Dnevnik12.novembar 2011.

c m y

NOVI SAD * Politika 2 Vlada jedinstvena, u parlamentu nema sloge 3 Tadi} prvi, SNS i DS rame uz rame

Ekonomija 4 Gra|ani gase gas jer je struja toplija 4 Niko ne zna koliko nas u Srbiji radi

Poqoprivreda 6 Poni{titi privatizacije u vojvo|anskim zadrugama

JP „PU TE VI SR BI JE” IS PI TU JU DRU MO VE I ]U PRI JE

Vo zi mo se pre ko 745 lo {ih i opa snih mo sto va

str. 5

KOM PA NI JA „MA TI JE VI]” DA LA PO KLON VRE DAN 100.000 EVRA

Novi Sad

EKSKLUZIVNO

9 Spoj triju bulevara lek za gu`ve

SVET KO KO VA^, DI REK TOR VOJ NOBEZ BED NO SNE AGEN CI JE

Vojvodina

U Srbiji bez bed no, Ko so vo naj ve }a pret wa

11 Radovi stali ba{ kod predsednika 12 Banat odsko~na daska za Rusiju

Dru{tvo 13 Uskoro bez {trajka u u~ionicama 13 Azilante odvoze o op{tinskom tro{ku

Hladno

Najvi{a temperatura 8 °S

GODINA LXIX BROJ 23256 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

str. 2 Foto: N. Stojanovi}

NASLOVI

SUBOTA 12. NOVEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Bet an i j i n a d a r 10 ink ub at or a

str. 7

DO LI JAO MA LO LET NIK KO JI JE PQA^ KAO PO ADI I SEN TI

[e sna e sto go di {wak osum wi ~en za 55 kra |a

str. 14

SPEKTAKULARNA POLICIJSKA AKCIJA U NOVOM SADU

[estoro uhap{eno zbog serije pqa~ki str. 14

SPORT

str. 16 – 20

„DNEVNIK” NAGRA\UJE NA „ROGQU”: Ma ni fe sta ci ja „Ro gaq”, ko ja pro mo vi {e ga stro nom ske, tu ri sti~ ke i za bav ne pri red be iz Voj vo di ne, po ~e }e da nas u 10 sa ti na Spensu. Re dak ci ja „Dnev ni ka”, ko ja je me dij ski spon zor „Ro gqa”, i ove go di ne nov ~a nim na gra da ma, od no sno ogla snim pro sto rom, na gra |u je naj boqe voj vo |an ske ma ni fe sta ci je. Ta ko }e naj u spe {ni ja pri red ba u ovoj go di ni do bi ti re klam ni pro stor u na {em li stu u vred no sti od 100.000 di na ra i jo{ dve pri red be po 50.000 di na ra. str. 12 n JO[ IMA NADE ZA ODLAZAK U LONDON

n RUKOMETA[I VOJVODINE DO^EKUJU CRVEN^ANE

2

POLiTikA

subota12.novembar2011.

EKSKLUZIVNO

dnevnik

SVET KO KO VA^, DI REK TOR VOJ NOBEZ BED NO SNE AGEN CI JE

Bez bed no sna si tu a ci ja sta bil na, Ko so vo naj ve }a pret wa Naj ve }u pret wu si ste mu od bra ne i Re pu bli ci Sr bi ji pred sta vqa ju bez bed no sni pro ble mi ko ji se od no se na sa mo pro gla {e nu ne za vi snost Ko so va i Me to hi je, or ga ni zo va ni kri mi nal i ko rup ci ju, de lat nost stra nih oba ve {taj nih slu `bi, po je di ne eks tre mi sti~ ke gru pe, kao i dru gi po je di na~ ni pro ble mi, ko ji pred sta vqa ju po ten ci jal nu ili ma we zna ~aj nu pret wu.

Za hva qu ju }i me ra ma pre ven ci je, or ga ni zo va ni kri mi nal i ko rup ci ja ne pred sta vqa ju zna ~aj ni ju pret wu si ste mu od bra ne, ali se ne mo gu za ne ma ri ti – is ta kao je u eks klu ziv nom in ter vjuu „Dnev ni ku” di rek tor Voj nobez bed no sne agen ci je (VBA) Svet ko Ko va~.

Da nas, ka da VBA ob le `a va svoj dan kao se }a we na 12. no vem bar 1839. go di ne kad je do net pr vi Voj ni za kon u ko jem su raz ra |e ni ob li ci ugro `a va wa bez bed no sti voj ske, na{ sa go vor nik sa za do voq stvom kon sta tu je da je u pro te klu go di nu da na re {en jo{ je dan ve li ki bez bed no sni pro blem – sva uboj na sred stva su uskla di {te na. l Ko ji su naj va `ni ji za da ci Voj no-bez bed no sne agen ci je?

Svet ko Ko va~

{ti tu sna ga, obje ka ta i ak tiv no sti MO i VS; za {ti tu taj nih po da ta ka kao i po slo ve per so nal ne i in du strij ske bez bed no sti i bez bed no sti in for ma ci o nih si ste -

Ve li ko in te re so va we za rad u Agen ci ji l Ka ko se bi ra ju ka dro vi za VBA-u, ko li ko je in te re so va we za rad u Agen ci ji? S tim u ve zi i pi ta we ka ko se usa vr {a va ju ka dro vi?

– Re form ski pro ce si VBA pr vo su po ~e li upra vo u ka drov skoj obla sti, jer je to naj o se tqi vi ji re surs sva ke slu `be. Sva ko dnev no pu tem i-mej la do bi ja mo zah te ve li ca za in te re so va nih za rad u VBA. Po ten ci jal ne kan di da te po zi va mo na raz go vor i da qu pro ce du ru. Pri je mu u VBA pret ho di se lek ci ja ko ja pod ra zu me va raz ne te sto ve. Kan di da ti ko ji pro |u sve te sto ve, ukqu ~u ju }i i le kar ske pre gle de i bez bed no sne pro ve re, ran gi ra ju se, a naj bo qi se pri ma ju za rad u VBA. Pro {le go di ne na 33 rad na me sta kon ku ri sa lo je 516 kan di da ta a je dan od uslo va je bio i da pro se~ na oce na sa stu di ja bu de ve }a od 8.

Dru ga zna ~aj na oblast je {ko lo va we i usa vr {a va we ka dro va, ko je se re a li zu je u voj nim obra zov nim usta no va ma (ko mand no {tab no i ge ne ral {tab no usa vr {a va we), po sle di plom ske stu di je na ci vil nim fa kul te ti ma kao i ra zni ob li ci {ko lo va wa i usa vr {a va wa u ino stran stvu.

Osim to ga, po sto ji spe ci ja li sti~ ko usa vr {a va we u okvi ru VBA. Od mah po pri je mu u Agen ci ju kan di da ti za vr {a va ju osnov ni kurs, a za tim i spe ci ja li sti~ ke kur se ve za ana li ti ~a re, ope ra tiv ce i sli~ no.

VBA da nas ima iz u zet no kva li te tan ka dar, u naj ve }em bro ju s vi so kom stru~ nom spre mom i ve li kim pro cen tom s po sle di plom skim usa vr {a va wem, ospo so bqen za iz vr {a va we slo `e nih za da ta ka bez bed no sne i kon tra o ba ve {taj ne za {ti te si ste ma od bra ne.

– Voj nobez bed no sna agen ci ja je deo bez bed no sno-oba ve {taj nog si ste ma Re pu bli ke Sr bi je, nad le `na za bez bed no snu i kon tra o ba ve {taj nu za {ti tu Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je.

VBA u okvi ru bez bed no sne za {ti te pro ce wu je bez bed no sne ri zi ke i pret we ko ji mo gu ugro zi ti MO i VS; vr {i bez bed no snu za -

ma i ra ~u nar skih mre `a ko ji ko ri ste MO i VS. l Ka kva je si tu a ci ja na ju gu Sr bi je, od no sno u Kop ne noj zo ni bez bed no sti?

– Bez bed no sna si tu a ci ja na ju gu Sr bi je i u KZB je re la tiv no sta bil na. U pro te klom pe ri o du ni je bi lo ugro `a va wa Voj ske Sr bi je u Kop ne noj zo ni bez bed no -

sti. Me |u tim, i da qe po sto je in di ka to ri ko ji uka zu ju na mo gu} nost u s l o ` w a v a w a .

Osim po sto ja wa kri mi nal no-te ro ri sti~ kih gru pa, pri sut ni su se ce si o ni sti~ ki zah te vi, zah te vi za de mi li ta ri za ci ju ovog pro sto ra, kao i pro vo ka ci je i dru ge ak tiv no sti ne kih eks tre mi sti~ kih udru `e wa i gru pa. l Da li je re for ma Agen ci je, ko ja je mo `da tra ja la du `e, za vr {e na?

– Plan ski deo re for mi tra jao je od 2002. do 2010. go di ne. Iako je to de lo va lo kao dug pe riod, pr ven stve no zbog oprav da nog zah te va da se slu `be bez bed no sti mo ra ju br `e re for mi sa ti, po ka za lo se da je to do bro is pla ni ran i re a lan rok. S na {eg aspek ta smo vr lo za do voq ni re zul ta ti ma re for mi. Za o kru `en je nor ma tiv no-prav ni okvir. U or ga ni za ci o nom smi slu po stig nut je vi sok ste pen ope ra tiv no sti i efi ka sno sti Agen ci je, kao i ve li ki na pre dak u opre ma wu sa vre me nim ope ra tiv noteh ni~ kim sred stvi ma, i po seb no u obla sti upra vqa wa ka dro vi ma.

Na rav no, naj kom pe tent ni ja je oce na ko ju o re for mi VBA da ju nad le `ni or ga ni i stru~ na jav nost. Ne mi sli mo da je pro ces re for mi za vr {en, ve} se na sta vqa u skla du s ak tu el nim bez bed no snim zah te vi ma. U 21. ve ku se mo ra mo ne pre kid no pri la go |a va ti da bi smo i{li ko rak is pred ak tu el nih ri zi ka i pret wi. l Ko li ko no vu ulo gu Agen ci je pra ti od go va ra ju }e teh ni~ ko-teh no lo {ko osa vre me wi va we?

– U da na {wim uslo vi ma te {ko je pra ti ti ubr za ni raz voj sa vre me nih teh no lo gi ja i wi ho vo ko ri {}e we u okvi ru oba ve {taj nih, te ro ri sti~ kih ili dru gih pret wi. Mo der ni iza zo vi i pret we dik ti ra ju tem po. Za pro fe si o- nal ni rad sva ke slu `be neo p hod na su sa vre me na sred stva i opre ma. Voj nobez bed no sna agen ci ja, za hva qu ju }i raz u me va wu naj vi {eg dr `av nog ru ko vod stva, pra ti teh ni~ ki i teh no lo {ki raz voj.

Us pe li smo da se opre mi mo sa vre me nim ope ra tiv no-teh ni~ kim sred stvi ma ko ja mo gu da se ko ri ste i u naj slo `e ni jim ak ci ja ma. l U nad le `no sti VBA je i ot kri va we kri mi nal nih de -

Mas: Po sto je raz li ke u mi {qe wu EK i Ne ma~ ke Ne ma~ ki am ba sa dor u Be o gra du Vol fram Mas po tvr dio je ju ~e da se stav Ne ma~ ke po pi ta wu kan di da tu re Sr bi je raz li ku je od mi {qe wa Evrop ske ko mi si je. Mas je u iz ja vi agen ci ji Ta njug is ta kao da vla da u Ber li nu jo{ ni je do ne la od lu ku ve za nu za odo bra va we sta tu sa kan di da ta za Sr bi ju. Evrop ska ko mi si ja je po lo vi nom ok to bra do ne la pre po ru ku da se Sr bi ji da sta tus

kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. Od lu ku o to me do ne }e Evrop ski sa vet 9. de cem bra.

– [to se ti ~e na {ih o~e ki va wa, ko ja sva ka ko ima mo, a ko ja je kan ce lar ka An ge la Mer kel iz lo `i la to kom po se te Be o gra du u av gu stu, ta~ no je da po sto ji raz li ka iz me |u mi {qe wa Evrop ske ko mi si je i po zi ci je Ne ma~ ke – ka zao je Mas Ta nju gu.

De nio: Di ja log ili ni {ta od kan di da tu re Fran cu ski am ba sa dor u Be o gra du Fran soa-Gza vi je De nio iz ja vio je ju ~e agen ci ji Ta njug da di ja log Be o gra da i Pri {ti ne tre ba {to pre na sta vi ti, ako je mo gu }e ve} sle de }e sed mi ce, ina ~e bi mo glo bi ti pre ka sno za kan di da tu ru Sr bi je. A pot pred sed nik vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} iz ja vio je da mu ni je na go ve {te no da bi Evrop ski sa vet mo gao za sle de }u go di nu od lo `i ti do no {e we od lu ke o do de qi va wu Sr bi ji sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU. De nio je

po no vio da Fran cu ska po dr `a va kan di da tu ru Sr bi je, ali je pod se tio na to da se o~e ku ju kon kret ni re zul ta ti u na stav ku di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne.

– Na dam se da }e Vla da Sr bi je do ne ti od lu ku o na stav ku di ja lo ga {to pre jer ne tre ba ~e ka ti po sled wi tre nu tak. Sma tra mo da je po `eq no da di ja log bu de na sta vqen ve} sle de }e ne de qe, ko ja po ~i we 14. no vem bra, ina ~e }e bi ti pre ka sno – re kao je fran cu ski di plo ma ta.

lat no sti i ko rup ci je u MO i VS. Ka kvi su re zul ta ti u tom seg men tu po stig nu ti u pro te klu go di nu da na?

– U to ku ove go di ne ni je bi lo slu ~a je va or ga ni zo va ne kri mi nal ne de lat no sti, a broj po je di na~ nih slu ~a je va zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja i ko rup ci je je sva ke go di ne sve ma wi. U od no su na ras pro stra we nost i po sle di ce, ko rup ci ja u si ste mu od bra ne ne pred sta vqa zna ~aj nu pret wu, ali s ob zi rom na spe ci fi~ nost i ose tqi vost si ste ma od bra ne, zah te va pred u zi ma we efi ka snih pre ven tiv nih i re pre siv nih me ra. l Da li je, i u ko li ko slu ~a je va, pri me we na me ra nad zo ra?

PRED STAV NI CI SR BA SA SE VE RA KiM TRA @E PRI SU STVO NA SED NI CI SKUP [TI NE SR BI JE

Vla da je din stve na, u par la men tu ne ma slo ge Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da o~e ku je da }e Vla da Sr bi je u to ku da na, ili u to ku vi ken da, do sta vi ti par la men tu pred log de kla ra ci je o Ko so vu i Me to hi ji da bi se u po ne de qak na ple nar noj sed ni ci o to me ras pra vqa lo.

– Uko li ko ve} ne mo `e mo da se do go vo ri mo o za jed ni~ kom tek stu de kla ra ci je, raz mi {qam o to me da bi iz ve {taj o Ko so vu i Me to hi ji mo gao bi ti do bra po la zna osno va za ras pra vu – re kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, i na gla si la da ne ma su ko ba u vla da ju }oj ko a li ci ji, ali da pu {ta we u pro ce du ru do ku men ta, ko ji bi za do vo qio for mu bez su {ti ne, ne ma svr he i za to je do bro sa ~e ka ti jo{ ko ji dan.

Do za kqu ~e wa ovog iz da wa „Dnev nik“ ni je do bio po tvr du o to me da je tekst sti gao u par la -

ni sa wu pro ble ma na naj nor mal ni ji na ~in da bi se oni {to pre re {i li.

– Vla da Sr bi je ne }e uki nu ti po dr {ku Sr bi ma ko ji mir no pro te stu ju i ni ka da ne }e od u sta ti od di ja lo ga jer se je di no di ja lo gom mo gu re {a va ti pro ble mi – re kao je Mi haj lo vi}, na vo de }i da Vla da, u de kla ra ci ji, po zi va Sr be da se mir nim pu tem bo re za svo ja pra va i slo bo de i da }e im ona po mo }i.

– Vla da sma tra da je u ovom tre nut ku po li ti~ ki ne pri hva tqi vo od u sta ti od bi lo ka kvog di ja lo ga – na gla sio je Mi haj lo vi}, i do dao da ne tre ba pre ki da ti di ja log ko ji ima mno go pre pre ka i pro tiv ni ka i u Pri {ti ni, i u Sr bi ji, i u sve tu.

Od bor ni ci ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va za tra `i li su ju ~e da se wi ho vim pred stav ni ci ma omo gu }i pri su stvo sed ni -

U proteklom periodu Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije bili su u sredi{tu interesovawa stranih obave{tajnih slu`bi – Voj no-bez bed no sna agen ci ja pri me wu je me re nad zo ra pre ma pri pad ni ci ma VS i MO is kqu ~i vo po na lo gu su da i u skla du s pre ci zno raz ra |e nim pro ce du ra ma. Uko li ko se te me re pri me wu ju pre ma ci vi li ma ko ji is po qa va ju de lat nost pre ma si ste mu od bra ne, to se re a li zu je uz sa rad wu B e z b e d n o s n o - i n f o r m a t i v n e agen ci je i Mi ni star stva unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je.

Po seb no `e lim da na gla sim da pri me nu tih me ra kon tro li {u or ga ni nad le `ni za kon tro lu ra da slu `bi bez bed no sti. Kon tro li {e se oprav da nost pri me ne me ra, za kon ski osnov, po {to va we pro pi sa nih pro ce du ra, vre men ski pe riod i svi dru gi aspek ti. l Ko li ko je in te re so va we stra nih oba ve {taj nih slu `bi za sta we u MO i VS i da li je mo `da bi lo ne kih wi ho vih zlo u po tre ba?

– U pro te klom pe ri o du Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je bi li su u sre di {tu in te re so va wa stra nih oba ve {taj nih slu `bi, pr ven stve no zbog pra }e wa sa dr `a ja, di na mi ke i prav ca re for mi spro vo |e nih u si ste mu od bra ne.

Stra ne slu `be se in te re su ju i za opre ma we sa vre me nim bor be nim si ste mi ma, sred stvi ma na o ru `a wa i voj ne opre me i, na rav no, za ko mand ni i ru ko vo de }i ka dar MO i VS. In ten ziv ni ja me |u na rod na voj na sa rad wa i sa rad wa ko ju smo ostva ri li s ve li kim bro jem oba ve {taj no-bez bed no snih slu `bi dru gih ze ma qa do pri no si ja ~a wu po ve re wa.

Mi lan Bo zo kin

Po dr {ka iz LDP-a Pred sed nik LDP-a ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da bi pred stav ni ci ma op {ti na sa se ve ra Ko so va tre ba lo omo gu }i ti da pri su stvu ju za se da wu Skup {ti ni Sr bi je na ko jem }e se ras pra vqa ti o si tu a ci ji na Ko so vu, iako je to ne u o bi ~a jen zah tev. Jo va no vi} je u pi sa noj iz ja vi oce nio da je Skup {ti na Sr bi je svo jom de kla ra ci jom iz ju la gur nu la Sr be sa se ve ra Ko so va na ba ri ka de i zbog to ga je da nas du `na da ima raz u me va we za ova kav zah tev, ali i da oni tre ba da po {tu ju od lu ke ko je }e Skup {ti na do ne ti. ment, a ju ~e je di rek tor Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} iz ra zio na du da }e se de kla ra ci ja po ~et kom na red ne sed mi ce na }i u par la men tu.

– Vla da Sr bi je je je din stve na u po gle du de kla ra ci ja o Ko so vu i Me to hi ji i ra di na tek stu tog do ku man ta ko ji bi obez be dio naj o zbiq ni ju po dr {ku u Skup {ti ni. To je je di ni raz log zbog ko jeg de kla ra ci ja do sa da ni je usvo je na – re kao je Mi haj lo vi}, na vo de }i da u par la men tu ne ma slo ge oko de kla ra ci je i da ima stra na ka ko je po sta vqa ju uslo ve za po dr {ku tom do ku men tu.

Go vo re }i o ra du na tek stu de kla ra ci je, Mi haj lo vi} je ob ja snio da ni je re~ o „pe gla wu” ko je bi zna ~i lo pro me nu po li ti ke Vla de Sr bi je, ne go sa mo o de fi -

ci Skup {ti ne Sr bi je o Ko so vu, a od mi ni stra Go ra na Bog da no vi }a i re pu bli~ kih po sla ni ka s Ko so va i Me to hi je tra `e da ne gla sa ju za de kla ra ci ju o Ko so vu jer je taj do ku ment, ka ko sa zna ju iz me di ja, pro ti van Usta vu Sr bi je. To je is hod sed ni ce skup {ti na Ko sov ske Mi tro vi ce, Le po sa vi }a, Zve ~a na i Zu bi nog Po to ka, na ko joj su po no vo po tvr |e ni zah te vi da se pre i spi ta na sta vak di ja lo ga s Pri {ti nom i ustav nost do sa da po stig nu tih do go vo ra.

Pre mi je ru Ru si je Vla di mi ru Pu ti nu, ko ji je po ~a sni gra |a nin KiM, upu ti }e pi smos mol bom da im po mog ne u in fra struk tur nim pro jek ti ma, a pro tiv ~la no va pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da na ja vqu ju kri vi~ nu tu `bu.

D. Mi li vo je vi}

PRED SED NIK SR BI JE ZA VR [IO PO SE TU UKRA JI NI

Od pri vred ne sa rad we za vi se i po li ti~ ke ve ze Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e, na za vr {et ku dvo dnev ne zva ni~ ne po se te Ukra ji ni, da }e od na ~i na na ko ji }e pri vred ni ci dve ju ze ma qa pro du bqi va ti sa rad wu za vi si ti i ~vr sti na po li ti~ kih ve za Be o gra da i Ki je va u bu du} no sti.

Ta di} je na pri je mu, ko ji je za pri vred ni ke dve ju ze ma qa or ga ni zo va la am ba sa da Sr bi je u Ukra ji ni, pod se tio na to da je we go va po se ta Ki je vu bi la pr va zva ni~ na po se ta pred sed ni ka Sr bi je Ukra ji ni, ali da to ne me wa ~i we ni cu da su du hov ne i isto rij ske ve ze dva na ro da i dve dr `a ve iz u zet no du bo ke.

– Za me ne je bi lo iz u zet no sa zna we da u Ukra ji ni po sto je i Be o grad i Pan ~e vo i Vr {ac. To nas upu }u je na ve ro va we da su na -

{i ko re ni iz ovih kra je va, ali su na {i pre ci in ten ziv no ra di li na to me da se na {a eko nom ska sa rad wa ne raz vi ja do voq no, ta ko da mi mo ra mo da pro me ni mo taj tok stva ri – re kao je Ta di}.

Su mi ra ju }i re zul ta te dvo dnev ne po se te, Ta di} je re kao da su po li ti~ ka sa rad wa u mul ti la te ral nim in sti tu ci ja ma i in ten zi vi ra we eko nom skih od no sa pri o ri tet srp sko-ukra jin skih od no sa u bu du} no sti. To me }e, ka ko je is ta kao, do pri ne ti i bu du }i spo ra zum o slo bod noj tr go vi ni, kao i ~lan stvo Sr bi je u Svet skoj tr gvin skoj or ga ni za ci ji.

– Uz op ti mal ne uslo ve, tr go vin ska raz me na dve ju dr `a va, ko ja je tre nut no na go di {wem ni vou od oko 800 mi li o na do la -

ra, mo `e bi ti uve }a na ne ko li ko pu ta – uve ren je Ta di}.

Pred sed nik Sr bi je je kon sta to vao i da sa rad wa u voj no-teh ni~ kom sek to ru ima ve li ki po ten ci jal, i da je mo gu }a za jed ni~ ka pro iz vod wa u od bram be noj in du stri ji ra di na stu pa na tre }im tr `i {ti ma. Ukra ji na, ka ko je za kqu ~io, kao eko no mi ja u eks pan zi ji ~i ni sve da se o we nim po ten ci ja li ma vi {e sa zna u sve tu, i Sr bi ja joj u to me mo `e po mo }i, pre sve ga kroz svo je bli ske ve ze sa ze mqa ma ne svr sta nog sve ta.

Ta di} je sa `a qe wem kon sta to vao da Sr bi ja ne }e u~e stvo va ti u Evrop skom fud bal skom pr ven stvu, ali je Ukra jin ci ma po `e leo sre }u u or ga ni za ci ji tog ve li kog sport skog do ga |a ja.

c m y

politika

dnevnik

NAJNOVIJE ISTRA@IVAWE REDOSLEDA NA SRPSKOJ POLITI^KOJ SCENI

Ta di} pr vi, SNS i DS ra me uz ra me DS i SNS u`ivaju gotovo jednaku podr{ku, a najvi{e poverewa kad je re~ o politi~kim liderima gra|ani imaju u predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a, pokazalo je istra`ivawe ~asopisa „Nova srpska politi~ka misao”, sprovodeno u oktobru. Po istra`ivawu, ~iji su rezultati ju~e prezentovani javnosti, 28,48 odsto gra|ana na izborima glasalo bi za Srpsku naprednu stranku, 27 odsto za Demokratsku stranku, a 8,3 odsto za socijliste. U terenskom istra`ivawu, koje je obuhvatilo 1.200 ispitanika s teritorije Srbije (bez Kosova i Metohije), 7,1 odsto u~esnika podr{ku bi pru`ilo Srpskoj radikalnoj stranci, koja je u ovom istra`ivawu izjedna~ena s DSS-om, s kojim deli ~etvrto mesto. Po tom istra`ivawu, LDP trenutno u`iva poverewe 6,6 odsto gra|ana, URS 3,2 odsto, a JS 2,6 odsto. Slede SDPS Ra si ma Qa ji }a i LSV Ne na da ^an ka s po

2,2 odsto, dok ostale stranke imaju ukupno 5,3 odsto.

Na pitawe da li biste iza{li na parlamentarne izbore da se odr`avaju slede}e sedmice ~ak 62 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, 21,3 odsto odri~no, dok je 16,7 odsto wih neopredeqeno.

Gra|ani najvi{e poverewa imaju u predsednika Srbije, i to 11,2 odsto, a slede s 10,9 odsto To mi slav Ni ko li}, s pet odsto Dra gan \i las, sa 4,7 Ivi ca Da ~i}, sa 4,6 Dra gan Mar ko vi}, dok su na dnu liste Mi lu tin

Mr ko wi}, Ve li mir Ili} i Vuk Dra {ko vi} s 0,5 odsto.

Izja{wavaju}i se na pitawe za koga bi glasali da se u drugom krugu predsedni~kih izbora na|u Boris Tadi} i Tomislav Nikoli}, 38,2 odsto ispitanika je podr`alo aktuelnog predsednika, a 33,9 odsto Nikoli}a, dok je ~ak 27,9 neopredeqeno. Za budu}eg premijera 19,7 odsto gra|ana volelo bi da vidi aktuelnog gradona~elnika Beograda Dragana \ilasa, 10,1 odsto zamenika predsednika SNS-a Alek san dra Vu ~i }a, 9,2 odsto ministra

spoqnih poslova Vu ka Je re mi }a, i 8,7 odsto ministra policije Ivicu Da~i}a.

Da~i} je, kada je re~ o ocewivawu rada ministara u Vladi Srbije, dobio najve}u podr{ku gra|ana, i to 34,8 odsto, sledi Jeremi} s 19,1 odsto i Qaji} sa 17,4 odsto. Na ~etvrtom mestu je ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} s 5,9 odsto, sledi ga ministar infrastrukture i energetike Milutin Mrkowi} sa 4,9 odsto, dok su na dnu liste ministarka sporta i omladine Sne `a na Sa mra xi}Mar ko vi} s 2,4 odsto i ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li} s 2,1 odsto.

Na pitawe da po {kolskom sistemu ocene politi~are na skali od 1 do 5, najve}u prose~nu ocenu – 3,2 dobio je Dragan Markovi}, sledi Da~i} s 3,07, Qaji} s 3,05, \ilas s 3,04 i Jeremi} s 2,93.

D. Milivojevi}

MAJA SEDLAREVI] O REGIONALNOM PROSTORNOM PLANU APV

Voj vo di ni ne do sta je sta ti sti ka Potpredsednica Pokrajinske skup{tine i Izvr{nog odbora LSV-a Ma ja Se dla re vi}, govore}i preksino} u Zrewaninu o regionalnom prostornom planu Vojvodine, koji }e se pred poslanicima na}i na slede}em zasedawu vojvo|anskog parlamenta, kazala je da ta stranka smatra da Vojvodina mora da ima svoj zavod za statistiku jer su republi~ki podaci pokazali da se statistika ne prikupqa na pokrajinskom ili regionalnom nivou.

– Pre ne{to vi{e od mesec dana zavr{ena je javna rasprava o ovom strate{kom dokumen-

tu, na kojoj smo u~estvovali kao jedina politi~ka organizacija, i sa zadovoqstvom nagla{avam da je prihva}eno vi{e od polovine na{ih primedaba, ~ime je nacrt regionalnog prostornog plana poboq{an. Me|u najzna~ajnijim usvojenim predlozima je forimirawe geodetskog zavoda AP Vojvodine i klini~kobolni~kog centra „Novi Sad„, kojim }e se rasteretiti Klini~ki centar Vojvodine i pru`iti boqa zdravstvena za{tita pacijentima iz drugih gradova Pokrajine. Ukazali smo i na lo{e stawe putni~kog i `elezni~-

kog saobra}aja u Banatu i podsetili na to da je Banatska magistrala ve~ita tema, pa se stoga iskreno nadam da }e se u narednom periodu razgovarati o konkretnim koracima – rekla je Maja Sedlarevi}, i podvukla da }e poslanici LSV-a nastojati da amandmanima uvrste u finalni tekst sve one primedbe koje nisu usvojene.

Jedna od wih je da, sem skladi{ta gasa u Banatskom Dvoru, bude formirano i ono koje }e biti pod ingerencijom Vojvodine. @. B.

subota12.novembar2011.

3

REKLI SU

Din ki}: @e li mo uti caj u vla sti Lider URS-a Mla |an Din ki} ka`e da ta stranka posle izbora ne}e ulaziti u vladu ako ne bude u prilici da je vodi ili bitno uti~e na wenu politiku. On je ocenio da je Srbiji potrebna ne samo nova vlada ve} i nova `ivotna politika koja }e da brine o obi~nom ~oveku. „Srbija se zaglavila, a za to najodgovorniji su oni koji vode ovu vladu”, kazao je Dinki} uo~i zvani~nog po~etka predizborne kampawe URS-a u nedequ u „Beogradskoj areni„.

On je dodao da je situacija u zemqi jo{ gora od trenutka kada su ga izbacili iz Vlade. On je naveo da je ciq da URS zauzme jedno od prva tri mesta na slede}im izborima, dodaju}i da }e u~estvovati u slede}oj vlasti samo ako bude mogao da uti~e na wen rad.

– Srbija mora da se pokrene – ka`e Mla|an Dinki}, isti~u}i i da je narod s pravom razo~aran i qut na sve politi~are.

Pa stor: Do sa dan pri ti sak SNS-a na SVM Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pa stor izjavio je da Srpska napredna stranka koristi „mehanizam pritiska” prema SVM-u, koji je „polako postao dosadan”. Time je Pastor prokomentarisao izjavu lidera napredwaka To mi sla va Ni ko li }a da bi resor policije u Vladi Srbije ponudio SVM-u. Pastor je za ju~era{wi „Ma|ar so„ rekao da „prvo treba presko~iti prepreku i tek posle viknuti ‘hop’”.

– Ne treba pobediti u istra`ivawima javnog mwewa nego na samim izborima – poru~io je Pastor. On je dodao da bi za SVM posle izbora prvenstveno bilo dobro da nastavi saradwu sa sada{wim koalicionim partnerima, i rekao da se sada ne bavi takvim kalkulacijama, nego pripremom da izborni rezultat wegove stranke bude {to boqi.

Ste fa no vi}: Vu ~i }a za gra do na ~el ni ka – Zamenik predsednika SNS-a Alek san dar Vu ~i} kandidat je za gradona~elnika Beograda na predstoje}im lokalnim izborima odlukom ~lanstva napredwaka glavnog grada – izjavio je ju~e predsednik Gradskog odbora SNS-a Ne boj {a Ste fa no vi}. On je u izjavi Tanjugu rekao da je ~lanstvo SNS-a Beograda odlu~ilo da Vu~i} bude kandidat napredwaka za gradona~elnika, i objasnio da je od oko 53.000 ~lanova koji su se izjasnili, 99,5 odsto izrazilo `equ da zamenik predsednika stranke bude vo|a tima napredwaka za Beograd. On je naveo i da }e danas na strana~kom skupu u Hali sportova na Novom Beogradu biti predstavqeni Vu~i} kao kandidat za gradona~elnika, zatim deo tima za Beograd, kao i smernice rada napredwaka, koje }e, kako je rekao, glavnom gradu doneti neophodne promene.

4

ekonomija

subota12.novembar2011.

dnevnik

ZA PO SLE NIH IMA OD 1,75 MI LION DO 2,19 MI LI O NA

OK TO BA R SKA IN FLA CI JA 0,4 PO STO

Ni ko ne zna ko li ko nas u Sr bi ji ra di

Ce ne sko ~i le ode }i, obu }i

Da je u Srbiji i prosta matematika veoma komplikovana i da obi~no ne zavisi od fakti~kog stawa ve} od toga ko i kada broji, sabira i oduzima, pokazuju i podaci o zaposlenosti koji, po „posledwim merewima” variraju i do pola miliona.

Elem, ukupan broj zaposlenih u Srbiji krajem septembra procewuje se na 1.754.662, navedeno je u ~asopisu „Konjunkturni trendovi Srbije”.S druge strane, rezultati posledwe Ankete o radnoj snazi, koju je u aprilu objavio Republi~ki zavod za satistiku, ka`u da u Srbiji posao ima 2,19 miliona qudi, od ukupno 4,8 miliona stanovnika izme|u 15 i 64 godine `ivota koji se smatraju radno sposobnim. Razlika izme|u podataka iznosi gotovo pola miliona gra|ana pa do

Inflacija u oktobru u Srbiji je iznosila 0,4 odsto, dok je za 12 meseci rast cena bio 8,7 odsto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

Rast cena u oktobru bio je za 6,8 odsto ve}i nego u decembru 2010. godine.

Inflacija u Srbiji se meri rastom cena i usluga koje se koriste za li~nu potro{wu.

Najvi{e su poskupeli ode}a i obu}a (1,3 odsto); name{taj, poku}stvo i teku}e odr`avawe (jedan odsto); hrana i bezalkoholna pi}a (0,7 odsto); usluge hotela i restorana (0,3 odsto); stanarina, voda, elektri~na energija, gas i druga goriva (0,2 odsto). U oktobru su pojeftinile usluge transporta za 0,2 odsto i obrazovawa za 0,1 odsto, tvrdi Zavod.

PE TAR [KUN DRI]

Sr bi ja se ku pa u naf ti – U naredne tri do ~etiri godine o~ekujemo investicije od 1,5 milijarde evra u naftnom sektoru zahvaquju}i izlasku NIS na tr-

`i{ta regiona – ka`e savetnik za energetiku Pe tar [kun dri}.

On je rekao da NIS planira {irewe maloprodajne mre`e u regionu i realizaciju istra`ivawa nafte i gasa.

Po [kundri}evim re~ima, jedna od najve}ih investicija NIS-a je rekonstrukcija Rafinerije nafte u Pan~evu, koja }e biti zavr{ena 2012. godine i u koju }e biti ulo`eno 470 miliona evra. On je kazao i da u Srbiji postoje dokazane rezerve sirove nafte od deset miliona tona, a rezerve gasa od 35 milijardi kubnih metara. [kundri} je dodao da u Srbiji postoji i nekoliko nekonvencionalnih nalazi{ta nafte iz uqnih {kriqaca, nagla{avaju}i da je najboqe istra`eno ono u basenu Aleksinca, gde se procewuje da su rezerve oko 200 miliona tona nafte. [kundri} je kazao da se planira povezivawe Srbije gasovodima s Bugarskom, Rumunijom i Hrvatskom...

kraja nije jasno koliko qudi u Srbiji je zaista zaposleno.

Bez obzira na to da li je ta~an broj od 1,75 milion zaposlenih, koliko procewuje privreda, ili je zaposlenih zaista 2,19 miliona, kao {to tvrdi zvani~na statistika – u odnosu na 7,5 miliona gra|ana koji `ive u Srbiji ta brojka je

premala. U su{tini, to zna~i da svega 23, odnosno 29 odsto stanovni{tva, zara|uje novac koji tro{i celokupna dr`ava.

Procena o broju zaposlenih u ~asopisu „Konjunkturni trendovi Srbije” govori da je od 1,7 milion zaposlenih – privatnih preduzetnika i zaposlenih kod wih bilo

Ra~un po platama Delimi~na istina se krije i u podacima o platama i ukupnoj sumi ispala}enoj za tu namenu. Naime, po podacima koje je izneo predsednik PKS-a Milo{ Bugarin, ukupan mese~ni fond zarada u julu ove godine u Srbiji je bio 674 miliona evra, a julska prose~na plataje bila 383,8 evra. Na osnovu toga jasno je da je platu primilio 1,57 milion qudi. Ostaje jedino da se zapitamo da li Zavod za statistiku ra~una i one koji rade a ne primaju platu ili mu je navedena anketa zakazala.

Kako god da se okrene, ne zna se {ta je gore – da li eventualna ~iwenica da pola miliona qudi radi a ne prima platu ili da statistika proma{uje za 500.000 qudi.

405.476, dok je preostalih 1.349.186 bilo zaposleno u okviru privrednih dru{tava i u administrativnim delatnostima.

U pore|ewu s prethodnim mesecom, broj zaposlenih je neznatno smawen, dok je u pore|ewu sa septembrom 2010. godine opao 1,1 odsto. Ne zaposlenih osoba posledweg dana septembra bilo je ukupno 742.576, {to je 0,4 odsto mawe u odnosu na prethodni mesec. U pore|ewu sa septembrom 2010. godine, ukupan broj nezaposle-

nih ve}i je tri posto. Stopa registrovane nezaposlenosti je i daqe u padu, tako da je u septembru 2011. iznosila 27,2 odsto.

Mo`da se nekom u~ini da i nije va`no koliko u Srbiji zaista ima zaposlenih kada je siroma{tvo svakako onoliko koliko jeste, ali razlika od 500.000 qudi pokazuje i da nam prose~ne plate mo`da nisu onakve kakve se zvani~no tvrdi da jesu pa su onda druga~iji i standard, potro{a~ka korpa...

E. Dn.

NO VA PO SKU PQE WA NA TE RA LA MNO GE DA SE VRA TE STA RIM NA VI KA MA

Gra |a ni ga se gas jer je to pli ja stru ja Nove cene prirodnog gasa, koje va`e od 1. novembra, mnoge potro{a~e ovog energenta bacile su u o~aj jer su ra~une i s donedavno va`e}im cenama veoma te{ko pla}ali. Naime, kubni metar prirodnog gasa je za individualne potro{a~e poskupeo deset posto, pa je prose~na cena oko 45 dinara. Budu}i da je za stan od oko 60 kvadratnih metara mese~na potro{wa oko 300 kubika, ra~un }e biti oko 13.500 dinara, {to je oko dve hiqade dinara vi{e nego ranije i {to je zaista mnogo, ~ak i za potro{a~e s dubqim xepom.

Po{to je svaki potro{a~ kroja~ svog ku}nog buxeta, ne ~udi {to su mnogi presavili papir, sabrali brojke i umesto prirodnog gasa kao energent za zagrevawe doma}instva po~eli da koriste ~vrsta goriva ili elektri~nu energiju. Razlog je jednostavan – ra~unica ka`e da je racionalnim kori{}ewem ovih energenata grejawe jeftinije, a ku}ni buxet puniji. U su{tini, potro{a~i se okre}u onome {to mogu da plate i, na taj na~in, {tite svoj nov~anik.

Iako stru~waci ukazuju na to da kori{}ewe elektri~ne energije za zagrevawe doma}instava nije ne{to {to se preporu~uje, gra|ani koji svoje domove samostalno zagrevaju imaju prava da koriste onaj energent koji je za wih najekonomi~niji, naravno, dok je i ako je to mogu}e.

Da se potro{a~i, zbog visoke cene prirodnog gasa, okre}u

I sa da je jef tin?

Pri~a o najpovoqnijem energentu je i pri~a o disparitetu cena energenata, po{to je uz racionalnu potro{wu struje ra~un za grejawe mawi od onog na gas. U JP „Srbijagas”, ipak, isti~u da gas i pored poskupqewa nema ekonomsku cenu, a iz Elektroprivrede Srbije ukazuju na to da je cena kilovata struje me|u najni`ima u Evropi, da to nije odr`ivo na dugi rok i da }e se ne{to morati mewati. Gra|ani su, kao i uvek, na repu pri~e. Uz to, treba re}i i da je izvesno da }e, pri ukalawawu dispariteta, cene sada jeftinijih energenti i}i ka onim skupqim, a ne obratno. drugim energentima pokazuje i podatak o broju potro{a~a i ukupno potro{enom gasu. Naime, broj doma}instava koja koriste proirodni gas je u protekle dve godine pove}an vi{e

od 7.000, ali je potro{wa na istom nivou. I dok u JP „Srbijagas” to tuma~e kao racionalnu potro{wu, nije na odmet zapitati se da li je re~ samo o tome.

Ipak, ukazuju mnogi potro{a~i, nije tako lako preorijentisati se na druge energente, iako su mnogi to ve} vi{e puta radili i to se u Srbiji ve} de{avalo. Mnogi su svoja doma}instva zagrevali koriste}i lo`-uqe pa kad je ono drasti~no poskupelo, okrenuli su se ekonomi~inijim energentima, pre svega ~vrstom gorivu. Potom je do{lo do ekspanzije upotrebe prirodnog gasa pa su potro{a~i ulo`ili zna~ajne pare da svoje instalacije prilagode novom energentu, a sada se vra}aju godinama unazad. Dakle, prirodni gas, koji je propagiran kao nejekonomi~niji energent, kao i energent ~ijom se upotrebom {titi `ivotna sredina, zbog visoke cene, odavno vi{e nije najekonomi~niji pa }e se aktivirati mnogi dimwaci, ili }e se koristiti struja.

Treba re}i i da grejawe nije luksuz ve} osnovna potreba ~oveka da ima toplo doma}instvo.

Ipak, ako za to treba izdvojiti tre}inu prose~ne plate, te{ko da se mo`e re}i da nije luksuz.

Jer s preostale dve tre}ine vaqa pregurati ceo mesec – a to zna~i platiti i sve druge tro{kove, napuniti prose~nu potro{a~ku korpu, koja je ne{to skupqa od prose~ne plate, obu}i se, kupiti kartu za prevoz, {kolovati decu... ^ak i kad su u doma}instvu dve prose~ne plate, {to je sve re|e, novca je malo i sve mawe, a vi{kova odavno nema.

D. Mla |e no vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 99,9890 74,4187

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 102,0296 75,9375

104,3763 77,6841

99,6829 74,1909

Kanada

dolar

1

71,9811

73,4501

75,1395

71,7607

Danska

kruna

1

13,4313

13,7054

14,0206

13,3902

Norve{ka

kruna

1

12,9021

13,1654

13,4682

12,8626

[vedska

kruna

1

10,9916

11,2159

11,4739

10,9579

[vajcarska

franak

1

80,2666

82,7491

84,6523

80,8459

V. Britanija

funta

1

116,9325

119,3189

122,0632

116,5746

SAD

dolar

1

73,4295

74,9281

76,6514

73,2048

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 11. 2011. godine

Promena %

Cena

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

9,52

460

46.000

AIK banka, Ni{

5,33

1.916

595.153

NIS, Novi Sad

0,95

640

8.541.871

Agrobanka, Beograd

0,60

4.170

70.890

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

-11,43

31

20.770

/ Pet akcija s najve}im padom BIP u restrukturirawu, Beograd

BELEX 15 (543,06

Promet

Naziv kompanije

1,05)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

5,33

1.916

595.153

NIS, Novi Sad

0,95

640

8.541.871

Komercijalna banka, Beograd

-1,43

1.863

18.632

Imlek, Beograd

0,00

2.300

0,00

Soja protein, Be~ej

0,00

560

7.062.052

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

426

55.815

Agrobanka, Beograd

Zastava tapacirnica, Kragujevac

-9,09

5.000

5.000

0,60

4.170

70.890

Filip Moris Operej{ns, Ni{

-7,36

1.120

16.810

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,59

507

1.651.962

Putevi, U`ice

-6,90

580

34.220

Jubmes banka, Beograd

-0,03

14.395

28.790

-4,76 Promena %

300 Cena

33.300 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.750

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,52

1.711

17.110

NIS, Novi Sad

0,95

640

8.541.871

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

5.200

379.600

Soja protein, Be~ej

0,00

560

7.062.052

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

^oka duvanska industrija, ^oka

0,00

1.800

414.000

Tigar, Pirot

0,00

493

162.790

Centrosrem promet, Stara Pazova

0,00

370

370.000

Veterinarski zavod, Subotica

-1,39

355

9.230

TE - TO, Senta

0,00

3.100

235.600

Velefarm, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota12.novembar2011.

5

JP „PU TE VI SR BI JE” IS PI TU JU DRU MO VE I ]U PRI JE

Vo zi mo se pre ko 745 lo {ih i opa snih mo sto va STI @U SVE OZBIQ NI JA UPO ZO RE WA

Pri vre di Sr bi je pre ti uru {a va we Eko n o m i s ta \or | e \u k i} oce nio je da srp skoj pri vre di pre ti uru {a va we u 2012. go di ni zbog kri ze li kvid no sti.

– Da bi se to spre ~i lo, po treb no je hit no do ne ti za kon ko j im bi se re g u l i s a l i du `ni~ ko-po ve ri la~ ki od no si – re kao je \u ki} na okru glom sto lu o uti ca ju kri ze u evro zo ni na Sr bi ju, ko ji je odr `an na Eko nom skom fa kul te tu u Be o- gra du.

On je is ta kao i da bi Vla da Sr bi je tre ba lo da po sre du je u re {a va wu pro ble ma pre za du `e no sti pri vre de kod ba na ka.

– Ume sto in ve sti ci ja u otva ra we rad nih me sta, pri o ri tet tre ba da bu du in ter ven ci je za o~u va we po sto je }ih – re kao je on.

Po \u k i } e v oj oce n i, po slov ne ban ke u Sr bi ji, ko je su u vla sni {tvu stra nih ba na ka, u na red noj go di ni }e ob us ta vi ti kre dit ne ak tiv no sti i mo `e se o~e ki va ti i po ve }a we ka ma ta. Ban ke }e aku mu li ra ti li kvid nost i ~e ka ti da vi de is hod kri ze, re kao je on, is ti ~u }i da }e „ceh pla ti ti pri vre da i sta nov ni {tvo”. \u ki} je re kao da Na rod na ban ka Sr bi je ne sme do zvo li ti da se do -

ma } a {ted w a od l i j e u ino stran stvo, i is ta kao da ta in sti tu ci ja tre ba to ozbiq no da kon tro li {e. [ted wu sta nov ni {tva, ka ko je na veo, po slov ne ban ke mo ra ju upo tre bi ti u Sr bi ji.

Pred sed nik Sa ve ta gu ver ne ra NBS-a Bo {ko @iv ko vi} is ta kao da je Sr bi ja jed na od ze ma qa ko ja ni je ima la pad kre dit ne ak tiv no sti to kom kri ze.

Ka ko je is ta kao, po jo{ neo bja vqe noj stu di ji Svet ske ban ke, to je spre ~i lo pad bru to do ma }eg pro iz vod za do dat na dva od sto. @iv ko vi} je is ta kao da se ne sme do zvo li ti pad kre dit ne ak tiv no sti ba na ka u Sr bi ji, jer }e se, ka ko je oce nio, kri za iz fi nan sij skog sek to ra u pri vre du pre li ti kroz sma we we obi ma kre di ta. On je upo zo rio na to da po sto ji opa snost da stra ne ban ke sma we kre dit nu ak tiv nost zbog ri zi ka od ne na pla ti vih kre di ta, ko ji je u Sr bi ji naj ve }i u okru `e wu.

– Sep tem bar ski po da ci po ka zu ju da je fi nan sij ski ra ~un te ku }eg bi lan sa pla }a wa tek ne kih 100 mi li o na evra – re kao je @iv ko vi}, na po mi wu }i da je to do sa da {wi mi ni mum.

E. Dn.

Jav no pred u ze }e „Pu te vi Sr bi je” is pi tu ju sta we oko 150 mo sto va u ze mqi ko ji su u lo {em sta wu. Po mo} nik ge ne ral nog di rek to ra ovog JP-a Sla vo qub Tu bi} ka `e da je ve }i ni mo sto va neo p hod na bar sa na ci ja, iako mno gi zah te va ju ob no vu. Tu bi} je na kon fe ren ci ji o sa o bra }aj noj in fra struk tu ri pre ne ki dan iz ja vio da je ve }i na mo sto va gra |e na iz me |u {e zde se tih i se dam de se tih go di na pro {log ve ka ve o ma kva li tet na.

Upr kos to me, mno gi su u lo {em sta wu. Stru~ wa ci ka `u da je za to kriv ne ka da {wi na ~in pro j ek t o v a w a po pra v i l i m a „fran c u s ke {ko l e”, ka d a se mi sli lo da je be ton sve mo gu}.

Ele gant ne i tan ke ar mi ra no be ton ske pred na preg nu te kon struk ci je vre me nom je na gri za la so i ka me na ri zla pri li kom zim skog odr `a va wa, raz gra |i va li su se ose tqi vi ele men ti no se }ih kon struk ci ja i objek ti su pro pa da li. So ko ja se zi mi po si pa la ni je se ka sni je pra la, ve} je na gri za la za {tit ni sloj, ta ko da je ar ma tu ra ko ro di ra la, ~e lik bu brio i raz bi jao be ton.

Po zna va o ci pri li ka ka `u da je bi lo gre {a ka i u sa moj iz grad wi jer mon ta `ni si ste mi je su jef ti na i br za grad wa, me |u tim, objek ti pro pa da ju br `e od kla si~ no gra |e nih kon struk ci ja. Po seb no su kri ti~ ni mo sto vi ko ji su gra |e ni u po sle rat nom pe ri o du i plit ko fun di ra ni, s ne de fi ni sa nim si ste mom po bi ja wa {i po va bez ra ~un ske

Go di {we ne do sta je 50 mi li o na evra Upr kos ogrom nim po tre ba ma za po prav ka ma, zbog ne do stat ka nov ca kr pi se sa mo naj o snov ni je. Ka da bi se pro pa da we mo sta spre ~i lo na vre me, po prav ka bi bi la mno go jef ti ni ja, a ka da stig ne u kla su „opa sno”, ko {ta ko li ko i po lo vi na no vog mo sta.

U ze mqa ma EU u re dov no odr `a va we mo sto va ula `e se go di {we oko pet od sto wi ho ve in ve sti ci o ne vred no sti jer raz vi je ne ze mqe ne do zvo qa va ju da im mo sto vi do spe ju u ka te go ri ju opa snih za to {to u tom slu ~a ju za wi ho vu sa na ci ju tre ba ulo `i ti mno go nov ca. Me |u tim, ako bi se pri me wi va li stan dar di EU, Sr bi ja bi, po ne kim pro ce na ma, u odr `a va we mo sto va go di {we tre ba lo da ula `e oko pet mi li jar di di na ra (oko 50 mi li o na evra). kon tro le i od go va ra ju }ih ge o teh ni~ kih ela bo ra ta.

Za ugro `a va we sta bil no sti mo sto va kri va je i vi {e de ce nij ska ne kon tro li sa na eks plo a ta ci ja pe ska i {qun ka, zbog ~e ga su se u po sled wih 30 go di na ko -

ri ta ne kih re ka spu sti la u pro se ku tri me tra pa te me qi mo sto va is pli va va ju, {to je naj ka rak te ri sti~ ni je u ju `noj Sr bi ji. U „Pu te vi ma” ne kri ju po da tak da ima mo sto va sta ri jih od 100 go di na. Tu bi} ka `e da je u

po sled we tri go di ne uz po mo} kre di ta Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke ob no vqe no oko 140 mo sto va, me |u tim, to je ne do voq no jer je jo{ pro {le go di ne kon sta to va no da je „kli ma vo” bli zu 1.000 mo sto va! Od oko 10.000 mo sto va JP „Pu te vi Sr bi je” bri ne o 2.830 na dr `av nim pu te vi ma, i to 472 na auto pu te vi ma i po lu a u to pu te vi ma, 945 na ma gi stral noj mre `i i 1.413 mo sto va na re gi o nal nim pu te vi ma. Na lo kal nim i ne ka te go ri sa nim pu te vi ma ima oko 7.000 mo sto va, ko ji su u vla sni {tvu op {ti na na ~i jim su te ri to ri ja ma.

Po po da ci ma JP „Pu te vi Sr bi je”, pro {le go di ne je utvr |e no da ~ak 754 mo sta na ma gi stral nim i re gi o nal nim sa o bra }aj ni ca ma spa da u ka te go ri ju ve o ma lo {ih i opa snih. U kla su 5 – ko ja zna ~i ve o ma lo {e sta we, i kla su 6 – opa sno sta we, svr sta no je 37 mo sto va na auto pu te vi ma, 287 na ma gi stral nim i 430 na re gi o nal nim pu te vi ma.

Bi lo je pla ni ra no da se do kra ja ove go di ne iz kre di ta EIB-a od 33 mi li o na evra, odo bre nog jo{ 2007, po pra ve naj o {te }e ni ji mo sto vi. Obe }a ni kre di ti se re a li zu ju spo ro jer ban ke tra `e da i Sr bi ja u~e stvu je s po lo vi nom nov ca, {to je ote `a va ju }a okol nost. Ute {no je to {to se, ka ko tvr de u „Pu te vi ma”, svi mo sto vi re dov no kon tro li {u i vo za ~i sva ko dnev no oba ve {ta va ju o even tu al no za tvo re nim mo sto vi ma i dru gim objek ti ma na pu te vi ma.

R. Da u to vi}

6

subota12.novembar2011.

NA BER ZI PA OR SKE RO BE

P{enica prema{ila 18 dinara Op{tu sliku o stabilnosti tr`i{ta `itarica mogla bi u narednom periodu naru{iti cena p{enice. Naime, prvi put posle `etve, cena ove robe je prema{ila 18 din/kg, bez PDV-a, saop{tila je ju~e Produktna berza u Novom Sadu. Tokom protekle nedeqe cena je varirala u malom rasponu izme|u 17,90 i 18,20 din/kg, ali indikativan za daqa tr`i{na de{avawa jeste podatak da je berzansko trgova-

}e na{ kukuruz u~initi izvozno konkurentnim, a {to }e svakako privu}i i ve}e u~e{}e izvoznika u trgovawu ovom robom. Sti~e se utisak da je precizni tr`i{ni mehanizam sasvim pribli`io cenu kukuruza o~ekivawima izvoznika.

Dve bitne komponente za sto~nu hranu – suncokretova i sojina sa~ma – tako|e su protekle nedeqe na{le svoje mesto u berzanskoj trgovini. Dobra vest

POQOPRivRedA

dnevnik

PO LI CI JA I TU @I LA [TVO ^E [QA JU PO QO PRI VRE DU

Poni{titi privatizacije u vojvo|anskim zadrugama – Potrebno je poni{titi privatizacije druge pripale posle privatizacije otzemqoradni~kih zadruga i poqoprivred- pustili su 90 odsto zaposlenih. nih dobara u Vojvodini jer su otu|ene mimo – Radnike niko ni{ta nije pitao, a zakona – izjavio je ju~e predsednik skup- dividende od 30 posto, koje im po zako{tinskog Odbora za prednu pripadaju, nisu isplastavke i predloge Sa {a Du }ivane – naveo je Dujovi} jo vi}. u Skup{tini Srbije, i Oni kojima su On je na konferenciji za dodao da prodaja zadruzadruge pripale novinare o ja~awu veza izme`ne zemqe nije predviposle privatizacije |ena ni po jednom zako|u gra|an skog dru{tva i Skup{tine rekao da se Odnu. otpustili su boru u maju javilo desetak 90 odsto zaposlenih On je ocenio da je drudru`ewa malih akcionara `ava mogla prodati prediz Vojvodine, ~ije su zadruge uze}a, ali ne i zemqu. Duprivatizovane posle 2000. godine. On je na- jovi} je naglasio i da o~ekuje da nadleveo da je potrebno da policija i Tu`ila- `ni organi u veoma kratkom roku utvr{tvo za organizovani kriminal ispitaju de ~iweni~no stawe jer „sela propada„otu|ewe imovine mimo zakona, u svrhu bo- ju, a kapital koji se stvara u Srbiji odga}ewa pojedinaca koji su uzurpirali za- lazi preko granice”. dru`nu imovinu”.

– Imamo naznaka da se dr`ava time Po wegovim re~ima, sela u Ba~koj su pu- ozbiqno bavi i taj problem }e po~eti da se sta, gra|ani nigde ne rade, oni kojima su za- re{ava – naveo je Dujovi}, i najavio da }e do

kraja novembra biti organizovano javno slu{awe na temu spornih privatizacija, na kojem }e u~estvovati stru~waci iz te i oblasti poqoprivrede.

PA LA I PRO IZ VOD WA I PRO DA JA, PA NE STA [I CE NE MA

Da pijemo vi{e, mleko bi nam zafalilo we protekle nedeqe zatvoreno cenom od 18,20 din/kg, bez PDVa. Ina~e, prose~na cena trgovawa je iznosila 19,39 din/kg (17,95 bez PDV), {to je za 1,25 postotni cenovni rast u odnosu na prethodnu nedequ. Kuriozitet na tr`i{tu p{enice je {to se ve} tre}u nedequ zaredom na berzi pojavquje i p{enica pro{logodi{weg roda. Wena cena je 16,85 din/kg (15,60 bez PDV-a).

Prose~na cena trgovawa kukuruzom je iznosila 16,74 din/kg (15,50 bez PDV), a to je 1,03 odsto ni`e nego prethodne nedeqe. Cena kukuruza u ovom trenutku se polako „name{ta“ i prilago|ava onoj vrednosti koja

za sto~are je da su obe robe imale ni`u cenu nego prethodne nedeqe. Sojina sa~ma sa 44 odsto proteina je prodavana po 35,20 din/kg, bez PDV-a, {to je 0,84 odsto ni`e nego prethodne nedeqe, dok je suncokretova sa~ma, koja je prodavana po prose~noj ceni od 13,16 din/kg, bez PDV-a, bila jeftinija u odnosu na prethodnu nedequ 2,12 odsto.

U protekloj nedeqi realizovan je promet na berzi od 1.797 tona robe i u odnosu na isti podatak iz prethodne nedeqe to je rast od 44,34 posto. U odnosu na vrednost prometa iz prethodne nedeqe ovonedeqni je 26,83 posto vi{i.

„Jugoinspekt” u svetskom udru`ewu FOSFA Kompanija DOO „Jugoinspekt – Novi Sad”, ~lanica „Radun grupe”, dobila je ~lanstvo u udru`ewu FOSFA i time postala jedina doma}a kontrolna ku}a ~lanica te presti`ne me|unarodne organizacije, saop{tio je „Jugoinspekt”.

Udru`ewe za kontrolu ugovora i arbitra`u u svetskoj trgovini uqaricama, uqima i mastima, FOSFA ima 900 ~lanova koje ~ine laboratorije, kontrolne organizacije i trgova~ke ku}e iz vi{e od 77 zemaqa {irom sveta.

Kompanija DOO „Jugoinspekt – Novi Sad” jedna je od najstarijih neutralnih kontrolnih organizacija u Srbiji, osnovana 1949 godine, akreditovana i me|unarodno priznata. Bavi se ugovornom kontrolom kvaliteta i kvantiteta roba i usluga, kontrolom roba po posebnom ovla{}ewu nadle`nih dr`avnih organa, edukacijom i konsaltingom. „S obzirom na to da je vi{e od 85 odsto ukupne svetske trgovine uqaricama, uqima i mastima pokriveno FOSFA ugovorima i sertifikatima, ovo ~lanstvo za ’Jugoinspekt – Novi Sad’ {ansa je i za promociju svesti o zna~aju primene me|unarodno priznatih metoda i pravila u doma}em trgovawu„, navodi se u saop{tewu.

Dok fameri tvrde da je s mlekom prekipelo i da nam dnevno nedostaje 200.000 „doma}ih” litara, iz mle~ne industrije poru~uju da nije tako crno. Me|utim, i oni ka`u da mleka iz sopstvene proizvodwe imamo dovoqno samo zbog toga {to ga sve mawe pijemo. Farmeri i mlekarska inudstrija ne barataju istim koli~inama uvoznog mleka, ali se sla`u u oceni da je dogorelo do nokata.

– Doma}a proizvodwa je na ivici no`a – ka`e za „Dnevnik” generalni direktor kompanije „Imlek”, odnosno „Dunav hrana grupe”, Slo bo dan Pe tro vi}. – Sve je na staklenim nogama jer prakti~no u ovom trenutku to {to proizvedemo zadovoqava doma}e potrebe zato {to su smawene. Prodaja i potro{wa mleka u Srbiji je smawena sedam-osam odsto. Uz takvu, mawu potro{wu, uspevamo da iz doma}ih proizvedenih koli~ina zadovoqimo na{e tr`i{te, s tim {to pomalo i uvozimo da bismo, s druge strane, zadovoqili izvozna tr`i{ta. U balansu samo zbog toga {to je pala potro{wa, pa se mawim proizvedenim i ne{to mawim uvezenim koli~inama uspostavqa ravnote`a.

On, me|utim, ne precizira koliko mleka „Imlek” uvozi. Dodaje da u svakom slu~aju to nije 50.000 litara dnevno, kako se spekuli{e u javnosti.

– Uvozimo iz na{e mlekare u BiH odre|ene koli~ine, ali se one dnevno razlikuju. Ali, vaqa imati na umu da izvozimo vi{e nego {to uvozimo, a neke mawe koli~ine mleka dovozimo iz Bosne zato {to zadr`avamo izvoz u Crnu Goru, koji ne mo`emo da napustimo. Ipak, mleka nema dovoqno ko-

„KAR NEKS” IDE U KO RAK S EVROP SKIM EKO LO [KIM STAN DAR DI MA

Wive oboga}ene prirodnim |ubrivom

Industrija mesa „Karneks“, kompanija koja je svojim delovawem ve} pokazala da brine o ekolo{kim problemima u op{tini Vrbas, prekju~e je prezentovala nove sisteme za odvajawe te~nog od ~vrstog stajwaka na farmi sviwa u Ba~kom Dobrom Poqu. „Karneks“ ima tri sviwogojske farme ukupnog kapaciteta oko 90.000 sviwa.

Stajwak s tih farmi kompanija koristi da bi obogatili oranice koje su u wenom vlasni{tvu. S obzirom na to da je ovaj projekat zapo~et nedavno, trenutno se oko {est odsto „Karneksovih“ obradivih povr{ina oboga}uje na ovaj na~in, ali u planu je da ih uskoro bude mnogo vi{e. Osim {to doprinosi mawem zaga|ivawu `ivotne sredine u op{tini Vrbas, „Karneks“ je s 2.500 tona ~vrstog i oko 5.000 tona te~nog stajwaka obogatio svoje

oranice, ~ime je drasti~no smawena potro{wa ve{ta~kog |ubriva te je i u{tedeo.

Generalni direktor kompanije „Karneks“ Hju Me krej nolds isti~e da nisu savr{eni kada je re~ o zaga-

|ivawu sredine, ali da se trude da rade {to boqe.

– Kada je pre ~etiri godine Investicioni fond „A{mor“ postao ve}inski vlasnik „Karneksa“, ta

kompanija je va`ila za najve}eg zaga|iva~a u ovoj sredini. Sada je situacija mnogo druga~ija. Od ukupno 20 miliona evra koliko smo izdvojili za razne investicije, ~etiri miliona smo investirali u re{avawe ekolo{kih problema – rekao je Mekrejnolds, i podsetio na to da je u toku izrada postrojewa za preradu otpadnih voda, u {ta je ulo`eno 2,5 miliona evra.

Ina~e, kori{}ewem prirodnog |ubriva s tri „Karneksove“ farme, dodaje prvi ~ovek ove kompanije, obezbe|en je prirodan tok hranqivih materija u `ivotnoj sredini.

– Nadam se i da smo pokazali ozbiqnost u nameri da budemo primer odr`ive i integrisane poqoprivredne proizvodwe – naglasio je Mekrejnolds.

M. Ke ko vi}

liko bismo mi u stvari mogli otkupiti pa izvesti – obja{wava Petrovi}.

Osvr}u}i se na glasine da mlekarska industrija zbog mawih ca-

pe ima malu carinu. Za nas je skupqe da uvozimo takvo neprera|eno mleko, ali po{to je jeftiniji transport, to se iskomenpezira – ka`e Petrovi}.

„Imlek” jo{ ne ma kup ca – Jo{ nema prodaje „Imleka”, ni{ta se novo ne de{ava u vezi s tim – ka`e Slobodan Petrovi}, uz ocenu da je ekonomska kriza u~inila svoje i da, o~ito, nije situacija za velike investicije.

Investicioni fond „Salford„, u ~ijem je sastavu grupa „Dunav hrana „, o~ekuje da bi „Imlek” mogao prodati sredinom slede}e godine, a kao mogu}i kupci dosad su se pomiwali „Laktalis”, „Danone”... rinskih da`bina uvozi ugu{}eno mleko koje kasnije razbla`ava, prvi ~ovek „Imleka” ka`e da to neprera|eno mleko jeste povremeno uvo`eno, ali se tome pribegavalo samo zbog lak{eg transporta.

– ^ak je to i nepovoqnije carinski. Ugu{}eno mleko ima ve}u carinu, a pla}a se prelevman po litru, a mleko koje uvezete iz Evro-

„Imlek”, ina~e uvozi junice ukupno vredne ~etiri miliona evra, koje }e ustupiti farmerima.

– Da bismo podigli proizvodwu u narednom periodu, da ne bismo ni{ta uvozili, da bismo imali dovoqno za izvoz, poku{avamo to da postignemo uvozom junica. Do kraja godine, ukupno ove godine }emo uvesti 2.000 junica, i to }emo na-

staviti i naredne godine. Mi sami uvozimo, kreditiramo farmere, dajemo im povoqne uslove – nagla{ava Petrovi}.

Vojvo|anski farmeri pozdravqaju ovaj „Imlekov” potez, ali ka`u da }e se na taj na~in problem re{iti samo malim delom.

– Farme propadaju, gase se. Radimo mi koji smo u{li u kredite i veliki sistemi koji su nekada bili u Vojvodini – ka`e za na{ list proizvo|a~ mleka iz Oxaka Ju go slav Di mi tri je vi} koji ima 50 krava na mu`i i jo{ toliko junica, a dnevno isporu~uje 1.000 litara mleka.

On ukazuje na to da je nedavno uga{ena farma u Irmovu koja je imala 500-600 krava; oxa~ko „Jedinstvo” nekada je imalo 300 krava na mu`i, a sada 50 i to }e verovatno uni{titi; Ba~ki Gra~ac uni{tio je potpuno proizvodwu, nema nijedne krave; „Vojvodina„ iz Ba~kog Brestovca tako|e nema nijedno grlo; u istoj je sitaciji je i Ratkovo, u kojem je bilo 200-300 grla a sada ih nema...

– Svi nalaze sebe u ratarstvu jer, mnogo je povoqnije biti ratar nego sto~ar. Na`alost, nema dovoqno ni mleka ni krava, a to je sve posledica nebrige i katastrofalne dugogodi{we situacije u sto~arstvu.

Sada je cena pribli`na onima u okru`ewu, ali {ta vredi kada smo uni{tili proizvodwu. Sada kvalitetna junica ko{ta 2.100-2.200 evra, i oni koji su ih prodali ne usu|uju se vi{e da u|u u kredite da bi nabavili novu stoku, ve} se bave ratarstvom – obja{wava Dimitrijevi}, ocewuju}i da je proizvodwa mleka prepu{tena stihiji koja verovatno vodi jo{ ve}em zatvarawu farmi.

S. Glu {~e vi}

„ARE TOL” DO LA ZI U OB RO VAC

Po~iwe prerada povr}a, bi}e i hladwa~a Po re~ima direktora i vlasni- Na|. – Tokom zime kompletiraka najve}eg prera|iva~a povr}a u }emo dokumentaciju za izgradwu Vojvodini, novosadske firme hladwa~e, kapaciteta 5.000 tona, „Aretol“ [an do ra Na |a, ova kom- a radovi }e po~eti u maju. Re~ je panija na prole}e po~iwe realiza- o monta`nom objektu sa ~eli~ciju fabrike za preradu povr}a i gradwu hladwa~e u Obrovcu kod Ba~ke Palanke. Po najavama, do posla bi za stalno do{lo oko 30 radnika, a {est meseci tokom godine ovde bi radilo jo{ sedamdesetak sezonaca. Predvi|a se da }e ovom investicijom plasman povr}a obezbediti oko 100 proizvo|a~a iz ObrovHa la za pre ra du po vr }a u Ob rov cu ca i okolnih mesta.

– Osim zakupqene hale u Ob- nom konstrukcijom, a zajedno s rovcu, od op{tine Ba~ka Palanpostoje}om zakupqenom halom, ka, putem licitacije kupili smo ~ini}e celinu. Hala }e biti i dve parcele, ~ime smo stvorili preradni centar, a prera|eno i uslove za izgradwu fabrike, odzapakovano povr}e lagerova}e se nosno hladwa~e – ka`e [andor u hladwa~u.

Kapacitet ove fabrike bi}e tri tone povr}a na sat, odnosno oko 7.000 tona tokom godine. Izgradwa bi, po planovima trebalo da se zavr{i za tri meseca, a proizvodwa bi mogla po~eti u septembru idu}e godine.

Punim kapacitetom bi se radilo od prole}a 2013. Po~elo bi se preradom gra{ka, boranije, kukuruza {e}erca, a potom i {argarepe, pa{trnaka, celera, da bi se sezona zavr{avala paprikom, karfiolom i brokulom. U kasnijoj fazi prera|ivalo bi se i vo}e, a pre svega kajsija, {qiva i kupina. „Aretol” ima pogone u Feketi}u, Adi, Tavankutu i Molu, a godi{we proizvodi oko 15.000 tona smrznutog povr}a i 5.000 tona konzervisanih proizvoda. ^ak oko 80 odsto proizvodwe se izvozi na tr`i{ta Rusije, Ukrajine, Turske i Gr~ke.

M. Su yum

No se ba {ten ski i krupa n ot pad Ba {ten ski ot pad u po ne de qak }e se od no si ti na Te le pu, a u uto rak u Ko vi qu, Kli si i Kli san skom bre gu. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da do po ne deq ka }e bi ti u MZ „^e nej”, na uglu uli ca Par ti zan ske i Re qe Sa vi }a, u Uli ci Vu ka Ka ra xi }a 68, 289 i 375

Deo Te le pa bez vo de

i u @ar ka Zre wa ni na 5. Od po ne deq ka do sre de kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni i u MZ „Pe tro va ra din”, na uglu uli ca pa tri jar ha Ra ja ~i }a i [e no i ne, Uli ce fru {ko gor skog od re da blok 8, Jo va na Mo na ster li je, kod tra fo sta ni ce, Pre ra do vi }e ve, kod okret ni ce auto bu sa 3 i 9 i Bo `i da ra Axi je, pru `ni pre laz u Sa do ve.

A. L.

Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i da nas }e bez vo de od 8 do 16 sa ti bi ti uli ce Dal ma tin ska, Te lep ska, Ti ho mi ra Osto ji }a (od Te lep ske do Pol gar An dra {a), Pol gar An dra {a (od Dal ma tin ske do Il ke Mar ko vi}) i Il ke Mar ko vi}. Ci ster na s pit kom vo dom bi }e po sta vqe na na uglu Dal ma tin ske i Pol gar An dra {a.

Q. Na.

Novosadska subota12.novembar2011.

S

No ga de ce ni ja ma gla vu ~u va Ot ka zi va wa ni je bi lo ni ka da se mo ra lo pro bi ja ti kroz zim ske na no se i ve ja vi ce ko je bi pa ra li sa le ~i tav grad.

Qu bi te qi Fru {ke go re ta ko su pre pe {a ~i li 3,260.310 ki lo me ta ra i u pri ro di na sve `em va zdu hu pro ve li 1,548.759 sa ti, za hva tiv {i sva ki ku tak, zna me ni tost i pri rod nu le po tu ovog kra ja.

Ko god se iz grad ske ru ti ne za ko pan u pu ta we be to na vi ne na fru {ko gor ske pa di ne osta ne za tek nut ko li ko ma lo zna o ovoj srem skoj le po ti.

Ta ko nam osta je da se upreg ne sa mo ma lo vo qe i vre me na za za ni mqi vi ji, zdra vi ji i sre} ni ji `i vot. Pla ni na zo ve!

A. Latas

Fo to: N. Sto ja no vi}

Po `ar u bu su jeo gu mu i pla sti ku Po `ar na grad skom zglob nom auto bu su iz bio je ju ~e u Ko za ra~ koj uli ci u Fu to gu, a po vre |e nih, na sre }u, ni je bi lo. Uzrok po `a ra su ve ro vat no do tra ja le elek troin sta la ci je. Ma te ri jal na {te ta jo{ ni je pro ce we na, a naj ve }i deo pla sti~ nih i gu me nih de lo va je iz go reo.

[o fer ko ji je upra vqao auto bu som re kao nam je da je pri me tio da se ne {to pu {i is pod ha u be i da je istog mo men ta za u sta vio vo zi lo. Po zvao je va tro ga sce, a dok su o ni do {li, on i pro la zni ci ko ju su se za te kli na tom me stu po tro {i li su ~ak ~e ti ri apa ra ta za ga {e we po `a ra.

G. ^.

V remeploV

Be `ao, be `ao, pa stra dao Na me sni~ ko ve }e Ugar ske je 12. no vem bra 1749. oba ve sti lo Ma gi strat u No vom Sa du da je po ve }a na obe }a na na gra da na 23 fo rin ti sva kom ono me ko ji ot kri je be gun ca iz voj ske. Sve lo kal ne vla sti su bi le oba ve za ne da od mah is pla te na gra du ono me ko ji ju je za slu `io, a ka sni je }e taj iz da tak bi ti po kri ven iz glav ne dr `av ne bla gaj ne. Sr bi

Na No vo sad skom sa lo nu u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti, u Du nav skoj 37, u po ne de qak, 14. no vem bra u 11 ~a so va bi }e odr `a na gra fi~ ka ra di o ni ca za de cu u or ga ni za ci ji No vo sad skog otvo re nog uni ver zi te ta. Ra di o ni cu vo di gra fi ~ar li kov ni pe da gog Dra gan Ja ji} uz asi stent sku po -

dr {ku sli ka ra gra fi ~a ra Ko qe Ob rov skog. Ra di o ni ca je na me we na u~e ni ci ma tre }eg i ~e tvr tog raz re da, a de ca }e pr vo obi }i po stav ku Sa lo na uz vo |e we ku sto sa. No vo sad ski sa lon tra je do 5. de cem bra, a mo `e se obi }i sva kog da na od 10 do 16 ~a so va.

A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

re} nu okol nost `i vo ta u gra du ko ji nado mak ima pri ro du ka kva se sa mo u pla ni ni mo `e na }i, na naj bo qi su na ~in is ko ri sti li pla ni na ri no vo sad skog „@e le zni ~a ra”, pri re |u ju }i u`i va wa na pa di na ma Fru {ke go re ve} pu nih 29 go di na. Ak ci ja ovog dru {tva „Pe {a ~i mo u pri ro di”, ko ja se od i gra va sva ke ne de qe, a ne ret ko i pra zni ci ma, ni je pre sta ja la ni za vre me in va zi je NA TO- a, ve} je sa mo u pla ni nar skom bil te nu sta ja lo „zbog pro gla {e n og rat n og sta w a PSD @e le zni ~ar za dr `a va pra vo da ot ka `e ili pro me ni ras po red pe {a ~e wa”.

Gra fi~ ka ra di o ni ca za de cu

su u to vre me ret ko be `e li iz voj ske, ali ipak se na {ao je dan ta kav, Bog dan Def te ro vi} iz Ara da. On je stu pio u Pe tro va ra din ski gar ni zon da bi iz be gao ka znu zbog kra |e dva vo la. Ubr zo se pre do mi slio, po be gao iz ka sar ne i vra }en u wu. Po no vo je po be gao, {to je po sle krat kog vre me na pla tio gla vom.

N. C.

KOMPANIJA „MATIJEVI]” DALA POKLON VREDAN 100.000 EVRA

Be ta ni ji na dar 10 in ku ba to ra No vo sad sko po ro di li {te po sta lo je bo ga ti je za 10 in ku ba to ra ko je je do ni ra la kom pa ni ja „Ma ti je vi}” u okvi ru ak ci je Fon da 92 „Bit ka za be be”. Vla snik kom pa ni je Pe tar Ma ti je vi} na veo je da je sva ki in ku ba tor ko {tao oko 10.000 evra, ali da to ni je bio tro {ak, ve} in ve sti ci ja fir me.

-Ni ko ni je po sta vio pi ta we u~e {}a u ak ci ji, sa mo je bi lo pi ta we sa ko li ko in ku ba to ra mo `e mo da po mog ne mo. Ape lu jem i na dru ge po je din ce da u~e stvu ju u ak ci ji ka ko bi se sku pi lo 150 ovih ma {i na ko je su neo p hod ne {i rom Sr bi je- ka zao je Ma ti je vi}.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Fon da B92 Ve ra na Ma ti }a za Voj vo di nu je bi lo pla ni ra no 36 in ku ba to ra i taj ciq je is pu wen, za raz li ku od ostat ka ze mqe gde je bi lo ma lo za in te re so va nih za ak ci ju, sve dok se ni je po ja vi lo ne ko li ko pri lo ga na te le vi zi ja ma. Re kao je da ciq bio da se sku pi 100 in ku ba to ra, {to je i u~i we no pro {le ne de qe, ali je ak ci ja na sta vqe na, te je do ju ~e pri ku pqe no 120. Ma ti} sma tra da }e do sle de }e ne de qe bi ti na ba vqen i neo p ho dan osta tak i tom ak ci jom bi }e obe le `en 17. no vem bar, me |u na rod ni Dan po -

So li sti Ni `weg Nov go ro da Kon cert ka mer nog or ke stra „So li sti Ni `weg Nov go ro da” odr `e }e se u po ne de qak od 20 ~a so va u sva ~a noj sa li Grad ske ku }e. Na pro gra mu }e bi ti de la Gri ga, Be to ve na, ^aj kov skog i Glin ke, a ulaz je bes pla tan.

B. M.

dr {ke pre vre me no ro |e nim be ba ma. Ta ko |e, na ja vio je i osni va we Fon da ci je za po mo} pre vre me nim no vo ro |en ~a di ma.

-To }e bi ti udru `e we ro di te qa i stru~ wa ka ko ji }e una pre |i va ti ovu oblast i kroz sa rad wu sa me |u na rod nim or ga ni za -

ci ja ma omo gu }i ti edu ka tiv ne se mi na re- re kao je ma ti}. -Za pre vre me no ro |e ne be be ne po sto je ni pe le ne. In si sti ra }e mo na toj te mi ubu du }e.

Na ~el ni ca ode qe wa za no vo ro |e nu de cu Gi ne ko lo {ko-aku {er ske kli ni ke Qi qa na Do -

bri} ka za la je da se go di {we u No vom Sa du ro di oko 6.700 be ba, a da je ju ~e wih 5519 bi lo za hval no na do na ci ji, ba{ ko i me di cin ski rad ni ci, ko ji se sna la ze ka ko zna ju i ume ju da bi ma lim bor ci ma omo gu }i li kva li te tan `i vot.

A. J.

Star tu je zim ska slu `ba „Pu ta” Zim s ka slu ` ba pred u z e } a „Put” po ~i we u uto rak da ra di i ta da kre }u de li mi~ na de `ur stva od 20 do 8 sa ti s jed nim vo zi lom za in ter ven ci ju i jed nim put nim vo zi lom za obi la zak te re na. Jav na na bav ka za so je za vr {e na, sa ~i wen je iz ve {taj o stru~ noj oce ni i do ne ta od lu ka o oda bi ru naj po -

voq ni jeg po nu |a ~a, pa }e ta ko bi ti obez be |e ne i ade kvat ne ko li ~i ne so li za pred sto je }u zim sku se zo nu.

U to ku na red ne ne de qe po ~e }e i or ga ni za ci ja ras po de le so li za in sti tu ci je od jav nog zna ~a ja. Bu du }i da je gra |e vin ska se zo na jo{ uvek u to ku i da su, ka ko ka `u u „Pu tu”, zbog

le pog vre me na sva vo zi la wi ho v og pred u z e } a an g a ` o v a n a na te re nu, slu `ba me ha ni za ci je je uz sva ko dnev ne oba ve ze oba vqa la i ser vi si ra we i re mont opre me. Do smo tre Zim ske slu `be bi }e za vr {e ne i sve funk ci o nal ne pro be me ha ni za ci je.

B. M.

Ka} ka po {ta ra di du `e Po {ta u Ka }u }e od po ne deq ka, 14. no vem bra ra di ti du `e. Rad nim da ni ma ova po slov ni ca bi }e otvo re na od 8 do 19, a su bo tom od 8 do 13 sa ti. U Po {ti ka `u da su pro du `e wem rad nog vre me na iza {li u su sret po tre ba ma gra |a na, kao i da su po ve }a li ste pen za do voq stva ko ri sni ka do stup no {}u i kva li te tom uslu ga.

N. R.

„Zlat na tam bu ri ca” po ~et kom de cem bra Tra di ci o nal ni fe sti val „Zlat na tam bu ri ca - iz bor naj lep {e no ve voj vo |an ske pe sme 2011”, ko ji se ove go di ne or ga ni zu je po 23. put, odr `a }e se u su bo tu 3. de cem bra u 20 sa ti u Ve li koj dvo ra ni Srp skog na rod nog po zo ri {ta. Se lek ci o na ko mi si ja je, od ve li kog bro ja pri ja vqe nih auto ra i iz vo |a ~a, iza bra la

21 kom po zi ci ju. Od po zna tih pe va ~a na stu pi }e Mla den Jo vi ~i}, Ja sna \o ki}, To dor Ma le tin, Mi {a Bli za nac, Ve sna Di mi} i dru gi. Ula zni ce za ovu ma ni fe sta ci ju ko {ta ju 700 i 800 di na ra, a za pen zi o ne re, ko ji su ~la no vi udru `e wa pen zi o ne ra, odo bren je po pust od 20 od sto.

N. R.

Ni na ne bu, ni na ze mqi O ~e mu se ov de ra di ni je te {ko po go di ti, ce pa ni ce ume sto da gre ju pro stor, una pre |e ne su kao pri ru~ ni alat za otu |i va we de lo va auta, a vla sni ku ko la sem to ma lo ogre va osta la je u `i vo tu i bri ga vi {e. Da li to po zajm qi va ~i gle da ju pr vi “le te }i” auto, pro to tip, ver zi ju, pa kre }u u aci ju?

A. L.

c m y

8

subota12.novembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

DOK NA GRADSKOM GROBQU IMA DOVQNO PROSTORA

Na srem skoj stra ni fa le grob na me sta

U KARLOVA^KOJ BOGOSLOVIJI NAJBOQI U^ENICI DOBILI PRIZNAWA

Na gra de za zna we i ~i sto sr ce Kar lo va~ ka bo go slo vi ja pro sla vi la je du hov nom aka de mi jom prek si no} svog za {tit ni ka, ~i je ime i no si, sve tog Ar se ni ja Srem ca Pr vog. Ovaj pra znik pri li ka je da se u Bo go slo vi ji oku pe sa da {wi i ne ka da {wi |a ci, pro fe so ri i po {to va o ci te cr kve no-pro svet ne usta no ve.

Sve wih ovo ga pu ta po zdra vio je no vi rek tor pro to je rej-sta vro for Jo van Pet ko vi}, a o pa tro nu, sve tom Ar se ni ju, be se dio je no vi pro fe sor Bo go slo vi je i sta re {i na Gor we cr kve je rej Jo van Mi la no vi}.

Po sta rom obi ~a ju, na aka de mi ji je |a ci ma do de qen pre gr{t na gra da za naj bo qe pi sme ne ra do ve, za is ti ca we u oba vqa w u am b u l ants k ih du -

`no sti, qu bav pre ma cr kve nom po ja wu, trud u ka pe li, van na stav ne ak tiv no sti. Za naj bo qeg |a ka pro gla {en je u~e nik ~e tvr tog raz re da Ste fan \u ra no vi} i on je do bio zlat nik, dar pro to na me sni ka Bla go ja Ka ti }a, a |ak pe tog raz re da Jo van Va si} po neo je ove go di ne ti tu lu „~i sto sr ce”, za ko ju do bit ni ka no mi nu ju u~e ni ci i pro fe so ri. We mu je uru ~en ru~ ni sat, po klon Dra ga na Be ri }a i sre br wak.

U mu zi~ kom de lu aka de mi je na stu pio je hor bo go slo va pod upra vom di ri gent ki we Ta ma re Ada mov-Pe ti je vi}, Slo bo dan Tr ku qa, a u dram skom, gu mi ca Gor da na \ur |e vi}-Di mi}.

Tekst i foto: Z. Ml.

VE^ERAS U KARLOVA^KOJ BOGOSLOVIJI

Dra ma „Vre me ~a sti i po no sa” Po vo dom 93-go di {wi ce oslo bo |e wa Srem skih Kar lo va ca ve ~e ras }e u 19 sa ti u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke bo go slo vi je bi ti od i gra na isto rij ska dra ma „Vre me ~a sti i po no sa” po tek stu Mi }e @i vo ji no vi }a. U pred sta vi igra ju glum ci Na rod -

nog po zo ri {ta u Be o gra du Le po mir Iv ko vi} i Bo {ko Pu le ti}, a u re `i ji Ve sne Stan ko vi}.

Or ga ni za tor je Dru {tvo za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca pod po kro vi teq stvom kar lo va~ ke op {ti ne.

Z. Ml.

Kurs gi ta re u bi bli o te ci Grad ska bi bli o te ka i udru `e we gra |a na „MEK kar pe di em” or ga ni zu ju pro je kat „Kurs mo der ne gi ta re” za mla de od 15 do 30 go di na. Odr `a va }e se edu ka tiv ne ra di o ni ce u okvi ru ko jih }e po la zni ci ima ti pri li ke da na u ~e ne {to o te o ri ji mu zi ke i teh ni ci svi ra wa na gi ta ri. Pro je kat tra je do kra ja go di ne, a pri ja ve se pri ku pqa ju do 15. no vem bra u ogran ku „Da ni lo Ki{”, u Uli ci

na rod nog fron ta 47, gde }e se kurs odr `a va ti.

Za po tre be pro jek ta bi }e ku pqe no 10 gi ta ra ko je }e bi ti na ras po la ga wu po la zni ci ma kur sa, a traj no osta ju u bi bli o te ci. Pro je kat po dr `a va i fi na sni ra Grad u okvi ru Lo kal nog ak ci o nog pla na za mla de. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 6364723 rad nim da ni ma od 7.30 do 19.30 ~a so va.

A. J.

POVODOM SVETSKOG DANA DIJABETESA

Bes plat no me re we {e }e ra u kr vi Dom zdra vqa „No vi Sad” po vo dom 14. no vem bra, Svet skog da na obo le lih od {e }er ne bo le sti, or ga ni zu je ak ci ju bes plat nih pre gle da i sa ve to va wa gra |a na. Ak ci ja }e bi ti odr `a na u po ne de qak, 14. no vem bra u me ga mar ke tu „021” Uni ve rek spor ta od 9 do 11 sa ti.

Za po sle ni u Sa ve to va li {tu za di ja be tes i Cen tru za pre ven ci ju Do ma zdra vqa „No vi Sad” me ri }e {e }er u kr vi, krv ni pri ti sak i

pro ve ra va ti in deks te le sne ma se.

Oni }e gra |a ni ma de li ti i sa ve te o pra vil noj is hra ni. Ovo go di {wi slo gan Svet skog da na di ja be te sa je „Bo ri se pro tiv di ja be te sa. Sa da.”, a obe le `a va se u 160 ze ma qa sve ta pod okri qem Me |u na rod ne fe de ra ci je za di ja be tes i pred sta vqa svet sku kam pa wu sa ci qem skre ta wa pa `we na pro blem di ja be te sa u sve tu.

I. J.

Cen tar za pre ven ci ju Do ma zdra vqa „No vi Sad” or ga ni zu je no vu gru pu za od vi ka va we od pu {e wa ko ja po ~i we da ra di u po ne de qak, 14. no vem bra. Pro gram od vi ka va wa tra je pet da na i bes pla tan je. Gru pa }e se sa sta ti u Cen tru za pre ve ci ju, u Ru me na~kj 102 u 18 ~a so va, a pri ja vqi va we je mo gu }e na bro je ve te le fo na 021/479-0668 i 064/80-88-

ra wa, la ne 392, dok je ove go di ne bi lo 333 - na ve la je Zeq ko vi}.

Ka ko je re kla, ni Fu to `a ni ne tre ba da bri nu gde }e sa hra ni ti srod ni ke. - Na Cen tral nom gro bqu ima me sta u na red nih osam go di na, a po sto ji i mo gu} nost da se par ce la gro bqa pro {i ri ot ku pom ze mqi {ta. Deo `i te qa Ve ter ni ka no se po koj ni ke u Fu tog, dok dru gi deo sta nov ni ka Ve ter ni ka od cen tra me sta pre ma No vom Sa du, sa hra wu je umr le na Grad skom gro bqu.

Ve ter ni~ ko gro bqe, pod se }a Zeq ko vi}, je za tvo re no pre go di nu da na i ne }e se pro {i ri va ti.

- Raz lo zi za to su pod zem ne vo de i to {to je par ce la jed nom ve} bi la pro {i re na. Do du {e ma wi broj sa hra na se i da qe oba vqa na ve ter ni~ kom gro bqu u po sto je }e grob ni ce, a traj ni je re {e we za `i te qe Ve ter ni ka ka da se o ovoj te mi pri ~a za sa -

120 ili mej lom cpzno vi sad@ gmail.com.

I. J.

Pra znik stri pa u „Fa bri ci” „No vo sad ski strip vi kend 2011”, pe ti po re du, odr `a va se i da nas u klu bu „Fa bri ka”, u pro sto ri ja ma Stu dent skog kul tur nog cen tra, na Bu le va ru de spo ta Ste fa na 5. Da na {wi pro gram po ~i we u 16 ~a so va sa ber zom stri pa, na kon ~e ga }e se pu bli ci pred sta vi ti strip cr ta ~i iz ne ka da {we Ju go sla vi je.

G. ^.

da ne po sto ji - na po mi we Zeq ko vi}.

Raz log za bri gu, ve li, mo gu da ima ju Srem ci.

- Pre mi nu li Ka me ni ~a ni ve} se sa hra wu ju u Pe tro va ra di nu, na Tran xa men tu i Ma ju ru. Na tim gro bqi ma me sta za sa hra -

wi va we ima u na red nih go di nu i po do dve. Pro blem je ur ge na tan, a „Li sje„ sa gra dom i ZIGom tra `i re {e we. Je dan od pred lo ga je otva ra we gro bqa na Ali be gov cu - na po mi we Zeq ko vi}.

Z. Deli}

Ten der za 110 pod zem nih kon tej ne ra „^i sto }a” je pre tri da na ob ja vi la ten der za na bav ku no ve se ri je pod zem nih kon tej ne ra.

Ru ko vo di lac mar ke ting slu `be Mi li ca Vla i sa vqe vi} ka `e za „Dnev nik” da je ras pi san ten der za na bav ku 110 pod zem nih.

- Oglas je ob ja vqen u Slu `be nom gla sni ku i svi uslo vi su ta mo na ve de ni. Ten der je ras pi san na me sec da na, a za vr {a va se 9. de cem bra. Za tim sle di otva ra we po nu da i oba dir naj bo qeg po nu |a ~a - ob ja sni la je Vla i sa vqe vi }e va.

U No vom Sa du je do sa da po sta vqe no dva de set pod zem nih kon tej n e r a. „^i s to } a„ je, u sklo pu re kon struk ci je cen tra No vog Sa da, u sep tem bru pro {le go di ne po sta vi la pr va dva

pod zem na kon tej ne ra, u uli ci Mo de ne. Od la ga wem ot pa da na

ovaj na ~in vi {e ne ma ru `nih sli ka ra su tog i is pre tu ra nog

sme }a, kao ni ne pri jat nih mi ri sa. To kom ju la po sta vqe no je jo{ osam na est pod zem nih kon tej ne ra – na dva me sta u uli ci Ili je Og wa no vi }a, na dva na Trif ko vi }e vom tr gu, na tri na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, u uli ci Jo va na \or |e vi }a iza zgra de Ba no vi ne i kod zgra de Srp skog na rod nog po zo ri {ta.

U pod zem nom de lu kon tej ne ra na la zi se ne pro pu sna vre }a, dok se na po vr {i ni na la zi spoq no ku }i {te kon tej ne ra sa otvo rom za uba ci va we sme }a. U je dan pod zem ni kon tej ner sta je sme }a ko li ko i u ~e ti ri kla si~ na kon tej ne ra, ili u ~e tr de set kla si~ nih kan ti za sme }e ko je se ko ri ste u in di vi du al nom ti pu sta no va wa.

Q. Na.

GRAD 22. NOVEMBRA PRODAJE TRAJNO ODUZETO

[est tak si ja na li ci ta ci ji Slu `ba za za jed ni~ ke po slo ve gra da ras pi sa la je li ci ta ci ju za pro da ju {est traj no od u ze tih tak si vo zi la. Re~ je o auto mo bi li ma ko ji le tos ni su na {li kup ca na pr voj li ci ta ci ji. Naj ve }u po ~et nu ce nu od 320.000 di na ra ima „fi at sti lo” iz 2005. go di ne kao i „re no me gan” iz 2001. go di ne ko ji se pro da je za 220.000 di na ra. Pre o sta la vo zi la su pro iz ve de na pre 1990. go di ne i po ~et na ce na im se kre }e od 25 do 80 hi qa da di na ra.

Li ci ta ci ja }e bi ti odr `a na 22. no vem bra, a za in te re so va ni kup ci

}e dan ra ni je mo }i da po gle da ju ko la ko ja se na la zi na de po ni ji „^i sto }e”, na Sen tan drej skom pu tu. Glav ni sa o bra }aj ni in spek tor Mla den Ba {i} ka `e za „Dnev nik” da na de po ni ji ima jo{ 12 ha va ri sa nih, ili ne re gi stro va nih vo zi la ko ja su uklo we na sa jav nih par ki ra li {ta.

- Le tos je na pr voj auk ci ji pro da to 68 ha va ri sa nih i ne re gi stro va nih vo zi la kao i ~e ti ri auto mo bi la traj no od u ze tih od tak si sta. Po ~et na ce na se na li ci ta ci ji po dig ne i do tri pu ta jer je ce -

na for mi ra na u skla du sa go di {tem i iz gle dom auta. No vac od pro da je tak si vo zi la sli va se u re pu bli~ ki bu xet dok pa re od ha va ri sa nih i ne re gi stro va nih ko la pri pa da ju gra du - re kao je Ba {i}.

Ina ~e, in spek ci ja je od 2009. go di ne po ~e la da ukla wa vo zi la jer je do ta da bio pr blem sa pro sto rom gde }e se auto mo bi li la ge ro va ti. Za dve go di ne je sa uli ce uklo we no vi {e od 200 ile gal nih ili tak si vo zi la bez svih po treb nih do zvo la, ~i me se u in spek ci ji

Kwi `ev no ve ~e u Fu to gu Kwi `ev no ve ~e sa be o grad skom spi sa te qi com ko ja `i vi i ra di u Los An |e le su Mir ja nom Ma ta ri} bi }e odr `a no ve ~e ras u 19 ~a so va u ga le ri ji Kul tur no - in for ma tiv nog cen tra Mla dost u Fu to gu, u Uli ci ca ra La za ra 42. Spi sa te qi ca je ro dom iz Fu to ga, a do bit ni ca je dva de se tak me |u na rod nih na gra da za pro zu, po e zi ju i pre vo di la~ ki rad. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

VESTI Kurs za od vi ka va we od pu {e wa

Na Grad skom gro bqu ove go di ne oba vqe no je vi {e od 55.100 sa hra na, {to mo `e da aso ci ra da broj umr lih od go va ra ve li ~i ni ne kog gra da, iz ja vi la je iz Slu `be za in for mi sa we JKP „Li sje” Sla vi ca Zeq ko vi}.

Pre ma we nim re ~i ma, sa hra ne se tre nut no oba vqa ju na osmom grob nom po qu na ko me ima me sta do pro le }a sle de }e go di ne, ali to je po da tak ko ji ne tre ba da za bri wa va.

- U pri pre mi je otva ra we de ve tog grob nog po qa, a po pro jek tu Grad skog gro bqa po sto ji mo gu} nost {i re wa par ce la za sa hra wi va we na 12 po qa. Ako se uzme u ob zir ~i we ni ca da gro bo vi na Grad skom gro bqu ni su za {ti }e ni, pa se u po sto je }e grob ni ce mo gu sa hra wi va ti srod ni ci, on da me sta za sa hra wi va we na Grad skom gro bqu ima u na red nih pet de ce ni ja, ~ak i vi {e, po go to vo {to se sve vi {e po ro di ca od lu ~u je na kre mi ra we po koj ni ka. Ka da se kre ma to ri jum otvo rio 2004. go di ne (ka pa ci tet 1.800 kre ma ci ja go di {we) oba vqe no je 103 kre mi -

po no se jer ta kav re zul tat ne ma ni je dan grad u Sr bi ji. To kom 2011. pri nud no je uklo we no vi {e od 20 vo zi la, a sko ro 50 ko la su gra |a ni sa mi sklo ni li kad su za te kli opo me nu od in spek ci je da }e im auto mo bi li bi ti od ne ti.

Za u~e {}e na li ci ta ci ji oba ve zan je de po zit od 20 od sto od pro ce we ne vred no sti vo zi la, a pra vo u~e {}a ima ju sva prav na i fi zi~ ka li ca. Sva vo zi la se pro da ju u vi |e nom sta wu i na knad ne re kla ma ci je se ne }e uva `a va ti.

D. Igwi}

Iz la `e tri de set umet ni ka Ko lek tiv na iz lo `ba sli ka Udru `e wa li kov nih umet ni ka „Lukum”, na ko joj }e ra do ve iz lo `i ti tri de set ~la no va udru `e wa, bi }e otvo re na u po ne de qak na Spen su u ga le ri ji „Ma cut” u 18 ~a so va. Iz lo `ba }e tra ja ti do 18. no vem bra.

B. M.

065/47-66-452

Ye pa re we u bu se vi ma, sto ta run da Ja sam u svom gra du, 062/4790... a Vi si gur no kra de te po tim istim auto bu si ma GSP-a ~im ste za do voq ni uslu ga ma - ulo vom iz tu |ih xe po va i tor bi...

069/2823... * * * Iz gle da da KiM ni je go to va pri ~a sa mo za na {e po li ti ~a re. Iza |i mo iz ko lev ke i kre ni mo u Evro pu!

063/5072.. * * * E, mo ji Na pred wa ci! Bu sa te se u pr sa, te ovo }e mo, te ono }e mo, te ova ko }e mo, te ona ko

}e mo, a osnov ni akt, va{ pro gram, pred sta vqa ble du ko pi ju tu |ih pro gra ma!

064/0400... * * * Pa uk slu `ba na Li ma ni ma svim sna ga ma ra di u ko rist Ra di ka la ili Na pred wa ka..

064/1701... * * * Pr vo ne ko li ko spo me ni ka La jo {u Ko {u tu, pa on da Da mja ni }u, a sa da i Mo li na ri ju. Ob zi rom na wi ho vo ra to va we pro tiv stva ra wa Voj vo di ne, i pro tiv ku }e Hab zbur ga, mo `da tre ba op tu `i ti ve li ko srp ske ele men te za wi ho vo di za we?

063/1235...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota12.novembar2011.

9

SLU@BA ZA ZAJEDNI^KE POSLOVE GRADA RASPISALA TENDER

postavqa da }e to biti u Gradskoj ku}i. Ova vrsta vrata namewena su za spre~avawe uno{ewa oru`ja u objekte, a sli~na ve} postoje u Vladi Vojvodine, sudovima, zatvorima, aerodromima i drugim dr`avnim institucijama gde postoji potreba. Pri poku{aju prola-

ska naoru`ane osobe aktivira se vizuelni i zvu~ni alarm.

Senzori za detekciju metala se obi~no pode{avaju da reaguju na pi{toq maweg kalibra ili ve}i no` dok kod savremenih vrata ta~no se nazna~i mesto metala po vertikali prolaza, ili zonama.

Rendgen skener slu`i za detektirawe pisma bombi i ostalih sumwivih predmeta u po{ti kao {to su `ileti i sli~no. Za razliku od detektora metala, ovakvi ure|aji omogu}uju pouzdan pronalazak recimo malih baterija, ili se~iva skrivenih me|u papirima ili u kwizi. D. Ig.

V. D. DIREKTORA ZIG-a MIRJANA DEJANOVI] O TEMEQNOM MEWAWU SAOBRA]AJNE MAPE GRADA

Spoj triju bu le va ra lek za gu `ve Mnogi sugra|ani sa nestrpqe wem i{ ~e ku ju spa ja we Somborskog bulevara i Bulevara Evrope, nadaju}i se da }e novonastali pravac umnogome, na boqe promeniti saobra}ajnu sliku u gradu. Vr{ilac du`no sti di rek to ra Za vo da za izgradwu grada Mir ja na De ja no vi} ka`e za „Dnevnik” da se zna ~aj iz grad we Som bor skog bulevara ogleda u tome {to }e se zapadni deo grada povezati sa Limanima i time postati deo ju`nog gradskog tranzita.

Po wenim re~ima izgradwom ovog zna~ajnog putnog pravca u velikoj meri }e se pove}ati bezbednost u~esnika u saobra}aju, jer se stvaraju uslovi za smawewe saobra}aj nih gu`vi na najoptere}enijim trasama u gradu: u Futo{koj i Jevrejskoj ulici i na Bulevaru Mihajla Pupina.

- Realizacijom ove investicije i izgradwom velike kru`ne ras kr sni ce po ve za }e se Som bor ski bu le var, Bu le var Evrope, Ulica cara Du{ana i Bulevar cara Lazara, ~ime }e

Izgradwom velike kru`ne raskrsnice poveza}e se Bulevar Evrope, Somborski i Bulevar cara Lazara i Ulica cara Du{ana. Smawi}e se gu`ve na najoptere}enijim trasama: u Futo{koj i Jevrejskoj ulici i na Bulevaru Mihajla Pupina se upotpuniti putna mre`a i umnogome izmeniti slika grada. Saobra}ajne gu`ve u okol-

nim ulicama u velikoj meri bi}e smawene, {to }e naro~ito ob ra do va ti sta nov ni ke

Adica i Telepa - ka`e Dejanovi}.

Izgradwa Bulevara Evrope, kako dodaje, u velikoj meri je uticala na kvalitetniji `ivot gra|ana koji `ive na Novom nasequ i Detelinari, s obzirom na ~iwenicu da prolazi izme|u ova dva naseqa. Ovaj bulevar nema samo gradski zna~aj, jer zbog ~iwenice da }e jednim krajem izlaziti na auto-put Subotica Beograd, a drugim na sremsku stranu grada preko budu}eg mosta, on ima i nacionalni zna~aj u saobra}ajnom smislu.

- Novi Sad je tako posle vi{e decenija dobio dva nova bulevara ~ijom izgradwom se re{a va tre nut no naj ve }i pro blem u na{em gradu, a to su saobra}ajne gu`ve. Pored toga, rastere}uju se ulazni pravci u grad, smawuje se intenzitet saobra}aja u do sada vrlo optere}enim glavnim putnim pravcima, a izgradwa prvih kru`nih ras kr sni ca u zna~aj noj meri doprinosi lak{em i bezbed ni jem sa o bra }a ju - do da je Dejanovi}.

B. M.

PLANOVI GRADSKOG PREVOZNIKA

Po sle No ve go di ne bu se vi kre }u Som bor skim bule va rom Gradski prevoznik od 1. decembra uvodi novu liniju ka Velikom ritu. Na to su se odlu~ili, ka`e portparol Sne `a na Ja ko vi},posle anketirawa putnika. U tom delu grada se stvara nova industrijska zona, rekla je Jakovi}, pa je zaposlenima potrebna direktna linija.

Do sada su putnici koristili autobus za Ka} u jednom delu puta do Velikog rita, a onda se snalazili do krajweg odredi{ta.

Portparolka Jakovi} ka`e da }e autobusi u prvo vreme saobra}ati radnim danom, a ukoliko bude bilo potrebno i}i }e za Veliki rit i subotom. Gradski prevoznik zato poziva zaURS O VIDEO NADZORU

Za auto mat sko uki da we na pla te Odborni~ka grupa Ujediwenih regiona Srbije predala je ju~e Skup{tini grada Predlog odluke o izmenama odluke o video nadzoru, gde je predvi|eno automatsko ukidawe naplate video nadzora sa ra~una JKP „Informatika” u iznosu od 30 dinara, navodi se u saop{tewu ove stranke.

Ukoliko odbornici grada na novembarskoj sednici usvoje ovaj predlog odluke, Novosa|ani ne}e vi{e morati da otkazuju ovaj namet pojedina~no i grad }e na ovaj na ~in po stu pi ti sa preporukom Ustavnog suda Srbije, zakqu~uje se u saop{tewu.

A. L.

interesovane putnike, odnosno preduze}a koja posluju u Velikom ritu da im jave, ako je potrebno organizovati autobuski prevoz i subotom. Broj telefona gradskog prevoznika je 4896 712.

Prema re~ima portparolke GSP-a autobus }e saobra}ati u razmaku od sat vremena, iz Novog Sada je planirano osam polazaka, a iz Velikog rita devet.

Polazna stanica bi}e kod @elezni~ke stanice, na stajali{tu za [angaj.

- Po{to je to probna linija autobusi }e polaziti sa stajali{ta za [angaj - objasnila je Jakovi}. Prvi polazak iz Novog Sada bi}e u 6.40 ~asova, a iz

Velikog rita u sedam ~asova.

Posledwi autobus iz grada planiran je u 18, a iz Velikog rita za Novi Sad u 22.15 ~asova.

Autobusi }e se kretati putem

Od 1. decembra nova linija od @elezni~ke stanice do Velikog rita @elezni~ka stanica - Kisa~ka uli ca - Temerin ska uli ca Uli ca [aj ka{kog par ti zan skog odreda - Veliki rit.

Ovo je druga linija koju Gradsko saobra}ajno preduze}e „No-

vi Sad” otvara ove godine. Na po~etku {kolske godine proradio je autobuski prevoz na liniji 6 a Adice - Veternik do Osnovne {kole „Marija Trandafil”.

Kako je rekla Jakovi} do kraja godine ne}e biti novih gradskih ni pri gradskih li ni ja.

O~ekuje se da od Nove godine, ~im se zavr{i druga faza radova na Somborskom bulevaru i na toj deonici krenu autobuski gradskog prevoznika. Za sada ne znaju put kojim }e autobusi i}i na novoj gradskoj deonici. Jakovi} ka`e da }e se o deonici razmi{qati kada se zavr{e gra|evinski radovi.

Z. Deli}

U ULICI SLOBODANA BAJI]A

No vo ru ho uz 113 sad ni ca Gradona~elnik Igor Pa vli ~i} i predsednik Skup{tine grada Alek san dar Jo va no vi} posetili su ju~e Ulicu Slobodana Baji}a u kojoj se radi ozelewavawe, {to je posledwa faza ure|ewa te ulice, Saobra}ajnica i pe{a~ke staze ve} su obnovqeni. Pored toga, kolovoz i pe{a~ke staze sre|ene su i u Marodi}evoj ulici, od Trga 1. maja do Ulice Slobodana Baji}a, u Ulici Zaharija Orfelina i Mile{evskoj ulici. U Slobodana Baji}a }e biti posa|en i novi travwak kao i 113 sadnica drve}a.

- Na red je do{lo i sa|ewe zelenila u Ulici Slobodana Baji}a koja sada sasvim druga~ije

izgleda. To }e biti praksa i sa ostalim ulicama koje }e biti sre|ivane. Sve to je u sklopu na{e akcije da se u toku novembra posadi deset hiqada stabala u gradu i da pove}amo zelene povr{ine - rekao je Pavli~i}.

Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} ovom prilikom je istakao da se uprkos te{koj ekonomskoj krizi ~ini sve kako bi se poboq{ali uslovi `ivota u Novom Sadu.

Jedna od tih stvari je potpuno obnavqawe zapu{tenih ulica, a veoma va`an segmenat je i ozelewavawe. Na taj na~in se, kako je rekao, poboq{ava kvalitet stanovawa u gradu.

B. M.

Va di }e zgra de ener get ske pa so {e Kada krenu ki{e ki{e mnogima koji `ive u zgradama s poluravnim i ravnim krovovima zagor~aju `ivot. U pojedinim zgradama voda prodire i do lokala u prizemqu. U gradu ima milion i po kvadrata ravnih krovova, pa svaka ki{a stanarima na posledwem spratu stvara pravu no}nu moru. „Stan” je pokrenuo akciju „Krovovi iznad Novog Sada„ kojom se planira da se tokom ove godine od 457 ravnih krovova u gradu uredi makar deset odsto.

Direktor preduze}a Raj ko Boj ~i} ka`e za „Dnevnik” da su se stekli uslovi za akciju, jer je usvojena izmena Zakona o urbanizmu, pa vi{e nije potrebno 100 posto potpisa stanara za sanaciju krova.

- Do sada smo dobili 25 zahteva od Skup{tina stanara zgrada, gde }emo po~eti predprojektne radove, kako bi mogli da krenemo s pripremama za nadogradwu. Preduze}e kupuje i novu opremu kojom }e se ove zime utvr|ivati atlas energetske efikasnosti u

zgradama. Pregledi zgrada bi}e besplatni, jer }e „Stan” obezbediti novac od Grada i Republike - najavio je Boj~i}.

Ka`e, da }e na osnovu ovih kontrola zgrade dobijati svoj energestki paso{, na osnovu kojeg }e se re{avati status kod pla}awa centralnog grejawa. Novi obra~un naplate kre}e ina~e 1.10. 2012. godine.

A po novom Zakonu o urbanizmu i graditeqstvu, sve zgrade treba da imaju, takozvane, energetske paso{e do 2015. godine.

-Zgrade koje takve uslove ne budu ispuwavale, odnosno ostanu pod ravnim krovom, ima}e jako skupo odr`avawe jer }e skupo pla}ati energente zbog posebnih tro{kovaupozorio je direktor „Stana”.

Ka`e i da je pro{le godine primqeno oko 200 zahteva za sanaciju kosih krovova, {to podrazumeva ulagawe od milion do 3,5 miliona dinara po krovu, a ukupna povr{ina koja bi trebalo da se popravi iznosi 255.750 metara kvadratnih.

Q. Nato{evi}

Ob no va pra va na de~ ji do da tak do kra ja me se ca Podno{ewe zahteva za obnovu prava na de~iji dodatak traje do 30. novembra. Zahtevi se podnose prema rasporedu nazna~enom u pozivu za obnovu dostavqenom na adresu korisnika u sedi{tu Uprave za socijalnu i de~iju za{titu, u Sremskoj 9.

Ukoliko korisnik nije dobio poziv mo`e do}i u Upravu radnim danima i subotom od 8 do 15 ~asova. Uz zahtev korisnici treba da dostave va`e}e re{ewe o pravu na de~iji dodatak, dokaze o ukupnim primawima u doma}instvu, ostvarenim u tri

mesece koja prethode mesecu podno{ewa zahteva, {kolske potvrde za decu osnovnog i sredwo{kolskog uzrasta za {kolsku 2011/2012 godinu, a za nezaposlene uverewe izdato od Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i radnu kwi`icu.

G. ^.

SNS: Zna mo gde su wi ho vi nov ci Gradski odbor Srpske napredne stranke sa ponosom isti~e da su na{i sugra|ani ve} dugi niz godina naujrednije plati{e komunalnih usluga u celoj zemqi, {to se ne mo`e re}i za politi~ke partije, kojima se ve} godinama gleda kroz prste na u{trb gra|ana.

Na listi najve}ih du`nika, kako navode u saop{tewu SNS-a, ubedqivo vodi stranka ~iji je slogan „Di su na{i novci” odnosno

Liga socijaldemokrata Vojvodine, ~ime ovaj wihov pokli~ gubi svaki smisao.

Saop{tewe SNS naslovqeno je sa “Znamo di su va{i novci”. U wemu se ka`e da su pare u ukupnom iznosu od 36.500 evra na ime dugovawa gradskim komunalnim preduze}ima ostali na strana~kom ra~unu prozvane partije i to iznos od 21.500 evra za grejawe, toplu vodu i „^isto}u”, ukqu~uju}i jo{ 15.000

evra na ime duga JP „Poslovni prostor”.

Napredwaci tra`e od nadle`nih iz JKP „Novosadska toplana” koji su nedavno po~eli sa iskqu~ewem grejawa neredovnim plati{ama (politi~kim strankama) da tu krajwu meru nastave da sprovode neselektivno, dakle prema svim du`nicima jednako, bez obzira na stepen u~e{}a u gradskoj vlasti.

A. L.

Fo to: S. [u {we vi}

Slu`ba za zajedni~ke poslove grada raspisala je tender za nabavku prolaznih multizonskih metal detektorskih vrata i rendgen skenera za skenirawe po{iqaka i ru~nog prtqaga. Od nadle`nih nismo dobili odgovor gde }e se vrata i skener postaviti, ali se pret-

Fo to: S. [u {we vi}

Vra ta u Grad skoj ku }i lo vi }e me tal?

[a ka qu di pro te sto va la zbog ga sa Na {trajku upozorewa ispred zgrade „Srbijagasa”, koji je zbog pove}awa cene gasa organizovala Asocijacija individualnih potro{a~a prirodnog gasa ju~e se okupilo svega desetak qudi, a zahtev za smawewe cene ovog energenta nije predat, jer direktor „Srbijagasa” Du {an Ba ja to vi} nije primio predstavnike {trajka~a.Predstavnici pomenute Asocijacije ka`u da su o~ekivali da }e {trajk biti masovniji, jer su upravo potro{a~i zahtevali da se organizuje protest.

-Od{tampali smo 5.000 pozivnica i uputili ih svim mesnim za-

jednicama, kao i potro{a~ima daqinskog grejawa. Iznena|en sam odlukom potro{a~a da se ne pojave na protestu, ispada da su svi zadovoqni cenom gasa, a oni su od nas tra`ili da se ova neposlu{nost gra|ana organizuje- istakao je predsednik Skup{tine ove asocijacije Pavkov.

Me|u okupqenima protestovao je i penzioner Ivan sa Telepa, koji mese~no pla}a gas 20.000 dinara.”Do{ao sam da izrazim nezadovoqstvo. Ra~un mi je kao penzija”, ka`e ovaj Telep~anin.

N. R.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota12.novembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Jo van \or |e vi}” ope ra „Ri go le to” (19), Sce na „Pe ra Do bri no vi}” „Ur ne be sne tra ge di ja„ dra ma (20) Po zo ri {te mla dih ma la sa la „Be la baj ka” (11) No vo sad sko po zo ri {te: go sto va we Na rod nog po zo ri {ta „^i ki Ger geq” iz Te mi {va ra „Opa sne ve ze” (19)

BIOSKOPI Are na: „Kung fu pan da 2 3D” (12), „[trump fo vi” (13.45), „Auto mo bi li „ (13.45), „Yo ni In gli{: po no vo ro |en” (16.10), „Bu di ma lo ja” (15.45) „Tri mu ske ta ra” (17.25), „Pa ra nor mal na ak tiv nost 3” (22.15), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (11.30, 11.45), „Pre o sta lo vre me” (18), „Za ra za” (20.10), „Pa ra da” (12.30, 15, 17.30,19.30 20, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” 12.10, 14.10, 15.30, 16), „Pin gvi ni mo ga ta te” (14.10), „Ano ni mus” (17.50, 20.15, 22.40), „Pqa~ ka s vr ha” (18.10, 20.20, 22.25), Si ne ma ni ja (14, 16.30, 19, 21.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ta wa Ste va no vi}, He le na Pe tro vi}, Bi qa na Vi to ro vi}, Te o do ra Ma le ti} i @eq ka Vu ke qa iz Novog Sada, Zo ri ca Do di} i Ma ri ja Jo va no vi} iz @abqa, Jo va na Mi u ~in iz Futoga, Mir ja na Ar va iz Petrovardina, Dra gi ca Sa mar xi} iz Zmajeva, Ani ta Na |i dai iz Ba~kog Gradi{ta, Da ni je la Me {i} iz Srbobrana, Alek san dra Mi lan ko vi} iz Subotice, Kri sti na Ja vor nik iz Selen~e, Di ja na Ne sto ro vi} iz Melenaca i Ma ri ja Lo za nov iz Be~eja, DE^AKE: Ma ri ja Mi li }e vi} i Ta tja na Ra din iz Novog Sada, Sve tla na Su bi} iz Koviqa, Dra ga na Gli go re vi} iz Ba~ke Palanke i Sla |a na Mi {ko vi} iz Bogojeva.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dane Milo{a Daki} (1945) u 9.45 ~asova, Borislav Aleksandra Taka~ (1932) u 10.30 - urna, Radmila ^edomira Kop~anski (1941) u 11.15 , Marina Stevana Qubinkovi} (1932) u 12 ~asova - ispra}aj, Du{an Radovana Vu~urevi} (1928) u 12.45 , Jelena Petra Varga (1929) u 13.30 , Gavra Pavla Stoj{in (1927) u 14.15 i Petar Pere Mati} (1932) u 15 ~asova. Na grobqu Novi Majur u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Branka Petra Leti} (1932) u 13 ~asova.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Dragica Milana Mar~i} (1962) u 15 ~asova.

c m y

10

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 0901-111-021 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Пристижу трговински ланци ЗРЕЊАНИН: Познати свет ски трговински ланац „Метро Кеш енд Кери”, који од 2005. године послује у Србији, до краја године отвориће дистрибутивни центар у Зрењанину, у оквиру свог концепта „Метро по мери”, примереном, како му и само име каже, нешто мањим срединама, саопштила је јуче Градска управа. Оглас који је ова компанија расписала за пријем пословође дистрибутивног центра отворен је до понедељка, а објекат ће у Зрењанину бити смештен

на локацији некадашњих погона „Слога - Мидера”, у Улици Ђуре Јакшића. У релативно кратком временском периоду Зрењанин ће, тако, добити неколико нових, брендираних трговинских објеката, из познатих ланаца „Меркатор - Рода”, „Метро” и „Њујоркер”, а изградњу хипермаркета на раније закупљеним локацијама, на излазу из Зрењанина према Новом Саду, најављују и мађарски „Аркадом” и аустријска „Супернова”. Ж. Б.

ТРОЧАСОВНИ ПРОТЕСТ ПРЕД ФАБРИКОМ „АБЦ ФУД”

Паприкари најављују блокаду, запослени штрајк РУСКИ КРСТУР: Око 80 незадовољних произвођа паприке, окупило се јуче испред Фабрике смрзнутог поврћа која послује у оквиру компаније „АБЦ фуд” у Руском Крстуру, како би изразили незадовољство због неисплаћених надокнада за предату паприку. Према њиховим речима, они који су предали паприку овој

да буду исплаћени у целости, иначе ће, како најављују, од понедељка блокирати улазе у фабрику. Председник Удружења произвођача паприке Ми лан Ко ва че вић је истакао да је ове године било око хиљаду јутара под овим поврћем и да се скоро свака друга кућа бави производњом паприке.

Фо то: М. За зу љак

компанији у периоду од средине августа до краја октобра, нису добили новац, иако је исплата била договорена најкасније до 45 дана од предаје. Представници Удружења произвођача паприке након трочасовног мирног протеста предали су компанији „АБЦ фуд” захтев

Поред најављене блокаде фабике од стране произвођача паприке и синдикална организација радника у компанији „АБЦ фуд”, за понедељак је најавила једносатни штрајк упозорења, због вишеме сечног кашњења плата и других исплата запосленима. М. Кк.

Са јучерашње комеморације крај Зида смрти у Бечеју

КОМЕМОРАТИВНИ СКУП УЗ СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈЕ ЗИД СМРТИ У БЕЧЕЈУ

Седам деценија туге

БЕЧЕЈ: Општински одбор СУБНОР Бечеј обележио је јуче комеморативним скупом крај спомен-обележја Зид смрти у центру града седам деценија од стрељања првој групи бечејских родољуба. Председник бечејске борачке организације Гра ди мир Џи гур ски подсетио је педесетак присутних на 11. новембар 1941. године и одлуку Преког суда фашистичке власти у Бечеју да се 12 младих живота угаси.

- Без обзира на период од седамдесет година иза нас, не смеју се заборавити прве жртве у нашој средини, као што се не смеју заборавити ни све друге жртве ослободилачких ратова Србије на овим просторима. Сећањем на стрељање прве групе бечејских

скојеваца и комуниста, истовремено одајемо пошту и изражавамо захвалностсвим свим борцима који су своје животе уградили у темеље мира и слободе - истакао је Џигурски. Потом је минутом ћутања одата пошта Бориславу Влајкову, Милану Гаврићу, Светозару Гаврићу, Живку Гагићу, Стевану Којићу, Исидору Могину, Лабуду Пејовићу, Ивану Ћирићу, Теодору Цвејанову, Вујици Чиплићу и Момчилу Шарановићу. Венце и цвеће на спомен обележје положиле су делегације локалне самоуправе, Општинског одбора СУБНОР, Општинског синдикалног већа, Удружења пензионера, ОО ПУПС и ОО Кумунистичке партије. В. Јанков

subota12.novembar2011.

11

НЕВОЉЕ БЕЗ ПОСКУПЉЕЊА ГРЕЈАЊА

Хаварија прекинула топловод

КИКИНДА: Запослени у кикиндском Јавном предузећу „Топлана” у протекла два дана отклањали су две хаварије на вреловоду, због којих су већи део дана грађани у ужем и ширем центру града остали без грејања. Грејна сезона је, како објашњава директор „Топлане” Ни ко ла Тер зин почела без проблема, а и високе температуре за ово доба године допринеле су добром старту.

- Пукла је цев на магистралном вреловоду у центру града, тако да није било грејања. Послеподне, када смо мисли да је квар отклоњен, дошло је до компликација, тако да су станови били топли тек око 23 сата. Имамо још једну

хаварију у блоку А-А1 у Микронасељу и према информацијама са терена квар ће бити брзо отклоњен - рекао је Терзин. Хаварије су настале у тренутку када је систем био искључен. Никола Терзин додаје да ће „Топлана” учинити све да до сличних проблема не дође. Грађани који сматрају да су били без грејања читав дан, треба да се обрате овој фирми и поднесу захтев за умањење рачуна.

- Када се догоди хаварија, температура у неким становима пада, а у неким не. Према нашим подацима, домаћинства нису била дуже од 24 сата без грејања, јер тек тада имају право на смањење рачуна. Све захтеве ћемо раз-

мотрити – каже Терзин. - Повећања цене даљинског грејања за сада неће бити. Тек када добијемо фактуру за утрошени гас и будемо знали колико треба да платимо, знаћемо колико је тачно гас поскупео. У многим градовима моје колеге, директори топлана, поднели су захтеве локалним самоуправа за повећање цене даљинског грејања. Ми то још увек нисмо урадили. Како истиче Терзин и ранијих година увећање цене даљинског грејања било је минимално, а захтев за увећање неће бити поднет док год не буде угрожено пословање „Топлане”. А. Ђуран

ПРОТЕСТ КУЉАНА ПРЕД КУЋОМ СВЕТОЗАРА БУКВИЋА

Радови стали баш код председника КУЛА: Педесетак грађана Куле протествовало је јуче испред куће првог човека ове општине Све то за ра Бу кви ћа. Наиме, они су незадовољни јер су обустављени радови на изградњи канализације у улици Исидора Бајића и то баш у делу где се налази кућа председника општине Кула. Тим поводом, 350 Куљана је потписало петицију којом се захтева продужетак канализације и наставак радова. Једна од потписница петиције Ве сна То пић каже да је недопустиво да канализација дође само до куће председника општине и истиче да се овим потврђује бахатост политичара.

- Редовно плаћамо месни самодопринос, од чега се и гради канализација коју ми чекамо тридесет година. Због високог терена на којем се налазе наше куће имамо проблем са септичким јамама које се преливају, па морамо да их празнимо више пута месечно што је додатни удар на кућни буџет - рекла је Весна Топић. Пред окупљене грађане, изашао је и сам Светозар Буквић, али се „комшијски сусрет” убрзо претворио у бурну расправу.

- Моја кућа је стицајем околности на ћошку докле сада иде канализација и где је шахт. До вас ће канализација стићи у јуну, јер

Бурна расправа Светозара Буквића са грађанима

сада нема новца, а и овај посао је био предвиђен тендером и пројектом - покушао је Буквић да објасни окупљеним грађанима, истичући да се неће прикопчати на канализацију док то не учини сваки становник МЗ Горњи град. Председник ове месне заједнице Зо ран Жа рић каже да му није јасно због чега се људи сада буне, када је канализација кренула према њима.

- Радови се обављају према пројекту и према расположивим средствима. Сада смо на самом

крају грађевинске сезоне и због тога ћемо зауставити ове радове који су пројектовани до шахте која се стицајем околности налази испред председникове куће. Одмах на пролеће како будемо припремали документацију и прикупили новац од самодоприноса радови на постављању канализације се настављају и грађани намају потреба за било каквим протестима и петицијама, јер је немогуће наставити радове пре пролећа - казао је Жарић. М. Кековић

VESTI Ни на пола посла

КИКИНДА: Јавно предузеће „Дирекција за изградњу града” и зрењанинска фирма „Војводинапут” потписале су уговор о санирању ударних рупа вредан 13 милиона динара. Ипак, на крају грађевинске сезоне, није урађена ни половина, Еди та Див ко вић, директорка Дирекције за изградњу града.

- Нисам задовољна колико је посла урађено. До сада је реализовано мање од седам милиона динара. Проблем није представљао новац, већ блокада „Војводинапута”. Крпљење ударних рупа поново је започето прошле недеље и ми инсистирамо да се заврши. Приоритети су улице у којима је фреквенција саобраћаја већа. Новца за поправку тротоара је било толико да се посао уради на најкритичнијим местима. Тротоари су реконструисани углавном по налозима инспекције. Тренутно се ради део Светосавске улице испред школа и наставља се до улице Михајла Пупина. А. Ђ.

„Не мо’ш побећ’ од недеље” НОВИ БЕЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј организује у четвртак, 17. новембра, гостовање Народног позиришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина. Глумци ће се љубитељима позоришта у Новом Бечеју представити комедијом „Не мо’ш побећ’ од недеље“. Представа ће се одржати у позоришној сали Дома културе, у 19.30 сати, а улаз је 250 динара. М. К.

КАКО СПРЕЧИТИ СЕЧУ НА ОБАЛАМА НЕРЕ

Један инспектор за пола Баната

БЕЛА ЦРКВА: По сле низа апела Удружења „Аурора” и петиције коју је потписало више од хиљаду грађана, Белу Цр кву и ло ка ли те те ко је би требало заштитити обишли су др Сло бо дан Пу зо вић, подсекретар у Покрајинском секретаријату за архитектуру, урбанизам и заштиту животне средине, као и представници Завода за заштиту природе. На састанку који су одржали са општинским руководством сагласили су се о подручјима на којима би требало успо ставити степен заштите. Један од начина за делимично решавање проблема нелегалне сече шума на обалама Нере и угрожавања еко система је, како је рекао председник општине Жељ ко Цр но го рац, и установљавање пољочуварске службе. Нажалост, како је нагласио, Бела Црква је проте-

клих година изгубила низ служби од републичког и покрајинског значаја па се тако једини шумарски инспектор за читав регион налази у Вршцу. Сада се показало, да по сле сече више од две стотине стабала у подручју које слови за изузетно слабо пошумљено, треба имати поред невладиних организација које брину о екосистему и инспекторе који ће на лицу ме ста имати могућност да одређене ситуације санкционишу. Решење се, како је Црногорац објаснио, тражи у сарадњи са више институција на разним нивоима, као и са невладиним организацијама које су се на овом по слу максимално ангажовале. Поред делова реке Нере на којима има ретких врста биљака и животиња, заштита је планирана и на деловима реке Караш и канала код Малог пе ска. М. В.

БЕСПЛАТАН ИНТЕРНЕТ У ЦЕНТРУ ГРАДА

Хот спот „кикинда”

КИ КИН ДА: Кан це ла ри ја за мла де оп шти не Ки кин да основала је сајт: www.mladikikinda.rs, са информацијама о активно стима канцеларија за младе у граду и околним селима. У оквиру овог пројекта, за све грађане омогућен је бесплатан интернет на градском тргу, али само за спољну употребу. У истом тренутку може да се улогује и до 300 грађана, јер је проток добар. Једино не могу да се скидају филмови и музика.

- Свако ко има лаптоп или мобилни телефон, може бесплатно да користи интернет у центру града. То се одно си само на отворени простор, уредили смо тако да не може да се користи у институцијама, кафићима или становима. Да бисте се конектовали, треба да пронађете хот спот „кикинда”, а затим два пута укуцате реч: гост. Ове пројекте финансира Министарство омладине и спорта - објаснила је Би ља на Сто ја но вић, координатор Канцеларије за младе. А. Ђ.

Задовољни малишани и родитељи

ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ ЕЧКЕ

Вртић за децу од три до пет година

ЕЧКА: У ечанском обданишту „Звезда“ почеле су да раде две групе за предшколце, узраста од три до пет година. Директор Основне школе „Александар Сабовљев“ Ма ри нел Бу гар каже да је то за Ечку велики тренутак, јер први пут у историји тог села постоји таква група.

- При школи смо имали формирану обаве зну припремну предшколску групу, али смо, захваљујући локалној самоуправи и иницијативи родитеља, успели да реализујемо оно што смо одавно планирали – рекао је Бугар, уз напомену да је интересовање велико па има најава да ће бити оформљена и трећа група предшколаца. Вртић у Ечки тим поводом је посетио заменик градоначелника Зрењанина Го ран Ка у рић који је истакао да је и сам изненађен толиким одзивом.

- У почетку је постојала бојазан да се можда неће пријавити довољан број малишана за рад

једне групе, али догодило се супротно. Град, иначе, финансира личне дохотке овде ангажованог наставног особља и наравно да смо спремни да оваквим иницијативама и убудуће изађемо у сусрет – навео је Каурић, похваливши родитеље који су одрадили кампању, прикупили потписе и практично иницирали реализацију ове замисли. Ж. Б.

subota12.novembar2011.

vOJvOdinA

dnevnik

c m y

12

НЕМАЧКА КОМПАНИЈА „КЛИН-ТЕК” ОТВОРИЛА НОВИ ПОГОН

Банат одскочна даска за Русију

Конференција за медије у хотелу „Вила Брег”

СИМПОЗИЈУМ ПРОИЗВОЂАЧА ЛЕКОВА У СРБИЈИ

Потпуно нова регулатива у фармацији

ВРШАЦ: Агенција за лекове и медицинска средства Србије у Вршцу организовала је дводневни симпозијум са произвођачима лекова и носиоцима дозвола за стављање лекова у промет на тему „Нови аспекти регулативе у области лекова у Србији”. По речима директорке ове агенције Татјане Шипетић, до краја ове године треба да се усвоји нови закон о лековима и медицинским средствима, као и бројни правилници и уредбе. То се све чини ради усаглашавања законских прописа о производњи и промету лекова у Србији са најновијим директивама Европске уније, наравно у светлу европских интеграција. О циљевима нове законске регулативе новинарима је говорио и секретар у Привредној комори Србије за ову област Векослав Шошевић. Рекао је да ће са тим новинама, усаглашеним са прописима Европске уније, произво-

ђачи лекова стећи могућности за лакши извоз у Европску унију и све земље света. Сматра да су за ово поотрбна додатна улагања, али да је то непобитан пут за призвођаче лекова.

- Боље је да се то сада уради, мада ће коштати, потребна су додатна улагања и у производњу, да будемо спремни за укључење у европске токове промета лекова по стандардима ЕУ - рекао је Шошевић о сврси овог скупа произвођача лекова. Учесницима су о овој теми говорили бројни стручњаци задужени за примену прописа и нових правилника Агенције и истакнути стручњаци из фармације и производње лекова. На симпозијуму је учествовало преко 170 представника фармацеутских кућа из земље и иностранства којима ће ово помоћи у сналажењу у пласману производа на европско и светско тржиште. Р. Јовановић

ЗРЕЊАНИН: Немачка компанија „Клин тек” свечано је јуче отворила производни погон у Зрењанину, који је смештен у Шећеранској улици, у близини Индустрије меса БЕК. У присуству градоначелника Зрењанина Милете Михајлова, председника овдашње Регионалне привредне коморе Милана Радовановића, пословних партнера и осталих гостију, власник и генерални директор „Клинтека” Албрехт Ритер је представио ову породичну компанију која се првенствено бави производњом стерилних соба за фармацеутску индустрију и операционих сала за болнице и друге здравствене установе. „Клин – тек” је у Ср- Отворен погон за производњу операционих сала и стерилних соба бији регистрован јула прошле годи- Главно седиште наше компани- Главни разлог зашто смо изабрали не, са пословним седиштем у Но- је налази се поред Штутгарта, а Зрењанин јесте тај што смо чули да вом Саду. Фабрика је производњу имамо и ћерку фирму која је реги- овде постоји квалификована радна отпочела у унајмљеним просторија- стрована у Швајцарској. За посло- снага која нам може помоћи у освама у Зрењанину. Већ после годину вање у Србији одлучили смо пр- јању циљева - рекао је Ритер, додадана пословања, властитим финан- венствено јер смо желели да оства- јући да је вредност инвестиције у сијским средствима овде је купила римо пласман наше робе на руско највећем банатском граду близу производну халу површине око тржиште, као и да створимо услове милион евра, колико је до сада уло1.200 квадратних метара, чија је ре- за пројекте које ћемо реализовати жено. конструкција обављена у року од са тамошњим партнерима. А СрбиОн је нагласио да је, планом потри месеца. ја нам је нудила ту могућност. словања, предвиђено да у првој фа-

зи, у погонима у Зрењанину, буде запослено 15 људи. Немачком инвеститору су потребни механичари, електричари и занатлије из домена монтаже.

- Мала закупљена просторија, у којој смо производњу, почели временом је постала тесна, тако да смо се одлучили да купимо халу, у којој ћемо проширити производне капацитете и почети да радимо пуном снагом - истакао је први човек „Клин-тека”. Градоначелник Михајлов је оценио да је свако отварање погона и свако ново радно место, изузетно значајно за локалну самоуправу. По његовим речима, то је резултат дугогодишњег градске настојања управе да омогући повољно пословно окружење и обезбеди услове за нова улагања и за развитак локалне привреде.

- Очекујем да „Клин-тек” успешно настави даље, као што је и стартовао прошле године, да освоји значајно тржиште и отвори још више радних места у Зрењанину поручио је Михајлов. Ж. Балабан

Историја регије на породичним фотографијама БАЧКА ПАЛАНКА: У оквиру пројекта „Пружи руке преко границе – идентитет и културна баштина дунавске регије”, финансијски потпомогнутог средствима Еуропске уније из ИПА програма прекограничне сурадње Хрватска - Србија, који спроводе Нансен дијалог центар (Осијек) и Центар за омладински рад (Нови Сад) у сарадњи с општинама Томпојевци и Бач,

учесници овог пројекта, млади из опшина Томпојевци и Бач, те Вуковара и Бачке Паланке организују путујућу изложбу под називом „Историја моје породице као историја регије”. Основни циљ пројекта је оснаживање међуетничког дијалога и прекограничне сарадње међу младима. Млади су прикупили завидан број фотографија својих породица и завичаја којима

желе широј јавности да прикажу живот становника регије уз обале Дунава кроз векове. Изложбени материјал ће бити приказан у Томпојевцима, Вуковару, Бачу, Новом Саду, а у понедељак, 14. новембра, с почетком у 18 сати у Културном центру Бачке Паланке биће свечано отварање ове изложбе. В. Х.

ДАНАС НА „РОГЉУ”

„Дневник” награђује најуспешније приредбе Манифестација „Рогаљ” која промовише гастрономске, туристичке и забавне приредбе из Војводине, почеће данас у 10 сати на СПЕНС-у. Редакција „Дневника”, који је медијски спонзор „Рогља”, и ове године новчаним наградама, односно огласним простором награђује

Ново Милошево, Шунка фест Крчедин, Тарашки Котлић Тараш.

- Посебну дилему како да се представе имали су Тарашани, село уз Тису, јер имају велико такмичење у кувању рибље чорбе и дружење винара. Зато су решили да посетиоце понуде ри-

најуспешније војвођанске манифестације. Тако ће најуспешнија приредба у овој години добити рекламни простор у нашем листу у вредности од 100.000 динара и још две приредбе по 50.000 динара. Организатору НВО „Агропрофит” до јуче је долазак потврдило тридесет домаћина, међу којима су: „Ал` се некад добро јело баш” Раковац, „Bean festival - Темеринска пасуљијада, Темерин, Белмужијада Сврљиг, Чварак фест Каћ, Дан кисачке сарме Кисач, Дани села Бочар, Фестивал зимнице Коцељева, Фестивал меда Нови Сад, Футошка купусијада Футог, Карловачки куглоф Сремски Карловци, Кобасицијада Турија, Ковиљска радкијадапарастос дуду Ковиљ, Лемешки кулен фест Светозар Милетић, Питијада Бачки Јарак, Рибља чорба Павловци, Римски дани Хртковци, Сремски свињокољ и кобасицијада Шид, Штрудлијада

бом, али и вином са песка. Слична ситуација је и са организаторима рибљег котлића из Павловаца. Они доносе оранију пасуља

жена припремиле су ручне радове и десетину врста колача. Према најавама, слатку понуду припрема и „Фестивал меда”, „Штрудлијада” из Новог Милошева и „Карловачки куглоф”. Прво гостовање на „Рогљу” данас имају у веома активне жене из Кисача, које ће за ову прилику припремити сарму. Након текста објављеног у „Дневнику”, о оснивању задруга за бизнис жена на селу, организаторима „Рогља” јавиле су се удружења жена из Српског Кустура, Ечке и Деча, где су домаћице заинтересоване за ову форму организовања. У „Агропрофиту” кажу да број задруга није ограничен и да је допунско занимање у селима земаља Европске уније нормална појава, јер мања домаћинства тамо не могу опстати од само једног прихода. У овим земљама саветодавне пољопривредне службе су главни покретачи оваквог окупљања жена, које послују преко свог газдинства или кооператива. Оснивање задруга, како смо обаве-

Вина чекају жири За вински сокак „Рогља” пријавиле су се винарије и подруми из Војводине, а очекују се још и вина из Хрватске. Винарије „Аџић” из Чортановаца, „Илочка вина” из Бачке Паланке, „Шкрбић” из Нештина, „Прекогачић” из Беочина, „Курјак” из Сремских Карловаца и „Бурчел Тодорова” из Петроварадина понудиће своја вина на оцену жирију који чине новинари, лекари, угоститељи. Они ће прогласити два најпиткија вина. Такође, посетиоци ће имати прилику да пробају и купе вино од подрума „Ачански” из Баноштора, „Шукац” из Сремске Каменице и „Мачковог подрума” из Ирига, као и ракију из подрума „Јаношев” из Јасенова.

са победничким рецептом из Темерина, али и повећи котлић рибе - каже Јелена Крстић, домаћица „Рогља”. Са два садржаја представиће се и удружење жена „Горска ружа” из Раковца. Вредне руке ових

штени, посебном акцијом ће подржати и Покрајински секретаријат за рад и социјалну политику, што ће допринети ублажавању распада задружног покрета, јер се у Србији дневно угаси по једна задруга.

DRU[TVO

DneVnik

subota12.novembar2011.

13

SPRE MA SE NOV ZA KON SKI OKVIR ZA SRED WE [KO LE

NA JE ZDA IMI GRA NA TA U EVRO PU ZA DA JE PO SLA I IN STI TU CI JA MA NA SE VE RU VOJ VO DI NE

Usko ro bez {traj ka u u~i o ni ca ma

Azi lan te od vo ze auto bu si o op {tin skom tro {ku

U po ne de qak u 10 sa ti u Teh ni~ koj {ko li „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn” u No vom Sa du pro sve tar skoj jav no sti Voj vo di ne }e, u okvi ru jav ne ras pra ve, bi ti pred sta vqen na crt za ko na o sred wem vas pi ta wu i obra zo va wu.

– Ovaj na crt bi ve} sle de }eg me se ca tre ba lo da se na |e u skup {tin skoj pro ce du ri pa smo po zva li sve za in te re so va ne da uzmu u~e {}a u jav noj ras pra vi ili Sin di ka tu do sta ve svo je pri med be na pred lo `e ni tekst za ko na – ka `e ge ne ral ni se kre tar Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je Zdrav ko Ko va~. – Tekst na cr ta za ko na se mo `e pre u ze ti s na {eg saj ta www.nsprv.org, a po{to se radi o veoma va`nom poslu, `elimo da animiramo {to vi{e qudi da daju svoj doprinos i pomognu da u novu {kolsku godinu u|emo sa zakonima koji }e biti po meri svih zainteresovanih, a ne na {tetu bilo kog zaposlenog ili sindikalnih organizacija, {to bi se moglo desiti ukoliko predlo`eni zakon pro|e u sada{wem obliku i formi.

Po re~ima Zdravka Kova~a, Sindikatu je ve} stiglo dosta konstruktivnih predloga koje }e proslediti nadle`nim komisijama, a najvi{e ih se odnosi na deo

nacrta zakona koji ure|uje pitawa {trajka i minimuma procesa nastave.

– Ovaj nacrt u stvari suspenduje pravo sindikata na sindikalno organizovawe i pravo zaposlenih na {trajk – tvrdi Kova~.

– Po{to je to pitawe, po nama, ure|eno u suprotnosti s konvencijama Me|unarodne organizacije rada koje je Srbija ratifikovala, kao i s drugim pozitivnim pro pisima u Republici i po{to je znatno lo{ije od re{ewa na koji su dosada{wi zakoni ure|ivali ovu oblast, Sindikat }e poku{ati da elimini{e predlo`ena re {ewa po cenu da se obrati i MORu, Internacionali obrazovawa, pa ~ak i Savetu Evrope.

Sindikat se zala`e za to da se pitawe {trajka i minimuma procesa rada u delatnosti pro svete reguli{e Posebnim kolektivnim ugovorom jer po svim va`e}im me|unarodnim konvencijama prosveta nije esencijalna delatnost i kao takvoj ne mo`e joj biti suspendovano pravo na {trajk, niti minimum procesa rada mo`e biti ono {to je navedeno u nacrtu zakona jer je to, ka`u u Sindikatu, redovno obavqawe delatnosti.

D. Deve~erski

Za trud ni ce pu na pla ta?

Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} re kao je ju ~e da je po zah te vu gra |a na ini ci rao iz me nu i do pu nu Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu da bi se trud ni ca ma ko je odr `a va ju trud no }u is pla }i va lo 100 li~ nog do hot ka, ume sto sa da {wih 65 od sto. Ka ko je ka zao, po toj ini ci ja ti vi, lo kal nim sa mo u pra va ma }e bi ti pred lo `e no da iz dvo je no vac za go di nu da na za ne za po sle ne po ro di qe, kao i trud ni ce u ri zi~ nim trud no }a ma.

– Vi de }e mo da li ima pro sto ra da se to po dr `i iz re pu bli~ kog bu xe ta. Kad bi se uzi ma lo sa mo po di nar od pro iz ve de nog al ko ho la, bi lo bi do voq no pa ra za tu na me nu, a kao {to zna te, po pis je po ka zao od u mi ra we u Sr bi ji – re kao je Stan ko vi}.

