Dnevnik 12.decembar 2009. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

SUBOTA 12. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22570 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

USVOJENI ZAKONI O SMAWEWU BROJA ZAPOSLENIH U ADMINISTRACIJI

Otpisano 8.000 }ata str. 5

NOVOSA\ANI JO[ NE ZNAJU KO ]E IH ZABAVQATI U NOVOGODI[WOJ NO]I

OD JU^E NA [TRANDU

^itaoci „Dnevnika” ho}e Bala{evi}a

str. 7

JOVICA \UKI]

Malo ostaje kad vratimo dugove

Klizawe na pla`i

str. 3

str. 7

Foto: F. Baki}

U DE^JOJ BOLNICI

Od novog gripa preminuo de~ak

str. 14

U potrazi za retkim doga|ajima

Advokatu upaqen yip Novosadska policijska uprava ju~e je saop{tila da je nepoznata osoba preksino} oko 20 sati zapalila yip „tojota” parkiran u Novom Sadu, u Stra`ilovskoj ulici 33. Po`ar je lokalizovala i ugasila Vatrogasna brigada u Novom Sadu, a materijalna {teta procewena je na oko 800.000 dinara.

Foto: N. Stojanovi}

DU[AN MR\A

Foto: Du{an Mar~eta

U STRA@ILOVSKOJ ULICI U CENTRU NOVOG SADA

str. 12

str. 14 NASLOVI

Politika

Slab sneg

Novi Sad

2 Razmahivawe obe}awima ru{i nam kredibilitet

Najvi{a temperatura 3 °S

9 Besplatno surfovawe u centru grada

Ekonomija

Vojvodina

4 Bankari iz Vojvodine sele i poreze

11 U Sremu oboleli stariji osnovci

Poqoprivreda 6 Dinar pao, kukuruz poskupeo

Crna 12 Samoubistvo somborskog finansijskog policajca

SPORT

NA\I SREBRO, LEN\ERU BRONZA

str. 16 – 19

U SRBIJI SE FUDBAL OPET VOLI

POLITIKA

subota12.decembar2009.

DIREKTOR KEP-a PREDRAG NOVIKOV UPOZORIO NA TO DA PRE^ESTO SAMI SEBE SAPLI]EMO NA EVROPSKOM PUTU

Razmahivawe obe}awima ru{i nam kredibilitet Posle konferencije o Zapadnom Balkanu, koja je sredinom protekle sedmice pod pokroviteqstvom Evropske unije odr`ana u Briselu, na{a delegacija do{la je sa ve{}u o 140 miliona evra bespovratne pomo}i za region. Ipak, direktor Kancelarije za evropske poslove Izvr{nog ve}a Predrag Novikov, koji je prisustvovao konferenciji, za „Dnevnik“ isti~e da, umesto mahawa milionima kojih }e mo`da biti negde u budu}nosti, treba iskoristiti ovo {to Srbija ve} ima na raspolagawu. – Pri~e o silnim parama i navodnim datumima ulaska Srbije u evropske institucije ne doprinose kredibilitetu samog procesa evropeizacije na{e zemqe. Mi u Vojvodini smo se fokusirali na ono {to je zacrtano u politici EU, za {ta postoje i garancije i dokumenta, dakle na ve} dostupne programe jer su oni jedini, za sada, izvesni. A u narednoj godini je izvesno samo to da }e Srbija imati, {to se ti~e IPA fondova, na raspolagawu oko 200 miliona evra. Od toga bi oko 20 miliona trebalo da bude iskori{}eno za prekogra-

ni~nu saradwu, {to smo mi u Vojvodini do sada dobro koristili – obja{wava Novikov. Po wegovim re~ima, Srbija }e jo{ mo}i da ra~una na projekte iz programa FP-7, koji promovi{e nau~noistra`iva~ki rad. Univer-

Engleski i crnogorski Konferencija u Briselu o Zapadnom Balkanu osta}e upam}ena i po tome {to je vo|ena na dva zvani~na jezika. Jedan je engleski, a drugi je, kako saznajemo, na iznena|ewe mnogih bio – crnogorski. ziteti {irom zemqe su, ka`e Novikov, dobro iskoristili tu {ansu, te }e biti odli~nih projekata u narednom periodu. Osim toga, dostupan je i CPI fond, gde }e, i to prvi put, mo}i da konkuri{u ovda{wi privatnici i podignu svoje proizvode i usluge na vi{i nivo. – Upravo stoga KEP }e se naredne godine posebno fokusirati

NEMA POSEBNOG „BELOG [ENGENA“

Srbima isto kao i Amerima

Gra|ani Srbije koji od 19. decembra budu putovali u zemqe {engenskog viznog prostora ima}e ista prava i obaveze kao i svi ostali gra|ani tre}ih zemaqa koje su na beloj {engenskoj listi, izjavio je {ef politi~ke sekcije Delegacije EU u Beogradu Tomas Woki. “Ista pravila va`e za sve zemqe i gra|ani Srbije ima}e isti tretman kao, na primer, gra|ani SAD, Kanade ili Japana”, naveo je Woki.

Po wegovim re~ima, od stupawa na snagu odluke o ukidawu viza za gra|ane Srbije, oni }e na grani~nom prelazu pri ulasku u EU pograni~noj policiji, ukoliko to od wih bude traèno, morati da pokaù nekakav dokaz za ciq putovawa, poput adrese ro|aka kod kog idu, ili da raspolaù dovoqnom svotom novca za boravak. Woki je pri tome naveo da ti dokumenti ne moraju da budu zvani~no nostrifikovana.

na to da privatnicima pribliì CPI fond, koji }e omogu}iti da se na{e firme lak{e nose s konkurencijom kada padnu carine – istakao je Novikov. Na{ sagovornik je naveo da }e veliki infrastrukturni projekti biti i daqe finansirani iz Evropske banke za obnovu i razvoj, s tim {to }e to zavisi i od evropskih prakti~kih pravaca. Pri tome }e mahom novac biti usmeravan na infrastrukturu, puteve i elektromreè. U tom kontekstu je 9. decembra stupio na snagu i Ulaga~ki okvir za zemqe Zapadnog Balkana, koji su krajem oktobra dogovorili Evropska komisija, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Razvojna banka Saveta Evrope, uz podr{ku ~lanica EU. Ciq je udruìti i koordinirati razli~ite finansijske resurse za potrebe pripreme i realizacije prioritetnih projekata u regionu, s posebnim fokusom na finansirawe projekata u podru~ju infrastrukture, sredweg i malog preduzetni{tva i energetske efikasnosti. P. Klai}

c m y

EVROPSKE DIPLOMATE POZVALE SRPSKE MINISTRE DA SLU[AJU STAV PREDSEDNIKA TADI]A O PODNO[EWU KANDIDATURE ZA ^LANSTVO U EU

Dobronamerni saveti ne zna~e i podr{ku

Sagovornici „Dnevnika“ bliradilo o nesporazumu ili su srpè svoje opredeqewe i prebaci ski Forin ofisu otkrili su nam ski zvani~nici lo{e interpretiloptu u dvori{te Saveta EU. da ni {ef britanske diplomatije rali stav Velike Britanije. Podsetimo, Albanija je podnela Dejvid Miliband ni ambasador u S druge strane, diplomatski izzahtev uprkos otvorenom protiBeogradu Stiven Vordsvort tovori u Briselu su potvrdili vqewu EK i Nema~ke. Ali, ~im su kom nedavnih razgovora sa srp„Dnevniku“ da }e Holandija imati zavr{eni izbori u Nema~koj, zahskim zvani~nicima nisu imali napre}utnu podr{ku za blokadu srptev Tirane je prosle|en Komisiji meru da daju ili ne daju podr{ku skog zahteva za ~lanstvo u EU od na izradu mi{qewa. Beogradu da podnese kandidaturu Nema~ke, Belgije i Danske. Uosta– S priznavawem jednostrane za ~lanstvo u EU. lom, koliko je Nema~ka zao{triprimene Prelaznog sporazuma, – Wihova ideja je bila da ukaù la svoj stav prema brzini pro{iSrbija je ispunila uslov da wena na sve ~iwenice i sve mogu}e porewa EU i strogosti uslovqavawa aplikacija bude uzeta u obzir od sledice. Na osnovu Saveta ministara onoga {to su oni predVeliki broj diplomata se slaè da Srbija EU. Da li }e ta aplistavili pre se moè kacija pro}i ili ne, treba da podnese kandidaturu izvu}i zakqu~ak da bi na Savetu je da odlui tako pokaè svoje opredeqewe bilo pametnije sa~eka~i. Ta~no je da je boti novi izve{taj glavqe podneti zahtev u nog ha{kog tuìoca Serà Bravidelo se i u kreirawu zakqu~aka koordinaciji s dràvama ~lanimerca u junu nego odmah podneti za Hrvatsku, kada je blokirala nacama EU, ali aplikacijom za zahtev. Ali, èleo bih da precijavu da }e na{i susedi u}i u EU ~lanstvo uprkos protivqewu poziram, oni nisu dali nikakav eks2012. Sve prethodno obja{wava i jedinih dràva EU, Srbija pokaplicitni savet: uradite jedno ili za{to je predsednik Srbije Boris zuje i svoju sna`nu voqu i deterdrugo – saop{tio je na{ izvor, koTadi} pozvao svoje ministre na uzminisanost da ide ka EU. Najgore mentari{u}i pismo kojim je Vordrànost i za{to se on u svojim {to joj se moè dogoditi je da zahdsvort traìo obja{wewe zbog izjavama nije zaletao. tev stoji po strani {est meseci. pogre{nog informisawa srpske Dobra vest je da se veliki broj Ako ne preda zahtev, sigurno }e javnosti o britanskoj poziciji kazemaqa i diplomata koji iz dana u ~ekati, ako preda – mo`da se neda je re~ o aplikaciji Beograda. dan prate proces pro{irewa EU {to i dogodi – stav je diplomata Izvor „Dnevnika“ je ipak oceslaè u oceni da Srbija treba da iz nekoliko nama naklowenih drnio da se u ovom slu~aju verovatno podnese kandidaturu i tako pokaàva. @eqko Panteli}

JEREMI] O SUDBINI APLIKACIJE SRBIJE

Me{oviti signali o na{oj kandidaturi Srbija dobija me{ovite signale iz zemaqa ~lanica EU o tome kada da formalno podnese aplikaciju za ~lanstvo u Uniji, i ona }e uskoro doneti odluku o tome, izjavio je srpski {ef diplomatije Vuk Jeremi}. On je istakao da je ~lanstvo u EU “centralni strate{ki prioritet” Srbije i da }e formalna aplikacija za ~lanstvo “staviti ta~ku” na debatu o tome koji put je zvani~ni Beograd izabrao. “Za sada nema

DNEVNIK

tehni~kih prepreka za podno{ewe kandidature. Ali mi ne}emo na~initi taj korak pre nego {to zavr{imo temeqne konsultacije s na{im prijateqima i partnerima iz EU”, dodao je Jeremi}. On je istakao da }e Srbija nastaviti “anga`man punom parom” kada je re~ o saradwi s Ha{kim tribunalom, te da se nada da za {est meseci preostali optu`enici begunaci vi{e ne}e biti problem.

LIDERI EU PODR@ALI [IREWE UNIJE

Svi imaju {ansu, ali i uslove [efovi dràva ili vlada EU ju~e su u Briselu “u potpunosti podràli evropsku perspektivu Zapadnog Balkana”, jer taj proces daje snaàn podstrek zemqama kandidatima za ~lanstvo da sprovedu politi~ke i ekonomske reforme. Puna podr{ka je data i stavu da }e „dràve dobiti status kandidata u skladu sa sopstvenim zaslugama, ~im ostvare istinski napredak u ekonomskim i politi~kim refor-

mama i ispune nu`ne uslove”. U zakqu~cima su podràne i ocene o napretku pojedinih zemaqa regiona, ukqu~uju}i stavqawe na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom. To obuhvata i stav da „Srbija, sa svojim jakim kapacitetom dràvne uprave, moè ubrzati napredak ka Evropskoj uniji, ukqu~uju}i dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u EU, ~im svi nu`ni uslovi budu ispuweni”.

PRED MSP-om JU^E ZAVR[ENA RASPRAVA O KOSOVU

KOSOVO

Poziv Srbima na drugi krug Rada Trajkovi} pozvala je Srbe iz [trpca i Novog Brda da glasaju u drugom krugu lokalnih izbora u tim op{tinama u nedequ, 13. decembra. Ona je navela da izlaskom na birali{ta Srbi treba da umawe {tetu na~iwenu bojkotom prvog kruga izbora, kada su “bez borbe predali kontrolu nad tim ve}inskim srpskim op{tinama”. “Izborom srpskog gradona~elnika dobi}emo mogu}nost da osporavamo odluke koje nas ugro`avaju i tra`imo za{titu na{ih prava”, navela je Rada Trajkovi}.

Egipat ne mewa stav Egipat ostaje pri svom stavu da ne priznaje jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova i Metohije, potvr|eno je delegaciji Odbora Skup{tine Srbije za inostrane poslove koja je boravila u poseti ovoj zemqi. Srpski parlamentarci, koje je predvodio Dragoqub Mi}unovi}, i wihove egipatske kolege saglasili su se da }e savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova imati veliku politi~ku i moralnu te`inu.

Kancelarija EU na severu Kancelarija EU na severu Kosova po~e}e da radi za nekoliko dana, najavio je italijanski ambasador u Pri{tini Mikael \ifoni. „Moj glavni zadatak bi}e da uve}am prisutnost i kredibilitet Evropske unije na severu Kosova”, naveo je \ifoni, koji }e biti predstavnik EU na severu Kosova. On je dodao da }e sedi{te Kancelarije EU biti u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Ahtisari ne moè biti alibi U Palati mira u Hagu ju~e je zavr{ena rasprava o pitawu legalnosti secesije Kosova, koju je, na inicijativu Srbije, zatraìla Generalna skup{tina UN. Me|unarodni sud pravde je ostavio rok dràvama u~esnicama u raspravi da do 22. decembra dostave pisane odgovore na tri pitawa koja su postavile sudije iz Maroka, Brazila i Sijera Leonea, posle ~ega bi Sud trebalo da prou~i sve iznete argumente. Prvo pitawe, koje je postavio sudija Abdul G. Koroma iz Sijera Leonea glasi: “Kako principi me|unarodnog prava dozvoqavaju secesiju entiteta bez saglasnosti dràve?”, po{to su se tokom rasprave ~uli brojni argumenti kojima je osporavano da me|unarodno pravo zabrawuje secesiju van konteksta dekolonizacije. Brazilac Antonio Avgusto Kansado Trinidade i Marokanac Muhamed Benuna postavili su, s druge strane, pitawa koja se odnose na razja{wewe konteksta i svih okolnosti koje su prethodile dono{ewu jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova.

Ina~e, posledweg dana pravne bitke za Kosovo, Venecuela i Vijetnam ocenili su da je deklaracija o nezavisnosti Kosova nelegalna po me|unarodnom pravu i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti. Pravni zastupnik Venecuele Alehandro Fleming nazna~io je da je teritorijalni integritet i suverenitet SR Jugoslavije, odnosno Srbije, garantovalo nekoliko rezolucija UN, te da Kosovo nije moglo uìvati pravo na samoopredeqewe zato {to “nikada nije bilo republika, ve} je bilo teritorija u sastavu Srbije”. Po wegovim re~ima, ni preporuka izaslanika UN Martija Ahtisarija nije mogla biti temeq deklaracije o nezavisnosti Kosova, budu}i da je nije odobrio Savet bezbednosti. Predstavnica Vijetnama Ngujen Hong An upozorila je, pak, na to da “pravo na samoopredeqewe nema prednost nad principom teritorijalnog integriteta”. Ona je dodala i da Rezolucija 1244 sugeri{e da bi Kosovo trebalo da uìva {iroku autonomiju unutar dràve, ali “ne pomiwe mogu}nost nezavisnosti”.

VESTI [utanovac u UN Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac razgovarao je ju~e u Wujorku s generalnim sekretarom Ujediwenih nacija Ban Ki-munom o srpskom u~e{}u u mirovnim operacijama UN. [utanovac je, u razgovoru u kojem je u~estvovao i srpski {ef diplomatije Vuk Jeremi}, naveo da Srbija `eli ne samo da bude korisnik ve} i kontributor u aktivnostima Ujediwenih nacija. Generalni sekretar UN je, s druge strane, izrazio zahvalnost zbog spremnosti Srbije da poja~a svoj anga`man u mirovnim operacijama i pohvalio wene dosada{we aktivnosti u ~etiri afri~ke

zemqe – Kongu, ^adu, Obali Slonova~e i Liberiji – gde su anga`ovana 34 srpska mirovwaka.

Dan se}awa Predstavnici nekoliko nevladinih organizacija ponovo su ju~e uputili zahtev {efu srpske dr`ave Borisu Tadi}u da se 11. jul proglasi danom se}awa na genocid u Srebrenici. Na skupu ispred zdawa Predsedni{tva, aktivisti NVO-a su podsetili na to da je, po presudi Me|unarodnog suda pravde, Srbija du`na da se distancira od ratnih zlo~ina, kao i da je Evropski parlament proglasio 11. jul Danom se}awa.

POLITIKA

DNEVNIK U PONEDEQAK SVE^ANO PROGLA[EWE STATUTA VOJVODINE

Pozvani Tadi}, Cvetkovi}, Slavica \uki}-Dejanovi}... Predsednik Skup{tine VojvoEgere{i je naveo i da je za ovu {ewa statuta biti zakazana drudine [andor Egere{i najavio je sesiju predvi|eno da se, pre glasaga skup{tinska sesija, na kojoj bi da }e sednica pokrajinskog parlawa o odluci o progla{ewu najvitrebalo da se donese odluka o menta, zakazana za 14. decembar, na {eg pravnog akta Vojvodine, posprovo|ewu tog akta. Po wegokojoj }e biti progla{en novi staslanicima obrate predsednik Izvim re~ima, u pauzi izme|u dve tut APV, imati sve~ani karakter, vr{nog ve}a dr Bojan Pajti} i on sednice novi statut bi}e objate da su na wu pozvani vqen u “Slu`benom i najvi{i dràvni listu AP Vojvodine”. Nakon gasawa o odluci o progla{ewu zvani~nici. On je naEgere{i je tako|e {em listu potvrdio najavio da }e u ponenajvi{eg pravnog akta Vojvodine, da je pozive uputio [andor Egere{i }e potpisati novi statut deqak biti organizopredsedniku Srbije van i sve~ani prijem u Borisu Tadi}u, preKlubu poslanika mijeru Mirku Cvetkovi}u i predkao {ef parlamenta, napomiwu}i Skup{tine APV, na koji su posednici republi~kog parlamenta da rasprave ne}e biti. zvani predstavnici pokrajinskih Slavici \uki}-Dejanovi}. – Nakon glasawa, ja }u pred poi republi~kih institucija, gra– Odlu~ili smo se da pozovemo slanicima i pred javno{}u potpidona~elnici i predsednici opnajvi{e dràvne funkcionere posati novi statut Vojvodine – do{tina iz Vojvodine, predstavni{to je ovo za gra|ane Vojvodine dao je predsednik pokrajinskog ci istorijskih crkava, predstavizuzetno vaàn doga|aj – kazao parlamenta. nici nacionalnih saveta, kao i nam je predsednik Skup{tine VojSagovornik „Dnevnika” je remedija. vodine. kao i da }e odmah nakon proglaB. D. S. IZBORI U OYACIMA

Agitacija od ku}e do ku}e Koalicija „Srbija”, koju ~ine udruèni Romi, Rusini i Vlasi, posledwa je u nizu politi~kih partija koja je predala izbornu listu Op{tinskoj izbornoj komisiji u Oxacima. Predsednik komisije Milorad Zrini} istakao je da jo{ ima vremena za ulazak u izbornu trku jer je rok za predaju izbornih lista 9. januar. Za vanredne op{tinske izbore, zakazane za 24. januar, do sada se prijavilo sedam izbornih lista. Osim “Srbije”, Oxa~ani }e mo}i da glasaju za: „Listu za evropsku Srbiju – DS – Boris Tadi}”, „G17 plus – Sneàna Sedlar”, „SRS – dr Vojislav [e{eq”, „DSS – dr Vojislav Ko{tunica”, „SNS – Tomislav Nikoli}” i Koaliciju SPS–PUPS–JS-a. Po pojedinim istraìvawima javnog mwewa, glavna trka vodi}e se izme|u radikala, koje u Oxacima predvodi dosada{wi predsednik op{tine Milan ]uk, i koalicija oko DS-a s Veroqubom Markovi}em na ~elu. Ina~e, stranke u ovoj, dosta siroma{noj op{tini, odlu~ile su se za agitaciju od vrata do vrata, kao i ube|ivawe gra|ana na najprometnijim mestima. Demokratska stranka je tako angaòvala oko 300 aktivista koji su delili ekolo{ke torbe, dok je wihov glavni suparnik, SRS, poklawao krompir. Glavne teme na ovim izborima su izgradwa kanalizacije i privla~ewe investicija koje bi mogle zaposliti odre|eni broj qudi u gradu ~ija je industrija devastirana. S. J. – P. K.

PORUKA BORISA TADI]A POVODOM DVE DECENIJE OBNAVQAWA RADA DS-a

Centralizovanom strankom do decentralizacije

Predsednik Demokratske stranke Boris Tadi} ju~e je, povodom dve decenije od obnavqawa rada te stranke, izjavio da je ideja “Srbije u Evropi, s vlastitim identitetom” – su{tina politi~kog programa moderne Srbije i DS-a. Na predstavqawu kwige “Istorija Demokratske stranke” Tadi} je rekao da je nacionalni i politi~ki dogovor vrednost koja karakteri{e DS od nastanka, i da je to i jedan od wegovih primarnih zadataka kao lidera stranke. “Neprestano radim na pravqewu politi~kog dogovora o dva kqu~na ciqa – o~uvawu teritorijalnog integriteta i evropske budu}nosti, ali i ideji socijalne pravde. Danas se trudimo da legitimizujemo i nacionalne ciqeve, postavqaju}i koncept druga~iji od onoga koji je postojao devedesetih godina pro{log veka, kada se nacionalni interes mahom svodio na nacionalizam i {ovinizam”, poru~io je Tadi}.

Po wegovim re~ima, Demokratska stranka, suo~ena s izazovima koji o~ekuju Srbiju u vremenu koje dolazi, i sama se mora reformisati, i to tako {to }e krenuti putem centralizacije, i to istovremeno s procesom decentralizacije zemqe. “Samo centralizovan DS moè proces decentralizacije Srbije realizovati tako da se sa~uva integritet na{e zemqe”, ponovio je Tadi} tezu koju je ve} izneo na sednici Glavnog odbora DS-a. Lider demokrata je poru~io i da se gra|ani moraju ukqu~ivati u politi~ke stranke jer je to, kako je objasnio, jedini na~in da politi~ar prestane da bude najprokaènija profesija. “Politika uti~e na svaku ta~ku na{eg ìvota, i ako ne postoje kredibilni qudi koji ulaze u politiku, nema ni rezultata koje gra|ani o~ekuju od politi~kih stranaka”, rekao je Tadi}.

subota12.decembar2009.

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA FINANSIJE JOVICA \UKI] ZA „DNEVNIK” O PROJEKCIJI VOJVO\ANSKE KASE ZA SLEDE]U GODINU

Malo }e ostati kad vratimo dugove

Uprkos utvr|ivawu novog paketa nadle`nosti AP Vojvodine i u tom pogledu o~ekivanog pove}awa broja korisnika pokrajinske kase, predlo`eni buxet Vojvodine za 2010. godinu od 56,45 milijardi dinara zapravo je mawi od onog utvr|enog za 2009, koji je planiran na oko 60 milijardi, ali je kasnije, zbog ograni~ewa javne potro{we, rebalansiran na oko 53 milijarde dinara. Podsetimo, predlog pokrajinskog buxeta za narednu godinu utrdilo je prekju~e Izvr{no ve}e APV, a on }e se pred poslanicima Skup{tine Vojvodine na}i 18. decembra. Pokrajinski sekretar za finansije Jovica \uki} ka`e da je u projekciji buxeta za 2010. godinu “formalnopravno” ispo{tovan ustavni minimum od sedam procenata namewenih vojvo|anskoj kasi. On ipak priznaje da, koliko ima razloga za zadovoqstvo kad je re~ o kona~nom definisawu nadle`nosti APV, toliko ga i nema kad je re~ o obimu para kojima }e Pokrajina raspolagati u narednoj godini. \uki} je za “Dnevnik” najavio da je zbog toga, kao i zbog cajtnota u kojem je buxet pripreman usled ka{wewa usvajwa statuta i “omnibusa 2”, izvestan i wegov rebalans. Me|utim, na{ sagovornik je dodao da je prethodno neophodno da se usvoji odluka o pokrajinskoj upravi kojom bi se ta~ano definsalo ko vr{i koje nadle`nosti, ali i da se donese zakon o finansirawu APV. U tom kontekstu, \uki} je izrazio o~ekivawe da }e to

vezana za republi~ki buxet – nu, po wegovim re~ima, ura~unaveo je \uki}. nata su i neutro{ene pare iz Pokrajinski sekretar za fiteku}e fiskalne godine, i to nansije je istakao i da je udeo oko 10,3 milijarde dinara – re~ transfernih sredstava u predje, podsetimo, o novcu iz privaloènom buxetu ve}i nego ove tizacionih prihoda, “sa~uvagodine. Naime, nom” zbog aranvi{e od polovi`mana s MMFne novca kojim om, a koji je naOd 56,5 milijardi, }e se naredne golagao ograni~ekoliko je ukupno dine puniti powe javne potrokrajinska kasa {we u 2009. goditeàk buyet APV, ~ine upravo ni. transferi iznose transferna sred– Realno gle~ak 31,5 milijardu stva, po{to su, uz daju}i, taj neuplate zaposlenitro{eni novac ma u obrazovawu od privatizacii kulturi, na taj ra~un u{li i je, te novac iz dva poreza kojitransferi lokalnim samouprama raspolaèmo – {to ukupno vama s teritorije Vojvodine. iznosi dvadesetak milijardi – – O~ekujemo da se iz izvorjeste i jedini stvarni novac, nih i ustupqenih prihoda ubeodnosno efektivni buxet kore oko 7,62 milijardi dinara. jim }e Pokrajina mo}i da rasAli, veoma veliki udeo buxeta polaè u narednoj godini – is~ine transferi. Do sad su oni takao je \uki}. bili na nivou od oko 25 miliVojvo|anski sekretar za finansije napomiwe, me|utim, da }e delom tog “efektivnog novKad stignu pare... ca” morati da se obezebedi reaPokrajinski sekretar za finansije je ocenio da je buxet lizacija izvornih nadle`noAPV projektovan u oteànim okolnostima, zbog ka{wewa sti Pokrajine i svi tro{kovi uvajawa statuta i Zakona o nadle`nostima, ali da su ipak u adminstracije, ali, pre svega, i wemu predvi|ene i nove nadle`nosti u skladu sa Zakonom o dospeli dugovi za investicije buxetskom sistemu, ali koje }e mo}i da se realizuju „kad se realizovane tokom 2009. godiobezbede pare iz Republike za wihovo finansirawe”. „Ustane. vom je utvr|ena obaveza da onaj ko prenosi nadle`nosti ima – Svi dugovi koje Pokrajina obavezu i da obezbedi novac za to, a to je u ovom slu~aju Repuima u pogledu kapitalnih inveblika”, rekao je Jovica \uki}. sticija, programa zapo{qavawa i pogona novih tehnologija moraju biti izmireni odmah, pitawe biti re{eno ve} pojardi dinara za zaposlene u odnosno po~etkom naredne go~etkom naredne godine, dodavobrazovawu i kulturi. Sad se dine, kako nam bude dospevala {i da ima saznawa o tome da se to uve}ava za 6,6 milijardi, kodokumentacija izvo|a~a radova na tom zakonskom projektu ve} liko iznose transferi lokalo okon~awu odre|enih investiradi u Vladi Srbije. nim samoupravama koji }e samo cija, ili, pak, odre|enih faza u – Nadam se da }e ovo biti poprolaziti kroz pokrajinsku kanekim investicijama, u zavisledwi put da su na{i prihodi su. Dakle, ukupna transferna snosti od sklopqenih ugovora odre|eni Zakonom o buxetu Resredstva iznosi}e 31,5 milijar– ukazao je\uki}, dodav{i da publike. To pitawe, naime, modu – naveo je \uki}. ukupna dugovawa Pokrajine po ra biti re{eno posebnim zakoOn je dodao da je, uz to, u buovim osnovima iznose oko 7,5 nom, jer to omogu}ava i planixetu za 2010. predvi|en i namilijardi dinara, te da bi ona rawe na duì rok. Uostalom, i menski transfer iz republi~bila namirena i u teku}oj godiop{tine imaju jasne zakonske kog buxeta od oko ~etiri milini da nije bilo ograni~ewa javizvore finansirawa, dok je jarde za investicije u Pokrajine potro{we. Pokrajina jo{ uvek direktno ni. A u buxet za narednu godiB. Dragovi}-Savi}

ODBORNICI SO NOVI BE^EJ IZABRALI NOVOG PREDSEDNIKA

Ra{kov ponovo na ~elu parlamenta Umesto nedavno smewenog Matije Kova~a (DS), novi predsednik Skup{tine op{tine Novi Be~ej je wegov strana~ki kolega Dobrivoj Ra{kov. Na posledwoj sednici lokalnog parlamenta, na tajnom glasawu, podr`an je predlog tre}ine odbornika da se na ~elu Skup{tine op{tine na|e Ra{kov. Ujedno je potvr|ena odluka o prestanku mandata odbornicima DS-a Aleksandru Svilenga}inu, Olgici Abramovi} i Matiji Kova~u, a umesto wih demokrate }e ubudu}e predstavqati Ra{kov, Dragan Stojkov i Aca \or|evi}. Kova~ je smewen na prethodnoj sednici novobe~ejskog parlamenta, na predlog odbornika LDP-a i uz podr{ku radikala i G17 plus. Mada se u prvi mah ~inilo ~udnim {to LDP smewuje kadrove stranke s kojom ~ini vladaju}u koaliciju u Novom Be~eju, funkcioner liberala i predsednik op{tine

Milivoj Vrebalov objasnio je da je to ura|eno u dogovoru s Pokrajinskim odborom DS-a. Naime, vojvo|anske demokrate bile su nezadovoqne dosada{wim Kova~evim radom i u~inkom, ali i zamenika predsednika Op{tine Dobrivoja Abramovi}a i direktora JP “Direkcija za planirawe i izgradwu” Ivana Bo{waka, zbog ~ega su dale amin LDP-u da ih smeni. Kako saznajemo, mesto zamenika Milivoja Vrebalova jo{ je ostalo upra`weno, a tek posle dogovora stranaka vladaju}eg bloka zna}e se ko }e zameniti Abramovi}a. Za v. d. direktora Direkcije odmah posle smene Ivana Bo{waka izabran je Zoltan Guqa{ iz Be~eja. Dobrivoj Ra{kov, ina~e, do sada je ve} obavqao funkciju predsednika SO Novi Be~ej, od 2004. do 2008. godine, posle ~ega ga je nasledio nedavno opozvani Kova~. @. B.

PRIVEDENO DEVET ULTRADESNI^ARA

„Kao na kineskoj pijaci” Poslanici Skup{tine Srbije izglasali su ju~e vi{e od 20 zakona sa sednice zapo~ete jo{ 26. oktobra. Ta sesija je ju~e prekinuta peti put, prakti~no usred glasawa, i to kako bi po~ela nova, na kojoj poslanici treba da usvoje buxet za narednu godinu. Opozicija je, ina~e, i ju~e zahtevala da se pre pri~e o buxetu raspravi izve{taj Dràvne revizorske institucije, a lider LDP-a êdomir Jovanovi} zahtevao je prekid sednice i hitne konsultacije. – Predsednik Vlade da do|e da govori o buxetu, pa da se okrene i ode – to je sramota. Nikada tako nismo radili, da poslanici nemaju pravo da na to odgovore! – upozorio je Jovanovi}. Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} objasnila je da parlament ne moè da radi duè od 18 ~asova, pa da samim tim ostaje tek vremena da premijer podnese ekspoze. Na zamerku {to se o Predlogu buxeta nisu izjasnili svi odbori, ona je istakla da je po Poslovniku mogu}e raditi i bez mi{qewa odbora, a da }e u me-

POSLANI^KE TEME |uvremenu sti}i izve{taji odbora za finansije i za zakonodavstvo. Lider NS-a Velimir Ili} ocenio je da u parlamentu „vlada haos, kao na kineskoj pijaci“. – Do{li ste u petak uve~e da na kaubojskoj sednici otvorite raspravu i da u pono} raspravqate o dokumentu od 1.000 stranica. Na ovakav na~in ne mo`ete ni u Tunguziju, a ne u EU! – poru~io je Ili}.

Plavi paso{i jo{ vrede Skup{tina Srbije usvojila je ju~e izmene Zakona o putnim ispravama, kojim je produèno vaèwe starih paso{a do kraja 2010. godine. Po novim re{ewima, paso{i za decu mla|u od tri godine vaì}e tri, dok }e deci starijoj od 15 godina putna isprava vaìti pet godina. Iako je ju~e produèna va`nost plavim

paso{ima, gra|ani }e bez viza mo}i da putuju u dr`ave belog {engena samo s novim putnim isparavama.

Sve tajne u jednom zakonu kup{tina Srbije usvojila je ju~e Zakon o tajnosti podataka, koji odre|uje kriterijume na osnovu kojh se neki podatak ozna~ava kao tajna. Re~ je o podacima koji su od intresa za javnu bezbednost, odbranu, unutra{we i spoqne poslove. Kao tajna mo`e biti ozna~ena informacija koja je od interesa za Srbiju, ~ije bi otkrivawe neovla{}enom licu moglo prouzrokovati {tetu, kao i u situaciji kada je za{tita interesa Republike “prete`nija” od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog zna~aja. Predvi|ena su ~etiri nivoa tajnosti podataka – “dr`avna tajna”, “strogo poverqivo”, “poveqivo” i “interno”, dok su za odre|ivawe oznake koju }e dokumenti nositi ovla{}eni predsednici Skup{tine, Republike i Vlade, kao i rukovodilac organa javne vlasti. S. Stankovi}

Neuspeli protest u Novom Sadu Nekoliko desetina mladi}a iz ultradesni~arskih organizacija nije uspelo ju~e da odr`i protest protiv statuta Vojvodine na Trgu slobode u Novom Sadu. Umesto hiqadu qudi, kako su najavile organizacije “Obraz” i “Srbija, zemqa heroja”, u centru Novog Sada mestimi~no su se okupqale grupice od pet-{est mladi}a, kojima bi odmah potom prilazila policija i legitimisala ih. Pripadnici @andarmerije objasnili bi okupqenima da nemaju dozvolu za protest i da se mirno razi|u, {to su ovi i ~inili. Kako smo saznali, privedeno je devet osoba, uglavnom jer nisu imali dokumenta, {to je i jedini “incident” ju~era{weg protesta. Okupqene grupice bile su tihe, bez transparenata ili bilo kakvih drugih obele`ja. P. K.

EKONOMIJA

subota12.decembar2009.

PRIVREDA UPOZORAVA DR@AVU I NBS

Sunovrat dinara davi preduze}a „Doma}a privreda u vreme svo|ewa bilansa na kraju godine ne}e izdr`ati drasti~no slabqewe kursa dinara koje se doga|a ovih dana“, nagla{ava predsednik Privredne komore

`ao na 93 ili 94 dinara za evro. Nedopustivo je da NBS ovako sporo reaguje i da u decembru dozvoli obezvre|ivawe dinara. To {to se desilo ne bi mogla izdr`ati ni neka jaka privreda, a kamoli ovako krhka kao {to je srpska“, isti~e Bugarin. „Privrednici se pla{e da }e depresijacija dinara dovesti do toga da se profit ostvaren tokom ove godine istopi i da }e bilansi preduze}a na kraju biti negativni. Oko 50 odsto privrede ionako ima negativne rezultate, a zbog gubitaka na kursnoj razlici, negativno poslovawe ima}e sve kompanije. Tako }e sve mere koje je Vlada preduzela u borbi protiv krize na kraju biti poni{tene“, podvla~i predsednik nacionalne asocijacije srpske privrede. „NBS treba da radi na za{titi privrede, a ne protiv we. Takve mere odrazi}e se i na gra|ane, jer }e do}i do smawewa plata i otpu{tawa zbog lo{ih poslovnih

Dinki}: Bi}e stabilan Ministar za ekonomiju Mla|an Dinki} ocenio je da }e dinar ostati stabilan i da je pro{lonedeqno kolebawe bilo prolazno. – Dinar moè fluktuirati, ali ne drasti~no. U slu~aju drasti~nije fluktuacije, Narodna banka Srbije, koja raspolaè rekordnim deviznim rezervama, ve}im od deset milijardi evra, mora brè da reaguje – rekao je Dinki}. On je istakao da bez stabilnog dinara nema stabilne ekonomije i da je ta ~iwenica jasna i guverneru NBS-a Radovanu Jela{i}u. Srbije Milo{ Bugarin u otvorenom pismu predsedniku Vlade Srbije, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i guverneru Narodne banke Srbije te prenosi i zahtev privrede da se hitno zaustavi depresijacija dinara „Nedopustivo je to {to NBS nije reagovao na vreme i spre~io pad vrednosti doma}e valute u odnosu na evro. Dinar je za nekoliko dana pro{le nedeqe oslabio 2,2 odsto, a da je NBS odmah reagovao, kurs bi se zadr-

rezultata preduze}a, {to }e neminovno dovesti i do pada `ivotnog standarda“. „U drugim zemqama u okru`ewu nema ovakvih kolebawa valutnog kursa. Srbija ima ogromne devizne rezerve, a NBS ne reaguje pravovremeno. Nesporno je da kurs treba da se formira na osnovu ponude i tra`we, ali NBS mora da ima ose}aj prema privredi i da ne dozvoli tako nagle padove i skokove dinara“, navodi se u Bugarinovom saop{tewu.

Najboqi u 2009. godini Ovogodi{we priznawe „Poslovni ~ovek godine“, koje se dodequje u okviru izbora kompanije i li~nosti koje su obele`ile godinu, dobio je predsednik „Centroproizvoda“ Darko Baj~eti}, saop{tio je ju~e Klub privrednih novinara. Plakete i priznawa „Menaxer godine“ dobili su Vladan Batanovi} s Instituta “Mihajlo Pupin”, za izuzetne rezultate u oblasti nauke i istra`iva~kog rada, i Radovan Mijailovi} iz Fabrike akumulatora Sombor, za izuzetne rezultate u oblasti proizvodwe i izvoza, a banka godine je Eurobank EFG. – Biznis dama godine je Jelena Juri} iz “Jafe–Crvenka”, a

plaketa u kategoriji „Mladi menaxer godine“ pripala je Sr|anu Lazovi}u iz “Briti{ ameriken tobakoa”. Zlatna plaketa za korporativnu i dru{tvenu odgovornost dodeqena je kompaniji “Metalac” iz Gorweg Milanovca, a plaketa za promociju u zemqi i svetu pripala je “Planinki” iz Kur{umlije i Prolom bawi za projekat \avoqa varo{. Poqoprivredniku Lazaru \uki}u iz Gospo|inaca pripala je zlatna plaketa za preduzetni{tvo i agrar. Dodeqene su i dve po~asne zlatne plakete, i to premijeru Republike Srpske Miloradu Dodiku, za ekonomske rezultate, i pliva~ici Na| Higl i wenoj porodici, za sportska dostignu}a.

[tajerska nudi saradwu Austrijske kompanije preduze}ima iz Srbije nude saradwu u oblasti ma{inogradwe, revitalizacije i izgradwe mini-hidroelektrana, ekologije u poqoprivredi i kori{}ewa obnovqivih izvora energije. To je ju~e re~eno prilikom susreta 20-~lane politi~ko-privredne delegacije austrijske pokrajine [tajerske s doma}im privrednicima u Privrednoj komori Srbije. Austrija je na prvom mestu me|u stranim investitorima u srpsku privredu. Od 2000. godi-

ne do danas ukupno je investirala vi{e od 2,9 milijarde evra, a u Srbiji radi 280 predstavni{tava austrijskih firmi i banaka. Vrednost me|usobne robne razmene dveju zemaqa u 2008. godini je iznosila milijardu dolara, od ~ega je srpski izvoz bio 459 miliona. U prvih {est meseci ove godine iz Austrije je uvezeno robe za oko 200 miliona dolara, a izvezeno za 131,6 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom u prvom polugo|u 2009. bila je 66 odsto.

DNEVNIK

NOVA CENA ELEKTRI^NE ENERGIJE SIGURNO POSLE NOVE GODINE

Gra|ane trese poskupqewe od 11 posto Elektri~na energija }e sasvim sigurno poskupeti u narednoj godini, ali, po svemu sude}i, strujni udar nas ne}e protresti ba{ s 1. januarom. Naime, Vlada Srbije }e, posle ekonomskih i socijalih analiza odrediti kada }e do}i do korekcije cene. Procewuje se da }e za privredu struja biti skupqa oko devet, a za doma}instva blizu 11 posto, ali }e se detaqi znati kada Agencija za energetiku zvani~no odgovori na zahtev Elektroprivrede Srbije. U EPS-u su ukazali na to da }e, i pored dva planirana poskupqewa u 2010. godini, poslovati s gubitkom od 20 milijardi. U ovoj kompaniji isti~u da je tra-

èno poskupqewe u stvari uskla|ivawe cene struje s inflacijom i kretawem kursa dinara, jer je u avgustu 2008, kad je posledwi put mewana, prose~na za kilovat-sat bila 5,9 evrocenti, a sada je nià i iznosi oko 4,5 evrocenta. To zna~i da }e, uz korekciju od po deset posto u januaru i julu, prose~na cena kilovat-sata dosti}i 5,3 evrocenti, {to je mawe nego u avgustu 2008. godine. Podse}amo na to da je Elektroprivreda Srbije traìla da struja u narednoj godini poskupi u dva navrata, ali se pretpostavqa da }e Vlada odobriti korekciju cena po~etkom naredne godine, ali da }e drugo najavqeno po-

skupqewe sa~ekati socijalu analizu, ili, ta~nije, definisawe socijalnih karti, kada }e se zna-

ti koja doma}instva mogu pla}ati realnu cenu struje, a koja mogu ra~unati na pomo} dr`ave.

IZME[TAWEM SEDI[TA U BEOGRAD BANKE ODNOSE I DEO BUYETSKIH PRIHODA POKRAJINE

Bankari iz Vojvodine sele i poreze Vest da }e prvi ~ovek Vojvo|anske banke – Nacionalne banke Gr~ke od naredne godine imatu adresu boravi{ta u Beogradu, a ne u Novom Sadu, razo~arala je mnoge lokalpatriote. Ukoliko i ova ku}a, kao {to je to ove godine ve} u~inila Nova qubqanska banka, preseli sedi{te u glavni grad, razloga za zabrinutost imali bi i u PIV-u. Jer u tom slu~aju u Beograd nepovratno odlazi i deo prihoda od poreza na dobit korporacija. Sre}om pa iz kabineta na Trgu slobode ne najvaquju selidbu. Ali, bez obzira na to, nije zgoreg pogledati kako selidba sedi{ta korporacija ima uticaja na puwewe pokrajinskog buxeta – Kompletan prihod od poreza na dobit sliva se u republi~ku, dr`avnu kasu, a nakon ubirawa,

Odluke o preseqewu donose se u centralama mati~nih zemaqa iz kojih su bankarske grupe 42,7 odsto se prosle|uje pokrajinskom buxetu – ka`e ekspert za poresku oblast Milica Bisi}.

Ovaj prihod se pla}a akontativno, u odnosu na prethodnu godinu, a kako sada stvari stoje, u Vojvodini ne}e mo}i da od bankarskog sektora ra~unaju na ovogodi{wi prihod ni koliki je bio lane. Pre svega, dobit banaka je sredinom godine bila upola mawa i iznosila je 9,6 milijardi dinara, {to je 10,7 milijardi mawe nego u istom periodu lane. Ho}e li rezulatati do kraja godine biti biqi ili gori, zna}e se po~etkom 2010. godine. Ali fantasti~ni preokret, kojim bi se mogao sti}i profit iz 2008, sasvim izvesno ne treba o~ekivati. Me|utim, i bez toga prihodi Pokrajine po osnovu bankarskih dobiti bi}e mawi. Me|u bankama koje su ove godine bele`ile minus u oslovawu su, od ve}ih, Privred-

na banka Pan~evo, koja je za pola godine zabeleìla gubitak od 1,75 milijardu dinara, Kredi agrikol, gde je minus 655 miliona dinara. Po{to obe imaju sedi{te u APV i Novom Sadu, ako se sve ovo ne ispegla do kraja godine pa jo{ i zaradi, od poreskih prihoda na dobit ne}e biti uplata ni u pokrajinsku ni u republi~ku kasu. U vojvo|anski buxet mogli bi se sliti poreski prihodi Erste, Vojvo|anske, OTP, Oportjuniti i Metals banke, ~ije je sedi{te zvani~no u Novom Sadu. U potowoj je prinudna uprava ukinuta, pa }e, za razliku od 2008, kada su imali gubitak od ~etiri milijarde dinara, ove } po svoj prilici u}u u krug obveznika poreza na dobit. Moè li Vojvodina ne{to u~initi da zadrì sedi{ta banaka u Novom Sadu? Te{ko, jer ambijent wihovog poslovawa kreiraju zakoni i drugi propisi koje donose Skup{tina, Vlada i, naravno, Narodna banka Srbije. A odluke o preseqewu se donose u centralama mati~nih zemaqa iz kojih su ove grupe. D. Vujo{evi}

Ja~awe saradwe Srbije i Ma|arske Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojan Pajti} izjavio je ju~e da su Srbija i Ma|arska dogovorile zajedni~ki rad na rekonstrukciji i modernizaciji `elezni~kog Koridora 10 na relaciji Beograd-Budimpe{ta, saop{tio je vojvo|anski sekretarijat za informacije. Kako se navodi u saop{tewu, Pajti} je nakon ~etvrtog zasedawa srpskoma|arske komisije za ekonomsku saradwu u Budimpe{ti, rekao da je sa Ma|arskom dogovoren i rad

na pilot-projektu koji se odnosi na putni pravac od rumunske granice preko Vr{ca i Pan~eva do Beograda i povezivawu gradova kao {to su [abac i Prokupqe sa Koridorom 10. „Zajedni~ki }emo aplicirati pred evropskim fondovima za one programe koji se odnose na razvoj malih i sredwih preduze}a, na unapre|ewe bawskog i zdravstvenog turizma. Definisali smo i kako }e Srbija i Ma|arska u budu}oj dunavskoj strategiji Evrop-

ske unije svoje prioritete usaglasiti sa evropskim“, rekao je Pajti}, koji je predsednik srpskog dela komisije. Kako je saop{teno, u narednom periodu Srbija i Ma|arska radi}e i na ja~awu trgovinske saradwe, kroz organizaciju zajedni~kih skupova. privrednika iz obe zemqe, naro~ito izme|u malih i sredwih preduze}a. Pored saradwe na unapre|ewu drumskog i `elezni~kog saobra}aja, zakqu~eno je da je posebno zna~ajno

i to {to }e ma|arska avio-kompanija Malev od 14. decembra obnoviti redovne letove izme|u Budimpe{te i Beograda.

10. 12. 2009.

1.128,00043

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Inicijal, Beograd

20,00

2.136

8.544

U`ar oprema, Novi Sad

17,65

1.000

1.500.000

Komercijalna banka PB, Beograd

11,38

13.499

8,82

469

8,11 Promena %

400 Cena

12.400 Promet

Iritel, Beograd Energoprojekt Visokogradwa, BG Pet akcija s najve}im padom Jugoprevoz a.d., Velika Plana

-12,01

791

3.955

Kredi banka, Kragujevac

-11,99

3.055

76.375

Pomoravqe, Ni{ Univerzal - holding, Beograd Ishrana, Smederevo Vojvo|anskih top-pet akcija U`ar oprema, Novi Sad

-11,98 -11,94 -11,93 Promena % 17,65

2.711 450 1.550 Cena 1.000

BELEX 15 (672,07

Promet

8.133 1.800 7.750 Promet 1.500.000

Soja protein, Be~ej

1,42

1.001

298.414

Dunavprevoz, Ba~ka Palanka

0,00

600

208.200

Mlin Kawi`a, Kawi`a

0,00

375

167.625

Mlekara, Subotica

1,09

925

137.825

Naziv kompanije

0,97%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,33

2.592

Komercijalna banka, Beograd

-3,34

28.997

2.986.701

Energoprojekt holding, Beograd

5,32

831

2.420.491

Agrobanka, Beograd

3,12

8.558

6.221.795

Univerzal banka, Beograd

-0,04

7.000

42.370

Soja protein, Be~ej

1,42

1.001

298.414

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.400

122.405

Imlek, Beograd

1,40

1.521

53.235

Metals banka, Novi Sad

0,00

7.975

0,00

Privredna banka, Beograd

0,57

703

365.728

Tigar, Pirot

-0,58

686

255.200

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

7.071

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,13

8.000

896.000

Telefonija, Beograd

2,23

1.699

183.505

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

589

0,00

6.694.576

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

KAD MINISTRI PO^NU DA OBE]AVAJU RADNICIMA

BESPLATNE AKCIJE ISPOD CENE

Ko hapsi, a ko otkriva tajkune

Dinki} pere ruke od NIS-a Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mla|an Dinki} rekao je ju~e u Ni{u da ne snosi odgovornost za vrednost besplatnih akcija Naftne industrije Srbije. – Odgovornost snose oni koji su zakqu~ili transakciju s Rusima koja je pet puta nià od realne trì{ne vrednosti. Ja sam bio protiv toga i iza{ao sam iz grupe za pregovore – rekao je Dinki} novinarima. On je kazao da }e u~initi sve da preostale akcije javnih preduze}a vrede vi{e, i poru~io gra|anima da akcije koje dobiju sa~uvaju do trenutka kada }e wihova vrednost biti ve}a. – Ja znam da su gra|ani sada nezadovoqni, ali moram da im kaèm istinu – kazao je Dinki}. Ministar ekonomije je rekao da }e od 6. januara po~eti podela akcija NIS-a gra|anima i zaposlenim i biv{im radnicima te kompanije, kao i da }e biti podeqen novac iz Privatizacionog registra. Dinki} je naveo i da }e izmenama Zakona o besplatnim akcijama biti omogu}ena podela akcija Telekoma “Srbija” i Aerodroma “Nikola Tesla” slede}e godine, a Elektroprivrede Srbije 2011. Po ranijim najavama, gra|ani Srbije }e dobiti po pet akcija NIS-a, ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara, i po 1.700 dinara od prihoda Privatizacionog registra, u koji je izdvajano po 15 odsto akcija od preduze}a prodatih na tenderima.

Kao da su srpski ministri posledwih dana naglo otkrili neke posebne simpatije prema radnicima, mada ovi bednici ve} godinama tumaraju ulicama i trgovima, pa se utrkuju ko }e im pre uputiti lepe re~i i uzeti ih u za{titi. Jo{ u radni~kim u{ima odzvawa izjava ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a da su radnici koji {trajkuju i protestuju {irom Srbije u pravu i da treba hapsiti gazde koje su ih dovele do dna, a ne wih, koji po ulicama i prugama traè svoje plate. Na taj eho nadovezuje se ministar ekonomije Mla|an Dinki}, poru~uju}i radnicima lapova~kog “1. maja” da su u pravu, ali da od toga mnogo vajde nema dok se gazdina imovina ne rasproda i oni budu namireni. Radnici, pak, ~vrsto re{eni da nastave da blokiraju sve {to se moè, za sada su samo nemi svedoci ministarskih poruka. Nakon {to je Da~i} bacio rukavicu u lice vlasti, dakle i samom sebi, da treba hapsiti tajkune koji su kupovali sve i sva{ta pa onda to upropastili i radnike ojadili, Dinki} mu odmah daje priliku da to i u~ini. Naime, razgovaraju}i sa {trajka~ima “1. maja” iz Lapova, koji ve} nekoliko dana blokiraju me|unarodnu prugu izme|u Beograda i Ni{a, ministar Dinki} priznaje da su u pravu za to {to traè, ali obja{wava da dràva ne moè pla}ati dugove privatnih poslodavaca, i dodaje da se ona moè postarati za to da zakon podjednako vaì za sve. I kao da ne zna odgovor,

Qubav mora dati rezultat Kako su lapova~ki radnici samo jedni od nekoliko hiqada koji svakodnevno {trajkuju iz istog razloga, a to je uvek neispla}ena plata, recept koji “kolege” ministri smatraju da treba primeniti na wima trebalo bi da postane univerzalan. Odnosno, ako, kao {to su obe}ali, uspe{no re{e problem ovih radnika: jedan ministar hapsi, drugi otkriva o kom tajkunu je re~, tre}i uputi radnike da se s gazdom dogovore, na isti na~in }e mo}i da se prona|u re{wewa za mnoge radnike koji boluju od iste bolesti. Dakle, na potezu su ministri jer radnici vi{e ni{ta do protesta ne mogu da urade. Jer, qubav koju ovih dana pojedinci prema radnicima otkrivaju morala bi da da i konkretan rezultat. ministar Dinki} postavqa pitawe za{to neke wegove kolege ministri, koji se busaju u prsa da ne}e dozvoliti tajkunima da rade to {to rade, sada ne{to ne preduzmu. Vaqda da bi pomogao “kolegi ministru”, Dinki} poja{wava da je vlasnik lapova~ke gra|evinske firme, dakle, te ~iji

NASTAVQEN PROTEST ZAPOSLENIH U „DNEVNIK HOLDINGU”

Generalni {trajk u petak?

Radnici “Dnevnik Holdinga” protestovali su i ju~e, a tri radnika nastavilo je {trajk gla|u na ulazu u zgradu “Dnevnika”. Tokom celog ju~era{wog dana trajali su pregovori u Izvr{nom ve}u Vojvodine, od kojeg zaposleni o~ekuju da obezbedi novac za zaostale plate, ali i re{i pitawe nepovezanog radnog sta`a i obez-

Sa zaposlenima je ju~e razgovarao predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Milorad Mijatovi}, koji je poru~io da ih podr`ava u svim zahtevima. – Razgovarao sam s pokrajinskim sekretarom za rad i zapo{qavawe Miroslavom Vasinim, i dobio uveravawe da se tra`i

Plate }e biti od nedeqe Kako je za na{ list izjavio Miroslav Vasin, pokrajinska vlada }e obezbediti novac, ali to, i pored svih poku{aja, ju~e nije mogla. – Dogovorili smo se da prona|emo dodatne pare da bi zaposleni dobili jo{ jednu platu. To }emo i ispuniti. Tako|e, inicira}emo da se naredne nedeqe odrì zajedni~ki sastanak sindikata i menaxmenata svih dru{tava u “Dnevnik Holdingu” da bi direktno raspravili mogu li da posluju ili ne – kaè Vasin. Predsednik sindikata “Dnevnik Holdinga” Stevan Tomin kaè da radnici nisu zadovoqni odgovorom koji su dobili od Vasina i da se protest nastavqa. – Ne verujemo da nisu mogli prona}i novac da isplate platu. Protest nastavqamo i ve} od sutra blokiramo ulaze da niko od rukovodstva u zgradu bez propusnice sindikata ne moè da u|e – rekao je Tomin, dodaju}i da }e protesti danas biti prekinuti samo u vreme komemoracije i sahrane tragi~no preminulog radnika Slobodana Jovovi}a. bedi revitalizaciju cele ku}e da bi od naredne godine radnici mogli zara|ivati plate.

dodatnih deset miliona dinara da bi se isplatila jo{ jedna plata. Naredne nedeqe u Sindikat

Vojvodine dolazi republi~ki ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} i pitawe radnika “Dnevnik holdinga” }e biti jedna od ta~aka dnevnog reda. Dakle, ukqu~i}emo i Vladu Srbije u re{avawe va{ih problema – istakao je Mijatovi}, dodaju}i da se re{ewe mora na}i {to pre. On je jo{ jednom apelovao na radnike koji {trajkuju gla|u da prekinu protest, ponavqaju}i da ni{ta nije vredno qudskog ìvota, i poru~io da, ukoliko ostanu pri tome da nastave {trajk, budu pod stalnom kontrolom doktora da neko od wih ne bi stradao. Postignut je dogovor da se u petak, 18. decembra, odrì generalni {trajk zaposlenih u “Dnevnik holdingu”. Nakon sastanka s predsednikom SSS-a Vojvodine, radnici su se uputili pred Izvr{no ve}e Vojvodine. Posle nekoliko sati protesta obratio im se Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe, koji im je objasnio da pokrajinska vlada ostaje pri obe}awu da }e isplatiti, iako to nije bilo dogovoreno, celu tre}u platu koja se traì, ali da }e to mo}i u~initi tek naredne nedeqe. Q. Male{evi} DANAS OD 10 DO 12 SATI

Be{~anski most zatvoren KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

subota12.decembar2009.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

94,0131

95,9317

98,1381

93,7253

Australija

dolar

58,4694

59,6627

61,0349

58,2905

Kanada

dolar

60,6693

61,9074

63,3313

60,4835

Danska

kruna

12,6304

12,8882

13,1846

12,5918

Norve{ka

kruna

11,117

11,3439

11,6048

11,083

[vedska

kruna

8,9996

9,1833

9,3945

8,9721

[vajcarska

franak

62,1656

63,4343

64,8933

61,9753

V. Britanija

funta

104,077

106,201

108,644

103,759

SAD

dolar

63,8069

65,1091

66,6066

63,6116

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 12. 2009. godine

Javno preduze}e “Putevi Srbije” saop{tilo je da }e, zbog radova na autoputu Novi Sad – Beograd, danas od 10 do 12 sati biti obustavqen saobra}aj na mostu preko Dunava kod Be{ke. Saobra}aj na tom mostu }e u navedenom periodu, kako se isti~e, biti potpuno obustavqen, u oba smera. Voza~ima se preporu~uje kori{}ewe alternativnih pravaca – petqi Novi Sad i Kovin (ka Beogradu), petqe Be{ka (ka Novom Sadu), puta Beograd – Ruma – Novi Sad, odnosno magistralnog puta M-22.2 Beograd – Novi Sad.

radnici toliko dugo i u vi{e navrata {trajkuju, izvesni Mi{a Omega (Miomir Joksimovi}), veoma bogat ~ovek, da poseduje nekoliko firmi, a u jednoj od wih partner mu je i Evropska banka za obnovu i razvoj. Obe}ao je javno ~ak i to da }e pozvati Evropsku banku za obnovu i razvoj u Londonu i obavestiti

ih koga imaju za partnera, odnosno da je re~ o ~oveku koji mesecima nije pla}ao zarade radnicima. Da bi poja~ao utisak o re{enosti da svom “kolegi” pomogne da lak{e ostvari ono {to je obe}ao, Dinki} je rekao da se on zala`e za javni pritisak na vlasnika “1. maja” – a usput je napomenuo da on nije u bankrotu jer je najve}i proizvo|a~ {qunka i peska u Srbiji – da bi prodao deo imovine i isplatio radnike kako bi se prekinuo {trajk, koji nije re{ewe ni zbog zdravqa zaposlenih, ali ni zbog toga {to se blokira me|unarodni `elezi~ki saobra}aj. – Ne mogu, me|utim, da uti~em na wihovu odluku da prekinu {trajk jer su wihovi zahtevi opravdani – zakqu~io je Dinki}. Sada je na potezu ministar Da~i}, kome je Dinki} otkrio sve o vlasniku koji duguje tolike plate lapova~kim radncima. Ali, pre nego {to poslu{a “kolegu”, Da~i} se mora osvrnuti i na re~i jednog drugog kolege: pre samo dva dana, ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} poru~io je istim radnicima da im {trajk ,bez obzira na to {to imaju pravo na zaostale plate, dobra doneti ne}e i da ukoliko ga nastave, srqaju pravo u ste~aj. Naime, Qaji} je izrazio bojazan da protest radnika firmu vodi direktno u ste~aj te da je dogovor radnika i gazde jedini na~in da obe strane budu kolikotoliko zadovoqne. Q. Male{evi}

VESTI Ima mazuta, gasa... Radna grupa Vlade Srbije zadu`ena za sigurnost snabdevawa energijom ocenila je ju~e da je energetska situacija u Srbiji pred novogodi{we praznike, kad se o~ekuje najve}a potro{wa svih energenata, stabilna. Skupu je predsedavao ministar energetike Petar [kundri}, a predstavnici EPS-a su potvrdili da je elektroenergetski sistem stabilan i da su svi neophodni remonti zavr{eni, kao i da je to preduze}e potpuno spremno da obezbedi dovoqne koli~ine struje. NIS je na vreme obezbedio dovoqne zalihe mazuta za normalno funkcionisawe sistema daqinskog grejawa, a u toplanama su zalihe ve}e od planiranih. “Srbijagas” je obezbedio dovoqno prirodnog gasa dok je skladi{te “Banatski Dvor” spremno da obezbedi neophodne isporuke u slu~aju bilo kakvih poreme}aja.

Pruga blokirana Radnici Gra|evinsko-industrijskog kombinata “1. maj” iz Lapova proveli su ~etvrtu no} uzastopce na pruzi Beograd–Ni{ u stanici Lapovo, i ka`u da }e nastaviti blokadu pruge dok im vlasnik firme ne isplati 11 plata. Sekretar sindikata GIK-a Neboj{a Stankovi} rekao je da }e se blokada pruge nastaviti i tokom vikenda ako vlasnik ne uplati dug za plate i doprinose. Radnike GIK-a koji protestuju na pruzi podr`ali su zaposleni u preduze}ima “Kraguj” iz Bato~ine i “Morava” iz Jagodine, ~ije su delegacije ju~e posetile {trajka~e.

USVOJENI ZAKONI O SMAWEWU BROJA ZAPOSLENIH U ADMINISTRACIJI

Dràva otpisala 8.000 }ata Poslanici republi~kog parlamenta usvojili su ju~e zakone o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u republi~koj i lokalnoj administraciji, prema kojima }e bez posla u republi~koj administraciji ostati 2.224, a u lokalnoj 5.648 qudi. Zakonom o odre|ivawu maksimalnog broja zaposlenih u republi~koj administraciji predvi|eno je zaposlenih na neodre|eno vreme ne moè biti vi{e od 28.400. Trenutno je u republi~koj administraciji, kako je navedeno, na neodre|eno vreme zaposleno 30.624 lica, a novim zakonom se predvi|a smawewe wihovog broja za 2.224, odnosno 7,26 odsto. Tim zakonom se smawuje i broj zaposlenih na odre|eno vreme, lica angaòvanih po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, ugovorima o delu, putem omladinske i studentske zadruge, i to maksimalno na deset odsto broja zaposlenih na neodre|eno vreme. Trenutno je broj zaposlenih na odre|eno vreme (izuzev pripravnika) i lica angaòvanih po svim osnovama oko 3.400, a zakon odre|uje smawewe tog broja za 560. Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji predvi|eno je da se broj stalno zaposlenih smawi 15 odsto, tako da }e bez posla ostati 5.648, od ukupno 37.789 zaposlenih. Osnovni kriterijum za utvr|ivawe mak-

simalnog broja zaposlenih je ~etiri zaposlena ~inovnika na 1.000 stanovnika, a oni koji ostanu bez posla dobi}e otpremninu i naknadu za nezaposlene.

Bez posla u republi~koj administraciji osta}e 2.224 osobe, a u lokalnoj 5.648 qudi Ta dva zakona }e stupiti na snagu narednog dana od dana objavqivawa u “Slu`benom glasniku”. Poslanici su usvojili i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o dr`avnim slu`benicima, kojim se utvr|uju kontrola rada dr`avnih slu`benika, kao i podsticajne mere za stimulisawe wihovog usavr{ava-

wa. Novim zakonskim re{ewima, osim mere prestanka radnog odnosa dràvnom slu`beniku ~iji je rad ocewen nezadovoqavaju}im, za dràvne slu`benike ~iji je rad u postupku vanrednog ocewivawa ocewen zadovoqavaju}im uvodi se mera preme{taja na radno mesto razvrstano u neposredno nièm zvawu ili se, ukoliko takvo radno mesto ne postoji, utvr|uje platni razred s neposredno niìm koeficijentom. Takva zakonska mogu}nost propisuje se i kao disciplinska kazna zbog povrede radne du`nosti. Usvajawe zakona }e, kako se navodi u obrazloèwu, doprineti reformama slu`beni~kog sistema, merama racionalizacije dràvne uprave i smawewu rashoda republi~ke administracije.

„Tesla” spreman za turiste Na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” zavr{en je projekat rekonstrukcije i spajawa dve najve}e platforme A i C. Posao je vredan 55 milona dinara, a za samo dva meseca, po najsavremenijoj tehnologiji, zavr{ilo ga je doma-

}e preduze}e “Planum”. Aerodom “Nikola Tesla” spreman je za pove}an saobra}aj od 19. decembra, a procewuje se da }e slede}e godine oko tri miliona putnika koristiti wegove usluge.

POQOPRIVREDA

subota12.decembar2009.

DNEVNIK

SLABO TRGOVAWE POQOPRIVREDNIM PROIZVODIMA

Dinar pao, kukuruz poskupeo

MINISTAR POQOPRIVREDE SA[A DRAGIN:

Dogodine vi{e para po hektaru? Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin izjavio je da }e nastojati da se u 2010. godini poqoprivrednicima pove}aju davawa po hektaru. To bi za poqoprivrednike bio podsticaj na ve}a ulagawa u proizvodwu, pove}awe proizvodwe i, samim tim, vi{e zarade, rekao je on, isti~u}i da je

Novi zakoni Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} je kazala da je za prole}no zasedawe parlamenta pripremqeno jo{ 13 zakona. Ona je istakla da zakoni koji se odnose na poqoprivredu ~ine tre}inu svih zakona koji treba da se usklade s propisima u Evropskoj uniji. buxet poqoprivrede za 2010. godinu pove}an 25 posto, {to je "priznawe da je poqoprivreda najsperspektivnija privredna grana u Srbiji". Osim uve}awe davawa po hektaru u odnosu na ovogodi{wa, ministar je obe}ao i vi{e bespovratnih investicija, unapre|ewe skladi{nih kapaciteta za `itarice i vo}e i povr}e i subvencija za mineralna |ubriva, na koja }e, osim individualnih poqoprivrednih proizvo-

Fakultet za zdravu hranu U Svilajncu }e naredne godine po~eti da radi poqoprivredni fakultet biolo{ki zdrave hrane Univerziteta "Edukons" iz Sremske Kamenice, na kojem }e studirati studenti s podru~ja Pomoravskog, [umdijskog i Brani~evskog okruga. – Fakultet }e nastaviti 52 godine dugu tradiciju {kolovawa poqoprivrednih i veterinarskih tehni~ara u Poqoprivredno-veterinarskoj {koli u Svilajncu – izjavio je predsednik Skup{tine op{tine Miroslav Marinkovi}. On je podsetio na to da je poqoprivreda, pre svega sto~arstvo, u ovom delu Resave "veoma razvijena i sa~uvana, s dobrim genetskim potencijalom, za razliku od drugih sredina u Srbiji". Otvarawe poqoprivrenog fakulteta u Svilajncu, prve visoko{kolske ustanove na podru~ju Resave, rezultat je dogovora o strate{kom partnerstvu Svilajnca i Univerziteta "Edukons", ka`u u op{tini.

|a~a, mo}i da ra~unaju i zadruge i institiuti u poqoprivredi. Ina~e, paorska kasa za narednu godinu od oko 26 milijardi dinara (20 milijardi od dràve i oko {est milijardi dodatnih prihoda), bi}e, po wegovoj oceni, dovoqna ne samo da se isplate predvi|ene subvencije poqoprivrednicima ve} i da im se pomogne da ulaù u novu proizvodwu, bez koje nema razvoja te privredne grane koja je u ovoj godini imala rast od dva posto i ostvarila suficit u razmeni sa svetom. Paori pozdravqaju najave iz Ministarstva poqoprivrede, ali ipak negoduju jer su u ovoj raspodeli dràvnog kola~a o~ekivali ve}e par~e. Podse}aju}i na to da subvencije po hektaru u okolnim i ne{to daqim evropskim zemqama iznose oko 300 evra po hektaru, pa i vi{e, u Udruèwu seqaka Subotice podse}aju na to da je jo{ lane napravqena velika gre{ka, kada je sa spiska dràvne pomo}i izbrisana ve}ina poqoprivrednika, a ta se praksa nastavqa. Po re~ima predsednika ovog udruèwa Arpada Ki{a, pove}awe davawa po hektaru, koliko god da bude, dobro }e do}i, ali vaqa imati na umu da pomo} iz buxeta dobija tek svaki 15. poqoprivrednik. S. G.

Op{ta karakteristika ovoponu|ena dostigla 10,50 dinara, 168,616 tona, po 11,30 do 11,80 dinedeqnog trgovawa na novosadali tra`wa nije adekvatno reanara kilogram, uz jasan silazni skoj Produktnoj berzi je drastigovala. Ovakva ponu|ena cena trend, o ~emu govori podatak da ~an pad prometa u odnosu na ne treba da ~udi s obzirom na ovonedeqna ponder cena iznosi prethodnu nedequ. Podatak da pad vrednosti dinara. Ve} u ~e11,43 dinara, {to je pad od 3,38 ovonedeqni promet nije ni ~etvrtak cena se vratila na nivo odsto u odnosu na prethodnu netvrtina pro{lonedeqnog dequ. Bele`imo i jedan dovoqno govori sam za sekupoprodajni ugovor u Ovonedeqna ponder cena p{enice be. Dugo se nije dogodilo koli~ini od 150 tona, po da od pet radnih dana, u iznosi 11,43 dinara, {to je pad od 11,80 dinara kilogram s ~ak dva ne bude prometopla}enim lagerom do 3,38 odsto u odnosu na prethodnu van nijedan kilogram rokraja godine. nedequ be. Zrnom soje se trgovalo Kukuruz ponovo donosi u koli~ini od 105 tona, najve}i promet. U ovoj nedeqi od 10 dinara kilogram, {to je po ceni od 30,70 do 31 din/kg, uz prometovano je 725 tona, uz cenu bila prihvatqiva cena za kupponderisanu cenu koja iznosi koja se kretala u rasponu od 10 ce. Ponderisana ovonedeqna ce30,93 dinara, {to je minimalan do 10,30 dinara kilogram. Na na iznosi 10,02 dinara kilorast od 0,75 posto u odnosu na samom po~etku nedeqe kukuruz gram, {to je rast od 1,21 posto u prethodnu nedequ. je prometovan po 10 dinara kiodnosu na prethodnu nedequ. Posle pro{lonedeqnog velilogram, da bi u utorak zakqu~ePromet p{enice je ponovo kog prometa azotnog |ubriva, na cena iznosila 10,30 dinara, a minoran. Prometovano je svega ove nedeqe bele`imo samo jedan

CARINE NA UVOZNE PAORSKE PROIZVODE PADAJU OD NOVE GODINE

Preko grane lak{e sti`e luk, paradajz, kupus Prelazni trgovinski sporazum s EU Srbija nastavqa da primewuje, a to zna~i da }e od Nove godine opet carine na uvoz poqoprivrednih proizvoda iz zemaqa Unije pasti za koji procenat. Naravno da }e pad uvoznih "taksi" olak{ati uvoznicima posao, ali, imaju}i u vidu da su carine pale i ove godine, a da je na{a poqoprivreda zabele`ila odli~an izvoz i rekordan suficit, ve}i potresi se ipak ne o~ekuju. Carina je ve} ukinuta za proizvode koji su za na{ agrar nebitni, odnosno uglavnom za one koji se ne proizvode kod nas ili za repromaterijale. U toj grupi su, recimo, egzoti~ni ~ajevi, semena, sviwe ~iste rase za priplod, kowi, magarci, eteri~na uqa, agrumi, masline, arti~oke, badem, pista}i... Carine se daqe postupno smawuju do ukidawa. Me|utim, za neke paorske proizvode za{tita }e ostati i nakon "tranzicionog perioda". Recimo u toj, {estoj grupi su za nas najva`niji proizvodi – kukuruz, mleko, p{enica, suncokret, soja, neka semenska roba, sviwsko, pile}e i gove|e meso u raznim fazama, veliki deo vo}a i povr}a... Ra~una se da bi, generalno, u naredne ~etiri godine za{tita glavnih proizvoda bila prepolovqena. Pomenimo i da je ve}ina poqoprivrednih proizvoda kod nas imala za{titu od 30 odsto. Ako se carina smawi za deset odsto, to zna~i da }e taj proizvod biti {ti}en s 27 odsto i da }e biti tri procenta jeftiniji prilikom uvoza. Ako je smawewe 20 odsto, carina }e biti 24 odsto umesto 30, a pojeftiwewe je {est procenata. Uglavnom, carinska za{tita se sa prose~nih 21,2 odsto u posledwoj godini prelaznog perioda smawuje na 3,2 odsto. U drugoj grupi proizvoda su oni kod kojih }e carine biti smawiva-

ITALIJANI NUDE SARADWU

Na{e ìto ode u Peru|u Delegacija iz regije Umbrija u Italiji posetila je najve}e poslovno udruèwe poqoprivrednika u Srbiji „Vojvodina agrar“ i ponudila ulagawe u zajedni~ku proizvodwu kvalitetne p{enice, prenosi "AgroPres". Direktor centralnih mlinova u Peru|i Domeniko Kapeloni na{im ratarima uputio je poziv da za wihovu kompaniju idu}e godine obezbede 30.000 tona kvalitetne – tvrde p{enice "durum". Ovi mlinovi su spremni da uloè u proizvodwu – seme, mineralno |ubrivo i za{titu i da taj aran`man bude partnerski, a ne klasi~an trgova~ki. Italija je najve}i uvoznik p{enice u Evropi jer, zavisno od regije, ima prinose od 2,5 dp sedam tona po hektaru i stalnu potrebu za kvalitetnim zrnom od

kupoprodajni ugovor za 25 tona amonijum-nitrata po 16,20 dinara kilogram.

kojeg se mo`e proizvesti kvalitetna testenina. U “Vojvodina agraru” nisu zate~eni ovom ponudom jer wihove ~lanice raspola`u s oko 150.000 hektara oranica, ali }e pa`qivo analizirati ponudu koja u su{tini zna~i da bi 10.000 hektara idu}e godine trebalo da odvoje za setvu najkvalitetnije p{enice koja ne daje i najve}e prinose, pa se o~ekuje i znatno vi{a cena u odnosu na klasi~nu merkantilnu. Od privatizacije poqoprivrede do danas, ovo je najve}a ponuda na{im ratarima za zajedni~ku proizvodwu. Ovih dana zahtev za zajedni~ku proizvodwu tovne junadi i soje primila je i Unija poqoprivrednih proizvo|a~a iz Sremske Mitrovice, a re~ je o zainteresovanim kupcima iz Nema~ke i Bugarske.

ukinute ili smawene, s tim da je sezonska stopa ukinuta. Tako, na primer, carina za sviwe }e na kraju biti smawena 35 odsto, za jagwad }e iznositi 40 odsto od one iz 2008. godine, kao i za gove|e meso, neke klani~ne proizvode, sir i maslac. To zna~i da za ovu grupu proizvoda, a to su oni sto~arski, koji su u svim zemqama predmet najve}eg stepena za{tite, carinska optere}ewa ostaju i posle 2014. godine. U ovu grupu tako|e spadaju jaja, prirodni med, suve {qive, p{enica, ali i kalemqene ru`e.

Jeftinija kafa ne postepeno, s tim da }e u {estoj godini biti potpuno ukinute. Ukoliko postoji sezonska carina od 20 odsto, ona se ukida. U ovoj grupi su krompir, crni i beli luk,

a naredne }e imati carinu od 80 odsto od "po~etne"; za sadnice vo}a carina dogodine pada 40 odsto... Za proizvode iz tre}e grupe carine }e na kraju biti umawene ili

Carina za sviwe }e na kraju biti smawena 35 odsto, za jagwad }e iznositi 40 odsto od one iz 2008. godine, kao i za gove|e meso, neke klani~ne proizvode, sir i maslac... maline, jagode, hibridni kukuruz, surutka, orasi, {argarepa... Tako se, recimo, u narednoj godini carina na celer, patlixan, krompir, karfiol, brokoli, kupus, praziluk... smawuje 40 odsto. U 2011. bi}e nià 60 procenata, pa 80 i 90, da bi na kraju bila nula. Carine dogodine padaju i za kozje meso, i to 30 odsto; za ìvinsko salo bi}e 60 odsto one koja je bila kada je pregovarano s Evropom; za crni i beli luk i vla{ac pa{}e 30 odsto, da bi u 2011. bile prepolovqene, a na kraju svedene na nulu... Sveè rezane ruè, orhideje, karanfili u ovoj godini su {ti}ene s 90 odsto,

ukinute, a sezonska carina od 20 odsto nastavi}e da se primewuje u toku i posle tranzicionog perioda. Tako }e, na primer, carina za paradajz slede}e godine biti 20 odsto mawa od "po~etne", da bi na kraju ostala na 20 procenata. Sli~no je i sa slatkom paprikom, gde }e se carina i na kraju zadr`ati na nivou od 30 odsto, a u narednoj godini toliko pada. U ovoj grupi je i vo}e koje se proizvodi u Srbiji, gde }e se carine iz godine u godinu obarati, a na kraju }e uvoz biti potpuno liberalan. U ~etvrtoj grupi su proizvodi za koje }e carine postepeno biti

Malinu kupujemo na Surinamu Iako je Srbija vode}i proizvo|a~ maline u Evropi i izvozi 95 odsto svog roda, preduze}a iz na{e zemqe u prvih devet meseci

2009. uvezla su ~ak 415.751 kilograma ovog vo}a. Za 178.212 kilograma „rolenda” prodavcima iz îlea, Bugarske, Francuske, Crne Gore, Surinama i Turske pla}eno je 748.899 ameri~kih dolara, dok je 170.545 kilograma „originala” uvezeno iz BiH i Poqske po 438.337 dolara. Za svih 415,7 hiqada tona dato je 1.353.913 dolara. Ovo su podaci kojima raspolaè Institut za vo}arstvo u â~ku, posednik najve}eg rasadnika izdanaka maline na Starom kontinentu. Tokom 2008. godine, ina~e, u Srbiju je uvezeno dva puta vi{e maline, za {ta je potro{eno 2.875.554 dolara.

Za lubenice, kajsije, maline... carine }e na kraju tranzicionog perioda tako|e biti ukinute. Recimo, za maline }e dogodine pasti 20 odsto, u 2011. bi}e ni`e 40 posto... Za kafu, bilo da je s kofeinom ili bez wega, carine u 2010. godini padaju 40 odsto, a u narednoj }e biti upola mawe, da bi postepeno stigle do nule. Za{tita za seme {e}erne repe, na primer, dogodine }e biti 60 odsto one iz 2008. godine, za dve godine bi}e 20 odsto, da bi na kraju bila ukinuta. Postepeno ukidawe carina treba da omogu}i da se na{a poqoprivreda prilagodi i da postane konkurentnija. Ako nismo sposobni da se izborimo s padom carina od tri odsto, onda i nismo za bilo {ta ozbiqno. Razumqiva je briga na{ih seqaka, ali smo brzo zaboravili da smo do pre deset godina bili za{ti}eni, i da smo vi{e hrane uvozili nego {to smo izvozili. Sada je izvoz pet puta ve}i nego krajem devedesetih godina pro{log veka. Nije da ne}e biti problema, ali... S. Glu{~evi}

Veterina po evropskoj meri Ministar poqoprivrede Sa{a Dragin otvorio je novi objekat u sklopu Veterinarske stanice „Veterinar“ u Subotici. Najavquju}i izmene Zakona o veterini, koji }e s regulativom EU biti uskla|en do posledweg slova, on je istakao da je ugovor o saradwi, koji je Ministarstvo zakqu~ilo s ovom veterinarskom stanicom veoma vaàn. – Kontrola prometa doma}ih ìvotiwa u unutra{woj trgovini je garancija bezbedne i sigurne proizvodwe doma}ih ìvotiwa i hrane ìvotiwskog porekla, odnosno obezbe|ivawe sigurnosti i poverewa u hranu koju jedemo, a sve je to rezultat partnerskog odnosa Ministarstva i veterinarske struke na zajedni~kom zadatku: kako pomo}i na{em neposrednom proizvo|a~u i obezbediti dovoqne koli~ine zdrave i raznovrsne hrane za stanovni{tvo – istakao je Dragin.

PO^IWE UGRADWA REZERVOARA

Klizawe na pla`i

Toplana „Zapad” greja}e i lo`-uqem Ugradwa dva velika rezervoara za lo`-uqe u toplani „Zapad” po~iwe danas, saznajemo u Novosadskoj toplani. Zavr{eni su gra|evinski radovi, dok su ma{inski i elektro radovi u toku, a uskoro po~iwe i monta`a dva gorio-

nika za lo` uqe, koji }e omogu}iti da „Zapad” koristi alternativno gorivo u slu~aju krize sa gasom. Tako }e sve gradske toplane imati mogu}nost da rade i na alternativna goriva osim gasa. Iz Toplane uveravaju da }e radovi,

Qubiteqi klizawa u gradu od ju~e imaju novi prostor za u`ivawe. Uz prisustvo potpredsednice Skup{tine Novog Sada Maje Vrebalov i direktorice “Gradskog zelenila” Sne`ane Repac, i stihove “Ja vas, kanda, znam sa [tranda...” otvoreno je klizali{te na gradskom kupali{tu koje je ove sezone natkriveno. Ulaznica ko{ta 150, iznajmqivawe klizaqki 100 dinara. D. A.

vredni 117 miliona dinara, biti zavr{eni, kao {to je i predvi|eno, do kraja godine, te da ne}e uticati na grejawe Novog naseqa, Detelinare, Satelita i delova Telepa, koji se greju preko “Zapada”. S. K.

Novosadska subota12.decembar2009.

Recept za vesele misli rene, Novi Sad dobija ~etvrto klizali{te a nema, recimo, nijedan po{ten stadion. Ta ~iwenica i ne bi predstavqala razlog za ~e{awe po glavi da se radi o strategiji razvoja „malih“ sportova a ne ipak samo o zabavi za plebs. Tako, lepo, imamo zimski raspust da se br~kamo i kli`emo, razvijamo torzo i padamo na zadwice, uz lake note s razglasa

koje neutrali{u te{ke re~i, misli i ideje. Kome }e to, dok pazi da mu vode ne u|e u nos i da ga ne potka~i kom{a koji uve`bava ledenu piruetu, na pamet pasti silni problemi. Svakodnevica funkcioni{e po principu „Trigerove metle“ (videti pod Only Fools and Horses), mewa dr{ke i deo za ~i{}ewe poku{avaju}i da objasni da ona vi{e nije ona ista obi~na - metla. D. Apro

Razmena zimske opreme Razmena zimske opreme odr`a}e se danas od 9 do 13 ~asova ispred Gradske kafane, na

prvom spratu Spensa. Cena zakupa prodajnog mesta je 100 dinara. S. F.

Raspustili{te i zvani~no od 4. januara Tradicionalno “Raspustili{te” odr`a}e se na Novosadskom otvorenom univerzitetu od 4. januara. Zbog epidemije gripa, bi}e odr`ane samo radionice. Re~ je o radionicama tkawa, ekolo{koj, kompjuterskoj i

lego igraonicama, likovnim, dramskim, ru~nog rada i sli~no. Bi}e tu i radionice ~udesni svet gline, {kola gitare, sportska radionica, kompjuterska, lego i mnoge druge. Q. Na.

V REMEPLOV

NOVOSA\ANI JO[ NE ZNAJU KO ]E IH ZABAVQATI U NOVOGODI[WOJ NO]I

îtaoci „Dnevnika” ho}e Bala{evi}a îtaoci „Dnevnika“ koji su nam se javili povodom akcije „Proslava 2010.“ najvi{e bi èleli da na centralnoj proslavi ~uju \or|a Bala{evi}a i bendove kao {to su „Crvena jabuka“ i „JU grupa“, ali ima i onih koji se protive tro{ewu novca gra|ana na takve manifestacije. Jedan ~italac, koji je èleo da ostane anoniman, kaè da je boqe da se taj novac upotrebi za pove}avawe op{te bezbednosti u gradu. Detaqi oko javne proslave Nove godine na gradskim trgovima, za koju je iz buxeta izdvojeno 18,5 miliona dinara, jo{ uvek nisu utvr|eni, niti je zva-

Bitka za op{te pravo glasa nopravnosti gra|ana, osu|uju}i vladaju}i reìm i Ugarski sabor kojim je vladala krupna buròazija i ekonomski propalo plemstvo. Sutradan, kao {to je bilo uobi~ajeno, po~ela je èstoka javn a sva|a srpskih liberala i radikala koji su, svako za sebe, dokazivali da su oni prave i najve}e, a oni drugi samo la`ne pristalice op{teg prava glasa. N. C.

ni~no sastavqen ta~an spisak izvo|a~a. Novosadski mediji su ranije javili da je sastav „Ate-

Fejsbukovci protiv proslave Na internet socijalnoj mreì Fejsbuk, vi{e od 2.500 Novosa|ana formiralo je grupu „Ne}u da se tro{i 200.000 evra za proslavu Nove godine“. Administratori ove grupe kaù da su èlili da se na neki na~in usprotive tolikom tro{ewu buxetskog novca, s obzirom da postoje mnogo ve}i problemi koji bi se mogli re{iti delom te svote.

Svira Kemal Geki} Koncert pijaniste Kemala Geki}a, koji `ivi i radi u SAD, bi}e prire|en u Sinagogi u ponedeqak u 20 ~asova, pod pokroviteqstvom Grada, u organizaciji Muzi~ke omladine. Ulaznica ko{ta 300 dinara, a sav prihod od prodatih ulaznica bi}e usmeren u humanitarne svrhe. B. P. P.

Pe{a~ewe do Paragova

Novosadska organizacija Socijaldemokratske stranke Ugarske priredila je 12. decembra 1910. zbor svih pobornika op{teg, jednakog i tajnog bira~kog prava. Glavni govornici su bili ~lanovi najvi{eg rukovodstva stranke koji su do{li iz Budimpe{te; Bernhard Kondor i Svetozar Krsti}. Oni su odu{evqeno pozdravqeni jer su na srpskom i ma|arskom govorili o slobodi i rav-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Gojko Ka~ar {parta D ok evropske fudbalske te-

Foto: F. Baki}

Planinarsko - smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar“ sutra organizuje pe{a~ewe od Vojinova preko Starih Ledinaca i Popovice do Paragova. Polazak je u 9.20 sati sa polazne autobuske stanice linijom 68 za Vojinovo. I. S.

ist rep“ jedino sigurno ime koje }e nastupiti u najlu|oj no}i, me|utim, ugovor ni za ovaj nastup jo{ uvek nije potpisan, {to nam je potvrdio menaxer ovog benda Zlatko Bardun. - Imali smo kontakte sa organizatorom i pregovori su po~eli. [to se nas ti~e svirke }e biti, ali jo{ uvek ~ekamo na zvani~nike da nam se obrate i da re{imo detaqe oko ugovora - izjavio je Bardun.

Direktor Kulturnog centra Laslo Bla{kovi} u razgovoru za na{ list nije èleo da komentari{e ranija naga|awa medija. - Kulturni centar je u pregovorima s umetnicima, ali ne èlim da ih imenujem jer jo{ ni{ta nije potpisano. Povodom javne proslave bi}e uskoro organizovana konferencija za novinare, gde }e javnost biti obave{tena ko }e nastupiti te ve~eri. Mi }emo iza}i sa svim detaqima i ne treba toliko ùriti, ima jo{ tri nedeqe do 31. decembra - rekao je Bla{kovi}. Novosadski mediji su ranije javili da }e u najlu|oj no}i nastupiti „KUD Idijoti“, „Ritam nereda“, „Lolobri|ida“ i Milan Mumin. Tako|e se spekulisalo da }e na Trgu mladenaca, uz zvuke ravnice, Novosa|ane zabavqati Zvonko Bogdan sa svojim tambura{kim orkestrom, dok }e na Maloj sali SPENS-a biti do~ek uz aktuelne di-xejeve. N. Vukovi}

LABUDOVI PREBA^ENI NA TOPLO

Isu i Bisu odselila zima

^uveni novosadski par labuda, Isa i Bisa, otputovao je ju~e iz Dunavskog parka u mini zoolo{ki vrt “Blu stoni river”u Sremskoj Kamenici. Boravak u parku na obali Dunava traja}e dok ne pro|e zima, a onda }e se par ponovo vratiti u svoju ku}icu kraj jezera u novosadskom parku. Ovo je deveta godina za redom kako zaqubqeni pernati par odlazi iz grada do prole}a. S. T.

ROK TRIO DR@I KONCERT

Ve~eras „Van Gog” na Spensu Beogradski sastav Van Gog ve~eras }e sa po~etkom u 21 sat odr`ati koncert u Velikoj dvorani SPC „Vojvodina“. Rokenrol trio u sastavu \ule, Srba i Cvika u najavio je da }e publika u Novom Sadu ~uti druga~iji set pesama u odnosu na beogradski koncert, ali da karavan sti`e za kompletnom audio i vizuelnom opremom. Karte za koncert ko{taju 700 dinara za parter i 900 dinara za tribinu i mogu se kupiti na blagajni „Spensa“ i prodavnicama „Mamuta“. Svi fanovi benda koji do|u na subotwi koncert kao poklon }e dobiti DVD sa dokumentarnim filmom o snimawu wihovog aktuelnog albuma „Lavirint“. D. A.

Foto: N. Stojanovi}

VESTI Grupa „Kal” u Crnoj ku}i Grupa „Kal“ odr`a}e ve~eras u 22 ~asa koncert u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Cena karte u pretprodaji je 400, a na dan koncerta 500 dinara. S. F.

Maskenbal ~uva klimu Volonterski centar Vojvodine organizuje ve~eras „Risajkl art“ maskenbal u klubu „Rut 66“, povodom dana borbe protiv klimatskih promena. Dru`ewe u klubu po~iwe u 22 ~asa, ukqu~ewem video linka kojim }e se iz Wujorka javiti predstavnici VCV-a sa 15. Konferencije Ujediwenih nacija o klimatskim promenama. Nakon toga }e nastupiti bend „Osmi dan“. N. V.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

subota12.decembar2009.

c m y

DNEVNIK

NOVE UNIFORME USKORO ]E ZAVODITI RED

S prole}a 60 komunalnih policajaca Foto: N. Stojanovi}

PREDSEDNIK SKUP[TINE GRADA JOVANOVI] OBI[AO POLICIJSKU PATROLU

Bezbedna vo`wa radi sebe i drugih Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} obi{ao je ju~e patrolu saobra}ajne policije koja se nalazila kod Velike pe~urke u Ulici Maksima Gorkog, kako bi iz prve ruke video koliko sugra|ani po{tuju novi Zakon o saobra}aju; koji je po~eo da se primewuje 10. decembra. On je rekao da ima razloga da se sugra|anima skrene pa`wa na pona{awe u saobra}aju jer statistike govore u prilog tome. - U Novom Sadu je od po~etka godine zabele`eno oko 90.000 saobra}ajnih prekr{aja, kao i

6.500 nezgoda na drumu. Stoga smo jo{ ranije pokazali `equ da pomognemo policiju, kupiv{i im skutere, automobile i ostalu opremu. Apelujem na sve u~esnike u saobra}aju da se pridr`avaju novih propisa, ne samo zbog wih ve} i zbog drugih voza~a - istakao je Jovanovi}. Policajci koji su ju~e kontrolisali voza~e rekli su da su sugra|ane opomiwali za lak{e prekr{aje, poput nevezivawa sigurnosnih pojaseva, nepo{tovawa saobra}ajnih propisa i nekori{}ewa oborenih svetala. B. M.

VRTI]U „MILAN PETROVI]”

Sredi}e grad prilaz Prostorije Pred{kolske ustanove „Milan Petrovi}“ u Jevrejskoj ulici, u koje su se preselili proletos, ju~e je obi{ao zamenik gradona~elnika dr Sa{a Igi} kako bi se upoznao sa uslovima za rad ove ustanove. Ono {to se odmah vidi pri dolasku u vrti} koji poha|a 47 mali{ana sa vi{estrukim smetwama jeste da bi trebalo urediti prilaz, a nastavno osobqe je istaklo i da bi im

dobro do{lo da deca dobiju novu opremu i igra~ke. - Svrha ovog dolaska i jeste da se upoznamo sa uslovima u kojima borave na{i najmla|i sugra|ani i da poku{amo da nedostatke otklonimo slede}e godine - rekao je Igi}. Direktorka [OSO „Milan Petrovi}“ Slavica Markovi} objasnila je da ovaj novi objekat koji su dobili od Grada za sada zadovoqava potrebe pred{kolske ustanove. A. V.

Drap{inovci ne odustaju Nekoliko otpu{tenih radnika i ju~e se okupilo u znak protesta ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine i prostorija G17 plus na Bulevaru Mihajla Pupina, ~iji strana~ki kadar u dràvnim institucijama smatraju odgovrnim za svoje probleme. Zbog ki{e, ovaj put nisu nosili transparente, a na oba mesta su se zadràli dvadesetak minuta. Otpu{teni traè da se vrate na posao, odnosno da zastupnik dràvnog kapitala u fabrici Zorica Sari} pokrene inicijativu za vansudsko poravnawe. Pokrajinska vlada je pre vi{e od mesec dana donela zakqu~ak o tome, koji nije sproveden u delo. Sindikatu „Solidarnost“ ju~e je re~eno da }e u ponedeqak dobiti odgovor od pokrajinskih vlasti kako da se zakqu~ak „konkretizuje“. U „Drap{inu“ je u maju raskinuta privatizacija, a sindikat „Solidarnost“ je najavio ve}e okupqawe, ali akcionara. Tada }e od vlasti traìti da im odgovori gde je nestao kapital firme. Z. D.

Ve} po~etkom marta svi oni koji ne po{tuju komunalni red u gradu rizikuju da “padnu {aka” komunalnoj policiji ~iji }e pripadnici imati ovla{}ewe da privode gra|ane, oduzimaju robu i koriste prinudu. Grad }e obu~iti i uniforme obu}i 60 policajaca od kojih }e ve}ina najverovatnije biti radnici zaposleni u Upravi. ^lanica Gradskog

odnos komunalne policije i komunalne inspekcije i unutra{wu organizaciju policije - najavquje Pu{i}. Po~etkom slede}e godine Republi~ko ministarstvo za lokalnu upravu trebalo bi da donese podzakonska akta kojima }e se propisati na koji na~in }e budu}i policajci za komunalni red polagati ispite i iz koje }e li-

Reklame samo po propisu Za vanpija~nu prodaju na Futo{koj i ostalim pijacama, kao i za oduzimawem robe, od marta vi{e ne}e biti zaduèni inspektori ve} novi odred komunalne policije. U nizu zaduèwa koja }e im Grad tek dodeliti bi}e i skidawe nepropisno postavqenih reklamnih oznaka. Pu{i} podse}a da je grad ovu odluku usvojio u septembru i da je dat rok od {est meseci da se reklamne oznake usklade s novim propisima. ve}a Gordana Pu{i} kaè da se u buxetu planira novac za zarade, uniforme, vozila i plovila. - Slede}i korak je usvajawe gradske odluke o komunalnoj policiji koja mora biti usvojena najkasnije na januarskoj Skup{tini grada. Ona }e regulisati

terature u~iti. Nadle`nosti u okviru uprava kojima }e biti preciziran posao komunalne policije i inspekcije podeli}e se posebnim gradskim odlukama. - Tako }e se ta~no znati ko mo`e izre}i mandatnu kaznu, privesti lice, koristiti sredstva

prinude... Me|utim, ove odluke ne mogu da stupe na snagu pre usvajawa odluke o komunalnoj policiji – obja{wava na{a sagovornica. Pu{i} ka`e da je rad komunalnog sektora u posledwih godinu dana zna~ajno poboq{an, da je veoma zadovoqna novom postavom qudi koji rade u komunalnoj inspekciji jer s puno entuzijazma prilaze poslu, a wihov rad komunalna policija }e upotpuniti i unaprediti. - Ranije u najve}em broju slu~ajeva inspektori nisu hteli da reaguju jer je u putawu socijala. Ali sada je jasno da zakon moraju da po{tuju svi kako niko ne bi bio doveden u neravnopravan polo`aj. Najboqi primer je problem sa zauze}em javne povr{ine oko Futo{ke pijace. Qudi ne

pla}aju nikakve da`bine gradu, za razliku od prodavaca u pijaci, koji uredno moraju da plate zakup tezgi – obja{wava ona. L. Nikovi}

UTVR\ENI NACRTI ODLUKA O KOMUNALNIM TAKSAMA

Za kuce 300 dinara godi{we, za mace 200 Gradsko ve}e je na prekju~era{woj sednici utvrdilo Nacrte odluka o lokalnim komunalnim taksama i gradskim administrativnim taksama, kao i Nacrt odluke o izmenama i dopunama Odluke o boravi{noj taksi. Pomenuti nacrti idu na javnu raspravu koja }e trajati do 25. decembra. [to se ti~e tarifa gradskih administrativnih taksi, u nacrtu Odluke stoji da bi, izme|u ostalih, taksa na zahteve iz oblasti urbanizma i gra|evinrstva ko{tala 300 dinara, taksa za prijavu na javni oglas za davawe u zakup poslovnih prostora 1.000, taksa za zah-

^ITAOCI PI[U SMS

tev za privremeno zauzimawe javne povr{ine radi postavqawa reklamnih panoa 600, a taksa za u~e{}e na konkursu za dodelu lokacija za privremeno postavqawe kioska 400 dinara. U nacrtu odluke o lokalnim komunalnim taksama stoji da se ona pla}a zavisno od vrste delatnosti, povr{ine i tehni~ko-upotrebnih karakteristika objekata, te po teritorijama. U Nacrtu daqe stoji da bi se za dr`awe i kori{}ewe plovnih objekata na vodi do 30 kvadrata zauzete povr{ine, osim pristana koji se koriste u pograni~nom re~nom saobra}aju, komu-

nalna taksa pla}ala na godi{wem nivou. Tako bi taksa za plovila javnog prevoza ko{tala 370 dinara, li~na plovila 333, a za plovila za sport i razonodu 296 dinara. Za dr`awe pasa u zgradama pla}ala bi se godi{wa komunalna taksa od 300 dinara po psu, a isto tako }e se po 200 dinara pla}ati za svaku ma~ku. Za postavqawe letnih ba{ti dnevna komunalna taksa bi, zavisno od gradske zone, ko{tala devet, 11 ili 16 dinara po kvadratnom metru zauzetog prostora, dok bi za zatvorene ba{te ona ko{tala 18, 22 i 32 dinara po kvadratu. B. M.

065/47-66-452 & 063/366-977

Rijaliti {ou u`ivo Koliko se se}am, pred izbore nam niko nije obe}avao pakete siroma{tva i kazane? Ako je ovo put u Evropu, onda je boqe da ostanemo na Balkanu. Drage na{e demokrate i liga{i, ovi redovi skupo }e vas ko{tati. A vi samo postavite {to vi{e kamera, one }e vam zaraditi lebac?! 060/1433... *** Cipela pogodila - u cenzus! 0638776... *** Taman sam se odlu~io da se vakcini{em protiv novog gripa, kad eto informacije u „Dnevniku“ da je zatra`eno 14.900 doza vakcina i da je ovo cepivo nameweno... A zatim da }e vakcinacija po~eti... gra|ani }e se pelcovati... E sad mi nije jasno da li }u se vakcinisati ili pelcovati. Da li }u primiti vakcinu ili cepivo? 063/528... *** U Dunavskoj ulici u Novom Sadu, ispred muzeja, a na troto-

aru, stoji svaki dan parkirano desetak automobila u kojima stoji potvrda da su zaposleni radnici muzeja. Zanima me da li to zna~i da i zaposleni u

*** Obave{tavamo sve vaspita~e pe{ake, kojima nije odobreno pravo na kori{}ewe gradskog prevoza, da zamole

drugim firmama ili ustanovama imaju isto pravo? Na primer, zaposleni u gradskoj ku}i mogli bi da ispi{u potvrde da rade tamo i lepo parkiraju pored spomenika Mileti}u. 063/509...

kolege zaposlene u PU „Radosno detiwstvo“, a `ive u okolini Vrbasa i dobijaju putne tro{kove, da nabavku igra~aka za Novu godinu obave umesto wih. 064/5693...

*** Lako je predsedniku da plati kaznu za gutqaj {ampawca od poreskih obveznika. 063/496... *** Ba{ me zanima da li je „slu~ajno“ u gradskoj odluci dozvoqeno da Tempo i Metro mogu da prodaju alkohol od 23 ~asa do 6 sati ujutro. Malo je Mi{kovi}u, prodajte mu grad... 063/539... *** Interesuje me na kojoj livadi je zavr{io {kolu, onaj ko je povezivao semafore u Haxi Ruvimovoj ulici! 064/9267... *** Proverite kolike su plate ~ista~ica u {kolama. Mi smo daleko ispod onih „ubedqivo najni`ih od 18.000 dinara“ o kojima novinari pi{u. Pozdrav od pomo}nog osobqa iz gimnazije. 062/1338...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota12.decembar2009.

ZAVOD ZA IZGRADWU GRADA IMA ADUTE ZA INVESTITORE

U CENTRU PU[TEN U RAD BE@I^NI INTERNET

Parcele na prodaju ve} mame kapital - Investitori zainteresovani za kupovinu gradskog gra|evinskog zemqi{ta po~eli su da se javqaju u ve}em broju, dok ujedno postoje naznake izlaska iz krize, {to bi trebalo da rezultuje ve}im brojem investicija u Novom Sadu – ka`e za “Dnevnik” pomo}nik direktora za gra|evinsko zemqi{ta Zavoda za izgradwu grada Tatjana Ga{ovi}. Tako }e slede}e godine, najavila je Ga{ovi}, po~eti izgradwa poslovnog kompleksa koji podi`e “Delta” na prostoru biv{e “Centroslavijine” hladwa~e, izraelski “Big CEE” tako|e kre}e s gradwom {oping mola na Sentandrejskom putu na placu “Neimara”, a o~ekuje se i da preduze}e “Ou{n Atlantik” po~ne radove na mestu “Agrohema”, gde treba da nikne veliki tr`ni centar veli~ine Spensa,

Plac na Ka}koj petqi idu}e godine pred kupcima

- Novi Zakon o planirawu i izgradwi uveo je novine koje }e se pozitivno odraziti na ustu-

Popust i ulaga~i Pojedini novosadski investitori `eleli su da znaju, kad ve} grad omogu}ava pogodnosti za uvo|ewe u zakonske okvire nelegalnih investitora, da li }e biti pogodnosti i za one legalne. Naveli su i primer da je popust za investitore koji pla}aju avansno u Beogradu 50 procenata, dok je u Novom Sadu on 17 odsto. Ga{ovi} je objasnila da ZIG ve} dvadesetak godina daje ovaj popust od 30 procenata na deo naknade za pripremu zemqi{ta i magistralno opremawe, dok za drugi deo cene zemqi{ta, za infrastrukturno opremawe, nije u stawu da da popust, jer su to tro{kovi koji se pla}aju izvo|a~ima radova, kao {to su “Elektrovojvodina”, “Telekom” i drugi. od 86.000 kvadrata. U 2010. godini i slovena~ki “Tu{“ treba da zavr{i sportsko-poslovni kompleks na Novom nasequ.

pawe gradskog zemqi{ta. Kona~no zemqi{te mo`e da bude prodato, {to je do sada nerviralo strane ulaga~e. Omogu}eno je

i da se zemqi{te daje po mawoj ceni od tr`i{ne ili ~ak i besplatno, uz prethodnu saglasnost Vlade Srbije – navodi Ga{ovi}, dodav{i da }e pogodnosti imati oni koji budu hteli da pokrenu proizvodwu ili zaposle odre|eni broj qudi. Ga{ovi} o~ekuje da }e Vlada uskoro doneti pravilnik kojim }e se urediti postupak i na~in za povla{}enu kupovinu gradskog zemqi{ta, {to bi zna~ilo pomak u privla~ewu neodlu~nih i taktizirawu sklonih investitora kao {to su “Ikea”, i niz arapskih i izraelskih kompanija. - Novi Sad je urbanisti~ki najure|eniji i komunalno najopremqeniji grad u Srbiji. Investitorima pru`amo gotova urbanisti~ka re{ewa. Investitor kod nas sve ugovara, i nakna-

Besplatno surfovawe u srcu grada

du za zemqi{te i cenu wegovog opremawa. Zauzvrat, mi ga pratimo kroz faze izgradwe i povezujemo objekat na infrastrukturu – navodi Ga{ovi}, navode}i kao suprotni primer Beograd, gde investitor direktno ugovara povezivawe na infrastrukturu. Kako je prodaja gradskog gra|evinskog zemqi{ta jedan od osnovnih prihoda grada, a taj resurs je ograni~en, Ga{ovi} smatra da je potrebno pro{iriti gradsko gra|evinsko zemqi{te. Naime, po{to je grad po novom zakonu obavezan da u naredne dve godine donese novi generalni plan, planove generalne regulacije i prostorni plan, ovim posledwim bi to moglo da bude u~iweno, prvenstveno severoisto~no od auto-puta, mewawem namene zemqi{ta u svojini grada. Dok se to ne dogodi, grad je ograni~en trenutnim granicama gra|evinskog rejona, a u narednoj godini investitorima }e biti ponu|eni veliki plac od 3,6 hektara u industrijskoj zoni preko puta “Metroa”, i plac od 1,8 hektara na Ka}koj petqi jugozapadno od autoputa. Ovaj plac se nalazi prekoputa velikog prostora na kojem “Merkur” treba da po~ne da gradi poslovni objekat naredne godine. Tu je i jedna od posledwih slobodnih lokacija na Bulevaru oslobo|ewa, kod broja 29, koju je izlicitirao “Aleksandar” ali i nije platio, te }e ona ponovo biti predmet prodaje. S. Krsti}

„Izvorni klub 100” dao krv U Zavodu za transfuziju krvi ju~e je odr`ana sve~anost Kluba eminentnih dobrovoqnih davalaca krvi “Izvorni klub 100” povodom 11. memorijala Milana Kolarskog Bate, a obe`elena je i 12. godi{wica postojawa kluba. - Novi Sad je, od 1997. godine do danas, iznedrio 190 eminentnih davalaca krvi, a u proteklih godinu dana to zvawe steklo je 20 sugra|ana i sugra|anki. Za to vreme klub

Foto: S. [u{wevi}

GRAD PRAVI AKCIONI PLAN

je ostao i bez 13 sugra|ana, a jedan od wih je prvi predsednik kluba Milan Kolarski Bata- rekla je predsednik Udru`ewa eminentnih dobrovoqnih davalaca krvi Novog Sada Mirjana Kurbalija. Kroz programe Grada, Zavoda za transfuziju krvi i Crvenog krsta vi{e od 30.000 sugra|ana ukqu~ilo se u akcije dobrovoqnog davawa krvi. Q. Na.

PLANOVI ZA NAREDNU GODINU

Test na drogu i me|u osnovcima

Selo i sala{i turisti~ka {ansa

U toku je izrada Akcionog plana za spre~avawe narkomanije u gradu i, prema predstoje}im predlozima, u~e{}e u preventivnim programima u budu}nosti bi}e obavezno i za decu od pet godina, a uz sistematske preglede uve{}e se i {estomese~no testirawe na narkotike u~enika osnovnih i sredwih {kola (uz pristanak wihovih roditeqa). Na ju~era{wem sastanku Saveta za obrazovawe i sport Skup{tine grada, kojem su prisustvovali i resorni ~lanovi gradskog ve}a Milan \uki} i Aleksandar Kravi} raspravqano je o predlogu akcionog plana novosadskog odbora Srpskog pokreta obnove koji }e postati osnova budu}eg gradskog plana. ^lanovi saveta podne}e primedbe i dopuniti predlog, slede}a sednica je 22. decembar, a kona~an predlog bi}e usvojen na novoj sednici tri saveta (uz Saveta za obrazovawe, to su Saveti za bezbednost i za zdravstvo).Programi za decu od 5 godina su deo moderne strategije borbe protiv narkomanije koji se primewuje u mnogim evropskim zemqama. Prevencija je prilago|ena wihovom uzrastu i oni kroz igru u~e da razlikuju prave vrednosti od onih pogre{nih, objasnio je \uki}. D. A.

Povodom otvarawa manifestacije “Uspe{na 2010.”, koja je ove godine posve}ena temi “Novi Sad u znaku turizma 2010. godine”, zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} istakao je ju~e na Spensu da }e glavni motiv u predstoje}oj godini biti promocija seoskog turizma kao velikog neiskori{}enog potencijala. Buxetom grada bi}e obuhva}ene i aktivnosti Turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS) radi {to kvalitetnijeg razvoja ove privredne grane kod nas, rekao je on. - Imamo velike planove u 2010. godini. Radi}e se na promociji sala{a a TONS }e biti zadu`en za organizovawe boqe povezanosti restorana, hotela i kompletne turisti~ke ponude u Novom Sadu- objasnio je Igi}. Izneo je da }e Komisija za izbor zvani~nog suvenira grada tokom slede}e nedeqe imati sastanak radi raspisivawa konkursa za odabir najboqeg re{ewa. Zainteresovani kreatori ideja za predstavqawe Novog Sada kroz umetni~ko delo, mo}i }e da konkuri{u tokom jednog ili dva meseca. Odabrani suvenir }e se prodavati “na svakom koraku”. S. T.

PO@AR U STANU NA BULEVARU OSLOBO\EWA

Kuqao dim zbog instalacija Elektri~ne instalacije u stanu na {estom spratu zgrade na Bulevaru oslobo|ewa 141, iz jo{ neutvr|enih razloga iznenada su se zapalile ju~e oko podne. Kuqawe dima iz stana u kojem `ivi jedna starija Novosa|anka, vatrogascima su prijavile kom{ije koje stanuju na spratu ni`e. Najve}a {tetu pretrpeli su zidovi u hodniku zbog kuqawa dima iz razvodne table sa instalacijama. Na teren su odmah iza{la dva vatrogasna vozila, a povre|enih sre}om nije bilo. S. T.

Foto: F. Baki}

Zahvaquju}i preduze}u “Informatika” Novosa|ani su prvi u dr`avi dobili besplatan internet u u`em centru grada, a ju~e ga je sve~ano pustio u rad gradona~elnik Igor Pavli~i}. Projekat je vredan oko dva miliona dinara.

skoj, Zmaj Jovinoj, na Trgu slobode i u Katoli~koj porti. - Be`i~ni internet je besplatan. Kori{}ewe je vrlo jednostavno. Svi koji imaju laptop, mogu da sednu u ba{tu kafi}a ili na klupu, da se uloguju i da ga koriste kao da su kod ku}e.

Gradona~elnik Igor Pavli~i} prvi stisnuo dugme

- Internetom }e uskoro biti pokriveni Dunavski i Limanski park, kao i Petrovaradinska tvr|ava. Mo}i }e da se koristi na otvorenom prostoru, a s obzirom da je grad opti~kom mreòm pokriven oko 80 odsto mogu}e ga je pro{iriti na Novo naseqe i Detelinaru - najavio je Pavli~i}. Pomo}nik direktora za tehni~ke poslove u “Informatici” Vladimir Kneèvi} rekao je da je beì~ni internet postavqen u Ulici Modene, Dunav-

Foto: A. Erski

Predvi|en je za surfovawe i gledawe mejlova, a moè da se ode i na fejsbuk. Nije predvi|en za poslovne korisnike – objasnio je Kneèvi} dodav{i da je ime mreè “gradnovisad”, a korisni~ko ime i lozikna je “gost – gost”. Beì~ni internet deo je projekta razvoja telekomunikacione infrastrukture u Novom Sadu, u okviru kojeg bi do kraja godine, po gradu trebalo da bude postavqeno i 700 kamera za video nadzor. Q. Na.

PRAZNIK JEVREJSKE ZAJEDNICE

Pavli~i} ~estitao Hanuku Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} ~estitao je pripadnicima Jevrejske op{tine veliki praznik Hanuku. “Slave}i uspomene i sve~ano obeleàvaju}i slavne dane iz pro{losti jevrejski narod obnavqa duhovnu snagu i sposobnost da mudro i ~ove~no odgovori na izazove sada{weg vremena”, navodi se u Pavli~i}evoj ~estitki. Tako|e, on je jevrejskim vernicima poèleo da praznik provedu sa puno duhovne radosti i s ponosom {to Novi Sad pruà mogu}nost svim nacionalnim zajednicama da afirmi{u svoju tradiciju, kulturu i o~uvaju specifi~nosti kojim se odlikuju. D. A.

VESTI Humanitarni koncert u Temerinu Humanitarni rok koncert “Pusti glas, imam pravo na izbor” koji organizuju udru`ewe gra|ana “Ko{nica” i temerinsko Udru`ewe za inkluziju osoba s invaliditetom kako bi se prikupio novac neophodan za operaciju devojke obolele od cerebralne paralize, po~iwe ve~eras u 22 sata u Omladinskom domu u Temerinu, u Novosadskoj ulici 403. Najavqeno je u~e{}e bendova “Plag en Plej”, “Pero deformero” i “@ika i Zalasci sunca”, a ulaznica ko{ta

200 dinara. Humanitarna akcija mo`e se pomo}i uplatom na `iro - ra~un 355-1080061-36 s naznakom “za akciju pusti glas”. I. S.

Tambura{i u Galeriji Matice srpske Koncert tambura{kog orkestra”Tiho pojte si}ani slavuji”, folklornog ansambla “Vila”, bi}e odr`an ve~eras, u 19 ~asova, u Galeriji Matice srpske. Nastupi}e i tambura{ki orkestri “Da zna zora” i “Ravnica”, kao i veliki broj solista na svojim instrumentima. B. P. P.

subota12.decembar2009.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop “Jadran”: “Pada}e }ufte” (11, i 18.30), “Posledwa ekskurzija” (20 i 21.30) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: Euro IN film, Festival evropskog i nezavisnog filma, “Ta~ka prekida” i “Pe{~anik” (17), Ru~ak tokom avgustovskog odmora” (19.30), “Frenk i lasti{ Crnog zuba” (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Jovan \or|evi}” “Rigoleto” (19), Scena “Pera Dobrinovi}”: “]elava peva~ica” (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: “Uspavana lepotica” (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka”, Tematska izlo`ba “Kada u kujni vlada red...” Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu” (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 10. decembra, u sedam sati, do ju~e, 11. decembra, u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Branislava Vilovski, Jelena Dragojlovi}, Marina Stani{i}, Zorica Leti}-Berehani} iz Novog Sada, Senka Radanov iz Veternika, Milena [i{arica iz Temerina, Danijela Begi} iz In|ije, Dragana Ubavin iz Despotova i Sawa Moldovan iz Perleza, DEÂKE: Sneàna Trtica, Karolina Balog, Sandra Cveji}, Zuraja Itaj iz Novog Sada, Julija Buraji iz Be~eja, Eva Bolok-Eperje{i iz Sente, Bojana Tot iz Bo|ana i Qiqana Tomi} iz Novog Beograda.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Marija Jovana Jovanovi} (1944) u 9.45 sati, Jaroslava Zlatka Boì} (1968) u 11.15. Ilona I{tvana Silak (1919) u 12, Milica Ilije Ra{eta (1927) u 12.45, Jelena Milivoja Steji} (1914) u 13.30, Slobodan Du{ana Jovovi} (1950) u 14.15 i Irena Andrije êsak (1922) u 15, a bi}e poloèna i urna Mihajla Stevana Toma (1933) u 10.30 sati. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Rosa \or|a Peri{i} (1945) u 13, a na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e poloèna urna An|elke Lazara Jablanov (1929) u 12 sati.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~arautoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

NLB ZATVARA NEKOLIKO POSLOVNICA

PRINUDNI RASPUST U JO[ DVE [KOLE U SREMU

^uru`ani ostaju bez banke

Oboleli u~enici vi{ih razreda SREMSKA MITROVICA: Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u Sremskoj Mitrovici preporu~io je da se zbog bolesti sli~ne gripu na sedmodnevni raspust upute u~enici Osnovne {kole „Branko Radi~evi}” u [idu i „Triva Vitasovi} Lebarnik” u La}arku, gde se na prinudni raspust upu}uju u~enici od petog do osmog razreda, je u prva ~etiri razreda nema obolelih. - Zbog zdravstvenih tegoba u La}arku je od petog do osmog razreda izostala petina u~enika, dok ostali |aci, od prvog do ~etvrtog razreda imaju poseban ulaz u {kolu i me|u wima nema obolelih - kaè na~elnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti dr Sneàna Medi}. - Sada je zatvoreno pet {kola, dve u {idskoj op{tini, jedan u In|iji, {kola u La}arku i u Irigu. Ju~e je u Op{tu bolnicu u Sremskoj Mitrovici stigao i pokretni rendgen, a direktor bolnice dr Goran Ivi} kaè da je ovaj aparat odli~no re-

Stigao rendgen aparat

{ewe, jer gripozni pacijenti vi{e ne}e prolaziti kroz celu bolnicu da bi snimili plu}a na radiologiji. S. B.

NEZADOVOQSTVO VASPITA^ICA U ^OKANSKOJ „RADOSTI”

Zbog nadzora inspekcije pozvana policija ÔKA: Od ~etrdeset vaspita~ica i radnika u Pred{kolskoj ustanovi „Radost” u ôki, sindikalnom sastanku koji je odràn u Domu kulture, uz prisustvo predsednice Udruèwa vaspita~a Vojvodine Radmila Petrovi}, op{tinskog prosvetnog inspektora Jano{a Jastrebinca, zamenik predsednika SO ôka @ive Pavlova i sindikalnog poverenika Serenke Vuji}, odazvalo se samo 12, zbog bojazni da mogu biti preme{teni na drugo radno mesto. Na skup nije do{la ni direktorka Gaqina Bugarski, {to kako je obrzaloìla predsednica Samostalnog sindikata u PU „Radost” Biserka Budoval~ev, najboqe odslikava stawe u ustanovi.

Razja{wavawe: @iva Pavlov i Radmila Petrovi}

Biv{a direktorka, a sada vaspita~ica Vukica Jovanov predo~ila je da je od jula ove godine stawe u ustanovi te{ko, od kada je prema wenim re~ima, na nezakonit na~in izabran Upravni odbor i direktorka Bugarski. - Nepravilnosti su prisutne u izdavawu re{ewa za godi{we odmore, rasporedu vaspita~a, usvajawu godi{weg plana rada i drugim oblicima rada ustanove - predo~ava Jovanov. Vaspita~icima iz naseqa van op{tinskog sedi{ta u ôki, kako je re~eno, smaweno je radno vreme i primawa su im umawena na 72 odsto od dosada{wih. Zamenika predsednika SO ôka @ivu Pavlova, vaspita~ice optuùju za nastalo stawe u ovoj ustanovi. Pavlov je rekao da je kod obra~una plata vaspita~ica do{lo do gre{ke zbog odlaska obra~unskog radnika na bolovawe, ali da se situacija oko isplata zarada, koje su kasnile vi{e meseci i ostalog stawa u ustanovi normalizovala i da je danas znatno boqa nego ranije, zahvaquju}i naporima lokalne samouprave. Wegovo mi{qewe ni-

su delile prisutne vaspita~ice, pa je Pavlov demonstrativno napustio sastanak. Predsednica Udruèwa vaspita~a Vojvodine Radmila Petrovi} konstatovala je da 42-~asovna radna nedeqa jedino nije ispo{tovana u ~okanskoj ustanovi, dodaju}i da preraspodelu radnog vremena moè vr{iti direktor pod uslovom da se odnosi na puno radno vreme, {to prema wenom mi{qewu direktorka „Radosti” nije uradila. Ona napomiwe da je zakonom vaspita~ima priznato puno radno vreme i da u isturenim odeqewima u vrti}ima u naseqima vaspita~i imaju ista prava kao u centrali u ôki. Tako|e je zakonom zabraweno da se promovi{u stranke kroz rad sa decom i to je teà povreda radne discipline, a predo~eno je da saradwa vaspita~a sa direktorom ovde nije uspostavqena. U Srbiji jedino je u ~okanskoj ustanovi vaspita~icama iz sela umawena norma i plata na 72 odsto, pa je zahtevano da se ovo pitawe razre{i {to pre i {to bezbolnije. Neslavnu epizodu imali su pre mesec dana republi~ka inepektorka rada iz Sente i prosvetni ispektor ~okanske op{tine kada su do{li da urade kontrolu u PU „Radost”. Prosvetni inpektor Jano{ Jastrebinac kaè da je zapisnikom o inpekcijskom pregledu konstatovao nepravilnosti u radu ustanove, a da su po pozivu zaposlenih prilikom dolaska u ustanovu 10. novembra ove godine on i inspektorka rada obavqali inspekcijski nadzor banula je policija. - Policajce sam pitao za{to su do{li i ko ih je pozvao, a @iva Pavlov, koji je bio prisutan, rekao je da je to uradila direktorka Gaqina Bugarski i da ja ne mogu da dolazim u ustanovu kada. Kada sam je pitao zbog ~ega, odgovorila je da vr{im pritisak na wu, mada nas je pre toga ponudila kafom. Pokupio sam svoje papire i oti{ao, a o ovom slu~aju sam upoznao Ministra prosvete i pokrajinskog sekretara za obrazovawe - kaè Jastrebinac. M. Mitrovi}

Progla{ewe najboqeg sportiste OYACI: Sportski savez op{tine Oxaci u saradwi sa Informativnim centrom Oxaci svake godine bira najuspe{nije sportiste, ekipe i sportske radnike. Ovogodi{wi laureat bi }e ko{arka{ seniorske ekipe KK „Oxaci” Sr|an Virovac. Za najuspe{niji klub progla{en je KK „Oxaci” koji je letos u{ao u prvu srpsku ko{arka{ku ligu. Sportista reprezentativnog nivoa je tako|e ko{arka{, u pitawu je Alek-

sandar Held, koji trenutno igra u prvoj makedonskoj ligi. Nagra|eno je i {estoro mladih sportista prva me|u wima kao najperspektivnija je stonoteniserka Ba~ke iz Ba~kog Brestovca Nikolina Prica. Nagra|eno je i ukupno pet sportskih radnika koji su ulo`ili znatan deo energije za svoje klubove u godini na izmaku. Sve~ana dodela priznawa je danas, u velikoj sali Sportsko poslovnog centra u Oxacima u 11 sati. S. J.

subota12.decembar2009.

ÛRUG: Od po~etka naredne godine ìteqi ûruga }e za sve bankarske usluge morati da putuju u [ajka{ ili Novi Sad. Posledweg dana decembra jedina poslovnica Nove qubqanske banke zatvori}e vrata, a za dvoje zaposlenih ponu|ene su otpremnine po socijalnom programu. Penzioneri, me|u kojima ima i invalida, koji, kako kaù, ne mogu da putuju do prvog {altera banke, negoduju, ali bankari su izgleda neumoqivi i re{eni da sprovedu odluku koju je donelo poslovodstvo. O tome za{to su odlu~ili da zatvore poslovnicu u ûrugu, u NLB banci obja{wavaju da ona ne odgovara standardima banke, da je poslovni prostor u kojem je sme{tena veoma mali i ne zadovoqava skoro nijedan uslov koji standardi NLB predvi|a.

ûruànima jedino ostaje uteha vest da se zatvaraju i poslovnice Gakovu i Aleksi [anti}u, pa }e wihovi ìteqi zbog teku}eg ra~una, kredita ili {tedwe, morati da putuju do wima najblièg Sombora. Razlozi za zatvarawe su isti kao i u ûrugu. U NLB banci kaù da wihova politika nije samo zatvarawe poslovnica, ve} su otvarali i renovirali one za koje je proceweno da su perspektivne na duì rok. U Be{ki i novosadskom nasequ Veternik su otvorene nove, a u Ba~koj Topoli je postoje}a renovirana. @iteqima napu{tenih mesta ostaje samo da prebace ra~une u Po{tansku {tedionicu, ili da se naduju da }e neka nova banka do}i u wihovo mesto. D. V.

MUTNE RADWE U APATINSKOM MLINU

Iznevereno poverewe stranih ulaga~a APATIN: [vajcarac Georg Ti{ma i Francuz Emil Melke verovali su vlasniku firme „Ekoprom” Nenadu Ruì}u iz Sombora, kome su dali u zakup kupqeni mlin u Apatinu, me|utim sada ne mogu ni da ga isele, niti da naplate zakupninu koja im pripada, te o~ekuju da }e to re{iti sud. Tako|e sudskim putem svoju {estomese~nu zaradu traè i zaposleni. Ruì} se, me|utim, ne pojavquje na sudu, ne haju}i za potraìvawa pravih vlasnika mlina iz inostranstva, niti radnika. Malke i Ti{ma su pre dve godine kupili preduze}e u ste~aju Mlin „1. maj” u Apatinu i uloìli znatna sredstva u adaptaciju ruinirane zgrade, remont pogona, kupovinu nove savremene laboratorije, kupovinu ma{ina i na kompjuterizaciju proizvodwe. Smatrali su da }e sa partnerima iz Srbije, koji bi radili u mlinu, ostvariti kakav-takav profit i zaposliti radnike. To su i u~ini-

Diana \eni}

sa firmom „Ekoprom” D. O. O. iz Somboru, u vlasni{tvu porodice Ruì}, koji ubrzo preuzimaju sve poslove. U julu pro{le godine Ruì}i su predloìli sklapawe Ugovora o zakupu, {to je i ura|eno. Imaju}i bezgrani~no poverewe u Nenada Ruì}a, stranci su ~ak registrovali preduze}e „Mlin Jelen” i sa svim dozvolama za rad, preneli ga, bez nadoknade Nenadu Ruì}u, dok su zgrade i ma{ine ostale u vlasni{tvu stranaca kao fizi~kim licima.

Mlin u Apatinu

[est meseci bez plata - Posledwu platu smo dobili u julu. Pre toga sam dobio otkaz, ali me je republi~ka inspekcija vratila na posao 1. aprila. Vodim se da radim, ali nema ni plate, ni posla.Tu`io sam Ru`i}a, me|utim, on je uvek nalazio razloge zbog kojih se nije pojavqivao na sudu - tvrdi radnik Sa{a Miwas. li, zaposliv{i 25 radnika, koji su redovno dobijali svoje zarade. Zbog obaveza u drugim firmama, februara pro{le godine, sklopili su ugovor o poslovnoj saradwi

Zbog nepla}ene zakupnine i posle ~itavog niza opomena i odbijawa da uop{te razgovaraju sa pravim vlasnicima, stranci otkazuju Ugovor o zakupu, uz otkazni rok koji je

Sa{a Miwas

stupio na snagu 1. maja ove godine. Ujedno su tuìli somborsku firmu, jer ne èli da im preda mlin. Prvo ro~i{te je bilo zakazano 9. jula pa odloèno za septembar, pa za oktobar.U oktobru su bila zakazana tri ro~i{ta, me|utim, ni jedno nije odràno. Malke i Ti{ma, revoltirani ovim {to im se dogodilo, odlu~uju da prodaju mlin, me|utim kupac odustaje je ne moè da se useli u mlin, po{to Ruì} odbija da se iseli. - Stranci su imali voqu da ulaù, dobili su podr{ku op{tine, prilikom kupovine mlina i to su videli kao potvrdu da Srbija èli strani kapital. Stranci i op{tina su u potpunosti ispo{tovali dogovor, me|utim, kada su poku{ali saradwu sa doma}im partnerima, sve wihovo poverewe je iznevereno - kaè vlasnik agencije koja zastupa strane investitore Diana \eni}, koja dodaje da je somborska firma „Ekoprom” ~ak promenila i sedi{te „Mlina Jelen” na somborsku adresu. Diana \eni} navodi i to da je u zgradi mlina do pre neki dan radila i prodavnica na kojoj pi{e „Ekoprom” Sombor PJ Apatin, gde se prodavalo bra{no u vre}ama na kojima pi{e „Mlin Jelen” i „Ekoprom”, a da prodavnica nikada nije bilani registrovana. Da su mutne radwe u pitawu dokazuje i ~iwenica da su izdavani i fiskalni ra~uni kupcima, pa se pita ko je fiskalizovao kasu broj IBFM:AB 336850, kada maloprodajni objekat nije registrovan. J. Prel~ec

SKUP[TINA STARE PAZOVE USVOJILA STRATEGIJU ODR@IVOG RAZVOJA

U~e{}e gra|ana dalo rezultate STARA PAZOVA: Odbornici staropazova~kog lokalnog parlamenta su usvojili Strategiju odr`ivog razvoja Op{tine Stara Pazova od 2010. do 2020. godine, za koju je predsednik op{tine Goran Jovi} rekao da je druga noga za ulazak u evropske pretpristupne fondove, dok je prostorni plan op{tine prva noga. On je istakao da su ovaj dokument kreirale potrebe gra|ana, kojima je zahvalio na u~e{}u u pripremi dokumenta, koji je u programu „Exchenge 2”, progla{en najuspe{nijim zbog metodologije koja je primewena. Koordinator tima Sr|an Stankovi} je naglasio da dokument tre-

ba da obezbedi razvoj op{tine u celini, ali i svih 10 wenih naseqa, da je tokom 14 meseci preko 600 qudi bilo angaòvano u komisijama i odborima, ~etiri hiqade gra|ana dalo doprinos putem Interneta, 22 hiqade doma}instava informisano anketnim listi}ima od kojih je 1.500 odgovorilo, odràno 10 zborova sa gra|anima u svim naseqima. - Iako je na~in rada i metodologiju postavila Evropska komisija za razvoj, jer je ~itav posao ra|en u okviru programa „Exchenge 2”, koordinacioni tim za izradu Strategije odrìvog razvoja ove lokalne zajednice je uneo ~itav niz novina, obezbediv{i maksimalno u~e{}e

gra|ana u ~itavom procesu - s ponosom ka`e koordinator tima Sr|an Stankovi}, koji je i potpredsednk SO Stara Pazova. ^lan tima, pohvaqen vi{e puta zbog operativnog rada i inovativnog pristupa Igor Mi{~evi}, rekao je da je projekat ko{tao 2,6 miliona dinara od kojih je 1,9 miliona obezbedio Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu APV, a ostalo Op{tina. Prema wegovim re~ima, dokument sadr`i 484 projekta u tri oblasti, ekonomije i infrastrukture, dru{tvenog razvoja i ekologije, a defini{e 32 kapitalna projekta. A. N.

VESTI Boqi dani u „Napretku” RATKOVO: Radnici ratkova~ke firme „Napredak”, koja je privatizovana i ima velikih problema, odràli su sastanak sa pokrajinskim sekretarom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslavom Vasinom. Sastanku je prisustvovao i predsednik privremenog organa Veroqub Markovi}. Radnici se uglavnom àle na neispla}ene zarade i nepovezani radni sta`, a od pokrajinskog sekretara dobili su obe}awe da }e u skorijoj budu}nosti biti barem za nijansu boqe o{te}enim radnicima. Markovi} je u svom izlagawu op{tuìo prethodnu vlast, koja je, po wemu glavni krivac za novonastalu situaciju u pomenutom preduze}u. S. J.

Prijem za dobitnike Spartakove nagrade SOMBOR: Somborski gradona~elnik Nemawa Deli} uprili~io je sve~ani prijem za svoje sugra|ane, ovogodi{we dobitnike Spartakove nagrade, kao i za Jelenu Kuni}, koja je na netom zavr{enom Svetskom prvenstvu u savateu osvojila zlatnu medaqu. Ovogodi{we Spartakove nagrade za svoj doprinos vojvo|anskom sportu dobili su proslavqeni somborski nekada{wi olimpijski vice{ampion u rvawu gr~ko-rimskim stilom, a danas trener rva~kog somborskog kluba dr`avnog prvaka Ivica Frgi}, dok je za doprinos sportu nagradom oven~an i Sportski centar „Soko” u Somboru. Gradona~elnik Deli} je naglasio daqu opredeqenost lokalne samouprave da, u okviru realnih mogu}nosti, podr`i klubove i pojedina~ne sportiste. Nagra|enima i svetskoj {ampionki uru~io je prigodne poklone, dok je zauzvrat od kolektiva SC „Soko” dobio Sportsku enciklopediju. M. M}

Hemi~aru Karoqu Tanu u ~ast BEÊJ: Lokalna samouprava, Dru{tvo intelektualaca „Bra}a Tan” i Narodna biblioteka Be~ej organizuju danas sve~anost kojom }e obeleìti 175 godina od ro|ewa jednog od naslavnijih sugra|anina, svetki priznatog hemi~ara, Karoqa Tana.Tim povodom }e danas u 16.30 sati biti otkrivena Spomen plo~a na zgradi Skup{tine op{tine Be~ej, jer je Karoq Tan 1902. godine progla{en za po~asnog gra|anina rodne potiske varo{i. U okviru programa bi}e i sve~ana dodela nagrada „Spomen takmi~awa Karoqa Tana”, a za 18 sati je zakazano otvarawe jubilarne izlo`be o ìvotu i radu znamenitog Be~ejca, koju }e otvoriti predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi i wegov zamenik Budislav Meduri}. V. J.

Se}awe na Jocu Savi}a NOVI BEÊJ: U Domu kulture op{tine Novi Be~ej promovisana je radio drama „San Joce Savi}a”, teatrologa prof. dr Milana Ma|areva, u reìji Milo{a Jagodi}a. Radio drama „San Joce Savi}a” nastala je na osnovu saa~uvane prepiske Joce Savi}a sa savremenicima, piscima i umetnicima, plod je èqe da se ìvot i delo neopravdano skrajnutog i zaboravqenog pozori{nog umetnika 19. veka, ro|enog Novobe~ejca, otrgne od zaborava. M. K.

CRNA HRONIKA

subota12.decembar2009.

DNEVNIK

U STRA@ILOVSKOJ ULICI U CENTRU NOVOG SADA

Zapaqen advokatov skupoceni yip Novosadska policijska uprava ju~e je saop{tila da je nepoznata osoba preksino} oko 20 sati zapalila xip “tojota” parkiran u Novom Sadu u Straìlovskoj ulici 33. Poàr je lokalizovala i ugasila Vatrogasna brigada u Novom Sadu, a materijalna {teta procewena je na oko 800.000 dinara. Nadle`ni tuìlac kvalifikovao je ovaj doga|aj kao krivi~no delo uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari, dodaje se u saop{tewu policije. Komentar vlasnika o{te}enog vozila se ne poklapa s navodima Policijske uprave u Novom Sadu. – Moj xip je bio gotovo nov i platio sam ga vi{e od 50.000 evra, a tolika je i {teta. Po onom {to sam ~uo, neko je video da su klinci, koji su u plasi~noj kesi nosili verovatno benzin, prolili te~nost preko vo-

Ostaci yipa posle po`ara

zila, koje je posle toga buknulo – ka`e za “Dnevnik” vlasnik

PRIVEDEN DIREKTOR ZEMQORADNI^KE ZADRUGE U PETLOVA^I, KOD [APCA

Osumwi~en za proneveru 78 miliona dinara [aba~ka policija saop{tila je ju~e da je uhapsila Goluba R. (57) iz sela Petlova~a kod [apca zbog sumwe da je proneverio 78,2 miliona dinara. Osumwi~eni je, po navodima policijskog saop{tewa, prodavao robu i poqoprivredne proizvode skladi{tene za potrebe Direkcije za robne rezerve, a da za to nije imao poslovnu dokumentaciju.

U saop{tewu se navodi da je novac od prodaje prisvajao za sebe i u tome su mu pomagali Dejan K. (35) iz Rume i Sini{a R. (35) iz Novog Sada, protiv kojih su podnete krivi~ne prijave. Golub R. je, kako je navela policija, proneveru izvr{io od 2006. do 2009. godine kao direktor zemqoradni~ke zadruge ovla{}ene od Direkcije za robne rezerve. (Beta)

Foto: N. Stojanovi}

terenca “lend kruzer” advokat Radovan [trbac. – To je poruka

zbog advokatskog posla kojim se bavim. Verovatno je re~ o

lihvarskim krugovima, koji imaju poreklo s rati{ta, a na-

vikli su da re{avaju nesuglasice ovakvim “juna~kim” delima, a ne u sudu. Nau~ili su da ìve tako ovde i to im sistem omogu}uje. Zar bi sad i ja trebalo da na|em takve? Nisam zadovoqan dosada{wim reagovawem policije jer sam traìo da pregledaju i drugi moj automobil na obli`wem parkingu i provere da li je i on pripremqen za uni{tewe, ali to nisu uradili. Nije iskqu~ena mogu}nost da je doga|aj snimila kamera, {to bi prili~no pomoglo rasvetqavawu doga|aja. Ina~e, u vreme ga{ewa ovog poàra vatrogasci su dobili dojavu da gori “jugo” na Futo{kom putu, a tada je bilo i drugih intervencija, izme|u ostalog na Iri{kom vencu, koja je trajala satima, tako da su veoma te{ko uspevali da udovoqe svim pozivima, saznajemo nezvani~no. M. V.

U PAN^EVU UHAP[ENO JO[ SEDMORO OSUMWI^ENIH ZA MALVERZACIJE U AUTO-[KOLI

„Zmaj” u lisicama Policija je, u nastavku suzbijawa korupcije u vezi s polagawem voza~kih ispita u Pan~evu, uhapsila jo{ sedam osoba, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova.

“Zmaj”: Petar D. (55), Stanojka M. (36), Momir J. (50) i Bo`o S. (68). Oni su uhpa{eni zbog sumwe da su izvr{ili krivi~na dela zloupotrebe slu`benog polo`aja, falsifikovawa slu`bene isprave,

ju}i ih u kartonima obuke kod instruktora, kao i polagawe teoretskog i prakti~nog dela ispita za voza~a B i C kategorije uz pomo} Novice B. koji je bio zadu`en za kontrolu polagawa voza~kog ispita”.

Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni nadle`nom istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Pan~evu, navodi se u saop{tewu. Ova hap{ewe su nastavak pro{lonedeqne akcije na su-

U BELEGI[U, KOD STARE PAZOVE

Uni{teno 370 stabqika indijske konopqe Policija je kod Sr|ana M. (21), s podru~ja Stare Pazove, pretresom stana, prona{la 385 grama osu{ene marihuane, a onda je u neposrednoj bilizini seoskog grobqa u Belegi{u prona{la pravu planta`u s 370 stabqika zasejane indijske konopqe. Policajci su posekli konopqu i su{ewem i ve{ta~ewem utvrdili da se radi oko 7.160 grama osu{ene marihuane, koja

ima iste karakteristike kao i droga koja je prona|ena u stanu Sr|ana M. Zbog toga se osnovano sumwa da je Sr|an M. izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Protiv Sr|ana M. podneta je, u redovnom postupku, krivi~na prijava Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici. S. B.

Stani{a S.

Zoran P.

Stanojka M.

I policajac iza re{etaka

POLICIJA UPOZORAVA NA OPASNE PUTNE DEONICE U SREMU

Najkriti~nije kroz La}arak

Najkriti~nije putne deonice kroz Srem su regionalni put koji kroz La}arak vodi prema BiH i Hrvatskoj i put koji kroz Sala{ No}ajski ide ka Ma~vi, upozoravaju voza~e iz sremskomitrova~ke saobra}ajne policije.

ostalim optere}enim delovima puteva, biti postavqene kamere, koje }e sprovoditi video-nadzor saobra}aja. Istovremeno, sremskomitrova~ka policija upozorava na krajwi oprez kad je re~ o vo`wi kroz

Petar D.

Novica B.

Uhap{eni su direktor Centra za obuku voza~a “Zmaj” Stani{a S. (51), predsednik komisije za polagawe voza~kog ispita u istom centru Zoran P. (46) i ~lan komisije za polagawe voza~kih ispita u “Zmaju”, policijski slu`benik Novica B. (41), navodi MUP. U sap{tewu se dodaje da su uhap{eni i voza~i-instruktori Centra za obuku voza~a

Bo`o S.

navo|ewa na overavawe neistinitog sadràja i krivi~no delo poreska utaja. Osumwi~eni su iskori{}avawem slu`benog poloàja u toku 2009. omogu}ili sticawe uverewa o poloènom voza~kom ispitu za ~etiri osobe. Oni su dobili uverewe “mimo Pravilnika o na~inu polagawa voza~kih ispita i bez obavqenih ~asova prakti~ne obuke”. Osumwi~eni su to uradili “evidentira-

Osumwi~eni Stani{a S. “u nameri da delimi~no izbegne pla}awe poreza na dodatu vrednost, preko fiskalne kase nije evidentirao zakonito ste~eni prihod od uplate kandidata za obuku od 2.543.160 dinara”. On je taj iznos “zadr`ao za sebe i tako izbegao obra~un i pla}awe poreza na dodatu vrednost od 457.768,80 dinara”, dodaje se u saop{tewu.

SOMBORSKI FINANSIJSKI POLICAJAC PRONA\EN MRTAV

Samoubistvo iz lova~ke pu{ke? La}arak

Isti izvor navodi da su La}arak i Sala{ No}ajski opasna mesta jer se u wima glavni put ukr{ta s brojnim sporednim ulicama, na kojima je veliki broj pe{aka, biciklista, kamiona i traktora. U saobra}ajnoj policiji ka`u da }e, osim u tim mestima, i u svim drugim naseqima i gradovima Srema na raskrsnicama, kao i

Srem u vreme predstoje}ih praznika i slava jer novi Zakon o bezbednosti saobra}aja predvi|a drakonske kazne za nesavesne voza~e. Tokom prvih 11 meseci ove godine u Sremu se desilo 2.219 saobra}ajnih nesre}a u kojima je poginulo 45 lica, dok je 1.028 te`e ili lak{e povre|eno. (Srna)

Momir J.

Inspektor finansijske policije u Somboru \or|e K. prona|en je mrtav u petak rano ujutro na putu Sombor – Ba~ki Mono{tor. Po za sada nezvani~nim informacijama, wegovo be`ivotno telo su oko pet sati zapazili ranoranioci koji su iz Ba~kog Mono{tora, sela 12 kilometara udaqenog od Sombora, krenuli na posao u ovaj grad. Telo \or|a K. s velikom ranom na grudima je, navodno, prona|eno kraj vozila, a u wegovoj neposrednoj blizini je uo~ena i lova~ka pu{ka. Zapaweni putnici su obavestili somborsku policiju, koja je blokirala ceo ova potes puta koji se ukr{ta s ve} odavno uga{enom prugom Bez-

dan–Sombor, da bi istra`ni sudija Okru`nog suda u Somboru Qubomir Ba~i} nesmetano izvr{io uvi|aj. Mada }e se na zvani~ne rezultate istrage sa~ekati nekoliko dana, sva je prilika da je re~ o samubistvu ina~e uzornog slu`benika, koji je izvesno vreme radio i u policiji. Po nepotvr|enim glasinama, \or|e K. je prethodno popodne prisustvovao ponovnom sve~anom otvarawu jednog od svojevremeno poznatijih restorana na obodu Sombora, na kojem se pojavio sam, da bi nakon toga oti{ao ku}i, iz koje je ponovo iza{ao u toku no}i. M. M}

Policija je prekju~e saop{tila da je policijski slu`benik Zoran K. (38), zaposlen u Policijskoj upravi Pan~evo, uhap{en zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo zloupotreba slu`benog polo`aja u vezi s korupcijom oko pribavqawa voza~kih dozvola. Sumwa se da je on ove godine naplatio polagawe voza~kog ispita {estorici kandidata po 400 do 500 evra a potom uticao na vlasnika pan~eva~ke Auto{kole “Zmaj” Stani{u S. da kandidati besplatno pola`u voza~ki ispit. zbijawu korupcije u vezi s polagawem voza~kih ispita, kada je uhap{eno 12 policijskih slu`benika, vlasnika auto{kola i ~lanova komisije iz Pan~eva i Beograda. (Tanjug)

NOVOSA\ANIN IZA BRAVE

Sumwiv zbog kokaina Novosa|anin Semir H. (1990) uhap{en je preksino} pod sumwom da je po~inio krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa i stvaqawa u promet opojne droge, a ju~e mu je, nakon saslu{awa kod istra`nog sudije Okru`nog suda, odre|en pritvor do mesec dana. Osumwi~enom se pripisuje da je posedovao 70 grama pra{kaste supstance za koju se osnovano sumwa da je kokain. M. V.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota12.decembar2009.

OTKA^ENA CISTERNA, IZ KOJE SE PROSULO 25 TONA JESTIVOG UQA, NAPRAVILA VELIKI PROBLEM NA IRI[KOM VENCU

Iscureli zejtin zagu{io saobra}aj i prirodu

Saobra}aj na Iri{kom vencu ju~e oko 19 sati jo{ uvek nije bio normalizovan i tada se nije moglo predvideti kad }e se to dogoditi nakon saobra}ajne nezgode dan ranije, kada se na kolovoz izlilo oko 25 tona jestivog uqa, saznajemo u Automoto savezu Srbije. Povodom doga|aja o kojem je "Dnevnik" pisao, novosadska Policijska uprava ju~e je saop{tila da je do nezgode do{lo kada se u ~e-

tvrtak posle podne cisterna otka~ila od kamiona kojim je upravqao Dragan T. (1983), dràvqanin Hrvatske. Tom prilikom kompletna sadrìna te{ka{a prosula se po putu. Protiv voza~a je podneta krivi~na prijava za ugroàvawe javnog saobra}aja. Kako se dodaje u sao{tewu, saobra}aj na ovoj deonici bio je obustavqen prekju~e od 16 do 23 sata, a od tada se odvija dvo-

smerno jednom kolovoznom trakom. Radi uklawawa uqa s puta anga`ovanio je specijalno vozilo za usisavawe hemijskih sredstava i dekontaminaciju podloge, a potpuna normalizacija prometa vozila najavqena je do kraja ju~era{weg dana. Tako|e, u saop{tewu Ministarstva za `ivotnu sredine povodom ovog incidenta precizira se da se pomenuto uqe razlilo na 1.500 metara puta u {i-

rini od {est metara, a delom i na zemqi{te pored puta i na obli`wi potok. Kako se daqe navodi, uqe je kupqeno u preduze}u "Dijamant" iz Zrewanina, kupac je "Zvijezda" iz Zagreba, a prevoznik je preduze}e "Ivalim" iz tog grada. Za sakupqawe izlivenog uqa i sanaciju zama{}ene povr{ine anga`ovano je preduze}e "Ezo-grupa" iz Beograda. M. V.

Put ka Vencu iz pravca Novog Sada pun je krivina

SU\EWE BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA GORANU KNE@EVI]U

Svedok: Pare upla}ivane na ra~un TITEQANIN PRITVOREN U NOVOM SADU

Osumwi~en za silovawe devoj~ice

Jovanu L. (1981) iz Titela, osumwi~enom za silovawe, odre|en je ju~e, posle saslu{wa kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Okru`nog suda Borislava Miglinskog, pritvor do 30 dana. Osumwi~enom se stavqa na teret da je, uz pretwu no`em i primenom si-

le, obqubio maloletnicu iz Loka. Ubrzo po{to je devoj~ica prijavila ovaj doga|aj, pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije su operativnim radom identifikovali osumwi~enog i li{ili ga slobode. M. V.

UHAP[EN NEKOLIKO SEKUNDI POSLE PQA^KE NA NOVOSADSKOM TELEPU

Razbojni{tvo pred policajcima

Policija je preksino} uhapsila Novosa|anina Antonija S. (1990) zbog sumwe da je, nekoliko sekundi pre li{ewa slobode, opqa~kao prodavnicu "\ole" u Suboti~koj ulici na novosadskom Telepu. Kako smo nezavni~no saznali, osumwi~eni se tereti da je, maskiran kapuqa~om, prethodno osmatrao objekat, a zatim je u{ao, s no`em koji ima se~ivo

od 15 centimetara, i od radnika zahtevao novac. Izgrednik je uzeo oko 3.000 dinara, ali su ga inspektori, koji su se slu~ajno zatekli u blizini, posle kratke jurwave uhvatili. Kod osumwi~enog Antonija je prona|en novac. Krivi~na prijava tereti Antonija da je i dan ranije na isti na~in opqa~kao jo{ jednu radwu. M. V.

– Mislim da je cena zakupa gradskog gra|evinskog zemqi{ta {est evra po kvadratnom metru u industrijskim zonama Zrewanina bila realna i smatram da wome nije pri~iwena {teta gradskom buxetu – kazao je ju~e direktor Direkcije za izgradwu i ure|ewe grada Zrewanina Branislav Kneèvi}, svedo~e}i u sudskom postupku protiv biv{eg gradona~elnika Gorana Kneèvi}a i jo{ 20 optuènih za navodne zloupotrebe od 2006. do 2008. godine u vezi s davawem zemqi{ta u zakup. Branislav Kneèvi} je ju~e pred Specijalnim sudom u Beogradu posvedo~io da su cenu po kojoj je zemqi{te izdavano u zakup – {est evra po kvadratnom metru – „odredile stru~ne slu`be Direkcije za ure|ewe i izgradwu grada Zrewanina“, a objediwavala je zakup zemqi{ta i tro- U Zrewaninu zakup gra|evinskog zemqi{ta ko{tao {est evra po kvadratu {kove ure|ewa infrastrukture. Precizirao je da su predmetu uradio radnik stru~ne kli da se ne me{am i da to nije investitori iznose na ime zakupslu`be Direkcije Qubomir moja stvar – kazao je Branislav nine izra~unate u ugovorima Stankov, video u martu ove godiKneèvi}, i daodao da je „uo~io upla}ivali iskqu~ivo na namenne, neposredno pre no {to ju je da su u analizi za jednu industrijski ra~un op{tine. Svedok je nawegov kolega predao policiji i sku zonu pogre{no ukqu~ena veo da posle hap{ewa biv{eg da je u woj „uo~io dve-tri gresredstva Evropske unije, a da su gradona~elnika Gorana Kneè{ke“. kod druge pogre{no bila ukqu~evi}a 1. oktobra pro{le godine, u – Slu~ajno sam nai{ao kada su na o~ekivana ulagawa do kraja Zrewaninu nije bilo ve}ih inveradnici SBPOK-a preuzimali 2009. godine“. Po wegovim re~istitora, a da su, generalno, ulagataj izve{taj od Qube Stankova i ma, „prilikom izgradwe vodovowa nakon toga bila neznatna. odmah sam rekao da postoje greda za Zonu severozapad, mreà je Svedok je naveo da je analizu {ke i ukazao na to da to mo`da produèna, te je vodovod izgracene zakupa zemqi{ta, koju je tomoè imati ozbiqne posledice. |en i za obli`we selo, a u analikom istra`nog postupka u ovom Me|utim, inspektori su mi rezi su celokupni tro{kovi vodo-

DOK SE NOVOSADSKI SUDOVI PRIPREMAJU ZA REFORMU PRAVOSU\A

Nepresu|eni predmeti ~ekaju reizbor sudija Do kraja meseca, su|ewa u novosadskim sudovima – Op{tinskom i Okru`nom – teku oubi~ajnim tempom, ali ipak u o~ekivawu predstoje}eg reizbora sudija. Nije odre|en fiksni rok do kada }e se pretresi odvijati, ve} sada{we sudije same procewuju da li }e uspeti da neki proces zavr{e do kraja ove godine. Ukoliko se neki predmet ne zavr{i do kraja decembra, akteri u postupku }e sa~ekati da pro|e reizbor delilaca pravde: ako postupaju}i sudija ostane na Novosadska palata pravde istoj poziciji, on, naravno, nastavqa da sudi. Ako sudija ne bude izvode ponovo ve} se ~lanovi ve}a ~iizabran (ili pre|e na novu funkciju), tawem spisa upoznaju s wima, pa glavni predmet se dodequje drugom arbitru, a pretres u su{tini kre}e s mesta gde je to zna~i da su|ewe formalno po~iwe prekinut. iz po~etka pred novim sudskim ve}em, s Od ponedeqka, 14. decembra, od potim {to se ranije izvedeni dokazi ne stoje}ih predmeta re{ava}e se samo

hitni. Sli~na je sudbina i predmeta koji prispeju u sud i posle ovog datuma. Sudije koje trenutno rade sudi}e samo hitne predmete, a to su: izvr{ewa, porodi~ni sporovi, pritvorski predmeti, privremene mere i smetawe dr`avine. Ostali predmeti koji dospeju u sud sa~eka}e 1. januar naredne godine, kada }e biti raspodeqeni novoizabranim sudijama u novoformiranim sudovima – Osnovnom i Vi{em sudu. Prednost novosadskog Op{tinskog i Okru`nog suda ogleda se u tome {to ne}e biti selidbe predmeta van zgrade pravosu|a u Sutjeskoj 3, kao {to je to slu~aj u nekim gradovima. Budu}i Osnovni, Vi{i i Apelacioni sud bi}e sme{teni u novosadskoj palati

pravde kraj “Spensa”. I pored toga, u novosadskim sudovima uveliko traju ozbiqne pripreme za ono {to }e uslediti. – Uveliko radimo evidentirawe i raspodelu sudskih predmeta, da bismo spremno do~ekali predstoje}u izmenu organizacije i nadle`nosti sudova – rekla je portparolka novosadskog Okru`nog suda Sofija ôli}. – Trenutno, u toku je grupisawe i razvrstavawe svih predmeta u grupe po tome koji }e sud biti nadleàn da postupa u wima. Na tome rade gotovo svi zaposleni – i same sudije i sudijski pomo}nici. U planu je da se do 25. decembra preuzmu predmeti iz drugih okru`nih sudova u Vojvodini (Subotice, Zrewanina, Sombora, Sremske Mitrovice i Pan~eva) i predmeti iz Vrhovnog suda Srbije, koji }e od prvog dana naredne godine biti u nadle`nosti budu}eg Apelacionog suda u Novom Sadu. D. Kneì}

voda stavqeni na ure|ewa zemqi{ta u toj zoni“. – U analizi je stavqeno da je zakup zemqi{ta u Zoni severozapad ~etiri evra, a kada je kasnije, za neke druge potrebe, ra|ena nova analiza, ve{tak je utvrdio da je zakup zemqi{ta u toj zoni 180 dinara, odnosno dva evra. On je dodao da se industrijske zone nalaze izvan urbanog dela grada i da su na wihovom mestu bile utrine i pa{waci. Qubomir Stankov, koji je saslu{an kao prvi s liste svedoka predloènih u optu`nici, pred sudom je osporio ta~nost svoje analize koju je sa~inio u istrazi, u kojoj je dobio cenu zakupa vi{u od {est evra, koliko je ranije izra~unala stru~na slu`ba Direkcije u ~ijem timu je i sam bio. Optu`nica Specijalnog tuìla{tva tereti biv{eg gradona~elnika Gorana Kneèvi}a i ostale optuène za navodne zloupotrebe u vezi s davawem u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta, kako se tvrdi, po ceni niòj od realne, kao i za zloupotrebe vezane za tendere za obavqawe usluga lokalnog prevoza i fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa. Po tvrdwi optu`be, zloupotrebama koje se stavqaju na teret okrivqenima buxet Zrewanina je, navodno, o{te}en za vi{e od 150 miliona dinara. J. Jakovqevi}

U ^A^KU UHAP[ENI OSUMWI^ENI ZA NAPAD

Bejzbol palicom na maloletnika â~anska policija uhapsila je dvojicu mladi}a iz tog grada koji su bejzbol palicama pretukli maloletnog P. R. (16) i naneli mu lak{e telesne povrede, saop{teno je ju~e. U saop{tewu se navodi da su uhap{eni Milan M. (19) i Mladen I. (25) koji se sumwi~e da su 9. decembra uve~e fizi~ki napali P. R. i zadali mu ve}i broj udaraca bejzbol palicom po glavi. U napadu su u~estvovali i Dragan D. (25) i maloletnici S. L. (15) i B. A. (17), tako|e iz â~ka. Milan M. i Mladen I. }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Op{tinskog suda u â~ku zbog nasilni~kog pona{awa. Protiv Dragana D. i maloletnih S. L. i B. A. bi}e podnete krivi~ne prijave za isto delo. â~anska policija saop{tila je ju~e i da se u istoj ulici ranije dogodila jo{ jedna tu~a u kojoj su ~etiri maloletnika fizi~ki napala {esnaestogodi{weg de~aka i nanela mu lake telesne povrede. (Beta)

DRU[TVO

subota12.decembar2009.

DNEVNIK

DA LI ZBOG ZAKASNELE ISPORUKE VAKCINA SRBIJA RASKIDA UGOVOR S „NOVARTISOM”

Od novog gripa preminuo dvanaestogodi{wak Na Institutu za za zdravstvenu za{titu dece i omladine u Novom Sadu dvanaestogodi{wak iz Ba~ke Palanke preminuo je od te{kih komplikacija izazvanih novim gripom i pored najsavremenijeg intenzivnog medicinskog tretmana. On je, ina~e, osma `rtva virusa H1N1 u Vojvodini, a 33. u Srbiji.

Broj obolelih od gripa raste u gotovo svim vojvo|anskim op{tinama, posebno se u sremskim – In|ija, Stara Pazova i Sremska Mitrovica, gde je iznad praga sredweg intenziteta. Najvi{e je obolelo |aka, a u pojedinim {kolama gotovo ~etvrtina ih je palo u krevet. Osim u Zrewaninu, Oxacima i Kuli, gde se bele-

`i blagi pad broja obolelih sa simptomima sli~nim gripu, u ostalim op{tinama Pokrajine wihov broj raste. Sli~no je i u celoj Srbiji. Novi grip se razlikuje od sezonskog jer, osim hroni~nih bolesnika, „napada“ decu, trudnice i mlade koji su bili zdravi. Prvih 140.000 doza „Novartisovih“ vakcina pro-

Virus desetkuje u~ionice Da li }e se zbog epidemiolo{ke situacije svi |aci oti}i ranije na zimske ferije odlu~i}e u ponedeqak ministar prosvete i pokrajinski sekretar za obrazovawe. – Epidemiolozi su predlo`ili da raspust u celoj Srbiji po~ne 18. decembra, o tome }u u ponedeqak razgovarati s ministrom prosvete i najkasnije u utorak zna}e se kad po~iwe raspust – ka`e pokrajinski sekretar za obrazovawe prof. dr Zoltan Jege{. Ina~e, na sugestiju epidemiologa, op{tinska ve}a ve} su na nedequ dana u nekim vojvo|anskim mestima zatvarala {kole jer u wima

pre toga na ~asovima nije bilo izme|u 50 i 70 odsto u~enika. Posle sedmice vanrednog raspusta od pro{le nedeqe opet rade {kole u Be{ki i Molovinu kraj [ida. Od ~etvrtka nema nastave za osnovce {kole „Dositej Obradovi}“ u Irigu, „Jovan Popovi}“ u In|iji, „Branko Radi~evi}“ u [idu, dok su u La}arku raspu{teni vi{i razredi O[ „Triva Vitasovi}“. Ju~e su lekari predlo`ili da se na nedequ dana zatvore osnovne {kole „Jovan Popovi}“, „Sveti Sava“ i „J. J. Zmaj“ u Sremskoj Mitrovici. D. D.

tiv virusa H1N1 pro{lo je neophodne kontrole u nacionalnoj referentnoj laboratoriji i Ministarstvo zdravqa najavquje da vakcinacija po~iwe 17. decembra. Prve }e biti pelcovane ugroène grupe stanovnika – hroni~ni bolesnici, trudnice i deca do {est meseci. Druga isporuka vakcina od 500.000 doza trebala je da stigne 8. decembra, ali jo{ nije. U „Novartisu“ kaù da je potra`wa u celom svetu ogromna pa ne stiè da proizvedu naru~ene koli~ine. Kako je Republi~ki zavod za Prvi kontingent pro{ao proveru zdravstveno osigurawe potpisao ugovor s proizvo|abar, kad je proizvo|a~ najavio ~em o isporuci, koji nije isdrugi kontingent. ^lanovi po{tovan, on ga moè raskiRadne grupe za pra}ewe pandenuti, pa }e Srbija ostati bez mije kaù da ka{wewe u ispovakcine, ili ~ekati 25. decemruci ne zna~i da smo zakasni-

LAUREAT NAGRADE „DR ZORAN \IN\I]“ ZA NAJBOQEG MLADOG NAU^NIKA U VOJVODINI DR DU[AN MR\A

U potrazi za retkim doga|ajima

Ovogodi{wi dobitnik Nagrade „Dr Zoran \in|i}“ za najboqeg mladog nau~nika i istra`iva~a u Vojvodini (koju dodequje pokrajinska vlada) dr Du{an Mr|a, nuklearni fizi~ar, docent na Departmanu za fiziku novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulteta, sa samo 32 godine ve} ima akademsku i nau~nu karijeru usmerenu ka vrhuncima. Tako ga je ova presti`na nagrada „zadesila“ u godini u kojoj je, kao vrhunac dugogodi{weg vrednog rada, publikovao ~etiri rada u istaknutom me|unarodnom ~asopisu NIM A (Nuclear Instruments and Methods in Physics Research A), {to je izuzetan uspeh u oblasti eksperimentalne nuklerane fizike, a kao koautor – i monografiju me|unarodnog zna~aja. Ro|eni Biha}anin, u Vojvodini je, u Ba~koj Palanci i Novom Sadu, od 1992, a dete PMF-a je od 1996, kada je tu upisao osnovne studije fizike. Diplomirao je 2001. s prose~nom ocenom 9,62, tu je i magistrirao (2004) i doktorirao (2007) i radi jo{ od 2001, prvo kao tehni~ki, pa stru~ni saradnik, istra`iva~-pripravnik, asistent, a u zvawu docenta je od 2007.

Dr Du{an Mr|a

Dr`i predavawa i ve`be studentima fizike i bavi se istra`ivawima u oblastima gama-spektrometrije, interakcije zra~ewa s materijom, analize zako~nog zra~ewa, ispitivawa karakteristika kosmi~kog zra~ewa. Autor je 13 radova objaqenih u vode}im ~asopisima me|unarodnog zna~aja, isto toliko objavio je u vode}ima nacionalnim ~asopisima, vi{e od 20 radova saop{tio je na me|unarodnim skupovima.., a indeks citiranosti mu je 28.

Fizikom se zarazio jo{ u sredwoj {koli, u~estvovao na vi{e takmi~ewa, a ovu nauku izabrao jer „pruà naj{iri pogled na okruèwe“. – Sa znawem fizi~ara najsposobniji smo da shvatimo na koji na~in priroda funkcioni{e, koji su weni osnovni zakoni, strukturne, gradivne komponente materije – kaè za „Dnevnik“ doc. dr Du{an Mr|a. – Dubqi i su{tinskiji uvid u fundamentalne interakcije u prirodi i osnovne gradivne blokove omogu}ilo mi je bavqewe nuklearnom fizikom, a ta su pitawa danas najaktuelnija za fizi~are sveta i tema su velikih i skupih eksperimenata. Bavqewe nukleranom fizikom, pogotovo eksperimentalnom, zahteva timski rad i moram da istaknem odli~nu saradwu me|u ~lanovima Katedre za nuklearnu fiziku na kojoj radim. Posebno bih istako prof. dr I{tvana Bikita i prof. dr Miroslava Veskovi}a koji su se trudili da mi prenesu {to vi{e svog znawa i iskustva, {to je mnogo doprinelo rezultatima koje sam postigao na ovoj katedri.

Eksperimentalna fizika zahteva prili~no skupu opremu i velika ulagawa, a dr Mr|a isti~e da, s obzirom na na{e uslove, PMF ima solidnu i savremenu istra`iva~ku opremu za niskofonsku gama-spektrometriju, a u posledwe vreme i alfa i betaspektrometriju i za „retke doga|aje za kojima tragamo“, te ovda-

vojem mernih tehnika za eventualnu potvrdu i detekciju tamne materije u kosmosu, {to je jedan od aktuelnih problema. S grupom za nuklarnu fiziku s PMF-a u~estvovao sam i u me|unarodnom projektu ILIAS, ~iji nastavak o~ekujemo u 2010, a ~ija je osnovna svrha da objedini postoje}e kapacitete u Evropi koji se bave ret-

„\in|i}“ i motiv i obaveza – Velika mi je ~ast ukazana Nagradom „Dr Zoran \in|i}“. Ona je veliki motiv, ali traì i odgovornost za budu}i rad. Zna~ajna je i nov~ana suma koja prati priznawe jer }e mi omogu}iti odlazak na vi{e nau~nih skupova, dodatno usavr{avawe u zemqi i inostranstvu i kupovinu literature – kaè dr Mr|a, koji svoju nau~ni~ku karijeru namerava da razvija prevashodno ovde. {wi istraìva~i odràvaju korak s drugim nau~nim laboratorijama u svetu, koje imaju znatno {iri spektar opreme. U tom kontekstu, Mr|a se rado se}a svog boravka na Institutu „Maks Plank“ u Minhenu, gde se 2002. nekoliko meseci stru~no usavr{avao. – Tamo sam vrlo uspe{no sara|ivao s grupom koja se bavila raz-

kim doga|ajima u raznim materijalima ili detekcijom tamne materije – kaè dr Mr|a, angaòvan i na dva projekta koje finansiraju resorni pokrajinski sekretarijat, odnosno ministarstvo. Tokom rada na ILIAS-u posetio je ugledne laboratorije u Italiji i Francuskoj, a nada se da }e svetskih iskustava biti jo{. V. êki}

REPUBLI^KI ZAVOD KONTROLI[E PUTEVE ZDRAVSTVENOG SLOBODNOG DINARA PO VOJVODINI

Skupa oprema ~eka sposobne kadrove – Na osnovu onoga {to smo kontrolisali, a to je tro{ewe „slobodnih sredstava“, Upravni odbor Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe je konstatovao da wihov prenos zdravstvenim ustanovama u Vojvodini nije bio hitan i neophodan, po{to u {est od osam kontrolisanih ustanova kupqena oprema nije u funkciju jer nema ni kadra koji bi na woj radio, ni prostora gde bi bila sme{tena. Uz to, nije po{tovan ni Zakon o javnim nabavkama – tvrdi za „Dnevnik“ direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlovi}. – Nadle`nim organima uputi}emo zahtev za utvr|ivawe odgovornosti, a na{e nalaze i sumwe proslediti resornom ministarstvu koje treba da kontroli{e nenamensko tro{ewe i druge propuste u radu zdravstvenih ustanova, filijala RZZO-a i PZZO-a. Jer, zdravstvene ustanove su podnosile zahteve za nabavku opreme, filijale su, na osnovu saglasnosti Komisije PZZO-a, koju je formirao direktor tog zavoda, odobravale prenose. Najve}a odgovornost le`i na ustanovama koje su bile du`ne da sprovode Zakon o javnim nabavkama. Podrazumevalo se da, ako ne{to tra`e, zdravstvene

ustanove imaju uslove za to – saglasnost Ministarstva zdravqa za nove medicinske tehnologije, koja je i predvi|ena zato da ne bi kupovao {ta kome padne na pamet. Ne iskqu~uje se ni odgovornost filijala koje su na osnovu zahteva odobravale prenos novca, a morale su imati uvid u sve {ta prethodi kupovini aparata. O tome kako su vojvo|anske filijale tro{ile tzv. slobodna sredstava koja im ostaju posle izmirivawa obaveza, Upravni i Nadzorni odbor RZZO-a poku{avaju da dobiju informacije ve} gotovo dve godine, ali detaqnih odgovora nije bilo. Kad je zbog nedovoqnog priliva novca u zdravstvenu kasu UO

RZZO-a preporu~io da se ove pare ne prebacuju zdravstvenim ustanovama, ustanovqeno je da samo vojvo|anske filijale nisu po{tovale tu preporuku i da su za prvih {est meseci ove godine za kupovinu medicinske opreme potro{ile oko 260 miliona dinara. Na „crnoj listi“ kupqene medicinske opreme je i pet mamografa, koje su dobili domovi zdravqa u Titelu, Ba~u, Ba~kom Petrovcu, Temerinu i Zdravstveni centar u Zrewaninu. Nekih od direktora ovih ustanova su izjavqivali da ti mamografi godinu dana nisu raspakovani, nema ni prostora gde bi bili montirani ni kadrova koji bi na wima radili.

Na ne~emu se vaqa i u~iti Direktor titelskog Doma zdravqa Ilija Mari} priznaje da wihov mamograf jo{ ne radi jer je u toku adaptacija prostorije gde tek treba da bude montiran. – Nije ta~no ni da je neraspakovan, ve} je sklopqen i samo ~eka da prostor za dve nedeqe bude gotov – ka`e Mari}. – Imamo iskusnog radiologa s 30 godina radnog sta`a, koji }e brzo savladati taj proces. Od ne~ega se mora po~eti, a to je nabavka. Jer, na ~emu da se obu~ava lekar ako nema mamograf? Potreban je i sertifikat Instituta u Vin~i, po{to aparat zra~i, saglasnost Ministarstva zdravqa i RZZO-a... Cela gu`va dignuta je nepotrebno, mislim u okviru napada na ustanove u Vojvodini.

li s vakcinacijom jer je vakcina jedina prava za{tita od H1N1 koji ove ili naredne godine ne}e nikoga mimoi}i. J. B.

VESTI Premijer ~estitao Hanuku Premijer Mirko Cvetkovi} ~estitao je svim pripadnicima jevrejske zajednice u Srbiji wihov veliki praznik Hanuku. “Neka Vam bude sre}an ovaj praznik svetlosti, sa `eqom da ga provedete u porodi~nom okru`ewu, u dobrom zdravqu i blagostawu”.

Novinari na alternativnom birou rada Nezavisno udruèwe novinara Srbije pokrenulo je, zajedno s agencijom “Stratexik marketing” (koja ve} odavno prikupqa podatke o doma}im ùrnalistima), veb-portal www.novinari.rs, koji treba da postane sveobuhvatna baza podataka. Generalni sekretar NUNS-a Svetozar Rakovi} obja{wava da je ovaj projekat zapravo “alternativno trì{te rada” za medijske poslenike koji mu pristupe. – To nije baza podataka samo o ~lanovima NUNS-a ve} o svim novinarima. Osnovna funkcija mu je da poslodavcima ponudi profesionalne saradnike, a novinarima i ostalim qudima iz medija omogu}i da budu u svakom trenutku “pred o~ima” onih koji posao nude – objasnio je Rakovi}, i istakao da svi koji èle da budu deo ovog portala sami ure|uju podatke o sebi, a informacije koje se smatraju li~nim, bi}e za{ti}ene. P. K.

Pekovi} izabran za ~lana Saveta RRA Tumore otkrivaju uvezeni lekari

– Ogor~ena sam zbog neistinitog preno{ewa moje izjave – kaè direktorka Doma zdravqa u Ba~u Qiqana Uwi. – Na{ mamograf radi ve} godinu dana i na wemu je pregledano oko 300 èna i kod pojedinih smo otkrili tumor. U toku je obuka na{eg radiologa, a dok ona ne bude zavr{ena, redovno dolazi stru~wak s Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, koji pregleda pacijentkiwe i obu~ava na{eg lekara. Nabavka mamografa „uklapa“ se u planove Pokrajine i Republike za pokretawe skrining programa za rano otrkivawe raka dojke koji treba da po~ne mo`da ve} slede}e godine. U Domu zdravqa u Ba~kom Petrovcu mamograf radi. – Na wemu smo pregledali oko 300 èna – kaè direktor Jan Robovi~. – Na{a lekarka radiolog

ima sertifikat i jednom nedeqno samo pregleda na ovom aparatu. Problem je {to RZZO ne pokriva tro{kove tih pregleda, pa se sami snalazimo. Mamograf u Zrewaninu je, kako ka`u, postavqen u odgovaraju}oj prostoriji, a ne radi jer se ~eka re{ewa Ministarstva zdravqa i RZZO-a. U nabavku se, ina~e, krenulo se bez saglasnosti nadle`nih. U Srbiji, gde se godi{we dijagnostikuje oko 4.000 novoobolelih od raka dojke, zdravstvene ustanove imaju oko 40 mamografa, a za sprovo|ewe skrining programa potrebno je 100. Za rad na tim aparatima vaqa obu~iti 150-200 radiologa, a trenutno ih je daleko mawe. Mamografski pregled treba da se uradi kod oko 1,7 miliona na{ih `ena. J. Barbuzan

Skup{tina Srbije izabrala je sino} profesora Fakulteta dramskih umetnosti Gorana Pekovi}a za ~lana Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije iz reda doma}ih nevladinih organizacija i udruèwa gra|ana, kao i ~lanove Programskog odbora Radiodifuzne ustanove Srbije iz redova poslanika. Parlament je za ~lanove Programskog odbora Radiodifuzne ustanove izabrao poslanike Ivana Andri}a (Liberalno-demokratska partija), Esada Xuxevi}a (poslani~ki klub mawina), Branka Ruì}a (Socijalisti~ka partija Srbije -Jedinstvena Srbija), @eqka Ivawija (G17 plus), Zorana [amija (D S S), Branimira \oki}a (Srpska radikalna stranka) i Dragoquba Mi}unovi}a (DS). Skup{tina je imenovala i ~lanove Radiodifuzne ustanove Srbije koje je predloìla Republi~ka radiodifuzna agencija.

c m y

DNEVNIK

subota12.decembar2009.

SPORT

DNEVNIK

c m y

EVROPSKO PRVENSTVO U ISTANBULU

Na|i srebro, Len|eru bronza Na|a Higl, svetska prvakiwa u disciplini 200 metara prsnim stilom iz Rima osvojila je srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu u malim bazenima, koje se odràva u Istanbulu. Pan~evka je poraèna je u finalnoj trci od Rike Miiler Pedersen iz Danske. Na|a je ostvarila vreme 2:17.52, {to je novi dràvni rekord, dok je Pedersen tu deonicu isplivala za 2:16.66 {to je novi evropski rekord. Stari je bio tako|e wen i iznosio je 2:18.30. Joline Hoestin iz [vedske osvojila je bronzanu medaqu sa 2:19.28. Higlova je posle 50 i 100 metara bila peta, kasnije je ubrzala, ali to joj nije bilo dovoqno da ujedini svetski i evropski tron. Ina~e, ovo je prvi poraz mlade Pan~evke u ovoj disciplini u posledwih pet meseci. Srpski reprezentativac Ivan Len|er osvojio je bronzanu medaqu po{to je u finalnoj trci na 100 metara delfin stilom zauzeo tre}e mesto sa vremenom 49,79 sekundi. Zlatna medaqa je pripala Rusu Jevgeniju Koroti{kinu koji je sa vremenom 48,93 oborio rekord evropskih {ampionata koji je do sada drào Milorad âvi} (49,19), dok je Slovenac Peter Manko~ zauzeo drugo mesto sa 72 stotinke zaostatka za pobednikom. âba Sila|i je u finalu trke na 100 metara prsno zauzeo posledwe, 10. mesto. Sila|i je plivao 57,97, {to je lo{ije od vremena koje je zabeleìo u polufinalu (57,84), kada je imao osmo vreme. Zlato je osvojo Holan|anin

Na|a Higl

Pala jo{ dva svetska rekorda Ma|arski pliva~ Laslo ^eh oborio je svetski rekord u disciplini 400 metara me{ovito. On je stazu preplivao u vremenu tri minuta, 57 sekundi i 27 stotinki i za dve sekunde i {est stotinki nadma{io je sopstveni rekord, postavqen 14. decembra 2007. godine u Debrecinu. Drugi svetski rekord postigla je `enska {tafeta Holandije na 50 slobodno. Deker, [reder, De Jong i Kromovi|ojo plivale su 1:33,80 i popravile svoj rekord iz Rijeke pro{le godine od 1:33,80. |arske sa rezultatom 56,72, dok je Igor Bori{ik iz Ukrajine tre}i sa 56,97 sekundi. Jovana Bogdanovi} je u disciplini 200 metara prsno zauzela 24. mesto sa vremenom 2:26,44. Bez finala su ostali i Radovan Siqevski i Boris Stojanovi}. Oni

Ivan Len|er

Robin van Igel sa vremenom 56,29, {to je evropski rekord. Drugi je Danijel \urta iz Ma-

su nastupili u kvalifikacionim trkama na 100 metara slobodnim stilom, ali nisu zabele`ili

HAJDUK U IVAWICI

Napada~ki do bodova U posledwem kolu jeseweg dela prvenstva fudbaleri Hajduka gostuju u Ivawici. ^ini se da je u ovom susretu doma}in favorit, jer igra pred svojim navija~ima na krilima pobede ostvarene u Novom Sadu. - Doma}in je blagi favorit, radi se o tvrdoj i ~vrstoj ekipi koja prima malo golova. Me|utim, uloga favorita na papiru ne}e promeniti na{ na~in razmi{qawa i na{ odnos prema utakmici. Idemo u Ivawicu da pobedimo, igra}emo od prvog minuta napada~ki, onako kako smo igrali i u prethodne dve utakmice i nadam se da }e nam to doneti povoqan rezultat - rekao je trener Hajduka Sr|an Kova~evi}. Kuqani su silno osokoqeni posle dve vezane pobede, pa zato s optimizmom putuju u Ivawicu. - Gledali smo Javor vi{e puta, znamo wihove vrline i mane. Vrline }emo poku{ati da neutrali{emo, a mane poku{ati da iskoristimo. Na{ najve}i kvalitet }e biti to {to ne}emo odustati od igre koju smo prikazali u prethodne dve utakmice i ukoliko budemo takti~ki disciplinovani i igra~i ispo{tuju ono {to tra`imo od wih, rezultat ne}e izostati - jasan je Kova~evi}. Hajduk }e najverovatnije nastupiti u slede}em sastavu: Manolov, Duki}, Fejsa, Radanovi}, Trajkovi}, Maksimovi}, Jovanovi}, Bogi}, @ivanovi}, Ki{ i Davidov. \. Bojani}

vremena koja su vodila u polufinale. Siqevski je bio 29, sa vremenom 48:29, a Stojanovi} se plasirao na 47. mesto (48,96). Tri zlatne medaqe ju~e je osvojila Holan|anka Inge Deker. Prvo je slavila na 100 slobodno sa 51,35 (rekord prvenstava) ispred sunarotkiwe Kromovi|ojo (51,44) i Dankiwe Otesen (51,18), onda je podelila prvo mesto na 50 delfin sa sunarotkiwom Hinkelin [reder (25,00 rekord prvenstava). Tre}a je bila Norve`anka Snildal (25,10) i na kraju je sa {tafetom 4h50 slobodno pobedila sa svetskim rekordom ispred [ve|anki (1:35,46) i Nemica (1:36,73). U disciplini 800 slobodno za `ene pobedila je Dankiwa Lote Fris (8:08,02) ispred [pankiwe Viqecije (8:13,93) i Francuskiwe Etjen (8:16,0). Na 100 le|no zlato je uzela Ruskiwa Ksenija Moskvina (56,36 evropski rekord), srebro Hrvatica Jovanovi} (56,43), a bronzu Beloruskiwa Herasimewa (57,23). Na 50 le|no prvi je bio Rus Stanislav Donec (22,76, evropski rekord) ispred Nemca Ruprata (22,85) i [panca Vildeboera (23,07). G. M. PARTIZAN GOST MLADOM RADNIKU

Praznik u Poàrevcu Ho}e li Partizan uspeti da pretekne ve~itog rivala i pauzu do~eka kao prvi na tabeli zna}e se posle utakmica posledweg kola, u kome crno – beli gostuju u Poàrevcu. Prvi put u zvani~nim me~evima sastaju se ove dve ekipe. Nema sumwe da }e stadion biti ispuwen do posledweg mesta, a samo iz Beograda o~ekuje se oko 800 navija~a crno – belih.Bi}e to praznik fudbala u Poàrevcu. - Jedva ~ekam da me~ po~ne – kaè Qubomir Fejsa, jedan od najboqih igra~a {ampiona ove jeseni. Ambijent }e biti odli~an, samo se bojim lo{eg vremena. Moramo da pobedimo i dokaèmo Poàrevqanima da smo najboqa ekipa u zemqi. O tome kakvu utakmicu o~ekuje Fejsa kaè: - Standardnu za na{e uslove. Bunker doma}ina i na{u napada~ku igru. Bi}e nam potrebno dosta truda da u tome na kraju i uspemo, jer }e verovatno i teren biti ne{to lo{iji. Ali, od Partizana se o~ekuju pobede.Golman im je savladan ove jeseni samo {est puta, pa }emo morati dosta da se pomu~imo kako bismo pobedili – istakao je Fejsa. I. Lazarevi}

SPORT

DNEVNIK

INTERVJU: TOMISLAV KARAYI], PREDSEDNIK FS SRBIJE

U Srbiji se fudbal opet voli Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi} ima mnogo razloga da bude zadovoqan u~inkom u 2009. godini. A reprezentacija izborila je plasman na Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi, produèn je ugovor sa selektorom Radomirom Anti}em, po~ela je izgradwa Srpske ku}e fudbala u Staroj Pazovi, a godinu na izmaku zaokruìo je najve}im sportskim priznawem u Vojvodini – nagradom “Jovan Miki} Spartak”. z Nedavno ste se vratili sa `reba u Ju`noj Africi, kakvi su prvi utisci? - Ako mislite na sastav grupe, onda je prvi utisak taj da svako svakog moè da pobedi. Ukoliko budemo imali takav prilaz, verujem da }emo uspeti u osnovnom ciqu, da zauzmemo jedno od prva dva mesta i plasiramo se u slede}u rundu. U svakom slu~aju, Nema~ka, Gana i Australija su rivali za po{tovawe. z Uslovi u Ju`noj Africi izgleda ne}e biti na nivou onih koje su reprezentacije imale na drugim kontinentima? - Mir koji je reprezentacijama neophodan u kampovima, u Ju`noj Africi svakako ne}e biti. Ipak, ako pri~amo o kvalitetu hotela, oni zadovoqavaju neophodne kriterijume. Mi smo prakti~no izabrali bazu u blizini Johanesburga, a uskoro }emo i potvrditi na{u odluku. z Rekli ste da je osnovni ciq na SP plasman u slede}u rundu, a {ta }e za vas biti uspeh u Ju`noj Africi? - Ulazak u ~etvrtfinale bio bi rezultat po meri svih nas koji verujemo u ovu repre-

na{ pun pogodak i zato smo zadovoqni {to }e reprezentacija pod wegovim vo|stvom u}i i u kvalifikacije za EP. On }e biti dobro pla}en, ali i daqe znatno mawe od wegovih kolega. z [ta ima ova generacija reprezentativaca u pore|ewu s prethodnim? - I na prethodna dva svetska prvenstva mnogo smo o~ekivali od reprezentacije, jer smo i tada imali dobre igra~e, ali sada imamo najboqe. Na{a zadwa linija je mo`da najboqa na svetu, Vidi} igra u Man~esteru, Ivanovi} u êlsiju. Imamo dva specifi~na krilna igra~a za koje se otima pola Evrope, mislim na Krasi}a i Jovanovi}a. Uskoro bi u prvi plan mogli da isko~e Kolarov i Kuzmanovi}... Va`no je i to {to igra~i predstavqaju jednu dràvu. Prvi put igra}e pod zastavom Srbije. To je veliki motiv za sve wih. z Koliko je FS Srbije zaradio plasmanom na Svetsko prvenstvo? - Osam miliona dolara dobila je svaka reprezentacija za plasman. Po milion evra sleduje svaki nacionalni tim na ime priprema, plus po 400 dolara po svakom ~lanu ekspedicije. Prolazak u slede}i krug done}e jo{ 3,5 miliona dolara, a osvaja~a Mondijala sleduje 30 miliona dolara. Veoma bi va`no bilo da posle SP igramo i na EP prvenstvu, jer bismo povezivawem dva velika takmi~ewa obezbedili neophodan mir na duè staze. z Dolaskom Radomira Anti}a, igrama i rezultatima vra}en je kult reprezentacije? - To nije bio lak posao. Svi smo svedoci i nekih druga~ijih slika kada je igrala Foto: B. Lu~i} reprezentacija. Pozentaciju, u kvalitet i mogu}trudili smo se da kontrolinosti na{ih igra~a i selek{emo raspodelu ulaznica i tora Radomira Anti}a. na~inili pun pogodak. Na dva z Nagovestili ste da je posledwa duela u Beogradu, s jedna od glavnih briga reFrancuskom i Rumunijom, {ena, naravno, mislimo na tribine su bile dupke pune. produètak ugovora sa seNastojali smo da distribuilektorom Anti}em? ramo karte u svim ve}im gra- Bespotrebno se dizala dovima Srbije, u Republici pra{ina u vezi s Anti}evim Srpskoj i na{im dràvqaniugovorom koji isti~e 31. dema na radu u inostranstvu. cembra. Kada smo raskinuli Otuda smo izbegli kluba{tvo ugovor sa selektorom \ukina tribinama i doìveli da }em u~inili smo to iz razlose ponovo kli~e Srbiji. Neka ga jer su svi pokazateqi govodruga publika po~ela je da dorili da nam je neophodan islazi na me~ev reprezentacije, kusan stru~wak od autoriteta a rezultat svega je takav da je i znawa. \uki} je mlad i èfudbal u Srbiji opet po~eo lim mu sve najboqe, ali proda bude voqen – rekao je na cena je bila da nije mogao da kraju intervjua predsednik odgovori na{im zahtevima. FSS Tomislav Karaxi}. Anti} je pokazao da je bio Sava Savi}

subota12.decembar2009.

ZVEZDA OSLABQENA PROTIV SPARTAKA

Pe~at na uspe{nu polusezonu Fudbalere Crvene zvezde deli samo jedan korak od jeseweg lovora. Na Marakanu sti`e Spartak (18 ~asova), a tri boda zna~e i overu liderske pozicije uo~i zimske pauze. - O~ekujem otvorenu utakmicu, poput one koju smo odigrali nedavno u Kupu, {to zna~i da bi publika mogla da u`iva u kvalitetnoj predstavi. Ulaz je besplatan,

Zagonetni Pi`on Odmah posle duela sa Spartakom crveno- beli odlaze na odmor koji }e trajati do 9. januara. Udarna faza priprema od 1. februara bi}e obavqena u Turskoj. U prelaznom roku bi}e odre|eneih rokada, a uskoro }e biti definisan i daqi status trenera Petrovi}a. - Potrebna su nam poja~awa, u glavi ve} postoje neke ideje, ali vide}emo da li }u ja biti ukqu~en u taj deo posla oko dopunske selekcije - pomalo zagonetno rekao je Petrovi}.

bi}e tribine solidno popuwene, {to }e ekipi dati i pravi elan da trijumfom zavr{i prvi deo sezone - smatra trener Beogra|ana Vladimir Petrovi}, koji se ne obazire previ{e na pri~e o wegovoj mogu}oj smeni. Suboti~ani su se predstavili u lepom izdawu u Kupu, uspeli su dva puta da matiraju odbranu Zvezde. - Bi}emo oprezniji i skoncentrisaniji u odnosu na odmeravawe snaga u najmasovnijem takmi~ewu. Ona epizoda u koj smo primili dva gola ne sme da se ponovi. Imamo obavezu da pobedom potvrdimo prvo mesto koje smo zasluìli u prethodnom periodu - kaè kapiten crveno-belih Slavoqub \or|evi}. Trener Petrovi} ne}e imati na raspolagawu nekoliko standardnih prvotimaca zbog povreda. - Kapiten Lazeti} obnovio je povredu na treningu, a male su {anse da se oporave Bogdanovi} i Isah. U zavisnosti od takti~kih zamisli potraì}emo alternativna re{ewa - konstatovao je Piòn. Dakle, Zvezda àrko èli da novom pobedom stavi pe~at na rezultatski uspe{nu sezonu. Z. Rangelov

JELEN SUPERLIGA – 15. KOLO Subota IVAWICA: Habitfarm Javor - Hajduk KRAGUJEVAC: Mladi radnik – Rad SMEDEREVO: Smederevo - Jagodina OFK Beograd - VSK Bor~a PO@AREVAC: Mladi radnik - Partizan ÂÂK: Borac - ûkari~ki Stankom BEOGRAD: Crvena zvezda - Spartak Zlatibor voda Nedeqa KRU[EVAC: Napredak - Vojvodina

13 13 13 13 13 13 18 13

1. Crvena zvezda 14 12 1 1 24:4 37 2. Partizan 14 11 3 0 30:9 36 3. Vojvodina 14 7 3 4 21:8 24 4. OFK Beograd 14 7 3 4 17:11 24 5. Spartak ZV 14 6 5 3 17:8 23 6. Jagodina 14 6 3 5 18:16 21 7. Javor 14 4 6 4 10:11 18 8. Smederevo 14 4 4 6 13:18 16 9. Borac 14 5 1 8 11:18 16 10. Mladi radnik 14 3 6 5 9:17 15 11. Metalac 14 4 2 8 7:18 14 12. Hajduk 14 4 4 6 15:17 16 13. Napredak 14 3 4 7 12:19 13 14. BSK 14 3 4 7 9:18 13 15. Rad 14 3 5 6 13:18 13 16. ûkari~ki 14 2 2 10 9:25 8 Prole}na polusezona po~e}e 22. februara me~evima 16. kola, a sasta}e se – NOVI SAD: Vojvodina – Hajduk, IVAWICA: Javor - ûkari~ki, ÂÂK: Borac – Partizan, PO@AREVAC: Mladi radnik – BSK, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) – Napredak, SMEDEREVO: Smederevo – Rad, BEOGRAD: OFK Beograd – Spartak Zlatibor voda, Crvena zvezda – Jagodina.

SPARTAK RASTERE]EN NA MARAKANI

Suboti~ani bi vi{e od dobrog utiska Fudbaleri Spartaka Zlatibor vode gostuju na Marakani. Kao i na utakmici Kupaista meta, isto odstojawe i indenti~ne ambicije imaju Suboti~ani i u prvenstvenom okr{aju- da se poka`u u {to lep{em svetlu.Ne prete, prepu{taju doma}inu ulogu favorita i slo`no tvrde da imaju kvalitet za dobar me~, kao {to je bio i onaj u Kupu. - Spartak je u dosada{wem delu takmi~ewa ve} prema{io zacrtani ciq, {o nas nikako ne}e uquqkati i uspavati, ve} nam to

daje novu snagu. Mo}i }emo da igramo rastere}eno, a to uz sjajnu atmosferu obe}ava lep me~ na Marakani - ka`e trener Zoran Milinkovi}. Spartak za gostovawe za sladokusce ima kadrovskih problema. - Ne}e mo}i da pomognu Pe{i} i Milankovi} zbog parnih `utih kartona, a zbog povrede }e izostati Voja Ubiparip. Vidak Brati} }e verovatno biti u kombinaciji, a u ekipu se vra}aju standardni defanzivci

Popovi} i Brati}. Imamo kadrovskih probelema, imali smo ih i do sada i zato verujem da se to ne}e odraziti na kvalitet na{e igre - optimista je Milinkovi}. Prvenstveni me~ }e biti druga~iji nego {to je bio onaj u Kupu. Crvena zvezda juri jesewu titulu i ima}e imperativ pobede, pa ukoliko golubovi i ovoga puta odigraju dobro i iskoriste mane rivala mogli bi na markani da na~ine lep uspeh. N. S.

VOJVODINA PROMOVISALA JO[ JEDNOG OMLADINCA

I Katai me|u prvotimcima Fudbalski klub Vojvodina nastavqa praksu da svoje najtalentovanije izdanke nagradi profesionalnim ugovorom. Tako je posledwi u nizu Vo{inih bisera Aleksandar Katai potpisao ~etvorogodi{wi ugovor, a ju~e je i zvani~no obavqena sve~ana promocija u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku. Generalni sekretar kluba Radisav Rabrenovi} uru~io mu je dres s brojem 20, istakav{i da je to putokaz i za mla|e genereacije u kojima ima jo{ talenata. Aleksandar Katai ro|en je 6. februara 1991. godine u Vrbasu, pro{ao je sve mla|e selekecije FK Vojvodina, a jesen je na pozajmici proveo u Pali}u. Najboqe se snalazi na mestu levog ofanzivnog veznog igra~a . - Sre}an sam {to sam potpisao profesionalni ugovor s Vojvodi-

nom, jer ovo je moja druga ku}a u kojoj sam se do sada fudbalski razvijao i vaspitavao. Zna~ilo mi je i to {to sam u seniorskoj konkurenciji proteklu polusezonu standardno igrao za Pali}, u ~ijem sam dresu postigao tri gola. O~ekujem da u toku zimskih priprema ravnopravno konkuri{em za najboqi sastav i da se izborim za takmi~arski pogon u prole}noj polusezoni. Svaki mladi fudbaler ima uzor, a moj je Francuz Karim Benzema – rekao je u dahu Katai. Radisav Rabrenovi} je istakao da nikoga ne bi trebalo da iznenadi ukoliko se Katai, poput Slobodana Medojevi}a, uskoro izbori za sastav mlade reprezentacije Srbije, uz napomenu da je Vojvodina u wemu zaista prepoznala svoju fudbalsku budu}nost. S. Savi}

Radisav Rabrenovi} uru~io Aleksandru Kataiju dres s brojem 20

TRADICIONALNI „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Veterane ~eka 50.000 dinara? Do sada se prijavilo sedamdesetak ekipa za tradicionalni 47. “Dnevnikov” turnir u malom fudbalu u pet katogrija. Najvi{e je seniora, dobar je odziv i u mla|im kategorijama, a jedino su za sada zatajili veterani, do sada se prijavilo svega sedam timova. Ima najava da }e biti jo{ veteranskih ekipa, a neophodno je da ih bude 15 da bi prvak dobio nagradu od 50.000 dinara. Zato i pozivamo veterane da se prijave i da poka`u da jo{ uvek nisu za staro gvo`|e. - Mo`da bi bilo dobro da veterane podelite u dve kategorije mi{qewa je \ura Babi}, nekada{wi igra~, a sada trener. - Velika je razlika u godinama, nama koji imamo 50 te{ko je da igramo sa petnaestak godina mla|ima. U konkurenciji veterana razlika u godinama je nenadoknadiva, bez obzira na nekada{we majstorstvo. I ovaj predlog }emo razmotriti, naravno, u zavisi od stava veterana. Me|u prvima se prijavio pro{logodi{wi pobednik Ekspres gas iz Rume, a ju~e je u~e{}e

Ekipa Ekspres gasa trijumfovala na prethodnom turniru u konkurenciji veterana

potvrdila i ekipa Indeksova tribina, za koju }e igrati bi{i igra~i Makijata: Goli}, Krkqu{, Novakovi}, Moji}, Drakuli}, i golman Mijanovi}. U saradwi sa Sportskim i poslovnim centrom “Vojvodina” (Spens) odlu~ili smo da start

takmi~ewa pomerimo za nedequ dana, {to je ispalo kao pun pogodak jer i daqe sti`u prijave. Zbog odlagawa igra}e se i preko nedeqe kako bi do 11. januara odigrali finalne me~eve. I ove godine prvaku }e pripasti 400.000 dinara, a ukupni na-

gradni fond bi}e oko 700.000 dinara, pod uslovom da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i na pro{lom turniru. Posebnu pa`wu posve}ujemo najmla|ima, jer su oni budu}nost ove revije. Zbog toga smo odlu~ili da smawimo kotizaciju za wih, pa }e pioniri ove godine pla}ati svega 8.000 dinara (umesto 9.5000), a mla|i pioniri 6.000 (umesto 9.000). Dakle, prijave za turnir primamo sve do srede 16. decembra u prostorijama sportske rubrike u zgradi “Dnevnika” (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu radnim danom od 10 do 14 sati, i na `iro-ra~un [ahovskog kluba « “Dnevnik»” 340 - 2511- 60. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/4806827. Kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. G. Kova~

SPORT

subota12.decembar2009.

JUGOVI] DO^EKUJE METALOPLASTIKU (19)

Kraj crne serije Ka}ki rukometa{i ve~eras biju bitku sa ~ivija{ima iz [apca, koji za razliku od doma}ina u posledwe vreme znaju samo za pobede. U Ka}u je dat znak za uzbunu pa }e Marko Krsman~i} i drugovi morati da uloè velike napore kako bi stigli do bodova protiv odli~nog rivala. Stameni pivot Du{an [ipka svakako }e biti jedna od bitnih karika u lancu pred golom Perovi}a i Kukobata. Da li je do{ao kraj lo{im rezultatima, pitali smo [ipku. - Nadam se da jeste. Red je da i mi prekinemo crnu seriju i ve~eras pred na{om publikom zabeleìmo pobedu posle duè vremena. To bi bilo jako dobro i na psiholo{kom planu. Svesni smo da Metaloplastika nije ekipa za va|ewe, ali maksimalnim pristupom, agresivnom odbranom i brzim kontrama i polukontrama mogli bismo da do|emo do èqenih bodova. [ap~ani imaju korpulentnije igra~e od nas i ne smemo s wima da se upu{tamo u pozicionu igru - smatra Du{an [ipka. U odnosu na ekipu Metaloplastike koju ste jesenas pobedili na turniru u Novoj Pazovi ostala su KUP VOJVODINE

Nopal i Proleter za pehar Kup takmi~ewe na teritoriji Vojvodine u rukometu u obe konkurencije ulazi u zavr{nu fazu. Ju~e su odigrani polifinalni me~evi - dame: Radni~ki (Bajmok) Ba~ka Palanka Nopal 29:39 (17:19), Spartak (Debeqa~a) Proleter Superprotein (Zrewanin) 23:32 (12:18), mu{karaci: Apatin - Mladost TSK (Ba~ki Jarak) 29:23 (10:14), Potisje Pleteks (Ada) - Dinamo Petrohemija (Pan~evo) 23:24 (11:13). Finale kod dama je predvi|eno za 13. decembar u 18 ~asova u Tovari{evu, a sasta}e se Ba~ka Palanka Nopal - Proleter Superprotein. Mu{karci }e finale igrati u Kisa~u 16. decembra u 18 ~asova, a sasta}e se Apatin - Dinamo Petrohemija (Pan~evo). J. G.

Du{an [ipka, pivot Jugovi}a

samo tri igra~a. Da li ste imali prilike da se upoznate s kvalitetima novog sastava [ap~ana? - Ve} od pro{log vikenda na{e misli su usresre|ene ka Metaloplastici, odgledali smo i neke wihove utakmice, uvideli vrline i mane. Me~ u Pazovi nije bio realan odnos snaga tako da nas to ne}e zavarati. Uo~ili smo da su u odli~noj formi i radi se o izuzetno kvalitetnom sastavu.

Mo`e{ li podjednako dobro da odigra{ i u napadu i odbrani? - Trudi}u se maksimalno. Me|utim, na{a igra se zasniva na kolektivu, a ne na pojedincu. ^esto se de{ava da dobra kolektivna igra izbaci i nekog pojedinca, a ne bih imao ni{ta protiv da pobedimo i da to budem ja - kroz osmeh je rekao [ipka. Utakmica u Hramu po~iwe u 19 ~asova. J. Gali}

Crven~ani bez snage Sada je sve o~iglednije da }e rukometa{i Crvenke zimsku pauzu do~ekati pri dnu tabele. Nije u pitawu samo to {to su neo~kivano ostali bez pobede nad PKB-om, nego pre svega o~igledne ~iwenice da u ovom trenutku svoje èqe i pojedina~ni kvalitet ne mogu da isprate fizi~kom spremno{}u, {to }e i te kako uticati na ishode naredne tri utakmice. - Neredovno trenirawe zbog razli~itih uzroka uzima svoj danak i tu, na àlost, za sada ni{ta mnogo ne moèmo da popravimo rezignirano ocewuje trener Radosav Kova~evi}. Ovo se najboqe videlo u zavr{nici susreta protiv Beogra|ana. Crven~anima je sve vi{e ponestajalo snage, posebno do tada najefikasnijem Slobodanu Veseli-

novi}u koji je prethodno neodbrawivim udarcima (11 pogodaka) prakti~no sam drào goste na distanci. U posledwa ~etiri minuta potpuno je klonuo i to je bilo presudno da gosti zasluèno ostanu neporaèni. - Ve~eras u Pan~evu igramo potpuno rastere}eni u uverewu da nas ni jedan rezultat ne moè mnogo pomeriti ni u jednom pravcu, kao i da na{i doma}ini i mi vodimo te{ku borbu sa uslovima za rad i da sa~uvamo status i obostrano bogatu tradiciju - kaè Kova~evi} i nagla{ava da i daqe ne moè da ra~una na iskusnog Vlada Ra~i}a, ~ije se odsustvo najvi{e osetilo u pro{loj utakmici, a i wegova zamena Vuk Stankovi} }e izostati zbog fizi~ke nespremnosti. T. Jovovi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB mu{ka liga - VR[AC: Hemofarm [tada - Zagreb (18, RTV), BEOGRAD: Partizan Cedevita (19.30, TV Ko{ava), FMP - [iroki, ZADAR: Zadar - Crvena zvezda (18, HTV 2), SARAJEVO: Bosna - Budu}nost (20.15). Prva mu{ka liga - PANÊVO: Tami{ Petrohemija - Proleter Naftagas (18.30), NI[: Ergonom - Mega Vizura (20.30), ÂÂK: Borac - Radni~ki Basket (19), KRAQEVO: Sloga Metalac (19.30). Prva A ènska liga - BEOGRAD: Partizan - Radivoj Kora} (17), VR[AC: Hemofarm [tada - êlarevo (20.30), KOVIN: Kovin - Spartak (20). Prva B mu{ka liga - VRBAS: Vrbas Karneks - @elezni~ar (16.30), BEOGRAD: Beovuk 72 Vizura Smederevo (17.30), Superfund BP - Jug (14.30), KOSJERI]: Crnokosa - Jagodina (18). Prva srpska mu{ka liga - Sever - SREMSKA MITROVICA: Jedinstvo - Srem (19), VETERNIK: Veternik - Dunav (17), KIKINDA: Kikinda Mladost Teletehnika (17), @ITI[TE: Sveti \or|e - Duga (20). Prva srpska ènska liga Sever - KIKINDA: Banat Milenijum grup - Spartak MT (15). Druga srpska mu{ka liga Sever - CRVENKA: Crvenka Ruma (20), KRAJI[NIK: Krajina Grme~ - Proleter Naftagas MT (19).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga - QIG: Spartak -

NIS Vojvodina (19.30), BEOGRAD: Partizan - Crvena zvezda (20.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Ribnica (19.30). Viner {tedi{e ènska superliga - KLEK: Klek - Po{tar (19), BEOGRAD: Crvena zvezda - Spartak (S) (18), OBRENOVAC: Tent - Dinamo azotara (20), U@ICE: Jedinstvo - Vizura (20). Prva mu{ka liga - FUTOG: NS As - Jedinstvo (SP) (17), PANÊVO: Borac - VGSK (16), BEOGRAD: @elezni~ar Jagodina (15). Prva ènska liga - STARA PAZOVA: Jedinstvo - Kolubara (19), NOVI SAD: Vojvodina - Radni~ki (K) (18), BEOGRAD: Radni~ki NIS petrol Novi Sad Pionir petrol (20), Vizura Super nova - Lazarevac (20), ARAN\ELOVAC: [umadija - Putevi (20). Druga mu{ka liga - sever APATIN: Apatin - NIS Vojvodina 2 (20), SREMSKA MITROVICA: Srem 2006 - Petrovaradin (20), FUTOG: RFU - In|ija (14). Druga ènska liga - sever NOVI SAD: Varadin BMG gradwa - Kikinda (20), VST Ruma (15), FUTOG: Partizan Futog (16), SREMSKA MITROVICA: Srem - Spartak 2 (18), IN\IJA: Mladost - Zrewanin 023 (16). Prva vojvo|anska ènska liga - sever - NOVI SAD: Vojvodina 2 - Vrbas (17), KIKINDA: Ki 0230 - Futog vest (16), BA^KA PALANKA: Blok aut - Ba~ki zmaj (15), SOMBOR: Volej stars - Merkur (17). Prva vojvo|anska ènska liga - jug - @ITI[TE: @iti{te

- Prvi tempo (16.30), VR[AC: Vr{ac - Maks (15.30), NOVI SAD: NS tim - NS volej tim (12), PAN^EVO: Dinamo 2 Kraji{nik (12).

Rukomet Superliga (m) - PANÊVO: Dinamo – Crvenka (20.30), SMEDEREVO: Smederevo – Crvena zvezda (18), KA]: Jugovi} – Metaloplastika (19), KUR[UMLIJA: Planinka – PKB (19). Prva liga (m) - ZAJEÂR: Zaje~ar – Dubo~ica (18), KOSTOLAC: Rudar – Nova Pazova (19), JAGODINA: Jagodina – Napredak (19), VRBAS: Vrbas – Poàrevac (19), BEOGRAD: BASK – Crvena zvezda (17.30). Druga liga (m) - APATIN: Apatin – Milicionar (18), IN\IJA: @elezni~ar – Jabuka (18.30), @ABAQ: Hajduk – Sombor (19). Druga liga (`) - ADA: Halas Joèf – Srem (18), APATIN: Apatin – Temerin (16), KAÂREVO: Jedinstvo – Vojvodina (17), JABUKA: Jabuka – Pan~evo (19).

Boks Regionalna liga Vojvodine NOVI SAD (13, bokserska sala SPC Vojvodina).

Vaterpolo Prva A liga - NOVI SAD: Vojvodina - Beograd (19), BEOGRAD: Partizan Rajfajzen Ni{ (20), BEOGRAD: Student - TENT (21.15). Prva B liga - KIKINDA: @AK - Proleter (19), PAN^EVO: Dinamo - Be~ej 2005 (19.30).

DNEVNIK SUTRA PRVENSTVO EVROPE U KROSU

Jevti}eva predvodi srpski tim Na{a atletska reprezentacija otputovala put Dablina gde }e sutra nastupiti na 16tom izdawu Prvenstva Evrope u krosu. Na spisku saveznog selektora Dragi{e Kuzmanovi}a nalaze se na{a najboqa maratonka Olivera Jevti}, Mirko Petrovi} koji }e nastupiti na 8.000 odnosno 10.000 metara. U kategoriji mla|ih seniorki takmi~i}e se Azra Eminovi} i to u trci na 6.000 metara, dok }e u juniorskoj kategoriji startovati Amela Terzi}, Teodora Simovi} i Nemawa Cerovac na 4.000 metara. Zajedno sa na{im atleti~arima i selektorom Kuzmanovi}em otputovali su i treneri Slavko Kuzmanovi} i Rifat Zilki}. Malu, ali odabranu ekipu predvodi Olivera Jevti} kojoj je ovo deseti nastup na krosu Starog kontinenta, a u svojoj karijeri osvojila je ~ak pet medaqa. - Za ovaj {ampionat me vezuju vrlo lepe uspomene, imam pet bronzanih medaqa, podse}am, to je bilo vreme kada sam bila opredeqena na kroseve. Pre {est nedeqa pobedila sam na maratonu u Podgorici u vremenu od 2:31,00, {to je vrlo dobar rezultat i jo{ uvek se nisam oporavila, odnosno u nogama nemam trening za kros takmi~ewa. Ova trka da}e mi odgovore na neka moja pitawa koja se ti~u koliko }u jo{ dugo tr~ati - rekla je Olivera Jevti}, kojoj }e ova trka biti odli~an pokazateq za novogodi{wu trku koja je o~ekuje u Sao Paolu, gde }e braniti titulu vi{estrukog pobednika. Na pro{logodi{wem izdawu evropskog prvenstva u krosu odr`anog u Briselu Mirko Petrovi} zabele`io je 29. poziciju {to predstavqa najboqi plasman srpskih seniora na ovom

Olivera Jevti}

{ampionatu. Ove godine Petrovi} o~ekuje da svoj plasman popravi i isti~e da bi bio zadovoqan plasmanom oko 20. mesta. - Pripremali smo se mesec dana na Zlatiboru za ovo tak-

mi~ewe i zaista sam spreman, konkurencija je vrlo jaka, poku{a}u da popravim svoje najboqe dostignu}e kada je u pitawu ovo takmi~ewe i naravno pru`iti maksimum - rekao je Petrovi}.

SPORT

DNEVNIK VOJVODINA DANAS IGRA PRVENSTVENI ME^ S BEOGRADOM

Opravdati ulogu favorita Posle dve izuzetno te{ke utakmice u Evrointer ligi protiv Segeda (poraz 6:9) i Honveda (pobeda 10:8) vaterpolisti novosadske Vojvodine ve~eras u bazenu na Slanoj bari do~ekuju ekipu Beograda u okviru drugog kola prvenstva Srbije. U prvom kolu Vojvodina je u Bawaluci pora`ena od Partizana 6:12. Iako su Novo-

izuzetno te`ak me~ u Herceg Novom sa Jadranom u okviru Evrolige. Ponavqam, u ovom peridou imamo vi{e utakmica nego treninga i zato su igra~i umorni. Kalini}, Filipovi} i Vapenski, koji igraju i za reprezentaciju, proveli su ove nedeqe 25 sati u autobusu, a za to vreme su imali jedan trening. No, to smo hteli, `eleli smo da igramo jake utakmice, to smo i dobili i

Boris Vapenski

sa|ani favoriti u duelu sa Beogradom i sve osim pobede bilo bi veliko iznena|ewe, trener Dejan Stanojevi} i u ovoj utakmici tra`i maksimalan anga`man. - Nama je i utakmica sa Beogradom veoma va`na i `elimo pobedu. Posle toga o~ekuje nas

opustili i dozvolili protivniku da pri|e na dva gola. Posle smo se malo stisli i zavr{ili utakmicu pobedom - rekao je Vapenski. On smatra da je wegova ekipa favorit u svim utakmicama doma}eg prvenstva, osim u onim sa Partizanom. - Me|utim, to ne zna~i da }emo u me~ sa Beogradom u}i lagano. Nemamo pravo da to ~inimo.

Foto: F. Baki}

igra~i jednostavno to moraju da izdr`e - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}. Boris Vapenski bio je najefikasniji (tri gola) u pobedi Vo{e nad Honvedom. - Dobro smo smo po~eli utakmicu sa Honvedom, imali smo prednost od 7:1, a onda se malo

Jo{ uvek smo mladi i neiskusni i svaka utakmica u koju u|emo opu{teno obije nam se u glavu. Da}emo sve od sebe i verujem pobediti - istakao je Vapenski. Utakmica Vojvodina- Beograd u bazenu na Slanoj bari po~iwe u 19 ~asova. G. Malenovi}

subota12.decembar2009.

NOVOSA\ANI GOSTUJU U QIGU (19.30)

NLB LIGA:HEMOFARM DOMA]IN ZAGREBU

Spartak le~i evro-rane

Po{to su isapali iz êlenx kupa, odbojka{ima NIS Vojvodine ostaje da se okrenu doma}im nadmetaewima i, ~ini se, u pravo vreme nai{lo je gostovawe Spartaku u Qigu, gde Novosa|ani mogu da ra~unaju na trijumf. Iako je Spartak u dosada{wem toku lige pokazao mnogima da nije rival za potcewivawe, crveno-beli iz Novog Sada nemaju puno izbora i moraju {to pre da prebole poraz od Kakwa i da se ponovo ukqu~e u borbe za {to boqi plasman u Superligi. Trener Nikola Salati} nada se pobedi u Qigu. - Iako smo ispali od Kakwa, zadovoqan sam angaòvawem igra~a i mislim ako maksimalno nadahnuto odigramo danas da ne bi trebalo da bude problema. Do sada se pokazalo da smo sebi najve}i protivnici, ali smo tako|e pokazali da disciplinovanom igrom moèmo do bodova. Kqu~ uspeha je u {to mawem broju gre{aka i nadam se da }emo ih u Qigu svesti na minimum i trijumfovati. Libero [kundri} i daqe je van stroja i ne znamo kada }e se vratiti u tim, a uz wega povre|en je i Mutap~ija. Radi} se oporavio i trenira, ali ne znam koliko }e biti u stawu da nam pomogne jer nikako ne uspeva da stigne do èqene forme - istakao je Salati} i dodao:- Spartak je oformio veoma dobru ekipu i pokazao je kvalitet u dosada{wim me~evima Superlige. Nedavno su doveli jo{ dva iskusna igra~a, a poznato je da je tamo najtopliji teren, tako da imaju svojih prednosti u odnosu na goste. Savladali smo ih dosta lako u prvom delu sezone, ali su zato oni uzeli sva tri boda {ampionu Radni~kom, a Zvezda je jedva izvukla ìvu glavu.zato ne sme biti nikakvog opu{tawa ako èlimo bodove - istakao je Salati}. M. Risti}

Milan Ma~van

Ma~van {iri optimizam Serijom od pet uzastopnih pobeda, ko{arka{i Hemofarm [tada uspeli su da uhvate prikqu~ak sa vode}im timovima u NLB ligi. Vr{~aki farmaceuti }e ve~eras (18, TV Vojovdina) na parketu Milennijuma do~ekati tre}eplasiranu ekipu u regionalnoj ligi, tim Zagreba. Zagreb~ani su nakon 11 odigranih kola najprijatnije iznena|ene lige, jer malo je ko mogao o~ekivati da }e biti rame uz rama sa Cibonom. - Kada je re~ malerima i povredama mislim da ove sezone po tome niko nije ravan - ka`e krilni centar Milan Ma~van.Zagreb ima sjajnu ekipu i sjajnu sezonu i zato niko ne sme da ih

potceni. Mi smo iskoristili sve bonuse u prvom delu prvenstva i ako `elimo plasman u samom vrhu ve~eras moramo da pobedimo.Ako u tome uspemo, a verujem da ho}emo, vezali bi {estu pobedu u ligi. Sa prosekom od skoro osamdesetak poena po utakmici, ko{arka{i Zagreba va`e za jednu od najefikasnijih ekipa u ligi. - Igra Zagreba prvenstveno se bazira na sjajnim strelcima Tomi}u i Mulaomerovi}u. Ako wih zaustavimo i odigramo odbranu na o~ekivanom nivou uspeh ne}e izostati - {iri optimizam jedan od najboqih igra~a Hemofarma Milan Ma~van. J. Turkoane

EVROLIGA - 7. KOLO

Aleksandar Mari} MVP Ko{arka{ Partizana Aleksandar Mari} progla{en je za MVP-ja sedmog kola Evrolige i trenutno zauzima prvo mesto na listi najkorisnijih igra~a. Centar Partizana je u sjajnoj pobedi nad Efes Pilsenom postigao 34 poena ({ut iz igre 13-16), uhvativ{i 16 lopti (po osam u odbrani i napadu), uz po jednu asistenciju, ukradenu loptu i blokadu, a bio je deset puta fauliran. Mari} je tako ostvario ukupan indeks od 49, izjedna~iv{i {esti najboqi u~inak na jednoj utakmici u istoriji Evrolige. Boqe indekse su ostvarili samo Tanoka Beard (63), Dejan Milojevi} i Jaka Lakovi} (55), Marko Popovi} (54), Tomas van Den [pigel i Arvidas Macijaukas (50), a Darjus Lavrinovi~ je u prvom kolu ove sezone tako|e imao indeks 49. Mari} je imao

Aleksandar Mari}

{ut za dva poena 13-16 ~ime se izjedna~io sa Dejanom Milojevi}em na petom mestu po u~inku na jednoj utakmici. Milojevi} je, tako|e u

dresu Partizana, na jednoj utakmici imao {ut 13-16. Rekord i daqe dr`i Kaspars Kambala koji je pre sedam godina u dresu Efesa imao {ut za dva poena 18-28. Centar Partizana se tako u~vrstio na prvom mestu najkorisnijih igra~a Evrolige sa prose~nim indeksom od 26.14, ispred Meta Vol{a koji je ostvario prosek od 21.50. Tako|e, Mari} je bio najboqi strelac kola, a po proseku je sa 18.14 poena po me~u na tre}em mestu iza Meta Vol{a (20.33) i Kvintela Vudsa (18.29). Mari} je bio i drugi skaka~ ovog kola sa 16 uhva}enih lopti. Od wega je bio uspe{niji samo Trevis Votson iz @algirisa, koji je imao 17 skokova. Na ukupnoj listi skaka~a Mari} je sa prosekom od 9.86 skokova po me~u drugi iza Votsona (10.57).

NBA LIGA

Deveta uzastopna pobeda Bostona U no}i izme|u ~etvrtka i petka odigrane su tri utakmice NBA lige, a pobede su zabele`ili Boston, Juta i Detroit. Boston Seltiksi su do{li i do devete uzastopne pobede, savladav{i u gostima Va{ington sa 104:102. Juta je pobedila Orlando sa 120:111, dok je Detroit bio boqi od Denvera sa 111:109. Utakmicu u Va{ingtonu obele`io je bek Bostona Rej Alen, ko-

ji je me~ zavr{io sa 18 poena, pre{av{i broj od ukupno 20.000 poena u karijeri. Alen je tek 32. igra~ u istoriji NBA lige kome je to po{lo za rukom. Alen je istovremeno i re{io pitawe pobednika, po{to je na 14.6 sekundi pre kraja pogodio dva bacawa za nedosti`nih 103:100. Raxon Rondo je me~ zavr{io sa 21 poenom i 11 asistencija, a solidan je bio i Kendrik Perkins sa 16 poena i

DANAS NA \A^KOM IGRALI[TU TAKMI^EWE INVALIDA

Vojvodina do~ekuje Torcidu Pro{losezonski vice{ampion u NLB ligi ko{arka{a-invalida u kolicima Vojvodina danas je doma}in ekipi Torcide iz Splita. U Novi Sad sti`e pet ekipa iz Slovenije, Hrvatske, BiH i Italije, koje su u~esnice ovogodi{weg regionalnog {ampionata, a jedna od utakmica redovnog kola bi}e i duel Novosa|ana sa Spli}anima. Utakmica po~iwe u 12 ~asova, u sali na \a~kom igrali{tu u Novom Sadu (ulica dr Vase Savi}a 3), uz besplatan ulaz. A. P.

11 skokova. U ekipi Va{ingtona istakao se Xilbert Arenas sa 25 poena. Uzbudqivo je bilo i u Detroitu gde su doma}i Pistonsi savladali Denver sa 101:99. ônsi Bilops je imao priliku da utakmicu odvede u produètak, ali nije bio precizan u posledwim sekundama me~a. ârli Vilanueva je sa 27 poena bio najboqi u Detroitu, dok je Rodni Staki imao dva poena mawe. Karmelo Entoni je postigao ~ak 40 poena za Denver, a Bilaps je imao 21. Juta je bez previ{e problema savladala Orlando sa 120:111. Deron Vilijams postigao je 32 poena za Jutu, Si-Xej Majls dodao je na to jo{ 22 poena, dok je Karlos Buzer me~ zavr{io sa 20 poena i 14 skokova. U ekipi Toronta najefikasniji bio je Vins Karter sa 34 poena. REZULTATI: Detroit - Denver 101:99, Va{ington - Boston 102:104, Juta - Orlando 120:111.

KULTURA

subota12.decembar2009.

SINO] U KOVIQU \OR\U PISAREVU URU^ENA KWI@EVNA NAGRADA „STEVAN PE[I]”

Isti trag ma{te o boqim svetovima Novosadskom prozaisti \or|u Pisarevu sino} je u Koviqu uru~ena kwièvna nagrada 15. memorijala "Stevan Pe{i}", koja mu je dodeqena za roman "A ako umre pre nego {to se probudi", u izdawu zrewaninske"Agore". Ovo priznawe dodequju Gradska biblioteka u Novom Sadu, ~iji je Pe{i} jedan od darodavaca, i Savet Mesne zajednice Koviq - rodnog mesta ovog kwièvnika. Nagradu je dodelio ìri u kojem su bili: Jovan Zivlak, predsednik, Vladimir Gvozden i Frawa Petrinovi}. Nakon pozdravnih re~i direktora Gradske biblioteke u Novom Sadu Dragana Koji}a, Pe{i}eva razmi{qawa u odlomku iz drame "Tesla ili prilago|avawe an|ela" kazivao je prvak Drame Narodnog pozori{ta u Beogradu Qubivoje Tadi}, koji ju je i postavio u ovom teatru. O stvarala{tvu Stevana Pe{i}a govorio je Frawa Petrinovi}, istakav{i me|u najva`nije momente wegovog dela pitawe samo}e i kako je pobediti, i ~e`wu za svetom koji moè biti boqi. Tragawe za mogu}im novim svetom prisutno je i u romanu Pisareva, kako je primetio Vladimir Gvozden, dodaju}i da ono vodi zapravo ka napu{tawu iluzija da postoje boqi svetovi, ali izra-

Foto: S. [u{wevi}

àva i potrebu o tragawu za wima. Kako i u obrazloèwu nagrade ìri isti~e, upravo su pripoveda~ke i tematske niti koje prepli}u najboqa dela Pe{i}a i ovaj roman Pisareva "zna~ajan udeo elemenata fantastike i popkulturnih naracija, a naro~ito plemenita te`wa da se ma{ta o boqim svetovima..." - Junaci mog romana nisu, kanda, uspeli da mrdnu iz Novog Sada: nisu stigli ni do pijace u Segedinu, a kamoli negde daqe, do Indije, na primer. Za razliku od Pe{i}a, putnika koji je propu-

tovao ne samo Evropu, nego i Aziju, koja u vizuri mojih junaka mo`e da bude samo u funkciji nedosti`nog, nedosawanog grala rekao je sino} laureat \or|e Pisarev. - Tibet, Nepal, daleko, bogami, za nekog ko poku{ava da se situira bar na Futo{koj pijaci. Ali, ~e`wa je ista, a potraga jednako te{ka. Jer, prona}i sebe nije jednostavno. Ako u kosmosu postoji radost kao sila, koja mo`da i nije stvarala~ka ali daje smisao stvarawu, kako je govorio Pe{i}, onda smo on i ja i daqe na istom tragu. N. Pej~i}

Na izvolte! Radoslav Zlatan Dori} za tu priliku pripremio je odlomke iz predstava igranih posledwih 30 godina koje su po wegovom, i odjecima iz publike, zaslu`ile status kultnih ostvarewa. "Pa, izvolte u Sakule" (1972), "Policajci" (1985),

Tako je to bilo nekad

SUTRA U STUDIJU M

Koncert Ansambla udarqaki

Kao {to je to ve} uobi~ajeno na zavr{etku zimskog semestra, i ove godine u Novom Sadu }e biti odràn godi{wi koncert Anasambla udaraqki Akademije umetnosti, na kojem }e biti prikazani izvo|a~ki dometi mladih solista, studenata na Odseku za udaraqke u klasi profesora Neboj{e Jovana @ivkovi}a. Koncert Ansambla udaraqki bi}e odràn sutra u Studiju M, u 20 ~asova. Na ovoj ve~eri nastupi}e studenti Milica Grubi{i}, Ivan Burka, Danijel Bu|i i Sanela [uki}, u~enik S[ „Isidor Baji}“ Darko Karle~i}, kao i specijalni gost Artjom Zagrebeqni, solo hornista Beogradske filharmonije. Na programu su solisti~ke i kamerne kompozicije za marimbu, vibrafon i druge udaraqke autora Janisa Ksenakisa, Keiko Abe, Neboj{e Jovana @ivkovi}a, Toma Gaugera, Hajnriha Hof{tetlera, kao i premijerno izvo|ewe kompozicije „Sonata za 30. decembar“ mladog novosadskog kompozitora Svetozara Ne{i}a, nagra|ene na konkursu za nove kompozicije za udaraqke, koje je po~etkom ove godine odràno u Novom Sadu. B. H.

Voji Brajovi}u Dobri~in prsten Dramski umetnik Vojislav - Voja Brajovi} ovogodi{wi je dobitnik visokog gluma~kog priznawa za `ivotno delo - Nagrade Dobri~in prsten, saop{tio je Savez dramskih umetnika Srbije. @iri je doneo odluku 9. decembra ve}inom glasova, a radio je u sastavu: prof. Vladimir Stamenkovi} (predsednik), prof. Predrag Baj~eti}, Mira Bawac, Predrag Ejdus, Du{an Kova~evi}, prof. dr Qiqana Mrki}-Popovi}, mr Ksenija [ukuqevi}-Markovi} i kao po~asni ~lan dr Ivana Simeonovi}-]eli}, u svojstvu predstavnika Fonda "Filip i Madlena Cepter" - generalnog sponzora.

Sve~ano uru~ewe nagrade odr`a}e se u subotu, 26. decembra, u 12 sati na sceni "Quba Tadi}" Jugoslovenskog dramskog pozori{ta.Brajovi}u, koji je 25. laureat ovog priznawa, bi}e tom prilikom uru~ena zlatna kopija prstena Dobrice Milutinovi}a, koju tradicionalno izra|uje Zlatara Majdanpek, i unikatna diploma na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zari}a.Sastavni deo nagrade je i izdavawe monografije o dobitniku, koja }e biti promovisana krajem slede}e godine.

KWI@EVNI SUSRETI „MILICI U POHODE”

KIKINDA SLAVI DAN POZORI[TA

Pozivaju}i se na {ezdesetu sezonu i ~ak 175 godina otkako je na severu Banata odigrana prva predstava na srpskom jeziku, Narodno pozori{te u Kikindi sino} je priredilo program "Pa, izvolte u pozori{te". Dramski pisac i rediteq

DNEVNIK

"Totovi" (1968), "Rodoqupci" (1990), "Prequbnici" (1991), "Oàlo{}ena porodica" (1994), "Je li bilo kneève ve~ere?" (1995), "Kako Banat kroz rodoqubqe ide" (1998), "Puwene tikvice" (2001), Dori}ev su izbor za odlomke koje su sino} pred Kikin|anima izveli glumci koji su bili i u primarnim podelama: Branislav [ibul, Milenko Pavlov, Berta Deè, Gizela Kekew, Dan~ika \uki~in, Vladimir Gali}, Jelena [nebli}, Zora Karaxin-Pete... Kikindsko pozori{te osnovano je kao Narodno amatersko pozori{te 1950. godine, a od 1992. ima status profesionalne ku}e teatra. Pro{le godine Narodno pozori{te Kikinda izborilo se i za u~e{}e na Sterijinom pozorju, produkcijom "O nasiqu". I. B.

Lazi Lazi}u nagrada Rade Obrenovi} Nagrada "Rade Obrenovi}" koju Zmajeve de~ije igre dodequje autoru najboqeg romana za decu i mlade objavqenog na

Jednoglasnu odluku je doneo `iri u sastavu dr Tihomir Petrovi}, An|elko Erdeqanin i Gordana Gaji}.

Priznawe „Staklenoj travi” Tawe Kragujevi} U Zavodu za kulturu Vojvodine ju~e su odràni 33. kwièvni susreti “Milici u pohode”, manifestacija koja obnavqa se}awa na Milicu Stojadinovi} Srpkiwu (18281878) , pesnikiwu i rodoquba sa Fru{ke gore, zvanu Vrdni~ka vila. Nagradu koja nosi weno ime ju~e je, za izabrane i nove pesme “Staklena trava” (“Agora”, 2009) dobila pesnikiwa Tawa Kragujevi}. Goste je pozdravila Olivera Marinkov, sekretar ZKV, a kwièvne susrete je otvorio Radoslav Petkovi}, kwièvnik i zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu. On je naglasio da je Milica-prethodnica i pramajka srpskih kwièvnica i jedna od retkih koja je ostala verna idealima mladosti. Wenu li~nost i delo krasila je naivna ozbiqnost, retka osobina, bez koje bi ovaj svet bio mawe lepo mesto. Zatim je Pero Zubac ~itao odlomke iz svoje studije “O k}eri bregova”. Milicu su zvali “lepa sawarka”, a bila je obdarena smerno{}u, lepotom i kwièvnim darom. Kao da je odrasla na dvoru ta skromna protina k}i sa Fru{ke gore. Wen ìvotni moto je bio-ostati svoj po svaku cenu. Zubac je istakao da je M. S. Srpkiwa bila i jedan od na{ih prvih pisaca stvarnosne proze. O pesni{tvu laureatkiwe Tawe Kragujevi} govorila je Dragana Beleslijin, i nazvala je “isidorijanski svestranom”po~ev od prve wene pesni~ke kwige “Vratio se Volo|a”, objavqene 1966. godine u ediciji “Prva kwiga” Matice srpske. O tom pesni~kom po~etku prvi je pisao Pero Zubac. Kragujevi}eva je uspe{na i u percepciji drugih kwièvnih ostvarewa, {to se vidi kroz wene “Dnevnike ~itawa”. Nagradu “Milica Stojadinovi}-Srpkiwa” Tawi Kragujevi}

je uru~io Zoran \eri}, predsednik Odbora kwi`evnih susreta, koji je rekao da je u konkurenciji bilo 40 naslova. Priznawe se sastoji od reqefa u bronzi sa

sve}ena Mileni Pavlovi}-Barili. Izlo`bu je otvorio Sava Stepanov. Potom je premijerno prikazan animirani film Mirjane Bjelogrli} “Autoportret s

Foto: B. Lu~i}

Mili~inim likom, rad vajara Mladena Marinkova, i nov~anog iznosa. U muzi~kom programu nastupila je primadona Opere SNP Milica Stojadinovi}, uz kla-

belom ma~kom”, tako|e posve}en velikoj slikarki. Ovogodi{wi 33. kwi`evni susreti “Milici u pohode” okon~ani su razgovorima na temu “Fru{ka gora kao pesni~ki

U velikoj samo}i sveta Beseda “U velikoj samo}i sveta” Tawe Kragujevi}, bila je posve}ena Milici Stojadinovi}-Srpkiwi. -Ovo priznawe primam kao deo zagonetnog sjaja koji isijava iz talenta i stvarala{tva na{e velike, nezaboravqene poetese. Milica Stojadinovi}-Srpkiwa ponela je pre nas, ali za nas, dana{we pesnikiwe, trajni, fatalno ogoqeni usud samovawa. Wen ìvot i kwige koje je napisala, wena borba za intelektualno i ènsko-qudsko dostojanstvo, i danas predstavqaju format nezavisnog umetni~kog stvarawa- rekla je, izme|u ostalog Kragujevi}eva. virsku saradwu Maje Gruji}. Tokom popodneva u Zavodu za kulturu Vojvodine otvorena je izlo`ba kolaà Verice Milo{evi} “Milena u mom snu”, po-

toponim”, a u~estvovali su, izme|u ostalih, Zoran \eri}, Gordana \ilas, Frawa Petrinovi}, Milan Nenadi}, Emsura Hamzi}. Radmila Lotina

PREMA NAJAVAMA GORANA MARKOVI]A, SAVETNIKA MINISTRA KULTURE

Zakon o kinematografiji u martu

srpskom jeziku tokom minule godine pripala je kwi`evniku Lazi Lazi}u za delo "Muwa u kapi rose" , objavqeno u izdawu beogradskog "Booklanda".

Ovogodi{wem laureatu priznawe }e biti uru~eno 17. decembra u 12 ~asova u prostorijama Zmajevih de~ijih igara, Zmaj Jovina 26.

Specijalni savetnik za kinematografiju ministra kulture, filmski re`iser Goran Markovi} najavio je da }e Zakon o kinematografiji kona~no biti donet najverovatnije u martu naredne godine. "Posle dono{ewa dugoo~ekivanog i toliko potrebnog Zakona o kulturi, prvi od zakona koji }e ga pratiti jeste Zakon o kinematografiji. U najskorijem periodu o~ekujemo javnu raspravu i nakon toga uvo|ewe zakona u skup{tinsku proceduru, verovatno ve} u martu slede}e godi-

ne", najavio je Markovi}. On je podsetio da je rad na ovom zakonu po~eo jo{ 2004, ali da su tek ove godine, posle dono{ewa "krovnog" Zakona o kulturi, stvoreni uslovi da ta zna~ajna umetni~ka delatnost dobije svoj zakonski oblik. "Zakon o kinematografiji je moderan, uskla|en sa svim specifi~nostima doma}e kinematografije, ali i sa evropskim regulativama. Bi}e okrenut za{titi doma}e kinematografije, stvaralaca i radnika u woj, regulisa}e finansirawe, promet i sve

oblike eksploatacije kinematografskih dela", istakao je Markovi}. On je naveo da }e zakon ujedno pruìti mogu}nosti udruìvawa sa kinematografijama u okruèwu i ponuditi odli~ne uslove strancima koji èle da kod nas snimaju filmove. "Za nas koji se bavimo filmom ovo }e biti zna~ajno priznawe i podstrek, a onima koji dolalaze Zakon o kinematografiji pruì}e sigurnost i stabilnost u obavqawu filmskih delatnosti", zakqu~io je Markovi}.

SVET

DNEVNIK

POQSKA I SAD

kih vojnika koji baterije opslu`uju, a treba da obu~e poqske vojnike. SOFA je trebalo da potpi{u jo{ prekju~e ujutru Elen Tau{er iz Stejt departmenta i zamenik poqskog ministra odbrane Stawislav Komorovski po{to je tekst dokumenta u utorak usvojila poqska vlada. Kamen spoticawa je pitawe ~ije pravosu|e je nadle`no za ameri~ke vojnike ukoliko prekr{e zakone tokom boravka u Poqskoj. SAD generalno insistiraju da se dr`ave koje primaju wihove

Alijansa `eli ve}u pomo} u Avganistanu

vojnike unapred odreknu prava da ih izvode pred lice pravde, {to je u~inila i Ma|arska. Var{ava, me|utim, insistira da kao u [paniji za ameri~ke vojnike budu nadle`ni ameri~ki sudovi ako prekr{e zakon tokom slu`be i na terenu baze, ali ako na~ine prekr{aj ili krivi~no delo van baze, u slobodno vreme, da odgovaraju pred poqskim sudovima, po poqskim zakonima, a da Poqska od slu~aja do slu~aja mo`e tog prava da se odrekne. (Beta)

BRISEL: Zvani~nici NATO su izrazili `equ da Rusija obezbedi vi{e oru`ja i druge vidove vojne pomo}i za me|unarodne operacije u Avganistanu, i da Moskva uputi vi{e pomo}i avganistanskoj vladi. Portparol Alijanse Xejms Apaturaj rekao je da "svakako ima prostora za ve}u saradwu sa Rusijom" u Avganistanu, prenosi agencija A{o{iejted pres (AP). Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen koji je ranije pozvao na strate{ko partner-

stvo sa Rusijom, poseti}e Moskvu idu}e nedeqe. Rusija je dozvoli-

EVROPSKA UNIJA NUDI POMO] ZEMQAMA U RAZVOJU

FILIPINI

Otmi~ari prete ubistvom MANILA: Naoruàni otmi~ari koji na jugu Filipina drè 47 talaca, ju~e su zapretili da }e ih ubiti ako policija poku{a da ih oslobodi. "Ubi}u sve taoce ako policija poku{a da ih spase", izjavio je Frans presu Ondo Peres, jedan od otmi~ara.Peres je dao rok od nedequ dana vlastima da ispune wegove zahteve: da se povu~e optu`nica protiv wega i da jedan protivni~ki klan bude razoruàn. Napada~i su u ~etvrtak oteli 65 ìteqa jednog sela, potom oslobodili 18. Me|u otetima je bilo u~enika osnovne {kole i nastavnika, rekao je na~elnik policije na ostrvu Mindanao. Osumwi~eni otmi~ari su pripadnici lokalne kriminalne grupe. Do otmice je do{lo u jednom od upori{ta komunisti~kih pobuwenika Nove narodne armije, oruànog krila Komunisti~ke partije Filipina. Nova narodna armija se 40 godina bori za uspostavqawe komunizma na Filipinima. (Beta-AFP)

Sedam milijardi evra za klimu BRISEL: Evropski lideri dogovorili su se da zemqama u razvoju u naredne tri godine na raspolagawe stave 7,2 milijarde evra za borbu protiv klimatskih promena. Finansirawu pomo}i zemqama u razvoju doprine}e svih 27 dràva ~lanica Unije", rekao je predsedavaju}i Evropske unije, {vedski premijer Fredrik Rajnfelt. Suma o kojoj su se evropski lideri ju~e dogovorili znatno je ve}a od {est milijardi evra, koliko je ranije planirano da se izdvoji u tu svrhu. "Evropska unija preuzela je na sebe pravi~an deo tro{kova i nadam se da }e i ostale razvijene dràve u~initi isto", rekao je Rajnfelt na zavr{noj konferenciji za novinare samita {efova dràva i vlada EU koji se prekju~e i ju~e odràvao u Briselu. On se nada da }e ju~era{wa odluka Unije doprineti postizawu sporazuma

Sedi{te EU u Briselu

na konferenciji o klimatskim promenama koja se odr`ava u Kopenhagenu. Predsednik

Evropske komisije @oze Manuel Barozo izjavio je, me|utim, da je ova ponuda "uslovqe-

na", a Rajnfelt je precizirao da }e "tokom konferencije u Kopenhagenu videti postoji li akcija ostalih razvijenih dr`ava".Finansirawe borbe protiv klimatskih promena, odnosno smawewa ispu{tawa {tetnih gasova, predstavqa, kao {to se i pretpostavqalo, glavnu prepreku za postizawe jedinstvenog sporazuma koji bi zamenio Protokol iz Kjota koji isti~e 2012. godine i to je bila najva`nija tema dvodnevnog sastanka lidera evropskih zemaqa. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun odr`ali su zajedni~ku konferenciju za novinare pre ove zavr{ne i na woj su saop{tili da }e wihove dve zemqe ovom evropskom naporu u naredne tri godine doprineti sa najmawe po 1,7 milijardi evra, ali jo{ nije jasno koliko }e ostale evropske zemqe morati pojedina~no da izdvoje.

KGB naredio spaqivawe Hitlerovih ostataka MOSKVA: Posmrtne ostatke Adolfa Hitlera spalili su agenti sovjetske obave{tajne slu`be KGB 1970. i potom bacili u jednu reku u Nema~koj, po nalogu, izjavio je visoki bezbednosni zvani~nik, prenela je ameri~ka TV mre`a Si-En-En. U intervjuu ruskoj novinskoj agenciji Interfaks, General Vasilij Hristoforov, direktor arhiva ruske Federalne slu`be bezbednosti (FSB) koja je zamenila KGB, prvi put je

NATO I RUSIJA

Bez dogovora o statusu vojnika VAR[AVA: Poqska i SAD su u posledwem trenutku odustale od ve} najavqenog potpisivawa sporazuma SOFA o statusu ameri~kih vojnika, a pregovara~i poku{avaju od ju~e ujutro da re{e jedini problem: ko je nadle`an za sudsko ka`wavawe ameri~kih vojnika. Bez tog sporazuma Poqska ne}e idu}e godine dobiti bateriju modernog ameri~kog protivraketnog sistema "patriot" do koje joj je najvi{e stalo u vojnoj saradwi sa SAD, jer ne bi bio regulisan status oko 100 ameri~-

subota12.decembar2009.

obelodanio niz doga|aja koji su doveli do nestanka Hitlerovog tela. Hristoforov je naveo kako poverqivi dokumenti dokazuju da je onda{wi {ef KBG Juri Andropov dao nalog, uz pristanak rukovodstva sovjetske Komunisti~ke partije, da budu uni{teni posmrtni ostaci nacisti~kog vo|e Hitlera, wegove `ene Eve Braun, {efa propagande Jozefa Gebelsa i ~itave wegove porodice.

Po navodima Hristoforova, ta odluka doneta je iz bojazni da bi mesto na kome je Hitler sahrawen moglo da postane mesto svojevrsnog hodo~a{}a za nostalgi~are nacizma. Operaciju pod {ifrom "arhivi" izvela je grupa specijalnih agenata KGB u Magdeburgu u Isto~noj Nema~koj, gde su tela tajno pokopana 21. februara 1946. u krugu kasarne pod kontrolom sovjetske armije, kazao je Hristoforov. General navodi da

u dokumentima pi{e: "Ostaci su spaqeni na loma~i nedaleko od [enebeka, 11 kilometara od Magdeburga, i wihov pepeo potom je ba~en u reku Bideric". U septembru ove godine, ameri~ki istra`iva~i saop{tili su nakon ekspertize da je deo lobawe za koju se pretpostavqalo da je Hitlerova u stvari pripadao lobawi neidentifikovane 40-godi{we `ene. Ovo otki}e ponovo je dovelo u pitawe jednu od niza

verzija o posledwim trenucima `ivota nacisti~kog vo|e, po kojoj je 30. aprila 1945. po~inio samoubistvo zajedno sa Evom Braun tako {to je progutao pilulu cijanida i zatim sebi ispalio metak u glavu. Hristoforov je dodao da sve {to je ostalo od Hitlerovog tela jesu delovi vilice i lobawe koji se danas ~uvaju u Rusiji. General je kazao da se vilica nalazi u arhivu FSB, a fragmenti lobawe u Dr`avnom arhivu. (Tanjug)

la Alijansi da prevozi vojnu opremu preko wene teritorije za operacije u Avganistanu. Rusi su tako|e obu~avali hiqade avganistanskih policajaca za borbu protiv trgovawa drogom. Zvani~nici iz Kremqa nagovestili su mogu}nost da se produbi saradwa sa Alijansom u Avganistanu, ali su iskqu~ili slawe vojnika, navodi AP.

KIPAR

Ukradeno telo predsednika NIKOZIJA: Posmrtni ostaci biv{eg kiparskog predsednika Tasosa Papadopulosa, preminulog pre godinu dana, ukradeni su protekle no}i nadomak Nikozije. Kra|a tela predsednika dogodila se uo~i obeleàvawa prve godi{wice wegove smrti. Policija je saop{tila da je kov~eg s telom ukraden iz grobqa u selu Deftera kod Nikozije i navela da je pokrenuta istraga. "Ne mogu da zamislim da neko moè da po~ini tako gnusan ~in", rekao je Andros Kiprijanu, {ef vladaju}e komunisti~ke partije Akel. Za sada se ne znaju drugi detaqi. Porodica Papadopulos jo{ nije reagovala. Papadopulos (74) je preminuo 12. decembra 2008. godine. Dugogodi{wi advokat, bio je {ef dràve pet godina (2003-2008). (Beta)

TURSKA

Poginulo 19 rudara ANKARA: Na zapadu Turske poginulo je 19 rudara, gde se dogodila eksplozija metana, izjavio je turski ministar za rad Omer Din~er. "Spasila~ke ekipe su do{le na lice meta. Na`alost, svi rudari su bili mrtvi", rekao je Din~er, prenosi turska agencija Anadolija. Eksplozija se dogodila preksino} u provinciji Bursa kada su rudari postavili dinamit 200 metara ispod zemqe. Prema prvom bilansu, {eset rudara je poginulo, a 13 je ostalo zatrpano. Nesre}e u turskim rudnicima su veoma ~este, zbog lo{ih bezbednosnih uslova. Turska dr`avna televizija je javila da se eksplozija dogodila 213 metara ispod povr{ine tla u rudniku u zapadnoj provinciji Bursa. (Beta)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DALAJ-LAMA Duhovni vo|a tibetanskih budista dalajlama ocenio je ju~e da je Nobelova nagrada za mir preuraweno dodeqena predsedniku SAD Baraku Obami. "Svet }e morati da ~eka da bi video da li Obama zaslu`uje mesto pored drugih dobitnika te nagrade, kao {to su Aung San Sui Kji i Leh Valesa", rekao je dobitnik istog priznawa za 1989. godinu.

NATALI PORTMAN Natali Portman igra}e i bi}e producent filma "Gordost i predrasuda i zombiji", koji }e biti snimqen po bestseleru Seta Grejem-Smita, inspirisanom klasikom Xejn Ostin. Iako se na omotu kwige nalazi ime engleske kwièvnice, GrejamSmit je uzeo slobodu da u Englesku 19. veka uvede zombije èdne krvi koji jedu ìve qude. Natali Portman }e igrati ìvahnu Elizabet Benet.

BENI BEGIN Izraelski ministar Beni Begin, iz vladaju}eg konzervativnog Likuda, najavio je da }e broj stanovnika u jevrejskim naseqima na Zapadnoj obali slede}e godine porasti za 10.000, uprkos desotomese~nom moratorijumu na izgradwu novih domova za Jevreje. Begin je objasnio da }e moratorijum biti bolan ali da to nije potpuno zamrzavawe izgradwe u pravom smislu re~i.

Zbog krize nema hemijske kastracije pedofila VAR[AVA: Novi zakoni koji predvi|aju prinudnu hemijsku kastraciju pedofila u Poqskoj ostaju mrtvo slovo na papiru zbog globalne ekonomske krize, a nije izvesno da li }e u buxetu biti novca za planirani elektronski nadzor pedofila po izlasku iz zatvora. Nedavnim izmenama Krivi~nog zakona znatno su poo{trene kazne zatvora za seksualnu zloupotrebu mla|ih od 15 godina i za incest, a uvedene su i kazne za "dobru pedofiliju" - za propagirawe stava da seks sa decom ne mora nu`no da nanosi detetu zlo. Osu|eni predofil mora}e da se podvrgne hemijskoj kastraciji. Ukoliko to odbije, ~eka ga boravak u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa dok ne po~ne da uzima lekove. Predvi|ena obaveza da osu-

|eni pedofil mora da se podvrgne hemijskoj kastraciji ne}e mo}i da se realizuje, jer Ministarstvo zdravqa nije odredilo koje }e ustanove biti specijalizovane za nasilnike, niti je izdvojilo sredstva, upozorila je poqska nevladina organizacija Kidprotekt. Ministarstvo pravde dodatno dopuwava paragraf o hemijskoj kastraciji i uvodi obavezu da pedofili budu i posle izdr`avawa kazne stalno pod nadzorom, uz pomo} obavezne elektronske narukvice koju je Poqska u septembru uvela za neke kategorije osu|enika koji ostaju u ku}nom pritvoru. Elektronske narukvice

su se, me|utim, u Poqskoj pokazale kao neuspe{ane zbog birokratske aqkavosti i nedostatka novca. Sistem elektronskog nadzora pripreman je pet godina i do sada je progutao 56 miliona evra. Od septembra do danas je ku}ni zatvor pod elektronskim nadzorom zatra`en za

300 osu|ewika, ali je narukvice dobilo svega 18. Poqski opozicioni konzervativci narednih dana predlo`i}e Sejmu novi zakon koji bi naredio da se na internetu objavquju li~ni podaci i fotografije pedofila osu|enih za seksualnu zlouputrebu dece i brutalno silovawe, najavila je ju~era{wa "@e~popolita." "Do sada je o objavqivawu li~nih podataka pedofila odlu~ivao sud. Na{ predlog to uvodi kao obavezu", kazao je listu autor predloga, poslanik "Prava i Pravde", Anxej Dera. (Beta)

BALKAN

subota12.decembar2009.

RUMUNIJA

DNEVNIK

CRNA GORA

Ponovno brojawe poni{tenih glasova BUKURE[T: Ustavni sud Rumunije pozvao je na ponovno prebrojavawe poni{tenih glasova sa nedeqnih predsedni~kih izbora u toj zemqi. Ovakva odluka Ustavnog suda mogla bi da ugrozi tesnu pobedu predsednika Trajana Baseskua, koji je prema preliminarnim rezultatima osvojio 70.000 glasova vi{e od protivkandidata Mir~ea Mir~e Yoana i Trajan Basesku Xoane, lidera Socijaldemokratske partije progla{enih rezultata“, nave(SDP), ocenio je Rojters. deno je u saop{tewu. „Sud je odlu~io ve}inom glaUstavni sud je nalo`io da sova da Centralni izborni biponovo bude prebrojano 138.000 ro ponovo prebroji poni{tene poni{tenih glasova. glasove da bi se utvrdilo da li Centralni izborni biro postoje razlike izme|u broja odbio je pre tri dana zahtev glasa~kih listi}a u kutijama i SDP da ponovo budu prebroja-

êtiri helikoptera na prodaju PODGORICA: Ministarstvo odbrane Crne Gore saop{tilo je danas da su od pet helikoptera koji su se zatekli u Vazduhoplovnoj bazi u Podgorici prilikom formirawa Vojske Crne Gore (VCG), ~etiri „data na prodaju“, a jedan je progla{en muzejskim eskponatom. Taj helikopter, proizveden 1976. godine, bi}e izloèn kada bude osnovan Muzej VCG, pi{e u odgovoru Ministarstva odbrane na pitawe agencije Beta da li je VCG prodala cetiri helikoptera i {ta }e biti sa petim helikopterom. „Helikopteri koji su na osnovu odluke Vlade Crne Gore dati na prodaju su razoruàni (skinuta je instalacija i oprema za upotrebu

naoruàwa) i kao takvi su prodati po zakonski utvr|enom postupku“, pi{e u odgovoru Ministarstva odbrane. Ti helikopteri su pojedina~no prodati po ceni od 61.000 dolara, a cena je znatno ve}a nego ona koju su dobile dràve u regionu prilikom prodaje svojih starih helikoptera istog tipa, objasnilo je to ministarstvo. „Za koje je namene kupac kupio helikoptere, nije nam poznato, ali se oni ni po kakvim standardima ne mogu vi{e koristiti za vojne potrebe“, navedeno je u odgovoru crnogorskog Ministarstva odbrane. Ministarstvo je objasnilo da je 2007. godine zatraìlo ekspertsko mi{qewe ukra-

jinskog vazduhoplovnog zavoda „Aviakon“, a nakon toga i ruske dr`avne firme „Rosoboroneksport“ o tome da li je mogu} remont pomenutih helikoptera. Te firme su ponudile remont za milion evra po helikopteru, bez remonta motora, uz produ`ewe veka upotrebe za ~etiri helikoptera proizvedena 1974. godine, a za jedan proizveden 1976. godine, za tri godine. „Analiziraju}i ponudu i upotrebnu vrednost dobijenu remontom, Ministarstvo odbrane Crne Gore je ocenilo da je remont neracionalan i odustalo je od remonta“, pi{e u odgovoru Ministartva odbrane. (Beta)

Merkator u Podgorici ni glasovi iz drugog kruga predsedni~kih izbora i provere rezultati u nekoliko izbornih mesta gde ta partija tvrdi da je bilo nepravilnosti ili gre{aka u kona~nim izve{tajima. (Tanjug)

PODGORICA: Slovena~ka kompanija Merkator otvori}e danas u Podgorici najve}i prodajni objekat u Crnoj Gori, najavili su ju~e predstavnici te firme. Direktor „MerkatorMeksa“ Ivan Karaxi} je na konferenciji za novinare rekao da }e novi prodajni prostor „Merkatora“ u Podgorici, u novoi-

zgra|enom objektu „Mol of Montenegro“, raspolagati sa 4.400 metara kvadratnih, ponudi}e vi{e od 30.000 artikala a upo{qava}e 100 radnika. Predstavnik uprave „Merkatora“ iz Qubqane Marjan Nagode je kazao da ta kompanija sada posluje u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Bugarskoj,

a da namerava da se pojavi i na tr`i{tu Makedonije i Albanije. „Merkator“ je 2008. godine, naveo je Nagode, ostvario promet u iznosu vi{e od 2,7 milijardi evra. U kompaniji je zaposleno preko 21.000 qudi. Nova prodavnica „Merkatora“ sme{tena je u novom tr`nom centru koji je izgradila turska firma „Ginta{”.

BOSNA I HERCEGOVINA

HRVATSKA

RS nema plan secesije

Bez dodatnih vojnika u Avganistanu

BAWALUKA: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da RS nema nikakav plan secesije, ve} insistira na doslednoj primeni Dejtonskog sporazuma. „Na na{em dnevnom redu nije secesija, nego primena Dejtonskog sporazuma“, rekao je Dodik novinarima i naveo da Bosna i Hercegovina, ako `eli biti stabilna, mora ra{~istiti odnose na bazi Dejtonskog sporazuma. „To zna~i da se mnoge nadle`nosti koje su otete, a nisu bile predmet sporazumevawa izme|u strana u BiH, moraju vratiti na na~in sporazumevawa, kako bi se obezbedio dejtonski legitimitet za mnoge institucije koje su jednostra-

no prenesene na nivo BiH“, rekao je Dodik. On smatra da treba dozvoliti „ni~im sputanu raspravu“ i izno{ewe stavova kao najboqi doprinos razumevawu Dejtonskog sporazuma i pozicije RS. Komentari{u}i predstoje}i sastanak koji je za ponedeqak zakazao lider SDA Sulejman Tihi}, u vezi s dogovorom o kqu~nim pitawima u BiH, me|u kojima su i ustavne promene, Dodik je rekao da }e neko iz SNSD (wegove stranke) prisustvovati tome sastanku. „Mi u SNSD podr`avamo sastanke doma}ih aktera o kqu~nim pitawima u BiH i neko iz SNSD }e biti prisustan na tome sastanku“, rekao je Dodik.

Dodik oslobo|en otpu`bi BAWALUKA: Osnovni sud u Fo~i u celosti je odbio tu`beni zahtev na~elnika op{tine Zdravka Krsmanovi}a kojim je traìo da mu premijer Republike Srpske Milorad Dodik plati nematerijalnu {tetu zbog klevete. Dodikov advokat Goran Bubi} rekao je Tanjug u da je sud obavezao Krsmanovi}a da plati tro{kove parni~nog postupka u iznosu od 2.600 konvertibilnih maraka.U presudi je navedeno da se odbija zahtev tuìoca da sud obaveè tuènog da mu zbog klevete nadoknadi nematerijalnu {tetu u iznosu od 5.000 maraka sa kamatama od dana po~iwene {tete pa do isplate i

da se o tro{ku tuènog objavi izreka presude u jednim od dnevnih novina, koje se distribuiraju na teritoriji RS. U obrazloèwu presude se navodi da Dodik na predizbornom skupu u Fo~i, tokom kojeg je, prema Krsmanovi}evim tvrdwama, izgovorio za wega mnoge uvredqive re~i, „nije pomenuo wegov privatni ìvot, niti mu je bilo kakvom izjavom dirnut porodi~ni ìvot“ „Krsmanovi} kao javna li~nost ima du`nost da trpi kritike koje su mnogo è{}e i o{trije od uobi~ajenih, jer i sam svakodnevno kritikuje i napada svoje neistomi{qenike“, naveo je sud.

BUGARSKI

Uhap{eni falsifikatori SOFIJA: U koordiniranoj akciji evropske organizacije za policijsku saradwu Europol, u Bugarskoj i Poqskoj je uhap{eno deset osoba osumwi~neih da su pripadnici me|unarodne mre`e piraterije kreditnih kartica, saop{teno je ju~e iz Europola. Nekoliko stotina falsifikovanih kartica i izuzetno sofisticirana oprema za pi-

Stradali u poplavi qak. ^etiri Albanca koje je me}ava zarobila u planinama kod grada Florine, kraj granice Albanije, ju~e su izbavili spasioci. Jedan brod sa 27 ilegalnih doseqenika, koji je krenuo iz Turske, potonuo je ju~e u Egejskom moru. Jedna osoba je stradala, a jedna nestala, navela je spasila~ka slu`ba.

poslanici Hrvatskog sabora. Za takvu odluku glasalo je 114 poslanika, jedan je bio protiv, a jedan uzdr`an. Hrvatska u Me|unarodnim snagama za podr{ku bezbednosti u Avganistanu ima

293 vojnika, a iz dr`avnog buxeta je za misiju izdvojeno 258,4 miliona kuna. Stav vlasti u Hrvatskoj je da ne mo`e da {aqe u Avganistan dodatne vojnike, iako je SAD sve partnere u NA-

TO pozvale da poja~aju svoj doprinos u Avganistanu. Poslanici su odlu~ili i da }e Hrvatska vojska u 2010. i 2011. godini u~estvovati u osam mirovnih misija UN.

SDP traìo smenu ministra saobra}aja ZAGREB: Najja~a opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP) zatraìla je ju~e od poslanika Hrvatskog sabora da izglasaju nepoverewe ministru mora, saobra}aja i infrastrukture Boìdaru Kalmeti, optuùju}i ga da je u svom resoru stvorio „blagodatnu klimu za kriminal i korupciju“. Kalmeta je u Saboru odbacio optu`be SDP, dok su poslanici vladaju}e Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), iz koje Kalmeta dolazi, isticali da je re~ o „staqinisti~koj hajci na HDZ“. Obrazlaù}i zahtev SDP za smenu Kalmete, poslanik te partije @eqko Jovanovi} rekao je da je ministar saobra}aja politi~ki odgovoran za „te{ke kriminalne i korup-

Konkurs za direktora HRT ZAGREB: Programski savet Hrvatske radio televizije (HRT) raspisao je konkurs za novog generalnog direktora. Do izbora vr{ilac du`nosti }e biti Josip Popovac koji je pre nekoliko dana na sednici izglasan umesto smewenog Va-

rateriju ovog tipa zaplewena je tokom operacije, navodi se u saop{tewu. Ministarstvo unutra{wih poslova Bugarske, koje je krajem novembra obelodanilo prva hap{ewa u ovom akciji, navodi da je uhap{en i, kako se veruje, {ef ove grupe, 37-ogodi{wi Bugarin. Akcija se nastavqa, navodi se u dana{wem saop{tewu Europola. (Beta)

GR^KA ATINA: Tri osobe su poginule u centralnom delu Gr~ke u poplavi izazvanoj obilnom ki{om, preneli su ju~e gr~ki mediji. Jedan ~obanin (70) udavio se preksino} po{to ga je odnela bujica nadomak grada Volosa. Mrtav je na|en i wegov brat koji je poku{ao da ga spase, a poginuo je jo{ jedan se-

ZAGREB: Hrvatska }e zadr`ati svojih 300 vojnika u misiji NATO u Avganistanu i 2010. godine ne}e slati dodatne snage u tu zemqu, odlu~ili su ju~e dvotre}inskom ve}inom glasova

Vawa Sutli}

we Sutli}a, saop{teno je na ju~era{woj konferenciji za medije.Budu}i direktor mora biti hrvatski dr`avqanin, imati visoku stru~nu spremu, najmawe pet godina radnog iskustva, znawe jednog svetskog jezika i organizacijske i rukovodila~ke sposobnosti dokazane u dosada{wem radu.

Bo`idar Kalmet

tivne afere“ u wegovom resoru, poput onih u Hrvatskim autocestama (HAC), Hrvatskim cestama (HC) i Hrvatskim èleznicama (H@). Optuìo ga je da je u cestogradwi stvorio koruptivnu spregu izme|u wegovog ministarstva, HAC-a, HC-a i niza drugih interesnih firmi. Jovanovi}, tako|e, smatra da je ministar odgovoran i za te{ku èlezni~ku nesre}u koja se letos dogodila kod Ka{tela, u kojoj je poginulo {est osoba. Ocenio je da je „u najmawu ruku neodgovorno od premijerke Jadranke Kosor da u vladi i daqe drì ministre poput Kalmete“. Wegovo izlagawe izazvalo je 22 replike poslanika HDZ, koji su navodili da SDP ni~im nije

dokazao Kalmetinu politi~ku odgovornost. U obra}awu Saboru, Kalmeta je kazao da se ne ose}a politi~ki odgovornim za afere i propuste u wegovom resoru, odbaciv{i optu`be za kriminal i korupciju. Dodao je da kao ~elni ~ovek u velikom resoru koji je na to mesto do{ao iz politike, ne moè da bude odgovoran za operativne poslove. Istakao je, tako|e, da i on ima zasluge u procesu otkrivawa raznih nezakonitosti u wegovom resoru. Kolegu iz vlade èstoko je branio i potpredsednik vlade Darko Milinovi}, koji je optuìo SDP da poku{ava da destabilizuje vladaju}u koaliciju i otupi o{tricu borbe protiv korupcije. (Beta)

Klinton: SAD posve}ene integraciji Zapadnog Balkana VA[INGTON: SAD su posve}ene punoj integraciji zemaqa Zapadnog Balkana u evropske i transatlantske strukture, izjavila je dràvna sekretarka Hilari Klinton posle susreta sa hrvatskim ministrom spoqnih poslova Gordanom Jandrokovi}em u Va{ingtonu. Ona je rekla i da je „Hrvatska jedna je od prvih zemaqa koja je podràla Kosovo i pridruìla se SAD i ostalim zemqama u usmenoj raspravi u Hagu u korist legitimnog prava Kosova da proglasi nezavisnost“. Hilari Klinton je rekla da „zna da ministar (Jandrokovi}) ulaè znatne napore u poboq{awe odnosa Hrvatske i Srbije“, javio je „Glas Amerike“. Ameri~ka dràvna sekretarka je podràla {to brì ulazak Hrvatske u Evropsku uniju, uz ocenu da wen uspeh predstavqa model za region. Na pitawe o nestalim dokumentima iz operacije „Oluja” koje od Zagreba potraùje Ha{ki tribunal, Jandrokovi} je rekao da }e hrvatske vlasti nastaviti istragu

tim povodom i da u potpunosti sara|uju sa Tribunalom. On je izrazio nadu da }e pojedine evropske zemqe promeniti stav o tom pitawu i da }e Hrvatska mo}i da zavr{i pregovore sa Unijom u prvoj polovini naredne godine. Klinton je rekla da SAD smatraju pozitivnim korakom to {to je Hrvatska uspela da prona|e 10.000 strana dokumenata i dodala da su SAD spremne da, na zahtev Zagreba, pru`e bilo kakvu tehni~ku pomo}.

DNEVNIK

OGLASI

ZLATIBOR, najlep{a ku}a, 16 ari dvori{ta, sre|eno. www.zlatibor.rs Tel.: 063/318-040, 063/238-202. 92197 ZLATIBOR - izdajem petokrevetne apartmane, CG, 50m2. Telefon: 063/7588677. 92449

subota12.decembar2009.

IZDAJEM dvosoban, prazan konforan stan od 56 m2 na Bulevaru oslobo|ewa, pla}awe mese~no + depozit. Telefon 021/300-613, 061/136-78-92 92532 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bulevaru cara Lazara 85, kablovska, internet. Telefon 064/153-20-10. 92211 IZDAJEM na du`i period name{ten dvosoban stan na Limanu I. Kontakt telefon: 063/7535-382. 92455

IZDAJEM na du`e vreme noviji stan, jednosoban, potpuno name{ten u Mi~urinovoj ulici, cena 170E plus depozit 150E. Telefon: 064/1372108. 92051 IZDAJEM stan 63m2, CG, klima, sa name{tenom kuhiwom, Ul. Mileve Simi} 8, Slana Bara. Tel.: 4780-380, 064/136-0012. 90817 IZDAJEM praznu novu garsoweru 26m2, mala terasa strogi centar, 140E. Tel.: 064/1463-126. 91885 IZDAJEM dvosoban dvori{ni stan 40 m2 studentima ili |acima. Le`aj 70E na Novom nasequ. Mogu}nost fiksnog telefona KTV, intrneta. Telefon 064/81-38-011. 92290

subota12.decembar2009.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

SE^EMO i orezujemo kriti~na stabla (drve}e) sa i bez dizalice. Telefon: 063/84-26-876. 91713 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska br. 8 (u dvori{tu). Tel.: 6612-570, od 9-12 i 15-19. 92440 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 91606 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamernom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non-stop, garancija. Tel. 6393-737, 064/160-47-25. 92582

Nikola Loki} Posledwi pozdrav voqenom bratu, koji }e ve~no `iveti u mom srcu. Tvoj Isa.

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 76186

92655

PRODAJEM debele sviwe i polutke. Tel. 6416-874, 063/774-85-78. 92288

VIAGRA ORIGINAL, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 92318 PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, le~ewe sedam dana. Telefon: 037/490-797, 064/240-55-49, deda Rado{. 92472

PRODAJEM drva hrast grab, bagrem, bukva u metarice 2700 din. iscepano izrezano 2800 sa prevozom. Telefon 064/369-180-8. 92226 TA^NA mera, na prodaju drva bukva, hrast, grab i bagrem. Iscepano, izrezano 3.000, u metrice 2.700 sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 91659 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Tel.: 063/77-19-142, 021/6413-575. 91526 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16. 85496

Nikola Loki} 5. 4. 1929 - 11. 12. 2009. Posledwi pozdrav dragom i voqenom ujaku od \or|a Vuksanova sa porodicom.

92654

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

voqenom

Preminuo je moj dragi suprug

Nikoli Loki}u od sestre Du{ice i zeta Milenka sa porodicom.

92651

Preminuo je na{ voqeni brat i ujak

Nikola Loki} veterinar u penziji POTREBAN u zakup petosoban stan u centru od drugog sprata na vi{e, dva sanitarna ~vora, mo`e dupleks. Telefon: 063/212-393. 92456 POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021451-472, 6621-797, 6618-184, 063-598463. 91840

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, hitno potrebna garsowera do 30.000E i dvosoban stan do 50.000e. Tel.: 6621797, 063/598-463, 064/502-5379. 91838

PRODAJEM ve}u povr{inu zemqi{ta pored auto puta, industrijska zona. Telefon: 021/6543-395, 064/130-50-88. 92141 PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg 107m2, cena povoqna, ku}a ukwièna. Telefon 064/503-8504. 92174 BEOÎN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2/150 ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6,5E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14. 92108 PRODAJEM mewam dve ku}e Koviq \ur|evo moè zamena za stan. Telefoni: 064/114-3675, 0666-55-20-80 \or|e. 92093

IZDAJEM lokal od 30m2, Dunavska br. 2 u dvori{tu, predwa cela strana u staklu. Telefon 6391-069. 92070 PRODAJEM jednoiposoban stan, Nova Detelinara, bez posrednika. Telefon 062/261-160. 91869 PRODAJEM dvosoban, ukwi`en, name{ten stan 53 m2 I sprat, terasa, vlasnik 1/1. Kornelija Stankovi}a, cena 42.000 E. Telefon 064/256-4716, 062-876-0641. 92517 PRODAJEM dvosoban stan, Nova Detelinara, bez posrednika. Telefon 063/849-34-77. 91871 HITNO prodajem dvosoban stan 47m2, IV sprt, CG, Bul. Ja{e Tomi}a 16, ukwi`en, vlasnik. Telefon: 063/549749. 92386

PRODAJEM trosoban stan 77m2, Ul. Cara Du{ana, nov, neuseqavan. Telefon: 064/933-6877. 92084

Sahrana je u subotu, 12. decembra 2009. u 13 ~asova, u Oxacima.

Nikola Loki} O`alo{}ena tvoja supruga Irena.

Posledwi drugarici

pozdrav

O`alo{}ene sestre: Stevanka, Lenka i Milosava sa porodicama.

92656

92653

na{oj

Posledwi pozdrav na{em ~lanu i sindikalnom aktivisti

IZDAJEM halu (distributivni centar) 300m2, dvori{te 2000m2, na kraju Bulevara Vojvode Stepe, tranzitni put, neometan prilaz {leperima. Telefon 063/66-69-69. 92490

PRODAJEM planetarni mikser za testo od 25 l, radio mesec dana, 790E. Telefon: 063/212-393. 92457

PRODAJEM sobni name{taj, kuhiwski name{taj, ovalni drveni trpezarijski sto sa {est stolica i limene radijatore. Telefoni: 021/371-643. 92280

Slobodanu Jovovi}u

Jaroslavi od razrednog stare{ine i wenog VIII1.

od Saveza samostalnih sindikata grada Novog Sada i op{tina.

92658

2699/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav kolegi i drugu

subota12.decembar2009.

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav kolegi i drugu

pozdrav

25 dragom

Jaroslava Bo`i}

Slobodanu - Bobi Jovovi}u

Slobodanu Jovovi}u

Slobodanu - Bobi Jovovi}u

Dragoj Jarki, posledwi pozdrav od porodice Gon|a i Mijatov.

Kolege iz Korekture.

drugari iz [tamparije „Dnevnik”.

121209/P1

121209/P

Sa po{tovawem se opra{tamo od

Posledwi pozdrav na{em uva`enom i po{tovanom

92648

prof. dr @arku Bukurovu

na{eg dugogodi{weg ~lana i {efa Voleli smo ga i cenili, mnogima od nas je bio uzor. Opra{tamo se od wega i nastavi}emo daqe kao da je on i daqe sa nama.

Kolektiv Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu.

92647

Posledwi pozdrav na{em kolegi

prof. dr @arka Bukurova profesoru dr @arku Bukurovu

od porodice Matovi}.

Plemeniti qudi kratko `ive, a dugo se pamte.

Zaposleni na Departmanu za saobra}aj Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu.

Katedra za mehaniku fluida i hidropneumatske sisteme.

2700/P

2703/P

2701/P

[est meseci je od smrti

Posledwi pozdrav

Prof. dr @arko Bukurov S po{tovawem, posledwi pozdrav.

Slobodanu Jovovi}u

\uje Bojovi} Seje

radniku „Dnevnik-[tamparije“, koji je radio korekturu i na{ih izdawa.

Kolektiv Departmana za energetiku i procesnu tehniku.

„DNEVNIK-POQOPRIVREDNIK”. OG/121209

S po{tovawem se opra{tamo od na{eg zeta

2702/P

S tugom u srcu obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminula moja voqena supruga

Vreme nije lek ve} svedok bola i tuge, ali samo oni koji te vole znaju koliko je te{ko ìveti bez tebe. Bila si stub ~itave porodice, glasnogovornik bez ustru~avawa u grdwama i pohvalama. înila si sve da svojima obezbedi{ lep{i i ispuweniji ìvot. Okupqala si nas ~emu smo se zajedno radovali, a sada pose}ujemo tvoju hladnu humku iz koje ne}emo ~uti ni jednu re~, nijednu dosetku koje su te ~inile osobenom, ali tvoj {iroki osmeh i duh ostaje u nama dok ìvimo. Porodica }e 13. 12. 2009. godine, u 11 sati, u Stepanovi}evu postetiti wen grob. Suprug Veli{a, sinovi Aleksandar, Vladimir, snaje Vesna, Teodora i unuci Sara, Rastko i Lara. 92645

@arka Bukurova Baceta

SE]AWE na voqene roditeqe

Bio si i osta}e{ deo na{eg `ivota, voqen i nikad zaboravqen. Porodica Mrku{i}. 92641

Prestalo je da kuca dobro i plemenito srce moga te~e.

Marija Pavli~i}

Jaroslava Bo`i}

profesor 12. 12. 2006 - 12. 12. 2009.

Sahrana je 12. 12. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. @arko Bukurov

Neka te an|eli ~uvaju.

Dragi Bace, hvala ti za bezgrani~nu qubav i dobrotu koju si mi pru`ao svih ovih godina.

Tvoj suprug Borislav Bo`i}.

dr Qubi{a Pavli~i} otorinolaringolog 15. 12. 1992 - 15. 12. 2009.

Zaborav ne postoji, samo tuga i ponos.

Va{i najmiliji: }erka Biqana, zet Vidoje, unuci Milica i Milo{, sin Igor, snaha Nata{a, unuci Sofija, Boris i Jovan.

Maja Mrku{i}. 92657 92642

92640

^ITUQE z POMENI

subota12.decembar2009.

Danas, 12. 12. 2009. godine navr{ava se 6 tu`nih meseci od kako sa nama nije na{ dragi suprug, otac, tast i deda

POMEN

DNEVNIK

Zauvek me je napustila moja mama

2008 - 2009.

Posledwi pozdrav na{oj snajki Kaji

SE]AWE

Katici Krsti} od Krsti} \or|a i Bojane sa decom.

Nada Hacopulos

Milutin Karanovi} Radovan \uki} Tvoji najmiliji.

Dani prolaze, a tuga ostaje u na{im srcima. Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se jednogodi{wi pomen davati 12. 12. 2009. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu. Tuguju za tobom: supruga Olgica, k}erka Beba i unuka Jovana.

92630

Opra{tamo ~oveka.

Posledwi pozdrav

10. 12. 2006 - 10. 12. 2009.

Katica Krsti}

92559

Posledwi prabaki

Milica Stojanovi} 10. 12. 2002 - 10. 12. 2009.

ro|. Popov Neka te an|eli ~uvaju. Tvoja }erka Slavica i zet @arko Stoj{i}.

92634

92557

dobrog

Napustila si me zauvek draga moja mama...

pozdrav

baki

Kaù da ~ovek ìvi onoliko koliko ga se qudi se}aju i vredi onoliko po ~emu ga pamte. Ako je tako, ti vredi{ neizmerno i ìve}e{ ve~no. Tvoji najmiliji. 92564

GODI[WI POMEN

Katici Krsti} baba Maji

Lazar Stojanovi} 14. 12. 1987 - 14. 12. 2009.

Jeleni Steji} Leli

@arko Bukurov Bace

Milica, Laza i Dule.

ro|. Popov

Porodica Mili}.

Ve~no }e te ~uvati od zaborava: tvoja }erka Qubica i unuke Borislava i Sofija.

Nikad je ne}e zaboraviti: mama Marija, sestra Dragana i zet Tibor.

92558

92512

92633

92639

Posledwi pozdrav

Mirjani Ne{ovi} Kerac

Katica Krsti}

3 na{oj dragoj

Sa po{tovawem i qubavqu k}i Dragica i unuka Tatjana Popov.

od: Bobane, Mileta, \oke, Nata{e i wenih praunu~adi: Du{ana, Lazara, Tijane i Nikoline.

92508

92556

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i kolegi

Slobi Jovovi}u

GODI[WI POMEN Porodici upu}ujemo najdubqe sau~e{}e. Biv{e kolege i koleginice iz Korekture. 92585

Rosi Ma|istorov

tetka Rosi

SE]AWE

Mirjani Ne{ovi} Kerac

od Danice i Branka.

od porodice Kolarov.

U subotu, 12. 12. 2009. godine sa po~etkom u 10.30 ~asova odr`a}e se parastos za pokoj wene plemenite du{e na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Suprug Veselin i sin Stefan, dever Jovan sa porodicom i svekrva Saveta.

92637

92638

92511

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a

na{em voqenom

@arko Grabe`

POMEN

@ivot bez tebe te{ko je a se}awe na tebe ve~no je. Danas, 12. 12. 2009. ro|endan ti je a tuga i bol ostaje. Tvoja makica, sinovi Predrag i Nenad sa porodicama. 92594

Pavlu Novotu 21. 6. 2009 - 21. 12. 2009.

Rosa Ma|istorov 1940 - 2009. Sahrana je danas, 12. 12. 2009. godine, u 13 sati, u Loku. Sestre Gina i Mica sa porodicama.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

obele`i}emo danas, 12. 12. 2009. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Znaj, ni{ta vi{e nije kao pre. Velika je praznina, bol i tuga u na{im du{ama a rana u srcima. Po~ivaj u miru. Vole te tvoji najmiliji; supruga Dragiwa, k}i Ana i zet Sr|an.

92636

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ otac i deda

92631

U subotu, 12. 12. 2009. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, odr`a}emo {estomese~ni pomen na{em voqenom

Posledwi pozdrav na{em kolegi

\or|e Jerkovi} prof. dr @arku Bukurovu Osta}e{ ve~no u na{im srcima. Zaposleni na Departmanu za mehanizaciju i konstrukciono ma{instvo Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu.

Draganu Miji}u Prolaze dani tuge i neverice... I is~ekivawa da }e{ nam se ipak vratiti. Stvarnost je suvi{e bolna da bi je prihvatili. Uvek }emo biti â&#x20AC;&#x17E;tri-triâ&#x20AC;&#x153;.

Tvoji: }erka Mirjana, unuk Miqan sa porodicom i unuke Tawa i Vawa sa porodicama.

Tvoji: Aleksa i Branka sa porodicom. 2704-P

92552

92615

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Nema vi{e mog najboqeg zeta

POMEN

subota12.decembar2009.

Na{im dragim i voqenim

Po dobroti vas pamtimo, sa ponosom pomiwemo, s qubavqu ~uvamo od zaborava.

Pro{lo je ~etrdeset najtu`nijih dana u na{im `ivotima, kako vi{e nema na{eg tate, supruga i dede.

1999 - 2009.

Vida Aleksandra - Sawe Kova~eva Wegova baka Qubica.

Ko~i} dajemo jednogodi{wi pomen danas, 12. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu u Ka}u. Wihovi: sinovi, snaje i unuci.

Rosa i Jefto Vi{ekruna Va{a deca: Mara i Lazo sa porodicama. 92611

92617

92598

Danas je pet godina od kako nas je napustio Pomen dajemo danas, 12. 12. 2009. u 11 sati, na Gradskom grobqu.

1939 - 2009.

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom suprugu, ocu, svekru i dedi

Ovim putem `elimo da se zahvalimo mnogobrojnoj rodbini, kumovima, prijateqima, Poqoprivrednoj stanici Novi Sad, koji su nas podr`ali u na{oj tuzi i bolu.

Georgiju Simi}u Bu{i

Savo Pantovi}

Wegovi najmiliji.

1976 - 2009.

Dragan

Aleksandar Kova~ev Sawa

Wegovi najmiliji: supruga Olgica, }erka Tamara, sin Branimir, unuci Stefan i Reqa i zet \ura.

obele`i}emo danas, 12. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gorwem Starom grobqu u Futogu. Voqeni ne umiru dok postoje oni koji ih vole.

@arko Bukurov Bace Kremacija je u krugu naju`e porodice.

S qubavqu i tugom wegovi najmiliji: supruga, sinovi, snaha i unuci.

Neute{ni: Cica, Ksenija, Ma{a i Bole.

92595

92614

92597

92553

GODI[WI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

1942 - 2008.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dragom svekru i dedi

voqenom

Boja Maksimovi} ro|. Pono}ko â&#x20AC;&#x17E;Obe}ala si da }e{ biti ve~na kad si nam `ivot podarila...â&#x20AC;&#x153;

\or|u Jerkovi}u

Nikada te ne}emo zaboraviti. Hvala ti za nesebi~nu qubav i dobrotu koju si nam davao.

Napustio si nas iznenada, tiho, da nikog ne pozdravi{ ne slute}i kakvu nam prazninu ostavqa{. Pro{lo je ~etrdeset dana u stalnom nadawu da ovo nije istina. Ostale su samo uspomene i èqe za tobom. Nema re~i kojima te moèmo oàliti, ne postoji ni vreme u kome }emo te zaboraviti.

Tvoji najmiliji. 92586

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice povodom smrti na{eg kom{ije

Snaja Beba, unuka Danijela sa porodicom, unuka Marija sa porodicom, unuke Vi{wa i Milka, unuci Jovan i Nemawa.

Tvoji: sin Mile i snaja Tamara.

92618 92619

Paje Mikala~kog

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dragom ocu i dedi

Danas, 12. 12. 2009. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{ voqeni

Posledwi pozdrav od kom{ija iz Balzakove 69, 71 i 73.

92609

SE]AWE Pet godina je pro{lo od kako nije sa nama na{ dragi

\or|u Jerkovi}u

\or|e Jerkovi}

Vreme prolazi ali tuga za tobom je sve ve}a. Qubav i uspomena na tebe `ive}e u nama zauvek.

Postoji{, traje{ i `ivi{ u na{im srcima kroz najlep{e uspomene, koje nas bolno podse}aju na tebe. Qubav prema tebi je ve~na, zaborav ne postoji.

Tvoji: sin Mile sa unucima Petrom i Pavlom.

Tvoji najmiliji: supruga Milka, snaja Biqa, unuk \or|e, unuke Sne`ana i Mirjana sa porodicama.

Paja Glumac iz Koviqa U se}awu, ne zaboravqen od: supruge @ivke, brata Nikole, sestara Gine i Cice. 92623 92610

92613

^ITUQE z POMENI

subota12.decembar2009.

Preminula je u 87. godini na{a draga majka, svekrva, baka i prija

POMEN

Danas su dvije godine od kada nas je iznenada napustio na{ dragi

Pro{la je tu`na godina od kad nije sa nama na{

DNEVNIK

JEDNOGODI[WI POMEN

POLUGODI[WI POMEN

Danas, 12. decembra 2009. godine navr{ava se godina od smrti na{e drage

jedinom sinu

U ponedeqak, 14. 12. 2009. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e drage

Irena ^esak ro|. Milic 1922 - 2009. Sahrana je danas, 12. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: }erka Icuka, zet Tibika i unuci Daniel i Karolina.

\or|e Drenovac

Rada Jevri}

Vere Peri}

iz Koviqa

Iliji Mijatovi}u Kara{u

ro|. Vijatov

iz Salajke

Pomen }emo odr`ati na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 11.30 ~asova.

Dani prolaze, a tuga i bol u srcu ostaju.

O`alo{}ena porodica.

Samo tvoja mama Sofija.

92378

92384

Za wim tuguje sestra Taja sa porodicom.

12. 12. 2007 - 12. 12. 2009.

92263

92616

^uvamo te od zaborava tugujemo za tobom.

SE]AWE

2003 - 2009.

Pro{le su tri godine od kako nije me|u nama na{ dragi brat

Dragi na{ tatika i dedika, tri godine je tuga pome{ana sa ponosom.

Mare Jandrije Stojanovi} Sa velikim bolom i tugom brat Dra{ko sa porodicom.

92446

Danas je pet godina bez tebe

Tvoji: supruga Jovanka, }erke Nata{a i Vesna i ta{ta Dragica ^elar.

92603

Stevica Subi}

POMEN

\or|e Solari}

Jolanka Mimica Maja Owa i Neda sa porodicama.

Tuguju za wim wegove sestre: Marica i Milica sa porodicama.

Voqeni na{ tata, tvoja re~ }e biti pam}ena i po{tovana. Uz tebe smo bili sre}ni i sigurni. S qubavqu, po{tovawem i ponosom nosimo u srcu i mislima tvoju mudrost, dobrotu, skromnost i po{tewe. Ve~no sa nama. Ponosno potomstvo.

92294

92398

92622

JEDNOGODI[WI POMEN

PET GODINA se}awa i tuge

prof. dr sci. med

Marijana Rabrenovi} Nikada te ne}emo zaboraviti.

Porodica.

Porodica ]osi}. 92624

Posledwi pozdrav na{em

Bobi Bio si i osta}e{ zauvek deo na{ih `ivota. Porodice Radowi} i Dulovi}.

Voqeni sine, bio si na{ ponos na{a sre}a, sa tobom smo imali sve, sada nemamo ni{ta. Neute{ni roditeqi, mama Olivera, tata Milivoje.

Posledwi pozdrav prijatequ i tastu

Slobodanu Jovovi}u od porodica: Vuj~i}, Suboti~ki i Bo`ovi}.

Uspomenu na na{u dragu sestru i tetku ve~no }emo ~uvati. Tvoji najmiliji.

O`alo{}ena supruga Rozalija sa porodicom.

92279

Navr{ava se bolna godina od prerane smrti na{eg supruga i oca

92055

Danas se navr{avaju tri godine od smrti na{eg voqenog sina

iz Despotova Danas je pet godina neute{ne tuge. Ni suze, ni duboka rana u na{im srcima nisu dovoqni da ti ka`u koliko te volimo i koliko nam nedostaje{. Neka ti Gospod podari carstvo nebesko. Neute{ne: }erka Milica i unuka Jelena.

Jovana Arsenina

Mladena Jel~i}a 1950 - 2008.

Dragi na{ sine, ne postoji re~ kojom bi mogli izraziti bol i tugu koja je ve~na dok smo `ivi.

Sa tugom i qubavqu ~uvamo ga u srcu. Nedostaje{ nam stalno. Tvoji: Drenka, Lazar i Mitar.

O`alo{}eni: mama Nata i tata Mladen.

92293

92310

92196

POMEN

DVOGODI[WI POMEN

SE]AWE

POMEN Danas, 12. 12. 2009. godine, u 10 ~asova, dajemo jednogodi{wi pomen na{oj voqenoj

1990 - 2009.

Nenad Mirkovi} 12. 12. 2007 - 12. 12. 2009. Vreme ne nosi zaborav. Tvoja baka i uja.

92629

1925-2009.

Ivan Popovicki

92265

92625

Dana, 15. 12. 2009. godine navr{ava se {est godina od kako nije vi{e sa nama

Quban Radulovi}

[omo|i Jelene - Ice

92311

12. 12. 2004 - 12. 12. 2009.

12. 12. 2007 - 12. 12. 2009.

92052

iz Despotova Zahvalni za veliku qubav, toplinu koju si nam pru`ao, ~uva}emo te u na{im srcima. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Supruga Saveta i sin Radomir sa porodicom. VE^NAJA PAMJAT

Nenad Mirkovi}

Tvoji najmiliji.

Ivan Popovicki

92183

DVOGODI[WI POMEN

Lako je obrisati suze i zapaliti sve}u, ali te{ko je se}awe bez tebe.

POMEN

IZJAVA ZAHVALNOSTI Ovim putem `elimo izjaviti duboku zahvalnost ro|acima, kom{ijama, poznanicima, prijateqima i svima onima koji su svojim prisustvom na sahrani i polagawem venaca i cve}a kao i izjavom sau~e{}a ubla`ili na{ veliki bol zbog gubitka na{e drage sestre i tetke

@ivorad Joci}

Danas, 12. 12. 2009. godine, u 11.30 ~asova odr`a}e se parastos u crkvi Sv. ]irila i Metodija na Telepu.

Rade Mi{i}

iz Koviqa

92267

Veqko Krsti} Uvek si u na{im mislima i se}awima.

Zori Mi}i} ro|. Medar 1929 - 2008.

Tvoji: k}i Sne`ana, unuk Pe|a sa porodicom, unuka Iva i zet Ivan, sestre Jelisaveta i Vida sa porodicom i supruga Dara Krsti}.

Pro{lo je godinu dana od kako nisi sa nama, a tuga i bol za tobom ne prestaju. Uvek }e{ biti sa nama, i u na{im srcima. Tvoji najmiliji: suprug Slavko, sin Milenko i k}i Milena sa porodicama.

92241

92233

na na{e

Dragoquba Jevtovi}a Vladu Jevtovi}a Zagu Le{nik Danicu Jevtovi} \or|a Uli}a Vojkana Jevtovi}a Du{anku Uli} Bosu Jevtovi} - Stojanovi} Emila [tiglera Aleksandra i Milan. 92602

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

GODI[WI POMEN

16. 12. 2006 - 16. 12. 2009.

2008 - 2009.

Tri godine tuge i bola koje vreme ne mo`e da ubla`i. Uvek }e{ biti u na{im srcima voqen i ne zaboravqen. Uspomenu na wegovu dobrotu, plemenitost i qubav ~uvaju wegovi: supruga Konstantina, }erke Eleni i Frosina, unuci: Dino, Stefano, Tamara, Eleni, Aleksandar i zetovi Nikola i Mihajlo.

Prerano si nas napustila, mi te jo{ uvek pogledom tra`imo. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

DVOGODI[WI POMEN

Aci Randequ

Aca Randeq

iz Ka}a

12. 12. 2007 - 2009.

Bato moj, u mislima, pri~om i uspomenama ~uvam Te od zaborava.

Pro{le su dve najtu`nije godine od kada nije sa nama najboqi i najvoqeniji suprug i otac. Ve~no u na{im srcima.

Jedina moja sestro, borila si se lavovski, ali je sudbina pobedila. Neka te ~uvaju an|eli, a brat i snaja }e te voleti rawenim srcima do kraja `ivota.

Supruga Stajka i sinovi Nemawa i Milo{.

Brat Rade i snaja Vera.

Marina Dvorski Papadopulos Kostas

subota12.decembar2009.

Otac Stevan, porodice Bubawa, Dvorski, Turovi} i Savi}.

Voli te: sestra Danica, zet Vlada \ur|evi}, sestri~ina Sne`ana Salamun sa svojom porodicom.

92424

92500

SE]AWE na drage roditeqe

JEDNOGODI[WI POMEN

Lazareli Vukmir

92048

92499

DVOGODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

Aca Randeq

Lazareli Vukmir

92494

Dana, 26. 12. 2009. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ otac, svekar, deda i pradeda

Lazar

Marija

Stoj{in 1991 - 2009.

iz Koviqa

1947 - 2007.

2004 - 2009.

Uvek vas se rado se}aju va{i: sin Milo{, }erka @ivka, snaja @ivkica i unu~ad: Lazar, Vladimir, Du{an i Radinka.

Po dobroti te pamtimo a sa ponosom te spomiwemo. Tvoja tetka Radojka i tetak Tomislav [etka.

Kako da ka`emo srcu da ne tuguje, du{i da ne boluje kad smo te prerano izgubili, a neizmerno voleli. Suprug Goran, sin Sa{a, svekrva Dara i zaova Dragana. 92049

92375 92503

^ETRDESETODNEVNI POMEN

SE]AWE

Gojku Jankovi}u

Stana Dangubi}

Na{oj dragoj mami, babi, prababi

Du{an Marijanac Bi}e{ uvek u na{im srcima i se}awu. Ponosni {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili. Jednogodi{wi pomen }emo odr`ati danas, 12. 12. 2009. godine, na dowem Novom grobqu u Futogu.

O`alo{}eni: }erka Du{anka, sinovi Milan i Slobodan sa porodicama.

Gojko Jankovi} iz Despotova Zaborav ne postoji, prazninu ni{ta ne ispuwava. Ostaje samo velika qubav i po{tovawe prema tebi. Bio si nam i ostao veliki brat i veliki ujak. Hvala ti za sve. Sestra Saveta, Milica i Radomir.

92382

POMEN Pro|e godina mom jedinom bratu

Prolazi tu`na mog tate

godina

iz Despotova

ro|. Radi}

Vreme prolazi a bol i tuga za tobom nikad. Ve~no }emo ~uvati uspomenu na tebe. Tvoja supruga Saveta, k}i Katica i sin Stevan sa porodicama.

92312

92334

bez

Danas, 12. decembra 2009. godine navr{ava se godina na{em suprugu, ocu, dedi i pradedi

Radivoja Jevri}a Rade

Radivoju - Radi Jevri}u iz Koviqa Godine prolaze, a tuga i bol zauvek ostaju. Nikada te ne}emo zaboraviti. Sestra Tinka sa porodicom. 92284

Vreme prolazi, se}awe na tebe zauvek ostaje.

iz Koviqa

Vreme prolazi, ali ti si uvek sa nama u na{im srcima i zauvek ostaje{.

Tvoja }erka Biqana sa porodicom.

O`alo{}eni najmiliji.

92283

92281

Posledwi pozdrav voqenoj Jaci

Sa tugom i bolom opra{tam se od moje voqene supruge

Mama.

ro|. [inka 1968 - 2009.

Tvoj suprug Boris. 92477

92480

Trinaestog decembra 2009. godine navr{avaju se tri tu`ne godine od smrti

dipl. in`. Danice \ipanov

odr`a}e se danas, 12. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Mo{orinskom grobqu.

Tvoji najmiliji. Tvoji najmiliji. 92166

Jaroslave Bo`i} Posledwi ispra}aj od we je danas, 12. 12. 2009. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Iz mog srca nisi oti{la, tu }e{ biti zauvek.

iz Mo{orina

Navr{ava se {est tu`nih nedeqa. S qubavqu te nosimo u srcu.

92516

mojoj

Gena Babi}

Marko Ba~lija

Neizmerno tugujemo: sin Petar, }erka Nada, unuk Igor, unuka Maja sa porodicom - }erkama: Lenkom i Lanom i suprugom Neboj{om.

92410

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Tvoji najmiliji. 92266

Tvoja sestra Danica sa porodicom.

Po~ivaj u miru.

POMEN

Petru Boduli}u Peri

^uvamo te od zaborava.

ro|. [inka 1968 - 2009.

[EST MESECI dragom

odr`a}emo godi{wi pomen - parastos u crkvi u Ratkovu, u subotu, 12. decembra 2009. godine, u 11 sati.

Jaroslavi Bo`i} Radi Jevri}u

Veri Vidi}

92489

Uspomenu na wenu dragu voqenu li~nost obele`i}emo toga dana, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Uvek }emo se se}ati qubavi, dobrote, mudrosti i wene voqe da svakom pomogne. Suprug Reqa, k}i Aleksandra, zet Darko i unuka Lara. 92381

07.00 08.00 08.05 08.55 09.20 09.45 10.00 10.05 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.40 15.00 15.10 15.30 15.55 16.25 17.00 17.20 17.30 17.55 19.45 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.30 00.30 01.00

TV PROGRAM

subota12.decembar2009.

Kuhiwica Vesti 1989. - Godina velikog loma Zvrk Neverovatne pri~e Hajde sa mnom u obdani{te Vesti Bez puta Wiva Vesti Slobodna tema Zabavni program Hercegovci Petkazawe Wu{kawe Vesti Plej gejms Eko - Carska bara Dnevnik bicikliste 5 Tu sasvim blizu TV Dnevnik Tajna hrane: Pasuq - omiqen i koristan Centar sveta Ko{arka - NLB liga: Hemofarm-Zagreb, prenos Zajedno Ru~ak na lepe o~i Dokolica Koncert Zorana Predina Vojvo|anski dnevnik Preokret Pono}ni koncert ^arde na Dunavu Usta na usta, film

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.00) 08.00 Glas Amerike - otvoreni studio 08.30 Barometar 08.35 Prepodnevni program 09.50 De~iji program 11.30 Multietnik 12.30 Bez cenzure 14.30 Hedonist 15.30 Vojvo|anske vesti 17.00 Lice s naslovnice 17.30 Vojvo|anske vesti 19.00 Ulovi trofej 20.00 Halo predsedni~e 20.50 Film: [ta se upravo dogodilo 23.00 Vojvo|anske vesti 23.35 Sajam infonet 23.55 Glas Amerike

06.05 08.00 09.05 11.05 12.39 13.05 13.18 13.20 13.25 14.00 14.52 15.43 16.38 18.30 18.58 18.59 19.30 20.09 20.16 21.10 21.50 00.55 01.02 03.08 04.03 04.48 05.48

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Mansarda Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Lud, zbuwen, normalan Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Jesen stiè duwo moja Nevestin otac, film Kvadratura kruga Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Jesen stiè duwo moja TV bingo Hrabro srce, film Vesti Ajrin i moje drugo ja, film Jesen stiè duwo moja Vi i mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Verski kalendar

06.17 07.15 07.19 08.45 09.40 10.00

04.37 05.02

Brazde Adi u svemiru Dug put ku}i, film Verski mozaik Srbije TV lica: Rado{ Baji} Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) Klinika vet Profil i profit Kwiga utisaka Agroinfo Svet zdravqa 7 RTS dana Gra|anin Leti, leti pesmo moja mila Dolinom Ibra kroz vekove Olimpijski krugovi Kombinovani prenos: Fudbal ^elzi - Everton i plivawe EP Total tenis Reli Fudbal - Premijer liga: Man~ester junajted - Aston vila, prenos Vrele gume Fudbal - Jelen super liga Svet sporta Sednica Skup{tine Srbije, snimak ili Bajaga i instruktori Put ka dru{tvu znawa Nemoj umreti mlad Evropa i Srbi Ba~ka filharmonija u [angaju Vrele gume Fudbal: Premijer liga: ^elzi - Everton Fudbal - Premijer liga: Man~ester J. - Aston vila Put ka dru{tvu znawa Nemoj umreti mlad

06.00 06.30 07.30 09.10 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 16.15 17.00 17.15 17.55 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.45 01.15 02.30 03.00

Glas Amerike Slavni Svi vole Rejmonda-omnibus Sva{tarica Top {op Za dobar dan Tuk na luk Oranica Vesti Top {op Qubav za sva vremena Slike `ivota Milica na kvadrat Na{a formula zdravqa Vesti Present Genius domus Beli svet Zlo~ini iz pro{losti Film: Sumwivo lice Zaustavno vreme Milica na kvadrat Zlo~ini iz pro{losti Glas Amerike Qubav za sva vremena Milica na kvadrat Doma}a muzika

10.30 11.00 11.30 12.10 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 14.55 15.55 17.50 18.05 18.25 20.21 20.50 21.15 21.45 21.45 22.38 23.03 23.38 00.02 00.45 01.12 02.55

KO[ARKA – NLB liga:

Hemofarm – Zagreb

(RTV 1, 17.55)

06.33 07.30 10.00 11.30 12.30 12.40 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.30

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Pozori{na predstava (slov) Vesti (ma|) Bibi ~arobnica i tajna plavih sova, film Bajko kviz Bojkivska svadba (ukr) Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Kad ku}a nije tesna TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Razgovor s povodom (ma|) ^udesni jelen, dok. prog. (ma|) @elezni~ka stanica za dvoje, film

11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.30 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Novosa|anka Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta Dok. program @ivot na Marsu Dok. program Film Radionica Objektiv Gra|evinske inicijative Najboqi lek Katapultura @ivot na Marsu Objektiv Istraga Buntovnici

07.30 09.30 10.00 11.00 13.15 13.45

Evroliga: Cibona – Barselona Evroliga Magazin Pregled Evroliga Evroliga: Partizan – Efes Real NBA [kotska liga: Motervel – Seltik NBA Uìvo [kotska liga: Renyers – St Yonston Serija A: Kaqari – Napoli NBA akcija NBA Uìvo Holandska Liga: PSV – AZ NBA: Majami – Dalas NBA Uìvo

15.45 16.00 18.00 20.00 20.30 20.45 22.45 00.45

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program.

12.00 Kuhiwica, 13.00 Yuboks, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazin, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

Rene Zelveger

Ajrin i moje drugo ja ârli je dobrodu{ni policajac koji voli {to moè da pomogne qudima. Ali frustracije posla i iz porodi~nog ìvota, koje godinama ~uva u sebu, prouzrokovale su «ra|awe» wegovog alter ega: Henka, policajca koji, blago re~eno, nije sasvim normalan. Uloge: Yim Keri, Rene Zelveger Reìja: Bra}a Fareli (RTS 1, 01.02)

07.15 08.00 09.10 10.30 13.00 14.00 16.00 18.00 18.25 19.00 20.00 21.00 00.30 01.30 02.00 03.00 05.00

e-TV Doma}in Fajront republika Survajver Na terapiji Film: Suza i wene sestre Crni Gruja Foks dosije Kviz: Ke{ taksi Serbijan open Viking Film: D’Artawan i tri musketara Top spid Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Suza i wene sestre Ameri~ko rvawe - bez milosti

DNEVNIK

06.47 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02 09.47 10.00 10.32 11.17 11.45

E{li Vilijams

Nebo nad Montanom Tri k}erke, iz tri razli~ita braka, sastaju se nakon o~eve smrti da bi podelile bogato nasledstvo. Problem je samo {to ih je pokojni otac testamentom obavezao da prethodno godinu dana provedu zajedno na wegovom imawu. Uloge: E{li Vilijams, Yon Korbet Re`ija: Majk Roub (B92, 14.00) 07.00 08.15 08.40 09.05 11.00 12.00 12.05 13.30 14.00 16.00 16.35 17.20 17.25 18.00 18.30 19.05 19.30 20.00 22.00 23.55 00.20 01.00

Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Kraq i ptica Veliki brat, u`ivo Vesti za osobe o{te}enog sluha Popodne TV Travel magazin Film: Nebo nad Montanom Vesti B92 Bu|elar Dvougao Potraga Patrola Vesti B92 Vrlo va`ni Oplaneti se Veliki brat - Veliki mozak Film: Fakultet straha Kalifornikacija Nadrealiti {ou Film: Nebo nad Montanom

07.00 08.30 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 01.30 03.20 03.30 05.00

Jutro sa Ne{om Risti}em U sosu Farma (uìvo) Vikend vizija Siti îtaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Siti Farma (uìvo) Magazin in Nacionalni dnevnik Kad na vrbi rodi gro`|e Farma Film: Posledwi zamak Farma (uìvo) Film: Ku}a od stakla Siti Film: Volite me Film: Posledwi zamak

12.17 12.43 13.05 13.35 14.18 14.43 15.10 15.33 16.05

Nodi novi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi novi Meda Rupert Eon kid omnibus Papirmanija Sporti} Dinosaur king Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Idemo u`ivo Skajlend Taina [amang king Sa Sa{om u avanturu Idemo u`ivo Skajlend Bekstvo sa ostrva [korpiona Film

18.35 [oping mania 18.55 Telemaster 19.30 NLB liga: Partizan-Cedevita, prenos 21.45 Film 23.40 Fritajm 23.55 Telemaster 00.35 Vremenska prognoza 01.15 NLB liga: Partizan - Cedevita 03.00 Film

NLB LIGA:

Partizan – Cedevita (Ko{ava, 19.30)

Slike ‘ivota Porodica Li~ina `ivela je u samom centru Novog Pazara. Sead i Nusreta imali su relativno dobar posao, veliki stambeni prostor. Tu su odrasli i {kolovali se wihovi sinovi, `ivot je nekako i{ao sve do trenutka dok mladi}i nisu u{li u jedan opasan svet – svet droge. Autor: Dejan Radulovi} (Avala, 16.15)

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije. 07.00 [mizla sa stilom, 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Nemi svedok, 12.00 Izazov istine, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subota popodne, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Film, 01.00 Tok {ou.

07.00 Biblijske pri~e, 07.30 Prsluk agein, 09.30 De~ija serija, 10.05 Iks art, 11.20 Udica, 12.00 Akcenti, 12.30 Ispod poklopca, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Otkos, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film Info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21.30 Izazovi istine, 22.00 Sajam Info net, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju, 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota12.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

@IVOT JA^I OD SAMOUBISTVA

Tomas E. Elis i Kori F. Wuman

Karla Gugino

Zmijske o~i Policijski istraìtelj iz Atlantik Sitija Rik Santoro pridruùje se starom prijatelju mornari~kom zapovedniku Loganu koji radi u osigurawu ameri~kog ministra obrane, na bokserskom me~u. U trenutku kada Lu okrene le|a, ministar je ubijen, a 14 hiqada gledalaca postaju sumwivi, mogu}i u~esnici i svedoci... Uloge: Nikolas Kejy, Geri Sinis, Yon Hird, Karla Gugino, Sten [ou Reìja: Brajan de Palma (Nova TV, 21.50) 08.20 08.35 09.00 09.15 09.30 09.55 10.50 12.50 15.10 15.55 16.40 16.50 18.10 19.15 20.00 21.50 22.50 00.00 00.50 01.50 04.40

Bumba, crtani Pauer Renyers, crtani Superheroj Spajdermen Graditeq Bob Vinks Dora istra`uje Doma}ice Prekr{ena pravila, film Povratak u budu}nost 2, film Kod Ane Vesti Nove TV Lud, zbuwen, normalan Predsedni~ka trka Dnevnik Samo najja~i, film Zmijske o~i, film Boks Zmijske o~i, film Vidoviti Milan, tarot {ou Lice s o`iqkom, film Borimo se do kraja, film

08.00 Zaboravqeni bogovi 08.30 Misterije mumija 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Qubavni problemi 10.00 U potrazi za Betovenom 11.00 Velika pobuna Inka 12.00 @ao Ling: Tajne carske grobnice 13.00 Kolonijalni svet 14.00 Prislijevi o Elvisu 15.30 Crkva i dr`ava u moderno vreme 16.00 Mikelan|elo superstar 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Qubavni problemi 18.00 Tajne istorije: Pravi Yory Va{ington 19.00 @iveo Pakistan 20.00 Grobqe gladijatora 21.00 Ku}a iz ~etrdesetih 22.00 Genije fotografije 23.00 Izdaja 00.00 Mikelan|elo superstar 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

07.30 08.00 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 07.25 09.45 10.10 12.45 14.30 15.55 17.10 18.40 20.05 21.50

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Crni lepotan Belvil randevu Be-Em-Iks banditi Nema malih bogova Ve~era kod Freda Vasabi Mortadelo i Filemon Dnevnik jedne navija~ice

Pravi surferi Ambis Filmovi i zvezde Mali Dodo A poslovi odlaze @ile to moè Koridor 8 Trenutak prednosti Pravi surferi Romulus, moj otac Kajzer Ajzer îfs uìvo na Eland Roudu 23.20 Uìvo 00.55 Opsada

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Bezimeni metak, film 09.30 Skica za portret 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Jelovnici izgubqenog vremena 14.55 Reporteri 15.00 Reporteri 16.10 Evromagazin 16.55 Kulturna ba{tina 17.10 Pater Cvek, dok. film 17.45 Svirci moji 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.10 Ples sa zvezdama, 1. deo 21.30 Ples sa zvezdama, 2. deo 22.25 Filmski vikend Smrtonosnog oru`ja: Smrtonosno oru`je, film 00.20 Filmski maraton: Veliki hakleri, film 02.10 Filmski maraton: Moma~ko ve~e u Vegasu, film 03.40 Reporteri 04.45 Svirci moji

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Porodi~ni plan Ho}e{ li me o`eniti? Pomorska patrola Porodi~ni plan Za Grejsinu qubav An|eo u porodici Pomorska patrola Zakon i red Igre misli Zakon i red Pomorska patrola Dodir an|ela

08.00 09.05 09.30 10.10 11.10 11.35

Ulica Sezam Bikeri s Marsa, crtani Ben 10, crtani Tajna ~okolade Jedna od momaka ^ovek sa Sne`ne reke, film Predsedni~ki trg: Nadan Vido{evi} i Andrija Hebrang Auto{kola, film Premijer liga: ^elsi Everton, prenos Zvezde ekstra: Donald Tramp Diskaveri: Dubai - Grad ~uda, dok. film Roboti, film Policijska akademija 7: Moskovski zadatak, film @estoki momci, film Oko {pijuna, film

13.25 14.10 15.55 18.00 19.05 20.00 21.35 23.05 01.05

@estoki momci

Rozi Perez

Veliki hakleri Afroamerikanci ~esto igraju ko{arku na ulici, u siroma{nom delu Los An|elesa, a kad se pojavi neki naivac koji je spreman da za novac igra protiv nekog od wih, naj~e{}e ga “opeqe{e”. U tome je siroma{ni Sidni Dejn pravi majstor... Uloge: Vesli Snajps, Vudi Harelson, Rozi Perez Re`ija: Ron [elton (HRT 1, 00.20)

07.15 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 07.40 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 08.10 Na kraju ulice 08.45 Ninin kutak 08.50 Igrajmo se: Meksiko 09.05 Kokice 09.35 Are: Svetski ski kup (@) - veleslalom, 1. vo`wa 10.20 Val Dizer: Svetski ski kup (M) - SuperG, prenos 11.40 Puni krug 12.40 Are: Svetski ski kup (@) - veleslalom, 1. vo`wa 13.40 Hrvatski pisci na TV ekranu - A. [enoa: Kanarin~eva qubovca 14.45 KS automagazin 15.55 Istanbul: Plivawe, EP (25 m), prenos 17.50 Ko{arka, NLB liga: Zadar - Crvena zvezda, prenos 19.45 Gara`a: Ma~ke 20.00 Ve~eras 20.20 Muwa, film 22.10 Dobre namere 22.55 Sportske vesti 23.10 No} u pozori{tu

07.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Dr Finli Iza zakqu~anih vrata Hladna soba Gor{tak 2: Ubrzawe Invazija varvara 29-ta ulica Opasna zona Pejyer

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 23.00 00.30 02.00

Trgovac snovima Elizabeta Producenti Mini i Moskovic Hana i wene sestre Poverewe Do gole ko`e Nebo u oktobru Zelena miqa Trgovac snovima Kupawe Privatni trenuci

Mladog Tri Stajsla majka je poslala da ìvi s ocem, Fjuriusom Stajlos u ozlogla{eni deo Los An|elesa, krcat nasiqem, bandama i drogom. Fjurious je uspeo da se odupre pogubnom uticaju ~etvrti i odlu~io je i da svog sina drì podaqe od nevoqa... Uloge: Kuba Guding Yunior, Lorens Fi{brn, An|ela Baset, Ajs Kjub Reìja: Yon Singleton (RTL, 23.05)

Kuba Guding Yunior

09.05 Opasan lov 10.00 Kako preìveti u opasnim situacijama 10.55 Megagraditeqi 11.50 X-ma{ine 12.45 ûda Azije koja je ~ovek napravio 13.40 Razotkrivawe mitova 14.35 Pametwakovi} 15.30 Razorna laboratorija 16.25 Kako to radi? 17.20 Otkriveni Ardi 19.10 Iks-ma{ine 20.05 Ameri~ki ~operi 21.00 Uli~ni obi~aji 2008. 21.55 Peta brzina 22.50 Kako preìveti u opasnim situacijama 23.45 Opasan lov 00.40 Mekintajer

08.30 09.00 09.45 10.45 11.00 12.00 12.45 13.30 14.00 15.00 15.45 17.40 17.45 19.00 20.00 23.00 00.30 01.55

Svi sportovi Ski skokovi Alpsko skijawe Zimski sportovi Kuglawe Biatlon Alpsko skijawe Kuglawe Biatlon Kros kantri skijawe Ski skokovi Zimski sportovi Bilijar Plivawe Bilijar Kuglawe Kuglawe Zimski sportovi

Qubav na previ{e strogoj proveri O

~ajni qudi koji pate i razmi{qaju o samou{to trajati zauvek karakteristi~no je za iskrivqebistvu ne mogu da se racionalno usmere na no mi{qewe. ose}awa drugih qudi. Ne zato {to su sebi~Kqu~na pogre{na pretpostavka je da se nikad nini, ve} {to je wihova emocionalna patwa toliko ve{ta ne}e promeniti. Trenutno, zbog svoje pro{lolika da im je (barem privremeno) ograni~ena sposobsti, mo`da verujete da je ova pretpostavka ta~na – zanost da razmotre ta ose}awa. To je verovatno i odraz {to biste o~ekivali da }e se stvari promeniti kad je depresije, koju ~esto karakteri{e grubo potcewivaìvot tako dugo bio grozan? Odgovor je toliko o~iwe sebe. Kad mislite da ste bezvredni i ne marite za gledan da ste ga mo`da prevideli: vi se spremate da sebe, razumqivo je ako ne o~ekujete da budete va`ni ni svojim prijateqima. Iskustvo pokazuje ne{to drugo. U prakti~no svim slu~ajevima gde su suicidni qudi imali ovakvo uverewe, smrtno su gre{ili. Drugima su bili va`ni, ali se to iz nekog razloga nije prime}ivalo, ili je delovalo neverovatno. Osoba koja se ubije zauvek gubi priliku da izvu~e maksimum iz svojih veza. âk, prijateqi i ro|aci ~esto ostaju s ogromnim ose}ajem krivice, tuge i praznine u svojim ìvotima. Opet, mo`da mislite: „Ovo se ne odnosi na mene. Mene niko ne voli“. Mo`da ~ak mislite da }e drugima biti boqe ako izvr{ite samoubistvo. Neki qudi su spremni da umru zbog tog uverewa, prihvataju}i ga kao istinu, a da nisu odgovorili na pitawa: Kako znate da }e drugima biti boqe ako vi umrete? Kako moète da predvidite dugoro~ne posledice? Ko vam je rekao kako bi vi{e voleo da vas nema? Nasuprot tome, ko vam je rekao da ne èli O~ajnici grubo potcewuju sebe da umrete i da je, zapravo, bolestan od brige za vas? krenete putem sistemati~ne, proverene strategiDa li bi im zaista bilo boqe da ste mrtvi, ili bi je promene i poboq{avawa ìvota. Zato imate doim bilo boqe kad biste se ponovo ose}ali optimibar razlog da osporite svoju pretpostavku da se stvasti~nije i ìvqe? ri nikad ne}e promeniti. I zato se ne treba pla{iAko ste suicidne misli pre}utali osobama koje su ti da opciju samoubistva ostavite po strani. Ciq niva`ne u va{em ìvotu, za{to je tako? Da li ste zaje odustati od mogu}nosti da pobegnete iz jada, nego brinuti da bi mo`da poku{ali da vas spre~e da se da potraìte drugi put, koji vodi daleko od jada, a ubijete? Ako je tako, za{to mislite da bi èleli da ne}e zahtevati da u procesu odustanete od svog ìvovas spre~e? Da li je to u skladu s idejom da bi im bita. Me|utim, ako napori u traèwu drugih mogu}nolo boqe bez vas? Ako mislite da treba da izvr{ite sti (kao {to je terapija) treba da uspeju, apsolutno je samoubistvo da bi se qudi neophodno da za sada preprobudili i shvatili kostanete aktivno da razDepresivni qudi ~esto misle da su matrate samoubistvo. U liko im je stalo, ko }e imati koristi od takvog scesuprotnom }e trud koji bezvredni, pa i neva`ni svojoj narija? Ima li boqeg naulaète u terapiju biti okolini. Me|utim, samoubice ~ina da testirate ~vrstinu ozbiqno ugroèn. To je uglavnom ostavqaju prijateqima svojih veza ne stavqaju}i poput takmi~ara na i ro|acima ogroman ose}aj krivice, Olimpijadi koji je tek svoj ìvot na crtu? Suicidni nekad priznapraznine i tuge u wihovim ìvotima povr{no posve}en sportu ju da jesu va`ni drugima i jer mo`da ozbiqno razmada bi oni bili povre|eni tra neku drugu karijeru. wihovim samoubistvom, ali veruju: „Prebole}e oni!“ Psihoterapeuti o procesu promene razmi{qaju u Qudi mogu nau~iti da ìve s ~iwenicom da je voqesmislu „spremnosti za promenu“. Jedan govori o tri na osoba izvr{ila samoubistvo, ali ne i da je jednostadijuma: „àlilac“, „posetilac“ i „korisnik“. @astavno „prebole“. Na terapiju ~esto dolaze qudi kolilac je upadqivo uznemiren i nesre}an zbog trenutji se, godinama kasnije, i daqe bore sa samoubistvom ne situacije, ali ve}inu vremena i energije tro{i da bliske osobe. Svaki put kad mislite da drugi ne bi svima koji ho}e da ga saslu{aju ispri~a koliko je lopatili zbog va{eg samoubistva, trivijalizujete wi{e. @alilac pokazuje malo interesovawa da promeni hova ose}awa i neopisivo umawujete svoj zna~aj u wistvari, posebno ako to od wega zahteva trud i nelagodhovim ìvotima. nost. Posetilac je dovoqno zainteresovan za promeKao {to samoubistvo i suicidnost imaju prednonu da do|e na nekoliko terapijskih senasi, mo`da sa sti i nedostatke, isto ih ima i odricawe od samubisupru`nikom ili ~lanom porodice, da bi „ispitao testva. A prednosti da sebi dozvolite da ìvite su ren“. Osoba u tom stadijumu promene }e verovatno zao~igledne: gleda}ete kako va{a deca rastu, ostvariuzeti pasivan stav u promeni, nekad se nadaju}i da }e va}ete poslovne ciqeve, uìva}ete u smeni godise u stvari drugi promeniti. Korisnik je, pak, odlu{wih doba, u plodovima penzije... [ta je s nedosta~io da stvari u~ini boqima. Preuzeo je odgovornost, cima odustajawa od samoubistva? Nema ih mnogo, ali ba{ kao savr{eni sportista ili sr~ani bolesnik, da jedan od wih je to {to je mogu}e da }ete jo{ neko vreuradi sve {to je potrebno da bi ostvario svoje ciqeme i daqe doìvqavati periode emocionalne uzneve. Konzument je potpuno spreman da „plati cenu“ vremirenosti dok radite na svom oporavku. A „jo{ neko mena i energije da do|e do ovih ciqeva i uveren je u to vreme“ nije isto {to i zauvek! Razmi{qawe da }e neda }e dobit uveliko nadma{iti cenu. Kwigu Tomasa E. Elisa i Kori F. Wuman „IZABERI @IVOT” (Kognitivna terapija suicidnosti) moète po ceni od 850 dinara, u koju je ura~unata i po{tarina, naru~iti od izdava~a “Psihopolisa” u Novom Sadu, preko telefona 021/ 473–6664 (9–14 ~asova), ili sajta www.psihopolis.edu.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota12.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mo`ete otputovati na produ`eni vikend, odmora radi. Prija}e vam promena sredine. Ukoliko ste ipak odlu~ili da poradite na nekim nekretninama i bitnim dugoro~nim ciqevima, budite strpqivi. Qubav plamti!

BIK 20.4-20.5.

Ovog vikenda biste se mogli pozabaviti partnerskim odnosom. Neko je posesivan i nesiguran, u isto vreme. Te`ite nekim novim qubavnim izrazima i mogu}nostima. Krenite na kra}e putovawe, udvoje!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

12. decembar 2009.

U privatnom poslu gubite konce i kontrolu. Isto tako i u svakodnevnim obavezama. Slobodno se prepustite partnerovom vo|stvu s punim poverewem jer je to pravi put. Vi{e optimizma! Mesec je uplovio u intuitivni vodeni znak [korpije, pa ste odlu~ni u svojim velikim i neminovnim `eqama. Qubavni odnos je pod uticajem strasti, koja mo`e biti i fatalna, preterana, dramati~na. Tro{kovi. U akciju! Za vas nema odmora, ~ak ni vikendom. Inicirate partnerski odnos, ili se od vas to bar o~ekuje, pa se morate dokazati u najboqem svetlu. Partner ne zna ta~no {ta bi i kako bi, a sve bi, odmah! Kra}i sastanci ili putovawa su pod stresnim nabojem, ali mogu biti uspe{ni i korisni. Ipak tu svako gleda sebe i svoje interese, pa se i vi povedite za tim. Partner ima mnogo interesantnih ideja!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Tro{karite novac, hteli ili ne, pod tu|im uticajem. Kad je ve} tako, bar u`ivajte u tome. Novogodi{wi praznici se pribli`avaju, obi|ite radwe i prodavnice dok jo{ ima ve}eg izbora novopristigle robe.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Venera u va{em znaku vam je donela qubav i uìvawe! Ne{to ste se prolep{ali i oraspoloìli u posledwe vreme. Doterujete se, uga|ate sebi, ure|ujete svoje okruèwe, birate dru{tvo uspe{nih! Usamili ste se, zatvorili i uozbiqili, ~ak i kada ste okruèni decom ili prijateqima. ]utawe je zlato, kaù, pogotovo kada nemate {ta da dodate. Slu{aju}i druge i oslu{kuju}i, boqe vidite i razumete.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Kako je Mesec uplovio u va{ znak, u va{e podru~je, tako ste postali emotivno intuitivniji i osetqiviji. Porodica ili partner vam pru`aju uto~i{te i motiv za delawe. Oslonite se na svoje ose}aje.

Niste zadovoqni partnerovim pona{awem? Bilo kako bilo, ne}ete biti zadovoqni jer }e uvek ne{to drugo, ne{to vi{e ili boqe, biti u va{im mislima i o~ekivawima. Po|ite od sebe i radite na sebi! [etwa? Imate povoqan upliv Meseca iz vodenog znaka [korpije, pa i pozitivan uticaj i podr{ku jedne ènske osobe. Moète uìvati u onome {to volite, u planovima za putovawa, u umetnosti, muzici.

TRI^-TRA^

Pijana na pozornici

SLAB

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Glumica Xulija Roberts je navodno previ{e popila na jednoj humanitarnoj ve~eri, pa je kolega Sem Rokvel, kada se samoinicijativno uhvatila mikrofona, morao da je odvu~e s pozornice. Xulija se, nakon nekoliko ~a{a xin-tonika, nezadovoqna brzinom kojom se prikupqao novac, popela na pozornicu. - Za{to ne date novac, ja sam slatka, nosim uske pantalone - mrmqala je glumica, koja je navodno rekla i da je spremna da udeli poqubac svima, {to je u redu jer joj je suprug u prvom redu, a deca kod ku}e. Kolega Sem Rokvel je poku{ao da je izvede s pozornice i zatra`io je malo vode za gospo|u Roberts.

Evropa

SNEG

Madrid

NOVI SAD: Obla~no i hladnije uz mogu}u kratkotrajnu slabu susneìcu ili vlaàn sneg. Ipak, ve}i deo dana suvo. Vetar slab do umeRim ren isto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 0 do 3 stepena. London VOJVODINA: Obla~no i hladnije. Povremeno }e padati slaba susneìca ili vlaàn sneg sa ve}om {ansom na severu Vojvodine. Vetar Cirih slab do umeren isto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 3 stepena. Berlin SRBIJA: Obla~no i hladno. Povremeno }e padati susneìca ili Be~ vlaàn sneg. Mogu}e je da padne 1 do 2 cm snega, ali }e biti i dosta oblasti sa suvim vremenom. Vetar slab do umeren isto~ni. Pritisak Var{ava iznad normale na severu i ispod normale na jugu. Temperatura od -1 Kijev do 4 stepena. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ obla~no i hladMoskva no uz slabe sne`ne padavine. Do}i }e do formirawa maweg sne`nog pokriva~a u zapadnim, centralnim i ju`nim predelima. Idu}e sedmiOslo ce ve}inom obla~no i hladno povremeno sa snegom. Na jugu Srbije je moSt. Peterburg gu}a i ki{a. Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike, naro~ito u toku no}i i u jutarwima satima. Posebno se oprez savetuje cerebrovaskularnim i sr~anim bolesnicima kao i astmati~arima. Kod meteoropata se o~ekuju reumatski bolovi i glavoboqa.

16 13

VIC DANA

Pitaju Crnogorca: [ta radi{? On odgovara: - Vala ni{ta. A da ti pravo ka`em, i nemam kad!

2 2 2 -1 -3

SUDOKU

-7 2 -1 12

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

1 8

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

80 (1)

Slankamen

208 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

145 (1)

Zemun

276 (8)

Bogojevo

132 (2)

Pan~evo

290 (6)

Smederevo

458 (8)

Ba~. Palanka 139 (-1) Novi Sad

146 (-4)

Tendencija porasta i stagnacije

5 8 2 6 1 7 3 4 9 TISA

SAVA

N. Kne`evac

198 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

255 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

204 (-11)

NERA

Hetin

80 (-4)

-4 (-2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 277 (30) Beograd

Kusi}

9 3 4 8 5 2 7 1 6

1 6 7 3 9 4 5 8 2 7 2 6 9 4 3 1 5 8

228 (8)

Tendencija stagnacije

1 54 (4)

4 9 1 5 2 8 6 7 3

3 5 8 1 7 6 9 2 4 6 7 3 4 8 5 2 9 1

6 7

7 8

8 1 5 2 3 9 4 6 7 2 4 9 7 6 1 8 3 5 Re{ewe iz pro{log broja