија Кумићића 14. У „Суботичкој топлани” објашњавају да није исто када се искључује потрошач са самосталне, или заједничке подстанице. Одобрења за искључење са градског грејања издају се потрошачима уколико се не угрожава систем за грејање. Рикић истиће да се топлота расипа и због тога ће потрошачи више да плате, али то није поскупљење. Удружење за заштиту потрошача Војводине истиче да свако може да се искључи са система и да Топлана не би смела то да наплати другим станарима који су прикључени на градско грејање. Већина станара у згради на адреси Евгенија Кумичића се противи искључењу комшије, јер не желе да плаћају грејање и за њега, с тим да се пре годину дана искључила једна комшиница која је отишла у Америку. Питање које постављају грађани Топлани је: ко уместо ње сада плаћа грејање? А. А.

Неизвестан почетак грејне сезоне ВРБАС: Грејна сезона почиње 15 . октобра, али је за Врбашане чија су домаћинства прикључена на даљинско грејање, још увек неизвеснo да ли ће им тог дана бити топли радијатори у становима. Наиме, Јавно комунално предузеће „Стандард“ налази се у веома незавидној материјалној ситуацији.

- Суочени смо са великим проблемом, јер ми до краја октобра Дирекцији за робне резерве, којој смо укупно дужни око 58 милиона динара, морамо исплатити 15 милиона динара и нешто преко шест милиона морамо вратити у мазуту. Предузеће је дужно и 12 милиона динара за гас ЈП „Врбас гасу“, као и за струју, затим неисплаћене зараде радницима. Ремонт котлова није завршен на

Предузеће за пристан и марину

АПАТИН: Општинско веће Апатина утврдило је предлог одлуке о оснивању јавног предузећа за управљање пристаном и марином „Апатин”, као и предлог одлуке о привременом Управном одбору који ће усвојити акте новог. На седници је утврђен и предлог одлуке о додели највећег општинског признања, награде „24. октобар”, које се додељује поводом дана ослобођења Апатина. Предложено је 13 појединаца и колектива: Пољопривредна стручна станица Сомбор, АД „Алупласт“ Апатин, Друштво пчелара „Дунав”, АД „Апатинтрансу”, ТВ „Апатин“, др Ђуро Ђапић, Душан Шкорић -Шпеца, Драган Наранчић, Сомон Кајтази, Амира Павковић, Марија Богић, Добрила Новаковић и Угљеша Бркљач. О поменутим предлозима изјасниће се одборници СО, од којих се тражи и сагласност на нови ценовник услуга превозника „Апатинтранса“ којим је предвиђено поскупљење у просеку за 22,7 одсто. Општинско веће прихватило је предлог Секције бораца четврте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ да се у Апатину подигне биста народном хероју, генералу пуковнику и ратном команаднту 6. личке Ђоки Јованићу. Донета је и одлука да СО буде покровитељ ликовне колоније „Колут-Мандић” поводом јубилеја миленијум Апатина. Ј. П.

време, па и ту имамо проблема. Поред тога за грејну сезону до краја године ми морамо обезбедити још око 20 милиона динара – истакао је директор ЈКП „Стандард“ Никола Влаховић. Велики проблем овом комуналном предузећу представљају ненаплаћена потраживања. Укупан дуг према ЈКП „Стандарад“ за услуге грејања је око 150 милиона динара, а од те суме правна лица су дужна око 50 милина динара. У Покрајинском секретаријату за енергетику јуче је одржан састанак на којем је требало да се нађе решење за проблеме врбаског комуналца, али током дана нисмо успели да сазнамо какав је договор постигнут и да ли ће грејна сезона у Врбасу почети на време. М. Кк.

9

САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ ОПШТИНЕ АПАТИН

Пример другим срединама

АПАТИН: Савет за међунационалне односе општине Апатин, у чијем раду је учествовао и заменик заштитника грађана Србије др Горан Башић, разматрао је стање међунационалних односа на подручју ове општине, резултате инклузије Рома и функционисање Савета.

- Из ове средине заштитник грађана није примио ниједну жалбу грађана, везану за питања међунационалних односа нити жалбу Рома и стога нисмо раније долазили у Апатин. Ово је редовна посета, с обзиром на то да желимо да видимо какво је стање у целој Србији, како бисмо, на основу тога предложили мере за побољшање ситуације - рекао је др Горан Башић. Говорећи о међунационалним односима чланови Савета су истакли да у Апатину живи 14 нација и да нису забележени инциденти, каквих има у неким другим срединама. Националне мањине, мађарска и хрватска, на основу предлога Савеза за међунационалне односе, решиле су питање употребе језика у срединама у којима националне мањине чине већину. Наиме, у Сонти је у употреби хрватски као службе-

ни језик у Месној заједници, а у Свилојеву и у Купусини мађарски језик. Хрватски језик је обухваћен наставним програмом и ове школске године ће изаћи генерација уче-

сетлећима настоји да побољша живот мештана у Ромском насељу и у томе је до сада доста учињено. Ромско насеље има све улице асфалтиране, свако домаћинство има

Из Апатина нису стизале притужбе: заменик заступника грађана др Горан Башић и др Живорад Смиљанић

ника који су имали прилику да матерњи хрватски изучавају од првог до осмог разреда.

- Када је реч о интеграцији Рома, највећи проблем је што су на подручју општине затворене чак 22 фирме, а први који су остали без посла, били су Роми. Општина де-

прикључак за воду и струју, а готов је и пројекат за фекалну канализацију. Ромска деца похађају обданиште у насељу, а од првог разреда похађају наставу у градској школи, до које им је обезбеђен бесплатан превоз. У насељу постоји и Дом културе и здраствена станица. Тре-

Четири милиона за запошљавање

ВРБАС: Oпштина. Врбас издвојиће четири милиона динара за отварање нових радних места, која су предвиђена Локалним акционим планом за запошљавање. Ова средства се односе на послодавце који ће добити субвенције при запошљавању лица са територије општине Врбас, евидентираних на листи незапослених Националне службе за запошљавање. Конкурс

је отворен од четвртка, 6. октобра и трајаће док се не поделе средства. Према речима саветника за запошљавање врбаске филијале Националне службе за запошљавање Андреја Комненовића, право учешћа на конкурсу имају сви послодавци, регистровани у општини Врбас који редовно измирују своје обавезе.

- Конкурс обезбеђује 130.000 динара по новоотвореном радном ме-

сту. Обавеза послодавца, уколико прође на конкурсу, је да то радно место држи отворено годину дана. Такође, профил незапослених лица која на овај начин буду запослена није битан, једино је важно да су уредно пријављени на нашој евиденцији. Број радника није лимитиран - објаснио је Комненовић. Захтев се предаје Националној служби за запошљавање у Врбасу. М. Кк.

Нови шалтер за сналажење у правосуђу

СУБОТИЦА: Нови шалтер за информације у холу зграде правосудних органа служиће да се странакама, адвокатима и другим лицима која долазе у суд дају информације везане за рад свих правосудних органа смештених у судској згради: Вишег, Основног и Привредног суда у Суботици, као и Вишег и Основног јавног тужилаштва у Суботици, саопштио је Виши суд у Суботици На шалтеру странке могу добити упутства за лакше сналажење у судској згради, смернице за понашање у суду, пропуснице ради доласка до запослених са којима је унапред

уговорен састанак, обавештења о радном времену суда, судских писарница и радном времену шалтера за овере, информације о распореду заказаних суђења, обавештења о делокругу рада организационих јединица и именима председника судских одељења, обавештења о именима и контактима са сталним судским вештацима и тумачима за поједине језике. Са шалтера ће странке бити упућиване на друге надлежне државне институције, издаваће се писани материјал, формулари, помагаће се у попуњавању потребних образаца, даваће се обавештења о начину и могућностима подноше-

По крет ни парк скулп ту ра из Ја се но ва

БЕ ЛА ЦР КВА: Изложба скулптура рађених од дрвета постављена на отвореном простору, на Гату у селу Јасеново, највећа је те врсте у Србији, каже профе сор Сло бо дан-Ба не Са вић. Колонија је почела са радом, како је Савић рекао, пре шест година и радило се у јасеновом дрвету по коме је село добило име, а онда како га није било довољно наставило се радом у другим врстама дрвета тако да овај парк он сада види као једно велико дрво са различитим плодовима. Педе сетак вајара је шест година стварало, а само један мали део ове изложбе пренет је у простор белоцркванског Музеја, како би ову изванредну поставку могло да види више посетилаца. У изложбеном про стору представљено је једанаест

sreda12.oktobar2011.

Отварање изложбе у Белој Цркви

Монографија Љусине ЗРЕЊАНИН: У Дворани класичне уметности Народног музеја Зрењанин, сутра у 18 часова, биће одржана промоција књиге “Монографија села Љусина” ауторке Љиље Босић. Књига је написана зарад неговања и очувања културе, традиције, живота и историјске прошлости Срба на подручју Војне Крајине. Уводничар на књижевној вечери биће Сандра Божић а о монографији ће, осим ауторке, говорити и књижевник Зоран Славић и струковни васпитач специјалиста Велимир - Миша Козарев. Ж. Б.

аутора са скулптурама и још десетак са фотографијама радова изложених на Гату. Аутор поставке је историчар уметности и кустос приправник Игор Во ко ун у сарадњи са Срп ком Са ви ћем, покретачем јасеноваче вајарске колоније и човеком чијом заслугом она све ове године опстаје. Идеја је да поред посетилаца у Белој Цркви, фотографије скулптура са Гата и скулптуре, које још увек због технологије припреме дрвета за излагање на отвореном нису постављене у Парк скулптура виде бар у суседним општинама Вршац и Панчево. Изложбу је званично отворио председник општине Жељ ко Цр но го рац, који је обећао да ће општина наредне године озбиљније подржати ову изузетну манифестацију. М. Витомиров

ња притужби на рад суда, обавештења о начину подношења захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја, информације у вези са основним судским процедурама и потребном документацијом за покретање судских поступака. Поред наведеног, на шалтеру за информације примаће се, обрађивати и слати пошта за потребе Вишег суда. Покретањем рада инфо-пулта, омогућиће се боље и исцрпније информисање свих грађана, који се обрате суду при реализацији својих права или испуњавању својих обавеза, наводи се у саопштењу Вишег суда. А. А.

ба напоменути, да је у апатинском Ромском насељу отворена и прва школа за ромску децу, још почетком двадесетог века, око 1926. године и та традиција у образовању је утицала на то да деца редовније иду и завршавају школу, него у другим срединама - рекао је председник општине др Живорад Смиљанић.

- Сигурно је да је ова средина много учинила на интеграцији Рома и да може бити пример осталим срединама. Чињеница је да се и овде може још много постићи и да је потребно помоћи локалној самоуправи. Похвално је и то што се о интеграцији Рома мислило и пре декаде Рома, па су стога и резултати овде много већи - рекао је др Горан Башић. Заменик заштитника грађана Србије позвао је чланове Савета за међунационалне односе да се обрате уколико постоје проблеми, као и у погледу законских решења, везаних за организовање Савета, како би се укључили у јавну расправу о измени појединих чланова Закона који регулишу та питања. Ј. Прелчец

Пошумљава се 45 хектара КИКИНДА: Најмање пошумљена општина у Србији је територија Кикинде, па локална самоуправа увелико ради на томе да се ова чињеница измени. Пошумљеност у кикиндској општини је свега један одсто, а у току је реализација пројекта под називом „Зелени Банат” којим ће бити омогућено пошумљавање 45 хектара земљишта у општини.

- Ускоро започиње садња младице тополе и сибирског бреста - најавио је члан општинског већа Ненад Грбић. - У атару Мокрина и Руског Села пошумиће се 15 хектара. Следи атар у Банатском Великом Селу где ће се пошумити десет хектара, док ће у Накову бити под младицама 10 хектара земљишта. У атару Башаида биће засађено 22,7 хектара. Пројекат ће бити завршен у наредних осам месеци и реализује се у оквиру прекограничне сарадње са Румунијом. А. Ђ.

У САРАДЊИ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ И „ЂУРЂЕВА”

Бесплатно чиповање паса

ЗРЕЊАНИН: Захваљујући сарадњи локалне самоуправе и Друштва за заштиту животиња и природе „Ђурђево”, у Зрењанину је почела акција бесплатне прве вакцинације и чиповања паса. Крајем прошле недеље су, у Мултимедијалној сали Градске куће потписани уговори са шест ветеринарских станица у којима ће грађани моћи, потпуно гратис, да вакцинишу и чипују своје љубимце – „Ултимат Вет”, „Пега”, „Таурус”, „Ветерина Димић”, „Mихаило – ВЕТ” и „Ветеринар”. Координатор радне групе Предраг Јеремић појаснио је да је од Министарства пољопривреде, Републичке управе за ветерину, добијено 3.000 микрочипова, и да ће у првом кругу, у акцији бесплатног чипова-

Кре ћу ис кљу че ња га са ТЕ МЕ РИН: Након хладних и топлих проба, топлане Центар и Парк ЈКП „Темерин” почеле су са радом, тако да су сви корисници услуга - школе, вртићи, Дом здравља, јавне институције и станари вишеспратница имали грејање. Зависно од температура у наредних неколико дана, одредиће се режим рада топлана. У ЈП „Гас” у Темерину истичу да је све спремно за почетак нове грејне сезоне, и поред тога што су дугови грађана и других корисника овог енергента велики. Ове недеље почеће искључење нередовних платиша, како не би било доведено у питање снабдевање више од 5.000 домаћинстава, која користе природни гас. Стога апел да се дугови измире и не стварају непланирани трошкови, јер поновно укључење на гасоводну мрежу изно си 7.000 динара. М. М.

ња, бити утрошено њих 1.500. Преостала половина ће, такође, бити искоришћена али ће власници паса, вероватно, платити део трошкова. Чиповање и прва вакцинација, иначе, у ветеринарским станицама кошта око 1.200 динара.

- Микрочиповање паса је законска обавеза власника, али и поред тога у Зрењанину има доста неевидентираних животиња - казао је Јеремић. Заменик градоначелника Горан Каурић апеловао је на грађане да се одазову акцији и нагласио да смо годинама уназад сведоци да у граду постоји велики број паса луталица јер власници пуштају животиње на улицу, не старајући се о њима, што другима изазива низ непријатности. Ж. Б.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda12.oktobar2011.

DNEVNIK

c m y

10

СТАРАТЕЉСТВО О ЦАРСКОЈ БАРИ ЈОШ ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА

Држава нема поверења у градску управу

Уз старе љуљашке нови мобилијар

ОПРЕМЉЕНО 17 ДЕЧЈИХ ИГРАЛИШТА У БЕЧЕЈУ

Но ве спра ве на ра дост нај мла ђих

БЕ ЧЕЈ: На 17 постојећих дечијих игралишта у Бечеју постављен је нови мобилијар, намењен деци млађег узраста, до осам година. На територији бечејске општине постоји 25 локација дечијих игралишта и највећим делом су постојеће справе у њима уништене, а мањи део је пропао.

- Испо ставило се да је боље и јефтиније по ставити нови мобилијар од пластике и метала, него поправљати старе металне и дрвене справе. На пролеће ћемо нове справе по ставити и на прео сталих осам локација дечијих игралишта, која су сада у релативно добром стању, али на пролеће тешко да ће бити. Имамо захтев да и у бечејском насељу „Се вер Ђур кић” уреди мо нови про стор за дечије игралиште и по ставимо мобилијар за игру, што ћемо највероватније прихватити - саопштио је председ ник оп шти не Бечеј Пе т ер Кне зи.

За куповину мобилијара локална самоуправа је издвојила 4,5 милиона динара. Највише, укупно седам, постављено је у Бечеју, три украшавају дечија игралишта у Бачком Петровом Селу, два у Бачком Градишту и Радичевићу, а по један је лоциран у Дрљану, Милешеву и Пољаници. Уз ову набавку добијена су и три јавна тоалета од пластике, па се сада разматра где ће бити постављени, јер изискују прикључак на електричну енергију, водовод и канализацију. Припрему терена за постављање мобилијара радило је бечејско предузеће „Термостан”, а посао постављања конструкција за игру и монтажних јавних тоалета поверен је, такође, бечејским фирмама „Еуропласт” и „Еурокоп”. Локална самоуправа апелује да се постављене справе чувају, да их не користе старија деца и да се свака злоупотреба упозори или спречи. В. Јанков

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (14), „Zlatokosa i razbojnik” (14.15), „[trumpfovi” (11.30, 13.40, 15.45 16), „Pingvini moga tate” (15.50), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.30), „Posledwa ekskurzija 5” (22.30), „Lo{a u~iteqica” (22.15), „Automobili 2” (13.45, 14.20, 16.20, 18.20), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Ta luda qubav” (20.20, 22.40), „Samo drugarski” (18, 20.10, 22.35), „Svi moji biv{i” (17.45, 20, 22.25), „Jedan dan” (17.50, 20.05), „No} ajkula” (18.30, 20.30).

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}”, drama „Lepotica Linejna” (19.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Mil ka Mi tra {i no vi} iz Novog Sada, So wa Ra do sa vqe vi} i Jo va na ^u bri lo vi} iz Sremske Kamenice, Sa wa Pa ni} iz Suseka, Dra ga na Ma ri} iz Pe}inaca, Va len ti na Var ga iz Temerina, Je le na Fra ko vi} iz \ur|eva, Ti mea Var ga iz Be~eja, Da ni je la Fi li po vi} iz Oxaka, Mi li na Du dok iz Pivnica i Mi ra Ko sti} iz ^uruga.

DE^AKE: Da {u ri Ru ste mi, Sve tla na Vu ja di nov i Da ni je la Svi rac iz Novog Sada, Sta ni sla va Po `a rev iz Mo{orina, Mir ja na Su bo tin iz Silba{a, Ana-Ma ri ja \i pa nov iz Sombora, Mi li ja na Iva ni {e vi} iz Gajdobre, Dra ga na Pet ko vi} iz In|ije, Ane Hlpka iz Ba~kog Petrovca, Gor da na [or maz iz Temerina i Mo ni ka Tom pa iz Ba~a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Josip Miroslave Or{o{ (1936) u 10.30, Petar Bo`e Mr|enovi} (1939) u 11.15, Ru`ica Vida Mironicki (1934) u 12 ~asova, Mara Milana Buzaxije (1952) u 12.45, [andor [amuela Ladi (1936) u 13.30, Leposava Pante Mila{inovi} (1930) u 14.15, Batri} Mili}a Novovi} (1937) u 15 ~asova i Branislav Svetozara Babin (1928) u 15.45. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Vera Branka Jovanovi} (1927) u 13 ~asova.

ЗРЕЊАНИН: Град Зрењанин нема шта да тражи на Специјалном резервату природе „Стари Бегеј – Царска бара” јер држава не дозвољава да локална самоуправа преузме од Рибарског газдинства „Ечка” старатељство над овим бисером природе, удаљеним 17 километара од Зрењанина. О томе се већ неколико година полемише у зрењанинској јавности. Пре две године потпредседница Скупштине Србије Јудита Поповић подржала је иницијативу да се Царска бара, чувено станиште ретких врста птица, повери на управљање граду. Висока функционерка Либерално демократске партије, иначе Зрењанинка, свој став је образложила речима да је у питању национално благо, заштићена природна средина, и да је најлогичније

„Ечка”, налази се у сукобу интереса, сматра Јудита Поповић, јер у периоду излова рибе, из рибњака се у Царску бару испушта вода, а са њом и муљ. Тиме се повећава слој муља, па се резерват претвара у мочварно подручје. Питање старатељства над природним драгуљем недавно је поново покренуо и Градски одбор Српске напредне странке који тврди да мештани околних села - Белог Блата, Стајићева, Ечке и Перлеза, већ дуже време указују на неадекватно старање Рибарског газдинства „Ечка” о Спе- Природно добро и туристичка атракција Царска бара цијалном резервату природе, и сти, односно да градоначелник бари, као предела од посебног захтевају да се он преда граду. Зрењанина упути иницијативу, а значаја који ће у скоријој будућВлада Србије измени Уредбу о ности бити заштићени од стране заштити Специјалног резервата државних институција. природе „Стари Бегеј – Царска „Посматрајући расположибара“. Градску власт то ништа не вост ресурса и могућности којикошта, а Зрењанин би много до- ма располажемо, сматрамо да био“, поручили су зрењанински смо у великој институционалнапредњаци. ној, финансијској и стручној Из кабинета градоначелника, предности у односу на досадамеђутим, стигло је саопштење из шњег управљача. Међутим, јуна којег произилази да су градски 2011. Влада Републике Србије оци учинили све не би ли поста- је, на предлог покрајинског Зали старатељи, али да у томе нису вода за заштиту природе и Минаишли на подршку надлежних нистарства заштите животне у Републици. Почетком новем- средине, просторног планирања бра 2010. године, подсећа се у и рударства, одредила Рибарско овом саопштењу, Министарство газдинство „Ечка” за стараоца у просторног планирања и зашти- наредном периоду”, наглашавате животне средине расписало је ју у Градској управи и подсећају конкурс за избор старатеља - да је тадашња општина Зрењауправљача над Царском баром. нин још током 2006. године таС разних страна притужбе на садашњег стараоца РГ „Ечка” Град Зрењанин се пријавио на кође започела иницијативу за да се о Царској бари стара ло- Али, напредњаци сматрају да је конкурс и предложио да уместо промену стараоца на СРП „Стакална самоуправа, односно јавно због садашњег стања крива РГ „Ечка” старатељ убудуће бу- ри Бегеј - Царска бара”. Али, испредузеће које би било формира- градска власт. де Јавно предузеће „Резервати ход је био исти као и у овом слуно са том наменом. Садашњи „Потребна је само политичка природе Зрењанина” које би во- чају. старатељ, Рибарско газдинство воља градске и републичке вла- дило рачуна и о Окањ и Русанда Ж. Балабан

TElEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

reporta@e

dnevnik

sreda12.oktobar2011.

11

NA FE STI VA LU U ^O KI DO BO [A RI PO KA ZA LI DA SU NE KAD PA O RI BI LI DO BRO IN FOR MI SA NI, I BEZ NO VI NA I IN TER NE TA

Ka ko vlast i do bo{ ka `u

Vla de ta Su dar ski

D

o bo {a ri su za i sta pro sla vi li ^o ke, gde je {e sti put odr `an me |u na rod ni fe sti val „Da je se na zna we”, po sve }en za ni ma wu go to vo iz u mr lom kod nas, pa ga sad ma hom pred sta vqa ju glum ci. Ti bor Ur ban iz obli `weg Ja zo va, je di ni je me |u osmo ri com ko ji su na stu pi li u re vi jal nom de lu iz vor no pred sta vqao ne kad va `nu stru ku, ali i on je ve} pet go di na pen zi o ni sao alat. Pro bu {e nu jag we }u ko `u, do bro je za kr pio se lo tej pom.

- Do sko ro smo do bo va li od }o {ka do }o {ka, ali za nas vi {e ne ma po sla. Do bo {a re we sam za me nio nad ni ~a re wem, bra wem pa pri ke i dru gim se zon skim po slo vi ma - ve li Ur ban.

We go vim ko le ga ma iz Pa de ja i Osto ji }e va iz gle da je ve} do sta do bo {ar ske sla ve, pa ni su ni do {li na fe sti val. Ipak, glum ci su iz va di li ma wak. Do su za su pu bli ku raz ga li li do a jen ki kind skog glu mi {ta Du {an Fel bab.

Pri li ku ni je pro pu stio ni vi {e stru ki po bed nik fe sti va la, glu mac ama ter Jo van ^u da nov, do sko ro Ki kin |a nin, ko ji za ni ma we do bo {a ra pred sta vqa na mno gim fe {ta ma, a i mo no dra mom „Jo ca do bo {ar”. On na gla {a va da su na iz ma ku 19. i po ~et kom 20. ve ka do bo {a ri bi li in sti tu ci ja.

Ma da naj ni `i na le stvi ci dr `av nih slu `be ni ka, ose }a li su se va `nim, jer naj bo qe {to su zna li i ume li pre no si li su na red be vla sti.

- Za lik Jo ce naj ve }a in spi ra ci ja bio je je dan iz I|o {a, ko ji je tvr dio da do bo {ar mo ra bi ti „tu vqiv” i gr lat. Tu vqiv, zna ~i da do bro da upam ti tekst. Ne kad je ve }i na se o skog `i vqa bi la ne spi sme na, pa je na so ka ci ma ~e ka la sa op {te wa

do bo {ar. Na stup je oba ve zno po ~i wan sa „Da je se na zna we”, a za vr {a van jed no stav nim „Ja vqe no” - pri ~a ^u da nov, ko me ^o ka ni je da le ko ni iz Sta rih Le di na ca, gde se pre tri go di ne pre se lio.

U na rod nim no {wa ma do bo {a ri li su na ru mun skom go sti Ola ru Ka ta lin i Do ri jan Ha u ser Ko zma iz brat ske va ro {i De ta, glum ci ama te ri, Gra di mir Po po vi} iz ~o kan skog KUD-a „Sve ti Sa va”i Vla de ta Su dar ski iz No vog Be ~e ja, dok je Qu bo mir Bor |o {ki iz sen }an ske Ka mer ne sce ne „Mi ro slav An ti}„ ode nuo ne kad zva ni~ nu do bo {ar sku uni for mu.

- Pre par go di na sam ~uo za fe sti val, la ne bio pr vi put, sad su me ve} zva li - ot kri va Su dar ski.

- Uzeo sam do bo{ iz ka fa ne mog pri ja te qa, gde vi si na zi du kao ukras. Tek sto vi Cr wan skog i Pe tro vi }a ~i ni li su mi se zgod nim pa sam ih pri la go dio. Ovo je bi lo iz kwi ge „O Ba na tu i Ba na }a ni ma” Mi lo {a Cr wan skog, pa sam se tru dio da bu dem auten ti ~an, ~ak sam i za stao da okva sim gla sne `i ce iz fi }o ka. Do bo {a ra se ne se }am, jer je No vi Be ~ej ipak ve }a va ro{, ali naj du `e su

op sta li u obli `wim Ku ma na ma.

Uz prat wu ma `o ret ki wa iz Ka wi `e, po seb na atrak ci ja bi la je kar na val ska po vor ka or ke stra bub wa ra, ko je je opet pred vo dio Dra go qub \u ri ~i}.

Oni su gro mo gla snom svir kom ras te ra li obla ke iz nad va ro {i.

U znat nim ko li ~i na ma su ra zna pe ci va do ne la udru `e wa `e na iz na se qa ~o kan ske op {ti ne. Ju li{ Smi qan ski iz pa dej skog „Sun ce” ve li da su na tr pe zu iz ne li ~ak 32 vr ste ko la ~a, od ki fli ca i sva tov skih ple te ni ca, si }u {nih krof ni ca na ni za nih u ogr li cu, Da je se na zna we pro je sa si rom, pa do tak mi ~ar ske do bo{ tor te u ko ju ri, a do bo{ tor tu je spre mi la sa je @u `a na Ko va~ utu kla 30 ja ja i mo da se zna ko zna. ~i tav dan tru da. Vi {e stru ka po ^la ni ce Udru `e we `e na bed ni ca u pra vqe wu do bo{ tor ti „\ur |e vak” iz Vr bi ce su {tand Ilo na Pa la ti nu{ iz ^o ke, na po ukra si le sem ko la ~i ma i ven ci ma mi we da su joj iz Udru `e wa „Di be log lu ka. Vr bi ~a ni su po zna ti va” ve} „za bra ni li” da se tak mi po we go voj pro iz vod wi, pa se tu ~i. Ona je pre ko man do va na u `i na |e za re kla mu i pro tiv uro ka.

„Slat ke” `e ne iz pa dej skog „Sun ca”

Gde se di mi, tu su i Tu rin ci

- Ma ke don ka sam i za to pra vim ta ko do bre ko la ~e, a u pri pre mi do bo{ tor te, ko ja za i sta iz gle da kao ma li do bo{ po ma ga la mi je Ilon ka ^a na di – ne }e sa mo za se be da za dr `i za slu ge Du ka din ka Mi hok. @e ne iz Osto ji }e va su, ne slu ~aj no, skri va le glav ni adut, tor tu Mi le ne [paj gel, ko ja je pro gla {e na naj lep {om. Naj ve }a je kre a ci ja @o fi ja Va {tag iz Ja zo va, a naj u ku sni jom je pro gla {e no de lo Ka ta lin [a ri iz ^o ke.

Do sta nad mu dri va wa i kr~ ka wa, bi lo je i na tak mi ~e wu u ku va wu ov ~i jeg pa pri ka {a „Ban ka ba ~i”, u znak se }a wa na naj ~u ve ni jeg ~o kan skog ov ~a ra, se lek ci o na ra „~o kan ske ci ga je” i iz u zet nog ku va ra Mi ha qa Ban ku. U kon ku ren ci ji 34 ko tli }a, po oce ni stru~ nog `i ri ja ko jim je ru ko vo dio pro fe sor ku li nar stva De `e Saj ko iz Su bo ti ce, naj u ku sni ji pa pri ka{ sku vao je No vi ca Dra go qe vi} iz ^o ke, dru ga je bi la eki pa Sa ve Tri fu no vi }a iz Tu ri je, a tre }i Emil Na| iz Ja zo va.

Mi lo rad Mi tro vi}

STI PAN RA KIN NE ZA RE ZU JE GLA MUR NA [MIN KA NIH, PO KON DI RE NIH SA LA [A

Za hlad no pi vo iz bu na ra a skrom nom sa la {u, ure |e nom sa pu no du {e, ne ko li ko ki lo me ta ra od se la Son te, ve} de ce ni ja ma `i vi po ro di ca Ra kin, Sti pan (55) i su pru ga mu Ka ta (50). Okru `en je dr ve }em, obo ri ma za svi we, a bez broj pa ~i }a, }u ri }a i ko ko {a ka i tri ke ra „ga zdu je” dvo ri {tem. Do ma }i ni uop {te ne za re zu ju gla mur na {min ka nih sa la {a na me we nih go {}e wu po kon di re nih va ro {li ja, ko ji su se do ono mad sti de li ro di teq skih pa or skih ko re na.

- Ima mo ku }u u Son ti a sa la{ smo ku pi li 1978. - pri ~a Sti pan, ~i ji je {pic na me Ken ca. Vo lim pri ro du, po qa i {u me, a u na po sred noj bli zi ni je i Du nav. U Ku de qa ri sam ra dio 20, a su pru ga se dam go di na. Ona je ka sni je po ~e la jer je ga ji la na {e ~e tvo ro, sad ve} od ra sle de ce. ]er ka ima 31 go di nu i po ro di cu u Son ti. Naj sta ri ji sin od 33 sa bra -

N

ko ji se na ma gar cu upu tio u se lu, a ov de mu je pr va sta ni ca za pre dah.

- Da nas je ma lo go sti ju, jer je sve tac, ali do kra ja da na oku pi }e

Ka ta i Sti pan snaj ku u~e srp ski

Ume sto be to na, bo ga tu ni tra `e tr sku

tom od 22 `i vi i ra di u Apa ti nu, naj mla |i od 19 je ostao u Son ti, pa smo Ka ta i ja, uglav nom sa mi ov de. Ma da se ne mo `e mo po tu `i ti, jer nas svi po se }u ju, a tu su i kom {i je, pri ja te qi i ro |a ci. Ni kad ni je do sad nom uvek ima do sta po sla.

On da usta je da ra ki jom po ~a sti kom {i ju An tu na Do mi }a,

- Ono mad smo pro da li jed no vi jet nam sko pra se a po we ga je sti glo wih ~ak de se to ro. Ne bih me wa la sa la{ ni za {ta. Ako ni {ta dru go ima mo do voq no

Kom {i ja do pu to vao na ma gar cu

se. Vo li mo dru {tvo, tad i mi pre dah ne mo, jer od ju tra do ve ~e ri tre ba hra ni ti sto ku, ku va ti, pra ti ve{ na ru ke. Mo gla bih oti }i u Son ti, ali na vi kla sam. Le ti je la ko, zi mi je te `e - ve li Ka ta i upo zna je sa bu du }om sna jom.

Ka `e, na {eg je po re kla ali je ro |e na u [vaj car skoj i ne zna ba{ naj bo qe je zik.

hra ne. Za raz li ku od osta lih mi ni smo `eq ni me sa, ra di je je de mo te sto. Ode me se~ no xak bra {na. Tre nut no ne ma mo kra vu, ali }e mo je po no vo dr `i mo, jer smo se po `e li li do ma }eg mle ka - pu na je Ka ta pla no va.

Ostav {i bez po sla Sti pan ni je du go raz mi {qao {ta }e.

Ku pio je dva ko wa i po ~eo da za -

ra |u je ora wem tu |e ze mqe, jer je oko we go vog sa la {a ma la oku} ni ca. Svi we to vi za broj nu po ro di cu i pro da ju, dr `ao je ov ce, a `i vi na se uglav nom sa ma le `e.

Ali ni to ni je bi lo do voq no za `i vot po ro di ce.

- Tast se ba vio tr skom, pa sam `e leo i ja to da na u ~im. Is po ~et ka sam se ze zao, ali br zo uvi deo da je to ozbi qan za nat ko ji tre ba te meq no sa vla da ti. Tr ske ima na pre tek u oko li ni, jer je ni ko na `a lost ne se ~e re dov no.

Sad mno gi tra `e kro vo ve od tr ske i mno go sam ku }a, vi ken di ca i let wi ko va ca po krio u Apa ti nu, vi kend na se qi ma na Du na vu i Son ti. Ni je to lak po sao.Tre ba ceo dan na mer di vi na ma bi ti i sla ga ti sno po ve da sve le po iz gle da. U~io sam i si no ve tom po slu, naj sta ri ji je sve sa vla dao, dok osta li ni su ba{ ne {to za gre ja ni – pri ~a Sti pan.

Ma lo je onih ko ji zna ju za nat, pa Sti pan i ne sti `e da udo vo qi svi ma ko ji bi tu „no vo ta ri ju“. Ne ka da su se qu di, ka `e, sti de li tr {~a nih kro vo va, a sad ih `e le na svo jim ku }a ma oni naj bo ga ti ji. Do {la ne ka ba{ na o pa ka vre me na.

Kad se umo ri Sti pan ide na pe ca we.

- Pre je u obli `wem ka na lu bi lo mno go ve li kih {a ra na, ali su ne sta li od ka ko je za pu {ten, pa idem na Du nav.

Sti pan, a mo `da vi {e Ka ta, `e le da ure de sa la{, ali do sad ni je bi lo nov ca ni vre me na.

- Obe }ao je da }e na pro le }e da ru {i i zi da na no vo. Bi lo bi le po, a i me ni mno go lak {e – una pred se ra du je Ka ta.

Stru je na sa la {u ne ma, ali Sti pan je i to me do a kao. Pa nel za sun ~e vu ener gi ju je do vo qan za ra dio i te le vi zor, a pi vo iona ko hla di u bu na ru.

Je li sa ve ta Prel ~ec

Samo su na parketu Srbi negostoqubivi

KO [AR KA [I SA U DIJ SKE ARA BI JE I OMA NA SE ODO MA ]I LI U NO VOM BE ^E JU

Be o grad, sre }om, ni je u Ba na tu

i ko se u No vom Be ~e ju vi {e ne iz ne |u je kad na uli ci sret ne tam no pu te atle te, jer su me {ta ni na vi kli da sva ko ma lo na pri pre me do la ze ti mo vi iz eg zo ti~ nih kra je va pla ne te. Po sled wih da na u go ste su do {le ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Sa u dij ske Ara bi je i Oma na.

Mo ha med Al Qu sa i mi, tre ner igra ~a Oma na, ka `e da }e ov de tre ni ra ti pred, za wih vr lo va `ne, Za liv ske igre.

- Ve} sam do la zio u Sr bi ji, ko ja je pra va ko {ar ka {ka ve le si la - ob ja {wa va Qu sa i mi. - Bi li smo 2006. u Zre wa ni nu i le po se pro ve li, kao i pre ne ko li ko me se ci sa ka de ti ma u No vom Be ~e ju. Vi deo sam raz li ~i te kam po ve u ve li kim gra do vi ma, ali ne pre fe ri ram na ro ~i to onaj u Be o gra du. Od bu~ nih me tro po la pri jat ni je mi je u ma wim gra do vi ma bez pu no sa o bra }a ja, gde su qu di su pri sni i dru `e qu bi vi.

U ve li kim gra do vi ma ima i eks tre mi sti~ kih gru pa sklo nih iza zi va wu kon fli ka ta. Sre }om,

N

u Voj vo di ni ne ma ta kve opa sno sti, jer je otvo re na za raz li ~i te ve re i ra se. Ov de su nas vr lo br zo svi pri hva ti li i skroz smo se odo ma }i li. Hra na je od li~ na, a udo ban ho tel na sa mo pet mi nu ta od sport ska ha le.

Se lek tor Sa u di ja ca je Zre wa ni nac Ra de Voj no vi}, ko ga je “~er gar ski” sport ski `i vot vo dio od [ved ske i Ma |ar ske do arap skih ze ma qa.

- Ja sam pret hod no tre ni rao Oman ce i na rav no od veo ih u za vi ~aj - pri ~a Voj no vi}. - Tad smo i{li da igra mo utak mi ce u No vom Be ~e ju. U ju lu sam do veo ju ni o re ko ji ma se to li ko svi de lo, da je sa u dij ska ko {ar ka {ka fe de ra ci je prak ti~ no in si sti ra la da kraj Ti se spre mam i se ni o re.

Obe re pre zen ta ci je igra le su vi {e tre ning utak mi ce sa klu bo vi ma iz okol nih ve }ih me sta.

Uglav nom su gu bi li, ali ka `u ka ko im je va `no je {to su pu no to ga na u ~i li i ku }i sem do bra for ma, no se le pe uspo me ne iz Ba na ta.

N. Su bo ti}

TeMA

sreda12.oktobar2011.

c m y

12

dnevnik

ODABRANA VOJVO\ANSKA SELA DOBILA SERTIFIKATE ZA SEOSKI TURIZAM

Pa o ri sprem ni i za tu ri ste unavski turisti~ki klaster „Istar 21” i Pokrajinski sekretarijat za privredu, u okviru projekta „ Bogatstvo razli~itosti”, izabrali su 14 vojvo|anskih sela koja }e se na}i u zvani~noj turisti~koj ponudi Vojvodine u segmentu - seoski turizam.

Na konkurs se prijavilo 45 vojvo|anskih sela, a sertifikati o uslovima za seoski turizam na Sajmu turizma u Novom Sadu uru~eni su selima: Belo Blato, Sko-

D

- Sela koja su izabrana u ovom prvom krugu, osim pismenog priznawa, dobi}e dodatnu pa`wu od Pokrajine, koja }e poku{ati da im pomogne da zaokru`e svoje turisti~ke ponude, a zatim i da ih uz pomo} pokrajinske administracije plasiraju tako {to }e im biti omogu}eno da se pojavquju na turisti~kim berzama - rekao je Pastor.