PRED STA VQE NA PU BLI KA CI JA „ME RE PO PU LA CI O NE PO LI TI KE LO KAL NIH SA MO U PRA VA AP VOJ VO DI NE”

Ka ko po boq {a ti pri rod ni pri ra {taj

U Skup {ti ni AP Voj vo di ne ju ~e je odr `a na pre zen ta ci ja pu bli ka ci je „Me re po pu la co ne po li ti ke lo kal nih sa mo u pra va AP Voj vo di ne”, ko ju je or ga ni zo vao Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju, a po vo dom se }a wa na aka de mi ka Be ri sla va Be ri }a. On je svo jim na u~ nim i stru~ nim ra dom dao ve li ki do pri nos pro u ~a va wu hu ma ne re pro duk ci je, pla ni ra wa po ro di ce i uka zao na iz ra zi to is po qe ne pro ble me u de mo graf skom raz vo ju sta nov ni {tva Voj vo di ne i {i re.

{tva ko ji }e po ka za ti gde smo u od no su na 2002. go di nu, ali mo gu da ka `em da ne o~e ku jem ni {ta po zi tiv no – ka `e po kra jin ska pod se kre tar ka za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Nov ka Mo ji}. – Da nas pre zen tu je mo pu bli ka ci ju u ko joj su na pra vqe ne kon kret ne me re za sva ku lo kal nu sa mo u pra vu po je di na~ no u ci qu po boq {a wa pri rod nog pri ra {ta ja. Naj ve }i broj me ra ko je spro vo de lo kal ne sa mo u pra ve je nov ~a na po mo} za pr vo de te u po ro di ci, a mi smo da li i ~i tav set osta lih me ra da bi lo kal ne sa -

Sma wi ti broj abor tu sa – [to se ti ~e nas gi ne ko lo ga aku {e ra, raz li ~i tim me ra ma po ku {a va mo da sma wi mo broj abor tu sa, kao i da po dig ne mo ni vo pre na tal ne za {ti te, da {to ve }i broj trud ni ca do la zi na re dov ne kon tro le da bi u trud no }i bi lo {to ma we kom pli ka ci ja – ka `e prof. dr Ti ho mir Vej no vi}. – Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u No vom Sa du go di {we ima oko 6.500 po ro |a ja, a sma tra se da je od nos bro ja po ro |a ja i bro ja abor tu sa zna ~aj no ve }i u ko rist pre ki da trud no }e. Mo ra mo mla de qu de da mo ti vi {e mo na to da ko ri ste kon tra cep tiv na sred stva jer je kod nas pri me na pi lu la za kon tra cep ci ju is pod de set od sto, a u sve tu je vi {e od 40 pro ce na ta.

Po kra ji na je na pra vi la ne ko li ko stra te {kih do ku me na ta ve za nih za pro na ta li tet nu po li ti ku – Pro gram de mo graf skog raz vo ja AP Voj vo di ne s me ra ma za we go vu re a li za ci ju i Ak ti vi ra we lo kal ne sa mo u pra ve u po pu la ci o noj po li ti ci, ~i ji je ciq de fi ni sa we po li ti~ kog od go vo ra na pro ble me is po qe ne u de mo graf skom raz vo ju, pre sve ga na fe no men ne do voq nog ra |a wa, pri hva ta we ni skih re pro duk tiv nih nor mi kod sta nov ni {tva, otvo re nu de po pu la ci ju, po rast ude la sta rih li ca u struk tu ri sta nov ni {tva i sve ra {i re ni ji sa ma~ ki `i vot.

– Usko ro }e bi ti ob ja vqe ni no vi re zul ta ti po pi sa sta nov ni -

mo u pra ve u skla du sa svo jim bu xe ti ma po ku {a le da pod stak nu na sto ja we da nas bu de vi {e. Po kra ji na iz dva ja 600 mi li o na di na ra za pet pro na ta li tet nih me ra, a one su u bu xe tu Po kra ji ne is pro jek to va ne i za na red nu go di nu. Bi lo bi le po da mo `e mo uve sti i no ve me re, s ob zi rom na to da smo ih za cr ta li u pro gra mu de mo graf skog raz vo ja Po kra ji ne, ali bu xet je taj ko ji ogra ni ~a va wi ho vu re a li za ci ju. Ve} ne ko li ko go di na `e qa mi je da ma te ri jal no po mog ne mo ne za po sle nim po ro di qa ma do na vr {e ne pr ve go di ne de te ta, ali po {to zna mo da }e bu xet u na red noj go di ni bi ti bar 20 od sto ma wi, te {ko da }e se to re a li zo va ti.

J. Bar bu zan

Na je zda imi gra na ta za od la zak „pa cov skim ka na li ma” u ze mqe Evrop ske uni je ne je wa va jer dr `a vqa ni azij skih i afri~ kih ze ma qa sva ko dnev no po ku {a va ju da ile gal no iz na {e ze mqe pre |u u Ma |ar sku i Ru mu ni ju. Od po ~et ka ove go di ne u po ku {a ju ile gal nog pre la ska dr `av ne gra ni ce na se ve ru Ba~ ke i Ba na ta uhva }e no je vi {e od 1.500 qu di, dva i po pu ta vi {e ne go la ne.

Od po gra ni~ nih op {ti na naj vi {e imi gra na ta ko je ot kri je na {a gra ni~ na po li ci ja ili ih vra te po gra ni~ ni or ga ni Ma |ar ske, bu de pro ce su i ra no u Ka wi `i, gde sva ko dnev no “de fi lu ju”, ali se i br zo pre vo ze na dru ga od re di {ta. Ta ko je ovih da na za Su bo ti cu ot pre mqe no 36 imi gra na ta, od ko jih je 29 upu }e no na iz dr `a va we za tvor ske ka zne, a ve} ko li ko su tra dan re gi stro va no je no vih 20. Sli ka se po na vqa iz da na u dan, a me |u oni ma ko ji `e le da se ne ka ko do mog nu za pad no e vrop skih ze ma qa naj vi {e je Av ga ni sta na ca, Pa ki sta na ca, Ma ro ka na ca, Li bi ja ca, Tu ni {a ni na, Al `i ra ca, Pa le sti na ca, pa ~ak i dr `a vqa na Oba le Slo no va ~e.

Na {a gra ni~ na po li ci ja na sto ji da za tvo ri ile gal ne pro la ze u EU, a op se `ne me re su i s dru ge stra ne gra ni ce, gde ma |ar skim po li caj ci ma u spre ~a va wu pri li va imi gra na ta po ma `u i ko le ge iz Austri je. Ka da u Ma |ar skoj uhva te emi gran te, po sle dvo dnev ne ob ra de od mah ih vra }a ju u Sr bi ju, naj vi {e pre ko pre la za Hor go{–Re ske.

– Tre nut no s imi gran ti ma ne ma mo ve }ih pro ble ma, osim {to sva ko dnev no za 15 do 40 qu di, ko li ko ih se na |e, or ga ni zu je mo pre voz auto bu si ma jer su po li cij ska vo zi la ne do voq na– ka `e po mo} nik pred sed ni ka ka wi {ke op {ti ne La slo ^i ko{. – Pra ti mo {ta se zbi va i s azi lan ti ma u Ba wi Ko vi qa ~i jer dr `a va ne pred u zi ma od go va ra ju }e me re, ima ju }i u vi du zi mu i ni ske tem pe ra tu re ko je do la ze. Azi lan ti su sva ko dnev no me |u na ma, wi hov pre voz do za tvo ra za sa da sno si op {ti na, a oni ko ji su imu} ni ji ne ~e ka ju na na{ pre voz ne go od la ze tak si jem. In spek cij ske slu `be, po qo ~u va ri i lo vo ~u va ri pra te {ta se do ga |a na te re nu da azi lan ti ne bi za po se da li na pu {te ne sa la {e u na {em ata ru, a ako se to de si, stu pa mo u ak ci ju pa ih tran spor tu je mo da qe s na {eg te re na. ^i ko{ kon sta tu je da se ra di efi ka sni je ne go le tos ka da je

Le to {wi pre dah imi gra na ta u cen tru Hor go {a

Azi lan te pri hva ti ti kao re al nost Go vo re }i o pro ble mu s imi gran ti ma u Ba wi Ko vi qa ~i, mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} is ti ~e da broj azi la na ta ko ji se po sled wih da na po mi we u me di ji ma ni je ta ~an i da ih po po sled woj evi den ci ji od pre ne ko li ko da na, u tom me stu bo ra vi oko 1.000.

– To je ne {to na {ta Sr bi ja ni je na vi kla, ali mo ra mo bi ti sve sni da ta ko u Za pad noj Evro pi po sma tra ju i na {e dr `a vqa ne ko ji do |u ta mo – ka `e Da ~i}. – Isto ta ko wih ho }e da ote ra ju i vra te i mo ra mo na ne ki na ~in raz u me ti te qu de, a osim to ga, mi smo pot pi sni ci od re |e nih me |u na rod nih kon ven ci ja i sva ko ko do |e u na {u ze mqu i za tra `i azil ima od re |e na pra va ko ja im mo ra mo pru `i ti. Ove go di ne }e mo ima ti oko pet hi qa da ile gal nih imi gra na ta, od ~e ga oko po lo vi na tra `i azil, a ka da ne ko u|e u tu pro ce du ru, ne mo `e mo ga sme sti ti u za tvor ve} ima pra vo da se slo bod no kre }e po dr `a vi.

Zbog tog po ve }a nog bro ja azi la na ta, po sto je }i sme {taj vi {e ni je do vo qan, ali, ka ko ka `e mi ni star, to ni je u nad le `no sti MUP-a.

– Na{ po sao je da ih hva ta mo i od lu ~i mo ko mo `e u}i u pro ce du ru za azil, a ne da im obez be |u je mo sme {taj. Mi slim da je Vla da for mi ra la gru pu ko ja tre ba da re {i pro blem sme {ta ja azi la na ta jer to je oba ve za na {e dr `a ve – re kao je Ivi ca Da ~i}.

N. P. pri sti zao po ja ~an ta las imi gra na ta ko ji bi se „usi dri li” is pod dr vo re da u cen tru Hor go {a. On do da je da je sa mo u av gu stu ove go di ne bi lo to li ko imi gra na ta ko li ko za ~i ta vu 2009. go di nu, u sep tem bru je na je zda ma lo sti {a na, a to kom ok to bra je evi den ti ran pri liv od pre ko 300 qu di.

– Dr `av ni or ga ni Sr bi je u po sled we vre me ipak po ku {a va ju da za tvo re pro la ze na srp skoma ke don skoj gra ni ci, oda kle imi gran ti do la ze u na {u ze mqu iz prav ca Gr~ ke. Svi oni ko ji su

pri sut ni uglav nom mo ra ju da na pu ste Sr bi ju u ro ku pet, de set ili 30 da na, me |u tim, pro blem je ka ko i gde da to u~i ne jer, ako ih ne ko sa mo uba ci u auto bus, mo `e se oka rak te ri sa ti i kao sa u ~e snik. Sr bi ja ne ma pot pi san spo ra zum s Ma ke do ni jom za vra }a we imi gra na ta, a ni Ma ke do ni ja ne ma spo ra zu ma s EU da ih vra }a ju u Gr~ ku. Po {to su imi gran ti iz kra je va s to pli jom kli mom, ne znam ka ko }e im bi ti ka da na stu pi zi ma – uka zu je ^i ko{.

Imi gran ti bro do vi ma sti `u Gr~ ku, gde se sme {ta ju u kam po ve po lu o tvo re nog ti pa gde ~e ka ju azil. Ta mo stu pa ju u kon takt s kri jum ~a ri ma ko ji im or ga ni zu ju tran zit pre ko Ma ke do ni je i Ko so va sve do se ve ra na {e ze mqe. Za svo je uslu ge „po gla vi” kri jum ~a ri na pla }u ju iz me |u 1.000 i 3.000 evra! Ni je la ko ni imi gran ti ma ko ji bu du uhva }e ni u po ku {a ju ile gal nog pre la ska u Ma |ar sku ili Ru mu ni ju, a ni oni ma ko ji mo tre na gra ni cu.

Imi gran ti se pro ce su i ra ju i na kon pri tvo ra upu }u ju u pri hvat ne cen tre za azi lan te i vra }a ju u ma ti~ nu dr `a vu, a mno gi tu ma ra ju se ve rom Voj vo di ne, po ku {a va ju }i i u vi {e na vra ta da pre |u u EU. Po naj sve `i jim po da ci ma iz {i reg gra ni~ nog po ja sa s Ma ke do ni jom, ko ji je u nad le `no sti Po li cij ske upra ve Vra we, do sa da je u ovoj go di ni uhva }e no oko 6.000 stra na ca ko ji su ile gal no u{li u Sr bi ju. Oni ko ji pro |u srp sko-ma |ar sku gra ni cu ile gal no na sta vqa ju na se ver jer kri jum ~ar ska tran sver za la vo di pre ma Su bo ti ci, oda kle na sto je da se do mog nu tla Evrop ske uni je.

– Bri ga o imi gran ti ma je u nad le `no sti dr `av nih or ga na, iz me |u osta log Mi ni star stva za so ci jal nu po li ti ku, pa je pri li kom bo rav ka kod nas u apri lu ove go di ne sa svim po te {ko }a ma upo znat mi ni star Ra sim Qa ji}.

Ini ci ja ti va op {ti ne da se pro ble mi re {a va ju je bi lo, do bi ja na su sa mo obe }a wa, a dva i po me se ca ka sni je na pi sme no je sti glo da Mi ni star stvo ne ma nov ca da po mog ne – pod se }a ^i ko{.

Imi gran ti uhva }e ni na gra ni ci ili vra }e ni iz Ma |ar ske pr vo se pro ce su i ra ju u po li ci ji, za tim kod su di je za pre kr {a je u Ka wi `I, gde ma hom sva li ca do bi ja ju za tvor sku ka znu od tri do {est da na, ili nov ~a nu, pa je Okru `ni za tvor u Su bo ti ci pre bu ki ran imi gran ti ma. Ka da iza |u iz za tvo ra, do bi ja ju re {e wa MUP-a o ot ka zu bo rav ka u ze mqi ko jim im se da je rok od pet do de set da na da na pu ste Sr bi ju.

– Cen tar za so ci jal ni rad op {ti ne Ka wi `a je nad le `an za po stu pa we uko li ko me |u imi gran ti ma ima ma lo dob nih li ca do 14 go di na. Oni se pre u zi ma ju i sme {ta ju u pri hva ti li {te u Be o grad, a sta ri ja ma lo let na li ca bo ra ve ov de dok im pu no let ni ro |ak ne iza |e iz za tvo ra pa se i oni ta da upu }u ju u pri hva ti li {te u Be o gra du.

M. Mi tro vi}

TU RI ZAM VOJ VO DI NE NO VA [AN SA ZA IMIY SR BI JE

Voj vo |an ska se la u Lon do nu Pro je kat „Bo gat stvo raz li ~i to sti” Du nav skog tu ri sti~ kog kla ste ra „Is tar 21„ iz No vog Sa da, u okvi ru ko jeg je 14 voj vo |an skih se la na pro te klom Me |u na rod nom saj mu tu ri zma u No vom Sa du ste klo pri zna we po kra jin skih se kre ta ri ja ta i tu ri sti~ kih or ga ni za ci ja, pred sta vqen je na Saj mu tu ri zma u Lon do nu i iza zvao ve li ku pa `wu ne sa mo tu ro pe ra te ra ve} i stru~ wa ka za bren di ra we.

Po {to se kroz pro mo ci ju iza bra nih voj vo |an skih se la pre zen tu ju spe ci fi~ no sti Voj vo di ne,

we na isto ri ja, pri rod na bo gat stva, mul ti kul tu ral nost, mul ti je zi~ nost i mul ti kon fe si o nal nost, po se ti o ci lon don skog Saj ma tu ri zma ima li su pr vi put pri li ku da im se tu ri sti~ ka po nu da Voj vo di ne pri ka `e na nov i dru ga ~i ji na ~in. Tu ri sti~ ke tu re, u okvi ru ko jih se sva ki dan po se }u ju dru ga se la i u wi ma upo zna je kul tu ra, ga stro no mi ja i mu zi ka Sr ba, Ma |a ra, Slo va ka, Ru mu na, Hr va ta, Bu we va ca, [o ka ca, Ro ma, Bu ga ra, Ma ke do na ca, Slo ve na ca i dru gih na ro da ko ji `i ve u Voj vo di ni, iza zva le su ve -

li ko in te re so va we ne sa mo tu ro pe te ra ve} i po je di nih po sti la ca saj ma. Ta ko je en gle ska pro fe sor ka, stru~ wa ki wa za bren di ra we, oce ni la da ova ko pred sta vqe na voj vo |an ska tu ri sti~ ka po nu da mo `e pro me ni ti i imix ce le Sr bi je i upra vo }e we ni stu den ti kao pri mer iz prak se ima ti za da tak da s ova ko kre i ra nom pri ~om osmi sle kam pa wu za pro me nu imi xa Sr bi je. Pro fe sor ka je pred lo `i la ma na xer ki Du nav skog tu ri sti~ kog kla ste ra „Is tar 21„, ko ja je ujed no i kre a tor ka pro jek ta „Bo gat stvo raz -

li ~i to sti„, Bi qa ni Mar ~e ti da po ru ka Voj vo di ne tu ri sti ma ko ji `e le da po se te Sr bi ju tre ba da bu de da “ni su vi de li Sr bi ju ako ne po se te Voj vo di nu”.

S ovog saj ma u Lon do nu sti gla je le pa vest: ne vla di na or ga ni za ci ja „Po du nav” iz Ba~ kog Mo no {to ra, jed nog od 14 iza bra nih voj vo |an skih se la, kroz pro je kat „Pre de li Ba~ kog Mo no {to ra” no mi no va la je Sr bi ju za na gra du „Evrop ska na gra da za pre deo” ko ju Evrop ska ko mi si ja do de qu je sva ke dve go di ne.

Q. Ma le {e vi}

VESTI Bor ba pro tiv na si qa nad `e na ma Od po ne deq ka, 14. no vem bra, ot po ~i we kam pa wa po di za wa sve sti jav no sti o spre ~a va wu na si qa nad `e na ma i na si qa u po ro di ci. Pro je kat „Bor ba pro tiv sek su al nog i rod no za sno va nog na si qa” spro vo di Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke u sa rad wi s Pro gra mom Uje di we nih na ci ja za raz voj.

Po ~e tak ove kam pa we od 16 da na ozna ~a va i Me |u na rod ni dan bor be pro tiv na si qa

nad `e na ma, ko ji je 25. no vem bra, a wen kraj ozna ~a va 10. de cem bar, dan ka da je pre 61 go di nu do ne ta Uni ver zal na de kla ra ci ja o qud skim pra vi ma.

Q. M.

Ma we pu {a ~a Kon tro la pri me ne Za ko na o za {ti ti sta nov ni {tva od iz lo `e no sti du van skom di mu i 100.000 oba vqe nih nad zo ra po ka za li da se za bra na pu {e wa po {tu je u vi {e od 90 od sto slu ~a je va i da je za go di nu da na pri me ne za ko na broj pu {a ~a ma wi za se dam od sto. U ovom pe ri -

o du pod ne to je 503 pre kr {aj nih pri ja va zbog ne po {to va wa za bra ne pu {e wa, ne is ti ca we od go vor nog li ca za kon tro lu pu {e wa, zna ka za za bra nu pu {e wa ili za ne a de kvat nu pro sto ri ju za pu {e we.

Od stu pa wa na sna gu Za ko na o za {ti ti sta nov ni {tva od iz lo `e no sti du van skom di mu po dr {ka jav no sti je po ra sla sa 77 na 84 od sto, de vet od de set sta nov ni ka Sr bi je zna da je pu {e we ci ga re ta uzro~ nik broj nih te {kih bo le sti i sma tra da bi pu {a ~i tre ba lo da vo de ra ~u na gde pu {e da ne bi ugro zi li zdra vqe dru gih.

petak12.novembar2011.

DR @A VA KON FI SKU JE BO GAT STVA STE ^E NA KRI MI NA LOM

Vred nost od uz e te imo vi ne 350 mi li on a evra Sr bi ja je do sa da od u ze la imo vi nu ste ~e nu or ga ni zo va nim kri mi na lom vred nu 350 mi li o na evra, re ~e no je ju ~e na sku pu u Be o gra du, i na ja vqe no da }e iz me ne Za ko na o od u zi ma wu ta kve imo vi ne do pri ne ti jo{ efi ka sni joj bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la.

Di rek tor Di rek ci je za upra vqa we od u ze tom imo vi nom ste ~e nom or ga ni zo va nim kri mi na lom Ju go slav Sto jiq ko vi} iz ja vio je da ta usta no va upra vqa imo vi nom vred nom vi {e od 350

je to sek tor ko ji ima zna ~aj nu ulo gu u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la – re kao je Ra di sa vqe vi}.

On je oce nio da je Za kon o od u ze toj imo vi ni ste ~e noj or ga ni zo va nim kri mi na lom je dan od naj bo qih me ha ni za ma ko ji bor bu pro tiv te vr ste kri mi na la mo `e u~i ni ti jo{ uspe {ni jom.

– Ni je do voq no da imo vi na bu de van kon tro le or ga ni zo va nog kri mi na la ve} i da bu de no vi po ten ci jal dr `a ve ko ji }e se

CRnA HROnikA

dnevnik

c m y

14

DO LI JAO MA LO LET NIK KO JI JE PQA^ KAO PO ADI I SEN TI

[e sna es to go di {wak osum wi ~en za 55 kra |a Po li cij ski slu `be ni ci u Adi li {i li su slo bo de i s kri vi~ nom pri ja vom pri ve li su di ji za ma lo let ni ke Vi {eg su da u Su bo ti ci {e sna e sto go d i { weg ma l o l et n i k a iz Ade, zbog osno va sum we da je po ~i nio vi {e te {kih kra |a na te ri to ri ji op {ti na Ada i Sen ta.

Po li ci ja je sa op {ti la da je osum w i ~ e n i ma l o l et n ik od po ~et ka no vem bra ove go di n e, ko r i s te } i po d e s an alat, pro va lio u ~e ti ri pro dav ni ce i ma ga cin pri vat nog pred u ze }a u Adi, u po {tu i

Po {ta u Mo lu bi la na me ti ma lo let nog raz boj ni ka

pri vat nu ku }u u Mo lu i dve cr kve u Sen ti.

Plen u ovoj se ri ji od de vet pro va la bi li su mu pre hram be ni pro iz vo di, pi }e, ci ga re te i no vac, ukup ne vred no sti oko 210.000 di na ra.

Ne zva ni~ no sa zna je mo da je to sa mo ma li deo pro val ni~ kog bi lan sa ma lo let nog pre stup ni ka jer je sta ri zna nac po li ci je. Na pod ru~ ju Ade i oko li ne on je za go di nu i po po ~i nio jo{ 46 kra |a, ta ko da u do si jeu do sa da ve} ima u~i nak od 55 kra |a!

M. Mr.

SPEK TA KU LAR NA AK CI JA KRI MI NA LI STI^ KE PO LI CI JE I @AN DAR ME RI JE

Naj ve }i ime tak od u zet od Dar ka [a ri }a

mi li o na evra. On je na sku pu u Be o gra du re kao da je for mi ra na rad na gru pa za iz me nu Za ko na o od uz i ma wu imo vi ne da bi se uskla dio sa za ko ni ma ko ji su do ne ti u me |u vre me nu i pre ci zni je de fi ni sa li na ~i ni upra vqa wa od u ze tom imo vi nom.

Po we go vim re ~i ma, do sa da je naj ve }i ime tak od u zet od okri vqe nih u po stup ci ma ko ji su zbog or ga ni zo va nog kri mi na la po kre nu ti pro tiv Dar ka [a ri }a i biv {eg di rek to ra EDB-a Bra ni sla va Usko ko vi }a.

Spe ci jal ni tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} re kao je da bi za ko nom tre ba lo omo gu }i ti da se obe {te te `r tve i na sled ni ci, da bi se spre ~i lo da se „do dat no vik ti mi zi ra ju na no vim po stup ci ma za na kna du {te te”.

– Deo od u ze te imo vi ne ste ~e ne or ga ni zo va nim kri mi na lom tre ba lo bi da bu de iz dvo jen i za ne vla di ne ogra ni za ci je jer

ko ri sti ti za fi nan si ra we bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i dru gih ob li ka kri mi na li te ta – re kao je Ra di sa vqe vi}.

Spe ci jal ni tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal oce nio je po seb no zna ~aj nim {to se od od u ze te imo vi ne ste ~e ne kri mi na lom fi nan si ra una pre |e we ra da in sti tu ci ja ko je se ba ve bor bom pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la.

Za me nik {e fa Mi si je OEBS-a To mas Mur re kao je da za kon pred sta vqa mo} no oru` je u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la. On je do dao da dr `a va ne mo `e uvek sa ma da se bo ri pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la ve} da je neo p hod no part ner stvo s NVO-ima. Po Mu ro vim re ~i ma, kon fi sko va na imo vi na bi se mo gla ko ri sti ti i za re in te gra ci ju biv {ih osu |e ni ka ko ji su iz dr `a li svo je ka zne.

E. D.

LO PO VLUK U KI KIN DI I RU SKOM SE LU

Ko tur ba kar nog li ma ukra den iz cr kve Ki kind ska po li ci ja ra sve tli la je kra |u ba kar nog li ma iz pr va o slav nog hra ma sve tog Ko zme i Da mja na u Ki kin di.

Zbog osno va sum we da su po ~i ni li te {ku kra |u kri vi~ na pri ja va pod ne ta je pro tiv Ro ber ta T. (1993) i tro ji ce ma lo let ni ka iz Ki kin de.

Osum wi ~e ni su da su se u no }i iz me |u 1. i 2. no vem bra ove go di ne, po mo }u mer de vi na po pe li na ku po lu vi so ku 6,5 me ta ra i kroz pro zor u{li u unu tra {wost hra ma iz ko jeg su ukra li oko 120 ki lo gra ma ba kar nog li ma na mo ta nog u ko tur, vred nog oko 130.000 di na ra.

Ki kind ska po li ci ja je pod ne la kri v i~ n e pri ja ve i pro tiv Zo r a n a K. (1987), Zo ra na B. (1985) i {e sna e s t o g o d i { w e g ma l o l et n i k a iz Ki k in d e, zbog osno va sum we da su po ~i ni li vi {e te {kih kra |a.

Oni se te re te da su od 28. ok to bra do 4. no vem bra ove go d i n e paj se rom pro va li l i u ~e t i r i tra f i k e u Ki kin di i Ru skom Se lu iz ko jih su od ne li ci ga re te vred n e oko 320.000 di na ra.

M. Mr.

Pqa~ ku ga sne pum pe sni mi la si gur no sna ka me ra

[e sto ro uhap {e no zbog se ri je pqa~ ki u No vom Sa du Na kon pqa~ ke pum pe „Eks pres gas” u No vom Sa du na pu tu No vo sad skog par ti zan skog od re da 3, u In du strij skoj zo ni ju ~e uju tro oko tri sa ta, u to k u da n a spek t a k u l ar n om ak ci j om pri pad ni ci kri mi -

ma je od re |e no za dr `a va we do sa slu {a wa kod de `ur nog is tra `nog su di je i jo{ se utvr |u je da li ima do ka za za jo{ ne ka kri vi~ na de la osim onih ko ja su do sa da na ve de na u pri ja vi.

is pred vra ta. Dvo ji ca ma skir nih na p a d a ~ a s ru k a v i c a m a, ma ska ma i pi {to qi ma su, sve vre me }u te }i, upe ri la ce vi u dvo je za po sle nih, dok je tre }i wi hov kom pa won, ko ji je bio bez ru ka vi ca i ot kri ve nog li -

Ne ki uhap {e ni su do li ja li u iz najm qe nim sta no vi ma na Bu le va ru oslo bo |e wa kod ras kr s ni c e s Uli c om Mak s i m a Gor kog, a ne ki su li {e ni slo bo de u Bal za ko voj uli ci na tak si sta ja li {tu.

Uhap {e ni su [ap ~a ni Mi lan \. (1989), s bo ra vi {tem u Do bri wi, i Pe tar J. (1983), No vo sa |a ni Pe tar B. (1992), Da li bor X. (1983) i Eli za be ta V. (1990) kao i Ro man P. (1986) iz Va qe va, ko ji ma se, za sa da, pri pi su je da su iz vr {i li ne ko li ko raz boj ni {ta na {i rem pod r u~ j u No v og Sa d a, sa o p {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Ka ko „Dnev nik„ ne zav ni~ no sa zna je, pqa~ ka ga sne pum pe kod „Me troa” u In du strij skoj zo ni tra ja la je sve ga 18 se kun di. Na vod no, u pro sto ri je su utr ~a li pqa~ ka {i ko ji su iz ne na da par ki ra li be li „golf”

ca, a pri to me ni ja ni {ta do ti cao, na re dio rad ni ci ma da pre da ju pa zar iz ka se. Ni ko ni je po vre |en, a ka me ra je sve sni mi la.

Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, plen s pum pe iz no sio je oko 50.000 di na ra. Iz gred ni ci su na kon pqa~ ke po be gli auto mo bi lom. Ve o ma br zo je do {la pa tro la i je dan je li {en slo bo de.

Po ne kim sa zna wi ma, pri li kom hap {e wa, bli zu Mle ka re do {lo je i do puc wa ve, ali ni k o ni j e po v re | en. Ina ~ e, ova pum pa je bi la na me ti raz boj ni ka, ali jo{ pre oko se dam go di na.

Ista raz boj ni~ ka gru pa te re ti se da je u no }i iz me |u sre de i ~e tvr ta ka opqa~ ka la kla d i o n i c u na Som b or s kom bu le va ru u No vom Sa du i koc kar ni cu iste fir me u Srem skoj Ka m e n i c i, oda k le su ukup no ote li oko 40.000 di na ra, sa zna je mo ne zva ni~ no.

Po po sled wim sa zna wi ma, u jed nom sta nu po li ci ja je si no} pro na {la i apa rat ko ji je mo gao po slu `i ti za pra vqe we fal si fi ko va nih nov ~a ni ca a ni je is kqu ~e no da je slu `io za pra vqe we la `nih pa ra ko je su bi le pla si ra ne po Sr bi ji. Is tra ga je u to ku.

M. V. Fo to: N. Sto ja no vi}

Hap {e we osum wi ~e nih raz boj ni ka

na l i s ti~ k e po l i c i j e No v og Sa da i Zre wa ni na i od re da @a n a d ar m e r i j e uhap s i l i su na vi {e lo ka ci ja {est oso ba iz [ap ca, Va qe va i No vog Sa da, osum wi ~e nih za vi {e raz boj ni {ta va, a ko je se do vo de u ve zu i s dru gim kri vi~ n im de l i m a po ~ i w e n im na pod r u~ j u glav n og gra d a Voj vo di ne.

Pri l i k om pre t re s a sta n a ko ji ko ri ste osum wi ~e ni pro na |e no je oru` je i pri gu {i va~, sup s ta n a c e za ko j e se osno va no pret po sta vqa (do ve {ta ~e wa ko je je u to ku) da su na li sti opoj nih dro ga, kao i dva ukra de na auto mo bi la. Wi -

crna hronika

dnevnik MLA DI] UHAP [EN SI NO] U BA^ KOJ PA LAN CI

Osum wi ~en za po ku {aj ubi stva No vo sad ska po li ci ja li {i la je slo bo de Pe tra R. (1983) iz Ba~ ke Pa lan ke, zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ubi stvo u po ku {a ju.

Pe tar R. se te re ti da je ju ~e oko 15.30 ~a so va va tre nim oru` jem po ku {ao da li {i `i vo ta 25go di {weg su gra |a ni na Dra go qu ba L. (1986). Ob ra ~un se do go dio u Uli ci `e le zni~ ko na se qe 32. Po sle ra wa va wa, Dra go qub L. je, u kri ti~ nom sta wu, pre ve -

zen u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne u No vom sa du.

Po li ci ja je, pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi ma „Dnev ni ka”, osum wi ~e nog uhva ti la u ata ru ba~ ko pa la na~ kom.

Po li cij ska upra va u No vom Sa du sa op {ti la je si no} da je Pe tru R. od re |e na me ra za dr `a va wa. On }e za tim, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du.

M. S.

TU @I LA [TVO ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL

Op tu `ni ca pro tiv dok to ra Mi la na Za ru bi ce Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je ju ~e op tu `ni cu pro tiv dok to ra Mi la na Za ru bi ce i gru pe s wim sa o kri vqe nih da su, ka ko ih sum wi ~i op tu `ba, u po slov nom objek tu pred u ze }a „Va ran ke mi kals“ u Ugri nov ci ma or ga ni zo va li ile gal nu pro iz vod wu sin te ti~ ke dro ge am fe ta min, na me we ne za pro da ju u Sr bi ji i ze mqa ma u okru `e wu.

Okri vqe ni dok tor Za ru bi ca je uhap {en 12. ma ja ove go di ne to kom pri vre me nog od su stva s iz dr `a va wa ka zne za tvo ra od 11 go di na, na ko ju je osu |en pre po la de ce ni je po op tu `bi za pro iz vod wu am fe ta mi na od sre di ne 2002. go di ne do 3. fe bru a ra 2003, ta ko |e u objek tu u Ugri nov ci ma.

No va op tu `ba te re ti Za ru bi cu da je to kom iz la ska iz za tvo ra

na slo bod ne do pu ste, na vod no ob no vio pro iz vod wu iste dro ge u is toj la bo ra to ri ji.

Ka ko je 12. ma ja sa op {ti lo Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal, osim Za ru bi ce, kri vi~ nim po stup kom ob u hva }e ni su i di rek tor pred u ze }a „Va ran ke mi kals“ Go ran La zo vi}, Slo bo dan Gmi zi}, Mar ko @u pa wac, Jo van Dr ~a, Jo vi ca Drob wak, Isa me di ni Azi zi. Ta da je pre ci zi ra no da su pod istom sum wom pro ce su ri ni i Jo vi ca Ka na zir i Dra gan Ka ra pe {ev ko ji iz dr `a va ju ka znu za tvo ra.

Ina ~e, ni ko od osta lih okri vqe nih ne ma ve ze s kri vi~ nim po stup kom ko ji je u pr voj po lo vi ni ove de ce ni je vo |en pro tiv dr Za ru bi ce po op tu `bi za isto vet no de lo.

J. J.

PRO CES LI DE RU RA DI KA LA ZBOG NE PO [TO VA WA HA [KOG SU DA

[e {eq od bio da se iz ja sni

Li d er Srp s ke ra d i k al n e stran k e Vo j i s lav [e {eq ju ~ e je po n o v o od b io da se pred Ha {kim tri b u n a l om iz j a s ni o kri v i c i po tre } oj do p u w e n oj op t u ` ni c i za ne p o { to v a w e su d a.

Po {to je [e {eq to u~i nio i pre se dam da na, su di ja Bar ton Hol u spis je, po pra vi li ma su da, uveo da je op tu `e ni iz ja vio da ni je kriv.

Tri bu nal je [e {e qa kra jem ma ja op tu `io za ne po {to va we su da za to {to je od bio vi {e sud skih na lo ga da sa svo je in ter net-stra ni ce uklo ni tri kwi ge i do ku men te u ko ji ma se ot kri va iden ti tet za {ti }e nih sve do ka.

Po ~ et k om ju l a, [e { eq je iz ja vio da ni je kriv po toj op tu `ni ci.

Op tu `ni ca je u ok to bru pro {i re na na vo dom da [e {eq, po tom, ni je po stu pio po po no vqe nom na lo gu su da od 15. ju la da sa svo je in ter net-stra ni ce uklo ni ukup no ~e ti ri kwi ge i dru ge do ku men te ko ji sa dr `e po dat ke o iden ti te tu sve do ka.

Kao i pro {log pet ka, [e {eq je u sud ni ci re kao da ne `e li da se iz ja sni zbog to ga {to mu je sud ski se kre tar kra jem ok to bra uveo nad zor raz go vo ra s prav nim sa vet ni ci ma zbog sum we da im je pre no sio po ver qi ve in for ma ci je.

– Ra do bih se iz ja snio, ali ne mo gu za to {to ne raz u mem op tu `ni cu i ne }u mo }i da se iz ja snim dok mi ne omo gu }i te prav nu po mo} – re kao je [e {eq u sud ni ci.

subota12.novembar2011.

NA KON PRI JA VE PRO TIV ^E TVO RO LE KA RA ZBOG MR TVO RO \E NE BE BE U NO VO SAD SKOM PO RO DI LI [TU

Mi ni star stvo zdra vqa {a qe nad zor ni ke u Be ta ni ju Zdrav stve na in spek ci ja Mi ni star stva zdra vqa pri ku pi la je ~i we ni ce i do ku men ta ci ju i pred lo `i la da se u slu ~a ju smr ti ne ro |e ne be be u no vo sad skom po ro di li {tu ura di spoq ni stru~ ni nad zor, sa zna je RTV. To zna ~i da }e mi ni star zdra vqa ovla sti ti ne ko li ko nad zor ni ka s li ste Le kar ske ko mo re Sr bi je da po drob no is pi ta ju slu ~aj, ob ja {wa va ju u Mi ni star stvu zdra vqa.

Vr {i lac du `no sti uprav ni ka Kli ni ke za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo Voj vo di ne dr Dra gan Bu da kov od ba cio je ju ~e op tu `be bra~ nog pa ra Spa so je vi} da su iz gu bi li be bu zbog gre {ke le ka ra.

– Maj ka je ima la za ka zan car ski rez za 17. ok to bar, ali je 15. ok to bra usle di la iz ne nad na smrt de te ta u ma te ri ci – re kao je Bu da kov za agen ci ju Be ta, i do dao da je re~ o ne po zna tom uzro ku smr ti ne ro |e nih be ba ko ji se u sve tu do ga |a jed nom u 200 slu ~a je va.

Sa wa i Bra ni slav Spa so je vi} podneli su krivi~ne prijave

protiv ~e ti ri le ka ra no vo sad skog po ro di li {ta zbog smrti ne ro |e nog de te ta. Oni tvr de da je le kar ska ko mi si ja od lu ~i la da car ski rez iz ve de tri da na na kon da tu ma ko ji je pred lo `io le kar ko ji je pra tio trud no }u. Ta ko |e su na ve li da je Sa wi na trud no }a svih de vet me se ci bi la ide al na i da ni je bi lo pro ble ma.

Bu da kov je us tvr dio da je sve ura |e no ka ko tre ba i da je le -

Qu bo mir Bo rov ~a nin

kar ska ko mi si ja 14. ok to bra od lu ~i la da se Sa wa Spa so je vi} sme sti na ode qe we Pa to lo gi je trud no }e do car skog re za ko ji je tre ba lo da bu de oba vqen 17. ok to bra.

– Pri li kom pri je ma ura di li smo ul tra zvu~ ni pre gled i svi po ka za te qi su bi li u re du. U ka s nim po p o d nev n im sa t i m a ura |en je i CTG pre gled i ot ku ca ji be bi nog sr ca bi li su

O{tre ka zne i do dat ni tre ning ~u va ju `i vo te Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} ot krio je ju ~e u No vom Sa du spo men-plo ~u po li caj ci ma PU No vi Sad ko ji su po gi nu li na du `no sti od 1977. go di ne do da nas.

– Vi {e pu ta do sa da is ti cao sam da dr `a va i MUP tre ba da ~u va ju uspo me nu na na {e qu de ko ji su iz gu bi li `i vo te na rad nim za da ci ma – re kao je Da ~i}.

– Ti rad ni za da ci su bi li raz li ~i ti, od po zor ni~ kog re jo na do ne ke ak ci je u bor bi pro tiv kri mi na la, in ter ven ci je u sa o bra }a ju ili za da ta ka ko ji su bi li ve za ni za od bra nu na {eg na ro da i dr `a ve. Od 1977. go di ne do da nas na rad nim za da ci ma je po gi nu lo 25 po li ca ja ca PU No vi Sad, a ka da go vo ri mo o Re pu bli ci Sr bi ji, taj broj je za po sled wih ne ko li ko de ce ni ja do sti gao go to vo hi qa du.

Mi ni star je na ja vio da je u pla nu ob no va bom bar do va ne zgra de MUP-a u Uli ci kne za Mi lo {a u Be o gra du, gde }e se

iz gra di ti spo me nik ko ji }e bi ti uspo me na na sve po li caj ce, va tro ga sce i dru ge slu `be ni ke MUP-a ko ji su da li svo je `i vo te.

– Mi }e mo se, kao mi ni star stvo, tru di ti da po dig ne mo glas pro tiv sva ke vr ste na si qe, a po go to vo pro tiv na si qa upe re nog pro tiv po li ci je.

O{tra ka zne na po li ti ka tre ba da bu de pri mer za sva kog ko se usu di da na pad ne po li ci ju, a ne obr nu to, da ka zna za po li caj ca tre ba da bu de pri mer dru gim po li caj ci ma, ka ko je na pi sa no u pre su di pro tiv po li caj ca Mi qa na Ra i ~e vi }a. [ta to tre ba da zna ~i, naj bo qe da po li ci ja uop {te ne ra di svoj po sao i da pre pu sti gra |a ni ma da se sa mi or ga ni zu ju i bra ne. Vo leo bih da se ta ko br zo za vr {a va ju svi pro ce si pro tiv na pa da ~a na po li ci ju i dru gih kri mi na la ca kao {to je za vr {en pro ces pro tiv po li caj ca Ra i ~e vi }a zbog ubi stva

Qu bo mir Bo rov ~a nin u dan skom za tvo ru Bo rov ~a nin je je dan od sed mo ri ce funk ci o ne ra voj ske i po li ci je bo san skih Sr ba ko ji je osu |en u slu ~a ju pro tiv Vu ja di na Po po vi }a i dru gih. Pre tre sno ve }e Ha {kog tri bu na la je iz re klo pre su du 10. ju na 2010, osu div {i Bo rov ~a ni na za po ma ga we u is tre bqe wu, ubi stvi ma, pro go nu i pri nud nom tran sfe ru za tvo re ni ka.

Bo rov ~a nin je pro gla {en kri vim i po op tu `bi za ko mand nu od go vor nost u ubi stvu i zlo ~i ni ma pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e wu pra va i obi ~a ja ra to va wa za to {to ni je ka znio svo je pod re |e ne ko ji su u~ stvo va li u ubi stvu za tvo re ni ka is pred skla di {ta u Kra vi ci.

On je bio je di ni ko ji se ni je `a lio na pre su du u ovom slu ~a ju a Tri bu nal je 21. apri la od re dio Dan sku kao dr `a vu u ko joj }e da slu `i ka znu. Bo rov ~a nin je ~et vri ti osu |e nik Ha {kog tri bu na la ko ji slu `i ka znu u Dan skoj.

(Ta njug)

pot pu no u re du – re kao je Bu da kov.

Su tra dan uju tro je do {lo do iz ne nad ne smr ti de te ta, a po re ~i ma na ~el ni ka po ro di li {ta, re zul ta ti ob duk ci je te la ni su uka za li na uzrok smr ti, dok mi kro skop ski pre gled ni je po ka zao bi lo ka kva o{te }e wa na po ste qi ci.

Uprav nik no vo sad skog po ro di li {ta je re kao i da le ka ri ne zna ju ni {ta o na vod nim kri vi~ nim pri ja va ma ro di te qa, i po tvr dio da je pre kju ~e po ro di li {te po se ti la Zdrav stve na in spek ci ja Mi ni star stva zdra vqa Sr bi je.

Je dan od ~e tvo ro le ka ra pro tiv ko jih je, po re ~i ma ro di te qa, pod ne ta kri vi~ na pri ja va, dr Ti ho mir Vej no vi}, ina ~e uprav nik Za vo da za pe ri na to lo gi ju, za RTV ka `e: – Oba vi li smo sve {to je u na {oj oba ve zi {to se ti ~e unu tra {weg, pa i spo qa {weg nad zo ra. A tek kad do bi je mo kon kret nu prijavu i bu de mo zna li {ta ona sa dr `i, mo }i }e mo kon kret no da ko men ta ri {e mo.

MI NI STAR UNU TRA [WIH PO SLO VA IVI CA DA ^I] U NO VOM SA DU OT KRIO SPO MEN-PLO ^U STRA DA LIM PRI PAD NI CI MA MUP-a

HA [KI OSU \E NIK IZ RE PU BLI KE SRP SKE KA ZNU SLU @I U SKAN DI NA VI JI

Biv {i za me nik ko man dan ta spe ci jal nih po li cij skih je di ni ce MUP-a Re pu bli ke Srp ske Qu bo mir Bo rov ~a nin pre ba ~en je u Dan sku na od slu `e we 17 go di {we ka zne za tvo ra za zlo ~i ne pro tiv bo san skih mu sli ma na u Sre bre ni ci i @e pi u ju lu 1995. go di ne, sa op {tio je ju ~e Ha {ki tri bu nal.

15

Po se ta Vla di mi rov cu Mi ni star Ivi ca Da ~i} ju ~e je po se tio po ro di cu ne dav no stra da log pri pad ni ka MUP-a Slo bo da na Cve ti }a u Vla di mi rov cu kod Ali bu na ra.

Po li ca jac Cve ti} je pre mi nuo 25. ok to bra, po sle pe to dnev ne ko me u ko ju je upao po sle te {kog ra wa va wa u spre ~a va wu pqa~ ke Ko mer ci jal ne ban ke u Be o gra du. Tom pri li kom we gov ko le ga Mi lo rad Fi li po vi} i gra |a nin Bo jan Ga ji} su ra we ni. Raz boj ni ci su istog da na uhap {e ni.

\or |a Za ri }a – re kao je Da ~i}, do dav {i da je isti na da su u po sled wih ne ko li ko slu ~a je va i na pa da ~i na po li ci ju o{tro ka `we ni.

Po vo dom iz ja va ~la no va po li cij skih sin di ka ta da po li caj ci ni su do voq no ob u ~e ni i da ne po sto je ja sni pra vil ni ci o po stu pa wu u od re |e nim si tu a ci ja ma na te re nu, Da ~i} je re kao da tu po sto ji pro stor za una pre |e we, ali da je za spro vo |e we ne kih ide ja neo p- hod na fi nan sij ska po mo} dr `a ve.

– Mi smo sa gle da li mo gu} no sti za prav no po boq {a we svih po sto je }ih prav nih aka ta u smi slu bo qe za {ti te pri pad ni ka po li ci je na du `no sti i usko ro }e se po ja vi ti ne ki pred lo zi. S dru ge stra ne, mi slim da nam fa li ve `ba we po li ci je u re al nim si tu a ci ja ma. To se ne od no si na ta la~ ke, te ro ri sti~ ke i dru ge te {ke si tu a ci je jer su za to za du `e ne spe ci jal ne je di ni ce MUP-a, ve} si tu a ci je u ko ji ma se po li caj ci sva ko dnev no na |u, a ko je su po ten ci jal na opa snost. Dr `a va nam mo ra po mo }i, pre sve ga fi nan sij ski, da bi smo iz gra di li objek te za ta kve ve `be, ali i za na bav ku opre me jer sa mo jed no ga |a we na {e po -

Ne ga tiv ne sli ke – Ka da sam di rek to ru ame ri~ kog FBI-ja go vo rio da su me to de is tra ge i pri stup age na ta ove agen ci je uzor za na {u po li ci ju, on mi je od go vo rio da to po sto ji sa mo u ho li vud skim fil mo vi ma i se ri ja ma ko je su pre pla vi le svet. Je ste ta ko, ali mi ne ma mo ni ta kve fil mo ve ni se ri je, ve} uglav nom ne ga tiv ne pri ka ze o na {oj po li ci ji, iako je po li ci ja na tre }em me stu in sti tu ci ja u ko ju gra |a ni ima ju naj vi {e po ve re wa – re kao je Da ~i}.

li ci je ko {ta oko mi lion evra – ka `e Da ~i}.

Osim mi ni stra, ot kri va wu spo men-plo ~e pri su stvo va li su i di rek tor srp ske po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}, gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} kao i po ro di ce na stra da lih po li ca ja ca, ko je su iz ra zi le za hval nost Mi ni star stvu jer se tru di da `r tva ko ju su wi ho vi naj mi li ji pod ne li za dr `a vu osta ne traj no za be le `e na.

N. Per ko vi}

DR @A VQA NIN SR BI JE UHAP [EN U CR NOJ GO RI ZBOG [VER CA DRO GE

Skank is pod ce men ta

Cr no gor ska po li ci ja uhap si la je na gra ni~ nom pre la zu Bo `aj, s Al ba ni jom, dr `a vqa ni na Sr bi je M. R. (32), ko ji je u te ret nom vo zi lu po ku {ao da pro kri jum ~a ri 32 ki lo gra ma skan ka, sa op {te no je ju ~e u Pod go ri ci.

Upra va po li ci je je na ve la da je pri li kom gra ni~ ne pro ve re u te ret nom vo zi lu „vol -

vo” ce tiw skih re gi star skih ozna ka, ko je je pre vo zi lo oko 25 to na ce men ta, a za ~i jim je upra vqa ~em bio M. R., pro na |e na dro ga „skank„. Dro ga je, ka ko se na vo di, bi la sa kri ve na u spe ci jal no na pra vqe nom bun ke ru.

Po li ci ja sum wa da je M. R. skank na ba vio u Al ba ni ji, sa krio je bun ke ru, a po tom uto -

va rio ce ment, s na me rom da dro gu po tom pro kri jum ~a ri u Cr nu Go ru.

M. R. je pre dat nad le `nom dr `av nom tu `i o cu, a pro tiv we ga je pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog kri vi~ nog de la neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug)

SPORT

subota12.novembar2011.

dnevnik

c m y

16

SVETSKI KUP ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

La vi ce si ja ju na iz la ze }em sun cu Japan - Srbija 0:3 (22:25, 20:25, 21:25) SA PO RO: Ha la SC Ho ka i do, gle da la ca: 8.000, su di ja: Pe res (Ku ba), Za hor co va (^e {ka).

SR BI JA: Bra ko ~e vi}, @iv ko vi}, Kr sma no vi}, Ma le {e vi} 12, Mol nar 9, An to ni je vi} 3, Ve so vi}, Bje li ca 13, Ra {i} 17, Veq ko vi} 10, ]e bi} (l2), Po po vi} (l1).

Ozbiq no i od go vor no su la vi ce pri stu pi le me ~u sa uvek ne u god nim pro tiv ni kom i s ve o ma ma lo gre {a ka, ali s do brim ser vi som i pri je mom i do brom re al zi a ci jom na pa da, do {le su do ve li ka tri bo da ko ja ih osta vqa ju u vr hu ta be le.

Jo{ jed nu iz van red nu utak mi cu su od i gra le iza bra ni ce Zo ra na Ter zi }a, ali za raz li ku od me -

sme wi va le u vo| stvu, da bi na pr vom teh ni~ kom tajm – autu bi lo 8:7 za Sr bi ju. Dva ve za na po e na do ne la su Sr bi ji pred nost od 10:7, ali je Ja pan us peo pr vo da iz jed na ~i na 11:11, a po tom i po ve de sa 13:12 i 14:13. Se ri jom 3:0, Sr bi ja je na dru gi teh ni~ ki od mor oti {la sa dva po e na pred no sti (16:14). Vo di la je Sr bi ja sa 17:14 i 18:15, a Ja pan sa

Pra va ro vov ska bor ba vo di la se za sva ki poen od po ~et ka tre }eg se ta. U iz jed na ~e noj bor bi Sr bi ja je ima la mi ni mal nu pred nost, da bi Ja pan od 7:6 za Sr bi ju, na pr vi teh ni~ ki tajm – aut oti {ao sa pred no {}u od jed nog po e na (8:7). Po sle od mo ra, Sr bi ja je po ve la.. Usle di la je igra poen za poen, pa je na dru gom teh ni~ kom tajm – autu bi lo 16:15 za Sr bi ju. Po sle pa u ze, pr vi put u tre }em se tu jed na eki pa je ima la dva po e na vi {ka – 17:15 za Sr bi ju, pa je Ma na be za tra -

A grupa (Saporo) Ita li ja - Ko re ja Ki na - Bra zil Ja pan - Sr bi ja

3:0 2:3 0:3

B grupa (Okajama) Do mi ni kan . R. - Ke ni ja Al `ir - Ne ma~ ka Ar gen ti na - SAD 1. Ita li ja 2. SAD 3. Ne ma~ ka 4. Ki na 5. Bra zil 6. Sr bi ja 7. Ja pan 8. Do min kan . R. 9. Ar gen ti na 10. Ko re ja 11. Ke ni ja 12. Al `ir

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

6 5 5 4 5 3 3 2 2 1 0 0

0 1 1 2 1 3 3 4 4 5 6 6

3:1 0:3 0:3 18:3 15:4 16:5 16:9 16:10 13:10 12:9 8:13 6:14 5:15 2:18 1:18

17 15 14 13 12 11 10 6 6 4 0 0

Danas A grupa Ita li ja - Bra zil Ki na - Sr bi ja Ja pan - Ko re ja

Ste fa na Veq ko vi} u na pa du

JA PAN: Na ka mi ~i, Ta ke {i ta, Sa no, Ja ma gu ~i 9, I{i da 5, Iva sa ka 9, Ara ki 3, Ki mu ra 14, [i na be, Eba ta 9, Sa ko da, Mo ri 1.

Od boj ka {i ce Sr bi je su bez po mu ke sa vla da le do ma }i na Svet skog ku pa Ja pan, iako su o~e ki va le ve o ma te `ak su sret.

~e va pro tiv Ne ma~ ke i Bra zi la, pro tiv Ja pa na im se vi {e stru ko vra ti lo. U me ~u u ko me su mla de od boj ka {i ce Sr bi je pri ka za le svu ras ko{ svog ta len ta i ma te ri ja li zo va le od li~ nu igru.

Po ~e tak me ~a obe le `i la je iz jed na ~e na igra, a eki pe su se

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Ter zi}: Za do voq ni smo Se lek tor `en ske od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Zo ran Ter zi} na kon pobede nad Japanom na Svetskom kupu rekao je da je zadovoqan osvojenim bodovima i ~iwenicom da su devojke odigrale onako kao {to je bio dogovor pre me~a.

- Uvek je te{ko igrati u Japanu protiv doma}ina. Dobro smo odradili prvi napad, ceo me~ smo to kontrolisali i pravili veliku razliku u kontranapadu. Puno posla obavili su i sredwi blokeri. Uglavnom smo ispunili dogovor, igrali smo stvarno dobro i mo`emo da budemo zadovoqni - rekao je Terzi}..

Odbojka{icama Srbije to je tre}a pobeda, a zabele`ile su i toliko poraza do sada.

- Nije nam bilo lako pred brojnom publikom. Bile smo dosta dobre, a Japan nije pru`io ba{ najboqu partiju. Drago mi je {to smo nametnuli na{u igru i {to smo dobile u tri seta - kazala je Milena Ra{i}, sredwi bloker Srbije.

dva uza stop na po e na sti gao na poen za o stat ka (18:17). Ta da je uz vra ti la Sr bi ja i po ve la sa 20:17 i pri mo ra la Ma sa jo {i ja Ma na bea da za tra `i tajm – aut.

U igri poen za poen, Sr bi ja je sti gla do tri set lop te (24:21), is ko ri sti la dru gu za 25:22 i 1:0 u se to vi ma.

Po sle 3:1 za Sr bi ju i iz jed na ~e wa Ja pa na (3:3), se ri jom 3:0 iza bra ni ce Zo ra na Ter zi }a sti `u do vo| stva od 6:3. Pred nost od tri po e na Sr bi ja je za dr `a la i na pr vom teh ni~ kom tajm – autu (8:5). Sjaj nom se ri jom od 4:0, Sr bi ja je sti gla do ve li kih se dam po e na vi {ka (12:5). Ipak, Ja pan je uz vra tio se ri jom 6:2 za 14:11, da bi na dru gom teh ni~ kom tajm – autu bi lo 16:12 za Sr bi ju.

Se ri jom 3:1, Sr bi ja je sti gla do 19:13, a Ja pan sma wio na 19:15.

Usle di la je igra poen za poen, da bi Ja pan sa dva uza stop na po e na od 23:18 sma wio na 23:20.

Ipak, Sr bi ja je od go vo ri la na isti na ~in i sa dva ve za na po e na do {la do 25:20.

VARADINKE DO^EKUJU KOLUBARU

Do ma }in `e li bo do ve Od boj ka {i ce Va ra di na sa tri po be de i dva po ra za, kao no vaj li ja u li gi, i da qe no se epi tet naj pri jat ni jeg iz ne na |e wa se zo ne. Da nas Va ra din ke do ~e ku ju Ko lu ba ru i po sle po ra za u pro {lom ko lu u Obre nov cu, `e le po vra tak u po bed ni~ ki niz. Ma lo je fa li lo da se i sa te {kog go sto va wa kod TENT-a vra te tri jum fal no, ali ni su ima le re {e we za pre vi sko ki blok pro tiv ni ca.

Va ra din i Ko lu ba ra su ve o ma sli~ ne eki pe, ni su po seb no vi so ke, pa zbog to ga im je igra u od bra ni je dan od pri mar nih za da ta ka. Tre ner Va ra di na Jo vo Ca ko vi} o~e ku je le pu i ne iz ve snu utak mi cu.

- Ko lu ba ra je ri val za re spekt. Ozbi qan su pro tiv nik ko ji ni je mno go pro me nio sa stav u osno su na pro {lu se zo nu i ras po la `e s ne ko li ko ve o ma do brih i is ku snih igra ~a. Sli~ ne smo eki pe, pa o~e ku jem utak mi cu s pu no le pih po te za i mno go nad i gra va wa. Str pqi vi ji i ras po lo `e ni ji pro tiv nik }e po be di ti, a na dam se da uz na {u pu bli ku mo `e mo do bo do va. @e li mo da po no vi mo igre iz me ~e va s Vi zu rom i u`i~ kim Je din stvom, jer sa mo s mak si mal nom igrom mo `e mo da o~e ku je mo po vo qan re zul tat - is ta kao je Ca ko vi}.

Utak mi ca Va ra din BMG grad wa - Ko lu ba ra igra se u ha li na Sla noj ba ri od 20 ~a so va.

M. Risti}

Ne ve na Iri ~a nin uzda ni ca Va ra din ki

MASTERS TURNIR U PARIZU

\o ko vi} se po vu kao zbog ra me na Naj bo qi te ni ser sve ta od lu ~io da se po vu ~e sa tur ni ra Ma sters se ri je u Ber si ju uo~i ~e tvrt fi nal nog du e la zbog po vre de ra me na.

No vak \o ko vi} je na svom saj tu ob ja vio da su se stva ri sa po vre dom po gor {a le na duelu protiv Viktora Troickog, zbog ~ega je odustao od daqeg takmi~ewa.

-Na`alost imam lo{e vesti.

Primoran sam da se povu~em sa turnira u Bersiju sa jakom upalom ramena, zbog koje, uz daqe napore, rizikujem ve}u povredu. Stawe se pogor{alo na me~u protiv Viktora.

Zdravqe mi je na prvom mestu, kao i oporavak nakon duge

sezone, i nadam se da razumete moj postupak. Izviwavam se svima koji su kupili karte za me~ ~etvrtfinala, kao i onima koji su se spremali da gledaju kraj TV ekrana. - stoji u Novakovom saop{tewu, koji se zahvalio svima „na lepim poklonima i iznena|ewima u Parizu” uz zakazivawe novog vi|ewa slede}e godine na Rolan Garosu.

Novak, koji je prvi nosilac u Parizu, trebalo je u ~etvrtfinalu da se sastane sa doma}im teniserom @oom Vilferdom Congom.

Najboqi srpski teniser trebalo bi za devet dana da igra zavr{ni turnir sezone Masters kup u Londonu.

KUP SRBIJE: VOJVODINA DO^EKUJE BEOGRAD (3) (7) (10.20)

B grupa Do mi ni kan . R. - Ne ma~ ka (3) Ar gen ti na - Ke ni ja (7) Al `ir - SAD (10.20)

Sutra A grupa Ita li ja - Sr bi ja Ki na - Ko re ja Ja pan - Bra zil

Novak \okovi}

(3) (7) (10.20)

B grupa Do mi ni kan . R. - Ne ma~ ka (3) Ar gen ti na - Ke ni ja (7) Al `ir - SAD (10.20)

Po be da do no si tre }e me sto Va ter po li sti Voj vo di ne u po sled wem, pe tom, ko lu Ku pa Sr bi je do ~e ku ju ve ~e ras eki pu Be o gra da. Obe eki pe ima ju isti u~i nak u pret hod na ~e ti ri ko la od dve po be de i dva po ra za i ona ko ja po be di za u ze }e tre }e, a po ra `e ni ~e tvr to me sto pred faj nal-for ko ji }e se igra ti 3. i 4. de cem bra.

dva tre nin ga dnev no mo `e na pre do va ti. Da, ima mo pro blem do la za ka na tre nin ge zbog {kol skih oba ve za, ali to }e mo re {i ti uvo |e wem, ili po po dnev nog tre nin ga, ili osta ja wem du `e - ka `e tre ner Voj vo di ne De jan Sta no je vi}.

On jo{ uvek ne zna u kojm }e sa sta vu na stu pi ti we go va eki pa, jer se ne ko li ko igra ~a `a li na

`io tajm – aut. Usle di la je igra poen za poen, da bi Sr bi ja sti gla do tri po e na vi {ka – 20:17.

Po sle dru gog tajm – auta Ja pa na, Sr bi ja je do {la do ~e ti ri po e na vi {ka – 21:17, a za tim i do ~e ti ri me~ lop te. Is ko ri sti le su od boj ka {i ce Sr bi je dru gu za ko na~ nih 25:21, 3:0 u se to vi ma i ve o ma vred na tri bo da pro tiv do ma }i na Svet skog ku pa.

M. Risti} VOJVODINA GOSTUJE TENTU

@eq ne nad i gra va wa Od boj ka {i ce Voj vo di ne pro na {le su for mu i u po sled wa dva su sre ta za ra di le ~e ti ri bo da. Da nas go stu ju obre no va~ kom TENT-u ko ji je ve li ki fa vo rit.

Mla da eki pa iz No vog Sa da na da se da }e me~ u Obre nov cu bi ti pri li ka za nad i gra va we.

- Naj va `ni ji za da tak je da im sred we blo ke re uda qi mo od mre `e, ali za to nam tre ba do bar ser vis. Ako to uspe mo, mi slim da mo `e mo da se na da mo rav no prav nom nad i gra va wu. Bi }e za nas ma li hen di kep ne i gra we Ran ko vi }e ve, ali ide mo da od i gra mo naj bo qe mo gu }e, a za ko li ko }e to bi ti do voq no osta je da se vi di - re kao je tre ner Voj vo di ne Ugqe {a [e grt.Va `no je da smo kre nu le, na dam se da }e mo u na red nim me ~e vi ma igra ti jo{ bo qe i osva ja ti bo do ve. Kka ko pr ven stvo od mi ~e igra mo i sve zre li je, bi lo je po treb no da se mla de igra ~i ce na vik nu i na am bi jent i na li gu.

M. R.

Mi lo{ Ma rin ko vi}

- Ova utak mi ca sa Be o gra dom ima ve li ki zna ~aj i te `i nu, zbog to ga {to bi smo po be dom iz be gli Par ti zan u po lu fi na lu. Ali, ono {to je me ni zna ~aj ni je je to da smo po sle raz go vo ra u pret hod na dva da na na {li pra vi smer u ko jem tre ba da idu na {i tre nin zi, na {ta da se fo ku si ra mo i {ta da pro me ni mo. Na dam se da su mo ji mom ci ko na~ no shva ti li da se sa mo pra vim pri la zom i mak si mal nim ra dom od

bo lo ve, a ima i bo le snih. Me |u tim, oni ko ji se na |u u ba ze nu po tru di }e se da da ju sve od se be, ka ko bi za be le `i li po be du, a ti me i tre }e me sto {to bi zna ~i lo da }e u po lu fi na lu, sna ge od me ri ti sa dru go pla si ra nom Cr ve nom zve zdom. Even tu al ni po raz vo di ih na Par ti zan.

Utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Be o gra da igra se ve ~e ras u 19 ~a so va na ba ze nu Sla na ba ra.

G. Malenovi}

SPORT

c m y

dnevnik

Pa vlo vi} raz mi {qa o Par ti za nu Odav no se zna da }e Ni ko la Pe ko vi} no si ti cr no-be li dres sve dok tra je ob u sta va ra da u NBA li gi. Ako pro pad nu pre go vo ri igra ~a i vla sni ka, a ni je is kqu ~e no da se to do go di, ko rist po klub iz Hum ske 1 mo gla bi da bu de dvo stru ka. Re do ve Par ti za na ta da bi mo gao da po ja ~a ni ko dru gi do Alek san dar Sa {a Pa vlo vi}. Biv {i ko {ar ka{ Ju te, Kli vlen da i jo{ ne ko li ko NBA ti mo va u ~e -

Aleksandar Pavlovi}

tvr tak je bio u Pi o ni ru da ose ti at mos fe ru evro li ga {kog der bi ja, ali i bo dri klub za ko ji ka `e da na vi ja od ma le na.

- Pra tim sve Par ti za no ve utak mi ce, a sa da sam ugra bio pri li ku da u`i vo od gle dam jed nu - re kao je Pa vlo vi}.

On je do dao da je Evro li ga ove se zo ne „mno go ja ka”, de lom zbog broj nih NBA po ja ~a wa, pa bi za to sva ku po be du cr no-be lih tre ba lo „vred no va ti dvo stru ko”.

Iako je jo{ ra no za kon kret nu pri ~u o to me, Pa vlo vi} da se u do gled no vre me pri dru `i Pe ko vi }u i Lou. - Du go ve} ra dim in di vi du al no i na dam se da }u usko ro pot pi sa ti za ne ki klub. ^e kam da se za vr {i lo ka ut, po {to mi je pri o ri tet igra we u Ame ri ci, ali ako to pro pad ne, on da }u ve ro vat no pro na }i an ga `man u Evro pi. Mo `da to bu de i Par ti zan.

Ne ka da {wi sa i gra~ Le bro na Xej msa u Kli vlen du, apo stro fi rao je Vla di mi ra Lu ~i }a kao igra ~a ko ji mu se naj vi {e svi |a u ta bo ru cr no-be lih i ko ji bi mo gao da pro |e u NBA li gi. Pa vlo vi} usko ro pu ni 28 go di na, vi sok je 201 cen ti me tar, a „pre ko ba re” se oti snuo 2003. iz pod go ri~ ke Bu du} no sti.

subota12.novembar2011.

17

PARTIZAN U FANTASTI^NOM AMBIJENTU SAVLADAO U PREPUNOM „PIONIRU” REAL

Hra bro, sr cem do po be de Par ti zan je pobedio Real Madrid u Beogradu (80:79), a trener crno-belih Vlada Jovanovi} rekao je wegov tim zahvaquju}i velikoj hrabrosti savladao „kraqevski klub” u ~etvrtom kolu C grupe Evrolige.

- Na{li smo balans, jer se nismo lako predavali.

Utakmicu smo dobili, jer su momci bili, pre svega, jako hrabri i izneli sve na svojim le|ima. Publika je, kao i uvek, reagovala na pravi na~in i vratila nas na kolosek. Na kraju smo zaslu`eno pobedili ostavqaju}i svaki atom snage na terenu. rekao je Jovanovi} na konferenciji za novinare.

On je priznao da ga je duel protiv Reala podsetio na trijumf nad Barselonom 2010. godine, kada su crno-beli tako|e odbranili posledwi napad rivala na utakmici.

- Mi smo ekipa koja jako dobro radi i pona{a se prema obavezama, svaki me~ shvatamo ozbiqno. Dogovorili smo se da }emo se boriti svih 40 minuita, {to nije lako, pogotovo u

Fantasti~an ambijent u Pioniru

kretwi, a oni su u{li u {utersku seriju. - kazao je trener prvaka Srbije i Jadranske lige.

Trener Madri|ana Pablo Laso rekao je da je Partizan bio boqi u trenucima kada se lomila utakmicu.

- Oba tima su odigrala odli~no. Znali smo da }e od po~etka biti te{ka utakmica.

Milan Ma~avan

Evroligi. - istakao je Jova novi}.

Strateg Partizana dodao je i da se wegova ekipa, nakon dobrog po~etka, nije sna{la u drugoj i tre}oj ~etvrtini me~a.

- Oni su u drugoj igrali daleko agresivnije. Nismo se sna{li, ispadali smo iz

U prvim minutima dali smo prednost Partizanu, ali smo nakon toga promenili ritam. U odlu~uju}im trenucima detaqi su napravili razliku, gubili smo neke lopte i omogu}ili Partizanu neke lake poene i skokove u napadu - rekao je Laso.

VE^ERAS (20.15) UTAKMICA VOJVODINA SRBIJAGAS - TAMI[

Za na sta vak cr ve no-be log ni za

Iz u zet no do bro star du j e mo na vi j a ~ e no vom to va l i su ko {ar k a {i po be dom, mo ra }e mo da bu Voj vo di n e Sr b i j a g as u de mo ve o ma an ga `o va ni i Pr voj A li gi, pa po sle ni ka ko ne sme da nam se {est ko la (i s utak mi com do go di da pot ce ni mo ri ma we) ve} se de na pr vom va la. Igra }e mo bez po me stu i po tvr |u ju da su s vre |e nog Vu ka {i na Pet pra vom na ja vqi va li pla ko vi }a, dok su svi osta li sman u Su per li gu Sr bi je. igra ~i sprem ni za ovaj Iza u~e ni ka tre ne ra Si duel. ni {e Ma ti }a na la zi se Od l i~ n i plej m ej k er niz od pet po be da (~ak ~e Slo b o d an Dun | er s ki ti ri na go sto va wi ma), a ume { no pred v o d i ovaj ve ~e ras im u go ste do la zi no v i tim cr v e n o-be l ih. eki pa Ta mi {a. Pan ~ev On i Ze k o v i} sti g li su ci, ka ko pri zna ju u no vo iz OKK Be o g ra d a, ali sad skom ti mu, ni su ni ma su se ve o m a br z o uklo lo na i van ri val, pa }e do pi l i i sa d a pred s ta ma } in u utak m i c u u}i vqa j u ne z a m e w i v i deo mak si mal no ozbiq no i sa ce l i n e ka d a je Voj v o d i `e q om da na s ta vi lep na Sr b i j a g as u pi t a w u.

- Ta m i{ ima ve o m a niz po be da. do b ar tim, ko j i, do d u - Lep je ose }aj ka da si {e, na stra n i igra za ne po ra `en i uz to igra{ ni j an s u sla b i j e ne g o u do bru ko {ar ku - za do vo Pan ~ e v u - re k ao je Dun qan je bio tre ner Voj vo |er s ki. - Uz sve po { to di ne Sr bi ja gas Si ni {a va w e pre m a ri v a l u, mi Ma ti}. - Pred na ma je ve slim da smo kva l i t et ~e ras pri li ka da niz po ni j a eki p a, da igra m o be da na sta vi mo, ali u du bo q e i ima m o re a l n u e lu Ta mi {om mo ra }e mo {an s u da niz po b e d a ne da u|e mo s po vi {e nom do pre k i d a m o. Na d am se da zom opre za. Pan ~ev ci su }e nas i gle d a o c i po d r iz u z et n o opa s an ri val Slo bo dan Dun |er ski Fo to: B. Lu ~i} `a t i, jer }e ima t i {ta ko ji tra di ci o nal no u No da vi d e. vom Sa du igra do bro. Na{ ri - po zi ci o no, sa si gur nim na pa Duel Voj vo di na Sr bi ja gas val je is ku san, ve} go di na ma ~u - dom, dok smo mi po zna ti kao Ta mi{ igra se u ma loj sa li va oko sni cu eki pe i ima istog tim ko j i tra ` i agre s iv n ost, SPC „Voj vo di na”, ulaz je bes tre ne ra i na to sa mo do vo di mno go tr ~a wa, br ze {u te ve i pla tan, a po ~e tak utak mi ce za igra ~e ko ji mu ne do sta ju. Ta pu no sko ko va i u na pa du i u od ka zan je za 20.15 ~a so va. mi{ ga ji pot pu no raz li ~i tu ko bra ni. Uko li ko `e li mo da is {ar ku od nas, igra str pqi vo i pu ni mo ve ~e ra {wi ciq i ob ra A. P.

Milan Ma~van izdvojio se iz gomile zagrqenih saigra~a i krenuo ka ~eonoj liniji terena, gledaju}i u pravcu semafora, na kojem je pisalo Partizan 80 Real 79. Krik izvu~en iz petnih

- Velika pobeda, zbog pomaka na tabeli, ali i samopouzdawa ekipe. Sre}ni smo, ali ne mo`emo sada mnogo da slavimo, jer smo na po~etku Evrolige izgubili dve utakmice.

Moramo i daqe da igramo jako i ~vrsto, jer u ovoj grupi svako svakoga mo`e da pobedi, bez obzira da li se igra na doma}em terenu ili u gostima rekao je srpski reprezentativac.

Vru} {amar udarili su nam [panci na Evropskom prvenstvu u Litvaniji, ali je Ma~van brzo do~ekao trenutak „osvete” Rudiju Fernandezu, Ququ, Rejesu i Ibaki.

Naravno, uz pomo} jednog reprezentativca Crne Gore,

- Sigurno da to nisam bio samo ja i nije bio samo Pekovi}.

To je Partizanov sistem, iz kojeg je pro{le nedeqe isko~io Ejsi Lo, a slede}e nedeqe }e neko tre}i. To je pokazateq kvaliteta koji traje godinama.

Iako je dugo igrao za rivalski Hemofarm, Ma~van je brzo uspostavio kontakt sa navija~ima Partizana. Protiv Reala je vi{e puta pozivao grobare da „poja~aju” ton i odmah dobijao odgovor.

- Mnogo nam je lak{e kada se oni ukqu~e u igru. Protivniku ne mo`e da bude svejedno kada osam hiqada qudi zvi`di, a treba da se postavi napad, odigra odbrana, da se komunicira...

Samo neka nastave da nas podr`avaju i bi}emo sve boqi.

Ma~van je dodao da mu je u trenutku Quqovog posledweg {uta pro{la kroz glavu trojka Pere Bo`i}a iz me~a Jadranske lige Partizan - Hemofarm, pre tri godine.

- Setio sam se kako je dao ko{ sa deset metara u posledwem

Vu jo {e vi}: Za isto ri ju Ni je dan pro tiv nik u evrop skim tak mi ~e wi ma ni je na neo cr no-be li ma to li ko po ra za kao Real. Me |u tim, ni je „kra qev ski klub” to li ko ve }i od Par ti za na (pri ~a mo o ko {ar ci), pa da tih 1-15 bu de pri hva }e no kao re a lan od nos sna ga kroz isto ri ju. Za o~e ki va ti je bi lo da pr vak Sr bi je jed nom po~ ne da po pra vqa o~a jan bi lans, a Ni ko la Pe ko vi} i dru go vi od lu ~i li su da za to ne ma bo qeg me sta od pre pu nog Pi o ni ra, ni po voq ni jeg tre nut ka od sa da {weg!

Po sle pro ma {a ja Qu qa za kona~nih 80:79, nastalo je nevi|eno slavqe na parketu, a negde na margini te euforije na{ao se i nekada{wi {ef struke crno-belih Du{ko Vujo{evi}, radostan, ali potpuno smiren, u dru{tvu sina Luke i jo{ jedne Partizanove legende Gorana Grbovi}a.

- Fantasti~na stvar za Partizan, Beograd i Srbiju. Maksimalan rezultat, iako je razlika na kraju samo pola ko{a. - rekao je Vujo{evi}.- Ovo nam je tek druga pobeda nad Realom u 17 utakmica, {to je sigurno ~ini istorijskom. Mo`e da bude i najva`nija pobeda ove sezone, da ekipa dobije samopouzdawe adekvatno trudu koji ula`e na treninzima i utakmicama. `ila, koji se odli~no ~uo ~ak i kroz zaglu{uju}u buku sa tribina, bio je svojevrsna potvda da je Ma~van dolaskom iz Tel Aviva pre 22 dana uradio pravu stvar.

Grbovi} i Vujo{evi} sa sinom Lukom u Pioniru

Vujo{evi} je sa Partizanom sru{io Real u devetom poku{aju (81:77 u sezoni 2008/09), dok je wegovom u~eniku i pulenu, Vladi Jovanovi}u, to uspelo iz prve. I zbog toga je ko{arka tako fenomenalan sport, neprevazi|ene dinamike i emocija sabijenih na malom prostoru. Nema „velikih” i „malih”, minulog rada ni tradicije. Igra ume da bude surova, ali ume i da nagradi one sa velikim srcem. Takve pobede su najsla|e.

jednog Amerikanca i devet borbenih Srba, od kojih }e neki mo`da prona}i put do narednog Evrobasketa u Sloveniji 2013.

NOVOSA\ANKE DO^EKUJU BUDU]NOST

Vre me za pr vu ra dost Mla di sa stav no vo sad ske Voj vo di ne NIS ni je us peo da do bro od ra |e we pri pre me i do bre pred i gre pre to ~i u po be de na star tu Re gi o nal ne ko {ar ka {ke li ge. No vo sa |an ke su u pr vih pet ko la, isto to li ko pu ta mo ra le da na pu ste te ren po gnu tih gla va. Pri li ku za po prav ni iz okr {a ja sa tra di ci o nal no ne u god nim ri va lom vr {a ~a kim He mo far mom, cr ve no -be le ima ju ve ~e ras ka da u No vi Sad sti `e pod go ri~ ka Bu du} nost.

Ka ko je i sam tre ner Voj vo di na Zo ran Mir ko vi} pri znao, pre ve li ki re spekt pre ma ri va li ma i ne is ku stvo kao po sle di ca mla do sti bi li su glav ni ka men spo ti ca wa u igri ko {ar ka {i ca iz Srp ske Ati ne. Pr vak Cr ne Go re uo~i po ~et ka se zo ne priq ku ~io se re gi o nal nom ka ra va nu, i to u do sta iz me we nom sa sta vu. Oko sni cu eki pe ~i ne is ku sne ko {ar ka {i ce, Je le na Bi go vi} i Na ta {a Po po vi} ko je su po ja ~a le re do ve Pod go ri ~an ki iz Je din stva i Ma ja Mi lu ti no vi} do ju ~e ra {wa igra ~i ca vr {a~ kog He mo far ma.

- Si gur no da smo uz dr ma ni se ri jom od pet po ra za, iako su ri va li objek tiv no gle da no bi li do sta kva li tet ni ji od nas. Pod go ri ~an ke su do sta is ku sni ja eki pa, a stub igre vr ti se oko Bi go vi}, Po po vi}, Mi lu ti no vi}, uz dve mla de igra ~i ce Vu ja di no vi} i Mi lo {e vi}. Ima ju ja ku spoq nu li ni ju na ko ju }e mo mo ra ti da obra ti mo po seb nu pa `wu. O~e ku jem te {ku utak mi cu, ali se isto ta ko na dam da }e mo

sekundu i izborio produ`etak.

Pomislio sam, ne}e vaqda opet da mi se to desi u Pioniru?!

Dobro je i zbog nas i zbog navija~a da smo pre`iveli.

Ot kaz Maq ko vi }u Bo `i dar Maq ko vi} je po sle sa mo ~e ti ri me se ca bo rav ka u Ru si ji do bio ot kaz na me sto tre ne ra Lo ko mo ti ve iz Ku ba na. ^el ni ci ru skog pr vo li ga {a shod no ve li kim ap te ti ti ma ove se zo ne ulo `i li su ve li ki no vac u tim, ali su iz o sta li re zul ta ti. Lo ko mo ti va u ru skom pr ven stvu za i zi ma tek sed mo me sto, zbog ~e ga je ru ko vod stvo na ~e lu sa di rek to rom An dre jom Ve di {~e vim od lu ~i lo da ne {to pro me ni.

Pr vi po tez je bio sme na tre ne ra. Bo `a Maq ko vi}, tro fej ni stru~ wak ko ji je u ka ri je ri ~e ti ri pu ta osva jao Evro li gu, sa da }e u pot pu no sti mo }i da se po sve ti oba ve za ma u re pre zen ta ci ji Slo ve ni je.

Sin di kat raz ma tra no vu po nu du

Vla din ka Erak

bor be no {}u i voq nim mo men tom uz ma lo sport ske sre }e me~ od ve sti u ne iz ve snu za vr {ni cu i do }i do ovo go di {weg pr ven ca, {to bi na psi ho lo {kom pla nu mno go zna ~i lo ovoj mla doj eki pi - re kao je Mir ko vi}.

Utak mi ca 6. ko la Re gi o nal ne li ge Voj vo di na NIS-Bu du} nost igra se u ma loj dvo ra ni SPC” Voj vo di na” sa po ~et kom u 18 ~a so va.

I. Grubor

Pred stav ni ci sin di ka ta ko {ar ka {a NBA li ge gla sa }e na red nih da na o pred lo gu vla sni ka NBA klu bo va ko ji bi mo gao da do ve de do za vr {et ka lo ka u ta u naj ja ~oj li gi na sve tu.

Ka ko su pre ne li ame ri~ ki me di ji, pre ma tom pred lo gu se zo na bi tre ba lo da po~ ne 15. de cem bra, a sva ki tim od i gra }e 72 utak mi ce.

Ko me sar NBA li ge Dej vid [tern ob ja snio je da je igra ~i ma po nu |e na po de la pro fi ta sa klu bo vi ma po prin ci pu 50-50 od sto. [tern je upo zo rio ko {ar ka {e da }e u slu ~a ju od bi ja wa ovog pred lo ga, vla sni ci klu bo va po nu di ti ma we po vo qan od nos ras po de le pro fi ta sa od no som 53-47.

18

sport

subota12.novembar2011.

Vi di} osta je u Ju naj te du Srpski fudbaler i kapiten Man~ester junajteda Nemawa Vidi} ne}e napustiti klub na kraju sezone, izjavio je wegov menaxer Paolo Fabri.

U ~etvrtak se Ostrvom prenela informacija da je Aleks Ferguson odlu~io da proda Vidi}a u letwem prelaznom roku madridskom Realu, koji je ve} nekoliko meseci zainteresovan za srpskog {topera.

- Nema novina, a taj transfer nije mogu}. Vidi} ne `eli da ide iz kluba, i nikome nije tra`io da ga pusti da promeni sredinu - rekao je Paolo Fabri.

Vesti od Odlasku Nemawe Vidi}a sa Old Traforda plasiraju se maltene pred svaki prelazni rok, ali ih klub uvek demantuje.

Gvar di o la: Mu ri wo je naj bo qi Trener fudbalera Barselone Pep Gvardiola jo{ jednom je izneo niz pohvala na ra~un kolege iz madridskog Reala @oze Muriwa rekav{i da je Portugalac najboqi trener na svetu.

- Ne morate biti dobar fudbaler da biste kasnije bili dobar trener. Ima nekoliko sjajnih primera za to. Arigo Saki nije bio igra~, ali je promenio ovaj sport.

U dana{we vreme to je @oze Muriwo, koji je definitivno najboqi svetski trener - rekao je Gvardiola.

On je ponovio da bi ova sezona u Barseloni mogla da mu bude posledwa na klupi katalonskog kluba.

- Tokom igra~ke karijere shvatio sam kada je najboqe vreme za odlazak. Bio je to trenutak kada sam osetio umor. Isto }u uraditi i kao trener. Isto tako, voleo bih da Barselonu napustio kao pobednik, sa nekim trofejom - poru~io je Gvardiola, najtrofejniji trener u istoriji ponosa Katalonije.

ABA LIGA: HEMOFARM GOSTUJE U ZAGREBU

Ci bo ni se ne pre ti Posle dvonedeqne pauze ko{arka{i Hemofarm [tada nastavi}e takmi~ewe u regionlanoj ABA ligi gostovawem u Zagrebu Ciboni. Po nekom nepisanom pravilu tim @eqka Lukaji}a u Zagrebu se uvek predstavqa u najboqem svetlu, a znali su i da iznenade cibose na svom terenu. Dodu{e ove sezone stvari su se ne{to izmenile.

- Pretiti Ciboni, naro~ito kada se igra u Zagrebu bilo bi krajwe neumesno. - rekao je pred put trener Lukaji}- Daleko od toga da smo se unapred predali ali pre svega treba biti realan.

Za nas je ve~era{wa utakmica bitna kao i svaka utakmica na gostovawu jakim rivalima ali smatram da naredni me~ protiv [irokog u Vr{cu je mnogo bitniji i zn~ajniji.

O ve~era{wem rivalu prvi strateg Vr{~ana ima izuzetno visoko mi{qewe.

- Cibona je jak i iskusan tim sa velikim brojem pojedinaca koji imaju hrabrost da u kqu~-

@eq ko Lu ka ji}

nim momentima preuzimaju odgovornost -obj{wava Lukaji}. Sigurno je da nas ~eka veoma te{ka utakmica u Zagrebu, za to smo se spremili protekle dve nedeqe. U me|uvremenu odigrali smo i prijatequsku utakmicu u Zrewaninu, gde smo isprobali razne takti~ke kombinacije.

Zve zda za Slav ni }a tra `i zlat nu zna~ ku Predsedni{tvo ko{arka{kog kluba Crvena zvezda saop{tilo je da }e Ko{arka{kom savezu Srbije predlo`iti da biv{em igra~u crveno-belih i proslavqenom reprezentativcu Zoranu Slavni}u dodeli zlatnu zna~ku za veliki doprinos ovom sportu.

Zlatne zna~ke dodeqene su 28. decembra 2008. prilikom proslave 85. godi{wice od dono{ewa prve ko{arka{ke lopte u na{u zemqu.

Me|u dobitinicima ovog priznawa tada su bili Dra`en Dalipagi} i Dragan Ki}anovi}, ali ne i Slavni}, wihov saigra~ iz reprezentacije koja je osvojila olimpijsko, evropsko i svetsko zlato.

Ono {to u ovom trenutku najvi{e raduje stru~ni {tab Vr{~ana je ~iwenica da je ekipa kompletna i da }e Lukaji} na ve~era{woj utakmici mo~i da ra~una na sve igra}e.

- Putujemo kopletni u Zagreb, nastavqa Lukaji}. A ono {to me svakako kao trenera raduje, {to sam i najavio pred po~etak sezone je da iz utakmice u utakmicu mladi igra~i sve vi{e stastavaju tako da na wih mogu sve vi{e da ra~unam. Verujem da }e tako biti i ve~eras. Pokazali smo da se ne pla{imo veli~ina, ne pla{imo se zvu~nih imena i da mo`emo da igramo veoma hrabro.

Smatram da }emo ve~eras morati da odigramo dobro u odbrani, da poku{amo da Zagrep~ane zaustavimo pre svega jakom i agresivnom igrom u defazivi, budemo li u tome uspeli mo`emo se nadati i iznena|ewu - zavr{io je Lukaji} J. Turkoane

TANGO LIMAN DO^EKUJE KOLUBARU (16)

Po be da im pe ra tiv

Fudbaleri Tango Limana posle dve uvodne pobede zare|ali su sa tri poraza dva na svom terenu od Marba i Ekonomca i u Ni{u od Kopernikusa, pa su se na{li u nimalo zavidnoj situaciji. Danas ih o~ekuje novi izazov, u maloj dvorani Spensa u 16 ~asova do~ekuju jo{ jednog te{kog rivala, Kolubaru iz Lazarevca.

- Na`alost, u prethodna tri kola nismo uspeli da nekom od rivala „otkinemo”. Ve} moramo da razmi{qamo o opstanku, po{to se {ampionat sada re{ava. Zbog toga me~ s Kolubarom za nas je pod imperativom pobede, kao i me~ slede}eg kola sa Smederevom, tako|e na Spensu - rekao je trener Novosa|ana Nenad Popov.

O Lazarev~anima Popov ima samo re~i hvale.

- Radi se o ozbiqnoj ekipi, ~ije boje brane tri na{a biv{a ~lana ^izmar, @eravica i Stanojevi}, kao i nekoliko dobrih iskusnih igra~a. O kakvoj ekipi se radi ide u prilog i ~iwenica da su Lazarev~ani u prvom kolu pobedili Marba. Problem je i to da su povre|eni Lu~i} i ]alasan - jasan je Popov.

J. Gali} PRVA RVA^KA LIGA

Pro le ter u Ka wi `i

Ovog vikenda odr`a}e se osmo kolo Prve rva~ke lige. U subotu, od 19 ~asova, na programu su dva me~a: Potisje - Proleter i Senta - Radni~ki (Sombor), dok }e se u nedequ, od 11 sati, odr`ati jo{ dva me~a: Spartak - Partizan i Radni~ki (Kragujevac) Partizan (Toma{evac). Duel beogradskog Radni~kog i “Qubomira Ivanovi}a Gexe” je odgo|en na zahtev gostiju.

Posle sedam kola izdvojile su se tri ekipe sa po 19 bodova – Proleter, Partizan i Spartak.

Proleter je izgubio od “Qubomira Ivanovi}a Gexe” za zelenim stolom, jer su Zrewaninci zakasnili na merewe. Ekipa Partizana u sredu je pora`ena u Zrewaninu, pa }e Beogra|ani poku{ati da se „vade” na te{kom gostovawu u Subotici.

J. G.

Mla di bor ci Zma ja s tre ne rom Mu ni rom [a bo ti }em i pred sed ni kom Raj kom To do ro vi }em u Ka wi `i

VREDNI YUDISTI ZMAJA IZ SRPSKOG KRSTURA

Be ri }et na je se wa `e tva me da qa Takmi~ari Xudo kluba Zmaj iz Srpskog Krstura po`weli su ove jeseni pregr{t medaqa na turnirima u Staroj Pazovi, Be~eju, Beo~inu, Rumi i Sremskoj Mitrovici, pripremaju se da ovog vikenda formu potvrde na struwa~ama u Kikindi, potom u Temerinu, ali i da 27.novembra budu doma}ini „Zmajevog turnira” u svom mestu.

Sa Kupa Sirmijuma iz Sremske Mitrovice pro{log vikenda najmla|i borci Zmaja vratili su se sa sedam medaqa. Poletarka Mila Feanovi} (42 kg) i mla|i pionir Dragan Ivanov (42 kg) okitili su se srebrnim odli~jima, a bronzane medaqe osvojili su poletar~i Danilo Stani{i} i \or|e Ranisavqevi} (oba do 31 kg) i od mla|ih pionira Luka Franovi} (38 kg), @arko Ili} (42 kg) i Miladin Hereta (50 kg).

Nisku medaqa za Zmaj ove jeseni obogatili su Mila i Luka Franovi}, doskora{wi talenti suboti~kog Spartaka koji su pre{li u klub iz Srpskog Krstura. Tako je poletarka Mila na turniru „Pazova~ki draguq” osvojila zlatnu medaqu u Be~eju bronzanu, dok se Luka na turniru u Staroj Pazovi okitio srebrnom i bronzanom na turniru u Be~eju, a na „Trofeju Beo~ina” zlatnom medaqom. Uspehe su upotpunili poletarac \or|e Ranisavqevi} osvajawem srebrne medaqe u Be~eju i stariji pionir Du{ko Todorovi} osvajawem bronze u Beo~inu.

U aktivnosti kluba novina je da ~lanovi Zmaja pored treninga koje sprovode u Srpskom Krsturu dva puta nedeqno redovno odlaze na treninge u Kawi`u, gde zajedni~ki treniraju sa takmi~arima XK Kawi`a pod vo|stvom trenera Munira [aboti}a.

- Saradwa sa trenerom Munirom [aboti}em i zajedni~ki rad u Kawi`i doprinose da se podigne kvalitet na{ih mladih boraca i posti`u sve boqi rzeultati - isti~e predsednik XK Zmaj Rajko Todorovi}.

Rukovodstvo XK „Zmaj” odlu~ilo je da se umesto dosada{weg „Novogodi{weg turnira” u Srpskom Krsturu ubudu}e promeni termin odr`avawa turnira i ime u „Zamjev turnir”. Predsednik Todorovi} ka`e da je promena odr`avawa turnira usledila zbog lo{ih vremenskih prilika koje je uvek pratilo wegovo odr`avawe prethodnih {est godina, pa se to odra`avalo na dolazak takmi~ara iz drugih klubova. Sa novim imenom za sedmi turnir klub iz Srpskog Krstura je pozvao dvadesetak klubova i o~ekuje preko stotinu devoj~ica i de~aka u uzrastu poletaraca, mla|ih i starijih pionira.

Teskt i foto: M. Mitrovi}

dnevnik PRVENSTVO EVROPE

Sr bi ja na svom me stu Na Ekipnom prvenstvu Evrope (Porto Karas, Gr~ka) ostalo je da se odigra jo{ samo jedno kolo. Rejting, taj kantar vrednosti, u ve}ini slu~ajeva je realan, naro~ito u ekipnim razmerama.

Ovog puta on je bio u korist ^eha pa stoga nismo mogli ni{ta vi{e ni da o~ekujemo od na{ih seniora osim ~asnog poraza. A to se i desilo. Ostaje nada da nam kantar parovawa svojim izborom protivnika pomogne u posledwem kolu. Mo`e da vas zaka~i bilo koja ekipa pa da zavr{imo kao 25-ti ili 15ti. I onda, pitamo se, koja je granica izme|u uspeha i neuspeha? ^e{ka (4) – Srbija (18) 2,5:1,5, (Navara – Ivani{evi} remi, Lazni~ka – [olak remi, Hra~ek – Kova~evi} remi, Sto~ek – Perunovi}1:0). Rezultati 8. kola: Azerbejxan - Nema~ka 1,5:2,5, Jermenija – Holandija 3:1, Rumunija Ma|arska 2:2, Bugarska – Italija 3:1, Rusija – Francuska 2,5:1,5, ^e{ka – Srbija 2,5:1,5, Poqska - Gr~ka 2:2, Slovenija - [vajcarska 3:1, [panija – Letonija 3:1, Hrvatska – Moldavija 2,5:1,5, [vedska - Crna Gora 2:2, Austrija – Gruzija 2:2, Ukrajina – Island 3:1, Izrael – Danska 3,5:0,5, Engleska – Finska 3,5:0,5, Norve{ka – Litvanija 2:2, Luksemburg – Makedonija 2:2, Turska – Vels 3,5:0,5, [kotska – Ki-

par 3:1. Plasman: 1. Azerbejxan 12 (18,5), 2. Jermenija 11 (18), 3. Rumunija 11 (17,5), 4-5. Nema~ka, Ma|arska 10 (17), 6-7. Bugarska, Holandija 10 (15,5), 8-9. Francuska, Rusija 9 (16), 10. Italija 9 (15,5), itd. 17. Srbija 8 (18). Prevelik zalogaj da zadr`imo visok plasman za na{e {ahistkiwe bile su Jermenke. I ovde se primenom rejtiga mo`e objasniti jo{ jedan poraz na{ih devojaka. Ipak, nije jasno zbog ~ega je izostavqena Jovana Eri{ koja je u posledwim kolima svojim rezultatima sasvim zadovoqila. Srbija (14) – (4) Jermenija 1,5:2,5 (Bojkovi} – Danielian remi, ^oqu{kina – Mr~ijan 0:1, Stojanovi} – Galojan 1:0, Drqevi}- Kursova 0:1). Rezultati 8. kola: Rusija – Francuska 3:1, Poqska - ^e{ka 2,5:1,5, Gruzija – Bugarska 3:1, Ukrajina - Ma|arska 3:1, Srbija – Jermenija 1,5:2,5, Slovenija – Rumunija 1:3, Nema~ka – Hrvatska 2,5:1,5, Austrija – Azerbejxan 3:1, Gr~ka – Izrael 1:3, Italija – Holandija 2:2, Letonija – Turska 1,5:2,5, Crna Gora – Engleska 1,5:2,5, [vajcarska - [panija 1,5:2,5, Litvania - Norve{ka 4:0. Plasman: 1. Rusija 15 (22,5), 2.

Poqska 13 (21), 3. Ukrajina 12 (20,5), 4. . Gruzija 12 (20), 6. Francuska 10 (18), 6. Jermenija 10 (17), itd. 13. Srbija 8 (18).

B. D.

SRBIJA GRAN PRI – KUP ZREWANIN 2011

Ra di }e voj zla to i sre bro Na re kon stru i sa nom zatvorenom bazenu u Zrewaninu ju~e je po ~eo pli va~ ki mi ting „Srbija Gran pri – Kup Zrewanin 2011“ na kojem nastupa oko 500 pliva~a iz 50 klubova iz Bosne i Hercegovine, Hrvat ske, Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Italije, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Slovenije, [vajcarske i Srbije. Na ovom mitingu nastupa se po pravilima Evropskog prvenstva u malim bazenima. Prvog dana najboqi re zul tat is pli vao je Bo ris Sto ja no vi}, ~lan Ki kin de u finalu na 50 slobodno. On je zabele`io vreme od 22,23 sekunde i osvojio 855 FINA bodova i pobedio ispred Hrvata Duje Dragawe, ~lana Dubrave sa vremenom 22,33 (844) i wegovog sunarodnika Maria Todoro vi }a, ~la na Za gre ba~ kog pliva~kog kluba sa 22,60 (814).

Najuspe{niji kod mu{karaca bio je Filip @ic, ~lan hrvatskog Primorja, koji je osvojio dve bronzane medaqe (na 400 slobodno i na 200 me{ovito).

O~e ki va no je na 400 me ta ra slo bod no po be dio Ita li jan Federiko Kolbertaldo (Veneto) sa odli~nih 3:50,49 minuta zaradiv{i 844 FINA bodova ispred sunarodnika i klupskog kolege Nikole Bolconela sa vremenom 3:52,72 (820), tre}i je bio @ic (4:01,21, 737). Na{ najboqi takmi~ar u ovoj disciplini bio je Nikola Trajkovi}, ~lan Proletera iz Zrewani na, or ga ni za to ra mi tin ga (4:03,15, 719).

Na 200 me{ovito pobedio je Sa{a Impri} iz hrvatske Mladosti sa 2:03, 87 (777) tik is-

pred Filipa Tona iz italijanskog Veneta (2:03,92, 776) i @ica (2:06,67, 726). Na 200 le|no zlato je osvojio Davide Alberton (Veneto) sa 2:04,36 (695), dok su srebro podelili Makedonac Gorazd Cepi{evski iz Vardara i na{ Lazar Zlati} iz Par ti za na s vre me nom od 2:05,78 (672).

Naj u spe {ni ja tak mi ~ar ka prvog dana je bila Hrvatica Ana Radi} iz Dubrave. Ona je osvojila zlato i srebro. Pobedi la je na 200 me {o vi to (2:21,45, 744) ispred Dragane Ivanovi} iz beogradskog Partizana (2:24,71, 695) i Na|e Veli~kovi} iz beogradske Crvene zvezde (2:28,681, 641), a na 50 prsno je bila druga sa 33,22 (742) iza Slovenke Tjase Vozel sa 31,91 (837), a ispred na{e pliva~ice Jovane Bogdanovi} sa 33,93 (696). Na 200 delfin sla vi la je Slo ven ka [pe la Perse sa 2:24,49 (634), ispred Martine Hubewe iz novosadske Vojvodine (2:28,55, 583) i Vawe Lakovi} iz kikindskog Banata (2:33,12, 533).

U prepodnevnom delu programa pored kvalifikacionih trka, odr`ana je i ona {tafeta 4h50 slobodno za `ene. Pobedile su ~lanice novosadske Vojvodine (1:49,54, 713) ispred repre zen ta ci je Cr ne Go re (1:50,37, 697) i be o grad skog Partizana (1:56,00, 600).

Danas se takmi~ewe nastavqa, kvalifikacione trke i one za mla|e kategorije su na programu pre podne od 10, a polufinalne i finalne u apsolutnoj kategoriji posle podne od 17 ~asova.

G. M.

A GRUPA

C GRUPA

Kantu - Olimpijakos Bilbao - Fenerbah~e Nansi - Kaha Laboral 1. Kaha Laboral 4 2. Kantu 4 3. Nansi 4 4. Fenerbah~e 4 5. Bilbao Basket4 6. Olimpijakos 4

3 3 2 2 1 1

1 1 2 2 3 3

64:63 70:73 90:85

316:304 291:282 342:328 303:306 288:299 284:295

7 7 6 6 5 5

B GRUPA

4 4 4 4 4 4

4 3 3 1 1 0

0 1 1 3 3 4

1. Makabi 4 2. Real Madrid 4 3. Anadolu Efes 4 4. Armani 4 5. Partizan 4 6. [arlroa 4

4 2 2 2 2 1

0 2 2 2 2 3

80:79 72:79 76:81

319:309 345:322 297:286 302:305 310:314 313:351

8 6 6 6 6 5

D GRUPA

Unikaha - Zagreb @algiruis - Brose Panatinaikos - CSKA 1. CSKA 2. Panatinaikos 3. Unikaha 4. Brose Basket 5. @algiris 6. Zagreb

Partizan MTS - Real Anadolu Efes - Makabi [arlroa - E. Armani

99:85 81:70 76:78

348:271 347:292 340:339 318:308 308:334 259:365

8 7 7 5 5 4

Olimpija - Galatasaraj 70:79 Prokom - Uniks 68:72 Barselona - Montepaski 92:75 1. Barselona 4 2. Montepaski 4 3. Galatasaraj 4 4. Uniks 4 5. Olimpija 4 6. Aseko Prokom 4

4 3 2 2 1 0

0 1 2 2 3 4

359:265 336:297 296:313 276:304 261:316 263:306

8 7 6 6 5 4

c m y

dnevnik

SPORT

JUGOVI] UNIMET DOMA]IN NAPRETKU (19)

Str pqe wem do bo do va

Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta i Na pret ka iz Kru {ev ca ve ~e ras }e se sa sta ti tre }i put u su per li ga {kom dru {tvu. Do sa da {wi bi lans je ne re {en, Ka }a ni su pre se dam go di na tri jum fo va li na svom, a Na pre dak u Kru {ev cu.

Sve sni su Ka }a ni da ih o~e ku je te `ak po sao pro tiv tem pe ra ment nih go sti ju, ko je s klu pe pred vo di ne ka da is ku sni i od li~ ni gol man Per ~e vi}.

- Iako su no vaj li je, Kru {e vqa ni su se pred sta vi li u le pom sve tlu. Ne tre ba smet nu ti s uma da su na svom te re nu po be di li Cr ve nu zve zdu i da }e im to bi ti do dat ni mo tiv da pru `e sjaj nu par ti ju i u Ka }u. Igra ju ~vr sto u od bra ni i ~e sto je tran sfor mi {u, pa }e mo mo ra ti da se na vre me adap ti ra mo, da str pqi vo gra di mo igru, da ne sr qa mo i da igra mo na {u igru re kao je ka} ki le vo ru ki bom bar der Qu bo mir Jo {i}.

Da li vam je pa u za u {am pi o na tu, zbog re pre zen ta tiv nih oba ve za, do bro do {la?

- Iskre no je ste, ma lo smo se od mo ri li, za le ~i li po vre de, ta ko da smo se od po ~et ka ove sed mi ce svi sta vi li na ras po la ga we tre ne ru Jor do vi }u, ko ji je se dam da na bio od su tan sa se ni or skom re pre zen ta ci jom. U we go vom od su stvu is po {to va li smo plan i pro gram ko ji je pri pre mio, na rav no u onoj me ri u ko joj smo mo gli ima ju }i u vi du da tre nin zi ma ni su pri su stvo va li ju ni or ski i ka det ski re pre zen ta tiv ci. Za to smo ove sed mi ce bi li kom plet ni, ra di li smo do bro i sa da nam je di no pre o sta je da i u pre o sta lih pet ko la na sta vi mo s do brim igra ma i re zul ta ti ma iz do sa da {weg de la {am pi o na ta - na gla sio je Jo {i}.

Utak mi ca Ju go vi} Uni met - Na pre dak igra se ve ~e ras u 19 ~a so va u Hra mu.

J. Gali}

SELEKTOR SA[A BO[KOVI] UO^I OKUPQAWA DAMA

Kup Kar pa ta pra va pro ve ra

Po sle dve uvod ne po be de u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo 2012, po sle ko jih su se naj bo qe srp ske ru ko me ta {i ce pri bli `i le Ho lan di ji, pa u zu u do ma }em {am pi o na tu i Svet skog pr ven stva u Bra zi lu, se lek tor srp skih da ma Sa {a Bo {ko vi} }e is ko ri sti ti na naj bo qi na ~in, u~e stvo va wem na „Ku pu Kar pa ta„ u Ru mu ni ji i dvo me ~om sa re pre zen ta ci jom Hr vat ske u Po re ~u. [i ri spi sak od 36 ime na, skra }en je na 22, a pr vi deo pri pre ma }e se odr `a ti u Kla do vu.

Spi sak Se lek tor Sa {a Bo {ko vi} skra tio je spi sak igra ~i ca sa 36 na 22 ime na za „Kup Kar pa ta” u Ru mu ni ji od 18. do 20. no vem bra. Oku pqa we je za ka za no za po ne de qak u Be o gra du. U Ru mu ni ju }e pu to va ti - gol ma ni: Oli ve ra To {o vi}, Je le na @iv ko vi} i Ana Ka ~a re vi}, le va kri la: Jo va na Bar to {i}, Je le na Ni {a vi} i Iva na Po po vi}, de sna kri la: Ka ta ri na Kr pe`, Ma ja Lu ko vi} i @eq ka Ni ko li}, pi vo ti: Sla |a na Pop.La zi}, Dra ga na Cvi ji} i Ve ri ca Ni ko li}, be ko vi: An drea Le ki}, Je le na Eri}, Sa wa Dam wa no vi}, Mi li ca ^o vi}, Ma ri ja Ja wi}, Kri sti na Li {~e vi}, Ta wa Vu~ ko vi}, Je le na @iv ko vi}, Di ja na [te vin i Ma ri na Dmi tro vi}.

- Od lu ~i li smo se za Kla do vo, jer je bli zu Ru mu ni je. Prak ti~ no, tur nir se odr `a va u Se ve ri nu, ko ji je na gra ni ci. @e le li smo da iz beg ne mo da lek put. Opet ne }e mo bi ti kom plet ni. Ne ke de voj ke do la ze u ne de qu, dru ge u po ne de qak ili uto rak u za vi sno sti od oba ve za u klu bo vi ma. Na spi sku je, prak ti~ no, 21 igra ~i ca, a da li }e An drea Le ki} mo }i da se pri dru `i de voj ka ma, vi de }e mo po sle mag net ne re zo nan ce, ko ja joj je za ka za na za su tra.- re kao je za sajt RSS se lek tor Bo {ko vi} i do dao: - Na {i ri spi sak sam uvr stio ne ke igra ~i ce, ko ji ma `e lim da dam {an su. @e lim sve de voj ke da is pro bam. Ne ke }e bi ti u Ru mu ni ji ili igra ti pro tiv Hr va ti ca, a ne ke pro }i i kroz pri prem ni deo u Be o gra du.

Na spi sku ima i ne kih no vih ime na, po put Ja wi}, ^o vi}, Po po vi}...

- Tru dim se da po gle dam sva ku utak mi cu do ma }eg pr ven stva, da stig nem svu da i mi slim da su ove de voj ke za slu `i le {an su u re pre zen ta tiv nom dre su.

Na „Ku pu Kar pa ta„ vas ~e ka ozbiq na pro ve ra, s ob zi rom na ime na ri va la?

- Re~ je o ozbiq nom tur ni ru. Ru mun ke }e bi ti u naj ja ~em sa sta vu, s ob zi rom da je to wi ma po sled wa pro ve ra pred po la zak u Bra zil. O rej tin gu Ma |a ri ca ne bi tre ba lo tro {i ti re ~i, a tu su i Ma ke don ke - is ta kao je se lek tor Bo {ko vi} za sajt RSS. J. G.

subota12.novembar2011.

19

VOJVODINA NAKON PAUZE DO^EKUJE CRVENKU

Cr ve no-be li ga se tra di ci ju Dvo ne deq nu pa u zu na su per li ga {kim te re ni ma zbog pri pre ma re pre zen ta ci je i Ku pa na ci ja ko ji je odr `an u gra do vi ma do ma }i ni ma pred sto je }eg Evrop skog pr ven stva, ru ko me ta {i Voj vo di ne is ko ri sti li su na naj bo qi mo gu }i na ~in. Po sle du go vre me na eki pa ko ju pred vo di mla di stru~ wak mr. \or |e ]ir ko vi} tre ni ra la je u naj ja ~em sa sta vu i spre ma la se za dru gi deo je se we po lu se zo ne u ko me }e Po pov i dru go vi od i gra ti jo{ se dam pr ven stve nih utak mi ca, a o~e ku ju ih i de bi na evro sce ni (dvo me~ sa bel gij skim pred stav ni kom Ton ge re nom u Ku pu ku po va) ali i oba ve ze u na ci o nal nom Ku pu pre od la ska na za slu `en od mor i zim sku pa u zu.

Ko li ko je dvo ne de qna pa u za pri ja la cr ve no-be li ma i sa ka kvim am bi ci ja ma ula ze u da na {wi duel, pi ta li smo tre ne ra ]ir ko vi }a.

- Po sle utak mi ca u Sme de re vu, igra ~i su do bi li tro dnev ni od mor, da bi u pro te klih de se tak da na tre ni ra li u kom plet nom sa sta vu {to za nas ni je bi lo ti pi~ no u pro te klom pe ri o du.

Za do vo qan sam pri stu pom i za la ga wem svih igra ~a, a po tvr du

Bez pot ce wi va wa na ve ve ri ce: Mi lo{ Ba ri {i}

do brog ra da u pro te klom pe ri o du o~e ku jem na utak mi ci pro tiv Cr ven ke, ko ja u No vi Sad do la zi pred vo |e na no vim -sta rim tre ne rom, pri zna tim stru~ wa kom Sve to za rom Jo vo vi }em i si gur no da }e po ku {a ti da nas iz ne na di i na ja vi beg sa za ~e qa.

Na na ma je da po tvr di mo ulo gu fa vo ri ta i si gur no da bez ob zi -

ra na tre nut ni pla sman go sti ju, pri stup utak mi ci mo ra bi ti mak si mal no ozbi qan, po go to vo ka da se zna da Cr ven ~a ni tra di ci o nal no do bro igra ju u No vom Sa du - ka zao je ]ir ko vi}.

Pr va pre pre ka na tom pu tu je ve ~e ra {wi duel 8. ko la Su per li ge, ka da na Sla nu ba ru sti `e eki pa Cr ven ka Ja fe, ko ju ako se

po ju tru dan po zna je, o~e ku je gr ~e vi ta bor ba za o~u va we elit nog sta tu sa. Ve ve ri ce su je di nu po be du u pret hod nih se dam ko la za be le `i li na go sto va wu u Sme de re vu, a ni tra di ci ja ni je na stra ni go stu ju }eg sa sta va, ko je je pret hod ne tri se zo ne gu bio u Srp skoj Ati ni, ali uz sna `an ot por.

Uzda ni ca no vo sad skog su per li ga {a Mi lo{ Ba ri {i}, uspe {no se opo ra vio od hro ni~ ne po vre de ko ju je vu kao jo{ iz pret hod ne se zo ne, a vi {e me se~ ni opo ra vak dao je po zi tiv ne re zul ta te. Am bi ci je we go vog ti ma su ja sne, a na pi ta we ka ko pro tiv Cr ven ke Ba ri {i} je ka zao: - Kao i na pret hod nim utak mi ca ma ide mo na po be du. Na{ ciq je da od i gra mo na vi so kom ni vou ceo me~, pre sve ga tu mi slim na od bra nu i da slo mi mo ri va la u ra noj fa zi utak mi ce. Tre nut no sam spre man 80 od sto, ali iz utak mi ce u utak mi cu ose }am se sve bo qe i o~e ku jem da }u u naj sko ri je vre me bi ti mak si mal no spre man - re kao je Ba ri {i}.

Utak mi ca iz me |u Voj vo di ne i Cr ven ke igra se da nas u SC „Sla na ba ra” sa po ~et kom u 17.30 ~a so va.

I. Grubor

S no vim tre ne rom, ali bez ilu zi ja Is ku sni ru ko met ni vuk Sve to zar Jo vo vi}, {e sti put je seo na tre ner sku klu pu svog ma ti~ nog klu ba i po ku {a }e, na iz gled ne mo gu }u mi si ju, da iz bo ri op sta nak u Su per li gi. Na sle dio je mla dog tre ne ra Ra do sa va Ko va ~e vi }a i za te kao ne za vid nu po zi ci ju na ta be li, po sled we me sto sa sve ga dva bo da iz se dam utak mi ca, {to je po op {tem mi {qe wu znat no is pod re al nih mo gu} no sti sa da {weg sa sta va Cr ven ke.

- Upra vo to je i pre vag nu lo da pri h va t im ova k av iza z ov, {to bi ma lo ko u~i nio ko me Cr ven ka ni je na sr cu. A me ni je ste i kao ne ka da {wem igra ~u i kao tre ne ru i ve ru jem da }e mo po je di na~ ni kva li tet, ko ji je ne spo ran, za jed ni~ kim sna ga ma i vo qom us pe ti da pre to ~i mo u sna ` nu ce l i n u i ostva r i m o ciq - pr vi je uti sak Sve to za ra Jo vo vi }a.

U to ku ne ko li ko mi nu lih da na bi lo je uo~ qi vo da je at mos fe ra na tre nin zi ma znat no ozbiq ni ja, da igra ~i bez po go -

Sve to zar Jo vo vi}

vo ra pri hva ta ju gvo zde nu di sci pli nu no vog tre ne ra i da je ne sta lo ne po slu {no sti i za si }e no sti ko ja se is po qa va la, na

{ta je pret hod nih Ko va ~i} upo zo ra vao, ali je ni je mo gao eli mi ni sa ti. Ta ko |e je pri met no da tre nin ge iz da na u dan pra ti sve vi {e klup skih pri sta li ca, {to je sva ka ko do bar znak i na go ve {ta va sprem nost na {i ru mo bil nost i an ga `o va nost da se na bi lo ko ji na ~in po mog ne.

Ono {to bi mo `da na sa mom star t u no v e sa rad we mo glo do ne k le da otu p i op ti mi zam je ve o ma ne zgo dan ras po red Cr ven ke u na r ed n im ko l i ma. Da nas go stu ju u No vom Sa du, u sre du do ~e ku ju Par ti zan, a na red nog vi ken da ~e ka ih Cr ve na zve zda u Be o gra du.

- Sve ove tri eki p e su ap s o lut n i fa v o r i t i i ne ga j i m o ilu z i j e, ali je naj v a ` ni j e da po k a ` e m o da igra ~ i ve r u j u u se b e, da ni s u iz g u b i l i sa m o p o u z da w e i da to po t vr d e u utak mi c a m a ko j e di r ekt n o od l u ~ u ju o sta t u s u - re a l n a je prog n o za Jo v o v i } a.

Ovo sva k a k o ne zna ~ i da }e ve ~ e r as pro t iv Voj v o d i n e una p red is t a } i be l u za s ta v u.

Su d e } i po sve m u {to is p o q a va j u na tre n in z i m a ose } a se `e q a igra ~ a da u su s ret u|u mak s i m al n o an g a ` o v a n o i da bez po g o v o r a spro v e d u sva k u za m i s ao svog no v og stra t e g a.

Ne tre b a is k qu ~ i t i mo g u} nost da No v o s a | a n i, kao ap s o lut n i fa v o r i t i, za i g ra j u opu {te n i j e i sa una p red ukwi ` e nim bo d o v i m a.

- U tom slu ~ a j u zna l i bi smo da im po m u t i m o ra ~ u n i c u krat k o i za g o n et n o ka ` e Bo {ko Jo l o v i}, je d an od naj b or be n i j ih igra ~ a u sa s ta v u Cr ven k e.

T. Jovovi}

20

sport

subota12.novembar2011.

Par ti zan u Ru mu ni ji Fud ba le ri Par ti za na pa u zu u pr ven stvu is ko ri sti }e da od i gra ju pri ja teq sku utak mi cu sa ru mun skim Pe tro lu lom (18.30).

Na ras po la ga wu tre ne ru Sta no je vi }u bi }e sle de }i igra ~i: Ra di {a Ili}, Ni ko la Pe tro vi}, Vo ji slav Stan ko vi}, An der son, Alek san dar Ran ko vi}, Mi lan Smi qa ni}, Ste fan Ba bo vi}, De jan Ba bi}, Da vid Man ga, Sa {a Ili}, De jan Ge or gi je vi} (omla di nac , Jo van Cvjet ko vi} (omla di nac) , Da niel Sa vi} (le vi bek – Te le op tik), Edu ar do, Vla di mir Jo van ~i}, La min Di ja ra.

Pr vo bit no je bi lo pred vi |e no da {an su do bi je ve }i na igra ~a Te le op ti ka, ka ko bi se Sta no je vi} uve rio u na pre dak kan di da ta za pr vi tim, ali od to ga se od u sta lo jer ,,op ti ~a ri’’ za vi kend ima ju oba ve ze u Pr voj li gi. Ta ko su na put kre nu li i oni ko ji su tre ba li da od ma ra ju. Da na {wi me~ bi }e i test za Man gu i An der so na ko ji }e za 90 mi nu ta mo ra ti da osta ve bo qi uti sak ne go {to su to do sa da ura di li.

I. L.

Bra zil ci sa vla da li Ga bon Fud bal ska re pre zen ta ci ja Bra zi la sa vla da la je se lek ci ju Ga bo na re zul ta tom 2:0 u pri ja teq skom su sre tu, od i gra nom u Li ber vi lu. Strel ci za „ka ri o- ke” bi li su San dro u 12. i Er na nes u 35. mi nu tu.

Se lek tor Bra zi la Ma no Me ne zes pro ve rio je sa mo igra ~e iz ino stra nih klu bo va jer je bra zil ski {am pi o nat u za vr snoj fa zi. Za pe to stru ke svet ske pr va ke na stu pi li su : Di je go Al ve{, Fa bio (Aleks San dro), Da vid Lu iz, Lu i zao, Adri ja no, San dro (Lu ka{ Le i va), Eli ja{ (Ti ja go Sil va), Er na nes, Bru no Ce zar (Vi li jan), @o nas (Du du), Hulk (Kle ber).

Ga bon je uz Ekva to ri jal nu Gvi ne ju do ma }in pred sto je }eg Afri~ kog ku pa na ci ja, ko ji }e se odr `a ti od 21. ja nu a ra do 12. fe bru a ra 2012. go di ne.

dnevnik

OR LI ]I SU TRA PU TU JU U SE VER NU IR SKU

NO VO SA \A NI DO ^E KU JU BE @A NI JU

Naj va `ni ji me~ ge ne ra ci je

Ka na rin ci lo ve la vo ve

Mla da fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je 15. no vem bra igra mo `da i naj va `ni ju utak mi cu kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo, u Bel fa stu, pro tiv Se ver ne Ir ske. Or li }i se od po ne deq ka pri pre ma ju u Sta roj Pa zo vi, a na put kre }u su tra.

Se lek tor Alek san dar Jan ko vi} za do vo qan je do sa da ura |e nim na tre nin zi ma.

- At mos fe ra je od li~ na. Pra va rad na i ko lek tiv na. Sve mi sli su upr te ka ovom me ~u, ko ji nam je po sled wi tak mi ~ar ski u go di ni i sa mim tim nam mo `e mno go zna ~i ti na po vrat ku po bed ni~ kog du ha, ko ji je ne stao po sle dva re mi ja sa Ma ke do ni jom i Dan skom. Svi mom ci su zdra vi i or ni za na por ko ji nas ~e ka – re kao je Jan ko vi}.

Jed na od uzda ni ca se lek to ra je i Ste fan [}e po vi}, pr vo ti mac Ha poel Akre, ko ji me wa bra ta Mar ka, zbog po vre de.

- Ra du jem se po vrat ku u eki pu, na rav no ne i od su stvu bra ta. Da }u sve od se be da uka za nu {an su oprav dam i po mog nem na pu tu ka po be di. Ve ru jem u uspeh jer smo pra va ce li na, ka ko na pla nu dru gar stva ta ko i od no sa pre ma dre su Sr bi je.

U pr vom me ~u sla vi li ste mi ni mal nim re zul ta tom iako je

Lazar Markovi}

kva li tet da le ko vi {e bio na va {oj stra ni. [ta sa da o~e ku je te?

- Ot pri li ke sli ~an od nos. S ob zi rom da go stu je mo bi }e te `e ne go u No vom Sa du, ali fud bal ske fi lo zo fi je se ne }e pro me ni ti. Oni }e na sta vi ti sa kla si~ nim pre ska ka wem igre, a mi for si ra ti na {u na pa da~ ku, pas igru. Na dam se da }e to bi ti do voq no za po be du.

La zar Mar ko vi} ne {to sla bi je je od i grao me~ za Par ti zan pro tiv Sme de re va. Na rav no, po ve re we klu ba i mla de re pre zen ta ci je ti me ni je iz gu bio.

- Sta li su uz me ne, raz u mev {i mo je go di ne i iz ne nad nu pri li ku

Pu ro vi }ev ma ler u Ko re ji

Bar se lo na ku pu je Bej la ^el ni ci Bar se lo ne spre mi li su 35 mi li o na fun ti za ku po vi nu fud ba le ra To ten he ma Ga re ta Bej la u zim skom pre la znom ro ku.

Ska ut ka ta lon skog klu ba Al bert Va len ti pri su stvo vao je utak mi ci Fu lam - To ten hem (1:3) pret hod nog vi ken da ka ko bi jo{ jed nom na de lu vi deo Vel {a ni na. Bejl je odu {e vio tom pri li kom Va len ti ja pru `e nom par ti jom, u ko joj je us peo da po stig ne i je dan od go lo va „pe va ca”.

ko ju sam do bio. Sla `em se da ni sam bio ba{ naj bo qi, ali pot pu no spre man na sta vqam sa da qim oba ve za ma. Uzrok ni je umor ve} mo `da ma li pad kon cen tra ci je.

Po sta li ste uzda ni ca mla dog ti ma?

- Tek sam na po ~et ku i ne za va ra vam se da sam ne {to ve li ko po sti gao. Dres Sr bi je je sve ti wa i dru ga ~i ji pri stup i ni je mo gu}. Me~ sa Sme de re vom je pro {lost i mi slim sa mo na Se ver nu Ir sku i svo ju ulo gu u bor bi za po be du – re kao je sjaj ni na pa da~ Par ti za na i na {e mla de re pre zen ta ci je.

I. La za re vi}

Bar se lo na u Bej lu vi di ide al nu za me nu za is ku snog Fran cu za Eri ka Abi da la (32), ko ji od bi ja da pot pi {e no vi ugo vor i vr lo ve ro vat no }e na pu sti ti Kamp Nou ve} na le to.

En gle ski me di ji tvr de da }e To ten hem si gur no po ku {a ti da iz vu ~e {to vi {e nov ca za Ga re ta Bej la, a po je di ni iz vo ri sa „Vajt Hart Lej na” ve ru ju da }e pred sed nik To ten he ma Da ni jel Le vi pu sti ti Bej la uko li ko Bar se lo na za i sta po nu di 35 mi li o na fun ti, {to je oko 50 mi li o na evra.

Na pa da~ OFK Be o gra da na la zio se pred pot pi si va wem ugo vo ra sa Se ong na mom, a on da na tre nin gu po lo mio ru ku. Tre nut no se ne zna ko li ko }e Mi lan Pu ro vi} mo ra ti da pa u zi ra, ni {ta sa da pla ni ra da ura di ko rej ski klub.

Dva de set {e sto go di {wi Pu ro vi} ove je se ni je po sti gao {est go lo va za OFK Be o grad, po tvr div {i da je kla san cen tar for. On je po od la sku iz Cr ve ne zve zde, le ta 2007, ste kao so lid no me |u na rod no is ku stvo, igra ju }i za por tu gal ski Spor ting, a on da u Tur skoj, Ma |ar skoj, Slo ve ni ji i Bel gi ji.

Tri ko la pre kra ja je se weg de la Pr ve li ge Sr bi je, fud ba le ri No vog Sa da za u zi ma ju od li~ no {e sto me sto, sa ne skri ve nom `e qom da na sta ve niz do brih iga ra i mir no do ~e ka ju zim sku pa u zu i na sta vak pr vo li ga {kog ka ra va na na pro le }e.

Utak mi ca pro tiv Be `a ni je bi }e je dan od naj ve }ih iza zo va za ka na rin ce ko ji su u pret hod ne dve utak mi ce us pe li da osvo je ~e ti ri bo da i na sta ve po zi tiv nu se ri ju.

Na kon do brog iz da wa i re mi ja u Som bo ru pro tiv Rad ni~ kog (0:0), ka da su strel ci za ta ji li, qu bi te qi fud ba la u No vom Sa du pri `eq ku ju da se pro tiv la vo va po no ve ofan ziv nu igru.

- Ova utak mi ca za nas je mo gu slo bod no ta ko re }i duel po lu se zo ne. Po be da nas tra si ra u sam vrh ta be le ka ko smo i pri `eq ki va li, ne u speh nas osta vqa u sre di ni ta be le, oda kle bi u na stav ku te {ko mo gli po no vo do vr ha. O~e ku jem da da na {wi su sret bu de do sta dru ga ~i ji od onog u Be o gra du, pre sve ga zbog ~i we ni ce da igra mo na svom sta di o nu, psi hlo {ki je eki pa sa da mno go zre li ja i ja ~a, a i for ma nam je u uspo nu - ka zao je Ili}.

Na pa da ~i `u to-pla vih ima }e za i sta te `ak za da tak da na te ra ju gra nit nu od bra nu la vo va da ka pi tu li ra, a je dan od qu bi ma ca do ma }ih na vi ja ~a, Vla di mir Tu feg xi} o~e ku je da }e Be o gra |a ni po gnu tih gla va na pu sti ti De te li na ru:

Vladimir Tufegyi}

- Be `a ni ja je kva li te tan ri val, ko ji ak ce nat sta vqa na od bra nu, a naj ve }a opa snost po na{ gol bi }e An teq ( pr vi stre lac Be `a ni je sa 5 go lo va), o ~e mu smo se uve ri li na utak mi ci pred ko la Ku pa u Be o gra du. O~e ku jem bes po {ted nu bor bu i na {u po be du - ob ja {wa va je dan od vo de }ih stre la ca eki pe sa De te li na re, Vla di mir Tu feg xi}.

No vo sa |a ni }e na meg dan Be `a ni ji is tr ~a ti bez po vre |e nog La za rev skog, Ili }a, Ba la ba no vi }a i Tin to ra, a ro vi ti na kon vi ru sne pre hla de su Jo va no vi}, \o ko vi} i Mr |a nin, a u sa stav se vra tio opo ra vqe ni Kav ~i}.

I. Gru bor

SLA NO BAR CI GO STU JU U ZRE WA NI NU

Is pit zre lo sti Po ma lo u sen ci neo ~e ki va nih ka zni tre ne ra Ne na da La la to vi }a i Mo mi ra De sni ce Pro le ter se pri pre me za voj vo |an ski der bi sa Ba na tom. U pret hod nih 14 ko la No vo sa |a ni su ostva ri li se dam po be da i isto to li ko po ra za. I}i }e cr ve no-be li u Zre wa nin da po ku {a ju da po be de, ali bi i te ka ko bi li za do voq ni da te ren na pu ste ne po ra `e ni.

De lo va la je od bra na Pro le te ra u su sre tu sa Mla de nov ~a ni ma sta me no. Us pe la je po sled wih 20 mi nu ta sa de se to ri com da sa ~u va mre `u. Uz gol ma na Bo gu no vi }a, Asa ni ja, ka pi te na @i gi }a i De sni ce do neo pravd nog is kqu ~e wa

na vi si ni za da ta ka bio je Mi qan Ja blan. I u Zre wa ni nu }e bi ti jed na od po sled wih pre pre ka.

- Ostva ri li smo u pro {lom ko lu uz od li ~an pri stup i za la ga we vred nu po be du. Uko li ko od i gra mo ka ko zna mo, mo `e mo se na da ti po voq nom re zul ta tu u pro do ru ka vr hu. Ba nat je jed na od naj bo qih eki pa, naj o zbiq ni ji kan di dat za po vra tak u su per li ga {ko dru {tvo. Skup su od li~ nih po je di na ca, do bro ih po zja meo zna mo im i vr li ne i ma ne.

Od la zi mo u kom plet nom sa sta vu, je di no }e iz o sta ti ka `we ni De sni ca.- op ti mi sta je Ja blan.

M. Po po vi}

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD:No vi Sad - Be `a ni ja, ZRE WA NIN: Ba nat - Pro le ter, PE ]IN CI: Do wi Srem - Ko lu ba ra, BE O GRAD: Te le op tik - Srem, MLA DE NO VAC: Mla de no vac - ^u ka ri~ ki, KRU [E VAC: Na pre dak - In |i ja, NI[: Rad ni~ ki Mla di rad nik.

Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va.

Srp ska li ga Voj vo di na - [ID: Rad ni~ ki- Ve ter nik Vi skol, VR [AC:Vr {ac - Pa li}, ^E LA RE VO: ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki (NP), BA^ KI JA RAK: Mla dost - Slo ga (T), KI KIN DA: Ki kin da - Tek sti lac Ites.

Utak mi ce po ~i wu u 13.30 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Is tok - SRP SKA CR WA: Bu du} nost - Obi li}, BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Di na mo, NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Bo rac (S), NO VI KO ZAR CI: Slo bo da Ba~ ka 1901, KO VIN: Ko lo ni ja - Voj vo di na (NM).

Utak mi ce po ~i wu u 13.30 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad - STA NI [I]: Sta ni {i} - Bu du} nost (M), SI VAC: Po let - Omla di nac, ER DE VIK: Slo ga - Rad ni~ ki (SM), KA]: Ju go vi} - Ba~ ka (BP), NO VI SAD: Cr ve na zve zda - Bo rac (NS).

Utak mi ce po ~i wu u 13.30 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - SR BO BRAN: Sr bo bran - Bo rac ([), SREM SKI KAR LOV CI: Stra `i lo vo Mi lan - Vr bas, KO VIQ: [aj ka{ - Ka bel.

Utak mi ce po ~i wu u 14 ~a so va.

Grad ska li ga No vog Sa da - NO VI SAD: Mla dost - @e le zni ~ar.

Utak mi ca po ~i we u 13.30 ~a so va.

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce - KA]: Ju go vi} Uni met - Na pre dak (19), NO VI SAD: Voj vo di na - Cr ven ka Ja fa (17.30, Sla na ba ra), BE O GRAD: Par ti zan Sme de re vo DU In te gral (18.30), NI[: Na i sus - Ru dar (18.30), LA ZA -

RE VAC: Ko lu ba ra - Po `a re vac (19.30).

Su per li ga za da me - BE O GRAD: JP Rad ni~ ki - @e le zni ~ar Me tal Cin ka ra (17), JA GO DI NA: Ja go di na - Maks sport (19).

Pr va mu {ka li ga - SU BO TI CA: Voj put - Za je ~ar (19), RA [KA: Ba ne Zla tar (19), VR BAS: Vr bas Kar neks No vi Be o grad (18), ZRE WA NIN: Pro le ter Agro `iv - Pri boj (18), IN \I JA: @e le zni ~ar - Ja go di na (16.30).

Pr va `en ska li ga - GOR WI MI LA NO VAC: Металац АД - Црвени крст (18), BE O GRAD: БМС Милениjум - Раднички (18), KU ^E VO: Кучево - Пролетер Суперпротеин (18).

Dru ga mu {ka li ga, se ver - @A BAQ: Haj duk - Je din stvo (17), @SK - Som bo re lek tro (19), BA NAT SKO NO VO SE LO: Ba nat ski Kar lo vac - Apa tin (16).

Dru ga `en ska li ga, se ver - APA TIN: Apa tin - Ra van grad (18), SU BO TI CA: Spar tak - Spar tak (D) (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Voj vo da Ste pa (19), JA [A TO MI]: Rad ni~ ki - Pu tin ci (19.30), PRI GRE VI CA: Pri gre vi ca - La vo vi (17.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga BAJ MOK: To po la - Ru sin (17), KO VIN: Mla dost - Do lo vo (16.30), JA BU KA: Cre pa ja - Slo ven (16).

Ko {ar ka ABA mu {ka li ga - ZA GREB: Ci bo na - He mo farm [ta da (17.30), LA [KO: Zla to rog - Za greb (18), NO VO ME STO: Kr ka - Olim pi ja (20), POD GO RI CA: Bu du} nost - Ma ka bi (18).

M@RKL `en ska li ga - NO VI SAD: Voj vo di na NIS - Bu du} nost (18), VR [AC: He mo farm [ta da - Ce qe (18), BA WA LU KA: Mla di Kra ji {nik - ^e ik (19).

Pr va A mu {ka li ga - NO VI SAD: Voj vo di na Sr bi ja gas - Ta mi{ (20.15),

ZRE WA NIN: Pro le ter Naf ta gas Slo ga (19), VA QE VO: me ta lac -Slo bo da (19.30), SME DE RE VO: Sme de re vo 1953 - Bo rac (17), KRU [E VAC: na pre dak Ru bin - BKK Rad ni~ ki (20).

Pr va A `en ska li ga - VR BAS: Vr bas Me de la - Be o ~in (20), NI[: Sr tu dent - Lo zni ca (18.30), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Sta ra Pa zo va (17).

Pr va B mu {ka li ga - JA GO DI NA: Ja go di na - Voj vo di na (16), OBRE NO VAC: Rad ni~ ki - Spar tak (15), ZE MUN: Mla dost - Je din stvo NB (17), BE O GRAD: Be o vuk 72 - [a bac (20), ALEK SI NAC: na pre dak Mak si . Kon stan tin (19), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Stu dent - Mla dost (^) (19.30).

Pr va B `en ska li ga - KRA GU JE VAC: ba sket stars - Pa ra }in (14), SR BO BRAN: Sr bo bran Re a hem - @e le zni ~ar (19).

Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver OXA CI: Oxa ci - Aka de mik (19), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Du nav (17), FU TOG: Ve ter nik - Rad ni~ ki (17.30).

Pr va `en ska li ga KSV - BA^ KA TO PO LA: To pol ~an ka - Voj vo di na NIS MT (18), NO VI SAD: Pro le ter - ^e la re vo MT (12.15).

Dru ga srp ska mu {ka li ga - Se ver RU MA: Ru ma - Voj ka (19), ^O KA: ^o ka - Haj duk (20), FU TOG: Fu tog Teh no mer - Apa tin (15.30).

ABS Elek tro ka det ska li ga Sr bi je - ZE MUN: Ze mun - Mla dost (14.30), BE O GRAD: Cr ve na zve zda Be o grad Fle{ (13), NI[: Nik bak - Star (16), VR [AC: He mo farm [ta da - [a bac (15).

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga NO VI SAD: Va ra din BMG grad wa - Ko lu ba ra (20, SC Sla na ba ra), OBRE NO VAC: TENT - Voj vo di na (19), PAN ^E VO: Di na mo Azo ta ra - Vi zu ra (18), BE O GRAD: Rad ni~ ki - NIS Spar tak (20).

Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Je din stvo (SP) (19).

Pr va `en ska li ga - STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Rad ni~ ki (K) (19), KO SJE RI]: Cr no ko sa - MD Zre wa nin (19).

Pr va mu {ka li ga - BE O GRAD: Obi li} - Ste ri ja (19), KLA DO VO: \er dap - Ja go di na (15.30), SME DE RE VO: Sme de re vo - No vi Pa zar ju ni or (20), VE LI KO GRA DI [TE: VGSK - Bo rac (19).

Dru ga `en ska li ga - se ver - FU TOG: Fu tog - Srem (20), @I TI [TE: @i ti {te - Ki 0230 (17), NO VI SAD: NS vo lej tim - Ki kin da (19).

Dru ga mu {ka li ga - se ver - RU MA: Slo ven - Voj vo di na NS se me 2 (17), IN \I JA: In |i ja - Ba va ni {te (19), SREM SKA MI TRO VI CA: Srem Eaton - FOK (17.30), APA TIN: Apa tin - Mla dost Eks pans (15.30), BA^: Par ti zan - RFU (18).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - cen tar - FU TOG: Fu tog vest - @a baq (15.45), VST - Tu ri ja (14).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - se ver - SOM BOR: Vo lej stars - ^o ka (17), SU BO TI CA: Spar tak 2 - Mla dost (BP) (12.30).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga Srem - SREM SKA MI TRO VI CA: Slo ga - Srem 2 (14).

Pr va voj vo |an ska `en ska li ga - Ba nat - KLEK: Klek 2 - Ba nat (16.30), VR [AC: Vr {ac - Her ce go vi na (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - NO VI SAD: Vo {a - Slo ven 2 (14), [ID: [id - Voj vo di na NS se me 3 (18), SREM SKI KAR LOV CI: Stra `i lo vo - Bo ta fo go (18), KUL PIN: Kul pin - Mla dost Eks pans 2 (17).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - BA^ KA PA LAN KA: Mer kur Spar tak 2 (15.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - Ba nat - RAV NI TO PO LO VAC: Her ce go vi na - Ba nat (18).

Va ter po lo Kup Sr bi je za mu {kar ce - NO VI SAD: Voj vo di na - Be o grad (19), BE O GRAD: Par ti zan Raj faj zen - @AK (18), Ba w i c a - Cr v e n a zve z da (19.30).

Kup Sr bi je za `e ne - BE O GRAD: Par ti zan Raj faj zen - Ta{ 2000 (21).

Ku gla we Su p er l i g a (m) - ARAN \ E L O VAC: Me ta lac - Vo do vod (11), Su per li ga (`) - APA TIN: Apa tin - Srem (16), NO VI SAD: Ada Kom pju ters - Kri stal (16), BE O- GRAD: EDB - Je din stvo (15).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) KA WI @A: Ka wi `a - Pe tro va ra din (16).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (`) ZRE W A N IN: Ba n at - Voj v o d i n a (16), NO VI SAD: Ali men ta - Vr bas Da na (14).

Pr v a voj v o | an s ka li g a (m) SREM SKA MI TRO VI CA: Srem Spar tak, BE ^EJ: Po let - Kor dun (16).

Dru g a voj v o | an s ka li g a (m) APA TIN: Ju na ko vi} Pri gre vi ca Rad ni~ ki (16), VR BAS: Vr bas Da na Slo bo da (16), NO VI SAD: 13. maj No v i Sad (16), BA^ K O GRA D I [TE: Voj vo di na - Du nav.

Sto ni te nis Su p er l i g a, mu { kar c i - BE O GRAD: Par ti zan - Vr {ac (18), Cr ve na zve zda - Obi li} (17), IMT Bus kom pju ters (18), SU BO TI CA: Spar tak - Ste nes (17), Me di ja na Ba nat (18).

Su per li ga, `e ne - ^O KA: ^o ka Vr {ac (17)NI[: Jo sip Ko lum bo Sen ta (14), KI KIN DA: Flip - Voj vo di na (11), NO VI SAD: No vi Sad - Obi li} (17),BE O GRAD: Pa li lu la - Ba~ ka To po la (16).

kultura

c m y

dnevnik

Кла сич на бај ка Чон гор и Тин де, пре ма де лу Ми ха ља Ве ре шмар ти ја, адап та ци ја Ка та Ђар ма ти, ре жи ја Ђерђ Хер њак, Уј ви де ки син хаз/ Но во сад ско по зо ри ште од лу чио да при ка же Дру штво с ове стра не ствар но сти – Вла да ра (Зол тан Шир мер), Тр гов ца (Да ни ел Гом бош), Му дра ца (Иштван Ке ре ши). Чон гор (Та маш Хај ду)

21

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ЈУБИЛЕЈА ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ПРОСВЕТИТЕЉА

ПО ЗО РИ ШНЕ ПРЕ МИ ЈЕ РЕ

Но во с ад ско по зо ри ште на свом ре пер то а ру тра ди ци о нал но не гу је ма ђар ске кла си ке, баш као и ра зно вр сне сцен ске жан ро ве. Ми хаљ Ве ре шмар ти је је дан од

subota12.novembar2011.

шки се рад ња убр за ла, го то во до основ них кон ту ра, чи не ћи их ису ви ше по јед но ста вље ним окви ром. Ка рак те ри стич но ква ли тет на, ма што ви т а игра ко ја

Откривање Доситејеве спомен-бисте у Темишвару У оквиру манифестације Дани српске културе која ових дана траје у Темишвару, у Румунији данас се одржава свечаност посвећена 200-годишњици смрти Доситеја Обрадовића. Програм, коме ће присуствовати и Милорад Ђурић, покрајински секретар за културу и јавно информисање почиње у Чакову, Доситејевом родном месту полагањем венца пред спомен-кућом великог српског просветитеља. Затим ће у Алеји великана у Темишвару бити откривена Доситејева спомен-биста . Дани српске културе у Темишвару почели су почетком недеље пројекцијом филма „Монтевидео, Бог те видео“, а затим су представљени различити садржаји којима се промовише српска култура: минисајам српске књиге у Темишвару, концерти, монодраме, ликовна изложба Саве Стојкова, изложба фотографија Јована Мирческог, изложба посвећена писцу Иви Андрићу, као и научни симпозијум на тему “Државотворна идеја код Ђорђа Бранковића, Саве Текелије и Доситеја Обрадовића“.

У ИЗДАЊУ „ПАИДЕИЕ”

Дела лузофонске књижевности нај зна чај ни јих пе сни ка и дра ма ти ча ра 19. ве ка, а ње го ва дра ма „Чон гор и Тин де“ већ је оце њи ва на као нај зна чај ни ја дра ма тог пе ри о да у Ма ђар ској, иако је Ве ре шмар ти остао мно го зна чај ни ји као епи чар ра фи ни ра ног је зич ког уме ћа. Упра во од ме ра ва ње сна га са оним лир ски, у на зна ка ма и ме та фи зич ки на стро је ним Шек спи ром, са „Сном лет ње но ћи“, мно ги сма тра ју да је и до ве ло до де ла „Чон гор и Тин де“, у ко јем се си ле све тло сти и та ме ис пре чу ју чо ве ку на пу ту ње го ве сре ће. Ул ти ма тив на по тра га ис по ста вља се по тра гом за љу ба вљу, иако је она оте жа на или за му ће на све шћу о мо ћи вој ске, на у ке и бан ка ра, ка ко је ре ди тељ Ђерђ Хер њак

и Тин де (Га брије ла Црн ко вић), пак, ве ћу му ку му чи ће с ве шти цом Ми риђ (Сил виа Кри жан), јер за ко ни при ро де има ју сво ју во љу, баш као и оно што је у њој ство ре но – људ ски стра сна те жња за пот пу но шћу. Илу стра тив ност ли ко ва упот пу њу ју цр ни ма ли љу ди, шар ла та ни об у че ни као кло ша ри, ко ји су за пра во Го бли ни, у сва кој чор би ми ро ђи ја. Њих са ка рак те ри стич ним шар мом игра ју Да ни ел Ху ста, Aтила Ма ђар, Га бор Пон го. У очи глед ном, а ве ро ват но и не ми нов ном ра ди кал ном кра ће њу (и ли ко ва и тек ста), упо тре би це лог по зо ри шта (сце на, хо ло ва, ход ни ка и про ла за), дра ма тур -

кра си ан самбл Но во сад ског по зо ри шта би ла је ис пре ки да на, че сто ста тич на и ни је мо гла да до ђе до пу ног из ра жа ја. По тен ци јал на ин тер ак тив ност због кре та ња и „са у че ство ва ња“ пу бли ке и ни је баш нај бо ље функ ци о ни са ла у сми слу аван ту ре, нај ви ше због то га што је са др жај, сем ле по те је зи ка о ко јој аутор овог тек ста не мо же да ти су ви слу оце ну, био ису ви ше по знат, пред ви див и ба на лан. Упо тре бље ни ма те ри ја ли, му зич ка и ли ков на сти ли за ци ја на ни воу кла сич не бај ке, не што су што се пре по зна је као „за де цу“, али та од ред ба ни по што не би сме ла би ти дис ква ли фи ка ци ја. Игор Бурић

ПРВИ ТОМ МОНОГРАФИЈЕ

Историја српске филозофије Из да вач ка ку ћа „Евро-Ђун ти„ са оп шти ла је да је упра во иза шао из штам пе пр ви том „Исто ри је срп ске фи ло зо фи је„ ко ји је при ре ди ла Ири на Де ре тић. Пр ви том са др жи сту ди је и тек сто ве ко ји кри тич ки и те о риј ски раз ма тра ју срп ску фи ло зоф ску ба шти ну а нит во ди ља у ис тра жи ва њу исто ри је срп ске фи ло зо фи је је сте уве ре ње да осим кон ти ну и те та по сто ји и иден ти тет на ше фи ло зо фи је, ко ји се фор ми рао у плод ном ди ја ло гу са стра ним, углав ном европ ским узо ри ма, иде ја ма и ми сли о ци ма. Ка ко је у пред го во ру пр вог то ма, од пла ни ра на че ти ри, на пи са ла при ре ђи вач Ири на Де ре тић она ви ди свој за да так да

„кри тич ки пре и спи та ста ре, до не кле већ ис тра же не те ме„. Че тво ро том на мо но гра фи ја је, пре ма ре чи ма при ре ђи ва ча, „по све ће на овој те мељ ној обла сти сва ке кул ту ре, ко ја је упр кос свом не про цен љи вом зна ча ју и ре зул та ти ма би ла нео прав да но за по ста вља на у на шој про шло сти„. У овој исто ри ји се раз ма тра ју раз вој фи ло зоф ских иде ја и њи хо вих ауто ра, ин сти ту ци је срп ског фи ло зоф ског жи во та, на ста ва фи ло зо фи је, од но си фи ло зоф ских и дру гих ди сци пли на људ ског ду ха, те по ве за ност срп ске и дру гих фи ло зо фи ја, по чев ши од сред њег ве ка пре ко но вог ве ка па све до са вре ме ног до ба.

Издавачка кућа „Паидеиа” представила је три наслова лузофонске књижевности која су изашла током овогодишњег сајма књига. „Паидеиа„ је током протеклих 20 година објавила више од 20 дела писаца који припадају лузофонској књижевности - Жоржеа Амада, Паола Коеља, Жозеа Сарамага, Фернанда Песоа, антологију бразилске поезије... Према речима директора и оснивача „Паидеје„ Петра Живадиновића, он је планирао да објави шест књига са лузофонског језичког подручја пошто је португалски језик био почасни гост 56. београдског сајма књига, али су за сада штампане приче Ерберта Елдера „Кораци укруг„, ново издање романа Амада „Велика заседа„ који је првобитно преведен 1991. године и изабране песме Песое „Познати странац„.. За Живадиновића је једна од мистерија што нико од писаца који су гостовали у Београду није помињао Бразилца Коеља који је неоспорно најпревођенији и најомиљенији аутор из лузофонског подручја које обухвата осам земаља на четири континента и има око 300 милиона житеља. Све књиге које је сада објавила „Паидеиа„ са португалског је превела Јасмина Нешковић, један од најбољих познавалаца лузофонске књижевности у нашој земљи. Она се сетила да је тачно пре 15 година изашла из штампе прва збирка пе-

сама Песое са којом је овај велики песник португалског језика и један од највећих прве половине 20 века први пут представљен српским читаоцима. Она је истакла да је поезија Песое одмах наишла на одличан пријем у Србији и да је затим преве-

Фернандо Песоа

ла још једну збирку, а сада је овим двема додат велик број стихова који никада нису били преведени код нас и добијен је репрезентаивни избор

на 400 страна.Песао (1888-1935) је, како је истакла Нешковићева, подстакао у Србији интересовање за португалску књижевност, а он је индиректно и заслужан што је португалски језик био гост београдског сајма јер мото под којим су дошли лузофонски писци он изрекао - да му је „португалски језик једина отаџбина„. Елдера (81) је Нешковићева представила као једног од великих португалских песника који је подједнако познат и као писац приповетки с којима је разбио доминацију омиљеног неореализма у време Салазарове диктатуре и коме је опсесивна тема егзил било да се ради о одласку, носталгији, повратку или само о дилемама отићи или остати. Великан бразилске литературе Жорже Амадо (1912-2001) је постао популаран на таласу латиноамеричке књижевности крајем 70-тих и почетком 80-тих година 20 века иако пише на португалском а не шпанском језику. Како је приметила Нешковићева, неколико година је био скрајнут да би се након његове смрти свет сетио колико је он у истој равни са Сарамагом, Маркесом и Љосом. (Танјуг)

„ЧИКИ ГЕРГЕЉ” ИЗ ТЕМИШВАРА ГОСТУЈЕ У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ / УЈВИДЕКИ СИНХАЗУ

„Опасне везе” и „Вишњик” Темишварско позориште “Чики Гергељ” гостује у Новосадском позоришту / Ујвидеки синхаз 12. и 13. новембра, с две представе које су режирали овдашњи редитељи. Првог дана ће играти мјузикл “Опасне везе” у режији Золтана Пушкаша, а другог дана Чеховљев „Вишњик„ у режији Шандора Ла-

сла. “Опасне везе” Шодерлоа де Лаклоа, у драматизацији Кате Ђармати (иначе драматурга Новосадског позоршта), а по замисли редитеља Пушкаша су мјузикл. Ово је прича о похлепи, невиности, страсти, превари... све то на музику Ервина Ереша и Андреса Мариана Ортеге, такође овда-

шњих стваралаца који су компоновали музику за мјузикл „Чаробњак из Оза“ Новосадског позоришта. Темишварски “Вишњик” је, како најављују ову представу, „један од оних који се не заборављају, чиста поезија“. За гостујуће представе нема превода. Н. П-ј.

REPERTOAR

Film

Akteri

Режија: Роланд Емерих Сценарио: Џон Орлоф Улоге: Рис Ифанс, Ванеса Редгрејв, Рафи Спал, Себастијана Арместо, Дејвид Тјулис, Едвард Хог, Џоели Ричардсон

Anonimus

Sadr`aj

Re~ kritike

Племић Едвард де Вере ерл од Оксфорда је са младим позоришним писцем Беном Џонсоном начинио необичну погодбу. Де Вере ће му дати хрпу својих драмских текстова под условoм да они буду постављени на сцену, али да Џонсон ником не открије идентитeт њиховог правог аутора. Како се од прве драме анонимуса покажу успелим и омиљеним код народа расте знатижеља јер сви сумњају да је то Џонсон написао. Стицајем околности, припрости глумац позоришне трупе, извесни бонвиван Вилијам Шекспир почиње да се представља као аутор. За све то време практично кроз две генерације дворских великодостојника одвијају се политичке сплетке које ће утицати на велике историјске догађаје тог времена на британском тлу.

До сада су исписане хиљаде страница и потрошено је неколико живота истраживача посвећеника да би се оповргло или потврдило, руку на срце, одувек сумњиво, Шекспирово искључиво и апсолутно ауторство над његовим делима. Сценариста филма „Анонимус“ ову „голицаву“ дилему у старту разрешава. Шекпир је био само један припрости глумац из провинције, док је „прави Шекспир“ ерл од Оксфорда (Рис Ифанс), човек високог рода и још вишег образовања и списатељског талента. И свака нова сцена је потврда тога, а у овом изванредном, делом на чињеницама заснованом историјско-политичком трилеру смештеном у доба Елизабете I (Ванеса Редгрејв и Џоели Ричардсон). Едвард де Вере или ерл од Оксфорда је негде по страни – лично не учествује у животу двора и сплеткама које око Елизабете плете њен главни саветник Вилијем Сесил (Дејвид Тјулис), а касније и његов син Роберт (Едвард Хог). Али он све види и све зна, и то, кријући идентитет (за племића је било друштвено неприхватљиво да се бави таквом приземном ствари какво је позориште) усмерава на сцену, да би пуку појаснио ствари (јер не постоји и никада није ни постојала аполитична уметност). Редитељ Емерих прослављен холивудским спектаклима (Дан независности, Годзила, Дан после сутра, 2012...). следећи очито одличан сценаристички предложак, показао је да животност, и када треба повишену енергичност, може да унесе и у филм епохе на прави начин се бавећи и његовом драмском садржином. За то је имао максималну подршку изванредне глумачке екипе. Мада, можда за нечији укус сувише транспарентно, „Анонимус“ је један од оних узбудљивих и интелигентних филмова о уметности (позоришту), људској природи и трагедијама владара и њихових политика, по правилу несклоних било каквим поетикама. В. Црњански

22

svet

subota12.novembar2011.

dnevnik

KRI ZA U ITA LI JI I EKO NOM SKE RE FOR ME

UKRATKO

Se nat iz gla sao za kon Si ri ju sva ko dnev no o bu ye tu po tre sa ju ne re di

Spo men-plo ~a Ni ko li Te sli PRAG, BE O GRAD : Ministar vera i dijaspore Sr|an Sre}kovi} i ~e{ki poslanik Vitjezlav Jandak otkrili su ju~e spomen-plo~u na{em slavnom nau~niku Nikoli Tesli u Pragu. Spomen-plo~a je otkrivena na ulazu u zgradu u kojoj je Tesla stanovao tokom boravka u ~e{koj prestonici, u kojoj, prema zvani~nim podacima, `ivi sada vi{e od 3.500 Srba.

Poslanik Jandak je podr`ao ovaj projekat kada je bio ministar kulture, a sve~ano otkrivawe spomen polo~e Nikoli Tesli odr`ano je u okviru manifestacije Dani srpske kulture u Pragu, saop{teno je iz Ministarstva za dijasporu. Ministar Sre}kovi} je na sve~anosti ukazao da „lik Nikole Tesle i grandiozan zna~aj wegovog dela i danas izazivaju ose}awe divqewa i po{tovawa”. „Ciq nam je da osvetlimo sve pojedinosti i otrgnemo od zaborava ~iwenice koju su obele`ile `ivotni put nau~nika koji je dao epohalni doprinos u razvoju moderne nauke”, istakao je Sre}kovi}.Dani srpske kulture u Pragu odr`ani su od 9. do 11. novembra u organizaciji Udru`ewa Sveti Sava pod pokroviteqstvom Milana [tjeha, predsednika Senata ~e{kog Parlamenta.

(Ta njug)

RIM, BRI SEL: Italijanski Senat odobrio je ju~e kqu~ne ekonomske reforme koje je zahtevala Evropska unija, ~ime je otvoren put da premijer Silvio Berluskoni ve} ovog vikenda podnese ostavku, a nova vlada bude formirana.

Senat je sa 156 glasova „za” i 12 glasova protiv izglasao buxetski zakon, koji sadr`i reformske mere. I Dowi dom parlamenta trebalo bi da danas da odobri ovaj zakon, preneo je AP. Premijer Silvio Berluskoni je najavio da }e podneti ostavku odmah po{to Parlament usvoji reforme. Postoji vi{e nagove{taja da bi se na ~elu nove prelazne vlade mogao na}i ugledni ekonomista Mario Monti, koji je ju~e u Senatu do~ekan ogromnim aplauzom. Monti je zvani~no postavqen za do`ivotnog senatora.

Italijanski predsednik \or|o Napolitano imenovao je pre dva dana Montija, nekada{weg evropskog komesara za konkurenciju, za tu funkciju. Nova vlada trebalo

bi da sprovede jo{ te`e reforme kako bi izvukla Italiju iz ekonomske krize nalik Gr~koj, koja bi mogla da zapreti postojawu ~itave evrozone i izazove globalnu recesiju, navela je ameri~ka agencija. [ef Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), Klaus Regling, pozvao je ju~e Italiju da brzo reaguje kako bi uverila tr`i{ta u svoju finansijsku i politi~ku stabilnost i dodao da je Fond spreman odmah da pomogne toj zemqi, ukoliko se to od wega zatra`i.

Regling je u intervjuu nema~kom dnevnom listu „Zidoj~e cajtung” rekao: „Italija nema mnogo vremena na raspolagawu da bi razuverila tr`i{ta. Toj zemqi je potrebna vlada {to je pre mogu}e”, prenela je agencija AFP. Italija se nalazi u politi~kom vakumu nakon {to je premijer Silvio Berluskoni po~etkom sedmice najavio da }e podneti ostavku zbog pogor{awa du`ni~ke krize koja se

AMAN: Sirijske snage bezbednosti ubile su ju~e devet osoba, a demonstranti su pozvali Arapsku ligu da suspenduje ~lanstvo Sirije zbog nastavqawa nasiqa. Lokalni aktivisti u Homsu, u kome je bilo najvi{e `rtava od po~etka protesta protiv predsednika Ba{ara alAsada u martu mesecu, su izjavili da su snage bezbednosti ubile sedam civila i jednog dezertera.

Sa svoje strane Sirijska organizacija za qudska prava navodi da je jo{ jedan mu{karac ubijen u severnoj provinciji

Ma rio Mon ti, do `i vot ni se na tor

{iri Evropom. Zbog nervoze na tr`i{tu u vezi italijanskog duga od ~ak 1,9 biliona evra, tro{kovi zadu`ewa te zemqe su ove sedmice porasli na zabriwavaju}ih sedam odsto, iako su ju~e pali na 6,9 odsto.

(Ta njug)

IAEA O STE PE NU RA DI O AK TIV NO STI U EVRO PI

De tek to van ra di o ak tiv an jod

Stro `a pra vi la za no vi na re PE KING: Kineske vlasti su najavile nova, stro`a pravila za pona{awe novinara, pi{e „Wujork tajms”, ukazuju}i da se radi o jednoj u nizu akcija Pekinga koje su preduzete radi kontrole glasina i smawivawa uticaja mikroblogova na Internetu, kojih je u Kini sve vi{e.

Generalna uprava za {tampu i publikacije Kine saop{tila je na svom sajtu da se novinarima zabrawuje da u svoje izve{taje uvr{}uju neproverene informacije dobijene preko Interneta i SMS poruka. Novinarima se tako|e nala`e da za „kriti~ne” informacije moraju imati najmawe dva izvora i da moraju li~no obaviti intervjue kad prikupqaju podatke.Neta~ni izve{taji moraju biti pra}eni ispravkama i izviwewima.

Ozbiqniji prekr{aji mogu voditi ka suspenziji, pa ~ak i ka povla~ewu novinarske dozvole koju izdaje vlada. „Neta~ni izve{taji ne samo {to nanose ozbiqnu {tetu interesima ume{anih strana ve} ozbiqno podrivaju integritet medija, pa ~ak i ozbiqno uti~u na socijalni i ekonomski poredak”, saop{tila je uprava sa {tampu i publikacije Kine.

(Ta njug)

ARAPSKO PROLE]E

BE^: Veoma niski nivoi radioaktivnog joda 131 detektovani su u Evropi, saop{tila je ju~e Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA). Pove}ana radioaktivnost najpre je otkrivena u ^e{koj o ~emu je obave{tena IAEA, a izve{taji o ve}oj koncentraciji radioaktivnog joda 131 sti`u i iz Ma|arske.

Veruje se, me|utim, da radioaktivne ~estice ne predstavqaju rizik po javno zdravqe, navela je IAEA, a preneo Rojters.

Agencija, sa sedi{tem u Be~u, koja radi pri Ujediwenim nacijama, saop{tila je da poku{ava da utvrdi iz-

Da na Dra bo va

Mi ni mal no po ve }a we ra di o ak tiv no sti re gi stro va no je 5. no vem bra na sta ni ca ma u Bu dim pe {ti i Mi {kol cu, na is to ku ze mqe, ali je to da le ko is pod ni voa na |e nih po sle Fu ku {i me (Dr Ge za [a fra ni) vor radioaktivnosti za koju se, kako je navela, ne veruje da poti~e iz o{te}ene nuklearne elektrane u japanskoj perfekturi Fuku{ima.

IAEA je saop{tila da je informaciju o pove}anoj koncen-

traciji radioaktivnog joda najpre dobila iz ^e{ke, kao i da je re~ o izotopu sa kratkim vremenom poluraspada od osam dana, naveo je Bi-Bi-Si. ^e{ka agencija za nuklearnu bezbednost je saop{tila da je od kraja oktobra regi-

strovala radioaktivni jod 131 na vi{e stanica i da je obavestila IAEA sa namerom otkrivawa wegovog izvora. [ef ~e{ke agencije Dana Drabova izjavila je da je do curewa radioaktvnog joda mo`da do{lo prilikom proizvodwe lekova.Radioaktivni jod sigurno ne poti~e iz nuklearne elektrane, rekla je Drabova i dodala da je gotovo sigurno izvor u inostranstvu.

Ma|arska je detektovala minimalno pove}awe radioaktivnog joda 131 na dve stanice pro{le sedmice, ali ne postoji opasnost po javno zdravqe, saop{tio je direktor Istra`iva~kog instituta za radiobiologiju dr Geza [afrani. On je rekao da je minimalno pove}awe radioaktivnosti registrovano 5. novembra na stanicama u Budimpe{ti i Mi{kolcu na istoku zemqe, ali da je to „daleko ispod nivoa na|enih posle Fuku{ime”.

Od havarije u Fuku{imi, nakon razornog zemqotresa i cunamija, pro{lo je vi{e od sedam meseci, a desetine hiqada qudi jo{ ne mogu da se vrate u svoje domove u krugu od 20 kilometara oko postrojewa i pojedinim udaqenijim oblastima.Procewuje se da }e za potpunu dekontaminaciju biti potrebno nekoliko decenija.

(Ta njug)

Idlib. Na transparentima koje su demonstranti nosili u Homsu od Arapske lige, koja je 2. novembra objavila plan za okon~awe nasiqa i po~etak dijaloga izme|u Asada i wegovoh protivnika, se tra`i da suspenduje Siriju iz svog ~lanstva, prenosi Rojters.

Ujediwene nacije procewuju da je u Siriji od 15. marta ubijeno 3.500 qudi {irom zemqe, a Hjuman Rajts Vo~ je saop{tio ju~e da su sirijske snage posle 2. novembra ubile najmawe104 osobe.

(Ta njug)

NA TO za bri nut zbog is tra ge zlo ~i na u Li bi ji BRI SEL: Pojedine ~lanice NATO-a su zabrinute zbog najave istrage tu`ila{tva Me|una rod nog kri vi~ nog su da (MKS) u Hagu, po{to postoje sumwe da su tokom nedavnih napada na Libiju izvr{eni ratni zlo~ini. Javni tu`ilac MKS Luis Moreno Okampo izjavio je da postoje sumwe o krivi~nim delima koje su izvr{ile NATO snage u Libiji.

“Ti slu~ajevi }e biti ispita ni ne za vi sno i ne pri stra sno”, rekao je on, prenosi agencija Aso{ijeted pres .To, me|utim, ne zna~i da je ve} otvorena zvani~na istraga protiv NATO-a i da se ispituju konkretni zlo~ini. Neke zemqe NATO-a su zbog toga zabrinute, ali su zasad u Alijansi primetno suzdr`ani u komentarima.

U NATO su uvek isticali da su vojne operacije u Libiji obavqane u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN da bi se „za{titili civili i civilima naseqena mesta koja su bila pod

pretwom napada snaga Moamera Gadafija”. U Rusiji, Kini i Afri~koj uniji su, me|utim, uporno upozoravali da je NATO zlo upo trebqavao li mi te koji su bili postavqeni u rezolucijama Saveta bezbednosti UN o Libiji, kako bi se ubrzao pad Gadafijevog re`ima.

Tu`ilac Okampo nije obrazlagao ove protiv NATO-a, niti je objasnio ko stoji iza wih. Avi o ni NA TO-a su od marta do oktobra izveli 9.600 napada na ciqeve u Libiji i razorili hiqadu tenkova i drugo naoru`awe. Tokom operacija bombardovani su „komandni i kontrolni centri”, ukqu~uju}i i rezidencijalne ku}e pukovnika Gadafija. Prema agencijskim izve{tajima, francuski avioni su napali kolonu u kojoj se nalazio Gadafi, kada je po ku {ao da na pu sti rod ni Sirt. On je posle toga navodno zarobqen i ubijen, {to tako|e treba ispitati, jer je to, ako je ta~no, tako|e ratni zlo~in.

(Ta njug)

Upo zo re we {efa Pen ta go na VA [ING TON: Vojna akcija protiv Irana mogla bi da proizvede „ne`eqene posledice” u regionu, izjavio je ameri~ki sekretar odbrane Leon Paneta, samo nekoliko sati po{to je Teheran upozorio da bi napad na wihova nuklearna postrojewa bio do~ekan „gvozdenom pesnicom”.

Paneta, rekao je da se sla`e sa procenama wegovog prethodnika Roberta Gejtsa da bi napad na Iran samo odlo`io wegov nuklearni program, za koji Zapad veruje da ima za ciq proizvodwu atomske bombe.

“Morate biti oprezni da ne proizvedete ne`eqene posledice tamo”, rekao je Paneta novinarima u Pentagonu upitan o wegovom stavu povodom mogu}ih vojnih udara.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMI TRI J ME DVE DEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izrazio je ju~e uverewe da }e Rusija, zahvaquju}i ekonomskom razvoju u ovoj godini, lak{e prevazi}i mogu}i drugi talas globalne ekonomske krize.”Postoje razli~ite prognoze ali situacija je, u celini gledano, u Rusiji ~ak ne{to boqa nego u mnogim evropskim zemqama, izjavio je ruski predsednik agenciji RIA Novosti.

JU LI JA TI MO [EN KO Biv{a ukrajinska premijerka Julija Timo{enko, koja je ve} osu|ena na sedam godina zatvora zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja sada je optu`ena i za izbegavawe pla}awa poreza, kra|u i prikrivawe deviznog prihoda, saop{tile su poreske vlasti u toj zemqi. Ove optu`be vezuju se za period dok je bila direktorka gasne trgovinske komapanije Ukrajine.

KNUT STOR BER GET Norve{ki premijer Jens Stoltenberg saop{tio je ju~e da ministar pravde Knut Storberget podneo je ranije najavqenu ostavku, koju je odlo`io nakon masakra na ostrvu Utoja i bomba{kog napada u centru Osla u julu. Mesto ministra pravde u vladi preuze}e dosada{wa ministarka odbrane Grete Faremo, koju }e na du`nosti zameniti dr`avni sekretar.

Ke op so va pi ra mi da za tvo re na zbog gla si na KA I RO: Egipatske vlasti za antikvitete zatvorile su za posetioce Keopsovu piramidu u Gizi, posle glasina da je jedna grupa htela da 11. 11. 2011. u 11.11 sati izvede duhovnu ceremoniju. [ef nadle`nih vlasti Mustafa Amin saop{tio je da }e najve}a piramida u Gizi biti zatvorena za posetioce do subote ujutru, zbog „neophodnog odr`avawa”.

Zatvarawe piramide usledilo je posle nepotvr|enih izve{taja lokalnih medija da bi nepoznata grupa poku{ala da izvede „jevrejske ili masonske” obrede na tom mestu, veruju}i u misti~ne mo}i piramide, u simboli~nom trenutku koji je obele`io broj jedan. Amin je, me|utim, izjavio da su takvi izve{taji „potpuno neistiniti”, preneo je AP. Direktor kompleksa Ali al-Asfar je rekao da je bilo potrebno odr`avawe piramide posle velikog broja posetilaca tokom muslimanskog praznika Kurban bajrama. Al-Asfar je izjavio je da je pro{le sedmice odbijen zahtev jednoj egi-

patskoj kompaniji da organizuje doga|aj pod nazivom „zagrli piramidu”, kada bi 120 qudi okru`ilo piramidu dr`e}i se za ruke.

Druge dve piramide, brojne grobnice i Sfinge koje se nalaze na tom mestu ostale su otvorene za posetioce. Velike piramide spadaju u najve}e turisti~ke atrakcije u Egiptu.

(Ta njug)

BALkAn

c m y

dnevnik

GLAV NI TU @I LAC VI LI JAM SON U AL BA NI JI

Po ~e la is tra ga o tr go vi ni or ga ni ma TI RA NA: Glavni tu`ilac specijalnog istra`nog tima EU za ispitivawe navoda o trgovini qudskim organima na Ko so vu, Ame ri ka nac Xon Klint Vilijamson, zapo~eo je

dr {ku u is tra zi, pre no se agencije.

Portparoli albanske vlade su odbili da iznesu detaqe sa ovih susreta, a poseta Vilijamsona se nastavqa i danas.

{ani u organizovani kriminal i trgovinu qudskim organima.

Marti je u svom izve{taju napisao da su oni dr`ali pritvor ne cen tre na al ban skoj

subota12.novembar2011.

23

HRVATSKA IN TER VJU HR VAT SKOG PRED SED NI KA „NE ZA VI SNIM NO VI NA MA”

Hr va ti u BiH ni su ma wi na

BA WA LU KA: Hrvtski predsednik Ivo Josipovi} izjavio je da put ka kona~nom pomirewu na prostoru biv{e Jugoslavije zna~i da „svako treba da po~isti ispred svojih vrata”. Hrvatski predsednik u intervjuu bawalu~kim „Nezavisnim novinama”, ponovio da odgovorni za ratne zlo~ine nikada i nigde ne mogu izbe}i pravdu i da primarna odgovornost za ka`wavawe tih zlo~ina treba da bude na zemqama ~iji su gra|ani osumwi~eni ili dokazano odgovorni za wih.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je da Hrvati u Bosni i Hercegovini nisu mawina, ve} jedan od tri konstitutivna naroda u toj zemqi. On smatra da su svi va`ni me|unarodni faktori uo~ili institucionalnu neravno-

pravnost Hrvata u BiH, kao i politi~ki predstavnici ostala dva konstitutivna naroda u BiH. „Hrvati su integralni deo bosanskohercegova~ke istorije, a siguran sam i konstruktivan deo wene budu}nosti - ali moraju imati ista prava i iste {anse kao i ostali”, rekao je hrvatski predsednik u intervjuu za bawalu~ke Nezavisne novine.

Upitan {ta misli o zakonu o poni{tavawu optu`nica Srbije, Josipovi} je kazao da je ve} rekao svoje mi{qewe o tom dokumentu, kao {to je, kako je rekao, izneo i svoj stav o optu`nicama koje su „nekriti~ki preuzete iz jednog sasatva koji je bio sa druge strane prava, a sam je proizveo najgore zlo~ine”. „Zakon je lo{, po mom mi{qewu suprotan Ustavu”, naveo je on.

Josipovi} smatra da dr`ave treba me|unarodnim ugovorom da re{e pitawe nadle`nosti za kazneni progon tako da bude potpuno jasno kako smo opredeqeni da svaki zlo~in bude ka`wen, ali i da se izbegnu ishitrene optu`be koje unose nesigurnost me|u qude i proizvode ozbiqne i nepotrebne politi~ke probleme.

IS TRA GA O FI NAN SI RA WU HDZ-a

Yon Klint Vilijamson

u Albaniji istragu o navodima da je kriminalna mre`a prodavala organe zarobqenih civila tokom rata 1998-1999. godine, saop{tio je ju~e jedan zvani~nik albanske vlade.

U tom svojstvu Vilijamson se pre dva dana sreo s premijerom Saqijem Beri{om i sa javnim tu`iocem Ina Ramom, naveo je isti izvor koji je tra`io da ostane anoniman. Vilijamson je od visokih albanskih zvani~nika zatra`io po-

Ku}a u kojoj se sumwa da je izvr{en zlo~in

Euleks je u junu formirao speci jal ni tim is tra`i teqa i tu`ilaca zadu`enih da pokrenu preliminarnu istragu povo dom iz ve {ta ja iz ve sti o ca Saveta Evrope Dika Martija, objavqenog decembra pro{le godine. Na ~elu ovog tima nalazi se Vilijamson.

U tom izve{taju Marti je izneo da su visoki komandanti Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK), me|u kojima i premijer Kosova Ha{im Ta~i, ume-

granici u kojima su ubijani za ro bqe ni ci vi li, ve }i nom Srbi, a wihovi organi prodavani na crnom tr`i{tu.

I Ta~i i Albanija su negirali ove optu`be i odbaciji izve{taj Martija. Tada je Albanija, i pored toga {to je optu`be okvalifikovala kao „la`ne”, saop{tila da je otvorena za svaku istragu na svojoj teritoriji, kao i da je spremna da pomogne istragu koja }e dovesti do istine.

(Ta njug)

Gr~ ka ima no vu vla du ATI NA: Novi gr~ki premijer Lukas Papademos i ~lanovi wegovog kabineta polo`ili su ju~e zakletvu, u prisustvu {efa dr`ave Karoqasa Papuqasa i poglavara Gr~ke pravoslavne crkve, arhiepiskopa Jeronimosa. „Nova vlada jedinstva u~ini}e sve {to je u wenoj mo}i da bi re{ila probleme zemqe”, izjavio je Papademos u razgovoru sa odlaze}im premijerom Jorgosom Papandreuom. „Verujem da }emo, uz saradwu i jedinstvo svih, posti}i `eqene rezultate”, dodao je novi predsednik vlade.

Zadatak nove vlade, koju ~ini 48 ~lanova iz tri partije -

Lukas Papademos

dosad vladaju}eg PASOK-a, konzervativne Nove demokratije i krajwe desni~arske partije LAOS, bi}e da sprovede program mera koje je usvojila

DO DIK UPU TIO PI SMO SA VE TU BEZ BED NO STI UN

Incko se me {a u dnev ne te me

BA WA LU KA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je pismo Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija, u kojem je optu`io visokog predstavnika u BiH Valentina Incka da nastavqa s „pau{alnim i neargumentovanim optu`ivawem RS za navodno postupawe mimo Dejtonskog sporazuma”.

Dodik smatra da je do{lo „krajwe vreme da visoki predstavnik prestane da se me{a u dnevnopoliti~ke teme, koje su u svakom dru{tvu iskqu~ivo unutra{we”.

Pismo koje je Dodik uputio UN objavqeno je na wegovoj internet stranici, a u wimu se, izme|u ostalog, tvrdi da je ciq Inckovog izve{taja o stawu u BiH da se „odr`i predstava o neophodnosti prisustva visokog predstavnika u svim pitawima od zna~aja u BiH, bilo da se ona ti~u primene Dejtonskog sporazuma ili je re~ o teku}im pitawima od iskqu~ivo lokalnog zna~aja i u potpunosti u nadle`nosti doma}ih struktura”, prenela je Fena.

Dodik optu`uje Incka „za pristranost s ciqem da dovede u zabludu, kao i da opet ne nudi ni

jedan konkretan primer kr{ewa Dejtonskog sporazuma, ali ga to ne spre~ava da te te{ke optu`be iznese na vi{e mesta u svom izve{taju”. „Meni je odavno jasno da visoki predstavnik u nedostatku stvarnog posla koji mu je dat aneksom 10 Dejtonskog sporazuma, a koji se ti~e nadzirawa primene Dejtonskog sporazuma, poku{ava da se uplete u lokalna pitawa i da se de fakto pona{a kao jedna od strana u BiH”, rekao je Dodik. On tako|e smatra da se Incko me{a u `ivotna, politi~ka, ekonomska i finansijska pitawa BiH. „Da li BiH mo`e da bude tretirana kao suverena i nezavisna zemqa ukoliko me|unarodni predstavnik pola`e prava da se upli}e u pitawa formirawa organa vlasti, usagla{avawa buxeta i raspodele prihoda od indirektnih poreza”, pita se Dodik.

On tvrdi da se RS bori za pravednu rapodelu poreznih prihoda izme|u razli~itih nivoa vlasti, i navodi da RS ne osporava nadle`nosti BiH niti ru{i sistem indirektnih poreza, ali insistira na politici „~istih ra~una”.

(Ta njug)

Evropska unija, kako bi se izbegao bankrot zemqe koji bi mogao da ugrozi monetarni sistem cele EU. Papademos (64), biv{i potpredsednik Evropske centralne banke, imenovan je prekju~e, posle dve sedmice politi~ke krize koja je razbesnela evropske lidere i u`asnula Grke. Ve}inu mesta u novoj vladi dobio je PASOK, a va`an sektor finansija zadr`ao je dosada{wi ministar Evangelos Venizelos.

Za {efa diplomatije je imenovan Stavros Dimas, biv{i komesar EU za za{titu okoline, a ministar odbrane je Dimitris Avramopulos.

(Ta njug)

RUMUNIJA

Hap {e wa zbog ko rup ci je BU KU RE[T: Rumunska policija je uhapsila gradona~elnika Klu`a, grada na zapadu zemqe, po{to je osumwi~en da je primao mito i name{tao poslove.Prema tu`ila{tvu, gradona~elnik Klu`a Sorin Apostu, ~lan vladaju}e Demokratsko liberalne stranke, tra`io je i dobio mito od 94 hiqade evra da bi namestio neke poslove u svom gradu koji ima vi{e od 300 hiqada stanovnika.Rukovodstvo vladaju}e stranke suspendovalo je gradona~elnika Klu`a dok se ne zavr{i istra`ni postupak.

Rumunija je ~esto na udaru kritika u EU zato {to nije dovoqno uradila u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Finska i Holandija su se nedavno usprotivile da Rumunija (i Bugarska) postane ~lan {engenske zone zato {to je jo{ uvek nedovoqno uradila u oblasti vladavine prava.Prema podacima na koje se poziva agencija Rojters, Rumunija je po korupciji na tre}em mestu u Evropskoj uniji. Vlada poku{ava da zao{tri borbu protiv zloupotreba u toj oblasti, ali u EU ka`u da je to jo{ nedovoqno.

(Ta njug)

Po ku {aj bla }e wa Ja dran ke Ko sor ZA GREB: Predstavnici vladaju}e Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) ispitani su ju~ u sedi{tu Kancelarije za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) u okviru istrage o nelegalnom finansirawu te stranke. Prethodno je u USKOK-u ispitana i Nevenka Jurak, vlasnica firme “Fimi media” preko koje je navodno izvla~en novac iz dr`avnih preduze}a i ministarstava i delom se slivao u „crni fond” HDZ. Advokat HDZ-a Vladimir Gredeq rekao je novinarima da se istraga ne vodi protiv HDZ-a ve} na~ina vo|ewa te stranke od 2003.

godine do 2. jula 2009, kada je mesto predsednika stranke napustio Ivo Sanader. Gredeq je odbacio odgovornost stranke za eventualna krivi~na dela pojedinaca protiv kojih se vode postupci. „To su teze onih koji `ele po svaku cenu uvu}i u ovo blato Jadranku Kosor, predsednicu HDZa, diskreditovati je i na taj se na~in obra~unati sa strankom koju vodi, iako se radi o jedinoj osobi s kojom Hrvatska ima {anse za boqu budu}nost”, dodao je Gredeq.

Predstavnik HDZ-a na ispitivawu Damir Sesve~en rekao je kratko da je ispitivawe pro{lo korektno, ali nije `eleo da odgo-

vara na pitawa novinara. Prethodno je u USKOK-u ispitana Nevenka Jurak. Wen advokat je rekao da su dali iskaz u odnosu na pro{irenu istragu u slu~aju „Fimi media” i dodao da je Jurak iscrpno odgovarala na pitawa. „Verujem da je na{a funkcija u ovom predmetu time gotova”, rekao je advokat, ali nije `eleo da odgovori na pitawe novinara da li je Jurak priznala krivicu. Istraga o slu~aju “Fimi media” vodi protiv 19 osoba ukqu~uju}i i biv{eg premijera i {efa HDZ-a Ivu Sanadera, nekoliko biv{ih i sada{wih strana~kih funkcionera, ali i HDZ-a kao pravnog lica.

24

GLOBUS

subota12.novembar2011.

М

dnevnik

Снаја – свекрва 1:0

ушкарац је избацио мајку са венчања, јер се противила склапању брака са будућом снајком. О „љубави” између снаје и свекрве је испричано безброј прича и исто толико вицева, али мржња једне жене из Неваде према будућој снаји, због чега је чак прекинула синовљево венчање, препричаваће се дуго. Мушкарац из Неваде приведен је у полицијску станицу након што је из цркве, у којој се у том тренутку венчавао, изнео мајку која је дошла да спречи склапање брака. Локална штампа пише да се мајка гласно противила у цркви, па ју је син изнео на рукама. „Венчање је прекинуто, а све зато јер је мајка гунђала”, рекао

је волонтер методистичке цркве у Карсон Велију Џим Џејмисон. „Не знам зашто је хтела да прекине венчање, али је син стао на страну своје будуће жене”,

Сећате ли се вувузела К

омшије једне младе Британке памтиће их још дуго, а она ће морати да потражи нови стан. Тони Николсон (19) правила је неколико месеци у свом стану вувузела журке које је рекламирала преко сајта Фejcбук, и све госте позивала да обавезно понесу инструмент од којег је свет „одлепио” током Мундијала 2010. у Јужној Африци. Целоноћне вувузела журке толико су излуђивале комшије, да је студенткиња пријављена и газде су је

рекао је он и додао да је у цркву убрзо стигла и полицијска патрола. Младожења је приведен и против њега ће бити поднета пријава за ремећење мира.

Замало да промашиш Д

избациле из стана. Вувузела може да достигне јачину од око 130 децибела, што је еквивалент проласку авиона на малој висини, а „милозвучност” тог инструмента упоређивана је са ројем бесних пчела или стампедом слонова. Тони и њено друштво од око 40 љубитеља вувузеле мораће да пронађу ново место за окупљање, пошто је студенткиња избачена из стана у Кенту.

а је циљао, сигурно не би успео да изведе овако прецизан захват. Човек који се претходно сигурно добро намучио да претестерише високо и прилично дебело стабло, успео је да исто обори, и то равно на хаубу свог камиона. Гурао га је и гурао, док није успео. А онда је зажалио… Када је дрво затресло хаубу, од које није остало готово ниста, човек се очајницки ухватио за главу. А шта му је друго и преостало?!

Децо, једном се живи А

графена Васиљевна из Русије себи је за 80. рођендан написала листу ствари које мора да уради пре него што умре, а међу њима је била и крађа коња, како би га јахала по комшилуку. Бакица се увукла у комшијску шталу у Цверцкаји, оседлала коња Лајма и одгалопирала у поље. Када се вратила након сат времена, комшија ју је чекао са полицијом. Аграфена није ухапшена, али су је полицајци изгрдили. „Испунила сам сан који сам одувек имала, пошто никада нисам имала прилику да јашем коња. Баш ме брига за грдње, нису свесни шта ћу тек да урадим”, поручила је бака. Она је додала да на списку ствари које мора да уради има „још већих лудости”, и да комшилук тек чекају невоље. „Знам да немам још много времена и планирам да га искористим на најбољи могући начин”, рекла је она.

Напоље, барабе

Г

рупа редовних гостију није дозволила лоповима да опљачкају њихов омиљени паб. Када су покушали да опљачкају један паб у Манчестеру, пљачкаши нису ни слутили да он има тако верне муштерије. Када су наоружани пљачкаши ушли у паб „Сaлван” у намери да однесу новац из касе, стални гости су их зауставили гађајући их столицама, и још понечим што име је пало под руку. На снимку сигурносне камере се виде три пљачкаша која улазе у локал у тренутку када су стални гости пили последња пића те вечери, негде пред затварање. Очекивали су лаган посао, али су се гадно преварили. „Пљачкаши су очекивали да у пабу неће бити гостију, али су се преварили. Морам да похвалим храбре људе који су их заустави-

О

Дајте вина, хоћу лом

ва песма пашће на памет свима који погледају видео, али не и власницима и запосленима у радњи. У продавници „Супериор” у Шебојгану, у Висконсину, дошло је до необичне незгоде - полица са вином дуга више од 20 метара изненада се срушила, и

ли. Они нису бринули за своју безбедност када су се сукобили са наоружаним пљачкашима. Радимо на томе да се осумњичени

што пре идентификују и приведу правди”, изјавио је детектив Ендру Тејлор из британског Скотланд јарда.

Мислиш да си бољи од нинџе?

К

омичарска трупа ImprovInToronto извела је перформанс који је поштено испрепадао мушкар-

чине. Огранак комичарске трупе Improv Everywhere из Канаде, извео је необични перформанс на улицама Торонта. „Комичар из трупе се маскирао у нинџу и стао на прометну улицу, док је испред њега стајао натпис „туци се са мном”. Већина пролазника је само бацила поглед и продужила даље, али је један младић желео да покаже шта зна. Закорачио је ка „ратнику”, подигао мач који се налазио испред нинџе, а онда је из оближње шуме истрчало двадесетак маскираних ратника који су кренули да га „бију”. Младић је почео да бежи колико га ноге носе, али су га нинџе убрзо стигле и „казниле”.

Ru si iz gu bi li ko smi~ ku son du o ku {a ji da se us po sta vi ve za sa ko man da ma na auto mat skoj me |u pla ne tar noj sta ni ci „Fo bos-Gra und” za sa da ni su us pe li, ja qa ru ska {tam pa, pre no se }i i opre~ ne pro ce ne stru~ wa ka da li }e to bi ti mo gu }e i ka da bi son da, ko ja ni je us pe la da stu pi na pu ta wu ka Mar su, mo gla da pad ne na Ze mqu.

Tre nut no se „Fo bos-Gra und” na la zi na pu ta wi u or bi ti ~i ji je vr hu nac na 346 ki lo me ta ra, a ta~ ka naj bli `a Ze mqi 207 ki lo me ta ra. Iz vor agen ci je In ter faks iz ko smi~ kog sek to ra na vo di da su {an se za spas son de „prak ti~ no jed na ke nu li”.

Za da tak son de, lan si ra ne 9. no vem bra uz po mo} ra ke te „Ze nit-2” sa ko smo dro ma Baj ko nur, je ste da stig ne do Fo bo sa i da na Ze mqu av gu sta 2014. do pre mi 200 gra ma uzor ka tla sa tog pri rod nog sa te li ta pla ne te Mars.

P

разбило се неколико хиљада флаша. Запослени у „Супериору” слагали су флаше на следећу полицу, када се одједном полица крај зида срушила, „пославши” на под око 7.000 флаша вина. Цунами од вина натерао је запослене у трк, а штета се процењује

на више десетина хиљада долара. Управа радње нема објашњење зашто је дошло до рушења, али признаје да је полица стара више од 30 година, па је вероватно било само питање времена када ће се срушити. На срећу, нико није повређен, а запослени су хаос почистили за само један дан.

dnevnik

OGLASi

subota12.novembar2011.

25

26

subota12.novembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik MA [IN SKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, non stop, garancija.

Telefoni: 021/6393-737, 064/160-47-25.

41261 DIH TO VA WE prozora, vrata, fleksibilnim alu lajsnama, za{titite se od hladno}e, vetra, buke i vode. Telefoni: 062/367376, 064/261-3610.

41107

PRO DA JEM ikonu sv. Arhangela Mihajla u orahovini 30h50cm, ru~ni rad sa Ohrida. Telefon 061/112-56-52.

41400 KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

41220

SAD NI materijal za vi{egodi{wi rasad mente i melise. Telefon 063/1100-872 41103

PRI ROD NI PRE PA RAT protiv hemoroida, ko{tanog oboqewa, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, eliminacija 7 dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797.

41147

VRD NIK, ravan plac od 1.200m2 - 6.000m2, u komadu, posle 19 ~asova. Telefoni: 061/654-5-668, 021/310-57-46.

41156

^U VA MO stare osobe i nudimo pomo} u ku}i.

Telefon 064/0677965.

41297

GR BA VI CA - izdajem dvosoban stan sa gara`om, na du`e vreme.

Telefon 064/8266691.

41424 IZ DA JEM dvosoban stan, Cara Lazara, 58m2, drugi sprat, kablovska, telefon, topla voda, plakari, 180 evra. Telefoni: 021/66-199-43, 064/160-91-40. 40737 IZ DA JEM lepo name{ten dvosoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/7653632.41053 IZ DA JEM stan 34m2, Ul. Do`a \er|a br. 8. Telefoni: 021/845916, 064/3177-927.

41288

PRO DA JEM veoma povoqno stan na IV spratu 80M2 u strogom centru grada u „Prezidentovoj„ zgradi. Telefon 063/47-57-65.

41397

PRO DA JEM odli~an jednosoban stan 36 m2 Cara Du{ana 8a. Veliki parking, mala zgrada, ~ista, tiha. Cena 43.000e. Telefon 063./531-121.

41174

BE O GRAD, Dor}ol, 53m2, dvosoban, II, CG, lift, u izgradwi, direktno od investitora, 104.000.

Telefon: 063/112-5689.

41373 UKWI @EN, dvosoban na Bulevaru oslobo|ewa 66, blizu Dnevnikove zgrade, 52m2, IV sprat, dvori{na strana, cena 53.000. Telefon 064/1325417.

41210 PRO DA JEM nov, 2.0 stan, 53.50m2, Grbavica, Hopovska 2/II ima lift, cena 65.300e. Telefon 063/511-001, iskqu~ene agencije.

41305

PRO DA JEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894.

41263

EKS KLU ZIV NO, VE O MA PO VOQ NO!!! prodaje se useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju (kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3,5m uz budu}i hotel „HOLYDEY INN„ idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br.

1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezident”- a. Informacije na telefon 063/475-765.

41396 LO KAL u centru grada 16m2 kompletno opremqen u „Prezindentovoj„ zgradi.

Telefon 063/47-57-65.

41398 LO KAL u centru grada 19m2 kompletno opremqen u „Prezidentovoj„ zgradi.

Telefon 063/47-57-65.

41399 IZ DA JEM lokal 25m2 Somborski bulevar 24, pripremqen za frizere, pekare ili pe~ewara pili}a. Telefon 063/511-001.

41306

IZ DA JEM gara`u 34m2 u suterenu, Tolstojeva 2, cena 60 evra.

Telefon 063/658-637, Ivan.

41086 IZ DA JEM gara`u na Limanu II, Ul. Bo{ka Buhe 10. Telefon 454934.

41287

PRO DA JEM pi{toq marke „CZ” M-88A kal. 9para, fabri~ki broj 36333. Telefon 064/80623-71.

41253

PO TRE BAN komercijalista za promociju usluga specijalisti~ke ordinacije (interna medicina, estetska hirurgija). Zvati posle 14 ~asova. Telefon 063/536-088.

40729 HIT NO tra`im zubnog - tehni~ara za metal-keramiku. Telefon 063/658-637, Ivan.

41087 PO TREB NI konobari za rad u restoranu. Telefon 064/16-12358.

41168

DR VO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/57-95-753, 063/12-43-190, 065/57-96-056.

41377 PRO DA JEM bukova drva mo`e i usluga rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19.

41381 ^I STIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/8485495.

40872 KU PU JEM kwige. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002, Mile.

41133

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i dedi

dragom

Peri Mati}u iz Rakovca

Puno smo te voleli i ti si nas puno voleo, tvoja qubav i dobrota, celog `ivota, nedostaja}e nam.

Tuguju za tobom: sestra Slavka, sestri~ina Sowa, zet Sa{a i unuka Tijana.

41449

Posledwi pozdrav stricu i deveru

dragom

Petru Mati}u Uvek si brinuo o nama, pokazivao qubav i nesebi~nost.

Nedostaja}e{ nam zauvek.

O`alo{}eni: brati} Sa{a i snaja Lepa.

41448

Posledwi pozdrav

Danetu Daki}u

od porodice Do{en.

41465

Dana, 12. 11. 2011. godine navr{ava se 40 dana od kada nije sa nama na{

Posledwi pozdrav

Todor Antunovi} KU PU JEM auta novija - starija do 4000 e. Mo`e i havarisana, maksimalno pla}am. Telefoni: 822-714, 063/7081939.

41135

Pomen }e se obele`iti u subotu, 12. 11. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ka}u.

Petru Mati}u JOR GAN XI NI CA, ru~no {ijem nove i renoviram va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon 021/463-362.

40971 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

41089

Delimo tugu sa porodicom Mati} zbog gubitka ~ika Pere.

Kumovi Goca i Sale.

41471

Ve~no o`alo{}eni: supruga Du{anka, sinovi Goran i Zoran, snaje Zorica i Slavica i unuka Teodora.

41470

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa se}awem na lepe i sre}ne dane posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

subota12.novembar2011.

3

^ETRDESETODNEVNI POMEN

27

Na{ voqeni otac i suprug

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Stanislav ]ati} ]ata

Peri Mati}u

Peri

Porodica Markov.

od brata To{e Mati}a sa porodicom.

Ruke ti pru`amo slute}i dolazak tvoj, sa bolnom istinom se ne mirimo, prazninu popuwava samo tuga i bol.

Tvoji: sinovi @ivko, Du{ko supruga Milica i sejka Sofija sa porodicom.

41463

41469

41466

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg

Petar Mati} Marini Qubinkovi} 1932 - 2011.

Milan Bili} sa porodicom.

preminuo je 11. 11. 2011. godine, u 79. godini.

Opra{tamo se od tebe sa velikim bolom i tugom.

Tvoje voqene }erke \ur|ica i Zorica i supruga Marija.

Sahrana je danas, 12. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

41444

41431

Posledwi pozdrav dragom te~i

3

Preminuo je otac na{e koleginice Zorice

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminula na{a draga

Petar Mati} Du{ana Vu~urevi}a

Peri

Marina Qubinkovi}

Sau~estvujemo u wenom bolu. od: Bube i Sowe sa porodicama.

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad. 360/P

Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini� doo.

Posledwi pozdrav dobrom zetu i jo{ boqem drugu

Posledwi pozdrav velikom stricu i deveru

Pera Mati}

Du{anu Vu~urevi}u

Peri Mati}u

Hvala ti za sve.

Posledwe zbogom dragom i po{tovanom zetu. od svastike Age sa porodicom.

Sinovac Sr|an sa porodicom, sinovica Ksenija sa porodicom, snajka Milena.

41460

~ika Peri

41430

41446

361/P

Posledwi pozdrav dragom

ro|. Kurjakov Ispra}aj na kremaciju je danas, 12. 11. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice Qubinkovi} i Fodor.

41445

41447

Posledwi kom{iji

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Quba i Du{an.

pozdrav

na{em

od Malba{i}a i Ravli}a.

41455

Du{anu Vu~urevi}u

Du{anu Vu~urevi}u

1 Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da nam je u 80. godini preminula na{a draga i voqena

Po~ivaj u miru, na{ voqeni i dobri.

Sestre Darinka i Du{anka, sestri}i Mikica, Slavi{a, Zoran i Goran sa porodicama.

41462

Stanari zgrade Bulevar oslobo|ewa 96 i 98.

Opra{tamo se sa ponosom od na{eg voqenog brata, veoma dobrog i plemenitog ~oveka, priznatog stru~waka.

Brat Milo{ Vu~urevi} sa porodicom.

41438

41433

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwe zbogom dragom bratu, ujaku i dedi

Du{an Vu~urevi}

POMEN 17. 11. 2006 - 17. 11. 2011.

Pro{lo je tu`nih pet godina na{oj voqenoj supruzi, majci, svekrvi i baki.

Marija Kraw~evi} ro|. [ikoparija Sahrana mile i drage nam pokojnice je u ponedeqak, 14. 11. 2011. godine, u 15 ~asova, na Novom Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: suprug Josip, sinovi Vladimir i Zvonimir.

41454

Petru Mati}u

Milena Burinovi}

Danica Zagor~i}

Dragi na{ deda Pero, pamti}emo te po tvom {armu, dobroti i lepoj re~i.

Se}awe na tebe uvek }emo ~uvati.

Tvoji: Ka}a, Mile, Vladica, Seka, Daca, Miroslav i Mi{a.

41452

Brat Vujo Babi} sa porodicom.

41450

ro|. Bogdanov Draga Danice, vreme ne mo`e ubla`iti bol i tugu za tobom. Ti i daqe `ivi{ u na{im srcima voqena i nezaboravqena. Po~ivaj u miru.

Suprug Stevan, sin Miroslav, snaja Ana i unuci Bojan i Marko.

41451

28

^iTUQe l POMeni

subota12.novembar2011.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

U nedequ, 13. novembra navr{ava se 40 dana od prerane smrti na{eg voqenog sina, oca i supruga.

dnevnik

Opra{tamo se od {kolskog drugara i velikog glumca

POMEN

Preminula je na{a draga

11. 11. 1991 - 11. 11. 2011.

Pro{lo je tu`nih 20 godina od kad si nas napustio na{ voqeni Mile.

Radmila Kop~anski

Mladen Sofiq

1941 - 2011.

Petra Kraqa Pere

Tvoju dobrotu i tvoj osmeh ve~no }emo ~uvati od zaborava.

Milan Brki}

Mladen Sofiq 1962 - 2011.

Tast Milisav Vu~ini} i svastika Sne`ana sa decom.

41310

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Maturanti IV C Gimnazije Jovan Jovanovi} Zmaj, Novi Sad, generacija 59/60.

Ne priznajem rastanke i nikada ne}u. @elim da `ivim tvojim dahom, da se smejem osmehom tvojim, `elim da bolujem tvoje boli, da strahujem tvojim strahom, dokle me ima, dok postojim. @elim da sawam tvoje snove...

Zato }u uvek biti sa tobom, u da{ku misli ili u snu. Jo{ uvek na{ cvet negde ni~e, jo{ uvek na{e tajne snije... Svi rastanci su tu`ne pri~e, zato rastanke ne priznajem i nikada ne}u.

Mladen Sofiq

41425

Mileni Burinovi}

u~iteq iz Futoga Tvoji najmiliji: majka Radojka, tvoji an|eli Bane i Zoka i supruga Qiqana.

Teta Miqa i te~a \oko Malini}.

Dane Daki} 1945 - 2011.

Wene dobrote, plemenitosti i vedrine se}a}e se weni najmiliji.

41371

41426

41432

12. 11. 2008 - 12. 11. 2011.

Emil

41441

41442

Dana, 11. 11. 2011. godine u 66. godini prestalo je da kuca plemenito srce na{eg supruga, oca, svekra, tasta i dede.

ro|. Sa~i} iz ^uruga

SE]AWE Danas, 12. 11. 2011. godine navr{ava se deset godina od kada nije sa nama na{ dragi

Jovan \ur|evi}

1. 8. 1996 - 1. 8. 2011. 12. 5. 2011 - 12. 11. 2011.

Posledwi pozdrav voqenom ocu od: sina Gorana, snaje Verice, unuka Marka i unuke Lene.

Jovankom Mihajlov Jovkom

Tvoja sestra Lepa Repi} sa porodicom.

Bojana

Posledwi pozdrav voqenom ocu od: }erke Gordane, zeta Dejana, unuke Ivane i unuka Milana Ercegovi}a.

SE]AWE Dana 16. novembra ove godine navr{i}e se tri godine od rastanka sa na{om

Wegova sestra Ru`ica, zet Branislav i sestri} Zdravko sa porodicom.

SE]AWE

1945 - 2011.

41427

Pro{lost se ne bri{e, a budu}nost se, na `alost, bez tebe pi{e.

SE]AWE

Dane Daki}

O`alo{}eni sinovi: ^edomir i Mihajlo sa porodicama.

preminuo je na Mitrovdan u Nema~koj, a u mom jadnom srcu ostao je veliki bol.

41307

41311

Sahrana je danas, 12. 11. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

41404

[ESTOMESE^NI POMEN dragoj sestri

Moj voqeni i jedini brat

Gojko Kurjakov

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Tuguje tvoja do smrti o`alo{}ena supruga Smiqa sa decom: sinom Vojinom, }erkama Dragiwom i Du{icom sa porodicama.

Nikoli}

Vreme prolazi, bol i tuga ostaju.

Jandrija Zuber

iz Turije Uspomenu na na{e drage roditeqe ve~no }emo ~uvati s qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u.

Va{e }erke: Qubica i Biserka sa porodicama.

Supruga Danica, }erka Buba i zet Nikola.

41417

S qubavqu i po{tovawem, wegovi najmiliji.

41378

41436

^lanu Srpskog pokreta obnove, na{em deda @iki, koji je preminuo u 83. godini, posledwi pozdrav.

POMEN

Esko Turkovi}

Velislav ^enejac

Dane Daki}

1945 - 2010.

ro|. 1945.

Sahrana je danas, 12. 11. 2011. godine, u 9.45 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Sava, sin Goran i }erka Gordana sa porodicama.

Tata, mnogo ti hvala za sve {to si uradio za nas, {to si bio tu kada smo te najvi{e trebale. Hvala za podr{ku i sigurnost koja si nam bio, a najvi{e od svega, hvala {to si bio na{ tata.

Volimo te.

Tvoja Ankica i Nada sa porodicom.

41440

41422

Sau~estvujemo u bolu na{eg kolege zbog smrti majke

Sahrana je 12. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, u Starim Ledincima.

Wegovi prijateqi iz pokreta.

41439

41341

Milojko Marinkovi}

1945 - 2010.

Zaposleni JKP „Tr`nica�, Novi Sad.

Tvoja supruga Zinka i sin Enis sa porodicom.

@ika Pisarevi}

JEDNOGODI[WI POMEN

Velislav ^enejac

Marije Kraw~evi}

Navr{ava se tu`nih 20 godina otkad nisi sa nama. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Dragi moj Velislave, za tren pro|e godina, a velika praznina ostaje. Mnogo mi nedostaje{, svakim danom sve vi{e.

Pro{la je duga i bolna godina od kako nisi sa nama.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima, a ti si za sve bio ~ovek velikog srca.

Tvoji najmiliji.

Zauvek tvoja Mira.

1533/P

41420

41410

^iTUQe l POMeni

dnevnik

GODI[WI POMEN majci

10. 11. 2008 - 10. 11. 2011.

POMEN

11. 11. 2009 - 11. 11. 2011.

subota12.novembar2011.

3

Tu`nim srcem opra{tamo se od dragog brata.

SE]AWE Navr{avaju se ~etiri godine od kako nas je napustio na{ voqeni

Lazar Popovi} Milici Paji}

Novak Stoj{in

Vreme prolazi, tu`ne uspomene i se}awe, ostaju zauvek.

obele`i}emo u Rakovcu, danas, 12. 11. 2011. godine, u 10 ~asova.

Majko, ti i tata, svuda ste samnom, samo tamo gde ste mi najpotrebniji niste....u `ivotu.

veterinar

Tvoji: supruga Slavica i sin Milenko sa porodicom.

41272

41293

POMEN Danas, 12. 11. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu dava}emo {estomese~ni pomen sinu

\oko Barjaktarovi} dipl. ekonomista 2007 - 2011.

Kroz tugu i bol godine prolaze, ali se}awa na tebe zauvek ostaju.

1957 - 2011.

Sestra Nevena, zet Stojan sa porodicom.

Tvoja porodica.

SEDMOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od prerane smrti na{e drage

Du{anke Nedeqkov - [eler

Gojko Kurjakov

Ve~no }e u srcu nositi tvoj vedri lik, sa qubavqu i po{tovawem, tvoji: sin Goran i k}i Qiqana sa porodicama i supruga Qiqana Da{i} - Stoj{in.

29

41054

^etrdesetodnevni pomen dajemo u subotu, 12. novembra, u Ravnom Selu.

Ve~no o`alo{}eni weni najmiliji.

41251

POMEN

POMEN

Radivoj Vukanovi}

Biserko Kova~evi}

41260

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

Va{ sin Zoran.

41413

Pro{la je godina od kada je na{ Mikica otputovao na put koji nema kraja.

Sa nama je u mislima i razgovoru i uvek }e tako biti.

Gordani Jovanovi}

24. 11. 2010. - 24. 11. 2011.

iz Mo{orina

\uri Popi}u ^a|i O`alo{}eni: otac An|elko, brat Du{an i Marica.

S qubavqu te spomiwemo, s tugom se se}amo, u srcu te nosimo. Po~ivaj u miru.

U ti{ini Bo`ijeg mira neka te ~uva na{a qubav ja~a od zaborava.

Hvala ti i slava ti.

Tvoji najmiliji: suprug Lazar, }erka Katica, zet Feri i unuci Igor i Lena.

O`alo{}eni: supruga, sin i }erka sa porodicama i kumovima.

41219

41203

41290

POMEN

Danas, 12. 11. 2011. godine, navr{ava se godina od rastanka sa voqenim suprugom, ocem, dedom i pradedom.

Po~ivaj u miru, jer }e{ zauvek biti u na{im srcima.

Ratku Zubi}u obele`i}emo danas, 12. 11. 2011. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Porodice Zubi} i Pin}ir.

Porodica Kova~evi}.

41208

41239

GODI[WI POMEN

POMEN Danas, 12. novembra su 4 godine od kada je oti{ao zauvek moj dragi suprug

POMEN

11. 11. 2002 - 11. 11. 2011.

Delari Mihajlo

Ana Vigi 14. 11. 2006 - 14. 11. 2011. ]erka Tara, sestra Borjanka, sestri}i Sa{a i Filip i [andor.

Casavecchia Bruno

Milanu @ivanovu [iciki odr`a}emo u nedequ, 13. 11.

2011. godine, u 11 ~asova, na Dowem koviqskom grobqu.

Uvek }emo te se se}ati, pomiwati i pamtiti sa qubavqu i po{tovawem.

Pavle Popgligorin

Uspomenu na tebe ~uvaju Tvoji najmiliji.

Supruga Katica.

Tvoji najmiliji.

O`alo{}ena supruga Zora i sin Miroslav sa porodicom.

41178

41192

41296 41250

POLUGODI[WI POMEN

41111

POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

IN MEMORIAM

Dana, 15. 11. 2011. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti mog oca.

\uru Vujinovi}u obele`i}emo danas, 12. 11. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Uvek si sa nama u na{im srcima i mislima.

Nestor Ergela{ev Neca Sa bolom u du{i i tugom u srcu ostajem ve~no da `alim za tobom.

Porodica.

Tvoja }erka Mira.

41206

41276

POMEN

Pavle Popgligorin

Prim. dr Teodor M. Kova~ev 15. 11. 2002 - 15. 11. 2011.

2002 - 2011. iz Turije

Godine bez Tebe, ali u nama i sa nama do kraja na{ih `ivota.

Vreme ne donosi ni utehu, ni zaborav. Tuga je deo mog `ivota.

Tvoja porodica.

Tvoja sestra Savka sa porodicom.

41271 21254

POMEN

POMEN Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je napustila na{a draga

Sa velikim `aqewem obave{tavamo da je 8. 11. 2011. godine u Nema~koj preminuo na{ dragi

Jelica Kanazir

Gojko. \. Kurjakov

dragoj

Vera Tabak Pro{le su godine, a tuga i bol za tobom ostaju.

Uspomenu na tebe i tvoj lik ~uva, tvoj sin Dragan.

ro|. Miladinovi} Pomen }emo obele`iti danas, 12. 11. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tuga i bol su preveliki. Nedostaje{ nam.

Uspomenu na tebe ve~no }emo ~uvati.

dr prof. Nade`di Milojkovi}

O`alo{}eni: sin \or|e, snaja Aleksandra, unuci Aleksa, Luka i Matija i baba Du{ka.

Tvoji: Sne`ana i Iskren.

Tvoja porodica.

41198

41226

41238

41267

Банатски мозаик Када помислите на Банат, сетите се непрегледних пашњака и њива под кукурузом и сунцокретом. Сетите се равнице у којој је лудаја највиша планина са које поглед сеже километрима далеко. Банат је много више од тога. Банат је мозаик најразличитијих екосистема које је тешко и замислити једне крај других. Осим обрадивог земљишта, у Банату имамо и једину пустињу у Европи – Делиблатску пешчару, мноштво ритова, слатина и слатинастих језера, као и степска подручја. Сваки тај екосистем има своје карактеристике и своје становнике који су се прилагоили условима живота у окружењу. (РТВ 1, 12.10) 07.00 08.00 08.05 08.07 08.55 09.40 10.10 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 12.50 13.05 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.05 22.00 22.30 00.10 01.40

tv program

subota12.novembar2011.

Ку хи њи ца Ве сти Ста ње на пу те ви ма Нај леп ше бај ке све та: По ка хон тас Нај леп ше бај ке све та: Хај ди Хај де са мном у об да ни ште Пи там се,пи там се Кон церт хо ра „Звон чи ћи“ Пу те ви на де Агро мо за ик Ве сти ЕКО: Ба нат ски мо за ик Кроз ба шту ба нат ску Све то гор ски за пис Без упу та Фа ца Ве сти за осо бе са оште ће ним слу хом Пет ка за ње По ла ко, па си гур но ТВ Днев ник Евро па за по чет ни ке Спорт ска Вој во ди на Све(т) око нас ТВ Днев ник Бег у сло бо ду, филм Вој во ђан ски днев ник Не бо ли ме, филм Кон церт Ба ја ге у Зре ња ни ну Бег у сло бо ду, филм

06.35 Из на шег со ка ка 07.30 ТВ Ба шти на 08.30 По слов ни успех, еми си ја на мађ.са титл.на срп ском 09.00 Ку хи њи ца – мађ.

10.00 До бро ве че, Вој во ди но (слов) 11.30 Ле кар уми ру ћег ср ца, филм (слов) 1. део 12.30 Ве сти (мађ) 12.40 Ток шок 13.30 Му зич ки про грам 14.20 Же ле знич ка ста ни ца за дво је, филм 16.30 Пи там се пи там се 17.00 Тре ће до ба 17.45 ТВ Днев ник (хрв) 18.00 ТВ Днев ник (слов) 18.15 ТВ Днев ник (рус) 18.30 ТВ Днев ник (рум) 18.45 ТВ Днев ник (ром) 19.00 ТВ Днев ник (мађ) 19.25 Спорт ске ве сти (мађ) 19.30 Ку хи њи ца – мађ.

20.00 До бро ве че, Вој во ди но (мађ) 21.00 Кул тур ни ма га зин (мађ) 21.30 Пе ва на по е зи ја 2011. (мађ) 22.00 Еми си ја на ма ђар ском 22.30 Но во сад ски џез фе сти вал 2010.

00.05 ТВ Про да ја

07.30 08.00 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.20 22.00 22.30 00.00

Глас Аме ри ке ТВ Про да ја Све о жи во ти ња ма Кон церт Е-ТВ Зе ле на па тро ла Ха ло, пред сед ни че Про стор Ћа ска ње Вој во ђан ске ве сти Здра вље је лек Дис ка ве ри Ви ше од от ко са Вој во ђан ске ве сти Ћа ска ње Би ла јед ном јед на не де ља Вој во ђан ске ве сти Филм: Мач ји град Глас Аме ри ке

Више од откоса Гост емисије „Више од откоса“ биће професор др Драго Цвијановић, директор Института за економику пољопривреде у Београд. Тема емисије је „Куда иде српска пољопривреда“? Гледаоци могу постављати питања директно у програм на телефон 021/521-077. Новинар и водитељ емисије је Славиша Дабижљевић. (Панонија, 18.00)

06.05 08.00 09.05 10.55 12.35 13.00 13.15 14.10 15.02 15.50 16.55 18.30 19.00 19.30 20.05 21.05 00.00 01.50 02.41 03.30 03.55 04.30 04.50

Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Жи ки на ша ре ни ца Ди зни на РТС Пла ва пти ца Днев ник Спорт плус Ви и Ми ра Ада ња По лак ТВ ли ца... као сав нор ма лан свет Не по бе ди во ср це Че ти ри го ди шња до ба: Зи ма, филм Ква дра ту ра кру га Сла га ли ца Днев ник Не по бе ди во ср це Хи тлер-по след њи да ни, филм 1408, филм Ви и Ми ра Ада ња По лак ТВ ли ца...као сав нор ма лан свет Ква дра ту ра кру га Мо ја ле па Ср би ја Ле ти, ле ти пе смо мо ја ми ла Не по бе ди во ср це

Жене

09.05 До ку мен тар ни про грам 09.30 Се риј ски про грам 10.05 Се риј ски про грам 11.05 Се риј ски про грам 12.10 До ку мен тар ни про грам 13.00 Ве сти 13.05 Ево нас код вас 14.00 Ве сти 14.05 Филм 15.00 Ве сти 15.30 Но во сад ске вер ти ка ле 16.00 Ве сти 16.05 Се риј ски про грам 17.00 Ве сти 17.05 Спорт нет њорк 17.30 Вре ле гу ме 18.00 Се дам НС да на 18.30 Се риј ски про грам 19.00 Објек тив 19.30 Слав ни па ро ви 20.00 Нај бо љи лек 20.30 Се дам НС да на 21.00 Се риј ски про грам 22.00 Објек тив 22.30 Лич на гре шка 23.00 Се дам НС да на 23.30 Се риј ски про грам

Колико су Фејсбук и Твитер као и остале мреже преузеле наш живот. О томе Жене разговарају са својим гостима Горданом Чомић, потпредседницом парламента Србије и Милошем Ђајићем, блогером, оснивачем Центра модерних вештина и председником Друштва Србије за односе с јавношћу. У студију ће бити и професорка Радислава Бакушић која је била жртва лажног профила на Фејсбуку и Ивана Ћирковић која је на мрежи покренула акцију „Моје дојке су ОК”. (Прва, 15.00) 07.40 08.40 09.55 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.05 18.00 19.00 19.15 20.00 21.00 23.00 01.00 02.40 03.40

Ко бра До ма ћин Филм: Играј сво ју игру До ма ћи не, оже ни се Пр ви глас Ср би је - за гре ва ње Рад на ак ци ја Же не Же не са Де ди ња Пе вај бра те Га ли лео Ве сти За бра ње но во ће Кад ли шће па да Пр ви глас Ср би је Филм: Лов ци на уби це Пр ви глас Ср би је Топ спид Же не

06.18 Зна ње има ње 07.18 ТВ ли ца...као сав нор ма лан свет 08.06 Ај рон мен 08.27 Бер нард 08.30 Ма ли ме двед Ми ша 08.54 Зу ја ли це 09.22 Бле ја 2 09.34 Бај ке на зна ков ном је зи ку 09.41 Вер ски мо за ик Ср би је 10.30 Кли ни ка вет 11.00 Про фил и про фит 11.30 Књи га ути са ка 12.10 Свет здра вља 12.45 Вре ме од лу ке 13.00 Мо ја ле па Ср би ја 13.33 Гра ђа нин 14.00 Ле ти, ле ти пе смо мо ја ми ла 14.34 Ико на 15.00 Вре ме те ле ви зи је 15.10 Од бој ка - Свет ски куп: Ср би ја - Ки на (ж), сни мак 16.55 Вре ле гу ме 17.25 То тал те нис 17.40 Ру ко мет на фан та зи ја 17.55 Хо кеј: СЛО ли га: ХК Пар ти зан-ХК Ма ри бор 20.22 Ма пе све та кроз исто ри ју 21.20 Свет спор та 21.45 Хо ри зонт 22.40 Ми лор ду с љу ба вљу 00.14 Вре ле гу ме 00.47 Од бој ка - Свет ски куп: Ср би ја - Ки на (ж) (р) 02.05 Хо кеј: СЛО ли га: ХК Пар ти зан-ХК Ма ри бор (р) 04.06 Ико на 04.37 Хо ри зонт

06.00 06.30 06.45 07.00 08.00 08.30 08.45 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 20.00 22.00 00.00 01.00 03.00 04.30

ВОА Ке фа ли ца Фу сно та Ма ра тон Здра вље и Ви Ми ли ца² Фу сно та Топ шоп Филм: Пу сти во ду да ми ше ви оду Топ шоп Сва шта ри ца Здра вље и Ви Уло ви тро феј Мај стор ски Сли ке жи во та Ве сти Ша ре но Филм: Ла зар Ве сти Дво у гао Офис До ку мен тар на Уни вер зум Филм: Док ђа во не са зна да си мр тав Филм: 11.14 Фринџ Филм: Ла зар Ша ре но Филм: Док ђа во не са зна да си мр тав

Шарено 07.00 10.15 10.30 11.00 12.00 13.30 14.00 18.30 20.15 22.00 00.00 00.30

АТП Ма стерс Па риз 1/4 Фи на ла Пре ми јер ли га но во сти Евро ли га, ма га зин Пре глед Евро ли ге АТП Ма стерс Па риз 1/4 Фи на ла Те нис сту дио (ди рект но) АТП Ма стерс Па риз 1/2 Фи на ла (ди рект но) Фуд бал при ја тељ ска: Пе тро лул - Пар ти зан (ди рект но) ФА куп Фуд бал при ја тељ ска: Ен гле ска – Шпа ни ја Те нис сту дио АТП Ма стерс Па риз 1/2 Фи на ла

05.00 Филм ски про грам, 07.00 Уз ка фу, 07.15 Под сја јем зве зда, 09.00 Жи ва ва тра, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Зр но по зр но, 13.30 У ме ђу вре ме ну, 14.00 Топ 10, 15.00 Пи пи шоу, 17.00 Су бо том по под не, 20.00 Филм ски про грам, 22.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 23.00 Фешн сто ри, 01.00 Су бо том по под не, 04.00 Осве та 08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Игра мо се, 10.00 Ку ћи ца у цве ћу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Де чи ји про грам, 15.00 Филм, 16.30 Би бер, 17.00 Де чи ји про грам, 18.00 У на шем ата ру, 18.30 Би бер, 19.00 Кон тра на пад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Би бер, 23.15 Филм, 00.15 Би бер, 00.30 Ноћ ни про грам

dnevnik

c m y

30

Алберто Раул Дијаз, музичар, основао је групе „Бага Бага” и „Со Саби”, а данас је и српски зет али и гост емисије „Шарено“. Друштво ће нам правити и господин који већ годинама послује у Србији Гаган Кишоре Сривастава. Ауторке и водитељке емисије су Наташа Цветковић, Ивана Вишковић и Ивана Гајица. (Авала, 14.30) 08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Кућ ни ви део, 09.30 Фо кус, 12.40 Ба ње Ср би је, 13.00 На здра вље, 13.30 Кућ ни ви део, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Ин декс, 16.25 Фо кус, 17.05 Ски Ја хо ри на, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.45 Ин фо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Ба ње Ср би је, 23.30 Фо кус, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фо кус, 01.15 Ски Ја хо ри на, 01.45 Му зи ка 12.00 Ку хи њи ца,13.00 Џу бокс, 14.00 До ку мен тар ни про грам, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Па ор, 16.45 Филм, 18.30 Сре март, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Док тор Ху, 21.00 Пу тви на, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу про грам: Па ро ви, 00.50 Глас Аме ри ке

07.00 08.00 08.30 09.50 10.50 11.00 11.35 12.05 14.00 16.00 18.30 19.05 19.35 20.10 21.05 23.10 23.50 00.10 02.10

Зна ње на по клон Топ шоп Филм: Ан ђе ли с та ва на Бе о град ски ЗОО 2011 По ме ри при ро де Ве сти Б92 При ја те љи Филм: Три ами го са АТП Ма стерс 1000 Па риз, 1. по лу фи на ле АТП Ма стерс 1000 Па риз, 2. по лу фи на ле Ве сти Б92 Џет сет Ве ли ка Ср би ја На ша ма ла кли ни ка Филм: Док тор Мла ден Ве сти Б92 Спорт ски пре глед До у шни ци Са ут Парк

06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 12.00 12.45 13.10 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 24.00 00.30 01.30 03.00

Ју тар њи про грам Ан ђе ли на ба ле ри на Но ди Ме га ми ни малс Ма ли ме да Чар ли Те ле шоп Ве сти Сре бр на кри ла 3 – Осве та Ју гио Винкс Аван ту ре ма лог Пе ре Пре со ва ње Те ле шоп Ве сти Су зе Бос фо ра Те ле шоп Ве сти Ви ше од игре, филм Те ле ма стер Ауто У жи жи Срећ на зве зда – Пр ви срп ски та ле нат Го ли жи вот Ауто У жи жи Су зе Бос фо ра Го ли жи вот

Голи живот У новој емисији Миломира Марића гледаћете ексклу з ивне исповести. Први гост је Домагој Маргертић из Загреба, који је је више од једне деценије самостални борац и ловац против братства и јединства у балканској мафији створеној током крвавог грађанског рата на рушевинама Југославије. Није случајно био једини новинар заточен у Хашком казамату, где га је Војислав Шешељ питао колико их има на души, кад га чува петнаест телохранитеља, а Шешеља и Милошевића само двојица... (Хепи, 22.00) Сузана Перић

Магазин ин Теме овонедељне емисије Сање Маринковић су „Не можеш баш увек у животу да будеш оно што желиш” и „Да ли је генерално тачно, да оно за чим више јуриш, то ти више измиче”. Гости су Драган Марковић Палма, Нада Топчагић и Рада Манојловић. Звезда овогодишње „Недеље моде” Сузана Перић ће гледаоцима и гостима у студију приказати моделе хаљина из њене најновије колекције. (Пинк, 18.00) 07.00 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 02.00 04.00

До бро ју тро Ви кен дви зи ја Ви кенд, по ро дич ни об ра чун Не мо гу ћа ми си ја Жи вот у трен ду Голд му зич ки ма га зин Ноћ у ју ну Ма ла не ве ста Ма га зин ин На ци о нал ни днев ник Кур са џи је Зве зде гран да Филм: Тер ми на тор 3 Филм: Ак тив ни стелт Филм: Тер ми на тор 3

Миломир Марић

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Би блиј ске при че, 07.30 Пр слук аге ин, 09.30 Де чи ја се ри ја, 10.05 Икс арт, 11.20 Уди ца, 12.00 Ак цен ти, 12.30 Ис под по клоп ца, 14.00 Ак цен ти, 14.10 Пун гас, 15.00 Пре зент, 16.00 Ак цен ти, 16.30 От кос, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Пи смо гла ва, 20.00 Филм Ин фо, 20.30 Ве зе, 21.00 То ко ви мо ћи, 21.30 Иза зо ви исти не, 22.00 Са јам Ин фо нет, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм 08.00 Хра на и ви но, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Пут ви на, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агрос фе ра, 18.00 Ве зе, 18.45 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota12.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

@IVOT I POSLOVI DR LAZE KOSTI]A

Пише: Милан Живановић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.10 01.40

Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Новац на јеловнику Краљ посластичара као кувар Исповести сакупљача животиња Дечији рођендани за памћење Уз осмех довека Четири венчања - Америка Потомство Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Дечији рођендани за памћење Уз осмех довека Четири венчања - Америка

08.06 Кинотека - циклус класичног вестерна: Команчероси, филм 10.09 Кућни љубимци 10.41 То је Европа 11.12 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.16 Призма 13.58 Духовни изазови 14.29 Еко зона 14.52 Природни свет, док. серија 15.43 Јеловници изгубљеног времена 16.06 Евромагазин 16.31 Потрошачки код 17.20 Репортери 18.23 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.11 Плес са звездама 22.36 Вечерња премијера: Спалити након читања, филм 00.15 Филмски маратон: У име оца, филм 02.22 Филмски маратон: Градска скупштина, филм 04.09 Скица за портрет 04.23 Репортери

Спалити после читања

Сребрни град Откриће леша прети да разоткрије кампању локалног политичара, који има циљ да постане гувернер Колорада... Улоге: Крис Ку пер, То ра Бирч, Ма ри ја Бе ло Режија: Џон Саyлес (Си не ма ни ја, 18.00)

Поверљиви стручњак за Балкан Озборн отпуштен је из ЦИА и почиње да пише мемоаре у којима намерава да разоткрије појединости везане за службу. Његова жена Кети очекује развод и захтева од свог љубавника Херија да остави супругу... Улоге: Џорџ Клу ни, Тил да Свин тон, Џон Мал ко вич, Бред Пит, Френ сис Мек дор манд, Ри чард Џен кинс Режија: Итан и Џо ел Ко ен (ХРТ 1, 22.36)

07.49 08.12 08.37 09.10 10.33 12.06 13.54 14.26 14.59 16.49 17.25 19.44 20.05 20.51 23.25 00.15

06.00 07.30 09.00 10.45

Ма ри ја Бе ло

06.00 07.30 08.00 09.35 11.10 12.40 14.10 16.25 18.15 20.05 22.15 00.10 02.00 03.40 05.20

Кардиофитнес Холивуд на снимању Прљави Џо Евет, пристајем Величанствена петорка: Тексашки скандал с навијачицама Делго Не знате ви Џека У ваздуху Паклене улице У игри Последња кућа са леве стране Кобни уговор Стилето Ђакузи - Временска машина Исправљање погрбљених

13.10 15.00 17.00 17.55

Икс-мен, анимирани филм Поп Пикси, анимирани филм Училица, квиз за децу Ружа ветрова Сумрак у Форксу, док. филм Моје прво венчање, филм Дани грома, филм На високој нози Звезде eкстра: 10 најзанимљивијих холивудских прича РТЛ Данас Галилео Сумрак, филм Паукова завера, филм Прогоњена, филм Астро шоу РТЛ Данас

Сумрак

Тил да Свин тон

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Петоро деце и жељосаур Матине Хајдук Сребрни град Хаос Чоколада Еротски филмови

07.50 08.15 08.55 09.30 11.35

18.30 19.10 20.00 22.20 00.10 01.45 02.45

08.00 Геније дизајна 09.00 Путовања и открића 10.00 Пали асови Првог светског рата 11.00 Шпански грип – заборављене жртве 12.00 Понтије Пилат. човек који је убио Христа 13.00 Колонија 14.00 Добродошли у осамдесете 15.00 Ко си заправо ти?

16.00 На ивици Холивуда 17.00 Заборављене поплаве 18.00 Шопеновим стопама 19.00 Хероји, култ и кухиња 20.00 Рим. последња граница 21.00 Колонија 22.00 Комеда – музика једног живота 23.00 Ко си заправо ти?

00.00 На ивици Холивуда 01.00 Заборављене поплаве

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.30 Мегаајкула против Крокосауруса 08.20 Ургентни центар 13.20 Филм: Било једном једно венчање 15.10 Филм: Пакао на штиклама борба Мери Кеј 17.00 Добра жена 18.00 Плаве крви 19.00 Све по закону 20.00 Хаваји 21.00 Филм: Последњи Мохиканац 23.10 Хаваји

12.20 14.00 15.30 17.10 18.45 20.30 22.10 23.45 01.15 02.45 04.30

07.50 09.20 11.40 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.00 02.00

Патак Фрка Девојчица из будућности Мала ТВ Тролови Филм за децу Филмска матинеја: Прљави покварени варалице, филм Обртник и партнер КС аутомагазин Тереза у Олимпији, снимак концерта 4 зида Кошарка, АБА лига: Цибона Хемофарм, пренос Музика, музика... рок Други светски рат изгубљени снимци: Завршни ударац, док. серија Џон Адамс Фринге - На ивици Ноћни музички програм

Игра са замишљеним другом Кад анђели наврате у град Живот пијанице Бекство са десет милиона долара У име народа Господин Шав Деца судбине Управник ред рока Пространо је море Основне ствари Боље мртав него жив Преговарач Кад анђели наврате у град Живот пијанице Бекство са десет милиона долара

Џувана Ман Хавана Аполо 13 Круклин На чају са Мусолинијем Очајнички тражећи Сузан Телма и Луиз Акција у центру града Бездан Град секса

Бела Сван је одувек била другачија од вршњакиња. Никада се није трудила да постане део популарног друштва нити је била жртва трендова. Није се уклапала у окру жење своје средње школске. Када се њена мајка поновно уда, Бела одлази да живи са оцем... Улоге: Кри стен Стју арт, Ро берт Па тин сон, Кем Ги ган тед, Реј чел Ле фе вр, Еди Га те ги Режија: Ке трин Хар двик (РТЛ, 20.00)

Кри стен Стју арт и Ро берт Па тин сон

10.00 Људских руку дело 10.55 Како то функционише техничка достигнућа 11.50 Борбене машине и оружја са Мајком Бруером 12.45 Луд за индустријом 13.40 Грађевинске интервенције 14.35 Мегаградитељи 15.30 Деконструкција 16.25 Како се прави?

16.55 То могу и ја 17.20 Људских руку дело 18.15 Америчка лука 19.10 Велике селидбе 20.05 Моћни бродови 21.00 Амерички чопери 21.55 Бин Ладенов крај 22.50 X-машине 23.45 Лет изнад Аљаске 00.40 Велике селидбе 01.40 Амерички чопери

08.30 09.00 10.00 11.00 12.15 13.00 14.00 17.00 18.15 19.00 21.00 23.00 01.00

Сви спортови Уметничко клизање Алпско скијање Уметничко клизање Аутомобилизам Алпско скијање Билијар Дизање тегова Фудбал Дизање тегова Билијар Стони тенис Фудбал

Л

Брак донео мрак

а за Ко стић до би ја но ву адре су: по след ња тао. Да нас се зна да је Ко стић пре до ла ска у ма на по шта Ма ра дик, же ле знич ка ста ни ца Бе - стир био не ко ли ко да на у Но вом Са ду јер је пр во шка, за те ле гра ме Бе шка–Кру ше дол. Ка ко пи смо Јул чи да ти ра но из тог ме ста 2. (14) но вем је уисти ну из гле дао ма на стир ски жи вот Ла зе Ко - бра 1895: „Ми ла мо ја Ју ло, ју трос је до шао кум, ја сти ћа мо же се са мо на слу ти ти. Го то во ни ка кав сам га од мах по тра жио и по са ве то вао се с њим о траг о то ме да нас у ма на сти ру не по сто ји. Ма ло је на шој ства ри. Угла ви ли смо до го вор но, да по те би оста л о у пе р и о д и ц и, ма те ри по ру чим три мол осим јед ног пу то пи сног бе: све до чан ства, пе снич ког Пр во, не ка до пу сти да сно ви ђе ња Вас ка По пе, се исе ли мо из ку ће. До не ко ли ко пе са ма, шестста нам је за сад и нај ма се дам чла на ка на срп њи стан, са мо да је здрав, ском, два на фран цу ском, да ни је вла жан, да је ви пре во ди „Кра ља Ли ра„ и дан и да има ме ста за „Ри чар да III„, на ро чи то „Сцхре иб ттицх„. Мо жеш из д а њ е Дер н бур го в их ми сли ти ка ко би ме ни „Пан де ка та„. За гре бач ки би ло кад бих се мо рао хо но рар од 4.000 фо рин вра ти ти на стал но пре би та за пре вод оп ште те о- ва ли ште у ону ку ћу из ри је при ват ног пра ва је, ко је сам она ко сло жно, ка ко ис па да, је ди на Ла она ко јед но ду шно из ба зи на за ра да за вре ме ма чен, а ни крив ни ду жан. на с тир с ког пе р и о д а и Дру го, при стој но би би брат ске за шти те кру ше ло да нам од ре ди ма ти дол с ког ар х и ман д ри т а го д и ш њи при ход. Кум Га в ри л а Зме ј а н о в и ћ а. ве л и да би она пре ма По с еб н ом од л у ком тај сво ме ста њу мо гла на ма бо ра вак у ма на сти ру одо усту пи ти 5.000 фор. Раз бо рио је и па три јарх Ге у ме се да ми не би смо ор ги је Бран ко вић. Бо ра све то по тро ши ли, не го ве ћи у ср цу ма на стир ске би смо што год оста ви ли ти ши не, у мр клој та ми на стра ну. Тре ће, да за то ли ких но ћи Ко стић ку мо лиш ма тер да ми пла ти је сво ју ла бу до ву пе сму. мо је ду го ве, ко је ни сам У Кру ше до лу тре ба тра учи нио од обес ти већ у жи т и кли ц у бу д у ћ ег не з а с лу же н ој не во љ и. „Днев ни ка„ и срж рит ма Кум ве ли да се то раз у ме и му зи ке „Сан та Ма рие по се би, кад ње на је ди на дел ла Са лу те„. кћи но си мо је име. Ако Ла за Ко стић из сно хва ма ти бу де при ста ла на то, ти ца 1895. ула зи у ја ву ја ћу ти та да ја ви ти це лу гра ђан ског жи во та та да су му...” шње Вој во ди не. По сле Про сто ду шна ми раж џи ка Јул ча Већ за не ко ли ко да на сил них пе ри пе ти ја и по Ко стић де таљ ни је об ја знан ста ва, ко ји су тра ја ли 15 го ди на, вен ча ва ју се шња ва сво ју му ку и по ма ло ди же глас. Из ме ђу у Сом бо ру Ју ли ја на-Јул ча Па ла нач ки и др Ла за оста лог, пи ше сво јој про сто ду шној Јул чи: „Ох, ка Ко с тић. За све је тре б а л о при во л е т и та ш ту ко бих мо гао за бо ра ви ти на те за ње с на ме шта њем Ану/Ма ри ју, ко ја је пе та не стак го ди на би ла про - тог шрајб ти ша, ја бих се мно го, мно го лак ше вра тив пе снич ког зе та. На вен ча њу де це ни је све до ци тио у ту ку ћу! Је си ли по ми сли ла ка ква је увре да су би ли, с мла до же њи не стра не, Ла зар Дун ђер ски, за јед ног књи жев ни ка, за јед ног пе сни ка мо га гла ве ле по сед ник но во сад ски, а са, мо га име на, кад му се за с де во јач ке Јо ван Ла ло ше ње го во пи са ње од ре ђу је нај Када му је око поноћи љутита вић, ве ле по сед ник сом бор го ра со ба у ку ћи? Та, дру ге ски. Вен чао их је Јо ван Мо би се из о бра же не же не ди пуница узела лампу, Лаза ми ро вић, па рох сом бор ски, сутрадан остави и њу и жену и чи ле што има ју у ку ћи та ква у хра му св. ве ли ко му че ни ка чо ве ка да би му ши ром отво Ге ор ги ја, не да ле ко од бу ду - отиде опет у Крушедол. Изгледа ри ле сву ку ћу; ја ми слим да ћег Ко сти ће вог до ма. Мла - да је песнику прекипело када је су тво ја ма ти и тет ка ина че ден ци су збир но има ли тач из о бра же не же не...” избацила у предсобље његов но сто го ди на, а про пао је У јед ном до кра ја не чи омиљен сто сва ки по ку шај за ба шу ри ва тљи вом па су су сто ји, умет ња тог не сум њи вог по да тка. нут, и ова кав ис каз: „пи са ћи Упр кос све му, брач ни пар кре ће на ме де ни ме сец, сто, на ко ме бо љег мом ка од ме не не ма„. Оста ло је и то пре ко Тр ста у Ве не ци ју. Но, за са мо три ме - ја сно: „Ни је ле по што се ја сам хва лим. Ово си ти се ца у „де во јач кој ку ћи„ Ла зин по ло жај по ста је тре ба ла ка за ти тво јој мај ци, ал кад ни си ти, мо рам не под но шљив: ја те би на по ме ну ти...” И упра во док је Ко стић пи „Са сво јим ари сто крат ско не мир ним ма ни ри ма сао ове ре до ве, или дан ка сни је, си гла је нај стра Ла за ни је па со вао у обич ну гра ђан ску ку ћу где шни ја вест: у сре ду, 8. но вем бра по ста ром, а 20. жи ве про за ич ни љу ди као што је би ла ње го ва пу - по но вом ка лен да ру 1895, на св. аран ђе ла Ми ха и ни ца. Овој ни је би ло пра во што Ла за сва ку ноћ по - ла, на свој ро ђен дан, у Бе чу, пре ми ну ла је Лен ка сле по но ћи чи та, па он да ују тро пре спа ва до ру чак Дун ђер ски. Но ви не „Бра ник„ и „За ста ва„ су о то и ка сно уста не. Ка да је је да ред око по но ћи љу ти - ме из ве сти ле. Али тих да на о то ме му пи ше и са та уста ла па узе ла лам пу ис пред Ла зе и у мра ку га ма Јул ча. О то ме шта је Лен ка Ла зи до бро ду шна оста ви ла, Ла за су тра дан оста ви и пу ни цу и же ну и Јул ча ни је ни шта зна ла, чак ни на слу ћи ва ла, а ду оти де опет у Кру ше дол„, све до чи из пр ве ру ке др бо ко по тре се ни Ла за је из Кру ше до ла оти шао на Си мо но вић. Пе сни ку је, из гле да, пре ки пе ло ка да са хра ну у Сен то маш (Ср бо бран), о че му ће пи са је та шта из ба ци ла у пред со бље и ње гов оми ље ни ти су пру зи: „...Ни ро ђе на се стра је ди ни ца ни је ми сто, по ру чен код Тајн бе ра, на ко јем је сто је ћи чи - ми ли ја би ла од ње. Црн ми је цео свет...”

Књигу Милана Живановића „ЛА ЗИН КРОС ЖИ ВО ТУ УЗ НОС 1841–1910”, у издању “Прометеја” и „Тиског цвета” можете уз попуст од 20 одсто купити за 640 динара у новосадској књижари “Мост” (Змај Јовина 22, тел. 021/ 529–899).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota12.novembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Овај викенд неће бити благонаклон према вама уколико попустите туђим утицајима и преоптеретите се свим оним што вам не паше. Радије чините по своме, шетајте се, уређујте свој дом, читајте.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 12. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Кризан и нервозан дан за вас. Будите пажљиви у саобраћају и немојте журити. Ништа није тако хитно колико изгледа. Избегавајте оне који вас иритирају и сачувајте свој правац деловања. Бавите се спортом.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Да ли вам то долазе гости или не, тек, предстоји вам жива журка у кући. Друштвени сте, али не морате претеривати. Можете искористити овај викенд да поправите све оно што треба у свом дому.

Месец је упловио у весели знак Близанаца, што вам доноси додатну динамику. Будите опрезни у саобраћају и клоните се изненађења која нису пријатна. Немојте улазити у расправе. Радије путујте.

Можете одахнути јер је борбени Марс коначно напустио ваш знак. Опустите се овог викенда. Ипак, предстоји вам много посла па се припремите за радне дане који следе. Велики трошкови.

Стресан викенд је пред вама! Поведите рачуна о свом здравственом стању. Немирни сте, недовољно сигурни и преоптерећени разноразним мислима и обавезама. Не улазите у ризичне ситуације.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш борбени Марс данас мења знак и улази у Девицу. Нова ситуација се односи и на љубав, која се рађа под реалним околностима. Данас нисте сасвим своји, али ћете бити за неколико дана.

Добијате подршку на коју нисте рачунали и која уопште не мора тако да изгледа. Предстоје вам борбе и доказивања. Овог викенда бисте могли отпутовати негде с драгом особом.

Све тече својим током, иако су могући пролазни потреси и земљотреси, данас-сутра. У основи, радите на својим циљевима и идеалима, које остварујете упорношћу и трудом, упркос свему и свима.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Очекујте неочекивано у односу с другима. Партнер ће показати изузетно неразумевање и нестрпљење. Могући су и изненадни сусрети који вам неће донети ништа сем тренутног узбуђења.

Нисте више у ситуацији да идеализујете партнера, нити вас то занима. Интересује вас само оно што имате и можете сами урадити и постићи. Здравствено стање вам није стабилно.

Опа, па то Марс улази у ваше поље партнерског односа! У преводу: ето вама динамике у вези! Могуће су свађе наредних дана, неслагање и нервоза. Будите пажљиви према својој другој половини.

TRI^-TRA^

Но ва Кри сти на V REMENSKA

Пе ва чи ца Кри сти на Аги ле ра је на ба ци ла не ко ли ко ки ло гра ма и то је по стао аме рич ки на ци о нал ни про блем. Та бло и ди ко ји су је до ско ра про гла ша ва ли секс-сим бо лом са да је вре ђа ју и при ле пљу ју јој ру жне епи те те. Кри сти на се по ја ви ла на пред ста вља њу но ве ви де о и гри це у Лос Ан ђе ле су с деч ком Ме том Лу те ром. Оде ну ла је уске хе лан ке и ви со ке чи зме и крат ку ко жну јак ни цу. Аме рич ки та бло и ди су про ко мен та ри са ли да де лу је из об лич но, али Кри сти на, по на ма, и да ље пу ца од сек се пи ла упра во за то што су јој ку ко ви ши ри, а гру ди знат но ве ће. Ње ном мом ку Ме ту Лу те ру то очи глед но не сме та јер је об и гра вао око ње све вре ме, гр лио је то ком по зи ра ња и по ка зао ко ли ко је во ли.

PROGNOZA

VIC DANA

ХладНо

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

7

Sombor

8

Kikinda

7

Vrbas

7

B. Palanka

7

Zreњanin

7

S. Mitrovica

7

Ruma

8

Panчevo

8

Vrшac

6

Srbija Beograd

7

Kragujevac

7

K. Mitrovica

7

Niш

7

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Хладно уз дуже сунчане периоде. Ветар Rim умерен источни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2, а максимална 7 степени.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру мраз. Током дана хладно уз сунчаCirih не периоде. Ветар ујутру умерен југоисточни, а затим слаб Berlin североисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -3, а максимална 8 степени.

Beч СР БИ ЈА: Хладно уз сунчане периоде и умерену облачVarшava ност. Ујутру слаб мраз у већини предела. Ветар слаб до умеKijev рен источни. Притисак изнад нормале. Минимална температура -5, а максимална 9 степени.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У недељу и поOslo четком идуће седмице хладно и суво са јутарњим мразевима.

St. Peterburg БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Релативно повољна биометеоролошка ситуација за већину људи. Ипак се известан опрез, придржавање редовне терапије и адекватно одевање препоручују астматичарима и кардиоваскуларним болесницима, нарочито у јутарњим часовима.

20 19 17 13 7 7 4

Муж и жена су гледали „Ко жели да постане милионер”. Он се окрене према њој и пита: - Желите ли да имате сексуални однос?

- Не - одговорила је жена.

- Је ли то ваш коначан одговор?

- Да.

- Онда бих желео да искористим своје право и позовем пријатељицу.

4 3 2 5

Atina

13

Pariz

16

Minhen

7

Budimpeшta

8

Stokholm

7

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-15 (-11)

Slankamen

128 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

42 (-12)

Zemun

214 (4)

Bogojevo

47 (-9)

Panчevo

248 (6)

Baч. Palanka

75 (-6)

Smederevo

444 (4)

Novi Sad

67 (-3)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

153 (-2)

S. Mitrovica

46 (-10)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (-2)

Beograd

172 (6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

116 (-2)

NERA

Hetin

62 (-4)

TISA

24 (1)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja