Dnevnik 12.novembar 2012.

NOVI SAD *

PONEDEQAK 12. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23616 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SKUPE GRA\EVINSKE PLACEVE VI[E NIKO NE KUPUJE

Parcela od milion evra sad vredi 15.000!?

str. 5

I N T E R V J U : MOMO ^OLAKOVI], POTPREDSEDNIK PUPS-a

OBELE@EN DR@AVNI PRAZNIK DAN PRIMIRJA

Da~i} i Pajti} imaju re~ str. 3 STARI PRIJATEQI NUDE POSLOVE SRPSKIM NEIMARIMA, ALI...

Strah ja~i od zarade u Iraku

str. 5

USKORO STARTUJE IZGRADWA „JU@NOG TOKA” I [TA MI OD TOGA IMAMO?

Srbiji 2.000 radnih mesta i 200 miliona evra od gasa

Se}awe na pobednike iz Prvog svetskog rata

str. 2

str. 4 NASLOVI

T E M A „ D N E V N I K A : U JU@NOJ BA^KOJ SVE MAWE BEKSTVA OKRIVQENIH POSLE SAOBRA]AJNE NESRE]E

„Veliki brat” otkriva nesavesne voza~e

str. 13

str. 14 – 17

SPORT

Politika 3 lsv: vratiti vojvo|ansku zastavu

Ekonomija 4 Palan~ani }e jesti beogradski hleb

Dru{tvo 6 Pozdercima medaqa pravednika

Novi Sad 9 De`ura ambulanta na limanu

n \OKOVI] U fINALU

n PARTIZAN POBEDIO VOJVODINU

Vojvodina 10 Kajgana od 2.012 jaja 10 Kawi`a: Referendum za samodoprinos

Reporta`e 12 somborski yelat pla}en po u~inku

Slabiji vetar Najvi{a temperatura 19 °S

2

POLiTikA

ponedeqak12.novembar2012.

dnevnik

PRE MI JER DA ^I] PO VO DOM DA NA PRI MIR JA U PR VOM SVET SKOM RA TU

U miru zaokru`iti nacionalne interese

PRED SED NIK TO MI SLAV NI KO LI] ODAO PO ^AST SRP SKIM VOJ NI CI MA NA GR^ KOM OSTR VU VI DO

Pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da se obe le `a va wem Da na pri mir ja u Pr vom svet skom ra tu oda je ve li ka po ~ast ogrom nim `r tva ma ko je je Sr bi ja do `i ve la u tom pe ri o du, ali i da taj pe riod tre ba da bu de po u ka o to me ka ko po stu pa ti u mi ru da bi smo za o kru `i li na{ na ci o nal ni in te res.

– Pr vi svet ski rat je pe riod ka da je Sr bi ja ima la naj ve }e gu -

Srbija }e da traje Po vo dom Da na pri mir ja u Pr u EU. Hva la za sve – is ta kao je vom svet skom ra tu, pred sed nik Ni ko li}.

Sr bi je To mi slav Ni ko li} odao Po {tu srp skim voj ni ci ma je ju ~e na gr~ kom ostr vu Vi do po oda li su i mi ni star spoq nih po ~ast srp skim voj ni ci ma i ba cio slo va Ivan Mr ki} i mi ni star za ve nac u „pla vu grob ni cu”, od no kul tu ru i in for mi sa we Bra ti sno u Jon sko mo re u ko je su spu slav Pet ko vi}, sa vet nik pred {ta ni po smrt ni osta ci srp skih sed ni ka Sr bi je Mar ko \u ri}, voj ni ka. gra do na ~el nik Kr fa Ja nis Ter Ni ko li} je u spo men-kwi gu u pe klis i pre fekt Kr fa i jon ma u zo le ju na ostr vu Vi do na pi skih ostr va Spi ros Spi ru, ko ji sao: „Usko ro }e 100 go di na ka ko su ta ko |e po lo `i li ven ce. ste za spa li da bi se Sr bi ja pro Tre pe ka lis je po ru ~io da su bu di la. Jed nog da na ne ko }e u Sr bi i Gr ci od u vek bi li pri ja ime Sr bi je da po lo `i ve nac i te qi, o ~e mu sve do ~e i broj na obe le `i 1.000 go di na, a Sr bi ja bra ti mqe wa we go vog gra da s }e da tra je”. gra do vi ma u Sr bi ji.

Pred sed nik Sr bi je je ve nac u – Spo me nik na Vi du i Srp ska „pla vu grob ni cu” ba cio uz tak ku }a do kaz su ja kih od no sa i na to ve pe sme „Ta mo da le ko”, a mo {e po dr {ke za o~u va we te ri to tor na bro du na ko jem je bi la de ri jal nog in te gri te ta Sr bi je i le ga ci ja Sr bi je, de mo kra ti je – bio je uga {en. re kao je Tre pe Pri ja teq stvo Sr bi je ka lis.

– Pri ja teq i Gr~ ke je ve~ no. stvo Sr bi je i ^la no vi srp Gr~ ke je ve~ no. ske de le ga ci je Me wa ju se vla sti, Me wa ju se vla ali se ne me wa ju qu di su, u skla du sa sti, ali se ne za kqu~ kom Vla me wa ju qu di. de Sr bi je od Sr bi i Gr ci su is ko va li svo je pre ne ko li ko da na, a ko ji je pri ja teq stvo. Krf je srp skim usvo jen na ini ci ja ti vu ka bi ne ta voj ni ci ma bio ‘ma la Sr bi ja’, pred sed ni ka dr `a ve, na re ve ri ovi qu di su nas za u vek ve za li – ma no si li am blem – cvet Na ta is ta kao je Ni ko li}, obra }a ju }i li ji na ra mon da, s po za di nom u se u~e sni ci ma ko me mo ra tiv ne bo ja ma Me da qe za spo men na po sve ~a no sti. vla ~e we srp ske voj ske pre ko Al On je pod se tio na ve li ko stra ba ni je – Al ban ska spo me ni ca. da we srp skih voj ni ka i go sto Pred sed nik Sr bi je po se tio je prim stvo na ko je su na i {li na i Srp sku ku }u na Kr fu, po sve }e Kr fu, na kon {to su iz glad ne li, nu bo rav ku srp skih tru pa na tom bo le sni i is cr pqe ni pro {li gr~ kom ostr vu to kom Pr vog gol go tu Al ba ni je. svet skog ra ta, i krf skoj epo pe Sr bi, po re ~i ma pred sed ni ka ji, ko ja pred sta vqa je dan od naj Ni ko li }a, ni kad ni su ima li bo tra gi~ ni jih i naj sud bo no sni jih qeg do ma }i na, a Kr fqa ni ~a pe ri o da no vi je na ci o nal ne isto sni jeg go sta. ri je, a u me |u vre me nu ga je na Ni ko li} se Kr fu i Gr~ koj za ru~ ku ugo stio gra do na ~el nik hva lio {to odr `a va ju Ma u zo lej Kr fa. na Vi du, a, osvr }u }i se na ak tu Ni ko li} je ju ~e za vr {io tro el ne pri li ke, i {to bez u slov no dnev nu po se tu Gr~ koj, ko ju je na po dr `a va ju te ri to ri jal ni in te po z iv pred s ed n i k a te ze mqe gri tet i su ve re ni tet Sr bi je: Ka ro lo sa Pa pu qa sa za po ~eo u – Iza }i }e te iz eko nom skih pe tak u Ati ni, gde je raz go va te {ko }a, sa mo sa ~u vaj te svo ju ze rao s dr `av nim vr hom te ze mqe, mqu. Hva la na po dr {ci da mi kao i s pred stav ni ci ma gr~ ke o~u va mo svo ju ze mqu i da bu de mo pri vre de.

bit ke u isto ri ji, ka da je, ujed no, ti me mo `da i ostva ri la svo ju naj ve }u po be du. Sr bi ja je svo jom he roj skom bor bom bi la me |u si la ma po bed ni ca ma, iz vo je vav {i po be du od isto rij skog zna ~a ja – re kao je Da ~i} no vi na ri ma po sle po la ga wa ve na ca kraj spo men-ko stur ni ce Oslo bo di o ci ma Be o gra da u Pr vom svet skom ra tu na No vom gro bqu u Be o gra du.

Da ~i} je, me |u tim, is ta kao da ni je si gu ran u to da su od lu ke do ne te po sle Pr vog svet skog ra ta „una pre di le na ci o nal ni i dr `av ni in te res Sr bi je, od no sno na ~in na ko ji je stvo re na no va dr `a va Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca”.

– Za to Pr vi svet ski rat tre ba da nam bu de jed na ve li ka po u ka, srp ski na rod je me |u naj ve }im na ro di ma u Evro pi, i to ka `u svi oni s ko ji ma smo ra to va li, od Tu ra ka pa do Austro u gar ske i Ne ma~ ke. Svi wi ho vi ge ne ra li go vo re o to me da je naj hra bri ji na rod na sve tu srp ski na rod – ka zao je Da ~i}.

On je re kao da upra vo za to tre ba iz vu }i po u ku o to me

Ta~i: Srbi se igraju vatrom Ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i sma tra da Sr bi ja in si sti ra wem na po de li Ko so va ri zi ku je svo ju evrop sku bu du} nost i igra se va trom.

– Ako Sr bi ja na sta vi da in si sti ra na raz gra ni ~e wu, ne sa mo s Ko so vom, to bi se mo glo okre nu ti pro tiv we. Sr bi ja tre ba da shva ti da bi, ako po~ ne taj gra ni~ ni pir, mo gla za vr {i ti kao Be og rad ski pa {a luk.

Igra ju se va trom – re kao je Ta ~i u in ter vjuu za gre ba~ kom „Ju tar wem li stu” Pre od la ska u Bri sel, Ta ~i je u Za gre bu dao in ter vju za „Ju tar wi” u ko jem je go vo rio o od no si ma sa Sr bi jom, te {kim pre go vo ri ma, od no si ma sa sa da {wim pre mi je rom Ivi com Da ~i }em, kao i o te {kim op tu `ba ma za va |e we or ga na za ro bqe nim Sr bi ma.

– Na dam se da ~i we ni ca {to sam u Bri sel pu to vao iz Za gre ba ne }e bi ti po gre {no pro tu ma ~e na u Be og ra du, kao {to to oni re dov no ra de – re kao je Ta ~i.

Oslo bo di o ci ma Be o gra da u Pr vom svet skom ra tu, pre mi jer Sr bi je je re kao i da ove go di ne Sr bi ja pr vi put obe le `a va dan ka -

Osam ze ma qa EU po dr `a va Sr bi ju

i da tre ba do bro pro mi sli ti {ta ra di ti u mi ru.

– Mo ra mo da se tru di mo da po be di mo u mi ru – na veo je Da ~i}.

– Do sta smo po be |i va li u ra tu a gu bi li u mu ru, ka ko su to mno gi go vo ri li. Mi smo bi li na stra ni po bed ni ca Pr vog svet skog ra ta, za raz li ku od dru gih ju go slo ven skih na ro da s ko ji ma smo stvo ri li no vu za jed ni~ ku dr `a vu, iz ko je su oni kr va vo iza {li de ve de se tih go di na pro {log ve ka. Ti me ove po sled we de ce ni je pot pu no po ti ru re zul ta te bor be srp skog na ro da u po sled wih sto go di na.

Za to, ka zao je on, „tre ba vo di ti po li ti ku ko ja }e pre sve ga vo di ti bri gu o to me ka ko da u mi ru za o kru `i mo na{ na ci o nal ni in te res.

Po sle ce re mo ni je po la ga wa ve na ca kraj spo men-ko stur ni ce

Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da je osam ze ma qa EU po dr `a lo da Sr bi ja {to pre, mo `da ve} u mar tu, do bi je uslov ni da tum za po ~e tak pre go vo ra s EU. Da ~i} je Te le vi zi ji „Pink” re kao da je, na ini ci ja ti vu [ved ske i Ita li je, osam ze ma qa EU u ~e tvr tak odr `a lo sa sta nak, na ko jem su re kli da Sr bi ja {to pre tre ba da do bi je da tum za po ~e tak pre go vo ra jer to za slu `u je svo jim kon stuk tiv nim pri stu pom.

– To je re zul tat pro me we ne sli ke ko ja sa da po sto ji – re kao je Da ~i}. – Da li }e one to us pe ti, vi de }e mo, ali u sva kom slu ~a ju, to je ko rak una pred u od no su na at mos fe ru i pri ti ske ko je smo ima li pret hod nih go di na. da je za vr {en Pr vi svet ski rat, ~i me je po sta la deo tra di ci o nal nog obe le `a va wa ovog da na „kao {to se to ~i ni {i rom Evro pe i sve ta”.

LI DER LDP-a ^E DO MIR JO VA NO VI} U NE MA^ KOJ

EU kao ~vrst oslonac

On je do dao da je „umo ran od od go va ra wa na pred lo ge iz Sr bi je o po li ti~ ko-te ri to ri jal noj auto no mi ji Sr ba”.

– Ta kvi pred lo zi vi {e ni su ni za bav ni, ni ra zu mqi vi. Oni vi {e ne mo gu bi ti ni u slu `bi unu tra {wih srp skih ne sla ga wa.

Ivi ca Da ~i} te ~i we ni ce naj bo qe zna, a to mu je mno go pu ta re ~e no i u Bri se lu i u Va {ing to nu – ka zao je Ta ~i.

Go vo re }i o Sr bi ma sa se ve ra Ko so va, Ta ~i je ka zao da su oni deo ko sov skog sta nov ni {tva i da je Ko so vo i wi ho va dr `a va.

Ta ~i tvr di da u pri vat nim raz go vo ri ma srp ski po li ti ~a ri ka `u da je Ko so vo go to va pri ~a, i la~ ali jav no, „go to vo sa mo ub kim na go nom, na sta vqa ju s istom re to ri kom i da qe za ma ja va ju ko sov ske Sr be i op te re }u ju od no se u”. Be og rad bi, na vo di u re gi on on, ko na~ no mo rao da pre ki ne „ver bal nu agre si ju” na te ri to ri jal ni in te gri tet Ko so va jer ne ma ni ka kvog go vo ra o po de li Ko so va, ali ni o po li ti~ ko-te ri to ri jal noj auto no mi ji Sr ba.

Pred sed nik LDP-a ^e do mir Jo va no vi} is ta kao je u raz go vo ru s dr `av nim se kre ta rom Mi ni star stva spoq nih po slo va Ne om Lin kom da re ma~ ke Mi ha el {e we pi ta wa Ko so va u in te re su svih qu di ko ji na we mu i oko we ga `i ve ni je mo gu }e bez ubr za wa evrop skih in te gra ci ja, sa op {te no je ju ~e iz LDP-a. u, re {e „Traj ni mir u re gi on we pi ta wa Ko so va u in te re su svih qu di ko ji na we mu i oko we ga `i ve, za jed ni~ ka evrop ska bu du} nost, afir ma ci ja tr `i {ne pri vre de, qud skih pra va, fi nan sij ske di sci pli ne, od go vor no sti i so li dar no sti, ni su mo gu }i bez ubr za wa evrop skih in te gra ci ja, ga ran ci ja bez bed no sti i si gur no sti kroz ~lan stvo u NA TO-u i mno go br `ih re for mi u sa moj Sr bi ji”, oce nio je Jo va no vi}.

On je Lin ku pre neo uve re we da je EU je di ni ~vrst oslo nac i za Sr bi ju i za dru ga ne sta bil na i ose tqi va dru {tva u re gi o nu. „Gra |a ni Sr bi je mno go is kre ni je `e le re for me i ve ru ju u za -

jed ni~ ke evrop ske vred no sti od po li ti~ ke eli te na vla sti, i u to me tre ba tra `i ti naj ja ~e po ten ci ja le Sr bi je da bu de mno go efi ka sni ja u evrop skim in te gra ci ja ma„, na veo je Jo va no vi}.

Li der LDP-a je s dr `av nim se kre ta rom Mi ni star stva spoq nih po slo va Ne ma~ ke raz go va rao o kri ti~ nim pro ble mi ma u evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je, na ~i ni ma na ko je LDP mo `e ubr za ti te in te gra ci je i od no si ma s Ne ma~ kom kao jed nom od kqu~ nih ze ma qa u tom pro ce su.

TVIT CRTICA Sve}om do pi-ara No vi nar Sla vi {a Le ki} ~e sto ko men ta ri {e po te ze ak tu el ne vla sti. „Ve qa Ili}: ’Po boq {a li smo imix Sr bi je’. Sve }om da je tra `i la, ova vla da ne bi na {la bo qeg port pa ro la”, ka `e Le ki}.

Ko zna?

Za „tvi te ra {e„ su mno ga de {a va wa na po li ti~ koj sce ni ne po zna ni ca.

Mir ja na Da mja no vi} pi ta ~la na GO-a Ne boj {u Kr sti }a: „Ne znam {ta ra di De mo krat ska stran ka?„ „Ne znam ni ja„, od go va ra Kr sti}.

Kemi{ i Zorica, Boro i Ramiz Kr sti}, ko ji je ne ka da {wi sa vet nik eks pred sed ni ka Sr bi je krat ko ka `e: „Ha {im i Ivi ca k’o Ke mi{ i Zo ri ca“.

So ci ja li sta, na rod ni po sla nik Zo ran Ra do va no vi} }e „istom me -

rom“: „Bo ris i Ha {im k’o Bo ro i Ra miz... Mo `da k’o bra }a Ba ji}... Uz vi {e ni sa vet ni ~e Bo ri sa da iza |e na iz bo re kad im vre me ni je...”

Hvala slu`bama Ne ka da {wi pre mi jer i do sko ra {wi ~lan DS-a Zo ran @iv ko vi} se pi ta na laj ni: „Za {to Vu ~i} ni je re kao ko je jo{ od po li ti ~a ra pri slu {ki van po sled wu de ce ni ju, za {to me pri slu {ku ju i da nas?”

S dru ge stra ne, Me |u na rod ni in sti tut za bez bed nost upo zo ra va s laj ne: „U Sr bi ji vi {e ni {ta ne }e bi ti isto! Ko na~ no, naj mo} ni ji i naj hra bri ji ~o vek, Vu ~i}, ob ja vio {o kant ne in fo: pri slu {ki van no vi nar ra di ja ’Fo kus’!”

A spo me nu ti no vi nar na pred wak Vla di mir \u ka no vi} }e tim po vo dom: „Hva la slu `ba ma {to sam im bio ta ko za ni mqiv. Ve li ka je to ~ast i du bo ko sam po ~a stvo van zbog to ga!”

Petar i Sveti Petar Ju~e ra{wa ra zmi {q awa li de ra SPO-a Vu ka Dra{ko vi} a bila s u posve }ena pod se} awu na pr az nik i solu nce.

Iz me| u ostalog, Dr a{kovi} j e zap is ao na la jni: „O ps tala bi t a dr`ava da m nogi sin ov i i un uc i solunaca n e krenu{e z a Sta qi n om i wego vi m sinovima i unuc ima ... Ta na{a n ac ionaln a tragedija n e sme da potamni slavu solu naca. Nikada. Zbog ludog Petr a, ne mrzi s e i Sveti Peta r”.

„Twiter” pri~est LDP-ova c Boja n \u ri } prime }u je na lajni: „Bo g je st vo rio polit i~ ara ’tv itera{a’ da {est dana ’tvituje’, a nedeqom pri~a za @okorts o TW. Pri ~e stih se, pa idem :)”

Otvori prozor…

Pred se da va ju }i Ge ne ral noj skup {ti ni UN Vuk Je re mi} upo zo rio je

fa no ve: „Iskre no se iz vi wa vam svi ma ko ji ma sti `u vi ru si s mog na lo ga. Ne ko me o~i gled no ni je pri ja lo mo je ’tvi to va we’... To li ko za ve ~e ras, so rry!„ Hi tro je re a go va la po zna ta „tvi te ra {i ca„ San dra Afri ka, ko ja pi ta: „Me ni jo{ uvek ni {ta ni je sti glo! Zna ~i, da ne otva ra mo, go spo di ne Je re mi }u?„ A „tvi te ra {a„ Mar ka Ru `i }a in te re su je: @j er emic_vuk , na kol ik o jezika zna{ da ka`e{ - Kosovo je Srbija?„ Je remi} }e „skr omno“: „Na svim na k o jima je to bi tn o :)„ Na opask u: „Pa mora { da na u~ i{ na jo{ ne koliko . Vu~e, Vu~ e, bubo lewa“, Jeremi} }e: „Sva ku kri tiku prihv atam. Ali da s am lew... To m i nije mn og o qudi re klo ... : )”

Splav(arewe) s Terezom I ’tvi te ra {i’ su – {ta dru go ne go qu di. Ta ko so ci ja li sta Bo ris Mi li }e vi} ot kri va na laj ni: „S Ne {om Ga li jom na splav ~e tu we go vih pri ja te -

qa na Adi klo pam tar tar bif tek.

Slu {a mo Te re zu Ke so vi ju ka ko pe va ’\e lem, |e lem’. Pfff...”

Kako si, Oli? Po neko se inter esuje za zdravqe politi~ara. „Tvitera{„ Ivan Cankar pita: „@c istaci ca Oli, ka ko si?„ Ek sminis ta r Oliver Duli} odgovara: „Odli~ no , uprkos n apo ri ma mno gih .. . po ceo dan u bolnici i na fakultetu, neproc ewivo.. .”

Nesta{na de~ica Mla |a ni na pred wak Ma rio Ma le ti} pre po ru ~io je ju ~e fa no vi ma {ta da pra te na TV-u: „Jor go van ka na #Prva. Da nije we, evro bi ve} bio 150, takve su bile prognoze„.

S druge strane, Emina Kova~evi}, ~lanica mladih u DS-u, pita: „Je l’ mo`e neko da mi ka`e neku akciju i poruku koju je Omladina SNS-a poslala mladima u Srbiji?”

S. St.

politika

dnevnik

INTERVJU

MO MO ^O LA KO VI], POT PRED SED NIK PUPS-a

Da ~i} i Paj ti} ima ju re~ – To {to Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a ni je u po kra jin skoj vla sti sa svo jih 13 po sla ni ka stra te {ka je gre {ka onih ko ji su ta ko od lu ~i li. Na {a ko a li ci ja mo gla je bi ti spo na iz me |u po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti.

Kao Voj vo |a nin sam u si tu a ci ji da iz ra zim svo je za do voq stvo ve za no za re {a va we mno gih pro ble ma u Voj vo di ni od 2008. go di ne, ot ka da sam po sla nik, i da po hva lim mno ge ak tiv no sti ko je je po kra jin ska vlast vo di la. Mi smo bi li deo te vla da ju }e ve }i ne, do du {e s jed nim po sla ni kom, a u okvi ru ko a li ci je – sa se dam po sla ni ka. To {to sa da ni smo deo vla da ju }e ko a li ci je mi slim da je ne do sta tak, sla bost, ili gre {ka... ne znam, ne bih ni ko ga tu op tu `i vao – ka `e za „Dnev nik„ pot pred sed nik PUPS-a Mo mo ^o la ko vi}, od go va ra ju }i na pi ta we {ta mi sli o za mer ka ma po kra jin ske vla sti da se pro me nio od nos Re pu bli ke pre ma Voj vo di ni.

– [to se ti ~e tih od no sa Re pu bli ke i Po kra ji ne, mo ra mo po {to va ti to {to je re kao Ustav ni sud, ali isto ta ko mo ra mo br zo ra di ti na ure |i va wu no vih od no sa.

Pre sve ga tu mi slim na – ako po stig ne mo sa gla snost – pro me nu Usta va i ure |i va we od no sa po kra jin ske i re pu bli~ ke vla sti pr ven stve no na de mo krat ski na ~in i uz mak si mal no po {to va we i uva `a va we svih ni voa vla sti pa i po kra jin ske. Po kra ji ni Voj vo di ni mo ra se obez be di ti sve ono {to je usta vom ga ran to va no. Li~ no mi slim da tu glav nu re~ tre ba da ima ju pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} i pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i po zi vam ih da da ju mak si ma lan do pri nos na re {a va wu ten zi ja ko je na sta ju s vre me na na vre me. Po seb no o~e ku jem da se

Sma tram da, je uz mak si mal no po {to va we ustav nih od red bi i po {to va we auto no mi je Voj vo di ne, po treb no do ne ti no vi za kon o fi nan si ra wu, iz me ni ti Za kon o nad -

le `no sti ma Voj vo di ne i do ne ti no vi sta tut da bi se ono {to spor no je is pra vi lo. Mo ram da sta vim jed nu pri med bu: po sla ni ci iz Voj vo di ne, bez ob zi ra na to u ko joj su stran ci, tre ba da da ju svoj do pri nos to me. To upu }u jem na adre su po kra jin ske vla sti ko ja, ko li ko je me ni po zna to, ne ko ri sti do voq no tu mo gu} nost. Ako ni {ta dru go, ba rem da se raz u me mo, da ima mo pot pu ne in for ma ci je ka da bu de mo od li ~i va li o tim pi ta wi ma u Skup {ti ni Sr bi je.. l Vi di mo da se pro ble mi tre nut no otva ra ju na vi {e seg me na ta: naj ak tu el ni ji su bu yet za na red nu go di nu i Raz voj na ban ka Voj vo di ne...

– Kad je u pi ta wu fi nan si ra we, po no vi }u da tre ba pr ven stve no do ne ti za kon – to je naj bo qe re {e -

Da li je na re du Be o grad? l Vi di mo da su iz bo ri pro {li, ali na lo ka lu jo{ uvek ima po tre sa zbog pro me ne ko a li ci ja. No vi Sad je pro me nio vla da ju }u gar ni tu ru, da li su ta~ ne spe ku la ci je o to me da je na re du Be o grad, ka kav je stav PUPS-a o to me?

– U okvi ru Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a ima li smo je din stven pri stup u ve zi s mno gim pro me na ma vla sti u do go vo ru sa SNSom, ne gde s DS-om: ili smo osta li u vla sti, ili je pro me we na.

Kad je u pi ta wu Be o grad, je di no mo gu da iz ja vim isto {to i pred sed nik PUPS-a dr Jo van Kr ko ba bi}, ko ji je iz neo stav da, prin ci pi jel no, vlast funk ci o ni {e u Be o gra du u in te re su gra |a na i da tu ne }e do }i do pro me ne. Taj stav je di no mo gu da po dr `im i da iz ne sem. Na {a ko a li ci ja u Be o gra du, ko li ko ja sa stra ne mo gu da vi dim, do sta do bro funk ci o ni {e. A u kraj woj li ni ji, mi slim da ne za vi si sa mo od nas da li }e do }i do pre kom po no va wa u Be o gra du ve} to za vi si i od dru gih par ti ja. na ni vou Re pu bli ke – tu mi slim na naj u `e ru ko vod stvo, po ~ev od pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a – i u okvi ru Vla de Sr bi je, po stig ne do go vor o to me ka ko iza }i iz si tu a ci je u ko joj smo ka da je na jed noj stra ni Ustav ni sud re kao svo je mi {qe we, a na dru goj se, ba rem po mom ose }a ju, ne pred u zi ma ju br ze me re da se te stva ri pre va zi |u.

we, ka da se od no si ure de i sve se ta~ no zna. Ka da je u pi ta wu RBV, ni sam pri sta li ca to ga da se skup {ti na, bi lo Na rod na, bi lo Po kra jin ska, upo tre bqa va za li~ no raz ra ~u na va we i pre pu ca va we re sor nih se kre ta ri ja ta i mi ni star sta va. Go spo din Da ~i} je bio, go spo din Din ki} je bio, tre ba lo je da se de ako tre ba i me sec da na da

stva ri ras pra ve, a ne da ko ri ste are nu skup {ti ne, bi lo Re pu bli~ ke ili Po kra jin ske, da se raz ra ~u na va ju. Ne ma tu on da sa gla sno sti, ve} se sa mo po di `u ten zi je.

Strikt no po dr `a vam sta vo ve da se po me nu ti za ko ni do ne su, da se Ustav do kra ja po {tu je i da sve ono {to Po kra ji ni pri pa da, ona i ko ri sti. l Ka ko oce wu je te do sa da {wi u~i nak Vla de, po {to je 100 da na ne ki pe riod ka da se svo de pr vi ra ~u ni?

– Mo gu da iz ra zim za do voq stvo funk ci o ni sa wem vla da ju }e ko a li ci je, ka ko u par la men tu, ta ko i u Vla di, po seb no s aspek ta so ci jal nih di men zi ja dr `a ve, za {ti te so ci jal no ugro `e nog sta nov ni {tva, na ro ~i to pen zi o ne ra. I uop {te, vi dim da ima od re |e nih pro me na, ne ke stva ri idu na bo qe, ne ke stva ri sto je, ali u sva kom slu ~a ju, tre ba da ti {an su ovoj vla di da ono {to je za po ~e la i za vr {i. Tu mi slim na ne ko li ko kqu~ nih pi ta -

pro ble me, s ob zi rom na ve li ki broj sin di kal nih or ga ni za ci ja i udru `e wa po slo da va ca i po tre be da se usa gla se sta vo vi ve za ni za rad no za ko no dav stvo. Pri kra ju je iz ra da za ko na o {traj ku i o za po {qa va wu in va lid nih li ca, dok za kon o ra du ni je jo{ uvek na vi di ku s ob zi rom na to da tu tre ba po sti }i vi sok ste pen sa gla sno sti.

Po seb no `e lim da is tak nem ak tiv nost Alek san da Vu ~i }a i Ivi ce Da ~i }a na su zbi ja wu ko rup ci je i kri mi na la. PUPS da je pu nu po dr {ku da se is tra je do kra ja i da se afe re raz ot kri ju i da se kriv ci pri ve du prav di. I u pret hod noj vla di je bi lo tih ak tiv no sti, ali afe re ni su do ve de ne do kra ja. l U jav no sti se ipak ~u ju pri med be na ra ~un „naj po pu lar ni jih“ ak ci ja – da se vi {e hap {e wa na ja vqu ju pre ko me di ja a da se jo{ uvek ni je ozbiq ni je za gri zlo u ne ku `e {}u bor bu pro tiv ko rup ci je i kri mi na la?

– Ta kav uti sak se sti ~e, da vi {e me di ji o to me go vo re. [to se me ne ti ~e, vi {e sam za ak ci ju ko ja }e da ti od re |e ne re zul ta te, ma kar to i ne bi lo obe lo da we no od mah, dok tra je is tra ga, ve} onog tre nut ka ka da se utvr de ~i we ni ce i kad tu `i la {tva i su do vi pre u zmu po sao

Uz maksimalno po{tovawe ustavnih odredbi i po{tovawe autonomije Vojvodine, potrebno je doneti novi zakon o finansirawu, izmeniti Zakon o nadle`nostima Vojvodine i doneti novi statut da bi se ono {to je sporno je ispravilo wa, pre sve ga na evrop ske in te gra ci je, ko je smo za po ~e li jo{ u pret hod noj vla sti, re {a va we pro ble ma Ko so va, i tu da je mo pu nu po dr {ku Vla di da ko na~ no re {i sta tus KiM da to ne osta vqa mo no vim ge ne ra ci ja ma. Kad je u pi ta wu eko nom ska si tu a ci ja, mo gu da po hva lim to {to je Mi ni star stvo za pri vre du i fi nan si je ve} sa ~i ni lo bu xet, {to se ni je de si lo u pret hod ne ~e ti ri go di ne. Iz bu xe ta se mo `e vi de ti dru ga ~i ja ten den ci ja u od no su na pret hod nu vla du, da ne ma da qeg za du `i va wa.

Tro {ko vi ko ji su pla ni ra ni za ne ka mi ni star stva su sma we ni, po seb no ve za no za agen ci je. Mo gu tu iz ra zi ti li~ no ne za do voq stvo {to ni je do {lo do pro me na ka kve smo o~e ki va li, do ve }eg sma wi va wa bro ja agen ci ja i ne kih dru gih in sti tu ci ja u dr `a vi ~i je po slo ve bi tre ba lo pre ne ti u mi ni star stva. Po seb no iz ra `a vam za do voq stvo ve za no za rad Mi ni star tva za rad i so ci jal nu po li ti ku, gde smo za po ~e li od re |e ne ak tiv no sti na ure |e wu od no sa u obla sti sin di kal nog or ga ni zo va wa i or ga ni zo va wa po slo da va ca i ulo ge tri par tit nog pro ce sa pre go va ra wa u okvi ru So cio-eko nom skog sa ve ta. Tu smo na i {li na od re |e ne

u svo je ru ke. Bi lo bi do bro da su do vi i Tu `i la {tvo pre u zmu od go vor nost. In si sti ram na to me da se ukqu ~e sve in sti tu ci je i da se po stig ne vi so ki ste pen kon sen zu sa u okvi ru par la men ta. Imam ose }aj da jo{ uvek ni je ta ko i da ne ke za po ~e te ak ci je ne do bi ja ju od re |e nu po dr {ku od po jed nih par la men tar nih stra na ka. Li~ no mi slim da na pi ta wu bor be pro tiv ko rup ci je i kri mi na la tre ba da ima mo sa gla snost u Skup {ti ni Sr bi je. l Na ko ga mi sli te ka da ka `e te da ne ma sa gla sno sti, da li na opo zi ci ju ili i na vlast?

– Li~ no imam uti sak da i okvi ru vla da ju }e ko a li ci je ima od re |e nih ot po ra, ali da ih ima i u okvi ru opo zi ci je. Ne bih kri ti ko vao opo zi ci ju u ve zi s tim. I u pro {loj vla di smo ima li taj o{tar kurs i sa gla snost za tu bor bu, a na i la zi li smo i ta da na od re |e ne ot po re, a i sa da ih ima. I to {to se sa da de {a va je ve o ma simp to ma ti~ no, ve za no za pri slu {ki va wa, za pra }e wa, za od re |e ne in ci den te... Po treb no je sve to ve o ma ozbiq no shva ti ti i tre ba upo zo ri ti sve slu `be na to da svoj po sao ra de od go vor no i spre ~i ti even tu al ne te `e in ci den te.

Sve tla na Stan ko vi}

REKLI SU Je re mi}: Vi {e sam za de mo krat sku utak mi cu

Je {i}: Od u pre }e mo se

Mar ko vi}: Ne ma Ja go di ne na sve tu

Go vo re }i o si tu a ci ji u DS-u, Vuk Je re mi}, ko ji se po bu nio pro tiv od lu ke Bo ri sa Ta di }a da od u sta ne od kan di da tu re za pred sed ni ka DS-a, ka `e da ne mi sli da je je di ni ko ji mi sli da se to „dru ga ~i je mo glo za vr {i ti„.

Na pi ta we za {to je Ta di }e vo od u sta ja we lo {e, Je re mi} je re kao da sma tra da je „po {te na de mo krat ska utak mi ca zdra vi ji na ~in od lu ~i va wa u od no su na za ku li sne do go vo re”.

– Po dr `a vam te `wu ak tu el nih li de ra DS-a za us po sta vqa we stra na~ kog je din stva, ali ne vi dim za {to to ni je mo glo bi ti ostva re no na kon iz bor nog iz ja {wa va wa. I ja sam u~e stvo vao na iz bo ri ma u DS-u i iz gu bio, i to ni je bio pro blem za na sta vak mog de lo va wa unu tar stran ke – za kqu ~io je on.

Za bu du }e pot pred sed ni ke DS-a on ka `e da za slu `u ju po dr {ku i {an su „da po ka `u {ta mo gu, a de mo krat ski je kri ti ko va ti ih uko li ko ne bu du is pu ni li o~e ki va wa”.

Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i} sma tra da Vla da Sr bi je po ku {a va da uki ne in ge ren ci je Po kra ji ne i da }e se voj vo |an ske vla sti od u pre ti ta kvim po ku {a ji ma.

– Kroz po je di na~ ne za ko ne `e le da uki nu jed nu po jed nu nad le `nost AP Voj vo di ne, {to je ozbi qan po li ti~ ki pre se dan i ne {to {to mi u Voj vo di ni, kao ne ko ko pred sta vqa gra |a ne Po kra ji ne, ne }e mo tek ta ko do zvo li ti – re kao je Je {i} za „Pres”.

On je pod se tio na to da je u iz bor noj kam pa wi bi lo mno go pri ~e o de cen tra li za ci ji i oce nio da je „sa da sve obr nu to”.

– Sve je pro sto ne vi |e na la`. Od to ga da je dr `a va u ban kro tu pa nas je ne ko ~a rob nim {ta pi }em od jed nom spa sao ban kro ta.

Dru ga stvar je oko ve li ~i ne agrar nog bu xe ta, a on da pri ~a o de cen tra li za ci ji – re kao je Je {i}.

Dra gan Mar ko vi} Pal ma ka `e da gra |a ni Ja go di ne ima ju sve {to i Be o gra |a ni, sa mo {to su u Be o gra du de set pu ta sku pqe uslu ge ko je su u in ge ren ci ji gra da.

– Ja go di na je 2004. ima la bu xet od pet mi li o na evra, a ove go di ne bi }e 25 mi li o na – re kao je Mar ko vi}, i do dao da ta kav rast bu xe ta ne ma ni je dan grad u sve tu.

On je po no vio da se iz nov ca grad skog bu xe ta Ja go di ne fi nan si ra ju svi sport ski klu bo vi u gra du, od su per li ga {a u fud ba lu, ru ko me tu, ko {ar ci, do lo kal nih, na le to va we se {a qe oko 3.500 |a ka osnov nih i sred wih {ko la, trud ni ca ma me se~ no is pla }u je po 12.000 di na ra, sva ko no vo ro |e no de te do bi ja 1.200 evra...

– Ove go di ne smo ima li do na ci je od 700.000 evra, grad ski funk ci o ne ri, a ni pred sed ni ci i ~la no vi Uprav nih od bo ra ne pri ma ju pla te... – re kao je Mar ko vi}.

ponedeqak12 . novembar2012.

3

DSS KRI TI KU JE [AN DO RA EGE RE [I JA

No va pro vo ka ci ja, Ustav bra na se pa ra ti zmu Po kra jin ski od bor De mo krat ske stran ke Sr bi je u Voj vo di ni o{tro je kri ti ko vao funk ci o ne ra Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra [an do ra Ege re {i ja zbog zah te va za pro me nu Usta va Sr bi je. „Iz ja va go spo di na Ege re {i ja da pi ta we sta tu sa Voj vo di ne jo{ ni je re {e no pred sta vqa no vu pro vo ka ci ju jer ne mo `e mo da ve ru je mo da go spo din Ege re {i ne zna da je pi ta we sta tu sa Sre ma, Ba na ta i Ba~ ke re {e no jo{ 1918. go di ne”, na veo je port pa -

rol DSS-a u Voj vo di ni Mi len ko Jo va nov u pi sa noj iz ja vi me di ji ma. Voj vo |an ski DSS sma tra da je Ustav Sr bi je „naj ~vr {}i be dem ras tu ra wu Sr bi je, bi lo da se ra di o di rekt nom ili pri kri ve nom se pa ra ti zmu”. Jo va nov je ne go do vao {to „go spo din Ege re {i go vo ri o eko nom skom pro pa da wu Po kra ji ne”, na vo de }i da je za vre me we go vog man da ta „pro se~ na pla ta u Po kra ji ni, pr vi put u isto ri ji, pa la is pod re pu bli~ kog pro se ka, a ne za po sle nost do sti gla svoj vr hu nac”.

PRO TEST LSV-a U NO VOM SA DU

Vra ti ti voj vo |an sku za sta vu Port pa rol ka Li ge so ci jal de m o k ra t a Voj v o d i n e Alek san dra Jer kov iz ja vi la je ju ~e na pro test nom sku pu po vo dom ski da wa za sta ve Voj vo di ne s jar b o l a is p red no v o s ad s kih jav nih pred u ze }a JKP „Tr `ni ca” i JGSP „No vi Sad”, da }e ta stran ka uvek vra }a ti i is ti ca ti za sta vu Voj vo di ne.

Ona je na tom sku pu, odr `a nom is p red Uprav n e zgra d e JKP „Tr `ni ca”, ka za la da je za sta va Voj vo di ne Usta vom re gu li sa na i da se we no is ti ca we na te ri to ri ji AP Voj vo di ne re gu li {e od lu ka ma Po kra jin ske skup {ti ne.

ka da za sta va Voj vo di ne bu de ski nu ta.

Ko m en t a r i { u } i ~i w e n i c u da su za sta ve ski nu te is pred pred u ze }a ko ji ma ru ko vo de ka dro v i De m o k rat s ke stran k e Sr bi je, ona je re kla da oni ko ji stal no pro pa gi ra ju le ga li zam po ka zu ju da ne ce ne gra |a ne Voj vo di ne.

Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo d i n e ju ~ e je kri t i k o v a l a vlast No vog Sa da i zbog „na sil n og uvo | e w a no v og da n a gra da”, ko ji je ove go di ne obe le `en 9. no vem bra kao Dan oslo bo |e wa No vog Sa da u Pr vom svet skom ra tu.

– Ni ko ne ma pra vo da svo ja ta jav na pred u ze }a u Voj vo di ni i No vom Sa du i da s wih ski da zva ni~ na obe le` ja AP Voj vo di ne – re kla je Alek san dra Jer kov, do da ju }i da je s jar bo la ta dva grad ska pred u ze }a za sta va AP Voj vo di ne ski nu ta 9. no vem bra.

Pot pa rol ka LSV-a je na ja vi la da }e ta stran ka u Re pu bli~ koj skup {ti ni tra `i ti iz me ne i do pu ne Usta va Re pu bli ke Sr bi je i da se u Ustav une se oba ve za is ti ca wa za sta ve Voj vo di ne svu da na te ri to ri je AP Voj vo di ne.

– Zah te va }e mo da se svi oni ko ji ne po {tu ju za sta vu Voj vo di ne ka zne na isti na ~in kao i oni ko ji ne po {tu ju za sta vu Sr bi je – re kla je ona, i po no vi la da }e LSV re a go va ti uvek

Pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je u No vom Sa du Bor ko Ili} iz ja vio je ju ~e da ski da wem za sta va s jar bo la is pred no vo sad skih jav nih pred u ze }a JKP „Tr `ni ca” i JGSP „No vi Sad” ni je pre kr {en za kon jer na pred u ze }i ma ~i ji je osni va~ grad ni je oba ve zno is ti ca we za sta ve AP Voj vo di ne. Ili} je ob ja snio da u Usta vu pi {e da Voj v o d i n a ima pra v o na sim bo le, ali da se ne de fi ni {e gde i ka da oni tre ba da bu du is tak nu ti.

– Ono sa ~im se ne sla `e mo je iz gled tih sim bo la ko ji ne ma ju ni ka kve ve ze s isto ri jom Voj vo di ne ve} ih je cr tao Ne nad ^a nak u tre nu ci ma umet ni~ kog na dah nu }a – re kao je Ili}.

URS za de cen tra li za ci ju i jak Be o grad Uje di we ni re gi o ni Sr bi je sprem ni su da ra de na ja ~a wu kon cep ta de cen tra li za ci je jer sa mo ja ke op {ti ne i ja ke me sne za jed ni ce zna ~e jak Be o grad, sa op {te no je ju ~e iz URS-a. „Na `a lost, ni smo do bi li do voq nu po dr {ku gra |a na da taj kon cept ostva ri mo, ali smo za do voq ni ~i we ni com da na{ ko a li ci o ni part ner na re pu bli~ kom ni vou pre po zna je zna ~aj ja ~a wa grad skih op {ti na i me snih za jed ni ca”, na veo je ~lan Grad skog od bo ra URS-a u Be o gra du Mar ko To do si}.

On je do dao da se Grad ski od bor URS-a, pod stak nut iz ja vom SNS-a o de cen tra li za ci ji vla sti, ra du je zbog ~i we ni ce da ta stran ka po dr `a va zna ~aj te me de cen tra li za ci je glav nog gra da.

4

ekonomija

ponedeqak12.novembar2012.

„KLASGRuP” ZATVORILA NAJVE]u PEKARu u BA^KOJ PALANCI

uPOZOREWE MAT-a

Opa sno je sma wi ti oba ve znu re zer vu

Sma wi va we oba ve znih re zer vi na de vi znu {ted wu sta nov ni {tva, {to pred la `e Na ci o nal ni sa vet za pri vred ni opo ra vak, u sa da {wim uslo vi ma bi bi lo opa sno jer bi mo gla bi ti ugro `e na wi ho va sta bil nost, na ve de no je u no vom bro ju ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi„.

Ko or di na tor is tra `i va~ kog pro jek ta MAT-a, me se~ nog bil te na Eko nom skog in sti tu ta u Be o gra du, Sto jan Sta men ko vi} je ka zao da sma wi va we oba ve zne re zer ve u ovom tre nut ku je ste po `eq no sa mo na uve ze na sred we ro~ na sred stva.

Tu me ru je mo gu }e ak ti vi ra ti tek ka da pro |e kri za u evrop skom ban kar stvu, po seb no u ze mqa ma ~i je ban ke ima ju iz ra `en udeo na na {em tr `i {tu.

Ta ko |e, pred log da se omo gu }i odo bra va we no vih kre di ta za opo ra vak u skla du s pro gra mom re struk tu ri ra wa mo `e bi ti opa san jer mo `e uve }a ti pro blem „mo ral nog ha zar da” ko ji je bio o~i gle dan pri odo bra va wu kre di ta po vla {}e nim igra ~im ko ji su sa da in sol vent ni, na ve de no je u no vom bro ju MAT-a.

Na ci on al ni sa vet je ne dav no for mu li sao pred log krat ko ro~ nih me ra za re {a va we pro ble ma fi nan si ra wa pri vre de, a ve }i na ih je usme re na na po ku {aj re {a va wa te {kog pro ble ma ne li kvid no sti sek to ra pred u ze }a, {to je, po oce ni MAT-a, lo gi~ no, s ob zi rom na to da je taj pro blem za i sta te `ak i mo `e bit no uspo ri ti o~e ki va ni opo ra vak pri vre de.

Sta men ko vi} je ka zao da je za re lak si ra we uslo va po nu de kre di ta re {e we u fi nan sij skoj di sci pli ni i bo qoj re gu la ci ji plat nog pro me ta, kao i da je va `no da se {to pre za vr {i po sao do no {e wa za ko na o fak to rin gu.

On je do dao da je, ta ko |e, va `no da se pod stak ne kre dit na ak tiv nost ba na ka, ali opre zno i po stup no, da se ne bi ugro zi la ma kro e ko nom ska sta bil nost.

Pa lan ~a ni }e je sti be o grad ski hleb Naj sta ri ja i naj ve }a pe ka ra u Ba~ koj Pa lan ci, a po slo va la je u sa sta vu ne ka da {weg Dru {tve nog pred u ze }a „@i to pro dukt“, vi {e ne snab de va hle bom sta nov ni ke op {ti ne sa oko 58.000 sta nov ni ka.

Kom pa ni ja „Kla sgro up“ sa op {ti la je da je bi la pri nu |e na da za tvo ri po gon u Ba~ koj Pa lan ci usled iz u zet no ne re al nog po slo va wa tog po go na. Pe }i su uga {e ne, ma {i ne raz mon ti ra ne i od ne te, ve ro vat no u Be o grad. Do du {e, ka `e se da }e kup ci mo }i da ku pe hleb na ko ji su nav kli, jer }e ga do vo zi ti iz Be o gra da.

Bez po sla je osta lo 19 rad ni ka, a ~e tvo ro je osta lo zbog di stri bu ci je i pre vo za hle ba. Osta li su, ka `e se u sa op {te wu kom pa ni je, pro gla {e ni za vi {ak uz po {to va we od red bi Za ko na o ra du i Po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra za de lat nost po qo pri vre de, pre hram be ne, du van ske in du stri je i vo do -

pri vre de Sr bi je.

Na vod no, ot prem ni na rad ni ci ma ko ji su pro gla {e ni za vi {ak bi }e is pla }e na za de vet me se ci!

Pri va ti za ci ja Dru {tve nog pred u ze }a „@i to pro dukt“, a ta da je u pe ka ri, mli nu i si lo si ma ra di lo 214 za po sle nih, oba vqe na je po sled wih go di na pro {log ve ka.

Po sled wi pa la na~ ki pe ka ri se }a ju se da su ta da oni bi li ve }in ski vla sni ci sa oko 60 od sto. Po tom se po la ko vla sni~ ka struk tu ra me wa la, a 2002. go di ne „@i to pro dukt“ je ku pio Zo ran Dra ku li}, od no sno we go va kom pa ni ja. Pre pet-{est go di na Dra ku li} je pe ka ru, ka `u u Pa lan ci, pro dao kao i jo{ ne ke no vom vla sni ku. „@i to pru dukt“ je do pro da je po slo vao kao je din stve no pred u ze }e, od no sno ak ci o nar sko dru {tvo.

Po red pe ka re ko ja je pro iz vo di la ~u ve ni „ba~ ki“ hleb, a po seb no je bi la omi qe na ma {in ski me {e na

vek na, fir ma ima i dan da nas mlin i to je dan od naj ve }ih u ovom de lu Ba~ ke, a ka pa ci tet si lo sa od 40.000 to na je naj ve }i u Ju `noj Ba~ ke po sle si lo sa no vo sad skog „Da nu bi ju sa“. Sa da, na vod no ov da {wi mlin me qe sa mo ku ku ruz, pa is pa da da se ov de la ge ru je i su {i p{e ni ca, kao i osta le `i ta ri ce, a bra {no se me qe i me si na ne kom dru gom me stu. Re zig ni ra ni rad ni ci ka `u da su po sta li {pajz Be o gra da u ko ji sti `e ov da {wa p{e ni ca, a u va ro{ na oba li Du na va sti `e be o grad ski hleb. Sli~ no se pre jed ne de ce ni je u ovom kra ju de si lo i sa Piv ni~ kom mle ka rom ko ja je pro iz vo di la ~u ve ni „Piv ni~ ki sir“. Ovu ma lu se o sku mle ka ru sa bli zu sto rad ni ka svo je vre me no je ku pi la „No vo sad ska mle ka ra“, a pro iz vod wa „Piv ni~ kog si ra“ pr vo pre me {te na u Od`a ke, pa u No vi Sad. Stru~ ni ji eko nom ski i po qo pri vred ni

stru~ wa ci u ovom kra ju su mqi vo vr te gla vom i ka `u da pro sto ne mo gu da po ve ru ju da jed na ta kva, od no sno par na pe ka ra, mo `e da bu de ne ren ta bil ni ja od ma lih pe ka ra.

Do du {e, go lim okom je vi dqi vo da mno go ma we pe ka re do bro ra de.

uSKORO STARTuJE IZGRADWA „Ju@NOG TOKA” I [TA MI OD TOGA IMAMO?

Sr bi ji 2.000 rad nih me sta i 200 mi li o na evra od ga sa Po sle vi {e go di na pre go va ra wa i usa gla {a va wa sta vo va o iz grad wi ma gi stral nog ga so vo da „Ju `ni tok„, ko ji iz Ru si je, pre ko Cr nog mo ra, pro la ze }i kroz ne ko li ko dr `a va, sti `e do Za pad ne Evro pe, di le me o to me vi {e ne ma i taj ga so vod }e se gra di ti. Na i me, kra jem pro {log me se ca Skup {ti na ak ci o na ra kom pa ni je „Ju `ni tok Sr bi ja” do ne la je ko na~ nu in ve sti ci o nu od lu ku o iz grad wi de o ni ce ga so vo da „Ju `ni tok” kroz Sr bi ju. Sr bi ja je, ina ~e, pr va ze mqa gde je ko na~ na od lu ka do ne ta, a o~e ku je se da }e ovog me se ca ko na~ nu in ve sti ci o- nu od lu ku do ne ti i dru ge ze mqe, u~e sni ce u pro jek tu. Pla ni ra no je da iz grad wa po~ ne u de cem bru, da ga so vod kroz Sr bi ju bu de dug 470 ki lo me ta ra, da ulaz bu de kod Za je ~a ra, a iz laz kod Su bo ti ce, da se iz gra de i dve kom pre sor ske sta ni ce, a ukup na vred nost in ve sti ci je pro ce we na je na 1,7 mi li jar du evra.

Iz grad wom tog ga so vo da Sr bi ja je, bez sum we, na do bit ku, i to na vi {e na ~i na. Pre sve ga, bi }e iz beg nu ta za vi snost na {e ze mqe u snab de va wu ga som jer taj ener gent u Sr bi ju sa da sti `e sa mo iz jed nog prav ca, pre ko Ma |ar ske. Uz zna ~aj no po ve }a -

Ko la ~i za gor ~a li ka fan ski ceh Ce ne ugo sti teq skih uslu ga u ok to bru u Sr bi ji su 1,1 po sto ve }e ne go u sep tem bru, a 9,5 po sto ne go u ok to bru pro {le go di ne. U od no su na sep tem bar, naj vi {e su po sku pe la go to va je la – 2,4 po sto, za tim ko la ~i – 2,3, hleb i va ri va po 2,2 po sto, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. Ce ne pred je la po ve }a ne su 1,7 po sto, sa la ta 1,6 i to plih i hlad nih pred je la 1,1 po sto.

dnevnik

Ce ne al ko ho nih pi }a po ve }a ne su 1,1 po sto, a bez al ko hol nih 0,8, dok su pre no }i {ta ne znat no po jef ti ni la – 0,8 od sto. U od no su na pro {lo go di {wi ok to bar, naj vi {e su po sku pe li ko la ~i – 13,5 po sto, hleb – 13,2 i go to va je la 13 po sto. U tom pe ri o du ce ne al ko hol nih pi }a po ve }a ne su 10,8 po sto, bez al ko hol nih 7,5 i pre no }i {ta 6,3 po sto.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMu

evro

1

110,5677

112,8242

115,4192

110,2292

Australija

dolar

1

90,2078

92,0488

94,1659

89,9317

Kanada

dolar

1

86,6111

88,3787

90,4114

86,3460

Danska

kruna

1

14,8193

15,1217

15,4695

14,7739

Norve{ka

kruna

1

15,1569

15,4662

15,8219

15,1105

[vedska

kruna

1

12,9810

13,2459

13,5506

12,9412

[vajcarska

franak

1

91,6206

93,4904

95,6407

91,3401

V. Britanija

funta

1

138,4866

141,3129

144,5631

138,0627

SAD

dolar

1

86,5365

88,3026

90,3336

86,2716

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 11. 2012. godine

Pun kapacitet za pet godina O~e ku je se da bi gas kroz ga so vod „Ju `ni tok” mo gao da po te ~e u de cem bru 2015. go di ne, a da pu ni ka pa ci tet od 63 mi li jar de kub nih me ta ra bu de po stig nut u de cem bru 2017. go di ne. Ori jen ta ci o na vred nost ma gi stral nog ga so vo da „Ju `ni tok” je oko 24 mi li jar de evra. we sta bil no sti snab de va wa Sr bi je ga som jer }e po sto ja ti al ter na tiv ni pra vac snab de va wa, bi }e obez be |e ne i dru ge po god no sti. Na i me, bu du }i da je pla ni ra ni tran zit ni ka pa ci tet ga -

so vo da 40 mi li jar di kub nih me ta ra, i da su pla ni ra ne i tri in ter ko nek ci je – za Hr vat sku ka pa ci te ta 2,7 mi li jar de kub nih me ta ra, za Re pu bli ku Srp sku vi {e od po la mi li jar de i za Fe de -

ra ci ju Bo sne i Her ce go vi ne vi {e od 700 mi li o na kub nih me ta ra, Sr bi ja }e ostva ri va ti zna ~aj ne pri ho de od tran zit nih tak si. Uz to }e Sr bi ja, od prak ti~ no pot pu no za vi sne ze mqe ka da je gas u pi ta wu, po sta ti ve o ma va `na ze mqa na ener get skoj ma pi re gi o na i zna ~aj na tran zit na ze mqa za taj ener gent.

Osim to ga, iz grad wa go so vo da „Ju `ni tok” za Sr bi ju je zna ~aj na i zbog an ga `o va wa ve li kog bro ja rad ni ka. Na i me, ka ko je re kao ge ne ral ni di rek tor JP „Sr bi ja gas” Du {an Ba ja to vi}, tim pro jek tom }e, ne po sred no, u Sr bi ji bi ti otvo re no oko 2.000 rad nih me sta, dok je o~e ki va ni di rek tan pri hod bu xe ta od tran zit nih tak si, bi ti oko 200 mi li o na evra go di {we. Ga so vod „Ju `ni tok” bi, po we go vim re ~i ma, tre ba lo da bu de pro gla {en pro jek tom od na ci o nal nog zna ~a ja, a pred log za ko na, leks spe ci ja lis, ko jim bi se to re gu li sa lo, usko ro bi tre ba lo da se na |e u Skup {ti ni. On je, ta ko |e, re kao i da }e „Ju `ni tok” bi ti i raz voj ni me ha ni zam za dru ge pro jek te iz me |u JP „Sr bi ja gas” i „Ga spro ma”, pre sve ga iz grad we ko ge ne ra tiv nih ga snih elek tra na.

D. Mla|enovi}

Ova ko is pa da da bi ba nal no re ~e no, na pri mer, ov da {wim ci gla ri ma bi lo mno go jef ti ni je ka da bi ze mqu vo zi li u Be o grad, pa ta mo ku po va li ci glu i vr }a li je u Ba~ ku Pa lan ku ili ^e la re vo!

M. Suyum PRIVATIZACIJA TERETNOG SAOBRA]AJA NA @ELEZNICI

Austri jan ci me ra ~e na {e pru ge

– Austrij ska `e le zni ca OeBB pra ti na ja ve pred sto je }ih pri va ti za ci ja te ret nog `e le zni~ kog sa o bra }a ja u Sr bi ji, Poq skoj, Bu gar skoj i Ru mu ni ji, kao i Slo va~ koj jer `e li da u|e na ta tr `i {ta – iz ja vio je {ef OeBB-a Kri sti jan Kern no vi na ri ma u Be ~u. – @e li mo da u|e mo na ta tr `i {ta.

Do sa da se, me |u tim, ni su otvo ri le in te re sant ne mo gu} no sti za po slo va we.

Is ti ~u }i da je evrop ski te ret ni `e le zni~ ki sa o bra }aj pred ve li kom kon so li da ci jom, Kern je oce nio da }e je di ni od to ga pro fi ti ra ti ne ma~ ki „DB [en ker“ i austrij ski RCA (Rail Cargo Austria).

Po we go vim re ~i ma, ita li jan ska `e le zni ca je za tvo ri la po lo vi nu kar go-sta ni ca za pre to var ro be, a pla ni ra no je da qe pre po lo vqa va we. I u Fran cu skoj i Is to~ noj Evro pi, ka ko je do dao, te ret ni `e le zni~ ki sa o bra }aj je u kri zi.

– Sa mo u austrij skoj po kra ji ni Gor wa Austri ja, RCA po se du je du plo vi {e pre to var nih sta ni ca ne go {to ih ima ~i ta va Ita li ja – na veo je Kern kao pri mer.

„KNAuF AKADEMIJA” PREZENTOVALA ENERGETSKu EFIKASNOST I EKOLO[KE STANDARDE

I bez mal te ra re gion po re cep tu EU

Ener get ska efi ka snost, grad wa ko ja po {tu je eko lo {ke stan dar de Evrop ske uni je i gra |e vin ski ma te ri ja li no ve ge ne ra ci je, po ka za li su da su ne is crp ne mo gu} no sti re gi o nal ne sa rad we, ba{ ona kve za ka kvu sti `u zah te vi Bri se la. Sve pod ka pom ~la ni ca „Kna uf gru pe„, ko ja je na kon gre snom Ko pa o ni ku odr `a la dvo dnev ni skup „Kna uf aka de mi ja„ i oku pi la stru~ wa ke ra znih pro fi la ve za nih za gra |e vi nar stvo, od ar hi te ka ta do gra |e vin skih in `e we ra, mon te ra, pa i ~el ne qu de stru kov nih ko mo ra, od Su bo ti ce do Sko pqa, pa pre ko Pod go ri ce do Za gre ba. Osnov na ide ja, ka ko za na{ list uka zu je ge ne ral ni di rek tor „Knauf Insulation„ (Izo la ci ja) Ti ho mir Civ ka ro ski, je ste po kre ta we te ma i po nu da kon kret nih re {e wa u ci qu una pre |e wa kva li te ta `i vqe wa u Sr bi ji i re gi o nu, kao i po ja {we we ono ga {ta pod ra zu me va pri me na no vih pra vil ni ka.

– „Knauf Insulation„ ra di sa ~i -

ta vom mre `om vo de }ih eks pe ra ta {i rom Evro pe, ukqu ~u ju }i gra |e vin ske fi zi ~a re, ar hi tek te i in `e we re, da bi smo bo qe raz u me li pro blem. Kao do pri nos br `oj i lak {oj im ple men ta ci ji no vih pra vil ni ka o ener get skoj efi ka sno sti i ser ti fi ka ci ji zga ra da ko ji se pri me wu ju od 30. sep tem bra ove go di ne, po nu di li smo in `e we ri ma pro gram za iz ra ~u na va we ener get -

skih ka rak te ri sti ka i ener get skog raz re da zgra de „Kna uf Term 2 PRO“ – za kqu ~io je Civ ka ro ski. ^la ni ce „Kna uf gru pa ci je„ „Knauf Insulation„, „Kna uf Ze mun„ i „Kna uf AMF„, or ga ni zo va li su dvo dnev ni re gi o nal ni skup „Kna uf aka de mi ja” na Ko pa o ni ku. Osnov na ide ja Aka de mi je je ste po kre ta we te ma i po nu da kon kret nih re {e wa u ci qu

una pre |e wa kva li te ta `i vqe wa u Sr bi ji i re gi o nu, kao i po ja {we we ono ga {ta pod ra zu me va pri me na no vih pra vil ni ka o ener get skoj efi ka sno sti, ze le noj grad wi i upo tre bi gra |e vin skih ma te ri ja la no ve ge ne ra ci je. „Kna uf„ je tre }i po ve li ~i ni svet ski pro iz vo |a~ ter mo i zo la ci je i je dan od glav nih za go vor ni ka strikt nog po {to va wa evrop ske re gu la ti ve u obla sti ener get ske efi ka sno sti. Da bi pro mo vi sa la odr `i vost i ener get sku efi ka snost, ta kom pa ni ja se pri dru `i la Evrop skoj re gi o nal noj mre `i Svet skog sa ve ta ze le ne grad we.

Kao deo ko a li ci je od 80 na ci o nal nih Sa ve ta ze le ne grad we, „Knauf Insulation„ je naj ve }a me |u na rod na or ga ni za ci ja ko ja ima uti caj na tr `i {te ze le ne grad we. Po sve }e nost o~u va wu pri rod ne sre di ne na Ko pa ni ku je de mon stri ra na pro iz vo di ma na me we nih zvu~ noj i ter mo i zo la ci ji, na pra vqe nih da mo gu se re ci kli ra ju, bez {tet no sti za zdra vqe i oko li nu.

D. Milivojevi}

ekOnOMiJA

dnevnik VLA DI MIR GLI GO ROV

Bal kan o~e ku je stag na ci ja

Ekonomista Vla di mir Gli go rov upozorio je na to da zemqe Zapadnog Balkana, ako ne sprovedu promene u politici i modelu razvoja, o~ekuje nekoliko godina stagnacije.

Na skupu „Prevazila`ewe krize pro{irewa na Zapadnom Balkanu”, koji se odr`ava na Univerzitetu u Gracu, Gligorov je rekao da su glavne prepreke za privredni rast u regionu visok javni dug i buxetski deficit.

Veliki problem predstavqa i visoka stopa nezaposlenosti na koju je, kako je rekao Gligorov, ve}ina vlada na Balkanu neosetqiva.

– Ako vi{e ne mo`ete da se oslonite na strane izvore, morate sami da ula`ete, {to zna~i da je neophodna jaka doma}a {tedwa – kazao je on, ali je dodao da podaci pokazuju da je ona na Balkanu relativno niska.

Gligorov je ukazao na to da narednih nekoliko godina na Balkanu ne treba o~ekivati novi talas stranih investicija iz Evropske unije jer }e ona biti zaokupqena strukturnim promenama na unutra{wem planu.

Par ce la od mi li o n evra sad vre di 15.000!?

Dok su investitori 2002. i 2003. godine bili spremni da plate i milion evra za gra|evinsko zemqi{te pored autoputa, danas je situacija sasvim druga~ija. Direktor Prodaje u Agenciji za promet nekretnina „Solis” Dra gan Ra ba ti} ka`e za na{ list da je potra`wa toliko mala za tu vrstu nekretnina, da se slobodno mo`e re}i da je i nema. On obja{wava da su tome najvi{e doprinele dve stvari: izjava ministra finansija Mla |a na Din ki }a da je Srbija u recesiji, i drugo, da je dr`avi pao kreditni rejting, {to je usporilo investicije i investitore u~inilo opreznijima.

Me|utim, razlozi za izostanak interesovawa za kupovinu atraktivnih placeva le`e i u mogu}nosti da se gra|evinsko zemqi{te dobije bez naknade, a investitori zauzvrat zaposle odre|eni broj radnika iz konkretne op{tine, zatim u dugim procedurama za dobijawe gra|evinske dozvole, problemu konverzije prava kori{}ewa u pravo svojine, jer je jo{ uvek dr`ava vlasnik dela gra|evinskog zemqi{ta. Oni placevi koji su uz autoput i u takozvanom putnom pojasu, u nadle`nosti su javnog preduze}a za puteve i tu se investitori lak{e dogovaraju, me|utim, malo ih je ili ih nema.

Lokacije uz autoput mogle bi se koristiti za razvijawe ugostiteqstva, izgradwu pumpnih stanica, servisa... Ekonomski analiti~ari smatraju da bismo privukli vi{e investitora kada

evra, u zavisnosti od veli~ine.

Oni koji nisu prodali takve placeve danas ne mogu ni pribli`no ra~unati na nekada{wu cenu, jedino ih mogu ponuditi kao poqoprivredno zemqi{te, i to po jedan do 1,5 evro kvadrat, pa se tako za parcelu od hektara mo`e dobiti od

Dok su investitori 2002. i 2003. godine bili spremni da plate i milion evra za gra|evinsko zemqi{te pored autoputa, danas je situacija sasvim druga~ija.

Uti caj re sti tu ci je Na pad interesovawa za placeve i gra|evinsko zemqi{te svakako uti~e i restitucija koja je u toku.

Po podacima Agencije za restituciju, do 30. oktobra ove godine u Novom Sadu je vra}eno 27 poslovnih prostora, zgrada, stanova... Na Vra~aru u Beogradu ih je vra}eno najvi{e – 60. Ni{lije su natrag dobile 22 takva objekta, Obrenov~ani 13… bismo imali boqe planirawe i nudili pripremqeno zemqi{te, tim pre {to zakon predvi|a kategoriju ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta. Za investitora je zna~ajno da li na promatranom zemqi{tu ima struje, vode, kanali-

Raz voj na ban ka Voj vo di ne sko ~i la 60 po sto 5,6 procenata, stigav{i potkraj nedeqe do nivoa od 699 dinara, {to je najvi{a cena ove hartije od marta teku}e godine.

Solidan promet od 16,8 miliona dinara zabele`io je beogradski Imlek (IMLK) uglavnom na cenama od oko 3.000 dinara, da bi

u petak osvojio i nivo od 3.100 dinara, {to je nadomak istorijskog maksimuma ove hartije dostignutog tokom trajawa pregovora s „Cam pi nom„ o prodaji kompanije.

Ostale likvidnije hartije iz realnog sektora nisu bele`ile ve}e promete. Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ (AERO) spustio se krajem sedmice na 420 dinara, dok je gra|evinar Energoprojekt (ENHL) oslabio vi{e od

pet procenata, ali uz nevelike promete.

Posle du`eg vremena, banarske hartije su dominirale na listi najprometnijih vlasni~kih papira. Ni{ka AIK banka (AIKB) je ostvarila promet od 56,8 miliona dinara, da bi krajem nedeqe usledio sna`an rast vrednosti do nivoa od 1.525 dinara. AIK je u sedmici oja~ao 7,8 procenata, nakon du`eg vremena tavorewa oko 1.400 dinara, tokom kojeg je „Sunoko„ formirao vlasni~ku poziciju od nepunih 12 procenata. Dobar promet od 9,6 miliona dinara registrovala je novosadska Razvojna banka Vojvodine (MTBN) koja je sko~ila gotovo 60 procenata, prose~no na 883 dinara. Akcije te banke koja posluje s velikim gubitkom u petak su stizale do nivoa od 950 dinara, kao direktna posledica {pekulacije ulaga~a da }e sprovo|ewe dokapitalizacije od AP Vojvodina nositi sa sobom i mogu}nost da akcionari prodaju akcije po kwigovodstvenoj vrednosti.

SPOQ NO TR GO VIN SKA RAZ ME NA PO RE GI O NI MA

Voj vo |a ni naj bo qi iz vo zni ci Najve}e u~e{}e u izvozu Srbije u prvih devet meseci ove godine imao je region Vojvodine - 37,5 odsto, dok je najve}e u~e{}e u uvozu imao Beogradski region 45,3 odsto, pokazali su kona~ni podaci Republi~kog zavoda za statistiku (RZS).

Posle Vojvodine, najve}e u~e{}e u izvozu imao je Beogradski region - 24,4 odsto, Region [umadije i Zapadne Srbije - 21,6 odsto, Region Ju`ne i Isto~ne Srbije 14,4 odsto, a oko 2,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najve}e u~e{}e u uvozu, posle Beogradskog regiona, imao je Region Vojvodine - 29,5 odsto, Region [umadije i Zapadne Srbije 13,3 odsto, Region Ju`ne i Isto~-

5

SKU PE GRA \E VIN SKE PLA CE VE VI [E NI KO NE KU PU JE

RA STE DO MA ]E TR @I [TE AK CI JA

I protekle trgova~ke nedeqe nastavqen je uzlazni trend doma}eg tr`i{ta akcija, koji nisu uspele da poremete ni negativne vesti sa svetskih berzi koje su zapqusnule investitore odmah nakon okon~awa ameri~kih predsedni~kih izbora, ka`e u analizi brokera „Sinteza grupe„.

Indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 zabele`io je rast i {estu sedmicu zaredom, oja~av{i tokom ovog perioda gotovo sedam procenata.

Proteklih pet trgova~kih dana ta korpa najlikvidnijih akcija porasla je 2,3 posto, dok od po~etka godine nosi minus od 7,6 procenata.

Akcije Naftne industrije Srbije (NIIS) obele`ile su proteklu sedmicu, stigav{i u petak na korak od psiholo{ke granice od 700 dinara.

Nakon objave odli~nih rezultata za prvih devet meseci, investitori su agresivnije krenuli na akcije najve}e doma}e kompanije na Beogradskoj berzi, dok je uspostavqawe prvog ja~eg uzlaznog trenda, posle februara teku}e godine, dodatno motivisalo kupce. NIS je u sedmici dobio na vrednosti

ponedeqak12.novembar2012.

ne Srbije - 8,2 odsto, a oko 3,7 odsto uvoza je nerazvrstano po teritorijama. Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedi{tu vlasnika robe u momentu prihvatawa carinske deklaracije. To zna~i da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvo|a~i, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Tu ~iwenicu treba imati u vidu prilikom tuma~ewa podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa, najve}im delom se obuhvata u regionima Vojvodine i Beograda, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije, naveo je RZS. Prema odsecima Standardne me|unarodne trgovinske klasifikacije (SMTK) u izvozu najve-

}e u~e{}e imali su `itarice i proizvodi od wih sa 654 miliona dolara, elektri~ne ma{ine i aparati - 600 miliona, obojeni metali - 506 miliona, povr}e i vo}e - 401 milion i proizvodi od metala, nigde nepomenuti - 376 miliona. Prvih pet odseka sa najve}im u~e{}em u uvozu su nafta i naftni derivati sa 1,29 milijardi dolara, prirodni gas - 846 miliona, drumska vozila - 711 miliona, elektri~ne ma{ine i aparati - 601 milion i medicinski i farmaceutski proizvodi - 506 miliona.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada ukqu~uje i roba na carinskom skladi{tu, u~estvuje u ukupnom uvozu sa 7,4 odsto.

zacije, pristupna saobra}ajnica s autoputa...

Rabati} ka`e da su se placevi uz autoputeve na kojima bi se gradili uslu`ni objekti nekada pla}ali od 100 do 150 evra kvadrat pa su neki dosezali cenu i do milion

10.000 evra do 15.000 evra – u zavisnosti od kvaliteta zemqe: ona u Ba~koj i Sremu je skupqa, a u Banatu jeftinija.

Po Rabati}evim re~ima, akcenat s investitora koji bi kupili zemqi{te uz autoput i ne{to gradili je preba~en na kupce koji kupuju poqoprivredno zemqi{te.

Razlog za to je dvostruk: o~ekuje se da }e se to jeftino kupqeno zemqi{te jednog dana preprodati skupqe strancima, a drugo, Vojvodina se o~ito okre}e svojoj primarnoj delatnosti, poqoprivredi, u kojoj mnoge kompanije vide budu}nost. O~ito da su mnogi odlu~ili da doslovno slede izreku da zemqa treba da se kupuje jer se vi{e ne proizvodi.

R. Da u to vi}

MI NI STAR GRA \E VI NE VE LI MIR ILI]

Je dan {al ter za do zvo le – Izdavawe gra|evinskih dozvola }e uskoro biti mnogo br`e i jednostavnije jer }e se taj proces obavqati na jednom mestu – izjavio je ministar gra|evine i urbanizma Ve li mir Ili} Tanjugu. – Tako|e, tro{kovi izdavawa dozvola, koji su poprili~ni, ne}e se vi{e pla}ati unapred ve} tokom gradwe objekta, odnosno do dobijawa upotrebne dozvole.

To je predvi|eno predlogom novog zakona o gradwi koji }e, po wegovim re~ima, vrlo brzo razmatrati Vlada na nekoj od narednih sednica i zatim ga uputiti u skup{tinsku proceduru.

– Sve te izmene }e u velikoj meri podsta}i gradwu i dovesti investitore u na{u zemqu – naglasio je Ili}.

On je naveo da je Srbija po brzini dobijawa gra|evinskih dozvola na samom dnu me|u svim dr`avama sveta i da }emo, kada budemo uklonili navedena „uska grla” u zakonu, sigurno na toj listi napredovati oko 100 mesta. Ili} je izrazio o~ekivawe da bismo u narednom periodu mogli biti po tom pitawu i me|u vode}im zemqama, pa ~ak i u samom vrhu.

STARI PRI JA TE QI NU DE PO SLO VE SRP SKIM NE I MA RI MA, ALI...

Strah ja ~i od za ra de u Ira ku

Srpskim gra|evinarima se ve} godinama nude poslovi u inostranstvu, posebno u ratom razru{enom Iraku. Potpredsednik Vlade i ministar spoqne i unutra{we trgovine i telekomunuikacija Ra sim Qa ji} ovih dana se

~iti modaliteti zajedni~kih ulagawa i zajedni~kog nastupa srpskih i ira~kih firmi na tr`i{tu Iraka.

Irak je i ranije pozivao na{e gra|evinare na obnovu ratom razorene zemqe, ali je poziv uglav-

u Bagdadu dogovorio o potpisivawu sporazuma o ekonomsko-tehni~koj saradwi. On se upravo dogovorio s potpredsednicima Vlade Iraka Ro {om Nu ri jem [a va i som i Sa le hom al Mu tla kom da do kraja ove godine u Irak do|e privredno-politi~ka delegacija Srbije i utana~i konkretne oblike saradwe u oblastima infrastrukture, energetike, poqoprivrede i trgovine.

Po saop{tewu Ministarstva trgovine i telekomunikacija, potpredsednici Vlade Iraka obavestili su Qaji}a da je Iraku u narednom periodu potrebna izgradwa 2.000.000 stambenih jedinica, 5.000 {kola, 40 savremenih bolnica i 7.000 kilometara novih puteva i da je u~e{}e srpskih gra|evinskih kompanija u tim projektima dobrodo{lo. Predstavnici Iraka rekli su da je ira~ka vlada spremna da primi privrednike iz na{e dr`ave na mesto gde su decenijama boravili i uspe{no radili, dodao je ministar, rekav{i da postoje razli-

nom nailazio na }utawe – {to zbog neorganizovanosti, {to straha za vlastitu bezbednost, koju radnicima niko ne mo`e garantovati. Sekretar Udru`ewa gra|evinarstva u privrednoj komori Srbije Go ran Ro di} ka`e da su i letos dobili poslovni po-

Jugoslavije, a u Bagdadu je bilo sedi{te vi{e od 100 jugoslovenskih preduze}a. Srpska operativa je, po Rodi}evim re~ima, cewena svuda pa nas danas zove i Libija, Al`ir, Iran, otvoreni su pozivi iz Rusije, Kazahstana, Nema~ke. Rodi} ka`e da u tim zemqama na{a operativa ima ugovoreno oko dve milijarde evra poslova i mogli bismo mnogo vi{e, ali na{e firme ne mogu da obezbede garancije. U zemqi ne postroji banka koja bi ih podr`ala, a u inostranstvu su te garancije za wih skupe.

Irak nam je uputio ponudu i 2003, kada je Komora Srbije saop{tila da je evidentirala blizu 30 doma}ih firmi koje su zainteresovane za to da se ukqu~e u radove na obnovi Iraka i da }e srpske firme u Iraku nastupiti organizovano. Tada je najavqeno kako }e u obnovi Iraka biti obavqeni poslovi vredni izme|u 80 i 110 milijardi dolara, od kojih }e polovina pripasti firmama iz SAD-a, a polovina kompanijama iz celog sveta.

Rodi} ka`e da Srbija poseduje kvalitetan kadar za kapitalne objekte u svetu koje bismo mogli raditi, ali sve je stvar pregovora dr`ave i stvarawa preduslova za veliki nastup, koji podrazumeva osnivawe razvojne banke koja }e da prati garancijama na{u opera-

Pam }e we jo{ tra je Na{e firme kao {to je „Energoprojekt”, „Planum”, „Mostogradwa”, „Ratko Mitrovi}”... imaju iskustva za velike radove i mogu krenuti u svet. Sve je na dr`avi {ta }e preduzeti. Da bi se krenulo u izvoz gra|evinskih usluga, koji je preduslov da se dr`ava i privreda stave na noge, neophodno je da se oformi garantni fond. Dr`ava ne ka`e da ne}e, ali se odugovla~i, a svet nas tra`i jer nas pamti iz dobrih starih vremena i velikih projekata. ziv – i Komora, i vi{e gra|evinskih kompanija, poput „Energoprojekta”, „Planuma”, „Puteva U`ice”, „Ratka Mitrovi}a”, „Mostogradwe”, „Hidrotehnike”... koje su tamo prepoznatqive i veoma cewene.

U Iraku je radilo na hiqade radnika iz svih republika biv{e

tivu, reference koje su preduslov da se dobiju takvi poslovi na kojima se nastupa uglavnom kroz konzorcijume. On ocewuje da jo{ uvek imamo zdravih firmi koje mogu s malim poboq{awima na}i radnu snagu za specifi~ne poslove koji bi se tamo negde radili.

R. Da u to vi}

6

ponedeqak12.novembar2012.

DI REK TOR KLI NI^ KOG CEN TRA SR BI JE MIQ KO RI STI]:

Vi {e po tra `u je mo ne go {to du gu je mo No vi di rek tor Kli ni~ kog cen tra Sr bi je Miq ko Ri sti} iz ja vio je za RTS da je fi na sij ska si tu a ci ja u toj usta no vi sta bil na i da KCS vi {e po tra `u je ne go {to du gu je pa }e s no vim pri li vom pla ni ra nih pa ra na sta vi ti ne sme tan rad.

Ri sti} je pod se tio na to da je KCS gi gant s 25 kli ni ka, de set cen ta ra, {est slu `bi i 41 rad nom je di ni com, od ko je bi, ka ko je re kao, sva ka mo gla bi ti usta no va za se be pa je bi lo ma lo vre me na da se sve to sa gle da.

Ri sti} je re kao da je naj ve }i pri o ri tet Ur gent ni cen tar jer je to „me sto gde pa ci jen ti po sled wi do la ze” pa bi re {e we tre ba lo da se pro na |e u bo qoj sa rad wi s hit nim slu `ba ma i dru gim bol ni ca ma u Be o gra du, kao i pra vqe wem pla na stal nih dva de set ~e tvo ro ~a sov nih de `ur sta va.

– U tu svr hu }e se ak ti vi ra ti i elek tron ska ko mu ni ka ci ja – re kao je Ri sti}, i upo zo rio na to da je KCS na pra vqen pre 25

go di na „za grad ko ji je bio 500.000 sta nov ni ka ma wi”.

Uz na po me nu da li ste ~e ka wa na kar di o hi rur gi ji osta ju, Ri sti} je re kao je da }e se one skra }i va ti sa, za sad do du {e ne znat nim, po ve }a wem ka pa ci te ta i ula ga wa, ali pre sve ga bo qom

or ga ni za ci jom, {to }e se ura di ti i na or to pe di ji i of tal mo lo gi ji, gde }e se pro du `i ti rad no vre me na su bo tu i ne de qu. Ti me }e se, ka ko se na da Ri sti}, skra ti ti ~e ka we na ve {ta~ ki kuk i ope ra ci ju ka ta rak te.

Ri sti} je na po me nuo da KCS pla ni ra for mi ra we bor da, ko ji }e svo jim ide ja ma una pre di ti we gov rad uz isto vre me no ak ti vi ra we en do skop skih me to da u ope ra ci ji di skus her ni je i Ahi lo ve pe te i na bav ke val vu la za ne in va ziv ne in ter ven ci je na sr cu kod sta rih oso ba. Ta ko |e je u pla nu edu ka ci ja ti mo va za tran splan ta ci ju bu bre ga, je tre i sr ca u ne kom od evrop skih ili cen ta ra u SAD, za kqu ~io je Ri sti}.

OBE LE @EN SVET SKI PRA ZNIK NA U^ NI KA

U Sr bi ji ve li ko in te re so va we za na u ku – U Sr bi ji po sto ji in te re so - va we in sti tu ci je na ~i jem je va we za na u ku i kod na u~ ni ka, ~e lu po ka zu je ini ci ja ti vu dr ali i kod {i re jav no sti – re kla `a ve da se vi {e ra di na pro mo je di rek tor ka Cen tra za pro mo - ci ji na u ke. ci ju na uk e Alek san dra Dre cun – Za da tak Cen tra je da pri po vo dom 10. no vem bra – Svet - bli `i na u ku gra |a ni ma, da bu de skog da na na u ke, obe le `e nog u spo na iz me |u na u ke i dru {tva – okvi ru Me |u na rod ne ne de qe re kla je Alek san dra Dre cun, i na u ke i mi ra, ko ju je usta no vio do da la da na u ka oslu {ku je ono UNE SKO. {to su dru {tve ne po tre be, pra Ona je is ta kla da is tra `i va - ti po tre be dru {tva i od go va ra we Cen tra ko je je spro ve de no na one iza zo ve i pro ble me ko je pro {le go di ne da bi se for mu - ci vi li za ci ja ima. li sa la Stra te gi ja we go vog de Po we nim re ~i ma, Cen tar je lo va wa, po ka zu je da su gra |a ni osno van s ci qem da pru `i kva iz u zet no za in te re so va ni i da li tet ne, na u~ no za sno va ne in mi sle da ne ma do for ma ci je qu di voq no in for ma ma svih uz ra sta, Za po sle ni u ci ja o to me {to bez ob zi ra na wi obra zov nom si ste mu, ho vo obra zo va we. je na u ka.

– Pri to me se – Na {a su pu ali i naj mla |i, ne mi sli sa mo na za in te re so va ni su da bli ka od ra sli, ba vqe we na u~ ca u pred sa zna ju ne {to no vo ali i de nim ra dom ne go {kol skim usta o kli mat skim uop {te na in no va ma. Ne ke ak pro me na ma, ra sa ma, tiv no sti su za for ma ci je o sve tu ko ji nas okru ukup nu jav nost, na no teh no lo gi ji, `u je – iz ja vi la je jer su za ni mqi ve ener gi ji...

Dre cun. sva ko me bez ob zi Po we nim re ra na po slo ve ili ~i ma, za po sle ni u obra zov nom ho bi je, ali po sto je i pro gra mi si ste mu, ali i naj mla |i, za in - ko ji su usme re ni ka ne kim ciq te re so va ni su za to da sa zna ju nim gru pa ma – ka za la je Dre ne {to no vo o kli mat skim pro - cun. me na ma, ra sa ma, na no teh no lo Ona je na ve la da Cen tar do gi ji, ener gi ji i dru gim stva ri - sta ra di na to me da se mla di ma ko je su bit ne za sve gra |a ne opre de le za pri rod ne na u ke, ne ke ze mqe. ma te ma ti ku, jer su to, ka ko je – To in te re su je gra |a ne. Na is ta kla, pro fe si je ko je su po Cen tru je sa da da tu za in te re - treb ne ne kom dru {tvu da se so va nost jav no sti is ko ri sti i raz vi je u prav cu u ko jem ide da da svi za jed no po sta ne mo na u~ - na {wi svet. Otva ra wem iz lo no pi sme ni ji, od no sno dru {tvo `be „Me ta ho u sing – na se qa pro ko je }e do no si ti kva li tet ni je {lo sti i gra do vi bu du} no sti”, od lu ke u raz li ~i tim sfe ra ma Cen tar }e se ove go di ne dru gi pro fe si o nal nog, dru {tve nog i put ukqu ~i ti u obe le `a va we pri vat nog `i vo ta, ima ju }i zna - Svet skog da na na u ke. wa ko ja su za to po treb na – re Svet ski dan na u ke je da tum kla je Alek san dra Dre cun. ko ji je pred lo `en na Svet skoj Na vo de }i da ni ka da ni je do - na u~ noj kon fe ren ci ji u Bu dim voq no iz dva ja wa za na u ku, kao pe {ti 1999. go di ne s ci qem da i da se ne iz dva ja ono li ko ko - se skre ne pa `wa na po tre bu za li ko je dr `a va pla ni ra la stra - no vom ve zom iz me |u na u ke i te gi jom, ona je is ta kla da osni - dru {tva.

dru[tvo

dnevnik

U [KO LA MA 6,3 OD STO DE CE S TE [KO ]A MA U RAZ VO JU

In klu ziv no obra zo va we je ci vi li za cij sko pi ta we U Be o gra du je odr `a na dvo dnev na kon fe ren ci ja „Obra zo va we po me ri de ce”, na ko joj je uka za no na to da je u osnov nim {ko la ma u Sr bi ji, od ukup nog bro ja de ce, 6,3 od sto s raz li ~i tim smet wa ma, te {ko }a ma u raz vo ju.

– Kon c ept in k lu z iv n og obra zo va wa ne tre ba do vo di ti u pi ta we, ali je va `no ima ti na umu da je ve li ki put pred na ma da bi smo una pre di li kva li tet u toj obla sti – re kla je na sku pu Je le na Mar ko vi} iz ti ma u ka bi ne tu pot pred sed ni ce Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je za so ci jal no ukqu ~i va we i sma we we si ro ma {tva.

Ko li ko je va `no spro vo |e we in klu ziv nog obra zo va wa po ka zu ju po da ci da sa mo osam pro ce na ta de ce iz rom ske po pu la ci je po ha |a pred {kol sko obra zo va we, {to je pet pu ta ma we ne go u op {toj po pu la ci ji, uka za no je na kon fe ren ci ji. Ka ko je re ~e no, de ca sa smet wa ma u raz vo ju i in va li di te tom i da qe se sme {ta ju u izo lo va ne usta no ve, iako bi tre ba lo da im bu de omo gu }en `i vot u po ro di ci i za jed ni ci. U go to vo 70 od sto slu ~a je va osnov ni raz log do vo |e wa de ce u usta no ve je ne mo gu} nost ro di te qa da od go vo re na po tre be de te ta, {to po ka zu je da ne ma do voq no uslu -

So ci jal na za {ti ta u me stu `i vqe wa Uslu ge so ci jal ne za {ti te ko je su pri la go |e ne po tre ba ma i do stup ne de ci i wi ho vim po ro di ca ma u me sti ma u ko ji ma `i ve su neo p hod ne da bi in klu zi ja bi la istin ska pri li ka za ostva re we pra va i po boq {a we po lo `a ja de ce, re ~e no je na sku pu. ga ko je po ma `u ro di te qi ma da obez be de od go va ra ju }u ne gu de ce u sop stve nom me stu bo rav ka.

Pred s tav n ik Dru { tva za raz voj de ce i mla dih „Otvo re ni klub„ Sa {a Ste fa no vi} ka `e da je in klu ziv no obra zo va we ci vi li za cij sko pi ta we, a

ne sa mo stvar obra zov nog si ste ma.

– Is ku stva iz re gi o na i ze ma qa u oku `e wu po ka zu ju da no vac i ma te ri jal ne pre pre ke ne iz dva ja ju qu de i de cu u {ko la ma, ve} da su naj ve }e pre pre ke i ba ri je re u na ma – re kao je Ste fa no vi}.

Po treb na je, ka ko je ka zao, sna `na po dr {ka i po ru ka de ci i ro di te qi ma da }e se na sta vi ti ula ga wa i raz voj in klu ziv nog obra zo va wa u Sr bi ji jer je to bi tan uslov za stva ra we hu ma n i j eg i pra v ed n i j eg dru {tva.

Pro gram ska me na xer ka or ga ni za ci je „World Vi sion„ Ti ja na Mo ra ~a na ve la je da je za ostva re we in klu zi je neo p hod no da qe spro vo |e we re for mi i u osta lim sek to ri ma, pre sve ga u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti.

ME MO RI JAL NI CEN TAR „JAD VA [EM” OD LI KO VAO PRET KE VU KA JE RE MI ]A

Po zder ci ma me da qa pra ved ni ka Me mo ri jal ni cen tar „Jad Va {em„ u Je ru sa li mu do de lio je me da qu „Pra ved nik me |u na ro di ma” i Po ve qu ~a sti Nu ri ji i De vle ti Po zde rac, zbog spa sa va wa Je vre ja u Dru gom svet skom ra tu, sa op {ti la je am ba sa da Izra e la u Be o gra du.

Nu ri ji i De vle ti Po zde rac su vi so ka od li ko va wa do de qe na zbog hra bro sti i ple me ni to sti ko ju su is ka za li spa sa va ju }i Je vre je upu }e ne u usta {ki kon cen tra ci o ni lo gor Ja se no vac. Wih dvo je su, ina ~e, pra de da i pra ba ba pred se da va ju }eg Ge ne ral ne skup {ti ne UN Vu ka Je re mi }a Gru pa Je vre ja ko ja je od be gla iz tran spor ta za Ja se no vac, po ku ca la je na vra ta po ro di ce Po zde rac u Ca zi nu, u za pad noj Bo sni i Her ce go vi ni, a za hva qu ju }i wi ho voj po mo }i, oni su pre `i ve li na ci sti~ ku oku pa ci ju Ju go sla vi je i ho lo ka ust, na vo di se u sa op {te wu.

Am ba sa dor Izra e la u Sr bi ji Jo sef Le vi po zdra vio je he roj -

ski ~in po ro di ce Po zde rac, pod se }a ju }i na je vrej sku iz re ku da je onaj ko ji je spa sao je dan `i vot – spa sao ~o ve ~an stvo. „Svi oni u Izra e lu ko ji su po tom ci Je vre ja spa se nih u Ca zi nu ovom pri li kom du gu ju svo je `i vo te po ro di ci Po zde rac”, po ru ~io je am ba sa dor Le vi u sa op {te wu do sta vqe nom me di ji ma.

Pri zna wa }e bi ti uru ~e na po tom ci ma, a da tum ce re mo ni je na ko joj }e bi ti do de qe na jo{ jed na me da qa „Pra ved nik me |u na ro di ma” ni je utvr |en.

Nu ri ja Po zde rac je po za ni ma wu bio u~i teq i pre ra ta po sla nik iz ca zin skog sre za, a je dan je od vo |a i po kre ta ~a Na rod no o slo bo di la~ kog po kre ta u

Ca zin skoj kra ji ni. We gov otac Mu rat-aga ta ko |e je bio po {to van i uti ca jan u tom re gi o nu za vre me tur ske vla da vi ne.

U to ku Pe te ne pri ja teq ske ofan zi ve 1943. go di ne u bli zi ni Su tje ske, Nu ri ja Po zde rac je ra wen, a pre mi nuo je ~e ti ri da na ka sni je.

Iz rael je 1953. go di ne osno vao spo men-obe le` je ho lo ka u- sta „Jad Va {em„, u spo men {est mi li o na Je vre ja ko je su ubi li na ci sti i wi ho vi sa rad ni ci, ali i u znak po {to va wa pre ma ma lo broj nim pri pad ni ci ma dru gih na ro da ko ji su ri zi ko va li `i vo te spa sa va ju }i Je vre je.

Ime na pri pad ni ka raz li ~i tih na ci o nal no sti ko ji su u Dru gom svet skom ra tu spa sa va li Je vre je ukle sa na su na Zid ~a sti u Vr tu pra ved ni ka „Jad Va {e ma„, a u slu ~a ju da im je me da qa „Pra ved nik me |u na ro di ma” do de qe na post hum no, to pri zna we pre da je se naj bli `em srod ni ku.

O[TRI JI KRI TE RI JU MI ZA IZ BOR U NA STAV NI^ KA ZVA WA

Ko mi si ja da sto ji iza kan di da ta Na ci o nal ni sa vet za vi so ko obra zo va we i Kon fe ren ci ja uni ver zi te ta Sr bi je (KO NUS) pri pre ma ju no ve, o{tri je kri te ri ju me za iz bor u na stav ni~ ka zva wa, ko ji }e po sle usva ja wa bi ti oba ve zu ju }i za sve vi so ko {kol ske usta no ve u Sr bi ji. Oba ve znost je bit na no vi na jer je Sa vet do sa da do no sio pre po ru ke za iz bor u zva wa, ko je uni ver zi te ti ni su mo ra li da usvo je, re kao pred sed nik Sa ve ta prof. dr Sr |an Stan ko vi}, i do dao da se u pred lo gu kri te ri ju ma da je ve }a od go vor nost ko mi si ji za iz bor u zva wa. ^la no vi ko mi si je mo ra }e da na pi {u po je di na~ ni iz ve {taj o sva kom kan di da tu i da ga pot pi {u, mo ra }e da sto je iza iz ve {ta ja, re kao je prof. Stan ko vi}, i is ta kao da }e se i}i na li~ nu od go vor nost ~la no va ko ji, ka ko je ka zao, ima ju di rek tan uvid u kva li tet kan di da ta kog bi ra ju.

– U ko mi si ju }e bi ti bi ra ni ne sa mo qu di s uni ver zi te ta ne go i van we ga pa, ako je mo gu }e, i

van Sr bi je – re kao je Stan ko vi}, i pod se tio na to da su do sa da iz bo ri ~e sto spro vo |e ni sa mo for mal no. ^la no vi ko mi si je za iz bor ~e sto su pot pi si va li ne {to {to i ne vi de do kra ja, a {to ne ret ko na pi {e sam kan di dat.

– Po `eq no je da kri te ri ju mi za po je di ne usta no ve bu du {to vi {i, da bi smo i{li na sve bo qi kva li tet – re kao je pred sed nik Sa ve ta, i na veo da se pri li kom for mu li sa wa pred lo ga vo di lo ra ~u na o spe ci fi~ no sti po je di nih na u~ nih po qa i obla sti, kao

U kri te ri ju mi ma za iz bor me ri se broj na u~ nih pu bli ka ci ja po treb nih za sti ca we od re |e nih zva wa, a u rad nom ma te ri ja lu po sto ji na me ra da se me ri i na sta va – Ta ko ne {to u sve tu je ne za mi sli vo – na gla sio je prof.

Stan ko vi}, i do dao da }e u ko mi si ji bi ti oni ko ji su stru~ ni, u sta wu su da oce ne {ta je stvar ni do pri nos i ko ji su stvar ni kva li te ti qu di ko ji se bi ra ju u zva wa.

U pred lo gu su na ve de ni mi ni mal ni uslo vi is pod ko jih se ne }e i}i, ali vi so ko {kol ske usta no ve mo gu de fi ni sa ti i vi {e kri te ri ju me.

i o ak tiv no sti ma ve za nim za na u~ ni rad. U pred lo gu je u~i wen i po ku {aj da se na pa ra vi ve za s kri te ri ju mi ma za iz bor u na u~ na zva wa ko ja po sto je u na u~ nim in sti tu ti ma, gde se, ka ko je ka zao pro fe sor, oti {lo da le ko.

– U kri te ri ju mi ma za iz bor me ri se broj na u~ nih pu bli ka ci ja po treb nih za sti ca we od re |e nih zva wa, a u rad nom ma te ri ja lu po sto ji na me ra da se me ri i na sta va – re kao je pred sed nik Sa ve ta.

Me |u tim, pro fe sor Stan ko vi} li~ no sma tra da je u ak tu el nom pred lo gu si stem bo do va wa, ipak, do sta kom pli ko van.

– Za ne {to {to tre ba da bu de skup mi ni mal nih kri te ri ju ma, bi lo bi do bro da se pra go vi od re de pro sti je da bi se una pred zna lo da li ima smi sla da ne ko uop {te kon ku ri {e ili ne – sma tra Stan ko vi}, i na vo di da je Sa vet ras pra vqao o pred lo gu, ali jo{ ni je do neo de fi ni ti van stav.

Tekst tre ba usko ro da bu de na jav noj ras pra vi i na KO NUS-u, te lu sa ~i we nom od pred stav ni ka dr `av nih i pri vat nih uni ver zi te ta u Sr bi ji.

Od go va ra ju }i na pi ta we da li kan di da ti za iz bor u zva wa tre ba da stra hu ju od no vih kri te ri ju ma, prof. Stan ko vi} je na veo da strah, tre ma, po ma lo tre ba da bu du pri sut ni pa da se, ka ko je ka zao, {to vi {e pi {u ra do vi, da na {i na stav ni ci i na u~ ni ci {to vi {e iz la za u jav nost, pre sve ga, me |u na rod nu.

„[koqkice” zablistale u Novom Sadu

Foto: F. Ba ki}

Pro gla {e we naj bo qih u~e sni ka, u okvi ru Me |u na rod nog mu zi~ kog fe sti va la za de cu „[koq ki ce odr `a no je ju ~e u pod ne, u Vi li „Evan |e li na” u Srem skoj Ka me ni ci. U~e sni ci su bi li po de qe ni u ne ko li ko ka te go ri ja, a tre }e me sto za naj mla |i uz rast osvo ji la je Miroqupka Kowevi} iz Sr bi je, na dru gom me stu je Anastasija Bo`enova iz Le to ni je, a pr vo me sto je pri pa lo Jani Bostanxijevoj iz Bu gar ske. U

Novosadska ponedeqak12.novembar2012.

Projekat „Slika” u Fabrici

„Devica od Orleana” Po ~e tak je pet na e stog ve ka i Sto go di {wi rat je u pu nom je ku.

Fran cu ski grad Or lean je pod op sa dom. En gle ski voj ni ci pod we go vim zi di na ma di vqa ju, uni {ta va ju sve pred so bom i ubi ja ju sva kog ko im se na |e na pu tu. [arl VII, n e k r u n i s a n i kraq, ne ma ni vo qe, ni sna ge da oku pi voj sku. U jed noj ba {ti u Do mer mi ju dva na e sto go di {wa de voj ~i ca @a na do `i vqa va pro sve }e we ko je }e joj pro me ni ti `i vot, ali i tok evrop ske isto ri je.

N. R.

O simptomima infarkta Pre da va we „Pre po zna va we simp to ma akut nog in fark ta mi o kar da”, prof. dr Slobodana Dodi}a, odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Sa laj ka”, Uli ca [aj ka {ka 26. Na pre da va wu }e bi ti re ~i o naj ra spro tra we ni joj bo le sti na {eg na ro da i ka ko je spre ~i ti.

G. ^.

Iz lo `ba auto ra, pro fe so ra i sa rad ni ka Ka te dre za sli kar stvo Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du, kao i go stu ju }ih pro fe so ra sa Aka de mi ja umet no sti iz re go na, bi }e otvo re na ve ~e ras u 21 ~as u Stu dent skom kul tur nom cen tru - Fa bri ka, Bu le var de spo ta Ste fa na 5. U pi ta wu je re a li za ci ja pro jek ta „Sli ka”, ~i ja je te `wa da se ob je di wa va wem raz li ~i tih po e ti ka svih auto ra-iz la ga ~a otvo ri jo{ je dan di ja log o mo gu }im is tra `i va~ kim, aso ci ja tiv nim, on to lo {kim i dis kur ziv nim ele men ti ma. Iz lo `ba }e mo }i da se po gle da do 16. no vem bra, od 11 do 19 ~a so va.

I. D.

Nose otpad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Ki sa ~u, Sa te li tu i Ba na ti }u po po zi vu, a su tra u Ka }u. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do {est sa ti.

A. L.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

ki} iz Sr bi je, dru go Ekatarini Podnevnoj iz Ru si je, a pr vo me sto je za u ze la Viktorija En iz Ma |e a ske. Ovo go di{ ra Gran pri do bit ni ca je Valentina Metkin iz Bo sne i Her ce go vi ne, a spe ci jal ne na gra de do bi li su Ra{a Sukuxi iz In di je i Ogwen Repanovi} iz Sr bi je.

Kao spe ci jal ni go sti na fe sti va lu su na stu pi li in klu ziv ni hor „Ison“ i hor „Ba ji }e vi sla vu ji“.

Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „De vi ca od Or le a na“ Kimberli Kater. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

ka te go ri ji sred we uz ra sne do bi, `i ri je imao ve o ma te `ak za da tak, pa je do de qe no dva tre }a i dva dru ga me sta, tre }e me sto su po de li le Kasandra [eri s Mal te i Teodora Radosavqevi} iz Sr bi je, a dru go me sto su oso vo ji le dve Teodore, Stankovi} i @ivkovi}, obe iz na {e ze mqe. Pr vo me sto pri pa lo je Ven~eslavu Kompovskom iz Ma ke do ni je. Tre }e me sto u ka te go ri ji naj sta ri jih u~e sni ka do 14 go di na pri pa lo je Mariji Kr-

AKCIJA „PE[A^IMO U PRIRODI” PROSLAVILA 30 GODINA

Nedeqa dan za Fru{ku goru Oku pqa wem is pred zgra de „Dnev ni ka” ju ~e u 9.30 sa ti ne ko li ko de se ti na ~la no va pla ni nar sko smu ~ar skog dru {tva „@e le zni ~ar”, go sti iz dru gih pla ni nar skih dru {ta va i pe {a ci, obe le `i li su tri de se tu ju bi lar nu go di {wi cu na {e za jed ni~ ke ak ci je „Pe {a ~i mo u pri ro di”.

Ova po vor ka qu bi te qa pri ro de po tom je na sta vi la svo jom po zna tom ru tom pu tem Ka me ni~ kog par ka, Pe {a ci ju ~e is pred zgra de „Dnev ni ka” pre ko Po po vi ce do Pa ra go va.

- Pr va bri ga nam je bi la {ta Sve je po ~e lo 12. no vem bra }e mo ra di ti ka da is pe {a ~i mo 1982. go di ne ka da je u „Dnev ni - sve fru {ko gor ske sta ze? Me ku” ob ja vqen ~la nak „Pla ni - |u tim, po ka za lo se da jed nu na ri po zi va ju - Pe {a ~i te u sta zu mo `e{ pro }i na vi {e pri ro di”. Od ta da, pa sva ke na - na ~i na, do la ze no vi qu di, me red ne ne de qe, or ga ni zo va no je wa ju se go di {wa do ba i uslo vi, pre ko 2.040 iz la za ka u pri ro - dru gi su vo di ~i - ob ja {wa va du, u~e stvo va lo je 182.217 gra - na ~el nik PSD „@e le zni ~ar” |a na, ko ju su pre pe {a ~i li Dragan ]iri}.

3.357.403 ki lo me ta ra i u pri Ta ko pe {a ~e we ni su spre ~i ro di su pro ve li 1.587.85 sa ti. li ni ki {a, ni sneg, ni `e ga,

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Qu bi te qi pri ro de na Fru {koj go ri

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Fo to:F: Ba ki}

ali ni bom bar do va we NA TO sa ve za i po ru {e ni mo sto vi, pa do sa da ni je pre sko ~e na ni jed na ne de qa. Oko 40 vo di ~a go di {we vo de ak ci je gde se, pre sve ga bri nu za bez bed nost, jer ov de do la zi do sta qu di ko ji se pr vi put upo zna ju sa Fru {kom go rom i ko li ko god im ona iz gle da la na iv no, ni je ta ko.

- U na {oj ak ci ji ni je naj bit ni je ko li ko }e{ ki lo me ta ra pro pe {a ~i ti, ne go ko li ko }e{ se psi hi~ ki opo ra vi ti i otre sti grad sa se be. Mi sve ovo ra di mo vo lon ter ski, a mo `e da do |e ko god ho }e, po treb no je sa mo da se po ja vi na za ka za nom me stu u za ka za nom vre me nu - ka `e vo di~ „Pe {a ~e wa u pri ro di” Milovoj Ki`dobranski.

On, Manojlo Cvetanovski i Predrag Pejovi} ina ~e su i po no sni „vla sni ci” pre ko 1.000 ne deq nih pe {a ~e wa.

Pr vo pe {a ~e we or ga ni zo va no je od Srem skih Kar lo va ca pre ko Ve li ke Re me te, Gr ge te ga do Pa ra go va.

A. Latas

V remeploV

Od profesora do patrijarha srpskog AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Di mi tri je Pa vlo vi} je kao pro fe sor be o grad ske Bo go slo vi je 1884. go di ne iza bran za epi sko pa ni {kog, ali su ga po li ti~ ki ve tro vi od ne li u Fran cu sku, gde je u Mon pe qeu stu di rao kwi `ev nost i isto ri ju. Pro me we ne po li ti~ ke pri li ke omo gu }i le su mu da se vra ti u ze mqu, da bi bio iza bran za {a ba~ kog vla di ku, a 1905. je po stao mi tro po lit Srp ske pra vo slav ne cr kve u Sr bi ji. Po sle

Pr vog svet skog ra ta, ka da se po vu kao sa srp skom voj skom na Krf, od no sno na kon uje di we wa Srp ske pra vo slav ne cr kve u Sr bi ji i one u Austro - Ugar skoj, 12. novembra 1920. usto li ~en je u Sa bor noj cr kvi u Be o gra du za pa tri jar ha srp skog. Ta ko je po stao i pr vi sta nar Pa tri jar {ij skog dvo ra u Srem skim Kar lov ci ma.

N. C.

8

ponedeqak12.novembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Lu ka i Ni ko la naj po pu lar ni ja mu {ka ime na Blizanci Alek sa i Du wa - Ane i Dragana Trivi}a, Mi haj lo i Ni ko la - Ksenije i @eqka Ven~eqovskog, An drea i Lu ci ja - Tamare Radin Petru{i} i Veqka Petru{i}a.

Devoj~ice Ja na - Aleksandre i Gorana Karanovi}a, Pe tra - Alekandre Raki}-Todorovi} i Stevana Todorovi}a, Ma {a - Anite i Radeta [u{wara, Lej la - Arife Rustemi, Jo va na - Biqane i @eqka Petrovi}a, Mi li ca - Biqane Markovi} i Vladimira Sre}kova, Ta ra - Borislave i Neboj{e Brki}a, Alek san dra - Brankice i Mileta Luka~a, Mi li ca - Velinke Savi} Mataruga i Ranka Mataruge, Du wa - Verice Kolarski-Babi} i Ratka Babi}a, Re ka Gabriele i Daniela Pa{}ika, Ana sta si ja - Danijele i Darka Nenezi}a, Le na Danijele i Milana Kravi}a, An |e la Danijele i Miroslava Vare~ke, Kri sti na - Danijele i Neboj{e \ukanovi}a, Je le na - Danijele i Radovana Milutinovi}a, Ana - Danijele Milanovi}-Lon~ar i Aleksandra Lon~ara, Vik to ri ja - Danice Jovanovi} i Tomislava Nikoli}a, Ni na Dragane i Slobodana Zlonoge, Ka li na Dra ga ne La sko vi}-Bre sto vac i Sa {e Brestovca, Mak si ma - Dragane Mitri}A}imovi} i Daria A}imovi}a, Pe tra @eqke Samarxi} i Dalibora Radivojevi}a, Te o do ra - Ivane i Dragana Krsti}a, Ni ka - Ivane Kaleb-Mi{kovi} i Zorana Mi{kovi}a, Ta ma ra - Jelene i @eqka Radovi}a, Ivo na - Jelene Milanovi} i Petra Star~evi}a, Mir ja na - Jovane i \ura|a Kojdi}a, Mi le na - Jovane i Rado-

vana Filipovi}a, Iva - Karline i Sa{e Ri|i~kog, Du wa - Leposave i Novice Kosanovi}a, Ele na - Maje Bogojevi} i Dragana Boji}a, An drea - Maje Gvozdi} i Darka Milutinovi}a, Ta ma ra - Maje i Du{ana \ur|evi}a, Ja na - Maje i Milivoja Ka{ikovi}a, Mi la - Marije Bo~arac i Nikole Bukvi}a, So fi ja - Marije i Milana Soviqa, Mi o na - Marije i Neboj{e Jo{anova, Kri sti na - Marijane i Branislava Milosavqevi}a, Ta ma ra - Marijane ^avi} i Vladimira Petrovi}a, Mi wa - Marine Andri} i Bojana Luki}a, Bi qa na - Mile i Milanka Bauranova, Iva na - Milice i Gorana Fijala, Tea Milice i @ivana Peri~ina, Na |a - Milice Paut-Kusturice i Dejana Kusturice, Te o do ra - Mirjane i Aleksandra Vasi}a, He le na - Mirjane i Milana Vinoki}a, Hri sti na - Mirjane i Mirka Mar~ete, Len ka - Mirne Jati} i @eqka Radi{i}a, Mia - Miroslave i Ivana Bundala, Slo bo dan ka - Nade i Jovana Pani}a, Ni ka Alek san dra - Nata{e i Veqka Markovi}a, La na - Nata{e i Sr|ana Radmila, Iva - Oqe i Slobodana Savi}a, La ra Sanele Dimitrijevi} i Alena [udi}a, Tea - Smiqane i Cve}e ]iri}a, Ana sta si ja - Tawe i Sr|ana Opa~i}a, Jo va na Une i Rajka Rabrenovi}a, Sa fi ja - Hajrije Ga{i i Ferdi Salihia.

Ven~ani Alek san dra Pan ti} i Rat ko Ko ji}, Ana Ra di} i Mi lan Cvet ko vi}, Qi qa na \ur ko vi} i \or |i je Ma noj lo vi}, Je le na To mi} i Mi ro slav ^o li}, La u ra An to ni} i \u la Ku ruc, Ta ma ra Mar ko vi} i Nan dor Le nard, Mi la na Pa vi} i Dra gan ^o li}, Mi re la Te {a no vi} i Mi lo{ Alim pi}, Mir ja na Va si li} i Dra gan Ro ga no vi}, Iva na Po po vi} i Mi lan \or |e vi}, Mi la Pa ni} i Mi haj lo Ra ki}, Alek san dra Ko lunyi ja i Dra `en \o gi}, Na ta {a Dok ma nov} i Go ran Fi lep, Mi le na Pe tro vi} i Ne nad Mu dri ni}, Zo ra Jak {i} i Vo ji slav [i ko pa ri ja, Je le na Mar ja no vi} i Sr |an Evi}, Mi ro sla va Ma ki vi} i Slo bo dan Ra de ta.

@eq ko i Kse ni ja Ven ~e qov ski sa si no vi ma Mi haj lom i Ni ko lom

De~aci Mar ko - Aleksandre i Darka Milutinova, Zo ran - Aleksandre i Zlatka Pavlovi}a, Mar ko - Aleksandre i Miroslava Raca, Ner vin - Aleksandre Sulejmanovi} i Ferdia Ra}ipia, Du {an Anite i Sa{e [apowe, Mi lu tin - Barbare i Aleksandre Vulevi}a, Ste fan Biqane Zeremski-Brankov i Miodraga Brankova, Lu ka - Borjane i An|elka Igwi}a, Ni ko la - Branislave i Predraga Popovi}a, Ni ko la - Brankice i Branka Mili~evi}a, Mar ko - Vesne i Sa{e Tadi}a, Di mi tri je - Gordane i Nenada Bo{kovi}a, Lu ka - Dajane i Veqka Milosavca, Veq ko - Danijele i Radeta Majstorovi}a, Vuk - Danijele Ke~e i Bo~idara Risti}a, No vak - Dragane i Dalibora Daki}a, Du {an - Dragice i Gorana Budi{e, Mi o drag - Du{anke i Du{ka Do{lova, Du {an - Du{i ce i Ni ko le Jan ko vi }a, Dar k o @eqke Vukovi}-Idrizovi} i Gorana Idrizovi}a, Mi haj lo - Zorice Svilarevi}, Bo ris - Ive i Ninoslava Ivanovi}a, Pa vle - Ivane i Dejana Vlaovi}a, To dor - Ivane i Zorana Radoji~i}a, An dri ja - Ivane Kamenovi} i Branislava Grbi}a, Mi lan - Jasmine Mari~i} i Mije Ga{para, Vu ka {in - Jelene Da~i} i Du{ana O~ena{a, Stra hi wa Jelene i Dragana Romanovi}a, Pe tar Jelene i Milenka Tuli}a, Alek sa - Jelene i Miroslava Bodro`i}a, Ste fan -

Jelene i Nenada Iveti}a, Vu ka {in - Jelice i Dragana Simi}a, Da mir - Jelice i Ivice Petrovi}a, Vu ja din - Joke i Borislava Dobri}a, Og wen - Ksenije i Milana Skenxi}a, Ni ko la - Lorijane Glorije Stefan- Reqi} i Dejana Reqi}a, Ne ma wa - Qiqane i Branka Svilara, Isak - Majde i Vitomira Bo`i}a, I{tvan - Mawe Bajki} i Stefana Hajdua, Bog dan - Marije i Dejana Petri}a, Ni ko la - Marijane i Milana Divija~kog, Uro{ - Marine i Branislava Rudi}a, Obaj da - Mahe Kamur i Kaled Dagalija, Alek sa - Milanke i Radenka Milo{evi}a, To mi slav - Nata{e Grubor, Fi lip - Pauline i Lasla Horvata, Bo {ko - Radmile Neuro~ni i Aleksandra Prosana, Vik tor - Radojke i Gorana Vukoti}a, El me din - Samire Osmani i Ersada Krasni}ia, Alek sa - Sandre i Salvka Beli}a, Lu ka - Svetlane i Bo{ka Radeta, Lu ka - Svetlane i Vjekoslava Novaka, Og wen - Svetlane i Roberta Jankovi}a, Fi lip - Slavice Stanoj~i} i Save Jahi}a, Jo van - Sla|ane i Perice Luki}a, Igor - Sne`ane i Dejana Dimitrijevi}a, Ste fan - Sne`ane i Zorana Dragi~evi}a, Bo ris - Sowe i Maria Juki}a, Da ni lo - Sowe i Nikole ]ur~in, Vu ka {in - Stojanke Mandi}Do{li} i Nenada Do{li}a, Og wen Tawe i Sini{e Mili}evi}a, Ste fan Tijane i Ogwena Vojnovi}a.

Umrli Pero \akovi} (1977), Bogdan Japunxi} (1931), Savo Jovanovi} (1936), Stoja Jovanovi} ro|. Vulin (1935), Radojka Jovi~i} ro|. Pisari} (1933), Zora Juri{i} Pani} ro|. Juri{i} (1950), Gulten Beri{a ro|.

Osmani (1960), Makfirete Beri{a ro|.

Ga{i (1974), Simeon Velemirov (1924), \ura Vujkovi} (1942), Frawo Der (1936), Ester Erde{ (1942), Jelka @igi} ro|.

Kmezi} (1926), Ivan Ivkov (1961), Ante Karamati} (1926), Svetozar Katanski (1945), Miladin Keleman (1951), Savo Kova~evi} (1938), Marija Kamaromi ro|.

Derme (1927), Milica Kosti} ro|. [ija~ki (1931), Gorica Ko{i} ro|. Me~ki} (1934), Milica Krajnovi} ro|. Okqe{a (1923), An|elka Kropf ro|. An|elkovi} (1948), Pero Kuki} (1930), Du{anka Meleg ro|. Grbi} (1934), Mirko Mila{inovi} (1925), Obren Milovanovi} (1928), Jan Muha (1939), Radivoje Nijem~evi} (1955), Miodrag Petkovi} (1939), Petar Plav{i} (1940), Qubomir Popovi} (1953), Miroslav Pura} (1945), Saveta Romi} ro|. Milenkovi} (1942), Radmila Ru`i} ro|. Male{evi} (1942), Dragiwa Sentivanac ro|. Eremi} (1933), Radojka SimeZo ran Va van i Mir ja na Po ju `i na

unovi} ro|. Bun~i} (1935), Petar Stankovi} (1934), Stojanka Stanulov ro|. Subotin (1935), Velemir Todorov (1934), Nikola Tus (1934), Kadrije Heq{ani ro|. Avdulahi (1964), Ivan Hering (1949), Ksenija Horwak ro|. Me|e{i (1938), Spasenije Cvjeti}anin (1936), Milica ^orda{ ro|.

Mihajlovi} (1941), Josip [}uric (1950), Jaroslava [ajto{ ro|. Kolbas (1958), Goran [mit (1976). Qubomir \eki} (1956), Ana Jorda} ro|. Luka~ (1943), @ivadinka Juri} ro|. Igi} (1945), Stipan Bara{evi} (1944), Andrija Bede (1946), Kosta Grbi} (1955), Qiqana Dun|erski ro|. Vilova~ki (1952), Bosiqka Kova~evi} ro|. Lakatu{ (1958), Dragomir Le|anac (1954), Vera Mija~evi} ro|. Kova~evi} (1932), Jovan Neci} (1959), Nada Ostoji} (1960), Zlatka Popovi} ro|. Bo`i} (1935), Dragan Prodanovi} (1953), Petar Rapi} (1951), Olga Surutka ro|. Ru`i~i} (1953), @ivan Todi} (1932), Petar Top~iov (1932), Katica Horvat ro|. Nana{i (1945), Katalin [aqa ro|. Kova~evi} (1942), Du{an [orowa (1949), Sava [trbac ro|. Rodi} (1923), Miroslav [uster (1937).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak12.novembar2012.

9

PRAZNI^NI VODI^

De `u ra am bu lan ta na Li ma nu Apo te ke: Zbog obe le `a va wa dr `av nog pra zni ka - Dan pri mir ja u Pr vom svet skom ra tu da nas de `u ra apo te ka „Saj m i { te” u Ru m e n a~ k oj uli c i 106 (broj te l e f o n a: 021/4770-464 i 063/643-088) i „Bu le var”, Bu le var Mi haj la

Pu p i n a 7 (broj te l e f o n a: 021/4720-756 i 063/643-072), u ko joj je or ga ni zo va no i no} no de `ur stvo. Apo te ka „Saj mi {te” ra di od 7 do 20 sa ti , a „Bu le var” de `u ra 24 ~a sa.

Dom zdra vqa: Le ka ri op {te me di ci ne ra de u de `ur nom

objek tu na Li ma nu od 7 do 20 ~a so va, eki pe Slu `be za ku} no le ~e we po se }i va }e svo je pa ci jen te, a pa tro na `ne se stre obi la zi }e be be i po ro di qe ta ko |e od 7 do 20 ~a so va.

Kol cen tar ne }e ra di ti. Pe di ja tri i sto ma to lo zi 24 sa ta }e de `u ra ti u objek tu u Ru me na~ koj uli ci 102.

GSP: Grad s ki pre v o z nik da nas pri me wu je red vo `we za su bo tu. Na uli ca ma gra da }e bi ti 190 auto bu sa.

Po { ta: Od 8 do 20.30 sa t i bi } e otvo r e n a po { ta u tr `nom cen t ru “Ro d a”, ko j i se na l a z i na Te m e r in s kom pu t u 50. Po s lov n i c e po { te u pro daj n im objek t i m a „Uni v e rek s por t a” u No v om Sa d u, ko j e se na l a z e u Uli c i Te o do r a Man d i } a 23, Fu t o { kom pu t u 93/c i Na r od n og fron t a 73/a ra d i } e od 7 do 20 sa t i.

Bi } e otvo r e n a i de ` ur n a po { ta u Te m e r i n u u No v o sad s koj 533.

Mar ke ti: Pro daj ni objek ti svih tr go vin skih la na ca u na -

„RESTART” POMA@E MLADIMA

Pr vi fe sti val pro tiv nar ko ma ni je Pr vi „An ti - dro ga fe sti val” u Sr bi ji pod slo ga nom „Mu zi kom pro tiv dro ge” odr `an je u pe tak u SKC „Fa bri ka”. Fe sti val or ga ni zu je Udru `e we „Re start”, ne vla di na or ga ni za ci ja za po mo} za vi sni ci ma i biv {im za vi sni -

ci ma. Po kre nut je s na me rom da se po dig ne svest jav no sti i dru {tva o pro ble mu nar ko ma ni je i da se ovom mu zi~ kom ma ni fe sta ci jom i svim kre a tiv nim ak tiv no sti ma uti ~e na mla de qu de da iza be ru zdrav na ~in za ba ve.

Na fe sti va lu su se pred sta vi le or ga ni za ci je ko je su ukqu ~e ne u bor bu pro tiv nar ko ma ni je, a po red to ga odr `a na je i tri bi na „Sta ri i no vi mo de li nar ko ma ni je - nar ko ma ni ja u tran zi ci ji”. Na kon to ga pri re |en je rok kon cert.

I. D.

OVE GODINE ZABELE@ENO 3.520 SLU^AJEVA SITNIH KRA\A

Dvo to~ ka {i i {ah to vi na me ti lo po va Od po ~et ka go di ne do kra j a sep t em b ra po l i c i j a je ima l a 3.520 pri ja vqe nih de la sit nih kra |a. Od to g a je, ka k o ka ` e ofi c ir no v o s ad s ke po li ci je \or |e So ki}, ra s ve t qe n o 30 od sto slu ~a je va i po ~i ni o ci se sad go ne po slu `be noj du `no sti. Pre ma we go vim re ~ i m a, po ~ i n i o c i ova kvih de la uglav nom se go ne po pri vat n oj tu ` bi jer, pre ma va `e }em kri vi~ nom za ko nu, re~ je o de l i m a od ma l og dru { tve n og zna ~ a j a gde je ukra den pred met vred n o s ti do 15.000 di na ra. Ipak, to ne zna ~i da su iz vr {i o ci sa kri ve ni od za ko na.

- Sit no de lo je ono ko je je po je di na~ no u~i we no. Me |u tim, to ne zna ~i da se mo `e i}i re dom i kra sti do 15.00 di na ra.

Pre ma ~la nu 61. Kri vi~ nog za ko ni ka, po sto ji ta ko zva no pro -

Besplatan parking

KARLOVA^KA BOGOSLOVIJA PROSLAVILA SVOG ZA[TITNIKA

Na gra de naj bo qim u~e ni ci ma

Par ki ra we u zo ni ra nim de lo vi ma gra da se ne }e na pla }i va ti da nas. Od su tra va `i re do van si stem na pla te par kin ga.

Rad no vre me pi ja ca je ta ko da nas od 6 do 14 ~a so va.

NSZ: Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we da nas pra znu je, a ne za po sle ne oso be mo gu se ja vi ti svo jim sa vet ni ci ma su tra.

Spens: Spens je da nas otvo ren i ra di }a kao vi ken dom.

Sme ne ku pa wa na ba ze nu su od 9, 12, 15 i 18 sa ti, dok kli za li {te ne }e ra di ti.

Iz lo `ba „Blek end vajt” Iz lo `ba cr te `a, sli ka, skulp tu ra, objek ta, print i vi deo ra da “Blek end vajt” bi }e otvo re na su tra u 20 ~a so va u klu bu “Tri bi na mla dih” u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta 5.

Auto ri iz lo `be su \or |e Ar n a u t, Ani c a Vu ~ e ti}, Qu b o m ir Vu ~ i n i}, @eq ka Mo mi rov i Vla di mir Ri sti vo je vi}, a ma ni fe sta ci ja tra je do 23. no vem bra.

A. Va.

Foto: F. Baki}

Kazna i za „sitniji” plen ?

pri mer, on pro va qi vao sa mo u auto m o b i l e mar k e „pun t o” u jed nom de lu gra da, on da se go ni po slu `be noj du `no sti. Ako u tri auto mo bi la uzme po je dan ra dio, od ko jih sva ki vre di 100 evra, on je ukrao pre ko 30.000 di na ra i to vi {e ni je po je di na~ no kri vi~ no de lo jer po sto ji umi {qaj, od no sno hteo je da ukra de to li ko - ob ja snio je nam je ofi cir So ki}.

Ina ~e, po sto je ta ko zva na se zon ska de la i ona ko ja se ~i ne to kom ce le go di ne. Kao pri mer se zon ski de la So ki} na vo di kra |u bi ci kla ko ja je „po pu lar na„ od mar ta do no vem bra, dok se, na pri mer {ah to vi i pro va le vo zi la de {a va ju to kom ce le go di ne. Ka ko ka `e, kra de se sve {to se la ko mo `e pro da ti, jer je glav ni ciq no vac, a u naj ve }em bro ju slu ~a je va, po ~i ni o ci kra du ka ko bi ka sni je mo gli da ku pe nar ko ti ke. On je ape lo vao na gra |a ne da uvek pri ja ve ova kvo de lo jer su pri ja ve jed na od osnov nih po mo }i ra du po li ci je.

- Sva ko ju tro na ko le gi ju mu ~i ta mo bil ten u ko me su na ve de ni svi do ga |a ji ko ji su se de si li pret hod ni dan i na spram to ga pla ni ra mo dnev ne ak tiv no sti. U we mu je na ve de no {ta se de si lo, vre me, me sto, na ~in iz vr {e wa de la, {to na ma, u na {em po slu, ve o ma zna ~i. Ta ko |e, to kom za se de ili pre tre sa mi mo `e mo pro na }i ne ke pred me te, ali ako pri ja ve ne ma, ne ma ni de la i tu osta je mo ne mo} ni - upo zo rio je \or |e So ki} na vo de }i da se pre pro dav ci obi~ no kre }u po Naj lon pi ja ci, pro da ju stva ri pu tem ogla sa ili ih nu de na fo ru mi ma na in ter ne tu.

A. Jerini}

Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

jar ha Jo si fa Ra ja ~i }a. Je re mi }e va, ko ja se ove go di ne ukqu ~i la u ne ma li spi sak da ro da va ca na gra da za bo go slo ve, da ri va la je zlat ni kom i Bo ri sa Sta ni }a, u~e ni ka pe tog raz re da, ko ji je ove go di ne po neo na gra du “^i sto sr ce’, je din stve nu na na {im pro sto ri ma.

Nov ~a no i kwi gom na gra |e ni su za vla da we i uspeh, te pro gla {e ni naj bo qim |a ci ma u svo jim raz re di ma Ne ma wa Jo va no vi} (dru gi raz red), Mi lan ^o ba no vi} (tre }i raz red) i Rat ko Te {a no vi}, u~e nik ~e tvr tog raz re da. Na gra de su do bi li i auto ri naj bo qih ra do va iz obla sti Sve tog pi sma, li tur gi ke, isto ri je hri {}an ske cr kve i dru gih te ma, kao i za van na stav ne i dru ge ak tiv no sti u {ko li i cr kvi.

U pro gra mu su na stu pi li |a ci Bo go slo vi je, {kol ski hor pod upra vom di ri gent ki we Ta ma re Pa ti je vi}, dram ska umet ni ca Gor da na \ur |e vi} Di mi} i so list ki wa Ga li na Lu ki}.

Z. Ml.

„Bo ri se pro tiv di ja be te sa sa da” Za vr {na Kon ven ci ja pod slo ga nom „Bo ri se pro tiv di ja be te sa sa da” po vo dom Svet skog da na bor be pro tiv di ja be te sa bi }e odr `a na su tra u 13.30 sa ti u Sve ~a noj sa li Skup {ti ne AP Voj vo di ne. Pri su stvo va }e 25 udru `e wa Sa ve za dru {ta va Voj vo di ne za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti , uz pri su stvo jav nih li~ no sti Gra da, Po kra ji ne i Re pu bli ke.

Pla ni ra no je da se od 13.30 do 14 sa ti me ri ni vo {e }e ra kr vi, a po tom sle di uvod na re~ pred sed ni ka Sa ve za mr Ra di vo ja Mra ~e vi }a.

Q. Na.

BIOSKOPI

VA@nIJI BROJEVI

da je u prak si naj ~e {}e u pi ta wu je din stve no me sto ili umi {qaj.

-Iz vr {i o ci su uglav nom po vrat ni ci, oni ko ji iz vr {e vi {e kri vi~ nih de la, u kon ti nu i te tu. Ako se do ka `e da je, na

Srp ska pra vo slav na Bo go slo vi ja Sve tog Ar se ni ja Srem ca u Srem skim Kar lov ci ma pro sla vi la je u su bo tu svog po kro vi te qa i za {tit ni ka Sve tog Ar se ni ja sve tom ar hi je rej skom li tur gi jom u Sa bor noj cr kvi i du hov nom aka de mi jom u sve ~a noj sa li {ko le. Na aka de mi ji o pa tro nu, Sve tom Ar se ni ju Srem cu, dru gom srp skom ar hi e pi sko pu go vo rio je rek tor Bo go slo vi je pro to je rej-sta vro for Jo van Pet ko vi}, a ~ast da be se di ove go di ne na pro sla vi Da na {ko le i za {tit ni ka do bio je no vi pro fe sor Du {ko Ma sla ri}.

Po us pa qe nom obi ~a ju u ovoj {ko li, ko ja po sto ji 218 go di na, na aka de mi ji u ~ast Sve tog Ar se ni ja naj bo qim |a ci ma u raz li ~i tim di sci pli na ma su do de qe ne na gra de.

Ove go di ne za naj bo qeg |a ka Bo go slo vi je pro gla {en je u~e nik pe tog raz re da Ste fan \u ra no vi}, ko me je pri pao zlat nik i kwi ga, dar Qi qa ne Je re mi}, po tom ka pa tri -

Danas U GRaDU

tELEfOnI

Pre ma ne dav nim sa zna wi ma, rad na gru pa za iz me ne Kri vi~ nog za ko na od lu ~i la je da spu sti imo vin ski cen zus sa 15.000 na 10.000 di na ra, za ko je }e lo po vi bi ti go we ni. To bi zna ~i lo da xe pa ro {i i sit ni lo po vi ko ji ubu du }e bu du uhva }e ni sa ple nom od 10.000 di na ra ne }e vi {e mo }i da se pro vu ku bez ka zne, jer }e po li ci ja ubu du }e mo ra ti da re a gu je na ta kve pri ja ve. Ofi cir no vo sad ske po li ci je \or |e So ki} ni je mo gao da ka `e da li }e do iz me ne do }i, ali je ka zao da je ~uo na ja ve.

-Za ko do vac je re pu bli~ ka Skup {ti na i oni iz gla sa va ju za ko ne. Ako do |e do iz me ne, po stu pa }e mo po wi ma, ali do tle ra di mo po va `e }em Za ko nu - ka zao je So ki}. du `e no de lo ko je ~i ni vi {e istih ili isto vet nih de la u~i we nih u od re |e nom pe ri o du od stra ne istog po ~i ni o ca- re kao je So ki}.

Do d ao je da ta de l a on d a pred sta vqa ju ce li nu jer po sto ji isto v et n ost o{te } e n og i pred me ta de la, kao i je din stve no me sto, ko ri sti se ista si tu a ci ja ili po sto ji je din stve ni umi {qaj. Sa go vor nik je na veo

{em gra du ra de nor mal no.

Pro dav ni ce „Idee”, „Tem pa”, „Ro de”, „Uni ve rek spor ta” i „Mak si ja” otvo re ne su po rad nom vre me nu za po ne de qak.

Pi ja ce: Sve no vo sad ske pi ja ce da nas ra de kao ne de qom.

420-374

ZDRAVStVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (16.05), „Hrabra Merida” (12.20, 13.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25), „Hotel Transilvanija” (14.05, 16), „Led” (20), „Divqaci” (22.30), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12, 14,16.15), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Pazi koga bira{„ (17.45), „Artiqero” (18, 20.15) „Skajfol” (14.15, 17,19.30, 20, 22.20, 22.45), „Razbija~ Ralf” (11.30, 15, 12.15, 14.10, 16.10, 18.15), „Hipnotizer” (22.25), „Argo” (22.15), „Valter” (18.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Izlo`beni plakat Muzeja Vojvodine (1847 - 2012)” (do 16. novembra), „100 godina vojnog vazduhoplovstva Srbije (1912 - 2012) (do 11. novembra), „Duh `ita” (do 15. novembra).

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka

saHRanE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Radojka Milo{a A~anski (1937) u 9.45 sati, Qubica Milete Gajovi} (1955) u 10.30 sati, Sava Stamenka Stevanovi} (1932) u 11.15, Dragica Ilije Tom~ov (1930) u 12, Cvijetko Stevana Novakovi} (1934) u 12.45, Jovica Vidaka \uki} (1961) u 13.30 i Jela Jefta [piri} (1965) u 14.15 sati.

Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Ana Imrea Gal (1929) u 13 sati.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Qiqana Dragana Rodi} (1950) u 11 i Darinka Petra Sinani (1935) u 13 sati.

10

vOJvOdinA

ponedeqak12.novembar2012.

БЕ ЧЕЈ СКИ БОР ЦИ ЈЕД НИМ СКУ ПОМ ЕВО ЦИ РА ЛИ ДВА СЕ ЋА ЊА

По част рат ним жр тва ма БЕ ЧЕЈ: Општински одбор СУБНОР-а Бечеј обележио је комеморативним скупом јуче од 11 сати два историјска сећања. Прво на стрељање дванаесторице младих суграђана 11. новембра 1941. године, а друго, први пут, на потписано примирје међу зараћеним странама Првог светског рата 11. новембра 1918. године.

- Као да свету није било доста жртава у Првом светском рату, па су наставили да ратују и даље. Други светски рат је однео још више жртава, међу којима су и дванесторица младића који су пресудом Преког суда фашистичке власти у Бечеју пре 71. године прерано отишли са животне сцене, рекао је, између осталог, у комеморативном говору председник ОО СУБНОР Бечеј Градимир Џигурски. Пошто је минутом ћутања одата пошта Бориславу Влајкову, Милану Гаврићу, Светозару Гаврићу, Живку

С ју че ра шње ко ме мо ра ци је стре ља њу у Бе че ју

Гагићу, Стевану Којићу, Исидору Могину, Лабуду Пејовићу, Ивану Чирићу, Теодору Цвејанову, Вујици Чиплићу и Момчилу Шарановићу, венце на спомен обележје Зид смрти у центру града положиле су де-

САРАДЊА С РЕПУБЛИЧКИМ ВЛАСТИМА ДОНОСИ КОРИСТ

Враћање основног суда

БЕЧЕЈ: Представници нове бечејске општинске власти су, после 129 дана од конституисања локалног парламента и 117 дана од како је формирана већинска коалиција, одржали прес конференцију.

- Урађен је ребаланс буџета, чиме би требало знатно да умањимо затечена превелика задужења. Истовремено, покренули

гласио је председник општине мр Вук Радојевић. Заменица првог човека највеће потиске општине Тамара Иванишевић се, као искусни правник, посебно осврнула на враћање суда и тужилаштва, уз напомену да Бечеј има дугу традицију судства, јер је још 1872. године Аустро-Угарска краљевина формирала Краљевски срески суд са седиштем у Бечеју. Читав процес је олакшан тиме што реформом судства у Србији из 2009. године, када је бечејски суд постао јединица Основног суда у Новом Саду, нису остварени прокламовани циљеви о економичности, ажурности и ефикасности судства.

- Уочи доношења реформе судства постојала је слична Препорука, Тамара Иванишевић, мр Вук Радојевић али тада није било комуи Петер Кнези никације са републичсмо два капитална пројекта за на- ким органима и Бечеј је остао без шу средину, с циљем да се нор- суда. Ово је добар пример ефикамализује свакодневни живот гра- сности постојеће владајуће коалиђана наше општине. Један је вра- ције и оправданост њеног постојаћање Основног суда и Општин- ња, јер са партнерима из ДС то раског тужилаштва у Бечеј, а други није нисмо, нити бисмо сада успели санација пута Бечеј – Бачко Пе- да реализујемо - приметио је предтрово Село. Захваљујући разуме- седник Скупштине општине Бечеј вању републичких органа и до- Петер Кнези, који је у минулом број комуникацији са њима, оба мандату био председник општине. пројекта су у завршној фази - наВ. Јанков

Уз књигу и чај

БЕЧЕЈ: У оквиру манифестације „Дани јапанске културе“, под покровитељством Амбасаде Јапана у Београду, одржано је књижевно вече посвећено најчитанијем савременом јапанском романописцу Харукију Муракамију, па предавање о савременој култури земље „излазећег сунца“ с акцентом на анима филм и манга стрип у галерији „Круг“, а од вечерас до четвртка у Градском позоришту, биће приказане пројекције филмова славног јапанског режисера Акире Куросаве. Круна вечери био је разговор о животу и делу, по многима, једног од највећих светских живих романописа извршне уреднице издавачке куће „Геопоетика“ Јасне Новаков Сибиновић с маги-

стром књижевности и директором Градског позоришта Бечеј Здравком Петровићем. Домаћин је организовао мини курс оригамија и посетиоци су направили „букмаркер“ за књиге Харукија Муракамија, које се по сниженим ценама могу купити у Народној библиотеци до 18. новембра, када се завршавају Дани јапанске културе у Бечеју, а онда су послужени јапанским чајем. Циклус филмова Акире Куросаве почињу вечерас у 20 сати пројекцијом „Рошомона“ (филм из 1950. године), сутра је на програму „Јоџимбо“ (1961.), прекосутра „Сањуро“ (1962.), а завршава се у четвртак филмом „Кагемуша“ (1980.) В. Јанков

легације локалне самоуправе, борачке организације, Општинског већа СССС, Општинског удружења пензионера, те странака СПС, ПУПС и Кумунистичке партије. В. Ј.

Недостају канализација и путеви ЛАЗАРЕВО: Мештанима Лазарева, баш као и других села на територији града Зрењанина, недостаје канализациона мрежа и то је један од горућих проблема који би требало да реше сеоско и градско руководство. Тренутно се, кажу у локалној самоуправи, канализациона мрежа гради у четири насељена места, а након завршетка тог посла изградња ће почети и у другим селима, најпре у оним у којима су израђени пројекти. Председеник Савета Месне заједнице Лазарево Радмило Станишић каже да становници овог села израду пројекта и изградњу канализационе мреже чекају веома дуго.

- Обећано нам је да ће у наредном прериоду тај пројекат бити реализован. Иначе, поред канализације, имамо проблем и са путевима. Они су изграђени захваљујући самодоприносу мештана, али нисмо у могућности да се старамо и о њиховом одржавању – рекао је Станишић. У Лазареву, навео је, имају готов пројекат и за изградњу дечијег вртића.

- У селу има стотинак деце, а обданиште би користили и малишани из суседне Златице, као и деца чији родитељи на посао у Зрењанин долазе преко Лазарева – додао је Станишић. Ж. Б.

dnevnik

Про сла вљен ро ђен дан „По ле тар ца”

СТА РА ПА ЗО ВА: Предшколска установа „Полетарац“ у Старој Пазови свој 39. рођендан, тачније Дан установе, прославила је са пријатељима и сарадницима, испративши у пензији четири члана колектива, од којих су две васпитачице биле међу првима које су прихватиле малишане 1973. године, када је „Полетарац“ отворен. Уз присуство представника локалне самоуправе, сарадника из установа и организација, са којима „Полетарац“ има изванредну и дугу сарадњу, директорка Ми ли ша Бле шић је свечаност почела подсећањем да је 1. новембра 1973. године Предшколска установа „Полетарац“ почела да ради у два објекта - у Старој и Новој Пазови, са 33 запослена радника и 250 малишана, у 10 васпитних група, а током 39 година „велика породица полетарца“ расла је и развијала се, па данас установа има 150 запослених радника и у објектима у

Пен зи о нер ке са ди рек тор ком и са рад ни ца ма

Старој, Новој Пазови, Војки, Крњешевцима и Голубинцима брине о 1.425 малишана од једне до седам година. Свечано, уз цвеће, дарове и пољупце, у пензију су испраћене две

НА ПОДРУЧЈУ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ КАЊИЖА

Почео референдум за самодопринос КАЊИЖА: Референдум за увођење новог месног самодоприноса на период од шест година на подручју Месне заједнице Кањижа почео је у суботу и трајаће до 25.новембра. Према предложеном програму месног самодоприноса за период од 1.јануара 2013. до краја 2018. године очекује се прикупљање 250 милиона динара. Председница Савета МЗ Кањижа Пирошка Вадас Каваи истиче да захваљујући старијим генерацијама и досадашњим залагањима грађана, који су одговорно Планира се и реконструкција „Вигадоа” приступали решавању проблема ко- инфраструктуре у Кањижи и насељу муналне инфраструктуре, друштве- Војвода Зимоњић. У Кањижо је изног живота, уређењу улица и дру- грађено 13.480 метара канализациогих јавних површина, као и зашти- не мреже у вредности 112,5 милиоте животне средине. Она наглашава на динара. Изградњу путева и обнада реализација претходних програ- вљање система за одвођење атмосма самодоприноса, током више де- ферских вода, реализован а је више ценија, допринела је да Кањижа бу- него у претходном програму. У одде привлачније и атрактивније ме- носу на план нису уређене само Дусто за становање и живот, али ука- бровачка и Подгоричка улица због зује и да постоје још низ значајних мањег остварења самодоприноса. Новим програмом прелдожено је нерешених проблема које треба реда грађани од плата, прихода од сашавати у наредном периоду. У реализацији програма месног мосталних делатности и примања самодоприноса који истиче на крају по уговору о делу издвајају три поове године за шест година захваљу- сто, а земљорадници да издвајају 50 јући средствима самодоприноса из- килограма пшенице по хектару зеграђени су многи објекти комуналне мље прве класе. Предлаже се да пе-

ПЕТА „КАЈГАНИЈАДА” НА БУКОВАЧКИМ САЛАШИМА ОНКРАЈ СОМБОРА

Кајгана од 2.012 јаја СОМБОР: Кад је пре пет година у салашком насељу Буковац, сада већ предграђу Сомбора, заживела „Кајганијада“, циљ идејног творца ове манифестације Радомира Чонића-Чоње, био је да се достигну, а богами и престигну весели Банаћани из Житишта који су на сличној фешти у тигањ разлупали 1.000 јаја. Те, прве, године Буковчани су се удружили и направили кајгану од 500 јаја, али су убрзо одлучили, као верујући народ, да за сваку годину од Христовог рођења „жртвују“ једно јаје, па је тако протекле суботе у тигању пречника два метра, завршило тачно, Гинису достојних, 2012 јаја, којима су се, након петнаест минута печења и грозничавог мешања (да кајгана, Боже сачувај, не загори) омрсили бројни посетиоци ове манифестације.

- Имамо ми Буковчани по двориштима кокошака колико ‘оћеш, али јесте проблем оволико јаја сакупити у свега дан-два, јер да би кајгана била „права“ и јаја морају бити свежа, па се заимамо и по фармама - само један од проблема у организацији „Кајганијаде“ износи њен „spiritus muvens“ Радомир Чонић-Чоња - Па само да разбијемо толика јаја, треба нам 40 минута, па још док се угреје шест кила масти, четир‘ литре уља...Еее, онда

најстарије васпитачице Ка та ри на Ши пиц ки Фа ра га и Ана Леп ша но вић (која је до пре пар месеци била директорка ПУ), те куварица Јо ван ка Бер бер и сервирка Љу бин ка Бог да но вић. А.М.

тина средства од самодоприноса буду утрошена за заједничке програме са локалном самоуправом општине Кањижа за реконструкцију зграде „Вигадоа„ у Народном парку и учешће у изградњи базена, као и за проширење капацитета пречистача отпадних вода. Од средстава намењених за самосталне програме МЗ Кањижа половина средстава самодоприноса предвиђена је за развој и одржавање комуналне инфраструктуре, пре свега за изградњу, обнављање и одржавање путева, изградњу бициклистичких стаза, изградњу и одржавање тротоара, изградњу и одржавање система за одвод атмосферских вода, наставак изградње канализације из Улице Вука Караџића према Вашаришту, изградња јавног тоалета у центру Кањиже, као и за уређење и унапређење јавних површина за одмор и рекреацију.За подршку друштвеним делатностима намењено је 15 одсто, за заштиту животне средине осам, подршку грађанима у случају елементарних непогода један и трошкове функционисања Месне заједнице Кањижа шест посто средстава самодоприноса. Фото и текст: М. Митровић

Почело асфалтирање Кумановске улице КИКИНДА: Реконструкција Кумановске улице неопходна је, јер је у овој улици у протекле три године грађена фекална канализација, те је пут више пута пресецан и сама улица била је у лошем стању. Према пречима председника Општине Саве Добранића радови ће бити завршени до краја грађевинске сезоне, а за ове послове утрошиће се 41 милион динара. Реконструкција Кумановске поверена је фирми “Војводина пут” из Новог Сада. Реконструише се коловоз у Читавој дужини улице од улица Жарка Зрењанина до краја улице и део од улице Жарка Гавранова до угла улица Кумановске и Жарка Гавранова. А.Ђ.

Весла уместо варјаче

је све на овој нашој тројици мајстора којима на оволику кајгану пре треба весло нег‘ варјача... приповеда Чоња и отрча да „мајсторима“ обезбеди и три килограма соли, као и алеве паприке која буковачкој кајгани даје посебан „шмек“, при том сигурно

размишљајући како убудуће Буковчани да парирају још једним Банаћанима, онима из Падеја, који су их позвали на њихову „Кајганијаду“, на којој ће, како тврде, на тигањ бацити чак 3.000 јаја. М. Миљеновић

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

Susret studenata psihologije Klub stu de na ta psi ho lo gi je „TraN Sfer“ or ga ni zu je pe ti su sret stu de na ta psi ho lo gi je s pro sto ra biv {e Ju go sla vi je pod na zi vom „TraN Sfer zna wa“, ko ji }e bi ti odr `an od 16. do 18. no vem bra na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du.

Ciq su sre ta je da stu den ti iz re gi o na raz me ne is ku stva i zna wa iz obla sti psi ho lo gi je, upo re de pred no sti i po te {ko }e stu di ra wa, ~u ju za ni mqi va pre da va wa i u~e stvu ju na ra di o ni ca ma. Ta ko |e, ide ja sku pa je oku pqa we {to ve }eg bro ja stu de na ta na jed nom me stu da bi raz me ni li zna wa i is ku stva, ~u li ne ke no ve i ko ri sne stva ri, upo zna li se, ostva ri li zna ~aj ne kon tak te i dru `i li se.

Klub stu de na ta psi ho lo gi je po sto ji ve} 11 go di na na Od se ku za psi ho lo gi ju FF-a. „TraN Sfer” je or ga ni za ci ja ko ja kroz ak ti vi ra we stu de na ta i {i re dru {tve ne za jed ni ce ra di na afir ma ci ji stru ke i una pre |e wu zna wa i stu di ja.

Ne ki od ci qe va ra da klu ba su po boq {a we uslo va stu di ra wa i kva li te ta stu di ja i pod sti ca we stu de na ta na ak tiv no u~e stvo va we u to me i gra |e we objek tiv ne sli ke o psi ho lo {koj stru ci u dru {tvu. A. Va.

KAKO SE SNALAZITE KAD VAM TANAK BUYET UFITIQI

Studentski yep pod opsadom Stu den ti ma je sva ke go di ne po treb no sve vi {e nov ca za {ko lo va we. Po seb no je te {ko oni ma ko ji sa mi fi nan si ra ju svo je stu di ra we, a po zna to je da i oni ko ji su na bu xe tu tre ba da odvo je mno go pa ra za fa kul tet ske oba ve ze i raz li ~i tu pa pi ro lo gi ju. Ipak, ni je sa mo stu di ra we ono {to im is ta wu je ve} ta nak nov ~a nik. Hra na, iz la sci i ku po vi na su sa mo ne ki od do dat nih tro {ko va. Pi ta li smo no vo sad ske stu den te ka ko se sna la ze i za ra |u ju za svo je oba ve ze i po tre be.

Ga la Ga jin, stu dent ki wa `ur na li sti ke: – Sti pen di ju ko ju do bi jam tro {im na iz la ske, a ro di te qi mi po ma `u kod fi nan si ra wa stu di ja. No vac za kr pi ce za ra |u jem ta ko {to ura dim ne ku pro mo ci ju s vre me na na vre me.

Alek san dar To do ro vi}, stu dent ra ~u nar stva i auto ma ti ke: – Do sta je te {ko sku pi ti do voq no nov ca, ali se sna la zim.

Se stra do bi ja sti pen di ju ko ju de l i m o, a do b i j am i pen z i j u svog oca. Ta ko je dva sku pi mo za sve.

Poma`u da ne proma{ite u izboru karijere we u sve do stup ne ob li ke obra zo va wa i obu ka. CIPS ras po la `e i stru~ nim pu bli ka ci ja ma iz obla sti pro fe si o nal ne ori jen ta ci je i pla ni ra wa ka ri je re – na vo di ru ko vo di teq ka CIPS-a Smi qa na Ra do va no vi}, do da ju }i da ta slu `ba or ga ni zu je i edu ka tiv ne ra di o ni ce i pre da va wa na te mu pla ni ra wa ka ri je re i vre me na, pre va zi la `e wa stre sa, pi sa wa bi o gra fi je, pri pre me za raz go vor s po slo dav cem. – U po nu di je i uslu ga pri pre me li ca za na la `e we po sla, ko ja ob u hva ta upo zna va we s pro fe si o nal nim kom pe ten ci ja ma, pi sa we rad ne bi o gra fi je, pro prat nog pi sma, pri ja ve za po sao i ak tiv no sti usme re ne na tra `e we i o~u va we po sla i na ~i ne ko ji ma se iz bo ri ti s gu bit kom po sla.

Po stan dar di ma ra da u NSZ-u, pla ni ra no je da se ta uslu ga pre vas hod no re a li zu je kroz rad u gru pi, ali se pru `a i u ra du sa za in te re so va nim po je din ci ma.

Ka ko ka `e psi ho lo {ki wa i sa vet ni ca za ka ri jer no in for mi sa we Ma ja Mi li}-\or |e vi}, ula zak u ka ri jer no sa ve to va we ni je na met nu to is ku stvo, a ko mu ni ka ci ja je

otvo re na i oba vqa se u si tu a ci ji obo stra ne sprem no sti.

– Bu du }i da je kli jent ak tiv no ukqu ~en u pro ces sa ve to va wa, po ve }a na je ve ro vat no }a da }e mu ono bi ti od ko ri sti. Do bit se ogle da u to me {to je kli jent de fi ni sao svo je pro fe si o nal ne ci qe ve, bo qe spo znao se be i pre u zeo od go vor nost za svo je pro fe si o nal ne iz bo re i opre de qe wa, {to sve uti ~e na vr lo vi sok pro ce nat za do voq nih kli je na ta ko ji su ko ri sti li uslu gu sa ve to va wa – ka `e Ma ja Mi li}-\or |e vi}.

Ta ko |e do da je da ka ri jer no sa ve to va we mo `e da ob u hva ta pri me nu psi ho lo {kih mer nih in stru me na ta, te sto va, za {ta su za du `e na ~e ti ri sa vet ni ka za pla ni ra we ka ri je re.

Uko li ko se stu den ti od lu ~e da sa zna ju ne {to vi {e o pro gra mi ma i po nu da ma NSZ-a, to mo gu u~i ni ti pu tem saj ta www.nsz.gov.rs, a ukoliko se odlu~e da iskoriste usluge CIPS-a, savete mogu potra`iti u Ulici Alberta Tome 2, u suterenu, kancelerije 7 i 8. Kontakt telefoni su 488–5–573 i 488–5–551.

A. Jerini}

„Osmeh na dar” prima nove ~lanove Pr vi stu dent ski hu ma ni tar ni fond „Osmeh na dar“ i ove go di ne or ga ni zu je ak ci ju pri ku pqa wa pa ke ti }a kao na sta vak tra di ci je po ma ga wa oni ma ko ji ma je to po treb no. Svi stu den ti ko ji `e le da se pri dru `e fon du i po mog nu u ovoj i na red nim ak ci ja ma, za sme ja va ju de cu i de le svo ju po zi tiv nu ener gi ju s wi ma i upo zna ju no ve qu de, mo gu po sla ti svo je po dat ke na o sm ehnada rns@gma il .com. „Osmeh n a d ar“ ve} { est godina zared om r ad i s bole snom decom , socijal no u gro`en om i

o nom s iv al iditet om, dr u` i se s de co m na Onk o lo{ko- h emat o lo{ko m o d eqewu D e ~ je bo lnice i ispuwava im ` eq e u vidu ma wi h p oklona. ^lano vi fonda dru`ili su se s mal i{a nima u Rodit eqskoj k u}i, Sigur noj k u}i , [k o li “ M ilan Pe t rovi}”, O[ “Jovan Popovi}”...

Vi{e informacija mo`e se na}i na www.osmehnadar.org i http://www.facebook.com/pages/FondOSMEH-NA-DAR/358513018664.

A. Va.

Oli ve ra Ste fa no vi}, stu dent ki wa mar ke tin ga: – Ra dim dnev ne pro mo ci je vi ken dom i na taj na ~in za ra |u jem, me |u tim, po {to su is pla te ne re dov ne, ro di te qi do da ju kad za tre ba. Naj vi {e tro {im na iz la ske, do pu nu za mo bil ni, ko zme ti ku i tre nin ge.

Ni ko la Jo vi}, stu dent elek tron skog po slo va wa na Vi so koj teh ni~ koj {ko li: – Ove go di ne sam opet kon ku ri sao za stu dent ski kre dit, ko ji je, ina ~e, 6.100 di na ra me se~ no ta ko da i ne mo `e da po kri je tro {ko ve, pa }u mo ra ti da ra dim i ne ke po sli }e sa stra ne. Po pra vqa }u ra ~u na re, ko no ba ri sa }u i sli~ no. Fi nan sij ska kri za me ni je ba{ po go di la jer se sna |em ka ko znam i umem, ali ni je ba{ ni pri jat no ka da mo ra{ da kal ku li {e{ da li }e{ kad iza |e{ mo }i da po pi je{ tri pi }a ili sa mo jed no ili }e{ ipak osta ti kod ku }e.

T. B. – M. S.

11

Produ`en konkurs „Hemofarm fondacije”

ANKETA

CENTAR ZA INFORMISAWE I PROFESIONALNO SAVETOVAWE NSZ-a

Bu du }i aka dem ci ~e sto se dvo u me ko jim pu tem da kre nu na stu di ja ma, a ne ki se i to kom stu di ra wa pre mi {qa ju da li su na ~i ni li do bar iz bor. Da bi se {to ma we mla dih na {lo u ta kvoj si tu a ci ji, Cen tar za in for mi sa we i pro fe si o- nal no sa ve to va we (CIPS) Fi li ja le No vi Sad Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we or ga ni zu je bes plat nu stru~ nu po mo} u vo |e wu kroz pro fe si o nal ni raz voj, pre ven ci ji po gre {nog iz bo ra za ni ma wa i do no {e wu kva li tet nih od lu ka o raz vo ju ka ri je re. U CIPS-u se pri ku pqa ju, ana li zi ra ju i di stri bu i ra ju in for ma ci je o stan dar di ma za ni ma wa i kva li fi ka ci ja, mo gu} no sti ma za da qe obra zo va we i usa vr {a va we kao i dru ge in for ma ci je za po tre be pla ni ra wa ka ri je re.

– Stu den ti se mo gu in for mi sa ti o ka rak te ri sti ka ma i zah te vi ma za ni ma wa i obra zov nim pro gra mi ma, mre `i {ko la i fa kul te ta, kvo ta ma, uslo vi ma pri je ma u obra zov ne in sti tu ci je i {ko la ri na ma. Ta ko |e, do bi ja ju in for ma ci je o kri te ri ju mi ma i na ~i ni ma za ukqu ~i va -

ponedeqak12.novembar2012.

“He mo farm fon da ci ja” pro du `i la je kon kurs za do de lu 20 sti pen di ja za {kol sku 2012/2013. go di nu do 17. no vem bra. Pra vo da u~e stvu ju ima ju re dov ni stu den ti na fa kul te ti ma i aka de mi ja ma od tre }e go di ne stu di ja (ne i ap sol ven ti), oni ko ji se {ko lu ju na te ret bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je, sla bi jeg su ma te ri jal nog sta wa, ko ji su to kom stu di ja ostva ri li pro sek naj ma we 8,5. Vi {e in for ma ci ja o na ~i nu pri ja vqi va wa i o pro gra mu mo gu se pro na }i na www.fon da ci ja he mo farm.org.rs.

“Fon da ci ja He mo farm” osim pri o ri tet nih, hu ma ni tar nih ak tiv no sti i pru `a we po mo }i naj u gro `e ni jim slo je vi ma sta nov ni {tva, kon ti nu i ra no do pri no si i po ma `e afir ma ci ju po zi tiv nih dru {tve nih tren do va, raz voj na u ke, kul tu re, spor ta, mla dih ta le na ta.

Pro gram do de le stu dent skih sti pen di ja “He mo farm fon da ci ja” za po ~e la je pre 18 go di na. Sa mo za pro {lu {kol sku go di nu obez be di la je {ko lo va we za 242 sti pen di sta.

Uz fi nan sij sku po dr {ku naj ta len to va ni jim stu den ti ma, “He mo farm” po ma `e i na dru ge na ~i ne: sti pen di ra wem naj bo qih sred wo {ko la ca vr {a~ ke op {ti ne, u~e ni ka sred wih {ko la iz ce le Sr bi je ko ji su na re pu bli~ kim tak mi ~e wi ma ostva ri li iz u zet ne re zul ta te, do na ci ja ma za re kon struk ci je i opre ma we obra zov nih usta no va.

A. Va.

USPE[AN FILMSKI HEPENING NA FILOZOFSKOM FAKULTETU

Norve{ki film privukao Novosa|ane Pod po kro vi teq stvom am ba sa de Kra qe vi ne Nor ve {ke u Be o gra du i Nor ve {kog film skog in sti tu ta na Fi lo zof skom fa kul te tu UNS-a, od 5. do 9. no vem bra, odr `a ni su ,,Da ni nor ve {kog fil ma’’. Sve ~a nom otva ra wu smo tre pri su stvo vao je nor ve {ki am ba sa dor Nils Rag nar Kam svag,

o ma ce ne nor ve {ku kwi `ev nost, ali se is po sta vi lo da go to vo ni ko ne zna da su kwi `ev na de la „De voj ka s po mo ran xa ma„ ili „So fi jin svet„ ekra ni zo va na – na veo je Kav gi}. – Ste kli smo uti sak da ~ak i obo `a va o ci nor ve {ke kwi `ev no sti i qu bi te qi fil ma uop {te, isto vre me -

ko ji je po zdra vio ini ci ja ti vu or ga ni za to ra i re kao da je Nor ve {ka u Sr bi ji do sad bi la po zna ta po kwi `ev no sti jer je mno go nor ve {kih pi sa ca pre ve de no na srp ski, ali da je nor ve {ki film bio pre te `no ne po znat.

Je dan od or ga ni za to ra, Alek san dar Kav gi} s Od se ka za an gli sti ku FF-a, ob ja {wa va ka ko se do {lo do ide je o or ga ni zo va wu ove ma ni fe sta ci je: – Mno go qu di na na {em od se ku, i stu de na ta i za po sle nih, ve -

no ne po zna ju za nor ve {ku ki ne ma to gra fi ju.

Za pet da na ovog re vi jal nog fe sti va la pri ka za no je osam ostva re wa no vi je nor ve {ke ki ne ma to gra fi je, od ko jih su ne ka pr vi put pre ve de na na srp ski.

Sva ko ve ~e bi lo je po sve }e no od re |e noj te mi ka rak te ri sti~ noj za nor ve {ku kul tu ru i film. Ta ko je pr ve ve ~e ri pri ka zan duh nor ve {kog fil ma kroz ostva re we „Eling„, film ko ji je 2002.bio no mi no van za

Oska ra. Te me na red nih ve ~e ri ti ca le su se adap ta ci ja kwi `ev nih de la, `i vot nih dra ma, stra na ca u Nor ve {koj i Nor ve `a na u ino stran stvu kao i isto ri je.

Kar te su zbog ve li ke za in te re so va no sti i ne do voq nog bro ja me sta de qe ne po la sa ta pre po ~et ka pro jek ci je, ta ko da je 130 me sta go to vo sva ke ve ~e ri bi lo po pu we no.

Nor ve {ki film pri vu kao je za vi dan broj mla dih No vo sa |a na.

– Do bar je film, pri jat no sam iz ne na |e na jer ni sam zna la {ta mo gu o~e ki va ti jer do sa da ni ka da ni sam gle da la ne ki nor ve {ki film– ka `e stu dent ki wa Mi li ca Si mi}. – Ba{ je le po {to po sto ji ova kva ma ni fe sta ci ja, ali mi je `ao {to ni je do stup na svi ma jer je sa la ma la i ne mo gu svi da u|u.

Alek san dar Kav gi} je na go ve stio mo gu} nost da se ma ni fe sta ci ja odr `a va i u bu du} no sti: – Pre ko Nor ve {kog film skog in sti tu ta mo `e mo do bi ti pet do de set fil mo va sva ke go di ne za bes plat no pri ka zi va we, pod uslo vom da je dan od ko or ga ni za to ra bu de nor ve {ka am ba sa da. Ina ~e bi smo mo ra li da pla ti mo. Oni sva ke go di ne u ja nu a ru bi ra ju fil mo ve ko ji }e bi ti do de qe ni za pro mo tiv ne svr he, ta ko da po sto ji mo gu} nost da se „Da ni nor ve {kog fil ma” or ga ni zu ju i sle de }e go di ne – ka `e Kav gi}.

A. A. - K. \. - M. Z.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

12

RePORTA@e

ponedeqak12.novembar2012.

dnevnik

OD SE CA WE GLA VA I RU KU, RAS pI WA WE NA TO^ KU I STE ZA WE KLE [TI MA – KA ZNE ZA SE CI KE SE, KUR VI [E I UBI CE

Som bor ski ye lat pla }en po u~in ku e dav no ob ja vqe na kwi ga „Som bor ska hro ni ka fra Bo ne Mi ha qe vi }a“ (za jed ni~ ko iz da we me snog Isto rij skog ar hi va i Udru `e wa gra |a na „Bu we va~ ko ko lo“), ko ju je pri re dio Mi lan Ste pa no vi}, in te re sent no je {ti vo ko je mno go to ga ot kri va iz po ve sni ce ta da {we „sto li ce“ Ba~-Bo dro {ke `u pa ni je, gra da ko ji je svo jim pre ro ga ti vi ma po da re nim od Hab zbur {ke im pe ri je da le ko nad ma {ao i Su bo ti cu i No vi Sad. Ipak, hro ni ka ~e sti tog ilir skog pro po ved ni ka, pa te ra re da fra we va ca, be le `e na iz me |u 1717. i 1787, go to vo da ne ma ni jed nu stra ni cu od sti ca wa sta tu sa slo bod nog kra qev skog gra da 1749. u ko joj se ne spo mi we i ka ko su Som bor ci ko ri sti li po da re no im pra vo na „ius gladii“ – u do slov nom pre vo du „pra vo ma ~a“ a u prav noj ter mi no lo gi ji pra vo na iz ri ca we i iz vr {e we pre su da. Su ro ve pqa~ ka {e, se ci ke se, ubi ce i kur vi {e ve li ki som bor ski bi rov (su di ja, tj. gra do na ~el nik) i Se nat su bez ne kog ve }eg su ste za wa osu |i va li na dra kon ske ka zne pa su sva ke go di ne po ne ko li ko wih pre su |i va li tzv. ka pi tal ne, smrt ne, ka zne.

Sve ga ~e ti ri me se ca po sti ca wu sta tu sa slo bod nog kra qev skog gra da u Som bo ru je 17. ju na 1749. sklo pqen ugo vor va ro {kih vla sti s pr vim xe la tom, iz ve snim Jo ha nom Kar lom Ti {le rom. Jo {ka je, iz me |u osta -

N

log, do bio i ti tu lu „minister iustitiae vidicativae„ da kle, jav ni iz vr {i lac prav de. Za trud u ka `wa va wu kri mi na lu sklo nih su gra |a na i va ga bun da sa stra ne, od re |e na mu je i pla ta od 50 fo -

{i som bor skoj bi lo da mu obez be di ko wa, lan ce, to ~ak i ve {a la. Ka ko bi se mo der ni po slo dav ci iz ra zi li, gosn xe lat je imao i „sti mu la ci ju”, od no sno pra vo na dnev ni cu od 1,5 fo rin -

Her Johanesu Ti{leru je garantovano iz varo{ke kase {est forinti za `igosawe usijanim gvo`|em lopurdi i prequbnika, koliko je ko{talo {ibawe na stubu srama ili spaqivawe na loma~i rin ti na go di nu a za te nov ce mo rao je se bi da obez be di i „alat” bez ko jeg ne ma xe lat skog za na ta. Her Ti {ler je mo rao u svom tor ba ku da ima uvek sprem ne kli no ve, kle {ta, ma~ i osta li „sit ni alat”, dok je na va ro -

te, vaq da u da ne dok je „ra dio”, a i sva ko od we go vih „ume }a” bi lo je po seb no pla }a no. Ta ko je lo pur de, pre qub ni ke i se ci ke se som bor ske `i go sao kao mar vu za {est fo rin ti, ja l’ po per so ni, ja l’ po `i gu ne zna se, dok je

U Magistratu je birov izricao kazne

HR O NI ^AR DE JAN BO [WAK OT KLA WA MU ZI^ KO-ISTO RIJ SKI GAF

[an ti} „|er da ne” na pi sao, dok tor Jo va kom po no vao a d ij s ke i tv sta n i c e ~e s to emi tu ju pe smu “Ko t’ po ki da sa gr la |er da ne” ~u je se u ka fa ni, a i na „se ri o znim” smo tra ma je na ja vqu ju kao na rod nu. To se ~i ni iz neo ba ve {te no sti, jer je de lo pe sni ka Alek se [an ti }a i kom po zi to ra Jo ve Po po vi }a. Tu ne prav du bi da ot klo ni pro fe sor u pen zi ji i ba nat ski hro ni ~ar, De jan Bo {wak, na 101. go di {wi cu od na stan ka pe sme.

Mno ge su di ser ta ci je po sve }e ne [an ti }e vom li te rat nom opu su, pa i pe smi “Pod jor go va nom”, ko ja po ~i we sti ho vi ma “Ko po ki da sa gr la |er da ne”, ali se go to vo ni ma lo ne zna o Po po vi }u. We ga, ve li Bo -

R

Kompozitor Jova Popovi}

{wak, po mi we u vi {e kwi ga po zna ti zre wa nin ski of tal mo log, pri ma ri jus dr Do bri vo je Pa u no vi }a, autor vi {e kwi ga o zre wa nin skoj bol ni ci i is tak nu tim li~ no sti ma grad skog zdrav stva. Za gos’n Jo vu, iz me |u osta log, kon sta tu je ka ko je bio of tal mo log evrop skog ran ga.

- Ro |en 1893. u Adi, u po ro di ci tr gov ca Mi la na Po po vi }a, Jo va je po za vr {et ku Gim na zi je u No vom Sa du, upi sao stu di je me di ci ne –

pri ~a za “Dnev nik” Bo {wak. - Jo{ kao gim na zi jal ca op ~i wa va la ga je mu zi ka we go vog pro fe so ra Isi do ra Ba ji }a. Ne zna mo da li se Po po vi} i pred rat ba vio mu zi kom, to sa mo mo `e mo pret po sta vi ti, jer je bio iz do bro sto je }e fa mi li je, pa je, ve ro vat no, u~io da svi ra kla vir.

Dr Po po vi} je, ka zu je Bo {wak, kom po no vao 60 pe sa ma ko je su {tam pa ne tri de se tih go di na pro {log ve ka u edi ci ji “Kwi ga za na rod” no vo s ad s kog iz d a v a ~ a Og w e n o v i } a, pod na slo vom “Srp ske pe sme za gla so vir i pe va we”. No, pe sma ko ju zna mo po we nim pr vim sti ho vi ma “Ko t’ po ki da sa gr la |er da ne”, za vek po sto ja wa je osta la po pu lar na, pa su je broj ne ge ne ra ci je is tak nu tih pe va ~a na {e na rod ne mu zi ke ima le na re per to a ru: Rad mi la Di mi}, An |e li ja Mi li}, Na d a Ma m u l a, Du { i c a Bil ki}, Mi ra Va si qe vi}, Me ri ma We go mir, Dan ka Sto ji sa vqe vi}, Mi le na La za re vi}, Mir j a n a Bo ` i n o v i}, Han k a Pal dum... Do sta ju je in stru men ta li sta, pa i or ke sta ra iz vo d i l o u raz l i ~ i t im aran `ma ni ma. Dru gi pro gram TV No vi Sad je 1998. imao emi si ju pod na slo vom “Bi ra mo naj lep {u srp sku pe smu 20. ve ka”.

Ova, ne sa mo da je uvr {te na u taj iz bor, ve} se uvek bi la na vr hu li ste. Ne kad po pu lar na Rad mi la Di mi}, ko ja je pe smu go di na ma pe va la, mi sli la je da je me l o d i j u [an t i } e v im sti ho vi ma udah nuo na rod, ali je bi la iz ne na |e na kad je sa zna la ko je kom po zi tor.

- Dok tor Po po vi} je ve o ma vo leo dru {tvo, mu zi ku i do bro vi no, pa je svo joj ku }i ~e sto po zi vao pri ja te qe – pri ~a pro fe sor Bo {wak. - Kad je osta rio i ostao sam, pre stao je da svi ra a kla vir je po klo nio no vo o sno va noj Mu zi~ koj {ko li u Zre wa ni nu.Mla da na stav ni ca mu zi ke Emi li ja Kon rad Bo {wak pre {la je tad u O[ “Vuk Ka ra xi}” i za tra `i la da se kla vir pre ne se u we nu no vu {ko lu, {to je i u~i we no. Po red we ga je i pen zi o ni sa na, a kla vir je ostao u {ko li. @eq ko Ba la ban

istu su mu do bi jao i za {i ba we na stu bu sra ma ili spa qi va we na lo ma ~i. Na spram tru da i nad ni ca pa je Ti {ler tek upo la ma we nov ca do bi jao za od se ca we ru ke, ste za we kle {ti ma i sta vqa we na to ~ak i ras pi wa we.

Ko li ko je ovaj „ma li pri vred nik” u po to wim go di na ma, za hva qu ju }i tru du za ra |i vao, osta lo je za pre te no u mra ku mra~ ne sva ko dne vi ce, ali je si gur no da su mu i „na sled ni ci“ va zda po sla ima li. Na i me, kad su grad ski pan du ri 5. de cem bra 1819. u jed nom jen de ku pro na {li An tu na Ko ri }a iz bo de nog i za kla nog, svi re pi zlo ~in je uz dr mao mir nu va ro{. Kao po ~i no ci mon stru o znog zlo ~i na okri vqe ni su An tu no va udo va i me sar ski po mo} nik Jo van Ta ma {ko vi}. Is tra ga, uz pri me nu tad uobi ~a je nih me ra kao {to je mu ~e we, ne po bit no je utvr di la da su sla do stra sni ci i qu bav ni ci po ~i ni li to zlo de lo ne bi li uklo ni li i po sled wu pre pre ku mul ti kon fe si o nal nom {va le ra ju. Grad ski sud ni je imao mi lo sti i pre qub ni ci ma iz re kao smrt ne pre su de, ko je je, i po red `al be, usvo ji la i Kra qev ska ta bla u Bu di mu, ta da kraj wa sud ska in stan ca.

Sa mrt ni ~as pre qub ni ka bio je od re |en za 2. ja nu ar 1821. To ju tro je to raw Grad ske ku }e „oven ~a la” iz ve {e na cr ve na za sta va, a od ra nog ju tra pred wom su se sku pqa li zna ti `eq ni ci `ed ni prav de. Grad ski pod be le `nik

Javna egzekucija postala pravi „estradni” doga|aj

Da vid Ko wo vi} u Ma gi star tu jav no ~i ta pre su du, na kon ko je pre la ma dva u cr no ofar ba na {ta pa i ba ca ih pred no ge ne sre} nom me sar skom po mo} ni ku.

Osu |e ni ma se da je vre me na da u po ver qi vom raz go vo ru sa sve {te ni ci ma pro ve du ne ko vre me na „be lom hle bu”, da bi na kon is po ve da wa u sa o ni ca ma sa sve pra vo slav nim i ka to li~ kim sve {te ni kom, bi li od ve ze ni na uz vi {e we u pu sta ri zva noj „Ka ra ko ri ja” na se ve ro za pad nom obo du gra da. Sa o ni ce je pra ti lo {est }e sar skih ko wa ni ka s isu ka nim sa bqa ma, dok se iza wih vu kla ma sa zna ti `eq nih. Ce lu pro ce si ju je pra tio eho „sa mrt ni~ kih zvo na” sa svih som bor skih hra mo va i tim po ja ~a vao je zi vi pri zvuk ce log do ga |a ja. Na sa mom stra ti {tu, tu `i lac va ro {ki, Jo van Am bro zi} jo{ jed nom ~i ta pre -

su du som bor skog, ali i vr hov nog su da, da bi xe lat, za opo me nu dru gi ma, te a tral no ne ko li ko pu ta za mah nuo ve li kim ma ~em, ga da rom, iz nad gla va ne sre} nih qu bav ni ka. Na kon sim bo li~ ne opo me ne oku pqe noj sve ti ni, `eq noj tu |e kr vi, xe lat „od ra |u je” svo ju fo rin tu i po, i s dva ve {ta udar ca od ru bqu je gla ve i da nas ne i me no va noj pre qub ni ci (po zna toj sa mo kao „udo va An tu na Ko ri }a”) i ~e mer nom me sar skom po mo} ni ku. Sve do tad eg zal ti ra na ma sa u ti {i ni se ra zi la zi, is po ti ha hva le }i „maj sto ri ju” xe la ta, ali i pra ved nost }e sar skog i lo kal nog su da.

Od tad mno go se pro me ni lo u ce lom evrop skom pra vo su |u, sa mo je jed na kon stan ta osta la: po gu bqe nim zlo ~in ci ma se ni da nas ne zna grob.

Mi li} Mi qe no vi}

SLO VEN CI ZA DO VOQ NI BO RAV KOM U KA WI [KOJ BA WI, OSME HOM UGO STI TE QA I CE NA MA STO MA TO LO GA

Pri ja i ba {ka re we i va |e we zu ba

lo ven ci ima ju dva de se tak ter mi, baw skih cen ta ra, ali pri ja ju im br~ ka wa i te ra pi je na se ve ru Ba~ ke u Ba wi Ka wi `a, ko ja je po kva li te tu me di cin ske re ha bi li ta ci je ra me uz ra me sa naj pre sti `ni jim evrop skim baw skim cen tri ma. Mi lan Brecl iz Agen ci je „Bo om” iz Kr {kog i do bra sa rad wa sa no vo sad skom Agen ci jom „Bon vo ja`„, za slu `ni su {to su Slo ven ci zbog baw skih tret ma na po ~e li do la zi ti na se ver Ba~ ke.

`e li da ide na di sno tor, da Slo ven ci do `i ve sve ~a ri voj vo |an skoj pod ne bqa, jer ve }i na wih ni ka da ni je bi la u Sr bi ji!

- Slo ve na~ ke ter me su bo qe opre mqe ne ima ju kva li tet ni ji sma {taj, ali voj vo |an ske ba we ima ju ne {to {to na {e ne ma ju. Pri mqe ni smo ne po sred no, pri sno, kao naj dra `i go sti, {to se vi di od mah ~im se kro ~i u Ba wu Ka wi `a. Svu da si ra do pri mqen sa sme {kom i to na {im qu di ma od go va ra. Svi su pri jat no iz ne na |e ni. Po red to ga od go va ra nam i ce na, jer u slo ve na~ kim ter ma ma za 60 po sto, pa i dvo stru ko skpqe - pri ~a Brecl.

Di rek tor ka Spe ci jal ne bol ni ce za re ha bi li ta ci ju „Ba wa Ka wi `a” dr Slo bo dan ka Drn dar ski sve sna je da ova usta no va ne mo `e da se sa slo ve na~ kim ter ma ma, ba wi skim cen tri ma u Ma |ar skoj i dru gim evrop skim ze Antonija i Tine @ener mqa ma tak mi ~i akva par ko vi ma, jer je tu iz gu bqen ko rak, ali je uve re na da je ci. Za {to ne bi mo gli u Slo ve ni ji ima ti glav ni adut Ba we Ka wi `a po voq ni je ce ki se log fu to {kog ku pu sa? Ima mo pred ne, bla go det le ko vi te vo de i bla ta sa vr nost da smo ne ka da `i ve li u za jed ni~ koj hun skom uslu gom u obla sti me di cin ske re dr `a vi, do bro se po zna je mo i to tre ba is ha bi li ta ci je. ko ri sti ti - ka `e Brecl.

Slo ven ci na me ra va ju da ba {ka re we u Pen zi o ner Ti ne @e ner iz Kr {kog sa ba wi po ve `u sa uslu ga ma „den tal nog tu ri spru gom An to ni jom pr vi put je bo ra vio u zma”, jer su sto ma to lo {ke uslu ge kod nas Ka wi `i, a ve} pla ni ra na red ni do la zak. upo la jef ti ni je. Bo ra vak od osam-de vet da - Ra ni je smo do la zi li u No vi Sad gde na mo gli bi ko ri sti ti i za to, a `e le da ima mo rod bi nu, a uti sci pr vog bo rav ka u {to bo qe upo zna ju i do `i ve ~a ri Voj vo di Ka wi `i su od li~ ni. Iz ne na |e ni smo da je ne. sve ta ko ~i sto i ured no, da su qu di uslu Milan Brecl - Ma lo mi je sme {no da pri znam, da sko `ni, sve je bez za mer ke. Pr vo nam je bri ga Pri li kom bo ra va ka Voj vo |a na u Slo ve ro ne ma ni jed nog pro iz vo da sa ovog pod ne za zdra vqe, zbog to ga smo se od lu ~i li za ni ji in si sti rao je da u Voj vo di nu do vo di bqa za ko ji na {i qu di ni su za in te re so va do la zak, ali ka da smo ve} tu, pa na sto ji mo go ste iz De `e le. Ba wa Ka wi `a ima tra di ni. Ve li ki je in te res za mno ge po qo pri da {to bo qe upo zna mo sre di nu u ko joj bo ci ju od jed nog ve ka, pa ka da se Brecl kra jem vred ne pro iz vo de ko ji zna mo da su zdra vi ji ra vi mo - ve li @e nar. i uku sni ji od onih na {im tr go vi na ma.

Iako su joj Mo rav ske To pli ce „na do le ta uve rio da }e Slo ven ci ima ti pra vi Ima li smo pu no spon ta nih raz go vo ra sa hvat ru ke”, Cvet ka Te mlin iz Mur ske So ugo |aj, ne dav no je do veo pr vu gru pu, na red qu di ma ko ji nu de svo je pro iz vo de na pi ja bo te, od lu ~i la se za do la zak u Ka wi `u. na tre ba da stig ne u de cem bru.

- Ima raz li ke u po je di no sti ma, - Pr va gru pa je vr lo za do voq na, ta ko da je po ~e tak ve o ma us pe {an, ne mam ni ka kvih za mer ki na me di na dam se da je in te res Voj vo |a na da cin ske uslu ge i te ra pi je, ko je su na do la zi mo kao tu ri sti - na gla {a va naj vi {em ni vou - uti sak je Te mli no Brecl. ve. - Mo `da bi kva li tet sme {ta ja Ce ne su po voq ne, me di cin ske tre ba lo ma lo ob no vi ti. Za ni mqi vo uslu ge i baw ski tret ma ni od li~ ni, je upo zna ti se sa spe ci fi~ no sti ma ta ko da su Slo ven ci za do voq ni, pa ov da {weg `i vo ta, ali tre ba jo{ ra ne ki ko ji su pr vi put bi li `e le da di ti na to me da bi go sti ju bi lo vi do |u po no vo. Po red obi la ska To to {e. Ni je do voq no sa mo po nu di ti vog Se la, Ve le bi ta, „Vin skog dvo sme {taj i hra nu, ne go ima ti ra zno ra” u Haj du ko vu, et no ku }e u Ma lim vr snu po nu du. Odu {e vqe na sam bi la Pi ja ca ma, gde su de gu sti ra li „pa de gu sta ci jom ra ki je i dru gih spe ci lin ke”, vi na i ra zni spe ci ja li te ti, ja li te ta u Pe ca ri „Bra }e Kra vi}„ u Slo ven ci su na od la sku svra ti li u Ve le bi tu. Pr ven stve no do la zi mo Mar to no{ zbog ku po vi ne do ma }e zbog te ra pi ja, us put i da jo{ ne {to mle ve ne za ~in ske pa pri ke. Ve} sa vi di mo i do `i vi mo - ve li Te mli no na red nom gru pom u de cem bru Brecl Slovenci ispred Bawe Kawi`a va.

Mi lo rad Mi tro vi}

S

crna hronika

dnevnik U ATA RU HOR GO [A

^e tvor ka uhva }e na u pqa~ ki sa la {a Ka wi {ka po li ci ja uhva ti la je ~e ti ri li ca ko ja su pro va li la u ne na sta we ni sa la{ u ata ru Hor go {a, pa je za dr `a va we do 48 sa ti od re di la Ta ma {u K. (1994), Er vi nu K. (1986) i Kri sti ja nu H. (1989) iz Hor go {a, zbog osno va sum we da su s jo{ jed nim ma lo let ni kom po ~i ni li kri vi~ no de lo te {ke kra |e u po ku {a ju.

PU Ki kin da je sa op {ti la da su osum wi ~e ni po ku {a li da sa sa la {a od ne su elek tro mo tor, dve traj no `a re }i pe }i, raz ne elek tri~ ne ka blo ve, ru~ ni alat i gvo zde nu pre su za vo }e. Oni su s kri vi~ nom pri ja vom pri ve de ni is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci.

M. Mr.

ponedeqak12.novembar2012.

13

AK CI JA [PAN SKE PO LI CI JE U LAS PAL MA SU I ALI KAN TEU

Uhap {e ni fi nan si je ri „ze mun skog kla na” U [pa ni ji su uhap {e ni di le ri dro ge osum wi ~e ni za fi nan si ra we „ze mun skog kla na”, a u is toj ak ci ji za ple we no je vi {e od 700 sta bqi ka in dij ske ko no pqe, ob ja vi li su ju ~e {pan ski me di ji.

Po li ci ja je ot kri la tri plan ta `e in dij ske ko no pqe na Ka nar skim ostr vi ma, ob ja vqe no je na saj tu {pan skog li sta „El Mun do„. „Agen ti na ci o nal ne po li ci je su ot kri li or ga ni za ci ju ko ja fi nan si ra ‘ze mun ski klan’ za hva qu ju }i pro iz vod wi ma ri hu a ne”, sa op {ti la je po li ci ja. „To kom ope ra ci je, 25 oso ba je uhap {e no, me |u ko ji ma 17 na pod ru~ ju Las Pal mas i osam na pod ru~ ju Ali kan tea”, na vo di se u sa op {te wu.

Za sad in dij ske ko no pqe

Foto: „El Mundo”

To kom ope ra ci je u dve ban ke je pro na |e na i za ple we na su ma od 840.000 evra. Pro na |e ni su i luk su zni sa to vi, ko kain i, ka ko je na ve la po li ci ja, „re le vant ni do ku men ti”. „Ze mun ski klan” op tu `en je za ubi stvo srp skog pre mi je ra Zo ra na \in |i }a 2003. go di ne, pod se }a „El Mun do„, i do da je da je po li ci ja kod Ali kan tea u Va len si ji u fe bru a ru ove go di ne uhap si la Vla di mi ra Mi li sa vqe vi }a, ko ji je u od su stvu osu |en na 35 go di na za tvo ra. [pan ska po li ci ja je uhap si la i Lu ku Bo jo vi }a, ak tu el nog {e fa „ze mun skog kla na”.

E. D.

TEMA „DNEVNIKA” U JU @NOJ BA^ KOJ SVE MA WE BEK STVA OKRI VQE NIH POSLE SA O BRA ]AJ NE NE SRE ]E

KRI VI^ NA PRI JA VA PRO TIV DI REK TO RA „BIG BU LA” U BA ^IN CI MA

Osum wi ~en za uta ju 21,5 mi li o na di na ra Pro tiv di rek to ra kom pa ni je ‘’Big bul’’ iz Ba ~i na ca \. K. Po re ska upra va je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog sum we da je uta jio 21,5 mi lion di na ra po re za.

U na me ri da iz beg ne pla }a we po re za po od bit ku, od 9. apri la do 31. av gu sta 2010. go di ne, \. K. je pri krio po dat ke o ~i we ni ca ma ko je su od uti ca ja na utvr |i va we po re za. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, \. K. je gra |e vin ske

objek te ko ji su deo imo vi ne kom pa ni je, ukup noj vred ne 55,6 mi li o na di na ra, po klo nio fi zi~ kim li ci ma na osno vu Ugo vo ra o po klo nu ko je je evi den ti rao u po slov nim kwi ga ma, a ni je ob ra ~u nao i upla tio po re ske oba ve ze od ukup no 21,5 mi lion di na ra.

Kri vi~ na pri ja va je pod ne ta Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Srem skoj Mi tro vi ci.

(Ta njug)

OD LU KA SUD SKOG VE ]A HA [KOG TRI BU NA LA

Pre su da Ha ra di na ju 29. no vem bra Od lu ka sud skog ve }a Ha {kog tri bu na la u pred me tu pro tiv Ra mu {a Ha ra di na ja i jo{ dvo ji ce biv {ih ko man da na ta OVK-a po op tu `ba ma za zlo ~i ne nad Sr bi ma i dru gim ne al ban ci ma na Ko so vu 1998. bi }e ob ja vqe na 29. no vem bra. „Od l u k a su d a u pred m e t u pro t iv Ha r a d i n a j a, La h i j a Bra hi ma ja i Idri za Ba la ja, ko j i su uhap { e n i u apri l u 2008, bi }e ob ja vqe na na zva ni~ nom saj tu Tri bu na la”, pre no se pri {tin ski me di ji sa op {te we Ha {kog tri bu na la. Pr vo bit no je bi lo na ja vqe no da }e od lu ka su da bi ti ob ja vqe na kra jem sep tem bra.

Ha ra di naj je tre nut no u ku} nom pri tvo ru na Ko so vu i ne ko li ko da na pre iz ri ca wa pre su de vra ti }e se u She ve nin gen. On je 3. apri la 2008. go di ne, po sle tro go di {weg pro ce sa, pro gla {en ne vi nim po svim ta~ ka ma op tu `ni ce, ali je Ha {ki tri bu nal 21. ju la 2010. do neo od lu ku da slu ~aj „Ha ra di naj i osta li„ de li mi~ no vra ti na po nov no su |e we.

Ha ra di naj je 2004. go di ne iza bran za pre mi je ra Ko so va, da bi 7. mar ta 2005. go di ne, na kon obe lo da wi va wa op tu `ni ce pro tiv we ga, pod neo ostav ku i do bro voq no se ja vio Ha {kom tri bu na lu.

(Ta njug)

ILE GAL CI U VA GO NU TE RET NOG VO ZA: Na @elezni~koj stanici u Ristovcu ju~e je spre~en poku{aj {est dr`avqana Sirije da ilegalno pre|u granicu sakriveni u vagon teretnog voza koji je saobra}ao iz Gr~ke.

Kako je saop{teno, pet mu{karaca i jedna `ena su otkriveni u vagonu ~ija je krajwa destinacija bila Austrija, te se pretpostavqa da su planirali da stignu u tu zemqu. Poku{aj ilegalnog prelaska granice spre~en je zajedni~kom akcijom carinika i Pograni~ne policije.

(Ta njug)

„Ve li ki brat” ot kri va ne sa ve sne vo za ~e Po sle ne dav ne sa o bra }aj ne ne sre }e na Be o grad skom ke ju u No vom Sa du u ko joj je mla di} na pe {a~ kom pre la zu za do bio te {ke te le sne po vre de, vo za ~a ko ji je po be gao pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je ot kri li su za ma we od 20 sa ti.

Sa o bra }aj ke u ko ji ma u~e stvu ju ta kvi ne sa ve sni vo za ~i ni su ret kost u ju `noj Ba~ koj i ve }i nom se de {a va ju u No vom Sa du; ipak, sve ih je ma we, ve ro vat no za hva qu ju }i sve pri sut ni jem vi deo-nad zo ru na sa o bra }aj ni ca ma, naj broj ni jem u dr `a vi. U ne kim sko ri jim go di na ma pro ce nat re {a va wa ta kvih slu ~a je va bio je i sto pro cen tan, a uglav nom je sa mo ma lo ma wi. Ne re {e ni pred me ti se ra de sve dok se ne ra sve tle, bez ob zi ra na pro tok vre me na, iako je pri to me znat no te `e do ka za ti de lo.

– Obez be di li smo li ce me sta, {to pod ra zu me va i pri ku pqa we oba ve {te wa i po da ta ka od o~e vi da ca, i de ta qa no ura di li uvi |aj.

Ana li zi ra li smo pre ko vi deo-nad zo ra tra se od la ska i si ste mom eli mi na ci je su zi li broj vo zi la ko ja bi po ti pu i dru gim ka rak ter si ti ka ma mo gla u}i u ono za ko jim tra ga mo – ob ja {wa va ope ra ti vac gru pe za krv ne de lik te ko ji je ra dio na po me nu tom slu ~a ju. – Ni je bi lo mno go ma te ri jal nih do ka za. Dru gi u~e snik u ne zgo di je pe {ak (1981) iz Kur {u mli je, s bo ra vi {tem u No vom Sa du. Sa zna li smo od mah da se ra di o ve }em vo zi lu, ko je je, ka ko nam je na ve de no, bi lo za pr qa no, kao i re gi star ske ozna ke na we mu.

Sa zna li smo da je re~ o tam ni joj ni jan si cr ve ne bo je. Vo zi lo se oko 17.30 po sle uda ra wa pe {a ka, po ki {o vi tom vre me nu uda qi lo ve li kom br zi nom. Ta kvi uslo vi su ka rak te ri sti~ ni u ve }em bro ju sli~ nih slu ~a je va. Kad smo ga ras krin ka li, vo za~ je, ne ba{ pre te ra no ori gi nal no, iz ja vio da je ~uo uda rac, ali je, na vod no, mi si lio da je re vol ti ra ni pe {ak uda rio ru kom po we go vom vo zi lu s ob zi rom na to da ni je stao na pe {a~ kom pre la zu kao auto mo bil u dru goj tra ci.

Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, osum wi ~e ni za ovo de lo (1983) je pret hod no okri vqen i za dru ga de la uz upo tre bu na si qa, za {ta su po stup ci u to ku. On ne pri ja vqe no sta nu je u na se qu kod No vog Sa da, a pre bi va li {te mu je u Pan ~e vu.

In spek tor do da je: – Be `e iz stra ha, za to {to su pod uti ca jem al ko ho la ili dro ga, zbog pri kri va wa ne kog dru gog kri vi~ nog de la, ali ima i dru gih mo ti va. Mrak, ki {a, sma we na vi dqi vost ote `a va ju po li ci ji ra sve tqa va we, a iz gred ni ci ma po ma `u da pri kri ju ono {to su u~i ni li.

Bi lo ka ko bi lo, is po sta vi lo se da „ve li ki brat” zna ~aj no po ma `e po li ci ji po da ci ma, ali i pre ven tiv no. Pa ko ho }e da ri zi ku je do dat no de lo ne pru `a wa po mo }i po vre |e nom uz ono ko je mu se sa o bra }aj nom ne sre }om ve} sta vqa na te ret, mo `e i da pro ba ob u zda va we

svo je sa ve sti, ali ra sve tqe nost tih do ga |a ja ne osta vqa mno go pro sto ra za op ti mi zam u be `a wu od od go vor no sti. De {a va se da „o{te }e ni” ne ma za bri wa va ju }e po vre de, ali to ni ka ko ne uma wu je od go vor nost ~o ve ka za upra va qa ~em jer on ne zna u ka kvom sta wu je osta vio po vre |e nog i da li je za do bio po vre de ta kve da mu mi nu ti spa sa va ju `i vot.

– Pad bro ja ta kvih de la se pri pi su je broj nom vi deo-nad zo ru na sa o bra }aj ni ca ma, naj ma sov ni jem u dr `a vi. Isti ni za vo qu, ne ke ka me re ni su za do vo qa va ju }eg kva li te ta, ali za me na ta kvih, ko ju pri `eq ku je mo u bli skoj bu du} no sti, oni ma ko je kva li tet ni je re gi stru ju po treb ne sit ni ce na op pti ma lan na ~in, do dat no }e obes hra bri ti ne sa ve sne vo za ~e ko ji na pu {ta ju li ce me sta po sle sa o bra }aj ne ne re }e u ko ji ma ima po vre |e nih i po gi nu lih – ka `e za „Dnev nik” {ef gru pe za ra sve tqa va we krv nih de li ka ta u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Ni ko la La za re vi}. – Sta ti sti ka po ka zu je da oni ko ji su od lu ~i li da se koc ka ju s is tra `nim re zul ta ti ma ne ma ju {an se, dok ni gri `a sa ve sti ne tre ba da se za ne ma ri u tim slu ~a je vi ma. Bez na pu {ta wa li ca me sta, ti vo za ~i ve} su su o ~e ni s te {kim de lom pro tiv

broj spor nih vo zi la.

Ne ma pra vi la i kli {ea ko ji mo gu uokvi ri ti pro fil iz gred ni ka. Pret po sta vqa mo da se ta kvi slu ~a je vi ~e sto de {a va ju zbog uti ca ja al ko ho la i nar ko ti ka, ka da ak te ri sma tra ju da se is pla ti po ku {a ti beg.

Me |u tim, iz be ga va ju na krat ko, a po tom do bi ja ju ve o ma ozbiq nu kri vi~ nu pri ja vu za na pu {ta we li ca me sta ne sre }e, od no sno ne pru `a we po mo }i po vre |e nom u sa o bra }aj noj ne sre }i, ko ju, na rav no, ne bi do bi li da su osta li na me stu do ga |a ja. Ako bi smo ba{ hte li da iz dvo ji mo naj ~e {}e mo ti ve, on da su to strah, uti caj opi ja ta i al ko ho la – na vo di La za re vi}.

Vr lo ret ko se ne ko na knad no pri ja vi zbog gri `e sa ve sti. Pri ja vio se dva da na po sle ne sre }e sa mo No vo sa |a nin S. R. (1987) dok je po li ci ja ste za la obru~ oko we ga. On je osum wi ~en da je 28. ma ja oko 17 ~a so va u No vom Sa du na ras kr sni ci na Kli si na le teo „be-em-ve om”

bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja – ~lan 297, i ugro `a va we jav nog sa o- bra }a ja – ~lan 289, pa je ne po treb no do da va ti kri vi~ no de lo ne pru `a wa po mo }i po vre |e nom u sa o bra }aj noj ne sre }i – ~lan 296.

On is ti ~e da je va `no br zo i {to te meq ni je an ga `o va we jer naj ~e {}e do la zi do pri kri va wa, za ta {ka va wa i uni {ta va wa tra go va.

– Po sto je na ~i ni pre tra `i va wa tih vo zi la po po zna tim po da ci ma kao {to su tip, bo ja, re gi star sko pod ru~ je i na taj na ~in se su `a va

srem sko mi tro va~ kih re gi si tar skih ozna ka na pe {a ka A. P. (1938) ko ji je pre la zio ko lo voz na obe le `e nom pe {a~ kom pre la zu. Po tom se, ne za u sta vqa ju }i vo zi lo, uda qio u ne po zna tom prav cu. Pe {ak je za do bio po vre de od ko jih je istog da na pre mi nuo.

Ima slu ~a je va gde ne ko pre u zme kri vi cu za dru gog. Na pri mer, mo `e po sto ja ti ozbiq na sum wa da si ro ma {an su vo za~ za ma te ri jal nu na do ka na du pri sta ne da ro bi ja ume sto bo ga tog vo za ~a. Te {ko da se mo -

`e utvr di ti ko je ko jim re do sle dom di rao vo lan, me wa~ ili dru gi deo ko la. Me |u tim, na pu tu iz me |u Ka ra |or |e va i Ba~ ke Pa lan ke, otac i sin su do ve zli u bol ni cu po vre |e nog star ca ko ji je ta mo iz ja vio da je sam pao s bi ci kla. Po vre |e ni je ubr zo pre ba ~en u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne u No vi Sad, gde je pre mi nuo. Po auto ma ti zmu, te lo je pre ba ~e no u In sti tut za sud sku me di ci nu i ob du cent je oba ve stio in spek to re da po me nu te po vre de ni su mo gle na sta ti od pa da, ve} da su ka rak te ri sti~ ne za sa o bra }aj nu ne zgo du. Po sle {est da na, osum wi ~e ni su qu di ko ji su ga do ve zli do bol ni ce. Po vre |e ni je po sle ne sre }e bio u sve snom sta wu pa ni je is kqu ~e no da se na pu tu do bol ni ce do go vo rio da za ne ku pro tiv u slu gu da po li caj ci ma is kaz ka kav je dao pre smr ti.

No vo sad ska po li ci ja in ten ziv no ra di na re {a va wu vi {e slu ~a je va.

U No vom Sa du 18. ok to bra ove go di ne, oko po dne va, na ras kr sni ci pu te va za Zre wa nin i za Ra fi ne ri ju vo za~ auto mo bi la je po ko sio bi ci kli stu, ko ji je tom pril kom za do bio te {ke te le sne po vre de.

U Te me ri nu 12. mar ta ove go di ne oko 19.40 sa ti na ras kr sni ci uli ca Ra de Kon ~a ra i No vo sad ske de te je za do bi lo te {ke te le sne po vre de, a vo za~ je po be gao. Opet je re~ o se ma fo ru i obe le `e nom pe {a~ kom pre la zu.

Ina ~e, svo je vre me no je vo za~ uda rio bi ci kli stu u No vom Sa du kod Kvan ta {ke pi ja ce i ne stao s li ca me sta pa se vra tio i pi tao oku pqe ne gra |a ne ko je uda rio ~o ve ka. Oni su mu ka za li da ne ma ju poj ma i on je oti {ao. Ve} uve ~e je ot kri ven.

Ape lu je mo na gra |a ne da, ma kar ano nim no, po zo vu broj 192 ako ima ju sa za na wa o sa o bra }aj nim ne sre }a ma po sle ko jih je ne ko ute kao, ka `u u gru pi za krv ne de lik te u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi.

M. Vu ja ~i}

14

SPORT

ponedeqak12.novembar2012.

dnevnik

MASTERS KUP U LONDONU

Nole u finalu No vak \o ko vi} igra }e u fi na lu Ma sters ku pa u Lon do nu.

Srp ski as je u po lu fi na lu nad i grao Hu a na Mar ti na del Po tra u tri se ta, re zul ta tom 4:6, 6:3, 6:2, po sle dva sa ta i 11 mi nu ta igre. No le tu }e to bi ti dru gi put u ka ri je ri da igra u fi na lu za vr {nog tur ni ra se zo ne. Pr vi put to je u~i nio 2008. go di ne, ka da je u [an ga ju osvo jio i ti tu lu, nad i grav {i Ni ko la ja Da vi den ka iz Ru si je (6:1, 7:5).

No va ku }e to bi ti 53. fi nal ni okr {aj u ka ri je ri, to kom ko je je osvo jio 33 tro fe ja. \o ko vi} je agre siv no po ~eo po lu fi nal ni duel pro tiv Hu a na Mar ti na del Po tra.Od star ta me ~a Sr bin je pre u zeo ini ci ja ti vu na te re nu - kre tao se od li~ no, igrao go to vo bez gre {ke, a po sle do bi je nog pr vog ge ma, ve} u na red nom imao je dve brejk lop te, ali je Ar gen ti nac spre ~io naj bo qeg na sve tu da od mah stek ne vi so ku pred nost. Na kon to ga No vak je bez pro ble me re {a vao ge mo ve u ko ji ma je ser vi rao, dok se Del po do bra no mu ~io da do bi je svo je. Ipak, u sed mom ge mu Ar gen ti nac je sti gao do pr ve pri li ke da po ve de i to za hva qu ju }i gre {ka ma \o ko vi }a.

No vak je dva pu ta sme ~o vao u mre `u, ali je, upr kos to me, us peo da spa si brejk lop tu 4:3.Na kon to ga vi so ki Del po za i grao je bo qe - pr vo je ru tin ski sti gao do iz jed na ~e wa, a on da se ras tr ~ao i is ko ri stio gre {ke

pro tiv ni ka, na ro ~i to slab dru gi ser vis (re a li za ci ja sa mo 33 od sto, 5/15) i pr vi na pra vio brejk - 5:4. Is po sta vi lo se da mu na kon to ga ni je bi lo te {ko da okon ~a set u svo ju ko rist, po sle 47 mi nu ta igre.

Na kri li ma do bre igre u fi ni {u pr vog de la me ~a Del Po tro je na sta vio i u dru gom se tu.

On je od mah u pr vom ge mu na ser vis \o ko vi }a sti gao do tri brejk pri li ke, ali je srp ski te ni ser us peo da se od bra ni. Sve {to ni je ta da is ko ri stio Ar gen ti nac je us peo ve} u na red nom ge mu ka da je No vak bio na ser vi su. Kon tro li sao je igru, sti gao do 15:40, a on da re a li zo vao dru gu brejk pri li ku i po veo sa 2:1. I ka da se ~i ni lo da bi to mo gla bi ti kqu~ na pred nost, No vak je po ka zao zbog ~e ga je naj bo qi na sve tu.

Uz vra tio je istom me rom - na pao je Del pov bek hend i sti gao do dve brejk pri li ke 15:40. Ar gen ti nac je, me |u tim, sa dva do bra po e na, od ~e ga jed nim asom, us peo da se i{ ~u pa, a No vak je on da po no vo sti gao do pred no sti. Ipak, za dla ku je we go va lop ti ca za vr {i la u autu, pa je pro pa la i tre }a pri li ka da uz vra ti brejk. Ipak, to ga ni je po re me ti lo, iako je ve} u tom tre nut ku ostao na sa mo jed nom ~e len xu. Za peo je u svom sti lu i to mu je do ne lo iz jed na ~e we - 2:2.U na red nom ge mu, u se ri ji skra }e nih lop ti, No vak se bo qe sna {ao i ru tin ski po tvr dio brejk,

vra tiv {i pred nost - 3:2. To je ozna ~i lo po ~e tak iz la ska iz mi ni kri ze. Re zul tat ska ne iz ve snost po tra ja la je do osmog ge ma, ka da je No vak po no vo za hva qu ju }i sjaj nom iz bo ru uda ra ca u kqu~ nim tre nu ci ma us peo da pre u zme ini ci ja ti vu i stig ne do pred no sti 5:3. U na red nom ge mu `e sto ko se bo rio za sva ku lop ti cu, jer je Del Po tro o{tro uz vra }ao, ali je na kra ju sti gao do iz jed na ~e wa u se to vi ma - 6:3.

U od lu ~u ju }em, tre }em, se tu \o ko vi} je kao i na po ~et ku me ~a igrao go to vo bez gre {ke.

Po no vo je do mi ni rao te re nom i ve} u tre }em ge mu sti gao je do pred no sti. On je Del Po tru od u zeo ser vis sa nu lom, za tim iden ti~ nim re zul ta tom do bio i svoj gem (3:1), i ta da No vak \o ko vi} je po tvr dio eks trakla su i u me ~u s Del Po trom ve} bi lo je ja sno da }e Ar gen - `e le }i da me~ tra je {to kra }e. gu bqe nog po e na. \o ko vi} je po tin cu bi ti ve o ma te {ko da pro - Upor nost se is pla ti la, pa je u be dom u Lon do nu po bo {qao na |e na ~in da za u sta vi pr vog sed mom ge mu is ko ri stio brejk skor u me |u sob nim du e li ma sa igra ~a sve ta. No le je u na stav - lop tu i po veo jo{ ube dqi vi je Del Po trom i sa da vo di sa 7:2. ku, ne sa mo ~u vao ste ~e no vo| - 5:2. A on da u ve li kom sti lu re In te re sant no je da je du e lom u stvo ve} kon stant no na pa dao, {io me~ u svo ju ko rist - bez iz pre sto ni ci Ve li ke Bri ta ni je

No vak \o ko vi} pre ki nuo tra di ci ju u me ~e vi ma sa Hu a nom Mar ti nom del Po trom - pret hod nih osam do bio je te ni ser ko ji je osvo jio pr vi set, {to ovo ga pu ta ni je bio slu ~aj.

SELEKTOR MIHAJLOVI] UO^I DUELA SA ^ILEOM

Rezultat uvek va`an

Ka pi ten Sr bi je Bo jan Pa vi }e vi}

SRBIJA I ARGENTINA DELE MEGDAN NA SVETSKOM PRVENSTVU U FUTSALU

Pravi ispit za orlove Po s le uspe { no od r a | e n og pr v og kru g a tak m i ~ e w a na Svet s kom pr v en s tvu na Taj lan d u, srp s ku fut s al re p re zen t a c i j u da n as o~e k u j e pr v a pre p re k a u no k a u t fa z i tak mi ~ e w a, se l ek c i j a Ar g en t i ne.

Bi }e to pra vi is pit vred no sti na {e se lek ci je. Za ni mqi vo je to da je FI FA ba{ taj su sret osmi ne fi na la pro gla si la za me~ da na, uz tvrd wu da na {a se lek ci ja pred sta vqa pra vo ot kro ve we pr vog kru ga tak mi ~e wa.

“Su d ar {am p i o n a Ju ` ne Ame ri ke i eki pe ko ja de bi tu je na Svet s kom pr v en s tvu obi~ n o bi tre b a l o da ima o~e ki va ni is hod. Me |u tim, uz Ar gen ti nu, ko ja je ozbiq no osla b qe n a po v re d a m a i su spen zi ja ma, kao i Sr bi ju ko ja pred sta vqa ot kro ve we grup ne fa ze tak mi ~e wa, ovaj su sret je po stao znat no te `i za prog no zi ra we” - ka `e se u na ja vi FI FA. -Za do voq ni smo pr vim me stom u gru pi i sa mim tim smo is pu ni li plan ko ji smo za cr ta li pred put na Taj land. Na -

sta vi li smo ni sku uspe ha sa pret hod na tri Evrop ska pr ven stva. Igra li smo ma lo re zer v i s a n i j e u du e l u sa ^e {kom, {te de }i sna gu za isto rij ski me~ pro tiv Ar gen ti ne.

To smo se bi mo gli da pri u {ti mo ima ju }i u vi du da smo zna li re zul tat me ~a Ku vajt-

Danas Ita li ja - Egi pat Bra zil - Pa na ma Ru si ja - ^e {ka Sr bi ja - Ar gen ti na

(10) (12.30) (12.30) (15)

Egi pat ( 3:0). Ipak, mi smo ov de do {li da igra mo svo ju igru i za se be, ta ko da nas ne in te re su ju dru gi re zul ta ti – re kao je ka pi ten or lo va Bo jan Pa vi }e vi}.

Ar gen tin ci su za u ze li dru go me sto u svo joj gru pi i sva ka ko ne }e bi ti lak ri val na {im mom ci ma i po red ~i we ni ce da osta li bez Ma ti jas Lu si juks (pre lom no ge) i Kri sti ja na Bu ru te (su spen do van zbog `u tih kar to na).

-Pre po ~et ka {am pi o na ta pro jek to va li smo Ar gen ti nu kao ri va la u osmi ni fi na la, {to se i obes ti ni lo.Bez ob zi ra {to u duel pro tiv nas ula ze osla bqe ni, ne }e nam bi ti ni ma lo la ko. Even tu al ni pro boj u ~e t vrt f i n a l e bio bi isto rij ski uspeh za na{ fut sal i jo{ ve }i re no me u sve tu.

Na {a stru~ ni {tab je do bro pro u ~io igru ri va la.

-Kqu~ uspe ha mo gla bi da bu de do bra od bra na, jer smo sa pet pri mqe nih go lo va u toj ka t e g o r i j i sla b i j i sa m o od Ru s a i Bra z i l a c a. Na ru k u nam ide i to {to Ar gen tin ci ima j u ka d rov s kih pro b le m a.

Oni ga je stil igre sli ~an na {em, o~e ku jem ne iz ve snu utak mi cu, gde }e ni jan se od lu ~i ti po bed ni ka. Ar gen tin ci su fa vo ri te, ima ju bo qi rej ting, {to }e mo ra ti da po ka `u i na te re nu. Evi dent no je da ka ko pr ven stvo od mi ~e da igra mo sve bo qe – na gla sio je ka pi ten Pa vi }e vi}.

Utak mi ca Sr bi ja – Ar gen ti na igra se da nas u 15, uz pre nos na RTS 2.

J. G.

Re pre zen ta ci ju Sr bi je u sre du (14. no vem bar) o~e ku je po sled wi test u ovoj go di ni, pri ja teq ski me~ pro tiv ^i lea, na ne u tral nom te re nu u Sent Ga le nu (20 ~a so va). Ipak, pres kon fe ren ci ja se lek to ra Si ni {e Mi haj lo vi }a bi la je i pri li ka da se jo{ jed nom sta vi ta~ ka na de {a va wa u na ci o nal nom ti mu po sle dva bol na i ve za na po ra za od Bel gi je i Ma ke do ni je, od no sno re {e di le me oko mo gu} no sti da je at mos fe ra na ru {e na zbog su ko ba sa ka pi te nom Iva no vi }em i we go vim za me ni kom Ko la re vim.

- Sve je u naj bo qem re du. Re~ je o kon struk tiv noj kri ti ci, kod me ne su svi jed na ki, sva ko me tre ba u li ce re }i gde gre {i.

Qu ti me ka da se do go vor iz svla ~i o ni ce ne is po {tu je, {to je bio slu ~aj pro tiv Bel gi je.

Ne ma ni ka kvih pro ble ma sa Iva no vi }em i Ko la ro vom, od wih o~e ku jem da uvek da ju ne {to vi {e od osta lih, s ob zi rom na kva li tet i is ku stvo. Po raz u Ma ke do ni ji bio je plod osci la ci je mla dog ti ma i gu bit ka sa mo po u zda wa na kon Bel gi je- ob ja snio je se lek tor.

Na spi sku za ^i le uglav nom ne ma iz ne na |e wa. De bi to va }e na pa da~ Nan ta Fi lip \or |e vi}, a ne ku dru gu pri li ku sa ~e ka }e gol ge ter Hel sin bor ga Ni ko la \ur |i}.

- Re pre zen ta ci ja igra s jed nim na pa da ~em. \or |e vi} vi {e od go va ra tre nut nom sti lu igre, {to ne zna ~i da \ur |i} ni je u kom bi na ci ji za ne ke bu du }e utak mi ce. I \or |e vi} i \ur |i} su za slu `i li po ziv.

Po zva ni su i An to nio Ru ka vi na iz Va qa do li da i Mar ko Lo mi} iz mo skov skog Di na ma.

Se lek tor se lek ci je Sr bi je Si ni {a Mi haj lo vi}

Selektorov izbor Gol ma ni: @eq ko Br ki} (Udi ne ze) , Da mir Ka hri man (Ta vri ja), Bra ni mir Alek si} (Spar tak) Od bra na: Ne nad To mo vi} (Fi jo ren ti na), An to ni Ru ka vi na (Va qa do lid), Bra ni slav Iva no vi} (^el si), Ni ko la Mak si mo vi} (C.zve zda), Ma ti ja Na sta si} (M.si ti), Alek san dar Ko la rov (M.si ti), Mar ko Lo mi} (Di na mo, Mo skva).

Sre di na: Ra do sav Pe tro vi} (Gen ~ler bir li gi), Lu ka Mi li vo je vi} (C.zve zda), Sr |an Mi ja i lo vi} (C.zve zda), Ivan Ra do va no vi} (Ata lan ta), Alek san dar Ig wov ski (Ver der), Qu bo mir Fej sa (Olim pi ja kos).

Na pad: Mi ra lem Su lej ma ni (Ajaks), Du {an Ta di} (Tven te), Fi lip \u ri ~i} (He ren ven), La zar Mar ko vi} (Par ti zan), Ne ma wa To mi} (Par ti zan), Mar ko [}e po vi} (Par ti zan) i Fi lip \or |e vi} (Nant).

Wih dvo ji ca i ra ni je su ve} no si li dres na ci o nal nog ti ma. Se lek tor `e li da is pro ba i fu da ba le re sa ma wom mi nu ta `om, po put Pe tro vi }a, Mak si mo vi }a, Fej se, Ra do va no vi }a...

- U sva kom slu ~a ju re zul tat je ste bi tan, ali je va `no i da pro ve ri mo ne ke no ve- sta re igra ~e, da vi di mo ko mo `e da nam po mog ne u da qem to ku kva li fi ka ci ja.

Kritike Na {ao se se lek tor na uda ru jav no sti i me di ja po sle po ra za u Ma ke do ni ji.

- Ni sam iz ne na |en, ni ti raz o ~a ran. Ne ma ni ka kvih pro ble ma ka da se ra di o fud bal skim kri ti ka ma. Lo gi~ no je da bu dem na uda rau kad ne ma re zul ta ta, ako se ne ura di ono {to se o~e ku je.

Ta ko je svu da u sve tu. Fud bal je lep kad po be |u je{. Znao sam da }e bi ti te {ko, ali vo lim ta kve si tu a ci je. Hra bro sam pod mla dio tim, u ko ji ve ru jem i ko ji ima po ten ci jal. Tre ba vre me na da kroz ja ke du e le i is ku {e wa sa zre va ju. Ide mo da qe- kon sta to vao je Mi haj lo vi}, uz na po me nu da su no vi na ri svo jim ko men ta ri ma oprav da li we go va o~e ki va wa.

Na kon {to je Ne ma wa Ma ti} od bio po ziv u sa stav je uvr {}en jo{ je dan de bi tan, Lu ka Mi li vo je vi}.

- Sva kom fud ba le ra tre ba da bu de ~ast da bra ni bo je re pre zen ta ci je, we go va od lu ka je we gov pro blem, on tre ba da je po ja sni.

Se lek tor se za tim po za ba vio ka drov skim pro ble mi ma.

- Su bo ti} se po vre dio a tre bao je da po~ ne duel sa ^i le om.

Kr sti ~i} je ta ko |e zbog po vre de van stro ja. To {i} je pro ve ren, ku bu ri sa bo lo vi ma u ko le nu.

Ste va no vi} se pro me nio, do bio sam in for ma ci ju iz To ri na da je ostao bez `e qe za do ka zi va wem na tre nin zi ma, {to mi je i sam pri znao. Opu stio se i dok se to ne pro me ni ne }e ga bi ti u eki pi re kao je Mi haj lo vi}.

Re pre zen ta tiv ci }e se oku pi ti da nas u Sent Ga le nu, gde }e od ra di ti i dva tre nin ga.

Z. Rangelov

SPORT

dnevnik

15

ponedeqak12.novembar2012.

JELEN SUPERLIGA – 12. KOLO BE O GRAD: OFK Be o grad - Cr ve na zve zda NO VI SAD: Do wi Srem - Spar tak ZV BE O GRAD: Par ti zan - Rad ni~ ki 1923 NO VI SAD: Voj vo di na - No vi Pa zar KU LA: Haj duk - BSK Bor ~a JA GO DI NA: Ja go di na - Sme de re vo U@I CE: Slo bo da Po int - Rad ni~ ki (N) IVA WI CA: Ja vor - Rad

Fud ba le ri Do weg Sre ma i Spar ta ka ZV igra li su `u stro na sta di o nu „Ka ra |or |e”

Fo to:F. Ba ki}

Srem ci i Ba ~va ni mi ro qu bo vo Dowi Srem – Spartak Zlatibor voda 0:0 NO VI SAD: Stadion „Kara|or|e“, gledalaca: 800, sudija: Jovaneti} (U`ice). @uti kartoni: Milosavqevi} i Mileki} (Dowi Srem), Antoni} i Kova~evi} (Spartak ZV).

DO WI SREM: Beli} 7, Josimov 7, Mileki} 7, Bukorac (Jovanovi}), Petkovi} 7 (]iri} 7), Laki} Pe{i} 7, Ko{uti} 7 (Milutinovi} 7), Putin~anin 7, Jankovi} 7, To{i} 7, Milosavqevi} 7.

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi} 7, Kova~evi} 7 (Milivojev), Brati} 7, M. Adamovi} 7, Torbica 7, Despotovi} 7 (^ovi}), Novakovi} 7, [arac

7 (Vojvodi}), Antoni} 6, Pu{kari} 7, G. Adamovi} 7.

U izjavama pred utakmicu sa superliga{em iz Subotice, fudbaleri Doweg Srema predvi|ali su mo`da i najtvr|u utakmicu ove jeseni. Serija Suboti~ana od sedam utakmica bez poraza (17 bodova) je bila za po{tovawe, a ote`avaju}a okolnost za Sremce je bila izostanak zbog kartona standardnih prvotimaca ^orda{i}a, Damwanovi} i Vukobrata.

Gosti su ozbiqnije pripretili u 2. minutu: Novakovi} je {utirao iskosa, ali vrlo dobri Beli} je bio na mestu. Par mi-

Va qak ru tin ski Partizan – Radni~ki 1923 2:0 (1:0) BE O GRAD: Stadion Partizana, bez gledalaca, sudija Gloxovi} (Vrbas). Strelci: Ivanov u 25. i L. Markovi} u 49. minutu. @uti kartoni: Smiqani} (Partizan), Milo{evi}, Fejsa, Petrovi} (Radni~ki).

PAR TI ZAN: Petrovi} 7, Miqkovi} 7, Ostoji} 7, Ivanov 7, Lazevski 7, Smiqani} 7, S. Markovi} 7, Tomi} 7, Joji} 7 (M. [}epovi} 6), L. Markovi} 7 (A{kovski -), Mitrovi} 7 (S. [}epovi} -).

RAD NI^ KI 1923.: Kne`evi} 6, Pavlovi} 6, Milo{evi} 6, Kosari} 6, Fejsa 6, Petrovi} 6, Nedovi} 6, Petronijevi} 6 (\uri~kovi} 6), Milo{kovi} 6, Simovi} 6 (Svoji} 6), Spalevi} 6 (Sikini} 6).

U 12. kolu Jelen superlige fudbaleri Partizana pobedili su Radni~ki 1923. sa 2:0 (1:0). Crno-beli su rutinski ostvarili trijumf i vezali desetu pobedu u prvenstvu.

Partizan je me~ po~eo u 4-2-1 a Radne~ki u 4-4-2 formaciji. Doma}in je ovoga puta igrao sa Mitrovi}em u napadu. U drugom minutu Beogra|ani su o{te}eni. Lazar Markovi} u{ao je u {esnaesterac, po nogama ga je zaka~io jedan od defanzivaca Radni~kog, ali sudija Gloxovi} je ostao nem. Partizan je od starta ostvario dominaciju i igrao na polovini protivnika.

Ipak, prvi udarac imali su gosti.

Darko Spalevi} poku{ao je iskosa sa 15 metara, ali visoko preko gola. Akcije doma}ina su uglavnom i{le preko leve strane, odnosno Lazara Markovi}a. U 6. minutu dobro je korner izveo Tomi}, ali se na petercu niko od crno-belih nije sna{ao. Ne{to kasnije Lazar Markovi} je dobro pro{ao u {esnae-

sterac ali umesto da {utira hteo da doda i prilika je propala. U 19. minutu {ansa za Partizan. Bio je korner, Kne`evi} je ostao kratak u intervenciji a na drugoj stativi reagovao Joji}, ali samo pored gola. Ne{to kasnije 1:0. Slobodan udarac izveo je Tomi} i pogodio pre~ku, lopta je do{la do Ostoji}a koji je prona{ao Ivanova, a ovaj je bio precizan. Odmah potom {ansa za 2:0. Mitrovi} je iza{ao sam ispred Kne`evi}a, {utirao a ovaj je odbranio. U 34. minutu Radni~ki ima peh. Povredio se najboqi igra~ Spalevi}, a zamenio ga je Sikini}. U nastavku nije bilo izmena, a Partizan je nastavio inicijativu, {to je donelo i gol u 49. minutu. Joji} je poku{ao na drugoj stativi da proigra Mitrovi}a, ali je na loptu natr~ao Lazar Markovi} i smestio je u mre`u. Otvorili su se potom i gosti. U 56. minutu Petronijevi} je vukao loptu, {utirao sa 18 metara, ali malo pored gola. Od 63. minuta crno-beli igraju sa dva napada~a. Marko [}epovi} zamenio je Joji}a. Partizan nije dozvoqavao Radni~kom da se razmahne, igrali su presing iako je vodio sa 2:0. Tek od 75 minuta Kragujev~ani su do{li do kakve-takve igre, kombinovali su na polovini Partizana, ali bez opasnih akcija. Partizan je rutinski kontrolisao igru ali u 88. minutu {ansa za goste. Izveden je korner sa desne strane, glavom je loptu udario Kosjeri} ali je Petrovi} dobro odbranio.

Partizan je napravio lepu uvertiru pred naredni ve~iti derbi koji }e se igrati na Marakani.

I. Lazarevi}

nuta kasnije velika gu`va pred golom Aleksi}a, uba~ene lopta iz ugla dolazi do Josimova koji dolazi do samog gola, ali wegov {ut nije bio dovoqno precizan i lopta jo{ jednom zavr{aila u korneru. Na uba~enu loptu natr~ava Mileki} i udarcem glavom {aqe je pored gola. Beli} je u 10. minutu jo{ jednom bio na probi posle {uta Despotovi}a.

U 21. minutu vi|en je {ut Bukorca, ali nedovoqno precizan da ugrozi gol gostiju. Posledwu polupriliku imali su gosti u 25. minutu, Novakovi} je pobegao Josimovu, ali je u odsudnom trenutku bio neprecizan.

U pr vim mi nu ti ma dru gog po lu vre me na go sti su bi li kon kret ni ji. Sjaj nu pri li ku u 59. mi nu tu ni je is ko ri stio Spar tak: na kon cen tar {u ta Pu {ka ri }a No va ko vi} je {u ti raa, ali je Be li} iz ba cio lop tu u kor ner, da bi po tom Bra ti}, na kon uba ~e ne lop te, bio ne pre ci zan. U 74. mi nu tu apla u ze do ma }ih na vi ja ~a, zbog {u ta sa oko 22 me ta ra, za slu `io je Mi lo sa vqe vi}.

Mi ro qu bi vim is hodm bor be ne i fer utak mi ce mo gu bi ti i Srem ci i Ba ~va ni. @. Ra di vo je vi}

I ro man ti ~a ri bo qi od Zve zde OFK Beograd – Crvena zvezda 1:0 (0:0) BE O GRAD: Stadion Omladinski, gledalaca: 1.000, sudija: Vukadinovi} (Beograd). Strelac: Grbi} u 58. minutu. @uti kartoni: Axi} (OFK Beograd).

OFK BE O GRAD: Luka~ 6, Petkovi} 7, Vasiqevi} 6, Axi} 6, Rodi} 6, Nikoli} 7, Trivunovi} 7 (Brki} -), Grbi} 7 (Tufegxi} -), Pavlovi} 6, Cavri} 6 (Batioha 6), Bogavac 7.

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 6, Miki} 6, Maksimovi} 6 (Babaq -), Spaji} 6, Mladenovi} 6, Milivojevi} 6, Ve{ovi} 6 (Dimitrijevi} 6), Milija{ 6, Lazovi} 6, Kasalica 6, Mudrinski 6.

Fudbaleri OFK Beograda su na~inili iznena|ewe trijumfom nad Crvenom zvezdom 1:0 (0:0). Rromanti~ari su tokom ~itave utakmice bili boqi rival i zaslu`eno osvojili bodove.

Motivi su bili veliki kod oba rivala, doma}in je tra`io izlaz iz opasne zone, dok su gosti hteli da zadr`e korak za Partizanom u trci za titulu. Imperativ pobede sputao je obe ekipe da prika`u kvalitetiju partiju, igralo se rastrzano i uglavnom na sredini terena. U 6. minutu Milija{ je dobro izveo korner, ali je odbrana doma}ina dobro intervenisala.

Potom su pretili doma}i. Jedan dobar napad po desnoj strani zavr{io je udarcem iz ugla. Ne{to kasnije Trivunovi} je u {esnaestercu gostiju umalo proigrao nekog od saigra~a, ali se Zvezda odbranila. U 12. minutu Lazovi} gubi loptu, kre}e kontra za doma}e, Bogavac je u duelu sa Ve{ovi}em iz-

vojevao samo korner. Malo potom velika prilika za Zvezdu, Kasalica je iza{ao sam ispred Petkovi}a, prevario ga i umesto da {utira uputio je pas ka Mudrinskom koji nije pro{ao. Ne{to kasnije Petkovi} je {utirao a Bajkovi} odbranio, kao {to je u~inio i ne{to kasnije kada je {utirao Trivunovi}. Doma}in je imao jo{ jednu priliku, ali se na odmor oti{lo bez golova.

U nastavku nije bilo izmena, a prvi su pripretili doma}i. Grbi} je vukao po desnoj strani, imao u dobroj poziciji Bogavca, ali je zakasnio sa pasom i sviran je ofsajd.

U 52. minutu umalo vo|stvo Zvezde. Milija{ je izveo slobodan udarac na visinu peterca, no u gu`vi niko od igra~a gostiju nije se sna{ao i prilika je propala. U 55. doma}in je imao {ansu, da bi veoma brzo Grbi} postogao gol. Crvena zvezda je potom uspostavila inicijativu, ali bez opasnosti po gol doma}ina, s tim {to je Nikoli} imao priliku da vo|stvo doma}ina pove}a.Ostalo je 1:0 za OFK Beograd.

Trener crveno-belih Aleksandar Jankovi} bio je razo~aran posle minimalnog poraza, istakav{i da Zvezda nije li~ila na tim.

- Imali smo previ{e problema, direktnih gre{aka, nismo li~ili na tim, niti zaslu`ili ni{ta vi{e od poraza. Ovo je nastavak jednog lo{eg raspolo`ewa i atmosfere. Moramo u~initi sve da oporavimo igra~e za derbi - rekao je Jankovi}.

I. Lazarevi}

HAJDUK NIKAKO DA NAPLATI BOQU IGRU

Ume sto bo do va – fe wer Fudbaleri Hajduka ni u 12. kolu superliga{kog prvenstva nisu ostvarili planirano, u susretu sa BSK Bor~om najavqivali su sigurnu pobedu i prikqu~ak ekipama iz sredine tabele, no morali su se zadovoqiti bodom, koji ih je spustio na posledwu poziciju na tabeli.

- Imali smo odli~no prvo poluvreme i {to je bitno dali smo gol. Ne treba `aliti za propu{tenim {ansama, ve} po ko zna koji put treba `aliti zbog primqenog gola. Ne mogu vi{e da shvatim da posle svakog prekida strepimo da li }e biti gol ili stopostotna {ansa za protivnika. Dajemo malo {ansi protivniku da stvori prekide, ali svaki put kada nam krene lopta ka golu opasno je. Bor~a nam iz igre nije stvorila priliku, ali tri - ~etiri prekida su im bila dovoqna da kazne na{u slabu reakciju. Gledao sam snimak gola, Sotirovi} je bio sam na drugoj sta-

tivi, bez ~uvara. Jednostavno, slabi smo u prekidima i to je ono zbog ~ega smo tu gde jesmo – ka`e vidno razo~aran {ef stru~nog {taba Hajduka Milan Milanovi}.

Imaju Kuqani za ~im da `ale. Samo u prvom poluvremenu bilo je 4-5 mat pozicija za goste, ali samo je jedna lopta zavr{ila u mre`i. I u drugom delu Bor~ani su se spa{avali kako su znali i umeli, ~istili loptu sa gol linije, pomagla im je i pre~ka...

- Igrali smo dobro, za svaku stvorenu {ansu imali smo po desetak dodavawa, probijali po bokovima, igrali iz prve...Dakle, sve je bilo kako treba osim prekida. Da kukamo na lo{u sre}u, da smo opet tri pre~ke pogodili, da su nam gol vadili glavom sa linije nema svrhe.

Obi~nom posmatra~u nije promaklo da su, nakon sjajnog prvog poluvremena u kojem gosti

nisu ni {utnuli ka golu Hajduka, u drugom delu doma}i igra~i prepustili inicijativu Bor~i.

- Ni nama u stru~nom {tabu nije jasno za{to smo se povukli u drugom poluvremenu i dozvolili protivniku da nam stvara pritisak. U prvom poluvremenu, dok smo imali loptu kod nas, protivnik nije primirisao na{em golu, a kada smo ih pustili da nam pri|u usledili su ti kobni prekidi i kazna.

Hajduk se nalazi u veoma te{koj situaciji, {to najre~itije potvr|uje posledwa pozicija na tabeli.

- Situacija je sve te`a, ali ne i bezizlazna.

Dve vezane pobede bi vratile sve u normalu, idemo daqe, nema predaje – istakao je Milanovi}. \. Bojani}

1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Ja go di na 4. Voj vo di na 5. Spar tak ZV 6. Rad 7. Slo bo da Po int 8. Ja vor 9. Do wi Srem 10. No vi Pa zar 11. Rad ni~ ki (N) 12. OFK Be o grad 13. Rad ni~ ki 1923 14. BSK 15. Sme de re vo 16. Haj duk

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

11 8 7 5 5 5 4 5 4 3 3 3 2 3 1 1

0 1 2 6 3 3 5 1 3 5 4 3 5 2 5 4

1:0 (0:0) 0:0 (0:0) 2:0 (1:0) 1:0 (1:0) 1:1 (1:0) 0:1 (0:1) 0:0 (0:0) 1:0 (1:0) 1 3 3 1 4 4 3 6 5 4 5 6 5 7 6 7

37:7 26:16 12:7 9:7 16:12 14:10 15:18 16:11 10:13 15:14 13:23 14:16 11:18 12:29 6:17 9:17

33 25 23 21 18 18 17 16 15 14 13 12 11 11 8 7

U sle de }em ko lu (17/18.no vem bra) sa sta ju se- NI[: Rad ni~ ki - Voj vo di na, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Ja go di na, NI[: Rad ni~ ki - Voj vo di na, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Par ti zan, Rad - Haj duk, SME DE RE VO: Sme de re vo - OFK Be o grad, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja vor, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Slo bo da Po int, BOR ^A: BSK - Do wi Srem.

UZ MINIMALNU POBEDU VOJVODINE NAD NOVIM PAZAROM (1:0)

Pro klet stvo dru gog go la

Kada je Naemeka A|uru, vezni fudbaler Vojvodine, povukao loptu kroz sredinu terena, a igrao se tada 4. minut prvenstvenog duela s Novim Pazarom, pa odli~no uposlio Aleksandra Kataija, a ovaj pogodio mre`u gostiju, u~inilo se da su crveno-beli re{eni da napokon odigraju utakmicu po ukusu navija~a i vi{e puta savladaju golmana \ogatovi}a. Ali, nije ispalo tako, pa, na kraju, Novosa|ani mogu da budu zadovoqni i zbog tog

Mi ro slav Ste va no vi} (le vo)

gola, a jo{ vi{e zbog zna~ajne pobede koja ih je pribli`ila vrhu tabele. Ponovo su slavili 1:0, ponovo nisu odigrali onako kako `e-

Traj ko vi} ka pi ten Kada se, sredinom drugog poluvremena, povredio kapiten Miroslav Vuli}evi} i kada je umesto wega na teren u{ao Milan Bojovi}, kapitensku traku preuzeo je stameni {toper Vojvodine Branislav Trajkovi}.

Posle tromese~ne pauze ovaj igra~ u velikom stilu vratio se na teren, a preuzimawe trake simboli~no je ozna~ilo koliko je Trajkovi} zna~ajan za igru novosadskog superliga{a. li publika i wihov trener Neboj{a Vigwevi}, ali, primeti}e neko, „ciq opravdava sredstvo”. Vojvodina je sada na ~etvrtom mestu, pretekla je Rad i zbog toga je ovaj trijumf toliko vredan.

- Kako smo u{li u utakmicu, pa jo{ kada smo ve} u 4. minutu postigli gol, svi na stadionu, pa i mi na klupi, pomislili smo da }emo lak-

{e sti}i do pobede - iskren je bio Neboj{a Vigwevi}. - Me|utim, umesto da nastavimo da igramo u istom stilu, pas je prestao da nas slu{a, po~eli smo puno da gre{imo na sredini i da gubimo lopte.

Imao je doma}in prilike u prvom delu drugog poluvremena da jo{ koji put savlada golmana Novog Pazara, a kada u tome nije uspeo, po~eo je da se povla~i i prepu{ta igru gostima.

- Dogovor u poluvremenu bio je

Fo to: F. Ba ki}

da nastavimo da napadamo, nikako da se branimo, ali posle propu{tenih prilika zaista smo po~eli da se povla~imo - dodao je Vigwevi}. - Mogao je Stevanovi} da mnogo pre kraja re{i pitawe pobednika, ali je wegov {ut zavr{io na pre~ki, potom je i Meleg dobro izveo slobodan udarac, lopta je na`alost oti{la pored gola... Bila je to, kada se sve sabere, mnogo te{ka utakmica za nas, a Novi Pazar je pokazao koliko je opasan tim. Dosta su se moji igra~i potro{ili kako bi stigli do bodova, a jo{ jednom se videlo da nas uporno progawa prokletstvo drugog gola. @eleli smo da ga postignemo, ali nismo u tome uspeli, iako smo u ovoj utakmici bili najbli`i tome.

Imala je Vojvodina pri kraju susreta i sportske sre}e, ta~nije maestralnog golmana Nemawu Supi}a, koji je ukrotio prelep volej Milo{a Bogunovi}a u 87. minutu.

Malobrojnim navija~ima na „Kara|or|u” sigurno nije bilo prijatno kada je Bogunovi} idealno zahvatio loptu, ali je sve strahove i nelagodu panterskom intervencijom otklonio visoki ~uvar mre`e i omogu}io doma}inu da se raduje te{koj, minimalnoj, ali zaslu`enoj pobedi.

A. Predojevi}

16

SPORT

ponedeqak12.novembar2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Pa din ci je se wi pr va ci Dolina – Tekstilac 3:1 (1:1) PA DI NA: Stadion Do li ne, gle da la ca 400, sudija S. Spasi} (Novi Sad), strelci: Staj~i} u 41. Gigovi} u 75. Memovi} u 83. za Dolinu, a Danojevi} u 17. minutu za Tekstilac. @uti kartoni: Gigovi} (Dolina), Peci}, Ili}, Kaurin (Tekstilac: DOLINA: Jevti} 7, ^i`ik 7, Nedu~i} 7, Ivani{evi} 7, Me-

movi} 7, Gigovi} 7 (Spaskovski -), Staj~i} 8, Anti} 7 (\okovi} 8), Kova~evi} 7, ]iri} 7 ([alipurovi} 7), Ninkov 7.

TEKSTILAC: Andrija{evi} 7, Peci} 7, Stepan~ev 6, Nedeqkovi} 6, Dokni} 6, Ili} 7, Kaurin 6, Radusin 6 (\urovi} -), Peruni~i} 6, \orovi} 6, Stanojevi} 7.

U derbiju kola doma}i fudbaleri ostvarili su pobedu i pro-

tiv vrlo dobre ekipe iz Oxaka.

Gosti su prvi do{li u vo|stvo, posle jedne dubinske lopte Danojevi} je bio najprisebniji i rutinski savladao doma}eg golmana. Kada se o~ekivao kraj prvog dela Staj~i} je posle izvedenog kornera dobro {utirao i postigao pogodak.

U drugih 45. minuta doma}i fudbaleri nastavili su sa napadima i u 75. minutu, posle kor-

Mi trov ~a ni za do voq ni ji Sloga – Srem 1:1 (0:0) TE ME RIN: Stadion Sloge, gledalaca 200, sudija Jocovi} (Vrbas), strelci: Kova~evi} u 51. za Slogu, a Milo{evi} u 58. minutu za Srem. @uti kartoni: Baji} (Sloga), Nikoli}, Trifkovi}, Milo{evi} (Srem).

SLOGA: Vasiqevi} 6, Suvajxi} 6, [tefek 6 (Stanojev 6), Miqanovi} 6, Kova~evi} 7, Bajat 7, \uki} 6, Kragovi} 6, Baji} 6 (Grahovac -), Samarxi} 7, Sila|i 6 (Leti} -).

SREM: Arnautovi} 8, Stanimirovi} 6, Vu~kovi} 7, Nikoli} 6, Petru{i} 6, Jeremi} 6, Trifkovi} 6, Milo{evi} 7, Vidi} 6 (^ovi} -), Vrawkovi} 6, Vasi} 7.

Kona~an rezultat vi{e je prijao fudbalerima iz Sremske Mitrovice po{to su Temerinci planirali pobedu i smawivawe bodovnog zaostatka za vode}om

Dolinom. Mre`a iza mladog golmana Nikole Arnautovi}a kao da je bila za~arana u prvom poluvremenu. Odli~nim intervencijama osujetio je poku{aje Bajata, Baji}a i Samarxi}a, dok su Miqanovi} i \uki} ni{anili pored stative. Rebus je re{io Neboj{a Kova~evi}, bio je najvi{i u skoku posle kornera Aleksandra Bajata. Biv{i prvoliga{ iz Sremske Mitrovica, sa samo jednim rezervnim igra~em na klupi, uspeo je da izjedna~i preko Milovana Milo{evi}a. Kapiten gostiju natr~ao je na odbijenu loptu i sa 20 metara pogodio dowi ugao.

Doma}ini su izgubili kompas, stihijski napadali u posledwih pola sata, a najboqu priliku imao je Samarxi}, ~iji je udarac zaustavio raspolo`eni golman Srema.

M. Meni}anin

nera [alipurovi}a, Gigovi} je glavom doneo doma}inu vo|stvo.

I nakon toga igra~i Doline nastavili su sa dobrom igrom i u 83. minutu Spaskovski je sa leve strane iz slobodnog udarca centrirao, a Memovi} je glavom postigao tre}i pogodak. Ovom pobedom fudbaleri Doline postali su prvaci jeseweg dela prvenstva.

B. Stojkovski

Ta ka~ za ra dost Ba~ka Topola – ^SK Pivara 1:0 (0:0) BA^ K A TO P O L A: Grad ski sta dion, gle da la ca 150, sudija Tutulovi} (Novi Sad), strelac Taka~ u 88. minutu. @uti kartoni: Kroni}, Cvetko vi}, Top ~a gi}, Ci co vi}, Ke ke zo vi} (Ba~ ka To po la), Simi}, B. Ili}, [vowa (^SK Pivara).

BA^KA TOPOLA: Kroni} 8, Top~agi} 7, Cvetkovi} 8, Todorovi} 8, Maslovara 7, Bojovi} 6 (Kosovi} 7), Cicovi} 7, Mezei 7, Milovanovi} 6 (Taka~ 7), Martinovi} 7 (Gazdi} ), Kekezovi} 8. ^SK PIVARA: Tankosi} 8, Dangubi} 7, Jevi} 6, Vu~kovi} 7, N. Ili} 7, Vukanovi} 7, Mari} 6 ([vowa 6), Simi} 7, B. Ili} 6 (Pupovac 6), Krstanovi} 7 (Kupre{ki -).

U jednom od derbija 13. kola Srpske lige vi|ena je kvalitetna utakmica. Imali su Ba~kotopol~ani vi{e od igre i us-

peli su da realizuju jednu priliku, {to im je bilo dovoqno za osvajawe tri boda. U prvom poluvremenu bilo je nekoliko prilika, u 15. minutu se oprobao Kekezovi}, ali je lopta oti{la preko gola, tri minuta kasnije Vukanovi}, da bi se ne{to kasnije, posle centar{uta Ke ke zo vi }a, u {an si na {ao Milovanovi}.

U nastavku utakmice bilo je mnogo `ivqa igra i vi{e prilika na obe strane. [ef stru~nog {taba doma}ina Ra~i} u igru uba cu je Ta ka ~a ume sto Milovanovi}a, koji je i postigao pobedonosni gol i time doneo veliku radost saigra~ima i navija~ima. Pre odlu~uju}eg momenta obe ekipe su imale pri li ke za po sti za we go lo va,me|utim mre`e su mirovale sve do 88. minuta kada je Taka volejem savladao golmana Tankosi}a.

S. St.

Pa li }a ni pre ki nu li post Pali} – Radni~ki ([) 1:0 (0:0) PA LI]: Stadion „Janko Pejanovi}”, gledalaca 150, sudija Majstorovi} (Stari Banovci), strelac Tomi{i} u 61. minutu. @uti kartoni: Mili}, Bjedov, Qubojevi} (Pali}), Simiki} (Radni~ki).

PALI]: Bogdanovi} 7, Tomi{i} 8, Mezei 7, Joci} 7, Bjedov 7, Pr{i} 7, Mili} 7, Jondri} 7, Matija{evi} 6 (Po`ar 6), Qubenkovi} 6 (Rajkova~a 6), Antuni} 8.

RADNI^KI: Vujasinovi} 7, Savinovi} 7, Krneta 6, Bjeli} 6, Babi} 7, Simiki} 6, Mladenovi} 6 (Arpeli} 6), Nedi} 7, Mrkowi} 6, \oki} 7 (Mati} 6), Vukovi} 7, Hubert 6.

Posle dva uzastopna poraza Pali}ani su do{li do pobede protiv dobre ekipe Radni~kog iz [ida. Igralo se uglavnom na sredini terena, i jedna i druga ekipa je vrebala

Pr ve nac Pan ~e va ca

Sa ra pa po go dio me tu

Dinamo – Cement 3:2 (2:1) PAN ^E VO: Stadion Dinama, gledalaca 300, sudija Pa{tar (Subotica), strelci: Raki} u 11. Kra~unov u 45. Arbutina u 58. za Dinamo, a Vukovi} u 25. Kalinov u 62. minutu (iz penala) za Cement. @uti karto ni: Ra ki}, \u ki}, Sta ji} (Di na mo), Ili}, Bu de ~e vi} (Cement) DINAMO: Trbojevi} 7, Baji} 6 (Arbutina 7), O`egovi} 7, Raki} 7, Kra~unov 7, Teofanov 7, Pe{terac 7, \uki} 6, Andanovski 6, Savanovi} 6 (Petrovi} 6), Staji} 6.

CEMENT: Suba{i} 6, Ga{parevi} 6, Bursa} 6, Pankari}an 6, Haxi} 6 (\uki} 6), ^ovi} 6 (Nedimovi} 6), Vukovi} 6,

Ili} 6, Kalinov 7, Bude~evi} 6, Mili}evi} 6.

Fudbaleri Dinama ostvarili su prvu pobedu u jesewem delu prvenstva protiv vrlo dobre ekipe iz Beo~ina. Doma}i tim do{ao je u vo|stvo u 11. minutu, posle kornera Raki} je glavom savladao Suba{i}a. Gosti su iz kontra napada izjedna~ili, a strlac je bio Vukovi}. U samoj zavr{nici prvog dela, posle kornera, Kra~unov je bio najvi{e u skoku i doneo svojoj ekipi prednost. U nastavku utakmice, u 58. minutu, Arbutina je postigao i tre}i gol za Pan~evce, a gosti su u 62. minutu preko Kalinova iz jedanaesterca ubla`ili poraz.

B. St.

{ansu da postigne gol, {to se dogodilo tek u drugom poluvremenu, kada je Antuni} u 61. minutu izveo slobodan udarac sa nekih 20 metara, golman Vujasinovi} jeodbio loptu, na koju je natr~ao Tomi{i} i poslao ju je u mre`u. U fini{u utakmice obe ekipe su imale {anse, ali su Pali}ani uspeli da sa~uvaju svoju mre`u i zaslu`eno trijumfuju.

S. Stoiqkovi}

Senta – Radni~ki (S) 1:0 (0:0) SEN TA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca 200. Sudija: Stankovi} (Pan~evo), strelac: Sarapa u 78.minutu. @uti kartoni: Boki}, Ze~evi} (Senta), [pear, Bojak i Makar (Radni~ki), Crveni karton: Desnica (Radni~ki).

SENTA: @ivko 7, Domonko{ 7 (Vasin 8), Kaka{ 7 (Sarapa 8), Spahi} 7, Haben{us 8, Boki} 8, Kunti} 7 (Malinovi} 7), Popov 8, Geci} 7, Mara{ 8, Ze~evi} 8.

RADNI^KI: Stankovi} 7, Desnica 6, [pear 6, Major 7, Puri} 7, Mari} 7, Bojak 6, Marjanovi} 7, Makar 7 (Kova~evi} -), Paunovi} 7, Ho~ijeslavski 7 (Petre{ -).

PRVA LIGA SRBIJE

Sa bol~ Tot do neo ra dost Potisje – Crvena zvezda 4:3 KA WI @A: Sportska hala Bawe Kawi`a, gledalaca 100. Sudije: Nenad Nenadovi} i Nikola Torbica (Zrewanin).

REZULTATI: 55 kg: Gazdag (Potisje) 1:0 bez borbe, 60 kg: Fejstamer - Futo 0:1 (6:3, tu{ u 3.minutu), 66 kg: Luka~evi} - De{i} 0:1 (0:2, 0:2), 74 kg: Zeldi - Dev~i} 1:0 (0:1, 3:0, 1:0), 84 kg: [lejher - Duki} 0:1 (tu{ u 2. minutu), 96 kg: [uqok Markovi} 1:0 (2:0, 1:0), 120 kg: Tot Kova~evi} 1:0 (2:0, tu{ u 4.minutu).

Kawi`ani su trijumfovali u neizvesnom me~u, a tri borbe okon~ane su pobedom tu{em. Reprezentativac Kristijan Gazdag nije imao rivala, a Daniela Fejstamera koji je bio ubedqiv u pr-

voj rundi 6:3, u drugom delu na ple}a je polo`io iskusni Sabol~ Futo. Dragan De{i} je u nadvisio Nikolu Luka~evi}a na poene, a do 74 kg Norbert Zeldi je bio uspe{niji od Marka Dev~i}a pa je rezultat poravnat 2:2. Pobeda Dragutina Duki}a tu{em nad Tama{em [lejherom donela je prednost gostima, koju je anulirao borbeni ^aba [uqok. Odlu~uju}i poen za Kawi`ane doneo je Sabol~ Tot, na odu{evqewe doma}ih navija~a.

M. Mi.

Novi Sad – Partizan (T) 6:1 NO VI SAD: Velika dvorana Spensa, gledalaca: 200, su-

dije: Lerinc (Kawi`a) i Bor{o{ (Senta). Rezultat po kategorijama – do 55 kilograma: Simi} 1:0 (bb), do 60: Lackovi} – Ostoji} 1:0 (predaja u 1. rundi), do 66: Bo{kov – Sekere{ 1:0, [tajer – [tiklica 1:0, do 84: Petrovi} – Varadinac 1:0, do 96: Radakovi} – Mi{i} 0:1, do 120: Pavlovi} – Gruji} 1:0.

Novi Sad je pobedio jo{ jednog direktnog konkurenta u borbi za opstanak u Prvoj rva~koj ligi. Posle beogradske Crvene zvezde, Novosa|ani su pobedili i toma{eva~ki Partizan, ~ime su ostvarili primaran ciq – opstanak u dru{tvu najboqih.

J. G.

Okr{aj starih ba~kih rivala u Senti protekao je u ~vrstoj igri, uz malo povoqnih prilika.

Sen }a ni su, ipak, pri ka za li bo qu igru, a je di nu pri li ku is ko ri stio je Sta ni slav Sa ra pa. Ak ci ju, ko ju su u 78.mi nu tu po ~e li Po pov i Ma ra{, efekt no je za vr {io Sa ra pa, is ko sa sa le ve stra ne sa 18 me ta ra po go dio je me tu.

Golman gostiju Stankovi} nije uspeo da zaustavi {ut, pa su Sen}ani ukwi`ili minimalnu, ali zaslu`enu pobedu, kojom su opravdali visoku poziciju na tabeli.

M. Mitrovi}

Senta – Radni~ki (KG) 4:3 SEN TA: Sala O[ „Stevan Sremac”, gledalaca 150. Sudije: Karoq Dawi (Subotica) i Radomir A}i} (Kawi`a).

REZULTATI: 55 kg: Anakijev (Radni~ki) 0:1 bez borbe, 60 kg: Horti - Dimitrijevi} 0:1 , 66 kg: Na| - Jovanovi} 1:0, 74 kg: Molnar - @ivkovi} 1:0 (tu{ u 4.minutu), 84 kg: [efer - Todorovi} 0:1, 90 kg: Lipaji} - Sreji} 1:0, 120 kg: Varga Cvijovi} 1:0.

Gosti iz Kragujevca su poveli 2:0 jer Sen}ani nisu imali takmi~ara u najlak{oj kategoriji, a Dimitrijevi} je lako savladao Hortija. Razultat su pobedama poravnali Na| i Molnar, da bi gosti opet stekli prednost kada je [efer pora`en od Todorovi}.Me|utim, Sen}ani su bili spretniji u zavr{nici me~a.

M. Mr.

Di na mo - Ce ment Sen ta - Rad ni~ ki (S) Rad ni~ ki (SM) - Mla dost Do li na - Tek sti lac Du nav - Je din stvo (SP) Ba~ ka To po la - ^SK Slo ga - Srem Pa li} - Rad ni~ ki ([) 1. Do li na 2. Sen ta 3. Slo ga 4. Rad ni~ ki ([) 5. Tek sti lac 6. Rad ni~ ki (SM) 7. ^SK Pi va ra 8. Pa li} 9. Mla dost 10. Srem 11. B. To po la 12. Rad ni~ ki (S) 13. Du nav 14. Ce ment 15. Je din stvo (SP) 16. Di na mo

13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13 13

3:2 1:0 3:0 3:1 1:1 1:0 1:1 1:0 9 6 6 7 7 6 6 6 5 3 4 5 4 4 2 1

3 4 4 1 1 3 3 2 2 7 4 0 3 1 4 4

1 3 3 5 5 4 4 5 6 3 5 8 6 8 7 8

21:7 18:9 17:9 15:13 13:12 19:10 15:7 14:18 13:13 13:14 8:10 11:12 13:22 14:23 9:22 10:22

30 22 22 22 22 21 21 20 17 16 16 15 15 13 10 7

U sle de }em ko lu (18.no vem bra) sa sta ju se: Ce ment - Rad ni~ ki ([), Srem - Pa li}, ^SK Pi va ra - Slo ga, Je din stvo (SP) - Ba~ ka To po la, Tek sti lac - Du nav, Mla dost (BJ) - Do li na, Rad ni~ ki (S) - Rad ni~ ki (SM), Di na mo - Sen ta.

Lak {e od o~e ki va nog Radni~ki (SM) – Mladost (BJ) 3:0 (1:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Radni~kog, gledalaca 300, sudija Jelena Baweglav (Ba~ka Topoloa).Strelci: Kova~evi} u 29, Nagli} u 58.i Trbovac u 63. minutu. @uti kartoni: Milosavqevi}, Skorupan (Radni~ki), \uki}, Popin (Mladost).

RADNI^KI: Reli} 7, Miji} 7, Milosavqevi} 7, Ninkovi} 7, Simjanovski 7, Stani} 6 (Trebovac 7), Kova~evi} 7 (Radovanovi}), Skorupan 7, Nagli} 8 (Lackovi}), Soviq 7, Stevi} 7.

MLADOST: Raji} 7, Rati} 5, \uki} 5, Kantar 5, Erak 5 (Krasi}), Popin 7, Diki} 5 (Mili}), Maksi} 5, Vi{ekruna 5 (Sviti}), Kozomara 5, Baji} 5.

Lak{e od o~ekivanog Mitrov~ani su osvojili bodove u duelu sa gostima iz Ba~kog Jarka, koji su nastupili bez sedmorice standardnih prvotimaca.Gol Kova~evi}a (petom) u 29. susreta {irom je otvorio vrata

izabranicima Dragana Moji}a da do|u do jo{ jedne pobede na stadionu u Hesni.Predhodno je Skorupan izveo slobodan udarac sa 30 metara.Odli~ni golman Raji} drugi put je kapitulirao u 58. minutu efektnim golom Nagli}a.U 63. minutu Skorupan se oslobodio nekoliko protivni~kih igra~a, potom idealono uposlio Trebovca, koji je u trku pre{ao ~uvara, a onda poslao loptu neodbrawivo loptu pod pre~ku.

Ufini{u utakmice i Lackovi} je mogao da se upi{e u listu strelaca.Opet su doma}ini bili u brzoj kontri, Skorupan je ubacio idealno loptu u sredinu, Lackovi} je utr~ao u prazan prostor, ali je golman Raji} na vreme istr~ao i nogom loptu izbacio u poqe.

Jedinu priliku za gol za goste imao je Popin, ali je brzopleto {utirao.

B. Rokni}

VELIKA NAGRADA VALENSIJE

Po be da Pe dro se, ti tu la Lo ren cu [panac Dani Pedrosa trijumfovao je na Velikoj nagradi Valensije, kojom je spu{tena zavesa na ovogodi{wi Moto GP {ampionat. Pedrosa je do sedme pobede ove sezone do{ao u vremenu od 48:23.819 minuta, s 38 sekundi prednosti u odnosu na Kacujukija Nakasugu na Jamahi. Nakasuga je u Valensiji mewao povre|enog Bena Spiza, a wemu i Pedrosi se na podijumu pridru`io drugi voza~ Repsol Honde Kejsi Stoner, koji je tako zvani~no zavr{io karijeru.

Novi {ampion kraqevske klase Horhe Lorenco nije uspeo da zavr{i trku po{to je imao te`ak pad posle izletawa u trenutku kada je vodio. Lorenco je do

druge titule u najja~oj klasi, a svoje ~etvrte ukupno, do{ao sa 18 bodova prednosti u odnosu na Pedrosu.

Pre starta trke, zbog uslova na stazi, ona je progla{ena ki{nom, iako je na woj formirana suva linija, ali su se samo Lorenco, Nakasuga i [tefan Bradl na LCR Hondi odlu~ili za slik pneumatike. Ipak, pre samog starta do{lo je do obrta, po{to su Pedrosa, voza~ Dukatija Niki Hejden, Kal Kra~lou na Jamahi Teh 3 i voza~ San Karlo Honde Gresini Alvaro Bautista odlu~ili da startuju iz boksa, po{to su posle kruga za izvi|awe staze odlu~ili da i sami uzmu slikove.

Naredni Moto GP {ampionat startuje u Kataru 31. marta.

PRVA @ENSKA LIGA

Go {}e si gur ni je u fi ni {u ^elarevo – Vrbas Medela 56:64 (12:12, 10:14, 19:15, 15:23) ^E L A R E V O: O[ „Zdrav ko ^e lar”, gledalaca: 170, sudije: Vukanovi}, Jevtovi} i Pavlovi} (svi Beograd). ^E LA RE VO: [qi var, Mi.Ra do {e vi}, [tr bac, Lu ki} 10 )1-1), Ninkovi} l (2-1), Po po vi}, La lo vi} 16 (6-4), Terzi} 10 (7-4), Majki}, Lakovi} 8 (5-2), Mari} 11 (4-4), Viu~eti}.

VRBAS MEDELA: @ivanovi} 7 (6-3), Miqanovi}, Pet-

kovi} 4, Radowi} 4, Jovovi} 25 (6-5), Xuver4 2, Cuki} 12 (4-4), Sto{i}, Jovovi}, Raji} 5 (22), Mi{kovi}, Prica 5 (2-1).

Sve do posledwih pet,{est minuta utakmica je bila ravnopravna i rezultatski neizvesna. U fini{u me~a doma}e ko{arka{ice kao da su se utrkivale koja }e da postigne vi{e trojki (skor 22:2), {to je go{}ama pomoglo da stekmu nedosti`nu prednost i pobede.

V. Vu.

SPORT

dnevnik

Vo {u sti gla ka zna

Som bo re lek tro – Pro le ter Agro `iv 20:31 ( 8:12) SOM BOR: Ha la Mo ston ga, gle da la ca 200, su di je: Osto ji} i Raj ko vi} ( No vi Sad ).Sed mer ci: Som bo re lek tro 4(2), Pro le ter Agro `iv 5(5), is kqu ~e wa: Som bo re lek tro -, Pro le ter Agro `iv 4 mi nu ta.

SOM BO RE LEK TRO: Bo go je vi}, Le `a ji}, Dra {ko vi} 2, Pen ze{ 3(2), Ni ko li} 4, Va ci, Be sla} 1. Ko ji}, Mi jo vi} 4, @iv ko vi} 2, Smi qa ni} 1, Gar di jan 2, Bo {ko vi} 1, PPRO LE TER AGRO @IV: Sto iq ko vi}, Osto jin 1, Tr ni ni} 1, Mo mi rov, Kne `e vi} 2, Bje li ca 1, ^a gaq, Sta ni} 7 (5),Lo jan ~i} 5, Ili}, Do ko 6,

Di mi tri} 2, Ko ste lac 4, Da vi do vi}, Goj ko vi}, Kne `e vi} 2.

Is ku stvom i tem po ru ko me ta {i Pro le te ra Agro `iv sa vla da li su de bi tan ta u ovom ran gu tak mi ~e wa, ko ji se do bro dr `ao u pr vom de lu. ^e ta pro sla vqe nog Mo mi ra Rni }a utak mi cu je pre lo mi la u uvod nim mi nu ti ma na stav ka. Do ma }i su u pr va dva na pa da us pe li da spu ste raz li ku na mi nus tri, ali su po tom ~ak {est mi nu ta bi li bez po stig nu tog po got ka, {to su go sti ka zni li i ste kli ne do sti `nu pred nost - 19:10.Re al no gle da ju }i tri jumf sna `e ne eki pe iz gra da na Be ge ju je i i~e ki van.

N. Jo.

PR VA MU [KA LI GA SE VER

Mo gu i bez tre ne ra Mla dost TSK – @SK 27:24 (14:8) TE ME RIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 400, su di je: Po pov (No vi Sad) i Ri sti} (Ki kin da), sed mer ci: Mla dost TSK 1 (0), @SK 1 (1), is kqu ~e wa: Mla dost TSK 4, @SK 8 mi nu ta.

Cr ve ni kar to ni: \u ri} i Ko sa no vi}, obo ji ca u 56. mi nu tu (Mla dost TSK), Ste va no vi} u 51. i U. Bo ja ni} u 56. mi nu tu (@SK).

MLA DOST TSK: Ar da li} (16 od bra na), Ter zi}, Oku ka 1, Li si ca 5, Kne `e vi} 1, Vu ja ~i} 4, Gru ji ~i} 8, Jo va no vi}, \u ri} 4, Sta ro vlah 1, Po kra jac 3, Kur te{, La u {ev, Ko sa no vi}, Mar ja no vi}, Plan ~ak. @SK: Ko tla ja (7 od bra na, sed me rac), Ke zi ja, Xa ja, B. Mar ko vi}, Bo sni} 4, Aba zo vi} 4 (1), Mi lu ti no vi} 4, A. Mar ko vi} 5, Stra `i vuk, Ste va no vi} (8 od bra na), Smo qan 3, Mi ja to vi} 1, Ma ki tan, U. Bo ja ni} 3, M. Bo ja ni}.

Ru ko me ta {i Mla dost TSK iz Ba~ kog Jar ka i bez tre ne ra

(Go ran Kur te{ oti {ao), u do sta ner vo znoj utak mi ci, po be di li su @SK i u~vr sti li se u vr hu pr vo li ga {kog ka ra va na.

Go sti iz @a bqa po ve li su sa 2:0, ali ne sta lo im je ba ru ta, pa su do ma }i, do sre di ne pr vog po lu vre me na, na pra vi li se ri ju od 7:0. Ste ~e ni ka pi tal Ja ra ~a ni su odr `a va li go lo vi ma Ne na da Gru ji ~i }a i Mi la na Li si ce, a u ne ko li ko na vra ta od li~ no je in ter ve ni sao i gol man Zo ran Ar da li}.

U po sled wih de set mi nu ta, @SK je pri {ao na sa mo dva ko ra ka, pa se kod pu le na \u ra |a Tr bo je vi }a pro bu di la na da da mo gu iz be }i po raz. Ja ra ~a ni su uze li tajm-aut, sko va li plan i us pe li da za dr `e po bed ni~ ki kurs. Pu ne ru ke po sla ima li su su di je Po pov i Ri sti}, usi ja nu at mos fe ru na par ke tu ras hla di li su sa ~e ti ri cr ve na kar to na.

M. Me ni }a nin

Par ti zan – Voj vo di na 24:23 (9:12) BE O GRAD: Sport ski cen tar Vo `do vac, gle da la ca 1.200, su di je: Stoj ko vi} (Ni{) i Ni ko li} (Le sko vac). Sed mer ci: Par ti zan 5 (4), Voj vo di na 5 (4), is kqu ~e wa: Par ti zan 4, Voj vo di na 14 mi nu ta.

PAR TI ZAN: Va si} (7 od bra na), Mi lo {e vi} 2, V. Ili}, Me {ter, Ra da no vi}, Pa vlo vi} 5, @u jo vi} 3, M. Ra do va no vi} (4 od bra ne, sed me rac), Kaj ga ni}, Ra di vo je vi} 6 (4), N. Ili} 1, A. Ra do va no vi}, Ivo {e vi} 2, Mi tro vi} 4, Mar se ni} 1, Po ti}.

VOJ VO DI NA: V. Ra di {i}, Po pov, B. Ra di {i}, Ba ri {i}, Ve se li nov 1, Ste fa no vi}, Aba xi} (20 od bra na), Sto ja no vi} 5 (4), L. Ar se ni}, ]up ko vi} 1, Jo {i} 5, Ma ri ja nac 3, Mi lo {e vi} 4, Mi tro vi}, Stan ko vi} 4, ]ur ko vi}.

Ru ko me ta {i Par ti za na, po sle ve li ke i is cr pqu ju }e bor be, tre ner skih nad mu dri va wa, od li~ nih po te za s obe stra ne, ~i ste igre u od bra ni i ne ve ro vat ne ne iz ve sno sti u fi ni {u su sre ta, sa vla da li su glav nog kon ku ren ta za {am pi on sku ti tu lu no vo sad sku Za je ~ar - Vr bas Kar neks Cr ven ka Ja fa - C. zve zda Ko lu ba ra - Ru dar Rad ni~ ki - Me ta lo pla sti ka @e le zni ~ar - Ju go vi} Na pre dak - PKB Par ti zan - Voj vo di na 1. Par ti zan 8 2. Voj vo di na 8 3. C. zve zda 9 4. Me ta lo pl. 8 5. Rad ni~ ki 8 6. Ko lu ba ra 8 7. PKB 8 8. Za je ~ar 8 9. Na pre dak 8 10. Vr bas 8 11. Cr ven ka 9 12. Ju go vi} 8 13. Ru dar 8 14. @e le zni ~ar 8

7 6 5 5 5 4 3 4 4 4 2 2 2 0

1 0 1 0 0 1 2 0 0 0 2 1 0 0

0 2 3 3 3 3 3 4 4 4 5 5 6 8

29:30 26:28 34:28 26:22 22:26 28:25 24:23

242:20615 207:18112 239:24211 210:19710 211:21210 250:228 9 224:222 8 233:232 8 210:220 8 195:215 8 231:243 6 212:218 5 216:222 4 195:236 0

Voj vo di nu. Ovom po be dom u der bi me ~u pr vog de la pr ven stva, cr no-be li su na do brom pu tu da po ne su la ska vu ti tu lu je se weg {am pi o na, s ob zi rom na to da su ste kli tri pred no sti na od no su na dru go pla si ra nu Voj vo di nu.

Tre ner No vo sa |a na \or |e ]ir ko vi} spre mio je pr vi put u ovoj se zo ni od bra nu 3-2-1 ~i me je iz ne na dio Be o gra |a ne, u ~i jim se re do vi ma pri li~ no ose tio ne do sta tak Mak si }a.

Po {to ni je imao ko da po ve `e be ko ve i pi vo ta. Za hva qu ju }i iz van red nim in ter ven ci ja ma Sta nak Aba xi }a, pri li~ no po kre tqi voj i ~vr stoj od bra ni No vo sa |a ni su us pe li da do |u u pred no sti od Momenat iz beogradskog duela tri go la (5:2) {to je po sle di ca Ni tre ner go sti ju ni je mi ro ne sna la `e wa ru ko me ta {a Par vao, me wao je po sta vu, pa je u fi ti za na na no vu iz ne na |u ju }u od ni {u pr vog po lu vre me na us peo bra nu ko ju su im cr ve no-be li ser da pro na |e re {e we. vi ra li. Obe eki pe te {ko su igra No vo sa |a ni su us pe li da spre le u na pa du i mno go po te {ko }a ~e tran zi ci ju kon tri i po lu kon do la zi li do go la, {to se i o~e ki tri i to je bi lo do voq no za po zi va lo s ob zi rom da se ra di o dve ti van re zul tat na po lu vre me nu u eki pe ko je igra ju naj ~vr {}u od ko rist go sti ju (9:12). bra nu u Li gi.

U na stav ku su sre ta pro ra dio je Tre ner do ma }i na Alek san dar gol man Par ti za na Va si}, obe Br ko vi} bio je pri nu |en da tra eki pe su na sta vi li sa ~i stom `i do bit nu kom bi na ci ju, me {ao igrom u od bra ni. Po red ve li kih je kar te, me wao igra ~e, ~ak i iz me na u obe eki pe ni je se mno go mla dog Ra do va no vi }a za me nio je gu bi lo na rit mu. No vo sa |a ni su i Va si }em. O~i gled no uvo |e wem da qe dik ti ra li tem po da bi ka ko Mar ka Pa vlo vi }a us peo je da do - se bli `io kraj su sre ta Uro{ bi je igra ~a ko ji je bio ne re {i va Mi tro vi} pre u zi mao od go vor enig ma za od bra nu No vo sa |a na. nost na se be. Po sle osam iz jed na Sa ~e ti ri uza stop na go la us peo ~e wa go lo vi ma Pe tra @u qe vi }a je da iz jed na ~i re zul tat.

Par ti zan je do {ao pr vi put u

UZ DRU GU PR VEN STVE NU PO BE DU VOJ VO DI NE NS SE ME

(Ne)o~e ki va no la ko, sle di te `ak is pit Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me pro tiv Spar ta ka iz Qi ga ze be le `i li su dru gu mak si mal nu ovo se zon sku po be du, a u pet ko la po ra `e ni su ~ak tri pu ta sa po 2:3.

Te sni po ra zi, do du {e uz ve o ma te `ak ras po red, ma lo su po qu qa li No vo sa |a ne, ali su u me ~u sa Qi `a ni ma oprav da li ulo gu fa vo ri ta, pri ka zav {i si gur no naj bo qu par ti ju u te ku }em pr ven stvu i lak {e od o~e ki va nog sti gli do mak si mal ne po be de.

Si gur no bi Vo {a pri ka za nom igrom sa vla da la i ja ~eg i re no mi -

ra ni jeg pro tiv ni ka od Spar ta ka, ali naj va `ni ji je do bar mo men tum u pra vom tre nut ku i mak si mal na po be da ko ja }e da ti kri la no vo sad skoj mla do sti.

- Od i gra li smo mno go bo qe ne go na pret hod nim utak mi ca ma, ma da mi slim da smo u Po `a rev cu mo gli da po be di mo 3:1, a iz gu bi li smo 3:2. Mno go smo gre {i li i sa mi se be po be di li. Gre {ke su iz o sta le u me ~u s Qi `a nim. Do mi ni ra li smo u svim se gemt ni ma igre i si gur no bi smo po be di li i ja ~eg ri va la. Sve nas je i{lo, do bri ser vi si, pri jem, blok, na pro sto

Milija Mrdak

vo| stvo na utak mi ci u 53. mi nu tu.

Ne iz ve snost je po tra ja la do kra ja su sre ta. Iza bra ni ci \or |a ]ir ko vi }a pre ko Vla di sla va Ve se li no va us pe li su pe de set se kun di pre kra ja su sre ta da iz jed na ~e re zul tat (23:23). Gre {ke Mi lo {e vi }a i Stan ko vi }a u tom de lu su sre ta pri li~ no su uti ca le na sta lo `e nost eki pe da bi, ~i ni se i su di ja ma u sa mom fi ni {u po pu sti la kon cen tra ci ja. Dve se kun de pre kra ja su sre ta lop ta je bi la kod cr no-be lih a sjaj ni Uro{ Mi tro vi} je po sle de ve ter ca sa uda qe no sti od de vet me ta ra po sti gao gol pod pre~ ku i do neo neo pi si vo sla vqe svom ti mu i ve li ku pred nost u je se wem de lu {am pi o na ta.

J. Ga li} S. An ti}

@EN SKA SU PER LI GA

Bli sta la Ka ~a re vi }e va @e le zni ~ar - Na i sa 21:23 (10:10) IN \I JA: Sport ska ha la, gle da la ca: 200. Su di je: Gru ba~ ki (Zre wa nin) i Ra ~i} (Ba~ ka Pa lan ka), sed mer ci: @e le zni ~ar 4 (3),Na i sa 3(2), is kqu ~e wa: @e le zni ~ar 18,Na i sa 10 mi nu ta. @E LE ZNI ^AR: Pa plac ko (19 od bra na, 1 sed me rac), \or |e vi} 4, Po po vi} 5, Pre do je vi} 1, ^am pa, Pe tro vi} 4 (1), Je zdi mi ro vi} 1, Ru pi}, Cve ti}, Je zdi}, Or lo vi}, Ko sti} 1, Sta ni} 5 (2), Mi li}.

NA I SA: Ka ~a re vi} (18 od bra na), Pre mo vi} 1, Mar ko vi}, ^o vi} 2, Mi tro vi}, La paj ne 1, @ar ko vi} 6, \o ko vi} 8 (1), Ne deq ko vi}, Pet ko vi}, J. Zdrav ko vi}, Ri bi ~i} 2 (1), T. Zdrav ko vi}, Pe tro vi} 3, Stan kov ski, Fi li po vi}.

Zdu {no bo dre ne od ver nih sim pa ti ze ra, ru ko me ta {i ce @e le zni ~a ra ni su us pe le da ukwi `e bo do ve iako su gi nu le na par ke tu.Fi ni{ utak mi ce je pri pao go {}a ma ko je su fe no mal nim od bra na ma Ka ~a re vi }e ve u tom pe ri o du igre sti gle do po be de.

D. Vi.

PR VA @EN SKA LI GA SE VER

Baj mo ~an ke ku }i pe va ju }i Te me rin – Rad ni~ ki (B) 19:27 (13:13)

Mr dak na ko rak do Ita li je Pr vo ti mac Voj vo din NS se me Mi li ja Mr dak po ten ci jal no }e pro me ni ti klup ske bo je. Mla di ko rek tor No vo sa |a na tre ni rao je ne ko li ko da na u Ita li ji, u Ar ti pal di, i sle de }e ne de qe }e klub iz Se ri je B od lu ~i ti o we go vom even tu al nom ag nga `ma nu. Klb je zbog po vre de ostao bez ko rek to ra Ga bri e le Pa skva li ja, pa je al ter na ti va neo p hod na i prak ti~ no, ako do |e do sa rad we, Mr dak }e od mah bi ti u po zi ci ji da za i gra.

- Do bro zna mo kva li tet Mr da ka. Gle da li smo ga na ra ni jim re pre zen ta tiv nim ak ci ja ma, bio je kod nas na pro bi, od no sno tre ni rao je sa eki pom. Sa da je igra~ Voj vo di ne NS se me, s ko jom je igrao Evro pu, a oko we go vog an ga `ma na zna }e se vi {e ove ne de qe - re kao je tre ner Ar ti pal di ja To ti re.

M. R.

17

MU [KA SU PER LI GA

PR VA MU [KA LI GA

Zre wa nin ci pre ma o~e ki va wu

ponedeqak12.novembar2012.

Branko Roqi}, kapiten Vojvodine NS seme

ni je bi lo sla bog me sta. Pri zna jem da smo o~e ki va li po be du, ali da }e mo vi {e mo ra ti da se po mu ~i mo, a is pa lo je da Spar tak ni je imao {an se pro tiv nas - re kao je ka pi ten Voj vo di ne NS se me Bran ko Ro qi}.

Te `ak ras po red se na sta vqa za No vo sa |a ne, u sle de }em ko lu go stu ju ak tu el nom {am pi o nu Cr ve noj zve zdi, do sa da ne po be |e nom ti mu u li gi.

- Do bro je {to smo la ga no i nad mo} no sa vla da li Spar tak i to }e nam da ti kri la za me~ sa Zve zdom.

Dva pu ta smo po ra `e ni od Be o gra |a na, na pri prem nom tur ni ru u

Kla do vu i u Su per ku pu, ali je oba pu ta bi la ne iz ve sna utak mi ca, upr kos mak si mal nim po ra zi ma.

Mi slim da smo u za ma hu i da smo sprem ni da raz bi je mo mit o ne po be di vo sti Zve zde, ko ju svi sma tra ju za ba u ka. Po treb no je sa mo da pri ka `e mo do bru igri i sma tram da u tom slu }a ju mo `en mo do uspe ha. U svim po ra zi ma ove se zo ne ima li smo {an se ko je ni smo ko ri sti li, pa mi slim da smo der bi mo gli da do ~e ka mo na mno go bo qem me stu na ta be li, ali gle da mo na pred i si gu ran sam da nam do la zi pe riod bo qih iga ra i re zul ta ta is ta kao je Ro qi}.

M. Ri sti}

TE ME RIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 200, su di je: Se ku li} i Jo van di} (Pan ~e vo), sed mer ci: Te me rin 7 (3), Rad ni~ ki 6 (5), is kqu ~e wa: Te me rin 10, Rad ni~ ki 10 mi nu ta.

TE ME RIN: Iva nov (6 od bra na), Ma ri ~i} 1, Em ber, Te pi}, Vu ko vi}, Ni ko li} 4 (1), Bla nu {a, Te {a no vi} 1 (1), Jan ko vi}, Pa ni}, Kre me no vi}, La ki}, Mi ku {ak 4, Mo ra ~a 3, Pa vlov 6 (1).

RAD NI^ KI: Tot (13 od bra na), Iva ko vi} 3, Xa vi} 4, Tum bas 8, Pe tri} 4, Alek si}, Ko men da 1, Ko sa no vi} (sed me rac), Rothflug 5 (5), Bo ki} 1, To ma {ko vi}, @ig mond 1.

Sla bo iz da we ru ko me ta {i ca Te me ri na, u dru gom po lu vre me nu de lo va le su kao ra {ti mo va ni or ke star, spo ro i bez ide je ni ka ko ni su mo gle da da pro na |u do bit nu kom bi na ci ju. Do od la ska na od mor vo di la se rav no prav na bor ba i ni ko ni je slu tio da }e do ma }e da do `i ve ha va ri ju u na stav ku.

Iako su zna le da naj ve }a opa snost pre ti od de snog kri la Sa ne le Tum bas, osta vi le su pre vi {e pro sto ra za de mon stra ci ju re a li za tor skih spo sob no sti naj bo qoj igra ~i ci Rad ni~ kog. Te me rin ke su u na stav ku po sti gle sa mo {est go lo va, pro koc ka le ~e ti ri sed mer ca

i olak {a le po sao go {}a ma iz Baj mo ka, ko je su oti {le ku }i sa dva ve li ka i za slu `e na bo da.

M. M.

Pre vag nu lo is ku stvo Voj vo di na – Srem 28:16 (15:9) NO VI SAD: Ve li ka dvo ra na Spen sa, gle da la ca 100, su di je: Vu ~i} i Ob ra do vi} (Zre wa nin), sed mer ci: Voj vo di na 1 (0), Srem 6 (4), is kqu ~e wa: Voj vo di na 6, Srem 2 mi nu ta.

VOJ VO DI NA: Gu te {a (19 od bra na, 1 sed me rac), Pu dar 5, Bo ja ni} 4, Bla `i} 3, Iva no vi} 3, Pa ji} (1 od bra na), An dri ja {e vi} 6, Be rak 1, Ze ~e vi}, Be qi} 1, Stu par, Tam bu ri} 3, Ko ji}, Ma ri ja nac 1, Dmi tro vi}.

SREM: Sto jiq ko vi}, Mi li ~i}, Sa mac 3, Bak {a 1, [a pu ri} (8 od bra na), Ve se li no vi} 2, Pa vlo vi}, Sre te no vi}, Mi le ti} 1, Voj vo di} 2, Usko ko vi} 7 (4), Var ga (6 od bra na, 1 sed me rac).

Da le su ru ko me ta {i ce iz Srem ske Mi tro vi ce sve od se be da se su prot sta ve do ma }i nu, ali sem do ne kle ras po lo `e ne Ma je Usko ko vi} ni je bi lo igra ~i ce ko ja bi pred sta vqa la ozbiq ni ju opa snost po gol Voj vo di ne, is pred ko ga je go spo da ri la Ja smi na Gu te {a. J. G.

18

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak12.novembar2012.

ВЕЧЕРАС У НОВОСАДСКОМ БИОСКОПУ „АРЕНА СИНЕПЛЕКС”

Премијерно „Вир” После јучерашње београдске, одржане у Центру “Сава”, вечерас и Новосађане, у биоскопу “Арена синеплекс”, од 20 часова, очејкује свечана премијера филма “Вир”. Млади редитељ Бојан Вук Косовчевић, чије је ово дебитантско целовечерње играно остварење, је најављујући премијере, за Танјуг рекао, да се идеја за “Вир” дуго ‘’кувала‘’ у њема и да је задовољан што је коначно изашла на видело.

стриц из државне безбедности, све док Кале још једном не претера. Трећа прича ‘’Вир‘’ прати Грофа уметника - цртача графита, који је напустио Ликовну академију, био мобилисан и који се са ратишта вратио са великом траумом од које се још није опоравио. Цео свој живот је посветио цртању графита са једном посебном темом - Виром. Сигуран је да кад га нацрта онако како би требало, да

Глумац и продуцент филма Ненад Окановић, који тумачи лик сликара Грофа, рекао је да је тај лик драмски и да се он бори са траумама које је понео са ратишта. ‘’То оставља наду, ако се бориш за праву ствар‘’, оценио је Окановић. Он је рекао да је целокупан буџет за филм износио 200.000 евра, да је Министарство културе и информисања издвојило седам милиона динара, док је

dnevnik ОД 14. НОВЕМБРА У „КОЛОСЕЈУ”

„Атлас облака” Филм „Атлас облака„ (Cloud Atlas) за који сценарио и режију потписују Лана Вачовски, Енди Вачовски и Том Тиквер, биће премијерно приказан 14. новембра у биоскопу „Колосеј„, у Београду, најавио је дистрибутер „Синефест„. Научнофантастична драма, у којој главне улоге тумаче Том Хенкс, Хале Бери, Џим Старџис, Хју Грант, Сузан Сарандон, Хуго Вивинг, Џим Броадбент, снимљена је према истоименом бестселеру Дејвида Мичела, који је у Србији објавила издавачка кућа „Лагуна„. Немачко-енглеска продукција „Атлас облака„ је најскупљи независни филм свих времена, снимљен са буџетом од 102 милиона долара, навео је „Синефест„. Немачки медији су описали „Атлас облака„ као „први покушај да се направи немачки блокбастер„. Филм се састоји од шест испреплетаних прича и истражује како поступци и последице ин-

дивидуалних живота утичу једни на друге кроз прошлост, садашњост и будућност. Акција, мистерија и романса драматично се преплићу у причу у којој се „једна душа преображава од убице у хероја и један акт доброте се шири кроз столећа како би инспирисао револуцију у далекој будућности„.

Занимљиво је то да је филм сниман паралелно са две различите филмске екипе. Један тим је предводио Том Тиквер, а други Лана и Енди Вачауски. Свако од глумаца игра по неколико улога. Филм је премијерно приказан 9. септембра на Међународном филмском фестивалу у Торонту где је одлично примљен.

АНГ ЛИ О ФИЛМУ „ПИЈЕВ ЖИВОТ”:

Публика мора да буде дирнута

Део екипе на снимању филма

Филм ‘’Вир‘’ говори о Београду у другој половини 1990-тих посматраном из угла три млада човека у три посебне приче које се међусобно преплићу и допуњују током 48 сати. Прва прича ‘’Корени мржње‘’ прати вођу групе скинхеда Богдана. Његов бес и агресија коју носи у себи, коју му је несебично у кости утерао отац, изазива у њему ерупцију мржње према себи и целом свету и води га на само дно. Друга прича ‘’Сумрак идола‘’ прати Калета последњег преживелог пуцача из једног познатог клана. Његов живот штити његов

ће сенке прошлости са којима живи нестати. Овај филм сведочи о згодама и незгодама погрешних идеала младих, крких корена и тежњи ка бољем док траже своје место у друштву и одговоре и излаз из вира у који су ухваћени. Косовчевић је на конференцији за новинаре одржаној протекле недеље у ДОБ-у након новинарске пројекције филма рекао да иако је био веома млад 1990-тих то не значи да није видео шта се дешава око њега. ‘’Филм је метафора на читаве 90-те године, које још нису ни отишле‘’, објаснио је он.

Секретаријат за културу града Београда дао милион динара. Филм ‘’Вир‘’ обилује динамиком, акцијом, бројним ефектима и заплетима, а инспирисан је истинитим догађајима. Поред Окановића у филму играју Небојша Ђорђевић, Срђан Пантелић, Мирјана Карановић, Драган Николић, Емир Кустурица, Марина Воденичар... Сценографи су Илија Вишњић, Александар Цвијановић, монтажер Ненад Пирнат, а за дизајн звука су били задужени Огњен Милошевић и Данијел Милошевић.

ЛУКАС ПОСЛЕ ПРОДАЈЕ „РАТОВА ЗВЕЗДА”

Снимаћу мале, личне филмове Џорџ Лукас је можда завршио са „Ратовима звезда„, али не и са седмом уметношћу и, како је најавио, наставиће да снима „своје мале, личне филмове„. Лукас је недавно присуствовао гала вечери „Ебони„ магазина, свега неколико дана пошто је саопштио да је свој „Лукасфилм„ продао „Дизнију„ за 4,05 милијарди долара. Договором је предвиђено снимање још филмова из серијала „Ратови звезда„. И док ће Лукас бити креативни консултант, све конце у рукама држаће његова дугогодишња сарадница Кетлин Кенеди. Лукас је, како преноси АП, рекао да има помешана осећања због целог договора. „То је све тако тужно. Током 40 година то је био мој

живот, али сада сам спреман за веће и боље ствари„, рекао је он. Међу тим стварима су образовна фондација у коју ће бити уложен велики део новца који је добио за „Лукасфилм„. „Махом ће то бити филантропија, али ћу снимати и сопствене, мале, личне филмове„, рекао је Лукас о својим плановима за будућност. Лукасов последњи филм су овогодишњи „Red Ta ils„ (Црвени репови) и легендарној црној ескадрили која је формирана 1941. године.

„Казабланка” добија наставак? И док тај филм описује као производ љубави, Лукас додаје: „Планирам да одем даље од тога. Једва сам успео да убацим ‘Ред Таилс‘ у биоскопе. Ови на којима сада радим никада неће бити приказани у биоскопима„. (Танјуг)

Харисон Форд у новом серијалу?

који би требало да се у биоскопима појави 2015. године, пише „Ентертејнмент викли„. Овај 70-годишњи глумац играо је Хана Сола у прва три дела „Ра-

това звезда„, али није искључио могућност да буде укључен у снимање седмог филма из серијала. „Харисон је отворен за идеју да сними филм и одушевљен је због тога, сво троје су„, рекао је добро обавештени избор листу алудирајући на Фордове колеге Марка Хамила који је играо Лука Скајвокера и Кери Фишер која је играла принцезу Леју. Форд је и постао популаран захваљујући првом филму „Ратови звезда„ из 1977. године и његова два наставка који су чинили првобитну трилогију. У новијој

снимања биле су животиње на отвореном мору и тај проблем је редитељ решио снимањем у 3Д технологији. „Као нова технологија, 3Д даје филму додатни плус„, рекао је он. Већи део филма снимљен је на Лијевом родном Тајвану. Он је објаснио да је један од кључних реквизита у филму огромни базен који је изграђен у студију у граду Тајчунг - омогућио екипи од 150 људи да пусти машти на вољу и да због тога нису били ограничени традиционалним вредностима холивудске продукције. „Одахнуо сам када сам видео да уживају у раду на Тајвану. Овај филм не бисмо могли да снимимо да није било помоћи свих„, рекао је Ли. Премијера филма на Тајвану и у САД заказана је за 21. новембар. (Танјуг)

ПОСЛЕ СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА

„РАТОВИ ЗВЕЗДА 7” 2015. ГОДИНЕ

Холивудски глумац Харисон Форд могао би да репризира своју улогу Хана Сола у новом филму из серијала „Ратови звезда„

Оскаровац Анг Ли изјавио је да је напорно радио током четворогодишњег снимања филма „Пијев живот„ према роману Јана Мартела како би 100 милиона долара вредан умтнички пројекат привукао што ширу публику. У филму Сураџ Шамра глуми дечака који плута отвореним морем са бенгалским тигром и хијеном пошто је брод на коме је био са целом својом породицом потонуо, преноси АП. „Уметнички филм може да истражује филозофска питања, али да би био популаран публика мора да буде дирнута, а то је тежак део„, рекао је Ли новинарима на Из филма „Пијев живот” Тајвану. Ли је рекао да су прве реакције на филм позитивне због чега закључује да је његов „ризични експеримент„ био успешан. Велики проблем приликом

трилогији снимqеној изме?у 1999. и 2005. Форд се није појављивао и чак је и одбацио такву могућност рекавши да му лик више није интересантан. Форд који је после светску славу стекао улогом Индијане Џонса наводно неће пристати на улогу у „Ратовима звезда„ све док се не обелодани ко ће режирати филм и написати сценаријо. Иначе, компанија „Дизни„ прошле недеље је купила „Ратове звезда„ од компаније Џорџа Лукаса за четири милијарде долара и најавила планове оживљавања ове научно-фантастичне серије. „Ратови звезда 7” биће премијерно приказани 2015. године и „наставиће да истражују сагу Ратова звезда и развију франшизу за будућност„, навео је „Дизни„ у саопштењу. (Танјуг)

Пре 70 година у америчким биоскопима приказана је „Казабланка„, а данас се у Холивуду прича о наставку овог чувеног филма. За љубитеље филма, „Казабланка„ је остварење које се обавезно мора погледати. Култни филм из 1942. године у коме су играли Хемфри Богарт и Ингрид Бергман освојио је три Оскара, место у Националном филмском регистру САД, а његов сценарио је Удружење писаца Америке прогласило најбољим икада. Лист „Њујорк пост„ пише да унука једног од оснивача студија „Ворнер„ Кес Ворнер размишља о снимању наставка „Казабланке„ према сценарију Хауарда Коча који је био један од сарадника на филму. И раније је било покушаја да се сними наставак, укључујући и „Ворнеров„ пројекат „Бразавил„, али су сви пропали. Кес Ворнер је на Кочову причу наишла у гомили сценарија у његовој кући у Вудстоку. „Ворнер„ је разматрао сценарио неко време и Ворнерова сматра да је студио био заинтересован за реализацију пројекта под условом да пронађу одговарајућег редитеља. Кочова прича названа „Re turn to Ca sa blan ka„

(Повратак у Казабланку) прати Илсу и Виктора Ласка који безуспешно покушавају да пронађу Рика након што се он са Реноом придружио снагама Слободне Француске у борби против Ромела у северној Африци. Како преноси „Пост„, после одласка из Казабланке Илса сазнаје да је трудна и рађа дечака који одраста у Америци. Дечаков отац је Рик што Ласло зна, али га третира као свог сина. Дечак се зове Ричард и одраста

у згодног, жестоког момка нежног срца који подсећа на оца. Када открије ко му је отац, дечак покушава да сазна нешто више о свом оцу чије су акције у Казабланци легендарне. Иако још увек није потрвђено да ће филм уопште бити сниман, у Холивуду се већ прича о томе ко би требало да игра Ричарда. Историчар „Казабланке„ Алжан Хамерц сматра да би улога требало да припадне Џозефу Гордону Левиту.

kultura

dnevnik

ponedeqak12.novembar2012.

19

ПИЈАНИСТКИЊА БРАНКА ПАРЛИЋ ГОСТУЈЕ У ХОЛАНДИЈИ

На концерту музика Сатија, Гласа, Ван Вина... Истакнута новосадска пијанисткиња Бранка Парлић одржаће 14. новембра концерт у културном центру „Хармони“ у Леувардену у Холандији, у којем ће снимати и нови материјал. Концертом “The Co ne Gat he rers” (Скупљачи шишарки), Бранка Парлић ће се први пут представити холандској публици, а извешће дела Ерика Сатија (Gnos si en ne No.. 4, 5 and 7), Јеруна ван Вина (Mi ni mal Pre lu de No.. 18), Грејема Фиткина (The Co ne Gat he rers) и Филипа Гласа (Me ta morp ho sis No.1, 2 and 3 + Mad Rush). У културном центру „Хармони“ снимаће се и нови материјал за плочу/винил, која ће се појавити током 201 3 . године. Суиздавач тог холандског издања биће Креативна радионица „Бун кер“ из Новог Сада. Пројекат ће бити реализован уз помоћ Покр-

ајинског секретаријата за културу и информисање Војводине и Градске управе за културу града Новог Сада. Бранка Парлић посвећено се од 1986. бави музиком фран цуског композитора Сатија, као и Новом музиком 20. и 21. века минимализмом и постминимал-

измом. Осим као пијанисткиња, активна је и као организаторка концерата и педагог - ради на Академији уметности у Новом Саду, а елује и као од 20 06 . д уметничка директорка концертног серијала посвећеног Новој музици “Нове уши за нову музику”, у оквиру фестивала Егзит у Новом Саду. Прва плоча на тлу бивше Југославије са клавирским компо з и јама Сатија “Init i és” била је њена, а изашла је 19 88. у издању „М продукције“ Радио Новог Сада. Премијерно извођење Гласовог дела Бранка Парлић имала је 200 4. у Новом Саду, а нумера „Met am orphosis br . 2„, коју је тада извела, неколико година је емито вана на престижном британском ТВ каналу Classics FM као и спот “Хаос” енглеског

сликара Чарлса Стјуарта , инспирисан Сатијевом компо зицијом “Gnossienne No.1”. Изводећи дела Сатија, Гласа, Мајкла Најмана, Вима Мертенса, ван Вина, Арва Перта, Џона Кејџа и Скемптона, Бранка Парлић је наступала у Србији, Хрватској, Македонији. Слове нији, Немачкој, Француској, Мађар с кој, Аустрији, Швајцар ској... Учествовала је на музич ким фестивалима као што су: Загребачко бијенале, Град театар у Будви, Скопско лето, Битољски фестивал, Новосадске музичке свечаности (НОМУС), Ринг Ринг у Београду, Remusica у Приш тини, Гандусијана у Ровињу, Егзит у Новом Саду, као и на Мо товун филм фестивалу. Прошле године је, између ос та лог, одала концертним насту пима и почаст Нину Роти, поводом 100-годишњице рођења тог италијанског композитора, познатог по музици из филмова Федерика Фелинија.

(SEEcult.org)

АТЕЉЕ 212 ПРОСЛАВЉА СВОЈ ДАН

Награде Катарини Жутић, Зијаху Соколовићу... Атеље 212 данас ће свој дан обележити свечаном доделом годишњих награда, под сенком дуготрајног спора већег дела глумачког ансамбла и доскорашњег управника, који је окончан ових дана оставком Кокана Младеновића. Та манифестација одржава се трећи пут, а за дан позоришта одабран је датум прве представе тог театра. У малој сали „Борбе”, са 212 столица, 12. новембра 1956. изведен је Гетеов „Фауст” у режији Мире Траиловић. Ове године додељено је осам награда за уметничке и радне резултате остварене у претходној сезони. Међу њима, награду за најбољу глумицу сезоне 2011/12 добила је Катарина Жутић, за више улога у представи „Пошто паштета?” Тање Шљивар у режији Снежане Тришић. За најбољег глумца на сцени Атељеа у прошлој сезони награђен је Зијах Соколовић за улогу Стојана, такође у

представи „Пошто паштета?”. Награда за најбоље уметничко остварење спољног сарадника припала је Оливеру Фрљићу за ау тор ски концепт и режију представе „Зоран Ђинђић”. Специјалну годишњу награду добио је ансамбл те представе у саставу: Феђа Стојановић, Бранислав Три фуновић, Иван Јев товић, Владислав Михаиловић, Тања Петровић, Милан Марић, Милош Тимотијевић и Тамара Крцуновић. Доскорашњи уп рав ник Атељеа 212 Награђени и глумци представе „Зоран Ђинђић“ и редитељ Оливер Фрљић Кокан Младеновић је најавио да ће, без обзира на док је драмска уметница и вић изјавила да она лично неће све, доћи на уручење награда представница ансамбла у доћи, а за друге колеге не зна. „као на опроштајни коктел”, Управном одбору Горица Попо(Танјуг)

РОМАН ВЛАДАНА МАТИЈЕВИЋА ПРЕДСТАВЉЕН У РУСИЈИ

„Часови радости” пред руским читаоцима Прозна књига угледног српског писца Владана Матијевића „Часови радости” представљена је у Русији, саопштио је Матијевићев српски издавач „Агора”. Матијевићев роман „Часови радости” (2006) објављен на српском у два издања, представљен је јуче у граду Барнаулу приликом промоције руског литерарног часописа „Ликбез” за који је десет поглавља овог романа превео и обиман предговор написао преводилац са српског језика Вадим Вјазанцев. Руски часопис „Ликбез” у коме је објављена проза Матијевића основан је 1920. године и добио је име по совјетској скраћеници Ликвидација безграмости (Ликвидација неписмености), наводи „Агора”. Матијевићев српски издавач истиче да ово није први сусрет руских читалаца са

прозом Матијевића, пре три године на руски језик је преведена његова драма „Ударна игла”.

Поред два српска издања роман „Часови радости” преведен је на француски, немачки и шпански језик, а поједине приче Матијевића из књиге „Прилично мртви” преведене су на десетак језика. Обе ове књиге недавно су објављене у издавачкој кући „Агора” у оквиру Одабраних дела Владана Матијевића. (Танјуг)

ДАНАС СЕ ОТВАРА ИЗЛОЖБА „СЛИКА, 2012“ АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ У НОВОМ САДУ

Обједињене поетике аутора излагача Изложба пројекта под називом „Слика, 2012“ , у организацији Академије уметности у Новом Саду, биће отворена вечерас у 21 час у простору Фабрике Студентског културног центра на Булевару Деспота Стефана 5. На изложби учествују следећи аутори: Босиљка Зиројевић-Лечић, Бојан Новаковић, Владо Ранчић, Видоје Туцовић, Горан Деспотовски, Душан Тодоровић, Драган Матић, Јован Ракиџић, Лидија Маринков-Павловић, Марина Војводић (Академија уметности Нови Сад), Слободан Роксандић, Бранко Раковић (Факултет ликовних уметности Београд) и Домагој Сушац (Умјетничка академија у Осијеку) - Пројекат Слика настаје 2011. године у тежњи да асимилира и представи различито позиционирање слике и сликарства, генерацијске промене, као и нестан-

дардне и нетипичне системе тумачења слике у савременој уметничкој пракси. Овогодишњи пројекат „Слика“ односи се на реализацију изложбе аутора, професора и сарадника Катедре за сликарство Академије уметности у Новом Саду као и гостујићих професора са академија уметности из региона – напомињу на Академији уметности у Новом Саду. - Тежња пројекта је да се обједињавањем различитих поетика свих аутора излагача отвори још један дијалог о могућим истраживачким, асоцијативним, онтолошким и дискурзивним елементима тумачења слике. Овако конципирана тема има за циљ да идејно постави и створи основу за још један нови низ процеса у посматрању, перцепцији и анализи дела кроз категорију слике данас. Изложба ће моћи да се погледа до 16. новембра. Н. П-ј.

У БЕОГРАДУ ОТВОРЕН 9. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ЧЕМБАЛА

Наступи у окружењу старих инструмената Девети међународни фестивал „Чембало жива уметност“отворен је у Културном центру Београда и до 15. новембра ће, поред концерата, бити одржана концертна предавања, мајсторске радионице и изложба старих инструмената градитеља чембала и оргуља Кристијана Бјелановића. На првом концерту је наступио Микеле Барки, чембалиста из Италије, који је на инструменту Бјелановића извео неке од највреднијих и најзначајних страница из репертоара18. века.

До краја фестивала ће још наступити: Кристоф Босерт из Немачке, Лана Јеленковић и Софија Гргур из Србије, и трио „Музе“ (Ноеми Конта, чембало, Ева Вртачник, обоа, Николина Вукоја, флаута) из Словеније и Мађарске. Београдска публика на 9. фестивалу чембала слушати и Стефана Бешија из Француске, Бојану Димковић из Србије и Меилу Томе Пихлер из Бразила, чембалисткињу Јовану Бојовић и ансамбл Београдски барок са гошћом сопраном (Танјуг) Оливером Тичевић.

НА САЈМУ УМЕТНОСТИ „АРТ БАЗЕЛ“ У МАЈАМИ БИЧУ

Уметничка дела Марине Абрамовић У срцу арт деко дистрикта Мајамија, у Мајами Бич конвеншн центру, од 6.до 9. децембра, 11. пут биће одржана манифестација “Арт Базел Мајами Бич” . На овом престижном сајму уметности учествоваће око 300 најзначајнијих светских галерија које су задовољиле изузетно строге критеријуме организатора. Главни спонзор сајма је швајцарска UBS банка поред које значајно место заузимају и Car ti er, Net jets, Bally, Ru i nart, Zum to bel, BMW… „Арт Базел“ прати и неколико паралелних сајмова као што су Дизајн Мајами, водећи сајам из области светског дизајна, Arts for a bet ter World , Art Asia, Art Mi a mi, Aqua Art Mi a mi, Art no va fa ir, Fo un tain Mi a mi, Ink Mi a mi Art, Sco pe, Ver ge, NA DA Art, Pool Art Fa ir, Red dot Mi a mi, од којих се већина одржава у арт дистрикту Win wo od. Уз поменуте сајмове у празнику уметности учествоваће и музеји Ma ja mi Art, Frost, Art BASS, Viz caya, Wol fso ni an колекције и фондације Beyeler, Ru bell Fa mily de la Cruz, Mar gu li es, Ci sne ros, Хаити културни центар и многи други. „Арт Базел Мајами Бич“ своје деловање базира на секцијама: Art Ga le ri es, Art No va, Art Po si ti ons, Art Ka bi nett, Art Vi deo, Art Ma ga zi nes, арт Базел Con ver sa ti ons, Art Sa lon, Art co lec tors lo un ge i Art Pu blic Мајами. Град забаве и дугих пешчаних плажа са луксу-

Жарко Милијашевић (у средини) у перформансу Марине Абрамовић Фото: Небојша Милијашевић на Арт Безелу 43

зним хотелима, за време „Арт Базела“ претвара се у јединствен и незабораван простор нудећи јединствен доживљај за све љубитеље уметности који себи могу приуштити боравак на сунчаној Флориди. Ове године у јуну на 43. „Арт Базелу“ у Базелу који је претходио сајму у Мајамију, једна од најпосећенијих галерија била је Sean Kelly из Њујорка која је представила перформанс и друга уметничка дела Марине Абрамовић, од којих је изведена представа “ Живот и смрт Марине Абрамовић” у Базел театру, а пројекција филма “Уметник је присутан” у Базел кину, где је после пројекције Марина одговарала на питања присутних. Том приликом уметница се поново сусрела са Жарком Милијашевићем , концептуалним уметником из Торонта, који јој је уместо питања поклонио стручак лаванде, чиме је окончано још једно базелско пријатно вече у друштву уметника. После Базела и Мајамија, “Арт Базел” се у мају 2013. први пут представља и на азијском континенту у Хонг Конгу, што је апсолутни показатељ азијског утицаја и присутности и у уметности која не познаје границе и разлике међу удаљеним народима са циљем повезивања и разумевања трансконтиненталних различитости. Н. Милијашевић

20

svet

ponedeqak12.novembar2012.

dnevnik

PO STI ZBOR NA AME RI KA PO „VA[INGTON POSTU”

UKRATKO

Romni ciqa na ozloje|ene belce

Sudar vozova KAIRO: U su da ru dva vo za ju `no od Ka i ra po gi nu lo je naj ma we pe to ro qu di, a oko 30 je po vre |e no, sa op {ti li su egi pat ski bez bed no sni zva ni~ ni ci. Do su da ra je naj ve ro vat ni je do {lo zbog gre {ke skret ni ~a ra, do da je se u sa op {te wu.

Agen ci je na vo de da je egi pat ski `e le zni~ ki si stem u ve o ma lo {em sta wu i da ne is pu wa va ni osnov ne bez bed no sne stan dar de.

Bebe po 570 dolara KAIRO: Egi pat ska po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da je ot kri la mre `u pre pro da je no vo ro |e nih be ba i da je pu tem te mre `e pro da to oko 300 be ba po ce ni do 570 do la ra.

Po li ci ja je na ve la da je uhap si la pet osum wi ~e nih, me |u ko ji ma jed nog le ka ra i dve me di cin ske se stre ko je su ra di le u jed noj bol ni ci u Ka i ru, oda kle su se pro da va le be be to kom tri go di ne. Po li ci ja jo{ tra ga za di rek to rom bol ni ce.

U toj mre `i su se spro vo di li i po ro |a ji pu tem car skog re za `e na ma ko ji ma je pro {ao rok za abor tus a ko je ni su hte le da za dr `e svo je be be. Za uz vrat, le ka ri ma je bi lo do zvo qe no da pro da ju no vo ro |e nu be bu po ro di ci ko ja ne mo `e da ima de cu. Usva ja we de ce je ile gal no u Egip tu, zbog ~e ga mno ge po ro di ce tra `e dru ge na ~i ne da usvo je de te i ~e sto ga ku pe.

Poplave u Veneciji VENECIJA: Obil ne ki {e su po pla vi le ve }i deo Ve ne ci je i uslo vi le eva ku a ci ju 200 oso ba iz To ska ne, ka da je ne vre me za de si lo se ver nu Ita li ju ovog vi ken da. U Ve ne ci ji je 70 od sto gra da pod vo dom, a ni vo mo ra je do sti gao 1,5 me tar, na vo de vla sti. Iz To ska ne je eva ku i sa no oko 200 qu di zbog obil nih ki {a ko je su po pla vi le ku }e i iza zva le kli zi {ta, sa op {ti li su lo kal ni zva ni~ ni ci. Naj u gro `e ni ja oblast je pro vin ci ja Ma sa i Ka ra ra ko ja pro iz vo di ~u ve ni mer mer Ka ra ra.

VA[INGTON: Re pu bli kan ska stran ka u SAD iz gu bi }e sva ke na red ne iz bo re ako bu de igra la na po li ti~ ku kar tu ozlo je |e nih be la ca, pi {e „Va {ing ton post”. Sa mo ta gru pa ci ja qu di ne mo `e da bu de wen je di ni iz vor gla so va na iz bo ri ma, na vo di ovaj list.

Pre sto ni~ ki dnev nik u uvod ni ku na kon iz bo ra ana li zi ra raz lo ge ne u spe ha Mi ta Rom ni ja, oce niv {i da se on ni je ni bo rio za gla so ve Afro-Ame ri ka na ca ko jih je 93 od sto gla sa lo za Oba mu, ni La ti no sa ko ji su sa 71 od sto po dr `a li ak tu el nog pred sed ni ka. „Pa `qi vo od bi ja ju }i gla so ve Hi spa no po pu la ci je po ru ka ma da

}e se uki nu ti Drim akt (Oba min pro gram do zvo le da imi gran ti osta nu u Ame ri ci) i ko ri {}e we sva ke pri li ke da se upo tre bi re~ ile gal ci, bio je Rom ni jev na stup.

I on da o~e ku je da se na dan iz bo ra sve uvre de za bo ra ve”, is ti ~e „Post”, oce wu ju ju }i kam pa wu re pu bli kan skog pred sed ni~ kog kan di da ta.

Rom ni je isto vre me no od ba cio bi lo ka kvu po mi sao da po ku {a da do |e do cr na~ kih gla so va, igra ju }i na po dr {ku be lih qu tih bi ra ~a. We go vi sa rad ni ci su ~ak go vo ri li da je Ko lin Pa uel dao po dr {ku Oba mi sa mo za to {to je cr nac, {to va {ing ton ski dnev nik

oce wu je kao jo{ je dan gaf u kam pa wi. Pre ma wi ho vom mi {qe wu, Ame ri ka ko ja ni je be la i ni je Ame ri ka, do da je se u uvod ni ku.

List na vo di da Rom ni i po red lo {eg eko nom skog sta wa u ze mqi ni je us peo da po be di Oba mu, ba{ za to {to se od mah od re kao 47 od sto bi ra ~a ko je sma tra ne rad ni ci ma i pa ra zi ti ma ko ji `e le da `i ve na dr `av noj gr ba ~i. „Post” pod se }a da je na le to {woj re pu bli kan skoj na ci o nal noj kon ven ci ji ~ak 98 od sto u~e ni ka bi lo be le ra se. Re pu bli kan ski kon zer va tiv ci se opa sno okre }u ka be lim bi ra ~i ma na ju gu, za kqu ~u je „Va {ing ton post”.

PO VE \A VA SE ZA BRI NU TOST OD [I RIH RE GI O NAL NIH SU KO BA

Izrael ispalio hice upozorewa u Siriju TEL AVIV: Ne ko li ko ar ti qe „Ne dav no je jed na bom ba po go di rij skih hi ta ca is pa qe no na Si ri la po lo `aj izra el ske voj ske u Go ju iz Izra e la, kao no vo upo zo re we la nu kod izra el sko-si rij ske gra na gra na te ko je pa da ju na Go lan sku ni ce, u okvi ru su ko ba u sa moj Si vi so ra van. Ana li ti ~a ri upo zo ra ri ji. Kao od go vor, izra el ska voj va ju da je si tu a ci ja za bri wa va ju }a zbog mo gu} no sti da se su kob u Si ri ji ne pro {i ri na re gion.

Ni je du go tre ba lo da Iz rael sa zva ni~ nog upo zo re wa Si ri ji, da }e od go vo ri ti ako si rij ske gra na te bu du i da qe pa da le na Go lan sku vi so ra van, pre |e na de la. Izra el ska voj ska is pu ca la ne ko li ko ar ti qe rij skih hi ta ca na Si ri ju. Izra el ski ra - Ehud Barak dio je ja vio da su voj ni ci pu ca li ska je upu ti la ra ke te upo zo re wa na sek tor bli zu po lo `a ja si rij ske na si rij sku zo nu”, na ve la je izra voj ske, {to je pr vi in ci dent te vr el ska voj ska. ste od kra ja izra el sko-arap skog Ra ni je upo zo re we izra el skog ra ta 1973. go di ne. mi ni stra od bra ne Ehu da Ba ra ka Pre ma voj nim iz vo ri ma, izra po ve }a va za bri nu tost da bi gra el ska ar ti qe ri ja je na mer no pro |an ski rat u Si ri ji mo gao iza zva ma {i la si rij ski po lo `aj. Isti ti {i ri re gi o nal ni su kob, oce wu iz vo ri do da ju da je voj ska ko ri sti ju ana li ti ~a ri. la pro ti var ti qe rij sku ra ke tu Ta Iz rael je ve} je dan put upo zo rio muz. si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra el

Asa da da ob u zda na pa de na po bu we ni ke kraj stra te {ke Go lan ske vi so rav ni, ko ju je izra el ska voj ska oku pi ra la u {e sto dnev nom ra tu 1967. go di ne, a ka sni je je anek ti ra na, {to me |u na rod na za jed ni ca ni ka da ni je pri zna la. „Ta po ru ka je si gur no upu }e na. Da vam ka `em uve re no da ni jed na gra na ta ne }e pa sti? Ne mo gu.

Ako gra na ta pad ne, mi }e mo od go vo ri ti”, re kao je Ba rak za izra el ski voj ni ra dio, ne ula ze }i u de ta qe.

Iz rael, ko ji je jo{ uvek zva ni~ no u ra tu sa Si ri jom, na sto jao je da se dr `i po da qe od su ko ba u toj ze mqi, bri nu }i se da }e u slu ~a ju pa da Asa da na we go vo me sto do }i „ne pri ja teq ko ga ne po zna je”. Me |u tim, Ba rak je u ~e tvr tak iz ra zio na du da }e po bu we ni ci po be di ti, Asad pa sti i da }e „po ~e ti no va fa za u `i vo tu Si ri je”. [ef ge ne ral {ta va izra el ske ar mi je Ba ni Ganc upo zo rio je pre ne de qu da na da bi „si rij ska stvar mo gla po sta ti na {a stvar”.

Ostavka direktora Bi-Bi-Sija LONDON: Po sle ne u spe ha da se iz bo ri sa skan da lom na vod ne pe do fi li je, ge ne ral ni di rek tor Bi-Bi-Si ja Xord` En tvisl pod neo je ostav ku „Ge ne ral ni di rek tor i ured nik je glav ni i kraj we od go vo ran za sav sa dr `aj.

Zbog ne pri hva tqi vih no vi nar skih stan dar da „Wu znaj ta”, od lu ~io sam da je ~a sno da se po vu ~em sa me sta ge ne ral nog di rek to ra”, re kao je En tvisl obra zla `u }i svo ju od lu ku.

En visl je pre u zeo funk ci ju ge ne ral nog di rek to ra 17. sep tem bra.

Pret hod no se Bri tan ska mre `a Bi-Bi-Si iz vi ni la zbog tvrd wi da se je dan biv {i zva ni~ nik Kon zer va tiv ne par ti je Ve li ke Bri ta ni je sum wi ~i za pe do fi li ju i ob u sta vi la is tra gu o toj afe ri u okvi ru emi si je „Wu znajt”. Po vo dom skan da la, di rek tor bri tan skog jav nog ser vi sa na re dio je unu tra {wu is tra gu.

Jo{ jed na gre {ka jed ne od naj u gled ni jih me dij skih ku }a na sve tu, ta ko su dru gi me di ji ko men ta ri sa li naj no vi ji skan dal u bri tan skom Bi-Bi-Si-ju ko ji, do sko ro, kao da je bio imun na ta kve gre {ke. Sve je po ~e lo ta ko {to je u emi si ji „Wu znajt” Stiv Me {am pri ~ao ka ko ga je, dok je bio de te, zlo sta vqao ugled ni po li ti ~ar. Na por ta lu Bi-Bi-Si-ja ubr zo se po ja vi lo ime lor da Me kal paj na, {to se po ka za lo kao ne i sti na.

EKS-JU

Slovenija u i{~ekivawu petog predsednika QUBQANA: Pe ti put po re du gra |a ni Slo ve ni je bi ra li su ju ~e pred sed ni ka dr `a ve, a kan di da ti su ak tu el ni pred sed nik Da ni lo Tirk, biv {i pre mi jer Bo rut Pa hor i po sla nik u Evrop skom par la men tu Mi lan Zver. Pred sed nik Slo ve ni je bi ra se na pet go di na, ne ma iz vr {nu vlast, ali se sma tra no si o cem po li ti~ kog i mo ral nog auto ri te ta.

Ana li ti ~a ri u Slo ve ni ji pro ce wu ju Danilo Tirk na glasawu sa suprugom da ni je dan od kan di da ta u pr vom di ja, Pa ho ra po dr `a va 30, 7 od sto iz bor nom kru gu ne }e do bi ti pre - bi ra ~a, Tir ka 28, 5 a Mi la na Zve ko 50 od sto gla so va, ko li ko je po - ra 14, 2. treb no za po be du, ve} da }e pred Ve ru je se da Tirk si gur no ula zi sed nik bi ti iza bran u dru gom kru - u dru gi iz bor ni krug. Ve li ka iz gu gla sa wa u de cem bru. Iako se la znost bi, ka `u ana li ti ~a ri, po naj vi {e {an si da je Tir ku i Pa ho - go do va la Pa ho ru, a u slu ~a ju ma le ru, iz ne ne |e wa su mo gu }a i sva ki iz la zno sti Mi lan Zver imao bi glas }e bi ti va `an. do bre {an se da u|e u dru gi iz bor Pre ma an ke ti ko ju je spro ve la ni krug jer su we go ve pri sta li ce [ko la na pred nih dru {tve nih stu - `eq ne pro me ne na ~e lu dr `a ve.

Incko: Zvani~nici RS zagovaraju raspad BiH SARAJEVO: Vi so ki pred stav nik me |u na rod ne za jed ni ce u Bo sni i Her ce go vi ni Va len tin In cko re kao da ga naj vi {e bri ne {to zva ni~ ni ci Re pu bli ke Srp ske „otvo re no i jav no za go va ra ju ras pad dr `a ve”, pre no si Ta njug. In cko je na ja vio da }e u po lu go di {wem iz ve {ta ju o sta wu u BiH, ko ji }e pod ne ti Sa ve tu bez bed no sti UN u uto rak 13. no vem bra, ja sno pre do ~i ti uzro ke lo {eg sta wa u BiH i na ve sti da je u po sled wih po la go di ne bi lo vr lo ma lo po ma ka u toj ze mqi. Vi so koi pred stav nik je re kao da je sa da {wi po li ti~ ki za stoj u BiH re zul tat re or ga ni za ci je vla da ju }e ko a li ci je na ra znim ni vo i ma, {to je do dat no po ja ~a no „po li ti~ kim kal ku la ci ja ma ko je po sve mu su de }i ima ju vr -

lo ma lo ve ze sa stvar nim pi ta wi ma i stvar nom po li ti kom”.

Me |u tim, ono {to me naj vi {e bri ne je to {to zva ni~ ni ci Re pu bli ke Srp ske otvo re no i jav no za go va ra ju ras pad dr `a ve, isto vre me no ospo ra va ju }i dr `av ne in sti tu ci je i nad le `no sti, po seb no pra vo su |a, a od ne dav no i Oru `a nih sna ga BiH, na veo je In cko u in ter vjuu agen ci ji Ana do li ja.

Na pi ta we o mo gu }im re {e wi ma za od mr za va we po sto je }e si tu a ci je, vi so ki pred stav nik je od go vo rio da se ve} dve go di ne su zdr `a va od na me ta wa re {e wa, iako ima ve li ke ovla {}e wa. „Ja o~e ku jem do ma }a re {e wa, za sno va na na di ja lo gu, kom pro mi su i pu nom po {to va wu vla da vi ne za ko na”, re kao je In cko.

MPC protiv uslovqavawa SKOPQE: Po gla var ka non ski ne pri zna te Ma ke don ske pra vo slav ne cr kve ar hi e pi skop Ste fan re kao je bu gar skim me di ji ma, da je „ra ni ji mi tro po lit” Vra ni {kov ski osu |en zbog „kri mi nal nih rad wi i ni {ta dru gog”, a SPC tre ba da bu de za di ja log, ne da ga uslo vqa va.

Ar hi e pi skop Ste fan se ogla sio po vo dom iz ja ve pa tri jar ha srp skog Iri ne ja u So fi ji da se pre go vo ri iz me |u Srp ske pra vo slav ne cr kve i Ma ke don ske pra vo slav ne cr kve ne mo gu ob no vi ti dok je ar hi e pi skop Jo van Vra ni {kov ski u za tvo ru. Ar hi e pi skop Ste fan je sa op {tio da je u So fi -

ji imao „ne for mal ni su sret” sa ca ri grad skim i va se qen skim pa tri jar hom Var to lo me jem, ko ji mu je re kao da }e „po dr `a ti pro ces pri zna wa MPC”.

Do da je da je „we go va sve tost Var to lo mej ap so lut no ras po lo `en da po mog ne” i o~e ku je se we go va ak tiv nost u tom prav cu, pre no si Ver ska in for ma tiv na agen ci ja. Ste fan je pod se tio na re ~i pa tri jar ha Pa vla da iz me |u Be o gra da i Sko pqa ne po sto je cr kve no dog mat ska pi ta wa, ve} ne do sta tak qu ba vi, a wu tre ba da ne gu je mo i nad gra di mo, u okvi ru pra vo sla vqa, po seb no me |u su sed nim na ro di ma.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO ^A VEUS Pred sed nik Ve ne cu e le Ugo ^a ves po ru ~io je po no vo iza bra nom ame ri~ kom pred sed ni ku Ba ra ku Oba mi da se klo ni me {a wa u me |u na rod ne su ko be i da se usred sre di na re {a va we unu tra {wih pro ble ma. „Oba ma bi tre ba lo da se ba vi naj pre sop stve nom na ci jom, ko ja ima mno go eko nom skih i so ci jal nih pro ble ma. To je po de qe na, so ci jal no raz lo mqe na ze mqa, u ko joj se eks plo a ti {e na rod”.

DEJ VID PE TRE US Di rek tor ame ri~ ke CIA-e Dej vid Pe tre us pod neo je ostav ku na tu funk ci ju, po slav {i pi smo pred sed ni ku SAD Ba ra ku Oba mi u ko me je na veo da je ne do sto jan da bu de di rek tor taj ne slu `be po {to je imao van bra~ nu afe ru. Ka ko pre no se ame ri~ ki me di ji pod ozna kom hit no, Oba ma je od lu ~io da pri hva ti Pe tre u so vu ostav ku. We ga je na ~e lu CIA za me nio Majkl Mo rel.

MAH MUD ABAS Pa le stin ski pred sed nik Mah mud Abas odo bra va eks hu ma ci ju po smrt nih osta ta ka Ja se ra Ara fa ta ka ko bi se utvr di lo od ~e ga je umro biv {i li der Pa le sti na ca. „Tre nut no smo u kon tak tu s fran cu skim is tra `i te qi ma, {vaj car skim stru~ wa ci ma i ru skom vla dom, ka ko bi smo otvo ri li ma u zo lej pred sed ni ka Ja se ra Ara fa ta”, re kao je Abas.

Ku vaj tski spek ta ku lar ni va tro met osvo jio Gi ni sa KU VAJT: Bo ga ti Ku vajt obe le `io je zlat ni ju bi lej svog Usta va spek ta ku lar nim va tro me tom vred nim 15 mi li o na do la ra, ko ji je u{ao u Gi ni so vu kwi gu re kor da Pred stav nik Gi ni so ve kwi ge po tvr dio je za ku vaj tsku te le vi zi ju da su ak ti vi ra ne 77.282 ra ke te i pe tar de, {to pred sta vqa no vi re kord.

De se ti ne hi qa da qu di pra ti le su va tro met i igru la ser skih zra ka pu nih sat vre me na, u okvi ru pro sla ve 50 go di na od usva ja wa naj vi {eg prav nog ak ta.

Sa da po koj ni emir [e ik Ab du lah al Sa lem al Sa bah pro gla sio je Ustav 11. no vem bra 1962. go di ne, ~i me je Ku vajt po stao pr va ze mqa u re gi o nu Per sij skog za li va, ko ja je do bi la ova kav prav ni akt i par la ment. Uo~i pro sla ve emir [e ik Sa bah al Ah mad al Sa bah, re kao je u te le vi zij skom obra }a wu da je dr `a va po sve }e na de mo kra ti ji i po zvao na na ci o nal no je din stvo u vre me ka da ze mqa pro la zi kroz ozbiq nu po li ti~ ku kri zu. U po sled wih 50 go di na, par la ment je ras pu -

Vatromet je ko{tao 15 miliona dolara

{ten de vet pu ta, a {est pu ta od sre di ne 2006. go di ne.

Po je di ni de lo vi Usta va za mr za va ni su dva pu ta, a par la ment ni je ra dio pu nih 11 go di na

to kom 70-tih i 80-tih go di na pro {log ve ka.

Vlast i opo zi ci ja tre nut no su u jed nom od naj ve }ih spo ro va u isto ri ji ove ze mqe, jer opo zi ci ja tvr di da je vlast uzur pi ra la Ustav.

de^Ji dnevnik

dnevnik

Z

ponedeqak12.novembar2012.

Jesewe jutro u {kolskom dvori{tu

vono je po~elo da zvoni.

Deca izlaze na odmor.

Neki su obukli jakne, a neki ne. U {kolskom dvori{tu je hladno i obla~no. Sva deca se smrzavaju. Devoj~ice sede na klupi, pri~aju {ta se desilo na ~asu i {ta je bilo kod ku}e. De~aci se vijaju, pa ~esto padaju. Neki idu do „Bisera” da kupe u`inu, a neki su je ve} kupili u kantini. Devoj~ice ogovaraju jedne druge.

De`urni nastavnik poku{ava da smiri de~ake koji su se potukli.

A

Kraqica boja

ko se pitamo koje godi{we doba ima najlep{e boje - to je jesen. Krajem leta priroda mewa svoj izgled. Zeleni tonovi postepeno prelaze u `uto-zlatne i crvenkaste boje.

Polako i ne~ujno do{uwala se kraqica boja. Poput magije prosula je svoje rumenkaste boje po celoj okolini. [ume, parkove i vo}wake obukla je u bakarna odela. U vinogradima su veliki naranxasti listovi prekrili slatke primamqive grozdove. Vo}waci su bogato rodili. Po {qivicima su se prostrli plavi tepisi od {qiva. Zrele i `ute kru{ke {ire svoj opojni miris. Ote`ale grane pune rumenih i

U dvori{tu su tri-~etiri drveta kojima je li{}e ve} opalo. Cve}e je uvelo, ali ponegde se vidi cveti} koji i daqe cveta. Psi i golubovi ~ekaju da im deca daju hranu od u`ine. Poneki pas tra`i u kanti ostatke za jelo. Golubovi kqucaju mrvice hleba.

Zvono je zvonilo za po~etak ~asa. [teta {to se odmor zavr{io tako brzo, ba{ je bilo lepo i zabavno.

Kri sti na [ko ri}, IV-1 O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

Ba ka i de ka

S

21

so~nih jabuka savile su se do zemqe. U povrtwacima se crvene paprike koje jedva ~ekaju da se od wih pripremi ukusni ajvar. Na velikim wivama kombajni `awu kukuruz, soju i suncokret. U jesen su pija~ne tezge oki}ene raznim plodovima. Vredne doma}ice od tih ukusnih plodova spremaju zimnicu. Po~ele su da rose jesewe, sumorne ki{e.

Dani su postali kra}i i prohladni. Svuda se ose}a miris pe~enog kestewa. Tiho se prikrala zlatna jesen- moja kraqica boja.

Va sil @iv ko vi}, IV-e O[ „Jo `ef Ati la” No vi Sad

Najboqi drug

vi imaju druga, mo`da ne najboqeg, ali imaju druga. Moja najboqa drugarica se zove Ma{a, voli da se igra, vrlo mi je verna i brzo tr~i jer ima ~etiri noge! [ta? Da, ona je moj pas. Mo`da ne zna da pri~a, ali je jako dru`equbiva i voli da se mazi. Svima koji su povu~eni i koji nemaju ba{ puno prijateqa, preporu~ujem da kupe psa jer su psi najboqi ~ovekovi prijateqi. Pas }e vam pomo}i da steknete samopouzdawe, a ako se nekog pla{ite, pas mo`e biti i ~uvar.

De ka je star, ali je za ba van.

Pri ~a ti pri ~e kad je bio mlad.

Ba ka je bri `na, ba ka je ne `na Ba ka je do bra i ne ta ko stro ga.

Mi la Pa ji}, III-1 O[ „Pe te fi [an dor” No vi Sad

Nikola Filipovi}, I-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Pro le }e Sne ga ne ma na po qi ma Oti {la je zi ma Pro cve ta lo je cve }e Sti glo je pro le }e Za zu ja le p~e li ce Za pe va le pti ~i ce Svi su sre} ni zbog wi ho ve pe smi ce.

Ba ka i de ka te ne }e tu }i ba ka i de ka }e ti qu bav pru `i ti.

Qu bav ba ke i de ke je sre }a, a pre ma unu ku je naj ve }a.

Li di ja i Di ja na To do ro vi}, IV-6 O[ „Du {an Ra do vi}” No vi Sad

Vu ka {in \o ri}, I-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

Stefan Ivani{evi}, I-4, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

J

Strahiwa Katani}, III-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Oktobarske slike J

ed nog da na, na moj pro zor, pro hla dan ve tar je do neo ~ud ne bo je. Bio je zlat ne bo je i pre si ja vao se kao ma lo sun ce.

Br zo sam po gle da la kroz pro zor, na ni `e, sa osam na e stog spra ta i ugle da la kro {we pre pu ne zlat ne i cr ven ka ste bo je. Da li je ve tar ju re }i ne ku da iz gu bio svo je zla to?

Zbi wa, svu da je li {}e le pr {a lo kao ma le za sta vi ce. Sve je iz gle da lo ve se lo, ali go lu bo vi ma kao da se ni je svi de lo. Sku pi li su se na hlad nom ve tru i drh ta li su. Usko ro su se na pro zor skom sta klu ~u le sit ne ka pi: tup, tup, tup. Za ~uo se ve tar ka ko zvi `di i pe va. Od te ~ud ne mu zi ke ne bo se za mu ti lo.

Ta da sam shva ti la da je do {la je sen. Zbog svih tih bo ja i ne sta {nog ve tra me ni se za i sta u sr cu svi |a je sen.

Iri na Mak si mo vi}, II-1 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Slatka pri~a o medu

a se zovem p~elica Maja. Moje drugarice p~ele i ja, jedva ~ekamo a nam do|e prole}e i da krenemo u medeni svet. Cele zime mi smo spavale i s prvim masla~kom, spremne smo da izletimo iz svojih ko{nica i po~nemo da skupqamo med. Mi se tako hra-

nimo, a i skupqamo med za sve qude na svetu. @uti masla~ci, sme{ili su nam se svojim `utim laticama s livada. Sav med koji smo poku{ile odnele smo u ko{nicu kod na{e p~ele matice. Ubrzo je procvetalo i vo}e, pa smo vredno skupqale med i nosile u ko{nicu.Moje dru-

garice i ja smo celo prole}e i leto, letele po cvetnim livadama i skupqale med.

Jedan dobri ~ika dolazio je da skupqa med iz ko{nica.

On je sipao med u tegle, da bi ga deca jela. Deca vole med jer je on zdrav i ukusan.

Alek san dra Bo `o vi}, I-4 O[ „Mi lo{ Cr wan ski” No vi Sad

Lop ta Mo ja je lop ta [a re ne bo je Naj bo qe je Ka da se sa wom Igra u dvo je.

De ca je vo le Jer ra dost stva ra Ko {ar ka, od boj ka i Jo{ mno go le pih Iga ra. [a re na lop ta zna ~u da da stva ra Mno go joj se ra du jem Kao i pu no mo jih Dru ga ra.

Ma ri na Mu ~a lov, IV-1 O[ „Stan ~i} Mi lan U~a” Ku ma ne

Marko Petrovi}, III razred, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

22

ponedeqak12.novembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/8485-495.

64010

FRU [KO GOR SKA ULI CA, 44m2, ~e tvr ti sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{- kre dit, 37 hi qa da. Te le fon 063/239-411.

63799

FAR MA iz Ste pa no vi }e va pro da je: de be le svi we‚ pra si }e, po lo van ka vez za ko ke no si qe.

Do sta va na adre su. Po voq no.

Te le fo ni: 021/717-058, 063/521559, 063/539-051.

63370

Umr la je na {a

Da ni ca Ra ko vi} ro|. Ja sni} Sa hra na je u Ba no {to ru, 12. 11. 2012. go di ne, u 13 ~a so va.

IZ DA VA^ KA ku }a tra `i se kre ta ri cu i rad ni ke do 35 go di na sta ro sti. Te le fon 064/87287-10.

63813

We ni: Mi le i Se ka i po ro di ca Ja sni}.

OG-1

Po sled wi po zdrav

Jo vi ci \u ki }u uva `e nom i is tak nu tom ~la nu Dru {tva ra ~u no vo |a i re vi zo ra No vi Sad. Dru {tvo ra ~u no vo |a i re vi zo ra No vi Sad. 12112012-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Vo qe ni ni kad ne umi ru, hva la ti za sve.

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

Na do

23

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj kom {i ni ci i pri ja te qi ci

Po sled wi po zdrav

Bu bi

ne }e mo te za bo ra vi ti.

ponedeqak12.novembar2012.

Qi qa ni Ro di}

Qi qi

Po ~i vaj u mi ru.

Tvo ji, Ma li {i}: Ne le, Sla |a i Jo ka.

Tvo ji: stric Tri va, stri na Ru `a, brat Mi {a sa po ro di com i se stra Sla vi ca.

od rad ni ka ko lek ti va „HI DRO ZA VOD� DTD iz No vog Sa da.

64155

64185

od kom {i ja: Ba~ ka li}, [qi van ~a nin i Pa nin.

64158

64178

Po sled wi po zdrav

S tu gom se opra {ta mo od na {e dra ge

Sa bo lom i tu gom u sr ci ma oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je po sle du ge i te {ke bo le sti 10. no vem bra pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac, de da

Bu be

Na di

od bra ta Ta di je sa po ro di com.

Po ~i vaj u mi ru i ne ka te an |e li ~u va ju.

Tvo ji: ujak Du {ko, uj na So wa, Stan ki ca, Ba ta, Ve sna, Du wa, Du {an Pro ti}.

Ovom pri li kom iz ra `a va mo du bo ku i is kre nu za hval nost prof. dr Iva ni Di vjak za po `r tvo van i ne se bi ~an rad, Ode qe wu za ne u ro lo gi ju KC u No vom Sa du, prim. dr Sla vi ci Ma le {e vi}.

64153

64184

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

Cvet ko No va ko vi}

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je po sle du ge i te {ke bo le sti, 10. no vem bra u 57. go di ni pre mi nu la na {a dra ga maj ka i }er ka

1934 - 2012.

Sa hra na je da nas, 12. 11. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca.

64168

Na da Di mov ski 1949 - 2012.

P E T O G O D I [ W I P O M E N

Qu bi ca - Bu ba Ga jo vi}

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 12. 11. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na me snom gro bqu u Ve ter ni ku.

O`a lo {}e na po ro di ca.

ro|. Ko ka nov

3 Sa du bo kim bo lom oba ve {ta va mo da je po sle kra }e bo le sti u 76. go di ni pre mi nu la na {a dra ga

Is pra }aj je da nas, 12. 11. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ne: }er ka Ta ma ra i maj ka Mir ja na.

64150

64183

Po sled wi po zdrav dra goj

Sa ve li kom tu gom i bo lom opra {ta mo se od na {e dra ge sna je i uj ne

Mi o drag Ra i ~e vi} U na {im si sr ci ma i se }a wi ma.

Bu bi

Ra doj ka A~an ski ro|. Ivo {e vi} Sa hra na je da nas, 12. 11. 2012. go di ne, u 9.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Sa qu ba vqu i po {to va wem uvek }e `i ve ti u na {im mi sli ma sa ~u va na od za bo ra va.

Emi li je Si mi} od po ro di ca: Ba ke ta, Mol dvai i Pro ti}.

Tvo ji naj mi li ji.

Ru `i ca, Ve sna i Ja sna sa po ro di ca ma.

64175

64164

S tu gom u sr cu opra {ta mo se od dra ge nam su pru ge i maj ke

od Mom ~i la.

64151

64146 64132

Po sled wi po zdrav

Bu bi

Si no vi Alek san dar i Sr |an, sna je Ma ri ja na i Su za na, unu ci Mi lo{ i Iva na.

Sa ve li kom tu gom opra {ta mo se od na {e dra ge

Emi li je Si mi}

Ra doj ke A~an ski

ro|. 1947.

Hva la joj za du go go di {we pri ja teq stvo i le pe da ne ko je smo pro ve li za jed no.

Sa hra na je 12. 11. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na ^e rat skom gro bqu u Srem skim Kar lov ci ma.

S po no som }e je spo mi wa ti i pam ti ti wen su prug Slo bo dan i }er ka Vi o le ta.

64174

Tu `na sr ca opra {ta mo se od te be dra ga

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj ku mi

Ra do

Ra doj ki A~an ski

Po ro di ca Sre} kov.

Po ro di ca Mra tin ko vi}.

64163

Tvo ja do bro ta i ple me ni tost osta }e u na {im mi sli ma i sr ci ma.

Ku mo vi, po ro di ca Jak {i}.

64162

64161

24

^iTUQe l POMeni

ponedeqak12.novembar2012.

Po sled wi po zdrav

dnevnik

Po sled wi po zdrav i iskre no sa u ~e {}e po ro di ci.

S tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a dra ga

Je la [pi ri} ro|. 1965.

Mr Jo vi ca \u ki }

Jo vi ci \u ki }u

Pred sed nik Skup {ti ne Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor.

Ko lek tiv JVP „VO DE VOJ VO DI NE”.

64186

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

Po sled wi po zdrav dra goj snaj ki

Na di

Na da ti

Je li [pi ri}

Vo qe noj tet ki i ba bi od po ro di ce To mi}.

od Du {an ke i Goj ka \un di}.

od: Ma rin ka, Na de, Pre dra ga i Gor da ne \un di}.

64123

64112

64180

Po sled wi po zdrav dra goj se stri i tet ki

Dra gi ci Tom ~ov

Sa va Ste va no vi}

Po sled wi po zdrav sna ji

Po sled wi po zdrav se stri

Po sled wi po zdrav

Je li [pi ri}

Je li

Je li [pi ri}

ro|. Kqa ji}

Sa hra na je da nas, 12. 11. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: su pru ga Ma ri ja, sin De jan, unu ci Alek sa i Jo va na i sna ja Dra ga na.

Po sled wi po zdrav dra goj sna ji

Je li [pi ri}

...i ta ko je vre me br zo pro {lo i ta ko je `i vot u~i nio da nas te {e uspo me ne...

64177

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo ro |a ke i pri ja te qe da je u 80. go di ni pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac, de da i sve kar

64111

64176

Po sled wi po zdrav

Tvo ji naj mi li ji: su prug Ko le, }er ke Stev ka i Qi qa na, zet Raj ko, unu ci Ne nad i Ni ko la i se stri ~i na Sr ba.

Sa hra na je u po ne de qak, 12. 11. 2012. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Po la zak auto bu sa je is pred MZ”Kli sa” u 13 ~a so va.

O`a lo {}e ni: su prug Mi len ko, sve kr va Je la, sve kar Ne |o, za o va Mil ka, zet Bo ro, se stra Bo sa i brat Ra do mir sa po ro di ca ma.

Po ~i vaj u mi ru.

Brat Bo `i dar i po ro di ca Pu {kar.

64145

od Jo va na i Ve re [pi ri} sa po ro di com.

od tet ke Zo re, tet ka Ne |e, Je le i Qu bin ka.

Ne ka te an |e li ~u va ju.

64156

Po sled wi po zdrav

od bra ta Slo bo da na Sa va no vi }a sa po ro di com.

64128

Po sled wi po zdrav sna ji

64135

Po sled wi po zdrav pri ji

64137

Za u vek nas je na pu sti la na {a dra ga pri ja te qi ca

Po sled wi po zdrav

Je la [pi ri} Dra gi ci Tom ~ov

Sa vi Ste va no vi }u od sna je Rad mi le i bra tan ca Slav ka.

Je li

ro|. Pa vlo vi} ro|. 1965.

Je li

od bra ta Bran ka sa po ro di com.

od Mar ci ke i Mi le ne Kra }i ca sa po ro di com.

od Lu ke [pi ri }a sa po ro di com.

64170

64129

64152

Hva la {to si zad wi tre nu tak po de li la sa mnom. @i ve }e{ u sr ci ma onih ko ji te vo le.

Zo ca, Sr ba i San dra.

64160

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 72. go di ni pre mi nu la na {a ma ma, ba ka

Po sled wi po zdrav

Ma ri ca Ma ri}

Sa vi Ste va no vi }u od po ro di ca: Sta ni mi ro vi} i Go spo di no vi}.

Po sled wi po zdrav sna ji

Sa hra na je da nas, 12.11. 2012. go di ne, u 12.30 ~a so va, na Gor wem gro bqu u Fu to gu.

Po sled wi po zdrav dra goj

Po sled wi po zdrav sna ji

Je li

64154

Je li

Je li

od To de i Sta ne [pi ri} sa po ro di com.

od To de i Na de [pi ri} sa po ro di com.

Po ro di ca Bub we vi}.

64130

64131

64157

O`a lo {}e ni: si no vi Vin ko i Ma rin ko sa po ro di ca ma.

64159

64169

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav dra gom

Jo vi ci

ponedeqak12.novembar2012.

Tu `na vest za te kla me je u tre nut ku obe le `a va wa go di {wi ce maj ci.

Za te ~en i sa ne mer qi vom tu gom upu }u jem po sled wi po zdrav dra gom se stri }u

Dra gi na{

Jo co

Jo vi ci

od Dra ga na Be ~i }a sa po ro di com i Da re, Ma re, De se i Na je.

25

mno go smo te vo le li.

Hva la ti za sve do bro te i ra do sti.

Ve li ki od la ze, ali ne umi ru.

Po ~i vaj u mi ru.

Jo vi ci \u ki }u od Pe ru ni ~i}: Bo siq ke, Mil ke i Je le ne.

Dr Slo bo dan Dra ki} sa po ro di com.

Ol ga, Ran ko, Ni ko la i Ste fan.

64172

S tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od na {eg se kre ta ra i iskre no sa u ~e stvu je mo u ve li kom bo lu po ro di ce, po vo dom iz nenad ne i pre ra ne smr ti

Po sled wi po zdrav dra gom

64136

64138

64140

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav

Jo vi ci Jo vi ci \u ki }u

Jo vi ce \u ki }a od Mi }a Be ~i }a sa po ro di com.

Po ro di ca Stri ko vi}.

64141

64165

64139

S ve li kom tu gom i po {to va wem opra {ta mo se od na {eg sekre ta ra

Jo vi ce \u ki }a

Po sled wi po zdrav

Jo vi ci \u ki }u

Jo vi ci \u ki }u

Ko le gi ni ce i ko le ga iz Sek to ra za bu xet i prav ne po slo ve - Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za fi nan si je.

Jo vi ci \u ki }u

1961 - 2012.

ve li kom ~o ve ku i pri ja te qu.

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

Sa tu gom i po {to va wem

Jo vi ci \u ki }u

od bra }e @eq ka i Alek san dra Be ~i }a sa po ro di ca ma.

Jo vici \u ki }u

Ko le gi ni ce i ko le ge iz Sek to ra za tre zor Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za fi nan si je.

od Pe tra Ja zi }a i La slov ski Mi ro sla va sa po ro di com.

Po ro di ce: Ig wa tov, Mo lo va nov I{tva nov.

64143

64149

64148

Mi lan Ra ci} sa po ro di com.

Po ro di ce: Ba la} i Mo gin.

64171

64144

64142

Sa ve li kom tu gom opra {ta mo se od vi {e go di {weg po kra jin skog se kre ta ra za fi nan si je

Dra gom

Po sled wi po zdrav dra gom

\u ki

\u ki

ve~ na za hval nost za pri ja teq stvo od Ri le ta.

od we go vih dru go va i dru ga ri ca iz 2M2 raz re da Jo vi ne gim na zi je.

64166

64167

Po sled wi se kre ta ru

po zdrav

na {em

Jo vi ce \u ki }a

Po kra jin ski se kre ta ri jat za fi nan si je.

Jo vi ca \u ki} Jo vi ci \u ki }u Sa u ~e stvu je mo u bo lu ko le gi ni ce Qi qa ne \u ki} zbog gu bit ka dragog ~la na po ro di ce.

Vin ka, @eq ko i Mi lo{.

64181

Ko lek tiv Raz voj ne ban ke Voj vo di ne.

64173

64147

26

Палета Нова емисија РТВ-а је заправо избор из садржаја које припремају редакције Телевизије на језицима националних заједница. „Палета“ ће бити емитована на језицима националних заједница, и то с преводом на српски језик. Доносићемо слике и речи из живота, приче о обичним људима, извештаје о догађајима и процесима важним за очување културне, језичке и етничке разноликост у Војводини. Репортаже, животне приче, информације, документарне емисије, дешавања, проблеми и решења... Реалност, уместо сензационалности. Афирмација мултикултуралности као модела заједничког живота у Војводини. Гледаоцима нудимо разноврсност и веродостојност. Пробијамо језичку баријеру, гледамо се и слушамо, да бисмо се боље разумели. (РТВ 1, 10.10) 06.30 08.55 09.05 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.20 00.45 02.10

tv program

ponedeqak12.novembar2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Конструкторске катастрофе Вести Палета-колажна емисија на јез. националних мањина са титл.на српски Строго платонски Кухињица Име мог сокака Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Смрт на рајском острву Вести за особе са оштећеним слухом Преживели Све(т) око нас Политбиро Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Добар посао ТВ Дневник Преживели С друге стране Војвођански дневник Један на један Лутер Строго платонски: Мадам Бовари Добар посао НС јџез фест 2011. Све(т) око нас

06.55 Миљеница 08.35 Верски недељник 09.30 Путеви наде, емисија за избеглице 10.00 Бразда (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Емисија (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Под истим кровом 13.10 Повратак на село 13.45 Телеклуб (рум) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (Јеленлет) (мађ) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Емисија (мађ) 21.30 Џин, филм 22.55 Палета-колажна емисија на ромском са српским титлом 23.20 Палета-кола-на емисија на украјинском са српским титлом

10.00 09.00 13.00 14.00 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Лола Панонско јутро Улови трофеј Хроника општине Врбас Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке

06.05 08.00 09.05 10.05 10.35 11.10 11.45 12.00 12.15 13.06 15.15 16.00 16.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.05 23.45 00.00 00.50 00.56 01.43

06.30 08.30 09.00 09.05 09.30 11.00 11.05 12.00 13.00 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.20 00.10

Новосадско јутро Цртани филм Вести Храна и вино Серијски програм Вести Ево нас код вас Обалска стража Вести Опчињени Ленија Вести Људи са Менхетна Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Мистерије КГБ-а НС поподне С. Карловци,од суботе до суботе Објектив Опчињени Истрага Спринт Мистерије КГБ-а Објектив Обалска стража Људи са Менхетна Украдена срца

Јутарњи програм Јутарњи дневник Повратак отписаних Лов и риболов Еко караван Балкански ратови Рукометна фантазија Дневник Истражитељи из Мајамија Нушић, наш савременик: Госпођа министарка Ово је Србија Војна академија Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Војна академија Сведок Отворени пут, филм Дневник Истражитељи из Мајамија, серија Евронет Хероји, серија Лутајућа ружа, филм

СЕРИЈА Улоге: Џон Хем, Кристина Хендрикс, Џенуери Џонс (Новосадска ТВ, 15.10)

09.30 Шпански рукомет. Барселона - Гранолерс 11.15 АТП Мастерс куп Лондон 1/2 Финале дублова 13.00 Евролига Магазин 13.40 АТП Мастерс куп Лондон 1/2 Финале синглова 16.30 Мото ГП Валенсија – Трка Мото 3 18.30 Тенис студио 19.00 АТП Мастерс куп Лондон Финале дублова 21.00 АТП Мастерс куп Лондон Финале синглова

Eмисија демистификује проблеме простате и омогућава пацијентима да се без бојазни обрате лекару за помоћ већ приликом првих симптома обољења. Гост у студију је проф. др Цане Тулић, директор Клинике за урологију КЦС који објашњава шта је уопште простата i која је њена функција. Посетићемо и Клинику за урологију КЦС где ће доц. др Дејан П. Драгићевић и научни сарадник др сц.мед. Милутин Козомара показати савремене дијагностичке и терапијске процедуре. (РТС 2, 21.50) 06.59 07.38 08.01 08.11 08.16 08.24 08.37 09.04

Лора Дерн

Лутајућа ружа Филм, чија је прича смештена на југ САД, у Џорџију, описује Роуз која одлази у једну имућну породицу да ради као служавка, а све како би се отргла од проституције. Када Роуз буде ушла у дом породице Хилијер, настаће прави хаос. Улоге: Лора Дерн, Роберт Дувал, Дијан Лад Режија: Марта Кулиџ (РТС 1, 01.43)

Џе ну е ри Џонс

Људи с Менхетна

Добро је, добро је знати

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 23.40 23.55 00.40 00.45 01.35 02.00

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Први глас Србије Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Филм: Индијана Џонс и уклети храм Ноћни журнал Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

15.25 16.00 16.45 17.15 18.05 18.40 19.10 20.00 20.30 21.00 21.50 22.20 22.50 23.20 23.50 00.50 01.20 02.10 02.40 03.10 03.40 04.15

Слагалица Викинг Вики Томас и другари 2 Ози бу 3 Добро вече, децо У сенци облака Излазак из учионице Београд у музичким збивањима 20.века Вреле гуме Књига утисака Клиника Вет Контекст Музички програм Емисија из екологије Трезор У сенци облака Излазак из учионице Београд у музичким збивањима 20.века Емисија из културе Сат Све боје живота Елиза из Ривомброзе Музички програм Свет здравља Верски мозаик Србије Технологије Музички програм Елиза из Ривомброзе Добро је, добро је знати Европа и Срби Други век Музички програм Трезор Животна средина и здравље Сат Све боје живота Добро је, добро је знати Општеобразовни програм ТВ фељтон Верски мозаик Србије

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.00 04.00

Добро јутро Тренутак истине Први национални дневник Курсаџије Тачно у подне Српска посла Национални дневник Приче које пише живот Прељубници Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Гранд - народ пита Прељубници Пинк таргет Српска посла Приче које пише живот Филм: Воз трезор Филм: Фарса пингвина

09.50 10.20 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 14.13 14.40

dnevnik

07.35 08.45 09.30 10.00 10.35 12.00 13.05 14.00 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.10 20.35 23.00 23.35 00.00 01.40

Најбоље године У здравом телу Кажипрст Вести Цртани филмови Нинџа ратници Амерички топ-модел Дневни магазин Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Приљатељи Пут око света Вести Нинџа ратници АТП Ворлд тоур финал Лондон, пренос финале Вести Спортски преглед Амерички топ-модел Најбоље године

Фрида Фарел

Убице по уговору 08.00 09.00 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 01.00 01.30

Цртани филмови ВИП рум Тријумф љубави Туркан Сити вести Невина Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Маријана и Скарлет Филм: Хало, такси Сити вести Гледај мајку бирај ћерку Собарица са Менхетна Туркан Филм: Двострука одбрана Тријумф љубави Сити вести Филм: Хало такси

Денис Родман

Двострука одбрана Антитерористички оперативац Џек Кин ће промашити своју мету у својој финалној мисији. Због тога је послат у „Колонију”, место на које се шаљу они који су сувише драгоцени да били убијени, али и сувише опасни да би били пуштени на слободу. Улоге: Жан-Клод ван Дам, Денис Родман, Мики Рурке Режија: Цуи Харк (Пинк 2, 22.00)

Када Џејн Брадфорд отвори очи, већ је касно. Оставили су је у животу али су јој живот заправо одузели. Њен муж је мртав, њен идентитет украден. Већ може да чује сирене које долазе да је одведу. Агенција за коју је радила читав свој живот, сада жели да је види мртву. Али зашто? Улоге: Ник Манкузо, Фрида Фарел (Хепи, 03.30) 05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.45 16.45 17.00 17.30 17.55 18.30 19.30 20.25 20.45 22.30 00.00 01.00 01.40 02.45 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Вести Беверли Хилс Црвени орао Долина вукова Телешоп Насловна страна – квиз Гласови у времену, док. серија Телемастер Долина вукова Црвени орао Вести Ћирилица Позајми ми ауто Долина вукова Беверли Хилс Црвени орао Звездана капија Убице по уговору, филм

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 08.30 Лек из природе, 09.00 Кухињица, 09.30 Дечији програм, 10.00 Зоо пузле, 11.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.55 Инфо, 15.30 Зоо пузле, 16.55 Инфо, 17.30 Бибер, 18.00 Кад порастем бићу..., 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - ретроспектива, 21.00 Изблиза, 22.00 Бибер, 22.30 Инфо, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak12.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

27

РАЗГОВОРИ С МИЛОШЕВИЋЕМ

Пише: Ајвор Робертс 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Шта не треба обући Шминкање са Клио Екстремни преображај Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Најбољи амерички кувар Стручњак за торте Компулзивно гомилање Новац на јеловнику Уштедети купујући Велики пројекти Шминкање са Клио Шта не треба обући Алесандрова кухиња Стручњак за торте Савршен стил Космате жене Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Мајами инк Савршен стил Космате жене

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.13 Митским путевима , док. серија 11.08 Кључ у руке 1, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз, ток шоу 14.20 Вести уз хрватски знаковни језик 14.30 Мањински мозаик 14.55 Треће доба 15.35 Глас домовине 16.03 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.35 Потрошачки код 21.10 Нулта тачка 22.25 Дневник 3 23.10 На рубу науке 00.07 Секс и град 00.35 Регионални дневник 00.55 Филм: Изгубљено дете 02.30 Др Хаус 03.11 Др Оз 2, ток шоу

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Прича о струји 10.00 Каћуша – мала жена у великом рату 11.00 Уметност Русије 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Импресионисти 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Тајм тим година XI 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Човекова историја 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Дешифровање мајанског кода 20.00 Мистерије олупина на дну океана 21.00 Египат 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Човекова историја 00.00 Давид и слика Маратова смрт 01.00 Пољска битка за Британију

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Мортадело и Филемон Вуковар једна прича Push Свет духова Пољубац Механизам Еротски филм Еротски филм

Свет духова Док се њихове колеге из дње школе спремају за колеџ, Енид и Ребека се спремају да загорчају животе свима који их окружују. Али када наиђу на усамљеног чудака који тражи ону праву, њихово наизглед наивно поигравање прети да се заврши са понеким сломљеним срцем… Улоге: Тора Бирч, Скарлет Јохансон, Стив Бушеми Режија: Тери Звигоф (Синеманија, 18.00)

Тора Бирч

06.00 Породица Тиш 07.35 Прави кантри 2: Поклон 09.25 Први осветник: Капетан Америка 11.30 Напад паука 13.10 Опасне девојке 2 14.45 Живот као такав 16.40 Аутомобили 2 18.25 Лото тикет 20.05 Царство порока 21.05 Сајрус 22.35 Игра престола 23.25 Хана 01.10 Фабрика лажи 01.45 Тринаести спрат 03.25 Прича о Пјеру Вудмену 04.25 Експеримент

08.20 Браћа и сестре 09.20 Филм: Војникова љубавна прича 11.20 Вокер, тексашки ренџер 12.20 Дијагноза убиство 13.20 Монк 14.20 Вокер, тексашки ренџер 15.20 Добра жена 16.20 Браћа и сестре 17.20 Филм: Све најбоље 19.20 Монк 20.20 Видовњак 21.20 Хаваји 5-0 23.20 Филм: Суперолуја у Сијетлу 01.20 Вокер, тексашки ренџер

08.00 10.15 10.35 11.45 13.00 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.10 20.00 21.00 22.10 22.30 00.15 02.00

Флешпоинт Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Флешпоинт РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени РТЛ Вести Хитман–агент 47, филм ЦСИ Мајами Астро шоу

Хитман–агент 47

Кејт Винслет

Љубав и празници Ирис живи у Сурију, недалеко од Лондона, у малој кући. Пред сам Божић сазна да Џаспер има другу и да ће се ускоро оженити. Истовремено, у Лос Анђелесу, богата и славна ТВ звезда Аманда, сазнала је да јој дечко спава с другом... Улоге: Камерон Диаз, Кејт Винслет, Џуд Лов, Џек Блек, Ели Волас Режија: Ненси Мејерс (ХРТ 2, 20.00) 07.01 07.56 08.20 08.45 09.10 09.57 11.34 12.18 12.44 13.35 15.10 16.00 16.20 16.41 17.02 17.34 19.06 19.25 20.00 22.17 23.08 23.55 00.36 01.19 02.01 02.49 03.10

Мала ТВ Телетабис Девојчица из будућност Олујни свет Школски сат Филм: Барун и мали Идемо на пут с Гораном Милићем Баштованка Плодови земље Изгубљено дете, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама У уреду Сплит: Море Че (1969.),филм Цртани филм Куварски дует, док. серија Љубав и празници, филм Др Хаус Вајтчапел Заштитница сведока ЦСИ: Мајами ЦСИ: Лас Вегас Којак Дарма и Грег Ноћни музички програм

07.30 Божићна песма за једну диву 09.00 Биографија - Били Боб Торнтон 10.00 Протуве са трибина 11.30 Тајне на планини 13.00 Биографија - Кејт Мидлтон 14.00 Повратак мумије 16.00 Истеривачи духова 2 17.30 Биографија - Кристијан Бејл 18.30 Тајне на планини 20.00 Момци с Мадисона 21.00 Упознајте Џоа Блека 23.00 Срце и душе

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.15 02.35

Деца Разгледнице из пакла Корак испред Осумњичени Осуђеници Пеги Су се удаје Људска природа Не без моје ћерке Пун месец Мизери Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Генетски створен елитни убица, познат као Агент 47, извршава убиства према налогу мистериозне организације. Увек непогрешив, Агент 47 најпознатији је атентатор на свету. Немилосрдни егзекутор има нови задатак – да смакне руског шефа државе... Улоге: Тимоти Олифант, Дагреј Скот, Олга Кириленко, Роберт Книпер Режија: Ксавијер Генс (РТЛ, 22.30)

Олга Кириленко

Ма не ври соб ног по ли ти ча ра

П

озив Министарства спољних послова Вели- женија, често парадоксална фигура. Осећао се, нпр. ке Британије дошао је на стари, достојан- непријатно у маси, што је изненађујуће с обзиром ствен начин. Рат у Босни је беснео готово на начин на који је стекао славу. Мало се интересогодину дана. Шифра „захтевно“ је значило да нико вао за помпу и званичне формалности, интересовадруги није био спреман да се упусти у тај посао. Ја, ло га је само оно конкретно, иако сам пред одлазак међутим, нисам био превише забринут. Мојој су- из Београда, пред његовом резиденцијом виђао гарпрузи Елизабет, која је некад била у дипломатској дисте у парадној униформи, што није виђено још служби у Аустралији, и мени било је остало шест од Титовог доба. месеци до напуштања намештења у Мадриду. Имао је веома мало блиских колега и пријатеља. У фебруару 1994. на једну пијацу у Сарајеву па- Одбацивао би их кад би послужили својој сврси, ла је граната и убила 69 лица, што је убрзало мо- али на начин који их је обично спречавао да му нагућност ваздушних удара. То је најављено договором, чији је посредник био помоћник руског министра спољних по слова Чуркин, који је натерао вође босанских Срба да повуку тешко наоружање из зоне од 32 километра око Сарајева, док су се Руси сложили да пошаљу своје трупе под бојама УН за надгледање споразума. Министар спољних послова Даглас Херд је чврсто веровао у то да кључ за разрешење кризе у Босни држи Милошевић. Невоља је била што је истовремено требало ангажовати Милошевића и спречити га да пружа прикривену подршку босанским Србима. Милошевић се нервирао што није успео (што је, како је он то видео, било понижавајуће), на заседању Српске скупштине на Палама, да убеди босанске Србе у то да прихвате Венс–Овенов мировни план. Настојања да га убедимо у то да искористи Караџић постао превише „надувен” за вождов укус свој несумњив утицај, дочекивана су мантром: шкоде. Јединог правог пријатеља имао је у својој „Укините санкције да бих могао да вам помогнем“. супрузи. Мира Марковић је била професор филозоЕлизабет и ја смо кренули за Београд преко За- фије на Београдском универзитету и основала је, греба, где смо неколико недеља понављали научено 1990. марксистичку партију ЈУЛ. Лорд Овен је исградиво. Иако је наша наставница језика знала да тицао парадокс да пројугословенска антинационаћемо живети у Београду, стално је исправљала наш листкиња живи са човеком „за кога се верује да је српски изговор, научен у српској редакцији Би-Би- главни виновник распада Југославије“. Она је реСија, у своју хрватску варијанту. Одржала нам је и кла Овену: „Никад се не бих удала за њега или уводну лекцију о коришћењу национализма у јези- остала у браку да је националиста“. Милошевићеку; упорно је избегавала да изговори реч Србин, го- во поштовање њених ставова све више је из његоворећи уместо тога четник. вог круга искључивало све који су нагињали ка заЈанура 1993. Србија је дотакла само дно. Хипе- падном либерализму. Њени чиновници су били, с ринфлација се попела на 352 трилиона посто. Аеро- њене тачке гледишта, идеолошки здрави и оданији дром је био затворен за међународне летове а ули- њој него њеном мужу. Стално их је унапређивала, це биле готово пусте, с тврдећи да су, за разлику од изузетком свуда присутњегових људи, они прави Док сам у За гре бу об на вљао них дроњавих продаваца верници. Због моћи и штетзнање српскохрватског, моја бензина. Курс динара се ног утицаја на мужа, она је стабилизовао захваљујусејала страх у народу. наставница, мада је знала да ћу Омиљени Милошевићев ћи економској ре форми радити у Београду, инсистирала је стил био је конспираторгувернера централне банна хр ват ској ва ри јан ти је зи ка. ски. Филозоф Љубомир Таке др Драгослава АврамоУпорно је избегавала да изговори дић га је описао као „собвића. Поља Панонске ниног политичара“, који воли зије су обећавала богату реч Србин, говорећи уместо тога да ради с малим групама жетву, чији ће вишак ми– четник људи, ревносно их унапренистри српске владе прођујући и уклањајући из давати у прекоморске земље за велики лични профит. Особљу наше амба- круга поверљивих. То је стварало атмосферу страсаде било је забавно то што смо у Београд дошли ха и неизвесности (на томе је он градио успех) меколима која су стењала од терета хране купљене у ђу онима с којима је радио. Они који су остали чврМађарској јер нисмо знали да пијаце раде нормал- сти, брзо би, уместо поштовања, заслужили мржњу. Тако су Караџић и Крајишник, некад миљено. Очекивали смо да Милошевић буде присутан ници, постали, по његовом мишљењу, сувише „насвуда, као Туђман у Загребу, где би ретко прошао дувени“ јер су умели дуго да му пркосе. Као и друдан без јавног појављивања „оца нације“. Ошаму- ге аутократе, више је волео да се не види да он вућујући дани митинга били су прошлост. Не само да че конце. А понекад је био савршено спреман на то није било Милошевићевих слика на јавним мести- да лично покаже своју моћ. На партијском састанма него је он био нечујан. Могао се видети само на ку, кад је уклоњено неколико највиших чиновника, насловној страни „Политике„ и у монашком стилу укључујући његовог бившег најближег колегу Бона државној телевизији, како прима неку делегаци- ру Јовића и националистичког идеолога академика Михаила Марковића, он је само прочитао имена јицу или понеког госта. Милошевићев имиџ балканског касапина ство- оних које треба ликвидирати, без речи објашњења. рио сам у себи пре доласка у Београд. Али, иза не- Није тражио ни уважавао ничије мишљење, осим миновно поједностављене слике појавила се сло- супругино.

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Бер Грилс Полицајци на задатку Чудовишта из реке Дрвосече из мочваре

\08.30Алпско скијање 09.15 Алпско скијање 10.00 Футсал 17.30 Фудбал 18.15 Уметничко клизање 20.45 Сви спортови 21.00 Рвање 21.30 Рвање 22.30 Фудбал 23.15 Футсал 00.15 Футсал

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Svetlana Markovi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Branko Vu~ini} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

ponedeqak12.novembar2012.

dnevnik

12. novembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Да ли сте ика да че зну ли да бу де те филм ска зве зда или уче ству је те на не ки на чин у филм ској ин ду стри ји? Да нас мо же те до би ти сво ју шан су, или бар на у чи ти не ке од по треб них ве шти на.

BIK 20.4-20.5.

Мо жда сте се су ви ше ис цр пли у по след њих не ко ли ко да на та ко да се са да осе ћа те по ма ло тро мо. Ипак је ваш ум и да ље ве о ма ак ти ван, за то по тра жи те сти му ла ци ју кроз књи ге, те ле ви зи ју или пре да ва ња.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Мо жда ће те на пра ви ти не ке пла но ве за по ве ћа ње при хо да, ко ји мо гу, али и не мо ра ју би ти де ло твор ни. Раз мо три те све аспек те пла на и ус по ста ви те кон такт са ствар но шћу пре не го што оде те пре да ле ко.

Да нас би сте мо гли по че ти гле да ти на сво је при ја те ље из са свим дру гог угла. Мо жда су њи хо ва до стиг ну ћа про бу ди ла ва ше ди вље ње. По тру ди те се да пре по зна те сво је за слу ге у њи ма.

Мо жда се осе ћа те по ма ло про мен љи во да нас, али је ва ше раз ми шља ње и да ље ве о ма до бро. Иде ја ће и да ље би ти у из о би љу, што ће рас плам са ти ва шу кре а тив ност. По тра жи те на чин да на хра ни те свој ин те лект.

Да нас ће те мо жда же ле ти да про ши ри те сво је зна ње о умет но сти. Мо гу ће је да ће те од лу чи ти да ис тра жи те га ле ри је, при су ству је те кон цер ту или про чи та те не ку до бру књи гу. Не ка вам при ја те љи пра ве дру штво.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Прак тич не, на уч не или ду хов не иде је су део ва шег сва ко днев ног жи во та. Да нас сте у мо гућ но сти да про ши ри те сво је зна ње. Мно го од оно га што сте на у чи ли мо же би ти за сно ва но на тех но ло ги ји.

Да нас по тра жи те по моћ од при ја те ља да би сте уна пре ди ли сво је ве шти не на ра чу на ру. Мо жда сте за ин те ре со ва ни за умет нич ку стра ну ра чу на ра или же ли те да екс пе ри мен ти ше те с гра фи ком или ани ма ци јом.

Но ва ро ман са мо гла би се да нас по ја ви ти на ва шем пу ту. Ста ри при ја тељ од јед ном из гле да као пра ва осо ба за вас, што ће ваш од нос по кре ну ти у са свим но вом прав цу. Су прот ност се та ко ђе мо же де си ти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да нас ће те мо жда же ле ти да са зна те ви ше о сво јим ге ни ма. Мо жда ће те од лу чи ти да сту пи те у кон такт с ду хов ним во ди чем. Груп не ак тив но сти би мо гле би ти од ве ли ке ко ри сти у тим на сто ја њи ма.

Уви ди ко ји сти жу из уну тра шњо сти ва шег би ћа мо гу по кре ну ти ва шу ма шту. Мо гу ће је да ће иде је за есеј, пе сму, сли ку или му зи ку про ла зи ти у та ла си ма кроз ваш ум. Бу ди те отво ре ни за све но ве иде је.

Упр кос то ме што се осе ћа те дру га чи је, да нас сте пред о дре ђе ни за успех. Мо гу ће је да сте укљу че ни у про је кат ко ји зах те ва до ста вре ме на и тру да. Све ука зу је на то да ће се то уско ро ис пла ти ти.

TRI^-TRA^

Ве ре нич ки ду го ви V REMENSKA

PROGNOZA

Слабији

Vojvodina Novi Sad

Де та љи о рас ки ду ве зе мо де ла Кеј ти Прајс и Ле ан дра Пе не пу не ме диј ске ступ це. На кон што је Ле ан дро сво ју бив шу дра гу ого ва рао на „Тви те ру„, Кеј ти је уз вра ти ла уда рац и от кри ла да јој је екс ве ре ник оста вио ду го ве. Ар ген тин ски мо дел Ле ан дро Пе на је на кон рас ки да на „Тви те ру„ на пи сао: „Кеј ти не ма играч ке за секс, она има мом ке за игру ко ји са мо же ле да је ј...” На кон то га се огла си ла и Кеј ти: „На кон рас ки да с ве ре ни ком, схва ти ла сам да је иза се бе оста вио го ми лу ду го ва”. Осим то га, бри тан ска стар ле та је при зна ла ме ди ји ма да је има ла још јед ну опе ра ци ју гру ди, на кон че га је до би ла ин фек ци ју и мо ра ла је хит но у бол ни цу. То јој је већ пе та опе ра ци ја: „Опо ра вљам се на кон за хва та на гру ди ма, док то ри се на да ју да ће ан ти би о ти ци по мо ћи. Ре кли су ми да ће, ако се ин фек ци ја про ши ри, мо ра ти да из ва де им план та те”.

17

Subotica

15

Sombor

16

Kikinda

17

Vrbas

18

B. Palanka

17

Zreњanin

18

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Panчevo

18

Vrшac

18

Evropa

Ветар

NOVI SAD: Slabqewe jugoisto~nog vetra i toplo vreme za ovo doba godine sa sun~anim periodima i promenqivom obla~no{}u. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura oko 8 stepeni, a maksimalna do 17 stepeni.

VOJVODINA: Postepeno slabqewe jugoisto~nog vetra i toplo vreme za ovo doba godine sa sun~anim periodima i promenqivom obla~no{}u. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 5 do 10 stepeni, a maksimalne od 15 do 19 stepeni.

SRBIJA: Postepeno slabqewe jugoisto~ nog vetra i toplo vreme za ovo doba godine sa sun~anim periodima i promenqivom obla~ no{}u.

Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 0 do 10 stepeni, a maksimalne od 12 u Timo~ koj do 21 stepena u zapadnoj i centralnoj Srbiji.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do kraja sedmice ve}inom suvo i relativno toplo za ovo doba godine sa neznatno ni`im temperaturama.

Srbija Beograd

18

Kragujevac

19

K. Mitrovica 16 Niш

18

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike mogu povoqno uticati na ve}inu hroni~nih bolesnika, izuzev psihi~kih koji mogu osetiti poja~ane tegobe. O~ekivane meteoropatske reakcije su poreme}aj sna i promenqivo raspolo`ewe. Savetuje se adekvatno odevawe i redovno uzimawe propisane terapije.

Madrid

13

Rim

20

London

11

Cirih

8

Berlin

10

Beч

10

Varшava

10

Kijev

8

Moskva

2

Oslo

3

St. Peterburg 6 Atina

22

Pariz

10

Minhen

9

Budimpeшta

9

Stokholm

7

VIC DANA За се ли го сти и ни кад да оду.

- Бла го ва ма, го сти ма. Mожете да иде те кад год ‘оће те - ка же им Ла ла. На по кон го сти кре ну ше. На по љу се сту штио пљу сак. Ла ла иза шао на ки шу, низ ли це сли ва му се во да, по ди гао ру ке ка не бу: - Бо же, је си ли и ти имао го сте?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

256 (23)

Slankamen

324 (36)

Jaшa Tomiћ

Apatin

354 (32)

Zemun

372 (38)

Bogojevo

340 (38)

Panчevo

368 (35)

Smederevo

508 (32)

Baч. Palanka 311 (39) Novi Sad

290 (38)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

201 (3)

S. Mitrovica

368 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

259 (3)

Beograd

317 (35)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Titel

318 (36)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-58 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (-2)

Reшeњe:

DUNAV