Komisija, u ~ijem sastavu su bili predstavnici desetak pokrajinskih institu-

Ko ba si ce na ki lo me tre TU RI JA: „Kobasicijada” je proslavila ovo selo u srcu Ba~ke koje se smatra jednim od najbogatijih u Vojvodini.

Sa najja~om poqoprivrednom mehanizacijom u Srbiji, Turinci obra|uju 2.000 hektara svoje zemqe i jo{ 13.000 tu|e.

Danas u woj prete`no `ive Srbi i veoma mali broj Ma|ara i Roma. Turisti mogu odsesti u doma}instvima sa kategorisanim sme{tajem nadomak kanala i odatle se ~amcima u opu{tau}oj vo`wi uputiti ka „Sala{u u malom ritu” gde ih ~eka pr`ena babu{ka tek skinuta sa udice.

Bi ci klom i do Hr vat ske BA^ KI MO NO [TOR: Nazivaju ga i „Kapijom gorweg Podunavqa”. Naseqen je [okcima iz zale|a Dalmacije, a nalazi se 15 km od Sombora, u{u{kan me|u {umama i dunavskim rukavcima. Gurmanima pored ribqeg i drugih paprika{a nudi dimqenu mariniranu deveriku i kulen od divqa~i. Izuzetna je lokacija za ribolovce i poznato podru~je za posmatrawe ptica u Specijalnom rezervatu prirode „ Gorwe Podunavqe”. U selu ima nekoliko etno ku}a, a kroz centar prolazi biciklisti~ka staza „ Panonski put mira” koja spaja Sombor i Osijek.

renovac, Ba~ki Mono{tor, Bano{tor, Golubinci, Koviq, Stapar, Turija, Stari Slankamen, Kr~edin, Dowi Tavankut, Totovo Selo, Gudurica i Selen~a. Uz sertifikate, potpredsednik Vlade Vojvodine, I{tvan Pastor dao je i obe}awe da sela koja su izabrana, mogu da ra~unaju na punu podr{ku Pokrajine, koja }e u narednom periodu pratiti wihov razvoj.

- Nakon obilaska svih sela koja su se prijavila na konkurs, odabrana su mesta koja ve} imaju {ta da ponude gostima, dok smo i sva ostala klasifikovali uz napomene {ta bi trebalo dodatno uraditi kako bi se i ona na{la u zvani~noj turisti~koj ponudi Vojvodine - rekao je Pastor. Prema wegovim re~ima, program je nazvan „Bogatstvo razli~itosti” jer upravo je razli~itost velika poziciona prednost Vojvodine, od koje se mo`e napraviti turisti~ki proizvod.

Gde Du nav qu bi Ti su STA RI SLAN KA MEN: Jedno od najstarijih mesta u Sremu sme{teno u podno`ju ogranka Fru{ke gore, preko puta u{}a Tise i Dunava. Na prvi pogled se izdvajaju pe{~ane obale i ade, u{}e dveju reka i ~uveni izvor slane lekovite vode. Pravoslavnu crkvu Svetog Nikole, jednu od najstarijih u Sremu podigao je Zmaj Ogweni Vuk, a u selu se nalazi i rodna ku}a \or|a Nato{evi}a. Hiqadama godina navejavani lesni profili u ovom selu jedinstven su geolo{ki lokalitet u Evropi i jedan od tri najvrednija lokaliteta ovog tipa u svetu. Selo ima dve marine, brod za vo`wu turisti~kih grupa i odli~ne ~arde sa preno}i{tem.

Bu |e we po tak tu se o skog ko va ~a SKO RE NO VAC: Sekeqski Ma|ari iz Bukovine u Rumuniji danas ~ine ve}insko stanovni{tvo u ovom selu. Zahvaquju}i stogodi{woj izolovanosti od matice uspeli su da sa~uvaju svoj specifi~an dijalekt, no{wu, obi~aje, kuhiwu i pismo koje datira iz 15. veka. U ovom selu u blizini Kovina, idilu upotpuwavaju krda krava koje se posle podne vra}aju sa ispa{e, |ermovi i zvuci ~eki}a seoskog kova~a.

Skorenov~ani su bogato opremili etno ku}u, dok okosnicu turizma ~ini doma}instvo Erne sa restoranom poznatim po specijalitetima ispod sa~a.

stup selu u smislu kvaliteta saobra}ajnica i putne signalizacije. Bitni kriterijumi za izbor bili su jo{ multikulturalnost zajednice, atraktivnost turisti~kih znamenitosti, prirodne i kulturno-istorijske vrednosti. Komisija je ocewivala i kulturno nasle|e kroz narodne no{we, muzi~ki folklor, tradicionalnu arhitekturu i prisustvo starih zanata. Poseban segment u ocewivawu objekata posve}en je kuhiwi, kako samom prostoru za obedovawe tako i autenti~nosti gastronomskih specijaliteta. Dodatne bodove lokacijama donosili su prate}i sadr`aji poput mogu}nosti vo`we ~amcem, fijakerima, rekreacije, kao i postojawe etno-ku}e ili suvenirnice. U kona~nu ocenu komisije u{li su i qudski resursi, odnosno zainteresovanost lokalnog stanovni{tva, gostoqubivost, stru~nost kadrova i iskustvo sa turistima.

Izabrana vojvo|anska sela, po oceni komisije, ve} narednog prole}a mogu postati interesantne destinacije za |a~ki turizam i vikend turizam za porodice iz na{e zemqe. Adekvatnom promocijom veoma brzo mogu se privu}i i turisti iz regiona, ali i zemaqa EU. Ovi sertifikati izabranim selima obezbedi}e ve}u uposlenost lokalnog stanovni{tva, stimulisati mlade, `ene i nezaposlene da ostanu na selu i doprinesu razvoju svojih op{tina, poboq{aju plasman lokalnih proizvoda i podignu svest seoskog `ivqa o neophodnosti o~uvawa `ivotne sredine. Za narednu godinu najavqen je novi konkurs, na ko-

BE LO BLA TO: Sa 20 nacionalnih zajednica i sedam jezika u aktivnoj upotrebi predstavqa najboqi primer vojvo|anske multietni~nosti.

Izuzetno raznovrsna kuhiwa, specifi~na muzika i folklor daju poseban kolorit ovoj maloj, ure|enoj i harmoni~noj sredini. O~uvani su stari zanati poput izrade narodnih no{wi, korparstvo-pru}arstvo, gradwa paorskih pe}i, tr{~arstvo po kojem je Belo Blato nadaleko poznato. Gostima se nudi i vo`wa biciklima koji se iznajmquju u selu, posmatrawe ptica i sportski ribolov.

Vi no gra di bla go rod ni GU DU RI CA: Nalazi se na obroncima Vr{a~kih planina, u najve}em vinogradarskom podru~ju u Srbiji . Pre Drugog svetskog rata na se qe no ne ma~ kim sta nov ni {tvom, posle rata u wega su doseqeni Slovenci , a danas u wemu `ivi 16 nacija. U centru sela nalazi se barokna Katoli~ka crkva u kojoj `upnik grkokatolik obavqa slu`bu na ma|arskom, rumunskom, srpskom i hrvatskom jeziku. Tu je i Muzej Roberta Hamer{tila, jednog od najve}ih slikara na svetu koji je ro|eni Vr{~anin, a `iveo je u Gudurici.

BA NO [TOR: Bano{torci se mogu pohvaliti izvrsnim vinima koja se mogu probati u nekoliko poznatih fru{kogorskih vinarija. Za vreme berbe gosti mogu prisustvovati tradicionalnom ga`ewu gro`|a ali i aktivno u~estovati u tome. Mogu nau~iti i sve o starim zanatima naro~ito o trukovawu i vezu.

Pravoslavni hram spada me|u pet najstarijih crkava u Sremu, a katoli~ka crkva je nekada bila sedi{te sremskih biskupa i benediktanski manastir.

Na ~ekawu 12 sela Pored sela koja su dobila potvrdu da su odmah spremna da prime turiste, komisija je izabrala i 12 vojvo|anskih sela koja uz neophodnu doradu, odnosno podr{ku, koju je Pastor obe}ao, imaju {anse da uskoro i sama postanu deo zvani~ne turisti~ke ponude Vojvodine. To su: Velebit, Derowe, Svilojevo, Panonija, Maradik, Erdevik, ^e{ko Selo, Ruski Krstur, [atrinci, Stara Moravica, Ba~ko Novo Selo i Hrtkovci.

Futog i Mokrin oceweni su kao sela sa potencijalima za manifestacioni turizam. Za nauti~ki turizam na Tami{u podr{ku, ali uz dopunu koju treba sa~initi u narednom periodu, dobili su Idvor, Orlovat, Toma{evac, Boto{, Jabuka i Baranda. Za Dunav istu ocenu dobili su ^elarevo, ^ortanovci, Mladenovo i Ne{tin. Za eko i rekreativni turizam prelaznu ocenu dobili su Vrdnik, Deliblato, [u{ara, Bukovac i [ajka{. cija, u obilasku je provela tridesetak dana, a prilikom izbora posebno se cenio prvi utisak, koji podrazumeva seoski ambijent, ~isto}u sela i do~ek, zatim pri-

jem }e sela koja u ovom krugu nisu izabrana, imati priliku da dopune svoju ponudi i dobiju priznawe da su spremni za prijem turista.

Srem ska kuj na na Ze ki nom sa la {u

Se lo sa se dam je zi ka

Fru {ko gor ski {pri ce ri

KR ^E DIN: Okru`en vinogradima, prostire se na ju`nom delu isto~ne padine Fru{ke gore. Stanovni{tvo je prete`no srpsko ali kroz vekove doseqavali su se Slovaci i Romi. Na „ Zekinom sala{u”, restauriranom paorskom doma}instvu nalazi se bogato opremqen vinski podrum, letwa ba{ta i galerija za odr`avawe razli~itih skupova. U nekada{woj grani~arskoj ku}i je izlo`ba pe{kira koji se iz ovog dela Srema mogu poneti kao suvenir.

Nakraj sve ta

KO VIQ: Nedaleko od Novog Sada, u ovom mestu, osnovanom jo{ u 13. veku, danas zajedno `ivi desetak nacija. Turisti mogu da posete lokalitet „Arkaw” na Dunavu sa nadaleko ~uvenom ~ardom „Na kraju sveta”. Posebno je atraktivna vo`wa ~amcima me|u lokvawima uz pratwu labudova i poglede roda i orla belorepana. U ku}i vina „Do kraja sveta” piju se vina iz buradi od francuskog oraha, a uspomene na dudovu rakiju neguje se kroz manifestaciju „Parastos dudu”. Tu su i rodne ku}e Laze Kosti}a, Aksentija Marodi}a i Spomen dom Ilije Ne{ina.

Du nav ski gu sa ri STA PAR: Jo{ od 18. veka Staparci su zbog ~estih napada na nema~ke brodove, poznati kao Dunavski gusari zbog ~ega su proterani na dana{we mesto u trome|i Sombora, Apatina i Oxaka.

Ovo je jedino selo u Srbiji koje ima svoju rasu golubova - staparskog leta~a, a vekovima je bilo ~uveno po tkaqama, prvoklasnim }ilimima i harmonika{ima. Turisti~ki aduti su mu fijakeri i kowi, a za turiste `eqne izazova i avanture organizuje se panoramsko razgledawe okoline malim avionom.

Tra di ci o nal no obla ~e we mla de SE LEN ^A: Pre 250 godina u ovo selo na teritoriji op{tine Ba~ naselili su se Slovaci koji i danas ~ine ve}insko stanovni{tvo. Bogato ukra{ena no{wa je ne{to po ~emu se Slovakiwe lako prepoznaju ali jedino je u ovom selu sa~uvan obi~aj no{ewa „parte” - koju mlada nosi na glavi pred ven~awe. Danas je ovo selo poznato po proizvodwi zdrave organske hrane i kudeqe koja se prera|uje u gotovo svakom doma}instvu, koja redovno obilazi i lokalni brica koji po starom obi~aju radi „po ku}ama”.

Pripremila: Qubinka Male{evi}

Slam na re mek-de la TA VAN KUT: Selo na severu Ba~ke proslavile su samouke `ene slamarke, koje na jedinstven na~in izra|uju slike od slame sa motivima iz `ivota Buwevaca. Ono {to ova dela ~ini jedinstvenim u svetu je trodimenzionalni efekat i specifi~an na~in izrade pletiva koji je sa~uvan u izvornom obliku, a karakteristi~an je samo za ovu regiju. Naseqavaju ga Hrvati i Buwevci, poreklom iz zapadne Hercegovine. U ovom selu gosti se susre}u sa wihovim specifi~nim obi~ajima i tradicionalnim gostoprimstvom.

Ba {ka rio se i Ka ra |or |e GO LU BIN CI: U ovom vojvo|anskom selu, sme{tenom u ruzmarinskom Sremu, najstariji i najzna~ajniji kulturno-istorijski objekat je dvorac [los iz 1767. godine, koji je svojevremeno pohodio i vo`d Kara|or|e. Golubinci su karakteristi~ni po kotobawama koje predstavqaju pravo remekdelo narodnog graditeqstva. Turistima su na rasplagawu etno ku}a „Nostalgija” u Ulici „Prkos” sa arhai~nim eksponatima sa prostora biv{e Jugoslavije i odli~nim restoranom makedonske i vojvo|anske kuhiwe. Do atraktivnog izleti{ta sa pudarskim ku}icama bez vode i struje, sme{tenog u blizini ve{ta~kog jezerceta, sti`e se putem kroz brojne vo}wake i vinograde.

Na grun tu ma |ar skog ple mi }a TO TO VO SE LO: Osnovao ga je Tot Jo`ef, veleposednik i ugarski poslanik, koji je svoje posede ostavio crkvi i me{tanima. Selo se nalazi na samoj granici sa Ma|arskom, u blizini bawe Kawi`e i Pali}a. U renoviranom letwikovcu Jo`efa Tota sme{teni su recepcija za prihvat turista, internet kafe, mawa sala za sastanke i deo opremqen sa~uvanim predmetima porodice Tot. Ku}a ima vi{e od 1.200 eksponata iz perioda kada je ovo bilo aktivno seosko doma}instvo i stalnu postavku opreme za stare zanate, kao i neobi~ne muzi~ke instrumente.

DRU[TVO

DneVnik

PREDLOG ZAKONA O ZA[TITI OSOBA S DU[EVNIM SMETWAMA

Prinudna hospitalizacija obolelih Gra |a ni Sr bi je naj vi {e pa te od ne u rot skih po re me }a ja, pro me ne ras po lo `e wa, de pre si je i kon zu mi ra wa opoj nih sup stan ci kao i al ko ho la ko ga ~e sto kom bi nu ju sa psi hi ja trij skom te ra pi jom, kon sta to vao je po vo dom Svet skog da na men tal nog zdra vqa dr `av ni se kre tar Mi ni star stva zdra vqa Sr bi je dr Pe ri {a Si mo vi}.

On je na veo da se tek sva ki de se ti gra |a nin Sr bi je obra ti le ka ru za po mo}, za raz li ku od evrop skih dr `a va gde sva ki tre }i pa ci jent za tra `i po mo} psi hi ja tra. Ka ko bi se ta kvo sta we pro me ni lo re sor no mi ni star stvo pri pre mi lo je pred log za ko -

ja i da se ure de pro ce du re za kva li tet ni je le ~e we onih ko ji ma je po treb no bol ni~ ko le ~e we, kao i re gu li sa we ele me na ta ve za nih za pri nud nu ho spi ta li za ci ju. To zna ~i da }e naj zad oni za ko je je evi dent no da su du {ev no bo le sni

Gotovo polovina Evropqana „luduje” Di rek tor In sti tu ta za kli ni~ ku psi ho lo gi ju Dre zden skog uni ver zi te ta Hans Ul rih Vit hen usta no vio je da bli zu 40 od sto sta nov ni ka dr `a va ~la ni ca Evrop ske uni je bo lu je od psi hi~ kih bo le sti. Oko 14 od sto Evro pqa na pa ti od smet wi iza zva nih stre som, se dam od sto od ne sa ni ce ili te {ke de pre si je, vi {e od ~e ti ri od sto su za vi sni ci od al ko ho la ili dro ge, dok se kod pet od sto mla dih, i to do 17 go di na, ma ni fe stu je ADHS sin drom ko ji je po sle di ca ge net skog na sle |a ili ne do voq ne so ci jal ne bri ge i qud ske pa `we. Da kle, psi hi~ kih bo le sni ka ima i u mno go bo ga ti jim ze mqa ma ne go {to je na {a, i po red to ga {to se u wi ma ra di na pre ven ti vi na vi so kom ni vou i {to po sto je spe ci jal ne usta no ve i ti mo vi ko ji se ba ve oni ma ko ji se iz le ~e. na o za {ti ti li ca sa du {ev nim smet wa ma ko ji bi tre ba lo da se do kra ja go di ne na |e u skup {tin skoj pro ce du ri. Za kon bi, za pra vo, tre ba lo da po mog ne da se na bo qi i efi ka sni ji na ~in re gu li {e pro blem du {ev nih po re me }a -

mo }i bi ti pri nud no ho spi ta li zo va ni, ali }e o du `i ni tra ja wa ta kvog le ~e wa od lu ~i va ti nad le `ni le kar, kao i da }e u slu ~a ju da pa ci jent ne pri sta je na wu bi ti an ga `o va ne i od go va ra ju }e pra vo sud ne in stan ce, po go to vo

ka da se ra di o pa ci jen ti ma ko ji su opa sni po se be i svo ju oko li nu.

Mi ni star stvo zdra vqa i “Ka ri tas Ita li ja na” i ove go di ne, po vo dom Svet skog da na me tal nog zdra vqa, spro vo de kam pa wu “365 da na za men tal no zdra vqe” po sve }e nu spre ~a va wu so ci jal ne is kqu ~i vo sti qu di sa men tal nim pro ble mom. Jer, op {ta je oce na da i oni ko ji se uspe {no iz le ~e i iz vu ku iz men tal nih pro ble ma od stra ne dru {tva bi va ju obe le `e ni i da s te {ko uba cu ju u nor mal ne dru {tve ne to ko ve i zbog to ga {to Sr bi ja kao dr `a va ne ma pro gram wi ho ve so ci ja li za ci je, od no sno po vrat ka u nor ma lan `i vot. Zbog to ga oni na kon iz le ~e wa od bi lo ko je bo le sti za vi sno sti ili men tal nog po re me }a ja te {ko do la ze do po sla i na i la ze na {i ka ni ra wa ra znih vr sta {to ne ke od wih po no vo vra }a u bo lest. Dr Si mo no vi} je po ru ~io da du {ev na bo lest ni je za ra zna, ali rav no du {nost je ste i da je to upra vo slo gan ko ji }e se uz po mo} “Ka ri ta sa” spro vo di ti na red nih go di nu da na.

Be o grad ski nad bi skup i pred sed nik “Ka ri ta sa” Sta ni slav Ho ~e var is ti ~e da vre me u ko me `i vi mo po go du je bo le sti ma men tal nog zdra vqa i do dao da shod no to me svi mo ra mo da na |e mo do voq no vre me na za in te gral no zdra vqe. U to tre ba da se ukqu ~e sve ver ske za jed ni ce kroz pro mo ci ju za jed ni {tva i so li dar no sti u sva koj po ro di ci i to ta ko da ni ko ne bu de pre pu {ten sam se bi.

Q. Male{evi}

SEMINAR LEKARA URGENTNE MEDICINE

Problemi na Koridoru 10 Sek ci ja za ur gent nu me di ci nu Dru {tva le ka ra Voj vo di ne odr `a la je pro {le ne de qe u Srem skoj Mi tro vi ci se mi nar pod na zi vom “Teh ni~ ke in ter ven ci je i zbri wa va we po vre |e nih u sa o bra }aj nim ne sre }a ma“. Se mi nar je pr ven stve no or ga ni zo van u na sto ja wu da se po boq {a rad eki pa

slu `be hit ne me di cin ske po mo }i, kao i si stem zbri wa va wa po sle sa o bra }aj nih ne sre }a u ko jem na te re nu sin hro ni zo va no tre ba da u~e stvu ju eki pe hit ne me di cin ske po mo }i, va tro ga sa ca-spa si la ca i po li ci je, a u sa rad wi sa Sek to rom za van red ne si tu a ci je

Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je.

Pre ma re ~i ma dr Si ni {e Sa ra vol ca, spe ci ja li ste ur gent ne me di ci ne iz No vog Sa da, po seb na vred nost se mi na ra je {to se go vo ri lo i o tre nut nim pro ble mi ma pri li kom zbri wa va wa po vre |e nih, na ro ~i to na Ko ri do ru 10 (E-70 i E-75 ).

- To se po seb no od no si na ne do sta tak po seb nog za jed ni~ kog ka na la na ko jem bi me |u sob no ko mu ni ci ra li svi dis pe ~er ski cen tri de `ur nih slu `bi (te le fon ski bro je vi 92, 93 i 94 ) i eki pe na te re nu i pro blem do ja vqi va wa da se sa o- bra }aj na ne sre }a do go di la jer pri -

li kom po zi va wa hit ne me di cin ske po mo }i bi ra wem sa mo bro ja 94 sa mo bil nog te le fo na ~e sto se ne do bi ja te ri to ri jal no nad le `na hit na me di cin ska po mo} - ob ja snio je za „Dnev nik” Sa ra vo lac. Za to se, ka ko ka `e, u na red nom pe ri o du mo ra iz vr {i ti i re a li zo va ti zah tev da se ba zne sta ni ce mo bil ne te le fo ni je po de se ta ko da se uvek pri li kom po zi va wa do bi je za i sta te ri to ri jal no nad le `na hit na me di cin ska po mo} ka ko bi se skra ti lo vre me do ja ve i po ~et ka zbri wa va wa po vre |e nih na me stu za de sa.

Na Ko ri do ru 10 (E-70 i E-75 ) je spe ci fi ~an pro blem ko ji se od no si na me tal nu ogra du ko jom su odvo je ni sme ro vi kre ta wa jer se ne ka da do ga |a da se od me sto ula ska sa ni tet skog vo zi la na auto put do me sta ne sre }e pr vo mo ra vo zi ti i po 20 ki lo me ta ra u jed nom sme ru, da bi se tek na kon iz la ska i po nov nog ula ska na auto put do {lo u po zi ci ju da vo zi lo mo `e da do |e do me sta sa o- bra }aj ne ne sre }e.

Na se mi na ru je u~e stvo va lo vi {e od sto ti nu le ka ra, me di cin skih se sta ra-teh ni ~a ra i vo za ~a sa ni tet skih vo zi la iz Sen te, Zre wa ni na, Vr {ca, No vog Sa da, Ba~ ke To po le, Som bo ra, Oxa ka, Sr bo bra na, Pe }i na ca, Ru me, In |i je, Kru {ev ca, Lo zni ce i No vog Sa da.

Q. Nato{evi}

sreda12.oktobar2011.

13

ZA ^ISTIJE I ZELENIJE [KOLE U VOJVODINI

Razvijawe aktivnih metoda u~ewa U ci qu po di za wa sve sti i li~ ne od go vor no sti za bri gu o `i vot noj sre di ni, kao i pod sti ca wu ak tiv no sti ko je }e do pri ne ti ne go va wu i o~u va wu ~i sti jeg i ze le ni jeg am bi jen ta u pred {kol skim usta no va ma, osnov nim i sred wim {ko la ma i lo kal nim sre di na ma, po kra jin ski se kre ta ri ja ti za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce i ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne, u sa rad wi Fon da ci jom ]e sa rov iz Ber na, Vern RECAN - Fon dom za po vra }aj i re ci kla `u li men ki iz Be o gra da, JP „Voj vo di na {u me” i Po kre tom go ra na Voj vo di ne po zva li su ove go di ne, tre }i put, obra zov ne usta no ve u Voj vo di ni da u~e stvu ju u pro gra mu „Za ~i sti je i ze le ni je {ko le u Voj vo di ni”.

Po re ~i ma Je le ne Kri{ Pi ger iz Se kre ta ri ja ta za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce, ovaj pro gram tre ba da do pri ne se raz vi ja wu ak tiv nih me to da u~e wa, raz vi ja wu spo sob no sti za tim ski rad u~e ni ka i na stav ni ka, raz vi ja wu tak mi ~ar skog du ha, ko mu ni ka -

tiv no sti, ukqu ~i va wu u ne po sred ni is tra `i va~ ki rad i raz vi ja wu sa rad we sa lo kal nim sre di na ma.

- Obra zov ne usta no ve ko je se pri ja ve za u~e {}e u pro gra mu u sa rad wi s me snim za jed ni ca ma, ko mu nal nim pred u ze }i ma i udru `e wi ma tre ba lo bi da na pra ve plan za jed ni~ kih ak tiv no sti za re a li za ci ju pro jek ta u {ko la ma, od no sno vr ti }i ma i u oda bra nim jav nim me sti ma, kao {to su uli ce, tr go vi, {e ta li {ta, par ko vi, ko ji }e re a- li zo va ti od ok to bra ove, do ma ja sle de }e go di ne - ka `e Je le na Kri{ Pi ger. - Pla nom tre ba da pred vi de ure |e we {kol skog pro sto ra i oda bra nih jav nih me sta i to uz u~e {}e naj ma we jo{ jed ne pred {kol ske usta no ve, {ko le, ko mu nal nog pred u ze }a i pred stav ni ka lo kal ne sa mo u pra ve, ali i me dij sku pro pra }e nost pla ni ra nih ak ci ja, edu ka ci ju u~e ni ka i pro svet nih rad ni ka, ro di te qa i osta log sta nov ni {tva, odr `a va we edu ka tiv nih i kre a tiv nih ra di o ni ca, or ga ni zo va we eko pa tro la, uvo |e we i vo |e we eko lo {ke sve ske, ure -

|e we eko kut ka i ure |i va we i iz da va we eko no vi na, zid nih no vi na, in ter net stra ni ca ili saj ta...

Usta no ve i {ko le ko je se od lu ~e za u~e {}e u pro gra mu „Za ~i sti je i ze le ni je {ko le u Voj vo di ni” do bi }e od go va ra ju }e pu bli ka ci je, fla je re i pla ka te, CD, obra zov ni ma te ri jal, bi }e im or ga ni zo va ni se mi na ri, a do bi }e i sad ni ce. Pra vo u~e {}a u ovom Pro gra mu ima ju sve pred {kol ske usta no ve, osnov ne i sred we {ko le (ukqu ~u ju }i i mu zi~ ke, ba let ske, umet ni~ ke, {ko le za de cu sa smet wa ma u raz vo ju, {ko le za obra zo va we od ra slih) sa se di {tem na te ri to ri ji AP Voj vo di ne ko je se pri ja ve do 20. ok to bra.

Uz pri ja vu za u~e {}e u Pro gra mu, Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce (sa na po me nom: za „^i sti je i ze le ni je {ko le Voj vo di ne“), 21 000 No vi Sad, Bu le var Mi haj la Pu pi na 16, tre ba do sta vi ti i plan ak tiv no sti. Na kra ju ovog pro gra ma naj u spe {ni je {ko le }e bi ti na gra |e ne. D. Deve~erski

OTVORENA PRVA KANCELARIJA LOKALNOG ANTIKORUPCIJSKOG FORUMA U ZREWANINU

Iz teatra u borbu protiv mita

Obi~ na pred sta va za jav nost ili `e qa da se jed nom za svag da sta ne na rep mi tu i ko rup ci ji u ov da {wem dru {tvu, tek ju ~e je u zgra di zre wa nin skog te a tra i zva ni~ no otvo re na kan ce la ri ja Lo kal nog an ti ko rup cij skog fo ru ma (LAF) ko ji }e se, ka ko je na ja vqe no, u sa rad wi sa gra |a ni ma, na lo kal nom ni vou bo ri ti pro tiv ove dru {tve ne po {a sti. Ti me je Zre wa nin po stao pr vi grad u Voj vo di ni i Sr bi ji u ko me je po ~e la sa ra dom kan ce la ri ja LAF-a. Osim u ba nat skoj pre sto ni ci, kan ce la ri je }e za `i ve ti i u Ni {u, Kra gu jev cu i Po `e gi. Ovaj pro je kat spro vo di Bi ro za dru {tve na is tra `i va wa, uz fi nan sij sku po dr {ku USAID-a i In sti tu ta za odr `i ve za jed ni ce (ISC), a u okvi ru pro gra ma “Jav no za go va ra we u prak si”.

- Lo kal ni an ti ko rup cij ski fo rum gra da Zre wa ni na je te lo ko je }e pred u zi ma ti me re i ak tiv no sti de fi ni sa ne Lo kal nim pla nom za bor bu pro tiv ko rup ci je, usvo je -

Zre wa nin: Mo gu li gra |a ni nad zi ra ti grad sku upra vu

ko or di na tor LAF-a Da ne Ma {i} i pre ci zi rao da je Lo kal nim pla nom de fi ni sa no da gra |an sko po sma tra we bu de u svim in sti tu ci ja ma ~i ji je osni va~ grad.

Ka `u da je je di na svr ha stvar na bor ba pro tiv ko rup ci je i da se taj rat mo ra pre ne ti sa re pu bli~ kog na lo kal ni ni vo, ka ko bi bio uspe {ni ji nim 22. de cem bra pro {le go di ne na sed ni ci Skup {ti ne gra da. Sam plan bor be pro tiv ko rup ci je sa dr `i po sred ne i ne po sred ne me re ko je }e pred u zi ma ti LAF. Ne ke od wih su i ukqu ~i va we sa mih gra |a na u jav ne in sti tu ci je gra da, pri li kom kon tro le i kre i ra wa bu xe ta, ras pi si va wa jav nih na bav ki, i sli~ nog – iz ja vio je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re

Na pi ta we da li ve} po sto je ne ka sa zna wa o pri su stvu i ste pe nu ko rup ci je u grad skim usta no va ma, Ma {i} je od go vo rio od re~ no. Na veo je da }e u pr voj fa zi Lo kal ni an ti ko rup cij ski fo rum odr `a ti sa stan ke sa pred stav ni ci ma po li ti~ kih stra na ka, ne vla di nih or ga ni za ci ja i sa ver skim sek to rom ka ko bi, i u tim struk tu ra ma, na {ao part ne re u svom bu du }em ra du.

}e re gi stra ci ja ovog udru `e wa i pr ve ak ci je u obla sti pro mo ci je srp ske kul tu re bi ti ve} to kom na red nog me se ca.

Q. M.

ci je u Srem skoj Ka me ni ci, gra ni~ ne po li ci je i Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci.

Evrop ska uni ja po dr `a la je pre ko gra ni~ ni pro je kat sa 300 hi qa da evra, od ko jih je Sr bi ji do de qe no 181 hi qa da. Sr bi ja je u~e stvo va la sa 15 od sto i to MUP Sr bi je i Po kra jin ski se kre ta ri jat za obra zo va we.

A. A.

U LAF-u i Bi rou za dru {tve na is tra `i va wa od lu~ no ne gi ra ju da iza wih sto ji bi lo ko ja po li ti~ ka par ti ja i da osni va we kan ce la ri je ima bi lo ka kve ve ze sa na do la ze }im iz bo ri ma. Ka `u da je je di na svr ha stvar na bor ba pro tiv ko rup ci je i da se taj rat mo ra pre ne ti sa re pu bli~ kog na lo kal ni ni vo, ka ko bi bio uspe {ni ji.

Po go to vo {to }e se u pred sto je }oj de cen tra li za ci ji po ve }a ti broj ovla {}e wa lo kal ne sa mo u- pra ve. A upra vo to je pro stor i za rast ko rup ci je.

- Sna ga udru `e nih gra |a na pred sta vqa efi ka sno sred stvo bor be pro tiv ko rup ci je, a gra do vi su ide a lan dru {tve ni okvir za an ti ko rup cij sku ak ci ju - za kqu ~u ju u zre wa nin skom LAF-u. @. Balaban

VESTI Kraj {trajka policajaca?

Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da o~e ku je da }e ubr zo bi ti okon ~an {trajk Po li cij skog sin di ka ta i po ru ~io da }e svi ko ji ni su po {to va li we go ve de pe {e i na red be bi ti raz re {e ni du `no sti.

- Po {to je MUP Sr bi je ve li ki si stem, po sto je i ne ke or ga ni za ci o ne je di ni ce, ~i ji se ru ko vo di o ci, i po red mo jih de pe {a i na red bi, po na {a ju dru ga ~i je, {to je i sin di kat re kao - iz ja vio je Da ~i} no vi na ri ma na za tva ra wu Re gi o nal ne kon fe ren ci je o bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i tr go vi ne dro gom.

Da ~i} je na gla sio da sin di ka ti i po sto je za to da bi {traj ko va li, da u to me „ne ma ni ~eg alar mant nog” i pod vu kao da je on na stra ni sin di ka ta: - Do kra ja ne de qe }e mo or ga ni zo va ti sa sta nak sa svim {e fo vi ma

lo gi sti ke i sva ko ko ne po {tu je ko lek tiv ni ugo vor bi }e raz re {en du `no sti, jer ni ko ne ma pra vo da po ni {ta va ne {to {to sam ja do go vo rio sa za po sle ni ma i o ~e mu je Vla da Sr bi je pot pi sa la spo ra zum.

„Biznis Egzit” brend Novog Sada i Srbije „Bi znis Eg zit” po sta }e brend No vog Sa da i Sr bi je, kao i me sto oku pqa wa po slov nog sve ta iz ze mqe i ino stran stva, po ru ~e no je sa ma ni fe sta ci je „Bi znis Eg zit” ko ja je odr `a na kra jem pro {le ne de qe na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi u No vom Sa du.

Na ovo go di {wem „Bi znis Eg zi tu” oku pi li su se po slov ni qu di iz ma ti ce, re gi o na i di ja spo re ka ko bi u za jed ni~ koj ras pra vi do {li do za jed ni~ kog re {e wa o in sti tu ci o nal nom po ve zi va wu ma ti ce i di ja spo re i stva ra wa po -

voq nog po slov nog am bi jen ta za po ten ci jal ne in ve sti to re iz di ja spo re i re gi o na.

Q. M.

Formira se udru`ewe Srba u Irskoj Srp ska za jed ni ca u Ir skoj ofor mi la je u Da bli nu, uz po dr {ku Mi ni star stva ve ra i di ja spo re, ini ci jal ni od bor za osni va we udru `e wa “Sr bi ja” i za po ~e la pro ces re gi stra ci je udru `e wa u toj ze mqi.

Ru ko vo di lac ini ci jal nog od bo ra je Sla |an Ku ti je vac, stru~ wak u IT in du stri ji, a ~la no vi za du `e ni za pri pre mu osni va~ ke skup {ti ne u Da bli nu su Alek san dar Ko sti} i Ma ja Ma let ko vi}, kao i dru gi ugled ni ~la no vi srp ske ko lo ni je u ovoj ostrv skoj ze mqi u ko joj tre nut no `i vi vi {e od hi qa du Sr ba. Po ~a sni kon zul Sr bi je u Da bli nu @iv ka Jak {i} o~e ku je da

Policajci u~e ma|arski U Su bo ti ci su uru ~e ni su ser ti fi ka ti po la zni ci ma kur sa ma |ar sko-srp skog je zi ka na ko jem su u~e {}e uze li po li cij ski slu `be ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Sr bi je ko ji ma ma |ar ski ni je ma ter wi je zik. Re~ je o pro jek tu pre ko gra ni~ ne sa rad we Ma |ar ska - Sr bi ja pod na zi vom “Gra ni ce bez pre pre ka”.

- Po li cij skli slu `be ni ci }e ko ri sti svo ja zna wa sva ko dnev no na te re nu, u kon tak tu sa lo kal nim sta nov ni {tvom, kao i u dnev nim kon ta ti ma sa li ci ma Ma |ar ske re kao je Mi lan Sta no je vi}, po mo} nik upra ve gra ni~ ne po li ci je.

Po la zni ci su bi li po li caj ci iz Cen tra za osnov nu obu ku po li -

Bi}e opet rokenrola u Subotici U Su bo ti ci }e po no vo da za `i vi Omla din ski ro ken rol fe sti val. Po vo dom po la ve ka od ka da je odr `an pr vi fe sti val „Omla di na”, 10. de cem bra }e bi ti odr `a na re tro spek ti va. Ini ci ja to ri su su bo ti~ ki kom po zi to ri Ga bor Len |el i Kor ne li je Ko va~.

- Za hva qu ju }i gra du i po kra ji ni, ove go di ne }e mo odr `a ti re tro spek ti vu fe sti va la. Na da mo

se da }e od na red ne go di ne da za `i vi, ba{ kao {to je to bi lo ne ka da.

Svoj na stup su po tvr di li po zna ti mu zi ~a ri sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je, ko ji su ka ri je ru po ~i wa li ba{ na ovom fe sti va lu. Me |u wi ma su: Ke mal Mon te no, Ja dran ka Sto ja ko vi}, To ma` Do mi ceq, Bi se ra Ve le tan li}, Ne da Ukra den, Ibri ca Ju si}, Ma ja Oxa kli jev ska, Leo Mar tin, „Atom sko sklo ni {te”, „Sun co kre ti” sa Bo rom \or |e vi }em i Bi qom Kr sti}, „Del Ar no bend” i „Ker ber”, „Bo lid” i mno gi dru gi - ob ja {wa va Ga bor Len |el.

Kom po zi tor Kor ne li je Ko va~ sma tra da }e po kre ta we fe sti va la pru `i ti {an su mla dim ne a fir mi sa nim mu zi ~a ri ma da se do ka `u.

U pla nu je da se po vo dom ju bi le ja po sta vi spo men-plo ~a na ula zu u pro sto ri je OKUD-a „Mla dost”, kao da iz {tam pe iza |e xep no iz da we kwi ge u ko joj }e bi ti za be le `e ni svi do sa da {wi u~e sni ci fe sti va la.

A. A.

sreda12.oktobar2011.

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

14

NA KON EKS PLO ZI JE U DO MU RU KO VO DI O CA KRI MI NA LI STI^ KE PO LI CI JE U SOM BO RU

Uhap{eno {est osumwi~enih za napad na ku}u policajca Po li ci ja je uhap si la {est mu {ka ra ca osum wi ~e nih da su ba ci li ru~ nu bom bu na po ro di~ nu ku }u ru ko vo di o ca kri mi na li sti~ ke po li ci je u Som bo ru, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, uhap {e ni su Stojan K, vla snik za la ga o ni ce, Milan N, Bo{ko V, Ku}a u kojoj se dogodila tragedija

U KR WE [EV CI MA, KOD STA RE PA ZO VE

Ubio suprugu, pa sebe

Ju ~e oko 7,50 ~a so va, u po ro dic cnoj ku ~i u Kr we {ev ci ma, kod Sta re Pa zo ve, pro na |e na su be `i vot na te la su pru `ni ka Sne `a ne J. (51) i @iv ka J. (58), sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Srem skoj Mi tro vi ci.

Pre ma pr vim ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, u na stu pu qu bo mo re, @iv ko je po te gao pi {toq i is pa lio dva smr to no sna hi ca u svo ju su pru gu Sne `a nu. Po tom je le gao pre ko we, za gr lio je i pre su dio i se bi hi cem u sle po o~ ni cu.

@iv ko i Sne `a na `i ve li su sko ro ~e ti ri go di ne u van bra~ noj za jed ni ci, a obo je iz pr vog bra ka ima ju de cu.

Uvi |aj na li cu me sta iz vr {io je is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi ci, u pri su stvu za me ni ka vi {eg jav nog tu `i o ca i po li ci je.

Te la pre mi nu lih pre ve ze na su u In sti tut za sud sku me di ci nu u No vom Sa du ra di sud sko-me di cin ske ob duk ci je.

E. D.

CR NO GOR SKA PO LI CI JA UHAP SI LA DR @A VQA NI NA SR BI JE

Pan~evac se tereti za svirepo ubistvo Cr no gor ska po li ci ja uhap si la je dr `a vqa ni na Sr bi je Borivoja J. (38) iz Pan ~e va, zbog sum we da je pro {le sed mi ce na svi rep na ~in ubio Raj ku Ka lu |e ro vi} (42) iz zet skog se la Mo ja no vi }i.

Ka lu |e ro vi}eva je u su bo tu pro na |e na za da vqe na na ]e mov skom po qu me |u bo ro vi ma, pre ko pu ta Kom bi na ta alu mi ni ju ma Pod go ri ca. Bo ri vo je J. je, ka ko je sa op {te no iz po li ci je, `r tvu pr vi put vi deo ne po sred no pre ubi stva, ka da joj je po nu dio pre voz od Ze te do Pod go ri ce. Osum wi ~e ni je pri znao da je si lo vao Ka lu |e ro vi}evu, a za tim uda vio ka i {em, na kon ~e ga je te lo iz ba cio iz auta. (Ta njug)

Goran M, Nikola V. i Sanel G. Oni se te re te za ugro `a va we si gur no sti, iza zi va we op {te opa sno sti i ne do zvo qe nu pro iz vod wu, dr `a we, no {e we i pro met oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja.

Osum wi ~e ni su, ka ko se na vo di u sa op {te wu, vi {e stru ki po vrat ni ci u iz vr {e wu kri vi~ nih

Starca napali, vezali i ukrali mu 25 ovaca Gru pa ne po zna tih na pa da ~a po ~i ni la je u po ne de qak 10. ok to bra, pod okri qem no }i, ne sva ki da {we raz boj ni {tvo u ri tu kod Ka wi `e, gde je na pa la Andra{a Rekeckog (88) iz Ka wi `e, ve za la mu ru ke i od ne la 25 ova ca. Po li ci ja je iz da la sa mo {tu ro sa op {te we i ka ko sa zna je mo in ten ziv no tra ga za po ~i ni o ci ma, ko ji su, pre ma sve do ~e wu oja |e nog Re kec kog, plen od ve zli kom bi jem, osta viv {i mu u to ru sa mo ~e ti ri ov ce.

U pr vi mah ju ~e po sle pod ne na me stu raz boj ni {tva ni smo za te kli ni kog, ali su se ubr zo pri dru `i li zgra nu ti `i te qi Nikola i Jovica Bjelica iz obli `weg na se qa Voj vo da Zi mo wi}.

- @ao mi je sta rog do brog ~o ve ka, ko ji ov de ve} du go bo ra vi i dr `i ov ce. Sve {to je ste kao ukra do {e lo po vi. Ne dav no mu je ukra de na i kra va, a lo po vi ni su pro na |e ni. Bi la je pri ve za na na is pa {i, kraj ka na la - ka zu je Ni ko la

ci pro bu di li prek si no} oko sat vre me na pre po no }i, u kamp pri ko li ci u ko joj bo ra vi od ra nog pro le }a sve do zi me bri nu }i se o sta du. Re kec ki, ina ~e, `i vi sam u svo joj ku }i u Ka wi `i, jer mu je su pru ga umr la pre 21 go di nu, a u gra du su mu dva si na i }er ka.

Za na{ list on je is pri ~ao da su ga na pa la {e sto ri ca mu {ka ra ca, ko ji su vo zi lom do {li s re gi o nal nog pu ta Ka wi `a Sen te, te~ no go vo ri li ma |ar ski, naj pre se ras pi tu ju }i gde se na la zi ka nal, jer na vod no ho }e na pe ca we. Ni su po mo gla ni dva pu li na Fic ko i Pi ci, ko ji su bi li pu {te ni kraj ku }i ce i to ra, jer mi sle }i da su ne zva ni go sti mi ro qu bi vi Re kec ki ve li da ih je ube |i vao da ne bri nu, da ih ne }e uje sti.

- Ka da sam iz i {ao iz ku }i ce zgra bi li su me, je dan mi {a kom za ~e pio usta, ma lo me iz gru va li, obo ri li na li va du i ve za li

Ivan Bogdanov 2006. bio neura~unqiv

Sr bi ja-Ita li ja ok to bru pro {le go di ne u \e no vi za me we na pro te ri va wem i za bra nom ula ska u ze mqe EU u na red nih pet go di na. Pri tvor mu je od re |en zbog opa sno sti da bi mo gao da po no vi kri vi~ no de lo.

Bog da no vu se su di za kri vi~ no de l o spre ~ a v a w e slu ` be n og li ca u oba vqa wu du `no sti u sti ca ju sa na sil ni~ kim po na {a wem.

Na po ~et ku su |e wa, kra jem ju na, Bog da nov je ne gi rao kri vi cu i iz ja vio da se uop {te ne se }a do ga |a ja.

- Je di no ~e ga se se }am je ste tre nu tak ka da sam, za jed no s

to bra na po ro di~ nu ku }u jed nog od {e fo va som bor ske po li ci je ba ci li ru~ nu bom bu, ko ja se od bi la od pro zo ra i eks plo di ra la u dvo ri {tu, pri ~i niv {i ve }u ma te ri jal nu {te tu. U da qem to ku is tra ge bi }e utvr |e ni mo ti vi na pa da, na vo di se u sa op {te wu.

E. D.

NE SVA KI DA [WE RAZ BOJ NI [TVO U KA WI [KOM RI TU

PRO CE NA IN STI TU TA ZA SUD SKU ME DI CI NU U BE O GRA DU O VO \I NA VI JA ^A „CR VE NE ZVE ZDE”

Vo |a na vi ja ~a „Cr ve ne zve zde” Ivan Bogdanov bio je ne u- ra ~un qiv pri li kom na pa da na po li ci ju uo~i ko {ar {ka {ke utak m i c e „Cr v e n a zve z da” „Par ti zan” 2006. go di ne, pro ce nio je In sti tut za sud sku me di ci nu, a sa op {te no je na ju ~e ra {wem su |e wu u Pr vom osnov nom su du.

Na osno vu Kri vi~ nog za ko ni ka, od bra na je za tra `i la pu {ta we Bog da no va iz pri tvo ra, ali je taj zah tev od bi jen po {to je za me nik tu `i o ca za tra `io do pun ski iz ve {taj, s ob zi rom na to da se ne na vo di vre men ski pe riod ne u ra ~un -

de la, po seb no onih s ele men ti ma na si qa, or ga ni zo va nim iz nu da ma, ile gal nom tr go vi nom oru` ja, fal si fi ko va wa, te {kih kra |a i dru gih kri vi~ na de la na te ri to ri ji Som bo ra.

Do sa da {wom is tra gom utvr |e no je da su Sto jan K. i Mi lan N. to kom no }i iz me |u 7. i 8. ok -

Lopovi ispraznili tor, ostaviv{i samo ~etiri ovce

br zi nu po tr pa li ov ce u kom bi i od ve zli se u mrak pre ma ri tu. ^im su na pa da ~i oti {li sta rac je ne ka ko us peo sam da no `em pre se ~e ka nap ko jim su mu bi le ve za ne ru ke, seo na bi cikl i upu tio se do Fa bri ke izo la ci o nog

ku dr `im jo{ od 1972. go di ne.

Pre ~e ti ri me se ca mi je s li va de ukra de na kra va, ali lo pov ni je pro na |en. Pre ne ko li ko go di na lo po vi su mi iz ku }e ukra li oko dve i po hi qa de evra, pro na |e ni su, ali {ta

Kra du sto ku, ali i trak to re Ni je ovo pr vi slu ~aj da se lo po vi oko me na ov ~ar ska sta da, ili da kra du i gr la krup ni je sto ke, a na uda ru je ~e sto i sku pa po qo pri vred na me ha ni za ci ja. Lo po vi u po ho di ma na sa la {e ne bi ra ju sred stva ka ko da se do mog nu ple na, pa na raz ne na ~i ne uspe va ju da ne u tra li {u i pri su stvo pa sa.

Dva pu li na bi la su ne mo} na da spre ~e lo po ve da iz dvo ri {ta sa la {a Mom~ila Kova~evi}a u Voj vo di Zi mo wi }u, po ~et kom fe bru a ra 2007. go di ne po ~i ne kra |u ka kva do ta da ni je za be le `e na. Dok je do ma }in spa vao, lo po vi su ukra li dva trak to ra i ras tu ri va~ ve {ta~ kog |u bri va. Pod okri qem no }i kra dqiv ci su ote ra li trak tor mar ke „ur sus”, kao i IMT „fer gu son” za jed no sa za ka ~e nim no vim ras tu ri va ~em za ve {tak.

Iako je od ove kra |e pro {lo vi {e od ~e ti ri i po go di ne, po ~i ni o ci ma i ukra de noj me ha ni za ci ji po li ci ja do sa da ni je u{la u trag.

Andra{ Rekecki: Ovako su me oborili, pa vezali

Bje li ca, pre po zna ju }i Re kec kog da kow skom za pre gom po la ko pri sti `e iz prav ca Ka wi `e.

Vi tal ni sta rac raz go vet no pri ~a da su ga ne zva ni po se ti o -

ru ke ka na pom. Re kli su da bu dem mi ran i da }e ka sni je do }i da me od ve `u - pri ~a Re kec ki. @r tva ne sva ki da {weg raz boj ni {tva ka `e da su na pa da ~i na

ma te ri ja la FIM ko ja se na la zi na uda qe no sti oko tri sta me ta ra, oda kle je por tir oba ve stio po li ci ju, pa je iz i {la na li ce me sta.

- Ne mam pen zi ju i od ova ca sam `i veo. Sve su bi le obe le `e ne jar kocr ve nom bo jom. Ov de imam tri ju tra li va de i tu sto -

JU ^E UJU TRU U BE O GRA DU

vre di ka da pa re ni sam do bio na trag. Ne znam {ta }u, osim ~e ti ri ov ce imam jo{ ovog sta rog `dreb ca „Be }a ra” ko me su 23 go di ne i jo{ me slu `i. Ni sam mi slio da }e pod sta re da ne sve ovo da me sna |e - ogor ~en je Re kec ki.

Tekst i foto:M. Mi tro vi}

Po`ar u fabrici igra~aka

Ivan Bogdanov tokom lawskih nereda u \enovi

qi vo sti. Su di ja Ivana Rami} za ka za la je na sta vak glav nog pre tre sa za 25. ok to bar i po zva la na su |e we ~la no ve ko mi si je ko ja je do ne la pro ce nu o ne u ra ~un qi vo sti.

Ivan Bog da nov se na la zi u pri tvo ru od 24. ma ja, na kon de por ta ci je iz Ita li je, gde mu je za tvor ska ka zna od tri go di ne i tri me se ca za tvo ra zbog iza zi v a w a ne r e d a na utak m i c i

ne ko li ko mo jih dru ga ra, u{ao u auto bus i kre nuo na utak mi cu. U tom tre nut ku, ose tio sam ka ko me ne ko sa le |a uda ra po gla vi i sle de }e ~e ga se se }am je ste tre nu tak ka da me le ka ri ski da ju u Ur gent nom cen tru i za tim bu |e we kod ku }e, ka da me maj ka te ra da je dem. Ta da sam pri me tio da na ru ci imam gips - is pri ~ao je ta da Bog da nov.

(Ta njug)

U fa bri ci pla sti~ nih igra ~a ka u Vi {wi~ koj uli ci broj 72 u Be o gra du uga {en je po `ar, ko ji je iz bio ju ~e i sre }om ni ko ni je po vre |en, re ~e no je u Bi rou MUP-a za sa rad wu s me di ji ma.

Po `ar je iz bio ju ~e u 8.45 na pro sto ru od 400 me ta ra kva drat nih na dva ni voa, a ma ter jal na {te ta }e bi ti utvr |e na na kon uvi |a ja po li ci je, ko ji je u to ku.

Na ~el ni ca Upra ve za van red ne si tu a ci je Be o gra da Sawa Vuksanovi} re kla je Be ti da je u ga {e wu je u~e stvo va lo 17 va tro ga snih vo zi la i 48 va tro ga sa ca i da je u po zi vu re ~e no da go re elek tri~ ne in sta la ci je u pred u ze }u „Di reks”.

- Na li cu me sta pr va eki pa je vi de la da je re~ o ve li kom po `a ru, pa smo po sla li jo{ vo zi la. Iz go re le su de ~i je igra~ ke, upa qa ~i i dru gi pro iz vi o di od pla sti ke i gu me, od no sno pred me ti od za pa qi vih ma ter ja la - na ve la je ona.

CRNA HRONIKA

dNevNIK NA PU TU [AJ KA[–\UR \E VO

Po gi nuo bi ci kli sta Neidentifikovani biciklista poginuo je na licu mesta preksino} na regionalnom putu [ajka{-\ur|evo, a Mir ko T. (1976) iz \ur|eva je osumwi~en da ga je udario otpozadi svojim „pe`oom”, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Alkotestirawem je utvr|eno da je vo za~ auto mo bi la tom

prilikom imao 1,72 promila alkohola. Mirku T. je potom od re |e no za dr `a va we u slu `benim prostorijama do istre`wewa.

Posle utvr|ivawa svih okolnosti ovog doga|aja bi}e podneta odgovaraju}a krivi~na prijava, dodaje se u saop{tewu policije.

M. V.

sreda12.oktobar2011.

15

PO HAP [E NA GRU PA TI NEJ YE RA OKRI VQE NIH DA SU HA RA LI PO NO VOM SA DU

Upo zna li se iza bra ve pa pqa~ ka li pum pe i sta ri cu?

Kriminalisti~ka policija uhapsila je pet mladi}a osumwi~enih da su po~inili vi{e razbojni{tva u Novom Sadu, koji su ju~e privedeni na saslu{awe kod de`urnog istra`nog sudije.

Za ovo delo tereti se i jedan maloletni Novosa|anin koji je pu{ten da se brani sa slobode.

Sino} su de`urnom istra`anom sudiji privedeni Novosa|ani Stra hi wa J. (1992), Ne deq ko V. (1991), Mi lan H. (1991) Pe tar B. (1992) i Ni{lija Ne ma wa \ (1993).

Nemawa je osumwi~en za ~etiri razbojni{tva na benzinskim pumpama, maloletnik za dva, a Strahiwa i Nedeqko za po jedno. Wima se pripisuje da su u svim slu~ajevima dela po~inili maskirani i uz pretwu pi{toqem oduzimali novac od zaposlenih.

Krivi~na prijava tereti Nemawu , Petra i Milana da su jutawim satima u septembru opqa~kali i jednu Novosa|anku (1930) koju su fizi~-

ki napali u dvori{tu, vezali jejoj ruke i noge i zalepili le pqi vu tra ku pre ko usta, oteli joj oko 500 evra, 6.000 dinara i sat.

Kako „Dnevnik„ nezvani~no saznaje, osumwi~enima se stavqa na teret da su po~inili razboji{tva u dva navrata na pumpama na Klisi u Temerinskoj ulici „Ens-gas„ i „ELP-motors„ . Plen im je obi~no iznosio od 200.000 - 300.000 dinara.

Prilikom wihovog li{ewa slo-

bode policija je zatekla i pi{toq.

Ni{lija Nemawa \. je upoznao u popravnom domu u tom gradu Novosa|ane Petra i Nedeqka odakle su oni nedavno pup{teni i po svoj prilici do{ao je da se skloni kod wih od izdra`avawe izre~ene kazne u Kru{evcu. Wih trojica su povratnici u ~iwewu krivi~nih dela dok ostali osumwi~eni su prvi put okrivqeni za to, saznajemo nezvani~no.

M. V.

IN CI DENT U BE O GRAD SKOM NASE QU KA RA BUR MA

Pit bul od gri zao uvo tro go di {woj de voj ~i ci Rat ko Mla di} se na la zi u kli ni ci „Bro no vo”

PO GOR [A NO ZDRA VQE BIV [EG KO MAN DAN TA VRS

Rat ko Mla di} na le ~e wu

Portparolka Ha{kog tribunala Ner ma Je la ~i} potvrdila je ju~e da ha{ki optu`enik Rat ko Mla di} prima lekarsku pomo}, ali nije mogla da precizira o kakvoj je pomo}i re~.

- Neki mediji su preneli izve{taje da Mladi} ima upalu plu}a. Potvr|ujem da je on trenutno pod medicinskim tretmanom, ali nisam u mogu}nosti da otkrijem prirodu tog tretmana - navedeno je u saop{tewu Jela~i}eve. Ona je demantovala navode nekih medija da je Mladi} pro{le sedmice kolabirao, navode}i da te „neosnovane spekulacije” ni na koji na~in ne mogu biti povezane s tretmanom koji je ju~e primao.

Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bra merc izjavio je da }e su|ewe biv{em generalu Ratku Mladi}u biti ubrzano, ali nije `eleo da komentari{e zdravstveno stawe optu`enog, koji je hospitalizovan zbog problema s plu}ima.

- Sva pitawa u vezi sa zdravqem optu`enih koji se nalaze u pritvorskoj jedinici Tribunala su u nadle`nosti sekretara Tribunala. Ono {to mogu re}i jeste da Tribunal radi prema najvi{im me|unarodnim standardima, a medicinsko osobqe pru`a potrebnu lekarsku pomo} optu`enima koji se nalaze u pritvor-

Od bra na: Sta ni {i} u pe tak iz gu bio svest Odbrana optu`enog Jo vi ce Sta ni {i }a tvrdila je ju~e, u nastavku su|ewa pred Ha{kim tribunalom, da je Stani{i} pro{log petka u sudskom pritvoru izgubio svest iz nepoznatih razloga.

Na po~etku zasedawa, Stani{i}ev branilac Vejn Xor da{ obavestio je sudije da mu je Stani{i} rekao da je „u petak pao u nesvest iz wemu neznanih razloga”. Xorda{ je rekao da se Stani{i}, koji je u sudnici, „ni danas ne ose}a dobro”. Predsedavaju}i sudija Al fons Ori na to je citirao izve{taj lekara iz pritvora po kojem je Stani{i} „imao problema s govorom i da je video duplo”.

Po delu izve{taja koji je sudija pro~itao, Stani{i} je imao „simptome nalik onim u pijanstvu”, koji su trajali „sat vremena”. Lekar ga je zatim pregledao, ali nije utvrdio nikakav poreme}aj.

Stani{i} pati od hroni~ne bolesti organa za varewe (pau~itis) i depresije, a tokom su|ewa su lekari pomiwali i druge bolesti, poput kamena u bubregu.

Biv{i na~elnik Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije optu`en je za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, zajedno sa svojim tada{wim pomo}nikom Fran kom Si ma to vi }emFren ki jem. U toku je dokazni postupak Stani{i}eve odbrane.

- Ka{wewe po~etka statusne konferencije u ~etvrtak, 6. oktobra nije imalo nikakve veze sa zdravstvenim stawem optu`enog, nego s ka{wewem wegovog prevoza iz Pritvorske jedinice u Me|unarodni sud - dodaje se su saop{tewu.

Mladi}ev advokat Mi lo{ [a qi} izjavio je preksino} da je Mladi} sme{ten na bolni~ko le~ewe zbog upale plu}a.

- Uprava zatvora u Sheveningenu obavestila me je da je Mladi} sme{ten u bolnicu, navodno zbog upale plu}a, ali nisu hteli da ka`u u koju - rekao je [aqi}.

Jela~i} je podsetila da je Mladi} imao vi{e bolesti kada je preba~en u Tribunal i da prima odgovaraju}i tretman za te bolesti.

- Me|unarodni sud nastavqa da Mladi}u, kao i svakom drugom pritvoreniku, pru`a najboqu zdravstvenu negu dostupnu u Holandiji - istakla je portparolka Tribunala.

skoj jedinici - kazao je Bramerc. On je sa ra jev skom „Dnevnom avazu” rekao da su ve} preduzete mere za ubrzawe su|ewa Mladi}u, kao i da }e tu`ila{tvo u~initi sve {to mo`e kako bi, kako je rekao, su|ewe bilo ekspeditivno.

Bramerc je tako|e naveo da u novembru o~ekuje odgovor Srbije o tome ko su osobe koje su pomagale skrivawe Mladi}a i Go ra na Ha xi }a.

Mladi} je u posledwe vreme lo{eg zdravqa i sve ~e{}e se mogu ~uti konstatacije da ne}e do~ekati izricawe presude za zlo~ine po~iwene u BiH, pi{e „Avaz”.

Mladi} je uhap{en 26. maja u selu Lazarevu, kod Zrewanina, posle vi{egodi{weg skrivawa, a nekoliko dana kasnije preba~en je u pritvorsku jedinicu u Hag, gde ~eka po~etak su|ewa za ratni zlo~in i genocid u Bosni i Hercegovini.

(Ta njug)

Policija je privela i obavila razgovor s vlasnikom ~iji je pas ju~e u beogradskom nasequ Karaburma odgrizao uvo trogodi{woj devoj~ici i protiv vlasnika }e biti podneta krivi~na prijava, re~eno je agenciji Beta u MUP-u Srbije.

U Upravi za veterinu Beogradu agenciji Beta je re~eno da je pitbul koji je napao devoj~icu odveden u „karantin u Ov~u

i da }e biti podvrgnut opservaciji na besnilo”.

Odluka o podizawu krivi~ne prijave protiv vlasnika je doneta u saradwi s tu`ila{tvom.

U Klini~kom centru Srbije je re~eno da devoj~ica nije `ivotno ugro`ena, da je svesna i da }e biti podvrgnuta „rekonstrukciji uha”.

Iz Uprave upozoravaju da je neodgovorno pona{awe vlasnika pasa osnovni uzrok pro-

blema, odnosno napada pasa na qude. Ta slu`ba apeluje na vlasnike pasa da po{tuju propise o dr`awu pasa kako bi se spre~ili napadi na qude.

Napad pitbula na devoj~icu desio se ju~e oko 15.20 u Ulici Vlade Ili}a na Karaburmi. Devoj~ica se s bakom vra}ala iz vrti}a kada je pas istr~ao iz jednog dvori{ta i napao je.

SUD U BE O GRA DU BIV [E DI PLO MA TE U WU JOR KU OGLA SIO KRI VIM ZBOG IZ DA VA WA PUT NOG LI STA MI LA DI NU KO VA ^E VI ]U

Vi ce kon zu lu za tvor, ge ne ral nom kon zu lu uslov na ka zna Prvi osnovni sud u Beogradu izrekao je ju~e presudu biv{im konzulima u Wujorku vicekonzulu Igo ru Mi lo {e vi }u i generalnom konzulu Slo bo da nu Ne na do vi }u, oglasivn{i ih krivim po optu`bi za zloupotrebu slu`benog polo`aja 9. juna 2008. povodom okolnosti pod kojima je u Generalnom konzulatu Srbije izdat putni list-zamena za paso{ Mi la di nu Ko va ~e vi }u, te da su tako tom tada ameri~kom studentu omogu}ili da napusti SAD iako je bio pod krivi~nim postupkom u “slu~aju [tajnhauer”.

Ve}e, kojim predsedava sudija Iva na Ra mi}, je biv{em konzuluzu Igoru Milo{evi}u izreklo kaznu godinu i po dana zatvora po optu`bi da je „izdao sporni putni list iako mu je bilo poznato da se protiv Kova~evi}a tada vodio krivi~ni postupak i da mu je ameri~ki sud zadr`ao paso{ na ro~i{tu kad je uz kauciju i zabranu napu{tawa SAD pu{ten iz pritvora da se brani sa slobode„.

Biv{i generalni konzul u Wujoroku Slobodan Nenadovi} je osu|en na godunu dana uslovno, pa ne}e i}i na izvr{ewe kazne ukoliko u naredne ~etiri godine ne po~ini krivi~no delo. Nenadovi} je ogla{en krivim po optu`bi da je “iako je bio upoznat da se u Americi vodio krivi~ni postupak protiv Kova~evi}a, dao usmenu saglasnost Milo{evi}u da mu izda sporni putni list, te da je ne~iwewem propustio da spre~i izdavawe tog do-

Slo bo dan Ne na do vi} i Igor Mi lo {e vi}

kumenta suprotno Zakonu o putnim ispravama„.

U kratkom obrazlo`ewu presude sudija Rami} je navela da su u dokaznom postupku izvedeni dokazi koji nesporno potvr|uju da su konzuli bili upoznati o ~iwenicama da se u relevantnom periodu u SAD vodio krivi~ni postupak protiv Miladina Kova~evi}a i dvojice wegovih tamo{wih poznanika Sa ne la Sof ti }a i Edi na Xu ba ra pod optu`bom da su 4. maja 2008, u studentskom baru, prilikom tu~e, naneli te{ke povrede ameri~kom studentu Bra ja nu [taj nha u e ru.

Rami}eva je istakla da je biv{i konzul Milo{evi} bio prisutan na ro~i{tu na kojem je ameri~ki sud odlu~io o prihvatawu jemstva za ukidawe pritvora Kova~evi}u u kojem je do tad bio mesec dana zbog krivi~nog

PO LI CI JA U BA^ KOJ TO PO LI ZA DR @A LA TAN DEM IZ VR BA SA

Teh ni~ ka ro ba kra de na iz va go na

Pripadnici Policijske stanice Ba~ka Topola Policijske uprave u Subotici odredili su meru zadr`avawa do 48 sati Pre dra gu P. (36) i Ni ko li V. (36) iz Vrbasa zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela te{ke kra|e. Osumwi~eni se terete da su u posledwa

dva meseca na podru~ju Ba~ke Topole provaqivali u vagone JP „@eleznica Srbije” iz kojih su otu|ili ve}u koli~inu tehni~ke robe i druge predmete.

Predrag P. i Nikola V. }e uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici. A. A.

postupka, te da mu je izre~ena mera zabrana napu{tawa SAD i zadr`avawe paso{a.

Tako|e, sudija je dodala da Miladin Kova~evi}, prilikom podno{ewa zahteva za izdavawe putnog lista u Konzulatu Srbije u Wujorku, nije prilo`io procedurom propisan document- dokaz da je ameri~kim organima prijavio gubitak paso{a, niti pisanu izjavu diplomatskom predstavni{tvu da je izgubio paso{.

Predsedavaju}a sudskog ve}a Ivana Rami} je navela da je sud na{ao da je okrivqeni Milo{evi} izdavawem privremenog putnog lista Kova~evi}u “prekora~io slu`bena ovla{}ewa. Sud je ocenio da je okrivqeni Milo{evi} krivi~no delo po~inio s umi{qajem, a Nenadovi} s eventualnim uzmi{qajem„.

U jednoipogodi{wu kaznu biv{em konzulu Milo{evi}u }e se ura~unati mesec dana koliko je proveo u pritvoru tokom istrage.

- Od ote`avaju}ih okolnosti sud je cenio ~iwenicu da su optu`eni u vreme izdavawa spornog putnog lista Miladinu Kova~evi}u bili slu`benici dr`ave, weni diplomatski predstavnici u inostranstvu, pa su morali da ~uvaju ugled dr`ave. Kasnije se i pokazalo da je zbog izdavawa spornog dokumenta Kova~evi}u u Konzulatu u Wujorku bilo posledica po ugled dr`ave - kazala je sudija Ivana Rami}.

Advokat Mi lan Zin do vi}, branilac Milo{evi}a, ju~e je izjavio da je odbrana iznena|ena visinom kazni i najavio je `albu Apelacionom sudu. On je istakao da odbrana smatra da nije dokazano da su optu`eni po~inili krivi~no delo. Zindovi} je dodao da „nikad nisu utvr|ene ~iwenice o tome {ta se desilo s paso{em Miladina Kova~evi}a“.

Podsetimo, ameri~ko pravosu|e je u aprilu 2009. godine formalno ustupilo srpskom pravosu|u na postupawe predmet Miladina Kova~evi}a u „slu~aju [tajnhauer“. Tokom krivi~nog postupka beogradsko Prvo osnovno tu`ila{tvo i Kova~evi} su postigli sporazum o priznawu krivice i kazni od dve godine i tri meseca zatvora, na koju je potom, shodno zakonu, osu|en i koju izdr`ava od 20. januara ove godine. .

J. Ja ko vqe vi}

NI KO LA P. IZ SREM SKE MI TRO VI CE OSUM WI ^EN ZA IZA ZI VA WE OP [TE OPA SNO STI

Po ku {ao da za pa li dve oso be

Ni ko la P. (55) iz Sremske Mitrovice li{en je slobode zbog sumwe da je na parkingu firme „Agroseme invest” polio benzinom dvojicu zaposlenih dr`e}i u ruci upaqa~ koji mu je iz ruke izbio radnik obezbe|ewa, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremske Mitrovice.

Policija je saop{tila da je osumwi~eni, posle saslu{awa, pu{ten da se brani sa slobode. Nikola P. je osumwi~en za krivi~no delo izazivawe op{te opasnosti.

(Ta njug)

SPORT

sreda12.oktobar2011.

NOVOSADSKE IGRA^KE KOMBINACIJE PRED DUEL S RADOM

Ne ko li ko di le ma u fo ku su U nedequ fudbalere Vojvodine o~ekuje prvenstveni duel 8. kola u kojem }e im doma}in biti ekipa Rada. Ova utakmica, koja sigurno pleni pa`wu qubiteqa fudbala, ne igra se u najboqem momentu za crveno-bele, s obzirom na prethodni poraza od Partizana kod ku}e pa bi im novi neuspeh zna~ajno ote`ao put ka ostvarewu ciqa. Drugi nezgodan momenat krije se u ~iwenici da Novosa|ani tradicionalno te{ko izlaze na kraj s ekipom gra|evinara, posebno kada se igra na stadionu na Bawici. Uz sve to, pouzdani {toper Branislav Trajkovi} mora}e da pauzira zbog `utih kartona, {to dodatno komplikuje ionako kompleksnu situaciju.

Vojvodina, naravno, ima velike ambicije u ovoj sezoni i razmi{qawa trenera Dejana Vuki}evi}a i igra~a u crveno-belim dresovima usmerena su ka wihovom ostvarivawu. To je, uostalom, wihova obaveza zbog veli~ine i zna~aja kluba u srpskom fudbalu, ali i apetita navija~a koji su gladni trofeja. Bez `eqe da se me{amo u trenerov posao, zanimqivo je makar naslutiti s kakvim }e timom na megdan Radu iza}i Vuki}evi}.

Srbija je zemqa, davno je to re~eno, u kojoj postoji nekoliko miliona fudbalskih trenera i svaki od wih ima svoju ideju koji bi sastav u nekoj utakmici bio idealan, pa }emo uzeti sebi za pravo da se re{ewem zagonetke poigramo i mi.

Dakle, golman Supi} i bo~ni bekovi Vuli}evi} i Pavlovi} nisu sporni. E, ko }e zameniti Trajkovi}a, pitawe je na koje jo{ uvek, barem ne javno, Vuki}evi} nije dao precizan odgovor. Dilema je utoliko zanimqivija po{to je, posle derbija s crno-belima, izme|u redova najavqeno da je mogu}e da }e se na klupu preseliti makedonski internacionalac Daniel Mojsov.

Ako bi se to zaista i dogodilo, prakti~no dva centralna beka bili bi igra~i koji do sada nisu igrali u tandemu. Ono {to mo`emo da

U kombinaciji za startera: Vuk Mito{evi}

pretpostavimo jeste to da bi kapiten Slobodan Medojevi} najverovatnije pre{ao na mesto {topera, a da bi mu par bio Dejan Karan. [ef struke crveno-belih tokom proteklih dana, a i u trening utakmici s Veternikom, ne{to kasnije i duelu izme|u dva tima Vojvodine, na toj poziciji isprobao je i tek oporavqenog Vladimira Kova~evi}a i Abrahama Frimponga. Duel s Radom, me|utim, nije prilika za eksperimentisawe i, ipak, ~ini se da je Medojevi} siguran, a da }e jo{ nekoliko dana potrajati dilema da li }e mu se pridru`i Karan, ili, ipak, iskusniji Mojsov.

Pod pretpostavkom da kapiten bude formacijski u zadwoj liniji, ostaje upra`weno mesto jednog defanzivnog veznog igra~a. Od dolaska trenera Vuki}evi}a Vojvodina igra u formaciji 4-2-3-1, pa }e, ostane li dosledan svom vi|ewu, {ef struke morati da prona|e zamenu za Medojevi}a. A|uru je u solidnoj formi, a ho}e li drugi de-

Fo to: B. Lu ~i}

fanzivac u veznom redu biti Vuk Mito{evi}, mo`da i Slobodan Novakovi}, ili neko tre}i, ostaje da sa~ekamo.

Strelac jedinog gola u duelu s Partizanom Milan Bojovi}, upravo posle te utakmice, najavqen je kao siguran starter za duel s Radom. To otvara pitawe ko }e se onda preseliti na klupu, da li Abubakar ili Brana Ili}? Jer, plejmejker Mereba{vili i mladi Stevanovi} gotovo su sigurni za startnih jedanaest... Pre svega treba sa~ekati povratak igra~a koji su imali obaveze prema reprezentacijama svojih zemaqa - Medojevi}a, Mito{evi}a, Mojsova, Stevanovi}a i Bilbije - da bi se kompletna situacija realno sagledala.

Nama, ipak, ostaju samo naga|awa, a ube|eni smo da re{ewe za navedene dilema ima najpozvaniji ~ovek da ih re{i, trener Dejan Vuki}evi}. Ili je na putu da ga prona|e.

A. Predojevi}

Ra ja nu Gig su Zlat no sto pa lo Legenda Man~ester junajteda Rajan Gigs dobio je nagradu Zlatno stopalo na sve~anosti u Monaku. Gigs je trofej, namewen najboqem igra~u u kalendarskoj godini starijem od 29 godina, dobio iz ruku princa Alberta, i we-

Princ Albert i Rajan Gigs

gov otisak dobi}e svoje mesto na Stazi {ampiona u Monte Karlu. Vel{anin je u svom govoru posebnu zahvalnost izrazio najboqem menaxeru u svetu fudbala Aleksu Fergusonu.

- On je strog, ali fer. Tra`i mnogo od igra~a, ali i od samog sebe - rekao je Gigs. On je najboqi menaxer na svetu i fantasti~no je {to sam ga imao uz sebe tokom cele karijere.

Pre Gigsa, nagradu Zlatno stopalo dobili su i velikani kao {to su Roberto Ba|o, Roberto Karlos i Ronaldo.

- Velika je ~ast dobiti ovakvu nagradu i ostaviti svoje otiske uz legende fudbala.

Imao sam sre}e da igram uz mnoge velike igra~e, igram za najboqeg menaxer i najboqi klub na svetu. I daqe u`ivam u fudbalu tako da nisam razmi{qao o tome {ta }u raditi kada zavr{im s igrawem, ali ako se to desi sutra mo}i }u da ka`em da sam imao fantasti~nu karijeru i ne bih je mewao ni sa kim - istakao je Gigs.

NA POMOLU OSNIVAWE BALKANSKE LIGE

Atrak tiv no i is pla ti vo tak mi ~e we Prvi sastanak najja~ih fudbalskih klubova Balkana o osnivawu Balkanske asocijacije klubova i Balkanskog kupa odr`a}e se 15. novembra u Sofiji. Doma}in sastanka bi}e CSKA iz Sofije, a potencijalni u~esnici su: Crvena zvezda, Partizan i Vojvodina iz Srbije, bugarski Levski i Lokomotiva, Olimpijakos, Panatenaikos i PAOK iz Gr~ke, turski Galatasaraj, Fenerbah~e, Be{ikta{, Steaua, Dinamo Bukure{t i Klu` iz Rumunije.

Ta liga je prvi put pomenuta kada je Zvezda u martu ove godine gostovala u Atini, kako bi odigrala prijateqsku utakmicu sa Olimpijakosom. Tom prilikom su se rukovodstva dva kluba saglasila da ideja regionalnog organizovawa klubova mo`e da bude re{ewe za najve}e klubove Balkana koji igraju u slabim doma}im ligama, u kojima ima sve mawe sponzora zbog svetske ekonomske krize, zbog ~ega i televizije po~iwu da pla}aju mawe za TV prava. Zvezda je u vezi sa tom idejom nekoliko meseci u kontaktu sa bugarskim i turskim klubovima. Utakmica u Plovdivu bila je samo povod za sastanak Luki}a sa vode}im qudima bugarskih klubova CSKA, Levskog i Lokomotive. Dogovoreno je da se najve}im balkanskim klubova iz Srbije, Bugarske, Gr~ke, Turske i Rumunije predlo`i osnivawe Balkanske asocijacije klubova, a ~inila bi je po tri najve}a kluba iz svake zemqe.

Bez preglasavawa Asocijacijacija bi se bavila re{avawem problema koje imaju klubovi, razmenom iskustava, saradwom me|u wima na svim nivoima, od marketinga, preko mla|ih kategorija i veterana, do prvih timova. Sofijski CSKA }e uputiti pozive klubovima da se u novembru odr`i sastanak na kojem bi bila osnovana Asocijacija. Prema prvim idejama, Asocijacija bi imala Skup{tinu, u kojoj bi svih 15 klubova bilo ravnopravno, a prona{li bi se mehanizmi da nema preglasavawa klubova, ni zemaqa. Asocijacija bi imala Sekteratijat i Predsedni{tvo, ~ije bi sedi{te bilo u Sofiji.

Na sastanku }e biti razmatrana i ideja zajedni~kog takmi~ewa. Po}i }e se od toga da za

kratko vreme nije mogu}e organizovati pravu Balkansku ligu jer se ne zna {ta bi bilo sa doma}im ligama, nije napravqen dogovor sa nacionalnim Savezima i UEFA, a postoji i problem sa terminima. Zato }e biti predlo`eno osnivawe Balkanskog kupa.

Prvo Balkanski kup Balkanski kup bi se igrao tokom jeseni i prole}a u terminima sredinim nedeqe, odnosno evropskim terminima. Igralo bi 16 ekipa, od ~ega 15 iz Asocijacije i jedna po pozivu. Ukoliko bi neki klub uspeo da se plasira u grupni deo Lige {ampio-

tako {to bi klubovi deo marketin{kog prostora ustupali Asocijaciji. TV prava bi bila centralizovana i prihod od wih bi se tako|e delio izme|u Asocijacije i klubova.

Autori te ideje su ube|eni da }e za ovako atraktivno takmi~ewe veoma lako na}i generalnog, kao i druge sponzore, kao i da }e prihod od TV prava biti veoma visok. Klubovi bi morali da imaju vi{e igra~a u rosteru da bi mogli da igraju dva takmi~ewa, ali bi finansijska korist, gledanost, mogu}nost da na velikim utakmicama boqe prodaju igra~e i mogu}nost da se preko regionalnog takmi~ewa susretnu sa novim sponzorima, koji ne

Vladan Luki}, predsednik Zvezde

na ili Lige Evrope tada on ne bi igrao Kup, ve} neki drugi klub iz wegove zemqe. U~esnici bi bili podeqeni u ~etiri grupe od po ~etiri tima, dva bi i{la daqe, a potom bi se igrala nokaut faza, odnosno ~etvrtfinale, polufinale i finale. Klubovi bi dobili nadoknadu za u~e{}e u takmi~ewu, premirana bi bila svaka pobeda kao i prolaz u slede}u rundu takmi~ewa. Pobednik Kupa bi osvajao veliku nov~anu nagradu. Klubovima bi bili pla}eni svi tro{kovi takmi~ewa, {to podrazumeva avionski prevoz na svaku utakmicu i sme{taj u hotelu sa pet zvezdica za 40 qudi. Aocijacija bi pla}ala sve tro{kove za slu`bena lica, delegate i sudije. Klubovi bi zara|ivali na ulaznicama, a prihod od marektinga bi se delio

rade samo u wihovoj zemqi, sve to pokrila. Klubovi bi imali i sportsku korist jer bi na velikim utakmicama wihovi igra~i br`e sazrevali, a imali bi mogu}nost i da zadr`e neke igra~e.

I najva`nije, kroz velike utakmice klubovi bi postajali konkurentniji u evropskim takmi~ewima jer bi i klubovi sa Balkana imali jaku ligu. Ideja je da se Kup igra nekoliko godina dok takmi~ewe ne za`ivi. Ukoliko se poka`e uspe{nim u svakom smislu, od sportskog do finansijskog aspekta, odnosno ukoliko klubovi budu videli svoj interes da igraju to takmi~ewe ono bi preraslo u Balkansku ligu. Na toj transformaciji }e se raditi zajedno sa nacionalnim Savezima i UEFA. (B92)

Drog ba ide iz ^el zi ja

Didije Drogba

VE TE RA NI SE UKQU ^I LI U AK CI JU „STOP NA SI QU”: Fud bal ski klub TSK idu }e go di ne sla vi ve li ki ju bi lej vek po sto ja wa. Te me rin ci se uve li ko pri pre ma ju za pro sla vu sto go di {wi ce, a ukqu ~i li su se i u ak ci ji „Stop na si qu”. U go -

dnevnik

c m y

16

ste su po zva li ve te ra ne be o grad ske Cr ve ne zve zde. Go ste i do ma }i ne pri mio je pred sed nik op {ti ne An dra{ Gu stow. Na kon to ga iza {lo se na te ren, a po ~et ni uda rac iz ve li su le gen dar ni Zve zdin fud ba ler Vla di ca Po po vi}, Sve ti slav Prin cip ko -

Didije Drogba bi uskoro mogao da napusti ^elzi. Wegov ugovor isti~e krajem ove sezone, a pregovori o novom jo{ nisu ni po~eli. Ukoliko do Nove godine ne bude postignut dogovr izme|u Drogbe i wegovog sada{weg klub, on }e biti slobodan da potra`i novu sredinu.

Drogbin menaxer }e pokua{ti da postigne dogovr s upravom ^elzija, jer bi za wegovog klijenta bilo dobro da karijeru i zavr{i u Londonu.

Ali, u prilog mu ne ide ~iwenica da je Starix u dobroj formi, kao i da Tores izlazi iz krize. Navodno, za Drogbu su zainteresovani Milan, Totenhem i Bajern.

ji je 17 go di na no sio dres TSK- a i pred sed nik op {ti ne Te me rin An dra{ Gu stow.

Utak mi ca je bi la le pa, a po be di li su Be o gra |a ni 1:0, go lom Rad ma no vi }a.

M. Milojevi}

SPORT

c m y

dnevnik

sreda12.oktobar2011.

17

KVA LI FI KA CI JE ZA EP (MLA DI)

Or li }i sa mo re mi zi ra li Sr bi ja - Dan ska 0:0 KRA GU JE VAC: Sta dion „^i ka Da ~a”, gle da la ca: 2000, su di je: Li ja ni (Iz rael). @u ti kar to ni: Na sta si} (Sr bi ja) i Al bek (Dan ska).

SRBIJA: Alek si}, Miq ko vi}, Gu deq, Na sta si}, Mla de no vi}, Me do je vi}, Ig wov ski, La zo vi}, \u ri ~i}, Mi lu no vi} (od 63’ Mar ko vi}), [}e po vi} (od 55’ De spo to vi}).

DANSKA: Fe ste, Nil sen (od 63’ Han sen), Oko re, Ve ster gard, La u rid sen, Di lej ni, Lar sen, Al bek, He le ni jus (od 76’ An der sen), Falk, La u drup (od 87’ Kri sto fer son).

Mla da fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je ni je us pe la da po be di Dan sku u der bi ju Gru pe 4 u kva l i f i k a c i j a m a za Evrop s ko pr v en s tvo 2013. u Izra e l u. Iza b ra n i c i Alek san d ra Jan k o v i } a igra l i su 0:0 sa Dan ci ma u Kra gu jev cu pred go to vo pra znim tri bi na ma. Dru gi uza stop ni re mi, po sle onog u Ma ke do ni ji, or li }i ma ve} u ovoj fa zi kva li -

2 2 1 0 0

2 1 1 1 1

Ot ka zan po ~e tak

Na visini zadatka: Branimir Aleksi}

Gru pa 4 Sr bi ja - Dan ska 1. Sr bi ja 4 2. Dan ska 3 3. S. Ir ska 4 4. Ma ke do ni ja 1 5. F. Ostr va 4

NBA LI GA

0 0 2 0 3

7:2 7:0 4:4 1:1 1:13

0:0 8 7 4 1 1

fi ka ci ja zna ~aj no kom pli ku je put do ci qa.

Dan ci su se po ka za li kao ~vr sta i di sci pli no va na eki pa, a na {i ne do voq no spret ni i sre} ni da bar je dan od ne ko li ko opa snih na le ta pre tvo re u gol. Kao i

obi~ no, Sr bi ja je naj ~e {}e pre ti la pre ko br zo no gog Dar ka La zo vi }a, kao i Fi li pa \u ri ~i }a, na {eg naj bo qeg teh ni ~a ra. Ipak, gol man Kri sti jan Fe ste i we go vi od bram be ni igra ~i bi li su na vi si ni za dat ka u svim si tu a ci ja ma.

Sr b i j a na r ed n u kva l i f i k a ci o n u utak m i c u igra 15. no vem b ra pro t iv Se v er n e Ir ske na go s to v a w u, {to }e bi ti po s led w i tak m i ~ ar s ki su sret u ovoj ka l en d ar s koj go di n i.

I. L.

]i }a ri to na me ti Re a la Is ku sni [kot sve stan je da ne }e mo }i mno go to ga da ura di ako Er nan dez od lu ~i da pro me ni sre di nu, kao {to je Kri sti ja no Ro nal do od lu ~io 2009.

Osta }e mu sa mo da u pre go vo ri ma sa Re a lom iz vu ~e {to ja ~u ci fru, kao u slu ~a ju Ro nal da, ko ji je ko {tao Ma dri |a ne 80 mi li o na fun ti. Pod se ti mo da taj tran sfer i da nas va `i za svet ski re kord. Er nan dez je u sjaj noj de bi tant skoj se zo ni dao 20 go lo va za Man ~e ster ju naj ted, ostva riv {i sjaj nu sa rad wu sa Vej nom Ru ni jem i Na ni jem. Ove je se ni ima do sta pro ble ma sa po vre da ma.

@o ze Mu ri wo spre man je da po nu di 30 mi li o na fun ti za ]i }a ri ta Er nan de za ve} u ja nu a ru, ma da je sve stan da }e pra vu {an su da ku pi mla dog Mek si kan ca ima ti po za vr {et ku se zo ne. ]i }a ri to je le ta 2010. sti gao u Man ~e ster ju naj ted iz ^i va sa, ko ji je na ime obe {te }e wa do bio {est mi li o na fun ti. Ta da je pot pi sao za skrom nu pla tu od 25.000 fun ti ne deq no, Aleks Fer gu son nu di mu da pot pi {e no vi ugo vor za 75.000 fun ti, ali Real zvec ka sa ~ak 150.000 fun ti ne deq no!

@REB ZA KUP KU PO VA ZA DA ME

Za je ~ar ke s Ho lan |an ka ma Da bi za i gra le me |u 16 naj bo qih eki pa u Ku pu po bed ni ka ku po va ru ko me ta {i ce Za je ~a ra mo ra }e da po be de ho land skog pred stav ni ka Mi zu wai iz Dal fse na. To je od lu ~e no na `re bu u Be ~u.

U ovim su sre ti ma Za je ~ar ke su ap so lut ni fa vort ima ju }i u

ru ko met noj sce ni. Pr vi me~ se igra 5/6. no vem bra u Ho lan di ji, dok je re van{ se dam da na ka sni je u Za je ~a ru.

Ka pi ten Je le na Eri} krat ko je, za klup ski sajt, pro ko men ta ri sa la: - Za do voq ni smo `re bom. Ho land ski klup ski ru ko met ni je u po sled wih ne ko li ko go di na na -

Natalija Petrovi}

TUR NIR U ITA LI JI

Na ta li ji bron za U ital i jan skom gra du Te ra no va Bra }o li ni odr `an je me |u na rod ni tur nir u rit mi~ koj gim na sti ci, na ko jem je u~e stvo va lo 145 tak mi ~ar ki iz se dam ze ma qa (Bu gar ske, Hr vat ske, Ita li je, Izra e la, Jer me ni je, Ru si je i Sr bi je).

Od na {ih tak mi ~ar ki naj bo qi re zul tat za be le `i la je Na ta li ja Pe tro vi} (Ri tam, Be o grad). Ona je u ka te go ri ji 2001. i 2002. go di {te, u kon ku ren ci ji 19 tak mi ~ar ki, osvo ji la tre }e me sto u vi {e bo ju, a bi la je i pr va u ve `bi obru ~em i tre }a u ve `bi bez re kvi zi ta.

We na klu spa dru ga ri ca Na sta si ja Gvo zdi} je u is toj ka te go ri ji bi la ~e tvr ta u vi {e bo ju i dru ga u ve `bi vi ja ~om. U ka te go ri ji 1999. i 2000, u kon ku ren ci ji 40 tak mi ~ar ki, Na |a Vla ho vi} (Ri tam) je bi la dru ga u ve `bi vi ja ~om.

G. M.

Jelena Eri}

vi du da se ra di o mla doj (naj sta ri ja igra ~i ca je 1983, a naj mla |a je 1994. go di {te) i ano nim noj eki pi ko ja do sa da ni je igra la za pa `e ni ju ulo gu na evrop skoj

pra vio ne ke ve }e re zul ta te, ma da su wi ho ve ju ni or ske i se ni or ske re pre zen ta ci je uvek u vr hu, ta ko da o~e ku jem do bru utak mi cu - re kla je Eri }e va.

J. G.

Pr ve dve ne de qe re gu lar ne se zo ne u NBA li ge ot ka za ne su po {to igra ~i i klu bo vi po no vo ni su us pe li da po stig nu do go vor oko okon ~a wa lo ka u ta. Ta od lu ka, ko ju je po tvr dio ko me sar naj ja ~e li ge na sve tu Dej vid [tern, do ne ta je po {to dve stra ne ni su us pe le da se do go vo re oko ko lek tiv nog ugo vo ra. No va NBA se zo na tre ba lo je da po~ ne 1. no vem bra, a za sa da je si gur no da ne }e bi ti od i gra ne bar one utak mi ce ko je su za ka za ne do 14. no vem bra.

- Upr kos in ten ziv nim na po ri ma, ni smo us pe li da po stig ne mo no vi do go vor sa Uni jom igra ~a ko ji bi omo gu }io da se svih 30 ti mo va tak mi ~e za ti tu lu, a da uz to igra ~i do bi ju fer kom pen za ci ju - re kao je za me nik ko me sa ra NBA Adam Sil ver. ^el ni ci li ge su ta ko |e ob ja vi li da }e svi vla sni ci se zon skih ka ra ta za pred se zon ske me ~e ve, kao i du e le ko ji su ot ka za -

ni do bi ti na dok na du, uz ka ma tu.

Me |u me ~e vi ma ko ji su bi li za ka za ni za pr vi dan se zo ne bi li su du e li ak tu el nog {am pi o na Da las Ma ve rik sa pro tiv ^i ka go Bul sa i Okla ho ma Si ti Tan de ra pro tiv Lej ker sa u Los An |e le su. Pred sed nik Aso ci ja ci je igra ~a NBA li ge De rek Fi {er re kao je da od lu ka o ot ka zi va wu po ~et ka se zo ne ni je iz ne na |e we.

- I da qe ve ru jem da smo bi li do voq no fer i od go vor ni u na {em pri stu pu. O~e ki va li smo da }e se ovo de si ti i evo tu smo re kao je Fi {er. - Ov de se ne ra di sa mo o do la ri ma i cen ti ma za igra ~e, ve} i si ste mu pod ko jim svi mo ra mo da igra mo.

Vla sni ci ti mo va tra `e da pri ho di iz me |u wih i igra ~a bu du po de qe ni 50-50, na {ta igra ~i ne pri sta ju, ve} tra `e da wi hov deo bu de 57 od sto, ali su voq ni i da pre go va ra ju o sma we wu na 53.

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS BEZ UTAK MI CA DO SLE DE ]EG PET KA

(Ne)pla ni ra na pa u za Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas uspe {no su u{li u no vu se zo nu. Na star tu Pr ve A li ge u Zre wa ni nu su sa vla da li eki pu Pro le te ra (90:76) i po tvr di li da su ih stru~ wa ci s pra vom svr sta li me |u pr ve fa vo ri te za pla sman u Su per li gu. Me |u tim, ume sto da uhva te ri tam, cr ve no-be li }e ovog vi ken da pa u zi ra ti, po {to je od lo `en wi hov su sret 2. ko la s OKK Be o gra dom. Ta utak mi ca tre ba la je pred sta vqa pre mi je ru u No vom Sa du, ali }e ona usle di ti tek 2. no vem bra.

- Bi lo nam je va `no da po be dom u|e mo u pr ven stvo - re kao je Si ni {a Ma ti}, tre ner cr ve no-be lih. Uspe {no smo u Zre wa ni nu od ra di li za mi {qe no, iz be gli smo i po vre de, ali pred na ma je sa da pa u za zbog od lo `e nog su sre ta s Be o gra |a ni ma. OKK Be o grad je oti {ao u Ki nu da igra na tur ni ri ma i mi ima mo ve li ki pro blem da pro -

na |e mo ri va le za tre ning utak mi ce. Se zo na je po ~e la i te {ko je usa gla si ti ter mi ne, pa da nas pu tu je mo u Bje qi nu (BiH), gde }e mo od i gra ti su sret s ta mo {wim li ga {em. Po sle to ga, sve do utak mi ce 3. ko la s Na pret kom u Kru {ev cu ne }e mo igra ti me ~e ve.

To zna ~i da }e te pr vu utak mi cu kao do ma }i ni od i gra ti tek u 5. ko lu?

- Ta ko je is pa lo. Po sle Kru {ev ca ~e ka nas duel u U`i cu i na{ plan je da da ostva ri mo sve tri po be de, ma da ne bi smo ne za do voq ni bi li ni dve ma na stra ni. Tek pro tiv @e le zni ~a ra pred sta vi }e mo se pu bli ci u No vom Sa du i po ~e ti da hva ta mo `e qe ni ri tam. Naj va `ni je je da nas po vre de mi mo i |u, a po tru di }e mo se da do brim ra dom na dok na di mo iz o sta nak utak mi ce i sprem ni do ~e ka mo TV duel s Na pret kom, 21. ok to bra - do dao je Si ni {a Ma ti}.

A. P.

@al gi ris `e li Ma ~va na Sa mo dan po {to je Par ti zan ob ja vio da ni je za in te re so van za Mi la na Ma ~va na po ja vi la se in for ma ci ja da ga u svo jim re do vi ma `e li li tvan ski @al gi ris.

Iako se mno go spe ku li sa lo o do la sku Ma ~va na iz Ma ka bi ja u Par ti zan, to je de man to vao sport ski di rek tor cr no-be lih Dra gan To do ri}. ^ak i ka da bi do {ao u re do ve Par ti za na, Ma ~van ne bi mo gao da za i gra u re gi o nal noj ABA li gi do ja nu a ra, zbog ~e ga ve ro vat no taj tran sfer ni je ostva ren.

Ipak, za Ma ~va na, ko ji je ~lan Ma ka bi ja, je za in te re so van {am pion Li tva ni je, a tim iz Ka u na sa `e li srp skog ko {ar ka {a do kra ja se zo ne i spre man je da po kri je ce lu we go vu pla tu od 650.000 do la ra.

U Ma ka bi ju su sprem ni da po zaj me Ma ~va na, ko ji u ti mu iz Tel Avi va ne ma za pa `e nu mi nu ta `u.

Ho}e ga Litvanci: Milan Ma~van

18

sport

sreda12.oktobar2011.

OP [TIN SKA LI GA PE ]IN CI

Ubojiti Popin~ani Srem - Na pre dak 0:9 (0:3) SREMSKI MIHAQEVCI: Igrali{te Srema, gledalaca 50, sudija Orlovi} (Obre`). Strelci: Marjanovi} u 7, 48. i 60, Opa~i} u 25. i 82, Be`anovi} u 44, Jovanovi} u 65, Bogojevi} u 73. i Arbutina u 90. minutu.

SREM: Marjanovi} 5, Rogi} 5, Gaji} 5, Matanovi} 5, Mari~i} 6, Gruji~i} 5, N. Rankovi} 5, V.Rankovi} 6, Biriwi 6, Babi} 5, ^ovi} 6.

KAR LOV ^I]: Lo vac-Ka me ni 4:1, DE^: Sre mac-Slo bo da 3:0 (go sti ni su do {li), SU BO TI [TE: Vi tezGra ni ~ar 2:4, SREM SKI MI HA QEV CI: Srem-Na pre dak 0:9. Mla dost iz Pr ho va je bi la slo bod na.

1. Na pre dak 7 7 0 0 39:5 21 2. Lo vac 7 5 1 1 17:11 16 3. Gra ni ~ar 6 3 2 1 14:9 11 4. Mla dost (P) 6 3 1 2 13:9 10 5. Ka me ni 6 3 0 3 10:15 9 6. Sre mac 6 1 1 4 7:11 4 7. Vi tez 6 1 1 4 11:20 4 8. Srem 6 1 1 4 7:23 4 9. Slo bo da 6 0 1 5 6:21 1

NA PRE DAK: Veren~evi}-, B. Jovanovi} 8, Bogojevi} 7 (Miji} 7), Vukadinovi} 8, Gu`vi} 8, Be`anovi} 8, Kokanovi} 8, Mari} 7 (Arbutina), Marjanovi} 9 (Q. Jovanovi}), Opa~i} 8, B. Banova~ki 8.

Pobedni~ki niz Popin~ana se nastavqa.

Q. Opa ~i}

Vi tez - Gra ni ~ar 2:4 (0:2) SUBOTI[TE: Igrali{te Viteza, gledalaca 100, sudija Bobi} (Golubinci). Strelci: Mati} i Babi} za Vitez, Devrwa tri i G. Jovanovi} za Grani~ar. @uti karton: S. Jovanovi} (Grani~ar).

VI TEZ: Staki}, Cuci}, P. Ne{kovi}, Ristivojevi}, Vra~evi}, Blagojevi}, Mati}, Mjudrini}, Babi}, V. Ne{kovi}, Jar~anin.

GRA NI ^AR: Leovac, Pale`evi}, Mihajlovi}, ^avi}, S. Jovanovi}, G. Jovanovi}, Lisulov, Milo{ R. Nikoli}, Milo{ D. Nikoli}, Devrwa, N. Orlovi}.

Gosti za nijansu boqi, mada su mogli posti}i jo{ koji gol. Od doma}ina se vi{e o~ekivalo. \. Hor vat

Lo vac - Ka me ni 4:1 (1:0) KARLOV^I]: Igrali{te Lovca, gledalaca 150, sudija Ne{kovi} (Prhovo). Strelci: A. ]ali} u 15, Bo{kovi} u 56, Popovi} u 63. i 67. za Lovac, B. Balaban u 80. minutu za Kameni. @uti kartoni: Milinkovi}, Ostoji} (Lovac), P. Nani}, Bo{kovi} (Kameni).

LO VAC: Samarxi} 8, D. @ivanovi} 8, Vuka{inovi} 8, M. @ivanovi} 9, Masal 8, Ostoji} 8, \. Devrwa 8, Bo{kovi} 8 (Popovi} 8), A. ]ali} 8 ( Maksimovi} 8), Milinkovi} 8 (Opa~i} 8), Pantovi} 8.

KA ME NI: Tri{i} 8, P. Nani} 7 (M. Nani} 7), Lazi} 7, \eri} 7, Bo{kovi} 7 (M. Balaban 7), Vu~evac 7, Draga{ 7 (Miqu{ 7), Madacki 7, B.Balaban 7, Jovanovi} 7, Dobrikovi} 7.

M. Klin ~a re vi} OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (DRU GI RAZ RED)

Dva gola Savi}a Pla ni nac - Na pre dak 2:1 (1:1) LE@IMIR: Igrali{te Planinca, gledalaca 100, sudija Kresojevi} (Be{enovo). Strelci: Savi} u 45. i 85. za Planinac, Vuleti} u 35. za Napredak. @uti karton: S. Stepan~evi} (Planinac).

PLA NI NAC: Pej~inovi} 7, Gr{i} 6, Maleti} 6, Andrijevi} 6, Alter 6, Ranki} 7, Smiqani} 6, Mandi} 6 (Mi}i}), Savi} 8, Stanojevi} 6, S. Stepan~evi} 7 (Devizovi}).

NA PRE DAK: Kqaji} 8, Zari} 7, Ostoji} 6, Stanimirovi} 6, Simi} 6, Antoni} 6, \or|evi} 6, Vasi} 7 (Mirkovi}), Mi{~evi} 7, Vuleti} 7 (Simi}), Droni} 6.

U nastavku doma}ini su dr`ali sve konce igre. Bili su boqi rival i mogli su slaviti i daleko ve}im rezultatom. \. Al ter

dnevnik

OP [TIN SKA LI GA RU MA-IRIG (PR VI RAZ RED)

OL SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Nikin~ani slabi u fini{u

Derbi [a{in~anima

Na pre dak - Kru {e dol 1:0 (1:0) @ARKOVAC: Igrali{te Napretka, gledalaca 50, sudija Vrani} (Ruma). Strelac: Star~evi} u 35. minutu. @uti karton: Gari} (Kru{edol).

NA PRE DAK: Krni} 8, Stankovi} 7, Ili} 7, G. Miqkovi} 7, Sekuli} 8, Vu~eti} 7 (N. Vi{wi} 7), M. Devrwa 8 (Lazi} 7), Star~evi} 9, R. Devrwa 7, Buza{ 8, Bo`i} 8 (Jovanovi} ).

KRU [E DOL: Pardovicki 8, Vukojevi} 6 (Rajli}), @ivi} 7 (Zeki} ), Belanovi} 7, Qepoja 7, Peri} 6, Radulovi} 6, Lisovac 6, Bugarski 6, Baji} 7, Gari} 6.

Utakmica dosta propu{tenih {ansi. Doma}ini, ipak, jednu iskoristili i do{li do sre}ne pobede.

B. La zi}

OFK Kra qev ci - Je din stvo (R) 1:2 (0:0) KRAQEVCI: Igrali{te OFK Kraqevaca, gledalaca 100, sudija \oki} (Ruma). Strelci: Z. ^vorkov u 90. za OFK Kraqevce, Cviji} u 60. i Joki} u 75. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Jovanovi} (OFK Kraqevci), Grbi}, Rako{, Vasiqevi}, Sudar (Jedinstvo).

OFK KRA QEV CI: Joki} 6, Dragutinovi} 6, Mladenovi} 6, Alimpi} 6, Kordolup 7, Jovanovi} 6 (Ba{i} 6), Viloti} 7 (Z. ^vorkov 6), Milovanovi} 7, ]etojevi} 6, Poznan 6, Rikanovi} 7.

JE DIN STVO: Qubinkovi} 6, Opa~i} 6, Cviji} 7, Joki} 7, Qubi{i} 6, Grbi} 7, S. Sabo 7, P. Sabo 7, Rako{ 7, Jovi} 7 (Sudar 7), Vasiqevi} 7.

Doma}i igra~i, dok su imali snage, dobro su parirali favorizovanim Rumqama.U nastavku gosti su lako do{li do vo|stva od 2:0, a potom su znala~ki ~uvali rezultat..

B. Kor do lup

Po let - Bo rac (K) 3:3 (1:1) NIKINCI: Igrali{te Poleta, gledalaca 100, sudija Graovac (Ruma). Strelci: Stevanovi} u 9, Cvijanovi} u 64. i Burmuxija u 75. za Polet, Samarxi} u 44. i 61. i Sto{evski 88. minutu za Borac. @uti kartoni: Stevanovi}, Lozan~i} (Polet), Ranki} (Borac). Crveni karton: Vujaklija (Borac).

PO LET: M. Liki} 7, Dragi}evi} 6, Lozan~i} 7, B. Liki} 7, Tiringer 7, Trni} 7, Stojkovi} 7 (Tordaj 7), Cvijanovi} 7, Mraki} 6 (Krsti} 6), Stevanovi} 7, Burmuxija 7 (Jovanovi} 7).

BO RAC: M. Milenkovi} 7, Sto{evski 6, Ranki} 6, Kula~in 6, Vujaklija 7, V. Mati} 7 (Vasi} 6), B.Milenkovi} 7, Brankovi} 7, Samarxi} 7, M. Mati} 7, Jovanovi} 7.

Definitivno Nikin~ani sve svoje bodove gube u samom fini{u utakmice. Ovoga puta su izgubili samo bod.

Z. Kolyi}

Sre mac - Slo bo da 0:1 (0:0)

@AR KO VAC: Na pre dak-Kru {e dol 1:0, RU MA: Fru {ka go ra-PSK Pu tin ci 0:2, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go rac-Mla dost(B) 0:1, NI KIN CI: Po let-Bo rac(K) 3:3, KRA QEV CI: OFK Kra qev ci-Je din stvo(R) 1:2.Slo ga iz Vog wa je bi la slo bod na.

1. Je din . (R) 7 2. Mla dost (B) 7 3. Slo ga (V) 6 4. Bo rac (K) 7 5. Na pre dak 6 6. PSK Pu tin ci7 7. Kru {e dol 6 8. Fru {ko g.

6 9. Po let 6 10. Fru {ka go ra 6 11. Kra qev ci 6

5 4 3 3 3 3 3 2 0 1 0

2 0 2 2 2 1 0 3 3 0 1

0 13:5 3 9:9 1 8:5 2 11:11 1 7:4 3 10:8 3 5:4 1 5:4 3 8:12 5 6:13 5 9:17

17 12 11 11 11 10 9 9 3 3 1

Fru {ko go rac - Mla dost (B) 0:1 (0:0) MALI RADINCI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Horvat (Irig).

Strelac: Jugovi} u 67. minutu. @u ti kar to ni: Obre no vi} (Fru{kogorac), Simi}, S. Bo`i~ ko vi}, Ob radov, Qubin kovi} (Mladost).

FRU [KO GO RAC: Kne`evi}, Mi o ko vi}, Va si} (Pa ni}), Kadar, Obrenovi}, Stojkovi}, Pavlovi}, Luki} (Todi}), @. Jo va no vi}, Pa vi}, Stepanovi}.

MLA DOST: Slep~evi}, S. Bo `i~ ko vi}, Ob ra dov, Ku koq, Simi}, Mari}, Qubinkovi}, Gligori}, Jugovi}, Aleksi}, Vojnovi}.

Is ku sni Ju go vi} ki sko ri stio je gre{ku doma}e odbrane.

R. Mi o ko vi}

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA – STA RA PA ZO VA

Preokret u nastavku Slo ga (M) - Po let 2:3 (2:0) MARADIK: Igrali{te Sloge, gledalaca 50, sudija ]iri} (In|ija). Strelci: Kusi} u 3. i Milo{evi} u 44. za Slogu, Sirixanski u 60. i Jovi} u 77. i 88. minutu za Polet. @uti kartoni: Veselinovi} (Sloga), Baji} (Polet).

SLO GA: G. Ipa~, Milakovi}, Klinko, Petkov, Hajnal, Pavlovi}, Bradi} (R. Ipa~), Milin, Milo{evi} (Veselinovi}), Kusi}, [kori}.

PO LET: [erbexija, ]ali}, Mihi}, Baweglav, Kukoq, @ivkovi}, Baji}, Mari}, Sirixanski, Todorovi}, Jovi}.

Dok su doma}ini i mali snage vodili su i bili boqi, a borbeni gosti su to iskoristili i u samom fini{u slavili.

S. Pa vlo vi}

Bo rac (J) - Du nav 4:0 (2:0) (pre ki nu to u 74. mi nu tu)

dija Radi} (In|ija). Strelci: Lipov~an (iz penala) za ^SK, Milosavqevi} za Fru{kogorac. @uti kartoni: Marjanovi} (^SK), Mi lo sav qre vi} (Fru{kogorac). ^SK: Voj no vi}, A.Ja win (Cveji}), Bota, Bonxi} (Simi}, Jakovqevi}), Lipov~an, Ba kvi}, Ti ca, Mar ja no vi}, Mirkovi}, Joki}, Arsi}.

FRU [ KO G O R AC: M. Vu ~i}, Batalov (Egi}), ^ortan, Ra ni to vi}, Po qak, Fi li po vi}, Pejakovi}, Milosavqevi}, D. Vu~i}, Lili}, Livaja.

Gosti bili bli`e pobedi.

Da sudija nije svirao penal, doma}ini iz igre nikada ne bi

JARAK: Igrali{te Sremca, gledalaca 150, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica), strelac: Kulpinac u 90. minutu. @uti kartoni: Mari~i}, Stanojevi} (Sremac), P. ^anaxija, Kulpinac, Dokmanovi}, Stanojevi} (Sloboda).

SRE MAC: Jan~i} 7, N. Gvoka 6, M. Gvoka 6, \uri} 7, Mari~i} 6, Gruji} 6, M. Simovqevi} 7, Mocowa 6 (Cuki} 6), S. Simovqevi} 7 (Kne`evi}), A{}eri} 6 (Stanojevi} 6), @ivanovi} 6.

SLO BO DA: S. Popovi} 9, Petrovi} 8, Stanojevi} 9, Antoni} 9, P. ^anaxija 8, Damjanovi} 8 (Malenkovi} 7), Milutinovi} 7 (Brkovi} 7), Z.^anaxija 7, Kulpinac 8, Dokmanovi} 7, Zmijanac 7.

U derbiju kola [a{in~ani su napravili iznena|ewe, ali su zaslu`ili pobedu.

S. Ne deq ko vi}

Zmaj - Bo rac (R) 1:3 (1:2) NO]AJ: Stadion Zmaja, gledalaca 100, sudija Duji} (Sremska Mitrovica). Strelci: Stepanovi} u 20. za Zmaj, M. Jankovi} u 1. i 60. i Stani} u 30. minutu za Borac. @uti kartoni: Ogwenovi}, Stepanovi}, I. Bugarski, Savi} (Zmaj), M. Rudi}, Stani}, S. Rudi}, Stanisavqevi}, M. Vladisavqevi}, M. Jankovi} (Borac).

ZMAJ: Ili}, Bo`jakovi}, \uri} (M. Bugarski), I. Bugarski, R. Sretenovi}, Babi} (@ivkovi}), A. Sretenovi}, Vu~enovi}, Stepanovi}, Savi}, Ogwenovi}.

BO RAC: Joki}, Beri}, Jezdi}, M. Rudi}, Stanisavqevi} (A. Jankovi}), S. Rudi}, M. Jankovi}, Stani}, J. Vladisavqevi} (M. Vladisavqevi}), Jovanovi}, Turudi}.

Lo{a utakmica, lo{e su|ewe, i zaslu`ena pobeda gostiju. Poni{tena su dva gola doma}inu.

N. Og we no vi}

Slo ga (^) - Haj duk 2:0 (2:0)

^ALMA: Igrali{te Sloge, gledalaca 300, sudija Gali} (Sremska Mitrovica). Strelci: Draganovi} u 28. i Bogosavqevi} u 37. @uti kartoni: Sekuli}, Keki}, Antoni} (Sloga), Andri} (Hajduk).

SLO GA: Leki}-, Antoni} 7, To1. ^SK 6 4 1 1 8:4 13 pi} 8, Vetmi} 8 (Zec 7), Bojani} 8, 2. Po let 6 4 0 2 9:8 12 Cvjeti} 7, Bogosavqevi} 8 (Keki} 3. Fru {ko go rac 6 3 1 2 7:7 10 7), Majstorovi} 7, Draganovi} 8, 4. Bo rac (J) 6 3 0 3 14:7 9 Sekuli} 8 (Mocowa), Kere{evi} 7.

5. Du nav 6 3 0 3 6:8 9 HAJ DUK: Vukoli} 6, [u{ilo6. Slo ga (M) 6 0 0 6 7:17 0 vi} 6, Andri} 6, Vidovi} 6, Kotarli} 6 (Petkovi} 5), Mari~i} 5 (Xaki} 5), [evi} 5 ([u}ak 5), Gadali gol. Kr~edinci su poveli vrilovi} 5, Ili} 6, \or|rvi} 6, lepim golom Milosavqevi}a Kqaji} 6. iz slobodnog udarca s 16 metaU kom{ijskom derbiju, ^alra.

D. Bo ta manci su nadigrali Divo{ane u JAR KOV CI: Bo rac-Du nav 4:0 (pre kid u 76.), ^OR TA NOV CI: ^SK-Fru {ko go rac 1:1, MA RA DIK: Slo ga-Po let 2:3.

NO ]AJ: Zmaj-Bo rac (R) 1:3, SREM SKA RA ^A: Srem-Fru {ko go rac 2:4, VE LI KI RA DIN CI: Bo racMi tros 1:3, ^AL MA: Slo ga-Haj duk 2:0, JA RAK: Sre mac-Slo bo da 0:1.

1. Sre mac 6 5 0 1 23:10 15 2. Slo bo da 6 5 0 1 12:9 15 3. Mi tros 6 3 3 0 12:6 12 4. Haj duk 6 3 1 2 8:5 10 5. Fru {ko g.

6 3 1 2 13:15 10 6. Slo ga (^) 6 2 1 3 8:14 7 7. Bo rac (VR) 6 2 0 4 11:12 6 8. Bo rac (R) 6 2 0 4 11:14 6 9. Zmaj 6 1 2 3 15:15 5 10. Srem 6 0 0 6 6:19 0

svim igre.

elementima

fudbalske D. Bo ja ni}

Srem - Fru {ko go rac 2:4 (0:2) SREMSKA RA^A: Igrali{te Srema, gledalaca 100, sudija Gojkovi} (Grgurevci).Strelci: [ivoqicki u 50. i 83. za Srem, Malba{i} u 20, 26. i 90. i I. \ori} u 52. minutu za Fru{kogorac. @uti karton: Trivuni} (Srem). Crveni karton: Todi} (Fru{kogorac).

SREM: Mitrovi} 6, Marjanovi} 6, [upuri} 6 (Ostoji} 6), Vasiqevi} 6 (Jankovi} 7), Milovanovi} 6, Bu}ko 6 (Jovi} 6), Trivuni} 7, [ivoqicki 8, [aganovi} 6, Le{i} 6, Stefanovi} 6.

FRU [KO GO RAC: Kuqa 8, D. Grabi} 6, Trni} 6, Todi} 7, Vukojevi} 8, Bogosavac 7, Grabi}, @. \ori} 8, Malba{i} 9, Maslari} 7, I. \ori} 7 (Duki} 7, Stoj~i} 7).

Fini{ utakmice bio je za infrakt. Doma}ini su imali {ansu da izjedna~e, ali su proma{ili penal, odmah u slede}em minutu gosti su obezbedili sigurnu pobedu.

S. Ro qi}

Bo rac (VR) - Mi tros 1:3 (1:1) VELIKI RADINCI: Igrali{te Borca, gledalac a 60, sudija Novakovi} (Sremska Mitrovica).

Strelci: Hajdu u 15. za Borac, Lazi} u 13. i 58. i Ivkovi} u 59. minutu za Mitros. @uti kartoni.

Nedi}, Jovanovi}, B. Kozomara (Borac), Lazi} (Mitros).

BO RAC: Klincov 6, N. Vujinovi} 5 (M. Vujinovi} 5), Nedi} 5 (B. Kozomara 5), Kova~evi} 6, Filipovi} 5, Peri} 5, Cvjeti} 6, Z. Kozomara 5, Jovanovi} 6, Hajdu 6, Mitrovi} 6.

MI TROS: Vukovi} 7, Novakovi} 7, Mataruga 7, Markovi} 7, Simi} 7, Pani} 8, Luki} 7 (Alimanovi}), Lazi} 8, Ivkovi} 8 (Bene`an), Tubi} 7, ]iri} 7.

Izabranici Ranka Petkovi}a, tek u nastavku, zaigrali su onako kako se od wih o~ekuje, i pobeda u Velikim Radincima nije izostala.

B. La }a rac

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG (DRU GI RAZ RED)

Revija golova Sre mac (D) - Voj vo di na 11:0 (6:0)

JARKOVCI: Igrali{te Borca, gledalaca 50, sudija Bari{i} (Nova Pazova). Strelci: Mandi} u 22, Jawanin u 34, M. Novkovi} u 65. (iz penala) i Savi} u 74. minutu. @uti kartoni: Do{en (Borac), @e`eq, Kne`evi}, Stevanovi} (Dunav). Crveni kartoni: Kne`evi}, Stevanovi} (Dunav).

BO RAC: Kne`evi} 7, M. Novkovi} 7, Mraovi} 7 (Petrovi}), Do{en 7, Lazi} 7 (Sto{i}), Radulovi} 7, Naranxi} 7, Mandi} 9, Jawanin 8, D. Novkovi} 9, Savi} 8.

DU NAV: Jelovac 6, Stevanovi} 5, Kne`evi} 5, Dra~a 5, Radulovi} 7, Najdanovi} 6, @e`eq 7, Vuka{in 6, @ivkovi} 6, Tomi} 6.

Gosti su doputovali sa deset igra~a, kako su primali golove tako su se i povre|ivali, pa je na kraju sudija morao da prekine me~.

M. Ob ra do vi}

DO BRIN CI: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Avramovi} (Ruma). Strelci: M. Dupor u 4, A. Radojev u 11, J. A{}eri} u 30, 35, 47. i 52, D. ^esti} u 31, Qubinkovi} u 44, R. A{}eri} u 77. i 88. i Motika u 80. minutu.

SRE MAC: Jankovi} 8, A.Radojev 6, Zeqaji} 7, Qubinkovi} 5, J. A{}eri} 9, \. ^esti} 8 (R. A{}eri} 8), Kurixa 9, M. Dupor 7 (Motika 9), Gagi} 8, D. ^esti} 9, Peke~ 8 ( M. Radovac ).

VOJ VO DI NA: Marjanovi} 7, [evi} 5, Pu{i} 6, Lazarevi} 6, Bizumi} 5, Patrik 8, Georgijevi} 6, B. Radovanovi} 6, Mandi} 7, Risti} 6, M. Radovanovi} 6.

Neradinci, iako su se trudili, nisu se mogli suprostaviti doma}inima, koji su mogli posti}i bar jo{ deset golova.

V. Vu ko ma no vi}

^SK - Fru {ko go rac 1:1 (0:1)

Fru {ka go ra - PSK Pu tin ci 0:2 (0:1)

Mla dost (P) - Pla ni nac 3:0 (3:0)

^OR TA NOV CI: Igra li {te ^SK-a, gledalaca 100, su-

RUMA: Igrali{te Fru{ke gore, gledalaca 50, sudija Lazi}

PA VLOV CI: Igra li {te Mladosti, gledalaca 50, sudija

(Kraqevci). Strelci: Vukoti} u 11. i Latas u 70.minutu. @uti kartoni: \api} (Fru{ka gora), Brkovi} (PSK Putinci).

FRU [KA GO RA: Radivojevi} 7, Putica 6, Petrovi} 6, ]irkovi} 7, Dejanovi} 6, \api} 6, Baxa 5, Novakovi} 5 (Jawi}), Bo`i} 6, [akoti} 6 (Mi{kulin), Ristivojevi} 5 (Bome{tar 6).

PSK PU TIN CI: Stanisavqevi} 8, M. Graovac 7, Bjeli} 7, Alimpi} 7, Ribi} 7 (Latas 7), Mihajl~ovi} 7, Brkovi} 6, Vukoti} 7, B. Graovac 6, Gwatovi} 7, Miqkovi} 7.

Putin~ani su poveli posle penala, golman Radivojevi} je odbio loptu, a Vukoti} ju je plasirao u mre`u. Bome{tar (dva puta) i Bo`i} su se propisno obrukali. Stanisavqevi} je paradama, zaustavio nezgodne lopte. U nastavku Latas je kaznio proma{aje doma}ina.

D. ^u ~in

Ivanovi} (Ruma). Strelci: D. Panteli} u 19, N. Panteli} u 38. i Cikota u 42. minutu.

MLA D OST: Ne da ko vi} 8, Vasi} 5 (Milin 6), Anxi} 6, Suboti} 7, Pacek 8, Cvjetinovi} 8, N. Panteli} 9 (Ro{uq 6), Cikota 9, D. Panteli} 9, Orlovi} 9, M. Bognar 8.

PLA N I N AC: Ra di {i} 6, S. Paji} 6, V. Paji} 5, Petrovi} 8, B. ]osi} 7, Smiqani} 7, M. ]iri} 6, M. ]osi} 7, ]ali} 7, S. ]iri} 6, Vasiqevi} 6.

Pavlov~ani su odigrali prvi deo u jakom ritmu, a plod takve igre su i tri gola. Nastavak je vi{e li~io na prijateqski susret.

M. Su bo ti}

27. ok to bar - Bo rac (S) 1:1 (1:1) [A TRIN CI: Igra li {te 27.oktobra, gledalaca 50, sudija ]ulibrk (Ruma). Strelci: Pavin u 44. za 27. oktobar,

DO BRIN CI: Sre mac-Voj vo di na 11:0, [A TRIN CI: 27.ok to bar-Bo rac (S) 1:1, PA VLOV CI: Mla dostPla ni nac 3:0 Car Uro{ iz Jaz ka je bio slo bo dan.

1. Sre mac (D) 2. Car Uro{ 3. Pla ni nac 4. Mla dost (P) 5. Voj vo di na 6. 27. ok to bar 7. Bo rac (S)

5 5 6 5 5 5 5

5 5 2 2 2 0 0

0 0 1 0 0 2 1

0 0 3 3 3 3 4

37:5 15 24:4 15 14:16 7 11:16 6 4:20 6 6:19 2 5:21 1

Stri~evi} u 23.m inutu za Borac. @uti kartoni: Gre~ (27. ok to bar), I. Bu li}, Lu ki} (Borac).

27. OK TO BAR: R. Biriwi, K. Segedi, D. Segedi (K. Biriwi), Fekete (Varga), Pavin, Gre~, Vi{wi}, Putica, Mihajlik, Hajnal, Mago{.

BO RAC: I. Buli}, Stri~evi}, B. Utvi}, Horo{kovi}, Jo va no vi} (Ne zna no vi}), J. Buli} (M. Jefti}), I. Utvi}, M. Utvi}, M. Buli}, Stepanovi}, \eni}.

Sve {to je bilo zanimqivo desilo se u prvom delu, golovi, akcije. Nastavak nikakav.

S. Pa vin

SPORT

c m y

dnevnik

EVROP SKO PR VEN STVO U POQ SKOJ

De voj ka ma 11. me sto, mu {kar ci ma 18. @en ska sto no te ni ska re pre zen ta ci ja osvo ji la je 11. me sto na Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj po {to je po be di la u raz i gra va wu ^em pion di vi zi je Luk sme burg 3:0.

Sr bi ja - Luk sem burg 3:0: Er de qi - De Nut 3:0 (6, 4, 8), Mol nar - Gor de rin ger 3:1 (7, -8, 8, 5), To do ro vi} - [link 3:0 (3, 3, 6).

Pret hod no je `en ska sto no te ni ska re pre zen ta ci ja Sr bi je iz gu bi la za pla sman od 9. do 12. me sta od Ru si je 1:3.

Sr bi ja - Ru si ja 1:3: Fe her Fa de je va 0:3 (-8, -7, -5), To do ro vi} - Ti ho mi ro va 2:3 (-9, 8, 6, -8, 7), Er de qi - Ga ni na 3:0 (8, 13, 11), Fe her - Ti ho mi ro va 2:3 (9, 8, -11, 11, -1).

Mu {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je za u ze la je 18. me sto, jer je u raz i gra va wu ^e lenx di vi zi je po ra `e na od [pa ni je 0:3,

Ana Marija Erdeqi a igra la je bez pr vog re ke ta Alek san dra Ka ra ka {e vi }a. [pa n i j a - Sr b i j a 3:0: Du ran - Pe t e 3:0 (5, 5, 8), Kar n e -

ros - Su b o t i} 3:0 (9, 13, 8), Kan t e r o - Cre p u q a 3:2 (-11, 3, -5, 7, 8).

S. S.

ALEK SAN DAR BO RI ^I], PRED SED NIK OSS

Od boj ka ni je sport dru ge ka te go ri je Iz van red ni re zul ta ti na {ih Pred sed nik OSS je na gla sio od boj ka {a i od boj ka {i ca kru da je iz u zet no za hva lan na po dr ni sa ni zlat nim evrop skim me {ci ko ju od boj ka do bi ja od Mi da qa ma ni su u skla du sa sta tu ni star stva omla di ne i spor ta i som klu bo va ko ji je dva pre `i dr `a ve uop {te. vqa va ju, oce nio je pred sed nik - Sa da ta~ no zna mo ko li ko Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je sred sta va do bi ja mo iz dr `av ni Alek san dar Bo ri ~i}.

- Klu bo vi su he ro ji na {eg spor ta, jer ra de u iz u zet no te {kim uslo vi ma.

Od boj ka je u lo kal nim za jed ni ca ma svr sta na u dru gu ka te go ri ju - is ta kao je Bo ri ~i}.

Pr vi ~o vek OSS je na gla sio da je ne ko od re dio da od boj ka spa da u osta le spor to ve.

- Klu bo vi ~e sto ne mo gu da do bi ju pro stor u {kol skim dvo ra na ma, iz jed no stav nog raz lo ga {to se te ha le iz da ju za dru ge na me - ^elnik najuspe{nijeg srpskog saveza: ne.

Aleksandar Bori~i} On je na po me nuo da bi ubu du }e grad wa sport skih og bu xe ta. Ima mo po dr {ku za dvo ra na tre ba lo da bu de u skla tak mi ~ar ski i {kol ski pro du sa sport skim stan dar di ma. gram. Je id no ni smo za do voq ni - Sport ska dvo ra na ne bi tre ~i we ni com da do bi ja mo sli ko ba lo da bu de ‘’sta kle nik’’ ko ji vi to re ~e no je dan ko la~, ko ji je slu `i da od re |e ni ar hi tek ta te {ko rav no prav no po de li ti do bi je na gra du. re kao je Bo ri ~i}.

^el nik OSS je is ta kao da se na{ na ci o nal ni sa vez ni ka da ne `a li na uslo ve, iako mu je ~e sto te {ko.

- No si mo se sa te {ko }a ma jer vr lo do bro zna mo ko li ko je te {ko ce lom na {em na ro du.

On je po ru ~io da je od iz u z et n e va `no sti da se na pra vi pro gram ra da za na red ni pe riod od ~e ti ri, do osam go di na.

- @e qa nam je da u na r ed n om pe r i o d u od bra ni mo kva kli tet i sta tus na {e od boj ke, kao i da po boq { a m o in f ra struk tu ru - re kao je Bo ri ~i} i do dao da je olim pij ska me da qa pr vi ve li ki na red ni ciq.

Pred sed nik OSS je pod se tio na ~i we ni cui da su od boj ka {ke se lek ci je Sr b i j e ove se z o n e od i gra le 172 utak mi ce, a da je na 18 me |u na rod nih tak mi ~e wa osvo je no 15 me da qa.

- Sprem ni smo da i da qe ula `e mo ogrom nu ener gi ju, a kon ti nu i tet kva li te ta obez be |en je za na red nih de set do 15 go di na - is ta kao je Bo ri ~i}.

sreda12.oktobar2011.

TUR NIR U [AN GA JU

Kraj za Jan ka i Vik to ra Srp ski te ni se ri Jan ko Tip sa re vi} i Vik tor Tro ic ki za vr {i li su tak mi ~e we na Ma ster su u [an ga ju ve} na star tu. Jan ko je po ra `en od [pan ca Fe li si ja na Lo pe sa sa 7:6 (7:2), 7:6 (7:3), po sle dva sa ta i ~e ti ri mi nu ta igre, i ta ko ostao bez {an si za ula zak me |u de set naj bo qih na sve tu do kra ja go di ne.

Na {em te ni se ru je to bio dru gi po raz od [pan ca u 2011. go di ni (uku pan skor 5:1 za Lo pe za), na kon {to je sla vio i na tur ni ru u Mon te Kar lu sa 2:1. Vik tor Tro ic ki po ra `en je u pr vom ko lu od Ame ri kan ca Ra ja na He ri so na sa 6:3, 6:3, po sle jed nog sa ta i 23 mi nu ta igre. Ha ri so nu je to bio pr vi tri jumf u me |u sob nim du e li ma. Ame ri ka nac }e u dru goj run di igra ti pro tiv Austri jan ca Me tjua Ib de na, ko ji je sla vio pro tiv [pan ca Pa bla An du ha ra sa 6:4, 6:4.

Bo rio se Tip sa re vi}, u pr vom se tu spa sao je tri brejk lop te, a za tim u taj-brej ku pre pu s tio pro t iv n i k u vo| s tvo.

Lo pez, 28. igra~ sve ta, fan ta sti~ no je ser vi rao, sti gao do pred no sti od 6:2 i od mah is ko ri stio pr vu od ~e ti ri ve za ne set lop te. Tip sa re vi}, ko ji je bio de ve ti no si lac, u na stav ku je po ja ~ao igru. Po veo je sa 3:0, ali je upor ni [pa nac us peo da na dok na di mi nus (4:4) i opet

Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki

gem uve de u taj-brejk. Go to vo po istom sce na ri ju sti gao je do ~e ti ri me~ lop te, Jan ko je us peo da spa se jed nu, a on da je po sle dva sa ta i tri mi nu ta po lo `io oru` je.

I Tro ic ki i Ha ri son su si gur no u{li u me~, ali je He ri son bio taj ko ji je do {ao pr vi do brej ka i po veo sa 4:2, a po tom je bez pro ble ma pri veo set kra ju sa 6:3. Ame ri ka nac je na sta vio

@iv ko vi} {am pion Srp s ki kik b ok s er Pe tar @iv ko vi} po stao je pro fe si o nal ni pr vak Evro pe u di sci pli ni ful kon takt. @iv ko vi} je do ti tu le u ka te go ri ji do 64,5 ki lo gra ma do {ao u Hel sin ki ju po be dom nad Jar kom Ju si lom, jed no gla snom od lu kom su di ja.

- Jar ko Ju si la je ri val za re spekt. Za ki la `u u ko joj smo se bo ri li ve o ma je kru pan i vi sok. Ima du ge no ge i du ge ru ke, vi sok je 184 cen ti me tra. Ne pi sa no pra vi lo je da zbog ga ba ri ta bo rac ima ma ne u vi du sna ge i iz dr `qi vo sti, ali Ju si li to ni j e ne d o s ta j a l o. Iz u z et n o tvrd, `i lav, spre man, jak bo rac, ali je imao ne sre }u da u ovom me ~u na i |e na rav nog se bi - re kao je @iv ko vi}. @iv ko vi} je is ta kao da je me~ za ti tu lu {am pi o na Evro pe bio ve o ma te `ak.

- Bio je to pra vi ro vov ski duel. Ju si la je bo rac ko ji ri -

va le lo mi si ste mat skim tem pom, ne zna za ko rak na zad. Ta ko |e je pro fi bok ser, {to je me ni od go va ra lo jer se i ja po sled wih go di na uspe {no ba vim i tim spor tom. Me~ je bio te `ak, do sta uda ra ca je raz me we no. Jar ko je vi {e na pa dao, ali ma lo je bi lo ~i stih uda ra ca. S dru ge stra ne, ja ni sam na pa dao mno go, plan je bio da sva ki uda rac bu de poen i u to me sam us peo. Fi nac je to kom me ~a iz dr `ao ne ko li ko za i sta te {kih uda ra ca u gla vu i te lo, mno gi ne bi, i to jo{ po tvr |u je we go vu sprem nost i sna gu - na gla sio je srp ski kik bok ser.

No vi {am pion Evro pe opi sao je ka kav je ose }aj bi ti na kro vu Sta rog kon ti nen ta.

- Ti tu la za me ne mno go zna ~i, na sta vqam da pu nim li~ nu i srp sku ri zni cu tro fe ji ma.

Uz to, me ni je po seb no zna ~aj na po sle svih pro ble ma ko je sam imao sa po vre da ma. Za do -

(1921–2011)

to za ra Mar ko vi }a - To ze, pr vog glav nog i od go vor nog ured ni ka na {eg li sta.

Ro |en je 4. ok to bra 1921. go di ne u Sr bo bra nu. Ak tiv ni fud ba ler Sla vi je u No vom Sa du bio je od 1936. do 1942. go di ne. Kao ak tiv ni pri pad nik na rod no o slo bo di la~ kog po -

Petar @ivkovi}

vo qan sam i ka ko sam re pre zen t o v ao se b e, srp s ki kik boks i Sr bi ju u ce li ni - re kao je @iv ko vi}.

Da na {wi pro gram

Ne stor Er ge la {ev kre ta uhap {en je i osu |en na ~e ti ri go di ne za tvo ra. Za tvor sku ka znu iz dr `ao u se ge din skom za tvo ru ^i lag. Po sle oslo bo |e wa vra }a se, ka ko ju je zvao, svo joj Sla vi ji. Ne ko li ko pu ta bi ran je i za pred sed ni ka OFK Sla vi ja, a bio je i pr vi pred sed nik Sport skog dru {tva Sla vi ja 1950. go di ne.

Do bit nik je ni za na gra da i pri zna wa za rad u Sla vi ji. Ta ko je do bio Ok to bar sku na gra du No vog Sa da, Po ve qu No vog Sa da, pla ke tu „Za slu `ni fud bal ski rad nik”, kao i naj ve }e pri zna we FK Sla vi ja - do `i vot ni po ~a sni pred sed nik ovog no vo sad skog klu ba.

Po vo dom 60. go di {wi ce Omla din skog sport skog dru {tva Sla vi ja na pi sao je mo no gra fi ju, u ko joj je sa ku pio sve po be de, do stig nu }a, pa do ve i uspo ne ovog ne ka da za No vi Sad va `nog sport skog ko lek ti va, ka ko bi se od za bo ra va sa ~u va la vre me na u ko ji ma se za do bro bit i fud bal, a i sport ski ko lek tiv, `i ve lo.

istim tem pom i u dru gom se tu, od mah na pra vio brejk i uz si gu ran ser vis do {ao do 4:0. Po sle se ri je He ri so na, Tro ic ki je ko na~ no us peo da osvo ji gem i do |e do 4:1, a po tom na pra vi i brejk.

Ame ri~ ki te ni ser je uz vra tio i ve} u osmom ge mu do {ao do pri li ke da ser vi ra za me~, ko ju ni je is ko ri stio, ali je brej kom u na red nom do {ao do za slu `e nog tri jum fa.

ME^ ZA EVROP SKU TI TU LU U FUL KON TAK TU

IN ME MO RI AM

Pre ne ko li ko da na u No vom Sa du umro je u 91. go di ni Ne stor Er ge la {ev, pred rat ni fud ba ler Fud bal skog klu ba Sla vi ja i rat ni sa bo rac Sve -

19

^OM BE KAO VI NO: Rukometni klub Ruma se takmi~i u severnoj grupi Druge mu{ke lige. Ove sezone Rumqane na terenu predvodi Zoran Dejanovi} ^ombe, 51-godi{wak, nekada velika zvezda ka}kog Jugovi}a, sa kojim je u{ao u rukometnu elitu SFRJ, a jednu sezonu je bio najboqi strelac tada{we elitne lige.

Bez obzira na godine, Dejanovi} je u ka}kom Hramu (Titel Yon Dir pobedio Rumu 42:29) pokazao da je jo{ uvek virtuoz na parketu, {to stariji to boqi. Igrao je svih 60 minuta, jer je Ruma u Ka} stigla sa osam igra~a i golmanom.

– Dobar je ovaj tim iz Rume, samo mu fali jo{ koji iskusniji igra~ – re~e u {ali jedan Ka}anin, s obzirom da su Zoranu Dejanovi}u dru{tvo pravila dva iskusnija drugara iz ranijih rukometnih vremena.

Srpski rukomet je dobio svog Stenli Metjusa, a nama preostaje samo da podr`imo starog asa re~ima – „Bravo, majstore, samo napred, u susret EP u Beogradu”!

J. G.

Su per li ga za da me - JA GO DI NA: Ja go di na - Za je ~ar (19).

Su per li ga za mu {kar ce PO @A RE VAC: Po `a re vac - Me ta lo pla sti ka (18).

Dru ga mu {ka li ga, se ver NO VI SAD: Rad ni~ ki (NS) - Ja bu ka (16.30, Sla na ba ra), SOM BOR: Som bor - Po ti sje Ple teks (19), BA NAT SKO NO VO SE LO: Ba nat ski Kar lo vac - Dal ma ti nac (19), @A BAQ: @SK - Je din stvo (19), RU MA: Ru ma - Haj duk (^) (17), JA [A TO MI]: Her ce go vi na - Rad ni~ ki ([) (19), su tra - ZRE WA NIN: Na pre dak - Ti tel XD (17.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka Pa lan ka - Si vac 69 (21), NO VI SAD: Sla vi ja Pu tin ci (18), CR VEN KA: Cr ven ka - Gra fi ~ar (19.30), NO VI BE ^EJ: Je din stvo Vla di mi ro vac (19), BE [KA: Haj duk - Ki kin da (20), KQA JI ]E VO: Kqa ji }e vo - Obi li} (16), su tra - VOJ VO DA STE PA: Voj vo da Ste pa - La vo vi (19), JA [A TO MI]: Rad ni~ ki - Pri gre vi ca (19.30).

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda12.oktobar2011.

^E TVRT FI NA LE PR VEN STVA NO VOG SA DA

Ja smi na ~i ni iz ne na |e wa

Na ^etvrtfinalnom turniru 81. pojedina~nog prvenstva Novog Sada koje se igra u renoviranoj sali No vo sadskog {ah kluba u~estvuje 32 igra~a sa rejtingom ispod 2000 ili bez rejtinga. Pored iskusnih veterana i desetina mladih u~esnika konkuri{e za deset prvoplasiranih mesta kojim se sti~e pravo u~estvovawa na polufinalnom turniru za prvenstvo grada. U dva do sada odigrana kola najve}e iznena|ewe priredila je Jasmina Milivojevi} koja je savladala dva iskusna pr vo timca Pru`ene ruke iz Sremske Kamenice, Ratka Peri{i}a i Tomislava [krivanka. Zanimqivo je da je wen protivnik u tre}em ko lu Dejan Vu~kovi}, tako|e ~lan tog kluba. U isto vreme, ~uveni pokli~ Dobri}a (Dobri} dobio!) jo{ se u sali nije ~uo.

Plasman posle 2. kola: 1-5.

Stanojevi}, Vujevi}, Obradovi}, Banovi}, J. Milivojevi} 2, 6-10. Cvetanovi}, Opali}, Simo vi}, Vu~ ko vi}, Radano vi} 1,5, 11-20. Maravi}, [krivanko, Beli}, [obot, \uri}, \urni}, M. ^abarkapa, Salamun, Petovi}, Ali{i} 1, 21-27. D. Ilij}, Aleksi}, ^i~a, Borba{, Jakovqevi}, N. Todorovi}, I. Nedeqkovi} 0,5, 28-32. Peri{i}, Pjetlovi}, Dobri}, V. Ujfalu{i, Antoni} bez poena.

SREM SKA LI GA Rezultati 11. kola: Stara Pazova (2) - Hajduk (Be{ka) 4,5:3,5, Banovci Dunav - Radni~ki ([id) 4:4, Sloven (Ruma) - „Stevica Puzi}“ (Irig) 4,5:3,5, LSK (La}arak) - Sloga (In|ija) 3:5, Sremac (^erevi}) - „Car Uro{“ (Jazak) 3,5:4,5, Sremac (Vojka) - Cement (Beo~in) 3,5:4,5.

Kona~an plasman: 1. Stara Pazova (2) 27 (51,5), 2. Sloga 26 (55,5), 3. Sloven 25 (52,5), 4. Cement 17 (41), 5. Banovci Dunav 16 (42), 6. Hajduk 13 (47), 7. „Car Uro{“ 13 (44,5), 8. Radni~ki 13 (42), 9. LSK 13 (40,5), 10. Sremac (V) 9 (41), 11. „Stevica Puzi}“ 9 (40,5), 12. Sremac (^) 1 (30).

SREM SKA ZO NA Rezultati 8. kola: Sremac 2 (Vojka) - Borac (Veliki Radinci) 2:6, Dowi Srem (Pe}inci) Podunavac (Belegi{) 3:5, [imanovci - Sloga (Hrtkovci) 4:4, Bano{tor - Rudar (Vrdnik) 4,5:3,5, Dunav (Novi Slankamen) slobodan.

Rezultati 9. kola: Rudar - Sremac (2) 6:2, Sloga - Bano{tor 3,5:4,5, Podunavac – [imanovci 4:4, Borac – Dunav 4:4, Dowi Srem slobodan.

Kona~an plasman: 1. Borac 20 (41), 2. Bano{tor 19 (38), 3. Dunav 16 (37), 4. Rudar 15 (36,5), 5. [imanovci 10 (33), 6. Podunavac 10 (29,5), 7. Sloga 7 (31), 8. Sremac (2) 4 (20), 9. Dowi Srem 1 (20,5).

PRO BLEM BR. 358

Be li da je mat u dva po te za R. di Vinzenci Fide albums 1977.

Re{ewe problema br. 357 (L. Kubel, Schweizerische ArbeiterSchachzeitung, 1935.) sa pozicijom: beli – Kb3, Dg2, Ta4, Ld6, Ld7, Sc2, Se4, pe{aci c3, e3, f5; crni – Kd5, Df3, Tf2, Th6, Lg7, Sh3, pe{aci b7, f4; je 1.f6! Na 1...Td2 sledi 2.D:d2 mat. Na 1...Dd1 sledi 2.c4 mat. Na 1...D:e4 sledi 2.Td4 mat. Na 1...L:f6 sledi 2.Dg8 mat.

POSLE FI NAL NOG DELA MA STERSA U BRAZILU

Opqa~ kan Ivan ~uk Po zavr{etku prvog dela Masters turnira, prilikom napu{tawa hotela, Ivan~uk i wegova supruga bili su izlo`eni oru`anoj pqa~ki. Razbojnici su bili naoru`ani pi{toqima a prilikom tog napada uzeli su im dva kofera. Mogu}e je da je Ivan~uk bio „tipovan“ posle veli~anstvenog rezultata u Sao Paolu, budu}i da je nagradni fond objavqen u lokalnim medijima te su napada~i verovatno mislili da Ivan~uk nosi taj novac u jednom od kofera. Izme|u ostalih stvari Ivan~uk je ostao bez {ahovske garniture za analize, a wegova supruga bez paso{a {to im je stvorilo nepredvi|ene te{ko}e oko odlaska iz Brazila. Posle svega, Ivan~uk ka`e: - Najvrednija stvar za mene je moja {ahovska garnitura, ali ne u smislu novca ve} u drugom smislu. Ja sam taj {ah koristio mnogo, mnogo godina.

Vasilij Ivan~uk ^ak sam po`eleo da taj {ah padne u ruke nekog inteligentnog deteta i zahvaquju}i mada je u prethodnom pobedio Nakamuru. Ivan~unekoj vrsti magi~nih osobina on }e pomo}i tom ka je u osmom kolu „osvetio“ Karlsen a Nakamura detetu da postane slavan {ahista! se „izvadio“ na Arowanu.

Mo`da je i zbog ovog doga|aja u nastavku tunira Plasman posle 8. kola: 1. Ivan~uk 14, 2-3. Nakau Bilbaou u 7. kolu Ivan~uk pretrpeo iznenadan mura, Karlsen 11, 4. Anand 9, 5. Arowan 8, Vaqeho poraz od posledweg na tabeli, Franciska Vaqeha, 7 poena.

PRED TUR NIR „JO PAJ TA[”

Cr ven ka do ma }in Tra di ci o nal ni {a hov ski turnir redakcije “Jo Pajta{”, ove godine i pod pokroviteqstvom [ahovskog saveza Vojvodine, odr`a}e se 22. oktobra 2011. u Osnovnoj {koli „Vuk Karaxi}” u Crvenki (M. Tita 104). Svaka {kola mo`e da prijavi 1-5 de~aka i 1-3 devoj~ice. Igra se pojedina~ni turnir – 7 kola po [vajcarskom sistemu – a na osnovu tih rezultata odre|uje se i ekipni plasman. Pobednici turnira i najboqe plasirani de~aci i devoj~ice – posebno stariji i mla|i uzrast – bi}e nagra|eni peharima, medaqama, diplomama, {ahovskom literaturom, itd.

Putne tro{ove snose u~esnici a ishranu (doru~ak i ru~ak) obezbe|uje organizator. U~esnici su obavezni da ponesu sa sobom {ahovske garniture i

sa to ve. Sa sta nak i ko na~ na prijava u~esnika je u {koli 22. oktobra (subota) od 8.15 do 9 ~asova. Nakon utvr|ivawa kona~ne liste u~esnika, otvarawe i po~etak takmi~ewa predvi|en je za 10 ~asova.

Potrebno je da se prijave za in te re so va nih {ko la (sa okvir nim bro jem u~e sni ka) dostave najkasnije do 13. oktobra na telefon 064/ 277-43-64 (Pisar). Pismene prijave sa ime ni ma i raz re dom igra ~a obavezno dostaviti na e-mail: jo paj tas.szer k@magyar szo.com ; ami cus @e u net.rs (obe adre se istovremeno) ili po{tom na adresu: Jo Pajta{, 21000 Novi Sad, Vojvode Mi{i}a 1, najkasnije do 19. oktobra. Kona~na prijava, sa eventualnom izmenom imena igra~a, predaje se na licu mesta na dan po~etka turnira.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

Pe {a~ ke za vr {ni ce (5) A. Aqehin - F. Jeits (Hamburg, 1910.) Dijagram (Beli: Kc3, pe{aci: a3, b2, e3, e5; Crni: Ke7, pe{aci: a4, b5, f5) Beli na potezu – dobitak.

Aqehin na impresivan na~in realizuje minimalnu materijalnu prednost. 1.Kd3! (Pogre{no bi bilo 1.Kd4? Ke6 2.Kc5 K:e5 3.K:b5 Ke4 4.K:a4 K:e3 5.b4 f4 6.b5 f3 7.b6 f2 8.b7 f1Q i beli ne bi mogao da dobije. U slu~aju; 1.b4; 1.Kb4? Ke6 2.K:b5 K:e5 3.K:a4 Ke4 4.b4 K:e3 5.b5 f4 6.b6 f3 7.b7 f2 8.b8Q f1D bez obzira {to beli ima tempo vi{e u odnosu na prethodnu varijantu, pozicija je teoretski remi.) 1...Kd7 (Na 1...Ke6 sledilo bi 2.Kd4) 2.e4 f4 3.Ke2 Ke6 4.Kf2! Obrazuje se trougao e2-f2-f3 i crni predaje. (4.Kf2 Na 4...K:e5 sledilo bi 5.Kf3 Ke6 6.K:f4 Kf6 7.e5+ Ke6 8.Ke4 sa lakim dobitkom.)

O. T. Blati, 1890. Dijagram (Beli: Ka5, pe{aci: a7, b2, b6, c3, c5, f2, g3, h2; Crni: Kb7, pe{aci: a4, b5, c4, c6, f7, g4, g7, h7) Mat u 112 poteza Su{tina ove studije sastoji se u trougaonom manevru. Beli kraq ima na raspolagawu tri poqa a1, a2 i b1, dok crni kraq raspola`e samo sa dva a8 i b7 {to ga dovodi u situaciju da pokre}e svoje pe{ake. Kada se pe{aci na kraqevom krilu blokiraju, crni pada u iznudicu i mora da izgubi pe{ake na daminom krilu. Nakon toga sledi elementarno matirawe. 1.Kb4! Ka8 2.Ka3 Kb7 3.Ka2 Ka8 4.Ka1 Kb7 5.Kb1 Ka8 6.Ka2 Kb7 7.Ka3 Ka8 8.Kb4 Kb7 9.Ka5 f6 Ovaj manevar se ponavqa deset puta, dok tri crna pe{aka ne do|u na f3, g5 i h3.

Dijagram (Beli: Ka5, pe{aci: a7, b2, b6, c3, c5, f2, g3, h2; Crni: Kb7, pe{aci: a4, b5, c4, c6, f3, g4, g5, h3) 1...b4 Crni nema boqih mogucnosti, na 1...Ka8 2.Ka6 a3 3.b7# mat. 2.K:b4 Ka8 3.K:c4 Kb7 4.Kd4 a3 5.b:a3 Ka8 6.Ke5 Kb7 7.c4 Ka8 8.Kd6 Kb7 9.a8D+ K:a8 10.K:c6 Kb8 11.b7 Ka7 12.Kc7 Ka6 13.b8D Ka5 14.Db5# mat.

G. Voker, 1841. Dijagram (Beli: Ka4, pe{aci: a2, c4; Crni: Ka6, pe{ak: c5) Beli na potezu – dobitak.

Beli prvo primewuje trougaoni manevar po poqima a2-b2-b3. 1.Ka3! Na 1.Kb3 Ka5 2.Kc3? Ka4 3.Kd3 Kb4! 4.a3+ K:a3 5.Ke4 Kb3! 6.Kd3 Kb4 7.Kd2 K:c4 8.Kc2 sa remijem. 1...Kb6 2.Kb2! Ka5 3.Kb3 Kb6 4.Kc3 Ka5 Diagram # 5.Kd2! Uvodni potez kojim se formira novi trougao koga ~ine poqa d2-e3-d3.

5...Ka4 6.Ke3 Ka3 7.Ke4 Ka4 8.Kd5 Kb4 9.a3+! i beli dobija.

Slo bo dan Mir ko vi}: “[ko la {a ha”

SUN ^A NA JE SEN @I VO TA

No vo na se qe pr vo Me|unarodni dan starih, 1. oktobar, obele`en je pro{log ~etvrtka u Gerontolo{kom centru na Novom nasequ odigravawem ekipnog takmi~ewa mesnih zajednica penzionera Novog Sada, Petrovaradina, Veternika i Futoga. U~estvovao je rekordan broj ekipa a tri proplasirana dru{tva odskakala su i kvalitetom i rezultatom od ostalih ekipa. One su izborile i u~e{}e na centralnoj proslavi penzionera krajem meseca.

Plasman: 1. Novo naseqe 15 bodova (20 poena), 2. Prva vojvo|anska brigada 14 (16,5), 3. Radni~ki 13 (16,5), 4. “Ivo Andri}” 10 (14,5), 5. Kozara (Futog) 9 (11), 6-8. Veternik, Liman 2, “Vladimir Nazor” (Petrovaradin) 9 (10), 9. “Olga Petrov” 8 (11,5), 10. 23. oktobar 6 (9), 11.

“Grozda Gaj{in” 3 (6).

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Pe tro grad ske le po ti ce U pro{lom prilogu smo preneli da je prvi Me|unarodni {ahovski turnir Moskva 1925. u svemu nadvisio peterbur{ki turnir iz 1914. godine, ~iji je pokroviteq bio sam tragi~ni car Nikolaj drugi.

Me|utim, prvi veliki turnir u carskom Petersburgu (Petrogradu) odr`ao se 1909. godine. Na wemu je u~estvovao i svetski prvak Emanuel Lasker, koji pet godina pre toga nije nastupao po turnirima tra`e}i velike honorare. Lasker je, uz Rubin{tajna, zavr{io ovaj turnir na pobedni~kom postoqu sa 14,5 poena iz 18 partija. Ali bio je to zapravo moralni uspeh Rubin{tajna koji je ne samo pobedio Laskera nego savladao i Durasa i [pilmana koji su podelili tre}e mesto sa 3,5 poena mawe. Nagradu za lepotu dobila je partija koju objavqujemo.

[leh ter – Sal ve [panska partija (C90) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 d6 8.c3 Sa5 9.Lc2 c5 10.d3 Sc6 Crni je izabrao skromni nastavak a bilo je boqe odmah 10...0-0 jer skaka~ jo{ dobro deluje sa poqa a5.

11.Sbd2 0–0 12.Sf1 Dc7 13.Lg5 Se8 14.Se3 L:g5 15.S:g5 Se7 16.a4 Tb8 Boqe je bilo odmah 16...h6 uz Lb7.

17.a:b5 a:b5 18.Dd2 h6 19.Sf3 Le6 20.d4 Bez ovog poteza beli ipak nema izgleda na ve}u inicijativu.

20...Sf6 21.Ta6! Vrlo dobar potez povezan sa lepom `rtvom kvaliteta.

21...Ta8

U Vrbasu je pretposledweg dana Druge lige Srbije grupa Vojvodina odigran zanimqiv brzopotezni turnir za u~esnike lige. Pobednik je IM I{tvan [ipo{ (Somborski [K) ispred klupskog kolege IM Milo{a Roganovi}a.

Tre}e mesto podelili su IM Milo{ Popovi} (Jugovi}) i FM Danilo Cerovi} (Mladost).

Iznena}ewe je (relativno) slab plasman favorita VM Sini{e Dra`i}a koji je kao gost turnira zavr{io tek na deobi petog mesta. Igralo se 10 kola po [vajcarskom sistemu.

Milo{ Roganovi}

Plasman: 1. I{tvan [ipo{ 9, 2. Milo{ Roganovi} 8, 3-4. Milo{ Popovi}, Danilo Cerovi} 7, 5-7. Sini{a Dra`i}, Novak ^abarkapa, Bo`idar Marinovi} 6.5, 8-10. Bojan Miqkovi}, Neboj{a Roganovi}, Dragan Lali} 6, 11-20.

Kristijan Tan~ik, Jovan Radlova~ki, Novak Pezeq, Borivoje Vuja~i}, Uro{ Petakov, Stevan Popov, Milan Skoko, Vladimir Ma{trapovi}, Sini{a Pezeq, Milovan Markovi} 5.5, 21-23. Filip Kumi}, Vladan Desnica, Iva Uzelac 5, 24-29. \uro Zdjelar, Branko Stanojevi}, @ivojin Gavri}, \or|e Kova~evi}, Du{an Milojevi}, Slobodan Axi} 4.5, 30-33. Dragomir Soki}, Svetlana Stojadinov, Bo`idar Kra~unov, Qubi{a Jankovi} 4, 34-36. Danilo Besede{, Mi{o Farka{, Jasmina Milivojevi} 3.5, 37. Milan Luketa 3, 38-39. Gojko Roli}, An|ela Sarjanovi} 2, 40. Andrijana Jankovi} 1 poen.

17.L:b5! Beli dobija tri pe{aka za figuru, a osim toga ima i opasan napad.

17...a:b5 18.S:b5 Dd8 19.Sd6+ Kf8 20.T:c6 Crna pozicija prakti~no se raspada.

20...Sb6 21.Lh4 Dd7 22.S:c8 D:c6 23.Dd8+ De8 24.Le7+ Kf7 25.Sd6+ Kg6 26.Sh4+ Kh5 Crni kraq doputovao je na strati{te, ali ipak je sa~uvao glavu – barem od matirawa.

27.S:e8 T:d8 28.S:g7+ Kh6 29.Sgf5+ Kh5 30.h3 Crni je ve} mogao mirno da preda ali po inerciji igra jo{ nekoliko poteza.

30...Sc8 31.h:g4+ K:g4 32.L:d8 T:d8 33.g3 Td2 34.Kg2 Te2 35.a4 Sb6 36.Se3+ Kh5 37.a5 Sd7 38.Shf5 Sf6 39.b5 Ld4 40.Kf3 Ta2 41.a6 La7 42.Tc1 Tb2 43.g4+ Kg6 44.Tc7 T:f2+ 45.K:f2 S:g4+ 46.Kf3 1:0 A evo i odlu~uju}e partije protiv Kapablanke bez koje bi, po ocenama mnogih, {ahovska karijera Emanuela Laskera bila mnogo siroma{nija.

La sker – Ka pa blan ka [panska partija (C68)

DRU GO LI GA [KI CU GER

[i po{ po bed nik

11.d:e5 Sg4 12.Lf4 Lc5 13.0–0 Dc7 14.Tc1 f6 15.Lg3 f:e5 Crni je vratio pe{aka, ali zaostao je u razvoju pa }e ba{ zbog kraqa u centru biti mogu}a `rtva koja odlu~uje.

16.b4! La7 Crni, jasno, nije mogao odigrati 16...L:b4 jer posle 17.Db3 uz h3 i S:e5 bio bi potpuno izgubqen. Ali, i sad ga ~eka neugodno iznena|ewe.

22.d:e5! Beli `rtvuje kvalitet kojeg crni mo`da i nije trebao da prihvati, iako bi beli imao prednost posle 22...d:e5 23.Td6!

22...T:a6 23.e:f6 g:f6 24.Sd5 L:d5 25.e:d5 Sada je ve} jasno da prevlast po belim poqima i slabi pe{aci crnoga na kraqevom krilu daju belome veliku inicijativu. Zapravo, crni je ve} izgubqen.

25...Kg7 26.Sh4 Te8 27.h3 Dd8 28.Te3 Sg6 Ovo vodi u brzi poraz, ali protiv pretwe Tg3 nije ni bilo prave odbrane.

29.Sf5+ Kf8 30.Te6! Vrlo lep zavr{ni udarac. Jasno, na uzimawe topa pe{akom sledi brzo matirawe.

30...T:e6 31.d:e6 d5 32.D:h6+ Kg8 33.e:f7+ K:f7 34.Dh7+ Ke6 35.D:g6 Crni je ve} mogao da preda jer je potpuno izgubqen.

35...Ta2 36.b4 c:b4 37.Sd4+ Kd7 38.Lf5+ 1:0 Ako je turnir 1909. godine zavr{io moralnom pobedom Ru bin {taj na, tur nir u Pe tersburgu 1914. je velika satisfakcija i uspeh Laskera.

Uprkos dobu od 47 godina, nije dopustio mnogo mla|im kolegama da mu otmu prvu nagradu.

Partija koju objavqujemo dobila je jednu od tri nagrade za lepotu.

Ka pa blan ka – Bern {tajn Damin gambit (D53) 1.d4 d5 2.Sf3 Sf6 3.c4 e6 4.Sc3 Sbd7 5.Lg5 Le7 6.e3 c6 7.Ld3 d:c4 8.L:c4 b5 9.Ld3 a6 10.e4 e5 Vrlo sumwiv potez.

Najboqe je 10...h6 11.Lf4 (Lh4, S:e4) Lb7 12.e5 Sd5 13.S:d5 c:d5 kao u partiji Gligori} – [talberg 1949, gde je beli ne{to boqi.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.L:c6! Iznena|ewe!

4...d:c6 5.d4 e:d4 6.D:d4 D:d4 7.S:d4 Ld6 8.Sc3 Se7 9.0–0 0–0 10.f4 Te8 (Dr Tara{: 10...f5 11.e5 Lc5 12.Le3 L:d4 13.L:d4 b6 11.Sb3 f6 12.f5! b6 (12...Ld7 13.Lf4 Tad8) 13.Lf4 Lb7? Ozbiqna gre{ka. Neophodno je: 13...L:f4!

14.T:f4 c5! 15.Td1 Lb7 16.Tf2 Tad8 17.Tfd2 17...T:d2 18.T:d2 Sc6 19.Td7 Tc8.

14.L:d6 c:d6 15.Sd4 Tad8?

Kapablanka ne uzima ozbiqno plan belog. (15...Lc8 je boqe.

16.Se6 Td7 17.Tad1 Sc8 18.Tf2 b5 19.Tfd2 Tde7 20.b4 Kf7 21.a3 La8? (21...T:e6 22.f:e6+ T:e6) 22.Kf2 Ta7 23.g4 h6 24.Td3 a5? 25.h4 a:b4 26.a:b4 Tae7 27.Kf3 Tg8 28.Kf4 g6 29.Tg3 g5+ Kasno je za dobar savet: 29...g:f5 30.e:f5 d5 31.g5! h:g5+ 32.h:g5 f:g5+ 33.S:g5+ Kf8 34.f6 Ta7 35.Ke5! itd.

30.Kf3 Sb6 31.h:g5 h:g5 32.Th3! Td7 33.Kg3 Zavr{na priprema.

33...Ke8 34.Tdh1 Lb7

35.e5! d:e5 36.Se4 Sd5 37.S6c5 Lc8 38.S:d7 L:d7 39.Th7 Tf8 40.Ta1 Kd8 41.Ta8+ Lc8 42.Sc5 i crni predaje.

Zanimqivo je da Kapablanka nikada vi{e protiv Laskera nije igrao 3...a6 u [panskoj partiji!

Komentar: M. Lep {i} Pripremio: B. Dan ko vi}

Н

Svet poznatih

c m y

dnevnik

sreda12.oktobar2011.

Милорад Чавић упецао пливачицу

а жалост многобројних дама, конкурс је затворен - најбољи српски пливач Милорад Чавић има нову девојку, опет спортисткињу, али сада из своје дисциплине, пливачицу Мирославу Најдановски. Новопечени пар примећен је пре неколико дана на ручку у једном престоничком ресторану, где су осим заљубљених погледа делили и храну из истих тањирића, не скривајући се од погледа знатижељника, пише „Блиц”. Познато је да Чавић већ неко време

М

агазин GQ за жену го дине прогласио је манекенку Лару Стоун (27), за коју су многи рекли да јој „не би дали ни пса да им прошета”. Лара Стоун је у интервјуу мушком магазину који јој је и доделио ласкаву титулу рекла да се суочава са „страшним коментарима на рачун изгледа”. „Нисам се увек осећала лепом”, рекла је Холанђанка која је позната као заштитно лице кућа Келвин Клајн и Живанши. „Коментари на интернету у којима ме људи називају ружном су ми неколико пута пољуљали самопоуздање. Боли када про-

PAPARACO

тренира у Италији код чувеног стручњака Андреа ди Нина, а однедавно му се придружила и Мирослава, што је одмах изазвало спекулације да између двоје колега постоји нешто више. Пре романсе са Мирославом, Чавић је био у вишегодишњој вези са одбојкашицом Иваном Ђерисило, а њих двоје су неколико пута раскидали и мирили се, а крају њихове везе кумовале су и различите професионалне обавезе. Иако је често изјављивао да намерава да се ожени Српкињом, Чавић никада за медије није желео да говори о свом приватном животу и девојкама с којима су га повезивали.

Да ли је жена године ружна

П

21

Леди Гага у Лондону показује зубе папарацима, држећи портрет који јој је поклонио обожавалац

Која вам је омиљена песма Нирване

оводом 20. годишњице изласка албума „Невермајнд” музичари откривају која песма групе Нирвана је на њих оставила највећи утисак... Многи музичари су се сетили утицаја који је овај албум остварио како у глобалном смислу, тако и на њихове каријере, а магазин „New Mu si cal Ex press” их је позвао да причају о својој омиљеној Нирвана песми у видеу „What’s Your Fa vo u ri te Nir va na Song?”. Између осталих, Мет Хелдерс је открио да њему најдража песма Нирване управо са албума „Невермајнд„.

„Моја најдража песма је тренутно ‘Ин Блум‘. Нирвану слушам прилично често, а од тренутка и расположења зависи то која песма ми је ‘најдража’.” Тео из дуа Хуртс као омиљену је истакнуо мање познату „Floyd The Bar ber” са Нирваниног дебија „Ble a ch”, док је Мет из бенда Ca ge The Elep hant изабрао „Scen t less Ap pren t i c e” са албума „In Ute ro”, а фронтмен Дефтонес Чино Морено је „играо на сигурно” и одабрао легендарну „Smells Li ke Teen Spi rit”...

Д а н и ј ел а В р а н и ћ – з а т в о р и л и х о т ел

Ф

читате коментар: Толико је ружна да јој не бих дао пса да ми шета”, рекла је Лара Стоун.

Skarlet Johanson

OUT

IN

Kejt Mos

олк певачица Дан и ј е л а Вра н ић изашла из притвора и изјавила да се осећа боље него икада (!?). Данијела, која је ухапшена због вожње у пијаном стању и напада на службена лица која су покушала да је легитимишу, пуштена је на слободу, а

П

магазину „Стор” испричала је да се осећа одлично, али да је само мало... мамурна. „Одлично сам, никад се боље нисам осећала, само сам мало уморна и неиспавана. У притвору су се понашали коректно према мени”, каже Данијела и одговара на наводе појединих медија да је од јутра изашла из притвора. „Изашла сам па сам се поново вратила. Тек сада сам и званично напустила притвор”, изјавила је певачица и додала да ће детаље хапшења открити у емисији „Ексклузив” на ТВ Прва.

Нова Металика

рви сингл са заједничког албума „Лулу”, бенда Металика и Лу Рида ће бити песма „Vi ew„, а део ове песме управо је објављен. Сингл ће у целости и званично бити објављен 27. септембра, пише MNE. Албум, који је инспирисан драмом „Лулу„ немачког писца Франка Ведекинда, о несрећном

животу плесачице Лулу, ће бити објављен 31. октобра. Специфичност овог албума је неуобичајена дужина одређених песама песме „Che at on Me„ и „Dragon” трају више од 11 минута, „Fru stra tion„ и „Lit tle Dog„ трају више од осам минута, а песма која затвара албум „Јуниор Дед„ траје 19 минута и 28 секунди.

22

kULTURA

sreda12.oktobar2011.­

dnevnik

ЗА НАГРАДУ ЕВРОПСКЕ ФИЛМСКЕ АКАДЕМИЈЕ У КАТЕГОРИЈИ ЗА НАЈБОЉЕГ ДЕБИТАНТА

Номинован „Тилва Рош” Филм „Тилва Рош“, дебитантско остварење редитеља Николе Лежаића, номинован је за награду Европске филмске академије у категорији за најбољег дебитанта у Европи током 2011. године – European discovery – prix fipresci. У

истој категорији номиновано је још 5 аутора, а екипа „Тилве“ 3. децембра у Берлину при суствоваће свечаности прогла шења победника и уручењу награда, које се додељују и у другим категоријама: за најбољи филм, најбољег редитеља, глумца, глумицу...

Номинације за остале награде биће објављене 5. новембра. Ова номинација представља велики успех за редитеља Лежаића и целу филмску екипу, али и за српску кинематографију уопште, будући да до сада није много

филмова из наше земље имало прилику да се нађе међу номинованима за ову престижну награду – европски еквивалент америчком Оскару. „Тилва Рош“ српску премијеру имао је у Бору, месту у којем је и снимљен и из којег долазе

редитељ и главни глумци. Београдска премијера била је 1. фебруара у препуном Дому синдиката, након чега су уследиле одличне критике стручне и шире јавности. Пре приказивања пред домаћом публиком,филм „Тилва Рош“ је освојио огромне симпатије иностране публике и критике, а са освојених 17 награда на страним и домаћим филмским фестивалима једно је од најнаграђиванијих српских остварења у последњој деценији. Ипак, највећа награда за екипу дошла је од публике, превасходно младих, који су „Тилву“ већ прогласили генерацијским фимом. Филм је са успехом приказиван у биоскопима широм Србије, али и у Србији, Румунији, Мађарској, Босни... Продукцију „Тилве Рош“ потписује Филмска куће „Кисело дете, а исти ауторски тим увелико припрема и два нова играна филма, која су на конкурсу Министарства културе добила финансијску подршку. У питању су „Непослушни“ Мине Ђукић, роуд муви на бициклима, и „Погледај ме, Кустурице„ Уроша Томића, комедија у стилу “Бити Џон Малкович” , у којој ће Емир Кустурица играти сам себе.

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Обојено у црно По Волтеру, Случај Кандид, адаптација и режија Анђелка Николић, Народно позориште Кикинда Док смо млади, свет је као врт препун боја и мириса. Волтер је у свом сатиричном делу „Кандид“, или „О оптимизму“, показао како му се у зрело доба слика мења. Режирајући свој „Случај Кандид“, Анђелка Николић везу појмова из наслова не схвата као конјукцију, него као дисјункцију и потребу да се „Кандид или Оптимизам“ тумаче као „Бити или Не бити“. Код Волтера, истина иронично, Кандид живи у најбољем од свих могућих светова. Он је невинашце које - грешећи - учи како се остаје невиним, али не у представи Народног позоришта Кикинда. Представи која је мање о оптимизму, тачно онолико колико је више о опортунизму.

Већ преименовање на „Случај Кандид“ упућује да се ту десило нешто драматично. Редитељска адаптација, драматургија (Бојана Марић), ишле су ка томе да истраже, иследе Кандида и поткажу га као врло вештог човека који је правила игре учио у лету, успевши да ни од чега добије све. Одговарајућу форму пронашла је у брехтовски стилизованој комедији дел арте. У њој се сценски отелотворује оно „епохално“, суштинско – превратничко, ангажовано позоришно играње, било оно булеварског или политичког типа. У тој форми сви глумци осим Кандида (Никола Јоксимовић) имају типизиране улоге (Јелена Шнеблић, Драган Остојић,

ликовног је то што Кандид има изглед Пјероа, са црном сузом на до пола у бело обојеном лицу. Друга половина је на лицима осталих ликова. Обојена у црно. Кореографија (Бојана Мишић) углавном илуструје радњу, док брехтовска дистанцирања у виду изговарања дидаскалија, излазака са сцене, паљења светла у сали, сонгова (композиције Ирене Поповић), продубљују ироничку оштрину представе. Посебан драматуршки трик је враћање радње, репетиција, па начело редитељске идеје постаје најизложеније када Кандид јеврејину дијамант не продаје за педесет иако је вредан сто хиљада цекина, него за сто хиљада цекина.

Фото: Ф. Бакић

ИЗЛОЖБА У ВЛАДИ ВОЈВОДИНЕ

Јубилеј Службеног листа Дунавске бановине Изложба „Службене новине у јавном и приватном животу„отворена је синоћ у холу зграде Владе Војводине.Изложбу је приредила Градска библиотека у Новом Саду, поводом осамдесет година од почетка излажења Службеног листа Дунавске бановине (1931 1941), а отворио је покрајински секретар за културу и јавно информисање Милорад Ђурић. По Ђурићевим речима ова изложба је прилика да се отиснемо у прошлост кроз гласило које није атрактивно, као дневна или периодична штампа, али иза чије се само на први поглед незанимљиве

фасаде крије мноштво података, докумената и грађе за реконструкцију не само догађаја него и атмосфере у друштву и држави. Говорећи о настанку ове поставке директор Градске библиотеке Милош Панков указао је на значај Службеног листа као драгоценог извора за проучавање прошлости и одвијање јавног и приватног живота у Дунавској бановини тридесетих година прошлог века. Из Завичајне збирке Градске библиотеке, на преко двадест паноа, приказане су неке од области којима се лист бавио: судске објаве, културно - привредни преглед,

огласи лицитације, лични огласи, обраћања поводом значајних догађаја, решења и одлуке, потраге, позиви на скупштине деоничких друштава, правилници и уредбе, оглашавања вашара и сајмова, одлуке о грађењу путева и бројне друге занимљиве објаве. Поред паноа са објавама из Службеног листа, на изложби су представљене и слике свих банова Дунавске бановине, географске мапе бановине, као и више старих фотографија, исправа, школских диплома... Уз Службене новине је излазио и Културно просветни преглед као месечни додаН. П. так 1935-1941.

ПРОМЕНА НА ЧЕЛУ ПОЗОРИШТА МЛАДИХ?

Управник Ђерић најавио одлазак Актуелни управник Позоришта младих Зоран Ђерић најавио је одлазак с ове функције и његова оставка је већ у процедури, како сазнајемо у овом позоришту. Такође нам је речено и да су о том његовом захтеву обавештени и надлежни у Новом Саду, с обзиром да је Скупштина града Новог Сада оснивач овог позоришта и да она поставља директора на основу конкурса.

Овакав његов поступак вероватно је изазвао захтев надлежних на Универзитету у Бањалуци где Ђерић предаје као гостујући професор, и требало је да буде примљен за сталног професора на основу његовог исказа да није у сталном радном односу у Новом Саду. Око тога је ових дана избила афера у медијима, с обзиром да Бањалучанима није било јасно да ли Ђерић јесте или није

у сталном радном односу у Новом Саду. Медији су потом пренели и речи ректора Универзитета у Бањалуци Станка Станића да има Ђерићево уверавање да ће прекинути сваки радни ангажман у Новом Саду и посветити се професорском послу на Катедри за драмске уметности. Ђерић је, судећи по јучерашњим потврдама из Позоришта младих, већ покренуо поступак за то. Н. П-ј.

СЛОВЕНАЧКИ КАНТАУТОР ПОНОВО ПУТУЈЕ КРОЗ СРБИЈУ

Марко Брецељ у Зрењанину

Прича каже да је Кандид имао учитеља Панглоса који је учио да је ово најбољи свет од свих могућих... Дакако, то учење се темељило на Лајбницовој потпуно непозоришној филозофији, апстрактном учењу о престабилираној хармонији, сасвим згодном за Волтера да кроз његову карикатуру отвори врата критици црквене догме и апологетике. Јер, након што се Кандид заљуби у бароницу Кунигунду и буде избачен из службе, пропутоваће цео свет и видети да свуда владају наопаке идеологије и норме, углавном смишљене у корист малог броја „п(р)освећених“. На крају ће се ипак показати да је управо Кунигунда та жена с којом ће узгајати свој врт, уместо тражити срећу по беломе свету. Али, о, судбо клета, не сачува Кандид код Анђелке Николић наивност што га је красила, напротив!

Марко Гверо, Славољуб Матић). Жанровска мешавина натерала их је на данас ретко доследан, а необичан глумачки израз – игру у којој је дисциплина тела, покрета, праћење задатака, енергија игре, много важнија од унутрашње, психолошке експресије. У сталној опасности да то постане исувише равно, да не буде довољно простора за креативну градацију, представу је динамичнијом целином чинило драматуршко „ослобађање“ од лирских или метафизичких пасажа. Све је убрзано, све је оштро коментарисано. Глумци кикиндског позоришта одлично су одговорили на изазов да „не глуме“. Њихова игра је убедљива, снажна и на моменте подсећа на механизам. На празној позорници, они су једино огледало драме. Кандид је бели, они су црни „кловнови“ (костимографија Дејана Дошљака). Врхунац моћи

Никола Јоксимовић је добро темпирао ту промену од младог и неискусног, до зрелог и разложног. У друштву које пропагира идеолошке вредности по цену нечије, а не свачије слободе, Кандид у својим поступцима и крајњем опредељењу – уживању у сопственом, најбољем од свих вртова, више не бива пример успелог, него успешног човека. Онога којег свет, ни најбољи ни најгори, не занима, уколико се не ради о њему. У последњој сцени Кандид чувену, данас би рекли чеховљевску реплику да треба радити, изговара из каде. Ова слика и дефинитивно претвара комедију у трагедију, а представу потврђује до те мере огољеном, критичком, да се може пожелети да (још увек) све није тако хладно и прорачунато. Једно храбро, дистопијско позориште. Игор Бурић

Словеначки песник, концептуални уметник и творац “Меког тероризма” Марко Брецељ, у оквиру турнеје по Србији назване “Бољи никад тур 2011”, наступиће у петак и у зрењанинском Алтернативном културном центру “Клупче”. Током турнеје, под слоганом ”Марко Брецељ публици која има више сензибилитета за живот без обезбеђења и осигуравајућих компанија”, овај уметник ће посетити још и Београд, Панчево и Смедеревску Паланку. Брецељ је познат широј јавности као фронтмен легендарне словеначке групе ”Булдожер”. Мање је знано да данас наступа као кантаутор, да у Копру води Омла-

дински културни и социјални центар, да се бави ангажованим перформансима који носе назив ”Меки тероризам” и да води организацију ”Друштво пријатеља умереног напретка”. Брецељ наступа сам, са електричном гитаром. Његов наступ је необичан, са пуно занимљивих прича и видео пројекција ”Меког тероризма”. Наступ у ”Клупчету” почиње у 21 сат, а организатори најављују да ће поштовати сатницу. Улаз на концерт је слободан, а током наступа кроз клуб ће се пронети чувени шешир у који ће публика моћи да убаци своје прилоге којима помаже организацију оваквих догађаја у Зрењанину. Ж. Б.

НОВИ ПРЕВОД КЊИГЕ „ТЕСЛА, ПОРТРЕТ МЕЂУ МАСКАМА“

Роман Владимира Пиштала на чешком Роман „Тесла, портрет међу маскама„ Владимира Пиштала преведен је на чешки језик, а ово издање премијерно ће бити представљено на 56. Међународном сајму књига у Београду, на штанду Министарства вера и дијаспоре Србије, саопштила је издавачка кућа „Агора„. Пишталов роман, награђен НИН-овом наградом, до сада је преведен на руски, енглески, француски и пољ-

ски, а преводи се и на још десетак језика, укључујући јапански и корејски.„Тесла, портрет међу маскама„ у преводу Павле Хоракове, издаје Удружење грађана „Лука Праха„. Промоција чешког превода Пишталовог романа биће, како је најавила „Агора„, 28. октобра на Београдском сајму књига, а чешкој публици биће представљен у децембру.

kultura

c m y

dnevnik

sreda12.oktobar2011.

23

ВЕЧЕРАС СЕ ОТВАРА ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ ПОКЛОН ЗБИРКЕ РАЈКА МАМУЗИЋА

Сложеност и многострукост интимности Изложба под називом „Интимност“ аутора и кустоса Небојше Миленковића биће отворена вечерас у 19 часова у Галерији ликовне уметности Поклон збирке Рајка Мамузића у Новом Саду. Идеја аутора изложбе је да, користећи се превасходно делима из колекције Рајка Мамузића, укаже на статус, место и улогу емоција и емотивности у уметности данас. На ову тему изложени су радови 30 уметника из колекције Поклон збирке Рајка Мамузића, као и два уметника из фундуса Музеја савремене уметности Војводине у Новом Саду, и петоро аутора с текућом продукцијом. То су: Данијел Бабић, Милош Бајић, Милан Блануша, Славољуб Богојевић, Косара Бокшан, Лазар Возаревић, Лазар Вујаклија, Матија Вуковић, Ангелина Гаталица, Драгутин Цигарчић, Ксенија Дивјак, Александар Зарин, Божа Илић, Тадија Јаничић, Драган Јанков, Никола Јанковић, Љубинка Јовановић, Мајда Курник, Александар Луковић, Стеван Максимовић, Божидар Мандић, Марио Маскарели, Милорад Михаиловић, Мирјана Ми-

хач, Едо Муртић, Петар Омчикус, Бошко Петровић, Милан Поповић, Миодраг Поповић, Јелена Радић, Милица Рибникар, Моника Сигети, Љубица Сокић, Јован Солдатовић, Младен Србиновић, Александар Томашевић и Стојан Ћелић.

- Моја кључна дилема, када ме је ова галерија позвала да се као гост кустос позабавим фондом уметничке збирке колекције Рајка Мамузића, јесте која би тема данас била та којом бих могао да помирим нешто што, на послетку, и није сукобљено – каже за наш лист аутор ове изложбе Небојша Миленковић. - Та изложба има поднаслов „Тајни живот једне музејске збирке“. Тема јесте човек, односно она активност коју не престајемо да обављамо све до смрти, а то је покушај, успешни, неуспешни, успостављања блиских односа са другим људима, или не морају да буду блиски, него само односи са другим људима. Прича о томе како су модерност и интимност сукобљене јесте такође натегнута, измишљена. Та дилема напросто не постоји, као што је и сам термин

савременост на овој изложби прилично растегљив. Миленковић истиче да ова изложба није илустративна, и да њена идеја није да приказује било шта, већ је његова жеља да се она посматра као изложба амбијент, и која је један прилог развоју социјалне интимности, или интимности једног друштва.

- Да ли страх од интимности и опште отуђење постају одређујуће карактеристике света у ком живимо: љубавници су отуђени једни од других, родитељи су отуђени од деце, човек је отуђен од природе, градови су отуђени од својих становника, радници су отуђени од (резултата) свог рада... Истовремено, код доброг дела популације комуникација путем друштвених мрежа заменила је реалну комуникацију и блискост – пише Небојша Миленковић у каталогу за ову изложбу. Он такође у каталогу напомиње да претпостављени сукоб модерности и емотивности, срећом, ипак не постоји.

- Напротив, уметност је освестила, концептуализована, контек-

стуализовала и учинила видљивим сву сложеност и многострукост интимности данас. Управо уметности учиниле су могућом коегзистенцију опречних, наизглед непомирљивих емотивности, испреплетених у мери која је већа но што уопште можемо и да претпоставимо. Уметност данашњице научила нас је, између осталог, и то да чисте емоције, емоције које би биле лишене дозе властите контроверзности и контрадикторности једноставно више нису могуће. Попут огледала које одражава и оно што на први поглед (споља) није јасно видљиво, уметност је увек (и) сусретање са (скривеним) собом. Отуда, поред оне нежне, љубавничке, на коју се прво помисли - данас Божа Илић, Акт истовремено можемо да говоримо ке Рајка Мамузића, изложба „Ини о социјалној, аперсоналној, тимност“ стога, по речима Миленхладној и(ли) бруталној интимно- ковића, није лишена претензија да сти... – наводи Миленковић. код посматрача подстакне осећаКонципирана на основу избора ња: задовољства, усхићености, нерадова из колекције Поклон збир- пријатности, блискости, узнеми-

рености, меланхоличности, емпатичности, чулности/путености, носталгичности… Изложба ће моћи да се погледа до 8. новембра. Н. Пејчић

ДАНАС ОТВАРАЊЕ ИЗЛОЖБЕ У ДОМУ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ

НАУЧНИ СКУП У БЕОГРАДУ И КРУШЕДОЛУ

Колекција Павла Бељанског поново у Београду

Доситеј у српској историји и култури

У Дому Војске Србије у вечерас у 19 часова биће отворена изложба „Колекција Павла Бељанског: поново у Београду”. Најављујући отварање изложбе, потпуковник Славољуб М. Марковић, директор Медија центра „Одбрана„, изјавио је на конференцији за новинаре да је недавно потписан уговор о сарадњи Спомен збирке Павла Бељанског и Дома Војске и да је ова ова изложба први заједнички пројекат. Он је рекао да ће од 19. октобра до 20. новембра у Спомен збирци Павла Бељанског у Новом Саду бити одржана изложба ремек дела домаћих уметника из богатог фонда Медија центра „Одбрана”. Управница Спомен-збирке др Јасна Јованов је нагласила да ова музејска институција низом тематских пројеката обележава 50 година од отварања наменски грађене зграде у којој се налази збирка од 22. октобра 1961. године.Она је скренула пажњу на наслов ове изложбе да је колекција „ поново у Београду„ јер је Бељански поверио своју збирку уметничих дела 1952. године Музеју града Београда, а 1957.

Сава Шумановић, Доручак на трави, 1927.

потписао је даровни уговор са Извршним већем АП Војводине којим је прецизирано да ће бити смештена у посебну зграду у Новом Саду. Овом изложбом за коју је урађена веома оригинална поставка, биће представљени личност дародавца и његова је-

Српска књижевница Јелена Ленголд, црногорски писац Андреј Николаидис и још десет аутора овогодишњи су добитници награде за литературу коју додељује Европска унија (ЕУ), саопштила је Европска комисија. Имена добитника објављена су на сајму књига у Франкфурту, а међу лауреатима су и Калин Терзијски (Бугарска), Томаш Змешкал (Чешка), Костас Хацијантонију (Грчка), Офејгур Сигурдсон (Исланд), Инга Золуде (Летонија), Ирен Ниг (Лихтенштајн), Имануел Мифсуд (Малта), Родан ал Галиди (Холандија), Чилер Илхан из Турске и Адам Фулдс из Велике Британије. Доделу књижевне награде ЕУ организују Европска комисија, Удружење европских књижара, Савет европских књижевника и Федерација европских издавача. Учешће у такмичењу отворено је за 36 земаља које учествују у европском програму за културу (27 земаља ЕУ, Србија, Црна Гора, Македонија, БиХ, Хрватска, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка и Турска).

Tродневни Међународни научни скуп „Доситеј Обрадовић” у српској историји и култури, посвећен великану српског просветитељства и културе, одржаће се 13. и 14. октобра у Народној банци Србије и 15. октобра у манастиру Крушедол. Научни скуп организују Задужбина „Доситеј Обрадовић„, Матица српска и Српска академија наука и уметности, под покровитељством Министарства просвете и науке у оквиру Године знања коју је влада прогласила поводом 200 година од постављења Доситеја Обрадовића за првог министра просвете и 200 година од његове смрти. Скуп ће отворити председник Матице српске, академик Чедомир Попов, председник Организационог одбора, министар просвете и науке Жарко Обрадовић, представник САНУ академик Василије Крестић и управница Задужбине „Доситеј Обрадовић„ Мирјана Драгаш. Учешће на скупу пријавило је више од 60 учесника, међу којима 20 из иностранства. Током тродневног скупа о Доси-

тејевом делу говориће научници из различитих области: историје, филозофије, педагогије, књижевности и језика. Домаћи и страни научници говориће о Доситеју у контексту европске просвећености 18. века и српске културе и духовности, о Доситеју у Првом српском устанку, његовом схватању ослобођења Срба на крају 18. и почетком 19. века, Доситејевом културном систему за Карађорђеву обновљену српску државу, његовој политичкој мисли и поређењу различитих политичких система. На тродневном међународном скупу излагаће се научни радови о путописном приповедању Доситеја, о њему као истраживачу, његовим есејима, баснама и приватним писмима као извору практичне или животне филозофије, његовом схватању образовања и науке у балканском простору о Доситеју као моралном узору. У суботу 15. октобра у манастиру Крушедол учесници Међународног скупа посвећеног Доситеју разматраће теме из теологије.

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ „КЊИЖЕВНОСТ У ТОКУ” НА БРОДУ У НОВОМ САДУ

ПРИЗНАЊЕ ЕУ ЗА ЛИТЕРАТУРУ

Награђена Јелена Ленголд

динствена уметничка колекција, кроз 68 врхунских уметничких радова из сталне поставке, 32 аутора, међу којима су и најзначајнији представници српске модерне, рекла је Јасна Јованов. Низом пратећих дешавања: филмским пројекцијама, струч-

ним тумачењима, радионицама за ученике, предавањима биће бесплатно омогућено посетиоцима до 26. новембра да се упознају са актуленим радом ове реномиране институције културе. У простору Дома Војске биће организована и 44. свечана додела Награде Спомен-збирке Павла Бељанског, која се ове године први пут уручује ван матичне куће а додељује се за најбољи дипломски рад из историје уметности у протеклој школској години. Посебни делови изложбе намењени су особама са оштећењем вида и за њих је израђен и специјалан каталог у коме се текст може читати Брајеовом абуком или као аудио водич кроз изложбу. Компанија „Теленор„ је подржала изложбу преко броја 9814 за своје кориснике, или на 063-9814 за свакога ко жели да чује аудио водич у трајању од 30 минута . Преко СМС поруке могу да се добију и одговори на питања о појединим уметницима и њиховим делима у Колекцији. (Танјуг)

Како упокојити домовину Да би се стигло до читалаца у различитим културама, књижевност мора да тече и ствара таласе прича. Ових дана те приче носи брод који плови Дунавом од Бугарске до Беча, у оквиру међународног фестивала „Књижевност у току“, а једна од лука био је и Нови Сад. Последње фестивалске вечери у понедељак на води одржано је позоришно читање текста Ласла Вегела „Шта је Југославија“. Овај есеј на српски је превео Арпад Вицко, а тумач је био драмски уметник Борис Исаковић.

- Овај текст написао сам још почетком деведесетих година прошлог века, а он говори о судбини једног апатрида који учи енглески и за домаћи задатак мора да напише шта је Југославија - објашњава Вегел.- Замислио сам га у форми есеја, тако је и штампан. Прочитао га је недавно аустријски редитељ Лукас Цејпек и одлучио да га режира као монодраму, а премијера ће бити 27. октобра у Бечу. Порука ове приче је да наша домовина Југославија још увек лежи међу нама несахрањена, а ако се мртвац не сахрани, почиње да се шири смрад. Вегел је имао на уму Софоклову „Антигону“пишући овај текст са пуно драмских елемената. Антигона је сахранила брата, упркос ово-

Фото: Ф. Бакић

земаљским забранама, поштујући старије- божије законе.

- Вегелов текст сам прочитао пре годину дана и одмах ми је било јасно да од тога може да се направи веома узбудљива монодрама - рекао нам је редитељ Лукас Цејпек. Главни јунак је билингвални кентаур, југословенски Мађар који учи енглески. То је већ довољно узбу-

дљива драмска ситуација, такође и универзална, тако блиска многима који су изгубили домовину. Због тога смо убацивали и неке речи на есперанту. Верујем да ће је публика разумети, ма где буде извођена. А Борис Исаковић је први пут учествовао у позоришном читању. Допало се и публици, а и њему.

- Одломак који сам читао, веома ми је близак - рекао је Исаковић.Вегел користи мешавину форми у својим текстовима, па га је лако драматизовати. Штета што више не пише праве драме за позориште. Ни емоције главног јунака нису ми стране, јер сам и сам носталгичан за том нашом неупокојеном домовином. Међу нама још ходају леше-

ви, софокловско-вегеловским језиком говорећи. Током три новосадске фестивалске вечери чуле су се панел дискусије на тему „Деконструкција националних митова у Европи“, а током ноћи читања представили су се српски и словеначки књижевници Владан Матијевић, Милош Полић,Тадеј Голоб, Наташа Крамбергер, Петер Резман и други. Овај фестивал на броду одвија се у оквиру Халме - Европске мреже књижевних центара из Берлина, а под покровитељством националних комисија УНЕСКО-а Аустрије, Хрватске, Немачке, Мађарске, Румуније и Словачке. Пројекат су, између осталих, подржали ЕУ, Фондација Роберт Бош, Централноевропска иницијатива, Гете институт. Део пројекта за Србију организовао је Међународни центар за књижевне преводиоце из Сремских Карловаца. Фестивалски брод данас испловљава из Новог Сада, а након Србије, следеће луке су Вуковар, Будимпешта, Братислава, а пловидба се завршава крајем октобра у Бечу. Фестивал „Књижевност у току” биће настављен у марту 2012, када ће књижевни брод пловити од Сплита, преко Тиране до Измира. Радмила Лотина

24

svet

sreda12.oktobar2011.

UKRATKO

dnevnik

PRE SU DA BIV [OJ PRE MI JER KI UKRA JI NE JU LI JI TI MO [EN KO

Okre ta we le |a Evrop skoj uni ji

Ha ke ri op tu `u ju po li ci ju BER LIN: Ha ker ska gru pa ^C (Cha os Com pu ter Club) sa se di {tem u Ne ma~ koj, ko ja kon tro li {e po {to va we osnov nih slo bo da na In ter ne tu, ot kri la je funk ci o ni sa we jed nog od zlo na mer nih pro gra ma ko je ko ri sti sa ve zna po li ci ja, pre ne li su fran cu ski elek tron ski me di ji.

Ha ke ri su ob ja vi li da se ra di o zlo na mer nom pro gra mu ko ji slu `i za {pi ju ni ra we. Taj pro gram, me |u tim, ne omo gu }a va sa mo pri ku pqa we li~ nih po da ta ka, ve} i upra vqa we na da qi nu, kao i ile gal no sta vqa we u funk ci ju dru gih pro gra ma.

(Ta njug)

Ote ti Fran cu zi KA BUL: Na se ve ru Av ga ni sta na ote ta su ~e ti ri Av ga ni stan ca ko ji ra de za fran cu sku hu ma ni tar nu or ga ni za ci ju, sa op {ti li su ju ~e zva ni~ ni ci.

Tim se vra }ao sa tre nin ga u av ga ni stan skoj pro vin ci ji Far jab u po ne de qak po pod ne, ka da su ih na pa li iz za se de i ote li ta li ban ski po bu we ni ci, iz ja vio je za me nik gu ver ne ra te pro vin ci je Ab dul Sa tar Ba rez.

Di rek tor ka Agen ci je za po mo} u teh ni~ koj sa rad wi i raz vo ju za du `e na za Av ga ni stan Zi gi Ga re val iz ja vi la je da fran cu ska agen ci ja imao oko 350 za po sle nih u pro vin ci ji Far jab i da je lo kal na vla da do bro upo zna ta sa wi ho vim ra dom.

(Ta njug)

Iz bo ri u Li be ri ji MON RO VI JA: U Li be ri ji su ju ~e odr `a ni par la men tar ni i pred sed ni~ ki iz bo ri. Uod me ra va we sna ga sa opo zi ci o nim kan di da ti ma ak tu el na pred sed ni ca Elen Xon son-Sir lif je u{la kao tek sve `i la u re at No -

(Spe ci jal no za Dnev nik) KI JEV: Sud je Ju li ji Ti mo {en - o~e ku ju par la men tar ni iz bo ri. ko po tvr dio mak si mal nu ka znu od Pro fe sor pra va sa lon don skog se dam go di na, ko li ko je tra `i lo Si ti Uni ver zi te ta, Alan Raj li, za tu `i la {tvo, za zlo u po tre bu dr - In ter ne {e nal He rald Tri bjun `av nog po lo `a ja i stva ra we ve li - pi {e da se na Za pa du isu vi {e jed kih dr `av nih tro {ko va pot pi si - no stra no po sma tra pro ces pro tiv va wem Ugo vo ra o na bav ka ma ga sa iz Ti mo {en ko ve, kao na jo{ je dan Ru si je, za vre me ukra jin sko-ru ske pri mer post so vjet skog pro go na ga sne kri ze 2009. go di ne, dok je bi - opo zi ci je. Pro fe sor Raj li u svom la na po zi ci ji pre mi je ra Ukra ji ne. ~lan ku sma tra, me |u tim, da po sto Mak si ma la na, i ka ko su je me di - je za i sta ozbiq na pi ta wa u ve zi ji na zi va li, „su ro va“ pre su da {o - ukra jin skih ugo vo ra o na bav ci ru ki ra la je od bra nu Ti mo {en ko ve, skog ga sa, ko ja pre va zi la ze gra ni opo zi ci ju, or ga ni za ci je za za {ti tu qud skih pra va, za pad ne dr `a ve, a po seb no Evrop sku uni ju. Vi so ka pred stav ni ca Evrop ske uni je za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton, iz ja vi la je da je tom pre su dom ugro `en ne sa mo Spo ra zum o aso ci ja ci ji i slo bod noj tr gov ni, ko ji bi Ukra ji na tre ba la da pot pi {e do kra ja ove go di ne, ve} i ~i tav po li ti~ ki di ja log Ki je va sa EU. „Evrop ska uni ja }e raz mi sli ti o bu du }oj po li ti ci pre ma Ukra ji ni i o to me na ko ji na ~in ukra jin ske vla sti po {tu ju op {te vred no sti i vla da vi nu pra va“ – ka `e se u iz ja vi Ke trin E{ton.

Me |u na rod na or ga ni za ci ja za za {ti tu qud skih Julija Timo{enko pra va Me |u na rod na am ne sti ja po ce ni voa ko rup ci je u re gi o nu i da zva la je vla sti u Ki je vu da li der ku bi Va {ing ton i Bri sel tre ba li opo zi ci je oslo bo de ta kve pre su de, od Ukra ji ne tra `i ti ve }u po sve a Ukra jin ski hel sin {ki od bor za }e nost prav noj dr `a vi, ko ri ste }i qud ska pra va pret hod no je upo zo se uslo vqa va wem kod Spo ra zu ma o ra vao de se u Ukra ji ni pri me wu je aso ci ja ci ji i slo bod noj tr go vi ni „se lek tiv no pra vo su |e“ i da se Ukra ji ne sa EU. bor ba pro tiv ko rup ci je zlo u po Ukra jin ska vla da je 2009. go di tre bqa va za vr {e we pri ti ska na ne sa Ru si jom pot pi sa la ugo vor o pred stav ni ke po li ti~ ke opo zi ci - na bav ci ga sa po ce ni od 450 do la je. Ju li ja Ti mo {en ko je pro {le go - ra za hi qa du kub nih me ta ra, dok di ne na pred sed ni~ kim iz bo ri ma Ne ma~ ka, Austri ja i Slo va~ ka za bi la glav ni pro tiv kan di dat ak tu - istu ko li ~i nu pla }a ju ba zi~ nu ce el nom pred sed ni ku Vik to ru Ja nu - nu od 250 do 300 do la ra. [i re gle ko vi ~u, na ko ji ma je on po be dio sa da no, Ukra ji na se po sled wih go sve ga ne ko li ko pro ce na ta raz li - di na na {la u sre di ni ge o po li ti~ ke. Ukra ji nu sle de }e, 2012. go di ne kih pre vi ra wa iz me |u Evrops ke

Elen Yonson-Sirlif

be lo ve na gra de za mir. Na dru gim iz bo ri ma od ka ko je pre 14 go di na okon ~an gra |an ski rat u toj ze mqi, pro tiv kan di da ti Xon son-Sir lif bi }e Vin ston Tub man iz Kon gre sa za de mo krat ske pro me ne i ^arls Bram slajn iz stran ke Slo bo da. Oko 1,8 mi li o na qu di gla sa lo je ju }e za bu du }eg pred sed ni ka ze mqe, 15 se na to ra u gor wem do mu par la men ta i 73 po sla ni ka u do wem do mu par la men ta.

(Ta njug)

uni je i Ru ske Fe de ra ci je. Po ~et kom ju la ove go di ne na pro sto ru biv {eg So vjet skog Sa ve za po ~eo je da se pri me wu je spo ra zum o Ca rin skom sa ve zu iz me |u Ru ske Fe de ra ci je, Be lo ru si je i Ka zah sta na, a Mo skva o~e ku je da }e se tom, kao i Evro a zij skom sa ve zu, o ~i jim pla no vi ma je ne dav no go vo rio ru ski pre mi jer Vla di mir Pu tin, pri dru `i ti i Ukra ji na.

Zva ni~ ni Ki jev je sve do kra ja le ta jav no gra vi ti rao pre ma Evrop skoj uni ji, spre ma ju }i se za pot pi si va we Spo ra zu ma o aso ci ja ci ji i slo bod noj tr go vi ni. Me |u tim, sa mit Is to~ nog part ner stva po ~et kom ok to bra u Var {a vi po ka zao je sla bu za in te re so va nost dr `a va EU, ko je su pre o ku pqe ne vla sti tom kri zom i iza zo vi ma Arap skog pro le }a, za dr `a ve biv {eg SSSR-a. Ana li ti ~a ri o~e ku ju da bi Evrop ska uni ja tre ba la pre ma pre su di Ti mo {en ko ve pri me ni ti frag men tar ni pri stup, od no sno osu di ti po li ti zo va we pro ce sa i tra `i ti da se bor ba pro tiv ko rup ci je i ja ~a we prav ne dr `a ve pri me wu je na svim ni vo i ma. Jer, Spo ra zum o aso ci ja ci ji, iako je pot pi san, on ne ma sna gu bez slo `e nog pro ce sa ra ti fi ka ci je na vi {e ni voa EU, sma tra ju ana li ti ~a ri.

Bra ni te qi Ju li je Ti mo {en ko na ja vi li su `al bu na pre su du, za ko ju po sto ji rok od oko dve ne de qe.

U skla du sa ukra jin skim za ko no dav stvom, `al ba na pre su du, na kon ape la ci o nog i ka sa ci o nog su da, mo `e bi ti upu }e na Evrop skom su du za qud ska pra va. Biv {a pre mi jer ka mo `e da ra ~u na i na mo gu} nost za po mi lo va we od stra ne pred sed ni ka Ukra ji ne Vik to ra Ja nu ko vi ~a, no vi na ko ja je za pri vred ne pre stu pe u Ukra ji ni ne dav no uve de na.

Bo ris Var ga

Mo skva: An ti ru ski kon tekst pre su de MO SKVA: Ru si ja sma tra da u ju ~e ra {woj sud skoj pre su di biv {em pre mi je ru Ukra ji ne Ju li ji Ti mo {en ko po sto ji an ti ru ski kon tekst. „Op tu `u ju }i Ti mo {en ko da je pre kr {i la ovla {}e wa za kqu ~u ju }i ugo vor o is po ru ci ru skog ga sa 2009. go di ne, sud je ig no ri sao ube dqi ve ~i we ni ce da je taj spo ra zum o ga su bio u stro gom skla du sa za ko ni -

ma Ru si je i Ukra ji ne, i sa va `e }in nor ma ma me |u na rod nog pra va”, pi {e u sa op {te wu Mi ni star stva spoq nih po slo va Ru si je. „S tim u ve zi ne mo `e mo da ne uka `e mo na o~i gled ni an ti ru ski kon tekst tog slu ~a ja. U su {ti ni, Ti mo {en ko su osu di li zbog po sto je }ih, a ne u ki nu tih i prav no oba ve zu ju }ih spo ra zu ma

Ga zpro ma i Naf to ga za Ukra ji ne”, pi {e u sa op {te wu. Na vo de }i da Ru si ja uva `a va su ve re ni tet ukra jin ske dr `a ve i ne za vi snost sud skog si ste ma Ukra ji ne, ru sko Mi ni star stvo je uka za lo da se, s dru ge stra ne, ne mo `e ig no ri sa ti ~i we ni ca da ru ko vod stva mno gih dr `a va i svet ska jav nost do `i vqa va ju taj pro ces kao „po li ti~ ki mo ti vi san”.

Pariz

Fran cu ska pro te stu je pro tiv {ted we PA RIZ: Za po sle ni na fran cu skoj `e le zni ci i {ko la ma {i rom ze mqe stu pi li su ju ~e u {trajk u znak pro te sta pro tiv me ra {ted we vla de u Pa ri zu. [trajk je do veo do re du ko va wa li ni ja na pa ri skom me trou, dok je sin di kat na ci o nal ne `e le zni ce SNCF sa op {tio da je sva ki ~e tvr ti br zi voz ot ka zan, ali da me |u na rod ne li ni je funk ci o ni {u po pla ni ra nom re du vo `we. Sin di ka ti su za na ja vi li oko 200 pro te sta u gra do vi ma {i rom

Fran cu ske, pre ne la je agen ci ja AP. Vla da pred sed ni ka Ni ko le Sar ko zi ja je u vi {e na vra ta po ru ~i la da su me re {ted we neo p hod ne ka ko bi se sma wio dug ze mqe. Sin di ka ti i rad ni ci ko ji su se od lu ~i li na {trajk sma tra ju da su me re vla de ne pra ved no po go di le po je di ne sek to re i wi ho ve za po sle ne dok bi, pre ma wi ho vom mi {qe wu, oni sa vi {e nov ca tre ba lo da da ju ve }i do pri nos u bor bi pro tiv kri ze.

(Ta njug)

^vr {}e po ve zi va we Ru si je i Ki ne PE KING: Ru ski pre mi jer Vla di mir Pu tin i ki ne ski li de ri za po ~e li su ju ~e dvo dnev ne raz go vo re ko ji ima ju za ciq da qe una pre |e we stra te {kih od no sa. Pu tin je po sle raz go vo ra sa pre mi je rom Ve nom \i a ba om re kao da su po li ti~ ki od no si iz me |u dve ju ze ma qa do bri i na go ve stio da su bli zu ko na~ nog do go vo ra o ve li kim is po ru ka ma ru skog ga sa Ki ni.

Ugo vor o snab de va wu dru ge po ve li ~i ni pri vre de u sve tu sa 68 mi li jar di kub nih me ta ra ru skog ga sa u na red nih 30 go di na du go je od la gan zbog pi ta wa ce na. „Mi se pri bli `a va mo za vr {noj fa zi do go vo ra o is po ru ka ma ga sa”, re kao je Pu tin, a pre neo Roj ters. „Oni ko ji pro da ju uvek ho }e vi {u ce nu, dok kup ci `e le da pa za re po

ni `oj ce ni. Tre ba da po stig ne mo kom pro mis ko ji }e za do vo qi ti obe stra ne”, re kao je Pu tin no vi na ri ma. „[to se ti ~e pri vre de i tr go vi ne, pi ta wa prag ma ti~ ne pri ro de su re {e na i to je do bro”, do dao je Pu tin. On }e se u su tra sa sta ti s pred sed ni kom Hu \in ta om. Ru ski pre mi jer se na da da }e we go va po se ta po mo }i da se pro {i ri tr go vin ska raz me na sa Ki nom i da }e do 2020. do sti }i 200 mi li jar di do la ra sa sko ro 60 pro {le go di ne.

Ru ski i ki ne ski funk ci o ne ri su re kli da }e to kom po se te bi ti pot pi sa ni ugo vo ri vred ni se dam mi li jar di do la ra u obla sti ma ko je se kre }u od ru dar stva do bi o teh no lo gi je i sve mir skih is tra `i va wa.

(Ta njug )

Li bij ski po bu we ni ci u cen tru Sir ta TRI PO LI: Bor ci no ve li bij ske vla sti ju ~e su za u ze li i se di {te po li ci je u cen tru Sir ta, upo ri {ta i rod nog gra da biv {eg li bij skog li de ra Mo a me ra Ga da fi ja dok ci vi li be `e iz Ba ni Va li da, jo{ jed nog od Ga da fi je vih upo ri {ta, u stra hu od no vih oru `a nih su ko ba.Za raz li ku od si tu a ci je u po sled wa ~e ti ri da na, bor ci Na ci o nal nog pre la znog sa ve ta (NTC) ni su na i {li na ot por Ga da fi je vih sna ga pri ula zu u cen tar gra da, gde su za te kli pu stu sta ni cu po li cij ske upra ve, ja vi la je agen ci ja AFP sa li ca me sta.

Bor ci su pro ve ra va li sva ku ku }u u stra hu od mo gu }ih skri ve nih snaj pe ri sta na kro vo vi ma,

ali su na i {li na osta vqe nu ode }u voj ni ka i ostat ke obro ka u ne kim zgra da ma. Pre dva da na su bor ci no ve li bij ske vla sti osvo ji li kon fe ren cij ski cen tar, uni ver zi tet ski kam pus i bol ni cu u tom gra du, pod se }a AFP. Bor ci NTC dr `a li su pod op sa dom Sirt od 15. sep tem bra, da bi pro {log pet ka po kre nu li ono {to su na zva li „ko na~ ni na pad” u ko me je, do da nas, naj ma we 70 wi ho vih bo ra ca ubi je no i na sto ti ne ra we no.Na de se ti ne ci vi la be `i iz Ba ni Va li da, jo{ jed nog upo ri {ta Ga da fi je vih sna ge, u stra hu od da qih oru `a nih su ko ba, na vo di fran cu ska agen ci ja.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VAL DIS DOM BROV SKIS Dve le ton ske par ti je de snog cen tra od lu ~i le su da nas da for mi ra ju ko a li ci ju sa ra di kal nim na ci o na li sti ma, u na me ri da is ti snu pro ru sku par ti ju ko ja je na pro {lo me se~ nim iz bo ri ma u Le to ni ji do bi la naj vi {e gla so va. Od lu ka dve ju par ti ja zna ~i i da }e pre mi jer Val dis Dom brov skis osta ti na toj funk ci ji. Ali jan sa je usle di la po sle pre go vo ra o et ni~ kom pi ta wu.

RU PERT KOL VIL Kan ce la ri ja UN za qud ska pra va po zva la je ju ~e Iz rael da spre ~i je vrej ske na se qe ni ke da na pa da ju pa le stin ske ci vi le na Za pad noj oba li, op tu `iv {i izra el sku voj sku da je ola ko ko ri sti la si lu pro tiv Pa le sti na ca. Port pa rol vi so kog ko me sa ra UN za qud ska pra va Ru pert Kol vil re kao je da Iz rael ima prav nu oba ve zu da za {ti ti pa le stin ske ci vi le i wi ho vu imo vi nu.

HA ZEM EL BE BLA VI Za me nik egi pat skog pre mi je ra i mi ni star fi nan si ja Ha zem el Be bla vi pod neo je ju ~e ostav ku, ja vi la je egi pat ska no vin ska agen ci ja Me na.Me di ji ja vqa ju da je ona usle di la po sle pro te sta hri {}an ske ma wi ne u Ka i ru to kom ko jih je do {lo do kr va vog su ko ba sa voj nom po li ci jom.Mi ni stra Be bla vi ja je ime no vao vla da ju }i voj ni ko mi te ti u ju lu.

PO MOR SKA EKO LO [KA KA TA STRO FA KOD NO VOG ZE LAN DA

Iz li va we 350 to na naf te iz na su ka nog bro da VE LING TON: Iz li va we naf te iz bro da ko ji se na su kao na gre ben kod No vog Ze lan da naj go re je za ga |e we mo ra ko je se de si lo u toj ze mqi, a naft na mr qa se sve vi {e {i ri ka ko se vre men ski uslo vi po gor {a va ju, sa op {tio je ju ~e mi ni star za `i vot nu sre di nu Nik Smit.

Ko li ~i na naf te ko ja se iz li va iz bro da „Re na”, ko ji se na su kao u sre du na gre be nu 22 ki lo me tra od oba le, po ve }a na je pet pu ta po {to je brod jo{ vi {e o{te }en u olu ji to kom no }i. „Ovaj do ga |aj je do sti gao ni vo da je po stao naj zna ~aj ni ja po mor ska eko lo {ka ka ta stro fa u No vom Ze lan du”, iz ja vio je Smit no vi na ri ma, pre neo je AFP. Iz li va we 350 to na naf te

u za li vu kod no vo ze land skog Se ver nog ostr va je tra gi~ no, re kao je Smit, do da ju }i da su vla sti ma lo to ga mo gle da ura de ka -

ko bi spre ~i le ne sre }u. Ka ko se deo iz li ve ne naf te sve vi {e pri bli `a va oba la ma, vla sti su upo zo ri le sta nov ni {tvo da iz -

be ga va ju oba le i da ne je du mor sku hra nu, pre neo je Roj ters. U ne kim de lo vi ma za li va pre u ze te su me re ka ko bi se spre ~i lo da naf ta ugro zi mo ~var na pod ru~ ja i sta ni {ta di vqih `i vo ti wa.

Po mor ska slu `ba sa op {ti la je da su zbog lo {ih vre men skih uslo va, ve li kih ta la sa i ja kog ve tra, svi ~la no vi po sa de iz pre do stro `no sti mo ra li da na pu ste brod. Ne sre }a se de si la dok je brod plo vio ka To u ran gi, 200 ki lo me ta ra ju go i sto~ no od Oklan da, gde je tre ba lo da uzme to var i na sta vi put ka Sin ga pu ru. Na bro du, ko ji je plo vio pod li be rij skom za sta vom, bi lo je 1.700 to na naf te.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

ZE MQE ZA PAD NOG BAL KA NA U I[ ^E KI VA WU IZVE [TA JA EKO NOM SKE KO MI SI JE

Bal kan ski pa ket evro in te gra ci ja BE O GRAD: Zemqe zapadnog Balkana su u znaku i{~ekivawa dana{weg izve{taja Evropske komisije koja treba da oceni wihov napredak u pribli`avawu Briselu kako bi dobile status kandidata ili datum za po~etak pristupnih pregovora sa EU. Pet zemaqa regiona, sa razli~itim izgledima, do~ekuju novi izve{taj Evropske komisije: Crna Gora i Makedonija ve} imaju status kandidata i o~ekuju datum za pristupne pregovore, dok se Srbija i Albanija nadaju i kandidaturi ali i po~etku pregovora. Bosna i Hercegovina najvi{e zaostaje u regionu u evrointegracijama i jo{ uvek nije podnela molbu za sticawe statusa kandidata.

postignut u toj biv{oj jugoslovenskoj republici. Evropska komisija }e predlo`iti otvarawe pregovora sa Crnom Gorom u kombinaciji sa daqim reformama pravosu|a, pojasnio je diplomata EU. U pristupnim pregovorima, koji obuhvataju vi{e od 30 poglavqa, u centru pa`we }e biti, kao i u drugim zemqama zapadnog Balkana koje te`e ulasku u EU, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i situacija u medijima i po{tovawe sloboda izra`avawa.

Evropski komesar za pro{irewe [tefan File boravi}e u Podgorici u ~etvrtak, gde }e

ve{taj o napretku zemaqa regiona koje te`e ~lanstvu u EU,kao i preporuku da Crna Gora dobije datum pristupnih pregovora. Nakon objavqivawa izve{taja EK, preporuku o datumu po~etka pregovora trebalo bi da donesu zemqe ~lanice, ~iji }e se {efovi dr`ava ili premijeri sastati u Evropskom savetu 9. decembra.

crnogorskim zvani~nicima preneti pozitivne vesti o predlagawu po~etka pregovora o punopravnom ~lanstvu Crne Gore u Evropskoj uniji, saznaje tanjug u Podgorici. Iz Skup{tine Crne Gore je potvr|eno da }e File 13. oktobra govoriti na zajedni~koj sednici parlamentarnog Odbora za me|unarodne odnose i evropske integracije i Nacionalnog saveta za evropske integracije.

Poseta evropskog komesara tako }e uslediti dan nakon {to Evropska komisija (EK) objavi iz-

mqe u kome posreduju Ujediwene nacije, ali kompromis nije na vidiku. Ipak, Evropska komisija }e predlo`iti u najnovijem izve{taju da Makedonija, koja ima status kandidata, po~ne pristupne pregovore sa Evropskom unijom, prenosi portal „Balkan insajt” koji je imao uvid u nacrt tog dokumenta EK. Evropska komisija }e danas, posle objavqivawa generalno pozitivnog izve{taja, tre}i put u posledwe tri godine, predlo`iti otvarawe pristupnih pregovora Makedonije i EU. Sko-

Na pu tu Ma ke do ni je spor sa Gr~ kom Makedonija je u delikatnoj poziciji, iako je jo{ 2005. godine dobila status kandidata. Na putu ka EU Skopqu stoji poznati spor sa Gr~kom oko naziva ze-

Cr na Go ra o~e ku je po ~e tak pre go vo ra U Podgorici su, posle usvajawa izbornog zakona i zao{travawa borbe protiv korupcije i kriminala, uvereni da }e stav EK biti povoqan i da }e dobiti datum za po~etak pregovora. „O~ekujemo pozitivno mi{qewe Evropske komisije i preporuku za odre|ivawe datuma za otvarawe pregovora za ~lanstvo u EU”, uveren je ministar spoqnih poslova Crne Gore Milan Ro}en. Podgorica je krajem pro{le godine dobila status kandidata.

Jedan diplomata Unije je navodno potvrdio rojtersu da }e Evropska komisija predlo`iti EU po~etak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom. U redovnom godi{wem izve{taju Evropske komisije, koji }e biti objavqen danas, pozdravqa se napredak koji je u reformama

[tefan File

pqe je steklo status kandidata za ulazak u EU 2005. godine, ali jo{ nije uspelo da po~ne pristupne pregovore zbog poznatog spora sa Gr~kom oko ustavnog naziva Republika Makedonija.

Atina se tome protivi, po{to u tom imenu vidi teritorijalne pretenzije prema gr~koj severnoj provinciji koja nosi isto ime jo{ od anti~kih vremena.

Al ba nci za ko pa li rat nu se ki ru U Albaniji vode}a opoziciona Socijalisti~ka partija je nedavno kona~no prekinula bojkot parlamenta ali pitawe je da li }e Evropska komisija biti zadovoqna promenama koje su u me|uvremenu na brzinu napravqene.Tirana je 2009. godine podnela molbu za sticawe statusa kandidata ali je Evropska komisija pro{le godine weno prihvatawe uslovila reformama u oblasti vladavine prava, kao i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Zbog otvorenih sukoba izme|u vladaju}e Demokratske partije i vode}e opozicione Socijalisti~ke stranke mnogi sistemski zakoni nisu usvojeni po{to je za to potrebna dvotre}inska ve}ina glasova. „Bi}e te{ko o~ekivati dobre vesti iz Brisela”, prenela je agencija AFP izjavu albanskog ogranka „Transparensi interne{enel”.

Bosna i Hercegovina je, u odnosu na ostale zemqe zapadnog Balkana, na trenutak izgubila korak u evrointegracijama zbog unutra{wih politi~kih podela, zbog ~ega nije uspela da formira zajedni~ke organe vlasti ni godinu dana posle izbora.

(Ta njug)

MA KE DON SKI PRO BLE MI S PO PI SOM STA NOV NI [TVA

Pre kid do go vo ri la vla da ju }a ko a li ci ja

SKUP [TI NA CR NE GO RE

Opo zi ci ja po vu kla pred log za pro me nu Usta va POD GO RI CA: Crnogorska opozicija povukla je ju~e iz skup{tinske procedure inicijativu za promenu Ustava u delu koji se odnosi na identitetska pitawa, jer je bilo izvesno da ne}e dobiti potrebnu dvotre}insku ve}inu u Skup{tini Crne Gore. Nakon najave iz vladaju}e koalicije da ne}e podr`ati opozicioni predlog, potpredsednik Socijalisti~ke narodne partije Neven Go{ovi} je, na kraju plenarne rasprave, kazao da opozicija povla~i svoju inicijativu.On je podsetio da je propisano da inicijativa za promenu Ustava, u slu~aju da bude odbijena, ne mo`e biti ponovo podneta u roku od godine. „Ne `elimo da izgubimo godinu, jer se radi o va`nim pitawi-

ma. Zato povla~imo predlog za promenu Ustava, a kada }emo ga ponovo podneti, odlu~i}emo mi u opoziciji”, kazao je Go{ovi}.

Opozicioni predlog za promenu najvi{eg pravnog akta predvi|ao je uvo|ewe trobojke kao jedne od dr`avnih zastava, davawe srpskom jeziku status slu`benog u Crnoj Gori, kao i skra}ivawe himne za dve posledwe strofe.Opozicioni poslanici ocenili su da postoje}e odredbe Ustava koje se odnose na identitetska pitawa dodatno produbquju podele u Crnoj Gori.Zato, kako su naveli, promene Ustava u odnosu na pojedina od tih pitawa, na na~in da se ne povre|uju ni~ija prava, vode pomirewu i u op{tem su interesu gra|ana Crne Gore.

(Ta njug)

SKO PQE: Odluka o prekidawu popisa stanovni{tva u Makedoniji dogovorena je izme|u partnera vladaju}e koalicije, jer je u dosada{wem toku popisa utvr|eno da je doveden u pitawe broj pripadnika etni~kih zajednica u zemqi, saop{teno je ju~e iz Vlade Makedonije. Nakon ovoga Vlada }e Parlamentu podneti predlog za dono{ewe zakona o prekidu popisa.

Kako je re~eno na brifingu u vladi, u toku popisa zabele`en je niz prekr{aja na~ina registrovawa stanovni{tva i ukoliko se to dozvoli na kraju se ne}e dobiti realni broj stanovni{tva, posebno kod etni~kih zajednica. Time }e, upozoravaju iz vlade, biti doveden u pitawe pravi procenat albanskog stanovni{tva, koji od pro{log popisa iznosi 25,2 posto.

Najvi{e propusta bilo je kod popisivawa sa fotokopijom li~nih dokumenta i kod osoba koje vi{e od godinu dana nemaju stalno

boravi{te u Makedoniji. Ovo je bio glavni razlog zbog ~ega je na sino}a{woj sednici rukovodstvo Dr`avne popisne komisije podnelo neopozivu ostavku, kako je navedeno i u sasop{tewu.

Potpredsednik vlade za sprovo|ewe Okvirnog sporazuma Musa Xaferi izjavio je da nije stra{no ako se popis odlo`i za {est meseci, priznaju}i da koalicioni partneri nisu dogovorili datum kada }e se popis odr`ati. Kada je trebalo da sprovedemo popis bilo je va`nije da odr`imo izbore, rekao je Xaferi.

Dr`avna popisna komisija u Makedononiji odlu~ila je da prekine sve aktivnosti oko sprovo|ewa popisa stanovni{tva, doma}instava i stanova u zemqi. Na preksino}awoj sednici konstatovano je da nisu ispuweni uslovi za daqe sprovo|ewe popisa i da popis ne mo`e da rezultira relevantnim podacima, a komisija je podnela kolektivnu ostavku.

(Ta njug)

Pr o test Hr vat ske Gr~ koj zbog na pa da na fud bal ske na vi ja ~e ZA GREB: Hrvatska ambasadorka u Atini Vesna Cvjetkovi} ulo`ila je ju~e protest gr~kom ministarstvu spoqnih poslova povodom napada na hrvatske navija~e za vreme utakmice fudbalskih reprezentacija Gr~e i Hrvatske, odr`ane 7. oktobra u Pireju.

Kako se navodi u saop{tewu hrvatskog ministarstva, ambasadorka je izvestila predstavnike gr~kog ministarstva o incidentima koje je li~no videla za vre-

me utakmice, istaknuv{i da policija i slu`be bezbednosti nisu preduzele odgovaraju}e mere kako bi spre~ile i zaustavile napade na hrvatske navija~e. „Naglasila je da je ve} nakon prvog incidenta o svemu odmah izvestila {efa obezbe|ewa na stadionu u Pireju kao i {efa kabineta gr~kog ministarstva unutra{wih poslova, rekav{i da huligani nisu bili uhap{eni niti su daqe provokacije bile spre~ene”, navodi se u saop{tewu.

Predstavnici gr~kog ministarstva spoqnih poslova izrazili su `aqewe zbog incidenta i saglasili se s ocenom da je do{lo do propusta od strane obezbe|ewa. Tako|e }e biti zatra`eni rezultati istrage koja je u toku, navode u hrvatskom ministarstvu.

Nakon odr`avawa utakmice, ambasadorka je u subotu, 8. oktobra, u bolnici posetila povre|enog hrvatskog navija~a, dok je ambasada izdala putne listove

trojici hrvatskih dr`avqana koji su gr~koj policiji prijavili kra|u paso{a. Hrvatski mediji preko vikenda su izve{tavali o huliganskim napadima na hrvatske navija~e, od kojih je jedan izgubio pola prsta, a osim pri~a kako su napada~i navodno tukli i decu, pojedini mediji pomiwali su da su zna~ajan broj huligana ~inili srpski navija~i koje je ~uvarska slu`ba propu{tala po stadionu.

(Ta njug)

sreda12.oktobar2011.

25

IZ HR VAT SKOG SA BO RA

Ras pra va o pra vu gla sa ma wi na ZA GREB: Saborski odbor za qudska prava i nacionalne mawine zatra`io je da se na dnevni red zasedawa Sabora, po hit nom po stup ku, uvr sti rasprava o odluci ustavnog suda od 29. jula kojom je mawinama oduzeto dodatno pravo glasa na izborima i da se na|e re{ewe kako mawine ne bi bile uskra}ene. Odbor je to zatra`io prihvativ{i zahtev poslani~kih klubova Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i nacionalnih mawina.

U burnoj raspravi izme|u sedmoro mawinskih poslanika, pravnih eksperata i ~lano va sa bor skog Od bo ra za ustav i poslovnik, izra`eno je ogor~ewe odlukama Ustavnog suda. Taj sud je, po mi{qewu poslanika, poni{tio odluku koju su doneli prakti~no svi poslanici sabora ~ime je ponizio parlament i prekr{io Ustav koji jem~i dodatno pra vo gla sa ma wi na, po ni {tiv {i ustav ni za kon ko ji brani takve izmene. Sve to je ura|eno ~etiri meseca pred izbore, ostavqaju}i, kako je oceweno, malo prostora da se na|e re{ewe.

nika na listama stranaka koje ni ko ni je iza brao jer ni su imali dovoqno glasova, kad je broj poslanika 1995. smawivan sa 13 na tri ili 1999. sa tri na jednog. Pitaju}i se da li pripadnici mawina vrede ma we od Hr va ta, po sla nik Italijana i predsednik odbora za mawine Furio Radin, istakao je da je Ustavni sud svojom odlukom ponizio sabor. „Poni`eni su ne samo sabor, nego i narodna voqa, a me|unarodnoj smo javnosti govorili jedno, a radili drugo”, rekao je i naglasio da bi takva odluka kojom se obara voqa parlamenta nekoliko meseci pre izbora, u svetu izazvala skandal. „U Ustavnom sudu sede qudi koji su vodili krsta{ke ratove protiv mawina, qudi s poli ti~ kom pro {lo {}u i ne stru~ni qudi”, rekao je Radin.

Poslanica ^eha i Slovaka Zdenka ^uhnil, naglasila je da su Srbi od 1992. godine, kao narod koji je postao mawina bili u druga~ijem polo`aju od ostalih mawina i da oni mogu tra`iti druga~ija re{ewa koja wima odgovaraju i koja im omo gu }a va ju po zi tiv nu dis -

U Ustav nom su du Hr vat ske se de qu di ko ji su vo di li kr sta {ke ra to ve pro tiv ma wi na, qu di s po li ti~ kom pro {lo {}u i ne stru~ ni (Fu rio Ra din) „Mawine nisu ovde da bi neko na wima ve`bao nacionalisti~ke stavove, pa ni Ustavni sud”, rekao je srpski poslanik Milorad Pupovac.

On je istakao da se re{ewe prava glasa za mawine zasnivalo na stavovima Venecijanske ko mi si je da ma lo broj ne mawine imaju i op{te i mawinsko bira~ko pravo, a da Srbi svoja tri poslanika biraju na op{tim listama kako bi se izbegla getoizacija i segregacija.

Pupovac je podsetio da su mawine od 1992. imale garantovane mandate u Saboru. Reagu ju }i na iz ja ve prav nih stru~waka da je odluka o ukidawu izmena u Ustavnom sudu doneta jednoglasno, Pupovac je zapitao da li bi takva unisonost bila i da se radilo o ve}inskom narodu. „Ni Ustavni sud i ni pravnici nisu se bunili kad je u sabor u{lo 13 srpskih posla-

kriminaciju. Zbog toga su savim neosnovane teze da su odlukama Ustavnog suda ostale mawine postale taoci Srba ili kolateralna `rtva u odnosu vlasti prema Srbima, rekla je ona.

Poslanici mawina reagovali su i na predloge da im se ograni~i mandat, jer su uglavnom izabrani s malim brojem glasova, odnosno da im se onemogu}i glasawe o poverewu vladi ili o nekim drugim osetqivim pitawima. „U ovih 20 godina nikad se do sada nije postavqalo takvo pitawe”, rekao je Radin. ^uhnilova je rekla da bi mawinski poslanici imali sli~an broj glasova kao i ostali da se omogu}i dodatno pravo glasa, a u raspravi su se ~ule i konstatacije kako se „ponovo prebrojavaju krvna zrnca” i dovode u pitawe ustavne vrednosti.

(Ta njug)

Ko sor: EU ni je pro tiv za ko na o ni {tav no sti ZA GREB: Evropska unija se da ti dokumenti na koje se danas ne suprotstavqa predlogu zakopozivaju optu`nice iz Srbije za na o ni{tavnosti optu`nica iz nas ne va`e”, rekla je ona.

Srbije, izjavila je hrvatska preNije odgovorila na pitawe zamijerka Jadranka Kosor, reguju{to se zakon o ni{tavnosti do}i na vesti kako je Brisel pronosi tek sad, kada je optu`nica tiv zakona kojim se ni{tavnim podignuta protiv potpredsedniprogla{avaju pravna akta biv{e ka Sabora i HDZ-a Vladimira JNA, biv{e SFRJ i Srbije. [eksa, ali je rekla da je vlada u slu~aju vuko[ef delegavarskog veteracije EU u ZagreVe ru jem da }e na {e na Tihomira bu Pol Vandomnogo ren je, kao i ko l e g e u Bri s e l u bi t i Purde Evropska komiu~i ni la.Osim vr lo za do voq ne sija (EK), rekao skepse i sumwi(Jadranka Kosor) da treba biti ~avosti u Brioprezan, a nije selu, predlog kritikovao vladu, rekla je Kosozakona koji je raspravqan i ~eka rova za Novu TV. Isti~u}i da je izglasavawe nalazi se pod udavlada odgovorila na pismo EK rom brojnih kritika u zemqi. koje sadr`i nekoliko pitawa, Zakon kritikuju politi~ke Kosorova nije navela koja su to stranke, predsednik Ivo Josipopitawa. vi}, dr`avni tu`ilac Mladen “Verujem da }e na{e kolege u Baji}, brojne nevladine organiBriselu biti vrlo zadovoqne. zacije i eksperti.O zakonu je Razgovarala sam s Vandorenom i trebalo da se glasa pro{log petgovorila sam o za{titi hrvatka, ali nije bilo kvoruma, jer je skih nacionalnih interesa i o opozicija napustila dvoranu Sa~iwenici da smo mi 1991. doneli bora pre glasawa. odluke o samostalnosti i o tome (Ta njug)

MU[kA POSLA

sreda12.oktobar2011.­

c m y

26

МОГУ ЛИ МУШКАРЦИ НАКОН 40. ГОДИНЕ ДА ИЗГЛЕДАЈУ ДОБРО?!

И

Останите секси

мати преко 40 година данас није пуно. Бројни мушкарци с 40 изгледају јако добро. Осим форме за коју се морате бринути постоје и модна правила која ће вам помоћи да изгледате добро. Само зато што сте прешли 40 не значи да више не треба да се трудите или пратите моду. Међутим, морате узети у обзир и своје године. Наравно да ћете видети мушкарца који има преко 40, а облачи се као да му је 20 и добро изгледа, али то су ретки.

Боја одела Морате да прихватите да се ваше тело мења, али и боја косе и коже. Што значи да ћете морати да прилагодите боју одеће. Можда вам више неће одговарати

П

Фармерице на модном трону

остоје мушкарци који обожавају кошуље и они који не излазе из удобних мајица. Неки носе само патике док други преферирају ципеле. Но, један комад одеће универзалан је и налази се у ормару сваког мушкарца диљем света. фармерке су дефинитивно на самом врху и тај трон неће тако брзо предати. Иако сви мушкарци носе фармерке, многи не знају да одаберу оне идеалне. Каубоји обожавају фармерке. Кад су се фармерке појавиле на тржишту направиле су праву револуцију. Најраније америчке моделе израђивали су Јакоб Девис, Келвин Роџерс и Леви Штраус 1873. и то за каубоје којима су биле потребне удобне, али и на све изазове отпорне панталоне. Током 1950-тих постале су популарне код америчких тинејџера. Универзална и светски позната реч џинс долази од француске фразе bleu de Gênes, у дословном преводу женевски плаво. Деним, односно трапер, материјал од којег се израђују траперице - фармерице, оригинално потиче из француског града Нимс, отуд је реч деним (de Ni mes) добила своје име.

боје које су досад биле ваш најчешћи или најдражи избор. Проверите поново да ли вам још увек одговарају боје које носите.

Одећа у тренду Тражите одећу која вам добро стоји и одговара вашем облику тела, а не одећу која је модерна. Ако купите гардеробу која је модерна, а уз то не пристаје вашем облику тела изгледаћете као да сте је позајмили од сина или да имате кризу средњих година. То не значи да не треба да носите гардеробу која је модерна, али мора да одговара вама. Једно је носити модерне панталоне, а потпуно друго модерно одело. Држите се класичних мало модернизованих комбинација.

dnevnik

Промена стила Чак и ако имате добро тело и вежбате то не значи да би требало да носите исту одећу као пре

20 година. Ниске фармерице, уске панталоне, врећасте и спуштене панталоне, оставите у прошлости. Још увек можете носити фармерице, али нешто класичније.

Обратите пажњу на детаље Врло је важно да одећа буде прикладна приликама и животном стилу. Пословно ћете изгледати у кошуљама јасних линија, увек чистим и добро испегланим. Панталоне не смеју бити ни преуске ни прешироке. Такође важан је каиш, али и ципеле. Спортска одећа укључује панталоне и мајицу прикладну активностима којима се бавите. Избегавајте уске фамерице и широке шарене мајице. Стил живота данас је такав да мушкарац с 40 година сигурно није стар и не треба тако да се понаша. Али то сигурно јесу године у којима треба знати показати најбоље од себе. Угледајте се на Џорџа Клунија, Џонија Депа, Бреда Пита и Бруса Вилиса.

Ретро фризуре су ин

Ј

есења недеља мушке моде у Милану донела је неке нове трендове на подручју стајлинга и шишања косе. Познате

Успркос равно повученом раздељку са стране, фризура не сме бити претерано зализана, а коса слепљена уз главу. Коса вам мора бити нешто дужа како бисте у њу могли да умасирате пену за волумен и по потреби је изравнати. Када повучете раздељак, косу осушите феном и додатно истакните поједине праменове воском за косу.

Апокалиптична јесенска колекција куће Шанел донела је повратак рокабили мушких фризура. Уместо класичне фризуре какву је носио Елвис, направите њену савремену верзију. Косу са стране залижите помоћу воска или гела за сјај, а горњи део косе подигните помоћу чешља за тапирање и фиксирајте лаком за ко-

СТАРИЈИ МУШКАРАЦ И МЛАЂА ЖЕНА

Љубав или интерес

О

су. За ову фризура коса мора бити дуга десетак центиметара иначе неће успети. Рокерски свет седамдесетих година одувек привлачи припад-

модне куће представиле су најновије модне и бјути трендове, међу којима сваки модно освештен мушкарац може да пронађе барем један за себе, али као један од главних трендова наметнуо се ретро стил. Рокабили, стил оксфордских школараца или пак бендова с почетка седамдесетих освојиће вас, али и жене на први поглед.

Занимљива је информација да су фармерице 1885. године коштале свега 1.50 долар, док се данас цена просечно креће око 97 долара. Који модел одабрати? Идеалне фармерке су управо оне које покривају све ваше недостатке. Приликом куповине фармерица треба првенствено обратити пажњу на ширину ногавица и висину струка. Вишем мршавом мушкарцу стоје фармерке шаргарепа кроја. Пожељан је модел с мало еластина како би се нагласила фигура. Нижем, као и крупнијем мушкарцу стоји модел тамније боје, равних ногавица без еластина. Фармерице увек треба куповати број мање како вам се не би касније превише рашириле. Никако куповати џинс који је већ претретиран како би добио такозвани истрошени лук. Наиме, џинс сам по себи изгледа све боље и боље што се више пере. Хемикалијама истретирани модели у самом старту су краћег века.

нике мушког пола, што ни мало не чуди с обзиром на славу и популарност која не бледи до данашњих дана. Угледајте се на Брајана Џонса, првог певача легендарних Ролинг Стонса. Полудугу косу на коју сте нанели пену изравнајте преко четке, уколико вам коса није природно равна. Повуците дубоки раздељак на страну и спремни сте за освајање обожаватељки.

стали смо недавно затечени кад је Хјуа Хефнера напустила његова 60 година млађа заручница тик пред венчање. Била је то љубав 85-годишњег Хјуа и 25-годишње Плејбојеве зечице Кристал Харис. Ок, можда Хефнер и је коју годину старији, али ионако сви знају да дечаци касније сазревају. Хефнеру нису били довољни ни пусти милиони да задржи младу и атрактивну Кристал. Колико се лудо заљубио у Кристал доказује и чињеница да је одједном прекинуо са све три своје дотадашње девојке. Иако нам је свима било и више него јасно да таква веза има будућност баш као и сендвич на тањиру, љубав је стварно слепа. Пар којег дели разлика у годинама нема заједничких тема ни интереса? Ако ћемо тако гледати на ствари, врло често заједничких тема ни интереса немају ни парови подједнаких година. Иако је логично да ће екстремне разлике тешко или никако функционирати заједно, умеренија разлика ипак може бити успешна. Битни су разлози из којих се улази у везу и околности саме везе. Јасно је да је популарни Хеф планирао (као и безброј пута до тад) „омастити брк“ на младој Кристал. Наравно, и она је имала ту свој интерес. Понекад је жртва ипак превелика… Ако погледамо коју годину унатраг, како време пролази Он циља на све млађе, а Она на све старије…. и чине се сретни. Веројатно повремено има „невоља у рају“, али ко их нема? На ову позу и задовољан осмех на лицу могу бити само љубоморан. Разна истраживања су показала како млађе жене у старијим мушкарцима виде одређену сигурност, док старији мушкарци с млађим партнеркама проживљавају своју „другу младост“. Синергија сигурно постоји. Колику улогу игра лова? Новац је део пакета. Пуно је већа вероватност да старији мушкарац финансијски боље стоји од млађег. А, то није на одмет нити једној жени. Доналд Трамп је својим примером показао да може бити стар, милијардер и сретно заљубљен у 25 година млађу Словенку Меланију.

dnevnik

oglasi

sreda12.oktobar2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

sreda12.oktobar2011.

dnevnik

KU PU JEM sta re auto mo bi le za ot pad, sta ro gvo `|e, ba kar, me sing, alu mi ni jum, aku mu la to re, ve{ ma {i ne, {po re te, ~i stim ta va ne, po dru me. Te le fo ni: 064/95-33943, 063/84-85-495.

39274 DR VO bu ko vo mo `e re za no i ce pa no, pre voz, gra tis 3750 din. Su {e ni za cen tral no gre ja we 9000 di na ra. Te le fo ni: 065/57-95-753, 063/1243-190, 065/57-96-056. 39358 BU KVA ce pa no, re za no, pre voz 3800, ko sto lac 4300 i su {e ni 9000. Te le fo ni: 061/1840236, 061/1840-237.

39359

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac i de da

Po sled wi po zdrav dra goj i ni ka da pre `a qe noj

Pe tar Mr |e no vi} Ko viq ki Zur ni}

1939 - 2011.

Sa hra na je da nas, 12. 10. 2011. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

1954 - 2011.

Po sled wi po zdrav

O`a lo {}e ni: su pru ga Na ta li ja, sin Ba ne, unuk Ste fan, unu ka Ti ja na i zet Mir ko.

O`a lo {}e ne po ro di ce Zur ni} i Sa li}.

39355

Po sled wi po zdrav

39334

Po sled wi po zdrav svom vo qe nom i ni kad pre `a qe nom bra tu i uja ku

Ve ri Jo va no vi} od: de ve ra, je tr ve i wi ho ve de ce.

Uvek }e te se se }a ti po ro di ca Du {ana i Qu bin ke Jo va no vi}.

39347

Po sled wi po zdrav ku mu

de da Lo vri

Pe ri Mr |e no vi }u

Gr bi }i.

Pe ri Mr |e no vi }u

od: se stre An ke Ba bi}, se stri }a Mir ka, se stri ~i ne Sne `a ne sa po ro di com.

39354

39341

Po sled wi po zdrav na {em dra gom bra tu i uja ku

Po sled wi po zdrav vo qe nom bra tu

Pe ri Mr |e no vi }u

Pe ri Mr |e no vi }u

Ku me, tvo ja ple me ni tost, do bro ta i ve se la pri ro da osta }e nam u ve~ nom se }a wu.

Po ro di ca So ra ji}.

39351

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Ra do mir Ban di} 1951 - 2011.

Mno go nam ne do sta je te.

Uvek }e te `i ve ti u na {im se }a wi ma.

od: we go ve se stre Mil ke Re li} i se stri ~i na Du {an ke i Mi re sa po ro di ca ma.

od bra ta Bran ka Mr |e no vi }a.

39342

39340

Sa tu gom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ dra gi su prug, otac i de da pre mi nuo po sle du ge i te {ke bo le sti

Go ran sa po ro di com.

39353

IZ DA JEM posl. pro stor, u`i cen tar, (up. doz. sto ma to lo {ka or di na ci ja) 25m2, kli ma, te le fon... ce na 150e.

Te le fon 021/881-222 ili 060/881-222.

39105

IZ DA JEM le po na me {ten dvo so ban stan u uli ci No vo sad skog saj ma 7. Te le fon 063/765-36-32.

39245

KO VA^ KE uslu ge, bra va ri ja, auto bra va ri ja, Ul. srem ska 6, Fu tog - kod ske le, Be o ~in Fu tog. Te le fon: 064/4181-373 i 021/893-082.

39113 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

39136

^I STIM po dru me, ta va ne, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ka ro se ri je, auto mo bi le za ot pad. Te le fo ni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

38519 BES PLAT NO od no si mo va{ ne po treb ni na me {taj, be lu teh ni ku i osta lo. Te le fon 063/779-5150.

38894 KU P U J E M O sta r o gvo `|e, ve{ ma {i n e, {po r e te, ba k ar, me s ing, alu mi n i jum. ^i s ti mo ta va n e i po dru me. Do l a z i mo. Te l e f o ni: 062/649-000, 063/744-8700.

39145

Ba tri} No vo vi} 18. 4. 1937 - 11. 10. 2011.

Sa hra na, dra gog nam po koj ni ka, je da nas, 12. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Pe tar Mr |e no vi} Ku me, hva la na sve mu, ne ka ti je la ka ze mqa.

O`a lo {}e ni: su pru ga Bi qa na, }er ka Oli ve ra, sin Ne boj {a, sna ha Bi qa na, zet Ne boj {a i unu ke Je le na, Mi la na i Oli ve ra.

Po ro di ca Jo va no vi}.

39357

39312

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra gom dru gu i pri ja te qu

sreda12.oktobar2011.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Na {oj dra goj maj ci

Ra do mir Ban di}

La di [an do ru

Tvoj ve dri lik i do bro ta, osta }e nam u ve ~i tom se }a wu.

Tvo ji Mar ket prin tov ci.

Dru go vi sa Li ma na II. 39348

P O M E N dra gom si nu, bra tu i uja ku

Le po sa vi Mi la {i no vi}

1951 - 2011.

Da ni lu Lo vri nu

Ne po sto je re ~i ko je bi opi sa le ko li ko nam ne do sta je{.

Osta la je ve li ka tu ga, uspo me ne ko je ne ble de i bol ko ji ne pre sta je.

Za u vek tvo ji naj mi li ji: Je li ca, Sne `a na, Alek san dra, Vla di mir i Ta ma ra.

Po no sna na te be, tvo ja de ca.

Mi li ca i Qu bo mir sa po ro di ca ma.

Sa hra na je da nas, 12. 10. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

39308

39322

29

39316

Pi pi noj ma mi

S tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la

Alek san dru Po po vi }u

Ru `i ci Mi ro nic ki

ro|. 24. 4. 1974.

12. 10. 2000 - 12. 10. 2011.

Le po sa vi Mi la {i no vi}

1927 - 2011.

po sled wi po zdrav.

Je da na est go di na je pro {lo, bol i tu ga su sve ve }i.

Otac, maj ka, se stre i se stri ~i ne.

S po {to va wem, Ani ka i Mia sa po ro di ca ma.

39314

39321

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {oj vo qe noj se stri, tet ki, za o vi i ba ki

Ve ra Jo va no vi}

Dra goj tet ki

Sa hra na je da nas, 12. 10. 2011. go di ne, u 13 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu, u No vom Sa du.

^u va }e te od za bo ra va tvo ji Kom ne no vi: Ni ko la, Mi lo{ i tvo ja Le po sa va.

O`a lo {}e ni su prug Ste van i se stri ~i na Da na.

39317

39323

Po sled wi po zdrav dra gom kom {i ji

na {em

P O M E N

Po sled wi po zdrav sna ji, uj ni i ba ki

Dra ga na {a

Rad mi la Pe trin 1953 - 2002.

La di [an do ru

Smi qi Man di} Ve~ no }e{ osta ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Brat Jo van, sna ja Dra gi ca, bra ti} Dra gan, sna ja Mir ja na, unu ke Jo va na i Bo ja na Mi lo ra dov.

od sta na ra iz Ul. Ga vri la Prin ci pa br. 58.

od po ro di ca Er de qan i Mi tro vi}.

Le po sa va Mi la {i no vi} Osta je za u vek u mi sli ma i sr cu we nih naj mi li jih: Qu be, Qi qe i Sve tla ne.

Tvo ji naj mi li ji.

39311

S E ] A W E na na {u vo qe nu

Ve ri Jo va no vi}

Bol i tu ga ne me re se re ~i ma i vre me nom, za u vek u na {im sr ci ma.

Da nas, 12. 10. 2011. go di ne na vr {a va se se dam go di na tu ge i bo la od ka da nas je za u vek na pu sti la na {a

Da nas se na vr {a va de set tu `nih go di na od gu bit ka na {e mi le

39318

39324

39279

39313

Po sled wi po zdrav bra tu, uja ku i {o go ru

Dra ga ma ma,

An ku Mi lo vi} 12. 10. 2001 - 12. 10. 2011.

De set go di na pro |e, sa so bom si od ne la deo nas.

Uvek vo qe na i ni ka da za bo ra vqe na, `i ve }e{ u na {im sr ci ma.

Su prug Pe tar, }er ke Rad mi la i Je li ca i unu ka Gor da na sa po ro di com.

Vi do sa va Po zni}

De san ke Aj du ko vi} ro|. Po po vi}

Du {ku Bog da no vu

Uvek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Sa hra na je u ~e tvr tak, 13. ok to bra, u 15 ~a so va, iz ka pe le pra vo slav nog gro bqa, u \ur |e vu.

Tvo ji naj mi li ji: }er ka Sve tla na, unuk Jo van, zet Ni kos i sin Bra ni slav.

Unu ci Mi li ca i Ne ma wa, k}er ka Mi le na i zet Lu ka.

We go vi naj mi li ji: se stra Du {ka sa po ro di com.

39163

39252

39309

Vo li mo te i za u vek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma.

39249

Na vr {i lo se {est go di na od tra gi~ ne po gi bi je na {eg

Dra gi Ba to,

Mi lo rad - Ba ta Sa vi}

Qu bi {e Ge or gi je vi }a

da nas je tvoj ro |en dan, a ti ni si vi {e sa na ma. Ti zna{ da si nam bio i ostao ne {to naj dra go ce ni je u na {im `i vo ti ma.

Vo li mo te i vo le }e mo te naj vi {e na sve tu.

Tvo je: se stre Go spa va i Mi li ca i tvo ja Ro zi ka.

39258

Po men obe le `a va mo u ~e tvr tak, 13. ok to bra 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Pre ra no si nas na pu stio i osta vio ne u te {ne.

Uspo me nu na te be ~u va }e tvo ji naj mi li ji.

39251

Le po sa va Mi la {i no vi} hva la ti za sve le pe tre nut ke ko je si nam po da ri la.

Tvo ji Mi li ca i Ni ko la Sto ja nac.

39319

Naj bo qi qu di no se svo je zla to ne u xe pu, ne go u sr cu

Bra ne Ba bin

Le po sa va Mi la {i no vi}

1928 - 2011.

Po sled wi po zdrav svom su pru gu od su pru ge Sa {e i osta le rod bi ne.

39326

Hva la ti ba ko, {to si svo jom do bro tom i qu ba vqu obo ga ti la mo je de tiw stvo i u~i ni la ga ne za bo rav nim.

Uvek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma i ne ka te An |e li ~u va ju.

Tvo ja Ni na sa po ro di com.

39320

Један на један Сваког радног дана Даница Вученић у емисији „Један на један“ наставља у свом маниру –саговорницима поставља искључиво тешка питања, на која само она уме да добије одговоре. Актуелни гости и дневне теме из наше политичке и друштвене свакодневице... (РТВ, 1 17.20) 06.30 09.00 09.30 10.05 10.07 10.30 11.30 12.00 12.10 12.35 12.50 13.05 14.05 14.35 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30 01.05 01.35 02.30

06.55 07.20 08.45 09.35 10.20 10.45 11.15 11.35 12.30 12.40 13.10 14.13 15.00 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.30

tv program

sreda12.oktobar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Политбиро-страначка хроника Стање на путевима Центар света Вече са звездама Кухињица Вести Знање: Мозаик-Мини хидроцентрале Споменици Војводине Преживети аутомобил Историја Француске обавештајне службе Заједно Дунав, заувек Вести за особе са оштећеним слухом Радар Вече са звездама ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Плаже 60-их Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Кладовски транспорт Уточиште, филм Један на један Концерти са ЕГЗИТ-а Заједно

Живопис Таблоид НС Без упута Кад кућа није тесна Хајде са мном у обданиште Питам се, питам Кад зазвони:Мама банкомат Музички програм-етно Вести (мађ) Македонско сонце ТВ Баштина Европа за почетнике Центар света Добро вече, Војводино (ром) Емисија на мађарском Музички програм, мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Непознато, филм ТВ Баштина: Рогови ТВ Баштина: Инструменти и музика барока

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Глас Америке Панонско јутро Серија Све о животињама Била једном једна недеља За корак испред Бели лук и папричица Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Серија Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

06.05 08.00 09.04 09.43 10.00 10.32 11.06 12.00 12.15 12.37 13.22 15.01 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 23.00 23.50 00.11 00.59

Јутарњи програм Јутарњи дневник Казнени простор 2 Гастрономад Траг Шта ја имам од тога Е-бројеви Дневник Спорт плус Злочиначки умови Дива, филм Ово је Србија Породично благо Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Породично благо Турбуленција, филм Злочиначки умови Дневник Женски клан Ноћни биоскоп: Дива, филм

07.06 07.41 07.44 07.50 07.53 07.58 08.22 08.25 08.35 09.05 09.16

Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари 2 Невен Између игре и математике 2 Шешир без дна

Тим Рот 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.10 18.30 19.00 06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Интерна истрага 10.00 Вести 10.05 Вреле гуме 10.30 Истрага 11.00 Вести 11.05 Пороци 11.45 Агро дан 12.00 Вести 12.07 Године пролазе 12.30 Цртани филм 12.40 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Интерна истрага 14.00 Вести 14.05 Дунавска салетла 14.30 Славни парови 15.00 Вести 15.05 Пороци 15.45 Агро дан 16.00 Објектив (слов) 16.10 Вести 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Спринт 17.05 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Ево нас код вас 21.00 Интерна истрага 22.00 Објектив 22.30 Др Мартин 23.10 Неон сити 23.20 Године пролазе

08.00 16.00 17.00 20.00 20.30 00.30 00.45 01.00

Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 ноћ Ексклузив Експлозив Трачара Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести

Тијана Чуровић

Домаћине, ожени се У претходној емисији, домаћини су већ након кратког сусрета с девојкама морали да донесу одлуку о томе са које четири од њих желе да наставе дружење. Данас ће добити много више времена за дружење, али ће им утолико теже пасти одлука коју девојку желе да одбаце, пошто три могу да поведу са собом на фарме. Водитељка: Тијана Чуровић (Прва, 22.15)

АТП Мастерс Шангај Тенис КХЛ: Ст Петерсбург – ЦСКА Тенис АТП Мастерс Шангај Премијер лига, вести Ајакс ТВ АТП Мастерс Шангај

19.20 20.00 21.15 22.15 23.15 23.45 00.00

Забрањено воће Кад лишће пада Паклена кухиња Домаћине, ожени се Експлозив Ексклузив Трачара

Пипи шоу У другом серијалу емисије ће се такмичити екипе које су оствариле најбоље резултате у претходном серијалу. У овој емисији такмичиће се ОШ „Ђура Јакшић” из Банатског Двора и ОШ „Свети Сава” из Кикинде. Упознаћете се и са занимањем грнчара и са спортом кик боксом. Сви ви који волите животиње сазнаћете нешто више о псу. Упознаћете се с клавиром, а уживаћете и уз песму малишана хора „Чуперак” из Кикинде. (КТВ, 20.00) 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Младост без младости Замислите шта би било када би човек могао без губитка тешко стечене мудрости која иде уз позне године да се врати на почетак и почне изнова? Ово је мистична прича о седамдесетогодишњем румунском професору лингвистике Доминику Матеу који се чудесно подмлађује након удара грома. Улоге: Тим Рот, Александра Марија Лара, Бруно Ганц Режија: Френсис Форд Копола (РТС 2, 23.04) 09.43 09.55 10.25 10.50 11.24 11.50 12.32 13.00 14.01 14.30 14.41 15.08 15.20 15.54 16.05 16.52 17.19 18.21 19.00 19.30 20.00 22.00 23.04 01.17 02.15

Арс практика 4 Е-ТВ ТВ мрежа Хит либрис Светски изазов Бемус ТВ фељтон Трезор Невен Између игре и математике Шешир без дна Арс практика 4 Енциклопедија за радознале Верски календар Ви и Мира Адања Полак Линк Породица Сопрано 25 година Бајаге и инструктора У свету Беокулт Даровница (Врање) Породица Сопрано Младост без младости, филм Трезор Линк

06.00 ВОА 06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Круг 2 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм: Излаз у рај 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Дани славе 03.00 Милица² 03.30 НЦИС 04.30 Филм: Излаз у рај

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

07.00 07.10 07.30 08.00 08.30 09.00 09.35 10.25 10.45 11.05 11.45 12.00 12.15 14.05 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 21.00 23.00 23.35

Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Трнавчевићи у дивљини Вести Б92 Све по списку Вести Б92 Хоћу да знам Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Вести Б92 Филм: Непобедиви Истражитељи из Мајамија Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Истражитељи из Мајамија Филм: Домино Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 00.30 Доушници 01.35 Саут Парк

Љубица Гојгић

Између две ватре Одмах после саопштавања одлуке Европске комисије о томе да ли је Србија зрела за кандидатуру за улазак у Европску Унију, одлуку Брисела у данашњој емисији коментарише Венсан Дежер, први човек ЕУ у Србији. Љубица Гојгић покушаће да сазна које услове треба да испуни Србија да би што пре добила датум почетка преговора о чланству... (Б92, 17.00)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 Добро вече Србијо 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.30 Квиз, породични обрачун 15.00 Гојковићи 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови из блата 21.00 48 сати свадба 22.00 Брачни судија 23.30 Наслеђе једне даме 00.30 Ноћ у јуну 01.30 Филм: Паклена вожња 03.15 Филм: Џумбус у гимназији

Тијана Марковић

Једна жеља, једна песма У другој емисији „Једна жеља, једна песма“ гости водитељке Тијане Марковић биће познате певачи народне музике: Радиша Урошевић, Беки Бекић и Елена, који ће, у новом амбијенту и уз подршку оркестра Мише Мијатовића, гледаоцима срећне телевизије испуњавати музичке жеље. За богат и разноврстан музички репертоар и уживање у квалитетном звуку биће задужен и Неша Галија. (Хепи, 20.00) 05.30 07.55 08.00 08.45 09.05 09.25 09.40 09.55 10.00 10.20 10.45 11.05 11.10 11.25 11.35 11.55 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.15 15.00 15.55 16.10 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30

Јутарњи програм Вести Југио Повратак малог тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Телешоп Вести Бакуган Авантуре малог Пере Направите места за Нодија Метеор и моћни камиони Мали меда Чрли Торк Хорсленд Сабрина Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ1 Телешоп Црвени орао Телешоп Ултимо Телемастер Насловна страна, квиз Црвени орао Вести Једна жеља, једна песма Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Вести Црвени орао Сузе Босфора Звездана капија СГ1 Ултимо, филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda12.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

31

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Све о псима Велики пројекти Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Велики пројекти Мајами инк Четири венчања - Америка Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Четири венчања - Америка Венчаница из снова

08.00 Мистерије историје 09.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз 10.00 Џез баронеса 11.30 Свет новца. мале прљаве тајне 12.00 Излазак из сенке: Прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири 13.00 Други светски рат у боји 14.00 Египат 15.00 Снимање рата 16.00 Стопама Пучинија 17.00 Гиганти готике – поглед у небо 18.00 Господари рата 19.00 Азијске монархије 20.00 Животиње које су ушле у историју 21.00 Индокина 22.00 Ускршње острво – повратак у прошлост 23.00 Тајни ратови 00.00 Стопама Пучинија 01.00 Гиганти готике – поглед у небо

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Краљ винограда 10.13 Путовања у далеке крајеве, док. серија 10.59 Код Ане 11.13 Опра шоу 12.00 Дневник 12.34 Кад заволим, време стане 13.19 Све ће бити добро 14.17 Реч и живот 14.55 Алиса, слушај своје срце 15.39 Алпе Дунав Јадран 16.09 ХАЗУ Портрети 16.25 Хрватска уживо 17.40 8. спрат, ток шоу 18.25 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.14 Стипе у гостима 20.50 Мисија 21.44 Паралеле 22.15 Отворено 23.00 Дневник 3 23.37 Други формат 00.24 Шаптач псима 01.13 Опрах шоу 01.53 Жица 02.48 Прекид програма ради редовног одржавања уређаја

Про зак на ци ја Ово је при ча о мла дој же ни ко ја по ку ша ва да се из бо ри са де пре си јом, то ком сво је пр ве го ди не на Хар вар ду... Уло ге: Кристина Ричи, Џонатан Рyс Мејерс, Џесика Ланг Режија: Ерик Скјолдберг (Синеманија, 18.00)

Ле ви чар ска ко лум биј ска ге ри ла, чи ји је во ђа не ми ло срд ни Кла у дио Пе ри ни ор га ни зу је те ро ри стич ки бом ба шки на пад у Лос Ан ђе ле су чи је су не ви не жр тве су пру га и син чић ва тро га сца Гор ди ја Бре ве ра. Бре вер са да ва пи за осве том и кре це пут Ко лум би је... Уло ге: Ар нолд Швар це не гер, Фран че ска Не ри, Ели ас Ко те ас, Клиф Кур тис, Џон Ле гиј за мо, Џон Тур ту ро Ре жи ја: Ен др ју Деј вис (ХРТ 2, 20.34) 07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 13.26 13.52 14.33 14.58 15.21 15.51 16.06 16.18 16.48 17.07 18.00 18.20 18.34 19.09 19.31 20.00 20.34 22.25 23.15 00.12 00.55 01.24

Кристина Ричи

06.00 07.45 09.40 11.15 13.05 14.35 17.05 19.10 20.05 22.05 23.00 00.20 02.30 04.30

Опет ти Невиђени Сви смо добро Породица чудака Ко је Кларк Рокфелер? Хари Потер и полукрвни принц Мртав угао (2009) Борџије Хелбој 2: Златна војска Права крв Две леве ноге Девојка која се играла ватром Сироче Из Париза с љубављу

07.35 Кобра 11 10.40 Емператриз 11.55 Ексклузив таблоид 12.20 Вечера за 5 13.15 Крв није вода 14.10 Кобра 11 16.00 Ружа ветрова 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Менталист 21.50 ЦСИ Њујорк 23.40 РТЛ Вести 23.55 Пут освете 01.35 Астро шоу 02.35 Менталист

СЕ РИ ЈА

Осве та Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Тимочка буна Дина Пут за Велвил Прозак нација Црни кадилак Само пријатељи Еротски филм

Вокер, тексашки ренџер Ерика Домаћице из Њујорка Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Плаве крви Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер Ерика Домаћице из Њујорка

ЦСИ: Њу јорк

Фран че ска Не ри

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

01.00 02.00 03.00 06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 01.00 02.00 03.00

Мала ТВ Неухватљиво прасе Руди Школски сат Олујни свет Пренос седнице Хрватског сабора Потрошачки код Бриљантин Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Изазови Метеор и велики точкови Мала ТВ Поштар Пет Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама 4 зида Силвестрове и Чичијеве тајне Музика, музика... Гевин и Стејси Освета, филм Пут до Евра 2012 Жица Закон и ред Моја породица 24

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Повратак у будућност Фаџ Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Хери и Хендерсонови Фаџ Невероватне приче Земља 2 Добри дух Каспер Сиквест

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Милерово раскршће Боб Робертс Чувај се лепих отмичарки Утакмица Усамљени момак Милагро Нестао Признање Скин Дееп Микалијина хроника Били Медисон

Хо укс је по зван да све до чи о смак ну ћу у Пен сил ва ниј ском за тво ру, где са зна је о тра гич ном ин ци ден ту ко ји је до та да био тај на. И баш док је та мо, у за тво ру из би ја по бу на. ЦСИ тим са да мо ра да уђе у за твор и спа се ко ле гу пре не го што за тво ре ни ци схва те да је он по ли ца јац... Уло ге: Ло ренс Фиш брн, Ге ри Си нис, Скит Ур лих Едвард Фур лонг, Са ра Кар тер, Да ни ца Па трик (РТЛ, 21.50)

Да ни ца Па трик

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон У потрази за забавом Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Лов на сабљарке Лет изнад Аљаске Погранична полиција Разоткривање митова Лов на сабљарке

08.30 08.45 09.15 09.30 13.00 14.00 19.45 19.55 20.05 21.05 21.10 22.10 22.15 22.50 23.00 01.00

Мотоспортови Аутомобилизам Сви спортови Фудбал Сви спортови Тенис Фудбал Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Мачевање Тенис

Kor up ci ja s do brim raz lo gom K

raj Londona je 1703. preminuo izvesni Se- onih mu{karaca koji su od wega o~ekivali kakav pomjuel Pips, dugogodi{wi sekretar engleskog slovni zadatak ili napredovawe u slu`bi. Pips niadmiraliteta. Kako je stao bez potomstva, se- je pornografski autor, ali opisuje kako se stimulistri}u je ostavio biblioteku sa oko 3000 kwiga a u {e poqupcima i pipkawem grudi i vagine. Tu i tamo {est svezaka i 3000 strana tajni dnevnik. Po~iwe zapisuje erekcije i ejakulacije, ne samo onu kad je 1660, kad ima 27 godina, o`ewen je i na po~etku po- pro~itao pornografski spis i naposletku ga spalio. slovne karijere. Zavr{ava se 1669, po{to mu je, kako Zatim sledi ponovno pripovedawe nekoliko opsceka`e, veoma oslabio vid i, da je hteo daqe voditi nih pri~a ~ija je centralna tema mu{ki polni organ. dnevnik, morao bi ga diktirati nekom pisaru.

Kod svog te{ko obolelog brata Toma, o kome su kruPipsov otac je kroja~, a majka sestra jednog mesara `ile glasine da ima sifilis, on tako|e proverava – vodio je, dakle, poreklo iz skromne porodice. iz ud kako bi ustanovio da li je ~ist. Zbog straha od siqubavi se 1655. o`enio petnaestogodi{wom Francuskiwom, k}erkom osiroma{enog hugenota. Elizabeta je preminula ve} 1669.

Kqu~ni doga|aj u wegovoj karijeri je kad je kao sekretar admiraliteta, pored drugih slu`bi, ostvario izvesno bogatstvo i ugled. imetak je uve}ao sa 25 na 7.000 funti. Kasnije je postao poslanik u parlamentu i predsednik Kraqevskog dru{tva, ali je bilo i padova, kad je kratko bio u zatvoru 1679.

Bog za vernika Semjuela nesumwivo ima sredi{wu ulogu. To va`i i u opasnim situacijama poput epidemije kuge 1665. ili velikog gradskog po`ara 1666, koje on sam ne mo`e da kontroli{e. Wegove du`nosti i to da li }e na poslu biti uznemiravan ili ne zavise od O usamqenim `enama mornara ima ko da brine wegovih pretpostavqenih, pokroviteqa i samoga kraqa, odnosno wegovih neprijate- filisa uzdr`ava se od op{tewa s prostitutkama, qa. Da li }e se oni pona{ati pravedno i racionalno, iako mu to te{ko pada. ne zavisi od Pipsa; u tad se mo`e uzdati jedino u BoNa poslovnom planu, kad je to mogu}e, ni{ta ne ga. Uglavnom, ne predstavqa se kao fatalista. prepu{ta slu~aju. Prisiqava sebe na naporan rad i Pod sopstvenom prirodom Pips prete`no razume- vodi zapisnik o svemu {to radi, kako bi se osigurao va svoj seksualni nagon koji ne obuzdava. Za svoje te- bilo kakvog prekorevawa. U dnevnik, za svaki slulo se veoma zanima. Registruje skoro svakodnevno, ~aj, bele`i mogu}e izgovore zbog primqenih poklokako je spavao, da li je i gde imao bolove, {ta je bio na. Neguje komunikacionu mre`u kako bi pravovrewihov uzrok; operacija kamena u be{ici, koju je meno saznao za intrige i mogao da spremi kontraimao nekoliko godina ranije, obja{wava zbog ~ega je strategije. Dobrim radom `eli da uveri i da uve}a stalno zaokupqen mokrewem: Da li je i{lo lako ili ugled, ~ast i dospe do novih slu`benih funkcija. te{ko? Da li je bolelo? Tako|e je redovno zaoku- Kao rezultat toga pora{}e mu imetak. investira ga pqen i drugim izlu~evinama i izmetom – znoj, pra- u luksuzne stvari: ku}u, opremu, ode}u i sopstvenu `wewe creva i izbacivawe gako~iju kao simbol vrhunca sova. O brijawu redovno vodi uspona.

Iz ve sni se kre tar en gle skog ra~una. Uglavnom ide kod berU Pipsovom na~inu `ivqeberina. Wemu prepu{ta i negu ad mi ra li te ta u svom dnev ni ku wa zapa`a se da je u Engleskoj kose, a kasnije nosi perike. je ~i nov ni~ ki pe dant no opi sao zapo~elo doba potro{a~kog Skra}ivawe kose sme da obavqa dru{tva. Nove stvari ne kupuseks sa bez broj nim i wegova `ena. O prstima na ruju uvek jer su potrebne ve} zaslu `av ka ma i su pru ga ma, kama i nogama vodi posebnu brito {to predstavqaju novine. uglav nom onih mu {ka ra ca gu. Po{to, nege nogu radi, mora Nove haqine za suprugu i nova da, kad god mo`e, bude bosonog, odela ili mantili za wega, ko ji su od we ga o~e ki va li ~esto se prehladi. On se bavi i kao i raznorazni asesoari za na pre do va we u slu `bi svojim polnim organom. Tri-~eoboje, imaju veliku ulogu. tiri puta pomiwe nagwe~ewe Pips, dodu{e, negira da su se testisa, {to je nekad posledica prekr{tenih nogu on i wegova `ena nosili po modi. Nekoliko puta dok sedi, nekad neudobnog sedewa u ko~iji. je poru~ivao da wegovu `enu i wega odvojeno porizuzev operacije kamena u be{ici, ne mu~e ga treti{u. te{ke bolesti; izve{tava o bolovima, prehladama, Pips sebi dopu{ta ose}awa svih vrsta, i pla~ i stalnim zatvorima i sli~nom. Bolesti su istina strah. Hrabrost i snaga su za wega kao mu{karca neizbe`ne, ali po pravilu nisu sudbina ili bo`ja mornarice pozitivne osobine, koje se zahtevaju na kazna. Pips, u vezi s pomenutim, uvek racionalno vodi. On sebe predstavqa kao pouzdanog nosioca slutraga za uzrocima: on rekapitulira {ta je i koli- `bene du`nosti koji {tedqivo koristi javna sredko pojeo i popio i na neko vreme mewa na~in ishra- stva, ali ga podmi}uju poklonima, novcem ili `enane ne bi li ubla`io mu~nine. Pips se naj~e{}e le- ma. Privatno, lo{ je suprug, vara svoju `enu i ~esto ~i sam, ipak se konsultuje i sa lekarima, ali ne i se s wom prepire, jer tro{i previ{e novca na ode}u, sa zvezdama. ne vodi doma}instvo kako treba, ne ume dobro da pePips seksualnost i mu{ki polni organ stavqa va i svira. S druge strane, brine, ali u ~isto poslovkao glavno `ari{te mu{kosti. [to se ti~e polnog nom smislu, za udaju sestre, „`utog {eboja“, i brata op{tewa sa svojom `enom, on ne ulazi previ{e u de- Toma (koji rano umire), pru`a podr{ku svom ocu, taqe, ali zato to ~ini kada govori o svojim bezbroj- kojeg voli, ali ne po{tuje preterano. Svoju majku ne nim izletima sa slu`avkama i suprugama, uglavnom voli, i to ne krije.

Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTORIJA MU[KOSTI U EVROPI 1450–2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda12.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ослушните шта се то прича и дешава иза ваших леђа. Не мислите исто као и партнер, мада сте фанатично тврдоглави у љубави. Нећете одустати од свог односа и става према драгој особи која вас привлачи.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. oktobar 2011.

Стресан дан за вас. Много приче, мало реализације. Шта би било, кад би било?! Чувајте се трачева, сплетки и немојте се упуштати у неизвесне послове. Неко шара и вара, на свој начин. Рањиви сте.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

У сусрету с одређеном женском особом можете много тога очекивати. Али, реализација ће изостати. Не налазите оно што тражите, ма како изгледало на први поглед. Будите стрпљиви.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Данас је пун Месец. Сусрет с партнером је пожељан. Склони сте да говорите оно што мислите, да закључујете и радите на основу тренутних осећања. Немојте обећавати оно што нећете испунити.

Планирани посао или пут би се могао остварити и донети вам добит, уколико кренете одмах и сада. Ако вам долазе гости, добродошли. Заједничким трудом ћете доћи до обостраног задовољства.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

RIBE 20.2-20.3.

Имате много енергије, која може бити продуктивна или контрапродуктивна, у зависности од тога како и где је усмерите. У односу на партнера сте острашћени и директни. Смањите доживљај.

Занимљивости и забаву у љубавном односу не би требало да пропустите данас. Излазак доноси добру забаву. Шармантни сте на свој начин, но, партнер то никако озбиљно да схвати.

Растрзани сте између куће и каријере па нисте довољно присутни ни предани, ни овде ни тамо. Тако је то када би да постигнете што више у само једном дану. Партнер се колеба и предомишља.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Проверите где улажете и инвестирате пре но што то и учините. Пословно партнерски односи су значајни, али не сасвим извесни. Будите брзи и промишљени у исто време. Више слушајте, мање причајте.

Само оно што има перспективу може доћи у разматрање. Будите пажљиви у партнерском односу, јер је данас дан Д за љубав. Поклоните драгој особи нешто лепо и корисно у исто време.

Будите пажљиви у саобраћају и комуникацији. Неке околности би могле изгледати другачије но што су стварно. Однос с партнером идеализујете или занемарујете, у зависности од посматрача.

Среда је средњи дан у седмици. Дакле, све сте ближи викенду и одмору, проводу. Ситуација на радном месту је деликатна и подложна променљивим утицајима. Трошкарите новац, или се он сам троши.

TRI^-TRA^

Кум у брачном кревету V REMENSKA

Мла ђа кћи Бер ни ја Еклсто на, 22-го ди шња Пе тра, има ла је вен ча ње из сно ва, али бо га та на след ни ца је бри тан ским ме ди ји ма у по след њем ин тер вјуу от кри ла ка ко ни је баш све те кло по пла ну у пр вој брач ној но ћи.

- Џејмс и ја смо се спре ма ли на спа ва ње кад сам чу ла пи ја ног ку ма у ход ни ку. Упао нам је у со бу, за ву као се у кре вет из ме ђу ме не и су пру га и ни је се из ње га из ву као ви ше од сат вре ме на. По ми сли ла сам: ова ко не би тре ба ло да из гле да мо ја пр ва брач на ноћ - по жа ли ла се Пе тра ко ја је не дав но у Њу јор ку, ко ји је по се ти ла због Не де ље мо де, ку пи ла два бул до га.

- Ни сам зна ла шта да ра дим са со бом из ме ђу ре ви ја па сам од лу чи ла да се по ча стим с два пса. Сад их имам се дам. На њи ма тре ни рам мај чин ство. До три де се те же лим да ро дим бар тро је де це, а док не по ста нем ма ма ку по ва ћу псе - би ла је искре на Пе тра.

PROGNOZA

VIC DANA

Знатно

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

21

Sombor

22

Kikinda

21

Vrbas

22

B. Palanka

21

Zreњanin

22

S. Mitrovica 22 Ruma

22

Panчevo

22

Vrшac

20

Srbija Beograd

21

Kragujevac

22

K. Mitrovica 21 Niш

22

Evropa

тоПлије

Madrid

НО ВИ САД: Знатно топлије и суво време уз сунчане периоде. Ветар слаб до умерен северозападни. Притисак изнад нормале.

Rim Минимална температура 10, а максимална до 21 степен Целзијуса.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Знатно топлије и суво време уз сунчане периоCirih де. Ветар слаб до умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 3, а максимална 22 степена.

Berlin СР БИ ЈА: Знатно топлије и суво време уз променљиву облачBeч ност са сунчаним интервалима. Ветар слаб до умерен северозападни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 4, а Varшava максимална 24 степена.

Kijev Прогноза за Србију у наредним данима: У четвртак постепеMoskva но захлађење на северу Србије уз пролазну кишу током дана на западу и у централним пределима. У петак и за викенд хладније и Oslo већином суво време, само је на крајњем југу могућа слаба киша и St. Peterburg снег у планинама.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Временске прилике ће бити релативно повољне за хроничне болеснике и метеоропате, уз умерене активности и одевање у складу са очекиваним температурама. Oпрезност се и даље саветује срчаним болесницима и астматичарима, нарочито у јутарњим сатима.

31 26 21 17 15 17 12

У једној болници на одељењу интензивне неге, сви пацијенти који су лежали на једном истом кревету, без обзира на њихово стање, умирали су сваког петка у 11 сати. Доктори су постали врло забринути јер никако нису могли да установе шта је узрок овом помору пацијената. У петак, неколико минута пре 11 сати, бројни специјалисти из свих подручја медицине окупили су се око „уклетог” кревета. Када је откуцало 11 сати, у собу ужурбано уђе нова чистачица. Погледавши збуњено окупљене људе, искључи систем који пацијента одржава у животу и укључи усисавач.

15 10 14 10

Atina

25

Pariz

19

Minhen

19

Budimpeшta

18

Stokholm

11

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

4 (27)

Slankamen

100 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

64 (27)

Zemun

186 (-1)

Bogojevo

60 (22)

Panчevo

226 (0)

Baч. Palanka

73 (12)

Smederevo

428 (-2)

Novi Sad

52 (9)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

146 (-2)

S. Mitrovica

20 (19)

Tendencija stagnacije

Senta

218 (3)

Beograd

144 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

86 (1)

NERA

Hetin

64 (0)

TISA

-22 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja