Dnevnik 12.novembar 2009. by jovan radosavljevic

DU[AN BAJATOVI], POTPREDSEDNIK SPS-a

Ni~im nismo zakinuli Vojvodinu

str. 3

NOVI SAD *

PRESUDA ZA MALVERZACIJE U NAPLATI PUTARINA

c m y

Drumskoj mafiji 131 godina zatvora str. 13

^ETVRTAK 12. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22540 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PROGLA[ENA EPIDEMIJA NOVOG GRIPA U SRBIJI

Vakcina prvo deci, trudnicama, bolesnicima...

str. 6 i 9

SINO] U SNP-u OBELE@EN VREDAN GLUMA^KI JUBILEJ

NASLOVI 2 Za posetu pape Srbiji presudan stav SPC 3 Liga{i veruju srpskom premijeru

Ekonomija 4 Namet na {tedi{e deset posto? 4 Kineski traktori iz Novog Sada 5 Neve{ti se prave i dr`ava i NIS

Novi Sad 8 Prevarenim kupcima vlasni~ki pe~at

Vojvodina 11 Posao kao na podmazanim {inama

Dru{tvo 14 Patrijarha ne}e do prole}a uznemiravati 14 Udar na srce i spermatozoide

[est umetni~kih decenija Mire Bawac [ezdeset bogatih godina umetni~kog rada sino} je proslavila na{a poznata glumica Mira Bawac, sve~ano, sa kolegama, na sceni „Jovan \or|evi}” Srpskog narodnog pozori{ta. ^ast da o woj govore na ovoj sve~anosti, koju su priredili Pozori{ni muzej

Vojvodine i SNP, dobili su weni prijateqi glumci, upu}uju}i birane re~i o brojnim ulogama i likovima o`ivelim u tuma~ewu Mire Bawac. O tome su svedo~ili i video inserti iz filmova i serija u kojima je igrala ova svima omiqena glumica.

Devet koraka do povezivawa sta`a

Postepeno razvedravawe

str. 4

SPORT

str. 16 – 20

\OKOVI] U PARIZU BOQI OD MONAKA

Govorili su i rediteq Dejan Mija~ i direktor Pozori{nog muzeja Vojvodine Zoran Maksimovi}. Uz to, pro~itani su telegrami ~estitke glumca Bate @ivojiovi}a i predsednika Srbije Borisa Tadi}a. N. P-j.

Najvi{a temperatura 10°S

PO^ELO PRIJAVQIVAWE ZA POPUWAVAWE IZGUBQENIH GODINA

VO[A ^EKA SMEDEREVO U LAV KUPU SRBIJE

Foto: B. Lu~i}

Politika

ZVANI^NO PROMOVISAN VASA MIJI]

DERBI NA SLANOJ BARI BEZ POBEDNIKA

MALOLETNI DELINKVENTI IZME\U VASPITNIH MERA I IZAZOVA ULICE

Klinci s bogatim kriminalnim dosijeom

str. 12

POLITIKA

~etvrtak12.novembar2009.

DNEVNIK

c m y

\ELI] APSOLUTNI OPTIMISTA PRED ODLUKU O STAVQAWU SRBIJE NA BELU [ENGENSKU LISTU

Za praznike po EU bez viza KOSOVO

Bojkot Predstavnici Srpskog nacionalnog ve}a severnog i centralnog Kosova jo{ jednom su ju~e pozvali Srbe da bojkotuju lokalne kosovske izbore, koji su zakazani za nedequ, 15. novembra. Predsednik SNV-a centralnog Kosova Dragan Veli} je apelovao na Srbe da ne iza|u na ove izbore, istakav{i da bi to predstavqalo legalizaciju kosovskih kvaziinstitucija i priznavawe samoprogla{ene dr`ave Kosovo.

Poziv Srbima Poslanica Evropskog parlamenta Doris Pak, koja }e s jo{ sedam evroposlanika pratiti predstoje}e kosovske lokalne izbore, rekla je da „Srbi treba da iza|u na te izbore ako `ele da `ive na Kosovu i ako misle na budu}nost svoje dece”. Ona je, tako|e, pozvala kosovske Srbe da sara|uju s institucijama Kosova.

Vlasni{tvo Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izjavio je da su istorijski, pravni i ustavni argumenti pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu na strani Kosova. „Kosovski argumenti su ispravni. Srbija ne moè da dokaè vlasni{tvo nad Kosovom, i to je jasno i srpskom pravnom timu”, rekao je Sejdiju, uz napomenu da je proces dràvnosti Kosova nepovratan.

Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjavio je ju~e da je sasvim izvesno da }e od 19. decembra biti ukinute vize gra|anima Srbije za putovawa u zemqe [engenskog sporazuma. On je, ina~e, tokom ju~era{weg sastanka s izvestiteqkom Evropskog parlamenta o viznoj liberalizaciji za Zapadni Balkan Tawom Fajon, predstavio “posledwe tehni~ke detaqe” i napredak koji je Srbija napravila u tom domenu. – Zahvalni smo celom Evropskom parlamentu za podr{ku, ali i generalno Evropi, a naro~ito Sloveniji, zbog toga {to je u ovih posledwih nekoliko nedeqa po-

krenula inicijativu da do vizne liberalizacije do|e i nekoliko nedeqa pre inicijalno predvi|enog roka od 1. januara 2010. godine

– rekao je potpredsednik Vlade Srbije. On je dodao da je postignut i kompromis izme|u Evropskog par-

I statut kao argument O te`wi Beograda da krajem godine zatra`i kandidatski status za ~lanstvo u EU srpski vicepremijer je ju~e razgovarao sa evropskim komesarom za pro{irewe Olijem Renom, kome je predao novi izve{taj Vlade Srbije, u kojem se predo~ava ostvareni novi napredak u demokratskim promenama i posle oktobarskog izve{taja Evropske komisije. „Vidan je napredak u borbi protiv kriminala, re{avawu unutra{wih pitawa, poput usvajawa statuta Vojvodine, izglasavawa zakona o bezbednosnoj i odbrambenoj politici Srbije…Sve ovo su elementi koje treba uklopiti i do}i do one kriti~ne mase za podr{ku za kandidaturu za ~lanstvo Srbije u EU”, rekao je \eli}.

PREDSEDNIK SRBIJE DANAS ZAPO^IWE TRODNEVNU POSETU RIMU

Strate{ko partnerstvo za brì put ka Evropi Prilikom predstoje}e posete predsednika Srbije Borisa Tadi}a Rimu bi}e potpisan sporazum o strate{kom partnerstvu dveju zemaqa, najavio je italijanski ambasador u Beogradu Armando Varikio, i poru~io da }e to biti prilika da “Republika Italija potvrdi prijateqsvo sa Srbijom i podrì wene evropske integracije”. Varikio je podsetio na to da Italija ima sporazume o strate{kom partnerstvu samo s veoma ograni~enim brojem dràva, kao {to su Francuska, Nema~ka ili Velika Britanija, i naglasio da je Srbija prva zemqa regiona s kojom }e Rim potpisati takav sporazum. Ambasador Italije je izrazio i uverewe da }e italijansko-srpski samit 13. novembra, na

kojem }e biti potpisana zajedni~ka deklaracija o strate{kom partnerstvu, imati zna~aj i za ubrzawe evropskih integracija Srbije. “Bi}e potpisan veliki broj ugovora o politi~koj, ekonomskoj i kulturnoj saradwi dveju zemaqa, i ovaj me|udr`avni susret nagla{ava podr{ku Italije na evropskom putu Srbije”, poru~io je italijanski ambasador. Po wegovim re~ima, zvani~ni Rim smatra i da je do{ao trenutak da Srbija podnese kandidaturu u EU. “Kandidatura je politi~ki korak koji }e jasno pokazati da je strate{ki ciq Vlade Srbije da zemqa u|e u EU. Radimo s na{im evropskim partnerima u Briselu, ali i bilateralno, da im poka`emo da je Srbija u~i-

nila dovoqno za odblokirawe wenog daqeg evropskog puta”, kazao je Varikio. Ambasador je istakao i da je Srbija ozbiqno odradila sve {to je bilo potrebno za dobijawe bezviznog re`ima, izra`iv{i uverewe da }e gra|ani Srbije vrlo skoro bez viza putovati u EU. Podsetimo, predsednik Srbije danas zapo~iwe trodnevnu radnu posetu Italiji, tokom koje }e razgovarati s italijanskim predsednikom \or|om Napolitanom, kao i premijerom Silviom Berluskonijem. Tadi} }e u subotu razgovarati i s papom Benediktom XVI. U delegaciji Srbije bi}e i premijer Mirko Cvetkovi}, kao i ministri Ivica Da~i}, Mla|an Dinki}, Vuk Jeremi} i Dragan [utanovac.

OBELE@EN DAN VOJNOBEZBEDNOSNE AGENCIJE

Svetko Kova~

jedinice u Kopnenoj zoni bezbednosti, zatim zadatke u suprotstavqawu organizovanoj kriminalnoj delatnosti i korupciji i zadatke u okviru saradwe s Ha{kim tribunalom – istakao je direktor te agencije Svetko Kova~ povodom praznika VBA. Dan VBA se}awe je na 12. novembar 1839. godine, kada je donet vojni zakon Kne`evine Srbije u kojem su, izme|u ostalog, razra|eni oblici ugro`avawa i mere za{tite Vojske. Pod novim imenom VBA funkcioni{e od 1. januara 2004. godine. Pre toga to je bila Kontraobave{tajna slu`ba (KOS), Uprava bezbednosti JNA, VJ... – Realizacijom reformskih ciqeva, VBA je postala moderna slu`ba koja je spremna da odgovori promenqivim izazovima bezbednosti u interesu svih gra|ana Srbije – rekao je Kova~. On je podsetio na to da je oktobra ove godine, prvi put u istoriji Srbije, donet Zakon o vojnim slu`bama bezbednosti koji je, kako je ocenio, u skladu

sa savremenim standardima i preporukama. Po wegovim re~ima, u tom zakonu su na transparentan na~in razra|ene nadle`nosti, ovla{}ewa i procedure za odobravawe i primenu posebnih mera i sredstava rada, a razra|ene su i mere kontrole i nadzora vojnih slu`bi bezbednosti. – Dono{ewe ovog zakona je zna~ajno ne samo zato {to je time zaokru`en normativno-pravni okvir rada vojnih slu`bi nego {to je on stvorio osnove za zavr{etak planiranog dela reformi vojnih slu`bi – rekao je Kova~. Direktor VBA je naveo da je planirano da proces reformi vojnih slu`bi traje do 2010. godine, i dodao da su do sada zavr{eni gotovo svi planirani zadaci u reformskom delu, da su izvr{ene normativno-pravne, organizacione i promene u oblasti operativne doktrine i metodologije rada. Zapa`ene rezultate VBA je postigla i u izboru, osposobqawa i usavr{avawa kadra. Po saznawu “Dnevnika, od 2002. do ove godine promeweno je izme|u 75 i 80 odsto kadra. Uz to, doskora u VBA su iskqu~ivo

Prislu{kivano 35 osoba Vojnobezbednosna agencija retko javnosti objavquje podatke o svom u~inku. To i nije toliko ~udno ako se zna da je re~ o tajnoj slu`bi i po tome se ni VBA ne razlikuje od drugih agencija u svetu. Ipak, na zahtev jedne nevladine organizacije, lane je saop{teno da je VBA u 2007. godini, po odobrewu nadle`nih, prislu{kivala 35 qudi. Drugi detaqi nisu saop{teni. primani qudi iz sistema odbrane, a odnedavno se u ovoj agenciji zapo{qavaju i kadrovi iz civilstva. Ina~e, kroz reformu je smaweno i brojno stawe u VBA, a prose~na starost wenih pripadnika je oko 39 godina. Vi{e od polovine kadra ima izme|u 30 i 40 godina. M. Bozokin

Zemenik predsednika Vlade Ivica Da~i} izjavio je da }e kandidatura Srbije za ~lanstvo u Evropsku uniju „biti podneta u skladu s dogovorom s na{im partnerima u EU“. „Kandidatura treba podneti onda kada }e biti i prihva}ena. Srbija je odmakla u primeni Prelaznog sporazuma bez obzira na to {to se on formalno ne primewuje, i to znaju sve zemqe EU, ali zbog stava Holandije, sporazum nije odmrznut. No, nadam se da }e u narednim danima biti napravqen iskorak”, rekao je Da~i}.

Tasi} ide u Iran Goran Opa~i} je ukazom predsednika Srbije Borisa Tadi}a opozvan je s du`nosti ambasadora Srbije u Iranu, a na wegovo mesto je postavqen Aleksandar Tasi}. Zdravko Bisi} postavqen je na du`nost izvanrednog i opunomo}enog ambasadora Srbije u Republici Ruandi, na nerezidencijalnoj osnovi, sa sedi{tem u Najrobiju.

Racionalizacija Dr`avni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanovi} izjavio je da racionalizacija radnih mesta treba da bude sprovedena prvo u samom ministarstvu, pa tek onda u drugim ustanovama i preduze}ima na KiM. “Sigurno je da je ovo dobra prilika da qudi prvo pogledaju koga imaju na platnim spiskovima jer koliko znam, makar za op{tine na severu Pokrajine, tu ima veliki broj onih koji se vode na platnim spiskovima a poodavno nisu na Kosovu”, kazao je Ivanovi}.

PAJTI] PRIMIO UKRAJINSKOG AMBASADORA

Slu`ba smawena, ali boqe radi – Vojnobezbednosna agencija (VBA) je ove godine s velikim uspehom izvr{avala zadatke bezbednosne i kontraobave{tajne za{tite Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, posebno

lamenta, Evropske komisije i zemaqa ~lanica da, osim vizne liberalizacije za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, bude usvojena i zajedni~ka deklaracija kojom se traì da vize budu ukinute, {to je pre mogu}e, i za BiH i Albaniju. – To je razvoj koji Srbija u potpunosti podràva, jer mi èlimo da svi gra|ani Zapadnog Balkana budu u stawu da putuju bez viza u Evropu – rekao je \eli}. Evropski parlament }e staviti danas na glasawe inicijativu da se ministrima unutra{wih poslova zemaqa EU preporu~i da od 19. decembra ukinu vize gra|anima Srbije, Crne Gore i Makedonije.

VESTI Po dogovoru

Puno prostora za saradwu

TADI] ]E POZVATI PAPU DA POSETI SRBIJU

Presudan je, ipak, stav SPC

– Poseta Borisa Tadi}a Vatime|unarodnim razmerama – istakanu poodavno je najavqena i on kao je \or|evi}. }e, vrlo pouzdano, pozvati papu Kako se o~ekuje, jedan od razloBenedikta XVI da poseti Srbiju – ga Tadi}eve posete Svetoj stoliizjavio je za „Dnevnik“ sociolog ci moglo bi biti i dogovarawe religije Mirko \or|evi}. – konkordata. Re~ je, naime, o seriji Ipak, treba podsetiti na to da su sporazuma izme|u Vatikana i Srsli~ni pozivi upu}ivani i do sabije, koji su i ranije postojali. da, ~ak je to uradio i Slobodan \or|evi} obja{wava da je osnova Milo{evi}, ali do posete poglakonkordata poloàj Katoli~ke vara Rimokatoli~ke crkve nikada crkve u Srbiji, zbog ~ega taj posao nije do{lo. No, bez obzira na to, ne}e i}i lako. Tadi} }e formalno svakako po– Prakti~no, papa, izme|u ostazvati papu, s tim da }e predsednilog, konkordatom traì da Katokov poziv zapravo ostati zabeleli~ka crkva u svemu bude izjednaèn samo kao diplomatski gest ~ena kod nas sa SPC i drugim crdobre voqe. kvama. No, u Srbiji postoje razli\or|evi}, naime, tvrdi da bi ~iti otpori tome, uglavnom polinaivno bilo o~ekivati da bi do ti~ke prirode, i to ne}e i}i lako papine posete mo– istakao je \orglo do}i u skoroj |evi}. budu}nosti. Po we- Papi bi Beograd bio Podsetimo, govim re~ima, i ubrzo po najavi odsko~na daska za zvani~ni Beograd, putovawa predsedposetu Moskvi i crkveni krugovi, nika Tadi}a u kao i sam Vatikan, Italiju, Srpska veoma dobro znaju da papin dolapravoslavna crkva ponovila je odzak zavisi iskqu~ivo od stava ranije poznate stavove o mogu}oj SPC. poseti pape na{oj zemqi. Ovog – Papa bi vrlo rado do{ao u Beputa su ti stavovi poduprti i ~iograd, koji bi mu bio odsko~na dawenicom da patrijarh Pavle nije ska za posetu Moskvi. No, Srpska aktivan te da stoga papa „nema dopravoslavna crkva je do sada ponastojnog sagovornika u Srbiji”. A vqala politi~ku frazu koja glakada bi do posete moglo do}i, iz si: Mi nemamo ni{ta protiv dolaSPC najavquju da to iskqu~ivo ska pape u Srbiju, ali za to jo{ zavisi od odnosa dveju crkava. nisu sazreli uslovi. Iza te fraze Tadi} }e, ina~e, s papom Beneskriva se otvoreno protivqewe diktom XVI razgovarati u subotu, SPC wegovoj poseti. Toga su u Vaposledweg dana posete dràvne tikanu svesni, pa zato i sami kaù delegacije Rimu koja po~iwe dada papa ne èli da do|e dok ne bunas. O~ekuje se da }e predsednik de saglasnosti ovda{we crkve. Srbije od poglavara RimokatoPapinoj poseti se, tako|e, protili~ke crkve dobiti potvrdu stava vi i tzv. nacionalna elita, neke Vatikana o nezavisnosti Kosova. spisateqske grupe, deo SANU... Sveta stolica, naime, nije priznaAli i pored toga, mora biti jasno: la Kosovo kao nezavisnu dràvu, a papina poseta bi Srbiji donela kako stvari stoje, taj stav se ne}e samo mnogo pozitivnih poena u ni promeniti. P. Klai}

Ambasador Ukrajine u Beogradu Viktor Nedopas ju~e se tokom razgovora u Banovini sa predsednikom Izvr{nog ve}a APV dr Bojanom Pajti}em zahvalio na podr{ci koju PIV pru`a o~uvawu jezika i kulture ukrajinske nacionalne zajednice u Vojvodini. On je tako|e potvrdio i da Ukrajina smatra Srbiju, u kojoj Vojvodina ima va`no mesto, „kqu~nim faktorom na Bal-

kanu”. Pajti} je, pak, ocenio da je Ukrajina „izrazito prijateqska zemqa”, napomiwu}i da je Vojvodina zainteresovana za produbqivawe regionalne saradwe, naro~ito u oblasti negovawa nacionalnog identiteta ukrajinske nacionalne zajednice, zatim nauke, razmene studenata, i, posebno, za saradwu u agrarnom sektoru, koji je veoma zna~ajan i za Vojvodinu i za Ukrajinu.

POSLANI^KE TEME

Lak{e do pomirewa Skup{tina Srbije okon~ala je ju~e na~elnu raspravu o predloènim izmenama i dopunama zakona o mirnom re{avawu radnih sporova. Obrazlaù}i nova re{ewa, ministar rada Rasim Qaji} je rekao da je vaè}i propis utvrdio mehanizme kojim bi se izbegli dugotrajni i skupi sudski postupci, ali da je praksa pokazala i wegove mawkavosti. Stoga je i ciq zakonskih izmena da se pove}a efikasnost Agencije zaduène za vo|ewe mirnih sporova, ali i da se pove}a broj onih koji mogu da ih pokrenu. „U situaciji kada smo imali obiqe {trajkova, {trajka~ki odbor po zakonu nije mogao da pokrene spor i traì angaòvawe Agencije. Sada }e radni spor mo-

}i da pokrenu, osim reprezentativnih sindikata, i drugi sindikati, grupe radnika, sami radnici koji smatraju da je neko od wihovih kolektivnih ili individualnih radnih prava uskra}eno”, rekao je Qaji}. Opozicija je, me|utim, kritikovala izmene zakona, osim LDP- a koji smatra, kako je navela Judita Popovi}, da nova re{ewa poboq{avaju kvalitet va`e}eg propisa. No, poslanici radikala su podsetili na to da je pro{lo pet godina od dono{ewa Zakona o mirnom re{avawu radnih sporova i da to potvr|uje zajedni~ki imeniteq: da se zakoni ne donose da bi trajali, ve} da bi trenutno re{ili neke prvenstveno dnevnopoliti~ke situacije.

Nikoli}a brine grip [ef poslani~ke grupe „Napred, Srbijo!“ Tomislav Nikoli} zatraìo je ju~e obja{wewe kako }e raditi parlament nakon progla{ewa epidemije novog gripa. Wega je interesovalo koje su to mere koje se odnose na 250 zaposlenih u jednoj prostoriji koji mogu biti zahva}eni virusom. Zbog toga je zatraìo da neko preuzme odgovornost zato {to se sednice odràvaju. Predsedavaju}a Gordana ômi} (DS) odgovorila je da ona preuzima odgovornost i da Skup{tina Srbije nastavqa rad jer „ovo je na{e radno mesto, a ne javni skup“, striktna je bila Gordana ômi}. Parlament }e, ka-

ko je navela, postupati po uputstvima koja stignu od zdravstvenih institucija, a do tada }e se raditi jer „ima posla“. Predsednik Radne grupe Ministarstva zdravqa za pra}ewe novog gripa Predrag Kon izjavio je nakon sednice Odbora za zdravqe, kojoj je prisustvovao i resorni ministar Tomica Milosavqevi}, da za poslanke u Narodnoj skup{tini va`i isto {to i za ostale gra|ane. To zna~i da, ako imaju tegobe i respiratorne smetwe, ne treba da prisustvuju sednicama, ve} da se le~e, budu izolovani kod svojih ku}a i sedam dana izbegavaju kontakte. S. Stankovi}

POLITIKA

DNEVNIK

PREDSEDNIK SKUP[TINE APV SINO] POTVRDIO DA JE IZMEWENA VERZIJA STATUTA PROSLE\ENA REPUBLI^KOM PARLAMENTU

Pre~i{}en tekst potpisao Martin Zloh Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i oglasio se sino} saop{tewem u kojem navodi da je Predlog statuta APV, nakon tehni~kih ispravki u tekstu, upu}en Narodnoj skup{tini na razmatrawe i davawe saglasnosti. „Odbor za propise Skup{tine AP Vojvodine bio je u obavezi da pre~isti tekst Predloga statuta, jer su se u prethodnom tekstu potkrale o~igledne tehni~ke gre{ke. Potpredsednik Skup{tine APV Martin Zloh potpisao je dopis uz koji je pre~i{}en tekst Predloga statuta upu}en predsednici Narodne

skup{tine Slavici \uki}-Dejanovi}. Potpredsednik Zloh je taj dopis potpisao po mom nalogu jer ja, na `alost, zbog ranije planiranog godi{weg odmora, fizi~ki nisam bio u mogu}nosti da na taj va`an dokument stavim svoj potpis”, navodi se u Egere{ijevom saop{tewu, uz napomenu da o~ekuje da Narodna skup{tina „u najskorijem roku velikom ve}inom glasova da saglasnost na Predlog statuta AP Vojvodine, jer je taj pravni akt preduslov daqeg razvoja pokrajine i modernizacije pokrajinske uprave”.

U SKUP[TINI SRBIJE JU^E ^EKALI KORIGOVAN TEKST STATUTA VOJVODINE

LSV veruje premijeru

Ju~era{wi dan u srpskom parlamentu protekao je u i{~ekivawu kada }e poslanicima sti}i nova verzija predloga statuta Vojvodine, ~ijih nekoliko odredbi je korigovao Odbor za propise Pokrajinske skup{tine. Stoga su mediji ostali uskra}eni za komentar predstavnika parlamentarnih stranaka, koji, kako su tvrdili, „nemaju kompletnu informaciju” dok ovaj dokument ne budu imali u rukama. Izuzetak su bili poslanici LSV-a, koji su tako|e isticali da nisu videli pre~i{}en tekst, ali

uz opasku da ne sumwaju u dogovor koji su postigli s premijerom Mirkom Cvetkovi}em. Tek, jedna izmena sa sigurno{}u se znala: novu verziju statuta nije potpisao predsednik vojvo|anskog parlamenta [andor Egere{i (SVM), ve} potpredsednik iz redova DS-a Martin Zloh. Predstavnici LSV-a nisu prisustvovali sednici Odbora za propise Skup{tine APV, ali, kako ka`e portparolka te stranke i narodna poslanica Aleksandra Jerkov, {to se Lige ti~e, „ta pri~a je zavr{ena“.

Zarez mewa su{tinu Novinare je interesovalo zbog ~ega je za LSV bitan zarez u prvoj re~enici ~lana 10, a Aleksandra Jerkov je istakla da taj pravopisni znak daje druga~ije pravno tuma~ewe. „O tome }e verovatno biti re~i tokom same rasprave. Ukoliko se ne stavi zarez iza re~i ’glavni’, ta re~enica glasi: Grad Novi Sad je glavni administrativni centar. Me|utim, ako stoji: Grad Novi Sad je glavni, zarez, onda se smatra da je ovo ostalo nastavak re~enice, a ne nastavak epiteta, ili prideva”, pojasnila je poslanica LSV-a.

Usvajawe do kraja novembra “U Predlogu statuta Vojvodine je bilo odre|enih tehni~kih gre{aka, zbog ~ega je predsednik vojvo|anskog parlamenta [andor Egere{i povukao taj tekst, a odgovaraju}a tela pokrajinskog parlamenta ih ispravila”, izjavila je predsednica srpskog parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi}. Ona je dodala da }e biti “dovoqno vremena” da za drugu polovinu slede}e sedmice zaka`e posebnu sednicu Skup{tine, na kojoj }e poslanici razmatrati najpre Predlog zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine, a onda i Predlog statute Vojvodine, te da se nada da }e ovi akti biti izglasani do kraja novembra.

– Skup{tina Vojvodine je rekla svoje, a na Skup{tini Srbije je da takav predlog potvrdi ili ne potvrdi, a ni u kojem slu~aju da vr{i dodatne pritiske na Skup{tinu Vojvodine da ona neke svoje odluke izmeni – rekla je Aleksandra Jerkov. – Ono {to je za LSV bilo va`no, to je da Novi Sad i ovom pravno-tehni~kom redakcijom ostaje glavni grad, da naslov iznad ~lana 10 glasi „Glavni grad AP Vojvodine” i da u prvom stavu pi{e „Novi Sad je glavni, administrativni centar“. Ona je dodala da je to i u skladu s predlogom zakona o nadle`nostima, koji je tako|e u skup{tinskoj proceduri i o kojem se LSV dogovorio s premijerom Cvetkovi}em. – Ipak, treba sa~ekati i videti kakve }e sve biti promene statuta, ali i da li }e biti legitimne. O tome, naravno, treba da daju odgovor pokrajinski organi: Skup{tina Vojvodine, koja je sama povukla predlog statuta, wen predsednik, koji nije èleo da potpi{e novu verziju i, pre svega, Izvr{no ve}e Vojvodine, koje je moralo dràti pod kontrolom celu ovu situaciju – smatra Aleksandra Jerkov. Ujedno, ona je napomenula da }e glasovi poslanika LSV-a u Skup{tini Srbije zavisiti od kona~ne verzije statuta. – Ukoliko su u~iwene promene koje prevazilazi pravno-tehni~ku redakciju, LSV ne}e mo}i da podrì takav predlog – saop{tila je Jerkov. S. Stankovi}

Pastor: Vreme je da se galimatijas zavr{i Lider SVM-a I{tvan Pastor izrazio je ju~e uverewe da }e Predlog statuta Vojvodine i Predlog zakona o nadle`nostima pokrajine, nakon {to su ju~e ponovo vra}eni u proceduru, kona~no biti i usvojeni u Skup{tini Srbije. “Nadam se da }e se ovaj ~itav galimatijas zavr{iti vrlo brzo i da }e se ovi akti na}i na dnevnom redu Skup{tine Srbije i dobiti zeleno svetlo”, rekao je Pastor. On je

ocenio da }e nakon toga svima biti jasno da nikakvog upori{ta nisu imale satanizacij” Predloga statuta koje su se ~ule od pojedinih opozicionih stranaka, a pre svega optu`be na ra~un vlasti u Vojvodini da su “separatisti~ke”. “Svima }e biti jasno da }e od statuta koristi imati i Vojvodina i Srbija”, kazao je Pastor. On je objasnio da je Predlog statuta, nakon {to je u ponedeqak povu~en iz

procedure Skup{tine Srbije, dodatno tehni~ki usagla{en od strane Odbora za propise pokrajinskog parlamenta i vra}en u proceduru republi~kog parlamenta. Pastor je pri tome objasnio da je Predlog statuta vra}en u proceduru Skup{tine Srbije s potpisom jednog od potpredsednika pokrajinskog parlamenta, a ne predsednika Skup{tine Vojvodine, jer je [andor Egere{i – odsutan.

INTERVJU

Potpredsednik Socijalisti~ke partije Srbije Du{an Bajatovi} kaè da uloga wegove partije u kreirawu aktuelnih izmena predloga statuta Vojvodine nije “ni potcewena, ni precewena”, ve} da su zahtevi socijalista ugra|eni u tekst statuta uz saglasnost partnera u koaliciji vladaju}oj u Vojvodini. U razgovoru za “Dnevnik” Bajatovi} otkriva da su i neke naknadne izmene Predloga statuta, izvr{ene dva dana nakon odràvawa Skup{tine Vojvodine, prihva}ene na predlog socijalista, kao {to je korigovawe preambule i brisawe “istorijskog prava” gra|ana Vojvodine na autonomiju, mada dodaje da to “ipak nisu bili zahtevali samo socijalisti”. – Da vladaju}a ve}ina nije èlela da prihvati ono {to smo mi predlagali, do{li bismo u situaciju da statut ne bude usvojen jer ne bi dobio podr{ku SPS-a. Snaga SPS-a je u tome {to smo hteli da na korektan na~in pove}amo politi~ki kapacitet tog teksta, koriguju}i neka re{ewa koja su nesporno bila predmet polemike u javnosti – rekao nam je Bajatovi}. On je naveo i da je i “Liga socijaldemokrata Vojvodine na razli-

Liga socijaldemokrata Vojvodine zatraìla je ju~e od nadle`nih organa da otkriju i kazne autore prete}ih poruka upu}enih predsedniku stranke Nenadu ânku zbog zalagawa za to da Novi Sad bude glavni grad Vojvodine. U prete}em pismu, pored niza uvreda na ra~un zamenika predsednika stranke Bojana Kostre{a i nekolicine vojvo|anskih i dràvnih funkcionera, lideru stranke Nenadu ânku poru~eno je i “da se povu~e iz politike ili }e ostati bez glave”. Prete}a pisma potpisana su s “patriote”.

DU[AN BAJATOVI], POTPREDSEDNIK SPS-a

– Mi smo samo dali amandman koji ka`e da je Novi Sad glavni administrativni centar. z Ali vam ne smeta {to je naziv tog ~lana ostao “Glavni grad Vojvodine”? – Taj naslov samo je naznaka {ta taj ~lan re{ava, tako da to nije bilo predmet pravno-tehni~ke redakcije na samoj Skup{tini Vojvodine, ali bi ipak bilo dobro da i to bude upodobqeno s tekstom. Liga nema pravo da insistrawem na glavnom gradu ugro-

[to nismo mogli u Novom Sadu, mogli smo u Beogradu Du{an Bajatovi} je naveo da je insistirawe SPS-a na prepravkama Predloga statuta odraz wihove “politi~ke doslednosti”, napomiwu}i da je ta stranka i pre usvajawa ovog akta u pokrajinskom parlamentu podnela sedam amandmana, koji tad nisu prihva}eni u celosti. Bajatovi} kaè da su socijalisti tad ipak podràli statut “jer vi{e nije imalo smisla taj akt dràti u Skup{tini Vojvodine, po{to se wegov put svakako zavr{ava u republi~kom parlamentu”, ali da je “trenutna politi~ka pozicija u vladaju}oj koaliciji u Narodnoj skup{tini omogu}ila SPS-u da insistira na tim zahtevima”. ~ite na~ine ucewivala Vladu”, te da su “postigli to {to su postigli”, ali da postoje i drugi akteri, “kao {to je SPS, DS, SVM, Jedinstvena Srbija...”. – SPS nije protivnik autonomije, ali smo protiv prerogativa dràve. Mislim da smo sad do{li do teksta koji je dobra mera stvari i da je obezbe|en i razvoj Pokrajine, kao i o~uvawe specifi~nog mentaliteta Vojvodine. Mi tu Vojvodinu nismo ni~im zakinuli. Sve {to treba da ima jedna autonomija sadràno je i u ovom statutu i u Predlogu zakona o nadle`nostima – tvrdi Bajatovi}. z Kad kaète „da ovo nije prihva}eno, mi ne bismo podràli statut”, na {ta konkretno mislite, na odredbe o glavnom gradu Pokrajine...? – Ma, ne! Stra{no me nervira kad se insistira na tim manifestacionim stvarima. Pitawe glavnog grada uop{te nije su{tinsko pitawe. z Za{to ste onda insistirali na izmeni tog ~lana?

Razvoj pokrajine po jagodinskom modelu ^anku prete zbog glavnog grada

àva proces usvajawa novog statuta APV. Ali, ovde, ponavqam, zaista nisu bitne te manifestacione stvari, ve} to da je ovim aktima autonomija Pokrajine uobli~ena i da ona ima sve mogu}nosti koje, pre svega, zadovoqavaju razvojne potrebe Vojvodine. z Da li je i do promena preambule do{lo na zahtev SPS-a? – Jeste, ali koliko mi je poznato, to nismo traìli samo mi. Me|utim, ta~no je da smo traìli brisawe tog istorijskog prava. z Za{to onda ta izmena nije izvr{ena u subotu u pokrajinskom parlamentu, na sednici na kojoj su, ina~e, prihva}eni neki predlozi SPS-a za korekcije oder|enih ~lanova statuta, nego dva dana kasnije, na sednici Odbora za propise? – Svi na{i amandmani su prihva}eni u Izvr{nom ve}u i ja se zato zahvaqujem na{im koalicionim partnerima, jer bez te ve}ine to ne bi moglo biti usvojeno. Me|utim, ovaj akt morao je da obezbedi dovoqan kapacitet da bude iz-

nika iz ostatka Srbije i ube|en sam u to da }e prepoznati vrednosti na{eg programa – naglasio je Kru`evi}. P. K.

glasan i u Skup{tini Srbije i nije mogao biti po voqi samo jedne politi~ke opcije, ma ko to bio. z Ali, ostalo je nejasno za{to do tih izmena dolazi posle sednice Skup{tine Vojvodine? – Zato {to se sve radilo velikom brzinom. Mada, moram da kaèm, ranije je ve} bilo dogovoreno da se izbri{e to “istorijsko pravo”, ali ne znam za{to to nije ura|eno na samoj sednici Skup{tine Vojvodine. Mi smo te amandmane podneli sat pre po~etka subotwe sednice jer je i u me|uvremenu bilo nekih izmena. Taj akt je bio “ìv” do posledwe sednice PIV-a na kojoj se odlu~ivalo o pravnotehni~kom usagla{avawu. z îwenica je da je i kasnije akt bio ìv, po{to je i dva dana posle sednice parlamenta bilo dodatnih korekcija? – U tim izmenama nije ura|eno ni{ta {to ina~e nije dogovoreno, ali, jednostavno, nismo stigli da to {to je usagla{eno postavimo na svoje mesto. A moralo se voditi ra~una o tome da svi politi~ki akteri imaju stav o tom tekstu, jer je to bitno za obezbe|ivawe ve}ine da se on izglasa. z Da li je u obezbe|ivawu te ve}ine ispo{tovana procedura? – Ne vidim da je tu bilo kako povre|ena procedura. Statut je, podseti}u, lane u oktobru usvojen u Skup{tini Vojvodine, ali je nakon wegovog upu}ivawa u Narodnu skup{tinu bilo jasno da i u mojoj stranci, ali i u Demokratskoj stranci, postoje razli~ite verzije gledawa na taj tekst. I onda je po~ela rasprava koja je trajala godinu dana, jer je tekst koji je dostavqen u Skup{tinu Srbije stvorio uslove za tu polemiku. Zato je i bilo potrebe za wegovom korekcijom, koju smo nazvali “pravno-tehni~kom” jer to nije novi akt, ve} su u postoje}em tekstu neke stvari popravqene i usagla{ene. I mislim da smo dobili dobro re{ewe, s finim politi~kim potencijalom koji odgovara i Srbiji i Vojvodini. B. Dragovi}-Savi}

VESTI Moje par~e sveta Stranka G17 plus predala je ju~e Op{tinskoj izbornoj komisiji u Oxacima listu kandidata za prevremene lokalne izbore u toj op{tini raspisane za 24. januar. U saop{tewu G17 navedeno je i da je po~ela predizborna kampawa stranke pod sloganom “Moje par~e sveta – Oxaci” i da je nosilac liste narodna poslanica iz tog vojvo|anskog mesta Sne`ana Sedlar-Kenig.

Demokratski proces

politika, poqoprivreda i borba protiv bele kuge glavni ciqevi stranke. – Gra|ani Vojvodine politi~ki su obrazovaniji od sunarod-

Ni~im nismo zakinuli Vojvodinu

OSNOVAN VOJVO\ANSKI ODBOR JEDINSTVENE SRBIJE

– Stav na{e stranke je da je Vojvodina neodvojivi deo Srbije, ali smatramo da je Srbiji potrebna decentralizacija. Problemi koje imamo u Jagodini isti su kao i problemi u vojvo|anskim mestima i spremni smo da ih re{avamo ovde kako ih re{avamo kod nas – izjavio je ju~e u Srpskom narodnom pozori{tu na sve~anoj sednici povodom osnivawa Pokrajinskog odbora stranke “Jedinstvena Srbija” Dragan Markovi}. Kako je istakao, wegova stranka }e se brinuti o tome da sve nacionalne mawine u Vojvodini imaju jednaka prava koja imaju Srbi. Na sve~anoj sednici, kojoj su prisustvovali predstavnici stranaka s kojima Jedinstvena Srbija sara|uje, za predsednika Pokrajinskog odbora izabran je Sr|an Kru`evi}. Govore}i o programu stranke za Vojvodinu, on je naglasio da su socijalna

~etvrtak12.novembar2009.

Upis u posebne bira~ke spiskove za izbore za nacionalne savete nacionalnih mawina po~eo je u ponedeqak i traja}e sve do 9. marta 2010. godine. Po zakqu~ewu tih bira~kih spiskova, Ministarstvo za qudska i mawinska prava done}e, u zavisnosti od odziva, za svaku nacionalnu zajednicu odluku o tome da li }e izbori, koji }e se odr`ati sredinom slede}e godine, biti elektorski, dakle posredni, ili su ispuweni uslovi za direktne izbore. „Mnogi su do sada ospo-

ravali legitimitet nacionalnih saveta, po{to wihovi ~lanovi nisu bili direktno birani, pa samim tim, po oceni kriti~ara, ni-

su ni mogli na validan na~in da predstavqaju nacionalne zajednice. Na{a dràva sada omogu}uje potpuno demokratski, transparentan proces formirawa nacionalnih saveta, {to je i {ansa da oni lak{e na|u svoje mesto u dràvnom sistemu i generalno doprinesu boqem funkcionisawu dràve”, izjavio je za Radio Novi Sad pokrajinski sekretar za upravu, propise i prava nacionalnih mawina dr Tama{ Korhec, dodaju}i da su po novom zakonu nacionalni saveti dobili i realne nadle`nosti, jer }e biti ukqu~eni u odlu~ivawe svih dràvnih organa o pitawima koja se ti~u identiteta nacionalnih mawina. E. D.

EKONOMIJA

~etvrtak12.novembar2009.

NAJAVQENA NOVA INVESTICIJA U VOJVODINU

VLADA PONOVO UVODI POREZ NA KAMATE OD NOVE GODINE

Kineski traktori iz Novog Sada

– Kineska “Ito grupa” po~etkom 2010. godine pokrenu}e s kompanijom “Agrovojvodina mehanizacija” proizvodwu traktora brenda “ito” u Novom Sadu – izjavio je ju~e direktor Fonda za privla~ewe stranih investicija Vojvodine (VIP) Branislav Bugarski.

sto~ne Evrope “Agrovojvodina mehanizacije”. S obzirom na to da nemaju proizvodwu u Evropi, podjednako su zainteresovani i za tr`i{te Evropske unije i tr`i{te van Unije – rekao je Bugarski. Precizirao je da je VIP fond pre {est meseci s “Agrovojvodinom” zapo~eo pregovore o realizaciji tog projekta, a da je prilikom posete predsednika Srbije Borisa Tadi}a Kini dogovoreno da se projekat zapo~ne. Direktor VIP fonda nije mogao da precizira koliko }e se traktora proizvoditi u Novom Sadu, kao ni kolika

I na{i delovi – U postoje}im halama “Agrovojvodine” bi}e montirana linija za sklapawe traktora. U prvoj fazi samo }e se sklapati traktori u kojima }e delimi~no biti ugra|ene i komponente doma}e proizvodwe, a na{a tendencija je da vi{e od polovina komponenti bude iz Srbije, kako bismo dobili sertifikat ’mejd in Srbija’ – rekao je Bugarski. On je agenciji Beta rekao da }e realizacija prve velike kineske grinfild investicije u Vojvodine zapo~eti krajem novembra, kada }e u Novom Sadu biti potpisan ugovor o izgradwi fabrike u kojoj }e se proizvoditi traktori za evropsko trì{te. – “Ito korporacija” je od 2004. godine prisutna na trì{tu Srbije putem wihovog distributera za trì{te jugoi-

}e biti vrednost investicije, jer je dogovor da detaqi budu saop{teni tek krajem novembra, kada bude potpisan investicioni ugovor. – Nama je ciq da postanemo vrata za ulazak firmi s Dalekog istoka na tr`i{te Evropske unije – kazao je Bugarski, i precizirao da }e proizvodwa traktora u fabrici u Novom Sadu biti orijentisana na tr`i{te EU.

MLA\AN DINKI] O ITALIJANSKOJ INVESTICIJI U „ZASTAVU”

Ostaje da verujemo „Fijatu“

Ministar ekonomije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da bi u narednim nedeqama trebalo da bude definisano sve u vezi s predvi|enim ulagawima italijanskog „Fijata“ u proizvodwu automobila u kragujeva~koj „Zastavi“, a u okviru novoformiranog preduze}a „Fijat automobili Srbija“.

li biznis-plan, o~ekujemo da to urade i da po~nu investiciju. Ministar je rekao da nije predvi|en sastanak predstavnika srpske delegacije s italijanskim partnerima tokom predstoje}eg srpsko-italijanskog samita od 12. do 14. novembra u Italiji.

Krenuo „punto“ na gas U pogonima kragujeva~ke „Zastave“ ju~e je po~ela proizvodwa „punta“ s motorom na gas, a krenuo je prvi izvozni kontingent od 45 vozila za Republiku Srpsku s motorom na benzin. „Punto“ na gas bi}e 1.100 evra skupqi u odnosu na „punto klasik“ s motorom na benzin, koji ko{ta 6.999 evra bez subvencija. U kragujeva~koj „Zastavi“ se od aprila proizvodi „punto“ na benzin, potom je po~ela proizvodwa modela na dizel, a sada i na gas. – Oni nas uveravaju da }e do kraja godine po~eti investiciju. Ja ne mogu da tuma~im wihove re~i, osim da im verujem – rekao je Dinki} novinarima u banci Inteza. –U narednim nedeqama je predvi|eno da se ova transakcija zatvori. Oni jo{ uvek nisu zavr{i-

Dinki} je podsetio na to da se akcija zamene „staro za novo“ do sada dobro odvija, kao i da je dr`ava samo od PDV-a na do sada prodatih 10.000 automobila prikupila 27 miliona evra, tako da se isplatila i dr`avi i gra|anima koji su dobili jeftinije automobile.

DNEVNIK

Namet na {tedi{e deset posto? Prema posledwim nezvani~nim informacijama, Vlada Srbije }e od naredne godine, ipak, ponovo uvesti porez na kamate na deviznu {tedwu, ali }e umesto pre|a{wih 20 posto, od Nove godine iznositi deset, saznaje “Dnevnik”. Ovakva namera dràve, iako jo{ nezvani~na, mogla se i o~ekivati jer nadle`ni ve} nekoliko nedeqa ne ogovaraju na novinarska pitawa upravo vezana za sudbinu poreza na {tedi{e. êkalo se verovatno da pro|e Nedeqa {tedwe i da gra|ani daju svoj novac u banke, a od Nove godine ih najverovatnije ~eka iznena|ewe u vidu nameta od deset posto. Za one koji su novac uloìli, na primer u Nedeqi {tedwe, to zna~i da }e wihovi ulozi do Nove godine biti bez poreza, a posle toga, do novembra 2010, pla}a}e porez na kamatu od deset posto.

Ostaje, naravno, i da se re{i dilema {ta }e biti sa {tedi{ama koji su uplatili novac a kamatu podigli unapred, i to za celu godinu {tedwe, a u tu kamatu porez od deset posto nije bio ura~unat. Tu, naravno, postoje dve solucije. Po jednoj, banke }e ~astiti svoje {tedi{e i za wih uplatiti porez, a po drugoj mawe izvesnoj, vi{ak para preuzet s kamatom unapred bi}e odbijen od glavnice po zavr{etku roka oro~ewa. Sada je u su{tini sve na bankama i wihovoj proceni {ta im se vi{e isplati. Dr`ava }e, po svemu sude}i, svojih deset posto uzeti. Ministar ekonomije Mla|an Dinki} ju~e nije najavio porez, ali je istakao da u bankama ima pare kao pre krize. U prevodu: kao i pre ukidawa poreza. – Milijarda evra koja se iz banaka u Srbiji odlila u panici kada su propadale banke u

Americi, na Islandu i drugim evropskim zemqama, vratila se u sistem u potpunosti. Od po~etka 2009. {tedwa je pove}awa za 830 miliona evra – navodi Dinki}. – Vra}awu {tedwe u banke doprineli su dogovor s Me|unarodnim monetarnim fondom i dobra ponuda banaka u Nedeqi {tedwe. D. Uro{evi}

PO^ELO PRIJAVQIVAWE ZA POPUWAVAWE IZGUBQENIH GODINA

Devet koraka do povezivawa sta`a

Napokon je usagla{eno i potpisano upustvo o povezivawu staà radnicima koje su poslodavci ostavili bez upla}enih penzionih doprinosa od 1. januara 2004. do 30. juna ove godine. Prijave se ve} mogu podnositi li~no ili po{tom, a rok u kojem poslodavci moraju da prijave broj radnika, ali i obezbede hipoteku na imovinu, za sada nije ograni~en, mada, kako nam je izjavila pomo}nica ministra rada i socijalne politike Radmila Kati}-Bukumiri}, to moè naknadno biti ura|eno kada se vidi kojim tempom se posao obavqa. Da bi se pokrenuo postupak re{avawa pitawa neupla}enih penzionih doprinosa i radnicima bile popuwene “rupe” u staù, prvo svaki poslodavac mora uputiti zahtev Upravi za trezor – Filijala Stari grad u Beogradu. Na na{e pitawe da li i poslodavci iz Vojvodine moraju da idu ili {aqu pismeni zahtev po{tom ili elektronskim putem u Beograd, Radmila Kati}-Bukumiri} odgovorila je potvrdno, obja{wavaju}i da je postignut takav dogovor da bi se svi zahtevi sakupili na jednom mestu. Uprava za trezor }e od Agencije za privatizaciju traìti proveru poslodavca i saglasnost za upis hipoteke. Nakon {to se dobije pomenuta potvrda, po~e}e priprema obra~una poreza i doprinosa za

Formulari na sajtu Ministarstva rada Uputstvo i obracsi za povezivawe sta`a mogu se na}i na sajtu Ministarstva rada i socijalne politike na adresi: www.minrsz.gov.rs. Ranije je procewivano da }e biti izme|u 30.000 i 40.000 radnika kojima treba povezati sta`, ali bi ta brojka mogla biti i znatno ve}a jer ima nagove{taja da je ~ak oko 100.000 onih kojima poslodavci nisu upla}ivali sta` na vreme. period za koji se sta` povezuje. Tek po sa~iwenom obra~unu poslodavci treba da popune prijavu M-4. Kada to urade, nadle`noj filijali Fonda PIO dostavqaju kopiju potvrde i obrasca. Za to vojvo|anski poslodavci ne moraju i}i u Beograd ve} }e dokumentaciju mo}i predavati u Pokrajinski fond PIO ili u wegove filijale

po Vojvodini. Zatim se nadle`noj organizaciji jedinice Poreske uprave dostavqa kopija potvrde, a posle usagla{avawa stawa duga, s wom potpisuje zapisnik. Nakon toga, poslodavci treba da pribave sredstvo obezbe|ewa naplate, kao i da obezbede dokaz o izvr{ewu upisa hipoteke na imovinu. Tek potom zakqu~uje se ugovor o jem-

stvu, da bi se na kraju pribavio obrazac OP, odnosno karton deponovanih potpisa. Da bi od dràve preduze}e dobilo kredit za pokrivawe neupla}enih godina za sta` radnika, gazda mora da obezbedi hipoteku na nepokretnosti privrednog subjekta ~ija vrednost ne moè biti mawa od 150 posto visine duga. Potrebna mu je i trasirana menica, avalirana od poslovne banke, kao i jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine a ~ija vrednost tako|e ne moè biti mawa od 150 posto visine duga. Ve} nakon podno{ewa prvog zahteva Upravi za trezor, firma }e znati da li ima pravo da bude u grupi onih ~ijim }e se biv{im i sada{wim radnicima sta`povezati na tro{ak dràve, {to }e gazda za ~etiri godine morati da vrati. Ako uspe{no pro|e tu stepenicu, onda mu vaqa u~initi i sve ostalo predvi|eno uputstvom kako bi na kraju s dràvom potpisao ugovor o zajmu, koji overava Ministarstvo finansija i potpisuje li~no ministarka Diana Dragutinovi}. Tek kada se i to zavr{i, dràva }e automatski uplatiti novac na ra~un Fonda PIO. Na{a sagovornica isti~e da iako u uputstvu nije naveden rok do kada ceo posao treba obaviti, oni ipak o~ekuju da se s povezivawem staà ne}e odugovla~iti. Q. Male{evi}

Srbija spremna za gasnu krizu – Srbija ima spreman odgovor na mogu}u gasnu krizu i bi}e obezbe|ene dodatne koli~ine energije ako to bude potrebno – izjavio je ju~e dr`avni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Nikola Rajakovi} novinarima na Novosadskom sajmu, gde je u toku Sajam investicija, energetike i gra|evinarstva “Investekspo”. – Mogu}nost nove gasne

krize trenutno je mnogo ve}a nego pre tri meseca i mi se dodatno pripremamo za taj scenario. Po Rajakovi}evim re~ima, u slu~aju hladne zime i gasne krize Ministarstvo energetike }e ugovoriti dodatne koli~ine energije kako bi stanovi u Srbiji tokom zime bili topli i privreda normalno funkcionisala.

10. 11. 2009.

1.119,45012

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (770,93 -0,45%)

Promet

Sloga, Perlez

19,05

450

Savremena administracija, BG

17,35

4.600

1.251.200

Lasta, Beograd

9,71

768

182.075

SP Laboratorija, Be~ej

9,09

6.000

18.000

Kozara, ^estereg Pet akcija s najve}im padom

6,67 Promena %

320 Cena

Go{a monta`a, Velika Plana

-12,00

Kompanija Mi{i}, Po`arevac

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,49

2.865

3.595.739

Komercijalna banka, Beograd

0,00

35.003

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-0,20

981

301.292

12.800 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,01

10.945

755.208

Univerzal banka, Beograd

0,18

7.416

786.073

1.056

9.504

Soja protein, Be~ej

-1,78

1.050

1.098.217

-11,96

883

4.415

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.624

0,00

Fasil, Ariqe

-11,95

361

3.610

Imlek, Beograd

-0,12

1.724

1.750.120

Neostar, Novi Sad

-11,94

686

6.860

Metals banka, Novi Sad

0,70

8.000

136.000

-11,82 Promena %

97 Cena

3.395 Promet

Privredna banka, Beograd

-4,73

825

366.265

Tigar, Pirot

-3,84

852

987.840

-1,78

1.050

1.098.217

Meser Tehnogas, Beograd

-1,24

7.800

39.000

Srbolek, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.230

358.530

Alfa plam, Vrawe

0,11

9.350

56.100

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

599

159.449

Telefonija, Beograd

-0,26

1.906

190.642

Dolina, Padina

0,00

300

151.800

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

599

159.449

Metals banka, Novi Sad

0,70

8.000

136.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak12.novembar2009.

SKUP[TINA AKCIONARA METALS BANKE ZASEDA DANAS

Vojvodina dobija razvojnu banku Danas ta~no u podne treba da po~ne vanredna sednica Skup{tine akcionara Metals banke. Osim uobi~ajenih ta~aka dnevnog reda, kao {to je usvajawe zapisnika s prethodne sednice, na dnevnom redu je izmena statuta i imenovawe predsednika i ~lanova Upravnog odbora. Ako sve ta~ke pro|u, ova ku}a bi}e korak bli`e tome da postane razvojna banka Vojvodine, a neslavni period prinudne uprave oti}i }e u istoriju. Prinudne mere uvedene su lane u oktobru i prakti~no su okon~ane po~etkom jula ove godine. Tada je na Skup{tini akcionara prihva}eno pismo o namerama Izvr{nog ve}a APV da postane jedan od vlasnika te doneta odluka o izdavawu 25. emsije akcija, 688.100 komada, u vrednosti od 3.784.550.000 dinara.

Osim PIV-a, koji je kupio 636.000 akcija, zna~ajniji udeo dobio je i DDOR “Novi Sad”, koji je postao vlasnik 52.100 akcija. To je, uz smawewe kapitala

`avna banka – prvo mesto pripada Komercijalnoj. Kakvu poslovnu politiku }e voditi daqe ova finansijska ku}a zna}e se vi{e u sedmicama ko-

Kadrovawe Naravno, kada se bira novo rukovodstvo, najvi{e se kadruje. Za novog prvog ~oveka vi|en je dosada{wi prinudni upravnik Sr|an Petrovi}, a u upravu sasvim sugurno ulazi prvi ~ovek DDOR-a “Novi Sad” Kristijan Oto Noi. Ekipu treba da poja~a i pravni ekspert i stru~wak dr Stevan [ogorov. Sve }e biti izvesno kada se i akcionari banke izjasne. banke, pomoglo da se pokrije gubitak od ~etiri milijarde dinara koji je bio jedan od glavnih razloga uvo|ewa prinudne uprave. Nakon tog poteza Metals banka je pre{la u dr`avno vlasni{tvo, i to sa 61 odsto. Trenutno je po veli~ini druga dr-

CENE SKA^U U CELOM REGIONU, ALI...

je dolaze. Ali prilikom rasprava o statutu Vojvodine u Skup{tini, u nekoliko navrata pomiwalo se da }e Vojvodina dobiti svoju razvojnu banku. Ova opcija ~ula se i meseca dana nakon {to je Narodna banka Srbije uvela prinudnu upravu Metals

banci. Prinudni upravnik Sr|an Petrovi} u jednom od retkih intervjua naveo je da bi za Metals banku bilo najboqe da se fuzioni{e s Fondom za razvoj Vojvodine i postane razvojna banka APV. Da li }e i drugi fondovi pod ovu kapu, vide}e se. Po na{im propisima, sve banke posluju kao komercijalne, a koja }e imati u poslovnoj politici podvu~enu crtu da je investiciona, razvojna ili komunalna – wihova je stvar sve dok su i politika i dokumenta usagla{eni sa zakonom i propisima. Metals banka i sada posluje kao komercijalna banka, aktivna je u Nedeqi {tedwe i nudi jednu od ve}ih kamata – 8,25 posto godi{we za ve}e devizne uloge. Na sajtu NBS-a pored imena Metals banke jo{stoji “prinudna uprava”, a nakon dana{we

Ako sve pro|e kako je predvi|eno, Metals banka }e biti korak bli`a tome da postane razvojna banka Vojvodine, a neslavni period prinudne uprave oti}i }e u istoriju skup{tine akcionara stvori}e se uslovi da se to formalno bri{e. Jer u NBS-u su jo{ letos objasnili da su se nakon julske emisije akcija stvorili uslovi

VESTI

[TA ]E NAM FISKALNA POLITIKA DONETI U 2010.

Buyet dogodine ve}ini ma}eha

Srbija rekorder po inflaciji Srbija }e, i pored velikog smawewa inflatornog pritiska, ove godine biti rekorder u regionu po inflaciji od 7,8 posto. Sledi Crna Gora sa 6,5 odsto, BiH s 2,7 procenta, Bugarska s 2,5 posto, Slovenija s jedan posto i Makedonija s nula procenata. Statistika pokazuje da je ove godine u Srbiji rasla cena proizvoda i usluga ba{ u oblastima gde je dr`ava monopolista. Pala je cena obu}e, ode}e, a ve}ina uvozne robe namewene zadovoqavawu li~nih potreba zadr`ala je cenu na pro{logodi{wem nivou. Jeftinije je i

iznajmqivawe stanova, ali su zato, u pore|ewu s pro{lom godinom, skupqi {kolarina, pred{kolske ustanove, komunalije, grejawe, telefonirawe, lekovi i zdravstvene usluge, prevoz... Ni u jednoj zemqi u okru`ewu nije pove}ana tra`wa za bilo kojom robom, a za svaki procenat inflacije u ovoj godini “zaslu`no je” poskupqewe struje, vode, gasa, prevoza... Hrvatska, koja je letos, radi ve}ih prihoda dr`ave, pove}ala stopu PDV-a dva posto, planira da ovu godinu zavr{i s inflacijom od svega 1,5 posto.

Jo{ uvek se ne znaju precizni okviri fiskalne politike za narednu godinu, ali se, ve} iz naznake da }e buxet biti {tedqiv, moè naslutiti wena restriktivnost. Srbija se, kako je objasnila ministarka finansija Diana Dragutinovi}, opredelila za to da put ka buxetskoj ravnoteì traì na rashodnoj, a ne na prihodnoj strani. Odnosno, odustalo se dodatnih poreskih optere}ewa jer bi to, verovatno, produbilo recesione efekte, ve} je dodatni finansijski prostor prona|en u smawivawu dràvnih rashoda, prevashodno u zamrzavawu plata u javnom sektoru i penzija. Pretpostavqa se da ta u{teda ima najdirektniji uticaj na visinu buxetskog deficita, koji u ukupnoj sumi ne sme biti vi{i od 130 milijardi dinara, odnosno ~etiri procenta bruto doma}eg proizvoda, dok je je gorwa granica mawka u dràvnom prora~unu odre|ena na 105 milijardi. Pri tome }e u 2010. do}i do i realnog smawewa javne potro{we jer }e umesto ovogodi{wih 44,5 odsto, ona u narednoj godini pasti na 41,4 procenat BDP-a. Ve} iz toga se moè zakqu~iti da }e 2010. biti veoma te{ka, da }e se ve}i deo korisnika dràvnog novca suo~iti sa smawenim buxetima i da }e {tedwa i racionalizacija biti ekonomski moto. Po{to jo{ uvek nema preciznije ra~unice, bez obzira na donekle izmewene okolnosti, kao orijentir moè posluìti buxetski okvir za period od 2010. do 2012. godine, koji je Ministarstvo finansija sa~inilo neposredno posle postizawa majskog dogovora o zajmu MMF-a od 2,9 milijarde evra.

da se mere ukinu. Za vojvo|ansko bankarstvo po~e}e da se ispisue novi list. U kojem }e biti zanimqivih pri~a. D. Vujo{evi}

Hrana treba da pojeftini Ministar trgovine Srbije Slobodan Milosavqevi} izjavio je da ima uslova za pojeftiwewe prehrambenih proizvoda u Srbiji. – O~ekujem u narednih nekoliko meseci ni`e cene bra{na, hleba, mesa i mesnih prera|evina i gotovo svih poqoprivredno-prehrambenih proizvoda – rekao je Milosavqevi} novinarima u Privrednoj komori Srbije. Po wegovim re~ima, razlozi za pojeftiwewe hrane su godina dobra za poqoprivredu, ve}a ponuda od tra`we i ni`a kupovna mo} stanovni{tva.

Pomo} malim firmama

Ta projekcija polazi od stava da }e BDP Srbije u ovoj godini biti mawi za dva procenta i da }e ekonomski u~inak u 2010. biti bez rasta (nulta ta~ka). Tako su stvari izgledale sredinom godine, a sve`e prognoze – najoptimisti~kija

Jedini pravi proboj – o~igledno je to osnovna smernica fiskalne politike – o~ekuje se na planu investicione potro{we. Razvojna ulagawa su bila najve}a `rtva ovogodi{we krize: pala su za 12,5 procenata u odnosu na 2008. Zato

Efekat inflacije mogao bi plate svih onih koji zavise od buyeta realno umawiti za 13–15 procenata je ona guverenera Narodne banke Radovana Jela{i}a o padu ekonomskih aktivnosti za 2,8 odsto – pomiwu ne{to ve}i pad u ovoj i blag oporavak u narednoj godini (od jedan do 1,5 posto privrednog rasta). U kriznim vremenima i pola procenta rasta ili bla`eg pada ne treba zanemariti, ali takva odstupawa, ipak, ne mewaju bitno osnovne pravce dr`avne fiskalne politike.

se u narednoj godini planira wihov rast za 4,3 procenta, u 2011. za 12,8 posto, a u 2012. za ~ak 16,2 procenta. Nije potrebno mnogo vidovitosti da bi se zakqu~ilo da }e najve}i deo investicionog novca oti}i u infrastrukturu. Zato se dr`ava i trudi, mada ostaje otvoreno pitawe uslova zadu`ivawa, da prona|e {to vi{e kapitala za realizaciju krupnih infrastrukturnih proje-

kata. Urednik prognosti~kog biltena MAT Stojan Stamenkovi} uvek je ukazivao na to da dràva mora podi}i udeo investicione potro{we u BDPu na 25-30 odsto kako bi imala stabilne visoke stope privrednog rasta. Ako izvr{na vlast istraje na ovakvoj ili pribli`no sli~noj fiskalnoj projekciji, onda se moè zakqu~iti da }e 2010. biti prili~no te{ka za ve}inu zaposlenih ~ije plate stiù iz buxeta. Ne samo {to }e wihova primawa biti nominalno ista ve} bi ih efekat inflacije mogao realno umawiti za 13-15 procenata. S druge strane, ve}a investiciona potro{wa mogla bi pokrenuti gra|evinsku delatnost, pre svega niskogradwu, i one industrije koje se naslawaju na wu. Zaposleni u wima bi mogli o~ekivati, ako ne ve}e plate, onda bar vi{e posla i izvesniju budu}nost. V. Harak

Ministar ekonomije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da je Vlada Srbije kroz razli~ite programe u ovoj godini plasirala vi{e 1,5 milijardu evra malim i sredwim preduze}ima. – Kroz subvencionisane kredite za likvidnost malim i sredwim preduze}ima odobreno je 430 miliona evra i jo{ 300 miliona evra kroz kredite za po~etnike – kazao je ministar. Po wegovim re~ima, Fond za razvoj plasirao je 520 miliona evra, a mala i sredwa preduze}a u nerazvijenim regionima dobila su 250 miliona evra. Ministar je najavio da }e Vlada nastaviti program podr{ke privredi i u 2010. godini, ali da }e od 1. januara biti modifikovan sistem subvencionisanih kredita, po{to se o~ekuje da }e biti potrebno vi{e novca za investicije, a mawe za likvidnost.

Elektronski sertifikat PKS-a Privredna komora Srbija izdala je ju~e privrednicima 152 elektronska sertifikata, koji omogu}avaju jednostavnije i efikasnije poslovawe. Predsednik PKS-a Milo{ Bugarin izjavio je da }e kompanije elektronskim putem mo}i da prijave i odjave radnike i podnesu poresku prijavu. Sertifikat se mo`e koristiti za ve}inu transakcija u elektronskom poslovawu i trgovini.

KAKVE SU POSLEDICE GUBITAKA DOMA]E NAFTNE KOMPANIJE

Neve{ti se prave i dr`ava i NIS

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

92,2384

94,1208

96,2856

91,956

Australija

dolar

57,1879

58,355

59,6972

57,0128

Kanada

dolar

58,6684

59,8657

61,2426

58,4888

Danska

kruna

12,3938

12,6467

12,9376

12,3558

Norve{ka

kruna

10,9966

11,221

11,4791

10,9629

[vedska

kruna

8,9856

9,169

9,3799

8,9581

[vajcarska

franak

61,0486

62,2945

63,7273

60,8617

V. Britanija

funta

102,991

105,093

107,51

102,675

SAD

dolar

61,5785

62,8352

64,2804

61,39

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 11. 2009. godine

O tome ko je kome duàn i ko }e morati da vrati pare zbog ogromnog gubitka NISa u pro{loj godini od ~ak osam milijardi dinara za sada nikakvog zvani~nog i ozbiqnog komentara nema ni u Vladi ni u NIS-u. Povodom revidiranih rezultata poslovawa NIS-a za pro{lu godinu i sudbine poreza koji pla}a preduze}e koje po izve{taju me|unarodnog revizora nije imalo dobit, zatraìli smo zvani~no mi{qewe od Ministarstva finansija i evo odgovora: Po odredbama Zakona o porezu na dobit preduze}a, obveznik je duàn da podnese nadle`nom poreskom organu poreski bilans i prijavu u kojoj se obra~unava porez na dobit preduze}a za godinu, odnosno poreski period za koji se poreski bilans i

poreska prijava podnose. Ukoliko se u poreskom periodu za koji je prijava podneta ostvari gubitak, obveznik nije du`an da za taj period obra~una porez na dobit. Me|utim, ukoliko je u poreskom periodu u kojem je ostvario gubitak, iskazan u poreskom bilansu, a za koji je na osnovu ostvarenog rezultata iz prethodnog perioda pla}ao akontacije poreza na dobit, iznos tih akontacija mo`e se ura~unati kao poreski kredit za naredni poreski period ili se taj iznos vra}a obvezniku na wegov zahtev. Prema tome, u NIS-u treba da odlu~e. Me|utim, u ovoj kompaniji ni ju~e ni prekju~e nikakav komentar nismo uspeli da dobijemo. D. V.

TEMA DANA

~etvrtak12.novembar2009.

DNEVNIK

NAREDBOM MINISTRA ZDRAVQA TOMICE MILOSAVQEVI]A

Progla{ena epidemija novog gripa u Srbiji Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} proglasio je ju~e epidemiju novog gripa AH1N1 na teritoriji Srbije. Milosavqevi} je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije objasnio da progla{ewe epidemije, pre svega, podrazumeva vanrednu imunizaciju, a prednost }e imati osobe s hroni~nim poreme}ajima zdravqa i deca starija od {est meseci, trudnice, zdravstveni radnici i zaposleni u javnim slu`bama. Milosavqevi} je rekao da je epidemija progla{ena nakon {to je prijavqeno vi{e lokalnih epidemija na teritoriji

koja podrazumeva polovinu i vi{e obolelog stanovni{tva. – Ovo je ~in koji pre svega za ciq ima stvarawe zakonskih uslova za vanrednu imunizaciju. Ni{ta spektakularno se ne}e sada desiti progla{ewem epidemije {to se nije doga|alo ovih dana – rekao je Milosavqevi}. On je kazao da naredba ministra za progla{ewe epidemije podrazumeva i vanredni epidemiolo{ki nadzor, zabranu okupqawa na javnim mestima, ukqu~uju}i {kole i pred{kolske ustanove u celoj dr`avi ili u delovima zemqe u skladu s procenom nadle`nih zdravstvenih ustanova po okruzima

i lokalnih samouprava. Kako je objasnio, 23 instituta i zavoda za javno zdravqe u 25 okruga Srbije }e na osnovu odgovornosti koja im pripada

Poziv medijima na saradwu ^elnici zdravstvenih vlasti Srbije nadle`ni za pra}ewe i suzbijawe epidemije novog gripa pozvali su ju~e medije na saradwu. Na brifingu za glavne urednike ministar Tomica Milosavqevi}, predsednik Radne grupe za pra}ewe pandemije Predrag Kon i predsednik Radne grupe za nabavku vakcine Branislav Tiodorovi} obe}ali su pravovremene i objektivne informacije o toku epidemije, primeni mera za{tite i dosada{wim iskustvima. Kako je re~eno, posebna saradwa medija bi}e potrebna na promociji obavezne vakcinacije. „Od medija }e zavisiti obuhvat vakcinacije“, kazao je Kon.

SZO: Opravdana odluka Zamenica direktora Kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Beogradu dr Melita Vujnovi} ocenila je da Srbija „apsolutno ispuwava kriterijume da proglasi epidemiju novog gripa, pogotovo zato {to ve} ima i smrtne slu~ajeve“. Ona je objasnila da ne postoje kriterijumi SZO-a da za progla{avawe epidemije, nego epidemiolo{ki kriterijumi, prema kojima je „epidemija odre|e-

ne bolesti kada broj obolelih pre|e uobi~ajeni prag za odre|eno doba godine na odre|enoj teritoriji“. – Progla{ewem epidemije moramo da budemo svesni toga da sistem i oni koji su odgovorni za zdravqe naroda moraju da donesu neke odluke koje mo`da pojedincima ne}e biti popularne, ali su neophodne – istakla je ona. Melita Vujnovi} je ocenila da Srbija „nije zakasnila s vakcina-

ma“. Govore}i o le~ewu, ukazala je da je „primena kiseonika pre respiratora jedan od kqu~nih elemenata za poboq{awe stawa te{ko bolesnih“ i da je re~ o virusu koji se prenosi ka{qawem i disawem. Ona je objasnila da je re~ o virusu koji je osetqiv samo na dva leka, od kojih je jedan, „tamiflu“, Srbija kupila jo{ pre tri godine, i navela da bi „trebalo da se te rezerve kre}u izme|u 1,5 i tri odsto populacije“.

Dràva traì brù isporuku vakcina Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe najavio je da }e danas biti potpisan ugovor sa {vajcarskom kompanijom „Novartis“ o nabavci vakcina protiv novog gripa. – Trenutno se pregovara o tome da rok za isporuku tri miliona vakcina ne bude mart nego kraj januara. Nadamo se da }emo najve}i broj vakcina dobiti do tada – rekao je predsednik Komisije za nabavku vakcina Branislav Tiodorovi}. Po wegovim re~ima, „Novartisova“ vakcina je bezbedna i mogu je primiti svi gra|ani stariji od {est meseci, a lekari }e proveravati

u kojem trenutku je mogu primiti hroni~ni bolesnici. – Ako je neko alergi~an na jaja, ne}e smeti da primi vakcinu – rekao je on. Prioritetni za vakcinisawe bi}e hroni~ni bolesnici, trudnice i deca starija od {est meseci. Tiodorovi} je kazao da vakcinu mogu primiti i trudnice u prva tri meseca trudno}e, ali da }e o tome morati da odlu~i wihov ginekolog. Vakcinacija za gra|anstvo bi}e obavqena u domovima zdravqa, cena je 799 dinara po dozi, {to je, kako je rekao, ne{to ni`e od cene u zemqama regiona.

Zabrawene posete zatvorenicima Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija Ministarstva pravde zabranila je do daqeg posete zatvorenicima, na osnovu razvoja epidemiolo{ke situacije i progla{enog stawa epidemije gripa A-H1N1. Zabrana se odnosi na izlazak osu|enih lica van zavoda

razmotriti konkretne mere na teritoriji svakog okruga. Ministar je objasnio da to zna~i da u ovom trenutku nema op{te zabrane okupqawa.

po osnovu pogodnosti, posete porodica i bliskih lica, kao i na ve} utvr|ene posete predstavnika nevladinih organizacija, fakulteta, medija i svih drugih lica, pi{e u saop{tewu. Od zabrane su izuzete slu`bene posete advokata i postu-

paju}ih sudija pritvorenim licima radi obezbe|ewa kontinuiteta sudskog postupka i prava na odbranu, uz obavezne mere kao {to je upotreba za{titnih maski, prawe ruku i posete u kabinama sa staklenom pregradom ukoliko za to postoje tehni~ke mogu}nosti.

vli~i}. Komisija je zadu`ila direktore preduze}a ~iji je osniva~ grad da omogu}e zaposlenima obolelim od gripa da budu na bolovawu. Sva javna preduze}a donela su akcione planove o merama prevencije i rada za vreme epidemije. U wima je detaqno opisan raspored rada u slu~aju da se broj zaposlenih prepolovi. Tako|e, odr`ana je i vanredna sednica {taba civilne za{tite grada, na kojoj su doneti planovi rada za vreme epidemije. Ipak, neke ustanove su donele i rigiroznije mere za{tite, te ju~e Novosa|ani bez maske nisu mogli da u|u u zgradu i {alter salu Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe – Filijale za ju`noba~ki okrug. Q. Na.

direktor Zavoda za javno zdravqe, koji uz Sombor „pokriva“ i Apatin, Kulu i Oxake, dr Sr|an Merei. Direktor somborske Op{te bolnice dr Branislav Boji} rekao je da je tu sme{teno samo ~etvoro pacijenata sa simptomima sli~nim novom gripu. M. M}

Milosavqevi} je, najavquju}i prva vakcinisawa za po~etak decembra, naglasio da Srbija ne kasni s imunizacijom, budu}i da }e biti jedna od prvih zemaqa van EU koja }e zapo~eti vakcinaciju protiv novog gripa. Do sada je, po wegovim re~ima, 17 zemaqa u Evropi po~elo imunizaciju, a u novembru }e ih to u~initi jo{ osam. Kako je objasnio, nabavqawe vakcina bi}e veliki izazov za sve dr`ave, budu}i da je kapacitet farmaceutske industrije izme|u 700 i 800 miliona vakcina, a procewuje se da }e ih {irom sveta biti potrebno dve

[TA PI[E U NAREDBI O PROGLA[EWU EPIDEMIJE

Prvo vakcinacija dece, trudnica, bolesnika... Naredbom ministra zdravqa o progla{ewu epidemije u Srbiji utvr|eno je obavezno u~e{}e zdravstvenih ustanova, privatne zdravstvene prakse i drugih pravnih lica preduzetnika i gra|ana u kori{}ewu odre|enih objekata, opreme i prevoznih sredstava radi suzbijawa zarazne bolesti pandemijskog gripa, kao i vanredni epidemiolo{ki nadzor. Wome je omogu}ena zabrana okupqawa lica u {kolama, pred{kolskim ustanovama, zdravstvenim ustanovama, javnim objektima i na drugim javnim mestima na delu ili na celoj teritoriji, a prema epidemiolo{koj proceni nadle`nog instituta, odnosno zavoda za javno zdravqe. Utvr|ena je vanredna imunizacija odre|enih lica, i to prvo osobe starije od {est meseci s hroni~nim poreme}ajima zdravqa, a to su hroni~ne plu}ne bolesti, ukqu~uju}i astmu, kardiovaskularne bolesti, izuzev hipertenzije, hroni~na oboqewa jetre, bubrega, neurolo{ke i neu-

romuskularne bolesti, hematolo{ki i metaboli~ki poreme}aji, ukqu~uju}i {e}ernu bolest i prekomernu gojaznost.

Zdravi – po planu lokalnih vlasti Prema posebnim planovima organa dr`avne uprave i lokalnih samouprava bi}e sprovedena imunizacija zdravih. To se odnosi na vakcinaciju zdrave dece od tre}e do 14. godine, zdravih mla|ih odraslih od 15. do 49. godine, od 50. do 64. godine i od 65. godine navi{e.

GRADOVI Osmi smrtni slu~aj? Na Infektivnoj klinici Klini~kog centra u Ni{u preminuo je te`ak hroni~ni bolesnik za koga se sumwa da je oboleo od novog gripa, rekao je ju~e direktor klinike prof. dr @arko Rankovi}. Re~ je o te{kom sr~anom bolesniku koji je bolovao i od {e}erne bolesti, naveo je Rankovi}. To je osmi smrtni slu~aj u Srbiji koji se vezuje za novi grip.

Novosa|ani pod maskama Iako je progla{ena epidemija gripa H1N1 u Novom Sadu, situacija je pod kontrolom. Vrti}i PU “Radosno detiwstvo” i daqe rade redovno, i to puno radno vreme. Ipak, broj mali{ana se smawio, pa ih je ju~e u toj ustanovi boravilo svega 2.700, {to je 18 odsto od ukupnog broja dece. U Novom Sadu osnovana je i komisija povodom progla{ewa epidemije, kojom predsedava gradona~elnik Igor Pa-

Sombor odoleva epidemiji Na podru~ju Sombora ne postoje uslovi za progla{ewe epidemije, zakqu~ak je gradske Komisije za pra}ewe pandemijskog gripa. – Neznatan je broj slu~ajeva sumwivih na A-H1N1 – kazao je

Kol-centar u be~ejskom pozori{tu Prostor Kreativnog centra Gradskog pozori{ta Be~ej doskoro je sluìo da se deca „inficiraju“ kulturom, a sada je preure|en u „kol-centar“ Doma zdravqa s namerom da zdravstvena slu`ba pregleda sugra|ane s povi{enom temperaturom i smetwama u disawu, te utvrdi da li su zaraèni novim gripom. – S obzirom na to da su {kole prekinule rad, odlu~ili smo da i mi na{e aktivnosti stopiramo – kaè direktor pozori{ta Velimir Cvejanov. Svako drugo dete dolazi u be~ejski De~ji vrti} „Labud Pejovi}“.

do tri milijarde. Milosavqevi} je i ovom prilikom apelovao na gra|ane da se vakcini{u ~im to bude mogu}e jer je to jedini na~in da se ograni~i {irewe virusa i spre~e smrtni ishodi. Naredba o progla{ewu epidemije stupa na snagu po objavqivawu u „Slu`benom glasniku“. Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ do sada je zvani~no potvrdio 258 slu~ajeva obolevawa od gripa izazvanog novim tipom virusa A-H1N1. Od posledica novog gripa u Srbiji je umrlo osmoro qudi.

– Odr`ali smo konsultacije s predsednikom op{tine Peterom Knezijem i doneli odluku da vrti}i i daqe rade – ka`e direktorka Magdolna Ferenc. V. J.

Apatinska „P~elica” zatvorena Na osnovu preporuke nadle`nih, u apatinskoj op{tini do ponedeqka, 16. novembra, ne}e raditi osnovne i sredwe {kole, kao ni PU „P~elica“. – Proteklih dana dolazilo je 40-50 odsto dece. Ona koja nisu dolazila nisu sva bolesna, nego ih roditeqi iz predostro`nosti i straha ne dovode. Stoga smo odlu~ili da zatvorimo na{e objekte do ponedeqka – rekla je direktorica „P~elice“ Biqana Polovina. J. P.

S raspustom mawe i pacijenata u Zrewaninu – Na Infektivnom odelewu bolnice u Zrewaninu je osam

pacijenata s klini~kom slikom novog gripa, a u plu}noj bolnici jedan – rekao je ju~e epidemiolog Zavoda za za{titu zdravqa dr Radivoj Filipov. – Nijedan od tih pacijenata nije sa te`om klini~kom slikom. Broj pacijenata koji se javqaju pred{kolskim i {kolskim ambulantama u Zrewaninu smawuje se otkako je po~eo {kolski raspust. @. Bn

U Potisju 3.000 mali{ana kod ku}e U Adi, Senti, Kawiì i Novom Kneèvcu, odlukom op{tinskih vlasti, odre|en je vanredni raspust u vrti}ima. Kod ku}e je ostalo oko 3.000 mali{ana. U PU „Na{a radost“ u ôki, kaè direktorka Gaqine Bugarski, nisu dobili nikakvu direktivu za raspust, ali se broj dece drasti~no smawio. U a|anskom vrti}u „îka Jova Zmaj“ odre|ena su deùrna odeqewa za zdravu decu. M. Mr.

U prvoj grupi su trudnice zbog pove}anog rizika od te{ke forme oboqevawa koja moè rezultovati i spontanim poba~ajem i smrtnim ishodom, posebno tokom drugog i tre}eg meseca trudno}e. Zatim, zdrava deca starija od {est meseci do dve godine, uz konsultaciju pedijatra, lica zaposlena u objektima koja obavqaju zdravstvenu delatnost, lica sme{tena i zaposlena u ustanovama za socijalnu za{titu, zaposleni u dràvnim organima na lokalnim, pokrajinskim i republi~kom nivou. Prvo }e tako|e biti vakcinisani zaposleni u javnim slu`bama, proizvodwi, distribuciji lekova, hrane, vode, elektri~ne energije, dispozicije otpada, javnom transportu, slu`be za sahrawivawe, osobqe jaslica, vrti}a, {kola, PTT saobra}aja, telekomunikacija, javnog medijskog servisa, finansijske ustanove, zdravstvena za{tita ìvotiwa, zaposleni u pravosu|u, lica koja izdràvaju kaznu u zavodima. Naredba i mere }e trajati dok postoji opasnost od {irewa zarazne bolesti pandemijskog gripa A-H1N1.

U Vojvodini 78 osoba u bolnicama Radna grupa PIV-a za pra}ewe pandemije gripa H1N1 ju~e je saop{tila da je na bolni~kom le~ewu u Vojvodini zbog novog gripa 78 pacijenata. Kako se navodi, od tog broja, tokom posledwa 24 sata primqena su dva bolesnika i svi su pod stalnim lekarskim nadzorom i primaju odgovaraju}u terapiju. U Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu, na Klinici za infektivne bolesti, sme{tena su 23 bolesnika, dok su u Institutu za plu}ne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici tri osobe. Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu primio je dva bolesnika. U bolnici u Sremskoj Mitrovici je pet pacijenata, u Zrewaninu 18, Pan~evu 16, a u Somboru tri. Kikinda je u svojoj bolnici smestila tri bolesnika, a Vr{ac pet.

U @ELEZNI^KOJ ULICI I OKOLINI

Havarija ohladila radijatore

Havarija koja se ju~e desila ispred ku}nog broja 11 u @elezni~koj ulici ostavila je bez grejawa stanovnike u delu ove ulice, kao i delove ulica Vase Staji}a, Sremske i Laze Kosti}a. Kvar je otklowen u ranim popodnevnim satima, a grejawe je stiglo ne{to kasnije, saznali smo u Toplani. S. K.

GOTOVA JAVNA RASPRAVA O NACRTU STRATEGIJE PRIVREDNOG RAZVOJA

Javna rasrpava o Nacrtu strategije privrednog razvoja grada zavr{ila se ju~e, a danas do 11 ~asova predlozi i sugestije gra|ana iz mesnih zajednica treba da stignu na sto Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj grada, ~iji su predstavnici u~estovali u izradi nacrta. Prema saznawima kancelarije za lokalni ekonomski razvoj gra|ane po me-

snim zajednicama najvi{e je interesovala izgradwa infrastrukure, {to je jedan od preduslova za strane investicije. - Primedbe i sugestije gra|ana }emo sa`eti i odrediti {ta od wih treba da se uvrsti u Nacrt, a onda uputiti da ga usvoji Gradsko ve}e - re~eno je u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj grada. Z. D.

Novosadska ~etvrtak12.novembar2009.

{ki – lai~ka procena kaè da je to oko nedequ dana van stroja ili posla. Tako da i mere odgovaraju teìni situacije. Pa ipak, ne moèmo da se ne zapitamo, a gde su do sada sapuni i papirne rolne? Dodu{e, sanitarna situacija verovatno nije svuda ista, niti su isti uslovi rada. Ali ako je takva situacija u gradskom javnom sektrou, gde bi radnici, po op{tem mi{qewu, trebali da budu za{ti}eni kao beli medvedi, kako je onda u privatno/tranizicionom sektoru? S. Krsti}

NA NOVOM BAZENU ^EKA SE DOGOVOR ZA TERMINE

Plivawe na Slanoj bari u decembru Prema re~ima ~lana Gradskog ve}a za sport i omladinu Aleksandra Kravi}a sugra|ani bi na novom bazenu, koji se nalazi u Sportskom centru „Slana bara“, najverovatnije mogli da po~nu da se kupaju po~etkom narednog meseca, jer bi do tada trebali da se usklade svi termi-

ni kori{}ewa plivali{ta. Kravi} je dodao da }e ve} ove nedeqe po~eti dogovori sa sportskim klubovima kako da se najboqe usklade i iskoriste termini bazena na Spensu i onog na Klisi, pa }e se nakon toga najverovatnije znati i termini za kupawe gra|anstva. B. M.

Kontrola liftova Kontrola liftova u zgradama koje odr`ava preduze}e “Stan” danas }e biti u Radni~koj broj 45, 51a, 53 i 55. Na Keju `rtava racije 2, 2a, 2b, 4/4, 7, 6/ , 8b, 8, 8a i 8c, u Ulici Vojvode Mi{i}a 2 i 32, i na Trgu neznanog junaka 1, 4 i 6. Q. Na.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 13 ~asova [esta i Sedma ulica u nasequ [angaj, od 11 do 13 naseqe [angaj. Bano{tor: od 8.30 do 12.30 deo vikend naseqa Potoraw, od 8 do

13.30 povremeno u pojedinim ulicama naseqa. ^ortanovci: od 8 do 13 deo naseqa Krivac od ciglane prema Beogradskom putu, od 9 do 10 ~asova celo vikend naseqe.

V REMEPLOV

Stojakovi}i sakrivali partizane Odred okupatorske vojske i policije je na osnovu dojava svojih dou{nika iz Novog Sada u rano jutro 12. novembra 1943. opkolila ku}u porodice Stojakovi} u Ba~koj Palanci. Idu}i iz sobe u sobu, jedan islednik je primetio da veliki orman ne stoji na uobi~ajenom mestu. Kada je hteo da boqe vidi za{to je orman pomeren, iz wega je jedna ruka bacila bombu. Ona se odbila od stranice velikog starinskog kreveta nazad u orman i eksplodirala. Tako su u udubqewu u zidu iza ormana poginule istaknute li~nosti Narodnooslobodila~ke borbe, Feje{ Klara, Du{an Vidovi} i Ratko i @ivko Popovi}, sinovi novosadskog prote Alimpija Popovi}a. U ovoj ku}i nalazila su se

Radnici „Gradskog zelenila“ po~eli su pre nekoliko dana na keju da seku stabla na trasi vodovoda koji se rekonstrui{e. Od 162 stabla na ovom potezu ukloni}e se svega 22, koja su uglavnom `enske topole, a nakon rekonstrukcije keja usledi}e hortikulturno ure|ewe ovog dela grada. I ve-

liki broj ru`a koje su krasile kej tako|e }e biti sa~uvan, jer su ju~e one presa|ene u dvori{te Vladi~anskog dvora i u portu Saborne crkve. Iako je prvobitni projekat rekonstrukcije keja podrazumevao se~u svih stabala, on je ipak izmewen, kako bi se sa~uvalo {to je mogu}e vi{e drve}a. B. M.

hronika

c m y

SIVA EKONOMIJA KO[TA JGSP 145.000 EVRA

Divqi taksisti otimaju zaradu

Gde je do sada bio sapun i wegovim javnim preduze}ima uvode se higijsenske mere kako bi se spre~ila masovno oboqevawe od nove, ali i stare vrste gripa. E, sad, ako ste zamislili nekakva Dosije iks, bio/nano/hajper bela odela sa sopstevnim zalihama vazduha grdno ste se prevarili – u pitawu je, uglavnom, obezbe|ivawe te~nog sapuna i ubrusa. Nije taj grip toliko veliki bauk, ni simptomi, u ogromnom broju slu~ajeva, nisu te-

Stabla prore|ena, ru`e preseqene

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

vedoci smo svetske hiS sterije zbog sviwsko-meksi~kog gripa, a u na{em gradu

ZBOG REKONSTRUKCIJE KEJA

Gradwa infrastrukture najva`nija

Neregistorovani taksisti, na relaciji Novi Sad - Futog, mese~no prevezu 115.000 putnika koji bi u suprotnom koristili usluge Gradskog saobra}ajnog preduze}u „Novi Sad“. Zbog toga, u sivoj zoni van legalnih nov~anih tokova zavr{i 1.150 milion dinara ili 145.000 evra, saop{tila je Slu`ba za informisawe gradskog prevoznika. Slu`ba unutra{we kontrole gradskog prevoznika je jo{ u julu snimala taksi vozila koja se lociraju kod autobuskog stajali{ta kod podvo`waka u Kisa~koj ulici i skupqaju putnike za Temerin. Materijal o nelegalnom prevozu dostavili su Gradskoj upravi za inspekcijske GSP o~epila nelegalna konkurencija poslove tra`e}i da ovome stane na put. sta, ali je skrenuo pa`wu da me|u taksistima Glavni saobra}ajni inspektor u gradskim ima i onih koji su registrovali delatnost, a inspekcijama Mladen Ba{i}, povodom podata~ine druge prekr{aje. ka iz GSP-a, ka`e da su u protekla tri meseca - Taksisti ne smeju da se zaustavqaju na zaplenili 76 vozila od neregistrovanih taksiautobuskim stajali{tima, ali ukoliko to ~i-

VESTI

GRAD I SINDIKAT KOMUNALACA PRI KRAJU PREGOVORA O IZMENAMA KOLEKTIVNOG UGOVORA

U GSP-u otvarali ponude

Jo{ cena rada ~eka dogovor

U gradskom saobra}ajnom preduze}u “Novi Sad” ju~e su otvarane prispele ponude za nabavku {est autobusa na gas i za uvo|ewe elektronske naplate karata u autobusima. Predsednik komisije tendera za nabavku autobusa Du{ko Savi} kazao je da je za ove potrebe stiglo pet ponuda, od kojih su neke i od inostranih kompanija. S. T.

Pregovara~ki timovi iz Gradskog odbora sindikata zaposlenih u stambeno - komunalnoj delatnosti i predstavnika gradske vlasti trebalo bi uskoro da potpi{u aneks kolektivnog ugovora za komunalna preduze}a, izjavio je predsednik sindikata komunalaca Zoran Radosavqevi}. Aneks prvo treba da usvoje Gradsko ve}e i Gradski odbor sindikata radnika u komunalnoj delantosti. I ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki} kazao je da su dogovori pri kraju i da je ostalo jo{ malo toga da se usaglasi. Kako ka`e, tek kada izmene i dopune kolektivnog ugovora usvoji Gradsko ve}e, mo`e se re}i da je dogovor dve strane postignut.

„Idiot” na Sceni 34 Ve~eras od 20 sati na Sceni 34 pozori{ta “Vesela korwa~a” u ulici Nikole Pa{i}a 34, izvodi se predstava “Idiot” autora Muza Pavlova. U komadu u re`iji Marije Mar~ete, igraju glumci Nikola Iva~kov i Bogdan Trifunovi}. Ulaz je 150 dinara. S. T.

Ve~e u muzeju uz tamburice

skrivena jo{ tri partizana. Oni su se pritajili, a policajci i ma|arski vojnici, smatraju}i da su obavili posao, poskakali su u dva kamiona, da bi se {to pre vratili u Novi Sad. N. C.

ne, onda je za tu vrstu prekr{aja nadle`na saobra}ajna policija kazao je Ba{i}. Prema wegovim re~ima posle oduzimawa vozila, inspekcija protiv voza~a podnosi zatev za pokretawe prekr{ajnog postupka kod sudije za prekr{aje i onda on daqe odlu~uje kako }e postupiti prema takvim taksistima. ^lan Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{a Bubwevi} nagla{ava da je pro{le sedmice za jedna dan zapleweno deset taksi vozila ~iji su voza~i prevozili putnike, a da za taj posao nisu bili registorovani. - Rigoroznije mere od oduzimawa vozila nema, ali kada voza~ uprkos tome {to mu se skinu tablice s automobila i daqe prevozi putnike, ne znam {ta daqe da ~inimo, osim da ode u zatvor na nekoliko dana da „o’ladi glavu“- ka`e Bubwevi}. Z. Deli}

Tambura{ki orkestar „Vasa Jovanovi}“ KUD-a „Svetozar Markovi}” odrà}e koncert u petak u 19 ~asova u holu Muzeja Vojvodine. Kocert pod nazivom „Vojvodinom ravnom“ odràva se u okviru manifestacije „Etnolo{ka jesen“. Zvuci tradicionalne muzike upotpuni}e sliku o ìvotima i obi~ajima naroda koji su ìveli na teritoriji Vojvodine krajem 19. i po~etkom 20. veka. N. V.

Sindikat komunalaca i gradska vlast ve} su se dogovorili oko visine toplog obroka i regresa, a Radosavqevi} je podvukao da }e se i daqe primewivati odredbe ovog dokumenta u vezi isplate jubilarnih nagrada.Po wegovim re~ima ostali su sporni ~lanovi 27. i 28. kolektivnog ugovora. Sindikat smatra da ne treba da budu mewani ti ~lanovi koji se ina~e odnose na cenu rada i koeficijente. - Koeficijenti su realni, pokazalo se u praksi, jer je odnos izme|u najni`e i najve}e zarade prihvatqiv. Cena rada je zamrznuta Vladinom Uredbom o zamrzavawu plata u javnim preduze}ima, te je besmisleno sada o tome pregovarati - naveo je Radosavqevi}.

Podvukao je da }e u izmenama i dopunama kolektivnog ugovor ostati nepromewen ~lan 55, koji {titi radnike sa duìm radnim staòm i ne dozvoqava direktorima da im smawuju koeficijente. O isplati otpremnina radnicima u komunalnim firmama u slu~aju tehnolo{kog vi{ka nije se razgovaralo, rekao je Radosavqevi}. - U slu~aju da postoji vi{ak radne snage u preduze}ima gradona~elnik Igor Pavli~i} bi trebao da sastavi stru~ni tim, sastavqen od predstavnika sindikata, poslodavaca i osniva~a i zakaè razgovore o socijalnom programu - kazao je Radosavqevi}, dodaju}i da je to tako nazna~eno u jo{ vaè}em kolektivnom ugovoru. Z. Deli}

„PARKING SERVIS” POMA@E CENTRU „@IVETI USPRAVNO”

Besplatan prevoz za tri devoj~ice Predstavnici „Parking servisa“ i centra „@iveti uspravno“ potpisali su ju~e donatorski ugovor, prema kome je pomenuto preduze}e uplatilo Centru 100.000 dinara, a novac }e biti iskori{}en za pla}awe prevoza u {kolu i vrti} trima u~enicama sa invaliditetom. Predsednica Centra „@iveti uspravno“ Milica Ru`i~i} Novkovi} rekla je da je pomo} namewena za dve u~e-

nice sredwe ekonomske {kole i devoj~icu iz vrti}a {kole „Dr. Milan Petrovi}“, i da }e one svakodnevno do kraja ove {kolske godine biti vo`ene od ku}e do {kole i nazad. Direktor „Parking servisa“ Ivan Ferko zahvalio se zamenici predsednika Skup{tine grada Mariji Cveji} Vrebalov i ~lanu Gradskog ve}a zadu`enom za obrazovawe Milanu \uki}u na trudu i

pomo}i onima kojima je to potrebno. Ferko je dodao da }e dokle god je on na ~elu „Parking servisa“ pomo} biti upu}ivana najugro`enijim socijalnim grupama. Marija Cveji} Vrebalov je istakla da ovakve gestove ne treba da ~ine samo gradska preduze}a, ve} da bi bilo dobro da se sli~nim akcijama prikqu~e i privatne firme, kao i institucije koje mogu da pomognu. B. M.

„Emprona” prima volontere Centar za prevenciju narkomanije „Emprona“ }e od 18. novembra obu~avati nove volontere. Selekcija prijavqenih kandidata traje do 13. novembra, a primaju se zbog toga {to je novembar mesec borbe protiv bolesti zavisnosti. Svi zainteresovani mogu se javiti na elektronsku adresu stasha.emprona@gmail.com ili na telefon 021 533 044 u periodu izme|u 17 i 20 ~asova. N. V.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak12.novembar2009.

c m y

DNEVNIK

[TA PREDVI\A NOVI PRAVILNIK O LEGALIZACIJI NEKRETNINA

Prevarenim kupcima vlasni~ki pe~at POKLON GRADA IRENI JOSIFOVSKI

Umetni~kim talentom zasluìla bicikl ^lan Gradskog ve}a za kulturu Andrej Bursa}, primio je trinaestogodi{wu violon~elistkiwu, Irenu Josifovski koja je ostvarila veliki uspeh osvojiv{i drugu nagradu na uglednom Me|unarodnom violon~elisti~kom takmi~ewu “Dokauer” u nema~kom gradu Drezdenu odrànom, od 11. do 19. oktobra. êstitaju}i joj na zna~ajnom priznawu, izrazio je veliko zadovoqstvo {to nas jedan ovakav talenat prezentuje u svetu i nakon toga, mladoj umetnici darovao bicikl, kao simboli~an poklon Novog Sada. Irena Josifovski, trenutno poha|a prvi razred Sredwe muzi~ke {kole “Isidor Baji}” i od svog prvog solisti~kog koncerta sa osam godina, osvarila je niz izuzetnih uspeha, osvajaju}i prva mesta i nagrade na najzna~ajnijim doma}im i me|unarodnim takmi~ewima mladih muzi~ara. B. P. P.

KANCELARIJA PIO OTVORENA NA SREMSKOJ STRANI

U{te|en put u Novi Sad

Ispostava novosadske Filijale penzijskog i invalidskog fonda zvani~no je ju~e otvorena u Sremskim Karlovcima u Preradovi}evoj ulici 3 , preko puta pijace. Kancelarija }e biti na usluzi gra|anima Karlovaca dva puta sedmi~no, sredom i petkom od 7 do 15 sati, ali kako je ju~e na sve~anom otvarawu re~eno, ukoliko bude potrebe, i ostalim danima. - Ovo je peta ispostava na{e filijale u okolini Novog Sada, otvorena uz svesrdnu pomo} predsednika karlova~ke op{tine Milenka Filipovi}a - rekao je direktor Filijale republi~kog penzijskog i invalidskog osigurawa Novi Sad Ilija [aki}. - U woj }e gra|ani mo}i da podnesu zahtev za starosnu, invalidsku i poro-

^ITAOCI PI[U SMS

di~nu penziju, prijave i odjave radnika i preduzetnika, da dobiju listing radnog sta`a, uverewa za vize, prosek penzije i drugo. Predsednik op{tine Filipovi} je rekao da je zna~ajno za gra|ane Karlovaca po tome {to ne}e morati da odlaze u Novi Sad kako bi ostvarili neka prava iz sfere penzijskog i invalidskog osigurawa. Po re~ima slu`benice Rose \uri}, u ovoj ispostavi gra|ani ne mogu da naprave i overe zdravstvene kwi`ice, overe bolovawa niti penzioneri mogu da dobiju re{ewa pomo}u kojih }e ostvariti pravo na participaciju tro{kova za zdravstvene usluge. Sve informacije mogu da dobiju i na broj telefona 021/884-301. Z. Ml.

I pored toga {to je Pravilnik o legalizaciji stupio na snagu ove nedeqe, kada je re~ o ceni, za sada se jedino zna da }e povlastice imati vlasnici porodi~nih nekretnina do 100 metara kvadratnih, koji }e naknadu za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta platiti 60 odsto ni`e u odnosu na ukupnu cenu. Pomo}nik direktora za pravne posle u Zavodu za izgradwu grada Marijan Petrovi} ka`e da }e precizne kriterijume o visini naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta odrediti ZIG, koji bi do kraja nedeqe taj predlog trebalo da prosledi Gradskom ve}u na usvajawe. Posle ve}a, o visini naknade odlu~iva}e Skup{tina grada na novembarskom zasedawu. Petrovi} za “Dnevnik” govori o prednostima i manama Zakona i Pravilnika koji se odnosi na legalizaciju. Obja{wava da novi Zakon o planirawu i izgradwi i Pravilnik o legalizaciji, za razliku od prethodnog akata, zna-

Pravilnik o legalizaciji posebno je zna~ajan za stanare u vi{eporodi~nim zgradama, jer im pruà mogu}nost da legalizuju stanove bez investitora tno pojednostavquju proceduru koja je do sada bila komplikovana i skupa; a posebno je zna~ajan za stanare u vi{eporodi~nim zgradama, jer im pruà mogu}nost da legalizuju stanove bez investitora. - Vlasnik stana sada moè da podnese zahtev za legalizaciju za ceo objekat, a Uprava za urbanizam }e u skladu sa za-

065/47-66-452 & 063/366-977

Da kom{iji poskupi benzin? U Hrvatskoj ju~e gorivo jeftinije za 1,2 dinara, a od danas u Srbiji skupqe za pet din. Da li ovo neko iz vlasti mo`e (treba) da objasni svojim gra|anima? 064/1465... *** Sve pohvale SBB-u na ubrzawu Interneta. Za iste pare sad imam

sto}i muk na ulicama i arogancija na telefonima. Ima li koga u Gradskoj ku}i? 063/541... *** Srpska policija je napravila jo{ jedan veliki podvig! U Novosadskoj rafineriji, zbog “velike pqa~ke” derivata, pohapsila je radnike-gologuzane (radnici ~u-

duplo ve}u brzinu. Skok sa 1mb/s na 4mb/s. Ekstra! 061/1476... *** Grad nikada nije bio prqaviji! Haos u @elezni~koj i ulici Laze Kosti}a. Mini deponije na svakom koraku, a kontejnera nigde! U ^i-

vari), koji ne znaju {ta je nafta, a {ta derivati. To znaju rukovodioci koji su ostali opet fini. Me|u uhap{enima su i direktori drugih firmi, ali ne i wihove kolege iz rafinerije. Odkad se to oni direktori ne dru`e sa

konom doneti gra|evinsku, odnosno upotrebnu dozvolu. Naknada za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta pla}a}e se sukcesivno, a vlasnici }e pojedina~no dobijati dozvole – ka`e Milana Su~evi} rukovodilac Slu`be za pravne poslove ZIGa. Ona obja{wava da je zakonodavac na ovaj na~in iza{ao u susret onima koje je investitor prevario, ili nema novaca da plati legalizaciju, dok }e s druge strane vlasnici stanova na Sudu mo}i da ostvare prava. Zakon je vlasnicima bespravno sagra|enih objekata ostavio mogu}nost da podnesu zahteve za legalizaciju u roku od {est meseci od stupawa na snagu, {to je rok koji isti~e 11. marta. Za vlasnike nekretnine do 100

ovim direktorima?! Nego sa radnicima? Doista ~udna vremena kad se mi{ i ma~ka druè! S’po{tovawem! 064/1121... *** Sve{tenik ne po{tuje sud i dràvu i preti joj, advokati ne}e fiskalne kase (da pla}aju porez Dràvi) i {trajkuju, Palma poklawa dràvnu zemqu i izjavquje da za wega zakon ne postoji, “navija~i” (silexije) prete dràvnom tuìocu, predsednik Crvene Zvezde ga javno ismeva... Sve go kabadahija do kabadahije, a dràva mala, maju{na, nemo}na i ponizna. Zato iskezi zube i ka`wava slabe i siroma{ne. Sramota! 063/545... *** E Novosa|ani moji, sada vidite za{to “Toplana” ne}e pla}awe po potro{wi, ve} cele godine po kvadratu. Jer se vidi kako su nam radijatori topli. Od 13. oktobra do danas nisu bili topli radijatori pet dana, pa tako treba i da platimo; a gospoda ne bi imala ni za hladnu vodu, a ne za debele plate. Jer ako je temperatura 15 stepeni, to ne zna~i da se u stanu moè sedeti pored hladnih radijatora, ili mo`da treba obu}i bundu ili se umotati u }ebe? 063/7606...

kvadrata, ovaj rok posebno je zna~ajan jer im daje mogu}nost da legalizaciju plate 60 odsto ni`e od ukupne cene. Drugi uslov, za iste vlasnike je da ugovor o legalizaciji zakqu~e do 31. decembra 2010. godine. Oni koji to ne budu u~inili plati}e punu cenu naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta.

Od 11. septembra, kada je Zakon stupio na snagu, prijavqeno je 400 novih objekata, a Petrovi} procewuje da se taj broj do 11. marta ne}e rapidno pove}ati, jer je najve}i deo onih koji su hteli da prijave bespravnu gradwu ve} to uradio. Me|utim, novi zakon nije izle~io sve boqke starog, te pitawe imovinsko-pravnih odnosa, kao i mnoga druga, ni ovoga puta nisu re{ena. - Nere{ene imovinsko-pravne odnose ne tretiraju ni Zakon ni Pravilnik, tako da }e taj problem i daqe ko~iti veliki broj predmeta koji do sada upravo zbog toga nisu mogli da budu re{eni. To pitawe re{ava drugi sistemski zakon, koji je jako star i nije sklon promenama jer je re~ o osnovnim postulatima prava koji se ne mewaju – obja{wava Petrovi}.

Zakon propisuje i koji objekti se ne}e mo}i legalizovati i tu, izme|u ostalog, navodi objekte u zonama za{tite, ali i na terenima nepovoqnim za gradwu. Za razliku od prethodnog akta, ovaj predvi|a mogu}nost gradwe na klizi{tima i drugim nesigurnim podru~jima, ali uz garanciju preduze}a o bezbednosti takvih gra|evina. Tako saznajemo da }e i vlasnicima ku}a u Ribwaku, gde do sada nije bilo mogu}e legalizovati bespravne objekte, uz pomenuto odobrewe biti odobrena gradwa. Za razliku od tog naseqa na sremskoj strani Dunava, u Zavodu nemaju odgovor kako }e se re{avati predmeti ku}a na Kamewaru ili pitawe 40 ku}a na Veterni~koj rampi, izgra|enih na trasi budu}e saobra}ajnice. L. Nikovi}

Hrana razvojna {ansa Nau~ni skup pod nazivom “Strategija proizvodwe hrane - {ansa i prioritet u razvojnim opredeqewima privrede” bi}e odr`an danas od 11 do 14 sati u sve~anoj sali Sredwe ma{inske {kole. Govori}e prof. dr Radovan Pejanovi}, prof. dr Ilija ]osi}, akademik Dragan [kori}, prof. dr Ratko Nikoli}, prof. dr Dragan [e{lija, prof.

dr Darko Reba, pomo}nik pokrajinskog sekretara za energetiku i mineralne sirovine Tomislav Papi}, prof. dr Dragan Jovanovi}, prof. dr Leposava Ne{i}, Radivoj Mati}, Novak Sikimi}. Organizatori su Fakultet tehni~kih nauka, Narodna tehnika Vojvodine i Udru`ewe pronalaza~a Novog Sada. Z. Ml.

c m y

DNEVNIK

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak12.novembar2009.

NAVALA ZABRINUTIH NOVOSA\ANA NA FARMACEUTSKE USTANOVE

„Meksikanac” ispraznio apoteke Panika izazvana epidemijom novog gripa ju~e je po~ela da se {iri gradom. Tome su doprinele pojedine institucija koje su zabranile ulazak u wihovu zgradu bez za{titne maske. Me|utim, ta zabrana do{la je u nezagodnom trenutku, po{to maski nema ni za lek. U Apotekarsku ustanovu „Novi Sad“ stiglo je ju~e oko 300 hirur{kih maski, ali Nada Ili} iz te ustanove ka`e da je taj broj zanemarqiv u odnosu na ogromnu potra`wu. - Na`alost, maske dobijamo na ka{i~icu. Danas o~ekujemo

Maramice u prodaji U apoteci “Sveti Sava”, u Pu{kinovoj ulici, ka`u da imaju maramice “klinel”, koje dezinfikuju ko`u i tako, navodno, {tite od virusa gripa H1N1. Maramice po komadu prodaju za 6,5 dinara, dok pakovawe od 40 komada ko{ta 212 dinara. Ova apoteka ima i za{titne maske koje po komadu ko{taju od 12 do 49 dinara, u zavisnosti od proizvo|a~a.

da stigne jo{ 1.000 komada, a tek od ponedeqka nam je obe}ano jo{ nekoliko hiqada. Qudi sve vi{e `ele da se wima preventivno za{tite od meksi~kog gripa, ali je to prakti~no jo{ uvek nemogu}e, jer maski nema dovoqno za sve – rekla je Ili}, dodav{i da jedna maska staje 10 dinara.

Ona je jo{ kazala da su sve specijalne maramice za uni{tavawe virusa H1N1, koje su stigle u Novi Sad iz Londona, podeqene u humanitarne svrhe, a da }e drugi kontingent „magi~nih“ maramica sti}i tek naredne nedeqe, kada }e biti pu{tene u prodaju. Kako saznajemo, pojedine privatne apoteke nabavile su maske na crnom trì{tu, pa se u nekima ve} ju~e mogle na}i vi{e vrsta, po ceni od 50 pa do ~ak 400 dinara. Oni koji su, ne podleù}i sivoj ekonomiji, ju~e imali prazne rafove, sloìli su se da je potra`wa za maskama ogromna, a neki su bili prnu|eni da na ulazna vrata postave velikim slovima obave{tewe da maski nema. Farmaceut iz jedne privatne apoteke rekao je da na trì{tu nije samo nesta{ica maski, ve} uop{te sredstva za dezinfekciju, vla`nih maramica, vakcina i lekova protiv gripa. I. Brcan

VIRUS H1N1 DONOSI NOVA PRAVILA

U Socijalno samo s maskom I pre nego {to je ju~e progla{ena epidemije gripa H1N1, ulazak u zgradu Socijalnog bio je mogu} samo onima koji su preko lica imali za{titnu masku. A maske su, s druge strane, gotovo nestale sa rafova ve}ine apoteka u gradu. Filijala za Ju`noba~ki ogrug u Novom Sadu Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe uvela je novi re`im rada u ciqu za{tite od novog virusa i gra|ani su jednostavno vra}ani sa ulaza u zgradu {to je izazvalo paniku, zabunu i revolt velikog broja korisnika usluga. Oni koji su ju~e u prepodnevnim satima „imali posla“ u Socijalnom zatekli su (osim gra|evinskih radnika) i pripadnika obezbe|ewa iz firme „Revnost“ s maskom na licu i motorolom u ruci, traku koja je branila pristup stepeni{tu i kartonsku kutiju za prijem

zahteva i druge dokumentacije. Na vratima se nalazilo obave{tewe da je „zbog opasnosti od epidemije ograni~eno kretawe u delu zgrade“, a prolaz je bio omogu}en samo onima s maskama. Me|utim, prema

re~ima {efa Odseka za Penzijsko osigurawe Dobrile ^a~ije, u posledwe vreme pove}an je broj zahteva wihovoj slu`bi i radi se o

tome da je posao jednostavno druga~ije organizovan. - Sve {to radimo u skladu je sa preporukama u vezi s novim gripom. Od 11. novembra svi zahtevi predaju se na ulazu da ne bi bilo bespotrebnog me{awa i {etawa po hodnicima onih koji svoj posao mogu obaviti i u prizemqu ostavqawem svojih zahteva i dokumenata u kutiju. Maske su potrebne onima koji ulaze u objekat da se savetuju s na{im slu`benicima, ili imaju sli~an problem. Tako|e, stranke upu}ujemo na telefonski servis gde se mogu obavestiti o na{em radu kazala je ^a~ija. Osim Socijalnog, ve}ina institucija i ustanova u gradu jo{

uvek se nisu odlu~ile na postavqawe „H1N1 detektora“ na svojim ulaznim vratima, a posebne mere preduzimaju se jo{ u Okru`nom zatvoru u Novom Sadu. Kako smo saznali Sudska stra`a u novosadskoj Palati pravde nema nikakve posebne instrukcije u vezi za za{titom od gripa, ali zatvorski ~uvari iz Okru`nog zatvora koji dovode pritvorenike na su|ewa obavezno koriste maske. Od ranije je poznato da lekari i medicinsko osobqe u Domu zdravqa „Novi Sad“ rade s maskama na licu, dok je u Centru za socijalni rad ju~e sve funkcionisalo kao i obi~no. U Gradskoj ku}i je za „Dnevnik“ re~eno da na ulazu u {alter sale ne postoji nikakva posebna kontrola, a i u „Elektrovojvodini“ je, kako ka`u, sve mirno na tu temu. D. Apro

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] PREDSEDAVA KOMISIJOM ZA PRA]EWE EPIDEMIJE

Grad spreman za borbu protiv gripa - Novi Sad u potpunosti kontroli{e situaciju i obe}ava gra|anima da }e o svemu svakodnevno, ta~no i pravovremeno biti obave{tavani – izjavio je ju~e gradona~elnik Igor Pavli~i}, najavquju}i povodom epidemije meksi~kog gripa u Srbiji svakodnevne konferencije za novinare, na kojima }e biti saop{tavane sve relevantne informacije vezane za Novi Sad. Na zahtev Pavli~i}a, tokom epidemije gripa direktori javnih preduze}a i ustanova ~ijih je osniva~ Grad ju~e su dostavi-

li akcione planove rada za slu~aj odsustva ve}eg broja zaposlenih. Na sednici gradske Komisije za pra}ewe epidemije gripa dogovoreno je da preduze}a i ustanove podatke o broju zaposlenih koji su zbog simptoma gripa odsutni s posla svakodnevno dostavqaju Institutu za javno zdravqe Vojvodine, odakle }e zbirni podaci i analiza dnevnog stawa biti prosle|ivani Komisiji kojom predsedava Pavli~i}. Na ju~era{woj sednici direktorima preduze}a i gradskih ustanova poreporu~e-

no je da zaposlenima omogu}e odsustvovawe s posla zbog bolesti, odnosno gripa, a date su im i smernice za zdravstvenu za{titu radnika koji su hroni~ni bolesnici. ^lan Gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo dr Aleksandra Novakov–Miki} tvrdi da je situacija u gradu pod kontrolom i gra|anima preporu~uje da se pridr`avaju op{tih i individualnih mera prevencije, najavquju}i da }e uvo|ewe dodatnih mera zavisiti od razvoja epidemiolo{ke situacije. L. N.

Zasedali {tabovi

Vrti}i rade

Po{to je u Srbiji progla{ena epidemija novog gripa, svaka lokalna uprava sprovodi}e svoj akcioni plan u skladu s epidemiolo{kom situacijom. Ovo je re~eno na zajedni~koj sednici okru`nog i gradskog {taba civilne za{tite odrànoj u Gradskoj ku}i. Svi nadleì organi i slu`be iz oblasti zdravstva u Novom Sadu i u Ju`noba~kom okrugu u pripravnosti i preduzimaju se sve mere po preporuci Ministarstva zdravqa. Epidemiolog iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine dr Vladimir Petrovi} rekao je da je pro{le nedeqe u Ju`noba~kom okrugu registrovano tri hiqade obolelih od ove bolesti, od toga je 99,5 odsto le~eno u ku}nim uslovima, a svega 0,5 odsto pacijenata leàlo je u bolnici. „Za sada se grip najbrè {iri u Novom Sadu, Ba~koj Palanci i Be~eju. Pretpostavqa se da }e u Ba~koj Palanci i Be~eju broj obolele dece rasti, jer je re~ o u~enicima koji su bili u ê{koj na ekskurziji i tamo se zarazili“ , naQ. Na. veo je Petrovi}.

Svi vrti}i Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ rade po normalnom re`imu, puno radno vreme, uz sve mere preventivne za{tite dece i zaposleni, odlu~eno je ju~e na sastanku kriznog {taba grada za borbu protiv epidemije gripe. Za sve informacije gra|ani se mogu obratiti na telefon 420-937 od 7 do 20 sati, de`urnoj slu`bi u „Radosnom detinwstvu“. O tome da li vrti}i prestaju sa radom odlu~uje iskqu~ivo grad Novi Sad i ~lanovi Gradskog ve}a. Ina~e, od direktora te ustanove Borislava Samarxi}a saznajemo da je ju~e u vrti}ima bilo svega 2.700 mali{ana, {to je oko 18 odsto od ukupnog broja dece. Q. Na.

TOPLANI MOLI POTRO[A^E

Kontakt samo telefonom i pismima Zbog {irewa epidemije gripa A H1N1, iz Toplane mole potro{a~e da se u narednom periodu obra}aju preduze}u iskqu~ivo telefonom ili pismeno, te da ne dolaze li~no u prostorije Toplane. Gra|ani informacije mogu dobiti besplatnim pozivom na telefon korisni~kog centra 0800100-021. Toplana je pripremila i akcioni plan i oformila operativni tim koji }e se uskla|ivati sa Gradskim kriznim {tabom, sara|ivati s Domom zdravqa i organizovati posao u slu~aju smawenog broja zaposlenih zbog epidemijskog gripa. Utvr|eno je na koji na~in }e biti preraspore|eno radno vreme zaposlenih u Toplani i kako }e radnici biti raspore|eni unutar preduze}a. S. K.

Detaqnija dezinfekcija autobusa Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ izdalo je obavezuju}i nalog voza~ima da u slu~aju gripa ne dolaze na posao, saop{tio je gradski prevoznik. U saop{tewu je navedeno da se zbog pojave gripa autobusi peru detaqnije dezinfecionim sredstvima. U preduze}u, za sada, nema pove}anog broja obolelih. U slu~aju da se to dogodi uve{}e se posebne mere prevencije, redukcija prevoza. Z. D.

Nose sme}e bez prekida U skladu s progla{ewem epidemije, “^isto}a” je donela akcioni plan poslovavawa. Ukoliko se za 20 odsto smawi broj radnika koji odnose sme}e, obustavi}e se odno{ewe ba{tenskog i krupnog otpada a ako se 50 odsto radnika razboli izno{ewe industrijskog i privrednog otpada. Korisnici ovih usluga tada }e biti obavezni da sme}e odla`u na privremenim odlagali{tima u krugovima preduze}a. Prekid odno{ewa komunalnog otpada doma}instava ne planira se ni u jednoj varijanti epidemije. Q. Na.

Autor: Julija Ikanovi}

Fotografija: Francuska veza

AKCIJA CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA”

Fotkama do nagrada Na stranama „Novosadske hronike“ po~eli smo da objavqujemo fotografije s Me|unarodnog festivala uli~nih svira~a pristigle na fotokonkurs koji su organizovali Centar za kulturnu animaciju i „Dnevnik“. Svakog dana, sem nedeqe, bi}e objavqena po jed-

na fotografija od svakog autora. @iri }e izabrati tri najboqe, a wihovi autori dobi}e po fotoapart. Najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni i na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em Festivalu uli~nih svira~a. A. V.

Zavisnik ostavqen na cedilu? Iako u metadonskoj krizi i veoma lo{em stawu, nekada{wi narkoman a sada zavisnik od metadona \or|e J. zavr{io je ju~e u prostorijama Udru`ewa gra|ana za borbu protiv narkomanije u @elezni~koj ulici i pored uputa za hospitalizaciju. Zbog lo{eg stawa u kojem se nalazio, Ivan Gorewak iz Udru`ewa gra|ana “Sre}no”, gde je \or|e sme{ten od pro{le nedeqe, objasnio je da su im u bolnici rekli da su svi kapaciteti popuweni. - Nismo znali da je \or|e pre dolaska u Beo~in koristio metadon i sino}na stra{na kriza je danas kulminirala. Usput smo oti{li na odeqewe psihijatrije pri Klini~kom centru Vojvodine, ali tamo su mu dali bensedin i rekli mu da do|e sutra u 9 sati. Popodne smo ponovo oti{li tamo i tada nam je re~eno da

on vi{e nikada ne}e biti primqen, po{to je do sada ve} nekoliko puta tamo le~en. Zato smo sada u Udru`ewu u Novom Sadu i ne znamo {ta da radimo. Wemu je veoma lo{e i bojimo se da ga vratimo u Beo~in. Tamo nemamo nikakvu medicinsku pomo} i kako bi mu pomogli ako mu ponovo pozli – kazao je Gorewak i dodao da mu nije jasno kako lekari ne}e da prime pacijenta u krizi. Prema wegovim re~ima,\or|e nema porodicu po{to je izgubio oba roditeqa kada je imao 13 godina i ima veliki problem sa zavisno{}u, koji je poku{avao da re{i nekoliko puta. Ipak potpuno izle~ewe je do sada izostalo. I pored brojnih poku{aja, iz KBC-a sino} nismo uspeli da dobijemo komentar i obja{wewe za{to \or|e J. nije hospitalizovan. S. Tanuryi}

~etvrtak12.novembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

IZBORI U MESNIM ZAJEDNICAMA U SEN]ANSKOJ OP[TINI

Najskromniji odziv u gradu

^lanovi bora~ke organizacije pola`u venac na Spomen zid

JU^E U BE^EJU ODR@ANA KOMEMORACIJA

Po{ta `rtvama fa{isti~kog terora BEÊJ: Intonirawem „Internacionale” ju~e je po~ela komemoracija streqanim skojevcima 11. novembra 1941. godine, kada je krenuo krvavi serijal fa{isti~kog okupatora u Be~eju. Upravo zbog toga, ju~era{we okupqawe na mestu gde je pre 68 godina streqano 12, uglavnom dvadesetogodi{waka, bilo je se}awe ne samo na wih, ve} i na sve `rtve fa{isti~kog terora u gradu kraj Tise. U prvom streqawu ìvote su izgubili Borislav Vlajkov, Milan Gavri}, Svetozar Gavri}, @ivko Gagi}, Stevan Koji}, Isidor Mogin, Labud Pejovi}, Ivan ]iri}, Gotfrid Hove, Todor Cvejanov, Vujica îpli} i Mom~ilo [aranovi}. Samo 70 dana kasnije streqana je druga grupa od 11 be~ejskih „skojevaca“, a onda je stigao pravi krvavi pir u vidu racije kada je u ledenu Tisu ba~eno preko 260 nedu`nih `rtava.

- U ime qubavi, slobode, istine i pravde, zahtevamo da izmenite novoimenovane nazive ulica i trgova, te da im vratite prethodna imena. Pitamo se ko su ti qudi kojima je, primera radi, smetalo ime Trg `rtava fa{izma!? Nadamo se da ne}emo ostati bez odgovora i rezultata - apelovala je jedna od akterki vremena od pre skoro sedam decanija Melanija [evi}. Vence i cve}e su na spomenobele`je polo`ile delegacije Op{tinske organizacije SUBNOR Be~ej, Mesnog udru`ewa SUBNOR Ba~ko Gradi{te, lokalne samouprave, Op{tinskog ve}a SSSS, OO PUPS, potomci streqanih i gra|ani koji po{tuju tekovine NOB. Ju~era{wa komemoracija kraj spomen-zida u centru Be~eja zavr{ena je minutom }utawa, ~ime je odata po{ta svim `rtvama fa{isti~kog terora. V. Jankov

BIOSKOPI SUBOTICA ART SINEMA „Koko [anel” (18, 20) IN\IJA KULTURNI CENTAR „Ma~ak u ~izmama” (18) „Gola istina” (20) „Bra}a Blum” (21.30) „Koko [anel”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop “Jadran”: “Ma~ak u ~izmama” (17 i 18.30), “Edit i ja” (20), “Spaliti nakon ~itawa” (21.45)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Pera Dobrinovi}”: “Tri sestre” (19.30).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka”, Tematska izlo`ba “Kada u kujni vlada red...” Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu” (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Jelena Pavlovi}, Slavica Isakov, Nata{a Milovanovi}, Biqana Karanov, Biqana Sredi} i Vida @agar iz Novog Sada, Sofija Stani{i} i Zorana Maksimovi} iz Ba~ke Palanke, Valerija Bati} iz Zrewanina, Ivana Veselinovi} iz Be{ke, Aleksandra Dimitrijevi} iz Rumenke, Stanka Hegins iz Ba~a, Sawa Kalem iz Sremske Kamenice, Dragana Leki} iz Koviqa, Sneàna @ak iz In|ije i Milena Samarxi} iz Futoga. DEÂKE: Gordana Stra`me{etrov-Majstorovi}, Marta MuciSanto, Jelena Milo{evi}, Jelena Mihajlovi}, Aleksandra Padejski-To{i}, Sowa Mla|anovi}, Tijana Pejovi} i Ana Boòvi} iz Novog Sada, Slavica Martinovi} iz Bukovca i Aleksandra Olman iz Tovari{eva.

SENTA: Na izborima za ~lanove saveta mesnih zajednica koji su odr`ani u nedequ, najboqi odziv gra|ana bio je u Torwo{u 43 odsto, Bogara{u i Keviju preko 37, Gorwem Bregu 35, najskromniji odziv gra|ana bio je na podru~ju grada Sente u MZ Kertek ne{to vi{e od devet odsto, Tizapart-Alveg 10,7 i Centar-Topart 13,4 odsto. U sen}anskoj op{tini na vlasti je koalicija Demokratske stranke, G17 plus i Saveza vojvo|anskih Ma|ara, a sli~an odnos snaga kao u lokalnoj vlasti postignut je na izja{wavawu gra|ana za izbor ~lanova Saveta MZ. U Torwo{u je izabrano najvi{e ~lanova DS-a, u Gorwem Bregu, u gradskim sen}anskim MZ Kertek i Tisapart-Alveg najvi{e je ~lanova iz SVM-a, ali

ima i predstavnika ostalih, dok je G17 plus potvrdio primat u MZ Centar-Topart koji je i do sada imao. U savete MZ izabrani su u Tisapart-Alveg Joèf Tertei, Bela Re~ko, Zoltan Na| Abowi, Sava Vuji~i}, dr Peter Roà, dr Joèf Ezve|, @uàna Tripolski, Kolo{ Gordon i ôngor Bar{i, u Centar-Topart Andra{ Ko{icki, dr Jene Tari, Joèf [andor, Laslo Berewi, Joèf Gere, Peter Jankovi}, Ildiko Kopas, Joèf Gombo{, Radivoj Mu{kiwa, \or|e Stojkov i Mirjana Mandi}, a u Kertek Ferenc [oti, Nandor Sabo Paloc, Ferenc Tandari, ôngor Lerinc, Monika Zerge, Marta rac Sabo, Ferenc Kajari, Rudolf Cegledi i Nandor Kri{ka.

U Gorwem Bregu novi ~lanovi Saveta MZ su Joèf Boban, \er| Kova~, laslo Fleis, Rudolf Solar, \eze [andor, Judit, êtle @uàna Kalman, Rudolf Sel i Imre Es Sabo, u Torwo{u Jene Julian, Arpad Ere{, \en|o [imon, Igor Cipo, Gizela Homoqa, Ilona Palatinski, Miklo{ Tot, Erèbet Bako{ i Peter Fabrik mla|i, u Keviju @olt Ki{ Bi~kei, Ako{ Molnar Gabor, I{tvan [andor, Zoltan Katona, Ervin Si|i, Judit Harmat Graca i Laslo Barna, a u Bogara{u \er| Ago, Erika Zabo{, Andra{ Na|, Tama{ Po{a, Atila Laslo i âba Molnar, dok }e se za jedno mesto odràti drugi krug glasawa jer su @olt Salai i Tibor [pekla dobili isti broj glasova. M. Mr.

KUPUSINCI NE ODUSTAJU OD INDUSTRIJSKOG PARKA

Infrastrukturu uvode postepeno KUPUSINA: Radovi na izgradwi Industrijskog parka u Kupusini nastavqaju se kako pristi`e novac iz NIP-a, odnosno Fonda za kapitalna ulagawa, kao i pomo}u sredstva koje ova mesna zajednica dobija na osnovu raspisanih konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo kao i iz prihoda op{tinskog buxeta i sredstava Mesne zajednice. Od ovog objekta mnogo o~ekuju poqorpivrednici, vo}ari i povrtari, koji sada muku mu~e sa plasmanom svojih proizvoda. U toku 2008. godine, za po~etak izgradwe prve faze Industrijskog parka obezbe|ena je iz Fonda za kapitalna ulagawa APV 16,5 miliona dinara, od ~ega je izgra|ena saobra}ajnica za te{ki saobra}aj za ~etiri parcele, deo parking prostora i teretna vaga, koja meri do 60 tona i trafo stanica od 630 kilovata. Ove godine Upravni odbor Fonda za kapitalna ulagawa dodelio je jo{ 27 miliona dinara za nastavak gradwe, a sredstva }e se realizovati naredne godine i bi}e upotrebqena za daqu komunalnu izgradwu. U toku ove godine i Sekretarijata za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo obezbedio je 7,5 miliona

Voda iz ~esme na prole}e BIKOVO: Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine uloìo je 36 miliona dinara za izgradwu vodovodne mreè u nasequ Bikovo, od kojih {est miliona staje opremawe bunara. Fond je do sada za realizaciju 107 kandidovanih projekata u Subotici za dve godine uloìo preko dve milijarde dinara. Stanovnici Bikova nekoliko decenija ~ekaju da im se uvede vodovod, jer piju vodu lo{eg kvaliteta iz plitkih bunara. - Nama izgradwa vodovodne mreè mnogo zna~i. Me{tani piju nekvalitetnu vodu, a ovih dana verujemo da je do{lo i do zaga|ewa vode, pa je zabraweno kori{}ewe vode u {koli i pojedinim delovima naseqa.U Bikovu ìvi oko 1.800 stanovnika koji su se snabdevali vodom iz bu{enih i kopanih bunara. Izgradwom vodovodne mreè nivo komunalne infrastrukture je podignut na vi{i nivo – obja{wava predsednica SMZ „Bikovo” Jelena Jankovi}. U JKP „Vodovod i kanalizacija” kaù da o~ekuju da }e na prole}e prvi stanovnici mo}i da se prikqu~e na vodovodnu mreù. A. A.

dinara namewenih za izgradwu sistema za snabdevawe Industrijskog parka tehni~kom vodom i za betonsku oblogu kana-

Kupusinci s nestrpqewem o~ekuju da se po okon~awu komunalnog opremawa prve faze Industrijskog parka pojave in-

Pretovar jabuka

la koji se nalazi du` kompleksa i sluì}e za odvod tehnolo{kih otpadnih voda iz budu}ih pogona. Op{tina je obezbedila sredstva za izgradwu posebne telefonske mreè, ~ime je svaki plac opremqen sa deset telefonskih linija. U prvoj polovini naredne godine izgradi}e se gasovodna mreà.

vestitori koji `ele da izgrade prera|iva~ke kapacitete, jer bi tako lak{e plasirali sve ve}e koli~ine vo}a i povr}a koje se proizvode u ovom tradicionalnom poqoprivrednom mestu. Trenutno, saobra}ajnice koriste samo za pretovar jabuka. J. Prel~ec

OP[TINA SREMSKA MITROVICA POSTAJE VELIKO GRADILI[TE

Po~iwe rekonstrukcija 50 ulica

SREMSKA MITROVICA: Javno preduze}e Direkcija za izgradwu grada Sremska Mitrovica zavr{ilo je tender i izabralo ivzo|a~a radova – AD „Puteve” iz Sremske Mitrovice, za rekonstrukciju i poja~ano odràvawe ulica u gradu i selima na podru~ju op{tine u duìni od oko 35 kilometara. Za ovaj posao sredstva su obezbe|ena na konkursu Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine u iznosu od 220 miliona dinara. - Plan nam je da rekonstrui{emo i asfaltiramo 20 gradskih i 30 seoskih ulica na podru~ju op{tine. Suma od 220 miliona dinara je dovoqna za ove poslove, a radovi }e po~eti odmah i ako vreme posluì taj posao bi bio veoma brzo zavr{en, jer su AD „Putevi” sve poslove koje su do sada radili obavqali u planiranom roku.

Ako nam vreme ne bude nakoloweno, onda }e rok zavr{etka radova biti do polovine idu}e godine- ka`e direktor JP Direkcija za izgradwu grada Sremske Mitrovice Bojan Gavri}. [to se ti~e nastavka izgradwe puta R-103, koji iz Sremske Mitrovice ide prema grani~nom prelazu Sremska Ra~a, , ostalo je nezavr{eno jo{ kilometar na Bulevaru Konstantina velikog. Ovaj veliki gra|evinski zahvat mora}e da sa~eka prole}e. Gradona~elnik Branislav Nedimovi} ka`e da je Grad konkurisao za kredit kod Evropske investicione banke i da veruje da }e po~etkom slede}e gra|evinske sezone i ovaj deo saobra}ajnice R-103, koji je lane zapo~et, dobiti dve kolovozne trake. S. Bojevi}

Uskoro nova transverzala KIKINDA: Na ulazu u Kikindu radnici „Vojvodinaputa”, sa podizvo|a~ima, rekonstrui{u deo magistralnog puta M-24. Re~ je o deonici du`ine 2,4 kilometara, od „Auto-ku}e” do pru`nog prelaza. Investicija je vredna 65 miliona dinara, a sredstva je obezbedilo javno preduze}e „Putevi Srbije”.

- Ovo je za Kikindu va`na investicija – istakao je zamenik predsednika op{tine Milo{ Latinovi}. – Deonica puta koja se rekonstrui{e nagove{tava re{avawe jednog od ve}ih problema u na{oj op{tini, a to je lo{ put Kikinda-Ba{aid. Uskoro bi trebalo da bude zavr{ena projektna doku-

mentacija, a radove o~ekujem naredne godine. Rekonstrukcijom puta Kikinda-Ba{aid, kao i izgradwom puta od I|o{a do Ade, ta~nije do novog mosta na Tisi, Kikinda }e dobiti novu transverzalu, {to }e znatno pove}ati infrastrukturne kapacitete. A. \.

VESTI Mladi u~e ma|arski i norve{ki KIKINDA: Kancelarija za mlade op{tine Kikinda tokom novembra organizuje u~ewe ma|arskog i norve{kog jezika. Projektom pod nazivom „U~imo zajedno norve{ki i ma|arski” kikindski sredwo{kolci i studenti }e, kroz kreativan pristup i simulaciju, imati priliku da se upoznaju sa osnovama ma|arskog i norve{kog jezika, kao i sa kulturom i obi~ajima ove dve dràve. Cena poha|awa nastave je simboli~nih 100 dinara mese~no, a nastava }e obuhvatiti 50 nastavnih ~asova. Ma|arski jezik podu~ava}e profesorka Maja Berar, dok }e norve{ki predavati Jelena Kuzmanov. Neophodnu pomo} pruì}e i volonterka Centra za podr{ku ènama Norveànka Siri Suli iz Osla, od koje }e polaznici imati priliku da vi{e saznaju o obi~ajima i kulturi ove zemqe. Prema planu radi}e se u grupama od po deset ~lanova, dok broj polaznika nije ograni~en. Nastava }e biti organizovana u Kulturnom centru, u prostorijama Dru{tva srpsko-norve{kog prijateqstva. A. \.

Srbobran primer za hraniteqe SRBOBRAN: Humanitarna organizacija „Save the children” u partnerstvu sa Centrom za porodi~ni sme{taj dece i omladine u Beogradu i TV B92, izabrala je Srbobran za snimawe edukativnog filma o hraniteqskim porodicama i ìvotu dece u wima. Srbobran je izabran zahvaquju}i angaòvawu Centra za socijalni rad koji ovu vrstu za{tite afirmi{e ve} duì niz godina. -Mi smo jedna od retkih ustanova ovog tipa u Srbiji koja je uspe{no razvila oblik za{tite dece sa odre|enim smetwama u razvoju kroz sme{taj u hraniteqskim porodicama. Motivisali smo hraniteqske porodice koje su pro{le osnovnu obuku, da prihvate dece sa raznim pote{ko}ama u zadovoqavawu sopstvenih potreba, i tako im prona{li ìvotno okruèwe koje }e se brinuti o wihovom razvoju. Imamo vi{egodi{we iskustvo ovog tipa i upravo zato su na{a deca odabrana da u~estvuju u stvarawu jednog edukativnog filma o ovoj vrsti za{tite. Jedno snimawe je ve} obavqeno, a drugo je zakazano za naredni vikend - rekla je socijalna radnica Centra za socijalni rad u Srbobranu Jesmina Peceq \ur|evac. U filmu }e se pojaviti dve hraniteqske porodice i wihova deca iz Srbobrana, i po jedna porodica iz Sombora, Stare Pazove, Ni{a i Leskovca. N. P.

Premijera komada „Stolice” SENTA: Premijeru predstave „Stolice” prema tekstu Eèna Joneska, u reìji Ivana Vukosavqeva, sutra }e izvesti Sen}ansko ma|arsko kamerno pozori{te. U komadu igraju glumci âba Rablovski i Hermina G. Erdeqi, a muziku je komponovao Erne Verebe{. Predstava na sceni Doma kulture po~iwe u 19.30 ~asova, ulaznica je 200 dinara. Reprizno izvo|ewe zakazano je za 18. novembar. M. Mr.

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak12.novembar2009.

ZAKAZANA KONSTITUTIVNA SEDNICA SO IRIG

Funkcije kona~no podeqene IRIG: Posle ostavke predsednika op{tine dr Radovana Ercegovca, nova vladaju}a koalicija u Irigu, uspela je da se dogovori o izboru i imenovawu, predsednika op{tine, wegovog zamenika predsednika Skup{tine op{tine, zamenika predsednika SO, ~lanova op{tinskog ve}a i pomo}nika predsednika op{tine, o ~emu }e odbornici odlu~ivati na sednici Skup{tine op{tine Irig, koju }e zakazati sada{wi predsednik Skup{tine, Vladimir Petrovi} za 17 novembar. Prema dogovoru koalicionih partnera: „Za evropsku Srbi-

ju” sa ~etiri odbornika, LSV-a sa tri, SPS-a sa jednim, GG „Dr Radovan Ercegovac” sa dva i Gra|anskim pokretom „Za op{tinu Irig” sa jednim odbornikom, novi predsednik op{tine bi}e iz DS, zamenik predsednika op{tine iz GP „Za op{tinu Irig”, predsednika Skup{tine daje LSV, a wegovog zamenika GG „Dr Radovan Ercegovac”. Po jednog pomo}nika predsednika op{tine daje DS, LSV i GG „Dr Radovan Ercegovac”. U op{tinskom ve}u ostaje devet ~lanova. DS }e imati dva, LSV dva, GG dva i SPS jednog ~lana ve}a, a po funkciji

~lanovi ve}a su predsednik op{tine i wegov zamenik. Ostaje da se postigne dovor oko sekre-

tara Skup{tine, a {ef Op{tinske uprave ostaje Olivera Proti} – Filipovi} (LSV).

Socijalisti odustali Op{tinski odbor Socijalisti~ke partije u Irigu tra`io je od vladaju}e koalicije da se ne imenuju pomo}nici predsednika op{tine, jer za to u iri{koj op{tini ne postoji potreba, a uz to plate pomo}nika su veliko optere}ewe za prazan op{tinski buxet, pa bi se i na taj na~in mogle posti}i i odre|ene u{tede. SPS je imao jedno mesto za pomo}nika predsednika op{tine, ali je odustao. Pre po~etka pregovora oko novih imenovawa, OO SPS Irig je tra`io i da se broj ~lanova Op{tinskog ve}a smawi na sedam, ali, zbog potrebe izmene Statuta op{tine, bi}e izabrano devet ~lanova. U naredna dva meseca treba da do|e do promene statuta i broj ~lanova Ve}a }e se smawiti na sedam.

Upravo zbog poku{aja smene {efa Op{tinske uprave, uz opravdawe da lo{e obavqa svoje poslove, biv{i predsednik Radovan Egcegovac je morao podneti ostavku na funkciju predsednika op{tine. Mada je on kao razlog za ostavku naveo lo{e zdravstveno stawe, on od dana kada je podneo ostavku, i daqe obavqa funkciju predsednika op{tine. Koaliconim partnerima, posle izbora kqu~nih op{tinskih ~elnika, ostaje da se dogovore oko izbora ~lanova upravnih i nadzornih odbora, a {to se direktora javnih preduze}a ti~e,

U „[INVOZU” STABILNO, TVRDI MENAYMENT

Posao kao na podmazanim {inama Pogon „TRA Duge”

„TRA DUGA” SVETLA TA^KA ME\U FABRIKAMA NAME[TAJA

Nova linija modernog dizajna SOMBOR: Prema podacima Regionalne privredne komore, u Zapadnoba~kom okrugu, kojem je Sombor administrativni centar, samo u pro{loj godini zabeleèn je pad industrijske proizvodwe od 13 odsto. Za ovakav visok procenat dobrim delom zaslu`na je i situacija u industriji name{taja, gde je zabeleèn pad od ~ak 30 odsto. Ipak, jedna od retkih svetlih ta~aka u ovoj industrijskoj grani, ali i somborskoj privredi uop{te je Fabrika name{taja „TRA Duga”, koja sa svojim zavisnim preduze}ima „Aleksandro” i „Agrosavez” zapo{qava 418 radnika. Naime, ova fabrika, privatizovana naslednica nekada{we somborske industrije name{taja „Sloga”, u pore|ewu s prethodnom godinom, pove}ala je prihod za skoro deset odsto, a probojem na nova trì{ta u Bugarskoj i Rumuniji, pored ve} ustaqenog izvoza u ostale zemqe okruèwa, izvoz je porastao za 3,67 odsto.

- I pored oteànih ekonomskih uslova, na{a komapanija uspela je ne samo da odrì, nego i da pro{iri poqe delovawa, a s tim i promet. To zna~i da smo ove godine radili vi{e, a zara|ivali kao prethodne godine, jer je prosek plata, koji se kre}e oko 22 hiqade dinara, ostao isti. Plan za narednu godinu je pove}awe zarada, uz isti rad – planovi su generalnog direktora „TRA Duge” Mirka Rakowca. Prema wegovim re~ima u posledwe dve godine u ma{inski park uloèno je skoro milion evra, a razvijena je i nova linija name{taja savremenog dizajna na~iwenog od modernih materijala. Strate{ko partnerstvo „TRA Duga” sa slovena~kom kompanijom „Lesnina”, liderom na trì{tu name{taja u jugosito~noj Evropi, rezultiralo je i nastankom novog preduze}a „Aleksandro”, d.o.o. koje ima 17 prodajnih salona u svim ve}im gradovima Srbije. M. Miqenovi}

NOVEMBAR DONEO POSKUPQEWA

Komunalije sko~ile deset posto BA^KA PALANKA: Ra~uni koje potro{a~i komunalnih usluga u Ba~koj Palanci budu dobili u decemru bi}e uve}ani za 10 posto. To je usvojilo Op{tinsko ve}e, a na predlog Upravnog odbora Javnog komunalnog preduze}a „Komunalprojekt”. Poskupqewe se odnosi na proizvodwu i distribuciju vode, odvo|ewe otpadnih voda i izno{ewe sme}a. To zna~i da }e potro{enu vodu doma}instva od 1. novembra pla}ati 29,48 dinara po kubnom metru, a odvo|ewe otpadnih voda 14,66 dinara. Izno{ewe sme}a po doma}instvu ko{ta}e 226,40 dinara. - Uredbom iz 2006. godine, cene vode i kanalizacije zate~ene su na nivou iz 2002. godi-

ne, izno{ewe sme}a na nivou iz 2004. godine - rekao je direktor „Komunalprojekta” Milenko Krneta. – Ni sa ovim poskupqewem ne}emo pokriti sve tro{kove kada je re~ o vodovodu, kanalizaciji i izno{ewu sme}a. S novim cenama ne}emo biti najskupqi, jer, primera radi, Be~ejci kubni metar pija}e vode pla}aju 32,12 dinara, a u In|iji 36 dinara. U „Komunalprojektu” isti~u da }e najve}e investicije i u narednom periodu biti usmerene na proizvodwu i distribuciju pija}e vode, a ve} je najavqeno da }e se graditi jo{ jedan rezervoar, a po ustaqenoj praksi ovde se svake godine pusti u proizvodwu po jedan nov bunar. M. Suyum

ZREWANIN: Posle ste~aja i brojnih afera, poslovna situacija u zrewaninskom preduze}u za remont {inskih vozila „[invoz” se stabilizuje, zakqu~ak je koji se moè izvesti posle ju~era{weg obra}awa menaxmenta te firme. Generalni direktor „[invoza” Radomir Miqu{ izjavio je na konferenciji za novinare da ovo preduze}e redovno izmiruje obaveze dràvi, lokalnoj samoupravi i zaposlenima. Plate i putni tro{kovi radnicima se ispla}uju do 10. u mesecu, za prethodni mesec, a prose~na neto zarada u septembru iznosila je 26.000 dinara. Podsetimo, nedugo posle privatizacije „[invoza” firma je oti{la u ste~aj, a radnici i mali akcionari optuìvali su ve}inskog vlasnika, beogradskog biznismena Neboj{u Ivkovi}a, za brojne zloupotrebe u poslovawu. Po uvo|ewu ste~ajnog postupka, ve}inski poverioci, odnosno firme za koje se pretpostavqa da iza wih stoji upravo Ivkovi}, podnele su plan reorganizacije. Re{ewem Trgovinskog suda u Zrewani-

Gradona~elnik Zrewanina u obilasku „[invoza”

poslovima rekonstrukcije i remonta teretnih kola za kupca iz inostranstva. Pripremamo se za realizaciju projekta vrednog tri miliona evra i ti~e se popravki elektro motornih vozova, radi poboq{awa gradskog i prigradskog saobra}aja u Beogradu, pa je tokom septembra i oktobra zapo-

O~ekuju se nova radna mesta

nu, donetim krajem juna ove godine, obustavqen je ste~aj nad „[invozom”. Preduze}e je danas organizovano u formi zatvorenog akcionarskog dru{tva i wegovi vlasnici su firme „TTC Loxistik” iz Beograda, „TT Kargo AG Bu{” iz [vajcarske i „TT Kargo AG Vaduz” iz Lihten{tajna. - Od juna, kada je „[invoz” iza{ao iz ste~aja, u fabrici je bilo zaposleno 50 radnika koji rade na

sleno jo{ qudi i trenutno imamo ukupno 104 radnika – kazao je ju~e direktor Miqu{. Kako je naveo, obnovqena je saradwa sa @eleznicom Crne Gore i potpisan ugovor o remontu specijalnog vozila za popravku elektro instalacija na pruzi, u vrednosti od 80.000 evra. - Na{ najve}i partner su „@eleznice Srbije”, za koje obavqamo 80 odsto poslova. Tako|e, sa-

Podr{ka grada Lokalna samouprava u Zrewaninu, sude}i po ju~era{wim izjavama gradskih ~elnika, promenila je stav prema proteklim zbivawima u „[invozu”. Anketni odbor Skup{tine grada Zrewanina, formiran sa namerom da se ispitaju doga|aji u fabrici posle dolaska Neboj{e Ivkovi}a, svojevremeno je zakqu~io da je ulagawe ovog privatnika bilo „fiktivno, nezakonito i predstavqalo je razlog za raskid kupoprodajnog ugovora”. Ovaj zakqu~ak usvojen je jednoglasno u lokalnom parlamentu. - Ovo {to smo sada videli u fabrici bitno mewa situaciju. Ono je bilo jedno vreme, a mi moramo da se prilago|avamo `ivotu. U interesu je svih nas da {to vi{e gra|ana bude zaposleno i da grad od toga ubire prihode – objasnio je ju~e u „[invozu” zamenik predsednika Skup{tine grada Predrag Jeremi} iskazanu podr{ku aktuelnom menaxmentu, iza koga stoji upravo Ivkovi}.

Dobio i pare i firmu Agencija za privatizaciju ranije je raskinula ugovor sa Neboj{om Ivkovi}em o kupovini „[invoza”, obrazlaù}i da novi vlasnik nije ispunio preuzete obaveze. Ivkovi} se, me|utim, àlio na ovo re{ewe, pa je Trgovinski sud u Beogradu u aprilu doneo presudu u kojoj je konstatovano da nije postojao nijedan razlog za raskid ugovora. Agencija za privatizaciju, odnosno dràva, obavezana je da Ivkovi}u vrati 182,1 miliona dinara koliko je uplatio na ime ~etiri rate. ra|ujemo sa èleznicama Crne Gore i Makedonije. Dobijen je i posao remonta 51 vagon – cisterne za prevoz te~nog – naftnog gasa u vlasni{tvu NIS, a vrednost posla je preko 32 miliona dinara. U toku su i pregovori sa NIS-om oko pro{irewa obima saradwe, odnosno remontovawa 418 cisterni za prevoz naftnih derivata, {to bi uposlilo dodatnih 80 radnika tokom idu}e godine – naglasio je Miqu{ i dodao da }e JP „@eleznice Srbije” pokrenuti postupak javne nabavke metodom slobodne pogodbe sa „[invozom” za remont {est manevarskih dizel elektri~nih lokomotiva. Procewena vrednost ovog posle je 1,5 miliona evra. Sa poslovnim planovima „[invoza” ju~e se upoznao i gradona~elnik Zrewanina dr Mileta Mihajlov koji je obi{ao pogone fabrike. Mihajlov je ocenio da je preduze}e „po~elo da ìvi” i da ponovo postaje brend Zrewanina. - Drago mi je da je privatizacija urodila plodom. Lokalna samouprava }e dati punu podr{ku menaxmentu firme kako bi se proizvodwa daqe razvijala, a {to bi trebalo da dovede i do otvarawa novih radnih mesta – poru~io je Mihajlov. @. Balaba

oni su, kako se tvrdi, do{li konkursom, pa }e u narednom periodu morati Skup{tini op{tine dostaviti detaqne izve{taje o radu, posebno finansijske, gde }e se odlu~ivati o wihovom razre{ewu, ili daqem ostanku na funkciji. Pretpostavqa se da }e na funkciju predsednika op{tine biti imenovan dosada{wi predsednik Skup{tine op{tine i predsednik OO Demokratske stranke u Irigu Vladimir Petrovi}. Me|utim, kona~nu odluku o ovom imenovawu treba prvo da donese Op{tinski odbor DS. S. Bojevi}

[e}erana drugi put na licitaciji SREMSKA MITROVICA: Slede}a licitacija sremskomitrova~ke [e}erane zakazana je za 1. decembar, sa po~etnom cenom od sedam miliona evra. Prva licitaciona prodaja u Trgovinskom sudu u Sremskoj Mitrovici, nije odr`ana, jer niko nije bio zainteresovan da kupi ovu fabriku i za wu plati 10 miliona evra. Zainteresovani moraju pre izlaska na licitaciju da uplate depozit koji iznosi 20 odsto od po~etne cene. Nakon neuspele reorganizacije Fabrike {e}era „[e}erana” Sremska Mitrovica, usledio je ste~aj ovog preduze}a, pa je odbor poverilaca 9. septembra ove godine, na osnovu izve{taja ste~ajnog upravnika, koji je imao zadatak da utvrdi vrednost ovog preduze}a, doneo odluku da se ono proda na licitaciji sa po~etnom cenom od 10 miliona evra. Kako prva prodaja nije uspela, u drugoj se cena obara za 30 odsto, a ako ni druga prodaja ne uspe, ide prodaja po slobodnoj pogodbi. S. B.

Zatvorena jedina pumpa ÔKA: Benzinska pumpa NIS-a u ôki, jedina na podru~ju ove potiske op{tine, zatvorena je 6. novembra. Pumpu su zape~atili inspektori Poreske uprave zbog nepridràvawa Zakona o fiskalnim kasama. Zbog zatvarawa pumpe u ôki, vlasnici vozila i poqoprivrednici su primorani da gorivo obezbe|uju na pumpama u Senti i Novom Kneèvcu. M. Mr.

Potraga za slikama BE^EJ: Fondacija de Laslo iz Londona poku{ava da prona|e slike Filipa Lauba (18691937), u slikarstvu poznatijeg kao Filip Laslo. Kako je autor vrednih slika boravio u Be~eju od 1889. do 1891. godine i tom prilikom naslikao portrete vi{e zna~ajnih li~nosti, pomenuta fondacija se obra}a `iteqima be~ejskog regiona s molbom da svako ko ima bilo kakve informacije o nekoj od slika Filipa Lasla pozove broj telefona 063/1870471, ili pi{e na mejl adresu: jasmina@delaszlo.com. V. J.

Vojvo|anski pisci na nema~kom APATIN: U dvobroju austrijskog kwi`evnog ~asopisa „Podium” koji izlazi u Be~u objavqene su, pored ostalih srpskih pisaca, i dela pet vojvo|anskih pisaca, u okviru opusa na 200 stranica savremene srpske kwi`evnosti. Objavqene su pesme i prozni radovi: Zorana M. Mandi}a, dr Bo{ka Toma{evi}a, Mira Vuksanovi}a Ivana Negri{orca, Miroslava Josi}a Vi{wi}a. Urednik be~kog ~asopisa je Hannes Vioral, dok je tekstove prevodio na nema~ki nedavno preminuli pesnik Zlatko Krasni. J. P.

~etvrtak12.novembar2009.

CRNA HRONIKA MINISTAR UNUTRA[WIH POSLOVA IVICA DA^I]

^ETVRTI DAN POSLE TRAGEDIJE NA TISI

Bezuspe{na pretraga reke Potraga na Tisi izme|u Martono{a i Srpskog Krstura, koju su ju~e nastavili pripadnici Ronila~ke jedinice @andarmerije MUP-a Srbije,

me “Net kompani”. Oni su se prethodno s ba~ke obale kod Martono{a uputili na proslavu godi{wice firme u ribolova~ko naseqe na banat-

DNEVNIK

Akcija „Morava” dr`avni prioritet – Akcija Ministarstva unutra{wih poslova na suzbijawu organizovanog kriminala „Morava“, dr`avni je prioritet i bi}e nastavqena – izjavio je ju~e ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} Tanjugu u Jagodini. – „Morava“ je bila sinonim za niz drugih mawe operativnih

akcija MUP-a i ta akcija se nastavqa svaki dan. Mo`da je najve}i uspeh i efekat MUP-a {to se vratilo poverewa gra|ana u policiju i re{enost dr`ave da se obra~una s kriminalom. On je pozvao gra|ane „da shvate da ovo {to radimo jeste za wihovo dobro“.

U opse`noj policijskoj akciji „Morava“, 31. oktobra, koja je prvi put izvedena na celoj teritoriji Srbije, uhap{eno je oko 500 lica, od kojih je za oko stotinu odre|eno policijsko zadr`avawe. U akciji je u~estovalo vi{e od 2.000 policajaca iz kompletnog sastava

MUP-a, a kod uhap{enih je prona|eno nekoliko desetina kilograma raznih narkotika, ve}a koli~ina oru`ja i municije, ukradeni automobili... Akcija je izvedena u Beogradu, Boru, Kragujevcu, Novom Pazaru, Vrawu i svim ve}im gradovima Srbije.

MALOLETNI DELINKVENTI IZME\U VASPITNIH MERA I IZAZOVA ULICE

Klinci s bogatim kriminalnim dosijeom Ronioci pretra`uju Tisu bez obzira na lo{e vreme

i daqe je bezuspe{na, jer nisu prona|ena tela Slobodana Ilovca (1972) iz Subotice i Zorana Berara (1974) iz Srpskog Krstura. Oni su se utopili u nesre}i koja se dogodila u nedequ, kada je ~amac sa sedam osoba, kojim je upravqao Berar, iznenada potonuo, a tom prilikom isplivav{i na obalu spasilo se petoro Suboti~ana iz fir-

skoj obali kod Srpskog Krstura. Ronioci su ~etvrtog dana od tragedije pretra`ivali reku, bez obzira na lo{e vreme, a portparolka Policijske uprave u Kikindi Radojka Radanovi} izjavila je da }e se pretra`ivawe Tise na ovom podru~ju najverovatnije nastaviti i danas. M. Mr.

POLICIJA UHVATILA NOVOSA\ANINA

Otimawe telefona nasred ulice Policajci su prekju~e uhvatili Sini{u S. (1974) iz Novog Sada, neposredno nakon {to je na ulici istrgao mobilni telefon maloletnom Novosa|anu, saop{tava policija. Protiv wega }e biti podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je po~inio te{ku kra|u. D. Kn.

UZ PRETWU PI[TOQEM I PALICOM

Pqa~ka pumpe u [ajka{u

Dve za sada nepoznate osobe prekju~e su izvr{ile razbojni{tvo na benzinskoj pumpi NIS AD u [ajka{u. Oni su uz pretwu pi{toqem i drvenom palicom uzele ve}u koli~inu novca. Nakon toga su vezali radnika pumpe i pobegli, saop{tila je policija. D. Kn.

HA{KI TRIBUNAL

Karayi} se àli zbog branioca Optuèni Radovan Karaxi} zatraìo je ju~e od pretresnog ve}a Ha{kog tribunala odobrewe da uloì àlbu na odluku tog ve}a da mu postavi branioca. U podnesku, Karaxi} je kao osnov za àlbu naveo da je ve}e, donose}i odluku da mu postavi branioca, nasumi~no odredilo

da je tri i po meseca dovoqno tom advokatu da se pripremi za vrlo obiman i komplikovan proces. Odbrana }e se, kako je nagovestila, `aliti i zbog toga {to samom Karaxi}u nije ponu|eno da sa spiska advokata koji rade pred Tribunalom odabere ime branioca. Ako mu sudije da-

ju dozvolu, Karaxi} }e `albu morati da podnese u roku od nedequ dana. Sudsko ve}e predsedavaju}eg O Gon Kvona odlu~ilo je 5. novembra da Karaxi}u, koji se brani sam, dodeli advokata, po{to je on odbio da u~estvuje u su|ewu koje je po~elo 26. oktobra. Tom odlukom, me|utim, sudije nisu Karaxi}u oduzele pravo da se brani sam. Zakazav{i nastavak su|ewa za 1. mart, pretresno ve}e je naglasilo da }e postavqeni branilac u potpunosti preuzeti zastupawe Karaxi}a ukoliko se on tada ne pojavi u sudnici. Braniocu je, odlukom ve}a, za pripremu odobreno vreme od tri i po meseca. Sekretarijat Tribunala jo{ nije imenovao branioca Karaxi}a. Biv{i predsednik Republike Srpske optu`en je za genocid i zlo~ine nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za uzimawe me|unarodnih talaca tokom rata u BiH 19912-95. (Beta)

U poprili~no naraslom broju raznih imovinskih delikata, uli~nih kra|a i razbojni{tava te drugih krivi~nih dela op{teg kriminala kod nas, osim punoletnih delinkvenata raznih starosnih doba, kao izvr{ioci se u mawem procentu pojavquju i maloletnici, rame uz rame sa svojim starijim „uzorima“ ili vr{wa~kim kompawonima, a ponekad i sami, obi~no kao kradqivci i otima~i ènskih ta{ni. Prema izve{tavawu pojedinih medija, u ~etiri pqa~ke kladionica po~iwene u Zemunu, koje su nedavno rasvetqene, kako ukazuju prikupqeni policijski dokazi, uz dvojicu punoletnih razbojnika, u~estvovala su i dva maloletnika od svega 15 godina, naoruàna pi{toqima i noèvima. Sumwa se da je u pojedinima od tih pqa~ki u~estovao ~ak i jedan ~etrnaestogodi{wak, a po Zakonu o maloletnim u~iniocima krivi~nih dela, to je i dowa starosna granica ispod koje je populacija dece, koja ne podleù krivi~noj odgovornosti. Po podacima koji su prisutni u javnosti posledwih meseci, broj maloletni~kih delikata u Beogradu, a i ve}em delu Srbije, u blagom je opadawu. Ipak, ~ini se da sudije koje postupaju u predmetima maloletnika, naàlost, za sada jo{ uvek ne mogu da se pohvale da ba{ oskudevaju u poslu. Nagla{avaju}i da o problematici maloletni~ke delinkvencije moè da govori iskqu~ivo generalno, sudija Odeqewa za maloletnike Okru`nog suda u Beogradu Zoran Teji} u razgovoru za „Dnevnik“ navodi da iz iskustva u postupawu po maloletni~kim predmetima, moè da kaè da su u toj populaciji izvr{ioci krivi~-

nih dela naj~e{}e stari od 16 do 18 godina. – Generalno, mogu da ka`em da ve} sa 16 godina mladi prestupnici rade sve i sva{ta, a naj~e{}e je re~ o imovinskim deliktima, pa i onima s elementima nasiqa – ka`e sudija Teji}. Po wegovim re~ima, maloletni delinkventi na pitawa na {ta su potro{ili novac pribavqen izvr{ewem nekog krivi~nog dela, uglavnom daju sli~ne odgovore: na provod, kupovinu markirane garderobe po buticima, vo`wu taksijem, izlaske i sli~no. Me|u maloletnim izvr{iocima krivi~nih dela ima i onih koji upotrebqavaju narkotike, ali mawi broj, a uglavnom je re~ o pu{ewu marihuane. Sudija Teji} precizira da je kazna maloletni~kog zatvora propisana samo za starije maloletnike – izvr{ioce te{kog krivi~nog

HAZARDNE IGRE MALOLETNIKA

Prekr{ajne prijave zbog kockawa Policija je podnela prekr{ajnu prijavu protiv Sa{e M. (1973) iz Novog Sada, vlasnika kazina „Maks-bet“, zbog osnovane sumwe da je ustupawem prostorija omogu}io kockawe maloletnicima, a protiv Nade B. (1988) iz Bukovca, radnice u pomenutom kazinu, tako|e je podneta prekr{ajna prijava jer je maloletnicima omogu}ila kockawe na elektri~nom ruletu. Prekr{ajna prijava podneta je i protiv dvojice maloletnih Novosa|ana, zbog kockawa i neno{ewa li~ne karte, saop{tila je policija. D. Kn.

dela s te{kim posledicama, za koje je Krivi~nim zakonikom predvi|ena zatvorska kazna ve}a od pet godina. Kazna maloletni~kog zatvora propisana je od minimalno {est meseci do pet godina, a izuzetno, za krivi~no delo te{kog ubistva, postoji zakonska mogu}nost izricawa kazne maloletni~kog zatvora u trajawu do maksimalno deset godina. Kad je re~ o krivi~nim delima za koje su zapre}ene mawe zatvorske kazne, za maloletne izvr{ioce predvi|ene su vaspitne mere, sudski ukor i posebne obaveze, poja~ani nadzor roditeqa i upu}ivawe u vaspitno-popravni dom, koje sud izri~e u zavisnosti od te`ine dela, uzrasta i zrelosti maloletnika, kao i drugih okolnosti pod kojima je delo u~iweno. Po re~ima na{eg sagovornika, vaspitno-popravne ustanove imaju slu`be za vaspitno-korektivni,

medicinski i psiholo{ki tretman, sistem obrazovawa, profesionalnog ili stru~nog osposobqavawa maloletnika, saradwu s roditeqima, centrima za socijalni rad, sudovima i gradskom sredinom. Program za prevaspitawe maloletnika prema kojima se izvr{ava vaspitna mera upu}ivawa u vaspitno-popravni dom obuhvata i postpenalnu za{titu, koja podrazumeva odgovaraju}i prihvat od roditeqa i drugih subjekata. Sudija Zoran Teji} navodi da je wegov utisak da se, naàlost, starosna granica maloletnika koji se upu{taju u kriminalne aktivnosti spu{ta, i isti~e da je u suzbijawu maloletni~ke delinkvencije najva`nija prevencija, u kojoj glavnu ulogu ima porodica. Stvarawe ukupnog ambijenta u kojem se nedvosmisleno i istaknuto i {ire u dru{tvu neguju prave vrednosti i u kojem, bez obzira na socijalni status, deca mogu imati opipqiv doìvqaj da im je pruèna {ansa, najboqa je prevencija protiv skretawa na stranputicu. – Naàlost, o~igledno je da ima mladih koji, kad krenu tim putem, razvijaju i kasnije neki oblik devijantnog pona{awa – ukazuje sudija Teji}. – Me|utim, va`no je ne odustati od wih ve}, dok je god to mogu}e, primewivati odgovaraju}e vaspitne mere uz podr{ku psihologa i drugih stru~nih slu`bi. Ina~e, i u slu~aju maloletnih izvr{ilaca krivi~nih dela mogu se izre}i alternativne sankcije dru{tveno korisnog rada u nekom gradskom ili op{tinskom komunalnom preduze}u, ustanovi kulture, sportskom centru, Crvenom krstu, kao i gerontolo{kom centru u pomo}i starima i bolesnima. J. Jakovqevi}

ZBOG SUMWE DA SU MU^ILI ZATVORENIKE U LESKOVA^KOM ZATVORU

Pritvor za zatvorske ~uvare

Istra`ni sudija u Leskovcu Neboj{a Lazi} odredio je pritvor petorici stra`ara Okru`nog zatvora u tom gradu zbog sumwe da su zlostavqali zatvorenike. Pritvor od 30 dana u zatvoru u Prokupqu odre|en je stra`arima N. R. (36), R. N. (36) iz Leskovca, B. D. (28), S. L. (31) iz Bojnika i D. S. (27) iz Vlasotinca. U saop{tewu iz suda je navedeno da postoji sumwa da su wih petorica 28. januara ove godine zlostavqali i mu~ili zatvorenike.

Oni se sumwi~e da su nogama i palicama premlatili zatvorenike N. \. (25), P. \. (25) iz Brestovca, B. J. (33) iz Pre{eva i D. S. (31) iz Leskovca. Kako je nezvani~no re~eno u Okru`nom zatvoru u Leskovcu, to je otkriveno na videosnimku koji je tajno dostavqen Ministarstvu pravde, posle ~ega je sprovedena vanredna kontrola. Petorica stra`ara su prethodno suspendovana s posla, a suspendovana su i tri rukovodioca zatvora, me|u kojima i biv{i upravnik Zoran Jovi}. (Beta)

PRVI PUT OD IZLASKA IZ ZATVORA

INCIDENT KOD NOVOSADSKE PICERIJE

Potraga nakon tu~e ispred „Karibika”

Novosadska policija traga za osobama s fotografija, za koje se osnovano sumwa da su u~estvovale u incidentu u kojem je jedan mladi} zadobio te{ke, a drugi lake telesne povrede. Incident se dogodio 8. novembra, oko 2.20 ~asova na Trgu carice Milice, ispred picerije „Karibik“, gde je, posle kra}e

prepirke, do{lo i do fizi~kog obra~una u kojem su dva lica povre|ena. Gra|ani koji mogu pru`iti bilo kakve informacije o licima s fotografija treba da se jave Policijskoj upravi u Novom Sadu, pozivom na brojeve: 424–427 ili 064/892–4055, stoji u policijskom saop{tewu. D. Kn.

Plav{i}eva posetila Bawaluku Biv{a predsednica Republike Srpske Biqana Plav{i} posetila je Bawaluku, prvi put po{to je pu{tena iz zatvora Hilsenberg, gde je izdr`avala kaznu za ratne zlo~ine. Kako je javio Radio RS, Plav{i}eva je u Bawaluku do{la da se „sretne s prijateqima i poseti maj~in grob“. U kabinetu predsednika RS je re~eno da se Plav{i}eva ju~e nije sastala sa entitet-

skim predsednikom Rajkom Kuzmanovi}em. U Vladi RS tako|e nisu potvrdili da je Biqana Plav{i} posetila Vladu i sastala se sa premijerom Miloradom Dodikom. Biqana Plav{i} osu|ena je u februaru 2003. godine na 11 godina zatvora pred Ha{kim tribunalom zbog zlo~ina nad nesrbima tokom rata u BiH. (Beta)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK PRIVEDEN OSUMWI^ENI MLADI] IZ BA^KE PALANKE

Rusvaj zbog pijanstva, pa napad na policiju Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Dragoslava M. (1981) iz Ba~ke Palanke, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti ili odr`avawa javnog reda i mira, kao i prekr{ajnu prijavu zbog naru{avawa javnog reda i mira, navodi se u policijskom saop{tewu. Dragoslav je pretio konobaricama u dva ugostiteqska objekta i vre|ao ih, u jednom lokalu {tapom je poku{ao da slomi stakleni portal, a tereti se i da je izbu{io gume na automobilu jednog sugra|anina. Kada su do{li pri-

padnici policije, uperio je no` u wih, prete}i da }e ih napasti i nije hteo da baci oru`je, uprkos izri~itom, vi{e puta ponovqenom nare|ewu slu`benih lica. U jednom trenutku, Dragoslav je uperenim no`em krenuo prema policajcu koji je ispalio hitac upozorewa iz pi{toqa u vazduh, i tek posle toga se napada~ zaustavio. Policija ga je li{ila slobode i dovela u slu`bene prostorije, gde je alko-testirawem utvr|eno da Dragoslav ima 2,18 g/kg alkohola u organizmu. Odre|ena mu je mera zadr`avawa, a uz krivi~nu prijavu bi}e doveden na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji. D. Kn.

NA NASIPU IZME\U VETERNIKA I FUTOGA

Rampe brana kamionima i {leperima

Povodom ju~era{weg teksta o tu~i zbog rampi i dunavskog peska na novosadskom Kameweru, saop{tewem se oglasilo i Javno vodoprivredno preduze}e “Vode Vojvodine”. U dopisu na{oj redakciji Slu`ba za odnose s javno{}u i protokol podse}a na to da je pro{le go-

nim, odnosno neasfaltiranim delom krune nasipa. Zbog svega toga JVP „Vode Vojvodine“ postavilo je dve rampe: jednu kod deponije preduze}a „Vukovi} komerc“, a drugu oko 2,5 kilometara daqe prema Futogu. Na toj deonici, odnosno biciklisti~koj stazi,

dine u sanaciju odbrambene linije od Novog Sada do Futoga ulo`eno oko 40 miliona dinara. Tom prilikom kolovoz, koji ide krunom nasipa, asfaltiran je i delimi~no pro{iren. Nedugo posle rekonstrukcije kolovoza, put od Veternika do Futoga, {irok tri metra, pre svega namewen biciklistima i slu`benim vozilima, masovno su po~eli da koriste voza~i kamiona i {lepera. Kolovoz i kruna nasipa na tom delu su ruinirani jer je mimoila`ewe te{kih kamiona na tri metra {irokom putu nemogu}e, pa su vozila i{la i neza{ti}e-

saobra}aj je zabrawen za sva vozila, dok deo puta od deponije „Karin komerca“ do Ulice heroja Pinkija na Telepu, dug oko tri kilometara, mogu koristiti automobili, ali i teretwaci do pet tona nosivosti. Osim rampi, u skladu s projektom koji je uradilo Odeqewe za razvoj i upravqawe saobra}ajem Zavoda za izgradwu grada, a uz saglasnost JVP „Vode Vojvodine“, postavqena je i prate}a saobra}ajna signalizacija, navodi se u saop{tewu Slu`be JVP “Vode Vojvodine” za odnose s javno{}u i protokol.

~etvrtak12.novembar2009.

IZRE^ENA PRESUDA OPTU@ENIMA ZA MALVERZACIJE U NAPLATI PUTARINE

„Drumskoj mafiji” 131 godina zatvora Specijalni sud u Beogradu ju~e je izrekao presudu u predmetu „drumske mafije“ i na ukupno 131 godinu i deset meseci zatvora osudio 41 optuènog za malverzacije u naplati putarina na beogradskoj rampi „Bubaw Potok“ i ni{koj „Trupale“ od druge polovine 2004. godine do sredine 2006. Presudom je sedmoro okrivqenih oslobo|eno optu`be, a postupak je obustavqen u slu~aju dvoje okrivqenih usled smrti. U odnosu na dvoje optu`ba je odbijena, a jedan od wih je u periodu pre izricawa presude preminuo. Sudsko ve}e, kojim je predsedavao sudija Vladimir Vu~ini}, oglasilo je krivim po optu`bama za krivi~na dela zlo~ina~kog udruìvawa i zloupotrebe slu`benog poloàja u saizvr{ila{tvu prvookrivqenog, biv{eg kontrolora u Odseku unutra{we kontrole za naplatu putarine JP „Putevi Srbije“ Milana Joveti}a, 38 biv{ih inkasanata na rampama „Trupale“ i „Bubaw potok“, kao i dvojicu tada{wih radnika privatne firme „Mikros elektornik“ iz Ni{a Aleksandra \or|evi}a i Vladicu Spasi}a. Jedinstvene kazne koje su izre~ene grupi osu|enih kre}u se od jedne i po do {est godina zatvora. Optu`nica okrivqene biv{e radnike dveju naplatnih rampi n autoputu Beograd–Ni{ tereti da su u razli~itim periodima od druge polovine 2004. godine do sredine 2006, „bili pripadnici grupe koju su organizovali okrivqeni Milan Joveti} i sada pokojni Zoran Nedeqkovi} s nepoznatim osobama“. Grupa se tereti za zloupotrebe, po navodima optu`be, tako {to su pomo}u ilegalnog ra~unarskog programa izdavali duple kartice za kamione, od kojih je „klonirana“ kartica zloupotrebqavana za ilegalnu naplatu putarine, uz izdavawe priznanice bez evidentirawa. Ta-

ko su, navodi se u optu`nici, „deo novca od naplate putarina prisvojili za kriminalnu grupu, a pri~inili {tetu JP ’Putevi Srbije’ od oko 6,5 miliona evra“. Prema optu`nici, ilegalni program i posebni kablovi pomo}u kojih su u kabinama na naplatnim rampama obavqane malverzacije, nabavqeni su od dvojice okrivqenih tada{wih radnika firme „Mikros elektronik“.

Naplatna rampa kod Bubaw Potoka

Prvostepenom presudom, 41 osu|eni je obavezani da po pravosna`nosti presude JP “Putevi Srbije” na ime od{tete solidarno isplate 85 miliona dinara. Sudija Vu~ini} je rekao da je to iznos {tete koji je tokom sudskog postupka utvr|en za period od 2005. do sredine 2006. godine. Sudija je naveo da za period od druge polovine 2004. do 2005. godine tokom su|ewa nije bilo mogu}e utvrditi iznos {tete, pa je za naplatu ostatka od{tete preduze}e „Putevi Srbije“ upu}eno na parni~ni postupak. Sudija je, obrazla`u}i presudu, rekao da je ve}e u odnosu na svakog okrivqenog za kog je na osnovu izvedenih dokaza utvr|ena krivica, imalo individualan pristup – utvr|ivalo je {ta je konkretno svaki od

U po`aru koji je izbio u utorak, sat pre pono}i, u dvori{tu porodi~ne ku}e u Ulici Nikole Tesle 151 u Apatinu, izgoreo je automobil marke “jugo” i gara`a u kojoj je bio parkiran. Zahvaquju}i brzoj i efikasnoj intervenciji apatinskih vatrogasaca, vatra je lokalizovana u kratkom vremenu i spre~eno je weno daqe {irewe na susedne objekte. Povre|enih nije bilo. J. P.

okrivqeni, pred sudom je naveo da je 40 odsto novca nelegalno napla}enog od putarina odlazilo nepoznatim licima, kako je naveo da je wemu govorio Milan Joveti}, „za Beograd“. To se tokom postupka nije moglo utvrditi, ali evidentno je da je deo novca odlazio nepoznatim organizatorima koje nismo utvrdili. Joveti} nije bio sam u tome. Ima dokaza da je organizator bio i sada pokojni Zoran Nedeqkovi}, ali i druga nepoznata lica iznad Joveti}a – kazao je sudija Vladimir Vu~ini}. Predsedavaju}i je obrazlo`io da sud smatra da biv{e smenovo|e na naplatnoj rampi „Trupale“, „optu`eni @ivojin \or|evi} i Goran Stojanovi}, nisu organizatori, kao {to se to navodi u optu`nici, ve} da

su ta dvojica prihvatili da u~estvuju u realizaciji plana koji je izneo Milan Joveti} na dva sastanka odràna u Ni{u 2004. godine“. – Ne moè se prihvatiti da @ivojinovi} i Stojanovi} time preuzimaju organizatorsku ulogu. Onda se postavqa pitawe ko je bio organizator u Beogradu? Kako je mogu}e da se organizovawe de{ava samo u Ni{u? – naglasio je sudija Vu~ini}. Ina~e, prvostepenom presudom, Milanu Joveti}u je izre~ena kazna od {est godina zatvora, a druga po visini je zatvorska kazna od pet godina i dva meseca, na koju je u odsustvu osu|en odbegli Radenko Kecojevi}. Drugooptuènom @ivojinu \or|evi}u izre~ena je kazna od tri godine i dva meseca zatvora, a Goranu Stojanovi}u od ~etiri godine i ~etiri meseca. Okrivqenom Aleksandru \or|evi}u je izre~eno dve godine i deset meseci zatvora, a Vladici Spasi}u tri meseca kra}a kazna. Optu`nica u ovom predmetu je podignuta 22. novembra 2006. godine, a su|ewe, tokom kog je odràno 70 glavnih pretresa, po~elo je 28. maja 2007. godine. Na glavnom pretresu je saslu{ano nekoliko desetina svedoka , 10 ve{taka i izvedeni su brojni drugi dokazi. Predmet ima vi{e od 20.000 strana, od ~ega su bezmalo 6.000 transkripti sa su|ewa, dok samo li~ni podaci optuènih obuhvataju 85 strana. Izno{ewe 94 zavr{ne re~i trajalo je od 1. jula ove godine do 24. septembra. Osim tuìoca, zavr{ne re~i iznelo je 48 optuènih, 44 advokata, kao i punomo}nik o{te}enih. Branioci optuènih nisu prisustvovali ju~era{wem izricawu presude jer je i ju~e trajao {trajk advokata. Tako|e, ni nekolicina optuènih nije prisustvovala izricawu presude. J. Jakovqevi}

Uhap{ena grupa ilegalaca s Kosova Ma|arska grani~na policija uhapsila je grupu od sedam osoba s Kosova, iz Albanije i Makedonije na `elezni~koj stanici u [opronu, ma|arskom gradu na granici s Austrijom, saop{tila je ju~e portparol lokalne policije Eva Keke{ Kunc.

Grupa od sedam starijih osoba i troje dece raspitivali su se preksino} o polascima me|unarodnih vozova, a voza~e lokalnog taksija pitali su o putovawu u Austriju, prenela je ma|arska novinska agencija MTI.

UHAP[EN LEDIN^ANIN

Osumwi~en za reketirawe prostitutki (1967), tokom ove godine iznu|ivao novac od prostitutki na Ka}koj petqi. Policija je li{ila slobode Gorana 27. oktobra i od tada je intenzivno tragala za Bla`om, kome je, posle saslu{awa, odre|en pritvor u trajawu do 30 dana. D. Kn.

PREDAO SE OSUMWI^ENI ZA UBISTVO KOD @AGUBICE

Izgoreli „jugo” i gara`a

wih radio, koliko ~esto i u kojem periodu. Sudija Vu~ini} je naveo da je na osnovu dokaza izvedenih u postupku „utvr|eno da su organizatori bili okrivqeni Milan Joveti}, sada pokojni Zoran Nedeqkovi} i nepoznata lica ~iji identiteti nije utvr|en“. – Postoje dokazi i utvr|eno je da su postojala i druga nepoznata lica. Okrivqeni @ivojin \or|evi}, ali i jo{ neki

NA @ELEZNI^KOJ STANICI U MA\ARSKOJ

Novosadska policija li{ila je slobode Bla`a B. (1966) iz Starih Ledinaca i dovela ga na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo iznude. On se tereti da je, zajedno s Beogra|aninom Goranom U.

PO@AR U APATINU

Pijan usmrtio prijateqa

Dràvqanin Bosne i Hercegovine Predrag S. (29), osumwi~en za ubistvo, prijavio se policiji, saop{tila je ju~e poàreva~ka policija. Predrag S. prijavio se prekju~e u policijskoj stanici u @agubici i rekao da je noèm ubio prijateqa Gruju Peji}a (49), tako|e dràvqanina BiH, sa kojim je sekao drva na planini Beqanica. Policajcima je

rekao da je prijateqa ubio pod dejstvom alkohola posle sva|e. Policija je na mestu poznatom kao “Ciganska pi{taqina” u Suvom Dolu prona{la telo Peji}a. Istra`ni sudija Okru`nog suda u Po`arevcu nalo`io je obdukciju tela ubijenog. Predragu S. je odre|en pritvor do 30 dana. (Beta)

Svi pritvoreni imaju dozvole za azil u Ma|arskoj, a `iveli su u prihvatili{tu u Debrecinu. Protiv wih }e biti pokrenuta tu`ba zbog nelegalnog prelaska granice, rekla je Kuncova. (Tanjug)

SUPRUGA SE TERETI ZA POKU[AJ UBISTVA U KRAGUJEVCU

No`em na mu`a

Kragujeva~ka policija uhapsila je ju~e Vesnu P. (32) iz Kragujevca zbog sumwe da je poku{ala da ubije supruga Sa{u P. (33) tako {to ga je kuhiwskim no`em ubola u stomak. Kako je saop{tila policija, postoji osnovana sumwa da je Vesna P. pro{le no}i u jedan sat, u porodo~noj ku}i u nasequ Bagremar, nakon sva|e koja je trajala skoro ~itavog prethodnog

dana, no`em ubola u stomak supruga. Sa{a P. je zadobio te{ke telesne povrede opasne po `ivot i operisan je u Klini~kom centru, gde se nalazi na bolni~kom le~ewu. Policija je Vesnu P, uz krivi~nu prijavu da je izvr{ila krivi~no delo ubistvo u poku{aju, privela istra`nom sudiji Okru`nog suda u Kragujevcu, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

DANAS POTPISIVAWE VA@NOG DOKUMENTA

Sporazum o borbi protiv trafikinga Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} sutra }e potpisati dva sporazuma - o borbi protiv trafikinga i ilegalnih migracija izme|u MUP-a i resornih srpskih ministarstava, najavio je MUP. On }e potpisati sporazum o saradwi u oblasti borbe protiv trgovine qudima izme|u MUP-a i ministarstava finansija i ra-

da i socijalne politike, saop{tio je ju~e MUP. Da~i} }e potpisati i Sporazum o obrazovawu Saveta za suprotstavqawe ilegalnim migracijama izme|u MUP-a i ministarstava spoqnih poslova, finansija, rada i socijalne politike, odbrane, pravde, ekonomije i regionalnog razvoja i Komesarijata za izbeglice, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

~etvrtak12.novembar2009.

DRU[TVO

DNEVNIK

SPC PRESKA^E SVOJ JESEWI SABOR?

UKIDA LI MINISTARSTVO VERA STIPENDIRAWE STUDENATA FAKULTETA ZA ISLAMSKE STUDIJE

Patrijarha ne}e do prole}a uznemiravati

Zukorli} skupqa stipendije po yamijama

Lane u ovo doba uveliko je trajalo jesewe zasedawe Sabora SPC, burno zbog najava da }e episkopi smeniti patrijarha Pavla, koji je ve} dugo na le~ewu na VMA. Patrijarh je „pre`iveo“ i jesewe i prole}no zasedawe, ali je tokom leta opet bilo najava da wegov ostanak na tronu svetog Save mo`e ponovo biti tema redovnog jeseweg zasedawa. No, sva je prilika da jeseweg Sabara ove godine ne}e biti ve} da }e se najvi{e crkveno telo sastiti tek na prole}e. Pojedine vladike, ~lanovi Sinoda, odnosno crkvene vlade, smatraju nema nekih goru}ih pitawa u Crkvi i dodaju da je stvar Sinoda da li }e ipak zakazati jesewe zasedawe.

Mogu}nost da ga ne bude nagove{tavana je pre dva meseca, kad su episkopi, koji smatraju da patrijarh Pavle treba da ostane na ~elu SPC do kraja ìvota, isticali da je jesewi sabor nepotreban jer najvi{e crkveno telo zbog wegovog odsustva i onako ne moè donositi va`ne odluke, dok teku}e moè i Sinod. Kako stvari stoje, ta je struja ovog puta odnela prevagu. Ustav SPC propisuje obavezno zasedawe Sabora jednom godi{we, obi~no u maju, dok jesewe ne mora biti odràno, mada se posledwih petanestak godina, zbog sloènosti prilika Crkvi, ustalilo da se arhijereji sastaju i krajem oktobra ili u prvoj polovini novembra. Q. M.

Energeti~ari ~astili porodili{te Ju~e je na Sajmu energetike, koji se odr`ava u okviru „Investekspa“, „Elektrovojvodina“ predstavila i svoja najnovija tehni~ka dostignu}a u automatizaciji poslovnih procesa. Direktor Tomislav Papi} je istakao da je za pola veka postojawa ovo preduze}e postalo vode}a distributivna kompanija EPS-a. To ga je uvrstilo me|u 100 najuspe{nijih u Srbiji, a uz to radi za vi{e od 900.000 kupaca struje. Na ju~era{wem skupu uru~ene su donacije „Elektrovojvodine“ od po 500.000 dinara Klinici za ginekologiju i aku{erstvo i Institutu za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine, koje su najavile da }e taj novac iskoristiti za nabavku opreme. Papi} je potpisao i sporazume o poslovno-tehni~koj saradwi s Ekonomskim i Fakultetom tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu. A. B.

Ministarstvo vera je 15. oktobra raspisalo konkurs za stipendije studentima visokih verskih {kola u kojem su precizirani kriterijumi za osnovne, master i doktorske studije. Precizirano je da se mogu prijaviti akademci dr`avqani Srbije i Republike Srpske, ali i studenti srpske nacionalnosti iz susednih zemaqa. Za master studije, osim op{tih uslova, istaknuto je da oni koji studiraju u inostranstvu za prijavu na konkurs treba da dobiju saglasnost Sinoda SPC, Me|unarodne biskupske konferencije Sv. ]irila i Metoda, Ri- Novopazarski Fakultet za islamske studije jaseta Islamske zajednice Srbije, Slova~ke evangeislamske studije u Novom Palisti~ke crkve, Reformatorzaru li{eni svojih prava. Maske, te Evangelisti~ke hrida Ministarstvo vera tvrdi {}anske crkve. Isti uslovi da optu`be nisu ta~ne i da se va`e i za doktorske studije. nigde ne prave razlike me|u Konkursni rok isti~e 15. nostudentima islamske i ostavembra. Islamska zajednica u lih vera, glavni muftija Srbiji ve} danima ukazuje na IZuS Muamer Zukorli} odluto da su studenti Fakulteta za ~io je ju~e da osnuje poseban

fond za stipendirawe polaznika ovog novopazarskog fakulteta i tako pomogne onima kojima je, kako isti~e, nadle`no ministarstvo nezakonito ukinulo uobi~ajene prinadle`nosti. Zukorli} je pozvao sve imu}nije muslimane da, u skladu sa svojim mogu}nosti-

INSPEKTORI AUTORSKIH PRAVA HARA^ FAKTURI[U BESPRAVNO?

Muziku napla}uju i frizerima Ugostiteqske, trgova~ke i zanatlijske radwe i daqe opsedaju inspektori za kontrolu muzike, predstavnici beogradske organizacije za za{titu autorskih muzi~kih prava SOKOJ, koja vlasnicima isporu~uju ra~une za emitovawe pesama u wihovim lokalima. Mada to, sude}i po doga|ajima na terenu, jo{ nije regulisano, SOKOJ tvrdi da ima pravo da napla}uje ovu naknadu. Preduzetnici se, pak, protive tom hara~u i ~esto angaùju advokate da bi pred sudom dokazali da su u pravu. – Od na{eg advokata smo saznali da je odlukom suda ukinuto pravo SOKOJ-a da napla}uje tu naknadu. Nekoliko puta je advokat oborio re{ewa te organizacije kao nevaè}a – isti~e za „Dnevnik“ predsednik Op{teg udruèwa preduzetnika u Zrewaninu Miroslav \uri}, i dodaje da su vlasnici lokala re{ili da Uniji poslodavaca prepuste daqu borbu protiv neopravdanih nameta. – SOKOJ jo{ napla}uje enormno velike naknade, i to poluilegalno. Neki preduzetnici su dobi-

– Preduzetnici iz neznawa ponekad pristaju na to. Zato smo na na{im sastancima rekli da se u takvim slu~ajevima obrate advokatu. Niko nije ukinuo staro, niti je doneo novo tuma~ewe. Trenutno smo prepu{teni sami sebi i primorani na to da se na

Autor nema ni za bu|av ’lebac

Pesma skupqa nego u kafani

li ugovore pa su ih potpisali, drugi to nisu hteli da u~ine. SOKOJ firmama blokira ra~une i s wih skida novac. Jednom preduzetniku su blokirali ra~un na 45.000 dinara i uzeli mu te pare. Nisu ugro`eni samo ugostiteqi, agenti idu i po zanatlijskim radionicama, a ima lokala u koje nisu ni u{li. Da li je to princip glavne ulice ili wihove procene, zaista ne znamo – ka`e \uri}.

SRPSKO DRU[TVO, UZ JAPANSKO, ME\U NAJSTARIJIM NA PLANETI

Nemci pomaù i umiru}ima – Srbija je tre}a zemqa s najstarijim stanovni{tvom na svetu, koje je istovremeno i najsiroma{nija grupacija – kaè savetnica ministra za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku Marija Vujo{evi}. – Svaka {esta stara osoba ìvi sama, dok je svakoj tre}oj siroma{noj potrebna pomo} u nabavci neophodnih ìvotnih sredstava. Srbija jo{ od sedamdesetih godina pro{log veka ima dobro razvijenu pomo} i negu za starije osobe, ali ipak u wu treba da se ulaè vi{e. Isto~ni deo Srbije ima najve}i broj starih doma}instava, koja su siroma{na, a posebno su ugroèna ra{trkana sela. Predsednik „Karitasa“ Srbije i Crne Gore beogradski nadbiskup Stanislav Ho~evar istakao je da i evropska dru{tva sve vi{e shvataju da verske zajednice i humanitarne institucije jedino zajedno mogu odgovoriti na izazove vremena. Stari imaju iskustva, kojima mogu obogatiti svoju okolinu, rekao je on, i dodao da je svako dru{tvo toliko ispuweno vredno-

Na pitawe kako utvr|uju naknade koju vlasnici kafi}a, prodavnica ili frizerskih salona treba da plate, u SOKOJ-u ka`u da je ona uslovqena zna~ajem koji muzika ima za delatnost korisnika, koliko uti~e na promet i dobit vlasnika. Naknada je najvi{a za one

stima koliko ima vremena, ose}aja i para za te osobe. Pomo}nica ministra zdravqa dr Elizabet Paunovi} istaka je da wen resor posebnu pa`wu posve}uje osetqivim grupama, starim i siroma{nim. – U Srbiji jo{ nisu razvijene tzv. palijativne slu`be, koje zbriwavaju qude na samrti, te{ko i neizle~ivo bolesne, i zato sara|ujemo sa sektorom NVO i organizacijama kao {to je “Karitas” – kazala je ona, i dodala da je u na{em dru{tvu oko 17 odsto starija populacija, ~iji }e se broj samo pove}avati. @ele}i da poboq{a kvalitet `ivota starih i nemo}nih, bolesnih i fizi~ki hendikepiranih, zatim qudi bez ro|aka i sa slabom socijalnom komunikacijom, „Karitas“ sprovodi program ku}ne nege u Srbiji ve} petnaestak godina. Pomogao je vi{e od dva miliona osoba, materijalno i socijalnim uslugama. Ku}na nega danas se sprovodi u 22 mesta Srbije za 2.102 korisnika, a u {est dnevnih centara dolazi ih 681.

Po wegovim tvrdwama, muzi~ki inspektori slu`ili su se na terenu i pri~ama da su samohrani roditeqi, {to je trebalo da izazove sa`aqewe preduzetnika da prihvate pla}awe naknade. Govorili su i da su spremni da u~ine odre|ene ustupke, mada niko od vlasnika lokala ne zna kakva su pravila na snazi, samim tim ni ~ega bi bili po{te|eni.

SOKOJ ponavqa da na{ zakon, kao i u svim evropskim zemqama, nalaè da se za svako kori{}ewe muzike na javnom mestu traì dozvola autora i plati naknada. Neizvodqivo je, tuma~e u ovoj organizaciji, da svaki vlasnik kafi}a kontaktira sa svim autorima i ugovori tarifu. Zato je zakon predvideo organizacije koje u ime autora izdaju dozvole i napla}uju naknadu. Ceo iznos ide autorima, a SOKOJ zadrì samo za tro{kove poslovawa. Kako to izgleda u praksi, najboqi je primer grupe „S.A.R.S“, koja je dobila 16,5 dinara jer je, navodno, wihova popularna pesma „Bu|av ’lebac“ 2008. na radiju emitovana – samo jednom! terenu borimo za svoja prava – dodaje \uri}, uz napomenu da su agenti do sada ordinirali po ve}im centrima, a sada se mogu sresti i u mawim op{tinama, poput Se~wa, @iti{ta i Nove Crwe.

kojima je muzika sastavni deo rada, kao {to su RTV centri. Televizor u kafi}u ili radio u frizerskoj radwi ko{taju mawe nego nadoknada za diskoteku ili veliki koncert. @. Balaban

MOBILNI TELEFONI IZAZIVAJU TRI VRSTE RAKA

Udar na srce i spermatozoide

Otkako su prihva}eni kao nezaobilazan rekvizit {irom planete, i pored silnih upozorewa da elektromagnetno zra~ewe, koje emituje i mobilni telefon, ima negativne efekte po zdravqe, broj prodatih aparata u svetu sve je ve}i. Zbog sve è{}e konkurencije operatera cena beì~nih razgovora pada, pa su divani postali sve duì.

Svakog minuta mobilni emituje u glavu korisnika 217 elektromagnetnih impulsa Svetska zdravstvena organizacija finansirala je sveobuhvatno istra`ivawe koje je utvrdilo povezanost prekomernog kori{}ewa mobilnih telefona s nastankom ~etiri vrste kancera. Za desetogodi{we istra`ivawa u 13 zemaqa utro{eno je 20 miliona funti i ustanovqeno da qubiteqi }askawa mobilnim telefonom obo-

levaju od raka ~ak 50 puta ~e{}e od onih koji to ne ~ine. Kod wih se naj~e{}e razvijaju tri vrste raka mozga i jedan pquva~nih `lezda. Nau~nici tvrde da savremeni mobilni aparati u jednom minutu emituju u glavu korisnika po 217 elektromagnetnih impulsa. Takav atak ne moè izdràti Divan duì od „Mahabharate” svako, pa stru~waci preporu~uju ili oko vrata, pa su, zna~i, gotovo da se deci mla|eg {kolskog uzra12 sati dnevno izloèni zra~ewu. sta potpuno zabrani kori{}ewe Deca su u jo{ ve}oj opasnosti jer mobilnih. im je organizam mlad i nedovoqno – Pojedini ku}ni aparati, teleotporan. Sre}om, ~ini se da oni vizor, radio, elektiri~ni {poret vi{e pi{u SMS-ove no {to teleili mikrotalasna rerna, zra~e foniraju. mo`da i vi{e od mobilnog teleAparat ne treba nositi u gorfona, ali po{to se on drì blizu wem xepu, gde moè da {teti radu glave, opasnost je ve}a – kaè dr srca i drugih organa, ali ni do@ivko Ostoji} koji ve} godinama wem, jer su neka istraìvawa poprati istraìvawa u ovoj oblakazala da kod mu{karaca moè sti. – @ene naj~e{}e nose mobilizazvati probleme s plodno{}u. ni u ta{ni, ali mu{karci u xepu J. Barbuzan

ma, „prihvate mese~no davawe kako studenti ne bi ispa{tali posledice nepravde, a prikupqawe sredstava za ovaj fond po~e}e u svim xamijama“. Ministarstvo vera je ju~e ponovo opovrglo Zukorli}eve tvrdwe i naglasilo da studenti iz Novog Pazara imaju pravo da konkuri{u kao i svi drugi, pod uslovom da su dr`avqani Srbije. Isto va`i i za muslimane i Bo{wake koji studiraju van Srbije, navode nadle`ni i upu}uju sve koji tvrde suprotno da iznova pro~itaju tekst i kriterijume konkursa na sajtu Ministarstva. Po{to se Islamska zajednica Srbije i Zukorli}ev IZuS ve} dugo me|usobno spore, pa se ~ak wihovi pripadnici i fizi~ki obra~unavaju, sva je prilika da }e se kola polomiti na Ministarstvu vera, koje je u tekstu konkursa pomenulo samo Rijaset Zilki}evog IZS-a. Q. Male{evi}

Medije dave i beda i strah Ni{ta nije u~iweno da se medijima olak{a poloàj, a i Vlada je nedovoqno zainteresovana da sprovodi sopstvene mere pomo}i medijima, ~ija se ekonomska propast nastavqa. Lo{e promene regulatornog okvira, sprovedene protiv voqe samih medija, i zbog mogu}ih posledica, zna~ajno oteàvaju situaciju, ocenila je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija u svojoj publikaciji „Monitoring medijske scene u Srbiji“, za koju je istraìvawe sprovedeno od avgusta do oktobra ove godine. Ni najavqena izrada medijske strategije koja treba da doprinese definisawu prioriteta, nije odmakla daqe od najave. Profesorka beogradskog Fakulterta politi~kih nauka Sweàna Milivojevi} kaè da od po~etka tranzicije 2000. godine, mediji u Srbiji nisu dobili znatniju {ansu, pa nije ~udo da danas „ose}aju strah“ pred promenama. – Razlog za koncipirawe medijske strategije, koja bi postavila osnov za bar tri do pet godina, je informaciono dru{tvo. Ono je do{lo do na{ih granica, ne samo zbog digitalnih signala ve} i {to su mnogi gra|ani Srbije toliko medijski pismeni da zahtevaju da ìve u wemu – navela je ona.

Hitler selektor nema~kih fudbalera! U Zrewaninskoj gimnaziji odràno je predavawe o Kristalnoj no}i, u znak se}awa na veliki pogrom Jevreja {irom Nema~ke u no}i izme|u 9. i 10. novembra 1938. Tada je uni{teno 7.500 jevrejskih radwi, 1.574 sinagoge, 91 Jevrejin je ubijen, a wih preko 30.000 odvedeno u konc-logore, podsetio je direktor Gimnazije i profesor istorije Milan Radakovi}. – @elimo da se to nikad ne zaboravi, pogotovo {to danas, recimo, u Velikoj Britaniji deca misle da je Adolf Hitler selektor nema~ke reprezentacije! Oni i ne znaju {ta je holokaust – istakao je Radakovi}. Potpredsednik Gradskog udruèwa antifa{ista Zoran Slavi} smatra da je obeleàvawe ovog stravi~nog datuma vrlo va`no za Zrewanin jer je grad dao velike `rtve u borbi protiv fa{izma, ali da on jo{ nije pobe|en. @. B.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak12.novembar2009.

U BEOGRADU OD SUTRA DO 18. NOVEMBRA

Me|unarodna tribina kompozitora Me|unarodna tribina kompozitora, na kojoj }e ove godine biti izvedeno 57 novih kompozicija srpskih i inostranih autora, bi}e odr`ana od 13. do 18. novembra u Beogradu. Na 18. tribini nastupi}e brojni solisti i ansambli, me|u kojima je glavna zvezda violinista Stefan Milenkovi}, rekla je na konferenciji za novinare predsednica Udru`ewa kompozitora Srbije Ivana Tri{i}. Milenkovi} }e nastupiti na otvarawu manifestacije 13. novembra u Holu Narodne banke Srbije, u pratwi Kamernog orkestra “Guda~i svetog \or|a”, a pod dirigentskim vo|stvom Bojana Su|i}a. “Jedno od dela koje }u izvesti na koncertu jeste ‘Asimptota’ Qubice Mari}, u ~ast stogodi-

{wice wenog ro|ewa. Ta kompozicija ima fenomenalnu atmosferu i boju i idealne dimenzije u svojoj tonalnosti i atonalnosti, kao i kriva u matematici koja ne dodiruje drugu liniju, ali joj se pribli`ava u beskona~nosti”, rekao je Milenkovi}. Na Fakultetu muzi~kih umetnosti u Beogradu Milenkovi} }e sutra odr`ati i majstorsku radionicu za studente violine. Tema ovogodi{we Me|unarodne tribine kompozitora glasi “Odjeci prostora” i inspirisana je naslovima kompozicija “Pesme prostora” Qubice Mari} (19092003) i “Odjeci” Vasilija Mokrawca (1923-1984). Selektor Tribine Ivan Brkqa~i} rekao je da je na ovogodi{wi konkurs prijavqeno vi{e od

300 kompozicija, od kojih je odabrano 57 dela kompozitora iz Srbije, Holandije, Poqske, [vedske, Slovenije, Kanade, Hrvatske, [panije, Gr~ke, SAD, Finske i drugih zemaqa. Me|u gostima ovogodi{we tribine bi}e i orkestri “Klangforum Wien” iz Be~a, kao i “Soncanca” iz Stokholma, rekla je Ivana Tri{i}. Na Tribini }e, tako|e, nastupiti guda~ki ansambl “TAJJ” iz Novog Sada, kao i duva~ki kvintet Beogradske filharmonije. Manifestacija }e biti zatvorena 18. novembra u Zadu`bini Ilije M. Kolarca koncertom Simfonijskog orkestra RTS, koji }e, pored ostalog, izvesti Poemu za klavir i orkestar Vasilija Mokrawca. (Beta)

U „MADLENIANUMU” 18. NOVEMBRA

Koncert u ~ast Pavarotija Koncert posve}en uspomeni na jednog od najve}ih tenora 20. veka Lu~ana Pavarotija (1935-2007) bi}e odr`an 18. novembra na sceni Opera-teatra “Madlenianum” u Zemunu. Na koncertu }e nastupiti u~enici italijanskog peva~a, poznati kao “Pavarotijeve bebe”, koji su ve} gostovali u italijanskim gradovima Petra i Bolowa, saop{teno je iz “Madlenianuma”. U~esnici koncerta su: soprani Simona Todaro, Antonela Teqafilo i Fran~eska Kapeleti, bariton Lui|i ^irilo, bas Fran~esko Elero Dartewa i tenor Domeniko Teqafilo.

Kao solista na flauti nastupi}e Andrea Grimineli, a koncert }e voditi dirigent \uzepe Akvaviva. Na programu }e biti arije i dueti iz popularnih opera \oakina Rosinija, Gaetana Donicetija, \akoma Pu~inija, \uzepea Verdija, Volfganga Amadeusa Mocarta, Franca Lehara u drugih kompozitora. U prostoru “Bel eta`” od 18. do 25. novembra posetioci “Madlenianuma” mo}i }e da pogledaju izlo`bu li~nih predmeta Lu~ana Pavarotija, kostime, notne rukopise, fotografije i pojedine retke video zapise wegovih nastupa.

NA KONCERTU U BEOGRADU

Trens Balkan dezorganizej{n Novosadski elektro-pank sastav “Trens Balkan dezorganizej{n” (TBD - Trance Balkan Desorganisation), koji je privukao pa`wu nastupom letos na glavnoj bini festivala “Egzit”, trenutno se nalazi u studiju i snima debitantski album. Kulturni centar “Grad” saop{tio je da }e se u ovom prostoru TBD predstaviti beogradskoj publici 13. novembra koncertom, na kome }e nastupiti i bendovi “[amar~ina” i “Konkering

xangl lajon” (Conquering Jungle Lion). Ulaznice su u pretprodaji 300 dinara, a na dan koncerta 500 dinara. TBD izvodi pesme na engleskom jeziku, a ~ine ga novosadski muzi~ari razlicitih generacija, nekada{wi basista kultnih “Boja” Ilija Vlaisavqevi}-Bebec, bubwar “obojenog programa” Quba Milo{-Cina, peva~ i klavijaturista [pira, dixej Di (Dee) i tonac Mi{a Romi}.

PAN^EVA^KI YEZ FESTIVAL

Glavna zvezda Viktor Bejli Pan~eva~ki xez festival bi}e odr`an dve ve~eri 13. i 14. novembra u dvorani Kulturnog centra Pan~eva, a glavna zvezda programa je ameri~ki basista Viktor Bejli, najavili su organizatori. “Bejli je zaista zvezda festival. Retko nastupa na mawim binama poput ove. Svira neku fju`n muziku, xez rok i mislim da je to za {iru populaciju najprihvatqivije, pa smo ga ostavili za zavr{nicu festivala”, rekao je umetni~ki direktor festivala Du{an Ivani{evi} na konferenciji za novinare u Pan~evu. Bejli (49) je postao poznat prikqu~iv{i se ranih osamdesetih godina xez fju`n grupi “Veder riport” (Weather Report), kao studijski muzi~ar svirao je na vi{e

hiqada albuma raznih izvo|a~a, a sara|ivao je i sa pop zvezdama Meri Xej Blajx i Madonom. U “Viktor Bejli grup” koja nastupa druge ve~eri su i gitarista Din Braun, klavijaturista Piter Horvat i bubwar Pugi Bel. Ivani{evi} je rekao da }e tokom 12. po redu festivala publika mo}i da u`iva u dva koncerta po ve~eri, od 20.30 i od 22.00, dok su xem se{ni planirani za pola sata pre pono}i. Nastupi}e i beogradski xez kvintet “Xez sens”, hrvatski muzi~ari, peva~ Masimo Savi} i pijanista Matija Dedi}, kao i “Klemens Marktl fri spirit kvartet”, koga ~ine muzi~ari iz Australije, SAD, Nema~ke i Srbije. (Beta)

NA FESTIVALU U INDIJI

Nagra|ena „Ma{a” Film “Ma{a” Sini{e Kova~evi}a, pobedio je u takmi~arskom programu festivala u indijskom gradu ^enaju, saop{tila je ju~e Radiotelevizija Srbije. “Ma{a” je “u konkurenciji filmova iz Amerike, Nema~ke, Austrije, Francuske, Izraela, Japana, Ma|arske, Kine, Litvanije i drugih dr`ava dobila Gran pri i progla{ena je za najboqi film festivala”, navodi se u saop{tewu.Nagrada producentu i autorima filma bi}e uru~ena na sve~anoj ceremoniji u Berlinu, u februaru, tokom Berlinskog filmskog festivala. “Ma{a” je nastala u produkciji RTS-a i kompanije “Ave Serbia” po scenariju Si(Beta) ni{e Kova~evi}a.

TURNEJA PO ZEMQAMA BIV[E SFRJ

„Zbogom Brus Li” od Beograda do Qubqane Grupa “Zbogom Brus Li” iz Novog Sada, koja svira me{avinu panka i tambura{ke muzike, a koja je nastupila na ovogodi{wem festivalu “Beovizija”, saop{tila je danas da kre}e na “zimsku svejugoslovensku turneju”. Ona, kako se navodi, “logi~no po~iwe 14. novembra u Novom Sadu, u tamo{wem klubu ‘Route 66’” a nastavqa se 25. novembra koncertom u klubu “Living rum” Studentskog kulturnog centra Beograda. Slede koncerti u Zagrebu

3. decembra, slovena~kom gradu ^ernomeq 4. decembra i Qubqani 5. decembra.^lanovi grupe “Zbogom Brus Li” saop{tili su da }e Novu godinu “provesti u krugu porodica, osim ako neko ne ponudi barem petinu honorara @eqka Joksimovi}a”. Za januar, grupa je najavila koncert u Sarajevu, ali nije saop{tila ni datum ni mesto svirke. “Svakome ko uspe da li~no isprati sve navedene koncerte, momci iz sastava ’Zbogom Brus

Li’ obe}avaju nedequ dana obavqawa svih ku}nih poslova i vo|ewe briga o starim roditeqima”, navodi se u saop{tewu. Grupa je nastala tokom devedesetih godina, a posledwi album “Ukleti sala{“ objavila je 2008. godine za diskografsku ku}u PGP-RTS. Na “Beoviziji”, festivalu koji {aqe srpskog predstavnika za Pesmu Evrovizije, u~estvovala je sa pesmom “Ha, ha, ha!” (Beta)

SUTRA „TRI PRASETA” PREMIJERNO U POZORI[TU MLADIH

Optimizam u nevoqama Pozori{te mladih najavilo je za sutra u 18 ~asova premijeru predstave za decu “Tri praseta” mladog Milo{a Jakovqevi}a u reìji Emilije Mrdakovi}. To je prva premijera na de~joj sceni u ovoj sezoni, koja ne predstavqa postavku poznate bajke o tri praseta i vuku, ve} je bila samo ideja polaznica i motiv za novu pri~u. Kako je na ju~era{woj konferenciji za novinare napomenuo Milo{ Jakovqevi}, namera autora ove predstave bila je da izmene prvobitnu pri~u, ne svode}i je na pouku o vredno}i i o tome da je potrebno samo izidati ku}u od cigala da bi se opstalo. - Hteli smo da napravimo optimisti~ku pri~u nasuprot okruèwu u kojem ìvimo - navela je rediteqka Emilija Mrdakovi} - Namera nam je bila da nateramo decu da zauzmu pozitivan stav u re{avawu konflikata i problema, jer se ni{ta ne moè posti}i besom i sva|om. U ovoj verziji tri praseta govori se o pogledima na svet koji

ukazuju na to kako je lak{e pro}i u ìvotu kada se ima pozitivan stav i lako}a s kojom se re{avaju problemi, napomenula je Marija Mitrovi} koja glumi u predstavi, dodaju}i da je lepo raditi nov tekst i imati priliku za direktnu saradwu sa piscem. Glumac Slobodan Ninkovi} pomenuo je da je wegov lik praseta zaduèn za nervozu u bes, obja{wavaju}i da je deci trebalo pokazati da ne treba biti takav, ve} se opustiti i uìvati u ìvotu i sve gledati s vedrije strane. On je objasnio da je ovo pri~a o tri praseta muzi~ara i vu~ici koja poku{ava da zapo~ne muzi~ku karijeru, tako da je ovo zapravo mini - mjuzikl sa sjajnom muzikom Miodraga Mladenovi}a. Tako|e je dodao i da }e posle duèg vremena publika gledati pozori{te maski, {to za glumce nije bio nimalo lak zadatak, i za wih je predstavqalo izazov. U predstavi igraju jo{ Sa{a Latinovi} u liku tre}eg praseta

iz benda, dok je Velika zla vu~ica Slavica Vu~eti}, koja je ju~e pomenula da se predstava odlikuje novim marketin{kim pristupom, tako da su deca mogla da dolaze u pozori{te i da prate sam tok nastanka predstave. Tako|e je tokom rada na predstavi organizovana i izlo`ba de~jih radova na koju su pristizali radovi na temu “Vuk i prasi}i drugari ili neprijateqi?”, a najboqi su nagra|eni. Prvonagra|eni rad {estogodi{we Ivane Ili} {tampan je i na koricama programske kwi`ice i na plakatu za ovu predstavu. Drugu nagradu dobio je devetogodi{wi Aleksa Drageqevi}, a tre}u {estogodi{wa Jana Markovi}. Wima se ju~e na konferenciji za novinare uru~ene nagrade i predati uramqeni radovi. Autorka idejnog re{ewa scenografije, lutaka i kostima je Svila Veli~kova, koja je ve} u vi{e navrata uspe{no sara|ivala sa Pozori{tem mladih. N. Pej~i}

OD VE^ERAS „DANI ITALIJANSKOG FILMA” U NOVOM SADU

Retrospektiva Pazolinija U Sportsko poslovnom-centru Enrika Piziantija, “Lekcije o „Vojvodina”, u Art bioskopu “Voj~okoladi” Klaudija Kapelinija, vodina”, ve~eras po~iwe manife“Sto ludih Italijana u Pekingu” stacija “Dani italijanskog fil\ovanija Piperna i “[evin mama”, koja se u Novom Sadu odràva jur” ~uvenih Paola i Vitorija do 18. novembra. Posle otvarawa Tavijanija. izlo`be fotografija “Pjer PaoManifestacija “Dani italilo Pazolini - Jevan|eqe po Majanskog filma” se odràva sedteri”, u 18 ~asova, bi}e prikazan mi put u Novom Sadu i uveliko i film “Pazolini - Italijanski ima vernu publiku. Poslovi~no zlo~in” rediteqa Marka Tulija \ordana. Ova doku-drama koja pobija zvani~nu verziju Pazolinijevog ubistva najavquje mini retrospektivu ovog umetnika u okviru “Dana italijanskog filma”, na kojima }e se videti i izabrana dela novije italijanske filmske produkcije. Retrospektivom su obuhva}eni slede}i Pazolinijievi filmovi: od ranih neorealisti~kih “Skitnica” i “Mama Roma”, preko mitsko religijskog, po mnogima remek dela “Jevan|eqe po Mateju”, do alegorijskog “Ptice i pti~urine”. Novosa|ane na “Danima italijanskog filma” u terminima od 18 i 20 ~asova u Art bioskopu “Vojvodina” Pjer Paolo Pazolini o~ekuje ukupno {esnaest ostvaresvojim kvalitenim programima wa, igranih i dokumentarnih. nailazi na odli~an prijem u Pored navedenih Pazolinijefilmskim i kulturnim krugovivih tu su i igrani: “Nepoznata ma grada. Rezultat je to o~ito èna” \uzepea Tornatorea, “Quplodotvorne saradwe i zajedbav, la`, mali fudbal” Luke Luni~ke organizacije Filmskog }inija, zatim kratkometra`ni i kluba iz Adrije, Filmskog kludokumentarni filmovi: “Sileba “Limijer” iz Trsta, Kluba xija se ra|a” Masima Kapelija, prijatqa filma “Amarkord” iz “Ru~ak tokom avgustovskog odmoNovog Sada i novosadskog Kulra” \anija di Gregorija, “Kafe turnog centra. Trst” Sandre Mawani i Rafaele Kako organizatori najavquju: Re|o, “Pra{ina” Ivana \or|o“U sredi{tu ovogodi{weg proleta. Na programu su i dugomegrama su lik i delo Pjera Paola tra`ni igrani “Sve se vra}a” Pazolinija, sineaste, kwièv-

nika, pesnika, jednog od najve}ih li~nosti u italijanskoj kulturi 20. veka. Wegova pojava i wegovo delo zaokupqaju pa`wu i danas. Ciklus ’Retrospektiva’, posve}en va`nijim Pazolinijevim filmovima, uredio je otac Vir|ilio Fantu~i, kriti~ar presti`nog jezuitskog ~asopisa ’Civiltà Cattolica’. U ciklusu ’Pa-

norama italijanskog filma’ promovi{u se nova dela trojice savremenih, afirmisanih autora. U filmu ’Pazolini: Italijanski zlo~in’ Marko Tulio \ordano detaqno prou~ava misteriju u vezi sa ubistvom velikog umetnika. \uzepe Tornatore u nagra|ivanom filmu ’Nepoznata `ena’ prikazuje imigraciju sa Istoka, dok bra}a Paolo i Vitorio Taviani u filmu ’[evin majur’ inspirisanim romanom Atonije Arslan, govore o pokoqu Jermena.” V. Crwanski

SPORT

~etvrtak12.novembar2009.

DNEVNIK

c m y

@REB ZA ^ETVRTFINALE LAV KUPA SRBIJE

Vojvodina do~ekuje Smederevo, Suboti~ani na Marakani U hotelu “Prezident” u Kovilovu, bazi orlova, obavqena je ceremonija poludirigovanog `reba za ~etvrtfinale nacionalnog Lav kupa u fudbalu. U glavnim rolama na{li su se istaknuti reprezentativci Milan Lane Jovanovi} i Milo{ Krasi} koji su iz dva }upa izvla~ili kuglice sa imenima rivala. U tre}oj rundi Lav kupa Srbije bi}e zanimqivih duela, a ~ini se da je Vojvodina dobila rivala po meri. Na stadionu “Kara|or|e”

- Logi~no je da svih osam ekipa pretenduju na samu zavr{nicu takmi~ewa. Smederevo igra dobar fudbal, a na{a prednost je svakako doma}i teren. Ambicije Vojvodine su poznate, finale i osvajawe trofeja. O~ekuje nas te{ka utakmica u kojoj smo favoriti, pa se nadamo prolazu. Jednostavno, popravili smo formu, ponavqam da je bitna ~iwenica {to }emo imati podr{ku navija~a. Sportska sre}a se nije osmehnula Suboti~anima, jer je naknadnim `rebom utvr|eno da duel protiv Zvezde odigraju na Marakani. - Prvo bih prokomentarisao sistem `reba, jer mislim da u ovoj fazi ne bi trebalo da bude povla{}enih ekipa, odnosno dva {e{ira. Zvezda jeste veliki, mo`da i najve}i klub na ovim prostorima, ali vidim na{u {ansu u tom duelu, jer ne mislim da Beogra|ani u ovom ~asu imaju boqi tim od nas konstatovao je hrabro potpredsednik Spartak Zlatibor vode Du{ko Oxakli}. U preostala dva susreta megdan }e podeliti Borac (^a~ak) i OFK Beograd, te Jagodina i Partizan. U slu~aju nere{enog ishoda u ~etvrfinalu odmah se pristupa izvo|ewu penala, a polufinalni okr{aju na programu su 7. aprila, dok je finale zakazano za 5. maj naredne godine. Z. Rangelov

Parovi ~etvrtfinala Vojvodina - Smederevo, Crvena zvezda- Spartak Zlatibor voda, Jagodina- Partizan i Borac (^a~ak) OFK Beograd. Utakmice su na programu 25. novembra. ugosti}e ekipu Smedereva, 25. novembra (13 ~asova). - Pre `reba pitao sam sekretara Rabrenovi}a koga bi `eleo, a on je kao iz topa rekao - Smederevce. Epilog ste videli - na{alio se u svom stilu Lane Jovanovi}. Ishodom `reba bio je zadovoqan generalni sekretar Vojvodine Radisav Rabrenovi}.

Ubiparipov Spartak bi}e gost Crvene zvezde, dok Fejsin Partizan ide u Jagodinu

Stevanovi} do zime? Iako je potpisao ugovor do kraja sezone sva je prilika da }e Goran Stevanovi} na klupi Partizana ostati samo do kraja jeseni. Kako saznajemo, UO je nezadovoqan wegovim radom, posebno porazom od Bri`a u Beogradu, pa u slu~aju da Dragan

\uri} obnovi svoj mandat, Plavom }e biti uru~en otkaz. Kako je ve} poznato da Savo Milo{evi} `eli na klupu da vrati Ivana Golca ili Qubi{u Tumbakovi}a, jasno je da Stevanovi} na prole}e ne}e voditi crno–bele.

Odlazi i Ivan Tomi} I Ivan Tomi} na zimu odlazi iz Partizana. Mladi funkcioner u sukobu je sa trenutnim predsednikom Draganom \uri}em, a saznajemo da ne}e ostati na mestu Sportskog direktora ~ak i ako pobedi Savo Milo{evi}. Tomi} ne demantuje ovu

informaciju : - Trenutno me zanimaju samo rezultati ekipe, kao i kako da do pauze prestignemo Crvenu zvezdu. Za ostalo ima vremena – rekao je direktor crno – belih. I. L.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak12.novembar2009.

MLADA REPREZENTACIJA DANAS IGRA U BEO^INU

MILAN – LANE JOVANOVI] NAJAVIO LEP RASTANAK SA STANDARDOM U JUNU

Vaqevci glume Norve`ane

Niko nikome ni{ta ne duguje

Silne povrede i otkazi mladih fudbalskih reprezentativaca naloìli su selektoru orli}a Ratomiru Dujkovi}u da za danas zakaè prijateqsku utakmicu i otkloni izvesne dileme u vezi sa sastavom tima za nedeqni kvalifikacioni duel s Norveànima u Novom Sadu. S obzirom na to da ki{a neprestano pada i da kvalitetnih terena, a ni rivala, nema za izbor na pretek, odluka je pala da

pobedimo ako èlimo da ostanemo u trci za bara` - kaè sekretar stru~nog {taba mlade reprezentacije Srbije Pavle Simi}, koji je ju~e i{ao u Beo~in u izvidnicu. [to se igra~kog kadra ti~e, neda}e u taboru na{eg mladog nacionalnog tima sustiù jedna drugu. - Dan ranije oslobodili smo obaveza Bosan~i}a i Igwovskog. Radovanovi} za sada nije

Slobodan Medojevi} pridru`io se orli}ima

se kontrolni me~ odigra na stadionu FK Cement u Beo~inu. - Norve`ane }e danas glumiti Vuji} voda iz Vaqeva. Jo{ od ranije postoje kontakti s Vaqevcima da odigramo me~ ovakvog tipa, a sada se ukazala prilika. Naravno, zahvalni smo Beo~incima {to su nam iza{li u susret i sve to dokazuje na kakav prijem u ovom kraju nailaze orli}i. Svi smo u slu`bi rezultata, jer, jednostavno, u nedequ ne}emo imati izbora, moramo da

imao nijedan trening, a roviti su Mati} i @ivkovi}. Stoga je selektor Dujkovi} odlu~io da pozove veznog igra~a Vojvodine, nekada{weg kapitena omladinske reprezentacije Slobodana Medojevi}a koji nam se pridru`io – istakao je Simi}. Dana{wi me~ u Beo~inu po~iwe u 13 sati, u vreme kada }e u nedequ na stadionu “Kara|or|e” Srbija do~ekati Norve{ku. S. S.

PRIJATEQSKI ME^ KADETA

Nova pobeda orli}a Srbija - Ma|arska 3:0 (0:0) HAJDUKOVO: Lokalno igrali{te, gledalaca: 150. Sudija: Kaurin (Subotica). Strelci: Brun~evi} u 51. i 68. i Georgijevi} u 73. minutu za Srbiju. @uti kartoni: Golubovi} (Srbija) i Paudic (Ma|arska). SRBIJA: Sto{i}, Golubovi}, Anti}, Popadi}, Savi}, Markovi}, Pavlovski, [aka, Simi}, Je{i}, Smiqkovi}. Igrali su jo{: ^upi}, O`egovi}, Mandi}, Ninkovi}, Cmiqanovi}, Stojanovi}, Georgijevi}, @ivkovi}, Brun~evi}. MA\ARSKA: Barantai, Ciranku, Kipri~, Kelemen, Sore~, Paudic, Cimerman, Cato, Poqak, Neme{keri, Antal. Igrali su jo{: Halmai, Ko~i{, [ipo{, Pro{er. I u drugom me~u Srbije i Ma|arske u kategoriji kadeta (igra~i do 16 godina), orli}i su stigli do ubedqive pobede, ovoga puta od 3:0 (prvi me~ do-

bili 2:1). Za razliku od prvog me~a igra na{e reprezentacije bile je ubedqivija, {to se po rezultatu i videlo. Prvo poluvereme je pro{lo bez golova, a najbliì da zatresu mreù bili su Danijel Smiqkovi} u 26. minutu na jednoj i Peter Antal u 40. minutu na drugoj strani. Izme|u dva poluvremena selektor Branko Vuka{inovi} je uveo osam novih igra~a, a nadmo} Srbije bila je jo{ izraènije. Srbija je povela, moglo bi se re}i, slu~ajno. Brun~evi} je poku{ao da centrira, a lopta je iznenadila Barantaija i zavr{ila u mreì Ma|ara. Brun~evi} je bio efikasan i u 68. minutu, kada je posle kontre Srbije iskoristio asistenciju Mandi}a. Kona~an rezultat postavio je Georgijevi} u 73. minutu, kada je preciznim {utem primorao Barantaija da tre}i put vadi loptu iz mreè. N. S.

Seltik i Renyers u Premijer ligi? Jo{ po~etkom 21. veka na Ostrvu je bilo zagovornika ideje da se dva najboqa {kotska kluba, rivali iz Glazgova Seltik i Renxers, ukqu~e u pro{irenu Premijer ligu Engleske. Zvani~ne razgovore na tu temu zakazao je ove nedeqe predsednik Boltona Fil Gartsajd, jedan od onih koji se zalaù da u budu}em novom takmi~ewu u~estvuje izme|u 36 i 40 timova, ukqu~uju}i i pomenute iz [kotske. Prema istoj ideji, 18 klubova bi ~inilo elitni, a ostatak niì rang takmi~ewa, te bi tako postojao i sistem ispadawa odnosno prelaska u vi{i rang. - Voleo bih da vidim oba kluba iz Glazgova u Premijer ligi, jer bi je to u~inilo jo{ ja~om. Radio sam tamo, Seltik je jedan neverovatan fudbalski klub, a i Renxers je, tako|e - izjavio je menaxer Aston Vile Martin O’Nil, nekada{wi strateg Kelta, sa kojim se slaè i trener Totenhema, Hari Rednap.

Pre svega svojim igrama u reprezentaciji i Standardu, lucidnim, nadahnutim i efikasnim ali i prirodnim i korektnim pona{awem van terena, Milan Lane Jovanovi} pokupio je sve simpatije puiblike, postao wihov qubimac. Istovremeno, svakom susretu sa Jovanovi}em raduju se i predstavnici medija, jer je uvek na usluzi kao veoma iskren i zanimqiv sagovornik. Uo~i dve vezane prijateqske utakmice protiv Severne Irske i Ju`ne Koreje golgeter orlova otkriva `eqe i ciqeve nacionalnog tima na predstoje}im testovima. - Vi{e nema prijateqskih utakmica na reprezentativnom nivou. Svaki poen je va`an jer ulazi u onaj saldo za odre|ivawe kona~nog koeficijenta prilikom `reba grupa za SP. Trudi}emo se da ostvarimo dva nova trijumfa. Imamo nekih kadrovskih problema, nekoliko igra~a je povre|eno. Ipak, veli~ina i snaga ove selekcije ogleda se u velikom broju kvalitetnih fudbalera koju mogu da budu adekvatne zamene za svako mesto u timu - istakao je najpre Jovanovi}. Selektor je bri`qivo birao protivnike, Irce i Koreance, kako Milan – Lane Jovanovi} bi se susreli sa razli~itim {kolama fudbala i stisku zonu. Oseti}emo kroz Irlovima, odnosno adaptirali ce engleski stil igre, sa mnona ono {to nas mo`da o~ekuje go duela i dugih lopti, a upou Ju`noj Africi. zna}emo i azijskog predstav- Ovo je idealan po~etak nika koji neguje brz i tehn~ki priprema za Svetsko prvendoteran fudbal, uz to je i akstvo. Mondijal je zaista speciter Mondijala. Dakle, bi}e to fi~no takmi~ewe koje se razdragoceno iskustvo, turneja na likuje od kvalifikacija u kokojoj postavqamo bazu za sve jima su rivali vezani za evropono {to nas ~eka narednog le-

Na operaciju u decembru Krajem godine Jovanovi} }e kratko biti odsutan sa terena, kako bi sanirao povredu kolena, sa kojom ve} dugo i uspe{no igra. - Odlu~io sam, sredinom decembra idem na operaciju, a obavi}e je doktor Popovi} u Kataru - saop{tio je Jovanovi}.

Orlovi na Avali Posle prepodnevnog trening u Kovilovu kompletna reprezentacija Srbije posetila je Avalu i uveli~ala sve~ano otvrawe obnovqenog torwa visine 202,87 metara. Od ostalih aktuelnosti iz tabora orlova treba ista}i da je iskusni Ivica Dragutinovi} stigao u bazu, ali zbog povrede ne}e biti na raspolagawu selektoru, ve} le~ewe mi{i}a nastavqa u Seviqi.

ta. Mnoge stvari treba dovesti do automatizma, a ovo je prava prilika - zakqu~io je Lane. Dolazimo i do gotovo godinu dana aktuelne teme, a to je odlazak Jovanovi}a iz Standarda. - Jedino ja ni{ta ne pri~am o novom transferu. Ne znam za{to se mojim odlaskom bave svi, a tu mislim na medije u Belgiji, qude iz kluba pa ~ak i saigra~e. âk sam doìveo pro{le nedeqe da me jedan od saigra~a optuì kako biram velike utakmice na kojima pruàm najvi{e kako bi skrenuo pa`wu na sebe, olak{ao

Lane poqubio sudiju Najboqi fudbaler Standarda Milan Jovanovi} iznenadio je sve prisutne na stadionu u Lije`u kada je minut pre kraja utakmice s Bri`om napu{taju}i teren poqubio u obraz sudiju Franka de Blekera. Nesvakida{wi potez Jovanovi}a mnogim Belgijancima se u~inio simpati~nim, a sam arbitar je priznao da je ostao zaprepa{}en. - [ta je lo{e u tome {to sam poqubio sudiju? Posle utakmice sa Olimpijakosom jedan veliki Ziko je do{ao i poqubio me u obraz. I ja sam to isto u~inio qube}i velikog De Blekera. Bila je

to spontana reakcija, nadam se da mi je oprostio - rekao je Lane. Iz ugla poznatog belgijskog internacionalca, poqubac srpskog reprezentativca bio je u najmawu ruku suvi{an. - Nikada nisam dobio vi{e od ispru`ene ruke igra~a. Da li sam ja qubio wih? Molim vas, kakva su to pitawa. I{ao sam za Jovanovi}em kako bih mu ukazao na to da ne potro{i mnogo vremena tokom izmene i da reguli{e kapitensku traku. On mi je dao ruku, a zatim me i poqubio, {to je obi~aj u Valoniji. Bio sam veoma iznena|en - ka`e De Bleker.

Ferguson junior dobio otkaz [kotski fudbalski stru~wak Deren Ferguson, sin slavnog menaxera Man~ester junajteda Aleksa Fergusona, dobio je otkaz u engleskom drugoliga{u Piterborou. Ferguson je dobio otkaz zbog slabih rezultata kluba u teku}oj sezoni, po{to je Piterboro u prvih 16 utakmica osvojio samo 11 bodova i nalazi se na posledwem

mestu tabele. Sin jednog od najuspe{nijih svetskih fudbalskih trenera svih vremena Piterbrou je preuzeo u januaru 2007. godine i iz ~etvrte uspeo je da ga uvede u Drugu englesku ligu. Ostrvski mediji tvrde da je Ferguson dobio otkaz zbog neslagawa s predsednikom kluba Deragom Mekantonijem.

Od 10. decembra Jovanovi}a o~ekuje period rehabilitacije, jer je prinu|en da operi{e koleno. - Svi znaju da postoji deo hrskavice koje slobodno {eta u mom kolenu. Biv{i lekar Standarda Neboj{a Popovi} izvr{i}e hirur{ki zahvat odmah posle utakmice Lige {ampiona protiv AZ Alkmara, 9. decembra, a onda me o~ekuje pauza od tri nedeqe. To je idealno vreme za operaciju, iako }u propustiti posledwa ~etiri kola jeseweg dela prvenstva - objasnio je Jovanovi}.

Odbio Kapela Odbrambeni fudbaler Aston Vile Luk Jang odbio je poziv selektora Engleske Fabija Kapela za prijateqsku utakmicu protiv Brazila. Jang je trebalo da zameni desnog beka Liverpula Glena Xonsona. On nije igrao za Englesku od 2005. godine. Jang je u februaru obavestio FA da }e se skoncentrisati na klupski fudbal. Jang je odigrao sedam me~eva za Englesku.

put do nekog novog kluba - u jednom dahu }e Jovanovi}: Sledi nastavak monologa... - Sigurno je da planiram da napravim ne{to najboqe u mojoj karijeri. Polako razmi{qam {ta moè da se desi, ali ne mogu da gubim energiju na neke imaginarne stvari. Niko ne zna {ta }e se desti sutra, a kamoli za par meseci. Zbog toga svaka naredna utakmica je najva`nija za mene. Duga je lista bogatih klubova iz najja~ih liga Evrope koji bi èleli Jovanovi}a u svom napadu. îni se da je naredna destinacija vezana za Iberijsko poluostrvo... - Dosledan sam u stavu da dok sam u Lijeù ne govorim o potencijalnom transferu. Znam da je to dodatno golicawe ma{te, posebno zanimqivo medijima. Ali, nadam se da transfera ne}e ni biti, ve} samo prelazak, jer je u mom interesu da klub napustim u junu kao slobodan igra~. Standard je svoje prilike da proda Jovanovi}a propustio ve} mnogo puta - konstatovao je popularni Lane. Potom je Jovanovi} dao i dodatno obja{wewe. - Gde god da odem Standard ostaje moja druga ku}a, ja wihov vatreni navija~. Tu sam stekao afirmaciju, vratili su me u ìvot. Satisfakcija je potpuna jer sam dao pun doprinos najve}im klupskim uspesima u istoriji. Zbog toga niko nikome ni{ta ne duguje i verujem da }e to biti lep rastanak - zakqu~io je u svom stili Milan Lane Jovanovi}. Z. Rangelov

Po~ast Enkeu Vi{e stotina navija~a nema~kog prvoliga{a Hanovera okupilo se na stadionu tog klubada odaju po~ast golmanu Robertu Enkeu koji je, najverovatnije, izvr{io samoubistvo. Ipak, wegova udovica izjavila je da je on patio od depresije i da je to krio. Hanover je otvorio kwigu àlosti na stadionu, samo nekoliko sati nakon {to je saop{teno da je Enkea udario voz na pru`nom prelazu. Navija~i su do sada ve} ostavili veliki broj {alova, dresova i upaqenih sve}a u znak se}awa na 32-godi{weg ~uvara mreè. Policija i Enkeov menaxer Jerg Neblung sino} su saop{tili da sve ~iwenice ukazuju na to da je golman izvr{io samoubistvo, a na takav zaklu~ak navodi i opro{tajno pismo koje je nastradali ostavio. Enkeova smrt {okirala je wegove kolege iz reprezentacije. - [okiran sam. Stvarno ne znam {ta da kaèm - izjavio je kapiten Nema~ke Mihael Balak. Enke i wegova supruga pre dve godine izgubili su dvogodi{wu }erku, koja je preminula zbog sr~anih problema. U maju pro{le godine usvojili su devoj~icu, koja sada ima osam meseci. Enke je za reprezentaciju odigrao osam utakmica i bio ozbiqan kandidat za prvog golmana nema~ke pred Mondijal.

SPORT

~etvrtak12.novembar2009.

DNEVNIK

MRE@E MIROVALE NA NOVOSADSKOJ SLANOJ BARI

PRVA LIGA SRBIJE

Gradski derbi bez pobednika

In|ija - ^SK Pivara Radni~ki (S) - Sloga Proleter - Novi Sad Banat - Kolubara Dinamo - Radni~ki (N) Sevojno Point - Teleoptik Be`anija - Mladost (A) Zemun - Mladost (L) Novi Pazar - Srem

Proleter - Novi Sad 0:0

NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 600, sudija Stefanovi} (Kru{evac). @uti kartoni: ôvi}, Mi}i} (Proleter), Jovanovi}, Kova~evi}, Batioqa (Novi Sad). PROLETER: Drini} 8, Glogovac 7, B. [arac 7, Krasi} 6, @igi} 7, Gali} 7, ôvi} 6, Vislavski 7, Damjanovi} 6 (Popin -), Mi}i} 6, Kova~evi} 6. NOVI SAD: Vesi} 7, Kav~i} 7, \uki} 7, Paripovi} 7, Jovanovi} 7, ôvilo 8, Bursa} 7, Stevan~evi} 7, Drini} 6, Bogunovi} 6, Kova~evi} 6 (Batioqa 7). Vi{e se o~ekivalo od rivala u gradskom novosadskom fudbalskom prvoliga{kom derbiju. Na kraju, po prikazanoj igri moè se re}i da je rezultat realan, mada su gosti zbog dve prilike, a pogotovo one u nadoknadi vremena, preko Bogunovi}a, bili bliì pobedi. U prvom delu terenska inicijativa doma}ih nagove{tena je u petom minutu, kada je iz slobodnog udarca sa dvadesetak metara Bo{ko [arac uputio precizan udarac, a Vesi} krajwim naporom izbio loptu u korner. Doma}i su jo{ jednom u prvom delu prirpetili iz prekida: Bo{ko [arac je izveo skra}eni konrer, @igi} nadvisio ~uvare ali wegov udarac je zavr{io pored desne stative.

1. Kolubara 2. Srem 3. In|ija 4. Teleoptik 5. Banat 6. Sevojno 7. Novi Pazar 8. Dinamo 9. Proleter 10. Be`anija 11. Zemun (-2) 12. Novi Sad 13. Mladost (A) 14. Mladost (L) 15. Sloga 16. Radni~ki (S) 17. Radni~ki (N) 18. ^SK Pivara

Bursa} i Stevan~evi} zaustavili Mi}i}a i Kova~evi}a

U nastavku je vi|ena puno agilnija igra Novog Sada. Mogao je kapiten Stevan~evi}, odli~no upo{qen od Bogunovi}a, da boqe odreaguje,

Radni~ki - Sloga 2:1 (0:1) {utirao sa osam metara traqavo, pa je golman Sloge Uro{evi} lako uhvatio loptu. Nakon pola sata igre Sloga je do{la u prednost. Gosti su izveli korner, Spasojevi} je pogodio pre~ku, lopta se odbila do Jani}ijevi}a koji ga je glavom smestio u mreù. U nastavku Krajev~ani su po~eli veoma sigurno me|utim ulaskom Peruni~i}a i Keni}a napada~ki red Radni~kog je bio opasniji. Sredinom drugog poluvremena akciju je po~eo Dabi} koji je uposlio Keni}a na desnom krilu, ovaj produìo do Opsenice koji je majstorskim {utem sa 20 metara savladao Uro{evi}a i izjedna~io rezultat. U slede}em napadu Somboraca Opsenica je napravio pravi slalom u obrani Kraqev~ana i kada je krenuo da {utira, sa le|a je bio poko{en. Jedanaesterac je izveo Vukovi} i sigurno realizovao najstroù kaznu poslav{i loptu u desni dowi ugao. U fini{u susreta gosti su poku{avali da izjedna~e, ali bez uspeha. J. Dukat

me|utim, iz prevelike `eqe lopta mu je pre{la pored noge i zavr{ila u gol-autu. U nadoknadi vremena rezervista Batioqa idealno je u srcu {e-

Foto: F. Baki}

snaesterca prona{ao Bogunovi}a koji je {utirao, a Drini} odli~nom odbranom spre~io najgore. M. Popovi}

Kanonada u nastavku In|ija - ^SK Pivara 4:0 (0:0) IN\IJA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 400, sudija An|elovski (Ka~arevo), strelci: Filipovi} u 62. i 67, Bubalo u 87. i Kosti} u 90. minutu. @uti kartoni: Koxo, Nagli}, Filipovi} (In|ija), Xari}, Krstanovi} (^SK Pivara) IN\IJA: Poleksi} 7, Novakovi}7, \urovi} 8, Lomi} 7, Jovanovi} 8, Kosti} 7, Goli} 8 Bubalo 7, Koxo 8 (Tomanovi} ), Nagli} 7 (Jankov 7), Filipovi} 8 (Isidorovi} -). ^SK PIVARA: Labus 8, Pandurov 7, Mudre{a 7, Pavlovi} 7, Mandi} 7, Spaji} 7, Xari} 7, Divjak 6, [arac 6 (Petkovi} 6), Milovi} 6 (Zec 6), Dokni} 7 (Krstanovi} -). In|ija je najkvalitetnuju partiju ove jeseni krunisala ubedqivom pobedom. Imala je terensku inicijativu svih 90 minuta, imala je vi{e prilika od borbenih gostiju, a i nekoliko onih koje je bilo te`e proma{iti nego posti}i gol.

Ipak, u nastavku utakmice razigrali su se i napada~i. Najpre je iskusni Filipovi} u 62. i 67. minutu sa dva gola razbio maler i prvi put na stadionu kod @elezni~ke stanice postigao golove. Akciju je u 62. minutu zapo~eo Bubalo, uposlio Novakovi}a, ovaj izvanredno centrirao, a Filipovi} je volej udarcem smestio loptu u mreù. Druga akcija kao i prva, opet isti asistent i isti strelac. Nastavak utakmice tako|e je pripao doma}inima, gosti ~ak nisu nastojali ni da ublaè poraz, pa ih je u samom fini{i stigla kazna. U 87. minutu Bubalo je izbio sam pred golmana Labusa i nije mu bilo te{ko da savlada odli~nog ~uvara mreè. A u nadoknadi vremena Kosti} je posle centar{uta Isidorovi}a sa nekoliko metara postavio kona~an rezultat. Da. Vi}enti}

Brajovi} spasao Lazarev~ane Banat - Kolubara 1:1 (0:0) BANATSKI DVOR: Stadion „Mirko Vu~urevi}“, gledalaca 300, sudija D. An|elkovi} (Kru{evac), strelci: ]ulibrk u 58. za Banat, a Brajovi} u 70. minutu (iz penala) za Kolubaru. @uti kartoni: Bogunovi} (Banat), Rankovi}, Jovanovi} (Kolubara). BANAT: Bogunovi} 7, ]ulibrk 8, Pilipovi} 7, Svitlica 6, Radosavqev 7 (Bareto -), Zowi} 6, Jeremi} 7, Radosavqevi} 7, Grumi} 6, Stevanovi} 7 (Zori} 7), Janovi} 7. KOLUBARA: Rankovi} 7, Ristanovi} 7, Jovanovi} 7, Ka{i} 6, Rankovi} 7, A{kovi} 6, Baji} 7, Kali~anin 7, Brajovi} 7 (Marinkovi} -), Medi} 6, Obradovi} 6 (Dimitrijevi} -). Derbi na samom po~etku nije opravdao o~ekivawa, jer se igralo oprezno i zihera{ki

8 8 7 7 5 6 6 5 5 4 6 5 4 3 3 3 3 2

4 2 3 3 6 3 2 4 3 6 2 3 4 6 5 5 4 7

2 4 4 4 3 5 6 5 6 4 6 6 6 5 6 6 7 5

19:13 18:11 19:11 18:11 11:7 13:10 11:12 10:12 18:15 10:8 14:14 10:14 10:19 11:14 9:12 11:15 14:21 9:16

28 26 24 24 21 21 20 19 18 18 18 18 16 15 14 14 13 13

U slede}em kolu (21/22.novembra) sastaju se: SREMSKA MITROVICA: Srem - In|ija, ÊLAREVO: ^SK Pivara - Zemun, LUÂNI: Mladost - Radni~ki (S), KRAQEVO: Sloga - Proleter, NOVI SAD: Novi Sad - Beànija, APATIN: Mladost - Sevojno Point, BEOGRAD: Teleoptik - Dinamo, NI[: Radni~ki - Banat, LAZAREVAC: Kolubara - Novi Pazar.

Najzad ceo plen SOMBOR: Gradski stadion, gledalaca 150, sudija Mili~evi} (Ivawica), strelci: Opsenica u 67. Vukovi} u 70. (iz penala) za Radni~ki, Jawi~ijevi} u 30. minutu za Slogu. @uti kartoni: Zogovi}, Dabi}, Vukovi}, Stojkovi}, Keni} (Radni~ki), Spasojevi}, Ra|enovi}, Vla{i} (Sloga). RADNI^KI: Zogovi} 7, Laki} 8, Veselinovi} 7, Dabi} 8, Baqak 6 (Peruni~i} 7), [trbac 7, Vukovi} 6, Stojkovi} 6, Resanovi} 6 (Keni} -), Opsenica 8. SLOGA: Uro{evi} 7, Gojkovi} 6, Jani~ijevi} 7, Pavlovi} 6, Vla{i} 6, Marinkovi} 6, Babi} 6, Peri} 6 (Mika~evi} -), Spasojevi} 6, Bulatovi} -, Ra|enovi} 7, Vukoti} 7, Vidojevi} -. Somborci su posle punih 11 kola najzad slavili pobedu protiv direktnog rivala u borbi za opstanak. Bio je to susret s dva razli~ita poluvremena. U prvom gosti su bili boqi i stekli zaslu`eno vo|stvo. Na samom po~etku Stojkovi} je imao {ansu, Marijanovi} ga je uposlio, ali

14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14

4:0 (0:0) 2:1 (0:1) 0:0 (0:1) 1:1 (0:0) 2:0 (1:0) 0:1 (0:0) 2:0 (1:0) 3:0 (3:0) 0:1 (0:1)

sa obe strane, pa prvu priliku bele`imo u 26. minutu kada je Banat pripretio preko Pilipovi}a ~iji je udarac odbranio golman Rankovi}. Pet minuta kasnije uzvratili su Lazarev~ani preko Kali~anina koji je {utirao sa preko 25 metara, ali neprecizno i preko gola. Posledwu priliku u prvom poluvremenu i to u 45. minutu imali su doma}i fudbaleri, ali ne iz organizovane akcije, nego posle velike gre{ke A{kovi}a koji u `eqi da odbije loptu umalo nije postigao auto gol. Nastavak je doneo otvorenu igru oba tima u kojoj se doma}in boqe sna{ao. Zapretio je preko Pilipovi}a u 48. minutu, a golman gostiju brani wegov poku{aj. Dobru akciju doma}in je izveo i u 51. minutu,

Dragan Radosavqevi}

kada je po levoj strani pro{ao Jeremi}, idealno centrirao, a Stevanovi} za malo proma{io iz izgledne prilike. Terensku inicijativu Zrewaninci su pretvorili u pogodak u 58. minutu. Odli~no je na centar{ut Jeremi}a reagovao defanzivac ]ulibrk koji je u skoku nadvisio sve svoje rivale i glavom loptu zakucao iza le|a nemo}nog Rankovi}a. U jeku najve}ih napada doma}ina Kolubara je stigla do izjedna~ewa iz opravdano dosu|enog jedanaesterca koji je u gol pretvorio iskusni Brajovi}. Posledwu priliku na me~u imali su Zrewaninci kada je Radosavqevi} iz slobodnog udarca {utirao sa nekih 25 metara, a golman Rankovi} je uhvatio loptu i spasao svoj gol. N. Jowev

Lavovi prejaki Beànija - Mladost (A) 2:0 (1:0) BEOGRAD: Stadion Beànije, gledalaca 100, sudija Piper (Beograd), strelci: Paunovi} u 33. i Govedarica u 79. minutu. @uti kartoni: Paunovi} (Beànija), Vejinovi}, Petrovi} (Mladost). BE@ANIJA: Ostoji} 6, Skokna 7, Lekovi} 7, Mirkovi} 7 (Grubeli} 6), Simi} 7, Pani} 7, Paunovi} 8 (Peto{evi} -), Bonxi} 7, Vla~i} 6, Govedarica 8, Boì~i} 7 (Pe{i} -). MLADOST: Marti} 6, Stjepi} 6, Kokan 6, Te{i} 6, Gostovi} 6, Vejinovi} 6, \orovi} 6 (Filipovi} 6), Petrovi} 6, Aleksi} 6, Paunovi} 6, Grabe` 6 (Ra|enovi} 6). Po lo{em vremenu i te{kom terenu za igru iskusniji fudbaleri Beànije boqe su se sna{li i slavili sa 2:0 (1:0). Odli~nu rolu prikazali su i strelci golova Paunovi}, odnosno Govedarica. Do 30. minuta ni{ta zna~ajnije se nije de{a-

valo, a onda je {ut Paunovi}a sa 25 metara Marti} izboksovao u korner. Nakon udarca sa ugla lavovi su poveli. Govedarica je najpre pogodio stativu, a Paunovi} je glavom smestio loptu u mreù. Apatinci su ìvnuli u fini{u poluvremena i stvorili {ansu preko Grabeà, ~iji {ut je ipak izblokiran. Posle kornera Paunovi} je {utirao preko gola. Po~etkom nastavka sevnula je kontra doma}ina, Pani} je {utirao, Marti} odbio loptu, a Paunovi} je poslao preko gola. Mladost je mogla da izjedna~i ne{to kasnije. Grabe` je primorao Ostoji}a na gre{ku, ali je sa gol linije loptu u poqe izbacio Simi}. Kona~an rezultat postavio je Govedarica u 89. minutu. [ut Paunovi}a zaustavio je Marti}, ali samo do {pica doma}ina koji je poslao loptu u mreù. I. Lazarevi}

Raji} sve odbranio Novi Pazar – Srem 0:1 (0:1) NOVI PAZAR: Gledalaca 3.000. Sudija Spasi} (Surdulica). Strelac: Kajizi. @uti kartoni: Ku~, ]irkas, Trtovac (Novi Pazar), Tatomirovi} i @ivkovi} ( Srem). NOVI PAZAR: ^okorilo 5, Nicevi} 5 (Hamidovi} 5), [krijeq 5, Ku~ 5, ]irka 5, Trtovac 6, Radosavqevi} 5 (Grbovi}-), Nedeqkovi} 6, Stojanovi} 5, Pavlovi} 5, Cakovi} 6 (Bejtovi} 5). SREM: Raji} 9, Tatomirovi} 6, Petkovi} 6, Stanojevi} 5 (Nikoli} 6), Vukmir 6, Kali~anin 6, Soviq 6 (Vasiqevi} -), Milo{evi} 6 (Kuzmanovi} -), Kajizi 7, Jankovi} 6, @ivkovi} 6. U danu kad je progla{ena epidemija meksi~kog gripa, Pazar-

ce je pokosio sremski virus, zahvaquju}i bravuroznoj formi golmana Nenada Raji}a, koji je ju~e sve odbranio na stadionu pored Jo{anice. Jedini pogodak postignut je sredinom prvog dela, kad je posle jednog od retkih kontranapada, u jeku pazarske inicijative, tamnoputi Vinsent Kajizi iskoristio neobja{wiovu gre{ku golmana Gorana ôkorila i rutinski sa dvadesetak metara lobovao neoprezno istr~alog golmana Novog Pazara – 0:1, koji je tom maleroznom intervencijom pokvario fantasti~an utisak iz me~eva protiv Zvezde, Zemuna, Beànije, êlareva, Sloge i Lu~anaca. S. @.

Maradonino saslu{awe u nedequ ^elnici FIFA doneli su odluku da u nedequ, dan posle prijateqske utakmice izme|u [panije i Argentine u Madridu, saslu{aju selektora gau~osa Dijega Maradonu povodom wegovog pona{awa posle izborenog plasmana na [ampionat sveta. Podsetimo, nakon {to su Argentinci sa 1:0 savladali Urugvaj u kvalifikacionom me~u i tako stekli pravo da 2010. nastupe na najve}oj svetskoj smotri fudbala, Maradona je pred TV kamerama s prisutnim novinarima imao verbalni ispad u kome nije {tedeo psovke na ra~un onih kriti~ara koji su sumwali u plasman na Mondijal.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak12.novembar2009.

ATP MASTERS TURNIR U PARIZU

Novak \okovi} je uspe{no otvorio nastup na turniru Masters serije u Parizu, savladav{i u dvorani Bersi Argentinca Huana Monaka sa 2:0 (6:3, 7:5), posle 92 minu-

Novak \okovi}

ta borbe. U duelu sa 30. igra~em sveta, Nole je opravdao ulogu favorita, ali do trijumfa nije stigao lako, jer je Monako uspeo da tri puta osvoji gem na servis najboqe rangiranog srpskog tenisera. Ni to, me|utim, nije bilo do-

voqno da ozbiqnije pripreti \okovi}u. Prvi set je doneo pregr{t uzbu|ewa, jer su oba rivala kuburila sa servisom, pa je Huan Monako {est puta morao da spa{ava brejk-{anse do kojih je wegov suparnik dolazio, a kako dva puta u toj nameri nije uspeo, tre}i sa ATP rang-liste dobio je prvu deonicu sa 6:3. Dva brejka je Argentinac uspeo da napravi u drugom periodu ovog me~a, ba{ koliko je \okovi}u bilo dovoqno za osvajawe prvog, ali ni ovoga puta to nije bilo od prevelike koristi za 25-godi{waka iz Tandila. Posle lo{eg starta, Novak je sa ~ak tri osvojena gema na servis Monaka, a serijom od pet uzastopnih, naneo tre}i poraz ovom igra~u u isto toliko me|usobnih susreta, i tako se domogao tre}eg kola. Zanimqivo je to da je na megdan \okovi} stigao s maskom poput onih iz horor-filmova. \okovi} }e u osmini finala ATP turnira u Parizu igrati protiv Francuza Arnoa Klemona koji je pobedio Nemca Tomija Hasa 5:7, 6:3, 7:6. Francuz je trenutno na 93. mestu ATP liste, a u karijeri je odigrao tri me~a protiv \okovi}a. Novak vodi 2:1 u pobedama.

Safin zavr{io karijeru Ruski teniser Marat Safin zavr{io je profesionalnu karijeru porazom u drugom kolu turnira Masters serije u Parizu. Safin je izgubio od Argentinca Huana Martina del Potra rezultatom 2:1, po setovima 4:6, 7:5, 4:6. Ruski teniser, koji ima 29 godina i dve osvojene titule na gren slem turnirima, ranije ove godine najavio je da }e mu turnir u Parizu biti posledwi u karijeri. Pored titula na otvorenim prvenstvima SAD i Australije, Safin ima jo{ 13 trofeja sa ATP turnira.

SRPKIWE DOBILE PROTIVNICE U EVROKUPOVIMA

Holan|anke po meri Kikin|anki @enske rukometne ekipe iz Srbije, dobile su protivnike u ~etvrtom kolu evropskih kupova. Najvi{e razloga za zadovoqstvo imaju Naisa i Kikinda, koji su dobili protivnike po meri, dok Vrwa~ka Bawa, Zaje~ar i Kwaz Milo{ ne}e imati lak zadatak da se plasiraju u ~etvrtfinale.

Eldom Presti|o. Oba na{a predstavnika, revan{ me~eve igraju pred svojim navija~ima. Dobru {ansu za prolaz u narednu rundu Kupa kupova ima ni{ka Naisa, koja }e u prvom susretu gostovati turskom U{kudaru. îni se da }e najteì posao imati na{i predstavnici u êlenx kupu. Lider na tabeli, ekipa Zaje~ara igra}e sa nema~kim

Optimizam s pokri}em U @RK Kikinda odr`ana je ju~e konferencija za medije kojoj su prisustvovali predsednik kluba Zoran Pa{i}, novi trener Viktor Felbab, ~lan Uprave kluba Milan Ivani{evi} i trener pionirske ekipe Dejan Karanovi}. Predsednik kluba upoznao je novinare s novim trenerom ekipe Viktorom Felbab, koji je na trenerskoj klupi zamenuo Dragana Ni{evi}a. Novoimenovani trener je rekao da }e nastojati ostvarewu sve {to je zacrtano od strane kluba, a to je prvo mesto u Prvenstvu Srbije, pobeda u Kupu Srbije i {to boqi plasman na evropskoj sceni. Trener pionira Dejan Karanovi} upoznao je novinare sa ve{}u da su osvojili titulu prvaka Vojvodine u Zrewaninu u konkurenciji 1995. godi{ta i mla|e. Najvi{e interesovawe bilo je za istorijski uspeh ekipe sa severa Banata, pobedu u tre}em kolu Kupa EHF u [paniji nad doma}im Alikanteom (28:24) i plasman u osmine finala elitnog takmi~ewa. - Po{to novoimenovani trener Viktor Felbab nije dobio {pansku vizu, ja sam predvodio sa klupe na{e devojke u me~u s Alikanteom. Zadovoqni smo `rebom za ~etvrto kolo, odnosno za osminu finala, jer smo za protivnika dobili ekipu Amsterdama iz Holandije. Poznajem dobro tu ekipu, jer sam bio trener u Holandiji gde `ivim. Jaka, ali verujem da smo boqi od we. Prva utakmica odigra}e se u Amsterdamu 6. ili 7. februara slede}e godine, a revan{ igramo pred svojim navija~ima nedequ dana kansije – rekao je ~lan uprave Milan Ivani{evi}. M. Sekuli} U Kupu EHF Kikinda }e u borbi za ~etvrtfinale odmeriti snage sa holandskim Amsterdamom, dok }e Vrwa~ka Bawa, pod uslovom da elimini{e ukrajinski Smart (dvome~ 3. kola otkazan je zbog epidemije „sviwskog gripa“ u Ukrajini), igrati protiv {panske ekipe,

Bukstehuderom, a prvu utakmicu Zaje~arke igraju u gostima. Kwaz Milo{ }e tako|e kao gost u prvom susretu igrati u francuskom Bezansonu, protiv istoimene ekipe. Termini za odigravawe susreta su 6. i 7. odnosno 13. i 14. februar.

Foto: F. Baki}

Nole startovao pobedom

PROMOVISAN NOVI GENERALNI DIREKTOR ODBOJKA[A NIS VOJVODINE VASA MIJI]: Ju~e je u u prostorijama Odbojka{kog kluba NIS Vojvodina Vasa Miji} zvani~no promovisan na mesto generalnog direktora najtrofejnijeg kolektiva u Novom Sadu. Vasa Miji}, dete Vojvodine i dugogodi{wi igra~ i reprezentativac na{e zemqe, dobio je podr{ku Upravnog odbora kluba i na mestu prvog operativca zamenio Gorana ]ata, koji je na toj funkciji proveo vi{e od sedam godina.

- @elim u prvom zvani~nom obra}awu da se zahvalim predsedniku, sportskom direktoru i ~lanovima UO koji su me izabrali. Ponikao sam u Vojvodini i mo`da najlep{e trenutke u karijeri do`iveo sam u ovom klubu. Mnogo posla je pred nama i ve} smo po~eli s prvim radnim zadacima, a nadam se da }u svojim radom opravdati poverewe svih qudi u klubu i da }u svojim radom doprineti jo{ svetlijoj budu}nosti na{eg kolektiva - istakao je novi generalni direktor NIS Vojvodine Vasa Miji}. M. R.

NIS VOJVODINA DO^EKUJE RIBNICU (19, RTV 1)

Kraqev~ani za respekt Veoma brzo su odbojka{i NIS Vojvodine preboleli maksimalni poraz od Crvene zvezde i ubrali tri boda u Smederevu, time nagovestiv{i da }e im se u nastavku Superlige usponi i padovi u igri javqati mnogo re|e. Ve} danas izabranike Nikole Salati}a o~ekuje teàk duel s kraqeva~kom Ribnicom, tradicionalno te{kim protivnikom. - Na pro{lom me~u pruìli smo boqu igru nego u duelu sa Zvezdom, pokazali da maksimalnim angaòvawem moèmo do trijumfa ~ak i kada nismo na vrhunskom nivou. Videla se kod momaka glad za pobedom i to je donelo rezultata. Nastavili smo s ja~im treninzima i o~ekujemo da }e se to manifestovati kroz kvalitetnije igre, ali smo ponovo imali problema s povredama i bolestima, pa su tako odsustvovali Mirosavqevi}, Veselinovi} i Ivovi}. Bez obzira na to, imamo pravo da se danas nadamo povoqnom rezultatu, ali samo ako budemo, kao na pro{lom me~u, izgarali za svaku loptu - rekao je Nikola Salati} {ef struke NIS Vojvodine.

Borislav Petrovi}

Sredwi bloker Novosa|ana Borislav Petrovi} sa sigurno{}u je najavio tri boda u Smederevu, ispostavilo se s pravom, ali za dana{wi duel nije hteo da uradi istu stvar. - O~ekuje nas te`ak duel, jer nam je Ribnica tradicionalno neugodan protivnik. Ne `elim da ponovim to {to sam rekao pre me~a u Smederevu, ali se nadam da }emo odigrati isto tako borbeno. Treba da krenemo punom snagom od

po~etka me~a i da sa nova tri boda zauzmemo ~vr{}e mesto me|u prve ~etiri ekipe i da razmi{qamo o lak{oj situaciji u plej-ofu. Nadam se da }e publika do}i u {to ve}em broju da nas podr`i, jer smo malada ekipa i wihova pomo} nam je neophodna - istakao je Petrovi}. Iako su me~evi NIS Vojvodine i Ribnice tradicionalno neizvesni, Kraqev~ani su od 1980. godine do danas uspeli svega dva puta da trijumfuju u Novom Sadu, a u pripremnom periodu ova dva tima odigrala su ~uveni nere{eni me~ (bilo je 2:2 u setovima i 19:19 u petom periodu igre). - Posle slabe igre sa Zvezdom, dobro su nam do{la tri boda u Smederevu i nadam se da }emo nastaviti s trijumfima. @elimo pomak na tabeli i nadamo se da ve} posle ovog kola mo`emo do druge pozicije - rekao je drugi sredwi bloker ekipe Gabrijel Radi}. Utakmica se igra u maloj sali SPC Vojvodina od 19 ~asova, ulaznice staju 100 dinara, a sve utakmice Novosa|ana na doma}em terenu od ovog kola pa na daqe prenosi}e prvi program RTV Vojvodine. M. Risti}

Borov~anin 26. u svetu Na posledwoj konvenciji jedne od ~etiri najpresti`nije profesionalne bokserske asocijacije VBC, odr`anoj u Koreji, komisija za rejting svrstala e nenada Borov~anina na 26.poziciju. On je jedini Srbin rangiran na VBC rang listi, dok je iz Crne Gore sli~an uspeh ostvario Nikola Sjeklo}a, ali u supersredwoj kategoriji. Nenad Borov~anin rangiran je i na preostale tri asocijacije u boksu (VBO, VBA i IBF), na 17. poziciji za Evropu. Ovo je veliki uspeh za kruzer (lako-te{ku,90,712kg) kategoriju,a ulazak me|u prvih 15 boksera na rang listi jeste formalni uslov da se izazove aktuelni {ampion. Na{em bokseru }e trebati jo{ nekoliko pobeda da bi u{ao me|u prvih 15 u svetu. Ako zabele`i 21. pobedu 28. novembra u Drvengradu, Borov~anin }e dobiti nove bodove i blagi skok na rang listi. Ima}e veliku podr{ku od proslavqenog svet-

skog reìsera, koji }e biti doma}in spektakla u sali „Prokleta Avlija“, ali i podr{ku mnogih drugih eminentih li~nosti i ustanova, kao {to su Aleksandar Xombi}, Nenad Peruni~i}, Igor Butulija, Tadija Ka~ar, bra}a Kli~ko, Aleksandar Dimitrenko, zatim SD Crvena zvezda, Vitro grup itd. - Ovo je veliko priznawe za moj dosada{wi rad i pobede u ringu. Boks je jedan od najteìh sportova, on se ne takmi~i, ne igra, nego se boksuje. Jedini sport za koji je potrebna hrabrost, a ring je mesto gde ~ovek prvo pobe|uje sebe, da bi pobedio protivnika. Velika odricawa, naporne pripreme, futinzi, teretana, xak, sparinzi i sportski ìvot sada su dobili svoj smisao sa ovim mestom u svetu. Ovo mi je dodatni stimulans da jo{ vi{e treniram, kako bih u{ao me|u 15 u svetu i izazvao {ampiona planete! Nadam se da }u kod Kusturice pobediti, pa da me uzme za neku ulogu - kroz smeh je prokomentarisao Nenad Borov~anin.

Svetski rekord Ameri~ka pliva~ica Xesika Hardi popravila je sopstveni svetski rekord na 50 metara prsno. Ona je u kvalifikacijama na Svetskom kupu u Stokholmu tu deonicu preplivala za 28,96 sekundi. Hardijeva je tako popravila svoj stari rekord od 29,36 sekundi, koji je postavila u Moskvi, pre samo ~etiri dana.

Yesika Hardi

- Plivawe ispod 29 sekundi je bio moj ciq cele godine. Nisam nikada mislila da }u uspeti, a posebno ne da }e biti tako lako - rekla je Hardijeva. Ovo je peti rekord postavqen na takmi~ewu u Stokholmu. Kineskiwa \ing Xao u utorak je dva puta popravqala najboqi svetski rezultat na 50 metara le|no, a rekorde su postavqali i Australijanka Felisiti Galvez na 100 metara leptir, kao i Brazilac Kaio Almeida na 200 metara leptir.

Len|er bez polufinala Nenad Borov~anin

Nenad je amatersku karijeru zapo~eo u rodnoj Loznici, a nastavio u Slaviji iz Bawaluke. Bio je trostruki {ampion Jugoslavije, ekipni {ampion SCG sa Loznicom i ekipni {ampion BiH sa Slavijom, a kao profesionalac ima skor od 20 pobeda bez poraza. Pored bavqewa boksom zavr{io je Vi{u poslovnu {kolu i stekao zvawe ekonomiste. Na Pravnom fakultetu je apsolvent, {to potvr|uje da {kola i sport mogu zajedno.

Srpski pliva~ Ivan Len|er nije uspeo da se plasira u polufinale trke na 100 metara leptir stilom na Svetskom kupu u malim bazenima u Stokholmu. Len|er je u kvalifikacijama zauzeo 16. mesto s rezultatom od 51,20 sekundi. NajboQe vreme u kvalifikacijama ostvario je Brazilac Almeida Kajo, koji je tu deonicu preplivao za 50,34 sekunde. Drugi srpski predstavnik na Svetskom kupu u Stokholmu, ^aba Sila|i, diskvalifikovan je u kvalifikaciojama trke na 100 metara prsnim stilom.

SPORT

~etvrtak12.novembar2009.

PARTIZAN VE^ERAS GOSTUJE U VIQNUSU

Lijetuvos ima slabosti Pred ko{arka{ima Partizana ve~eras (18.45, TV) je te{ko gostovawe u litvanskom gradu Viqnusu, gde }e im doma}in biti Lijetuvos Ritas. Ove dve ekipe razli~ito su startovale u Evroligi, pa je Partizan u wu u{ao s dva poraza, dok su Litvanci (ne)o~ekivano krenuli s dve pobede. Uz to, plejmejker Lijtuvosa Bojan Popovi} progla{en je za najboqeg igra~a najja~eg evropskog klupskog takmi~ewa za mesec oktobar. U 3. kolu, me|utim, Partizan je ostvario prvu pobedu, savladav{i francuski Orlean, dok je tim iz Litvanije ubedqivo poraèn na gostovawu kod Olimpijakosa (73:97). Crno-beli bi se, u slu~aju da pobede u Sanmsung areni u Viqnusu, izjedna~ili na tabeli s ve~era{wim rivalom i nema sumwe da }e poku{ati mo`da i nadma{e vlastite mogu}nosti kako bi ostavrili ciq. - Svi o~ekujemo veoma te{ku utakmicu u Viqnusu - rekao je do sada najboqi ko{arka{ Partizana, centar Aleksandar Mari}. Susret ima veliku va`nost i za nas, ali i za na{eg rivala. Ohrabreni smo napretkom na{ih mladih igra~a pred kqu~ne utakmice koje nas u Evroligi o~ekuju. Na svakom treningu i u svakoj utakmici izgledamo sve boqe i boqe, ali smo ostali na zemqi, svesni da moramo da uloìmo jo{ puno rada i truda kako bismo dostigli èqeni nivo igre. Ube|en sam da }emo pokazati na{e pravo lice veoma uskoro, a prièqkujem da se to dogodi ve} u ve~era{wem duelu s Lijetuvos Ritasom. Nosioci igre litvanskog tima su srpski internacionalci Bojan Popovi}, Dejan Borovwak i Mil-

DNEVNIK ZBOG PONOVQENOG DOPINGA

Trajna suspenzija Sureji Ajhan Biv{a evropska {ampionka na 1.500 metara, Turkiwa Sureja Ajhan, doìvotno je suspendovana zbog toga {to je po drugi put u karijeri prekr{ila anti-doping pravila. U presudi Suda za arbitraù u sportu (CAS), navodi se da je Ajhanova u septembru 2007. godine bila pozitivna na nedozvoqena sredstva stanozolol i metandijenon, ~ime je ponovo, posle 2004. godine, prekr{ila anti-doping pravila. - Po{to je Ajhanova pre dve godine ponovo bila pozitivna na testu, stekli su se uslovi za izricawe doìvotne suspenzije, propisane ~lanom 49. pravilnika Me|unarodne atletske federacije - precizirano je u saop{tewu CAS-a. Tridesetjednogodi{wa atleti~arka osvojila je zlato na Evropskom prvenstvu u Minhe-

Sureja Ajhan

nu 2002. godine, kao i srebro na Svetskom prvenstvu u Parizu 2003. godine.

Nadal se protivi

Jan Veseli, jedan od aduta crno-belih

ko Bjelica. Uz to, Popovi} je pravi lider ekipe i u wega trener Rimas Kurtinaitis ima ogromno poverewe. Du{ko Vujo{evi} je pred polazak na put za Viqnus rekao: - Litvanci su ekipa bez velikih imena i zvezda u sastavu. Igraju veoma kolektivno i posve}eni su uspehu kluba. Naravno, imaju i slabosti u svojoj igri, ali se trude da ih elimini{u upornim i ni malo lakim radom. Wihova dvorana je ogromna i utakmice prati skoro 10.000 bu~nih navija~a, pa Lijetuvos ima doma}i teren u pravom

smislu te re~i. U Beogradu nije mali broj qudi koji misle da ekipa za koju igraju Borovwak i Bjelica ne moè da pobedi Partizan. Ne znam otkud takvo ube|ewe, jer ba{ ova dvojica ko{arka{a su dosta napredovali od trenutka kada su napustili Partizan i Crvenu zvezdu. êka nas te{ka utakmica u kojoj je doma}in favorit, a na{a {anse nalazi se u kolektivnoj igri. Mo`da je pritisak na ekipi Lijetuvosa, a mi }emo se potruditi da iskoristimo {ansu ukoliko nam se ukaè. A. Predojevi}

Od prvog dana ove godine teniseri su, prema propisima Svetske anti-doping agencije, du`ni da svakodnevno budu dostupni za analize na kori{}ewe nedozvoqenih supstanci. Protiv ovakve odluke glas su podigli neki od najboqih teni-

sera Endi Marej, Kim Klajsters, a posledwi u nizu i Rafael Nadal. - Prvi sam koji èli ~ist sport, ali na~in na koji se sada sprovodi kontrola nije u redu. Preterano je traìti od sportista da kaù gde su i {ta rade svakog dana - poru~io je Nadal.

ZA OLIMPIJADU 2020. GODINE

Tokio ne odustaje êlnici Tokija saop{tili su da jo{ uvek nisu dobili obave{tewe od gradona~elnika [inatroa I{ihare da }e japanska prestonica biti kandidat za Olimpijske igre 2020. godine. Tokio je pro{log meseca ostao bez organizacije Igara 2016. godine, po{to je MOK na zasedawu u Kopenhagenu odlu~io da to takmi~ewe organizuje Rio de @aneiro. - Jo{ uvek nije doneta nikakva zvani~na odluka, niti je bilo nekog saop{tewa - rekao je gradski zvani~nik Noriko Ha~ija Rojtersu. - Sve {to znamo o sastanku gradona~elnika i potpredsednika Olimpijskog komiteta Japana pro~itali smo u novinama. I{ihara je saop{tio potpredsedniku Olimpijskog komiteta JapanaTomijakiju Fukudi da Tokio èli da se ponovo kandiduje, posle neuspeha u dobijawu Igara 2016. êlnici Japanske prestonice istakli su i da trenutno nemaju nikakve nove informacije o planovima grada za 2020. godinu i objasnili da odluku o novoj kandidaturi prvo treba da odobri gradska skup{tina. Hiro{ima i Nagasaki, jedini gradovi na koje su ba~ene atomske bombe, pokazali su, tako|e, interesovawe da zajedni~ki organizuju OI 2020. godine. I{ihara je prethodno rekao medijima da bi Tokio i Hiro{ima trebalo da naprave zajedni~ku kandidaturu. U igri su jo{ Rim, Budimpe{ta, Wu Delhi, Doha i Lisabon.

^ajldres oboleo od sviwskog gripa Ko{arka{i Olimpijakosa nastupi}e u ~etvrtak protiv Efes Pilsena u okviru Evrolige bez svoje zvezde, nekada{weg NBA igra~a Xo{a ^ajldresa za kog je utvr|eno da je oboleo od novog A/H1N1 virusa. Crveno-beli sa Pireja su i u prvom ovosezonskom evroliga{kom me~u kuburili sa igra~kim

kadrom jer su iz istih zdravstvenih razloga odsutni bili Sofoklis Skorcijanidis i Kostas Papanikolau. ^ajldres, koji dres Olimpijakosa nosi drugu godinu za redom, u ovoj sezoni Evrolige prose~no je bele`io 13 ko{eva po me~u uz odli~nih 73,7% uspe{nosti {uta za dva poena.

Yabar se bori s leukemijom Nekada{wi centar Lejkersa, 62-godi{wi Karim Abdul Xabar, objavio je da je pre 11 meseci saznao da boluje od retke vrste leukemije. U javnost je sa ovim podatkom iza{ao kako bi podstakao qude na razmi{qawe o ovoj te{koj bolesti i wenom le~ewu. - Na prve ~udne simptome, poput naglog preznojavawa i toplotnih Karim Abdul Yabar talasa koje sam ose}ao iz ~ista sebe kada sam ~uo re~ “leukemija”. mira, odreagovao sam kako je i Ali, na vreme sam primetio {ta trebalo, posetom lekaru. Ispose de{ava i krenuo sa terapijom. stavilo se da su analize pokazale Dobri su izgledi da i iz ovoga izaogroman porast belih krvnih zr|em kao pobednik, ali samo zato naca. I, priznajem, nisam znao za {to sam na vreme oti{ao na kon-

trolu - rekao je najboqi strelac NBA lige svih vremena koji je, interesantno, pla}eni portparol {vajcarske farmaceutske kompanije “Novartis”, ~ije lekove koristi, a ~ija }e vakcina protiv A/H1N1 gripa po svoj prilici biti kori{}ena u Srbiji. Tokom dvadesetogodi{we NBA karijere, od toga 14 u Lejkersima, Abdul Xabar je postavio va`e}i rekord po broju postignutih poena (38.387) a pritom je osvojio {est titula i {est puta bio progla{avan za najboqeg igra~a najja~e lige na svetu.

SPARTAK I CRVENA ZVEZDA ODIGRALI PRIJATEQSKI ME^

Krsti} dobar

Revija lepih poteza u Subotici Spartak – Crvena zvezda 66:83 (18:18, 10:20, 24:26, 14:19) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 2.000. Sudije Nenad Milojkovi} (Novi Sad), Rajmond Wild, Filip Pr}i} (Subotica). SPARTAK: Pekovi} 7, Markovi}, Prqa 6, Dini} 11, Stojanovi} 7, Becin 8, Kunti} 2, Topalov, Kalini} 19, Vukoli} 5, Damjanovi} 1, Krsti}. CRVENA ZVEZDA: Ke{eq, Milo{evi}, Kikanovi} 11, Radosavqevi} 14, Nedovi} 3, Stevi} 9, Dragi}evi} 13, Bejli 2, Videnov 8, [timac 15, Bjelica 8. Uspela je promocija ko{arke koja je uprili~ena u utorak, 10. novembra, u Subotici. Preko dve hiqade qubiteqa basketa pratilo je u Hali sportova prijateqski susret Spartaka i Crvene zvezde. Iako dve ekipe dele dve ko{arka{ke lige, to nije smetalo da se uveli~a praznik ko{arke u Subotici. Rezultat u ovom me~u nije bio u prvom planu, ali se mora spomenuti da su pobedili, kako se to i o~ekivalo, ko{arka{i Crvene

zvede. I doma}i ko{arka{i su igrali hrabro, bez obzira na to da protiv sebe imaju jednu od najpoznatijih ekipa u Srbiji.

Pozdravili goste Me|u brojnim gostima iz sportskog, kulturnog i politi~kog `ivota Subotice, ali i Srbije, Goran Bawanin direktor Spartaka, nekada igra~ obe ekipe, posebno je pozdravio ko{arka{ke velikane. Tako su prigodnim poklonima darivani Goran Miqkovi} Finac, Bratislav Bata \or|evi} i Bo`idar Maqkovi}. Atraktivni potezi, aplauzi i puna Hala najavili su da bi Spartak uskoro mogao da se vrati u vi{i rang. Trenutno golubovi dobro idu stazom napretka, nalaze se na ~elu Srpske lige i ~ekaju priliku za promociju u Prvu B ligu. N. S.

Nenad Krsti} je nastavio sa dobrim partijama u dresu Oklahoma Sitija, ali je i wegov tim nastavio seriju poraza. U ~etvrtom izgubqenom me~u od pet posledwih nastupa, ovoga puta 101:98 od Sakramenta, Krsti} je za goste postigao 12 poena i bio osam puta najvi{i u skoku. U porazu [arlota od Orlanda, Vladimir Radmanovi} za 16 minuta na parketu nije uspeo da se iz tri poku{aja upi{e u listu strelaca, te je me~ zavr{io sa u~inkom od ~etiri skoka i jedne kra|e. Rezultati: [arlot - Orlando 81:93, Majami - Va{ington 90:76, ^ikago - Denver 89:90, Memfis Portland 79:93, Dalas - Hjuston 121:103, Sakramento - Oklahoma Siti 101:98.

Odloèn turnir „Jo Pajta{“ Tradicionalni {ahovski turnir “Jo Pajta{“ je trebalo da se odrì u subotu u Sivcu, me|utim, zbog zabrane vannastavnih aktivnosti u {kolama odloèn je do daqweg.

EKOLOGIJA

DNEVNIK

~etvrtak12.novembar2009.

BRISEL ODOBRIO PROJEKAT O KANALSKOJ MRE@I U VOJVODINI

[ansa za razvoj i modernizaciju Monitoring komitetu iz Briselu odobrio je projekat Kancelarije za evropske poslove i JVP “Vode Vojvodine“ iz oblasti upravqawa i modernizacije kanalske mreè u Evropi, saznaje „Dnevnik“. Vrednost ovog projekta u prvoj fazi je tri miliona evra, a oko wega su okupqeni predstavnici ~ak 11 zemaqa ~lanica EU: [panije, Italije, Holandije, Ma|arske, Francuske, Velike Britanije, Irske, Finske, Letonije, Poqske, [vedske, kao i Norve{ke i AP Vojvodine, kao predstavnika Srbije. Na{a zemqa je uspela, kao jedina me|u onima koje su na putu ka EU, da u|e u ovaj veliki projekat. Kanalska mreà ukupne duìne preko 500 kilometara u Pokrajini predstavqa izuzetan resurs za poqoprivredu, privredu, turi-

zam, sport, kulturne sadràje i sli~no. Tako|e, klimatske promene na kontinentu uzrokuju naizmeni~ne poplave i su{e, a kanalska mreà i u ovom kontekstu moè biti faktor koji ove nagle pro-

Na{oj zemqi, jedinoj me|u dr`avama koje su na putu ka EU, omogu}eno da realizuje ovaj veliki projekat mene ubla`ava. Naime, u periodu su{a kanalima }e se navodwavati dobra, a u periodu dolaska nabujalih voda, ta voda }e se preusmeravati i tako smawivati pritisak na odbrambene resurse. U preduze}u „Vode Vojvodine“ isti~u da su tokom leta ove godine uspe{no organizovali Svetsku konferenciju o upravqawu vodama i tako privukli partnere iz

USPEH NOVOSADSKOG PREDUZE]A „SUNCE” I PMF-a

Eko-inovacija na svetskom nivou Projekat preduze}a „Sunce“ Pobednici bi novac trebalo u Novom Sadu o uni{tavawu da iskoriste za realizuju procijano bakterija u ribwacima jekata u narednih godinu dana. izabran je da se sa 100 projekaProjekat preduze}a „Sunce“ ta iz celog sveta takmi~i za ura|en je u saradwi sa Prinagradu Svetske banke (SB) rodno-matemati~kim fakulkoja se dodequje tetom u Novom za inovacije u Sadu. ModrozeProjekat se takmi~i lene alge ili za{titi ìvotne sredine. cijano bakteriza nagradu Takmi~ewe, je su prvi fotoSvetske banke za koje se ukupsintetski organo prijavilo nizmi na zemqi 1.755 projekata, odràva se od i u vodama koje su bogate or10. do 13. novembra u Va{ingganskim materijama, (mawim tonu, a 100 finalista }e se bojezerima, barama) stvaraju guriti za nagrade u iznosu do ste prevlake {to se naziva 200.000 dolara po projektu, na„cvetawe vode“. vodi se u saop{tewu kancelaTokom svog razmnoàvawa, rije SB u Srbiji. modrozelene alge tro{e puno Kako se precizira, takmikiseonika, a kada ga nestane ~ewe se odràva u okviru ovodolazi do wihovog odumirawa godi{weg Sajma razvojnih i otpu{tawa raznih otrova ideja SB, a nov~ane nagrade }e {to moè dovesti i do pomora dobiti 20 do 25 finalista. ìvog sveta.

PREDSTAVQENI RUSKI EKOLO[KI PREPARATI

Prirodni regulatori rasta U organizaciji Poqoprivredne stru~ne slu`be u Vrbasu (nekada{weg „Agrozavoda“) u Vrbasu je odr`ano predavawe o primeni ekolo{kih preparata iz Rusije za potrebe poqoprivrede, koji stimuli{u imunitet i aktiviraju za{titne snage same biqke. U saradwi sa firmom „Nest-M“ iz Ruske Federacije, na imawu Mirka Pejovi}a iz

Savinog Sela predstavqeni su kroz oglede prirodni regulatori rasta, imunomodulatori, antistres supstance, biostimulatori i drugi biqni preparati koji se koriste u poqoprivredi. O proizvodima firme „Nest M“ govorila je dr Tatjana Genadijevna Borisova, a oglede sa ovim supstancama prezentovali su izvo|a~i dipl. ing. Katarina Radoni} i dipl. ing. Mirko Pejovi}, koji ima odabrano gazdinstvo.

brojnih zemaqa. Uvereni su da }e realizacija ovog projekta, koja treba da po~ne tokom naredne godine, otvoriti nova vrata za modernizaciju na{e kanalske mre`e i biti osnova za kori{}ewe znat-

- Svi preparati su sastavqeni od prirodnih, biolo{ki aktivnih materija, po svom mehanizmu delovawa su prirodni i zahvaquju}i neposrednom uno{ewu preparata u metabolizam biqke, ne pravi {tetu zemqi i okolini, ne smeta qudima, ìvotiwama, ni p~elama - rekla je dr Borisova Tatjana Genadijevna. - Wihova osnovna osobina je ekolo{ka ispravnost i to {to su potrebne veoma male koli~ine od 0,1 do 10 mg/po hektaru. Ovim sredstvima moè tretirati i seme, a na biqkama na wivi koriste se folijarno. Na savetovawu, koje je otvorio direktor PSS Vrbas Milan Bjelica, bilo je preko {ezdeset poqoprivrednika, uglavnom odabrana gazdinstva, predstavnici poqoprivrednih preduze}a i zemqoradni~kih zadruga iz op{tina Vrbas, Kula, Srbobran i Be~ej, kao i gosti savetodavci iz Poqoprivrednih savetodavnih sluì Sombor i Ba~ka Topola. Dr Borisova Tatjana Genadijevna predstavila je i mikrobiolo{ko |ubrivo ferovit, koje ima azot, fosfor i kalijum i daje odli~ne rezultate ~ak i kada biqke namaju dosta sunca, kao {to je slu~aj sa sobnim cve}em ili biqkama u plasteniku. Predstavqeni su i prozvodi za povr}e, vo}e i vi{e vrsta cve}a, a istaknuto je da bi primena ovih sredstava dala veliki ekonomski efekat, jer su preparati jeftini, za jedan hektar treba ulagawe od oko 500 dinara. N. Perkovi}

no ve}ih strukturnih fondova EU, a koji nas o~ekuju nakon ulaska u Evropsku uniju. - Upravo ovakvim i sli~nim projektima i Pokrajina Vojvodina i Republika Srbija `ele ve} danas da ubrzano razvijaju svoje administrativne i razvojne kapacitete, kako nijedan evro ne bi ostao neiskori{ten, rekao je direktor KEP Predrag Novikov. -

Osnovni ciq projekta “Waterways Forward“ je promocija integrisanog odr`ivog razvoja regionalnih plovnih puteva, a zadatak je ja~awe administrativnih kapaciteta kako bi se iskoristile {anse, razmenila evropska iskustva i

oja~ao ekonomski razvoj regija, kroz koje prolazi kanalska mre`a. Poseban naglasak bi}e dat povezivawu ekonomskih aktera, uz po{tovawe `ivotne sredine. Ovaj projekat je usmeren i na promociju turizma kroz efika-

snije upravqawe kanalskim mreàma. Po podacima Evropske unije, preko milion ~amaca trenutno krstari plovnim putevima {irom kontinenta i taj se broj svake godine uve}ava za oko tri procenta. Poseban akcenat je dat ja~awu modernizaciji kanalske mreè koja prolazi kroz za{ti}ena dobra i nacionalne parkove uz rad na smawivawu zaga|ewa i otpada, kao i odràvawe resursa pija}e vode.. Ovaj projekat se direktno naslawa na Water Framework Directive – direktivu Evopske unije koja upravo reguli{e kqu~na strate{ka opredeqewa i isti~e neophodnost saradwe regija na slivovima velikih reka na evropskom kontinentu, jer ovo pitawe ne moè re{iti nijedna regija, ni zemqa sama za sebe. A. B.

TRIBINA „RECIKLA@A NIJE BLAMA@A”

Plasti~no o plastici Ve} prva tribina u okviru projekta „Reciklaà nije blamaà“, odràna na Tehnolo{kom fakultetu u Novom Sadu, pokazala je da su ~esto ~ak i osnovne stvari koje mislimo da znamo o reciklaì pogre{ne. Na primer, u izradi ambalaè za robu {iroke potro{we, koja ~ini 30 odsto ku}nog sme}a, plastika, koja nam prva pada na pamet kada se pomene zaga|ewe ìvotne sredine, zapravo je ekolo{ki prihvatqivija od papira ili stakla. Naime, kako je u predavawu „Stavi pravu stvar na pravo mesto“ objasnila docentkiwa dr Branka Pili} sa Katedre za inèwerstvo materijala na Tehnolo{kom fakultetu, za proizvodwu polietilena (PE), i polipropilena (PP)

novne prerade. Naàlost, najslabija karika u ovom procesu smo mi sami. Podaci Ministarstva za za{titu ìvotne sredine i prostornog planirawa prikupqeni po~etkom godine pokazuju àlosnu sliku stawa ekolo{ke svesti u na{oj zemqi, ~ak 37 odsto gra|ana Srbije ne mari za ekologiju i problem zaga|ewa ìvotne sredine, a tako se i pona{a {to se uostalom vidi na svakom koraku. S druge strane, tek tri odsto na{ih sugra|ana je ova pitawa uvrstilo me|u svoje ìvotne prioritete... Prof. dr Vera Lazi} i inìwer Nevena Krki} sa Katedre za inèwerstvo konzervisane hrane sa Tehnolo{kog fakulteta predstavile su programe ovog fakulteta koje se bave ekolo-

la`e) kojom se {tede resursi i ~uva `ivotna sredina. Na primer, pri proizvodwi aluminijuma iz sekundarnih sirovina tro{i se 10 do15 puta mawe energije nego prilikom wegove proizvodwe iz rude boksita. Da bi se

pored Tehnolo{kog fakulteta, program se trenutno sprovodi i na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, a u toku su pregovori sa studentskim organizacijama Poqoprivrednog fakulteta i Fakulteta tehni~kih nauka. No-

Jedino re{ewe da nas plastika ne preplavi jeste reciklaà, odnosno weno izdvajawe radi ponovne prerade od kog se prave najlon-kese, tro{i se mawe energije i vode nego za produkciju ostale ambalaè. Industrija moè da ih prera|uje vi{e puta i da od komponenti proizvodi novu plastiku. Pored toga, sa~iweni su od ugqovodoni~nih polimera, {to zna~i da se wihovom razgradwom dobija ugqenik i vodonik, osnovni elementi od kojih se sastoji sve ìvo u prirodi. Me|utim, plasti~ni polimeri su bio-nerazgradqivi, {to im je osnovna mana; plasti~na ambalaà ne zaga|uje ìvotnu sredinu, ali je naruùje i zauzima ìvotni prostor po{to je kabasta. Jedino re{ewe da nas plastika ne preplavi je reciklaà, odnosno weno izdvajawe radi po-

{kom stranom upotrebe i prerade ambalaè. Pored izu~avawa osobina i primene razli~itih ambala`nih materijala i uslova pakovawa, na vi{im nivoima studija izu~avaju se svi aspekti ekolo{ke podobnosti (proizvodwa, primena i uklawawe ambalaè, potro{wa neobnovqivih izvora sirovina i energije, zaga|ewe vode i vazduha...), faze ìvotnog ciklusa ambalaè i postupawe sa ambala`nim otpadom u skladu sa zakonskom regulativom, koja se na nacionalnom nivou trenutno uskla|uje sa propisima Evropske unije. Reciklaà ambalaè je jedan od tri osnovna tipa aktivnosti (smawewe potro{we, reciklirawe i ponovna upotreba amba-

PET ambalaà Takozvana PET (polietilentereftalat) ambalaà od gaziranih sokova, mineralne vode i piva se po hemijskoj strukturi razlikuje od ostale plastike jer sadrì aromati~ne ugqovodonike. Mora se prera|ivati posebno, te je treba odlagati u naro~ite kontejnere kojih odnedavno ima i u Novom Sadu. Prerada PVC ambalaè u svetu je veliki biznis, a najve}i uvoznik je Kina. Prema re~ima dr Branke Pili}, sasvim je mogu}e da }e nam se danas reciklirana fla{a od „koka-kole“ dogodine vratiti kao „Najkijeva“ jakna iz kolekcije za zimu 2011/12. Ukoliko, pak, ta fla{a zavr{i u Dunavu, skoro je verovatno da }e nas nadìveti... proizveo jedan kilogram aluminijuma iz boksita dobija se 85 kilograma otpada. Jedan kilogram aluminijuma, koji se ponovo koristi i pretapa ostavqa samo 3,5 kilograma sme}a. Kako je objasnila koordinatorka projekta „Reciklaà nije blamaà“ Marija Unka{evi},

silac projekta „Reciklaà nije blamaà“ je Studentska unija Tehnolo{kog fakulteta, a realizuje se pod pokroviteqstvom Fonda za za{titu ìvotne sredine Vlade Republike Srbije i Gradske uprave za za{titu ìvotne sredine grada Novog Sada. I. Sabado{

RUMQANI SVE VI[E ULA@U U ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

Zablistao Borkovac Op{tina Ruma je u prvih devet meseci ulo`ila u za{titu `ivotne sredine 24,5 miliona dinara iz buxeta, 23 miliona investirale su JVP „Vode Vojvodine“ , a za finansirawe radova na ure|e-

wu sliva melioracionog kanala Borkovaca op{tina je dodala jo{ 3,5 miliona dinara. Ukupna ulagawa u aktivnosti i poslove o~uvawa `ivotne sredine do sada su iznosila oko 50 miliona dinara, a da ove godine preduze}a sa

podru~ja op{tine nisu bila obavezna da plate ekolo{ku taksu, koja je trebalo da iznosi oko 20 miliona dinara. - Re{ewa za naplatu ekolo{ke takse zaga|iva~ima za 2009. godinu smo poni{tili ka`e predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi}. Odluka Skup{tine op{tine iz 2007. godine je nepravedna i neprimewiva, pa je boqe ne naplatiti tu taksu, nego primeniti odluku u kojoj nisu utvr|eni svi elementi o zaga|iva~ima, pa bi pojedine firme platile vrlo visoku taksu, dok bi veliki zaga|iva~i bili povla{}eni. Nova op{tinska odluka mora biti takva da ekolo{ka taksa bude primerena veli~ini firmi, stepenu zaga|ena koje komapa-

nija i preduze}a izazivaju, a ne da je za Rumqane u letwim mesecima se taksa odre|uje samo po broju zaspas od ège. - Redovno se rade analize vode iz poslenih. Borkova~kog jezera, merewe bude u Rumskom izleti{tu i kupalinaseqenim mestima, odràvaju ze{tu na ve{ta~kom jezeru Borlene povr{ine i ure|uju novi parkovac poseve}ena je ove godine kovi -isti~e predsednik Vukovi}. posebna pa`wa, a tako }e biti i Samo za sanirawe deponije sme}a ubudu}e. Samo za ure|ewe Borkoutro{eno je vi{e va~kog potoka, u od 8,6 miliona, u duìni od 930 meZa ekologiju azil za pse lutalitara, uloèno je 26,5 miliona dina- utro{eno 50 miliona ce i wegovo opremawe uloèno je ra. Korito potoka dinara deset miliona dise oblaè kamenara. Tu je posao denom, a bi}e zavrratizacije i suzbijawa komaraca. {ena i pe{a~ka staza pored potoSve su to va`ni ekolo{ki poslovi, ka. U ovaj posao JVP „Vode Vojvokojima dogodine moramo posvetiti dine“ prema potpisanom ugovoru jo{ ve}u pa`wu. ulaù 23, a op{tina Ruma je iz Za za{titu i o~uvawe ìvotne sredstava namewenih poqoprisredine u narednoj godini, kada povredi, od zakupa poqoprivrednog novo po~ela naplata ekolo{ke zemqi{ta uloìla 3,5 miliona. U takse, po novim merilima, bi}e ovom slu~aju re~ je i o melioraciodvojena znatno ve}a sredstva, a poonom zahvatu, za{titi poqoprisla ima mnogo, jer Rumqani èle da vrednog zemqi{ta od plavqewa, im grad zablista, a zelene oaze i izali i ozbiqnom zahvatu u za{titi leti{ta da budu mesto za pravi odìvotne sredine, ure|ewu poznamor i rekreaciju. S. Bojevi} tog izleti{ta i kupali{ta, koje

SVET

~etvrtak12.novembar2009.

UKRATKO Proradio vulkan na Filipinima MANILA: Vulkan Majon na Filipinima ju~e je izbacio oblak pepela, {to je podstaklo evakuaciju stanovni{tva iz okolnih sela. Iz straha da se mogu na}i na putu lave, lokalne vlasti su naredile evakuaciju 800 osoba iz dva sela ju`no od kratera. Glavni filipinski vulkanolog Renato Solidum rekao je da stepen upozorewa ostaje isti, ali ukoliko nivo magme nastavi da raste pod vulkanskom kupom, erupcija se mo`e o~ekivati za nekoliko nedeqa. Majon se nalazi na ostrvu Luson i najaktivniji je vulkan na Filipinima, a u posledwih 400 godina zabele`eno je 49 erupcija. Erupcija iz 1814. godine odnela je vi{e od 1.200 `rtava, a 1993. poginulo je 79 osoba. Filipini se nalaze u „vatrenom pojasu Pacifika“ u kojem su ~este vulkanske erupcije i zemqotresi. (Beta-AP)

U Sibiru minus 40 stepeni MAGADAN: Neuobi~ajeno hladno vreme sa temperaturama niìm od 40 stepeni ispod nule vlada ovih dana na severoistoku Sibira u oblasti reke Kolima. Prose~na temperatura vazduha ju~e je u toj ruskoj oblasti bila oko minus 40 stepeni, a najnià zabeleèna je bila minus 46 stepeni u oblasti Severni Evenk, javio je Itar-Tass. Meteorolozi predvi|aju da }e u centralnim delovima oblasti Magadan u slede}a dva dana temperatura pasti do 47 stepeni ispod nule. Zbog toga je oblast Kolima ovih dana zaista hladnija od tradicionalnih „polova hladno}e“ - gradova Oimajkon i Vehojansk. (Tanjug)

U Kini sneg paralisao ìvot PEKING: Oko 10.000 vozila i 30.000 qudi blokirani su na putevima u najve}oj kineskoj pokrajini [ansi posle dvodnevnih sne`nih padavina koje su prekinule kretawe qudi i transport ugqa, javili su ju~e dràvni mediji. Velike saobra}ajne gu`ve su se ne{to smawile ju~e oko podne, ali }e potrajati jo{ izvesno vreme. „Bi}e jo{ problema u javnom saobra}aju, transportu ugqa, isporukama materijala za potrebe proizvodwe i za doma}instva“, navedeno je u izve{taju. Pro{le godine [ansi je proizvela 656 miliona tona ugqa, {to ~ini oko 23 odsto celokupne kineske proizvodwe. Zastojima u saobra}aju su pogo|ena mesta Datong, ângxi i drugi veliki rudarski centri. (Tanjug)

DNEVNIK

Kriza najteè pogodila isto~ne demokratije LONDON: Londonski list „Gardijan“ pi{e da su mlade demokratije isto~ne Evrope 2009. godine doìvele te{ko bu|ewe - finansijska i ekonomska kriza je potekla sa zapada, ali je najteè pogodila upravo wih. U Americi i zapadnoj Evropi na scenu je ponovo stupila dràva, nacionalizovane su banke i automobilske kompanije,

a milijarde su potro{ene na otkup nenaplativih kredita. U isto~noj Evropi, to nije bilo mogu}e - dr`ave su slabe i male, a banke su u vlasni{tvu zapada, pi{e „Gardijan“. Posle obarawa komunizma, zemqe isto~ne i sredwe Evrope su, nastavqa „Gardijan“, bez ikakvih rezervi prigrlile zapadni model slobodnog tr`i{ta.

Ne samo {to su u{le u EU i NATO, nego su svoje banke predale velikim zapadnim igra~ima, zatvorile su ve}inu fabrika, ostatak prodale multinacionalnim kompanijama, a svoje privrede potpuno su prepustile silama globalizacije. Pogonsko gorivo wihove trke ka blagostawu bili su jeftini krediti, koji su sada presu{ili.

VANREDNI SAMIT O NOVIM FUNKCIJAMA U EU

Kandidati da izlo`e svoje programe STOKHOLM: [vedsko predsedni{tvo Evropske unije (EU) sazvalo je vanredni samit 19. novembra u Briselu kako bi se odlu~ilo o novim funkcijama u Uniji, izjavila je ju~e Roberta Alenijus, portparolka {vedskog premijera Fredrika Rejnfelta.

Erman van Rompui

nika EU, ministra spoqnih poslova Unije i generalnog sekretara. Ugovor bi trebalo da stupi na snagu 1. decembra. „Samit }e biti odr`an 19. novembra u Briselu“ i bi}e posve}en novim funkcijama predvi|enim Lisabonskim ugovorom. Ona

Masimo D’Alema

Favoriti Glavni favorit za predsednika EU je belgijski premijer Erman van Rompui, a za ministra spoqnih poslova biv{i italijanski premijer Masimo D’Alema. Za te funkcije u igri su i daqe biv{i britanski premijer Toni Bler, luksembur{ki predsednik vlade Zzan-Klod Junker, biv{i austrijski kancelar Volfgang [isel, holandski premijer Jan Peter Balkenende i drugi. U Briselu ima onih koji tvrde da lista kandidata jo{ nije zatvorena.“Ni{ta jo{ nije re{eno“, upozoravaju u Parizu. Kona~na odluka o novim funkcionerima EU done}e se na vanrednom samitu. Lisabonski ugovor o reformi evropskih institucija predvi|a uspostavqawe funkcija predsed-

je dodala da }e {vedski premijer zapo~eti novi krug konsultacija sa {efovima dr`ava i vlada EU

i da se nada da }e narednog ~etvrtka mo}i da predstavi kandidate za nove funkcije. Poqska je predlaìla da kandidati za nove kqu~ne funkcije u Europskoj uniji, koje su predvi|ene Lisabonskim sporazumom, pre izbora izloè svoje programe pred ~elnicima zemaqa ~lanica kako bi izbor postao demokrati~niji i transparentniji, javqaju evropski mediji. U dokumentu koji je pripremilo Ministarstvo spoqnih poslova u Var{avi, za koji se veruje da }e biti prihva}en, predlaè se da se pre izbora predsednika Evropskog saveta odrì rasprava izmedu {efova dràva ili vlada i kandidata koji bi tako dobili priliku da izloè svoje programe, da odgovaraju na pitawa u~esnika samita. Sli~no bi trebalo postupiti i kada se radi o kandidatima za visokog predstavnika za spoqnu politiku i bezbednost (ministra spoqnih poslova) EU, koji bi tako|e izneli svoje programe pred {efovima diplomatija 27 zemaqa ~lanica Unije. Predsednik Evropskog saveta i visoki predstavnik za spoqnu politiku i bezbednost su funkcije koje su predvi|ene Lisabonskim ugovorom i wihov mandat }e biti dve godine.Jo{, me|utim, nije jasno koja }e oni sve imati ovla{}ewa, po{to se pojedine zemqe, poput Velike Britanije, protive prevelikom preno{ewu svog suvereniteta na EU . (Beta-AFP)

Pirati oteli jo{ dva broda MOGADI[: malijski pirati su oteli jemenski ribarski brod, kao i teretni brod sa hemikalijama pod zastavom Mar{alskih ostrva, izjavili su ju~e Rojtersu zvani~nici, a potvrdio je i jedan pirat. Pirati iz Somalije, zemqe sa Roga Afrike, dr`e najmawe 13 brodova i vi{e od 230 ~lanova posada kao taoce, ukqu~uju}i britanski bra~ni par ~iju jahtu su nedavno oteli u vodama Sej{ela. Patrole multinacionalnih pomorskih snaga na strate{kim brodskim linijama izme|u Evrope

i Azije, kroz Adenski zaliv, su izgleda primorale morske bande da pro{ire svoje napade dubqe u Indijskom okeanu. Endrju Mvangura iz Programa za pomo} moreplovcima iz isto~ne Afrike, sa sedi{tem u Keniji, izjavio je Rojtersu da je re~ o teretnom brodu „Filitsa“ pod zastavom Mar{alskih ostrva. Na brodu su se nalazila tri gr~ka oficira i nepoznat broj filipinskih mornara. Brod je prevozio hemijske proizvode iz Kuvajta u Ju`nu Afriku kad je napadnut

513 nauti~kih miqa severoisto~no od Sej{ela. Jedan od pirata, Hasan, izjavio je telefonom agenciji Rojters iz promorskog mesta Haradir da su trojica pirata raweni dok su kasno preksino} otmali teretni brod. Mvangura je potvrdio Rojtersu da je u ponedeqak uve~e otet i jemenski ribarski brod u Indijskom okeanu. Mvangura je dodao da se ribarski brod, bele boje, nosi naziv „Al Hilal“ i da je plovio ka severu kada ga je napalo najmawe 14 naoruzanih Somalijaca. (Tanjug)

Revolucija 1989. je, podse}a „Gardijan“, iznedrila dobitnike i gubitnike. U drugoj kategoriji bili su stari i siroma{ni, stanovnici mawih gradova i sela. Dobitnike - obrazovane, urbane, felksibilne pripadnike mla|e generacije, kriza je najte`e pogodila. Sa wom je, navodi „Gardijan“, umro i san sredwe klase u isto~noj Evropi, pre(Tanjug) neo je Bi-Bi-Si.

Vojska Ju`ne Koreje u pripravnosti SEUL: Vojska Ju`ne Koreje od ju~e je u punoj pripravnosti zbog mogu}eg odgovora Severne Koreje nakon {to je ju`nokorejski ratni broj razmenio vatru sa brodom severnokorejske ratne mornarice u @utom moru. U prekju~era{wem incidentu severnokorejski brod je o{te}en, a mediji u Ju`noj Koreji preneli su da je jedan severnokorejski oficir poginuo i da su tri mornara rawena. Na ratnom brodu Ju`ne Koreje pri~iwena je mawa materijalna {teta i sa ju`nokorejske strane nema `rtava, saop{tio je ju~e zdru`eni {tab te zemqe. Izvori u Seulu ju~e su naveli da je ju`no-

korejski brod otvorio vatru na patrolni brod Severne Koreje koji je navodno pre{ao preko sporne demarkacione linije i koji se nije zaustavio nakon upozorewa. Sa severnokorejskog broda uzvra}ena je vatra. Pjongjang je saop{tio da brod nije pre{ao u teritorijlane vode Ju`ne Koreje i zatra`io izviwewe Seula.Ju`nokoreski predsednik Li Mjung-bak nalo`io je ju~e ministru odbrane da pripravnost vojske podigne na vi{i nivo. Do incidenta je do{lo nekoliko dana uo~i posete ameri~kog predsednika Baraka Obame Aziji. (Beta-AP)

Abas optuìo Izrael da spre~ava mir TEL AVIV, RAMALA: Palestinski predsednik Mahmud Abas optuìo je ju~e Izrael da poku{ava da podrije dvodràvno re{ewe izraelsko-palestinskog sukoba, koje podràva me|unarodna zajednica.On je na mitingu povodom petogodi{wice smrti svog prethodnika, palestinskog lidera Jasera Arafata, naglasio da su Palestinci posve}eni tom re{ewu, ali Izrael postavqa prepreke na putu takvog mirovnog sporazuma. Hiqade qudi kretalo se ulicama Ramale, na Zapadnoj obali, obeleàvaju}i godi{wicu Arafatove smrti, a miting je odràn u sedi{tu Palestinske uprave. Arafatov naslednik je iskoristio priliku da ponovi poziv na potpunu obustavu izgradwe u jevrejskim naseqima na okupiranoj Zapadnoj obali, kako bi se obnovili mirov-

ni pregovori. On je upozorio da se Palestinci ne}e vratiti za pregovar~ki sto bez ispuwewa tog uslova. Abas, lider umerenijeg Fataha, ujedno je ponudio ruku pomirewa rivalskom islamisti~kom Hamasu. Od krvavih unutra{wih sukoba u junu 2007. Abasov Fatah dominira samo na Zapdanoj obali, dok hamasovci kontroli{u pojas Gaze. (Tanjug)

Netanijahu razo~arao Belu ku}u TEL AVIV: Bela ku}a je razo~arana posetom izraelskog premijera Bewamina Netanijahua Va{ingtonu u ponedeqak, jer nije predstavio konkretne planove za smawewe izgradwe u jevrejskim naseqima na okupiranoj Zapadnoj obali, prenose izraelski mediji pisawe „Vol strit xornala“. U govoru pred hiqadama ameri~kih Jevreja, Netanijahu se, ~ini se, odupro pritisku SAD da promovi{e dvodr`avno re{ewe

sukoba sa Palestincima, odnosno stvarawe nezavisne palestinske dr`ve, pi{e list.Iako je rekao da je posve}en dvema dràvama koje }e ìveti jedna pored druge, najavio je da se ne}e diskutovati o povratku palestinskih izbeglica na dana{wu teritoriju jevrejske dràve. Posle sastanka Obame i Netawnijahua izdato je samo kratko saop{tewe. Upravo to doprinelo je da sastanak ostane obavijen velom misterije. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HAMID KARZAI Predsednik Hamid Karzai polo`i}e zakletvu 19. novembra i time zapo~eti drugi madnat na toj funkciji.Zakletva }e se odr`ati 19. novembra, a ceremniju inauguracije vodi}e komisija na ~elu sa ministrom odbrane. Ceremoniji }e prisustvovati zvani~nici iz nekoliko avganistanskih ministarstava, ali nije saop{teno da li }e do}i strani predstavnici, prenela je agencija Rojters.

GLORIJA MAKAPAGAL AROJO Komitet filipinskog senata preporu~io je nastavak istrage o ulozi predsednice Glorije Makapagal Arojo povodom korupcije vezane za posao sa kineskom ZTE korporacijom vrednim 329 miliona dolara. Arojo je otkazala ugovor sa ZTE korporacijom u oktobru 2007. godine, ali je odbacivala optu`be da je ona ili wena porodica imala materijalne koristi iz toga.

BENEDIKT XVI Papa Benedikt [esnaesti pozvao je ju~e Evropqane da odbrane versko i kulturno nasle|e evropskog kontinenta. Papa je hodo~asnicima u Vatikanu rekao da bi svi koji u srcu imaju budu}nost Evrope trebalo da „ponovo otkriju, cene i brane bogato kulturno i versko nasle|e“ pro{lih vekova. Papa je pozvao Evropqane da o~uvaju svoje hri{}anske korene.

Internet prevara o apokalipsi 2012. godine VA[INGTON: Svet ne}e nestati 21. decembra 2012, istakla je ameri~ka svemirska agencija NASA, u saop{tewu kojim je pokrenula kampawu opovrgavawa glasina o „apokalipsi“ koje {ire razni internet sajtovi, a sada i Holivud svojim najnovijim filmom „2012.“ Najnovije ostvarewe studija „Soni pik~ers“, u ~ije je snimawe ulo`eno 200 miliona dolara i koje uskoro treba da po~ne da se prikazuje u bioskopima, govori o kraju qudske civilizacije prema mitu o kalendaru plemena Maje. Sude}i po mra~nom scenariju filma, koji opovrgava NASA, kraj sveta bi mogao da desi kada planeta „X“ ili Nibiru bude udarila Zemqu. Misterioznu planetu su, navodno, otkrili Sumeri, tako barem tvrde pseudonau~nici, qubiteqi paranormalnih pojava i Internet teoreti~ari. Na optu`be pojedinih sajtova da „krije istinu“ o postojawu te

planete, NASA je odgovorila da su takve pri~e „samo jo{ jedna Internet prevara“. „Ne postoje fakti~ki dokazi za takve tvrdwe“, navedeno je u saop{tewu objavqenom na sajtu NASA. Da neka planeta juri pravo na nas, astronomi bi je uo~ili jo{

mirsko telo, nalik Plutonu, ne predstavqa nikakvu opasnost po{to Zemqi najbli`e mo`e da pri|e na razdaqinu od 6,4 milijardi kilometara. Brojne kwige i na stotine stranica na Internetu trenutno se bave temom najavqivane katastrofe

Kalendar drevnog naroda Maja ne zavr{ava se 21. decembra 2012. jer odmah zatim nastupa novi period, u kome nema ni na vidiku planetarnog poravnawa pre desetak godina, a danas bi ona ve} bila vidqiva golim okom, istakla je NASA. „Nau~nici od kredibiliteta {irom sveta znaju da ne postoji opasnost vezana za 2012“, insistira ameri~ka agencija, dodav{i da „na{a planeta ve} vi{e od ~etiri milijarde godina sasvim lepo egzistira“. U svemiru kru`i planeta po imenu Eris, ali to malo sve-

kao {to su „Apokalipsa 2012“ i „Kako pre`iveti 2012“. Prema prethodnim predvi|awima, apokalipsa je trebalo da se dogodi u maju 2003, ali po{to se tada ni{ta nije dogodilo, datum „sudweg dana“ pomeren je za zimsku kratkodnevnicu 2012. koji se poklapa sa krajem kalendara Maja. NASA je navela i da se kalendar drevnog naroda zapravo ne za-

vr{ava 21. decembra 2012. jer odmah zatim nastupa novi period u kome u narednih nekoliko decenija nema, ni na vidiku, planetarnog poravnavawa. ^ak i da do|e do ovog poravnavawa, kako to neki predvi|aju, wegov uticaj na na{u planetu bio bi „zanemarqiv“, tvrde u NASA. Me|u ostalim teorijama koje NASA pobija su geomagnetske oluje, okretawe polova i pomerawe tektonskih plo~a u Zemqinoj kori koji mogu da dovedu do smaka sveta. [to se prete}ih kometa i asteroida ti~e, NASA je ukazala da su veliki sudari sa wima izuzetno retki. Veruje se da se posledwi udar te vrste dogodio pre 65 miliona godina {to je dovelo do izumirawa dinosaurusa. „Ustanovqeno je da nema prete}ih asteroida veli~ine onog koji je uzrokovao uni{tewe dinosaurusa“, poru~ila je ameri~ka svemirska agencija. (Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

Gr~ka inicijativa za Zapadni Balkan ATINA: Vr{ilac du`nosti {efa gr~ke diplomatije Dimitris Drucas razgovarao je sa kolegama iz [panije, Italije, Litvanije, Finske i Estonije o inicijativi Gr~ke da sve zemqe Zapadnog Balkana budu primqene u Evropsku uniju do 2014. godine. Agencija ANA prenosi da su ministri ovih {est ~lanica EU o zalagawu Gr~ke diskutovali tokom radne ve~ere koju je, sino} u Madridu, priredio Migel Anhel Moratinos, povodom {estomese~nog predsedavawa [panije u EU, koje }e po~eti 1. januara 2010. godine.

Gr~ka je svoju inicijativu obelodanila pre mesec dana, isti~u}i da bi za abilnost regiona i ~itave Evrope bilo zna~ajno da sve zemqe Zapadnog Balkana budu primqene u EU do 2014. godine, kada se navr{ava sto godina od po~etka Prvog svetskog rata. Drucas je s kolegama iz [panije, Italije, Finske, Litvanije i Estonije razgovarao i o pitawima od posebnog zna~aja za Gr~ku, kao {to su weni odnosi sa Makedonijom i Turskom i re{avawe kiparskog problema. (Tanjug)

Danas sastanak Ekonomskog foruma CEI BEOGRAD: Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} boravi}e danas u Rumuniji, gde }e u~estvovati na sastanku ministara spoqnih poslova Centralnoevropske inicijative. Vlada Srbije u ovom periodu stavqa akcenat na liberalizaciju trgovine i na strane investicije Tokom boravka u Bukure{tu, Jeremi} }e imati odvojene bilateralne susrete sa ministrom inostranih poslova Rumunije Katalinom Marianom Predojuom, kao i sa kolegom iz Moldavije Jurijem Le-

ankom, saop{tilo je ju~e Ministarstvo spoqnih poslova Srbije. U okviru rumunskog predsedavawa ove godine Centralnoevropskom inicijativom, danas }e se odr`ati Ekonomski forum CEI, na kojem }e u~estvovati i pomo}nik ministra ekonomije Bojana Todorovi}. Potpredsednik vlade Bo`idar \eli} u~estvova}e u petak na samitu CEI, dok }e ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} danas biti prisutan na ministarskom sastanku. (Beta-Tanjug)

MAKEDONIJA @ELI DIREKTNE PREGOVORE S ATINOM

Spor o imenu po modelu Hrvatske i Slovenije SKOPQE: Ministar spoqnih poslova Makedonije Antonio Milo{oski smatra da bi dugogodi{wi spor o imenu ove dr`ave mogao da se re{i po hrvatsko-slovena~kom modelu i putem direktnih sastanaka Atine i Skopqa, u duhu evropske saradwe i dobrosusedskih odnosa. „O ovom pitawu smo razgovarali vi{e puta. Hteli bismo da izna|emo konstruktivan put i mehanizam za dijalog sa Gr~kom. Mi smo za direktne kontakte, koji bi bili skoncentrisani na konkretna pitawa koja bi zbli`ila na{e dve zemqe“, istakao je Milo{oski.

HRVATSKA Sporazum pred Saborom krajem meseca ZAGREB: Predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebi} najavio je ju~e da }e se arbitra`ni sporazum o re{avawu grani~nog spora sa Slovenijom pred poslanicima na}i krajem ovog ili po~etkom idu}eg meseca. Posle sastanka Predsedni{tva Sabora, Bebi} je novinarima rekao da }e posledwa ovogodi{wa sednica Sabora po~eti 19. novembra, a da bi o ratifikaciji arbitra`nog sporazuma trebalo da se raspravqa krajem novembra ili po~etkom decembra. Bebi} nije iskqu~io mogu}nost da Sabor zaseda i ranije, odnosno, kako je rekao, 14. i 15. novembra prvenstveno zbog sporazuma o arbitra`i i dono{ewa dr`avnog buxeta. Pre rasprave u Saboru mi{qewe o arbitra`nom sporazumu, koji su 4. novembra u Stokholmu potpisali premijeri Hrvatske i Slovenije Jadranka Kosor i Borut Pahor, treba da daju saborski odbori za spoqnu politiku, za evropske integracije i Nacionalni odbor za pra}ewe pregovora sa EU. Predlog zakona o ratifikaciji arbitra`nog sporazuma tokom ove nedeqe bi, prema re~ima premijerke Kosor, trebalo da stigne pred Vladu. (Beta)

Makedonski {ef diplomatije je ukazao da su Slovenija i Hrvatska uspele da na taj na~in unaprede dva procesa - re{ewe grani~-

nog spora i evropske integracije Hrvatske, te da je wihov pragmati~an pristup nai{ao na odobravawe u Evropskoj uniji, javila je makedonska agencija MIA. „Makedonija, tako|e, `eli da obezbedi svoj doprinos na ovaj na~in, putem dijaloga, koji bi bio koristan za obe zemqe, ali i da sa~uva i unapredi kredibilitet EU“, istakao je Milo{oski.

Makedonski premijer Nikola Gruevski je ne{to pre toga ukazao da ukoliko Gr~ka blokira po~etak pregovora Makedonije za ~lanstvo u EU, to }e biti signal da oni ne èle da re{ewe bude postignuto. „Nadam se da }e druga strana ovaj put u}i u pregovore sa èqom da se spor re{i, a ne suprotno. Da li stvarno èli re{ewe spora, to }emo videti u decembru, jer ako se desi blokada, onda to }e biti signal da oni u stvari ne èle re{ewe spora“, rekao je Gruevski. (Tanjug)

Otkazan sastanak bosanskih lidera SARAJEVO: Predstavnici vode}ih politi~kih partija u BiH ne}e odràti za sutra planirani sastanak u Sarajevu sa predstavnicima EU i SAD. Sastanak je inicirao lider Stranke demokratske akcije BiH (SDA) Sulejman Tihi}, a ta stranka ju~e je izrazila razo~arewe zbog wegovog otkazivawa. „Wihova nezainteresovanost za ispuwavawe uslova za ~lanstvo BiH u Evropskoj uniji i NATO najboqe govori da samo verbalno podràvaju evroatlantske integracijske procese, ali da za wih nisu iskreno opredeqeni“, smatraju u SDA. Lider Stranke za BIH (SBiH) Haris Silajxi} ranije je saop{tio da ne}e do}i na sastanak jer smatra da „takve inicijative predstavqaju bacawe pra{ine u o~i javnosti, dok u su{tini idu u susret èqama Milorada Dodika i wegovom nastojawu da iz konstruktivnih ustavno-politi~kih aran`mana iskqu~i u~e{}e i doprinos prijateqa BiH iz me|unarodne zajednice“. Lider SNSD-a Milorad Dodik najavio je dolazak na sasta-

BUGARSKA DVE DECENIJE NAKON PADA KOMUNIZMA

Nostalgi~na razmi{qawa SOFIJA: Dve decenije od pada Berlinskog zida, koji je ozna~io i kraj evropskog komunizma, obeleèn je mnogobrojnim sve~arskim manifestacijama i se}awima na „tu veliku pobedu slobode i demokratije“. Nisu, me|utim, izostala ni glasna nostalgi~na razmi{qawa o starom sistemu, za koji neki tvrde da je bio boqi od ovog u kom sada ìve. Prema anketi ameri~ke agencije „Pev riser~“, àl za pro{lo{}u najprisutniji je u Bugarskoj, najsiroma{nijoj ~lanici EU, gde se vladavina komunisti~kog lidera Todora @ivkova, sve ~e{}e, naziva „zlatnom erom“, i uzdiè iznad savremenog doba, obeleènog korupcijom i kriminalom. Posle Bugarske, najve}i pad odu{evqewa zabeleèn je u Ukrajini, Litvaniji i Ma|arskoj, u kojoj ~ak 70 odsto onih koji su odrasli bili i 1989. nije zadovoqno onim {to je donela promena reìma. Oko 60 odsto Bugara danas tvrdi da su ìveli boqe u pro{losti koja je bila obeleèna redovima pred prodavnicama, u kojoj su koka-kola i xins bili san, a ~ekawe za automobil trajalo ~itavu deceniju. Tre}u godinu od ulaska u EU, prose~na plata u Bugarskoj je pribli`no 300 evra, a penzija 80 evra. Ipak, ono {to qude vi{e brine je nesposobnost vlasti da se obra~una sa ra{irenim kriminalom. Mnogi gra|ani kaù: „Da, stari reìm je bio represivan, ali je bar bilo po{tovawa reda i zakona“. Sada vide dva paralelna sistema vladawa - onaj legalni, politi~ki, i drugi, koji ~ine klanovi kriminalnih bosova i pripadnika nekada{wih tajnih bezbednosnih slu`bi, ~esto povezanih sa vla{}u, naro~ito na lokalnim nivoima. Bugare posebno iritira podatak da, uprkos nabujaloj korupciji i kriminalu, za prote-

kle dve decenije nije osu|en nijedan politi~ar, dok je samo jedan kriminalni bos stigao iza re{etaka. „Nivo nepoverewa u politi~ku elitu i institucije je tako visok da je qude nemogu}e ubediti da rade bilo {ta pod nepopularnim vladama“, ka`e Ivan Krasev iz sofijskog Instituta za liberalne studije. Dosta Bugara za nepovoqno stawe u wihovoj zemqi optu`uje i Zapad navode}i da je lako omogu}io „preletawe“ starih komunisti~kih kadrova u novu

elitu. Kao primer te hipokrizije, ovih dana se uzima postavqewe ambasadorke u Parizu Irine Bokove u UNESKO. Re~ je o èni koja je u vreme komunizma {kolovana u Moskvi, nakon ~ega je u domovini dugo bila komunisti~ki aparat~ik. „Qudi gube nadu da se uspeh moè posti}i po{tenim radom, jer je sve kriminalizovano“, kaè Boriana Dimitrova iz istraìva~kog centra „Alfa“. Analiti~ari ukazuju da op{te stawe u dru{tvu uslovqava da se na vlast moè do}i samo populisti~kim politi~kom. To je, dodaju, nastup koji je i aktuelnog premijera Bojka Borisova letos doveo na premijersko mesto. On je, naime, celi svoju kampawu bazirao na obe}awima da }e se obra~unati s kriminalom i korupcijom. êkaju}i da vide da li }e ispuniti dato obe}awe, sagovornici ameri~ke agencije podse}aju da je i sada{nji premijer , svojevremeno, pripadao „sumwivim krugovima“. Jovo Vukovi}

SOFIJA: Bugarska vlada predlo`ila je ju~e ministarku spoqnih poslova Rumjanu @elevu za novog evropskog komesara, saop{tila je vlada u Sofiji. @eleva, biv{i poslanik u Evropskom parlamentu, zameni}e prvog komesara EU iz Bugarske Maglenu Kunevu, koja je bila zadu`ena za pitawa potro{a~a. U saop{tewu se ne navodi ko }e zameniti @elevu na mestu {efa bugarske diplomatije. @eleva je za ministarku spoqnih poslova postavqena u julu, posle izborne pobede stranke desnog centra premijera Bojka Borisova. (Beta-AP)

Sulejman Tihi}

nak u Sarajevo, ali je predsednik Hrvatske demokratske zajednice 1990 Bo`o Qubi} rekao da }e se odazvati pozivu, samo ukoliko do|u svi pozvani, ukqu~uju}i i predstavnike EU i

SAD. Tihi} je planirao sastanak strana~kih lidera u BiH na kojem bi se, uz prisustvo predstavnika SAD i EU, razgovaralo o ustavnim promenama u BIH. (Beta)

Saglasni o otvorenim pitawima u BiH

Robert Kuper sa ^ovi}em, Dodikom i Tihi}em (arhivski snimak)

stvo u Evropskoj uniji uz odre|ene eventualne ustavne promene“, rekao je Dodik. „Mo`emo zakqu~iti da smo se dobro razumeli o poziciji koju imamo i da bi trebalo da nastavi-

@eleva za novog komesara u EU

DODIK I KUPER O DR@AVNOJ IMOVINI

BAWALUKA: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je ju~e novinarima u Bawa Luci da bi re{avawe pitawa dràvne imovine zna~ilo ispuwewe uslova „pet plus dva“, {to bi dovelo i do zatvarawa Kancelarije visokog predstavnika u BiH. Dodik je ocenio razgovar sa generalnim direktorom za inostrane i vojnopoliti~ke poslove pri Generalnom sekretarijatu Saveta EU Robertom Kuperom kao konstruktivan i naglasio da je potrebno obezbediti konsenzus o tim pitawima u BiH, {to bi bila sasvim nova dinamika za tu dràvu. „Ukoliko bi se re{ilo pitawe dràvne imovine, ~ime bi se stvorili uslovi za zatvarawe OHR-a, a obezbedili bi se i uslovi za podno{ewe aplikacije BiH za ~lan-

~etvrtak12.novembar2009.

mo sa razgovorom, kako bismo BiH rehabilitovali u smislu wenog daqeg evropskog puta, da bi dobili novu dinamiku u ~itavoj BiH, pre svega, u vezi sa ~iwenicom da su zna~ajno ispuweni uslovi o vi-

znoj liberalizaciji“, kazao je premijer RS. On tvrdi da je stepen ispuwenosti uslova u vezi sa viznom liberalizacijom u BiH sada ve}i nego kada su Srbija i Crna Gora dobile „zeleno svetlo“ za bezvizni reìm. Generalni direktor za inostrane i vojnopoliti~ke poslove pri Generalnom sekretarijatu Saveta EU je izrazio o~ekivawe da se ovi problemi mogu re{iti, navode}i da je za to potrebna dobra voqa i konstruktivan duh svih koji su ukqu~eni u taj proces. „Ono {to mi èlimo jeste da krenemo malim koracima napred, koji }e BiH dovesti na put ka Evropi“, rekao je Kuper i dodao da to ukqu~uje pitawe dràvne imovine i nekih izmena Ustava BiH. (Tanjug)

CRNA GORA

\ukanovi} se ne pomiwe na sudu u Bariju PODGORICA: Ime crnogorskog premijera Mila \ukanovi}a ne pojavquje se u dokumentaciji koju je italijansko tuìla{tvo podnelo sudiji za preliminarnu istragu u Bariju, objavile su ju~epodgori~ke „Vijesti“. U tekstu o prvom ro~i{tu pred sudijom za preliminarnu istragu u Bariju o me|unarodnom {vercu cigareta i sumwi da su ume{ani neki crnogorski dràvqana, list pi{e da se \ukanovi} nikada nije pozivao na diplomatski imunitet, koji kao dràvnik uìva. U italijanskom tuìlastvu je potvr|eno da se on pred istraìteqima pojavio na sopstevi zahtev, kako je tvrdio u parlamentu. Tuìla{tvo u Bariju saop{tilo je da je iz kancelarije advokata Enrika Tu}ila dobilo zahtev da saslu{a wegovog klijenta Mila \ukanovi}a povodom sumwi da ima veze sa {vercom cigareta. Lider Pokreta za promjene Neboj{a

Medojevi} optuìo je \ukanovi}a u Skup{tini da se pred sudom u Bariju pozvao na diplomatski {to ga je, kako kaè, spasilo sigurnog su|ewa za me|unarodni {verc cigareta.\ukanovi} je to vi{e puta demantovao istakav{i da je sam traìo da se pojavi pred italijanskim tuìocima èle}i da kona~no stavi ta~ku na decenijsku pri~u o {vercu duvana. Iz italijanskog suda je „Vijestima“ saop{tio da je „iz ureda advokata Enrika Tu}ila dobio zahtev za saslu{awem wegovog klijenta koji se dobrovoqno prijavio“. „Iz zapisnika sa saslu{awa jasno se vidi da nema pozivawa premijera Crne Gore na arhivirawe predmeta na temequ diplomatskog imuniteta, ve} je insistirao na tome da je sve radio u skladu sa aktuelnim i vaè}im zakonima svoje zemqe“, navedeno je u odgovoru podgori~kom listu. (Tanjug)

~etvrtak12.novembar2009.

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

Dele hranu s utakmica i koncerata Glas Amerike

Osnove finansirawa od ~etvrtog razreda Toronto star Od septembra 2011. godine osnovci u Ontariju, po~ev od ~etvrtog razreda pa nadaqe, dobija}e obrazovawe i iz oblasti finansija. Ministarka prosvete Ketlin Vijn trebalo bi po~ekom idu}e nedeqe i zvani~no da najavi ovu novinu. Ona je u jednom ranijem intervjuu objasnila da je veoma va`no znati baratati novcem i da se ne mo`e uvek pretpostaviti da }e deca dobiti odgovaraju}a saznawa o tome u svojim porodicama, te da je zami{qeno da se osnove finansijske pismenosti unesu u postoje}i nastavni plan i program. Vladina radna grupa }e odrediti osnovne oblasti koje }e se obra|ivati i, zajedno sa neprofitnim fondom Investor Education osmisliti obuku za nastavnike.

Na ideju o ovom dodatnom segmentu obrazovawa ontarijskih osnovaca do{ao je ~lan prosvetnog saveta Toronta Xo{ Metlou, podstaknut postoje}om svetskom ekonomskom krizom i wenim pogubnim uticajem na `ivote i sudbine porodica. On je, pritom, izneo podatak iz studije Finansijske potro{a~ke agencije, po kome tri petine mladih izme|u 18 i 29 godina ve} ima dug, preko tre}ine ~ak iznad deset hiqada dolara. Metlou je naglasio va`nost saznavawa o osnovama raspodele novca, ali i razumevawe odredbi iz ugovora za mobilnu telefoniju ili kreditnu karticu, efektima nepovoqnih kamatnih stopa, hipotekarnim kreditima ili na~inima rada marketera. Wegov predlog odmah je podr`alo nekoliko provincijskih politi~ara.

Veliki sportski doga|aji i rok koncerti ostavqaju hiqada kilograma neiskori{}ene hrane koja se jednostavno baca posle zavr{etka tih doga|aja. Sada jedna dobrotvorna organizacija skupqa ostatke hrane i distribuira ih onima kojima je potrebna. Organizacija Rock and Wrap it Up obezbe|uje gladnima 100.000 obroka nedeqno. Te obroke ~ine neupotrebqene vir{le, hamburgeri i druge vrste hrane koja se nabavqa za sportske utakmice, rok koncerte, politi~ke skupove, prikazivawa filmova i druge doga|aje. Na stadionu wujor{kih Jenkija odr`ava se utkamica, ali Sid Mendelbaum je sre}an {to nije tamo. I dok se utakmica zvr{ava, Sidov posao tek po~iwe. Kao osniva~ organizacije Rock and Wrap It Up on je postigao sporazum sa Jenkisima, jednim od wujor{kih bejzbol timova. Sva hrana koja nije konzumirana sa tezgi na Stadionu ide za potrebe lokalnih gra|ana. „Oni shvataju da, u partnerstvu sa nama, mogu da pomognu svojim

lokalnim zajednicama i osiguraju da hrana ide onima kojima je potrebna“, ka`e Sid. Kad se utakmica zvr{i, hrana se umotava i sprema za dostavu.

niz Piket i volonteri u crkvi poma`u da se taj posao obavi. „Potreba je velika. Prvi put kad je ova organizacija do{la nahranili smo oko 150 qudi.“

Ve~era{wi primalac je obli`wa Vudikrest crkva, samo nekoliko blokova daqe od novog stadiona Jenkisa koji je ko{tao milijardu i po dolara. Pastor De-

Hrana sa stadiona Jenkija }e nahraniti mnoge gra|ane Wujorka. Red se formira vrlo brzo. „Hvala ti bo`e za pomo} Jenkija i organizacije Rock and Wrap it Up

na{oj zajednici“, isti~e Deniz. Mnoge porodice u wujor{koj ~etvrti Bronks ìvele su generacijama u siroma{tvu. „Preselio sam se ovde 1954. godine i ovo je prvi put da sam svedok ovakve obilate pomo}i zajednici.“ „@ivim u ovoj ulici i to je veliki blagoslov da nam hrana bude poklowena.“ Organizacija Rock and Wrap it Up osnovana je pre 18 godina da bi se nahranili gladni i da im se pruè osnovne stvari kao artikala za li~nu higenu koje poklawaju hoteli. Sid Menedelbaum kaè kako èli da se grupe koje pomaù siroma{nima, pored hrane, fokusiraju i na druge stvari. „Oni bi mogli da angaùju i instruktore i osnuju programe za pomo} u zapo{qavawu.“ Ovo je pri~a iz Wujorka, ali bi uskoro mogla biti iz Barselone, Birmingema ili Budimpe{te. Mendelbaum kaè da èli da wegova organizacija po~ne da posluje i sa druge strane Atlantika gde, kako navodi, evropski fudbalski timovi mogu da pomognu u borbi protiv gladi i siroma{tva u sopstvenim zajednicama.

On i daqe ima ve}u Prevara „staro za novo” platu od we Aso{ijetid pres

Doj~e vele I pored toga {to su mu{karci i ène ustavom izjedna~eni, razlike u zaradama i te kako su vidqive. Zato je Socijalni savez Nema~ke okupio politi~arke razli~itih partija i poveo diskusiju o politi~koj perspektivi èna. Eda [lipak, savezni portparol èna i ~lan upravnog odbora ove organizacij nagla{ava: „@ene su u obrazovnom sistemu, ali i na trì{tu rada daleko stigle. U posledwih 15 godina se zna~ajno pove}ao broj èna sa visokim stepenom obrazovawa. Me|utim, jo{ uvek je malo èna na rukovode}im mestima. U {koli one ostvaruju boqe rezultate, a pri zapo{qavawu mogu da se pohvale boqom prose~nom ocenom, pa ipak ène u Nema~koj zara|uju za ~etvrtinu mawe od mu{kih kolega.“ Eda [iling iz iskustva zna da je put èna ka uspehu, u Nema~koj prili~no trnovit. Bilo da je re~ o uskla|ivawu porodice i poslovnog ìvota, dru{tvenoj zanemarenosti, hendikepu - ène su mnogo vi{e pogo|ene promenama na trì{tu rada od mu{karaca.

Eva Marija Velskop-Defa, upravnica Odeqewa za jednakost me|u polovima pri Saveznom ministarstvu za ène, kaè da samo 16 od 160 nadzornih odbora velikih nema~kih preduze}a ima ène u svojim redovima. „Tu imamo jednu veliku prazninu. U skladu sa koalicionim ugovorom (nove Vlade) mi treba da napravimo plan kako da se postepeno pove}a broj èna na rukovode}im pozicijama. Prilikom izrade plana, osvrnu}emo se kako na privatna, tako i na dru{tvena preduze}e, jer ni tu ne sjajna situacija.“ I u Holandiji i Norve{koj je zakonom regulisano u~e{}e èna na rukovode}im poloàjima, nova vlada u Nema~koj ne èli ovu regulativu. Koalicionim ugovorom je predvi|eno da se program „Perspektiva i novi po~etak“, ~ija je primena po~ela po~etkom 2009. godine, nastavi. „Ciq programa je da se ènama, koje su vi{e godina bile nezaposlene, omogu}i novi po~etak karijere. @ene koje su jednom, naj~e{}e iz porodi~nih razloga, napustile posao, moraju da se zadovoqe tre}erazrednim poslovima. One retko mogu da nastave da se

bave onim poslom kojim su se bavile pre pauze.“ Pauza u karijeri ne zna~i gubqewe daqih mogu}nosti za napredovawe, nagla{ava VelskopDefa. To potvr|uje najnove istraìvawe me|u ènama na visokim poloàjima. Velskop-Defa smatra da bi mu{karcima trebalo pribliìti zanimawe vaspita~a. Jer u obdani{tima su mahom ène zaposlene. Evropska unija predvi|a da bi u~e{}e mu{karaca u ovom zanimawu trebalo da bude 20 procenata. U Nema~koj je svega 3 odsto vaspita~a i 97 odsto vaspita~ica. Brojne studije potvr|uju da je prisustvo oba pola u ovom zanimawu va`no da pravilan razvoj dece. I tema „nasiqe nad ènama“ se moè prona}i u koalicionom ugovoru nove vlade. Predvi|eno je uvo|ewe jedinstvene SOS telefonske linije za sve ène koje traè pomo}, a `rtve su nasiqa. Me|utim, Ingrid Fi{bah, zastupnica èna u strankama Unije (CDU/CSU), pre svega isti~e va`nost usagla{avawa roditeqskog odsustva i poslovnog ìvota. Na taj na~in bi se prevazi{le razlike u zaradama mu{karaca i èna. S. Riperger, Z. Dragi}evi}

U okviru programa Vlade SAD od tri milijarde dolara za zamenu starog automobila novim, ~iji je ciq bilo da na puteve iza|u {tedqiviji modeli, naj~e{}e su ipak bile zamene starih kamioneta novim koji tro{e „za dlaku mawe“, utvr|eno je analizom Vladinih podataka. Naj~e{}a zamena - bilo ih je 8.200 - je starog kamioneta “ford 150” za isti takav novi, uz dr`avnu subvenciju. Zavisno od motora i opreme, novi tro{e 13,8 do 15,7 litara benzina na 100 kilometara, svega 0,235 do 0,788 litara mawe od starih modela. Sli~no je i sa hiqadama drugih, velikih “{evroleta” i “doxeva”, utvrdila je analiza prodaje skoro 19.000 automobila za ukupno 15 milijardi dolara uz dr`avne subvencije u okviru zamene „staro za novo“. Upravo zahvaquju}i zameni, “ford 150” i “{evi silverado” su se, uz “Fordov” SUV “iskejp”

popeli me|u deset najpopularnijih vozila u SAD. Vlada je saop{tila da je u okviru programa dala vi{e od pola miliona dolara (562.500) popusta za kupovinu novih automobila koji tro{e isto ili ~ak vi{e nego stari, {to je direktno suprotno osnovnom zahtevu programa zamene.

Vlada je saop{tila da to jo{ istra`uje. U okviru programa je do 15. oktobra zamewen 677.081 stari automobil novim, od ~ega vi{e od 95.000, ili svaki sedmi, tro{i vi{e od 11,8 litara benzina na 100 kilometara.

Bela ku}a i Ministarstvo transporta su „staro za novo“ hvalili kao program koji }e pove}ati efikasnost potro{we goriva, pove}ati prodaju vozila i ukoniti sa ulica najve}e zaga|iva~e. Podaci pokazuju da je prose~na potro{wa starih, zamewenih automobila bila 14,9 litara benzina na 100 kilometara, a novih 9,5, me|utim mnogi su upravo zahvaquju}i subvenciji umesto automobila kupili kamionete i vozila SUV. Me|u deset najpopularnijih su i mawi, gradski modeli “tojota korola”, “honda sivik”, “tojota kamri” i “ford fokus”. U okviru programa subvencija prodato ih je 105.280, za ukupno oko dve milijarde dolara. Odobravawe subvencija u okviru programa zamene „staro za novo“ je zvani~no trajalo mesec dana - od posledwih dana jula do kraja avgusta. Zahtev dr`ave je bio da se stara vozila povuku iz saobra}aja i uni{te, uz popust od 3.500 do 4.500 dolara (2.370-3.050 evra) za kupovinu novih.

Da li su danas mogu}e bar{unaste revolucije Glas Amerike U Var{avi, Berlinu, Budimpe{ti i Pragu ove jeseni obeleàvaju 20. godi{wicu takozvanih bar{unastih revolucija koje su dovele do pada Berlinskog zida i mirnih demokratskih promena u tom delu Evrope. U isto vreme, dana{wi zatvoreni autoritarni reìmi poku{avaju da na primerima iz centralne Evrope nau~e kako da zaustave sli~ne doga|aje u svojim zemqama, a me|unarodna zajednica kako da u novim okolnostima pruì podr{ku dana{wim nenasilnim pokretima. Od 1989. mnogo se toga dogodilo u svetu - pluralisti~ke demokratije postale su pravilo {irom Evrope, od Balti~kih zemaqa, do Hrvatske, Srbije, Gruzije ili Ukrajine. Pitawe je, me|utim, mogu li sli~ni mirni pokreti uspeti danas u zemqama kao Irana, gde

autoritarni vladari poku{avaju da ugu{e pokrete koji èle promene. Pitawe je, tako|e, kako bi zapadne demokrate danas trebalo da odgovore na takve pokrete. U raspravi na ovu temu, odrànoj nedavno na Institutu Brukings u Va{ingtonu, analiti~ari su ocenili da, premda mirni pokreti imaju svoje vlastite izazove i ne dovode uvek do trenutnih promena, mogu biti efikasniji nego oruàni sukobi kada je u pitawu postizawe dru{tvenih promena. Timoti Garton E{, profesor evropskih studija pri Oksfordskom univerzitetu, ina~e i sam svedok revolucija koje su okon~ale komunizam u centralnoj Evropi, kaè da ovakvi pokreti danas stvaraju novi model za nenasilne promene. „Nenasilan model iz 1989. imao je za ciq stvarawe naj{ire mogu}e dru{tvene koalicije, sa masovnim u~e{}em gra|ana da bi se tako uspostavqeni dru{tveni pokret mogao iskoristi-

ti za pregovore o kompromisu. Godine 1789. simbol je bio giqotina, dok je 1989. simbol bio okrugli sto za kojim se pregovaralo“, ka`e E{. „Predsednika (SAD, Baraka) Obamu neki kritikuju zbog bla-

gog odgovora na ‘zeleni’ pokret u Iranu. Moje je mi{qewe da, ~ak i ako predsednik gre{i, ne gre{i mnogo. U kontekstu gde re`im poku{ava da diskredituje nenasilni pokret tako {to ga identifiku-

je sa ’velikim sotonom’ - SAD i ’malim sotonom’ - Velikom Britanijom, te dve dràve moraju biti vrlo oprezne kako ne bi na{kodile samom pokretu“, smatra E{. Nova administracija u Va{ingtonu suo~ena je s nizom te{kih pitawa, ukqu~uju}i i ono treba li i kako preuzeti ulogu vo|e u pruàwu podr{ke nenasilnim pokretima za promene. Pogotovo {to autoritarni reìmi uglavnom bar{unaste revolucije smatraju vrlo dobro organizovanom prevratni~kom zaverom i pretwom svojoj vlasti. Jedinstveni recepti ne postoje, sloìli su se u~esnici rasprave u Va{ingtonu. „Veoma mnogo pa`we se pridaje Gruziji ili Ukrajini i ideji raznobojnih revolucija koje su postigle uspeh. Ali tu su i dràve kao {to je Belorusija, u kojoj uglavnom nije bilo uspeha,

Azerbejxan tako|e nije ni{ta postigao. Na Kubi, 40 godina podr{ke nije dovelo ni do kakvih promena. U Burmi je sli~na situacija, kao i u Kazahstanu“, podse}aju analiti~ari. Posebno je osetqiva situacija u Iranu, gde su se prvi put od 1978-79. nedavno moglo videti da gra|ani masovno izlaze na ulice ne samo zbog nepravednih izbora, ve} i da izraze svoje frustracije, razo~arawe i qutwu jer smatraju da sistem ne sluì wihovim interesima. Stru~waci se slaù da svaka zemqa zahteva poseban pristup, ali da je najboqi na~in da se pomogne demokratskim pokretima da uspeju - ja~awe otvorenosti i privla~nosti slobodnih dru{tava, pruàwe informacija qudima u zatvorenim reìmima o situaciji u wihovoj zemqi putem medija, kao i razvoj jasnih i koordinisanih odgovora na takve demokratske pokrete.

SVET POZNATIH

DNEVNIK

~etvrtak12.novembar2009.

Kome ide dete

Yenin Lindemulder

PAPARACO

lumica Sandra BuG lok u braku je s ameri~kom TV zvezdom

Yesijem Yejmsom, koji iz veze s porno umetnicom Yanin Lindemulder ima dete, a trenutno se sve troje boiktorija Bekam je dala vi{e od dve hiqade dolara za par re za starateqstvo mini-sviwa, {to je najnoviji hit ku}ni qubimac me|u slavnim nad Sani. osobama. Po{ je svoje nove praBiv{i supru`nici sce nazvala Elton i Dejvid, po su imali zajedni~ko svojim slavnim prijateqima, starateqstvo nad britanskom peva~u Eltonu k}eri, ali je Yonu i wegovom partneru Yanin zavr{ila Dejvidu Furni{u. Takvog u zatvoru na odku}nog qubimca ima i glusluèwu {estomac Rupert Grint, ali i mese~ne kazne Paris Hilton. zbog nepla}awa - Potra`wa za minijaturporeza. nim sviwama toliko je Nakon {to je velika da smo doodsluìla kaslovno pretrznu, Bulokova pani zahtevii suprug zama. Neverotraìli su vatno je za puno starakoliko je teqstvo nad malo vremeSani. na ova ìvoSandra tiwica postau zahtela hit i koliko vu tvrdi qudi èli da je da je Yakupi - rekla je nin osuzgajateqica Yejn îni se da je glumica Kejti Holms i daqe na striktnoj dijeti tavqala Kroft. supruga Toma Kruza, budu}i da pije samo kafu, i to duplu dozu. Viktorija Bekam k}i bez ikakvog nadzora dok je leàla potpuno drogirana i pijana. Yanin kaè da Sandra èli weno dete jer ne a ovogodi{woj dodeli MTV muzi~kih nagrada ameri~ka reperka Lil Kim do{la je u vru}im komoè da ima svoju decu, i da je ceo spor, proiz`nim pantalonicama, petnaestak centimetara visokim ~izmama do kolena i {qoki~astom sakou, vod Sandrine zavere. koji je otkrio i previ{e. Po{to ispod sakoa nije nosila ni majicu ni grudwak, celo ve~e je pretila opa-

Hit sviwa

Yesi Yejms i Sandra Bulok

snost da reperki ispadnu grudi. Lil Kim se kasnije pojavila i na pozornici, gde je najavila dobitnicu nagrade za najboqeg novog izvo|a~a, Lejdi Gagu, koja se iz Wujorka putem videa zahvalila na nagradi.

Povratak filmu

Madona

op kraqica Madona, odlu~ila je da se vrati P svojoj staroj qubavi s kojom u pro{losti nije imala sre}e, ali nije re~ o mu{karcu ve} o

Vulgarna na crvenom tepihu

Lil Kim

Kameron Dijaz

OUT

Dajen Kruger

filmu. Madona planira da se oproba u pisawu scenarija. - Pri kraju sam pisawa scenarija za qubavni film. Trenutno sam u potrazi za glumcima i filmskom ku}om koja }e ga snimiti - izjavila je Madona. Film nosi naziv „Mi” i qubavne je tematike. Prati dve uporede qubavne pri~e, gledane sa stajali{ta `ena. O~igledno je da Madona ne mo`e da odoli filmu. Po{to je nakon gluma~kog iskustva dobila negativne kritike, uloge na velikom platnu odlu~ila je da prepusti talentovanijim glumcima.

Soprano udario paparaca Y

ejms Gandolfini, glumac poznat po ulozi opakog mafija{a Tonija Soprana, pokazao je svoju mra~nu stranu. Brutalno je napao paparaca koji je poku{ao da ga snimi dok je {opingovao s majkom. Glumac je vi{e puta izjavqivao da sa Tonijem iz serije „Sopranovi” nema nikakvih sli~nosti, i da sebe smatra pacifistom. Ali ~ini se da je ~uveni Toni si{ao s malih ekrana u stvarni svet i pokazao koliko je zaista qut.

og siln g tog o sam e v s sam uza mi Od awa G ve`b a obim. ve}a. a l l a i } e b e pov da nije ve`baw a e nik m da s ti. i a Misl ne ispl

BISERI

Eva Longorija, glumica

~etvrtak12.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

ZLATIBOR, prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, s upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389-962. 88266

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor - dolazim. Telefon 6311-482. 89403 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 89304 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305. 89303

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305. 89305

IZDAJEM sobu za jednu studentkiwu, na Beogradskom keju, centralno grejawe. Telefon 524-854. 89334

POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 89268 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni stan u ku}i sa posebnim ulazom, mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 120E. Tedefon 521-362, 064/236-280-9. 89302 IZDAJEM dvosoban nename{ten stan u ul. Branimira ]osi}a. Telefon 063/407-938, 063/512-068. 89124 DVOSOBAN komforan stan u Futogu izdajem u zakup, Cara Lazara 214. Telefon 895-807. 89058 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru u Bul. Cara Lazara 85/ XV, kablovska, internet, cena 170E. Telefon: 064/153-20-10. 88996 NOV prazan stan 4- soban 100 m2, ima i gara`u, kod hotela „Park „, izdajem, odmah useqiv, mo`e i za firme. Telefon 064/09-07-889, 547920. 89408 DVOSOBAN nov name{ten kompletno stan 50m2 kod hotela „Aleksandar“, Liman 3 izdajem za zaposlene osobe. Telefon: 064/09-07-889 i 547920. 89409

SALAJKA, samostalna ku}a 70 m2 dvosoban poluname{tena, mo`e i za firme, cena 150E uz depozit. Telefon 547920, 064/09-07-889. 89405 IZDAJEM prazan, dvosoban stan u Gunduli}evoj ulici, 180E + depozit. Telefon: 063/244-759. 89346 KOD GRAS-a sprat nove ku}e, 100m2, prazno, trosobno, odmah useqivo, cena 150E. Telefon 064/0907-889, 021/547921. 89410 IZDAJEM dvosoban stan 54m2 kod stadiona „Vojvodine“. Telefon 063/462-162. 89327

DEVOJKA - student, tra`i name{tenu sobu u centru ili okolini, sa upotrebom kuhiwe, kupatila i KTV do 100E. Telefon 064/9364-224. 89360 POTRA@WA i izdavawe stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598-463. 89297

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10.000E, placeve, velike parcele od vlasnika, hitno potrebna garsowera do 30.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 89296

OKOLINA IZVR[NOG VE]A, prodajem ukwi`en, odmah useqiv stan od 29m2 na III spratu, odli~an za izdavawe. Tel. 636-8429. 50009 N. NASEQE, prodajem prazan, odli~an stan od 40m2 na II spratu, u zgradi od fasadne cigle po ceni od 43.200. Tel. 636-6952. 50010 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2 na prvom spratu, komplet renoviran, cena 51.000. Tel. 451-318, 523-193. 25010 NA LIMANU nova zgrada, Budu}nost gradila, 55m2, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, ostava, terasa, ukwi`en, ekstra, 1.220 po m2, {ifra 37355. Tel. 451-318, 063/108-8993. 25011 NA GRBAVICI 52m2, II sprat, cena 53.600, {ifra 38508. Tel. 451-318, 523-193. 25012 VOJVODE [UPQIKCA 35m2, nov, ekstra samo 39.000 evra. Tel. 021/426-845, 063/562655. 20009

NOVA DETELINARA, prodajem odli~nu useqivu garsoweru od 24m2 na II spratu po ceni od 30.900. Tel. 636-6952. 50001 OKOLINA BULEVARA, prodajem odmah useqiv, klasi~an 1.0 stan na I spratu od 32m2. Tel. 636-6952. 50002 U CENTRU prodajem garsoweru 24m2, brzo useqiva, miran deo, odli~an polo`aj, bez posrednika, kontakt telefon: 421-437 ili 063/534-505. 10001 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom II sprat gradi Moj dom. Tel. 451318, 523-193. 25001 U NOVOSADSKOG SAJMA 28m2 terasa, lift, jednosoban. Tel. 451-318, 523-193. 25002 GARSOWERA u ]irpanovoj ulici, 29m2, III sprat 35.500 evra sa PDV-om. Tel. 021/426845. 20001

CENTAR, prodajem nov, odli~an, odmah useqiv, ukwièn 2.0 stan po ceni od 63.000. Tel. 636-6952. 50003 OKOLINA BULEVARA, prodajem odmah useqiv, 2.0 stan od 53m2, kompletno sre|en, moè zamena. Tel. 063/82-88-377. 50004 NOVA DETELINARA, prodajem odli~an, ukwièn 2.0 stan od 45m2 po ceni od 51.500. Tel. 636-6952. 50005 EKSKLUZIVNA PONUDA! Centar prodajem dvosoban stan 52m2, terasa, 1. sprat, kuhiwa-prozor, garaà, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505. 10002 NA SOMBORSKOM BULEVARU jednoiposoban stan na prvom spratu 38m2 pred useqewem, izlakirani parketi, 42.500. Tel. 451-318, 063/10889-93. 25003 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2, I sprat, odvojena kuhiwa, ostava, terasa, lift, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 25004 SAJAM, jednoiposoban ukwièn stan odli~an za izdavawe od 36m2 za 41.500 evra. Tel. 021/426-845, 063/859-4708. 20002 NOV jednoiposoban stan, useqiv u Zonedovoj zgradi na novom bulevaru 38m2 - I sprat, za 46.350 evra. Odli~an! Tel. 021/426-845, 021/524-601. 20003 BULEVAR, nov, ukwièn, jednoiposoban stan za 43.000 evra. Tel. 021/426-845, 063/562655. 20004 NOVIJI dvosoban u Cara Du{ana na drugom spratu, ukwièn. Odli~an raspored!!!!! Tel. 021/426-845, 021/524-601. 20005 PRODAJEM dvosoban stan 52m2 za 56000E, bez posrednika, tre}i sprat sa pripadaju}im podrumom na Detelinari. Telefon: 061/810-1497. 89242 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu IV, 60m2, dobra lokacija. Telefon 6369-008. 89081 PRODAJEM dvosoban stan 55m2, ukwièn, vlasnik, preko puta @elezni~ke stanice. Cena dogovor. Bez posrednika. Telefon 062/1518-781. 89279 KOD „DNEVNIKA” nova zgrada 1.5 soban stan 44 m2, ukwièn, prodajem za 53.500E. odmah useqiv. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919. 89406

GRBAVICA, prodajem noviji 2,5 stan od 62m2 po ceni od 62.000. Tel. 636-6952. 50006 EKSKLUZIVNA PONUDA dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, terasa, ostava, bez posrednika, kuhiwa-prozor, garaà, useqiv, kontakt: 421437, 063/534-505. 10003 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade 76m2 sa terasom III sprat gradi Moj dom projektno finansirawe. Tel. 451-318, 523-193. 25005 U MAKSIMA GORKOG 82m2 III sprat sa liftom 2 terase, 3 velike sobe, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, ostava, cena 81500, {ifra 40970. Tel. 451318, 063/108-89-93. 25006 ODLIÂN, ukwièn trosoban dupleks na Grbavici od 86m2 za 85.000 evra. Perfektan!!!! Tel. 021/426845, 063/859-4708. 20006

LIMANSKA PIJACA, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3,5 stan za 91.000. Tel. 636-8429. 50007

GRBAVICA, Pu{kinova ulica, prodajem nov, odmah useqiv 4,0 stan od 116m2. Tel. 636-8429. 50008 KOD DALTONKE Ul. Laze Kosti}a troiposoban ekskluzivan stan 94m2 III sp, garaè, lift, terasa, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193. 25007 KOD SAJMA petosoban dupleks stan 102m2 (45+47m2) gradi Moj dom projektno finansirawe. Tel. 523-193, 451-318. 25008 MIRNA ULICA kod Bul. oslobo|ewa petosoban stan penthouse, ekstra oprema 150m2+60m2 gratis. Tel. 063/753-78-23. 25009 CARA DU[ANA ~etvorosoban fantasti~nog rasporeda, ukwièn, 104m2 za 97.000 evra. Moè zamena za mawi uz doplatu. Tel. 021/426-845, 021/524-601. 20007 „ALEKSANDAR”, Liman, ~etvorosoban fantasti~nog rasporeda, 98m2. Tel. 063/562655, 021/426-845. 20008 PRODAJEM troiposoban stan 95m2 na Limanu IV. Izuzetno lepa lokacija. Telefon 6369-008. 89078 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 88003

NA ÂRDAKU odmah useqiva ku}a 200m2 (130 stambeno + 80 suteren), plac 1400m2, ekstra pogled 98.000, hitno. Tel. 451-318, 523-193. 25013 NA SALAKSIJAMA ku}a 60m2 na placu od 950m2 izlazi na Beo~inski put, voda, struja, gas do ku}e, cena 28.500. Tel. 065/444-34-55, 451-318. 25014 PRODAJEM ku}u 200 m2 u Braziliji, plac 1400 m2. ukwièna. Mogu}nost zamene za stan. Telefon 061/147-57-28 88444 MEWAM - prodajem, ku}u vikendicu u Ledincima, potez Liparije. Telefoni: 064/1500660, 021/457-952. 89255 BEOÎN, gra|evinsko zemqi{te 2,5 jutra, 15.050m2, najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci, 7E/m2, mogu}a parcelizacija, kompenzacija jedan deo. Telefon 064/314-3714. 89293 KU]A na prodaju odmah useqiva, centralno grejawe, nema ba{tu i garaù, cena 700E/m2 i poslovni prostor. Telefon 063/501-962. 89330

U CENTRU! Prodajem uli~ni lokal u prizemqu 43m2, ugao dve ulice, uli~ni izlog, bez posrednika, telefon: 421-437 ili 063/534-505 10004 NOVI BULEVAR, Ul. Veselina Masle{e lokali u novogradwi veli~ine od 13 do 300m2 gradi Moj dom. Tel. 451318, 063/108-89-93. 25015 ULI^NI LOKALI na Rumena~kom putu 33, 50, 63, 89m2 i stanovi 57, 62, 89m2, useqivi sa ~istom dokumentacijom samo 850 E/m2. Tel. 021/426-845, 063/510-604. 20010 IZDAJEM uli~ni lokal, Bulevar oslobo|ewa 67a, 56+18m2, konforan, odmah useqiv sa dve telefonske linije i pogodnim parkingom. Telefon 062/8014-945. 89221 IZDAJEM lokal, centar, prometna ulica Laze Kosti}a, 52m2 + garsowera koja se mo`e pripojiti. Telefon 063/ 506506 posle 12sati. 88943 IZDAJEM lokal 100m2 Bul. cara Lazara 104. Telefon 063/521-525. 88771

~etvrtak12.novembar2009.

PRODAJEM lokal 52m2, u centru Novog Sada, pe{a~ka zona, kompletan sa opremom za butik, razra|en, ukwi`en. Mo`e izdavawe. Tel. 063/8923-168. 88764 BULEVAR OSLOBO\EWA, izdajem nov uli~ni lokal, 120 m2 preko puta Futo{ke pijace, odli~an za sve delatonosti, banke i velike firme. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920. 89407

FI]A registrovan do 6. 2010 sa trake si{ao 85.god. a ve~ito u garaì bio. Kupite ga i vozite. Telefon 063/550809. 89140 PRODAJEM golf 2 garaìran, u odli~nom stawu 1986 godi{te, kubikaà 1576 ccm, snaga 55kw. Cena: 1650 eura. Telefon 064/297-34-72. 89129

PRODAJEM {iva}e ma{ine, endlarice, iberdek, pegle sa kazanom, kroja~ki, tapetarski pribor, rezervne delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska 23. Telefoni: 021/421-452, 064/1312-135. 87856

KUPUJEM polovne stvari, regal, trosed, dvosed, foteqa, ugaone garniture, trpezarijske stolice, kuhiwe i komode. Telefoni: 021/6617782, 064/336-2847, Joca. 88607

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 89298 MOLERSKO-FARBARSKE radove radim brzo, i uredno. Iskusan majstor. Telefon 6435-095. 88792 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330. 88371 GRA\EVINSKE radove izvodimo brzo i kvalitetno, gradwa, novih, adaptacija i rekonstrukcija postoje}ih objekata, prepravka kupatila, postavqawe plo~ica. Telefon: 821-481, 064/126-3344. 89345 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 89310 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334. 87995 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 87858

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD - playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572514. 88609 PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514. 88608

PRODAJEM tovne pili}e, o~i{}ene, cena 200 din/kg. Donosim na ku}nu adresu. Farma Ba~ko Gradi{te. Telefoni: 807-032, 063/107-44-38. 88821 FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: sviwske polutke, sve`a jaja i tovne pili}e. Dostava na adresu, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 88660

ZGODAN mu{karac bi upoznao lepu i zgodnu `enu oko 40 godina. Telefon: 064/0255653. 89315

^UVAM dete po potrebi - na sate. Telefon 064/297-3980. 89077 POTREBAN iskusan kwigovo|a za vo|ewe ugostiteqskog preduze}a. Telefon: 021/505337. 89308

PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 89378 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16. 85495 [TADLEROVA PE] ~vrsto gorivo, gas i nafta, gorionik na naftu, cisterna 3000l u odli~nom stawu, povoqno. Telefon: 064/126-33-44 i 821481. 89343 PRODAJEM dvoje de~ijih kolica, CAM (Apolo) i ki{obran, o~uvana sa svom opremom. Telefon 064/46-59066. 89336 HIT povoqne cene drveta, bukva, grab, bagrem, cer, hrast 2800 dinara, sa rezawem 3000 dinara, sa prevozom. Telefon: 064/27-69-458. 89238 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/44426-18, 066/512-86-35. 89228 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/444-26-29, 062/871-29-18, 062/871-2927. 89227 HRANA za golubove u gradu zatim zebe, kanarince, papagaje, morske prasi}e, krupan i {areni suncokret, koki~ar kukuruz, p{enica za koqivo, kudeqino seme. Futo{ka pijaca, tezga 189. 89212 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 021/6413-575. 89100 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/44436-97, 062/87-129-13, 066/51-28645. 89229

Posledwi pozdrav maloj

Aleksandri od porodice [trbac iz Futoga.

Neka te an|eli ~uvaju.

89496

^ITUQE z POMENI

~etvrtak12.novembar2009.

Posledwi pozdrav voqenom

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Novaku Stoj{inu

Jo{ki

dipl. veterinaru

od: majke Julijane, sestara Katice, Valike, Dade, Er`ike i bra}e Ferike i Robike sa porodicama.

Pamti}emo te samo po osobinama koje su te ~inile toplim i plemenitim.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Draganu Mladenovi}u

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom

Nema vi{e na{e voqene, na{e jedine tetka Seke

An|elke Galovi}

Varga Jo`efu

od porodice Mumovi}.

od porodica: Medi}, Velemir, Bawac, Japunxa i Subo{i}.

89491

89464

An|ele, `ive}e{ ve~no u na{im srcima, ne}emo te nikada zaboraviti.

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

Sa neizmernom tugom weni: Boda, Mirko i David.

Svastika Nena i Mika. 89484

89488

Upokojio se u Gospodu moj voqeni suprug

Jo{ki

Novak N. Stoj{in dipl. veterinar

Po~ivaj u Slavicom.

Neka te an|eli ~uvaju! Tvoje bolom napa}eno telo neka na|e spokoj i mir!

miru

89481

Nema vi{e na{e

An|elke - Seke Galovi} sa

tvojom

Majko moja, kako }emo bez tebe.

Ve~no u srcu nosi}e tvoj lik supruga Qiqana Da{i} - Stoj{in.

Aleksandra Zec

Porodica Japu{: Ivica i Qiqa, Zlatko i Daca sa decom.

89487

Tvoji: Rada, Jelena, Tika i Gane. 89479

89468

POMEN

Na{em voqenom tati i dedi

Draga moja mama!

Ujka Miroslav, ujna Vesna, brat Nemawa i sestra Vawa.

89472

Sofija Pribi}

Na{em dragom

Novaku Stoj{inu

An|elka - Seka Galovi}

Navr{ava se pet godina od kako sa nama nije na{a voqena mama, baka i ta{ta.

posledwi poqubac i pozdrav {aqu: }erka Qiqana, zet Du{an i unuci Stefan i Ana. Hvala ti, tata i deda Novo, {to si svojim vedrim duhom i nasmejanim likom ispunio na{e detiwstvo. Osta}e{ zauvek u na{im srcima i se}awima.

Weni najmiliji.

89489

bila si na{a podr{ka i oslonac. Odlazi{, a ja znam da }e nas uvek jedna zvezda pratiti i ~uvati. Zauvek ostaje{ u na{im srcima i mislima. Tvoji: Aca, Novica i Kristina. 89478

89454

Posledwi pozdrav

Preminuo je na{ voqeni

Umrla je na{a mama, sestra, baba, prababa, tetka i ta{ta

Varga Jo{ki posledwi pozdrav od: tetke Ilonke i Matilde.

89461

Novak Stoj{in ro|en u @abqu, 1927. Zauvek }u pamtiti na{e divno dru`ewe uz {alu i smeh. Hvala ti, tata i deda Novo, na svemu lepom {to si u~inio za nas. Posledwi ispra}aj je 13. 11. 2009. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu. Osta}e{ zauvek u na{im srcima i se}awima: sin Goran, snaja Milena, unuk Sa{a i unuka Tea.

Obave{tavamo prijateqe da na{ otac

rodbinu i je preminuo

Du{anu Obradovi}u

An|elka - Seka Galovi} Po~ivaj u miru, jer }e{ zauvek biti u na{im srcima. Sahrana je 12. 11. 2009. godine, u Rumi.

od porodice Erde{.

89490

Tvoji: brat Braca, }erke Rada i Kristina sa porodicama. 89476

89473

Posledwi kom{iji

Posledwi pozdrav Sowinom tati

pozdrav

dragom

POMEN Dana, 14. 11. 2009. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kada nisi sa nama.

Varga Jo`ef ro|. 1961.

Sahrana je danas, 12. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, na Dowem grobqu u Futogu.

Du{anu Obradovi}u od III - 2 i razrednog stare{ine.

89485

O`alo{}ene }erke: Marija i Marina.

Draganu Mladenovi}u

Jovanka Pavi}evi} ro|. Radulovi}

Po~ivaj u miru. Stanari zgrade Mi{e Dimitrijevi}a 2.

89463

89480

Malo je vremena pro{lo od kada nisi sa nama, a ostala je velika tuga u na{im srcima. O`alo{}ene porodice: Pavi}evi} i Radulovi}. 89470

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi bratu

GODI[WI POMEN

Sima Glava{ki

@ivanu Radi}u

od: uja Time, ujne Jelice i Bobana.

~etvrtak12.novembar2009.

pozdrav

dragom

Du{anu Obradovi}u

Nikada te ne mo`emo zaboraviti na{ jedini voqeni brate. Uvek si u na{im mislima, na{im srcima i du{ama. Tvoje voqene sestre, Anica i Mara.

Posledwi pozdrav

Du{anu Obradovi}u Kolektiv Uprave Hirurgije Klini~kog centra Vojvodine.

od: Nikole Veki}a i Milorada Qiqaka sa porodicama.

5702-P

89323 89440

89456

Sa tugom i bolom opra{taju se od

12. 11. 2006 - 12. 11. 2009.

TROGODI[WI POMEN

Milan Dragoqevi}

@ivana Radi}a

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem javqamo da nas je 10. 11. 2009. godine napustio na{ dragi suprug, tata, deda i tast

POMEN Danas se navr{avaju dve godine od kada je oti{ao zauvek moj dragi suprug

Milan Dragoqevi}

frizer

sestra Dragica, zet Todor Vasi}, sestri~ina Gordana Markovi} sa suprugom Milankom, sinom Nikolom i }erkom Danijelom.

Svaki dan mi sve vi{e nedostaje{... Mirno spavaj jedini an|ele moj.

Tri godine tuge i bola, samo mi znamo kako smo pre`iveli.

Du{anu Obradovi}u Branislav Andrin

Tvoji: mama, tata, sestra, zet i mali Marko.

Tvoja sestra Dragana.

89450

89375

89376

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ otac

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Ostavila nas je na{a mama, svekrva, baka i prabaka

1930 - 2009.

Casavecchia Bruno Hvala ti na predivnim dru`ewima, bila je ~ast imati takvog prijateqa.

Sahrana je danas, 12. 11. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena supruga Katica sa decom.

Nada i Stanko \uri~i}. Wegovi najmiliji.

89447

@ivan Radi} preminuo 9. 11. 2009. godine. Sahrana je 12. 11. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sinovi Miroslav i Zoran, snaja Jovana i unuka Miroslava.

Qubica Aleksi} Qubici Aleksi} od stanara zgrade ulice Episkopa Visariona 4 i 4a.

Posledwi kom{inici

Miri Beqanski od Mirka i Irene Maxar.

Tu`ni ispra}aj je 12. 11. 2009. na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica i prijateqi.

89413

89424

Posledwi pozdrav priji

14. 3. 1930 - 7. 11. 2009.

pozdrav

dragoj

Dobrici Ore{~anin

89441

89432

Sa velikom tugom i nevericom opra{tamo se sa na{im dragim prijateqem, uva`enim stru~wakom i kolegom

89412

Posledwi pozdrav dragoj

tetka Dobrili

od kom{ija iz ulice Stjepana Mitrova Qubi{e 3.

od porodice Raqi}.

Du{anom Obradovi}em 89446

89451

89433

Posledwi pozdrav priji

dipl. in`. ma{instva

Posledwi pozdrav Zoranovoj mami

Direktor i Kolektiv â&#x20AC;&#x17E;Novi Sad-Gasâ&#x20AC;? DP. Dobrili Ore{~anin

od porodica Pavlovi}.

89426

Dobrili Ore{~anin od kolega iz direkcije.

89431

5704-P

06.30 08.30 08.55 09.10 09.30 10.05 10.30 11.00 11.30 12.10 13.00 13.05 14.05 15.00 15.10 15.35 16.45 17.00 17.22 17.30

TV PROGRAM

~etvrtak12.novembar2009.

Jutarwi program Most u Bruklinu Ru~ak na lepe o~i Wu{kawe Bajko kviz Wiva âri ribolova Dnevnik bicikliste 2 Kuhiwica Gruvawe Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Frejèr Hmeq, film 3. deo Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: âj Most u Bruklinu

Uro{ [e}erov

Kosmopolit

Modni magazin (Panonija, 23.10) 08.00 09.00 11.00 12.20 12.30 14.25 14.50 15.30 16.00 18.00 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.10 23.40

U susret suncu U ogledalu Multietnik Tin in Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost, FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Art-boks Pop korn Vojvo|anske vesti Hedonist Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Modni magazin Rotacija

Uro{ [e}erov, jedan je od na{ih prvih perkusionista i poznati novosadski advokat. U ve~era{woj emisiji on govori o svom `ivotnom putu, karijerama u muzici i advokaturi, trenutnim preokupacijama i jo{ pone~emu... Urednik i rediteq: Viktor Figurovski (RTV 1, 21.00) 18.00 Razglednice 19.00 Odbojka: Vojvodina - Ribnica, prenos 20.30 Frej`er 21.00 Kosmopolit - dok. program 21.30 Vojvodina kao drugi svet 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.35 Tabloid 23.35 Na{i stranci 00.00 Hronika Vr{a~ke pozori{ne jeseni 00.15 Hmeq, film 3. deo

07.00 07.20 08.05 08.30 09.00 09.30 10.30 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.50

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Neverovatne pri~e Cvrletova ma{taonica Zvrk Su~eqavawe (ma|) Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: Mleko Muzi~ki program Pravo na odranu Kad ku}a nije tesna Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e: Nova u~enica Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano Pravo na odbranu Muzi~ki intermeco

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.23 09.38 10.00 10.05 10.37 11.05 12.00 12.13 12.15 12.27 12.44 13.30 15.05 15.13 15.15 16.06 16.09 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 19.00 19.01 19.30 20.11 20.18 21.10 00.00 00.15 01.04 01.13 03.04 03.27

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: @ana Polijakov Slagalica, kviz Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Izvo|a~i Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: @ana Polijakov [ark Bumerang, film Vesti Na{ auto na{im gledaocima 48 sati-svadba Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Dani nema~kog filma: Hitler - posledwi dani, film Dnevnik [ark Evronet No}ni bioskop: Teksas, film Svet ribolova @ivot i standardi

Aleksandra Marija Lara

10.00 10.30 11.10 12.00 12.30 13.10 14.05 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 19.25 19.50 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

Hrana i vino Crtani film Luna - sirena sa Kariba Sprint NS klinci Karmelita Buntovnici Dok. program Vitra` Objektiv Radionica Neon siti Objektiv (slov) Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Crtani Neon siti Crta Buntovnici Objektiv Karmelita Luna-sirena sa Kariba

06.00 09.00 11.00 23.00 23.30 01.00 03.45 04.00

ATP Masters Pariz NHL: Bafalo – Edmonton ATP Masters Pariz 1/8 finala NBA akcija Evroliga: Olimpijakos – Efes NHL: Filadelfija – Otava NBA u`ivo TVS

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Tajne avanture @ila Verna, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program. 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

Hitler, posledwi dani U ovoj istorijskoj drami prikazani su posledwi dani vladavine Adolfa Hitlera, i to iz ugla devojke koja je radila u wegovoj slu`bi. Trudi Junge imala je 22 godine kada je u jesen 1942. godine po~ela da radi kao li~na sekretarica Adolfa Hitlera. Uloge: Bruno Ganc, Aleksandra Marija Lara, Julijane Keler, Ulrih Noten, Ulrih Mates (RTS 1, 21.10)

07.00 07.20 07.55 08.50 10.10 11.00 11.30 12.00 13.00 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.10 00.00 00.05 00.55 00.56 01.30 03.30 05.00 05.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Moja super biv{a devojka Foks vesti âri Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: ôvek bomba Survajver Na terapiji Foks vesti âri No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Izgubqene Sibil Survajver - Bez cenzure Va`ne stvari

DNEVNIK

07.00 10.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.05 14.00 15.00

KO[ARKA - EVROLIGA:

Lijetuvos – Partizan

(RTS 2, 18.40) 06.02 06.16 07.09 07.24 07.30 07.41 08.04 08.29 08.34 08.39 09.07 09.47 10.00 10.01 10.10 10.41 11.06 11.33 11.57 12.08 12.40 12.46 13.00 14.00 15.11 15.40 15.46 16.00 16.35 16.50 17.45 17.56 18.40 20.34 21.00 21.56 22.26 22.52 23.23 00.40 01.47 02.46 04.15

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.00 01.30

U zdravom telu Koncert za dobro jutro Kuvati srcem: @ana Polijakov Datum Verski kalendar Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Adi pod morem Zooteka Kroz vrata znawa do putovawa Religija sveta Sednica Narodne Skup{tine Republike Srbije, prenos Ku}a matematike Akva viva derbi U svetu Eko recept Trag u prostoru Enciklopedija Kvarter pijanista iz Francuske Datum Verski kalendar Trezor ju~e ârli ên na Brodveju, film Beokult Datum Verski kalendar Ovo je Srbija Svetska politika Bardovi teatra: Mihajlo Mi{a Janketi} Enciklopedija De~ja pesma Evrovizije, muz. program Ko{arka - Evroliga: Lijetuvos - Partizan, prenos @ivot i standardi Izvo|a~i Metropolis Kontekst Mera za muziku Odbojka - PS: NIS Vojvodina - Rinica ârli ên na Brodveju, film Trezor danas Ko{arka - Evroliga: Lietuvos - Partizan Odbojka- PS: NIS Vojvodina - Ribnica

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Zlo~in iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Ovo je more Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Present Film: Ovo je more

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije. 07.00 Uz kafu, 07.15 Vi{e od sporta, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 CI 5, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.30 16.35 17.05 18.15 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.35 00.15 01.20

Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, uìvo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, uìvo Uve}awe Replika Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Hronike o divqini Veliki brat, uìvo Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob kockalone Dolina sunca Veliki brat Uvod u anatomiju Veliki brat, uìvo Moje drage kom{ije Saut Park

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.00 15.50 16.00 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 00.00 00.40 00.45

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Napu{teni an|eo Yoan od Arkadije Farma (uìvo) Nevina Farma Ja imam talenat U tu|oj koì ârolija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo U sosu Grand licitacija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Farma Sve za qubav Riko{et Farma (uìvo) Mu}ke Ekran Film: Dolazak

Teri Polo

Nodi (Hepi, 07.30 i 12.50) 07.00 07.30 07.45 07.55 08.25 09.15 09.45 10.00 10.50 11.40 12.00 12.30 12.50 13.00 13.15 13.35 13.55 14.35 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00

Engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Divqa planeta Kenguri ko{arka{i ^eli~ni alhemi~ar Presovawe Lude godine Skloni{te [aman king Denis napast Yem Nodi Presovawe Meda Rupert Mala princeza Divqa planeta Kenguri ko{arka{i ^eli~ni alhemi~ar [aman king Skloni{te Lude godine Presovawe Yem

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.10 22.05 23.05 23.55 00.05 00.10 00.40 01.30 02.20 03.20 03.50 04.00 05.10 05.25

Kineski dok. program Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Sponzoru{e Telemaster Arena/U ~etiri oka Nije lako biti ja Luda ku}a, rialiti {ou Telemaster Vremenska prognoza Vibe Dok. program Razmirice Smicalice Kineski dok. program Ko{avizija Kartel Brzotrz, kviz Sponzoru{e

Dolazak Zejn Zimski je astrofizi~ar u NASA-i. Kada otkrije signale iz svemira za koje veruje da su od inteligentnih bi}a neke daleke planete on to prijavquje svojim {efovima, ali ubrzo biva otpu{ten... Uloge: ^arli [in, Teri Polo, Ron Silver, Lindzi Kraus, Ri~ard [if Re`ija: Dejvid Tvohi (Pink, 00.45)

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak12.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

VIZANTIJSKI EROTIKON

Hans-Georg Bek 07.00 09.11 10.15 11.10 12.00 12.16 12.30 13.20 14.20 14.35 15.35 16.20 17.40 18.22 18.40 19.30 20.10 Yulija Luis-Drajfus

SERIJA

Sajnfild Yerijeva devojka Naomi raskine s wim kada ~uje Yoryovu poruku. Yeri zamoli Elejn da mu se pridruì na izletu u planine s Yoryom i Suzan. Kramer nije pozvan. Yeri pristane da upozna svoga bolesnog oboàvateqa s kojim se Yory brzo posva|a... Uloge: Yeri Sajnfild, Yejson Aleksander, Yulija Luis-Drajfus, Majkl Ri~ards Reìja: Tom êrons (Nova TV, 00.10) 07.25 08.15 08.45 10.20 11.20 12.10 12.55 13.55 14.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.10 00.45 01.40 02.40 03.40

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Najboqe godine Mali Nikita, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Trenutak istine Provereno Vesti Zakon brojeva Sajnfild @ivot na sjeveru Irska bra}a Ezo TV Gubitnici, film

08.00 Misterije istorije 08.30 Dikens u Americi 09.00 Sedam ~uda industrijskog sveta 10.00 Tetris: Iz Rusije sa qubavqu 11.00 Hiro{ima 12.00 Mi Evropqani 13.00 Umetnost rata 14.00 @ivot i smrt u Rimu 15.00 Poglavice 16.00 Duhovna muzika 17.00 Telo… 18.00 Normani 19.00 Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e 20.00 Nedeqa kada su izabrali papu 21.00 Posledwi let poru~nika Estila 22.00 Doktor Yekil i mister Hajd: Istinita pri~a 23.00 Poglavice 00.00 Duhovna muzika

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Laki Luk Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Laki Luk Zavet Pod pritiskom Ponovo ro|en @ivi pesak Ve~ni sjaj besprekornog uma Poqubac leptira Name{taqka Traga~i za neizrecivim

06.00 Hari Poter i red Feniksa 08.15 Fantasti~na ~etvorka: Srebrni Leta~ 09.45 Zauvek srodna du{a 11.55 Bo`i} Denisa Vragolana 13.20 Lan~ana reakcija 15.05 Boja `ivota 16.50 Gospodin Vudkok 18.15 Sredw{kolski mjuzikl: Maturanti 20.05 Dzift - katran 21.40 Mrtva devojka 23.10 Demonska potera 01.00 Gra|anska du`nost 02.25 Slomqena krila

21.10 22.00 22.30 00.00 00.55 01.40 02.25 03.10

07.58 08.10 08.25 08.40 09.05 09.30 10.00 10.50 12.10 12.40 13.10 13.25 13.50 14.10 14.55 15.10 15.33 15.45 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 20.05 22.10 23.00

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Nau~ne sli~ice Opra {ou Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Meklodove }erke TV kalendar Trenutak spoznaje Pri~a o Komiì, dok. film Hrvatska uìvo Najslabija karika, kviz Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Ko èli biti milioner?, kviz Dosije.hr Pola ure kulture Otvoreno Vreme za kwigu Zvezdane staze Ksena - princeza ratnica Bez traga Skica za portret

Pri~a o Trejsi Beker Mogu ja! Iznad crte Hajdi Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Monarh Kov Pustolovine mlade Amerikanke, film Paralele Alpe-Dunav-Jadran Fotograije u Hrvatskoj Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} Pri~a o Trejsi Beker Kokice Zvezdane staze Vreme za kwigu @upanijska panorama Dva i po mu{karca Simpsonovi Vip Muzi~ki klub Fantasti~na ~etvorka, film Bez traga Vip Muzi~ki klub LP

Yesika Alba

Fantasti~na ~etvorka Rid Ri~ards je ingeniozni nau~nik koji sa svojim kolegom Benom Grimom poku{ava da pridobije bogatog biznismena Von Doma za pokretawe specijalne svemirske misije za prou~avawe svemirskog zra~ewa. Bogata{ pristane i svemirska stanica je lansirana u zemaqsku orbitu, s vrlo sposobnom ekipom... Uloge: Jan Gruflud, Yesika Alba, Kris Evans, Majkl ^iklis, Yulijan Mekmahon, Keri Va{ington Re`ija: Tim Stori (HRT 2, 20.05)

06.00 Posledwe Hristovo isku{ewe 08.40 ]utqivi jezik 10.30 Ledeni ~ovek 12.10 Detektiv Klut 14.00 Opasna ~arolija 16.00 Slatki snovi 18.00 Tri dana Kondora 20.00 Odrobadogroba 22.00 Psiho 00.00 Prinuda

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Skretawe Moja slatka debequca Dr Finli Stjuardese Moja slatka debequca Saut Park Dr Finli Gorka `etva Saut Park Sokol ga nije volio Stjuardese Kanzas pacifik

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Dok Martin Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Mekbrajd 10: Rekvijem Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Taken in broad daylight Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ukradena nevinost Ti{ina Zakon i red Dinastija: Ize|u seksa, pohlepe i manipulacije

Elen Pompeo

SERIJA

Uvod u anatomiju Svoje ose}aje prema Yoryu Izi otkrije zajedni~kom prijatequ, ali ne nai|e na odobravawe, {to je prili~no razo~ara. Dok Derek poku{ava da nau~i Kristinu kako biti boqi u~iteq staìstima, najstariji staìst na svetu, Norman, postavi pogre{nu dijagnozu jednom od Mereditinih pacijenata... Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Sandra Oh, Ketrin Higl, Yastin êjmbers, ândra Vilson, Yejms Pikens Reìja: [onda Rajms (RTL, 20.55) 08.10 08.35 09.25 11.30 12.00 12.30 12.55 13.10 13.35 14.30 16.05 16.35 17.05 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 23.50 00.40 01.25

Korak po korak Princ iz Belera Astro {ou, emisija Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Jezikova juha Uvod u anatomiju Doma}ice CSI Wujork Kosti Zaboravqeni slu~aj

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30

01.40

Kako se pravi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako se pravi? Kako se pravi? Gamadatori Najzlobniji Serijske ubice U deli}u sekunde O~evidac Automobili Ameri~ki hotrod automobili Gamadatori

08.30 09.00 09.45 11.15 12.00 13.00 14.30 16.00 18.00 18.50 19.00 21.00 23.00 00.00

Automobilizam Stoni tenis Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Borila~ki sport Kowi~ki sport Rvawe

16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

Opala trì{na vrednost devica ri{}anstvo i erotika, kako pokazuje isnije trebalo dovoditi u sumwu, crkvi je preostakustvo, uzjamno se ne podnose naro~ito lo da kr{ewe tabua toliko suzi i zagor~a, da je dobro. Ponekad se ~ini kao da su jedno na teolozima na kraju te{ko padalo da ~ak i o braku drugo qubomorni jer odvi{e àrko èle da ~ovebilo {ta lepo kaù. Nije vredno ni pomiwati ka prisvoje celog, bez ostatka i zauvek. vanbra~ne polne odnose. Ve}ina starih religija s kojima se rano hriVizantija je pre svega morala da se razra~una {}anstvo po~elo da se susre}e, nije videla u erosa svim {to su joj prvi vekovi hri{}anstva ostatici tek ne{to puko biolo{ki. Naprotiv, erotivili u nasle|e – pre svega poruke Biblije, naroka je pripadala i “svetom” podru~ju religiozno~ito Novog zaveta. A u wemu nesumwivo va`nu sti. Razlika izme|u hri{}anskog i prethri{}anulogu ima askeza – odricawe uvek “Carstva bo`skog shvatawa erotike temeqi se, izme|u ostalog, jeg radi”. Za apostola Pavla je devi~anstvo i i na razli~itom shvatabezbra~nost stvarni wu pojma “svetog”. hri{}anski ideal, pa A svetom je potrebna prièqkuje da svi ìve za{tita od profanizabez braka, kao i on sam. cije. Tu za{titu osiguAli od toga ne pravi zarava zabrana, tabu. Wepovest: ko èli da se gov je zadatak da obezbeven~a, neka se ven~a. Dodi red u vaseqeni. Ko ga du{e, za wega je brak jenaru{i, stavqa u podva ne{to vi{e od mokret snage kojima tegu}nosti da se polni na{ko da je vi{e u stawu gon, ako se ve} ne moè da upravqa. Ali, s druobuzdati, usmeri u druge strane, povredivost {tveno priznate tokove samog tabua je formulii neutrali{e u monosana samo naizgled apgamnom braku: U Prvoj surdno: tabu postoji da poslanici Korin}anibi se kr{io. ma on pi{e: “Boqe je Takore}i fizioloèniti se i udavati ne{ki je evidentno da je goli upaqivati se”. U devica prvenstveno tatakvom braku propoveda bu. Devi~anstvo je taneograni~enu uzajamnu janstveno blago u kojem seksualnu raspoloìje jo{ uvek prisutna prvost partnera, ali mivobitna kosmi~ka “~isli da bi bilo boqe da @eleo je apostol Pavle da i drugi budu samci stota”. Wegova “trìoni “koji imaju ènu bu{na vrednost” u gra|anskom dru{tvu samo je bledu kao da je nemaju”. Me|utim, nesiguran je to kondi odsjaj tog principa. Bogiwe device, poput cept. Atene, koja ~ak i nije plod polnog spajawa ve} saApostol, ipak, nije toliko rigidan u Poslanisvim ~ista izlazi iz Zevsove glave, ili Artemici Efescima, gde govori ~ak i o qubavi: “Du`ni de, kojoj se ne moè neka`weno udvarati, modeli su muèvi da vole svoje ène kao svoja tijela, jer su panteona bogova. Recimo, `rtvovawe jedne dekoji voli svoju ènu, samoga sebe voli. Jer niko vice pre polaska u rat smatralo se delotvorninikad ne omrznu na svoje tijelo, nego ga hrani i jim od ma koje druge `rneguje, kao i Gospod Crtve. No, devi~anstvo je kvu”. Ipak, u shvatawu besplodno. Samo wegovo Da se kanali{u polni nagoni, apostol onog vremena mu{karac Pavle savetuje da je boqe èniti kr{ewe garantuje nastaje ipak taj koji u braku vak ìvota. “daje” i time “usre}uje” se i udavati negoli „upaqivati”. Erotika, kao sastavni ènu i ~ini je qudskim Me|utim, u i braku smatra deo {iroke oblasti svebi}em. Mu{karac je glapoèqnijim da „oni koji imaju ènu, va èni, èna je “ud”, tosti koji je potrebno budu kao da je nemaju” po{tovati u hri{}ankao {to je Hrist glava stvu, moè polagati pracrkvi. Ova poslanica vo na mnogo mawi, suèniji ìvotni prostor neimala je mawe odjeka nego ona Korin}anima i jer go u ve}ih paganskih religija. Ona ima legitimno je bila pogodnija za teolo{ke spekulacije. Uz to, pravo na priznawe samo tamo gde je moralno ~itada je jo{ uvek postojao kontakt hri{}anstva s sta i besprekorno dobra. Kako svetosti ima samo jevrejskim sektama sna`no obojenim asketizmom, tamo gde je ~ist duh, jedino u Bogu, tako se i izkoje su – nasuprot Starom zavetu – bile neprijagledi erotike smawuju utoliko koliko je vi{e teqski nastrojene prema svakom obliku telesnotelesno i seksualno odre|enija. sti i erotike. Zato i ne ~udi {to je crkva ve} od samog po~etVeoma je bio uticajan “persijski” prorok Maka tro{ila sva raspoloìva sredstva da stare ni, koji je 274. ili 277. umro za svoja ube|ewa. Crerotiku i s wom povezane religijske ideje stavi kva koju je osnovao negativnim smatra sve mogu}e van snage. êsto nije prezala ni od preterivawa. vrste qudskog delawa, npr. pripremawe odre|ePreuzela je tabu devi~anstva gotovo naslepo i nih jela, lov, rat, zemqoradwu i, naravno, pre negovala ga s iznena|uju}om bri`qivo{}u. Od svega, qudsko razmnoàvawe. Pristalice su kladoìvotno devi~anstva je stvorila idealnu ìsifikovane na “savr{ene” i “odabrane” na jednoj votnu formu hri{}anina, nadmo}nu svakoj drugoj. strani i nesavr{ene “slu{aoce” na drugoj. Samo Kontrastom izme|u takvog tabuiziranog deviodabrani su primili “veliki pe~at” na “usta, ru~anstva, koje se uzdizalo kao trajna ìvotna forku i u krilo”, jer se uzdràvaju od svake vrste ma, i braka, koji je jo{ samo mukom mogao da se polnog op{tewa, ali i konzumirawa mesa i vina. opravda, do izvesnog stepena je dovedena u pitawe Manijeva misija je postigla neslu}en uspeh, mno~itava oblast polnosti. Po{to je s povredom degi su mu krugovi bili naro~ito skloni – ène movi~anstva moralo da se ra~una kao s neminovno`da naro~ito – da se oslobode braka kakav je do {}u, a ukoliko biblijsko “ra|ajte i mnoìte se” tada uobi~ajen.

Studiju Hans-Georga Beka „VIZANTIJSKI EROTIKON” objavila je izdava~ka ku}a „Karpos” (www.karposbooks. com). Po 702 dinara u Novom Sadu mo`e se nabaviti u kwi`ari „Solaris” na Spensu (Sutejska 2).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak12.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Okupirani ste svakodnevnim obavezama. Zdravqe dolazi u prioritetnu poziciju. Nabavite na vreme sve {to je potrebno da biste se tokom vikenda odmorili do mile voqe. U qubavi ste aktivni i anga`ovani.

BIK 20.4-20.5.

Ima stvari koje smatrate suvi{nima, ali ih ne mo`ete mimoi}i. Va{a Venera u znaku [korpije, na takozvanom Izidinom putu, u lo{oj je poziciji pa ne o~ekujte qubavni vatromet ni priliv novca.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Evropa

RAZVEDRAVAWE

Madrid

NOVI SAD: Ujutru obla~no, a od sredine dana postepeno razvedravawe. Vetar umeren severozapadni. Pritisak u poraRim stu. Temperatura od 3 do 10 stepeni. London VOJVODINA: Ki{a i hladnije. Vetar umeren do poja~an Cirih severozapadni. Pritisak ispod normale sa tendencijom porasta. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 10 stepeni. Berlin SRBIJA: Pre podne obla~no sa slabom ki{om u centralBe~ nim i ju`nim predelima, a na planinama sa snegom. Vetar umeren severozapadni. Pritisak oko normale uz tendenciju poraVar{ava sta. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 10 stepeni. Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i suboMoskva tu prete`no sun~ano uz slab mraz ujutru i porast dnevnih temperatura. U nedequ na ponedeqak prolazno naobla~ewe. Oslo Prvih nekoliko dana idu}e sedmice suvo i relativno toplo St. Peterburg vreme za ovo doba godine. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ka situacija se postepeno poboq{ava tokom dana. Hroni~nim bolesnicima se preporu~uje da se pridr`avaju saveta lekara, naro~ito u jutarwim i prepodnevnim satima. U saobra}aju je neophodna pove}ana pa`wa.

18 17

TAMI[

137 (-8)

Slankamen

262 (18)

Apatin

207 (-2)

Zemun

336 (10)

Bogojevo

191 (1)

Pan~evo

356 (12)

Ba~. Palanka

190 (5)

Smederevo

506 (4)

Novi Sad

202 (14)

Tendencija stagnacije

Mesec izlazi iz va{eg znaka, pa ste u stawu prolaznosti i nedovoqne koncentracije. Neko }e vas ostaviti na miru, {to }ete do`iveti kao olak{awe. Na vidiku su finansijski tro{kovi. Vra}awe dugova.

[KORPION 24.10- 23.11.

Sve su vam zvezde naklowene, pa sami sebe le~ite ili uvla~ite u vir dramaturgije. Bilo bi dobro da prihvatite `eqenu osobu, po meri i mogu}nostima koje su realne i objektivne. Velike `eqe.

STRELAC 24.11- 21.12.

Ukoliko se odvaìte na neko daqe putovawe, produèn vikend, posetu rodbini, uìva}ete u punom smislu te re~i. Povedite ra~una o svom zdravqu i nemojte preterivati ni u ~emu. [tedwa!

JARAC 22.12-20.1.

Imate skladne odnose s dragom osobom, pune razumevawa, pa mo`ete zajedni~ki planirati budu}nost. U osnovi ste prili~no samostalni, istrajni i jaki. Nije se ceo kosmos sru{io na va{a le|a!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Izuzetno ste dru{tveni, ne mogu vas zadràti ni vreme, ni mesto, ni virusi. Jednostavno, traìte neke odgovore i re{ewa do kojih nikako da do|ete. U vezi s qubavqu â&#x20AC;&#x201C; uìvajte u svojoj slobodi, u sebi!

RIBE 20.2-20.3.

Budite oprezni kod svih sastanaka i planova, aktivnosti iza zatvorenih vrata. Ne mo`ete se osloniti na one kojima biste `eleli da verujete. Zapravo, sve je neizvesno i prolazno, promenqivo. Inostranstvo?

VIC DANA

Kupio Perica nov telefon. Digne slu{alicu i pita: - Telefone, ko je najlep{i na svetu? A telefon mu odgovara: -Ti-ti, ti-ti...

8 8 10 5 10

SUDOKU

1 2 1

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

Ja{a Tomi}

191 (7)

Tendencija porasta

Senta

251 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

318 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

258 (20)

NERA

-48 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 362 (-18)

Kusi}

204 (30)

6 4

7 6

2 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

288 (8)

SAVA

Beograd

N. Kne`evac

Hetin

114 (20)

TISA

5 2

VODOSTAWE Bezdan

Imate u svom domu prili~no dinami~nu atmosferu, pa se od vas o~ekuje da sve organizujete na odgovaraju}i na~in. To vam i te kako polazi za rukom, pa okupite uku}ane i decu oko sebe i dajte im zadatke.

Nekako ste usporeni, kao da ste se zablokirali u mestu, pa vas je te{ko pomeriti. Imate obaveze u svom domu, pa i odgovornost, koja bi vas mogla opteretiti. Samujte neko vreme. Optimizam?

Poznata peva~ica Severina Vu~kovi} je u ekskluzivnom intervjuu na jednoj hrvatskoj televiziji prvi put ispri~ala svoje neprijatno iskustvo prilikom jednog nastupa u 1993. godini, kada joj je za vreme pauze pri{ao mu{karac koji je poku{ao da je otme. Severina je, kako je ispri~ala, tada jo{ nastupala bez benda, a prilikom pauze izme|u nastupa pri{ao joj je ~ovek koji je prete}i poku{ao da je otme. Ona je priznala kako na po~etku nije verovala da se radi o ozbiqnoj situaciji ve} o skrivenoj kameri. Ipak, nije bilo tako i, na svu sre}u, u pomo} su joj prisko~ili garderober disko-kluba i wen voza~, kom je otmi~ar pretio no`em. Severina priznaje kako ovu potresnu pri~u do sada nije pri~ala jer joj je to savetovao glavni policijski specijalac.

6 DUNAV

Tokom prepodneva se nemojte previ{e truditi na poslu, ve} se strpite i odlo`ite one osnovne aktivnosti za sutra. Danas biste mogli slo`iti misaone kockice i pohvatati konce, povezati ih u celinu. Razmislite.

VAGA 23.9- 23.10.

Seve zamalo oteta

POSTEPENO

U komunikaciji vam nije lako da odr`ite kontinuitet, {to se mo`e odraziti na poslovne dogovore. Kra}i put nije preporu~qiv. Nemojte slu{ati {ta qudi pri~aju, ve} okrenite veseliji list, u svom domu.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

12. novembar 2009.

6 3 5

6 7

3 5

Re{ewe iz pro{log broja