Dnevnik 13.januar 2012.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 13. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23315 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

ZBOG ODMERAVAWA KO JE VI[E U^INIO ZA VOJVODINU, DS I LSV DANIMA U RATU SAOP[TEWIMA

KAKO VLADA ULA@E PARE U POMPEZNO NAJAVQENU STANOGRADWU

Drma li se predizborni savez Tadi}a i ^anka

Dr`ava zida najskupqe stanove

str. 3

str. 5

ZREWANINCI PISALI PETICIJU PROTIV POTRAGE ZA NAFTOM

REPORTA@E

Strahuju da im vibracije ne sru{e ku}e

REPORTER „DNEVNIKA” PRE@IVEO EGZIBICIONI BOKS ME^ S EVROPSKOM [AMPIONKOM

NASLOVI

Politika 2 Hiqade evra za put u Brisel, Ulm, [tutgart

Ekonomija 4 Po svetu „Delez” otpu{ta, a u Srbiji zapo{qava

str. 10

Dru{tvo 6 Nema kwi`ice bez doprinosa 6 Na istinu }e se jo{ ~ekati

U BANATSKOM KARLOVCU OTVORENA SAVREMENA DVORANA

Sportska hala koju su ~ekale generacije str. 11 JO[ JEDAN KRVAVI PIR NAPU[TENIH KEROVA

Psi izgrizli srnu u centru Be~eja str. 13

Novi Sad 8 Vojna policija obi{la nove stanare kasarne

Crna 15 Advokati i porodica sumwaju u samoubistvo

Sre}om, obukao sam ~iste ga}e

Prolazno naobla~ewe

str. 12

Najvi{a temperatura 7 °S

DOLIJAO DVOJAC KOJI SE TERETI ZA RAZBOJNI[TVO U ZAPADNOJ BA^KOJ

„Po{tari” iz Kule iza brave str. 14 str. 16 – 21

SPORT

SUDSKI IZVR[ITEQI I POLICAJCI UKLONILI BLOKADU FABRIKE „ABC FUD”

Radnici i paprikari odgurnuti {titovima str. 11

n MEDAQA NA EVROPSKOM PRVENSTVU ORLOVIMA BI IZBRISALA SVE PRETHODNE PROMA[AJE

n POMO] KLADIONI^ARIMA

2

POLiTikA

petak13.januar2012.

EP O^EKUJE ZAMAH BEZ OBZIRA NA IZBORE

Po zdrav iz Bri se la sta tu sa kan di da ta Sr bi ji, ali da Po sla ni ci Evrop skog par la - oce nio je da je za `a qe we {to je su Ne ma~ ka i Austri ja bi le naj men ta po zdra vi li su na crt re zo - Sa vet u de cem bru od bio kan di da gla sni je jer su wi ho vi voj ni ci lu ci je o na pret ku Sr bi je u pro - tu ru Sr bi je jer je to po gre {an stra da li na Ko so vu. „Mi ce su evrop skih in te gra po zdra vqa mo di ja log, ci ja, ko jom se Sa vet ali ne ma smi sla sa mo Evrop ske uni je po zi va da sta vqa ti stva ri na pa joj odo bri sta tus kan di da pir„, re kla je Pa ko va, i ta, ali su uka za li na to da is ta kla za do voq stvo bi Sr bi ja tre ba lo da u~i {to je Sr bi ja uhap si la ni vi {e u sa rad wi s Ko so rat ne zlo ~in ce. vom, re for mi pra vo su |a, Ka cin je, u za vr {nom bor bi pro tiv ko rup ci je i obra }a wu, re kao da se me dij skim slo bo da ma. na da da }e ko le ge iz Ko Pred se da va ju }i De le mi te ta za spoq ne po slo ga ci je Evrop skog par la ve ulo `i ti amand ma ne men ta za Ju go i sto~ nu do 31. ja nu a ra da bi se Evro pu Edvard Ku kan po kre i ra la re zo lu ci ja ko zdra vio je iz ba lan si ran ja da je re a li sti~ nu i sve tekst re zo lu ci je iz ve sti o bu hvat nu sli ku o Sr bi o ca za Sr bi ju Jel ka Ka ci ji, ali ko ja }e bi ti mo ti na. Ku kan je uka zao na to va ci ja vla sti ma u Be o da Sr bi ju ove go di ne o~e gra du da u~i ne sve u ku ju iz bo ri, ali da, bez krat kom ro ku da bi do bi li kan ob zi ra na re zul tat, mo ra bi ti sig nal za Sr bi ju. „Na dam se da }e di da tu ru. na sta vqen za mah u pro ce su u mar tu bi ti po stig nut do go vor Ka cin je iz ja vio da Sr bi ji evrop skih in te gra ci ja. Go vo re - i Sr bi ji bi ti odo bre na kan di da tre ba odo bri ti sta tus kan di da ta }i o di ja lo gu s Ko so vom, Ku kan tu ra„, re kao je on. za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji i je po zdra vio te raz go vo re i is ta Po sla nik gru pe so ci ja de lo otvo ri ti pre go vo re o ~lan stvu kao da Sr bi ja tre ba da pri me wu - mo kra ta Ha nes Svo bo da re kao je {to pre, ka ko bi Uni ja je, a ne sa mo da pred la `e po ka za la da pri hva ta i spo ra zu me.

Po sla ni ca, ~la ni ca Bi la bi ka ta stro fa ako se u mar tu ce ni re for me ko je Sr bi gru pe so ci jal de mo kra ta, po no vi od lu ka Sa ve ta iz de cem bra ja spro vo di. „Sta tus kan di da ta Ma ri ja Ele ni Ko pa po (Ha nes Svo bo da) zna ~i mno go za Sr bi ju, hva li la je na pre dak Sr ali, ako `e li mo na pre bi je, ali je uka za la na to dak, mo ra mo ih gu ra ti na pred i da, ka da se go vo ri o u~in ku u di - da ovaj iz ve {taj ve o ma do bar jer do zvo li ti im i otva ra we pre go ja lo gu s Ko so vom, tre ba ima ti na po ru ka ko ja se {a qe mo ra bi ti vo ra”, re kao je Ka cin. umu da je „za tan go po treb no dvo ja sna. „Bi la bi ka ta stro fa ako Ka cin je re ka oi da je Sr bi ja je”. Ne mo `e se sa mo in si sti ra - se u mar tu po no vi od lu ka Sa ve ta u~i ni la zna ~aj ne re for me i ti na od go vor no sti jed ne stra ne, iz de cem bra„, upo zo rio je Svo bo uhap si la pre o sta la dva ha {ka re kla je ona, i na gla si la da bi se da. op tu `e ni ka. Pre ma we go vim re mo ra la po ve sti ras pra va o Po sla ni ca gru pe na rod wa ka ~i ma, iza zov ko ji osta je pred Sr Eulek su i efi ka sno sti ove mi Do ris Pak re kla je da su na Sa bi jom je ste re gi o nal ni iza zov si je. Po sla nik Kri sti jan Dan ve tu EU i dru ge dr `a ve, osim ko ji se ti ~e Ko so va.

Pre da, deo gru pe na rod wa ka, Ne ma~ ke, bi le pro tiv da va wa

Pak: Spre ~i ti lu di lo – Ak ci ja Po kre ta „Sa mo o pre de qe we”, na ja vqe na za 14. ja nu ar pod slo ga nom „Sr bi ja ne pre la zi”, lu di lo je ko je tre ba spre ~i ti – iz ja vi la je ju ~e za Ra dio „Du ka |i ni„ ne ma~ ka po sla ni ca u Evrop skom par la men tu Do ris Pak. Po we nim re ~i ma, Aq bin Kur ti i we gov po kret bi tre ba lo da se po na {a ju dru ga ~i je, „a ne kao Sr bi na se ve ru”.

– Mi slim da je to lu di lo. Ovo lu di lo tre ba spre ~i ti. Oni tre ba da se po na {a ju dru ga ~i je a ne kao Sr bi na se ve ru Ko so va. Za me ne je ovo ne pri hva tqi vo. Sve ovo ne po ma `e ni na ko ji na ~in re {a va wu pro ble ma na Ko so vu. Ova ak ci ja vra }a Ko so vo una zad – re kla je Pa ko va.

Ona je do da la da ak ci ja „Sr bi ja ne pre la zi” po ka zu je ne po {to va we za ko na i Usta va Ko so va.

– Sti dim se kao po sla ni ca, ka da po sla ni ci na Ko so vu po kre }u ta kve ini ci ja ti ve. Ja ne mo gu da pri hva tim da Aq bin Kur ti ra di ta kve stva ri. To po ka zu je ne po {to va we Usta va i bu du} no sti Ko so va – za kqu ~i la je Do ris Pak. Po kret „Sa mo o pe de qe we„ na ja vio je za su bo tu, 14. ja nu ar, blo ka du ad mi ni stra tiv nih pre la za pre ma cen tral noj Sr bi ji.

Reyepi za bri nut Vla da Ko so va je sa op {ti la da }e ko ri sti ti sva sred stva ko ja ima na ras po la ga wu u ve zi s po zi vom Po kre ta „Sa mo o pre de qe we„ da se u su bo tu blo ki ra ju pre la zi pre ma cen tral noj Sr bi ji, pi {e „Ko ha di to re„.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ko so va Baj ram Re xe pi je iz ja vio da je za bri nut zbog na ja ve „Sa mo o pre de qe wa„ da }e blo ki ra ti pre la ze jer to „iza zi va ne sta bil nost”.

Re xe pi je oba ve stio vla du da }e de lo va ti na osno vu Usta va Ko so va, i na go ve stio da }e upo tre bi ti sva sred stva ko ja ima na ras po la ga wu da bi spre ~io ne for mal ne gru pe da za u zmu pre la ze.

– Po li ci ja ima de ta qan ope ra tiv ni plan, ko ji ne }e do zvo li ti pri laz pre la zi ma Mer da re i Be la ze mqa – re kao je Re xe pi.

Ma ko li vra }en s Kon ~u qa – Ko sov skom mi ni stru za di ja s po r u Ibra h i m u Ma k o l i j u ni je ju ~e do zvo qe no da pre |e pre ko pre la za Kon ~uq – iz ja vio je pred sed nik op {ti ne Bu ja no vac [a ip Kam be ri.

On je re kao da je Ma ko li sti gao na Kon ~uq, gde mu, me |u tim, srp ska po li ci ja ni je do zvo li la pre la zak, i do dao da je ko sov ski mi ni star vra tio u Pri {ti nu.

Ma ko li je tre ba lo da se sa sta ne s pred sed ni ci ma op {ti na Bu ja no vac i Pre {e vo, [a i- pom Kam be ri jem i Rag mi jem Mu sta fom, kao i s pred sed ni kom Na ci o nal nog sa ve ta Al ba na ca Ga li pom Be }i ri jem.

– Za ne pu {ta we Ma ko li ja pre ko Kon ~u qa ne ma dru gog na zi va osim da je to ne po tre ban po li ti~ ki skan dal ko ji je u Bu j a n ov c u iza z va l a Vla d a Sr bi je i Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va – re kao je Kam be ri.

On je ka zao da je Ma ko li je va po se ta bi la sim bo li ~an ~in us po sta vqa wa mir ni je i sta bil ni je si tu a ci je u tom de lu, ali da je Vla da Sr bi je po ka za la da je „uzrok ne sta bil no sti i ovog de la Sr bi je i ce log Za pad nog Bal ka na”. Ma ko li je va po se ta ju gu Sr bi je bi la bi pr va po se ta ne kog ko sov skog mi ni stra Bu ja nov cu i Pre {e vu.

dnevnik

BELGIJA I NEMA^KA PRVE NA PUTNOJ AGENDI 2012. PREDSEDNIKA SKUP[TINE VOJVODINE [ANDORA EGERE[IJA

Hi qa de evra za slu `be ni put u Bri sel, Ulm, [tut gart Bez ma lo 5.800 evra iz bu xe ta AP Voj vo di ne odo brio je ju ~e skup {tin ski Od bor za ad mi ni stra tiv na i man dat na pi ta wa za pr vi ovo go di {wi slu `be ni put pred sed ni ka voj vo |an skog par la men ta [an do ra Ege re {i ja i tri ~la na de le ga ci je u ino stran stvo. Na knad no }e bi ti utvr |e no, re ~e no je na sed ni ci Od bo ra, ko li ko }e jo{ nov ca bi ti po treb no i ko }e pla ti ti go ri vo, par king i pu ta ri nu za slu `be ni auto to kom ovog pu to va wa u Bri sel, Ulm i [tut gart od 30. ja nu a ra do 5. fe bru a ra.

Ege re {i }e u Bri se lu po se ti ti pred stav ni {tvo APV, kao i pred stav ni {tva part ner skih re -

Sto op{tih odluka, a dvesta kadrovskih Skup {ti na Voj vo di ne je od kon sti tu i sa wa ak tu el nog sa zi va 2008. do kra ja pro {le go di ne odr `a la 32 sed ni ce. Do ne la je 302 od lu ke, od ~e ga je 100 bi lo op {teg ka rak te ra a 202 su se od no si le na iz bo re, ime no va wa i raz re {e wa... Raz mo tri la je 65 iz ve {ta ja po kra jin skih jav nih pred u ze }a, fon do va, za vo da i om bud sma na, po da ci su iz Iz ve {ta ja o ra du skup {tin ske Slu `be 2008–2012. ko ji je ju ~e usvo jio Ad mi ni stra tiv ni od bor SAPV. Naj ak tiv ni ji je bio Ad mi ni stra tiv no-man dat ni od bor, s 56 sed ni ca. Sle de ga Od bor za evrop ske in te gra ci je i me |u re gi o nal nu sa rad wu (38 sed ni ca), Od bor za obra zo va we, na u ku, kul tu ru, omla di nu i sport (31), Od bor za pro pi se (29)... gi ja. Pla ni ran je i su sret s po sla ni ci ma Evrop skog par la men ta, kao i su sret i raz go vor u Vla di ne ma~ ke po kra ji ne Ba denVir tem berg, na vo di se u od lu ci

Sva |a zbog pred sed ni ko vog or de na Po vo dom po sled weg u ni zu jav nih na stu pa sa vet ni ka pred sed ni ka Re pu bli ke Sr bi je Ne bo ji {e Kr sti }a na blo gu B-92, u ko jem je on po no vo iz neo niz ne i sti na o

Je di ni po sla nik Al ba na ca s ju ga Sr bi je u Re pu bli~ koj skup {ti ni Ri za Ha qi mi re kao je da je po li ci ja od bi la da oba vi pro ce du ru ula ska i da je {ef po li ci je u Bu ja nov cu re kao da ne ma stav MUP-a Sr bi je da mo `e da pro pu sti ko sov skog mi ni stra za di ja spo ru i we go ve sa rad ni ke.

– Obra zlo `e we je da po stig nu ti spo ra zum o slo bo di kre ta wa ni je de fi ni sao mo gu} nost ula ska de le ga ci je mi ni stra s Ko so va u cen tral nu Sr bi ju, zbog ~e ga je i stav naj vi {ih vla sti u Sr bi ji bio da se Ma ko li je va po se ta ne do zvo li – iz ja vio je Ha qi mi.

On je ka zao da je ogor ~en {to Be o grad ni je re a go vao i sa op {tio stav o na ja vqe noj po se ti Ma ko li ja, iako je op {ti na jo{ 10. ja nu a ra oba ve sti la o to me po li ci ju i nad le `ne or ga ne.

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da u cen tral nu Sr bi ju s Ko so va i Me to hi je, na osno vu do go vo ra iz Bri se la o slo bo di kre ta wa, mo `e sva ko u}i kao gra |a nin uko li ko na ad mi ni stra tiv noj li ni ji pri lo `i od go va ra ju }a do ku men ta, ali ne kao po li ti ~ar.

– MUP ni je oba ve {ten o to me da je bio do go vo ren do la zak ko sov skog mi ni stra za di ja spo ru Ibra hi ma Ma ko li ja. Sva ko mo `e do }i kao gra |a nin, ali ne kao mi ni star za di ja spo ru – re kao je Da ~i}, ko ji je pri su stvo vao bo `i} nom pri je mu u Pa tri jar {i ji.

On je is ta kao da }e „MUP po {to va ti sve bri sel ske do go -

vo re Be o gra da i Pri {ti ne i u Sr bi ju sva ko mo `e do }i kao obi ~an gra |a nin, ali ne kao mi ni star. Op {ti na Bu ja no vac ne ma ovla {}e wa da po zi va po li ti ~a re i tre ba da se po {tu je pro ce du ra. Ni smo ni bi li oba ve {te ni da }e do }i, ve} smo sa mo do bi li in for ma ci ju iz Bu ja nov ca”.

Da ~i} je u iz ja vi no vi na ri ma po me nuo ne dav ni bo ra vak pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a i mi ni stra za Ko so vo i Me to hi ju Go ra na Bog da no vi }a u ma na sti ru De ~a ni, i na gla sio da ta da ni ko ni je osu dio na pad na ko lo nu auto mo bi la u ko joj je bio pred sed nik, na Bog da no vi }ev auto mo bil, kao ni na auto bus ko jim su se pre vo zi li Sr bi.

Voj vo di ne) ni je pred vi deo we gov go vor.

– Da sa mo pri su stvu jem do ga |a ju ni sam `e leo, a ova ko smo ne {to i u{te de li – re kao je ta da

DUEL KRSTI]–KORA]

Ha qi mi: Ogor ~en sam

Da ~i}: Gra |a nin mo `e, po li ti ~ar ne

Od bo ra za ad mi ni stra tiv na pi ta wa, ko ji da je fi nan sij sku sa gla snost o skup {tin skim pu to va wi ma.

Ina ~e, Ege re {i je pro {le go di ne od u stao od po se te bri sel skoj kan ce la ri ji APV pri li kom we nog otva ra wa jer, ka ko je ta da ob ja snio, or ga ni za tor (Vla da

Ege re {i no vi na ri ma, pre neo je Ta njug.

Ukup no je za ovaj slu `be ni put po treb no 4.278 evra i 162.700 di na ra, na vo di se u ra ~u ni ci tro {ko va, bez pre vo za. Pri to me, dnev ni ce sta ju 2.628 evra, od no sno sva ki ~lan ~e tvo ro ~la ne de le ga ci je na put no si po 657 evra. Za wi hov sme {taj bi }e po treb no 1.600 evra i 160.000 di na ra, za put no osi gu ra we 2.700 di na ra, a za in ter net-tro {ko ve 50 evra, na vo di se u do ku men tu.

Ad mi ni stra tiv ni od bor usvo jio je ju ~e i ovo go di {wi fi nan sij ski plan Skup {ti ne APV po ko jem }e ona u ovoj iz bor noj go di ni ras po la ga ti s 903,4 mi li o na di na ra, od ~e ga je 430,6 mi li o na za Po kra jin sku iz bor nu ko mi si ju, a 54,1 mi li o na za fi nan si ra we iz bor ne kam pa we. Ta ko |e, plan je da se za po sla ni~ ke i funk ci o ner ske pla te iz dvo ji 156 mi li o na u ne to iz no su, a za po sla ni~ ke do dat ke jo{ 109,9 mi li o na.

Odo bren je i fi nan sij ski plan za skup {tin sku Slu `bu „te `ak” 124,4 mi li o na di na ra, ~i ji naj ve }i deo ~i ne za ra de za po sle nih (90 mi li o na ne to).

Na pred log po sla ni~ ke gru pe „Na pred, Sr bi jo!”, Ad mi ni stra tiv ni od bor je ju ~e za ~la na PIK-a ime no vao Sve tla nu \a ko vi}, a za we nu za me ni cu Da ni cu Vig we vi}. Re ~e no je da je ta gru pa SNS-a osno va na u sep tem bru 2008. dok je DSS iz gu bio sta tus klu ba u Skup {ti ni Voj vo di ne.

Sn. Kova~evi}

po li ti~ kim ak te ri ma u Sr bi ji, So ci jal de mo krat ska uni ja po sta vqa otvo re no pi ta we da li je ova kam pa wa do go vo re na u Pred sed ni {tvu Sr bi je? Jav nost Sr bi je bi tre ba lo da bu de upo zna ta s

tim da li su kle ve te, iz ne te na blo gu pred sed ni ko vog sa vet ni ka, ko je }e ima ti epi log na su du, za pra vo deo stra te gi je ko ja bi tre ba lo da do ve de do po nov nog iz bo ra Bo ri sa Ta di }a za Pred sed ni ka. SDU, u sa op {te wu ko je je pot pi sao pred sed nik stran ke @ar ko Ko ra}, po zi va Ne boj {u Kr sti }a da, „pre ne go {to se upu sti u da qe iz no {e we ne i sti na u ve zi s po li ti~ kim ne is to mi {qe ni ci ma u Sr bi ji, od go vo ri na vi {e pu ta jav no po sta vqe no pi ta we u ve zi sa stvar nim vla sni {tvom i na ~i nom ra da we go ve mar ke tin {ke agen ci je, kao i da li sa ma ~i we ni ca da je on na funk ci ji sa vet ni ka pred sed ni ka Re pu bli ke pred sta vqa kla si~ nu zlo u po tre bu po lo `a ja?„ Ne boj {a Kr sti} je na blo gu na B-92, iz me |u osta log, pro ko men ta ri sao iz ja vu @ar ka Ko ra }a ko ji je po zvao pred sed ni ka Ta di }a da vra ti Or den Re pu bli ke Srp ske jer, ka ko na vo di, od li ko va we pred sta vqa uvre du za sve `r tve ra ta u Bo sni i Her ce go vi ni i sve `r tve na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je.

„@ar ko Ko ra} ~e sto, pa i ovaj put, na stu pa u jav no sti kao glas mo ral ne ver ti ka le, ne kog ko ar bi tri ra u eti~ kim pi ta wi ma.

Ima sa mo je dan ma li pro blem. Taj

ver ti kal ni mo ral ni in te gri tet ko ji se uz di `e do ne pri hva ta wa bi lo ~e ga {to je iz RS, kao sta klo se raz bi ja ve} o ivi ce ba ze na u [i le ro voj. I pre tva ra u prah”, na pi sao je Kr sti}.

VESTI Mr ko wi}: Dr `a va Sr bi ja da po mog ne [e {e qu Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku i vi so ki funk ci o ner So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Mi lu tin Mr ko wi} sma tra da dr `a va Sr bi ja mo ra da po mog ne li de ru ra di ka la Vo ji sla vu [e {e qu zbog we go vog lo {eg zdrav stve nog sta wa.

U pi sa noj iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma Mr ko wi} je na gla sio da je dr `av na po mo} li de ru ra di ka la Vo ji sla vu [e {e qu ur gent na zbog we go ve bo le sti. „Sve ono {to se sa [e {e qem go di na ma ta mo do ga |a i go di ne ro bi je bez sud skog epi lo ga odav no je tre ba lo da alar mi ra i vlast i dru ge po li ti~ ke i dru {tve ne or ga ni za ci je u Sr bi ji, kao i ne vla din sek tor, na op {tu osu du Ha ga i te ne qud ske ha {ke prak se, bar ka da su ta mo srp ski za to ~e ni ci u pi ta wu”, na veo je Mr ko wi}.

SPO u Bo ru tra `i da Dra {ko vi} ode Op {tin ski od bor Srp skog po kre ta ob no ve u Bo ru za tra `io je ju ~e od pred sed ni ka SPO-a Vu ka Dra {ko vi }a da pod ne se neo po zi vu ostav ku, zbog kr {e wa Sta tu ta i pro gra ma stran ke. U sa op {te wu OO-a se na vo di da po sle 21 go di ne od osni va wa SPO ima naj ma wu po dr {ku i po ve re we gra |a na. „Vo |e we po gre {ne po li ti ke, su prot ne pro gra mu SPO-a usvo je nom na [e stom sa bo ru, kao i stal no kr {e we Sta tu ta i ob ra ~u na va we s ne is to mi {qe ni ci ma unu tar SPO-a, do ve li su stran ku na ivi cu op stan ka”, na vo di se u sa op {te wu.

Od bor SPO-a u Bo ru sma tra da je je di ni spas za stran ku Dra {ko vi }e va ostav ka i hit na re or ga ni za ci ja stran ke da bi se sprem no do ~e ka li iz bo ri.

c m y

politika

dnevnik

ZBOG ODMERAVAWA KO JE VI[E U^INIO ZA VOJVODINU, DS I LSV DANIMA U RATU SAOP[TEWIMA

Dr ma li se pred iz bor ni sa vez Ta di }a i ^an ka I dok u Li gi so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne o~e ku ju da }e u na red noj kam pa wi na re pu bli~ kim iz bo ri ma na stu pi ti u ko a li ci ji s De mo krat skom stran kom, {to je pre iz ve snog vre me na na go ve sti la i funk ci o ner ka DS-a Na da Ko lun xi ja, u Voj vo di ni je ovih da na u `i `i rat sa op {te wi ma iz me |u te dve stran ke, u ko ji ma se ko a li ci o ni part ne ri ne li be ni naj te `ih op tu `bi na ra ~un onih dru gih.

Iako je na me ra u~e sni ka ovog me |u stra na~ kog me dij skog ob ra ~u na da do ka `u da su ba{ oni u ovom man da tu naj vi {e iz bo ri li za Voj vo di nu, pre bi se mo glo re }i da ovim su kob, ko ji me |u de mo kra ta ma i li ga {i ma u Voj vo di ni ti wa od po ~et ka ak tu el nog man da ta, u we go voj za vr {ni ci sa mo ula zi u kul mi na ci ju, jer i jed ni i dru gi o~e ku ju da bi od to ga mo gli ostva ri ti iz ve snu ko rist na pred sto je }im po kra jin skim iz bo ri ma. Svi su iz gle di da bi taj su kob mo gao i obe le `i ti pred iz bor nu kam pa wu u Po kra ji ni, ko ja }e, o~i gled no, bi ti i du ga i mu~ na, po put kam pa we ko ja se ve} uve li ko vo di i na re pu bli~ kom ni vou.

No, pi ta we je mo `e li se gra |a ni ma u Voj vo di ni uo~i iz bo ra „pro da ti” pri ~a o su ko bi ma u Ba no vi ni, dok isto vre me no na re pu bli~ kom ni vou cve ta sa rad wa iz me |u ove dve stran ke, pa se ta ko na ja vqu je i za jed ni~ ki iz bor ni na stup. Ni ko od ~el ni ka u Po kra jin skom od bo ru DS-a ni je hteo da se zva ni~ no iz ja sni u tom po gle du.

Ne zva ni~ no, pak, ne kri ju da ni su ra di da da ju bla go slov skla pa wu pred iz bor ne ko a li ci je s LSV-on na re pu bli~ kim par la men tar nim

tvr de, ima ju i po dr {ku stra na~ ke cen tra le u Be o gra du. Za sa da je, me |u tim, iz ve sno je di no da su ne tr pe qi vo sti ko je uza jam no ga je li ga {i i de mo kra te u Voj vo di ni ovaj put ipak po seb no izi ri ta ra le ~el ni ke u Po kra jin skom od bo ru

DS-a, ko ji se ina ~e ve o ma ret ko obra }a ju jav no sti, bi lo kon fe ren ci ja ma za no vi na re, bi lo sa op {te wi ma. Na i me, za po sled wih ne ko li ko me se ci u PO DS-a sro ~e no je ne ko li ko sa op {te wa i sva su se za sni va la na kri ti ci ko a li ci o nih part ne ra iz LSV-a, a zbog wi ho vih za mer ki na ra ~un Po kra jin ske vla de, a pr ven stve no we nog pred sed ni ka Bo ja na Paj ti }a, ina ~e pot pred sed ni ka DS-a.

Dok li ga {i ove pri li ke ko ri ste za ba ca we ru ka vi ce po kra jin skom pre mi je ru Bo ja nu Paj ti }u, ko ga sma tra ju od go vor nim za eko nom sko pro pa da we Voj vo di ne u po sled wa dva man da ta od ka da je na ~e lu Vla de u Ba no vi ni, u ak tu el noj pre pi sci sa op {te wi ma de mo -

Ima jo{ rezervi za saop{tewa S ob zi rom na to da je do iz bo ra osta lo jo{ ne ko li ko me se ci, ova pre pi ska mo gla bi bi ti tek jed na od epi zo da u kam pa wi unu tar ko a li ci o nih ob ra ~u na iz me |u DS-a i LSV-a. U sva kom slu ~a ju, uko li ko bi se u wu ukqu ~i li i osta li „pro zva ni” po sla ni ci u re pu bli~ kom par la men tu, ko ji su, iz gle da, ta ko |e na o {tri li olov ke, sle di nam jo{ za ~i we nih sa op {te wa. Li ga {i, na i me, ima ju pet po sla ni ka, a me |u de mo kra ta ma u klu pa ma re pu bli~ kog par la men ta 16 po sla ni ka je iz Voj vo di ne. Ni je, me |u tim, ba{ sa svim ja sna po en ta tog me |u sob nog nad gor wav wa u do ka zva wu ko je vi {e u~i nio za Voj vo di nu u ovom man da tu – li ga {i ili de mo kra te. Po seb no ako se uzme u ob zir da je u tom pe ri o du bru to dru {tve ni pro zvod Po kra ji ne pao is pod re pu bli~ kog pro se ka, a Voj vo di na sve de na na ni vo ne raz vi je nog re gi o na. iz bo ri ma. Ve ru ju ~ak da do te ko a li ci je ne }e ni do }i uko li ko, ka ko ka `u, LSV na sta vi da op tu `u je Po kra jin sku vla du i funk ci o ne re DS-a iz Voj vo di ne. Za ta kav stav,

kra te, pak, li ga {i ma spo ~i ta va ju da vlast ko ri ste is kqu ~i vo za pri vi le gi je. Ta ko su in to ni ra na i naj no vi ja sa op {te wa sa sve me ta fo ra ma o cvr~ ku i mra vu, ka pe ta -

nu la |e i inim, a ko ja su pot pi sa li {ef voj vo |an skih de mo kra ta Du {an Ele zo vi} i po tom re pu bli~ ki po sla nik DS-a Vlat ko Rat ko vi}.

Ina ~e, upra vo je {ef voj vo |an skih de mo kra ta u pre kju ~e ra {wem

vi} ili we go ve par tij ske ko le ge – po sla ni ci iz Voj vo di ne„, is ta kao je on.

Na veo je da je me |u ak ti ma ko je su pred lo `i li po sla ni ci LSV-a i Za kon o za bra ni fa {i sti~ kih ma ni fe sta ci ja, uka zu ju }i na to da je to pr vi od dva za ko na ko ja su u po sled wih 12 go di na usvo je ni u par la men tu a da ih ni je pred lo `i la Vla da. Do dao je i da je LSV bio autor ili ini ci ja tor i ne ko li ko iz me na i do pu na za ko na, ko je su, ka ko je na veo, iz me |u osta log, omo gu }i le i uki da we go di {we re gi stra ci je trak to ra. „Da ni je bi lo pe to ro po sla ni ka LSV-a, za amand ma ne Vla de Voj vo di ne u Na rod noj skup {ti ni Re pu bli ke Sr bi je ne bi bi lo ni ko da gla sa, a ka mo li da ih pred lo `i. Ko le ga Rat ko vi} zna ka kav je od nos pre ma tim amamd ma ni ma bio i od we ga li~ no, i od po sla ni ka iz Voj vo di ne iz svih dru gih stra na ka„, oce sa op {te wu na go ve stio da bi sa vez nio je Ra do va no vi}. li ga {a i de mo kra ta mo gao bi ti On sma tra da su ta ko re pu bli~ do ve den u pi ta we, po ru ~iv {i da ki po sla ni ci LSV-a prak ti~ no vi {e ne }e bi ti mo gu }e da se pra ve od me ni li po kra jin sku ad mi ni ko a li ci je „ko je }e pri kri ti ne mo - stra ci ju „~i ja je ak tiv nost u tom gu} nost pre la `e wa cen zu sa onih po gle du to kom pret hod ne ~e ti ri ko ji ne ma ju po dr {ku gra |a na”. „I go di ne pot pu no za mr la„. Ra do va mo ra }e se gra |a ni no vi} je po ru ~io ma ja sno re }i s ki i da je Li ga van Da nije bilo petoro me se mo gu re a li zo par l a m en t ar n im poslanika LSV-a, va ti po li ti~ ki ci de lo va wem u~i ni za amandmane Vlade qe vi„, is ta kao je la mno go vi {e za tad Ele zo vi}. On je Vojvodine u Narodnoj Voj vo di nu ne go oce nio i da je LSV skup{tini Republike {to je to us peo sam De mo krat sku Bo jan Paj ti} to Srbije ne bi bilo stran ku svr stao na kom dva man da ta nikoga da glasa, li stu ne pri hva na ~e lu Po kra jin tqi vih iz bor nih ske vla de. „I pri a kamoli da ih part ne ra u Voj vo li kom usva ja wa predlo`i di ni. Rat ko vi} je, tu ta APV i (Radovan Radovanovi}) Sta pak, kri ti ko vao pri li kom usva ja na rod ne po sla ni ke wa Za ko na o jav noj LSV-a da bez po kri }a pri pi su ju svo ji ni, ka da je po kra jin ski pre se bi za slu ge za od re |e ne ak te ko ji mi jer tvr dio da je Voj vo di na do bi su do pri ne li uve }a wu nad le `no - la mak si mum, Li ga je na kon sa stan sti AP Voj vo di ne, uz opa sku da su ka ^a nak–Cvet ko vi} us pe la da wi ho ve ak tiv no sti u re pu bli~ kom gra |a ni ma Voj vo di ne omo gu }i par la men tu je di no ver bal ne. mno go vi {e. Iz me |u osta log, i Usle dio je ju ~e od go vor iz LSV- kan ce la ri ju u Bri se lu, za ko ju je a, u sa op {te wu ko ji je pot pi sao dr Paj ti} du go tvr dio da je ne po Ra do van Ra do va no vi}, ta ko |e re - treb na„, us tvr dio je on. pu bli~ ki po sla nik. Ra do va no vi} Ra do va no vi} je Paj ti }u za me je Rat ko vi }e ve na vo de oce nio rio i na to me da iz be ga va sam da se uvre dqi vim i ne i sti ni tim. „Pe - ogla si tim po vo dom, te da za to to ro po sla ni ka LSV-a je u ovom „dru gi bra ne we gov ne rad i neo d man da tu u Na rod noj skup {ti ni lu~ nost„. „Do ce le ove po le mi ke, Re pu bli ke Sr bi je pred lo `i lo vi - uosta lom, ne bi ni do {lo da Paj {e za kon skih pred lo ga, iz me na i ti} dr Bo jan ni je bio pa si van u od do pu na za ko na, re zo lu ci ja i de kla - no su s Be o gra dom i da je ura dio ra ci ja, kao i pre ko 300 amand ma na, ono za {ta su mu gra |a ni Voj vo di {to je mno go vi {e od ono ga {to je ne da li po ve re we„, za kqu ~u io je pred lo `io uva `e ni ko le ga Rat ko - Ra do va no vi}.

B. D. Savi}

petak13.januar2012.

3

LIGA UZVRA]A UDARAC I LDP-u

Mi smo auto no ma {i, a vi?

Pot pred sed nik Li ge so ci ja de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dar Jo va no vi} oce nio je kao li ce mer no auto no ma {e we funk ci o ne ra Li be ral no-de mo krat ske par ti je iz Voj vo di ne. U ju ~e ra {wem sa op {te wu on je od ba cio op tu `be pot pred sed ni ka LDP-a Du {a na Mi ji }a da LSV ne ra di do voq no u in te re su Voj vo di ne.

– Iako nam je ja sno da po je di ne stran ke s cen tra lom u Be o- gra du `e le da se uo~i iz bo ra jav no sti pri ka `u kao par ti je ko je ve o ma bri nu o svim de lo vi ma Sr bi je, ovo ipak pre la zi do zu pri stoj no sti – oce nio je Jo va no vi}.

On je is ta kao da je Li ga je di na stran ka u Sr bi ji ko ja se od svog osni va wa, od no sno ve} 22 go di ne, bo ri za in te re se Voj vo di ne, do dav {i da je zbog to ga ta stran ka od kva zi pa tri o ta i cen tra li sti~ kih stra na ka uglav -

nom pro gla {a va na za se pa ra ti sti~ ku.

Jo va no vi} je LDP-u spo ~i tao da se od po sled wih iz bo ra ni su ni se ti li Voj vo di ne, a ka mo li po mo gli we nom raz vo ju, a na veo je i da je od 12 po sla ni ka te stran ke u re pu bli~ kom par la men tu sa mo jed na po sla ni ca iz Voj vo di ne.

Oce nio je da za to u op tu `ba ma LDP-a ne ma kra ja li ce mer ju, a we nog li de ra ^e do mi ra Jo va no vi }a op tu `io je da je „dok je bio u po zi ci ji u~i nio sve da spre ~i de cen tra li za ci ju Sr bi je i uki ne auto no mi ju Voj vo di ne„.

On je pri me tio i da, za raz li ku od LDP-a, Li gu ~i ne „qu di pre da ni Voj vo di ni i qu di ko ji ni kad se bi ni su pri u {ti li ’za do voq stvo’ da bu du ~la no vi JUL-a„. – Mi smo auto no ma {i.

A vi? – za pi tao je Jo va no vi}.

B. D. S.

VESTI

Paj van ~i}: Ta di} mo `e tre }i put Pro fe sor ka ustav nog pra va Ma ri ja na Paj van ~i} re kla je da pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ima pra vo da se po tre }i put kan di du je za tu funk ci ju, iako po Usta vu to ni kom dru gom ne }e bi ti do zvo qe no, bu du }i da je Za ko nom o spro vo |e wu Usta va sa da {wi pred sed nik iz u zet od ogra ni ~e wa na dva man da ta.

– Sa da {wi pred sed nik je iz u zet od od red be Usta va po ko joj je naj vi {u dr `av ni~ ku funk ci ju mo gu }e oba vqa ti naj vi {e dva man da ta. To je ure |e no Ustav nim za ko nom u ko jem se ka `e da }e se „iz bor pred sed ni ka Re pu bli ke iz ~la na 3, stav 2 ovog za ko na sma tra ti pr vim iz bo rom u smi slu ~la na 116, stav 3 Usta va” – ka za la je Ma ri ja na Paj van ~i} za „Blic”.

Pr vi Ta di }ev man dat, ko ji je po ~eo 11. ju la 2004, bio je u okvi ru dr `av ne za jed ni ce SCG. Dru gi, tj. sa da {wi man dat, za po ~eo je u fe bru a ru 2008, a pr vi mu je po no vom Usta vu iz 2006. i za vr {i }e se kra jem ove go di ne.

Ta ba ko vi}: Ni ko li} kan di dat za pred sed ni ka – Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} kan di do va }e se za pred sed ni ka Sr bi je i u slu ~a ju da SNS pret hod no na par la men tar nim iz bo ri ma osvo ji vlast i on bu de pre mi jer – iz ja vi la je ju ~e Jor go van ka Ta ba ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. – Osim me sta pre mi je ra, ko je }e kao naj ja ~a opo zi ci o na par ti ja za lu `i va ti, o~e ku jem da, ka da se ras pi {u pred sed ni~ ki iz bo ri, To mi slav Ni ko li} po ka `e ko ima po dr {ku gra |a na.

Ona je re kla da se jo{ ne zna ko bi u tom slu ~a ju mo gao za me ni ti Ni ko li }a na pre mi jer skom me stu.

– Ni ko li} je do ka zao ume }e i spo sob nost da vo di dr `a vu – re kla je Jor go van ka Ta ba ko vi}, i is ta kla da je rej ting ko ji ima SNS u naj ve }oj me ri rej ting To mi sla va Ni ko li }a.

4

ekonomija

petak13.januar2012.

VLA DA SR BI JE USVO JI LA PA KET PO MO ]I PRI VRE DI

Injekcija od sedam milijardi dinara Vla da Sr bi je usvo ji la je ju ~e pa ket me ra po mo }i pri vre di, ko ji, za jed no s po mo }i in du stri ji va go no grad we, ko ja }e bi ti usvo je na sle de }e ne de qe, ukup no pred vi |a po dr {ku od se dam mi li jar di di na ra.

Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} iz ja vio je na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce Vla de

ko je }e bi ti ulo `e ne u raz voj te pri vred ne gra ne. ]i ri} je pre ci zi rao da }e oko 600 mi li o na di na ra bi ti pred vi |e no za po mo} ma ni fe sta ci ja ma kao {to su „Eg zit”, Sa bor u Gu ~i i dru gim, 700 mi li o na za za vr {e tak ra do va na Sta roj pla ni ni, 850 mi li o na za „Ski ja li {ta Sr bi je”, 30 mi li o- na za Pa li}.

dnevnik

UPRAV NI SUD PO TVR DIO OD LU KU AN TI MO NO POL SKE KO MI SI JE

„Metro” i „Invej” spre~avali konkurenciju Uprav ni sud od bio kao neo sno va nu tu `bu pred u ze }a „Me tro ke{ end ke ri„ pro tiv re {e wa Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je, u pred me tu za {ti te kon ku ren ci je.

Uprav ni sud je u pre su di oce nio da je pra vil na od lu ka Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je, a wom je re ~e no da su za bra we ne i ni {ta ve od red be ko jim se utvr |u je je dan od sto za de fi ni sa we ce na, iz Anek sa uz ugo vo re o uslo vi ma tr go vi ne, za kqu ~e nih iz me |u te kom pa ni je i pred u ze }a „In vej„.

Od red ba ma na osno vu ugo vo ra za kqu ~e nih iz me |u „Me troa„ kao kup ca i „In ve ja„ kao pro dav ca-do ba vqa ~a, po oce ni Uprav nog su da, bit no se spre ~a va i ogra ni ~a va kon ku ren ci ja.

U obra zlo `e wu pre su de Uprav nog su da na vo di se da je Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je pra vil no oce ni la da su ugo vor ne stra ne na ve de ne od red be pri me wi va le kroz si stem mi ni mal nih pre po ru ~e nih pro daj nih ce na u to ku ak cij skih pro da ja od go va ra ju }ih pro iz vo da.

BEL GIJ SKI TR GO VIN SKI LA NAC DE LI OT KA ZE U AME RI CI

Po svetu „Delez” otpu{ta, a u Srbiji zapo{qava?

Sub ven ci je po qo pri vre di Vla da Sr bi je usvo ji la je tri pro gra ma ras po de le sub ven ci ja i pod sti ca ja u obla sti po qo pri vre de za 2012. go di nu u ukup noj vred no sti od 10,8 mi li jar di di na ra.

Di rek tor vla di ne Kan ce la ri je za sa rad wu s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} po sle sed ni ce vla de re kao da je usvo jen pro gram ras po de le sub ven ci ja za pod sti ca we po qo pri vred ne pro iz vod we, ko jim }e bi ti ras po de qe na sred stva od 6,5 mi li jar di. Pod sti ca ji su pred vi |e ni za re gre si ra we re pro ma te ri ja la za ra tar sku i po vr tar sku pro iz vod wu, pre mi je za mle ko, pod sti ca je za ge net sko una pre |e we sto ~ar stva, re kao je on. da je ju ~e usvo jen pa ket kre dit ne po dr {ke pri vre di pre ko Fon da za raz voj od 2,5 mi li jar de di na ra. Ta ko |e, usvo jen je i pro gram me ra za ubla `a va we ne ga tiv nih efe ka ta eko nom ske kri ze ko ji, iz me |u osta log, ob u hva ta po mo} kom pa ni ja ma ko je se ba ve pro iz vod wom ka mi o na, auto bu sa i trak to ra ukup ne vred no sti od 600 mi li o na di na ra, re kao je ]i ri}.

Po we go vim re ~i ma, usvo jen je i pred log pro gra ma za ras po red ko ri {}e wa sub ven ci ja u tu ri zmu od oko 2,7 mi li jar de di na ra,

]i ri} je na ja vio da }e sle de }e ne de qe bi ti usvo je na ured ba za re a li za ci ju sred sta va za pod sti caj stra nih i do ma }ih in ve sti to ra, vre dan oko pet mi li jar di di na ra. Mi ni star je na ja vio i da }e sle de }e ne de qe bi ti pred sta vqen na crt za ko na o re dov no sti pla }a wa nov ~a nih oba ve za ko ji }e va `i ti i za pri vat ni i za jav ni sek tor. Mi ni star je oce nio da ove me re po ka zu ju sprem nost Vla de da se i u ovoj go di ni po sve ti po boq {a wu po lo `a ja pri vre de i pred u ze }a u Sr bi ji, i po red re strik tiv nog bu xe ta. E. Dn.

„PLA NUM” TI PU JE NA MI LI JAR DU DINARA ZA RA DE U INO STRAN STVU

Kad ne mo`e u Srbiji, mo`e u Angoli U vre me ve li ke eko nom ske kri ze, ko ja je po seb no po go di la gra |e vin ski sek tor u ko jem se ga se fa bri ke i pro pa da ju mno ge fir me, pred u ze }e „Pla num”, ko je su tra obe le `a va 64 go di ne ra da, me |u ret ki ma je ko ja su za ovu go di nu obez be di la po slo ve u ze mqi i ino stran stvu. Ge ne ral ni di rek tor ove uspe {ne kom pa ni je Ra to mir To do ro vi} iz ja vio je za na{ list da su to kom pro {le go di ne ostva ri li oko 30 od sto pri ho da u ze mqi i 70 od sto u ino stran stvu, na srp skim gra di li {ti ma je za ra |e no oko 50 mi li o na di na ra, a bi lo bi mno go vi {e da ni je sku pih zaj mo va ko ji ma kre di ti ra ju dr `a vu na iz grad wi Ko ri do ra 10 i pr ve de o ni ce auto pu ta pre ma mo ru.

To do ro vi} ka `e da su u 2011. oba ve ze pre ma ban ka ma bi le ve }e ne go bru to pla te za svih 1.000 za po sle nih. Ka ko ob ja {wa va, ugo vo re ni rok pla }a wa ra do va na iz grad wi se ver nog kra ka Ko ri do ra 10 od Su bo ti ce do No vog Sa da je 30 me se ci. Ka ko je po sao okon ~an u av gu stu pro {le go di ne, po sled we pa re za ovaj po sao }e le }i za jo{ dve go di ne, a to je pre dug rok i upla ta je ne iz ve sna. Sa go vor nik ka `e da je prak sa po ka za la da se u Sr bi ji na kon go di nu da na za bo ra vi na pla }a we oba ve za, kao kod od lo `e nog pla }a wa na iz grad wi Ko ri do ra 11, pa se de si da ban ka pu sti me ni cu jer dr `a va kao in ve sti tor ne upla ti, zbog ~e ga se pri bo ja va {ta }e tek bi ti na kon dve go di ne.

Iz grad wa se ver nog kra ka Ko ri do ra 10 ko {ta ukup no oko de -

set mi li jar di di na ra, a deo ko ji pri pa da „Pla nu mu” iz no si 1,6 mi li jar du. Do sa da je pla }e no oko 30 od sto vred no sti jer se 35 od sto ra do va pla }a lo od mah po is po sta vqe nim si tu a ci ja ma, a 65 pro ce na ta je i{lo na rok od 30 me se ci.

To do ro vi }a ne ohra bru je to {to se iz grad wa auto pu ta pre ma mo ru nu di Tur ci ma i Azer bej xan ci ma ko ji bi obez be di li fi nan si ra we jer u tom slu ~a ju na {e fir me mo gu ra ~u na ti sa mo na po di zvo |a~ ki po lo `aj, a ra di ti kao po di zvo |a~ je, ka `e sa go vor nik, bo qe je di no od ni ~e ga. Ne ma za ra de, ne ma re fe ren ci, tek to li ko da se pre `i vi.

Me |u tim, ovo gra |e vin sko pred u ze }e uspe {no je na gra di li {ti ma u sve tu, po seb no u Ru si ji i Ka zah sta nu, gde za ovu go di nu ve} ima ugo vo re ne po slo ve vred ne oko 60 mi li o na evra. U pr vom kvar ta lu se o~e ku je pot pi si va we ugo vo ra za po slo ve u An go li ukup no vred ne oko mi li jar du do la ra, od ko jih bi vred nost pr vog ugo vo ra ter ba lo da bu de oko 150 mi li o na do la ra.

Iako ne ma ju na ro ~i te re fe ren ce iz ze mqe jer, ka ko ob ja {wa va To do ro vi}, u Sr bi ji se za ve li ke pro jek te fa vo ri zu ju stra ne fir me i uslo vi kre i ra ju po wi ho voj me ri, uspe va ju na ten de ri ma u ino stran stvu gde ih zna ju vi {e od 40 go di na, ima ju re fe ren ce i po ve re we ko je je po stig nu to od go vor nim ra dom, kva li te tom i po {to va wem ro ko va.

Kad ne mo `e u Sr bi ji, mo `e u ino stran stvu.

R. Da u to vi}

Po od lu ci vla sni ka „De lez gru pe”, se dam „Mak si” pro dav ni ca u Sr bi ji }e bi ti za tvo re no u na red nih {est me se ci, ali }e, ka ko je ju ~e sa op {ti la kom pa ni ja, u istom pe ri o du bi ti re no vi ra no 40 po sto je }ih mar ke ta i otvo re no 20 no vih u ko ji ma }e bi ti za po sle no 600 rad ni ka.

Ka ko je re ~e no u „De le zu” u Sr bi ji, ju ~e je s rad ni ci ma mar ke ta na ko je se sta vqa ka ta nac pre go va ra no da bi se pro na {lo naj bo qe mo gu }e re {e we za wih.

Svi ma gde za to ima po tre be bi }e po nu |e no da pre |u u ne ki dru gi obje kat u istom gra du, a ta mo gde ne bu de mo gu} no sti za pro me nu rad nog me sta, bi }e na ras po la ga wu sti mu la tiv ne ot prem ni ne. U „De le zu„ ni su mo gli da pre ci zi ra ju ko li ko }e rad ni ka u Sr bi ji osta ti bez po sla jer su raz go vo ri u to ku, a ta ~an broj onih ko ji }e pro me ni ti rad no me sto ili, pak, uze ti ot prem ni nu zna }e se ka da se oni za vr {e.

Bel gij ski tr go vin ski la nac „De lez gru pa”, na i me, ju ~e je ob ja vio da }e op ti mi zo va ti ma lo pro daj nu mre `u na svim tr `i {ti ma u sve tu na ko ji ma po slu je. „De lez„ ana li zi ra ukup no po slo va we, ali i u~i nak po je di na~ nih obje ka ta, na osno vu ko jih se do no si od lu ka na ko ji naj bo qi na ~in op ti mi zo va ti mre `u. „Op ti mi za ci ja je sta lan pro ces ko ji se oba vqa na ni vou ~i ta ve gru pe ra di obez be |i va wa ra -

„De lez Sr bi ja”, ko ji tre nut no za po {qa va 10.888 rad ni ka, otva ra wem 20 no vih pro dav ni ca to kom go di ne }e za po sli ti jo{ 600 rad ni ka sta, efi ka sno sti i odr `i vo sti po slo va wa, i po dr `a va stra te {ki do ku ment kom pa ni je ’New Game Plan’. Op ti mi za ci ja pod ra zu me va otva ra we no vih, re bren di ra wa, re no vi ra wa i za tva ra wa ne kih pro dav ni ca„, is tak nu to je u sa op {te wu.

Ka ko je ju ~e pre neo AFP, „De lez gru pa„ sa op {ti la je da }e uki nu ti oko 5.000 rad nih me sta u Sje di we nim Dr `a va ma i za tvo ri ti bli zu 113 pro dav ni ca kao i bli zu 20 pro dav ni ca u Is to~ noj Evro pi kao re zul tat

sma we wa po tro {we u po sled wem kvar ta lu 2011. Ta ko |e }e za tvo ri ti su per mar ke te i hi per mar ke te u Sr bi ji, Bu gar skoj i Bo sni, i ta ko uki nu ti oko 100 rad nih me sta. Pod se ti mo, „De lez gru pa„ po ~et kom mar ta 2011. go di ne ku pi la je za 932,5 mi li o- na evra srp ski tr go vin ski la nac „Del ta–Mak si”. „De lez Sr bi ja„, ko ji tre nut no za po {qa va 10.888, rad ni ka za tvo ri }e po je dan „Mi ni–Mak si„ u Mr ~a jev ci ma, Kra gu jev cu, Ba qev cu, Vra wu i tri u [ap cu.

„U pro dav ni ca ma ko je se za tva ra ju, gde god je to bi lo mo gu }e, za po sle ni ma je po nu |en po sao u dru gim objek ti ma u si ste mu „De lez Sr bi ja„. Za po sle ni ma, ko ji ma zbog oprav da nih raz lo ga ni smo bi li u mo gu} no sti da po nu di mo po sao, bi }e po nu |e na naj bo qa mo gu }a op ci ja da bi {to lak {e pod ne li pro me nu„, sto ji u sa op {te wu. Pro {i re wem asor ti ma na, ka ko je na ve de no, iz me nom iz gle da pro dav ni ca i na ~i na iz la ga wa ro be, po sto je }e pro dav ni ce „Tem po eks pres” bi }e pre ba ~e ne u for mat „Mak si„.

– Za tva ra we ne pro fit nih i otva ra we no vih pro dav ni ca }e kom pa ni ji do ne ti u{te de ko je „De lez Sr bi ja„ pla ni ra da re in ve sti ra na srp skom tr `i {tu, od ~e ga }e naj ve }e ko ri sti ima ti po tro {a ~i – is ta kao je ge ne ral ni di rek tor „De lez gru pe„ za Sr bi ju, Bo snu i Her ce go vi nu i Cr nu Go ru Da vid Van der Sku ren. – „De lez” pre po zna je re gion Ju go i sto~ ne Evro pe kao tr `i {te ko je mo `e pod sta }i rast ~i ta ve gru pe. Ana li zi ra li smo na {u ma lo pro daj nu mre `u, i od lu ~i li da na pra vi mo iz ve sne iz me ne da bi smo {to uspe {ni je pru `a li naj bo qe uslu ge po tro {a ~i ma.

Od ju la 2011. go di ne, ka da je „De lez„ ku pio ma lo pro daj ne lan ce „Mak si„ i „Tem po„, u „De le zu Sr bi ja„ je otvo re no ne ko li ko sto ti na rad nih me sta, pod se }a ju u kom pa ni ji.

S. G.

Inflacija bila sedam posto In fla ci ja u Sr bi ji u 2011. go di ni, me re na in dek som po tro {a~ kih ce na, bi la je se dam po sto, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

U de cem bru pro {le go di ne u Sr bi ji je za be le `e na ne ga tiv na in fla ci ja od 0,7 od sto, na ve de no je u sa op {te wu. Pro se ~an go di -

{wi rast po tro {a~ kih ce na la ne bio je 11 po sto. U de cem bru 2011. go di ne, u od no su na pret hod ni me sec, naj ve }i rast ce na za be le `en je u gru pa ma: ode }a i obu }a i re sto ra ni i ho te li – po 0,8 po sto, i na me {taj, po ku} stvo i te ku }e odr `a va we – 0,4 po sto, dok je pad ce na za be le `en u gru pa ma hra na i bez al -

ko hol na pi }a – dva od sto i zdrav stvo – 0,2 od sto.

Ce ne osta lih pro iz vo da i uslu ga ni su se bit ni je me wa le. In dek si po tro {a~ kih ce na se de fi ni {u kao me ra pro se~ ne pro me ne ma lo pro daj nih ce na ro be i uslu ga ko je se ko ri ste za li~ nu po tro {wu.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom @itopromet Mlinpek, St. Pazova

Promena %

Cena

BELEX 15 (487,13 -0,08)

Promet

20,00

288

1.209.024

Planum GP, Beograd

9,03

700

18.713.800

PIK Kovin, Kovin

5,69

1.300

Mlekara, Subotica

4,17

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,07

1.531

14.098.564

344.500

NIS, Novi Sad

-0,17

600

2.704.841

1.250

567.500

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.701

263.770

3,20 Promena %

1.548 Cena

21.672 Promet

Imlek, Beograd

0,67

2.397

299.600

Soja protein, Be~ej

-0,19

530

284.083

Kru{ik Akumulatori, Vaqevo

-9,27

450

2.250

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,61

492

1.714.503

Progres, Beograd

-6,25

45

2.250

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

395

3.950

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-6,05

1.350

6.750

Jubmes banka, Beograd

-0,16

12.978

155.736

Telefonija, Beograd

-5,17

550

55.000

Agrobanka, Beograd

-3,70

2.759

57.941

-4,00 Promena %

264 Cena

5.280 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.570

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.300

0,00

NIS, Novi Sad

-0,17

600

2.704.841

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,92

4.700

399.500

@itopromet Mlinpek, St. Pazova

20,00

288

1.209.024

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

0,00

1.800

900.000

Tigar, Pirot

0,00

490

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-2,42

322

64.400

Soko Nada [tark, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Neoplanta, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

^oka duvanska industrija, ^oka Mlekara, Subotica

4,17

1.250

567.500

PIK Kovin, Kovin

5,69

1.300

344.500

Svi iznosi su dati u dinarima

SI E PA PO ZI VA NA SA JAM U SEUL

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak13.januar2012.

5

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

Spre ma mo hra nu za Ko re ju

KA KO VLA DA ULA @E PA RE U POM PE ZNO NA JA VQE NU STA NO GRAD WU

Agen ci ja za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za Sr bi je (SI E- PA) po zva la je ju ~e do ma }e pro iz vo |a ~e hra ne i pi }a da se pri ja ve za u~e {}e na na ci o nal nom {tan du Sr bi je na saj mu „Se oul Food & Ho tel 2012”, ko ji }e se odr `a ti u ma ju u Se u lu, u Ju `noj Ko re ji.

Rok za pri ja vu je 31. ja nu ar, na ve de no je u sa op {te wu. SI E PA pr vi put or ga ni zu je u~e {}e do ma }ih kom pa ni ja na tom saj mu, ko ji je je dan od naj po zna ti jih saj mo va hra ne u Azi ji. U~e {}e na saj mu pru `a do bru mo gu} nost do ma }im kom pa ni ja ma da pro na |u uvo zni ka, ali i da se srp ski pro iz vo di pred sta ve u toj re gi ji. Na iz lo `be nom pro sto ru od 54.000 kva drat nih me ta ra go di {we se pred sta vi vi {e od 1.000

iz la ga ~a iz 44 ze mqe, a sa jam obi |e pre ko 45.000 stru~ nih po se ti la ca. Iz lo `be ni pro gram pred sta vqa skup svih po qo pri vred nih pro iz vo da (mor ski plo do vi i me so), mle~ nih pro iz vo da, sa sto ja ka hra ne i adi ti va, ka fe i ~a je va, zdra ve i or gan ske hra ne, tra di ci o nal ne hra ne, pe kar skih pro iz vo da, vi na, al ko hol nih i bez al ko hol nih pi }a, opre me za ho te le i re sto ra ne, fran {i za i dru go.

Tro {ko ve za ku pa7iz grad we {tan da sno si SI E PA, a pred u ze }a ko ja bu du u~e stvo va la mo ra }e da po kri ju svo je put ne tro {ko ve, pre voz eks po na ta, kao i par ti ci pa ci ju u iz no su od 50.000 di na ra za iz ra du za jed ni~ kog ka ta lo ga, pra te }eg ma te ri ja la i dru ge mar ke tin {ke ak tiv no sti.

Dr `a va zi da naj sku pqe sta no ve Mi ni star za `i vot nu sre di nu i pro s tor n o pla n i r a w e Oli ver Du li} na ja vio je da }e u okvi r u pro g ra m a ma s ov n e sta no grad we ko ju sub ven ci o- ni {e dr `a va u mar tu po ~e ti iz grad wa 800 sta no va u be o- grad skom na se qu „Dr Ivan Ri bar”, a ce na kva dra ta kre ta }e se od 1.250 do 1.290 evra, kao i na Vo `dov cu, gde je u to ku iz grad wa 4.600 sta no va. Gra |a ni bez sta na ko men ta ri {u da su ce ne pre vi so ke jer tr `i {te go vo ri su prot no.

Pri go va ra ju i gra |a ni ko ji ima ju stan, a ko ji ma je Po re ska upra va kao dr `av na in sti tu ci j a pre c e n i l a ne k ret n i n u pri li kom opo re zi va wa. S ob zi rom na pre ce wi va we ne kret ni na, na me }e se pi ta we za {to po te zi dr `a ve ni su u in te re su gra |a na i ka ko to da jed ne te iste ce ne dr `av ni or ga ni vr te go di na ma, ka da je svi ma ja sno da da nas ni je isto {to je bi lo pre i da je ce na sta no va pre po lo vqe na. Dok se pre tri go di ne za gar so we ru u No vom Sa du mo glo do bi ti bli zu 2.000 evra po kva d ra t u, da n as se zo v e uspe hom ako se pro da po 1.100 evra za kva drat ni me tar.

Gra |a ni ko ji `i ve u be o- grad skom na se qu „Dr Ivan Ri bar” pri ~a ju da ne mo gu da pro da ju svoj stan ni za 1.200 evra po kva dra tu, a mi ni star Du li} spo mi we 90 evra vi {e za one ko ji su pla ni ra ni da se tu gra de a ko ji ma jo{ ni te me qi ni su is ko pa ni, i to na zi va po voq nom ce nom u kri znoj go di ni u ko joj ce ne idu si la znom li ni jom. Di rek tor pro da je u

Sku po opre ma we ze mqi {ta Se kre tar Udru `e wa gra |e vi nar stva i in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne @ar ko ^a |e no vi} ob ja {wa va za na{ list da ce nu kva dra ta ~i ne tri osnov ne stva ri: ce na gra |e vin skog ma te ri ja la, ce na ra da i in fra struk tur no opre ma we. Za pr ve dve stav ke ka `e da ne zna ko ja je od ko je jef ti ni ja, je di no {to je pre sku po je opre ma we gra |e vin skog ze mqi {ta, za {ta je za du `e na lo kal na sa mo u pra va. U tom seg men tu tre ba tra `i ti mo gu} no sti sni `a va wa ce ne da bi kva drat bio jef ti ni ji i do stup ni ji gra |a ni ma.

Agen ci ji za pro met ne kret ni na „So lis„ Dra gan Ra ba ti} ka `e da su ce ne ne kret ni na u Sr bi ji jo{ uvek pre ce we ne za 150 do 200 evra po kva dra tu, da na sta vqa ju da pa da ju, {to po ka zu ju kon kret ni pri me ri na te re nu.

Do voq no je pre li sta ti ne ke od ogla snih no vi na i vi de ti da je za 26.000 evra mo gu }e ku pi ti

EKO NOM SKE SLO BO DE NAM NI SU JA ^A STRA NA

Sr bi ja na ne slav nom 98. me stu u sve tu Sr bi ja je na 98. me stu u sve tu po eko nom skim slo bo da ma, kao i pro {le go di ne, i svr sta na je me |u uglav nom ne slo bod ne na li sti od 184 ze mqe.

Isto vre me no je pro se ~an in deks eko nom ske slo bo de u sve tu zbog glo bal ne kri ze pao na ni vo ko ji je sa mo jed nom u pro te klih de set go di na bio ni `i, po ka zu je ju ~e ob ja vqe ni iz ve {taj Fon da ci je „He ri tix„ i „Vol strit xor na la„.

Sr bi ja je za eko nom ske slo bo de u In dek su za 2012. do bi la 58 po e na i za dr `a la po zi ci ju iz pret hod ne go di ne po {to su ume re na po boq {a wa na sek to ru tr go vi ne i slo bo de u mo ne tar noj sfe ri kom pen zo va li pad slo bo de po slo va wa i sla bo upra vqa we Vla di nom po tro {wom.

Me |u 43 ze mqe Evro pe Sr bi ja je 37. i we na po zi ci ja je is pod pro se ka na evrop skoj, ali i na svet skoj li sti.

U de lu iz ve {ta ja o Sr bi ji na vo di se da na ukup ne eko nom ske slo bo -

de u ze mqi ne ga tiv no de lu je ma wak po li ti~ ke vo qe za spo vo |e we po treb nih re for mi.

Uka zu je se i na to da je Vla di na po tro {wa ne e fi ka sna i vi so ka, kao i da se wo me lo {e upra vqa, i is ti ~e da su po treb ne du bqe in sti tu ci o nal ne re for me ra di bor be s bi ro kra ti jom, sma we wa ko rup ci je i ja ~a wa sud stva ko je je pod lo `no po li ti~ kim me {a wi ma.

U iz ve {ta ju se na gla {a va da je Sr bi ja u po sled wih de set go di na spro ve la va `ne struk tur ne re for me u ne kim de lo vi ma eko no mi je, i na vo di da je re for ma ma, ukqu ~u ju }i pri va ti za ci ju i kon so li da ci ju, Sr bi ja o`i ve la ne ka da ne e fi ka san ban kar ski sek tor.

Ta ko |e se u de lu iz ve {ta ja o Sr bi ji uka zu je da kon ku rent nost ze mqe pod sti ~u ni ske po re ske sto pe,

re la tiv na otvo re nost u glo bal noj tr go vi ni i re gu la tor na re for ma.

Gle da no pre ma obla sti ma ko je se oce wu ju, Sr bi ja je na pre dak u od no su na pro {lu go di nu ostva ri la na pla nu slo bo de tr go vi ne, fi skal ne i mo ne tar ne slo bo de a na za do va we na pla nu slo bo de za bi znis, slo bo de na tr `i {tu ra da i vla di ne po tro {we. U sve tu je i da qe naj slo bod ni ja eko no mi ja Hong kon ga a sle de Sin ga pur, Austra li ja i No vi Ze land. Na za ~e qu je Se ver na Ko re ja, na 179. me stu, a na kon we pet ze ma qa ko je ni su ran gi ra ne.

Od ze ma qa re gi o na naj bo qe je pla si ra na Ma ke do ni ja, na 43. me stu, Al ba ni ja je 57, Cr na Go ra 72, Hr vat ska 83, a Bo sna i Her ce go vi na 104. je u sve tu po eko nom skim slo bo da ma.

Ten der na Ko ri do ru 10 KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

101,8916

103,9710

106,3623

101,5797

Australija

dolar

1

82,4899

84,1734

86,1094

82,2374

Kanada

dolar

1

78,6625

80,2679

82,1141

78,4217

Danska

kruna

1

13,6991

13,9787

14,3002

13,6572

Norve{ka

kruna

1

13,2533

13,5238

13,8348

13,2128

[vedska

kruna

1

11,5544

11,7902

12,0614

11,5190

[vajcarska

franak

1

84,0551

85,7705

87,7432

83,7978

V. Britanija

funta

1

122,7758

125,2814

128,1629

122,3999

SAD

dolar

1

80,1349

81,7703

83,6510

79,8896

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 1. 2012. godine

Pro du `e ni rok pred u ze }i ma za in te re so va nim za ten der za iz grad wu auto pu ta od Gr de li ce do Vla di ~i nog Ha na u du `i ni od 26,3 ki lo me ta ra, na Ko ri do ru 10, is ti ~e 16. ja nu a ra.

Pla ni ra no je da ten der ske po nu de bu du otvo re ne tog da na u Vla di Sr bi je, na ja vi li su „Ko r i d o r i Sr b i j e”. Iz gra| wa auto pu ta od Gr de li ce do Vla di ~i nog Ha na je pla ni ra na u vi {e lo to va. Pr vi je za otvo re nu tra su de o ni ce Gr de li ca (Gor we Po qe) – Ca ri ~i na do li na i mo sto ve na de lu Gr de li ca – tu nel „Pre de ja ne„, ukup ne du `i ne {est ki lo me ta ra, s osam mo sto va i nad vo `wa kom i ro kom za iz grad wu od 720 da na.

no vu gar so we ru od 27 kva dra ta na No v om na s e q u iza Do m a zdra vqa, na tre }em spra tu s lif tom, te ra som, si gur no snim vra ti ma, ita li jan skim plo ~i ca ma... Jed no i po so ban stan od 40 kva dra ta na pr vom spra tu po red {ko le i vr ti }a nu di se za 33.000 evra. Kva drat sta na od 68 kva dra ta na Bu le va ru Evro pe Po re ska upra va je pro -

ce ni la na 1.100 evra, a vla snik je pro dao taj stan za 897 evra kva drat, da kle, 200 evra po kva dra tu ma we.

I gra |a ni bez sta na i gra |e vi na ri ka `u da je var ka to {to dr `a va, kao, po ma `e gra |e vin skoj in du stri ji i bes ku} ni ci ma pro du `e wem me ra za pod sti c a w e gra | e v in s ke in d u stri j e u uslo v i m a kri z e i ubla `a va wem me ra za ko ri {}e w e sub v en c i o n i s a n ih stam b e n ih kre d i t a. Dr ` a v a gra di sta no ve sku pqe od tr `i {nih, a ti me {to }e gra |a ni ma za do ti ra ne kre di te pre po lo vi ti u~e {}e, sa mo }e ih „na vu }i” da sa {a ~i com evra po dig n u sub v en c i o n i s a n i kre dit, a me se~ na ra ta bi }e im 30 du gih go di na om ~a oko vra ta.

Za to ni je ni ma lo ne re a lan zah tev da se omo gu }i ku po vi na sta ri jih sta no va uz po mo} sub ven ci o ni sa nih kre di ta, ko ji su mno go jef ti ni ji od dr `av nih, {to bi bi la pra va po mo} pod sta na ri ma. Ova ko, pri si qa va ti ih na to da ku pe sa mo no vi stan ili onaj ko ji je za vr {en naj ma we 80 od sto ni je ni {ta dru go ne go po mo} in ve sti to ri ma da za vr {e za po ~e to.

Ka ko je ovog tre nut ka naj ve }i in ve sti to or u obla sti sta no grad we dr `a va, pi ta we je ko me ova kav pro gram naj vi {e od go va ra. Gra |a ni sa svih stra na pri go va ra ju, pa se na broj nim saj to vi ma mo `e pro ~i ta ti da „ni smo ni }o ra vi, ni bez mo zga”. Za to i ne tre ba da ~u di {to je za dr `av nim sta no vi ma ma la po tra `wa.

R. Da u to vi}

KA KO NA PLA TI TI PO RE ZE

Ka zna ja ~a od mo ra la

Di rek tor ka tr `i {ta re vi zor ske ku }e KPMG Mi li ca Bi si} iz ja vi la je ju ~e da ne po d r ` a v a iz m e n u Za k o n a o po re skom po stup ku i ad mi ni stra ci ji ko jom je omo gu }e na ob j a v a spi s ka po r e s kih du `ni ka i da sma tra da ne }e do }i do bo qe na pla te du ga jer, ko ni j e pla } ao do sa d a, iz „ugla mo r a l a”, po r ez ne } e pla }a ti i da qe.

– Ako ne ko ni je pla tio po rez sa mo za to {to ne }e da pla ti po rez, on ve} ne ma do voq no mo ral no sti i od no sa pre m a po { to v a w u za k o n a i ba{ ga bri ga {ta }e jav nost da ka `e i da li }e da ga ne ko pro zo ve – re kla je Mi li ca Bi si} Ta nju gu, i do da la da je „ova iz me na jo{ je dan da nak jef ti nom po pu li zmu”.

Mi li ca Bi si}, ko ja ra di i kao pro f e s or k a jav n ih fi nan si ja na FE FA uni ver zi te tu u Be o g ra d u, ka ` e da se „uop {te ne sla `e s ob ja vqi va w em, ne zbog spi s ka ve} zbog kon cep ta po re ske taj ne i sa mog po re sko prav nog od no sa”.

– Ka kve ve ze ob ja vqi va we spi ska ima s na pla tom? Da li nam tre ba jav nost da bi Po re ska upra va ra di la do bro? To je be smi slen kon cept, a da ne go vo ri mo o {te ti ko ju qu di tr pe ako se, kao sa da, iz ne su po gre {ni po da ci – na ve la je ona.

ZA [TO SU FI NAN SIJ SKE KU ]E U STE ^A JU IS PA LE NAJ VE ]I PO RE SKI DU @NI CI

Pro pa le ban ke u Sr bi ji eks tra pro fi te ri?

Na ban ke ko je su pre de se tak me |u vre me nu je Upra va pri ho da U Agen ci ji ob ja {wa va ju da su go di na oti {le u ste ~aj pod se ti - pre ra sla u Po re sku upra vu. U se ovi po stup ci to li ko ote gli jer la je ovih da na Po re ska upra va Agen ci ji sa da o~e ku ju da Po re su kom plek sni. Be o grad ska ban ka Sr bi je. One su se na {le na vr hu ska upra va po kre ne po stu pak i Ju go ban ka, ko ja se ni je na {la na li ste po re skih du `ni ka s pred nad le `nim po re skim or ga li sti po re skih du `ni ka, po slo ogrom nim su ma ma, a za sve je ni ma u skla du s pra vo sna `no va le su pre ko Age ci ja u Wu jor ku, kriv eks tra pro fit. Da pod se ti - utvr |e nom od lu kom. a Be o grad ska i pre ko po slov ne je mo: dug Be o ban ke je 24,08 mi li di ni ce na Ki pru, An glo Ju go slav jar de di na ra, In vest ban ke – benk i ban ke Fran ko Ju go sla vi ja 18,13, Astra ban ke, biv {e Ka ko je su obe u po stup ku li kvi da ci ri} ban ke –15,63 mi li jar di i je, a po stup ci se vo de pred do mi Be o grad ske ban ke – 13,13 mi cil nim su do vi ma po pro pi si ma li jar di di na ra. Po red sva ke od wi ho vih se di {ta. wih je ista od red ni ca: ak ci o Pr vo }e mo ra ti da se za vr {i nar sko dru {tvo u ste ~a ju. Za ste ~aj In vest ban ke i Be o ban {to ovaj po stu pak ve} ke a po tom Ju go ban ke i odav no ni je za vr {en a wi Be o grad ske ban ke. Naj ve ho va po tr `i va wa na pla }e }i po ve ri lac Be o ban ke i na po sle to li ko go di na pi ta In v est b an k e je Be o g rad li su se me di ji ovih da na. ska ban ka u ste ~a ju. Ona u Od go vor na ovo pi ta we zna ukup nim po tra `i va wi ma Be o ju u Agen ci ji za osi gu ra we de po ban ke u~e stvu je s 50 od sto, kod zi ta, u ~i joj su ove ban ke nad le In vest ban ke sa 70. Okon ~a we `no sti od uvo |e wa ste ~a ja. ste ~a ja Be o ban ke i In vest ban O za sta lim ogrom nim svo ta ma ke za vi si od na pla te po tra `i po re za u ovoj in sti tu ci ji ka `u va wa: do sta pred u ze }a du `ni ka da se naj ve }a je u pro ce su re s t r u k t u r i r a stav ka, po tom osno vu, od no si Sta re ban ke }e jo{ po `i ve ti u ad mi ni stra tiv nim wa. Mno g a od tih po tra `i va na eks tra pro i sud skim pro ce du ra ma i na po ko joj wa su u nad le fit, ko ji je pra za bo ra vqe noj re kla mi `no s ti Agen vo sna `nim re ci je za pri va {e wem utvr di ti za ci ju i su do va. ^e sto se de la Re pu bli~ ka upra va jav nih Sem eks tra pr fi ta, ban ke u {a va da ban ke ne mo gu da na pri ho da ne po sred no na kon ot - ste ~a ju ima ju po re ske oba ve ze pla te dug i od pred u ze }a ko ja vra wa ste ~aj nog po stup ka. Pro - pro is te kle iz te ku }eg po slo va re dov no ra de i ostva ru ju pri tiv tih re {e wa, a u to ku ste ~aj - wa. To se osno si na po rez na ka ho de. Agen ci ja je pri nu |e na na nog po stup ka, po kre nu ti su pi tal nu do bit, po rez na imo vi to da ga on da tra `i sud skim uprav ni spo ro vi pred Vr hov nim nu, po rez na pre nos ap so lut nih pu tem. Re~ je o spo ro vi ma ve su dom Sr bi je. Sud je do neo re - pra va, PDV, po rez na pro met li ke vred no sti i po stup ci du {e we ko ji ma se tu `be po me nu te uslu ga. Ban ke u ste ~a ju ove po re go tra ju. ~e ti ri ban ke uva `a va ju i re {e - ze re dov no iz mi ru ju go di {we O~i gled no, sta re ban ke }e wa Re pu bli~ ke upra ve jav nih ili kvar tal no o ro ku do pe }a. Te jo{ po `i ve ti u ad mi ni stra pri ho da po ni {tva ju. Po me nu toj oba ve ze pa da ju na te ret tro {ko tiv nim i sud skim pro ce du ra ma upra vi dat je na log da u po nov - va ste ~aj nog po stup ka. U to ku i na po ko joj za bo ra vqe noj re nom po stup ku, a dr `e }i se na lo - ste ~aj nog po stup ka one su do sa kla mi. ga i pri med bi Vr hov nog su da, da, po osno vu po re za, iz mi ri le oce ni i pre i spi ta pri med be. U oba ve ze od 1,5 mi li jar de di na ra.

D. Vu jo {e vi}

6

dru[tvo

petak13.januar2012.

PO ZNA VA WE STRA NIH JE ZI KA SU [TA JE PO TRE BA

Bez zna wa en gle skog ne ma ni po sla Poznavawe jednog ili vi{e stranih jezika sve vi{e je su{ta potreba koju name}e moderan `ivot radi boqe komunikacije ili snala`ewa u kupovini i na putovawima. Mnogi to i danas ~esto zanemaruju pa se de{ava da {kolovani mladi qudi, uprkos fakultetskoj diplomi, sem materweg jezika, ne poznaju nijedan drugi. A neretko upravo znawe engleskog, nema~kog, francuskog ili ruskog jezika jedan je od osnovnih uslova koji inostrani

investitori stavqaju pred kandidate prilikom raspisivawa konkursa za zapo{qavawe. Direktor zrewaninske Filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Pe ro Kne `e vi} nedavno je potvrdio da prepreku u sticawu radnog mesta kod onih koji imaju fakultetsko zvawe ~ini upravo nepoznavawe stranih jezika, pre svega engleskog i nema~kog.

Nekima je jednostavno te{ko da u poznijim godinama “zagreju stolicu” i, koriste}i usluge privatnih {kola za strane jezike, nau~e da se sporazumevaju i pi{u na drugim jezicima. Zato stru~waci preporu~uju da se u~ewe otpo~ne u najranijem uzrastu, ali nikako uz prisilu, ve} bi to trebalo da bude i `eqa deteta.

– Optimalno vreme kada bi deca mogla po~eti da u~e i sticati neke osnove jeste ve} od pete godine `ivota. Tada jo{ uvek ne

umeju da ~itaju i pi{u, ali uz pomo} vizuelnih i audio-sredstava mogu nau~iti neke osnovne stvari, obogatiti svoj re~nik odre|enim re~ima na engleskom i zapamtiti dosta pesmica koje }e im kasnije pomo}i u daqem radu – obja{wava direktorka {kole za strane jezike “Fokus”, koja s decom do {est godina radi pri Pred{kolskoj ustanovi „Zrewanin„, Ja smi na La ti no vi}.

Vode}i se time, i Me|uop{tinsko dru{tvo za strane jezike i kwi`evnost lane je organizovalo ~asove ma|arskog, kao jezika sredine, za decu koja poha|aju pripremnu nastavu Pred{kolske ustanove i koja su iz razli~itih nacionalnih i etni~kih grupa.

Volonterke Kri sti na Tot, ^i la La ba di i Eri ka Ki{ podu~avale su mali{ane, kroz igru i pesmu, osnovama ma|arskog jezika. Projekat, koji predstavqa autorsko delo grupe nastavnika iz Osnovne {kole “Sowa Marinkovi}”, osim u 19 objekata zrewaninske Pred{kolske ustanove, realizuje se i u Kikindi i u Novom Be~eju i podr`an je od Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, kao i od Nacionalnog saveta vojvo|anskih Ma|ara.

Predsednica Me|uop{tinskog dru{tva za strane jezike i kwi`evnost Sve tla na Rac kov-Je {i} svojevremeno je navela da je sramotno da dana{wi akademski gra|ani Srbije jedva da govore pravilno svoj materwi jezik, „a o stranima da i ne govorimo“.

– Do pre samo pola veka svaki prose~an gra|anin znao je srpski, ma|arski, rumunski i slova~ki.

Po~etkom 20. veka, ka`u na{i stari, u Banatu ste se mogli sporazumevati na nema~kom, srpskom, ma|arskom i rumunskom, kako s u~iteqem, tako i sa svojim obli`wim bakalinom – napomenula je Svetlana Rackov-Je{i}. @. Ba la ban

AD MI NI STRA TIV NE ZA VR ZLA ME OSTA VQA JU RAD NI KE BEZ ZDRAV STVE NOG OSI GU RA WA

Ne ma kwi `i ce bez do pri no sa Svaka nova godina kod nas po~iwe primenom novih propisa.

Ovu koja je tek na po~etku mnogi }e pamtiti po te{ko}ama oko zdravstvenog osigurawa. Ta~nije, preduze}a i preduzetnici i wihovi zaposleni koji redovno ispuwavaju svoje obaveze ne uspevaju da dobiju markicu koja im garantuje zadravstvenu za{titu iz dr`avnog paketa za svakog zaposlenog. Razlog su nea`urni podaci. U Pokrajinskoj filijali Fonda za zdravstveno osigurawe potrudi}e se ovih dana da na|u zajedni~ko re{ewe s poreznicima da bi se svima za koje su poslodavci uplatili i redovno izmiruju obaveze za zdravstveno osigurawe omogu}ilo da dobiju markicu i ostvare sva prava po tom osnovu.

A kako je sve po~elo?

Zakon predvi|a da se pre izdavawa markice za overu zdravstvenih legitimacija na {alterima RFZO proveri da li se redovno upla}uju doprinosi. Podatke o tome vode nadle`ne podru~ne jedinice Poreske uprave Srbije.

Nadle`ni slu`benci to i kontroli{u, pa ako se na sajtu kod osiguranika ili firme pojavi crna ili `uta boja, to je znak da neku od obaveza nisu izmirile ili da uplata nije zvani~no evidentirana. Bilo koja boja da je u pitawu i da li obaveze nisu ispuwene ili samo nisu evidentirane – pouzdan je znak da }e se na {alteru, fudbalski re~eno, dobiti crveni karton.

– Kada nas na {alteru odbiju, slu`benik nas {aqe u Poresku upravu da tamo proverimo o ~emu se radi i donesemo potvrdu da su obaveze po osnovu zdravstvenog osigurawa upla}ene. A tu ba{ i

nastaje glavni problem – ka`e predsednik Udru`ewa ra~unovodstvenih agencija Vojvodine – UVRA Jo van Be a ra. – Uop{te nije predvi|eno da se u jedinicama PU-a izdaju pojedina~na uverewa ve} samo za celu kompaniju. Posledica je da ta osoba ne mo`e dobiti markicu iako su sve obaveze izmirene.

U novosadskom ogranku RFZO ka`u da su se ~uli s kolegama iz [apca i da imaju isti problem i tra`e re{ewe. Ju`nije je situacija jo{ alarmantnija, pa je tako u Kru{evcu zbog ovih te{ko}a oko 40 odsto osiguranika “u problemu”.

Zamenik direktora Poreske uprave – Regionalnog centra „Novi Sad„ Alek san dar Vu ko vi} ka`e da oni imaju ovla{}ewa da izdaju potvrde za pravna lica ili preduzetnike, a ne za fizi~ka lica.

U UVRA se, pak, `ale na to da su podaci koje poreznici imaju nea`urni, te da je to sr` celog problema. Izvesno da }e problem morati da se re{ava na vi{oj instanci: adrese su ministarstva finansija i zdravqa i Vlada Srbije.

O~igledno je trebalo prvo proveriti kako to funkcioni{e u praksi pa tek onda implementirati re{ewe. Sme{no je i pomisliti {ta bi bilo kada bi svi koji markicu nisu dobili, a imaju upla}eno zdravstveno osigurawe, tra`ili sudskim putem da im se markica obezbedi.

A {ta }e tek biti ako o{te}eni budu tra`ili nadoknadu za ono {to im nije dato, a {to im zakonski pripada jer su wihovi poslodavci ispunili sve uslove?

D. Vu jo {e vi}

dnevnik

DA NAS ZDRAV STVE NA INS PEK CI JA DO BI JA IZ VE [TAJ KO MI SI JE NOVOSADSKE KLI NI KE ZA GI NE KO LO GI JU I AKU [ER STVO

Na isti nu }e se jo{ ~e ka ti Komisija novosadske Klinike za ginekologiju i aku{erstvo preda}e danas Zdravstvenoj inspekciji izve{taj o smrti bebe Mi li ce @de ro i Sa {e Stan ko vi }a. Zdravstvena inspekcija, koju je kao vanredni nadzor uputilo Ministarstvo zdravqa na zahtev direktora Klini~kog centra Vojvodine profesora dr Dra ga na Dra {ko vi }a koji je posumwao u koincidenciju {to su u roku od dva meseca u tri slu~aja bebe donete do termina za poro|aj i ro|ene mrtve, ni nakon dana{weg izve{taja komisije ne}e mo}i odmah utvrditi i saop{titi da li je re~ o lekarskoj gre{ci ili su na nesre}an ishod uticale neke druge okolnosti.

Naime, da bi Zdravstvena inspekcija dala kona~nu ocenu, moraju se sa~ekati i nalazi obdukcije mrtvoro|ene bebe, koji }e biti gotov za oko tri nedeqe jer je to uobi~ajena procedura i ne mo`e se o~ekivati ranije. S tim nalazom i proverom svega navedenog u izve{taju komisije – a wemu je prikqu~ena i dokumentacija koju je naknadno dostavila pacijentkiwa koja tokom cele trudno}e nije imala nikakvih problema i kojoj je kao termin odre-

|en 21. i 23. decembar – zdravstveni inspektori mo}i }e utvrditi pravu istinu o nesre}i koja je zadesila porodicu @deroStankovi}.

nost pacijenta, zabrane rad kako privatnih tako i dr`avnih zdravstvenih ustanova. Iako imaju pravo da un takvoj situaciji narede da se dr`avna

No vo sad sko tu `i la {tvo razmatra ~e ti ri pri ja ve pro tiv le ka ra Zdravstveni inspektori podnose krivi~ne i prekr{ajne prijave i protiv zaposlenih u dr`avnim institucijama kada utvrde nepravilnosti u radu. Tako su protiv nekoliko zdravstvenih radnika Instituta za ortopediju „Bawica” pro{le godine podnete krivi~ne prijave zbog propusta i zamene krvne grupe tokom transfuzije. U Tu`ila{tvu su i fascikle s dokaznim materijalom zbog obavqawa prekida trudno}a u objektu koji za to nema dozvolu. Novosadskom tu`ila{tvu u protekle dve godine stigle su ~etiri prijave protiv lekara, kojima su ih gra|ani optu`ili za nesavesno le~ewe, dok su jo{ tri u policiji. Krivi~nu prijavu protiv lekara novosadske Klinike za ginekologiju i aku{erstvo, iste ove koje je i sada pod vanrednim nadzorom Zdravstvene inspekcije, podneo je nedavno bra~ni par Sa wa i Bra ni slav Spa so je vi} ~ija se beba tako|e rodila mrtva jer su lekari u ovom porodili{tu ~ekali sedam dana od predvi|enog termina za poro|aj. Oni su podneli krivi~ne prijave protiv ~etvoro lekara: Alek san dre No va kov-Mi ki}, dr Ti ho mi ra Vej no vi }a, sada{weg upravnika Dra ga na Bu da ko va i dr Ga bri je le Ke~ ke{.

Zdravstvena i Sanitarna inspekcija, koje rade u sklopu Ministarstva zdravqa, imaju zakonsko pravo i obavezu da, kada su ugro`eni zdravqe i bezbed-

zdravstvena ustanova zatvori, one to nikada nisu uradile jer kada bi to u~inile, kako se procewuje, nanele bi jo{ ve}u {tetu jer pacijenti ne bi imali gde

da se le~e ili tra`e zdravstvenu uslugu.

Zdravstvena inspekcija je tokom pro{le godine imala pune ruke posla. Za samo prvih deset meseci pro{le godine obavqeno je gotovo 7.000 kontrola, podneto je 128 prekr{ajnih, pet krivi~nih prijava i 95 re{ewa o zabrani rada. Pod lupom zdravstvenih inspektora u Srbiji naj~e{}e su bile privatne ustanove, mada pacijenti imaju najvi{e primedbi na dr`avni sektor. Najve}i broj prijava podnose pacijenti ili ~lanovi wihovih porodica. Prijavquje se sve: od sumwi na lekarske gre{ke, nequbaznost, neizdavawe uputa za drugu ustanovu ili tra`enih recepata za lek, pa do dugog ~ekawa na dijagnostiku i zakazivawe pregleda. U dr`avnim zdravstvenim ustanovama obavqene su 1.772 redovne kontrole, a po prijavi gra|ana 1.799 nadzora. Privatnici su imali 2.276 redovnih poseta inspektora, dok su zbog `albi pacijenata uradili 841 kontrolu. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama, konstatovano je u Zdravstvenoj inspekciji, gotovo nikada ne prijavquju nedostatke.

Q. Ma le {e vi}

Na ba vqe no 7.000 am pu la „5-flu o ro u ra ci la” Krajem pro{le godine u nekim klini~kim centrima u Srbiji potro{ene su posledwe zalihe citosatika pa je Republi~ki fond za zdravstveno osigurawe vanredno obezbedio oko 2.000 ampula „5-fluorouracila” koji je raspore|en po zdravstvenim ustanovama. Te koli~ine, po proceni stru~waka, trebalo je da budu dovoqne za dve nedeqe terapije pacijentima u Srbiji.

Ministarstvo zdravqa Srbije je, u saradwi s RFZO-om, u direktnom kontak-

tu sa zemqama iz bli`eg i daqeg okru`ewa obezbedilo jo{ 7.000 ampula citostatika „5-fluorouracila”. Na taj na~in prevazi}i }e se nesta{ica jedinog nedostaju}eg citostatika na na{em tr`i{tu do trenutka stabilnog i kontinuiranog snabdevawa tr`i{ta ovim lekom. Narednih sedam dana lek }e biti dostupan u svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji. U isto vreme, Ministarstvo zdravqa obezbedilo je i neophodne

koli~ine litijum-karbonata do kraja ove godine.

Da bi se ove godine izbegle nesta{ice, kako citostatika, tako i drugih neophodnih lekova, Ministarstvo zdravqa i RFZO }e u~initi sve da obezbede stabilno i kontinuirano snabdevawe tr`i{ta lekovima kao i sve uslove za kvalitetno i odgovorno le~ewe pacijenata u Srbiji.

Q. M.

EPI DE MI JA HE PA TI TI SA B U SEN TI

Da nas o iz vo ru za ra ze U Op{toj bolnici u Senti danas }e zvani~no biti saop{ten uzrok i iz vor za ra ze epidemije hepatitisa B, koja je registrovana me|u pacijentima koji su primali terapiju u On ko lo {kom dis pan ze ru.

Direktor Op{te bolnice u Senti dr Mi haq Va {a{ najavio je da }e tim povodom ovu ustanovu danas posetiti i po kra jin ski se kre tar za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju dr Ati la ^en ge ri.

Po podacima Odeqewa za epidemiologiju Zavoda za javno zdravqe Kikinda, hepatitis B potvr|en je kod 11 osoba koje su primale terapiju u Onkolo{kom dispanzeru u Senti, ali se pretpostavqa da je broj obolelih i inficiranih ve}i.

Posle pojave nekoliko slu~ajeva oboqewa i progla{ewa epidemije hepatitisa B, ispitivawima je podvrgnuto oko 300 pacijenata koji su terapi-

Zgra da Do ma zdra vqa u ko joj se na la zi On ko lo {ki dis pan zer u Sen ti

Po sle po ja ve ne ko li ko obo lelih i pro gla {e wa epi de mi je he pa ti ti sa B, is pi ti va wi ma je pod vrg nu to oko 300 pa ci je na ta ko ji su te ra pi ju pri ma li u sen }an skom On ko lo {kom dis pan ze ru, a osim onih iz Sen te, tu su upu }i va ni i `i te qi okol nih po ti skih op {ti na

ju primali u sen}anskom Onkolo{kom dispanzeru, a osim onih iz Sente, tu su upu}enivani i `iteqi okolnih potiskih op{tina.

Kao {to smo ve} pi sa li, prostorije dispanzera nalaze se u zgradi Doma zdravqa u Senti, ali on organizaciono pripada Op{toj bolnici pa se od pojave epidemije pretpostavqalo da je do zaraze do{lo zbog nepravilnog i nestru~nog pru`awa citostatske terapije, ali nije iskqu~ivana ni mogu}nost da je do infekcije do{lo i na drugom mestu.

Pre kju ~e je u sen }an skoj ustanovi boravila epidemiolo{ka ekipa Instituta za javno zdravqe Vojvodine, a o~ekuje se da }e rezultati opse`nih epidemiolo{kih ispitivawa i izvor zaraze biti objavqeni danas, kao i mere koje su preduzete da se uo~eni propusti otklone.

M. Mi tro vi}

[trajk na TV „Ava la” se na sta vqa Zaposleni na TV „Avala„ odbacili su ju~e ponudu koju su, kako navode, putem medija dobili od vlasnika te medijske ku}e, i najavili da }e nastaviti {trajk koji traje od 22. decembra pro{le godine zbog neispla}enih zarada. „U skladu s obe}awem vlasnika da }e konsolidovati TV ’Avala’ u narednih 60 dana, o~ekujemo da se u okviru tog roka isplate sva zaostala dugovawa zaposlenima„, navode u saop{tewu zaposleni TV „Avala„.

Oni su saop{tili da je re~ o neispla}enih 5,5 zarada stalno zaposlenima, odnosno o neispla}enih {est honorara. [trajka~i u saop{tewu navode da su uprava i vlasnici TV „Avala„ neispla-

}ivawem zarada zaposlenima prekr{ili Zakon o radu (~lan 16) Republike Srbije i da uprkos tome nemaju saznawa o tome da

je neka od nadle`nih institucija (Ministarstvo za rad i socijalnu politiku ili Inspekcija rada) donela bilo kakvo re{ewe po tom osnovu. Kao znak dobre voqe, zaposleni navode da su, u dogovoru s novim direktorom Du {a nom Pan ~i }em, pristali na to da privremeno uklone inserter s informacijom o {trajku. „Tra`imo i da se obezbedi socijalni dijalog koji }e dovesti do potpisivawa kolektivnog ugovora kao i da niko od zaposlenih, ukqu~uju}i i honorarno anga`ovane saradnike, ne bude otpu{ten pre nego {to se dugovawa istima u potpunosti izmire„, navode zaposleni u saop{tewu.

PRO GRAM „ZIM ZA RI JA”

Mu zi~ ka ra di on i ca i „Bo li vud ples” U okviru manifestacije „Zimzarije”, deca }e danas, od 10 do 13 ~asova u kampu „Biser” kod O[ „Petefi [andor”, Ulica Novosadskog sajma, imati priliku da u~estvuju u radionici „Pe}a i Vuk”, gde }e se upoznati sa instrumentima koji ~ine simfonijski orkestar. Kroz mali kviz deca }e proveriti {ta su zapamtila, a u kreativnom delu }e iz-

ra|ivati insturmente. Nakon toga sledi pozori{na radionica, priprema za prvi razred, Bolivud ples i „Biser smehotresna olimpijada”.

Prijavqivawe je mogu}e putem smsa na 063/521-123 i 061/112- 8-175.

U Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35, u istom terminu, organizovano je predavawe o rimskom dobu, a prijave su mogu}e na broj tele-

fona 021/525-059. Na Spensu }e deca mo}i da se oprobaju u [koli fudbala Si ni {e Mi haj lo vi }a, a treninzi su organizovani u tri starosne grupe. Deca od ~etiri do {est godina treniraju od 10 do 11 ~asova, oni od sedam do devet godina od 11 do 12 ~asova, dok je tre}a grupa rezervisana za mali{ane od 10 do12 godina i traje od 12 do 13 ~asova. Broj dece

je po 30 u svakoj grupi, a prijave su na telefon 064/241-0-019. [ahovska {kola za decu od pet do 12 godina odr`a}e se od 10 do 11.30 ~asova u De~jem kulturnom centru, Ulica Mite Ru`i}a 1. Nakon toga sledi likovna radionica „Prva fotografija”. Prijavqivawe je na broj telefona 063/521-123, a participacija je 150 dinara.

G. ^.

Novosadska petak13.januar2012.

D

Put otvoren samo svetskim {ampionima A {ta }e mo sa osta li ma? Na ci o nal na slu `ba za za po {qa va we ve} ne ko vre me „vri {ti” o ra pid nom bro ju bes po treb no i{ko lo va nih di plo mi ra nih me na xe ra ko ji pre pra vqu ju wi ho ve spi sko ve, a na vi ru i da qe. Sti ~e se uti sak da ima mo vi {e pri vat nih fa kul te ta ko ji {ko lu ju ovaj „za nat” ne go osnov nih {ko la. Tu do daj mo i uvek na go mi la ne di plo mi ra ne eko no mi ste i prav ni ke, pa i dru {tve ne na u ke uop {te.

Iz gle da smo se upe tqa li u za ~a ra ni krug ne po sto ja wa pri vre de i stru~ wa ka ko ji bi tre ba lo u to me da po mog nu. Do ta da, osta je nam da uz to li ke “dru {tve wa ke” bi stri mo, pa nam mo `da i ne ka stra te gi ja pad ne na pa met. Ili, jo{ jed no stav ni je - svi u pro gra me re.

A. Latas

„Aman-za man” ve ~e ras u CK13 Koncert rege-dab-ska benda „Aman-zaman” odr`a}e se ve~eras u Omladinskom centru CK13, u 21 ~as. Bend je nastao u Svilajncu 2008. godine, ~ini ga devet ~lanova koji pesmama {aqu poruke mira, qubavi, tolerancije, veseqa, jednakosti i po{tovawa, a prvi album „Samo

Karta za autobus novosadskog GSP - a koji saobra}a do aerodroma „Nikola Tesla” poskupe}e od ponedeqka, 16. januara. Dosada{wa cena vo`we u jednom pravcu iznosila je 700 dinara, a od ponedeqka }e ko{tati 950 dinara. Kako ka`e portparolka GSP - a, Sne `a na Ja ko vi}, ova linija je do sada bila probna tako da cena nije bila ekonomska, a nova cena karte }e pokriti tro{kove prevoza. Red vo`we ostaje isti i mo`e se na}i na internet stranici Gradskog saobra}ajnog preduze}a gspns.rs.

J. Z.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o bar po sao se mo `e i te ka ko br zo na }i. Iako je ova re ~e ni ca pot pu na isti na, ka da upad ne u re al ni kon tekst pi ta wa „ka ko”, e tu do la zi do pro ble ma. Re ~e ni ca bi se od mah mo gla i pre for mu li sa ti pre ci zni jim na sta va kom- do bar po sao se mo `e i te ka ko br zo na }i ako ste soft ve ra{ do sto jan po sla u jed nom „Maj kro sof tu”.

Da kle, Fa kul tet teh ni~ kih na u ka po onoj sta roj “mi sli glo bal no de luj lo kal no”, ve} ne ko li ko go di na obez be |u je pri sto jan pro gra mer ski po sao svo jim fri {ko di plo mi ra nim (ili ~ak pre to ga) in `e we ri ma. Sa ra |u ju }i sa naj ve }im svet skim bren do vi ma ovi mla di qu di sti ~u dra go ce na is ku stva, a da u isto vre me, pret po sta vi }e mo, pri stoj no i `i ve.

Sku pqi pre voz do aero dro ma

„^I STO ]A” RAS PI SA LA TEN DER

Sti `e 110 no vih pod zem nih kon tej ne ra Krajem pro{le godine JKP „^isto}a” je objavila tender za nabavku nove serije podzemnih kontejnera. Rukovodilac marketing slu`be Mi li ca Vla i sa vqe vi} ka`e za „Dnevnik” da je raspisan tender za nabavku 110 podzemnih kontejnera.

realizacija posla – ka`e Vlaisavqevi}eva i dodaje da }e sa ovih 110 kontejnera mo}i da pokriju i delove grada koji ne spadaju u u`i centar.

U Novom Sadu je do sada postavqeno 26 podzemnih kontejnera. „^isto}a„ je u sklopu re-

No vih 110 kon tej ne ra mo }i }e da po kri ju i de lo ve gra da ko ji ne spa da ju u u`i cen tar Oglas je objavqen u “Slu`benom glasniku” i svi uslovi su tamo navedeni. Tender je raspisan na mesec dana. Zatim sledi otvarawe ponuda i obadir najboqeg ponu|a~a.

- Po{to je ovo veliki posao, zakonska procedura mora da se ispo{tuje. Tako da }e se izme|u 28. i 30 januara otvarati ponude.

Nakon toga sledi rok za `albe, a ukoliko sve pro|e kako treba, u februaru se mo`e o~ekivati

konstrukcije centra Novog Sada, u septembru pretpro{le godine postavila prva dva podzemna kontejnera, u ulici Modene.

Odlagawem otpada na ovaj na~in vi{e nema ru`nih slika rasutog i ispreturanog sme}a, kao ni neprijatnih mirisa. Tokom jula pro{le godine ovi kontejneri su postavqeni na dva mesta u ulici Ilije Ogwanovi}a, na dve pozicije na Trifkovi}evom trgu, na tri lokacije na Buleva-

ru Mihajla Pupina, u ulici Jovana \or|evi}a iza zgrade Banovine i kod zgrade Srpskog na-

rodnog pozori{ta. Na`alost, podzemni kontejneri bili su i meta huligana, te su, u vi{e, navrata, paqeni i rasturani.

U podzemnom delu kontejnera nalazi se nepropusna vre}a, dok se na povr{ini nalazi spoqno ku}i{te kontejnera sa otvorom za ubacivawe sme}a. U jedan podzemni kontejner staje sme}a koliko i u ~etiri klasi~na kontejnera, ili u ~etrdeset klasi~nih kanti za sme}e koje se koriste u individualnom tipu stanovawa.

Q. Na.

neka gori” iza{ao je u septembru pro{le godine. Kako najavquju organizatori, ogromna energija, virtuoznost muzi~ara i inspirativna atmosfera na nastupima, kvaliteti su koji ovaj bend izdvajaju od ostalih.

Ulaznica za koncert ko{ta 200 dinara.

J. Z.

Tri uli ce bez vo de Zbog radova na vodovodnoj mre`i sutra }e bez vode biti ulice ]irpanova, Takovska i Bem Lilike. Vode ne}e biti od 8 do 15 ~asova. G. ^.

Is kqu ~e wa stru je Ka}: od 8 do 16 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~asova deo naseqa Salaksije prema Rakovcu.

V remeploV

„Ras pu sti li {te” spu {ta za ve su

Do ~ek za pam }e we U „Habagu”, nema~kom dru{tvenom domu, novosadska sekcija Jugoslovenskog novinarskog udru`ewa priredila je 13. ja nu a ra 1936. usmene humoristi~ke novine.

Program nazvan „Obrijani je`”, da bi se razlikovao od beograd-

skog „O{i{anog je`a”, dopuwen je „prigodnim sadr`ajem”, ta~nije, i}em, pi}em i muzikom. U stvari, bio je to do~ek srpske pravoslavne godine, koji se prepri~avao po novosadskim kafanama i gospodskim salonima.

N. C.

Na „Raspustili{tu” je ju~e u okviru vi „Neo~ekivani gost” u izvo|ewu pozo`arnu kulturu treba {iriti me|u stanovkreativnih radionica odr`an kola` lari{ta „Vesela korwa~a”. ni{tvom, a naro~ito kod dece kako bi od tino ameri~kih plesova ~iji je moderaProgram iz kulture ukqu~io je i gostova- malena bila svesna opasnosti od po`ara. tor bila Ana Na u pa rac. Mali{ani su se we sekretara Vatrogasnog saveza grada Qu - Na „Raspustili{tu„ smo gostovali upo zna li sa `i vo ti wa ma Ka me ni~ kog bi ce Kr wa i}. Ona je istakla da protivpoda bi ukazali na to kako se mo`e izazvaparka, a mogli su da u~estvuju i u ti po`ar i da nau~imo decu kako {arenoj radionici, ~iji je modearda se pona{aju u tom slu~aju - reDa nas kon cert Ane Pe ri {i} tor Ani ca ^or da. Kao i svakog dakla je Krwai}. - Pokazali smo na „Raspustili{ta” deca su gledaZimsko „Raspustili{te”, koje se odr`ava na Novosadmali{anima aparate za ga{ewe la ma ra ton cr ta nih fil mo va i skom otvorenom univrzitetu, Ulica Radni~ka 20a, po~ipo`ara kojima je opremqen ovaj igrali se lego kockama na lego rawe danas u 10 ~asova maratonom crtanih filmova. Sat objekat i kako se organizuje evadionici. Program iz kulture zapokasnije bi}e otvorena izlo`ba de~ijih radova i odr`akuacija. Pozvali smo ih i da do~eo je radionicom „Mali Neven vas }e se prezentacija radionica koje su organizovane to|u u vatrogasnu jedinicu da nas pita” u kojoj su deca zadavala zagokom proteklih dana. U 11.30 ~asova deci }e pevati finaobi|u. netke, ali i odgovarala na wih. listkiwa „Prvog glasa Srbije” Ana Pe ri {i} ~ime }e se Danas se zimski program “ Raspustili{ta” zavr{ava, a novo druKao nagradu, svi su dobili primezatvoriti program za ovu zimu. `ewe zakazano je za leto. rak ovih de~jih novina. Nakon raA. J. dionice deca su u`ivala u predstaA. Va.

Iz lo `ba „Po li cij sko dvo ri {te” Otvarawe retrospektivne izlo`be @eq ka Kip ke „Policijsko dvori{te” odr`a}e se u utorak, 17. januara, sa po~etkom u 19 ~asova u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37.

Izlo`ba }e trajati do 29. januara, kustos izlo`be bi}e @iv ko Gro zda ni}, a odr`ava se pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisawe Vlade AP Vojvodine.

G. M.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak13.januar2012.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Sre br na gra na” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti po pri¬me rak de la „ Sre br na gra na” Ro u zma ri Sat klif. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

U dru g oj kwi z i tri l o g i j e Rim s ku Bri t a n i j u po t re s a j u na si qe i ne mi ri. Po {to su ot kri li za ve ru pro tiv im pe ra to ra, Ju stin i Fla vi je do spe va ju u sre di {te ne mi lih do ga |a ja.

U stra hu za go li `i vot oku pqa j u dru ` i n u pro p a l i c a i pred vo de ih u naj `e {}em okr {a ju u ko me se bra ni i sla va Ri ma. No, ho }e li ima ti vre me na da spa su i ca ra... Sre br na gra na je iz u zet na, uz bu dqi va kwi ga, i na sta vak naj pro da va ni je pri ~e o rim skoj Bri ta ni ji, ko ju je na pi sa la jed na od naj ce we ni jih spi sa te qi ca. N. R.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Pla ta nu ori ja {u neo p hod no {i {a we - Kro {wa pla ta na u por ti Do we cr kve u Srem skim Kar lov ci ma mo ra pod hit no da bu de ore za na - upo zo ra va pred sed ni ca Dru {tva za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca i in `e wer hor ti kul tu re Ja sna Ma {i re vi}Ata nac ko vi}, da da ju }i da pu ne tri go di ne na ovom sta blu,

ko je je po op {tin skoj od lu ci sta vqe no pod za {ti tu 1995. go di ne kao spo me nik pri ro de, ni su pred u zi ma ni ta kvi ra do vi. - Osim to ga, neo p hod no je za teg nu ti po sto je }e i do da ti no ve saj le ko je dr `e gra ne.

Sve to, pre ma uslo vi ma ko je je pro pi sao Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de, po re ~i ma Ja sne Ma {i re vi} Ata nac ko vi} tre ba oba vi ti pre ne go {to ve ge ta ci ja kre ne, naj i de al ni je bi bi lo to kom fe bru a ra. Obe ve za upra vqa ~a, a to je u slu ~a ju pla ta na Upra va pa ro hi je pri hra mu

Kon ce rt stu de na ta Aka de mi je Kon cert stu de na ta kla vi ra Ake de mi je umet no sti, u kla si go stu ju }ih pro fe so ra Sve tla ne Bo gi no i Vla di mi ra Ogar ko va, odr `a }e se ve ~e ras u 19 sa ti u sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6. Na stu pi }e Du wa Cr wan ski, Je le na Da vit ko vi}, Ne ma wa [te fa nov, Ni na Iva n o v i}, Alek s an d ra To d o ro vi} i Ste fan Ra ki}, ko ji }e svi r a t i de l a naj p o z na t i j ih kom po zi to ra, me |u ko ji ma su Bah, So ler, [o pen, ^aj kov ski, Be to ven i List. Ulaz je slo bo dan.

N. R.

Iz lo `ba Go ra na Ma ri ni }a

Iz lo `ba Go ra na Ma ri ni }a “Tekst - objek ti”, bi }e otvo re na u po ne de qak u 20 sa ti u li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5.

Iz lo `ba se mo `e po gle da ti do 27. ja nu a ra, rad nim da nom od 10 do 20 ~a so va.

G. M.

sve tih apo sto la Pe tra i Pa vla, u ~i joj por ti se i na la zi, je ste da pri ku pi po nu de ovla {}e nih iz vo |a ~a ra do va i an ga `u je ne kog od wih da oba vi sve rad we na sta blu, ko je je pro pi sao Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de.

Sta re {i na Do we cr kve, je rej Mi len ko Po po vi} ka `e da se Upra va pa ro hi je obra ti la kar lo va~ koj op {ti ni kra jem go di ne oba ve stiv {i je o me ra ma ko je je tre ba pred u ze ti na pla ta nu, ali da jo{ ni je do bi la ni ka kav od go vor. Po we go vim re ~i ma, Upra va pa ro hi je ne be `i od svo jih oba ve za, ali ne ma nov ca da fi nan si ra sa na ci ju.

U op {tin skoj upra vi ka `u da su sprem ni da po mog nu, a ka ko se op ti mal ni rok za iz vo |e we ra do va bli `i, va qa lo bi po `u ri ti, da se jo{ jed nom ne bi do go di lo da se pla tan ore zu je kad je oli stao.

Pla tan u por ti Do we cr kve je din stven je pri me rak ove vr ste po di men zi ja ma i sta ro sti na na {em pod ru~ ju. Pret po sta vqa se da je star vi {e od 140 go di na. Vi sok je 30 me ta ra, a pre~ nik kru ne je 37 me ta ra. Pr vi put je sta vqen pod za {ti tu 1960. go di ne i sa cr nim du dom i di vqim ke ste nom u is toj uli ci, te dve ma ti sa ma u dvo ri {tu Kar lo va~ ke gim na zi je i jed nom is pred Pa tri jar {ij skog dvo ra i kom plet nom Dvor skom ba {tom, pred sta vqa je dan od spo me ni ka pri ro de u Kar lov ci ma.

Z. Ml.

dnevnik

GRAD SPREMAN DA POMOGNE CENTRU KOJI PRU@A EMOTIVNU PODR[KU OSOBAMA U KRIZI

Ce lo „Sr ce” u 16 kva dra ta

Cen tar „Sr ce” ve} 20 go di na pru `a emo tiv nu po dr {ku oso ba ma ko je su usa mqe ne, o~aj ne, tu `ne, u ner vnom ra stroj stvu i raz mi {qa ju o sa mo u bi stvu. U ma lom so bi~ ku od 16 kva drat nih me ta ra, za ko ji pri tom pla }a ju na jam „Po slov nom pro sto ru” po ne {to ni `oj ce ni od tr `i {ne, 40 vo lon te ra sva ko dnev no od 14 do 23 ~a sa raz go va ra s oso ba ma ko ji ma je po treb na po mo}. Zbog ne do stat ka pro sto ra u ne mo gu} no sti su da po ve }a ju broj te le fon skih li ni ja i omo gu }e po mo} „li cem u li ce”. S ob zi rom da je „Sr ce” ne pro fit na or ga ni za ci ja, ko ja svo je tro {ko ve fi nan si ra iz pro je ka ta i uz po mo} do na to ra, za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di} po se tio je ju ~e vo lon te re s ci qem da za jed no pro na |u re {e we za bo qe funk ci o ni sa we ove or ga ni za ci je.

- Sve ve }i broj qu di ko ji raz mi {qa o sa mo u bi stvu ja vqa se Cen tru, te je Grad pre po znao zna ~aj ove or ga ni za ci je i pro {le go di ne je pru `io fi nan sij sku po dr {ku sa ne kih 130.000 di na ra. Zna mo da to ni je do voq no,

ali i mo gu} no sti Gra da su ogra ni ~e ne. Da nas smo ov de ka ko bi vi de li {ta jo{ mo `e mo da u~i ni mo, {to se ti ~e pro na la `e wa ve }eg pro sto ra i fi nan sij ske po mo }i - ka zao je za me nik gra do na ~el ni ka.

U Voj vo di ni go di {we ima 700 sa mo u bi sta va, od no sno dve oso be dnev no se ubi ju, a taj po da tak svr sta va Voj vo di nu u svet ski vrh. U cen tru „Sr ce” 2009. go di ne je re gi stro va no 1.552 po zi va, dok je 2010. go di ne zva lo oko 2.100 oso ba, a pro {le go di ne od go vo ri li su na 2.800 po zi va i 500 i - mej lo va. Pre ma re ~i ma di rek tor ke ovog Cen tra Du brav ke Ko ra} naj bo qi na ~in za sa vla da va we bo la, da se pro na |e ne ka ute ha i olak {a we, je ste dru go qud sko bi }e i raz go vor, ne ko ko `e li

Fo to: N. Sto ja no vi}

8

da sa slu {a. Do da je da je ciq „Sr ca” da se qu di pod stak nu da otvo re no go vo re o svo jim pro ble mi ma i emo ci ja ma.

Po da ci „Sr ca” po ka zu ju da su naj ~e {}i po vod za su i cid po ro di~ ni pro ble mi, eko nom ske ne da }e ili bo lest. Na `a lost, sve je ve }i broj mla dih oso ba, u ti nej xer skom do bu, ko ji su tek za -

ko ra ~i li u `i vot, a ve} na me ra va ju da ga se bi odu zmu zbog ne uz vra }e ne qu ba vi, lo {ih oce na u {ko li ili ne sla ga wa s ro di te qi ma i oko li nom.

Bes pla tan te le fon na ko ji se mo gu ja vi ti oso be ko ji ma je po treb na emo tiv na po dr {ka je 0800 - 300 - 303, a i - mejl adre sa va nja@ cen tar sr ce.org. I. Dragi}

U SEKND HEND PRODAVNICAMA NEMA KRIZE

Po lov na gar de ro ba opet u mo di Iako su ja nu ar ske pro sla ve su gra |a ni ma iz vu kle pri li~ nu ko li ~i nu nov ca, u pro dav ni ca ma po lov ne gar de ro be, po zna tim kao seknd hend, i da qe ima ku pa ca. Oni ko ji su ih ne kad za o bi la zi li, sa da su shva ti li da je ova gar de ro ba, osim {to je do brog kva li te ta, do sta pri stu pa~ ni ja wi ho vom xe pu, pa se broj mu {te ri ja sva ko dnev no po ve } a va. U eko n om s koj kri z i jef ti na ode }a, pre ma re ~i ma pro da va ca, uvek }e na }i kup ca, jer je stan dard su gra |a na to li ko opao da se ve }i na okre nu la ku po vi ni upra vo u ovim bu ti ci ma.

- Pred do ~ek No ve go di ne ima li smo do sta ku pa ca, a pa za ri lo se sve, od ma ji ~i ca pa do ha qi na. Od po ~et ka ja nu a ra, po {to su bi li pra zni ci, ra di li smo sa mo ~e ti ri da na i po sao je i{ao sa svim do bro. U na {oj pro dav ni ci ima i no ve i po lov ne gar de ro be - ka `e tr gov ki wa Ta ja na Ne ran xi}.

Pre ma we nim re ~i ma, od po ~et ka go di ne naj vi {e su se uzi ma le ko `ne jak ne, ~i je se ce ne, u za vi sno sti od to ga da li su no ve ili po lov ne, kre }u od 2.000 do 7.000 di na ra. Ro ba im sti `e iz Ka na de, a me |u ar ti kli ma su za stu pqe ne po zna te rob ne mar ke

“Gep”, “Do na Ka ran”, “Gu es”,” „Le vis” i “Na u ti ka”. Su gra |a ni ko ji pr vi put do |u u ove rad we, pre ma re ~i ma Ne ran xi}eve, sa mi mo gu da oce ne ko ja ode }a je no va, jer su ce ne te ode }e ma lo vi {e.

- Ako se ne ko od su gra |a na uhva ti za ma ji cu od 700 di na ra, {to je za ova kve pro dav ni ce vi so ka ce na, od mah mo `e da zna da je taj ko mad ode }e nov. Isto ta ko je i sa no vim jak na ma, ~i je se ce ne kre }u od 2.000 do 3.000 di na ra, no ve suk we su 700, dok su sli~ ne ta kve u dru gim bu ti ci ma do sta sku pqe - ka `e Ne ran xi} do da ju }i da ima ju i re dov ne kup -

ce, ko ji do la ze bar jed nom ne deq no i ko ji su upu }e ni u to ka da im sti `e ro ba, pa do |u taj dan i pro be ru {ta im je naj za ni mqi vi je.

Ro di te qi sa ma lim pri ma wi ma na ovim me sti ma za svo ju de cu mo gu na }i ma ji ce od 100 do 300 di na ra, a isti to li ko ko {ta ju i de~ je pan ta lo ne. @en ske ma ji ce i xem pe ri su od 100 do 700 di na ra, pan ta lo ne od 200 do 800, a po istim ce na ma mo `e se na }i i mu {ka ode }a.

U ovim bu ti ci ma usko ro }e sni `e wa, pa }e ina ~e jef ti na gar de ro ba bi ti jo{ pri stu pa~ ni ja.

N. R.

JU^E U KASARNI „DR AR^IBALD RAJS”

Voj na po li ci ja ob i {la no ve sta na re Voj na po li ci ja ju ~e uju tro po se ti la je „sta na re” ka sar ne „Dr Ar ~i bald Rajs” - ~la no ve Ini ci ja ti ve za Dru {tve ni cen tar, ko ji od 22. de cem bra bo ra ve u objek ti ma ovog kom plek sa. Ka ko ka `u iz In ci ja ti ve, voj na po li ci ja ih je upo zo ri la da je bo ra vak u ka sar ni ne le ga lan i da

^ITAOCI PI[U SMS

pred sta vqa kri vi~ no de lo. Ob i {li su objek te, le gi ti mi sa li pri sut ne i za tra `i li od wih da na pu ste ka sar nu, {to su oni od bi li.

- Voj na po li ci ja ~e sto do |e u ka sar nu i to je ve} po sta la ru tin ska po se ta. Do |u, obi |u, vi de {ta se de {a va, uvek isto pi ta -

ju... Vr lo su ko rekt ni, po raz go va ra mo, a on da odu - do da ju iz Ini ci ja ti ve. ^la no vi Ini ci ja ti ve ju ~e su osu di li no vi na pad na Omla din ski klub CK13, ko ji se de sio iz me |u 10. i 11. ja nu a ra, ka da su ne po zna ti van da li ci gla ma raz bi li pro zo re ovog omla din skog klu ba.

- Kao dru {tve ni po kret ko ji se za la `e za so li dar nost, to le ran ci ju i rav no prav nost, osu |u je mo sva ki ob lik na si qa. Dru {tve ni cen tar `e li da do pri ne se iz grad wi dru {tva u ko me ne }e bi ti ova kvih po ja va - ka `u iz Dru {tve nog cen tra.

J. Z.

065/47-66-452

U lif tu TV sa pu ni ce Sta na ri iz Uli ce S. Ko va ~e vi} br.11 uve li vi deo nad zor u ka bi nu lif ta i po ceo dan {pi j u n i r a j u qu d e {ta ra d e dok se vo ze lif tom. Do sa di le im raz ne se ri je i lu pe ta wa po li ti ~a ra, pa sa mi se bi na pra vi li no vi ri ja li ti pro gram.

Mo gli bi ne koj TV sta ni ci da pro da ju li cen cu za di na re, da ovi ne ku pu ju iz ino stran stva za eure.

063/7286... * * * Da li ne ko objek ti van mo `e da raz mi {qa o sme na ma di rek to ra u jav nim pred u ze }i ma ili je to sli ka ne ~i je ne spo sob no sti da ru ko vo di si ste mom {to Grad je ste. Le po je sli ka ti se, ali kad se de te ro di tre ba ga i qu qa ti i hra ni ti.

063/8734... * * * Bes po sle ni pen zi o ne ri…

063/7286... * * * Da li }e Grad ska upra va ili Ko mi si ja za jav ni red i mir ko na~ no se sti na je dan ozbi qan i

od go vo ran raz go vor sa pred stav ni ci ma po li ci je sa ~i jim ra dom na za {ti ti gra |a na i imo vi ne ni ko ni je za do vo qan.

063/5243… * * * Hva la gra du na po mo }i od 5.000 di na ra po ro di ca ma sa tro je i vi {e de ce. Sa mo hra ni ro di teq 064/2460... * * * Di gla se gra ja oko ovih na pu {te nih ka sar ni. Do kle }e mo vi {e ga ji ti taj kult ne do dir qi vo sti te voj ske ko ja ne znam ~e mu slu `i. U pro {lom gra |an skom ra tu su sa mo {te tu ~i ni li, a u mir no dop ska vre me na ko ri sti od we vr lo ma lo. Do sta vi {e pri vi le go va nih na gr ba ~i ovog na pa }e nog, opqa~ ka nog, osi ro ma {e nog na ro da. Ka sar ne su za pu sti li, na pu sti li pa jo{ ho }e i no vac za wih. To vam je isto kao kad bi no si lac sta nar skog pra va hteo da pro da stan ko ji je do bio od dru {tva na ko ri {}e we.

064/4799...

* * * Su kob oko me sta bu du }eg pri mi je ra Voj vo di ne iz me |u li ga {a i de mo kra ta, bio bi iz gla |en

ako se po sta vi ne stra na~ ko li ce. Pred la `em sta rog li sca, @i va na Be ri sa vqe vi }a!

063/1449...

* * * Sva ka ~ast i ve li ka po dr {ka za tekst o Bo `i} nim pra zni ci ma {to je na pi sao br. 063/ 8261...

064/6647... * * * Po li ci ja odav no ne mo `e da nam ga ran tu je si gur nost (i ni je sa mo ona kri vac), ali da na we nom pra gu si le xi je re ke ti ra ju i pre bi ja ju gra |a ne u (po ni `a va ju }em) re du za do ku men ta, e to je ve} pre vi {e!

063/5451… * * * Jo{ par da na je osta lo do EP u ru ko me tu, gde }e mo se si gur no po ka za ti kao do bri do ma }i ni. Ono {to me ni, a i mno gim mo jim po zna ni ci ma bo de o~i su ne ke „~il der si ce”, glu post uve ze na od ne gde.

Zar ne bi bi lo lep {e da se u pa u za ma po ja vqu ju de voj ke i mom ci u na {im no {wa ma i krat kim sple to vi ma iga ra?

Ima mo mi {ta da po ka `e mo sve tu, ono od ~e ga mno gi ma za sta je dah ka da vi de i ~u ju!

061/1380...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak13.januar2012.

9

DR@AVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA OCENILA

U „Putu” nepravilnosti kod javnih nabavki Si stem funk ci o ni sa wa fi nan sij skog upra vqa wa i kon tro le u JKP „Put”ni je us po sta vqen pre ma pra vil ni ku kao i in ter na re vi zi ja, po ka zu je iz ve {taj Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja (DRI) za 2010. go di nu. I po red ovih za mer ki DRI je mi {qe wa da fi nan sij ski iz ve {ta ji da ju isti nit i objek ti van pri kaz fi nan sij skog sta wa pred u ze }a na dan 31. de cem bra 2010. go di ne.

DRI je u iz ve {ta ju na veo i da po sto je ne pra vil no sti kod pri me ne Za ko na o jav nim na bav ka ma.

Ta ko je na ve de no da je „Put” sklo pio ugo vor o iz vo |e wu ra do va u iz no su od 262,1 mi li o na di na ra, na kon spro ve de ne jav ne na bav ke.

Me |u tim, na kon za kqu ~e nih ugo vo ra „Put” an ga `u je po di zvo |a ~e, ko ji ni su na ve de ni u ugo vo ri ma sa na ru ~i o cem. Ta ko |e, pred u ze }e je ugo vo ri lo na bav ku bi tu me na za pu te ve u iz no su od 5,6 mi li o na di na ra u pre go va ra~ kom po stup ku bez ob ja vqi va wa jav nog po zi va. DRI skre }e pa `wu i da je „Put” je za kqu ~io ugo vo re za na bav ku fi nan sij skih uslu ga - krat ko ro~ nih kre di ta vred nih 357 mi li o na di na ra i

re klam nih uslu ga za 2,4 mi li o na di na ra bez spro vo |e wa po stup ka jav nih na bav ki.

Po da ci po ka zu ju da su ne kret ni ne, po stro je wa i opre ma pred u ze }a is ka za ni u bi lan su sta wa sa 319,8 mi li o na di na ra, ali DRI sma tra da ne pred sta vqa ju re al nu vred nost. Na vo di se da je pred u ze }e da lo u za log opre mu u vred no sti 145,1 mi li o na di na ra u ko rist „Ban ke in te za”. Kao na po me na se is ti ~e da osnov ni ka pi tal pred u- ze }a iz no si 89,9 mi li o na, a ob u hva ta i dr `av ni ka pi tal od 80,2 mi li o na di na ra ko ji ni je upi san u re gi -

star pri vred nih su bje ka ta kod Agen ci je za pri vred ne re gi stre.

Na kra ju iz ve {ta ja DRI skre }e pa `wu da je JKP „Put” tu `e na stra na u sud skim spo ro vi ma gde tu `i o ci tra `e na kna du {te te u 165 po je di na~ nih slu ~a je va. U spo ro vi ma se za na kna du {te te tra `i 143,2 mi li o na di na ra. „U ko na ~an is hod ovih spo ro va ni smo se mo gli uve ri ti, a u fi nan sij skim iz ve {ta ji ma za 2010. go di nu ni je ura |e no re zer vi sa we za bi lo ka kve oba ve ze po ovom osno vu„, sto ji u za kqu~ ku iz ve {ta ja DRI. D. Igwi}

PUT DO REGISTRACIJE KOLA I DAQE KAO MARATON

Jo{ bez leka za gu`ve [trajk po li ci je i ne rad ni da ni to kom pra zni ka osta vi li su po sle di ce - gu `ve is pred {al ter sa la za re gi stra ci ju vo zi la. U uto rak uju tru iz bi la je tu ~a u re du za re gi stra ci ju is pred po li cij ske sta ni ce na Bu le va ru kra qa Pe tra Pr vog.Ta da je ne ko li ko gra |a na lak {e po vre |e no, a tri mom ka su pri ve de na. Vr {i lac du `no sti na ~el ni ka no vo sad ske po li ci je Ste van Kr sti} na ja vio je po ja ~a no pri su stvo po li ci je kod ove sta ni ce, ali, uni for mi sa nih po li ca ja ca ju ~e oko pod ne ni je bi lo na ovom me stu.

Jed na pa trol na ko la bi la su par ki ra na u Uli ci bra }e Jo van di}, ko ja „se ~e„ Uli cu kra qa Pe tra Pr vog, ali is pred {al ter sa le na la zi li su se sa mo gra |a ni be sni zbog gu `ve. U sa li je bi lo sto ti nak qu di i tu smo ~u li ka ko za sat vre me na pro |e dva de se tak bro je va, a no ve stran ke sa mo su pri sti za le. Du gi re do vi na sta ju jo{ to kom no }i da bi se do {lo do bro ja, ka da se u 6.30 ~a so va otvo ri {al ter sa la.

- Ovo je sra mo ta- po `a lio se Pe tar Ko ~i}. - Ne do pu sti vo je da gra |a ni do la ze usred no }i ka -

Na ja vqe no po ja ~a no pri su stvo po li ci je kod sta ni ce na Bu le va ru kra qa Pe tra Pr vog, ali uni for mi sa nih ju ~e oko pod ne tu ni je bi lo.

Jed na pa trol na ko la bi la par ki ra na u Uli ci bra }e Jo van di} ko bi za u ze li me sto i uju tru do bi li broj. A on da da ~e ka ju po ceo dan ne bi li do {li na red.

Su gra |an ka Da rin ka M. na ve la je da je ima la sre }e da je za ka za la ter min pre ko in terne -

PREDSEDNIK SKUP[TINE JOVANOVI] PISAO MINISTRU DA^I]U

Kada }e Naseqe dobiti policijsku stanicu Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, upu tio je ju ~e pi smo mi ni stru unu tra {wih po slo va Ivi ci Da ~i }u, u kom ape lu je na MUP Sr bi je i re sor nog mi ni stra da obez be de po treb ne qu de i pro stor ka ko bi se traj no re {io pro blem gu `vi ko je se stva ra ju zbog do bi ja wa do ku me na ta za vo zi la u No vom Sa du. Jo va no vi} se u pi smu osvr nuo na sko ra {wi in ci dent ko ji je iza zva la

gru pa mla di }a ko ji su pre pro da va li bro je ve za re gi stra ci ju vo zi la i fi zi~ ki na pa li su gra |a ne is pred glav ne zgra de PU No vi Sad. Pred sed nik Skup {ti ne gra da za tra `io je od mi ni stra Da ~i }a da ga in for mi {e o da tu mu otva ra wa no ve po li cij ske is po sta ve na No vom na se qu.

- Ve ru jem da {al ter sa le za iz da va we do ku me na ta u po li cij skoj is po sta vi „No vo na se qe”, Uli ca

LSV tra`i pokrajinsku policijsku upravu Grad ski od bor Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne zah te va od Mi ni star stva unu tra {wih po slo va da hit no re {i pro blem sa re gi stra ci jom vo zi la i pre ki ne sa po ni `a va wem gra |a na, ka `e se u sa op {te wu ove stran ke.

S ob zi rom da, po svoj pri li ci, to ni su u mo gu} no sti, MUP tre ba da pre ne se nad le `no sti na AP Voj vo di nu i da po no vo osnu je po kra jin sku po li cij sku upra vu.Na kon {to su le tos da ni ma ~e ka li pa so {e, No vo sa |a ni su sa da pri nu |e ni da ku pu ju bro je ve ili da se tu ku u re do vi ma da bi re gi stro va li auto mo bil, sa op {ta va LSV. A. L.

Ste va na Hlad nog 1, mo gu bit no ras te re ti ti osta le {al ter sa le no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

Mo lim Vas da me in for mi {e te o ta~ nom da tu mu otva ra wa, s ob zi rom na to da su Vam kqu ~e vi is po sta ve sve ~a no uru ~e ni 13. ma ja 2011. a Mi ni star stvo je ra ni je na ja vi lo da }e bi ti opre mqe na i pu {te na u rad 1. ja nu a ra 2012. go di ne - ka `e Jo va no vi} u pi smu.

J. Z.

SPO: Maja opstruira vlast Vo qom par tij skih cen tra la iz Be o gra da, in sti tu ci je gra da su pre tvo re ne u po li gon za pot ku su ri va we ra zno ra znih in te re sa, na vo di se u sa op {te wu Grad skog od broa Srp skog po k re t a ob n o v e. Po s led w a sed n i c e Skup {ti ne gra da ja sno je po ka za la da {e fi ca od bor ni ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ma ja Goj ko vi} sve sno op stru i ra rad grad ske vla sti „u otvo re noj ko la bo ra ci ji sa od bor ni ci ma opo zi ci je“. Ta kvo po na {a we biv {e gra do na ~el ni ce ni ma lo ne ~u di, ali je za bri wa va ju }a ne spo sob nost ~el nih qu di gra da da ta kvom po na {a wu sta nu na put.

A. L.

SNS: Vanredna sednica pokazala neslogu Van red na sed ni ca Skup {ti ne gra da, za ka za na na zah tev Grad skog ve }a po naj hit ni jem po stup ku, na ko joj je tre ba lo da se iz vr {e sme ne ne kih od naj vi {ih funk ci o ne ra gra da, jo{ jed no je vre |a we in te li gen ci je gra |a na i za ma zi va we o~i ju jav no sti, ka `e se u sa op {te wu Grad s kog od b o r a Srp s ke na pred ne stran ke.

Za na pred wa ke tok i za vr {e tak van red ne sed ni ce, pro pra }e ne kon tra dik tor nim iz ja va ma „glav nih glu ma ca tro i po g o d i { we ne p rin c i p i j el n e ko a li ci je„, je epi log pot pu ne dis har mo ni je u ak tu el noj vla sti. Ob ja {we we gra do na ~el ni ka Pa vli ~i }a da je sed ni ca mo ra la da se odr `i po hit nom po stup ku, jer bi sle de }a tre -

ba la da bu de sve ~a na, pa ta ko hit ni pro ble mi `va ka }ih gu ma, gra fi ta i do ma }ih qu bi ma ca ne tr pe od la ga we, ni kog vi {e ne mo `e ube di ti u is kre ne na me re ak tu el ne vla sti da ra de u in te re su gra |a na, ve} sa mo u sop stve nim par tij skim in te re si ma, na sta vqa se u sap {te wu.

A. L.

ta, iako je na to utro {i la pet da na, jer je „non-stop pri ka zi va na in for ma ci ja da je sve po pu we no”. Sma tra da je otva ra we no vih is po sta va re {e we. Grad ski ~el ni ci u vi {e na vra ta su tra `i li od Mi ni star stva unu tra {wih po s lo va (MUP) da otvo ri po li cij sku sta ni cu na No vom na se qu, ka ko bi se po ve }a la bez bed nost i sma wi le gu `ve pred po li cij skim {al te ri ma u gra du. Me |u tim, sta ni ce jo{ ni je otvo re na.

Pro ce du ra za iz da va we vo za~ ke je krat ka, a pre {traj ka po li ci je ~e ka lo se naj du `e do po la sa ta. Vo za ~i tre ba da zna ju da uko li ko upra vqa ju vo zi lom bez va `e }e do zvo le, mo gu da pla te ka znu od 6.000 do 30.000 di na ra, uz za bra nu upra vqa wa od tri me se ca. Vr {i lac du `no sti na ~el ni ka PU No vi Sad Ste van Kr sti} na ja vio je pre No ve go di n e da }e po l i c i j a „ima ti raz u me va wa” za gra |a ne ko ji zbog {traj ka ni su sti gli da iz va de no vu sa o bra }aj nu do zvo lu i za me ne sta re re gi star ske ta bli ce, i da ih ne }e ri go ro zno ka `wa va ti.

A. J.

Fo to: R. Ha yi}

U KAMENICI KRAJ RADOVA NAREDNOG MESECA

Raste nova mesna zajednica

Iz grad wa Me sne za jed ni ce u Uli ci Mar ka Ore {ko vi }a u Srem skoj Ka me ni ci tra je ne {to vi {e od me sec da na, i to ot ka ko je sru {e na sta ra zgra da. Za vr {e tak ra do va o~e ku je se u fe bru a ru, uko li ko vre men ski uslo vi do zvo le da sve te ~e po pla nu, ka `u iz “Po slov nog pro sto ra”. No vi obje kat }e se sa sto ja ti iz su te re na i pri ze mqa, ukup ne po vr {i ne 330 kva drat nih me ta ra. Iz ovog pred u ze }a za na{ list ka `u da je u su te re nu pred vi |en po slov ni pro stor, a u pri ze mqu pro sto ri je Me sne za jed ni ce.

Dok tra ju gra |e vin ski ra do vi gra |a ni mo gu da se obra te re fe -

ren tu u Me snoj kan ce la ri ji kod po li cij ske is po sta ve. Dru ga fa za ra do va na ovom ze mqi {tu na me we na je za pi ja~ ni pla to, ko ji }e ~i ni ti 50 do 60 te zgi na po vr {i ni od 780 kva drat nih me ta ra. Za mon ti ra we te zgi za du `e na je „Tr `ni ca”, ko ja }e i ubu du }e bri nu ti o ovoj pi ja ci. U apri lu je za tvo re na pi ja ca, ko ja se ra ni je na la zi la u cen tru Srem ske Ka me ni ce, a Grad je obez be dio ze mqi {te na Zma je vom tr gu kao pri vre me no re {e we.

Pi ja ~a ri su dok tra je ta kvo sta we oslo bo |e ni pla }a wa za ku pa jav ne po vr {i ne.

I. D.

OD PONEDEQKA NA [TRANDU

Po~iwe {kola klizawa ^e tvr ti kurs kli za wa ove zi me na me wen ma li {a ni ma uz ra sta od pet do de set go di na po ~i we u po ne de qak i tra ja }e pet da na na kli za li {tu na [tran du. ^a so vi u {ko li kli za wa „Pr vi ko ra ci„ su od 9 do 10 ~a so va, a ce na kur sa je 1.000 di na ra. Za obu ku ma li {a na za du `e na je in struk tor ka kli za wa Sve tla na Tre {wi}. Svi za in te re so va ni

mo gu da se pri ja ve na bla gaj ni kli za li {ta sva kog da na do po ~et ka obu ke, a vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti na broj te le fo na 455-719. Iako je pla ni ra no da ovo bu de po sled wi kurs kli za wa ove zi me, uko li ko do kra ja se zo ne bu de po sto ja lo in te re so va we, „Grad sko ze le ni lo„ }e na knad no or ga ni zo va ti jo{ je dan pe to dnev ni kurs.

B. M.

Koncert Alana Frejzera Kon cert pi ja ni ste Ala na Frej ze ra odr `a }e se u po ne de qak u 19 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske. Na pro gra mu }e bi ti kom po zi ci je V. A. Mo car ta, F. Li sta, F. [o pe na i dru gih.

MEMORIJALNO DRU[TVO „RACIJA 1942”

Pomen `rtvama i na [trandu Me mo ri jal no dru {tvo „Ra ci ja 1942” po zva lo je ju ~e po sred stvom sa op {te wa za me di je srod ni ke i gra |a ne No vog Sa da da do |u na po men `r tva ma fa {i sti~ ke ma |ar ske oku pa ci o ne voj ske, ko ji }e odr `a ti Epar hi ja Ba~ ka, 23. ja nu a ra u 12 ~a so va na Ke ju `r ta va ra ci je. Ovo Dru {tvo upu ti lo je po ziv No vo sa |a ni ma da bu du 22. ja nu a ra u 19 ~a so va u Srp skom na rod nom po zo ri {tu, ka da }e Epar hi ja Ba~ ka pri re di ti pro gram kao se }a we na vi {e hi qa da no vo sad skih Sr ba, Je vre ja i Ro ma stra da lih 22. i 23. ja nu a ra 1942. go di ne od stra ne ta da {we fa {i sti~ ke Ma |ar ske.

Me mo ri jal no dru {tvo „Ra ci ja 1942” }e se po sle po me na 23. ja nu a ra za pu tu ti ka So kol skom do mu i oda tle u 14.15 ~a so va kre nu ti u ko lo ni ka no vo sad skom ku pa li {tu na Du na vu, [tran du, da bi na tom, ka ko na gla {a va ju u sa op {te wu, isto rij skom me stu, u 15 ~a so va obe le `i li 70 go di na od ra ci je.

U sa op {te wu se kon sta tu je da se ini ci ja ti va Me mo ri jal nog dru {tva za po di za we spo men obe le` ja na [tran du do sa da ni je ostva ri la, te se 70 go di na od ra ci je obe le `a va bez obe le` ja na iz vor nom me stu stra da wa. Ov dru {tvo u sa op {te wu is ti ~e da spo me nik `r tva ma ra ci je na Ke ju „ni je aute ti ~an iz raz stra da wa na aute ti~ nom me stu”.

Pred sed nik Dru {tva Mi lan Ra do mir ob ja snio je ju ~e za „Dnev nik” da su se tim po vo dom le tos pi sme no obra ti li gra do na ~el ni ku No vog Sa da Igo ru Pa vli ~i }u i pred sed ni ku Skup {ti ne Alek san dru Jo va no vi }u.

- Do bi li smo od go vor od wih, da plan u ve zi po di za wa spo men obe le` ja pre do ~i mo grad skom Sa ve tu za kul tu ru. Grad skim ~el ni ci ma smo od go vo ri li po ja {qe wem da Me mo ri jal no dru {tvo pred la `e da Grad o svom tro {ku po dig ne obe le` je i osmi sli ga, jer za to „Ra ci ja 1942” ne ma nov ca. Po sle to ga vi -

SRS: Bahata vlast razdvaja Grad ski od bor SRS naj o {tri je je, ka ko se na vo di u sa op {te wu te stran ke, osu dio bez ob zir no i ba ha to po na {a wa grad ske vla sti na ~e lu sa gra do na ~el ni kom Igo rom Pa vli ~i }em u ve zi sa obe le `a va wem se dam de se to go di {wi ce zlo gla sne no vo sad ske Ra ci je.

Od po ~et ka man da ta, ne tr pe qi vost i bez ob zir nost grad ske vla sti pre ma Srp skoj pra vo slav noj cr kvi u vi {e na vra ta je do la zi la do izr `a ja, a odvo je ni po me ni `r tva ma Ra ci je i pot pu no na ru {e ni od no si na re la ci ji Grad ska ku }a- Epar hi ja Ba~ ka SPC pro dukt su gor do sti, su je te i sa mo vo qe gra do na ~el ni ka, na sta vqa se u sa op {te wu.

A. L.

{e ni smo bi li u kon tak tu - ka zao je Ra do mir.

U sa op {te wu ovg dru {tva se ka `e da je Epar hi ja Ba~ ka da la ne mer qiv do pri nos u do stojnstve nom obe le `a va wu zlo ~i na iz Dru gog svet skog ra ta i da je 4. ja nu a ra u ^u ru gu odr `an op {ti pa ra stos svim stra dal ni ci ma ( oko 12.700 `r ta va) iz ra ci je u [aj ka {koj.

To je raz log, ob ja {wa va ju u sa op {te wu, za {to se Me mo ri jal no dru {tvo „Ra ci ja 1942.” ogla si lo po zi vom No vo sa |a ni ma, da se oku pe pri obe le `a va wu 70 go di na od ra ci je, ko ju or ga ni zu je Epar hi ja Ba~ ka. „Ima li smo na me ru da uz po mo} or ga na lo kal nih sa mo u pra va u me sti ma gde je po ~i we na i spre ~e na ra ci ja odr `e ko me mo ra tiv ni sku po vi ne vi nim `r tva ma ge no ci da, ali se oda zva la je di no Epar hi ja Ba~ ka”, pre do ~i lo je Me mo ri jal no dru {tvo „Ra ci ja 1942.”.

Z. Deli}

URS KRITIKUJE „NS BLOK”

Qubav pre{la u mr`wu Raz u me mo stra stve nu re ak ci ju sva tri ~la na „NS Blo ka” na ~i we ni cu da Uje di we ni re gi o ni Sr bi je ra de, ra stu i raz vi ju se, te su pu no to ga do brog pred lo `i li za grad, ka `e se u sa op {te wu URS-a.

Sva kom ko je bar jed nom bio za qu bqen, ja sno je da ve li ka qu bav vr lo la ko re zul ti ra ve li kom mr `wom, a ako je po zna to ko li ka je bi la qu bav sva tri ~la na „NS Blo ka” pre ma URS-u, on da ova kva mr `wa ne mo `e ni ko ga da iz ne na di, na sta vqa se da qe u sa op {te wu.

A. L.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak13.januar2012.

Изложба календара И пословнИх поклона

У славу дизајна

НОВИ САД: У првој половини фебруара Нови Сад и Београд биће домаћини 16. изложбе најлепших календара, честитки и пословних поклона „У славу дизајна”, по многима највеће у региону, односно на просторима некадашње Југославије, која све више привлачи пажњу и стваралаца из Европе и САД. Циљ ове јединствене привредно-културне манифестације, коју „Дневник” подржава као медијски спонзор, је да се добије објективна слика о дизајну, те да се подстакну ствараоци, фирме, агенције и штампарије на унапређење промотивно-пословних активности, али и много више да се стекне објективна оцена о томе колико су наша дизајнерска решења део међународне креативне сцене.

Рок за пријаве је 20. јануар. Изложба ће се у Новом Саду одржати од 2. до 13. фебруара у Музеју савремене уметности, а у Београду у Галерији „New moment Ideas” 8. до 16. фебруара. У жирију ће бити чланови Арт директора клуба Србије, истакнути сликари, примењени уметници и мајстори фотографије. Основни критетијуми за оцењивање радова, по речима Драгана Косановића идејног творца изложбе, биће дизајнерска решења, уметнички концепт, квалитет штампе, објективне разлике између профитних и непрофитних организација, али и начин на који су прилагођени да поруке корисницима пренесу на културан начин, затим занимљивост тема, прегледност, јасноћа календаријум и поруке, нове идеје . в. х.

Позив на такмичење у беседништву КИКИНДА: Демократска странка и Фондација „Др Зоран Ђинђић” организују такмичење у беседништву под називом „Беседе у Зоранову част”, које се одржава седми пут.

- Овим такмичењем желимо да промовишемо вредности европске, модерне Србије, које је дефинисао др Зоран Ђинђић, и да омогућимо младим људима да искажу своје лидерске потенцијале и унапреде вештине беседништва - рекла је најављујући такмичење Мирослава Кузманов, председница Демократске омладине у Кикинди. - На овај начин обележавамо годишњицу убиства др

Зорана Ђинђића и подсећамо јавност на идеје које је он промовисао. Позивамо младе да се пријаве за такмичење, пре свега оне који поштују дело и визију др Зорана Ђинђића. Тема овогодишњег такмичења је цитат др Зорана Ђинђића: „Реформе у Србији могу да успеју само ако осећање наде и воље победи над осећањем празног мудровања и цинизма”. Квалификационо такмичење у Кикинди ће се одржати 14. фебруара. Пријављивање је телефоном на број 065-606-40-16 или на мејл: besednistvokikinda@gmail.com. Финале је 12. марта у Београду. а. Ђ.

Седми семафор у главној улици

ТЕМЕРИН: Поред шест семафора, у темеринској главној улици, постављањен је седми, на углу улица Новосадске и Змај Јовине, који је јуче укључен у саобраћај. На овој раскрсници било је више саобраћајних несрећа, па и оних са најтежим последицама. То је, пре свега, руководило чланове Управног одбора Дирекције за изградњу и урбанизам општине Темерин да предложе овакво решење за регулисање саобраћаја, иако се на само 300 метара даље налази семафор. М. М.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: sce na „Jo van \or |e vi}” Ga la kon cert (20).

BIOSKOPI Arena:„Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 22.20), „Naj mra~ ni ji sat” (18, 20.30, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (20.10, 22.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 14.10 13.45, 15.30, 17.45), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (22.15), „Kung fu pan da 2” (12), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (13.15), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.10, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.15, 18.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Bi qa na ]ur ~i} i Ta ma ra Li ~i na iz Novog Sada, Iva na Go lu bo vi} iz Srpskog Mileti}a, Mi le na ^an ~ar i Va le ri ja Ba log iz Futoga, Gor da na Ili ~i} iz Vajske, De ja na [qa ~i} iz Melenaca, Ne ven ka \u ka no vi} iz Ba~ke Palanke, Bor ja na Ba ~i na iz Zmajeva, Dra ga na Ba wac iz Veternika, Je le na Ri sti} iz Bege~a i Vi o le ta Ka dvaw iz Petrovaradina DE^AKE: Je le na Ku qi} iz Stepanovi}eva, Sa wa Ka ra da re vi}, Bo `a na Ga vra no vi}, Ma ri na Mi li vo je vi} i Mi ha e la @i vo ji no vi} iz Novog Sada, An drea To mi} iz Novog Itebeja, Bran ki ca Ka ta na iz @abqa, Sla |a na Ga wi iz Ba~a, Su za na Ba log iz Vajske i Sa wa Xa lo iz Srbobrana.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Laza Milenka Bogova~ki - ispra}aj (1933) u 10.30 ~asova, Mirko Milivoja Pi{talovi} (1924) u 11.15, Milan \oke Malivuk (1939) u 12 ~asova, Josip Josipa Pijukovi} (1953) u 12.45 ~asova, Velimir ^edomira Veqkovi} (1927) u 13.30 i Stanko Milutina Jela~a (1946) u 14.15 ~asova.

DNEVNIK

c m y

10

ГраЂанИ пИсалИ пеТИЦИЈУ проТИв поТраГе за наФТоМ

Страхују да им вибрације не сруше куће ЗРЕЊАНИН: Могло се очекивати да ће геофизичка истраживања у потрази за новим налазиштима нафте и гаса, која на територији града Зрењанина спроводи мађарска компанија ГЕС, у име Нафтне индустрије Србије, изазвати негодовање дела грађана. После жалби паора из околних села, који су тврдили да трагачи за нафтом, приликом сеизмичких 3Д испитивања, тешким возилима газе усеве и узоране њиве, огласило се и шездесетак мештана улице Карађорђев трг у Зрењанину. Јер, после истраживања у насељеним местима, на ред је дошао и сам град. Житељи овог дела Зрењанина, у непосредној близини центра, потписали су вибратори на теретним возилима отворено писмо, тражећи да се приликом потраге за нафтом, не дозволе геофизичка испити- њихове куће бити оштећене. вања пошто се плаше да ће због - Било је неких најава у мевибрација, које се изазивају дијима на које нисмо ни обра-

пропратна непријатност је бука Компанија ГЕС је објаснила на који начин се изводе геофизичка испитивања. Најпре геодети обележавају трасе, а након тога инжењери обсервирају објекте у „нултом стању” (затеченом пре истраживања) и документују то фотографијама и записницима. Дуж обележене трасе постављају се каблови, а на сваких 40 метара и инструменти који сигнализирају вибрацију тла. Вибратори се налазе на четири теретна возила и постављени су у низу, један уз други. Ове машине вибрирају два пута по 15 секунди на једној тачки, па се вибрације настављају на наредној тачки која је удаљена 40 метара од претходне. „Процес се одвија континуирано, тако да становници неће бити узнемиравани дуже од пар минута. Цео поступак је све време строго контролисан и усклађује се према условима и објектима у окружењу. Пропратне непријатности за грађане су бука и вибрације, али ни једно ни друго није јаче од онога што ствара обично теретно возило”, кажу у компанији ГЕС.

TElEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

ћали пажњу, док у куће нису почели да нам долазе извесни људи, који су без легитимисања и идентификације и без позивања на неко одобрење, или сагласност, дошли да провере стање објекта пре вибро испитивања. На крају су сачињавали и записник, у којем нема ни назива фирме која то ради, ни по чијем налогу или одобрењу прави увид - рекао је новинарима адвокат Бранислав Станић, један од иницијатора сакупљања потписа, коме се придружио и његов комшија, свештеник Предраг Ненин. Потписници постављају и питање, која је логика да се нафта и гас траже у граду, и шта ће бити ако се утврди да Зрењанин лежи на нафти. Питају се хоће ли их у том случају раселити и порушити куће да би вадили нафту, или ће бушо-

тине да освану у њиховим двориштима и парковима. Одговарајући на ове реакције, у НИС-у и ГЕС-у поново уверавају грађане да нема разлога за бојазан и да се њиховим кућама ништа неће догодити. Како кажу у овим компанијама, сва испитивања ГЕС обавља на најбезбеднији начин а вибрације су увек у дозвољеним вредностима. Подсећају, такође, да су ови радови већ обављени у Меленцима, Елемиру, Јанковом Мосту, Михајлову, Тарашу и да није било никаквих проблема на стамбеним објектима. А за сваку евентуалну штету биће исплаћена правична накнада, због чега је био неопходан поступак фотографисања и прегледа стања објеката. На питање грађана шта ће бити ако се на подручју града пронађе нафта, у НИС-у одговарају да ће бушотине бити лоциране ван насеља, што савремена технологија омогућује, и да ће се нафта црпети без изазивања било каквих проблема. Јуче су радове на локацији на улазу у Зрењанин, из правца Новог Сада, обишли градоначелник Милета Михајлов и директорка сектора за геолошка истраживања и лиценцирања у НИС-у Горица Мандић. Они су подсетили да ће радови трајати до краја фебруара и да НИС поседује све дозволе и сагласности Министарства одбране и Министарства рударства и енергетике и Завода за заштиту споменика културе. ж. балабан

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ЛОКАЛНИ АКЦИОНИ ПЛАН ЗАПОШЉАВАЊА У ЖИТИШТУ

Обез бе ђен по сао за 29 осо ба

ЖИ ТИ ШТЕ: За ме ник ди рек то ра На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње Де јан Миљ ко вић, пред сед ник оп шти не Жи ти ште Дра ган Ми лен ко вић и пред сед ни ца Ло кал ног са ве та за за по шља ва ње Је ле на Тра вар - Ми ље вић уру чи ли су ју че, у ве ли кој са ли Скуп шти не оп шти не, уго во ре по про гра му Ло кал ног ак ци о ног пла на за по шља ва ња из 2011. го ди не, кан ди да ти ма ко ји су ис пу ни ли усло ве. По том пла ну, пред ви ђе но је за по шља ва ње 29 ли ца, од но сно да кроз струч ну прак су 11 не за по сле них стек не сво је пр во ис ку ство у стру ци, а да кроз струч но оспо со бља ва ње при прав ни ка шест осо ба оба ви при прав нич ки стаж. Та ко ђе, се дам ли ца би ће за по сле но кроз про грам но вог за по шља ва ња, а пе то ро ће от по че ти соп стве ни би знис, уз по др шку суб вен ци ја за са мо за по шља ва ње. За ове на ме не укуп но је

из дво је но ви ше од 6,6 ми ли о на ди на ра. Оп шти на Жи ти ште је, из сво јих сред ста ва, обез бе ди ла ви ше од 4,6 ми ли о на ди на ра, а из ре пу блич ког бу џе та је из дво је но око два ми ли о на ди на ра. За ме ник ди рек то ра На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње об и шао је ју че и по гон штам па ри је “Си топринт“, ко ја је, ко ри сте ћи про гра ме “Но во за по шља ва ње” и “Пр ва шан са“, обез бе ди ла рад на ме ста за пет осо ба, а Миљ ко вић је по се тио и Зе мљо рад нич ку за дру гу “Мрк ши ће ви са ла ши” у Срп ском Ите бе ју. У прет ход не три го ди не Фи ли ја ла Зре ња нин је има ла из у зет но до бру са рад њу са овим пред у зе ћем. Са рад ња је оства ре на по про гра му “Пр ва шан са”, за по шља ва њем 17 мла дих рад ни ка, и кроз про грам но вог за по шља ва ња, за хва љу ју ћи ком је јед но ли це ов де на шло по сао. Ж. Б.

Сала коју су чекале генерације

БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: Остварио се сан генерација спортиста и житеља Банатског Карловца јуче је отворена спортска хала која задовољава услове и за одржавање међународних такмичења у рукомету, кошарци и другим дворанским спортовима. Црвену траку на свечаном отварању пресекао је председник Владе АП Војводине Бојан Пајтић поделивши радост поводом овог лепог догађаја са препуним гледалиштем. Нову дворану испунили су гости из спортских савеза Србије, Војводине, јужног Баната и житељи Банатског Карловца.

- Банатски Карловац сада има најмодернију спортску халу не само у Војводини већ и Србији. Желим да овде буде епицентар свих спортских, културних и друштвених догађања. Овде у школи „Душан Јерковић” имате четири модерне учионице, током ове године изградиће се још толико и тако ће се основци ослободити старе школе са толико проблема. Чекали сте дуго, али ето

Нова дворана биће центар спортских и друштвених догађања

сан ранијих генерација спортиста се сада остварио и сада ће коначно млади имати где да се баве спортом, а основци идеалне услове за своје активности - рекао Бојан Пајтић, из-

Радници и паприкари одгурнути штитовима зе робу из Фабрике смрзнутог поврћа. Председник штрајкачког одбора Михал Хајдук каже да су радници били приморани да блокирају улаз у фабрику како роба не би изашла изван „АБЦ фуда”, али да су јуче, ипак, у фабрику ушла два ками-

Било је и гурања и добацивања

том вероватно гурну фабрику у стечај. Ми им то не смемо дозволити - нагласио је Хајдук. Током јучерашњег сусрета полиције са штрајкачима нико није теже повређен, али, додао је Хајдук, јесте било гурања од стране полиције и спорадичних Изгуран комбајн којим је блокиран улаз у фабрику Фото: М. Зазуљак добацивања штрајкача. нули својим штитовима људе са она која су предвиђена да извеПодсећања ради, радници блокаде, након чега је померен зу робу. компаније „АБЦ фуд” су већ комбајн који је био постављен - Ми претпостављамо да је је- скоро два месеца у штрајку, јер као блокада како руководство дини циљ руководства компани- траже исплату заосталих заракомпаније не би могло да изве- је је да извуку сву робу, а да по- да, док паприкари потражују

Дочек у центру Апатина

АПАТИН: Српска Нова година у Апатину ће се дочекати организовано у центру града на платоу код Војвођанске банке. Организатор СО и Туристичка организација припремили су дочек за децу од 20 часова, уз дељење слаткиша, а за одрасле од 22 сата. Наступиће етно-група „Лазарице“, кантаутор Илија Илић и група „Голд”. Уз ломљење чеснице, кувану ракију, вино, чај и сендвиче, председник СО Милан Шкрбић грађанима ће честитати Нову годину. Ј. П.

Нико нема лиценцу? замени упутом за лабораторију која ради у плућној болници „Др Бодисав Бабић“, где их је чекало ново разочарање.

Гала, уз лебац и маст

БЕЧЕЈ: Годинама уназад врло посећено место младих у Бечеју, кафе „Blue Moon” у самом центру добио је озбиљну конкуренцију у новоотвореним пивницама, клубовима, кафићима... У трци за гостима, ових дана је поменути кафе-ресторан дао оригиналну понуду за дочек српске Нове године. Уз живу свирку и бесплатан улаз, вечерас ће се у специјалној понуди пића наћи коктели, кувано вино и ракија, а када је храна у питању служиће се „српски сендвичи“ - врућ лебац и домаћа свињска маст. Па, ко воли, нек изволи! В. Ј.

свој новац од ове фабрике за овогодишњи род. Иначе, укупан дуг фабрике према произвођачима паприке је око 360.000 евра, док су радницима дужни нешто мање од 500.000 евра.

- Ми настављамо и даље са штрајком, јер не желимо да радимо за џабе. Судски извршитељи су имали одлуку да уклоне комбајн само за јучерашњи дан, а ми ћемо видети како ћемо даље наставити наш протест - истакао је Хајдук и додао да им се нико из руководства фабрике није обратио већ више од три недеље. М. Кековић

ЗАТВОРЕНА ЛАБОРАТОРИЈА ДОМА ЗДРАВЉА

БЕЛА ЦРКВА: Белоцркване који су имали заказане анализе у лабораторији Дома здравља у првим данима ове године, доче-

Пацијентима затворена врата

кало је непријатно изненађење. На вратима лабораторије налепљен је натпис „Лабораторија Дома здравља затворена до даљег”. Већина пацијената покушала је да упут за ову лабораторију

11

У БАНАТСКОМ КАРЛОВЦУ ОТВОРЕНА САВРЕМЕНА ДВОРАНА

СУДСКИ ИЗВРШИТЕЉИ И ПОЛИЦАЈЦИ УКЛОНИЛИ БЛОКАДУ ФАБРИКЕ „АБЦ ФУД”

РУСКИ КРСТУР: Раднике компаније „АБЦ фуд” у Руском Крстуру и произвођаче паприке из овог места који су пре двадесетак дана блокирали комбајнима улаз у фабрику, јуче је дочекала судска одлука о привременим мерама уклањања комбајна коју су спровели судски извршитељи уз асистенцију око 50 припадника полиције. Наиме, припадници полиције су одгур-

petak13.januar2012.

По речима лекара опште медицине, из плућне болнице је стигао допис да они не могу да прихвате све пацијенте којима је потребна анализа, већ само хитне случајеве који се припремају за

неки хируршки захват, или је потребно урадити оне анализе које се у Дому здравља ни раније нису радиле. У лабораторију вршачке болнице се такође не може ићи, па су пацијенти упућени на једину приватну, која ради у згради преко пута Дома здравља, наравно они који то могу да плате. До затварања лабораторије је, како незванично сазнајемо, дошло због тога што нико од запослених нема звање биохемичара, са лиценцом за рад у лабораторији. Директор Дома здравља др Оливера Јанковић је на годишњем одмору, па није била у могућности да да званичну изјаву о свему што се десило у вези са овим проблемом, али постоје сазнања да се нешто предузима како би овај за пацијенте у општини Бела Црква, огроман проблем, био решен што пре. М. В.

ражавајући задовољство што види толико насмејане деце у новом велелепном објекту. Председник општине Алибунар Душан Јовановић захвалио jе

Влади Војводине и Министарству за спорт и омладину за уложена средства за изградњу овог капиталног спортског објекта. О значају хале за развој спорта у овој средини говорио је председник Рукометног савеза Србије Велимир Марјановић, који је родом из Банатског Карловца где је годинама био голман у месном рукометном клубу. Он се захвалио РК „Динамо” из Панчева који је донео лопте и мреже за овдашње рукометаше, а школи и житељима препоручио да чувају овај објекат и паметно користе за све намене у месту. Прослављени репрезентативац Жикица Милосављевић донео је заштитне зидне мреже, а Рукометни савез Србије ће обезбедити потребне семафоре. Свечаност је настављена наступом овдашњег фолклорног ансамбла Културног центра „Добрица Милутиновић” са сплетовима банатских и игара из околине Пирота. Р. Јовановић

ОБЕЋАНА ИСПЛАТА ЗАОСТАЛИХ ЈУБИЛАРНИХ НАГРАДА

Стигло мање новца

ВРБАС: Јубиларне награде просветним радницима врбаске општине за 2009. и 2010. годину још увек нису исплаћене, а председник општине Врбас др Жељко Видовић је најавио да је склопљен договор са представницима синдиката да ће један део дуга бити исплаћен до краја јанура, док ће други део бити измирен до краја фебруара. Професорка руског језика у пензији Даница Томин, која је 2009. године навршила 30 година рада у просвети, за које јој према закону следује око 93.000 динара награде, још увек није добила свој новац.

- Према мојим сазна- Жељко Видовић њима Министарство финансија је општини Врбас старство финансија, претпостајош прошле године уплатило вљам да, ако су стигла нека новац за јубиларне награде које средства из овог министарства, нам дугују. Уколико не добијем нигде није назначено да је то за новац који ми припада, ја сам јубиларне награде, већ да је могуће да је новац искоришћен за друге сврхе – казао је Клачар. Председник општине Врбас др Жељко Видовић истиче да се ова локална самоуправа три пута обраћала Министарству финансија за средства у висини од 8,5 милиона динара, колико је потребно за исплату свих јубиларних награда за 2009. и 2010. годину, јер ово право остварују и радници у предшколским установама, култури и сличним службама, док су награде за прошлу годину исплаћене у децембру.

- Коначно смо добили одговор и одобрење од 2,5 милиона динара за те намене, што је за Урош Клачар шест милиона динара спремна да поднесем тужбу мање од потребне суме, али без против надлежних у општини - обзира на то што нисмо добили истакла је Томин. сав новац, дуг за јубиларне наЊену судбину дели 48 про- граде ће бити измирен – нагласветних радника за 2009. годи- сио је Видовић. ну и 37 просветара, којима нису М. Кековић исплаћене јубиларне награде за 2010. годину. Председник Општинског већа Самосталног сидиката у Врбасу Урош Клачар је рекао да је дуг према просветарима за 2009 годину око 2,6 милиона динара, док за 2010. годину износи око 2,3 милиона динара и потврдио да је постигнут договор између синдиката и општине.

- Договорено је да дуг за 2009. годину буде исплаћен до краја овог месеца, а да се дуг за 2010. годину измири до краја фебруара. Када говоримо о томе да је новац уплатило Мини-

petak13.januar2012.

reporta@e

c m y

12

dnevnik

BEZ VE ]IH PO SLE DI CA RE POR TER „DNEV NI KA” PRE @I VEO EG ZI BI CI O NI BOKS ME^ S EVROP SKOM [AM PI ON KOM

Sre }om, obu kao sam ~i ste ga }e D

a sam bok ser po vo ka ci ji, bi lo mi je ja sno jo{ od naj ra ni jeg de tiw stva. Em sam gle dao sve Ali je ve me ~e ve, pa i „gr mqa vi nu u xun gli” u ta da Za ir skoj Kin {a si, em sam svi rao kla ri net kao i Ma ri jan Be ne{ fla u tu. Ko ri ste }i sve ove za vid ne fi zi~ ke pre di spo zi ci je, ali i naj pre fi we ni ju faj ter sku teh ni ku na u ~e nu svo je vre me no na ~a so vi - Ne bojte se, ~ika Mi}ko, ne}u jako ma fi zi~ kog kod Mi lan ka Jo vi - li smo za jed no u {ko li), zo ve mo ~i }a, ono mad JU-re pre zen ta tiv ca [kol ski ili Jo vas. U smi slu a sad pre zi den ta Bok ser skog sa ve - opre mqe no sti, od [kol skog do za Voj vo di ne, ko ji nam je vi {ak bi jam bok ser ske „adi das„ pa ti ke, ti nej xer ske ener gi je ven ti li sao a od si na do ko le ni cr ve ni {orts, upra vo me |u ko nop ci ma po de lom mo del „xek demp sej ‘23„, atlet ru ka vi ca od de set un ci, re por ter ma ji cu iona ko imam. Da kle, spre „Dnev ni ka” se od va `io na eg zi bi - man k’o za pe ta pu {ka. ci o ni boks me~ s evrop skom {am Do la zi mo u O[ „Ni ko la Vu ki pi on kom Ma ri jom Pa vlov, a sve ~e vi}„ u ko joj, uo~i Svet skog ku ra di pro mo ci je pr vog Svet skog pa, za jed no tre ni ra ju na {e de voj bok ser skog ku pa na ci ja ko ji po ~i - ke i Ma |a ri ce, kol’ko vi dim, bo we u Som bo ru da nas. ja zan mo je bo qe po lo vi ne je bi la

Teh ni~ ki do te ra na „ra we na me~ ka” Po ga ni je zi ci ko ji su `e le li da ospo re no vi nar sku ne u stra {i vost od mah su za me ri li {to Mi qe no vi}, u rin gu i me |u po zna va o ci ma ple me ni te ve {ti ne zbog svo je teh ni~ ke do te ra no sti po zna ti ji i kao „Ra we na me~ ka”, bok su je pro tiv Ma ri je Pa vlov. Pa {ta? Pr vo, Svet ski kup na ci ja u Som bo ru od 13. do 15. ja nu a ra je iona ko u ka te go ri ji `en skog bok sa, dru go, Ma ki, ~la ni ca naj u spe {ni jeg voj vo |an skog `en skog BK „[aj ka {i” iz @a bqa (a zna se ka ko su „qu ti” ovi iz [aj ka {ke) evrop ski je pr vak iz ru skog Oren bur ga, tre }e, sa 16 i po go di na ima pra vo na li~ nu kar tu. I {ta tu ni je ja sno? ^im je ~u la za ovaj po gi beq ni no vi nar ski za da tak, bi va ju }i upu }e na i ima ju }i po ve re wa u spo sob no sti i fi zi~ ku pri pre mqe nost vla sti tog su pru ga, go spo ja me je krat ko i naj do bro na mer ni je po sa ve to va la da se pre me ~a ob ri jem, otu {i ram i pro me nim ga }e, tek da je ne bru kam na tra u ma to lo gi ji, na ko joj }u, kao {to je Bog u O~e na {u, i za vr {i ti. ^e do mo je, Lu ka, an ga `o van je za se kun dan ta u mom uglu, tek da ima ko da fo to gra fi {e. A i da ba ci pe {kir u ring. Za dru gog ~la na mog stru~ nog ti ma oda bran je na re ~e ni Jo vi ~i}, ko ga mi, we go vi {kol ski dru go vi (pa jes’, bi -

pot pu no neo prav da na. Pod bud nim okom ve} se za gre va {am pi on ka Ma ri ja Pa vlov s dru ga ri ca ma, de voj ~u rak kom tre ba ju dva po ve }a pi ja~ na ce ge ra eda bi uop {te do ba ci la do {e’set ki la. Na spram we sam k’o Va lu jev. I iz pro fi la i an fas. Upo zna je mo se, de te ma lo zbu we no {ta se do ko si ~i ka, sme {an kao bi o skop, uop {te tra `i ov de, ali sve joj po ja {wa va wen li~ ni tre ner i ujed no {ef stru~ nog {ta ba srp ske `en ske boks re pre zen ta ci je Mar ko Tu bi}. Bi mi ma lo sum wi vo {to je sa ve tu je da ne uda ra ba{ „za o zbiq no”, ali... Jo van Pa ni}, u Uprav nom od bo ru BSS-a za du `en

upra vo za `en ski boks, bi }e ne pri stra sni su di ja me ~a u jed noj ~e tvo ro mi nut noj run di, da kle, mo `e da se po~ ne.

Dok mi tre ner Jo vas da je po sled we sa ve te, a Ma ki ve} ple {e oko svog ko u ~a, raz mi {qam o to me da sve ovo ni je bi lo ba{ naj bo qa ide ja.

Mi slim, de te je, pa jo{ `en sko, i bi mi ma lo ne pri jat no. Iz ovog raz mi {qa wa me pre nu {e, kao puc wi, re ski zvu ci. „Ta, ta, ta, ta, ta...”. Okre nem se, kad ono de te, za gre va ju }i se, na pu ca va u tre nig-ru ka vi ce vi so ko po dig nu te {a ke svog tre ne ra. Ma ki tu ~e k’o iz to pa. Stvar no, mo `da sve ovo i ni je bi lo naj pa met -

^ovek s vi{kom zadwih nogu

Hva la mu, gde ~uo i ne ~uo, mno go mi je po mog’o. [ta je pred wa ru ka, Bog sve ti }e ga zna ti, al’ do bro...

– Boks – drek nu su di ja Pa ni} i ja kre nem od va `no na pred u svom pre po zna tqi vom ra we na me~ ka sti lu. Po sle Ma ki po ~e da se do sa |u je, mo `da ce lih de set se kun di joj bi `ao sta ri jeg ~o ve ka, pa da mi za bo ra vqam {ta mi je pred wa ru ka, ne skra ti mu ke, ko iz pra} ke pu sti znam vi {e ni ko ja di rekt. Vi deo sam sa mo da mi mi je ko ja no ga, Ma ne {to ve li ko i cr ve no ide ki mi o~as po sla u su sret. Osno va no sum wam da je pro na la zi le vu (na vod no bra we nu) to bi la we na ru ka vi ca, po sle se sle po o~ ni cu, sad ma lo ~e ga se }am sam ve} ube |en u to da sve ovo ni je bi lo do bra ide ja. Po ku {a vam da je uhva ni ja ide ja. Po de lim tu sum wu sa tim u klin~, ne bih li se od mo rio, svo jim uglom i stru~ nim {ta bom, Jo vas vri {ti sa stra ne jer sve ra ko ju Jo vas po ku {a va da ot klo ni dim su prot no od do go vo re nog po sled wim sa ve tom i na dim kom – Ra di, Kmi} ko, pred wom, ra iz osnov ne. di...

– Ni {ta, Kmi} ko, sa mo dr `i Ma ki ve {to eski vi ra i u dva le vu ru ku u vi si ni ~e la i ra di es’ pe toj se kun di me ~a me pquc ne pred wom ru kom.

kva dra ta. Tek da se iz du vam. Do bro je, jo{ sa mo tri mi nu ta! Hra bro se vra }am u bor bu, „ra dim pred wom”, ko ja god da to bi la, i pro kli wem ove iz Bok ser skog sa ve za {to ni su obez be di li i ka ci ge, kad sam ve} ta pa ci rung is pod so lar nog plek su sa po neo od ku }e. Tu, ne gde sre di nom run de, Ma ki po~ ne da se do sa |u je, a mo `da joj je bi lo i `ao sta ri jeg ~o ve ka, pa da mi pre kra ti ago ni ju, k’o iz pra} ke pu sti ne ki di rekt. Vi deo sam sa mo ne {to ve li ko i cr ve no da mi ide u su sret.

Kao i Bene{, talenat za ne`nu muziku Osno va no sum wam – Ne boj te se, ~i ka-Mi} ko, ne da je u pi ta wu bi la we na ru ka vi }u ja ko... ca, po {to se po sle to ga ma lo ~e Vi’{ {ta ti je le po vas pi ta no ga se }am. Ona ko, kao kroz ma glu. de te! Na kvar no ko ri stim ~i we Ne ko je ne {to bro jao a ja sam sa ni cu da bok su je mo u za mi {qe nom mo raz mi {qao o sre} noj okol no rin gu, ne ma ko no pa ca, pa be gam u sti da sam obu kao ~i ste ga }e. jed nom tre nut ku van op cr ta nog Mi li} Mi qe no vi} opet po sle po o~ ni ci, ovaj put, si me tri je ra di, po de snoj. Di `em jo{ vi {e gard, i tek ne ka ko kroz ma glu ~u jem qu tog su par ni ka ka ko me ohra bru je.

NE MA FAJ RON TA ZA MU ZI ^A RE, ALI I AN TI SLU HI STE, S GLAV NE PRE STO NI^ KE [TRAF TE

Sta ni ma lo, uli~ ni svi ra ~u

Na repertoaru i klasika i rok

e ko, daj pet di na ra – pre nu me iz raz mi {qa wa glas mu sa vog klin ca ko ji me po vla ~i za ru kav u pre pu nom auto bu su.

– A za {to?! – pi tam ga dok se oko we ga sku pqa gru pi ca jo{ mu sa vi jih, cr no ko sih ma li {a na.

– Pa, pe vao sam – iz go vo ri sav po no san, na {ta se od sr ca na sme jah.

– [ta si ti pe vao kad ja ni {ta ni sam ~u la, vi di{ ko li ka je gu `va u auto bu su? – na sta vqam da se pre ga wam s wim.

– Le pe li su, na no, Gru `an ke de voj ke – uda ri kli nac, a za wim ~i tav hor ne u jed na ~e nih gla so va, sva ko za se be, sva ko ne ku svo ju ver zi ju pe sme.

– Sta ni! – vik nuh. – Evo ti de set sa mo da pre sta ne{!

S

On zgra bi de se ti cu, pla {e }i se vaq da da se ne pre do mi slim, str pa je u xep i iz le te na sle de }oj sta ni ci. Za wim i po tr ~a i pra te }a bu lu men ta. Ja ostah u kr ca tom auto bu su da se gu `vam s na mr go |e nim fa ca ma, ne za do voq nim {to je pra znik pro {ao i mo ra ju da ra de. A do bro mi do |o {e ovi klin ci kao uvod u pri ~u i o qu di ma ko je `i vot ni je ma zio, ali ne `e le da pro se, ve} da pe va wem do pu ne bu xet ili za ra de za ru ~ak. Bu kval no ta ko.

Kre nuh ka Knez-Mi haj lo voj i na i |oh na Mi lo {a. Oslo wen na po lu pa ni bil bord, u sta roj, is kr za noj be` jak ni i ma snoj te get tre ner ci sto ji dr `e }i u ru ka ma gi ta ru, ko ja je sta ra ve ro vat no ko li ko i on.

– Sli kaj slo bod no, ne sti dim se – re ~e uz ki se li osmeh, na me {ta ju }i is pu ca le pr ste na `i ce.

Po ~e ne voq no da pre vla ~i pre ko wih. Slu {am, ni je to tek ta ko ne ve {to. Ovaj ~o vek ne {to i zna.

– Svi ram sve, kla si ku, pop, rok, za vr {io sam mu zi~ ku {ko lu. Znam i kla vir – ote mu se iz gr la, kao da ni je hteo to da mi ka `e.

Ipak, ot kri mi da od mu zi~ ke {ko le, na `a lost, ni je imao mno go vaj de. Ra dio je na gra |e vi ni, bio i bra var, a ve} me sec da na je bez po sla.

– Kad imam vre me na, do |em da na mak nem ko ju cr ka vi cu, 100-200 di na ra, bar za ru ~ak – pri ~a mu klim gla som.

Dok mu ra do zna li pro la zni ci uba cu ju no vac u kar ton sku ku ti ju, Mi lo{ kli ma gla vom u znak za hval no sti. Pre pro dav ci mar ki ca pra ve krug oko we ga. Gle da ju nas kao da im je ~ud no {to je ne ko i ovom ~o ve ku po sve tio ma lo vre me na. Vi dim

da mu je ve} ne pri jat no pa se po zdra vqam i kre }em da qe.

U „Kne zu„ pra zni~ na at mos fe ra, mno go ve se li ja i ve dri ja. Iz da qi ne se ~u je har mo ni ka. Do |oh do dva ras po lo `e na,

da po pu ni mo ku} ni bu xet – re ~e mi pen zi o ner Mi haj lo, gr le }i me i ~e sti ta ju }i mi No vu go di nu. Sve to, na rav no, pro pra tio je pe smom: – Mi lo ra de, be kri jo! – pa ra mi u{i.

Ni je Mi lo{ od ~a so va u mu zi~ koj {ko li, na `a lost, imao mno go vaj de. Ra dio je na gra |e vi ni, bio i bra var, a ve} me sec da na je bez po sla. Gi ta rom uspe da na mak ne ko ju cr ka vi cu, tek 100-200 di na ra. Bar za pra zni~ ni ru ~ak ras pe va na pri ja te qa. Ve} go di nu oni uve se qa va ju pro la zni ke u naj lep {oj be o grad skoj uli ci.

– Spo ji li smo le po i ko ri sno. Ma lo se ve se li mo, ma lo i za ra di mo, do voq no

Duet biv{eg po{tara i udarnika

Pe vam i ja, ba{ me bri ga. Ce pa mo za jed no po za pad noj Sr bi ji, ma lo fa li da pod vri snem. Pro dav ci iz okol nih bu ti ka nas po sma tra ju. Na wih su ve} na vi kli, ali {ta je me ni.

– Ne bri ni te, go spo |o, do bro sam, sa mo ra dim re por ta `u – u okre tu re koh sta ri joj `e ni ko ja me je za bri nu to gle da la.

Smeh na obe stra ne, a moj no vi po zna nik na sta vqa svo ju pri ~u: – Do pen zi je sam ra dio u po {ti, dok je moj pri ja teq Du {an, ko ji svi ra har mo ni ku, i da qe udar nik. Ro |en sam 1934. ali sam jo{ u sna zi i dok god bu dem mo gao, do la zi }u ov de. Hva la bo gu, jo{ uvek ima onih ko ji vo le pe smu i ne `a le da da ju ko ji di nar. Le po i wi ma i na ma – sme je se ~i li sta rac.

Du {an raz vla ~i har mo ni ku i sa mo sle `e ra me ni ma u znak odo bra va wa. On je ne {to mla |i, ima 56 go di na i mo ra da se sna la zi jer od pla te ne mo `e da `i vi. Ne `a li se, sme je se dok do bu je po sta roj kla vir ki, ka `e „sve je to `i vot„.

– Po pio si tri li va de - od je ku je i da qe oki }e nom Knez Mi haj lo vom.

Pre ko pu ta pa la te „Al ba ni ja„ is pred iz lo ga s pre sku pom gar de ro bom sklup ~an se di kli nac od de se tak go di na. U ru ka ma vi o li na, is pred we ga pla sti~ na ku ti ji ca. Pre la zi gu da lom pre ko `i ca, cvi li in stru ment. Pri la zi dru gi de ~ak, ne {to sta ri ji, da je mu dve sta di na ra. Vi o li ni sta se pro te `e, uze no vac i sta vi u xep. Okre te se, po gle da ne ko li ko pu ta oko se be, usta de i kre te la ga no. Iz gle da da je za da nas do voq no za ra dio. I me ni je do sta, kre toh ku }i.

U auto bu su po no vo gu `va.

– Se ko, daj ko ji di nar – za ~uh po zna ti glas.

– Opet pe va{? Pa zar ti ni sam da la de set di na ra? – upi tah onog mu sa vog klin ca, ma ze }i ga po gla vi.

– Je si, al‘sad daj dva jes’ – is pa li kao iz to pa.

Sa mo sam se na sme ja la. A i {ta bih dru go.

Zo ri ca Dra go je vi}

lov

dnevnik

NEdEQNI LOV U KLEKU

petak13.januar2012.

13

JO[ JEdAN KRVAVI PIR NAPU[TENIH KEROVA

Psi lutalice izgrizli srnu u centru Be~eja

Kle~anski lovci sa gostima pred odlazak u lov

Padali fazani, nek se spreme lisice

U kle ~an sko lo vi {te mi nu le ne de qe lo vi la su 24 lov ca, do ma }i na i go sti ju, a go to vo sva ki u~e snik je imao ulov. Ni sit na ki {a ko ja je po vre me no pa da la ni je po kva ri la do bru at mos fe ru i dru `e we po ko jim su lov ci Kle ka po zna ti, a pre da to ri, pre sve ga li si ce, ovo ga pu ta su us pe li da odr `e „broj no sta we”.

Ipak, Kle ~a ni ve} pre ko su tra kre }u u no vu ak ci ju sma we wa pre da to ra - lov na li si ce, ko jih u ovom lo vi {tu ima u pre ve li kom bro ju, pa su ve li ka opa snost za ple me ni te vr ste di vqa ~i.

- U po sled wih ne ko li ko go di na, u na {em lo vi {tu se go di {we od stre li iz me |u 50 i 70 li si ca - ka `e lov nik Raj ko Pa pi}. - Od po ~et ka ove lov ne go di ne, ve} je od stre qe no 48 je din ki. Ima ih za i sta u ve li kom bro ju, a sre }a je da do sta na {ih lo va ca, u ko je i ja spa dam, mno go vo li da lo vi li si ce. [to se {a ka la ti ~e, kod nas je po sled wih go di na od stre qen sa mo je dan pri me rak, a sve ga ne ko li ko wih je vi |e no.

Ove broj ke su, {to se li si ca ti ~e, za i sta im po zant ne, po go -

to vo ako se uzme u ob zir da se kle ~an sko lo vi {te pro sti re na oko 2.500 hek ta ra, a da je sam Klek vr lo bli zu ve li ke ur ba ne sre d i n e - gra d a Zre w a n i n a.

Po red ovih pre da to ra, 56 kle ~an skih lo va ca lo vi fa za ne, u lo vi {tu ima oko 100 gr la sr ne }e di vqa ~i, dok se zec ne lo vi ve} tre }u go di nu, a u me |u vre me nu je uno {e na ova vr sta di vqa ~i, pa je re al no o~e ki va ti da na red ne, „glav ne” lov ne se zo ne na ni {a nu bu du i ze ~e vi. d. Kne`i}

Ne sva ki da {wi do ga |aj se de sio ju ~e u to ku pre po dne va, oko 9.30 u Be ~e ju: ne ko li ko po di vqa lih pa sa lu ta li ca je iz lo vi { ta na t e r a l o pre p la { e n u sr nu sko ro u sam cen tar gra da!

Pre stra {e na `i vo ti wa, iz ne mo g la od be ` a w a po lo v i {tu pred kr vo lo~ nim psi ma, spas je po tra `i la kod qu di, ta ko {to je utr ~a la u jed nu od spo red nih uli ca bli zu cen tra.

U po ku {a ju da se pro vu ~e kroz ogra du i u|e u dvo ri {te jed ne ku }e i ta ko iz beg ne si gur nu smrt od raz ja re nih pa sa, za gla vi la se u ogra di, ta ko da su joj zad wi deo te la i zad we no ge, osta li iz lo `e ni be so mu~ nom uje da wu!

Na sre }u, sve se to de si lo na o~i gled za pre pa {}e ne do ma }i ce ku }e, ko ja je, igrom slu ~a ja, u naj b li ` em su s ed s tvu Sa w e Mom ~ i l o v i}-Bog n i~, po z na t e lov n e rad n i c e, spe c i j a l i s te lov stva i me |u na rod ne ki no lo {ke sud ki we.

Uz ne mi re na vi kom su se da, i la ve `om svo jih pa sa u bok so vi ma, Sa wa je iza {la na uli cu, su prot sta vi la se ostr vqe nim psi ma i us pe la da, vi kom i mot kom ko ju je zgra bi la, ras te ra po mah ni ta le pse lu ta li ce, i ta ko spa se ne sret nu sr nu od si gur ne smr ti. Sre} na okol nost je da su se psi raz be `a li, i da ni su ona ko raz ja re ni po ku {a li da na p ad n u Sa w u, ko j a ih je spre ~i la da do vr {e svoj kr va vi pir.

mah je po zvan i po zna ti be ~ej ski ve te ri nar i is tak nu ti ~lan LU Be ~ej, dr @ar ko Mi ka la~ ki, ko ji je osta vio svoj re do van po sao i po hi tao da ne sre} noj sr ni pru `i ade kvat nu po mo} i zbri ne je na da qe le ~e we. Sr na

Be`e}i, srna se zaglavila u ogradi

}e osta ti pod stru~ nim nad zo rom do o~e k i v a n og opo r av ka, sve dok se uvi dom u zdrav stve no sta we ne uve ri da se opo ra vi la, i da ne ki od pa sa uje di ma ni je za ra zio.

LOVNA SEzONA U zREWANINSKOM UdRU@EWU

Oprez sa ze~evima, fazana dovoqno Od pla ni ra nih 1.350, zre wa nin ski lov ci, oku pqe ni u 23 lo va~ ka dru {tva, do sa da su, u lov noj se zo ni 2011/2012. od stre li li 814 ze ~e va, bez hva ta wa. Ovaj broj je, po re ~i ma uprav ni ce u Lo va~ kom udru `e wu “Zre wa nin” Mi le ne Ro ma ne li, do sta ma wi u od no su na pret hod ne go di ne, s ob zi rom na to da je u ov da {wim lo vi {ti ma i de set ko van broj ze ~e va. Ve }i na lo va ca uglav nom se ba zi ra la na fa za na

jer je u lo vi {ta une to 6.500 je din ki. A, od 4.875 fa za na, ko li ko je pred vi |e no pla nom, od stre qe na su 2.692.

- Broj od stre qe nih fa za na je ne {to ma wi jer smo sa lo vom po ~e li dve ne de qe ka sni je.

Iako je dr `a va odo bri la da lov na fa za na, za raz li ku od ra ni jih go di na, po~ ne 1. ok to bra, sma tra la sam da je to pre ra no. Za to sam pred lo `i la da se zre wa nin ski lov ci pri dr `a va ju sta rog

ka len da ra i da na te ren iza |u dve ne de qe ka sni je. Sva dru {tva oku pqe na u na {em udru `e wu to su pri hva ti la, pa je na ovom pod ru~ ju se zo na zva ni~ no star to va la od 15. ok to bra – iz ja vi la je za “Dnev nik” Ro ma ne li je va i do da la da je je dan od osnov nih za da ta ka zre wa nin skih lo va ca da pre o sta le fa za ne spa su od {a ka la ko ji ve} du `e vre me ha ra ju sred wo ba nat skim lo vi {ti ma. @. Balaban Ukazivawe pomo}i povre|enoj `ivotiwi

U LOVI[TIMA KAPETANSKOG RITA, U KAWI[KOJ OP[TINI

Bez hvatawa ze~eva Na pod ru~ ju ka wi {ke op {ti ne na lov nim te re ni ma LU „Ka pe tan ski rit” sta we ze~ je po pu la ci je je {a ro li ko.

- U ata ri ma Ka wi `e i Ador ja na ko je po kri va dru {tvo „Bo rac” po pu la ci ja ze ~e va je za do vo qa va ju }a, ta ko da su is pu we na o~e ki va wa onim {to je od stre qe no u pet iz la za ka, {to je naj vi {e na pod ru~ ju „Ka pe tan skog ri ta” - ka `e Ka wi `a nin Bo ris Ba ji}, stru~ ni sa rad nik Lo va~ kog sa ve za Sr bi je i ~lan LD „Bo rac. - U osta lim pod ru~ ji ma ze ~e va je ma we, pa je su ta ko ~la no vi hor go {kog „Gra ni ~a ra” ima li dva iz la ska, u Ma lim Pi ja ca ma je bi lo ne {to vi {e iz la za ka na ze ca, uglav nom broj iz la za ka je od dva do pet.

Pre ma we go vim re ~i ma, sta we po pu la ci je ze ~e va za vi si od to ga ka ko se ga zdo va lo i vo di lo ra ~u na u pret hod nom pe ri o du.

- Ta mo gde se vo di lo ra ~u na ze ca ima do voq no, a na pod ru~ -

ji ma gde je bi lo vi {e pri ti ska, ove di vqa ~i je ma we. Naj vi {e se to po ka za lo u ata ru Hor go {a i Mar to no {u gde je po pu la ci ja ze ca sa da sla bi ja - na po mi we Ba ji}.

Ove se zo ne ka wi {ki lov ci su od u sta li od hva ta wa `i vih ze ~e va jer je u go sti ma bi la gru pa lov nih tu ri sta sa Ki pra, pa su ti me za do vo qe ne po tre be u po gle du pri ho da od tu ri sti~ kog od stre la. Hva ta we ze ~e va je po -

ku {a no u lo vi {tu Mar to no {a, ali bez ve }ih re zul ta ta.

Ove go di ne je na pod ru~ ju ka wi {ke op {ti ne u lo vi {ta pu {te no 5.200 fa za na, od ~e ga 2.200 u ata ru Ka wi `e, pa je ukup no pla nir nao de vet iz la za ka, a sve za vi si ka ko }e se se zo na od vi ja ti do kra ja ja nu a ra, od no sno od iz la zno sti lo va ca i od stre la.

- Fa zan ske di vqa ~i jo{ uvek ima do sta na na {em te re nu, me |u tim, pro blem je {to je na{ te ren po la go di ne „xun gla„, a isto to li ki vre me na je uslov no re ~e no pu sti wa, po {to je ma hom re~ o ob ra di vom Fo to: J. Pap po q o p ri v red n om ze mqi {tu. Dok je ve ge ta ci ja buj na fa za ni su tu, a po sle se gru pi {u u {um skim po ja se vi ma i tr sti ci ma, ali uglav nom fa zan ske di vqa ~i ima do sta - kon sta tu je Ba ji}.

M. Mitrovi}

Od mah je o ovom do ga |a ju oba ve {ten i pred sed nik LU Be ~ej, Ta ma{ La sto vi~, kao i lo vo ~u va ri Ste va Se ku li} i Mi le Me di}, ko ji su vr lo br zo do {li na li ce me sta. Ta ko |e, od -

Gra o vac, ko ja je ima la pri li ku da pri su stvu je ka sni jem zbri wa va wu te {ko ozle |e ne sr ne, i da se (ve ro vat no ne pr vi put) uve r i ka k ve sve pro b le m e i {te te na di vqa ~i pra ve psi lu ta li ce.

Da igra slu ~aj no sti bu de jo{ za n i m qi v i j a, ne k a k o ba{ u isto vre me ka da se ovo de {a va lo, u Be ~ej je u re dov nu kon tro lu ta mo {weg LU do la zi la i lov n a in s pek t or k a Mi l e n a

Od mah je oba ve {te na i ve te ri nar ska in spek ci ja, i na li ce me sta je iza {la ve te ri nar ska in spek tor ka Oli ve ra Iv kov.

Pre ma mi {qe wu stru~ wa ka (ve t e r i n a r a, in s pek t o r a i stru~ nih li ca LU Be ~ej), po vre |e na sr na je sta ro sti oko 2 go di ne, te `i ne oko 30 kg, i na sre }u, bi la je u iz van re doj fi zi~ koj kon di ci j i. Za h va q u } i ta kvom sta w u di v qa ~ i, ima na d e da }e sr n a pre `i ve ti, osim ako se ne is po sta vi da stres od na p a d a lu t a l i ca, ili even tu al na za ra za od uje da ne bu du fa tal ni.

Ovo je jo{ je dan pri mer, ka ko Za kon o do bro bi ti `i vo ti wa, i po r ed ne k ih do b rih stra na, ve zu je ru ke u re {a va wu pro ble ma sa psi ma lu ta li ca ma. Ko li ko jo{ na pa da na qu de, na do ma }e i di vqe `i vo ti we tre ba da se de s i, da za k o n o da vac uvi di da se ne {to u za kon skim re {e wi ma mo ra me wa ti? Do sa da se, po vo dom ovog do ga |a ja, kao ni po vo dom dru gih sli~ nih, ni su ogla si le or ga ni za ci je za za {ti tu `i vo ti wa. (www.sr bi ja lov.com)

crna hronika

petak13.januar2012.

DOLIJAO DVOJAC KOJI SE TERETI ZA RAZBOJNI[TVO U ZAPADNOJ BA^KOJ

ZAGORKA DOLOVAC U MOSKVI

Spo ra zum srp skog i ru skog tu `i la {tva – Re pu bli~ ki jav ni tu `i lac Sr bi je Za gor ka Do lo vac pot pi sa la je ju ~e u Mo skvi s ge ne ral nim tu `i o cem Ru ske Fe de ra ci je Ju ri jem ^aj kom spo ra zum o sa rad wi iz me |u dva tu `i la {tva – re kao je Ta nju gu port pa rol Tu `i la {tva To mo Zo ri}.

Za gor ka Do lo vac je s ^aj kom ta ko |e raz go va ra la o po stup ci -

Za gor ka Do lo vac

ma ko ji se u Sr bi ji vo de pro tiv Mi re Mar ko vi} i Mar ka Mi lo {e vi }a, a ko ji ma je Ru si ja da la sta tus iz be gli ca, ta ko da ni su mo gli bi ti iz ru ~e ni Sr bi ji.

Spo ra zum o sa rad wi pod ra zu me va in ten ziv nu sa rad wu iz me |u Sr bi je i Ru si je u obla sti bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, ko rup ci je, te ro ri zma, eks tre mi zma, pro me ta oru` ja, nar ko ti ka, kri vi~ nih de la iz obla sti vi sko te ho no lo {kog kri mi na la i dru gih dru {tve no opa snih kri vi~ nih de la.

Ta ko |e pred vi |a da sva ka stra na ime nu je jed nu ili vi {e kon takt oso ba ko je su od go vor ne za odr `a va we di rekt ne ve ze, {to }e omo gu }i ti br zu i efi ka snu raz me nu do ka za i in for ma ci ja, a sve ra di efi ka sno sti bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je.

Za gor ka Do lo vac bo ra vi u dvo dnev noj po se ti Mo skvi, gde }e je da nas pri mi ti pred sed nik Ru si je Di mi tri je Me dve dev.

Ru sko tu `i la {tvo ju ~e je obe le `i lo 290 go di na od osni va wa, a sve ~a no sti ma su pri su stvo va le de le ga ci je iz 35 ze ma qa, me |u ko ji ma su i Sr bi ja i Cr na Go ra.

BEOGRA\ANIN LI[EN SLOBODE ZBOG PROIZVODWE DROGE

La bo ra to ri ja za skank u sta nu Be o grad ska po li ci ja je, u sa rad wi s Upra vom kri mi na li sti~ ke po li ci je, li {i la slo bo de Ni ko lu N. (41) iz Be o gra da zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a.

Ni ko la N. je, ka ko je sa op {te no, osum wi ~en da je u iz najm q e n om sta n u na No v om Be o g ra d u, po v r { i n e oko 70 kva drat nih me ta ra, na pra vio la bo ra to ri ju u ko joj je u ve {ta~ kim uslo vi ma uz ga jao in dij sku ko no pqu za ma ri hu a nu skank. La bo ra to ri ja je opre mqe na spe ci jal nim lam pa ma za za g re v a w e i osve t qe w e, ure | a j i m a za ven t i l a c i j u i kon t ro l u tem p e r a t u r e, vla -

`no sti i auto mat skim si ste mom za za li va we.

Pri li kom pre tre sa la bo ra to ri je pro na |e no je se dam ke sa u ko ji ma je bi lo oko {est ki lo gra ma ma ri hu a ne, kao i oko 350 sak si ja u ko ji ma je in dij ska ko no pqa uz ga ja na, na vo di se u sa op {te wu. Pro na |e ne su i 22 lam pe, di gi tal na va ga, apa rat za za va ri va we ke sa, dva ter mo statsen zo ra i si ta za su {e we.

Vred nost la bo ra to ri je i ure |a ja pro ce wu je se na tri mi li o na, a za ple we ne ma ri hu a ne na 1.500.000 di na ra.

Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, sa op {tio je MUP. (Tanjug)

dnevnik

c m y

14

„Po {ta ri” iz Ku le iza bra ve Da se iz gred ni ci ma ne is pla ti da vr {qa ju po te ri to ri ji ko ju po kri va kri mi na li sti~ ka po li ci ja u Som bo ru, na „te `i na ~in“ ot krio je i dvo jac osum wi ~e nih raz boj ni ka iz Ku le ko ji se te re ti da je po sled wi me sec i po opqa~ kao ~e ti ri po {te na se ve ru i za pa du Ba~ ke.

Na i me, spek ta ku lar nom ak ci jom ope ra ti va ca uhap {e ni su Mi ro slav ^. (48) i Oli ver B. (21) u tre nut ku ka da su iz la zi li s ple nom od, na vod no, oko 650.000 di na ra iz po {te u Ba~ kom Gra ~a cu. Ka ko se mo `e sa zna ti iz zva ni~ nog sa op {te wa PU Som bor, ovom tan de mu se kri vi~ nom pri ja vom na te ret sta vqa i pqa~ ka po {te u La li }u 28. de cem bra pro {le go di ne, iz ko je su od ne li 85.000 di na ra.

Obo ji ca kul skih raz boj ni ka, za ko je se sum wa da su po ~i ni li

Pri vo |e we osum wi ~e nog

jo{ ne ko li ko kri vi~ nih de la na pod ru~ ju ko je ope ra tiv no po kri va ju dru ge po li cij ske upra ve, pri ve de na su pred is tra `nog su di ju Osnov nog su da u Som bo ru, ko ji im je od re dio pri tvor.

Ma da se zva ni~ ne in for ma ci je PU Som bor za vr {a va ju na ovo me, „Dnev nik“ ne zva ni~ no sa zna je da se dvo ji ci Ku qa na sa ta vqa ju na te ret i pqa~ ke po {ta u Piv ni ca ma i u Ba~ koj To po li.

„Spe ci ja li ste” za po {te, som bor ska po li ci ja je ope ra tiv nim ra dom de tek to va la na kon pqa~ ke po {te u La li }u, da bi im ne po sred no na kon raz boj ni~ kog ~i na u Ba~ kom Gra ~a cu sta vi la li si ce na ru ke. Na trag kul skim „po {ta ri ma“, som bor ska po li ci ja je do {la na osno vu po da tka o bo ji i mo de lu vo zi la ko jim se sum wi ~e da su i{li u raz boj ni {ta, da bi ih na kon iden ti fi ka ci je da ni ma pra ti li, sve do, is po sta vi lo se ne u spe log, po ku {a ja pqa~ ke po {te u Ba~ kom Gra ~a cu u tre nut ku ka da je u wu pri sti gla ve }a ko li ~i na nov ca na me we na is pla ti pen zi ja.

Sta ri ji ~lan ovog kul skog dvoj ca Mi ro slav ^. ima po de beo po li cij ski i sud sko-pra vo sna `ni do si je, dok se u slu ~a ju Oli ve ra V. ra di o mla di }u ko ji do sa da ni je imao iz gre da.

M. Miqenovi}

LIDER RADIKALA OPERISAN U HOLANDSKOJ BOLNICI

[e {e qu ugra |en pejs mej ker Li de ru Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji sla vu [e {e qu ju ~e je ugra |en pejs mej ker, sa op {te no je iz Srp ske ra di kal ne stran ke.

– Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma ko je ima mo u pri tvor skoj je di ni ci Ha {kog tri bu na la, [e {e qe voj su pru zi sa op {te no da je ta in ter ven ci ja za vr {e na.

Me |u tim, iz Se kre ta ri ja ta Ha {kog tri bu na la, Ja dran ku [e {eq su oba ve sti li da je ne iz ve sno da li }e u to ku da na mo }i da po se ti Vo ji sla va [e {e qa – re kao je po sla nik SRS-a Ne ma wa [a ro vi}.

Ra di ka li su, ta ko |e, za tra `i li da jav nost {to pre do bi je informacij e o we govom zd rav stven om stawu.

U me |uv remenu, P retresno ve}e koje vod i proces proti v [e{eqa z at ra`ilo j e inform ac ij e o weg ov om zdrav stv enom stawu i nalo`ilo d a ga, po povra tku iz b ol ni ce, u prit voru pre gleda ru ski spec ij alista ko ji ga je i rani je preg ledao.

Ve} e pred sedav aj u} eg @anKloda An tonetija zatra `i lo je od upr ave suds kog pri t vo ra izve {taj o o ko ln ostima p od koji m je lide r SRS- a pro{log petk a sme{t en u b olnicu. Sudi je su nal o` ile i l ek aru u pri tvoru d a im {t o pre, a najka snije tri dan a p o [e{e qev om povr at k u u pritvor , dosta vi izv e{ taj o we go vom zdravstv enom s ta wu.

Pretr esno v e} e nalo`i lo je i d a [e{e qa , „{to je mogu}e p re „, pregleda ruski p ne um olog S erge j Nikola j evi~ Av dejev, ko ji je pro {l e god in e s jo{ j ed nim specija l i s tom ve} pregledao l id er a radikal a, na w eg ov zahtev . [e{eq j e tada o dbio d a ga pregled a b rit an ski kard io lo g zb og wegove na cio nalno st i.

T rebal o bi da dokto r A vd ej ev o svoji m nalazim a Pretresn o v e}e obav es ti {to pre, a na jkasn ije 30 da na po [e {eqevo m povra tku u pr itvor, pi{e u j u~era{wem nalogu s ud ija.

NOVOSA\ANIN BAHRIJA BULI] NA METI OBESNIH MALOLETNIKA

Pre tu kli ga is pred ku }e Iako se po sled wih ne ko li ko go di na stal no is ti ~e dra sti ~an po rast ma lo let ni~ ke de lin kven ci je i sve ve }i broj go lo bra dih na sil ni ka sprem nih da iz vr {e i naj te `a de la, ma lo to ga se ra di na pre ven ci ji i su zbi ja wu te se ovaj trend sva ko dnev no na sta vqa.

Pre ne k o l i k o da n a, na Bad we ve ~e, u Uli ci Ser vo Mi ha qa u No vom Sa du ~e tvo ri ca ma lo let ni ka su na pa l a i bru t al n o pre t u k la Ba hri ju Bu li }a (1965) sa mo zbog to ga {to je mu sli man skog po re kla. Po we go vim re ~i ma, pre ne go {to su ga na pa li, ista gru pa hu li ga na ve} du `e mu je na uli ci upu - Ba hri ja Bu li} Ba ne }i va la po grd ne re ~i i pret we, a to ga ni je bi lo po {te |e no ni we go vo dvo je de ce.

Napada~i poznati – To su mom ci iz ovog kra ja ko je policiji? uglav nom po zna jem i ko ji se oku pqa ju Po li ci ji su po zna ta ime na na pa na ne ko li ko me sta ov de u kra ju. Pre ne da ~a na Bu li }a i pro tiv wih }e se kog vre me na po ~e li su da mi do ba cu ju i naj ve ro vat ni je po ve sti od go va ra ju }i po mi wu mo je po re klo, a naj go re je {to po stu pak. Po ne zva ni~ nim in for ma su to isto ra di li i mo joj }er ki, uz re ci ja ma, je dan od ~e tvo ri ce na sil ni ~i ko je ni su ni za spo mi wa we. S ob zi ka je sin cr no gor skog `e sto kog mom rom na to da ih po zna jem, po ku {ao sam ka, ubi je nog pre de se tak go di na u No da pre ko ro di te qa skre nem pa `wu na vom Sa du. to {ta se de {a va, ali iako je je dan od ro di te qa do {ao da raz go va ra sa mnom i da mi se iz vi ni, wi ho vo mal tre ti ra we se na sta vi lo – ka `e Ba hri ja, ko ga to pre vr {i lo sva ku me ru i {to sam vi pri ja te qi i po zna ni ci u No vom Sa du deo da od raz go vo ra ne ma ni {ta, od lu zna ju kao Ba ne ta. ~io sam da odem i pri ja vim slu ~aj po Na Bad we ve ~e oko 21 ~as, on se vra - li ci ji. Ni sam pro du `io ka ku }i, ve} }ao ku }i ka da su ~e ti ri mom ka opet sam oti {ao u sta ni cu u Mi {e Di mi kre nu la da do ba cu ju i pre te. tri je vi }a i is pri ~ao po li caj cu sve – Po no vo su mi go vo ri li naj go re {ta se de {a va lo. U po li cij skoj sta ni stva ri, pso va li i pre ti li i po {to je ci su re kli da }e se po za ba vi ti ti me

~im bu du ima li slo bod nu pa tro lu i upu ti l i me da po n o v o po k u { am da re { im taj pro b lem pre k o ro d i t e q a. Kre n uo sam ku }i i dva de se tak me ta ra od ka pi je ~uo sam da ne ko tr ~i iza me n e, okre n uo sam se i vi deo jed nog od wih ka ko mi pri la zi s ke som ko ju je hteo da mi na v u ~ e pre ko gla ve. Us peo sam da se od gur nem od we ga, ali on da su pri { la i osta l a tro ji ca i po ~e li su da me uda ra ju i {u ti ra j u sve do ku } e – pri ~a on.

Na kon pet na e stak mi nu ta, na li ce me sta je sti gla po li cij ska pa tro la, a Ba hri ja je za vr {io u Ur gent nom cen tru, gde su mu kon sta to va ne po vre de gla ve, li ca i te la.

– Ne ose }am se po vre |e nim u tom na ci o nal nom smi slu jer ni ka da ni sam imao ni ka kvih pro ble ma zbog svog po re kla, ve} se ose }am ugro `e nim kao ~o vek i gra |a nin kog su na pa li hu li ga ni – ka `e Bu li}.

Po we go vim re ~i ma, slu ~aj }e si gur no za vr {i ti na su du, a u za vi sno sti od ko ra ka ko je pre du zme po li ci ja, on }e od lu ~i ti na ko ji na ~in }e te re ti ti na pa da ~e.

Ovaj slu ~aj la ko je mo gao ima ti i tra gi~ ni je po sle di ce jer je Bu li} od za do bi je nih uda ra ca za ra dio pet kop ~i na gla vi sve ga ne ko li ko cen ti me ta ra od ve li kog o`iq ka od ope ra ci je tu mo ra ko ju je imao pre ne ko li ko go di na.

N. Perkovi}

U slu~aj u da dr Av dejev ne bude na ra spola gaw u, od S ekretar ij ata se tra`i da imenuje drugog lekara iste nacionalnosti, specijalizovanog za trenutnu patologiju optu`enog, a Sekretarijat bi, tako|e, trebalo da dozvoli dr Avdejevu da, u slu~aju potrebe, zatra`i pomo} nekog drugog lekara.

Ha{ki tribunal dva puta je saop{tio da je [e{eqevo stawe stabilno i da nije `ivotno ugro`en, nasuprot tvrdwama zvani~nika SRS-a.

Predstavnica suda u Ha gu Ner ma Je la ~i} pre kju ~e je na gla si la da, „pro tiv no iz ja va ma u Be o gra du o ‘kli ni~ koj smr ti’ op tu `e nog, tre nut no ras po lo `i ve me di cin ske in for ma ci je po ka zu ju da je on u sta bil nom sta wu i da we go va bo lest ne ugro `a va we gov `i vot”.

Tri bu nal [e {e qu od je se ni 2007. su di po op tu `ni ci za zlo ~i ne nad Hr va ti ma i Mu sli ma ni ma to kom ra to va u Hr vat skoj i BiH, 1991–1993, a za vr {ne re ~i za ka za ne su za po ~e tak mar ta.

SUD U JU@NOAFRI^KOJ REPUBLICI ODLO@IO SASLU[AWE ARKANOVOG UBICE

Ga vri} tra `i po li ti~ ki azil

Sud u Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci od lo `io je za 16. ja nu ar sa slu {a we po zah te vu za pu {ta we iz za tvo ra uz ka u ci ju Do bro sa va Ga ri }a, ko ji je osu |en za ubi stvo @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na, da bi on u toj ze mqi mo gao za tra `i ti po li ti~ ki azil.

go di na za tvo ra, i od hap {e wa u Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci po na vqa da stra hu je da }e bi ti ubi jen u slu ~a ju da bu de iz ru ~en Sr bi ji.

Ga vri} je pre dva de se tak da na uhap {en u Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci po me |u na rod noj po ter ni ci ko ju je za wim ras pi sa la Sr bi ja. On je

Do bro sav Ga vri}

Me di ji u Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci pre ne li su iz ja vu Ga ri }e vog advo ka ta Xu a na Smut sa da }e u slu ~a ju do bi ja wa po li ti~ kog azi la Ga vri} mo }i da osta ne u toj afri~ koj ze mqi, pre ci zi ra ju }i da po li ti~ ki azil spre ~a va sva ko iz ru ~e we.

Advo kat je kra jem de cem bra na ja vio da }e Ga vri} pod ne ti mol bu za po li ti~ ki azil i sta tus iz be gli ce u Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci.

Do bro sav Ga vri} (38) je u Sr bi ji pra vo sna `no osu |en za ubi stvo @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na na 35

pret hod no, 14. de cem bra, bio pri ve den zbog op tu `bi za po se do va we nar ko ti ka.

Mi ni star stvo prav de Sr bi je upu ti lo je 30. de cem bra Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci zah tev za Ga vri }e vo iz ru ~e we, a pre to ga upu }en je zah tev In ter po lu za we go vo pri vre me no hap {e we.

Ga vri} i we gov po ma ga~ Mi lan \u ri ~i} uhap {e ni su 2001. go di ne, a u ok to bru 2006. osu |e ni na 30 i 35 go di na za tvo ra zbog ubi stva i ko va wa za ve re za ubi stvo Ar ka na.

E. D.

crna hronika

dnevnik SRBIJA UKIDA KRIVI^NA DELA ZLOUPOTREBE SLU@BENOG POLO@AJA

Po stup ci u to ku osta ju do za vr {et ka

– Pred log iz me na i do pu na Kri vi~ nog za ko ni ka Sr bi je (KZS) ko ji ma je pred vi |e no uki da we de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja usko ro }e bi ti upu }e ne Vla di Sr bi je na usva ja we – iz ja vio je ju ~e dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men na kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di

ko rup tiv nim kri vi~ nim de li ma. On je pre ci zi rao da }e iz me na ma Za ko ni ka bi ti pro pi san niz no vih kri vi~ nih de la sa stro gim za tvor skim ka zna ma u ci qu efi ka sne bor be pro tiv ko rup ci je.

Na crt re zo lu ci je Evrop skog par la men ta ko ja po zi va da se Sr bi ji u mar tu do de li sta tus

petak13.januar2012.

15

NAKON TRAGI^NE SMRTI BIV[EG DIREKTORA ONKOLOGIJE I PRVOOKRIVQENOG U AFERI S CITOSTATICIMA

Advo ka ti i po ro di ca sum wa ju u sa mo u bi stvo Dan na kon {to je u be o grad skom par ku Ko {ut wak pro na |en o dr vo obe {en dr Ne nad Bo ro je vi}, biv {i di rek tor In sti tu ta za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju, pr vo o kri vqe ni u „afe ri ci to sta ti ci“, za ko ga se ve ru je da je iz vr {io sa mo u bi stvo, na {ta, ka ko tvr de iz MUP-a, uka zu ju svi do sad pri ku pqe ni po da ci u is tra zi, we go va po ro di ca, po za na ni ci i bra ni o ci jo{ uvek su u {o ku i ne ve ri ci.

Ka ko „Dnev nik“ sa zna je od bra ni la ca, ju ~e je na In sti tu tu za sud sku me di ci nu oba vqe na ob duk ci ja po koj nog Bo ro je vi }a.

pri li~ no du ga ~ak put. ^ud no mi je za {to je oti {a o ~ak ta mo ako je ve} od lu ~io da to ura di.

We gov ko le ga, advo kat Stra hi wa Ka stra to vi}, ta ko |e je dan od bra ni la ca, s po me {a nim ose }a wi ma za pre pa {}e no sti i tu ge, u raz go vo ru za “Dnev nik” ka -

ko ja mi se na me }u – pri ~a advo kat Stra hi wa Ka stra to vi}.

On pod se }a na odi jum u {i roj jav no sti ko ji je pra tio ce lu afe ru.

– Bo ro je vi} je sve to do `i vqa vo kao svoj pro fe si o nal ni i li~ ni po raz. Ne ko mo je raz mi -

ra mant no, ni {ta ni je bi lo in di ka tiv no u we go vom po na {a wu, ni ka kve pa ni ke – na gla {a va Ka stra to vi}, i na po mi we da je re kao Bo ro je vi }u da }e se bo ri ti pro tiv te od lu ke i da }e se vi de ti su tra dan, a da se pret hod no ~u ju te le fo nom.

Obavqena obdukcija

Sr bi je, i na gla sio da }e po stup ci ko ji su u to ku za to kri vi~ no de lo bi ti za vr {e ni. – Rad na gru pa Mi ni star stva prav de za vr {i la je rad na iz me na ma KZS-a ko ji ma }e zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, u skla du s pre po ru ka ma Sa ve ta Evro pe, bi ti uki nu ta i za me we na no vim

kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji sta vio je pri med bu na ~lan 359 KZS-a ko ji re gu li {e zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja kao kri vi~ no de lo. Na crt re zo lu ci je su ju ~e po dr `a li ~la no vi Spoq no po li ti~ kog ko mi te ta Evrop skog par la men ta.

(Tanjug)

HAP[EWE U BEOGRADU

MUP: Spid kod `an dar ma Be o grad ska po li ci ja li {i la je slo bo de N. B. (29) iz Kra gu jev ca i T. V. (33) iz Be o gra da, po li cij ske slu `be ni ke Od re da @an dar me ri je u Be o gra du, zbog po sto ja wa osno va sum we da su iz vr {i li kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a w a i sta v qa w a u pro m et opoj nih dro ga i na pa da na slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne du `no sti, sa op {tio je ju ~e MUP. U sa op {te wu se na vo di da po sto je osno vi sum we da je 11. ja nu a ra ove go di ne u ve ~er wim sa ti ma u Uli ci pr vo bo ra ca bb, u op {ti ni Ra ko vi ca, iz vo zi la ko jim je upra vqao N. B. s me sta su vo za ~a iza {ao T. V., no se }i u

ru ci ke si cu u ko joj je bi lo 50 gra ma opoj ne dro ge spid, ko ju je pri li kom li {e wa slo bo de po ku {ao da od ba ci od se be. „Osum wi ~e ni N. B, ko ji je upra vqao vo zi lom, pri li kom po ku {a ja li {e wa slo bo de, na glom pro me nom br zi ne vo zi la po vre dio je dvo ji cu po li cij skih slu `be ni ka, ko ji ma je na Voj n o m e d i c in s koj aka d e m i j i uka za na le kar ska po mo}„, na vo di se u sa op {te wu. MUP do da je da je N. B. na kon to ga po be gao s li ca me sta, a iste ve ~e ri li {en je slo bo de u svom sta nu.

Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni nad le `nom is tra `nom su di ji.

(Tanjug)

OTKRIVENO NA PRELAZU PRE[EVO

Osam ile ga la ca u ka mi o nu s ku hiw skom so qu Ca ri ni ci na gra ni~ nom pre la zu Pre {e vo ju ~e su, u ra nim ju tar wim ~a so vi ma, spre ~i li osmo r i c u av g a n i s tan s kih dr `a v qa n a da ile g al n o pre | u gra ni cu, sa op {ti la je Upra va ca ri na. Svih osam ile gal nih emi gra na ta pre da to je gra ni~ noj po l i c i j i u da q u nad l e `nost.

Ile gal ci su ot kri ve ni pri li kom re dov nog obi la ska ter mi na la, od no sno na kon ru tin ske kon tro le ka mi o na ko ji je pre vo zio ku hiw sku so iz Gr~ ke u Ma |ar sku, ka da su ca ri ni ci

pri m e t i l i da je na vo z i l u o{te }e no ca rin sko obe le` je, {to je uka zi va lo na to da je ka mion otva ran.

Upra va ca ri na pret po sta vqa da su sle pi put ni ci is ko ri sti li tre nu tak dok je ka mion bio par ki ran i ta da u{li u vo zi lo, {to se, ka ko se na vo di u sa op {te wu, na istom pre la zu do go di lo i pre iz ve snog vre me na.

Ca ri ni ci su za pro te kla tri me se ca spre ~i li 125 oso ba da ile gal no pre |u dr `av nu gra ni cu, na vo di se u sa op {te wu.

(Tanjug)

Advo kat Vuk Tu feg xi} ju ~e je iz ja vio za „Dnev nik“ da je do bio in for ma ci je s In sti tu ta za sud sku me di ci nu o re zul ta ti ma na la za o ob duk ci ji.

– Oni su mi re kli da ne po sto je ni ka kve po vre de na we go vom te lu ko je bi uka za le na na sil nu smrt – re kao je Tu feg xi} za „Dnev nik“.

Na po mi wu }i da mu je re ~e no i da je gar de ro ba o~u va na, Tu feg xi} is ti ~e da te ~i we ni ce we mu ne ot kla wa ju sum we.

– Sve to mo `e da bu de, a ne mo ra da zna ~i. Ako ne ko `e li da vas ubi je, on }e to ura di ti na na ~in ka ko to tre ba da ura di, jo{ ako zna ka ko to da ura di… – iz ja vio je advo kat Tu feg xi}.

Advo kat Vuk Tu feg xi}, je dan od ~la no va bra ni la~ kog ti ma, ka `e da su oba ve {te ni o to me da su oba vqe ne i rad we ve za ne za

Me sto u Ko {ut wa ku gde je na |e no Bo ro je vi }e vo be `i vot no te lo

`e da je dr Bo ro je vi} “bio pod ve li kim te re tom i bri gom u ve zi s kri vi~ nim po stup ci ma ko ju su pro tiv we ga po kre nu ti, a da je dan pre tra gi~ nog do ga |a ja, kad se s wim ~uo te le fo nom, bio uz bu |en zbog od lu ke o od u zi ma wu sta na, te da li~ no mi sli da se slo mio pod svim te re ti ma i

Da~i}: Dosada{wa analiza ukazuje na suicid Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da do sa da {wa ana li za uka zu je na to da je biv {i di rek tor In sti tu ta za ra di o lo gi ju i on ko lo gi ju Ne nad Bo ro je vi}, pr vo o op tu `e ni u „afe ri ci to sta ti ci”, iz vr {io sa mo u bi stvo.

– Po li ci ja }e iz vr {i ti kri mi na li sti~ ku ob ra du ~i ta vog do ga |a ja, a ko li ko je me ni po zna to, do sa da {wa ana li za uka zu je na sa mo u bi stvo – re kao je Da ~i} no vi na ri ma a pre no si Ta njug.

Po we go vim re ~i ma, uko li ko je bi lo ne kih uce na, sva ko ko je to ~i nio, od go va ra }e.

tok si ko lo {ke ana li ze ~i ji se re zul ta ti o~e ku ju za de se tak da na.

– Ni {ta no vo u od no su na ono {to je do sa da re ~e no ne mo gu da ka `em, osim da je on u Ko {tu wa ku na |en obe {en ne kim ta ko zva nim al pi ni sti~ kim ka na pom.

Me ni ni je ja sno ni {ta. Jed no stav no, zna ju }i dr Bo ro je vi }a, ne mo gu da ve ru jem da bi on to ura dio. Ali, u sva kom slu ~a ju ve ru jem u ono {to }e ura di ti Kri mi na li sti~ ka slu `ba po li ci je i ve ru jem da }e ura di ti svoj po sao ka ko tre ba – ka `e Tu feg xi}, i do da je da tre ba sa ~e ka ti re zul ta te svih ana li za i te sto va. – Ono {to je pri li~ no ~ud no, Ne nad Bo ro je vi} ni je vo zio, a od we go vog sta na do me sta gde je na |en tre ba lo je da pre va li

onim ne vi dqi vim, ali da ima i pi ta wa i di le me”.

– Te {ko je sad re }i bi lo {ta pa met no, ali po sto ji ono ne {to – kad u jed nom tre nut ku vi di te da ste o~aj ni da ne ma te {an se.

Ta ko li ~i na od go vor no sti, to li ka ko li ~i na pro go na, hap {e wa, od u zi ma wa imo vi ne ko ja je pod blo ka dom i pod hi po te kom ban ke zbog kre di ta ko ji se pla }a re dov no, pa on da no vo hap {e we na kon {to mu je uki nut pri tvor i je dan po stu pak iz mi {qen, zbog to ga {to kao funk ci o ner ni je pri ja vio stan ko ji je pro dao pre se dam-osam go di na... Sve to za jed no go vo ri mi da iza to ga ima ne {to, da se mo `da ne ko na we ga ob ru {io. Da li je pro fe sor Bo ro je vi} ne {to znao, a ni je smeo da ka `e, sve su to pi ta wa

{qa we, li~ ni za kqu ~ak je da je po klek nuo pod svim tim te re ti ma – iz ono ga {to je vi dqi vo u we go voj sud bi ni i ono ga {to je mo gu }e iza sve ga to ga. Naj zad, de {a va se da od u zi ma ju ~o ve ku stan ko ji je le gal no ku pio pre ko

Su tra dan je usle di la tra gi~ na vest.

Me |u tim, advo kat Zo ran Ja ko vqe vi}, ta ko |e je dan od bra ni la ca, is ti ~e iste sum we i ne ve ri cu kao wi hov ko le ga Vuk Tu feg xi}. On ka `e da pri li kom

Obustavqen sudski postupak za stan Pro tiv biv {eg di rek to ra In sti tu ta za ra di o lo gi ju i on ko lo gi ju Ne na da Bo ro je vi }a, pr vo o op tu `e nog u „afe ri ci to sta ti ci”, ko ji je pro na |en mr tav, bi }e ob u sta vqen sud ski po stu pak u ko jem mu je ne dav no bio pri vre me no od u zet stan.

To je Ta nju gu re kla port pa rol ka Spe ci jal nog su da Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, pod se }a ju }i na to da je ne dav nom od lu kom tog su da u Be o gra du Bo ro je vi }u pri vre me no bio od u zet je dan stan u cen tru Be o gra da.

– Re {e we o pri vre me nom od u zi ma wu sta na Bo ro je vi }u u Pop Lu ki noj uli ci do ne to je pre de se tak da na – pre ci zi ra la je su di ja Ko va ~e vi}-To mi}.

Ona je uka za la da }e zbog Bo ro je vi }e ve smr ti bi ti ob u sta vqen sud ski po stu pak ko ji je u fa zi su |e wa.

– Kri vi~ ni po stu pak }e re {e wem su da bi ti ob u sta vqen sa mo u od no su na Bo ro je vi }a, dok }e se u od no su na osta le op tu `e ne na sta vi ti ta mo gde je pre ki nut na po sled wem pre tre su – na po me nu la je ona.

U Spe ci jal nom su du Bo ro je vi }u se su di lo zbog op tu `bi da je u vi {e na vra ta na pla tio 11,2 mi li o na di na ra. ban ke s ogorm nim kre di tom i ve li kim anu i te ti ma, dok je de po zit za taj kre dit do bio pro da jom sta na zbog ko jeg su ga u me |u vre me nu hap si li, a da uop {te ni su pro ve ri li da je taj stan pro dat pre se dam-osam go di na, a kre dit od 200.000 evra sto ji – na vo di advo kat Ka stra to vi}.

Do da je da je s dr Bo je vi }em raz go va rao te le fo nom „i u po ne de qak i u uto rak i da je on bio uz bu |en zbog od u zi ma we sta na i da je in si sti rao na to me da se vi de“.

– Vi deo sam da mu je to te {ko pa lo, ali ni je bi lo ni {ta ala -

po sled weg su sre ta, ka da su on i dr Bo ro je vi} raz go va ra li o od u zi ma wu sta na, on ni je bio uzru jan.

– Pot pu no smi re no je sa mnom raz go va rao o to me. Ni je po ka zi vao bi lo ka kvu uz ne mi re nost, ni ka kav o~aj. Re kao sam mu da }e mo se bo ri ti u sud skom po stup ku za za ko ni tost kao i do sad. Bio je pot pu no smi ren. Po zna jem do bro dr Bo ro je vi }a. Da kle, sma tram da se ni je ubio – iz ja vio je ju ~e advo kat Zo ran Ja ko vqe vi}.

J. J.

POLICIJA RASVETLILA RAZBIJAWE JEVREJSKOG PANOA U ZREWANINU

In ci dent bez ver ske mr `we

Ka bi net gra do na ~el ni ka Zre wa ni na Mi le te Mi haj lo va sa op {tio je ju ~e da je zre wa nin ska po li ci ja pro na {la po ~i ni o ce in ci den ta ko ji se do go dio u no }i iz me |u 4. i 5. ja nu a ra, ka da je raz bi jen sta kle ni pa no sa sli kom si na go ge i dru gim sli ka ma iz pro {lo sti je vrej ske za jed ni ce, sme {ten pred ula znim vra ti ma u pro sto ri je Je vrej ske op {ti ne u Zre wa ni nu, na @it nom tr gu. Po li cij ska upra va je, ka ko se na vo di u sa op {te wu, po tvr di la je da je re~ o is pa du gru pe li ca ko ji je po sle di ca wi ho ve pre pir ke i da se ni ka ko ne mo `e go vo ri ti o in ci den tu ko ji je in spi ri san ver skim ili et ni~ kim mo ti vi ma.

– In ci dent, ko ji se, sti ca jem okol no sti, do go dio u bli zi ni Je vrej ske op {ti ne, sva ka ko je za osu du, ali mo ram da na gla sim da sam iz u zet no za do vo qan {to je efi ka sna po li cij ska is tra ga utvr di la da, ipak, ni je re~ o na pa du ko ji se mo `e do ve sti u ve zu s ver skim ili et ni~ kim mo ti vi ma. To kom pro {le go di ne bi lo je ne ko li ko ne do pu sti vih is pa da pre ma pri pad ni ci ma dru gih et ni~ kih gru pa u na {em gra du i ne sme se do zvo li ti da ta kva prak sa za `i vi – is ta kao je ju ~e zre wa nin ski gra do na ~el nik Mi le ta Mi haj lov, i na gla sio da }e o re zul ta ti ma is tra ge bi ti oba ve {te na i Kan ce la ri ja om bud sma na u gra du na Be ge ju.

O pro {lo ne deq nom in ci den tu jav nost je oba ve stio za me nik za {tit ni ka gra |a na za du `en za pra va na ci o nal nih ma wi na Tra jan Pan ka ri }an ko ji je po zvao da se is tra `i da li su mo ti vi ovog na pa da et ni~ ke pri ro de, “na ro ~i to u sve tlu ~i we ni ce da je to kom 2011. go di ne, na te ri to ri ji gra da Zre wa ni na, bi lo vi {e pret wi ubi stvom i pro te ri va wem pri pad ni ka na ci o nal nih ma wi na”.

Ogla si la se ta da i Grad ska or ga ni za ci ja Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne ko ja je iz ra zi la za bri nu tost zbog ova kvih do ga |a ja „ko ji ma se {a qe lo {a po ru ka svim na ci o nal nim za jed ni ca ma u Zre wa ni nu“. @. B.

SPORT

petak13.januar2012.

dnevnik

c m y

16

EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[A U SRBIJI (15–29. JANUAR)

Hala Pionir (Beograd) kapacitet: 8.150, izgra|ena: 1973.

15. januara

15. januara Poqska - Srbija Danska - Slova~ka

(18.15) (20.15)

17. januara Slova~ka - Poqska Srbija - Danska

Nema~ka - [vedska ^e{ka - Makedonija

(18.15) (20.15)

Hala Milenijum (Vr{ac) kapacitet: 4.058, izgra|ena: 2004.

16. januara

16. januara (18.15) (20.15)

Norve{ka - Slovenija (18.10) Hrvatska - Island (20.10)

18. januara

18. januara Rusija - Francuska [panija - Ma|arska

Makedonija - Nema~ka (18.15) ^e{ka - [vedska (20.15)

19. januara (18.15) (20.15)

Hala Spens (Novi Sad) kapacitet: 8.000, izgra|ena: 1981.

Francuska - [panija Ma|arska - Rusija

Nema~ka - ^e{ka (17.20) [vedska - Makedonija (19.30)

17. januara (18.15) (20.15)

19. januara Poqska - Danska Srbija - Slova~ka

Hala ^air (Ni{) kapacitet: 4.000, izgra|ena: 1974.

(18.15) (20.15)

Slovenija - Hrvatska Island - Norve{ka

(18.10) (20.10)

20. januara

20. januara

[panija - Rusija (18.15) Francuska - Ma|arska (20.15)

Island - Slovenija (18.10) Hrvatska - Norve{ka (20.10)

Polufinala i me~evi za plasman (Beograd)

GLAVNA RUNDA Grupa 1 (Beograd)

Grupa 2 (Novi Sad)

21. januara 3A-2B (16.15) 2A-3B (18.15) 1A-1B (20.15)

22. januara 3C-2D (16.10) 2C-3D (18.10) 1C-1D (20.10)

23. januara 3A-1B (16.15) 1A-3B (18.15) 2A-2B (20.15)

24. januara 3C-1D (16.10) 1C-3D (18.10) 2C-2D (20.10)

25. januara 1A-2B (16.15) 2A-1B (18.15) 3A-3B (20.15)

25. januara 1C-2D (16.10) 2C-1D (18.10) 3C-3D (20.10)

27. januara me~evi za plasman 7/8. ili 9/10. mesto 4/5. Grupa 1 - 4/5. Grupa 2 (12.45) me~ za 5 mesto 3. Grupa 1 - 3. Grupa 2 (15.15) polufinala 1. Grupa 1 - 2. Grupa 2 (17.45) 2. Grupa 1 - 1. Grupa 2 (20.15) Me~evi za medaqe

Beogradska arena kapacitet: 20.000 izgra|ena: 2007.

29. januara me~ za 3. mesto (14.30) finale (17)

SPORT

c m y

dnevnik

petak13.januar2012.

17

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R ) SRPSKA REPREZENTACIJA POLA@E VELIKI ISPIT

12. Darko Stani} po zi ci ja: gol man da tum ro |e wa: 8.10.1978. klub: Me ta lurg

1. Dragan Marjanac po zi ci ja: gol man da tum ro |e wa: 26.2.1985. klub: BSV Bern Mu ri

Me da qa bri {e sve pret hod ne pro ma {a je ro {lo je vi {e od de set go di na od ka da su ru ko me ta {i sa tla Re pu bli ke Sr bi je, ta da u sa sta vu re pre zen ta ci je SR Ju go sla vi je, osvo ji li me da qu na ne kom ve li kom sku pu se ni or skih re pre zen ta ci ja. U me |u vre me nu po tro {i li smo niz se lek to ra, po put Zo ra na Tu te @iv ko vi }a i Bra ni sla va Po kraj ca, vra }a li ih na kor mi lo, pa ih se po no vo od ri ca li, a dru ge, po put po koj nog Zo ra na Kur te {a, pre ra no ba ca li u va tru.

Pre ta~ no se dam go di na na sce nu je stu pi la ge ne ra ci ja sjaj nih mla dih ru ko me ta {a, ro |e nih u raz ma ku od sa mo tri le ta,

P

po sta li evrop ski {am pi o ni u kon ku ren ci ji ju ni o ra, su tu svo ju tro fej nu ge ne ra ci ju sta vi li u slu `bu raz vo ja ru ko me ta, s dru ge stra ne, mak si mal no joj se po sve }u ju }i, zbog ~e ga su da nas tu gde je su, a Sr bi ja je na po sled wim ve li kim tak mi ~e wi ma bi la to pov ska hra na za ve }i nu ri va la.

Ni je nam se ru ko met na or ga ni za ci ja pro sla vi la u po sled woj de ce ni ji, bar ka da je u pi ta wu stva ra we ja ke re pre zen ta ci je, i u mu {koj i u `en skoj kon ku ren ci ji. Pre vi {e su se qu di iz vr ha srp skog ru ko me ta ba vi li klu ba {tvom, isu vi {e su se is cr pqi va li u su ko bi ma i po le -

evrop skih klu bo va, ali u sfe ri re pre zen ta tiv nog ru ko me ta jed no stav no ni su na la zi li plod no tlo. U vre me ka da se broj ne dr `a ve, zbog eko nom ske kri ze, od ri ~u or ga ni za ci je ve li kih tak mi ~e wa ipak smo do bi li {an su da bu de mo do ma }i ni Evrop skom pr ven stvu za ru ko me ta {e, ti me, mo `da, hva ta ju }i po sled wi voz u ko ji bi se mo gli ukr ca ti su prer ta len to va ni mla di }i, `eq ni tro fe ja u dre su re pre zen ta ci je Sr bi je. ^i we ni ca je da ima mo ve li ki broj igra ~a ko ji mo gu rav no prav no da se no se sa naj ve }im zve zda ma svet skog ru ko me ta, ali sa mo ka da je u pi ta wu in di vi du -

Hr vat ska, Poq ska, [pa ni ja, Dan ska, Nor ve {ka, pa i ma li Island, iz ra sli su u ru ko met ne ve le si le, ko je, pre sve ga, od li ku je ja ka tim ska igra u pra vom smi slu te re ~i. Na na {oj stra ni je jak in di vi du al ni kva li tet i do ma }in stvo, ko je pod ra zu me va sna `nu po dr {ku sa tri bi na, jer pu bli ka je u spor tu po ne pi sa nom pra vi lu igra~ vi {e. Re pre zen ta ci je pro fi la na {e naj bo qe se lek ci je, po pra vi lu, ko na~ ni pla sman ve zu ju za pr vu utak mi cu, a Sr bi ja na star tu Evrop skog pr ven stva za pro tiv ni ka ima iz u zet no ja ki sa stav Poq ske. Sto ga sve sna ge i unu tra {we re sur se mo ra da sta vi u

25. Dalibor ^utura po zi ci ja: sred wi bek da tum ro |e wa: 14.6.1975. klub: Real Ade mar Leon

26. Ivan Stankovi} po zi ci ja: de sni bek da tum ro |e wa: 27.4.1982. klub: Kre tej

16. Strahiwa Mili} po zi ci ja: gol man da tum ro |e wa: 20.12.1990. klub: Par ti zan

6. Marko Vujin po zi ci ja: de sni bek da tum ro |e wa: 7.12.1984. klub: Ve sprem

7. Ivan Nik~evi} po zi ci ja: le vo kri lo da tum ro |e wa: 11.2.1981. klub: Va qa do lid

32. Luka Mitrovi} po zi ci ja: sred wi bek da tum ro |e wa: 17.5.1985. klub: Me ta lo pla sti ka

15. Dobrivoje Markovi} po zi ci ja: le vo kri lo da tum ro |e wa: 22.4.1986. klub: Var dar

18. Rasto Stojkovi} po zi ci ja: pi vot da tum ro |e wa: 12.7.1981. klub: Vi ve Ki el ce

od 1984. do 1987. go di ne. Bi li su ne pri ko sno ve ni u Evro pi, u ka det skom i ju ni or skom uz ra stu, pa smo, s pra vom, o~e ki va li da }e ta kvi bi ti i ka da po ne su dres se ni or ske re pre zen ta ci je, ko ja sa da na stu pa pod le pim ime nom – Sr bi ja. Go to vo ce la ta ge ne ra ci ja ru ko me ta {a ro |e na je na tlu Sr bi je, te se, ra zum nom po li ti kom u vr hu ru ko met ne or ga ni za ci je, ve o ma la ko mo gao sa sta vi ti sna `an se ni or ski re pre zen ta tiv ni tim od tih i ne ko li ko go di na sta ri jih igra ~a, ko ji su, 1998. go di ne u Austri ji, osvo ji li ti tu lu vi ce {am pi o na Evro pe u kon ku ren ci ji ju ni o ra.

Ta kav epi log, na `a lost, ni je usle dio. A tre ba lo je. Pri me ra ra di, Dan ci, ko ji su 1998. go di ne

mi ka ma sa se lek to ri ma mu {ke na ci o nal ne re pre zen ta ci je, pa jed no stva no ni su sti gli od pe ri fer nih stva ri da raz vi ju va qan si stem ra da iz ko jeg bi sta sa le ja ke re pre zen ta ci je u se ni or skom uz ra stu.

Te o ri ja „bit no je da se pla si ra mo na pr ven stvo„ po sta la je prak sa i od stup ni ca u me to di ra da naj od go vor ni jih ru ko met nih funk ci o ne ra, ko ji su, na taj na ~in, naj pre pot ce wi va li sop stve ne ru ko met ne re sur se i ka pa ci te te, a po tom srp ski ru ko met uvo di li u pro sek. Broj ni mla di ru ko me ta {i, pre vas hod no stvo re ni u vr hun skim ru ko met nim {ko la ma, po put Ju go vi }e ve i Sin te lo no ve, u me |u vre me nu su po ne li dres ve o ma ja kih

al ni kva li tet. U pret hod noj de ce ni ji ni smo kre i ra li si stem ra da, ni smo stvo ri li mo del re pre zen ta ci je u ko joj }e se in di vi du al ni kva li tet pre to ~i ti u ko lek tiv, ka kva je ne ka da bi la re pre zen ta ci ja Ju go sla vi je u vre me we nih naj ve }ih uspe ha.

Is pa da, ta ko, da bi na pr ste jed ne ru ke mo gli da na bro ji mo igra ~i na ko je se lek tor Ve se lin Vu ko vi} mo `e da ra ~u na u fa zi od bra ne, s dru ge stra ne, ubo ji ti strel ci de lu ju na te re nu pre vas hod no kao ja ki in di vi du al ci.

Vi {e je da nas re pre zen ta tiv nih se lek ci ja na ko je }e do bar po zna va lac svet skog ru ko me ta upre ti pr stom kao u fa vo ri ta pre ne go po ka `e na iza bra ni ke Ve se li na Vu ko vi }a. Fran cu ska, Vladica Spasojevi} po zi ci ja: {ef de le ga ci je da tum ro |e wa: 22.7.1964.

11. Alem Toski} po zi ci ja: pi vot da tum ro |e wa: 12.2.1982. klub: Ce qe

Veselin Vukovi} po zi ci ja: se lek tor da tum ro |e wa: 19.12.1958.

Vladan Jordovi} po zi ci ja: tre ner da tum ro |e wa: 13.5.1969.

22. Bojan Beqanski po zi ci ja: pi vot da tum ro |e wa: 22.6.1986. klub: Kri jens

17. Rajko Prodanovi} po zi ci ja: de sno kri lo da tum ro |e wa: 24.4.1986. klub: PIK Se ged

21. Milo{ Kostadinovi} po zi ci ja: de sno kri lo da tum ro |e wa: 2.12.1988. klub: Par ti zan

dr Milan Babi} po zi ci ja: le kar da tum ro |e wa: 2.11.1956.

13. Momir Ili} po zi ci ja: le vi bek da tum ro |e wa: 22.12.1981. klub: Kil

funk ci ju po be de u tom me ~u, jer }e on umno go me opre de li ti da qu sud bi nu na {eg na ci o nal nog ti ma u na stav ku tak mi ~e wa.

Mno go to ga tre ba da se slo `i da bi Sr bi ja na ovom {am pi o na tu bqe snu la do zve zda nih vi si na. Na ci ja o~e ku je me da qu i pla sman na Olim pij ske igre, na ko ji ma ni smo u~e stvo va li jo{ od Sid ne ja 2000. Ono na {e „va `no je u~e stvo va ti„ na pr ven stvu ko je se od vi ja na tlu Sr bi je vi {e ne pi je vo du. Srp ski re pre zen ta tiv ci ovo ga pu ta ne ma ju dru gog pu ta do iz ga ra wa za sva ku lop tu, sva ki pe daq te re na, ne bi li na dok na di li sve mi nu le, pro ma {e ne go di ne i tak mi ~e wa.

Jovo Gali}

31. Petar Nenadi} po zi ci ja: sred wi bek da tum ro |e wa: 28.6.1986. klub: Hol ste bro

9. Nikola Manojlovi} po zi ci ja: sred wi bek da tum ro |e wa: 1.12.1981. klub: Go re we

Vladimir Radulovi} po zi ci ja: fi zi o te ra pe ut da tum ro |e wa: 3.15.1968.

Predrag Jovi~i} po zi ci ja: fi zi o te ra pe ut da tum ro |e wa: 22.4.1986.

5. @arko [e{um po zi ci ja: le vi bek da tum ro |e wa: 16.6.1986. klub: Rajn Ne ker Le ven

20. Momir Rni} po zi ci ja: le vi bek da tum ro |e wa: 1.11.1987. klub: Ge pin gen

23. Nenad Vu~kovi} po zi ci ja: le vi bek da tum ro |e wa: 23.8.1980. klub: Mel sun gen

18

sport

petak13.januar2012.

REPREZENTACIJA ZAVR[ILA PRIPREME ZA EVROPSKO PRVENSTVO

Del fi ni sprem ni za Aj ndho ven

Va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je za u- ze la je dru go me sto na ve o ma ja kom Sa ma ri dis ku pu, odr `a nom na gr~ kom ostr vu Hi os sa dve po be de i jed -

pr ven stvo, ko je u po ne de qak po ~i we u ho land skom gra du Aj ndho ve nu. Se lek tor De jan Udo vi ~i} je na pri pre ma ma ko je su po ~e le u de cem bru imao na ras po la ga wu 18 igra ~a, a na Hi os je

Slobodan Soro

nim po ra zom. Na star tu tur ni ra del fi ni su iz gu bi li od [pa na ca 10:11, a on da ve za li dve po be de nad Cr no gor ci ma (7:6) i Gr ci ma (8:3). Pr vo me sto pri pa lo je Cr no gor ci ma ko ji su u po sled wem ko lu sa vla da li [pan ce (10:6). [pan ci su tre }i, a Gr ci ~e tvr ti.

Bi la je ovo po sled wa pro ve ra, ka ko na {e, ta ko i osta lih re pre zen ta ci ja pred Evrop sko

od veo 16, ka ko bi pro ve rio jo{ ne ke igra ~e, dok }e u Aj ndho ven pu to va ti 13 del fi na. Pre Hi o sa sa spi ska su ot pa li Avra mo vi} i Ubo vi}, a sa da jo{ tro ji ca igra ~a. Na Sa ma ri dis ku pu su igra li: Slo bo dan So ro, Goj ko Pi je tlo vi}, Bra ni slav Mi tro vi}, @iv ko Go ci}, Va wa Udo vi ~i}, Mi lo{ ]uk, Du {ko Pi je tlo vi}, Slo bo dan Ni ki}, Mi lan Alek si}, Ni ko la Ra |en,

Fi lip Fi li po vi}, An dri ja Pr la i no vi}, Ste fan Mi tro vi}, Alek sa [a po wi}, Lu ka [a po wi} i Du {an Man di}.

Ka ko je Udo vi ~i} ra ni je re kao re zul tat na Hi o su ni je bio u pr vom pla nu ve} pro ve ra for me pred Evrop sko pr ven stvo, ko je je u slu `bi naj va `ni jeg tak mi ~e wa ove go di ne, a to su Olim pij ske igre u Lon do nu.

- Pred sto je }e Evrop sko pr ven stvo ni je kva li fi ka ci o no, ali si gur no je da }e mo da ti svoj mak si mum. Na {a du `nost pre ma pret hod nim i oba ve za pre ma bu du }im ge ne ra ci ja ma je da ci qa mo naj vi {i pla sman. Po {to vre me na za pri pre me ne ma pu no i one i Evrop sko pr ven stvo bi }e u slu `bi Iga ra u Lon do nu re kao je na po ~et ku pri pre ma Udo vi ~i}.

Ovim tur ni rom za vr {e ne su pri pre me na {e re pre zen ta ci je, da nas }e se se u pro sto ri ja ma Va ter po lo sa ve za Sr bi je u Be o- gra du (10.30) odr `a ti kon fe ren ci ja za me di je, a su tra uju tru }e del fi ni ot pu to va ti u Aj ndho ven.

Sa [pan ci ma sa ko ji ma smo od i gra li pr vi duel na Hi o su otvo ri }e mo i Evrop sko pr ven stvo u po ne de qak od 17.30 ~a so va. Sr bi ja je u B gru pi jo{ i sa Cr nom Go rom, Ne ma~ kom, Hr vat skom i Ru mu ni jom. U A gru pi su Ma ke do ni ja, Gr~ ka, Ma |ar ska, Ita li ja, Ho lan di ja i Tur ska.

G. M. NBA LIGA

DAKAR RELI

Kli per si bo qi od Ma ja mi ja

Ro ma i Ba re da po bed ni ci 10. eta pe [pan ski auto mo bi li sta \oan Ro ma po be dio je u 10. eta pi tra di ci o nal nog Re li ja Da kar, vo `e noj od Iki kea do Aru ke u ^i leu.

Ro ma je 377 ki lo me ta ra spe ci ja la pre ve zao za 3:59,37 ~a so va, 21 se kun du br `e od vo de }eg u ge ne ral nom pla sma nu, Fran cu za Ste fa na Pe ter han se la.

Tre } e p la s i r a n i Fran c uz @i ni jel de Vi li je za o stao je 7,44 mi nu ta iza po bed ni ka. Za hva qu ju }i po be di Ro ma se pro bio na dru go me sto u ge ne ral nom pla sma nu sa 19,05 mi nu ta

sla bi jim vre me nom od Pe ter han se la. U kon ku ren ci ji mo to ci kli sta tri jum fo vao je ta ko |e [pa nac, Huan Ba re da, ko ji je po sti gao re zul tat od 4:18,43 ~a so va. Dru go me sto za u zeo je ak tu el ni {am pion, we gov ze mqak Mark Ko ma, sa 1,32 mi nu ta za o stat ka, dok je tre }e pla si ra ni Fran cuz Si ril De spre, vo de }i u ge ne ral nom pla sma nu.

De spre u ge ne ral nom pla sma nu ima 21 se kun du pred no sti nad Ko mom.

Re li Da kar pre la zi na te ri to ri ju Pe rua, a eta pa se vo zi od Aru ke do Are ki pe.

Ko {ar ka {i LA Kli per sa na ne li su po raz Ma ja mi ju, 95:89. Naj bo qi u po bed ni~ kom ti mu bio je Kris Pol sa 27 po e na i 11 asi sten ci ja, dok su Ba tler i Gri fin ima li po 20 ko {e va.

Re zul ta ti: In di ja na - Atlan ta 96:84, To ron to - Sa kra men to 91:98 Wu jork - Fi la del fi ja 85:79, Bo ston - Da las 85:90, Wu Or le ans Okla ho ma 85:95, ^i ka go - Va {ing ton 78:64, San An to nio - Hju ston 101:95pp, Den ver - Wu Xer si 123:115, Ju ta - LA Lej kers 87:90pp, Por tland - Or lan do 104:107 LA Kli pers - Ma ja mi 95:89pp.

CRVEN^ANI VREDNO TRENIRAJU

Svi adu ti za op sta nak Pri pre me ru ko me ta {a Cr ven ke za pro le} ni deo pr ven stva u Su per li gi iz da na u da na sve vi {e ula ze u o{tri ji ri tam i na go ve {ta va ju da }e eki pa sprem ni je ne go ika da u}i u bor bu za bo do ve. Tre ner Sve to zar Jo vo vi} ne pro pu {ta ni jed nu pri li ku da od igra ~a zah te va mak si mal nu an ga `o va nost i ozbiq nost u ra du, da po je di na~ ne ve `be i tak ti~ ke va ri jan te po na vqa i po ne ko li ko pu ta ili da even tu al ni iz o sta nak sa tre nin ga sa mo za iz u zet ne raz lo ge bu de oprav dan. Upra vo ovu we go vu prin ci pi jel nost pr vi je is ku sio le to {wa akvi zi ci ja sred wi bek To mi} ko ji je iz Be o gra da sa mo tri pu ta ne deq no do la zio na tre nin ge.

- Uz sve uva `a va we we go vih kva li te ta i na {ih po tre ba, jed no stav no ni sam pri hva tio da ta ko bu de i da qe, a sve zbog ho mo ge ni jeg sa sta va eki pe pa on vi {e ni je sa na ma ob ja {wa va Jo vo vi} i iz ra `a va na du da }e ga ne ko od mla |ih iz ov da {we sre di ne uspe {no za me ni ti.

Ka da su u pi ta wu osta la me sta u po sta vi, tu je ma we vi {e sve po zna to. Ne iz ve snost je do ne kle bi la na po zi ci ji de snog be ka, s ob zi rom da je is ku sni Go ran \u ro vi} na ja vqi vao da }e na kon je se weg de la po no vo po ku {a ti da ode u ne ki ino stra ni klub. Ka ko sa da iz gle da, on }e i da qe bi ti na ras po la ga wu tre ne ru Jo vo vi }u, a to je za i sta ve li ki pod strek u bor bi za op sta nak ko ja o~e ku je Cr ven ~a ne. Po ten ci jal ni re pre zen ta ti vac Jo `ef Hol pert, ne sum wi vo naj bo qi igra~ Cr ven ke je

pod `e qom da pro me ni sre di nu, ali mu se ona neo stva ru je iako ga klub u to me ne spre ~a va, pa je re klo bi se ni na ne bu ni na ze mqi. U ta kvim okol no sti ma ni je ~u do {to je we gov u~i nak bio znat no ma wi od mo gu }eg.

- Ovo je za i sta te {ko pi ta we.

Zbog svih tih di le ma on je pro pu stio le to {we za jed ni~ ke pri pre me, ali kad od od la ska ni je bi lo ni {ta pri kqu ~io se eki pi i od -

Svetozar Jovovi}

mah uvr {ten u sa stav. Na rav no pri ozbiq nom ra du ova ko ne {to ne bi bi lo mo gu }e, ali ja sam za te kao ta kvu si tu a ci ju i ni sam imao mno go iz bo ra - vi |e we je cr ve na~ kog stra te ga.

S ob zi rom da je sa da ve} sa svim iz ve sno da do le ta, ka da mu is ti ~e Ugo vor, ne }e me wa ti sre di nu, i da je to kom ovih pri pre ma je dan od naj za pa `e ni jih, si gur no je da }e we gov do pri nos bi ti pre su dan za na su {nu bor bu ko ja pred sto ji. Po se ban ak ce nat u ovom de lu pri pre -

ma sta vqen je i na rad sa gol ma ni ma i ono me {to se od wih o~e ku je u pro le} nom de lu pr ven stva. Na i me, je din stve no je mi {qe we da su oni po sta ti sti ci bi li je se nac naj ne u spe {ni ji deo ti ma i da su uve li ko ku mo va li pre zi mqa va wu na sa mom dnu ta be le. Re~ je o Mla de nu Mje ri ma~ ki i Jo vi ci Vi ta su. Pr vi je u pro te kle dve se zo ne bio je dan od naj ko ri sni jih igra ~a Cr ven ke sa pro se kom od 15 i vi {e uspe {nih od bra na po utak mi ci i ne ko li ko sed me ra ca, ali {to na `a lost we go vi sa i gra ~i u do voq noj me ri ni su is ko ri sti li. Dru gi je, na kon po vrat ka iz Su bo ti ce, gde je ta ko |e ve o ma uspe {no bra nio po no vo stao na gol ma ti~ nog klu ba i ve ro va lo se da }e ovaj par sa ve li kim uspe hom po ne ti ve }i deo te re ta. Ni je bi lo ta ko, sva ka ko je je dan od raz lo ga i ne do vo qan rad sa wi ma. U ovom tre nut ku sa da je znat no dru ga ~i je. Ne ka da {wi du go go di {wi gol man Cr ven ke i ju ni or ski re pre zen ta ti vac Jo van Mje ri ma~ ka je za du `en za rad sa wi ma. Je se nas, zbog ra da u kam pa wi pre ra de {e }er ne re pe, ni je bio u mo gu} no sti da se re dov no i ozbiq ni je po sve ti ovom po slu.

- Si gur no je da }e za na sta vak pr ven stva bi ti mno go sprem ni ji jer ra de ve o ma kva li tet ne, te {ke i sa dr `aj ne ve `be ali bez ima lo po go vo ra i za pa `e se iz u zet na me |u sob na po dr {ka i `e qa da wi ho vim u~in kom do pri ne su za jed ni~ kom uspe hu - ka `e Jo van Mje ri ma~ ka, ina ~e Mla de nov otac.

T. Jovovi}

dnevnik U HUMSKOJ NEMA MIRA

Avram Grant tre ner Par ti za na?

Iz Hum ske sva kog da na sti `u no ve ve sti. Iako ni je pro ve re n a in f or m a c i j a, me di ji tvr de da su da ni Alek san dra Sta no je vi }a na klu pi Par ti za na od bro ja n i. Iako jo{ uvek ni je sme wen sa me s ta {e f a stru ke Be o gra |a na iz ve sno je da on ne }e bi ti taj ko ji }e iz vr {i ti pr v u pro z iv k u igra ~a u ovoj go di n i. Vr l o la k o to bi ume sto we ga 16. ja nu a ra mo gao da u~i n i Avram Grant, biv {i tre ner ^el zi ja. Na vod no, pr vi ~o vek cr no - be lih Dra gan \u ri} u za vr {nim je pre go vo ri m a sa izra e l Avram Grant skim stru~ wa kom.

Vol kov osta je Fud bal ski klub Par ti zan od bio je po nu du fran cu skog Sent Etje na o pro da ji le vog be ka Vla di mi ra Vol ko va.

Fran cu ski tim je bio spre man da pla ti 900.000 evra za ovog igra ~a, ko ji je pro {log le ta sti gao u Hum sku iz mol dav skog [e ri fa.

Me |u tim, upra va cr no-be lih ni je `e le la da se od rek ne igra ~a ko ji je bio je dan od naj stan dard ni jih u fe no me nal noj je se ni na do ma }im te re ni ma.

Iz gle da da su su ko bi na re la c i j i sport s ki sek t or uprav ni od bor na sta vqe ni i po sle po vrat ka Sta no je vi }a s od mo ra, pa je \u ri} tra `io re { e w e za po z i c i j u {e f a

U tom slu ~a ju Alek san dar Sta no j e v i} bio bi sme w en, bez obe {te }e wa jer je, na vod no, u klub, po sle sme ne Mla de na Kr sta ji }a po slao faks sa svo jom ostav kom. Avram Grant ro |en

stru~ nog {ta ba. I na {ao ga u Gran tu. Do izra el skog stru~ wa ka cr no-be li su do {li pre ko wi ma vr lo bli skog me na xe ra Fa qi ja Ra ma da ni ja i jed ne agen ci je u Lon do nu. Grant je bez po sla ve} go di nu da na i sto ga je do stu pan Be o gra |a ni ma.

Po sled wi an ga `man bio mu je u Vest He mu, sa ko jim ni je us peo sa ~u va sta tus u Pre mi jer li gi. Na vod no, Grant je spre man da za go di {wu pla tu od 900 hi qa da evra plus 400 hi qa da evra, u slu ~a ju pla sma na u Li gu {am pi o na po sta ne tre ner Par ti za na. Do go vor je na po mo lu.

je u Pe tah Ti kvi 1955. go di ne.

Pet go di na bio je tre ner u ta mo {wem Ha po e lu, da bi na red ne ~e ti ri pro veo u Ma ka bi ju iz Tel Avi va. Pre po zi ci je se lek to ra Izra e la (2002- 2006) u toj ze mqi vo dio je jo{ Ma ka bi Ha i fu.

Go di nu da na pro veo je kao sport ski di rek tor ^el zi ja, a 2007. po sta je i tre ner pla va ca sa ko ji ma je sti gao do fi na la Li g e {am p i o n a. (^el z i je u fi na lu iz gu bio od Man ~e ster ju naj te da na kon iz vo |e wa pe na la) pe na la. Po tom je po se zo nu vo dio Por tsmut i Vest Hem. I. Lazarevi}

VOJVODINA IZ TOVARI[EVA KORA^A KA NOVOSADSKOJ PODRU^NOJ LIGI

Ba ra` u ye pu, a ni pr vo me sto ni je da le ko Od ka ko su 2001. go di ne od u sta li od ba ra `a za op sta nak u Srp skoj li gi Voj vo di na fud bal ski klub Voj vo di na iz To va ri {e va tek pro {le go di ne je po ~eo da se bu di. Su no vrat klu ba za vr {io se u naj ni `em ran gu u Dru gom raz re du MOL Ba~ ka Pa lan ka gde je je se nas osvo ji la dru go me sto ko je vo di u ba ra` za po pu nu No vo sad ske pod ru~ ne li ge. Na je da na est utak mi ca za be le `i la je Voj vo di na se dam po be da i ~e ti ri ne re {e ne utak mi ce, osvo ji la 25 bo do va i za o sta je za vo de }om Tvr |a vom iz Ba ~a tri bo da. Ove dve eki pe su za sa da i naj o zbiq ni ji kan di da ti za vi {i rang. Pr vak ide di rekt no, a dru go pla si ra nom ti mu pred sto ji ba ra` za vi {i rang.

- Ima mo mla du eki pu, mno gi ka `u po fud bal skom zna wu i

naj bo qu. Ali smo na `a lost ~e ti ri utak mi ce ne re {e no, po dve kod ku }e i u go sti ma. Raz log je ba{ ta mla dost, ni smo us pe li da sa ~u va mo pred nost i on da ka da smo bi li na do mak po be de - ka `e tre ner eki pe Slo bo dan Vu ko jev.

Na pro le }e pred sto ji bor ba za pr vo me sto ili o~u va we dru gog ko ji vo di u ba ra`.

- Po ku {a }e mo da pre stig ne mo kom {i je iz Ba ~a ko ji su us pe li je se nas da odu ne po ra `e ni iz To va ri {e va. Ako im vra ti mo bar istom me rom, bi }e do bro. Tre }e pla si ra na Bu du} nost iz Glo `a na nam sti `e na no ge u To va ri {e vo, je se nas smo bi li bo qi od wih u go sti ma, on da }e mo osi gu ra ti bar dru go me sto. Osta li ti mo vi ne ma ju {an su za pr va dva me sta - ka `e tre ner Vu ko jev.

PRED AFRI^KI KUP NACIJA

Ste va no vi}: Ga na ni je fa vo rit Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Ga ne Go ran Ste va no vi} od bio je da pri ~a o {an sa ma „cr nih zve zda� na pred sto je -

}em Afri~ kom ku pu na ci ja i svr stao je Oba lu Slo no va ~e, Se ne gal i Ma li me |u fa vo ri te za osva j a w e kon t i n en t al n og tak mi ~e wa. Srp ski stru~ wak

je uve ren da }e Oba la Slo no va ~e ili Se ne gal bi ti u fi na lu.

- Na tur ni ru ne }e bi ti zva ni~ ni {am pi o ni Egi pat, Ni ge ri ja, Ka me run i Ju `na Afri ka, {to do v oq n o go v o r i ko l i k o su kva l i tet ne eki pe ko je su sti g le ov d e. Mi slim da }e Oba la Slo no va ~e ili Se ne gal si gur no sti }i do fi na la, a mi slim da je Ma l i fa vo rit iz sen ke.

Wi hov stil igre je na m et n uo pro s la vqe n i Fran c uz Alan @i res. - re kao je Ste va no vi}.

Ga na }e u pr vom me ~u na tur ni ru igra ti pro tiv Bo cva ne, 24. ja nu a ra. Tur nir po ~i we 21. ja nu a ra i tra ja }e do 10. fe bru a ra.

Po ja ~a wa i pri pre me su ve} is pla ni ra ne.

- Pri pre me }e mo po ~e ti po ~et kom fe bru a ra jer }e nam pr ven stve na tr ka dru gog de la po ~e ti naj ve ro vat ni je po sled weg vi ken da mar ta. Ima }e mo vre me na za do bre pri pre me, a po ja ~a wa }e za vi si ti od am bi ci ja upra ve klu ba. - do da je tre ner Slo bo dan Vu ko jev.

U pr vom de lu tak mi ~e wa bo je Voj vo di ne bra ni li su: Kli ki}, Vu jin, Som bo rac, Bu gar ski, Ra mi}, Ra do ni}, Stru ha rik, An t i}, Ba r o{, Ra n i s a vqev, N. Sta n o j ev, Vu k o j ev, Ni ko li}, Vu ja no vi}, G. Sta no jev, Mi lo va nov, Cvi ji} i ne ko li k o igra ~ a iz omla d in s kog ti ma.

V. Vujanovi}

NEVOQE POTISJA IZ KNI]ANINA

[ko la fud ba la ne radi

Fud bal ski klub Po ti sje iz Kni }a ni na pre `i vqa va naj te `e tre nut ke u po sled woj de ce ni ji. Stan dard ni ~lan Pod ru~ ne li ge Zre wa nin po sled wih de set go di na osvo jio je sa mo 16 bo do va u je se wem de lu pr ven stva. Ni naj sta ri ji qu bi te qi fud ba la u Kni }a ni nu ne pam te ova ko ble do iz da we svo jih qu bi ma ca. Eki pa je pre tr pe la do sta iz me na, ne ko li ci na naj i sku sni jih igra ~a le tos je na pu sti la klub, a mla di mom ci iz omla din skog po go na su bez pra ve pri pre me gur nu ti u va tru.

Iako ta len to va ni, u se ni or skoj kon ku ren ci ji se ni su naj bo qe sna {li.

Zbog te {ke fi nan sij ske si tu a ci je pre sta la je sa ra dom i omla din ska {ko la ko ja je be le `i la ve o ma za pa `e ne re zul ta te u pro te klih par go di na. @. M.

SPORT

c m y

dnevnik

petak13.januar2012.

19

LUKA MILIVOJEVI] TREBA DA OPLEMENI ZVEZDINU IGRU

MARKO QUBINKOVI], PRVOTIMAC VOJVODINE

Ofan ziv ni fud bal – pra vi iz bor

Bo dov ni sal do is pod kva li te ta

Bio je pr vi „pik” u pre la znom ro ku tre ne ra Pro si ne~ kog, ko ji sma tra da je Lu ka Mi li vo je vi} naj bo qi ve zni fud ba ler u Sr bi ji. Pre go vo ri sa Ra dom su uspe {no okon ~a ni i mla di re pre zen ta ti vac je is pu nio de ~a~ ke sno ve.

- Od ma le na ma {tam da za i gram pred De li ja ma i pu nim „se ve rom”. Pri `eq ki vao sam du go ta kvu pri li ku i sad ne smem da je pro pu stim. Znam raz li ku iz me |u Zve zdi nog dre sa i uslov no re ~e no ma wih klu bo va. Sve stan sam pri ti ska ko ji je pri su tan u sva kom su sre tu, tre ba se bo ri ti sa im pe ra ti vom po be de i ci qe vi ma ko ji se uvek od no se na osva ja we tro fe ja - sma tra Mi li vo je vi}.

Pr ve im pre si je to kom uvod nog de la pri pre ma na Ma ra ka ni su po zi tiv ne.

- Do {ao sam u klub za ko ji sam od u vek na vi jao i uti sci su od li~ ni. Do sta sam slu {ao o na ~i nu i si ste mu igre ko ji for si ra tre ner Pro si ne~ ki, pu no sam i sa wim raz go va rao i za do vo qan sam, jer i sam vo lim ofan zi van fud bal u ko me se do sta for si ra pas igra, a to je ono na ~e mu „{ef” in si sti ra - ka `e Lu ka.

Po ~et kom se zo ne u re do ve Voj vo di ne sti gao je ve zni fud ba ler Mar ko Qu bin ko vi}, ko ji je do {ao iz re do va ki par skog Anor to zi sa. Is ku sni, 31-go di {wi igra~ se ubr zo po do la sku u No vi Sad po vre dio, pa su se na vi ja ~i cr ve no-be lih na ~e ka li da vi de pra vo li ce ovog pla vo ko sog ro |e nog Be o gra |a ni na. U sa mom fi ni {u je se weg de la se zo ne, me |u tim, Qu bin ko vi} je ~vr sto pri gra bio sta tus star te ra kod tre ne ra De ja na Vu ki }e vi }a i, po sle od la ska Gi or gi ja Me re ba {vi li ja, sa da po sta je je dan od adu ta no vo sad skog su per li ga {a.

- Od i grao sam po sled wih pet me ~e va to kom je se ni i u wi ma smo ostva ri li svih pet po be da re kao je Qu bin ko vi}. - Po sle pe ho va po do la sku, u{ao sam u so lid nu for mu, ali sam, i po red tih po be da, sve stan da mo je igre mo gu i mo ra ju da bu du bo qe. Sa da }u, to kom zim skih pri pre ma, ima ti pri li ku da se do bro spre mim, a ka da je ta ko, znam da mo gu da bu dem na mno go vi {em ni vou i po tru di }u se da na do kan dim ono {to sam je se nas pro pu stio.

Na le to vam is ti ~e ugo vor s no vo sad skim su per li ga {em. Da li je to kom zim ske pa u ze bi lo klu bo va ko ji su se in te re so va li za va {e uslu ge?

- In te re so va we uvek po sto ji, ali ni sam raz go va rao ni s jed nim klu bom. Iskre no, vo leo bih da osta nem u Voj vo di ni i da

Mar ko Qu bin ko vi} (de sno)

osvo ji mo kup. Ima mo le pu pri li ku da to u~i ni mo i po treb no }e nam bi ti da kroz pr ven stvo po di `e mo ni vo for me, ka ko bi smo mak si mal no sprem ni do ~e ka li po lu fi nal ne utak mi ce s Bor cem, a on da, na dam se, i fi na le u No vom Sa du. [to se pr ven stva ti ~e, re al no, Par ti zan ima ve li ku pred nost, a me ni je je di no `ao zbog to ga {to na {e igre od je se nas ni su re al no bo dov no na gra |e ne.

Me re ba {vi li je oti {ao, pri ~a se o do la sku Mo re i re, a u ve znom re du ste i vi ?

- Uz Me re ba {vi li ja sam igrao ne {to de fan ziv ni je, a si -

gur no je da }e, ko god da do |e ume sto we ga, bi ti dru ga ~i je.

Me re ba {vi li ju ko ji se vra tio ku }i, `e lim sve naj bo qe u ka ri je ri, a na na ma ko ji smo osta li je da se na met ne mo {e fu Vu ki }e vi }u, ko ji }e, na rav no, do ne ti od lu ku ko }e i na ko joj po zi ci ji igra ti. Me ni, u sva kom slu ~a ju, naj vi {e pri ja i naj bo qe se ose }am u ulo zi ofan ziv nog ve znog, ali mi ni su stra ne ni igre na osta lim po zi ci ja ma. Bit ni je od to ga je da bu de mo do bri kao ko lek tiv i da tom tim skom sna gom stig ne mo do `e qe nih re zul ta ta.

- do dao je Qu bin ko vi}.

A. Predojevi}

Lu ka Mi li vo je vi}

Ro bi, sre }an ro |en dan Ro bert Pr so i ne~ ki pro sla vio je ju ~e 43. ro |en dan. Tim po vo dom ogla sio se klub pri god nom ~e stit kom na zva ni~ nom saj tu cr ve no - be lih: - Ve li ki ma e stro, maj stor dri blin ga, {e sta Zve zdi na zve zda, „sed mi ca” Zlat ne ge ne ra ci je, stre lac go la u isto rij skom fi na lu u Ba ri ju iz pe na la, qu bi mac na vi ja ~a ko ji se pre ne {to vi {e od go di nu da na vra tio u svo ju ku }u, sa ogrom nom `e qom i ve li kom emo ci jom, da ma gi ju ko ju je po se do vao u igra~ kim da ni ma pre ne se i na sa da {wu ge ne ra ci ju na {ih fud ba le ra. Ro |e ni po bed nik svoj po bed ni~ ki ka rak ter po ku {a va da pre ne se i na ka ko ih zo ve „svo je mom ke”, ka ko bi shva ti li da su naj bo qi, da ni {ta ni je ne mo gu }e, da ako gu bi{ „bit ku”, ne zna ~i da si iz gu bio „rat”...

Sto ga, od sveg sr ca na {em ve li kom @u tom, `e li mo, pr ven stve no mno go zdra vqa, a za tim i sport skih po be da, da se br zi nom ko jom je on {prin tao ka se ve ru pro sla vqa ju }i isto rij ske go lo ve, na{ tim vra ti na sta ze uspe ha- sto ji u sve ~ar skoj po ru ci ko ja je za ~i we na i pe to mi nut nim spo tom u re `i ji na vi ja ~a sa na slo vom „Ve ruj”.

Ar mi ja Zve zdi nih pri sta li ca se na da da }e re no vi ra ni tim po sle su mor ne je se ni obez be di ti lep {e pro le }e, a da }e Mi li vo je vi} ople me ni ti igru ve znog re da.

- Za o sta tak na ta be li je ve li ki, ali ne ma pre da je. Tre ba do bro da se spre mi mo, jer od to ga za vi si ka ko }e mo igra ti u dru gom de lu pr ven stva. Svi na rav no vi {e vo le fud bal ske stva ri na tre nin zi ma, ali do bra fi zi~ ka i tak ti~ ka spre ma je kqu~ sve ga.

O~e ku jem na rav no i da po red iz u zet no ve li ke kon ku ren ci je u ti mu, uspem da iz bo rim me sto star te ra i da svo jim igra ma oprav dam po ve re we svih ko ji ve ru ju u me ne - po ru ~io je Mi li vo je vi} uz na po me nu da je dva ~e ka pre mi jer ni me~ na Ma ra ka ni.

Z. Rangelov

Mla de no vi }u pri ja kon ku ren ci ja

Filip Mladenovi}

^i ni se da }e to kom pro le }a na po zi ci ji le vog be ka bi ti naj `e {}a kon ku ren ci ja. Uz Pet ko vi }a i po vrat ni ka To {i }a tu je i ve li ka akvi zi ci ja iz ^a~ ka, Fi lip Mla de no vi}.

- Na sva kom ko ra ku se vi di i ose }a ve li ~i na klu ba, a ~ast je i za do voq stvo ra di ti sa tre ne rom ka kav je Pro si ne~ ki.

To {i} i Pet ko vi} su pro ve re ni igra ~i ko ji po se du ju ve li ki kva li tet. Ta kva kon ku ren ci ja me sva ka ko ra du je, ima do sta utak mi ca, pro sto ra za svu tro ji cu, ve ru jem u se be i svo je spo sob no sti i uve ren sam da }u se do bro uklo pi ti i afir mi sa ti u pro le} noj po lu se zo ni - is ta kao je no vaj li ja Mla de no vi }.

Oti {ao i ^a u {i} Cr ve na zve zda i Go ran ^a u {i} ras ki nu li su ugo vor. Mla di, 19-go di {wi ve zi sta je me |u pr vi ma iz So po ta do bio {an su u pr vom ti mu kod Ro ber ta Pro si ne~ kog, ali za raz li ku od po je di nih vr {wa ka, ni je se do ka zao.

Pro si ne~ ki je od re dio ^a u {i }a za od la zak na po zaj mi cu ra di sti ca wa is ku stva i sa mo po u zda wa, ali mla di fud ba ler to ni je `e leo. Ta ko |e, ni je `e leo ni da pro du `i ugo vor ko ji mu is ti ~e za {est me se ci. Klub je pro ce nio da ne ma raz lo ga za dr `a va ti ga, pa je sa ra da wa ras ki nu ta. ^a u {i} }e ka ri je ru na sta vi ti u Ra du.

Ta ko je i ~e tvr ti igra~ spo ra zum no ras ki nuo ugo vor sa Zve zdom ove zi me. Pre ^a u {i }a, isto su u~i ni li Ne nad Ko va ~e vi}, Mi lan Je re mi} i Sa vio. Put Ba wi ce ide i Ste van Re qi}. Cr ve nobe li su sa wim po sti gli do go vor da mu da ju pa pi -

re i da kao slo bo dan igra~ pre |e u Rad, ali da Zve zdi pri pad ne pro ce nat od we go ve sle de }e pro da je. Cr ve na zve zda je ta ko iza {la u su sret igra ~u ko ji, pre ma re ~i ma Pro si ne~ kog, ni ka da ni je iza zvao ni je dan pro blem. Eks pre sno mu je pro na |en no vi an ga `man po iz u zet no po voq nim uslo vi ma. U na me ri da ras te re te igra~ ki ka dar, i fi zi~ ki i fi nan sij ski, cr ve no-be li bi mo gli da za vr {e sa rad wu sa jo{ ne kim igra ~i ma. Na pri mer, sa Ni ko lom Ig wa ti je vi }em, ko me klub na sto ji da pro na |e no vu sre di nu. Da li }e to bi ti po mo de lu kao sa Re qi }em ili ne kom dru gom vi de }e se.

Ka da su tran sfe ri u pi ta wu, vo de se pre go vo ri oko Mi la na Vi lo ti }a, Ka dua Men de {a i An dri je Ka lu |e ro vi }a, za ko ga se, po red In ~o na, za in te re so vao jo{ je dan klub.

Re qi} u Ra du, Haj duk pa za rio u Som bo ru Eki pa Ra da za po ~e la je zim ski pre la zni rok do vo |e wem Ste va na Re qi }a iz Cr ve ne zve zde. On je ras ki nuo ugo vor sa ti mom iz Qu ti ce Bog da na i ve} od po ne deq ka sta vi }e se na ras po la ga we svom no vom klu bu. Tre ner Ne boj {a Vig we vi} do bro po zna je kva li te te Re qi }a, ko ji bi tre ba lo da bu de va `na ka ri ka u igri Ra da u pro le} nom de lu Su per li ge.

Cr no go rac, ko ji se ni je mno go na i grao kod tre ne ra Ro ber ta Pro si ne~ kog, po ni kao je u Ru -

da r u iz rod n ih Pqe va q a, a igrao je i za ^SK Pi va ru i Tek sti lac iz Oxa ka na po zaj mi cu pre do la ska me |u cr ve no-be le, 2010. go di ne.

Haj duk iz Ku le an ga `o vao je de fan ziv ca Rad ni~ kog iz Som bo ra Bra ni sla va Vej no vi }a. Mo mak, ko ji je po ni kao u Apa ti nu, na stu pao za Mla dost u pr voj li gi i su per li ga {a iz In |i je, od i- grao je od li~ no pro te klih me se ci u Som bo ru, {to ga je i pre po ru ~i lo Ku qa ni ma.

Dam wa no vi} oti {ao u Iz rael Ve} na po ~et ku zim skog pre la znog ro ka ~e ta fud ba le ri Pro le te ra sa Sla ne ba re osta li je bez ubo ji tog strel ca Og we na Dam wa no vi }a (27), ali po re ~i ma sport skog di rek to ra Go ra na An ti }a ve }i na igra ~a iz je se weg sa sta va osta }e na oku pu da i na pro le }e kva li tet nim igra ma po ku {a da na pad ne su per li ga {ko dru {tvo. Og wen Dam wa no vi} bio je i u let wem pre la znom ro ku `e qa izra el skog pr va ka

Ha po e la, me |u tim pre la zak u ovaj re no mi ra ni klub pro pao je zbog po vre de. Sud bi na je hte la da za no vi klub Ha poel Mir Ra mat ve} u su bo tu u plej-ofu de bi tu je ba{ pro tiv pr va ka. Vr sni na pa da~ pro {ao je kom plet nu {ko lu be o grad skog Par ti za na, od li~ ne igre pru `ao je i u Big bu lu iz Ba ~i na ca, a po sled wih go di na dao je pun do pri nos da Pro le ter iz ra ste u sta bil nog pr vo li ga {a.

M. Po.

Vo ro win naj bo qi u ze mqa ma biv {eg SSSR-a Fud ba ler mo skov skog Di na ma An drij Vo ro win, ime no van je da nas za igra ~a go di ne u ze mqa ma biv {eg So vjet skog Sa ve za.

Ukra jin ski na pa da~, ko ji je ra ni je na stu pao za ne ma~ ke klu bo ve Bo ru si ju Men hen glad bah, Keln, Ba jer Le ver ku zen i Her tu iz Ber li na, kao i za en gle ski Li ver pul, osvo jio je 175 po e na u an ke ti ko ju je spro veo ru ski sport ski list An drij Vo ro win „Sport Eks pres”. ni ta iz Sankt Pe ter bur ga Alek U gla sa wu su u~e stvo va li no san dar Ker `a kov, ko ji je pro {le vi na ri 45 li sto va biv {ih so vjet go di ne osvo jio na gra du za naj bo skih re pu bli ka. Vo ro win, ko ji je qeg igra ~a ze ma qa biv {eg za Di na mo pot pi sao pro {le go SSSR-a, ove go di ne je dru gi, is di ne, igrao je na 31 utak mi ci i pred svog tim skog ko le ge, gol ma po sti gao 12 go lo va. Na pa da~ Ze - na Vja ~e sla va Ma la fe je va.

Bar se lo na naj bo qi klub [pan ska Bar se lo na naj bo qi je fud bal ski klub na pla n e t i u 2011. go d i n i, pre ma In sti tu tu za fud bal sku isto ri ju i sta ti sti ku u Kel nu (IFFHS).

Ka ta lon ci su u ovom iz bo ru osvo ji li 367 bo do va, 55 vi {e od dru go pla si ra nog Re a la iz Ma dri da. Bar sa je ta ko po tre }i put pro gla {e na naj bo qom eki pom na sve tu, {to je re kord u iz b o r u IFFHS. Po dva pu ta pre sti `no pri zna we do bi ja li su Real, Se vi qa, Ju v en t us, Mi l an, In t er, Man ~e ster ju naj ted i Li ver pul.

Top 10 klu bo va sve ta: 1.

Bar se lo na ([pa ni ja) 367 bo do va, 2. Real ([pa ni ja) 312, 3. Ve l ez Sar s fild (Ar gen ti na) 271, 4. Man ~e ster ju n aj t ed (En g le s ka) 270, 5. Man ~ e s ter si t i (En gle ska) 239, 6. San tos (Bra zil) 238, 7. Uni ver zi dad de ^i le (^i le) 235, 8.

Ben fi ka (Por tu gal) 235, 9. Por to (Por to) 231, 10.

Uni v er z i d ad Ka t o l i k a (^i le) 230...

Bi stron igrao do pin go van Od bram be ni fud ba ler eki pe iz Plze na Da vid Bi stron bio je do pin go van na utak mi ci naj e lit ni jeg evrop skog tak mi ~e wa. On je ko ri stio sti mu la tiv na sred stva na me ~u Li ge {am p i o n a, u ko j oj je we g ov tim sa 1:0 po be dio BA TE Bo ri sov, sa op {ti la je Evrop ska fud bal ska uni ja (UEFA).

UEFA je oba ve sti la klub da je B uzo rak fud ba le ra uzet 23. no vem bra u Min sku pro tiv be lo ru skog {am pi o na po tvr dio da je Bi stron ko ri stio ne d o z vo q e n a sti m u l a t iv n a sred s ta v a. Plzen je za u z eo tre } e me s to u H gru p i iza Bar se lo ne i Mi la na i tak mi ~e we ka sni je na sta vio u Li gi Evro pe.

Bi stro nu pre ti ka zna od ~e ti ri go di ne za bra ne igra wa.

20

sport

petak13.januar2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Aston Vi la - Ever ton Blek burn - Fu lam ^el si - San der lend Li ver pul - Sto uk Man ~e ster j. - Bol ton To ten hem - Vul ver hemp ton VBA - No ri~ Nedeqa Wu kasl - Kvins Park Svon si - Ar se nal Ponedeqak Vi gan - Man. si ti 1. Man. si ti 20 15 3 2 2. Man ~e st. j. 20 14 3 3 3. To ten hem 20 14 3 3 20 11 4 5 4. ^el si 20 11 3 6 5. Ar se nal 6. Li ver pul 20 9 7 4 7. Wu kasl 20 9 6 5 8. Sto uk 20 8 5 7 20 6 7 7 9. No ri~ 10. San der l. 20 6 6 8 20 7 3 10 11. Ever ton 20 5 8 7 12. Svon si 13. Aston Vi la 20 5 8 7 20 5 8 7 13. Fu lam 15. VBA 20 6 4 10 16. Vul ver hem. 20 4 5 11 17. Kvins Park 20 4 5 11 20 5 1 14 18. Bol ton 19. Vi gan 20 3 6 11 20. Blek burn 20 3 5 12

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (14.30) (17) (21) 56:16 48 49:20 45 38:20 45 39:25 37 36:28 36 24:18 34 29:25 33 22:31 29 30:35 25 27:23 24 20:24 24 20:23 23 22:26 23 22:26 23 19:28 22 22:36 17 19:35 17 25:43 16 18:41 15 29:43 14

ENGLESKA–^EMPION[IP

Subota (16) Ip svi~ - Blek pul (16) Hal - Pi ter bo ro (16) Don ka ster - Kar dif Mil vol - Bir min gem (16) Le ster - Barn sli (16) (16) Midlzbo ro - Barn li No tin gem F. - Sa u temp ton (16) (16) Por tsmut - Vest Hem Der bi - Ko ven tri (16) (16) Braj ton - Bri stol Kri stal P. - Lids (16) (18.20) Vat ford - Re ding 1. Sa u temp t. 25 14 5 6 47:28 47 2. Vest Hem 25 14 5 6 40:23 47 3. Kar dif 25 12 9 4 41:27 45 4. Midlzbo ro 25 12 9 4 30:23 45 25 11 6 8 32:25 39 5. Re ding 25 12 3 10 26:25 39 6. Hal 7. Blek pul 25 10 8 7 39:31 38 25 11 5 9 39:36 38 8. Lids 9. Bir min gem 24 10 7 7 33:26 37 25 11 4 10 30:33 37 10. Der bi 11. Barn li 25 11 3 11 37:33 36 12. Kri stal P. 25 10 6 9 24:24 36 13. Le ster 25 9 8 8 33:28 35 25 10 5 10 26:28 35 14. Braj ton 15. Pi ter bo ro 23 9 6 10 44:41 33 25 9 6 10 35:38 33 16. Barn sli 17. Por tsmut 24 8 7 9 27:25 31 18. Vat ford 25 7 9 9 27:34 27 19. Bri stol 25 7 6 12 23:34 27 20. Ip svi~ 25 8 3 14 35:49 27 21. Mil vol 25 6 8 11 24:28 26 22. No tin g. F. 25 7 3 15 21:39 24 23. Don ka ster 25 6 4 15 22:43 22 24. Ko ven tri 25 4 7 14 20:34 19

ITALIJA–SERIJA A

Subota Ka ta ni ja - Ro ma Nedeqa La cio - Ata lan ta ]e ze na - No va ra Kje vo - Pa ler mo Fi o ren ti na - Le }e \e no va - Udi ne ze Ju ven tus - Ka qa ri Par ma - Si je na Mi lan - In ter Ponedeqak Na po li - Bo lo wa 1. Mi lan 17 11 4 2 2. Ju ven tus 17 10 7 0 3. Udi ne ze 17 10 5 2 4. La cio 17 8 6 3 5. In ter 17 9 2 6 6. Na po li 17 7 6 4 7. Ro ma 17 8 3 6 8. Ka ta ni ja 17 5 7 5 9. Fi o ren t. 17 5 6 6 10. Ka qa ri 17 5 6 6 11. Pa ler mo 17 6 3 8 12. \e no va 17 6 3 8 13. Ata lan ta 17 6 8 3 14. Kje vo 17 5 5 7 15. Par ma 17 5 4 8 16. Si je na 17 5 3 9 17. Bo lo wa 17 5 3 9 18. No va ra 17 2 6 9 19. ]e ze na 17 3 3 11 20. Le }e 17 2 3 12

(20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) (20.45) 37:16 37 28:11 37 24:10 35 24:17 30 27:19 29 32:19 27 23:19 27 20:25 22 18:15 21 15:17 21 19:23 21 19:27 21 23:21 20 13:20 20 21:31 19 18:16 18 16:24 18 17:32 12 9:24 12 17:34 9

ITALIJA–SERIJA B

Danas No }e ri na - Sa su o lo Subota To ri no - Asko li Va re ze - Ba ri Vi }en ca - Bre {a Al bi no le fe - Ci ta de la Li vor no - Kro to ne Ju ve Sta bia - Em po li Gu bio - Gro se to Mo de na - Re |i na Pa do va - Samp do ri ja Ponedeqak Pe ska ra - Ve ro na 1. To ri no 21 12 6 3 2. Ve ro na 21 12 5 4 3. Sa su o lo 21 11 7 3 4. Pe ska ra 21 12 3 6 5. Pa do va 21 11 5 5 6. Re |i na 21 8 7 6 7. Va re ze 21 8 7 6 8. Gro se to 21 7 8 6 9. Ju ve Sta b. 21 9 5 7 10. Ci ta de la 21 8 4 9 11. Vi }en ca 21 6 8 7 12. Ba ri 21 7 7 7 13. Samp do r. 21 5 11 5 14. Bre {a 21 6 7 8 15. Kro to ne 21 6 7 8 16. Em po li 21 6 4 11 17. Al bi no l. 21 5 7 9 18. Li vor no 21 5 6 10 19. Mo de na 21 4 8 9 20. Gu bio 21 4 7 10 21. No }e ri na 21 3 7 11 22. Asko li 21 6 4 11

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 25:13 42 29:20 41 27:15 40 45:33 39 31:22 38 34:24 31 26:20 31 25:27 29 30:27 28 26:30 28 25:26 26 23:25 26 26:19 26 22:26 25 20:25 24 27:33 22 25:34 22 20:22 21 20:34 20 18:32 19 30:40 16 23:30 15

[PANIJA–PRIMERA

NA[ PREDLOG

Grad ski der bi tre se Mi la no (2.10) Milan - (3.15) Inter (3.25) Grad ski der bi tre se Mi la no. Oba ti ma su sret go di ne do ~e ku ju u do brom ras po lo `e wu na kon po be da u du e lu sa Ata lan tom 2:0 (Mi lan) i Par mom 5:0 (In ter). Ro so- ne ri `e le da na sta ve se ri ju od 13 utak mi ca bez po ra za. Na dru goj stra ni, na kon lo {eg star ta eki pa tre ne ra Ra ni je ri ja us pe la je da ve `e ne ko li ko po be da i na |e se u gor wem de lu ta be le. Zni mqi vo je da su po sled wa tri du e la do bi li igra ~i Mi la na.

Na{ predlog: 1, H

1. Real (M) 2. Bar se lo na 3. Va len si ja 4. Le van te 5. Osa su na 6. Ma la ga 7. Se vi qa 8. Espa wol 9. Bil bao 10. Be tis 11. Atle t. (M) 12. He ta fe 13. R. Va qe k.

14. Ma jor ka 15. Gra na da 16. So si je dad 17. Ra sing 18. Vi qa re al 19. Hi hon 20. Sa ra go sa

(1.75) Lacio - (3.30) Atalanta (4.50) Ne be skopla vi su ne pri jat no iz ne na di li ver ne na vi ja ~e po ra zom u Si je ni 4:0. Pri li ku da za be le `e pr vu po be du na star tu 2012. go di ne fud ba le ri La ci ja ima }e na Olim pi ku pro tiv Ata lan te, ko ja je po ra `e na kao do ma }in od li de ra Mi la na 2:0. Za ni mqi vo je da su oba ri va la pre to ga u se ri ji ni su iz gu bi li ne ko li ko me ~e va .La cio - ~e ti ri, a eki pa iz Ber ga ma - se dam. Na po sled wih de vet go sto va wa u glav nom gra du Ita li je, pla vo cr ni su sla vi li sa mo jed nom, uz {est po be da do ma }i na i dva re mi ja. Pro {le se zo ne oba ti ma su za be le `i la po be de na svom te re nu.

Na{ predlog: 1

(1.70) Wukasl - (3.60) Kvins park (4.65) Fud ba le ri Wu ka sla u mi nu lom ko lu po be di li su Man ~e ster ju naj ted (3:0). Bi la je ovo pr va po be da eki pe tre ne ra Per djua na kon tri ne u spe ha. Svra ke ovog vi ken da do ~e ku ju Kvins park, ko ji je po ra `en od No ri ~a (2:1), ~i me su ren xe ri na sta vi li niz od osam utak mi ca bez tri jum fa. U re do vi ma cr no-be lih ne }e bi ti po vre |e nih Gu ti -

Va len si ja u ~e tvrt fi na lu Ku pa kra qa

Ro bi wo u okru `ewu fud ba le ra In ter a

e re za, Ren xe ra, Mar vea i Tej lo ra. Kod go sti ju po vre de su od te re na odvo ji le Di je ra i Bar to na ko ji je su spen do van zbog kar to na. U pr vom de lu {am pi o na ta ni je bi lo po bed ni ka (0:0), a na pret hod na tri du e la Wu kasl je sla vio jed nom, uz dva re mi ja.

Na{ predlog: 1, 3+

(4.10) Svonsi - (3.35) Arsenal (1.75) Oba ti ma se va de, la bu do vi su ~e ti ri ko la bez sla vqa, dok tob xi je su u mi nu lom kru gu iz gu bi le od grad skog ri va la Fu la ma (2:1). Pu le ni tre ne ra Ro xer sa pru `a ju od li~ ne par ti je na do ma }em te re nu, u po sled wih de set utak mi ca po ra `e ni su sa mo jed nom. Na dru goj stra ni Ar se nal je na 10 go sto va wa ~ak pet pu ta ka pi tu li rao. Do ma }in }e bi ti li {en uslu ga Bo dea i Ta tea. Ar sen Ven ger do bio je ve li -

ko po ja ~a we u li ku Ti je ri ja An ri ja, ko ji }e uz Van Per si ja (17 go lo va), @er vi wa i Vol ko ta bi ti no} na mo ra po gol do ma }i na.

Na{ predlog: 3+

(1.65) PS@ - (3.40) Tuluz (5.50) Li der fran cu skog {am pi o na ta eki pa PS@-a sa no vim tre ne rom Kar lom An }e lo ti jem na de bi ju u No voj go di ni do ~e ku je na Par ku prin ~e va Tu luz. Sve ci su sa ja snim am bi ci ja ma u{li u {am pi o nat, a to je osva ja we ti tu le i pla sman u Li gu {am pi o na. Po lu se zo nu Pa ri `a ni su za vr {i li u se ri ji od ~e ti ri po be de i jed nim re mi jem, dok su go sti iz Tu lu za ve za li dva re mi ja u fi ni {u sta re go di ne. Je se nas u Tu lu zu sla vi li su sve ci 3:1, kao i na oba pro {lo se zon ska du e la (2:1, 2:0). Eki pa iz gra da sve tlo sti na po sled wih de vet du e la

@i gi} ju nak Bir min ge ma

TURSKA

GR^KA

PORTUGAL

(12) (12) (15) (15) (18) (19) (19)

1. Ga la ta sa raj19 13 4 2 35:14 43 2. Fe ner bah ~e19 11 6 2 28:16 39 3. Be {ik ta{ 19 10 6 3 27:17 36 4. Eski {e hir 19 9 4 6 20:18 31 5. Trab zon 19 8 6 5 28:22 30 6. Gen ~ler. 19 8 5 6 27:23 29 7. Si vas 19 7 7 5 30:30 28 8. Mer sin 19 7 6 6 21:19 27 9. Bur sa 19 6 7 6 21:18 25 10. Kaj ze ri 19 8 1 10 21:20 25 11. Ma ni sa 19 6 7 6 17:18 25 12. An ta li ja 19 6 6 7 14:17 24 13. Is tan bul 19 6 6 7 22:26 24 14. Ga zi an tep 19 4 7 8 16:21 19 15. Or dun spor 19 4 7 8 15:22 19 16. Ka ra buk 19 4 3 12 20:31 15 17. Sam sun 19 2 7 10 15:27 13 18. An ka ra gu ~u 19 2 5 12 17:35 11

AEK - Ksan ti OFI - Dra mas Olim pi ja kos - Le va di a kos Nedeqa Atro mi tos - Aris Ker ki ra - Aste ras PA OK - Er go le tis Pa ni o ni os - Pa na i to li kos Ja wi na - Pa na ti na i kos 1. Olim pi a kos16 2. Pa na ti na i k.14 3. AEK 16 4. PA OK 16 5. Atro mi tos 15 6. Ksan ti 16 7. Er go te lis 16 8. OFI 16 9. Aris 15 10. Pa ni o ni os 16 11. Pa na i to li k.14 12. Aste ras 14 13. Ja wi na 14 14. Ker ki ra 14 15. Le va di a kos10 16. Dra ma 10

11 10 10 7 7 7 6 5 4 4 4 4 2 2 2 0

4 3 2 5 5 4 3 5 5 4 4 3 5 4 3 3

1 1 4 4 3 5 7 6 6 8 6 7 7 8 5 7

(16.15) (16.15) (18.30) (14) (14) (16.15) (16.15) (18.30) 36:12 31:15 24:16 23:14 16:14 22:16 17:20 16:16 12:14 14:18 11:16 8:17 12:19 8:20 6:14 1:16

37 33 32 26 26 25 21 20 17 16 16 15 11 10 9 3

(1.80) Atletiko (M) (3.30) Viqareal (4.50) Su dar po sr nu lih ve li ka na Atle ti ka i Vi qa re a la na Vi sen te Kal de ro nu bi }e pri li ka da se even tu al nim tri jum fom na ja ve bo qi da ni. U pro {lom ko lu jor gan xi je su re mi zi ra le u Ma la gi 0:0, {to im je bio tek pr vi bod na kon dva ve za na po ra za. Na dru goj stra ni fud ba le ri Vi qa re a la us pe li su da odo le na El Ma dri ga lu Va len si ji (2:2), ali su na sta vi li se ri ju od pet utak mi ce bez po be de. Pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su jor gan xi ja ma (3:1 i 2:0), a tra di ci ja je na stra ni Ma dri |a na ko ji su sla vi li na se dam od po sled wih 10 du e la.

Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

To ten hem sa vla dao Ever ton

li ge, sa da za u zi ma de ve to me sto sa 37 bo do va. Ako bi sla vio i u za o sta loj utak mi ci sa Por tsmu tom, pre sko ~io bi eki pe Re din ga i Ha la i na {ao se na po zi ci ja ma sa ko jih se ide u plej-of za po pu nu elit nog dru {tva.

Bir min gem je je di ni od 24 ti ma ^em pi on {i pa bez po ra za na svom sta di o nu.

Subota

ima la je vi {e uspe ha, pet po be da, uz dva re mi ja i dva po ra za.

Na{ predlog: 1

U ZAOSTALOJ UTAKMICI

Srp ski re pre zen ta ti vac dao oba go la u po be di nad Ip svi ~om (2:1), od lu ~u ju }i u su dij skoj na dok na di vre me na.U En gle skoj se opet pri ~a o Ni ko li @i gi }u!

Ni je vi so ki cen tar for ura dio ni {ta epo hal no, ali je do ka zao da ka da je zdrav i spre man, ume da ura di ono naj va `ni je - za tre se mre `u. U do sa da {wem to ku se zo ne po sti gao je ukup no dva po got ka, ali je u sre du iz jed na ~io taj u~i nak za sa mo 90 mi nu ta. Pre ci zni je, za 91.

Bir min gem je we go vim go lo vi ma u de ve tom i „90 plus pr vom” mi nu tu sa vla dao Ip svi~ i na pra vio va `an ko rak na pred na ta be li ^em pi on {i pa.

Tim ko ji je pro {le se zo ne po be dio Ar se nal u fi na lu Li ga ku pa, a za tim is pao iz Pre mi jer

(15) (18)

(18) (18) (18) (20) (22) (12) (16) (18) (19.45) (21.30)

17 14 1 2 61:16 43 17 11 5 1 51:9 38 17 10 4 3 28:18 34 17 9 3 5 25:19 30 17 6 8 3 21:28 26 17 7 4 6 20:22 25 17 6 6 5 19:19 24 17 7 3 7 18:21 24 17 5 8 4 23:19 23 17 7 1 9 19:22 22 17 5 5 7 23:27 20 17 5 5 7 17:23 20 17 5 4 8 19:26 19 17 4 7 6 15:22 19 17 5 4 8 11:21 19 17 4 6 7 16:23 18 17 3 8 6 12:21 17 17 3 7 7 15:25 16 17 4 3 10 16:29 15 17 2 4 11 13:32 10

[PANIJA–SEGUNDA

Va len si ja je u i`a {la kao po bed nik u der bi dvo me ~u osmi ne fi na la {pan skog Ku pa kra qa.

Iako je Se vi qa tri jum fo va la sa 2:1 u re van {u na svom te re nu, go lom Vik to ra Ru i za, u za u stav nom vre me nu, Va len si ja ide da qe, po {to je u pr vom me ~u sla vi la sa 1:0 (0:0). Pret hod no je Sol da do do veo go ste u vo| stvo u 66. mi nu tu, a iz jed na ~io je Ra ki ti} u 70. mi nu tu.

Tak m i ~ e w e na s ta v qa i Espa wol, ko ji je na dok na dio mi nus iz pr vog du e la sa Kor do b om, u ko j em je bi l o 2:1.

Espa wol je u re van {u na svom te re nu po be dio s 4:1 (3:1). Le van te se ta |e pla si rao u ~e tvrt fi na le, po {to je 4:0 (2:0) pro tiv Al kor ko na na svom te re nu. U pr vom me ~u bi lo je 2:1 za Al kor kon.

Subota Gen ~le ri bli gi - Eski {e hir Ga la ta sa raj - Ka ra buk Nedeqa Or dun spor - Is tan bul Si vas - An ka ra gu ~u Trab zon - Sam sun Mer sin - An ta li ja Be {ik ta{ - Bur sa Ponedeqak Ma ni sa - Fe ner bah ~e Kaj ze ri - Ga zi an pet

Subota Sa ra go sa - He ta fe Gra na da - R. Va qe ka no Se vi qa - Espa wol Ma jor ka - Real (M) Va len si ja - So si je dad Nedeqa Atle ti ko (M) - Vi qa re al Osa su na - Ra sing Bil bao - Le van te Hi hon - Ma la ga Bar se lo na - Be tis

To ten hem je u za o sta loj utak mi ci 1. ko la Pre mi jer li ge na svom te re nu sa vla dao Ever ton sa 2:0 (1:0). Aron Le non je u 35. mi nu tu do veo lon don ski tim u vo| stvo. Na 2:0 po vi sio je Asu Eko to u 63. mi nu tu i ta ko po sta vi ko na ~an re zul tat.

KUP ITALIJE

Tri jum fi Kje va i Ro me

Ni ko la @i gi}

Danas P. Fe re i ra - Ma ri ti mo Subota Fe i ren se - @il Vi sen te Ben fi ka - V. Se tu bal Por to - Rio Ave Nedeqa Na ci o nal - Le i ri ja Ohla nen se - Be i ra Mar Aka de mi ka - V. Gi ma ra e{ Bra ga - Spor ting

(21.15) (17) (19.30) (21.30) (17) (17) (19) (21.15)

1. Ben fi ka 14 11 3 0 34:11 36 2. Por to 14 10 4 0 32:8 34 3. Spor ting 14 8 4 2 26:12 28 4. Bra ga 14 8 4 2 26:13 28 5. Ma ri ti mo 14 7 4 3 20:17 25 6. Aka de mi ka 14 5 3 6 18:18 18 7. Gi ma ra e{ 14 5 2 7 19:16 17 8. Be i ra Mar 14 4 4 6 12:10 16 9. @. Vi sen te14 3 6 5 13:23 15 10. Na ci o nal 14 4 3 7 12:24 15 11. Ol ha nen se 14 3 5 6 15:19 14 12. Rio Ave 14 4 2 8 13:19 14 13. Fe i ren se 14 3 5 6 11:20 14 14. V. Se tu bal 14 3 5 6 10:20 14 15. Le i ri ja 14 4 0 10 14:27 12 16. P.Fe re i ra 14 2 2 10 13:31 8

Fud ba le ri Kje va iz bo ri li su pla sman u ~e tvrt fi na le Ku pa Ita li je.

Oni su na go sto va wu sa vla da li Udi ne ze re zul ta tom 2:1 (0:1). Sa mar ko je do veo go ste u vo| stvo u 8. mi nu tu, ali je Di na ta le iz jed na ~io u 84. mi nu tu. Tri jumf Kje vu do neo je Te reo u pr vom mi nu tu na dok na de.

Ro ma je ta ko |e us pe la da obez be di na sta vak tak mi ~e wa, po {to je sa vla da la Fi o ren ti nu sa 3:0 (0:0). La me la je bio stre lac u 54. i 66. mi nu tu, a ko na ~an re zul tat po sta vio je Bo ri ni u 76. mi nu tu.

[KOTSKA Subota St. Yon ston - Ren yers Aber din - Kil mar nok Sel tik - Dan di Dan ferm lajn - Hi ber ni jan Harts - Sent Mi ren Ma der vel - In ver nes 1. Sel tik 2. Ren yers 3. Ma der vel 4. Hart 5. S. Jon ston 6. Dan di 7. Kil mar nok 8. St. Mi ren 9. Aber din 10. In ver nes 11. Hi ber nian 12. Dan ferm .

(13.30) (16) (16) (16) (16) (16)

22 17 2 3 44:15 53 22 16 3 3 40:12 51 20 10 4 6 24:24 34 22 9 5 8 25:15 32 21 9 5 7 26:20 32 22 6 8 8 31:35 26 21 6 8 7 27:31 26 22 6 8 8 23:29 26 22 6 6 10 25:29 24 21 5 4 12 28:40 19 21 3 6 12 19:36 15 20 3 5 12 20:46 14

Danas Sel ta - Him na stik Subota Al me ri ja - Gva da la ha ra Re kre a ti vo - Hi ro na Mur si ja - Kor do ba El ~e - Al ko ja no Va qa do lid - Al kor kon Nu man si ja - Sa ba deq Las Pal mas - Bar se lo na B Vi qa re al B - Kar ta ge na Nedeqa Hu e ska - De por ti vo Kse rez - Her ku les

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (16)

1. El ~e 19 11 4 4 36:18 37 2. De por ti vo 19 11 3 5 31:23 36 3. Her ku les 19 1 3 5 21:14 36 4. Va qa do lid 19 9 8 2 29:17 35 5. Sel ta 19 10 3 6 34:19 33 6. Kor do ba 19 9 6 4 20:13 33 7. Al me ri ja 19 8 8 3 28:19 32 8. Mur si ja 19 8 5 6 25:23 29 9. Nu man si ja 19 6 8 5 22:20 26 10. Al kor kon 19 7 5 7 20:20 26 11. Gva da la h. 19 7 5 7 22:28 26 12. Bar se l. B 19 6 6 7 29:27 24 13. Las Pal mas19 6 6 7 23:24 24 14. Sa ba deq 19 6 6 7 23:36 24 15. Re kre a ti vo19 6 5 8 22:22 23 16. He rez 19 5 5 9 20:25 20 17. Al ko ja no 19 4 7 8 19:29 19 18. Vi qa re al B19 4 6 9 27:35 18 19. Hu e ska 19 4 6 9 22:30 18 20. Hi ro na 19 3 7 9 22:31 16 21. Kar ta ge na 19 3 7 9 11:23 16 22. Him na stik 19 2 7 10 16:26 13

FRANCUSKA

Subota Aja ~io - Ok ser Bor do - Va len si jen Brest - Ni ca Kaen - Ren Di `on - Evi jan Mon pe qe - Lion Nan si - Lo ri jen PS@ - Tu luz Sent Etjen - So {o Nedeqa Mar sej - Lil 1. PS@ 2. Mon pe qe 3. Lil 4. Lion 5. Ren 6. Mar sej 7. Tu luz 8. Sent Etjen 9. Lo ri jen 10. Bor do 11. Evi jan 12. Brest 13. Va len si jen 14. Kaen 15. Ok ser 16. Di `on 17. Ni ca 18. Nan si 19. So {o 20. Aja ~io

(21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21)

19 12 4 3 31:17 40 19 11 4 4 39:23 37 19 9 9 1 33:19 36 19 11 2 6 31:21 35 19 9 5 5 29:23 32 19 8 7 4 27:18 31 19 8 7 4 20:17 31 19 8 6 5 23:21 30 19 6 6 7 18:21 24 19 5 8 6 20:22 23 19 5 7 7 27:29 22 19 3 12 4 19:19 21 19 5 5 9 18:21 20 19 5 5 9 24:29 20 19 4 7 8 26:30 19 19 5 4 10 20:35 19 19 4 6 9 21:23 18 19 4 6 9 17:26 18 19 4 6 9 21:34 18 19 3 6 10 20:36 15

BELGIJA

Subota Stan dard - Ber {o Sent Tru den - Kor trijk Le u ven - Lo ke ren Me he len - Mons Lirs - Gent Serkl Bri` - Ve ster lo Nedeqa An der leht - Klub Bri` Va re gem - Genk 1. An der l.

2. Gent 3. K. Bri` 4. Kor trijk 5. Stan dard 6. Genk 7. S. Bri` 8. Mons 9. Ber {o 10. Me he len 11. Le u ven 12. Lo ke ren 13. Lirs 14. Va re gem 15. Ve ster lo 16. S. Tru den

19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19

12 12 11 10 8 8 8 7 6 5 5 4 3 2 3 2

4 3 4 3 7 6 6 6 7 6 5 8 8 9 4 6

(18) (20) (20) (20) (20) (20) (14.30) (20.30) 3 4 4 6 4 5 5 6 6 8 9 7 8 8 12 11

37:18 42:20 32:21 26:21 23:23 36:26 24:20 35:32 29:26 24:35 24:34 25:28 14:25 19:28 17:34 24:40

40 39 37 33 31 30 30 27 25 21 20 20 17 15 13 12

Ne ke od naj ve }ih te ni skih zve zda sa ve li kim zdrav stve nim pro ble mi ma do ~e ku ju start pr vog grend sle ma se zo ne, Austra li jan Ope na. Ra fael Na dal, Ka ro li na Vo zni jac ki, Se re na Vi li jams i bra ni teq ka ti tu le Austra li jan Ope na Kim Klaj sters opo ra vqa ju se od po vre da uo~i va} `nog tur ni ra u Mel bur nu, ko ji star tu je 16. ja nu a ra.

Na dal ima pro ble ma s le vim ra me nom, Vo zni jac ki sa za pa qe wem le vog zglo ba ru ke, Vi li jam so va ima i{ ~a {en le vi ~la nak, a Klaj sters gr ~e ve u le vom ku ku.

Le vo ru ki [pa nac je igrao sa po vre dom kra jem pro {le se zo ne, dok je Vo zni jac ki mo ra la da do bi je po mo} le ka ra u ~e tvrt fi na lu tur ni ra u Sid ne ju u sre du.

re kla je da je Vo zni jac ki i{la na mag net nu re zo nan cu, ko ja je po k a z a l a da „ne ma ozbiq n ih o{te }e wa” u zglo bu dan ske te ni ser ke.

- ^la nak je upa qen, ona }e na sta vi ti da ga po sma tra i na da mo se da }e igra ti na Austra li jan Ope nu. - re kla je Taj so no va.

Vi li jam so va je no vi na ri ma iz ja vi la da se opo ra vqa i da tre ni ra pred po ~e tak tur ni ra.

- ^la nak je bo qe. Ni je pot pu no spre man, ali je bo qi ne go {to je bio pro {le ne de qe. Ja se, ina ~e, ose }am do bro i ose }am da sam za i sta u do broj kon di ci ji, mo `da naj bo qoj u ka ri je ri. - re kla je Vi li jam so va.

Klaj s ters je sni mi l a kuk, {to je po ka za lo da joj mi {i} ni je po ki dan. Bel gi jan ka je od ra di la pun tre ning na Mel burn

Serena Vilijams

[pan ski te ni ser sa mo je re kao da je ra me bo qe i da }e pro ba ti da pru `i sve od se be.

Vi li jam so va se po vu kla sa tur ni ra u Bri zbej nu pro {le ne de q e po {to je i{ c a {i l a ~la nak dok je po be |i va la u me ~u dru gog ko la, dok se Klaj ster so va po vu kla pre po lu fi na la.

Port pa rol VTA Elo iz Taj son

Alek san dra u dru gom ko lu Srp ska te ni ser ka Alek san dra Kru ni} uspe {no je star to va la u pr vom ko lu kva li fi ka ci ja za Otvo re no pr ven stvo Austra li je, po {to je po be di la Ame ri kan ku Te tja nu Lu `an sku sa 6:3, 1:6, 6:3. Kru ni} je po sle 107 mi nu ta igre us pe la da eli mi ni {e Lu `an sku, ko ja je po sta vqe na za 18. no si o ca u kva li fi ka ci ja ma.

Srp ska te ni ser ka }e u na red nom ko lu igra ti pro tiv Ame ri kan ke Xil Kraj bas, ko ja je bi la bo qa od Estre qe Kan de le iz [pa ni je sa 1:6, 7:5, 7:5.

par ku i de lo va lo je da je u do broj for mi.

I ~e tvo ro stru ki {am pion Austra li jan Ope na Ro xer Fe de rer `a lio se na pro ble me. On se po vu kao sa tur ni ra u Ka ta ru pro {le ne de qe zbog bo lo va u le |i ma, ali je u Mel bur nu pro te klih pet da na tre ni rao bez vi dqi vih pro ble ma.

Isto je u~i ni la i Ma ri ja [a ra po va, ko ja je ot ka za la na stup u Bri zbej nu, ali u Austra li ji ra di pro te klih da na pu nim ka pa ci te tom.

Zbog po vre de ove go di ne ne }e na stu pa ti Ne mi ca srp skog po re kla An drea Pet ko vi} zbog na pr snu }a ko sti u do wem de lu le |a, kao i sta ri ja se stra Vi li jams, Ve nus, jer ima auto i mu nu bo lest ko ja iza zi va za mor i bo lo ve u zglo bo vi ma.

U mu {koj kon ku ren ci ji u~e {}e su ot ka za li Ro bin So der ling i naj bo qi hr vat ski te ni ser Ma rin ^i li}. Sr bi ju }e u Mel bur nu pred sta vqa ti No vak \o ko vi}, ko ji bra ni ti tu lu, Jan ko Tip sa re vi}, Vik tor Tro ic ki, Je le na Jan ko vi}, Ana Iva no vi} i Bo ja na Jo va nov ski, dok Alek san dra Kru ni} igra kva li fi ka ci je.

Novosa|ani pre ki nu li cr nu se ri ju Vojvodina NS seme - Radni~ki (K) 3:1 (25:21, 22:25, 26:24, 25:19) NO VI SAD: Ma la sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca 450, su d i j e: Jan k o v i} (Ni{), Bje li} (Be o grad).

VOJ VO DI NA NS SE ME: N. ^u b ri l o, Mar t i n o v i}, Ste fa no vi} 1, Mi ro sa vqe vi} 3, Ve se li no vi} 17, Ivo vi} 16, Vr ban, Ge ri} 12, L. ^u bri lo, Mr dak 19, Stan ko vi} 2, Ka pur (l).

RAD N I^ K I (KRA G U J E VAC): ]i ro vi} 5, Jo va no vi}, Ra do vi} 7, Pe ro vi}, \or |e vi} 19, Ili}, Ko ~a no vi} 1, Ne met 15, Bla go je vi}, Pan te li} (l), Opa ~i} 5, Ra de vi} 8.

Od b oj k a { i Voj v o d i n e NS se me prek nu li su cr nu se ri ju od tri uza stop na po ra za na do ma }em te re nu i u der bi ju 12. ko la Vi ner {te di {e su per li ge sa vla da li jed nog od kon ku re na ta u bor bi za naj vi {i pla sman Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca. Po bed ni ka je od lu ~io tre }i set, ujed no i naj za ni mqi vi ji pe riod igre, ka da su No vo sa |a ni us pe li da spa su dve set lop te i da po ve du.

Su sret je obe le `io Mi li ja Mr dak, ko rek tor do ma }ih, ko ji se vra tio na te ren po sle go t o v o dvo m e s e~ n e pa u z e i bio je naj e fi ka sni ji u po bed ni~ koj eki pi. Ni je se mno go ose t io iz o s ta n ak pri m a ~ a ser vi sa Mi la na Ka ti }a, jer je do bru ro lu pru `io Ve se li no vi} ko ji se po vrat kom Mr da ka vra tio na ma ti~ nu po zi ci ju.

Vo {a s Mr da kom u eki pi ove se z o n e ima mak s i m a l an u~i nak (pet od pet), ve} u pr vom se tu vi de lo se da }e we gov po vra tak vra ti ti si gur nost u igru cr ve no-be lih. Bio 1. Rad ni~ ki 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. M. rad nik 5. Par ti zan 6. Spar tak 7. Je din stvo 8. Rib ni ca 9. Klek 10. @e le zni ~.

12 10 12 11 11 11 11 11 11 10

9 3 9 1 8 4 8 3 7 4 6 5 3 8 3 8 2 9 0 10

31:16 29:12 30:18 27:17 25:19 22:21 17:25 15:27 11:28 6:30

27 26 26 23 18 17 11 8 7 2

Bo qa igra do ne la re zul tat: od boj ka {i Voj vo di ne NS se me

je ve o ma za po slen po ~et kom su sre ta, uz we ga i Ve se li no vi}, pa je Vo {a, upr kos bla gim tur bu len ci ja ma, od i gra la bo qe za vr {ni cu i la ga no po ve la.

Bla gi pad u igri do ma }ih is ko ri sti li su Kra gu jev ~a ni.

Stao je ser vis Vo {e, mno go lop ti je do bi jao Mr dak pa je ~e s to bi v ao za u s ta v qen, a pro i grao je i ko rek tor go sti ju Ne met. Po veo je Rad ni~ ki 16:10, vra t i l a se Vo { a do 16:14, ali je pe r iod do b re igre bi la krat kog da ha i Kra gu jev ~a ni su se po no vo od le pi l i do ne d o s ti ` nih 20:16, do voq nih za iz jed na ~e we. Po ku {ao je do ma }i tre ner Sa la -

Ana Iva no vi}

{am pi o nat u Is tan bu lu i na dam se jo{ ne koj {an si da na pad nem ti tu lu na Gren sle mu.

An ga `o va la sam do bar tim qu di oko se be, ko ji de le isti ciq kao i ja. Ima mo ve li ke am bi ci je u 2012. i svi ve ru je mo da mo gu da ih is pu nim“, re kla je Ana u raz go vo ru za list „In do ni `an ta tler“.

Ana Iva no vi} je 2008. go di ne osvo ji la Ro lan Ga ros i bi la je pr va na sve tu, pa je lo gi~ no da svi we nu sa da {wu igru upo re |u ju sa onom od pre ~e ti ri go di ne.

- Ni je mi la ko ka da to ra de. Na wi ho va pi ta wa, ti pa, ka da }u opet igra ti kao te se zo ne, mo gu od mah da im dam od go vor – ve ro vat no ni ka da. To je za to {to na pre du je mo, sti ~e mo no vo is ku stvo i me wa mo se. Mi slim da je moj stil dru ga ~i ji u od no su na onaj od pre tri go di ne. Stva ri su sa da dru ga ~i je ne go ta da, a vi sa mo `e li te da bu de te bo qi i da ide te na pred.

ti} da pro me nom teh ni ~a ra i pri ma ~a ne {to pro me ni, ali ni je bi lo spa sa.

Tre }i set je bio pre kre te ni ca su sre ta, a oba ti ma su bi la ve o ma skon cen tri sa na i ozbiq na pa se do dru gog te hnmi ~ a k og tajm-auta igra l o poen za poen. Pri jem do ma }ih dr `ao je Ka pur, a Ste fa no vi} je do bro raz i gra vao eki pu, ali ni je bi lo ras po lo `e nog po je din ca ko ji }e s ne ko li ko po te za pre o kre nu ti tok se ta. Ni su gre {i li Kra gu jev ~a ni, pa su pr vi do {li do set lop ti (24:22), ali je Vo {a se ri jom 4:0 pre o kre nu la i po ve la 2:1 u se to vi ma. Is ko ri stio je kon tru i blo ki rao Ve se li -

Fo to: F. Ba ki}

no vi}, po gre {io je Opa ~i}, a na set lop ti za do ma }e, Ge ri} je iz blo ki rao Ne me ta (26:24). ^e tvr ti set bio je, ~i ni se pu ka for mal nost za Voj vo di nu NS se me. Pro pu {te ne pri li ke pot pu no su od u ze le go ste ko ji u tom pe ri o du igre ni su li ~i li na eki pu iz pret hod na tri, pa je Vo {a ve o ma br zo do {la do ve li kih 14:8. Do bri su bi li Ivo vi}, Ve se li no vi} i Mr dak, a vo| stvo je sa mo da lo jo{ vi {e ela na igri do ma }ih.

Do {li su do 24:15, ali su se opu sti li i svo jim gre {ka ma ma lo po gu ra li Rad ni~ ki, ali je raz li ka bi la pre ve li ka da bi cr ve no-be li do ve li u pi ta we po be du.

M. Risti}

FINALNI TURNIR KUPA U NOVOM SADU

Voj vo di na na Par ti zan u po lu fi na lu Fi nal ni tur nir Ku pa Sr bi je za od boj ka {e igra }e se u No vom Sa du 25. i 26. fe bru a ra. Za do ma }in stvo za vr {ni ce ovog na ci o nal nog tak mi ~e wa kon ku ri sa li

Ni ko la Ma ri}, ko ji je iz vla ~io ku gli cu i u woj je bi lo upra vo ime Voj vo di ne NS se me.

Po tom su `re bom do bi je ni i po lu fi nal ni pa ro vi, ko ji }e

Ana `e li u Top 10 Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} iz ja vi la je da ima vi so ke am bi ci je u 2012. go di ni.

- @e lim da u|em u Top 10, da se pla si ram na za vr {ni

21

VOJVODINA NS SEME SLAVILA U DERBIJU 12. KOLA MU[KE SUPERLIGE

PRED AUSTRALIJAN OPEN

Ra fa, Ka ro li na, Kim i Se re na na mu ka ma

petak13.januar2012.

c m y

SPORT

dnevnik

- Pre za do voq ni smo {to smo do bi li do ma }in stvo i teh ni~ ku or ga ni za ci ju fi nal nog tur ni ra. Mi slim da je to na {a ve li ka {an sa da osvo ji mo pe har, ali i da se po ko zna ko ji put po ka `e mo kao od li~ ni or ga ni za to ri. Po tru di }e mo se da sve bu de na naj vi {em ni vou, a si gur no je da }e mo ve li ku po mo}

- Kup je spe ci fi~ no tak mi ~e we, ne zna ~i ni {ta ako pro |e{ u fi na le, pa on da iz gu bi{.

Pam ti se sa mo osva ja~, ta ko da mo ra{ da sa vla da{ oba ri va la, bez ob zi ra da li ja ~eg do bi je{ u po lu fi na lu, ili fi na lu. S Par ti za nom }e bi ti te {ko, ali ve ru jem da ima mo kva li tet i da }e m o sa tri b i n a do b i t i po -

Spar tak pro tiv Ko lu ba re U po lu fi na lu 46. Ku pa Sr bi je za od boj ka {i ce igra }e Spar tak - Ko lu ba ra i Cr ve na zve zda - Vi zu ra, od lu ~e no je `re bom u Be o gra du.

Fi nal ni tur nir od i gra }e se 18. i 19. fe bru a ra u dvo ra ni Sport sko re kre a tiv nog cen tra Ko lu ba ra u La za rev cu.

Ni ko la Ma ri} bio sre} ne ru ke

su po `a re va~ ki Mla di rad nik i Voj vo di na NS se me, a na sve ~a nom `re ba wu ta li ~an je bio sport ski di rek tor No vo sa |a na

sna ge od me ri ti pr vog da na tur ni ra, a to su: Voj vo di na NS se me – Par ti zan i Mla di rad nik – Rib ni ca.

ima ti od grad ske i po kra jin ske vla sti, ko je su pri hva ti le da bu du po kro vi te qi, kao i od jo{ jed nog, ili dva spon zo ra. – re kao je ge ne ral ni di rek tor Va sa Mi ji}.

Sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri} je pro ko men ta ri sao pa ro ve po lu fi na la.

Ku bi ca po no vo u bol ni ci Poq ski vo za~ pre ba ~en u bol ni cu zbog po vre de u ne zgo di pri li kom pa da na uli ci u gra di }u Pje tra san ti, u se ve ro za pad noj Ita li ji. Ita li jan ska no vin ska agen ci ja AN SA pre no si da se ma le ro zni Ro bert Ku bi ca okli znuo na le du i da je sme {ten u bol ni cu u Ver si li ju, gde su le ka ri rent ge nom utvr di li da je po vre dio de snu no gu.

Po zna ti auto mo bi li sta je na sop stve ni zah tev pre ba ~en na kli ni ku „Pi je tra

Li gu re”, u bli zi ni \e no ve, gde se pro {le go di ne opo ra vqao od te {kih po vre da za do bi je nih na re li ju.

Ku bi ca je u fe bru a ru 2011. u Ita li ji te {ko po vre |en u ude su, zbog ~e ga je ka sni je pro pu stio ce lu se zo nu For mu le 1.

Po seb no opa sna bi la je po vre da de sne ru ke i pre ti la mu je ~ak am pu ta ci ja, ali je vi {e stru kim ope ra tiv nim za hva ti ma ona ipak spa se na. Zbog tih po vre da vo za~ Re noa ne }e za po ~e ti ni no vu se zo nu For mu le 1.

treb nu po dr {ku. U dru gom pa ru, ako po sma tra mo do sa da {we re zul ta te, fa vo rit bi tre ba lo da je Mla di rad nik, me |u tim Rib ni ca je iz ba ci la Rad ni~ ki.

Svi }e na tur ni ru igra ti da po be de i da osvo je tro fej – za kqu ~io je Ma ri}.

M. R.

Ba li} pro pu {ta EP Iva no Ba li}, naj bo qi hr vat ski ru k o m e t a{, pro p u s ti } e Evrop s ko pr ven stvo ko je se od 15. ja nu a ra odr `a va u Sr bi ji. Ba li} se po vre dio u me ~u sa Ira nom na Hr vat ska ku pa. U pi ta wu je po vre da pre po na.

- Ba li} je ose tio bol u pre po ni i za to ni je igrao u dru gom po lu vre me nu. - ka `e Slav ko Go lu `a, se lek tor Hr vat ske.

Ba li} ve} du `e vu ~e po vre du, ali te ra pi ja ne da je re zul ta ta.

22

kWiGA

petak13.januar2012.

dnevnik

СЕ ЋА ЊЕ НА ФЈО ДО РА МИ ХАЈ ЛО ВИ ЧА ДО СТО ЈЕВ СКОГ (1821–1881)

Ле по та (не)ће спа сти свет Р

етки су људи прошло сти који су у свом кратком веку били концентрисана вечност, но сиоци прошло сти, садашњо сти и будућно сти, људске мисли уопште. Такви су Данте, Шекспир, Сервантес, Гете, а међу њима и Фјодор Михајлович До стојевски. Овако се писало у тек створеној држави Јужних Словена, а поводом стогодишњице рођења Ф. М. До стојевског (1821-1881). И у тек минулој години неки су се сетили 190. годишњице његовог рођења и 130. годишњице смрти Обележавајући педесетогодишњицу смрти великог писца, Исидора Секулић је, у „Српском књижевном гласнику“ написала: „Потребно је да човек мисли о До стојевском и дан и ноћ, не само у доба обљетница и опомена кроз штампу... До стојевски је врх над врховима, сур, самотан, тужан, али врх. Сва обрађена тла, све ко се и планине, све шуме и перивоји и насеља могу бити, и јесу, својина других народа и раса, али врх је наш, славенски. На највишој тачки човечног,

страдалног, и зато доброг и смелога, пободена је застава руска, славенска. Врх није са животом, он је над животом... Дело До стојевског није литература, него је чудо.“

Јасно се види да До стојевски тада још није по стао један од најзначајнијих светских писаца. Томе је разлог био, како у свом есеју „Руси и њихови погледи“ Вирџинија Вулф, по ставља питање тумачења и превођења. Појам о квалитетима До стојевског, Толстоја и Чехова, формирали су

За лу ђу ју ћа ме ша ви на ле по те и по дло сти У помало оптерећену клишеима европску литературу стигао је главни јунак руске књижевности, човек с душом која је микрокосмос свега, добра и зла, љубави и мржње, Бога и човека. Радост, тугу, патњу и бол, разумевања човека „не духом – јер је то лако – већ срцем“, Вулфова у поменутом тексту пише: „Заиста, душа је главна личност у руској уметничкој прози. Деликатна и суптилна код Чехова, она је дубља и већа код Достојевског, склона жестоким болестима и помамним грозницама, али увек доминантна... Душа је важна, њена страст, њен немир, њена залуђујућа мешавина лепоте и подлости.“ Ти јунаци Достојевског су истовремено злочинци и свеци; њихови гестови су истовремено узвишени и бедни, воле се и мрзе у исто време. Тачно одређене границе између добра и зла, као што је то било у европској литератури, и на коју је европски читалац био навикнут, нема...

KWIGA ZAUVEK

критичари, који никада нису прочитали ни једну једину реч на руском, нису видели Русију а камоли чули како Рус говори руски, они су у потпуно сти зависили од рада преводилаца. Када преводилац замени руску реч енгле ском и тиме мало промени смисао, а звучност, тежину и акценат речи у одно су једне на другу потпуно, не остаје ништа друго сем грубе и отврдле варијанте смисла. Да се ства ри промене и европска књи жев ност прихвати и разуме До сто јевског и друге руске писце и да добију право ме сто у светској књижевно сти и мисли уопште, које им припада, помогли су „Зли дуси“, сту па ју ћи на по зор ни цу историје кроз Октобарску револу ци ју. Ка ко је и сам аутор предвидео у свом истоименом делу објављеном готово четрде сет година раније (зато га је Мерешковски и назвао Пророком руске револуције), они су уништавали све старо, желели су свет у коме је колектив све, а појединац ништа, укинули религију, стварали нове боговечовекобогове, ликвидирали или слали у сибирске казамате неистомишљенике. Пред њиховим терором припадници виших класа, племићи, интелектуалци емигрирали су у Европу и понели са собом и своја (руска) схватања и тумачења живота уопште, па и литература на чијем врху су били Гогољ, До стојевски, Толстој и Чехов.

Из ново створене државе, без имена, протерано је и дело До стојевског, као што је и он био протериван за живота, избачен је из исто ри је књи жев но сти. Као реликвију у својој кућној би бли оте ци чу вам двотом ну „Руску књижевност“ објављену у Мо скви 1945. а код нас преведена две године касније, у којој нема никаквог текста о великом писцу. Стваралаштвом До стојевског и његовом анализом више су се бавили филозофи (он је тврдио да је само књижевник/писац), психолози, социолози, религијски мислиоци, него они који су се бавили књижевношћу као науком.У модерној уметно сти, рачунајући од ренесансе, неки тврде, по стоје само три светска чуда, Микеланђелова Сикстинска капела, Бахова музика и „Легенда о великом Инквизитору“ До стојевског. И да је само написао тај трактат о слободи и хлебу обезбедио би себи место у вечно сти. Током прошле, дво струко јубиларне године, у нашем граду приређена је изложба портрета ликова из монографије „Образы Ф.М.До стојевсакого“у Градској библиотеци. Одржано је неколико предавања и промоција књига у организацији руско-српских друштава, као и конкурс за најбољи писмени рад на тему „До стојевски и његово ствара лаштво“ ученикa средњих школа. У огранку САНУ Витомир Вулетић одржао је предавање о великом писцу. Обележавање јубилеја завршено је у гимназији „Ј.Ј.Змај“, приказивањем анимираног филма по фантастичној причи „Сан смешног човека“. Данило Кабић

АЛЕК САН ДРА И. ПЛЕ СКО ЊИЋ, ГЛУ МИ ЦА

Бре за ко ја го во ри о Ан дер се ну

Х

анс Кристијан Андерсен је Данац, писац бајки, најпревођенији аутор, онај кога свако чува у срцу још од детињства. Он нам је богатио живот, потстицао машту, плашио нас и радовао, нудио фантастичне снове. „Дубља значења крију се у бајкама што сам их чуо у детињству, него у истинама којима ме је научио живот“- рекао је Фридрих Шилер. И то је заиста тако. Андерсен је рођен је у Оденсеу на острву Фин 1805. год. Отац му је био сиромашан обућар, мајка праља; у том сиромаштву и беди, деца су им се разбољевала, често и умирала. Кревет у коме је рођен и у коме је спавао, био је склептан од дасака катафалка. У тој морбидној животној сценографији тонуо је у сан слушајући бајке од баке и измишљене приче о њеном племићком пореклу. Неугледне спољашњости, висок и мршав, у школи је био мета увреда, понижења и иживљавања друге деце. Његова бајка о ружном пачету које је због свог из-

гледа патило, побегло, желело смрт и спасло се јер је било лабуд, јесте, како сматра Исидора Секулић једна од најоригиналнијих аутобиографија на свету. Прве бајке је написао онако како је чуо да му прича његова бака, оне су најближе изворним народним бајкама (читати Бруна Бетлехајма „Значење бајки“). Ко се ових празничних дана не сећа девојчице која се греје шибицама последње ноћи пред Нову годину. Боса, гладна, прозебла и тужна ишла је улицама док је на њу падала светлост са свечано осветљених прозора и ширио се мирис хране. Његове бајке су изме|ђу народних и уметничких, какве су пре њега писали Хофман, Хауф и други. Оне су реалније и приказују свет у коме живимо. Опседнут позориштем, Андерсен је врло млад почео да статира, сањао је да постане глумац, играч, оперски певач. Публику је освојио после много година преко Прокофјева, Стравинског, Пендереског, који су писали опе-

ре, поеме и балете инспирисани његовим бајкама. Године 1857. пише роман: „Бити или не бити„, и ево нас код другог Данца, Хамлета. Гледам

црно-белу фотографију Асте Нилсен у улози Хамлета. Има паж фризуру, црно одело, плашт и стоји на огромним степеницама, оним Херберта Збигњева (читати

KWI@EVNA BA[TINA

Л

При ло зи о на род ном жи во ту

ист „Привредник“, као орган Савеза српских земљорадничких задруга у Аустроугарској, покренут је у Загребу 1898. Излазио је до 1914. и од 1922. до 1941. Оснивач листа је Владимир Матијевић, а уредници су Перо Кристић, Павле Аршинов, Љубиша Ристић, Владимир Вујновић и Коста Илибанић. Лист је мењао поднаслов. До 1922. штампан је у Српској штампарији у Загребу, а од 1923. излази у Београду. Од 1907. до 1914. имао је стални додатак „Задругарство“. Доносио је прилоге о интересима српских привредника и задруга у Аустроугарској, о економској проблематици, о пољским радовима, здрављу , као и прилоге о Србији и српским крајевима изван Аустроугарске. У Библиотеци Матице српске тај лист постоји и обрађен је у њеном електронском каталогу.

његову поезију) из песме: Фортинбрасова елегија. „... И мада лежиш на степеницама ,/ видиш исто што и мртав мрав...” Стоји Аста и показује ми да су и жене играле Хамлета. Колико пута сам у глави прошла кроз ту улогу! Када се Хамлет родио, његов отац је ратовао са Фортинбрасовим оцем. У одлучном моменту су му јавили да му се родио син, он је задао коначни ударац и победио. Да ли би смели да му јаве да је добио ћерку? „Трагедију о Хамлету сви једногласно сматрају загонетком„ - сматра Лав Виготски. Хамлет држи у руци лобању дворске луде Јорика. Та луда га је држала у крилу као малог, засмејавала га, причала му приче и бајке. Имала сам част да крстим једну глумачку трупу.Назвала сам је „Јорик„. Ових дана та трупа игра Чеховљевог ујка Вању - (читати Чехова). Играм и дадиљу у лику брезе која говори. Бреза је окићена као јелка (читати Веденског „Јелка код Иванових„). И све је повезано.

TOP-LISTA Нај тра же ни ји на сло ви у зре ња нин ској књи жа ри „Аго ра“ 1. „Ве не ци ја“, Вла ди мир Пи шта ло - „Аго ра“ 2. „Те сла, пр трет ме ђу ма ска ма“, Вла ди мир Пи шта ло - „Аго ра“ 3. „Ко ће су зе да ти бри ше кад ме не бу де ви ше“, Ро бин Шар ма - „Мо но и Ма ња на“ 4. „Лет ње ла жи“, Бер нхард Шлинк - „Пла то“ 5. „Mein kampf“, Све ти слав Ба са ра - „Ла гу на“ 6. „Ти гро ва же на“, Теа Ол брехт - „Ла гу на“ 7. „Крат ки љу ди“, Зо ран Ћи рић - „Аго ра“ 8. „Сун це ме ни, сун це те би“, Ве сна Де дић -Ми ло је вић - „Чи го ја“ 9. „Кар те и те ри то ри ја“, Ми шел Уел бек - „Пла то“ 10. „Рин ги шпил“, Је ле на Ба чић-Алим пић - „Ла гу на“

НО ВО ИЗ ИЗ ДА ВАЧ КОГ ЦЕН ТРА МА ТИ ЦЕ СРП СКЕ

Кри ти чар као гра ди тељ све та

У

ан толо гиј ској еди ци ји „Мати ца“ Изда вач ког цен тра Мати це срп ске недавно се, под редним бројем 16, појавила студија „Скерлићев критички дух“ Миро слава Егерића. У овој едицији своје књиге по позиву дају савремени српски писци. Будући да је Егерић, књижевни крити чар и исто ри чар, про фе сор уни вер зи тета и један од најбољих зналаца и тумача са вре ме не срп ске књижевно сти, логично је било да синтетизује бројна своја истраживања и текстове о Јо ва ну Скерли ћу (1877-1914). Иако је радио и на исто ри ји књи жев но сти и културној историји Србије, Скерлић је остао синоним критике, наводи Егерић. Тако је до данас, иако није заборављено да је био и један од најобра зо ва ни јих људи свога времена, француски ђак и доктор наука, профе сор Београдског универзитета, народни трибун југо словенске провинијенције. Писао је беспрекорним стилом, јасним, логичним и разумљивим језиком, а његови савременици су забележили да је сјајно писао и о рђавим књигама. Скерлићеви наслови „Писци и књиге“ (у девет свезака) и „Историја нове српске књижевно сти“ (од 18. века до пред Први светски рат, када је умро са 37 година), и данас су непревазиђени у нашој књижевно сти. Све се то види у осам поглавља Егерићеве књиге: Легенда о Скерлићу, Скерлићево схватање по е зи је, Скерлић и Матош, Скерлић- полемичар, Мала галерија писаца и књига, Скерлић као скупштински говорник, Парадокс Скерлићеве величине и Скерлић и европске вредно сти. У другом поглављу Егерић тумачи суштину Скерлићевог

Иби бли о те ка на срп ском

П

о сле не ко ли ко не де ља проб ног ра да пред у зе ће „Ин тер плов“ из Лон до на за јав ност је отво ри ло сајт за про да ју елек трон ских из да ња књи га, звуч них књи га, фил мо ва, по зо ри шних и до ку мен тар них ра до ва на срп ском је зи ку.„иБи бли о те ка“, ка ко је на зва на пр ва ве ћа елек трон ска би бли о те ка у Ср би ји, ну ди број не књи ге до ма ћих пи са ца, као и по себ не књи ге ко је су про чи та ли са ми ауто ри Љу бо мир Си мо вић, Мир ја на Вук ми ро вић, Ма ти ја Бећ ко вић, Ду шан Ко ва че вић, Вук Дра шко вић. Ова плат фор ма отво ре на је за све пи сце, ства ра о це и из да ва че, и у са рад њи с њи ма раз ви ја и об ја вљу је елек трон ска из да ња. Ре ги стра ци ја је бес плат на, а ку по ви ном од ре ђе ног де ла сти че те пра во да пре у зме те књи гу, филм или не ко дру го де ло у елек трон ском об ли ку. Ка ко ис ти чу на сај ту, „иБи бли о те к а“ по шту је ства ра лач к а

пра ва и ра до ви и де ла укљу че ни у „иБи бли о те ку“ об ја вљу ју се у са рад њи са ства ра о ци ма и из да ва чи ма. Нај ве ћи део при хо да од по је ди нач не про да је на ме њен је ауто ри ма или из да ва чи ма, а ку пље ни ра до ви чла но ви ма оста ју трај но до ступ ни у окви ру лич не би бли о те ке. За са да, „иБи бли о те ка“ пру жа фор ма те на ме ње не ко ри шће њу на ин тер не ту, од но сно на ком пју те ру, а уско ро ће без до дат не на док на де по ну ди ти и е-из да ња на ме ње на спе ци ја ли зо ва ним елек трон ским чи та чи ма (киндл, ај пед, нук и дру гим). Це не елек трон ских де ла из ра же не су у кли ке ри ма, а они су сред ство раз ме не на ко је се прет пла ћу је и по том ко ри сти се за ку по ви ну ра до ва у „иБи бли о те ци“. Уства ри, књи ге и фил мо ве мо же те пла ти ти кре дит ном кар ти цом, услу гом „пеј пал“ или упла том на ра чун, а це на јед ног кли ке ра из но си 50 евро цен ти.

критичарског по ступка:-Он је на рушевинама наше филолошке, школски увизирене критике створио појам критике-реке и критичара-градитеља света. Одбацио је зарђале појмове о обзирима, националним и личним, појачао и заоштрио начело Љубомира Недића да критика суди

људима боговима, да непо стоје „свете истине“, да све подлеже страсном испитивању разума. У поглављу Скерлић и европске вредно сти, којим Егерић завршава своју књигу, он читаоце потсећа на нека Скерлићева запажања стара један век, а тако непромењена и данас. Скерлић је записао да су Срби-срчана и бунтовна раса, жива, слободољубива, поно сита... Негативне собине су им склоност рушилаштву, рад „по севапу и инату“, не разложно и плански, раздражљивост, завист и суревњивост, а све то резултира одсуством солидарно сти поколења у заједничком народном раду. „Скерли ћев кри тич ки дух“ Ми ро сла ва Еге ри ћа сва ка ко треба прочитати. Р. Лотина

[E O ] ET „Ин тер - N

Вла с ни ц и пло ва“ по зи ва ју умет ни ке и из да ва че на са рад њу, ка к о би срп ска ли те ра ту ра по ста ла бо га ти ја у обла сти елек трон ског из да ва штва, при лич но си ро ма шног ка да су де ла на ших пи са ца у пи та њу. По ред „иБи бли о те ке“, на ме ње не ли те ра ту ри за од ра сле, „Ин тер плов“ је отво рио и „Ма лу би бли о те ку“, на ме ње ну де ци и омла ди ни, где се на ла зе сли ков ни це, књи ге и фил мо ви за де цу и омла ди ну, у елек трон ском фор ма ту. За раз ли ку од све та, ко ји је про шле го ди не за бе ле жио ве ћу про да ју књи га у елек трон ској не го у па пир ној фор ми, „Ин тер пло во ва“ би бли о те ка пр ва је при ват на елек трон ска би бли о те ка у Ср би ји. Ко ли ко ће мо че ка ти на аудио фор ма те, тек тре ба да се ви ди. И. Вујанов

kultura

c m y

dnevnik

petak13.januar2012.

23

ЧУВЕНИ „КРОНОС КВАРТЕТ” НАСТУПИО СИНОЋ У НОВОМ САДУ

Путовање кроз свет и музику Новосађани су синоћ имали велику привилегију да први пут у свом граду слушају чувени, светски признати „Кронос квартет“, који је наступио на сцени „Јован Ђорђевић“

обичај за сваки наступ, односно сваки град. Извели су премијерно у нашој земљи композиције посебно компоноване или аранжиране за њих, а током готово четири деценије

концерти на тај начин, како сматрају, увек пружају и слику свега онога што раде и чиме се баве. Жеља им је и, како су рекли, да слушаоце поведу на својеврсно путовање по свету, да

мала андреграунд“ у аранжману Јакоба Гарчика, и премијерно у Европи „Don’t think Twi ce, Its All Right“ Боба Дилана у аранжману Филипа Гласа (европска премијера), као и „Lo ve

Српског народног позоришта. Био је то њихов први концерт у 2012. и овог пута једини у нашој земљи, одакле одлазе за Гдањск, где ће свирати у недељу, а затим и у Француској. За овај трећи наступ у нашој земљи, након учешћа на Џез фестивалу у Београду 1996, и 2002. на Бемусу, „Кронос квартет“ је одабрао посебан програм, што је иначе њихов

постојања, по њиховој наруџбини је написано чак више од 750 композиција и аранжмана за гудачки квартет. На програму новосадског концерта биле су композиције које су извели по посебно утврђеном редоследу, сматрајући, како су објаснили у сусрету са новинарима пре концерта, да ће тако бити најбољи и непоновљив укупни утисак о њему. Њихови

покажу чега све има у свету музике, а кроз концерт то може да се учини. Чула се најпре композиција „WTC 9/11“ Стива Рајха, посвећена 11 септембру, „De ath to Ko smische“ Никол Лизе, „Clo u ded Yel low“ Mајкла Гордона, „La Si do u nak Sayyada“ (Ill Pre vent the Hun ters from Hun ting You) Омара Сулејмана у аранжману Јакоба Гарчика, „Tas hwe esh“ групе „Ра-

Ble eds Ra di ant“ Дана Висконтија (европска премијера). Концерт су завршили композицијом наше суграђанке Александре Вребалов која живи у Америци„...hold me, ne ig hbor, in this storm...“ ( „...пригрли ме суседе, у ово невреме...“), једном од шест коју је компоновала за овај ансамбл. Захваљујући њиховој сарадњи је и

У АТЕЉЕУ 212 ДРАМА ДОБИТНИЦЕ МИХИЗОВЕ НАГРАДЕ ТАЊЕ ШЉИВАР

Премијера представе „Пошто паштета?” Представа „Пошто паштета?” добитнице Михизове награде, Тање Шљивар, у режији Снежане Тришић

биће премијерно изведена 15. јануара у Театру у подруму Атељеа 212, најавило је то позориште. Као пара-

фраза стиха песме групе „Забрањено пушење„ из осамдесетих година, паштета из наслова комада постаје „распродаја чулности, снижење емоција, изговор за клање и једина могућност задовољења човекових најразличитијих физичких и физиолошких потреба„, наведено је у најави Атељеа 212. У таквим околностима, у друштву у коме данас и овде живимо, за нас, као и за главног јунака, месара Стојана, једини начин протеста, али и опстанка је бег у фантазију, илузију, па и утопију. Сценограф је Дарко Недељковић, костимограф Маја Мирковић, драматург Јелена Мијовић, композитор Ирена Поповић. Играју Зијах А. Соколовић, Александра Јанковић, Милош Самолов, Катарина Жутић, Наташа Тапушковић, Никола Јовановић, Владислав Михаиловић и Јаков Јевтовић.

ПРИЗНАЊА „ПИПЛ ЧОЈС“ ДОДЕЉУЈУ СЕ У 40 КАТЕГОРИЈА ЗА ФИЛМ, МУЗИКУ И ТЕЛЕВИЗИЈУ

У ОКВИРУ ПЛАТФОРМЕ ЗА РАЗВОЈ СЦЕНАРИЈА

Кејти Пери највише награда

Пушићев пројекат на Берлиналу

На овогодишњој додели награда ‘’Пипл чојс‘’, филм ‘’Хари Потер и реликвије смрти 2’’ и певачица Кејти Пери освојили су највише признања публике, пренеле су данас агенције.Последњи филм из саге о дечаку чаробњаку освојио је четири награде, укључујући награду за најбољи филм и омиљене све глумце. Кејти Пери, која није присуствовала церемонији уручења награда због недавног растанка са комичарем Раселом Брендом, освојила је пет трофеја, укључујући и награде у категорији за најбољег женског уметника, најбољу песму ‘’Е.Т‘’ и извођача са најуспешнијом турнејом. Романтични филм ‘’Деверуше‘’ освојио је награду за најбољи филм, а глумац Џони Деп изабран је за најбољег глумца. Глумица Ема Стоун (23) освојила је две награде - за најбољу филмску глумицу и за омиљену глумицу у комедији за улоге у филмовима ‘’Служавке‘’ и ‘’Crazy, Stu pid, Lo ve‘’ (Луда, глупа, љубав). Певачица Деми Ловато (19) изгласана је за омиљеног поп извођача, а ово признање прати њен повратак у свет шоу бизниса. Са њом су у конкуренцији биле још и Лејди Гага

и Бијонсе. ‘’Ma roon 5’’ је освојио награду за најбољи бенд. Телевизијске награде додељене су звезди Фоксове музичке серије ‘’Гли‘’ Леи Мишел и Неил Патрик Харис за улогу у серији ‘’Како сам упознао твоју мајку‘’, која је такође освојила награду за најбољу телевизијску комедију. Серија ‘’Two Bro ke Girls‘’ (Две сиромашне девојке) изгласана је за најбољу нову ТВ комедију. Глумац Адам Сандлер освојио је награду за најбољег глумца у комедији, а филм ‘’Вода за слонове„ у коме игра Роберт Патинсон глумац ‘’Сумрак‘’ саге освојио је награду за најбољу филмску драму. ‘’Пипл чојс‘’ награде додељују се у више од 40 категорија које обухватају филм, музику и телевизију. Организатори ове церемоније у Лос Анђелесу рекли су јуче да је победнике одлучило више од 230 милиона гласова публике, који су гласали путем интернета, порука и друштвених мрежа.У новој категорији - омиљена филмска икона, глумац Морган Фримен је тријумфовао над Џорџем Клунијем, Харисоном Фордом, Томом Хенксом и Робертом де Ниром.

Пројекат „Хероји радничке класе” (Wor king Class He ro es) новосадског редитеља Милоша Пушића и сценаристе Ивана Кнежевића нашао се међу 12 пројеката који ће бити представљени на Берлинском филмском фестивалу. Аутори су најавили да ће свој филмски пројекат представити у оквиру „Script Sta tion„ платформе за развој сценарија Берлинског фестивала, а радионице се одржавају од 9. до 16. фебруара. „Хероји радничке класе„ је трилер, чија је тема корумпирана грађевинска индустрија. Кнежевић и Пушић већ су сарађивали на филмовима „Јесен у мојој улици„ (2009) и „Успаванка за дечака” (2007).Новим филмом, чије снимање је планирано за 2014. у продукцији „Al ter ti se„, настављају сарадњу започету током студија. За лето Пушић планира снимање свог другог играног филма „Одумирање„ према сценарију Душана Спасојевића.

дошло до овог гостовања у Новом Саду. Не само што су пристали да приреде концерт у Новом Саду, чланови „Кронос квартета“ Дејвид Херингтон, Џон Шерба (виолине), Хенк Дат (виола) и Џефри Зајглер (виолончело) испунили су и жељу наших студената композиције и нашли воље да се јуче састану и разговарају са њима на проби пре концерта. У разговору са новинарима, којем је, у име покровитеља концерта, присуствовао и градоначелник Новог Сада Игор Павличић и рекао да је то диван догађај којим започињемо 2012. годину, чланови „Кронос квартета“ су, изразивши на почетку одушевљење што су у Новом Саду, говорили и о својој жељи да помажу младим ствараоцима, због чега су и основали конкурс, на којем је победио и један од композитора Дан Висконти чије су дело извели у Новом Саду.

- Велико је задовољство и потпуно је чаробно што смо добили и прилику да „доведемо“ кући Александрину

музику. Имали смо још таквих прилика, као када смо изводили Пјацолину музику у Аргентини, Горецког у Пољској и Шниткеа у Русији. Такве прилике су драгоцене, јер можемо да научимо више о месту где се родила музика коју свирамо. Можда ће Новосађани сада моћи мало боље да упознају Александру Вребалов, када чују ову њену музику, пошто музика управо служи и томе да нас подсећа на наше међуљудске везе - рекао је Дејвид Херингтон, у њеном присуству. Широм света музичари и композитори имају потребу да изразе нове ствари, а млади музичари су посебно активни у потрази за новим изразом, напоменуо је Херингтон и подсетио да је „Кронос квартет“ 2003. започео пројекат „Композитори испод 30 година“, на којем су до сада имали четири наручене композиције за квартет, које ће се ускоро наћи и на посебном снимљеном издању. Лежерни, пријатни, духовити и расположени да одговарају на новинарска питања, чланови „Кронос квартета“ су објашњавали и како су учили да свирају гусле које се чују у композицији Александре Вребалов, као и о осталим детаљима у њој. Херингтон је признао да је на Јутјубу гледао гусларе и приметио да сви свирају из прве позиције, а он из десете, јер је композиторка тако замислила, те да њу треба „кривити“ ако није успео у томе. Н. Пејчић

СЛИКЕ ИГОРА ЦВЕЈАНОВИЋА У МАЛОМ ЛИКОВНОМ САЛОНУ КЦНС

Свемир деце и родитеља У Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада (Булевар Михајла Пупина 9) почeтком недеље отворена је изложба слика Игора Цвејановића, коју публика може да види још кратко, до 16. јануара. Изложба носи назив „Деца“, а новосадски сликар је за њу припремио десетак акрила на платну већих димензија. Да Цвијановић док је радио није мислио само на децу, очигледно је већ при првом сусрету са сликама чије мотиве чине и родитељи. Они су, дакако, испреплетени са својом децом што не само по значењу него и визуелно делује као продужетак њихових тела. Кружни облици и сликарски потези експресивне фигурације указују на динамичку савршеност и хармоничност те везе. Живахан,

страствен колорит (доминантна је комбинација окер и плаве) сведочи и о универзалном слагању боја људског тена, које

подсећају и на боје ватре и земље, са бојама пространства које нас окружује – воде и неба. Иако знају да буду и апстрактни, мистични, мотиви су углавном мотиви заједништва, среће и задовољства. Игор Цвејановић је рођен 1969. године у Новом Саду, где је и дипломирао на Одсеку за вајарство Академије уметности, у класи Љубомира Денковића и Милана Блануше. Магистрирао је такође у Новом Саду, 2005. године, на Одсеку за архитектуру Факултета техничких наука. У досадашњој каријери Цвејановић је освајао награде за цртеж и плакат, а остварио је низ самосталних изложби у Новом Саду, Буковцу, Сремским Каровцима, Зрењанину, Петровцу на мору, Светом Стефану, Котору, Никшићу, Пирану, Жужемберку, Љубљани. И. Бурић

ДАНАС ПОЧИЊЕ ПРОГРАМ БОГАТ МАНИФЕСТАЦИЈАМА

Марибор као европска престоница културе Марибор, као овогодишња европска престоница културе, данас ће богатим културним манифестацијама отворити културну понуду.Током вечери у седишту пројекта Марибор 2012 у Ветрињском двору - једној од најстаријих зграда у граду - биће отворене изложбе накита и текстила у сарадњи са амбасадама Естоније и Финске и изложба стрипа такође у сарадњи са овим амбасадама. На изложби накита и текстила посетиоци ће моћи да виде експонате који комбинују традиционално и модерно, али и да се упознају са радовима уметника из ове три земље. Фински стрип прославља 100 година постојања што ће послужити као прилика да аутори, читаоци, колекционари и истраживачи подстакну дебату о стрипу као уметничкој или књижевној форми. Финска и Естонија биће прве земље које ће представљати своје културе, али се током године очекује учешће и богат програм бројних европских земаља са циљем

промовисања културне размене кроз програм европске престонице културе.Фински уметник Марку Ханпа у јануару ће представити своју изложбу скулптура под називом „Село„ које је радио у свом родном месту на северозападну Финске. Циркуска група Турку 2011 коју чине представници Академије уметности из финског града Туркуа извешће импресивну представу која је комбинација жонглирања са ватром и изванредних акробатских трикова. На главном тргу уметници из свих делова Европе изложиће своје „ватрене„ скулптуре које одражавају везе између уметника, јавног простора и уметничких инсталација. Циљ изложбе је да покаже љубав уметника према светлости и њеним ефектима. Женски хор музичког театра Цармина Словеника ће, у оквиру овогодишњег програма, извести пројекат под називом „Плацебо„ и који се бави темом мајчине љубави. Првог дана „рада„ Марибор ће угостити и неколико диџејева у

оквиру „Диџитал дилајт„ пројекта. У Марибору ће у ове године бити приказано око 500 културних премијера које се организују са циљем оживљавања културе у граду, који, мада невероватно звучи, није никада посетило 60 одсто грађана Љубљане.Можда ће их привући луткарски фестивал „12 X 12” о коме Мојца Планшак из Луткарског позоришта каже: „Сваког месеца одржаћемо нову премијеру са гостима из иностранства.” Уметнички директор престонице културе Марибора Митја Чандер открива и друге циљеве овогодишње манифестације: „Људи у Марибору су летаргични и депресивни и ми желимо да их покренемо.” Португалски град Гимараиш ће 21. јануара отворити своју културну понуду и према најавама програм, који би требало да привуче више од милион и по туриста, биће ослоњен на домаће снаге, без страних гостију.

24

svet

petak13.januar2012.

UKRATKO

Vi {e od 30 mr tvih u olu ji RIO DE @A NE I RO: U olujnom nevremenu u jugoisto~nom Brazilu poginulo je najmane 33 qudi. Petoro ~lnanova jedne porodice zatrpano u klizi{tu, saop{tila je vlada.

Petoro ~lanova iste porodice, me|u kojima je bila i trudna `ena, nalazili su se u automobilu koji je zatrpao muq, a wihova tela prona|ena su ju~e. Nesre}a se dogodila u blizini Rio de @aneira a u istom klizi{tu `ivot je do sada izgubilo jo{ najmawe 18 qudi, preneo je AFP. Obilne ki{e i poplave koje su usledile pogodile su jugoisto~ne brazilske dr`ave Rio de @aneiro, E{pirito [anto i Mina{ @eraj{, u kojima su evakuisane hiqade qudi.

Evakuisano stanovni{tvo sme{teno je u {kole, {atore i kod ro|aka. Pro{le godine, u poplavama i klizistima u dr`avi Rio de @aneiro poginulo je ili nestalo vi{e od 1.300 qudi.

OEBS: Iz bo ri u Ru si ji ni su bi li fer MO SKVA: Biro za demokratske institucije OEBS-a ka`e da su decembarski izbori za Dr`avnu Dumu, bili nepravedni i

ra~kih organa, pristrasnost ve}ine medija i neprihvatqivo me{awe dr`avnih vlasti raznih nivoa. Sve to nije obezbe-

da su se vlasti me{ale u izborni proces na svim nivoima. Bira~ki proces bio je na strani vladaju}e partije. Dokaz toga je i nedostatak nezavisnosti bi-

dilo neophodne uslove za pravedno takmi~ewe na izborima”, pi{e u izve{taju Biroa.

U dokumentu se ocewuje da je prebrojavawe glasova bilo po-

vezano sa zna~ajnim pogor{awem „kvaliteta izbornog procesa”, „mnogobrojnim procedural nim kr {e wi ma iz bor nih propisa i slu~ajevima o~igledne manipulacije, ukqu~uju}i i niz slu~ajeva (nedozvoqenog) ubacivawa glasa~kih listi}a”.

Centralna izborna komisija kritikovala je izve{taj, ocewuju}i da je „politi~ki”. Tako|e, glavni tu`ilac Ruske Federacije Jurij ^ajka izjavio je da je novac za organizovawe protesta opozicije zbog navodnog name{tawa rezultata parlamentarnih izbora u ve}ini slu~ajeva dolazi iz inostranstva.

On je istakao da je „tokom izbora zaista bilo kr{ewa zakona”, kao i da su ~iwenice o tome ve ri fi ko va ne u Tu `i la {tvu i kod istra`nih organa. „Uveravam vas da }e u svakom takvom slu~aju biti doneto zakonsko re{ewe”, naglasio je ruski tu`ilac.

MJANMAR

Mir po sle 62 go di ne NEJ PJI DO: Vlada Mjanmara potpisala je sporazum o prekidu vatre s pobuwenicima iz plemena Kareni u nastojawu da se okon~a jedna od najdugotrajnijih pobuna u svetu.

Vlada i delegacija od 19 ~lanova Nacionalne unije Karena (KNU) saglasili su se, u principu, o 11 ta~aka i potpisali dva sporazuma kako bi se okon~ala neprijateqstva izme|u vojske i Nacionalne oslobodila~ke armije Karena (KNLA) i zapo~eo dijalog o politi~kom re{ewu 62 godine dugog sukoba.

Potpisani sporazum o prekidu vatre mogao bi biti mali korak ka ukidawu sankcija Mjanmaru od strane SAD i EU, koje su sklapawe mira s raznim etni~kim grupama u zemqi postavile kao uslov za za ukidawe embarga. Mirovni razgovori su vo|eni {est puta od 1949. godine u tada{woj Burmi izme|u vlasti i vi{e plemena, ali nikada nije postignut sporazum. Zamenik vo|e delega-

Ne ~u ve no po ni `a va we mr tvog pro tiv ni ka VA [ ING T ON: Ameri~ke vojne vlasti saop{tile su da vode istragu o video-snimku koji se pojavio na internetu, gde se vide ~etvorica marinaca kako uriniraju po mrtvim talibanima.

Portparol Pentagona mornari~ki kapetan Xon Kirbi rekao je da, bez obzira na to o kome je re~ i pod kojim se uslovima to dogodilo, takav ~in smatra ne~uvenim. „Snimak je duboko uznemiruju}i i predstavqa ne~uveno pona{awe”, naveo je Kirbi. Na snimku koji traje kra}e od 40 sekundi, vide se ~etvorica ameri~kih vojnika kako uriniraju po trojici mrtvih talibana.

Ameri~ka vojska saop{tila je da jo{ nije utvr|ena verodostojnost snimka i dodala da, bez obzira na to, ono {to se vidi na snimku nije u skladu sa vrednostima koje propagiraju ameri~ki marinci.

Marinci se i`ivqavaju nad telima talibana

Svoju ogor~enost snimkom odmah je izneo i Savet za islamsko-ameri~ke odnose, poznata organizacija za za{titu prava muslimana iz Va{ingtona, oceniv{i da to predstavqa odvratan i nemoralan ~in. „Ako se poka`e da je snimak verodostojan, to }e predstavqati ne{to potpuno nedoli~no za

ameri~ko vojno osobqe i ugrozi}e ostale vojnike i civile”, navodi se u pismu Saveta koje je upu}eno ameri~kom sekretaru za odbranu Leonu Paneti.

Ameri~ke vojne vlasti obe}ale su da }e temeqno i do kraja istra`iti incident. Avganistanski talibani ju~e su osudili doga|aj, zabele`en na video-

Za pet go di na 47.000 ubi je nih

snimku, ocewuju}i da se radi o varvarskom ~inu.

To je varvarski ~in. U proteklih deset godina bilo je na stotine sli~nih slu~ajeva koji nisu otkriveni, rekao je agenciji AFP portparol talibana Zabihula Muxahed.

Predsednik Avganistana Hamid Karzai o{tro je ju~e osudio doga|aj zabele`en na video snimku. „Vlada Avganistana je duboko potresena videosnimkom na kome ameri~ki vojnici skrnave mrtva tela trojice Avganistanaca”, ka`e se u saop{tewu predsedni~ke kancelarije.

I snage NATO u Avganistanu (Isaf) izrazile su ju~e ogor~ewe povodom video snimka na kojem ~tvorica vojnika u ameri~kim uniformama uriniraju po be`ivotnim telima Avganistanaca.

Ru si ja: Na pad na Iran bi la bi gre {ka MO SKVA: Vojna operacija protiv Irana bila bi veoma opasna i gruba gre{ka Zapada ocenio je zamenik ruskog ministra spoqnih poslova Sergej Rjabkov.

On je dodao da bi posledice takve operacije dalekose`no uticale na regionalnu i globalnu bezbednost.

„Vojno re{ewe zadatka da se povrati poverewe u mirnodopsku prirodu iranskog nuklearnog programa po definiciji nije mogu}e”, rekao je Rjabkov. On je upozorio da to mo`e da dovede do slabqena regionalne stabilnosti, da potrese globalnu ekonomiju i pove}a rizik od „komplek-

sa negativnih faktora koji bi mogli da uzdrmaju temeqe me|unarodnog sistema”. „Verujemo da je to potpuno neprihvatqivo i ohrabrujemo partnere, sve one koji su posledwih dana ponovo poja~ali diskusiju na ovu temu da razmisle jo{ jednom i iska`u maksimalnu uzdr`anost”, ista-

cije KNU, Sav David Htav, rekao je da je klima promena u Mjanmaru pod novom reforisti~ki nastrojenom vladom u~inila dijalog neizbe`nim.

Preko svog vojnog krila KNLA, Kareni su se borili za dobijawe ve}e autonomije u tada{woj Burmi, jo{ od 1949. godinu dana nakon {to je zemqa dobila nezavisnost od Britanije. Sav David Htav je ju~e pohvalio vladine mirovne razgoovre kao „po{tene i iskrene”.

Osim ukidawa sankcija postizawe mira sa Karenima je bitno i za ekonomske interese Mjanmara.

Ukoliko konflikt ne bude re{en to bi predstavqalo bezbednosnu smetwu i opasnost koje bi mogle da spre~e planiranu izgradwu specijalne industrijske zone Davei, vrednu 50 milijardi dolara, koja }e, kada bude zavr{ena, biti najve}i industrijski kompleks u jugoisto~noj Aziji i glavni izvor prihoda te osiroma{ene zemqe.

MEKSIKO

PEN TA GON SPRO VEO IS TRA GU O SPOR NOM VI DEO SNIM KU

So ma li ja bez po mo }i @E NE VA: Crveni krst je prekinuo distribuciju hrane za 1,1 milion qudi u sredwoj i ju`noj Somaliji po{to je islamisti~ka organizacija Al [abab blokirala isporuku Crveni krst, jedna od retkih organizacija koja dostavqa hranu u tom delu sveta, uprkos ogromnim logisti~kim i bezbednosnim preprekama, naveo je da su lokalne vlast sredinom decembra blokirale isporuke u regionima sredwi [abel i Galgadud. „Obustava isporuke }e trajati sve dok od vlasti pod ~ijom kontrolom se nalaze te oblasti ne dobijemo garancije da je mogu}a nesmetana distribucija hrane svima kojima je ona potrebna, kao {to je ranije dogovoreno”, izjavio je {ef delegacije Crvenog krsta u Somaliji Patrik Vijal. Crveni krst je kazao da pregovara sa islamisti~kom pobuweni~kom organizacijom Al [abab, koja se dovodi u vezu s Al Kaidom, o {to skorijem re{avawu tog problema.

Obustava se odnosi i na distribuciju semena i |ubriva seqacima, koja ~ini deo humanitarne operacije zapo~ete u oktobru sa ciqem neutralizovawa posledica uzrokovanih te{kom su{om i ratom.

dnevnik

kao je Rjabkov. Rusija je ju~e izrazila zabrinutost zbog pokretawa proizvodwe oboga}enog uranijuma u iranskom postrojewu u blizini grada Kum, ali je tom prilikom, tako|e, pozvala sve strane koje su ukqu~ene u re{avawe ovog problema na uzdr`anost.

MEK S I K O SI T I: Vi{e od 47.000 qudi je ubijeno tokom pet godina od kada je po~eo rat protiv droge u Meksiku, izjavili su federalni tu`ioci u ovoj zemqi. U protekloj 2011. godini zabele`en je porast ubistava koja su povezana sa drogom za 11 procenata.

Dr`avno tu`ila{tvo zabele `i lo je pro {le go di ne 12.903 pogibije u slu~ajevima koji su povezani sa drogom, prenela je agencija AP. Ve}ina ubistava dogodila se u osam od 32 federalne dr`ave koliko ih ima u Meksiku. Vlada Meksika objavqivala je podatke o ubistvima, ali je prestala pre godinu dana kada je broj ubijenih do{ao do 35.000 qu di. Agen ci ja za slo bod no informisawe u Meksiku zahte va }e is tra gu ako tu `i la {tvo ne obelodani podatke o ubijenim koje su tra`ili novinari ove nedeqe.

Dr`avno tu`ila{tvo tvrdi da je svako ubistvo ispitano i opravdano iako zvani~ni podaci pokazuju da je samo nekoliko ubijawa istra`eno, podse}aju agencije. Organizacije koje se bave qudskim pravima tvrde da je do{lo do porasta nasiqa u Meksiku od kada je vojska, koja nije obu~ena za rad sa ci vil nim sta nov ni {tvom, po~ela da asistira policiji u obra~unima sa narko kartelima.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MI KO LAJ P[I BIL Poqski vojni tu`ilac, pukovnik Mikolaj P{ibil, koji je pre tri dana poku{ao samoubistvo, preme{ten je na psihijatrijsku kliniku.

P{ibil je pucao na sebe, odmah nakon konferencije za novinare, na kojoj je branio kolege iz tu`ila{tva „koji su istra`ivali slu~aj curewa informacija u medije”, prilikom istrage o pogibiji poqskog predsednika Leha Ka~iwskog.

VLA DI MIR PU TIN Ruski premijer Vladimir Putin, koji je kandidat na predstoje}im predsedni~kim izborima, ne}e u~estvovati u predizbornim debatama, ka`e wegov pres sekretar. U~e{}e u televizijskim debatama podrazumeva odre|ene aktivnosti, pa bi morao da uzme odmor da bi u~estvovao u wima, {to nije u wegovom planu rada, jer znate koliko je zauzet”, izjavio je Dmitrij Peskov.

HI LA RI KLIN TON Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton nagovestila je mogu}nost po~etka mirovnih pregovora s pobuwenicima u Avganistanu, kako bi se okon~ao desetogodi{wi rat u toj zemqi. Va{ington tako|e razmatra mogu}nost da iz zatvora Gvantanamo na slobodu pusti nekoliko talibana. Ona je govorila i o preduzetim koracima kako bi se u Kataru otvorilo predstavni{tvo talibana.

Prog na ni bra ko vi s Pa le stin ci ma TEL AVIV: Izraelski Vrhovni sud podr`ao je kontroverzni zakon kojim se zabrawuje Palestincima u braku s Izraelcima da `ive na teritoriji jevrejske dr`ave. Sudije su se sa {est glasova za i pet protiv saglasile da Palestinci koji dobiju izraelsko dr`avqanstvo preko braka predstavqaju bezbednosnu pretwu.

Veruje se da }e taj zakon onemogu}ti hiqadama Palestinaca da `ive sa svojim supru`nicima. Izraelski parlament je usvojio kontroverzni zakon 2003. godine, u jeku drugog palestinskog ustanka, intifade, protiv izraelske okupacije, u vreme kada su militanti sa Zapadne obale ~esto ulazili u Izrael da izvedu smrtonosne napade, podse}a AP. Organizacije za qudska prava navode da Osnovni zakoni Izraela garantuju svim gra|anima pravo na porodi~ni `ivot i da je malo Palestinaca u braku s Izraelcima ikada bilo ume{ano u nasiqe.

Sudija A{er Grunis istakao je, me|utim, da qudska prava nisu recept za nacionalno samoubistvo. Oko 135.000 Palestinaca dobilo je izraelsko dr`avqanstvo preko braka od 1994. do 2002. godine. Ve}ina ih je bila u braku s izraelskim Arapima. Bio je to velik

Tel Aviv

skok od samo nekoliko stotina slu~ajeva pre 1994. godine. Oko 20 procenata od 7,8 miliona `iteqa Izraela su Arapi koji dele iste korene sa palestinskom zajednicom na Zapadnoj obali, pojasu Gaze i inostranstvu i ~esto me|usobno sklapaju brakove.

Zakonom se zabrawuje dr`avqanstvo ili pravo boravka palestinskim supru`nicima Izraelaca, ali ima nekoliko izuzetaka za one za koje se veruje da ne predstavqaju bezbednosnu pretwu, ukqu~uju}i palestinske mu{karce starije od 35 i `ene starije od 25 godina. Pro{le godine je odobreno samo 33 od 3.000 zahteva za izuze}e, rekla je advokat Savsan Zaher koja se `alila na zakon u ime arapske grupe za qudska prava.

Ona je optu`ila vladu da se me{a u privatne `ivote gra|ana, a sud, kako je rekla, nije ispunio svoju glavnu ulogu da brani prava mawine.

Izraelski mediji isti~u da je hiqade porodica izraelskih Arapa i Palestinaca godinama ~ekalo da Vrhovni sud odbaci taj zakon, a ju~era{wa presuda je pokopala wihove nade da }e dobiti dr`avqanstvo ili stalan status u Izraelu. U takve porodice spadaju Tajsir Hatib i wegova `ena Lana koja je iz Nablusa na Zapadnoj obali.

Ona nije dobila izraelsko dr`avqnstvo, ve} ima privremenu dozvolu da `ivi sa svojim mu`em u Akou na severu Izraela, ali nema prava koja se odnose na izraelske gra|ane.

BALkAn

dnevnik

UHAP [E NI BO [KO STA NI [QE VI] PRI ZNAO DA JE UNEO ORU@ JE U DVO RA NU „BO RIK”

Is tra ga kao da je pla ni ra no ubi stvo Ta di }a BA WA LU KA, BE O GRAD: Iz policije Republike Srpske saop{teno je da je osoba koja je prekju~e uhap{ena u Bawaluci priznala da je unela naoru`awe u dvoranu „Borik” 8. januara. Kako se saznaje, re~ je o Srbinu Bo{ku Stani{qevi}u. Direktor sportske dvorane „Borik” Manojlo Zrni} rekao je da je Stani{qevi} u radnom odnosu u ovoj ustanovi du`e od 20 godina i da je posledwih deset dana bio na odsustvu zbog bolovawa. Direktor srpske policije Milorad Veqovi} rekao je da je u Bawaluku, u skladu sa dogovorom ministara policije Ivice Da~i}a i Stanislava ^a|a, oti{lo 10 stru~waka iz MUP-a Srbije koji }e tamo{wim kolegama pru`iti pomo} pri razre{avawu slu~aja u hali „Borik”. Eksploziv i naoru`awe u dvorani otkriveni su 8. januara, dan pre sve~ane akademije povodom obele`avawa Dana i krsne slave Republike Srpske kojoj je, osim najvi{ih funkcionera Republike Srpske, prisustvovao i ceo dr`avni vrh Srbije i rukovodstvo Srpske pravoslavne crkve.

Procewuje se da bi, da je aktivirano, ugrozilo `ivote vi{e od 1.000 zvanica koje su prisustvovale proslavi u dvorani. U pomo}nim prostorijama tehnike u sportskoj dvorani prona|eno je nekoliko kilograma eksploziva, detonator, snajper sa prigu{iva~em, automatska pu{ka.

Ministar Ivica Da~i} ka`e da policije Srbije i RS i daqe ispituju za {ta je bio namewen arsenal oru`ja prona|en u hali „Borik„ i proveravaju se sve opcije. U javnosti se pojavila informacija da je

Bo{ko Stani{qevi}

uhap{eni Bo`idar Stani{qevi} bio u vezi sa osobama koje su povezane sa odbeglim Lukom Bojovi}em. Zbog veza osobe koja je unela eksploziv u dvoranu „Borik„ sa qudima iz kriminalnog podzemqa, istraga se vodi kao da je bilo planirano ubistvo Tadi}a.

Direktor policije RS Gojko Vasi} rekao da }e Stani{qevi} tokom ju~era{weg dana, a najkasnije danas biti predat tu`ila{tvu BiH koje treba da se izjasni o kvalifikaciji u~iwenog dela.

Vasi} je rekao da je Stani{qevi}u odre|en pritvor od 72 sata koji isti~e danas. U tu`ila{tvu BiH su bez komentara do okon~awa istrage.

Prema re~ima Vasi}a policija jo{ saslu{ava pojedina lica i izvode se ve{ta~ewa, proveravaju se sve verzije i pretpostavke, jer nijednu pri~u ne treba olako prihvatiti s obzirom na ~iwenicu da je u hali „Borik” prona|ena velika koli~ina opasnih sredstva. „Proverava se ko je bio u kontaktu sa oru`jem, ko je sa kim sara|ivao i koga treba li{iti slobode. Nema potrebe za `urbom, jer najbitnije je da smo onemogu}ili izvr{ewe zlo~ina”, rekao je Vasi} i dodao da je nebitno da li je planirano da to oru`je bude upotrebqeno u nedequ ili nekog drugog dana i za neki drugi doga|aj.

On je dodao da je sve potrebno dokumentovati, a da nije lako raditi retroaktivno, jer, kako je naveo, „topxija” je prona|en, ali je potrebno prona}i i „ni{anxiju” i one koji komanduju, {to nije lako kada se zaplena desi bez prethodnih saznawa kako to obi~no biva u situacijama sa drogom. „Policija razmatra sve varijante od onih najjednostavnih do najkompleksnijih”, kazao je Vasi}. Zamenik premijera Ivica Da~i} je rekao da ta-

ko|e postoje informacije da se pritvoreni Bo`idar Stani{qevi} poznaje sa biv{im bezbedwakom BiH Qubanom E}imom. Da~i} je najavio daqe odvijawe procesa i dodao da je to i u nadle`nosti Tu`ila{tva. Da~i} je pozvao je medije da slu~aju pronalaska naoru`awa u bawalu~koj sportskoj hali „Borik” „prilaze smireno”, jer ~ak da je ta~no da to ima veze sa odbeglim Lukom Bojovi}, takve informacije mogle bi samo da mu budu signal da se skloni.

Ministar je kazao da ipak treba ispitati da li to poznastvo ima bilo kakve veze sa slu~ajem naoru-

da je to oru`je iz rata, s obzirom da je dosada{wa istraga utvrdila da su neki komadi napravqeni posle rata”, rekao je Homen na konferenciji za novinare posle sednice vlade. Homen nije hteo da spekuli{e da li taj incident mo`e da se pove`e sa odbeglim kriminalcem Lukom Bojovi}em isti~u}i da }e istraga utvrditi koji pojedinci, odnosno kriminalne grupe, stoje iza toga.

On je dodao da je 50 najboqih policijaca iz Srbije oti{lo u RS radi istrage tog slu~aja i izrazio o~ekivawe da }e zajedno sa me|unarodnim subjektima rasvetliti taj slu~aj.

Upravo zbog te veze se uno{ewe oru`ja u dvoranu Borik, gde je proslavqeno 20 godina postojawa RS, ~emu su prisustvovali najvi{i zvani~inici Republike Srpke ali i Srbije, tretira kao teroristi~ki akt, saznaje Blic iz izvora bliskih MUP-u.

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za saradwu s medijima Milivoje Mihajlovi} ka`e da nije mogu}e da iza uno{ewa tolike koli~ine oru`ja u bawalu~ku dvoranu stoji samo jedna osoba koja je do sada uhap{ena. Mihajlovi} je dodao da ne bi `eleo da to {ire ko-

Dodik: Ose}am se sigurno Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da se ose}a potpuno bezbedno i posle otkrivawa naoru`awa u hali „Borik„ u Bawaluci, dan uo~i sve~ane akademije povodom proslave jubileja RS. „Najva`nije je da je do{lo do razotkrivawa ~itave stvari, jer je ~iwenica da je u dvorani „Borik„ prona|eno naoru`awe”, kazao je Dodik novinarima. On je dodao da je policija profesionalno uradila svoj deo posla, a da nadle`na tu`ila{tva treba da sprovedu daqu istragu.

Predsednik parlamenta RS Igor Radoji~i} rekao je da treba odati priznawe MUP RS na obavqenom poslu. „Nadam se da }e istraga dovesti do saznawa da li je postojalo ne{to organizovano”, rekao je Radoji~i} novinarima.

`awa. Da~i} je tako|e rekao da u istrazi povodom prona|enog naoru`awa nema novih informacija u odnosu na ju~e.

On je naveo da je u stalnom kontaktu sa kolegom iz Republike Srpske Stanislavom ^a|om i direktorom policije Gojkom Vasi}em.

Koordinator Vlade Srbije za medije Slobodan Homen izjavio je da uno{ewe oru`ja u sportsku halu „Borik„ u Bawaluci treba shvatiti ozbiqno s obzirom na koli~inu i vrstu oru`ja koje je prona|eno. „Nije slu~ajno da neko unese oru`je u takav objekat i da govori

mentari{e pre okon~awa istrage, ali da nije svejedno kada se u sali u kojoj se okupilo pola dr`avnog rukovodstva Srbije prona|e oru`je.

Podsetimo, policija RS je u utorak uhapsila Bo{ka Stani{qevi}a zbog osnovane sumwe da je u dvoranu „Borik„ uneo tri kilograma razornog TNT-a, detonator, snajper, dve automatske pu{ke, dva {korpiona, prigu{iva~ i 400 metaka razli~itog kalibra.

Stani{qevi} se prema pisawu medija sam predao policiji, kojoj je rekao da je to oru`je nameravao da preproda.

NO VI NA RI RS TU @I LI TV BiH

Pre ga zi li sve eti~ ke prin ci pe BA WA LU KA: Udru`ewa novinara RS podnela Regulatornoj agenciji za komunikacije prijavu protiv Federalne TV BiH zbog specijalne emisije pod nazivom „Krwa velika Srbija Pomenuta emisija emitovana je u „Dnevniku” i u emisiji „60 minuta” Federalne TV BiH 9. januara, a wom je, kako stoji u prijavi, Federalna TV podsticala i {irila nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpe-

qivosti. Federalna TV BiH je „ pogazila sve eti~ke i novinarske principe i na najgrubqi na~in i nedvosmisleno, prilozima i komentarima novinara otvoreno, podsticala i {irila nacionalnu, rasnu i versku mr`wu i netrpeqivost”, navodi se u prijavi Udru`ewa novinara RS. U „Dnevniku” FTV-a, ali i emisiji „60 minuta”, emitovanoj odmah posle „Dnevnika” na Dan, krsnu slavu i 20 godina

postojawa Republike Srpske izneseno je niz najgorih i najmonstruoznijih izjava na ra~un srpskog naroda, srpskih politi~ara, RS i Srbije. Srpski narod optu`en je da je „genocidan od postanka do nestanka”.

Isti~e se da je RTV FBiH javni RTV servis i deo javnog RTV sistema BiH, ~iji je rad i nadle`nost ure|en Zakonom o javnom radiotelevizijskom sistemu BiH i Zakonom o javnom RTV servisu FBiH, zbog ~ega

Vrani{kovski napusti zatvor.

Vrani{kovski je osu|en u odsustvu na dve i po godine zatvora zbog pronevere novca dok je bio vladika Makedonaske pravoslavne crkve koja ga je ra{~inila. Uhap{en je 12. decembra pro{le godine prilikom poku{aja ulaska u Makedoniju.

spaqivawa bio sme{ten, Biqana Jandri}, rekla je da je Bali} preminuo u sredu u 16.35 nakon {to se wegovo op{te stawe satima pogor{avalo. Podsetimo, Bali} je biv{i pripadnik Hrvatskih obrambenih snaga, koji se pro{le sedmice zapalio zato {to mu je ukinuta invalidnina koji je dobivao kao pripadnik HOS-a.

je du`na da po{tuje programske principe koji su ure|eni zakonskim propisima, kao i Kodeksom RAK-a.

Udru`ewa podse}aju da je {irewe nacionalne rasne i verske mr`we i netrpeqivosti zabraweno Zakonom o javnom RTV sistemu BiH, kao i da je izazivawe nacionalne, rasne ili verske mr`we, razdora ili netrpeqivosti, predvi|eno kao krivi~no delo protiv javnog reda i mira.

petak13.januar2012.

HRVATSKA

Pro test zbog ula ska u EU ZA G REB: Grupa vanparlamentarnih stranaka i udru`ewa koja se protive ulasku u Eu odr`a}e 14. januara skup „Za Hrvatsku - NE u EU” . Na skupu }e biti izneseni razlozi zbog kojih Hrvatska ne bi trebalo da pristupi Evropskoj uniji i zbog kojih gra|ani treba da glasaju protiv toga na referendumu.

Skup }e se odr`ati na glavnom zagreba~kom Trgu bana Josipa Jela~i}a, rekao je predstavnik grupacije „Vije}e za HrvatskuNE u EU” Gordan Maswak, prenosi agencija Hina. Na skup}u }e biti obja- Marijan Bo{wak {weno za{to pozivaju gra|ane da na referendumu o pristupawu Hrvatske Uniji zaokru`e „protiv”, a deli}e se i informativni materijali.

Referendum o ulasku Hrvatske u EU odr`ava se 22. januara.

Na skupu }e se deliti i promotivni letak pod nazivom „Iz Jugoslavije u Evroslaviju?”, rekao je Marijan Bo{wak iz „Jedino Hrvatske”.

Izradu letka finansirala je grupa poslanika u Evropskom parlamentu, na ~elu s britanskim poslanikom Najxelom Ferixom, a u wemu se iznose razlozi zbog kojih Hrvatska ne bi trebalo da pristupi Evropskoj

SKO PQE: Apelacioni sud u Skopqu odlu~io je da vladika ohridske arhiepiskopije SPC, Jovan Vrani{kovski i daqe ostaje u zatvoru zbog pronevere 250.000 evra Sud u Skopqu je odbacio odluku Osnovnog suda u Velesu koja je odobrila da se Vrani{kovskom omogu}i ponovqeno su|ewe zato {to mu je su|eno u odsustvu i zatra`io da se prevedu dokumenti sa bugarskog na makedonski jezik da bi se utvrdilo kada je Vrani{kovski prvi put primio presudu. Pri tome uop{te nije bilo re~i o tome da

Pre mi nuo Bali} SA RA JE VO: Sakib Bali}, koji se pro{le sedmice polio benzinom i zapalio ispred hrvatske ambasade u Sarajevu, preminuo je u sredu u bolnici. Portparolka Klini~kog centra Sveu~ili{ta u Sarajevo, gde je Bali} posle samo-

Pred su dom zbog Sre bre ni ce Holandski javni tu`ilac razmatra pokretawe pravnog postupka protiv oficira koji je komandovao holandskim trupama tokom

masakra u Srebrenici, objavio je magazin „Vri| Nederland„.

Magazin je objavio navode od nekoliko izvora da }e o slu~aju komandanta holandskog kontingenta u Srebrenici Toma Karemansa krajem meseca razgovarati posebno telo specijalnog suda koje razmatra ovaj „izuzetno osetqiv slu~aj”.

Predstavnik javnog tu`ila{tva potvrdio je da je ulo`ena formalna `alba protiv Karemansa i dvojice drugih oficira.

Karemans je bio komandant holandskih oru`anih snaga koje su {titile enklavu Srebrenicu od bosanskih Srba tokom rata.

uniji, rekao je Bo{wak, dodaju}i da ti poslanici poru~uju Hrvatskoj da ne ulazi u organizaciju ‘koja se klima’ i koja bi se mogla raspasti.

Grupa je tra`ila prijem kod predsednika Hrvatske, predsed-

nika Sabora i premijera, a primi}e ih samo predsednik Ivo Josipovi} kod koga idu danas.

Oni navode da su tako|e tra`ili da im se ~uje glas u nacionalnim medijima ali su odbijeni.

Predsednik Akcije za boqu Hrvatsku @eqko Sa~i} istakao je da je i u drugim dr`avama sastavni deo demokratske procedure izno{ewe sanovi{ta protiv EU, te je ocenio da hrvatski politi~ari zbog svoje nesposobnosti „be`e pod skute briselske birokratije”.

Predstavnici grupe osudili su hrvatski pristup EU ocewuju}i ga izdajom i gubitkom nacionalnog suvereniteta.

Di rek tor uki nuo do ma }e za dat ke OSI JEK: U~enici osnovne {kole „Vijenac” u Osijeku vi{e ne}e morati da pi{u doma}u zada}u jer je wu ukinuo direktor {kole Stjepan Sokol, pi{e „Indeks.hr”.

Pomenuti direktor se ve} vi{e godina bori protiv doma}ih zadataka, napisao je i stru~ni rad o tome, a li~no ve} 30 godina svojim |acima ne zadaje doma}e zadatke. „Na stru~nim ve}ima posebno se propagiraju doma}e zada}e iako ni u jednom pravilniku ne stoji da su one obvezne. Ja se toga ne dr`im pa je bio {ok kad sam pre 30 godina roditeqima rekao da deca ne}e imati doma}u zada}u. U zamenu su radili na ~a-

su nevi|enom precizno{}u i veoma kvalitetno”, kazao je Sokol za „Glas Slavonije”, a preneo je „Indeks.hr”. On tako|e ka`e da }e tokom ove {kolske godine u {koli sprovesti istra`ivawe kako bi novim generacijama dao priliku da izraze svoje mi{qewe o doma}im zada}ama, tvrde}i da na ovaj na~in `eli u~enike u {koli da u~ini vrednijima. „Na taj na~in je postignut ciq da u~enici tokom nastave budu pa`qivi i slu{aju jer nikome od wih nije u ciqu da satima istoga dana sede kod ku}e uz svesku. Osim toga, apsolutno jedinu pravu pomo}, stru~nu osobu, oni imaju u {koli”, ka`e Sokol.

CRNA GORA

Krst sa ~e ti ri oci la iz nad Ri sna bi}e uklowen RI S AN: Na ar he o lo {kom nalazi{tu Gradina, iznad Risna, postavqen je metalni krst sa ~etiri ocila, koji no}u svetli pomo}u agregata. Iz ko-

UKRATKO

Vra ni {kov ski osta je u za tvo ru

25

tor ske Ko mu nal ne po li ci je najavili su uklawawe metalnog krsta jer, kako je saop{teno, na javnoj povr{ini nije dozvoqeno postavqawe bilo kakvih simbola bez saglasnosti

nad le `nog or ga na. Na ~el nik kotorske Komunalne policije Zoran Vu~inovi} rekao je da je metalni krst sa ~etiri ocila postavqen na vrlo nepristupa~nom terenu, kao i da je za we go vo osve tqe we na ba vqen poseban agregat. „Sve je veoma dobro organizovano, jer je tu prisutan i agregat, a kompletna konstrukcija krsta veoma dobro je odra|ena. Imamo podatke da su u osvetqavawu krsta u~estvovali i neki radnici kotorske „Elektrodistribucije”, dodao je Vu~inovi}.

Po wegovim re~ima, nadle`ne slu`be pisano su upozorile or ga ni za to ra po sta vqa wa metalnog krsta da, po crnogorskim propisima, nije dozvoqeno po sta vqa we bi lo ka kvih sim bo la na jav noj po vr {i ni bez odo bre wa i sa gla sno sti nadle`nih dr`avnih organa.

Vu~inovi} je, kako prenose podgori~ki mediji, najavio da }e Komunalna policija u naredna tri dana ukloniti krst.

MU[kA poslA

petak13.januar2012.

Шарене и шаљиве боксерице

c m y

26

dnevnik

GALERIJA

Д

оње рубље је веома тражен модни детаљ. Њега можда не види свако, али управо због тога има толику важност. Ваше доње рубље видет ће само ваша одабраница, а као што знате жене полажу велику пажњу на одећу. Изненадите је тренди боксерицама са шаљивим натписима које ће показати ваш смисао не само за моду него и за хумор. Доње рубље инспирирано празницима у препознатљивој су црвеној боји. Модели су упечатљиви не само због боја него и шаљивих натписа које ће вашу партнерку заиста насмејати. Боксерице су идеалан одабир не само за вас него и за божићне поклоне вашим пријатељима. Кад су модели у питању, дефинитивни победник су слип боксерице које су у исто време практичне и секси – право доње рубље за вруће зимске игрице. Тренди доње рубље није само ИН него је и провокативно и шаљиво – сигурно ће измамити задовољни осмех на лицу ваше партнерице.

Адријана Лима

З А М У Ш К А Р Ц Е СА СТ И Л О М

Дафл капут звани ђубретарац

А

ко погледамо у речник шта значи дафл (енгл. duf fle) добијемо следеће: 1. кратки капут с капуљачом, надшивеним џеповима и ојачањима на раменима који су носили британски морнарички официри у Другом светском рату; 2. тричетврт капут с капуљачом те карактеристичним копчама: дрвеним или коштаним дугмићиам који се провлаче кроз петље; Неизоставан је комад одеће у хладним јесенским и зимским данима. Овај одевни предмет вратио се на модну сцену због опсесије прошлошћу и потребе да се пронађе одређени одевни предмет који би био одмак од савременог начина одевања. Реч је о изворном капуту британске ратне морнарице, познатијем

као Монтгомери, према легендарном маршалу из 2. светског рата који га је често носио. Неки га препознају под називом дафл

коут (према белгијском граду Дафл, недалеко од Антверпена, где се изворно производила његова тканина), а трећи му не знају име па га описују као капут с

капуљачом копчан дрвеним дугмадима). У више од стотину година крој овога капута се мало мењао, али је попримао различите „стајлинге„. Типичан опис капута био би следећи: Аутентична вуна Дафл длаке, вуна 30% / 70% полиестер, одвојива капуљача, предње затварање са пантентним затварачем и дугмадима, 2 спољашња џепа, 1 унутарашњи џеп. Монтгомери капут био је и остао један од ретких, аутентично европских одевних артикала. Популарност му кроз године није спласнула, а данас се, осим у класичним војним нијансама, може набавити у готово свим бојама. Због чврстоће и топлине коју је пружао, капут је постао врло популаран међу трговачком морнарицом и рибарима, а почетком 20. века га је преузела и британска војска те почела израђивати тамноплаве капуте за морнарицу те пепељасто сиво-смеђе за пешадијске јединице. Ипак се може рећи да прави „дафл коут„ мора бити сашивен од оригиналне те постављен коцкастом вуненом тканином (најбоље тартаном), да му је капуљача пространа (како би у њу могла стати капа) и да се мора моћи откопчати, да се закопчаа дрвеним или дугмадима од рога повезаним узицама од позамантерије или коже, да има два велика нашивена џепа и да је три четврт дружине. Прави монтгомерy, осим тога, има специфичан мирис када се смочи, а због свега споменутог налази се у ормарима многих мушкараца и великог броја жена. А поготово оних који су икад желели показати да мисле својом главом и напредно, али и оних којима је било најважније да су одевени удобно. Дафл капут нуди свестраност и практичност ношења. Предстојећа зима идеална је прилика да такав капут укључите у своју гардеробу, свеједно био он тамноплаве, смеђе, „војничке„ или чак црвене, жуте или неке друге упадљиве боје. Све су истодобно поново и вечно актуелне. Осим што је топао и удобан, овај је капут идеалан за оне који никамо не иду без аутомобила, али и оне који морају на посао одлазити у оделу или сакоу, за које испод њега увек има довољно места.

Је ли старијој жени млађи мушкарац само украс

С

тарији мушкарац који има млађу девојку је фрајер, док старија госпођа с млађим момком неће наићи баш на толико одобравања. Ово претходно је одраз двоструких мерила, а не неког оправданог разлога. „Године су ипак само број и битно је како се осећамо изнутра“, рекли би многи. Но, како све функционише у пракси?

Но, то баш и није сасвим тачно. Успешне жене имају довољно храбрости да своје жеље преточе у стварност, док се већина других жена или задржи на маштању, или своје „слатке пороке“ јако добро прикрива. Привлачност је обострана. Млађим мушкарцима су често на дневном реду расправе о старијим искусним дамама, док те

Оно што је донедавно био табу, данас је изгледа светски тренд. Мадона је својевремено „неговала“ тридесетак година млађег манекена Јесуса Луза а након што јој је досадио, бацила је око на ништа старијег плесача Брахима Заибата. Деми Мур је била у дугогодишњој вези с много млађим Аштоном Кучером, иако су им многи предвиђали кратку и површну везу. Времешна подузетница Ивана Трамп пак вечно мучи муку с препланулим младићима. Из наведеног можемо закључити да млађе момке преферирају еманциповане и успешне жене.

старије и искусне даме много суптилније проматрају млађахну ловину. Дакле, разлика је у приступу, жеља је једнака. Привлачност не треба изједначавати с везом или браком. Пожуда и страст често немају превише везе с браком. Јесмо ли старијим женама само украс? – И украс и трофеј и потреба… баш као и оне нама. Године нису никакава реална препрека (осим у менталном склопу појединаца). Уосталом, научници су потврдили да жене у четрдесетима највише уживају у сексу, а ко смо ми да им то ускраћујемо?

Globus l oGlAsi

dnevnik

petak13.januar2012.

27

Кад би Ворхол имао реп

М

ајмун којег су медији прозвали Ворхол постаје све важније име на уметничкој сцени. Капуцинер који живи у уточишту за примате у Канади већ две године недавно је открио свој сликарски таленат, пише америчка штампа. Ворхол слика са све

четири шапе, као и репом, али ретко узима сликарску четкицу, већ радије брља сам по бојама. „Увек је волео да се игра као мало дете, па сам му једном дала неотровне сликарске боје за децу да видим шта ће урадити са њима”, рекла је Чармејн Квин из уточишта у које је Ворхол стигао

пре две године. Она је рекла да је мајмун већ продао слике у вредности од око 300 долара, а следеће недеље ће имати и самосталну изложбу у једној галерији у Торонту. Квинова је додала и да Ворхол има прави уметнички темперамент, па га понекад радници те-

шко смире и натерају да се концентрише, а дешава се и да почне да једе боје уместо да слика. Мајмун има и „сопствену” Фејсбук страницу, на коју Квинова поставља његове слике и статусе, као што је „Замолићу Чармејн да осигура моје шапе као што је Бекам осигурао своје ноге”.

В

Геније за „лего”

орен Сили добио је надимак Лего дечак због невероватних предмета које израђује од популарних шарених коцкица. Ворен је одрастао на фарми у Орегону и још као веома мали показао је интересовање и невероватан таленат за конструисање најразличитијих машина. Са само шест година Ворен је конструисао мотор трактора, а са 12 година је већ успео да направи мале реплике свих машина са фарме свог оца. Ворен је са 15 година уписао колеџ и сада студира елек-

троинжињеринг. Његове реплике излагане су широм света, а користе се и као научни материјал на студентским предавањима на Универзитету у Вашингтону и Орегону. „Моје машине су као праве, имају идентичне функције и обављају посао, а нису опасне. Идеалне су за учење. Помоћу њих можете видети како се вади кромпир из земље или како се прави етерично уље од нане”, рекао је дечак на видеу који је направљен на Универзитету у Вашингтону.

Хуманитарни стриптиз

Ј

Н

Брејкденс у саобраћају

игеријски саобраћајац користи сваку прилику да развесели себе, али и возаче на раскрсници. Каплар Себул Ауду ђуска у Абуџи током саобраћајног шпица на раскрсници коју обезбеђује, а каже да је то најбољи начин да прекрати себи радно време.

едан стриптиз клуб у Чикагу своје муштерије је на веома оригиналан начин стимулисао да буду хумани. Сви посетиоци стриптиз клуба добиће бесплатан „плес у крилу” уколико донирају бар једну играчку у хуманитарне сврхе. „Играчке које се донирају морају бити нове, а доносиоци могу добити само један ‘плес у крилу’ без обзира на то колико играчака донесу”, наводи се у саопштењу клуба. Лист „Chi ca go ist” пише да је ова акција прошле године привукла велику пажњу и да је прикупљен читав товар играчака за децу, које су дониране локалном сиротишту. Поред бесплатног плеса у крилу, за госте се организује и борба јастуцима коју стриптизете изводе - голе, наравно.

Шта обући за хапшење

„Када сам био мали, играо сам уз спотове Мајкла Џексона, и сада играм да бих се развеселио и размрдао на послу”, рекао је он за локалну штампу. Возачи су одушевљени његовим брејкденс умећем, и многи од њих контактирали су локалне органе да би га предложили за награду.

М

бор... Кевин Дејли (22) из Лонг Ајленда мета је „прозивки” америчке Интернет заједнице, пошто је ухапшен у мајици која открива његов „злочин”. Дејли је у ситним сатима возио мртав пијан, и успео да се закуца у полицијски ауто. Позорници који су управо патролирали тражећи пијане возаче смејали су се до суза када су га извукли из аутомобила. Кевин је носио мајицу на којој пише „Нисам алкохоличар, ја сам пијан. Алкохоличари иду на састанке”. Он је ухапшен, и оптужен за вожњу под утицајем алкохола и изазивање опасности у саобраћају.

Најбољи професор математике на свету

К

ако заинтересовати студенте за математику? Веома лако, ако се зовете Метју Ведерс Професор Метју Ведерс са Универзитета у Биоли у близини Лос Анђелеса, омиљен је међу својим студентима. Не само да им преноси знање, Метју се труди да студенте на сваком предавању анимира. Полазници његовог курса кажу да ни у сну нису могли да за-

мисле да ће се заљубити у ову егзактну науку, али да им је математика, захваљујући професору, постала најомиљенији предмет на факултету. Ведерс користи неуобичајене методе када држи предавање. Он

не користи пројектор и платно да показује дијаграме и формуле једначина, већ себе. На видео снимку који је обишао прво факултет, а онда и пола света, види се како професор „нестаје” иза платна и појављује се на Јутјуб каналу. Проширује екран и почиње да држи предавање користећи празничне метафоре и пластичне ћурке да објасни тешке формуле.

Све време, професор се крије испод сопственог радног стола. Студенти су се забавили, научили нешто, а он добио, барем у Интернет заједници, епитет најбољег професора математике на свету.

ајица на којој пише „Пијан сам” свакако није добар из-

Гинисова куца К

уца Дени која „глуми” љубимца сирочета Ени у истоименој популарној представи прославља десетогодишњицу на сцени, а успео је и да се упише у Гинисову књигу рекорда. Симпатични теријер ће у уторак прославити тачно десет година од како „игра” ту улогу, чиме је завредио место у Гинисовој књизи рекорда као пас са највише одиграних представа икада. Дени је чувену представу Криса Морена извео невероватних 1.365 пута. „Он увек добије највећи аплауз на крају представе, а када изађемо из позоришта деца га окруже са свих страна, желе да га мазе и сликају се са њим, и он ужива у томе”, каже власница „најупосленијег” пса на свету. Денију, који у позоришту има своју личну гаредеробу (као и свака права звезда), хо-

норар се исплаћује у виду сира и сочних кобасица - чиме је он више него задовољан!

ти. „Мораћемо да се вратимо у ‘нормалу’, што ће за њега бити велика промена, биће му чудно.

LI MAN IV - Narodnog fronta 73/a jednosoban, 27 m2, name {ten, lift, CG, da qin ski to plo vod, ka blov ska, te le fon, 130 eura. Te le fo ni: 021/469-125, 065/505-3471.

45040

VE O MA PO VOQ NO useqiv stan, 77m2, na pr vom spra tu, ugao Su bo ti~ kog bu le va ra i Fu to {kog pu ta, Pre zi den to va zgrada. Informacije na telefon: 063/47-57-65.

45104

Предтава „Ени” биће последњи пут изведена 31. децембра, а Денијеви власници кажу да ће му глума сигурно недостаја-

Али, мислим да је и време за то, он је довољно дао публици”, додала је Денијева власница.

VE O MA PO VOQ NO useqiv stan 80m2, tri spa va }e so be, stro gi cen tar, sa pre div nim po gle dom u Pre zi den to voj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65.

45102

28

OGLASi l ^iTUQe

petak13.januar2012.

Posledwi pozdrav te~i i zetu LOKAL izdajem ili prodajem ful 43m2 Ul. Zmaj O. Vu ka.

Telefon 065/55-10-655.

45068

VO DO IN STA LA TER pru `a sve usluge u delatnosti: odgu{e wa od mah, vr {i mo emaj li rawe kada, lajsne oko kade. I van gra da.

Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

44990

KU PU JE MO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto {koq ke, ba kar, me sing, alu minijum, el. motore, anlasere. ^i sti mo ta va ne i po dru me.

Do la zi mo. Te le fon 062/649000.

44973 KUPUJEM stare automobile, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro se ri je, ~i sti mo po dru me, ta vane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

44983 DRVO bukovo mo`e rezano i ce pa no, pre voz gra tis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9.000 dinara. Telefoni: 065/55-76902, 062/150-33-79, 065/55-51-675.

45094

Stanku Jela~i

Sa tugom u srcu obave{tavamo familiju i sve prijateqe da nas je napustila na{a draga supruga, majka, sestra i baka

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 1. 2012. godine preminuo u 66. godini na{ dragi i voqeni suprug, tata i deda

Marija Sabqak

od: Grozde, Qiqe i Brane sa porodicama.

Stanko Jela~a

Sahrana je danas, 13. 1. 2012. godine, na grobqu, u ^urugu, u 14 ~asova.

O`alo{}eni: suprug Marijan, sestra Jelisaveta, brat Sava, }erke Jelena i Anita sa porodicama.

Sahrana je danas, 13. 1. 2012. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

45158

45178

GODI[WI POMEN

O`alo{}eni: supruga Slobodanka, sin Borislav, }erka Jadranka, snaja Maja i unuke Nastasija i Jelena.

45177

Radoslavka Zabunov 2007 - 2012.

Ni{ta vi{e nije kao pre...

Vojislavu Stanekovi}u Vojkanu

Zahvaqujemo svima koji su sa nama podelili `alost u gubitku

14. 1. 2007 - 14. 1. 2012.

Vreme ne le~i sve.

Nedostaje{.

Tvoji najmiliji.

Pomen }emo odr`ati 14. januara 2012. godine, u 11 ~asova, na Novom grobqu.

Dragi na{ Vojkane, uvek si u na{im mislima i srcima i mnogo nam nedostaje{.

Tvoji Stanekovi}i.

45156

45186

Posledwi pozdrav na{em

dnevnik

Dragom prijatequ, po{tovanom

Sa tugom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustio na{ suprug, otac, deda i tast

Du{ana Bogdanova Senka 1921 - 2012.

Tuguju: sinovi Miroqub i @arko i wegovi najmiliji.

45170

Mirku Pi{talovi}u

~ika Stanku

Sa tugom se opra{tamo od

Jovan - Joca Nikoli} 1930 - 2012.

od porodice Vujakovi}.

posledwi pozdrav od: porodica Kne`evi}, Mili} i Bawac.

45179

Posledwi pozdrav tetki, babi i zaovi

voqenoj

Sahrana }e biti u petak, 13. 1. 2012. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Despotovu.

O`alo{}ena porodica: supruga Milana, }erka Slavica, unuci \or|e i Jovan i zet Gavra.

45164

45187

[ESTOMESE^NI POMEN

Du{ana Bogdanova Senka

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu

1921 - 2012.

Porodice Farka{ i Roguqa.

45171

Cvijeti Osmaji}

od: Desanke Vasovi} i Gorana Vasovi}a sa porodicom.

Qubomiru Mazi}u Mazi Dani prolaze, a ti }e{ zauvek ostati u se}awima tvojih statisti~ara.

Koleginice i kolege sa posla.

45180

45175

Posledwi pozdrav ven~anom kumu

Posledwi pozdrav kumovom ocu

Posledwi kom{iji

Jovan - Joca Nikoli}

pozdrav

dragom

1930 - 2012.

POMEN A tebe nema mili brate, onako sjajnog uze te Bog, da ni{ta sestri ne osta milo.

od: bra}e Pere i Vuje, sestara Evke i Dobrile sa porodicama.

Brate,

45166

Posledwi pozdrav

Mirku Pi{talovi}u

Pamti}emo Te kao dobrog ~oveka i kom{iju, uvek spremnog da pomogne.

Stanko Jela~a Stanku Jela~i

od: kumova Zorana, Sawe, Lazara Biberxi}.

Podobnik Kre{imir i Jasna sa sinovima.

45192

Stanku Jela~i

Posledwi pozdrav, nek’ vam je ve~na slava.

Milanu Malivuku

Milane Vuk{a

U na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek.

Stanari zgrade Ravani~ka 5, Novi Sad.

u ve~noj tuzi za tobom: sestra Milana, zet Mosleh, sestri}i Sifian Otto, Milan i Omar.

45172

45160

Porodica Vickovi}.

Porodica Mladenovi}.

45165

45173

45174

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

SE]AWE

POMEN

Stevan Grwa Velimiru - Veqi Veqkovi}u iz Majdanpeka

Mirko Pi{talovi}

Wegova dobrota i dragi lik osta}e nam svima u se}awu.

Sahrana je danas, 13. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodice \usi} i Mini}.

O`alo{}ena supruga \uka sa decom.

45150

45140

Posledwi dragom

pozdrav

1952 - 13. 1. 2011.

Milan Vuk{a

Godina bez tebe. Nastavio si da `ivi{ u na{im srcima.

Tata, vole}u te dok moje srce kuca.

Tvoja Jasmina i zet Slobodan.

Ne pro|e dan da te tvoji unuci ne spomenu. Mali su, ali su osetili tvoju qubav i vole te puno.

Andrea i Neboj{a.

1969 - 2011.

1927 - 2012.

O`alo{}eni: supruga Vera, sin Svetislav i snaja Jovanka.

45135

Navr{ava se godina tuge i bola, od kada nije sa nama na{ voqeni sin

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj i nikad zaboravqenoj supruzi, majci, baki, svekrvi i ta{ti

Sahrana }e se odr`ati na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 13. januara 2012, u 12 ~asova.

O`alo{}ena porodica.

45134

45125

Danas, 13. 1. 2012. godine navr{ava se osam godina od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede i pradede

13. 1. 1993 - 13. 1. 2012.

Sahrana je danas, 13. januara 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

45136

Vole te tvoje princeze: Dragana, Tea i Sele.

Ratko Zeqkovi} Rale

Velimira Veqkovi}a

od Mire Ili} i porodice Vasi}.

Milan Malivuk

POMEN voqenom suprugu.

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{eg dragog

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 73. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i tast

U subotu, 14. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu odr`a}e se godi{wi pomen mom Mi{i.

45141

na{em

Veqi

petak13.januar2012.

Hvala ti {to si postojao tako dobar i plemenit. Divan `ivotni saputnik. Zato te volim danas, sutra i zauvek.

Save Pa{}ana Hvala {to si postojao, hvala na svemu {to si nam pru`io. Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Supruga Qubica sa porodicom.

Tvoja supruga Gospava.

45062

45088

PETOGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. 1. 2012. godine u 60. godini iznenada preminuo na{ voqeni

prof. dr Du{anu Xambasu

Stanko Milo{evi}

Dragi sine, sve vi{e nam nedostaje{, vole te tvoji mama Slavica i tata ^eda.

obele`i}emo s tugom u srcu i du{i 14. 1. 2012. godine.

Te{ko je `iveti rawene du{e. Bilo je lako i lepo voleti te, ali te{ko, prete{ko izgubiti te. Tvoje `eqe bi}e vodiqe kroz na{ daqi `ivot.

Tvoji najmiliji.

S ponosom i qubavqu ~uvamo uspomenu na supruga, oca i dedu.

Sahrana je danas, 13. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele u [ajka{u.

Supruga Nedeqka, unuci Du{an i Ivan i sin Qubi{a.

Ve~no o`alo{}ena supruga Qubica sa decom.

45124

45127

45074

Milan Vuk{a

Smiqki Manojlovi} Cici

2011 - 2012.

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 14. 1. 2012. godine, u 10 ~asova odr`ati ~etrdesetodnevni pomen na ^enejskom grobqu na{em dragom suprugu, ocu i dedi

45105

POMEN U subotu, 14. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}e se godi{wi pomen na{em dragom

Posledwi pozdrav voqenom ocu, svekru i dedi

Stanku Milo{evi}u iz [ajka{a

Mirku Petrovi}u Osta}e{ ve~no u na{im srcima.

Neka ti je ve~na slava i hvala ti dragi tata i deda za sve {to si u~inio za nas.

Porodica Petrovi}.

Sin Slobodan, snaja Jelena i unuke Branislava i Helena.

45026

45101

Posledwi pozdrav dragom i voqenom stricu

Vojislavu @ivkovi}u Pro{lo je 40 najtu`nijih dana od kako si oti{ao, pro}i}e jo{ mnogo dana, meseci i godina bez tebe, ali ti }e{ ve~no `iveti u na{im srcima. Volimo te do neba.

O`alo{}eni: supruga Slobodanka sin Qubi{a, }erka Ivana sa porodicama.

Desanka Krsti} Stanku Milo{evi}u od: sinovca Du{ka, sinovice Nata{e i snajke Borke sa porodicama.

45128 45103

ro|. Lali~i} 1941 - 2012.

Sa neizmernim bolom i velikom tugom u srcu, draga moja sestro, {aqem ti posledwi pozdrav.

Se}awe na tebe ne}e nikada izbledeti u mom srcu.

Tvoj brat Nikola iz Kanade.

45108

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.50 17.00 17.20 17.45 19.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.40 00.20 00.50

07.00 07.50 08.45 10.00 10.30 11.00 12.15 12.30 12.40 13.10 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30

tv program

petak13.januar2012.

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Фолдер култура Вести Миљеница Комшије Кухињица Вести Треће доба Српски екран-емисија МТВ-а на српском Осећајте се као код куће, ем.на мађ.са титл.на срп. Вести Биографије-политичари: Владимир Путин, страно док. филм Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Центар света Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшије ТВ Дневник Серија недеље: Рим Биографије: Анђелина Џоли Војвођански дневник Петказање Серија недеље: Рим Један на један Концерт: Дејан Цукић

Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик (хрв) Други начин и С времена на време Концерт Будимпештанског циганског симфонијског оркестра 100 виолина Музички интермецо – мађарска музика Вести (мађ) Кад јагањци утихну, документарна емисија на румунском језику са титл. на српском Место злочина, филм ТВ Баштина Добро вече, Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија на словачком ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Приче из Индије, цртани (слов) Добро вече, Војводино (слов) Из стране продукције (слов) Карла, филм

Лаура Препон

Карла Језива прича о љубавном пару, Карли и Паолу, чији је болесни плес на граници сваког разума резултирао низом убистава и силовања тинејџера. Свака сцена овог филма, који верно приказује дешавања која су тада потресала Канаду, настала је на основу судских записа. Улоге: Лаура Препон, Миша Колинс, Тес Харпер, Алекс Бад Режија: Џоел Бендер (РТВ 2, 22.30)

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке Панонско јутро Вести У огледалу Аналија Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Акција Војвођанске вести Хало, председниче Војвођанске вести Филм: Наша земља

06.05 08.00 09.05 10.08 10.35 11.00 12.00 12.35 13.20 14.50 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 23.00 00.00 00.15 00.30 01.20 01.25

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Неки нови клинци Разгледница На скривено те водим место Вести Дневник Место злочина Зимски биоскоп: Царско путовање, филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Монтевидео, Бог те видео, филм Нова година у Петловцу Нова година Дневник Место злочина Евронет Повратак, филм

Монтевидео, Бог те видео

Новосадско поподне У Новосадском поподневу сазнаћете како да се заштитите код употребе платних картица. Гост ће бити Душан Алексић из ПУ Нови Сад. Најавићемо и Кинеско вече у Новом Саду. (Новосадска ТВ, 17.30) 06.30 08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 11.00 11.10 12.00 12.45 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Новосадско јутро Храна и вино Вести Интерна истрага Вести Ево нас код вас Вести Серијски програм Марко Поло Неон сити Вести Серијски програм Витраж Документарни програм Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Божићни концерт Девојке из бутика Објектив Марко Поло Неон сити Робин Худ

09.30 Премијер лига: Тотенхем – Евертон 11.15 Португалска лига 11.45 Карлинг куп 1/2 Финале: Манчестер Сити – Ливерпул 13.30 Фудбал мондијал магазин 14.00 Копа Италија: Рома – Фјорентина 16.00 Преглед ФА куп 16.30 АТП Сиднеј 1/2 Финале 19.15 ЕБЕЛ: САПА – Олимпија 21.30 АТП Сиднеј 1/2 Финале 23.15 Најава Премијер лиге 23.45 НБА акција 01.00 Премијер лига, Магазин

Тирке је дечко с Чубуре, принуђен да бира између најамног рада у фабрици и фудбала. Изабраће фудбал. Тих година се још увек не живи од фудбала, живи се за фудбал. На адресу фудбалског савеза стиже званичан позив нашој репрезентацији за учешће на првом светском првенству у Уругвају. Улоге: Војин Ћетковић, Никола Ђуричко, Милутин Караџић, Бранимир Брстина, Сергеј Трифуновић, Срђан Тодоровић, Слободан Бода Нинковић, Анита Манчић, Милош Биковић Режија: Драган Бјелогрлић (РТС 1, 20.05)

Ујка Бунми који може да се сети својих претходних живота Због акутног отказивања бубрега, ујка Бунми одлучује да проведе последње дане на селу, окружен блиским људима и породицом. Изненада се пред њим појављује дух покојне жене, а његов давно изгубљени син враћа се у нељудској форми. Улоге: Танапат Саисајмар, Џенџира Понгпас, Сакда Кевбуаде Режија: Апичатапонг Верасетакал (РТС 2, 22.00) 07.03 07.26 07.35 07.42 07.47 08.08 08.30 08.57 09.23 09.34 11.03 11.32 12.05 12.50 13.51 14.15 15.06 16.56 17.25 17.55 20.00 20.30 21.00 22.00

Милош Биковић 00.00

06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.05 20.15 21.15 22.50 23.50 00.05 00.55 01.20 02.00

Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна Старог моста Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Кад лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Певај брате Новогодишња честитка Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Вече са Иваном Ивановићем

00.25 00.45 01.35 02.35

06.00 06.30 07.00 08.00 08.10 08.15 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.00 16.30 17.00 18.00 18.45 19.00 20.00 23.00 00.00 00.15

Слагалица Верски календар Мунзи Мифи Вич Јин јанг јо На слово на слово Плава птица Може и другачије Дивљи дечаци, филм Место за нас Чаплин у Ваљеву 1942. Јуриј Башмет и московски солисти Трезор Плава птица Грбави китови Дивљи дечаци, филм Еко глобал Хиландарске приче Кошарка: ПС, Пролетер -Железничар, пренос Поглед Лов и риболов Глобална храна Ујка Бунми који може да се сети својих претходних живота, филм Рели: Дакар серија Аргентина-Чиле, преглед И ја имам таленат Грбави китови Трезор Кошарка - ПС: Пролетер-Железничар (р)

ВОА Улови трофеј Маратон Кефалица Двоугао Милица² Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм: Лет Интрудер Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон, Злочиначке намере НЦИС Милица² Доктор Хаус Филм: Мексиканац НЦИС Милица² Филм: Реално време

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

06.00 08.30 08.37 09.05 10.00 10.35 11.00 11.25 11.45 11.55 12.15 12.45 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.10 23.45 00.05 00.10 01.45 03.10

Индија Вести Топшоп Долина сунца Вести Топшоп Пингвини с Мадагаскара Том и Џери Сунђер Боб Коцкалоне Породица Кременко Штрумфови Филм: Бојно поље: Земља Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Сунђер Боб Коцкалоне Вести Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Бетмен заувек Вести Спортски преглед Шта да обучем? Филм: Кућа Филм: Кућа 2 Саут Парк

Кај Ленц

Кућа Роџер Коб је писац који се управо разишао са супругом. Он се усељава у нову кућу и покушава да пише роман о својим искуствима из вијетнамског рата. Око њега почињу да се дешавају чудне ствари. У почетку су то ситнице, али како постају све учесталије, Коб постаје свестан да кућа не прихвата његово присуство. Улоге: Вилијам Кат, Џорџ Вендт, Кај Ленц Режија: Стив Мајнер (Б92, 00.10)

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 14.00 15.15 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.30 22.30 02.00 04.00 05.50

Винкс Ова група лепотица себе назива Винкс клубом, који је познат и као име удружења девојчица у целом свету. Цртани филм који описује доживљаје виле Блум и њених другарица Стеле, Флоре, Мјузе, Техне, Лејле и Рокси. Радња се одвија у Магичној Димензији, а делом и на нашој планети. (Хепи, 11.40) 05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 11.30 11.40 12.05 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 19.30 20.30 22.00 22.50 02.45 03.30

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Барби - Златокоса Метеор и пријатељ Винкс Хунтик Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови - подне Телешоп Вести Сузе Босфора Тајна нечисте крви Телемастер Насловна страна - квиз Парови - преглед дана Парови - вече Филм Тајна нечисте крви Парови - ноћ Звездана капија - Атлантис Филм

Добро јутро Тренутак истине Тајна љубав Градске вести Филм: Двострука одбрана Петком у два Курсаџије Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Нова година са Леом Киш Гранд шоу Гранд народно весеље Филм: Завера у Аризони Филм: 13: Игра смрти Филм (р)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak13 .januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

35

31

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Велики пројекти Посластичарски ас Уштедети купујући Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Велики пројекти Мајами инк Све жене мог мужа Партнери у љубави и злочину Смртоносне жене Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Све жене мог мужа Партнери у љубави и злочину

07.00 08.53 10.13 11.10 12.00 12.34 13.19 14.11 14.41 15.14 16.00 16.50 18.01 18.29 18.44 19.30 20.03 20.56 22.35 23.15 00.11 01.40

15.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Геније дизајна Живо оружје Звезде сребрног екрана Исток-Запад. путовања из средишта Земље Египат Тајни ратови Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону Тајм тим година X Проблем са Толстојем Велике британске војсковође Вајат Ерп Силверадо Египат Колонија Дан када је умро Џемс Дин Тајм тим година X Проблем са Толстојем

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Дигсвил Старла и јахачи драгуља Прасетове лагарије Петоро деце и жељосаур Суперкрос Посрећило се Прича без краја Интервју са убицом Било једном у Кини 2 Еротски филмови

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00

Ин тер вју са уби цом Ско ро че тр де сет го ди на на кон уби ства Џо на Ке не ди ја, бив ши ма ри нац Вол тер Олин гер из но си за па њу ју ћу тврд њу... Уло ге: Ди лан Ха гер ти, Реј монд Џеј Ба ри, Ре не Фа ија Ре жи ја: Нил Бур гер (Си не ма ни ја, 20.00)

03.14 03.26 04.06 05.00

Са фрон Ба ро уз

Пљач ка Не ки чла но ви кра љев ске по ро ди це ода ју се не при хва ће ним об ли ци ма сек су ал ног за до во ља ва ња, а Мајкл Икс то сни ма и их уце њу је а ма те ри јал чу ва у бан ци. Бив ша ма не кен ка Мар ти на и тр го вац ауто мо би ли ма Те ри кре ћу у ак ци ју... Уло ге: Џеј сон Ста там, Са фрон Ба ро уз, Сти вен Кемп бел Мур Ре жи ја: Ро џер До налд сон (ХРТ 2, 21.50) 07.49 08.44 09.27 10.25

13.55 15.10 15.40 16.25 16.47 17.12 18.00 18.20 18.30 19.00 21.50 23.50 01.20 02.15 02.35 03.16 04.27

07.00 08.40 10.10 12.00 13.35

06.00 07.40 09.40 11.30 13.10 14.40 16.10 17.40 18.05 20.05 20.35 21.05 21.55 22.55 00.25 02.00 03.35 05.10

Артур 3. Рат два света Дан заљубљених Ловац на уцене Маторани Буденброкови 1 Буденброкови 2 Крзнена освета Филмови и звезде 4 Зашто сам у браку 2 Просветљена Како успети у Америци 2 Узвратни ударац Царство порока 2 Избацивач Џоунсови Турнир Ракетни трио Бетонски фараони

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Филм: Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Монк Видовњак Мистерије хејвена Медијум Краљевски болесници

08.45 Поп Пикси, цртани 09.00 Ексклузив таблоид 09.40 Кобра 11 11.35 Вечера за 5 12.25 Емператриз 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Под опсадом 2, филм 21.45 Уљезова одмазда, филм, ратни 23.45 Зора живих мртваца, филм 01.30 Астро шоу 02.30 Обмана, филм

Зо ра жи вих мр тва ца

11.30 12.25

Ре не Фа иа

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави Светска блага, док. серија Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Друго мишљење Испод Личке Пљешевице Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Иза екрана Путем европских фондова Одмори се, заслужио си Дневник Одабрао Ђело Х, док. филм Циклус хрватске кинотеке: Прича из Хрватске Дневник 3 На рубу науке Филмски маратон: Викинг Ерик, филм Филмски маратон: Три боје: Плаво, филм Скица за портрет Др. Оз На рубу знаности Луди од љубави

15.10 16.40 18.40 20.10 21.45 23.20 01.00 02.30 04.20

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.10 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ Мерлин Истраге Младог Месеца Венген: Светски скијашки куп, суперкомбинација (М) - спуст, пренос Серија за младе Факини у летњем кампу, филм Венген: Светски скијашки куп, суперкомбинација (М) слалом, пренос Мала ТВ Мерлин Деграси Хај Обична клинка Бриљантин Регионални дневник Жупанијска панорама Симпсонови Хокеј, Ебел лига: КХЛ Медвешчак Загреб - ЕЦ Кац, пренос Пљачка, филм Убиства у Мидсамеру Злочин без санкција Два и по мушкарца Завршни ударац Вријеме је за џез Ноћни музички програм

Боље мртав него жив После џимија Девлин Основне ствари Повратак на улице Сан Франциска Кад анђели наврате у град Божићни поклон Викенд на селу Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили Једно убиство Боље мртав него жив После Џимија Девлин Смртна опасност

Хана и њене сестре Фриџек Чувај се лепих отмичарки Дадли је закон Пацов Новине Само Синатра Телма и Луиз Хана и њене сестре Неконтролисана моћ Женско вече Лезбијке ухваћене на делу

Мла да и ле па бол ни чар ка Ана вра ћа се ку ћи по сле на пор но га рад ног да на, те се опу шта у му же вом дру штву. Али сле де ћег ју тра Ана се бу ди у све ту у ко јем је за вла дао пот пу ни ха ос, а ње ног су пру га је уби ла ком ши ни ца... Уло ге: Са ра По ли, Винг Рајмс Ре жи ја: Зек Снај дер (РТЛ, 23.45)

Са ра По ли

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Фреди Флинтоф Суперљуди Стена Лија Успорен снимак Разоткривање митова Фреди Флинтоф

08.30 09.00 10.45 12.00 13.00 14.30 15.45 16.45 18.00 18.30 19.30 23.00 23.45 00.00 00.45

Санкање Тенис Алпско скијање Скијашки скокови Биатлон Биатлон Алпско скијање Тенис Коњички спорт Биатлон Пикадо Рели Мотоспортови Биатлон Рели

Стари кадрови се ликвидирају заборавом

Н

а 21. седници Председништва СКЈ-а у Кара- ли је и колико организам СК-а Војводине инфициђорђеву Тито је упозорио: „Збиља најопасни- ран овим болестима, али не верујем да су га мимоији класни непријатељ су шовинизам и нацио- шле. Хтео бих само указати на неке објективне нализам. Многи и из других република требало би основе из којих ниче фракционаштво и групаштво да извуку извјесне поуке“. код нас. Пре свега, ниче у борби за функције и власт. Непосредно после те седнице састао се и поли- Или због идеолошког и политичког неслагања“. тички актив Војводине, на којем је Дороњски изјаНа још једном војвођанском скупу, крајем 1971, вио: „Онај ко хоће да олакша тешко бреме другови- критичан је према бирократском јединству и каже: ма у Хрватској мора погледати стање код своје куће и бити начисто да његов национализам није ни ’нежан’, ни ’кротак’. Ко евентуално тако размишља, треба да памти ону народну: ’ко с ђаволом тикве сади, о главу му се лупају’“. После овог иступања на војвођанском активу, по дневнику Дороњског, догодио се његов значајан разговор с Мирком Чанадановићем: „Позвао ме Мирко да ’пар минута поразговарамо’. Повод је мој иступ на састанку Покрајинског актива у Новом Саду. Каже, неки другови из Секретаријата нису разумели делове мога излагања. Пре свега део о фракционаштву и лидерству. Испада да ја мислим да су они фракционаши или да у Војводини има фракционаштва. Они не би хтели да преко овога пређу а да се не објасне. Обавестио ме је да ће у Новом Саду одржати састанак с друговима из Београда који раде на најодговорнијим местима у Федерацији и Републици. Мирко мисли да се људи вежу за одговарајуће институције по природи посла. Ово последње, рекао И Тита потресло самоубиство Кардељевог сина сам да је одлично. Одавно сам предлагао да се тако „Наиме, заговара се теза о републичком јединству. ради. Говорио сам о своме положају. Много пута сам То је добро када је мотивисано због јединства СКЈбио у ситуацији да се опредељујем без консултовања а. Али када се заговара јединство у Републици прес њима. Управо веза између мене и њих није у томе ма другима, онда то води прављењу властитих бунсмислу ни постојала. Стекао сам утисак да они неће кера“. сарадњу са мном. Чак сам и престао да долазим у На самом крају 1971. Тито је на Брдо код Крања, ПК. То су ваљда запазили. Мирко је потврдио да је- пошто је тамо био у вишедневној посети Словенији, су. Поновио сам да не желим да се наметнем, нити позвао Доланца и Дороњског, као чланове Извршног желим било коју функцију јер све сам ја то давно бироа, на договор. Тако се, стицајем околности, Допрошао. Једино сам желео да роњски обрео у Љубљани дан се укључим нормално у полипосле самоубиства КардељеМилка Планинц, председница тичку активност и помогнем вог сина. У свом дневнику колико могу. пише: ЦК СКХ, похвалила се Титу Да ли има фракција у Вој„Било ми је веома чудно током борбе с Матицом водини или нема, не зна се. што ме не уводе код Кардеља Али објективни услови по- хрватском, али мисли да треба у кућу. Нисам први пут код стоје да се тако роде. Ако то- и у другим републикама водити њега. Зашто је сад тако? А га свега нема, како да се објаонда је дошао Доланц. Тито акције против националиста. сни борба за функције, да ли му је испричао: убио се КарНаводи као пример Српску је то борба група за власт? дељев син. Звао сам те да буСтавио сам примедбе зашто деш са мном, да му изјавиш књижевну задругу се штампа према мени тако саучешће. Био сам дубоко попонаша. Имам утисак да је то тресен. Нисам знао ништа ни облик ликвидације људи, да их заборави јавност. Зар да кажем, ни да га питам. Знам шта је губитак детесе тако води ’кадровска политика’? Однос према та. Ваљда ништа теже од тога нема. старим кадровима – није добар. Доланц и ја смо од Кардеља отишли код Тита на Дороњски је наредних дана, на трагу Титове оце- Брдо. И њега је погодила ова трагична вест. Био је не да се национализам разлио по целој земљи, више узбуђен и нерасположен због тога. Спомињао је пута говорио о тој опасности. Слаже се да криза ни- стално Кардеља, дубоко је саосећао. је карактеристична само за Хрватску. НационалиПрешли смо на разговор. Доланц је кратко инзам, групаштво и фракционаштво, више или мање формисао о последњим седницама СКЈ-а. Тито је развијено, а и каријеризам, то није само специфич- био незадовољан током седнице Председништва. ност Хрватске. Дороњски истиче: „И СКЈ је запљу- Нарочито иступом Марка Никезића и Латинке Песнут национализмом, макар да он у њему није пу- ровић. Предложили смо му да ипак одржимо једну стио дубљи корен, нити се раширио. Више је осла- проширену седницу Извршног бироа и ту ствар била будност, помирљивост према национализму“. расправимо. У току разговора дошла је информаНа једном политичком скупу у Војводини крајем ција Милке Планинц, председнице ЦК СКХ-а, о то1971. године, Дороњски износи: „У Војводини су ку политичке борбе у Хрватској. Ствари се добро Срби комунисти били главни носиоци борбе против развијају. Мисли да иде даље у борбу с Матицом српског национализма. Али, и у Војводини има на- хрватском и на судске процесе, али да треба и у ционализма. другим републикама водити акције против непријаУ СКЈ-у се појавило фракционаштво, лидерство, теља – националиста. Наводи за пример Српску политички каријеризам. Постоји свуда. Не знам да књижевну задругу.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak13.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Опу сти те се и ужи вај те, уго ди те се би, али се не мој те пре ви ше за но си ти, ни ти пи ти ал ко хол на пи ћа. Осми сли те љу бав ни од нос у свом ро ман тич ном сти лу, уз му зи ку и све ће, пу ну тр пе зу и пар фе ме.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. januar 2012.

Да ли се то да нас до че ку је Срп ска но ва го ди на? Раз лог ви ше за пра зно ва ње и ве се ље! Уоста лом, она пра ва рад на ат мос фе ра још увек ни је по че ла. Мо же те би ти кре а тив ни и мо бил ни, дру штве ни и ко ри сни.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Има те из ра же ну ин т у и ци ју, па ослу шни те уну тра шње гла со ве и слут ње. Има те и до бру кон цен тра ци ју за оно што вас за ни ма. Ипак, де лу је те за тво ре но и та јан стве но, што вам ни је свој стве но. Дру штво?

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју, по го то во да нас, у вре ме пра зни ка. Та ко ђе, де фи ни ши те шта же ли те и шта ће те ко ме ре ћи, по ру чи ти, по кло ни ти. Кра ћи пут је ве о ма уз бу дљив, под ути ца јем ауто ри та тив не осо бе.

Енер гич ни сте и бор бе ни, спрем ни да са ми ура ди те оно што тре ба, не оче ку ју ћи ту ђу по моћ. У парт нер ском од но су мо же те оче ки ва ти мно го за во дљи во сти и за но са, аван ту ри зма и ин спи ра ци је. Пре ди ван про вод.

Пе так је рад ни дан, али се од вас оче ку је да ра ни је за вр ши те по сао и у пра во вре ме бу де те на пра вом ме сту, у за гр ља ју свог парт не ра. Ипак, пи та ње је да ли ће те све сти ћи. Уз не ми ре ња.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Под ло жни сте ути ца ју дру штва, при ја те ља ко ји до ла зе и од ла зе, али ду бо к о у се би тач но зна те да све има сво ју це ну. Ни је вре ме за ма ла или ве ли ка пу то ва ња већ за са ку пља ње из гу бље не енер ги је.

Ју пи тер је по ла ко али си гур но кре нуо у но ве по ду хва те. Иако не ма те ути сак да вам се би ло шта зна чај но де ша ва, ипак се де ша ва. А де ша ва ће се све ви ше и ја сни је, у по зи тив ном сми слу.

Из гле да да сви и све за ви се од вас. Као стуб ку ће и свог по сла, ко ји ра ди те пот пу но са мо стал но, у мо гућ но сти сте да све ства ри и уку ћа не по ста ви те на њи хо во ме сто. У љу ба ви се раз ви ја по ве ре ње.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Си ту а ци ја се од ви ја по пла ну, та ко да не мо ра те бри ну ти ни о че му. Из гле да да сте се пре пу сти ли низ ток до га ђа ја. Без об зи ра на то ку да то во ди, уме те се би да уго ди те и ужи ва те са мо у ле пом.

Мо же те ка ко хо ће те! Још са мо да осми сли те шта же ли те. За но си те се иде а ли ма и парт нер ском ве зом, дра гом осо бом, иако не где у ма лом мо згу зна те да то ни је то и да не ће ду го тра ја ти.

Ди ван дан за вас, и још леп ше ве че. Иза за тво ре них вра та, у за гр ља ју во ље не осо бе, обо ји ће те свој свет ду ги ним бо ја ма. У на став ку сле ди ви кенд, као да сла вље тра је и тра је, без пре стан ка.

TRI^-TRA^

И дама и џек V REMENSKA

PROGNOZA

Пролазно

Vojvodina Novi Sad

6

Subotica

3

Sombor

6

Kikinda

5

Vrbas

6

B. Palanka

6

Zreњanin

5

S. Mitrovica

6

Ruma

7

Panчevo

6

Vrшac

5

Srbija Beograd

6

Kragujevac

6

K. Mitrovica

6

Niш

7

Evropa

наоблачење

Madrid

12 НО ВИ САД: Слаб мраз. То ком да на про ла зно на о бла че ње с мо гу ћом крат ко трај ном сла бом ки шом. Ве тар ују тру слаб, а по под не уме рен за пад ни Rim 14 и се ве ро о за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра London 8 2, а мак си мал на 6 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру слаб мраз. То ком да на ре ла тив но то пло за ја ну ар Cirih 5 уз про ла зно на о бла че ње са се ве ро за па да с мо гу ћом крат ко трај ном ки шом. Ве тар ују тру слаб, по под не уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма Berlin 6 ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на 7 сте пе ни.

8 Beч СР БИ ЈА: Ују тру слаб мраз. То ком да на ре ла тив но то пло за ја ну ар уз про ла зно на о бла че ње са се ве ро за па да с мо гу ћом крат ко трај ном ки шом на се ве 3 Varшava ру, а по под не и у цен трал ним и ју жним кра је ви ма. Ве тар ују тру слаб, по под не уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Минималнa тем пе ра ту Kijev 2 ра -7, а мак си мал на 8 сте пе ни.

Moskva 0 Прогноза за Србију у наредним данима: Од ви кен да сле ди за хла ђе ње. Сва ким да ном би ће хлад ни је, а од не де ље и ве ћи ном облач но с по вре ме ним Oslo 1 сла бим сне гом. Ве ћа шан са за снег је у цен трал ним и ју жним пре де ли ма Ср би је. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни. Од по не дељ ка ће мо има ти ле - St. Peterburg 0 де не да не јер днев на тем пе ра ту ра не ће пре ла зи ти 0 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По гор ша ње би о ме те о ро ло шке си ту а ци је ути ца ће не по вољ но на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Опре зност се са ве ту је осо ба ма са ср ча ним про бле ми ма и по ви ше ним при ти ском. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти без раз ло жна нер во за, ре у мат ски бо ло ви и бо ло ви на ме сту ста рих ра на. У са о бра ћа ју нео п ход на опре зност.

Atina

14

Pariz

8

Minhen

4

Budimpeшta

6

Stokholm

0

Поп звезда Кај ли Ми ног једна је од ретких познатих жена које се овако поставе после раскида. Она је, наиме, путем Твитера честитала свом бившем Оли ви јеу Мар ти не зу веридбу са Ха ле Бе ри.

- Честитам Оливијеу и Хале - написала је Кајли, те тако дала свима до знања да нема ништа против њихове среће. Права је реткост да неки познати пар после раскида остане у добрим и коректним односима. Иначе, француски глумац и аустралијска певачица били су у вези пет година и био јој је велика подршка када је оболела од рака, док нису прекинули 2007. године. Поп звезда је тренутно у вези са шпанским моделом Ан дре сом Ве лен ко сом. Да су у добрим односима потврђује и податак да је Оливије водио Хале Бери на концерт своје бивше, који се одржао у мају прошле године у Лос Анђелесу. Мартинез (46) је запросио Хале (45) дијамантским прстеном виђеним на њеној руци 29. децембра, а шушка се да се веридба догодила на Божић. Пар се упознао на снимању филма Дарк тајд, а у јесен 2010. медији су почели писати о њима као о новом секси пару.

VIC DANA До ла зи чо век у апо те ку.

- Има те ли ви ја гру?

- А, је л’ има те ви ре цепт?

- Не мам, али имам же ни ну сли ку.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

239 (5)

Slankamen

258 (12)

Jaшa Tomiћ

Apatin

295 (7)

Zemun

296 (13)

Bogojevo

249 (8)

Panчevo

310 (6)

Baч. Palanka

243 (8)

Smederevo

470 (-2)

Novi Sad

222 (14)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

183 (-2)

S. Mitrovica

182 (6)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (0)

Beograd

244 (6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

249 (9)

NERA

Hetin

72 (0)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

52 (-1)

Reшeњe iz proшlog broja