Dnevnik 13.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 13. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22956 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

NOVOSA\ANI JU^E KUBURILI I S VODOM I S GREJAWEM

Politika

Vreme havarija

2 Evropski praher za pravosu|e

Ekonomija 4 Akcize (ni)su skrojene po NIS-ovoj meri

Nov~anik 6 ^etiri puta smo siroma{niji od evropskog proseka

Novi Sad 9 Ve~eras na Spensu „No} reklamo`dera”

Vojvodina 11 Vodena ogledala ugro`avaju p{enicu

Crna 13 Beograd dostavqa spise o Purdi

Dru{tvo

Slaba ki{a

Najvi{a temperatura 10 °S

Foto: N. Stojanovi}

14 Gladna deca `ive po {upama

str. 7

ZASEDALA VLADA VOJVODINE

^ETVRTO UKLAWAWE AVIO-BOMBI U NOVOM SADU, IZA SUPERMARKETA „TU[”

SRPSKO-HRVATSKA REALNOST KROZ CENE U ILOKU I BA^KOJ PALANCI

Kod nas plate mawe, al’ je pivo jeftinije

Ju~e izva|eno jo{ 28 projektila

str. 13

str. 6

„@e`eqev” most gotov za tri godine

str. 4

SPORT

str. 16 – 20

DANAS U [VEDSKOJ PO^IWE SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E

NA[IMA LEPO U ASTRALIJI

STEVANOVI] SELEKTOR GANE

FUDBALERI KULE ME\USOBNO DELILI MEGDAN

~etvrtak13.januar2011.

INTERVJU MILAN PAJEVI], SARADNIK ISAC FONDA

Evropski praher za pravosu|e – Nakon predaje odgovora na evropski Upitnik i posle davawa zelnog signala i novih etapa u procesu pribli`avawa Srbije EU, pravosu|e ostaje podru~je od najve}eg zna~aja, kao i sve ono {to je vezano za wega u naj{irem smislu, dakle ostvarivawe prava u praksi. Ovo je samo po~etak puta reforme pravosu|a jer je ono trajno jedna od najva`nijih ta~aka standardizovawa s Evropom. Do pre dve godine ni{ta u ovoj obla-

sti nije zapo~eto i izgubqeno je osam godina za reformu u pravosu|u. Sada je krenulo, tako da je sigurno da }e ta i neke druge reforme trajati godinama koje su pred nama, sve do trenutka dok ne budemo sposobni da primewujemo pravo onako

sledili ne samo od Milo{evi}evog vremena ve} i od prethodnika. Sve mora da se upodobi modernoj evropskoj dr`avi 21. veka. To je, naravno, prvenstveno u na{em interesu, a ne interesu EU, jer mi kao gra|ani `elimo iznad svega da budemo jednaki pred sudovima i budemo jednako tretirani. ^ak i ta jednostavna stvar nije slu~aj danas u Srbiji. I naravno, bi}e neophodno da se sve sudije u Srbiji obu~e za to da sude i evropsko pravo, koje }e polako po~eti da biva deo unutra{weg. Ogroman je proces reformi, ~iji je va`an deo edukacija. z Ho}e li onda morati da se posle 31. januara reaguje na zahtev EK-a o sudijama?

– EK }e svakako i posle tog datuma nastaviti sa sugestijama i ne treba ga uzimati kao senzacionalno va`an orijentir jer je samo jedan od bitnih datuma s kojim }emo se susretati. Brisel }e nastaviti da u sradwi s na{im organima izra`ava svoje mi{qewe, dava}e smernice,

@urba u interesu dr`ave Pajevi} ocewuje da je `urba Vlade Srbije da ovaj posao obavi {to pre „sasvim uredu, kao i svaka druga kada su interesi dr`ave u pitawu“.

– Osim `urbe, jo{ je va`niji kvalitet ura|enog posla, a to }e da procene odgovaraju}e slu`be u Evropskoj komisiji. Pro~ita}e odgovore na Upitnik i prokomentarisati na odgovaraju}i na~in, ono {to ne bude jasno izazva}e dodatna briselska pitawa, a za neke oblasti }e EK uputiti stru~ne timove da na licu mesta provere vaqanost odgovora i tra`iti dopunske odgovore. Ovo je uobi~ajen nastavak procesa, kroz koji su pro{le i ostale zemqe na putu ~lanstva u EU – konstatuje Pajevi}. kako to rade ostale evropske zemqe – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ saradnik i osniva~ ISAC fonda Milan Pajevi}, kometari{u}i finale priprema Srbije da ispuweni evropski Upitnik preda Briselu posledweg dana januara. z Pravosu|e je dalo svoje odgovore koji opisuju ~iweni~no stawe, a svedoci smo zahteva EK-a i zvani~nog pisma wegovog predsednika @ozea Manuela Baroza da se izmeni situacija na terenu, koje su odgovorni poku{avali nemu{to da „sklone“ od javnosti?

– O tome koliko smo uskla|eni s evropskim zemqama svoj sud }e stalno na putu reformi Srbije davati Evropska komisija i weni stru~ni organi. I ne samo {to }e davati mi{qewa ve} i predloge, svete, nov~anu, stru~nu i tehni~ku pomo} na{em pravosu|u da se {to br`e i boqe izborimo sa svim problemima reforme jednog zastarelog sistema koji smo na-

zahteve, instrukcije kako da se proces daqe vodi. Dakle, nakon predaje odgovora Srbije treba o~ekivati intenzivnu komunikaciju Beograda i Brisela. z Kako komentari{ete informaciju da je ka{wewe s odgovorima do{lo ba{ u oblasti pravosu|a, osnovnih prava, pravde, slobode i bezbednosti?

– Nije to senzacionalno ka{wewe i ne ~udi me jer su to najdelikatnije oblasti i verovatno je tu bilo najvi{e poku{aja reformi. Potrebno je da se svi ti politi~ki ~inioci usaglase da bi moglo do}i do zavr{nog odgovora. Ozbiqnost tih sektora je velika i mo`da i ne ~udi {to su institucije koje su davale odgovore kasnile. No, u procesu pred nama treba da bude {to mawe bilo kakvog ka{wewa jer smo dovoqno kao dru{tvo zakasnili u reformama i pribli`avawu EU. Dragan Milivojevi}

SDP odbija predlog SDA Sanxa~ka demokratska partija ocenila je ju~e da, zbog stabilnosti koalicije sa Jedinstvenom srpskom listom i rezultatima koje ostvaruju u Novom Pazaru, ne treba govoriti o prekompoziciji vlasti u toj op{tini.

Stranka demokratske akcije Sanxaka prekju~e je ponovo zatra`ila prekompoziciju vlasti u Novom Pazaru kako bi postala deo vladaju}e koalicije u toj op{tini. Krajem 2010. godine takve promene u

vlasti izvr{ene su u op{tini Sjenica. Predsednik novopazarskog odbora SDP-a Muamer Ba~evac ka`e da u Novom Pazaru vlast funkcioni{e bez problema, ostvaruje kvalitetne rezultate, pa o promenama ne treba ni govoriti.

Skup{tinsku ve}inu u Novom Pazaru ~ine koalicija Zajedno za Novi Pazar, okupqena oko SDP Rasima Qaji}a i Jedinstvena srpska lista (SRS, SPS, NS i DSS).

POLITIKA

DNEVNIK

c m y

2

SVM i SPS u dobrim odnosima Socijalisti~ka partija Srbije i Savez vojvo|anskih Ma|ara uspostavili su proteklih deset meseci dobru i korektnu saradwu, {to je od zna~aja za normalizaciju ukupne politi~ke scene u Srbiji, ocenili su ju~e predsednici SPS-a i SVM-a, Ivica Da~i} i I{tvan Pastor.

Posle susreta u Ba~koj Topoli, Da~i} i Pastor su, na zajedni~koj konferenciji za novinare, ocenili da te dve partije dele zajedni~ke stavove o najva`nijim strate{kim dr`avnim pitawima.

– SPS s novim programom i novim rukovodstvom, s reformama koje je ostvario, `eli jasno da stavi do znawa da Srbija treba da bude slobodna i demokratska zemqa u kojoj }e gra|ani Srbije, bez obzira na nacionalnu ili bilo koju dru-

gu pripadnost, imati ista prava, slobode i odgovornosti – rekao je Da~i}.

On je dodao da je politi~ko partnerstvo dve stranke doprinelo uspe{noj saradwi i u nizu lokalnih samouprava, op{tina i gradova, gde zajedni~ki SPS i SVM u~estvuju u vlasti, oceniv{i da je to pre nekoliko godina bila politi~ka fatamorgana.

Da~i} je rekao da se o koaliciji nije razgovaralo, uz opasku „o ~emu se obi~no razgovara kada su na pomolu izbori“, ve} o izgradwi Srbije.

Pastor je naglasio da se u nizu pitawa interesi SVM-a i SPS-a podudaraju, {to je dobra osnova za nastavak saradwe i dogovora o pitawima vezanim za upravne okruge i preuzimawa nadle`nosti od nacionalnih saveta.

IVICA DA^I] JU^E POSETIO KAWI@U I BA^KU TOPOLU

Korak ka decentralizaciji Zamenik predsednika Vlade kawi{ke op{tine MiSrbije i ministar unutra{wih haqa Wila{a sve~ano poslova Ivica Da~i} izjavio je uru~io novu registarju~e prilikom posete Kawi`i i sku tablicu s novom Ba~koj Topoli da je do sada izoznakom KA – Kawi`a dato vi{e od 16.000 novih regi– `iteqki ove varo{i starskih tablica i da }e, kako Anet Zahar-Va{. isti~u registracije, do kraja goSli~na sve~anost dine biti zamewene sve. Da~i} uprili~ena je i u Ba~je rekao da je do sada primqeno koj Topoli, koja je tai vi{e od 6.000 zahteva za nove ko|e od ove godine povoza~ke dozvole koje se zamewustala posebno regiju prema va`ewu isteka tog dostraciono podru~je. kumenta.

Da~i} je istakao da – Posebno me raduje {to je, na je to deo zalagawa da osnovu u~inka za protekle dve i policija zaista bude po godine, po rezultatima isservis svih gra|ana, tra`ivawa javnog mwewa o odbez obzira na nacionosu gra|ana prema pripadnicinalnu i svaku drugu ma Ministarstva unutra{wih pripadnost, a kada je u poslova koje je radio OEBS, pitawu potreba {to wihovo poverewe u policiju i ravnomernije regioMUP veoma poraslo, tako da su nalne zastupqenosti i danas crkva, Vojska i policija {to ve}e zastupqenosti pripadtri institucije koje imaju najnika nacionalnih mawina u reve}i stepen podovima policiverewa gra|ana je. On je dodao Ve{ta~ki stvorene – izjavio je Dada je s Egere{iokruge treba ~i}. – Da bi smo jem i Pastorom imali takav dogovoreno da rasformirati i stepen poverese stvari pojedreformisati wa, neophodno je nostavquju u ([andor Egere{i) da policija rasvakodnevnom di svoj posao karadu, pa su u tom ko treba i neophodno je da razuciqu na ovom podru~ju na severu me probleme gra|ana i bude Vojvodine, osim Subotice i Kiotvorena prema javnosti i grakinde, ustanovqena nova regi|anima. Napravili smo stratestraciona podru~ja za op{tine giju komunikacije MUP-a, koja Kawi`a i Ba~ka Topola i zajedupravo ide ka tome da budemo ni~ko za op{tine Senta i Ada. otvoreni prema javnosti jer ne– To nije nikakva politi~ka mamo {ta da krijemo. Naprotiv, stvar, nego je re~ o tome da je javnost je na{ saveznik u odr`anormalna `eqa qudi koji `ive vawu javnog reda i mira, za{tiu op{tini da imaju svoje regiti ustavnosti i zakonitosti i starsko podru~je, i meni je zadoborbi protiv kriminala. voqstvo {to smo realizovali Da~i} je u Policijskoj staniovu ideju – rekao je Da~i}. ci Kawi`a, u prisustvu predPredsednik kawi{ke op{tisednika Skup{tine Vojvodine ne Mihaq Wila{ je rekao da je [andora Egere{ija, i potpredza ovu op{tinu s vi{e od 27.000 sednika Vlade Vojvodine `iteqa to zna~ajan momenat.

I{tvana Pastora, republi~– Dosta dugo smo imali regikih poslanika Balinta Pastostarsku oznaku KI i svi mi kora i Lasla Varge, na~elnika ji `ivimo ovde bili smo svesni Severnobanatskog okruga Vlada na{a vozila imaju registradimira Ili}a i predsednika ciju koja je na neki na~in stra-

na, po{to nismo u Banatu nego u Ba~koj, i uvek smo pomi{qali na na{e prinudno spajawe u Severnobanatski okrug. Za sve nas ovo je bitan korak napred na putu koji smo davno zacrtali

Miting opozicije i policija U vezi s najavqenim mitingom opozicije 5. februara Da~i} je kategori~an da je „vaqda je svima jasno i vidqivo iz onog {to govorim i {to radimo, da policija ne slu`i da se sukobqava s opozicijom, gra|anima i narodom koji druga~ije misli i izra`ava razli~ite stavove“.

– Nas samo zanima da li neko kr{i zakon, da li ima drasti~nog naru{avawa javnog reda i mira, to je jedino {to policiju interesuje. Politi~ke konotacije i politi~ki skupovi nisu predmet rada policije, pa o~ekujem da }e taj skup prote}i u redu i miru, a mi smo tu da pomognemo prisustvom i anga`ovawem odgovaraju}ih polijskih snaga – ka`e Da~i}.

– da se vratimo Ba~koj, a posebno se zahvaqujem MUP-u za ovaj potez jer mislim da iz vi{e razloga dobijawe registarskih tablica mnogo zna~i za sve gra|ane na{e op{tine – rekao je Wila{.

Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i je, povodom zapo~ete zamene tablica i uvo|ewa novih registar-

I tablice u kosovskim pregovorima Na pitawe koliko su nove tablice svrsishodne za Kosovo, Da~i} je odgovorio da nemamo posebna dokumenta za posebne delove Srbije i da se vodi dr`avna politika koja Kosovo smatra sastavnim delom Srbije.

– Mi nemamo drugo re{ewe koje bi se moglo primeniti i koje se ne bi moglo protuma~iti na drugi na~in, nego da Srbija Kosovo i Metohiju smatra delom svoje teritorije i kada je re~ o paso{ima, li~nim kartama, voza~kim i saobra}ajnim dozvolama, pa i registarskim tablicama.

Naravno, na~in izdavawa je specifi~an i mi, na`alost, nemamo na{e organe na teritoriji Kosova – rekao je Da~i}.

skih podru~ja, izjavio da je to prvenstveno va`an korak da se afirmi{e zavi~ajni identitet, kao i da je to ozbiqan korak ka decentralizaciji u procesu regionalizacije.

Za najave kosovskih vlasti da ne}e priznati nove registarske oznake, Da~i} je rekao da }e i to biti deo predstoje}ih razgovora, koji }e se voditi o svim `ivotnim pitawima.

– To je jedan pokazateq da nema mnogo razlike kada neko ka`e da }e se razgovarati o tehni~kim pitawima i o pitawu statusa Kosova jer je sve to povezano jedno s drugim. Gra|ani koji tamo `ive imaju problem kada prelaze s jednog dela Kosova u drugi, veoma ~esto i Albanci i Srbi moraju da skidaju registarske tablice. Isto kao {to mi ne priznajemo kosovske registarske tablice, tako oni ne priznaju na{e, a to su sve `ivotna pitawa o kojima treba razgovarati.

– [to se ti~e okruga, svakako sam pristalica toga da ve{ta~ki stvorene okruge treba rasformirati i reformisati. Zna~i da svaki okrug treba da bude u funkciji gra|ana, a mislim da trenutno nisu – izjavio je Egere{i.

Lider SVM-a i potpredsednik Vlade Vojvodine I{tvan Pastor izrazio je o~ekivawe da bi promena granica okruga, za koju se zala`e, pre svega vra}awe potiskih op{tina Kawi`a, Senta i Ada iz Severnobanatskog u Severnoba~ki okrug, trebalo da se realizuje u slede}oj fazi, u narednih nekoliko meseci.

– Dobijawe posebnih registracionih podru~ja za Kawi`u, Ba~ku Topolu i zajedni~ki za Sentu i Adu, jedan je me|ukorak za promenu granica okruga, koju o~ekujemo. Pokaza}e se da se promenom registracionih podru~ja ni{ta negativno ne}e desiti, i mislim da to samo ja~a na{e pozicije – rekao je Pastor.

M. Mitrovi}

POLITIKA

DNEVNIK

GLIC, PODR@AVAJU]I SNS, TRA@I DA USTAVNE PROMENE OMOGU]E I ISTOPOLNE BRAKOVE

Palma: Odoh da ~uvam koze, ako nas pritisnu Danas bi, po najavi SNS-a, u Skup{tinu Srbije trebalo da stigne wihova inicijativa za promenu Ustava kojom bi se broj poslanika u republi~kom parlamentu smawio s 250 na 150 predstavnika naroda. Akciju SNS-a podr`alo je svojim potpisima, kako je rekao zamenik predsednika ove stranke Aleksandar Vu~i}, 280.000 gra|ana.

Oglasio se ume|uvremenu i Gejlezbejski info-centar (GLIC), koji je saop{tio da podr`ava inicijativu napredwaka za promenu Ustava Srbije, ali i da tra`i da se promeni ~lan kojim je brak definisan kao zajednica mu{karca i `ene i time omogu}i legalizacija istopolnih brakova. „Smatramo da je ova promena va`na da bi ostavila mogu}nost da se jednog dana, kada Srbija i srpska gej-lezbejska zajednica budu spremne, legalizuju istopolni brakovi bez ponovne promene Ustava“, navedeno je u saop{tewu. GLIC tako|e tra`i da se, kao osnov po kojem je zabrawena diskriminacija, doda i seksualna orijentacija, jer ona jedina, podsetili su, nije navedena. Ho}e li i „glicovci“ biti podr`ani u svojim zahtevima od napredwaka ostaje da se vidi, ali Jedinstvena Srbija, po re~ima wenog lidera Dragana Markovi}a Palme, ne}e podr`ati nijedne.

– Naravno da ovo ne podr`avamo ni ja ni JS, a Ustav se mewa na referendumu. ^ak 97 odsto gra|ana Srbije misli, kao i ja, da su istopolni brakovi bolest i da je to neprirodno. Da je homoseksualizam normalan, Bog bi stavorio Adama i Adama, a ne Adama i Evu. EU ne tra`i od nas da prihvatimo zakonski da

strejt alijanse Boris Mili}eostavki odgovara samo velikim vi} u GO SPS-a i da treba pitastrankama – ako im zafali ~etiti socijaliste da li }e, shodno ri poslanika, da ih kupuju, bez tome, vr{iti pritisak na svoje obzira na to {to su u Skup{tikoalicione partnere da prihvanu u{li s mandatom drugih strate GLIC-ovu inicijativu. naka. To nije dobro! – poru~io je – Ho}e li pritiskati treba na{ sagovornik. da pitate wih, ali se ja tome ne [ef poslani~ke grupe i vinadam – naglasio je Markovi}, soki funkcioner PUPS-a Mododaju}i da je incijativa da se mo ^olakovi} je kazao da }e vlabroj poslanika u Skup{tini daju}a koalicija, na osnovu onoustavno smawi besmislena i isga {to je dogovarano u woj, poti~u}i da ne}e podr`ati tu idekrenuti inicijativu za sveobuju SNS-a. hvatnu promenu – Pa ja se zalaUstava Srbije.

Ako ni zbog ~ega `em za to da sva– Ako ni zbog drugog, promena ki grad ima pred~ega drugog, prostavnika, a ne da mena }e se tra`iUstava }e se se javi centrali- tra`iti zbog blanko ti zbog blanko zam i da poslaniostavki poslaniostavki poslanika ci u parlamenka – kazao je ^o(Momo ^olakovi}) tarnim klupama lakovi}, koji, za Srbije budu samo razliku od svog iz Beograda i Novog Sada. I sakoalicionog partnera Markoda je centralizam s vi{e od 60 vi}a, smatra da one zasigurno poslanika koja u Skup{tini semoraju biti ukinute. de iz ova dva grada – objasnio je ^olakovi} je dodao da }e se u Palma, koji je i gradona~elnik tom kontekstu ove godine zapoJagodine. ~eti razgovori i vlast }e proOn pri tom dodaje da je i promene Ustava otvoriti kao pitativ promena Ustava kojima bi se we da bi se postigla visoka po-

Ustavna za{tita KiM ostaje [ef poslani~kog kluba PUPS-a ka`e da u bilo kakvim promenama Ustava izbacivawa preambule o Kosovu i Metohiji, koje tra`e i neke stranke vladaju}e koalicije, ne mo`e biti.

– Ja ~ak ne o~ekujem takvu inicijativu, kada se to pitawe otvori, nijedne stranke, kako pozicije, tako i opozicije – ka`e ^olakovi}, komentari{u}i tvrdwe DSS-a da SNS-a sa svojom inicijativom ide u susret vlasti da se Kosovo izbri{e iz Ustava Srbije.

Ne pitajte penzionere ^olakovi} o inicijativi GLIC-a za ustavno regulisawe istopolnih brakova ka`e da to nije pitawe za wega i penzionersku stranku.

– Svaki gra|anin ima pravo da uputi incijativu za izmenu Ustava, kao i NVO, kao {to je GLIC, ali takvu ideju zakonom dopu{tenih homoseksualnih brakova li~no nikada ne bih podr`ao – istakao je na{ sagovornik. dva mu{karca ili dve `ene sklapaju brak, i ako bi to bila neka prinuda da moramo da takve brakove Ustavno i zakonski legalizujemo, onda bih prestao da se bavim politikom. Kupio bih koze i ovce i oti{ao u Kon~arevo da ih gajim – ka`e Palma.

On dodaje da je bio za~u|en kada je ~uo da je osniva~ Gej-

^olakovi} je kazao da o takvoj promeni Ustava sa SPS-om nije bilo nikakvih kontakata, niti su takve ideje bile predmet rasprave u Koaliciji SPS–PUPS–JS-a.

– Ube|en sam u to da, bez obzira na to {to u svom GO imaju gej-aktivistu, takvih pritisaka unutar koalicije da se legalizuju istopolni brakovi od rukovodstva SPS-a ne}e biti. Bar ja ne o~ekujem – zakqu~io je ^olakovi}.

ukinule blanko ostavke poslanika jer bi to otvorilo trgovinu poslanicima.

– Parlament bi se pretvorio u pijacu. Na izbore izlaze stranke i gra|ani glasaju za stranke i lidere, a ne za kandidate za poslanike jer i ne znaju ko su ti qudi na listi od 250 kandidata. I to ukidawe blanko

liti~ka saglasnost svih ~inilaca na sceni.

– Dakle, i}i }emo na konsenzus vladaju}ih i opozicionih stranaka, ali i nau~nih, strau~nih krugova, da bi se on ostvario, ali i da bi se u Ustavu na{la prava re{ewa. U tom kontekstu dobro je da u tome u~estvuju sve opozicione stranke,

pa i SNS, a ne da idu samo s ovom svojom idejom izmene najvi{eg pravnog akta iza koje ne stoji niko sem wih i odnosi se iskqu~ivo na broj poslanika. I oni treba da se prikqu~e re{ewu o kojem se razgovaralo u vladaju}em bloku o sveobuhvatnoj izmeni Ustava Srbije – istakao je ^olakovi} u razgovoru za „Dnevnik“.

Zamenik {efa poslani~ke grupe G17 plus Vlajko Seni} ka`e da }e ta stranka za predlog promene najvi{eg pravnog akta podr{ku tra`iti od gra|ana kroz kampawu i razgovor, a potom i od koalicionih partnera. Seni} je ocenio da je to jedini put do regionalizacije Srbije. I Demokratska stranka se, kako ka`e wen poslanik i predsednik skup{tinskog Zakono-

Samo po evropskim standardima Predsednik SPS-a i potpredsednik Vlade Srbije Ivica Da~i} je, prilikom ju~era{we posete Kawi`i, prokomentarisao kako SPS gleda na zahtev nekih politi~kih partija za promenom Ustava Srbije da bi se legalizovali gej-brakovi. „Nismo se bavili tim pitawem, ali to su sve teme koje }e Srbiju ~ekati u narednom periodu.

To su teme na koje zaista treba da damo odgovore u skladu s evropskim standardima, {to zna~i da prvo vidimo kakvi su evropski standardi“, rekao je Da~i}.

M. Mr. davnog odbora Vlatko Ratkovi}, tako|e zala`e za promene Ustava Srbije, ali ne na na~in kako to predla`u napredwaci. „Promena Ustava Srbije je suvi{e kompleksno pitawe da bi se tome pristupilo na na~in na koji to radi SNS. Za promenu najvi{eg pravnog akta potreban je politi~ki i dru{tveni konsenzus“, rekao je Ratkovi}. On je podsetio na razloge zbog kojih i DS smatra da je potrebna promena Ustava – smawewa broja poslanika, decentralizacija, odnos me|unarodne i unutra{we politike...

U Liberalno-demokratskoj partiji, koja je vodila antireferendumsku kampawu u vreme dono{ewa Ustava 2006. godine, tako|e smatraju da je promena potrebna.

Poslanik LDP Bojan \uri} smatra da bi Ustav trebalo korigovati u delu koji se odnosi na qudske i mawinske slobode, evropske integracije, decentralizaciju, vra}awe imovine i izvorne prihode op{tina, reformu politi~kog sistema. Za tu stranku „problemati~na“ je i preambula koja, po \uri}evom mi{qewu, treba da postane izraz politi~ke budu}nosti zemqe, a ne „zakopavawe u napu{tenu kosovsku politiku“.

Dragan Milivojevi}

REKLI SU

Vu~i}: Mu{karac Kolunyija: Akcija Goati: Srbija nije i `ena bez efekta oaza bez korupcije Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} najavio je da }e napredwaci danas podneti zahtev za promenu Ustava. Vu~i} je Radiju B92 rekao da SNS tra`i izmene zakona o dr`avnoj upravi, o ministarstvima i o Vladi, kojima bi se Vlada smawila na 12 do 15 ~lanova, ukinula funkcija dr`avnih sekretara i smawio broj poslanika. Odgovaraju}i na pitawe u vezi sa zahtevom predstavnika gej-populacije za promenu Ustava i redefinisawe definicije braka, Vu~i} je rekao da takav zahtev ne mo`e biti pridru`en zahtevu SNSa za izmenu najvi{eg pravnog akta, uz ocenu da za takva pitawa nije „ni vreme ni mogu}nost“. „Niko ni na koji na~in ne mo`e ugro`avati wihova prava, ali nismo za istopolni brak. Brak je zajednica mu{karca i `ene, stav je SNS-a, a moj li~ni stav se poklapa sa stavom stranke“, rekao je Vu~i}.

[efica poslani~kog kluba „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolunxija izjavila je ju~e da akcija napredwaka, u kojoj su prikupili potpise za promenu Ustava, predstavqa „podgrevawe strana~kog `ivota i nema nikakav efekat sa stanovi{ta pri`eqkivanog rezultata. Po wenim re~ima, ukoliko su napredwaci spremni na promenu Ustava, bilo bi boqe da poka`u politi~ku spremnost za razgovor o svim elementima promene tog pravnog akta. Nada Kolunxija je ocenila da sada nije najva`nije pitawe koliko poslanika ima republi~ki parlament kada se razmi{qa o tome kako Srbija, sa stanovi{ta Ustava, treba da bude ure|ena kao dr`ava koja ima perspektivu da postane ~lanica Evropske unije. „U tom smislu je wihova inicijativa marginalna i ne daje nikakav efekat, osim {to poku{avaju time da poka`u da su politi~ki `ivi“, smatra Kolunxija.

Srbija svakako nije neka oaza u kojoj nema politi~ke korupcije, ve} visoka politi~ka korupcija jednostavno nije procesuriana jer je politi~ka nomenklatura jo{ uvek dovoqno sna`na da spre~i delovawe antikorupcijskih tela, izjavio je ju~e predsednik „Transparentnosti Srbija“ Vladimir Goati. On smatra da se na primeru odnosa vlasti prema Agenciji za borbu protiv korupcije vidi i odnos prema borbi protiv korupcije. Poku{aj te agencije da se izbori s time da se na mala vrata omogu}i da politi~ari imaju duple funkcije neslavno je zavr{en, rekao je on. Kasnije je promewen i zakon, a tu su u~estvovali i Ministarstvo pravde, kompletna Vlada, kao i Ustavni sud. Agencija je, stoga, oterana na sporedni kolosek, i sti~e se utisak da je obeshrabrena da ozbiqnije reaguje na slu~ajeve korupcije, zakqu~io je Goati.

~etvrtak13.januar2011.

3

Procedura Najvi{i pravni akt Srbije predvideo je da predlog za wegovu promenu mo`e podneti najmawe tre}ina od ukupnog broja poslanika, predsednik Republike, Vlada Srbije i najmawe 150.000 bira~a. O promeni Ustava odlu~uje Skup{tina Srbije na prvoj narednoj sednici, a najranije 30 dana od dana podno{ewa predloga. Predlog se usvaja dvotre}inskom ve}inom od ukupnog broja poslanika, a ukoliko ne bude usvojen, ne mo`e se podnositi u narednih godinu dana. Ako Skup{tina Srbije usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi akta o promeni Ustava, a po{to ga usvoji dvotre}inskom ve}inom, parlament odlu~uje i o tome da ga i gra|ani potvrde na republi~kom referendumu.

Skup{tina je du`na da akt o promeni Ustava stavi na republi~ki referendum radi potvr|ivawa, ako se promena odnosi

na preambulu, na~ela, qudska i mawinska prava i slobode, ure|ewe vlasti, progla{avawe ratnog i vanrednog stawa, odstupawe od qudskih i mawinskih prava u vanrednom i ratnom stawu ili postupak za promenu Ustava. Gra|ani se na referendumu izja{wavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajawa akta o promeni Ustava, a promena Ustava je usvojena ako za to glasa ve}ina iza{lih bira~a.

[TA JE NAPREDWAKE SA SEVERA SUBOTICE NATERALO DA PROMENE STRANA^KI DRES

Kolektivno u DSS – U Subotici je kolektivno u Demokratsku stranku Srbije nedavno pre{lo oko 120 ~lanova Srpske napredne stranke – rekao je ju~e za na{ list predsednik Pokrajinskog odbora DSS-a Branislav Ristivojevi}.

On je kazao da je re~ o kompletnom Mesnom odboru napredwaka “Pe{~ara”, sa severa Subotice, a tvrdi da postoje najave da }e im za desetak dana pri}i i drugi mesni odbori u tom gradu.

– Pretpostavqam da su ti qudi prepoznali kvalitet politike DSS-a i da verovatno nisu bili zadovoqni politikom SNS-a – ka`e Ristivojevi}.

U Demokratskoj stranci Srbije, po wegovim re~ima, nemaju ni{ta protiv toga da im prilaze ~lanovi drugih partija, ukoliko

ostali {to du`e na vlasti”. Optu`uju i preleta~e, jer, kako to u saop{tewu navodi predsednik Gradskog odbora SNS-a u Subotici Ilija Maravi}, “pojedinci koji se bave {pekulacijama, trgovinom na crno i drugim nezakonitim radwama ne vide svoju budu}nost u SNS-u, kao najja~oj opozicionoj partiji u Subotici, ve} vide sebe i svoj li~ni interes u DSS-u”.

Ristivojevi}, pak, tvrdi da su to “besmislice” i da se DSS “nikada time (politi~kom trgovinom) nije slu`io”.

– Upravo je suprotno. Mi smo bili `rtva takvih stvari, npr. u vanrednim lokalnim izborima u Oxacima i Boru – odgovara Ristivojevi}.

Kolektivni prelazak napredwaka u Subotici u redove DSS-a

prihvate program i principe DSS-a i ako su “naravno, po{teni i ~estiti qudi”.

– U pravilu, ako i do|u kod nas, to su oni qudi koji su pre toga bili u nama programski bliskim strankama, radikalima ili napredwacima – dodao je on.

S druge strane, suboti~ki napredwaci optu`ili su DSS da “kao i druge politi~ke partije u suboti~koj vlasti, umesto da se bave re{avawem nagomilanih problema u privredi i problema gra|ana Subotice, da ispuwavaju bar deo onoga {to su obe}ali, zloupotrebqavaju te`ak ekonomski polo`aj gra|ana i ~lanova SNS-a, nude i obe}avaju funkcije i poslove, ne bi li oslabili SNS i

Ristivojevi} tuma~i utiskom koji je SNS s po~etka ostavqao kod svog ~lanstva da je stranka desnog centra, “ali se vremenom pokazalo da nemaju politiku, ve} marketing”.

– Sa SNS-om ne mo`emo sara|ivati jer ne znamo {ta je wihova politika, ni oko EU, ni oko statuta Vojvodine, ni teritorijalnog integriteta zemqe... Pretpostavqam da deo wihovog ~lanstva “nema `ivaca” da ~eka da se SNS profili{e – smatra predsednik PO DSS-a Branislav Ristivojevi}.

On ipak, kako ka`e, ne `eli da prejudicira da li }e se SNS, “mlada stranka koja sada mo`da ima ’poro|ajne muke’”, promeniti.

S. Nikoli}

LDP qut zbog NIS-a Predsednik Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e da je vladaju}a ve}ina u parlamentu, „banalnim politi~kim trikom“, podigla akcize na uvozno gorivo za oko pet dinara i time poni{tila sve pozitivne efekte liberalizacije uvoza proizvoda od nafte, koja je stupila na snagu pre desetak dana. Kako se navodi u Jovanovi}evoj pisanoj izjavi za medije, to je u~iweno „najobi~nijim {vercovawem“ kroz parlament amandmana jedne od stranaka vlasti, koji je usvojen glasovima svih poslanika ve}ine, uz navodno „protivqewe“ Vlade, i u posledwim minutima izja{wavawa za niz buxetskih i drugih zakona posledweg radnog dana Skup{tine u 2010. godini. „Na taj na~in je omogu}eno

Naftnoj industriji Srbije da prakti~no zadr`i izuzetno povla{}eni polo`aj na tr`i{tu, da wegov prostor za profit bude mnogo ve}i, a gra|anima produ`ilo obavezu da pla}aju jedan od najskupqih benzina u Evropi i najskupqe i najnekvalitetnije gorivo u regionu“, istakao je Jovanovi}. On je ocenio da je takva neozbiqnost i igrawe standardom gra|ana i tr`i{tem nova katastrofa koja gra|ane ve} od danas skupo ko{ta. „Naftni derivati su opet poskupeli, dok se i daqe {tite odnosi podre|enosti definisani tragi~nim naftno-gasnim aran`manom sa Rusijom, ~ija faktura postaje sve skupqa u procesu pribli`avawa Srbije Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji“, navodi Jovanovi}.

4

EKONOMIJA

~etvrtak13.januar2011.

NOVA PRAKSA U REPUBLI^KOM ZAVODU ZA STATISTIKU OD OVOG MESECA

Prose~ne plate oterane u ilegalu Zbog harmonizacije zvani~ne statistike s me|unarodnim standardima, Republi~ki zavod za statistiku od ovog meseca ne}e objavqivati podatke o prose~nim zaradama u privredi. Jedini podatak o prose~nim zaradama koji }e

Republi~ki zavod za statistiku je polovinom novembra pro{le godine upozorio na to da od 1. januara 2011. godine sva statisti~ka istra`ivawa, obradu i publikovawe podataka radi u skladu s Uredbom o klasifikaciji delatnosti i

DNEVNIK ZASEDALA VLADA VOJVODINE

„@e`eqev” most gotov za tri godine – „@e`eqev“ most u Novom Sadu je projekat od kapitalnog zna~aja, koji }e u naredne tri godine biti zavr{en preko Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine – izjavila je ju~e na sednici Pokrajinske vlade sekretarka za urbanizam i graditeqstvo Du{anka D. Srema~ki.

Vlada je usvojila informaciju o postupku izbora izvo|a~a radova na izgradwi tog mosta na Dunavu i ovlastila predsednika Bojana Pajti}a da potpi{e ugovor, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za informacije.

Usvojen je i predlog zakqu~ka o utvr|ivawu ukupno 224 projekta s teritorije Vojvodine koji }e u ovoj godini biti realizovani posred-

stvom Nacionalnog investicionog plana Srbije.

– Lista prioritetnih projekata utvr|ena je na osnovu ocene ekspertskih grupa, kao i prema odgovaraju}im kriterijumima – rekao je pokrajinski sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj Dragoslav Petrovi}.

On je napomenuo da se u tom pogledu vodilo ra~una o zna~aju projekta za o~uvawe i unapre|ivawe `ivotne sredine, za razvoj proizvodnih kapaciteta, otvarawe novih radnih mesta i razvoj lokalne sredine, kao i o spremnosti lokalne samouprave da u~estvuje u wegovom ostvarivawu, u prvom redu radi ravnomernog razvoja Pokrajine. Petrovi} je naglasio da je

na ovaj na~in Pokrajina kvalitetno i blagovremeno obezbedila participaciju za relizaciju projekata NIP-a, u saradwi s pokrajinskim organima i lokalnim samoupravama.

OP[TA ZBRKA OKO POSKUPQEWA GORIVA I LIBERALIZACIJE TR@I[TA NA SRPSKI NA^IN

Akcize (ni)su skrojene po NIS-ovoj meri pratiti i objavqivati RZS Uredbom o nomenklaturi stabi}e onaj o ukupnim prose~tisti~kih teritorijalnih jenim zaradama u Srbiji, s tim dinica, a upravo ta dva akta {to }e na veb-sajtu biti popredvidela su da se ne objaznat podatak o prose~nim zavquju podaci o pose~nim zararadma po regionima i okruzidama u privredi. Ina~e, uredma. be su posledica Sindikati su dono{ewa nosvojim organivog Zakona o Sindikati su zacijama upravo klasifikaciji preporu~ili zbog toga predelatnosti i radnicima da od poru~ili da od utvr|ene obavesvojih gazda tra`e svojih gazda zuju}e primene tra`e da im od da im od ovog meseca nove klasifiovog meseca kacije koja je platu, umesto za platu umesto za stupila na snaprose~nu zaradu u prose~nu zaradu gu prvog dana privredi, ve`u u privredi – jer ove godine. Deo za ukupnu prose~nu se vi{e ne}e tih promena je i znati kolika je ova u na~inu zaradu u Srbiji ta~no – ve`u za pra}ewa i objaukupnu prose~vqivawa pronu zaradu u Srbiji da bi se mose~nih zarada, ali je pri tom gli sprovoditi op{ti kolekneko „zaboravio“ na to da su tivni ugovori. Naime, u mnokod nas mnogi zakoni i davagim granskim i pojedina~nim wa, bilo da je re~ o radnim biugovorima plata zaposlenih lo o socijalnim, vezani i za vezana je za prose~nu zaradu u prose~nu zaradu u privredi u privredi i oslawala se isodre|enom mesecu, pa }e sada kqu~ivo na podatke RZS-a. to sa sobom povu}i mnoge proKako sada tih podataka ne}e bleme jer je te{ko o~ekivati biti, potrebno je da sindikati da se ostali tako brzo prilainsistiraju na tome da se to gode ~iwenici da RZS od ovog promeni. meseca radi druga~ije. Q. M.

PLAN REORGANIZACIJE SUBOTI^KE KOMPANIJE

Spre~ena likvidacija „Fidelinke”

Kompanija „Mineko AG“, jedan od akcionara suboti~kog preduze}a „Fidelinka“, predala je plan reorganizacije tog preduze}a koje je u ste~aju.

Ste~aj nad ovom firmom pokrenut je 28. jula pro{le godine zbog duga od oko 700 miliona dinara „Mineko“ je saop{tio da je, zahvaquju}i ura|enom planu reorganizacije, spre~ena likvidacija ovog preduze}a. Ukoliko Odbor poverilaca i Privredni

sud, u zakonom predvi|enom roku, odlu~e da prihvate predlog, kompanija „Fidelinka AD“ i nezavisna preduze}a koja su trenutno u ste~ajnom postupku, nastavili bi da posluju. „Na taj na~in bila bi sa~uvana i radna mesta zaposlenih u ovim preduze}ima, a poveriocima bi bio izmiren ve}i deo dugovawa. Plan reorganizacije podrazumeva i dodatna sredstva koja bi kompanija ’Mineko’ ulo`ila u oporavak kompanije ’Fidelinka’ da bi normalan tok poslovawa mogao biti nastavqen“, navodi se u saop{tewu.

Kompanija „Fidelinka“ AD Subotica, bila je me|u vode}im iz oblasti pekarske i mlinske industrije. Ste~aj nad ovom firmom pokrenut je 28. jula pro{le godine zbog duga od oko 700 miliona dinara.

Privredni sud u Subotici pokrenuo je ste~ajni postupak na zahtev AIK banke iz Ni{a, kojoj preduze}e duguje oko trista miliona dinara.

E. Dn.

Poskupqewe goriva zbog pove}awa akciza izazvalo je negodovawe dela javnosti, uz obrazlo`ewe da se nastavqa favorizovawe Naftne industrije Srbije jer je najmawe pove}ana akciza na motorne benzine, koji se proizvode u NIS-u, a najvi{e na uvozno gorivo. Ovakva tvrdwa je samo delimi~no ta~na, i to u delu visine akcize na razli~ite vrste goriva, odnosno one koje se proizvode u NIS-ovim rafinerijama i koje se proizvode i tu ali i drugde. Naime, bezolovni benzin bez predznaka „evro“ (akciza uve}ana 0,30 dinara) mo`e se kupiti samo u NIS-u jer ga evropske rafinerije ne proizvode te se ne mo`e ni uvesti, a isto je i s dizelom D-2 (a akciza na ovo gorivo pove}ana je 4,6 dinara), kojeg u Evropi nema.

Istovremeno, NIS proizvodi i evrodizel i evropremijum (akciza pove}ana 4,8 i 6,6 dinara), koji zadovoqavaju evropske standarde (ova goriva, kada je potrebno i kada ih nema dovoqno, uvozi i NIS) pa nafta{i na doma}em tr`i{tu mogu kupiti ovo gorivo i u Srbiji, od NIS-a, i od bilo kojeg drugog proizvo|a~a u Evropi, a o tome koga izabrati presudi}e uslovi ponude. Ina~e, treba znati da se akciza obra~unava po svakom litru goriva i potro{a~ je pla}a prilikom kupovine na pumpama, a nafta{i odgovaraju}i iznos upla}aju dr`avi, bez obzira na to da li su gorivo uvezli ili ga kupili kod NIS-a, a pla}a ga i NIS, jer je ta stavka sastavni deo cene litra goriva, kao {to je deo cene i porez na dodatu vrednost, koji tako|e potro{a~ pla}a prilikom kupovine svakog litra, a nafta{i odgovaraju}i deo

1.333,92905

Doma}e tr`i{te naftnih derivata potpuno je liberalizovano u predvi|enom roku, a cene goriva u Srbiji trenutno su na nivou onih u regionu, saop{tavaju iz Ministarstva rudarstva i energetike. Na rast cena goriva uticao je pad vrednosti dinara i korekcija akciza, a ukoliko nafte bude poskupqivala, i gorivo }e biti skupqe u Srbiji, regionu, ali i u celoj Evropi, navodi se u saop{tewu. Iz ovog ministarstva ukazuju na to da je pro{le godine bilo mnogo komentara u medijima da }e otvarawe tr`i{ta naftnih derivata biti odlo`eno, ali je od 1. januara omogu}en i slobodan uvoz derivata i slobodno formirawe cena. Ina~e, u odnosu na cene evropremijuma i evrodizela u regionu, Srbija ima sredwe cene jer je evropremijum jeftiniji u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji, a sli~na je situacija i s evrodizelom. upla}aju u buxet Srbije. Da li }e na svojim pumpama nafta{i nuditi samo goriva evropskog kvaliteta, koja su skupqa, ili i ona koja proizvodi samo NIS – stvar je odluke svakog pojedinca ili kompanije, ali je izvesno da }e se na svaki litar goriva pla}ati odgovara-

ju}e akcize, u iznosu uve}anom od 1. januara.

Dakle, bez obzira na to koga kao dobavqa~a izaberu nafta{i koji posluju u Srbiji, od vlasnika jedne benzinske pumpe, pa do kompanija iz okru`ewa, iz svakog litra goriva odgovaraju}e sume, na ime akciza

NIS u Turkmenistanu Naftna industrija Srbije pobednik je na tenderu za izradu bu{otina u Turkmenistanu na naftnim poqima dr`avne kompanije „Turkmeweft“. Re~ je o dve bu{otine na poqu

Akpatlauk, dubine 4.800 metara, zatim dve bu{otine na poqu Ekerem, dubine 3.800 metara i jednoj bu{otini na poqu Kejmir, dubine 4.500 metara. NIS je zadu`en i za izradu i re-

alizaciju celokupnog projekta. Po~etak radova je planiran za juni ove godine, zavr{etak za februar 2012. godine, a ukupna vrednost projekta je 32.955.000 dolara.

D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

20,00

3.744

14.976

Fabrika {e}era, Crvenka

15,03

4.600

18.400

Komercijalna banka, Beograd

11,10

9.999

9.999

8,33

650

297.050

7,63 Promena %

3.500 Cena

42.000 Promet

Zlatar, Mramorak Go{a monta`a, Velika Plana Pet akcija s najve}im padom

3.678

15.615.909

26.000

55.926.013

Energoprojekt holding, Beograd

0,11

901

787.117

Agrobanka, Beograd

3,29

7.386

1.750.548

Imlek, Beograd

0,00

1.900

0,00

Soja protein, Be~ej

0,96

845

595.700

Univerzal banka, Beograd

-2,27

4.300

172.000

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,14

2.212

433.602

Privredna banka, Beograd

0,00

600

0,00

Tigar, Pirot

5,42

700

9.042.139

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,87

3.000

1.701.010

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.995

0,00

595.700

Alfa plam, Vrawe

0,67

8.255

41.275

Veterinarski zavod, Subotica

1,93

580

41.770

Stari Tami{, Pan~evo

-11,99

1.908

194.616

Mlekara, Subotica

-11,94

1.453

145.300

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Soja protein, Be~ej

-11,72 Promena % 0,00 0,87 0,96

2.825 Cena 479 3.000 845

Promet

0,39

165.540

Pekabeta, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

5,09

930

273

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

-12,02

-11,94

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Energoprojekt Niskogradwa, BG

Univerzal - holding, Beograd

BELEX 15 (667,27 1,59)

Promet

Metalski centar, Beograd

NIS, Novi Sad

11. 01. 2011.

Otvoreno tr`i{te, slobodno formirawe cena

i poreza, moraju platiti dr`avi.

Stavka akcize je fiksna po litru goriva, a PDV se obra~unava tek kad su sve druge stavke unete, te }e od sposobnosti, rada, cene, usluge... svakog pojedina~nog nafta{a, bio on mali ili veliki, zavisiti koliko }e kupaca biti na svakoj pojedina~noj pumpi, koliko }e ih se vratiti na istu, da li }e svi sada{wi nafta{i opstati na tr`i{tu, da li }e se pojaviti novi.

Sasvim je sigurno da odnos snaga na doma}em naftnom tr`i{tu ne}e odrediti visina akciza jer je akciza na derivate uobi~ajen namet koji se obra~unava u svim zemaqama, pa i u Evropskoj uniji. Po re~ima urednice internet-~asopisa „Balkanmagazin“ Jelice Putnikovi}, neujedna~enost akciza na razli~ite derivate stvarnost je i u zemqama ~lanicama EU, iako je intencija da se one uskoro ujedna~e.

– Sli~no je i u Srbiji, a sada je najmawe pove}ane akciza na motorne benzine koje proizvodi NIS, najverovatnije kao neka vrsta za{tite dok se doma}a rafinerijska postrojewa ne modernizuju i ne dostigne evropski kvalitet proizvodwe – ka`e Jelica Putnikovi}.

– Smatram da je, bez obzira na to ko je vlasnik NIS-a – ruski „Gasprom“ ili neko s Marsa, re~ o kompaniji koja je registrovana u Srbiji, tu proizvodi i zapo{qava qude i za sobom povla~i veliki deo srpske privrede i bilo bi {teta da se neodgovaraju}om politikom cena dovede do zatvorawa rafinerija, posebno zato {to dr`ava nije modernizovala rafinerijska postrojewa pre prodaje ove komapanije.

D. Mla|enovi}

73.983 2.825 Promet 21.767.493 1.701.010

Stari Tami{, Pan~evo

-11,99

1.908

194.616

Mlekara, Subotica

-11,94

1.453

145.300

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

5

PRIVREDNICI O SRPSKOJ PRIVREDI

PORESKA UPRAVA ZADOVOQNA

Zaustavqen pad, nema znakova oporavka

Poreznici prebacili plan – Naplata javnih prihoda – poreza i doprinosa, za koje je zadu`ena Poreska uprava, tokom 2010. godine prema{ila je plan 5,8 posto – izjavio je ju~e direktor PU Dragutin Radosavqevi}.

Na konferenciji za novinare, Radosavqevi} je istakao da je u pro{loj godini napla}eno 559,9 milijardi dinara poreza, {to je 0,9 posto iznad plana. Porez na dobit i akcize napla}eni su iznad plana, dok je podba~aj zabele`en kod poreza na dodatu vrednost i poreza na dohodak. On je precizirao da je napla}eno 29,9 milijardi dinara poreza na dobit, ili 36,1 posto iznad plana, kao i 135,6 milijardi dinara akciza, ili 3,1 posto vi{e od planiranog. Porez na dohodak napla}en

je u iznosu od 75,17 milijardi dinara, odnosno 1,1 odsto mawe od planiranog, a napla}eno je i 319,27 milijardi dinara PDV-a, ili 98,2 odsto od plana.

Po Radosavqevi}evim re~ima, uzrok mawe naplate PDV-a je poja~ana dinamika privrednih subjekata, po{to je u posledwa ~etiri meseca 2010. rasla izvozna aktivnost privrede i u odnosu na isti period 2009. ve}a je 39 podsto. Od septembra, Poreska uprava vra}a osam do 8,5 milijardi dinara mese~no, {to je uzrokovalo mawu ukupnu naplatu PDV-a, precizirao je on. Radosavqevi} je naveo i da }e pove}awe PDV-a na ju`no vo}e samo u promilima uticati na pove}awe ukupne mase PDV-a, i dodao da je u ovoj godini predvi|ena naplata 355,8 milijardi dinara tog poreza.

On je naveo da su u 2010. doprinosi napla}eni u iznosu od 405,1 milijardi dinara, {to je 8,3 posto vi{e od planiranog. Doprinos za zdravstveno napla}en je u iznosu od 127,18 milijardi dinara, za nezaposlene 15,18 milijardi, a za PIO 262,72 milijarde dinara. [to se ti~e planova za 2011. godinu, predvi|eno je da PU naplati 630 milijardi dinara poreza, {to je 13,8 posto, ili 75 milijardi dinara, vi{e od plana za 2010. godinu.

Radosavqevi} je podsetio na to da je u ovoj godini predvi|eno uvo|ewe elektronskog na~ina komunikacije s poreskim obveznicima, {to bi privredi trebalo da u{tedi oko 600 miliona evra godi{we.

Anketa o konjunkturi u decembru donela je sli~ne ocene kao i tokom cele 2010. godine, koje ukazuju na to da je u Srbiji zaustavqen pad privredne aktivnosti, ali da jo{ nema jasnih signala oporavka, navedeno je u novom broju „Makroekonomskih analiza i trendova“ (MAT), koje izdaju Ekonomski institut i Privredna komora Srbije. Indikator o~ekivane prodaje u decembru je zabele-

`io vrednost od 22,2 procentna poena, ~ime je nastavio da oscilira u opsegu koji ne ukazuje na ve}u prodaju u naredna tri meseca, naveli su analiti~ari MAT-a.

Inflatorna o~ekivawa su i u decembru ostala na visokom nivou – 76,8 odsto firmi se izjasnilo da o~ekuje rast cena svojih ulaznih tro{kova u naredna tri meseca, uz 38 odsto firmi koje o~ekuju rast cena svojih gotovih pro-

izvoda u istom periodu. Prose~no kori{}ewe proizvodnih kapaciteta u privatnom sektoru tako|e ukazuje na slabiji oporavak – u toku 2010. godine iznosilo je 61,8 odsto, {to je pad u odnosu na 2009. godinu, kada je bio 62,8 odsto, kao i u odnosu na 2008. O~ekivana inostrana i doma}a ulagawa ponovo su ostala u zoni pesimizma – samo 13,9 odsto firmi o~ekuje investicije iz inostranstva, a 31,6

odsto firmi se nada doma}im investicijama.

Nelikvidnost u privredi i nemogu}nost naplate potra`ivawa ostaje jedan od najve}ih problema koji je dodatno uve}an od po~etka krize, navedeno je u MAT-u. Na osnovu ocena iz ankete, u decembru se

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE UPOZORIO [EFA DR@AVE NA PROBLEME INVESTITORA

Stranci u zamci na{e korupcije Savet za borbu protiv korupcije, koji je jo{ 2001. godine osnovao tada{wi premijer Vlade Srbije Zoran \in|i} kao savetodavno telo, dostavio je predsedniku Srbije Borisu Tadi}u pismo s konkretnim primerima korupcije s kojom su se sou~ili strani investitori u Srbiji, `ele}i da ga – po{to je po~etkom pro{log meseca ustvrdio da se wemu strani investitori nikada nisu obra}ali s prigovorima da za wih korupcija predstavqa prepreku za ulagawe u ovu dr`avu – argumentovano obaveste o tome da primedbe postoje.

Uz pismo prvom ~oveku Srbije Savet je kao primere korupcije detaqno naveo privatizaciju {e}erana, hotela „Putnik“, preuzimawe akcija „Kwaza Milo{a“ i „Ce-marketa“, onemogu}avawe stranih investicija zbog interesa vlasnika Luke „Beograd“, preuzimawe akcija lista „Novosti“, kao i privatizaciju i ste~aj „[invoza“. Predsednica Saveta Verica Bara} napomiwe da su oni za predsednika izdvojili samo najkarakteristi~nije od brojnih problema s kojima se suo~avaju strani investitori da bi ga, zapravo, pozvali na sastanak na kojem bi mu izneli sve detaqe i dokumentaciju iz tih slu~ajeva koji potkrepquju navode investitora.

Kako isti~e, to je jedini na~in da on shvati da Savet ne pri~a napamet i ne „napada“, kako mu se to ~esto pripisuje, pojedine ministre ili tajkune bez ~vrste argumentacije o postojawu korupcije.

Preuzimawe kompanije „Kwaz Milo{„ 2004. godine, po oceni Saveta, jedan je od najpoznatijih primera onemogu}avawa stranih investitora da ula`u u Srbiju zbog interesa doma}ih tajkuna. U preuzimawu su se nadmetali investicioni fond FPP „Balkan limitid“ Milana Beka i francuska kompanija „Danone“, koja je nastu-

Digitalno uz prugu

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

uzimawa akcija „Kwaz Milo{„ Milan Beko pretio.

Pozabavio se Savet posebno i onemogu}avawem stranih investicija zbog interesa vlasnika Luke „Beograd“. Savet podse}a i na to da je Agencija za privatizaciju decembra 2003. godine prodala 52 odsto kapitala preduze}a „Tehnohemija“ Risti Gojkovi}u iz Velike Britanije, da je on kao kupac u wega investirao sve ono {to je ugovorom bilo predvi|eno, ali da je „nekima“ smetalo to {to je zeqi{te koje pripada tom preduze}u u blizini Luke „Beograd“ i pripada lokaciji obuhva}enoj planovima izgrade „grada na vodi“. Nakon tri godine, iako je Agencija utvrdi-

Hilari Klinton tra`ila za{titu Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton, tvrdi Savet, na sastanku s premijerom Mirkom Cvetkovi}em 12. oktobra pro{le godine, iznela je probleme s kojima se suo~ava ameri~ka kompanija „Univorld holdings limitid“ u vi{egodi{wem nastojawu da naplati svoja potra`ivawa od Agencije za privatizaciju, a sve povodom privatizacije turisti~ke agencije „Putnik“. Ameri~ka kompanije je zbog toga pokrenula spor pred Arbitra`nim sudom Me|unarodne privredne komore u Parizu, koji je maja 2007. godine doneo odluku u wegovu korist, ali Agencija za privatizaciju uporno odbija da je sprvede i isplati ovoj ameri~koj firmi vi{e od devet miliona dolara. pala u okviru preduze}a „Apurna“ zajedno s Vladetom Divcem. Komisija za hartije od vrednosti je dozvolila neregularno, haoti~no preuzimawe akcija u kojem su oba kupca svojim istupawem kr{ila lojalnu fer konkurenciju istupawem u medijima. Umesto da uvede red u postupak, Komisija je diskvalifikovala ponudu „Apurne“, a na te ~iwenice, koje su godinama poznate javnosti, nedavno je jo{ jednom podsetio sam Vlade Divac, koji je izjavio da mu je tokom pre-

la da je investitor platio pet i po od ukupno {est rata kupoprodajne cene i investirao u „Tehnohemiju“ 60 miliona, {to je dvostruko vi{e nego {to je dogovoreno, ugovor s wim je raskinut bez vaqanog obja{wewa. On je maja pro{le godine podneo krivi~nu prijavu protiv biv{e direktorke Agencije za privatizaciju Vesne Xini} i zaposlenih u Centru za kontrolu Agencije.

Savet je podsetio i na to da je jedan od ~elnika nema~kog VAC-a

Peter Lange najavio pro{le godine povla~ewe ove kompanije iz Srbije nakon deset godina poslovawa zbog negativne kampawe koja se protiv wih vodila u Srbiji, a ~iji razlog je zapravo u tome {to je 2006. godine VAC pristao na to da akcije „Novosti“ kupi preko posrednika, a pod pritiskom tada{we Vlade, koja je, navodno, htela da uo~i izbora izbegne negativan publicitet zbog prodaje zna~ajne nacionalne novinske ku}e nema~koj kompaniji. Kao posrednik u kupovini „Novosti“ ponovo se javqa Milan Beko.

Preduze}e za proizvodwu i remont {inskih vozila „[invoz“ iz Zrewanina, navedeno je u pismu predsedniku, prodato 2004. Neboj{i Ivkovi}u. Krajem 2007. ono je oti{lo pod ste~aj zbog dugova firmama povezanim s novim gazdom. Po~etkom 2008. Agencija za privatizaciju je zbog protesta radnika i malih akcionara raskinula ugovor o privatizaciji. Ministar ekonomije je, uo~i samih predsedni~kih izbora, javno obe}ao radnicima ne samo raskid ugovora nego i da }e inicirati policijsku istragu o okolnostima koje su dovele do ste~aja. Ugovor je raskinut, ali Akcijski fond nije imenovao zastupnika dr`avnog kapitala. Ubrzo posle raskida ugovora o privatizaciji „[invoza“ poznati francuski proizvo|a~ {inskih vozila „Lor“ uputio je Ministarstvu ekonomije pismo o zainteresovanosti da kupi imovinu i uposli vi{e radnika ove zrewansinske fabrike ali nije uspeo da ostvari saradwu. Istraga protiv Ivkovi}a nikada nije pokrenuta, on je, kao ve}inski poverilac, imao potpunu kontrolu ste~aja, uspeo je krajem 2008. godine da izglasa svoj program reorganizacije „[invoza“ i preuzao ga kao jedini vlasnik.

Q. Male{evi}

52,7 odsto firmi izjasnilo da im je nivo potra`ivawa previsok.

Od pozitivnih rezultata treba ista}i da se u decembru smawio o~ekivani rizik u poslovawu.

ANALIZA FONDACIJE „HERITA@”

Srbija ekonomski slobodnija

Srbija je napredovala za tri mesta i sada je 101. zemqa u svetu po ekonomskim slobodama prema Indeksu ekonomske slobode iz novog izve{taja Fondacije „Herita`“.

Za ekonomske slobode Srbija je dobila 58 poena, 1,1 poen vi{e nego pro{le godine, i to zahvaquju}i umerenom unapre-

|ewu stawa kod {est od deset komponenti indeksa. Ina~e, 100 poena smatra se apsolutnom slobodom.

Meri se deset komponenti ekonomske slobode: u biznisu, trgovini, zatim fiskalna sloboda, vladina potro{wa, monetarna sloboda, investiciona, finansijska, prava na sektoru nekretnina, sloboda od korupcije i sloboda rada. U regionu Evrope Srbija je po ekonomskim slobodama na 38. mestu od 43 zemqe, a wena pozicija na globalnoj listi ukazuje na rezultat ispod svetskog proseka. Srbija je najvi{e dobila za fiskalnu slobodu – 83,6 poena, kao i slobodu trgovine – 75,2 poena, a najmawe za slobodu od korupcije – 35.

RASTE ZADU@ENOST PRIVREDE U BANKAMA

Javna preduze}a PTT „Srbija“ i „@eleznice Srbije“ danas }e potpisati ugovor o faznoj gradwi 2.031 kilometra telekomunikacione infrastrukture uz pruge. Kako je saop{tilo javno preduze}e PTT „Srbija“, telekomunikaciona infrastruktura doprine}e automatizaciji i digitalizaciji procesa u po{tanskom i `elezni~kom saobra}aju Srbije. Predvi|ena je i mogu}nost iznajmqivawa vi{ka opti~kih kapaciteta, navodi se u saop{tewu. Ugovor o faznoj izgradwi telekomunikacione infrastrukture potpisa}e generalni direktori PTT-a Goran ]iri} i „@eleznica Srbije“ Milovan Markovi}, a najavqeno je da }e potpisivawu pristustvovati i ministri za telekomunikacije i za infrastrukturu Jasna Mati} i Milutin Mrkowi}.

Zemqa

~etvrtak13.januar2011.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,5910

105,7050

108,1360

103,2740

Australija

dolar

1

78,6087

80,2130

82,0579

78,3681

Kanada

dolar

1

80,6717

82,3181

84,2114

80,4248

Danska

kruna

1

13,9022

14,1859

14,5122

13,8596

Norve{ka

kruna

1

13,3997

13,6732

13,9877

13,3587

[vedska

kruna

1

11,6764

11,9147

12,1887

11,6407

[vajcarska

franak

1

81,8186

83,4884

85,4086

81,5682

V. Britanija

funta

1

124,6580

127,2020

130,1270

124,2760

SAD

dolar

1

79,7402

81,3676

83,2391

79,4961

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 1. 2011. godine

Srpske firme duguju deset milijardi evra Dugovi privrede doma}em bankarskom sektoru na kraju novembra pro{le godine iznosili su 9,88 milijardi evra i pove}ani su 196 miliona evra u odnosu na oktobar, navodi se u analizi dugovawa privrede bankama objavqenoj na sajtu ekonomija.org.

Dugovawa privrede su 1,05 milijardu evra pove}ana u odnosu na novembar 2009. godine, i 1,38 milijardu evra u odnosu na oktobar 2008.

Prekograni~ni dug privrede na kraju novembra pro{le godine iznosio je 9,68 milijardi evra i pove}an je 17 miliona evra u odnosu na kraj oktobra 2010. godine. U odnosu na novembar 2009. godine prekograni~ni dug je smawen 1,13 milijardu evra, a u odnosu na septembar 2008. godine 1,08 milijardu evra, navodi se u analizi koju potpisuje ekonomski analiti~ar Miroslav Zdravkovi}.

Dugovawa privrede su 1,05 milijardu evra ve}a u odnosu na novembar 2009. godine

Ukupan dug privrede na kraju novembra izneo je 19,5 milijardi evra i pove}an je 214 miliona evra u odnosu na oktobar 2010. godine, dok je u odnosu na novembar 2009. godine smawen 88 miliona evra.

Ukupni depoziti privrede su 3,38 milijarde evra (362 milijarde dinara) i smaweni su 41 milion evra u odnosu na kraj oktobra 2010. godine, i 170 miliona evra u odnosu na kraj novembra 2009.

Neto dug privrede, kao razlika izme|u duga i depozita, izneo je 16,19 milijardi evra i pove}an je 255 miliona evra u odnosu na kraj oktobra 2010. godine, dok je pove}awe u odnosu na novembar 2009.

82 miliona evra.

Ukupan dug privrede, izra`en u dinarima, iznosi 2.098 milijardi dinara i pove}an je 18,4 milijardi dinara u odnosu na oktobar 2010. godine, a 235 milijardi u odnosu na novembar 2009.

6

NOV^ANIK

~etvrtak13.januar2011.

BANKE I KLIJENTI TREBA DA DELE RIZIK

Osigurajte platne kartice od kra|e Uspomena koja ve}ini gra|ana ostaje od tek pro{lih praznika su dugovi. Pla}a}emo jo{ dugo dozvoqene i nedozvoqene minuse, rivolving kredite. Najgore su pro{li oni kojima je u prazni~nim gu`vama ukradena kartica ili su je izgubili, a novi „gazda“ je uspeo da je iskoristi.

Oni }e, osim svojih dugova, pla}ati i tu|e.

Sve to trebalo bi da se izmeni kada se usvoji zakon o za{titi korisnika finansijskih usluga.

Propis koji pred poslanicima Skup{tine Srbije treba da se na|e ovog meseca, predvi|a, izme|u ostalog, da u slu~aju zloupotrebe a pre nego {to se ona prijavi banci, klijent mo`e snositi pri~iwenu {tetu do najvi{e 150 evra. Ostalo pada na banku. ^lanovi budu}eg zakona koji ovo reguli{u nisu se

sagovornik. – Mislim da }e ova polisa biti jo{ popularnija kada se usvoji zakon o za{titi korisnika finansijskih usluga.

Banke }e ove usluge klijentima ponuditi u paktima ra~una koje nude uz odgovaraju}i mese~ni tro{ak. Uz kartice, eventualno ~ekove, tu }e se na}i i ova polisa.

Na na{em tr`i{tu sada jedino „Unika osigurawe“ nudi ovaj program. Oni ga ve} vi{e od godinu dana imaju u saradwi s Rajfajzen i Sosijete `eneral bankom te „Dajners klubom“. Ovih dana za mogu}nosti saradwe i osigurawe vezano za kartice interesovale su se i druge banke. O tome {ta polisa iz bankarskog paketa u ovom slu~aju pokriva direktorka marketinga u „Unika osigurawu“ za Srbiju Sowa Mari} ka`e:

Ah, taj skriming Bankarsko-osiguravaju}i paketi nude, uz osnovno, i druge vrste osigurawa: putno-zdravstveno, za pokri}e {tete od kra|e i gubitka prtqaga ili mobilnog telefona i skriminga. Za ve}inu qudi ovo potowe je nova re~. To je kra|a podataka o platnoj kartici. Lopovi do toga dolaze tako {to prona|u PIN korisnika.

Kriminalci ~esto na bankomate instaliraju mini-kamere i tako snime sve potrebne informacije koje omogu}avaju zloupotrebu.

Do tih podataka oni ~esto dolaze u restoranima i na drugim mestima gde klijente „mrzi“ da pro{etaju do terminala ve} daju konobaru karticu u ruke. Tu tako|e postoji {ansa da se podaci snime i kasnije zloupotrebe. svideli bankarima. Tako smo prethodnih nedeqa mogli ~uti da to otvara put kriminalu i zloupotrebama. Ali u ovoj pri~i svoju {ansu imaju osiguravaju}e kompanije. „Unika“ ve} ima polisu koja pokriva kra|u, gubitak kartice a tu su i drugi rizici.

O novoj opciji osigurawa bankarskih usluga ekspert dr Mali{a \uki} ka`e: – To je uobi~ajeno u zemqama Evropske unije. Na taj na~in banke prebacuju rizik na klijente i osiguravaju}e ku}e – navodi na{ NA NA[IM WIVAMA NEMA GMO-a

Mutanti ne rastu u Srbiji

– U Srbiji, dok sam ja na ovom mestu, ne}e biti dozvoqeni proizvodwa i uvoz genetski modifikovane (GMO) hrane i semena – tvrdi ministar poqoprivrede Sa{a Dragin.

S problemom GMO-hrane ne suo~ava se samo Srbija, s obzirom na to da se i EU ve} godinama opire nastojawima Amerike da GMOproizvode progura na evropsko tr`i{te.

U SAD je, ina~e, ogroman procenat obradivog zemqi{ta zasejan GMO-proizvodima (kod soje 90 odsto), dok veliki broj evropskih stru~waka smatra da je upotreba GMO-hrane izrazito {tetna.

U Srbiji su zabunu izazvale izjave potpredsednika Vlade Bo`idara \eli}a, koji je 6. decembra u Briselu, posle sastanka s evropskim komesarom za poqoprivredu Da~ijanom ]olo{em, rekao da je EU tra`ila da izmenimo i dopunimo zakone o rakiji i o genetski modifikovanim organizmima, i da su ta dva pitawa re{ena.

Ministar Dragin navodi, me|utim, da je Evropa od Srbije tra`ila samo da oformi telo koje }e kontrolisati da li na tr`i{tu ima genetski modifikovane hrane.

– Ministarstvo poqoprivrede ima restriktivnu politiku kada je u pitawu GMO, i iz tog razloga su zabraweni uvoz, proizvodwa i konzumirawe genetski modifikovane hrane. Ni u jednom trenutku EU nije tra`ila da Srbija dozvoli genetski modifikovanu hranu jer to nije dozvoqeno ni u jednoj zemqi EU.

– Ovu polisu klijent mo`e dobiti samo preko banaka s kojima sara|ujemo – veli Sowa Mari}. – Sem osigurawa koja su vezana za paket-ra~un, klijent kod tih ku}a mo`e tra`iti i da se samo osigura od osnovnih rizika gubitka i kra|e kartice. Ta polisa staje sto dinara mese~no. Nisu sve kartice automatski osigurane ve} samo pojedine iz paketa, pa klijent treba da se raspita o tome neposredno u banci. Osigurawe va`i za kori{}ewe kartice na na{em tr`i{tu i u inostranstvu.

D. Vujo{evi}

DNEVNIK SABRANA DOMA]A INFLACIJA

Lawska poskupqewa 10,3 posto Inflacija u Srbiji, merena indeksom potro{a~kih cena, u 2010. godini je iznosila 10,3 odsto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

Potro{a~ke cene proizvoda i usluga u decembru 2010. godine u odnosu na novembar iste godine u proseku su vi{e 0,3 po-

sto. U decembru 2010. u odnosu na isti mesec 2009. pove}ane su 10,3 posto, dok je prose~an godi{wi rast potro{a~kih cena 6,5 posto, navedeno je u saop{tewu.

Indeks potro{a~kih cena se defini{e kao mera prose~ne promene maloprodajnih cena ro-

be i usluga koje se koriste za li~nu potro{wu.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potro{we u decembru 2010. godine, u odnosu na prethodni mesec, najve}i rast cena zabele`en je u zdravstvu – 1,9 posto, dok su,

KUPOVNA MO] U SRBIJI TRI HIQADE EVRA GODI[WE

^etiri puta smo siroma{niji od evropskog proseka Kupovna mo} stanovnika Srbije u 2010. godini dostigla je 3.033 evra, {to je tek ne{to vi{e od 25 odsto evropskog proseka od 11.945 evra po stanovniku, pokazalo je istra`ivawe agencije GfK. Ovo ispitivawe obja{wava i raspodelu bogatstva u pro{loj godini i govori da je, kada je re~ o kupovnoj mo}i Srbije, podela na sever i jug o~ita.

– Vojvodina ima najve}u kupovnu mo} stanovni{tva, a osim toga obuhvata tri od ~etiri podru~ja u zemqi s natprose~nom kupovnom mo}i. Podru~je grada Beograda je nesumwivi lider kada je re~ i o najvi{e stanovnika kao i o najve}oj kupovnoj mo}i. Devet od deset najbogatijih op{tina su na podru~ju Beograda – navodi u razgovoru za „Dnevnik“ direktor u agenciji GfK Beograd, kompaniji koja je procenila i potvrdila podatke date od GfK GeoMarketing stru~waka za kupovnu mo}, Goran Tintor.

On dodaje da je, u ekonomskom naprezawu jugoisto~nog dela zemqe, jedino op{tina Crveni krst u Ni{u kupovnom mo}i iznad proseka. Najsiroma{nija op{tina u Srbiji je u Jablani~kom okrugu, a weno stanovni{tvo raspola`e s mawe od polovine prose~ne nacionalne kupovne mo}i po glavi stanovnika.

Prihodi Hrvata za tre}inu ve}i Prose~no raspolo`ivi prihodi u Srbiji predstavqaju samo dve tre}ine prose~nih prihoda hrvatskih gra|ana. S 10.045 evra Slovenija ima najve}u kupovnu mo} po glavi stanovnika me|u zemqama Jugoisto~ne Evrope. Recimo i da je u Lihten{tajnu kupovna mo} po stanovniku ~ak 49.014 evra, a u Moldaviji svega 832 evra.

U GfK-u navode da je kupovna mo} po glavi stanovnika u Srbiji na sredi{wem nivou u pore|ewu s ostalim zemqama biv{e Jugoslavije.

– Novo GfK-ovo istra`ivawe kupovne mo}i u Srbiji ukazuje na to da je u zemqi bogatstvo ne-

ravnomerno raspore|eno. Neophodno je da doma}e i strane kompanije budu sposobne da preci-

SRPSKO-HRVATSKA REALNOST KROZ CENE U ILOKU I BA^KOJ PALANCI

Kod nas plate mawe, al’ je jeftinije pivo Do pre nekoliko godina granicu izme|u Hrvatske i Srbije preko dunavskog mosta koji spaja Ba~ku Palanku i Ilok gra|ani s dve obale prelazili su ~esto zbog trgovine, jer su cene pojedinih roba u drugoj dr`avi bile povoqnije. I danas ima toga, ali pazar u susednoj varo{i vi{e nije toliko atraktivan. Delom zbog toga {to je danas na{e tr`i{te boqe snabdeveno, ali i zbog toga {to su cene u Palanci donekle stigle one u Iloku. Dodu{e, zvani~no prose~na plata u Hrvatskoj je znatno ve}a nego kod nas jer iznosi 5.500 kuna, ali u Iloku isti~u da to u ovom najisto~nijem sredwovekovnom gradi}u nije slu~aj, pa onaj ko ima prose~nu platu mese~no ima pravo bogatstvo, a jo{ ako nije lew, pa jeftiniju robu kupuje u susednoj Palanci, udaqenoj svega nekoliko kilometara, ima velike u{tede.

Palana~ki dileri, koji jo{ postoje u centru varo{i ispred zelene pijace, kunu prodaju za 14,5 dinara, a za jedan evro treba platiti 7,35 kuna. U Iloku cena litra mleka iznosi 5,8 kuna, piva od pet do 5,5, hleba pet kuna, a kilogram siwskog buta 30 kuna. Na akcijama, primera radi u „Konzumu“, sviwski but se mo`e kupiti za 27 kuna, ili 390 dinara. To je isto kao i kod nas. Kilogram pile}e posebne salame je 7,5 kuna, {to je jeftinije nego u Palanci, a kilogram {arana je 20 kuna. Kilogram piletine je 25 kuna, kilogram {unke za picu 20 kuna, ili

ode}a, obu}a, name{taj, poku}stvo i teku}e odr`avawe „sko~ili“ 0,6 posto.

Alkoholna pi}a, duvan i komunikacije poskupeli su 0,5 posto, a rekreacija, kultura, restorani i hoteli po 0,4 posto, dok se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije mewale.

Struja i komunalije U pore|ewu s Palankom, struju i komunalne usluge Ilo~ani pla}aju znatno vi{e. Kilovat skupqe struje je 0,93 kuna (oko 14 dinara), jeftinije 0,47 kuna, a svaki potro{a~ pla}a mese~no i 20 kuna za javnu rasvetu. U Iloku kubni metar vode ko{ta 7,7 kuna, a izno{ewe sme}a mese~no se pla}a 31 kunu! To je znatno vi{e nego u Ba~koj Palanci, gde prose~na porodica mese~no pla}a za vodu, kanalizaciju i izno{ewe sme}a oko 1.000 dinara.

Televizori, ra~unari i bela tehnika, koju su pre nekoliko godina Palan~ani masovno kupovali u Iloku, sada su se cenom izjedna~ili s ovda{wim du}anima. Sredwi ra~unar je oko 2.500 kuna, su{ilica za ve{ 2.300, TV LCD „to{iba“ 3.600 kuna, kombinovani {poret „gorewe“ 2.800 kuna, a „kon~ar“ 1.900 kuna. „Kandijeve“ ve{-ma{ine su od 3.100 do 4.300 kuna, a interesantno je da je kamin „alfa rustik“ 3.199 kuna, a „Alfin“ {poret na tvrdo gorivo „termo H-90“ ~ak 3.899 kuna, ili 56.750 dinara.

290 dinara, kilogram ~ajne kobasice 50 kuna, a sviwski kare u redovnoj prodaji 29 kuna, ili oko

420 dinara. Litar zejtina je 11 do 12 kuna, {to je za nijansu skupqe nego kod nas, ali su cigarete, i

pored najnovijeg poskupqewa u Srbiji, znatno skupqe, jer paklica „ronhila“, primera radi, ko{ta 17 kuna (246,5 dinara). Ilo~ani po ovoj ra~unici u Palanci kupuju najvi{e cigarete i pivo, ali i hleb koji je i ovde poskupeo i sada vekna uglavnom ko{ta od 40 do 50 dinara.

I zelena pijaca u Ba~koj Palanci, koja je velika subotom i sredom, ne{to je jeftinija, pa je ovda{wi prevoznik „Dunavprevoz“ subotom uveo dve linije na relaciji Ilok – Ba~ka Palanka.

Ako je prose~na plata u Hrvatskoj prera~unata u na{u valutu gotovo 80.000 dinara, sti~e se utisak da kom{ije `ive mnogo boqe od nas. Ali, Ilo~ani tvrde da oni nisu najboqi primer jer ovde ima mnogo onih koji rade za hiqadudve kuna, ima nezaposlenih, a radi samo nekada poznata fabrika trikota`e „Iteks“ i ~uveni Vinski podrum, dok je ciglana „Razvitak“ zatvorena. U gradi}u s oko 6.000 stanovnika ima dosta nezaposlenih, a najboqe je onima koji rade i primaju platu u dr`avnoj slu`bi.

Problemi su svuda isti, ka`u qudi uz granicu, imali platu tridesetak hiqada dinara u Palanci ili 2.500 kuna u Iloku, a posebno su ravnopravni nezaposleni, kojih u ba~koj varo{i ima gotovo 8.000, {to je vi{e od broja stanovnika Iloka, ali i cele op{tine kojoj pripadaju i [arengrad, Mohovo, Bapska i Rado{.

M. Suyum

zno izmere tr`i{ni potencijal koji postoji u `eqenim, ciqanim regijama. Istra`ivawa pokazuju da Srbija predstavqa privla~no i obe}avaju}e tr`i{te u Jugoisto~noj Evropi – nagla{ava Tintor.

Ina~e, po istra`ivawu agencije GfK, Srbija je s 3.033 evra po stanovniku na 34. na listi od 42 zemqe Evrope, a od nama susednih zemaqa najboqe je rangirana Ma|arska (27. mesto), s 5.048 evra po stanovniku. Posle Ma|arske najboqe je plasirana Hrvatska (29. mesto) s kupovnom mo}i od 4.808 evra, pa Crna Gora (32. mesto) s 3.206 evra, Rumunija (33. mesto) s 3.070 evra. Od Srbije je lo{ija Bugarska (35. mesto) s 2.618 evra. Najslabiju kupovnu mo} od nama susednih zemaqa imaju stanovnici Makedonije (36. mesto) – 2.492 evra i Bosne i Hercegovine (37. mesto) s 2.435 evra po stanovniku.

Pomenimo, kupovna mo} je mera raspolo`ivog dohotka po glavi stanovnika, ukqu~uju}i i primqene naknade, posle odbijawa poreza. Istra`ivawe se odnosi na godi{wi nivo kupovne mo}i po glavi stanovnika u evrima, kao i na vrednost odgovaraju}eg indeksa. Ra~una se svake godine za 42 evropske zemqe, koje se pokrivaju sve do nivoa op{tina.

S. Glu{~evi} LANE SMO VI[E POTRO[ILI U PRODAVNICAMA

Trgovina porasla {est posto U Srbiji je u prvih 11 meseci pro{le godine promet u maloprodaji porastao 6,1 posto u odnosu na isto razdobqe 2009. godine, kada je iznosio 943 milijarde dinara.

Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo u novembru je bio 16,9 posto ve}i nego u istom mesecu 2009. godi-

ne. Na mese~nom nivou maloprodaja je u novembru 2010. godine pala 5,4 odsto u odnosu na oktobar.

Zavod za statistiku je naveo da su podaci o prometu robe u trgovini na malo dobijeni na osnovu redovnog mese~nog statisti~kog istra`ivawa i da mo`e do}i do izvesnih korekcija na osnovu rezultata dobijenih u tromese~nom statisti~kom istra`ivawu. Svi podaci odnose se na promene prometa u teku}im cenama.

U SAVETOVALI[TU ZA DIJABETI^ARE

SPENS IMA SVOJ MODEL ZA ODLAZAK PEDESETAK QUDI

Bankarski kredit pla}a otpremnine Kako saznajemo u Spensu, pri~a oko socijalnog programa u ovom preduze}u je gotovo zavr{ena, a za razliku od „Stana“ i „Gradskog zelenila“ oni se ne}e osloniti na socijalni program koji je ponudio grad, ve} }e novac za stimulativne otpremnine pribaviti uzimawem bankarskog kredita, koji }e se otpla}ivati sa odre|enim grejs periodom. Direktor Spensa @ivko Popov ka`e da su se na ovakav

korak odlu~ili kako bi wihovi radnici imali povoqnije uslove za odlazak iz preduze}a i kako bi bili {to zadovoqniji.

Dodaje da Grad nije imao ni{ta protiv ovog re{ewa koje su predlo`ili, kao i da se slede}e nedeqe o~ekuje potpisivawe kolektivnog ugovora. Ve} za nekoliko dana treba da bude odobren i bankarski kredit, pa }e se tako stvoriti uslovi za po~etak reorganiza-

cije preduze}a, sistematizacije radnih mesta i odlazak oko pedesetak qudi. Podse}amo, preduze}a „Stan“ i „Gradsko zelenilo“ za isplatu radnika dobili su novac iz buxeta grada. Iz ove dve gradske firme dobrovoqno je oti{lo 81 odnosno 49 radnika, kojima je pripala stimulativna otpremnina u iznosu 75 procenata bruto prose~ne zarade u Srbiji po godini po godini sta`a.

B. Markovi}

Novosadska ~etvrtak13.januar2011.

Predavawe o fizi~koj aktivnosti Predavawe na temu „[e}erna bolest i fizi~ka aktivnost“ odr`a}e se danas u 16.30 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa Novi Sad koje se nalazi u objektu „Liman“ na Bulevaru cara Lazara 77 ( tre}i sprat, soba 344).

U Savetovali{tu pacijenti svakodnevno mogu dobiti uputstva o

pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti i stilu `ivota uop{te, o dnevnom pra}ewu glikemije i samodavawu insulina. Dva puta mese~no organizuje se rad sa dijabeti~arma u maloj grupi, a predavawa se odr`avaju jednom nedeqno.

Telefon za informacije o radu Savetovali{ta j e 4879-833. J. Z.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

^udo na vidiku est da }e „Jugoalat“ u steV ~aju primiti 125 radnika ukoliko poverioci prihate

plan reorganizacija preduze}a vi{e je od obi~ne informacije. U uslovima kada privredu more te{ke muke, takva vest u na{oj svakida{wici deluje bogami nestvarno.

Navikli smo na otpu{tawa radne snage i prazna obe}awa da }e se posle vlasni~ke transformacije firme preporoditi, pove}ati obim proizvodwe, izvoz i naravno uposliti nova radna snaga. U na{em gradu gotovo da nema me-

talskog kompleksa a upravo je „Jugoalat“ jedna od tih nekada{wih firmi perjanica.

Sada radi jedino“Novkabel“, ali radnika ima tek upola od nekada{weg broja. U Industrijskoj zoni od 14 do 16 ~asova nekadase nije moglo pro}i od automobila, autobusa, radnika... a sada se tamo u tom periodu mogu voziti auto trke. Zato je najava nekada{weg vlasnika „Jugoalata“ Spasoja Jakovqevi}a tako nesvakida{wa i ako u tom naumu uspe to }e li~iti na ~udo.

Z. Deli}

Kolo srpskih sestara u Betaniji ^lanice Kola srpskih sestara eparhije Ba~ke sutra }e posetiti novosadsko porodili{te .

- Ve} tradicionalno }emo obi}i porodili{te i darivati prigodnim poklonom prvoro|enog de~aka i devoj~icu u Srpskoj novoj godini - rekla je sekretar kola Nada Prvulovi}.

A. Va.

Premijera filma „Zeitgeist: moving forward” Premijera dugometra`nog dokumentarnog filma “Zeitgeist: moving forward” odr`a}e se u subotu, u 19 ~asova, u Art bioskopu “Vojvodina”, na Spensu. Ova premijera istovremeno se realizuje u 60 zemaqa sveta. Ulaz je besplatan. Vi{e informacija o projektu mo`e se na}i na sajtu www.zeitgeistmovingforward.com.

A. J.

V REMEPLOV

Izgladneli provalili u Gradsku ku}u Na poziv Socijal-demokratske partije Ugarske, 13. januara 1918. na glavnom novosadskom trgu odr`an je radni~ki miting „protiv rata i gladi“.

Ve} sutradan policija je bila nemo}na pred besom nekoliko stotina qudi koji su provali-

li u Gradsku ku}u. Protestvovali su protiv austro-ugarskog re`ima, a gradske vlasti su odmah, uspani~eno, zatra`ile od vlade u Budimpe{ti da „zadovoqi zahteve izglanelog i ogor~enog naroda“.

N. C.

Foto: N. Stojanovi}

NA PODBARI ZBOG POTPORNOG ZIDA O[TE]ENE VODOVODNE CEVI

Nezgoda zamutila vodu Da se Podbara ne zove slu~ajno tako uverili su se, na wihovu, ali i na `alost stanara okolnih ulica, radnici “Budu}nosti”, kada im se ju~e, zbog visokih podzemnih voda, uru{io potporni zid priliOPET KULTNA PREDSTAVA

„Pevaj, brate” na Spensu Kultna pozori{na predstava „Pevaj, brate“ bi}e izvedena po {esti put u Novom Sadu u maloj dvorani Spensa, 24. januara u 20 ~asova. „Pevaj, brate“ je delo Stevana Koprivice, u re`iji Slavenka Saletovi}a, a vode}e uloge su pripale glumcima Milanu Kalini}u, Milanu Vasi}u i Andriji Milo{evi}u. Ulaznice mogu da se kupe na centralnoj blagajni Spensa od 12 do 20 ~asova po ceni od 800 dinara za tribine i galeriju i 1.000 dinara za parter.

Ina~e, predstava „Pevaj, brate“ urenbesna je muzi~ka komedija koja govori o peva~ima i muzi~arima koji se bave pop i rok muzikom i koji poku{avaju da prona|u sebe u zemqi koja je potpuno pot~iwena dominantnom folk modelu pred kojim gube bitku. Glavni akteri to ne `ele sebi da priznaju te ipak na kraju dobijaju novog predstavnika na „Pesmi Evrovizije“.

J. Z.

kom kopawa temeqa za zgradu u Ulici Marka Miqanova. Obru{eno tlo povuklo je za sobom i deo trotoara, banderu i jedno drvo, ali i vodovodne cevi koje su prolazile tuda, te je nastala havarija koja je

ca Lazov ka`e da ovaj slu~aj spada u nepredvi|ene stvari koje mogu da se dogode gra|evincima, te da su iz “Budu}nosti” potvrdili da }e oni nastalu {tetu sanirati.

S. K.

U RADNI^KOJ ULICI I NA BULEVARU CARA LAZARA

Havarije ohladile radijatore Relativno dugo nije bilo havarija na vrelovodu, a onda se u jednom danu dogode dve.

Tako su ju~e radnici Toplane popravqali kvar u Radni~koj 35b i na Bulevaru cara Lazara.

Zbog toga se u delu ulica Maksima Gorkog i Radni~ke, kao i u delu Limana 3 na tople radijatore ju~e ~ekalo do kasnih poslepodnevnih sati.

S. K.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8.30 do 13.30 sati Kotorska od broja 14 do 58 i od 9 do 51, Kozara~ka od broja 1 do broja 9 i Bra}e Miladinov od broja 1 do broja 8; od 10 do 12 sati Ulica Svete Kasapinovi}a 17. Petrovaradin: od 9 do 13 sati deo vikend naseqa Alibegovac.

uzrokovala zamu}ewa vode u {irem centru grada.

Kako saznajemo u “Vodovodu”, kvar je otklowen ju~e popodne, a {teta }e biti obra~unata “Budu}nosti”. [ef gra|evinske uiinspekcije Slavi-

^ortanovci: od 10 do 13 sati deo vikend naseqa Banstol. Koviq: od 8.30 do 13.30 sati Ulica 7. jula i Ulica vojvo|anskih brigada, od Ulice 7. jula do kraja. Ka}: od 8.30 do 13.30 sati povremeno u pojedinim ulicama od izlaza iz Novog Sada do centra Ka}a.

Foto: N. Stojanovi}

OD DANAS U POTKROVQU KARLOVA^KOG MAGISTRATA

Prosjanica na javnom uvidu Nacrt plana detaqne regulacije radne zone Prosjanice u Sremskim Karlovcima od danas je na javnom uvidu. U narednih 30 dana, ta~nije do 14. februara svakog radnog dana od 10 do 13 sati plan je izlo`en u holu potkrovqa Magistrata, na Trgu Branka Radi~evi}a 1. Istovremeno na istom mestu gra|ani i predstavnici preduze}a, institucija, organizacija mogu da pogledaju izve{taj o strate{koj proceni uticaja tog plana na `ivotnu sredinu. Za sve informacije oni mogu da se obrate zaposlenima u Odeqewu za urbanizam i gra|evinsko zemqi{te, koje se tako|e nalazi u potkrovqu Magistrata. Wima treba da dostave u pisanoj formi primedbe i sugestije na tekstove nacrta plana i

izve{taja o strate{koj proceni do 14. februara.

Komisija za planove zaseda}e 24. februara i ako ne bude potrebe za velikim intervencijama, mo`e se o~ekivati da na nekoj od prole}nih sednica Skup{tine op{tine taj dokument bude usvojen.

Izve{taj o strate{koj proceni poslat je Zavodu za za{titu prirode, Vodama Vojvodine, @eleznicama Srbije, Lu~koj kapetaniji, Direkciji za unutra{we plovne puteve, Nacionalnom parku „Fru{ka gora“, Pokrajinskom sekretarijatu za za{titu `ivotne sredine, Odeqewu za komunalne poslove, preduze}ima „AS komerc“, „Promist“ i „Naftahem“ i od wih se o~ekuje da dostave mi{qewe.

Z. Ml.

c m y

~etvrtak13.januar2011.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

8

DNEVNIK

„INFORMATIKA“ ZADOVOQNA REVNO[]U POTRO[A^A

VESTI GRA\ANI O KOMUNALNOJ POLICIJI

Dobri kad poma`u, lo{i kad ka`wavaju Komunalna policija po~ela je s radom pre vi{e od dva meseca.

Da li su oni neophodni i kako obavqaju svoj posao pitali smo Novosa|ane.

Pla}awe komunalija i daqe obi~aj Ako se u obzir uzme ekonomska kriza i - Me|utim, ni tu razlika nije velika, a nosno 30. u mesecu pla}aju svoje ra~une. Susve ve}a nezaposlenost Novosa|ani su ako se meri u procentima u ovom letwem megra|ani koji redovno pla}aju ra~une mogu da ipak u pro{loj godini bili revnosni u secu naplativost je bila svega tri posto mao~kuju da }e i ovoj godini dobiti jedan bespla}awu ra~una za komunalije. Ako se nawa u odnosu na druge mesece - ka`e Gale{ev. platan ra~un, jer kako iz Informatike naplativost uporedi s 2009. godijavquju, akcija „Plava ku}n ra~unom, ona je ostala ista i na godinaqka“ se nastavqa.

Pro{le godine poslato 73.937 opomena {wem nivou iznosi 90 odsto. KaIpak, da nisu svi tako revnoi 26.099 tu`bi. Preduze}e mese~no distribuira ko ka`u u „Informatici“ naplasni, govori i ~iwenica da je Intivost je pro{le godine bila u formatika pro{le godine posla145.357 ra~una granicama o~ekivanog. Naravno la 73.937 opomena i 26.099 tu`bi. i u ovom preduze}u bilo je i Upitani da li su uspeli da naplaoscilacija, te je u pojedinim mesecima naDodaje da su Novosa|ani savesne plati{e, a te novac od tu`bi u ovom preduze}u su odgoplativost bila boqa, ali je i padala. PR poja~anim uplatama u novembru pokazali su vorili kratko i jasno, „da naravno“. menaxer u ovom preduze}u Gordana Galeda `ele da ~istih ra~una u|u u novu godinu.

Ovo preduze}e mese~no distribuira {ev ka`e za na{ list da je naplativost Sve ovo potvr|uje i podatak da je lane ovo 145.357 ra~una, {to je za 700 vi{e u odnosu najboqa bila u februaru i novembru, dok preduze}e poslalo preko 10.000 ra~una s nuprvu polovinu pro{le godine. je najlo{ija bila u julu. lom doma}instvima koja na vreme do 20. odQ. Na.

KOMUNALNA INSPEKCIJA REDOVNO KONTROLI[E GRADILI[TA

Mira Peri}, penzioner - Svakako da su korisni. Na primer, da ja sad padnem na ulici odmah bi mi pritr~ali u pomo}. Preveli bi baku preko ulice. Najvi{e poma`u starima.

Suzana Kondi}, student - Imam i pozitivan i negativan stav o wima.Pozitivan utoliko da potpoma`u odr`avawe grada, poma`u pe{acima. Ali generalno mislim da su samo vi{ak na ulici i ne vidim neku veliku korist od wih.

Risto Donevski, pezioner - Na{em gradu fali jedna op{ta kultura. Qudi ne znaju kojom stranom se prelazi ulica, hodaju po tek zasa|enoj travi.

Mislim da je potrebna komunalna policija da uvede tu neki red.

Milanovi} Milo{, student - Apsolutno nisu potrebni, imamo dovoqno policije u ovoj dr`avi. Imao sam lo{a iskustva sa wima. ^ak sam dobio i kaznu za pu{ewe na ulici od 5.000 dinara.

A. V. - N. R. Foto: S. [u{wevi}

Iako je smawen broj gradili{ta u Novom Sadu, komunalna inspekcija pro{le godine imala je pune ruke posla. Kontrolisali su da li investitori vode ra~una o ~isto}i odnosno o zauze}u javne povr{ine kada su gradili{ta u pitawu. Na~elnik uprave za inspekcijske poslove @eqko Radulovi} ka`e za “Dnevnik” da su po pitawu kontrole gradili{ta zadu`ene dve inspekcije – gra|evinska i komunalna.

- U gradu ima 400 aktivnih i 40 napu{tenuh gradili{ta, a gra|evinska inspekcija vodi evidenciju da li investitori imaju dozvole za rad, dok komunalna vodi ra~una da li su pribaqene dozvole za zauze}e javne povr{ine ogradom ili skelom – obja{wava Radulovi}.

Komunalni inspektori su ~itave godine kontrolisali sva gradili{ta u gradu i prigradskim naseqima, a u okviru kontrole pokrenuli su 168 postupaka. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev ka`e da je od tog broja napla}eno 126 mandatnih kazni i 52 zahteva za pokretawe prekr{aja. Od ovog

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

@ivot je pred tobom Izdava~ke ku}e „Mono i Mawana“ i „Alnari“, u saradwi s „Dnevnikom“, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige utorkom i ~etvrtkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana „@ivot je pred tobom“ Romena Garija, u izdawu „Mono i Mawane.

Re~ izdava~a: Prvobitno objavqen pod pseudonimom Emil A`ar, roman „@ivot je pred tobom“, doneo je Romenu Gariju drugog Gonkura, nagradu koja se po pravilniku dodequje samo jednom za `ivota. Izgleda da ni `iri ovog najpresti`nijeg francuskog priznawa za kwi`evnost nije odoleo ~arima malog Mome i neospornom talentu velikog pisca Romena Garija.

Glavni junak Momo ima deset godina i Arapin je u Parizu. Jedini dom za koji zna je pansion go-

spo|e Roze za decu prostitutki.

On `ivi u, ne tako blistavom delu jednog od najlep{ih gradova sveta - Parizu, u sredini na samom rubu qudskog dru{tva, okru`en likovima sa kojima se obi~an ~ovek retko susre}e: stara Jevrejka, biv-

{a prostitutka, Amede, makro u ru`i~astom odelu, Valumba, ~ista~ ulica i guta~ vatre, gospo|a Lola, transvestit koji `ari i pali Bulowskom {umom... Potrebne su o~i deteta da bismo uvideli koliko se dragocenih saznawa mo`e na}i upravo u ovakvim sredinama, gde vladaju posebni zakoni i gde se opstaje po naro~itim pravilima.

De~ja nevinost u~ini}e da se u ispovesti malog Moma na|e mnogo malih `ivotnih mudrosti a neobi~nost likova –– samo isti~e koliko su najosnovnije qudske potrebe zajedni~ke svima. Gde god da smo ro|eni, kakve god da nam je karte sudbina podelila, svi mi `elimo qubav i ne`nost, prijateqstvo i saose}awe.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan“ u tr`nom centru „Merkator“, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana“ i „Alnari“.

A. V.

Foto: R. Hayi}

Investitore privode redu

Inspektori obilazili i lokacije na kojima se popravqaju fasade, kako bi uvideli da li su sve skele postavqene po propisu broja je 22 podneto zbog prqawa, ostale su zbog bespravnog zauze}a javne povr{ine.

- Re~ je uglavom o sitnijim prekr{ajima, dok je ve}ina investitora koji grade velika zdawa pribavila dokumente. Za pohvalu je da su skoro svi koji

ulaze u ovu gra|evinsku sezonu ve} platili komunalnu taksu za zauze}e javne povr{ine i to za ~itavu godinu – navodi Jakovqev.

Tako|e inspektori su uo~ili da ve}ina wih kada nije gra|evinska sezona povuku svoja

^ITAOCI PI[U SMS

gradili{ta u regulacionu liniju, me|utim ~im krene da se radi po~iwu da se {ire i na taj na~in upadaju u prekr{aj. Sem privatnih preduzetnika, komunalna inspekcija nadgledala je kako teku radovi koji su pod nazorom “Poslovnog prostora”, a tu se prvenstveno misli na radove na bioskopu “Arena” i na zgradama gde se popravqaju fasade.

- Kada su u pitawu radovi u “Areni”, inspektori su im sugerisali na koji na~in najboqe da za{tite gradili{te i prolaznike. Tako|e svakodnevno su obilazili i lokacije na kojima se popravqaju fasade, kako bi uvideli da li su sve skele postavqene po propisu – pri~a sagovornik i dodaje da su pro{le godine imali u 23 slu~aja i prinudna izvr{ewa, uz asistenciju preduze}a “Stan”.

Inspektori su i u ovoj godini nastavili da kontroli{u gradili{ta, a trenutno naj~e{}e obilaze lokacije na Detelinari, Grbavici, Bulevaru Evrope i uglu Futo{ke i Bulevara Evrope. Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Kapqe po mu{terijama Po{to danima ne vidim komunalnu inspekciju molim ih da navrate u Zmaj Jovinu ulicu 14. da vide kako se su{i ve{ po danu, pa mu{terije koje prolaze budu i mokre od ve{a koji se su{i.

064/2850... *** Novi Sad bezbedan grad, a na ulicama svaki drugi auto taksi.

Zar toliko ima profesionalaca u tom poslu, ne verujem. Gde je inspekcija? Zar moram da se vozim sa nelegalnim i da razmi{qam - {ta ako se ne{to desi?

Gde je gradona~elnik, gde su svi ostali koji treba da brinu o bezbednosti Novosa|ana?

Ako ste doneli Zakon o taksi uslugama, za{to ga i ne sprovodite? Gde je taj Novi Sad bezbedan grad pitam se, odgovorite, pi{ite, objavite.

Zabrinut Novosa|anin.

065/6434... *** Moja supruga se, {ta da ka`em, obradovala, na penziju leglo 2 odsto, odnosno celih 152 dinara. Taj doga|aj smo obele`ili miri{qavom soqu, da siroticu povratimo iz “bla`enog” sna, ka`e da je tamo pored ostalih videla i Dinki}a u dru{tvu bogiwe besplatnih akcija!!

060/0227... *** Tako je to kada se otvori mini tr`ni centar gde mu mesto nije. Re~ je o IDEI na Limanu 4 u Ulici Narodnog Fronta 51.

Parkinga nema, pa nekulturni voza~i parkiraju vozila bahato, tik ispred diskonta i to na tra-

vu, kao da je re~ o normalnim parking mestima! A pauka nigde!

064/0498... *** Inicijativa za zabranu plasti~nih kesa u Vrawu je pametna. Treba preispitati i druge vrste ambala`e koja se ne reciklira. U kontejnerima se na|e veliki procenat toga. Preplavquje nas sme}e!

064/2466...

*** Molim nadle`ne da mi odgovore koliko mogu da popijem vode kad se penzija pove}ala za 2 odsto, a voda za 30, a da ne ka`em za sva poskupqewa, u`as jedan {ta nam rade. Sramota za ovu Vladu da je toliko slepa pored svojih lepih o~iju. Dokle }e i}i ova Vlada da uni{tava nas, nekada sredwi stale`, koji smo dosta solidno `iveli?

060/0388... *** U Stevana Branova~kog voda je danas `uta. Tako, jedan dan bude crvena, jedan naranxasta, nekada crna... Pa vaqda }emo zato pla}ati skupqe-voda u svim bojama! Ivan 065/5405... *** ^ika Pavli~i}u, ~ika Ombudsmanovi}u! Obustavite izvr{e-

we odluke o dr`awu ku}nih qubimaca. Imam 11 godina i zlatnog retrivera Qubi{u koji mrava ne bi zgazio. Svi stanari su saglasni da ga mogu dr`ati, osim jednog koji pre podne mrzi sebe, a popodne celi svet. Voli jedino pelinkovac. U susednom soliteru takvih je petorica. Wima ste dali pravo veta. ^emu slu`e ku}ni saveti? Ako Qubi{a mora u kafileriju, idem i ja s wim. Ho}ete li do}i da nas obi|ete? I u {koli sam popustila zbog sekiracije.

Mislite na obi~ne qude i wihove brige i radosti.

Voli Vas Sandra.

064/3340... *** Toplano muko neopevana. Kada }e otvoriti prodavnicu skafandera? Sla`em se da kada ho}e mogu.

Za razliku od ~itaoca 064 6824 najredovnije pla}am obaveze, a smrzavamo se.

065/6948... *** Prava bruka je slika dva napu{tena autobusa i gomila sme}a u Kosan~i}evoj od broja 9 do 17, {aqem javno SOS kom{ijama i nadle`nima Hvala B.0.

064/9927... *** Gospodin Samarxi} nastavqa tradiciju ~ojstva i juna{tva svojih predaka, pa je stoga i razumqivo {to galopira za Februarsku nagradu, jer obilato koristi sve pogodnosti, na ra~un dece pripremaju}i se za predstoje}u privatizaciju „Radosnog“. Ne{to mu se jako dopao „Guliver“, pa }e mo`da Bora biti prvi na tenderu. Qubi{a.

062/1758...

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak13.januar2011.

9

VE^ERAS NA SPENSU PRVI PUT U GRADU

Stigla „No} reklamo`dera” Prva “No} reklamo`dera”, u organizaciji Turisti~ke organizacije grada, odr`ava se danas u Velikoj dvorani Spensa u 20.30 ~asova. Qubiteqi kreativnosti i univerzalnog jezika reklame mo}i }e da u`ivaju u celove~erwoj zabavi do ranih jutarwih sati.

Premijeran program “the best of” sadr`ava}e rezime najboqih reklama iz kolekcije @an-Mari Bursikoa, vlasnika najve}e fondacije reklamnih spotova. U prvom bloku, koji traje sat, prikaziva}e se najboqe reklame iz proteklih deset godina, a u drugom reklame iz proteklih trideset godina.

Ve~e bioskopa i karnevala upotpuni}e i bogat muzi~ki program. Na scenu posle prvog bloka reklama izlaze Rambo Amadeus i Mutant Dance Quintet,

Drugi deo programa bi}e u znaku Respect DJS uz koje }e posetioci do~ekati i kraj programa. Jedan od specijalnih gostiju je i Marina Pera-

Program u velikoj sali po~iwe u 20.30. Na scenu posle prvog bloka reklama izlaze Rambo Amadeus i Mutant Dance Quintet, slede Global warming Orchestra, koji }e svirati na do~eku Nove godine po julijanskom kalendaru slede Global warming Orchestra koji }e svirati na sam do~ek Nove godine po julijanskom kalendaru i prikazati trubu na jedan novi na~in.

zi} sa svojom {kolom „Zumba” densa, a organizatori najavquju i veliko iznena|ewe koje nikog ne}e ostaviti ravnodu{nim. Tema ovogodi{we

No}i reklamo`dera je „Za moj grad”, te }e u toku ve~eri biti izabrani „Naj gra|anin” i „Naj kom{ija”. Posetiocima }e na raspolagawu biti ulaz kroz Zapadni hol Spensa, a {ankovi sa pi}em i prodaja hot doga i kokica doprine}e opu{tenijoj atmosferi.

Ulaznice se mogu kupiti na blagajni Spensa, u Gigstix store u Pariskom magazinu i Turisti~koj organizaciji Novog Sada u Ulici Modene 1.

Karte danas ko{taju 1.400 dinara, dok }e posle pono}i, za drugi blok reklama i nastavak ve~eri ko{tati 500 dinara.

A. L.

PROTEKLE GODINE U GRADSKIM JAVNIM PREDUZE]IMA

Pqu{tale smene direktora Kada do smene direktora dolazi posle lokalnih izbora, to nije za ~u|ewe, ali kada se one doga|aju tokom ~itave godine dok su jedni te isti qudi na vlasi, mo`e se postaviti pitawe da li su precenili osobe koje su postavili na tu funkciju.

U Novom Sadu je u protekloj godini u gradskim javnim preduze}ima smeweno 16 direktora.

Uglavnom svi su svoj odlazak pravdali li~nim razlozima, a posle wih je dolazila armija novih zaposlenih {to po strana~koj, {to po privatnoj liniji.

Lane je preduze}e “Stan” koje se nalazi u najgoroj finansijskoj situaciji promenilo tri dva direktora i dobilo tre}eg. Umesto Dragoslava Gavran~i}a, u fotequ je seo Milenko Peri~in, a po{to ni on nije moga da se izbori s finansijskim problemima zamenio ga je Rajko Boj~i}. Isto toliko promenilo je i direktorsku fotequ na Spensu, firmi koja tako|e grca u dugovima. Prvi direktor aktuelne vlasti bio

U „Stanu” bila vru}a rukovode}a foteqa

je Zvonimir Kaprocki iz G17 plus, koji je s te funkcije oti{ao iz li~nih razloga, a wega je nasledila Qiqana ]ulibrk koja je {efovala svega nekoliko dana, da bi pred kraj godine za ~elnog ~oveka postavili ~lana Narodne partije @ivka Popova.

Smewen je i direktor Toplane, pa je umesto Janka ^obrde do{ao Vladimir Jeli} iz SPOa. Na mesto dugogodi{weg direktora Gradskog saobra}ajnog preduze}a Rajka Peji}a, posledweg dana pro{le godine do{ao je Branislav Bogaro{ki iz re-

dova Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Posledwi u pro{loj godini je smewen direktor Poslovnog prostora Marko Cvijan koji u ovoj firmi radi 20 godina, na ~ije mesto je do{la ~lanica DS-a tridesetjednogodi{wa Gordana Mogi}. Mogi}eva je ve} dve godine i predsednica Upravnog odbora u “Lisju”. Ako se uzme u obzir da “Lisje” otpla}uje dugovawa prema “Poslovnom prostoru”, onda se dovodi u pitawe da li ovde postoji sukob interesa. Ipak, kako smo nezvani~no saznali nova direktorka Poslovnog prostora, na jednoj od narednih Skup{tina grada trebalo bi da bude smewena s mesta predsednice upravnog odbora “Lisja”.

Vaqa potsetiti da je samo dan pre imenovawa novog direktora Poslovnog prostora, kandidat za ovo direktorsko mesto bio {ef kabineta gradona~elnika Aleksandar Ba{i}.

Q. Nato{evi}

U KULTURNOM CENTRU „KARLOVA^KA UMETNI^KA RADIONICA”

Sutra novogodi{wi likovni salon Izlo`ba radova sa ovogodi{weg „Sremskokarlova~kog novogodi{weg likovnog salona “bi}e otvorena sutra u 18 sati u galeriji Kulturnog centra „Karlova~ka umetni~ka radionica“ na Trgu Branka Radi~evi}a 7 u Sremskim Karlovcima. Posle vi{egodi{we pauze publika }e ponovo imati priliku da na jednom mestu vidi gotovo celokupno stvarala{tvo mesta, jer je manifestacija zami{qena upravo kao pregled umetni~kih do-

stignu}a karlova~kih stvaralaca, bez obzira da li su amateri, ili profesionalci.

Na ovogodi{wem salonu u~estvova}e tridesetak stvaralaca, od ~ega je wih 25 iz Karlovaca. Ostalim u~esnicima, koji dolaze sa strane, Karlovci su poslu`ili kao inspiracija. Kako saznajemo od @arka Dimi}a iz Kulturnog centra, prvi put }e salon biti `iriran, odnosno bira}e se najboqi radovi u tri kategorije. @iri, u ~ijem radu }e u~e-

stvovati istori~ari umetnosti Mile Igwatovi} i Sr|an Ercegan, te akademski slikar mr Radovan Kuzmanovi}, izabra}e najboqe radove akademskih umetnika, amatera i iz oblasti primewene umetnosti. Nagrade }e autorima biti uru~ene nakon zatvarawa salona, koji }e trajati desetak dana.

Ponovno odr`avawe salona omogu}ili su karlova~ka op{tina i Fakultet za menaxment.

Z. Ml.

U [AJKA[KOJ ULICI

I daqe redovi za voza~ku dozvolu U odeqewu saobra}ajne policje u [ajka{koj ulici, gde se podnose zahtevi za izdavawe novih voza~kih dozvola, danima su velike gu`ve. De{ava se da gra|ani do|u rano ujutru, oko dva ili tri sata, kako bi sigurno bili me|u pedesetak sugra|ana koji }e dobiti broj i tako sti}i na red, kako bi dobili novu voza~ku dzvolu.

Iz SUP-a apeluju da gra|ani, koji nameravaju da mewaju voza~ke dozvole, da ne `ure, po{to one va`e do datuma koji je upisan u wima, a najkasnije do 10. juna 2014. godine. Uz to, SUP planira da otvori i dodatne {altere, kako bi se smawile gu`ve.

N. H.

Foto: S. [u{wevi}

„RASPUSTILI[TE” I ZA[TITA @IVOTNE SREDINE

Recikla`a ~uva planetu Projekat “Planeti poma`i u recikla`i” deo je programa “Raspustili{ta” i omogu}ava deci da se boqe upoznaju sa procesom recikla`e i materijalima za recikla`u, ali i da saznaju vi{e o za{titi `ivotne sredine. Ve}ina dece dolazi na ove radionice, jer, kako ka`u, mogu da poka`u svoju kreativnost.

- O tome smo u~ili u {koli, ali ne ovako. Znam koji se materijali mogu reciklirati, ali nisam znao {ta se sve mo`e napraviti od wih. Zato mi se i dopada ovde, mogu sva{ta da pravim - naveo je Rodi}.

Portparolka firme “Grintek”, koja je organizator projekta, Kristina Cvejanov ka`e da je ciq rada sa decom da

Pred klincima „Medvedova `enidba” Program po~iwe projekcijom crtanih filmova u 9.30 ~asova.

Nakon toga, u 10 ~asova, slede vitra`, kola`, lego, hip-hop i dramska radionica, kao i kreativne igre i slagalice “Doris”.

Na sceni }e u 11.10 ~asova o istoriji Novog Sada govoriti direktor Istorijskog arhiva grada Bogoqub Savin. Sledi muzi~ka predstava “Medvedova `enidba” u izvo|ewu u~enika muzi~ke {kole “Isidor Baji}”. Oko podne }e pesnik Du{an Pop \ur|ev govoriti o de~joj poeziji, a u 13 ~asova, bi}e projekcija filma “Posledwi vladar vetrova”. Program se odr`ava na Novosadskom otvorenom univerzitetu, ulica Radni~ka 20, a vi{e informacija mo`e se dobiti na brojeve telefona 021/529861 i 021/521-866 i na sajtu www.nou.edu.rs.

- Dolazim ~esto na radionice gde ne{to mo`emo da napravimo, jer su mi te najzanimqivije. Pre sam i{la i u hobi radionicu, gde sam crtala na tkanini, pravila {arene kutije, slikala, ali ovde i u~im - rekla je jedanaestogodi{wa Awa Avramovi}, dok wen vr{wak Branko Rodi} ka`e da se i pre susretao sa pojmom recikla`e.

shvate da se plastika mo`e upotrebqavati u razli~ite svrhe. “Po prvi put oni imaju prilike da vide kako se recikliraju plasti~ne boce, te da shvate da ono {to odla`emo kao otpad ima veliku upotrebnu vrednost u raznim industrijama”, kazala je Cvejanova.

A. Jerini}

GRADWA [OSO „MILAN PETROVI]” NA NOVOM NASEQU

[kola otvara vrata u septembru Nova {kola za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}“ koja se gradi na Novom Nasequ, a trebalo je da bude zavr{ena krajem pro{le godine, jo{ neko vreme ne}e otvoriti vrata |acima sa posebnim potrebama, kojima je i namewena.

Radovi se privode kraju, me|utim {kola bi u potpunosti tebalo da bude zavr{ena tek u martu, {to zna~i da }e prvi |aci u}i u u~ionice na po~etku naredne {kolske godine.

Jedna faza radova je kasnila.

Lo{e vreme je uticalo na izvo|ewe spoqnih radova tako da je jo{ ostalo da se dovr{i fasada kao i parterno ure|ewe objekta.

Tako|e, {kola ima {est hiqada kvadratnih metara zatvorenog prostora koji nije u potunosti osposobqen za rad, jer nedostaju delovi enterijera. Kako ka`u iz „Poslovnog prostora“, preduze}a koje je investitor projekta, posao bi uskoro trebalo da bude gotov.

Kako prenossi Radio televizija Vojvodine, zamenik direktora Poslovnog prostora Sr|an Crkvewakov ka`e da nedostaju jo{ ograda, trafo-stanica, prikqu~ci za struju, vodu i kanalizaciju ali i da je veliki deo posla ura|en i o~ekuje se da }e za dva, tri meseca sve biti zavr{eno.

J. Z.

PRVA IMENA OVOGODI[WEG EGZITA

Tiga i Yejms Zabijela i „Arkejd Fajer” Kanadski indi-rok bend „Arkejd Fajer” bi}e jedan od nosilaca dvanaestog Egzit festivala koji }e se ove godine odr`ati od 7. do 10. jula na ve} dobro poznatoj lokaciji - Petrovaradinskoj tvr|avi. Kako najavquju organizatori Egzita, Dens arena - omiqeno mesto qubiteqa elektronskog zvuka, ugosti}e jednog od najboqih elektro dixejeva na svetu Tigu, zatim Xejmsa Zabijelu i doma}eg hit mejkera „Gramofondenzi“. Mladi britanski wu rejv bend

„Haduken!“ nastupi}e na Fju`n bini i oni }e najverovatnije na ovom Egzitu publici prestaviti najavqivani novi album.

Ina~e, ulaznice za ovogodi{wi Egzit mogu se kupiti po drugoj promotivnoj ceni od 6.990 dinara i to na internet stranici Gigstix.com a broj je ograni~en.

Ubrzo }e u prodaju biti pu{tene i ulaznice za sredwo{kolce po promotivnoj ceni od 4.990 dinara, a karte sa popustom bi}e obezbe|ene i za studente i ko{ta}e 5.990 dinara.

J. Z.

~etvrtak13.januar2011.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

SOMBOR DOBIO KOMUNALNU POLICIJU

Dva meseca bez ka`wavawa

Akteri predstave „Jelisavetini qubavni jadi zbog molera”

SEN]ANSKA KAMERNA SCENA „MIROSLAV ANTI]”

Bogat repertoar za jubilej

SENTA: Kamerna scena „Miroslav Anti}” iz Sente priprema se da proslavi jubilej 25 godina postojawa, pa }e gluma~ki ansambli izvesti bogat repertoar ne samo pred sen}anskom publikom, nego i na gostovawima. Ve} sutra u Domu kulture u ^oki (19 ~asova), prvi gluma~ki ansambl nastupa sa komedijom „Jelisavetini qubavni jadi zbog molera”.

Ovaj komad koji je na po~etku jubilarne sezone premijerno u Senti izveden pre ne{to vi{e od mesec dana re`irao je Filip Markovinovi} iz Novog Sada, a igraju Gordana Nikoli}, Branislav Unginovi}, Tamara Vuka{inovi}, Bo`idar Popov, Du{an Bla`i}, Qubomir Bor|o{ki, Nadica Pavlov, Slobodica Filipovi} i Mirjana Savin.

Sen}anski glumci sa komedijom „Jelisavetini qubavni jadi zbog molera” 22.januara gostovati u Kawi`i. Upravnik KS „Miroslav Anti}” Neboj{a Basari} najavquje da }e tradicionalna Svetosavska akademija odr`ati 26.januara u sen}anskom Domu kulture, 26.januara u 19 ~asova, kada }e se ujedno proslaviti Savindan koji je i slava KS „Miroslav Anti}” i obele`iti jubilej ~etvrt veka postojawa i rada. U okviru sve~ano-

sti bi}e prire|ena izlo`ba kostima Gordane Nikoli}, koja je predano posve}ena kostimografiji za pozori{ne predstave, Svetosavsku himnu izve{}e ~lanice omladinskog ansambla Kamerne scene, najavqeno je da }e besedu o Svetom Savi odr`ati kwi`evnik Milan Belegi{anin iz Novog Sada, a gostova}e i istaknuta dramska umetnica Ru`ica Soki} iz Beograda. Nastupi}e i ovda{wi glumci koji su na sceni od wegog osnivawa. Branislav Unginovi} }e izvesti odlomak iz predstava „Pa izvol’te u Sakule”, a Mirjana Savin odlomak iz komada „Bogiwe”.

- Na proslavi jubileja ima}emo {ta da prika`emo iz na{eg uspe{nog delovawa na negovawu pozori{ne umetnosti i srpske kulture u Senti - ka`e Basari}.

Deset dana posle proslave jubileja glumci omladinskog ansambla }e pretpremijeru predstave „Don @uan se vra}a iz rata”, u re`iji Branka Vu~eti}a igrati 5. februara u Beogradu, u sali Pete beogradske gimnazije, {to je uzvratna poseta u okviru zapo~ete saradwe sa tamo{wima „Teatrom 5”. Premijera ovog komada zakazana je za 12. februar u Senti.

M. Mitrovi}

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Montevideo, Bog te video!” (sala 5 - 15.00, 18.00, 21.00; sala 1– 19.00,22.00), „Upoznajte male Fokerove” (sala 2 – 16.30, 20.30), „Megaum” (sala 1 – 14.30), „Turista” (sala 2 – 18.30, 22.45), „Guliverova putovawa” (sala 3 – 13.30, 15.30), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore (sala 3 – 17.30), „Tron” (sala 3 – 20.00, 22.30), „Hari Poter i relikvije smrti (sala 1 – 13.00, 16.00), „Pri~a o igra~kama 3 (sala 5 – 12.30) Jadran: “Artur 3 - rat dva sveta” (18), “[i{awe” (19.45), “Kad vodewak pukne” (21.30) Art bioskop “Vojvodina” na Spensu: “Beli, beli svet” (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Izlo`ba Zorana Tairovi}a “Moment of muvment” (do 1. februara).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Daniela Obradovi} iz Ledinaca (de~aci), DEVOJ^ICE: Biqana Plav{i}, \uka Kri~kovi}, Nata{a Simi~i}, Maja Gan, Tawa Kne`evi}, Tijana Kuzman i Marina Tapavi~ki iz Novog Sada, Tamara [uqan iz Petrovaradina, Sofija Jefti} iz Veternika, Tamara Kosti} iz In|ije, Dragana Milovanovi} iz Rumenke i Danijela Bokan iz Plavne, DE^AKE: Marija Ka{ikovi}, Tawa Ko~i}, Sandra \erman, Ninoslava Pe{i} i Silvia Firawi-Popovi} iz Novog Sada, Stanka Seni} iz Vrdnika, Dajana Ciprijanovi} iz Ka}a, Du{anka Cari} iz Stepanovi}eva, Sofija Bogdanovi} iz ^erevi}a, Svetlana Vujkov iz Nadaqa i Marija Stojanovi} iz ^eneja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Du{an Sreta Milinovi} 1932. u 10.30 ~asova (urna), Zoran Mladena Vukovi} (1953) u 12 ~asova, Sofija Jovana @ivkovi} (1946) u 12.45, Milovan Stevana Milutinovi} (1922) u 13.30 i Mihaq De`a Keceli (1951) u 14.15 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Qubomir Bogdana Bursa} (1935) u 13 ~asova.

SOMBOR: Sombor je od ju~e „bogatiji” za jo{ jedan dr`avni sistem preventive i represije. Naime, od ju~e u ovoj varo{i rade prva tri od predvi|enih 10 komunalnih policajaca, koji }e u prva dva meseca rada samo upozoravati Somborce i putnike namernike koji kr{e komunalni red. Komunalni policajci Albert Hernaus, Slavi{a [u{a i Radivoj Gradinski su nakon obuke i nabavke osnovne opreme, kako tvrde u Gradskoj Upravi Sombora, u potpunosti osposobqeni da sprovode sve mere iz delokruga rada komunalne policije koji je definisan Zakonom o komunalnoj policiji i Odlukom o orga-

da izri~u mandatne kazne, pokre}u prekr{ajne postupke za prekr{aje propisane odlukama Grada Sombora. Komunalni policajci imaju pravo da legitimi{u, odnosno, provere identitet lica, te da privremeno oduzmu predmete koji su bespravno ({to zna~i bez odobrewa nadle`nog organa Gradske uprave) postavqeni na javnu povr{inu.

Vi{e reda na somborskim ulicama Komunalni policajci, nizaciji Gradske uprave Grada kojih }e u Somboru do kraja ove Sombora. U okviru nadle`nosti godine biti 10, prema Zakonu u komunalni policajci imaju pravo obavqawu komunalno-policij-

skih poslova imaju status slu`benih lica uz krivi~no-pravnu za{titu propisanu zakonom. Ukoliko neko komunalne policajece ometa ili spre~ava u obavqawu du`nosti, mo`e biti ka`wen nov~anom kaznom od deset do 50.000 dinara. S druge strane, koriste}i zakonske osnove gra|ani imaju pravo da sve uo~ene nepravilnosti prijave pisanim zahtevima, peticijama ili predlozima Gradskom uslu`nom centru koji se nalazi u zdawu @upanije, odnosno Gradske Uprave na Trgu Cara Uro{a, br. 1 ili u slu~aju potrebe brze intervencije na telefon 468-203.

M. Miqenovi}

KAQUGA, SVAKODNEVICA STANOVNIKA BAJMO^KE ULIC U SUBOTICI

Ni traga parama za izgradwu puta i kanalizacije SUBOTICA: Desanka Ivkovi} nekoliko decenija `ivi u Bajmo~koj ulici u Subotici. Kada su ja~e padavine ulica pre li~i na reku, podrumi su poplavqeni, a septi~ke jame se prelivaju.

- Stalno imam vode u dvori{tu.

Moram vodu iz ve{ ma{ine da prebacim u kadu i onda prospem na ulicu. Katastrofa.... Ovako se ne `ivi. Pla}ali smo godinama izgradwu puta i kanalizacije, ali ni{ta. @elim da ka`em gradona~elniku, da je lepo imati pozori{te i fontane, ali neko treba da ide u to pozori{te i u`iva pored fontana - pri~a Desanka Ivkovi}.

Stanovnici pomenutih ulica, ali i okolnih se pitaju gde je zavr{io wihov novac i da li su od tog novca izgra|ene neke druge ulice.

Stanovnici ulica Bajmo~ka i Servo Mihaqa okupili su se u znak protesta, jer im nije izgra|en put i kanalizaciona mre`e. Proteklih godina pla}ali su izgradwu

kanalizacije i dobijali priznanice za upla}en novac, ali kanalizacija nikada nije izgra|ena!

Me{tani su svake dve godine pisali peticije i sakupili preko 100 potpisa da se izgradi put i kanalizacija, ali ni dan danas ne znaju gde su wihove peticije zavr{ile. Sve su uredno predali mesnoj zajednici. Navodno, jedan od stanovnika nije dao da kanalizacija pro|e pored wegove ku}e. Me|utim, on ka`e da to nije istina.

- To nije ta~no. Nikada me nisu pitali. Naravno da `elim da se izgradi i put i kanalizacija. Bio sam u Zavodu za urbanizam i tamo su mi rekli da treba da se odreknem dela svoj ispred ku}e i ja sam pocepao taj ugovor. za{to bih se odricao, kada sam platio - obja{wava Savo Bojani}. U Mesnoj zajednici @elezni~ko naseqe ka`u da se do sada nije mogla izgraditi kanalizacije, jer prvo treba da se izgradi Kolektor 7 koji bi trebalo da po~ne da se pravi ove godine.

Dali novac, a nisu se re{ili blata

- Tri godine sam u Savetu mesne zajednice i nisam upoznat sa time da su gra|ani pla}ali izgradwu puta i kanalizacije. Ako je to istina trebalo bi da postoji dokumentacija u mesnoj zajednici, a mo`da je ovo posao i za istra`ne organe ako su gra|ani prevareni. U na{oj mesnoj zajednici ima 40 neasfaltiranih ulica i ne znamo gde pre krenemo - ka`e predsednik Saveta MZ

@elezni~ko naseqe Zoltan Terek.

Ukoliko se ubrzo ne prona|e re{ewe gra|ani }e da podnesu krivi~nu prijavu protiv N.N. lica, koja su proteklih godina sakupqala novac za izgradwu komunalne infrastrukture, a ni{ta nije ura|eno. Me{tani su re{eni da „stvar isteraju do kraja” i da neko odgovara za {tetu koja im je naneta.

A. A.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK UVODNI ^AS ZA PRODU@ENI BORAVAK U OSNOVNIM [KOLAMA

Osmeh najboqe u~ilo ^OKA: Menaxerka projekta „Delimo osmehe” Cecilija Dujin }e sutra odr`ati sastanke sa roditeqima dece koji }e i}i u produ`eni boravak u osnovnim {kolama u op{tini ^oka. Sastancima }e prisustvovati i nastavnici koji }e raditi u produ`enom boravku. Prvi sastanak je zakazan za 9 ~asova u osnovnoj {koli u Padeju, u 10.30 ~asova u osnovnoj {koli u Ostoji}evu, u 12 ~asova u osnovnoj {koli u ^oki, a u 13 ~asova u osnovnoj {koli u Sanadu.

Produ`eni boravak u osnovnim {kolama se otvara u okviru projekta „Delimo osmehe” i namewen je deci sa problemima u u~ewu i pona{awu. Nastava u produ`enom boravku }e se odvijati kombinacijom metoda formalnog i neformalnog obrazovawa (predavawa, radionice i igrice). Ciq ovih aktivnosti je

da deci pomogne u savladavawu {kolskog gradiva i kreirawu atmosfere podr{ke unutar grupe. Produ`eni boravak u {kolama po~iwe u ponedeqak, 17. januara. „Delimo osmehe” je projekat Op{tine ^oka za formirawe Centra za dnevni boravak rawivih kategorija dece, koji se realizuje iz programa EXCHANGE 3 koji finansira Evropska unija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji, a sprovodi Stalna konferencija gradova i op{tina. Formirawem ovog Centra, Op{tina ^oka }e omogu}iti kvalitetnije uslove `ivota i integraciju dece sa smetwama u razvoju, dece sa invaliditetom i dece sa poreme}ajima u pona{awu. Partneri Op{tine ^oka na ovom projektu }e biti op{tine Kikinda, Novi Kne`evac i Kawi`a.

H. V.

IZBORNA SKUP[TINA UDRU@EWA PENZIONERA OP[TINE BE^EJ

Prvi put mandat dami BE^EJ: Trebalo je da pro|e ta~no {est i po decenija od osnivawa Udru`ewa penzionera op{tine Be~ej, pa da mandat predsednika bude poveren jednoj dami. Tako je odlu~eno na minuloj Izbornoj skup{tini pomenutog Udru`ewa, gde je, od pri-

Prva dama be~ejskih penzionera Nada Milovanov

sutnih 44 delegata mesnih udru`ewa, dve tre}ine (30) glasalo za Nadu Milovanov, dok je wen protivkandidat, ina~e predsednik OO PUPS Aleksandar Vrsajkov dobio 14 glasova.

- Na prvoj sednici Izvr{nog odbora Jano{a Kup~oa smo imenovali za sekretara Udru`ewa.

U toku su zavr{na prikupqawa podataka za godi{wi izve{taj, koji }emo po predaji zavr{nog

ra~una prezentirati ~lanstvu, najverovatnije, u martu - rekla je nova predsednica penzionera be~ejske op{tine Nada Milovanov.

Prema nezvani~nim podacima, na teritoriji najve}e potiske op{tine `ivi ne{to preko 8.000 penzionera, ali je u Udru`ewe u~laweno, tek, ne{to vi{e od 3.000.

- Akcenat rada novog rukovodstva stavi}emo na pove}awu masovnosti Udru`ewa. Imaju}i u vidu da je godi{wa ~lanarina simboli~nih 200 dinara, uz ne{to ve}e anga`ovawe mislim da }emo u znatnom broju uve}ati ~lanstvo u svim mesnim udru`ewima.

Dosta radimo i na poboq{awu socijalnog polo`aja penzionera u skladu s programom Saveza penzionera Vojvodine. Kada dodam da organizujemo redovna dru`ewa, zatim po povoqnim uslovima brojna putovawa, da zajedni~ki do~ekujemo obe nove godine, obele`avamo Dan `ena, a od lane i na{ praznik \ur|evdan, onda je jasno da svi penzioneri ovde mogu na}i tople re~i i sve potrebne informacije. Re~ju, pod krovom Doma penzionera mogu na}i svoj drugi dom, zakqu~uje Nada Milovanov.

V. Jankov

Delovi klupe u jezeru ZREWANIN: Ve} prvih dana nove godine Zrewaninci su bili svedoci ru`ne slike za koju su se pobrinuli huligani. Razvaqena klupa na {etali{tu pokraj gradskog jezera, u blizini teniskih terena, ostala je kao dokaz ne~ijeg divqa{tva. Delovi klupe pobacani su po ledom okovanom jezeru. Sli~nih primera bilo je i ranije. A, ne~ije neshvatqive hirove uvek pla}aju gra|ani iz svog d`epa. @. B.

~etvrtak13.januar2011.

11

VODA NE OTI^E SA SREDWOBANATSKIH WIVA

Vodena ogledala ugro`avaju p{enicu @ITI[TE/ZREWANIN: Ratari u Banatu jo{ ose}aju posledice pro{logodi{wih natprose~nih padavina. Zemqi{te je prezasi}eno vodom, pa su pojedine parcele pod vodenim ogledalima, a ugro`ena je i jesenas zasejana p{enica. Poqoprivrednik Aleksandar Rapaji} iz Banatskog Dvora, sela u op{tini @iti{te, sa jedne od parcela poku{ava da odvede vodu, koja je ve} prili~no o{tetila p{enicu. Na wivama u wegovom porodi~nom gazdinstvu sli~nih problema ima na oko deset hektara, a nevoqa je {to se zbog niskih temperatura stvorio led koji se sporo otapa.

-Obilne pro{logodi{we padavine i sneg koji se brzo otopio stvorio je vodeno ogledalo na parceli sa p{enicom. Poku{avam da prokopam mawi kanal, odvedem vodu u atarsku kanalsku mre`u i tako smawim posledice {tete - ka`e Rapaji}.

Odvo|ewe vode kopawem malih kanala trenutno je jedina mera koju ratari mogu da primene, ali to je u nekim atarima te{ko izvodqivo.

-U na{em ataru ima jo{ uvek vode koja se zadr`ava na wivama, te{ko da }e se tu mo}i sejati, a problem nam je u Mihajlovu, jer nema iskopanih ve}ih kanala, pa vodu nemamo gde da usmerimo – veli I{tvan Horvat iz tog sela.

U sredwem Banatu je lane palo 700 milimetara ki{e po kvadratnom metru, {to je za oko 150 milimetara vi{e od proseka.

Zato }e, smatraju stru~waci, biti ote`ana i prole}na setva, i ve} sada savetuju ratare da se pripreme, jer se wive na kojima je dugo stajala voda te{ko obra|uju zbog sabijenog zemqi{ta.

-Na zemqi{tima gde se voda dugo zadr`avala ne treba sejati intenzivne kultu-

re, {e}ernu repu ili povr}e, ve} useve koji zahtevaju pli}u obradu zemqi{ta i mi preporu~ujemo da to budu kukuruz i suncokret ili najboqe jare `itarice. Ovakve parcele nisu jo{ ni uzorane, a bi}e te{ko pripremiti zemqi{te prole}nim orawem, jer je sabijeno od velike koli~ine vode isti~e Dragan Markovi} iz Poqoprivredne stru~ne slu`be Zrewanin.

Procewuje se da }e vi{e od 20.000 hektara u sredwem Banatu biti i daqe ugro`eno zbog vi{ka vode. Zato poqoprivredni stru~waci predla`u da se pre po~etka radova na ovakvim wivama obavi analiza zemqi{ta, jer je voda isprala azot i organske materije. Vanrednu analizu }e sprovesti i Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, koji }e sakupqati uzorke sa teritorije Vojvodine. @. B.

TERMALNI IZVORI NEISKORI[]EN POTENCIJAL

Topla voda ~eka dogovor VRBAS: U nedavno izra|enom Geotermalnom atlasu Vojvodine na{la su se i ~etiri bu{otine tople vode u op{tini Vrbas. Na popisu od oko stotinak vojvo|asnkih bu{otina, nalaze se tri i bu{otine u Vrbasu, kraj Centra za fizi~ku kulturu „Drago Jovovi}” i objekta stare bolnice i jedna bu{otina u Kucuri. Trenutno je u upotrebi jedino izvor u Kucuri, koji slu`i za grejawe jednog staklenika, dok su, od tri izvora u Vrbasu, nakon ispitivawa dva konzervirana, a jedan likvidiran.

- Bu{otina Kucuri duboka je 996,5 metara, sa temperaturom vode od 56 stepeni Celzjusocih i proticajem od 8,8 litara u sekundi. Jedna od bu{otina u Vrbasu duboka je 1.033 metra, voda je zagrejana na 37 stepeni Celzjusovih, a proticaj je 3,7 litara u sekundi, dok je na drugoj bu{otini, dubokoj 932 matra, temperatura 51 stepen i proticaj 4,3 litra u sekundi.

Tre}a bu{otina je na 947 metara, sa vodom od 56 stepeni i najizda{nijim proticajem od 11,3 litra u sekundi. Termalna snaga ovih izvori{ta kre}e se od 0,26 do 1,7 megavata - saop{tio je podatke iz Geotermalnog atlasa Vojvodine ~lan Op{tinskog ve}a zadu`en za privredu Goran Pejovi}. -Bu{otine su bile u vlasni{tvu NIS-a, ali se ovo pitawe ponovo otvorilo nakon privatizacije naftne

Termalni izvor kod Centra za fizi~ku kulturu u Vrbasu

kompanije. Vojvodina ~eka predlog vlasnika NIS-a kako urediti poslovne odnose pri eksploataciji termalne vode, jer se radi o velikom potencijalu koji le`i neiskori{}en.

Nezvani~no, jedna od solucija je prodaja bu{otina lokalnim samoupravama, dok je druga partnerski odnos u eksploataciji. Za reaktivirawe ovih bu{otina o~ekuje se i podsticaj dr`avnih organa.

Direktor Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu” Davor Krmpot isti~e da se energija tople vode mo`e iskoristiti na vi{e na~ina i ukazuje na primere na{ih severnih suseda, Ma|ara.

- Topla voda mo`e se koristiti za zagrevawe stambenih i poslovnih prostora, iako izvori u na{oj op{tini nemaju dovoqnu energiju za tako ne{to. Ipak, razvoj turizma kroz podizawe termalnih bawa i rehabilitacionih centara, ili uvo|ewe tople vode u sisteme proizvodwe u staklenicima, mo`e biti na~in da se iskoristi potencijal ovih bu{otina. Najboqi primer je Ma|arska u kojoj mnoga mesta imaju bawe sa toplom i lekovitom vodom. Na{a voda je sli~nog sastava i uveren sam da i kod nas mo`e na}i istu primenu rekao je Krmpot.

N. Perkovi}

PRETHODNA GODINA TE[KA ZA SREDWI BANAT

Zrewaninci mawe zara|uju od ostalih ZREWANIN: Kriza je glasno zakucala na zrewaninska vrata.

Da je tako, pokazuju i podaci ovda{we Regionalne privredne komore, po kojima je prose~na zarada u sredwem Banatu u pro{loj godini bila mawa od republi~kog proseka. Kao primer, naveden je novembar 2010. godine, kada je neto plata na nivou Srbije iznosila 34.444 dinara, u Vojvodini je ona bila ne{to mawa - 33.575 dinara, dok je u Sredwobanatskom okrugu dostigla 31.972 dinara. To je za 7,2 odsto mawe od ostvarenog proseka u Srbiji.

Predsednik Regionalne privredne komore Zrewanin Milan Radovanovi} ocenio je da se ovaj region, koji poseduje bogatstvo od 220.000 hektara oranica, proizvodnu tradiciju, osposobqene kadrove i tehnologiju, na{ao u izuzetno te{koj situaciji, jer na vidiku nema ni doma}eg, a ni stranog kapitala, koji bi, ulo`en u prera|iva~ke kapacitete, doprineo ve}oj isplativosti rada ratara i ve}em zapo{qavawu.

Sa aspekta poslovawa preduze}a

on je 2010. okarakterisao kao veoma te{ku, a po wemu ni ova godina ne}e biti ni{ta lak{a.

- Smatram da su se u 2010. godini ekonomski zakoni o~itovali na, po nas, najte`i na~in i pokazali nam da je investitorima

do poverilaca, ali i dr`ave, u bilo kom svojstvu da je posmatramo – naveo je Radovanovi} i napomenuo da je, kada je u pitawu sredwi Banat, o~ekivao da }e biti ve}a korist od primarne poqoprivredne proizvodwe.

Kriju broj zaposlenih Zrewaninska filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ~esto obelodani podatke da broj nezaposlenih, po wenoj evidenciji, biva mawi. Ali, radi se o tome da svi nezaposleni gra|ani, koji se ne javqaju redovno ovoj slu`bi, vremenom budu brisani sa evidencije. Iz tog razloga broj qudi bez posla bude umawen. A, pravu cifru retko ko saop{tava. Nadle`ni ~ak i ne govore koliko je ta~no zaposlenih, jer bi tek tada slika bila jasnija. osnovni motiv za ulagawe kapitala sticawe profita. U 2010. smo imali priliku da vidimo kako je lak{e do}i do novca za ulagawe i stru~waka koji bi taj projekat nosili, a da je mnogo te`e da se proizvod ili usluga proda i naplati. Zato smo se i na{li u za~aranom krugu, u ambijentu kojim niko nije zadovoqan, od du`nika,

On se slo`io da su najve}i sredwobanatski izvoznici i uvoznici, kao {to su inostrane kompanije „Pompea”, „Drekslmajer” i „Fulgar” i jo{ neke, itekako pomogli da Zrewanin premosti neuposlenost, ali da se na wima ne mo`e zasnivati perspektiva regiona. @. Balaban

PO^ELO ASFALTIRAWE DELA SVETOSAVSKE ULICE

Zavr{ni sloj na prole}e KIKINDA: Ju~e je po~elo asfaltirawe dela Svetosavske ulice u Kikindi, od ulice \oke Radaka do Partizanske ulice. Kako je rekao pomo}nik predsednika Op{tine Stanislav Maqugui}, ovi radovi bi}e zavr{eni do kraja nedeqe.

Izvo|a~ radova je firma „Vojvodina put” iz Zrewanina, a radi se takozvana prva faza.

- Do kraja nedeqe bi}e zavr{eno asfaltirawe prvog sloja asfalta u delu Svetosavske ulice – rekao je Maqugi}. – U ovoj fazi radova ne}e biti postavqen zavr{ni sloj asfalta, ve} }e se to uraditi na prole}e.

Rekonstrukija Svetosavske ulice zapo~eta je 8. decembra, a sredstva za radove, u iznosu od 75 miliona dinara, obezbe|ena su potpisivawem trojnog ugovora izme|u Ministarstva za nacionalni investicioni plan, Op{tine Kikinda i Javnog preduze}a „Putevi Srbije”.

-Taj ugovor daje nam mogu}nost da se rekonstrui{e deo Svetosavske od Partizanske do Auto-ku}e – obja{wava Maqugi}. –Svetosavske ulica je po~etak magistralnog puta M-24, koji obuhvata i put KikindaBa{aid. Upravo rekonstrukcija ove deonice, koja je jedna od najlo{ijih u Banatu, je na{ prioritet i o~ekujem da }emo uspeti da postignemo dogovor sa nadle`nim ministarstvima i pokrajinskim sekretarijatima da na prole}e zapo~ne ure|ewe ovog puta.

U ovu investiciju bi}e ulo`eno 75 miliona dinara. U buxetu Op{tine Kikinda obezbe|eno je 25 miliona dinara, dok }e identi~ne sume izdvojiti i Ministarstvo za nacionalni investicioni plan i Javno preduze}e „Putevi Srbije”.

Du`ina ulice koja }e biti rekonstruisana je oko 1,2 kilometara, a projekat za kolovoznu traku postoji odranije. Sada je ura|en i projekat za parking mesta od Gradske pekare do Mikronaseqa. Tako|e }e biti izgra|ena i ki{na kanalizacija.

A. \.

Za prvu bebu 500 evra APATIN: Iz sredstava koja se prikupqaju iz mesnog samodoprinosa od jedan odsto, po 500 evra u dinarskoj protivvrednosti dobile su 102 porodice, kojima se rodilo prvo dete, 49 de~aka i 53 devoj~ice. Issti broj prvoro|enih beba bilo je i 2008. godine, dok je 2009. godine bilo 103 takve bebe.

Iz samodoprinosa od jedan odsto izdvojena su tokom pro{le godine i sredstva za 220 sahrana.

J. P.

12

~etvrtak13.januar2011.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

U TURSKOJ NAKRATKO UHAP[EN LEKAR JUSUF SONMEZ, OSUMWI^EN ZA ILEGALNO PRESA\IVAWE QUDSKIH ORGANA NA KOSOVU

Privremena sloboda za Doktora Franken{tajna

Oluci na zgradi Gra|evinskog fakulteta na meti lopova

NEJASNO KAKO JE NASTRADAO SUBOTI^ANIN JOSIP PETROVI]

Povrede od pada ili maltretirawa Pre nekoliko dana pretu~en je Suboti~anin Josip Petrovi}, romske nacionalnosti. Po wegovom kazivawu, i{ao je kod sestre, koja `ivi u nasequ Dudova {uma, i odjednom su ga napala ~etiri policajca. U suboti~koj policiji ka`u da je Petrovi} uhva}en, s jo{ ~etiri lica, kako skida bakarne oluke s Gra|evinskog fakulteta u Subotici. Policija tvrdi da je Josip povrede zadobio kada je sko~io s krova fakulteta i da ga nisu tukli niti maltretirali. Na Urgentnom odeqewu Op{te bolnice potvrdili su da su u ponedeqak pri-

mili Petrovi}a i da su le~ene lak{e telesne povrede u vidu podliva na vratu i licu.

I na Gra|evinskom fakultetu su potvrdili da je domar pre nekoliko dana prijavio kra|u bakarnih oluka s krova i da nije prvi put da se oluci kradu. Izvor blizak policiji ka`e da je, kada je domar prijavio kra|u, patrola odmah do{la i uhvatila ~etiri lica u obavqawu krivi~nog dela. Tada su lica koja su krala oluke po~ela da be`e i Josip Petrovi} je uhva}en na delu, tvrdi izvor u policiji.

A. A.

Kontroverzni turski hirurg Jusuf Ergin Sonmez pu{ten je na slobodu do po~etka su|ewa, svega desetak sati po{to je uhap{en na osnovu crvene poternice Interpola, koja je za wim raspisana tokom istraga o ilegalnim transplantacijama organa, ukqu~uju}i i misterioznu pri{tinsku kliniku “Medikus”.

– Nije bilo takvog zlo~ina.

Nije bilo bilo kakve trgovine organima. Verujem u pravnu dr`avu i pu{ten sam po{to sam dao izjavu – rekao je Sonmez ispred suda, u kojem je puna dva ~asa davao izjavu sudiji Re{atu Uguru.

Sonmez je, tako|e, rekao da “ne zna ni{ta o procesu koji se vodi na Kosovu”.

Odgovaraju}i na pitawe gde je bio tokom posledwih nekoliko meseci, Somnez je rekao da je putovao u Italiju, Nema~ku i Litvaniju.

Sonmez je me|u devet lica protiv kojih se vodi istraga za ilegalnu trgovinu qudskim organima posle operacija obavqa-

rodne mre`e trgovaca qudskim organima.

Sonmezov advokat Husein Sevim izjavio je, kako prenosi turska {tampa, da je wegov klijent priveden zbog “optu`bi na Kosovu”.

Misija EU na Kosovu, Euleks, saop{tila je da jo{ nije poznato da li }e Sonmez biti izru~en Kosovu.

– Hap{ewe je izvr{eno na osnovu poternice Okru`nog suda u Pri{tini u vezi s takozvanim slu~ajem “Medikus”. Tu`ilac iz kancelarije Specijalnog tu`ila{tva Kosova blisko sara|uje s turskim pravosudnim organima kada je u pitawu istraga koja se vodi na Kosovu – rekla je portparolka Euleksa Irina Gudeqevi} za KiM Radio iz ^aglavice.

Po wenim re~ima, u ovoj fazi je suvi{e rano da se ka`e da li }e Sonmez biti izru~en na Kosovo jer o tome ne odlu~uje Euleks.

Okru`ni sud u Pri{tini uskoro }e odlu~iti o potvr|ivawu optu`nice protiv lekara iz

BRZA INTERVENCIJA VATROGASACA U LOZNI^KOJ FABRICI

Uga{en po`ar u „Viskozi” U jednom od pogona fabrike „Cel-vlakno” nekada{we lozni~ke hemijske industrije „Viskoza” uga{en je po`ar koji je izbio ju~e ujutro. U Vatrogasnospasila~koj jedinici iz Loznice navode da je po`ar izbio oko 9.30 i da ga je de`urna ekipa brzo ugasila.

Komandir lozni~ke Vatrogasno-spasila~ke jedinice Tomislav Simeunovi} je odbio da govori o po`aru, obja{wavaju-

uzroku i prirodi ju~era{weg po`ara, koji nije prvi od po~etka ste~ajnog postupka u ‘’Viskozi’’, nekada najve}em proizvo|a~u viskoznih vlakana na Balkanu.

Pro{le godine, 20. septembra, izbio je po`ar prilikom se~ewa imovine biv{e fabrike „Kord” za potrebe naru~ioca „Metalprom” iz Vaqeva, za koga je radove obavqalo lozni~ko preduze}e „Metal{iprajd’’ doo,

Pri{tinska klinika „Medikus”, u kojoj su ra|ene operacije

nih na privatnoj klinici “Medikus” u Pri{tini.

Turska, ina~e, ne izru~uje svoje dr`avqane drugim zemqama, ali dozvoqava da oni u~estvuju u saslu{awu kada se za to uka`e potreba. Ukoliko Sonmez bude osu|en, on bi u tom slu~aju slu`io kaznu u Turskoj.

Sonmez (53), poznat i pod nadimkom Doktor Vampir i Doktor Franken{tajn, uhap{en je preksino} u Istanbulu na osnovu Interpolove poternice zbog sumwe da je u~estvovao u operacijama va|ewa organa na Kosovu i u Azerbejxanu kao deo me|una-

privatne urolo{ke klinike “Medikus” u Pri{tini, optu`enih za trgovinu qudskim organima.

Na ro~i{tu u Okru`nom sudu u Pri{tini, tu`ilac Evropske unije Xonatan Ratel je 6. januara rekao da su “siroma{ni qudi iz inostranstva dovedeni na Kosovo, s la`nim obe}awima da }e dobiti novac za svoje bubrege koji su kasnije prodati primaocima za nezakonsku transplantaciju”. Ratel je rekao da je Sonmez “bio glavni u~esnik u operacijama” na privatnoj klinici na periferiji Pri{tine.

Policija dovodi Jusufa Sonmeza u sud

Sonmezova biografija Jusuf Sonmez je zavr{io Medicinski fakultet u Istanbulu 1982. godine. ^etiri godine kasnije osnovao je Transplantacionu jedinicu pri fakultetu i po~eo da se bavi presa|ivawem bubrega mrtvih donora, pi{e na sajtu turskog lekara.

Sonmez tvrdi da je od 1986. do 2006. godine obavio vi{e od 2.350 transplantacija bubrega s mrtvih donora, a od 1998. do 2006. godine sproveo je vi{e od 1.300 presa|ivawa bubrega `ivih donora.

– U optu`nici je pet osoba optu`eno za trgovinu qudskim organima, organizovani kriminal i zloupotrebu slu`benih ovla{}ewa, a dve osobe za nezakonito obavqawe medicinske delatnosti. “Donori” i primaoci organa bili su razli~itih nacionalnosti i ovaj slu~aj nema nikakve veze sa “`utom ku}om” u Albaniji – izjavila je portparolka Euleksa Kristina Herodes posle okon~awa ro~i{ta.

Slu~aj Medikus su pokrenuli kosovski i policajci UNMIK-a u novembru 2008. godina, a preuzeli su ga policija i Tu`ila{tvo Misije Euleks.

Osim Jusufa, me|unarodna poternica je izdata i za izraelskim lekarom koji je u bekstvu.

Sonmez u vi{e navrata privo|en u Turskoj zbog nelegalne transplatacije organa i sumwivih radwi, ali je 2005. godine izbegao zatvor po{to je te godine stupila na snagu amnestija, navodi Frans pres. Turski lekar je, me|utim, 2008. godine u odsustvu osu|en na osam godina zatvora, pi{e turska {tampa. “To-

kom istrage otkrili smo neke detaqe koji izlaze iz okvira nalaza koje smo predstavili. Ove informacije, ~ini se, otkrivaju {iru i kompleksniju kriminalnu organizaciju, koja traje du`e od decenije i u koju su ukqu~ene osobe iz bar tri dr`ave van Kosova. Prona{li smo nekoliko vaqanih indikacija da je trgovina organima koju opisujemo u izve{taju blisko povezana s teku}im slu~ajem klinike “Medikus”, u najmawu ruku jer su u oba slu~aja ukqu~eni istaknuti kosovski Albanci i stranci”, navodi se u izve{taju Dika Martija.

“Verujemo da postoje ozbiqne i utemeqene indikacije da je ovakva vrsta trgovine postojala odavno pre slu~aja ’Medikus’ i da su odre|eni komandanti OVK i wihovi saradnici bili ukqu~eni u ~itavu organizaciju. U svakom slu~aju, sumwe su previ{e sna`ne da bi postojalo opravdawe za nepokretawe ozbiqne, nezavisne i temeqite istrage”, navodi se u Martijevom izve{taju.

E. D.

Odalovi}: Evropa ne sme kriti zlo~ine nad otetim Srbima

}i da za to nema dozvolu nadle`nih. Po wegovim re~ima, odmah su mobilisani svi ostali ~lanovi wihove jedinice da bi intervenisali u slu~aju potrebe.

Novinarima i snimateqima nije dozvoqen ulazak u fabri~ki krug „Viskoze’’, a oko 10 sati bilo je uo~qivo da je po`ar prakti~no bio uga{en i prime}ivao se jo{ samo slab dim. Za sada nema slu`benih podataka o

kada je prilikom intervencije povre|en jedan vatrogasac.

Do po`ara ve}ih razmera, kada je smrtno stradao jedan radnik, do{lo je 8. decembra 2008. godine, prilikom se~ewa metalnih cevi aparatom za autogeno zavarivawe radi dobijawa sekundarnih sirovina, najpre u fabrici „Svila’’, odakle se vatra prenela na fabriku „Celvlakno”.

(Tanjug)

JU^E U PROKUPQU

Le{ mu{karca u {ahtu Le{ mu{karca S. T. (60) na|en je ju~e u Prokupqu, u {ahtu pored puta u nasequ Suva ~esma, saop{tila je policija u tom gradu.

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Prokupqu nalo`io je obdukciju, a uvi|aj na licu mesta obavili su istra`ni sudija, javni tu`ilac, lekar patolog i policijski slu`benici.

(Tanjug)

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestale Veqko Odalovi} izjavio je ju~e u Bawaluci da Evropa ne sme zata{kati zlo~ine koji su po~iweni nad otetim Srbima s Kosova i Metohije niti trgovinu qudskim organima u “`utoj ku}i” u Albaniji. Odalovi} je novinarima kazao da je od velike va`nosti da se utvrdi ko je te zlo~ine po~inio i da se wihovi po~ionici izvedu pred lice pravde.

– Uveren sam u to da }e kredibilne institucije, kao {to je Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope, znati da daju odgovore i preporuke koje }e imati karakter obaveznosti da se istra`e svi navodi i do kraja sprovede nepristrasna istraga koja }e utvrditi sve ~iwenice o doga|ajima, o bro-

ju ubijenih, na~inu na koji su stradali i gde su sahrawena tela Srba kidnapovanih s Kosmeta – rekao je Odalovi}.

On je podsetio na to da Srbija i Komisija za nestala lica u kontinuitetu godinama poku{avaju da doka`u i potvrde informacije o trgovini qudskim organima Srba otetih s Kosova i Metohije u “`utoj ku}i” u Albaniji, koje je objavila biv{a glavna ha{ka tu`iteqica Karla del Ponte u svojoj kwizi. On navodi da je to potvrda da su u Albaniji bili logori i da je jedan broj Srba kidnapovanih s prostora Kosova i Metohije prebacivan u te logore, gde su, na`alost, i zavr{ili.

– Va`no je da se demaskira ambijent u periodu 1999. i 2000. godine u kojima su se ovi zlo~ini

TRAGEDIJA U ZEMUNU

Starac se razneo bombom Osamdesetjednogo{iwi I. ^. po~inio je ju~e u 9.20 ~asova, samoubistvo bombom u svojoj ku}i na Vojnom putu 201, u Zemunu. Nastradali starac je aktivirao bombu ka{ikaru i na mestu ostao mrtav.

Kom{ije koje su ~ule detonaciju i brzo se okupile na mestu nesre}e, pri~aju da je I. ^. bio bolestan, a da mu je `ena umrla pre deset meseci. Od tada je, po wihovim re~ima, bio povu~en i vidno neraspolo`en. S wim su `iveli }erka i unuk, koji ga je i zatekao mrtvog. Odmah je pozvana Hitna pomo}, ali je wihova ekipa mogla samo da konstatuje smrt.

E. D.

de{avali i da se me|unarodnoj i svetskoj javnosti prika`e puna istina o tome {ta se to od dolaska me|unarodne mirovne misije na prostoru Kosova i Metohije desilo, i kako je me|unarodna misija, koja je preuzela mandat da obezbedi mir i stabilnost, dozvolila da se najve}i pogrom srpskog naroda desi pod wenim mandatom – rekao je Odalovi}.

U Parlamentarnoj skup{tini Saveta Evrope, ka`e on, mora se obelodaniti }utawe me|unarodne zajednice, wen odnos prema istragama i spre~avawu ovih zlo~ina, te prava slika o Oslobodila~koj vojsci Kosova, koja je, kako ka`e, najodgovornija za ove zlo~ine.

Odalovi} se nada da }e kontingenti Kfora koji su tada bili

prisutni u zonama odgovornosti otvoriti svoje arhive u kojima }e se na}i dokazi o zlo~inima koji su vezani za “`utu ku}u” i za trgovinu qudskim organima. On je rekao da na prostoru Kosova i Metohije ukupno jo{ ima 1.820 nestalih, me|u kojima 528 Srba.

– Srbija nastavqa tra`ewe svih nestalih na Kosovu i Metohiji jer do kraja mora biti rasvetqena sudbina svakog nestalog lica – rekao je Odalovi}, dodaju}i da je za to potrebna podr{ka me|unarodnih predstavnika na Kosovu i Metohiji, ali i Ha{kog tribunala, koji su 1999. i 2000. poslali timove koji su obavqali ekshumacije i identifikacije, jer imaju podatke zna~ajne za proces tra`ewa nestalih.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak13.januar2011.

13

^ETVRTO UKLAWAWE AVIO-BOMBI NA JUGOVI]EVU, IZA NOVOSADSKOG SUPERMARKETA „TU[“

Ju~e izva|eno jo{ 28 projektila Jo{ 28 nema~kih avio-bombi, zaostalih iz Drugog svetskog rata, prona{li su ju~e pripadnici protivdiverzionog odseka novosadske Policijske uprave na poqani na kojoj su zapo~eti gra|evinski radovi, oko 300 metara iza novosadskog supermarketa “Tu{“ na Jugovi}evu, u produ`etku Bulevara Slobodana Jovanovi}a.

Posledwi put na ovoj lokaciji prona|eno je 14. decembra pro{le godine 20 projektila, a u dva navrata pre toga, istog meseca, zate~eno je jo{ 11 avio-bombi, {to zna~i da ih je ukupno od 10. decembra, kad je prvi put ka{ika bagera nabasala na projektile, do ju~e iz zemqe izva|eno 59.

Re~ je o projektilima istog kalibra od 200 milimetara, s tim {to su ju~e prona|ena i dva duplo debqa i du`a, odnosno kalibra oko 400 milimetara i du`ine oko metar. Radi se o napravama puwenim kalcijum-karbonatom i hlorovodoni~nom (sonom) kiselinom, utvr|eno je stru~nom analizom odseka Nacionalnog kriminalisti~ko-tehni~kog centra

MUP-a u Novom Sadu. Re~ je o bombama u kojima su ampule s hemijskim jediwewima, a bez klasi~nog ekploziva. One se prilikom pada s velike visine usled udara pome{aju, aktiviraju i stvaraju veliki pritisak pa posledi~no eksplodiraju. Kori{}ene su za uni{tava-

we utvr|enih objekata i aviopista.

Po svoj prilici radi se se o zaostalim napravama skladi{tenim ~etrdestih godina pro{log veka na vojnom komleksu “Jugovi}evo”. Podsetimo, na lokaciji gde su prona|eni projektili za vreme svet-

Bombe i u Sadovima Prema re~ima Tomislava Matovi}a, neksplodiranih projektila ima i u nasequ Sadovi u Petrovaradinu.

- Tamo je wihovo va|ewe komplikovanije zbog Dunava.

Zbog toga su u opasnosti pre svega pecaro{i koji se tamo vrzmaju. I to }e se na vreme morati pretra`ivati i re{avati - isti~e Matovi}. ~iju gradwu je investirala Republi~ka gra|evinska direkcija.

– Prekinu}emo radove do prole}a zbog lo{ih uslova za pretragu. Ove bombe smo nas ~etvorica za dva sata prona-

DOGOVOR SRPSKOG I HRVATSKOG MINISTRA PRAVDE U ZAGREBU

Beograd dostavqa spise o Purdi Ministarka pravde Sne`ana Malovi} i wen hrvatski kolega Dra`en Bo{wakovi} saglasili su se ju~e u Zagrebu o tome da sve probleme re{avaju udru`eno da bi do{li do re{ewa koja su u intresu obe dr`ave.

– Dogovoreno je da u narednih sedam dana Srbija Hrvatskoj dostavi sistematizovane podatke o hrvatskim dr`avqanima – izjavila je Sne`ana Malovi} Tanjugu posle sastanka Me{ovite komisije za

Ministri saglasni o tome da se problemi re{avaju udru`eno

Tihomir Purda

pripremu i razmenu popisa lica optu`enih ili osu|enih za ratne zlo~ine.

Na sastanku je, tako|e, postignut dogovor o tome da se u Hrvatskoj inicira ponovno pokretawe postupaka protiv srpskih dr`avqana koji su osu|eni u odsustvu u toj dr`avi.

– Napomenula bih da je hrvatska strana nadle`nim organima Srbije ustupila a`urirane spiskove osoba koje potra`uje Hrvatska. A`urirawe spiskova je neophodno da se u budu}nosti ne bismo suo~avali s istom situacijom i da bismo gra|anima osigurali pravnu sigurnost – istakla je ministarka Malovi}.

Ona je kazala da je dogovoreno da kopija spisa predmeta Tihomira Purde bude dosta-

vqena na razmatrawe hrvatskom pravosu|u.

Po wenim re~ima, saradwa Srbije i Hrvatske, koja je na zavidnom nivou, i u narednom periodu bi}e nastavqena i “mi }emo graditi dobrosusedske odnose jer nas samo takva politika mo`e zajedno povesti ka ~lanstvu u EU, pod ~ijim krovom }emo `iveti kao dobri susedi i dobri prijateqi”.

– Nakon sukoba devedesetih godina pro{log veka, na{im narodima je potrebno pomirewe i u tom kontekstu nu`no je da sve probleme na koje nailazimo, a koji su produkt te mra~ne pro{losti, re{avamo u dogovoru zarad na{e zajedni~ke budu}nosti – naglasila je ministarka Malovi}.

(Tanjug)

Tu`ila{tvo: Procesuirati i ostale osumwi~ene Srpsko Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine }e, prilikom dostavqawa kopija spisa predmeta Tihomira Purde na razmatrawe Dr`avnom odvjetni{tvu Hrvatske, insistirati na tome da budu procesuirana i jo{ dvojica osumwi~enih za ratni zlo~in u Borovo Nasequ, kod Vukovara, saop{tilo je ju~e to tu`ila{tvo.

Osim Purde, za ratni taj zlo~in terete se i Petar Jawi} i

skih ratova bili su aerodromi, a u vreme NATO-ovog bombardovawa vi{e puta je ga|ana iz vazduha obli`wa kasarna. Sad je ispred pomenutog gradili{ta prema Novom nasequ komleks novih, ve}inom neuseqenih zgrada “Sun~ana strana”,

Danko Maslov, navodi se u saop{tewu izdatom posle sastanka Me{ovite komisije u Zagrebu, kojem su prisustvovali i tu`ioci Srbije i Hrvatske Vladimir Vuk~evi} i Mladen Baji}.

Poseban akcenat stavqen je na intenzivirawe i nastavak pregovora o slu~ajevima ^ede Jovi}a, optu`enog za ratni zlo~in u Daqu, i Radeta Miqevi}a, osu|enog pred ve}em za ratne zlo~ine @upanijskog suda u

Sisku na 12 godina zbog zlo~ina nad civilima u Glini 1991. godine, kao i drugih sli~nih slu~ajeva koji su procesuirani pred hrvatskim pravosu|em, navodi se u saop{tewu.

Tako|e je upu}en apel svim licima protiv kojih se u Hrvatskoj vodi postupak u odsustvu da se pismeno obrate Dr`avnom odvjetni{tvu Republike Hrvatske sa zahtevom za obnovu postupka.

Foto: N. Stojanovi}

{li kopaju}i a{ovima. Ostale su bez stabilizatora, koji su se raspadwem odvojili od tela, pa nam je svaki ~as detektor “svirao”. Svuda ima metalnih delova. Neke su virile na povr{ini, a bilo ih je i na dubini od oko metar i po. Verovatno ih ima jo{ – kazao je ju~e za “Dnevnik” stru~wak za eksplozive {ef odseka krim-tehnike

i protivdiverzione za{tite u novosadskoj Policijskoj upravi Tomislav Matovi}. – Projektile sme{tamo na sigurno i uskoro }e biti uni{teni, po svoj prilici na vojnom poligionu u Nikincima, a tra`ili smo dozvolu i za bli`u lokaciju jer je tako sigurnije zbog prevoza.

M. V.

ZAVR[NE RE^I NA SU\EWU OPTU@ENIMA ZA PREBIJAWE NASMRT BRISA TATONA

Odbrana smatra da optu`be nisu dokazane Advokati odbrane ~etrnaestorice navija~a FK „Partizan“, optu`enih za u~e{}e u tu~i 17. septembra 2009. godine u Beogradu i prebijawe francuskog navija~a Brisa Tatona koji je posle 12 dana preminuo, te s tim u vezi krivi~no delo te{kog ubistva, ocenili su u ju~e iznetim zavr{nim re~ima da “nema dokaza za optu`be” i uz izraze najdubqeg sau~e{}a zbog tragedije, predlo`ili su Vi{em sudu u Beogradu da donese osloba|aju}u presudu.

– Ne postoji nijedan dokaz da je bilo ko od optu`enih dodirnuo Brisa Tatona, da ga je udario ili da ga je na drugi na~in fizi~ki ugrozio – jedinstvena je ocena ju~e iznetih zavr{nih re~i advokata Zore Dobri~anin-Nikodinovi}, Sa{e Nikoli}a, \or|a Kalawa i Svetozara Vuja~i}a, koji brane okrivqene Ivana Grkovi}a, Jovana Karibi}a, Dragana Tomasovi}a i odbeglog Dejana Puziga}u.

Svi advokati odbrane su istakli da je „optu`nica podignuta bez dokaza za krivi~no delo te{kog ubistva te da im to {to je kao takva stupila na pravnu snagu – izaziva zebwu”. Advokat \or|e Kalaw je naveo da ne postoji nijedan dokaz da je wegov brawenik Dragan Tomasovi} po~inio krivi~no delo koje mu je stavqeno na teret. On je naglasio da je „dokazana odbrana Tomasovi}a“ koji je u potpunosti odbacio optu`be i, po re~ima advokata, objasnio splet okolnosti pod kojima se kriti~nog dana „u pogre{no vreme na{ao na pogre{nom mestu“.

– Manir pisawa optu`nice bez ula`ewa u su{tinu stvari, koji je sve ~e{}i kod nas, izaziva nesigurnost kod optu`enih, ali i kod advokata koji ih brane. Optu`be protiv Tomasovi}a su neistinite, maliciozne… – naveo je Kalaw. On je istakao da “u optu`nici do kraja postupka nisu definisane konkretne – individualizovane radwe, koje Tu`ila{tvo svakom okriviqenom pojedina~no stavqa ne teret da su ih kriti~nom prilikom preduzeli, kao ni kakve su konkretne posledice istih”.

– Ako bi se desilo da svih ~etrnaest osoba odgvara za ubistvo, smatram da bi to bio presedan u sudskoj praksi – kazao je Kalaw.

On je rekao da je „celu na{u javnost potresao tragi~ni doga|aj – stradawe mladi}a koji je do{ao u Beograd da navija za svoj omiqeni klub, a da je tu i tragi~nost ~etranestorice optu`enih, veoma mladih qudi kojima se na teret stavqa krivi~no delo te{kog ubistva“.

Advokat Svetozar Vuja~i}, branilac Dejana Puziga}e, naveo je da je optu`nica “hipoteti~ka i da optu`ba nije dokazana“.

– Ne mo`e se desiti u stvarnosti da ~etranest osoba izvr{i ubistvo jednog ~oveka, to nije realno.

Tu~e navija~a su uobi~ajene svuda, ali nikome nije ciq ubistvo. Tu nema umi{qaja – kazao je Vuja~i}.

Zora Dobri~anin-Nikodinovi} je, predla`u}i osloba|aju}u presudu za svog brawenika Ivana Grkovi}a, u zavr{noj re~i vi{e od dva sata analizirala izvedene dokaze, potkrepquju}i tezu odbrane da su

„optu`be nedokazane i da je bilo propusta u prethodnom postupku“.

Tu`ila{tvo je u zavr{noj re~i, iznetoj u ponedeqak, zatra`ilo osu|uju}u presudu i najstro`e kazne za okrivqene.

Suzan Taton, majka pokojnog Brisa Tatona, tako|e je zatra`ila najstr`e kazne. Zastupnik o{te}ene porodice Taton advokat Slobodan Ru`i} je prekju~e u zavr{noj re~i uputio i apel dr`avi da porodici Taton, radi obe{te}ewa zbog tragedije i bola, isplati 200.000 evra jer, kako je rekao, optu`eni ne rade i ne mogu to da plate.

Izlagawe zavr{nih re~i se nastavqa i danas, kao i u utorak, 18. januara.

Sudi se okrivqenima: Stepi Petrovi}u, Stefanu Veli~kovi}u, Milanu Tarla}u, Draganu Tomasovi}u, Jovanu Karbi}u, Bojanu Matijevi}u, Milanu Vujovi}u, Ivanu Grkovi}u, Vladanu Suvajacu, Qubomiru Markovi}u, Branimiru ^etniku, Dejanu Stankovi}u, te u odsustvu odbeglima \or|u Preli}u i Dejan Puziga}i.

Petnaesti okrivqeni Vladimir Bo{kovi} se na optu`eni~koj klupi na{ao po optu`bi za pomagawe u skrivawu jednom od optu`enih nakon stra{nog doga|aja s kojim se ne dovodi u vezu.

Svi optu`eni su negirali da su tukli Tatona. Neki su negirali da su kriti~nom prilikom uop{te bili na mestu doga|aja, a neki su naveli da su pukim sticajem okolnosti pro{li tim delom grada neposredno posle doga|aja.

J. Jakovqevi}

SLOVENA^KI GRAFOLOG ZA POTREBE TRIBUNALA UTVRDIO

Mladi}evi dnevnici autenti~ni

Sekretarijat Ha{kog tribunala podneo je ju~e izve{taj o dnevnicima Ratka Mladi}a, koji je sa~inio slovena~ki grafolog Dorijan Ker`an, ~iji nalazi idu u prilog wihovoj autenti~nosti.

Upore|uju}i Mladi}ev rukopis s rukopisom iz dnevnika, Ker`an je do{ao do zakqu~ka da analizirani uzorci “sadr`e mnoge va`ne sli~nosti”, odnosno da “izme|u wih ne postoje zna~ajne razlike”, pi{e u zvani~nom dokumentu Tribunala.

“Zakqu~ci sna`no podr`avaju predlog da je sporni i referentni rukopis pisala ista osoba. Po mom mi{qewu, sporni i referentni rukopis je pisala ista

osoba”, zakqu~io je Ker`an, koga je Sekretarijat anga`ovao kao nezavisnog stru~waka u postupku protiv Vojislava [e{eqa.

Dnevnike je srpska policija otkrila 23. februara pro{le godine, a 10. maja ih dostavila Tu`ila{tvu, koje `eli da ih uvrsti kao dokaz na vi{e su|ewa, ukqu~uju}i su|ewe [e{equ. Lider Srpske radikalne stranke optu`en je za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH od 1991. do 1993. godine. Su|ewe je po~elo u novembru 2007, a [e{eq je u pritvoru Ha{kog suda od februara 2003. godine.

(Tanjug)

14

~etvrtak13.januar2011.

DRU[TVO

DNEVNIK

U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA U VOJVODINI NEMA POSEBNIH PRIPREMA ZA VIRUS INFLUENCE

Sviwskom gripu oslabili zubi

Broj obolelih od sviwskog gripa u zemqama na{eg okru`ewa pove}ava se iz dana u dan. U Hrvatskoj je trenutno registrovano stotinak slu~ajeva oboqewa i jedan smrtni slu~aj zbog nastalih komplikacija, u Bosni i Hercegovini registrovana su tri slu~aja, a prvi slu~ajevi potvr|eni su i u Crnoj Gori. U na{oj zemqi do sada je

POTREBNO JE VI[E NOVCA ZA MODERNIZACIJU OBRAZOVAWA

Sistem ne obezbe|uje trajna znawa Nedovoqno finansirawe je glavni ograni~avaju}i faktor razvoja obrazovawa u Srbiji pa je za tu oblast do 2020. godine neophodno pove}awe izdvajawa do {est posto dru{tvenog bruto proizvoda, umesto sada{wa oko 3,5 procenta. Kako je predvi|eno u sveobuhvatnom dokumentu „Pravci razvoja i unapre|ivawa kvaliteta pred{kolskog, osnovnog, op{teg sredweg i umetni~kog obrazovawa i vaspitawa 2010–2020“, pare treba da budu usmerene u izgradwu modernog {kolskog prostora i opreme, investicije u izgradwu novih kapaciteta za pred{kolsko vaspitawe (naro~ito u nerazvijenim regionima).

u studiji je kao glavna slabost tog sistema ozna~eno to {to ne obezbe|uje trajna znawa koja }e biti upotrebqena van {kolskog sistema, rekao je prof. Ivi}.

– Prioritet u narednom periodu je poboq{awe dru{tvenog polo`aja obrazovawa, pove}awe izdvajawa i napu{tawe paradigme da je obrazovawe potro{wa, ali i promena stavova politi~ke elite ka ideji da je obrazovawe razvojni resurs – rekao je Ivi}.

U narednih deset godina treba osnivati i pred{kolske ustanove, naro~ito u nerazvijenim podru~jima, i raditi na optimalizaciji mre`e osnovnih {kola. Sredwo{kolsku mre`u treba uskla|iva-

Sticawe intelektualne autonomije Novine u koncepcijama obrazovawa moraju da obuhvate sticawe op{tih kompetencija (digitalne i informati~ke, u~ewe u~ewa i sticawe intelektualne autonomije, ~itala~ka pismenost, komunikativne sposobnosti), koje su osnovna intelektualna oru|a za pronala`ewe i sticawe novih znawa i kompetencija tokom celog `ivotnog ciklusa. U ciqeve razvoja ubrojano je i povezivawe s EU i internacionalizacija obrazovawa, a nazna~eno je oko 15 kqu~nih stavki obrazovnog sistema u kojima su neophodne strate{ke promene. Promene se odnose na svojinske odnose, dru{tveni polo`aj obrazovawa, obrazovawe kao razvojni resurs, finansirawe, decentralizaciju, razvoj formalnog i neformalnog sistema obrazovawa, informacioni sistem, ocewivawe i vrednovawe i mre`u obrazovnih institucija.

Po re~ima jednog od autora dokumenta prof. Ivana Ivi}a, vi{e novca treba izdvojiti i za pove}awe plata nastavnika, zavisno od stvarnog doprinosa unapre|ivawu kvaliteta obrazovawa, za ulagawe u profesionalni razvoj nastavnika, pove}awe obuhvata obrazovawem i ve}e pravednosti obrazovawa.

Studija je rezultat jednogodi{weg rada profesora Ivi}a i ~lanova posebne komisije Nacionalnog prosvetnog saveta, koji taj dokument treba da usvoji tokom januara kao doprinos izradi strategije razvoja obrazovawa u Srbiji, ~ije je usvajawe ministar prosvete @arko Obradovi} najavio do kraja ove godine. Uz konstataciju da obrazovni sistem Srbije ve} dugo ne ostvaruje dobre rezultate,

ti s privrednim razvojem, odnosno neophodno je da mre`a {kola bude ekonomski maksimalno racionalna, da se redovno analiziraju efekti ulagawa i ispituje doprinos op{tem i lokalnom razvoju.

Najve}i preokret koji treba u~initi u obrazovawu u Srbiji odnosi se na modernizaciju koncepcije obrazovawa. Zbog naglog rasta znawa, obrazovawe se vi{e ne mo`e svoditi na reproduktivno u~ewe, na jednostavno saop{tavawe postoje}ih znawa, a provera efekata u~ewa na puko ponavqawe gradiva, navedeno je u studiji.

U Srbiji obrazovawe mora da bude kqu~no i za o~uvawe i razvoj nacionalnog i kulturnog identiteta i ve}inskog naroda i nacionalnih mawina, navedeno je na oko 70 strana studije.

DRUGO POLUGODI[TE PO^IWE [TRAJKOVIMA PROSVETNIH RADNIKA

Plate miruju dve i po godine Sindikati u oblasti obrazovawa organizova}e {trajk odmah nakon po~etka drugog polugodi{ta, nezadovoqni stawem u prosveti i lo{im materijalnim polo`ajem. Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ najavio je da }e od 24. januara wihovi ~lanovi dr`ati ~asove 30 minuta, dok }e Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikat radnika u prosveti Srbije stupiti u potpunu obustavu rada 28. januara.

Sindikat obrazovawa Srbije tako|e je najavio {trajk za 28. januar jer je, kako je ranije obrazlo`eno u tom sindikatu, Vlada izigrala prosvetne radnike zbog nepotpisivawa protokola o ceni rada za 2011. godinu.

Pregovori o ceni rada po~eli su krajem pro{le godine, ali je Vlada ponudila pove}awe plate od dva posto, {to je znatno mawe od ranijeg dogovora s premijerom Mirkom Cvetkovi}em da za-

rade budu ve}e oko deset procenata. Taj sindikat tra`i i vra}awe jubilarnih nagrada, kao i da se do kraja januara ove godine zaposlenima u osnovnim i sredwim {kolama i domovima u~enika isplati novogodi{wa nagrada od 5.000 dinara.

Po re~ima sindikalnih ~elnika, plate u prosveti nisu mewane dve i po godine. Prose~na zarada u obrazovawu je 36.000 dinara, pa bi predlo`enim pove}awem prosvetni radnici dobili u proseku tek po 720 dinara.

U sindikatu navode i da su male {anse da se protokolom o ceni rada „izdejstvuje“ tra`eno pove}awe plate od deset posto, po{to je buxet ve} usvojen pa je te{ko o~ekivati da se ne{to mo`e promeniti. Sindikati su i ovoga puta nastupili neslo`no jer dva sindikata nisu ni prisustvovala pregovorima s Vladom, a i sam {trajk je gotovo svaki sindikat najavio posebno.

Vakcinacija po`eqna Iako se ne o~ekuje veliki broj obolelih od sezonskog gripa, jer mutacija virusa nije dokazana, gra|anima se preporu~uje vakcinacija. Za sezonski grip nabavqeno je 460.000 vakcina. Radi se o trovalentnoj vakcini u kojoj je i komponenta protiv sviwskog gripa. laboratorijski potvr|eno ~etiri slu~aja obolelih, od kojih je jedan bio te`e oboleli i bio je prikqu~en na respirator, ali je wegovo zdravstveno stawe sada boqe i skinut je s aparata.

Ina~e, onog trenutka kada je Svetska zdravstvena organizaci-

ja proglasila prestanak pandemije novog, ili kako se u narodu nazivao sviwskog gripa, ovaj grip je postao sezonski. Kako ka`u epidemiolozi, iako se radi o istom tipu, tretira se druga~ije. Sviwski grip je obi{ao svet i kod qudi stvorio neku vrstu imuniteta, pa iako sada i daqe cirkuli{e, ne deluje pogubno.

– Istra`ivawe koje je u junu sprovedeno u na{oj zemqi na 3.500 uzoraka govori da 70 odsto {kolske dece ima antitela na virus H1N1, {to govori da odre|eni imunitet postoji – ka`e epidemiolog docent dr Vladimir Petrovi}, pomo}nik pokrajinskog sekretara za zdravstvo. – Trenutna situacija s gripom je uobi~ajena za ovo doba godine, ali ispod epidemijskog praga. Davati bilo kakve prognoze u vezi s brojem obolelih od gripa u narednom periodu nezahvalno je.

U zdravstvenim ustanovama u Vojvodini nema posebnih priprema za eventualnu epidemiju gripa. Kako nam je izjavio Igor Petkovi} iz Op{te bolnice Subotica, prati se situacija u regionu pa iako je pove}an broj pacijenata koji se zbog prehlade javqaju lekarima u domu zdravqa, nema

nagove{taja da se radi o gripu. I u ostalim bolnicama u Vojvodini stawe je isto, a po{to epidemije na na{im prostorima nema, kako ka`u, nema potrebe ni za posebnim merama.

Na Institutu za plu}ne bolesti Vojvodine preduzimaju se samo organizacione pripreme za eventualnu epidemiju i le~ewe najte`e obolelih od gripa.

– Nemamo registrovanih slu~ajeva obolelih od gripa mada od pro{le nedeqe primamo pacijente s visokom temperaturom – ka`e direktor Instituta za plu}ne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici prof. dr Milan Antoni}. – Od pro{le godine, kada je bila progla{ena pandemija novog gripa, na Odeqewu za poluin-

tenzivnu negu imamo sobu sa ~etiri kreveta za slu~aj te{ko obolelih od gripa. Za sada preduzimamo samo organizacione mere, zlu ne trebalo.

Klinika za infektivne bolesti Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu je jo{ od pro{logodi{we pandemije gripa opremqena i spremna da primi obolele s te`im oblicima gripa.

– Trenutno imamo tri pacijenta kod kojih se sumwa na sezonski grip – ka`e upravnik Klinike za infektivne bolesti prof. dr Jovan Vukadinov. – Kod wih grip jo{ nije potvr|en i ~ekamo rezultate laboratorijskih analiza iz „Torlaka“. Klinika je potpuno spremna da primi te`e slu~ajeve.

J. Barbuzan

BROJNE BANATSKE FAMILIJE JEDVA KRPE KRAJ S KRAJEM

Gladna deca `ive po {upama Pretwe trudnice da }e se spaliti, poku{aj ubistva mladi}a zbog iskqu~ewa struje, dolazak radnika nekoliko propalih preduze}a pred Narodnu kuhiwu sa zahtevom da im se omogu}i zahvatawe hrane iz javnog kazana jer nisu u mogu}nosti da zarade plate, samo su neki od uznemiruju}ih slu~ajeva koji su obele`ili godinu za nama u sredwem Banatu. Uzme li se u obzir i ispovest Zrewaninca @.

V. koji je priznao da se, usled nema{tine, hrani salamom za `ivotiwe, koja ko{ta 101 dinar kilogram, i sumorne prognoze ovda{weg Centra za socijalni rad da se u 2011. o~ekuje porast zahteva ugro`enih gra|ana za materijalnom i drugim vrstama pomo}i, mo`e se zakqu~iti da je tranziciona kriza, kako je ~esto predstavqaju vlastodr`ci, dobrano zagazila u ovaj deo Vojvodine.

Po~etkom novembra pro{le godine doma}u javnost je {okirala vest da su se u istom danu u Srpskom Itebeju, selu u op{tini @iti{te, dogodile dve porodi~ne drame. Dvadeset{estogodi{wi Zoran N. poku{ao je da se zakoqe po{to su radnici „Elektrodistribucije“ do{li s namerom da iskqu~e struju u ku}i u kojoj `ivi s porodicom. Zoranov otac Rada je ispri~ao da je do incidenta do{lo zbog te{ke materijalne situacije u kojoj se ova familija na-

Mo`e se zakqu~iti da je tranziciona kriza, kako je ~esto predstavqaju vlastodr`ci, dobrano zagazila u ovaj deo Vojvodine {la. Pod jednim krovom `ivi devet du{a – Rada, supruga, wihova deca, snaje i unu~ad, od kojih najmla|e ima samo nekoliko meseca.

A od primawa imaju samo 12.000 dinara, koliko Rada dobija s Biroa za nezaposlene jer je svojevremeno ostao bez posla.

U wihovom kom{iluku, tako|e, tada trudnica @ana N. zakqu~ala se u ku}u s jednoipogodi{wim sinom prete}i da }e se zapaliti. Tek kada je na lice mesta do{la radnica Centra za socijalni rad u @iti{tu, @ana je pristala da otvo-

ri vrata. Ona sa suprugom Draganom i maloletnim detetom `ivi u tro{noj ku}i bez struje i vode.

Pretila je da }e po~initi samoubistvo, tvrde}i da ne mo`e vi{e da `ivi u ovakvim uslovima i da joj ni Centar za socijalni rad, niti bilo ko drugi, nije pomogao da bi prebrodila te{ku `ivotnu krizu. Kako sazanajemo, @ana se nedavno porodila i s novoro|en~etom jo{ uvek `ivi u oronulom stambenom objektu. Plafon u jednoj prostoriji u me|uvremenu se sru{io, umalo povrediv{i jedno

NOVOSADSKI FTN OTVARA VRATA POTENCIJALNIM BRUCO[IMA

Pripreme za prijemni iz matematike Fakutet tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu, kao i prethodnih godina, organizova}e od februara pripremnu nastavu za prijemni ispit iz matematike i omogu}iti maturantima koji nameravaju da konkuri{u za upis na ovaj fakultet da {to boqe ovladaju znawem iz ovog predmeta, kqu~nog za studirawe in`ewerskih struka. Predavawa }e dr`ati profesori i asistenti Katedre za matematiku FTN-a, a polaznici }e biti podeqeni u dve grupe, zavisno od toga koji studijski program (struku) `ele da upi{u.

Grupa A (elektrotehnika, gra|evina, saobra}aj, mehatronika i geodezija) ima}e ukupno 40 ~asova, a cena kursa je 9.500 dinara, dok }e grupa B (ma{instvo, menaxment, grafi~ko in`ewerstvo i za{tita `ivotne sredine) poha|ati 30 ~asova, {to ko{ta 7.800

dinara. Nastava }e se odr`avati vikendom i bi}e ponovqeno celokupno sredwo{kolsko gradivo, a posebno oblasti iz kojih su zadaci na prijemnom ispitu. Pred-

U zavisnosti od interesovawa maturanata, FTN planira da organizuje i dodatne kurseve u junu, kada i po~iwe prvi konkursni rok za upis u prvu godinu studija

O{tri se znawe i na Arhitekturi Na Odseku za arhitekturu i urbanizam FTN-a maturanti jo{ od oktobra, subotom poha|aju pripremnu nastavu iz prostorne kompozicije i slobodnog crtawa, predmeta koji se, osim ispita iz arhitektonske i op{te kulture s nacrtnom geometrijom, pola`u na prijemnom za ovu struku. Kurs je zami{qen kao jednomese~ni modul koji se umno`ava u periode od dva ili tri modula objediwena u semestralne cikluse, {to }e u predstoje}em letwem semestru biti februar–mart i april–maj. Kandidati se u pripremnu nastavu mogu ukqu~ivati svake prve subote u mesecu, a cena pripremne nastave po predmetu za jedan mesec je 3.500 dinara. vi|eno je odr`avawe dva kursa, od 5. februara i od 5. marta, a sve dodatne informacije zainteresovani treba da potra`e na FTN-u, radnim danom od 8 do 13 sati.

u {kolskoj 2011/12. Tako|e, posledwe nedeqe pred odr`avawe prijemnog ispita bi}e odr`ani kursevi ponavaqawa gradiva, s fondom od 15 ~asova.

V. ^.

od dece. Predsednik op{tine @iti{te Dragan Milenkovi} javno je obe}ao da }e lokalna samouprava pomo}i ovoj familiji i da }e joj platiti kiriju za boravak u nekoj pristojnijoj ku}i, u kojoj bi Dragan, @ana i wihova deca mogli da prezime.

Srbiju je potresla i `ivotna pri~a zrewaninske porodice Felbab – Nedeqka, Maje i wihovo troje dece, objavqena na jednoj nacionalnoj televizijskoj stanici.

Peto~lana familija `ivi podstanarskim `ivotom u tro{noj ku}i u [e}eranskom nasequ. Nezaposlen od 2006. godine, oboleo od angine pektoris, visokog pritiska i vode u plu}ima, Nedeqko nije u stawu da radi, a zahtev za invalidsku penziju odbijen mu je tri puta.

S prvom ja~om zimom do{lo je do duvara: u {upi nije bilo ni komada drveta za ogrev, a gladna usta osmogodi{weg Stojana, {estogodi{weg Nikole i dvogodi{weg Bojana nije imao ko da nahrani.

Tek po objavqivawu storije o wima, Felbabovima je po~ela da pristi`e pomo} u hrani, ode}i i drvima iz svih krajeva zemqe.

– Najgore je {to ne mogu da radim i pomognem deci. Sada prikupqam dokumentaciju za penziju.

Uvek fali neka stavka, ali se nadam da }e moj zahtev biti re{en pozitivno – kazao je Nedeqko. @. Balaban

Marinci poklawali igra~ke Ameri~ki marinici na slu`bi u ambasadi SAD u Beogradu ju~e su poklonili igra~ke deci iz Centra za za{titu odoj~adi, dece i omladine u Zve~anskoj ulici koje su prikupili slu`benici ambasade i wihove porodice.

U saop{tewu ambasade SAD se podse}a na to da su marinci 21. decembra 2010. posetili i {ti}enike Doma za decu bez roditeqskog starawa „Dragutin Filipovi} Jusa“, kojima su poklonili ode}u, tako|e donaciju slu`benika ambasade i wihovih porodica.

Marinci stacionirani u ameri~kim ambasadama {irom sveta tradicionalno u~estvuju u progamu „Igra~ke za mali{ane“.

EKOLOGIJA

c m y

DNEVNIK

ZAGA\ENE VODE NAJVE]I PROBLEM @IVOTNE SREDINE U SRBIJI

Ugro`en va`an resurs Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} ocenio je da su zaga|ene vode najve}i problem `ivotne sredine u Srbiji.

- To je pitawe koje mora da bude re{avano sistemski i druga~ije nego do sada - kazao je Duli} agenciji Beta i podsetio da je samo 35 odsto doma}instava prikqu~eno na kanalizaciju, a da se samo {est odsto kanalizacione vode pre~i{}ava u skladu sa evropskim standardima.

Duli} je dodao da je neophodno da se grade postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda, hiqade kilometara kanalizacije i da se mora mnogo vi{e brinuti o tome {ta se ispu{ta u kanalizaciju.

- Najve}i problem pove}awa bolesti, koje su direktno prouzrokovane zaga|ewem `ivotne

Oliver Duli}

sredine, dolazi od voda. Vode jesu veliki resurs Srbije, ali da su zbog zaga|awa slabog kvalitata.

NA SNAGU STUPIO NOVI ZAKON O ORGANSKOJ PROIZVODWI

Sertifikat garantuje kvalitet Poqoprivredni proizvo|a~ iz Qutova Josip Mamu`i} od 2003. godine bavi se organskom proizvodwom. Na porodi~nom imawu “Biofarma Mamu`i}” na 19 hektara se bavi organskom proizvodwom `itarica i povr}a. Biofarma poseduje sertifikat ku}e “Organic Control System” iz Subotice, me|unarodni EU sertifikat ma|arske sertifikacione ku}e Biokontrol Hungaria, a 2009. godine i sertifikat beogradskog ogranka {vajcarske kontrolne grupe SGS. Josip Mamu`i} ka`e da o~ekuje da sa novim Zakonom o organskoj proizvodwi se uvede i red u ovu oblast.

- Upoznat sam sa zakonom i zadovoqan sam. Godina iza nas je bila te{ka, ni ova ne}e biti boqa, ali ipak od dr`ave dobijamo subvencije i malu pomo}.

Zakon reguli{e uvoz i izvoz {to je dobro, jer vi{e ne}e mo}i da se izvoze proizvodi koji su kao organski, a nisu - obja{wava Mamu`i}.

Biofarma Mamu`i} izvozi za~insku papriku, dok je ostatak proizvoda namewen doma}em tr`i{tu. Proizvode plasiraju u nekoliko prodavnica zdrave hrane u Subotici, Novom Sadu i Beogradu, a mogu da dostavqaju i na ku}nu adresu u Subotici.

Novi Zakon o organskoj proizvodwi je na snagu stupio 1.januara ove godine. On predvi|a da se ne mo`e izvoziti organ-

ski proizvod iz Srbije, ukoliko nema sertifikat ovla{}ene organizacije, a prilikom uvoza se obavqa resertifikacija proizvoda i izdaje potvrda.

Novim zakonom se dobija pravni okvir za pra}ewe organske proizvodwe, utvr|ivawe stvarnih mogu}nosti i registraciju obima proizvodwe, {to }e potencijalno omogu}iti i ve}u pomo} dr`ave. Organski proizvodi }e, po novom zakonu, mo}i da se skladi{te i prevoze samo u posebnim prostorijama, odnosno vozilima, osim ako nisu upakovani i obele`eni. Tako|e, mo}i }e da se prodaju zajedno sa proizvodima iz konvencionalne proizvodwe samo ako su upakovani.

- Ve}inu poslova }e da preuzme Direkcija za referentne laboratorije, koja }e imati ulogu nadzornog organa nad sertifikacionim ku}ama, proizvo|a~ima i prodavcima. Ima niz pogodnosti i zadovoqni smo - rekao je direktor OCS Nenad Novakovi}.

Subvencije za organsku proizvodwu za 2008. godinu iznosile su 5.000.000 dinara, dok je za pro{lu godinu bilo izdvojeno 10.000.000 dinara. U Srbiji je pre tri godine Ministarstvo poqoprivrede registrovalo 224 gazdinstva koja primewuju metode organske proizvodwe na ukupno 596 hektara, dok je u periodu konverzije bilo vi{e od 265 hektara.

A. A.

Modrovrane se vratile na Luda{ Posle vi{e decenija na Luda{u se ponovo gnezdi modrovrana. To je rezultat uspe{no sprovedenih mera aktivne za{tite, odnosno postavqawa ve{ta~kih dupqi, koje sistematski tokom vi{e godina sprovodi Udru`ewe “Riparija“.

- Previ{e padavina i hladni talasi za vreme grezde}eg perioda su veoma negativno uticali na gne`|ewe u celom Karpatskom basenu, {to je evidentirano i na Luda{u. Na primer, veliki trstewak je tri puta poku{avao gne`|ewe, ali je ishod, na`alost, u najve}em broju slu-

~ajeva bio bezuspe{ana - broj izletelih mladunaca je veoma mali - obja{wava @ika Reh iz udru`ewa “Riparija“.

Modrovrana je {iroko rasprostrawena evroazijska gnezdarica, redovan evroazijsko afri~ki migrant. Vi{e od 50 odsto wene globalne populacije i povr{ine wenog gnezdili{nog areala se nalazi u ju`noj i isto~noj Evropi, gde trpi izuzetno negativan populacioni pritisak. U samo jednoj od 29 evropskih zemaqa u kojima se gnezdi, brojnost populacije ne opada. Gnezdi se iskqu~ivo unutar otvorenih nizijskih stani{ta u dolinama reka, a za sme{taj gnezda tra`i dupqe u drve}u ili, re|e, u vertikalnim odsecima tla.

Populacioni trend modrovrane u Evropi je veoma negativan, {to va`i i za populacije u Srbiji, ~iji se veliki deo nalazi na teritoriji AP Vojvodine. Najzna~ajniji uzrok tome je nedostatak povoqnih prirodnih gnezdili{nih dupqi u starim stablima drve}a i fragmentacija wenih hranili{ta - nekada prostranih slatinastih livada i pa{waka i ekstenzivno obra|ivanih stepa.

A. A.

Prema wegovim re~ima, planirano je da 2011. godine bude otvoreno 30 recikla`nih dvori{ta, mesta na kojima se sav separisani otpad pakuje, prera|uje i {aqe na recikla`u. On je rekao i da }e ove godine biti otvoreno jo{ nekoliko velikih regionalnih deponija i izrazio uverewe da }e se videti “rezultati” rada komunalnih slu`bi na odvo`ewu otpada iz doma}instava.

- Ranije se otpad odvozio iz 50 odsto doma}instava, sada je taj procenat pove}an na 70 odsto, tako da mislim da je to izvanredan rezultat - kazao je Duli}.

Kako je ocenio, najve}i uspeh 2010. godine je podizawe recikla`ne industrije.

- Danas se u Srbiji reciklira 100 posto otpadnih akumulatora, guma, visok procenat elektronskog i energetskog otpada, pove}ava se procenat recikla`e starog papira kazao je on.

Najve}i problemi i daqe su, po Duli}evim re~ima, pitawe opasnog otpada i farmakolo{kog otpada i planirano je da se 2012. godine otvori postrojewe koje bi bilo nameweno za fizi~ko-hemijski tretman opasnog otpada.

Duli} je najavio da }e 2011. godine biti nastavqena akcija “O~istimo Srbiju”, u kojoj je 2010. godine bilo anga`ovano vi{e od 200.000 volontera, koji su za jedan dan uspeli da prikupe 100.000 kubnih metara otpada iz prirode.

(Beta)

~etvrtak13.januar2011.

15

KONKURS EKOLO[KOG MAGAZINA „^EKAJU]I VETAR”

Predlozi za „Maslinovu granu” Ekolo{ki magazin ”^ekaju}i vetar” Radio Beograda 2 i ove godine otvara konkurs za dodelu ”Maslinove grane” - priznawa dru{tvu, pojedincu ili ustanovi za u~iweno dobro prirodi. Nagrada ”Maslinova grana” najve}e je ekolo{ko priznawe koje se dodequje na ovim prostorima za o~uvawe, za{titu i unapr|ewe `ivotne sredine.

Pravo u~e{}a na konkursu imaju sva pravna i fizi~ka lica sa teritorije Srbije. Konkurs je otvoren do 31.marta ove goidne, a predlozi se mogu slati na adresu: Radio

Beograd 2, Ekolo{ki magazin “^ekaju}i vetar” za “Maslinovu granu”, Hilandarska 2, 11000 Beograd ili elektronskom po{tom: cekajucivetar@hotmail.com Ovo }e biti ~etrnaesta dodela “Maslinove grane” i tradicionalno }e biti uru~ena 22. aprila, na Dan planete Zemqe. Pro{logodi{wi dobitnik ovog ekolo{kog priznawa bio je Pokret gorana Srbije, a godinu dana ranije Emir Kusturica, na{ poznati rediteq i upravnik specijalnog rezervata prirode „Mokra gora“.

A.B.

U BUYETU ZREWANINA IZDVOJEN NOVAC ZA EKOLOGIJU

Kaznama na zaga|iva~e U buxetu grada Zrewanina za 2011, kao i prethodnih godina, predvi|ena su sredstva za za{titu `ivotne sredine. Ovog puta u pitawu je ne{to vi{e od 80 miliona dinara. Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Marton ka`e za “Dnevnik” da li~no nije zadovoqan iznosom koji se izdvaja za zdravo `ivotno okru`ewe i poboq{awe ekolo{ke pozicije Zrewanina na mapi Republike Srbije, ali da je u ovom trenutku

Aleksandar Marton

jednostavno takvo stawe u buxetu, ne samo grada na Begeju, ve} i svih ostalih u dr`avi.

- ^iwenica je da se posledwih godina u na{em gradu vi-

{e pa`we posve}uje ovoj problematici. Da budemo iskreni, Zrewanin jeste jedna od ta~aka Srbije koja je ugro`ena, po{to je ovde i privreda ja~a. Bilo je dosta primera ugro`avawa `ivotne sredine od strane industrije, prvenstveno reke Begej, za koju i stru~waci ka`u da je veoma zaga|ena – rekao je ju~e Marton za na{ list.

On je naglasio da je krajem pro{le godine, odre|enim merama o sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi, unapre|en rad u oblasti za{tite `ivotne sredine. Sada postoji odeqewe zadu`eno za te poslove koje }e, po re~ima Martona, pratiti sprovo|ewe lokalnih strategija, pre svega o upravqawu otpadom, ali i drugih.

- Mislim da bi u narednom periodu dosta pa`we trebalo posvetiti edukaciji samog stanovni{tva. ^iwenica je da imamo dobru praksu koju sprovodi Ministarstvo prostornog planirawa i `ivotne sredine, na ~elu sa ministrom Oliverom Duli}em, a koja se ti~e ~i{}ewa Srbije, ali i sami vidimo da brojna mesta, parkovi i ulice vrlo brzo budu zaprqani ba{ zato {to nemamo ekolo{ku kulturu. A, ona je prakti~no izvor svega.

Sem rada na stvarawu ekolo-

Ni{ta od deponije

{ke svesti moramo, {to je i va`no za Gradsku upravu, poo{triti kaznenu politiku jer iz toga mo`e da proistekne i sam kvalitet. Zbog pla}awa visoke kazne nikome ne}e pasti na pamet da, naprimer, baci opu{ak od cigarete na ulicu – kazao je Marton.

Predsednik gradske Skup{tine je, ina~e, na prekju~era{woj konferenciji za novinare, predstavqaju}i rad lokalnog parlamenta u 2010, kao pozitivan primer naveo jedinstvo odbornika vladaju}e koalicije i opozicije kada je bilo re~i o Prostornom planu Srbije u kome je, u prvom trenutku, pozicija Zrewanina bila poprili~no lo{a. Podsetimo, namera republi~kih vlasti da na teritoriji najve}eg banat-

skog grada bude izgra|ena regionalna deponija opasnog otpada, izazvala je o{tre reakcije ovda{wih ekologa i gra|ana, a odbornici Skup{tine grada su jednoglasno odbili da takav naum bude sproveden u delo.

- Koliko znam odustalo se od ideje izgradwe regionalne deponije na teritoriji grada Zrewanina. Ona }e biti negde u sredwobanatskom regionu zato {to su neke druge op{tine zainteresovane za takav posao.

Ali, {to se ti~e grada Zrewanina, i daqe ~vrsto dr`imo do toga da ona ne bude na na{oj teritoriji. Naravno, ne mo`emo uticati na Novi Be~ej ili neku drugu op{tinu da deponija ne bude izgra|ena kod wih – napomenuo je Marton. @. Balaban

NATURA 2000 - IZAZOV ZA [UMSKA PODRU^JA

Ekolo{ka dobit iznad komercijalne Vi{e od polovine lokaliteta koji ~ine rektivu o pticama koja propisuje za{titu robe i usluga. Za ovo je potreban poseban mre`u Natura 2000 su {umska podru~ja. Kaza oko 180 vrsta ptica. pristup upravqawu {umama s ciqem da se ko je proces ustanovqavawa mre`e za{ti~eOsnovni uslov za dobru funkcionalnost ujedine ekonomske, ekolo{ke i socijalne nih podru~ja Natura 2000 najambiciozniji u {uma koje pripadaju Natura 2000 jeste anganaknade. To, tako|e, podrazumeva boqu koevropskoj istoriji, on ne mo`e biti kom`ovanost vlasnika {uma i stru~waka. Naimunikaciju s javno{}u i kontinuirani rad pletiran bez razumevawa, saradwe i doprime, ne postoji namera da se blokiraju sve sa {umarima i udru`ewima vlasnika {uma. nosa {umarskog sektora u svakoj zemqi. Taekonomske funkcije {uma, no najvi{i prioTako }e se ispuniti obaveze u pogledu o~uko je u~e{}e svih zainteresovanih strana riteti u wihovom komercijalnom iskorivawa biolo{ke raznovrsnosti, odnosno do(vlasnika {uma, seoskih zajednica, koncesi{tavawu mora}e se prilagoditi zahtevima kaza}e se da je mogu}e proizvesti kvalitenu onara i ekolo{kih nevladinih organizaciekolo{ke funkcije i o~uvawa biolo{ke rarobu i usluge bazirane na odr`ivim metodaja... ) u upravqawu Natura 2000 podru~ma. jima od posebnog zna~aja.

S obzirom na to da je utvr|ivawe Potrebna saradwa svih zainteresovanih Natura 2000 lokaliteta, prema DirekUkupno 59 vrsta {umskih stani{ta koji su retki ili ugro`eni, pobrojani strana – vlasnika {uma, seoskih zajednica, tivi o stani{tima, ~isto nau~ni prosu na Dodatku I Direktive o stani{tices, vlasnici i korisnici {uma su nekoncesionara, ekolo{kih nevladinih ma i mogu se svrstati u {est kategoriretko naknadno informisani da wihoorganizacija... ja: {ume borealnih evropskih podru~ve {ume pripadaju Natura 2000 mre`i, ja, {ume umrenih evropskih podru~ja, te da }e morati po{tovati dodatne sredozemne listopadne {ume, sredozemne znovrsnosti u najve}em broju {umskih lokaplanove upravqawa. Ovo izaziva wihove retvrdolisne {ume, alpske i podalpske crnoliteta. Ovo mo`e zahtevati promene u poakcije kroz zahteve za kompenzacionim megori~ne i sredozemne planinske crnogori~stoje}oj praksi upravqawa, bilo pronalarama koje je, ukoliko postoji sistem kompene {ume. Uz {umska stani{ta, Direktiva, `ewem novih i dodatnih izvora prihoda i zacije u zemqi, ~esto te{ko odrediti ili ih tako|e, utvr|uje oko 200 `ivotiwskih i vizadr`avawem tradicionalnog oblika upraizra~unati. Iz tog razloga mora se obezbe{e od 500 biqnih vrsta od interesa za EU, vqawa (~ija profitabilnost je u opadawu) diti pravovremena i kvalitetna saradwa izza koje je potrebno obezbediti povoqno staili pove}awem subvencija za kori{tewe me|u svih u~esnika u procesu. Primeri powe o~uvawa i koje su povezane sa {umskim drvnih i nedrvnih {umskih proizvoda dobizitivne prakse iz okru`ewa i zemaqa EU na stani{tima (vrste koje trajno ili povremejenih na odr`iv na~in. ustanovqavawu i upravqawu {umskim Natuno borave, hrane se, reprodukuju i obavqaju Podru~ja Natura 2000 nude prednost u vira 2000 lokalitetima svakako mogu koristidruge `ivotne procese). Isto va`i i za Disokom ekolo{kom i kulturnom kvalitetu ti svim stranama.

Nata{a Kova~evi}

SPORT

~etvrtak13.januar2011.

DNEVNIK

c m y

16

DANAS U [VEDSKOJ PO^IWE SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E (13-30. JANUAR)

Dimitrije Pejanovi} golman

Danimir ]urkovi}

Torevijeha

bek

Darko Stani} golman

Ivan Nik~evi}

Koper

Dragan Marjanac golman

Toledo

Mladen Bojinovi} bek

Antekjera

Monpeqe

krilo

Na pomolu ozdravqewe srpskog rukometa Pre ta~no deset godina na{ rukomet se okitio posledwom medaqom na nekom od velikih takmi~ewa u seniorskom uzrastu (bronzana medaqa u Francuskoj 2001.). U me|uvremenu, iznedrili smo dve sjajne generacije rukometa{a, ro|enih 1984. i 1986. godine. Bili su svetski juniorski vice{ampioni i svetski kadetski {ampioni, pred nama je bila lepa perspektiva, ali smo izvesnost nadolaze}ih uspeha uspeli da ugu{imo tipi~no na{im mentalitetom, u kojem se ne po{tuju sistem u radu i prave vrednosti.

Ve} omatoreli reprezentativci nisu bili spremni da ustupe mesto talentovanim momcima, jer im je mesto u reprezentaciji garantovalo dobar transfer u inostranim klubovima. Jedno vreme sami reprezenta-

tivci su birali selektora, koji je bio marioneta u wihovim rukama. U na{em rukometu nije bilo pojedinca sa vizijom i ~vrstinom karaktera, koji su krasili jednog Jezdimira Stankovi}a, da prese~e nerazmrsiv ~vor i trasira put u budu}nost.

Sve vi{e smo padali na svetskoj rukometnoj lestvici. U skladu s tim topile su se i na{e ambicije. Najpre smo juri{ali na neku od medaqa, potom smo bili zadovoqni direktnim plasmanom na slede}e veliko takmi~ewe, da bismo se na kraju zaglavili u samom bara`u. Nismo negovali struku, mla|e kategorije su bile prepu{tene radu i voqi pojedinaca, bez odgovaraju}eg upliva struke, stvarali smo nabe|ene zvezde, umesto kolektiva i harmoni~ne igre u svim wenim segmentima.

Posle niza trenera u ulozi selektora, na red je, mada neo~ekivano, do{ao proslavqeni reprezentativac Veselin Vukovi}, otvoren i iskren sagovornik, dobronameran ~ovek i stru~wak sa vizijom ostvarewa na{eg nekada{weg rukometnog sjaja. Za ovih nekoliko meseci preduzeo je pionirske korake u radu na stvarawu zdrave i skladne celine, koja ne}e dejstvovati po sistemu – „tr~i i pucaj“, naprotiv – „odbrani se i daj lak gol“!

Na{e reprezentativce ispra}amo kao drugorazredna rukometna nacija, gotovo iz tre}e svetske kvalitetne skupine, sa skrivenom nadom, ali svesni da je ovo mo`da novi po~etak i nagove{taj povratka na stare staze.

Jovo Gali}

Granoqers

Dobrivoje Markovi} krilo

Kuensa

Rajko Prodanovi}

krilo

Vardar

MOMIR RNI], RUKOMETNI REPREZENTATIVAC SRBIJE

Mo`emo svima na megdan

@arko [e{um bek

Leven

Marko Vujin bek

Vesprem

Momir Ili} bek

Kil

Momir Rni} – junior je pro{ao sve mla|e nacionalne rukometne selekcije i sada se nalazi na spisku putnika za Svetsko prvenstvo u [vedskoj. Sin nekada{weg reprezentativca Momira Rni}a ide o~evim stopama. Posle Proletera iz Zrewanina, preko Velewa sada Ceqa gradi po svim procenama uspe{nu karijeru. Poziv da igra za seniorsku selekciju i debi u dresu reprezentacije Srbije na SP do`ivqava kao izuzetnu ~ast.

- Pro{li smo te{ke pripreme, tako i mora jer nam predstoji nadmetawe na svetskom prvenstvu nema mesta taktizirawu.

Znamo ko je sa nama u grupi, a prve dve utakmice sa Al`irom i Australijom moramo da dobijemo, pa onda sa Rumunima da re{avamo pitawe prolaska u drugi krug. Imamo sjajnu atmosferu u nacinalnom timu, dobro smo radili i trenirali, po meni ove pripreme su bile pun pogodak ka`e mla|i Rni}.

U [vesskoj bi mogao da do`ivi{ punu afirmaciju pogotovo {to je nepoznanica koliko }e i da li }e Bojinovi} mo}i da igra.

Nemawa Pribak bek

Nant

Momir Rni}

- Bojinovi} mnogo zna~i ovoj ekipi, ali mi imamo vi{e kvalitetnih igra~a i wegov eventualni izostanak nodomesti}emo mi mla|i. Ne pla{imo se nijednog protivnika,

Ivan Stankovi} bek

Aragon

iskreno jedva ~ekam da {ampionat po~ne, da sve {to smo uve`bavali sprovedemo u delo na parketu.

Kako je raditi sa selektorom Vukovi}em?

Nenad Vu~kovi} bek

Melsungen

Momir Rni} bek

Ceqe

- Nije fraza ako ka`em da mi je veliko zadovoqstvo da radim sa rukometnom veli~inom i legendom kakav je Vukovi}. On na specifi~an na~in zamisli i takti~ku prenesi igra~ima. Kod selektora Vukovi}a nema popusta, ne interesuju ga imena i biv{e zasluge. Dopada mi se wegova rukometna filozofija, za wega je samo teren merilo kvaliteta, voli da u vatru ubacuje i nas mla|e, po ~emu je poznat. [ta mo`e nacija da o~ekuje od rukometa{a u [vedskoj ?

- Ono {to treba da nam bude zajedni~ko je i da budemo realni.

Nismo mi ti koji mo`emo nekome da pretimo, nemamo na to pravo, ali smatram da mo`emo da se pozicioniramo u svetskom rukometu. Imamo tim koji se jo{ uvek stvara, ekstra igra~e koji u napadu mogu da naprave ~udo, ali moramo da igramo mnogo boqu odbranu, to govorim i za sebe ali i u ime ostalih reprezentativaca. Prvi ciq nam je da pro|emo grupu, a onda korak po korak da idemo daqe.

Mo`emo sa svima na megdan, tim smo koji nikada ne uzmi~e - jasan N. Jowev je Momir Rni}.

Alem Toski} pivot

Ceqe

Rastko Stojkovi} pivot

Kielce

Uro{ Vilovski pivot

Vesprem

Vladan Jordovi}

Veselin Vukovi}

trener

selektor

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak13.januar2011.

17

DANAS U [VEDSKOJ PO^IWE SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E (13–30. JANUAR)

Titulu brani Francuska Gradovi doma}ini MALME Malme arena Kapacitet: 12.500 Igraju se me~evi grupe C, grupa II, polufinale i finale

Utakmicom [vedska-^ile (ve~eras u 20.15 u Geteborgu) po~iwe najve}i rukometni doga|aj u 2011. godini - Svetsko mu{ko seniorsko prvenstvo. Na 22. svetskoj smotri najboqih mu{kih reprezentacija u~estvova}e predstavni-

16, koliko ih je bilo sve do Islanda 1995. godine, kada su prvi put nastupile 24 nacije, koliko ih nastupa i danas. Do sada je devet zemaqa osvajalo svetske naslove, rekorderi po broju prvih mesta su [ve|ani i Rumuni. ^ak ~etiri puta im

hodna takmi~ewa. Jedan od kqu~nih igra~a na{eg dr`avnog tima trebalo bi da bude Marko Vujin, koji je vode}i strelac Lige {ampiona. Mladi bek proteklo Evropsko prvenstvo u Austriji je propustio zbog povrede, ali je sada

vom poluvremenu, sa Austrijancima i BiH smo tokom ~itavog me~a konstantno igrali dobro i raduje me visok procenat realizacije napada. Verujem da }e i igra u odbrani biti na vi{em nivou, jer iz dobre odbrane proizilazi i kva-

3. kolo (17. januar)

4. kolo (19. januar)

Srbija - Hrvatska (18, Malme) Danska - Al`ir (20.15, Malme) Australija - Rumunija (20.30, Lund)

5. kolo (20. januar)

Al`ir - Australija (18, Malme) Hrvatska - Danska (20.15, Malme) Srbija - Rumunija (20.30, Lund)

Grupa I (Jen~eping) 22. januar A2 - B3 A3 - B1 A1 - B2

NOR^EPING Himel{talunds hala Kapacitet: 4.300 Igraju se me~evi grupe B

23. januar slobodan dan

GETEBORG Skandinavijum arena Kapaciteta: 12.000 Igraju se me~evi D grupe

Bahrein Egipat Francuska Nema~ka [panija Tunis

Grupa B

24. januar B1 - A2 B3 - A1 B2 - A3

Olimpijski, svetski i evropski prvaci: reprezentacija Francuske

ci 24 zemqe, koje }e biti podeqene u ~etiri grupe, a titulu brani selekcija Francuske. [ampionat }e se odvijati u osam gradova: Malmeu, Geteborgu, Skevdeu, Jon~epingu, Nor~epingu, Lin~epingu, Kristijan{tadu i Lundu, polufinale je predvi|eno za 28. januar, a finale za dva dana kasnije.

Na prvom svetskom prvenstvu 1938. godine u Nema~koj igrale su samo ~etiri reprezentacije. Kasnije je broj u~esnika rastao na osam, pa 12, do

je po{lo za rukom da trijumfuju. Sledi Rusija (SSSR) sa tri. [ve|ani su igrali ~ak 12 polufinala, sedam finala i po tome su najuspe{nija ekipa, iako je Rumunija ostala posebna za sva vremena po{to je igrala ~etiri finala i u svim trijumfovala.

Direktan plasman na ovaj {ampionat izborile su samo aktuelni prvak Francuska, doma}in [vedska, dok su preostale 22 reprezentacije to pravo izborile kroz kvalifikacije. Najvi{e reprezenta-

spreman za nove izazove i isku{ewa.

- Druga polovina pro{le godine za mene je bila izuzetno uspe{na. Posle povrede i propu{tawa EP u Austriji oporavio sam se i vratio u formu. U Ligi {ampiona sa Vespremom postigli smo odli~ne rezultate, uspeo sam sa reprezentacijom da se plasiram na Svetski {ampionat u [vedskoj, nakon izuzetno dva jaka i neizvesna duela sa ^e{kom. Presre}an sam {to sam ponovo u dr`avnom timu i {to

Austrija Brazil Ma|arska Japan Norve{ka Island

Grupa C Al`ir Australija Hrvatska Danska Rumunija Srbija

litetan napad. Pripremama sam vi{e nego zadovoqan i sada sve to {to smo odradili treba da materijalizujemo na SP. [ta mo`emo o~ekivati od Srbije na SP? - Nakon neuspeha u Austriji mnogi su po~eli da sumwaju u nas, ali eliminacijom ^eha i plasmanom na SP potvrdili smo da imamo kvalitet. Na{a pozicija je sada takva da ne smemo nikom da pretimo i obe}avamo velike rezultate. @elimo da odigramo najboqe {to mo`emo, da damo sve od sebe, pa verujem da }e to biti dovoqno da ostvarimo ciq.

Ne bih previ{e da obe}avam, jer su prognoze nezahvalne po{to ima mnogo rivala koji tako|e imaju visoke ambicije.

Selektor Vukovi}e je sve odli~no uklopio i verujem da ne}emo razo~arati navija~e.

25. januar A3 - B3 A2 - B2 A1 - B1

Grupa II (Malme/Lund) 22. januar C2 - D3 C3 - D1 C1 - D2 23. januar D1 - C2 D3 - C1 D2 - C3 24. januar slobodan dan 25. januar C3 - D3 C2 - D2 C1 - D1 * Po dva najboqa tima prolaze u polufinale. Ukoliko u Grupi II igraju [vedska i Danska wihovi me~evi bi}e u Malmeu.

Sistem takmi~ewa Posle prve faze takmi~ewa po tri prvoplasirane ekipe iz A i B grupe formira}e novu - Prvu grupu, ~ije }e se utakmice igrati u Jen~epingu, odnosno iz C i D ~ini}e Drugu grupu sa sedi{tem u Malmeu i Lundu. Kristijan{tad i Lund ugosti}e preostale reprezentacije koje budu posle prve faze plasirane od 4. do 6. mesta. Te reprezentacije bori}e se za plasman od 5. do 12. mesta, a u Skevdeu od 13. do 24. mesta.

U petak, 28. januara, u Kristijan{tadu i Malmeu po~iwe borba za medaqe (18 i 20.30 ~asova), dok su utakmice za tre}e mesto (14.30) i finale (17) predvi|ene za 30. januar u Malmeu.

Grupa D Argentina ^ile Koreja Poqska Slova~ka [vedska *Po tri najboqa tima iz svake grupe nastavqaju takmi~ewe i prenose bodove iz me|usobnih susreta. Ukr{taju se A i B, odnosno C i D grupe.

Od wega se mnogo o~ekuje: Marko Vujin

Dosada{wi osvaja~i Zemqa 1. [vedska 2. Rumunija 3. Nema~ka 4. Rusija/SSSR 5. Francuska 6. Hrvatska 7. ^ehoslova~ka 8. Srbija (SFRJ/SRJ) 9. [panija 10. Poqska 11. Danska 12. Ma|arska 12. Austrija

(18, Malme) (20, Lund) (20.15, Malme)

Hrvatska - Australija (18, Malme) Rumunija - Al`ir (18, Lund) Danska - Srbija (20.15, Malme)

LIN^EPING Kloeta centar Kapacitet: 8.500 Igraju se me~evi grupe B

Grupa A

1. kolo (14. januar)

Hrvatska - Rumunija (18, Malme) Danska - Australija (20.15, Malme) Srbija - Al`ir (20.45, Lund)

2. kolo (16. januar)

LUND Fers i Fro{ta Sparbank arena Kapacitet: 3.000 Igraju se me~evi grupa A i C, grupa II, za plasman od 5. do 12. mesta

SKEVDE Arena Skevde Kapacitet: 2.500 Igraju se me~evi za plasman od 13. do 24. mesta

Grupa C

Autralija - Srbija Al`ir - Hrvatska Rumunija - Danska

KRISTIJAN[TAD Kristijan{tad arena Kapacitet: 4.500 Igraju se me~evi grupe A, polufinale, za plasman od 5. do 12. mesta

JON^EPING Kinarps arena Kapacitet: 7.000 Igraju se me~evi grupe I

Raspored

zlato 4 4 3 3 3 1 1 1 1 0 0 0 0

srebro 3 0 4 3 1 3 2 1 0 1 1 1 1

bronza 4 2 3 0 3 0 2 4 0 2 1 0 0

ukupno 11 6 10 6 7 4 5 6 1 3 2 1 1

cija dolazi iz Evrope, wih 14, koja i predwa~i u kvalitetu rukometa. Me|u u~esnicima sa Starog kontinenta nalazi se i reprezentacija Srbije koja }e se takmi~iti u Grupi C u Malmeu i Lundu, a rivali }e joj biti Al`ir, Australija, Rumunija, Hrvatska i Danska. Rukometa{i Srbije postavili su siq pred ovo takmi~ewe, a to je prolaz u drugi krug i poku{aj da se na|u me|u sedam plasiranih ekipa koje }e iz [vedske obezbediti plasman na Olimpijske igre u Londonu slede}e godine.

Kroz pripremne utakmice orlovi su pokazali zavidnu formu i nagovestili da bi wihov plasman ovoga puta bio znatno boqi u odnosu na pret-

selektor Vukovi} ozbiqno ra~una na mene - rekao je Vujin.

Da li su provere bile kvalitetne?

- U pripremnom periodu smo ostvarili tri pobede (Rusija, BiH i Austrija) i dva poraza (Tunis). Poraze u Tunisu ne bih komentarisao, po{to je doma}in imao veliku sudijsku pomo}. Ruse smo savladali zahvaquju}i odli~noj igri u pr-

Kakav je va{ stav o rivalima u grupi?

- Dobro je {to na po~etku {ampionata igramo sa Al`irom i Australijom, ekipama slabijeg ranga od nas, {to ne zna~i da }emo ih potceniti po{to smo ve} imali negativno iskustvo sa Brazilom pre dve godine u Hrvatskoj. Za o~ekivati je da startujemo sa dve pobede, me~ sa Rumunima bi trebalo da re{ava pitawe koja }e selekcija i}i u drugu fazu, jer po rejtingu Danci i Hrvati su favoriti i selekcije koje su ve} vi|ene u drugom krugu. Ali, poku{a}emo

Stojkovi} i Nikoli} dele pravdu Pored na{ih rukometa{a na Mondijalu u [vedskoj na}i }e se i srpski sudijski par Du{an Stojkovi} iz Ni{a i Nenad Nikoli} iz Leskovca. Ovo }e im biti prvi put da sude na mu{kom Svetskom {ampionatu.

da i u tim me~evima do|emo do povoqnog rezultata i eventualno ih iznenadimo, mada nam Skandinavci tradicionalno ne le`e, ~ak se i u drugoj fazi ukra{tamo sa doma}inom [vedskom, ali su oni slabiji, nego u vreme kada su terorisali sve na velikim takmi~ewima. Mislim da sa wima mo`e da se igra. U toj drugoj eventualnoj fazi rival }e nam verovatno biti i Poqska koja ima odli~an tim, ali sam ja optimista i verujem da i sa wima mo`emo da se nosimo i igramo ravnopravno. Smatram da je `reb bio dosta povoqan po nas, put do uspeha postoji, ali ga mi na terenu moramo prona}i, jer sve zavisi samo od nas uverava Marko Vujin.

Prvu utakmicu na [ampionatu u [vedskoj Srbija igra s Al`irom sutra u 20.45 ~asova uz direktan prenos na RTS-u i Areni 1.

Jovo Gali}

18

~etvrtak13.januar2011.

SPORT

DNEVNIK

Vujo{evi} preuzima Lotomatiku?

Biv{i trener ko{arka{a CSKA Du{ko Vujo{evi} trebalo bi uskoro da preuzme ekipu Lotomatike iz Rima.

Vujo{evi} (51) je pro{le godi-

KUP IZAZIVA^A

TENT izgubio

Odbojka{ice TENT iz Obrenovca pora`ene su u prvoj utakmici {esnaestine finala GM Kapital Kupa izaziva~a.

Igtisad~i je u Bakuu, u Azerbejxanu, pobedio TENT sa 3:0 (25:15, 25:15 i 25:15) posle 61 minuta igre. Druga utakmica }e se odigrati tako|e u Bakuu.

wak preuzme ekipu iz Rima.

Ovaj klub je pre nekoliko dana otpustio {efa struke Matea Boni}olija, a kao privremeno re{ewe pomiwalo se ime Sa{e Filipovskog, koji je sa Vujo{e-

KUP CEV ZA DAME

Zvezda u borbi za finalni turnir

ne raskinuo ugovor sa moskovskim klubom, a trenutno je bez anga`mana. Novi sportski direktor Lotomatike Bogdan Tawevi} `eli da poznati stru~-

vi}em sara|ivao u ekipi CSKA. Me|utim, dolazak Filipovskog trebalo bi da bude prethodnica za dolazak Vujo{evi}a.

NBA LIGA

Debakl Klivlenda Ko{arka{i Los An|eles Lejkersa pobedili su na svom terenu ekipu Klivlenda rezultatom 112:57 u me~u NBA lige. Najefikasniji u pobedni~kom timu bili su Ron Artest i Endrju Binum sa po 15 poena, dok se kod gostiju istakao Alonzo Gi sa 12 poena.

Minesota je na svom terenu pora`ena od od San Antonija 107:96. U pobedni~kom timu briqirao je Manuel \inobili sa 19 poena. Kod doma}ih najboqi je bio Kevin Lav sa 20 poena i 20 skokova. Srpski internaci-

onalac Darko Mili~i} postigao je sedam poena i imao jedan skok za 23 minuta u igri. Crnogorski ko{arka{ Nikola Pekovi} postigao je pet poena za Minesotu i imao tri uhva}ene lopte i jednu asistenciju za ne{to vi{e od osam minuta na terenu.

U ostalim utakmicama NBA lige postignuti su slede}i rezultati: Indijana - Filadelfija 111:103, Sakramento - Vasington pp 133:136, Feniks - Denver 98:132 i Wujork - Portland 100:86.

(Sportservis)

TEMERINSKA SLOGA NA STABILNIM TEMEQIMA: Kratkotrajni zimski predah u srpskoliga{u Slogi iz Temerina iskori{}en je za organizaciju dru`ewa klupskih ~elnika, igra~a, veterana, navija~a i sponzora. Na koktelu su bili predstavnici lokalne samouprave i sportskih kolektiva sa teritorije temerinske op{tine. Izra`eno je zadovoqstvo postignutim rezultatima u jesewem delu trke, po{to je osvajawem 20 bodova i plasmanom na 8. mestu, napravqen stabilan temeq za prole}ne bitke.

Sve ugovorne obaveze prema igra~ima i ~lanovima stru~nog {taba su izmirene zakqu~no sa

posledwim danima minule godine, tako da je u svakom segmentu pozitivna atmosfera. Sloga je ve} sedam sezona ~lan srpskoliga{kog dru{tva i odsko~na daska za afirmaciju mladih igra~a, {to }e i daqe biti prevashodna klupska orijentacija. Veterani crveno-belih odu{evili su prisutne nov~anom donacijom upla}enom na klupski `iro-ra~un, ~ime je samo potvr|eno da Sloga zauzima posebno mesto u wihovom spomenaru. Vreme je u dobrom dru{tvu brzo pro{lo, a novo vi|ewe zakazano je za nedequ, 16. januara, kada }e trener Miodrag Cviji} izvr{iti prozivku.

M. Meni}anin

Komemoracija Bori Kosti}u Komemoracija povodom smrti proslavqenog fudbalera Crvene zvezde Borivoja Kosti}a odr`ana je na stadionu tog kluba u Beogradu. Komemoraciji su prisustvovali ~lanovi porodice, uprave Zvezde, mnogi fudbalski radnici iz doma}ih klubova, Fudbalskog saveza i nekada{wi i sada{wi igra~i Zvezde. Predsednik Skup{tine Crvene zve-

li od wegovog udarca. Bio je dobar ~ovek, po{tovan, ceweni trener i vaspita~. Wegovo ime bi}e utkano u klub - rekao je Mijailovi}.

Biv{i fudbaler Zvezde Dragoslav [ekularac jedva je zadr`avao suze govore}i o biv{em saigra~u, zahvaliv{i mu {to je od wega napravio cewenog igra~a.

Ajverson zavr{ava karijeru?

Ko{arka{ Be{ikta{a Alen Ajverson napu{ta turski klub i zavr{ava karijeru, prenosi Marka pozivaju}i se na turske medije. Nekada{wi NBA star }e zbog povrede odsustvovati sa terena izme|u {est i osam nedeqa i o~ekuje se da u narednim danima objavi odluku o okon~awu karijere.

- Opra{tam se od ko{arka{ke karijere. Sa bolovima koje imam jedva mogu da hodam - rekao je Ajverson.

Tridesetpeogogodi{wi Ajverson, koji je 2001. godine bio MVP u NBA ligi, stigao je u Be{ikta{ u novembru i pru`io solidne partije, ali nikada na nekada{wem nivou.

zde Svetozar Mijailovi} rekao je da je Bora Kosti} bio prava zvezdina zvezda, iako nije formalno progla{en.

- Bora je bio zlatna levica Crvene zvezde i reprezentacije.

Sa pravom su golmani strahova-

- Svi znamo da je Bora bio dobar ~ovek, suprug i otac i veliki golgeter. Bio je izvanredan igra~, znao je da se na|e u dobroj poziciji i nije ~esto proma{ivao. Wegovi golovi podigli su moj ugled kod fudbalera. On je

NEMAWA VIDI], KAPITEN JUNAJTEDA

Igra}emo sve boqe

Kapiten Man~ester junajteda Nemawa Vidi} ocenio je da }e ekipa u narednom periodu igrati boqe i u~vrstiti se na vode}oj poziciji u prvenstvu Engleske.

Junajted posle 22 kola zauzima prvo mesto na tabeli sa dva boda vi{e i dve utakmice mawe od gradskog rivala Man~ester sitija.

- Definitvno postoji pozitivan ose}aj u ekipi. Znamo da do pobede nad Blekburnom od 7:0 nismo igrali dobro. Obi~no u ovo doba godine podi`emo formu. Svi `elimo da osvoji-

mo trofeje ove sezone i popravimo lo{ utisak iz prethodne.

Moramo da nastavimo sa napornim radom, samo tako mo`emo da uspemo - rekao je Vidi}.

Pored Junajteda i Sitija, u trci za titulu u~estvuju jo{ Arsenal, Totenhem i ^elsi.

- Liga je kvalitetnije nego pro{le sezone, koja je zaista bila odli~na.

Ekipe kao {to su Totenhem i Siti su sve boqe, a ima mnogo kvaliteta i kod timova koji se bore za opstanak - zakqu~io je Vidi}.

u{ao u istoriju Zvezde, srpskog i jugoslovenskog fudbala - rekao je [ekularac.

Kosti} je odigrao ukupno 580 utakmica za Zvezdu i postigao 539 golova. Osvojio je ~etiri {ampionske titule i tri Kupa i jedan je od najboqih strelaca svih vremena na prostorima biv{e Jugoslavije.

- Kada u nekim utakmicama pred kraj nismo uspeli da postignemo gol, ja i saigra~i smo padali na 20 metara od gola, po{to smo znali da }e Bora iz dva, tri slobodna udarca posti}i pogodak. Dati 500 golova nije mala stvar - dodao je [ekularac.

Kosti} je debitovao za reprezentaciju u septembru 1956. godine i odigrao 33 utakmice i postigao 36 golova. Sa dr`avnim timom osvojio je zlatnu olimpijsku medaqu 1960. godine u Rimu i iste godine srebro na Kupu nacija. Biv{i fudbaler crveno-belih Vladimir Popovi} ocenio je da Kosti}evi nastupi i rezultati nisu potpuno po{tovani u zemqi i podsetio na wegove ~uvene golove tokom karijere, kada je bio dvostruki strelac protiv Botafoga, a na utakmici protiv Dinama iz Moskve dao je gol sa vi{e od 30 metara slavnom golmanu Lavu Ja{inu.

- Bora odlazi u legendu, na{a zlatna levica, neuporedivi bombarder, tvorac pobeda i trofeja. Mo`da tek sada spoznajemo svu veli~inu Bore Kosti}a naglasio je [eki.

Kosti} je umro 10. januara u 81. godini posle duge i te{ke bolesti.

Odbojka{ice Crvene zvezde zavr{ile su nastup u Ligi {ampiona , ali }e takmi~ewe nastaviti u Kupu CEV. Iz Lige {ampiona ~etiri ekipe }e igrati u ~elenx rundi Kupa CEV, odnosno u borbi za finalni turnir.

Plasman su obezbedili Crvena zvezda, Organika Lo| iz Poqske, Miluz iz Francuske i Fopapedreti Bergamo iz Italije. @reb za Kupa CEV obavi}e se u petak.

KMF BE^EJ RE[IO PITAWE TRENERA

[}epanovi}u vru} krompir Nije dugo ostalo upra`weno mesto {efa struke u futsal prvoliga{u iz Be~eja. Dejana Stanojeva, koji je podneo ostavku zbog izuzetno mr{avog bodovnog salda tokom debitantske polusezone u eliti, zamenio je Goran [}epanovi} iz Novog Sada, kojeg se qubiteqi futsala se}aju kao istaknutog ~lana Tanga.

- Jednu brigu smo prebrinuli, ali nam ostaje da do 4. februara, kada se zavr{ava aktuelni prelazni rok, poku{amo da anga`ujemo nekoliko iskusnih igra~a.

Od toga koliko }emo uspeti da poja~amo igra~ki kadar zavisi s

kakvim ambicijama ulazimo u nastavak {ampionata. Jer, samo ~etiri boda ne daje nam pravo na optimizam. Mislim da }e sve biti daleko jasnije posle prvih {est kola, od kojih ~etiri puta igramo pred na{im vernim navija~ima i dva puta gostujemo rekao je predsednik KMF Be~ej 2003. Milo{ Radanovi}.

Novi {ef stru~nog {taba, momaka s Tise, Goran [}epanovi} je ve} zasukao rukave. Pripreme su po~ele i kako se prvenstvena trka nastavqa prvog februarskog vikenda malo se vremena ima za studiozniji rad. Dodamo li tome da su novajlije jo{ uvek u magli, onda je veliko pitawe koliko }e Be~ejci biti spremni i uigrani za premijernu utakmicu ove godine protiv zrewaninskog SAS-a.

V. Jankov

Suboti~ani zagledani u elitu Rukometa{i Spartaka Vojput su najprijatnije iznena|ewe prvog dela prvenstva Prve lige.

Novajlija u ligi zauzeo je ~etvrto mesto sa 20 bodova, dva mawe od vode}eg Napredka.

Najboqi igra~ Subiti~ana bio je Slobodan Veselinovi} i svakako jedan od najboqih strelaca u ligi.

- Kako je takmi~ewe odmicalo mi smo podizali formu i igrali sve kvalitetnije, {to se odrazilo i na broj osvojenih bodova.Atmosfera u klubu je izuzetna, prava porodi~na {to svakako uti~e na rezultate.zasluga za postignuto, pored nas igra~a, pripada struci i

vrednoj upravi, kao i na{im navija~ima - ka`e Veselinovi}.

Suboti~ani nastavak prvenstvu o~ekuju sa mnogo optimizma.

- Igramo dobro i verujem da }emo igrati jo{ boqe.@eqa nam je da se plasiramo u elitu, s tim {to to ne obe}avamo, jer vi{e je kandidata sa istim ciqem.Nedavno smo u finalu Kupa Vojvodine savladali pan~eva~ki Dinamo i pre svega sami sebi potvrdili da mo`emo da igramo sa ekipama iz Superlige.

Smatram da ima mesta optimizmu za nastvak takmi~ewa, s tim {to nas o~ekuje velika borba.Bi}emo spremni za sve izazove - istakao je trener Svetozar Jovovi}.

S. St.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak13.januar2011.

19

TURNIR U SIDNEJU

IZBOR SPORTISTE SREMA

Bojana Jovanovski u polufinalu Dragana Toma{evi} najboqa Atleti~arka Dragana Toma{evi}, ~lanica kluba Sirmium, izabrana je za sportistu godine Srema.

Toma{evi}eva, koja je u disciplini bacawe diska zauzela {esto mesto na {ampionatu Evrope u Barseloni, laskavo priznawe dobila je {esti put. Za najboqeg juniora progla{en je bacac kugle AK Graditeq iz In|ije Bo`idar Antunovi}, koji je na prvenstvu sveta u Kanadi hicem od 20,20 metara osvojio srebrnu medaqu.

U konkurenciji ekipa na prvom mestu na{ao se FK In|ija.

VOJVODINA OSLABQENA

Povredio se Vuksanovi} Vaterpolista Vojvodine Sr|an Vuksanovi} povredio se na treningu i najverovatnije }e propustiti ostatak sezone. Naime, on je nezgodno pao i povredio lakat. Ruka }e mu biti u gipsu najmawe mesec i po dana, a onda }e uslediti rehabilitacija.

- Najva`nije je da se on oporavi i da sve bude u redu sa rukom, a kada }e se vratiti u bazen otom potom - rekao je direktor kluba Koqa Lazor.

G. M.

Bojana Jovanovski stigla je do polufinala VTA turnira u Sidneju pobedom nad Flavijom Penetom iz Italije 6:4, 6:1. Duel devetnaeastogodi{we Beogra|anke i Italijanke, 24. na listi najboqih teniserki sveta, trajao je jedan ~as i 18 minuta. Bojana u polufinalu igra sa Kineskiwom Na Li. Srpska igra~ica u glavni `reb turnira u Australiji do{la je posle tri trijumfa u kvalifikacijama, a na isti na~in nastavila je da igra. Plasman u polufinale joj je najve}i uspeh u karijeri. Na turniru, koji se igra za nagradni fond od 618.000 dolara, ona je pre Penete savladala Kaju Kanepi iz Estonije i Aravan Rezai iz Francuske. Sve tri su boqe rangirane na VTA listi od srpske teniserke, ali nijedna od wih nije potvrdila svoj rejting u direktnom duelu sa 19 - godi{wom Beogra|ankom. U duelu sa Panetom Jovanovski je ~ak {est puta pravila brejk, pa je duel zavr{en u tako kratkom vremenskom periodu.

Naredna protivnica srpske igra~ice Kineskiwa Li je u ~etvrtfinalu bila uspe{nija od Ruskiwe Svetlane Kuzwecove

Jo{ korak do finala: Bojana Jovanovski

sa 2:1 (3:6, 7:6 (7:4), 6:3). Bio je to izuzetno uzbudqiv duel u kojem je Kuzwecova dobila prvi set, a u drugom vodila sa 5-3.

Usledio je, me|utim, veliki

Sains pobednik devete etape

Viktor Troicki plasirao se u ~etvrtfinale ATP turnira u Sidneju. Troicki je u osmini finala pobedio 38. tenisera sveta Argentinca Huana Ignasija ^elu rezultatom 2:0 ( 6:2, 6:3). Me~ je trajao jedan ~as i 23 minuta, a Troicki u oba seta nije izgubio nijedan servis. Srpski teniser igra}e u ~etvrtfinalu protiv Francuza Ri{ara Gaskea, koji je bio boqi od Andreasa Sepija 3:6, 7:5, 6:4.

Troicki je na 29. mestu ATP liste, dok je Gaske 30. Srpski i francuski teniser odigrali su jedan me|usobni duel u karijeri pro{le godine na ATP turniru u Bazelu, a pobedio je Troicki 6:4, 6:2.

ATP turnir u Sidneju igra se za nagradni fond od 422.300 dolara.

Ju`noafrikanac @inijel de Vilije zaostao 9,02 minuta.

Strit je u konkurenciji motociklista trijumfovao rezultatom od 3:06,56 ~asova. Drugoplasi-

KVALIFIKACIJE ZA AUSTRALIJAN OPEN

Bozoqac pobedio ciklista. Etapa je vo`ena oko Kopijapa u ^ileu, a brzinski ispit dug 235 kilometara Sains je za volanom Folksvegena pre{ao za dva ~asa i 14,39 minuta. Al Atija je imao drugo vreme sa 1,56 minuta zaostatka, dok je tre}eplasirani

rani Belgijanac Frans Ferhoven zaostao je vi{e od tri minuta, dok je tre}e mesto pripalo Francuzu Sirilu Despreu. Predstavnik Srbije Gabor Sagmajster zauzeo je 68. mesto sa zaostatkom od 70,18 minuta i u generalnom plasmanu je 59.

nale Jovanovski je zaradila 29.500 dolara i 200 VTA poena, {to joj garantuje napredak od minimum 20 pozicija na listi najboqih igra~ica.

Troicki lagano do ~etvrtfinala

DAKAR RELI

Branilac titule na Reliju Dakar, {panski automobilista Karlos Sains pobedio je u devetoj etapi, dok je Amerikanac Xona Strit bio najboqi u konkurenciji moto-

preokret i Li Na, koja je postala prva Kineskiwa me|u deset najboqih na VTA listi, bori}e se za ulazak u finale sa Jovanovskom. Plasmanom u polufi-

Srpski teniser Ilija Bozoqac plasirao se u drugoj kolo kvalifikacija za Otvoreno prvenstvo Australije (Australijan Open).

On je bio uspe{niji od [panca Hiqerma Alkaidea sa 2:0 (6:4, 6:4).

Me~ je trajao 68 minuta, a srpski igra~ je uspeo da iskoristi tri od {est brejk lopti. Wegov naredni rival bi}e Australijanac Greg Xons, koji je pobedio Francuza Olivijea Patiensa 4:6, 6:4, 9:7.

Drugi srpski predstavnik u kvalifikacijama Nikola ]iri} nije uspeo da ostvari trijumf. Boqi od wega bio je Amerikanac Rajan Sviting koji je slavio posle dva seta 6:4, 6:2.

U glavnom `rebu trebalo bi da budu Novak \okovi}, Viktor Troicki i Janko Tipsarevi}.

NOVAK \OKOVI] UO^I TURNIRA U MELBURNU

Vreme je za novi trofej Najboqi srpski teniser Novak \okovi} veruje da bi u 2011. godini mogao da razbije dominaciju Rafaela Nadala i Roxera Federera. Tre}i igra~ sveta osvojio je 2008. Australijan open, ali nije nadgradio taj uspeh i nije ostvario svoj san da

-krizu. Morate da je prevazi|ete, morate da ustanete i ka`ete: „Ok, sada zaista `elim da se vratim, sada moram da se posvetim sportu, odigram nekoliko dobrih sezona i do|em do `ivotnog ciqa, a to je prvo mesto na svetu.“

postane prvi teniser sveta. Me|utim, nakon mini krize prouzrokovane promenom reketa i promenom tehnike servisa, \okovi} veruje da }e ove godine osvojiti drugi Gren slem trofej.

- Pro{le su tri godine od mog prvog trijumfa na nekom Gren slem turniru. Nakon toga qudi su o~ekivali da ih osvojim jo{ nekoliko jer sam tada zaista igrao dobro. Ipak, iz nekog razloga sam izgubio psihi~ku stabilnost - rekao je \okovi} i dodao: - Uvek sam isprobavao nove stvari, pa sam promenio i reket. Svako prolazi kroz mini-

Srpski teniser trenutno zauzima tre}e mesto na ATP listi, iza Rafaela Nadala i Roxera Federera. [panac i [vajcarac se mewaju na prvoj poziciji od 2004. godine.

- Mislim da imam sve potrebne kvalitete da budem u samom vrhu. Ipak, u ovom trenutku o~igledno je da su Federer i Nadal najboqi , ali i do sada sam pokazao da mogu da ih pobedim istakao je \okovi}.

Otvoreno prvenstvo Australije u Melburnu po~iwe slede}e nedeqe, a srpski teniser u Melburnu brani ~etvrtfinale iz pro{le godine.

SA @IVOTNE SCENE OTI[AO MILAN – BATA ERCEGAN

Neponovqivi sportski diplomata i gra|anin sveta Jedan od najpoznatijih i najpriznatijih sportskih radnika sveta s na{ih prostora Milan – Bata Ercegan, posle duge i te{ke bolesti, preminuo je u Beogradu u 96. godini `ivota.

Ro|en 1916. godine u uglednoj trgova~koj porodici u Zrewaninu Bata je ceo `ivot posvetio sportu. Bio je na raznim funkcijama, od Okru`nog fiskulturnog saveza Zrewanin, sekretara Saveza sportova Vojvodine, potpredsednik Saveza sportova Srbije, generalni sekretar i potpredsednik SSJ, a od 1972. godine, pune tri decenije, bio je na ~elu Svetske rva~ke federacije (FILA), {to }e malo ko ponoviti. Smrt ga je zatekla kao po~asnog predsednika FILA.Izme|u ostalog, osniva~ je Instituta za fizi~ku kulturu Novog Sada (sada{wi Pokrajinski zavod), za~etnik nau~nog i stru~nog rada u sportu, a odigrao je jednu od kqu~nih uloga da Novi Sad dobije organizaciju Svetskog stonoteniskog prvenstva.

U FILA je radio ~isto amaterski i za taj rad nije dobio nikakvu nadoknadu, ~ak je odbio i bilo kakvu nagradu za svoj rad. Za sebe je

~esto znao da ka`e da je amater, zbog ~ega je posebno bio ponosan, i da mu je `eqa da umre u crnom fraku, kao gospodin. Rukovodio se mi{qu da predstavqa zemqu i trudio se uvek da sledi op{te dru{tvene interese na afirmaciji dr`ave. Dnevno je radio i preko petnaest sati dnevno, a u prilog tome ide i ~iwenica da je na uzglavqu dr`ao faks. @rtvovao se za svoje ideale toliko da mu je pokojna supruga pod stare dane umela da ka`e „da krade wihove posledwe dane“.

Prilokom intervuja za na{ list pre nekoliko godina ^ika Bata, kako su ga od miqa svi zvali, na pitawe kada bi ponovo morao da se opredeli za `ivotni put, da li bi ne{to promenio, on je odgovorio: „To jeste hipoteti~ko pitawe, ali veoma te{ko, ali i lako. Te{ko, jer ~ovek danas u jednom {irokom spektru poslova i funkcija mo`e da bira, a s druge ne bi se mogao odre}i onoga puta kojim sam pre{ao. Kada bi se ponovo sve to desilo izabrao bih isti put, jer sam u`ivao sve po~asti, primio sva najvi{a na{a i strana odlikovawa. Bio sam primqen od 30 do 40 {efova

dr`ava, kraqeva, predsednika republika, i prema tome to mi je kapital koji retko ko mo`e sebi da priu{ti. Zahvaquju}i sportu sve sam to uspeo i ponovo bih izabrao isti put. @rtvovao sam sve za sport. Nemam vikendicu, nemam ni{ta od materijalnih dobara, nisam primao ni duplu platu, ve} sam imao samo svoj entuzijazam i qubav u sportu. Moje bogatstvo je du{evno i ono je najvrednije“.

Zanimqivo je to da je Bata Ercegan izuzev Olimpijskih igara u Londonu 1948. godine bio na svim narednim olimpijadama, to zna~i na ~etrnaest. Milan Bata Ercegan je bio prvi Jugosloven koji je u{ao u Ku}u slavnih.

Sve svoje trofeje i sva velika odlikovawa i priznawa (preko 2.000) poklonio je muzejima u Novom Sadu, Zrewaninu i Muzeju Olimpijskog komiteta Srbije.

Bata je pored materweg jezika govorio jo{ ~etiri (francuski, nema~ki, ruski i ma|arski), ~ime se sklapa mozaik o ~oveku sa uspe{nom sportsko-diplomatskom karijerom.

Prebogat `ivot Milana Bate Ercegana, po~asnog predsednika FILA, gra|anina sveta, ~ije se ime na svim meridijanima i najzaba~enijim mestima izgovara s posebnim uva`avawem i po{tovawem, osta}e kao uzor sada{wim i budu}im generacijama Srbije.

J. Gali}

20

SPORT

~etvrtak13.januar2011.

DNEVNIK U VOJVODINI BRZO ODLU^ILI

LISTA FIFA

Zeqkovi} slobodan, Drini} u Pe}incima

Srbija 23.

Reprezentacija Srbije ostala je na 23. mestu na januarskoj rang-listi Svetske fudbalske federacije (FIFA), na kojoj ima samo mawih promena u prvih 20. Prva dva mesta ubedqivo dr`e finalisti pro{logodi{weg Svetskog prvenstva, [panija ima 1887 bodova, a Holandija 1723. Srbija je na 23. mestu sa 832 boda.

Prvih 20 na rang listi FIFA: 1. [panija (1), 2. Holandija (2), 3. Nema~ka (3), 4. Brazil (4), 5. Argentina (5), 6.

Engleska (6), 7. Urugvaj (7), 8.

Portugal (8), 9. Hrvatska (10), 10. Egipat (9), 11. Gr~ka (11), 12. Norve{ka (12), 13. Rusija (13), 14. Italija (14), 15. ^ile (15), 16. Gana (16), 17. Slovenija (17), 18. SAD (18), 19.

Francuska (18), 20. Slova~ka (20).

(B92) ZBOG SRBIJE

Irci tra`e 60.000 funti Fudbalski savez Severne Irske tra`i od Uefe od{tetu od 60.000 funti zato {to }e se utakmica kvalifikacija za Euro 2012. sa Srbijom igrati pred praznim tribinama. Delegacija }e na sastanku u @enevi sa predsednikom Uefe Platinijem razmatrati svoj zahtev. Oni ne}e tra`iti da UEFA promeni odluku, ali ho}e 60.000 funti, kako bi svojim navija~ima mogli da nadoknade tor{kove, jer su ve} rezervisali avionske karte i sme{taj.

Podsetimo, disciplinska komisija Uefe je zbog incidenta u \enovi odredila Srbiji nov~anu kaznu od 120.000 evra i jednu utakmicu bez publike.

LISTA IFFHS

Pad Partizana i Zvezde Partizan se trenutno nalazi na 85. poziciji na najnovijoj listi Me|unarodnog instituta za fudbalsku istoriju i statistiku (IFFHS). Partizan je u odnosu na pro{lomese~nu listu nazadovao za 23. mesta. Crno-beli su sakupili 135 bodova.

Crvena zvezda je pala za deset mesta i sada se nalazi na 309. poziciji. Beogradski klub deli ovo mesto sa ekipom Zriwski. Obe ekipe su sakupile po 71 bod. Suboti~ki Spartak je napredovao za 12. mesta i nalazi se na 314. poziciji sa 70 poena. Suboti~ani ovo mesto dele sa jo{ devet klubova. Prvo mesto preuzeo je milanski Inter sa 300 bodova, ispred Bajerna koji je pao na drugu poziciju sa 268.

Barselona je pala na tre}u poziciju sa 266 poena.

Lista: 1. (2) Inter (Italija) 300 bodova, 2. (3) Bajern (Nema~ka) 268, 3. (1) Barselona ([panija) 266, 4. (5) Atletiko ([panija) 244, 5. (4) Estudijantes (Argentina) 235, 6. (8) Liverpul (Engleska) 232, 7. (10) Internasional (Brazil) 231, 8. (6) ^elsi (Engleska) 222, 8. (6) Man~ester junajted (Engleska) 222, 10. (8) Porto (Portugalija) 219,5....

85. (62) Partizan 135... 309.

(299) Crvena zvezda 71.... 314.

(326) Spartak 70...

(Sportservis)

Grom ubio masera Maser Rasinga iz Aveqanede umro je po{to ga je na treningu udario grom. Rasing je naveo da je 61-godi{wi Sesar Nardi radio u klubu 10 godina. On je stradao kada je na treningu stajao pored metalne prskalice za teren. Igra~ Brajan Quj tako|e je pogo|en, ali je pro{ao bez te`ih povreda.

- [okirani smo i te{ko nas je pogodilo ono {to se desilo.

Svi smo mnogo voleli Nardija i bio je vrlo posve}en svom poslu - rekao je predsednik kluba Rodolfo Molina.

Rade po posebnom re`imu: Jovanovi}, Bogi} i Fejsa

PRIPREME KULSKOG HAJDUKA

Od subote `e{}e Fudbaleri Hajduka su nakon zdravstvenih pregleda i testirawa imali prvi susret s loptom. Na terenu sportskog centra Va{ari{te, podeqeni u dve ekipe, odigrali su dva puta po 20 minuta, a rezultat tog odmeravawa snaga je bio nere{en -2:2. Golove za plavu ekipu postigli su Kasalica i Licemberger, dok je oba gola za belu ekipu postigao Ki{.

Od {efa stru~nog {taba Dragoquba Bekvalca potra`ili smo odgovor na pitawe da li su fudbaleri spremni do{li na pripreme.

- Razumqivo je da iz opravdanih ili mawe opravdanih razloga niko nije mogao stoprocentno da odradi ono {to je tra`eno, ali nisam nezadovoqan - odgovorio je Bekvalac. [ta je bio ciq kontrolne utakmice?

- @eleo sam da vidim mlade momke koji su bili pozajmqeni drugim klubovima, kao i one koji su jesenas mawe igrali ili Novi Sad takmi~arsku polusezonu u Prvoj fudbalskoj ligi Srbije zavr{io je na 11. mestu sa 22 boda.Trener Zoran Govedarica je kao debitant na klupi kanarinaca, sa renoviranim i nikad mla|im timom, uspeo da prebaci planirani broj bodova.A zimska pauza je prilika da se re{e mnogi organizacioni i finansijski problemi koji su ozbiqan teret za normalno funkcionisawe kluba.Do po~etka priprema i prozivke, koju }e tandem Govedarica - Todi} obaviti, ostalo je ne{to mawe od nedequ dana, a do tada najvi{e posla ima}e sportski direktor Vladimir ]etkovi}.

su nam se kasnije prikqu~ili.

Za oko mi je zapao mladi ]ovin, videlo se da poseduje kvalitet i da ima puno prostora za napredak.

li smo direktora Aleksandra Vla{kali}a?

- Komazec je na probi u Slova~koj, zadovoqio je i sada je na klubovima da se dogovore oko

Plavi–Beli 2:2 Sportski centar Va{ari{te, gledalaca pedesetak, sudija: Dejan [}epanovi} (Kula). Strelci: Kasalica u 9. i Licemberger u 12. minutu za Plave, a Ki{ u 17. i 35. minutu za Bele.

BELI: Manolov, Pauqevi}, Kova~evi}, Rexi}, Lali}, ]ovin, Maksimovi}, Ki{, @ivanovi}, Bagi} i Petrovi}.

PLAVI: Bra}, Kaurin, Top~agi}, Markovi}, Koji}, Varga, Licemberger, Bo{kovi}, Kasalica, Sekeru{ i Mara{.

Kapiten Bogi}, Fejsa i Jovanovi} su radili po posebnom re`imu.

- Fejsa ose}a posledice povrede, a po{to je teren veoma te`ak nismo hteli ni{ta da rizikujemo, a za Bogi}a i Jovanovi}a ne treba strahovati da }e i po posebnom re`imu rada biti spremni za prvenstvo - pojasnio je Bekvalac.

Na treninzima nema Komazeca, Marjanovi}a, Ramadanija i Lalevi}a. [ta je sa wima, pita-

eventualnog prelaska. On se ve~eras vra}a i odmah }e se prikqu~iti ekipi. [to se Marjanovi}a i Ramadanija ti~e oni treba da obave razgovor sa klupskim rukovodstvom o svom statusu, dok je Lalevi} izrazio `equ da nas napusti, planira da ode u Ameriku - pojasnio je Vla{kali}.

Fudbalere od subote o~ekuje poja~an re`im rada sve do odlaska u Ohrid (1. februara). \. Bojani}

Prva faza zimskih priprema, ti priliku da se po povratku nakoja se zavr{ava 26. februara metne, pa }emo u skladu s tim i prijateqskom utakmicom sa Dodoneti kona~an sud – veli Panwim Sremom, bi}e posebno vateli}. `na za sve igra~e koji tra`e me\or|e [u{war, talentovani sto u avionu za drugu fazu prinapada~ imao je sjajnu polusezoprema. Me|u wima su bila i dvonu u Dowem Sremu. Stoga su u jica fudbalera koji su ove zime stru~nom {tabu procenili da stigli u FC “Vujadin Bo{kov”. }e za wegov razvoj najboqe biti Re~ je o Dancu Martinu Pederda i prole}e provede u srpskosenu i Mladenu Zeqkovi}u, ali je za jednog od wih ve} sada svaka nada usahla.

Igra~ koji je pro{ao fudbalsku {kolu Novog Sada sa Detelinare, dvadesettrogodi{wi Zeqkovi}, o~igledno nije zadovoqio stroge kriterijume stru~nog {taba Vojvodine na ~elu sa {efom Zoranom Milinkovi}em.

Tu vest potvrdio je i sportski direktor Miodrag Panteli}.

– Prema na{oj proceni Zeqkovi} nam ne bi doneo neophodni kvalitet vi{e, tako da ne `elimo bez potrebe da gomilamo igra~ki kadar – istakao je Damir Drini} Panteli}.

Iako je nekada{wi igra~ Alliga{u koji ima ambicije za viborga i mladi reprezentativac {i rang.

Danske Pedersen, koji je prote- Wemu }e se pridru`iti i klih {est meseci proveo u Vagolman Damir Drini}. Verujemo luru sa Islanda, stigao uz velida }e za obojicu biti korisnije ku pompu, jasno je da i wemu prdda narednih {est meseci provedu stoji `estoka borba ukoliko ne u Pe}incima – ka`e Panteli}. namerava da do`ivi Zeqkovi}eU Vojvodini }e verovatno do vu sudbinu. kraja sedmice odlu~iti da li }e - Pedersen zbog privatnih drugu fazu priprema, u kojoj Noobaveza treba da se vrati u Danvosa|ane o~ekuje pet trening sku. Na osnovu prvih utisaka niutakmica, odraditi na Kipru, je nas uverio da mo`e da bude poTurskoj, Hrvatskoj ili Crnoj ja~awe za Vojvodinu, ali }e imaGori.

S. S.

NOVI SAD NA PREKRETNICI

Re{ewe na pomolu bleme u kluba koji nosi ime grada. Bilo je vi{e razgovora i kontakta sa bitnim qudima iz dru{tveno- politi~kog miqea kako bi se do{lo do re{avawa nagomilanih problema - rekao je ]etkovi} i dodao:- Na dobrom smo putu da na|emo pozitivno re{ewe za te{ku situaciju koja se godinama unazad pogor{avala, a ove sezone kulminirala. O~ekujem da }e mngo toga biti jasnije do po~etka priprema.

Milovac u Ma|arskoj Sjajne partije Zorana Milovca u jesewem delu nisu ostale nezapa`ene, pa je proteklih dana na adresu kluba stiglo nekoliko primamqivih ponuda za ovog stamenog napada~a. Najuporniji su bili predstavnici ma|arskog prvoliga{a \era pa }e Milovac ubudu}e nositi wegov dres.Ina~e, Milovac je za novi Sad jesenas postigao sedam golova.

- Po zavr{etku polusezone pokrenuli smo akciju da se na{ klub postavi na zdrave temeqe.

Predsednik Toma Jo{anov najzaslu`niji je {to je u proteklom periodu Novi Sad opstao, ali je zato kovertirao ostavku kako bi skrenuo pa`wu gradskim ~elnicima na goru}e pro-

I mladi stru~wak Dejan Govedarica ima pune ruke posla.

- Prelazni rok je u toku, na tr`i{tu je mnogo igra~a i uslovno re~eno ponuda je {arolika. [to se ti~e Novog Sada, za sada je oti{ao samo Zoran Milovac u ma|arski \er, a ispusnice su zatra`ili Milo{

Vladimir ]etkovi}, Sa{a Todi} i Zoran Govedarica

Josimov, Nemawa Vu~i}. Milo{u Vesi}u ugovor je istekao i on je dobio odre{ene ruke u potrazi na novim anga`manom.

Kapiten Sa{a Bogunovi} izrazo je `equ da u slu~aju povoqnog aran`mana u inostranstvu promeni sredinu. Na upravi je da obavi razgovore sa na{im najboqim igra~em i da poku{a

Foto: F. Baki}

da zadr`i Bogunovi}a do kraja {ampionata. Na{e igra~e koji su bili na pozajmici u drugim klubovima vrati}emo, a raduje nas oporavak Aleksandra Jovanovi}a i Damira ^ekovi}a.

Oni }e uskoro krenuti sa laganim treninzima i na wih najozbiqnije ra~unam - saop{tio je Govedarica,a zatim dodao:-

Australijanac na Detelinari Da uprava prvoliga{a sa Detelinare ne sedi skr{tenih ruku po pitawu poja~awa govori dolazak na Detelinaru 22 - godi{weg Australijanca Xona Belma.

Ovaj igra~ sredine terena je preko Engleske (nije dobio radnu dozvolu) stigao u Novi Sad. Belmea je preporu~io Du{an Pura} koji `ivi i radi u Australiji.

Zahvaquju}i dobrim kontaktima ~elnika sa Detelinare i preporuci Du{ana Pura}a koji `ivi i radi u Australiji.Fudbalskim ume}em Belme je zadovoqio stru~ni {tab i osta}e na Detelinari.

Proteklih godina Novi Sad i Vojvodina uspe{no sara|uju, mladi igra~i iz Vo{e se kale na Detelinari i smatram napreduju. Zahvalio bi se sportskom direktoru Miodragu Panteli}u i generalnom sekretaru Radisavu Rabrenovi}u na dosada{w uz verovawe da }e ona i ubudu}e biti plodonosna i da }e Vo{ini mladi}i i ubudu}e igrati na na{em stadionu - istakao je Govedarica.

I. Grubor

PROMOCIJA GORANA STEVANOVI]A U GANI

Mnogi bi voleli da su na mom mestu Srpski stru~wak Goran Stevanovi} predstavqen je kao novi selektor reprezentacije Gane.

Na promociji u Gani, 44godi{wi trener je potpisao dvogodi{wi ugovor, pa }e ekipu voditi na turnirima Kupa afri~kih nacija. Biv{i trener Partizana zara|iva}e mese~no 30.000 evra, a na klupi Gane nasledio je zemqaka Milovana Rajevca.

- Odu{evqen sam {to sam do{ao na mesto selektora, posle toliko pregovora. Reprezentacija Gane je tim velikog renomea u svetu. To je veliki izazov i bi}e veliko iskustvo. Nadam se da }u ispuniti o~ekivawa.

Gana ima veoma dobar tim i znam da bi mnogi treneri voleli da se na|u na mom

mestu danas. Zato `elim da odvedem ovaj uzbudqiv tim u blistavu budu}nost - rekao je Stevanovi}.

Stevanovi} je stigao u trenutku kada su Crne zvezde u vrhunskoj formi po{to su stigli do finala Kupa afri~kih nacija i ~etvrtfinala Svetskog {ampionata.

- Svestan sam da mi posao ne}e biti lak. U ovom trenutku Gana je me|u pet najboqih reprezentacija na svetu - ka`e Stevanovi}.

Rajevac je napustio klupu Gane u septembru kada mu je istekao dvogodi{wi ugovor. Stevanovi} }e biti tre}i srpski stru~wak na klupi Gane, po{to je svojevremeno ovaj tim predvodio i Ratomir Dujkovi}. ^etrdeset~etvorogodi{wi stru~wak }e zaraditi 250.000 evra ukoliko odvede Ganu na Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine. On }e duplirati svoj bonus ukoliko pro|e grupnu fazu, a za titulu prvaka sveta bi}e nagra|en sa milion evra.

ODMOR

DNEVNIK

~etvrtak13.januar2011.

21

Kre}e zlatiborska Pr{utijada radicionalna zlatiborska turisti~ko- privredna manifestacija Pr{utijada bi}e odr`ana u Ma~katu od 14. do 16. januara, najavili su danas predstavnici Turisti~ke organizacije Zlatibora. ^lan organizacionog odbora Arsen |uri} rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu da }e na ovogodi{woj Pr{utijadi u~estvovati 22 izlaga~a iz zlatiborskog kraja, koji }e na prodajnoj izlo`bi predstaviti svoje proizvode - gove|u i sviwsku pr{utu, slaninu, kobasicu, stequ, pastrmu...

On je podsetio da manifestaciju svake godine poseti vi{e od 20.000 qudi.

Proizvodwa suhomesnatih specijaliteta samo u op{tini ~ajetina zapo{qava vi{e od 1.000 qudi. Postoji nekoliko velikih kompanija koje se wome bave, ali i vi{e od 100 malih porodi~nih firmi koje to rade na tradicionalan na~in.

U okviru manifestacije bi}e organizovana i stru~na pre-

T

davawa i obuka proizvo|a~a, na temu razvoja seoskog turizma i za{tite geografskog porekla poqoprivrednih proizvoda. \uri} je rekao da tradicija u proizvodwi suhomesnatih

proizvoda postoji vekovima, a da vi{e od 95 odsto proizvo|a~a izra|uje te proizvode upravo na taj na~in, od stoke sa zlatiborskog podru~ja, {to je ve} postalo srpski brend, pa su se

na{li i oni koji `ele da ga kopiraju.

Jedan od izlaga~a bi}e i firma „A}im“, ~iji vlasnik |or|e }osi} ka`e da je jedinstven po tome {to proizvodi dalmatinski pr{ut, pancetu i kulen na Zlatiboru. On je na Zlatibor do{ao sredinom 90-ih godina i ka`e da se ta planina pokazala kao idelano podru~je za proizvodwu takvih proizvoda.

U posledwe vreme, po~celi smo da pravimo i proizvode su{ewem bez dima, kao {to preporu~uju evropski stru~waci, ka`e }osi}.

Kao prate}i program predvij|en je nastup KUD „Zlatibor“, peva~kih grupa „Zlatiborac“ iz Ro`anstva i „Zlatiborska zora“ iz Brane`aca, kao i dueta bra}e Radovi} iz Jablanice.

Na „Pruustijadi“ }e biti progla{en najboqi izlaga~, prema glasovima posetilaca.

Oni }e, pak, glasawem u~estvovati u nagradnoj igri, u kojoj }e mo}i da osvoje xak pr{ute, kvadratni metar slanine i 10 metara kobasice.

VIMINACIJUM

Prvi arheolo{ki park u Srbiji a mestu ovog prvog arheolo{kog parka u Srbiji, pre 18 vekova, prostirao se grad sa poplo~anim ulicama, vilama, kasnoanti~kim bazilikama, kupatilima, vodovodom, kanalizacijom i kamenim palatama sa centralnim grejawem, poqoprivrednim imawima i putevima koji su povezivali Viminacijum sa ostalim gradovima. U wemu se 249. godine odmetnik Pakacijan proglasio za cara i uspostavio prestonicu. Po~etkom 5. veka Viminacijum su do temeqa razorili Huni te, budu}i da je pro{ao kao Pompeji, nazvan je „Balkanski Pompeji“. Obnovio ga je car Justinijan.

Budu}i da se Viminacijum nalazi na prostoru napredovawa povr{in-

N

skog kopa „Drmno“ ula`u se napori da se {to vi{e sa~uva svedo~anstva toga vremena.Do sada je otkriveno 13.000 grobnica, {to je svetski rekord za jedan lokalitet. U muzeju obli`weg grada Po`arevca, nalaze se brojni predmeti sa ovog lokaliteta, nadgrobni spomenici, unikatni grb Viminacijuma sa bogiwom koja za{titni~ki stavqa ruke na glave bika i lava kao i preko 200 varijanti rimskog novca sa likovima 14 vladara.

Ova izuzetna turisti~ka atrakcija nalazi se u programima brojnih turoperatora a spada u obaveznu destinaciju turisti~kih grupa koje plove Dunavom kroz srbiju na putu od Be~a do Konstance.

(ISTN)

Turisti~ka promocija Srbije u Holandiji uristi~ka organizacija Srbije, u skladu sa svojim aktivnostima na promociji turizma Srbije u inostranstvu, saop{tila je danas da organizuje predstavqawe na sajmu turizma „Vakantiebeurs“, koji se odr`ava u holandskom gradu Utrehtu od 11. do 16. januara 2011. godine.

TOS je zakupio i opremio izlo`beni prostor - {tand veli~ine 50 metara kvadratnih, na kojem }e zajedni~ki nastupiti i Turisti~ka organizacija Beograda, Turisti~ka organizacija regije Zapadna Srbija, Turisti~ka organizacija ~a~ka i Kamping asocijacija Srbije. Na {tandu u Utrehtu }e nastupiti i turisti~ke agencije iz Srbije - „Magelan Korporej{n“, „Panakomp Trevel end Trejd“, „Panoramik Trevel“ i „Glob Metropoliten Turs“, kao i holandski organizator putovawa koji ima Srbiju u svojim programima - „Tajm tu trevel“.

T

Na {tandu }e biti predstavqena celokupna turisti~ka ponuda Srbije, sa posebnim naglaskom na kratke odmore u gradovima, aktivni odmor na Dunavu i u zapadnoj Srbiji, sme{taj u kampovima i seoskim doma}instvima, ponudu tura vezanih za kulturu i muzi~ke manifestacije koje se odr`avaju tokom leta u Srbiji.

TOS je danas na {tandu organizovao prezentaciju turisti~ke ponude Srbije za novinare i organizatore putovawa, uz koktel na kome su slu`eni specijaliteti iz srpske nacionalne kuhiwe. „Kao rezultat dugogodi{wih promotivnih aktivnosti na ovom tr`i{tu, do{lo je do pove}awa broja turista za 11 meseci 2010. godine (januar-novembar), u odnosu na isti period 2009. godine za 17 odsto, a broj no}ewa je porastao ~ak za 25 procenata“, navedeno je u saop{tewu TOS-a.

Ara`man „prin~evsko ven~awe” sve popularniji U Nema~koj je nastala prava jagma za novoosmi{qenim paket aran`manom za London koji je u ponudi povodom ven~awa princa Vilijama i Kejt Midlton 29. aprila u Vestminsterskoj opatiji.

„Jigsaw“ u kojem je Vilijamova devojka jedno vreme radila kao menaxer.

Kupci specijalnog aran`mana mo}i }e da vide i Bakingemsku palatu kao i tvr|avu London tauer gde je izlo`en kraqevski nakit i

Aran`man, posve}en u prvom redu mladim Nemicama, koje ne mogu da pre`ale {to }e se stariji sin Lejdi Dajane uskoro ven~ati, obuhvata sme{taj i obilazak mesta u Londonu koji se vezuju za prin~evski par. Predvi|ene su, izme|u ostalih, posete juvelirnice „Garrard“ u kojoj je kupqen Kejtin vereni~ki prsten, Vestminsterske opatije i modnog butika

u kojoj su bile zato~ene dve od {est supruga kraqa Henrija VIII. Paket aran`man ko{ta 295 evra bez avionske karte, ali turisti }e se iz Londona vratiti sa dve {oqe sa likom princa Vilijama i Kejt Midlton, pi{e nema~ka {tampa, pozivaju}i se na agenciju TUI koja tvrdi da vlada ogromno interesovawe za ovaj aran`man.

Kinezi sve boqi turisti ~ekuje se da }e ove godine vi{e od 57 miliona kineskih turista putovati u inostranstvo, i da }e potro{iti 55 milijardi dolara, prenosi list “^ajna dejli” izve{taj Kineske akademije za turizam.

Prema ovom izve{taju tri miliona vi{e Kineza putova}e ove godine van zemqe u odnosu na pro{lu godinu, i tro{i}e vi{e. Kako se procewuje u izve{taju 54 miliona kineskih turista koliko ih je putovalo u inostranstvo pro{le godine potro{ilo je 48 milijardi dolara.

Sa druge strane Kina je pro{le godine imala prihod od 46 milijardi dolara od 132 miliona turista u zemqi.

„Kina je najve}i izvor turista u Aziji i broj kineskih turista nastavqa vrtoglavo da raste“, rekao je za list Dai Bin, direktor Akademije za turizam.

On je rekao da je o~igledno da su tokom pro{le godine kineski turisti mnogo vi{e potro{ili u inostranstvu nego {to su bili prihodi od turizma u zemqi. Kao razlog za ovo Dai navodi pove}awe broja Kineza koji putuju u inostranstvo, ali tako|e i wihovu veliku kupovnu mo}. Dai je tako|e rekao da kineska turisti~ka industrija jo{ uvek nije dovoqno razvijena i naveo da li~i na „sredove~nog ~oveka“ u pore|ewu sa turisti~kim tr`i{tem van zemqe koje li~i na „mladi}a punog snage“.

O

Izaberite idealno putovawe ko planirate da putujete po svetu, mo`da }ete naleteti na te{ku odluku birawa odredi{ta svog putovawa. Izbor destinacija i na~ina putovawa je velik, ali to je ne{to s ~im se mo`ete pozabaviti danima ili nedeqama pre nego {to donesete kona~nu odluku.

bude veliki problem. Poku{ajte da saznate {to vi{e podataka o najatraktivnijim destinacijama.

Literatura o putovawima nudi {irok izbor dobrih informacija.

ne{to zanimqivo da se vidi. Za stvari koje su mawe „turisti~ke“ probajte da pitate lokalno stanovni{tvo. Oni }e vam re}i za mesta koja znaju samo oni i koja drugi gosti ignori{u.

Aktivnosti

Na|ite jedinstveno mesto za posetu

Napravite listu

Probajte da razmislite o tome {ta }ete raditi kad stignete na odre|enu destinaciju. Ho}ete li i}i na rafting, planinariti, voziti bicikl, roniti? Budite sigurni da imate adekvatnu opremu i kondiciju za odabranu avanturu. Podsetite se da }ete se verovatno na}i na stazi za turiste.

Veliki gradovi mogu zvu~ati vrlo dobro kao turisti~ke destinacije, ali stvar je u tome da svi oni izgledaju vi{e-mawe isto. Naravno, postoje izuzeci - Pariz, Prag ili Istanbul. Tako|e, mo`da ne}ete `eleti da se vozite taksijem, ve} prevoznim sredstvima koje koristi doma}e stanovni{tvo, poput autobusa, tramvaja ili bicikla. [etwa, zaustavqawe u malim skrivenim prodavnicama ili luwawe malim, zapu{tenim ulicama trebalo bi da vam pru`i jedinstven do`ivqaj.

A

Najboqe {to mo`ete u~initi jeste da napravite listu najboqih deset mesta koje ste oduvek `eleli da posetite. Lista mo`e ukqu~ivati razli~ite dr`ave ili ~ak razli~ite gradove u istoj dr`avi.

Nije va`no koju }ete destinaciju upisati pod brojem jedan i ne bi trebalo da brinete kako }ete do tamo do}i. Po{to je industrija turizma jako razvijena, do}i na neko odre|eno mesto ne bi trebalo da

Upoznajte mesto Postoje dobri razlozi za{to neka mesta postanu turisti~ka odredi{ta: lako su dostupna i tamo ima

22

kultura

~etvrtak13.januar2011.

FE STI VAL ULI^ NIH SVI RA ^A KROZ OBJEK TIV BRAN KA LU ^I ]A, FO TO RE POR TE RA „DNEV NI KA”

Do at mos fe re i bez to na

Festival uli~nih svira~a, lako je zakqu~iti i bez istra`ivawa, Novosa|anima je jedan od omiqenih. Prepun centar grada, velika voqa i `eqa da se bude deo atmosfere, osmesi, muzika, u`ivaoci i izvo|a~i svih uzrasta, izgleda, sklonosti i ukusa, samo su deo septembarske sve~anosti koja svake nove sezone i {kolske godine okupa i umije Novi Sad. Novo-

lista, a izlo`ba }e biti postavqena i otvorena od subote.

- Ponu|ena izlo`ba bi}e samo jedan mali presek od nekoli ko de se ti na fo to gra fi ja snimqenih tokom protekle decenije na festivalu koji se izdvaja svojom originalno{}u ka`e Lu~i}. - Fotoaparat ne bele`i zvuk, ali uvek poku{avam da se na slici oseti duh atmosfere i bez tona.

datak da se uvek vidi ili prepoznaje gde se to de{ava, jer je Novi Sad kao grad bitan deo tog spektakla - obja{wava Lu~i}. - Ono {to „ote`ava” moj posao je to {to su muzi~ari koji u septembru gostuju na ulicama na{eg grada vrlo inventivni i niko ne zna kako }e da reaguju u odre|enoj situaciji, odnosno kakva }e da bude reakcija publike, jer me|usobna komu-

dnevnik KON CERT BO RI SA KO VA ^A 22.JA NU A RA U SI NA GO GI

Mu zi ka iz ze mqe Pa no ni je Poznati novosadski kompozitor, instrumentalista i multi medi jal ni umetnik Bo ris Ko va~ pri re|uje 22. januara koncert u Sinagogi, na kojem }e predstaviti svoju kamernu muziku, ili, kako najavquje organizator Muzi~ka omladina Novog Sada, posle - istorijsku klasi~nu muziku iz zemqe Panonije. Novi projekat Borisa Ko va~a predstavqa iz bor iz opusa wegove kamerne muzike pisane za razli~ite sastave, od guda~kog kvarteta do me{ovitog kamernog orkestra (sve do 15 ~lano va). Reper to ar ovog koncerta predstavqa izvesnu retrospektivu Kova~eve dosada{we karijere, kao i materijale s novog albuma „Catalogue of Memories” (2010).

Povod za ovaj, kao i za koncert 25. januara u Kolar~evoj zadu`bini u Beogradu, jeste dvostruko CD izdawe „Chamber Music” koji su pre nekoliko meseci objavile dve diskografske ku}e: „Long Arms“ iz Moskve (za svet) i beogradska Produkcija B92 (za Srbiju).

Na najavqenim koncertima nastupi}e orkestar „New Ritual Ensemble„ u kojem je elita novosadskih kamernih muzi~ara, predvo|ena Guda~kim kvartetom „TAJJ“, i beogradskom etno peva~icom Svetlanom Spaji}, a tu su i harfistkiwa Ivana Pavlovi}, kao i klasi~ni gitarista Vuka{in Mi{kovi}, koji `ivi i radi u Austriji.

^lanovi ovog orkestra su: Aleksandra Kr~mar ]ulibrk, prva violina, Svetlana Spaji}, alt, Slobodanka Stevi}, klavir, Boris Kova~, sopran i alt saksofon, Sini{a Mazalica, kontrabas, Jelena Filipovi}, viola, Sa{a Pani}, fagot, Lav Kova~, udaraqke, bubwevi, Vuka{in Mi{kovi}, klasi~na gitara, Timea Kalmar, violin~elo, Ivana Pavlovi}, harfa, Jovanka Mazalica, druga violina, Milica [uica, mecosopran, Goran Peni}, harmonika, i Vladimir Pu{ka{, oboa.

Publika }e na ovom koncertu slu{ati Kova~eve guda~ke kvartete pisane posledwih 15 godina, od kojih su neki komponova-

ni po naruxbini stranih plesnih i baletskih trupa, a zatim i novu verziju dela „Anamnesis – ekumenske misterije„ nastale 1991/92, za vreme rata u biv{oj Jugoslaviji, kao odgovor na izazov situacije (izmi{qena ekumenska liturgija naspram krvavog sukoba katoli~kog, pravoslavnog i muslimanskog `ivqa, kao li~ni glas otpora protiv pritisaka nacionalisti~ke histerije). Bi}e izvedene i kompozicije s novog Kova~evog albuma u pripremi „Catalogue of Memories„. Pokroviteqi ovog projekta su Sekretarijat za kulturu AP Vojvodine i Fond za otvoreno dru{tvo Srbije.

N. Pej~i}

FE STI VAL FIL MO VA SNI MQE NIH MO BIL NIM TE LE FO NOM

Fo to: B. Lu ~i}

godi{wa istra`ivawa to su i potvrdila, nakon Egzita i Poqoprivrednog sajma, Festival uli~nih svira~a je favorit publike, a u to ime, organizator ovog veselog i `ivopisnog doga|aja, nekada{wi Centar za kulturnu animaciju, a sada preduze}e „Inboks”, u Turisti~koj organizaciji Novog Sada (na uglu Zmaj Jovine i Ulice Modene) priredi}e izlo`bu fotografija kojom }e rekapitulirati prethodnih deset izdawa popularne manifestacije i krenuti u susret novoj rundi.

Autor fotografija je Branko Lu ~i}, fo to re por ter na {eg

Za duh i atmosferu Festivala uli~nih svira~a, po svedo~ewu na{eg fotoreportera, zaslu`ni su u~esnici iz celog sveta koji ne plene samo muzikom, nego i svojim scenskim nastupom. A upravo to je predmet interesovawa Branka Lu~i}a, koji kad su u pitawu de{avawa iz kulture, naj~e{}e fotografi{e pozori{ne predstave.

- „Uli~ni svira~i” su lep i prijatan festival koji je vrlo zahvalan za fotografisawe. Za nekog ko se bavi mojim poslom potrebna je brza reakcija na ono {to se u tom trenutku de{ava, s tim da sam sebi dao za-

nikacija i interakcija su za wih su{tinske. Ali, upravo je to najve}a dra` ovog festivala.

Svi koji u septembru u centar ne dolaze promenade radi, a takvih nije malo, naprotiv, mo`da se i vide na fotografijama „Dnevnikovog” reportera, kako se tiskaju oko `ivopisnih izvo|a~a na Festivalu uli~nih svira~a. Priliku da to provere, ili samo da se podsete, ima}e do kraja januara, do kad }e da po tra je Lu ~i }e va iz lo `ba u Turisti~koj organizaciji Novog Sada.

I. Buri}

Di gi tal na umet nost za 21. vek

Rediteq Stanko Crnobrwa izjavio je povodom novog festivala „Plavi zub” - sa filmovima snimqenim mobilnim telefonom, da je re~ o demokratizaciji koju je omogu}ila digitalizacija. „Mi se nalazimo na po~etku potpuno nove epohe koja }e da promeni 4.000 godina staru ci-

je su digitalizovane. „Prve me|u wima su telekomunikacije, odnosno telefonija, ne slu~ajno, ve} da bi milioni qudi mogli da dobiju sprave koje su `eqene hi qadama go di na, a te sprave su interaktivne, dvosmerne, kreativne i postaju kao olovka i papir dostupne svima, u onoj meri u kojoj neko `eli da

vilizaciju, zasnovanu na analognim tehnologijama. To je definitivni pomak u jednu novu dru{tvenu situaciju, nije samo kozmeti~ka, ve} temeqna promena svih dru{tvenih okolnosti”, ocenio je Crnobrwa u izjavi Tanjugu.

Crnobrwa je objasnio da se u centru te temeqne promene nalaze sredstva komunikacija, ko-

bude kreativan. Istovremeno, {to je najva`nije, mo`ete da svoj proizvod odmah distribuirate milionima korisnika {to nikada u istoriji nije bilo mogu}e. Zna~i, ~ista revolucija”, zakqu~io je Crnobrwa.

Na pitawe {ta }e se dogoditi sa umetno{}u u klasi~nom smislu tog pojma, on je odgovorio da „svi koji nau~e da pi{u

ZA VR [EN FILM SKI I MU ZI^ KI FE STI VAL NA MO KROJ GO RI

Film So we Kar pu ni ne po bed nik „Ku sten dor fa” Nagrada Zlatno jaje za najboqi film 4. me|unarodnog filmskog i muzi~kog festivala „Kustendorf” dodeqena je mladoj autorki Sowi Karpuni-

Najboqa ostvarewa izabrao je me|unarodni `iri koji su ~inili Vensan Maraval (producent i jedan od osniva~a kompanije „Wild Bunch„), Ri~ard Brik

So wa Kar pu ni na i Og wen Isa i lo vi} sa fe sti val skim na gra da ma

ni iz Rusije za kratki igrani film „[ansa”. Srebrno jaje dobila je Julija Kolberger iz Poqske za kratki igrani film „Sutra }u oti}i”, dok je Bronzano jaje pripalo srpskom redite qu Og we nu Isai lo vi }u za film „Zlatna liga”.

(producent i profesor na Univerzitetu Kolumbija) i prof. dr Iva Dra{ki} Vi}anovi}.

No vo u sta no vqe na na gra da „Vilko Fila~” za najboqu kame ru do de qe na je {ved skom filmu „Kuan”, koji je re`irao Karzan Kader, a odluku je do-

neo `iri u sastavu: francuski ka mer man i ~lan Udru `e wa fran cuskih di rek to ra fo to grafije Mi{el Amatju i poznati srpski filmski monta`er i dizajner zvuka Svetolik - Mi}a Zajc.

Predstavni ca no vi nar skog `irija Dubravka Laki} uru~ila je nagradu kritike libanskom reditequ Vat~eu Bulgurxijanu za film „Peta kolona”, za „delikatan pristup osetqivoj temi humanosti”.

Dodelom nagrada preksino} je u Drvengradu u Mokroj Gori zavr{en 4. „Kustendorf”, ~iji je osniva~ na{ proslavqeni rediteq Emir Kusturica.Tokom sedam dana prikazano je ukupno 38 ostvarewa u nekoliko selekcija.

U tak mi ~ar skom pro gra mu u~estvovalo je 20 filmova studenata i mladih rediteqa iz 13 zemaqa: Bugarske, Italije, Libana, Makedonije, Poqske, Rusije, SAD, Slova~ke, Srbije, Turske, Hrvatske, [vajcarske i [vedske. Me|u najzna~ajnijim gostima festivala bili su iranski re`iser Abas Kjarostami, ~iji filmovi su prikazani u okviru „Retrospektive velikana”, zatim slavni ruski re di teq Ni ki ta Mi hal kov, meksi~ki glumac i rediteq Gael Garsija Bernal, ~e{ki autor Jan Hrebejk.

nisu odmah kwi`evnici”. „Tako i svi koji budu baratali novim tehnologijama ne}e biti umetnici. Umetnost nije ugro`ena nego je na dobitku, jer dobija ogroman talas sve`ine koji u celu koncepciju pravqewa filmova unosi veliki broj novih ideja, no vih po gleda na stvarnost i na sam medij kao izra`ajno sredstvo”, izjavio je on.

Crnobrwa je napomenuo da su toga svesni i u Ho li vudu, gde vlada stav da ko mer ci jal no nije vi{e plitkoumno niti masovno ili jeftino, ve} da su to autori koji imaju svoj autenti~an glas. „Ono {to je autenti~no, to je dobro, ono {to je dobro to je komercijalno - to je mantra 21. veka”, rekao je poznati rediteq, koji }e biti predsednik `irija na festivalu „Plavi zub”.

Prijavqivawe filmova je u toku putem veb sajta www.plavizub.rs i traje do 27. januara.

Stru~ni `iri odabra}e najboqe za prikazivawe u Domu omladine u Beogradu i dodeliti nagrade 29. januara.

U NO VOM BRO JU „KWI @EV NOG MA GA ZI NA”

No va pro za Dra go sla va Mi ha i lo vi }a U novom „Kwi`evnom magazinu” mese~niku Srpskog kwi`evnog dru{tva za posledwa tri meseca 2010. godine, obele`en je 80. ro|endan akademika Dra go sla va Mi ha i lo vi }a objavqivawem wegovog novog rukopisa „Ex libris ‘VT’ na 54 strane”:Kako je objasnila v.d glavnog urednika Marija Mixo vi} „qu ba zno {}u auto ra, objavqeni su i faksimili dva do ku men ta iz Ar hi va Jo si pa Broza - prva informacija o izvo|ewu predstave „Kad su cvetale tikve” u JDP-u od 11.oktobra 1969. na kojoj stoji Tito vo „Ne!”, kao i fak si mil Brozovog znaka na dokumentu „VT”, koji zna~i „Video Tito”.Ovaj znak nalazi se na gotovo svakom listu od 54 strani ce do ku me na ta sa sig na tu rom Arhiva, koji se kona~no na la ze u po se du pro ga wa nog pisca”.

Kao posebna „ poslastica” za literarne sladokusce „Magazin” donosi prvi put prevedenu kratku prozu nobelovke Herte Miler, kao i nove prozne radove Mirjane Novakovi}, Ksenije Ku {ec.Ku ri o zi tet pred sta vqa, prema mi{qewu Mixovi}eve, povratak poeziji poznate prozaistkiwe Mirjane Mitrovi}. Blok po sve }en po e zi ji Milana \or|evi}a, sadr`i i prevod predgovora ^arlsa Simi}a zbirci izabranih pesama ovog srpskog pesnika. Mixovi}eva je skrenula pa`wu na Tatjanu Jankovi} koja je napisala uzbudqiv esej „\avo perverznosti i wegov Po”, Vitomira Jovanovi}a koji se bavi se feno me nom Mi {e la Uel be ka, ovo go di {weg do bit ni ka Na grade „Gonkur”.

U rubrici „Tajne zanata“ klasici srpske kwi`evnosti odgovorili su na provokativ-

no pitawe da li i {ta bi promenili u svojim prvim kwigama.Pesnikiwa i poznati prevodilac Mirjana Vukmirovi} prevela je poeziju @or`a [eadea sa francuskog, Biserka Raj~i} esej Adama Zagajevskog „Poezija i sumwa”, sa poqskog.

Tu je fragment iz poeme „Bog” Viktora Igoa, u prevodu Niko le Ber to li na, oven ~a nog Nagradom „Milo{ \uri}”.

Ja smi na Vr ba vac, do bit ni ca Na gra de „Mi lan Bog da no vi}”, pi {e o uti ca ju teh no lo {kog na pret ka na kwi `ev nost. Kri ti ku pi {u Ne nad @u pac, Ti ja na Tro pin, Ti ja na Spa si}, De jan Mi ha i lo vi}.Bra zil ska no vi nar ka Hi si Re gi na Kan di a ni pred sta vi la je no vu bi o gra fi ju kult ne bra zil ske autor ke Kla ris Li spek tor iz pe ra Ben xa mi na Mo ze ra, spe ci jal no za ~i ta o ce „Kwi `ev nog ma ga zi na“.

kultura

dnevnik

~etvrtak13.januar2011.

23

SE DAM PRED STA VA NA RE PER TO A RU DA NA KO ME DI JE U JA GO DI NI

Cr ni hu mor, iro ni ja i sar ka zam

Uprav ni od bor Po zo ri {nog fe sti va la naj bo qih ko me di o graf skih ostva re wa Sr bi je „Da ni ko me di je” u Ja go di ni usvo jio je re per to ar 40. fe sti va la, ko ji }e se po tra di ci ji odr `a ti od 20. do 27. mar ta.Re per to ar, od se dam pred sta va u zva ni~ noj kon ku ren ci ji za na gra de, pred lo `i la je se lek tor fe sti va la, te a tro log i po zo ri {ni kri ti ~ar Ana Ta si}, ko ja je i naj mla |i se lek tor u isto ri ji „Da na ko me di je” i pe tu go di nu na me stu se lek to ra ovog fe sti va la.

Na fe sti va lu }e bi ti iz ve de ne: „PR ili pot pu no ra su lo” Ne boj {e Rom ~e vi }a u re `i ji Ego na Sa vi na i iz vo |e wu UK Vuk, „@i vot u te snim ci pe la ma”, tekst i re `i ja Du {a na Ko va ~e vi} u iz vo |e wu Zve zda ra

te a tra, „No va Stra di ja” Sve ti sla va Ba sa re, u re `i ji Ko ka na Mla de no vi }a i iz vo |e wu Na rod nog po zo ri {ta Be o grad. „Eufe mi zam” je autor ski pro je kat Oli ve re \or |e vi} i iz vo di ga Na rod no po zo ri {te Ni{, na fe sti va lu }e bi ti iz ve de na i pred sta va „Har lod i Mod” Ko li na Hi gin sa, u re `i ji Mi la na Ka ra xi }a a iz vo |e wu Be o grad skog dram skog po zo ri {ta, „[ta je so bar vi deo”, Xo Or to na, u re `i ji Dra ga na Osto ji }a i iz vo |e wu Na rod nog po zo ri {ta Ki kin da.U ko pro duk ci ji Kru {e va~ kog po zo ri {ta i Da na ko me di je bi }e iz ve den „Put oko sve ta” Bra ni sla va Nu i {i }a u re `i ji Ju ga Ra di vo je vi }a.

Ana Ta si} je na kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kla da je ovo go di {wi fe sti val „Da ni ko me -

di je” 40. po re du, {to je od sa mog po ~et ka „na met nu lo od go vor nost i oba ve zu da we gov pro gram bu de po seb no kva li te tan i ras ko {an ka ko bi do stoj no obe le `io zna ~a jan ju bi lej”. „Na pro gra mu pre o vla |u ju pred sta ve na sta le na osno vu sa vre me nih tek sto va, i to do ma }ih. Ta kve su ~e ti ri i sve su pra i zved be do ma }ih ko me di ja, {to je va `no u po gle du po dr {ke srp skoj ko me di o gra fi ji”, re kla je Ta si}.

Ona je re kla da se pred sta ve ba ve sa vre me nim te ma ma, „vr lo su ak tu el ne i ve o ma kri ti~ ne pre ma na {oj sre di ni”.Ta si }e va je is ta kla da je pro gram ovo go di {wih „Da na ko me di je” du bo ko pro `et cr nim hu mo rom, iro ni jom, sar ka zmom i tra gi ko mi~ nim to no vi ma.

Iz predstave „[ta je sobar video” kikindskog teatra

„To su for me ko je sa svim ade kvat no pri ka zu ju na {e `i vo te u spe ci fi~ no te {kom okol no sti ma u ko ji ma ve} du `e vre me `i vi mo, za gla vqe ni u ne kom me |u -

pro sto ru, ne za do voq ni i ner vo zni, ~e ka mo da ne ki bo qi `i vot po~ ne”, re kla je Ta si }e va.

Ipak, do da la je ona, hu mor u ovim pred sta va ma „ni je po vr -

{an, jed no di men zi o na lan ni ti ba na lan, ni je sred stvo u jef ti nom, neo ba ve znom za ba vqa wu pu bli ke, ve} je kri ti~ ki, dvo smi slen i ana li ti~ ki”.

RO MAN OL GE TO KAR ^UK „BE GU NI” U IZ DA WU „PA I DE JE”

MO NO GRA FI JA ISTO RI ^A RA UMET NO STI DU [KA KE^ KE ME TA

Sud bi ne sa vre me nih lu ta li ca

@i vot Iva na Me {tro vi }a

Iz da va~ ka ku }a „ Pa i de ja” za po ~e la je no vu go di nu u ko joj sla vi dve de ce ni je ra da pred sta vqa wem ro ma na Po qa ki we Ol ge To kar ~uk „Be gu ni” u pre vo du Mi li ce Mar ki}. Iz da va~, ko ji se afir mi sao pre vo di ma na srp ski fran cu ske kwi `ev no sti, a obez be dio je i broj ne dra go ce ne pre vo de ru ske li te ra tu re, kao i de la an ti~ kih fi lo zo fa, sa da se pri pre ma da srp skim ~i ta o ci ma po nu di re pre zen ta tiv na de la sa vre me nih poq skih auto ra jer sma tra da je ta ve li ka sla ven ska kul tu ra ne do voq no pri sut na u na {oj sre di ni.

Pre ma re ~i ma di rek to ra „Pa i de je” Pe tra @i va di no vi }a, we go va je am bi ci ja da To kar ~u ko vu, ko joj je „No lit” pre vi {e od de set go di na ob ja vio tri na slo va, ali ni ka da ni je ste kla od go var ju }u re cep ci ju kod srp skih ~i ta la ca, po pu la ri {e i to kom bi nu ju }i pro mo ci je we nih kwi ga sa dram skom pred sta vom ko ja se ve} igra la kod nas i sa fi lo mo vi ma ra |e nim pre ma we nim li te rar nim pred lo {ci ma.

Ol ga To kar ~uk je, ka ko je ka zao @i va di no vi}, iz u zet no ce we na i pre vo |e na (20 je zi ka) a

po seb no u Fran cu skoj, dok je wen hr vat ski iz da va~ do te me re za do vo qan pla sma nom we nih kwi ga da ju je po zvao u ma ju da po se ti Za greb. @i va di no vi} se na da da bi, uko li ko srp ski ~i ta o ci po ka `u in te re so va we za we ne kwi ge, mo gao da je po zo ve i u Be o grad.

On je pla ni rao da usko ro ob ja vi ne sa mo jo{ ne ke kwi ge To kar ~u ko ve ve} pri pre ma za {tam pa we ro ma ne ^e sla va Mi lo {a „Osva ja we vla sti” i „U do li ni Ise”. Ta ko |e, u pla nu je pre vo |e we kwi ga Vi tol da Gom bro vi ~a „Por no gra fi ja”, „Tran sa tlan tik” i „Na {a erot ska dra ma”.

O ro ma nu To kar ~u ko ve „Be gu ni”, ko ji joj je 2008. do neo naj va `ni ju poq sku kwi `ev nu na gra du „Ni ke”, a bio je i u u`em iz bo ru za kwi `ev nu na gra du cen tral ne Evro pe „An ge lus”, go vo ri la je pre vo di lac Mi li ca Mar ki}, ko ja ga je na zva kla „odom po kre tqi vo sti” i za to je pi san u ne koj for mi pu to pi sa.

Ro man je na zvan po jed noj hri {}an skoj sek ti (be gu ni), na sta loj u 18. ve ku u Ru si ji, ko ji su sma tra li da tre ba da po beg nu od car ske vla sti ko ja je ova plo }e we an ti hri sta i za to su se kri li `i ve }i kao no ma di. Autor ka opi su je svet sa vre me nih „be gu na” ko ji ne mo gu da odo le po tre bi za stal nim kre ta wem, {to za do vo qa va ju stal nim pu to va wi ma, a pri to me ot kri va ju ne sa mo no ve pre de le ve} i sa me se be. Pre ma re ~i ma Mar ki }e ve, „na fo nu ne ka da {we pra vo slav ne sek te sklo pqe na je uni ver zal na pri po vest o qud skim sud bi na ma sa vre me nih lu ta li ca”.

(Ta njug)

DE SET NAJ ^I TA NI JIH KWI GA U BI BLI O TE KA MA

Vo di La so nov „Mi le ni jum” Bi bli o te ka gra da Be o gra da je na 80. ro |en dan ob ja vi la li stu 10 naj ~i ta ni jih kwi ga pre ma po da ci ma pri ku pqe nim iz svih ogra na ka na te ri to ri ji gra da to kom 2010. go di ne, a pr vo me sto je pri pa lo tri lo gi ji Sti ga La so na „Mi le ni jum”, u iz da wu „^a rob ne kwi ge”.

Naj vi {e na slo va - ~e ti ri - na ovoj li sti ob ja vi la je „La gu na”, ko ja je pre ma od lu ci `i ri ja Bi bli o te ke gra da Be o gra da, na ~i jem je ~e lu bi la di rek tor ka Ja smi na Nin kov, do bi la na gra du „Gli go ri je Vo za re vi}” kao naj bo qi iz da va~ go di ne. Ova iz da va~ ka ku }a je na po sled wem Be o grad skom me |u na rod nom saj mu kwi ga do bi la na gra du iz da va~ go di ne pre ma gla so vi ma no vi na ra akre di to va nih na saj mu.

Na dru gom me stu li ste naj ~i ta ni jih kwi ga BGB je ro man Ha le da Ho de i ni ja „Hi qa du ~u de snih su na ca” (La gu na). Za tim sle di „Ko li ba” Vi li je ma Jan ga, a na ~e tvr tom me stu je ro man no vog no be lov ca Ma ri ja Var ga sa Qo se „Avan tu re ne va qa le do voj ~i ce”, oba u iz da wu „La gu ne”, ko ja je

{tam pa la i Ho se i ni jev pr vi ro man „Lo vac na zma je ve”, ko me je pri pa lo {e sto me stio na li sti naj ~i ta ni jih.

Na pe tom me stu je ro man „Ma ri na” Kar lo sa Ru i sa Sa fo na ko ju je ob ja vi la „ ^a rob na kwi ga”. Na sed mom me stu je ro man Ha ru ki ja Mu ra ka mi ja „Kad pad ne no}” (Ge o po e ti ka), na osmom je Pa u lo Ko e qo sa ro ma nom „Po bed nik je sam” ( Pa i de ia), na de ve tom „Iz gu bqe ni sin drom” De na Bra u na (So la ris) i de se ti je „Ka lu |er ko ji jer pro dao svoj Fe ra ri” Ro bi na [ar ma. Na li sti naj ~i ta ni jih kwi ga ko ju je ob ja vi la BGB mo gu se na }i na slo vi ko ji su ob ja vqe ni i pret hod nih go di na.

Na li sti 20 naj pro da va ni jih u 2010. ko ju je ob ja vi la elek tron ska „Knji za ra . com” na la ze se uglav nom sve ko je su bi le i naj ~i ta ni je, sa iz u zet kom pr vo pla si ra nog „Mi le ni ju ma”, {to je, ve ro vat no, po sle di ca da je tri lo gi ja za pro se~ nog kup ca kwi ga pre vi so ka.Ta ko se na vr hu li ste naj pro da va ni jih na la -

U iz da wu “[kol ske kwi ge” ob ja vqe na je dvo tom na mo no gra fi ja Du {ka Ke~ ke me ta “@i vot Iva na Me {tro vi }a 1883-1962-2002” (Za greb, 2010). Op se `na stu di ja pred sta vqa plod auto ro vog tri de se to go di {weg in ten ziv nog ra da na is tra `i va wu i sku pqa wu do ku men ta ci je o ve li kom hr vat skom i ju go slo ven skom va ja ru. Na pri pre mi ove is crp no do ku men to va ne mo no gra fi je sa ka ta lo gom Me {tro vi }e vih de la i bi bli o gra fi jom o skulp to ro vim ra do vi ma, Ke~ ke met je go di na ma sa ra |i vao s mu ze ji ma, ga le ri ja ma, uni ver zi tet skim bi bli o te ka ma, kao i pri vat nim ar hi va ma u Hr vat skoj, Sr bi ji, Austri ji, Ita li ji, Fran cu skoj i SAD. Re pre zen ta tiv no iz da we stu di je “@i vot Iva na Me {tro vi }a 18831962-2002” pred sta vqa deo {e sto tom ne mo no gra fi je ~i ja se pri pre ma i ob ja vqi va we o~e ku ju u na red ne dve go di ne.

Du {ko Ke~ ke met, osam de se to go di {wi split ski isto ri ~ar umet no sti, u svom “`i vot nom de lu” da je sve o bu hva tan pri kaz Me {tro vi }a ne sa mo kao va ja ra, ar hi tek te i pi sca. Autor pro u ~a va we go vo umet ni~ ko, kul tur no i po li ti~ ko de lo va we u okvi ru ta da {wih pri li ka, a ciq mu je da pru `i {to pot pu ni ju na u~ nu ob ra du Me {tro vi }e vog de lo va wa i re va lo ri za ci je we go vog opu sa.

Ova dva to ma sa dr `e 1.500 stra ni ca ar hiv ske i ru ko pi sne gra |e ko ja ukqu ~u je ve li ki broj va ja re vih za pi sa, be le `a ka, pi sa ma, raz gled ni ca, kao i oko 10.000 bi bli o graf skih je di ni ca o Iva nu Me {tro vi }u.

U pr vom to mu, autor pra ti Me {tro vi }a od ro |e wa (Ota vi ce, 1883), pre ko od la ska u Be~, Pa riz, Rim, i we go vog bo rav ka u Za gre bu i Spli tu. U dru gom to mu, Ke~ ke met pi {e o Me {tro vi ЗА ФЕСТИВАЛ ПОЕЗИЈЕ У ВРБАСУ

Конкурс за младе песнике

ze dva Ho se i ni je va ro ma na na sed mom je „Ko li ba”, na de ve tom „ Ka lu |er” ko ji de li me sto sa „Po bed ni kom”, a „Avan tu re” su na 19. me stu.

(Ta njug)

Савет Фестивала поезије младих у Врбасу расписује конкурс за младе песнике из Србије и региона.Право учешћа на конкурсу имају песници до 27 година старости са циклусом од 10 необјављених песама , на српском језику и језицима националних заједница (са преводом на српски језик). Песме, умножене у четири примерка и потписане шифром (са решењем шифре у посебном коверту) треба доставити на адресу: Народна библиотека „Данило Киш“ Врбас Фестивал поезије младих М. Тита 87 21460 Врбас најкасније до 1. априла 2011. године. Песници чије песме одабере стручни жири, учествоваће на 43 . Фестивалу поезије младих који ће се крајем маја ове године, одржати у Врбасу. Фестивал ће наградити најбоље песнике, а главна награда је штампање књиге.

}e vom od la sku u ino stran stvo, kao i re cep ci ji va ja re vog de la na kon smr ti (1962-2002).

Ivan Me {tro vi} je bio kon tro verz na li~ nost, o ~e mu sve do ~e we go va de la, `i vot i uti caj na dru {tvo. Ni o jed nom stva ra o cu u na {oj, a o ma lo ko jem i u svet skoj isto ri ji umet no sti, ni je na pi sa -

no to li ko stu di ja, kwi ga, kri ti ka, hva lo spe va, pam flet skih tek sto va. Ke~ ke met is ti ~e da su u ve }em de lu ovih na pi sa iz ne te po hva le ili po ku de o Me {tro vi }e vom `i vo tu, dok o se we go vom stva ra la {tvu go vo ri ma we stru~ no i ne pri stra sno, uz ne do voq no do ku men to va we, ana li zi ra we i vred no va we. Pod sti ca ji za pi sa we mno gih tek sto va o umet ni ku bi li su ide o lo {kog, po li ti~ kog ili re li gij skog ka rak te ra, kao {to su mno gi auto ri pi {u }i o Me {tro vi }u i we go vim de li ma, za pra vo vi {e pi sa li o se bi i sop stve nim uve re wi ma i su do vi ma.

To ob ja {wa va ~i we ni cu za {to o Me {tro vi }u, upr kos pe de se tak mo no gra fi ja i oko 500 auto ri zo va nih tek sto va, ni do da nas, go to -

vo po la ve ka na kon we go ve smr ti, ni je ob ja vqe na ni jed na is crp na stru~ na mo no gra fi ja. Iz u zev op {tih pre gle da o sa vre me noj hr vat skoj i ju go slo ven skoj skulp tu ri (G. Ga mu lin, A. Ada mec), te od li~ ne stu di je Ire ne Kra {e vac “Ivan Me {tro vi} i se ce si ja: Be~, Min hen, Prag 1900-1910” (Za greb, 2002), ve }i broj kwi ga se svo dio na ma we ili vi {e uspe {ne fo to mo no gra fi je uz ko je je i{ao kra }i uvod ni tekst. Je dan od bit nih raz lo ga ne po sto ja wa is crp ni je na u~ ne stu di je o Me {tro vi }u je i op se `nost we go vog `i vo to pi sa i pod jed na ko te {ko ob u hva tqi va gra |a o we go vom ra zno vr snom de lu (skulp tu re, gra |e vi ne, sli ke, cr te `i, ali i dram ska de la, li kov ni i po li ti~ ki na pi si).

Iz me |u dva svet ska ra ta, Me {tro vi} ra di svo ja naj po zna ti ja de la: Gr gu ra Nin skog u Spli tu, [tro sma je ra u Za gre bu, spo me nik Za hval no sti Fran cu skoj i Po bed ni ka na Ka le meg da nu, kom pleks Ne zna nom ju na ku na Ava li, We go {ev ma u zo lej na Lov }e nu, spo me nik Sve to za ru Mi le ti }u u No vom Sa du. Iako je to kom vi {e de ce ni ja is traj nog ra da, uz po mo} broj nih sa rad ni ka i usta no va, re gi stro vao oko 2.000 Me {tro vi }e vih skulp tu ra, Du {ko Ke~ ke met u pred go vo ru na vo di ka ko je sve stan da mu je deo ra do va ostao ne do stu pan. Dva to ma kwi ge “@i vot Iva na Me {tro vi }a” na vo de po dat ke o umet ni ko vom `i vo tu, de lu i epo hi ju go slo ven ske i evrop ske mo der ne. Otu da, sa gla snost stru~ ne jav no sti da je Ke~ ke me to va kwi ga ne sa mo is tra `i va~ ki po du hvat u pro ce su sa vre me nog ~i ta wa jed nog ne ve ro vat nog va jar skog ta len ta, ne go i zna ~aj no i pa `we vred no pu bli ci sti~ ko de lo.

Si ni {a Ko va ~e vi}

У СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА

Концерт Теофила Миленковића Млади а већ познати вилиниста из Италије Теофил Миленковић, изданак наше познате музичке породице, 11. јануара на свој 11. рођендан, на конференцији за новинаре, кратким музицирањем, позвао љубитеље уметничке музике на Свечани новогодишњи концерт 14. јануара, у Скупштини града Београда. Биће то четврти пут да Теофил са родитељима, оцем Зораном и мајком Маријом Карлом Михелчич, виолинистима, за православну Нову годину наступи у Скупштини града и то са сестром Тимосеном (8) на виолини и братом Атанасијем (7) на виолончелу. Концерт ће, већ по традицији, отворити композицијом „Тамо далеко”, а потом ће уследити дела Колерија, Фибиха, Сен-Санса,

Сарасатеа, Вјењавског, Шостаковича и његов оца. Рођен у италијанском граду Фросиноне, врло рано је показао таленат попут свог славног брата по оцу, виолинисте Стефана Миленковића. До сада је наступио на око 500 концерата широм света и освојио 30 првих награда на 15 различитих конкурса националног и међународног нивоа.Млади виолиниста раскошног темеперамента, у зеленим патикама и „запаженој” фризури, педантно избријаној „на клинове”, пленио је посебним шармом, изводећи са својом породицом сплет препознатљхивих мелодија са простора некадашње државе. Завршивши кратак породични наступ колом „Чачак” показао је да се добро сналази у музици која представља богатство народа из кога је потекао.

24

SVET

~etvrtak13.januar2011.

DNEVNIK

Asan`u preti smrtna kazna

Napad talibana: ubijeno ~etvoro, raweno 30 osoba KABUL: U dva odvojena bomba{ka napada na pripadnike avganistanske slu`be bezbednosti ju~e su talibanski pobuwenici ubili {estoro i ranili preko 30 qudi, u vreme dok je ameri~ki potpredsednik Xozef Bajden napu{tao grad posle iznenadne posete Avganistanu.

U Kabulu je, u vreme jutarweg {pica, bomba{ samoubica digao sebe u vazduh u blizini zgrade parlamneta neposredno uz minibus koji je prevozio slu`benike slu`be bezbednosti na posao i ubio ~etvoro a ranio wih 29, potvr|eno iz

kancelarije avganistanskog predsednika Hamida Karzaija.

Eksplozija je bila toliko jaka da je porazbijala, na desetina prozora na zgradama u neposrednoj blizini.

Oko ~etiri sata ranije eksplodirala je bomba ru~ne proizvodwe u isto~noj avganistanskoj provinciji Kunar koja je usmrtila pukovnika slu`be bezbednosti i wegovog voza~a, a dvojicu wego-

vih ~uvara ranila. Za oba napada odgovornost su preuzeli talibanski pobuwenici.

(Tanjug)

LONDON: Advokati Xulijana Asan`a izjavili su da osniva~u “Vikiliksa” preti smrtna kazna ili zatvor Gvantanamo ako bi ga Britanci izru~ili [vedskoj, koja bi ga potom verovatno izru~ila Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, pi{e ju~e “Gardijan”.Advokati su, u dokumentu od 35 strana, naveli da je “dobro poznato” da su ugledne ameri~ke li~nosti “nagovestile ili ~ak otvoreno rekle” da bi nad wihovim klijentom mogla da bude izvr{ena smrtna kazna, preneo je Bi-Bi-Si. Asan` je pre dva dana izjavio da }e wegov sajt ubrzati

IZVE[TAJ MOSKVE O NESRE]I KOD SMOLENSKA

U TUNISU PROTESTI ZBOG BEZNA\A

Samospaqivawe probudilo sirotiwu TUNIS: Tuni{ani danima protestuju, posebno mladi, zbog nezaposlenosti, rasta cena prehrambenih proizvoda i op{te besperspektivnosti.Protesti su po~eli sredinom decembra, kada se jedan univerzitetski obrazovan piqar spalio u gradu Sidi Buzida po{to mu je policija oduzela robu jer je radio bez dozvole. Kao i mnogi drugi mladi Tuni{ani, i Muhamed Buazizi je imao fakultetsku diplomu, ali ne i zaposlewe i vo}e i povr}e je prodavao kako bi pre`iveo. U znak protesta, posle oduzimawa robe, polio se benzinom i zapalio. Umro je u bolnici nekoliko dana kasnije.

Buazizijevo samospaqivawe pokrenulo je talas protesta zbog siroma{tva, nezaposlenosti i takozvane “hogre” - ose}aja srama zbog omalova`avawa.

Protesti su se pro{irili na ostatak zemqe, sve do glavnog grada Tunisa.Prema re~ima Radije Nasrau, predsednika udru`ewa za borbu protiv mu~ewa u Tunisu, u proteste je ukqu~eno celokupno dru{tvo.

“Mladi, stari, `ene i mu{karci, sindikalci, posebno omladina, studenti i nezaposle-

Zvani~no u protestima nastradala 21 osoba

ni, doslovno svi. Na sve strane su grupe policajaca sa palicama, spremni da biju i da pucaju”, izjavio je Nasrau za Bi-Bi-Si. Demonstracije u Tunisu su retka pojava, a vlasti su reagovale vrlo o{tro souo~ene sa nezapam}enim besom gra|ana i na ulice su, uz policiju izvele i vojsku.Tuniske grupe za za{titu qudskih prava ka`u da je broj ubijenih u policijskim akcijama mnogo ve}i od zvani~nog. Ministar za komunikacije Samir Labidi je rekao novinarima da

je 21 osoba ubijena od pro{log vikenda, a prema vladinom saop{tewu policija je ubila ~etiri civila deluju}i u samoodbrani u gradu Kaserini, jugozapadno od glavnog grada Tunisa. Me|utim, povodom doga|aja u tom gradu, me{tani ka`u da su demonstrante ubili policijski snajperisti pucaju}i sa krovova.

Predsednik Zine el Abidin Ben Ali, koji je na ~elu Tunisa 23 godine, poru~io je gra|anima u televizijskom obra}awu da su u gradovima i selima u nekoli-

ko pokrajina izbili nemiri i da je uni{tena dr`avna i privatna imovina. „To nasiqe je na trenutke bilo krvavo i dovelo je do smrti jednog broja civila i rawavawa pripadnika bezbednosnih slu`bi. Re~ je o delu maskiranih bandi koje su no}u napadale dr`avna dobra pa ~ak i gra|ane u wihovim domovima, i o teroristi~kom pona{awu koje ne mo`emo da ignori{emo”, poru~io je on.

Urednik lista “Magreb rivju” Muhamed ben Madani, ocenio je za Bi-Bi-Si da najnovije vladine mere i predsednikov govor jasno pokazuju da su tuniske vlasti vrlo zabrinute zbog onog {to se doga|a.

“Ovo je prvi put za 23 godine Ben Alijeve vladavine, da su vlasti suo~ene sa tako velikim, spontanim protestom u celoj zemqi. Uprkos gu{ewu demonstracija ~vrstom rukom, vlasti su potpuno izgubile kontrolu nad javnim redom.

Posle 23 godine vladavine gvozdenom pesnicom i ce|ewa tuniske privrede, qudi su iza{li na ulica da bi izrazili bes”, istakao je on.

(Tanjug)

Tayikistan prepustio deo teritorije Kini DU[HANBE: Taxikistan je ju~e odlu~io da prepusti deo svoje teritorije susednoj Kini u poku{aju da se okon~a spor oko zemqe koji traje du`e od veka. Skup{tina centralnoazijske zemqe je izglasala prepu{tawe oko 1.000 kvadratnih kilometara retko naseqenog regiona Pamirskih planina. Nisu saop{teni ta~ni podaci koliko qudi naseqava teritoriju koja }e biti predata.

Vo|a opozicije Mukhidin Kabiri rekao je da je davawe teritorije neustavno i da predstavqa poraz taxikistanske diplomatije.Ministar spoqnih poslova Kamrokon Zarifi je, me|utim, taj potez predstavio kao pobedu jer je Kina prethodno smatrala da ima pravo na 28.000 kvadratnih kilometara.Nesporazum traje od 19. veka kada je Taxikistan bio deo Ruske imperije.

(Tanjug)

objavqivawe tajnih dokumenata, dok se on bori protiv izru~iva-

wa [vedskoj zbog navodnog silovawa dve `ene.

“Mi }emo ubrzati objavqivawe dokumenata preko na{ih partnerskih novina {irom sveta - velikih i malih listova i nekih organizacija za qudska prava”, poru~io je Asan` ispred suda u Londonu, gde je kratko saslu{an, dok }e glavni pretres o izru~ewu biti odr`an 7. i 8. februara. Asan`ovi branioci tvrde da postoji veliki rizik da }e SAD, ako ga Velika Britanija izru~i [vedskoj, tra`iti wegovo izru~ewe ili ~ak nezakonitu predaju SAD. (Tanjug)

Du{hanbe: sedi{te vlade

Kriva iskqu~ivo poqska strana

MOSKVA, VAR[AVA: Za avionsku nesre}u, u kojoj je u aprilu por{le godine, kod Smolenska, poginuo poqski predsednik Leh Ka~iwski, kriva je iskqu~ivo poqska strana, a ruski kontrolori leta nisu napravili nijednu gre{ku, zakqu~eno je u ju~e objavqenom kona~nom izve{taju ruskog Me|uvladinog komiteta za avijaciju koji je vodio istragu.

Prisustvo Ka~iwskog u avionu, koji se 10. aprila sru{io kod Smolenska u Rusiji, odvode}i u smrt

zio u kokpitu. Obdukcioni nalaz je pokazao da je on imao veliku koli~inu alkohola u krvi. Anodina je kazala i da posada u trenutku poletawa iz Var{ave nije imala podatke o vremenskim uslovima.

Poqski premijer Donald Tusk hitno je prekinio porodi~ni odmor u inostranstvu i vratio se u Var{avu nakon {to je u Moskvi objavqen izve{taj o uzrocima avionske nesre}e kod Smolenska aprila pro{le godine u kojoj je poginuo poqski predsednik Leh Ka-

Ostaci aviona kod Smolenska

svih 96 putnika i ~lanova posate, bilo je kqu~ni faktor koji je doveo do pada letelice, pokazali su rezultati istrage Me|uvladinog komiteta za avijaciju. “On }e poludeti”, rekao je jedan od ~lanova posade, misle}i na Ka~iwskog, kako se moglo ~uti na audio snimku leta ~iji su delovi pu{teni na konferenciji za novinare tog komiteta.

“O~ekivana negativna reakcija glavnog putnika na preporuku da avion ne sleti po planu predstavqala je psiholo{ki pritisak na ~lanove posade i uticala je na odluku da se sletawe nastavi”, izjavija je direktorka Me|uvladinog komiteta za avijaciju Tatjana Anodina. Kako su prenele agencije, u izve{taju je navedeno da je pritisak na posadu da sleti po lo{em vremenu direktno vr{io komandant vazduhoplovstva koji se nala-

~inski i jo{ 95 putnika, javili su poqski mediji.

Avion “Tu-154” pao je kod Smolenska 10. aprila pro{le godine pri manevru sletawa po gustoj magli, a u nesre}i je poginulo ukupno 96 qudi. Ka~iwski je predvodio delegaciju koja je putovala na komemorativnu sve~anost u Katinsku {umu, gde je pre 70 godina po nalogu Staqina ubijeno 22.000 Poqaka.

U nesre}i su poginuli i supruga Ka~iwskog, kao i veliki deo rukovodstva zemqe.

Nakon {to je kona~ni izve{taj predat Poqacima, on }e biti preveden na poqski i potom }e ga prou~iti ministar unutra{wih poslova Je`i Miler. Poqska komisija }e analizirati da li su usvojene primedbe Poqske i zatim }e izneti svoj stav.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI [EIK NA[ER Premijer Kuvajta {eik Na{er al Mohamed al Sabah doputovao je ju~e u prvu zvani~nu posetu Iraku od kada je 1990. izvr{ena invazija od strane vojske Sadama Huseina na wegovu zemqu. Premijer Kuvajta }e tokom posete razgovarati sa najvi{im ira~kim zvani~nicima, ukqu~uju}i premijerom Nurijem al Malikijem. Bi}e re~i o ratnim reparacijama koje Bagdad duguje Kuvajtu.

KETRIN E[TON London je zauzeo “kurs sukobqavawa” sa EU oko prodaje oru`ja Kini, po{to je {ef evropske diplomatije Ketrin E{ton preporu~ila reformu 20 godina starog embarga EU na prodaju oru`ja Kini.Spor oko izvoza oru`ja Kini je prvo “o{tro” javno neslagawe britanskog premijera Dejvida Kamerona, {efa Konzervativne stranke i E{tonove, laburisti~ke poslanice gorweg doma.

YERI BRAUN Novi guverner Kalifornije Braun Xeri namerava da od zaposlenih u administraciji oduzme 48.000 slu`benih mobilnih telefona kako bi ovoj dr`avi u{tedeo 20 miliona dolara godi{we.Ovo }e biti prva odluka Brauna otkako je pre nekoliko dana zamenio Arnolda [varcenegera. Ciq ove mere je da doprinese smawewu buxetskog deficita koji je 25 milijardi dolara.

Poplava uni{tila sever i istok Australije BRIZBEJN: Poplava, koja je ve} uni{tila severoistok Australije, stigla je ju~e na ulice tre}eg po veli~ini australijskog grada, Brizbejna, prisiqavaju}i qude da be`e u pregra|a i u zgrade sa vi{e spratova.

U najve}im poplava u posledwih 100 godina, koje od pro{log meseca haraju australijskom dr`avom Kvinslend, `ivot je izgubilo najmawe 22 qudi, dok se oko 70 vodi kao nestalo.O~ekuje se da }e skoro 20.000 ku}a u Brizbejnu biti poplavqeno, a, prema prognozama, vodostaj reke Brizbejn dosti}i }e maksimum u ~etvrtak i traja}e najmawe do subote, rekao je gradonacelnik tog dvomilionskog australijskog grada Kembel Wuman.

Sirene hitnih slu`bi zavijaju Brizbejnom, dok brodovi izlaze iz sidri{ta i kre}u se nado{lom rekom pored ogromnih koli~ina otpadaka, izvestila je agencija AP. Neke ulice i parkovi pored reke su prekriveni vodom, mada se ve}e poplave tek o~ekuju.U gradu su formirana dva centra za evakuaciju sa oko 6.500 mesta i

o~ekuje se da }e biti puni narednih dana. Gradski zvani~nici su pozvali stanovnike sve ve}e liste brizbejnskih predgra|a na ni`oj nadmorskoj visini da se pripreme da ostanu u domovi-

ma, sklone se sa ulica ili odu kod prijateqa ili rodbine. “Ovaj incident nije turisti~ka atrakcija, ve} veoma te{ka prirodna katastro-

fa”, rekla je premijerka australijske dr`ave Kvinslend Ana Blig. Ona je pozvala Australijance da ostanu u domovima, da ne putuju, izuzev ako to nije krajwa nu`da.

U SAD se o~ekuje druga velika sne`na oluja ove zime koja preti isto~noj ameri~koj obali, pa se o~ekuje visina sne`nog pokriva~a od oko 25 centimentara u Wujorku, {to }e ugroziti normalno odvijawe saobra}aja u metropoli.

Sneg koji se o~ekuje razlog je {to su aviokompanije preventivno otkazale na stotine letova, a ostale kompanije savetovale nekim od zaposlenih da rade od ku}e, dok je cena nafte sko~ila za dva odsto u is~ekivawu da }e hladno vreme pove}ati tra`wu za ovim energentom, prenela je agencija Rojters.Britanska agencija podse}a da je u pro{loj sne`noj oluju u decembru, oko bo`i}nih i novogodi{wih praznika, palo oko pola metra snega u Wujorku, po{to je neprekidno padao 17 sati.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

ulaz biti slobodan, na bawalu~kom Trgu krajine prisutne }e zabavqati i Ana Bekuta sa “IN bendom” i Kraji{ki truba~i. Za do~ek Pravoslavne nove godine izdvojeno je blizu 40 hiqada KM iz gradskog buxeta.

Direktor Kulturnog centra Banski dvor Milorad Petri} rekao je da }e se u Bawaluci u pono} oglasiti zvona na crkvama u gradu, a bi}e prire|en i vatromet, a hor }e pevati molitvene pesme. Prema wegovim re~ima, to je novina koja }e u budu}nosti biti uspostavqena kao za pravoslavnu novu godinu.

Do~eka pravoslavne Nove godine na otvorenom bi}e i u Prijedoru, dok u drugim mestima poput Bijeqine, Zvornika, Trebiwa toga ne}e biti zbog nedavnih poplava, kao i zbog ekonomske krize.U pravoslavnim hramovima u RS, ali i u Federaciji BiH ta~no u pono} sve{tenstvo Srpske pravoslavne crkve slu`i}e moleban za novo leto.Povodom pravoslavne Nove godine u RS, 14.januar, odnosno prvi dan Nove pravoslavne godine bi}e neradni na osnovu odluke vlade RS. (Tanjug)

Slavqe za Pravoslavnu novu godinu i u Podgorici PODGORICA: Pravoslavna Nova godina u Crnoj Gori bi}e tradicionalno do~ekana ispred crkve Svetog \or|a pod Goricom, a u pono}, nakon vatrometa, mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije slu`i}e moleban i pomoliti se za sre}nu i blagoslovenu novu godinu, rekao je danas Tanjug u protojerej Velibor Xomi}. Prema wegovim re~ima, sve~ani do~ek Nove 2011. godi-

ne prema Julijanskom kalendaru po~e}e danas u 20 sati, a organizatori su Mitropolija crnogorsko primorska i Crkvena op{tina Podgorica.

Xomi}, koji je podgori~ki paroh i ~lan Pravnog saveta Mitropolije, najavio je }e u sve~anom delu u~estvovati vi{e doma}ih i izvo|a~a iz Srbije etno grupa “Smiqe”, Jelena Toma{evi}, narodni orkestar Bore Dugi}a i truba~ki orke-

Pregovori o imenu Makedonije 9. februara SKOPQE: Nastavak pregovora Makedonije i Gr~ke o sporu u vezi s ustavnim imenom te biv{e republike zakazan je za 9. februar u Wujorku, potvrdilo je ju~e Ministarstvo spoqnih poslova Makedonije.Tu informaciju je pro{le sedmice objavila Kancelarija portparola Ujediwenih nacija u Wujorku.

Posrednik u pregovorima amba{ador Metju Nimic je pozvao pregovara~e - ambasadore Makedonije i Gr~ke Zorana Jolev-

skog i Adamantiosa Vasilakisa da nastave razgovor radi postizawa uzajamno prihvatqivog re{ewa za okon~awe vi{egodi{weg spora.

Premijer Makedonije Nikola Gruevski je pre dva dana saop{tio da }e makedonski predstavnik u~estvovati na tom sastanku, jer `eli da do|e do re{ewa, a da li }e biti su{tinskih pomaka zavisi od druge strane.

(Tanjug)

Potpredsednik albanske vlade ume{an u korupciju TIRANA: Najve}a TV stanica u Albaniji optu`ila je potpredsednika vlade Iqira Metu da je ume{an u korumpciona{ki skandal, koji je izazvao veliku pa`wu u zemqi. TV stanica “Top ~anel” je emitovala desetominutni film, napravqen u martu 2010. godine, na kome je prikazan Iqir Meta, tada potpredsednik vlade i ministar sopoqnih poslova, kako name{ta posao oko izgradwe jedne hidroelektrane. On je je tada zatra`io od ministra energetike Dritana

Priftija da jednoj firmi, bez tendera, poveri taj posao oko hidrocentrale. Meta je tada tako|e rekao, prema snimku, da ta kompanija nudi sedam odsto provizije odnosno 700.000 hiqada evra samo da dobije posao, prenela je makedonska agencija MIA. Posle ovog otkriv}a jo{ nema reagovawa u vladi niti se oglasio premijer Saqi Beri{a.Meta je nedavno postao ministar ekonomije ali je i daqe zadr`ao mesto potpredsednika vlade Albanije.

(Tanjug)

Prva `rtva novog gripa u Podgorici PODGORICA: U Crnoj Gori je ju~e zabele`en prvi smrtni slu~aj od virusa novog gripa A H1N1. Kako je saop{tio Klini~ki centar Crne Gore, re~ je o pacijentkiwi iz Kola{ina, ro|enoj 1946. godine. Ona je na odeqewe hematologije primqena sa, kako se navodi, te{kim hroni~nim hematolo{kim oboqewem.

U toj zdravstvenoj ustanovi se le~i jo{ {est pacijenata kod kojih je potvr|eno prisustvo virusa novog gripa i jedan pacijent kod koga je izlovan virus A. Wihovo zdravestveno stawe je stabilno. Institut za javno zdravqe U Crnoj Gori je tokom ju~era{weg dana broj inficiranih virusom A(H1N1) pove}an na 18 pacijenata, me|u kojima su dvoje novoro|en~adi, javili su podgo-

ri~ki mediji. I Ministarstvo zdravqa Albanije potvrdilo je da je u toj zemqi dosad otkriveno 17 slu~ajeva obolelih od gripa A H1N1. Na udaru su uglavnom mla|e osobe uzrasta izme|u 15 i 25 godina starosti, prenosi novinska agencija ATA. Slu~ajevi gripa H1N1 ove zime otkriveni su, pored Albanije, i u drugim zemqama regiona: u Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, u kojoj je ve} nekoliko qudi umrlo.

Stru~waci veruju da nema razloga da se strahuje od pandemije po{to su mnogi gra|ani, zahvaquju}i pro{logodi{wem vakcinisawu, stekli imunitet i obja{wavaju da je virus ove zime bla`eg inteziteta u odnosu na 2010. godinu (Tanjug )

25

Strah od smawewa broja Srba u Crnoj Gori

Ve~eras do~ek Nove godine na trgu u Bawaluci BAWALUKA: U Republici Srpskoj pravoslavna Nova godina bi}e do~ekana uglavnom u ku}noj atmosferi bez mnogo euforije, dok }e u Bawaluci biti oganizovan do~ek na otvorenom. Pored proslava u kafi}ima i restoranima, gde }e

~etvrtak13.januar2011.

star Milovana Babi}a i drugi. „U pono}, nakon vatrometa, mitropolit Amfilohije sa sve{tenstvom }e slu`iti moleban i izre}i molitvu za sre}nu i blagoslovenu Novu godinu dobrote Gospodwe”, rekao je Xomi} koji o~ekuje da }e se ispred crkve Svetog \or|a pod Goricom okupiti vi{e od 20.000, pre svega, mladih qudi.

(Tanjug)

PODGORICA: Lider opozicione Nove srpske demokratije (Nova) Andrija Mandi} izjavio je da u toj stranci strahuju da }e vlast poku{ati da, prilikom najavqenog popisa u aprilu, smawi procenat gra|ana koji se izja{wavaju kao Srbi.

Pritisak }e, smatra on, biti posebno veliko na gra|ane koji su se na pro{lom popisu izjasnili da govore srpskim jezikom.

Zato je on pozvao Srbe u Crnoj Gori da se na popisu, kako je rekao, jasno nacionalno izjasne i da ne dozvole asimilaciju.

Mandi} je pozvao predsednika Filipa Vujanovi}a, premijera Igora Luk{i}a i predsednika Skup{tine Ranka Krivokapciha da upozore popisiva~e da ne mogu vr{iti pritisak i da gra|ani treba da se izjasne iskqu~ivo na na~in na koji oni sma-

Andrija Mandi}

traju da treba. „Veoma je zna~ajno ohrabrivati qude da na popisu saop{te ono {to smatraju da jesu. Mislim da svako mora preuzeti odgovornost, zato `elim da ohrabrim svakog Srbina u Crnoj Gori da slobodno napi{e

{ta je i kojim jezikom govori”.

Mandi} je ukazao da svako ko pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi mora to jasno da ka`e popisiva~u. „Mi kao opozicija, verujem i ~itav pravni sistem, moramo im garantovati to pravo. Da niko ne mo`e da ostane bez posla i bude ucewen zbog izja{wavawa na popisu“, kazao je Mandi}.Ukoliko bude bulo kakvih pritisaka ili manipulacija, Nova }e tra`iti za{titu na doma}im i me|unarodnim adresama, upozorio je Mandi}.

Kukan: Korupcija va`an uslov Evropske unije PODGORICA: Crna Gora bi trebalo da ulo`i maksimalne napore da ispuni sve {to od we tra`i Evropska komisija kako bi dobila datum za otpo~iwawe pristupnih pregovora, izjavio je za list “Dan” {ef Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Crnom Gorom Eduard Kukan. Kukan je rekao da bi Crna Gora trebalo {to pre da formira pregovara~ki tim u kome bi trebalo da budu najboqi eksperti za obalsti o kojima se pregovara.

Ovaj slova~ki diplomata, me|utim, ka`e da predstavnici nevladinog sekora ne bi trebalo da budu ~lanovi tima za pregovore sa

Evropskom unijom. „Tim treba da obuhvati najboqe eksperte koje dr`ava ima, a transparentnost je od vitalnog zna~aja.

Ne smatram da ~lanovi tima treba da budu iz nevladinog sektora, dok opoziciju treba stalno konsultovati”, naveo je Kukan. Crna Gora je krajem decembra dobila status kandidata za ~lanstvo u EU, ali ne i datum pretpristupnih pregovora.Taj datum }e biti odre|en po{to Crna Gora ispuni sedam zahteva Evropske komisije, me|u kojima je i obra~un sa organizovanim kriminalom i korupcijom.

(Tanjug)

BORBA PROTIV KORUPCIJE U HRVATSKOJ U ZNAKU „PODRAVKE“

[teta ve}a od 54 miliona evra ZAGREB: U zagreba~kom @upanijskom sudu ju~e je po~elo razmatrawe osnovanosti optu`nice protiv biv{eg hrvatskog vicepremijera Damira Polan~eca i jo{ sedmorice biv{ih menaxera kompanije Podravke i wihovih poslovnih partnera koji se terete da su tu prehrambenu kompaniju o{tetili za najmawe 400 miliona kuna (54,05 miliona evra).

Uz Polan~eca, Kancelarija za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala podigla je optu`nicu protiv biv{eg direktora Podravke Darka Marinca, Zdravka [estaka, Josipa Pavlovi}a i Sa{u Romca, vlasnika i direktora splitske kompanije SMS Sr|ana Mladini}a, suvlasnika vara`dinske Fima Grupe Milana Horvata i

advokata Zorana Markovi}a. Na ju~era{woj raspravi pred optu`nim ve}em suda do{li su svi optu`eni osim Mladini}a i Markovi}a.Pored udru`ivawa zbog izvr-

Podr{ka reformama i ravnopravnosti bosanskih Hrvata ZAGREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} i premijerka Jadranka Kosor razgovarali su ju~e sa predsednikom HDZ BiH Draganom ^ovi}em i predsednikom HDZ

Kako javqa Radio Slobodna Evropa, Josipovi} i Kosor su ponovili poznati stav Hrvatske o podr{ci celovitoj i suverenoj, prijateqskoj BiH, i wenim napo-

Ivo Josipovi} i Dragan ^ovi}

1990 Bo`om Qubi}em, saop{teno je u Zagrebu. Predsednici HDZ BiH i HDZ 1990. upoznali su Josipovi}a i Kosor sa dogovorima o uspostavqawu vlasti u BiH, kao i svojim predlozima reformi koje su nu`ne za br`i put BiH u punopravno ~lanstvo Evropske unije i NATO.

rima u procesima evroatlanskih integracija. Ponovili su i pod{rku re{ewima koja }e osigurati po{tovawe ve}inske politi~ke voqe konstitutivnih naroda i gra|ana BiH, kao i reformama koje }e obezbediti institucionalnu ravnopravnost i hrvatskog naroda.

(FoNet)

{ewa krivi~nih dela terete se i za zloupotrebe polo`aja i ovla{}ewa, pomagawe i podsticawe na zloupotrebe i protivzakonito posredovawe.

Na raspravi zatvorenoj za javnost, optu`no ve}e ispita}e rezultate jednogodi{we istrage i dokaze na kojima se zasniva optu`nica koja je podignuta u septembru 2010. godine.

Zbog opse`nosti predmeta ~ija akta imaju preko 40.000 stranica optu`no ve}e ima}e raspravu i 17. ja-

nuara. Nakon te druge rasprave, optu`no ve}e optu`nicu treba da potvrdi, odbaci ili vrati tu`ila{tvu da je dopuni i izmeni. Ako optu`nica bude prihva}ena, na sudu }e se zakazati pripremna rasprava pred novim ve}em koje treba da odredi po~etak su|ewa i dokaze i svedoke koji }e biti ispitani na glavnoj raspravi.

Ako bude su|ewa, optu`enima i odbrani suprotstavi}e se, uz tu`ioce Kancelarije, i predstavnici Podravke koji su od optu`enih zatra`ili da solidarno nadoknade nastalu {tetu od 54,05 miliona evra.Me|u svedocima koje bi sud, na predlog obrane, trebalo da pozove pomiwalo se i ime biv{eg premijera, u Austriji uhap{enog, Ive Sanadera (Tanjug)

26

LEKAR

~etvrtak13.januar2011.

DNEVNIK

Akupunktura uspe{no koriguje lewo oko kupunktura bi mogla da bude alternativa flasterima kod ne{to starije dece koja pate od ambliopije, poznate i kao sindrom „lewog oka“, ukazuje jedno ameri~ko-kinesko istra`ivawe. Kod ovog problema jedno oko je mawe kratkovido ili dalekovido nego drugo. Ukoliko se ustanovi rano, to mo`e da se koriguje nao~arima ili so~ivima, ali i jedan i drugi na~in su mawe efikasni posle otprilike

A

sedme godine, pa se deci tog uzrasta „boqe oko“ povremeno prekriva flasterom, kako se ono drugo ne bi „ulewilo“. Robert Ri~ iz wujor{ke O~ne i u{ne klinike i

wegove kineske kolege su utvrdili da slabije oko dece koja su pro{la tretman stru~nog akupunkturiste napreduje u sli~noj meri kao i kod dece koja su svakodnevno dva sata nosila flaster. Istra`ivawe je obavqeno na 88 kineske dece, starosti od sedam do 12 godina, koja su patila od ambliopije i ve} su nosila nao~are najmawe {esnaest nedeqa. Metodom slu~ajnog odabira polovina wih je odre|ena da nosi flaster preko boqeg oka tokom dva sata svakog dana, dok je druga polovina bila na seansama akupunkture pet puta nedeqno.

Wima su akupukturne igle ubadane u ta~ke koje se u tradicionalnoj kineskoj medicini dovode u vezu s vidom. Do kraja dvadeset pete nedeqe istra`ivawa, vid na slabijem oku se popravio za najmawe dva reda na tabli za proveru vizuelnih sposobnosti kod 28 dece koja su nosila flaster (66,7 odsto) i kod 31 deteta (75,6 odsto) iz grupe koja je bila na akupunkturi. [ta vi{e, ~ak je dvostruko vi{e dece koja su pro{la akupunkturu, nego one koja su nosila flaster, sasvim pravazi{lo problem „lewog oka“ - 42 prema 17 odsto.

(Tanjug)

Unuci oboga}uju `ivot starih nu~i}i poma`u bakama i dekama da ostanu „`ivi“ do kraja, konstatovala je {vajcarska psihoanaliti~arka Danijel Kinodoz. Radi se o tome da kada unu~i}i slu{aju pri~e iz pro{losti svojih baka i deka oni im omogu}avaju da prona|u interesovawe za svoju li~nu pri~u i ostanu „`ivi“ do kraja. Kinodozova je istakla da se u starosti spoqni

U

svet osiroma{uje, tako da je od vitalnog zna~aja za stariju osobu da obogati svoj unutra{wi svet, kao i da je starewe bolno jer se ~ovek suo~ava sa velikim gubicima kao {to je gubitak zdravqa, smawewe fizi~kih i psihi~kih kapaciteta, smrt prijateqa i voqenih osoba.

Ukoliko se, me|utim, kako je navela Kinodozova, samo gleda na te gubitke sve izgle-

@lezda u mozgu centar za strah

DA LI SE NEPLODNOST MO@E POBEDITI PRAVILNOM ISHRANOM

Bebe ne vole masnu hranu tatistika govori da je u Evropi sve mawe beba.

Razloga za to je mnogo, a me|u wima zna~ajno mesto zauzima nemogu}nost za~e}a, bilo zbog neplodnosti mu{karca ili `ene. Zato ne ~ude brojna istra`ivawa koja imaju za ciq da otkriju kako pove}ati plodnost.

Ovih dana objavqeni su rezultati {panskog istra`ivawa koji govore da mu{karci koji jedu dosta mesnih prera|evina i punomasnih mle~nih proizvoda imaju semenu te~nost lo{ijeg kvaliteta od onih koji su u ishrani vi{e orijentisani na vo}e, povr}e i posne mle~ne proizvode. Vo|a ovog istra`ivawa doktor Hajme Mendiola obja{wava da antioksidanti iz vo}a i povr}a, kao {to su vitamin C i likopen, mo`da poma`u da se sperema sa~uva od o{te}ewa. Ovo nije prvi put da se ustanovi da su mu{karci koji u ishrani prete`no koriste meso i mesne prera|evine, u riziku od neplodnosti. Do sli~nih rezultata do{la je i pro{logodi{wa studija sprovedena u Engleskoj.

Druge studije upozoravaju da `ene koje dnevno piju vi{e od ~etiri {oqice crne kafe tako|e mogu da imaju problema sa za~e}em. Na crnoj listi su i alkohol i duvan. Najnovije istra`ivawe koje je sprovedeno na Har-

S

vardu upu}uje da zasi}ene masne kiseline uti~u i na plodnost `ena. Naime, pove}awe zastupqenosti masti u ishrani za dva odsto pove}ava rizik od neplodnosti za ~ak 73 odsto.

Kod nas ovakvih istra`ivawa nije bilo, ali lekari ka`u da je i pravilna ishrana, koja je va`an preduslov za zdravqem, sigurno povezana i sa plodno{}u.

- Stil `ivota i pravilna ishrana sigurno da nisu jedini uslov ve}e plodnosti, ali je sigurno i to da uti~u na wu - ka`e dr Leposava Proti}. - Vi{e vo-

}a i povr}a, mawe mesa, pogotovo crvenog i masnog, op{ta su pravila nutricionista za pravilnu ishranu. Ako se obroku dodaju i `itarice i ko{tuwavo vo}e, zdravqe ~oveka svakako }e biti boqe.

Poznato je i da duvan, alkohol i mnogo crne kafe tako|e nisu dobri za zdravqe, tako da rezultati najnovijih istra`ivawa nisu otkrili ni{ta posebno novo. Kako se Vojvo|ani u velikoj meri oslawaju na ishranu bogatu mesnim prera|evinama, sviwetini, masnim sirevima...

Poro|aj snimqen magnetnom rezonancom ema~ki lekari su 20. novembra po prvi put snimili poro|aj tehnikom magnetne rezonance, {to pru`a uvid u potencijalne komplikacije trudno}e. Glavni razlog za snimawe poro|aja je da se sazna {ta iza-

N

ziva zastoj, koji ~esto rezultira pribegavawu carskom rezu, koji sobom nosi rizik i za majku i za dete. Prema statisti~kim podacima nema~ke vlade, svaki tre}i poro|aj u ovoj zemqi se obavi carskim rezom. Nova tehnika omogu}ava trodimenzionalno pra}ewe poro|aja od najranije faze, {to se nije moglo u~initi ranijim skenerima, koji ili nisu davali dovoqno kvalitetnu sliku ili su bili opasni za majku i fetus, isti~e dr Kristijan Bamberg.

Prizori poro|aja koje pru`a magnetna rezonanca „spektakularni“su - vidi se kakve pokrete fetus pravi u poro|ajnom kanalu, kako se pokre}e wegov ko{tani sistem i kako mu glava mewa oblik tokom poro|aja.

(Tanjug)

ostaje pitawe da li je i to jedan od razloga {to imamo nizak prirodni prira{taj.

U nastojawu da prona|u najboqe uslove za za~e}e beba izraelski lekari su istra`ivali koje godi{we doba je najpovoqnije za to. Do{lo se do zakqu~ka da je prole}e „najplodnije“ godi{we doba. Naime, tvrdi se da su embrioni stvoreni u prole}e kvalitetniji od ovih koji su nastali u drugim godi{wim dobima. Teorija o ve}oj plodnosti u prole}e ima mnogo. Neki istra`iva~i tvrde da je plodnost mu{karca tada ve}a zbog ve}eg broja spermotozoida, nego leti, na primer, ali i da `enski biolo{ki sat ima najboqe uslove za oplodwu ba{ u prole}e.

J. Barbuzan

da kao potpuni debakl, tako da se i pored svih spoqnih gubitaka mora u sebi zadr`ati svest o svemu {to je ste~eno i pro`ivqeno pre gubitaka.

Kvinodozova je istakla da se ne radi o ukorewivawu u pro{lost, ve} integrisawu svih va`nih se}awa iz pro{losti u `ivotnu pri~u kako bi olak{alo da ~ovek ostane „`iv“ do kraja.

(Tanjug)

lezda oblika le{nika, koja se nalazi u mozgu u nivou slepoocnice, ima glavnu ulogu u stvarawu ose}awa straha, pokazali su rezultati ameri~kog istra`ivawa. Doktor Xastin Fejnstajn s Univerziteta u Ajovi je do{ao do tog zakqu~ka obaviv{i ispitivawe na 44-godi{woj `eni S.M, oboleloj od retkog genetskog oboqewa koje dovodi do kalcifikacije te `lezde u mozgu i potpunog gubitka straha. Tokom ispitivawa, nau~nici su S.M izlo`ili raznim vidovima strahova (zmijama, paucima, horor filmovima), na koje ona nije negativno reagovala, a potom su joj postavqali i veliki broj pitawa vezanih za wen svakodnevan `ivot, koja su pokazala da ona nikada nije

@

imala nikakav strah, ali da je sposobna za izra`avawe drugih emocija. Sada bi, kako su istakli nau~nici, uskoro trebalo nastaviti ispitivawa da bi se razumelo funkcionisawe nervnih tokova specifi~nih za ose}aj stresa. To bi moglo da rezultira razvojem terapija protiv sindroma „post traumatskog“ stresa.

(Tanjug)

Kofein ometa san onzumirawe kofeina preko gaziranih napitaka, ~aja, pa ~ak i kafe, spre~ava i decu da spavaju, pokazali su rezultati is-

K

tra`ivawa grupe ameri~kih nau~nika iz Nebraske. Doktor Vilijam Vorzak i grupa wegovih saradnika utvrdili su tokom istra`ivawa da konzumirawe kofeina

uti~e i na u~estalost mokrewa u krevetu. Nau~nici su do{li do tih rezultata obaviv{i anketu na 200 dece uzrasta od pet do 12 godina i wihovim roditeqima o navikama vezanim za konzumirawe napitaka. Rezultat je pokazao da polovina tih mladih svakodnevno pije napitke koji sadr`e kofein, i to u ve}im koli~inama.

Radi se, pre svega, o gaziranim napicima ~ije se konzumirawe pove}ava sa godinama, a za koje je utvr|eno da ne pove}avaju mokrewe u krevetu, {to je suprotno wihovom op{tem shvatawu kao dijureti~kih sredstava, ve} da uti~u na kvalitet sna.

(Tanjug)

VESTI Mati~ne }elije lek protiv side U Nema~koj je pacijent hroni~no oboleo od side izle~en od virusa HIV, objavqeno je u „Medicinskom ~asopisu Nove Engleske“.

Timotiju Rej Braunu, obolelom i od leukemije, obavqena je, naime,

transplantacija mati~nih }elija dok je bio pod jakom hemoterapijom. ]elije su poticale od donatora obolelog od retkog oblika genske mutacije, koja stvara imunitet na virus HIV (side). Transplantacijom su otklowene obe bolesti (sida i leukemija).Ona je obavqe-

na 2007. godine i do sada kod Brauna nisu prime}eni nikakvi tragovi recidiva nijedne od te dve bolesti, uprkos prestanku primawa terapije protiv HIV-a. Otkri}e daje nadu za budu}nost i mogu}nost ponavqawa istog postupka i u le~ewu drugih pacijenata. (Tanjug)

No}ni rad pove}ava opasnost od raka @ene koje rade no}u izlo`ene su ve}oj opasnosti da obole od raka dojke, pokazao je najnovije istra`ivawe grupe francuskih nau~nika. Rezultati su pokazali da se kod `ena koje su, u bilo kom trenutku tokom svoje karijere, radile tokom celih no}i javqa 40 odsto ve}a opasnost da obole od raka dojke u odnosu na one koje nikada nisu radile no}u. U istra`ivawe francuskih nau~nika bile su ukqu~ene 1.234 `ene kojima je dijagnostikovan rak dojke u peri-

odu izme|u 2005. i 2007. godine i kontrolna grupa od 1.317 `ena sli~nog profila i godi{ta.Istra`iva~i su zakqu~ili da su najve}em riziku izlo`ene `ene koje su u~estalo morale da rade u celono}nim smenama, tokom perioda du`eg od tri godine.

(Tanjug)

PORODICA

DNEVNIK

~etvrtak13.januar2011.

27

Nije te{ko `iveti zdravo vakim danom imamo prilike da ~ujemo sve i sva{ta o hrani, zdravom na~inu ishrane, nutricionizmu, ve`bawu, nezdravim proizvodima. Moramo se slo`iti da sve to zaista mo`e biti vrlo zbuwuju}e. Evo glavnih nutricionisti~kih smernica koje }e vas usmeriti zdravoj ishrani i boqem na~inu `ivota.

S

Raznovrsne namirnice

lesti srca i krvnih sudova, kao i karcinom debelog creva. Ono {to se preporu~uje je meso `ivine (piletina, }uretina) i svakako riba, barem jednom nedeqno. Jedite barem tri do ~etiri jajeta nedeqno ukqu~uju}i i ona koja poje-

ste da bi trebalo jesti hranu s malim sadr`ajem masti, a posebno izbegavati namirnice koje su bogate zasi}enim masnim kiselinama. Energija (od masti) ne bi trebalo da ide preko 30% od ukupnog unosa energije, {to odgovara ukupnom unosu od oko 80 grama masti.

Udeo zasi}enih masnih kiselina trebalo bi da bude mawi od 8% od ukupnog kalorijskog unosa. Primarno je maslinovo uqe, a zatim biqna uqa.

^ovek bi trebalo da jede meso. Ali, opet ne samo meso, ve} i ostale namirnice. Va`no je da organizam hranom dobije {to raznolikiji sastav materija iz prehrambenih namirnica: vitamina, minerala, ugqenih ohidrata, vode, belan~evina i masti.

Slatko protiv slanog Nijedno. Polastice se u ishrani ne preporu~uju vi{e od nekoliko puta tedno. [to se soli ti~e, uvek birajte hranu koja sadr`ava malo kuhiwske soli. Sol, pa i {e}er trebali bi se upotrebqavati u najnu`nijoj hrani.

Kretawe Iako ste ve} puno puta ~uli o tome kako je zdravo da se kre}ete, ~u}ete to jo{ jednom.

Dve litre vode na dan je izvrstan po~etak i svakako smawite alkohol na

[ta jesti Osnova ishrane trebalo bi da ukqu~uje namirnice biqnog porekla kao {to su vo}e i povr}e, `itarice, krompir, ora{asti plodovi, mahunarke i semenke, zbog boqeg efekta prehrabenih vlakana od punog zrna `itarica.

Uvek se preporu~uje konzumacija sve`eg doma}eg vo}a i povr}a jer su oni izvori vitamina C, B6, karatenoida i folata, minerala, kalcijuma, gvo`|a, magnezijuma, kalijuma, pa i antioksidanasa.

Meso je bitno Meso, `ivina i riba idealan su i bogat izvor belan~evina, vitamina B, gvo`|a, cinka, magnezijuma i znatnih koli~ina masti, koji su nam dostupni najvi{e u crvenom mesu (junetini, govedini, sviwetini i jagwetini). Ali, treba pripaziti na vi{ak masti jer nam donose bo-

dete usput (kola~i, sladoledi itd), dok se crveno meso preporu~uje samo nekoliko puta na mesec (oko 500g mese~no).

Mle~ni proizvodi Ne tugujte, mle~ni proizvodi su itekako zdravi, ali kao i sve ostalo, u umerenim koli~inama. Bitno je znati da mleko i mle~ni proizvodi, sir i ostali fermentisani proizvodi sadr`e belan~evine, vitamine (A i D, ~ak i B), kalcijum i fosfor. Tinejxeri i mali{ani trebalo bi da unesu do pola litre mleka dnevno, dok se odraslima preporu~uje svakodnevno ali umereno uzimawe sira (90g nedeqno) i {oqica jogurta na dan. [to se samog

mleka ti~e, pola litre obranog mleka sasvim je dovoqno za zdravqe odrasle osobe {to se ti~e mle~nih proizvoda.

Masti i energija Jedno od glavnih pravila nutricionisti~kih smernica je-

minimum. Telesna te`ina mora se odr`avati uravnote`enim unosom hrane i telesnom aktivno{}u. Setite se, kada god imate slobodnog vremena, pro{etajte, krenite da tr~ite, upi{ite se u teretanu ili na aerobik.

Odnegujte limun u stanu grumi se najjednostavnije sade, a wihov uzgoj ne iziskuje veliko znawe. Me|u agrume ubrajamo grejp, limun, pomoranxu i mandarinu. Oni se u ku}i mogu lako uzgajati, a vrlo lepo izgledaju. Ako pru`ite biqci potrebne uslove, zahvali}e vam bujnim zelenilom, cvetovima, pa ~ak i plodovima.

Citrusno vo}e vu~e poreklo iz Azije, ali se odavno uzgaja i u sredozemnom podru~ju na otvorenom, a u saksijama i severnije. Nekima }e i cvetati i donositi rod, ali ~ak i ako to ne uspe, zeleno zimzeleno li{}e divan je ukras.

Od aprila do oktobra u ve}ini na{ih kontinentalnih krajeva agrumi mogu uspevati napoqu - na balkonu ili u vrtu. Najvi{e im odgovara ju`na strana i mnogo svetlosti.

Ali, za vreme zimskih hladno}a najboqe ih je uneti unutra, u {to svetliju prostoriju (najboqe na ostakqeni balkon), gde je temperatura od deset do petnaest Celzijusovih stepeni. Ako je hladnije, po~e}e da opada li{}e, a biqka }e u}i u fazu mirovawa.

Zemqa neka bude umereno vla`na, a budu}i da je ve}ina unutra{wih prostora prili~no suva, ~esto prskajte biqku.

Povremeno je mo`ete i istu{irati. Kad biqka raste u

A

zatvorenom prostoru insekti je ne mogu opra{ivati, pa }ete, ako `elite plodove, to morati da obavite sami uz pomo} ~etke ili metlice za pra{inu.

Ni sadwa nije naro~ito slo`ena: imajte samo na umu da semenke treba dobro oprati mlakom vodom i obrisati, a tek onda posejati u zemqu. Naravno, ne}e svako seme izni}i, zato se preporu~uje plitko posejati desetak semenki, a od onih koji isklijaju odbaciti sve osim najja~e i najnaprednije. Posadite ih u saksiju promera 15cm. Uzmite me{avinu zemqe iz cve}are i peska. Pre sejawa zemqu dobro navla`ite. Zatim skinite gorwi sloj, rasporedite ko{tice i pokrijte ih slojem zemqe debelim 2cm. Dobro zalijte. Ponovo zalijte tek kad se gorwi sloj osu{i. Dr`ite saksiju na svetlom i vrlo toplom mestu. Kad biqka naraste desetak centimetara, mo`ete saksiju da prenesete na mawe toplo mesto, ali tako|e s mnogo svetla.

Grejp }e verojatno ve} prve godine procvasti, a drugi agrumi re|e, osim ako su qeti na vazduhu i ako je qeto vrlo toplo, a zimu provode u toplom zimskom vrtu. Za vrlo toplih qeta i uz pravilnu negu dobit }ete i poneki plod.

Trikovima do samopouzdawa e volite svoj izgled, ~esto se ose}ate nesretno, ne znate ni koji je temeq za izgradwu samopouzdawa i kre}ete se kroz `ivot bez pravih ciqeva? Nadajmo se da nemate problema s ba{ svim na-

N

mr{avqewe ili podno{ewe stresa tra`ite od qudi koje poznajete).

Postavite dnevne prioritete Ne}ete sve izvesti savr{eno, ali ako se koncentri{ete na dva

vedenima, ali ~ak i da je tako, ima nade i za vas.

Volite svoje telo Nosite ode}u koja isti~e va{e kvalitete i sakriva mane (ma {ta da obu~ete, glavno je da se ose}ate opu{teno i sigurno dok to nosite) Uo~ite svoje adute Ve`bajte - nau~ite da u`ivate u kretawu. Prona|ite realisti~ne uzore (savete za

najva`nija ciqa u danu bi}ete zadovoqni {to ste obavili ono najva`nije.

Nagradite sebe sitnicama Barem jednom nedeqno u~inite ne{to lepo i za sebe. Po~astite se manikirom, frizurom, masa`om, novom kwigom...

Muzika ~ini decu pametnijim oditeqi su ~esto u nedoumici u koje van{kolske aktivnosti upisati svoje dete. Naravno, bitno je da i dete to `eli, odnosno da ima afiniteta prema konkretnoj aktivnosti. No, otkriveno je koje dodatne aktivnosti mogu va{e dete u~initi pametnijim.

Istra`ivawe koje je sproveo Univerzitet Long Ajlend je utvrdilo zanimqive ~iwenice kad je intelektualni razvoj deteta u pitawu. Otkriveno je da su deca koja poha|aju drugi razred osnovne {kole, a ujedno poha|aju i ~asove klavira, na testu pravopisa konstantno postizala zna~ajno boqe rezultate od dece koja nisu i{la na klavir.

R

Nau~nici smatraju da su u~enici koji se bave muzikom postigli zna~ajno boqe rezultate u pravopisu jer ih je muzika nesvesno nau~ila da boqe slu{aju i percipiraju zvuke iz okoline, pa tako i re~i. Deca koja se bave muzikom su automatiski bila vi{e usredsre|ena na sluh pa su posledi~no postigla i boqe rezultate.

Kvalitetnije su slu{ala izgovorene re~i koje su u ve}em postotku ispravno i napisala.

Ovo ne zna~i da morate po svaku cenu gurati dete na raznorazne muzi~ke kurseve te~ajeve ako ono nema muzi~kih afiniteta. Dete }e biti mnogo zadovoqnije i sre}nije ako }e se baviti ne~im {to istinski voli.

Razmislite {ta je smisao va{eg `ivota Za koga i za{to `ivite? Budite iskreni pred sobom i ako niste zadovoqni odgovorom u~inite ne{to u vezi toga.

Prepoznajte dobre stvari u svom `ivotu i podelite ih s drugima Ne trebate da se hvalite ali istaknite pozitivna iskustva koja imate i qude }e privu}i va{ entuzijazam, a to ja~a samopouzdawe. Ne dopustite da vas zavist sabotira. [ta pokre}e va{e poduhvate? Zavist i `eqa za takmi~ewem? Ako je odgovor potvrdan verovatno vozite pogre{nim kolosekom. Put do sre}e poti~e ne{to sasvim suprotno - qubav. Pitajte se {ta i koga zaista volite?

Podelite misli Ako imate mi{qewe, ne bojte se da ga izrazite. Ne morate neprestano pri~ati, ali re}i svoje mi{qewe u trenucima kada je to va`no delova}e dobro, i na va{e, i na mi{qewe drugih o vama.

Dosegnite svoje ciqeve Potra`ite podr{ku. [ta god da `elite da postignete, posti}i}ete lak{e uz bodrewe pozitivnih osoba. Podelite svoje `eqe s wima. Zapi{ite ih. Zapo~nite dnevnik vezan s postignu}em svog ciqa. Zapi{ite {ta vam poma`e, a {ta ote`ava postizawe `eqenog.

Spavajte dovoqno dugo Neispavanost mo`e da oslabi organizam i pospe{i razvoj bolesti i gojaznosti.

Prona|ite qude koji cene zdravqe tela i uma Osobe koje vode zdraviji `ivotni stil dobro }e uticati na vas. Prona}i}ete ih lak{e ako upi{ete aerobik, kurs stranog jezika ili klub u kojem se u~i neka zanimqiva ve{tina.

Kad padnete, ustanite Ko se nije nikad okliznuo?

Izazovi su normalni deo `ivota i odrastawa. ^ak i kad padnete vrlo nisko nije vreme za le`awe, vreme je za ustajawe.

Radujte se svojim postignu}ima Razmislite o sitnim ili ve}im uspesima koje ste postigli.

Radujte se zbog wih i u~inite ih povodom za male ili ve}e proslave sa svojim najbli`ima.

28

~etvrtak13.januar2011.

OGLASI

DNEVNIK IZDAJEMO novu, potpuno opremqenu garsoweru zaposlenoj devojci ili studentkiwi u Ul. Ilije Bir~anina. Telefon: 063/570046.

19184 SAJAM - Bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 31m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100e + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874.

19186 LIMAN III, jednoiposoban stan, 44m2, Narodnog fronta 28/IV, prazan, sa kuhiwskim elementima, cena 160E. Telefoni: 062/1662041, 021/6417165. 19257 IZDAJEM prazan trosoban stan, II sprat, Bulevar oslobo|ewa 139, Liman II, cena 200E. Telefon 063/547451.

19265 IZDAJEM garsoweru, Bulevar cara Lazara 90, III sprat, 2 lifta, {poret, fri`ider, telefon, kablovska, 2 le`aja, 130 evra. Telefon 063/506-506.

19286 IZDAJE se ekskluzivan name{ten stan, trosoban, centar Budimpe{te. Telefon 063/501962.

19320

GRBAVICA, stan od 27m2, sa odvojenom kuhiwom, po ceni od 36.200 sa povratom PDV-a. Tel. 636-6952.

15006 CENTAR, ukwi`en, prazan stan od 33m2 - odli~an raspored, po ceni od 38.000. Tel. 636-6952.

15007 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an odmah useqiv stan od 50m2 cena 52.000. Tel. 636-8429.

15008 LIMAN, ukwi`en stan od 80m2, odli~an raspored po ceni od 80.000. Tel. 636-6952.

15009 CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Tel. 6366952.

15010

PRODAJEM garsoweru 23m2, terasa, 3. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

10001 BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.800.

Tel. 636-8429.

15001

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom.

Telefon: 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

17975

DAJEM ~asove iz matematike.

Dolazim ku}i. Telefon 063/490136.

19171 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

19250 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

19251

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo,

kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

19252

IZDAJEM stan od 68m2 na Bul. oslobo|ewa 43, V sprat, terasa, lift, CG. Telefon 065/201-8833.

18917 IZDAJEM jednosoban stan 35m2 u [afarikovoj. Sve jedinice odvojene. Klima, telefon, net, centralno grejawe.

Telefon 063/58-03-02.

19309 HITNO potrebna cimerka studentkiwa u jednosobnom stanu, ima CG. Telefon, TV, KT, ma{ina za ve{, strogi centar.

Telefon 063/582-960.

19313 GRBAVICA, izdajem name{ten deluks stan, 50 M2, Mi{e Dimitrijevi}a, mo`e i gara`a.

Telefon 064/317-6410.

18837 IZDAJEM poluname{ten stan (65m2), Liman IV, Bana Strahiwi}a 6.

Telefon 063/7263-012.

19080 IZDAJEM renoviran dvosoban stan na Limanu III kod osnovne {kole i vrti}a, proto~na topla vodom, CG, kablovska. Telefon 021/464-011, 063/509-754.

19174 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru, u Novosadskog sajma ulici 7-9. Telefon 063/765-36-32.

19177

BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

10002 BULEVAR, kod Betanije, odli~an, nov odmah useqiv 1,5 stan po ceni od 42.200. Tel. 6368429.

15002

EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437, 063/534-505.

10003 LIMAN, kod „Merkatora“, odli~an, ukwi`en 3,0 stan po ceni od 73.500. Tel. 636-8429.

15003 GRBAVICA, noviji, ukwi`en 3,0 stan, odmah useqiv, cena 74.000. Tel. 636-8429.

15004 BEZ POSREDNIKA prodajem stan na Limanu III kod Merkatora, 71m2, tre}i sprat.

Telefon: 063/821-0722.

19289

GRBAVICA, Alekse [anti}a, ukwi`en 4,5 stan od 104m2 + gara`a od 20m2 po ceni od 135.000. Tel. 636-8429.

15005

PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419-375, 060/4419-375.

19157

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK PRODAJEM ku}u na Kamewaru do Dunava (kod restorana „Obadov“) ili mewam za dvosoban stan u gradu uz doplatu. Telefon: 063/503-733.

19228

Ju~e 12. 1. 2011. godine preminula je na{a draga majka

~etvrtak13.januar2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

Posledwi pozdrav Goginom i Dadinom tati

29

Posledwi pozdrav

Milena ]irovi} ro|. Lu~i}

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv.

Telefon 422-439 ili 063/534505.

10004 IZDAJEM lokal 60m2, ul.

Branimir ]osi}a br. 8.

Telefon 063/505-198.

19253 IZDAJEM u zakup stambenoposlovni prostor, hala 330m2 sa kancelarijom, opremqeno, stambeni prostor na spratu 330m2 neure|en.

Telefon 064/300-75-68.

19263 PRODAJEM ili izdajem sre|enu halu, 270m2, u Ka}u, sa kompletnom infrastrukturom, pogodna za skladi{tewe, predstavni{tava ili proizvodwu.

Telefon 063/500-576.

19277 IZDAJEM na Bulevaru oslobo|ewa 28 lokal, 35m2, na dva nivoa, pogodan za kancelariju, butik i sli~no. Telefoni: 063/546-319, 063/515-402. 19279 IZDAJEM lokal u centru 64m2, u izuzetno prometnoj ulici, Laze Kosti}a, zvati posle 12 ~asova, telefon 063/506-506.

19285

PRODAJEM GARA@U od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14.

Telefon 063/520-245.

19299

u 79. godini.

Sahrana je danas, 13. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, iz kapele na Mesnom grobqu, u Sivcu.

Sau~e{}a se primaju na dan sahrane, od 10 ~asova, u kapeli na Mesnom grobqu u Sivcu.

O`alo{}ena porodica: sinovi Zoran i Dragan sa porodicama, kao i ostala rodbina.

Vida Grumi}

Zoranu Vukovi}u

Sahrana }e se obaviti u petak, 14. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, u Budisavi.

O`alo{}ene porodice: Grumi}, Radovi} i Sentivanac.

od kume Cece sa porodicom.

Zokiju od prijateqa iz bifea „Suza”.

19373 19339

19366

19385

Sa neizmernom tugom se opra{tamo od na{e mame, ta{te, babe i prababe.

Dana 11. januara 2011. godine preminuo je na{ voqeni suprug i otac

Sofija - Soka Maksimovi}

Qubomir Bursa}

Sahrana je danas, 13. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, sa kapele na grobqu, u ^urugu.

Po~ivaj u miru Bo`jem.

O`alo{}ena }erka Qiqana, zet Pera Ardan, unuci i praunuci.

Sahrana je u ~etvrtak, 13. 1. 2011. godine, na Pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici, u 13 ~asova.

O`alo{}eni su supruga Ivanka i sin Aleksandar.

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Milovanu Milutinovi}u

Posledwi pozdrav sestri

Qubi Prodanovi}

Porodice @igi} i Niki}.

od Stevana Novakovi}a sa porodicom.

19363

19338

19372

19345

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 1. 2011. godine preminuo na{ voqeni

13. 1. 2008 - 13. 1. 2011.

S tugom javqamo rodbini, prijateqima i poznanicima da je u 58. godini preminuo na{

Ivka Stanisavqevi} Ivkica

Milovan Milutinovi}

Mirko Vidovi}

Zoran Vukovi} Dopke

@ivi{ u na{im srcima i mislima.

Sahrana je danas, 13. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

S po{tovawem i qubavqu uvek wegovi: supruga Sofija, unuci Jelena i Nikola, zet Sava i }erka Mira.

GODI[WI POMEN

POMEN

LADA110, 16w, zlatno-srebrna, 2003 god, 42.500km pre{la, o~uvana, gara`irana, prvi vlasnik, cena 3500E. Telefoni: 062/1662041, 021/6417165.

19258

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

19199

Tvoji: Mrkobrad Milan, Maca, Mla|a, Mima, Dragica Prlina.

1922 - 2011.

Vreme prolazi a mi ~uvamo uspomenu na Tvoju dobrotu i plemenitost kojim si zra~io. ]erka Marica i sin Radomir sa porodicama.

19322 19169

19359

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah! Non stop Mladen! Telefon 421-516, 064/157-25-14.

19044 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu!

NON-STOP, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/157-25-14.

19045

POTREBNA `ena za ~uvawe starije osobe u Podgorici.

Stan i hrana obezbe|eni, plata po dogovoru.

Telefon: 0038220880256 i 068/418417.

19292

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom

odr`a}emo u subotu, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sa qubavqu u srcu ga ~uva Wegova porodica.

POMEN Navr{ava se sedam tu`nih godina od smrti na{eg voqenog supruga, oca i dede

Posledwi pozdrav

Hvala ti za sve {to si nam pru`io. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Supruga Qubica sa decom, unucima i praunukom.

19267

Tvoj \or|e Milutinovi}.

Tvoj vedar lik i uvek lepa re~ }e ostati duboko u na{im srcima.

Tvoji: Boba, Isidora i Du{an Raj{i}.

19328

19312

Save Pa{}ana

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 1. 2011. godine preminuo na{ dragi strikan

Mi{iki od kom{ija sa porodicama: Bakev, Jovanovski, Todorovi}, Mladenovi}, Dujakovi}, [inko, Mi}i}.

Ranko Stojakovi} Bata Rale

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav mom dragom majstoru

Savi Mati}u

Savi Mati}u

Sahrana je danas, 13. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

od: Milo{a, Nane i Jele.

19324

Tvoja plemenitost, vedrina i dobrota kojom si zra~io osta}e nam u ve~nom se}awu.

Buwa sa porodicom.

O`alo{}ena porodica Stojakovi}.

19375

Sava Mati} Matke

Stra{no saznawe da te ne}u jo{ jednom videti du{u mi para. Zar tebe, uz kojeg sam nau~io prve svoje korake, video kako je Ribarac lep... i tako 16 godina. Nikada te ne}u zaboraviti, `ive}e{ uvek u mom srcu, ti moj dobri Savice.

19377

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

18650 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

18877 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

19242 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600 din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

19243

19323

Iznenada nas je napustio na{ dragi

Sava Mati} Miodragu [olaji}u [oletu

Sahrana je 13. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Zora, }erke Gorana i Dragana, zetovi Dejan i Bojan, unuke Sta{a i Nikolina, unuci Reqa i Du{an.

19325

19314

30

TV PROGRAM

~etvrtak13.januar2011.

KO[ARKA: NLB LIGA

Budu}nost – Hemofarm

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Vesti ukratko U ogledalu Tin in Vesti ukratko Qubav na prodaju Vrele gume Vesti ukratko Bila jednom jedna nedeqa Putomanija Bez cenzure Vesti ukratko Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Prostor Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Art-boks Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar 00.00 Glas Amerike 00.35 No}ni program-reprize

06.05 08.00 09.03 09.44 10.04 10.34 11.05 12.00 12.15 12.35 12.46 13.42

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Sasvim prirodno Svet ribolova O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Gastronomad Prevaranti Garfild u stvarnom svetu, film

12.20 12.28 13.00 14.00 14.38 14.39

14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 18.55 21.00 22.00 22.30 23.40 01.15 02.00 02.25

06.30 06.55 07.20 07.45 08.40 09.35 10.20 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

Jutarwi program Mikijeva kujna ^ari ribolova Magna aura Bajko kviz Vesti Zeleni sat PCTV Kuhiwica Vesti Kosmos Koncert Tambura{kog orkestra: Tamburica fest Vesti Srpski ekran – emisija MTV-a (Ma|arske televizije) na srp.

Slon Benyamin Vesti Renyeri u Indiji, film Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Cimet Kuhiwica Razglednice Ko{arka, NLB liga: Budu}nost - Hemofarm, prenos Imam jednu `equ Vojvo|anski dnevnik Cale Mitrovi}, harmonika{ Koncert nacionalnog ansambla „Kolo“ Sevdalinke Srpski ekran– emisija MTV-a (Ma|arske televizije) na srp.

Kosmos

Kuhiwica (ma|) Ta divna stvorewa Ma{taonica Gruvawe Najva`nija adresa Poslovni uspeh (ma|) + muzika Nazovimo stvari pravim imenom, film Ples no stres Vesti (ma|) Bo`ini obi~aji - na ukrajinskom Mikijeva kujna Jermolovi Vesti iz Matice Plavi krug Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Zavodni~ke o~i, film Jermolovi TV Prodaja

Katarina Radivojevi} i Vojin ]etkovi}

Zona Zamfirova

09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 12.59 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.20 17.30 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 00.15

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan Vitra` Objektiv Nemi svedok Sprint Drum Kursna lista Objektiv Izme|u redova Razglednice Svet divqine Objektiv Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program ICT plus Objektiv Prepoznaj Evropu Hrana i vino Rezervisan termin Skarletna vidov~ica Objektiv Film NS vertikale

09.30 ATP Sidnej 1/4 finale 12.40 Kopa Italija: Palermo – Kjevo 14.15 Kopa del Rej: Barselona - Betis 16.15 Kopa Italija: Inter – \enova 18.00 Premijer liga Magazin 18.30 Premijer liga 19.00 Premijer liga: Blakpul - Liverpul 20.00 Kopa del Rej: Almerija - Deportivo L Koruna 22.00 Kopa del Rej: Real Madrid - Atletiko Madrid 00.00 Ful Tilt poker 01.00 NHL: Wu Renyers - Vancuver

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Evropska zvezda, 11.00 Travel, 11.30 @iveti svoj `ivot, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Galenov svet, 15.00 Auto sprint, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 [ampioni, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.30 Folk {ou

[umska {kola 2 Pepa prase Metro Erni Spajdermen Aleks u ~arobnom vo}waku Verujte ali ne preterujte Novogodi{wa ~estitka Neobi~no o biqkama Novogodi{wa ~estitka [kola za dizajn Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Eko recept Put oko sveta Koncert Dragane Vardali} i BGO „Du{an Skovran“ Iza naslova Molitva pod Miyorom Trezor Verujte, ali ne preterujte Novogodi{wa ~estitka Neobi~no o biqkama

06.00 Radijsko dizawe 07.00 TV dizawe 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.35 Top {op 12.00 Film: Ispod tepiha 14.00 Robinzon Kruso 15.00 Najboqe godine 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Najboqe godine 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Robinzon Kruso 21.00 Film: Udar 1.deo 23.05 Vesti B92 23.35 Film: Izigrano poverewe 01.15 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 01.45 Ukqu~ewe u B92 Info

Pesmom da ti ka`em

(RTV 1, 18.55) 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 12.00 12.10 13.05

07.29 07.35 07.40 07.52 08.13 08.25 09.08 09.09 09.23 09.24 09.53 10.00 10.30 10.56 11.29 11.56

DNEVNIK

Qubavna pri~a o mladi}u i devojci iz razli~itih socijalnih slojeva, sme{tena u ambijent starog Ni{a, s kraja 19. veka. Mane je kujunyija, a Zona }erka iz bogate porodice. Kroz pri~u o wihovoj qubavi oslikan je neponovqivi ju`wa~ki temperament...

Uloge: Vojin ]etkovi}, Katarina Radivojevi}, Nikola \uri~ko, Dragan Nikoli}, Ru`ica Soki}, Svetlana Bojkovi} Re`ija: Zdravko [otra (RTS 1, 21.02) 15.10 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.02 22.42 00.37 00.42 01.39 02.21 04.06 04.36 05.09 05.48

Sat Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Zona Zamfirova, film Kejt i Leopold, film Vesti Prevaranti Sjaj trulog novca Sudija Mastran|elo, film Oko magazin Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 23.00 01.00 01.25 01.45 03.00 04.00

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Film: Telma i Luiz Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Vajpaut Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada Film: Vreli talas Film: Plavo nebo Eksploziv Ekskluziv Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil ^ari

Za pravoslavnu Novu godinu, uz Narodni ansambl RTS, pod upravom Branimira \oki}a, svoje najlep{e pesme pevali su Lepa Luki}, Predrag-Cune Gojkovi}, Merima Wegomir, Jordan Nikoli}, Sne`ana \uri{i}, Marinko Rokvi}, Dragica Radosavqevi} Cakana...

Urednik i rediteq: Nena Kunijevi} (RTS 2, 00.25)

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.45 16.00 16.50 17.00 18.00 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 23.00 00.45 00.55 01.00 03.00

Valentina Dobro jutro Film: Rat u`ivo Siti kids Zabrawena qubav Kursayije Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Tereza U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Kursayije Sve za qubav Film: ^ituqa za Eskobara Siti Ekran Film: Hadson Houk Film: Rat u`ivo

Lepa Luki} 14.53 14.54 16.00 16.30 17.02 17.28 17.58 19.15 19.36 20.03 21.00 21.47 22.15 22.45 00.25 01.16

Novogodi{wa ~estitka [kola za dizajn Beograd Ovo je Srbija Liturgija Kalendar kroz vekove Trag u prostoru Odbojka: PS, Crvena zvezda Partizan, prenos Spajdermen Aleks u ~arobnom vo}waku @ivot i standardi O~ajne doma}ice Metropolis Kontekst Novogodi{wi program Pesmom da ti ka`em Reli: Dakar serija Argentina - ^ile, pregled

Parovi Svakog radnog dana kroz ukqu~ewa u`ivo i specijalnu emisiju bi}ete u prilici da 101 dan pratite `ivot poznatih parova u uslovima kakve gledamo samo na filmu. Fond za nagrade je do pola miliona evra.

(Hepi, 22.00) 05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.30 17.55 18.25 19.10 20.00 21.00 22.00 01.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Boom u avanturu Megaminimals Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Film: Pli{ani zeka Zdravo Kiti Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Parovi, u`ivo Jelena Tele{op 7 `ivota Telemaster TNT Parovi Hepi stars Luda ku}a Parovi, u`ivo Luda ku}a Hepi stars TNT Jelena Dokumentarni serijal

Endi Mekdauel

Hadson Houk 08.00 08.01 09.00 09.05 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 12.45 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 17.00 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00

Info Otvoreni studio Info Otvoreni studio Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Top {op Info Otvoreni studio Vesti Iza vesti Info Slike `ivota Kopaonik Vesti Qubav u zale|u Info Gor{tak Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Mala 24 Vesti Milica na kvadrat Film: U carstvu la`i ^ist ra~un

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Edi Houkins, poznat kao Hadson Houk je upravo pu{ten na slobodu posle deset godina zatvora i planira da provede naredni period po{teno i bez problema. Ali, tada sre}e ludi par Mejflauer, koji ga ucewuje da ukrade rad Leonarda da Vin~ija.

Uloge: Brus Vilis, Endi Mekdauel, Deni Ajelo, Yejms Koburn, Ri~ard Grant, Sandra Bernard, Dejvid Karuzo, Frenk Stalone Re`ija: Majkl Leman (Pink, 01.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

~etvrtak13.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi}

Kim Litl

30.000 miqa pod morem Kapetan Nemo je harizmati~ni sociopata koji ne mo`e da se uklopi u dru{tvene okvire. Kako bi se osvetio svetu kapetan koristi svoju visoko opremqenu podmornicu kao glavi adut. Iz mora }e izroniti ~udovi{te kojim upravqa Nemo…

Uloge: Lorenco Lamas, [on Lavlor, Natali Ston, Kim Litl, Viktor Springer Re`ija: Gabrijel Bolowa (Nova TV, 23.30) 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 23.15 23.30

Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Slomqeno srce Gumus Asi IN Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Najboqe godine Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Provereno Ve~erwe vesti 30.000 miqa pod morem, film 01.05 Ubij me ne`no, film 02.45 Verovali ili ne, dok. serija 03.15 Na rubu zakona

08.00 Vrt Agate Kristi – ubistvo i misterije u Devonu 09.00 Lov na Careve krstarice 10.00 Gospodari rata 11.00 Carstvo mora 12.00 Azijski mu{karci na platnu i ekranu 13.00 1066.

14.00 Biblijske zagonetke 15.00 Tajm tim godina 16.00 Van Gog – kompletna pri~a 17.00 [ta je zaista potopilo Meri Rouz 18.00 Pokahontas i kapetan Yon Smit – qubav i spasewe u Novom svetu 19.00 No} slomqenog stakla 20.00 Atina. istina o demokratiji 21.00 Podzemni rat 22.00 Torinski pokrov: Novi dokazi 23.00 Tajm tim godina 00.00 Van Gog – kompletna pri~a 01.00 [ta je zaista potopilo Meri Rouz

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Pokahontas Kraqevi} i prosjak Crvenkapa Putuju}e pri~e 18.

Mitraqezac Beki [arp Yek London Ke{ern Korak do dna Istinita la` Vru}a nacija 6 Studentkiwa Keli Krv na suncu

06.00 07.35 09.15 10.50 12.35 14.00 15.40

Princeza i `abac Svi `ele da budu Italijani Bo`i} sa Krenkovima Karlitos i `ivotna {ansa ^etiri Bo`i}a Spas je u po{ti 1 Projekat Alchajmer - Snimci gubitka Pam}ewa Goli pi{toq 2 1/2: Miris straha An|eli DOO Broj Hramovi tela Pani{er Veliki Sten Pretwa

17.00 18.25 20.05 21.20 22.35 00.40 02.30

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 @ivot u Africi 10.10 Iz pti~je perspektive, dok. serija 11.00 Kod Ane 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.20 Puna ku}a Raftera 14.20 Trenutak spoznaje 15.00 Moja porodica 15.25 Nacionalni park Mqet, dok. film 16.00 Hrvatska u`ivo 17.27 8. sprat, tok {ou 18.15 Kod Ane 18.37 Tvoja sam sudbina 19.30 Dnevnik 20.10 1 protiv 100, kviz 21.05 @ivot ide daqe 21.55 Pola sata kulture 22.30 Dnevnik 3 2.55 Sport 23.10 Putovima Amazona, dok. serija 00.10 Kraqevi 00.55 Ksena - princeza ratnica 01.40 Dragi Yone 02.00 CSI: Majami

00.50 Zakon i red 01.50 Film: Ukradena nevinost 03.40 Film: Ubistva u Midsameru: An|eo uni{tewa 06.10 Sudija Ejmi 07.10 Meklaudove }erke 09.10 Zakon i red 11.10 Advokatova kazna 12.10 Ne{ Briyiz 13.10 Film: Stari gresi 15.00 Film: Ubistva u Midsameru: Elektri~na osveta 17.00 Dobra `ena 18.00 Zakon i red 19.00 Ne{ Briyiz 20.00 Dobra `ena 21.00 Medijum 23.00 ^iwenice i la`i: Dosijei i paranormalnom

07.55 08.55 09.35 10.15 11.20 12.05 13.00 14.30 16.05 16.30 16.55 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 20.45 21.35 23.10 00.00 00.15 01.00

RTL ritam zona Bibin svet Ekskluziv tabloid magazin Ve~era za 5 1001 no} Ezel Klon An|eo i |avo Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Uvod u anatomiju Doma}ice RTL Vesti Doma}ice Put osvete

SERIJA

Ketrin Meri Stjuart

Morski vuk

Hemfri je bogati naslednik i pisac iz San Franciska s po~etka 20. veka ~ije kritike izazivaju bes wegovih dru{tvenih meta. Nakon jedne takve rasprave na prijemu wegovog prijateqa on krene brodom ku}i...

Uloge: ^arls Bronson, Kristofer Riv, Ketrin Meri Stjuart, Mark Singer, Len Keri, Klajb Revil Re`ija: Majkl Anderson (HRT 2, 15.45) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.50 12.05 12.35 14.10 14.40 15.30 15.45 17.15 17.30 17.45 18.15 19.00 19.50 20.00 20.40 22.15 23.10

Mala TV Lagodan `ivot Zeka i Kodija [kolski program Paulino leto Tvoja sam sudbina Alpe Dunav Jadran Svet profita Opet nam je sedamnaest, film Mala TV [kolski program @upanijska panorama Morski vuk, film Koko Bil Hana Montana Dva i po mu{karca Puna ku}a Raftera Iz pti~je perspektive, dok. serija Hit dana Dobra `ena Filmovi na{ih suseda: Kod amiye Idriza, film CSI: Majami Morski vuk, film

05.50 07.30 08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 18.30 19.00 21.15 22.00

Pakao u Normandiji S vetrom u le|a Intermeco 1 Variola vera Intermeco 2 Hari i Hendersonovi S vetrom u le|a Ve} vi|eno Zemqa 2 Hari i Hendersonovi Intermeco 3 Prona|i i uni{ti Trava Ose}aj gospo|ice Smile za sneg 00.20 Duga no}

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Zlodela Pekar Bostonska bra}a Svi pravi potezi Enyi Sablasni okean Hladno oko srca [e}er i za~in Jedna divqa i luda no} Lezbejke 4. – erotski dnevnik

Uvod u anatomiju Doktorica Bejli ne sla`e se najboqe s novim pedijatrijskim hirurgom Arizonom Robins oko operacije mladog pacijenta koga le~i ve} neko vreme i koji joj je prirastao srcu.

Derek se sukobqava s pacijentom koji je osu|enik na smrt...

Uloge: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Yejms Pikens Yunior, Ti Ar Najt, Sandra Oh, Ketrin Higl, ^andra Vilson, Isaija Va{ington Re`ija: Piter Horton (RTL, 21.35)

Ketrin Higl

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri Generalka Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe ^ovek, `ena, divqina Razotkrivawe mitova Pograni~na policija SAD Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Naftna katastrofa Kako pre`iveti katastrofu Pograni~na policija SAD Auta po meri Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti

08.30 09.00 09.30 10.15 12.15 13.15 14.15 16.00 17.30 19.00 20.15 20.45 23.00 23.30 00.30

Reli LUGE Biatlon Tenis Fudbal Biatlon Biatlon Bilijar Tenis Biatlon Reli Bilijar Reli Biatlon Fudbal

I periferijski |ilko{i biju se vite{ki dmah posle oslobo|ewa, preciznije, doNa{em dru{tvu, koje je uglavnom sviralo zajedlaska komunista na vlast, dok je rat jo{ no, bilo je dosta svirawa po malim sastavima, pa trajao, po~ele su razne priredbe. Prvo je smo re{ili da osnujemo big-bend. Problem je nabio koncertni deo, gde su osim horskih, partistao kada je trebalo da damo ime orkestru. Jo{ zanskih i narodnih pesama, kao i ponekog popupre rata postojali su orkestri koji su se zvali larnog komada klasi~ne muzike, bile i recita„Xoli bojs“, „Ritam bojs“, „Saxo“ i sli~no, pa nicije – uglavnom pesama Branka ]opi}a („Na Pesmo znali koje ime ili skra}enicu da uzmemo. Tad trova~koj cesti“). U drugom delu je obi~no bio je moj otac, advokat, koji je ve} danima slu{ao neki pozori{ni komad iz partizanskog `ivota, a probe u na{em dvori{tu i ve} smo mu bili dosau tre}em „igranka do zore“. To je zapravo bio podili, rekao nam: „Na{ao sam za vas ime. AXOS!“ ~etak estrade kod nas. Priredbe su za narod bile „[ta to zna~i“, pitali smo ga. „Antifa{isti~ki besplatne, a izvo|a~i su bili razne kulturne xez-orkestar Srbije“. Svi smo smejeli, ali ipak ekipe, uglavnom amateri. Mi bismo tu pone{to nismo smeli da to uradimo. Orkestru smo dali svirali u prvom delu, a u ime „Dinamo“. Imali smo i tre}em ponekad bogami svoju himnu, koju smo uvek peostajali zaista do zore. Na vali na po~etku: „Dinamo, takvim priredbama mogla se Dinamo, za igru sviramo / uz videti ~udna „partizanska ritam taj vedar smeh / slubolest“ koja se javqala {ajte Dinamo“. uglavnom kod partizanki.

Ja sam bio dirigent i aranTo je bio kao napad eufori`er. Na{li smo ne{to nota je, histerije i epilepsije od predratnih orkestara, nezajedno. Na jednoj od na{ih {to sam ja napisao, ali ve}i predstava, jedna partizanka deo pozajmili iz Ameri~ke je u transu izvadila revol~itaonice. Najzad smo uspeli ver i htela da puca na glumda skrpimo repertoar i prvi ca koji je u tom pozori{nom nastup imali sredinom maja u komadu igrao Nemca, ali su ba{ti Narodnog fronta. S je, sre}om, u tome spre~ili. nama je pevala Mira ^ohaDr`ao sam mnogo puta te dexi}, kasnije poznata kostivojke koje bi se tresle, vimografkiwa TV Beograda. kale i dobijale neku natGlavni hit joj je bio pesma „I prirodnu snagu pa je trebaknow why“ iz filma “Serenalo nekoliko nas da ih savlada u Dolini sunca”. Bila je damo. Potpuno bi se zgr~ito onda senzacija. Posle smo le, mi{i}i bi im bili tvrsvirali na raznim mestima. di kao od kamena, po{la bi Ipak, najlep{i period bio je im pena na usta, a onda bi leto 1947. kad smo svake suboodjednom potpuno omlitavete i nedeqe svirali na Kole i pale u neko bunilo. Bi{arka{kom terenu na Kalelo je to mu~no gledati jer megdanu. I to je, zaista, u to smo znali da su te jadne de- ^vrstom rukom vo|ena vreme bilo – mo`da sme{no proba orkestra „Dinamo” vojke sigurno do`ivele zvu~i – Holivud u Beogradu. stra{ne traume.

Pod sjajem zvezda mi smo u belim ko{uqama i plaPosle rata se u svirala uglavnom ameri~ka xezvim pantalonama s velikim bexom „Dinamo“ na muzika, ali i vrlo lep sovjetski tango „Tjomnaja grudima svirali usred komunisti~kog Beograda no}“. Sviralo se po raznim {kolama, domovima ameri~ku xez-muziku koja se nigde javno nije mokulture i {kolama igrawa. Tada je u gradu bilo gla ~uti. To je tad bilo glavno „haj“ mesto, gde je malo nas muzi~ara koji smo znali da sviramo tu dolazila uglavnom gra|anska omladina, kojoj je muziku pa smo imali dosta izgledalo kao da im sviraposla i dobro zara|ivali ju Beni Gudmen ili Hari Na jednoj na{oj predstavi, neka jer smo nekada svirali i po Xejms. Na{i prijateqi, tri igranke nedeqno. Veko{arka{ki reprezentapartizanka je imala napad }ina nas je tu muziku znala „partizanske bolesti”, u transu je tivci Neboj{a Popovi}, jer ju je svirala i ranije, Ra{a [aper, Sr|an Kapo ku}ama i `urevima, a izvadila revolver i htela da puca lember, Sa{a Gec i drugi na glumca koji je u pozori{nom neki me|u nama i za vreme obo`avali su xez i bili rata na Radio Beogradu stalno uz nas. komadu igrao Nemca. Sre}om, (Zender Belgrad). Svirala Na{a publika na „Zveblagovremeno su je spre~ili se uglavnom muzika sporih zdanim no}ima“ bila je vrritmova (slou foks i inlo pristojna i dolazila da gli{ valcer), ali i poneki fokstrot, uz napomese zabavqa i u`iva u muzici. Pojavile bi se ponenu da je „troking“ zabrawen. „Troking“ je u stvari kad grupe mladi}a s periferije `eqnih da izazoobi~an fokstrot s cupkawem na jednoj i drugoj novu incident. Naro~ito su imali „pik“ na nas jer zi, ali se u to vreme smatrao dekadentnim i „opasmo u to vreme bili „glavni“ i devojke su se „lepisnim“ plesom koji kvari socijalisti~ku omladile“ za nas. Ali mi smo, osim ko{arka{a, imali za nu. Grupe skojevaca i{le su po igrankama i izbaprijateqe i boksere, i to prvake dr`ave. Kad bi civale i tukle igra~e „trokinga“. Mogli su da ih ovi momci `eqni tu~e videli, odmah bi odustastradaju i tzv. mondeni, koji su nosili kravate i jali i od pomisli. Ali je u to vreme postojao viuzane pantalone, frulice. Povremeno bi na te{ki kodeks. Momci su se tukli pesnicama, niko igranke 1945. i po~etkom 1946. nahrupila grupa nije vadio no`, a kamoli revolver. Nije se moglo partizana i prekinula igranku igraju}i „Kozadesiti ni da grupa tu~e jednog koji le`i na zemqi. ra~ko kolo“ koje je trajalo i po pola sata. To je Te su na{e ve~eri trajale do jeseni 1947, a u janubio tipi~an protest ruralne sredine, koja nije aru 1948, kad je osnovan Zabavni orkestar Radiomogla da se uklopi u `ivot grada. Sre}om, i to je Beograda polovina se tamo profesionalizovala, brzo nestalo. a druga polovina re{ila da zavr{i studije.

O

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

~etvrtak13.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Jeste trinaesti, ali nije petak, tako da ne treba brinuti. Naprotiv, mogu vam se desiti lepe stvari, qubavni susreti, izlazak u kafi} ili restoran, pove}ani nov~ani prihodi. Obi|ite radwe.

BIK 20.4-20.5.

Mesec plovi kroz va{ znak, {to je povoqno za qubavnu romantiku i {oping, doterivawe i u`ivawe.

Ali, to mo`e i da vas ulewi, pa zbogom posao! Nemojte odustati od rada i zarade. [arm.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. januar 2011.

Upu}eni ste na druge, sve i da ne}ete, a ho}ete. Bilo da se radi o poslovnom partnerskom odnosu ili privatno, s dragom osobom, dajete sve od sebe da to uspe i funkcioni{e.

Danas je dan za predah i du`ewe s dragom osobom. Imate podr{ku i rame za oslonac pa se mo`ete odmoriti na tren. Problemi u braku se polako sti{avaju i smiruju. Niste sami.

U ovoj fazi pokazujete znake izdr`qivosti i realnosti, {to je, dugoro~no, svakako pozitivno. Problemi s izvr{iocima i majstorima.

Povedite ra~una o svom zdravstvenom stawu i vi{e se odmarajte.

Niko ne}e da radi pa morate kontrolisati kolege i saradnike, biti istrajni u odnosu na klijente i ne odustajati od svoje prvobitne poslovne koncepcije, uprkos svemu.

Ku}ne radosti.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Danas nije povoqna situacija za rad s tu|im novcem ili kredite, sponzore, o~ekivawe bilo kakve pomo}i i podr{ke. Strpite se do ponedeqka. Kra}a putovawa na bli`e destinacije su prijatna.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Sve dok vodite svoju filozofiju, a da je ni sami niste definisali, relativno lako i pod sre}nom zvezdom opstajete i re{avate teku}e poslove i slobodne aktivnosti.

Dru`equbivi ste. Putovawa.

Mo`ete imati utisak da se svi ne{to olako zabavqaju, a samo vi morate da radite pod pritiskom odgovornosti. Pozitivno je to {to ste fizi~ki aktivni i {to znate {ta i kako ho}ete, mo`ete.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Imate mnogo snage i izdr`qivosti, ali se ve} pomalo zamarate od obaveza, rutine i navika. Potrebna vam je promena, koja uskoro sledi.

Izlo`eni ste veoma dinami~nim situacijama.

Niste sasvim sigurni u sebe i sve ono {to ne zavisi od vas. Ali, uz mnogo vi{e samopouzdawa i vere, pogotovo na poqu posla, uzlete}ete u neslu}ene visine. Ni{ta nije nemogu}e!

Anga`ovani ste, gotovo konstantno, a prijatna komunikacija, saradwa i uspe{ni sastanci vam donose zadovoqstvo. Neki od planova se ne}e realizovati, neki drugi ho}e, pa budite fleksibilni.

TRI^-TRA^

San svake `ene V REMENSKA

Glumica Kameron Dijaz se po`alila da ima problema s kilogramima, ali ne, poput ve}ine `ena, s vi{kom. Naime, da ne bi drasti~no smr{ala ona mora veoma mnogo da jede, posebno na snimawima.

- Kad snimam moram da se pre`deravam.

Stalno jedem jer stalno tro{im energiju. ^ak i kad sedimo i pri~amo o slede}oj sceni tro{im energiju - izjavila je Kameron. Glumica je dodala da ima tako dobar metabolizam da ne mo`e da se ugoji, ~ak ni kada to `eli.

- To je moje breme - rekla je Dijazova i time pomalo iznervirala sve dame koje se mu~e s vi{kom kilograma.

Tokom gostovawa u {ou Ximija Kimela Kameron je objasnila da joj je i na putovawima najva`nija hrana, a kada ju je voditeq „bocnuo� rekav{i da je u to veoma te{ko poverovati, Kameron je odgovorila da je wena tajna u brzom metabolizmu i ve`bawu.

PROGNOZA

VIC DANA

SLABA

Vojvodina Novi Sad

8

Subotica

8

Sombor

8

Kikinda

7

Vrbas

7

B. Palanka

8

Zrewanin

8

S. Mitrovica

9

Ruma

10

Pan~evo

9

Vr{ac

6

Srbija Beograd

9

Kragujevac

10

K. Mitrovica

8

Ni{

10

KI { A

Evropa

NOVI SAD: Prolazno naobla~ewe sa severozapada mo`e usloviti kratkotrajnu slabu ki{u. Ipak, ve}i deo dana suvo. Vetar slab ju`ni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna do 8 stepeni.

VOJVODINA: Relativno toplo za ovo doba godine uz naobla~ewe koje se prostire sa severozapada i mo`e usloviti kratkotrajnu slabu ki{u ponegde. Ipak u ve}ini mesta suvo. Vetar slab do umeren ju`ni i jugozapadni.

Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -1, a maksimalna 10 stepeni.

SRBIJA: Relativno toplo za januar. Prolazno naobla~ewe sa severozapada mo`e usloviti kratkotrajnu slabu ki{u na severu Srbije. U ostalim predelima suvo sa sun~anim intervalima. Vetar slab do umeren ju`ni i jugozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura -2, a maksimalna 12 stepeni na zapadu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak i za vikend toplo za ovo doba godine i ve}inom suvo vreme. Sli~no i po~etkom naredne sedmice.

Zahla|ewe od 19. januara.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivane biometeorolo{ke prilike mogu usloviti tegobe kod hroni~nih bolesnika, pa im se preporu~uje da se pridr`avaju svoje terapije i saveta lekara. Mogu}i su glavoboqa i vrtoglavica kod osetqivih osoba. Preporu~uje se adekvatno odevawe, naro~ito u jutarwim satima. Oprezno u saobra}aju.

Madrid

15

Rim

14

London

12

Cirih

8

Berlin

6

Be~

8

Var{ava

2

Kijev

2

Moskva

-1

Oslo

-8

St. Peterburg 1 Atina

16

Pariz

14

Minhen

10

Budimpe{ta

4

Stokholm

-5

Do`ivi mladi} brodolom i nekako se do~epa pustog ostrva, kad odnekud se pojavi Severina. Pita ga: - Jesi li `edan?

- Pa, naravno - re~e on i Seve mu da vode. Potom ga pita je li gladan, te da li bi hteo cigaretu i sve mu `eqe redom ispuni. Na kraju ga pita: - A {ta misli{ da se malo poigramo?

- Nisi vaqda ponela u plejstej{n?

Svaka ~ast - re~e mladi}.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

180 (8)

Slankamen

423 (-7)

Apatin

241 (4)

Zemun

451 (-5)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

454 (-10)

Ba~. Palanka

- (-)

Smederevo

568 (-8)

Novi Sad

312 (-7)

Tendencija porasta i opadawa

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

621 (-6)

S. Mitrovica

360 (-8)

Tendencija opadawa

Senta

612 (-6)

Beograd

400 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

488 (-5)

Tendencija opadawa

Titel

472 (-6)

NERA

Hetin

180 (-26)

TISA

146 (10)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

58 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja