Dnevnik 12.decembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 12. DECEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23286 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

MRKOWI] KRITIKOVAO SPOROST RADOVA NA OBILAZNICI I MOSTU U NOVOM SADU

„@e `eq” ka sni {est me se ci PREDSEDNIK DS I SRBIJE BORIS TADI] NA SEDNICI GLAVNOG ODBORA DEMOKRATA

Eko no mi ja je naj va `ni ja, a ne Ko so vo

str. 3

LIDER SDPS RASIM QAJI] NA KONVENCIJI SVOJE STRANKE PORU^IO

Bi }e mo naj ve }e iz ne na |e we iz bo ra str. 2

NASLOVI

Politika

Novi Sad 7 [alter u kvartu lek za gu`ve 9 ^itawe vodomera ~esto jabuka razdora

Vojvodina 2 Novakovi}: O~ekujem novu Jawu Klasinc

Ekonomija 5 NBS: Dug pre{ao granicu

11 Zavr{ena prva faza obilaznice oko Vr{ca

Reporta`e 13 @e`e mu~enica yentlmena li~ko-pe{tanske {kole

str. 4

PRIVATNI DOMOVI ZA SME[TAJ STARIH GUBE DOZVOLU ZA RAD

U Voj vo di ni sa mo osam le gal nih pri vat ni ka Ove godine u Srbiji je oduzeto 10 dozvola za rad privatnim domovima za sme{taj starih, dok je pro{le wih 13 dobilo zabranu. U Vojvodini, prema re~ima Novke Moji}, podsekretara Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, samo osam privatnih domova za sme{taj za stare ima dozvolu za rad. Tokom pro{le godine, prema podacima sa sajta ovog sekrtarijata, za {est privatnih ku}a koje su se bavile pru`awem usluga starima izdata je zabrana rada, dok je ove godine zabranu dobio jedan.

str. 6 „ D N E V I K O V A ” T E M A : U JU@NOJ BA^KOJ NEDEQNO SE PO^INI JEDNO KRIVI^NO DELO PROTIV POLNIH SLOBODA

Si lu ju i ne {ko lo va ni i fa kul te tli je

str. 15

ZBOG DUGA OD PET MILIONA DINARA I VI[E OD DVA MILIONA EVRA SPECIJALNOM SUDU

„Ze mun ci ma” ple ne imo vi nu str. 14 str. 16 – 19

SPORT

Toplo i obla~no Najvi{a temperatura 14 °S

n [TETA [TO STI@E PAUZA

n AMELI TERZI] EVROPSKA BRONZA

n POBEDA CRNO-BELIH ODBOJKA[A

ponedeqak12.decembar2011.

INTERVJU NIKOLA NOVAKOVI], PREDSEDNIK PARLAMENTARNE GRUPE PRIJATEQSTVA SA SLOVENIJOM

O~e ku jem no vu Ja wu Kla sinc

– Najmawe {to mogu da o~eku- mo mi to dobro. Koliko ima vejem od budu}e grupe prijateq- ze {to je Jelko Kacin Slovestva Dràvnog zbora Slovenije nac, toliko isto ima veze {to je to da na weno ~elo do|e li~- je Jankovi} pobednik na ovim nost poput dosada{we predsed- izborima ro|en u Srbiji. To nice Jawe Klasinc, politi~ar- nema nikave veze. Gospodin Janke s kojom je bilo krajwe jedno- kovi}, koga li~no poznajem i stavno sara|ivati, „uprkos“ to- kao gradona~enika Qubqane, me {to smo se o svemu slagali. izuzetno je pragmati~an, sposoNa{a grupa prijateqstva uspo- ban, pametan i brz ~ovek, visostavila je odli~an odnos s Dr- ki profesionalac. Mogao bih àvnim zborom Slovenije, iako mo`da sumwati u wegove poliu okviru takozvane parlamen- ti~ke sposobnosti jer previ{e tarne diplomatije na{a uloga pragmatizma u politici svakanije velika, ali wen zna~aj jeste. Mi ne moèmo preokrenuti tok istorije ili ukupne odnose, ali svakako moèmo uticati na to da ti odnosi budu jo{ boqi. Sa svoje strane, o~ekujem da }e se to sve nastaviti i nakon ovih izbora. Ne znam koliko boqe moè biti, ali uvek i od najboqeg ima ne{to boqe, ako se malo potrudimo, to }e biti i u na{im odnosima – navodi u izja- ko {kodi, ali ne sumwam da }e vi za „Dnevnik“ predsednik par- Slovenija s wim napraviti znalamentarne grupe prijateqstva ~ajan odskok, ako bude pameti izme|u Srbije i Slovenije Ni- pa se u te{koj krizi i vremenikola Novakovi} (URS) na molbu ma makar nazre konsenzus da se da prokomentari{e {ta se sve podupru ideje koje zastupa Pomoè o~ekivati u odnosima dve zitivna Slovenija, odnosno gozemqe nakon izbora u Sloveni- spodin Jankovi}. ji. l Sreli ste ga prilikom – O~ekujem da }emo nastaviti posete Sloveniji. Kakav je ovako dobre i prijateqske odnodoma}in bio? se. Najva`nije je da je Slovenija – Bio sam s predsednicom do sada, posebno parlamentarci, Skup{tine Slavicom \uki}bila saveznik Srbije na evropDejanovi}, vi{e kao wen praskom putu. Li~no nemam ni jedan tilac, po{to smo uspostavili jedini razlog da sumwam u to. Ma dobru praksu da u delegaciji {ta to danas zna~ilo, taj put je bude {ef grupe prijateqstva s ne{to {to je potpuno izvesno, tom dràvom. Na mene je najveda li }emo ga pretr~ati sporije, }i utisak ostavio wegov sjajan ili hodati brè, to }emo tek vitim, sastavqen od qudi starideti, po{to ne{to zavisi od jih od mene i sasvim mladog nas, a ne{to ne. Kada se to prijasveta. Stra{na lako}a s kojom teqstvo jednom uspostavi, iz weje on uspostavio odnos izme|u ga moè proiza}i samo ne{to energije i iskustva, znawa, amjo{ boqe, lep{e i kvalitetnije. bi ci ja i mu dro sti je ne {to Pri tome, mislim da izme|u na{to vidno Qubqanu pomerilo {e dve dràve ne postoje otvopre ma svet skoj pre sto ni ci. rena pitawa u onoj meri u kojoj Danas kada odete u Qubqanu, bi se odnosi mogli hladiti ili ako niste bili dve godine, dogrejati. Naravno, primedbi ima ~eka}e vas druga atmosfera, na sve strane, sugestija tako|e, discplina, sve u pozitivnom neke su dobronamerne, neke bosmislu. gami ba{ i nisu, ali, generalno l Da li je, po vama, Jankone vidim {ta bi se u na{im od- vi} danas vi{e Srbin ili nosima moglo pokvariti. Slovenac? – Naravno da je Slovenac, ne l Kod nas je gotovo pravilo da uvek gledamo odnose vidim za{to bi se ikada vi{e i kroz odre|ene osobe. Eto, postavqalo takvo pitawe jer Jelko Kacin to moè samo vonam je ~esto doditi nazad do – nosio negativ- I Slovenija i Srbija ameba, kao u visu previ{e mali ne vesti kao cevima. To ne voizaslanik EU. di ni~emu, naciigra~i da bi mogle – To {to je on onalnost sama po na bilo kojem Slovenac nema sebi ni je ni nikave veze. Mo- politi~kom trì{tu prednost ni mastvarati svoje gao je da se zove i na, ve} ono {to Fric i Frenk i uslove i odre|ivati ~ovek jeste, {ta \uzepe. Smatram vrednost politi~kog ~ovek radi i {ta da je Kacin dobar je uradio. poena na berzi posrednik, ne mil Ho}emo li slim da je preduima ti usko ro zimao bilo {ta {to nije i{lo neke goste iz Slovenije u nana korist Srbiji, u granicama {em parlamentu, ili za to svojih mogu}nosti i nadle`noima vremena? sti. Pravila igre su odavno us– Vremena nema, stvari se brpostavqena – ili }emo igrati tu zo doga|aju i brzo treba reagoigru po pravilima kako Srbije vati. Naravno, to ne zna~i da sude, ili ne}emo igrati po natreba tr~ati pred rudu. Mora{im pravilima, postavqati namo pri~ekati da se konstitui{e uslove ili ih mewati u toku {e Dràvni zbor, da se uspoigre. îni mi se da danas oni mestavi, da kaèm, wegov menaxwaju pravila nekako u toku, umement, jer obe}awe gospodina sto da igramo i daqe po starim Jankovi}a je da }e voditi dràpravilima. To nema nikakve vevu poput preduze}a. Mislim da ze sa Slovenijom. I Slovenija i je to dobro u ovom trenutku kaSrbija su previ{e mali igra~i da je kriza ra{irena po celom da bi mogle na bilo kojem polisvetu. Pratimo da vidimo sve ti~kom trì{tu stvarati svoje to zajedno, naravno da }e prvi uslove i odre|ivati vrednost kontakti biti veoma va`ni i politi~kog poena na berzi. o~ekujem da razmenimo pozive. Ko pre uhvati slobodno, taj }e l S druge strane, u Sloveniji je na izborima pobedio do}i onom drugom u posetu. A Srbin Zoran Jankovi}, a to moèmo se na}i i na pola puta, na{i gra|ani doìvqavaju gde je na{ zapadni sused, Hrvatkao neku wihovu pobedu. ska. Bilo bi lepo sakupiti sve – Znate, politika je perceptri grupe prijateqstva i nacija i, po pravilu, sve ono {to praviti jedan dobra doga|aj. vidimo – nije ta~no. Ne gledaS. Stankovi}

POLiTikA

dnevnik

LIDER SDPS RASIM QAJI] NA KONVENCIJI SVOJE STRANKE PORU^IO

Bi }e mo naj ve }e iz ne na |e we iz bo ra - Varaju se oni koji misle da je SDPS samo najpoèqniji koalicioni partner, jer mi èlimo da budemo najve}e izborno iznena|ewe. Ako laburisti mogu da dobiju u Hrvatskoj, a Zoran Jankovi} posle dva meseca u Sloveniji, moèmo i mi posle dve godine da budemo najve}e iznena|ewe. Sve nas je ujedinila zajedni~ka briga i interes da Srbiji bude boqe, ne da pobedi SDPS, ve} Srbija poru~io je lider SDPS ministar Rasim Qaji} na konvenciji kojom je ova stranka obeleìla dvogodi{wicu svog postojawa. Qaji} je naglasio da je Srbiji nakon izbora potrebna mala i kompetentna vlada, koja }e znati da utvrdi prioritete, a pre svega da se usredsredi na ekonomski razvoj zemqe i unutra{we reforme. On je obe}ao i da SDPS u kampawi ne}e davati obe}awa, osim da }e zasukati rukave i raditi, biti po{ten, i za{tititi svakog ko je ugroèn i ugweten. Qaji} je ocenio da jeste „{teta i nepravda„ {to Srbija u ovom momentu nije dobila status kandidata, ali pogre{no je odustati od evropskog puta zbog toga {to smo na wemu zaustavqeni, ne svojom gre{kom. - Samo je Srbija imala tretman da se u hodu mewaju uslovi za dobijawe tog statusa. Nikada se nije dogodilo da lestvica bude tako visoko postavqena, a ispunili smo sve - rekao je Qaji}, dodav{i da qutwu, bes, emocije mora zameniti krajwa pragmati~nost. On je istakao da }e SDPS u~initi sve da se evropski put Srbije ubrza, {to, prema wegovoj oceni, ne}e i}i lako, predstoji decenija reformi „jer se ulazak Srbije u EU ne}e dogoditi za deset godina, {to god radili“.

destabilizovati prilike i u Srbiji i {ire. - Mi bi trebalo da sa punim demokratskim legitimitetom nastavimo pregovore oko svih kqu~nih te{kih pitawa, u najboqoj nadi i najboqem uverewu da te probleme re{imo- zakqu~io je Qaji}. On je istakao da bi

Srbiji treba mala, antikrizna, stru~na, kompetentna vlada

Qaji} je dodao i da bi bilo dobro da Srbija u martu dobije status kandidata, ali i da ne treba podizati euforiju i istakao da u Srbiji u ovom momentu ekonomija treba da bude prioriotet. Lider SDPS smatra i da Srbija, kako bi ubrzala svoj evropski put, treba da {to pre

krajwe realni, da znamo {ta ho}emo, a to je mir, stabilnost i da sa~uvamo osnovne dr`avne interese- rekao je lider SDPS. On je ocenio da je to mogu}e ali ne dosada{wim pristupom „da nam se, kao sada, nudi trgovina po modelu vi nama Rezoluciju 1244, mi vama kandidaturu 2011”.

Bez strana~kih gostiju Kod Qaji} nije bilo gosta ni iz jedne stranke sa politi~ke scene Srbije, ali su zato tu bili brojni ambasadori i diplomate akreditovane u Beogradu, ko{arka{ki trener Du{ko Vujo{evi}, te umetnici poput glumice Ru`ice Soki}. Videolinkom se direktno obratio i predstavnik socijaldemokratske frakcije u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda. Novobeogradska Hala sportova bila je premala da primi sve pristalice Rasima Qaji}a, koji su do{li iz raznih krajeva Srbije.

Anketa Prisutni na konvenciji dobili su anketni listi}. Na wemu je trebalo da iznesu stav da li SDPS na slede}e izbore treba da iza|e samostalno ili u koaliciji sa nekom strankom i da navedu sa kojom. sprovede reforme i nastavi dijalog sa Pri{tinom u kome ne}e jednostrano stalno biti pod pritiskom. - Ho}emo re{ewe, ali ne nametnuto i ne jednostrano, gde jedna strana pod pritiskom ~ini ustupke. Moramo biti

- To je nekorektna ponuda. U ovim uslovima mi ne mo`emo pristati na takvu vrstu trgovine - zakqu~io je Qaji} i dodao da niko ne vodi ra~una o tome da se kroz tri do ~etiri meseca u Srbiji odr`avaju izbori i da li }e takve odluke

najva`nije dràvno pitawe u Srbiji, pre kandidature, trebalo da bude borba sa krizom. Srbiji treba mala, antikrizna, stru~na, kompetentna vlada, koja }e ekonomiju staviti u sr`, dodao je lider SDPS. Na konvenciji je predstavqeno 15 ta~aka programa ove strawke, a SDPS se izme|u ostalog, zalaè da u Srbiji postoji parlament sa 150 poslanika i Vlada sa najvi{e 15 ministara. Burno su pozdravqena re{ewa da se pet posto BDP izdvaja za poqoprivredu i ukine PDV za hranu i opremu za bebe. Na konvenciji je govorio i predsednik Politi~kog saveta dr Neven Cveti~anin, a predstavqeno je i 160 predsednika op{tinskih odbora Gost konvencije bio je i potpredsednik Saveza samostalnih sidikata Srbije Du{ko Vukovi}, koji je rekao da se SDPS i Qaji} bitno razlikuju od politika i koncepta po kojima mali broj pojedinaca u dru{tvu ima korist na ra~un ve}ine. Vukovi} je toj stranci poèleo puno uspeha i primetio da se weni stavovi umnogome podudaraju sa ciqevima tog sindikata. Prisutni na konvenciji dobili su anketni listi} na kome je trebalo da iznesu stav da li SDPS na slede}e izbore treba da iza|e samostalno ili u koaliciji sa nekom strankom i da navedu sa kojom. D. Milivojevi}

Ege re {i upo zo rio na opa snost od an ti e vrop skih sna ga Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i upozorio je ju~e da se ne sme dopustiti da doma}e antievropske snage iskoriste odlaga we od lu ke o kan di da tu ri Srbije za prijem u EU, i povuku zemqu u nazadovawe. Egere{i je to rekao ju~e u Bawaluci, u razgovoru sa poslanicom Evropskog parlamenta Doris Pak, saop{teno je u Novom Sadu. „Kqu~no je da ne dozvolimo da splasne entuzijazam onog dela na{eg dru{tva koje je nedvosmisleno opredeqeno za evrop sku in te gra ci ju i vrednosti. ...ne smemo dozvoliti da antievropski orijentisane snage iskoriste ovu te{ku si tu a ci ju za {i re we evroskepticizma i vrednosti koje nas {aqu u pro{lost, a

ne u boqu budu}nost koja jeste u Evropskoj uniji”, rekao je Egere{i. Pres-slu `ba Skup {ti ne Vojvodine je saop{tila da je Egere{i u razgovoru sa Doris Pak ukazao i da zbog odlagawa statusa kandidata gra|ani mogu izgubiti poverewe u evropsku budu}nost Srbije. Egere{i je dodao da }e Skup{tina Vojvodine voditi jo{ jasniju evrop sku po li ti ku o~u va wa vi{enacionalnog i multikulturalnog identiteta Vojvodine i aktivne me|uregionalne saradwe. Egere{i u~estvuje na Me|unarodnoj konferenciji o qudskim pravima u Bawaluci gde je u subotu razgovarao sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom.

VOJVO\ANSKI BUYET PRED POSLANICIMA 21. DECEMBRA

Do go di ne ma we nov ca u po kra jin skoj ka si Skup{tina Vojvodine izja{wava}e se o pokrajinskom buxetu za narednu godinu na sednici zakazanoj za 21. decembar. Predlog buxeta Vlada bi trebalo da usvoji na sednici u ponedeqak, nakon ~ega }e biti uvr{}en u dnevni red, na kojem je, ina~e, predvi|ena jo{ samo jedna ta~ka – odluka o raspodeli neto dobiti za 2010. godinu Javnog vodoprivrednog preduze}a „Vode Vojvodine” Novi Sad, na ko-

ju bu poslanci trebalo da daju saglasnost. Podsetimo, pokrajinski sekretar za finansije Jovica \uki} izjavio je novinarima da je pre dva dana najavio da }e se buxet na}i pred poslanicima u navedenom terminu. On je kazao da je po nacrtu buxeta planiran „ne{to mawi iznos” u pokrajinskoj kasi u odnosu na ovogodi{wi koji je predvi|en na nivou od 61,8 milijardu dinara.

Nije precizirao koliko }e slede}i buxet biti mawi, ve} je samo naveo da na to smawewe uti~e smawewe prihoda od privatizacije, koji u narednoj godini ne}e biti ni planirani. Tako|e, kako je naveo, procewuje se i da zbog ekonomske krize neki prihodi ne}e mo}i u potpunosti da se izmire, navode}i da tu, pre svega, misli na prihode od odre|enih taksi. B. D. S.

c m y

politika

dnevnik

PRED SED NIK DS I SR BI JE BO RIS TA DI] NA SED NI CI GLAV NOG OD BO RA DE MO KRA TA

Eko no mi ja je naj va `ni ja, a ne Ko so vo - Naj zna ~aj ni je pi ta we za Sr za to sva ka po li ti~ ka od lu ka mo bi ju ni je ko sov sko ve} eko nom ra da uzme u ob zir da je svet me sko pi ta we, jer sa sna `nom eko |u sob no za vi san, ob ja snio je Ta no mi jom sti ~e mo sna gu da re {a di} i upo zo rio da Sr bi ja mo ra va mo sve, pa i ko sov ski pro iz be }i bi lo ko ju me ru ko ja je vo blem- po ru ~io pred sed nik Sr di u „za o sta ja we, po li ti~ ku ne bi je i DS Bo ris Ta di} na sed ni sta bil nost i ne mi re”. ci Glav nog od bo ra DS. Ta di} je - î we ni ca da se EU su o ~a va is ta kao da je ne mo gu }e za mi sli sa eko nom skim pro ble mi ma ne ti da Sr bi ja bu de uspe {na bez zna ~i da Sr bi ja ima bu du} nost ~lan stva u EU, uka zav {i da se ne gde dru gde, iz van EU- na gla ni pi ta we Ko so va ne mo è re sio je Ta di }i do dao da to „ne {i ti uko li ko je ze mqa eko nom zna ~i da Sr bi ji ni je po treb na ski osla bqe na. sa rad wa sa dru gim eko no mi ja ma - Sa sna `nom eko no mi jom gra i dru gim ze ma qa ma iz van EU”. di mo sna gu da re {a va mo sva, pa i On je pod vu kao da je ne mo gu }e ko sov ska pi ta wa. za mi sli ti da Sr Sa mo sa ko sov bi ja bu de uspe {na Od u sta ja we od KiM bez ~lan stva u skim pri stu pom po li ti ci u Sr bi Evrop skoj uni ji na iv no, a od EU ji, ne mo è mo da iz bog to ga to osta - opa sno re {i mo to cen je glav ni stra te tral no pi ta we eg {ki pra vac. zi sten ci je qu di i ra sta uti ca ja Na iv na je po li ti ka u ko joj se na {e ze mqe u me |u na rod noj are pred la è od u sta ja we od le gi ni- re kao je li der DS, do da ju }i tim nih in te re sa dr à ve, ali je da je eko no mi ja stra te {ko pi ta ona ko ja pi ta we Ko so va sta vqa we da na {wi ce. iz nad ì vo ta qu di - opa sna, uka Da nas ne ma ni jed ne ze mqe ko zao je Ta di}. On je re kao da one ja mo è sa ma da funk ci o ni {e i ko ji pred la ù za mr za va we kon flik ta tre ba pi ta ti uz ~i ju po mo} }e se re {i ti taj kon flikt, a one ko je pred la ù pre o kret - ka ko }e ob ja sni ti Sr bi ma na Ko so vu da gu be pra va ko ja ve} ima ju, uko li ko se pri hva ti Ah ti sa ri jev plan. Ne tre ba nam ni ka kav pre o kret u ovoj po li ti ci ka ko ka ù LDP i SPO sa mo zbog kal ku la ci je oko iz bor nih re zul ta -

S po li ti~ kim ku ka vi ca ma ne ma na pret ka Sr bi ji ne ma na pret ka bez sprem no sti na pro me ne u skla du sa okol no sti ma i bez pre u zi ma wa ri zi ka za po li ti~ ke od lu ke, na {ta ni su sprem ne je di no „po li ti~ ke ku ka vi ce”, re kao je Ta di}. „Da nas svi u sve tu kre i ra ju pro me ne, a pro me ne sva ka ko ne do no se po li ti~ ke ku ka vi ce, ni u DS-u, ni na srp skoj po li ti~ koj sce ni. Pro me ne ne do no se oni ko ji ne sme ju da se iz ja sne sta bi ura di li sa ba ri ka da ma ili o zna ~a ju Re zo lu ci je 1244. Pro me ne ne do no se oni ko ji go di na ma ili me se ci ma ne sme ju da ka ù da bi za vr {i li sa rad wu sa Ha {kim tri bu na lom. Po li ti~ ke ku ka vi ce, ne pre u zi ma ju ri zik za od lu ke ko je u tom tre nut ku ne ma ju po dr {ku ve }i ne gra |a na, za raz li ku od DS. Ta di} je oce nio da Sr bi ji ne ma na pret ka bez sprem no sti na pro me ne u skla du sa okol no sti ma, i bez pre u zi ma wa ri zi ka za po li ti~ ke od lu ke, na {ta ni su sprem ne je di no „po li ti~ ke ku ka vi ce” i za tra ìo od de mo kra ta po dr {ku po li ti ci pro me na. - Da nas svi u sve tu kre i ra ju pro me ne, a pro me ne sva ka ko ne do no se po li ti~ ke ku ka vi ce, ni u DS, ni na srp skoj po li ti~ koj sce ni. Pro me ne ne do no se oni ko ji ne sme ju da se iz ja sne {ta bi ura di li sa ba ri ka da ma ili o zna ~a ju Re zo lu ci je 1244. Pro me ne ne do no se oni ko ji go di na ma ili me se ci ma ne sme ju da ka ù da bi za vr {i li sa rad wu sa Ha {kim tri bu na lom, re kao je Ta di}. Po li ti~ ke ku ka vi ce, ka è Ta di}, ne pre u zi ma ju ri zik za od lu ke ko je u tom tre nut ku ne ma ju po dr {ku ve }i ne gra |a na, za raz li ku od DS, ~i ja je „mi si ja i vred nost upra vo u sprem no sti da pre u zme sva ki, pa i ì vot ni ri zik”. - [ta vi {e, sa mo oni ko ji je su ve sni ci pro me na mo gu da ra ~u na ju na no ve gla so ve gra |a na, na gla sio je Ta di}.

sa „sa go vor ni ci ma iz Va {ing to na, Mo skve, Bri se la i Pe kin ga, ali i al ban skim sa go vor ni ci ma”. [ef dr à ve i DS is ta kao je da po sto ji plan, ali se o we mu „ne pri ~a ni le vo, ni de sno“. Ka ko je od bja snio taj pred log za re {e we ko sov skog pro ble ma ni je po de la, ve} uva à va we dve re al no sti - srp sku i al ban sku. DS je uvek tra ì l a re { e w a za sve pro ble me, pa i za pi ta we Ko so va i Me to hi je, is ta kao je Ta d i} i pod se tio da je i ubi je ni pre mi jer Zo ran \in |i} ne po s red n o pred aten tat iza {ao sa pred lo gom za po de l u Po k ra j i n e, ko ji da nas ve li ke ze mqe, ne sa mo za pa da, ve} i Ru si ja, od ba cu ju.

Ki {a, du ga i usta ja we -Ako è li te da vi di te du gu, pr vo mo ra te da is tr pi te ki {ure kao je Ta di} ot kri va ju }i svo ju ì vot nu mak si mu. On je re kao da je ovih da na na kon od lu ke Sa ve ta EU do {la ki {a, ali je bit no da po sto ji ciq, me re za we go vo spro vo |e we. Do bit na po li ti~ ka i ì vot na fi lo zo fi ja za sni va se na uve re wu u ono {to se ra di i na pre u zi ma wu ri zi ka, re kao je Ta di}. „I ka da po sr ne mo - us ta }e mo, i ako ne do bi je mo kan di da tu ru i da tum da nas -do bi }e mo su tra. Ni 5. ok to bar se ni ka da ne bi de sio da smo od u sta li 90tih”. „I ka da mi sli te da vam je te {ko, da ste sa mi i ka da mi sli te da je sve iz gu bqe no, to je upra vo onaj tre nu tak ka da stva ri kre }u na bo qe. Uslov je da ve ru je te u ono {to ra di te i da pre u zi ma te ri zi ke”, po ru ~io je Ta di}. ta, re kao je Ta di} i is ta kao da je Sr bi ji po treb na po bed ni~ ka po li ti ka i po li ti ka „i EU i Ko so vo”. Pred sed nik Ta di} iz ja vio je da Sr bi ja „ni ka da ni je do bi la ta ko po zi tiv ne oce ne za sve {to je ura |e no u pro ce su pri dri dru ì va wu EU”. Ta di} je pod se tio da je 25 ~la ni ca Uni je sma tra lo da je Sr bi ja du bi nom re for mi ko je je spro ve la za slu ì la sta tus kan di da ta i po ~e tak pre go vo ra, a da su na istom sat no vi {tu bi le i one ze mqe, ko je su iz dru gih raz lo ga bi le pro tiv. Ta di} se za hva lio pot pred sed ni ku Vla de Sr bi je Bo ì da ru \e li }u na „vi so ko mo ral nom ~i nu ostav ke na kon od lu ke EU da od lo ì da va we sta tu sa kan di da ta Sr bi ji”. On je za tra ìo od de mo kra ta da apla u zom to po zdra ve, a \e li} ga je ve} do bio od ~la no va GO ka da se ju ~e po ja vio u Sa li Sa va cen tra. Ta di} je na gla sio da Sr bi ja ho }e da na |e re {e we u di ja lo gu

On je na sed ni ci GO re kao da ima stra na ka ko je bi `e le le da pre u zmu kor mi lo ze mqe i pod se tio da je SNS, ta da SRS, ka da je bi la u Vla di do ve la Sr bi ju do 120 po sto jav nog du ga u od no su na BDP. Pri tom je do dao da pro ce si kri mi na li za ci je u srp skoj po li ti ci i pri vre di ne po ti ~u sa mo iz 90-tih i da su naj ve }e po li ti~ ke afe re po put „Ko lu ba re“ i ne ma~ kog WAZ- a bi le u do ba vla de DSS- G 17 plus – NS – SPO. Sve to mi mo ra mo da nas da re {a va mo, za kqu io je Ta di} uka zu ju }i da se u ob ra ~un sa or g a n i z o v a n im kri m i n a l om kre nu lo „ka da smo DSS iz ba ci li iz Vla de“, jer je za wih to bi lo „pre vi {e opa sno“. - Ne po sto ji ni jed na vla da iz pro {lo sti ko ja nam ni je osta vi la pro ble me, sem vla de Zo ra na \in |i }a- za kqu ~io je li der DS i pred sed nik Sr bi je. D. Mi li vo je vi}

REKLI SU

Jo va no vi}: Do go vor ili iz bo ri

\e li}: Ne }u po vu }i ostav ku

Vu ~i}: Vla da mo ra da pod ne se ostav ku

Li der LDP ê do mir Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da bi par la men tar ni iz bo ri tre ba lo da bu du ras pi sa ni {to pre, uko li ko vlast ne bu de ima la plan za re {a va we pro ble ma u dru {tvu i po zvao ak tu el nu vlast i sve dru ge in sti tu ci je u ze mqi na do go vor o tom pla nu. “Ako ne ma ja snog pla na, iz bo ri su nam po treb ni ve} su tra. Ako ima ju am bi ci ju da for mu li {u plan, ne ka ka ù {ta pla ni ra ju da ura de na se ve ru Ko so va i {ta è le da ura de ka ko bi omo gu }i li sta tus kan di da ta do mar ta i on da }e mo svi ra di ti na tom pla nu, jer je ja sno da ova vla da ju }a ko a li ci ja ne ma po ten ci jal da re {i ~i tav niz pro ble ma u ovom dru {tvu”, re kao je Jo va no vi}. LDP è li raz go vor sa pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, è li raz go vor u re pu bli~ kom par la men tu, kao i sa dru gim in sti tu ci ja ma ka ko bi se for mu li sao ja san plan ko ji bi bio u sta wu da o~u va do sto jan stvo na ro da.

Pot pred sed nik vla de za du `en za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li} iz ja vio je da ne }e po vu }i ostav ku ko ju je dao za to {to Sr bi ja ni je do bi la sta tus kan di da ta za ~la na EU i na po me nuo da „u ovom mo men tu evrop ske in te gra ci je ve o ma te {ko pro la ze bez re {a va wa pi ta wa Ko so va”. „Na rav no da ne }u po vu }i ostav ku. To bi tek bi la ne ga ci ja prin ci pa od go vor no sti”, re kao je \e li} za „Blic”, a na pi ta we ka ko je na to re a go vao ko me sar za pro {i re we EU [te fan Fi le re kao da mi sli da „mu uop {te ni je bi lo pri jat no”. Oce niv {i da iz o sta nak kan di da tu re ovo ga pu ta pred sta vqa „sa mo iz gu bqe nu bit ku, ali ne i rat”, \e li} je na gla sio da evrop ske in te gra ci je osta ju naj po voq ni ji stra te {ki put za Sr bi ju. „Sa da je ve }i ri zik da ne ka ze mqa EU u ho du od lu ~i da uslo ve do pu ni ili pro me ni”, re kao je on oce niv {i da bi bio pre se dan da se do go vre ni uslo vi za Sr bi ju do mar ta.

Srp ska na pred na stran ka sma tra da su hit ni par la men tar ni iz bo ri je di no re {e we za Sr bi ju i da vla da mo ra da pod ne se ostav ku, iz ja vio je ju ~e za me nik pred sed ni ka te stran ke Alek san dar Vu ~i}. Pre ma we go vim re ~i ma, vla da po ka zu je ogrom nu neo d go vor nost i za star {u ju }u neo zbiq nost i sva ki dan du `e we nog ostan ka na vla sti je {te ta za gra |a ne Sr bi je. On ta ko |e sma tra da je vla da iz gu bi la le gi ti mi tet, zbog ~e ga je, ka ko je re kao, „~ist }ar za dr `a vu Sr bi ju i za gra |a ne Sr bi je da odu istog tre nut ka”. Ko men ta ri {u }i sa sta nak pred sed ni ka i pre mi je ra Sr bi je sa pri vred ni ci ma, Vu ~i} je za pi tao {ta su se oni to do go vo ri li i ko j e su eko n om s ke me r e pri p re m i l i. „[ta su ura di li do sad i {ta }e to da ura de? Za re zul tat i re {e we ni sam ~uo”, re kao je Vu ~i}.

ponedeqak12.decembar2011.

PO SLE SU BOT WE SED NI CE U NO VOM SA DU

Pre o kret SPO-a za cr tan i u sta tut stran ke Srp ski po kret ob no ve iz ba cio je iz stra na~ kog Sta tu ta je dan od svo jih pro gram skih ci qe va o „di plo mat skoj bor bi za o~u va we Ko so va i Me to hi je u sa sta vu Sr bi je...“ . Tu od lu ku, ko ja je osta la u sen ci sme ne pot pred sed ni ka SPO-a, mi ni stra Sr |a na Sre} ko vi }a, sa stra na~ ke funk ci je, do neo je Glav ni od bor stran ke na sed ni ci u su bo tu u No vom Sa du. Port pa rol SPO-a Ne ma wa Sta ro vi} me |u tim ka è za na{ list da je to bi la teh ni~ ka stvar i usa gla {a va we Sta tu ta sa Pro gra mom ko ji je ra ni je usvo jio Sa bor, naj vi {i or gan stran ke. No va sta tu tar na od red ba, na veo je on, gla si da se SPO za la è za za {ti tu pra va i in te re sa srp skog na ro da na KiM kao i kul tur noisto rij skog na sle |a u Sr bi ji, uz ga ran ci je EU, a bez pri zna va wa ne za vi sno sti Ko so va i bez us po sta vqa wa di plo mat skih od no sa. Sta ro vi} je na veo da ni je neo bi~ no ni no vo ovla {}e we ko je je GO stran ke pre neo na Pred sed ni {tvo, ma wi i po kret ni ji stra na~ ki or gan, ko ji }e od lu ~i ti o ko a li ci ja ma na pred sto je }im iz bo ri ma i o po dr {ci za ko ni ma ko a li ci je „Za evrop sku Sr bi ju“, „ako to na lo è vre men ski ro ko vi ili ne ki dru gi van red ni raz lo zi“. - O~e ku je mo tur bu len te okol no sti, pred na ma je do no {e we jo{ ne kih za ko na, a mo gu }e je i sko ro ras pi si va we iz bo ra. Nor mal no je u Sr bi ji o~e ki va ti tur bu lent ne si tu a ci je s ob zi rom na ve li ki ne u speh u evro in te gra ci ja ma ze mqe i „ù ti kar ton“ ko ji je EU po ka za la Sr bi ji. Ve ru je mo da }e to iza zva ti jo{ re ak ci ja stra na ka i po li ti~ ka pre stro ja va wa – re kao je Sta ro vi} za na{ list. On je ka zao da od nos SPO-a pre ma Vla di, po sle wi ho vog dis tan ci ra wa od mi ni stra Sre} ko vi }a, ni je uslo vqen pi ta wem jed nog ~o ve ka. - Na{ uslov je sa mo ste pen na pret ka u evro in te gra ci ja ma Sr bi je. Ne }e mo tra ì ti raz re {e we mi ni stra Sre} ko vi }a jer o ka drov skim re {e wi ma od lu ~u je ne ko dru gi – do dao je port pa rol SPO-a.

SPO }e, po we go vim re ~i ma, na sta vi ti kam pa wu po kre ta „Pre o kret“ u ko me je za jed no sa opo zi ci o nim LDP-om, SDU-om i dru gim stran ka ma i po je din ci ma ko ji tra `e pro me nu ko sov ske dr `av ne po li ti ke. - Za do voq ni smo to kom te kam pa we i we nim efek ti ma na po li ti~ koj sce ni, a da li }e mo i na iz -

bo ri ma na stu pi ti za jed no u ko a li ci ji o to me }e od lu ~i ti Pred sed ni {tvo stran ke ka da bu du ras pi sa ni iz bo ri – ka zao je Sta ro vi}.

Ni je pu~ Port pa rol SPO-a ka `e da na sed ni ci GO stran ke ni je iz ve den ni ka kav pu~ jer je is po {to va na sta tu tar na pro ce du ra, kao i da mu je `ao {to se Sre} ko vi} ni je po ja vio na sed ni ci u No vom Sa du na ko joj je raz re {en stra na~ ke funk ci je. - Mo gli su da do |u qu di i iz Le ba na, Me dve |e, ali ne i Sre} ko vi}, ko ji nas je o to me oba ve stio po la sa ta pre sed ni ce u SMS po ru ci – ka zao je port pa rol SPO-a. On je ka zao da ovog pu ta ni je pri me we na naj dra stri~ ni ja me ra is kqu ~e wa iz stran ke, ali ni je od ba cio mo gu} nost da se i to de si.

On je na veo da je Glav ni od bor u su bo tu „ja sno de fi ni sao“ ko su stra te {ki part ne ri SPO-a. To su, na veo je on, stran ke ko je su za ubr za ne i ko re ni te evrop ske re for me i unu tra {we i spoq ne po li ti ke Sr bi je i za od lu~ no ukla wa we svih do ma }ih pre pre ka ~lan stvu na {e dr `a ve u EU. S. Ni ko li}

Sre} ko vi}: To ni je SPO - Ta ko zva na od lu ka o sme ni sa me sta pot pred sed ni ka SPO je iz re ì ra na ne de mo krat ska re ak ci ja na mo je ne pri sta ja we da pod leg nem ne pre kid nim pri ti sci ma i da bu dem opo zi ci ja unu tar Vla de Sr bi je od no sno da op stru i ram dr àv nu po li ti ku de fi ni sa nu ko a- li ci o nim spo ra zu mom i pro gra mom ra da Vla de iza ko ga ve }in ski sto ji i Skup {ti na Sr bi je. Ni je taj na da se ne sla èm sa onim {to se po sled wih me se ci u jav no sti pred sta vqa kao po li ti ka Srp skog po kre ta ob no ve pre ma Ko so vu i Me to hi ji a {to za pra vo pred sta vqa do vo |e we u pi ta we za {ti tu na {ih dr àv nih in te re sa ali i ote à va pro na la zak kom pro mi snog re {e wa pre ko po treb nog za sta bil nost re gi o na- sa op {tio je mi ni star Sr |an Sre} ko vi} po vo dom su bot we od lu ke Glav nog od bo ra SPO da ga sma ni s me sta pot pred sed ni ka stran ke. „Uz du `no po {to va we pre ma sva kom po li ti~ kom sta vu, du bo ko ve ru jem da je sa rad wa sa po k re tom Pre o k ret su {tin ski su prot na in te re si ma Srp skog po kre ta ob no ve jer je to za pra vo sa rad wa sa stran ka ma i or ga ni za ci ja ma ko je u pro gram skom i ide o lo -

{kom smi slu ne ma ju go to vo ni k a ve sli~ n o s ti sa onim {to je Srp ski po kret ob no ve bio od svog osni va wa. Pro gram i po li ti ku Srp skog po -

kre ta ob no ve svim sr cem i svim svo j im po ten c i j a l i ma za stu pao sam pu nih de vet na est go di na a po sled wih se dam kao pot pred sed nik stran ke. Me |u tim, ono {to se u po sled we vre me po ku {a va pro fi li sa ti kao po li ti ka i pro gram Stran ke ne raz u mem i ne znam da za stu pam jer to ni je Srp ski po kret Ob no ve a to mi sle i zna ju go to vo svi ~la no vi stran k e„za k qu ~ io je Sre} ko vi}

ekonomija

ponedeqak12.decembar2011.

[TA JE SRBIJA NAU^ILA GRADE]I KORIDOR 10

Dr `a va is ku sni ja, fir me ne do ra sle Sr b i j a je gra d e } i put n i Ko ri dor 10 na u ~i la mno go o re a l i z a c i j i ve l i k ih pro jekata ko j i se ostva r u j u posredstvom me | u n a r od n ih ten de ra sa stro gim pro ce du ra ma, iz ja vio je vla snik i di rek t or kon s ul t ant s ke ku } e „Ju bild”, pro f e s or Zo r an \or |e vi}. In sti tu ci je u Sr bi ji su na u ~i le ka ko se ras pi su ju ve li ki svet ski ten de ri i kre di to ri ne ma ju ni ka kve pri med be na do de qi va we ugo vo ra i ru ko vo |e we ra do vi ma, re kao je za Ta njug \or |e vi}, ~i ja fir ma oba vqa nad zor nad ra do vi ma na Ko ri do ru 10. Sa dru ge stra ne, po \or |e vi } u, do m a } e gra | e v in s ke fir m e na `a l ost jo{ uvek

ri ni su to li ko do bri kao kod ras pi si va wa ten de ra, „ali da ipak mo `e mo bi ti za do voq ni tre nut nom di na mi kom”. Mi n i s tar za in f ra s truk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je u su bo tu u ]u pri ji da od lu ka li de ra Evrop ske uni je (EU) da u fe bru a ru 2012. bu de do ne ta od lu ka o sta tu su kan di da ta za Sr bi ju ko ja }e bi ti po tvr |e na u mar tu, ne }e uspo ri ti re a li za ci ju za po ~e tih pro je ka ta u Sr bi ji. Po \or |e vi }u, Sr bi ja bi u obla sti in fra struk tu re naj vi {e mo gla da na p re d u j e upra v o kva l i t et nim upra vqa wem pro jek ti ma i eks pro pri ja ci jom. \or | e v i} je da q e uka z ao ka ko po sto ji ve li ko in te re -

Pi ta we ni skih ce na ko je nu de stra ne kom pa ni je, a ko je do ma }i gra |e vi na ri na zi va ju dam pin {kim, tre ba po sma tra ti iz ugla ozbiq ne kri ze u toj gra ni u sve tu i è qe fir mi da ra de za bi lo ko ju ce nu ima j u do s ta pro b le m a sa upra vqa~ kim kap ci te ti ma za re a li za ci ju ve li kih pro je ka ta i u na red nom pe ri o du naj bo qe }e pro }i ona pred u ze }a ko ja su bi la sprem na da ra de sa ve li kim fir ma ma i od wih u~e. Dr à va je, sma tra \or |e vi}, pr vo ve `ba la ka ko da do bi je ve li ke kre di te, ura di slo è nu pro jekt nu do ku men ta ci ju i eks pro pri {e ve li ke po vr {i ne, „{to se sve od vi ja lo do sta so lid no”. „Ne dav no sam raz go va rao sa po nu |a ~i ma za grad wu Ko ri do ra 10 i oni ka ù da su to ve o ma kva li tet ni ten de ri, od no sno da je sve ~i sto i ja sno na ko ji na ~in se do bi ja po sao”, re kao je \or |e vi}. On je oce nio da u iz vo |e wu ra do va na Ko ri do ru, do ma }i part ne -

so va we stra nih in ve sti to ra za iz grad wu Ko ri do ra 10 i da se uglav nom na ten de ri ma nu de ce ne ko je su do sta ni è od onih u Sr bi ji za ko je sma tra da su tr ì {ne. Ovaj stru~ wak je sma tra da pi ta we ni skih ce na, ko je do ma }i gra |e vi na ri na zi va ju dam pin {kim, mo è da se po sma tra iz ugla ozbiq ne kri ze u toj gra ni u sve t u i è q e gra | e v in s kih fir mi da ra de za bi lo ko ju ce nu. „Te stra ne fir me }e u na red n im go d i n a m a po k a z a t i vi{e zna wa od na {e dr à ve ka ko da na pla te ne {to {to na po ~et ku ni je bi lo pred vi |eno... Za sa da im, za hva qu }i do brim ten de ri ma, ne po la zi pre vi {e to ga za ru kom”, na veo je.

dnevnik

MRKOWI] KRITIKOVAO SPOROST RADOVA NA OBILAZNICI I MOSTU U NOVOM SADU

„@e èq” ka sni {est me se ci Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} iz ra zio je ne za do voq stvo zbog ka {we wa u iz grad wi obi la zni ce oko No vog Sa da. Mr ko wi} ni je za do vo qan ni tem pom ra do va na naj zna ~aj ni jem objek tu na è le zni~ kom ko ri do ru 10 - @e è qe vom mo stu pre ko Du na va, kod No vog Sa da, sa op {te no je iz re sor nog Mi ni star stva. „Na @e è qe vom mo stu se sa ra do vi ma ka sni {est me se ci. Ugo vo ri sa iz vo |a ~i ma, {pan skim i ita li jan skim fir ma ma Azvi, Ta dei i Kon sal da pot pi sa ni su jo{ u ja nu a ru 2011, na osno vu idej nog pro jek ta i ta ko zva nog @u tog fi di ka i oni su bi li oba ve zni da u ro ku ura de

glav ni pro je kat”, pod se tio je mi ni star Mr ko wi} pri li kom obi la ska gra di li {ta. Mi ni star je is ta kao da pro je kat jo{ ni je za vr {en iako je rok bio u ju lu, „ta ko da se, upr kos svim do sa da {wim upo zo re wi ma, sa ra do vi ma ka sni ve} {est me se ci.” Na ovaj na ~in je, pre ma Mr ko wi }u, ugro `en ugo vo re ni rok za za vr {e tak iz grad we, no vem bar 2013. go di ne, „{to fi nan si je ri iz grad we ni su sme li da to le ri {u”. Pre ma sa op {te wu, fi nan si ra we iz grad we mo sta re a li zu ju Evrop ska ko mi si ja i „@e le zni ce Sr bi je”. Mr ko wi} je, ta ko |e, kon sta to vao da su na iz grad wi obi la zni ce oko No vog Sa da „ra do vi

Far ma oì ve la po sle ste ~a ja Za po ~e tak na red ne go di ne pla ni ra se po nov no po kre ta we pro iz vod we na ì vi nar skoj far mi u Kru {~i }u, se lu kul ske op {ti ne, gde }e pre ma na ja va ma, bi ti za po sle no 35 qu di. @i vi nar ska far ma je u ste ~a ju od 2010. go di ne, a ne dav no je po go ne ku pio La zar Mir k i} u ime fir m e „Ani mal ko merc” iz Bo sne i Her ce go vi ne. Pre m a re ~ i m a se k re t a r a Me s ne za j ed n i c e Kru { ~i} Ne na da Vla ho vi }a po slov na pol ti ka in ve sti to ra je za po {qa va we mla dih qu di do 35 go di na. - Pre m a pla n o v i m a in v e sti to ra far ma ne }e bi ti po ro di~ na fir ma, ve} }e za po {qa va ti po jed nu mla du oso bu iz do m a } in s ta v a u Kru {~i }u. Ob no va far me mo è bi t i na j a v a pro s pe r i t e t a u

se lu - re kao je Vla ho vi} i oce nio ovu in ve sti ci ju kao jed nu od naj u spe {ni jih u kul skoj op {ti ni. On je do dao da }e po ~et kom sle d e } e go d i n e bi t i ospo sobqe ne dve ha le od ukup no {est ko l i k o ih ima na farmi, dok }e dve ha le bi ti sprem ne za rad na pro le }e, a jo{ dve to k om na r ed n e go dine. Ve te ri nar Ma ri ja Ko {}uk ko ja }e bi ti uprav ni ca ob no vqe ne far me ka `e da }e ovo pred u ze }e ima ti naj sa vre me ni ju evrop sku teh no lo gi ju. - Far ma }e se ba vi ti pro iz vod wom kon zum nih ja ja, te ste ni na, a na pra vi }e mo i su {a ru i si lo se za ku ku ruz i so ju, ko ju }e mo ot ku pqi va ti i za po tre be ma ti~ ne fir me u Bo sni i Her ce go vi ni - ka za la je Ko {}uk. M. Kekovi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

101,2669

103,3336

105,7103

100,9569

Australija

dolar

76,8163

78,3840

80,1868

76,5812

Kanada

dolar

74,2372

75,7522

77,4945

74,0099

Danska

kruna

13,6155

13,8934

13,6895

13,0739

Norve{ka

kruna

13,1141

13,3817

13,6895

13,0739

[vedska

kruna

11,1746

11,4027

11,6650

[vajcarska

franak

82,0307

83,7048

V. Britanija

funta

118,6629

SAD

dolar

76,0319

Uslo vi pu sti san za srp ske pu ta re Pred u ze }e „Ko ri do ri Sr bi je” pro du `i lo je rok za do sta vqa we po nu da na ten de ru za iz grad wu ju `nog kra ka Ko ri do ra 10 od Gr de li ce do Vla di ~i nog Ha na do 16. ja nu a ra idu }e go di ne. De o ni ca je po de qe na u ne ko li ko lo to va ko ji ob u hva ta ju iz grad wu ukup no oko de set ki lo me ta ra pu nog pro fi la auto pu ta, 16 mo sto va i vi {e nad vo `wa ka, za ko je je pred vi |en rok iz grad we od po 720 da na. Po seb no je odvo je na iz grad wa tu ne la Pre de ja ne, od oko 1.100 me ta ra, i Ma naj le, od oko 1.800 me ta ra, za ko je se pred vi |a rok iz grad we od 900 da na.

De o ni ce na ju `nom kra ku Ko ri do ra fi nan si ra ju se iz kre di ta Svet ske ban ke, Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj i Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. Ten der ski uslo vi su re gu li sa ni me |u na rod nim pra vi li ma i pod ra zu me va ju, na pri mer, mi ni mal ni pro se~ ni go di {wi pri hod na ime iz ve de nih ra do va i onih ko ji su u to ku od po 35 mi li o na evra u po sled we tri go di ne, da po nu |a~ ima pri stup kre dit nim li ni ja ma ili ras po la `e slo bod nim fi nan sij skim sred stvi ma i ima krat ko ri~ ni nov ~a ni tok od 15 mi li o na evra po lo tu, u~e {}e u ugo vo ru u po sled wih pet go di na vred nom naj ma we 30 mi li o na evra, ko ji ob u hva ta bar je dan most od naj ma we 500 me ta ra za pr va dva lo ta, ili iz grad wu bar jed nog tu ne la od ki lo me tar za tu vr stu po nu |a ~a. Zah te va se go di {wi is kop od naj ma we 450.000 ku bi ka ka me na, 50.000 to na pro iz ve de nog i ugra |e nog as fal ta i 20.000 ku bi ka pro iz ve de nog i ugra |e nog be to na. Uko li ko po nu |a~ `e li da u~e stvu je na vi {e lo to va, po treb no je da is pu wa va ku mu la tiv ne zah te ve. Mno go!

Pro du `a va we ro ka od me sec da na u star tu za pri ku pqa we po nu da za iz grad wu auto pu ta, mo sto va i tu ne la ni je sa mo po se bi pro ble ma ti~ no, me |u tim, zna ju }i {ta sve ~e ka iz vo |a ~e ra do va na te re nu, upu }e ni ka `u da }e bi ti po sla jo{ za tri go di ne, {to zna ~i da se sa o bra }aj ni Ko ri dor 10 kroz Sr bi ju ne }e kom ple ti ra ti pre kra ja 2014! Iz ob ja vqe nog po zi va sva ko me pri vla ~e pa `wu uslo vi ten de ra. Iako su po slo vi ~ak i pri li~ no usit we ni da bi bi li {to ma we vred no sti i omo gu }i li do ma }im kom pa ni ja ma da se pri ja ve, ipak, upu }e ni tvr de da je ma lo na {ih fir mi ko je }e mo }i da se kan di du ju. A iz grad wa auto pu ta s pra te -

}im mo sto vi ma i tu ne li ma po de qe na je ~ak u ~e ti ri lo ta. Po zna va o ci pri li ka u gra |e vin skom sek to ru ka ù da od do ma }ih fir mi po slu mo gu da se na da ju dve-tri kom pa ni je – „Pu te vi Uì ce”, „Ener go pro jekt–Ni sko grad wa” i „In ter kop”, a osta li mo gu da se mo le bo gu da im dr à va is pla ti do sa da za ra |e no. Ta ko pu ta ri iz „NI BENS gru pe„ ka ù da, ko li ko god je biv {i vla snik ove gru pa ci je Mi lo \u ra {ko vi} upro pa stio ne ko li ko pu tarskih pred u ze }a, wi ho voj pro pa sti je do pri ne la i sa ma dr à va. Na i me, ka da je ugo va ra na iz grad wa se ver nog kra ka Ko ri do ra 10 od Su bo ti ce do No vog Sa da, fi nan si ra na iz do ma }eg bu xe ta, pu ta ri pod se }a ju na to da je ce na ra do va bi la i do tri pu ta ni à od one ko ja je pri zna ta stran ci ma, biv {im kon ce si o na ri ma u pro pa loj kon ce si ji. Kao dru go, ugo vo ren je ~e ti ri pu ta br ì rok za vr {et ka ra do va od onog u ko jem }e se is pla ti ti no vac, ta ko da su pu tar ske fir me do ve de ne u si tu a ci ju da mo ra ju da po di ù ko mer ci jal ne kre di te i za du ù ju se jer su u star tu do bi le sa mo 30 od sto ke {a za iz grad wu. Ta ko su fir me traj no osi ro ma {e ne i ni su spo sob ne da u~e stvu ju na no vim ten de ri ma. R. Dautovi}

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Osve è we ne zna ~i i opo ra vak Pro te kla sed mi ca do ne la je naj ve }i skok tr ì {ta jo{ od sre di ne ok to bra, ali se i da qe te {ko mo è go vo ri ti o po ~et ku ber zan skog opo rav ka. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, do bio je na vred no sti 2,3 pro cen ta, okon ~av {i ne de qu na ni vou od 505,5 po e na. Uku pan pro met u tr go va wu bio je 2,9 mi li o na evra uz zna ~a jan do pri nos blok tran sak ci ja i ob ve zni ca ukup noj re a- li za ci ji, na vo di se u ne deq noj ana li zi kre ta wa na do ma }em fi nan sij skom tr ì {tu stru~ wa ka Sin te za in vest gru pe. Sa pro me tom od ne pu nih 35 mi li o na di na ra NIS je bio li der po pro me tu u re dov nom tr go va wu. Ak ci je ove naj ve }e kom pa ni je na Be o grad skoj ber zi osci li ra le su bla go iz nad ni voa od 620 di na ra, dok su ne deq ni mak si mum do sti -

gle na ko ti od 630 di na ra {to je ujed no i naj vi {a vred nost ovih har ti ja u pro te kle tri sed mi ce. Od osta lih har ti ja iz re al nog sek to ra, naj ak tiv ni ji ula ga ~i bi li su na Imle ku ko ji je na kra ju sed mi ce do sti gao ni vo od 2.400 di na ra, uz rast od ne deq nom ni vou od 5,2 od sto. Ukup na re a li za ci ja u tr go va wu ak ci ja ma ove kom pa ni je ko jom upra vqa Sal ford iz no sila je 17,3 mi li o na di na ra. Po sle du `eg vre me na, naj ve }i do ma }i gra |e vi nar Ener go pro jekt za be le `io je re a li za ci ju vred nu spo me na, ali je ce na stag ni ra la oko ni voa od 400 di na ra, dok je be ~ej ski So ja pro tein je bla go osci li rao oko 500 di na ra uz mi zer ne pro me te. Ve li ki do pri nos ne deq noj re a- li za ci ji da lo je ne ko li ko blok tran sak ci ja, a naj ve }a me |u wi ma

se od no si la na pro da ju 8,7 od sto ak ci ja no vo sad ske Mi na kve na ce ni od 4.450 di na ra, {to je 7,3 od sto ni `a vred nost u od no su na po nu du za pre u zi ma we ko ju je ve }in ski vla snik spro veo pre me sec i po da na. Na stra ni pro da je je bio

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

NIS, Novi Sad

622

34.768.408

11,1404

Imlek, Beograd

2.378

17.313.674

85,6300

81,7796

AIK banka, Ni

1.626

14.928.941

121,0846

123,8695

118,2997

77,5836

79,3680

75,7992

Agrobanka, Beograd

3.978

12.260.167

Komercijalna banka, Beograd

1.695

10.499.605

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 12. 2011. godine

efi ka sni je i sa mno go vi {e od go vor no sti an ga `u ju u ovom po slu”, sa op {te no je iz Mi ni star stva za in fra struk tu ru i ener ge ti ku.

PRODU@EN ROK ZA JU@NI KRAK KORIDORA 10

Neuhvatqivi milioni evra POSAO ZA 35 QUDI U KRU[^I]U

o~i gled no uspo re ni, ume sto da bu du ubr za ni, jer je ka {we we ve} ve li ko i iz vo |a ~i sa Ener go pro jek tom na ~e lu i in ve sti tor Pu te vi Sr bi je mo ra ju da se

Akcija

hr vat ski in ve sti ci o ni fond ZB In vest, dok je ve }in ski vla snik Mi na kve, Pan dam NS, po ve }ao vla sni~ ki udeo na 84,2 od sto. Od ban kar skih har ti ja, na pro met ni ja je bi la ni {ka AIK ban ka ko ja je okon ~a la sed mi cu na ni vou od 1.626 di na ra uz pro met od 14,9 mi li o na di na ra. Ve li ki rast od 12,1 od sto za be le `i la je be o grad ska Agro ban ka uz pro met od 12,3 mi li o na di na ra, u naj ve }oj me ri za hva qu ju }i po sled wem tr go va~ kom da nu ka da su ak ci je ove ban ke sko ~i le sko ro 6 pro ce na ta na 4.000 di na ra. So lid nu re a li za ci ju od 10,5 mi li o na di nara re gi stro va la je Ko mer ci jal na ban ka ~i jim ak ci ja ma se ma hom tr go va lo na ni vo i ma od oko 1.700 di na ra, na vo de Sin te zi ni ana li ti ~a ri. E. D.

Raste nova rupa u buyetu? Dono{ewe Uredbe za spre~avawe neblagovremenog izmirivawa nov~anih obaveza javnog sektora prema preduze}ima predstavqa bitan pomak. Pitawe je, me|utim, da li }e usvajawem tog propisa biti postignut èqeni efekti i izbe}i optere}ewe buxeta, oceweno je u beogradskom ~asopisu „Markoekonomske analize i trendovi” (MAT). Vlada Srbije usvojila je 27. oktobra Uredbu kojom }e se uvesti redovnost u pla}awu obaveza dràvnih organa prema privatnom sektoru, a prema oceni stru~ne saradnice „MAT” Dra ga ne Alek si}, Uredba }e doprineti pove}awu likvidnosti na trì{tu. Me|utim, kako je ukazala autorka analize, postoje izazovi za primenu ovog propisa, me|u kojima je i „kako }e se on primewivati i kako }e se reprogramirati neosporeni dospeli dugovi?” „Pitawe je da li }e dono{ewem Uredbe zna~ajno biti smawena nelikvidnost privrednog sektora, a pove}ati finansijska disciplina, bez dodatnog optere}ewa javnih buxeta”, ukazala je Aleksi}. Zvani~nici javnog sektora izjavquju da obaveze na osnovu ove uredbe iz ugla buxeta ne}e napraviti nikakav dodatni tro{ak, jer je on tek 0,15 odsto ukupnog doma}eg proizvoda (BDP). Me|utim, javni dug ve} iznosi 44,3 odsto BDP, odnosno dostigao je skoro 45 odsto BDP, gorwa granica prema Zakonu o buxetskom sistemu”, kaè Aleksi}. Stoga, saradnica Instituta ocewuje, „svako novo zaduìvawe, koje bi moglo biti isprovocirano i na osnovu obaveznog blagovremenog izmirivawa nov~anih obaveza javnog prema privrednom sektoru, moè ozbiqno da uzdrma kriti~ni iznos javnog duga”. Mogu}e je i}i i daqe pa po uzoru na zemqe Evropske unije i neke zemqe kandidate za ~lanstvo u EU - ograni~iti rokove pla}awa i unutar privatnog privrednog sektora, sa ograni~enim rokom primene takvog propisa.

Izvoz re{ava probleme Da smo s prihodima dobijenim iz privatizacije podràli razvoj industrije i izgradwu najnu`nije infrastrukture, ne bismo imali iluziju ve} stvarno boqi ìvot, kaè dugogodi{wi privrednik i po~asni predsednik „Tarketa“iz Ba~ke Palanke Ni ko la Pa vi ~i}. Srbija danas ima tri krupna problema: nezaposlenost, spoqne dugove, mali izvoz i veliki minus u spoqnoj trgovini. Sva tri problema mogu da re{e izvoznici, izjavio je medijima i dodao da bi, da Srbija ima 50-ak firmi kao {to su „Tarket”, „Tigar” i „Metalac”, za nekoliko godina bili bismo na putu re{ewa ovih muka.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak12.decembar2011.

NBS: Dug pre{ao granicu Javni dug Srbije na kraju septembra iznosio je 14,7 milijardi evra, za 1,5 milijardi vi{e u odnosu na kraj juna, objavila je Narodna banka Srbije. Tokom prvih devet meseci 2011, javni dug je pove}an za 2,6 milijardi evra, ili za 4,8 procentnih poena ukupnog doma}eg proizvoda (BDP).

Prema metodologiji Ministarstva finansija koju ono koristi za ocenu ispuwenosti uslova propisanih Zakonom o buxetskom sistemu, u~e{}e javnog duga u BDP je ni`e i iznosi 44,5 odsto. U slu~aju prekora~ewa limita za javni dug od 45 odsto BDP, zakon nala`e obavezu Fiskalnom savetu i Vladi da

Za kon na la `e oba ve zu Fi skal nom sa ve tu i Vla di da Na rod noj skup {ti ni pod ne su plan vra }a wa du ga u do zvo qe ne okvi re Javni spoqni i javni unutra{wi dug pove}ani su u istoj meri - za po 1,3 milijarde evra. Pove}awe stawa javnog duga rezultiralo je rastom wegovog u~e{}a u procewenom BDP na 46,7 odsto.

Narodnoj skup{tini podnesu plan vra}awa duga u dozvoqene okvire, podsetila je NBS. Za razliku od prethodna tri tromese~ja kada je javni dug uve}an pre svega po osnovu zadu`ivawa dr`ave na doma}em finan-

Na potezu: Pavle Petrovi}, predsednik Fiskalnog saveta

sijskom trì{tu, u tre}em tromese~ju je porastao pvenstveno po osnovu zaduìvawa na svetskom finansijskom trì{tu, i

to javni spoqni dug za 1,2 milijarde evra, a javni unutra{wi dug za 222,7 miliona evra. Od toga se 210 miliona evra odnosi na indirektne unutra{we obaveze po osnovu garancije za kredit Srbijagasa, navela je NBS. Pove}awe javnog spoqnog duga najve}im delom je posledica zaduèwa Srbije po osnovu prodaje evroobveznica na svetskom finansijskom trì{tu u iznosu od milijardu ameri~kih dolara. Tako|e, pove}ane su direktne spoqne obaveze dràve za 200 miliona evra po osnovu makroekonomske pomo}i Evropske unije (EU), kao i indirektne spoqne obaveze za 120 miliona evra po osnovu garancije date za kredit Evropske investicione banke (EIB) kompaniji „Fijat kompakt automobili Srbija”.

HO ]E MO LI SE UBU DU ]E VI [E ZA DU @I VA TI U DI NA RI MA?

Kamata u raqama inflacije Ho}e li se neko od doma}ih kupaca odvaìti da pazari stan na kredit u dinarima? Te{ko! Ve} na prvo ~itawe uslova, kupcima postaje jasno da uz iste tro{kove za zajam indeksiran u evrima mogu da kupe tri stana a u doma}oj valuti samo jedan. Naime, kamate za doma}u valutu su vi{e od 17 posto, a za evre izme|u {est i sedam procenata godi{we. Zato ra~unica ne zahteva posebno elaborirawe. Ali, izgleda da }e sredworo~ni zajmovi, do pet godina, u dinarima biti u narednom periodu popularniji. Stambene kredite u doma}oj valuti mogu popraviti samo dràvne subvencije Ali, kada se manemo stambenih zajmova, kredit u dinarima i ne mora da bude nepovoqan. U na{im bankama je otprilike 80 odsto zajmova odobreno uz indeksaciju u evrima, a ostatak u dinarima. Jo{ samo pre nekoliko godina evro je vodio za jo{ deset posto. Da nije bilo rivolving kartica i dozvoqenih minusa, rezultat bi bio jo{ i ve}i u korist evra. Komitenti su po~eli da se vi{e zanimaju za doma}u valutu kada je pre ne{to vi{e od godinu dana evro pre{ao sto dinara, {to je indeksirane kredite bukvalno poskupqivalo svakog meseca. – Kada su u pitawu potro{a~ki i gotovinski zajmovi, koji se svakako uzimaju ~e{}e od stambenih, u posledwe vreme interesovawe za dinarske proizvode je pove}ano – obja{wava direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slo bo dan Ra ci}. – Mogu slobodno da kaèm da, kada su gibawa na kursnoj listi ve}a i kada evro ja~a, i interesovawe za kredite u dinarima se pove}ava. Me|utim, kada na{a valuta miruje, svi ra~unaju

Stroà pravila na trì{tu Komisija za hartije od vrednosti }e zahvaquju}i izmenama Zakona o trì{tu kapitala ubu du }e, po red pod no {e wa prekr{ajnih prijava i prijava za privredni prestup, mo}i da podnese i krivi~ne prijave, rekao je predsednik Komisije za hartije od vrednosti Zo ran ]i ro vi}. Nova pravila poslovawa na tr ì {tu ka pi ta la sma wi }e manipulacije i zloupotrebe, a za sve one koji prekr{e propise predvi|ene su visoke nov~ane i kazne zatvora do osam godina, rekao je ]irovi}. Komisija je, rekao je ]irovi}, zahvaquju}i izmenama Zakona o trì{tu kapitala dobila {ira ovla{}ewa, pa ubudu}e, pored podno {ewa prekr {aj nih prijava i prijava za privredni pre stup, mo è da pod ne se i krivi~ne prijave. Prvi put }e biti uveden institut krivi~nog dela za neobjavqivawe insajderskih informacija, za trì{ne manipulacije i za neovla{}eno pruàwe investicionih usluga. ]irovi} je podsetio da je Komisija usvojila i 18 pravilnika, radi definisawa precizne procedure i onemogu}avawa zloupotreba i manipulacija.

Mawe rezerve ni{ta ne zna~e

Pro blem za di nar ske kre di te je i u ne do voq nim iz vo ri ma – u na {im ban ka ma {ted wa je ~ak 98 od sto u evri ma kolika im je rata, a zbog niìh kamata se indeksirani krediti javqaju kao povoqnija opcija. Folksbanka jo{ od 2008. ima kredite u dinarima s fiksnom stopom, koja je na godi{wem nivou od 13,5 posto pa navi{e. Po re~ima direktora glavne filijale za APV Ne boj {e Lu à ji }a, najvi{e se uzimaju dinarski zajmovi za refinansirawe i za kupovinu automobila. – Dinarskih kredita za stanove nema u ponudi jer bi kamate bile previsoke – navodi Luàji}. – Ali, ako dràva ponudi subvencije, mo`da se prona|e kombinacija koja bi odgovarala i nama i klijentima. Za{to su dinarski zajmovi tako skupi? Kamatu za svaku valutu, pa

i na{u, odre|uju inflacija i prosek kamata po kojem banke izme|u sebe wome trguju. Za Srbiju je to belibor, a on je u petak bio 11,19 posto, a zavisi od referentne stope NBS-a. Ona ve} nekoliko meseci pada i prekju~e se zaustavila na 9,75 posto. Za evro stopa je euribor i na tromese~nom nivou je ju~e bio 1,47 posto, a s obzirom na to da je centralna evropska banka stopu nedavno snizila na jedan procenat, izvesno je da bi i ova stopa trebalo da klizne nani`e. Iz Narodne banke Srbije najvaquju da bi i inflacija po~etkom naredne godine trebalo da u|e u zacrtani kordor i trajno postane jednocifrena. To bi i zajmove u dinarima trebalo da u~ini ne{to povoqnijim.

Problem za dinarske kredite je i u nedovoqnim izvorima. U bankama kod nas {tedwa je ~ak 98 odsto u evrima. Uprkos mnogim pogodnostima koje se nude dinarskim {tedi{ama – dràva ih je oslobodila poreza – poverewe u doma}u Smawewe obavezne rezerve valutu je slabo. Oni koji su se zbog bankama ne}e zna~ajno uticakrize u evrozoni ovih dana uplati na obim kreditirawa, jer je {ili za depozite radije ih mewaju do ma }i ban kar ski sek tor za {vajcarske franke ili kupuju „ionako veoma likvidan”, kastanove nego {to ih prebacuju na è predsednik Izvr{nog oddinarske uloge uprkos povoqnibora Rajfanzen banke u Srbijim kamatama. ji Oli ver Regl. Kada }emo dinarske zajmove „To zna~i da likvidnost niuzimati kao sasvim uobi~ajenu je ograni~avaju}i faktor krealternativu onim u evrima? Kaditirawa, ali sa druge strane da kamata bude sli~na, odnosno smawewe obavezne rezerve move}a tek za koji procenat. Istiglo bi da uti~e na cene kredina, dinarske kamate su posledta, odnosno da dovede do smawih godina padale, ali su i zajwewa kamatnih stopa”, kaè movi i na kra}e rokove nego {to Regl. Prema re~ima Regla, sa su stambeni, bar dvostruko ve}e sada{wim padaju}im trendom od indeksiranih. Tek kada domain fla ci je bi }e omo gu }e na }a valuta bude stabilna na duì ekspanzivnija monetarna porok, kada belibor padne, kao i litika, koja moè da obuhvati inflacija, i zajam u dinarima }e i smawewe obavezne rezerve biti sasvim obi~na stvar. Da bi kao jedne od mera. Isti~u}i se to dogodilo, potrebno je da da uspeh svake banke zavisi od imamo ako ne jaku, ono bar stadobrog partnerskog odnosa sa bilnu privredu, ~ija izvozna privredom, on je rekao da „veorijentacija svake godine raste. oma visok nivo problemati~Mnogima }e se na ove konstatanih kre di ta” na tr ì {tu cije otegnuti uzvik - auuuu... pred sta vqa ogra ni ~a va ju }i Dok se to ne dogodi, treba safaktor za kreditnu politiku ~ekati subvencionisane zajmove banaka. bar za stambenu oblast. Ali u na„Samo u segmentu privrede {im uslovima svaki kredit je poje dostigao nivo od preko 22 prili~no rizi~an, bio u dinariodsto na ukupnom bankarskom ma ili evrima. To govore i podatrì{tu”, istakao je je predci ~ak 4.000 gra|ana kasni s otsednik Izvr{nog odbora Rajplatom stambenog kredita, od kofajzen banke u Srbiji. On je jih je plovina indeksirana u rekao da „{to se celokupnog {vajcarskim francima. Za dve bankarskog sektora ti~e nije godine banke su oduzele 260 staiskqu~eno da drugi talas krinova zbog neizmirenih obaveza. ze moè da dovede do daqeg raD. Vu jo {e vi} sta problemati~nih kredita”.

ASO CI JA CI JA MA LIH I SRED WIH PRED U ZE ]A UPO ZO RAVA

Vlast pomaè samo nekim privrednicima Dràvni vrh Srbije poku{ava da re{i probleme „odre|enih privrednika”, a ne ukup ne do ma }e pri vre de, ukazao je privrednik Mi lan Kne è vi}. „Sastanku sa dràvnim vrhom prisustvovalo je nekoliko privrednika koji traè povoqnije uslove za kredi ti ra we, a za po {qa va ju svega jedan odsto radnika u Sr bi ji”, re kao je pot pred sednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a i preduzetnika Srbije (APPS) Milan Kneèvi}. On je istakao da predstavni ci APPS ko ji oku pqa 141.000 preduze}a sa 200.000 zaposlenih, nisu bili ni pozvani na ju~ere{wi sastanak predsednika i premijera Srbije sa privrednicima i ban-

Milan Kne`evi}

ka ri ma. Do go vo re no je da NBS razmotri mogu}nost izmene klasifikacije bilansne ak ti ve i van bi lan snih

stav ki ba na ka da bi se se olak {a lo fi nan si ra we i kreditirawe sredwih preduze}a u Srbiji. „Problem srpske privrede nije kako dobiti {to vi{e kredita i obi~na je predstava za javnost to {to navodno dràvni vrh poku{ava da pomogne privredi tako {to }e biti donete mere za olak{ano kre di ti ra we”, re kao je Kneèvi}. On je ukazao da „povoqnije uslove za kredititirawe traì jedan broj privrednika koji su se zaduìvali da bi kupovali nekretnine i na wima ubirali profit„. APPS, prema re~ima Kneèvi}a, podràva guvernera u stavu da ne treba smawiti obavezne rezerve banaka jer bi takva mera mogla ga ugro-

zi stabilnost finansijskog sistema. „Ako predstavnici vlasti `ele da pomognu privredi, on da tre ba da iz ve du re formu poslovog ambijenta i

Sramota je, kako je ocenio, da se u vreme krize, kada je pre po lo vqe na po tro {wa u Srbiji, vlast najvi{e bavi time kako da mali broj privrednika dobije kredite, a

Ako predstavnici vlasti èle da pomognu privredi, onda treba da izvedu reformu poslovnog ambijenta i smawe sivo trì{te. U takvim uslovima }e se videti ko je sposoban da privre|uje i zapo{qava radnike, a ko traì kredite da bi se jo{ vi{e zaduìvao smawe sivo trì{te. U takvim uslovima }e se videti ko je sposoban da privre|uje i zapo{qava radnike, a ko traì kredite da bi se jo{ vi{e zaduìvao”, ukazao je Kneèvi}.

istovremeno zanemaruje mala i sredwa preduze}a koja u razvijenim zemqama u~estvuju sa vi{e od 99 odsto u bruto dru {tve nom pro iz vo du (BDP). Predsednik i premijer Boris Tadi} i Mirko

Cve t k ovi}, razgovarali su ju~e sa guvernerom Narodne banke Srbije Dejanom [o{ ki}em, privrednicima i bankarima o merama za smawewe ne likvidnosti preduze}a. Privrednike su predsta vqali vlasnik „Delta holdinga” Miroslav Mi{ko-vi}, vlasnik „MK grupe” Miodrag Kosti}, vlasnik preduze}a „Farman” Bra nislav Gruji}, direktor „Nektara” Bojan Radun, predsednik prave „Metalca” Dragoqub Vuka dinovi}, vlasnik „Fe{n kompani” Milija Babovi}, predsednik Priv redne ko more Srbije Milo{ Bugarin, generalni direktor „Srbija gasa” Du{an Ba jatovi}, generalni direktor „Telekoma” Branko Radujko.

ponedeqak12.decembar2011.

„Torlakova” vakcina protiv gripa idu}e godine U In sti tu tu za imu no lo gi ju i vi ru so lo gi ju „Tor lak” oba vqa ju sve neo p hod ne pri prem ne rad we za pro iz vod wu vak ci ne i uko li ko bu de do voq no fi nan sij skih sred sta va, u Sr bi ji }e vak ci na pro tiv se zon skog gri pa bi ti pro iz ve de na ve} na red ne se zo ne, na ja vio je ju ~e ge ne ral ni di rek tor te in sti tu ci je dr Bra ni slav La zi}. - Na osno vu pla no va ko ji su na pra vqe ni u sep tem bru pro {le go di ne, za sa da se sve oba vqa po pla nu i ako nov ~a na sred stva i wi hov pri liv bu du ona kvi ka kve smo pla ni ra li, ima }e mo vak ci nu pro tiv se zon skog gri pa za 2012./2013. go di nu - ka zao je La zi} u in ter vjuu Ta -

nju gu, na po mi wu }i da bi pr vi ka pa ci te ti iz no si li 500.000 do za vak ci na. - Pro stor za pro iz vod wu vak ci ne je za vr {en, na ba vqe na je opre ma i za vr {e na iz ra da pi lot se ri je. Ra di mo i ta ko zva nu va li da ci o nu se ri ju, a po tom sle di i pret kli ni~ ko i kli ni~ ko is pi ti va we - ka zao je La zi} ob ja {wa va ju }i pro ce du ru. On je na veo da }e 80 od sto pret kli ni~ kih is pi ti va wa vak ci na „Tor lak” oba vi ti sam, jer ima akre di to va ne la bo ra to ri je za to, a za osta lo, ta~ ni je 20 od sto, po tra `i }e po mo} u ino stran stvu, jer se te vr ste te sto va ra de sa mo u tri in sti tu ci je u Evro pi.

SRPSKI MATEMATI^ARI SIJAJU U SVETU

[est medaqa na nau~noj olimpijadi [e sto ~la na eki pa Sr bi je na 8. Me |u na rod noj ju ni or skoj na u~ noj olim pi ja di u Dur ba nu (Ju `no a fri~ ka Re pu bli ka), osvo ji la je {est me da qa - dve sre br ne i ~e ti ri bron za ne - sa op {ti la je ju ~e Ma te ma ti~ ka gim na zi ja. Jo{ je dan ve li ki uspeh na {ih ta le na ta u zna wu i na u ci na me |u na rod noj sce ni mla di iz Sr bi je su iz bo ri li na olim pi ja di ko ja je tra ja la od 1. do 10. de cem bra, i to u kon ku ren ci ji u~e sni ka iz 50 ze ma qa. Sre br ne me da qe za na ci o nal nu eki pu Sr bi je osvo ji li su Marijana Vujadinovi}, u~e ni ca 1. d raz re da Ma te ma ti~ ke gim na zi je, kao i Luka Bojovi}, u~e nik 2. d raz re da, ta ko -

|e, Ma te ma ti~ ke gim na zi je u Be o gra du. Iz istog raz re da te {ko le je i osva ja~ bron za ne me da qe, Maksim Stoki}. Bron za ne me da qe oso vi li su i An|ela [arkovi}, u~e ni ca {ko le „Sve ti Sa va” u Ni {u, ta ko |e Ni {lij ka Irena \or|evi}, u~e ni ca {ko le „Vo`d Ka ra |or |e” i Stefan Veqa, u~e nik gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u No vom Sa du. Na {a ju ni or ska na u~ na re pre zen ta ci ja, oki }e na me da qa ma, na be o grad ski aero drom bi tre ba lo da stig ne u po ne de qak u pod ne, na ja vio je di rek tor Ma te ma ti~ ke gim na zi je Sr|an Ogwanovi}.

TA^AN BROJ ROMA POMO]I ]E U RE[AVAWU WIHOVIH PROBLEMA

Napretka ipak ima

Na kon ob ra de po da ta ka naj no vi jeg po pi sa sta nov ni {tva, ko ji se o~e ku je po lo vi nom idu }e go di ne, bi }e po zna to ko li ko ta~ no Ro ma ì vi u Sr bi ji, {to }e u ve li koj me ri do pri ne ti da se pre po zna ju wi ho vi pro ble mi i po mog ne wi ho vo re {a va we, is ta kli su ju ~e sa go vor ni ci Ta nju ga. - Pre ma po pi su iz 2002. go di ne, u Sr bi ji ì vi 108.000 Ro ma, ali sve ne zva ni~ ne sta ti sti ke uka zu ju da je taj broj bar tri pu ta ve }i - re kla je dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu

za qud ska i ma win ska pra va, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Slavica Deni}. - Mo ra mo da zna mo ta ~an ili pri bli `an broj Ro ma da bi smo mo gli da pla ni ra mo ak ci je usme re ne na re {a va we wi ho vih pro ble ma. Uka zu ju }i da su osnov ni pro ble mi Ro ma sta no va we, obra zo va we,

[ef Od se ka za spro vo |e we po pi sa u Re pu bli~ kom za vo du za sta ti sti ku Qiqana \or|evi} ka za la je da su Ro mi po pi si va ni kao i osta lo sta nov ni {tvo Sr bi je. Ona je na ve la i da je, u sa rad wi s Na ci o nal nim sa ve tom Ro ma i Kan ce la ri jom za in klu zi ju Ro ma Voj vo di ne, an ga ò van do da tan broj po pi si va ~a rom ske na ci o nal no sti. Pre ma we nim re ~i ma, pr va pu bli ka ci ja ko ja }e bi ti ob ja vqe na na red ne go di ne je „Na ci o nal na pri pad nost” ka da }e se iz me |u osta log zna ti i ko li ko pri pad ni ka rom ske na ci o nal no sti ì vi u ze mqi. Broj Ro ma to kom po pi sa be le ì po rast i oni za u zi ma ju ~e tvr to me sto po broj no sti ka da je u pi ta wu na ci o nal na pri pad nost. Ta ko je to kom po pi sa 1991. go di ne u Sr bi ji bi lo 90.853 Ro ma, dok ih je to kom po pi sa 2002. re gi stro va no 108. 000 wih. Pre ma re ~i ma \or |e vi }e ve, to kom po pi sa, po pi si va ~i su obi la zi li rom ska ne hi gi jen ska na se qa, a oni ko ji do bro po zna ju te ren po ma ga li su im da se sna |u i i{li su sa wi ma. Ina ~e, u Sr bi ji, pre ma re ~i ma dr àv ne se kre tar ke, ne for -

Zdravstvo poboq{ano Na pret ka ima i na po qu zdrav stva gde 75 zdrav stve nih me di ja tor ki Rom ki wa, an ga `o va nih u 60 gra do va u Sr bi ji, pred sta vqa ve zu ime |u zdrav stve nih usta no va i pred stav ni ka rom ske za jed ni ce. - Da je na pra vqen po mak go vo ri i po da tak Svet ske zdrav stve ne or ga na za ci je da je sto pa smrt no sti rom ske de ce pre po lo vqe na u Sr bi ji u od no su na pre par go di na - re kla je De ni }e va. za po {qa va we i zdrav stve na za {ti ta, ona je do da la da je u tim obla sti ma na pra vqen na pre dak, ali da ima jo{ da se ra di. De ni }e va je na ve la da je to mi ni star stvo po dr `a lo kam pa wu u okvi ru ko je je 54 pred stav ni ka rom ske na ci o nal no sti obi la zi lo rom ska na se qa i pro mo vi sa lo po pis, od no sno po tre bu da se Ro mi ta ko i iz ja sne. Kam pa wom je, ka za la je De ni }e va, po ku {a no da se skre ne pa `wa qu di ma da }e se, u od no su na broj pri pad ni ka rom ske po pu la ci je, odva ja ti i sred stva za re {a va we wi ho vih pro ble ma.

mal nih rom skih na se qa ima oko 600 i ona pred sta vqa ju ve li ki pro blem ko ji je te {ko re {i ti, jer su po treb na ve li ka fi nan sij ska sred stva. De ni }e va je is ta kla da je Sr bi ja, u od no su na dr `a ve re gi o na, ali i osta le ze mqe pot pi sni ce ini ci ja ti ve De ka de in klu zi je Ro ma, na pra vi la ve li ki po mak u obla sti obra zo va wa. Pre ma we nim re ~i ma, na uni ver zi te ti ma u Sr bi ji stu di ra vi {e od 1.000 pri pad ni ka rom ske na ci o nal no sti, a ove go di ne je sred wu {ko lu upi sa lo 380 |a ka.

dru[tvo

dnevnik

IDEJA O BANATSKOM UNIVERZITETU JO[ PUSTA @EQA

Prvi koraci su uvek politi~ki Za mi sao da Zre wa nin po sta ne cen tar Ba nat skog uni ver zi te ta, ko ja s vre me na na vre me pro ve ja va u zre wa nin skoj jav no sti, su de }i po si tu a ci ji “na te re nu” da le ko je od ostva re wa. Re {e wa jo{ ne ma, prem da se za ovaj pro je kat za la ù u lo kal noj sa mo u pra vi, a ni su ga od ba ci li ni nad le `ni na Teh ni~ kom fa kul te tu “Mi haj lo Pu pin”, ko ji bi bio uni ver zi tet ski sto èr, ni ti u Vi so koj teh ni~ koj {ko li stru kov nih stu di ja. Obe ove usta no ve su akre di to va ne, {to sva ka ko ide u pri log for mi ra wu Ba nat skog uni ver zi te ta, u ko ji bi bi li ukqu ~e ni i Ki kin da i Vr {ac. Ti me bi bio za do vo qen kri te ri jum da uni ver zi tet po kri va pod ru~ je od bar po la mi li o na qu di. Ide ju je jav no po dr ào i deo opo zi ci o nih par ti ja pa je ov da {wi ogra nak Srp ske na pred ne stran ke pre ne ko li ko da na or ga ni zo vao ak ci ju pri ku pqa wa pot pi sa pod na zi vom “Ho }u zre wa nin ski uni ver zi tet”. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Aleksandar Marton, ko ji je u vi {e na vra ta go vo rio o uni ver zi tet skom cen -

tru Ba na ta, iz ja vio je no vi na ri ma da su ela bo ra ti ura |e ni i da su ostva re ni kon tak ti sa nad l e ` ni ma u Mi n i s tar s tvu pro sve te. Pred u slo va za uni ver zi tet ima, sma tra Mar ton, jer su tu dve akre di to va ne vi so ke {ko le, sa do brim pro fe sor -

- Zre wa nin ski Teh ni~ ki fa kul tet je dan je od pr vih ko ji je do bio akre di ta ci ju, {to je do bar uvod. Na na ma u lo kal noj sa mo u pra vi je da po mog ne mo, i da is tra je mo u toj ini ci ja ti vi, ko ju po dr `a va ova sre di na. To bi bi la pri li ka ne sa mo da za dr `i -

skim ka drom, tu je i stu dent ski dom za sme {taj. Je di no o ~e mu tre ba raz mi {qa ti je pro {i re we obra zov ne po nu de.

mo mla de iz Zre wa ni na u ovoj sre di ni, ve} i da pri vla ~i mo aka dem ce iz ce log Ba na ta. I dr `a va mo ra da po dr `i ova kvu

ide ju, a ovo bi bio je dan od le pih pri me ra de cen tra li za ci je u obra zo va wu – po ru ~io je Mar ton. Za go vor ni ci ide je Ba nat skog uni ver zi te ta, kao po zi ti van efe kat, na vo de i u{te du nov ca pri {ko lo va wu, po {to mla di Zre wa nin ci naj ~e {}e stu di ra ju na uni ver zi te ti ma u Be o gra du ili u No vom Sa du. Od la zak po zna we pra }en je broj nim po te {ko }a ma, pla }a ju se stu dent ski do mo vi ili ki ri je, men ze, pre voz i dru go. Sto ga bi do bar uni ver zi tet u Zre wa ni nu sma wio iz dat ke mno gih ba nat skih po ro di ca. S dru ge stra ne, sa Teh ni~ kog fa kul te ta “Mi haj lo Pu pin” po ru ~u ju da ova usta no va, ko ja je deo Uni ver zi te ta u No vom Sa du, i ko ju po ha |a oko 3.000 stu de na ta iz Zre wa ni na i dru gih me sta, za sa da ne ma zva ni ~an stav po tom pi ta wu, ali da po se du je re sur se, i ka drov ske i teh ni~ ke. Od lu ka o fo rr mi ra wu uni ver zi te ta, ka `u na fa kul te tu, naj pre je po li ti~ ka, pa tek on da bi ova usta no va mo gla da se ukqu ~i u pri ~u. @. Balaban

PRIVATNI DOMOVI ZA SME[TAJ STARIH GUBE DOZVOLU ZA RAD

U Vojvodini samo osam legalnih privatnika Ove go di ne u Sr bi ji je od u ze to 10 do zvo la za rad pri vat nim do mo vi ma za sme {taj sta rih, dok je pro {le wih 13 do bi lo za bra nu. Re~ je, ka ko je ob ja snio dr ` av n i se k re tar Mi n i s tar stva za rad i so ci jal nu po li ti ku Zoran Martinovi}, o usta no va ma ko je su bi le re gi stro va ne i ko je su ima le do zvo lu za rad, ali su je ne sa ve snim ra dom iz gu bi le. U Sr b i j i je re g i s tro va n o pre ko 90 pri vat nih do mo va za sme {taj sta rih oso ba, ~i ji je ka pa ci tet oko 2.200 me sta. Za usta no ve ova kvog ti pa po sto ji ogrom na pri vat na ini ci ja ti va, ka è sa go vor nik. - S ob zi rom na kon ku ren ci ju jav nog i pri vat nog part ner stva, dr à va, osim neo p hod ne adap ta ci je i odr à va wa po sto je }ih do mo va za sta re, ne bi tre ba lo da qe da gra di za in sti tu ci o nal ni sme {taj. U na red noj go di ni za vr {i }e se dva do ma za sta re, ko ja su ve} u za vr {noj fa zi iz grad -

U Voj vo di ni, po re ~i ma pod se kre ta ra Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo, so ci jal nu po l i ti k u i de mo g ra f i j u Novke Moji}, sa mo osam pri hvat nih do mo va za sme {taj sta rih ima do zvo lu za rad. Pro {le go di ne, pre ma po da ci ma sa saj ta ovog se k re ta r i j a ta, za {est pri vat nih ku }a ko je su se ba vi le pru `a wem uslu ga sta ri ma iz da ta je za bra na ra da, dok je ove go di ne za bra nu do bio sa mo je dan dom. - U Voj vo di ni naj vi {e pri vat nih do mo va ko ji ima ju do zvo lu za rad sme {te no je u Su bo ti ci, i to ~e ti ri, a osta li su u me sti ma Mra mo rak, Ali bu nar, Be la Cr kva i Ko va ~i ca. Po da ci o do mo vi ma ko ji ima ju do zvo lu za rad na la ze se na na {em saj tu i tu se svi mo gu oba ve sti ti ka ko ne bi oti {li kod ne kog ko ne ma pra vo da se ba vi sme {ta jem za sta re. In te re so va wa ima jo{, ali po stup ci su u pro ce du ri i zah te vi za iz da va we

Qu di ko ji ima ju pro stor i no vac je su sme {taj sta rih pre po zna li kao mo gu} nost po ro di~ nog bi zni sa i do bre za ra de we, i osta je adap ta ci ja jed nog, ko ji zah te va obim ni ja sred stva ob ja snio je Mar ti no vi}. Po red pri vat nih do mo va za sme {taj sta rih ko ji ra de sa do zvo lom Mi ni star stva ra da, po sto je i ile gal ni, ko ji ni su pro {li akre di ta ci ju. Mar ti no vi} tvr di da ~im do bi ju pri ja vu o wi ho vom ra du, in spek ci ja iz la zi na te ren i za tva ra ta kve objek te, pod n o s i pre k r {aj n u ili kri vi~ nu pri ja vu, u za vi sno sti od vr ste pre stu pa.

do zvo la se raz ma tra ju. Mi smo ve o ma ri go ro zni ka da da je mo do zvo lu za otva ra we no vih do mo va za sta re jer in si sti ra mo da svi stan dar di bu du is pu we ni, pa za to ih ne za tva ra mo ~e sto, od no sno ne od u zi ma mo do zvo lu zbog kr {e wa pra vi la po na {a wa - re kla je za na{ list Nov ka Mo ji}. Ona po tvr |u je da je i u Voj vo di ni ve li ko in te re so va we za otva ra we pri vat nih do mo va za sta re, jer su mno gi pre po zna li

da to je ste do bar bi znis u vre me ka da je sta nov ni {tvo sve sta ri je i sve ne zbri nu ti je. - Me |u tim, da bi se otvo rio pri vat ni dom za sta re, mo ra ju se is pu ni ti mno gi stan dar di. To je i raz log zbog ~e ga smo mno ge zah te ve ko ji su to kom go di ne pod ne ti za do zvo lu za rad od bi li, jer ni ko ko ni je is pu nio sve {to se tra `i ni je do bio odo -

Po sto je i ov de pri vat ni do mo vi za sta re po ku }a ma, o to me se zna sa mo po sred no, od no sno ne po sto ji zva ni~ ni do kaz za to. Nov ka Mo ji} ne spo ri da i do wih do la ze sa zna wa da ile gal nih do mo va ima, ali, ka ko ka `e, to „~u la” ni je do voq no da bi oni mo gli da ih kon tro li {u. - Sve {to ni je zva ni~ no re gi stro va n o ne pod l e ` e na {oj

bre we za rad. Qu di ko ji ima ju pro stor i no vac je su sme {taj sta rih pre po zna li kao mo gu} nost po ro di~ nog bi zni sa i do bre za ra de. Sta nov ni {tvo je sta ro, ce ne u dr àv nim ge ron to lo {kim cen tri ma su ta kve ka kve je su i tu ima me sta za pri vat ni ke. Me |u tim, uvek stre pi mo ka da ne ko po nu di po voq nu ce nu za sme {taj za sta re da li }e za i sta is pu ni ti sve stan dar de i pru ì ti ko ri sni ci ma ono {to im pri pa da. Zbog to ga na {i in spek to ri bez na ja ve obi la ze pri vat ne do mo ve ka ko bi se uve ri li da li oni za i sta sta ri ma pru à ju ono {to tre ba. Sve ono {to je zva ni~ no re gi stro va no mi dr ì mo pod kon tro lom - ob ja {wa va Nov ka Mo ji}.

kon tro li i ne ma mo pra vo da upa da mo u pri vat ne ku }e. Ne ma mo pra vo da re a gu je mo ni ako pro ~i ta mo po nu du ne kih pri vat nih li ca za pri jem sta rih ~ak i ka da zna mo da oni ne ma ju do zvo lu za rad. Sa mo na osno vu pri g o vo r a ili na uka z i va w e Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke mo `e mo re a go va ti jer ne mo `e mo pra ti ti sve me di je i pra ti ti ko ka kve ogla se ob ja vqu je. Zna mo da se stal no po ja vqu je oglas za pri jem sta rih u dom u Pe tro va ra di nu i zna mo da on ne ma do zvo lu za rad. Na to stal no uka zu je mo, pi {e mo me re, pre po ru ~u je mo {ta mo ra da se ura di i tu se za vr {a va na {a in ge r en c i j a - za k qu ~ u j e Nov k a Mo ji}. Q. Male{evi}

KONKURS UDRU@EWA UNIVERZITETSKIH NASTAVNIKA I NAU^NIKA VOJVODINE

Tra`e re{ewe za logo

Udru `e we uni ver zi tet skih na stav ni ka i na u~ ni ka Voj vo di ne ras pi sa lo je kon kurs za iz ra du vi zu el nog iden ti te ta ko ji tre ba da sa dr `i, osim stan dard nih ele me na ta, di zajn za hval ni ce i po ve qe UUNNV-a. Ciq kon kur sa je da se do bi ju kva li tet na, ori gi nal na i jed no stav na re {e wa zna ka i lo go ti pa, kao i pri me na na me mo ran du mu, ko ver ti, vi zitkar ti, za hval ni ci i po ve qi. Po bed ni~ ki rad bi }e na gra |en nov ~a nom na gra dom od 50.000 di na ra, a jo{ ~e ti ri ra da do bi }e iz nos od po 5.000 di na ra. Idej no re {e we di zaj na zna ka-lo goa tre ba lo bi da

bu de jed no stav no za uo~a va we i pre po zna va we. Po treb no je da sa dr `i na i iz gled zna kalo goa na kre a ti van i in spi ra ti van na ~in pred sta ve UUNNV i one mo gu }e sva ku za me nu ili za bu nu u iden ti fi ka ci ji ko ri sni ka. U po gle du ge o me trij skog ob li ka ne po sto je po seb na ogra ni ~e wa, osim op {tih ogra ni ~e wa da znak-lo go ne sme bi ti vul ga ran, spo ran ili za bra wen, dok we go va ve li ~i na mo ra omo gu }i ti sva ko dnev nu upo tre bu i pri me nu u raz li ~i tim si tu ci ja ma i ma te ri ja li ma, kao {to je po slov na do ku men ta ci ja, iz ra da pu bli ka ci ja i me dij sko pred sta vqa we.

Pred lo `e no re {e we tre ba da se sa sto ji od zna ka, lo go ti pa UUNNV-a, re {e we tre ba da ti u bo ji i cr no-be loj va ri jan ti, s uma we wi ma, a tekst }i ri li com. Uz re {e we tre ba da ti kra }e ob ja {we we i teh ni~ ki opis re {e wa. Autor tre ba da na ve de i sle de }e li~ ne po dat ke: ime i pre zi me, adre sa, ma ti~ ni broj, broj li~ ne kar te, broj te ku }eg ra ~u na i na ziv ban ke, kon takt te le fon i i-mejl. Rok za pre da ju ra do va je 10. ja nu ar. Vi {e in for ma ci ja se mo `e na }i na saj tu Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. A. Va.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 12 ~a so va He ro ja Pin ki ja od J. Ko pi ta ra do Mor nar ske; od 8.30 do 13 sa ti Ar ka di ja Va ra |a ni na, Ba je Pi vqa ni na, Sta rog Vu ja di na. ^e re vi}: od 8.30 do 12 sa ti deo vi kend na se qa Wi ve. Ka}: od 8 do 16 sa ti po vre me ni i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Pe tro va ra din: od 7.30 do 13.30 po vre me ni i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko -

vac: od 8.30 do 13 sa ti deo na se qa Sa lak si je. Su tra No vi Sad: od 9 do 12 sa ti Bu le var kra qa Pe tra Pr vog 26, Bu le var oslo bo |e wa 9,27, De~ ja usta no va „Pla vi ^u pe rak”, De~ ja usta no va „Zvon ~i ca”, Fe le gi Ti va da ra 6-8, Sa ve Ko va ~e vi }a 5-15, 14; od 8.30 do 12.30 Ar ka di ja Va ra |a ni na, deo uli ce Ba je Pi vqa ni na od uli ce Sta rog Vu ja di na do uli ce Ar -

ka di ja Va ra |a ni na. ^e re vi}: od 8.30 do 12 sa ti deo vi kend na se qa Wi ve. Ko viq: od 9.30 do 13.30 deo na se qa od Tr ga So lun skih do bro vo qa ca pre ma auto pu tu. Ka}: od 8 do 16 sa ti po vre me ni i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Pe tro va ra din: od 7.30 do 13.30 po vre me ni i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 sa ti deo na se qa Sa lak si je.

Ka ko su de ca upo zna la pri ro du Pre zen ta ci ja ovo go di {weg ra da Cen tra za edu ka ci ju de ce u pri ro di „Ka spar” odr `a }e se su tra u 13 ~a so va u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Uli ca Rad ni~ ka. Na pre zen ta ci ji }e bi ti i pro mo ci ja pla ka ta „Dr ve }e Ka me ni~ kog par ka”. A. Va.

Novosadska ponedeqak12.decembar2011.

Da nas „Zim ska ùr ka” u Zmaj Jo vi noj iz lo `bom, pro da jom i pro mo ci jom ra do va Udru è wa è na. Od 18 do 20 sa ti odr à }e se mu zi~ k o-dram s ka ra d i o n i c a “[ko la mju zi kla” u Kul tur nom cen t ru, Ka t o li~ k a por t a 5. No v o s a | a n i }e da n as ima t i pri li ku da uì va ju u “Zim skoj ùr ci” za za gre va w e uz ~aj i k a r n e v a l s k i ples, ko ja je }e se odr à ti od 18 do 19.30 sa ti na po ~et ku Zmaj Jo vi ne uli ce. N. R.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Pik si” pre pun avan tu ra

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „Pik si” ko je je na pi sa la Mi mi Vla o vi}. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Ro man Pik si, autor ke Mi mi Vla o vi} je avan tu ri sti~ ko-

na u~ no fan ta sti~ ni- qu bav no- za bav ni ro man za mla de, ko ji nas uvo di u ì vot Be o gra |an ke Sin gi du nu mi ne le ko ja je ve o ma po seb na, ne sa mo po ime nu, ne go i po to me {to je bi }e sa naj vi {e qu ba vi na sve tu. Sin gi du nu mi ne la po ku {a va da urav no te ì svoj ve} kom pli ko van ì vot: mla |a se stra je stal no iz lu |u je, biv {i de~ ko – umet nik – mo li je da se po mi re, po ku {a va da iz gra di ka ri je ru sce na ri ste, a sa da i, be ba ko ja joj se iz ne na da po ja vqu je pred vra ti ma stal no stva ra pink jed no ro ge po we nom sta nu! N. R.

V remeploV

„Ju `na Ba~ ka” pred ~i ta o ci ma Pr vi broj dnev nih no vi na na ma |ar skom je zi ku „Del ba~ ka” (Ju `na Ba~ ka) pu {ten je u pro da ju 12. de cem bra 1920. Osni va~ gla si la je bi lo de o ni ~ar sko dru {tvo ma |ar skih in te lek tu a la ca, in du stri ja la ca i tr go va ca iz No vog Sa da. Me |u stal nim sa rad ni ci ma li sta bio je i Zol tan û ka, po to wi naj i s t a k n u t i j i srp sko - ma |ar ski, od no sno, ma |ar sko - srp ski kwi èv ni p r e v o d i l a c . List pod ime nom „Re ge li uj {ag” (Ju tar we no vi ne) iz la zi od 1929, a po tom je tri go di ne imao kwi èv ni do da tak ko ji je

So lo bu se vi na „dvoj ci” Grad ski pre vo znik }e od da nas do pet ka na li ni ji 2 Cen tar - No vo na se qe uve sti so lo auto bu se ume sto zglob nih. Auto bu si }e sa o bra }a ti po re du vo `we, ko ji }e se pri me wi va ti od ja nu a ra 2012. go di ne. Uvo |e wem so lo auto bu sa skra ti }e se in ter val po la za ka u {pi cu na se dam mi nu ta, a van {pi ca na osam, od no sno de vet mi nu ta. Za hva qu ju }i to me „dvoj ka” }e ima ti 240 po la za ka ume sto do sa da -

{wih 202. Na ovu iz me nu grad ski pre vo znik se od lu ~io po sle pra }e wa bro ja put ni ka, ka da je usta no vqe no da zglob ni auto bu su ni su do voq no is ko ri {}e ni. To kom prob ne vo `we, od 12. do 16. de cem bra, grad ski pre vo znik }e pra ti ti op te re }e nost vo zi la. Put ni ci mo gu su ge sti je, pri med be i po hva le upu ti ti na mejl adre su :pri med be@gspns.rs i na te le fo ne, bro je vi su 4896 687 i 527 399. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

U CENTRU TRAJE PRAZNI^NI PROGRAM

No v o g o d i { wi pra z ni~ n i pro gram, ko ji se or ga ni zu je u okvi ru ak ci je „No vi Sad sr cem” da nas }e po ~e ti u 14 sa ti na Tr gu slo bo de hu ma ni tar nom

OD DANAS

ure |i vao ugled ni kwi `ev nik srp skog po re kla Kor nel Sen tel ki (Stan ko vi} iz Sta rog Siv ca). List je u vre me Dru gog svet skog ra ta bio oru |e ma |ar skog oku pa to ra a pre stao je da iz la zi po sle jed nog od u~e sta lih sa ve zni~ kih bom bar do va wa No vog Sa da. N. C.

PAPIRI ZA PASO[E I LI^NE KARTE PREDAJU SE I NA DETELINARI I U PETROVARADINU

[al ter u kvar tu lek za gu `ve @al be na ne sno sne gu `ve pred {al te ri ma za iz ra du do ku me na ta oti {le su za jed no s to plim da ni ma. Sa da sa na gu `ve vi {e ni ko ne `a li. Ko li ko, me |u tim, No vo sa |a ni zna ju da zbog do ku me na ta mo gu pred {al ter i na De te li na ri i u Pe tro va ra di nu? Ka }a ni vi {e tu di le mu ne ma ju, ima ju {al ter u svom me stu. U is po sta va ma na De te li na ri i u Pe tro va ra di nu za te -

wa 143 i na Bu le va ru kra qa Pe tra Pr vog, gde sa le ra de od 7 do 21 ~as. -Se }am se da, kad sam se no }u vra }ao iz iz la ska, uvek sam za ti cao go mi lu qu di ka ko bu kval no kam pu je pred ula zom u sa lu, ~e ka ju }i da uju tru ju ri {a na {al ter sa red nim bro -

U Policijskom odeqewu u Ka}u mogu}a je izrada dokumenata, radnim danima od 8 do 16 ~asova. Od jula mogu}e i elektronsko zakazivawa termina preko portala www.euprava.gov.rs kli smo sko ro sa svim pra zne sa le gde su je di no za po sle ni se de li, ~e ka ju }i da se ne ko po ja vi. U Pe tro va ra di nu je jed na su gra |an ka u{la da se ras pi ta {ta joj je sve po treb no od do ku men ta ci je i ko li ko tre ba da pla ti da bi iz ra di la pa so{. -Sva sre }a da to ni sam mo ra la da ra dim le tos, ne znam ka ko bih iz dr `a la - na ve la je Je le na Ra ki} do da ju }i da joj je je di no kri vo {to ne ma mo gu} no sti da u ovoj sa li po dig ne svo ja iz ra |e na do ku men ta ve} mo ra da ide „u grad”. Pa pi ro lo gi ju za iz ra du pa so {a i li~ nih kar ti gra |a ni pre da ju u go re po me nu tim is po sta va ma, a po di `u ih na Bu le va ru oslo bo |e -

je vi ma. Ta ci fra „~e ka ~a” mo gla je da na pu ni ka kav Eg zi tov stejx- ka Stanica policije na Detelinari ima {alter salu Fo to: B. Lu ~i} zao je sta nov nik go re po me nu tog de la Li ma na, Ni ko la ma nu i Bu le va ru kra qa Pe tra re ~e no u PU No vi Sad, de ùr ni Dra gin. Pr vog. Po li cij ska sta ni ca na po li cij ski slu `be nik u {al ter Zah te vi za iz ra du bi o me trij Sa te li tu u Uli ci Ste va na Hlad sa li u Bu le va ru kra qa Pe tra Pr skih do ku me na ta mo gu se pre da ti nog 1, ~i je je ure |e we u to ku, po vog ras po la è spi sko vi ma gra |a u po me nu tim {al ter sa la ma, kao red bez bed no sne funk ci je ima }e na ko ji su za ka za li ter mi ne in i u po li cij skim is po sta va ma De je dan deo i za iz da va we do ku me na ter ne tom. Oni pre da ju zah te ve za te li na ra (Ru me na~ ka 159), Fu tog ta, na ja vqe no je svo je vre me no iz iz ra du li~ nih do ku me na ta u od re (Vu ka Ka ra xi }a 2) i Pe tro va ra Po li cij ske upra ve (PU) No vi |e nom fo to bok su, po ras po re du din (Jo è Vla ho vi }a 1), gde od 8 Sad. na pra vqe nom na osno vu elek do 16 ~a so va ra di po je dan fo to Od ju la gra |a ni ima ju mo gu} tron ski za ka za nih ter mi na, ta ko boks. Ta ko |e, u Po li cij skom ode nost i elek tron skog za ka zi va wa da to ne uti ~e na pre da ju zah te va qe wu u Ka }u mo gu }a je iz ra da do ter mi na za li~ ne kar te i put ne gra |a na ko ji do |u li~ no da za ka ku me na ta, rad nim da ni ma od 8 do is pra ve pre ko in ter ne ta i por ta ù ter min. 16 ~a so va, a ona se po di ù na Li la www.eupra va.gov.rs. Ka ko nam je A. Jerini}

MODNA REVIJA ISIDORE BJELICE I DRAGANE GRN^ARSKI

Ha qi ne ~u va ju od ner vnog slo ma Pra va ma la mod na re vo lu ci ja za po ~e ta je ta~ no u 20.00 ~a so va u su bo tu uve ~e u ho te lu “Pre zi dent”, ka da je kwi `ev ni ca Isi do ra Bje li ca sa Dra ga nom Grn ~ar ski odr `a la Mod nu re vi ju od pri rod nih ma te ri ja la „ID Eso te rik”. Isi do ra i Dra ga na su nam pred sta vi le mo de le ko ji pre va zi la ze ni vo funk ci o nal nog i vi zu el nog jer do no se i psi hi~ ki mir, ta~ ni je ukla wa ju stres. - Ge slo ove ko lek ci je je „Du hov nost ko ja se no si” .Na la zi mo se u 21. ve ku i kr pi ce vi {e ne sme ju da bu du sa mo kr pi ce. Dra ga na i ja smo stvo ri le ne {to {to ne po sto ji na sve tu, a to su an ti stres ha qi ne i dru ga gar de ro ba. Is kom bi no va le smo fan ta sti~ nu tra di ci ju kri sta la, po lu dra gog

ka me wa i mag ne ta i im preg ni ra li ih uz po mo} ta ra pe u ta u ha qi ne. Ta ko smo do bi le ode }u u ko joj vi {e ni ka da ne }e te ima ti ner vni slom, ve} }e te bi ti le pe

Za do bru ener gi ju te ve ~e ri su bi li za du `e ni tam bu ra {i ko ji su otvo ri li mod nu re vi ju. Mo de le su no si le po zna te da me, po put PR me na xe ra Mi li ce Mi li}, vo di teq ke Ma re Sken xi}, te glu mi ca Mi li ce Mil {e i Pa u li ne Ma nov. Le po ukom po no va ni ko ma di od svi le, ti be tan skog ka {mi ra, po lu dra gog ka me wa i kri sta la sme wi va li su se sve ~a noj sa li ho te la Pre zi dent. Te ve ~e ri je bio i Isi do rin ro |en dan te je or ga ni za tor ka ovog bes pre kor nog do ga |a ja Qi qa Bo `a ni}-Dra ku li}, autor ka „Mod nog ma ga zi na” iz ne na di la sla vqe ni cu tor tom u ob li ku {e {i ra. Ina ~e, Fo to: B. Lu ~i} upra vo s tim mod nim de ta i sta bil ne - ob ja sni la je Isi do - ljem je Isi do ra Bje li ca za po ~e ra Bje li ca do da ju }i da sva ki po - la svo ju di zaj ner sku ka ri je ru u lu dra gi ka men mo ra da se o~i sti ko joj }e, ve ru je mo, ima ti isto u so li da bi imao po zi tiv nu to li ko uspe ha kao i u pi sa wu. ener gi ju. S. Milanovi}

VE^ERAS U „STUDIJU M”

No vo go di {we „Gru va we”, na gra de i svi ra we No vo go di {we „Gru va we”, na ko me }e bi ti pro gla {e ni do bit ni ci na gra da ove mu zi~ ke emi si je, odr `a va se ve ~e ras u 20 ~a so va u „Stu di ju M”. Ma ni fe sta ci ju }e svir kom upot pu ni ti i ben do vi „Kon krit san”, „Bo le sna {te nad”, „Ge ne ra ci ja bez bu du} no sti”, „Neo zbiq ni pe si mi sti” i

S.A.R.S.. Bi }e pro gla {e ni i naj bo qi singl i naj va `ni ji do ga |aj u ovoj go di ni, a no vi na je i na gra da za naj ve }u na du u na red noj go di ni. Svi po se ti o ci saj ta www.gru va nje.com mo gu da gla sa ju za naj bo qi do ma }i bend, ko ji }e na gra du ta ko |e do bi ti u no vo go di {woj emi si ji. Ulaz je bes pla tan. A. L.

c m y

ponedeqak12.decembar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ni ko li na i Lu ka po pu lar na ime na Blizanci Ste fan i Te o do ra - Anite i Dobroslava [obota, Alek san dar i Una - Kristine i Jovana Kova~evi}a, Ali sa i Ana - Maje i Borislava Panti}a, \or |e i Mi la na - Sawe Cvetanovi} i Dalibora Molkuca.

Devoj~ice Na ta lia - Agne{e i Atile Poqaka, Vik to ria - Andree i Jana Rojka, Una - Biqane i Nenada Krneti}a, Ni ko li na Brankice i Milana Tasi}a, Ni ko li na Vasiqke Panti}a, La na - Verice i Branislava Ercegovca, Jo va na - Vesne i Gorana ]irjakovi}a, Lo la - Vesne Marinac i Davida Solara, Jo va na - Vidosave i Darka Nikoli}a, Ana sta si ja - Gordane i Zorana Nani}a, Sne à na - Gordane Miqe{i} i Neboj{e Kozomore, Te o do ra - Danijele Grahovac i @arka Bubawe, Alek san dra Divne i Miroslava Ili}a, Ana - Dragane i Gorana Zeqkovi}a, Mi li ca - Dragane i Milenka Markovi}a, An |e la - Zorice i Milana Mrkovi}a, Adri ja na - Zorice Japunxe, Ela - Ivane Vindi{ Kriàn i Pavela Kriàna, Ran ka - Ivane i Aleksandra Petrovi}a, Len ka - Jasmine i Sime Krndije, Ni na - Jelene Mu{icki Crnomarkovi} i Du{ka Crnomarkovi}a, Ele na - Kristine i Dragana Kova~evi}a, Le na Qiqane Dimirijevi} Samac i Predraga Samca, Vi {wa - Qiqane i Branislava Siri{kija, Mi li ca - Maje Male{evi} i Steve Jawi}a, Ma {a - Marije i Momira Milosavqevi}a, Una - Marijane An|i} i Zorana Petkovi}a, Na ta {a - Marijane i

Zorana Marinkova, Ha na - Marine Podra{}anin i Sini{e Podra{}anina, Mi li ca - Marice Vuji~i}, Mia - Melanije Lazar, Va wa - Milane i Petra Kova~a, Mo na - Milice Tomin i Predraga Jevti}a, Lo la - Mire Mari} i Branka Bukvi}a, Ne ve na Marijane i Veselka Miki}a, Ne ve na Mirjane i Nenada Buli}a, Ka ta ri na Mirjane i Predraga Timoti}a, Ni na - Nata{e Zmijawac i Zorana Ninkovi}a, Mi li ca - Nevenke i @eqka Suzi}a, Ana Ma ri ja - Nede Krajina i Bo`idara Lazi}a, Ne ve na - Nele Marinkovi}, Len ka - Nikoline Kowevi} Milo{evi} i Vladimira Milo{evi}a, Ti ja na - Olivere i Sa{e Bawca, De ja na - Sawe i Luke Smoqanovi}a, La na - Sawe i Milivoja Jagodi}a, Iva na - Sawe i Nedomira Kelemena, Da ri ja Sawe i Srbislava Petrovi}a, Mi li ca Sawe i Ferenca Bu{a, Di ja na - Sawe Pej~i} i Jovana Pej~i}a, Ma ri ja na - Sla|ane i Bo{ka Leti}a, Ni ko li na - Sne`ane i Zorana Markova, An |e la - Suzane i @olta Demea, Je le na - Tamare i Zorana Stojiqkovi}a, Mi la - Tamare i Milana Kova~evi}a, Ana sta si ja - Tatjane i Ivana Koci}a, Iskra - Helene Vidovi} Rusimovi} i Igora Rusimovi}a.

Ven~ani Sta ni sla va Ma cu ra i ^e do mir Ste fa no vi}, Sne `a na Mi li} i Pe tar @iva no vi}, Mir ja na Bi je qa nin i Alen Je li}, Alek sa Dra ga{ i Si ni {a Arse nin, Sve tla na Sto {i} i Pe tar Kraj ~i no vi}, Na ta {a [u {tum i Vu ka {in Miq ko vi}, Je le na Re gu se vi~ i Sre do je Cvje ti ~a nin, Sve tla na Sta no je vi} i Bran ko Mar ti}, Te ti a na Pro ko pen ko i Du {an Vein, Ve sna Vu lo vi} i Mi qan Ne met, Do bri ca Stan ko vi} i Ne deq ko Pro ti}, Ka ta ri na Ko ji} i Dra gan Paroj ~i}.

Ma ma Mi li ca i ta ta Go ran Pe ki} s be bom Sta {om

De~aci Pre drag - Aleksandre Aleksi} i Qubomira Veselinovi}a, Ni ko la - Aleksandre i Dalibora Je`a, Lu ka - An|elke i Borisa Gavri}a, Ro nald - Anite i Atile Papa, Bo jan - Bojane i Nikole Joki}a, Da ni lo Bojane Panteli} Petrovi} i Sr|ana Petrovi}a, Fi lip Alek san dar - Valentine Nena{eva i Du{ka [vowe, Alek san dar Vesne i Vladimira ]ukovi}a, Mi lo{ Gordane i Ivana Vlahovi}a, Kon stan tin Divne Damjanovski i Aleksandra Vlaova, Du {an - Dragane Vrba{ki i Milana Medi}a, Mi haj lo - Dragane Gligorevi} i Dalibora Bajilova, Lu ka - Dragane i Radovana Soviqa, Ma ti ja - Dragane i Roberta Kova~a, Vik tor - Eve i Lasla Kova~a, Mar ko - @eqke i Stanislava Ivani{a, Ste fan - Zorane i Neboj{e Milkova, An drej - Ivane i Aleksandra Svorcana, Fi lip - Ivane i Dejana Trifkovi}a, Ne ven Ivane i \or|a Luki}a, Kon stan tin - Ivane i Izmira Muksinovi}a, No vak - Ivane i Predraga Nikoli}a, Og wen - Jelene i Danijela Proli}a, Lu ka - Jelene i Ivana Kne`evi}a, Ste fan - Jovane i Gorana Gali}a, Zo ran - Jovane Xambas i Gorana Kotar~evi}a, Jo van - Kovice i Steve Klinde, La zar - Kristine i Nenada Kuzmanovi}a, Mi haj lo - Ksenije i Dragana Malba{e,

Mi haj lo - Leontine i Sini{e Jankovi}a, Mi hail - Qiqane i Ilije Arseni}a, An |el ko - Qubinke Beganovi} i Darka Aleksi}a, An drej - Marije i Aleksandra \or|evi}a, Ra do van - Marije i @eqka Gajickija, Lu ka - Marije i Stevana Hajeka, Ma ti ja - Marine Duki} i Mirka Stjepanovi}a, Alek sej - Melinde i Drage Vojnovi}a, Alek san dar - Melite i Zorana Radinovi}a, No vak - Milane i Gorana \oki}a, La zar - Milice Vla{ki i Lasla Lakato{a, Alek sa - Milice i Du{ka Bokana, Ra de Mirele i Branka Mandi}a, Alek sa - Mirele i Gorana Vojinovi}a, Bran ko - Mirjane i Stojana Dragoqevi}a, Re qa - Radmile Erceg Javor i @arka Javora, Du {an Sandre i Milo{a Mihajlovi}a, Lu ka - Sawe i Danijela Lakija, Lu ka - Sawe i Lazara Radmilovi}a, Ste fan - Sawe i Neboj{e Mi{kovi}a, Ma te ja - Sla|ane i Gorana [i{i}a, Aca - Sne`ane i Dragana Nikoli}a, Da ni lo - Swe`ane i Ilije Blanu{e, Bran ko - Tamare i @eqka Ili}a, Fi lip Tatjane Antoni}-Hajdu i Zoltana Hajduja, Da ni lo - Tatjane i Borisa Radina, Mar ko - Tijane i Miroslava Roce, \or |e - Tonke Rakoci i Gorana Luki}a, Ma nuel - Hamide Jeti{i i Ha{ima [akua, Enis - [eherezade Neziri i Luana [ale.

Umrli Imre \ur~ik (1956), Ana Jankovi} ro|. [te fa no vi} (1949), Na da Avra mov (1954), Miroslav Akrapovi} (1945), Vojislavka Andri} ro|. Vuliki} (1950), Radoje Arsi} (1961), Risto Bakmaz (1950), ^ongor Beviz (1971), Milica Bibi} ro|. Jankovi} (1939), Milan Borota (1923), Mi {o Boc ka (1989), Ve sna Ve le mir (1966), Sini{a Vidakovi} (1980), Dragiwa Vojinovi} ro|. Veki} (1929), Ivica Vukovi} (1956), Anica Vu~urovi} ro|. [krbi} (1930), Josipa Gaji{in ro|. Troha (1938), Olivera Golubovi} ro|. Bazovi} (1939), Stana Davidovac ro|. \uki} (1926), Mihajlo Deli} (1948), Radovan Dra {ko vi} (1929), Bran ko Duj ko vi} (1950), Du{an Ze~evi} (1946), Katica Kova~ ro|. Siwi (1928), Slavica Kuki} (1961), Nurije Kurte{i (1982), \er| Laho{ (1942), Lazar Lukaji} (1934), Jelena Lu~i} (1991), Radomir Mati} (1930) Radomir Mati} (1930), [andor Matu{ka (1938), So fi ja Mi ji} ro|. Plu `a rev (1935), Borivoje Mitroski (1933), Eva Mraz ro|. Bala{a (1941), \or|e Nikoli} (1953), Du|an Nikoli} (1949), Marija Ivana, Emilija i Zlatko Kara~owi

Ninkov ro|. Kr~mar (1953), Katalin Pavlovi} ro|. Si~ (1944), Vesna Padrov ro|. Torwanski (1947), Teodora Peri} ro|. Pojbi} (1942), Dragoslav Petrovi} (1937), Ro za li ja Po qak ro|. [i mon (1935), Hranislav Radi} (1932), Fospa Radulovi} ro|. Jovi} (1946), Ratko Rako~evi} (1941), Stanka Risti} ro|. Duji} (1932), Jelisaveta Rodi} ro|. Vinkler (1933), [andor Sabo (1958), Marta Savin ro|. Abramovi} (1934), Radmila Srdanovi} ro|. Jambrec (1955), Stoja Suba{i} (1936), Marija Va{arheqi ro|. Zta{i (1951), Jovan Bugreni~ek (1938), Dragan Vukovi} (1951), Radovan Gavrilov (1958), Aleksa Draga{ (1935), Mita Zagor~i} (1937), Ol gi ca Kr sti} ro|. Ar se nov (1940), Stevan Leki} (1927), Grozda Majki} ro|. Tepi} (1942), Marija Medenica ro|. Haj virt (1941), Ran ka Na o do vi} (1911), Neboj{a Omerbegovi} (1972), Jo`ef Palfi (1950), Mileva Rusov ro|. Mari} (1931), Bogdan Surla (1939), Aleksandar Titov (1951), Milo{ Todi} (1937), Goj ko Tu ~i} (1946), Ne deq ko \e ki} (1952), Margit Na| ro|. ^er (1935).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

KOMUNALNI RA^UNI, GRA\ANI I @ALBE „INFORMATICI”

îtawe vodomera ~esto jabuka razdora No vem bar ski ra ~un za ko mu nal ne uslu ge ne }e pla ti ti 726 do ma }in sta va, a da bi bi li oslo bo |e ni pla }a wa bi lo je po treb no da ima ju mi ni mum 660 bo do va u ak ci ji „Pla va ku} na ra ~u naq ka„. Spi sak adre sa na ko je je sti gao bes pla tan ra ~un mo è se pro ~i ta ti na in ter net stra ni ci pred u ze }a „In for ma ti ka„ nsin fo.co.rs. Ka ko ka ù u ovom pred u ze }u, na ra ~u ni ma za ko mu nal ne tro {ko ve {tam pa no je i oba ve {te we svi ma ko ji su tu è ni za ne pla }a we oba ve za u pr vih {est me se ci ove go di ne, ukqu ~u ju }i i jun. Pre ma po da ci ma ko je je ne dav no iz ne la port pa rol ka „In for ma ti ke”, Gor da na Ga le {ev, broj ne pla ti {a je usta qen, te se i ovog pu ta broj tu `bi kre }e oko 11.000. Ovog me se ca ra ~u ne ob je di we ne na pla te pred u ze }a „In for ma ti ka„ do bi }e 148.804 do ma }in sta va i

12.169 po slov nih pro sto ra. Ka da ra ~u ni stig nu, gra |a ni naj ~e {}e ima ju re kla ma ci ju na iz nos ra ~u na, a ta da se, na rav no, ide na {al ter za re kla ma ci je u „ I n f o r m a t i ci”. Uko li ko se àl ba od no si na ne ku od stav ki na ra ~u nu, stran ka se upu }u je u ko mu nal no pred u ze }e ko je pru à tu uslu gu. Gra |a ni se ~e sto à le na ne re dov no o~i ta va we vo do me ra {to za po sle di cu ima, à le se oni, ve }e iz no se na ovim stav ka ma. Ako se re kla ma ci je ti ~u stav ke 4 (hlad na po tro {na vo da), su gra |a ni tre ba

da se obra te JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja„, Ma sa ri ko va uli ca 17, ili na te le fon 66 - 21 - 000 ka ko bi se even tu al no sma wio ra ~un. Uko li ko po sto je `al be ko ri sni ka in di vi du al nih vo do me ra na ne re dov no o~i ta va we, pre po ru ka je da sva ki ko ri snik sam o~i ta sta we i

da ga pri ja vi na po me nu ti te le fon „Vo do vo da i ka na li za ci je„ ili na broj te le fo na „In for ma ti ke”, 48- 95- 064. Su gra |a ni se ~e sto à le i na vi sok ra ~un za stav ku 5 na ra ~u nu ob je di we ne na pla te, od no sno na po tro {e nu to plu vo du. Ka ko sto ji na in ter net stra ni ci „In for ma ti ke”, ukup na po tro {wa to ple vo de ne ke pod sta ni ce de li se na broj ~la no va ko ji su pri kqu ~e ni na tu pod sta ni cu. U slu ~a ju da po sto je re kla ma ci je, gra |a ni se mo gu obra ti ti na te le fon „To pla ne”, 48-81-188. ê sto se de {a va i da do ne spo ra zu ma do |e zbog ne ra zu me va wa stav ki na ra ~u nu ob je di we ne na pla te, pa iz „In for ma ti ke„ ka ù da tre ba pa `qi vo ~i ta ti ob ja {we we ko je se na la zi na po le |i ni. J. Zdjelarevi}

UZ POMO] SAVETOVALI[TA ZA ODVIKAVAWE OD PU[EWA

Dve tre}ine kursayija pobede nikotin Pre ma po da ci ma Sa ve to va li {ta Do ma zdra vqa „No vi Sad” kroz gru pu za od vi ka va we od pu {e wa ove go di ne pro {lo je 227 gra |a na, a wih oko 60 od sto, od no sno 136, osta vi lo je ci ga re te. Iako je re~ o grup nom tret ma nu od vi ka va wa od pu {e wa, po me to du pe to dnev nog pla na, kurs je usme ren na po je din ca, te se ta ko sa zna je mo ti va ci ja za pre sta nak pu {e wa, ali i pro na la ze no vi mo ti vi za is tra ja va we u toj od lu ci. Oko de set od sto onih ko ji ni su us pe li da se oslo bo de ove ru `ne na vi ke, po no vo se vra }a ju u Sa ve to va li {te za od vi ka va we od pu {e wa. Pre ma re ~i ma ko or di na tor ke Sa ve to va li {ta Ve sne Im bro wev ve }i nu gru pe ~i ne `e ne, sred wih go di na, a naj mla |i pu {a~ imao je 16 go di na, a naj sta ri ji 72 go di ne. Pre ko 85 od sto onih ko ji se pri ja -

ve na kurs za od vi ka va we od pu {e wa, dnev no po pu {e 20 ci ga re ta, a pro se ~an pu {a~ ki sta` iz no si 23 go di ne.

pro ble ma s po vi {e nim {e }e rom, a 20 od sto ima po ve }an krv ni pri ti sak. Ta ko |e, oko 40 od sto na {ih po la zni ka do so qa va hra nu, a isti

Linija i mreà bez dima Uve de na je i SOS li ni ja po dr {ke „Li ni ja bez di ma”, gde se po ce ni re dov nog im pul sa na bro je ve 021/47-90-668 i 064/80-88-035 sva kog rad nog da na od 8 do 20 ~a so va mo è do bi ti sa vet i po dr {ka za po sle nih u Sa ve to va li {tu. Na Fej sbuk stra ni ci “Mre à bez di ma”, mo gu se raz me ni ti is ku stva, ali i pru ì ti po dr {ka svi ma ko ji è le da osta ve ci ga re te i pre va zi |u ap sti nen ci jal ne kri ze. - Glav ni mo tiv zbog ko jeg od lu ~e da pre sta nu da pu {e je ste zdra vqe, od no sno strah od pra te }ih obo qe wa, ko ja uglav nom idu uz kon zu mi ra we du va na. Pri me ra ra di, vi {e od 70 od sto wih je iz lo è no stre su, vi {e od 60 od sto ima uve }an ho le ste rol, 40 od sto ima

^ITAOCI PI[U SMS

pro ce nat uz ci ga re te kon zu mi ra i al ko hol, {to do dat no uve }a va ri zik po zdrav stve no sta we - uka za la je Im bro wev. Po red zdra vqa, kao osnov nog mo ti va za osta vqa we ci ga re ta, sle de }i mo tiv je no vac, jer ve li ki broj pu {a ~a u od re |e nom tre nut ku

065/47-66-452

Pauk ujutru na pragu Pe tak, 7.30 sa ti, a ko je to na ma vre dan? “Par king ser vis”! No si auto mo bi le qu di ma is pred ku} nog pra ga u [ek spi ro voj br. 4. Sra mo ta! 064/1701... * * * Pa vli ~i }u, ka ko mi sli te da fi nan si ra te mo sto ve ko je obe }a va te? Ko }e vra }a ti 60 mi li o na do la ra, {to ste za du `i li

al ko raz u me shva ti }e. Ju ~e odem u tra fi ku, opqa~ ka na, odem da se o{i {am, opqa~ ka no, odem u rad wu, opqa~ ka no, sa znam da mi je de te bi lo u toj rad wi, i da je bi la vr lo hra bra, ali ne pro mi {qe na, de te ko de te. Si stem nas uni {ta va i pqa~ ka pod ma skom da to ta ko mo ra. A do kle, dok ne po~ ne mo da se po na {a mo kao de ca, da ne ve ru je mo da ova ko mo ra,

No vo sa |a ne? Ne po mi {qaj te da nam dig ne te po re ze, i za ove ne ma mo. Da li stvar no mi sli te da su ta kva obe }a wa pre po ru ka da ne ko gla sa za Vas? 065/4606... * * * Mo je mi {qe we je da iz bo ra ne }e bi ti, ne }u da bu dem ga vran,

ve} da vi di mo ka ko mo `e, jel ova ko ne ide. Du `ni smo bu du }im po ko qe wi ma, mi smo iona ko `r tvo va ni. 066/3713… * * * Ma kar i for ma lan po tez EU da nam pru `i ru ku bio bi do bar znak za na rod, jer kod nas ne ma

ja kih po ka za te qa da se ka to me te ì. Ka da smo ve} u evrop skom dvo ri {tu, za {to nas de se tak mi li o na da stre pi mo od mar gi na zbog wih ne ko li ko? 064/3078... * * * Go spo do iz jav nih ko mu nal nih pred u ze }a slo bod no se bo ri te pro tiv pri va ti za ci je i ja bih, da sam na va {em me stu, ali na à lost od kad znam za se be ra dim kod pri vat ni ka. Sa mo ne moj te mo lim vas pri ~a ti ka ko se vi bo ri te pro tiv pri va ti za ci je zbog op {teg in te re sa svih gra |a na. Ma ni te se tih glu po sti. Bo ri te se vi za svo je in te re se, da na mi ru do ~e ka te pen zi ju, uz ma lo ra da i si gur ne pla te, a re fe ren dum iz bi te iz gla ve, moj vam je sa vet, jer }e na rod zbog uvre è nog mi {qe wa da se u jav no ko mu nal nim pred u ze }i ma ma lo ra di za do bre pa re i osta le be ne fi te gla sa ti za pri va ti za ci ju istih, pa ma kar i na svo ju {te tu! 064/2576... * * * Za Ba ja gu sat i po pe va wa tri mi li o na di na ra. Sra mo ta! 062/2324… * * * Pre mi jer Voj vo di ne na pra vio ùq od ma ka za, pre se ca wem vrp ci! Uku pan efe kat we go vog man da ta je ma we za po sle nih i re la tiv no za o sta ja we Voj vo di ne u od no su na pro sek u Sr bi ji. 063/5689…

shva ti ko li ko kon zu mi ra we ci ga re ta o{te ti wi hov ku} ni bu xet. Mla di No vo sa |a ni ko ji `e le da osnu ju po ro di cu od lu ~u ju se za kurs od vi ka va wa od pu {e wa. Ima i onih su gra |a na, ko je je za kon „na te rao” da ba ta le du van i od sra mo te da se skri va ju po dvo ri {ti ma is pred usta no ve u ko joj ra de ka ko bi za pa li li ci ga re tu. Sa ve to va li {te za od vi ka va we od pu {e wa u no vo sad skom Do mu zdra vqa po sto ji ve} dva de set se dam go di na. Pe to dnev ni pro gram or ga ni zu je se sva kog me se ca s gru pa ma od pet na e stak po la zni ka. Na kon to ga, kon tro le se na sta vqa ju ne deq no, me se~ no, tro me se~ no, {e sto me se~ no i go di {we, ka da se u ta ko zva nim sen zi bil nim gru pa ma me |u sob no raz me wu ju is ku stva i pru `a po dr {ka. I. Dragi}

ponedeqak12.decembar2011.

„Profil: Vawa” u SKC-u Pre mi je ra pred sta ve “Pro fil: Va wa” odr `a }e se u uto rak, 13. de cem bra u 20 ~a so va u Stu dent skom kul tur nom cen tru “Fa bri ka”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5, a ko mad je ra |en po mo ti vi ma dra me “Uj ka Va wa” An to na Pa vlo vi ~a ^e ho va.

Ula zni ce za pre mi je ru ko {a ju 700 di na ra, a mo gu se ku pi ti u {o pu „Mun gos”, Uli ca We go {e va 14. Re pri zne pred sta ve odr `a }e se 14., 15. i 16. de cem bra, a ce na ula zni ca je 500 di na ra. A. Va.

VESTI

Sti`e „Koka kola prazni~ni karavan” „Ko ka-ko la pra zni~ ni ka ra van”, ko ji }e od 21. de cem bra do 1. ja nu a ra obi }i osam gra do va u Sr bi ji, u na{ grad sti }i }e u pe tak, 23. de cem bra iz me |u 18 i 20 ~a so va, a na la zi }e se na Tr gu slo bo de. Ove go di ne u okvi ru ka ra va na bi }e or ga ni zo va no i

pri ku pqa we no vo go di {wih ~e stit ki za de cu ko ja pra zni ke pro vo de u bol ni ca ma, a ko je }e im uru ~i ti De da Mraz. ^e stit ke, ko je na pra ve, su gra |a ni mo gu pre da ti to kom pra zni~ nog ka ra va na, na kon ~e ga }e bi ti od ne te ode le wu De~ je bol ni ce. N. R.

„Kwiga za devojke i wihove momke” Pro mo ci ja kwi ge Vi o le te Ba bi} „Kwi ga za de voj ke i wi ho ve mom ke”, odr `a }e se su tra u 17 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Autor -

ka }e tim po vo dom raz go va ra ti sa ~i ta o ci ma i pot pi si va ti pri mer ke svog de la. Iz da va~ kwi ge je Kre a tiv ni cen tar iz Be o gra da. J. S. B.

„O indijskoj kwièvnosti” Pro mo ci ja kwi ge „O in dij skoj kwi èv no sti” iz za o stav {ti ne auto ra Sve to za ra Pe tro vi }a, odr à }e se su tra u 19 sa ti na No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu, u sa li na pr vom spra tu u Rad ni~ koj uli ci 20. Na pro mo ci ji }e go vo ri ti Se kre tar za kul tu ru u Vla di Voj vo di ne Mi lo rad \u ri}, kwi èv ne kri ti ~ar ke Go ra na Ra i ~e vi} i Zo ri ca Ha xi} i kwi èv ni ca Rad mi la Gi ki} Pe tro vi}. A. L.

Paketi}i za ku}ne qubimce Do de la no vo go di {wih pa ke ti }a za ku} ne qu bim ce, ko ju dru gi put za re dom or ga ni zu je emi si ja “Kli ni ka vet”, odr `a }e se u su bo tu 17. de cem bra u 16 sa ti u „Euro pet cen tru”, Uli ca ca ra Du {a na 32. Or ga ni za to ri po zi -

va ju No vo sa |a ne da svo jim qu bim ci ma po klo ne ne {to po seb no. Da ro ve }e uru ~i ti De da Mraz, a qu bim ci }e ima ti pri li ku da u svo jim odel ci ma pro {e ta ju mod nom pi stom. N. R.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak12.decembar2011.

DNEVNIK

c m y

ИН КЛУ ЗИВ НЕ ИГРЕ БЕЗ ГРА НИ ЦА

Над ме та ње и на ви ја ње за пра ве вред но сти

ЗРЕ ЊА НИН: Основ на и сред ња шко ла „9. мај” из Зре ња ни на ор га ни зо ва ла је дру ге Ин клу зив не игре без гра ни ца, под сло га ном - „Кад гра ни це не по сто је игра мо се мно го бо ље”. Том при ли ком уче ни ци ма шко ле ор га ни за то ра при дру жи ли су се вр шња ци осам град ских основ них шко ла, али и ОШ „Све ти Са ва” из Жи ти шта, де ца из Пред школ ске уста но ве Зре ња нин, ро ди те љи ђа ка, на став ни ци и пред став ни ци спон зо ра. На ин клу зив ним игра ма та ко је уче ство ва ло 150 так ми ча ра, 80оро ма ли ша на у ре ви јал ном де лу, и око 1.500 де це и од ра слих у пу бли ци. Сви так ми ча ри би ли су рав но прав ни чла но ви еки пе, дру жи ли су се кроз игру и до при не ли успе ху

По др шка шам пи о на за фер игру

По бед ни ци ни су са мо успе шни већ и то ле рант ни

свог ти ма у скла ду са мо гућ но сти ма. Пре так ми чар ског де ла у игри „за гре ва ња”, ко ја је спе ци фич но обе леж је ове ма ни фе ста ци је, уче -

Danas U nOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, Kamerna scena: drama „Kome verujete” (20.30)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.15, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15.15, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.10), „Ma~ak u ~izmama” (12.30, 13.20, 15.05, 16.10, 16.50, 18.30), „Elita ubica” (22.20), „Formula uspeha” (21.50), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Konan Varvarin 3D” (18, 22.35), „^udesno putovawe jedne korwa~e 3D” (10.50), „Prakti~ni vodi~ kroz Beograd sa pevawem i plakawem” (18.10), „Ku}a snova” (20.05)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul k i n a vin s ka ku } a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Staka Milutina Novakovi} (1941) u 9.45 ~asova, Danica Jovana Bjegovi} (1932) u 10.30, Savka Branka Bo{kov (1931) u 11.15, Laslo Joèfa Poqak (1929) u 12, Katarina Jovana âwi (1929) u 12.45 i Joèf Ladislava Molnar (1931) u 13.30 ~asova.

TELEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

ства ли су сви при сут ни - так ми ча ри, пу бли ка, спон зо ри, го сти, а за тим је сле ди ло осам так ми чар ских ди сци пли на, и у сва кој су на сту пи -

ле по три еки пе ме шо ви тог са ста ва. На кра ју ма ни фе ста ци је сви так ми ча ри су до би ли ме да ље. И так ми ча ри и пу бли ка на ви ја ли су за пра ве вред но сти. На у чи ли су да по бед ни ци ни су са мо они ко ји су пре ци зни ји, бр жи, бо љи већ и они ко ји су то ле рант ни, тру де се и по шту ју пра ви ла, же ле да бу ду пра ви дру го ви. Овај про грам афир ми ше по зи тив не вред но сти - спорт као на чин дру же ња, ува жа ва ње раз ли чи то сти, не го ва ње за јед ни штва, фер на ви ја ње. Сма тра мо то ва жним пре вен тив ним ак тив но сти ма спре ча ва ња на си ља на спорт ским так ми че њи ма, ка жу у шко ли „9. мај”. Игре је отво рио члан Спе ци јал не олим пи ја де Мар ко Злат ко вић, у при су ству по зна тог спор ти сте Вла ди ми ра Ва ње Гр би ћа. Ге не рал ни по кро ви тељ је би ла „Бе о хе ми ја Ин хем” а ма ни фе ста ци ју су по мо гли и број ни спон зо ри. Ж. Ба ла бан

420-374

ZDRAVSTVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ПАРТНЕРСТВО ЗРЕЊАНИНА, КИКИНДЕ И НОВОГ БЕЧЕЈА

Донације за банатски троугао

ЕЧКА: Директорка мисије УСАИД-а Сузан К. Фриц присуствоваће данас церемонији у Каштелу „Ечка” којом ће започети међуопштинско партнерство између Зрењанина, Кикинде и Новог Бечеја, саопштила је Америчка агенција за међународни развој. Представници ових општина потписаће и Меморандум о разумевању са УСАИД-овим Пројектом одрживог локалног развоја који је од заједничког интереса и користи. Вредност петогодишњег про-

јекта је 22 милиона долара, а његов циљ је да подржи партнерства између локалних власти, компанија и организација цивилног друштва како би се објединила знања и ресурси општина и створили повољнији услови за инвестиције и економски раст. Од 2002. године УСАИД је, иначе, инвестирао више од 662,5 милиона долара како би се стимулисао економски раст, ојачао правосудни систем и промовисало добро управљање у Србији. Ж. Б.

Аплицира се за милион евра РУМА: Претходне седмице завршен је рок за предају пројектних апликација у оквиру прекограничног програма сарадње између Србије и Босне и Херцеговине. Регионална развојна агенција Срем је у овом позиву учествовала са укупно четири пројекта чија је укупна вредност 987.000 евра. Пројектним апликацијама настоје се отворити развојне теме и постићи равномерна заступљеност Сремског округа у свим пројектима. Посебно су се издвојиле теме економског развоја, подршке породичним компанијама у Срему, подршка не-

запосленим женама, као и имплементација савремених модела развоја попут агробизниса и пословних инкубатора, казао је директор Агенције Милан Мирић. По речима директора Мирића партнери у овом позиву са стране БИХ су Регионална агенција за развој Североисточне Босне (НЕРДА), Министарство за предузетништво тузланског кантона, тузлански Црвени крст, Независни биро за развој из Модриче, док су партнери са сремске град Сремска Митровица, општине Шид и Стара Пазова, канцеларија Адижес у

ПОДАЦИ ВРБАСКОГ ПРИВРЕДНОГ РЕГИСТРА

Сезона затварања радњи ВРБАС: Од почетка ове године, у врбаску једницу Агенције за привредне регистре пристигао је 151 захтев за одјављивањем приватне фирме, док је пријављено укупно 132. Према речима извршиоца послова за приватно предузетништво Милана Радовића захтева за затварањем радње највише је било у области занатства. - Одјављено је 90 занатских радњи, а пријављено 61. Карактеристично је да се овакве радње затварају крајем године, јер или су људи пред пензијом или су остварили услов за пријаву на биро за незапослене, разни су разлози - каже Радовић. Када је реч о радњама из области трговине, ту се бројка скоро поклапа јер је одјављено 26, а пријављено 27 нових продавница. Радовић ово објашњава тиме да се локали затварају, али после одређеног времена неко други се

одлучи да настави ту исту делатност. Мало другачија ситуација је у области угоститељства где је на адресу АПР стигло 22 захтева за одјаве, док је отворено пет више угоститељских објеката. Слична ситуација је и у саобраћајној делатности, где је било 13 одјава, а 18 пријава. - Ове године склопљено је и 74 уговора о раду за кућно помоћно особље где се углавном ради о старијим и болесним особама које на овај начин ангажују млађу особу да им помогне у свакодневном животу - рекао је Радовић. Он је истакао да статистика показује да у односу на претходне године нема неких већих промена. Ипак, додаје он, прави резултати ће се знати на крају године, јер је карактеристично да се у последњим месецима највише радњи затвара. М. Кк.

ИЗЛОЖБА У ЗРЕЊАНИНСКОМ МУЗЕЈУ

Воће са стабла живота

ЗРЕЊАНИН: Завод за културу војвођанских Румуна (ЗКВР), Народни музеј и Уметничка асоцијација Зрењанин, заједно са Удружењем ликовних уметника Румуније, филијала Темишвар, организују изложбу ликовних радова „Воће са стабла живота”, која ће свечано бити отворена данас, у 18 часова, у Малом салону зрењанинског музеја. Изложба обухвата радове 45 аутора, чланова Уметничке асоцијације Зрењанина и Удружења ликовних уметника Румуније, односно дела обухваћена истоименим пројектом, чија је ауторка Андреа Фоанене.

У Народном музеју радове инспирисане „Воћем са стабла жеља” изложиће и пет ликовних уметника из Зрењанина - Милица Бјелановић, Богдан Ђорић, Милош Кочаловић, Ива Недељков и Габријела Паригрос. На отварању изложбе говориће директор музеја Божидар Воргић, координатор у ЗКВР Игор Унгур, председник Уметничке асоцијације Растко Стефановић и ауторка пројекта Андреа Фоанене, док ће изложбу свечано отворити Јанош Секерњеш, ликовни критичар и председник Удружења ликовних уметника Румуније. Ж. Б.

- До завршетка техничког пијема, у саобраћај ће, само привремено бити пуштен део обилазнице до прве раскрснице из безбедносних

Београду, Центар за социјални рад општине Рума и Пословни инкубатор техничког факултета у Београду. - Поред активне улоге у писању и буџетирању пројеката, ми из Агенције смо усмеравали и координирали партнерства у оквиру овог позива, и самим тим олакшали прекограничну сарадњу институција и реализацију пројектних идеја. Наша будућа улога је у имплементацији потенцијално одобрених пројеката и учешће у пројектним тимовима, координација и вођење пројеката, организовање

разлога и да би зимска служба имала приступ да обавља свој посао рекао је технички директор извођача радова фирме „Еуропарк” Дејан Лукић. Додао је да се стари део пута више неће користити. Прва фаза обилазнице око Вршца завршена је у предвиђеном року, коштала је 625 милиона динара, дуга је 2,6 килметара, изградњу су финансирали ЈП „Путеви Србије” и Фонд за капитална улагања АПВ по 300 милиона динара, а општина Вршац је обезбедила 250 милина динара за експропијацију земљишта. Обилазницу је пројектовао Саобраћајни институт ЦИП, извођач је „Еуропарк”, а званично инвеститор је ЈП „Путеви Србије”. Како челници локалне самоуправе истичу, конструкција средстава по истом принципу за другу фазу је завршена и очекује се да изградња буде завршена током наредне гоР. Јовановић дине.

Видео-паук кружи и бележи КИКИНДА: Фирма „Метро паркинг север”, у сарадњи са Саобраћајном полицијом, већ десетак дана користи такозвани видео-паук. Видео-паук кружи градом и бележи саобраћајне прекршаје као што су непрописно паркирање и заустављање. - Реч је о уређају инсталираном у возилу-камиону паук, а у ствари, то је штампач, повезан са сервером у фирми „Метро паркинг север”. Саобраћајни полицајац налази се испред рачунара, који је повезан са видео-пауком - појаснио је директор Александар Бабић. -Уређај функционише тако што прави фотографије и видео запис који се очитава на рачунару у „Метро паркинг северу“, али је власништво Саобраћајне полиције и доступан је саобраћајном полицајцу. Након што саобраћајни полицајац прегледа фотографију и видео материјал, има могућност да одмах попуни решење, односно налог, уколико се ради о сабраћајном прекршају који је неопходно санкционисати. Налог се, према речима Бабића, штампа у камиону видео-пауку, и тада запослени у „Метро паркинг северу” уклањају возило и одвозе га на складиштење. Власник вози-

У Чуругу саде, па чупају ЧУРУГ: Узалуд је Месна заједница Чуруг од почетка лета набавила прво пет, па још 15 канти за смеће. Неко их је редовно уништавао, каже Зо ран Си ми ћић, секретар МЗ. Исто се догодило и прошле године, када је набављено 15 канти од којих је само једна преостала на свом месту. Постављене су две нове клупе у парку, док су старе и оштећене, поправљене и офарбане. Месна заједница је почетком лета морала да уклони сеницу у делу парка где су и справе за дечију игру, јер су је хулигани демолирали, па је постојала

опасност да се уруши и повреди неког. Сеница је иначе служила старијим мештанима и пролазницима као заклон од кише и за предах у хладовини. Након тога Савет МЗ је донео одлуку да се направи нова метална сеница са облогама од дрвета за седење. И на овој новој сеници већ су изрезбарени натписи и исписана имена. На гробљу је постављено пет нових великих металних контејнера и 12 нових канти за смећа као и постоља за бицикле. У парку је посађено доста садница, већи број се примио, али у последње време примећено је да их неко ломи.

Месна заједница финансирала је материјал за израду тротоара у делу улице Милоша Обилића у износу од 200 хиљада динара као и у делу улице Димитрија Туцовића. Посао је урађен јавним радовима, ангажовањем радника преко службе за запошљавање. Из Месне заједнице апелују на грађане да чувају сву јавну имовину као и зеленило за које сви заједно издвајају средства. Јер, показује се узалудним улагање и рада и новца, ако се оно што је урађено на заједничку корист не сачува. В. Х.

ДА НИ НА У КЕ И ЗНА ЊА У БЕ ЧЕЈ СКОЈ ГИМ НА ЗИ ЈИ

„Северци” победили у квизу БЕЧЕЈ: Премијерно издање манифестације „Дани науке и знања” у бечејској Гимназији потврдило је намере организатора. Професори и ученици Гимназије доказали су се као организатори и интерпретатори знања, а њихови гости и учесници квиза били су осмаци шест основних школа из општине. - Потврдило се да смо били у праву када смо се одлучили да организујемо едукативне активности. Издвојио бих предавање неурохирурга и председника светске Менсе за даровиту децу др Ранка Рајовића, који је говорио о значају новог начина учења. Верујем да је нашим гостима из основних школа била од користи посета, јер су, поред показаног знања у квизу, имали прилику да се, путем демонстрације кратких експеримента, упознају с могућностима које пружа рад у нашим кабинетима рекао је директор Гимназије мр Миодраг Басарић.

обука и стручних едукација, али и ново запошљавање сарадника на овим пројектима, што ће бити шанса за младе стручне сараднике у нашем региону да се опробају у европским пројектима – истакао је директор Мирић. Он је додао и то да ће Регионална развојна агенција Срем пружити сву стручну подршку и ресурсе за извођење јавних набавки, промотивних активности, као и потребних извештавања према Делегацији Европске уније приликом имплементације Ј. Антић пројеката.

НО ВИ НА У УВО ЂЕ ЊУ РЕ ДА У ПАР КИ РА ЊЕ

Саобраћај пуштен преко петље

градског пута је напуштен и тако са добром сигнализацијом побољшана безбедност у саобраћају на овој деоници.

СРЕМСКА АГЕНЦИЈА ПРИПРЕМИЛА РАЗВОЈНЕ ПРОЈЕКТЕ

ЗАВРШЕНА ПРВА ФАЗА ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО ВРШЦА

ВРШАЦ: Велики грађевински подухват, изградња обилазнице око Вршца у првој фази, ових дана је приведен крају. Како рече председник вршачке општине Чедомир Живковић чека се да се обави технички пријем, најкасније до половине овог месеца, а потом следи свечано пуштање ове саобраћајнице у дужини од 2, 6 километара у саобраћај. Изградња овог путног правца је дугододишњи план којим се транзитни саобраћај за Румунију кроз град измешта на ову обилазницу на више километара испред града и тако чува старо градско језгро од потреса, буке тешкаша, а град се штити од издувних гасова. За сада је, крајем недеље, у саобраћај пуштена раскрсница крај Београдског пута која са најсавременијим решењима омогућава укључивање возила на обилазницу, део трасе Бео-

ponedeqak12.decembar2011.

У „Квизу знања” боје шест школа браниле су четворочлане екипе, у публици су се нашли бројни навијачи, а у жирију професори. Екипа ОШ „Север Ђуркић” - Петар Живковић, Силард Калман, Францишка Ковач и Исидора Обрадовић окитила се епитетом победника и освојила је наПобедничка екипа ОШ „Север Ђуркић” граду комплет уџбеника за први разред гимазије, ко- Патаки и Марина Цвејанов, а ја ће им бити уручена на самом трећепласирана је екипа бечејске почетку наредне школске године. ОШ „Петефи Шандор” Дајана Друго место припало је ОШ Бенарик, Изабела Берток, Ксе„Шаму Михаљ“ из Бачког Петро- нија Медић, Левенте Одри и вог Села, у саставу: Милана Ба- Милица Хајаги. бић, Милица Павловић, Ребека В. Ј.

ла, када дође да преузме аутомобил, прво се обраћа Саобраћајној полицији, јер је, по њиховом налогу, возило уклоњено. Након што плати казну, предвиђену за непрописно паркирање или заустављање, плаћа и фирми „Метро паркинг север“ одвожење возила пауком. - Радно време фирме „Метро паркинг север” од 7 до 21 сата уједно је и радно време видео-паука – додаје Бабић. – У току су договори са Саобраћајном полицијом да се ван радног времена организују акције у којима ће учествовати видео-паук. Наш саговорник је апеловао на све Кикинђане да обрате пажњу и да се прописно паркирају и заустављају, јер могу бити кажњени. Видео-паук већ функционише у Београду, Новом Саду и Пожаревцу. А. Ђ.

Бесплатна едукација о органској производњи БЕЧЕЈ: Канцеларија за подршку руралног развоја општине Бечеј организује серијал предавања о органској производњи. Заинтересовани могу више информација да добију и да се пријаве телефоном на бројеве 6811905 и 6811906 или лично у Градској кући, канцеларија број 7. - Органска производња је све привлачнија за пољопривреднике из два разлога. Један је економски разлог, а други заштита сопственог и здравља других. Није битно да ли се неко бави баштованлуком из разоноде или из комерцијалних разлога, предавања ће им добро доћи. Зато све радимо у сарадњи с стручњацима Привредне коморе Нови Сад. Предавања ће бити намењена и произвођачима и потрошачима органске производње - најавио је члан Општинског већа задужен за пољопривреду Андраш Боја. Предавања су бесплатна и одржаће се у великој сали зграде Скупштине општине Бечеј. Пријаве се примају до краја године, а предавачи из Привредне коморе Нови Сад ће током јануара одржавати предавања. В. Ј.

vojvodina

ponedeqak12.decembar2011.

ОСМИ ПРЕДБОЖИЋНИ КОНЦЕРТ У ЦРКВИ СВЕТЕ АНЕ

Празник за љубитеље класике БЕЛА ЦРКВА: Римокатолички жупни уред, као организатор и покровитељи општина Бела Црква и Чешки национални савет, поклонили су Белоцрква-

штва. Овим концертом у цркви свете Ане почињу петогодишње припреме за обележавање три стотине година од оснивања Беле Цркве, рекао је отварајући овај

Наступ Панчевачког српског црквеног певачког друшва

нима и ове године предбожићни концерт камерног ансамбла средње музичке школе „Јован Бандур” из Панчева и Панчевачког српског црквеног певачког дру-

Унапређење родне равноправности БЕЧЕЈ: Реализујићи Закон о равноправности полова на локалном нивоу, ових дана је у Бечеју формирана Општинска комисија за унапређење родне равноправности, која броји укупно седам чланова. - Закон је обавезао локалне самоуправе да успоставе механизам који ће омогућити политику једнаких могућности, при чему ће се створити клима у друштву да жене и мушкарци у старту имају исте могућности за учешће у јавном животу. Радићемо одређена истраживања, између осталих и зашто је у нашем Општинском већу од 10 чланова само једна жена или у локалном парламенту од 36 одборника имамо само шест жена. Примарни задатак ће нам бити да оспособимо и охрабримо жене да узму ствари у своје руке и активније се укључе у јавни живот - рекла нам је председница Комисије Јелена Барнков-Черевицки. У Комисији су и Маријана Ђаковић, Ерна Киш-Чисар, Елвира Кочиш, Анико Мандић, Ержебет Ференц и Пал Шандор. В. Ј.

значајан културни догађај свештеник Тибор Кираи. Сваки концерт је по речима диригента Вере Царине у Белој Цркви другачији и њихов хор се

за овај дан посебно припрема и тако што се по први пут изводи нека композиција. Сви чланови жељно ишчекују овај концерт и посебно се радују доласку пре свега због топлог пријема код публике и гостопримства Римокатоличког жупног уреда. За њих се посебно припрема вечера у знак захвалности за уживање у доброј музици које су приуштили публици жељној културних дешавања ове врсте. Овогодишњи концерт се већ на самом почетку разликовао од осталих тиме што је након извођења молитве „Оче наш” Вера Царина замолила публику да отвори програм који је добила и да по нотама и тексту који су одштампани покуша да са хором отпева једну песму. Након кратког увежбавања то се заиста и десило на обострано задовољство. Затим је у једносатном програму наступио хор Панчевачког српског црквеног певачког друштва, изводећи класични репертоар. М. Витомиров

Омаж Бошку Ивкову

БЕЧЕЈ: После успешне промоције у Београду и Новом Саду, нови двоброј часописа за књижевност и уметност „Тиса” у издању Народне библиотеке Бечеј представљен је и у матичној кући пред суграђанима. - Промоције у центрима увериле су нас да, по свим параметрима, не заостајемо за часописима сличног профила, с далеко већом традицијом. Истина, не држимо се зацртаног темпа из пролећа 2008. године, када смо покренули часопис, да излазимо четири пута годишње, јер имамо, као и други, материјалних потешкоћа. Најважније је да одржавамо континуитет - рекао је на промоцији главни и одговорни уредник „Тисе” Светислав Травица. У редакцији сви раде волонтерски, али по изгледу и богатству садржаја, сви се слажу, часопис није аматерски. Циљ редакције је да обезбеди излажење четири броја годишње, да развије издавачку делатност и уведе награду „Вујица Решин Туцић”, најавио је Травица. Од првог броја часописа идеја је да се равноправно отвори простор афирмисаним, али и младим и неафирмисаним ауторима без

С промоције новог двоброја часописа „Тиса“

обзира на жанр стваралаштва у области књижевности и уметности. - Припадам неафирмисаним, али не и младим ауторима, с осмехом на лицу приметила је Марија Вујовић, која је прочитала део своје приповетке „Четрдесетница”. Број 8/9, лето/јесен, својеврсан је омаж Бошку Ивкову, који је сарађивао и помагао часопис од првог броја. У спомен на Бошка Ив-

кова прилоге су написали Васа Павковић, Саша Радојчић, Ђорђе Рандељ, Јулијан Тамаш и Светислав Травица, а објављен је и део прозе и поезије Бошка Ивкова. О потешкоћама техничке припреме часописа говорила је члан уредништва Татјана Драпшин, а професорка српског језика и књижевности Жарка Свирчев је анализирала актуелни двоброј. В. Јанков

За си ја ће ки кинд ске рас кр сни це КИ КИН ДА: У Све то сав ској ули ци на но си се за вр шни слој ас фал та, а по сао би тре ба ло да се за вр ши за не ко ли ко да на. - Ових да на за вр ша ва мо рад на рас кр сни ци Све то сав ске, Ђо ке Ра да ка и Ву ка Ка ра џи ћа и спа ја ње ове

Еди та Див ко вић, ди рек тор ка Јав ног пред у зе ћа Ди рек ци је за из град њу Ки кин де Овог мо мен та нај ве ћи про блем из во ђа чу ра до ва, фир ми „Вој во ди на пут“, је сте на бав ка си ро ви на за ас фал ти ра ње.

Наноси се завршни слој асфалта

са рас кр сни цом Све то сав ске и Иве Ло ле Ри ба ра. На кон то га би ће ура ђе не рас кр сни це Све то сав ске и Жар ка Зре ња ни на, Ко сов ске и При зрен ске, те Ми хај ла Пу пи на и Мо рав ске. На кон то га би ће за вр ше но ас фал ти ра ње Све то сав ске - ка же

- Ас фал ти ра ње зах те ва од ре ђе ну тем пе ра ту ру ас фал та и тла. У да ни ма ка да вре мен ски усло ви то не до зво ља ва ју, не ас фал ти ра се. По сто ји и га рант ни рок ура ђе ног по сла. Уко ли ко се за из ве сно вре ме по ја ве та ко зва не ру пе на ас фал ту

Свако дугме прича своју причу Полицајац у пензији, Павловић скупља дугмад од детињства. Почело је тако што се као дете играо „крајцарице” са дугмићима, а онда је дугмад доби-

Посетиоци на изложби дугмади

жбу дугмади коју је припремио колекционар Јово Павловић. Изложбу је отворила председник НВО Школа плус Јасмина Туртуреа.

ПРОМОЦИЈА КЊИЖЕВНОГ ЧАСОПИСА „ТИСА”

ЗАВРШАВА СЕ АСФАЛТИРАЊЕ СВЕТОСАВСКЕ УЛИЦЕ

ПОВОДОМ ДЕСЕТ ГОДИНА ШКОЛЕ ПЛУС ИЗЛОЖЕНА ПРИВАТНА ЗБИРКА

БЕЛА ЦРКВА: Поводом међународног дана волонтера и десет година рада невладина организација Школа плус „Доситеј Обрадовић”, организовала је изло-

dnevnik

c m y

јену у игри почео да сортира, чува или мења. Сада поседује збирку од преко две хиљаде ушивених комада. Изложбу је

Јово назвао „Његово величанство - Дугме” сматрајући да оно има посебно место у људској историји. Члановима НВО Школа плус „Доситеј Обрадовић“, а посебно деци објаснио је како је дошло до настанка ове ситне али јако важне стварчице. У збирци има дугмади од готово свих природних и вештачких материјала, од елегантних са дамских кошуља, филигрански рађених од племенитих метала, војничких, па и оних са три рупице. Најстарије изложено дугме је из 17. века и израђено је у месингу. На појединим дугмадима има ликова, као што је Аустро-Угарски монарх Франц Јозеф или Јохан Штраус, а у збирци се налази дугме из Америке које датира из времена Грађанског рата. Иако има дугмади од племенитог метала најдража су му: једно мало са детелином, ручно рађено од шкољке и дугме-купина са купиновим листом. М. Витомиров

или не пра вил но сти, из во ђач је оба ве зан да то по пра ви. На кон ас фал ти ра ња по ста ви ће се хо ри зон тал на и вер ти кал на сиг на ли за ци ја. Та да ће за по че ти и уре ђе ње пар кин га - до да је на ша са го вор ни ца. У Ми кро на се љу, у бли зи ни Бло ка Х, пар кин зи су за вр ше ни. Зах те ва ли смо од из во ђа ча ра до ва да се уре ђе ње за поч не од де ла Све то сав ске ули це где се на ла зе Роб на ку ћа и Му зич ка шко ла. Ту су пар кин зи ста ри и ду го сто је не у ре ђе ни. Ови пар кин зи су дав но из гра ђе ни и бе тон ска под ло га је у ло шем ста њу че му до при но си и ко ре ње др ве ћа ко је је по ди гло пло че. Не ће би ти вра ће не са да шње „пи ра ми да” пло че не го ће има ти дру га чи ји из глед. На про ле ће ће ули ца би ти озе ле ње на. Ре кон струк ци ја 1.500 ме та ра Све то сав ске ули це и уре ђе ње ста рих и из град ња но вих пар кин га ко шта ће 50 ми ли о на ди на ра, а фи нан си је ри су Ди рек ци ја за из град њу гра да и Јав но пред у зе ће „Пу те ви Ср би је”. Сред ства у из но су 25 ми ли о на ди на ра ко ја је тре ба ло да из дво ји Ми ни стар ство на ци о нал ног ин ве сти ци о ног пла на од но си ла су се на тра су Све то сав ске ули це од Пар ти зан ске до Ауто-ку ће. А. Ђуран

Контакт центар оправдао очекивања СУБОТИЦА: „Контакт центар 024”, за прве две недеље рада, имао је 125 поднетих предмета, а решено је 96 захтева грађана. Грађани су пријављивали проблеме који се односе на саобраћај - 15 захтева, проблеме у вези са комуналном инспекцијом - 13 , са сечом дрвећа - 11, са јавном хигијеном - пет, буком и загађењем - четири, хватањем паса и мачака луталица, те сакупљањем лешева животиња два и друго. - Решени предмети су припадали различитим градским институцијама. Комунална инспекција и полиција су имале 37 предмета, „Чистоћа” девет, „Дирекција“ осам, а 47 захтева су решила друга одељења у градској управи. Највише је било пријава телефоном, 75 мејлом, 25 путем сајта 12, СМС поруком седам и лично шест. Грађани нас могу наћи и на друштвеној мрежи Twit ter на страници @Kon taktCen tar Su – рекао је координатор „Контакт центра 024” Данило ЧаС. И. брић.

Скеч основаца из Банатског Карловца

ДАН БИБЛИОТЕКЕ У АЛИБУНАРУ

Откривање радости читања АЛИБУНАР: Давна изрека да је књига најбољи пријатељ, уз силну нападност интернета, све више бледи, али за школарце у општини Алибунар, нарочито оне дечијег узраста, рекло би се да још увек важи. Осим најмлађих, верни читаоци су и пензионери. Тако је за апсолутног рекордера прочитаних књига у овој општини проглашена Јулијана Антонић за коју је писац Раша Попов рекао да је она прочитала чак једну трећину од близу 50 хиљада наслова општинске библиотеке у Алибунару. Директорка ове установе Љиљана Ранковић је нагласила да књижари ове установе редовно односе књиге већ скоро непокретној госпођи Антонић, која тврди да јој је читање најомиљенија забава у животу. На Дан библиотеке у препуној сали дефиловали су рецитатори,

махом ученици, говорили су стихове својих омиљених песника, изводили скечеве и поделили радост са омиљеним писцем. Раша Попов је уз стихове својих песама са децом поделио приче из свог детињства у Мокрину, када су на звук сладеџијиног звона деца тражила јаја по стоговима сламе у доњим двориштима, како би их мењала за омиљену посластицу. Много година касније, Раша је поново срео уличне продавце сладоледа и то у Лондону, и поделио са децом своје импресије о 36 врста сладоледа које је пробао. За дан библиотеке, проглашени су читаоци са највише прочитаних наслова из свих места општине, похваљени су и донатори и сарадници по школама на популаризацији књиге. Р. Ј.

Отво ре на но ва пи љар ни ца ЧУ РУГ: Но ва про дав ни ца во ћа и по вр ћа отво ре на је у цен тру Чу ру га у Ули ци све тог Са ве 90. Пред у зет ник Слав ко Вуј ков се на да да ће отва ра њем ове про дав ни це по бољ ша ти снаб де ва ње су гра ђа на, а гра ђа ни ко ји су се за те кли на отва ра њу углав ном су хва ли ли асор ти ман и услу гу. Л. К.

reporta@e

dnevnik

APA TIN SKA SI NA GO GA SE RU [I, GRO BQE ZA RA SLO U KO ROV

Mi ste ri o zni mu ral ~i tqiv sa mo u ogle da lu o drugog svetskog rata u Apatinu je `ivela i mala kolonija Jevreja koji su, po lokalnom hroni~aru Tomislavu [imunovi}u, stigli u prvoj polovini 18. veku, kad je

apatinskih crkvi Borisom Ma{i}em, nakon {to je pre dve decenije obi{ao sve sinagoge na podru~ju biv{e Jugoslavije. - Zdawe izgra|eno 1885. a prodato baptistima 1955, veoma je ruinirano i potrebna mu je temeqna rekonstrukcija. Pretpostavqam da je mural mo`da naslikao Franc Lor, koji je iz Ma|arske ~esto oslikavao katoli~ke bogomoqe u ovom delu Vojvodine - kaè MaHe brej ski tekst na o pa~ ke pi san {i} i nagla{ava da je preduze}a, tokom pregovora u sinagoga deo kulturnog nasle|a Somboru nismo stigli daleko, a apatinskih Jevreja, kao i dva sli~no je i u drugim mestima. grobqa, od kojih je jedno preStra{no je {to se od {ibqa i kriveno korovom. korova ne moè pri}i spomeniSa{a Cvejin, predsedni ka cima na grobqu u wivama [tajeJevrej ske op {ti ne Sombor, tvrdi kako zajednica nema nov- ra kod Apatina. Paori znaju da ca za odràvawe grobaqa, te su je tu grobqe, zbog ~ega pa`qivo Bap ti sti ku pi li bo go mo qu bez ver ni ka oru ove parcele, da iz pijeteta ne bi oskrnavili spomenike Ba~ka naseqavana dekretom cakaè Cvejin. rice Marije Terezije. Danas o Drugo jevrejsko grobqe, na penekada{wim ìteqima Mojsiriferiji grada ogra|eno je zijeve vere svedo~i sinagoga i dom i ìcom, a o wemu, ve} pune grobqe na periferiji, ustonodve decenije, bez dinara naknavqeno jo{ u vreme dok nisu de, brine baka Joka Salak, ~ija imali status punopravnih graje ku}a u neporednoj blizini. |ana. Ve}ina je tokom holokausta deportovana u Au{vic a od - Ne mogu dopustiti da zarawih 70, svega se desetak vratiste u korov. Pre mene je to ralo i podiglo spomenike stradadila kom{inica, ali vi{e nelima. O oba spomenika kulture ma snage za to, pa sam ja nastanema ko da brine, pa ve} odavno vila - veli baka Joka i dodaje propadaju. da je od svoje penzije napravila Za kulturu vojvo|anskih Jeì~anu ogradu. vreja sinagoga je posebno va`na, - Jevrejske delagacije su rajer je ve}ina u ostalim delovima nije dolazile, popravqena je Ba~ke sru{ena ili im je promekasnije zidana ograda, ali zbog wena namena. Ona krije i jedan starosti i daqe se uru{ava i misteriozan mural na plafonu. preti prolaznicima - upozora„Ispisan na hebrejskom piva pokazuju}i grobnicu ~lanoJo ka Sa lak pred ru i ni ra nom ka pe lom smu, ali obrnutim redosledom va jedne bogate jevrejske famizapu{tena, kao i ostala u Somslova, koja se mogu ~itati jedi- osli kavao zi do ve”, naveo je lije, u koju su vi{e provaqivaboru, Crvenki, Sivcu, Ba~kom no preko ogledala. U slikarIvan êre{we{, arhitekta i li lopovi, o~ekuju}i vaqda da Mono{toru... skom je ambijentu koji podse}a predava~ na Hebrejskom uni}e na}i nekakvo skriveno po- Smatramo da taj posao treba na neobarok, {to nije tipi~no verzitetu za umetnost u Jerusarodi~no blago. za sinagoge. Konsultovao sam limu, u prepisci sa hroni~arom da obavqaju lokalna komunalna Je li sa ve ta Prel ~ec

tri rabina koji su zavr{ili judaizam u Ma|arskoj i taj im je umetni~ki pravac blizak, ali ni oni nisu imali racionalno obja{wewe. Projektant sinagoge je nepoznat, kao ni ko je

ponedeqak12.decembar2011.

Ose tqi vo „zdra vqe” kom pju te ra iz Oyaka re neki dan na{ kolega iz RTV, Predrag-Peca ]ur~ija, budu}i ~ovek doma}in, na vreme krenuo da obavqa zakonom propisanu du`nost i ~lanovima familije, ali i snimatequ u somborskom dopisni{tvu RTV Vladimiru-Vawi Ili}u, obezbedi one si}u{ne markice kojima se overavaju zdravstvene kwi`ice. Poslalo mu iz centrale firme potrebne potvrde, ne bi li osim sebe i Vawe zdravstveno obezbedio dvoje vlastite dece i gospoju mu, {to na odre|eno radi. Susret sa srpskom birokratijom na {alteru Fonda za zdravstva u Oxacima, u kojima svi oni `ive,

ski sistem to ne dozvoqava - sekantna slu`benica nema {ta! Po{to Peca, za razliku od prostog sveta, zna gde je i kancelarija pretpostavqene ~uvarke birokratske nirvane, obra}a se wenoj {efici, koja, ipak, „blagosiqa“ izuze}e mu~enog Vawe, pa se i komp-sistemu otva ra ju no vi vi di ci za ]ur~ije i Pecu. Nazad na {alter. - Dobro, ali va{a èna je zaposlena samo do 28. februara. Zna~i, svima }e biti overene kwiìce samo do tad. - Pa vi woj overite kwiìcu dok joj traje zaposlewe, a deci i meni koliko nas „sleduje“. – [ta vam pada na pamet, gde bismo

odvijao se po metodologiji procesa protiv Jozefa K. - Od li~ no, sve je tu... Ali, Ili} nema izabranog lekara. Ne mo`emo vam dati markice. - Kakve ja veze imam s tim, iz daj te nam markice, pa kad Ili} izabere lekara dajte i wemu. – [ta vam pada na pamet, gde bismo bili da tako „cepamo“ liste. Na{ kompjuter-

bili da tako „cepamo“ liste. Na{ kompjuterski sistem to ne dozvoqava. Ina~e, mu~eni Ili} je izabrao „svog“ lekara jo{ pre iha-haj vremena ali je tad bio kori{ten stari kompjuterski sistem, a te podatke niko nije uneo u novi, koji povezuje tamo{wi Dom zdravqa i Fond zdravstva. M. Mi qe no vi}

RAZ GO VO RI NA SO KA KU lo`na i vredna bra}a Milo{ i Danilo Kravi} iz sela Velebit kod Kawiè, ùte mirisne duwe su pre neki dan provereno starom metodom propu{tali kroz bakarne kazane, a na dve lule iz tabarki curio je tanu{ni mlaz rakije. Za kraj sezone pe~ewa do~ekali su goste iz Debrecina, Sarva{a i Al|ea, varo{i iz susedne Ma|arske. Do{li su Joèfom Palinka{om iz Klastera zdravstvenog turizma Vojvodine, sa sedi{tem u Kawiì, koji ima dobru saradwu ima sa srodnim klasterom bawskog turizma ~uvene ma|arske regije Del-Alfeld (Ju`na nizija), a Kravi}i su svoju pecaru, palinku, mezetluke i „Li~ku ku}u„ ukqu~ili u turisti~ku ponudu.

@e `e mu ~e ni ca yentlme na li~ ko-pe {tan ske {ko le li i najkompetentni `iriji, dodeliv{i joj preko tristo priznawa na raznim doma}im i me|unarodnim samitima. Kravi}i su u septembru bili izuzetno ugo{}eni na „Festivalu {qive” u Sarva{u, pa su srda~no do~ekali biv{eg lordmera te varo{i, sada direktora tamo{we bawe Lasla Demetera i wegovo dru{tvo. Milo{, koji je u praksi preko glave preturio ugostiteqsku struku i mnoga jo{

se odvija ferementacija treba zagrevati kquk, dobijen kad se plodovi samequ u ka{u kao za pekmez, prelivati toplom vodom. Od stotinu kila duwe uspeh je dobiti ~etiri-pet litara kvalitetne rakije. A litar dobre duwe, kajsije, vilijamovke, {qivke i loze ko{ta 15 evra, ra~unaju}i i deo za akciznu markicu koji kapqe u dr`avnu kasu. Na Danilovo ime registrovana je pecara, koja je posao zapo~et iz hobija pre desetak godina u okviru porodi~nog gazdinstva, pretvorila u

stabala kajsije, duwe i kru{ke, a deo vo}a kupujemo od na{ih dugogodi{wih partnera. Najve}im delom ve} smo sredili „Li~ku ku}u” i tu predstavili tradiciju na{ih predaka. Ina~e, Velebit su posle Prvog svetskog rata osnovali dobrovoqci iz Like, koji su da brane otaxbinu do{li iz Amerike. Imena svih 150 osniva~a sela uz na{a srpska znamewa istakli smo u sobi koja se ure|uje u muzejsku postavku. Gostima nudimo da se upoznaju sa li~kim obi~ajima i jelima, ovde na severu Ba~ke - kaè Danilo. Kad su po~eli da peku rakiju Kravi}i nisu slutili da se do savr{ensvta moè i uz tradicionalne bakarne kazane. - Uverili smo se da oni daju najkvalitetniju kapqicu, to smatraju i stru~waci, pa {to da mewamo ve} provereno - kaè

Pro ba du we va ~e kraj ka za na u Ve le bi tu

Go sti iz Ma |ar ske u pe ca ri i „Li~ koj ku }i”

Bawa Kawi`a, Pali}, Subotica, Morahalom i Segedin nisu daleko, a Velebit je na trasi biciklisti~ke rute „Panonska osmica”, osmi{qene radi prekograni~ne saradwe Srbije i Ma|arske. Kravi}i su pro~uli po palinki, kojoj su kapu skinu-

{to{ta u `ivotu, manirom xentlmena li~ko-pe{tanske {kole, nije propustio priliku da gospo|i Mariji Marton, turisti~koj poslenici iz Al|ea kraj Segedina, pokloni „bo`i}ni cvet” kakav pa{e pred veliki praznik. Ona veli da Al|e dugo

neguje bratske veze sa obli`wim naseqem Martono{. - Srbija jeste poznata po {qivama i {qivovici, ali i mi imamo tradiciju u uzgoju {qivike. Kod nas su ih podigli Slovaci, ina~e osniva~i Sarva{a. U okolini varo{i sala{ se ne mo`e se zamisliti bez bagrema i {qiva, od kojih se dobre gomboce i pekmez, ali ipak najvi{e ostane za palinku - ka`e Demeter, koji preferira srpski nacionalni ponos, ali za nezaborav u srcu mu je ostala i prva qubav, Srpkiwa iz Batawe. Vinom iz Debrecina je doma}ine darova Antal Fi}i, koji je, ina~e, vojvo|anskih korena. Otac mu je iz Skorenovca, ali je po zavr{etku Drugog svetskog

rata, na povratku iz ruskog zarobqeni{tva ostao u Debrecinu i tu se sku}io. Antal odr`ava veze sa o~evim zavi~ajem, gde se jedan od ro|aka, Erne Dawi, bavi seoskim turizmom i dovodi goste na jug Banata. - Ova godina je bila izuzetno dobra za vo}e koje je bilo kvalitetno i slasno, jer je bilo puno sun~anih dana, pa su i rakije izuzetnog kvaliteta - obja{wava gostima Danilo Kravi}. - A dobre kapqica nema bez prvoklasnog vo}a. Za proizvodwu rakije duwa je najzahtevnije vo}e, jer prispeva najkasnije, kad vi{e nema dovoqno toplote za vrewe. Duwe jesu mirisne, ali imaju dosta suve materije a malo {e}era, pa da krene vrewe prostoriju gde

Da ni lo i Mi lo{ Kra vi}

siguran izvor prihoda ~itave familije. - Destilerija koju smo podigli bez dinara podr{ke dr`ave i udovoqili svim zahtevima za registraciju novog Zakona o rakiji. U vo}waku negujemo 270

Danilo. - Pod kazan se lo`i sve {to vatra mo`e da proguta. S obzirom na skupo}u goriva koje se koriste na dugme, uz malo vi{e muke znatno u{tedimo, a na tihoj vatri najboqa rakija curi. Mi lo rad Mi tro vi}

crna hronika

ponedeqak12.decembar2011.

NE SRE ]A U FAR KA @DI NU

Kom bi usmr tio star ca Qubomir B. (76) iz Farka`dina poginuo je u saobra}ajnoj nesre}i koja se u petak, oko 17 ~asova, dogodila u tom banatskom selu, na Trgu oslobo|ewa, saop{tila je Policijska uprava u Zrewaninu. Sumwa se da je do saobra}ajke do{lo kada je voza~ kombija marke “ford tranzit” Go ran M. (40) iz Zrewanina, kre}u}i se kroz Farka`din pomenutom

ulicom, naleteo na pe{aka Qubomira B. koji je gurao neosvetqen bicikl. Qubomir je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta. Uzroci ove tragedije jo{ se utvr|uju. Uvi|aj na licu mesta obavili su istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu, u prisustvu zamenika Osnovnog javnog tu`ioca i slu`benici Policijske uprave. @. B.

USKO RO NO VA NA CI O NAL NA STRA TE GI JA

Po li ci ja u lo kal noj za jed ni ci Srbija bi u narednoj godini trebalo da dobije Nacionalnu strategiju i akcioni plan o razvoju koncepta policije u lokalnoj zajednici, najavqeno je u Beogradu. Vr{ilac du`nosti {efa Misije OEBS-a u Srbiji To -

licajaca u lokalnim zajednicama”. Dr`avni sekretar MUP-a Dra gan Mar ko vi} je, podsetiv{i na niz sprovedenih aktivnosti u tom pravcu koje su dovele do ve}eg nivoa bezbednosti i

dnevnik

c m y

IS PRED SPO MEN-MU ZE JA „21. OK TO BAR” U KRA GU JEV CU

Ukra den go ri o nik „Ve~ nog pla me na slo bo de” Nepoznati vandali ukrali su pro{le no}i pedesetak kilograma te`ak deo gorionika od bronze sa spomenika „Ve~ni plamen slobode”, u Kragujevcu. Prilikom obilaska Spomenmuzeja „21. oktobar”, ~uvar je oko ~etiri sata primetio da je plamen uga{en i da je gorionik ukraden. Vrednost bronze ukradenog gorionika je oko 15.000 dinara. Prvi put ve~ni plamen slobode upaqen je u oktobru 1978. ali je sredinom osamdesetih godina uga{en zbog krize i nedostatka sredstava. Ponovo je upaqen 21. oktobra ove godine, na 70. godi{wicu masovnog streqawa gra|ana Kragujevca u Drugom svetskom ratu. - Kada je ovog oktobra obnovqen, nadali smo se da se vi{e nikada ne}e ugasiti, ali goreo je sa-

mo nepuna dva meseca - izjavio je za Tanjug Zlat ko Mi lo je vi}, vr{ilac du`nosti direktora Spomen muzeja „21. oktobar”. Prema wegovim re~ima, „Ve~ni plamen slobode” upalili su ovog oktobra ministar kulture Pre drag Mar ko vi}, ambasador Rusije Alek san dar Ko nu zin i gradona~elnik Ve ro qub Ste va no vi}, i u obnovu je uloèno oko milion dinara. Sam gorionik delo je vajara Dra ga na \or |e vi }a, a izliven je u „Livnici bra}e Jeremi}„, kaè Milojevi}. Slo bo dan La za re vi}, portparol Policijske uprave u Kragujevcu, kaè za Tanjug da je kra|a gorionika prijavqena ju~e ujutro, nakon ~ega je izvr{en uvi|aj. Za po~iniocima ovog dela se, kako je re~eno, intenzivno traga.

ZBOG DU GA OD PET MI LI O NA DI NA RA I VI [E OD DVA MI LI O NA EVRA SPE CI JAL NOM SU DU

„Ze mun ci ma” ple ne imo vi nu Zgra da Policijske uprave u Srem skoj Mi tro vi ci

mas Mur je izrazio nadu da }e do toga do}i po~etkom 2012. godine, i najavio da }e Misija nastaviti da podr`ava MUP u razvoju koncepta policije u lokalnoj zajednici. – Nadamo se da }e slede}i korak biti i usvajawe nacionalne strategije policije u zajednici, po~etkom slede}e godine – rekao je Mur na sve~nosti dodele sertifikata policajcima koji su zavr{ili obuku razvoja koncepta policije u lokalnoj zajednici. Mur je istakao i da }e „Misija OEBS-a nastaviti da poma`e Ministarstvo unutra{wih poslova u izgradwi kapaciteta po-

stepena poverewa gra|ana u policiju, najavio usvajawe nacionalne strategije o razvoju policije u lokalnoj zajednici. Markovi} je rekao da nas o~ekuje i izrada akcionog plana posve}enog razvoju koncepta policije u lokalnoj zajednici. Mur i Markovi} su uru~ili sertifikate za usp{no zavr{enu obuku o radu u lokalnoj zajednici policajcima iz 27 policijskih uprava. Obuku usmerenu ka uspostavqawu ve}eg poverewa izme|u gra|ana i policije i pove}awu nivoa bezbednosti u lokalnim sredinama zavr{ilo je 60 policijskih slu`benika. (Ta njug)

Posebno odeqewe Vi{eg suda u Beogradu pokrenulo je izvr{ne postupke protiv ~lanova „zemunskog klana” za naplatu vi{e od pet miliona dinara i preko dva miliona evra na ime dugova iz sudskih postupaka tokom kojih su oni osu|eni na vi{edecenijske kazne zatvora. Najve}i du`nik je odbegli „zemunac” Mi lan Ju ri {i} Ju re, s dugom od oko pola miliona evra, za wim je Sret ko Ka li ni}, zatim bra}a Mi lo{ i Alek san dar Si mo vi}, Du {an Kr sma no vi}, Vla di mir Mi li sa vqe vi}, Mi lo rad Ule mek Le gi ja i Ni ko la Ba ji}. Tra`i se naplata od ukupno

Spe ci jal ni sud

OT KRI VE NO NA PRE LA ZU BA TROV CI

Ile gal ci me |u ko tu ro vi ma li ma Na grani~nom prelazu Batrovci, izme|u Srbije i Hrvatske, carinici su ju~e spre~ili sedam avganistanskih dr`avqana da ilegalno pre|u dr`avnu granicu, saop{teno je iz Uprave carina.

Avganistanski dr`avqani su predati policiji, a voza~ je dao izjavu i nastavio put. Iz Uprave carina pose}aju da je pre tri dana na ovom grani~nom prelazu osuje}en jo{ jedan poku{aj ilegalnog prelaska dr-

Mi lo rad Ule mek

5.221.806 dinara i 2,1 milion evra dugova iz sudskih procesa u kojima je pripadnicima „zemunskog klana” su|eno za mnogobrojna ubistva, otmice i druga krivi~na dela. Portparol Prvog osnovnog suda Gor da na Vu ko vi} izjavila je Tanjugu da su pred tim sudom u toku postupci izvr{ewa po zahtevu Specijalnog suda za prinudnu zaplenu i prodaju po-

Sret ko Ka li ni}

kretnih stvari od pravosna`no osu|enih „zemunaca”. U ovim postupcima Specijalni sud je, prema re~ima Vukovi}eve, poverilac koji zahteva naplatu brojnih sudskih tro{kova koji su bili ispla}eni iz sudskog buxeta tokom procesa koji su se vodili protiv optu`enih pripadnika „zemunskog klana”, a koji su posle osu|uju}ih presuda pali na wihov teret.

Mi lo{ Si mo vi}

Najvi{i iznos od 1.752.580 dinara i 350.000 eura, prema podacima koji su objavqeni na sajtu Prvog osnovnog suda, Specijalnom sudu duguje Juri{i}, kome je zbog bekstva, su|eno u odsustvu. Pojedini mediji prenose da je Juri{i} mrtav i da je wegov DNK na|en u jednom stanu u [paniji, gde je, kako je to navodno opisao Kalini}, ubijen posle sukoba sa ostalim odbeglim ~lanovima

klana, ali Tuìla{tvo za organizovani kriminal nema takve infomacije. Sretko Kalini}, prema re{ewima o naplati sudskih tro{kova, sudu duguje 1.348.482 dinara i 350.000 eura. Vladimir Milisavqevi}, koji je tako|e u bekstvu, pa je osu|en u odsustvu, ima dug od 597.294 dinara i 350.000 evra, dok dug Du{ana Krsmanovi}a iznosi 602.916 dinara i 350.000 eura. Sud je podneo i dva zahteva kojima traì zaplenu i prodaju pokretnih stvari, radi naplate duga od ukupno 920.534 dinara od nekada{weg komadanta Jedinice za specijalne operacije i jednog od vo|a „zemunskog klana” Milorada Ulemeka Legije. Wemu je ina~e, u februaru ove godine trajno oduzet deo ku}e na Ceraku od 178 kvadrata, po{to nije dokazao da ju je stekao zakonitim prihodima. Svi oni sudu duguju novac na ime honorara wihovih branilaca po slu`benoj du`nosti, zatim zbog dovo|ewa na pretrese iz pritvorske jedinice, za le~ewe u pritvoru i obavqawe medicinskih analiza, za prevo|ewe spisa, dolaske ve{taka i svedoka u sud. Svi pomenuti „zemunci“ osu|eni su na 30 do 40 godina zatvora i tamo }e ostati barem jo{ po ~etvrt veka. Kazne u specijalnom odeqewu poàreva~kog zatvora “Zabela“ sluè Ulemek i Aleksandar Simovi}, dok je Krsmanovi} u Sremskoj Mitrovici. Milo{ Simovi} i Kalini} su jo{ u Okru`nom zatvoru u Beogradu, gde ~ekaju da im se ponovi su|ewe za krivi~na dela koja su izvr{ili kao priadnici „zemunskog klana“. Milisavqevi} i Juri{i} su u bekstvu. (Ta njug)

PR VI OSNOV NI SUD U BE O GRA DU

Po ~i we su |e we Je stro vi }e vim uce wi va ~i ma Gra ni~ ni pre laz Ba trov ci

Voza~ kamiona M. P. obratio se carinicima jer je primetio da je na prikolici kamiona o{te}eno carinsko obele`je, nakon ~ega su carinici, u saradwi s policijom, detaqno pregledali vozila i me|u koturovima lima, koji su prevo`eni za Sloveniju, otkrili pomenuta lica.

`avne granice, kada su carinici otkrili jednu osobu sakrivenu u priru~nom sanduku za alat, u kamionu koji je prevozio name{taj na relaciji Turska - Francuska. U posledwa dva meseca slu`benici Uprave carina su, ukqu~uju}i i ju~era{wi slu~aj, otkrili 76 ilegalnih emigranata. (Ta njug)

U Prvom osnovnom sudu u Beogradu sutra bi, „iza zatvorenih vrata”, trebalo da po~ne su|ewe grupi od ~etvoro okrivqenih za ucewivawe biv{eg fudbalskog reprezentativca Ne na da Je stro vi }a, u februaru 2008. godine. Sud je krajem septembra odlu~io da iskqu~i prisustvo javnosti sa su|ewa radi za{tite privatnog ugleda i porodi~nog `ivota Jestrovi}a koji je u tom procesu o{te}eni. Su|ewe je tada odlo`eno za decembar, jer Jestrovi} nije do{ao u sud. Ucewiva~ima }e se suditi zbog ucena i pretwi da }e ukoliko ne dobiju 200.000 evra, u javnost pu-

stiti film na kome su Jestrovi}, koji je u to vreme igrao za „Crvenu zvezdu”, i An ge li na Mi sir ki} u kompromituju}im scenama.

Ne nad Je stro vi}

Za ucewivawe fudbalera, sudi}e se, pored Misirki}eve, Fi li pu Sto ja no vi }u, Sr |a nu Dok ma no vi }u i Da ni lu Jo va no vi }u, a za to krivi~no delo preti im kazna od dve do 10 godina zatvora. Ekipa okrivqenih je anga`ovala Misirki}evu da Jestrovi}a dovede u stan u kome je prethodno sakrila kameru koja je snimila kompromituju}e scene Jestrovi}a, Misirki}eve, ali i jo{ jednog fudbalera, navodi se u optu`nici. Jestrovi}a je o snimku obavestila Misirki}eva, a on je predlo`io da otkupi kompromituju}i materijal.

Kako se navodi u optu`nici, Jestrovi} je u dogovoru s policijom pristao da sa ucewiva~ima razmeni 10.000 evra za snimak, posle ~ega je usledilo cenkawe. Ucewiva~i su, u me|uvremenu, spustili cenu snimka na 40.000 evra, s tim {to je Jestrovi} trebalo da im odmah isplati u ke{u 10.000 evra, a ostatak naknadno, kada se uveri da je on na snimku. Oni su ubrzo uhap{eni prilikom ugovorene primopredaje novca na Terazijama. Jestrovi} je, me|utim, u intervjuu jednom beogradskom nedeqniku demantovao da je on na snimku, tvrde}i da je re~ o fotomonta`i. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik DEPRESIJA I ZLOUPOTREBA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI NAJ^E[]I UZROK SUICIDA

PO@AR U BA^KOJ PALANCI

U Teh ni~ koj {ko li

Sr bi ja 13. iz go re la kan ce la ri ja u sve tu po sa mo u bi stvi ma Sr bi ja se na la zi na 13. me stu u sve tu po bro ju iz vr {e nih sa mo u bi sta va i taj broj se iz go di ne u go di nu po ve }a va, {to po ka zu je da se qu di sve vi {e otu |u ju jed ni od dru gih, iz ja vi la je da nas di rek tor Te le fon skog sa ve to va li {ta za pre ven ci ju su i ci da psi ho log Bran ka Kor di}. Ona je uka za la na opa snost po ve }a wa bro ja sa mo u bi sta va zbog kri ze i te {kih uslo va `i vo ta i do da la da su u naj ve }em ri zi ku oso be sta ri je od 50 go di na, ko je su su o ~e ne sa broj nim pro ble mi ma i ~e sto pa te od ose }a ja usa mqe no sti. - Pre ma po da ci ma iz 2009. go di ne, za be le `e no je 1.400 sa mo u bi sta va u Sr bi ji, a {e zde se tih go di na pro {log ve ka bi lo ih je iz me |u 500 i 600 - ka za la je Kor di }e va. Go vo re }i o pro ble mi ma onih ko ji se ja vqa ju tom sa ve to va li {tu, ona je ob ja sni la da je re~ uglav nom o usa mqe no sti, o to me da ne ma ju s ki me da po de le ne {to {to ih mu ~i,

ko ja ski da jak nu i pre la zi s dru ge stra ne mo sta. - Gle da la je sa stra ne i }u te }i sam joj pri {ao, uhva tio je i pre ba cio sa dru ge stra ne mo sta, jer sam se pla {io da }e, ako po ku {am ne {to da joj ka `em, sko ~i ti u re ku re kao je Ge goj, ko ji je, ina ~e, sport ski in struk tor. Ge goj je ka zao da je, na kon to ga, s wom raz go va rao o pro ble mu ko ji ima, da je bio po tre sen we nom pri ~om i da je po ku {a vo da je po sa ve tu je da sa mo u bi stvo ni je na ~in re {a va wa pro ble ma. - Za pa wen sam re ak ci jom pro la zni ka, svi su sta ja li, gle da li i ni ko ni je po ku {a vao da po mog ne - do do je on. Sli~ na si tu a ci ja do go di la se i ka da je, ta ko |e na Bran ko vom mo stu, ma ne ken ka Ka ta ri na Vu~ ko vi} od vra ti la pro la zni ka da sko ~i, ta ko {to je raz go va ra la s wim i uli la mu na du da vre di `i ve ti i po ku -

Ju ~e oko 8,30 sa ti u Teh ni~ koj {ko li „9.maj“ u Ba~ koj Pa lan ci iz bio je po àr ko ji je br zom in ter e ven ci jom ov da {we pro fe si o nal ne va tro ga sne je di ni ce uga {en. Va tro ga sci ka ù da je po àr iz bio u jed noj od kan ce la ra i ja na spra tu zgra de i da je kan ce la ri ja iz go re la, ali va tro ga sci ni su do zvo li li da se va tra pro {i ri. [te ta je po pri li~ na, a o uzro ci ma po à ra zna }e se ka sni je, {to tre ba da utvr di is tra ga. M. Sy.

o po ro di~ nim pro ble mi ma... Kor di }e va je do da la da je pri me }en znat no ma wi broj po zi va pet kom, jer su gra |a ni sre} ni ji {to }e ima ti s ki me da se dru è i po de le svo je vre me, ka ko se bli ì vi kend, za raz li ku od ne de qe, ka da je po zi va gra |a na vi {e. Ona je na ve la da su sa mo u bi stva u~e sta li ja u vre me pra zni ka, jer su ta da ve li ka o~e ki va wa i to je pe riod ka da ot kri ju ko li ko su za pra vo usa mqe ni. Kor di }e va je pri me ti la i da je pro ble ma ti ~an i na ~in me dij skih iz ve {ta va wa o sa mo u bi stvi ma, uka zu ju }i da je ono pri li~ no sen za ci o na li sti~ ko. Pre ma we nom uve re wu, o to me bi tre ba lo iz ve {ta va ti bez pri ka zi va wa mno go de ta qa. Is ti ca we de ta qa ka ko je to ne ko u~i nio, sma tra Kor di }e va, mo è ne ga tiv no da se od ra zi na one ko ji ve} raz mi {qa ju o to me i ko ji bi mo gli da ko pi ra ju ta kvo po na {a we. Go vo re }i o na ~i ni ma po mo }i, Kor di }e va je is ta kla da bi ~o ve ku, ko ji se od lu ~i na ta kav ~in, tre ba lo uka za ti da ima i dru gih mo gu} no sti u ì vo tu ko je ni je imao pri li ke da vi di i pro ba. Je dan od po zi tiv nih pri me ra od vra }a wa od sa mo u bi stva do go dio se pre ~e ti ri da na u Be o gra du, ka da je jed na è na po ku {a la da sko ~i s Bran ko vog mo sta, a u toj na me ri ju je od vra tio pro la znik Da ne Ge goj, ko ji je is pri ~ao Ta nju gu da je sa svim slu ~aj no auto mo bi lom pro la zio mo stom ka gra du i vi deo è nu

{a ti da se iz bo ri s pro ble mom na dru gi na ~in. Pre ma bro ju sa mo u bi sta va - 19 na 100.000 sta nov ni ka - Sr bi ja je na 13. me stu u sve tu, a men tal ni po re me }a ji, kao {to su de pre si ja i zlo u po tre ba psi ho ak tiv nih sup stan ci, uzro ci su u vi {e od 90 od sto slu ~a je va. Prak sa psi hi ja ta ra uka zu je na to da è ne ~e {}e od mu {ka ra ca po ku {a va ju da iz vr {e sa mo u bi stvo, ali da mu {kar ci u to me ~e {}e uspe va ju i to u sra zme ri tri pre ma je dan. Pre ma po li cij skim po da ci ma, sa mo u bi stva se naj ~e {}e iz vo de ve {a wem i iz va tre nog oru` ja, a za tim sle di tro va we i se ~e we ve na. Me |u sa mo u bi ca ma naj vi {e je oso ba iz me |u 50 i 70 go di na sta ro sti, pri ~e mu me |u è na ma pred wa ~e do ma }i ce i pen zi o ner ke, a kod mu {ka ra ca pen zi o ne ri, rad ni ci i ze mqo rad ni ci. U pri ru~ ni ku za le ka re op {te me di ci ne, ko ji je iz dao In sti tut za men tal no zdra vqe u Be o gra du, na vo di se da je, pre ma pro ce na ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, to kom 2000. go di ne pri bli `no je dan mi lion qu di iz vr {io sa mo u bi stvo, ko je je u sko ro svim ze mqa ma me |u de set glav nih uzro ka smr ti i je dan od tri vo de }a uzro ka smr ti u sta ro snoj gru pi od 15 do 35 go di na. U sve tu broj sa mo u bi sta va ra ste iz go di ne u go di nu i u po sled wih 45 go di na uve }an je za 60 od sto i go di {we se be le ì oko mi lion sa mo u bi sta va.

[EF PRAVNOG TIMA ZA ODBRANU LIDERA RADIKALA ZORAN KRASI] OCEWUJE:

[e {eq ne ma od ~e ga da se bra ni [ef Prav nog ti ma za od bra nu pred sed ni ka SRS Zo ran Kra si} sma tra da je „u in te re su Evrop ske uni je da (li der ra di ka la) Vo ji slav [e {eq bu de u pri tvo ru dok ne pro |u iz bo ri u Sr bi ji”. Kra si} je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da u pri log to me ide i po da tak da se, pre ma in for ma ci ja ma sa saj ta Ha {kog tri bu na la, [e {eq ni idu }e sed mi ce ne }e po ja vi ti pred su dom. Ha {ki tri bu nal }e, to kom me se ci „u ko ji ma }u ti”, ve ro vat no

pri pre mi ti no ve op tu `be na ra ~un li de ra SRS, uve ren je Kra si}. Pre ma we go vim re ~i ma, [e {eq u Ha gu ne ma od ~e ga da se bra ni, a u tom slu ~a ju je za bo ra vqe no i po {to va we qud skih pra va. - Ono {to [e {eq do `i vqa va u Ha {kom tri bu na lu svi Sr bi u sve tu pre `i vqa va ju, a to je po {to va we qud skih pra va po ne ka kvim me |u na rod nim stan dar di ma - za kqu ~io je Kra si}. (Tanjug)

UDES NA ULAZU U BEGE^

Po gi nuo de ~ak Pet na e sto go di {wi J. D. iz Futoga po gi nuo je ju ~e oko 5.30 sa ti u sa o bra }aj noj ne sre }i, kad je s pu ta sle te la „{ko da ok ta vi ja”, na ula zu u Be ge~ iz prav ca Fu to ga. Ovaj de ~ak je bio su vo za~, a auto mo bi lom je upra vqa lo M. S. (23) iz Futoga, ko ji je tom pri li kom za do bio la ke te le sne po vre de. Vo za~ je za dr `an do sa slu {a wa, iz ja vio je de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da Mi ro slav Alim pi}. Vi {e de ta qa o do ga |u o~e ku je mo da nas iz po li ci je. M. V.

„DNEVNIKOVA” TEMA U JU@NOJ BA^KOJ NEDEQNO SE PO^INI JEDNO KRIVI^NO DELO PROTIV POLNIH SLOBODA

Si lu ju i ne {ko lo va ni i fa kul te tli je Po sle uz ne mi re wa jav no sti zbog pri ja vqi va wa slu ~a je va pe do fi li je u Fu to gu i Ve ter ni ku, li {e wa slo bo de osum wi ~e nih i wi ho vog pri tva ra wa kra jem pro {log me se ca i ne dav ne iz ja ve iz Mi ni star stva prav de da je u ovom tre nut ku pred su do vi ma u dr `a vi oko 99 okri vqe nih pe do fi la, te da je pe do fi li ja po sta la re al nost, sta ti sti ka go vo ri da se i ove go di ne, kao i la ne, u ju `noj Ba~ koj pri ja vi pro se~ no jed no kri vi~ no de lo pro tiv pol nih slo bo da ne deq no (53). Naj ve }i broj iz vr {e nih de la iz ove gru pe su ne do zvo qe ne pol ne rad we, ko je u po lo vi ni slu ~a je va po ~i ne ne po zna te oso be. Pro {le go di ne su sva ova de la ra sve tqe na, a ove je jo{ jed no osta lo u fa zi raz re {a va wa. – Ka rak te ri sti~ no za go to vo sve si lo va te qe je da ta de la ne ra de jed nom. Obi~ no ~i ne de lo ~im iza |u na slo bo du. De {a va se da ka `u

Te{ko do kastaracije Spa sa va we `e ne ko ja je po ku {a la da sko ~i s Bran ko vog mo sta

ponedeqak12.decembar2011.

Kod si lo va wa i ob qu be nad de te tom sto pa po vrat ni ka iz no si ~ak i do 80 od sto i zbog to ga je neo p hod na kon tro la pe do fi la i na kon od slu è ne ka zne. U za kon je uve de na od red ba da ni ko ko je u~i nio ovo kri vi~ no de lo ne mo è do bi ti ka znu is pod mi ni mu ma. Kao ~la ni ca Sa ve ta Evro pe, Sr bi ja bi te {ko mo gla uve sti kao re {e we mo gu} nost he mij ske ka stra ci je i po red ta kvih pred lo ga i prak se u ne kim ze mqa ma (Dan ska, Nor ve {ka, ê {ka...). da im u ne kom tre nut ku ne {to klik ne u gla vi, ne mo gu da spre ~e na gon, dru gu stra nu svo je li~ no sti. Ta ko |e, na kon pri vo |e wa, mo ra mo da ih ~u va mo da ne po ~i ne sa mo u bi stvo jer i za to se mo è re }i da je ~e sto wi ho va za jed ni~ ka ka rak te ri sti ka. Bi lo je slu ~a je va da se bi od u zi ma ju ì vot u izo la ci ji. Sto ga, kad ih is pi tu je mo, ne osta vqa -

mo ih sa me ni se kund – ka `e za „Dnev nik” {ef gru pe za ra sve tqa va we krv nih i sek su al nih de li ka ta u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Ni ko la La za re vi}. – Iz gle da ju obi~ no, ima ih od ne {ko lo va nih do vi so ko o bra zo va nih. Ve }i nom se ka ju, ne gi ra ju de lo i ni je ret kost da tra `e da im zbog sra mo te ime ne iza |e u me di ji ma. Pri su stvo nar -

ob qu ba nad ne mo} nim li cem, ob qu ba s de te tom, ob qu ba zlo u po tre bom po lo `a ja, ne do zvo qe ne pol ne rad we, pod vo |e we i omo gu }a va we vr {e wa pol nog od no sa, po sre do va we u vr {e wu pro sti tu ci je, pri ka zi va we, pri ba vqa we i po se do va we por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va we ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, na vo |e we ma lo let -

ko ti ka i al ko ho la se kod si lo va wa ne pod ra zu me va ju, ali kod po ~i ni la ca po gu ra ju skri ve ne na me re na po vr {i nu i ubr za ju zlo ~in. Sve `r tve si lo va wa iz ra zi to te {ko pod no se ovu psi hi~ ku tra u mu, ima ju po sle di ce s du go ro~ nim simp to mi ma, a po ne kad i fi zi~ ke i so ci jal ne. Mo ram na po me nu ti da se sva kri vi~ na de la si lo va wa ve} go di na ma sto pro cent no ra sve tqa va ju. Pro blem je re ci div, a ima i slu ~a je va la `nog pri ja vqi va wa. On ob ja {wa va da u naj ve }em bro ju pri ja vqe nih slu ~a je va na pod ru~ ju no vo sad ske Po li cij ske upra ve si lo va te qi ne po zna ju `r tvu, ma da to ni je pra vi lo. Obi~ no `r tve bu du oda bra ne po slu ~aj nom oda bi ru. Ta ko |e, ka `e da je re |e de lo po ~i we no u sta nu, ve }i nom se do go di na otvo re nom pro sto ru, i to kad je mrak, bez ob zi ra na sa te. La za re vi} na vo di da su uve de ne iz me ne i do pu ne u za ko nu ko je olak {a va ju kva li fi ka ci ju po stu pa ka ovih iz gred ni ka. Ta ko, u kri vi~ na de la pro tiv pol nih slo bo da spa da ju si lo va we,

nog li ca na pri su stvo va we pol nim rad wa ma i is ko ri {}a va we ra ~u nar ske mre `e ili ko mu ni ka ci je dru gim teh ni~ kim sred stvi ma za iz vr {e we kri vi~ nih de la pro tiv

ovaj rad nik obez be |e wa u kol-cen tru ko mu nal ne fir me, okri vqen je i ra ni je zbog na sil ni~ kog po na {a wa, od no sno na no {e wa te {kih te le snih po vre da, ali o to me sud jo{ ni je do neo od lu ku. Po li ci ja je ta ko |e kra jem pro {log me se ca uhap si la i pri ve la su di ji Dra ga na [. (47) iz Ve ter ni ka pod sum wom da je sek su al no zlo sta vqao bra ta ni cu. Ovog okri vqe nog je pri ja vio ro |e ni brat. Na {em sa go vor ni ku ure zao se u se }a we, po red broj nih ne pri jat nih slu ~a je va, onaj pro {lo go di {wi u fru {ko gor skom se lu Sta ri Le din ci, ko ji }e te {ko ikad za bo ra vi ti. Na i me, me {ta nin Mla den Ogu li nac (52) okri vqen je da je la ne kra jem ju na si lo vao i ubio osmo go di {wu de voj ~i cu iz istog me sta. Uhap {en je ubr zo u {u mi iz nad svo je ku }e po sle po tra ge ko ja je tra ja la vi {e od 20 sa ti. U po tra zi za wim u~e stvo va lo je vi {e od sto ti nu pri pad ni ka MUP-a uz go mi lu `i te qa ovog se la. We ga su na je dvi te ja de spa si li od lin ~a `an dar mi. Mla den Ogu li nac se ubio u za tvo ru. Pi sa li smo i o slu ~a je vi ma ka da je je dan No vo sa |a nin, ~im je iza {ao iz za tvo ra, gde je bio jer je

Okrivqen osamnaestogodi{wak Pod sum wom da je u pe tak po ~i nio kri vi~ no de lo po ku {a ja si lo va wa u me stu kod No vog Sa da, ju ~e je pri ve den na sa slu {a we u no vo sad ski Vi {i sud osam na e sto go di {wi Q. W. De `ur ni is tra `ni su di ja Mi ro slav Ali mi} od re dio je okri vqe nom me ru za bra ne uda qa va ja iz me sta pre bi va li {ta i za bra nu pri la ska sve do ci ma ovog do ga |a ja. pol ne slo bo de pre ma ma lo let nom li cu. La za re vi} je re kao za na{ list da po li ci ja jo{ pro ve ra va da li je No vo sa |a nin Mar ko M. (23), okri vqe ni za na vo |e we ma lo let nog li ca na pri su stvo va we pol nim rad wa ma pre ma jed noj de voj ~i ci i za ugro `a va we si gur no sti pre ma de ~a ku u Fu to gu, po ~i nio jo{ ne ko de lo, even tu al no na pod ru~ ju dru gih po li cij skih upra va. Ina ~e,

sred wo {kol ku si lo vao u {ko li u cen tru gra da, oti {ao kod ma mi ne pri ja te qi ce i si lo vao je u we nom sta nu. Ta ko |e po vrat nik, ko ji je i sa da iza re {e ta ka, na pa da `e ne naj ~e {}e ~i ne }i de lo ne do zvo qe ne nih pol nih rad wi uz ve o ma dr ske pret we, ali je ka rak te ri sti~ no to {to bi, kad bi one da le do zna wa da ho }e da pru `e ot por i da se bo re s wim, on re dov no ute kao. M. Vuja~i}

NEZADOVOQSTVO BRANILACA STANKA SUBOTI]A CANETA, OSU\ENOG U DUVANSKOJ AFERI

Ka sni pi sa ni ot pra vak pr vo ste pe ne pre su de

Bra ni o ci bi zni sme na Stan ka Su bo ti }a Ca ne ta u sud skom pro ce su za slu ~aj iz 1995. i 1996. go di ne, u jav no sti na zvan „du van ska afe ra“, tvr de da jo{ uvek ni su do bi li pi sa ni ot pra vak pr vo ste pe ne pre su de ko ja je u tom pred me tu iz re ~e na 28. ok to bra u Spe ci jal nom su du u Be o gra du. Advo kat Ra do slav Ta di}, u Sr bi ji ge ne ral ni prav ni za stup nik Su bo ti }a ko ji vi {e od de ce ni je ì vi i ra di u [vaj car skoj, ka è da bra ni o ci do sad ni su do bi li ni ka kvu in for ma ci ju u ve zi s pi sa nim ot prav kom pre su de, iako je, ka ko na gla {a va, u Za ko ni ku o kri vi~ nom po stup ku pro pi sa no da je u ro ku od osam da na sud du àn da iz ra di pi sa ni ot pra vak pre su de i do sta vi ga stran ka ma. - Za ko nom je pred vi |e no da iz u zet no, u te ìm slu ~a je vi ma, pred sed nik vi {eg su da, mo è da do zvo li po stu pa ju }em su di ji i du ì rok od osam da na za iz ra du pre su de. Me |u tim, bra ni o ci ma ni je ob ja {we no da li je pred sed ni ca po stu pa ju }eg sud skog ve }a u pred me tu Su bo ti }a

tra ì la do zvo lu za pro du è tak ro ka za iz ra du pre su de, a ako je ste ko ji je to rok - ka è Ta di}. Uz na po me nu da je pro {lo sko ro me sec i po da na od ob ja vqi va wa pre su de, Ta di} do da je da bra ni o ci ni su uop {te oba ve {te ni ka da bi pre su da mo gla da bu de do sta vqe na. - Po red to ga, bra ni o ci okri vqe nog Stan ka Su bo ti }a su, po sle ob ja -

Stan ko Su bo ti} Ca ne

vqi va wa pre su de, u ne ko li ko na vra ta tra ì li od pred sed ni ce sud skog ve }a da im do sta vi tr na skript snim ka o ob ja vqi va wu pre su de ili ko pi ju za pi sni ka. Me |u tim, sud je od bio to da do sta vi s usme nim obra zlo è wem da }e to bi ti do sta vqe no s pre pi som pre su de. Mi is ti ~e mo da je u Za ko ni ku o kri vi~ nom po stup ku iz ri ~i to pro pi sa no pra vo stra na ka da u sva kom tre nut ku tra è pre pis za pi sni ka. Bez uvi da u tran skript s ob ja vqi va wa pre su de ni je mo gu }e utvr di ti da li po sto ji raz li ka iz me |u onog {to je sud ob ja vio kao pre su du na glav nom pre tre su 28. ok to bra u od no su na ono {to }e mo even tu al no do bi ti s ko pi jom pre su de - na vo di Ta di}. Po we go vim re ~i ma, bra ni o ci Su bo ti }a }e, ka da bu du do bi li pi sa ni ot pra vak pr vo ste pe ne pre su de, u àl bi ko ju }e ne sum wi vo iz ja vi ti, tra ì ti da Ape la ci o ni sud na àl be noj sed ni ci pre slu {a sni mak s glav nog pre tre sa kad je pre su da ob ja vqe na. Pod se ti mo, pro ces pro tiv pet na e sto ro okri vqe nih, s bi zni sme nom

Stan kom Su bo ti }em na ~e lu, u pred me tu „du van ska afe ra“ je po kre nut 2007. go di ne. Pre su dom Spe ci jal nog su da u Be o gra du ob ja vqe nom kra jem ok to bra ove go di ne, Su bo ti} ko me se su di lo u od su stvu, ogla {en je kri vim i osu |en na {est go di na za tvo ra po op tu `bi da je u to ku 1995. i 1996. go di ne, zlo u po tre bio slu `be ni po lo àj u svo joj pri vat noj fir mi „Mia-Ub”, u ve zi s pro me tom ci ga re ta te, ka ko sma tra sud, iz be ga va wem pla }a wa da `bi na dr à vi, pri ba vio ko rist u ukup nom iz no su od 75.821.404 di na ra. Pre su dom je Su bo ti }u iz re ~e na i oba ve za da, po we noj pra vo sna `no sti, za taj iz nos obe {te ti dr à vu s pri pa da ju }im za te znim ka ma ta ma. Od osta lih, po red Su bo ti }a jo{ ~e tr na e sto ro okri vqe nih ko je op tu `ba te re ti za raz li ~i te rad we u ve zi s de {a va wi ma oko pro ble ma ti~ nog pro me ta ci ga re ta, dva na e sto ro je osu |e no na za tvor ske ka zne u tra ja wu od 10 me se ci do ~e ti ri i po go di ne, a dvo je su oslo bo |e ni op tu `be. J. Jakovqevi}

SPORT

ponedeqak12.decembar2011.

U PARTIZANU SVE^ARSKA ATMOSFERA

Stanojevi} zahvaquje igra~ima Te {ko da su i naj op ti mi sti~ ni ji na vi ja ~i Par ti za na o~e ki va li ova kav epi log je se weg de la se zo ne - wi ho vi qu bim ci su ube dqi vo pr vi, sa ~ak 10 bo do va vi {e od dru go pla si ra ne Cr ve ne zve zde. Va qak je imao bur no le to, u ko jem ni je ove rio pla sman u Evro pu, a po raz u dru gom ko lu od Slo bo de SP (1:2) pod gre jao je strep we da je mo `da (ne)vre me da cr no - be li po sle ~e ti ri go di ne ti tu lu {am pi o na ustu pe ne kom dru gom. Ta ko ne {to je jo{ mo gu }e, ali u fud bal skoj Sr bi ji, ipak, rav no ~u du, pa }e pre bi ti da }e pe har osta ti u Hum skoj. [am pion je smo gao sna ge da po sle po ra za od U`i ~a na ve `e 16 uza stop nih po be da (13 u pr ven stvu i tri u ku pu) i na taj na ~in tri jum fal no okon ~a is ku {e wa na do ma }oj sce ni. Po be de nad Voj vo di nom u No vom Sa du (2:1) i Cr ve nom zve zdom na Ma ra ka ni (2:0) kru na su je se ni i sig nal da je va qak, uko li ko do le ta bit no ne pro me ni tim, na pra vom pu tu da i sle de }e se zo ne ima jak tim. - Za hval nost za ovo na vi ja ~i pre sve ga tre ba da iz ra ze igra ~i ma. Oni su bi li ti ko ji su us pe li da se iz dig nu iz nad pro ble ma i za vr {e po lu se zo nu na naj bo qi na ~in. Par ti zan je po seb na pri ~a, gde pre sud nu ulo gu igra qu bav pre ma klu bu i ka rak ter. I ja sam kao fud ba ler vas pi ta van u tom du hu, mi kod Tum ba ko vi }a ni smo sme li ni da po mi sli mo na cr ve nu bo ju, a ka mo li da je ob u ~e mo. Ta ko je i sa da i za to smo za naj ve }eg ri va la jo{ uvek ne re {i va enig ma po la u {a li, po la u zbi qi re kao je tre ner Alek san dar Sta no je vi}. U Hum skoj je, na rav no, sve ~ar ska at mos fe ra, ali i po red ube dqi ve pred no sti ni ko se ne za va ra va da je ti tu la ve} osvo je na. - Pro sla vqa mo uspe {nu po lo vi nu pu ta, ali ne i fi ni{. Ose }a mo da smo bli zu tro fe ja, ali se ne {e pu ri mo ve} de lom mo zga raz mi {qa mo o pro le }u. Pr vih pet, {est ko la nam do no se te {ke me ~e ve i ne pri jat no sti ne sme bi ti. Kao igra~ sam

Sta sao u vr hun skog tre ne ra: Alek san dar Sta no je vi}

dnevnik

c m y

is pu stio de vet bo do va pred no sti i ta ko ne {to sa da ne sme da se de si opre zan je Sta no je vi}. Te {ko da }e oko sni ca ovog ti ma do ~e ka ti no va is ku {e wa u Evro pi. Kon ti nu i tet je i za Par ti zan naj va `ni ji, ali mno ge koc ki ce mo ra ju da se slo è. - Naj bo qe bi bi lo da sa ~u va mo ceo tim, ali svi zna te da je to u Sr bi ji ne mo gu }e. Ka ko zbog fi nan sij ske ne sta bil no sti ta ko i zbog kva li te ta li ge. Ima igra ~a ko ji è le i za slu ì li su da se oku {a ju u Evro pi i mi im u to me ne }e mo pra vi ti pro blem. Ne ca To mi} je bli zu od la ska, a ta ko ne {to je na ja vio i Me do Ka ma ra. A, si gu ran sam da bi smo sa wi ma i osta lim no si o ci ma dve-tri go di ne igra li ko rekt no u Li gi {am pi o na. Po sled we ti tu le Par ti za na mno gi pri pi su ju i du bo koj kri zi u Cr ve noj zve zdi. Sta no je vi} se ne sla è sa tim. - Sa se dam uza stop nih po be da u li ga {kim der bi ji ma te {ko da je pre su dan bio spoq ni fak tor. Naj bo qi smo tim, sa naj bo qim uslo vi ma za rad i re zul ta ti to ga su vi dqi vi. Na kra ju, mla di stru~ wak osvr nuo se i na svoj udeo u us pe si ma Par ti za na. - Ne ve ru jem u slu ~aj no sti pa ta ko ni u ovom slu ~a ju. Tri pu ta sam ve zao 10 i vi {e po be da i shva tam to kao po tvr du svog ra da. Na rav no, jo{ do sta mo ram da u~im da bih is pu nio ci qe ve ko je imam - za kqu ~io je Sta no je vi}. Fud ba le ri Par ti za na su od ju ~e na za slu è nom od mo ru, osim Nin ko vi }a ko ji se opo ra vio od bo le sti i in di vi du al no }e ra di ti. Osta li mla |i igra ~i na pr vu pro ziv ku }e se ja vi ti 8. ja nu a ra, a osta tak ti ma osam da na ka sni je. I. Lazarevi}

JELEN SUPERLIGA - 15. KOLO BEOGRAD: Crvena zveda - Vojvodina KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 - Rad SMEDEREVO: Smederevo - Hajduk ÂÂK: Borac - Spartak Zlatibor voda BORÂ: BSK - Javor LUÂNI: Metalac - Partizan NOVI PAZAR: Novi Pazar - Jagodina U@ICE: Sloboda Point - OFK Beograd 1. Partizan 2. Crvena zvezda 3. Vojvodina 4. Radni~ki 1923 5. Sloboda 6. Spartak ZV 7 OFK Beograd 8. Jagodina 9. Hajduk 10. Smederevo 11. Javor 12. Rad 13. BSK Bor~a 14. Novi Pazar 15. Borac 16. Metalac

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15

14 10 8 7 7 6 7 5 5 5 4 3 3 2 1 1

0 2 6 7 4 7 1 5 3 2 3 5 5 5 5 4

1 3 1 1 4 2 7 5 7 8 8 7 7 8 9 10

0:2 4:2 3:0 0:1 1:1 0:3 0:0 1:2 36:5 27:12 30:9 24:14 21:19 14:12 19:20 14:13 13:21 12:17 9:17 17:16 9:20 9:24 6:21 8:28

(0:0) (2:0) (0:0) (0:0) (0:0) (0:2) (0:2) 42 32 30 28 25 25 22 20 18 17 15 14 14 11 8 7

Na startu prole}nog dela sezone u 16.kolu (3/4.marta) sastaju se- KULA: Hajduk - OFK Beograd, KRAGUJEVAC: Radni~ki 1923 Vojvodina, U@ICE: Slboda Point - Jagodina, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Partizan, LUÂNI: Metalac - Rad, BEOGRAD: Crvena zvezda - Spartak ZV, ÂÂK: Borac - Javor, BEOGRAD: BSK Bor~a - Smederevo.

Barselona kraq [panije Fud ba le ri Bar se lo ne sa vla da li su Real u Ma dri du re zul ta tom 3:1 u ve li kom El kla si ku. Ma dri |a ni su po ve li u 23. se kun di go lom Ka ri ma Ben ze me, a na kon ka ta stro fal ne re ak ci je gol ma na Vik to ra Val de sa. Ipak, Ka ta lon ci su do ka za li od ~e ga su, pa je Alek sis San ~ez, na fe no me nal no do da va we Me si ja, na is te ku po la sa ta igre do neo iz jed na ~e we - 1:1. U dru gom po lu vre me nu vi |e na je pot pu na do mi na ci ja Bar se lo ne, ko ja je po ve la u 53. mi nu tu za hva qu ju }i auto go lu Mar se la. Ta~ ku na su sret sta vio je Sesk Fa bre gas u 66. mi nu tu za 3:1.

PRED TRADICIONALNI 49. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

@reb u petak Do po ~et ka 49. tra di ci o nal - gra de, a na gra di }e mo i naj bo qe o ni ri. Pri ja ve za tur nir pri ma nog Dnev ni ko vog tur ni ra u ma - po je din ce u svim ka te go ri ja ma. mo sva kog rad nog da na(do pet ka) lom fud ba lu pre o sta lo je jo{ U ovom tre nut ku za po ten ci - u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka de set da na, ali `re ba we }e mo jal ne u~e sni ke naj va `ni je je to (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi oba vi ti ve} u pe tak. Da kle, i da }e se igra ti po istim pra vi li - sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i pri ja ve za tur nir pri ma }e na ì ro ra ~un broj 340 – mo do pet ka.Naj ve ro vat ni 2511 -60 [a hov skog klu ba je je da }e mo `reb, kao i ra “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je ni jih go di na oba vi ti u Ka sle de }a – se ni o ri: 15.000 feu In dek so va tri bi na na di na ra, ve te ra ni 11.000, \a~ kom igra li {tu. Pr ve ka de ti: 10.000, pi o ni ri: utak mi ce na pro gra mu su 9.000 i mla |i pi o ni ri: 21. de cem bra (sre da),a sle 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te de }i tak mi ~ar ski dan je 25. le fon ski broj: 021/480 de cem bar(ne de qa), ka da }e 6827. i se u tur nir ukqu ~i ti i Za ka de te mo gu na stu pa mla |e ka te go ri je. Pri ja ve sti ù, pa iako ti igra ~i ro |e ni 1995. i je u ovom tre nut ku ne za mla |i, za pi o ni re 1997. i hval no prog no zi ra ti, ~i ni mla |i, a za mla |e pi o ni re se da }e ovo go di {wa kon ro |e ni po sle pr vog ja nu a ku ren ci ja na tur ni ru bi ti ra 1999. go di ne. Kod ve te ja ~a i broj ni ja ne go na Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra Foto: F. Baki} ra na osta je po sta rom - na pret hod nom. tur ni ru mo gu na stu pi ti Ve} ne ko li ko go di na na grad - ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ni fond na na {em tur nir naj ve - igra ~a u po qu i gol man, a jed nu ju 35 go di na.Pro {le go di ne smo }i je u Sr bi ji, ta ko }e bi ti i ove eki pu sa ~i wa va ju de set fud ba le - po ku {a li da po de li mo ve te ra ne, go di ne. Naj bo qi tim do bi }e ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu ali sta ri ji se ni su pri ja vi li. I 400.000 di na ra, pod uslo vom da pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s sa da smo voq ni da po ku {a mo sa se pri ja vi oko sto ti nak eki pa. tim {to je dan fud ba ler ne mo è sta ri jom ka te go ri jom (iz nad 45 Nov ~a nu na gra du do bi }e i naj bo - da igra za dve eki pe. Igra }e se u go di na), ako se pri ja vi vi {e od qi u kon ku ren ci ji ve te ra na. pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra - pet eki pa uvr sti }e mo ih u tak mi Naj mla |i }e do bi ti rob ne na - ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi - ~e we. G. K.

UZ PORAZ HAJDUKA U SMEDEREVU

Neslavan kraj jeseni Fud ba le ri Haj du ka su ne slav no za vr {i li je se wi deo pr ven stva u Je len su per li gi. Na kon ne sre} nog po ra za u Ku li od Slo bo de iz Uì ca ( dva auto go la), Ku qa ni su de set ko va ni, prak ti~ no bez zad we li ni je, oti {li u Sme de re vo i do ì ve li po raz od 0:3. - Pr vo po lu vre me smo od i gra li do sta kva li tet no, pas nas je slu ìo, lop ta je br zo i{la, u ne ko li ko po zi ci ja smo bi li u ne kim po lu {an sa ma. S dru ge stra ne, vi de lo se da ima mo pro blem u zad woj li ni ji jer ni su igra li stan dard ni Muj dra gi}, ô vi lo, Jo va no vi}, pa su igra ~i Sme de re va re la tiv no la ko do la zi li u zo nu {u ta, no u pr vom po lu vre me nu gol man Bra} je sve to do bro re {a vao, pa smo na od mor oti {li sa nu lom – ka è {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Pe tar Kur }u bi}. [ta se de si lo u dru gom de lu u ko jem su Ku qa ni tri pu ta va di li lop tu iz svo je mre è? - Ka da se ~i ni lo da mo è mo od i gra ti egal utak mi cu, za de se tak mi nu ta smo pri mi li dva go la, oba je po sti gao ]e ran, jed nom le vom, a dru gi put de snom no gom. Po tom se na {a igra ras pa la i vi {e ni smo ve ro va li da mo è mo do pre o kre ta. Za i gra li smo po tom u è qi da po stig ne mo gol, ali je to bi lo vi {e sr qa we ko jim smo osta vqa li do sta pro sto ra do ma }i nu da nas ka zni, pa je na{ po raz mo gao bi ti i ube dqi vi ji – ob ja {wa va Kur }u bi}. Stru~ ni {tab je i pre utak mi ce znao da }e ima ti pro ble ma u de fan zi vi. Ni je la ko na do me sti ti stan dard ne ô vi la, Muj dra gi }a, Jo va no vi }a, odav no je po vre |en i Ge gi}. Kur }u bi }u u Sme de re vu ni {ta dru go ni je pre o sta lo ne go da ~e sti ta do ma }i nu. Fud ba le ri Haj du ka su se na kon da na {weg sa stan ka raz i- {li, a stru~ ni {tab i klup sko ru ko vod stvo }e u na red nih ne ko li ko da na sa ~i ni ti ana li zu je se ni i vi de ti {ta i ka ko da qe u pro le} nom de lu pr ven stva. \. Bojani}

SPORT

c m y

dnevnik

VOJVODINA NA TRE]EM MESTU ZAVR[ILA JESEWU POLUSEZONU

SKICA ZA PORTRET JEDNOG OD JUNAKA DERBIJA: MIROSLAV STEVANOVI]

[te ta {to sti `e pa u za

Hva la na vi ja ~i ma Ni je Mi ro slav Ste va no vi} po ~eo utak mi cu s Cr ve nom zve zdom. [ef stru ke u Voj vo di ni De jan Vu ki }e vi} osta vio ga je na klu pi, ali je svi ma oni ma ko ji pra te igre

da bu de bi lo ko od nas. Le po smo za kqu ~i li je se wu po lu se zo nu, ko ja ni je po ~e la naj sjaj ni je po nas. Po sle {o kant nog po ra za od Va du ca u kva l i f i k a c i j a m a za Li g u Evro pe, po ste pe no smo po di za li for mu, a sam fi ni{ je se ni od i gra li smo ve o ma do bro. Kru na je, eto, bi la na Ma ra ka ni. Mla di re pre zen ta i- vac BiH ova ko je vi deo za vr {ni cu je se we po lu se zo ne: - Za i sta smo u ne ko li ko po sled wih utak mi ca igra li ve o ma do bro i, {to je jo{ va `ni je, po be |i va li smo ri va la za ri va lom. Na dam se da }e mo i na pro le }e na sta vi ti u istom rit m u, jer vo d i } e m o bit k u sa Zve z dom za dru go me sto. Iskre no, Par ti zan je da le ko od Ra dost Me do je vi }a (4) i strel ca ma kao u tr ci za ti tu Mi ro sla va Ste va no vi }a lom. Na {u ve li ku {an Fo to: www.fkvojvodina.rs su vi di mo u Ku pu Sr bi No vo sa |a na bi lo ja sno da }e je u ko jem smo sti gli do po Ste va no vi} si gur no do bi ti lu fi na la. pri li ku u na stav ku der bi ja. Da li ste za do voq ni va I - bi lo je ta ko! Bo ske je u {im igra ma? na stav ku za me nio [ku le ti - Uvek mo `e da se igra bo }a i bio je dan od ju na ka po - qe. Bi lo je fi nih utak mi ca be de. U 66. mi nu tu je, po sle za me ne i tru di }u se da na asi sten ci je Abu ba kara, po - pro le }e igram jo{ bo qe i go dio mre `u Baj ko vi }a, da do pri ne sem no vim po be da ma bi u 87. mi nu tu i sam asi sti - Voj vo di ne. rao Qu binko vi }u da za pe ~a Da li vas je iz ne na dio do ti po be du no vo sadskog su - ~ek u No vom Sa du po sle der per li ga {a na Ma ra ka ni. bi ja? - [ef je od lu ~io da utak - Je ste, za i sta smo bi li mi cu po~ nem na klu pi i svo - pri jat no iz ne na |e ni i ko ri ju pri li ku sam do ~e kao u na - stim pri li ku da se za hva lim stav ku, ka da sam u{ao u igru na {im na vi j a ~ i ma ko j i su - re kao je dan po sle der bi ja uvek bi li uz nas - i ka da ni Ste va no vi}. - Na me sti lo se, smo igra li do bro, a evo i eto, da sam bio xo ker s klu - sada po sle ve li kih po be da pe i sve se do bro za vr {i lo, is ta kao je Mi ro slav Ste va ma da je ~o vek od lu ke mo gao no vi}. A. P.

Fud ba le ri Voj vo di ne su us pe li da po be de Cr ve nu zve zdu na Ma ra ka ni (2:0) i na kra ju je se we po lu se zo ne osvo je tre }e me sto. U~i ni li su to na su ge sti van na ~in, po {to su na trav wa ku na {eg naj ve }eg sta di o nu iz ve zli maj stor ski vez, mu stru za ko ju ne mo} ni Be o gra |a ni ni su pro na {li od go vor. Cr ve no-be li (u Be o gra du su igra li u pla vim dre so vi ma) iz naj ve }eg voj vo |an skog gra da na naj lep {i na ~in su obo -

}e vi} i Bran ko vi} ima li pu nu po mo} od igra ~a sre di ne te re na, ali i na pa da ~a ko ji su se, ka da je to bi lo po treb no, vra }a li i la ko iz la zi li na kraj s ane mi~ nom i neo r ga ni zo va nom igrom do ma }i na. Iz ta kve de fan zi ve, ko ri ste }i br zi nu i maj stor stvo Abu ba ka ra Ouma rua i Gi or gi ja Me re ba {vi li ja, kre tao je gost u br ze i kon kret ne kon tra na pa de, pa je Voj vo di na bi la tim ko ji je stva rao {an se i bio mno go bli `i vo| stvu od do ma }i na. Uz to, ka ko

bra ne, la ko se kre tao, bio uvek ta mo gde je lop ta i upo {qa vao sa i gra ~e. A ma e stral nog sa rad ni ka imao je u Abu ba ka ru, mom ku iz Ka me ru na, ko ji Zve zdi, ka ko su pri me ti le be o grad ske ko le ge, ni je va qao pre dve i po go di ne, a ko ji je po ka zao da igra mno go bo qe od sku pih ju `noame ri~ kih akvi zi ja u ti mu Ro ber ta Pro si ne~ kog. Mo `da ne to li ko vi dqiv go lim okom, a to li ko zna ~a jan u ukup nom uti sku i efek tu bio je

to ga iz u zet no ce ne. Ako je Vu ki }e vi} ra ni je Mi la na Bo jo vi }a is ti cao kao xo ke ra, ovo ga pu ta bio je to mla di re pre zen ta ti vac BiH Mi lan Ste va no vi}. Od tre nut ka ka da je u{ao na te ren, sjaj ni fud ba ler je do dao igri go sti ju po bed ni~ ku aro mu i Vo {a je kre nu la po sva tri bo da. Po pu lar ni Bo ske po sti gao je pr vi i na me stio dru gi gol, kru ni {u }i sjaj nu igru ~i ta vog ti ma i pot pi su ju }i ve li ku i va `nu po be du. O to me ko li ko je ona za Voj vo -

Gi or gi Me re ba {vi li {u ti ra na gol Cr ve ne zve zde okru `en ~e tvo ri com ri va la

ZADOVOQSTVO U REDOVIMA SUBOTI^ANA

Fi ni{ ukra sio po lu se zo nu Od ka k o su se fud b a l e r i Spar tak Zla ti bor vo de vra ti li u elit no tak mi ~e we je se wi deo ak tu el nog {am pi o na ta im je naj u spe {ni ji.U pr voj se zo ni Spar tak je osvo jio 23 bo da, u dru goj 21, a u ovoj 25 bo do va. Pre ne ko li ko ko la, u mo men ti ma ka da se tra `io put do po be de u Su bo ti ci, ni ko se ni je na dao ova kvom sko ru. - Od i gra li smo do bru utak mi cu u ^a~ ku, ali do po be de ni smo la ko sti gli. Na i me, do ma }i fud ba le ri su se sil no

ponedeqak12.decembar2011.

tru di li da osvo je bo do ve ko ji bi ih iz ba vi li iz ne u god ne zo ne. Utak mi ca zbog va `no sti ni je iz gu bi la na le po ti, na pro tiv, bi la je ve o ma za ni mqi va. Na {om igrom mo `e mo bi ti za do voq ni, po sti gli smo je dan gol, a uz to smo ima li jo{ ne ko li ko do brih pri li ka i po go di li sta ti vu â&#x20AC;&#x201C; is ta kao je Slo bo dan Si mo vi} i do dao:Fi ni{ se zo ne je bio za i sta sja jan i za slu `e no se na la zi mo tu gde je se mo. N. S.

ji li je sen i za i sta je pra va {te ta, iz ugla Vu ki }e vi }e vog ti ma, {to se pr ven stvo pre ki da do 3. mar ta. Ka pi ten Slo bo dan Me do je vi} i we go vi sa i gra ~i u{li su u iz vr snu for mu, pa }e na vi ja ~i no vo sad skog ti ma, ube |e ni smo, s ne str pqe wem ~e ka ti po ~e tak pro le} nog de la li ge, ve ru ju }i da ova eki pa, uz na ja vqe na osve `e wa, mo `e jo{ mno go vi {e. Voj vo di na je pro tiv Cr ve ne zve zde od i gra la od li ~an me~ i is pri ~a la le pu fud bal sku pri ~u. De jan Vu ki }e vi}, ~o vek fud ba la i tre ner ko ji ho }e i vo li da se nad i gra va s ri va li ma, ni je ni {ta me wao u od no su na fi lo zo fi ju s ko jom je i sti gao u No vi Sad. U ve} uobi ~a je noj for ma ci ji 4-3-3 kre nuo je na Zve zdu, ja sno po ru ~iv {i od sa mog po ~et ka utak mi ce da je we gov i ciq ti ma ko ji pred vo di po be da. Na rav no, na tom pu tu pre sve ga je bi lo va `no obez be di ti svoj gol, pa su de fan ziv ci, pred vo |e ni od li~ nim Su pi }em, Traj ko vi}, Moj sov, Vu li -

Fo to: S. [u {we vi}

Pa u za do 15. ja nu a ra Utak mi com s Cr ve nom zve zdom za fud ba le re Voj vo di ne spu {te na je za ve sa na 2011. go di nu. Ve} ko li ko su tra igra ~i }e do bi ti go di {wi od mor, a sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li} je re kao: - Fud ba le ri idu na od mor, a sa da je na na ma, klup skim ope ra tiv ci ma i upra vi da od ra di mo na{ deo po sla. Pa u za }e tra ja ti naj ve ro vat ni je do 15. ja nu a ra, ka da }e mo po ~e ti pri pre me za pro le} nu po lu se zo nu. Ka ko sa zna je mo, igra ~i }e naj pre ne ko li ko da na od ra di ti u Ve ter ni ku, a pri pre me }e bi ti po de qe ne na dve fa ze - pr vu u Cr noj Go ri i dru gu - u Tur skoj. je po okon ~a nom der bi ju pri me tio i De jan Vu ki }e vi}, No vo sa |a ni su igra li jed no stav no, bez mno go mu ke osva ja li pro stor i sti za li do go la su par ni ka, a to u mo der nom fud ba lu ni je la ko. Kao i u ve} do sta me ~e va to kom je se ni, Gru zin Me re ba {vi li bio je po kre ta~ ka sna ga No vo sa |a na. Ovaj maj stor s lop tom, bez pro ble ma je iz dr `a vao ne ba{ ne `ne na le te ri va lo ve od -

u~i nak Me do je vi }a. Pot pu no je one mo gu }io Bra zil ca Evan dra ko ji je tre bao da bu de u Zve zdi noj igri ono {to je Me re ba {vi li u Voj vo di ni noj. Bra zi lac se ni je vi deo, a to ja sno go vo ri ka ko je svoj po sao oba vio ka pi ten no vo sad skih cr ve no-be lih. Je dan od ju na ka bio je Mi ro slav Ste va no vi}, mo mak ko ji sva ki put osta vqa sr ce na te re nu i kog na vi ja ~i Voj vo di ne zbog

di nu zna ~aj na, re kli su i na vi ja ~i No vo sa |a na ko ji su do ~e ka li eki pu ba kqa dom, ra du ju }i se za jed no s fud ba le ri ma tri jum fu ko ji je na go ve stio le po pro le }e i bit ku za dru go me sto. Par ti zan je, ipak, od ma kao na za i sta ve li ku uda qe nost i te {ko je, {to je i sam Vu ki }e vi} pri znao, o~e ki va ti da bi na pro le }e mo gao da igra to li ko lo {e i da iz gu bio 10 (u od no su na Zve zdu), od no sno 12 bo do va pred no sti (u od no su na Voj vo di nu). Klub iz No vog Sa da je iz bo rio me sto i u po lu fi na lu Ku pa Sr bi je, ta ko da }e ovo tak mi ~e we bi ti u fo ku su. Voj vo di na je glad na tro fe ja, ima tim ko ji pu no mo `e i na Vu ki }e vi }u i we go vim sa rad ni ci ma je va `an po sao to kom zim skih pri pre ma da stvo re igru za po bed ni~ ke pe ha re. U fi ni {u je se we po lu se zo ne na pra vi li su mu stru, sa da pre o sta je da je is ko ri ste i u No vi Sad do ne su ve} za bo ra vqe ne fud bal ske ra do sti. A. Predojevi}

ZVEZDA POSLE JO[ JEDNOG IZGUBQENOG DERBIJA

Re kon struk ci ja ti ma ne mi nov nost No vi po raz u der bi ju, ovo ga pu ta od Voj vo di ne, po tvr dio je du bi nu kri ze igre, re zul ta ta i od no sa ko ji su za hva ti li Cr ve nu zve zdu. Ko na dla nu pro tiv No vo sa |a na vi de la se ne mo} eki pe, ko ja je pa la i na psi ho lo {kom pla nu, pa je do iz ra à ja do {ao li mi ti ra ni kva li tet i u do ma }em dvo ri {tu. - Ne do sta ja la je è qa, vo qa i agre si ja. Igra ~i su bi li ko mot ni i spo ri. Ni smo mo gli da se po gle da mo u o~i u svla ~i o ni ci i da ka è mo se bi da smo da li mak si mum. Ne znam za {to do go vor ni je is po {to van. Bo lan je na ~in na ko ji smo iz gu bi li utak mi cu- kon sta t o v ao je tre n er Pro s i n e~ k i, uz pri zna we da mu je ve o ma te {ko i da se ose }a lo {e zbog ta kvog iz da wa. Ne be ì hr vat ski stru~ wak od svog de la od go vor no sti. - Na rav no da po sto ji mo ja kri vi ca, ali tre ba mno ge ele men te iz a na li zi ra ti. Pra vo na lo{ dan ni je pro blem i ne mo è da se pred vi di, ali je ne shva tqi vo da se ne is pu wa va ju do de qe ni za da ci. Ni smo ima li igra ~e ko -

Raz o ~a ran, ali ne od u sta je: Ro bert Pro si ne~ ki

ji mo gu da se pri la go de si ste mu, kri vi smo {to smo do ve li ne ke ko ji ni su pra vi li raz li ku, a ne tr pe i pr ti sak

stal nog do ka zi va wa, jer u ovom klu bu mo ra uvek da se po be |u je - uz vra tio je Pro si ne~ ki.

Fud ba le ri Zve zde uglav nom ne mo} no {i re ru ke, sve sni da ni su bi li na ni vou zah te va klu ba u fi ni {u se zo ne. Ago ni ja tra je pa da ro vi ti Sr |an Mi ja i lo vi} is ka zu je strah da ak tu el na ge ne ra ci ja ne po sta ne za pi sa na kao naj ne u spe {ni ja u isto ri ji cr ve no- be lih. Re kon struk ci ja ti ma je ne mi nov nost, a na ko ji na ~in }e bi ti oba vqe na osta je da se vi di. Ko fe re su ve} spa ko va li Ka lu |e ro vi} (In ~on) i Li Adi (Da li jen). - Bio ja u klu bu ili ne, igra ~i mo ra ju da ra de to kom pa u ze i da se na pro ziv ci (10. ja nu ar) po ja ve po lu sprem ni. Na red nih da na zna }e se ko od la zi, a ko do la zi. Ka da klub bu de obe lo da nio ime na sa tran sfer li ste, de taq no }u obra zlo `i ti sva ku od lu ku â&#x20AC;&#x201C; is ta kao je Pro si ne~ ki na kon pre po dnev nog sa stan ka se eki pom, na ko jem ni je sa op {tio ime na fud ba le ra na ko je ne ra ~u na. Sta tus tre ne ra (ni)je ugro `en. - Ni sam nu dio ostav ku, ni ti sam raz mi {qao o od la sku. Me |u tim, sve je mo gu }e, Zve zda ni je mo je vla sni -

{tvo, za to sam na po me nuo - ako bu dem bio u klu bu. Na pra vio sam spi sak poten ci jal nih è qa i na ja vio igra ~i ma da }e bi ti pro me na - po ru ~io je Pro si ne~ ki. Iz neo je tre ner i ne ke ide je za pro le }e: - Po treb na nam je no va krv. Vi de }e mo da li mo è mo da an ga ù je mo è qe ne igra ~e. Ne do sta je nam kva li tet da bi smo se bo ri li za ono {to Zve zda za slu ù je. Pla ni ram da u na stav ku pr ven stva pru ìm {an su mla |im igra ~i ma ko ji bi osta li u klu bu ne ko li ko go di na - is ta kao je Pro si ne~ ki. U na red nim da ni ma sle di se ri ja sa sta na ka na Ma ra ka ni na ko ji ma }e ak tu el no ru ko vod stvo za u ze ti i kon kre tan kurs za re {a va we na go mi la nih pro ble ma. O~e ku je se da pred sed nik Vla dan Lu ki} pred lo ì odr à va we iz bo ra, a ta kav po tez mo ra da ve ri fi ku je i Uprav ni od bor. Za tim, bi }e po zna to i na ko ji na ~in }e se le gen dar ni Dra gan Xa ji} ukqu ~i ti u rad klu ba. Z. Rangelov

sport

ponedeqak12.decembar2011.

ABA LIGA Rad ni~ ki - Zla to rog He mo farm - Bu du} nost Kr ka - He li os Za greb - Ma ka bi Ci bo na - Cr ve na zve zda Ce de vi ta - [i ro ki 1. Ce de vi ta 2. Ma ka bi 3. Par ti zan 4. Olim pi ja 5. Bu du} nost 6. Ci bo na 7. Za greb 8. [i ro ki 9. Rad ni~ ki 10. He mo f. 11. Kr ka 12. C.zve zda 13. He li os 14. Zla to rog

11 10 10 10 11 11 11 11 11 10 11 11 11 11

9 9 7 7 7 7 6 5 5 4 3 2 2 2

88:71 77:78 84:64 81:74 87:73 74:60

2 1 3 3 4 4 5 6 6 6 8 9 9 9

963:79420 844:72919 776:68817 793:77817 834:81818 883:90918 873:89917 835:82316 890:90216 761:79414 819:85514 920:94313 786:90213 785:92813

REGIONALNA @ENSKA LIGA M. Kra ji {nik - Vo `do vac Ce qe - Voj vo di na NIS ^e lik - Bu du} nost

52:56 79:72 72:63

PRVA MU[KA LIGA Voj vo di na - Bo rac Pro le ter - Slo bo da OKK Be o grad - Sme de re vo Na pre dak - Me ta lac @e le zni ~ar - Slo ga Rad ni~ ki FMP - M. Vi zu ra Ta mi{ - BKK Rad ni~ ki

92:84 76:85 73:83 74:76 95:100 77:79 72:52

PRVA @ENSKA LIGA Stu dent - ^e la re vo Rad ni~ ki - [a bac S. Pa zo va - Cr ve na zve zda

78:68 62:48 63:88

MU[KA RUKOMETNA SUPERLIGA Ju go vi} Uni met - Ru dar Obi li} - Cr ven ka Ja fa Ko lu ba ra - Voj vo di na Di na mo - Me ta lo pla sti ka Par ti zan - @e le zni ~ar PKB - Sme de re vo 1. Par ti zan 12 12 2. Voj vo di na 11 9 3. Me ta lopl. 12 8 4. Rad ni~ ki 9 6 5. C. zve zda 11 6 6. PKB 12 6 7. Ju go vi} 12 5 8. Ko lu ba ra 11 5 9. Na pre dak 11 5 10. @e le zn. 11 4 11. Ru dar 12 3 12. Di na mo 11 3 13. Po `a re v. 11 3 14. Obi li} 12 3 15. Sme de re vo12 3 16. Cr ven ka 12 2

23:23 31:28 24:32 27:28 31:29 25:22

0 0 387:323 24 2 0 327:274 20 1 3 352:316 17 1 2 247:222 13 1 4 296:272 13 1 5 318:313 13 3 4 299:299 13 2 4 308:289 12 2 4 312:315 12 1 6 326:356 9 2 7 285:313 8 0 8 303:323 6 0 8 289:315 6 0 9 330:365 6 0 9 268:303 6 010 317:347 4

PRVA MU[KA LIGA Ba ne Ra {ka - Mla dost TSK Vr bas Kar neks - Mo kra Go ra Pro le ter - Za je ~ar Pri boj - Zla tar No vi Pa zar - C. zve zda

37:26 32:31 21:28 23:22 31:27

ODBOJKA Va ra din - Di na mo (P) Je din stvo (U) - Voj vo di na Ko lu ba ra - TENT Vi zu ra - NIS Spar tak C. zve zda - Rad ni~ ki (B) 1. Spar tak 2. TENT 3. Ko lu ba ra 4. Vi zu ra 5. Va ra din 6. C. zve zda 7. Je din stvo 8. Di na mo 9. Rad ni~ ki 10. Voj vo di na

10 10 9 9 10 6 9 10 9 10

9 7 5 5 5 4 4 3 3 1

1 3 4 4 5 2 5 7 6 9

1:3 3:0 0:3 3:2 (da nas) 29:12 24:11 19:14 21:17 18:19 15:8 18:19 17:25 11:25 5:28

25 22 16 16 14 13 12 10 6 4

SUPERLIGA (M) Spar tak (Q) - Klek M. rad nik - Je din stvo (SP)

3:0 3:0

PRVA LIGA (@) Klek - Gim na zi ja lac @e le zni ~ar (L) - Po {tar La za re vac - MD Zre wa nin Sme~ 5 - Stu dent Cr no ko sa - Je din stvo (SP)

3:1 3:0 2:3 1:3 1:3

PRVA LIGA (M) Obi li} - \er dap Sme de re vo - Spar tak (S) VGSK - No vi Sad Bo rac (S) - Ja go di na Ni{ - No vi Pa zar

2:3 1:3 2:3 3:0 1:3

dnevnik

PRVA A MU[KA LIGA

IZ NBA LIGE

Tu ga kraj Be ge ja

Pa vlo vi} u Bo ston Sel tik si ma?

Proleter – Sloboda (U) 76:85 (21:22, 12:17, 12:24, 21:20) ZRE WA NIN: No va ha la spor to va, gle da la ca: 500. Su di je: Oberk ne è vi} i Jev to vi} (Be o grad), Pe ceq (No vi Sad). PRO LE TER: Kne è vi}, Vu lin 2, Maj ki} 9, To mi}, Bje go vi} 6, Pi ter son, Pe ko vi} 20, Mar ti no vi}, Igru ti no vi} 25, Obre no vi} 7, Bo ò vi}. SLO BO DA (U): \u ri} 6, Ku bu ro vi} 12, An |i} 13, Ra ki}, Ma rin ko vi} 9, Va si} 3, Ar na u to vi} 12, Po po vi} 13, Mu wi}, Vu ~i }e vi}, Jev to vi} 17, Ga ~e {a. Zre wa nin ski ko {ar ka {i su iz gu bi li na svom par ke tu od di rekt nog ri va la u bor bi za op sta nak Slo bo de iz Uì ca i ta ko se be gur nu li na dno pr vo li ga {ke ta be le. Ni {ta ni je funk ci o ni sa lo u eki pi tre ne ra Pa pi }a, kqu~ ni igra ~i Pro le te ra su pod ba ci li i od i gra li is pod ni voa. To je cen tar ski tan dem go sti ju Po po vi} – An |i} is ko ri stio i na po lu vre me svo joj eki pi do neo pred nost -39:33. Tek u po sled woj ~e tvr ti ni, no {en pu bli kom i troj ka ma Pe ko vi }a i Obre no vi }a, eki pa iz gra da na Be ge ju po ka za la je svo je pra vo li ce, sti gla je mi nus od 15 po e na i na tri mi nu ta pre kra ja po ve la 71:70. To je, ipak, bi lo sve od cr ve no – be lih, po gre {na tak ti ka i ne re zon ski {u te vi otvo ri li su pri li ku Uì ~a ni ma da is pod obru ~a do mi ni ra ju i do bi ju utak mi cu- 85:76. N. Jowev

Srp s ki ko {ar k a{ Alek s an dar Pa vlo vi} na la zi se na ko rak od po vrat ka u re do ve Bo ston Sel tik s a. Pre ma pi sa wu ame ri~ kih me di ja, Sel tik si ma je tre nut no pri o ri tet do vo |e we Dej vi da Ve sta, ko ji je slo bo dan agent, a po tom }e po ~e ti pre go vo re sa Pa vlo vi }em. Eki pa iz Ma sa ~u set sa je bli zu do go vo ra sa Ve stom, ko jem je po nu di la tro go di {wi ugo vor za oko 28 mi li o na do la ra, a o~e ku je se da }e sve bi ti go to vo u ro ku od dandva. Pa vlo vi} je ve} bra nio bo je Sel tik sa u fi ni {u pro {le se zo ne, ka da je od i grao 17 utak mi ca za taj tim. Od de bi ja u naj ja ~oj li gi sve ta, 2003. go di ne kao igra~ Ju ta Xe za, Pa vlo vi} je igrao jo{ i za Kli vlend Ka va lir s e, Mi n e s o ta Tim ber vul vse, Da las Ma ve rik s e i Wu Or l e ans Hor net se. Pret hod nih da na, {to se ti ~e srp skih ko {ar ka {a u NBA li gi, u cen tru pa `we bio je Vla di mir Rad ma no vi}, ko ji je pot p i s ao za Atlan ta Ho uk se.

Srp ski ho ke ja {i po be di li su Mek si ko sa 4:1 u dru gom ko lu gru pe Svet skog pr ven stva di vi zi je 2 u Esto ni ji za igra ~e do 20 go di na. Tom po be dom na {a re pre zen ta ci ja je obez be di la op sta nak u tom ran gu tak mi ~e wa, po {to je u pr vom ko lu sla vi la pro tiv Austra li je.

Alek san dar Pa vlo vi}

PRVA MU[KA LIGA

Za je ~ar ci odr à li lek ci ju Proleter Agroìv – Zaje~ar 21:28 (8:13) ZRE WA NIN: Ha la spor to va Me di son, gle da la ca: 600. Su di je: Ra ~i} i Mi skin (Cr ven ka). Sed mer ci: Pro le ter Agro ìv 1(0), Za je ~ar 2(2), is kqu ~e wa: Pro le ter Agro ìv 4, Za je ~ar 10 mi nu ta.

Ili} (9 od bra na), Gru ji} , Be li} , St.Di mi tri} 4, Da vi do vi}, Goj ko vi} 2. ZA JE ÂR: Ko ci} (14 od bra na), Ata na sko vi} 1, Ko sto} 5, Mer kal, ]i ri}, Ste va no vi}, Cvet ko vi} 3, Gen ~i}, Pet ko vi} 8(2), ]i ri}, To mi} 5, Ja ni }i je vi}, \or |e vi} 5, De ni} 5. Li der na pr vo li ga {koj ta be li odr ào je lek ci ju mla dim ru ko me ta {i ma Pro le te ra ka ko se bo ri za bo je svog klu ba i ka ko se sna `nom od bra nom do la zi do è qe nog re zul ta ta. Igra ~i tre ne ra Rni }a su sret su prak ti~ no iz gu bi li ve} u pr vom po lu vre me nu, fan ta sti ~an na go lu bio je go stu ju }i gol man Ko ci} ko ji je za u sta vqao sve po ku {a ju Bra ko ~e vi }a, Cve ki }a i bra }e Di mi tri}. Sna `nom od bra nom Za je ~ar ci su pre ko ka pi te na Pet ko vi }a i \or |e vi }a na pra vi li raz li ku ve} u 17.mi nu tu 8:2, a na od mor oti {li sa vo| stvom -13:8. Ko li ko su bi li ne mo} ni cr ve no – be li po ka zu je i po da tak da ni su us pe li ni jed nog tre nut ka da spu ste mi nus od 5 go lo va. Go sti su 48.mi nu tu vo di li sa 22:16 i na ja vi li tri Gol man Pro le te ra De jan Ko qe vi} jumf. Ras pu ca li su se PRO LE TER AGRO @IV: Ko Ko sti} i De ni}, a ni is ku sni qe vi} (8 od bra na), Sl.Di mi gol man Ko qe vi} ni je mo gao da tri} 2, Bra ko ~e vi} 1, Tr ni ni}, do ne se si gur nost u od bra ni do Cve ki}, Kne è vi} 5, Bje li ca 3, ma }i na, pa su go sti za slu è no â gaq, Ni ko li} 2, Lo ja ni ~i} 4, sla vi li - 28:21. N. Jowev

Re van{ Pan ~ev ki Varadin BMG gradwa - Dinamo Azotara 1:3 (22:25, 20:25, 25:20, 21:25) Ste pa no vi} 8, Tri vu no vi} 6, Be za ro vi} 19, Ko ka no vi} 2, Mo `gon (l1), Sre di} 12, Bo {ko vi} 8, Og we no vi} 7. Od boj ka {i ce pan ~e va~ kog Di na ma re van {i ra le su se Va ra di nu za po raz u pr vom de lu se zo ne i osvo ji le tri bo da. Pred vo |e ne na {om re pre zen ta tiv kom Ma jom Og we no vi}, kao i Mi li com Be za re vi} Pan ~ev ke su od i gra le kva li -

Na {i po be di li i Mek si ko

Naj bo qi u na {oj se lek ci ji bio je Alek sa Lu ko vi} sa dva po got ka i jed nom asi sten ci jom, dok su se po jed nom u strel ce upi sa li Ugqe {a No va ko vi} i Ni ko la Gla vo wi}. Je di ni gol za re pre zen ta ci ju Mek si ka po sti gao je Kar los Go mes. Na Svet skom pr ven stvu u Ta li nu u po ne de qak je slo bo dan dan, a tak mi ~e we se na sta vqa u uto rak, ka da re pre zen ta ci ja Sr bi je igra pro tiv se lek ci je Bel gi je. Taj me~ se igra od 15.30 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu.

CEMENT OBELE@IO DVE DECENIJE POSTOJAWA

Pu bli ka u`i va la Cement – Rijeka 12:6

BE O ÎN: Sport ska ha la, gle da la ca 550, su di je: Gli gi}, Se ku li}, @mu ki}, Ru ì}, Ili jev ski, Da mja nov ski (Sr bi ja), Kra qi} (Hr vat ska). Re zul ta ti: do 50 kg: Pa vlov – î ~i} 2:0, do 60: D. Su li ma ni – Ba bi} 2:0 (pre da ja u 2.r.), do 62: Ra ji ~i} – Kur te{ 0:2 (No ka ut u 2.r.), do 64: Be qe vi} – Berc 0:2, Aj va zi – Be ki} 2:0, do 69: Zam fi ro vi} - Kri zma ni} 2:0 (pre da ja u 2.r.), do 75: Gli {i} – Pa sa ri ~ek 2:0, Se kiz – [mit 0:2, plus 91: Ma u ko vi} – Tran ko vi} 2:0. Uvod na bor ba: Ki ka{ – Jan ko vi} 1:1. Bok ser ski klub Ce ment obe le ìo je dve de ce ni je po sto ja wa me |u na rod nim me ~om u ko me mu je ri val bi la Ri je ka. Sla vi li su do ma }i, u ~i jim re do vi ma je bi lo i mo ma ka iz dru gih voj vo |an skih klu bo va. Pu bli ka je uì va la u bor ba ma. Od li~ no je svoj po sao od ra dio Ne nad Zam fi ro vi} i pro sto de kla si rao Kri -

zma ni }a, ko ji je dva pu ta bio u nok-da u nu. De jan Gli {i} je nad vi sio Pa sa ri ~e ka, a na{ po vre me ni re pre zen ta ti vac Fa ruk Aj va zi Be ki }a. îst boks vi |en je u naj te òj ka te go ri ji, u ko joj je Pe tar Ma u ko vi} bio mno go bo qi od Tran ko vi }a. Me |u tim, va qa za pam ti ti ime na kli na ca Da u ta Su li ma ni ja i Ra do sla va Pa vlo va, ko ji su ve li ka na da na {eg rin ga. Za naj bo qeg do ma }eg bor ca pro gla {en je Fa ruk Aj va zi, kod Ri je ~a na Gal [mit, dok su na gra du za naj bor be ni ji par do bi li Da ut Su li ma ni i To mi slav Ba bi}. [te ta je {to ova kvih pri red bi ne ma vi {e, jer po {to va o ci ple me ni te ve {ti ne vra ti li bi se na tri bi ne. ê stit ke qu di ma iz Ce men ta na sjaj noj or ga ni za ci ji pri red be, ko joj su pri su stvo va li i mno gi vi |e ni spor ti sti iz dru gih di sci pli na. M. P.

JUSEIN BOLT SAMOUVEREN

I da qe sam naj bo qi Naj br `i ~o vek na sve tu Ju sein Bolt re kao je da je on i da qe fa vo rit za osva ja we zlat ne me da qe na pred sto je }im Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Bol tov ko men tar do la zi po {to mno gi sma tra ju da je we gov tre -

Biv {i {am pion na 100 me ta ra Mo ris Grin ne dav no je re kao da vi di Bol to vog ze mqa ka kao no vog osva ja ~a olim pij ske zlat ne me da qe u toj di sci pli ni. - Uspe {no se opo ra vqam od po vre de i vra }am u for mu. Tre ni ram za jed no sa Blej kom i gu ra mo je dan

SUPERLIGA ZA DAME

NO VI SAD: Ha la SC „Sla na ba ra”, gle da la ca 350, su di je: Le ko (No vi Sad), Ba lan xi} (Be o grad). VA RA DIN BMG GRAD WA: Ma o ~i} 6, Ra da no vi} 21, Iri ~a nin 6, Ra ~i}, Mi haj lo vi} 7, Ba bi}, Pe ri {i} 5, Sta ni mi ro vi} 11, Jo vi ~i} 2, Pu {o wa (l), Kon di}, Ga qak. DI NA MO AZO TA RA: Da bi}, Pe trov (l2), Cvi jo vi}, Se ku li} 6,

SVETSKO PRVENSTVO U ESTONIJI

tet ni je u za vr {ni ca ma se to va i do ka za le da su u ovom tre nut ku is ku sni je od no vaj li je u li gi. Va ra din ke su sa mo u tre }em se tu, pred vo |e ne Va wom Ra da no vi} i Je le nom Sta ni mi ro vi} od i gra le na vi so kom ni vou i us pe le da sma we do ta da se tov ni za o sta tak, ali su u ~e tvr tom se tu po no vo bi le u pod re |e nom po lo `a ju. M. Risti}

Pla ni ra zla to u Lon do nu: Ju sein Bolt

ning part ner Jo han Blejk glav ni kan di dat za zla to na 100 me ta ra, po {to je ove go di ne tri jum fo vao na Svet skom pr ven stvu, po sle pre ra nog star ta svet skog re kor de ra. - Mno gi mi sle da ima ko da me po be di, ali ja sam i da qe naj bo qi. Ni je bit no {ta kri ti ~a ri pri ~a ju jer ih uvek de man tu jem kad iza |em na sta zu. To me mo ti vi {e, jer obo `a vam iza zo ve - re kao je Bolt.

dru gog do kraj wih gra ni ca. On tre ning do `i vqa va mno go vi {e tak mi ~ar ski od me ne - ot krio Bolt. Ja maj ~a nin je do dao da bi vo leo da na red ne go di ne obo ri re kord. - Za me ne bi bi lo is pu we we sna da od bra nim ti tu le i po no vo obo rim re kor de. Ta da bih u{ao u kwi ge kao le gen da. Mno gi ve} ka `u da to je sam, ali ja vo lim da se bi po sta vqam vi so ke stan dar de na gla sio je Bolt.

ZLA TO DE JA NI BA JI]: Ma la ba le ri na no vo sad skog Vi va den sa De ja na Ba ji} osvo ji la je zlat nu me da qu u ka go ri ji yez dens so lo na Svet skom pr ven stvu u poq skom gra du Mi ko laj ki. De se to go di {woj De ja ni je ovo dru go svet sko od li~ je, jer je pre dve ne de qe sa svet ske smo tre u ne ma~ kom gra du Ri zi uze la bron zu u {ou den su. Ina ~e, De ja na Ba ji} je i po lu fi na li sta {ou pro gra ma „Ja imam ta le nat”, ko ji se emi tu je na Ra dio te le vi zi ji Sr bi je. G. M.

c m y

SPORT

dnevnik

ponedeqak12.decembar2011.

VI NER [TE DI [E MU [KA SU PER LI GA

Pobeda crno-belih odbojka{a Par ti zan - Voj vo di na NS se me 3:2 (26:24, 25:21, 22:25, 25:27, 15:8)

AMELI TERZI] EVROPSKA BRONZA U KROSU: Atle ti ~ar ka No vog Pa za ra i re pre zen ta tiv ka Sr bi je Ame la Ter zi} osvo ji la je bron za nu me da qu u ju ni or skoj kon ku ren ci ji na Evrop skom pr ven stvu u kro su u Ve le wu. Ame la je sta zu od 3.970 me ta ra pre tr ~a la za 13 mi nu ta i 22 se kun de. Pr vo me sto osvo ji la je Eme li ja Go rec ki iz Ve li ke Bri ta ni je (13:13 mi nu ta) se kun di, dok je sre br na me da qa pri pa la Ru mun ki Jo a ni Do a gi (13:14). Te o do ra Si mo vi} je bi la 64. sa 14,40, Vi o le ta Mar ko vi} 83. sa 15,20, a Dra ga na Jan ko vi} 86. sa 15,43. Ekip no Sr bi ja je bi la 13. Kod ju ni o ra na{ naj bo qi tak mi ~ar je bio Du {an Ma ke vi} na 23. me stu sa 18,30, Ne nad Ra do va no vi} je bio 85. sa 19,25, Bog dan Pan ti} 94. sa 19,36, Bo jan Sto li} 98. sa 19,43, a Ne ma wa Ko ji} 100. sa 19,48. Po be dio je Rus Il gi zar Sa fi u lin sa 17,49. Ekip no Sr bi ja je bi la 17. Oli ve ra Jev ti} je u se ni or skoj `en skoj tr ci za u ze la 21. me sto sa 27,23 mi nu ta. Po be di la je Ir ki wa Fi o nu la Bri ton sa 25,55. U mu {koj se ni or skoj tr ci Dar ko @i va no vi} je bio 53. sa 31,10, Go ran Mi li ~i} 61. sa 31,52, a Ve li mir Bo jo vi} 66. sa 32,38. Po be dio je Bel gi ja nac Je {e te la Be ke le sa 29,15. Ekip no Sr bi ja je bi la 10. U tr ci za mla |e se ni o re Mu a mer ha sa no vi} je bio 82. sa 25,50, a Ja smin Qa ji} je bio 93. sa 26,52. Po be dio je Fran cuz Flo ran Kar va qo sa 23,44 mi nu ta.

EP U MA LIM BA ZE NI MA U POQ SKOJ

Najdanovska do polufinala

Po sled weg da na Evrop skog pr ven stva u ma lim ba ze ni ma u poq skom gra du [}e }i nu naj bo qi re zul tat od na {ih pli va ~a ostva ri la je Mi ro sla va Naj da nov ski. Ona je u di sci pli ni 50 me ta ra slo bod nim sti lom us pe la da se pla si ra u po lu fi na le, ali ne i u fi na le. Naj da nov ska je pr vo u ju tar wim kva li fi ka ci ja ma ostva ri la vre me od 25,26 se kun di {to je bio po sled wi 20. re zul tat ko ji je

vo dio u po lu fi na le. U po lu fi na lu je pli va la jo{ bo qe 25, 13 se kun di, ali to je na kra ju bi lo do voq no za 15. me sto. Od osta lih na {ih re pre zen ta ti va ca, ko ji su pli va li na 200 me ta ra slo bod nim sti lom, naj bo qe vre me imao je Ra do van Si qev ski. On je sa 1:46,85 za u zeo 24. me sto, Ve li mir Stje pa no vi} je bio 40. sa 1:47,88, a Ste fan [o rak 42. sa 1:48,06 od 65 pli va ~a. G. M.

BEOGRAD: Ha la SC [u mi ce, gle da la ca: 300, su di je: Bje li} (Be o grad), Jan ko vi} (Ni{). PAR TI ZAN: Mi ni} 25, Du sti nac, Po po vi}, Pe {ut 7, Br |o vi} 4, Sa mar xi}, Ni ko li} 14, Mi ja i lo vi} 25, Qu bi ~i} 12, @ar ko vi}, Bu la to vi}, Ili} (l). VOJ VO DI NA NS SE ME: N. ^u bri lo 1, Ste fa no vi} 2, Mi ro sa vqe vi} 8, Ve se li no vi} 11, Ivo vi} 15, Vr ban, Ka ti} 14, Ge ri} 14, L. ^u bri lo 3, Stan ko vi} 4, Ka pur (l). Od boj ka {i Par ti za na sla vi li su u pr vom me ~u dru gog de la se zo ne i re van {i ra li se Voj vo di ni za po raz na star tu {am pi o na ta. Na kra ju, No vo sa |a ni su i do bro pro {li, s ob zi rom na to da su pr va dva se ta iz gu bi li i ~e tvr ti do bi li na raz li ku. Par ti zan - Voj vo di na Rib ni ca - @e le zni ~ar M. rad nik - Je din stvo (SP) Spar tak (Q) - Klek

3:2 3:2 3:0 3:0

1. Rad ni~ ki 2. M. rad nik 3. Voj vo di na 4. C. zve zda 5. Spar tak 6. Par ti zan 7. Je din stvo 8. Rib ni ca 9. Klek 10. @e le z.

22 20 20 16 14 13 10 8 7 2

9 10 9 6 10 8 9 8 10 9

7 7 6 6 5 5 3 3 2 0

2 3 3 0 5 3 6 5 8 9

24:10 24:16 23:13 18:7 19:20 18:13 14:19 13:18 10:25 5:27

Razlika u Maji Od boj ka {i ce pan ~e va~ kog Di na ma re van {i ra le su se Va ra din ka ma za po raz u pr vom ko lu pr ven stva i ta ko na lep na ~in po tvr di la po be du nad Cr ve nom zve zdom u pro {lom ko lu. ^i ni se da je po ja va Ma je Og we no vi} u re do vim Pan ~ev ki od lu ~i la po bed ni ka voj vo |an skog der bi ja. Di na mu ni su cve ta le ru `e u do sa da {wem de lu pr ven stva, a Va ra din jo{ i sa da, kao no vaj li ja u naj ja ~em ran gu, s pra vom no si epi tet naj pri jat ni jeg iz ne na |e wa srp ske od boj ka {ke eli te. Do bro su Pan ~ev ke bi le pri pre mqe ne za te {ko i ne u god no go sto va we u No vom Sa du, ali su zna li oda kle du va ju do ma }i ve tro vi. U{to po va le su glav nog na pa da ~a Va ra di na Ne ve nu Iri ~a nin, a sa ma Va wa Ra da no vi}, sred wi blo ker, ni je mo gla ozbiq ni je da se od u pre is ku snom pro tiv ni ku. Ko na~ ni tri jumf Di na ma (3:1) re al na je sli ka od no sa sna ga u ovom tre nut ku. - Iako je Og we no vi }e va s na ma ima la sve ga dva tre nin ga mno go zna ~i sva koj eki pi. Ve li ko je za do voq stvo vo di ti eki pu u ko joj je je dan od naj bo qih svet skih teh ni ~a ra. Zna li smo {ta nas ~e ka na ne u god nom go sto va wu

Pet medaqa za Veselinovi}a

De taq s tak mi ~e wa

bio Ste fan Ve se li no vi} iz So kol skog dru {tva Voj vo di na sa jed nim zla tom (vra ti lo 11,200), tri sre bra (raz boj 11,850, kow s hva taq ka ma 10,400, par ter 11,900) i jed nom bron zom (ka ri ke 10,550). U dru goj ka te go ri ji naj u spe {ni ji je bio Bu ga rin Da vid Ha dul ston sa ~e ti ri zla ta (par ter 13,300, kow s hva taq ka ma 12,750, pre skok 13,650, raz boj 13,050) i dva sre bra (ka ri ke 11,550, vra ti lo 10,650). Od na {ih tak mi ~a ra naj usp{ni ji je bio Pe tar Ve fi} iz ko sto la~ kog Par ti za na sa tri sre bra (pre skok 13,375, raz boj 12,550, kow s hva taq ka ma 11,300) i tri bron ze (par ter 12,450, ka ri ka 11,300, vra ti lo 10,600). U tre }oj ka te go ri ji po dva zla ta su po de li li Pe tar Ve li~ ko vi} iz Ni {a (pre skok 13,350, kow s hva taq ka ma 13,150), Vla di mir

Tu {ev iz Bu gar ske (raz boj 13,150, ka ri ke 12,050) i Mi ha [mi goc iz Slo ve ni je (vra ti lo 11,550, par ter 12,600). U ~e tvr toj ka te go ri ji naj u spe {ni ji je bio Ga vri lo Ili} iz Ni {a sa tri zla ta (par ter 13,250, ka ri ke 13,100, vra ti lo 12,500) i dva sre bra (pre skok 13,650, raz boj 12,650). Ni ko la Mr |e no vi} iz So kol skog dru {tva Voj vo di na uzeo je dva zla ta (pre skok 14,050, raz boj 12,750) i jed nu bron zu (par ter 12,700). Kod de vo ja ka u pr voj ka te go ri ji naj u spe {ni ja je bi la Ru mun ka Te o do ra ]ri san iz De ve sa zla tom (gre da 13,200), sre brom (pre skok 12,500) i bron zom (par ter 11,650). Od na {ih tak mi ~ar ki naj u spe {ni ja je bi la De ja na Ku zma no vi} iz So kol skog dru {tva Voj vo di na Fo to: R. Ha yi} sa dva ~e tvr ta mr sta (dvo vi sin ski raz boj, gre da). U dru goj ka te go ri ji po dva zla ta su po de li le Hr va ti ca Ana Dje rak iz Mar ja na (pre skok 13,675, par ter 13,050) i Ru mun ka La u ra Jur ka iz De ve (dvo vi sin ski raz boj 11,900, gre da 13,450). Od na {ih gim na sti ~ar ki naj u spe {ni ja je bi la Ta ma ra Mr |e no vi} iz SD Voj vo di ne sa sre brom (par ter 13,000), uz dva ~e tvr ta me sta (pre skok, dvo vi sin ski raz boj). U tre }oj ka te go ri ji naj u spe {ni ja je bi la Hr va ti ca Ema Ka ji} iz Vi te sa tri zla ta (pre skok 13,325, gre da 11,450, par ter 13,000) i jed nim sre brom (dvo vi sin ski raz boj 8,900). Od na {ih de vo ja ka Alek san dra Raj ~i} iz SD Voj vo di ne uze la je zla to (dvo vi sin ski raz boj 11,000, sre bro (gre da 10,550) i bron zu (pre skok 12,100). G. Ma le no vi}

sre} ni ji i spret ni ji, dik ti rao je ri tam i osvo ji ve }i deo ko la ~a iz der bi ja- dva bo da, dok je No vo sa |a ni ma pri pao je dan. M. R.

PAN ^EV KE SE RE VAN [I RA LE VA RA DIN KA MA

ME MO RI JAL „LA ZA KR STI] I MA RI CA YE LA TO VI]”

Dru gog da na Dru gog po re du Me mo ri ja la „La za Kr sti} i Ma ri ca Xe la to vi}„ u or ga ni za ci ji So kol skog dru {tva Voj vo di na odr `a na su fi na la po spra va ma u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. Kod mu {ka ra ca u pr voj ka te go ri ji naj u spe {ni ji je bio Bu ga rin Va le ri Ran ge lov, ko ji je osvo jio dva zla ta (kow s hva taq ka ma 10,750, raz boj 12,050), a od na {ih tak mi ~a ra naj u spe {ni ji je

U pr vom go sti su pro k oc k a l i ve l i k u pred nost (13:6). Cr no-be li su od tog mo men ta po ~e li sjaj no da ser vi ra ju i po la ko su to pi li pred nost ri va la, a spa si li su i jed nu set lop tu (24:23). Par ti zan je po veo pr vi put u se tu po s le kon tre Qu bi ~i }a, a ovaj pe riod je za vr {en po sle blo ka istog igra ~a (26:24). Ri va li su bi li u ega lu i u dru gom se tu do 19:19, a ta da je u za vr {ni ci po n o vo po p u s ti l a kon cen tra ci ja igra ~a Voj vo di ne na pri je mu. Ne ko li ko do brih ser vi sa Bu la to vi }a do ne la je Par ti za nu si gur no vo| stvo - 25:21. Ipak, smo g li su No vo sa |a ni sna ge da uz vra te. U tre } em pe ri o du su naj vi {e za hva q u j u } i od l i~ noj igri kroz sre di nu Ge ri} i Ve se li no vi} u blo ku ~e ka ju Mi ni }a i sjaj nom Ivo vi }u sma wi li re zul tat. U ~e tvr toj de o- ni mqi vijm se tu Voj vo di na je ni ci vo di la se ve li ka bor ba, ima la vi {e `i va ca i re zul ta ta No vo sa |a ni su ju ri li iz jed na - iz jed na ~i la na 2:2, pa se u{lo u ~e we, do ma }in je na sto jao da koc kar ski set, gde je i sre }a bi me~ za vr {i. U naj du `em i naj za - tan ~i ni lac. Par ti zan je bio

u No vom Sa du i za do vo qan sam po be dom. U do brom smo rit mu i, ma ko li ko kod nas osta la Ma ja, pro ba }e mo u na stu pa ju }em me ~u da na pra vi mo do bar re zul tat - re kao je tre ner Di na mo Azo ta re Alek san dar Vla di sa vqev. Ka pi ten ka Ba na }an ki Ta we Sre di} i raz i gra na is ku sna Mi li ca Be za re vi} od i gra le su ve o ma do bar me~ i, uz Og we no vi }e vu, do ne le po be du. Va ra din ke su igra le od li~ nu od bra nu, ali bez vi so kog pro cen ta re a li za ci je na pa da, ni su mo gle da o~e ku ju ni {ta bo qe. - U pr vom de lu se zo ne igra li smo na ni o vu ko ji je bio iz nad na {ih mo gu} no sti, a sa da je smo u re al noj si tu a ci ji. Ina ~e, ima mo sa mo dva sred wa blo ke ra, a po vre |e na nam je Sne à na Jo vi ~i} i u si tu a ci ji smo da kr pi mo po sta vu. We no od su stvo se mno go ose ti i è lim joj {to br ì opo ra vak i po vra tak na te ren. Pan ~ev ke su bi le bo qe, ima le su Ma ju Og we no vi}, ali us pe li smo da osvo ji mo set, ma da je bi lo si tu a ci ja ko je smo mo gli bo qe da re {i mo i da osvo ji mo bar - is ta kao je tre ner va ra di na Jo vo Ca ko vi}. M. Ri sti}

PRE MI JER LI GA SR BI JE

Hajduk i Partizan {ampioni U or ga ni za ci ji Ka ra te fe de ra ci je Sr bi je i teh ni~ koj po dr {ci KK Haj duk, u Ku li je odr `an za vr {ni tur nir Pre mi jer li ge Sr bi je za mu {kra ce i da me. Tak mi ~e we je bi lo za ni mqi vo i zbog ~i we ni ce da je do ma }i Haj duk na kon pr vog tur ni ra vo dio, da se zna lo da }e ima ti po dr {ku sa tri bi na i po sta vqa lo se pi ta we ko li ko }e taj psi ho lo {ki pri ti sak uti ca ti na iza bra ni ke La za ra Gre be ra. No, eki pa Haj du ka, pred vo |e na ka pi te nom Ni ko la {om, te svet skim pr va ci ma Umi ~e vi }em i Jer ko vi }e, re pre zen ta tiv cem ]u ri }em i po u zda nim Jo va no vim ni je pod le gla pri ti sku, ve} je po be di la Di na mo iz Pan ~e va sa 3:2, a NIS iz No vog Sa da sa 5:0 i ta ko je dru ga ti tu la {am pi o na Pre mi jer li ge sti gla u Ku lu. Ku qa ni su osvo ji li pr vo me sto sa mak si mal nih 10 bo do va, dru go je pri pa lo Stu dent skom gra du iz Be o gra da sa

Ka ra ti sti Haj du ka i ka ra tist ki we Par ti za na za slu `e no osvo ji li pr va me sta

7, a tre }e be o grad skom Ko lo su, ta ko |e sa 7 bo do va, ali Stu dent ski grad je imao bo qu poen raz li ku. Pan ~ev ci, pred vo |e ni svet skim pr va kom Bi te vi }em, mo ra li su se

za do vo qi ti ~e tvr tim me stom sa 4 bo da, Bo rac iz ^a~ ka je pe ti sa 2, a NIS iz No vog Sa da, Rad ni~ ki iz Obre nov ca i U`i ce su tak mi ~e we za vr {i li bez bo do va.

U `en skoj kon ku ren ci ji ti tu la je pri pa la be o grad skom Par ti za nu, a pre su dio je su sret s no vo sad skim Ma va {i jem, ko jeg su ka ra tist ki we Par ti za na do bi le sa 2:1. Be o gra |an ke su se zo nu za vr {i le na pr vom me stu sa 8 bo do va, Ma va {i je dru gi sa 4, tre }i je Za dru gar iz La za re va sa 3, ko li ko ima i Ni{ na ~e tvr tom me stu. Pe to me sto je pri pa lo eki pi NIS-a iz No vog Sa da sa dva, dok su be o grad ski So ko [tark i Zre wa nin li ga {ko tak mi ~e we za vr {i li bez bo do va. Pe ha re i me da qe {am pi o ni ma, ka ra tist ki wa ma Par ti za na i ka ra ti sti ma Haj du ka, uru ~io je pred se nik Ka ra te fe de ra ci je Sr bi je Sla vo qub Pi per, a me da qe i di plo me za dru go i tre }e me sto uru ~i li su La slo Gre ber, pred sed nik Ka ra te klu ba Haj duk i @eq ko Dvo `ak, po sla nik u Skup {ti ni Voj vo di ne. \. Bo ja ni}

AkCiJA

ponedeqak12.decembar2011.

dnevnik

„ K A K O D A . . . Z E L E N O ( P R E ) V A S P I T A V A W E O D R A S L I H ” IZ „TO ZI NE GIM NA ZI JE” PO RU ^U JU

Ni smo sa mi na pla ne ti Pred sta vu „Ko pri vi}” u~e ni ovom sta blu ili bar ube di ti ci kla à, da li an ke ti ra ni raz ci gim na zi je „Sve to zar Mar ko dru ge da obra te pa `wu na ~i we dva ja ju ot pad, kao {te de ener gi vi}” iz ve li su u okvi ru pro jek ta ni cu da ni smo sa mi na ovom sve ju, da li vo de ra ~u na o vr sti am „Ka ko da... -Ze le no (pre)vas pi tu i da ga de li mo sa dru gim stvo ba la è pri ku po vi ni, gde par ta we od ra slih” ~i me su skre nu re wi ma - za kqu ~i la je ova u~e ki ra ju vo zi la i dru go. Re zul ta ti li pa `wu na isto i me nu ugro è ni ca. su po ka za li da od ra sli sma tra ju nu vr stu dr ve ta. Sce na rist ki Po red ovih de vo ja ka, u pred da je in du strij ski ot pad naj ve }i wa, u~e ni ca tre }eg raz re da ove sta vi su u~e stvo va li i Ol ga Ni eko lo {ki pro blem u Sr bi ji, {ko le Ma ri ja Man di} ob ja sni ko li}, Jo va na Ste fa no vi}, Da dok su se u~e ni ci od lu ~i li za la je da su na in ter ne za ga |e we vo de, tla, tu is tra ì va li za ze mqi {ta i hra ne. {ti }e ne biq ne vr ste Obe gru pe slo ì le Re zul ta ti an ke te su po ka za li da od ra sli Po kra ji ne i pre po su se da je za ga |e we sma tra ju da je in du strij ski ot pad naj ve }i zna li da ~e sto pro |u vo de, va zdu ha i ze eko lo {ki pro blem u Sr bi ji, dok su se po red ko priv }a po ne mqi {ta naj ve }i u~e ni ci od lu ~i li za za ga |e we vo de, ko li ko pu ta dnev no, a glo bal ni eko lo {ki tla, ze mqi {ta i hra ne da ni ne zna ju {ta je. pro blem. Po red Ti Do {li su do za kqu~ ka ja ne La o {e vi}, an da ve ro vat no ma li ke tu su osmi sli le i broj gra |a na zna uop {te za po mjan To do ro vi}, Uro{ Mi la no u~e ni ce Ta ma ra Pe tro vi}, Te o sto ja we ovog dr ve ta, pa su re {i vi} i Vla di mir Mi ja to vi}. Ta do ra Ki li bar da i Bog dan ka li da ga per so ni fi ku ju u pred ko |e, Gim na zi ja je ima la i dru gi Iva no vi}. sta vi i da ono pred sta vqa „dr vo deo pro jek ta, gde su sred wo U re a li za ci ji ovih eko-ak uspo me na”. {kol ci kroz test „Ko li ko ci ja u~e stvo va la je men tor ka, - De da i de ~ak se {e ta ju i od ste”ze le ni„? is pi ti va li zna we pro fe so ri ca bi o lo gi je Ibo ja lu ~e da sed nu is pod dr ve ta gde svo jih {kol sih dru go va iz ~e ê pre gi, ko ja se osvr nu la na on da kre }e pri ~a - opi su je rad tvr te go di ne, za po sle nih u {ko ak ti van rad u~e ni ka u bi o lo wu pred sta ve Man di}. De da go vo ri o fud ba lu ko ji je igrao u par ku, ka ko je na me stu gde je sad tak si sta ja li {te ne ka da bi lo ze le ni lo, na vo di sve uspo me ne u ve zi sa dr ve tom i tim kra jem. U na stav ku pred sta ve, ne mar ni vo za~ auto mo bi la uda ra u dr vo i lo mi mu gra we ko je ka sni je sa ni ra ju rad ni ci „Grad skog ze le ni la”. Ka ko bi po di gli svest o zna ~a ju biq nih vr sta, dva li ka s po ~et ka pri ~e za kqu ~u ju da je neo p hod no kon stant no go vo ri ti o eko lo {kim te ma ma, odr à va ti pre da va wa, tri bi ne i dru ge vr ste edu ka ci ja. Ka ko je ob ja sni la jed na od u~e sni ca pro jek ta An |e la Zin do vi}, svest o pri li i fir ma ma „Ur ba ni zam” i {ko-eko l o { koj sek c i j i. ê rod nim le po ta ma ze mqe je ve o ma „Austro-term” o eko-te ma ma. pre gi je re kla da su re dov ne ak sla bo raz vi je na te qu di, ugro Pre ma re ~i ma ko or di na tor ke tiv no sti obe le à va we zna ~aj à va ju }i i uni {ta va ju }i biq ni gru pe, u~e ni ce tre }eg raz re da, nih da tu ma po put Da na pla ne te svet, la ko za bo ra vqa ju we go vu Ti ja ne La lo {e vi} ciq je bio da Ze mqe, pi sa we re fe ra ta, pra va `nost. Zin do vi} se osvr nu la se kroz ne ka op {ta pi ta wa sa vqe we pre zen ta ci ja, u~e stvo na ~i we ni cu da iz duv ni ga so vi, zna ko li ko qu di u~e stvu ju u o~u va we na ra znim pro jek ti ma, a ne kul tur ni pro la zni ci i ne pa va wu pri ro de, od no sno u we nom na pro le }e je pla ni ran i te ren `qi vi vo za ~i ugro à va ju sta uni {te wu. U an ke ti je ob u hva ski rad, ka ko bi se ono {to je bla ko pri vi }a u cen tru gra da. }e no oko 150 qu di, a is pi ti va lo pri ka za no na pa no i ma {ko le, - Na da mo se da }e mo na {im an se ko li ko se zna o naj ve }im glo spro ve lo u deo. ga ò va wem vra ti ti bar deo sja ja bal nim za ga |i va ~i ma, {ta je re A. Je ri ni}

ZE LE NA SVEST U^E NI KA SRED WE [KO LE „SVE TO ZAR MI LE TI]”

Od ru gla na pra vi li oazu

Ka ko bi naj bo qe re a li zo va li pro je kat „Ka ko da... -Ze le no (pre)vas pi ta we od ra slih”, u~e ni ci Sred we {ko le „Sve to zar Mi le ti}” or ga ni zo va li su ak ci ju ~i {}e wa i oze le wa va wa dvo ri {ta. Pre ma re ~i ma ko or di na tor ke u~e ni ka, pro fe so ri ce bi o lo gi je Ja smi ne Jan ~i}, pret hod no su u~e sni ci pri ku pqa li fo to gra fi je ko ji ma su na me ra va li da skre nu pa `wu na ono {to u gra du uni {ta va i ru ì ì vot nu sre di nu. - Fo to gra fi sa li su me sta na ko ji ma po sto ji za ga |e we, na pu tu od {ko le do ku }e i obr nu to. To kom te ak ci je, shva ti li su da naj vi {e vre me na za pra vo pro vo de u {ko li, te su se skon cen tri sa li na de ta qe u we noj ne po srd noj bli zi ni, kao i na wu sa mu - ob ja sni la je Jan ~i} na po me nuv {i da naj ve }i pro blem pred sta vqa ju ske le u do ri {tu, zbog ko jeg je ono ne u po tre bqi vo. Ona je do da la da, ka ko bi se bi na pra vi li ika kvu ze le nu oazu, u~ ni ci su do {li na ide ju da upra vo je dan deo dvo ri {ta ure de i pre tvo re ga u me sto gde mo gu da uì va ju i oni i pro fe so ri. U~e ni ci su kroz kon kret nu ak ci ju od lu ~i li da uti ~u na „ze le nu svest” svo jih ko le ga i za po sle nih u {ko li. Po red to ga, upra vo u okvi ru pro jek ta, or ga ni zo va na je iz lo `ba fo to gra fi ja pre i po sle ak ci je. Na jed nom od pla ka ta bi lo je is pi sa no „Sra sli smo sa ske la ma” na ko jem su u~e ni ci ja sno pri ka za li

svoj stav pre ma lo {em sta wu u ko jem se {ko la na la zi. U~e nik dru gog raz re da sme ra eko nom ski teh ni ~ar i pred sed nik u~e ni~ kog par la men ta Lu ka Sta me ko vi} ka zao je da su sop stve nim sred stvi ma i ala tom iz {ko le, u~e ni ci sa mi ras kr ~i li po me nu to pod ru~ je, o~i sti li ga, za sa di li cve }e, po sta vi li klu pe. -Is hod je bio po zi ti van, jer u~e ni ci sad ima ju me sto gde pro vo de od mor, a na sav ni ci odr `a va ju pre da va wa kad je le po vre me.U u~i o ni ca ma su uslo vi ne mo gu }i, zbog ra do va u dvo ri {tu, pa pra {i na stal no ula zi, ve o ma je to plo le ti, a zi mi hlad no na veo je Sta men ko vi} do da ju }i da je {te ta u ka vom se sta wu {ko la na {la, s ob zi rom na to da je jed na od naj ve }ih po bro ju u~e ni ka u Voj vo di ni. Ka ko sa zna je mo, u {ko li funk ci o ni {e eko lo {ka sek ci ja ko ju vo di po me nu ta pro fe so ri ca Jan ~i}. U okvi ru te sek ci je or ga ni zu ju se broj ne ak tiv no sti ka ko bi se skre nu la pa `wa na va `nost eko lo gi je i za {ti te `i vot ne sre di ne, ali i na uti caj {tet nih ma te ri ja na ~o ve ka. Sa go vor ni ca je re kla da je u pla nu da se or ga ni zu je

tri bi na u okvi ru ko je }e se di sku tva ti o upo tre bi pro te i na u spor tu, kao i o ra znim di je ta ma ko ji ma su ti nej xer ke sklo ne. Ta ko |e, ka ko bi {ko lu u~i ni li lep {om, u~e ni ci su or ga ni zo va li i ak ci ju kre ~e wa u~i o ni ca, za {ta su sa mi

pri ku pi li no vac. Po red ze le nog vas pi ta wa, ova de ca ra de i na hu ma nom, te ta ko pri ku pqa ju igra~ ke, ode }u, pri bor za li~ nu hi gi je nu i dru ge stva ri za de cu Svra ti {ta, a or ga ni zva }e i hu ma ni tar nu `ur ku gde }e no vac od pro da je ula zni ca do ni ra ti tro ma u~e ni ci ma ko ji `i ve u te {kom ma te ri jal nom sta wu. A. Je ri ni}

TEH NI^ KA [KO LA „MI LE VA MA RI]-AJN [TAJN”

Ze le ni kro vo vi „Eko-gra da” U~e ni ci Teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn” su u okvi ru pro jek ta „Ka ko da... - Ze le no (pre)vas pi ta we od ra slih” or ga ni zo va li ve li ki broj ak ci ja, a sva ka ko naj zah tev ni ji bio je pro je kat „Eko-grad”, od no sno pre z en t a c i j a kom p let n o ure | e n og eko lo {kog na se qa u ko jem je u~e stvo va lo se dam u~e ni ka sa sme ra ar hi tek ton ski teh ni ~ar. Po red to ga, na pra vi li su fo to-iz lo `bu, u okvi ru ko je su pri ka za li do bre i lo {e stra ne

No vog Sa da, pred sta vu o eko lo {koj Cr ven ka pi i an ke te i te sto ve ko ji su se ba vi li eko lo {kim osve {}e wem od ra slih. Pro fe so ri ca bi o lo gi je i he mi je, ko ja je bi la men tor ka pro jek ta „Eko grad”, Alek san dra Ra du si no vi} ka `e da se ovo, za mi {qe no, na se qe ba zi ra lo na aspek t u ob n o v qi v ih iz v o r a ener gi je i ener get skoj efi ka sno sti i da su u~e ni ci od po ~et ka ak ci je bi li ja ko mo ti vi sa ni.

- \a ci su bi li no si o ci pro jek ta i pri me wi va li su sve za ko ne i zah te ve Evrop ske uni je ko ji }e usko ro po ~e ti da se pri me wu ju i u Sr bi ji. Ti za ko ni go vo re o to me da sva ki obje kat mo ra ima ti ener get ski pa so{, od no sno da bu de ener get ski efi ka sni ji. De ca su da la kon kre tan pri kaz na se qa, oze le wa va we par ko va, igra li {ta, {e ta li {ta i stam be nih de lo va. Pred lo ì li su si stem ze le nih kro vo va ko jim se po boq {a va ju uslo vi ì vo ta u gra do vi ma ap sorp ci jom pra {i ne i za ga |e wa, sma we wem bu ke, po ve }a va wem vla `no sti va zdu ha - ka è Ra du si no vi}. Ona do da je da su se ba vi li i ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je, od no sno ge o ter mal nim iz vo ri ma i ener gi jom ve tra i sun ca, ko ji se u ve li koj me ri mo gu ko ri sti ti u Voj vo di ni. Po red eko lo {kog aspek ta, |a ci su uze li u ob zir i so ci o lol {ki i eko nom ski aspekt eko na se qa, a svi we go vi de lo vi u svom sklo pu ima ju objek te i me sta ko ja po di ù i da ju bo qi kva li tet dru {tve nog ì vo ta sta nov ni ka i omo gu }a va ju br zu i la ku, po slov nu, kul tur nu i obra zov nu ko mu ni ka ci ju. - Na {a ze mqa je na sa mom dnu le stvi ce, {to se ti ~e ko ri {}e wa „ze le nih” iz vo ra ener gi je, pa bi sa mim tim tre ba lo {to vi {e da ra di mo na edu ka ci ji mla dih i na wi ho vom ospo so bqa va wu, ka ko bi u bu du} no sti to pro me ni li - re kla je Ra du si no vi}.

Jed na od u~e ni ca ko ja je u~e stvo va la u ovom pro jek tu Ani ca @iv ko vi} ka `e da su se i pre ove ak ci je in te re so va li za eko lo gi ju i da su za to svi bi li ja ko mo ti vi sa ni. - Na u ~i li smo mno go o eko lo {kim za ko ni ma, o kla si fi ka ci ji vo da, ve tro va i uop {te o ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je. [ko la nam je fi nan si ra la i od la zak na eko lo {ki se mi -

nar u Be o grad. Mi slim da bi tre ba lo mno go vi {e da se pri ~a o to me, a po go tvo sred wo {kol ci ma i osnov ci ma. Za in te re so va ni smo i za bu du }e pro jek te Grad ske upra ve za za {ti tu `i vot ne sre di ne, a i na{ pro je kat bi, ta ko |e, po no vo pred sta vi li ako bi ima li mo gu} nost - na ve la je @iv ko vi}. G. ^et nik

AkCiJA

c m y

dnevnik

ponedeqak12.decembar2011.

„ K A K O D A . . . Z E L E N O ( P R E ) V A S P I T A V A W E O D R A S L I H ” AK TIV NO STI \A KA PO QO PRI VRED NE [KO LE

Zbog ~o ve ka pri ro da ne sta je Fo to iz lo `ba „Si vo - ze le ni svet” Po qo pri vred ne {ko le sa do mom u~e ni ka u Fu to gu na za ni mqiv na ~in pri ka za la je vi |e we mla dih {ta je u sre di ni eko lo {ki po dob no, a {ta ne. U okvi ru pro jek ta „Ka ko da... -Ze le no (pre)vas pi ta we od ra slih”, u~e ni ci ove {ko le su, na umet ni~ ki na ~in, iz ra zi li do bre i lo {e si tu a ci je u gra du i uka za li na pro blem u o~u va wu `i vot ne sre di ne. -Te me ko ji ma smo se ba vi li je su za {ti ta `i vot ne sre di ne i bi o di ver zi tet. Po ru ka ovog pro jek ta bi la je

„Pro me ni mo bo je, si vo za me ni mo ze le nim” - ob ja sni la je u~e ni ca dru gog raz re da sme ra po qo pri vred ni teh ni ~ar Alek san dra Sto ja ko vi}. U~e s ni c i pro j ek t a iz v e l i su i pred sta vu ko ja je no si la isti na ziv kao iz lo `ba, gde su me ta fo ri~ ki pri ka za li ka ko pri ro da ne sta je pod uti ca jem ~o ve ka. Ka ko je ob ja sni la jed n a od ko o r d i n a t or k i pro j ek t a, pro f e s o r i c a bi o l o g i j e Mir j a n a \or |e vi}, u~e ni ce su bi le ob u ~e ne u be lo i na gla vi su ima le ven ce od cve }a, a u ru ka ma kor pe pu ne ja bu ka.

Pu bli ci su de li le let ke sa po ru ka ma o eko lo {koj sve sti i po me nu to vo }e, sve dok kor pa ni je osta la pra zna. - Na kon to ga, ski nu le su odo ru, obri sa le {min ku i po sta le tu `ne jer su shva ti le da su kor pe pra zne, {to sim bo li zu je ne sta nak sve ga onog {to je pri ro da da la ka za la je \or |e vi} do da ju }i da je ide ju za pred sta vu da la i we na ko le gi ni ca Ve ra Da ki}. Kao deo svo j ih ak tiv no sti, u~e ni ci su iz da li i ~a so pis „Eko pla tan” u ko jem su po bro ja li svo je ak ci je ko je se ti ~u eko-te ma, a odr à li su i raz ne ra di o ni ce, ka ko za edu ka ci ju svo jih dru go va iz {ko le, ta ko i za po s le n ih. U~e n ik dru g og raz re da raz re da sme ra po qo pri v red n i teh n i ~ ar Ivan Ju ra ki} ob ja snio je da su ~i sti l i {kol s ko dvo r i { te, odva ja li ot pad ko ji su od la ga li u po seb ne kon tej ner za pa p ir, me t al, pla s ti k u i dru go, i pra vqe we kom po sta. Do dao je da su re ci kli ra li elek tron ski ot pad, te su sve sta re ra ~u na re, mo bil ne te le fo ne, te le vi zo re i dru go sku pqa li i od la ga li u po se ban kon tej ner. We go va pi j a t e q i c a Su z a n a Ko z i} iz dvo ji la je od la zak na Za sa vi cu kao po seb no uì va we u ce lo kupnm pro jek tu. Ona je, kao naj i n t e r e s ant n i j e, iz dvo j i l a vo ` wu bro d om i obi la zak ì vo ti wa i bi qa ka ko ji je ni ka da na na {im pro sto ri ma bi lo vi {e hi qa da, a sa da na sta wu ju sa mo

U~e ni~ ka kom pa ni ja za PET am ba la ù Di rek to ri ca {ko le @eq ka Mi li ~i} re kla je da se sa mim upi som u {ko lu u~e ni ci ori jen ti {u ka za {ti ti pri ro de. Ob ja sni la je da su u pla nu do dat ni pro jek ti ko ji se ti ~u ze le ni je i ~i sti je {ko le, te ra pij skog ja ha wa i po ja ~a ne bez bed no sti. - Stvo re na je u~e ni~ ka kom pa ni ja za PET am ba la ù i re ci kla ù i ot vre je u~e ni~ ki ra ~un. Sa nov cem ko ji bu de za ra |en od re ci kli ra wa, bi }e fi nan si ra ne wi ho ve po tre be, eks kur zi je, iz le ti i dru go - ka za la je Mi li ~i} na vo de }i da je Fond za za {ti tu ìvt ne sre di ne do ni rao kon tej ne re {ko li ko ji slu è za re ci kla ù. Ka ko ne za ga di ti oko li nu, po na {a ti se dru{tvno od go vor no i za ra di ti od to ga. To je spoj do brog i ko ri snog, uz po ru ku „Re ci kli raj-pro fi ti raj”, za kqu ~i la je di rek to ri ca. od re |e ne lo ka li te te. Ko zi} je na pi sa l a i esej „[ko l a i {ko l o v a w e 2030. go di ne” u okvi ru za dat ka Pet ni ce gde je di sku to va la o to me ko li ko je va `no uve sti {to vi {e pred me ta ko ji se ti ~u eko lo gi je u obra zov ni si stem kao prak se ko ja bi te o ri ju pod u pi ra la. U okvi ru Po qo pri vred ne {ko le ve} vi {e od de ce ni je funk ci o ni {e Eko lo {ka sek ci ja ko ju vo di upra vo pro f e s o r i c a Mir j a n a \or | e v i}.

Ona je na ve la da su u ovj pro je kat u{li sa ci qem da u bri gu o `i vot noj sre di ni ukqu ~e naj mla |u po pu la ci ju. - Mi sle }i o mla di ma, mi sli mo o bu du} no sti, kao wih obra zu je mo i usme ra va mo, ta kvo }e mo okru `e we ima ti. Jed na od bit nih „po sle di ca” ovog pro jek ta je i ta {to je ostva re na sa rad wa me |u {ko la ma u~e sni ca ma. Wih je eko lo gi ja po ve za la - ka za la je sa go vor ni ca. A. Je ri ni}

„JO VI NA GIM NA ZI JA” DO PRI NE LA URE \E WU KO SOV SKE ULI CE

Sa da vo zi la tra vu ne ga ze

U~e ni ci gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj” pla ni ra li su sim bo li~ no da obe le è ak ci ju „Ka ko da... Ze le no (pre)vas pi ta va we od ra slih” pred sta vqa wem pre zen ta ci je na ko joj su svo jim dru ga ri ma iz klu pe, pro fe so ri ma i ro di te qi ma uka za li na sve ve }e eko lo {ke pro ble me sa ko ji ma se na{ grad bo ri iz go di ne u go di nu. Me |u tim, ~i ta va ide ja je raz ra |e na i na kon kret ne pro ble me u uèm cen tru gra da, gde se ova gim na zi ja na la zi. - Pre zen ta ci jom smo uka za li ka ko za pra vo qu di ugro à va ju ze le ne po vr {i ne u na {em gra du. Po seb no smo is ta kli Ko sov sku uli cu, u ko joj gra |a ni par ki ra ju svo ja vo zi la na ze le noj po vr {i ni, upr kos to me {to sto je zna ci za za bra we no par ki ra we. Na na { im fo t o g ra f i j a m a, ko j e smo pred sta vi li u pre zen ta ci ji, ja sno se vi de auto mo bi li par ki ra ni na ko re wu dr ve }a ko je vi ri iz ze mqe. Po sle ove na {e ak ci je vi de li smo da je uli ca ka sni je pre u re |e na i da su sve gre {ke ot klo we ne. Na i me, po sta vqe ni su no vi zna ko vi, a ze le ne po vr {i ne su ogra |e ne i vi {e ne ma ne pro pi snog par ki ra wa na ovoj lo ka ci ji - ka è u~e ni ca ove gi man zi je i u~e sni ca pro jek ta Sa ra Pe ko vi}. We na {kol ska dru ga ri ca San dra Iva no vi} do da la je da su u~e ni ci u okvi ru ovog pro jek ta spro ve li an ke tu u tri no vo sad ske fir me. - An ke ta ko ju smo na pra vi li bi la je na me we na od ra sli ma, a pi ta wa su bi la ta ko for mu li sa na da iz od go vo ra mo è mo vi de ti ko li ko su oni sve sni eko lo {kih pro ble ma i ko li ko su sprem ni da ih re {e za jed no sa na ma. Ono {to smo do bi li kao re zul tat an ke te je ste sa zna we da su od ra sli pri li~ no sve sni pro ble ma u na -

{em gra du ali da, na `a lost, jo{ uvek ni su sprem ni na wi ho vo re {a va we.

U gi m an z i j i „Jo v an Jo v a n o v i} Zmaj” ve} 20 go di na po sto ji „Eko klub”, ko ji po sled wih 10 go di na vo di pro f e s or k a bi o l o g i j e Ni k i c a Ra do sav. Ova eko lo {ka sek ci ja tre nut no bro ji 10 u~e ni ka i oni su bi li

za du è ni za re a li za ci ju ak ci ja u okvi ru pro jek ta „Ka ko da... Ze le no (pre)vas pi ta va we od ra slih”. Iako je sa ma ak ci ja go to va, u~e ni ci, ~la no vi ove sek ci je sva ke go di ne i sa mi spro vo de u de la ide je ve za ne za po boq {a we ì vot ne sre di ne. - Ove go di ne spro vo di mo ak ci ju „Ze le ni pu to ka zi za lep {i svet” i u okvi ru we na {i u~e ni ci od la ze u no vo sad ska za ba vi {ta gde de ci pri bli à va ju eko lo {ke te me. Sva kog me se ca ima mo no vu te mu, a ona se zo ve „Al’ je lep ovaj svet” i u okvi ru we de ci uka zu je mo na zna ~aj za {ti te ì vot ne sre di ne i re ci kla è. Po sled wa ra di o ni ca od no si la se na zna ~aj oze le wa va wa po vr {i na u gra du i ki }e we jel ke sa ko re nom - re kla je pro fe sor ka Ra do sav.

U~e ni ci gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj” sma tra ju da mla di ne mo gu sa mi da re {e eko lo {ke pro ble me i da im je u to me po treb na po mo} od ra slih. I. Jo va no vi}

U^E NI CI KAR LO VA^ KE GIM NA ZI JE GO VO RI LI O ZNA ^A JU EKO LO GI JE KROZ ISTO RI JU I MI TO LO GI JU

Edu ka ci jom do o~u va wa pri ro de U okvi ru pro jek ta „Ka ko da… Ze le no pre va spi ta va we od ra slih” u~e ni ci Kar lo va~ ke gim na zi je smi sli li su da kroz isto ri ju i mi to lo gi ju ob ja sne od ra sli ma zna ~aj eko lo gi je. - Na {i u~e ni ci su u svom ra du go vo ri li o ~o ve ku i we go voj ve zi sa Bo gom i ne ka da {wem ve ro va wu da su Bo go vi ma ni pu sli sa li pri ro dom, te se ~o vek ta kvih shva ta wa pre ma pri ro di od no sio sa sa tra ho po {to va wem. U ra du su se spo mi wa li bo go vi Egip }a na, Gr ka, Slo ve na i Nor da. Za tim, sa po ja vom no vih ve ro va wa, kao {to je ve ro va we da je bog mr tav, ak ce nat je sta vqen na ~o ve ka i we gov uti caj na pri ro du. Go vo ri li su o ra to vi ma, eks plo zi ja ma i nu kle ar nom do bu. U tom no vom do bu, a i da nas, ~o vek pri la go |a va pri ro du se bi i svo jim po tre ba ma, {to za po sle di cu ima na ru {a va we ra vo te `e iz me |u ~o ve ka i pri ro de – re kla je pro fe sor ka

bi o lo gi je u ovoj {ko li Ma ri na To mi} i do da la da su na kra ju u ra du u~r ni ci po me nu li va `ne or ga ni za ci je ko je se ba ve eko lo gi jom i za {ti tom ì vot ne sre di ne. Ovaj pro je kat, po red pro fe sor ke Ma ri ne To mi}, vo di la je i we na ko le gi ni ca Ta ma ra San do rov, a u we mu su u~e stvo va li u~e ni ci tre }eg raz re da Anel Ga gi}, Lu ka Mi haj lov, Mi lan Ma le tin i Alek sa Cr kve wa kov. Oni i mno gi wi ho vi {kol ski dru ga ri i dru ga ri ce vo lon ti ra ju u Po kre tu go ra na No vog Sa da i ovom pri li kom pri ~a li su o osvom an ga `ma nu u ovoj or ga ni za ci ji kao i o to me ka kao da kod svo jih vr {wa ka i od ra slih po dig nu svest o ugro è no sti na {e pla ne te. U Kar lo va~ koj gim na zi ji u~e ni ci se uvek tru de da ra de ne {to po pi ta wu po boq {a wa uslo va ì vot ne sre di ne pa tre nut no spro vo de i ak ci ju sa ku pqa wa ot pa da za re ci kla ù. I. J.

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak12.decembar2011.

dnevnik

НА ПРЕДСТОЈЕЋЕМ ФЕСТИВАЛУ „САНДЕНС”

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

Бројни филмови с великим звездама

Први фестивал „КЊИГОФИЛм”

На идућем филмском фестивалу Санденс, који почиње 19. јануара, публика ће моћи да види бројне холивудске звезде, укључујући Кирстен Данст, Кетрин Зиту Џонс, Бруса Вилиса, Роберта Де Нира, Сузан Сарандон и Сигурни Вивер.

Ричардом Гиром и Сузан Сарандон у режији Николаса Џаречкија. Сигурни Вивер и Роберт де Ниро појавиће се у трилеру о паранормалном „Red Lights„ Родрига Кортеза. Као значајна се најављује и премијера филма „2 Days in New York„

Звезде серије и филмова „Досијеа Икс„ Дејвид Дуковни и Џилијан Андерсон појавиће се у два филма која ће бити премијерно приказана на Санденс фестивалу. Дуковни и Вера Фармига глуме у филму о оцу и сину „Go ats„ Кристофера О‘Нила, док Џилијан Ан-

Роберт де Ниро у трилеру „Red Lights”

Међу најважнијим премијерама фестивала су „Bac he lo ret te„ са Кирстен Данст режисера Леслија Хедланда, „Lay the Fa vo ri te„ са Кетрин Зитом Џонс и Брусом Вилисом редитеља Стивена Фрирса и сага о ВолСтриту „Ar bi tra ge„ са

глумице и режисерке Џули Делпи, настак њене романтичне комедије „2 Days in Pa ris„. Публика ће Сузан Сарандон премијерно гледати и у комедији „Ro bot and Frank„ Џејка Шрејера у којој глуме Френк Ланђела, Лив Тајлер и Џејмс Марсден.

дерсон, Клајв Овен и Андреа Рајсборо играју у „Sha dow Dan cer„, причи о тероризму у Ирској редитеља Џејмса Марша. На фестивалском програму биће и прича о књижевном плагијату „The Words„ режисера Брајана

Лакше je европским глумицама Француска глумица Катрин Денев изјавила је да је европским глумицама лакше да у позним годинама играју главне улоге него звездама у Холивуду, где млађе глумице имају предност. ‘’Лакше је бити европска него америчка глумица када су у питању године‘’, рекла је Денев, која је била у Сингапуру на француском филмском фестивалу. ‘’Тешко је изградити каријеру у Америци зато што је конкуренција велика и стално се траже нови млади глумци‘’, додала је она. Денев је приметила да америчке глумице исто као и британске имају много више среће од осталих, јер, због распро-

Катрин Денев

страњености енглеског језика, могу да раде у свим земљама без проблема, пренeo je „Франс прес“. Катрин Денев, која је играла у филмовима као што су ‘’Лепотица дана‘’ и ‘’Индокина‘’, истакла је да је уживала у раду на филму ‘’Aste riks & Obe lix: On Her Ma jesty‘s Ser vi ce‘’ (Астерикс и Обеликс: У служби њеног величанства) са својим колегом Жераром Депардјеом. ‘’Он је одличан партнер. Он воли жене и воли глумице, тако да је веома, веома отворен‘’, рекла је Денев. ‘’Када је он на снимању то је нешто више. Веома је жив и веома је присутан, све време прича и увек има нешто да каже и да исприча неку занимљиву причу‘’.

Клугмана и Лија Стернтала са Бредлијем Купером, Џеремијем Ајронсом, Денисом Квејдом и Оливијом Вајлд у главним улогама. Режисер Спајк Ли, који се на Санденсу први пут појавио 2009. са комедијом „Pas sing Stran ge„ враћа се на фестивал филмом „Red Ho ok Sum mer„, причом о дечаку из Атланте који проводи лето са својим дедом у Бруклину. Међу премијерама ван такмичарске селекције су „Li be ral Arts„, глумца и режисера Џоша Раднора са Елизабет Олсен и Алисон Џејни, документарац Тимотија Гринфилд-Сандерса о остарелом супермоделу „Abo ut Fa ce„ са Кристи Бринкли, Паулином Поришковом и Кристи Тарлингтон, као и портрет Етел Кенеди „Етел„ Рори Кенедија. Значајна су и два музичка документарца - један који још нема назив о Полу Сајмону режисера Џоа Берлингера и „So met hing From Not hing: The Art of Rap„ репера Ајс Тија у коме се појављују Снуп Дог, Доктор Дре, Еминем, Кање Вест и други извођачи. Очекује се да ће „Bac he e lo ret te„ Кирстен Данст и „For a Good Ti me, Call....”, фарса о сексу преко телефона, имати велику гледаност због успеха које су овог лета имале „Деверуше„ и „Лоша учитељица„, комедије са сличном тематиком. Филмски фестивал Санденс, у организацији истоименог института Роберта Редфорда, трајаће до 29. јануара у Парк Ситију, у америчкој савезној држави Јута.

ма, у Асоцијацији филмских критичара примећено је да је Скорсезе један од највећих обожавалаца рокенрола међу редитељима. „Награда слави редитеље који су имали велики утицај на публику због начина на који причају своје приче, али и од-

филм ван енглеског говорног подручја. Како је на конференцији за новинаре рекао уредник филмског програма КЦБ-а Небојша Поповић, филмови за овај „нулти пројекат„ изабрани су у кратком року и „за мало пара„ а идеја је била да се публици представи најбољи спој добре књиге и филмова за које постоје дистрибутерска права и која су у добром стању. Гордана Фикет Ђурковић из издавачке куће „Чаробна књига„ навела је да је ова издавачка кућа и профилисана да прати жанровску литературу и да се међу њиховим насловима налазе бројни већ екранизовани романи попут серијала „Права крв„, „Вампирски дневници„, романа Ен Рајс „Интервју са вампиром„ и хит серијал „Миленијум„. Трилогија Стига Лашона апсолутни је бестселер у Шведској где је најчитанија и најпродаванија књига икада, романи су недељама били на „Њујорк тајмсовој„ листи бестселера, а и у Србији су стекли изузетну популарност, рекла је она. Током трајања фестивала, у холу ДКЦ-а биће организована и продајна изложба књига које ће се тада продавати са попустима и до 50 посто. Пројекције ће бити у 18 и 20.30 сати, а цена улазнице је 200 динара.

Сијена Милер у улози Хичкокове опсесије Бри тан ска глу ми ца Си је на Ми лер ће у фил му “The Girl” ожи ве ти лик Ти пи Хе дрен, де вој ке ко јом је био оп сед нут филм ски ре ди тељ Ал фред Хич кок. Двде сет де ве то го ди шња Си је на до би ла је уло гу же не ко ју је по кој ни ре ди тељ сек су ал но уз не ми ра вао, кон тро ли сао јој жи вот, био оп сед нут њо ме и на кра ју уни штио ка ри је ру. Филм, чи је сни ма ње ће по че ти сле де ће го ди не, при ка за ће ка ко је та да 62-го ди шњи Хич кок сек су ал но уз не ми ра вао мла ду глу ми цу и по ку ша вао да јој кон тро ли ше при ват ни и по слов ни жи вот што им је на кра ју обо ма уни шти ло ка ри је ре. Ти пи, ко ја је би ла зве зда ње го вог фи ма “Пти це”, три го ди не тр пе ла је ње го во сек су ал но зло ста вља ње, а ње на филм ска ка ри је ра за вр ши ла се оног да на ка да је од лу чи ла да пре ки не ту аго ни ју.

Скорсезеу награда за одабир музике Редитељу Мартину Скорсезеу почетком јануара биће уручена награда за одличан одабир музике у његовим филмовима, коју додељује Асоцијација филмских критичара, пренели су данас медији. Поред тога што користи добру музику у својим филмови-

Први фестивал „Дани филма и књиге„ (КЊИГОФИЛм) биће одржан од 12. до 14. децембра у Дворани Културног центра Београда и на њему ће бити приказано шест филмских остварења снимљених по романима које су објавили оснивачи фестивала - издавачке куће „Дерета„ и „Чаробна књига„. „Добили смо идеју за овај фестивал гледајући искуства из Европе и САД где се комбинују различите врсте медија. Како је ‘Дерета‘ издавач књига, логично је било да то у нашем случају буду књиге и филм„, рекао је Танјугу уредник у „Дерети„ Синиша Коларић. „Желели смо да продрмамо културну јавност и интересовање за овај фестивал је велико„, рекао је он и додао да ће идуће године и други издавачи бити укључени у реализацију фестивала. Током три дана фестивала публика ће моћи да погледа шведску трилогију „Миленијум„ рађену по романима Стига Лашона, „Усамљеност простих бројева„ по истоименом роману Паола Ђордана за који је награђен престижном наградом Стрега, „Гомору„ према роману Роберта Савијана који је издала „Геопоетика„ и „Фалсификаторе„, рађене по роману Адолфа Бургера у издању „Самиздата„, филм који је добитник Оскара 2008. за најбољи

Типи Хедрен

На и ме, на кон што је ви део Ти пи у те ле ви зиј ској ре кла ми за јед но ди је тал но пи ће, он је био уве рен да је про на шао но ву Грејс Ке ли. Хич кок се 1961. го ди не сле по за љу био у Ти пи и без об зи ра што ни је има ла ни ка квог глу мач ког ис ку ства 1963. го ди не дао јој је уло гу у свом фил му. Ти пи, ко ја је мај ка глу ми це Ме ла ни Гри фит, у по чет ку је ла ска ла па жња чу ве ног ре ди те ља ко ји је од ње од лу чио да ство ри но ву хо ли вуд ску зве зду. Али, на кон уло ге у фил му “Marnie” ње го ва оп се си ја њо ме сва ким да ном ју је све ви ше ужа са ва ла. Ка да је три де се тјед но го ди шња Ти пи ре ши ла да ви ше не ће ис пу ња ва ти ње го ве сек су ал не зах те ве, Хич кок са ко јим је пот пи са ла сед мо го ди шњи уго вор, за бра нио јој је рад с дру гим ре ди те љи ма.

личног коришћења музике у својим филмовима„, наводи се у саопштењу ове Асоцијације. У својим филмовима Скорсезе је користио, између осталог, и музику ‘’Rol ling Sto nes‘’, ‘’Di re Stra its‘’, ‘’U2’’, Боба Дилана и Џорџа Харисона. Сијена Милер

Велер у „Звезданим стазама”

Жерар Депардје као Доминик Строс-Кан Жерар Депардје би требало да глуми Доминика Строс-Кана, а Изабел Ађани његову супругу Ан Сенклер у новом филму о секс скандалу, који је бившег директора Међународног монетарног фонда коштао политичке каријере, пише француски недељник „Експрес”. Намера продуцената је да направе „слободну адаптацију” скандала

који је недељама био у жижи светских медија. Име бившег директора ММФ-а не би било спомињано, али би радња филма била инспирисана аферама у којима је француски политичар био уплетен. Режија и сценарио требало би да буду поверени америчком редитељу Абелу Ферари, аутору контроверзног филма „Зли поручник” из 1992. (Танјуг)

Звезда филмова о ‘’Робокапу‘’ Питер Велер придружио се екипи филма другог дела ‘’Звезданих стаза‘’, који ће режирати Џеј Џеј Абрамс, пренеле су агенције. Велеров представник за медије рекао је да ће овај глумац тумачити главну улогу, али није желео да открије друге детаље везане за пројекат. Велер је глумио у серијалу филмова о ‘’Робокапу‘’ и у ТВ серији ‘’Одисеј 5’’ а гостовао је и у серијама ‘’Декстер‘’ и ‘’Фринџ‘’. У другом делу филма ‘’Звездане стазе‘’, чија се премијера очекује у мају 2013. године, играће и Крис Пајн и Захари Квинто.

Хелен Мирен као Алма Ревил Британска глумица и оскаровка Хелен Мирен преговара о улози Алме Ревил, жене легендарног режисера Алфреда Хичкока, у филму „Al fred Hitchcock and the Ma king of Psycho„, објавио је „Холивуд рипортер“. Филм ће режирати Саша Џервази, а Хичкока ће играти оскаровац Ентони Хопкинс. Пројекат је заснован на књизи Стивена Ребела у којој је описано како је Хичкок, на врхунцу каријере, одлучио да сними „скромни„ хорор филм „Психо„. Филм је постао велики хит и један од најбољих хорора свих времена. Сценарио, који су

написали Џон Меклофлин („Црни лабуд„) и Ребело, највећим се делом бави односом између Хичкока и његове жене.

Снимаће се филм „24” Снимање филма према теми популарне ‘’Фоксове‘’ ТВ серије ‘’24’’, у којој Кифер Сатерленд игра федералног агента Џека Бауера, почеће у априлу 2012. године, пренели су медији. Сценарио за овај филм ће урадити сценариста филма ‘’Умри мушки 4’’, Марк Бомбек, који ће са писањем завршити до краја ове године. Продуцент филма биће Брајан Грејзер, који је и продуцент следеће доделе Оскара, а тренутно се бира и редитељ од пет потенцијалних, али за сада медијима нису позната њихова имена. Серија „24” имала је осам сезона, а последња епизода емитована је 24. маја 2010. године. Емитовано је око 200 сати програма, а серија је освојила око 18 награда Еми .

У НОВОСАДСКОМ СКЦ СУТРА ПОЧИЊЕ НЕДЕЉА ПОЗОРИШТА

Премијера у „Фабрици” У жељи да се што боље искористе јавни простори, да се уметност театра представи на другачијој сцени, Студенстски културни центар Нови Сад ову недељу означио је као недељу позоришта. Централни догађај тог програмског оквира биће премијера представе „Профил: Вања“, заказана за сутра у 20

часова, у простору названом „Фабрика“ (Булевар Деспота Стефана 5). На истом месту и у исто време, али за викенд, у суботу и недељу, на програму ће бити представе „Црвена, секс и последице“ Милене Богавац, у реији Ане Илић и „Кабарес, кабареи“ Зијаха Соколовића. Представа „Профил: Вања“ настала је по мотивима драме „Ујка Вања“ А. П. Чехова, као и по мотивима актуелних друштвених токова везаних за развој технологије, односно интернета. Представу је режирао Жанко Томић, а у њој играју: Мирослав Фабри, Јована Стипић, Игор Филиповић, Милорад Капор, Александар Гајин, Александра Плескоњић, Сања Микитишин. Продукцију представе „Профил: Вања“ потписују Трупа „Јорик“/ „Ин-

kULTURA

c m y

dnevnik

ститут за нову комедију“ и СКЦ Нови Сад. „Институт за нову комедију“ је новосновани истраживачки и продукциони позришни пројекат у оквиру којег појам нове комедије треба да упућује више на нову реалност и позицију човека унутар ње, него на сам жанр. Рад на представи „Профил: Вања“ је уводни пројекат „Института за нову комедију“ којим се кренуло у истраживање комичких аспеката Чеховљевог познатог дела, регистрованих у театрологији, али у сценским изведбама углавном практикованих са зазором да се у потпуности зарони у комедију. Представа „Црвена, секс и последице“, с поднасловом „Трагедија тока свести; спознаја женствености кроз бол“, бави се женским идентитетом, питањима шта све чини жену, а шта све она жели да је чини. По тексту Милене Богавац и у режији Aне Илић, у представи играју: Јелена Галовић, Јелена Ракочевић, Славица Вучетић, Сенка Петровић. „Кабарес кабареи“ је чувена монодрама Зијаха Соколовића, коју он веома успешно изводи још од 1993. године. Тема његовог двочасовног наступа су љубав, смрт, брак, држава, морал, политика, живот, а све то кроз сцене којима у публици с великом дозом глумачке вештине изазива салве смеха или муклу тишину. Улазнице за све представе, чија се цена креће пд 200 до 900 динара, могу се купити у „Фабрици“ на дан изведбе, али организатори упућују да ће бити јефтиније у претпродаји, у це-де шопу „Мунгос“, у Његошевој 14. И. Б.

ponedeqak12.decembar2011.

ДО КРАЈА ДЕЦЕМБРА У РЕГИОНУ

„Пекиншка патка” на клупској турнеји Новосадска панк група „Пекиншка патка„ 15. децембра креће на клупску турнеју по региону, у оквиру које ће наступити 29. децембра у великој сали Дома омладине Београда, најавила је концертна агенција „Лонг плеј”. Бенд ће наступити у клубовима „ДФК„ у Бањалуци 15. децембра и загребачком „Боогалоо„ 16. децембра. Следе 23. децембра „Зелено звоно„ у Зрењанину, 25. децембра сарајевска „Синемас Слога„, 29. децембра Дом омладине Београда и 30. децембра клуб „Медиум„ у Осијеку. „Желимо свирке у неколико добрих клубова, где би поново осетили онај почетнички адреналин. Тако би и фанови можда могли да се попну на сцену и запевају са нама„, изјавио је певач Небојша Чонкић-Чонта. На концерту у ДОБ-у, предгрупе „Пекиншкој патки„ биће панк колеге из Бачког Петровца „Луде Краве„, које ће искористити прилику да представе интернет ЕП „Реинкарнација„ и београдски састав „Болесна штенад„, познат по ангажованом синглу „Инфостан”. Улазнице за београдски концерт могу се купити по цени од 1.000 динара на благајни Дома омладине и преко мрежа „Кард сервис„ и „Евентим”. У духу назива бендова, улазнице по специјалној цени од 800 динара очекују све посетиоце који се зову Вук, Лав, Голуб, Галеб, Сокол, Јелена, Буба, Срна или презивају Вуковић, Орловић, Париповић, Кравић, Жунић, Родић, Коњовић, Шевић, Зец и слично. „Пекиншка патка„ окупила се прошлог пролећа да прослави 30 година култног сингла „Била је тако лијепа„ концертима у башти СКЦ-а у Београ-

ду и загребачком „Боогалоо„, као и наступима на фестивалима у Зрењанину, Скопљу и на „Концерту године„ у матичном Новом Саду. Бенд је прошлог децембра изненадио фанове ЦД-ом и интернет синглом „Ун ано де амор„ (Лонг Плеј издање), првим дискографским новитетом још од легендарног албума „Страх од монотоније” (1981).

Услед географске раздвојености певача Чонте, басисте Маринка Вукмановића-Марета и гитаристе Зорана Булатовића-Балета, „Пекиншка патка„ је већи део ове године била ван сцене, а из истих разлога клупска турнеја планирана за крај лета, биће организована у децембру.

НОВО ИЗ „АРХИПЕЛАГА”

Критичка слика модерног света У новопокренутој едицији „Премијере“, издавачка кућа „Архипелаг“ објавила је недавно нову књигу драма нобеловца Харолда Пинтера (1930-2008). Сачињавају је две позне драме- „Нови светски поредак“ и „Пепео пепелу“ , а такође и беседа приликом уручења Нобелове награде, у којој је Пинтер на аутентичан начин изразио свој књижевни, политички и људски став. Провокативан и упечатљив, Пинтер у овим драмама даје снажну критику модерне светске историје и политике, показујући сав распон трагедије човека угроженог насиљем свих врста. Из „Архипелага“ наводе да ове драме представљају један од врхунаца Пинтеровог неупоредивог књижевног умећа. „Нови светски поредак“ је бравурозна минијатура у којој аутор крајње минималистичким

средствима обликује упечатљиву критичку слику модерног света. Драма „Пепео пепелу“ суочава нас с питањем насиља у историји, политици и свакодневици 20. века, с посебном снагом постављајући питање да ли је фашизам историјски окончан. Харолд Пинтер је оличење критичких идеја које живе и непоновљиве драматургије, личне и уметничке харизме. Пинтер се недвосмислено ангажовао у најважнијим јавним питањима последњих деценија прошлог века, као изразити критичар политичке моћи у међународним односима и као страсни заступник људских и грађанских права. -Упркос непрегледном пољу могућности, верујем да се над свима нама као грађанима надвија пресудно задужење да постојано, не за-

страњујући, жестоком интелектуалном одлучношћу, дефинишемо праву истину наших живота и наших друштава, рекао је, између осталог, Пинтер у беседи. Штавише, то нам је обавеза. Ако та одлучност изостане из наше политичке визије, изгубићемо сваку наду да поново вратимо оно што смо скоро потпуно изгубили – наше људско достојанство . Драме Харолда Пинтера преведене су на све веће светске језике и игране у свим важнијим светским позориштима. Нобелову награду за књижевност добио је 2005. године.Књига Харолда Пинтера „Нови светски поредак“ је прва у едицији „Премијере“. Ускоро следе изабране драме Едварда Бонда, још једног великог драмског писца нашег времена, најављују из „Архипелага“. Р. Л.

У МУЗЕЈУ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

Блистава епоха међуратног раздобља У Музеју примењене уметности (МПУ) у Београду отворена је изложба “Примењена уметност и Београд 1918-1941”, која представља експонате неколико музејских колекција и приватних збирки, као и богат документарни материјал из различитих области примењеног стваралаштва. Око 190 дела наших аутора из области декоративне скулптуре, сликарства, обликовања ентеријера и графичког дизајна, чини поставку мр Бојане Поповић, ауторке изложбе и каталога, и музејске саветнице Одељења за савремену примењену уметност. Изложбу прати студија (264 странице, 140 илустрација) која доноси обимна, добро документована и потпуно нова истраживања спроведена у области примењене уметности међуратног раздобља. Две деценије 20. века, условљене последицама Првог и узроцима Другог светског рата, представљају блиставу епоху у историји примењене, декоративне уметности. Саткана од многих крајности, она је објединила традицију и авангарду, опште и локално, концепте друштвене ангажованости и потрошачки менталитет, уникатно и серијски умножено дело, елитизам и популизам. Тако је било и у престоници новоосноване државе, али и у срединама које нису имале развијену свест о значају примењене уметности у свакодневном живо-

ту. Са погледима усмереним ка европским центрима, наручиоци су почели да воде рачуна о томе кога ангажовати за израду рељефа на фасади куће, кога за витраж

уметности још увек била страна. Од почетка 20. века, Београђанке похађају часове Бете Вукановић која је своје ученице подучавала и разним техникама примењене

Брашованови нацрти за намештај Модерној жени се обраћа архитекта Бранислав Маринковић, тврдећи да она “са својом кратком косом и у модерној одећи” не може да се добро осећа у салону са намештајем у стилу Луја Петнаестог. Једноставних облика и без већих декоративних захтева, модеран намештај је био серијски израђиван и доступан широком кругу купаца. Није сматран статусним симболом, и зато је за његово пројектовање ретко ангажован стручњак. Осим чувених архитеката и дизајнера по чијим нацртима је израђиван (М. Бројер, фирма “Тонет”), истраживачи ретко истичу наше пројектанте као ауторе појединих комада намештаја. У “Политици” се помиње да је Влада ангажовала арх. Брашована за пројектовање намештаја једне канцеларије Међународног бироа у Женеви. Опремање ентеријера и пројектовање намештаја третирани су као успутна задужења која се не истичу и не доносе друштвено признање архитекти. Тако се, на пример, поводом отварања Уметничког павиљона “Цвијета Зузорић” у штампи спомиње архитекта Бранислав Којић, али не и Даница Којић која је осмислила цео ентеријер тог здања. у холу или за фреску у трпезарији, код кога поручити спаваћу собу у неком од стилова француских Лујева, или коме се обратити за рекламирање фирме. Став да је примењена уметност “другоразредна уметност”, коју треба оставити “мање надаренима”, опште је мишљење у конзервативној српској средини којој је модерна идеја о равноправности ликовне и примењене

уметности. Савременици су хвалили ову школу зато што је госпођицама из високог друштва пружала могућност да се аматерски баве уметношћу, док су делили уверење да је примењена уметност блиско повезана са женском активношћу, умешношћу и талентом. Почетком 20. века почела је да се ствара другачија свест о примењеној уметности, која се све више сагледава као за-

себна уметничка дисциплина, а не занатска и женска рукотворина. Примењена уметност је стидљиво почела да осваја изложбене просторе Београда, а током четврте деценије уврштена је у програме најзначајнијих изложби (Јесења изложба, Графичка изложба). Двадесетих година Душан Јанковић и Милена Павловић Барили имали су прве са-

мосталне изложбе, а критичари су истакли декоративне вредности њихових дела. Изложба Барилијеве је обухватала различите теме (Џозефина Бејкер, гротексне фигуре, аргентински бармени, фаталне жене) које је навео Драган Алексић, дадаиста и уредник културне рубрике у “Времену”. Алексић је у сликаркином делу уочио “декоративни таленат”, што ће се посебно видети у илустрацијама које је радила за најпрестижније америчке часописе („Вог„, „Харперс базар„). У складу са идејом о синтези уметности, епоха између два светска рата подстицала је мултидисциплинарност стваралаца, а границе између уметности, занатства и индустријске производње губе своју оштрину. Пракса да архитекте пројектују фасадну скулптуру, ентеријере и намештај за здања која су подигнута по њиховим плановима, настављена је и у овом периоду. Они су ангажовали водеће

скулпторе тог времена (Т. Росандић, С. Стојановић, П. Палавичини) да израде фигуре и декоративне украсе на објектима различитих намена. Сликари су, такође, имали широко поље рада. Осим штафелајном, они се посвећују и зидном сликарству, траженом за украшавање приватних и јавних здања. Тако је Мило Милуновић извео живопис у капели Св. Наталије у Другој женској гимназији, а Јован Бијелић фреске у Дому гарде и цркви Александра Невског у Београду. Успон популарне културе омогућио је сликарима да се искажу у области примењене графике. Тако је Владимир Жедрински радио као илустратор и карикатуриста “Политике”, а у исто време био је успешан сценограф и костимограф Народног позоришта у Београду. Упркос недостатку значајније предисторије, уског круга поручилаца, али и непостојању струковних удружења и часописа, остварени су основни кораци у еманципацији и професионализацији примењене уметности. О свему овоме сведочи изложба “Примењена уметност и Београд 1918-1941“, а посебан допринос доноси јединствена истраживачка студија ауторке Бојане Поповић, која даје драгоцена тумачења и разумевања српске примењене уметности новијег доба. Синиша Ковачевић

svet

ponedeqak12.decembar2011.

dnevnik

IZ BOR NA KO MI SI JA RU SI JE OD BA CI LA KRI TI KE NE ZA DO VOQ NIH

DESNICA

Medvedev nalo`io da se ispitaju primedbe

Uhap{en sledbenik neonacista BERLIN: Nema~ka policija uhapsila je ju~e mu{karca osumwi ~enog za po dr `avawe desni~arske neonacisti~ke organizacije za koju vlasti u Nema~koj tvrde da je ubila vi{e imigranata, kao i jednu pripadnicu policije. Uhap{en je 36godi{wi mu{karac, identifikovan samo kao Matijas D, prenosi AP. On je uhap{en u svom

Tro stru ka sed mi ca za me na za sva sti ku

domu u nema~koj pokrajini Saksoniji. Tu`ila{tvo ga sumwi~i da je pomagao neonacisti~ku organizaciju Nacional-socijalisti~ko podzemqe koja se tereti za ubistvo nekoliko imigranata. Oni su ubijeni u periodu od 2000. do 2006. godine, dok je pripadnica policije ubijena 2007. Nema~ke vlasti su do sada uhapsile vi{e osumwi~enih za koje se veruje da su povezani sa tom organizacijom koja se tako|e sumwi~i za seriju pqa~ki banaka.

MOSKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev naloìo je da se ispitaju sve primedbe o nereguliranostima tokom odràvawa parlamentarnih izbora, 4. decembra. U obra}awu putem putem internet dru{tvene mreè, predsednik Rusije ju~e je naveo da je „naloìo da se ispitaju sve primedbe sa bira~kih mesta koje se odnose na po{tovawe zakona o izborima”. On je izrazio zadovoqstvo zbog na~ina na koji je pro{ao prekju~era{wi opozicioni miting u Moskvi, ali se nije saglasio sa parolama koje su uzvikivali demonstranti. Organizatori i u~esnici mitinga „Za po{tene izbore” u Moskvi najavili su da }e ponovo odràti protest 24. decembra ukoliko vlast u me|uvremenu ne ispuni do sada iznete zahteve me|u kojima je i poni{tavawe izbora za Dràvnu Dumu. Centralna izborna komisija ju~e je odbacila zahtev za smenu ûrova, a saop{tila je i da nema razloga da se izborni rezultati poni{te ili preispitaju. U subotu su u Moskvi odràni, do sada najve}i

Ekstremisti zasuti jajima STOK HOLM: Sto ti ne desni~arskih ekstremista, koji se pro ti ve imi gran ti ma u [vedskoj, zasuto je fla{ama, jajima, petardama, tokom protest ne {et we u Stok hol mu. Tri osobe su povre|ene, a najmawe {est privedeno, dok je policija u subotu poku{ala da gnevne u~esnike kontramitinga udaqi, saop{tio je portparol po li ci je An ders Gi lan der. De lo vi cen tra Stok hol ma zatvoreni su tokom protesta, koji su se poklopili sa ceremonijom dodele Nobelove nagrade za mir. Policija je saop{tila da je oko 400 ultradesni ~a ra u~e stvo va lo u pro testnoj {etwi, a da je otprilike isto toliko bilo u~esnika kontramitinga ukqu~uju}i aktiviste iz redova levice. Ultranacionalisti~ke grupe organizovale su sli~ne protestne {etwe prethodnih godina u predgra|u Stokholma, gde je pre 10 godina ubijen jedan skinheds. (Ta njug)

protesti opozicije, koja je zahtevala da u roku od dve sedmice budu poni{teni izbori i smewen predsednik Centralne izborne komisije Vladimir ^urov. „Rezultate koje je saop{tila u petak, Centralna izborna komisija smatra legitim-

Su bot we de mon stra ci je u Mo skvi

nim”, rekao je agenciji Interfaks zamenik predsednika komisije Stanislav Vavilov Svi imaju pravo da slobodno izraze svoje mi{qewe sve dok to rade na miran na~in i u skladu sa za-

Strah Britanaca od izolacije LONDON: Britanski sekretar za spoqne poslove Vilijem Hejg rekao je ju~e da odluka da ne u|u u novi ugovor Evropske unije na samitu pro{log petka ne}e ostaviti Britaniju izolovanu i na marginama Evrope. „Mi nismo marginalizovani, ja se ne slaèm sa tim, ja ne koristim terminologiju dve brzine Evrope, to podrazumeva da jedna grupa stiè do ne~eg mnogo brè od druge grupe”, rekao je Hejg, ~lan Konzervativne stranke, u dana{wem intervju Skaj wuzu. Ranije je zamenik premijera, Nik Kleg, iz Liberalno demokratske stranke, koja je koalicioni partner konzervativaca, rekao je da je gorko razo~aran ishodom pro{lonedeqnog samita EU, rekav{i da se time rizikuje da Britanija ostane izolovana, podse}a Roj ters. Bri tani ja moè da bude „izolovana i marginalizovana” od strane Evropske unije nakon {to je odbi la ugo vor ~i ji je ciq okon~awe du`ni~ke evro krize, rekao je Kleg. Komentar vo|e Liberalno demokratske partije prakti~no zna~i da se on razi{ao sa Konzervativnom partijom premijera Dejvida Kamerona koji je odgovoran za veto na samitu u Briselu u petak.

konom, rekao je Peskov. Oko 300 nacionalista demonstriralo je ju~e u centru Moskve, zahtevaju}i ve}i politi~ki uticaj gra|ana ruske nacionalnosti. Skup je odr`an na trgu Bolotnaja, na ostrvu na reci Mioskvi, gde su u subotu

„Ja sam gorko razo~aran ishodom pro{lonedeqnog samita, preciznije zato {to mislim da sada postoji stvarna opasnost da tokom vremena Ujediweno kraqevstvo bude izolovano i marginalizovano u Evropskoj uniji”, rekao je Kleg Bi-Bi-Siju.

Nik Kleg

Govore}i u nedequ uve~e, on je tako|e upozorio protivnike Evropske unije u Konzervativnoj partiji koji nastoje da Britanija potpuno napusti EU, rekav{i da bi to ostavilo Britaniju kao globalnog „Pigmejca”. „Ja mislim da bi Britanija, ukoliko napusti EU, bila smatrana za bezna~ajnu od strane Va{ingtona i za Pigmejca u svetu gde ja `elim da mi stojimo visoko i vodimo svet”, rekao je Kleg. (Ta njug)

desetine hiqada gra|ana protestovale zahtevaju}i ostavku premijera Vladimira Putina i tvrde}i da je wegova stranka ukrala pobedu na poslani~kim izborima pre nedequ dana.

Generalni {trajk u Siriji

DAMASK: Sirijski opozicioni i aktivisti za za{titu qudskih prava sazvali su generalni {trajk kako bi poja~ali pritiske na predsednika Ba{ara al-Asada, dok u opkoqenom Homsu raste strah zbog mogu}e akcije vladinih snaga. Sirijci su pozvani da generalnim {trajkom iskaù gra|ansku neposlu{nost, saop{tila je organizacija Lokalni odbori za koordinaciju, koja organizuje proteste u Siriji, preneo je AFP. Istovremeno, opozicioni Sirijski nacionalni savet upozorio je da se u naredna tri dana moè o~ekivati krvoproli}e u Homsu, u centralnoj Siriji. „Iz bezbednosnih izvora {ire se informacije da je reìm odlu~io da u roku od 72 sata ugu{i revoluciju u Homsu i da je snagama bezbednosti i formaciji [abiha dao neograni~ena ovla{}ewa i preporu~io da budu nemilosrdni prema nenaoruànim civilima”, naveo je Savet. Homs je pod opsadom Asadove vojske i proreìmskih oruànih formacija, koje su postavile vi{e od 60 kontrolnih punktova oko tog grada. SAD, Francuska i Velika Britanija upozorile su reìm u Damasku da ne napada Homs i da }e ga smatrati odgovornim za svaku qudsku `rtvu. Pilajeva danas treba da izvesti Savet bezbednosti UN o situaciji u toj zemqi i na Bliskom istoku. Asad odbija da dozvoli istraìteqima UN da sprovedu istrage na teritoriji Sirije . (Ta njug)

IZ RAEL BOM BAR DO VAO GA ZU

Rawena palestinska devoj~ica TEL AVIV: Izraelski borbeni avion bombardovao je ju~ pojas Gaze, povrediv{i dvanaestogodiswu palestinsku devoji~icu i wenog oca, naveli su palestinski izvori. Izraelska armija je u saop{tewu precizirala da je ga|ana radionica oru`ja u odgovoru na raketnu vatru iz pojasa Gaze na jug Izraela. Pogo|ena je ku}a jednog ekstremiste, koji u to vreme nije bio kod ku}e, ali je {rapnel povredio devoj~icu i wenog oca u obli`woj ku}i, rekao je palestinski bolni~ki zvani~nik Adam Abu Salmia. Izraelske snage izvele su vi{e udara iz vazduha na osumwi~ne ekstremiste i posledwih nekoliko dana u odgovoru da raketirawe.U petak su u jednom takvom udaru ubijeni je-

dan 12-godi{wi palestinski de~ak i wegov otac koji su `iveli u ku}i blizu logora za obuku Ha-

masa, mete napada.Trojica ekstremista su tako|e ubijena u udarima pro{le nedeqe. Oko 20 raketa ispaqeno je u petak i subotu na Izrael, ali povre|enih i {tete nije bilo, samo je poreme}en svakodnevni `ivot u tom delu zemqe (Ta njug)

Gingri~: Palestinci izmi{qeni narod TEL AVIV, VA[INGTON: Kandidat republikanaca za predsednika SAD Wut Gingri~ branio je svoju izjavu da su Palestinci „izmi{qeni narod”, odbaciv{i kritike da je time samo oteào bliskoisto~ni mirovni proces. „Da li je ono {to sam rekao fakti~ki ta~no? Da, kazao je on, naglasiv{i:”Neko mora da ima hrabrosti da kaè istinu. Ti qudi su teroristi”. Gingri~, biv{i predsedavaju}i Predstavni~kog doma ameri~kog Kongresa, dodao je da je vreme da neko ustane i kaè: „Dosta lagawa o Bliskom istoku”.Ono {to je on rekao dan ranije pogodilo je ne samo Palestince, ve} ga je suprostavilo me|unarodnoj zajednici, ali mnogima i u Izraelu, koji podràvaju ideju o nezavisnoj palestinskoj dràvi, ukqu~uju}i i premijera Bewamina Netanijahua, navodi AP. Gingri~ je u okviru debate republikanskih kandidata, rekao da podràva mirovni sporazum Izraela i Palestinaca koji ukqu~uje dve odvojene dràve, a da Palestinci treba da pokaù voqu da èle da ga postignu.Po wegovom mi{qewu nemogu}e je razgovarati o miru a u isto vreme Hamas raketira jug Izraela. Palestinci su o{tro reagovali na wegovu raniju izjavu, optuìv{i ga da nastoji da pridobije jevrejske glasove i da potpiruje sukob na Bliskom istoku. U nastojawu da izjavu objasni, Gingri~ev portparol je kazao da „bi se rezumelo {ta je predloèno i pregovarano, treba razumeti decenije komplikovane istorije, a to je upravo ono na {ta Gingri~

aludira”. „Wut Gingri~ podr`ava mirovni sporazum izme|u Izraela i Palestinaca do koga }e se do}i pregovorima koji }e ukqu~iti sporazum izme|u Izraela i Palestinaca o granicama palestinske dr`ave”, naveo je Er Si Hamond u saop{tewu.Gingri~ je ve} i ranije kritikovan da daje izaziva~ke izjave, a izjava o Palestincima samo je poja~ala te kritike.

Wut Gin gri~

Glavni palestinski pregovara~ Saeb Erekat upozorio je da }e takve izjave biti „municija i oru`je” za bin Ladene i ekstremiste. Izraelski istori~ar Tom Segev rekao je da pitawe da li postoji palestinski narod pripada pro{losti i da nema inteligentne osobe koja ga postavqa. „Nacije se kreiraju postepeno. Ne mislim da su Palestinci mawe narod nego Amerikanci”, rekao je on. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RO BERT MU GA BE Predsednik Zimbabvea Robert Mugabe izjavio je da ne planira da se povu~e sa vlasti pre izbora naredne godine, ocewuju}i da bi takav potez bio „~in kukavi~luka”. Obra}aju}i se 6.000 delegata na zavr{etku godi{we konvencije svoje partije ZANU-PF u Bulavaju, Mugabe (87) je poru~io da }e ostati kako bi vodio zemqu, protiv zapadne kampawe za promenu vlasti.

BE A TRIKS KARL Ministarka pravosu|a Austrije Beatriks Karl `eli da testira novi model u borbi protiv korupcije. Naime, ona razmi{qa da primeni model prema kojem insajderi mogu anonimno da daju informacije, u nadi da }e pravosu|e na taj na~in do}i do vi{e dokaza. Karl odbacuje kritike da bi to podstaklo tu`akawe. Uverena je da }e to pove}ati poverewe u pravosudne organe.

SA LO MON LER NER Premijer Perua Salomon Lerner iznenada je podneo ostavku, {to bi mogla da bude prva promena u vladi otkako je predsednik Olanta Humala preuzeo du`nost u julu. Prema izbornom zakonu u Peruu ukoliko premijer podnese ostavku isto moraju da u~ine i ministri u vladi. Vladu u Peruu potresaju protesti gra|ana zbog otvarawa rudnik zlata vrednog 4,8 milijardi dolara.

In dij ci ne è le su per mar ke te WU DEL HI: U Indiji se u nabavku odlazi na pijace i u male prodi~ne prodavnice, dok velikih trgova~kih lanaca gotovo da i nema, a ne}e ih tako skoro ni biti, budu}i da je vlada nakon talasa protesta morala da odustane od otvarawa trì{ta. Indijski kupci cene li~ni odnos sa svojim trgovcem. Mnogima je kod odlaska u kupovinu nabavka sporedna stvar. Va`nije im je da popri~aju sa qudima u prodavnici i razmene novosti. [irom te zemqe sa 1,1 milijardom stanovnika trgovina se jo{ obavqa neposredno ispred ku}nih vrata ili u malim, naj~e{}e porodi~nim prodavnicama. Supermarketi, poput onih na Zapadu, retka su pojava ~ak i u velikim gradovima. Brojke su, me|utim, impresivne: u Indiji se u trgova~koj bran{i svake godine „okrene” oko 350 milijardi evra. Zato ne ~udi to {to svetski trgova~ki koncerni odavno poku{avaju da prodru na indijsko trì{te. Trud im je do sada bio uzaludan. Problem je u indijskom

zakonodavstvu koje stranim trgova~kim lancima dozvoqava samo poslovawe u trgovini na veliko i posedovawe maweg udela u doma}im trgovinama.

Optimizam je krajem novembra pobudila odluka indijske vlade da predlo`i zakon kojim bi se stranim preduzetnicima omogu}ilo ve}insko vlasni{tvo u doma}im supermarketima, ali na kratko. Ta vladina odlu-

ka izazvala je talas protesta {irom zemqe. Trgovci su stupili u {trajk, a samo u glavnom gradu Wu Delihju svoje prodavnice u znak protesta zatvorilo je 10.000 trgovaca. Kriti~ari otvarawa trì{ta se pla{e da bi male prodavnice otvarawem supermarketa bile osu|ene na propast, {to bi se odrazilo na sudbinu miliona qudi, budu}i da trgova~ki sektor zapo{qava najve}i broj qudi posle poqoprivrede. U indijskim medijima se i daqe vode ù~ne rasprave za i protiv dolaska svetskih trgova~kih lanaca na doma}e trì{te. Dok jedni tvrde da bi masovno otvarawe stranih prodavnica uni{tilo egzistenciju malih trgovaca, drugi smatraju da bi to koristilo celokupnom dru{tvu s obzirom na to da bi konkurencija dovela do znatnog snièwa cena, a stanovni{tvu bi bile ponu|ene kvalitetnije namirnice, jer bi u supermarketima u stranom vlasni{tvu vladali daleko boqi higijenski uslovi nego {to je to slu~aj u doma}im prodavnicama. (Ta njug)

BALkAn

dnevnik

bih

Za tva ra we kan ce la ri je OHR-a BA WA LU KA: Po sla nik u Evrop skom par la men tu i stal ni iz ve sti lac za BiH Do ris Pak iz ja vi la je ju ~e u Ba wa lu ci da je vre me za za tva ra we Kan ce la ri je vi so kog pred stav ni ka (OHR) u BiH. „Sve dok OHR po sto ji, od u zi ma mo od go vor nost ko ja bi tre ba lo da le `i na iza bra nim pred stav ni ci ma, jer oni }e re }i da ne tre ba ni {ta da ra de, pre pu sti }e sve OHR. Mi slim da to me tre ba sta ti na kraj”, re kla je evrop ska par la men tar ka no vi na ri ma u Ba wa lu ci, gde je u~e stvo va la u ra du ju ~e za vr {e ne dvo dnev ne Me |u na rod ne kon fe ren ci je o qud skim pra vi ma, ko ju je or ga ni zo va la Na rod na skup {ti na RS. Ona je ta ko |e iz ra zi la na du da }e BiH do bi ti i no vu vla du u naj kra }em mo gu }em ro ku. Pa ko va je u raz go vo ru za on lajn iz da we li sta „Pres” za Re pu bli ku Srp sku re kla da je kod li de ra naj ja ~ih po li ti~ kih par ti ja u BiH vi de la `e qu da se to ura di, ali da oni ve o ma ~e sto me wa ju sta vo ve. (Ta njug)

Da nas o Sta tu tu Mo sta ra SA RA JE VO: Uprav ni od bor Sa ve ta za spro vo |e we mi ra (PIC) za po ~e }e u da nas u Sa ra je vu dvo dnev ni sa sta nak. Uprav ni od bor Sa ve ta raz mo tri }e pro ble me u Bo sni i Her ce go vi ni, ukqu ~u ju }i ne for mi ra we Sa ve ta mi ni sta ra BiH, ne u sva ja we bu xe ta dr `av nih in sti tu ci ja i pi ta we fi skal ne sta bil no sti. Bi }e raz mo tren i za stoj u spro vo |e wu od lu ke Ustav nog su da BiH o Sta tu tu Gra da Mo sta ra, pre pre ke u pri me ni Dej ton skog mi rov nog spo ra zu ma i na pret ka u spro vo |e wu pro gra ma kqu~ nih za za tva ra we Ure da vi so kog pred stav ni ka (OHR). „Ovaj sa sta nak }e se od vi ja ti u sen ci na do la ze }ih eko nom skih te {ko }a i ne u spe ha po li ti~ kih li de ra da for mi ra ju no vu vla du ~e tr na est me se ci na kon iz bo ra odr `a nih u ok to bru 2010. go di ne”, sa op {tio je OHR. ^la ni ce Uprav nog od bo ra su Ka na da, Fran cu ska, Ne ma~ ka, Ita li ja, Ja pan, Ru si ja, Ve li ka Bri ta ni ja, SAD - ko je mu sa da pred se da va ju, Evrop ska ko mi si ja i Or ga ni za ci ja islam ske kon fe ren ci je (OIC) ko ju pred sta vqa Tur ska.

Umr la glu mi ca Vi da Jer man ZA GREB: U Za gre bu je u 73.go di ni iz ne na da pre mi nu la po zna ta hr vat ska glu mi ca Vi da Jer man, ko ja je ostva ri la vi {e sto ti na po zo ri {nih i film skih ulo ga, a glu mi la je i sa Oma rom [a ri fom, Me ril Strip, Ju lom Bri ne rom i D`ej msom Ko bur nom.

Me |u broj nim film skim ulo ga ma, osta }e upam }e ne ro le go spo |i ce Ma ri ja ne u „Tko pje va zlo ne mi sli”, ~u va ri ce u „So fi ji nom iz bo ru”, Qer ke u „Ofi ci ru s ru òm” i Ha ni ki ne è ne u fil mu „So kol ga ni je vo lio”. Jer man je ro |e na u Za gre bu 1939. go di ne, gde je di plo mi ra la glu mu na Aka de mi ji za po zo ri {nu umet nost, a stu di ra la je i en gle ski, ita li jan ski i {pan ski na Fi lo zof skom fa kul te tu. U glu ma~ kim kru go vi ma va ì la je za po li glo tu, a pam ti }e se da je glu mi la i na espe ran tu. (Fo Net)

PO LI TI^ KA SCE NA CR NE GO RE – BURA N ZA VR [E TAK GO DI NE

\u ka no vi}: @e le mi sud bi nu Ga da fi ja POD GO RI CA: Li der De mo krat ske par ti je so ci ja li sta (DPS) Mi lo \u ka no vi} op tu ìo je ne vla di ne or ga ni za ci je, opo zi ci ju i po je di ne me di je da od we ga pra ve me tu, po ku {a va ju }i da ga sa ta ni zu ju i pred sta ve kao glav nog kriv ca za sve {to je u Cr noj Go ri lo {e, pi {e pod go ri~ ki “Dan”. \u ka no vi} je ka zao da je „zlat no za vr {i ti kao (biv {i hr vat ski pre mi jer Ivo) Sa na der, pri to me {to po je din ci u Cr noj Go ri è le da do ì vim sud bi nu (li bij skog vo |e Mo a me ra el) Ga da fi ja”. “Po gle daj te sa mo dnev ne no vi ne „Dan” ili „Vi je sti”, i {ta sve opo zi ci ja go vo ri o me ni i ka kve uvre de i kva lif ka ci je oni me ni upu }u ju. Ne mi slim da sam pre te rao, po seb no ne da sam bio pre o {tar u od no su na one ko ji sa op {ta va ju ne ke najg nu sni je op tu `be na moj ra ~un”, ka zao je \u ka no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re na Ce ti wu.

On je po sle sed ni ce Sa ve ta DPS-a no vi na ri ma pri znao da su we go ve iz ja ve o{tre, ali da su za sno va ne na ~i we ni ca ma, kao i da }e ih ubla `i ti uko li ko pre sta nu oni ko ji sa op {ta va ju “gnu sne op tu `be” na we gov ra ~un. \u ka no vi} je ka zao da DPS ni je pro me nio stav po pi ta wu cr kve, i sma -

tra da Mi tro po li ja cr no gor skopri mor ska tre ba da se odvo ji od Srp ske pra vo slav ne cr kve. “Vre me }e po ka za ti da smo bi li u pra vu, a da su oni ko ji su nas kri ti ko va li bi li vo |e ni sit nim po li ti~ kim in te re si ma”, na veo je on. (Ta njug)

DA NA [WE ZA SE DA WE SKUP [TI NE CR NE GO RE

Opo zi ci ja tra `i isti nu o afe ri li sting POD GO RI CA: Cr no gor ska opo zi ci ja za tra `i }e da nas da skup {tin ski Od bor za bez bed nost i od bra nu po hit noj pro ce du ri ras pra vqa o „afe ri li sting”, na ja vio je ju ~e za me nik pred sed ni ka No ve srp ske de mo kra ti je Go ran Da ni lo vi}. On je ka zao da je neo p hod no da po sla ni ci raz ma tra ju to

pi ta we, ka ko bi se do {lo do de taq ni jih in for ma ci ja o ob ja vqi va wu spor nih li stin ga. „Sve {to se ovih da na de {a va lo po vo dom afe re li sting po ka zu je da je na {a ini ci ja ti va za hit nu ras pra vu na sed ni ci Od bo ra za bez bed nost i od bra nu u pot pu no sti oprav da na”, ka zao je Da ni lo vi}. Pod go ri~ ki dnev nik „Dan” ra ni je je ob ja vio li sting u ko me je na ve de no da su cr no gor ski pre mi jer Igor Luk {i} i mi ni star ino stra nih po slo va Mi lan Ro }en to kom 2008. go di ne na vod no kon tak ti ra li sa od be glim nar ko bo som Dar kom [a ri }em. Luk {i} i Ro }en eks pre sno su de man to va li na vo de da su raz go va ra li sa [a ri }em, oce wu ju }i da su u pi ta wu fal si fi ka ti i pod me ta ~i ne i za -

tra ì li od tu ì la {tva hit nu is tra gu po vo dom to ga. Spe ci jal ni tu ì lac \ur |i na Iva no vi} ka za la je da je for mat spor nog li stin ga, ko ji je ob ja vqen u „Da nu”, na pra vqen u po li ci ji, a ne ko je na knad no fal si fi ko vao, od no sno u we ga upi sao ime na Luk {i }a i Ro }e na. Upra va po li ci je

Cr no gor ska po li ci ja je na ve la da po sto ji mo gu} nost da je spo ran do ku ment fal si fi ko van u ne koj dru goj dr à vi, s ob zi rom na to da je li sting te le fon skih raz go vo ra [a ri }a do sta vqan i part ner skim slu `ba ma u re gi o nu. Tu ì la stvo Cr ne Go re po ~e lo je po tom sa slu {a we slu `be ni ka Upra ve po li ci je ko ji ma su bi li do stup ni li stin zi te le fon skih po zi va [a ri }a, za ko jim je Sr bi ja ras pi sa la me |u na rod nu po ter ni ci zbog {ver ca dro ge. Upra va po li ci je pret hod no je do sta vi la tu ì la {tvu ime na pri pad ni ka po li ci je ko ji su ima li pri stup li stin zi ma, ko ji su ka sni je fal si fi ko va ni. U is tra zi o „afe ri li sting” ot kri ve no je da su ko ver te 1. de cem bra po sla te dnev nim li sto vi ma „Dan” i „Ku rir” iz po {te u Plu ì na ma. Po li ci ja je uze la iz ja ve od rad ni ka po {te u tom gra du, a

Bu yet za 2012. go di nu Skup {ti na Cr ne Go re raz ma tra }e da nas na re dov noj sed ni ci pred log bu xet dr à ve za na red nu go di nu, ko ji je pro jek to van na 1,25 mi li jar di evra, od no sno za mi lion evra ma we ne go ovo go di {wi. Bu xet ski iz da ci pred vi |e ni su u iz no su od 1,25 mi li jar di evra, a pri ho di 1,21 mi li jar du evra, dok pla ni ra ni bu xet ski de fi cit iz no si 42 mi li o na evra. Mi ni star fi na si ja Mi lo rad Kat ni} ka zao je da }e pred vi |e ni bu xet obez be di ti sta bil nost i re dov no fi nan si ra we svih dr àv nih oba ve za u 2012. ko ja }e, ka ko je na veo, bi ti kri zna go di na. Naj vi {e po ve }e we bu xet skih ras ho da u na red noj go di ni od no si se na iz dat ke za pen zi je, pla te, so ci jal na da va wa i ka ma te. Cr na Go ra pla ni ra da se u na red noj go di ni za du ì u ino stran stvu 230 mi li o na evra. Ta sred stva ko ri sti }e se za ot pla tu ra ni jih du go va wa i ka ma ta, kao i za for mi ra we fi skal nih re zer vi, ka zao je Kat ni}. po tom je od ba ci la kao spe ku la ci je na vo de da je li sting o na vod noj te le fon skoj ko mu ni ka ci ji Luk {i }a i Ro }e na sa [a ri }em fal si fi ko van u po li ci ji.

oni su sa op {ti li da se ne ni ~e ga ne se }a ju. Luk {i} je po ru ~io da is tra ga o „afe ri li sting” ne mo `e tra ja ti u ne do gled. (Ta njug)

RU MU NI JA U CEN TRU SA J BER NA PA DA I PRA WA NOV CA

Uhap {e ni ha ke ri zbog mi li on ske kra |e BU KU RE[T: Tro ji ca ha ke ra uhap {e ni su u Ru mu ni ji dok su po ku {a va li da po dig nu iz ban ke mi lion do la ra za ko je tu ì la {tvo tvr di da su ile gal no pre ba ~e ni sa ra ~u na ita li jan skih i ame ri~ kih dr à vqa na. Tro ji ca osum wi ~e nih - Izra e lac, Mol da vac i ~o vek s dvoj nim dr à vqan stvom Mol da vi je i Ukra ji ne - bi li su ~la no vi or ga ni zo va ne kri mi nal ne mre è spe ci ja li zo va ne za saj ber na pa de i pra we nov ca, na ve lo je da nas tu ì la {tvo. Op tu `ni ca ih te re ti da su s pri vat nih ra ~u na u ban ka ma u Ita li ji i SAD ile gal no pre ba ci li na sop stve ne ra ~u ne vi {e od mi lion do la ra, pre neo je AFP. Ru mun skim is tra ì te qi ma je, u ak ci ji ras krin ka va wa zlo ~i na~ ke or ga ni za ci je, po mo gao ame ri~ ki

Fe de ral ni is tra `ni bi ro (FBI). Di rek tor FBI Ro bert Mju ler iz ra zio je pro {le sed mi ce, to kom po se te Bu ku re {tu, za do voq stvo sa rad wom s ru mun skim vla sti ma u bor bi pro tiv ha ke ri sa wa.

Stru~ wa ci sma tra ju Ru mu ni ju cen trom saj ber kri mi na la. Pro te klih go di na je u toj ze mqi ra zo tr ki ve no ne ko li ko mre `a ko je su se ba vi le ovom vr stom kri mi na la.

ponedeqak12.decembar2011.

HR VAT SKI SR BI ZA BRI NU TI ZBOG GO VO RA MR @WE

Ne za po sle nost naj ve }i pro blem BA WA LU KA: Pot pred sed nik Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke (SDSS) Mi lo rad Pu po vac re kao je da su Sr bi za bri nu ti „zbog go vo ra mr `we u de lu me di ja, jav nih ma ni fe sta ci ja i po li ti~ kih gru pa ci ja” u Hr vat skoj. „To na ru {a va to le ran ci ju, me |u et ni~ ko i gra |an sko po mi re we ko je se gra di za jed no s Vla dom i ve }i nom po li ti~ kih hr vat skih stra na ka”, re kao je Pu po vac no vi na ri ma u Ba wa lu ci po sle pre kju ~e ra {weg sa stan ka s pred sed ni kom Na rod ne skup {ti ne Re pu bli ke Srp ske Igo rom Ra do ji ~i }em. Pu po vac je, me |u tim, is ta kao da se u Hr vat skoj da nas mno go ma we kr {e qud ska pra va ne go pre ne ko li ko go di na, do da ju }i da je naj ve }i pro blem Sr ba u toj ze mqi ne za po sle nost i ne raz vi je nost pod ru~ ja u ko ji ma `i ve. On ve ru je da }e po sle iz bo ra u Hr vat skoj sa rad wa te ze mqe i ze ma qa u re gi o nu bi ti otvo re ni ja, pro -

duk tiv ni ja i vi {e usa gla {e na ne go {to je to bio slu ~aj u pro te klim go di na ma. Sto ga je, ka è, va `na par la men tar na sa rad wa kao i te me qud skih pra va i po mi re wa. „Tre ba pro na }i mo da li te te ka ko da se prak ti~ no raz vi ja ju mo gu} no sti me |u gra ni~ ne op {tin ske sa rad we, jer je to ne {to {to }e po boq {a ti ì vot qu di i po spe {i ti evrop sku per spek ti vu i otvo ri ti mo gu} nost ko ri {}e wa evrop skih ka pa ci te ta”, re kao je Pu po vac. Hr vat ska }e po sle iz bo ra, uve ren je Pu po vac, sve ze mqe u re gi o nu sma tra ti jed nim od pri o ri tet nih po li ti ka. „Evrop ski i po slo vi u re gi o nu }e za no vu vla du i hr vat ski sa bor ima ti jed nak rang pri o ri te ta”, re kao je Pu po vac i na veo da se to mo è ~u ti ve} i iz iz ja va po bed ni ka Ku ku ri ku ko a li ci je, {to je ohra bru u }e i za ta mo {we Sr be, pre ne la je agen ci ja Fe na.

bUGARSKA

@e le zni ca tre }u ne de qu u {traj ku SO FI JA: Me nax ment Bu gar skih dr àv nih è le zni ca (BD@) upo zo rio je da je od ju ~e stu pao na sna gu no vi vo zni red, ~i me {trajk è le zni ~a ra po sta je ne za ko nit. Ru ko vod stvo u otvo re nom pi smu na gla {a va da pri li kom stu pa wa na sna gu no vog vo znog re da ar bi tra `ne od lu ke ne va è i da }e se po sle di ce u~e {}a u ne za ko ni tom {traj ku re flek to va ti ka ko na one ko ji pro te stu ju, ta ko i na sve za po sle ne u BD@. Pred sed nik sin di ka ta è le zni ~a ra Pe tar Bu nev iz ja vio je da se {trajk na sta vqa i da je za ko nit.Bu gar ski è le zni ~a ri bi li su i ju ~e u {traj ku, 18. dan za re dom pro tiv na ja vqe nih re for mi na è le zni ci ko je pod ra zu me va ju ot pu {ta we vi {e od 2.000 rad ni ka i za tva ra we oko 150 ne ren ta bil nih re la ci ja.

Me nax ment è le zni ce po nu dio je za po sle ni ma ko ji è le da na pu ste BD@ {est bru to me se~ nih pla ta, a do sa da se je za ovu vr stu so ci jal nog pro gra ma iz ja sni lo 925 è le zni ~a ra.U BD@ je za po sle no oko 13.000 rad ni ka, a è le zni ca se na la zi u te {koj fi nan sij skoj si tu a ci ji bu du }i da su du go va wa do ba vqa ~i ma i ban ka ma do sti gle 400 mi li o na evra. Ru ko vod stvo se na ri go ro zne me re re for mi od lu ~i lo zbog do bi ja wa 240 mi li o na evra kre di ta od Svet ske ban ke, ko ji je neo p ho dan za mo der zi ca ju. Sma we we broj rad ni ka, za mr za va we pla ta, po ve }a we ce na vo znih ka ra ta i uki da we ne ren ta bil nih li ni ja su i uslo vi za ko ri {}e we sred sta va iz evrop skih fon do va. (Ta njug)

Bu gar ski pred sed nik pro tiv pro du è wa pen zij skog sta à SO FI JA: Pred sed nik Bu gar ske Ge or gij Pr va nov ulo ìo je ju ~e ve to na za kon ko jim se pred vi |a po ve }a we sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju. No vim za ko nom je pred vi |e no da se go di ne sta ro sti za od la zak u pen zi ju od 2012. go di ne po ve }a va ju za ~e ti ri me se ca go di {we, ta ko da bi se 2015. mu {kar ci u Bu gar skoj pen zi o ni sa li sa 65, a è ne sa 63 go di ne. @e ne sa da idu u pen zi ju sa 60, a mu {kar ci sa 63 go di ne. Pre ma le vi ~a ru Pr va no vu, za kon ko ji je pri pre mi la de sni ca, ne uzi ma u ob zir zdrav stve no sta we gra |a na ~i ji je pro se~ ni ì vot ni vek je dan od naj ni ìh u Evrop skoj uni ji: mu {kar ci u Bu gar skoj pro se~ no ì ve 70, a è ne 79 go di na. Ubr zo po {to je vla da u

no vem bru na ja vi la da }e bi ti po ve }a na gra ni ca za od la zak u pen zi ju, na uli ca ma So fi je je pro tiv to ga de mon stri ra lo 10.000 qu di. Pred sed ni~ ki ve to oba ve zu je Par la ment da po no vo raz mo tri taj za kon, iz gla san u ~e tvr tak. Ako Par la ment po no vo iz gla sa za kon, pred sed nik je oba ve zan da ga pri hva ti. Li der pred sed ni ko ve opo zi ci o ne So ci ja li sti~ ke par ti je Ser gej Sta ni ~ev je iz ja vio da }e se obra ti ti Ustav nom su du ako Par la ment ne uzme u ob zir za mer ke pred sed ni ka Re pu bli ke. Man dant od la ze }eg predsd ni ka Pr va no va se za vr {a va 21. ja nu a ra. No vo i za bra ni pred sed nik Ro sen Plev ne li jev, iz vla da ju }e stran ke GERB, po dr à va po li ti ku Vla de za pro du è we pen zi o nog sta à.

de^Ji dnevnik

ponedeqak12.decembar2011.

Razlike nisu kazne Imam pravo da budem ja i da me niko ne uznemirava. Sre}no detiwstvo i qubav svako dete `eli, a svoju sre}u da sa drugima deli.

c m y

dnevnik

Jesen u parku

esen je u park stigla. Donela je `uto li{}e, oblake sive, mokru ki{u. Jesen je sa nijansama lepim. U parku svi nose ki{obrane, ne}e da pokisnu, a ki{a nikako da prestane. Vetar hu~e svaki ~as. Deca se igraju i ska~u po baricama, pa roditeqi brinu. Li{}e je raznobojno, a neke od wegovih boja su `uta, braon, naranyasta i pomalo zelene. Sunce se probija kroz tamne, mutne i sive oblake

u parku. Cve}e u parku vene, zato {to je jesen. Ki{a je kao lepak, `uto li{}e kao papir, a zajedno ~ine najlep{u, divnu sliku. Qudi se spremaju da o~iste opalo li{}e. Jesen je neverovatna sa tim bojama. Vrlo je raznobojna. Ni ko li na \er ma no vi}, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

Bez obzira na jezik i boju koè, svako se dete voleti moè. Neka deca su druga~ija, ali to ne zna~i da su neva`nija. Bolest ih prati svakog dana i rastu sa posebnim potrebama. Ta deca ne traè saàqewe, ve} da im pruìmo razumevawe. Sva deca èle isto, da im sa osmehom procveta detiwstvo, razlike me|u wima da ne budu kazne, jer razlike zaista nisu va`ne. Molimo zato celu planetu, pruìte qubav svakom detetu!

Pinter Ako{, V c, O[ „Maj{anski put”, Subotica

Jestira @arkova~ki, VI razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Rastanak koji pamtim

ada sam jednog leta preko raspusta otputovala u Bugarsku, mislila sam da }e to biti jedno od najdosadnijih letovawa. Ali kada sam upoznala Stefani, shvatila sam da ipak nisam bila u upravu. Upoznale smo se na krstarewu. Kada smo se prvi put srele, mislila sam da je i ona iz Srbije i da je do{la na letovawe. Ali ~im smo zapo~ele razgovor, shvatila sam da je ona iz Bugarske. I iako sam ja pri~ala srpski, a ona bugarski, nije nam bio problem da se sprijateqimo.Kada se krstarewe brodom zavr{ilo, mislila sam da je verovatno vi{e ne}u videti. Ali ve} sutradan sam je srela u gradu i po~ele smo da se boqe upoznajemo i dru`imo. I{le smo zajedno na pla`u i {etale se gradom, a najve}a zabava bila nam je odlazak u vodeni park. Kada bi nam postalo dosadno, u~ila me je da pri~am bugarski. Par dana pred

moj odlazak, kada sam ve} postala svesna toga da je verovatno vi{e ne}u videti, bila sam tu`na {to }u uskoro oti}i, ali u isto vreme sre}na jer sam znala da sam stekla dobru drugaricu. Ve~e pre nego {to sam trebala da krenem ku}i, razmenile smo narukvice koje }e nas uvek podse}ati jedna na drugu. Kada je kona~no do{ao dan da krenem, stavila sam narukvicu na ruku uzela sam kofer i tu`na krenula ka vratima hotelske sobe. Ali osmeh mi se brzo vratio na lice kada sam ispred vrata ugledala Stefani, koja je do{la da nas isprati. I kada sam sela u kola, iako tu`na, imala sam osmeh na licu ja sam znala da sam stekla posebnu drugaricu koje }u se uvek rado se}ati. Ma ja Tu ci}, VI II-2 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Nur Touati, III razred, O[ „Tulip”, Tunis

[umsko drvo Sunce greje, a vetar se quti i priroda po~iwe sada da se budi. U {umici drve}e se wi{e, a malene gran~ice {apu}u sve ti{e. Mirisi se {ire bora, pa i jela i raduju pti~ice, a one se vesele. Jelena ]ur~i}, IV-1 O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

Priznaj da si djete Na kraju potoka, livade, rijeke, Na kraju mora, Barbikine ku}e neke, Na kraju psa i ma~ke, Na najdaqem kraju sjeverne ta~ke Staja}e zastava, Jedno veliko uzvi{ewe, Ve}e od svake planete... Krasi}e nam Zemqu, Gledati u Sunce, Za{titni }e znak biti, Svega lijepog {to djetiwstvo mo`e kriti! Staja}e visoko, Da ga sa zadovoqstvom gleda{. Staja}e tu Da ga nikad-nikom ne da{!!! [titi}e te dawu, A ~uvati no}u, Tvoje je samo da prizna{ „Ja sam djete i to ho}u!!!” An|ela Dragovi}, VII-1 O[ „Da{o Pavi~i}” Herceg Novi

Luckasta pesma Nikola Obradovi}, I-4, O[ „\ura Jak{i}”, Ka}

P~ela U prole}e rano, dok se priroda budi, jedna mala p~elica u zoru poleti na livade i pa{wake, tra`e}i cvetove za svoj divan med koji voli ceo svet. Prole}e joj nosi razne lepe stvari, priroda je mami i cvetovi razni, {arenilo poqa p~elicu veseli, za wen med slasni u zdravqu korisni. Radosno je letela sa cveta na cvet misle}i pri tom na decu i ceo svet. Od darova prirode vesela je bila, a toplo sunce grejalo joj krila. Napravi}e p~ela onaj divan med koji svako dete voli, a i ceo svet. Jelena [alabalija, III-c O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Moj brat oj brat se zove Uro{, a ja ga zoUki. MOnvem je sred we vi si ne, braon ko -

vryave kose po kojoj smo sli~ni. Qudi nas razlikuju jer on nosi nao~are, kroz ko je ra do zna lo gle da svo jim krupnim braon o~ima. Uki voli sport, pa zato trenira ko{arku. Radoznao je i èqan znawa, postiè dobre uspehe u {koli, a najvi{e voli matematiku. On je dobar brat jer sve igra~ke deli sa mnom. Veseo je i voli da se {ali. Ponekad zasmeje razred svojim upadicama, ba{ kao i ja. Sa wim najvi{e volim da igram {ah i da vozimo biciklove. Sre}an sam {to imam Ukija jer bi mi svaki dan bez wega bio tuàn i dosadan. Ste fan Ni ko lov ski, III-1 O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

Ho}u da postanem pilot borbenog aviona, napravqenog od ~okolade i marcipana pa da me ne grdi nana kada ga malo gricnem!... Lepo je biti i oblak sivi od {e}erne pene, lutati svetom i nebom i voleti samo `ene!... A da sam sunce `arko sijao bih jarko i no} nikad ne bi pala, a svaka bi devojka dala da je malo ogrejem i lice joj nasmejem!... Kristijan @upi}, IV-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

@arko Raki}, I-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak12.decembar2011.

TAK MI ^E WE U BE SED NI [TVU PO 15. PUT NA NO VO SAD SKOM PRAV NOM FA KUL TE TU

KON KU RS IZ PRO GRA MA STI PEN DI JA „ZO RAN \IN \I]”

Dvo stru ka po bed ni ca Ta ma ra Kr sto no {i} Na sta vqa ju }i tra di ci ju go di {wih tak mi ~e wa u be sed ni {tvu svo jih stu de na ta, Prav ni fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du or ga ni zo vao je pet na e sto, ko je je, pred ta ko |e tra di ci o nal no pre pu nim am fi te a trom, odr à no 8. de cem bra. Tak mi ~e we je otvo rio de kan prof. dr Ran ko Ke ~a, a je da na est stu de na ta je „ukr sti lo re ~i s ci qem da za slu è ti tu lu naj bo qeg”. Dvo stru ka po bed ni ca je stu dent ki wa dru ge go di ne Ta ma ra Kr sto no {i}, ~i ju je za be se du „Za sa da to li ko” naj u spe {ni jom pro gla sio stru~ ni ì ri, ali je od ne la i na gra du pu bli ke! Dru go pla si ra ni je ta ko |e stu dent dru ge go di ne Mi lo{ Ga li}, ko ji je be se dio na te mu „De mo kra ti ja, è na ko je ne ma”, dok je tre }u na gra du osvo ji la stu dent ki wa pr ve go di ne So wa Sto ja nov i we na be se da „Bor ba do bra i zla”. Stru~ ni ì ri ko ji je oce wi vao mla de be sed ni ke ~i ni li su: pro fe sor eme ri tus rim skog pra va dr An tun Ma le ni ca, do cent na Ka te dri za kri vi~ no pra vo ovog fa kul te ta dr Bra ni slav Ri sti vo je vi}, pro fe sor ka no vo sad ske Aka de mi je umet no sti, stru~ wak za dik ci ju Ve sna @dr wa, su di ja Osnov nog su da u No vom Sa du Dar ko Ta di} i advo kat Gor da na Ni {e vi}-Ta di} iz No vog Sa da.

Mla di eks per ti u Ita li ji Fon da ci ja „Dr Zo ran \in |i}„ otvo ri la je kon kurs pod na zi vom na zi vom „Mla di eks per ti u Ita li ji – pro gram sti pen di ja ’Zo ran \in |i}’„. Kroz ovaj pro gram oko 15 stu de na ta i mla dih di plo ma ca do bi }e mo gu} nost da pro ve de tri me se ca u ne kim od naj bo qih kom pa ni ja u Ita li ji i na taj na ~in stek ne vred no rad no is ku stvo. Pred od la zak na rad ne prak se za sve sti pen di ste bi }e or ga ni zo va ni in ten ziv n i dvo n e deq n i kur s e vi ita li jan skog je zi ka i se mi nar o bi la te ral nim od no si ma dve ze mqe. Prak se za sve u~e sni ke }e bi ti or ga ni zo va ne od sre di ne apri la do 1. av gu sta 2012. Uslo vi ko ji kan di da ti tre ba da is pu ne su da ima ju ma we od 30 go di na, da su dr `a vqa ni Sr bi je i stu den ti za vr {nih go di na na ov da {wim uni ver zi te ti ma ili mla di di plom ci s pr vim rad nim is ku stvom. Ta ko |e, po tre ban je na pred ni

wi ma ima ju pri li ku i za do voq stvo da ra de. Za or ga ni za ci ju ovo go di {weg tak mi ~e wa po bri nuo se Or ga ni za ci o ni od bor s prof. dr Sr |a nom [ar ki }em na ~e lu. Ve {ti na ob li ko va wa re ~i je za nat od ve li kog prak ti~ nog

zna ~a ja, ali i svo je vr stan ob lik umet no sti”, is ti ~u na Prav nom fa kul te tu, po no sni na to {to su se ulo `e ni trud i po sve }e nost u~e sni ka is pla ti li, {to je po tvr di la iz u zet no ve li ka po se ta tak mi ~e wu. V. ^.

IVA NA JUR CA, DO BIT NI CA DRU GE NA GRA DE NA TAK MI ^E WU „AN TON EBERST”

Ta len to va na fla u tist ki wa ni è uspe he Na ~e tvr tom me |u na rod nom mi je da lo pod sti caj da upi re dov nog pro fe so ra mr La u re tak m i ~ e w u „An t on Eberst”, {em i Sred wu mu zi~ ku {ko lu Le vai-Ak sin. odr à nom od 24. do 27. no vem „Isi dor Ba ji}„. – To kom stu di ja sam po ha |a la bra u no v o s ad s koj Mu z i~ k oj U to ku {ko lo va wa Iva na je vi {e ma ster pre da va wa kod {ko li „Isi dor Ba ji}”, dru gu osvo ji la 13 pr vih na gra da, me svet ski re no mi ra nih fla u ti sta na gra du osvo ji la je stu dent ki wa ma ster stu di ja fla u t e na Aka d e m i j i umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du Iva na Jur ca. Na tak mi ~e wu „An ton Eberst” u~e stvo va lo je 67 tak mi ~a ra iz 16 ze ma qa, a sa mo u we noj ka te go ri ji na {li su se so li sti iz osam ze ma qa. Ova ro | e n a No v o s a |an ka se 13 go di na ak tiv no ba vi mu zi kom. S de set go di na je upi sa la mu zi~ ku {ko lu, a jo{ kao ma lu maj ka ju je vo di la na kon cer te kla si~ ne mu zi ke. – Jed n om pri l i k om smo oti {le na kon cert ko ji se odr à vao u cr kvi Ime na Ma ri ji na – Ka te dra li – se }a se Iva na. – Ta mo sam pr vi put uì vo ~u la zvu ke fla u te, i to Iva na Jur ca tre nut no je na ma ster stu di ja ma me je pri vu klo da se upi {em u mu z i~ k u {ko l u. |u ko ji ma se is ti ~e ona na tak iz Sje di we nih Ame ri~ kih Dr U Osnov noj mu zi~ koj {ko li mi ~e wu UFAM u Pa ri zu 2007. à va, Austri je, Ma |ar ske, Ho sam po sti gla do bre re zul ta te go di ne. Te go di ne upi sa la je lan di je, Ne ma~ ke, Tur ske, Slo na tak mi ~e wi ma u ze mqi, {to Aka de mi ju umet no sti, u kla si ve ni je i Sr bi je – pri ~a Iva na.

ni vo zna wa en gle skog, a po zna va we ita li jan skog i dru gih je zi ka je pred nost. Kan di da ti tre ba da po se du ju obra zov ni pro fil ko ji se ukla pa u ne ki od onih u kom pa ni ja ma ko je u~e stvu ju u pro gra mu. Uz po pu wen apli ka ci o ni for mu lar na en gle skom je zi ku, tre ba po sla ti mo ti va ci o no pi smo (ta ko |e na en gle skom), po tvr du od fa kul te ta o re dov nom stu di ra wu i/ili ske ni ra nu di plo mu, od no sno uve re we o di plo mi ra wu, pi smo pre po ru ke, ske ni ra no, s pe ~a tom in sti tu ci je i pot pi som oso be ko ja je na pi sa la pre po ru ku (neo p hod no je da su u pre po ru ci na ve de ne i kon takt in for ma ci je, i-mejl i te le fon) i tran skript oce na. Svu do ku men ta ci ju tre ba po sla ti na i-mejl: cicovac ki@ fond-dji ndjic .or g , najkasni je do p ono}i 25 . decembr a. Vi{e informacija o programu mo`e se na}i na sajtu www.fond-djindjic.org/. A. J.

U CEN TRU ZA RAZ VOJ KA RI JE RE

Tak mi ~a ri s de ka nom Ke ~om, pro fe so rom [ar ki }em i dru gi ma

„Ne go va we kul tu re go vo ra, ~i ji cen tral ni deo sva ka ko pred sta vqa nad me ta wa u go vor ni {tvu, tra je ve} 15 go di na i na sta vqa se za hva qu ju }i en tu zi ja zmu, ka ko stu de na ta, ta ko i pred stav ni ka Prav nog fa kul te ta ko ji s

U ju nu ove go di ne je di plo mi ra la s pro se~ nom oce nom 9,51, a tre nut no je na ma ster stu di ja ma. Da bi se po sti gli ovi re z ul t a t i po t reb n o je mno go ve `ba wa, te Iva na i ne ma mno go slo bod nog vre me na. – To kom go di na se ve} usta li la ru ti na ve `ba wa po ~e ti ri sa ta dnev no, ko j u obo g a } u j e ve `ba we pro gra ma raz li ~i t og ti p a. Slo b od n og vre me na je ma lo, bu du }i da ra dim i kao pro fe sor na za m e n i u Mu z i~ k oj {ko li „Isi dor Ba ji}„ – ka `e ona. Osvo je nu dru gu na gra du na tak mi ~e wu „An ton Eberst”, u nov ~a nom iz no su od 500 evra, po de li la je s ko le gom iz Ma |ar ske, a ka ko ka `e, no vac }e po t ro { i t i na stru~ n o usa v r { a v a w e. Iva na se tre nut no fo kusi ra na svo je obra zo va we te joj je u pr vom pla nu za vr {e tak ma ster stu di ja. @e qa joj je da po sle to ga ode na spe ci ja li za ci ju u ino stran stvo. A. Var ga

Ra di o ni ce za stu den te i di plom ce Cen tar za raz voj ka ri je re or ga ni zu je niz ra di o ni ca za stu den te i di plom ce, a pr va od wih, „Pro fe si o nal na ori jen ta ci ja” odr `a }e se u sre du, 14. de cem bra, od 12 do 13.30 ~a so va, u pro sto ri ja ma Cen tra, u Uli ci dr Ili je \u ri ~i }a 3. Ra di o ni ~a ri su pe da go {ki wa Mi na Bo {wa ko vi} i psi ho lo {ki wa Ma ri ja [}e po vi}. Dru ga ra di o ni ca, „Po slov ni bon ton”, odr `a }e se na red nog da na, od 10 do 12 ~a so va i vo di }e je psi ho lo {ki wa Ra da Mi mi}.

U ~e tvr tak, 15. de cem bra, od 12 do 14 ~a so va, psi ho lo {ki we Oli ve ra Ko va ~e vi} i Ne ve na Mar kov go vo ri }e o aser tiv no sti „Ka ko kri ti ka mo `e da bu de do bra stvar?” Su tra dan }e iz me |u 12 i 14 ~a so va, psi ho lo {ki we Va len ti na Ka laj i Ne ve na Be rat odr `a ti ra di o ni cu o kre a tiv nom do no {e wu od lu ka. Broj me sta je ogra ni ~en, a pr vih 15 pri ja vqe nih }e ima ti mo gu} nost da u~e stvu ju na tre nin gu. Pri ja ve su mo gu }e na saj tu www.raz voj ka ri je re.uns.ac.rs. A. J.

PR VO IZ DA WE CEN TRA ZA ROD NE STU DI JE UNS-a

Pro mo ci ja kwi ge „Uvod u rod ne te o ri je” Cen tar za rod ne stu di je, je dan od de set cen ta ra za in ter di sci pli nar ne i mul ti di sci pli nar ne stu di je i is tra `i va wa Uni ver zi te ta u No vom Sa du, ob ja vio je svo je pr vo iz da we – na u~ ni zbor nik i ux be nik pod na zi vom „Uvod u rod ne te o ri je“. Pro mo ci ja kwi ge odr `a }e se 22. de cem bra u 12 sa ti, u sa li 30 na pr vom spra tu Fi lo zof skog fa kul te ta UNS-a. Ured ni ce ovog svo je vr snog pr ven ca su dr Iva na Mi lo je vi}, go stu ju }a pro fe sor ka na Uni ver zi te tu u No vom Sa du, ina ~e re dov na pro fe sor ka Uni ver zi te ta Sun shi ne Co ast iz Austra li je, i dr Slo bo dan ka Mar kov, re dov na pro fe sor ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Ovaj te mat ski zbor nik, ko ji su za jed ni~ ki iz da li Uni ver zi tet u No vom Sa du – Cen tar za rod ne stu di je – ACIM SI i Me di ter ran Pu blis hing iz No vog Sa da, pr vi je si ste ma ti ~an pre gled te o rij skih

stru ja i ori jen ta ci ja unu tar fe mi ni zma na srp skom je zi ku. Ob u hva ta pe riod od po ja ve kla si~ nog li be ral nog fe mi ni zma u 18. i 19. ve ku pa do sa vre me nih te o rij skih ori jen ta ci ja, od no sno naj sa vre me ni jih pro mi {qa wa ro da u okvi ru kvir-te o ri je, eko-fe mi ni zma i ki ber fe mi ni zma. Iz da we je kon ci pi ra no kao ux be nik na me wen pre sve ga stu dent ki wa ma i stu den ti ma Rod nih stu di ja, i kao te mat ski na u~ nih zbor nik. Ova kwi ga ob u hva ta ra do ve 29 autor ki, ko ji su pod ured ni {tvom pro fe sor ki Mi lo je vi} i Mar kov omo gu }i li pre gled rod nih te o ri ja kroz pri kaz fe mi ni sti~ kih ta la sa i ori jen ta ci ja, za tim po je di na~ nih ori jen ta ci ja fe mi ni zma, kao i ak tu el nih rod nih te ma i te o rij skih pri me na. Kwi ga se mo `e ku pi ti u svim ve }im kwi `a ra ma u No vom Sa du i Be o gra du, kao i elektronski. A. Va.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za{tite ìvotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ìro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

ponedeqak12.decembar2011.

MOJA kU]A

c m y

dnevnik

Да стара кухиња добије нов сјај

реуређење кухиње не мора нужно значити да треба да оробите банку. Уз неколико савета и за мало новца претворите своју кухињу у просторију из које нећете желети да изађете.

Додајте дозу драме

кутак за, на пример, вазе разних облика!

им врата те додате занимљиве кваке или ручкице.

Раскошни лустер и старински фрижидер унеће дозу гламура у малом простору. Полицу направите од делова старог ормара.

контрасти

Детаљи за памћење

Бела боја

Сеоски ‘штих’

Када је реч о радној плохи, зашто не размишљати изван граница мрамора и гранита? Размислите на пример о махагонију.

Ручно резбарени детаљи око прозора оставиће незабораван призор.

Седините све с белом - ламинат и радну површину оплемените храстовином. Посребрени ‘фронт’ даје првокласну ноту и служи као месту за држање рецепата. Додајте само покоји магнет!

Кухиња ће добити додатну топлину старинским намештајем и судопером. Празан простор између ормара и стропа паметно искористите. Направите колекционарски

поправак на брзака Старински ормари могу добити потпуно нови изглед промените ли

Фокусирајте се на зид Створићете осећај већег простора отвореним полицама. Једноставне беле полице поставите на школску плочу коју сте уградили на кухињски зид.

Дајте посуђу да дише Уместо клаустрофобије коју стварају кухињски елементи постављени од зида до зида, поставите отворене ормариће укључујући и полицу за тањире. Доњи кухињски елементи осигураће скривени простор.

организујте се Неред ћете свести на минимум ако лонце повешате на држач монтиран на плафон изнад њега.

експериментишите с дрветом

још мало посебности

Дрвени део састављен од греда те прекривен металном плочом. Но, не морате ту стати - обогатите га радном површином и добиће те кутак за припрему хране.

Додатну радну плоху или угодан простор за ручавање можете да добијете тако што ћете испод дужине прозора додати дрвену даску.

Време је за промене?

у пар потеза и уз мало новца до преуређене спаваће собе

окушајте уз само један или чак све ове савете да преуредити спаваћу собу. У само неколико потеза и, што није небитно, уз мало новца можете постићи сасвим другачији изглед. Пронашли смо неколико једноставних савета који ће вам добро доћи ако сте се зажелели промене у спаваћој соби. Не морате се ухватити само за један од савета, можете их искористити све. Кренимо од најједноставнијег савета – украсите собу неком уметничком сликом, занимљивом графиком или, још боље, више њих. Након што сте пронашли идеално место на зиду, примите се посла. Кад смо већ код уметничких слика, одаберите неколико оми-

љених фотографија и уоквирите их. Оквири могу бити сви једнаки, или их можете комбиноваи у бојама, зависи шта вам се више свиђа и шта ће се више уклопи-

ти у спаваћу собу. Вероватно вам је досадило да гледате исту ппстељину – време је за мало освежења. Једнобојну замените оном с пругицама или цветним

Без пуно муке

Победите биљне ваши природним путем

иље ваши муче и биљке и њихове власнике, но, можете им стати на крај и без употребе хемикалија. Ваши се можете покушати решити водом у којој је од шест до 12 сати стајао дуван. Користан може бити и пепео од цигарета, који треба посути по површини око заражене биљке, а ако је потребно и директно на биљку. Можете пробати смесом у коју сте ставили кашику текућег сапуна, две кашике сирћета те пола литре воде. Нападнуте делове добро нашприцајте и оставите тако од 10 до 12 сати, а након тога истуширајте биљку чистом водом. Након неколико дана може поновити поступак. Против биљних ваши помаже копри-

ва. У пет литара воде потопите 500 г коприве и оставите да одстоји од 12 до 24 сата. Течношћу можете биљку шприцати више пута. Користан може бити и пелен. У 10 литара воде потопите 300 г свежих листова пелена (или 30 грама осушених) и оставите два, три дана. Процедите и текућином можете попрскати биљке. Осим за сируп, зове је добра и за борбу против биљних ваши. Листове зовеоставите у води три дана, оцедите и можете се бацити на прскање. Можете пробати с љуском лука коју сте прелили врелом водом и пустили да одстоји 24 сата. Мрави једу биљне ваши, али их с друге стране и штите од природних непријатеља.

узорком и изненадићете се колику ће то промену донети спаваћој соби. С креветом се можете још поиграти, заправо с количином јастука на њему. Зашто их не бисте одабрали више, оних украсних и с различитим узорцима и бојама? Колика је моћ детаља не морамо посебно наглашавати. Довољно је променити ручке на ормарима, обојити их или дрвене замените металним. Нека собна биљка постане станарка ваше собе, или спаваћој соби доделите вазу са свежим цвећем. Време је за чишћење! Решите се вишка ствари. Ако сте од оних такозваних сакупљача и у вашој соби више нема места ни за разгледницу, а тешко вам се одрећи свих тих дрангулија, барем их поспремите у фиоке, у ормаре и кутије. Нека простор дише.

Луђе купатило ретко се виђа

едан од најугоднијих начина опуштања након напорног дана без сумње је топла купка, а замислите само какав би то гушт био када бисте још били окружени оваквим дивовским акваријима? Ово невероватно купатило с џакузијем налази се у још неверојатнијој вили у америчком Даласу, вриједној готово 10 милиона долара. У вили, која се протеже на 1.200 квадратних метара, налази се седам спаваћих соба и укупно 12 купатила. С обзиром на то како изгледа само мали део

ове виле, погледајте каква се све чудеса још налазе у њој.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak12.decembar2011.

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Dragi deko... Budi na{ An|eo na nebu, kao {to si bio na zemqi

Ankici Jeli} Ankici Jeli}

1930 - 2011.

Sretko Stankovi}

Preminula 11. 12. 2011. godine. Sahrana je 12. 12. 2011. iz ku}e `alosti, @. Zrewanina 14a, u Sremskim Karlovcima, u 13 ~asova.

Porodice: Matija{evi} i @ivojinov.

O`alo{}ena porodica: sin Mile, snaja Zdenka, unuk, snaja i praunu~ad.

Tvoji: unuci Lale, Borko i Jugi} sa mamom i bakom.

43291 43300

43293

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 87. godini preminula na{a draga majka

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici i zimski odmor. Sobe i apartmani. U`i centar povoqno. Telefoni: 063/81-54-200, 018/880-100. 43227

Posledwi pozdrav

Milici Dmitrovi}

Milica Dmitrovi}

Milici Dmitrovi}

Sahrana je 12. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tetka, ve~no ti hvala za sve {to si nam pru`ila.

Mnogo si nas volela i bila si voqena.

O`alo{}ene }erke Du{anka, Nada i Vera sa porodicama.

Tvoji Nata{a i Zoran sa porodicama.

Tu`ne ostaju tvoje sestre Danica, Branka, Draga i Mira.

43294 43298

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a majka, baka, ta{ta i svekrva

VODOINSTALATER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr {imo emaj lirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42885 MA[INSKO odgu{iva we i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, non-stop, garancija. Telefoni: 6393-737, 064/160-4725. 43128

Mara - Seja \uri~in

Posledwi pozdrav

43297

Hvala ti na{a najboqa bako na svetu, za sve radosne i divne trenutke provedene s tobom.

Milici Dmitrovi}

ro|. Rankovi} 1938 - 2011.

ro|. Radanovi}

preminula 10. 12. 2011. godine. Sahrana mile nam pokojnice je iz kapele na Grobqu, u Beo~in Selu, 12. 12. 2011. godine, u 14 ~asova. O`alo{}eni: sin Radovan i }erka Tatjana sa porodicama.

Zbogom voqena sestro, bila si mi i sestra i majka. Hvala ti za svu qubav. Tvoja sestra Mira.

Milica Dmitrovi} Tvoji unuci: Sr|an, Marko, Maja, Neboj{a i Vladimir.

43290 43296

Povodom smrti va{e majke i bake

KUPUJEM kwige, stare vojne ~asopise, stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002, Mile. 42882

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i divnoj

Sejki

Milici Dmitrovi}

43295

Posledwi pozdrav kumanu

Milice Dmitrovi} izra`avamo sau~e{}e porodici Stankovi}. Porodica Kolbas. 43289

Posledwi pozdrav

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{

Hvala ti za vesele trenutke. Osta}e{ nam u se}awu. Kumovi Ceca i Branko.

od kume Svetlane [e}erov sa porodicom. Uspomenu na Vas ~uva}u u srcu.

43292

Posledwi pozdrav kom{iji

Radovanu Davidovi}u od kumana Lemaji} Miroslava sa porodicom.

43285

43286

Drugarstvo ne umire nikada.

POMEN

Sretko Stankovi} deda Sretku

od: unu~adi Strahiwe i Selene sa tatom Draganom.

43299

preminuo 10. decembra 2011. godine, u 75. godini. Sahrana je u utorak, 13. decembra, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu, u Futogu. Polazak iz ku}e `alosti je u 14.30 ~asova. Ponosni smo {to smo te imali, hvala ti na svemu {to si ~inio za nas, uvek }e{ `iveti u nama. Po~ivaj u miru.

Sretku Stankovi}u

Tvoji najmiliji: supruga Jerina, k}i Svetlana, sin Svetislav, unu~ad Strahiwa, Selena, Lav, Bor i Jug.

od: kom{ija Xaki} Mi}e, Zore, Radoslava i Sawe.

43302

43301

Marko Kula{ 12. 12. 2010 - 12. 12. 2011. Zauvek u srcu.

Du{an Bolta

Zoki Mili} sa porodicom. Porodica.

43134

43288

Вероника Логан

СЕРИЈА

Инспектор Колијандро

07.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Глас Аме ри ке Па нон ско ју тро У огле да лу Ана ли ја Бу ди ро ди тељ Уло ви тро феј 7. дан Вој во ђан ске ве сти У огле да лу Е ТВ Вој во ђан ске ве сти Ана ли ја Раз го вор о здра вљу Вој во ђан ске ве сти Без цен зу ре Вој во ђан ске ве сти Не мам шта да об у чем Ви но и ви но гра дар ство

Инспектор Колијандро је својеврстан и посебан хероја који нема никакве ознаке традиционалног полицајца. Он је импулсиван, чиста срца, често у невољи, али, захваљујући тврдоглавости успева да се умеша у компликоване случајеве и да стигне до циља и разрешења ситуације. Улоге: Ђамполо Морели, Вероника Логан, Ђузепе Солери Режија: Антонио и Марко Манети (РТВ 1, 20.05) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.10 16.15 16.20 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.05 21.45 22.00 22.30 23.00 00.55 01.25

07.00 08.20 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.30

tv program

ponedeqak12.decembar2011.

До бро ју тро, Вој во ди но Је дан на је дан ЕКО: Ми ша са За са ви це Ве сти Ста ње на пу те ви ма Ча ри ри бо ло ва Кад год ко ме ди је Ку хи њи ца Ве сти До да ти жи вот го ди на ма Бра зде Ве сти Хро ни ка Сла во ни је, Ба ра ње и за пад ног Сре ма Пу те ви на де Ве сти за осо бе са оште ће ним слу хом Кад ку ћа ни је те сна Кра так час про фе со ра Ар ка ди ја Име мог со ка ка За у век млад Вре мен ска прог но за ТВ Днев ник Је дан на је дан Вре мен ска прог но за Раз глед ни це ТВ Днев ник Ин спек тор Ко ли ан дро: Ки не ска осве та, филм ТВ ми ни ја ту ре Вој во ђан ски днев ник Ни жњи Нов го род, док. се ри ја Аван ту ра је аван ту ра, филм Је дан на је дан Ин спек тор Ко ли ан дро: Ки не ска осве та, филм

03.44 04.00 04.34 04.49 05.48

Ве сти Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Ју тар њи про грам Ве сти При че из ра ди о ни це Ве сти Лов и ри бо лов Еко ка ра ван Ве сти Екс пе ди ци ја Но ва Гви не ја Днев ник Ру ко мет на фан та зи ја Евро нет Ме сто зло чи на Џејн Доу: По ро дич не ве зе, филм И ја имам та ле нат Ово је Ср би ја По ро дич но бла го Днев ник РТ Вој во ди на Шта ра ди те, бре Бе о град ска хро ни ка Око Сла га ли ца Днев ник По ро дич но бла го Пе сма без гра ни ца Ве сти Ка пи та ли зам: Љу бав на при ча, филм Днев ник Ме сто зло чи на Евро нет По сред ник Ноћ ни би о скоп: Џејн Доу-По ро дич не ве зе, филм При че из ра ди о ни це Ве сти (05.00) Ру ко мет на фан та зи ја По ро дич но бла го Вер ски ка лен дар

06.00 06.50 07.05 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.15 15.10 15.15 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 21.00 21.55 23.00 01.30 02.30 03.00

Бан ди ни Екс клу зив Екс пло зив Тај на ста рог мо ста До ђи на ве че ру Бан ди ни За бра ње но во ће Иза ђи на цр ту Ве сти Срећ не ве сти До ђи на ве че ру Кад ли шће па да Тај на ста рог мо ста Екс клу зив Екс пло зив Ве сти За бра ње но во ће Аси Кад ли шће па да Же не са Де ди ња Филм: За кон ули це Вам пир ски днев ни ци Екс пло зив Екс клу зив

14.50 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.05 22.02 22.06 00.20 00.35 01.25 01.34 02.21

08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00 11.05 12.07 12.30 12.40 13.00

Хра на и ви но Објек тив Ин тер на ис тра га Слав ни па ро ви Ле ни ја Објек тив Крај ња си ла Го ди не про ла зе Цр та ни филм Нео н си ти Објек тив

Новосадско поподне У данашњој емисији гост ће бити Јелена Стојсављевић из ЈКП „Пут” с којом ћемо разговарати о стању коловоза, актуелним радовима и предстојећој зимској сезони. У овој емисији говорићемо и о енергетској ефикасности и боћању. (Новосадска ТВ, 17.30)

13.05 Ин тер на ис тра га 14.05 Ево нас код вас 15.00 Објек тив 15.05 Крај ња си ла 16.00 Објек тив (слов) 16.15 Објек тив (мађ) 16.30 Ви траж 17.05 Хра на и ви но 17.30 Но во сад ско по под не 18.45 Нео н си ти 19.00 Објек тив Остр во цр ног гу са ра 19.30 Објек тив (слов) Цр та ни филм 19.45 Објек тив (мађ) Вер ски не дељ ник 20.00 Спринт Пу те ви на де 20.30 Ис тра га Бра зда (мађ) 21.00 Ин тер на ис тра га Ма ђар ска на род на му зи ка 21.45 Нео н си ти Пор ту гал, по зо ри шна 22.00 Објек тив пред ста ва (мађ) 2.део 22.30 Крај ња си ла Ур ба на џун гла (мађ) 23.10 Нео н си ти Ве сти (мађ) 23.20 Го ди не про ла зе За јед но

Жи во пис Те ле клуб (рум) До бро ве че, Вој во ди но (мађ) Кул тур ни ма га зин (мађ) (Је лен-лет) ТВ Ма га зин (рум) ТВ Днев ник (хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) Ку хи њи ца (мађ) На ши да ни (мађ) Ма ђа ри у Вр ба су (мађ) Ахил и кор ња ча, филм ТВ Ба шти на

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.54 09.58 10.31 11.00 11.05 12.00 12.20 12.35 12.41 13.25

10.00 Пре ми јер ли га: Бол тон – Астон Ви ла 11.45 Ли га шам пи о на: Ман че стер Си ти – Ба јерн 13.30 Те нис 14.15 Пре ми јер ли га: Сто ук – То тен хем 16.00 Клуп ске ТВ 17.15 Пре глед бел гиј ске ли ге 19.00 Пре глед Пре ми јер ли ге 21.00 Пре ми јер ли га: Чел зи – Ман че стер Си ти 23.15 Пре глед хо ланд ске ли ге 00.30 Пре глед Пре ми јер ли ге

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук и па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Без цен зу ре, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 16.00 Осве та, 17.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Спорт ски про грам, 21.00 Фешн сто ри, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Без цен зу ре 08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 Де чи ји про грам, 12.00 Отво ре ни екран, 13.00 Спорт из дру гог угла, 14.30 Ин фо К9, 15.00 Рат, ре во лу ци ја, ге ри ла, 16.30 Ин фо К9, 17.00 Би бер, 17.30 Де чи ји про грам, 18.30 Ин фо К9, 19.00 Ку хи њи ца, 19.30 Би бер, 20.15 Отво ре ни екран - Ре тро спек ти ва, 21.15 Бе ле жни ца, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Ноћ ни про грам

06.47 07.02 07.38 07.44 07.49 08.01 08.22 08.32 08.43 09.00 09.29 09.41 09.45 09.52 10.22 10.46 11.17

УН ХЦР-по вра так: Ко со во Сла га ли ца Мун зи Ози бу Ве ли ки и ма ли Вич: По че так То мас и дру га ри Тра гом Х.К. Ан дер се на Очи ма фи зи ке Веч ни сјај де тињ ства Јед на сли ка јед на при ча Му зич ки спо то ви Ка ко су се во ле ли на ши пре ци Вре ле гу ме Ма га зин Ли ге шам пи о на Кли ни ка вет За ду жби нар ство код Ср ба да нас 11.49 Со ба ре ва ме тла 12.18 Еко ре цепт за здрав жи вот 12.46 Тре зор

07.00 07.05 07.30 08.00 08.30 09.30 10.00 11.05 11.35 13.50 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 22.00 23.00 23.40 00.00 00.05 00.35 01.35

Тајна Џингис-Кана Сјајан стратег, али и вешт политичар одабрао је да прво створи нову нацију, ширећи своју власт ван граница дивљих равница и планина Монголије. То је крвави зачетак његове идеје да попут Александра Македонског и Јулија Цезара примора државе и народе да пред њим клекну. Улоге: Сергеј Јегоров, Степандиjа Борисова, Оргил Макхан, Сузана Оржак Режија: Андреј Борисов (РТС 2, 22.39) 13.48 13.59 14.16 14.46 14.58 15.02 15.09 15.42 16.27 16.59 17.59 19.12 20.00 20.36 21.05 22.07 22.39 00.51 01.11

Тра гом Х.К. Ан дер се на Очи ма фи зи ке Веч ни сјај де тињ ства Јед на сли ка јед на при ча Му зич ки спо то ви Ка ко су се во ле ли на ши пре ци Дру ги век Сат Све бо је жи во та По ро ди ца Со пра но Бе о град ски џез фе сти вал Вер ски мо за ик Ср би је Бин го Са вре ме но ту ма че ње срп ске исто ри је По ро ди ца Со пра но Фе сти вал аутор ског фил ма Тај на Џин гис-Ка на, филм И ја имам та ле нат На кон свих ових го ди на: Би је ло дуг ме

dnevnik

c m y

Ве сти Б92 Сун ђер Боб Коц ка ло не Пин гви ни с Ма да га ска ра Ве сти Б92 До ли на сун ца Хо ћу да знам Ве сти Б92 Сун ђер Боб Коц ка ло не Филм: Мо ди ља ни Ис тра жи те љи из Ма ја ми ја До ме, слат ки до ме Ве сти Б92 Спорт ски пре глед Из ме ђу две ва тре Све по спи ску Сун ђер Боб Коц ка ло не Ве сти Б92 При ја те љи Штре бе ри Ис тра жи те љи из Ма ја ми ја Ин сај дер 130 го ди на ди пло мат ских од но са САД и Ср би је Ве сти Б92 Спорт ски пре глед Шта да об у чем? Из ме ђу две ва тре До у шни ци Са ут Парк

07.00 До бро ју тро 10.00 Скри ве на ка ме ра 10.10 Пут око све та бај Ду ле и Ра дој ка 10.30 Све за љу бав 12.00 Тај на љу бав 12.50 Си ти 13.00 Дво стру ки жи вот 14.00 Се стре 14.45 Квиз: По ро дич ни об ра чун 15.15 Гој ко ви ћи 15.50 Ча ро ли ја 16.00 Ноћ у ју ну 16.50 На ци о нал ни днев ник 17.15 Си ти 17.30 Ма ла не ве ста 18.30 На сле ђе јед не да ме 19.30 На ци о нал ни днев ник 20.00 Пут око све та бај Ду ле и Ра дој ка 20.30 Ви те зо ви из бла та 21.15 Гранд на род пи та 22.30 Ами џи шоу 23.30 Јав на тај на 00.30 На сле ђе јед не да ме 01.30 Ноћ у ју ну 02.30 Филм: Чо век у ва три 04.00 Филм: Ан ти те ло

Миломир Марић

Ћирилица Тумарајући између истока и запада Србија није далеко одмакла и на европском путу су је одавно претекле чак и земље из региона. О томе говоре професор Михаило Црнобрња који је био југословенски амбасадор у Бриселу, затим професор Огњен Брибричев, доскорашњи амбасадор Србије у Немачкој и Душан Бајатовић, директор Србијагаса. Аутор: Миломир Марић (Хепи, 20.00) 05.30 07.55 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50

Ју тар њи про грам Ве сти Ма ли ме да Чар ли Ре зер ви сан тер мин Бо ба и Би ба Бај ка о Ти бе ту Ме те ор и моћ ни ка ми о ни Ан ђе ли на ба ле ри на Срећ на зве зда – Пред ста вља ње Те ле шоп Ве сти Ба ку ган Хор сленд Са бри на Ју гио Поп Пик си Ме те ор и моћ ни ка ми о ни Но ди Ма ли ме да Чар ли Торк Срећ на зве зда – Пред ста вља ње Кви зић Пре со ва ње Те ле шоп Ве сти Зве зда на ка пи ја СГ1 Нео че ки ва ни жи вот Те ле шоп Ве сти Глав на уло га Те ле ма стер На слов на стра на, квиз Нео че ки ва ни жи вот Ве сти Ћи ри ли ца Ве сти Су зе Бос фо ра Зве зда на ка пи ја СГ1 Ве сти Нео че ки ва ни жи вот Су зе Бос фо ра Зве зда на ка пи ја СГ1

Огњен Амиџић

Амиџи шоу

Туба Бујукустун

СЕРИЈА

Аси Једна од најлепших турских епских прича одиграва се у сеоском месту Антакија кроз које протиче река Аси, која носи исто име као и главна јунакиња. Повратак младог, стаситог и богатог Демира у родну Антакију, промениће живот Аси која ће кренути другачијим, тежим путем. Улоге: Туба Бујукустун, Мурат Јилдирим, Четин Текиндор, Селма Ергец, Нур Сурер (Прва, 20.00)

07.00 Ма ра тон 08.05 Ке фа ли ца 08.10 Дво у гао 08.15 Иза ве сти 08.45 Ми ли ца² 09.00 Здра вље и Ви 09.30 Отво ре ни сту дио 11.30 Ми ли ца² 11.35 Филм 14.00 Ве сти 14.30 Иза ве сти 15.00 Ша ре но 16.30 Ред и за кон 17.30 Чист ра чун 18.00 Ве сти 18.40 Дво у гао 18.45 Ми ли ца² 19.00 Монк 20.00 С.О.С. 20.30 Ми ли ца² 20.45 Филм: По след њи за мак 23.00 НЦИС 00.00 Ве сти 00.15 С.О.С 01.00 Ми ли ца² 01.25 Филм: Ви со ка тен зи ја

Овог понедељка, Огњен Амиџић ће угостити фолк звезду Ацу Лукаса. Након редовног рођенданског концерта у „Арени“, овај певач ће ове године направити велику новогодишњу журку у истом простору, где ће му се придружити и многи други музичари и певачи. (Пинк, 22.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Фо кус, 09.45 Му зи ка, 12.00 Мак си мал но опу ште но, 12.55 Хит не де ље, 13.00 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здра вље и Ви, 17.00 Фо кус, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.40 ФАМ, 21.10 Бу ле вар, 22.00 Хо ли вуд, 22.25 Ба ње Ср би је, 23.05 Фо кус, 23.45 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фо кус, 01.10 Ски Ја хо ри на, 01.40 Веб џанк

07.00 Де чи ја се ри ја, 08.00 555 лич но сти, 09.00 Сва шта о ни ца, 09.30 Ис под по клоп ца, 10.00 Филм ин фо, 10.30 Здра вље, 12.15 Злат но по ље, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Во леј, 15.00 Иза зо ви исти не, 15.30 Се ри ја, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Док. филм, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Из во ри здра вља, 19.00 Пу то пис, 20.30 Са мо вас гле да мо, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм

12.00 Срем на дла ну: С. Ми тро ви ца, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Пу тви на, 17.00 Но во сти 1, 17.15 ТВ хро ни ка: Срем на дла ну: Шид, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 До ку мен тар ни про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 Хра на и ви но, 09.00 Филм, 10.30 Му фљуз, 11.00 Под сун цем, 12.00 До кра ја све та, 12.30 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 13.00 Про дук ци ја мре же, 14.00 Агрос фе ра, 15.05 Филм, 17.00 До кра ја све та, 18.00 Иза сце не, 18.30 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Од го вор, 21.05 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak12.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Грађевинске интервенције Мајами инк Најгора мама на свету Тајна трудноћа Парализована и трудна Др Џи Л.А. Инк Најгора мама на свету

07.00 09.00 10.12 11.02 11.14 11.40 12.00 12.34 13.19 14.18 14.50 15.33 16.04 16.25 17.41 18.34 19.30 20.30 21.07 22.21 23.00 23.35 00.27

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Хитлерова потопљена тајна 10.00 Стопама Берлиоза 11.00 Завера на острву Устика 12.00 Заљубљен у Барбару 13.30 Велике британске војсковође 14.00 Путовање које је потресло свет 15.00 Други светски рат у боји 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Древни пластични хирурзи 18.00 Пет америчких гиганата 19.00 Царство мора 20.00 Заборављена убиства 21.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 22.00 Последњи лет поручника Естила 23.00 Други светски рат у боји 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Древни пластични хирурзи

01.20 02.02 02.58

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави На воденом путу, док. серија Код Ане Благо светских пијаца, док. серија Фотографија у Хрватској Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Треће доба Алиса, слушај своје срце Глас домовине Културна баштина Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Од Ларк Рајса до Кендлфорда Дневник Проводи и спроводи Пулс Хрватске Свет профита Дневник 3 Нека само пада снег, док. филм Артур Рубинштајн, муз-док. емисија Др Хаус Жица Скица за портрет

СЕ РИ ЈА

13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Путописан емисија: Путујуће приче 1. Повратак Кортез Вавилон Побуна Освајање слободе Невероватне девојке Лептирица

По бу на Тро ји ца ма ло лет них де ли кве на та по сле хап ше ња иду у по прав ни дом. Та мо ’’бри гу’’ о њи ма пре у зи ма ис ку сни ста ри за твор ски чу вар. Шта тре ба ура ди ти да се пре жи ви у за твор ској уста но ви... Уло ге: Адам Бу чер, Шејн Ки рел, Ма тео Мо ра лес, Слим Тwиг, Теј лор По лин Ре жи ја : Ким Ша пи рон (Си не ма ни ја, 20.00)

Адам Бу чер

06.00 07.40 09.30 11.10 11.35 13.30 15.10 16.40 18.20 20.05 21.05 22.50 00.20 00.55 02.50 04.30

Последњи владар ветрова Сети ме се Наше породично венчање Филмови и звезде Принц од Персије Замена Преваранти Карта милости Ванредне мере Царство порока Паклени план дружине чудака Нерођени Досадно на смрт Фајтер Мали велики војник Људи

06.20 07.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20

Дијагноза: Убиство ви Вокер, тексашки ренџерс Неш бриџис Закон и ред иx Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Ургентни центар Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Убиства у Мидсамеру Дијагноза. Убиство Ургентни центар Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 Филм: Супер танкер

06.30 07.10 07.40 07.50 10.00 10.45 11.35 13.15 14.10 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.05 00.25 00.40 01.40 02.30 03.30 04.15

РТЛ Данас Драгон Бол З Поп Пикси Кобра 11 Ексклузив Викенд Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова ТВ евент Сахара, филм РТЛ Вести ТВ евент ЦСИ: Мајами Астро шоу ЦСИ: Мајами РТЛ Данас

Са ха ра

Марџ Хе лген бер гер

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00

FEQTON

ЦСИ: Лас Ве гас Фо рен зи ча ри от кри ју ве зу из ме ђу не дав ног об ра чу на у про да ва о ни ци оруж ја и мо гу ћег са мо у би ства мла де же не... Уло ге: Ло ренс Фиш брн, Марџ Хел ген бер гер, Џоргџ Идс, Пол Гил фојл, Ерик Сман да, Ро берт Да вид Хол, Деј вид Бер ман Ре жи ја: Џе фри Хант (ХРТ 2, 21.36) 07.57 08.27 08.50 09.35 10.00 10.45 12.15 12.40 13.02 14.36 15.00 15.25 15.57 16.10 16.20 16.50 17.04 18.00 18.20 18.33 19.04 19.31 20.00 20.48 21.36 23.10 00.21 00.46 01.28 01.57 02.38

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Певај моју песму, музички шоу Баштованка Јеловници изгубљеног времена Госпођица медведица, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Тон и тон Руперт Мала ТВ Хеј, Кити Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Мењам свет Пипи Дуга Чарапа Гаража Живот иде даље Др Хаус ЦСИ: Лас Вегас Жица Трауматологија Хитна служба Трава зелена Без трага Ноћни музички програм

08.15 Ватрени обрачун 5: Правда за једног 09.45 Убиство пута седам 11.20 Љубавна песма 12.50 Шевина песма 14.30 Дубоко у прерији 16.10 Необуздана Ајрис 17.45 Окрутна жеља 19.20 Трамвај звани жеља 21.50 Светилиште 23.15 Изван сумње 01.15 Чудна фреквенција 03.15 Шта девојке уче 05.10 Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде

08.00 Џувана Ман 10.00 Експлозивна мисија 12.00 Људи од заната 14.00 Чувај се лепих отмичарки 16.00 Утакмица 18.00 Оги Роуз 20.00 Милерово раскршће 22.00 Бели песак 00.00 Врућа романса 02.00 Без промашаја

Аван ту рист и бив ши аме рич ки ма ри нац Дирк Пит са сво јим ша љи вим ком па њо ном Алом кре ће у пу сто ло ви ну жи во та, у по тра гу за рат ним бро дом смр ти ко ји да ти ра из вре ме на Гра ђан ског ра та... Уло ге: Ме тју Ме ко на хи, Стив Зејн, Пе не ло пе Круз, Ви ли јам Ејч Меј си Ре жи ја: Брек Ајснер (РТЛ, 22.05)

Пе не ло пе Круз

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Аута по мери 2008. Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање удвоје Опасан лов Угаљ Нуклеарна криза у Јапану Разоткривање митова Опасан лов

08.35 10.00 12.00 13.00 14.30 16.00 16.15 17.30 18.30 19.30 20.45 21.00 21.30 22.25 22.30 23.30 00.30

Скијашки скокови Биатлон Хокеј на леду Билијар Пливање Олимпијске игре Скијашки скокови Фудбал Биатлон Билијар Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Скијашки скокови Биатлон Фудбал

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров

Оста Срем без ратног кадра

ад је пао у по ли тич ку не ми лост, Дороwски је но дру го као „qигаво подметаwе”, „не по ште но”, био и бес кућ ник: „Се тих се сво је да ле ке ро ђа - „ула ги вач ко”. Вој во ђан ска пар тиј ска ор га ни за ци ја ке. Има ла је дво со бан стан. У јед ној со би спа - не ће до спе ти у оз биqнију кри зу, ни ти ће би ти спек ва ли су тет ка Еми ли ја и wен муж Бо ра, а у дру гој та ку лар них сме на у вр ху. До 1951. у Вој во ди ни је wихов син и ја. Ка сни је ипак до бих јед ну де во јач ку ухап ше но 1.555 ли ца: 1.000 Ср ба и 289 Цр но го ра ца. со бу. Би ла је мрач на, даwу сам мо рао па ли ти си ја ли - ИБ је био на ро чи то при су тан у ко ло ни зи ра ним кра цу да бих чи тао. Спа вао сам на по ду без по кри ва ча. је ви ма, што је оцеwено као по сле ди ца „род бин ске Јед ном код ме не до ђе Ба та Влај ко вић и ви ди да спа - ве зе по је ди них ин фор мби ро ва ца” у тим кра је ви ма. вам на по ду. Он и Ду шан Бог да нов Сен ко, се кре тар Од је се ни 1948. Дороwски по ста је јед на од КП-а за ју жни Ба нат, по сла ли су ми два ка у ча, ор - кqучних лич но сти цен трал ног ру ко вод ства СКОЈ-а, ман, сто чић и че ти ри сто ли це. То је два ста не у со би - али је већ би ло ре ше но да се вра ти у Но ви Сад. За цу. Ту сам при мио на стан што? За то што је у Вој во мог најбоqег пред рат ног ди ни по ли тич ка си ту а ци ја дру га. До шао је из заробqби ла ве о ма те шка. ениш тва у по це па ној вој Дороwски је то ком бо рав нич кој уни фор ми и ста рим ка у Бе о гра ду рет ко ишао цо ку ла ма. Же лео је да сту у Вој во ди ну. „Вој во ди на ди ра а нов ца не ма. До вео је би ла под ве ли ким при сам га, ре као: је дан ка уч је ти ском ве ли ко срп ства. У твој. Имам че ти ри кошуqе от ку пи ма ни сам уче ство – те би две, ме ни две. Тих вао, али сам по не кад од ла да на сам у Бу гар ској во дио зио и ви део шта се ра ди с омла дин ску де ле га ци ју и qудима. Јед ном одем у ку пио та мо се би до бар Ста ру Па зо ву. Се кре тар штоф за оде ло. Дао сам га сре ског ко ми те та био је wему. Би ло је ве че ри кад је Ми лан Сте па но вић Ма пу на со ба сту де на та спа ва троз, мој до бар друг из ра ла код ме не, а ја ни сам та. Већ ра ни је сам оба ве имао где ле ћи. штен да је ухап шен Ла за Јед ног да на, ваqда због Шушwар, ко ји је чу вао те шких усло ва жи во та, до штам па ри ју ПК-а то ком био сам ТБЦ. Ни сам ишао Го вор ник на про сла ви Ок то бар ске ре во лу ци је ра та. Чуо сам да су хап ше ле ка ру. Јед ног да на до ђу ни због неизмиреwа оба ве дру го ви, ви де ме те шко бо ле сног и ћу мез у ко јем зе у от ку пу још не ки ко ман дан ти и ко ме са ри батажи вим, згра бе ме и од ве ду у бол ни цу. По сле осам qона и че та. Пи там Ма тро за за што. „Ни су из вр ши ме се ци сам оздра вио. Ни ко ме из Вој во ди не ни је по - ли оба ве зу – због при ме ра“. се ћи вао, ни мо јој мај ци ја вио. Мо жда је и боqе, јер Кад сам се вра тио у Бе о град, одем у ЦК КПС-а би то те шко до жи ве ла. То сам крат ко ре као дру го ви - код Бла го ја Не шко ви ћа, та да се кре та ра. Ис при чао ма, не да се жа лим, већ да по ка жем ка кав је од нос сам му да по ли тич ки ни је до бро што по Сре му гу би пре ма ме ни био. То сам под нео мир но и бо рио се за мо на род ко ји је сав био уз нас то ком ра та. Са слу шао ре во лу ци ју. Али оста ло је до ста мо рал них и пси хич - ме на мр штен и од сеч но од го во рио да бра ним ку ла ке, ких ожиqака.” не раз у мем но ву ета пу ре во лу ци је и да је то чи сти Ми ла ну Дороwском је отац Сте ва при чао да је у опор ту ни зам. Ско ро ме ис те рао из кан це ла ри је. Би јед ном тре нут ку ре шио да оде из по ли ти ке и вра ти ло ми је те шко, не због wегових гру бих и нео те са них се сту ди ја ма. Али тре ба ла му ре чи, већ због qуди ко ји ма је са гла сност Пар ти је. Не ка ко ни сам мо гао по мо ћи. Од тад Оштар ко му ни стич ки курс, је до био при јем код Ђи ла са, у до 1949. ни сам ви ше ишао у ЦК КПЈ-у. Кад је ушао у ка би Срем, сем код мо је мај ке у на ро чи то пре ма се лу, на нет, он је за пи са ћим сто лом се ло.” го то во пер вер зан на чин, чи тао не ке па пи ре, по ред Углав ном, кон фи ска ци јом, узро к о в ан је и чу в е н им wега је се део пас. Ни је ди зао ко ло ни за ци јом и на ци о на ли су ко бом Ти та и Стаљина, гла ву, не го пи тао Сте ву шта за ци јом Вој во ди на је од мах хо ће. Дороwски ре че да же ли по сле НОР-а у ве ли кој ме ри по сле че га је КПЈ хте ла да да на ста ви сту ди је. Ђи лас је, из ме ни ла свој тра ди ци о нал до ка же да је спрем на да не ди жу ћи по глед, ре као: ни ме ђу ет нич ки ба ланс, а си лом уте ра сељаке „Зна чи, ти си из дај ник!“ Та ко скроз из гу би ла ста ру еко ном у ко му ни зам се за вр шио раз го вор, Ђи лас га ску осно ву ауто ном но сти .« ни јед ног тре нут ка ни је ни по По што ру ко вод ству др жа гле дао. ве ни је би ло довоqно оно што се под па ро лом „» Све Опоравqен, не са мо здрав стве но већ и по ли тич - за фронт – све за по бе ду„« још 1944. добровоqно ки, кра јем 1947. почиwе да сти че ауто ри тет у ру ко - скупqало у Вој во ди ни за ра том опу сто ше не дру ге вод ству СКОЈ-а и Пар ти је. То су го ди не у ко ји ма он ју го сло вен ске кра је ве, пре шло се на гру бе ме то де. У мла да лач ки, још увек по не кад иде ди рект но кон тра ле то 1945. до не та је фа мо зна Уред ба о от ку пу и про ге не рал не по ли тич ке стру је, све има ју ћи на уму ин - ме ту хлеб них жи та. Оба ве зна је би ла пре да ја свих те ре се Вој во ди не и wених „ра у бо ва них„ сеqака. ви шко ва ко ји пре о ста ну по сле намиреwа по тре ба Исти на, има ста во ва да је оштри „ко му ни стич ки до ма ћин ства. За ис хра ну је тре ба ло оста ви ти из ме ђу курс”, на ро чи то пре ма се лу, на го то во пер вер зан на - 110 и 290 кг жи та ри ца по гла ви до ма ћин ства, најмачин, узро ко ван и чу ве ним су ко бом Ти та и Стаqина wе че твр ти на у ку ку ру зу. Сва ко с по се дом до пет ју 1948, по сле че га је КПЈ хте ла да до ка же да је спрем - та ра био је ду жан да пре да јед ну свиwу, они из ме ђу на да си лом уте ра ко му ни зам ме ђу сеqаке и из вр ши пет и де сет – две, итд. Слич но је би ло и за ву ну, се ко лек ти ви за ци ју по со вјет ском при ме ру. но, сла му, пасуq, кром пир... За спровођеwе от ку па у ПК КП за Вој во ди ну је јед но гла сно осу дио со вјет - Вој во ди ни је осно ван зло гла сни „» Поqопромет”«, а ско и ма ђар ско пи смо у ко ји ма се на па да КПЈ, по себ - ка сни је „»Др во про мет”«, „» Ву но про мет«”...

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539–668–520) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak12.decembar2011.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Опуштено, данас! Пријао би вам одмор, у кругу породице или негде уз огњиште. У приватном послу сте искључиви и изричити у својим захтевима. Па, на извршиоцима је да се прилагоде и раде.

BIK 20.4-20.5.

Ваша Венера је у земљаном и амбициозном знаку Јарца па знате шта желите, чему тежите и спремни сте да то и постигнете личним трудом и залагањем. Самостални сте, материјалистички оријентисани.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 12. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Стали сте, застали, пре но што одлучите куда ћете даље ићи и шта делати. Још увек сте расположени да будете на партнеровој страни, али на начин који ће и вама одговарати. На послу промене.

Месец је упловио у ваш знак па сте и сувише емотивни за своје године. Увукли бисте се у свој топли дом, попут пужа у кућицу, па уживали с укућанима. Али, имајте у виду да је радни дан.

На радном месту имате много посла и помало сукоба са сарадницима. У љубави нема довољно реалности. Партнер је негде између снова и јаве па вас помало занемарује, што је неопростиво.

Не можете да мирујете, све и да хоћете. Стално бисте нешто радили, што је ОК јер је добро да сте физички активни. Ипак, немојте покушавати да урадите немогуће. Нађите меру у свему, златни средњи пут.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ангажовани сте око ситница које живот значе. Склони сте и да направите драму ако треба, па ко преживи, причаће. Још увек су пријатељи и друштво мета вашег интересовања. Страсти у љубави. Склони сте да много размишљате и комбинујете послове, везе и односе. Шпекулације могу бити сасвим успешне и покренути неке ствари с мртве тачке. Краћи пут је под повољним околностима. Окрените се иза себе и погледајте шта се дешава. Узмите учешћа у неким пословима иза затворених врата. Озбиљно доживљавате љубавни однос и све око њега и у вези с њим. Ослободите се притиска.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

У комуникацији сте успешни и шармантни. Отежавајуће и узнемиравајуће околности се могу одразити на ваше здравствено стање па се више одмарајте. Потребна вам је хармонија са собом.

Данас бисте могли радити по цео дан. Остварите своје идеје, комуницирајте, али будите реални у погледу исхода. Неки вас лажу и мажу. Уосталом, можете како хоћете, како вам паше.

Морате да радите, више ствари у исто време. Кампањски функционишете. Немојте бринути туђе бриге. Партнер може закомпликовати међусобни однос својим проблемима, захтевима и жељама.

TRI^-TRA^

Молила за веће груди V REMENSKA

PROGNOZA

Топло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 12 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 11 Niш

Глу ми ца Сел ма Ха јек, по зна та по сво јим обли на ма, при зна ла је да су је зе за ли јер је би ла нај мр ша ви ја у раз ре ду па се за по моћ обра ти ла Ису су. - Би ла сам нај мла ђа у раз ре ду и свим оста лим де вој ка ма су већ по че ле да ра сту гру ди, а ме ни ни шта па сам се пре па ла. Зе за ли су ме јер сам би ла мр ша ва и му шко ба ња ста. Сто га сам оти шла у цр кву у ко јој се на вод но до га ђа ју чу да. Ста ви ла сам ру ке у све ту во ду и обра ти ла се Ису су: „Мо лим те, дај ми гру ди”, при зна ла је Сел ма Ха јек то ком го сто ва ња у Гре јам Нор тон шоу на Би-Би-Си ју. Пре ле па глу ми ца ко ја је по зна та по сво јим обли на ма очи глед но је до би ла шта је хте ла. Сел ма је у шоу до шла да про мо ви ше свој но ви филм „Ма чак у чи зма ма”.

VIC DANA

Evropa

и облачно

Madrid NOVI SAD: Toplo za ovo doba godine i obla~no. Krajem dana je mogu}a ki{a. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna Rim temperatura 6, a maksimalna oko 12 stepeni. VOJVODINA: Toplo za ovo doba godine, uz naobla~ewe koje }e krajem daLondon na usloviti ki{u, najpre na severu i zapadu Vojvodine. Vetar umeren jugoiCirih sto~ni, u ju`nom Banatu povremeno poja~an. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od 4 do 8 stepeni, a maksimalna od 10 na severu VojvoBerlin dine do 14 stepeni na jugu Banata. Beч SRBIJA: Toplo za ovo doba godine, uz prete`no obla~no vreme. Popodne i krajem dana ki{a, najpre na zapadu Srbije i u centralnim predelima, a uveVarшava ~e i na severu. Vetar umeren jugoisto~ni u Pomoravqu i Podunavqu, a u ostaKijev lim predelima slab isto~nih pravaca. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od 1 do 8 stepeni, a maksimalna od 8 stepeni u Timo~koj Moskva Krajini do 14 stepeni u centralnoj Srbiji. Oslo Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak malo sve`ije i ki{a pre podne, a u toku dana postepeno razvedravawe i sun~ani periodi popodne. St. Peterburg U sredu sun~anije i toplije. U ~etvrtak tako|e toplo, ali uz naobla~ewe i kiAtina {u krajem dana. U petak hladnije uz razvedravawe. Za vikend su mogu}e nove padavine u vidu ki{e, a na planinama sneg. Pariz BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekuje se relativno povoqna biometeorolo{ka situacija za ve}inu hroni~nih bolesnika. Ipak se svima preporu~uje redovno uzimawe terapije, adekvatno odevawe i fizi~ke aktivnosti u skladu sa dnevnim temperaturama.

12 16 9 7 6 8 4

Умре муж, пар месеци касније умре жена и долази у рај. Када угледа тамо мужа, одмах дотрчи до њега па каже: - Љубави, јако се радујем што ћемо опет бити заједно. - Ма, бежи, бре! Јасно је било речено: док вас смрт не растави.

4 1 4 2 19 10

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-32 (17)

Slankamen

113 (12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

3 (13)

Zemun

205 (8)

Bogojevo

4 (9)

Panчevo

246 (6)

Baч. Palanka

43 (6)

Smederevo

448 (10)

Novi Sad

20 (9)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

181 (5)

S. Mitrovica

50 (23)

Tendencija stagnacije

Senta

240 (2)

Beograd

165 (9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

392 (0)

Tendencija porasta

Titel

110 (20)

NERA

Hetin

86 (0)

TISA

49 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

Kusiћ

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja