Dnevnik 13.februar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 13. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22988 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE M A „DNEV N I K A”: U­VRE­ME­NI­MA­KRI­ZE­NE­KI­SRP­SKI­FUNK­CI­O­NE­RI BA[­LE­PO­ZA­RA­DI­LI

Narod ste`e kai{, imovinske karte politi~ara sve debqe U Srbiji je tokom pro{le godine u kojoj su plate u javnom sektoru i penzije zbog ekonomske krize bile zamrznute, preko 2.500 funkcionera “priznalo” da je uve}alo svoju imovinu za najmawe 3.500 evra. Tako su oni, ukupno “zaradili” u te{kim vremenima krize preko osam miliona evra. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije 2.605 funkcionera predalo je do kraja januara izve{taje o promeni u li~noj imovini i prihodima ve}im od godi{we prose~ne zarade u Srbiji {to predstavqa ne{to vi{e od 10 odsto funkcionera koji su pro{le godine predali imovinske karte. str. 2 i 3

IN T ER V JU: PRO­FE­SOR­IVAN­VU­JA­^I],­BIV­[I­AM­BA­SA­DOR­SR­BI­JE­ U­SJE­DI­WE­NIM­DR­@A­VA­MA

QUTA SREMSKA KOBASICIJADA U [IDU: Tradicionalna „Sremska kobasicijada“ koje je u [idu po 14. put organizovalo istoimeno Slova~ko kulturno-umetni~ko dru{tvo odr`ana je uz dobro poznatu srema~ka tamburu, vino, pivo i rakiju, kao i tek ispe~ene ~uvene a isto toliko qute sremske kobasice. Prvi dan Kobasicijade bio je rezervisan za takmi~ewe u brzom klawu i obradi sviwskog mesa, a prvo mesto od petnaest takmi~ara, sabranih u pet ekipa, pripalo je ekipi „Agropapuk“ iz Kukujevaca. Kao zagrevawe za glavnu ta~ku prvog dana Kobasicijade poslu`ilo je predstavqawe tradicionalnog opaqivawa sviwe kukuruzovinom i uvek atraktivno takmi~ewe u brzom jedewu kobasice. Tro~lana ekipa Lu`ana, u sastavu Vlada i Jaroslav Tot i Steva Bo|anski, prikazala je publici tradicionalni na~in oprqivawa sviwe, koji polako pada u zaborav. str. 8 i 9

NASLOVI

Va{ington nas ne tera u NATO

U ovom trenutku za Sjediwene Dr`ave zapravo su re{eni svi problemi sa Srbijom, osim „slu~aja Mladi}”, koji je zapravo vi{e problem Evropske unije. Nije tu vi{e otvoreno ni pitawe ulaska u NATO, jer oni nas ne guraju u Severnoatlantsku alijansu sve-

sni da se ona ovde do`ivqava kao neprijateqska – kao da bi neko trebalo da potpi{e trojni pakt s Hitlerom. Po mi{qewu Ivana Vuja~i}a, ~lana Foruma za me|unarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, koji okupqa znalce u oblasti me|unarodnih

odnosa i svojevrsno je “spoqnopoliti~ko ministarstvo u senci”, dve strane, Beograd i Va{ington, u pogledu statusa Kosova i daqe se dr`e formule „sla`emo se da se ne sla`emo“, koja je prihva}ena da bi se izbeglo otvoreno sukobqavawe. str. 3

TE M A „DNEV N I K A”: ­PARTIJE­I­FINANSIRAWE­–­KAKO­OBEZBEDITI­EFIKASNU­KONTROLU?­

Rupa bez dna u strana~kom yepu Bez pola miliona evra u kampawi stranka ne mo`e da ra~una da }e u}i u parlament, procena je nevladine organizacije Transparentnost Srbija. U CeSID-u procewuju da velika politi~ka stranka u Srbiji za predizbornu kampawu potro{i i do 10 miliona evra! Smatra se, naime, da kampawa ko{ta od jednog do ~etiri evra po glasa~u, {to bi teoretski zna~ilo da je koalicija oko socijalista s oko 300.000 glasova, potro{ila od 300.000 do 1,2 miliona evra, mada u LDP-u tvrde da je potrebno ~ak sedam evra po glasu. To bi za koaliciju oko DSa s 1,5 miliona glasova zna~ilo tro{ak od 1,5 pa do ~ak 10,5 miliona evra. Zvani~no, prijavili su tro{ak od 2,2 miliona evra... str. 4 i 5

INTERVJU­NEDEqE

Aleksandar Ti{ma

str. 7

Teofil Pan~i} Foto: N. Stojanovi}

Mesec nad Karlovcima

Bora Oti}

Na tavanu je mirnije

\or|e Randeq

S ~im se rimuje stiropor?

Park mamuta iz doba Fejsbuka str. 20 i 21

„YIPIJADA“ VRU]E KRVI I SPAQENIH KVA^ILA: ^uru{ka „Yipijada”, fe{ta za sve koji ne mogu zamisliti `ivot bez pogona na svim to~kovima, ju~e je zvani~no otvorena vo`wom po ataru. Organizatoru „^urug 4h4” prijavilo se 35 vozila raznih marki, kvaliteta i cena, i odmah se videlo koliko }e dana{wa trka spretnosti (s po~etkom u 10 ~asova) doneti presti`a srpskim qubiteqima terenskih vozila. Teren dug preko 30 kilometara ju~e nisu uspele da savladaju ~etiri posade, a popustili su ili `ivci, ili ma{ine, ili ve{awe. Kompletan prikaz male avanture po velikom ~uru{kom blatu prona}i }ete u va{em i na{em „Dnevniku“, ~ija se ekipa obrela na najnegostoqubivijem terenu odavde do Dakara.

Ig. M.

Hladnije i obla~no Najvi{a temperatura 5°S

2

dnevnik

nedeqa13.februar2011.

Bu yet se bo qe pu ni

CITATI

„

Mi slim da tre ba da spu sti mo lop tu, da hlad ne gla ve u|e mo u pro ces ili re kon struk ci je ili ne kog ob li ka osve `e wa Vla de sa even tu al no no vim per so nal nim re {e wi ma ali naj go re {to mo `e da se do go di da se ova pri ~a i da qe odu go vla ~i bez ika kvog efek ta

”

Rasim Qaji}, ministar rada i socijalne politike

Rezultati puwewa dr`avnog buxeta od po~etka godine boqi su od projektovanih, rekao je dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk \okovi}. On je objasnio da su prihodi ve}i za oko pet odsto u odnosu na planirane. \okovi} je u intervjuu Tanjugu ukazao da su posebno dobri rezultati zabele`eni u naplati doma}eg PDV-a, {to ukazuje na ve}i promet dobara i usluga na unutra{wem tr`i{tu i mo`e da zna~i boqi oporavak ekonomske aktivnosti nego {to se o~ekivalo. Rezultate u jednom mesecu treba posmatrati sa dozom opreza, ali postoji prostor za odre|eni optimizam, ocenio je \okovi}. Govore}i o javnom dugu Srbije, koji je ve} na kraju 2010. dostigao 41,5 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), \okovi} je istakao da je plan Ministarstva finansija da uspostavi boqu kontrolu novog zadu`ivawa, pogotovo na projektnim zajmovima i davawu garancija.

Sve vi {e azi la na ta U Srbiji je pove}an broj onih koji tra`e azil, ali im je ona samo usputna stanica na putu ka Evropskoj uniji (EU). Izvr{ni direktor Centra za za{titu i pomo} tra`iocima azila Rado{ \urovi} izjavio je u intervjuu FoNetu da su 52 osobe azil zatra`ile 2008. godine, 275 ih je bilo 2009. godine, pro{le godine 522, a procene su da }e ih ove godine biti oko 1.000, jer je samo u januaru bilo 92 zahteva za azil. Prema wegovim re~ima, 60 odsto qudi koji tra`e azil dolaze iz Avganistana, slede Palestina, Iran, Irak i Somalija. U 90 odsto slu~ajeva re~ o mla|im mu{karcima i maloletnicima koji putuju sami. „Oni ne `ele da ostanu u Srbiji. Wih interesuje zapadna Evropa, skandinavske zemqe, Nema~ka, Belgija i Velika Britanija”, tvrdi \urovi}. \urovi} je rekao da samo dva, tri odsto, onih koji do|u u Centar za azil u Bawi Kovija~i `ele da ostanu u Srbiji, re{eni da dobiju azil.

RU[I LI SE KABINET MIRKA CVETKOVI]A?

U

Kqu~ u rukama Din ki }a i Ta di }a

i{~ekivawu dogovora o rekonstrukciji Vlade ali i odnosima u vladaju}oj koaliciji, ministar ekonomije Mla|an Dinki}, uz bojkot sednica Vlade, ne {tedi municiju u medijskim nastupima prema kabinetu Mirka Cvetkovi}a i samom premijeru. I dok Dinki} tvrdi da Cvetkovi} ni o ~emu ne odlu~uje ve} da sve odluke donosi predsednik Srbije Boris Tadi}, kao i da su odnosi unutar koalicije uzdrmani, a sam je pojedine ministre nazvao poltronima, premijer poru~uje da onaj „ko se umorio, ili se pla{i da }e gra|ani da vide da nije postigao rezultate u svom resoru, mo`e slobodno da ide iz Vlade”. Drugi koalicioni partneri, pak, uglavnom smatraju da koalicija funkcioni{e solidno. Ipak, niko od wih ne iskqu~uje mogu}nost rekonstrukcije, iako, kako tvrde, nemaju nikakve konkretne informacije u tom pogledu.

Lider Jedinstvene Srbije i gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma smatra da rekonstrukcija Vlade gra|anima Srbije ne bi donela nikakvu ekonomsku korist. U izjavi za „Dnevnik” on je kazao da, umesto javne polemike o personalnim promenama u Vladi, svi ministri imaju veliku obavezu da „nagaze i rade, te da naprave plan aktivnosti i podnose javnosti izve{taj svaka tri meseca”.

- Ostalo je jo{ godinu dana do redovnih izbora i rekonstrukcijom Vlade u ovom trenutku gra|ani Srbije ama ba{ ni{ta ne bi dobili. Me|utim, ja ne mogu da spre~im da to pitawe do|e na dnevni red unutar koalicije. I ako me neko

ubedi da }e to doprineti boqem ekonomskom i socijalnom polo`aju gra|ana, ja }u to podr`ati - ocenio je Markovi}.

On nije `eleo da komentari{e izjave Mla|ana Dinki}a i wegove kritike na ra~un premijera i autoriteta ovog kabineta.

- Ja nemam takvo mi{qewe o Vladi. Mo`ete to da pitate wega i onoga ~ije ime on sad pomiwe, a to je Boris Tadi} - rekao je lider JS. Dodao je i da je li~no zadovoqan radom premijera Mirka Cvetkovi}a, „zato {to je on skroman ~ovek i ne iritira qude„.

Ne iskqu~uje se rekonstrukcija, ali niko nema kon kret ne in for ma ci je - Ne mo`e on sam da ne{to uradi, u Vladi se odluke donose kolektivno. Ali, najva`nije odluke jo{ uvek se donose na politi~kom nivou, odnosno na nivou partija koje imaju ministre u Vladi, a ne na nivou premijera - rekao je Markovi}.

On, ipak, ne veruje da zbog ovih otvorenih sukoba u vladaju}oj koaliciji postoji opasnost od wenog uru{avawa.

- Mislim da ta opasnost ne postoji, jer verujem da je me|ustrana~ka saradwa unutar koalicije dobra. Naravno da ima razli~itih mi{qewa, ali i treba da postoje te razlike - ka`e na{ sagovornik.

Markovi}, ipak, napomiwe da razlike unutar koalicije ne smeju da bude takve da gra|ani Srbije

trpe {tetu, isti~u}i da su za Srbiju trenutno najva`niji „ekonomski patriotizam i nacionalni pragmatizam, jer jedino to gra|anima Srbije mo`e da donese boqe sutra”.

Prema re~ima Bojana Kostre{a, zamenika predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine, tako|e ~lanice vladaju}e koalicije, ta stranka podr`a}e ve}inski stav koalicije po pitawu promena u sastavu Vlade Srbije. On je za na{ list kazao i da LSV nema saznawa o konkretnim predlozima na tom planu, ve} da se sve informacije svode na medijske pretpostavke i naga|awa, odnosno na „marketin{ke poteze odre|enih politi~ara”.

- Ukoliko postoji ideja o rekonstrukciji Vlade, o~ekujemo da sastanak na nivou koalicije sazove najve}a stranka, a to je Demokratska stranka, i LSV }e podr`ati svaki racionalan predlog - rekao je Kostre{.

Ni on ne veruje da postoji razlog za zabrinutost u vladaju}oj koaliciji da bi G17 plus mogao da ponovi „scenario” ru{ewa vlade vi|en u prethodnim sazivima.

- Iskreno se nadam da je kroz sve ove godine bavqewa politikom gospodin Dinki} nau~io da je vrlo va`no biti korektan partner i funkcionisati u skladu s dogovorima. Ali, ako G17 plus zaista misli da opet mo`e da ugrozi funkcionisawe vladaju}e koalicije, neka proba. Na kraju }e gra|ani dati svoj sud o svima, i mislim da nije pristojno toliko potcewivati bira~e - ocenio je Kostre{. n Branka Dragovi} Savi}

T E M A „ D N E V N I K A ” : U VREMENIMA KRIZE NEKI

Na rod be dan, politi~ara Srbiji je tokom pro{le godine u kojoj su plate u javnom sektoru i penzije zbog ekonomske krize bile zamrznute, preko 2.500 funkcionera “priznalo” da je uve}alo svoju imovinu za najmawe 3.500 evra. Tako su oni, ukupno “zaradili” u te{kim vremenima krize preko osam miliona evra. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije 2.605 funkcionera predalo je do kraja januara izve{taje o promeni u li~noj imovini i prihodima ve}im od godi{we prose~ne zarade u Srbiji {to predstavqa ne{to vi{e od 10 odsto funkcionera koji su pro{le godine predali imovinske karte.

Kako se procewuje da u Srbiji ima oko 16.000 funkcionera, brojka onih koji su u vreme sveop{te krize uspeli da za godinu dana uve}aju imovinu nije mala i navodi javnost po ko zna koji put na zakqu~ak da je politika ovde unosan biznis – malo je do pre krize uspe{nih privrednika koji su uspeli pro{le godine ne da uve}aju, ve} samo da sa~uvaju ono {to su imali pre dve godine. Kako je objasnila Zorana Markovi}, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, tanka je linija izme|u boga}ewa i neosnovanog boga}ewa, a Srbiji nedostaje zakon o poreklu imovine. Agencija, istakla je, nema ovla{}ewa da istra`uje odakle nekome novac.

Drugim re~ima, Agencija jedino mo`e da u postoje}e imovinske karte koje su formirane i javno

U

politi~are nego i sve gra|ane.

Kada se imovina koja je pove}ana prijavquje poreskoj upravi, ona je du`na da pita odakle to poti~e i da se za se dostave dokazi. Treba videti i to kako rade te dr`avne institucije: ko zaista pla}a porez i na koji na~in.

Za{to su od gra|ana godinama skrivani podaci o najve}im poreskim du`nicima u dr`avi, kao i o najve}im du`nicima za elektri~nu energiju ili za bilo koja druga davawa javnim preduze}ima? Be-

uve}a kapital u godini ekonomske krize i da to prosto mora da natera sve u dr`avi da provere kako rade institucije i gde su “rupe” kroz koje funkcioneri i pored svega dobro zara|uju.

- Pre svega treba sa~ekati da se vidi {ta }e uraditi Agencija za

smisleno je voditi imovinske karte ako se ti podaci ne proveravaju i ne su~eqavaju s prethodnim i ako nema unakrsnih ispitivawa imamo samo evidenciju radi evidencije - objasnila je Verica Bara}. ^lan Saveta za borbu protiv korupcije Stjepan Gredeq ocewuje da mu je “sada lak{e” {to zna da je preko 2.500 funkcionera pove}alo svoju imovinu tokom pro{le godine, jer mu to uliva nadu da }e ove godine mawe zahvatati barem deo wih, pa samim tim gra|anima Srbije ne}e biti nametan novi hara~ kako bi se svi oni namirili.

- Promena imovinskog stawa tolikog broja funkcionera pokazuje da qudi koji treba da znaju i umeju da vode ovu dr`avu sve mawe to ~ine, ali zato pune svoje xepove i o~igledno da im na prvom me-

Pi ta we je ko li ko je re al no mo gu }e, da se imo vin ske kar te br zo pro ve ra va ju i da se raz bi je ta ve} uko re we na sum wa da su svi po li ti ~a ri ne po {te ni objavqene pro{le godine unese izmene. Kako je to dugotrajan proces, jer od pro{logodi{wih imovinskih karti samo je za oko 3.500 funkcionera javno dostupno {ta oni i koliko imaju, nije realno o~ekivati da }emo uskoro saznati ko su ti koji su u vremenima sveop-

Uhap {e ni „{a ne ri” ^etiri crnogorska i jedan srpski dr`avqanin uhap{eni su zbog najmawe osam kra|a u buticima {irom Italije u posledwih nekoliko meseci. Na teret im se stavqa nestanak robe vredne pola miliona evra.

Crnogorci @eqko Dinovi} (24), Nenad Qumovi} (29), Marko Janko-

SVET

borbu protiv korupcije, jer ona jedina ima ovla{}ewa. Svako za koga se iz prihoda ne mo`e videti kako je do{ao do pove}awa kapitala du`an je Agenciji da dostavi podatke, a ona ima obavezu da postupak sprovede. Pored toga, postoje poreske slu`be ne samo za

crNa hroNika vi} (27) i Sr|an Ubovi} (45), te dr`avqanin Srbije Anton Donovi} (40) terete se za kra|e butika, modnih i sportskih radwi i prodavnica nao~ara iz kojih su, prema procenama policije, odneli robu u vrednos

i od 500.000 evra. Policija smatra da je vo|a ove razbojni~ke grupe Sr|an Ubovi}, koji je uhap{en ne{to ranije u Firenci, gde je sme{ten u zatvor, dok su ostala ~etvorica nalaze u zatvoru u Milanu. Za Ubovi}a se smatra da je koordinisao kriminalnu bandu i sa crnogorske strane, a istraga navodi da su razbojnici ukradeni plen slali u Crnu Goru gde je preprodavana.

RETROVIZOR

Al`ir: De mon stran te do ~e ka lo 30.000 po li ca ja ca Najmawe 400 osoba je privedeno tokom ju~era{wih demonstracija u Al`iru, glavnom gradu Al`ira, prenosi AP pozivaju}i se na podatke Al`irske lige za odbranu qudskih prava. Me|u uhap{enima je i vi{e aktivista pokreta koji su organizovali skup, ina~e zabrawen od strane vlasti. Ministarstvo unutra{wih poslova pak tvrdi da je privedeno 14 osoba „koje su odmah pu{tene”.

Protesti su odr`ani i u drugim gradovima, a u Oranu, na zapadu zemqe, policija je tako|e hapsila u~esnike skupa koje je re`im zabranio. Na Tviteru je objavqen podatak da je na istoku Al`ira od posledica samozapaqivawa preminuo 36-godi{wak. Samozapaqivawe, kao drasti~ni oblik protesta protiv nepravde, iniciralo je, ina~e, revolucionarna de{avawa koja su dovela do svrgavawa re`ima u Tunisu i Egiptu.

Prema navodima agencija, do pr-

{teg propadawa uve}ali primawa, i da li su, a to je najva`nije, to postigli zahvaquju}i novcu iz buxeta ili na neki drugi na~in. Nema nikakve garancije ni da su funcioneri bili iskreni i prijavili da su se tokom pro{le godine obogatili – Agencija nije istra`ni organ da bi to sama mogla da otkrije, ve} ostaje da verujemo u “po{tewe” funkcionera.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara} smatra da je fenomen ako neko

Na redu je Al`ir?

vog sukoba demonstranata i policije na ulicama Al`ira do{lo je je jo{ pre po~etka zakazanog protestnog skupa.

Oko 2.000 demonstranata prema procenama agencije AFP, koji su se najpre okupili na Trgu 1. maj, probilo je kordon policije

i zaputilo se ulicama prema Trgu palih boraca u centru prestonice Al`ira. Oni su uzvikivali „sloboda Al `i ru”, i „re`im napo qe”. Vlasti su preduzele drasti~ ne mere i vi{e od 30.000 policajaca je raspore|eno du` predvi|ene trase mar{a od trga 1. maj do trga palih boraca. Demonstracije je organizovala organizacija Nacional ne ko or di naci je za promene i demokrati ju, sastavqen od predstavni ka po li ti~ kih par ti ja, ci vilnog dru{tva i nezavi snih sin di kata, koja je formirana 21. januara posle protesta u zemqi u kojima je poginulo petoro qudi a oko 800 je povre|eno.

n Biv{i direktor Rudarskog basena „Kolubare” Dragan Tomi} pozvan je na informativni razgovor u policiju, zbog mogu}ih zloupotreba oko tro{kova zakupa mehanizacije u tom preduze}u. Tomi} je na funkciji direktora „Kolubare” bio od 2004. do 2008. godine, a sada je na funkciji savetnika za tehni~ka pitawa u Direkciji za strategiju i investicije u Elektroprivredi Srbije. U policiji su rekli da }e izjave o ovom slu~aju dati oko 120 osoba. n Nema~ki savezni parlament, Bundestag, usvojio je velikom ve}inom zakon kojim se ratifikuje Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu (SSP) izme|u EU i Srbije. Nema~ka je 13. ~lanica EU koja je ratifikovala SSP, koji je potpisan 29. aprila 2008. godine i koji su ministri EU za ratifikaciju odobrili 14. juna pro{le godine. Za zakon su u Bundestagu glasale kako vladaju}e stranke, Hri{}ansko-demokratska unija (CDU), Hri{}ansko-socijalna unija (CSU) i Liberali, tako i opoziciona Socijaldemokratska partija Nema~ke (SPD) i Zeleni. n Demokratska partija Kosova Ha{ima Ta~ija zvani~no je poslala ponudu Alijansi za novo Kosovo Beyeta Pacolija da zajedno formiraju vladu Kosova. Jo{ se ne zna da li je Ta~i, koji je mandatar za formirawe vlade, prihvatio zahtev lidera ANK Pacolija da zauzme mesto predsednika Kosova, a u budu}u vladu bi trebalo da u|u i lista „Ibrahim Rugova” i predstavnici mawina.

dnevnik

nedeqa13.februar2011.

KARMA KOMA

SRP SKI FUNK CI O NE RI BA[ LE PO ZA RA DI LI

Me sec nad Kar lov ci ma

imo vin ske karte debqaju

stu nije dr`avni i sveop{ti interes ve} sopstveni. Oni najboqe rade za sebe i na osnovu ovih podataka jasno je da nam funkcioneri ne}e gladovati, a mi ne}emo morati da se dodatno napre`emo i cedimo da bi wima dali.

Kada se ova cini~na konstatacija prevede u realnost, a na{a je tako surova i bedna da smo svi odavno na dnu, suo~avamo se s ~iwenicom da su nam politi~ari stra{no arogantni, i to do te mere da promenu u svojoj imovinskoj karti i uve}awe bogatstva ne smatraju nemoralnim, ve} se jo{ s tim hvale i odbijaju da objasne odakle im sve to u vreme kada je sve vi{e gladnih i siroma{nih - ka`e Gredeq.

Na{ sagovornik isti~e da nije sporno da dobri funkcioneri iza kojih stoji stvarni rad i rezultati koji donose boqitak gra|anima treba da budu dobro pla}eni i da nikom ne bi smetalo {to oni vi{e zara|uju. Ali na{a stvarnost je upravo obrnuta jer dru{tvo sve vi{e propada, sve je ve}a beda i siroma{tvo, a wihov nov~anik i pored toga se udebqava.

- Da su svi oni vi{e radili i da su to gra|ani osetili, niko ne bi ni obra}ao pa`wu na to da im je imovina porasla za vi{e od 3.500 evra tokom pro{le godine. Kako je upravo to izostalo onda se svi pitaju odakle im taj novac i otvoreno sumwaju da su “prona{li” kanale za li~no boga}ewe – bilo da je re~ o ~lanstvu u upravnim odborima, name{tenim javnim nabavkama, korupcijama… Mo`da se svi na{i funkcioneri bave privatnim biznisom i to ne bi bilo ni{ta ~udno jer ~iwenica je da pola narod-

nih poslanika ne dolazi na sednice.

Rade za sebe i zara|uju sa strane jer od toga `ive. Re~ je o staroj boqki a to je da qudi koji imaju najvi{e ho}e jo{ vi{e, a oni koji nemaju ni{ta – ni{ta se i ne pitaju - zakqu~uje Gredeq.

Izvr{ni direktor “Transparetnosti Srbije” Nemawa Nenadi} nagla{ava da ne treba unapred, dok Agencija za borbu protiv korupcije to zvani~no ne proveri i objavi, sve funkcionere etiketirati da su se obogatili koriste}i polo`aj na kojem jesu.

Kako isti~e, postoje i drugi na~ini da se imovina uve}a i oni su privatni i nisu vezani za trenutnu funkciju.

- Prijavquje se svaka promena u imovinskoj karti a to zna~i da je mogu}e da je neko imao novac i pro{le godine kupio auto koji je vredniji od

hvaquju}i polo`aju, onda to tra`i preispitivawe, pa ako postoji dokaz da je do{lo do ne~ega do ~ega nije smelo, to se mora sankcionisati - isti~e Nenadi}.

Agencija radi onoliko koliko mo`e i sigurno, prime}uje Nenadi}, postoje razlozi za{to jo{ uvek nisu obra|ene ni imovinske karte za pro{lu godinu i {to }e se na nove podatke koje su sada podneli funkcioneri morati ~ekati nekoliko meseci. Za to vreme, priznaje, gra|ani }e sumwati i olako dolaziti do zakqu~ka da su svi politi~ari nepo{teni. Ali to nije ni{ta novo.

- Sumwa da su svi politi~ari u Srbiji nepo{teni nije nova i stalno je prisutna. ^ak i kada Agencija bude imala mogu}nost da radi punim kapacitetom, sumwa ne}e biti odagnata brzo. Jednostavno, gra|ani su u ne tako davnoj pro{losti imali prilike da se uvere u politi~ko po{tewe i ono {to funkcija donosi. Tim pre je na Agenciji velika odgovornost i ona mora da ima godi{wi plan prema kojem }e proveravati ta~nost podataka unetih u imovinsku kartu funkcionera.

Ukoliko se u bilo {ta posumwa ili pak stigne prijava od gra|ana, ili do saznawa do|u iz medija, u Agenciji imaju obavezu da krenu s vanrednom proverom funkcionerske imovinske karte. Bilo bi do-

Su o ~a va mo se s ~i we ni com da su nam po li ti ~a ri stra {no aro gant ni, i to do te me re da pro me nu u svo joj imo vin skoj kar ti i uve }a we bo gat stva ne sma tra ju ne mo ral nim, ve} se jo{ s tim hva le i od bi ja ju da ob ja sne oda kle im sve to (Stjepan Gredeq) 3.500 evra, pa je sada zbog toga podneo izve{taj. Ili je neko ne{to nasledio a to {to je dobio prelazi zakonom propisan iznos, pa je opet morao da podnese izve{taj Agenciji. Dakle, do promena u imovinskoj karti moglo je do}i na vi{e na~ina i nije dobro davati op{te ocene dok javnosti ne budu poznati svi ti podaci. Svakako, ako je neko uve}ao imovinu samo za-

INTERVJU

3

bro, ali je pitawe koliko je to realno mogu}e, da se imovinske karte brzo proveravaju i da se razbije ta ve} ukorewena sumwa da su svi politi~ari nepo{teni, jer samo izno{ewem podataka ko po{tuje a ko kr{i pravila pona{awa mo`e se do}i do prave istine - zakqu~uje Nenadi}. n Qubinka Male{evi}

I

ma nas sva ka kvih u ovo me {a re nom du wa lu ku, pro sto da ne po ve ru je{ {ta sve ne ki ma od nas mo `e bi ti za bav no, ko ri sno ili ~ak po `eq no i do bro, u smi slu ne ka kve po seb ne vr li ne, pa tri ot ske vaq da. [e sto ri ca omla |ih gra |a na Srem skih Kar lo va ca, a sa slav nom tra di ci jom i pri ja znim aso ci ja ci ja ma ko je bi lo ko ga ko ~i ta ove ret ke ob u zmu na spo men ovog me sta, po ve za ni ta~ no ko li ko i ne ki bez ve zni salc bur {ki {e {ir xi ja s Mo car tom, re {i li su ta ko da ulu pa ju jed nu fe bru ar sku kar lo va~ ku no} na, hm, po ma lo neo bi ~an na ~in. Ve lim, neo bi ~an, ali po wi ho vom re zo nu si gur no ~e stit, pra ve dan i do bar, jer da ni je ta ko, vaq da se ne bi ni po sve ti li svo joj pre ko no} noj ak tiv no sti.

Elem, Ne nad M., Alek san dar V. i Ni ko la S, plus tro ji ca ma lo let nih im dru ga ra ko ji }e sto ga osta ti bez i me ni i na `a lost za ki nu ti za svo je par ~e po {te no za slu `e nog u~e {}a u onoj Bor he so voj Sve op {toj isto ri ji be{ ~a {}a, pre ne ko su ve ~e (po tvrd wi po li ci je, ko joj }e mo ve ro va ti ako sud ne utvr di dru ga ~i je), oko 21.30, na par kin gu ho te la Du nav u Srem skim Kar lov ci ma, okru `i la i na pa la auto bus ko jim su se do ve zli re pre zen ta tiv ci Hr vat ske u ka ra teu. Auto bus se ni je bra nio; auto bu si se, ina ~e, sa svim ret ko bra ne od qud skih na pa da, na pro sto im to ni je u na ra vi, ma da su ogrom ni, pa bi mo gli la ko do ha ka ti i naj ja ~em dvo no {cu. Na sr nuv {i, da kle, na ne bra we ni auto bus par ki ran pred ho te lom, sek stet kar lo va~ kih de ~a ka mu je raz bio far, on da i re tro vi zor, a bog me i spoq no bo~ no sta klo. Na po slet ku su uze li i od ne li pred wu re gi star sku ta bli cu, ta ko re }i zna men auto bu so vog na ci o nal nog iden ti te ta, a uze li su je vaq da kao su ve nir za uspo me nu i du go se }a we na jed no pri jat no fe bru ar sko ve ~e. Mo `da i kao ne po bi tan do kaz ako im ne ko od paj da {a ne bu de ve ro vao ka da se bu du hva li li svo jim pa tri ot skim pod vi `ni {tvom. Eto, sad is pa da da }e to bi ti do kaz jed ne dru ge vr ste, ali ne ma ve ze, is pla ti lo se, zar ne?

Isto ri ja srod nih slu ~a je va, sa obe ju stra na gra ni ce na {ih si pqi vih, huq skih, pod lih, mi zer nih, a bri `no uz ga ja nih mr `wi, go vo ri nam da par ki ra ni auto bu si (ili bi lo {ta dru go), ko ji mo `da spa va ju, sa o~i ma iz van sva kog zla, ne stra da va ju slu ~aj no, da ne pa da ju kao na su mi~ ne `r tve, ne go da ih ki we na men ski, ba{ za to {to su do {li oda kle su do {li, za to {to vo ze ili na ka kav dru gi na ~in pred -

sta vqa ju ba{ one ko je pred sta vqa ju, a ne ne ke dru ge. U ovom slu ~a ju hr vat ske spor ti ste, ~i ja se kri vi ca sa sto ji sa mo i je di no od to ga {to su hr vat ski, a ne ne ki dru gi spor ti sti, a ne ma ~ak ve ze ni to {to oni ni su sa mi u ne kom su {tin skom smi slu bi ra li ~i ji }e spor ti sti bi ti, ba{ kao {to ni taj kar lo va~ ki sek stet ma lih no} nih mu zi ~a ra ni je bi rao ni gde }e se ro di ti ni ko jim }e se ime nom zva ti, ne go mu je to una pred da to i za da to.

Pa se sad ti ne {to mi sli{, zdvo jan pod kar lo va~ kom me se ~i nom: a ka kve sve to ve ze ima jed no s dru gim, a sve to za jed no s bi lo ~i me? [ta, da ni su ti klin ci ka ra ti sti iz Hr vat ske ne ko me ne ko zlo na ne li? Da ni su mo `da bi li stra `a ri u Ja se nov cu, ili {ta? A ti kar lo va~ ki kli pa ni, da ni su mo `da oni ka kvi div-ju na ci, ko ji svo jim {o vi ni sti~ kim van da li zmom ne ke stvar ne qu de bra ne pred ne kim stvar nim opa sno sti ma? Ma jok, ne ma {an se: ni je po zna to da je ne ka kav par ki ra ni auto bus bi lo ko me bi lo ka kvog zla na neo, ~ak i ako je taj auto bus Hr vat, {to ga, je li ta ko, una pred do vo di pod sum wu ge no cid no sti. ^u di te se da auto bu su pri pi su jem na ci o nal nost? ^u |e we je na me stu, ali ne ~u di te se me ni: ja sa mo sle dim i lo gi~ no raz vi jam de lo i mi sao no} nih kar lo va~ kih fa ro lo ma ca. Na kra ju i kon cu, ka kve ve ze taj pro kle ti auto bus, ve ro vat no na pra vqen u Ne ma~ koj, ^e {koj, Ko re ji ili ko zna ve} gde, ima sa tu `nim i otu `nim Na {im Po sli ma, i sa ge ne ra ci ja ma ko je en tu zi ja sti~ ki po na vqa ju i ino vi ra ju ri tu a le is pra znih, kre ten skih mr `wi ko je is tra ja va ju na po go nu sop stve nog be smi sla?

Ima u onoj dav noj Go lub wa ~i Ra du lo vi }e voj, ono mad tra gi~ no po gre {no ~i ta noj, i sce na u ko joj klin ci iz se la jed ne ve re ubi ju ov na do lu ta log iz su sed nog se la dru ge ve re. Ovan je, he bi ga, na ska kao na ov ce iz oba se la, na pa qe nom `i vin ~e tu je sve jed no, ne ma ri ono za sup til ne te o lo {ke raz li ke oko na ra vi Sve tog troj stva. Pa je, eto, za vr {io u ja mi, kao ovan po gre {ne na ci o nal no sti. U sve tu u ko jem ovan ima na ci o nal nost, za {to je ne bi imao i auto bus? Su tra ve ro vat no i ko smi~ ki brod. A svet u ko jem je na ci o nal nost vr li na ili ma na svet je lo {e bes ko na~ no sti, svet bez qu ba vi, le po te i na de. We mu spa sa ne ma, jer on spas du bo ko pre zi re, du bo ko ne sve stan da ti me du bo ko pre zi re sa mog se be i sve {to bi mo `da mo gao bi ti. n Te o fil Pan ~i}

PRO FE SOR IVAN VU JA ^I], BIV [I AM BA SA DOR SR BI JE U SJE DI WE NIM DR @A VA MA

Va {ing ton nas ne te ra da u|emo u NA TO rofesor Ivan Vuja~i}, stru~wak za ekonomske prognoze u procesu tranzicije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, bio je ambasador Srbije u Sjediwenim Dr`avama od 2002. do 2009, imaju}i sre}u, kako ka`e za “Dnevnik”, da predstavqa na{u zemqu u Americi u periodu kada je do{lo do postepene normalizacije i poboq{awa odnosa izme|u dve dr`ave. Po mi{qewu ovog istaknutog ~lana Foruma za me|unarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, koji okupqa znalce u oblasti me|unarodnih politi~kih i ekonomskih odnosa, diplomate od karijere, istra`iva~e i komenatatore, i svojevrsno je “spoqnopoliti~ko ministarstvo u senci”, va`no je i da se normalizuju odnosi sa NATO paktom, upravo zbog wegovog prisustva na Kosovu i za{tite bezbednosti preostalog srpskog `ivqa u pokrajini.

Dve strane, Beograd i Va{ington, u pogledu statusa Kosova i daqe se dr`e formule „sla`emo se da se ne sla`emo“, koja je prihva}ena da bi se izbeglo otvoreno sukobqavawe. Ali to pitawe svih pitawa za Srbiju, kako je to dosta dugo tretirano u na{oj politici, Amerikanci danas smatraju re{enim – priznavawem nezavisnosti Kosova – i ne vide da se ono jo{ uvek doti~e wihovog polo`aja u svetu i wihove bez-

P

bednosti. [to zna~i da ga, kako obja{wava prof. Vuja~i}, ne uvr{tavaju u svoje prioritete. l [i ra jav nost jo{ uvek ne sa gle da va do voq no ka ko svet i Ame ri kan ci nas vi de. Ima li, pak, u ame ri~ koj pred sta vi o Sr bi ji jo{ uvek ne ra {~i {}e nih pi ta wa ko ja op te re }u ju na {e od no se?

– Mislim da su u ovom trenutku za Sjediwene Dr`ave zapravo re{eni svi problemi sem „slu~aja Mladi}”, koji je zapravo vi{e problem Evropske unije. Nije tu vi{e otvoreno ni pitawe ulaska u NATO, jer oni nas ne guraju u Severnoatlantsku alijansu svesni da se ona ovde do`ivqava kao nepri-

rorizma (Avganistan, Irak), i aktuelnoj situaciji na Bliskom istoku (fokus je na Egiptu). To su weni prioriteti, dok je strate{ko pitawe spoqne politike SAD svakako – odnos s Kinom.

Nijedan ameri~ki diplomata vam ne}e re}i da je Srbija za wih postala nebitna, ali ba{ to treba imati u vidu, budu}i da je wihov stav da je bezbednost na Kosovu re{ena kroz NATO. l Ko li ko Mo li tve ni do ru ~ak i pri su stvo na {ih po li ti ~a ra na ta kvim do ga |a ji ma do pri no se po boq {a va wu raz u- me va wa iz me |u SAD i Sr bi je?

– To je ritual jo{ iz pedesetih godina u Kongresu, kada su crkva,

Ame ri kan ci da nas ko sov sko pi ta we sma tra ju re {e nim – pri zna va wem ne za vi sno sti – i ne vi de da se ono jo{ uvek do ti ~e wi ho vog po lo `a ja u sve tu i wi ho ve bez bed no sti jateqska – kao da bi neko trebalo da potpi{e trojni pakt s Hitlerom. Oni shvataju da pitawe ulaska Srbije u NATO jo{ dugo ne}e biti na dnevnom redu, ali to nije uslov za na{e pribli`avawe EU, nego se ti~e iskqu~ivo politi~kog raspolo`ewa u Srbiji. [tavi{e, od SAD neprestano dobijamo podsticaje za evro-integracije.

Ameri~ka politika je u ovom trenutku posve}ena problemu te-

tj. veruju}i kongresmeni, po~eli da stvaraju svoju „dru{tvenu mre`u“, koju je i predsednik Ajzenhauer prihvatio. Kqu~no je da jedan neformalni krug qudi poziva sve one politi~are i javne li~nosti iz drugih zemaqa s kojima `eli da uspostavi kontakt. To nije zvani~an skup, mada kod nas ceo doga|aj slu`i za unutra{wu politi~ku promociju – tobo`e neko je Amerikancima bitniji od dru-

gih, kao da ga je sam predsednik Obama pozvao. U hotelu Hilton u Va{ingtonu se u jednom trenutku na|e 3.500 - 4.000 qudi, a Obama ~ak nije ni prvi govornik. Na marginama skupa se odr`avaju sastanci i uspostavqaju veze, i ako je neko neobave{ten o ~emu je re~, dovoqno je da uradi doma}i preko interneta da bi shvatio.

Agresivno lobirawe na takvim ameri~kim vlastima i otvori va, tako {to je Srbija odustala jo{ jedan kanal komunikacije – od svog i pridru`ila se predlogu skupovima i preko nekih agencija {to je i postignuto. Dolazak kon- nekih zemaqa Evropske unije, ne poma`e puno u re{avawu krupgresmena i „stafera“ u Srbiju ukqu~uju}i i onih koje nisu prinih politi~kih pitawa. Na{i bitno je poboq{ao imix na{e ze- znale KiM. To je bila prilika za qudi uglavnom ne znaju da lobimqe na Kapitol Hilu. Sastav ko- poboq{awe odnosa sa Belom kurawe unutar ameri~ke adminikusa se mewa i dopuwuje sa svakim }om, {to je i potvr|eno dolaskom stracije ide preko nivoa lokalne izborima za Kongres, ali je najva- dr`avne sekretarke Hilari ekonomije, odnosno preraspodele `nije da on i daqe funkcioni{e. Klinton u oktobru pro{le godisredstava i uticaja na tr`i{te, za {ta Molitveni doru~ak mo`e l Da li je „ame ri~ ki stub“ ne, i wenim direktnim porukama na {e spoq ne po li ti ke uop {te Beogradu da dogovor s EU ima poda poslu`i. ta ko va `an, i pri me }u ju li se zitivan odjek u ameri~koj admil Da li on da ima svr he da dr `a va pla }a lo bi ste i ~e mu zna ci opa da wa uti ca ja su per - nistraciji. Tokom boravka Hilaodr `a va we ko ku sa za srp ska si le u glo bal nim raz me ra ma, ri Klinton atmosfera je bila nepi ta wa u Kon gre su? pa i re gi o nal no, na Bal ka nu? uporedivo boqa od one za vreme – U na{em kokusu smo imali – Ne vidim mogu}nost da u tom posete posete potpredsednika ~ak tri senatora, iako oni obi~- pogledu do|e do bilo kakvih zna- SAD Xozefa Bajdena 2009. no ne u~estvuju u takvim grupama, ~ajnijih promena za na{ih `ivoU narednom periodu }e biti i u jednom trenutku ~ak 28 kon- ta. jo{ nagla{enija saradwa Srbije gresmena. I to je bio veliki kol Da li mo `e mo jo{ ne {to s EU u procesu daqih integracirak napred. Oni su imali prili- da ura di mo da bi smo se pri - ja, {to se sasvim uklapa u dugoku da posete Srbiju i nakon toga la go di li toj si tu a ci ji? ro~nu strategiju Sjediwenih Drje evidentno poraslo interesova– Zaokret u na{oj spoqnoj po- `ava koje podr`avaju ujediwenu i we za ekonomiju i podr{ka za na- litici je ve} u~iwen prilikom demokratsku Evropu, bez poten{e demokratske reforme. Srpski usvajawa rezolucije Generalne cijalno ozbiqnih sukoba unutar kokus postoji od 2004. i doprineo skup{tine UN, a povodom mi- we same. Tako se ujedno otvara je da se pogura dr`avna politika {qewa Me|unarodnog suda prav- prostor i za novi uspon odnosa u `eqenom pravcu, a osnovni ciq de o legitimnosti jednostranog Srbije sa SAD. je bio da se poboq{a kontakt s progla{ewa nezavisnosti Koson Reqa Kne`evi}

4

DNEvNik

nedeqa13.februar2011.

TE M A „DNEV N I K A”: PARTIJE I FINANSIRAWE – KAKO OBEZBEDITI EFIKASNU KONTROLU?

Ru pa bez dna u stra na~ kom ye pu vojevremeno se uo~i izbora 2008. go- 300.000 do 1,2 miliona evra, mada u LDP-u preduze}a. U ne~emu {to zvu~i kao kr{ewe dine socijalista Du{an Bajatovi} tvrde da je potrebno ~ak sedam evra po gla- politi~arske omerte Nikoli} je, naime, po`alio kako pare za izbornu kam- su. To bi za koaliciju oko DS-a s 1,5 milio- priznao kako su Miroslav Mi{kovi} i pawu nisu problem, jer para – nema. A kad na glasova zna~ilo tro{ak od 1,5 pa do ~ak Milan Beko svojevremeno platili „neke ih ima, dodao je, javqa se „ozbiqan pro- 10,5 miliona evra. Zvani~no, prijavili su medijske termine„ opozicionih srpskih blem” jer donatori ne `ele da se zna wiho- tro{ak od 2,2 miliona evra... radikala. vo ime. Ne{to sli~no kasnije smo ~uli i od Uvre`eno uverewe javnosti da tajkuni Tajkuni, navodno, vi{e nisu zainteresopredsednika LDP-a ^edomira Jovanovi}a finansiraju (gotovo) sve partije i da otu- vani za otvarawe bu|elara i stoga ekonokoji je odbio da odgovori na pitawe o fi- da ovi „vedre i obla~e” javnim prostorom, misti upozoravaju da tu prazninu u strana~nansijerima svoje stranke, pravdaju}i to sve do istupa Tomislava Nikoli}a, tada kim kasama sada moraju dodatnim snagama time da nema garancije za wihovu bezbed- jo{ radikala, redovno se odbijalo o zid po- da popuwavaju javna preduze}a kroz talas nost. ricawa i ~iste poezije od strana~kih izve- poskupqewa. To se smatra suptilnijim meIpak, kada posle izbora krenu analize {taja, u kojima, dakako, me|u donatorima todom od onog kojim je pritvoreni hrvatski koliko su stranke potro{ile u kampawi za nije bilo ni imena tajkuna niti wihovih premijer Ivo Sanader, zahvaquju}i iznu|eTV i radijske reklame, bilborde, noj saradwi hrvatskih javnih letke, promocije, zakupe hala i preduze}a sa firmom Fini mePar la men tar ni iz bo ri 2008. drugo, ispada da je novca i te kako dija, iz tih preduze}a – daju}i bilo. Bez pola miliona evra u kamPro ce na je da su stran ke u kam pa wi po tro{i le vi {e - malo sebi, malo stranci – izvupawi stranka ne mo`e da ra~una da stru ko vi {e od iz no sa na ve de nih u zva ni~ nim iz ve {ta ji ma kao najmawe 18 miliona evra. }e u}i u parlament, procena je ne- o fi nan si rawu pred iz bor ne kam pa we. Svi iz no si su u mi - Postoje i drugi, mawe suptilni vladine organizacije Transparent- li o ni ma di na ra. na~in da izvla~ewe novca iz nost Srbija. U CeSID procewuju javnih, a zapravo strana~ kih da velika politi~ka stranka u Srpreduze}a, ali za wih, tako|e, Stranka Iz javnih sredstava Od privatnih izvora biji za predizbornu kampawu ponema dokaza. Ono {to se dogaZES 137,4 34,0 tro{i i do 10 miliona evra! Sma|a(lo) u „Kolubari” upu}uje u SRS 105,2 / tra se, naime, da kampawa ko{ta od najmawu ruku na to da to nipoDSS-NS 40,4 40,0 jednog do ~etiri evra po glasa~u, {to nije (bio) usamqeni slu~aj. {to bi teoretski zna~ilo da je koOdsustvo adekvatne kontrole SPS-PUPS-JS 26,9 2,0 ali ci ja oko so ci jali sta s oko strana~kih finansija – to je LDP 17,5 5,1 300.000 glaso va, po tro {i la od fatalna boqka koja omogu}ava-

S

I[TVAN PASTOR, POTPREDSEDNIK VLADE APV, O NAJAVQENOM DOLASKU INVESTITORA IZ SAD

Ima mo {ta da po nu di mo Ame ri kan ci ma

redsednik Vlade APV di da su to u prvom redu veoma dr Bojan Pajti} najavio primamqiva poreska pravila, je skori dolazak u Voj- po kojima Srbija predwa~i u vo di nu ame ri~ kih po slov nih regionu, zatim geografski qudi, koji su zainteresovani za polo`aj, odnosno ~iwenica da ula ga we u gra |e vin sku in du - smo na samoj granici Evropske stri ju, me tal ski kom pleks i unije, kao i to {to imamo veoma sektor informacione tehnolo- dobre bilateralne ugovore sa gi je. Pre ma po da ci ma VIP Rusijom i jo{ nekim zemqama, fonda, u Pokrajini danas po- koji omogu}avaju lak{i ulazak sluje {est ameri~kih kompani- i na tamo{wa tr`i{ta. ja, od kojih ~ak pet u oblasti – Tome se mora dodati i relaagro bi zni sa: Alltech - tivno niska cena radne snage, proizvo|a~ kvasca iz Sente; Va - koja nimalo ne pogoduje samim n Dru ne n Farms Evrop a – fabrika radnicima, ali je ~iwenica da z a pre radu v o}a, p ovr}a, predstavqa va`an faktor u aromati~nog i lekovitog biqa investicionoj matematici. u Banatskom Kara|or|evu; F lory Naime, ~esto govorimo o tome T rad ing llc – proizvodwa de~je da imamo dosta osposobqenu hrane u Novom Kne`evcu; te radnu snagu, {to mo`e biti „Koka-kola” u Subotici i stvar za diskusiju, ali ono {to „Pepsi” u Ba~kom Magli}u je nesporno, to je da, na`alost, („maribo” ~ips). Uz wih, tu je i u Srbiji postoji veoma {iroko firma West Pharmaceutical podru~je slobodne radne snage.

Services, koja u Kovinu proizvo- I iz ugla investitora to nas, di ambala`u za farmaceutsku koliko god tu`no zvu~alo, ~ini industriju. Ukupno su ove kom- privla~nijim za ulagawe od panije ulo`ile 322 miliona zemaqa u okru`ewu – navodi evra i zaposlile 3.464 radnika.

Pastor.

Po re~ima potpredsednika S druge strane, ono {to nam Vlade APV i pokrajinskog nikako ne ide u prilog, to je sekretara za prisvakako infravredu I{tvana struktura, i to ne Na`alost, Pastora, iako je samo saobra}ajna ~iwenica je da u globalizovanom i komunalna, nego svetu ponekad relativno niska cena i infastruktura prili~no te{ko informacionona{e radne snage, utvrditi ~iji je komunikacionih koja nimalo ne kapital, nesporsistema.

Tome pogoduje samim no je da je treba dodati i radnicima, Vojvodina do sada lo{u sliku koja se imala mo`da najpredstavqa va`an o na{oj zemqi mawe kontakata stvara du`e od dve faktor u upravo sa potendecenije i jo{ investicionoj cijalnim ame uvek je svojevrstan matematici ri~kim investisinonim za torima.

A Srbiju, kao i kqu~ni razlog za to je, kako relativno negativni poslovni procewuje sagovornik „Dnev - rejtinzi, koji se odr`avaju na nika”, nedovoqna upu}enost tih ocenu rizika poslovawa na kompanija u mogu}nosti ovom prostoru, a posledica su Vojvodine, iako nema sumwe da ne samo makroekonomskih tokoAPV ima potencijale koji bi va, ve} i unutra{wih poli mogli da pobude wihovo intere- ti~kih sukoba. sovawe. Pre svega se to odnosi – U proteklom periodu imali na oblast agrara, ali i nove smo dosta situacija kada su pojetehnologije, kao i farmaceutdini investitori pod sku industriju. politi~kim pritiskom odlazili – Od izuzetne je va`nosti to iz Vojvodine. Na delu je bila i {to je predsednik Pajti}, neka vrsta ucewivawa, gde se tokom boravka u Sjediwenim otvoreno govorilo da }e ti inveDr`avama, poslao jasne signale stitori dobiti dr`avnu subvenu tom pravcu potencijalnim ciju samo ako pogon, fabriku ili ameri~kim investitorima i {ta ve} otvore na nekoj drugoj nadam se da }e rezultati ubrzo lokaciji. I to je na{e gorko uslediti. Tako|e, na planu iskustvo, koje je posledica ~iwena{eg proboja do ameri~kih nice da pojedinci do`ivqavaju ulaga~a puno nam mo`e pomo}i javnu funkciju kao vlastelinski i to {to je nekoliko ambiciozposed. Na`alost, takve situacije nih vojvo|anskih firmi ve} je u ovim okolnostima dosta ostvarilo uspe{ne poku{aje na te{ko prevazi}i, odnosno bojim ameri~kom tr`i{tu s na{im se da je zapravo jedini put koji poqoprivrednim proizvodima. nam je ostao taj da se o wima Sada nam je zadatak da se takve otvoreno govori. Jer, ako se o firme umno`e i da se u pertome i daqe bude }utalo, onda spektivi sve zadr`e na toj nam se mo`e dogoditi da i neki veoma probirqivoj i zahtevnoj, ameri~ki investitori, koji ali i izuzetno solventnoj „pijaodgovore na{em pozivu da do|u u ci” – ka`e Pastor.

Vojvodinu, „produ`e” kada im iz Govore}i o tome {ta potenBeograda stigne ponuda koju ne cijalne ameri~ke investitore mogu da odbiju – zakqu~uje o~ekuje u Vojvodini, pokrajinPastor. ski sekretar za privredu navon Miroslav Staji}

P

Pr qa ve pa re osta vqa ju trag a razliku od situacije u Srbiji, a`urno stawe na strana~kim ra~unima u Nema~koj mo`e se svakodnevno proveriti na internetu, a weni izvori finansirawa su transparentni. Ako stranka u kampawi tro{i novac sklowen sa strane koji nadma{uje weno kwigovodstvo, to se lako mo`e sravniti s ra~unima i postaje predmet interesovawa revizora, inspektora i poreznika.

Strankama dr`ava pokriva deo buxeta zavisno od wihove ukorewenosti u dru{tvu, koja se meri prema uspehu na evropskim, saveznim i pokrajinskim izborima. Ove godine gorwa granica buxetskog finansirawa odre|ena je na 133 miliona evra i raspodequje se na partije: 0,70 evra dobija svaka lista po osvojenom glasu. Da bi uop{te u{la u sistem dr`avnog finansirawa, partija na saveznim i evropskim izborima mora da dobije najmawe 0,5 posto va`e}ih glasova, a na pokrajinskim 1,0 posto. Stranke imaju prihode i od ~lanarine, od svoje imovine i zadu`bina, a mogu i da osnivaju svoje firme. Strana~ki buxeti se popuwavaju i sa prose~no oko 15 odsto poklonima (koji se oporezuju), a koje daju i pravna i fizi~ka lica.

Mnogi veliki koncerni podr`avaju partije – neki samo odre|enu opciju, dok drugi sistematski timare ceo spektar. Od 2002. o svakom poklonu preko 50.000 evra mora biti obave{ten Bundestag. Prema istra`ivawima, banke i osiguravaju}a dru{tva su najraspolo`enije da tro{e svoj novac na velike stranke. Pojedinci podr`avaju i male partije, pa je tako Marksisti~ko-lewinisti~ka partija Nema~ke nasledila milione Mihaela Maja, ali najvi{e novca ipak dobija CDU. Velike kompanije su jo{ izda{nije: Por{e je u izbornoj 2005. godini potro{io na CDU 265.000 evra, SPD-u je dao 220.000, a FDP-u 80.000. U odnosu na 2002. to je bilo devet puta vi{e, a problemati~no je bilo i to {to je “lovarewe” usledilo ubrzo posle sporne kupovine Folksvagenovih akcija. Kriti~ari finansirawa partija stoga vide u poklonima sistematsko razarawe politi~kog procesa. Sve poklone koji prelaze 10.000 evra partije moraju da objave, ali se to ~esto zaobilazi, tako {to

Z

se novac najpre prenosi na samostalne firme-}erke, pa izme|u davawa poklona i objavqivawa ponekad pro|e i po dve godine.

I pored sve kontrole i mehanizama za{tite, koruptivni uticaj na politi~ke organizacije i kupovina mo}i postoji i u Nema~koj – o ~emu najboqe govori „slu~aj Kol“. Helmuta Kola od afere nije spasilo ni to {to je bio „kancelar ujediniteq“ i gromada nema~ke i proevropske politike. Dospeo je u `i`u javnosti 1999. s finansijskim skandalom oko CDU, partije koju je neprikosnoveno vodio – {to zna~i i raspolagao wenim novcem.

Otkriveno je da je Unija pod wegovim vo|stvom krila poklone, ve}inom na ra~unima banaka u @enevi.

Posebno problemati~ne su bile dve izda{ne provizije: jedna od prodaje tenkova Saudijskoj Arabiji, a druga od privatizacije 2.550 parcela – u dosluhu s pokojnim francuskim predsednikom Miteranom – u biv{oj Isto~noj Nema~koj, a u interesu Elf Akvitanije (koja je bila u francuskom vlasni{tvu). Prema Kolovom pravdawu, Elf je trebalo masovno da investira u hemijsku industriju u Isto~noj Nema~koj uz preuzimawe 2.000 gasnih stanica. Zauzvrat je finansirala stranku hri{}anskih demokrata – kako je to nalo`io Miteran – po uzoru na uobi~ajenu praksu u afri~kim zemqama.

Kol se branio da je samo hteo da promovi{e pomirewe i saradwu izme|u dve zemqe zarad evropskih integracija, i da nije imao li~ne motive za prijem para.

On je zapravo dobio nekih 1,5 do 2 miliona nema~kih maraka „na ruke“, bez obzira {to je po Zakonu o partijama, koji je kao savezni kancelar i sam potpisao, imao obavezu da ih obnaroduje. Parlamentarni odbor Bundestaga je potom otvorio istragu o „prqavim parama“ CDU koja je trajala od decembra 1999. do juna 2002. godine. U atmosferi `estoke politi~ke rasprave, Kol je u januaru 2000. morao da odstupi s mesta po~asnog predsednika stranke. Zbog sumwe da je o{tetio dr`avu jer na iznos poklona nije pla}en porez, javni tu`ilac je otvorio istragu koja je 2001. rezultirala presudom biv{em kancelaru. Morao je da plati kaznu od 300.000 maraka.

Sve do na ci je na In ter ne tu bog sumwe da je zloupotrebila novac prikupqen u kampawi, ameri~ki Ef-bi-aj (FBI) pokrenuo je krajem pro{le godine is tra gu pro tiv Kri sti ne O’Donel, propalog kandidata Pokreta „^ajanka” na novembarskim izborima za Senat.

Prema zvani~nim podacima, O’Donelova je, pre svega zahvaquju}im mo}nim mecenama, budu}i da je bez ozbiqnog politi~kog iskustva, uspela da za trku za mesto predstavnika dr`ave Delaver u Senatu prikupi gotovo sedam miliona dolara. Me|utim, indicije govore da je deo tog novca iskoristila i za li~ne potrebe, pa su se wome pozabavili dr`avni organi, veoma osetqivi na mahinacije s novcem za kampawe.

U Sjediwenim Ameri~kim Dr `a va ma je, na i me, sva ki kandidat za mesto u jednom od do mo va Kon gre sa du `an da Federalnoj izbornoj komisiji prijavi sve izvore finansirawa svoje kampawe, s tim {to se na internet strani Komisije objavquju puni podaci samo o osobama koje su donirale vi{e od 200 dolara.

Od dono{ewa prvog zna~ajnog akta 1971. godine koji reguli{e pravila finansirawa izborne kampawe za funkcije na saveznom nivou (za Kongres i za predsednika SAD), taj zakon je vi{e puta mewan. Ujedno su pove}avani i limiti za donaciju koju pojedinac mo`e da uplati kandidatu. Trenutno taj limit iznosi 2.400 dolara za svaku fazu u izbornom procesu – za primarne izbore, eventualni „drugi krug”, te za kongresne izbore. Pojedincu je omogu}eno da novac upla}uje i na ci o nal nom ko mi te tu stranke koju simpati{e, odnosno strana~kim komitetima na nivou savezne dr`ave, te na lokalnom nivou. No, ukupan zbir tih donacija ne mo`e da pre|e 115.500 dolara po izbor nom ci klu su (iz bo ri za Kongres odr`avaju se svake druge godine).

Z

S druge strane, kandidati koji u|u u izbornu trku za predsednika SAD svoje kampawe mogu da finansiraju i novcem dobijenim od dr`ave.

Taj se fond puni tako {to se sva kom po re skom ob ve zni ku pri prijavi poreza skidaju 3 dolara. U fazi primarnih izbora predsedni~ki aspiranti mogu da koriste i privatne i javne izvore finansirawa, s tim da od dr`ave mogu da ra~unaju na 10 miliona dolara, dok u sa moj pred sed ni~ koj kampawi – onoj koja predhodi no vem bar skim iz bo ri ma za predsednika SAD – moraju da se opredele za jedan vid finansirawa. U slu~aju da optiraju za javno finansirawe, od dr`ave im sleduje svega 20 miliona dolara.

To je pre 30 i vi{e godina bilo sasvim dovoqno da se pokriju tro{kovi kampawe, pa su recimo 1976. opciju javnog finansirawa iskoristila oba predsedni~ka kandidata – i Xon Ford i Ximi Karter. Onima posle wih, dr`avna apana`a nikako nije mogla da podmiri apetit. Recimo, u predsedni~koj trci 2000. godine potro{eno je 3,1 milijarde dolara, a tokom posledwe, 2008, ~ak 5,3 milijarde dolara. Upravo stoga u Predstav ni~ kom do mu Kon gre sa nedavno je usvojen zakon kojim se ukida javno finansirawe predsedni~kih kampawa.

Slawe javnog finansirawa u pro{lost obrazlo`eno je potrebom da se obuzda javno rasipni{tvo, a proceweno da }e se u narednih 10 godina ovom merom u{tedeti blizu 620 milijardi dolara. Ipak, politi~ki ambijent u SAD svoju najzna~ajniju promenu u novijoj povesti imao je pro{le godine, kada je posle 63 godine ukinuta zabrana korporacijama i sindikatima da doniraju novac kandidatima na izborima. Tom presudom je, tako|e, skinuta zabrana korporacijama i sindikatima da finansiraju politi~ke spotove.

dnevnik

nedeqa13.februar2011.

5

[KOLSKE GODINE KOJI SU NAM POJELI SKAKAVCI

@i vot po sut lek ci ja ma s iz gu bqe nih ~a so va a posledwih skoro ~etvrt veka koliko se {trajkovawe u Srbiji, pa i wenoj prosveti, ukorenilo, izgubqena je sigurno ~itava jedna {kolska godina. Par~i}i te godine nedostaju i nedostaja}e uvek, bar polovini stanovnika na{e dr`ave, po~ev od dana{wih 14 generacija |aka, pa do onih koji su danas na~eli svoje pedesete, a u vreme prve obustave nastave zbog bunta prosvetara su bili maturanti. S nadoknadom ili bez, sa ili bez sa`imawa gradiva, s kra}im ispitivawem i br`im ocewivawem ili s mawe ponavqawa i proveravawa nau~enog – te ~asove, izgubqene u {trajku, sigurno su svima, od dana{wih sedmogodi{waka pa do ~etrdesetogodi{waka – zauvek pojeli neki skakavci.

I dok {ira javnost kao najve}e gubitnike ovog vida cehovske borbe vidi u~enike, ona u`a, stru~na i nau~na, uz gubitak, vidi i dobitak, ali i upozorava da u {koli za u~enike ima i ne~eg mnogo pogubnijeg od neodr`anih ~asova.

Po re~ima profesorke dr Jasmine Koxopeqi} s Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, mada je uticaj {trajkova prosvetnih radnika na u~enike veoma slo`ena, ali i neistra`ena oblast, sigurno je da posle svakog prekida kontinuiranog procesa, a takva je i nastava, prilikom wegovog ponovnog uspostavqawa prvo dolazi „period zagrevawa“, u kojem se izgubi deo efikasnosti samog procesa .

- Od tog gubitka efikasnosti mnogo pogubnija posledica {trajka je slika koja se stvara o {koli kao ne~em neobaveznom, relativizovawe ~itavog procesa, tako da se realizacija {kolskog plana i programa ne do`ivqava vi{e kao ne{to obavezuju}e ka`e dr Koxopeqi}. - Od devedesetih godina pro{log veka stav u~enika prema {koli generalno je promewen nagore. To vreme poklapa se s po~et-

Z

la toliki jaz izme|u stvarnih i ukwi`enih tro{kova tokom kampawe. I upravo na tome nam je EU – a ko bi drugi! – ozbiqno zamerila usloviv{i daqi put Srbije ka Briselu ozbiqnim zahvatima u toj sferi.

I, hop-hop, eto teksta budu}eg zakona u kojem se ~ak predvi|aju zatvorske sankcije za one koji budu kr{ili zakon! Ali, osim propisivawa krivi~nih dela, u nacrtu zakona (o kojem Vlada ipak nije odlu~ivala protekle sedmice) uneta je jedna od najva`nijih preporuka EU i Grupe dr`ava Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO) - uspostavqawe jasnih kompetencija Agencije za borbu protiv korupcije i weno potpuno osposobqavawe za obavqawe tih funkcija. Kako je izjavio ~lan GREKO Drago Kos, bez efektivnog kontrolnog mehanizma i najboqi propisi ostaju „mrtvo slovo na papiru”. A kako to izgleda, odli~no znamo.

Kontrola se, dakle, izme{ta iz Parlamenta, gde su stranke same sebe tako komotno i ne`no kontrolisale, u Agenciju za borbu protiv korupcije.

Predvi|eno je da vi{e stotina qudi sprovodi monitoring predizbornih aktivnosti svake stranke.

Wihov zadatak bi bio da novac potro{en u kampawi uporede s tro{kovima prikazanim u izve{tajima stranaka. Agencija }e imati neometani pristup dokumentaciji radi kontrole, mo}i }e da anga`uje stru~wake i instuticije, a podatke }e, predvi|eno je, morati da dostave i banke i pravna i fizi~ka lica koja finansiraju stranke ili su za wih ne{to radila. Bude li Agencija raspolagala adekvatnim buxetom i radila bez pritisaka, sve to bi imalo smisla. U protivnom, lakrdija se nastavqa...

Po uzoru na zemqe Zapada, svaki prilog fizi~kih (do 7000 evra) i pravnih lica (do 70.000 evra) bi}e objavqen na veb sajtu politi~ke stranke, kao i Agencije za borbu protiv korupcije, predvi|a se u novim zakonskim re{ewima. Svako ko bude `eleo da finansira neku stranku, mora}e to da uradi sa svog ra~una. Anonimne donacije, dakle, dovi|ewa!

Zatvor, od tri meseca do tri godine, preti onom ko daje ili u ime i za ra~un politi~kog subjekta – stranke ili grupe gra|ana – pribavi sredstva za wegovo finansirawe mimo odredbi zakona i time prikrije izvor finansirawa ili iznos prikupqenih sredstava. A ako je neko na ovaj na~in namakne vi{e od 1,5 miliona dinara, mogao bi da bude osu|en na zatvorsku kaznu od {est meseci do pet godina zatvora. U oba slu~aja, dakako, novac }e biti oduzet.

Iako se ocewuje da bi ukidawe limita za ukupan iznos privatnih donacija, kao i vo|ewe posebnog registra donacija u naturi, kako je to predvi|eno nacrtom Zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti, bili zna~ajni koraci u poja~avawu tran sparentno sti u fi nan si rawu po li ti~ kih stranaka, u GREKO upozoravaju da se time ipak ne bi apsolutno sve znalo ko, na koji na~in i u kojoj visini finansira odre|ene stranke.

Nakon svega, s pravom se postavqa pitawe da li }e odredbe novog zakona uspeti da amortizuju uticaj finansijera na politi~are? Novi zakon je tek prvi korak, smatraju Evropqani, a treba da sledi posve}enost uspostavqawu novog ambijenta: apsolutna dostupnost podataka o donacijama bogatih finansijera, primena sankcija, kontrolni mehanizmi... Iznad svega, uspostavqawe mehanizma koji }e obezbediti stvarnu i efikasnu implementaciju zakonskih re{ewa.

- U normalnim demokratijama, donatori finansiraju odre|ene stranke ili politi~are ne zbog sopstvene koristi, nego zbog toga da od pobede „wihovih„ kandidata ima korist ~itavo dru{tvo u vidu razvoja ekonomije, pravnog i politi~kog sistema - upozorava Drago Kos iz GREKO-a. - Pogre{na je pretpostavka - dodaje Kos - da finansijeri za svoje finansirawe politi~kih stranaka treba da budu nagra|eni dodeqivawem konkretnih poslova. To se u nekim zemqama stvarno i doga|a i to je jedan od najopasnijih vidova korupcije. n Denis Kolunyija Sne`ana Nikoli} i Reqa Kne`evi}

kom {trajkova u na{oj zemqi i to nije slu~ajno. Deca se ugledaju na odrasle, pa i na wihov odnos prema radu.

Za wih nastavnik nije vi{e bespogovorni autoritet – on u~enikovo po{tovawe mora da zaslu`i.

S druge strane, u~enici i na primeru {trajka u~e da mogu da se bore za svoja prava i da u toj borbi ne treba da

Profesorka dr Svetlana Kostovi} s Odseka za pedagogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, {trajk u {kolama i wegove efekte posmatra s tri aspekta. Uz normativni, kojim se determini{e regularnost samog procesa i kojim se bave {kolske vlasti, {trajk vidi i kao na osnovno qudsko pravo borbe za svoj

Od lo{eg nagore Po mi{qewu dr Kostovi} i zakonski {trajk u prosveti definisan ~asovima skra}enim na 30 minuta, poguban je, jer ~as traje 45 minuta zato {to je toliko vremena potrebno i nastavniku i u~eniku za optimalno savladavawe zadatog. Jo{ pogubniji je kod nas nikad zvani~no definisan, ali veoma prisutan, takozvani beli {trajk. U wemu je zadovoqena forma: ~asovi traju 45 minuta, ali na wima nezadovqni nastavnici ne rade svoj posao, pa samim tim nema ni o~ekivanog rezultata u glavama u~enika. odustaju. Nove generacije su nam zato samouverene, aktivisti~ki orijentisane, {to je pozitivna promena u odnosu na vreme socijalizma i tada{wu pasivnu trpeqivost radnih qudi.

status, koje imaju i prosvetni radnici kao i bilo koji drugi zaposleni.

- Onaj tre}i i za u~enika najva`niji, pedago{ki aspekt, ima i lice i nali~je - ka`e dr Kostovi}. - S obzirom

na to da je ~itav {kolski sistem zasnovan na kontinuitetu ritmi~nosti vaspitno obrazovnog procesa, svaki neplanirani prekid uti~e negativno, ali prosveta je delatnost u kojoj se rezultati ne vide odmah, tako da }emo i ove negativne posledice tek iskusiti u budu}nosti.

Druga strana medaqe, smatra dr Kostovi}, ogleda se u ne~em {to stru~waci zovu „meka stvarnost“, {kolski softver, atmosfera, ono {to se ne propisuje planom i programom, nego stvara u odnosima izme|u u~enika i nastavnika, a u ~emu je danas najve}i deo kapaciteta za vaspitno delovawe {kole.

- Tu pedago{ko - emocionalnu klimu u {koli odre|uje nastavnik svojim stavovima, zadovoqstvom poslom koji radi, `ivotnim optimizmom, li~nom filozofijom, verom u u~enika... i svojim visokim o~ekivawima on uti~e na wihova visoka postignu}a - obja{wava dr Kostovi}. - [kola odavno vi{e nije jedini izvor znawa. Ona su u~enicima danas dostupna i iz mnogih drugih izvora. Prednost {kole je u interpretaciji nastavnih sadr`aja, a za dobru interpretaciju najva`niji je odnos u~enika i nastavnika. Ni najopremqeniji {kolski kabinet ni{ta ne vredi s lo{im nastavnikom. On je osnovni kapacitet za svaku promenu i bez dobrog nastavnika nema dobre {kole. I najboqe smi{qeno gradivo bez dobre interpretacije nije ni{ta, a nezadovoqan nastavnik ne mo`e biti dobar.

I mada je u siroma{noj dr`avi, kakva je na{a, i {kola siroma{na, bar neki pozitivan signal vlasti nezadovoqnim prosvetnim radnicima bio bi dobra osnova za stvarawe te „meke“ {kolske stvarnosti. Jer mada se i u wu, bar terminolo{ki, uvukao kompjuterski jezik, ne smemo sve prepustiti ruci na mi{u i o~ima na Guglu. n Danica Deve~erski

SRBIJA ]E MORATI DA DONESE ZAKON O STE^AJU FIZI^KIH LICA

Ban kro ti ra }e mo si gur no! a su gra|ani Srbije uzorni du`nici i svoje obaveze ispuwavaju mnogo a`urnije od `iteqa bogatijih zemaqa, odavno je poznato. Oni drugi muku mu~e s neplati{ama, pa je tako Slovenija ve} donela zakon o ste~aju fizi~kih lica, a Hrvatska ga je najavila. Mi jo{ nismo po~eli da ga pi{emo, ali uprkos ~iwenici da najve}i broj gra|ana ispuwava svoje obaveze prema bankama i lizing ku}ama na vreme, Srbija }e, kako je nedavno rekla viceguvernerka Mira Eri} Jovi}, morati da donese zakon koji }e regulisati bankrot fizi~kih lica. To je na{a obaveza na tragu harmonizacije doma}eg zakonodavstva s onim koje va`i u EU. A kada se jednom donese ovaj propis, ne}e biti mrtvo slovo na papiru – gra|anima koji su prezadu`eni obezebedi}e minimum prava, ali to va`i i za poverioce. Dugove ne napla}uju samo bankari i lizing ku}e, nego veoma mnogo `iteqa Srbije duguje novac po osnovu nepla}enih ra~una za struju, komunalije... Samo u Subotici na prodaju ~eka stotinak nekretnina, a sli~no je u Novom Sadu, Vr{cu i drugim velikim gradovima. Pomenuti zakon posebno }e biti zna~ajan za porodice preduzetnika. Podaci kreditnog biroa Srbije govore da je wih kriza najvi{e pogodila,

D

U svetu, ina~e, postoje dva koncepta ste~aja. U SAD i Kanadi kada pojedinac zapadne u du`ni~ku krizu, povereniku predaju svu imovinu a dugovi mu se otpisuju. Evropski model je druga~iji. Prezadu`eni se stavqa pod prisilnu upravu i prodaje mu se imovina. Dobija supervizora koji mu odre|uje poslove koje mora da radi i od primawa otpla}uje dugovawa. Supervizor odre|uje sumu novca koja je dovoqna za pre`ivqavaqe. Precizno je odre|en spisak stvari koje se ne mogu na}i u masi za prodaju radi namirewa obaveza. To su ode}a, obu}a i drugi predmeti za li~nu upotrebu, zatim hrana i ogrev za tri meseca za du`nika i porodicu. Od prodaje se izuzimaju ordewe, medaqe, porodi~ne slike, li~na korespodencija, invalidska pomagala (poput raznih proteza), po{tanske po{iqke pre uru~ewa... Sve ostalo ide na dobo{ radi namirewa obaveze. [ta treba da urade rastro{ni gra|ani da ne bi do{li u situaciju da im se imovina rasprodaje? Najpre da sagledaju svoju finansijsku situaciju i priznaju sebi da tro{e vi{e od objektivnih mogu}nosti, a zatim da naprave popis dugova. Slede}i korak je vra}awe najskupqih zadu`ewa, a kod nas su to kartice i minusi. Potom moraju da racionalnije upravqaju sopstvenim fi-

Sa mo u Su bo ti ci na pro da ju ~e ka sto ti nak ne kret ni na, a sli~ no je u No vom Sa du, Vr {cu i dru gim ve li kim gra do vi ma te obaveze najnea`urnije izmiruju. Recimo, koncem pro{le godine broj gra|ana koji kasni s otplatom obaveza bio je 3,3 odsto, {to je samo za 0,1 odsto vi{e nego 2009. Kod preduzetnika za isti period procenat okasnelih popeo se sa osam na 11,6 odsto.

Kada tu krene prinudna naplata, ~esto pored ma{ina i opreme i porodica „biznismena” ostaje bez ku}e ili stana, i preko no}i postaje socijalni slu~aj.

Specijalizovani sajt „Dobo{„ na kome se nude pokretne i neporetne stvari zaplewene u Srbiji po osnovu nepla}enog duga, pun je takvih primera. Da imamo zakon o bankrotu gra|ana, ove porodice ipak bi bile za{ti}enije.

nansijama: treba da popi{u mese~ne troo{kove i tek nakon toga svako mo`e da proceni do koje sume sme da se zadu`i. Novo zadu`ivawe obi~no ne re{ava stare probleme i zato nove kredite treba izbegavati. O problemima kod otplate treba obavestiti poverioce.

Banke su naj~e{}e spremne da iza|u u suret i odrede novi grejs period, i preindeksiraju zajam ako to olak{ava otplatu... Ukoliko ni to ne poma`e, treba se obratiti stru~wacima. Sve vi{e potro{a~kih organizacija otvara savetovali{ta za finansije, a kod nas postoji Centar za za{titu korisnika finansijskih usluga u Beogradu pri NBS. Oni imaju kancelarije po celoj zemqi,

a jedna je i u Novom Sadu.

Koji trikovi omogu}avaju {tedwu? Tu bar nema velike mudrosti: treba barem mesec dana pisati sve izdatke da bi se videlo za {ta se najvi{e tro{i, pa razmisliti mogu li se ti tro{kovi umawiti.

Dobro je misliti na duge staze i kupovati, recimo, aparate za doma}instvo koji tro{e mawe struje. Na posao je jeftinije i}i javnim prevozom nego kolima, a kriza je donela i u razvijene zemqe “karpuling”, odnosno da se vi{e osoba vozi jednim autombilom i deli tro{kove. Skupo je i rizi~no takmi~iti se sa prijateqima u tome ko }e voziti skupqi auto i sli~no.

Ako neko ne mo`e sebe da diciplinuje najboqe je da kreditnu karticu ostavi kod ku}e i sa sobom ponese onoliko novca koliko sme da potro{i. Treba kupovati mawe hrane jer se tako mawe i baca. Prilikom potpisivawa ugovora s bankom o kreditu ili kartici treba pro~itati ugovor detaqno – posebno ona famozna sitna slova. Ako ~ovek razmi{qa o zadu`ivawu, najracionalnije je da to u~ini za kupovinu stana ili ku}e, pokretawe posla, le~ewe i {kolovawe. O svemu drugom treba dva puta promisliti.

Kako u Srbiji izgleda prinudna naplata? Kod nas banke {aqu opomene s rokom do dva meseca, a posle toga na udaru je `irant. Ako on ne preuzme da ispuwava obavezu iz bilo kog razloga, sledi razgovor s poslodavcem du`nika kod ka{wewa od 75 do 90 dana. Ukoliko ni to ne da rezultat, ide se na sudski postupak, zaplenu i prodaju imovine du`nika. Banke ~esto nemaju vremena da

osta}e vam samo iznos minimalne zarade 15.960 dinara neto od ~ega }ete pla}ati sve re`ije

o svakom potro{enom dinaru mora}ete da obavestite tutora (supervizora)

mora}ete skresati niz tro{kova, pa ~ak i prestati da pu{ite

osta}ete bez kartica i novi ra~un u banci mo}i }ete otvoriti samo uz odobrewe suda

se bak}u sa ovom naplatom, pa dugove prodaju agencijama, a du`nik to sazna tek kada je wihova obaveza ustupqena.

Kada se kod nas usvoji Zakon o za{titi korisnika finansijskih usluga, {to je planirano za ovu godinu, banke }e morati pre ustupawa da o tome obaveste du`nika.

Tako }e dobiti jo{ jednu {ansu da ispune obaveze. Ukoliko, naravno, mogu, jer kod nas qudi u du`ni~ku krizu zapadaju kada ostanu bez posla i kada iscrpe sve rezerve. Zato i ona pri~a o tome da }e ako neko bankrotira dobiti posao da izmiruje obaveze – kod nas vi{e li~iti na san. n Du{anka Vujo{evi}

6

dnevnik

nedeqa13.februar2011.

REK TOR NO VO SAD SKOG UNI VER ZI TE TA MI RO SLAV VE SKO VI] ZA „DNEV NIK” O DO ME TI MA NA [E NA U KE

va~i preto~imo u ne{to {to su mogu}nosti ovog, podunavskog, regiona. To izme|u ostalog zna~i da treba razvijati i druge modalitete organizovawa, finansirawa itd. I tu na{a zemqa pravi odre|ene korake u zakonodavnom smislu, ali i u prakti~nom, organizacionom.

Tra`imo modalitete kroz specifi~no finansijsku podr{ku inovacionim projektima, temama... Veskovi} najavquje da }e Rektorat UNS-a u narednom periodu predlo`iti univerzitetima u Srbiji da se naprave nekakvi novi modeli saradwe, kako bi se pripremili za predstoje}i, Osmi okvirni program EU za istra`ivawe i tehnolo{ki razvoj (FP 8), koji }e startovati krajem 2013.

- Opet }e desetine milijardi

Zve zde u uspo nu uki nu le urav ni lov ku ro{log meseca srpski nau~nici su tre}i put zaredom najboqe plasirani na „Tomson Rojtersovoj” listi koja se a`urira prema citiranosti nau~nika u razli~itim oblastima, a Srbija je zbog toga jo{ jednom nazvana „zvezdom u usponu”. Na{i nau~nici najcitiraniji su u ~ak 12 oblasti: poqoprivrednim naukama, biologiji i biohemiji, hemiji, klini~koj medicini, ra~unarskim naukama, in`ewerstvu, naukama o materijalima, matematici, neuronaukama, farmakologiji i toksikologiji, fizici i svemirskim naukama. Komentari{u}i za „Dnevnik” ovaj fenomen, prof. dr Miroslav Veskovi}, rektor Univerziteta u Novom Sadu, na kojem je koncentrisana bezmalo celokupna nau~na delatnost u Vojvodini, obja{wava da broj publikovanih nau~nih radova na{ih nau~nika raste du`i niz godina.

- To je logi~na posledica toga {to je Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj jo{ pre sedam-osam godina postavilo relativno jasne kriterijume, uspostavilo rang-liste najboqih istra`iva~a i projekata ocewenih prema me|unarodnim kriterijumima, ukinulo uravnilovku.

Nau~nici su uvideli da se ceni kvalitet - ka`e Veskovi}, koji je pre izbora na rektorsku funkciju bio pomo}nik ministra za nauku i tehnolo{ki razvoj.

- Istra`iva~i su takvi, ako im se postavi sistem oni mu se vrlo jasno prilagode. Dugo su u

P

ao {to je i red, svet je na mala vrata, ta~nije kroz prozore hrupio u na{e domove, do~ekav{i nas bez frizure i u ku}nim haqinama. Po~elo je stidqivo, kupovinom mobilnih telefona, koji su nam ponovo otkrili ~ari me|usobnog dopisivawa, a nastavilo se otkrivawem interneta i wegovog najpopularnijeg ~eda, Fejsbuka. Internetomanija, u kombinaciji s hroni~nim nedostatkom vremena koje se, gle ~uda, tro{i na vi{esatno piqewe u TV rijeliti kutiju, po~ela je da uzima prve `rtve. Tako je pravopis, zahvaquju}i SMS-u i Fejsbuku, postao nosilac Internet spomenice prvog reda.

Da se razumemo, za sve su krivi fiziologija i tehnolo{ka ograni~ewa: dugmi}i mali, poruka ograni~ena na 120 karaktera, a {aka velika, nenaviknuta na finu motoriku – prosto su vapili za nekim re{ewem koje bi zadovoqilo potrebu za {to mawim naporom ruke koja kuca poruku i {to bo qom ~i tqi vo {}u na pi sa nog. Rezultat je SMS jezik, svojevrsna me{avina skra}enica i kolokvijalizama, mutant Morzeove azbuke, ~ije se {ifre kao u nekom Po kre tu ot po ra {ire dru{tvenim mre`ama ili u opisima koji idu od usta do usta, pardon, od tastature do monitora.

Sve je po~elo u SAD, a gde bi drugde, i kao informati~ki po`ar zapalilo ceo svet, ne mare}i za pravopis, azbuku, semantiku i o~uvawe ~istote materweg jezika. Tako je engleski, koji ve} decenijama svetskim jezi ci ma name}e sopstvenu terminologiju u raznim oblastima, skoro potpuno zavladao kratkim onlajn formama komunikacije, zahvaqu ju}i vo de }oj ulo zi wegovih nosilaca u razvoju IT sektora. Jednostavno re~eno, ni{ta ne

K

na{oj zemqi, pa i na Univerzitetu u Novom Sadu, najboqe i najja~e discipline bile mehanika i matematika, {to mo`emo „meriti” i brojem akademika i brojem najzna~ajnijih publikovanih radova iz tih oblasti.

Drago mi je {to smo u tim naukama posebno jaki, ali moramo biti svesni da one ne zahtevaju velike investicije. U oblastima gde su potrebna velika ulagawa, skupe laboratorije, na{a zemqa je bila pomalo u zape}ku.

Sada{we pove}awe broja nau~nih oblasti u kojima smo se pojavili s citiranim radovima posledica je racionalnog pona{awa na{ih istra`iva~a, prilago|avawa uslovima u kojima `ive.

- Tako u na{im uslovima imamo vrlo zna~ajne istra`iva~e, pre svega u prirodnim naukama, hemiji, biohemiji, a veliki su

te metode, ali i razli~ite logike. Logika jednog fizi~ara ili hemi~ara druga~ija je nego logika in`ewera sa tehni~kih di sci pli na ili sa Tehno lo {kog fakulteta. I upravo je kombinovawe tih pristupa ono {to se nama desilo jo{ pre nekoliko godina. Mislim da tu na{ Univerzitet funkcioni{e dosta dobro, a o~ekujem da se odre|eni pomaci u ovom pravcu naprave i na medicini i to na klini~koj, pa da onda napravimo dobru „nadogradwu” izme|u prirodnih nauka i klini~ke medicine.

Rektor Veskovi} ukazuje da publikovawe nau~nih radova nije samo sebi ciq, ve} je va`no da se „napravi ne{to zna~ajno”, a to se prepoznaje po citiranosti odre|enog rada.

- Citiranost je va`an podatak koji govori o tome koliko

Po ve }a we bro ja na u~ nih obla sti u ko ji ma smo se po ja vi li s ci ti ra nim ra do vi ma po sle di ca je ra ci o nal nog po na {a wa na {ih is tra `i va ~a, pri la go |a va wa uslo vi ma u ko ji ma `i ve pomaci i u oblasti nauke o materijalima jer kod nas na Univerzitetu, qudi rade pojedina~no u nekim grupama koje postoje na Prirodno-matemati~kom fakultetu, Fakultetu tehni~kih nauka, Tehnolo{kom…

Ali rade i zajedno, jer su te grupe shvatile da su potrebne jedne drugima zato {to je neophodno da kombinujemo razli~i-

su drugi prepoznali to {to je publikovano i rekli: „Aha, pa to je stvarno dobra ideja, hajde da se i ja malo udubim u to i da pro{irim„. Koliki je krug qudi koji su se nadovezali na na{e ideje, ili pak onih na ~ije ideje smo se mi nadovezali? Mislim da bi Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj moglo da iskoristi to {to smo mi u Vojvo-

dini, zahvaquju}i Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnolo{ki razvoj i Biblioteci Matice srpske, uradili pregled citiranosti nau~nih istra`iva~a s teritorije Pokrajine, kako bismo pri~u o „zvezdama u usponu” u Srbiji nastavili na odgovaraju}i na~in - ka`e Veskovi} i dodaje da je

Novosadski univerzitet uzeo tu bazu podataka i ona }e biti analizirana na razli~ite na~ine – po fakultetima, po godi{tima nau~nika, kako bi se izvukli odre|eni zakqu~ci.

Rektor Veskovi}, koji ima veliko iskustvo u me|unarodnoj saradwi {irokog obima, zadovoqan je {to Univerzitet na ~ijem je ~elu posebnu pa`wu posve}uje negovawu regionalne saradwe i regionalnom povezivawu s Hrvatskom, Ma|arskom, Rumunijom, Bugarskom. Dominantna je saradwa s biv{im republikama SFRJ, a veoma je zna~ajna i ona u Dunavskom regionu. Pro{le godine UNS, odnosno rektor Veskovi}, predsedavali su Dunavskom rektorskom konferencijom i to vrlo aktivno i konstruktivno.

- Akcioni plan za Dunavsku strategiju je pripremqen i Srbija je tu dobila mogu}nost da, pored toga {to }e zajedno sa Slovenijom, verovatno, koordinisati pri~om oko infrastrukture, zajedno sa Slova~kom koordini{e rad u oblasti ekonomije zasnovane na znawu.

U regionu imamo oko tri miliona studenata, ogroman broj univerziteta, istra`iva~kih institucija, ~itav niz tema, koje su va`ne za ceo svet a imaju svoje specifi~nosti u ovom regionu i koje treba izu~iti na odgovaraju}i na~in. Zato je va`no povezivawe univerziteta, a s druge strane, jako je velika odgovornost da izna|emo mehanizme i napravimo taj kanal „from chal len ges to op por tu ni tes„. Da ta znawa koja imamo, mi istra`i-

evra biti na raspolagawu za istra`ivawa, ali sada, sve vi{e, po mnogo stro`ijim kriterijumima. Nadam se da }e u tom trenutku polo`aj Srbije prema EU biti boqi nego sad. A to „boqi” zna~i da }e se Evropa prema nama odnositi stro`ije jer }emo biti bli`i trenutku pristupa u EU, pa }e nas u oblasti nauke i visokog obrazovawa sve vi{e tretirati kao ravnopravnog partnera. I zato, iako je 2011. tek po~ela, vreme je da po~nemo da se „zahuktavamo” za taj trenutak, da znamo da naslutimo kako }e Evropa tada razmi{qati, a kako mi. Zato je vreme da na{ univerzitet, ba{ kao i na{a zemqa po~nu da razmi{qaju kakva je pozicija Srbije prema FP 8. nVe sna ^e ki}

KA KO JE IN TER NE TO MA NI JA PO ^E LA DA UZI MA PR VE @R TVE

Je zi~ ki {naj de raj Mor ze o vog mu tan ta zvu~i tako tehnolo{ki moderno kao kad se ka`e na engleskom.

– SMS nas je naterao da pi{emo kra}e, pa sve kra}e i kra}e, ukqu~uju}i u to ne samo skra}ivawe re~enica i misli, ve} i ~itavo skra}ivawe re~i u srpske ili engleske akronime, ili u oblike re~i u kojima iz o sta vqa mo sa mo gla sni ke ili koristimo samo prve slogove re~i – ka`e Tatjana Vehovec, glavna urednica u izdava~ koj ku }i „VE GA me dia“, autorka bloga „Mo os he ma“ i di rek tor ka ma ni fe sta ci je Blo gO pen. – Ovaj je zi~ ki {najderaj nije samo ekskluzivni izum mla|e generacije, ve} se u prili~noj meri preselio i u praksu sredwe generacije korisnika mobilnih te-

lefona i komunikacija na dru{tvenim mre`ama.

Kako ka`u stru~waci, i u ovom naizgled haoti~nom jeziku postoje neka pravila. Potreba da se sa {to mawe napora napi{e {to je mogu}e vi{e nametnula je kao re{ewe skra}ivawe re~i, a engleski jezik, sa morfolo{kim pristupom pisawu re~i (za razliku od fonolo{kog srpskog) pru`io je obiqe prilika za ma{toviti pristup skra}ivawu misli.

Re~i se skra}uju izbacivawem vokala, umetawem brojeva ili slova umesto grupe glasova koji su im fonetski homonimi (pa se re~i “for You“ pi{u kao „4u“ , a re~ „stra ight“ postaje „str8“). U skra}ivawu se koriste i slikovni znaci, takozvani „smajliji“, koji tako|e slu-

`e kao kondenzatori re~eni~neracija ima svoj jezik kojim imenovati i u latinici s kvakog zna~ewa i ~esto mewaju `eli da se razlikuje od gene~icama i u }irilici, ali su ~itave re~enice, a neka slova racije svojih roditeqa, i to stare navike pisawa „o{i{azamewena su drugim, za ~ije je bi bilo normalno da nije ponim pismom“ ostale. U slu~aju kucawe potrebno mawe napora ra `a va ju }ih re zul ta ta ko ji Srbije stvari su pogor{ali i (tako je u re~ima svako „v“ zapokazuju da jedan procenat |anestandardizovani fontovi, meweno sa „w“ jer je za ovo ka u Srbiji istinski misli da pa je ve}ina interne dokumente drugo potrebno samo jednom u srpskom jeziku postoji slovo pisala nekim svojim fontom, a pritisnuti taster dok za is„w„ ili da se mesto stanovawa internet prepisku vodila enpisivawe slova „v“ to treba pi{e kao „qtja„ - rekla je Tagleskim latini~nim pismom, uraditi tri puta). tjana Vehovec. te je bilo najlak{e jednostavSasvim je razumqivo da su Iako je svet mobilne teleno zaboraviti na specijalna tinejxeri glavni promoteri i fonije od pre neku godinu preslova i znake. korisnici SMS jezika, prven{ao na „pametne telefone“ sa Da li su stare navike bedan stveno zato {to im je va`an QWERTY tastaturom, gde jedan izgovor za pravopisni nemar bliski kontakt s ostalim ~lataster odgovara jednom slovu, ili dobro opravdawe za nesanovima dru{tva, gde je neprenapredak u razvoju tehnologije glasje pravopisa i jezi~ke sista no do go va ra we po ru ka ma nije pratio napredak debqawa tuacije? Nema razloga za nenezamewivi deo. Osim toga, na{ih bu|elara, pa je ve}ina po {to va we pra vo pi sa, ka `u sadr`aj napisanog je naj~e{}e Srba nastavila da u svakodnevstru~waci. standardan, jer uglavnom slunoj komunikaciji koristi – Postoji opu{tenost u ko`i za dogovarawe i ogovara„o{i{anu latinicu“, odnosno munikaciji, a postoji i nepiwe, te je veoma zgodno korilatinicu bez slova sa kva~icasme na ko mu ni ka ci ja. - ka `e sti ti do go vo re ne Tatjana Vehovec. skra}enice, a i ti– Pismeni qudi nej xe ri vo le sve }e daleko ma{toAko oso ba krh kog je zi~ kog zna wa pre u zme {to dolazi sa stravitije koristiti trend skra }e nog iz ra `a va wa kao osnov ni ne jer im tako deluje sve modele elekna ~ in ko m u n i k a c i j e, to ne mo ` e a da ne da su deo „velikog tron skog je zi ka osta vi da le ko se `ne po sle di ce, ne sa mo na od nepismenih, sveta“. Tako je SMS jezik stigao i u Srkoji druga sredpo je din ce, ne go i na ~i ta vu kul tu ru bi ju, gde u sre }i stva ne po zna ju. obitava u mobilnoj Vidi se iz aviona telefoniji, u kratkim poruma, jer softveri na{ih mobilko se dobro zabavqa re~ima, a kama na internet dru{tvenim nih operatera slova s kva~icako ne ume boqe da izrazi i namre `a ma kao {to su „Maj ma tuma~e kao posebnu poruku, pi{e ono {to misli. Na`aspejs“ i „Fejsbuk“. Ponekad se te vas slawe poruke na na{oj lost, ako osoba krhkog jezi~SMS i stvarni svet pobrka, latinici ili }irilici mo`e kog znawa u potpunosti preupa se desi da u~enik pismeni poprili~no ko{tati. Tome zme ovaj trend kao osnovni nazadatak zavr{i sa The end ili treba dodati i navike ste~ene ~in komunikacije, ona je liubaci LOL, opisuju}i neki weu davno doba DOS operativnog {ena elementarne prakse pramu sme{an doga|aj. sistema, gde bilo kakva upovopisnog izra`avawa. To ne - Me|u decom danas postoji treba slova van ASCII koda nimo`e a da ne ostavi dalekosene ki ko deks ne pi sme no sti, je bila mogu}a, {to se kasnije `ne posledice, ne samo na po{irok konsenzus da je nepiodnosilo na sve operacije ime- jedince, nego i na ~itavu kulsmeno glavna fora. Ako ih novawa dokumenata u Win dows turu jedne zemqe. Posebno opomenete na Fejsbuku, oni }e operativnom sistemu. Tek je s {to to postaje i na~in ~itasvi redom odgovoriti: „LOL, pojavom Win dows XP-a ovaj wa, a samim tim i na~in razovo je Fejsbuk, nije va`no kaproblem prevazi|en, pa sad mi{qawa. ko pi{em!” Znam da svaka gesvoje tekstove i slike mo`ete n Iva na Vu ja nov

nedeqa13.februar2011.

c m y

dnevnik

I N T E R V J U

N E D E Q E

ANDREJ TI[MA, UMETNIK

ZEMAQSKI DANI TEKU

Na po li go nu bor be za qud ske du {e e ru je da ako je ~o vek pro `et du hom i sve po sma tra kroz du hov nu pri zmu, on da se i fi zi~ ka qu bav do `i vqa va kao ne {to uz vi {e no. Po we mu, duh u sva kom stva ra wu pret ho di ma te ri ji, ob li ku, pa i u umet no sti kroz na dah nu }e. „Te le sna le po ta se vi di kao od raz du hov ne le po te i har mo ni je, ko ja po sto ji u ne kom ide al nom sve tu. Ka ko ka `e je dan is to~ wa~ ki mu drac, sa ko jim sam imao sre }e pre dva de se tak go di na da se do pi su jem: za ~o ve ka ko ji ima du bo ko ose }a we sve to sti sve iz gle da sve to, i za we ga ne ma ni ~e ga {to ni je sve to pod sun cem”, go vo ri nam An drej Ti {ma, dok pri ~a mo o umet no sti, re li gi ji i qu ba vi ko ja ni je u Sve tom pi smu i le pim ve {ti na ma.

Pre ne go smo ras kop ~a li di van, pi ta li smo ga ka ko da ga pot pi {e mo, kao umet ni ka, pi sca, pe sni ka, kri ti ~a ra, ak ti vi stu, per for me ra…?

- Sko ro sve ste na bro ja li, osim {to tre ba do da ti ili na gla si ti da sam in ter net umet nik, vi deo umet nik i mu zi ~ar, te o re ti ~ar veb-ar ta, ku stos, i ~lan re dak ci je on lajn “Art ma ga zi na”. l Nedavno ste dobili nagradu „Porodica bistrih potoka”, imaju li gladni gra|ani Srbije motiv da se bave ekologijom, ili je siroma{tvo idealna amnestija?

- Gle da we u sun ce, san gej zing, ko je ima sve vi {e sled be ni ka, je ste spo na ko ja spa ja glad ne i eko lo ge,

V

- Qu di sa mar gi ne su sen zi bil ni ji za is kre ne i `i vot ne stva ri u umet no sti, ko ji ma sam uvek te `io da se ba vim. For mal na is tra `i va wa i do ka zi va wa po je di nih te o ri ja kroz umet ni~ ku prak su za ba va su za in te lek tu al nu eli tu, od no sno za men tal ne bil de re. l Wu niste slu~ajno postavili na mestu nekada{we Jermenske crkve...?

- @e leo sam ne po sred no da uka `em na to da se fi zi~ ke gra |e vi ne mo gu uni {ti ti, ali du hov ne ni ka da.

Sto ga sam se upu stio u grad wu te du hov ne tvo re vi ne, ku le do brih `e qa i le pih is ku sta va u `i vo tu, mom i dru gih, i ose }am da ta ku la i da qe ~vr sto sto ji i zra ~i, i {to je naj va `ni je ne do dir qi va je, pa da kle i ne u ni {ti va. Mo `e se sa mo do `i ve ti ~u lom za qu bav i do bro tu. To ~u lo bi tre ba lo da raz vi ja mo {to vi {e. l Godina kwige i re~i nije nas opismenila, dekada Roma nije popravila wihov polo`aj... Ima li smisla ta institucionalizacija vremena?

- Te pa ro le za jed nu ili vi {e se zo na, kao ne ka da za cr ta ne so ci ja li sti~ ke pe to qet ke, ne mo gu pro me ni ti ni {ta, po treb no je pre sve ga do bro po ro di~ no vas pi ta we, do zvo li ti da se po ro di ca ofor mi i funk ci o ni {e na nor ma lan na ~in, da se stek ne ku} no vas pi ta we i po {to va we pre ma bli `wi ma. To je osno va sva ke kul tu -

Deda mraz se opekao na deteryent Pret hod ni gost in ter vjua ne de qe no vi nar Bo ra Oti} pi tao je na ne vi |e no An dre ja Ti {mu ka ko se ose }ao i ko mu je bio kriv ka da mu De da mraz ni je is pu nio `e qu?

- Ka da sam bio sa svim ma li, `i ve li smo sko ro si ro tiw ski, u iz najm qe noj dvo ri {noj so bi, sa la vo rom ume sto la va boa. Za No vu go di nu sam do bio ne ke svo je sta re igra~ ke, sa mo opra ne. Ja sam to od mah pri me tio, po `a lio se ro di te qi ma i bio to li ko tu `an da se to ni ka da vi {e ni je po no vi lo.

jer }e glad ne na hra ni ti, a eko lo zi ma po tvr di ti ve ru u ne is crp ne i ~i ste iz vo re ener gi je ~i je ko ri {}e we ne za ga |u je pri ro du. „Po ro di ca“ je us pe la pr vih de set go di na po sto ja wa da op sta ne bez upo tre be nov ca, {to je do kaz da se mo `e bi ti sre }an i do bi ti sve {to je po treb no usred pri ro de. Oni nu de lek za na {u bo le snu ci vi li za ci ju ot kla wa ju }i du bin ske uzro ke, a ne po vr {in ske po sle di ce. l Da li ste se nekada upoznali osobu s dru{tvene margine koja je prepoznala va{e {irewe pozitivne energije i ugradila poneku ciglu u va{u „Kulu an|ela„?

re. U ovom sve tu br ze hra ne, br zog sek sa i br zog bo ga }e wa to na rav no ne mo `e da se ostva ri. l Kako do`ivqavate svojervstan paradoks: bez spektakla je nemogu}e efikasno se boriti protiv kulture spektakla?

- Klin se kli nom iz bi ja. Da bi uop {te obra ti li pa `wu na te be da nas mo ra{ da pra vi{ spek takl, jer qu di su sve vi {e auti sti~ ni, ili po lu a u ti sti~ ni. E sad, ka da si taj spek takl za me sio on da tu uba cu je{ one svo je sub ver ziv ne ide je ko je ina ~e ni ko ne bi ni pri me tio. Spek takl nu di la `ne vred no sti, la `nu sre }u, za do voq stvo, to je na du va ni {a re ni ba -

lon ko ji je u stva ri pra zan, i sa mo tre ba pri ne ti ~i o du i sve ubr zo do la zi na svo ju re al nu me ru. l Naj{tetniji izdanak tog dru{tva je...?

- Ne znam oda kle pre da po~ nem: od te le vi zi je sa go to vo re `i ra nim ve sti ma, za glu pqu ju }ih i la `nih re kla ma, atrak tiv no di zaj ni ra nih ali uglav nom otrov nih pre hram be nih pro iz vo da, iza zva nih epi de mi ja i kon tra vak ci na, po i gra va wa sa kli mat skim pro me na ma, do sve pri sut nog i bes kraj nog ra ta pro tiv te ro ri zma. l Opi{ite nam odnos gra|anskog stawa svesti i savesti u dana{woj Srbiji?

- Po {to `i vi mo u glo bal nom se lu za hva qu ju }i te le vi zi ji i in ter ne tu to sta we je po svu da sli~ no. For si ra se ono: uzmi od `i vo ta {to vi {e, ga zi pre ko dru gih do svo ga ci qa, ciq oprav da va sred stva. Ti prin ci pi se usa |u ju mla di ma jo{ od ra nih da na, taj duh tak mi ~e wa gde su do zvo qe ni i fa u li i ob ma ne. To se on da pre no si i na dru {tve ne od no se, in sti tu ci je, vlast. Obi ~an ma li ~o vek je tu uvek `r tva. l Kada bi Srbija imala „art pe~at”, kako bi izgledao ?

- Do sta su se Sr bi jom po sled wih de ce ni ja ba vi li ra zni uti caj ni svet ski mo} ni ci, pre kra ja li je i do kra ja li, i ~i ni mi se da joj jo{ ni su sa svim od re di li me ru, pa ne bih i ja to me jo{ ne {to da do da jem. @ao mi je ove bo ga te ze mqe i pa met nog na ro da.

Ali ve ru jem da }e iz dr `a ti. l Va{e poruke nagone na anga`man, mo`e li on prona}i svoj put bez kriti~ne mase koja se s wim identifikovala?

- Na an ga `man na go ni si tu a ci ja.

Vo leo bih naj vi {e da sve bu de ide al no, `i vot mi ran, qu di za do voq ni i ras po lo `e ni. Ta da ne bih stva rao umet nost. Mo `da bih se ba vio di zaj nom par ko va, de~ jih igra li {ta, omla din skih klu bo va. Da taj `i vot qu di ma jo{ ulep {am.

Mo ja an ga `o va na umet nost ima za ciq da qu de pro bu di iz le tar gi je, ko ja opet ni je slu ~aj na, ne go se pla ni ra no im plan ti ra u dru {tvo, a umet nost iako ne mo `e da me wa svet, mo `e da me wa svest, i tu je taj po li gon bor be za qud ske du {e. Naj ~e {}e je po tre ban {ok da bi se ne ko tr gao, otre znio, ra sa nio. l Pitam, jer mislim da ste sjajan general, ali bez trupa...?

- Za do vo qan sam kru gom svo jih po {to va la ca, imam ih vi {e u dru gim ze mqa ma ne go ov de, do bi jam stal no po zi ve na u~e {}e u ra znim pro jek ti ma, iz lo `ba ma, di sku si ja -

O

ma, sim po zi ju mi ma, fe sti va li ma.

Spre mam ne ko li ko sa mo stal nih iz lo `bi po po zi vu. Sve to da nas ide br `e pre ko In ter ne ta, i ja pri zna jem go to vo sam se pre se lio ta mo.

Pro vo dim oko osam sa ti dnev no na In ter ne tu i to me u pot pu no sti is pu wa va. Ka ko re ~e je dan be o grad ski kri ti ~ar o me ni, ja kao vir tu el ni no mad se de }i u svo joj so bi kr sta rim i ko mu ni ci ram sa ce lim sve tom. I obr nu to, ~i tav svet se sli va kroz mo ni tor u mo je po qe umet ni~ ke per cep ci je. Ta ko i na sta ju mo ji ra do vi, u toj in ter ak ci ji. Sve te hi qa de po se ti la ca mo jih saj to va su “po ten ci jal ne tru pe”. l Da li ste se ikada osetili naivnim, mo`da prevarenim na konto li~nog idealizma?

- Stva ri u ko je ve ru jem ni su me iz ne ve ri le, qu di po ne kad je su. Ali raz o ~a ra we u qu de ni je ni {ta neo bi~ no. To je sa mo od raz qud ske ne sa vr {e no sti sa ko jom tre ba ra ~u na ti. l Postoji li nevidqiva granica naivnosti preko koje umetnost ne sme da pre|e, ili je i to dozvoqeno zarad istinske lepote?

- Ja sam ve li ki qu bi teq na iv ne umet no sti, ~ak sam se jed no vre me, na kon za vr {e ne sli kar ske aka de mi je, tru dio da sli kam na taj na ~in, da od ba cim sve ono {to sam na u ~io u vi so koj {ko li. Bi la mi je po treb na ta si ro vost, ne po sred nost i iskre nost.

On da sam pre {ao na fo to gra fi ju ko ja sa dr `i tu ne po sred nost i ma gi ju na ivi ci re al nog i ire al nog, a de lu je uvek ube dqi vi je ne go na sli ka no. l Sti~em utisak da je na{ narod `edan suza, onih koje okrepquju, te da se pla~e „po slu`benoj du`nosti”...?

- “Su ze i ki {a” ka kao je pe vao De mis Ru sos, ili “Dok su ze te ku” ve li ki hit Sto un sa, su ze su uvek efekt ne i de lo tvor ne, iza zi va ju pri mar ne emo ci je. Ali ka `u da je smeh ja ko zdrav, tre ba se bar dva de set mi nu ta dnev no sme ja ti. Sva ki mi {i} se po kre }e i or ga ni zam se pro ~i {}a va.

Ali sve re |e nam pu {ta ju re pri ze ^a pli na, ^ka qe i Nad re a li sta. l Opi{ite nam posledwi lep san, ukoliko nije previ{e li~an?

- Bi lo je ne {to u ve zi sa na {om ma~ kom, ka ko je ma zim. Ina ~e sa wam le pe sno ve i u bo ji, ali ih ~im usta nem za bo ra vim. n Igor Mihaqevi}

NEKI GLUMCI VETERANI NE PRIZNAJU PENZIONERSKU DOKOLICU ZA NEPRIKOSNOVENI STIL @IVOTA

Ne ma od mo ra od glu ma~ ke stra sti o `da je ipak ta~ no da se od ne kih po slo va i pro fe si ja qu di pre umo re i je dva ~e ka ju da odu u pen zi ju, ne go od onih za ko je su od sa mog po ~et ka zna li da je di no wi ma ho }e da se ba ve i da dru gi ne po sto je za wih. Glu ma je ste ne ti pi~ na i spe ci fi~ na pro fe si ja za ko ju mno gi pri zna ju da ih je od sa mog po ~et ka ob u zi ma la ta ko da ni {ta dru go vi {e ni je po sto ja lo u wi ho vim `i vo ti ma. Pri zna va li su i da im je mno go uzi ma la i is cr pqi va la ih, ali je s dru ge stra ne da va la i na gra |i va la. I za to, ka da do |e vre me za pen zi ju, s wom ne pre sta ju s ra dom – ne ki glum ci ve te ra ni jed no stav no ne pri zna ju pen zi o ner sku do ko li cu za ne pri ko sno ve ni stil `i vo ta.

Kao i kod svih dru gih za na ta, i u glu ma~ kom je ve li ko is ku stvo zla ta vred no, i ono da je pra vi sjaj stva ri ma. Bo gat stvo ko je se sa mo mo `e na slu ti ti kod mla dih glu ma ca, kod bar do va se po ne kad pre li va u naj sit ni jim ni jan sa ma. Kad oni stu pe na sce nu, po zor ni ca od jed nom po sta je is pu we na, ve li ka i mo} na, kao i sva ki ka dar na fil mu i te le vi zi ji u ko me se na |u.

Ta ko je, na pri mer, Vla sti mir \u za Sto jiq ko vi}, ne kih go to vo dva de se tak go di na zva ni~ no u pen zi ji. Od ka da je 1951. po ~eo da glu mi, pa do da na {wih da na, ili ta~ ni je po la ve ka, ret ko da je ko ju go di nu pre sko ~io, a da ni je sni mao i igrao u po zo ri {tu, ali to mu ni je bi lo do voq no. Iz gle -

M

\uza kao staro zlato

da da mu glu ma~ ki |a vo ni je dao mi ra da po sled wih go di na ostva ri mo `da svo je naj bo qe ulo ge u po zo ri {tu. Ko ga ni je gle dao u pred sta va ma Ate qea 212 “Trg he ro ja” , “Pu tu ju }e po zo ri {te [o pa lo vi}” ili “[u ma bli sta”, a to ni su sve u ko ji ma je za i grao po sled wih go di na, i ne dav no u „Go spo di Glem ba je vi ma”, pro pu stio je kru nu we go ve ka ri je re. We gov pri mer uka zu je na jo{ jed nu pa ra dok sal nu si tu a ci ju, u ko joj se is po sta vqa da bar do vi glu me vi {e odi {u sve `i nom, neo p te re }e no {}u i `e qom da pru `e ori gi nal nu kre a ci ju, i ta ko po sta ju mno go mla |i u umet ni~ koj du {i od svo jih ko le ga, mla dih sa mo po go di na ma.

To ni je slu ~aj sa mo sa glum ci ma, sli~ nu po mi sao ima ju ne ki i za re di -

te qa De ja na Mi ja ~a, za ko ga je, po na ~i nu na ko ji je po sled wih go di na re `i rao svo je pred sta ve, re ~e no da je re di teq po du hu mno go mla |i od ne kih svo jih mla dih ko le ga.

Za \u zu Sto jiq ko vi }a su jo{ pi sa li: “Bi lo je da na kad nam se ~i ni lo da ga ne ma, da je ne stao... On je, za pra vo, vre bao iz pri kraj ka no vu {an su.

I do la zio na pr ve pro be s na u ~e nim tek stom, ~i sto da po ka `e mla dim ko le ga ma ka ko bi to tre ba lo... Ko na~ no su se se ti li, ako je za ute hu jed no gla sno, da ga na gra de Do bri ~i nim pr ste nom”. A sam je go vo rio, pre go di nu, dve: „Mo ra }u da sma wim po sao. Imao sam ~e ti ri pre mi je re ove se zo ne. To je glu po. S dru ge stra ne, od pen zi je se ne mo `e `i ve ti. Mo ja `e na ne ra di.

Ali, ni je to ono pr vo, da zbog to ga ne ra dim, ne go na vi ka: je di no si `iv ako ra di{. Stra {no je se de ti kod ku }e i ~i ta ti svu tu idi ot sku `u tu {tam pu...” [ta re }i za Mi ru Ba wac, osim da je ne za u sta vqi va? Do du {e, ne ma je na po zo ri {noj sce ni, osim ka da pro sla vqa “sa mo” {e zde set go di na umet ni~ kog ra da. Osta lo vre me sni ma, sni ma i sa mo sni ma. Po sle fil ma “72 da na” Da ni la [er be xi je pro {le go di ne, bi }e je i u no vom fil mu “Be li la vo vi” ko ji re `i ra La za Ri stov ski. U me |u vre me nu ukqu ~i te te le vi zor, i vi de }e te je u ne koj do ma }oj se ri ji.

- Ja sam u isto vre me ra di la se ri ju „Vra ti }e se ro de”, pa kod Ba la {e vi }a („Kao ra ni mraz”), Pa ska qe vi }a

7

(„Me de ni me sec”), Pa ska qe vi }e vog si na („Pa da ki {a u Ro lan Ga ro su”), „Be lu la |u” i „Se qa ke”. U isto vre me!” - ob ja {wa va ju }i da ne ume da se od ma ra. - Ni sam umor na, imam vi {ak ener gi je ko ji ne gde mo ram da po tro {im! Ja sam, pre sve ga, Sre mi ca i, bi }u ne skrom na, jed na vred na `e na, ra no ra ni lac u svo joj ku }i, a na po slu voj nik, ko ji mo ra sve da oba vi naj bo qe. Svoj po ziv sam shva ti la vr lo ozbiq no. To je je di na stvar, po red mo je po ro di ce, ko ju sma tram vred nom u svom `i vo tu. Osim po ro di ce, pu bli ke i svo je umet no sti, ja ne mam ni {ta dru go.

Ta ko }e Mi ra Ba wac: “Da nas mo je bo re ra de za me ne, na wih sam vr lo po no sna. Mi slim da me one {ti te od glu po sti, da me {ti te od to ga da bu dem sme {na `e na u ne kim mi ni }i ma i da bu dem sme {na glu mi ca – da tra `im da igram ono {to mi ne pri pa da.

I na fil mu i na te le vi zi ji pu bli ci sam po da ri la svo je li ce ta kvo ka kvo je ste i ona ga je pri hva ti la”.

Ima ju i No vo sa |a ni osam de se to go di {weg glu ma~ kog ve te ra na Ra de ta Ko ja di no vi }a, ko ji igra u {est pred sta va na re per to a ru Srp skog na rod nog po zo ri {ta: „Po vra tak Ka za no ve”, „Iva nov”, „Tu `na ko me di ja”, „Ne spo ra zum” , „Tri se stre” i u de cem bru pre mi jer no iz ve de noj „Uje`”. I da je vi {e wi ho vih vr {wa ka na sce ni, bi lo bi vi {ka sa mo do bre glu me, upra vo ono ga ~e ga ~e sto ne do sta je. n Nata{a Pej~i}

S ~im se rimuje stiropor?

d mah da vam na po ~et ku pri znam: po pla {io sam se, pre tr nuo, sa mo {to ga }e ni sam na pu nio od stra ha dok sam gle dao di rek tan pre nos To mi nog sti ro por skog mi tin ga. Raz u meo sam ga bo qe od mno gih, mal te ne kao ne kad Dra gan Ya ji} kad ga met nu da sa de se to ri com „dun ste ra“ tre ba ne {to da od i gra pro tiv 11 uigra nih Ne ma ca, En gle za i Ita li ja na i on zna da re {e wa ne ma ni ti }e ga u tih pred sto je }ih 90 mi nu ta na }i, zna ono {to 100.000 we go vih na vi ja ~a, qu bi te qa i pra vih prav ca tih ama te ra na tri bi na ma sta di o na „Ma ra ka na“, sta di o na ko jem je dan po lu mr tav na rod ni je mo gao da na |e zgod no ime me |u 100.000 le pih re ~i na {eg ma ter weg je zi ka pa je po te gao za jed nom hi spa no a me ri~ kom, ro man skom i {pan skom – „ma ra ka na“. Le pa i bli ska nam re~ kao ono mad nam obe }a ni „sti ro por“, sa auten ti~ no mo rav sko-{u ma dij skim pri zvu kom, kao @i ~a, Stu de ni ca i So po }a ni. Re~ ko ja se ri mu je jo{ sa mo sa hi dro for (i ve} ne bi mo gla ni sa „na por“, „raz dor ni ti“ ili „stvor“), a izem ti re~ ko ja se ne ri mu je ni sa ~im, to ni je re~, to je kost u gr lu.

E ba{ ta ko je po ~eo i na{ ne ve se li To ma u pro {lu ne de qu.

Gr lom u ja go de. S tim {to se on ni u me |u vre me nu ni je ni ~eg do se tio. A ne bih ni ja da je u me ne pi qi lo 80.000 umor nih put ni ka iz ce le Sr bi je. Sa mo {to bih ja do {ao sa par ~e tom pa pi ra, sa kon cep tom ili bar te za ma za go vor, ali To ma u se be ne sum wa. Pre ma svom ne po de qe nom mi {qe wu on je da le ko pa met ni ji od me ne, {to i ni je te {ko bi ti. I sad, To ma bi sa svo jom no vom par ti jom i sta rom dr sko {}u bez par do na da ru {i Vla du usred we nog ~e tvo ro go di {weg man da ta, {to je sa svim u re du, ali bi i iz bo re pre ne go {to joj man dat iza |e, {to ba{ i ni je u re du ako ona ni je pa la. Ne da ni je u re du, ne go Ustav ka `e da su iz bo ri sva ke ~e ti ri go di ne, sem ako Vla da usled ne do stat ka ve }i ne u Par la men tu – pad ne. Vla da ve }i nu ima i sve osta lo je na si qe. Kao {to bi, s dru ge stra ne, na si qe bi lo i da vla da tu ve }i nu vi {e ne ma, a ho }e da na sta vi da vo di dr `a vu. E, on da tre ba ras pi sa ti iz bo re.

S ob zi rom da to ni je slu ~aj, To ma na ja vqu je gra |an sku ne po slu {nost. Na mi ting mu do {lo 80 hi qa da sen dvi ~o je da od Su bo ti ce do Pi ro ta, is ko ri sti li slo bod nu ne de qu za bes pla tan pre voz do Be o gra da i na zad i sad do {li pred Skup {ti nu da ga od slu {a ju i od }u te we go vih 45 mi nu ta. Ne se }am se da sam u ovoj na {oj slo bo dar skoj i jo{ ko je ka kvoj dr `a vi (naj go roj u Evro pi) jo{ ikad vi deo mi ting na ko jem de se ti ne hi qa da „go sti ju, slu ~aj nih pro la zni ka i ra do zna lih po sma tra ~a“ }u te. A ono li ka sna ga u wi ma. Da taj okean na ro da iza |e na iz bo re i gla sa za To mu (a pre to ga se sva ka ko ras pi ta u ko joj je To ma par ti ji tre nut no) to bi bi lo jo{ je dan po sto gla so va za we ga. Ka kva bi to si la bi la! Jer 80.000 je je dan od sto od 8 mi li o na i to je je di ni eg zakt ni po da tak ko ji ovom pri li kom imam na ras po la ga wu.

I kad je vi deo da }u te i ~uo da ne ~u je ni {ta, To ma je isto ta ko ar ti ku li sa no obra zlo `io ka ko ma li na pred wak za mi {qa gra |an sku ne po slu {nost. Oni ne }e bi ti ne po slu {ni od mah, za sad }e, ba{ na pro tiv, bi ti po slu {ni i raz i }i se „svi na svo je za dat ke“, ali }e se kroz dva me se ca To ma ov de, na istom ovom me stu, sku pi ti sam i se sti na par ~e be log sti ro po ra, da ne oze be. Mi sle }i na onaj deo te la gde le |a gu be svo je ~a sno ime i oda kle, ka `e na{ na rod, do la zi sva ’lad no }a, do ~im „~i zma gla vu ~u va, a {u ba ra je kva ri“. Se {}e To ma na sti ro por ko ji se, re koh, ne ri mu je ni sa ~im pod mi lim Bo gom, pa ko ho }e – mo `e da mu se pri dru `i. Ali da od ku }e po ne se par ~en ce tog, tog, tog {to se ne ri mu je.

I {ta }e da qe bi ti? Ne znam, ni sam ni ovo do sad raz u meo. Pre da jem se, jer ili To ma ni je do bro, ja sno i ar ti ku li sa no kaz’o, ili ja ni sam pa zio, pa ne mo gu da shva tim lek ci ju.

Ono ra ni je, kad je le po 14 pu ta po la gao pred sed ni~ ku za kle tvu na Ustav Sr bi je u Skup {ti ni, pa i na Sve to pi smo u cr kvi, ono sam sve raz u meo i bi lo mi je ja ko sme {no, ali sam raz u meo.

Pot pred sed nik stran ke voj vo de Vo ji sla va [e {e qa To ma Ni ko li} (ko ji ~ak i fi zi~ ki li ~i na ovog To mu) bio nam je da kle ve} 14 pu ta pred sed nik dr `a ve i sad nas ja ko mo li i pre kli we za 15-ti, po koj ni Mi ni maks bi ka zao i „na ro ~i to ju bi lar ni“ man dat. A ja sam eto, ka ki sam ve} za o stao i na i van, sve do tih To mi nih ap so lut no isto rij skih po ja vqi va wa u pla }e nim TV spo to vi ma mi slio da se za kle tva za pred sed ni ka Sr bi je po la `e na Sta di o nu JNA (a ne Ma ra ka ni, jer se to ne ri mu je) ili u kro {wi Pan ~i }e ve omo ri ke, ta mo go re na Ko pa o ni ku, na kro vu Sr bi je. A To ma je po la `e u cr kvi. Zna ~i li to sad da pa tri jar ha tre ba pre me sti ti na Sta dion JNA? A ne zna mo ni za ko ga na vi ja.

Ima ra znih na ~i na ne pri sta ja wa na `a lo snu stvar nost, na ovaj svet {to nam je ostao po sle ne sa mo ne u spe log ne go i ap so lut no ra zor nog, uni {ta va ju }eg, po ni `a va ju }eg i obes po ko ja va ju }eg ko mu ni sti~ kog eks pe ri men ta. Je dan je ne pri sta ja we u ~e ka wu da sve Ovo pro |e, a ko li ko vi dim, ~u jem, raz u mem i znam - pre }e mo pro }i mi ne go Ovo, na go mi le ve {tih ili ne ve {tih, sme lih ili ba tr ga vih po te za ko je pred u zi ma ju ovi ko ji nas tre nut no vo de... ili Ni ko li }ev na ~in ne pri sta ja wa.

Ne ar ti ku li sa ni i ne mu {ti.

E pa ja na we gov na ~in ne pri sta ja wa – ne pri sta jem. Ko si se sa mo jim vas pi ta wem i sa svim {to sam u `i vo tu na u ~io, a to ga ni je bi lo ma lo sa mim tim {to mi je u ~e tvr tak 57 pu nih go di na. I pun mi je nos svih tih eks pe ri me na ta sa mnom i na da mnom i nad ge ne ra ci jom mo jih ro di te qa, si no va, bra }e, se sta ra, ku mo va i pri ja te qa, i nad svim qu di ma ko ji mi ne {to zna ~e. Ja znam da oni To mi ne zna ~e ni {ta, da su mu sa mo sred stvo ili broj, ali ipak, daj te sja {i te ma lo, ako Bo ga zna te, dru go vi i dru ga ri ce i bra }o i se stre, da me i go spo do i svi osta li skroz slu ~aj no za o sta li – ovi za mor ~i }i se pre da ju!

Ne za to {to vas ne {to spe ci jal no ne vo le, vo le li su oni i go re od vas, ne go su sad ve} po ma lo i su sta li. Pu sti te nas ma lo da vo li mo, da ra di mo, da u~i mo, za kla wa te nam ho ri zont, ceo svet, ne bo nad na ma i sun ce u na ma.

I sad jed no kra }e vre me na |i te ne ke dru ge, {a raj te ma lo, pa ni smo vam mi je di na ciq na gru pa, ko da smo mi kri vi {to smo va {i i {to smo vam naj bli `i. [a raj te ma lo, ne ka se va {a mi lost po no vo raz li je i na osta le brat ske i do bro su sed ske na ro de sa ro ga Afri ke, Bli skog i Da le kog Is to ka, idi te ma lo i do wih sa svo jim pre mud nim sa ve ti ma, mo `da se ze znu pa vas i za dr `e, da le ko vam le pa ku }a - pu tu ju }a... naj go re nam je kad se na nas kon cen tri {e te. n \or|e Randeq

nedeqa13.februar2011.

dnevnik

c m y

8

[ O R O M

S

B O R O M

Na tavanu je mirnije Na vek je bi la po mra ~i na, sa mo se kroz ba yu il ne ki po lu pan crep sti dqi vo pro vla ~io zrak sun ca, ko kad u bi jo sko pu is cu ri film od nas su kro vo vi uglav nom na dve vo de. Ako je pre ka ku }a, s jed ne stra ne se sli va na {or a dru ga vo du vo di u avli ju.

Kad je ku }a na bra zdi, tu ve} bu de i di va na s kom {i lu kom, zbog na {e vo de ko ja ide u wi nu avli ju. Ta di je na {a, pa da iz ne ba, kol ko na ma, tol ko i we mu, al’ ne vre di o tom di va ni ti ako je taj do nas za gu la i ako iza ku }e ne ma mo oluk. Kad god se i o ki {ni ci vo di lo ra ~u na, ma kar {to je bi lo bu na ra u sva koj avli ji. Oma tu, bli zu ku }e, u ba {ti ci bio je ba zen za ki {ni cu. Sto jo je u la do vi ni, po klo pqen, da vo da bu de lad na i u po mra ~i ni, da se ne le gu ko je ka kve `ga di je i da ne po ze le ni. Ko ri sti le su je re du {e za pra we. Kad ope ru ve li ki ve{ s no vim ka lu pom sa pu na i kad ga is pe ru u toj me ka noj vo di, pa kad ga pru `e na du ga~ ki {trik pre ko avli je to se ta ko zdra vo be li, sve {ti pa za o~i i ne mo{ gle da ti.

Kro vo vi su bi li pod tr skom, ple hom il’ pod cre pom. I cre pa i tr ske je bi lo ne kol ko fe la. Re do van crep je bio onaj bi ber crep. We ga je bi lo naj vi {e. Naj ve }e ga zde su ima le onaj {a re ni, far ba ni i la ko va ni crep, al’ to je bi lo zdra vo sku po, pa ko da ga i ni je bi lo. Obi ~an svet ni je ni ma rio za ta ki crep.

Ako je ko god teo da na kro vu iz vo di ko je ka kve ke re fe ke, on dak je mo ro s ple hom da po kri va krov, ni je se mo glo druk ~i je.

Si ro ti wa je ku }e po kri va la s tr skom. Po kri ju ku }u i }u te. ]u te {to ne ma ju no va ca za cre po ve, a }u te i kad ugre je sun ce. On da oni {to crep ima ju ski da ju s ta va na i sla ni nu i {un ke, zdra vo je vru }i na pod cre pom. Oni {to su pod tr skom ni ne ma re, kod wih je la do vi na i le pa pro ma ja i ni {ta ne se le s ta va na.

Na tav ni ma je na vek bi lo sva {ta.

Ni su bi li ko ovi da na {wi, da se dva red u go di ni ko god pop ne, da vi di ka ko sto ji crep. Ne kad se na ta van i{lo re dov no. Ulaz ni je bio sa -

K

kri ven i po klo pqen ko sad, mer de vi ne ni su bi le na skla pa we, ve} one pra ve, ja ke, sa {i ro kim pre ~a ga ma.

Po sre di ni ta va na i{lo je sle me, no se }a kon struk ci ja i ga ran ci ja {ta sme da se dr `i na ta va nu. Od sle me na do zi do va bi le su gre di ce, na wi ma vi tlov ke, dr ve ne mot ke omo ta ne bla tom i ple vom i po re |a ne jed na do dru ge. Pre ko wih su me }a li sloj tr ske, da bu de to pli je u so ba ma, pa pre ko to ga opet sloj ze mqe, ra van. To je ta van. Kad su se pa o ri fa li li ko ka kvu ze mqu ima, na vek je po be |i vo onaj ko ji ka `e da mu je wi va rav na ko ta van.

Ta ko je kod nas, rav ni ca do le, rav ni ca go re. Ono {to do le ro di, po sle vr {id be po di za li su go re, na si gur no. E, sad kol ko je bi lo si gur no, ne pi taj te. Kad `i to po~ ne da se `u ti, po~ nu i ta van da spre ma ju.

Pr vo ga opa ju od pa u ~i ne, mal ko po li ju ze mqu i po ~i ste, da se ne pra {i zdra vo. On da sve ru pe od mi {e va za pu {e {a pu ri ka ma, da vi de ko ja ru pa „ra di“, di }e mi{ opet iza }i.

U te ru pe su s jed nom sta rom ka {i kom, ko ja je sa mo za to i slu `i la, si pa li mal ko sta rog `i ta po me {a nog s onim cr nim pra {kom iz sta kle ne fla {i ce. Na fla {i ci je bi la na cr ta na mr tva~ ka gla va, pa ko i ni je umo da ~i ta, znao je da se so tim ni je si gra ti. Fla {i cu i tu ka {i ku su dr `a li u sta roj {ta nic li, go re na pa jan ti, da je ko god od de ce ne bi di ro. Po sle vr {id be iz no si lo se `i to go re, na ta van. No si li su ga oni ja ~i, {to su bi li ka dri da se pop nu sa xa kom na mer de vi ne. Na ta va nu su dre {i li xa ko ve i `i to iz ru ~i va li na go mi lu. Bi la je to re zer va za ce lu go di nu, si gu ra ci ja da }e bi ti le ba i mal ko no va ca, kad us tre ba.

Nuz go mi lu, uz oxak sta ja la je na slo we na sta ra dr ve na lo pa ta, ona s ko jom su va di li le bac iz pe} ke.

Ima la je du ga~ ko dr `a qe i bi la je zgod na da se s wom dva red ne deq no pro me {a `i to, da se bo qe osu {i i ne upa li na go mi li, ako je ima lo ja ku vla gu. Ta go mi la `i ta je kad god bi la ko ovi da na {wi ~e ko vi. Pr vo se be }a ri do go vo re da u bir cu zu pi ju na cr tu i da pla te od lo `e no, al’ u `i tu. To od lo `e no pla }a we ni je bi lo la ko ko ovo da nas. Mo ra lo se do bro pa zi ti i ~e ka ti da ma to ri za hr ~u, on da se na pr sti ma i{lo go re na ta van, to va ri lo se `i to u x`ak, on da opet na pr sti ma, la ga no do le, sa xa kom na le |i ma, pa `qi vo, da ne {kri pe mer de vi ne. Ako je bi lo ve dro i me se ~i na, do ka fa ne su i{li s one stra ne {o ra di je bi la ve }a sen ka i vo di li ra ~u na da ih ko god

od kom {i ja ne vi di. Bir ta {i su pri ma li sve, `i to, ku ku ruz, je ~am, a i nov ce, kad je bi lo. Ni su ma ri li, sa mo da se dug na mi ri. Ume li su da ~u va ju taj nu, za to je ka fa na do bro i ra di la. Be }a ri ne su vo di li ra ~u na o sve mu, u~i li su od ma to rih ko ji su ra di li to isto, kad su mla |i bi li.

Kad na to va re `i to u xak, on da po pra ve go mi lu da se ne vi di da mal ko fa li, da ne bu du gr |e ni.

Sva ko je s ta va na ski do ono {to mu je tre ba lo. Oko Bo `i }a su ski da li re dak xak s ora ji ma, {to je vi sio o pa jan ti, da bu de bo ga ta ~e sni ca.

Zi ma kad do |e, s ta va na su ski da li sta re po qo pri vred ne ka len da re, da gle da ju sli ke ka ko je le po i ze le no

`i to i ~i ta ju ka ko je ta pre klaw ska go di na zdra vo bi la rod na. Ti ka len da ri su bi li de be li ko pra ve kwi ge, ta ko su ih i ~u va li, al’ je bi bli o te ka bi la go re na tav nu, u de di nom dr ve nom voj ni~ kom ko fe ru. Da je ka len dar le to vo u so bi, de ca bi ga jo{ otkad ras tr gov ~i la. S je se ni, kad po za vr {a va ju po slo ve u po qu, ski da li su s ta va na ras klo pqe ne raz bo je. Bi lo je sad ka de, ce le zi me je mo glo da se tka. Kad do |e ka sno pro le }e, oni naj mla |i su s ta va na ski da li vrap ~i }e iz gne zda. Vo le li vrap ci da se gne zde pod cre pom, oko ki ble.

Po wi ma se i ona da ska, s ko jom se op {i va krov zo ve vrap ~a ra.

Naj go re je bi lo kad ko god ne zna {ta je do sta, kad se pro pi je i sve pro kar ta. On da mu sa mo osta ne da ode na ta van i da se obe si o pa jan tu.

Kad ga sa ra ne, on da ovi iz kom {i lu ka di va ne ka ko je to naj ve }i te ret {to su s ta va na ski da li. De ca sa mo }u te, trep }u i slu {a ju, tra `e gre {ku i lo ve ko tu ne {to ne go vo ri ka ko tre ba, zna ju kol ka je go mi la

`i ta bi la, a se }a ju se i ba be kol ki je bio. Ne ~i ji kan tar la `e, ne ko ne zna me ru!

Ima o ta va nu di va na i iz rat nih da na. Kad je bi lo gu sto, sa kri vo se na rod na ta van, ta mo je bi lo naj si gur ni je. Na vek je bi la po mra ~i na, sa mo se kroz ba xu il ne ki po lu pan crep sti dqi vo pro vla ~io zrak sun ca, jak, prav, ko kad u bi jo sko pu is cu ri film, pa kre ne ona ko da bqe {ti i tre pe ri. Na ta va nu je sve to bi lo mlo go mir ni je, uspo re ni je i fi ni je.

Kad se pro bi je zrak sve tlo sti, po~ nu u we mu da se igra ju zrn ca pra {i ne.

Odu, do |u, pli va ju oko we ga, la ga no ko u fil mu o mor skim du bi na ma. Po sle su nas u {ko li na u ~i li da se to

zo ve Tin da lov efe kat. Mu ~i la nas je ve li ka bri ga zbog tog Xo na Tin da la, bio je Irac. Kod wih, ma lo, ma lo pa pa da ki {a. Mo ra da im je krov bio ba{ tro {an i da je pro ki {wa vo, kad je imo vre me na da se go re na ta va nu ba vi na u kom. Pro ki {wa va li su i na {i, ni je da ni su. Za to i ni smo ba ca li sta re la vo re, obi je ne {er pe i is kri vqe ne tep si je. Sve su to bi li do bri pod me ta ~i go re na ta va nu, da sa ~u va mo mo le raj, do le u so bi.

One ga zdu ri ne, {to su {a re ne cre po ve ima li, kan da da su i sa mi bi li {a re ni. Da ni su, ne bi ni ima li sva {ta. Wi ho vi ta va ni su bi li mal ko dru ga ~i ji od na {ih. Her man Bo le, ~e {ki ar hi tek ta, pro jek to vao je ka {tel Vi {we vac u Sre mu, bli zu Ra di na ca. Ta mo je de bo i jak ta van, a gor wi sloj je pa to san ko avli ja, ume sto ci ga qa ko ri sti li su po seb no pra vqe ne ~e tvr ta ste plo ~e, tan ke, rav ne i ja ke. Ako je su di ti po ge len de ru na mer de vi na ma ko je vo de na ovaj ta van, pu no `i ta je bi lo go re iz no {e no. Ge len der je gla -

dak ko po li tu ra na kla vi ru, ugla ~a li ga bi ro {i, svo jim dla no vi ma. To je je dan od naj u red ni jih ta va na, ni da nas ne ma pra {i ne go re, iako odav no ta mo vi {e ni ko ne sta nu je.

Ka {tel Noj ha u zen se na la zi kod Srp ske Cr we, pra vi li ga Nem ci 1943. kad su jo{ mi sli li da }e ve ~i to bi ti ka ko oni o}e. Al za sva ki slu ~aj, na pra vi li su du pli ta van, s taj nim pro la zom. Da ne bu de sum wi vo spo qa, Franc Noj ha u zen re {i da ne pra vi ve li ku vi si nu iz me |u ta va na, unu tra se mo glo sa mo po gnu to ula zi ti. Bi lo je to do bro sklo ni {te, sva {ta je mo glo tu da sta ne i da se ne vi di.

U Ne {ti nu jo{ kli ma vo sto ji jed na od naj sta ri jih ku }a u Sre mu, gra di li su je bo ga ti tr gov ci, Sa vi }i kra jem 18. ve ka. Po kri ve na je tr skom, ima po drum i te ra su u pot kro vqu. U po dru mu su dr `a li vi no a kad su te li s vi si ne da gle de i kom {i je da je de, i{li su na te ra su. Ma lo ko ja ku }a je ima la ta kvu te ra su od iz re zba re ne hra sto vi ne. Zi do vi od pru }a, ob le pqe ni bla tom, krov od tr ske, al’ te ra sa za pri mer i da im na woj svi za vi de. Ni je Sa vi }i ma za to ni sme ta lo {to su na te ra su i{li po la kim mer de vi na ma. Mer de vi ne su sta ja le iza ku }e, uno si li su ih sa mo kad su hte li na te ra su.

Pr vo se pop nu po red og wi {ta na ta van, pa pre ko sle me na odu na dru gi kraj, gde su bi la vra ta od te ra se.

Ula zi lo se sa mo pre ko ta va na, za to i ni je sva ko mo gao na Sa vi }e vu te ra su, je di nu u kra ju.

Ne ka `e se xa ba da sva ki ta van kri je svo ju taj nu. Naj ve }u gu `vu na svom ta va nu ima go spo din Ar pad Pe ce, iz Sen te. On je za qu bqe nik u sta re stva ri. Ima naj ve }u zbir ku pred me ta, ala ta, gvo `|u ri je, |on ti, lo ko to va, ure |a ja, fla {a, na me {ta ja i ne ma {ta ne ma. Pu na ku }a i pre pun ta van. Ako ikad uspe sve to da sre di kao {to je na u mio, ima }e naj ve }i i naj bo ga ti ji teh ni~ ki mu zej na ovim pro sto ri ma.

Bi lo je jed no vre me kad su u mo di bi li rav ni kro vo vi, bez ta va na. Ni ko ni je mi slio ko li ko }e de ca u tim zgra da ma ima ti ma we pro sto ra za is tra `i va we pro {lo sti i ko li ko }e ma we bi ti ot por na na pra {i nu i pa u ~i nu. Za to da nas sko ro ni ko i ne ide na ta va ne, ma to ri ma je vi so ko i te {ko, de ~ur li ja ne bi zbog aler gi ja, vra ba ca sko ro da i ne ma, mi {e vi se od se li li kad smo im `i to uki nu li. Je di no onaj sta ri voj ni~ ki dr ve ni ko fer jo{ ta mo sto ji. [ta li u we mu, ima li to ga i u na ma? n Bora Oti}

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : SLAVA „SVETA TRI JERARHA” U NAJSTARIJOJ SRPSKOJ BOGOSLOVIJI

Sveto u~ili{te na obali Krke la va Sve ta tri je rar ha u isto i me noj Bo go slo vi ji u ma na sti ru Kr ka bi la je ju ~e istin ski pra znik za ce lu Dal ma tin sku epar hi ju. U go ste su do {li i ne ka da {wi igu man ma na sti ra i pro fe sor ovog sve tog u~i li {ta, a da nas epi skop gor wo kar lo va~ ki Ge ra sim, pa pot pred sed nik Vla de

S

Hr vat ske prof. dr Slo bo dan Uze lac, broj ni ar hi man dri ti, mo na si i sve {te ni ci, biv {i pi tom ci a da nas pro fe so ri, po put oca Ra do va na Bi go vi }a, u~i te qi ve ro na u ke, pa ro si, stu den ti te o lo gi je... Jer, sla va u “{ko li za spre ma we sve {te ni~ kog pod mlat ka”, ka ko za pi sna tra di ci ja opi su ju ovu naj sta ri ju bo go slo vi ju u Sr ba, pre ra sla je u sa bor ko ji da le ko na di la zi ma na stir ske zi do ve. Bo go slo vi ja, ~i ji

se za {tit ni ci – sve ti Va si li je Ve li ki, Gri go ri je Bo go slov i Jo van Zla to u sti – u cr kve nim him na ma na zi va ju i u~i te qi ma va se qe ne, osno va na je 1615. go di ne, na te me qu za la ga wa ta da {weg pe} kog pa tri jar ha Paj si ja “da se u na ro du po dig ne pro sve ta, ne gu je na ci o nal na kul tu ra i tra di ci ja”, ko je su pre da no

usvo ji li da bro bo san ski mi tro po lit Te o dor, ko ji je ta da sto lo vao u Rm wu, i on da {wi kr~ ki igu man Jo a kim. Iza {lo je iz we to kom pro te kla ~e ti ri ve ka na hi qa de sve {te ni ka i “de lat ni ka Cr kve Hri sto ve”, pa i ve li ki broj srp skih vla di ka.

Ali, ka ko ka za epi skop dal ma tin ski Fo ti je, ko ji je da na {wi wen rek tor, Bo go slo vi ja je “od u vek pro la zi la i kroz stra da wa i ras pe -

}a kao i srp ski pra vo slav ni na rod u Dal ma ci ji”. Era eg zo du sa po ~e la je ve} 1647, ka da su Tur ci opqa~ ka li i za pa li li ma na stir, a ka lu |e ri i 17 |a ka s na ro dom iz okol nih se la uto ~i {te mo ra li da po tra `e u Za dru. Ne ko li ko pu ta je {ko la me wa la i lo ka ci ju, ali je uvek bi la ve za na za Kr ku, jer je ma na stir bio i ostao cen tar du hov no sti pra vo slav ne Dal ma ci je. I ne sa mo to, ve} “ka da god je o`i vqa va la Bo go slo vi ja, o`i vqa va la je i Epar hi ja; i obr nu to”. Ta ko je i za vre me oluj ne 1995. bi la pri nu |e na na se o bu naj pre na Div ~i ba re, po tom u Fo ~u, da bi se pre de set go di na ipak vra ti la ku }i. Od lu kom Sve tog ar hi je rej skog sa bo ra, do ne tom u ma ju 2001, Srp ska pra vo slav na bo go slo vi ja “Sve ta tri je rar ha” po no vo je otvo ri la svo ja vra ta u ma na sti ru Kr ka.

Te je go di ne {ko la ima la sa mo 12 u~e ni ka, a da nas ih ima 40 re dov nih i dva de se tak van red nih, ko ji ma Hri sto vu na u ku, ali i cr kve no slo ven ski, la tin ski, ru ski, en gle ski i srp ski je zik, isto ri ju - na ci o nal nu, SPC, hri {}an stva - kao i pred me te ko ji su ka rak te ri sti~ ni za kla si~ nu gim na zi ju, po put in for ma ti ke, pre da je 11 pro fe so ra. Pri to me mla di bo go slo vi do la ze sa pro sto ra Dal ma tin ske epar hi je, ba wa lu~ ke re gi je, Li ke, ali i iz Sr bi je, Ne ma~ ke, Slo ve ni je...

Rad ni dan im po ~i we u po la se dam, od 7 je ju tar we bo go slu `e we, a po tom do je dan ima ju na sta vu; po sle ru~ ka ih do ~e ti ri “~e ka” od mor, na kon ko jeg sle di oba ve zno dvo ~a sov no u~e we, od no sno “za ni ma we”,

ka ko to ka `u u “Sve ta tri je rar ha”. Na kon ve ~er weg bo go slu `e wa i ve ~e re po no vo na red do la zi oba ve zan blok u~e wa, sve do po ve ~er ja, ko je je po ras po re du u po la de set.

Ina ~e, ka da za vr {e {ko lo va we u ma na sti ru Kr ka, bo go slo vi uko li ko `e le da bu du sve {te ni ci ili da pre da ju ve ro na u ku mo ra ju da za vr {e te o lo {ki fa kul tet, ali su im otvo re na i vra ta dru gih vi so kih {ko la, jer se Bo go slo vi ja pri zna je kao sva ka dru ga gim na zi ja.

Ar hi man drit Ger man, igu man Kr ke, ka `e nam da ni je la ko mla dim bo go slo vi ma da se na vik nu na uslo ve `i vo ta u ma na sti ru, raz bo ko re nom na oba li pre le pe re ke, okru `e nom vi so kim {u mo vi tim gor jem, ali ne ko li ko ki lo me ta ra ho da uda qe nom od ci vi li za ci je, bez va qa nog sig na la mo bil nog te le fo na, po {te, i bez kon fo ra uobi ~a je nog za 21. vek. Tre ba se iz bo ri ti i s po vre me nim pro vo ka ci ja ma, iza zo vi ma, na ro ~i to po ja ~a nim ka da su i po li ti~ ke tur bu len ci je ve }e. Ali, do da je igu man, sve pro ble me ti mla di qu di pre vla da va ju za hva qu ju }i qu ba vi pre ma ve ri, sve ti wi, {ko li...

- I mno gi na {i bo go slo vi se na kon stu di ja vra }a ju i po sta ju sve -

{te ni ci di qem Dal ma ci je ili mo na si u ne kom od ov da {wih ma na sti ra. Ima ih i ko ji nam se vra }a ju kao pro fe so ri, da u sr ca mla dih bo go slo va usa de qu bav hri {}an sku, qu bav pre ma Bo gu i qu bav pre ma bli `wem - pri ~a igu man Ger man. - I srp ski `i vaq ov da {wi u pot pu no sti shva ta zna ~aj Bo go slo vi je i za Cr kvu i za sam na rod. To se na sa moj sla vi naj bo qe vi di, jer ona je pra va ra dost za sve sa ovih pro sto ra. [ko la i ma na stir su istin sko uto ~i {te za pra vo slav nu ve ru i srp ski na rod u Dal ma ci ji. Ba{ kao {to i taj rod na{ u Bo go slo vi ji vi di na du i ve ru u svoj osta nak i op sta nak, i u wu ima ve li ko po ve re we jer u pot pu no sti, s pu no tru da, is pu wa va svo ju mi si ju ko ja joj je ve} ve ko vi ma od re |e na. n Miroslav Staji}

Ekipa FK Kobasicijade

^UVENA I ISTO

Da se S a ja vqi va no lo {e vre me i ki {a ko ja se ceo dan spre ma la da pad ne, ni su ome li sto ti ne Sre ma ca i go sti ju iz Be o- gra da, No vog Sa da i ino stran stva da u`i va ju u tra di ci o nal noj „Srem skoj ko ba si ci ja di“ ko ju je na po mo} nom igra li {tu FK Jed no ta iz [i da, po 14. put or ga ni zo va lo isto i me no Slo va~ ko kul tur no- umet ni~ ko dru {tvo.

Do bro po zna ta sre ma~ ka tam bu ra, vi no, pi vo i ra ki ja, kao i tek is pe ~e ne ~u ve ne a isto to li ko qu te srem ske ko ba si ce, bi li su do voq ni da ugre ju i ora spo lo `e sve one ko ji su ju ~e bi li na ovoj je din stve noj ma ni fe sta ci ji. Pr vi dan Ko ba si ci ja de bio je re zer vi san za tak mi ~e we u br zom kla wu i ob ra di sviw skog me sa. Pet na est tak mi ~a ra, sa bra nih u pet eki pa, po ku {a li su da obo re sta ri re kord od de vet mi nu ta i 45 se kun di. Pr vo me sto pri pa lo je eki pi „Agro pa puk“ iz Ku ku je va ca, ~i ji su maj sto ri na op {te odu {e vqe we mno go broj ne pu bli ke po ka za li ne ve ro vat nu ve {ti nu, obo riv {i pri tom sta ri re kord. Sa mo pet mi nu ta i 27 se kun di je pro {lo da bi troj ka Spa so je Avra mo vi}, Ju re Be bek i Ni ko la Duj ko vi}, po sta vi la svi wu na rem i na pra vi la tri sve `e ko ba si ce. Za ovu maj sto ri ju Ku ku jev ~a ni su do bi li stal ni i pre la zni pe har, na ko jem }e bi ti ugra vi ra no i wi ho vo ime.

Kao za gre va we za glav nu ta~ ku pr vog da na Ko ba si ci ja de po slu `i lo

N

HUMORESKA ILI P

Na tr a ko vre me od mi ~e, sve sve sni ji po sta jem ~i we ni ce da ni jed no zlo ni je bez ne ko ga do brog, ma da mi go spo |a i bli `e, me ni sklo ni je, okru `e we, tvr di da se za pra vo ra di o mo joj vas ko li koj spo sob no sti da i naj ne po voq ni je do ga |a je okre nem u svo ju ko rist. Ni je mi zi mus |a vo dao mi ra, pa iako ima mo ja ko raz vi je nu omla din sku mre `u u stran ci, re {ih pot pu no sam da po me ram ka cu za kis’o ku pus.

Drm le vo, drm de sno, tek oma ~e mi se iz ru ku ka ca od sla von skog hra sta (je dan od nus pro i zvo da IPA pro jek ta na {e va ro {i sa pre ko gra ni~ nim su se di ma) i pra vo na sto pa lo. Le le e ee, ala je za bo le lo, go re ne go ono mad kad su nam skre sa li na dok na de za uprav ne i nad zor ne od bo re. [ta }e{, po vre da na ra du, pa to ti je. Su tra dan sam pr vo oba vio od {tet ne zah te ve kod na {ih osi gu ra va ju }ih ku }a, pa pra vac bol ni ca. Na sre }u, ima mo svo je qu de i na or to pe di ji, li~ no sam se ono mad po sta rao da pra vi stru~ wak i evro in te gra ci ja ma po sve }en mla di} do |e na ~e lo ode qe wa, ne ma da se ~e ka, od mah na rend gen, ka `e: pu kla ko ska, i dok sam se okre nuo gips je bio na no zi. Sve mi bi lo to plo oko sr ca ka ko je ovaj na{ omla di nac br zo po sta vio di jag no zu, ma da mi ak tu el na go spo |a i dan da nas kvo ca ka ko sam {u ra ka po biv {oj `e ni po sta vio za na ~el ni ka ode qe wa iako je stu di rao pre ko 15 go di na. Pa {ta on da, de~ ko je sa mo utvr |i vao gra di vo, jel’ tre ba lo da na me sti mo onog zo zo na sa sve sa mim de set ka ma na fa kul te tu, pa da mi po sle stal no ne {to pa me tu je!?

Ka ko sam uvek tvr dio da je naj bit ni je do bro se or ga ni zo va ti, pri o nuh na isto, od no sno or ga ni zo va we, ne bih li spre ~io sve ne ga tiv ne efek te ko je bi mo ja po vre da mo gla even tu al no ima ti na funk ci o ni sa we gra da i oko li ne. Da se mo ji su gra |a ni ne bi uz ne -

K

c m y

dnevnik

U P O T R E B A

nedeqa13.februar2011.

9

@ I V O T A

Porodica sa papirnatog drveta lat ko Cve tin ~a nin iz Ku zmi na, ~e tr de se to go di {wak de ~a~ ke “A vi?” upi tah Zlat ka. “Vi ste ro |e ni u ovoj ku }i?” fa ce, za ba da ka `i prst me |u si ste ma ti zo va ne kro {we svog po ro “Ne, ne... Ja sam ro |en u na {oj ku }i go re na ras kr {}u, ako ste vi de li di~ nog pa pir na tog dr ve ta na cr ta nog flo ma ste rom na jed noj od ki ne sku rad wu kad ste do la zi li, lo kal iz da jem Ki ne zi ma. A ovu ku }u ne ko li ko gra fi~ kih “ma pa” s ve ja vi com ime na ko ja ~i ne ro do slov ku pro dao je mom ocu Mi len ku na{ ro |ak Mi li voj Cve tin ~a nin, ovaj {to je zmin skog kri la srem ske di na sti je Cve tin ~a nin, a u stva ri – od go va ra sa \or |em sa sta vqo ro do slov, pro fe sor u Som bo ru. Ku pi li smo od we ga ju }i na mo je pi ta we ko je sa zi dao sto go di {wu ku }u u ko joj `i vi sa su pru ku }u osam de set osme, a sle de }e go di ne otac mi po gi no... Imo je ~e tr de set gom Sla |a nom (ro|. @iv ko vi}) iz Ku zmi na i si no vi ma Mi len kom, Slo go di na, a ja osam na est... Sad ja imam ~e tr de set! – Bi la je du bo ka je sen, bo da nom i Alek som – po ka zu je mi u gu stim kro {wa ma po ro di~ nog sta bla ora li smo trak to ri ma. ^i sti na. Kad, od je da red, we gov trak tor ne sto sa ime i po zi ci ju svog pre tka Bog da na Ba je Cve tin ~a ni na (1830–1925), i vi di ka... Pre vr no se u ka nal po red wi ve du bok pet me ta ra! Sju rim se do sta vqa pred me ne de vet po `u te lih, fo to ko pi ra nih stra ni ca pi sa }om le, a we ga pri gwe ~i la ka bi na. Ne da je zna ke `i vo ta. Po ku {o sam da po ma {i nom gu sto ot ku ca nog tek sta na slo vqe nog: Ro do slov po ro di ce Cve me rim ka bi nu. Ne ide. I on da, iz be zu mqen, po tr ~im pre ma ku }i pre ko tin ~a nin-Bla ga jac iz Ku zmi na (1780–1980), s je zgro vi tim opi snim me wi va, i znam da sam us put sreo dva ~o ve ka, po sled we ~e ga se se }am, pre da qo ni ma o sko ro sva kom od pri pad ni ka lo ze ~i ji po tom ci u pet na e stak ki no mi se film... To ga da na sam sa zreo.” ku }a i da nas `i ve u Tr wa ni ma (deo Ku zmi na, uli ca Vu ka Ka ra xi }a). I “Pro {i ri li ste po ro di~ no sta blo sa tri gra ne!” ka `e: “Sva ka ku }a Cve tin ~a ni na do bi la je svoj pri me rak ro do slo va!”

“Da. Imam tri si na sa Sla |a nom... Ima la je pet na est go di na ka da smo Slo bo dan Cve tin ~a nin, zva ni Bo bo ta, ro |ak Zlat kov, ta ko |e s na ma se uze li. Ku pi li smo joj go di ne i do bi li pe ~at... – A ju tros smo do bi li nag nut nad ne ko li ko gra fi~ kih (do pu wa va nih) ver zi ja ro do slo va, pr vi kom {i ja iz ku }e u ko joj `i vi s bra tom bli zan cem Zo ra nom (sta ri mom ci), upi re prst u ime auto ra wi ho ve ku }e iz 1913. go di ne, pa ran de de Qu bo mi ra Bur ka Cve tin ~a ni na (1865–1897), su pru ga Ma re (ro|. Se la kov) iz Ne go sla va ca i oca wi ho ve de ce: Ne deq ka, La za ra, Qu bi {e, Dra ge i Le po sa ve, o ko me ~i tam u Ro do slo vu da je bio “« ~o vek-vi dra”, o{tar i o{tro u man, prek i dru {tven, “« lo po ve je iz dru gog se la su sti zao”, no vac ga je hteo, uosta lom kao i ~a {i ca, “ni je bi lo si le ko ja bi mu sta la na put”, sve dok ga ni je ubo la “ne ka mu va”, od ~i jeg otro va je umro. Mo `da. A mo `da i ni je. Sta ri Bran ko Cve tin ~a nin, do ve den iz kom {i lu ka zbog no vi na ra u Zlat ko vu ku }u, raz gr }e pa pir na tu kro {wu i upi re, pak, prst u ime Mi li vo ja ^i je Cve tin ~a ni na (1852–1941), su pru ga So ke (ro|. Bo `i}) iz ^al me, s ko jom je imao sed mo ro de ce: Sa vu, An ge li nu, Vu ko sa vu, Pa vla, @i va na, Mi la na i An ku, «i bio sta re {i na ku }e (u ko joj da nas `i vi Zlat ko Cve tin ~a nin), ~o ve ka ve o ma ce we nog u se lu, «“na ro ~i to pa `qi vog pre ma `e na ma”, pa ta ko ~i tam u Ro do slo vu i to da su ^i ji ne “sna he i k}e ri bi le naj lep {e ob u ~e ne `e ne u Ku zmi nu”.

Me |u tim, ko je bio na (srem skom) po ~et ku? Sve po ~i we, bar u Ro do slo vu, od Alek san dra Alek se Cve tin ~a ni na (1780–1864), “pr vog Bla gaj ca iz Ku zmi na do ko jeg do pi re se }a we po to ma ka (“Vre me u Sre mu me ri mo od 1780. go di ne...”), ~o ve ka o ~i jim pre ci ma ni {ta ne zna mo”. Ali, za to zna mo da mu je ro |e ni brat, ko me ime ne zna mo, `i veo u ^al mi, o`e wen za ne i me no va nu `e nu s ko jom ni je imao de ce, dok je Alek sa, “pra o tac ku zmin ske lo ze Cve tin ~a nin”, utef te rio u bra ku s An ge li nom dva si na Ne deq ka i La za ra. Ne deq ko Cve tin ~a nin (1801–1884), “do bar do ma }in i vre dan rad nik, mi ran i tih ~o vek po tem pe ra men tu ”, `i veo je u Ku zmi nu, i sa su pru gom Sa ve tom stvo rio je si no ve Bog da na i Uro {a, a we gov brat La zar, {pic na met Tu li ja (1805–1891), “vr lo `i va han, gla san, otre sit, prek i o{tar”, bio je o`e wen za Je le nu, s wom je ro dio si na Mi la na, i pro tiv no hi je rar hij skoj pro ce du ri kod srem skih Sr ba, prem da mla |i brat, avan zo vao je za ka pi te na ku }e. No, do bro, ov de }e mo pre dah nu ti, a vi za pam ti te gde smo sta li...

Ili, ipak, sve je po ~e lo od \or |a Cve tin ~a ni na, pr vog si na Mi lo ra da i Zla te, su pru ga Na de (ro|. @iv ko vi}) i oca wi ho vog si na Ra do sla va, ~o ve ka “ne `nog zdra vqa”, one spo so bqe nog za te `e fi zi~ ke po slo ve, ko me se “`e qa za da qim {ko lo va wem ni je is pu ni la”, pa je \or |e za vr {io sa mo ele men tar nu {ko lu, ali ko li ko je bio vre dan i spo so ban rad nik, “vi di se po ve li koj ku }i na Zlatko Cvetin~anin i sinovi (s rodoslovom svoje familije): sprat, ko ju je sa gra dio u Ku zmi nu”. \or |e Cve tin ~a nin, da nas po - „Vreme u Sremu merimo od 1780. godine...”

Fo to: S. [u {we vi} koj nik, idej ni otac Ro do slo va, za re |ao je pod (na ma) ne raz ja {we nim okol no sti ma, ali s mo ti va ci jom, ~i ni se, sva ko me ra zu mqi vom – jo{ jed nu pri no vu. Po ro di la se Ki ne ski wa Fa ko joj iz da je mo lo kal go re za re |ao je, da kle, od ka pi je do ka pi je u svom ku zmin skom kvar tu Tr wa u na {oj ku }i na ras kr {}u. ^o vek joj je u Som bo ru, zo ve se Ji, i ta mo ima ni, i za ot pri li ke pet go di na (to li ko mu je, na i me, tre ba lo da od ra di ju pro dav ni cu. ^u li smo se sa wim, za hva lio nam se, da nas bi tre ba lo i Ji svo ju mi si ju) pre sli {ao je svih pet na e stak ku }a ko je se u tom {o ru oda da do |e. Ov de im se ro dio i sin Alek sa.” zi va ju na pre zi me Cve tin ~a nin! I, po {to je sa ve sno pri ku pio gra |u, “Ju tros me je Fa iz lo ka la na zva la te le fo nom oko po la tri”, re ~e Sla fak to gra fi ju i uspo me ne svih ku zmin skih Bla ga ja ca ko ji su ima li {ta |a na. “Ka `e: ’Bo li, bo li... Vo zi bol ni ca, o}e po ro di...’ I Zlat ko i ja od da oka ~e o svo je pa pir na to dr vo («“Naj vi {e po da ta ka do bio je od de da ve zli smo je u mi tro va~ ko po ro di li {te. Na zva li smo ju tros i re kli su Ku zma na, ko ji je 1976. imao 90 go di na.”), po lo `io je fa sci klu is pred nam da je oko po la pet ro di la de voj ~i cu.” svog ro |a ka Mi li vo ja Slav ko vog Cve tin ~a ni na (1941), zva nog Mi {ko, No, do bro, {ti kli ra li ste gde smo sta li? – Pa, ta ko, ~i tam da je Ba ja da nas gra |a ni na Som bo ra, i po nu dio mu «“sre |i va we, re di go va we ru ko Cve tin ~a nin, «s» u prug Go spa ve (ro|. [o ji}) i tvo rac wi ho vih si no va Mi pi sa i gra fi~ ko pred sta vqa we” isto ri je ku zmin ske di na sti je Cve tin tra i Du {a na, “mno go ra dio, a ma lo pri ~ao”, dru `io se sa p~e la ma i va ~a nin. A ovaj za da tak ra do pri hva ti! `io je za “naj po zna ti jeg p~e la ra u Sre mu”. Uro{ Cve tin ~a nin, zva ni Mi {ko Cve tin ~a nin, «~o vek {ko le i kwi ge, “mi ran i tih, do bre na Mi la (1832–1927), sin Ne deq kov, ta ko |e je qu bio p~e le; Ste van i Pe tar, ra vi i uvek do bro ras po lo `en»”, dru gi sin Slav kov (iz we go vog dru gog dva si na Uro {e va, `i ri li su svi we u {u mi Kle {te vi ci... “Bi la je je sen, bra ka), vla snik di plo me U~i teq ske {ko le i Fi lo lo {kog fa kul te ta i pa da la je hlad na ki {a, bi li su mo kri do go le ko `e. Ve tar je du vao, a ni su prug Ve ri ce (ro|. Mi ki}) iz Ti te la, s ko jom `i vi u Som bo ru u bra ku su po ne li ka ba ni ce. Od ja ke pre hla de do bi li su za pa qe we plu }a i umr li bez de ce, “ali za to obo je pu tu ju po be lom sve tu”, pri o nuo je na po sao, i je dan za dru gim...”; Mi lan La la (1839–1889), sin je di nac La za ra Tu li je, naj pre, kon sul to vao ro do slo ve Ne ma wi }a, Bran ko vi }a, Jak {i }a, Glem “umro je od tu ge po sle pr vog si na Mar ka”; »Mi tar Mi wa (1862–1938), pr ba je vih... da, ta ko pi {e, Glem ba je vih... Bu den bro ko vih... da, i Bu den bro vi sin Bog da na Ba je, “jed nom je ubio vu ka u {u mi Kle {te vi ci”; Sa va ko vih... i, na rav no, ro do slo ve ne kih som bor skih po ro di ca. I na cr tao je (1910–1930), kro ja~, “pri li kom ku pa wa u re ci (Bo su tu), uda vio se, a bio pr vu, pa dru gu, pa tre }u i jo{ ne ko li ko ver zi ja po ro di~ nog sta bla Cve je do bar pli va~”; Mi lan (1891–1956), “bio je pr vi {ko lo van ~o vek u ce tin ~a ni no vih iz Ku zmi na, ~i ji su pret ci, oni “is pod” wi ho vog pra o ca loj po ro di ci”; Ne deq ko ]i ra (1892–1968), “bio je naj ne sre} ni ji ~o vek u Alek se Cve tin ~a ni na, pre ve sla li u Austri ju iz sred wo ve kov nog ka ce loj fa mi li ji”, sva su mu de ca po mr la... Mi len ko Cve tin ~a nin {te la Bla ga ja na Bu ni (ju `no od Mo sta ra). “I ta ko, za hva qu ju }i ve li (1949–1989), su prug Qi qa ne (ro|. \ur |e vi}) iz Ku zmi na, do bio si no ve kom tru du ove dvo ji ce ro |a ka, \or |a i Mi li vo ja, i raz u me va wu i po mo Zlat ka i Ni ko lu, po gi nuo ka da se pre vr nuo trak to rom... }i wi ho vih su pru ga Na de i Ve ri ce, na stao je Ro do slov po ro di ce Cve I ta ko su \or |e i Mi li voj Cve tin ~a nin sa sta vi li Ro do slov svo je lo tin ~a nin-Bla ga jac iz Ku zmi na (1780–1980), pr vi ta kve vr ste u Ku zmi - ze i za sa di li pa pir na to po ro di~ no dr vo u Ku zmi nu, s ko jeg sam, pro la ze nu”, p » o en ti ra li su auto ri na po sled woj stra ni po ro di~ nog spi sa, za - }i uli com, ubrao da na {wu pa pir na tu pri ~u! kqu~ no sa 1980. go di nom... n @eqko Markovi}

Z

{to je vre de lo u na {em na ro du ima lo je pro blem sa no ga ma. Ta man ja u toj mo joj kon tem pla ci ji o na ma, }o pa vim pred vod ni ci ma na ro da, kad.... za zvr ~a mi mo bil ni. Ja vqa ju iz cen tra le da se hit no za ka zu je GO bez ob zi ra {to [ef ima pro ble ma sa po kre tqi vo {}u. ^u li su i za mo ju si tu a ci ju, pa eto, ako ne mo gu da do |em..... Ma ko ne mo `e da do |e, ako mo `e [ef, ja ima na ru ka ma da do |em u Be-Ge, vi ~em na onu ma lu iz cen tra le, dok dru gom ru kom sig na li zi ram {o fe ru da pa li auto. Pra vac bol ni ca. Na hva tam onog ma log biv {eg {u ra ka i ’ajd opet le pi gips na no gu. Ka `e, ne tre ba. Ma vaq da ja znam bo qe da li tre ba ili ne tre ba. Le pi i }u ti. Na ba vim i no vu {ta ku u stra na~ koj bo ji, tek da do bi jem na dra ma ti ci, pa za Be o grad.

Ma lo sam iza zvao za bu nu kad sam se ona kav po ja vio, no vi ji ~la no vi GO-a su po mi sli da je sam [ef u pi ta wu, ali su za to sta ri ji po ze le ne li od mu ke ka da je stvar no [ef do {ao. Po {to mi je, zbog mog sta wa, pri pa da lo me sto u pr vom re du, [ef ni je mo gao da pro |e a da me ne pri me ti, po go to vo {to sam se jed nom ru kom osla wao na {ta ku u stra na~ kim bo ja ma a u dru goj dr `ao na {u stra na~ ku za sta vi cu. [ef se man gup ski ka ko to sa mo on ume, na sme {io i pri u pi tao me „Jes’ i ti po me rao ka cu za kis’o ku pus ?“, na {ta sam ja op ti mi sti~ ki od vra tio „Do go di ne }e mo je br `e po me ra ti“, {to je iza zva lo op {ti us klik odo bra va wa pr va tri re da. Na rav no, po sle ova kve kon ver za ci je sa [e fom, od mah na kon sa stan ka su me kon tak ti ra li iz ne ko li ko far ma ce ut skih fir mi i, kao vi so ko po zi ci o ni ra noj oso bi upo zna toj s pro ble ma ti kom, po nu di li mi me sto u wi ho vim uprav nim i nad zor nim od bo ri ma, pa me je sad sra mo ta da ovaj gips i ski dam. Ne bih da raz o ~a ram qu de. n Aleksa Adetovi}

NAOPA^KE

mi ri li, za bra nio sam da va we bi lo ka kvih in for ma ci ja i zdrav stve nih bil te na, iako me je ured nik lo kal nih no vi na ube |i vao da gra |an stvo pro sto va pi za sva ko dnev nim ve sti ma o mom zdrav stve nom sta wu. Na rod tra `i, tvr dio je, da po sle 60 go di na iz la `e wa no vi na na ne deq noj ba zi, a sve zbog ozbiq no sti si tu a ci je, pre |u na sva ko dnev ni ri tam iz la `e wa, pa ma kar bio {tam pan sa mo moj zdrav stve ni bil ten, `e qe i ~e stit ke za br zo ozdra vqe we, umr li ce i osta li ma li ogla si.

Skro man ka kav ve} je sam, ipak sam se od lu ~io za da le ko sup til ni ji pri stup, po vla ~e wa u ile ga lu. Slu `be ni vo za~ }e da oba vqa pre po dnev no snab de va we, ak tiv `e na stran ke se iz do go va rao da na sme nu po mog ne u ku hi wi, dok su osta tak ku }ev nih po slo va oba vqa li na {i mla |i ak ti vi sti. Na rav no, ni sam imao sr ca da gle dam na {e qu de ka ko se tru de oko me ne bez i di na ra na dok na de, pa smo taj pos’o za vr {i li de lom pre ko br zo po te zno iz me we nog jav nog ra da ge ron to do ma }i ca a de lom pre ko re ba lan sa va ro {kog bu xe ta. Bi lo ka ko bi lo, uz re dov ne kon sul ta ci je sa po mo} ni ci ma i sa rad ni ci ma re la tiv no br zo i la ko sam pre bo leo te mo je mu ke ju na~ ke, a ni re kon va le scen ci ja mi ni je te {ko pa la, po go to vo {to sam je po ve zao sa brat skom 15-to dnev nom po se tom me ne kao pred stav ni ka na {eg lo kal nog par la men ta i mo je u`e po ro di ce jed noj ne ma~ koj ba wi na gla su.

I ta man kad sam sko ro i za bo ra vio na po vre du sve u`i va ju }i u plo do vi ma svog or ga ni za tor skog ge ni ja, kad ja vi {e iz cen tra le da se i [e fu do go dio sli ~an ma ler. Sad, dal’ je i on imao be laj sa ka com za ku pus ili je ne {to dru go u pi ta wu, tek ~u jem ista no ga u pi ta wu. U maj ku ti bo `i ju, pa to kad po gle da{ od Vu ka pro sve ti te te qa, pre ko dru ga Sta rog pa na o va mo, sve

l [kolskom ~asu je odzvonilo.

Neka se pripremi policijski!

ragu Vuka

l Svi Srbi pod jednu {qivu, veliki vo|a – pod lipu.

OGLED U OGLEDALO

l Gde palica ima presudnu ulogu, presuda je u dispozitivu.

opet }u po be di ti - re kao je Ku la ~a nin.

Po se ban zna ~aj ovoj Ko ba si ci ja di da li su i pred stav ni ci slo va~ ke am ba sa de u Re pu bli ci Sr bi ji, kao i mno go broj ni go sti, ko ji su na svo jim {tan do vi ma na sto ja li da se za ba ve i uz to za ra de po ne ki di nar. Bi lo je tu srem skih li ci de ra, va qev skih opa na ka, ma ke don ske grn ~a ri je, ali naj vi {e pa `we su pri vu kli {tan do vi na ko ji ma su se pro da va li su ho me sna ti sre ma~ ki de li ka te si: ko ba si ce, {un ke, sla ni ne, ve {a li ce, ku le ni... Ta ko re }i sve ono {to pod se }a, i ka ko ve se li kup ci go vo re – „mi ri {e na Srem“.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka or ga ni za ci o nog od bo ra Sta ni sla va \er ~i na, ovo go di {wa ma ni fe sta ci ja je pro {la u naj bo qem re du a je di nu za mer ku je imao na ra ~un vre me na.

- Da je vre me bi lo lep {e, bi lo bi i vi {e po se ti la ca. Ali, i ova ko je sve is pa lo do bro. Bi lo je do sta tak mi ~a ra, do sta pu bli ke. Iako je bi lo ve o ma hlad no, a ki {a nam se sme {i la ceo dan, mi slim da su se svi le po za ba vi li, a i na u ~i li do sta to ga o obi ~a ji ma qu di ko ji `i ve u Sre mu re kao je \er ~in.

Da nas je na pro gra mu tak mi ~e we u pro iz vod wi su ve fer men ti sa ne srem ske ko ba si ce ko je se odr `a va u Slo va~ kom do mu. ^i ta vu ma ni fe sta ci ju pra ti i bo gat kul tur no umet ni~ ki pro gram. n Stevo Lap~evi}

l Prodajem ku}u na lakat. [ifra: „Sredwi“.

je pred sta vqa we tra di ci o nal nog opa qi va wa svi we ku ku ru zo vi nom i uvek atrak tiv no tak mi ~e we u br zom je de wu ko ba si ce.

Tro ~la na eki pa Lu `a na, u sa sta vu Vla da i Ja ro slav Tot i Ste va Bo |an ski, pri ka za la je pu bli ci tra di ci o nal ni na ~in opa qi va wa svi we, ko ji po la ko pa da u za bo rav.

- Ovaj na ~in je mno go efi ka sni ji ne go {to se sa da ra di iz pro stog raz lo ga {to se ova ko spre mqe nom va trom efi ka sni je ubi ja ju po ten ci jal ni ba ci li i sli~ ne opa sno sti.

Ono {to je ova kav na ~in ra da ote ra lo u za bo rav, je ste ~i we ni ca da se po sao oba vqa spo ri je. Ali, u Lu gu je i da nas obi ~aj da se, ako se ko qe vi {e svi wa, ba rem jed na opa li na ovaj na ~in, ko li ko da se ne za bo ra vi sta ri obi ~aj - ve li Ja ro slav Tot. Po red br zog kla wa i ob ra de me sa, naj vi {e pa `we je pri vu klo i tra di ci o nal no tak mi ~e we u br zom je de wu ko ba si ce. Ka ko ka `u or ga ni za to ri, tek da se zna da smo Srem ci! Ove go di ne, pr vo me sto u ovoj za i sta pa pre noj i ni ma lo la koj di ci pli ni pri pa lo je Va {i ~a ni nu Du {a nu Ku la ~a ni nu ko ji je u kon ku ren ci ji od ~e ti ri is ku sna tak mi ~a ra pr vi po jeo po la ki le sve `ih ko ba si ca, do biv {i, kao na gra du, 10 li ta ra mo tor nog uqa od kom pa ni je „Xon Dir“.

- Ni je mi bio pro blem da po je dem ko ba si ce. Ova ko do bro, po sre ma~ ki, hra nim se i kod ku }e. Sva ka ko }u do }i i idu }e go di ne ov de i

l Dok su re~i i dela u raskoraku, Vlada }e praviti {pagu.

e zna da smo Sremci!

Ilija Markovi}

Pet minuta i 27 sekundi: Qudi jel to mogu}e!?

O TOLIKO QUTA SREMSKA KOBASICIJADA

SPORT

nedeqa13.februar2011.

dnevnik

c m y

10

38. EVROP SKO PR VEN STVO I TRE ]I EVROP SKI KUP U NO VOM SA DU

Zla to Re qi Mi ja no vi }u Dru gog da na 38. Evrop skom pr ven stvu za ka de te i ju ni o re i tre }em Evrop skom ku pu za mla |e se ni o re u ka ra teu do 21. go di ne, ko je se odr `a va u Ve li koj dvo ra na SPC Voj vo di na u No vom Sa du ob ra do vao nas je mla |a ni Ba~ ko pa lan ~a nin Re qa Mi ja no vi}, ko ji je u ka ta ma osvo jio zlat nu me da qu.

- U `e sto koj kon ku ren ci ji sti gao sam do naj sjaj ni jeg od li~ ja. Isti na, ka da sam u{ao u

fi na le po taj no sam se na dao jed noj od me da qa, a na kra ju sam se po peo na po bed ni~ ko po sto qe, mo joj sre }i ne ma kra ja - oza re nog li ca is ta kao je Re qa Mi ja no vi}.

Bor ba {i ni su ima li sre }e.

Je di no je Awa Ka pe la do ne kle oprav da la o~e ki va wa u ka te go ri ji do 59 kg u bor bi za me da qu po ra `e na od Hr va ti ce, pa se na kra ju mo ra la za do vo qi ti pe tim me stom.

- Ma lo je ne do sta ja lo da stig nem do od li~ ja, ali osta je `al {to u to me ni sam us pe la krat ko je pro ko men ta ri sa la Awa Ka pe la.

Pr vog da na tak mi ~e wa ka det ki wa Bo ja na Mla de `i} je u de bi tant skom u~e {}u na EP osvo ji la bron za nu me da qu u ka ta ma. Od ka ta {a su se tak mi ~i li ka det Mi lo{ Jan ko vi} i mla |a se ni or ka Iva na Ste pa no vi}. Jan ko vi} je u pr -

Vo {a pri pre ma ram pu {am pi o nu |e ne iz me ne, ne }e bi ti Ne ma we Su xu ma ko ji je ka ri je ru na sta vio u Var da ru iz Sko pqa, Go ra na Ko stel ca ko ji je pre {ao u Pri boj, a no va li ca u u cr ve no - be lom ja tu su le vo ru ki Mi lan Vu ja ~i} i Alek san dar Ra do vi} ko ji }e sa

pri pre me. Osta je da do brim igra ma i za la ga wem to po tvr di mo na te re nu, pre to ~i mo do bru fi zi~ ku spre mu i mo tiv ci ju u kon kret ne re zul ta te - ka zao je Tr bo je vi}.

- La za rev ~a ni su za ni jan su sla bi ji ne go u pr vom de lu {am pi o na ta.

Su yum, Hoyu}, Im bro wev i Ra di {i}

po zi ci je de snog be ka, ko ja je u pro te klom pe ri o du bi la rak - ra na No vo sa |a na, po ku {a ti da da ju pun do pri nos ka ko bi Voj vo di na u na stav ku pr ven stva, do bi la na ~vr sti ni u od bra ni i agil no sti u na pa du. Da li je Vo {a ja ~a ili sla bi ja u na stav ku pr ven stva pi ta li smo iku snog stra te ga: - Mi slim da smo za dr `a li po tre ban kva li tet i si gur no je da nam na ru ku idu sjaj no od ra |e ne

po be de u eli mi na ci ja ma za u sta v qe n a u po l u f i n a l u od Fran c u s ki w e 1:0. U dru g om me ~ u re p e s a ` a u du e l u za bron za no od li~ je Pre ko vi} je po ra `e na od Cr no gor ke 1:0.

Pre o sta le dve tak mi ~ar ke Ve ra Du ni} (47 kg) i Mi wa Si mi} (+54 kg) su za u sta vqe ne u pr vom ko lu. Kod ka de ta pe to ri ca bo ra ca su iz la zi li na ta ta m i, a naj v i { e je po k a z ao Alek s an d ar Tin t or (52 kg),

Ni k o l a Isa i l o v i} (57 kg), Bog dan Mi {ko vi} (63 kg) i Bog dan \u ka no vi} (70 kg) su za be le `i li ube dqi ve po be de u pr vom ko lu, da bi u na red nim me ~e vi ma pre tr pe li po ra ze.

Da nas su tak mi ~e wa na sta vqa bor ba ma ju ni o ra u ka ta ma i mla |ih se ni o ra u ka ta ma i bor ba ma od 10 ~a so va, a fi na le je na pro gra mu od 14.30.

Ulaz je bes pla tan. M. Gr bi} Fo to: F. Ba ki}

NBA LI GA

VOJ VO DI NA U DER BI JU KO LA DO ^E KU JE KO LU BA RU (18.30)

Ru ko me ta {i Voj vo di ne @e le zni ~ar za vr {i li su po lu se zo nu na de se tom me stu su per li ga {kog ka ra va na, {to je da le ko od pla no va uo~i star ta {am pi o- na ta. Zim sku pa u zu No vo sa |a ni su is ko ri sti li za rad u No vom Sa du i Krup wu, pa sa da svi u klu bu sa ne str pqe wem o~e ku ju po ~et ka dru gog de la pr ven stva. Ve} na star tu dru gog de la pr ven stva cr ve no -be le o~e ku je der bi i sa osva ja ~em du ple kru ne Ko lu ba rom. Po sle do brih pri pre ma op ti mi zam u re do vi ma cr ve no -be lih je ogro man.

O~e ku jem po be de i sa mo po be de - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne \u ra| Tr bo je vi}. - Kom plet ne pri pre me smo od ra di li na naj bo qi mo gu }i na ~in. Mom ci su da li svoj ma ki mum to kom pro te klih me sec da na, iz ga ra li su i mo gu re }i da sa ve li kim ne str pe qem i sil no mi ti vi sa ni o~e ku ju ve ~e ra {wi su sret. Bi }e te {ko, do bro je po zna to na ko ji smo na ~in iz gu bi li u La za rev cu. Pre ma to me o~e ku jem ve li ku bor bu i uve ren sam da uz po dr {ku na vi ja ~a mo `e mo da se re van {i ra mo ri va lu iz La za rev ca.

Na ve ~e ra {woj utak mi ci no vo sad ska pu bli ka }e ima ti pri li ku da vi di „re no vi ran” tim cr ve no be lih. Eki pa je u od no su na pr vi deo {am pi o na ta pre tr pe la od re -

vom ko lu iz gu bio od Ru sa, ali je u{ao u re pa sa`. Tre ma zbog de bi ja je u~i ni la svo je pa je po gre {io u ka ti i pre tr peo po raz. Iva na Ste pa no vi} je bi la slo bod na u pr vom ko lu, po tom za be le `i la po be du, a do tre } em ko l u ra d i l a pro t iv fa v o r i z o v a n e Fran c u s ki w e.

Pre tr pe la je po raz od 4:1. Ni bor b a { i ni s u ima l i sre } e.

Naj da qe je sti gla Jo va na Pre ko vi} (54 kg), ko ja je po sle tri

Fo to: F. Ba ki}

Re do ve kr ti ca su na pu sti li Ra du lo vi}, Va si}, Be }i ro vi}, Mak si mo vi} i Vu ~i }e vi}. Ali to ne sme da nas za va ra. Re~ je ve o ma kva li tet noj eki pi, ko ja du gi niz go di na igra za jed no, do bro se po zna ju i zna ju ka ko se do bi ja ju der bi su sre ti kao {to je ovaj.

Utak mi ca iz me |u Voj vo di ne @e le zni ~ar i Ko lu ba ra igra se u ha li na Sla noj ba ri sa po ~et kom u 18.30 ~a so va.

I. Gru bor

Kli vlend ko na~ no po be dio Ko {ar ka {i Kli vlen da ko na~ no su, po sle ni za od 26 po ra z a, za b e l e ` i l i po b e d u u NBA li gi, i to po sle pro du `e ta ka nad eki pom LA Kli per sa re zul ta tom 126:119. „Ka va lir si” su ne sla van NBA re kord pre k i n u l i pro t iv LA Kli per sa, {to im je tek dru gi tri jumf u zad wih 38 me ~e va! „Pre o kret” se de sio za hva qu ju }i po vrat ku na te ren opo ra vqe nog Mo Vi li jam sa.

In di ja na je sa vla da la Mi ne so tu sa 116:105. Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bio je Gren xer sa 19 po e na, dok je kod „Tim b er v ul v sa” Ke v in Lav uba cio 22. Ni ko la Pe ko vi} sjaj no ko ri sti od su stvo Dar k a Mi l i ~ i } a (po v re d a ~lan k a) pa je za 23 mi n u t a imao 15 po e na i 6 sko ko va uz {ut iz igre 6/9.

San An to nio je po ra `en od Fi la del fi je sa 77:71. Osmu po be du za re dom su ostva ri li ko { ar k a { i Mi a m i j a sa v la dav { i u go s ti m a De t ro i t 106:92. La Lej ker si su po sle Bo sto na, u go sti ma sa vla da li jo{ jed nu ja ku eki pu sa Is to ka, Wu jork (113:96). U osta lim me ~e vi ma Wu Xer si je po be dio [ar lot (94:89), Por tland je bio bo q i od To r on t a (102:96), Wu Ore lans (Pa vlo vi} 0p za 5min) je iz ne na dio Or lan do (99:93) a Mil vo ki je sa vla dao Mem fis sa 89:86.

Erik Gej

SVET SKO PR VEN STVO

Gej pre sli {ao fa vo ri te Erik Gej je {am pion sve ta u spu stu po {to je bio naj br `i u na sta zi u Gar mi {par ten kir he nu.

Ka na |a nin Erik Gej je sen za ci o nal ni po bed nik spu sta na Svet skom pr ven stvu u ski ja wu, ko je se odr `a va u Gar mi {par ten kir he nu.

Naj ve }i us pe si Ge ja u ka ri je ri bi le su tri po be de u Svet skom ku pu i Ma li kri stal ni glo bus u su per ve le sla lo mu za pro {lu se zo nu. Sre bro je pri pa lo [vaj car cu Di di jeu Ku {u, ko me je tre ba lo 32 sto in ke vi {e da pre |e sta zu. Ita li jan Kri stof Iner ho fer je osvo jio bron za nu me da qu, sa 76 sto tih de lo va se kun de za o stat ka za Ge jom. Ina ~e, Iner ho fer se ne ko li ko da na ra ni je „oki tio” zla tom u su per ve le sla lo mu.

^e tvr ti je bio Austri ja nac Ro med Ba u man (+1.10), a pe ti Nor ve `a nin Ak sel Lund Svin dal (1.42), ko ji je ta ko ule teo u ciq da se „za ku cao” u za {tit nu ogra du. Ni je ozbiq no po vre |en, ali je imao pro ble ma da odr `i rav no te `u.

Re zul ta ti: 1. Erik Gej (Ka na da) 1:58.41 mi nu ta, 2. Di di je Ku{ ([vaj car ska) 1:58,73, 3. Kri stof Iner ho fer (Ita li ja) 1:59,17, 4. Ro med Ba u man (Austri ja) 1:59,51, 5. Ak sel Lund Svin dal (Nor ve {ka) 1:59,83, 6. An drej Sporn (Slo ve ni ja) 2:00,25, 7. Mi hael Val ho fer (Austri ja) 2:00,28, 8. Joan Kla ri (Fran cu ska) 2:00,35, 9. Be at Fu ec ([vaj car ska) 2:00,47 10. Am bro zi Hof man ([vaj car ska) 2:00,48.

JU GO VI] DA NAS GO STU JE PAR TI ZA NU (17.30)

NO VI SAD U DER BI JU DO ^E KU JE ME TA LAC

Ka }a ni sprem ni za pod vig

Do ma }i op ti mi sti

Vi {e od po be de i pla sma na u ~e tvrt fi na le Ku pa Sr bi je ru ko me ta {e Ju go vi} Uni me ta je ob ra do va la ~e stit ka ko ju su im upu ti li Su bo ti ~a ni. Oso ko qe ni po dr {kom svo jih sport skih pri ja te qa, Ka }a ni, iako po ma lo de set ko va ni, ve dro i hra bra sr ca kre }u na put za Be o grad , na no ge ve li kom fa vo ri tu u bor bi za {am pi on sku ti tu lu Par ti za nu(17.30). Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta i Par ti za na do bro se po zna ju, iz pr ven stve nih du e la i sa pri pre ma re pre zen ta tiv nih se lek ci ja. U mi nu lom {am pi o na tu Ka }a ni su po lo `i li Be o gra |a ne na ple }a, i to u Be o gra du, na po ~et ku ovog pr ven stva cr no –

be li su de kla si ra li Ju go vi} usred Ka }a. Ve li ki bo rac Ivan Pap ni ka da se una pred ne pre da je. An ga `o va nom i kva li tet nom igrom pred sta vqa mo tor nu sna gu svo je eki pe.

- Ta ko }e da bu de i ovo ga pu ta.

Za me ne je ova der bi utak mi ca s Par ti za nom iz u zet no va `na kao na pri mer da igram s Ki lom ili Gu mer zba hom. Tru di }u se da dam sve od se be, kao i eki pa, da po be di mo jed nu od naj kva li tet ni jih ti mo va u li gi, pred vo |e nu s ne ko li ko re pre zen ta ti va ca. U pre sto ni cu ide mo da po ku {a mo da od i gra mo {to bo qe mo `e mo, pa ako to bu de do voq no za do bar re zul tat mi }e mo bi ti za do voq ni.

Po ku {a }e mo da is pu ni mo na {e ci qe ve i za dat ke, a na dam se da }e to bi ti do voq no da pru `i mo ot por Par ti za nu i ko `u ne }e mo la ko da pro da mo kao {to je to bi lo je se nas u Ka }u - uve ra va de sni bek Ju go vi }a Ivan Pap. - Ako bu de mo od i gra li pa met no i da ne do zvo li mo da u|e mo u wi hov ri tam mo `e mo o~e ki va ti po zi ti van re zul tat. Me |u sob no se do bro po zna je mo i ne ve ru jem da mo `e da bu de ne kih tak ti~ kih iz ne na |e wa.

Naj va `ni je da mi is po {tu je mo na {u igru, ko ju smo na do gra di li to kom pri pre ma, da ima mo do bar pro tok lop te i da {to je to vi {e mo gu }e iz beg ne mo wi ho ve zam ke i pre ki de igre.

J. Ga li}

Da na {wi su sret ko {ar ka {a No vog Sa da i Me tal ca se s ne str pqe wem o~e ku je u re do vi ma no vo sad skih `u tih. Po raz od OKK Be o gra da na wi ho vom par ke tu je na go ve stio ma lu kri zu, iako su pro {le ne de qe po be di li naj sla bi ju eki pu u pr ven stvu Su per fund i to u Be o gra du, ko {ar ka {i No vog Sa da pra vi is pit o~e ku je ve ~e ras u su sre tu sa Me tal cem, jed nim od kan di da ta za Su per li gu.

- Va qev ci su od li~ na eki pa ko ja iz utak mi ce u utak mi cu igra na sve bo qem ni vou. Skup su ve o ma kva li tet nih igra ~a, atlet ski ve o ma sprem nih, po kri ve ni na

svim po zi ci ja ma - is ti ~e tre ner do ma }i na Si ni {a Ma ti}. - Uz to, vo di ih je dan od naj i sku sni jih tre ne ra u Sr bi ji Ste pan di}, ta ko da stvar no igra ju ve o ma do bru ko {ar ku, bez ob zi ra da li su do ma }i ni ili go sti. Objek tiv no, oni su fa vo ri ti, ali se mi ne pre da je mo. Po be da pro tiv Su per fun da nam je do ne la do ne kle mir u eki pi, ta ko da nam osta je da uz mak si ma lan pri stup pru `i mo ve ~e ras do bru par ti ju. Ciq ko ji smo za da li, pod mla |i va we, i da qe pri me wu je mo, ta ko da smo, spo ra zum no, ras ki nu li ugo vor sa \or |e Xo gom, a we gov ne do sta tak }e na sto ja ti na do ka di ti Ka li ni}, [e {li ja, Pet ko -

vi}... Ima mo ple ja du mla dih, ta len to va nih igra ~a ko ji bi ve} idu }e se zo ne tre ba li bi ti no si ci igre. Si gur no da je ova utak mi ca sa Me tal cem jed na od wi ho vih {an si, ali da bi na pra vi li do bar re zul tat mo ra mo od i gra ti mak si mal no an ga `o va no, agre siv no svih 40 mi nu ta, na ro ti ~i to u od bra ni i on da mo `e mo ob ra do va ti na {e na vi ja ~e. [to se ti ~e sa sta va, ne ma mo zdrav stve nih pro ble ma ta ko da svi igra ~i su u kom bi na ci ji za na stup na Sla noj ba ri.

Utak mi ca No vi Sad - Me ta lac igra se da nas sa po ~et kom 20.15 u ha li na Sla noj ba ri a ulaz je bes pla tan.

M. Ri sti}

SPORT

dnevnik TUR NIR U RO TER DA MU

Tro ic ki po be dio ^i li }a Po sle pet po ra za od Ma ri na ^i li }a, Vik tor Tro ic ki je drugi put uzastopno savladao hrvatskog tenisera.

Srbin je posle 88 minuta pobedio u ~etvrftinalu turnira u Roterdamu - 7:5, 6:3.

Iako obojicu karakteri{e od li ~an ser vis, na ro ~i to u prvom setu se to nije moglo

ling, ~e tvr ti re ket sve ta, sa ko jim se ni ka da ni je sa sta jao.

Nenad Zimowi} i Francuz Majkl Qodra plasirali su se u finale turnira u Roterdamu. U ~etvrtfinalu su pobedili doma}e igra~e Tiema de Bakera i Robina Hasea - 6:4, 6:7, 10:5, a onda su im Austrija nac Fi lip Kol {raj ber i

nedeqa13.februar2011.

SAM PRAS ODU [E VQEN \O KO VI ]EM

No le mo `e do tro na Biv{i ameri~ki teniser Pit Sampras izjavio je da Srbin Novak \okovi} mo`e da preuzme prvo mesto na ATP listi. \okovi} je pre nekoliko nedeqa osvojio prvi gren slem turnir sezone, a za drugoplasiranim [vajcarcem Roxerom Federerom zaostaje samo 85 bodova.

- \okovi} je po~eo godinu titulom na AO i bi}e pretwa svima do kraja godine.

Vi{e veruje u sebe, dobio je Federera na posledwa dva gren slem turnira i mo`e da do|e do broja jedan. Rafael Nadal ima mnogo poena da brani, ne bih otpisivao ni Roxera, ali Novak je tu i na~in na koji je savladao Federera i Marija bio je impresivan. - rekao je Sampras i dodao: -Te{ko je osvajati Gren slem turnire.

Morate da budete posebni kako biste to ostvarili, a \okovi} je jedan od tih posebnih igra~a. Fantasti~no se kre}e i prelazi iz odbrane u napad boqe od bilo koga, rame je uz rame sa Nadalom. On je emotivan igra~ i te{ko ga je pobediti kada je u dobrom raspolo`ewu i kada ima podr{ku publike. Ose}ao sam da je \okovi} u Melburnu bio previ{e temperamentan. Me|utim, kada mu se kockine slo`e on je na nivou Roxera i Nadala”.

No vak \o ko vi}

TUR NIR U PA RI ZU

Kim opet pr va Belgijska teniserka Kim Klajsters i ^ehiwa Petra Kvitova igra}e u finalu VTA tuni-

ra u Parizu. Klajsters, koja }e od ponedeqka preuzeti prvo mesto na VTA listi, pobedila je

Vik tor Tro ic ki

videti. ^ili} je u ~etiri od {est gemova u kojima je Troicki imao po~etni udara, dolazio do brejk lopti, ali je od ukupno devet iskoristio samo jednu, i to na startu. Me|utim, 24. teniser sveta je od 1:3 stigao do 4:3, a slede}i put je napravio brejk kada je bilo najva`nije, posle 50 minuta za 7:5. Tako je i wihov sedmi me~ imao set sa makar 12 gemova. ^ili} je u tom periodu ubacio samo 56 odsto prvog servisa, a Troicki u takvim situacijama osvojio samo 19 od mogu}ih 32 poena. U nastavku je Viktor bio znatno boqi.

Nije iskoristio dve brejk lopte pri vo|stvu 3:2, ali jeste slede}u, za 5:3. Stigao je zatim do 40:15, dozvolio 28. igra~u sa ATP liste da „ve`e” tri poena, ali ne vi{e od toga. Ubrzo je osvojio i taj gem i stavio ta~ku na me~ - 6:3.

Tro ic ki u Ro ter da mu jo{ ni je iz gu bio set po {to je pret hod no bio bo qi do Ho lan |a ni na To ma sa [or lea 6:2, 7:6 i Fin ca Jar ka Ni e mi ne na 7:6, 7:5. Na pu tu do fi na la sto ji mu Ro bin So der -

Con ga u fi na lu Francuski teniser @o Vilfred Conga plasirao se danas u finale turnira u Roterdamu po{to je pobedio Hrvata Ivana Qubi~i}a rezultatom 2:0, po setovima 6:4, 7:6.

Conga je osvojio prvi set zahvaquju}i brejku u petom gemu. Qubi~i} je u drugom setu vodio sa 5:3, ali je Francuz uspeo da vrati brejk i izjedna~i i kasnije pobedi u taj-brejku sa 8:6 ^eh To ma{ Ber dih pre da li polufinalni me~ bez borbe.

Me~ Zimowi}a i Qodre sa Holan|anima je trajao sat i 34 minuta, srpsko-francuski dubl je iz ~etiri poku{aja napravio jedan brejk, dok wihovi protivnici nisu uspeli da iskoriste 12 brejk lopti. Zimowi} i Qodra su dominirali u tre}em setu, osvojiv{i ga sa 10:5.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Ko {ar ka

Va ter po lo

Pr va li ga (m) - NOVI SAD: Novi Sad - Metalac (20.15) Pr va B li ga (m) - BEOGRAD: Radni~ki Basket - BKK Radni~ki (19).

Pr va B li ga (`) - SIVAC: Sivac - Kraqevo (15.30), [ABAC: [abac - Moravac (17.30), KOSOVSKA MITROVICA: Trep~a - Kolubara Mladost (13), JAGODINA: Jagodina 2001 - Vrbas Medela (15).

Dru ga voj vo |an ska li ga, se ver (m) - VR[AC: Mladost Apatin (19), PAN^EVO: Dinamo - Akademik (15.30).

Prva B liga, Plava grupa BEOGRAD: Zemun - Senta (21), PAN^EVO: Mladost Bawica (21).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce NOVI SAD: Vojvodina @elezni~ar - Kolubara (18.30), BEOGRAD: Partizan - Jugovi} Unimet (17.30), Crvena zvezda - Naisus (20.30), PO@AREVAC: Po`arevac - Dinamo (19.30).

Su per li ga za da me - NOVA PAZOVA: Maks Sport - Ba~ka Palanka Nopal (20).

Od boj ka Mu {ka su per li ga - BEOGRAD: Crvena zvezda - Smederevo (18).

Pr va mu {ka li ga - NOVI SAD: Novi Sad - Putevi Ivawica (16).

Ku gla we Su per li ga (m) - BEOGRAD: Partizan - Kawi`a (14), KQAJI]EVO: E|{eg - Crvena zvezda (14.30), Su per li ga (`) - ZREWANIN: Kristal - E|{eg (14.30).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) - KULA: Hajduk - Vihor (16), RUMA: @elezni~ar - Vojvodina (10), ZREWANIN: Banat Kristal (10), BE^EJ: Polet Dolina (11), KIKINDA: Toza Markovi} - Jedinstvo (13).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (`) - NOVI SAD: Petrovaradin - Banat (14), Radni~ki Vrbas Dana (14), Novi Sad Vojvodina (13).

Pr va voj vo |an ska li ga (m) DEBEQA^A: Spartak - Rotografika (10), BA^KO GRADI[TE: TSK - Ada Kompjuters (15), BE^EJ: Be~ej - Slavia (16), NOVI SAD: 13. maj Petrovaradin (16), KQAJI]EVO: Kordun - Srem (11).

Dru ga voj vo |an ska li ga (m) APATIN: Junakovi} Prigrevica - Vojvodina (15), VRBAS: Jadran (F) - Radni~ki (11), NOVI SAD: Novi Sad - Jadran (G) (10).

Kim Klaj sters

ve~eras u polufinalu Estonku Kaju Kanepi rezultatom 2:0, po setovima 6:1, 7:5, dok je Kvitova bila boqa od Amerikanke Betani Matek-Sands 6:2, 6:0.

Belgijska i ~e{ka teniserka odigrale su dva me|usobna duela u karijeri, a oba je dobila Klajsters. Belgijanka je u karijeri osvojila 41 trofej, a jedan ove sezone. Kvitova je 18. teniserka sveta, a u karijeri je osvojila dva VTA turnira.

Pobednici turnira u glavnom gradu Francuske pripa{}e nov~ana nagrada od 103.000 dolara i 470 poena za VTA listu, dok }e pora`ena da osvoji 55.000 dolara i 320 bodova za svetsku rang listu.

PR VA A LI GA

Dra ma u Je ze ru @AK - Be o grad 9:9 (3:2, 3:1, 2:2, 1:4) KI KIN DA: Bazen SC „Jezero„, gledalaca 200, su di je: Mi {ko vi} i Ra ko vi} (Beograd). Igra~ vi{e: @AK 7 (4), Beograd 6 (3). Peterac: @AK 1 (1). @AK: Kozarski (8 odbrana), Trkuqa, Crvenko 1, Budurin, Pe{teri} 1 (1), Nosovi}, Dragi} 3, Ran|elovi} 2, Pavi}, AnKON FE REN CI JA KLU BO VA SRP SKE LI GE GRU PA VOJ VO DI NA

Ne do sta ja lo po la li ge

Odaziv klubova na Konferenciji Srpske fudbalske lige – Vojvodina, odr`anoj u Pe}incima, je za osudu gotovo pola lige nije do{lo na sastanak, izostali su predstavnici Mladosti (Apatin), Pali}a, Veternik Viskola, Kikinde, Sente i Slobode (Novi Kozarci).

Prema izve{taju komesara za takmi~ewe Predraga Ratkovi}a, prednost doma}eg terena tokom jeseweg dela prvenstva bila je velika: 67 pobeda doma}ina, 19 gostuju}ih ekipa, dok je na 34 utakmice bodovi su podeqeni. Doma}e ekipe su postigle 218, a gostuju}e 120 golova. Sve utakmice su registrovane postignutim rezultatima, izuzev me~a 14. kola Sloboda – Sloga (Temerin), gde je za doma}ina nastupio igra~ po suspenzijom, te je me~ registrovan slu`benim rezultatom za Slogu.

U prvih 15 kolo, sudije su dodelile 588 `utih i 43 crvena kartona. Za doma}ina je dosudjeno 18 kaznenih udaraca, a za goste 11.

Tro{kovnik je ostao nepromewen; 40.000 za ~lanarinu za prole}ni deo prvenstva. Nadoknada za sudjewe je 6.000 za glavnog, odn.

5.500 za po}nike, a za rad delegata 4.500 dinara.

Nastavak prvenstva je zakazan za 19. mart @. Ra di vo je vi}

dri}, Resovi} 1, Rou~ 1, \apa, Jak{i}, Mar~eta.

BE O GRAD: Popovi} (8 odbrana), Sila{ki 1, Kal~i}, Wegovan, Mili}evi}, Stojiqkovi}, Vrzi}, Parezanovi}, Nikovi} 1, Malenovi}, ]irkovi} 4, Toma{evi} 3, Kazimirovi}, Tenxera.

O~ekivali su vaterpolisti kikindskog @AK-a da }e posle tri uzastopna poraza na startu

prvenstva ukwi`iti i prva tri boda i to u me~u sa ekipom Beograda. Na`alost wihovih navija~a i wih samih, to se nije dogodilo. @AK je imao posle prvih 16 minuta igre vo|stvo od 6:3, da bi u tre}oj i ~etvrtoj ~etvrtini pru`io dosta slabu igru, pa je to rezultiralo da u posledwim sekundama me~a gosti postignu pogodak i tako odnesu bod. M. S.

11

Kar di nal po dr `ao Ku bi cu Poqski kardinal Stanislav Xivi` izjavio je da }e povre|enom Robertu Kubici da po{aqe kapi krvi pokojnog pape Ivana Pavla drugi, koje bi trebalo da pomognu da se {to pre izle~i voza~ ekipe Lotus Reno u {ampionatu Formule jedan. Xivi` je bio blizak prijateq pokojnog pape ~iji je komadi} ode}e tako|e poslat Kubici kao znak podr{ke. @elim Robertu da {to pre ozdravi. @elim mu i puno vere koja }e mu pomo}i da se izvu~e iz ove situacije. Ivan Pavao je bio sportista u mla|im danima i veliki obo`avalac sporta. rekao je poqski kardinal.

Kubica je veliki qubiteq Ivana Pavla Idrugog, a wegovo ime ima upisano i na kacigi koju nosi tokom trka.

Kubica je po drugi put operisan u bolnici Santa Korona gde je preba~en po{to je u nedequ do`iveo te{ku nesre}u tokom u~e{}a na Reliju „Ronde di Andora” kada je sa svojom „[koda Fabijom” izleteo sa staze i udario u zid crkve. Kubica je pro{ao sa ozbiqnim povredema desne ruke, {ake i noge. Lekari su operisali Kubici desno rame i desno stopalo, a ceo zahvat je trajao devet ~asova. On se trenutno nalazi na odeqewu intenzivne nege. Tre}a operacija bi}e odr`ana sredinom naredne nedeqe.

Italijansko dr`avno tu`ila{tvo u Savoni odlu~io je da pokrene istragu o nesre}i koja se dogodila tokom Relija „Ronde di Andora”, a ve} su saslu{ani Kubicinog suvoza~a Jakuba Bergera.

Tri jumf [li ren ca u e ra i Even se na Austrijanac Gregor [lirencauer i Norve`anin Johan Remen Evensen pobednici su takmi~ewa u skija{kim skokovima u norve{kom Vikersundu, koje se boduje za Svetski kup. [lirencauer i Evensen su do pobede stigli s ukupno 498,6 poena.Tre}e mesto osvojio je [vajcarac Simon Aman s ukupno 452,0 boda.

Pr vo mesto u general nom plasmanu Svetskog kupa dr`i Austri janac To mas Mor gen {tern s 1551 bodom, dok je drugi [vajcarac Simon Aman s 1159.

Naredno takmi~ewe u Svetskom kupu bi}e odr`ano danas tako|e u Vikersundu.

ZIM SKI PRE LA ZNI ROK OFS KI KIN DA - NO VI BE ^EJ

Naj vi {e pa za ri li Ko zar ~a ni Prema re~ima generalnog sekretara OFS Kikinda - Novi Be~ej Lazara Latinovi}a koji je ujedno bio i predsednik takmi~arske komisije za registraciju igra~a, u zimskm prelaznom roku najvi{e je bilo promena u srpskoliga{u Slobodi iz Novih Kozaraca. U ovom klubu do{lo je 11 igra~a, a na drugu stranu oti{lo deset. Prema re~ima Latinovi}a ovaj zimski rok u odnosu na pro{lu godinu bio je znatno slabiji {to se ti~e prelaska igra~a iz kluba u klub.

Sloboda iz Novih Kozaraca pored novog trenera Jovice Laki}a dobila je slede}e igra~e: Vladimira Buni}a i Milorada Bursa}a (OFK Kikinda), Igora Stepan~eva (Kozara), Roberta Mono{torija i Vuka [}epanovi}a (Delija, Mokrin), Bojana Vukmirovi}a i Igora Mom~ilova (Polet), Sa{u Nikoli} (Crvena zvezda, RS), Miodraga Bo`ina, Nikolu Milo{eva i golmana Milana Savi}a (@AK, Kikinda). Vi{e nisu ~lanovi kluba: Dragan [ibul (Vojvodina, Novo Milo{evo), Armado ^eki} (Crvena zvezda, RS), Branislav Geci}, golman Marko @ivkov, Jovica Iveti}, Stefan Jankovi}, Mirko Malinovi} koji su pre{li u redove najstarijeg kluba kikindske op{tine OFK Kikindu, potom Zlatko Vasiqevi} i Jo-

vica Lukin (Budu}nost, Srpska Crwa) i Darko Ba{tovanov (Ba~ka Topola). Pored pomenutih igra~a u redove OFK Kikinde stigli su jo{: Branislav Tanackov (@AK) i An|elko Crnomarkovi} (Senta). Vi{e nisu ~lanovi ekipe sa gradskog stadiona: golman Dragan ]iri}, Du{an Marijanovi}, Luka Cvijan (Crvena zvezda, RS), Buni} i Bursa} (Sloboda), Vlaji} i Krxalin (Vojvodina, NM), Grati} i Pekija (@AK), golmani Ivan Ivkovi} (@agubica) i Margin Magda (Budu}nost, Srska Crwa), Branislav Rosi} (Obili}, Novi Kne`evac) i Marko Proti} (Kozara, Banatsko Veliko Selo).

U Vojvo|anskom liga{u Kozari iz Banatkog Velikog Sela pristigli su Proti} (OFK Kikinda), Darko Miladinov (Crvena zvezda, RS), Branislav Zori} (Polet), a oti{li su: Dejan Sokola i Igor Stepan~ev. U redove vojvo|anskog liga{a Jedinstva iz Novog Be~eja do{ao je Igor Jovanovi}, a oti{li su Kova~ev i ]ur~i}. Vojvodina iz Novog Milo{eva poja~ana je igra~ima OFK Kikinde Vlaji}em i Krxalinom, a do{li su jo{ Dragan [ibul (Sloboda), Velibor Simi} (Crvena zvezda), Dragan Bata~nev (Jedinstvo, Bo~ar), Edvard E|e{i (Mladost, Novi Sad), Radovan Vuji} (Jedinstvo, Bo~ar). Vi{e nisu ~lanovi ovog

kluba: Vuja~i} (Polet), Radovan Vuji} i Sa{a Barbat. ^lan Zrewaninske lige Crvena zvezda iz Ruskog Sela u prole}ni deo prvenstva bi}e predvo|ena satrenerske klube Draganom ]iri}em koji }e ujedno i braniti a prido{li igra~i su: Marijanovi}, Civijan (OFK Kikinda), ^eki} (Sloboda), \ori} (@AK), ^udanov (Napredak, B. Topola), dok su oti{li: Nikoli}, Miladinov, Stojanovi}, Simi} i Vujinovi}. ^lan Zrewaninske lige Delija iz Mokrina poja~an je igra~ima: Igorom Milojevi}em i Vukom Mladenovi}em (@AK, Kikinda) kao i golmanom Radovanom Bardqicom (Borac, I|o{). Ovaj tim sa klupe predvodi novi trener Danijel @ivko; a u ekipi nema vi{e oti{lih igra~a: Anu{i}a, Mono{torija, bra}u Bojana i Borisa \uki}a, golmana Jovana An|eli}a igra~e Tibora Sabo, Dalibora Pani}a i Vuka [}epanovi}a.

U ekipi nakova~kog Poleta izabran je novi predsednik i to Borislav Bursa}, a ekipu su poja~ali: Slobodan Mitrovi}, Sokola i Vuja~i} dok su oti{li Vukmirovi} i Zori}. ^lan op{tinske lige @AK iz Kikinde dobio je slede}e igra~e: Grati} i Pekija (OFK Kikinda), Pani}, Sabo i golman Jovan An|eli} (Delija), Kala Tibor (Borac).

M. S.

SPORT

nedeqa13.februar2011.

ZVE ZDA NA TRI PO SLED WA KON TROL NA ME ^A NI JE PO STI GLA GOL

Pro si ne~ ki kri je ak ci je Tri utakmice i „kusur” crveno-beli nisu postigli gol na pripremama u Antaliji.

Iako su primili samo jedan, ovaj podatak mo`e da zabriwava.

Ali, ne i trenera Roberta Pro-

zi~ki i trka~ki, a kada iza|emo iz ovog intenziteta treninga, igra~ima }e do}i i hitrina. To je nedostajalo. - ka`e Prosine~ki i nagla{ava u kom delu je ekipa najtawa.- Takti~ki moramo da se popravimo, ima dosta toga na

Posle, kada su se i Rumuni malo zadihali, sve je bilo lak{e.

Ali, zadihali su se i crvenobeli. Neki jo{ u prvom poluvremenu, neki pred kraj susreta. A to je najo~iglednije u zavr{nici napada.

Ro bert Pro si ne~ ki ak tiv no u~e stvu je u tre nin zi ma

sine~kog. Wegovo ogromno igra~ko iskustvo govori mu da postoje objektivni razlozi za neefikasnost u ovom periodu priprema. I ta pri~a zaista pije vodu ne samo kada se posmatraju utakmice Crvene zvezde, ve} i ostalih timova u Beleku.

Koji minut pre me~a Zvezda – Steaua, na susednom terenu po~eo je duel u~esnika druge faze Lige Evrope, Leha i qubqanske Olimpije. Bilo je 1:0. Uglavnom se u okolini Antalije bele`e rezultati 1:0, 0:0, 0:1…

Ne brine me…- kratko je odgovorio Prosine~ki na pitawe: „Da li ga brine neefikasnost tima?Oni }e biti pravi kada bude trebalo. Trenutno pas nam nije dobar, nije siguran, ne mogu da odigraju ni 1 na 1, jer su im noge te{ke, ne mo`e da se napravi vi{ak, a kada toga bude bilo, do}i}e i {anse, golovi…”, uverava trener, koji zaista zra~i optimizmom i pozitivnom energijom, iako sprovodi svoje prve pripreme u ulozi glavnog trenera nekog tima.

Iskustva kao trener nema na pretek, ali igra~kog itekako ima. Zato mirno govori o svemu {to je do sada ostalo iza crvenobelih, a vedro o onome {to sledi.

Iz ovih prijateqskih susreta, u kojima smo za rivale imali zaista dobre timove, video sam da mo`emo da pariramo svima fi-

poluvremenu, postavka igra~a na terenu uvek i iskqu~ivo bila ista, Prosine~ki ka`e da }e tako i ostati. Ali, uverava da postoji i „B” varijanta…

Ta~no je, uvek igramo isto, ali sigurno da imamo ‘B’ varijantu. Kada imate bazu, onda to nije te{ko napraviti i za to jo{ ima vremena.Da… Prekidi su bili problem protiv Univerzitatee, protiv Steaue bilo je boqe. Na tome }emo raditi i bi}e mnogo boqe kada se bude znalo ta~no ko {ta radi i ko koga ~uva. - priznaje Prosine~ki i dodaje da svesno nije pozvao izvo|ewe nijedne organizovane akcije kod prekida, jer pripremne utakmice imaju i „o~i i u{i”.

Gledajte, osvrnite se i vidite koliko vas je izve{ta~a ovde.

Plus su tu TV kamere i prenosi u Srbiji. Zar mislite da je trebalo da poka`emo sve akcije u prekidima ve} sada? Nismo nijednu akciju izveli tokom celih priprema, jer za to ima vremena i to }emo ostaviti za posledwu fazu priprema pred po~etak prvenstva.

Golmani? Stamenkovi}, Bajkovi} i Dmitrovi} gotovo rav-

Tri vu no vi} i \or |e vi} u Bu wod ko ru Fudbaleri Crvene zvezde Milo{ Trifunovi} ipak }e karijeru nastaviti u bogatom uzbekistanskom klubu Buwodkoru, a uskoro bi tamo mogao da mu se prikqu~i i Slavoqub \or|evi}.

Trener Robert Prosine~ki odlu~io je da ne ra~una na dvojicu igra~a, koji su bili povezivani sa rumunskom Bistricom.

Ipak, predstavnici kluba iz Ta{kenta su stupili u kontakt sa „crveno-belim”, a dogovor je da Trifunovi} odigra narednu sezonu u klubu, ~iji je vlasnik najbogatiji Uzbekistanac Isok Akbarov. \or|evi} }e potpisati stalan ugovor

~emu jo{ mora da se radi. - svestan je Prosine~ki da su rivali u Antaliji {anse stvarali uglavnom posle lo{eg dodavawa na sredini terena ili lo{e postavke jednog od odbrambenih igra~a. Ekipa se, mo`da zato {to se i startne postave stalno mewaju, slabo snalazi sa agresivnim presingom i striktnom markacijom protivnika.

Konkretno, protiv Steaue video sam da bi moglo da bude problema kada nam do|u takvi sli~ni protivnici, jer }emo te{ko razvijati na{ stil igre. - ne krije Prosine~ki da je dobrih 20 minuta od po~etka utakmice Zvezda imala problem da iznese loptu sa svoje polovine.

i odmah bi trebalo da se pridru`i Trivunovi}u, ~im se zavr{e jo{ neke sitnice vezane za ugovor. Finansijski detaqi nisu saop{teni, ali prema nezvani~nim informacijama, Zvezda }e dobro „zakrpiti” klupsku kasu ovim transferom.

Buwodkor je {iroj svetskoj javnosti postao poznat kada je anga`ovao brazilskog trenera Luisa Felipea Skolarija, kojem je za godinu dana platio rekordnih 13,5 miliona evra. U tom klubu igrao je i nekada najboqi fudbaler Evrope, Brazilac Rivaldo.

- Za 25 dana odigrali smo deset utakmica. To je zamor i ja to vidim kod wih. Jo{ Koper, Borac, pa da osve`imo ekipu za 27. februar… Neke stvari jo{ nisam mogao da tra`im od wih. Za anga`ovawe i tr~awe ne mogu ni{ta da im prigovorim, pas igra }e do}i vremenom, kada budu sve`iji. - ka`e Robi.

On priznaje da svakim danom ima jasniju viziju oko toga ko bi mogao da po~ne utakmicu protiv Smedereva.

- Imam tim u glavi, ali verujem da }e u narednih 15 dana ‘isko~iti’ jo{ neki igra~…”

Na konstataciju da je na osam prethodnih utakmica, ~ak i kada je mewao kompletnu postavu na

nomerno dobijaju {ansu i jednako je dobro koriste. Ko je najbli`i mestu startera?

Sva trojica brane odli~no, mi u Zvezdi zaista imamo sre}u {to imamo tri takva golmana. Vide}emo jo{ ko }e biti ‘jedinica’, ali mene raduje ~iwenica da zaista u ovom trenutku svu trojicu mogu da stavim i da ne razmi{qam ko je boqi, a ko lo{iji”, hvali ~uvare mre`e Prosine~ki.

Prosine~ki, koji je optimista po pitawu dobijawa PRO licence po skra}enom postupku, ali ne `eli sada da pri~a o tome.

- Kad se vratim u Zagreb 16. febraura, pa }u vam onda vi{e re}i…”

SI NI [A MI HAJ LO VI] SVE STAN DE LI KAT NOG ZA DAT KA

Mno gi ~e ka ju da do bi jem ot kaz

Sini{i Mihajlovi}u i Fiorentini ne cvetaju ru`e u Seriji A. „Viola” je tek na 11. mestu, sa 29 bodova iz 23 me~a (jedan mawe od ve}ine rivala). Fiorentina posebno lo{e deluje na gostovawima, gde na dosada{wih 12 utakmica ima {est remija i isto toliko poraza, ali nijednu pobedu.

Srpski stru~wak svestan je da se od wegovog tima o~ekuje vi{e. Tako|e, zna koliko je u trenerskim krugovima cewena klupa na kojoj sedi.

- Zadovoqan sam {to obavqam posao koji bi mnogi `eleli da imaju. Ponosan sam {to sam trener Fiorentine i voleo bih da ostanem ovde mnogo godina. Svestan sam, ipak, da su mi za to potrebni rezultati. - izjavio je Mihajlovi}.

Karijeru trenera po~eo je kao pomo}nik Robertu Man}iniju u Interu, a onda samostalno vodio Bolowu i Kataniju.

Mnogi ~ekaju da do|u na moje mesto. ^ak odbijaju ponude drugih klubova, jer veruju da se meni drma ‘stolica’... Dugo sam u fudbalu i znam kako stvari funkcioni{u, da ima trenera koji tra`e posao podrivaju}i

dnevnik

c m y

12

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Car je Ru ni Junajted je ipak gazda u Man~esteru. Nadali su se „gra|ani” da u 132. prvenstvenom gradskom derbiju mogu da pri|u lideru na dva boda (uz me~ vi{e) ili bar da ostanu na „minus pet”. Ali Vejn Runi im je spektakularnim „makazicama” u 78. minutu „pocepao” snove: Man~ester junajted - Man~ester siti 2:1 (1:0). Utisak iz

Trafordu. Tek drugi put je dao gol Junajtedu na posledwih pet utakmica. Bila je to 66. utakmica istih rivala u kojima je Junajted bio doma}in i ostvario je 29. trijumf (uz 22 remija i 15 poraza) Duel ekipa iz Man~estera je oborio rekord - igra~ki kadrovi Junajteda i Sitija vrede 850 mi-

Ru ni je ma ka zi ca ma do neo tri jumf Ju naj te du

prvog poluvremena me~a na Old Trafordu je bio da je rivalima va`nije da ne prime gol. Postojala je bojazan me|u qubiteqima fudbala da }e se ponoviti wihov jesewi duel (0:0). Me|utim, sve se preokrenulo u 41. minutu kada je doma}in poveo.

Posao su odradili majstori.

Runi je dobio vazdu{ni duel na sredini terena, lopta je stigla do Rajana Gigsa, a veteran je maestralno, „iz prve” poslao Nanija u prazan prostor. Portugalac je pobegao Zabaleti i matirao Jana Harta - 1:0. Prethodno, jedinu ozbiqu priliku imali su gosti, posle lepe akcije Jaja Turea, Karlosa Teveza i Davida Silve, a kada je ostao sam pred Edvinom van der Sarom, dodu{e iskosa sa desnse strane, [panac je tukao pored gola. ^ini se da je u prvom poluvremenu Nani najvi{e `eleo da „napakosti” Sitiju, tri puta je pucao sa distance... A onda je u fini{u do~ekao asistenciju Gigsa.

Re zul ta ti Man~ester junajted - Man~ester siti 2:1 (1:0)(Nani 41’, Runi 78’ - Silva 65’), Liverpul - Vigan 1:1 (1:0)(Meirele{ 24’ - Gohuri 65’), Blekburn - Wukasl 0:0, Birmingem - Stouk 1:0 (0:0) (@igi} 90’), Vest Bromvi~ Vest Hem 3:3 (3:0) (Dorans 3’, Tomas 8’, Rajd 32’pen - Ba 51’, 83’, Kol 58’), Arsenal - Vulverhempton 2:0 (1:0) (Van Persi 16’, 56’), Blekpul Aston Vila 1:1 (1:1) (Grandin 14’ - Agbonlahor 10’)., liona dolara. Taj rekord bi}e oboren kada se „gra|ani” sretnu sa ^elzijem (950 miliona). Menaxer Junajteda Aleks Ferguson nije mogao da ra~una na povre|ene Rija Ferdinada i Xonija Evansa, pa je sa Nemawom Vidi}em u centralnom delu odbrane

@i gi} do neo po be du Bir min ge mu Fudbaleri Birmingema pobedili su na svom terenu ekipu Stouka rezultatom 1:0 u me~u 27. kola Premijer lige. Jedini gol na utakmici postigao je srpski napada~ Nikola @igi} u posledwim trenucima me~a. On se najboqe sna{ao u protivni~kom {esnaestercu i glavom poslao loptu u mre`u rivala. Ovo je bio {esti gol @igi}a u Premijer ligi.

Zakuvalo se kada su „gra|ani” u 65. minutu izjedna~ili. „Rezervista” Edin Xeko je tukao iz srca {esnaesterca, lopta je zaka~ila Silvu i odsela u Van der Sarovoj mre`i - 1:1.

Osokolio je taj gol izabranike Roberta Man}inija, krenuli su u juri{. Me|utim, presekao ih je, do tada, neupadqivi Runi. Nani je centrirao sa desnog krila, a Runi je „uhvatio makazice” i doneo 52. trijumf „crvenim |avolima” nad gradskim rivalom u prvenstvenim okr{ajima - 2:1. Siti je ostao na 35 pobeda, uz 45 remija. „Gra|anima” nikako ne prija tradicija jer je ostao na samo jednoj pobedi u 27 utakmica na Old

upario Krisa Smolinga. Tako|e, na~inio je iznena|ewe ostavqawem najboqeg strelca lige, Dmitrija Berbatova, na klupi (u{ao u igru u 67. minutu).

S druge strane, Man}ini nije imao na raspolagawu Najxla de Jonga. Aleksandar Kolarov je bio me|u starterima, ali je zamewen u 52. minutu.M A N ^ E STER JUNAJTED: Van der Sar, O’[ej, Smoling, Vidi}, Evra, Fle~er, Skols, Anderson (od 67.

Berbatov), Nani, Runi, Gigs.

MAN ^E STER SI TI: Hart, Ri~ards, Kompani, Leskot, Zabaleta, Milner (od 60. Xeko), Beri, Jaja Ture, Kolarov (od 52. RajtFilips), Silva, Tevez.

Si ni {a Mi haj lo vi}

kolege i onih koji to ne rade. Ja sam u ovoj drugoj grupi”, dodao je Mihajlovi} (41). „Violi” predstoji te{ko gostovawe, u nedeqnom „matineu” igra}e u Palermu. Predsednik kluba Andrea Dela Vale i sportski direktor Pantaleo Korvino izrazili su podr{ku Mihajlovi}u, u svetlu blagih navija~kih protesta protiv srpskog stratega.

- Hvala im, ali nije bilo potrebe. Znam da me podr`avaju i koncentrisan sam samo na svoj rad i naredni me~.

Kar los se vra }a u Evro pu Bek Korintijansa Roberto Karlos karijeru bi mogao da nastavi u Rusiji posle pretwi koje su wemu i wegovoj porodicu upu}ene u Brazilu nakon eliminacije iz Kopa Libertadores.Legendarni brazilski reprezentativac ka`e da se upla{io za bezbednost svoje porodice i najavio je povratak u Evropu ukoliko mu se bude ukalaza prilika.

Sa tom situacijom je upoznat rusk An`i koji je ponudio Karlosu godi{wu platu izme|u ~etiri i

pet miliona evra po godini ~ime bi levi bek postao najpla}eniji igra~ u Rusiji. Za „bezbednost” omalenog Karlosa zaintersovani su i Vest Hem i Los An|eles Galaksi.

Posedwe informacije govore da }e 37-godi{wi Karlos sigurno napustiti Korintijans, gde se, kako je rekao vi{e ne ose}a dobro, a posledwa de{avawa su samo ubrzala wegovu odluku da napusti domovinu.

SPORT

dnevnik NE STI[AVA SE BURA U REDOVIMA RFK NOVI SAD

nedeqa13.februar2011.

13

NOVOSA\ANI POBEDONOSNO ZAVR[ILI PRIPREME U CRNOJ GORI

Ka na rin ci tra `e Ili} dva pu ta u me tu re {e we Vojvodina – Novi Pazar 2:0 (0:0) (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

^i ni lo se da }e dva vo de }a no vo sad ska fud bal ska klu ba Vo vo di na i No vi Sad za bo ra vi ti na sen ke pro {lo sti i da }e u na red nih ne ko li ko go di na uje di ni ti sna ge. Me |u tim, od sa rad we ne }e bi ti ni {ta. Ve li ki brat Voj vo di na je `e le la da pri sko ~i u po mo} da re {i pro ble me ka na ri na ca, pre u zme du ga va wa i da oja ~a tim. U jed nom tre nut ku ~i ni lo se da }e `u ti pri sta ti da ne ko li ko go di na po sta nu fi li ja la cr ve no–be lih i da po ku {a ju za to vre me da pre mo ste te {ko }e u bi ti sa wu. Me |u tim, upr kos `e qi mno gih, do do go vo ra ni je do {lo jer su ka na rin ci u me |u vre me nu za po ~e li re zgo vo re i tra `e dru ga re {e wa. Na rav no, Voj vo di na u ce loj pri ~i ni je `e le la da bu de ta ko ja oja ~a va li ci ta ci ju i po vu kla se i pre po ~et ka pre go vo ra.

Da kle, ni {ta se ni je pro me ni lo, na De te li na ri je sta tus kao i pre ne ko li ko me se ci. Du go vi su osta li (15 mi li o na), ne ma vo de, stru je, gre ja wa, te ren je

BU DVA: SC „Jaz“, gle da la ca 100, su di ja: Jo va no vi} (Ce ti we).

Stre lac: Ili} u 64. i 68. mi nu tu. @u ti kar ton: Ba bi} (No vi Pa zar).

VOJ VO DI NA: Br ki}, Ste va no vi}, Moj sov, Traj ko vi}, Pa vo lo vi}, Mi to {e vi}, La ze ti}, Me do je vi}, Me re ba {vi li, Abu ba kar, Ili}.

NO VI PA ZAR: Pu sti wa ko vi}, Lo ti nac, Ari fo vi}, Ba bi}, So ~a nac, Pro da no vi}, Pa u no vi}, Ke cap, Sto {i}, \a lac, Spa so je vi}. Igra li su jo{: De li ba {i}, be i to vi}, Se li mo vi}, Ha mi do vi}, [kri jeq, \o ga to vi}, Ca ko vi}. Bek ta {e vi}, Plo je vi}, Go gi}.

Fud ba le ri Voj vo di ne po be do no sno su za vr {i li pri pre me u Cr noj Go ri. U pe toj utak mi ci, dru goj ju ~e ra {woj, No vo sa |a ni su po be di li No vi Pa zar. Bio je to di na mi ~an me~, ko ji se ni je raz li ko vao od pr ven stve ne ili

Stru~ ni {tab ka na ri na ca: ]et ko vi}, To di} i Go ve da ri ca

Pred lo zi su na sto lu, po sle od u sta ja wa Voj vo di ne, dve op ci je

Ko rekt na Voj vo di na U re do vi ma `u tih jo{ uvek je te ma ne za vr {e na pri ~a s Voj vo di nom , mno gi `a le {to do sa rad we ni je do {lo.

- Ima li smo vr lo ko rekt ne raz go vo re s Voj vo di nom - ob ja {wa va sa da ve} biv {i pred stav nik pre go va ra~ kog ti ma RFK No vi Sad Alek san dar Mak si mo vi}. - Bi li su to xen tla men ski raz go vo ri, Voj vo di na se po na {a la kao sta ri ji brat, `e le la da po mog ne , za i sta mi je `ao {to sa rad wa ni je us po sta vqe na. Mi slim da je ovo bio pra vi mo del za bu du} nost no vo sad skog fud ba la. u o~aj nom sta wu i ve ro vat no `u ti ne }e mo }i da re gi stru ju igra li {te za pro le} ni deo pr ven stva.

Vre me na je ma lo, pa se u`ur ba no tra `e no va re {e wa. Ka na rin ci su pre ne ko li ko da na ma lo ne spret no odr `a li Skup {ti nu, na ko joj je pred sed nik To ma Jo {a nov pod neo ostav ku da kle osta li su bez Uprav nog od bo ra. Ume sto da iza be ru pri vre me nog man da ta ra, `u ti su iza bra li pre go va ra~ ki tim, ko ji te {ko da je imao le gi ti mi tet jer pre ma Sta tu tu, Skup {ti na pred la `e sa mo man da ta ra, ve ri fi ka ci o nu ko mi si ju i nad zor ni or gan. Da kle, pr vo i osnov no je da ka na rin ci iza be ru le gi tim ne pred stav ni ke i da pro na |u re {e wa.

su u op ti ca ju. Jed na da gru pa ma lih pri vred ni ka ko ja je i do sa da bi la uz klub, po ja ~a na se ne ko li ko kva li tet nih pri vred ni ka i pre u zme klub, a dru ga je iz Be o gra da. Vre me na ne ma ba{ mno go, na sta vak pr ven stva sve je bli `i, igra~ ki ka dar se ve} osuo, pi ta we je {ta }e se do ga |a ti na red nih ne ko li ko ne de qa.

- Mo ra mo u {to hit ni jem ro ku da sa zo ve mo no vu sed ni cu i raz mo tri mo si tu a ci ju, jer ~i we ni ca je da u gra du po sto je qu di ko ji `e le da ula `u u fud bal, pre sve ga u na{ klub - ka `e sport ski di rek tor RFK No vi Sad Vla di mir ]et ko vi}. - U ovom tre nut ku te {ko je go vo ri ti u is ho du, ali re {e we po sto ji.

U sva kom slu ~a ju ako se ~e ka iz gu bi }e no vo sad ski fud bal,

jer je De te li na ra uvek bi la ra sad nik ta len to va nih fud ba le ra. Bez vo de, stru je, osnov nih sred sta va za rad po zna ta i pri zna ta {ko l a fud b a l a No vog Sa da ne }e jo{ du go iz dr `a ti, jed no stav no de ca }e oti }i ta mo gde ima ju bo qe uslo ve. Ni je stra {no ako ka na rin ci is pad nu iz li ge, do ga |a lo se to ve} ne ko li ko pu ta u pro {lo sti, ali ako se ne pro na |u re {e wa u naj sko ri je vre me po sle di ce

Gra fi ti [i rom De te li na re po ja vi li su se gra fi ti ne pri klad nih sa dr `a ja ko ji vre |aju FK Voj vo di nu. Na rav no, od mah je re a go vao vo |a na vi ja ~a `u tih Uro{ Ve qo vi}.

- Si gur no da ovo {to je ura |e no ni su ura di li pra vi na vi ja ~i No vog Sa da - ka `e Ve qo vi}. - Ni ka da ni smo ima li ni {ta pro tiv Voj vo di ne, mi smo i da qe za sa rad wu, ali na zdra vim osno va ma. mo gu bi ti da le ko se `ne, klub la ko mo `e das se uga si, a ve ru je mo to ni ko me ni je ciq, bi lo da je na vi j a~ Voj vo di ne ili No vog Sa da.

G. K.

Lu da tr ka za Li gu {am pi o na Ba jern je na „Ali anc Are ni” po be dio Ho fen hajm u 22. ko lu Bun de sli ge sa ube dqi vih 4:0.

Ve} po sle pr vih 15 mi nu ta ak tu el ni {am pion imao je ka pi tal nu pred nost, jer su To mas Mi ler i Ma rio Go mez po sti gli po gol i svom ti mu obez be di li mi ran na sta vak me ~a. Tre }i i ~e tvr ti gol za Ba jern po sti gao je Ar jen Ro ben u 63. i 81. mi nu tu. Ho lan |a nin je pre pr vog po got ka mo rao na krat ko da na pu sti te ren jer ga je Hr vat Jo sip Xo [i mi ni} u jed nom du e lu uda rio lak tom u li ce i ras kr va rio mu nos.Ro ben je bio stre lac i naj lep {eg go la na me ~u. Na la zio se is ko sa sa de sne stra ne, od lo `io je lop tu na le vu no gu i on da je pre ci znim udar cem pla si rao u su prot ni ugao pod ra {qe.

Ba var ci su na ta be li pre te kli Majnc i Ha no ver, ko ji svo je utak mi ce 22. ko la igra ju u ne de qu. Ba jern je sa da tre }i sa tri bo da za o stat ka za dru go pla si ra nim Ba je rom iz Le ver ku ze na. „Far ma ce u ti” su go sto va li u Frank fur tu i za slu `e no osvo ji li sva tri bo da. Jup Hejn kes i we go vi pu le ni sla vi li su u gra du na Maj ni sa 3:0. Duel na ne ka da {wem „Vald sta di o nu” obe le `i li su go lo vi ma u 9, 32. i 85. mi nu tu Si mon Rol fes, Re na to Augu sto i Ha no Ba li~.[tut gart je u pro {lom ko lu sla vio u Men hen glad ba hu po sle ve li kog pre o kre ta. „[va be” su gu bi le sa 0:2, a na kra ju je bi lo 3:2. Na vi -

kup utak mi ce. No vo pa zar ci, ko ji su ima li po dr {ku i po li ti ~a ra Ra si ma Qa ji }a, sil no su se po ja ~a li za na sta vak se zo ne na ~e lu s tre ne rom Mla de nom Do di }em. Upr kos ja kom sa sta vu, us pe li su da do ne kle pa ri ra ju su per li ga {u sa mo u pr vih 45 mi nu ta, iako je i ta da ve} sve mo glo da bu de re {e no. Na i me, u 28. mi nu tu La ze ti} i Ste va no vi} iz ve li su sjaj nu ak ci ju, usle dio je cen tar {ut, a Abu ba kar je u sko ku sa {est me ta ra ~e lom po go dio lop tu ko ja je pre le te la pre~ ku! Mi nut pre od la ska na od mor Mi to {e vi} je iz veo kor ner, Me do je vi} je gla vom pro sle dio do ili }a ko ji je iz mr tvog ugla gtu kao po red go la.

Ipak, oma le ni, ali kao tenk sna `ni na pa da~ Voj vo di ne ras pu cao se u na stav ku. Pre~ ka Moj so va iz slo bod nog udar ca u 63.mi nu tu, po sle pra ve bom be, na ja vi la je gol. U 64. Mi nu tu

Me re ba {vi li je iz kor ne ra upu tio lop tu na pr vu sta ti vu, Me do je vi} je za sme tao od bram be nom igra ~u No vog Pa za ra ko ji ni je us peo da je iz bi je, a ka da je lop ta pro {la kroz pe te rac, Ili} je bio na pra vom me stu, utr ~ao i unu tra {wim de lom sto pa la spro veo je u mre `u.

Sa mo ~e ti ri mi nu ta ka sni je isti igra~ sam se iz bo rio u tr ku za uda rac, ras pa lio je po lop ti sa 18 me ta ra, a pro jek til je pre ko Pu sti wa ko vi }a ule teo pod sa mu pre~ ku.

Pa zar ci su u sa mom fi ni {u dva pu ta za pre ti li pre kom Se li mo vi }a, ali je od bra na No vo sa |a na na ~e lu s Br ki }em ot klo ni la opa snost.

No vo sa |a ni su u Cr noj Go ri od i gra li pet me ~e va i uz skor od dve po be de, dva re mi ja i jed nog po ra za i gol raz li ku 6:3, da nas se vra }a ju ku }i.

S. Savi}

DRUGA POSTAVA NOVOSA\ANA ODIGRALA DOBAR ME^ S KRAGUJEV^ANIMA

Za do vo qan i pred sed nik Vojvodina – Radni~ki 1923 1:1 (0:0)

BU DVA: SC “Jaz”, gle da la ca 100, su di ja: Je li} (Bu dva).

Strel ci. Tum ba se vi} u 64. za Voj vo di nu, a Ra do va no vi} u 76. mi nu tu za Rad ni~ ki 1923. @u ti kar to ni: Bil bi ja, Jao (Voj vo di na) i Spa le vi} (Rad ni~ ki 1923).

VOJ VO DI NA: Pa jo vi}, S. No va ko vi}, Vu li }e vi}, Ne sto ro vi}, Mi ja to vi}, Ka tai, A|u ru, Tum ba se vi}, Ko so vi}, Bil bi ja, Jao. RAD NI^ KI 1923: ^an ~a re vi}, Kr mar, Ri sti}, Tin tor, Mi lo {e vi}, Ne do vi}, Le po vi}, Pe tro vi}, Ra do va no vi}, Sto ja ko vi}, Spa le vi}. Igra li su jo{: Ra duj ko vi}, Ro si}, Jef ti}, Mi lo sa vqe vi}, Osman, Ko sti}, Bo `o vi} i \ur |e vi}.

U zao ~as do {la je za fud ba le r e Voj v o d i n e pri j a t eq s ka utak mi ca s Rad ni~ kim iz Kra gu j ev c a. Me~ je ugo v o r en na pre ~ac, a na me wen je bio ta ko zva noj dru goj po sta vi. No, dan pred me~ po vre dio se jo{ je dan {to per (po sle od la ska Ka ra na u No vi Sad na po lo vi ni pri pre ma), pa se po sta vi lo pi ta we “ko ume sto Mil ka No va ko vi }a”? Ni ko u Vo {i ni je `e leo da ot ka `e su sret, Zo ran Mi lin ko vi} “iz me {ao je kar te”, pa je u “no vom de le wu” ulo ga le vog spoq nog pri pa la ~e tvr tom gol ma nu Ste fa nu Mi ja to vi }u, na de snoj star ni bio je Slo b o d an No v a k o v i}, a par

{to pe ra Vu li }e vi} – Ne sto ro vi}.

Za raz li ku od me ~a s Gr bqem, ka da je pri laz igri bio is pod sva kog ni voa, ju ~e je u “Ja zu” bi la mi li na gle da ti ka ko eki pa iz gle da ka da se igra po de vi zi “svi za jed nog, je dan za sve”, pa za do voq stvo ni je krio ni pred sed nik Rat ko Bu to ro vi}.

Rad ni~ ki ima am bi ci je za Su per li gu i vi de lo se da su Kra gu jev ~a ni pod vo| stvom Vla de ^a pqi }a sil no mo ti vi sa ni u{li u me~, tre ba la im je po be da nad Voj vo di nom, jer to se pi {e i pam ti, a ne pro ble mi ko ji su ti {ti li cr ve no-be le. Ipak, ri val je na kra ju do bro pro {ao, jer je pri re zul ta tu 1:1, Ka tai dva pu ta bio u si tu a ci ja ma da po stig ne gol, ali je pr vi put is ko sa sa se dam-osam me ta ra {u ti rao po red

go la, a dru gi put sa {est me ta ra po sre di ni, pre ko go la.

Da je ar bi ter Je li} u 22. mi nu tu is kqu ~io Spa le vi }a po sle mu~ kog uda ra wa gla vom Bil bi je, sve bi bi lo dru ga ~i je. Ova ko, sa mo ga je tre ner ^a pqi} za me nio.

Pret hod no je na pa da~ Rad ni~ kog imao dva zi ce ra za 30 se kun di, ali je Pa jo vi} bra vu ro znim od bra na ma sa ~u vao mre `u!

Voj vo di na je po ve la u 64. mi nu tu po sle le pe ak ci je ka de ta Ko so vi }a i S. No va ko vi }a ko ji je cen tri rao, a Tum ba se vi} u pa du gla vom za tre sao mre `u. Iz jed na ~io je Rad ni~ ki po sle pre stro go do su |e nog fa u la na 18 me ta ra od go la Voj vo di ne. Ra do va no vi} je iz veo slo bod wak, lop ta je za ka ~i la `i vi zid, pro me ni la pra vac i pre va ri la gol ma na Pa jo vi }a.

S. S.

PROLETER DANAS IGRA SA ZVEZDOM

Ce ro vi} za do vo qan

Ra dost fud ba le ra Ba jer na

ja ~i [tut gar ta po ve ro va li su da je taj tri jumf bio pre lo man i da su wi ho vi qu bim ci ko na~ no po ~e li da re |a ju po be de i osva ja ju bo do ve vred ne op stan ka u Bun de sli gi. Svi ko ji su ta ko mi sli li, pre va ri li su se... [tut gart ni je sa mo iz gu bio pred svo jim na vi ja ~i ma u 22. ko lu, ve} je do `i veo bla ma `u pro tiv Nir nber ga - 1:4.Pa trik Funk je u po sled wem mi nu tu pr vog po lu vre me na us peo sa mo da sma wi na 1:2, ali su go sti sa jo{ dva go la, Ti mo ti ja Han dle ra i Meh me ta Eki }i ja, re {i li sve di le me i osta li u tr ci za dva me sta ko je vo de u Li gu Evro pe.

Ti mi Si mons i Hu lian [i ber

bi li su strel ci pr va dva go la za Nir nberg. Zdrav ko Ku zma no vi} bio je u start noj po sta vi [tut gar ta.

Re zul ta ti i pa ro vi 22. ko la: Ba jern - Ho fen hajm 4:0 (2:0) /Go mez 2, Mi ler 15, Ro ben 63, 81/, Volf sburg - HSV 0:1 (0:1) /Pe tri} (pen) 33/, Sent Pa u li - Men hen glad bah 3:1 (1:1) /Kru se 37, Asa moa 53, Le man 58 - De Ka mar go 9/, Ajn traht - Le ver k u z en 0:3 (0:2) /Rol fes 9, Augu sto 32, Ba li~ 85/, [al ke - Fraj burg 1:0 (0:0) /Far fan 49/, [tut gart - Nir nberg 1:4 (1:2) /Funk 45 - Si mons 11, [i ber 28, Han dler 51, Eki }i 64/.

Na ja vqi vao je no vi-sta ri tre ner pr vo li ga {a Pro le te ra Ne nad Ce ro vi} `e stok ri tam ra ta, a po sle 27 da na i tri od i gra ne utak mi ce sa ve li kim op ti mi zmom gle da na na sta vak pri pre ma.

- Ma lo nas je lo {e vre me po re me ti lo, ali smo ne do sta tak ra da na otvo re nom te re nu upot pu ni li tre nin zi ma u ba lo nu. Uglav nom smo ra di li na fi zi~ koj spre mi, od i gra li tri kva li tet na su sre ta, u ne mo gu }im uslo vi ma iz gu bi li u Be o ~i nu mi ni mal nim re zul ta tom (0:1), na kon to ga u pra voj eg zi bi ci o noj igri sa vla da li Ba~ ku u Ba~ koj Pa lan ci 4:2, a u su bo tu u ^e la re vu po sle od li~ nih 90 mi nu ta re mi zi ra li sa Pi va ri ma (0:0). Po seb no ra du je po be da u Pa lan ci u ko joj je zbog vi ru sa ne do sta ja lo pu no igra ~a, ali su osta li po ka za li ka rak ter, uve riv {i me da na wih mo ram ozbiq no ra ~u na ti - ka `e Ce ro vi}.- Da nas nas o~e ku je od 11 ~a so va pro ve ra sa voj vo |an skim li ga {em Cr ve nom zve zdom. Ma da nas je grip de set ko vao, na dam se da }e u kom {i lu ku ne ki od igra ~a ozdra vi ti.

Da qi plan prir pe ma.

- U sre du od la zi mo u Ohrid, gde }e mo ra di ti jo{ `e {}e,

do voq no utak mi ca da sve slo `i mo na svo je me sto i sprem no do ~e ka mo bor bu za bo do ve.

Pre l a z ni rok je za vr {en.

- Do ve li smo ono {to smo `e l e l i, oti {lo je osam igra ~a: Glo go vac, Ro di}, Ko va ~e vi}, Pa ri po vi}, Ja b lan, Mo j o vi}, Zu ki}, a Ve se li no v i} se vra t io u Spar t ak Zla t i v or vo du. No vi ~la no vi Pro le te ra su: Vu ka so vi} (Ve ter nik Vi skol), Zeq k o v i} i Fud ba le ri Pro le te ra na po ~et ku pri pre ma Jo s i m o v i} (Pa l i}), De s ni c a (Slo g a, Kra q e v o), uigra va ti raz ne va ri jan te, od i- gra t i i ne k o l i k o utak m i c a. Kra si} (Slo bo da, Tu zla), Go Ugo vo ri }e mo ih na li cu me sta spo je vi} (Rad ni~ ki Big bul), a u za vi sno sti od ras po re da osta - Fi li po vi} je sti gao iz ino stran stva. Osta je `al {to spi lih klu bo va ko ji }e u tom pe ri sak ni je upot pu nio i ta len to o du ko ri sti ti bla go de ti Ohri va ni ^e do mir To mi ~i}, jer su da i ho te la Bel ve de re, gde }e se na {im i we go vim `e qa ma mo bo ra vi ti do 27. fe bru a ra. is pre ~i li qu di iz Ce men ta Po po vrat ku u No vi Sad pro is ta kao je na kra ju kor mi lar tiv ni ci }e nam bi ti Slo ga u eki pa sa Sla ne ba re.

Te me ri nu i ge ne ral ka u No voj Pa zo vi sa Rad ni~ kim. Sa svim M. Popovi}

Novosadska nedeqa13.fabruar2011.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs ZA NEDEQU

daNas u gRadu bIoskopI arena: „Montevideo, Bog te video!” (12, 15, 18, 19, 19.30, 21, 22, 22.30), „Tilva ro{„ (18.30), „Medved Jogi” (12.20, 14, 15.40), „Upoznajte male Fokerove” (16.30), „Turista” (22.20), „Guliverova putovawa” (12.45), „Hari Poter i relikvije smrti” (13,16), „Zlatokosa i razbojnik” (14.45, 16.15), „Pri~a o igra~kama” (12.15, 14.15), „Paranormalna aktivnost 2” (22.40), „Artur i rat dva sveta (12.30,14.30), „Letopisi Narnije 3D” (17), „Bez obaveze” (17.30, 20, 22.10),”Sinema komunisto” (18.15, 20.15), „Motel Nana” (20.30).

Jadran: „^arobni svet Paje Patka” (18), „[i{awe” (19.45), „Rec 2” (21.30).

Art bioskop „vojvodina„ na Spensu „Devoj~ica koja se igrala s vatrom„ (20).

poZoRI[Ta srpsko narodno pozori{te Scena „Jovan \or|evi}” koncert Ivana Bosiq~i}a (20). pozori{te mladih mala sala „Bela bajka„ (11).

muZeJI muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju muzej vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”. muzejski prostor pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

hronika

NA PLACU IZME\U LIMANA I TELEPA

Park, ze le ni skver, zgra de i hram?

Na pra znom pla cu ne po sred no kraj ukr {ta wa Bu le va ra ca ra La za ra Uli ce Ive An dri }a, Ca ra Du {a na i Bu le va ra Evro pe, pre ma va `e }em pla nu de taq ne re gu la ci je i ge ne ral nom ur ba ni sti~ kom pla nu, ju `ni deo pro du `et ka Uli ce he ro ja Pin ki ja pred vi |en je za „op {te grad ski cen tar”, dok je osta tak pro sto ra na me wen za park i dru ge re kre a ci o ne sa dr `a je. Na po me nu tom pro sto ru pla ni ra se i iz grad wa hra ma. Pre ma na ~i nu ko ri {}e wa i uslo vo vi ma za iz grad wu i ure |e we, ovaj pro stor se de li u tri ce li ne: oze le we ni skver, stam be no po slov na ce li na i par kov ski pro stor.

Oze le we ni skver bi tre bao da bu de ma wa ze le na po vr {i na, u okvi ru ko je je mo gu }a iz grad wa ma wih sport skih te re na ili po li go na. Ova po vr {i na bi tre ba la da bu de ure |e na pe {a~ kim sta za ma u kom bi na -

Pravoslavne crkve

Fo to:F.Ba ki}

ci ji sa ze le nim po vr {i na ma i po sta vqa wem ra sve te, klu pi i kor pi za ot pat ke. U pla nu je i iz grad wa par kov ski ure |e ne po vr {i ne ko ju bi ko ri sti li i sta nov ni ci okol nih zgra da.

Osta lo ze mqi {te iz dvo je no je za za par ce le stam be nih i po slov nih obje ka ta kao i par ce la za hram. Crp na sta ni ca

po pri¬me¬rak kwi ge. Oni ko ji se ove ne de qe naj br `e ja ve na na ve de ni te le fon, do bi }e bes pla tan pri me rak kwi ge “La zin kros `i vo tu uz nos”. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

v Remeplov

Oma nuo pred kraj `i vo ta Dr Te o dor Man di}, je dan od naj u gled ni jih prav ni ka u Austro - Ugar skoj, umro je u 79. go di ni 13. fe bru a ra 1903. u svom rod nom gra du No vom Sa du. Bio je ~i nov nik vi so kog ran ga i pri zna ti stru~ wak za bra~ no pra vo. Srp ski po li ti ~a ri, osim onih ko ji su bi li po slu {ni ci ugar ske vla de, bi li su za do voq ni ka ko je „za stu pao srp ske stva -

ri”. Ali, vaq da pri ti snut sta ro {}u, Man di} je oma nuo pred smrt. Sa gla sio se sa na me rom vla sti u Bu dim pe {ti da me wa ju dr `av ni ustav ko ji je, ina ~e, bio je dan od te meq nih do ku me na ta srp ske auto no mi je. Za to su srp ski po li ti ~a ri, li stom, bez ob zi ra na stra na~ ku pri pad nost, za jed no pro su li mno go ja da na Man di }a.

N. C.

ka na li za ci je at mos fer skih vo da „Li man 4” za dra `a va se na po sto je }oj lo ka ci ji, kao i crp na sta ni ca u Uli ci 1.300 ka pla ra, ali se de fi ni {e no va par ce la, ka ko bi se obez be dio mi ni mum pro sto ra za ne sme ta no funk ci o ni sa we po stro je wa.

B. Markovi}

BRAZILSKI VIRTUOZ U SINAGOGI

Pok lon kwi ga o La zi Ko sti }u Po vo dom 170 go di na od ro |e wa i 100 go di na od smr ti La ze Ko sti }a (Ko viq, 12. fe bru ar 1841 – Be~, 26. no vem bar 1910) iz da va~ ke ku }e “Ti ski cvet” i “Pro me tej” ob ja vi le su kwi gu Mi la na @i va no vi }a “La zin kros `i vo tu uz nos”.

Ni ti ko je po ve zu ju La zu Ko sti }a i No vi Sad su mno go stru ke, a da nas, na `a lost, pot pu no ne vi dqi ve i te {ko do stup ne. Osim jed ne uli ce, jed ne gim na zi je i no vo u sta no vqe ne na gra de sa we go vim ime nom, na Ko sti }a ne pod se }a sko ro ni {ta. Gde se iz gu bi lo ono bur no vre me i dru {tvo, gde je ne stao po le mi~ ki `a gor ko ji se od vi jao u zna me ni tim ka fa na ma, a mo gao se ~u ti i na sa moj uli ci? Od go vo ra, kao i ak te ra, odav no ne ma. A ret ko sa ~u va ne ~i we ni ce i se }a wa ka zu ju ovo. Pre sve ga, Ko sti }e ve no vo sad ske si gur ne adre se vr te le su se oko naj stro `eg cen tra. Kao |ak sta no vao je u Du nav skoj uli ci kod ro di te qa dram skog pi sca i ko me di o- gra fa Ko ste Trif ko vi }a. @i veo je u Sker li }e voj uli ci 1867. go di ne, a 1879. i 1881. u Zlat noj gre di.

Po po vrat ku iz Cr ne Go re bio je kod Dun |er skih, ali i u wi ho vom ho te lu «„Je li sa ve ta„», da nas «znan kao „Voj vo di na„».

A. J.

Svi ra slav ni Eg ber to @i smon ti

Fo to: F. Ba ki}

NA NOVOSADSKOM OTVORENOM UNIVERZITETU

Stva ra le ve {te de~ je ru ke

U Kre a tiv noj ra di o ni ci pri No vo sad skom otvo re nom uni ver zi te tu de ca do 14 go di na su bo tom ima ju pri li ku da ma {ti da ju na vo qu i stva ra ju ne ma re }i ka kvu }e oce nu do bi ti. Fi gu ri ce od `i ce, va ja we, tka we, sli ka we ... sa mo su deo bo ga tog iz bo ra ko ji nu di

Kre a tiv na ra di o ni ca, u na me ri da ma li {a ni ma pre kra ti vre me i ujed no ih po stak ne da raz vi ja ju sklo no sti. Ta ko je bi lo i ju ~e, u~e ni ci ma su bi li na ras po la ga wu ra zni ma te ri ja li, sa mo je tre ba lo ima ti do bru ide ju i ve {te ru ke.

Z. D.

^u ve ni bra zil ski kom po zi tor i pro sla vqe ni vir tu oz na kla vi ru i gi ta ri Eg ber to @i smon ti, za jed no sa svo jim si nom Alek san drom ko ji }e svi ra ti gi ta ru, na stu pi }e ve ~e ras u Si na go gi u 20 sa ti, a kar te za ovaj kon cert ko {ta ju 800 i 1.000 di na ra. @i smon ti svi ra na de se to `i ~a noj i dva na e sto `i ~a noj gi ta ri, pa ~ak i na onoj sa 14 `i ca, a vrat i re do vi na we go vom in stru men tu du plo su ve }i od onih na kla si~ noj gi ta ri, i ne do sti `ni za mno ge is tak nu te gi ta ri ste. Ono {to ga jo{ iz dva ja je i we go vo iz u- zet no ume }e na kla vi ru. @i smon ti se ba vi i kom po no va wem, a we go va de la pod sna `nim su uti ca jem \an ga Raj nhar ta i Xi mi ja Hen drik sa.

Ovaj kon cert deo je pro mo tiv nih ak tiv no sti 5. Voj vo |an skog fe sti va la kla si~ ne gi ta re ko ji }e se od vi ja ti u No vom Sa du od 10. do 14. mar ta.

D. B.

Mak si skup, Idea naj po voq ni ja Ce ne vo }a i po vr }a u vo de }im su per mar ke ti ma u gra du su pri bli `no iste, ali od stu pa wa po sto je. U is pi ti va wu ce na ovih na mir ni ca za kqu ~ak je da je Mak si, ipak, sku pqi u od no su na osta le su per mar ke te, a da je naj jef ti ni ja Idea. Ta ko re ci mo u Idea mar ke tu ki lo gram {ar ga -

De `ur na apo te ka da nas }e bi ti apo te ka „Hi gi ja” u We go {e voj 16.

Apo te ka ra di od 7.30 do 19.30 ~a so va, a stal no no} no de `ur stvo je u apo te ci „Bu le var” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

B. M.

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih osam sed mi ca da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e

Da nas de `u ra „Hi gi ja”

re pe ko {ta sve ga 20 di na ra. Ja bu ke aj da red i krom pir su naj jef ti ni ji u Uni ve ru, man da ri ne i li mun u Mer ka to ru, a po mo ran xe, kor pi ca ki vi ja i luk, opet u Idei. U Mak si ju su je di no naj jef ti ni je ba na ne, ali je ce na ovog vo }a pri bli `no jed na ka u svim su per mar ke ti ma.

Cr kva Sve tog ve li ko mu ~e ni ka Ge or gi ja (Sa bor na) u 9 ~a so va Cr kva Us pe ni ja pre sve te Bo go ro di ce (Us pen ska) u 9.30 ~a so va Cr kva Sve tog Ni ko laja (Ni ko la jev ska) u 9 ~a so va Cr kva Sve ta tri je rar ha (Al ma {ka) u 9 ~a so va Cr kva Vaz ne se wa go spod weg na Kli si u 9.30 ~a so va Crkva Sv. Kirila i Metodija na Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Us pen ska ka pe la u 8.30 ~a so va Al ma {ka ka pe la u 9 ~a so va Cr kva Sve tih apo sto la Pe tra i Pa vla u kru gu Voj ne bol ni ce u Pe tro va ra di nu u 10 ~a so va Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Cr kva Sve ti apo sto li Pe tar i Pa vle (Sve to za ra Mi le ti }a 44) u 10 i 18 ~a so va

Rimokatoli~ke crkve @up na cr kva Ime na Ma ri ji na (Ka te dra la) u 7 sa ti na hr vat skom i ma |ar skom je zi ku, u 8.30 na ma |ar skom, u 10 sa ti na hr vat skom i u 11.30 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve tog Ro ka (Fu to {ka 9) u 7 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve te Eli za be te (]i ri la i Me to di ja 11, Te lep) u 7 i 10 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve ti duh (Ve le bit ska 13, Kli sa) u 8 sa ti na ma |ar skom i u 9.30 sa ti na hr vat skom je zi ku Fra we va~ ki sa mo stan Sve tog Iva na Ka pi stra na (ca ra Du {a na 4) u 8.30 na hr vat skom, u 10 i 18 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve tog Jur ja ([tro sma je ro va 20, Pe tro va ra din) u 18 sa ti Cr kva Uz vi {e we Sve tog kri `a (Ko ste Na |a 21, Pe tro va ra din) u 7, 9 i 19 sa ti @up na cr kva Sve tog Ro ka (Pre ra do vi }e va 160, Pe tro va ra din) u 18 sa ti

Protestantske crkve

Ka da je u pi ta wu vo da, u bo ci od 5 li ta ra, naj po voq ni ja je u Uni ve ru, dok je he mi ja po put pra {ka za ve{ i de ter xen ta za su |e de fi ni tiv no naj po voq ni ja u Mer ka to ru. Pre gled ce na u na ve de nim su per mar ke ti ma dat je u ta be li.

T. L.

MAK SI

UNI VER

IDEA

MER KA TOR

Ba na ne

114

119

115

120

Kor pi ca ki vi ja

75

93

65

81

Man da ri ne

114

121

100

55

Li mun

80

91

80

70

Ja bu ke aj da red

90

69

80

85

Po mo ran xe

75

85

47

70

Luk

53

49

44

54

Krom pir

53

49

53

56

Ku pus

49

35

45

45

[ar ga re pa

40

47

20

40

Vo da Akva vi va od 5 li ta ra

122

95

110

90

Vo da Vrw ci - 5 li ta ra

89

79

83

83

Vo da Ja zak - 5 li ta ra

72

70

/

/ 68

Eko vo da - 5 li ta ra

/

/

70

Fe ri -de ter xent za su |e - 500 ml

105

86

84

77

Me riks -pra {ak za ve{ - 1 kg

411

401

409

380

Re for mat sko-hri {}an ska cr kva (Pa vla Pa pa 5) u 10 sa ti na ma |ar skom je zi ku Re for mat sko-hri {}an ska cr kva (]i ri la i Me to di ja, Te lep) u 8 sa ti na ma |ar skom je zi ku Slo va~ ko-evan ge li sti~ ka AV cr kva (ugao Jo va na Su bo ti }a i Ma sa ri ko ve) u 10 sa ti sve ~a na li tur gi ja na slo va~ kom i u 17 sa ti ve ~er we na srp skom je zi ku Pro te stant sko-evan |e o ska cr kva (Pe tra Drap {i na 42) u 9 i 18 sa ti Evan|eoska crkva (Kolo srpskih sestara 24) nedeqa i ~etvrtak u 19 bogoslu`ewe Evangeli~ka metodisti ~ka cr kva, (Lukijana Mu{ic kog 7) u 10 i 19 ~asova

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

Ja ha we i sport i te ra pi ja

Van da li osra mo tili svoj grad

hod i kas s pro ja ha va wem i ~e stim me wa wem ru ke, kao i cir ku s ku dre s u r u. Tre } a gru p a ima la je za da tak da po ka `e ve {ti nu ja ha wa i igri ce na ko wu.

Ova gru pa jah wem se ba vi u sklo pu te ra pi je, ko ju or ga ni za tor ju ~ e r a { weg Jav n og ~a s a Ko w i~ k i cen t ar No v o s ad s ki sa jam ra di za jed no sa Udru `e wem za te ra pij sko ja ha we „Hi po tens”.

Z. D.

LEKARI HITNE POMO]I IMAJU PUNE RUKE POSLA

we na ko le gi ni ca dok tor ka Zi ta Be li}.

- Mo `e bi ti u pi ta wu pa ci jent sa istom di jag no zom, ko ja je ve} ra ni je po sta vqa na, ali slu ~aj mo `e bi ti pot pu no dru ga ~i ji, jer sve za vi si i od spo qa {nih fak to ra - da li je pa ci jent za pu {ten ili ni je, u ka kvoj sre di ni `i vi, da li je ne ko u oko li ni dr zak, bez o bra zan ili fin i pri sto jan, uve li ko uti ~e na oba vqa we na {eg po sla, ta ko da sva ki iz la zak na te ren no si ne iz ve snost.

Pre ma sta ti sti ci Hit ne slu `be, No vo sa |a ni naj vi {e pa te od sr ~a nih i hro ni~ nih obo qe wa, ast me, a in fark ti, ko ji su ra ni je po ga |a li sta ri je oso be, sa da ne za o bi la ze ni mla de.

- Pa to lo gi ja se do sta pro me ni la u od no su na pre 20 go di na ka da sam ja po ~e la da ra dim - ka `e jed na od le kar ki s naj du `im rad nim sta `om Na da Vu~ ko vi} do da ju }i da su ra to vi i stres do pri ne li to -

La`ne uzbune U dis pe ~er skom cen tru te le fo ni se sva ko dnev no utr ku ju u zvo wa vi. U pro se ku dnev no ima ju 50 iz la za ka na te ren, a dva pu ta vi {e po zi va. Ope ra te ri, le ka ri i me di cin ski teh ni ~a ri, pre ma simp to mi ma ko je sa op {te gra |a ni, pro ce wu ju da li je po treb no iza }i na te ren ili je do vo qan sa vet. Me |u tim, pa ci jen ti ne ma ju str pqe wa da ~e ka ju na za ka za ne pre gle de kod le ka ra iz dru gih slu `bi, ne go ho }e od mah zdrav stve nu po mo}, pa se qu te na le ka re Hit ne po mo }i uko li ko ne iza |u na wi hov po ziv.

Po red oso ba ko je zo vu zbog naj tri vi jal ni jih raz lo ga, pro blem pred sta vqa i ve li ki broj la `nih uz bu na, ko je op te re }u ju i ova ko ve} pre op te re }e nu te le fon sku li ni ju, a to ne ko ga, ko me je za i sta neo p hod na po mo}, mo `e ko {ta ti `i vo ta - na vo di dok tor Dra gan Mi ja to vi}.

Pe {a ~e we do Bu kov ca Pla ni nar sko - smu ~ar skog dru {tva „@e le zni ~ar” za ka za lo je za da nas pe {a ~e we kroz Fru {ku go ru do Bu kov ca. Po la zi se u 8.30 ~a so va sa ter mi na la grad skog pre vo zni ka kod @e le zni~ ke sta ni ce. Pla ni na ri u to vre me tre ba da bu du na sta ja li {tu s ko jeg sa o bra }a auto bus 64 za Bu ko vac.

Z. D

Le de na `ur ka

@ur ka „ICE PARTY„ bi }e or ga i zo va na da nas od 20 do 22 sa ta u Le de noj dvo ra ni Spen sa. Po se ti o ci ma }e bi ti omo gu }e no kli za we uz „light show„ ra sve tu, a mu zi ku }e pu {ta ti dj Mar ko Va len ti ni. Ce na ula zi ce za de cu do 12 go di na je 160 di na ra, za od ra sle 210, a na ja vqe ne or ga ni zo va ne po se te mo }i }e da u|u za 110 di na ra po kar ti. N. R. .

Fo to: S. [u {we vi}

Uigran tim spasa va `i vo te Za wih ne po sto je vi ken di, ni pra zni ci po put Bo `i }a, No ve go di ne i Us kr sa, na i me svi ne rad ni da ni su sa stav ni deo wi ho vog po sla. Oni su ti ko ji pr vi sti `u do pa ci jen ta i pru `a ju po mo} une sre} noj oso bi u tim pr vim tre nu ci ma, ne ret ko i pre sud nim. Broj wi ho ve slu `be je na ras po la ga wu gra |a ni ma 24 sa ta i sva ko dnev no `u re da spa su ne ~i ji `i vot, a oni su le ka ri no vo sad ske Hit ne po mo }i. Sva ki dan, no} i sme na u Hit noj po mo }i su dru ga ~i ji, a i vre men ske pri li ke su te ko je uti ~u na broj po zi va, pa se on po ve }a va ka da do |e do na glih pro me na i osci la ci ja u tem pe ra tu ri.

- Ka da dis pe ~er ja vi o ka kvoj si tu a ci ji je re~, na te re nu mo `e da nas do ~e ka pot pu no dru ga ~i ja si tu a ci ja - re kla je dok tor ka Ha na [in ka, ko ja ra di u Za vo du za hit nu me di cin sku po mo} od 1998. go di ne. O ne iz ve sno sti s ko jom su su o ~e ni sva ki dan, po tvr di la je i

Zabriwavaju}i je broj mladih qudi, koji naprasno umiru bez ikakve dijagnoze me da je ubr zan tem po `i vo ta, pa se gra |a ni br `e raz bo qe va ju i umi ru.

Na pa u zi, za ko ju se ni kad ne zna ko li ko }e po tra ja ti do sle de }eg po zi va u po mo}, Na da se pri se }a la ra ni jih slu ~a je va upo re |u ju }i ih sa da na {wom si tu a ci jom.

- Ra ni je je bi lo mno go vi {e sa mo u bi sta va u na {em gra du, ve {a wa i ba ca wa s mo sta, a da nas pre o vla |u ju ubi stva, a ta kvi te re ni zna ju bi ti vr lo opa sni - ka `e ona.

Po red hu ma no sti, po treb na je i ve li ka hra brost u ovom po slu, jer da bi iz ba vi li ne ko ga iz kri ti~ ne si tu a ci je, ne kad se de {a va da su i le ka ri do ve de ni u opa snost. Iz vla ~e we `r ta va iz sa o bra }aj nih ne sre }a, po `a ra, ne zgo de na gra di li {tu, kao i fi zi~ ki na pa di na le ka re Hit ne po mo }i od stra ne pa ci jen ta u al ko ho li sa nom sta wu, ni su ret ki slu ~a je vi. Ta ko da, svi ~la no vi, po red bri ge o pa ci jen tu, mo ra ju da vo de ra ~u na o svo joj i o bez bed no sti eki pe.

- Vo za~, kao tre }i ~lan eki pe, po red le ka ra i me di cin skog teh ni ~a ra, ta ko |e ima va `nu ulo gu pri in ter ven ci ja ma, pa ~ak u~e stvu je i u re a ni ma ci ji, a uigran tim je pre su dan u mi si ji spa {a va wa qud skog `i vo ta - is ta kla je Na da Vu~ ko vi}.

Le kar ka Ha na [in ka, ~i ja je eki pa po hva qe na od stra ne ko le ga za naj u spe {ni je re a ni ma ci je, ka `e da je pre ma we noj pro ce ni, naj ve }i pro ce nat umi ra wa u de cem bru i ja nu a ru, a to me do pri no se i

„Mi sti~ no ve ~e od vi na do qu ba vi” Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „Mi sti~ no ve ~e od vi na do qu ba vi” odr `a }e se ve ~e ras u 18.30 ~a so va, u Sve ~a noj sa li Teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn”, Uli ca Ga ga ri no va 1. Or ga ni za to ri ma ni fe sta ci je su Klub ma ne ke na i Teh ni~ ka {ko la. Re zer va ci je su na te le fon 063/ 509-598, a ulaz je slo bo dan.

T. L.

Gra fi ke Vi {we Ni ko li} Iz lo `ba gra fi ka autor ke Vi {we Ni ko li} bi }e otvo re na sutra u 19 sa ti u Ga le ri ji Sa ve za udru `e wa li kov nih umet ni ka Voj vo di ne. Ga le ri ja je otvo re na sva kog rad nog da na od 10 do 20 i su bo tom od 9 do 13 sa ti. Iz lo `ba tra je do 12. mar ta.

N. R.

Iz `en skog ugla Pred sta vqa we pu bli ka ci ja „No vi Sad iz `en skog ugla” i „Ma pa Ki kin de iz `en skog ugla” autor ke Gor da ne Sto ja ko vi}, bi }e odr `a no sutra u 18 ~a so va na pr vom spra tu Klu ba je vrej ske op {ti -

15

PREDSEDNIK KARLOVA^KE OP[TINE OSUDIO NAPAD NA AUTOBUS HRVATSKE REPEREZENTACIJE

Fo to:F. Ba ki}

Jav ni ~as ja ha wa „De ca i ko wi” odr `an je ju ~e na No vo sad skom saj mu u na me ri da se pro mo vi {e ko wi~ ki sport. Po se ti o ci su ima li pri li ku da gle da ju naj mla |e ka ko tre ni ra ju pri pre ma ju }i se za tak mi ~e wa.

Pred sta vqe no je tri gru pe tak mi ~a ra osnov no {kol skog uz ra sta.

Pr va i dru ga gru pa su de mon stri r a l i pre p on s ko ja h a w e,

nedeqa13.februar2011.

ne, Je vrej ska 11. U pro gra mu }e u~e stvo va ti autor ka, iz da va~ Ma ri ja Sr di} iz Cen tra za po dr {ku `e na ma iz Ki kin de, re cen zent Sven ka Sa vi} i Ma ja Bruk ner ko ja }e ~i ta ti od lom ke.

A. Va.

bes ku} ni ci, za ko je ka pa ci te ti pri hva ti li {ta ni su do voq ni. Ta ko |e, ve li ki broj po zi va se od no si i na nar ko ma ne, a vi ken dom ili ka da su ne ka sla vqa po sre di, in ter ve ni {u zbog pi ja nih ma lo let ni ka, ko ji ~e sto s al ko ho lom kom bi nu ju ener get sko pi }e, {to je kob no za rad sr ca.

- Za bri wa va ju }i je i broj mla dih qu di, ko ji na pra sno umi ru bez ika kve di jag no ze, a sve je vi {e i sta rih qu di ko ji `i ve sa mi, a za to sva ka ko ni su spo sob ni, pa ih ~e sto pro na la zi mo ka da je ve} ka sno za in ter ven ci ju - ka `e Ha na.

Na pod ru~ ju No vog Sa da po sto ji osam ur gen ci ja, od ko jih su tri na Li ma nu, i po jed na u Sa ve \i sa lo va, u Fu to gu, Ko vi qu, Ki sa ~u i Ka }u, dok se no} no de `ur stvo i dis pe ~er na la ze u Vr {a~ koj uli ci. Me |u tim, sop stve nu zgra du eki pe ne ma ju, ve} ko ri ste pro sto ri je Do ma zdra vqa na Li ma nu. Ka ko su se po `a li li le ka ri Hit ne po mo }i, ose }a ju se kao pod sta na ri, u sve sku ~e ni jem pro sto ru, a ne ma ju ni ga ra `u za svo ja vo zi la.

Ovaj pro blem se pro te `e du `i niz go di na, me |u tim, re {e we jo{ ni je is kr slo. U dis pe ~er skom cen tru je, ka ko na vo de, neo p hod na mo der ni za ci ja opre me, kao i je dan le kar vi {e. Ujed no, ka ko je cen tra la sta ra, ne ret ki su po gre {ni po zi vi, jer sva ki broj ko ji u se bi sa dr `i ci fre 9 i 4 pro sle |u je se na wi hov dis pe ~er ki cen tar, pa im i to od u zi ma vre me.

I. Dragi}

O{te }e we auto bu sa hr vat ske ka ra te re pre zen ta ci je u Srem skim Kar lov ci ma, ko je se pri pi su je {e sto ri ci kar lo va~ kih mla di }a na i- {lo je na o{tru kri ti ku lo kal ne vla sti. Pred sed nik op {ti ne Mi len ko Fi li po vi} re kao je za “Dnev nik” da naj o {tri je osu |u je ovaj van dal ski ~in kar lo va~ kih mo ma ka i da o~e ku je da pra vo su |e po stu pi pre ma po ~i ni o ci ma ona ko ka ko to za kon na la `e. Na taj na ~in }e se, na gla sio je on, pre ne ti po ru ka ka ko }e pro }i svi oni ko ji se po na {a ju na sil ni~ ki.

- Srem ski Kar lov ci su grad mi ra, raz u me va wa i me |u sob nog uva `a va wa i to su ci vi li a za cij ske vred no sti po ko ji ma je ovaj grad, iz me |u osta log, bio po znat u isto ri ji, ali ko je lo kal na vlast ne gu je i da nas - re kao je Fi li po vi}. - Ovaj akt do kaz je da jo{ po sto je kru go vi

i po je din ci ko ji `i ve u vre me nu od pre dva de se tak go di na, ko je ni ko me ni je do ne lo do bro. Osim {to su na ne li {te tu hr vat skoj re pre zen ta ci ji, po ~i ni o ci ovog van dal skog de la su to isto u~i ni li i svom gra du, jer kr we ugled Srem skih Kar lo va ca, kao vr lo bit ne ta~ ke na tu ri sti~ koj ma pi Sr bi je i re gi o na.

Da pod se ti mo, ka ko je sa op {ti la po li ci ja, u ~e tvr tak oko 21.30 sa ti {e sto ri ca mo ma ka, od ko ji su tro ji ca ma lo let ni, raz bi li su far, re tro vi zor i bo~ no sta klo, te od ne li pred wu re gi star sku ta bli cu sa auto bu sa ka ra te re pre zen ta ci je iz Hr vat ske, ko ji je bio par ki ran na par kin gu ho te la “Du nav” u Kar lov ci ma. Po li ci ja je br zo pro na {la osum wi ~e ne i wi ma sle du je pri ja va za kri vi~ no de lo uni {te wa i o{te }e wa tu |ih stva ri.

Z.Ml.

Fo to: F. Ba ki}

dnevnik

Ra di ka li obe le `i li Sve ta tri Je rar ha Grad ski od bor Srp ske ra di kal ne stran ke ju ~e je u pre pu nim stra na~ kim pro sto ri ja ma na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na18 b pro sla vio kr snu sla vu, Sve ta tri Je rar ha. Ove go di ne kum je bio pot pred se dik GO SRS Zo ran Ka ran. Po sle ver skog ob re da, go sti ma se obra tio pred sed nik no vo sad skih ra di ka la \u ra| Jak {i}, iz ra `a va ju }i na du da }e li der srp skih ra di ka la ha {ki op tu `e nik Vo ji slav [e {eq iza }i iz za tvo ra i do }i ku }i, u Sr bi ju. Ra di ka li su pri pre di li bo ga tu slav sku tr pe zu. Na sla vi su vi |e ni ~el ni ci grad skih od bo ra iz De mo krat ske stran ke Sr bi je, No ve Sr bi je, Je din stve ne Sr bi je i PUPS-a.

Z. D.

nedeqa13.februar2011.

c m y

16

dnevnik

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

ЏЕЗ ПЕВАЧИЦА СВЕТЛАНА ПАЛАДА О СВОМ СИНГЛУ „INDIGO CHILD„ И НАСТУПИМА У ЛОНДОНУ

ИН

A

Р ТЕ

ВЈ

У

„Нисам веровала у себе, колико у своје песме”

ko je i ni ste sre li u No vom Sa du, si gur no ste je ~u li ne bro je no pu ta pre ko zvu~ ni ka. Du gi niz go di na ustu pa la je glas naj ve }im pop zve zda ma u Sr bi ji, a po sled wih se dam skra si la se kao stal ni ~lan ben da Vla de Ge or gi je va. Vre me pro ve de no na ve li kim sce na ma i tur ne ja ma ni je gu bi la i we nih pet mi nu ta od bro ja va mo ve} go di nu i po da na, ka da se od lu ~i la na ko rak va `ni ji od svih - so lo ka ri je ru! „To li ko du go ra dim, uglav nom za dru ge, i sa svim je pri rod no da se po tvr dim i ostva rim kao umet nik. Po sled wih se dam go di na in ten ziv no pi {em pe sme i kom po nu jem na en gle skom i srp skom je zi ku, u po ku {a ju da kroz te pe sme do |em do se be i ot kri jem ko ji je to pra vac ko jim `e lim da se kre }em. Pe va la sam xez, soul i pop, a on da sam in stik tiv no, ek pe ri men ti {u }i kroz for me xe za i po pa, do {la do svo jih pe sa ma”, pri ~a nam Sve tla na Ce ca Pa la da, is pred ko ji sto ji singl „Indigo Child”, ne dav no pred sta vqen i u Lon do nu.

- Uz po mo} iz u zet nog aran `e ra Vla di mi ra Ni ko lo va iz Ma ke do ni je sni mi la sam pr vi singl. Mo ji de moi sa „Maj spej sa” pri vu kli su ne za vi snu iz da va~ ku ku }u „Ama dea Re kords„ i to je bio pr vi ko rak.

Oku ra `i la sam se i po zva la pri ja te qe, ba si stu I{tva na Ma |a ri }a, bub wa ra Ro ber ta Pon ga, u{li smo u „Stu dio Ha mer„ i sni mi li „Indigo Child”. Post pro duk ci ja ra |e na je u stu di ju „Bar ba„ u Be o gra du, pro du cent je bio po me nu ti Ni ko lov, uz po mo} Alek san dra Bu za ~i }a Bu zge ta i to je bi lo pre le po is ku stvo. Hte la sam da pre se ~em se be, vi dim gde sam, {ta sam, ra do zna lo ot kri jem da li je to zvuk ko ji sam tra `i la i is po sta vi lo se da je ste - pri ~a nam Pa la da, po slo vi~ no na sme ja na i opu {te na.

Wen singl ve} se pro da je na vo de }im saj to vi ma za ski da we mu zi ke.

Ka ko ka `e, „to je do bra li~ na kar ta, ni su ve li ka ula ga wa, a mo `e{ da ide{ da qe”.

S t i c a j e m okol n o s ti, pre ko dru ga ra Iva na Fe cea Fir ~i ja upo zna la je Dej vi da

Чекајући НС Џез фестивал

e mo gu bi ti objek tiv na ka da je re~ o no vo sad skom Xez fe sti Н va lu i za i sta se na dam da }u ove go di ne us pe ti da za vr {im al bum i po sle na stu pi ti na we mu. Mi slim da je to sa svim re al no i kraj we je vre me (smeh). No vi Sad sva ke go di ne pred sta vi lo kal ne umet ni ke i ja ko bih `e le la da iza |em pred No vo sa |a ne, sa mo jim pe sma ma. l A pre toga, gde da te slu{amo ?

- Autor ski nig de, ~u vam se za stu dio. U for mi tria mo `e te uvek u „Xez klu bu„ kod Du ji na, ja vi }e mo, ta mo sam ~est gost. A opet, za u ze ta sam do sta, pre da jem pe va we u {ko li Alek san dre Ra do vi}, tri da na Be o grad, pa tri No vi Sad. Mi sli la sam da to ni ka da ne }u ra di ti, ali...

En to ni ja Ki ~in ga, en gle skog mu zi ~a ra ko ji po la vre me na pro vo di u Sr bi ji i o kom je „Dnev nik” ve} pi sao. Od la za ku Lon don i od me ra va we sna ga sa ostat kom sve ta do {lo je sa mo po se bi.

- Pre tri ne de qe sam pe va la u ~u ve nom „Pi ca eks pres xez klu bu„, a pre to ga ima la zna ~a jan „{o u kejs„ za pro mo te re sa dru gog pro gra ma Bi-Bi-Si ja. Zva ni~ na pro mo ci ja sin gla pro {la je ve o ma uspe {no, usko ro }e na BBC „dvoj ci” po ~e ti da se vr ti „Indigo Child”, uvr {te na sam i na li stu bri tan skog ra di ja „Xez FM”, {to je me ni kao auto ru naj zna ~aj ni ji do ga |aj u ka ri je ri. Uvek sam se pi ta la da li je to do voq no do bro i sa da znam da je ste. Idem na pred la ga no, ma lim, ali ja ko va `nim ko ra ci ma za me ne. l Da li su Englezi imali ikakvu predstavu o tome {ta ih ~eka?

- Lon don je ve lik grad, do voq no otvo ren za sve vr ste mu zi ke i ako ti ima{ pro iz vod ko ji je kva li te tan, ne ma{ raz lo ga da sum wa{ u se be. Ni sam ve ro va la u se be ko li ko u svo je pe sme. Na bi ni sam ot pra {i la, pu nim sr cem, to ni ko ga ne mo `e da osta vi rav n o d u { nim.

Wi ma je to do sta eg zo ti~ no, ovo je pr vi put da se umet nik iz Sr bi je pred sta vi na taj na ~in. l Opi{i nam magiju „Pica ekspres xez kluba”?

- On je kao „Blu no ut re kords„ u Wu jor ku. Ma li, in ti man, sa sto ti nak me sta. Ka da sam otvo ri la vra ta, mi sli la sam da sam u{la u raj, o to me sam uvek ma {ta la - da u|em u pra vi klup ski pro stor, gde je na sce ni „Sten vej„ kla vir. Kad ra di{ u ma loj ze mqi, u te {kim uslo vi ma, shva ti{ ko li ko je ve li ka stvar na stu pi ti u klu bu gde su pre te be pe va le No ra Xons, Da ja na Kroul, Xej mi Ka lum, Pet Ma ti ni... i sad si od jed nom ti ta mo, ima{ svo ju pu bli ku, qu de ko ji `e le da ~u ju ba{ te be. To je ve li ka stvar. l Od Novog Sada do Londona muzika putuje dugo?

- Pro {la sam kroz sve, od pe va wa na jed noj slu {a li ci u Ra di ju No vi Sad, do bek vo ka la Vla di Ge or gi je vu. Vla do ni je sa mo pi sac i kom po zi tor ne go i ve li ki teh no fil, ve li ka je pri vi le gi ja ima ti ta kav zvuk na sva koj svir ci, ali mi smo ima li ton ske pro be od pet, {est sa ti, pa ka ko tur ne ja od mi ~e i zvuk se „se ta pu je„. Mo `da sam po sta la ma lo raz ma `e na, jer sam

СА КОНЦЕРТА ДВА МИНУТА МРЖЊЕ У ЦК13

na vi kla da ra dim na do brom zvu ku, a u En gle skoj se o to me ni ne ras pra va qa, do bra svir ka, mu zi ci ra we i ton se pod ra zu me va ju. l Stvar na{eg mentaliteta?

- To je pi ta we i men ta li te ta i od no sa pre ma po slu jed na ko. O~i gled no nam fa li su ro vi pro fe si o na li zam. Ima tu i do bre kon ku ren ci je, pa se qu di vi {e bo re, gri zu i ra de, a to kod nas ne po sto ji ni u jed nom seg men tu dru {tva, pa ni u kul tu ri i mu zi ci. l Pre Georgijeva, od koga si najvi{e nau~ila ?

- Od ko le ga s ko ji ma sa po ~e la, pre svih Alek san dra Du ji na, u ~i jem sam xez klu bu u~i la pr ve ko ra ke. Ma |a ri}, Pon go, Alek san dar Ba wac... mi smo ta ge ne ra ci ja, pra ti mo jed ni dru ge i, bez la `ne skrom no sti, mi slim da su to naj bo qi mu zi ~a ri u ze mqi. Po sle Ge or gi je va, pi ta la sam se {ta da qe, a eto, za {to lo kal no - ka da mo `e glo bal no (smeh). Pre ko na {eg pri ja te qa Dej vi da pre go va ram sa Ge or gom Ga sko i nom, ko ji je ra dio al bu me Xej mi ja Ka lu ma.

Sle de }i ko rak je sni ma we pe sme, ili ce log al bu ma za en gle sko tr `i {te. Mo ram po me nu ti i qu de iz na {e am ba sa de i ata {ea za kul tu ru u Lon do nu, oni su mu bi li po dr {ka na kon cer tu i u~i ni li mi ve li ku ~ast. l Pri~a{ kao neko ko planira da se seli...?

- Iskre no, mo gla bih. Po slov no, po red Wu jor ka, Lon don je svet ski cen tar gde se sve de {a va i gde je sve mo gu }e. To ov de ne mo gu da ostva rim, mo je pe sme na en gle skom za slu `u ju mno go vi {e. A one na srp skom, kao ne ki pa ra lel ni, „be kap„ svet.... Pre zre la sam za kom ple tan al bum. l Mo`da ti re{ewe nudi na{ drugar Dejvid Ki~ing, pola London - pola Novi Sad? - Pu no sam pu to va la, pe va la go di nu da na u Egip tu, za tim Nor ve {koj, ali kod ku }e je naj lep {e i naj to pli je. Lon don je di van grad, ali se pre vi {e ose }a taj post ka pi ta li zam, „ku pi-pro daj-za ra di„, ne gde mi to sme ta. Ov de je dru ga ~i je, to pli ji smo, me |u qud ski od no si si na vi {em ni vou ne go na Za pa du. l Da li te `acne kad pored tebe zuje klinci ~ijim idolima si otpevala dobar deo materijala?

- Ne. Ni sam ogor ~e na, tip sam ~o ve ka ko ji gle da svo ja po sla, da se raz vi jem kao umet nik. Ako me je i po ga |a lo, to je za to {to sam em pa ti~ na. l A {ta te je zabolelo?

- Ka da po gle dam na {u sce nu i me dij sku sli ku ko ja je si ro ma {na, to sme ta i bo li, ali ja sa mo mo gu da na sta vim da idem svo jim pu tem.

Naj ve }a sa tis fak ci ja je ka da klin ci do |u i ka `u „svi |a mi se ova tvo ja pe sma, ulep {a la mi je dan, hva la ti„. Ako }e to po kre nu ti ne ~i ju svest i kon cep ci ju, mo gu re }i da sam uspe {na. Игор Михаљевић

Бескомпромисно и доследно о свакидашњици

Н

o vo sad ski oi-pank bend 2 Mi nu ta mr `we u su bo tu, 5. fe bru a ra, u Omla din skom cen tru CK13 pro mo vi sao je no vi al bum “Mo `da na de to na ci ja”. Kao pred gru pe na stu pi li su Po sled wi po ku {aj iz No vog Sa da, ko ji ma je to bi lo pr vo po ja vqi va we u jav no sti, i strit-pank bend Fi skal ni ra ~un iz Be ~e ja.

No vo sa |a ni 2MM, ~i je ime mo `e te na }i u kult nom Or ve lo vom ro ma nu „1984”, u no vom su al bu mu osta li do sled ni sa mi se bi {to se te ma ti ke i ce lo kup nog aran `ma na ti ~e.

“Gde si sad?”, “Zi do vi”, “De ca uli ce”, “Su je ta”, sa mo su ne ke od pe sa ma ko je to ilu stru -

ju. Bes kom pro mi sno jak oi-pank zvuk sa pri me sa ma me lo di ke, za taj pra vac ka rak te ri sti~ nim po ma lo pro mu klim glav nim vo ka lom i pra te }im vo ka li ma u sti lu hor skog na pe va va wa, sna `nim gi tar skim r’n’r ri fo vi ma i tek sto vi ma ko ji se ba ve pro ble mi ma sva ki da {wi ce, pred sta vqen je u 10 ta ~a ka, ko li ko je nu me ra na al bu mu.

Su de }i po pu bli ci na kon cer tu, ko ja je no ve stva ri jed na ko do bro pri mi la kao i one iz sta ri jeg opu sa, 2MM na {li su pra vi re cept da se ne po no ve, a opet zvu ~e ener gi~ no i pri ma mqi vo. М. Д.

nedeqa13.februar2011.

17

СВИРКЕ

Недеља пуна дешавања d koncerata i svirki u regionu izdvojili smo nekoliO ko koje mogu biti zanimqive. Tako, u ponedeqak u Gun Club-u u Beogradu od 22 sata nastupaju Eva Braun, a u isto vreme u istom gradu u Velikoj dovrani SKC-a sviraju Jinx.

Neverne bebe odr`a}e koncert tako|e u ponedeqak u 21 sat

Joke у ЦК13 Pariski bend Joke nastupi}e u subotu, 19. februara u Omladinskom kulturnom centru CK13 u 22 sata. ^lanovi benda dolaze iz predgra|a pariza, a wihov jedinstveni stil kombinuje rok, fank, dab, rege, hip-hop, ska i pank muziku. Ko voli zvuk duva~kih instrumenata, skre~a i anga`ovane tekstove i neobi~ne ritmi~ne muzi~ke sekcije treba da plati 300 dinara za ulaz. u Centru za kulturu u Pan~evu. U ~etvrtak, 17. februara, Ki{a kerozina svira u Zrewaninu u klubu Klup~e od 22 sata. Sutradan, isti bend i Stuttgart Online u 22 sata pewu se na binu u KC Grad u Beogradu, a u zrewaninskom Kulturnom centru u 21 sat Bamwise i Memlah zapo~iwu mini vojvo|ansku turneju.

Subota, 19. februar, natrpana je koncertima: Straight Jackin, klub Lepota, Beograd, 21.30 sati, Bamwise i Memlah, klub Mladost, Subotica, 21 sat, Ali Ali, Rok klub Magacin, Pan~evo, 22 sata, The Mothership orchestra, klub Trema, Novi Sad, 22 sata, Sky Wings i Rejected, Rok selo, ^enej, 22 sata i Repetitor, klub Klup~e, Zrewanin 22 sata. U nedequ u klubu Ciklon u Beogradu od 22 sata kre}e svirka bendova Filthy cathouse, God, Infest i Downstroy. С. К.

ТОП 10 - ФЕБРУАР 2011.

11. Katy Pe rry – Firework 12. Ade le -Rolling In the Deep 13. Bru no Mars – Just The Way You Are 14. Ri han na – Only Girl (In The World) 15. Bru no Mars - Gre na de 16. Ri han na fe at. Dra ke – What’s My Name 17. Duck Sa u ce – Barbra Streisand 18. Pink – Raise Your Glass 19. Mar tin Sol ve ig & Dra go net te - Hello 10. Black Eyed Pe as – The Time (Dirty Bit)

Mar tin Sol ve ig & Dra go nette

ВРЕМЕПЛОВ

Деби албум за један дан end The BeaБ tles, koji je obele`io razvoj i doprineo popularnosti rokenrola, 11. februara 1963. godine, snimio je svoj prvi album „Please, Please Me“. Ukupno 14 pesama, u vremenskom periodu od 10 do 23 ~asa, snimqene su u „Abbey Road“ studiju sa producentom Xorx Martinom. Posle samo godinu dana imali su svoj prvi koncert na ameri~ kom tlu u Va{ington Koloseumu. Pesma „Please, Please Me“ bila je najpopularniji hit istoimenog prvenca koja je zauzimala sam vrh britanskih i ameri~ kih muzi~ kih lista.

Za samo sedam godina postojawa benda stihom i muzikom izmenili su tok druge polovine 20. veka, ispisali istoriju savremene muzike i uticali da rokenrol ima vi{emilionske sledbenike. Nosioci su Ordena Britanske imperije, snimili su pet filmova, svoja izdawa prodavali su u rekordnim milionskim tira`ima i svojim postupcima delili svet na one koji ih obo`avaju i one koji ih (ne) vole.

Liverpulsku grupu ~inila su ~etiri momka: Lenon, Mekartni, Harison i Ringo Star. Wihove pesme smatraju se i danas muzi~ kim remek delima kao proizvod samo ~etiri instrumenta i sva ~etiri glasa, {to je u muzici verovatno najte`e ostvariti. Sti~e se utisak da je svaka nota, svaki glas, svaka pauza i svaka re~ na svom mestu, a da sve skupa i jedino tako, zvu~i perfektno i uzvi{eno. www.rockulice.com Д. Влашки

СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs

Priredio: Sava Savi}

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

PravoSu\u TreBa eu TeraPiJa Pi{e: Dr NEMAWA ALEKSI]

P

ravni sistem u kome vi{e ne}e postojati qudi koji izri~u smrtne presude i xelati koji ih izvr{avaju Srbija je ozbiqno po~ela da gradi tek sa reformom pravosu|a. Princip raspodele mo}i i uticaja na srpsko pravosu|e po~eo je da se raspada tek onda kada je predsednik Boris Tadi} rekao „dosta”! No, pitawe koje je ostalo da visi u vazduhu, ve} ima tome dve godine, jeste da li je projekat reforme srpskog pravosu|a uspeo i je li pacijent `iv?

Konzorcijum, koji su u vreme slobizma i dosizma ~inili tajkuni, mafija{i i politi~ari, polako se raspada. Stoga pitawe uspe{nosti reforme srpskog pravosu|a nije samo unutar-srpsko pitawe ili politi~ko pitawe, ili pitawe odnosa izvr{ne, zakonodavne i sudske vlasti u granicama Republike Srbije. Srpsko pravosu|e i pre po~etka reforme, a danas vi{e nego tada, jeste pre i iznad svega evropsko pitawe. Ta~nije, pitawe kojim se ne zabavqaju samo Visoki savet sudstva, izabrane i neizabrane sudije, Ustavni sud, Narodna skup{tina, Dru{tvo sudija i moje dokone kom{ije iz kafi}a na }o{ku.

Da se radi o temi s kojom se u Brisel ide kao na pokoru i iz wega vra}a sa vi{e ili mawe crvenim u{ima dokazuje Rezolucija Evropskog parlamenta o procesu evropskih integracija Srbije, kojom se pru`a podr{ka prijemu Srbije u EU i koju je Evropski parlament usvojio sa 93 procenta glasova 19. januara leta gospodweg 2011, dakle licem na Bogojavqawe (mo`da nam to pomogne). Mada, Ta~ka 13 navedene Rezolucije, a koje se odnose na uspe{nost reforme srpskog pravosu|a, sujevernima ne sluti na dobro!

Baksuzna ta~ka Rezolucije u prvoj re~enici samo konstatuje reformu pravosu|a, a onda sledi bara`na vatra evropskih parlamenaraca! Najpre se poziva na „sna`ne napore u ciqu obezbe|ivawa nezavisnosti i nepristrasnosti sudija i poboq{awa efikasnosti rada sudova”. Ergo, evropski parlamentaci konstatuju da srpsko pravosu|e u tranzicionoj reformi nije niti nezavisno niti nepristrasno u onoj meri u kojoj bi odgovorilo zahtevima EU. Uostalom, da se ne la`emo, uticaj izvr{ne i zakonodavne vlasti na srpsko pravosu|e jo{ postoji. Problem je {to u izvr{noj vlasti to niko, sem mo`da predsednika Republike, izgleda ne shvata ozbiqno, dok je o parlamentarcima izli{no i govoriti: oni ionako imaju akutni problem poslani~kih mandata. Slede}e bolno mesto u Ta~ki 13 Re-

zolucije jeste reizbor sudija, koji po istoj nije transparentan – {to je op{te poznato – nema garanciju prava `albe nereizabranim sudijama – tako|e opste poznato – te se uopzorava i na politizaciju tog procesa!

Evropska unija je targetirala bolne ta~ke reforme i ukazala na probleme vidqive i onima koji su reformu sprovodili. Da li }e reforma reforme uz supreviziju EU biti uspe{na, ne postavqa se kao pitawe. Srbija je kao nacionalni prioritet zacrtala punopravno ~lanstvo u EU, te stoga reforma reformisanog srpskog pravosu|a mo`e biti samo uskla|ena sa stavom Brisela – i ni{ta vi{e ili mawe od toga. Nesporna je ~iwenica da je srpskom pravosu|u bila nephodna refoma, neosporna je ~iwenica i da je ta ideja dobro zami{qena, ali o~igledno nije i tako uspe{no realizovana. Me|utim, tvrdim da to nije razlog da se drvqem i kamewem napadnu Sne`ana Malovi} ili Nata Mesarovi} ili neko tre}i. To je samo obavezuju}e uputstvo koje nam Brisel {aqe i za koje nije upitno da li ga ho}emo ili ne}emo sprovesti, jer ho}emo i ako nam se ne}e. Dr`ava, dakle, nema pravo na ponavqawe gre{aka iz postupka reizbora sudija, i ona mora i mo`e u razumnom roku da sprovede postupak revizije neizabranih sudija.

Me|utim, mnogo vi{e u Rezoluciji brine o{tro upozorewe Srbiji o apsolutnoj obavezi po{tovawa prepostavke nevinosti, zahtevu za dono{ewem zakona o restituciji i poboq{awu materijalnog polo`aja sudstva.

Posebno se apostrofira uloga i finasijska nezavisnost Ustavnog suda. Sa materijalnim polo`ajem stojimo kako stojimo, dakle nikako, ali sa po{tovawem pretpostavke nevinosti u krivi~nom postupku kao jednim od glavnih pravnih instrumenata koji obezbe|uje vladavinu prava – mogli bismo boqe i mora}emo boqe.

Postupi li Srbija po uputstvima iz ta~ke 13 Rezolucije Evropskog parlamenta u razumnom roku, odgovorno i transparentno srpsko pravosu|e ne}e biti glupost po okriqem dr`ave ve} kqu~ni argument u nastojawu da postanemo deo evropske porodice pravno ure|enih demokratskih dr`ava. Stoga bi odgovor na pitawe sa po~etka teksta mogao da glasi: reforma delimi~no uspela i pacijent je `iv, nije vitalno ugro`en, ali mu sledi nova poboq{ana EU terapija kako bi se potpuno opravio. (autor je advokat iz Novog Sada)

MI I EU Iz Upitnika Evropske komisije i odgovora koji je pripremila Srbija izdvajamo neke zanimqive detaqe koji se odnose na Internet: Pitawe: Da li su Internet provajderi u va{oj zemqi sa~inili kodeks pona{awa?

– Ne postoji kodeks pona{awa Internet provajdera Pitawe: Da li u va{oj zemqi postoje zakonske obaveze koje se konkretno odnose na Internet servis provajdere i na koji na~in oni treba da re{avaju pitawe nelegalnih ili {tetnih sadr`aja kojima se pristupa putem Interneta?

– U ~lanu 21. Pravilnika o uslovima za pru`awe Internet usluga i ostalih usluga prenosa podataka, propisano je da je Internet provajder du`an da bez odlagawa ukoni nedopu{ten, uvredqiv, {tetan sadr`aj ili sadr`aj koji kr{i autorska prava ukoliko mu je nadle`ni organ kona~nom odlukom to nalo`io.

Pitawe: Da li postoje posebne obaveze Internet servis provajdera da obaveste policiju ili pravosudne organe o nelegalnim sadr`ajima koji vre|aju qudsko dostojanstvo, a koji su dostupni na Internetu?

– Ne postoje posebne obaveze Internet servis provajdera da obaveste policiju ili pravosudne organe o nelegalnim sadr`ajima koji vre|aju qudsko dostojanstvo, a koji su dostupni na Internetu.

Pitawe: Koje mere su preduzete na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou radi {irewa svesti o pitawima bezbednijeg kori{}ewa Interneta?

– Vlada Srbije i Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo pokrenuli su 10. februara 2009. kampawu „Za{tita dece na Internetu u Republici

Srbiji” (...) Predstavnici Ministarstva kontinuirano su pose}ivali {kole, tako|e objavili su bro{ure i izradili postere za razli~ite ciqne grupe korisnika Interneta i postavili sajt www.kliknibezbedno.rs za decu i wihove roditeqe sa ciqem sigurnijeg kori{}ewa Interneta. Kampawa je nastavqena i tokom 2010 (...) Za dve godine predstavnici Ministarstva su obi{li 42 grada u Srbiji. Tribine su odr`avane kako za decu, tako i za roditeqe i nastavno osobqe u odvojenim terminima. U~estvovalo je preko 4.500 dece i oko 2.000 predstavnika saveta roditeqa i nastavnog osobqa(...)

Pitawe: Molimo vas da opi{ete inicijative koje su preduzete u ciqu kontrole grupa za }askawe (~etovawe) na Internetu, naro~ito mera preduzetih u ciqu izbegavawa bilo kog vida zloupotrebe, koja mo`e biti {tetna po maloletnike?

– Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono dru{tvo je 12. februara 2010. uputilo zvani~no pismo Neli Kros, komesarki za digitalnu agendu, sa zvani~nim zahtevom da republika Srbija pristupi Programu EU za bezbedni Internet (Safer Internet Programme). Ciq tog programa je za{tita dece i mladih na internetu kroz inicijative za podizawe svesti i borbu protiv ilegalnih i {tetnih sadr`aja. Trenutno Ministarstvo zavr{ava pregovore sa Evropskom komisijom o pristupawu programu. O~ekuje se po~etak primene projekta po~etkom 2011. godine.

Pitawe: Da li je u va{oj zemqi osnovana slu`ba telefonske pomo}i za prijavqivawe {tetnog ili nelegalnog sadr`aja?

– Nije jo{ upostavqen „hotline” za prijavqivawe {tetnog ili nelegalnog sadr`aja. O~ekuje se da }e biti osnovan tokom 2011. godine, nakon potpisivawa Memoranduma o sporazumevawu o pristupawu Republike Srbije Programu EU za bezbedniji Internet.

Svi novi automobili i mala dostavna vozila u Evropskoj uniji od 7. februara moraju biti opremqeni dnevnim svetlima, a kamioni i autobusi od avgusta 2012, saop{teno je iz Brisela. Podsetimo, re~ je o svetlima koja se automatski upale pri pokretawu motora. Kako ocewuju u Evropskoj komisiji, upaqena svetla po danu trebalo bi da pove}aju sigurnost saobra}aja, jer znatno pove}avaju vidqivost vozila za druge u~esnike. „Svetla upaqena po danu da}e va`an doprinos na{em ciqu smawewa `rtava na evropskim putevima”, obrazlo`io je evropski komesar za industriju i preduzetni{tvo Antonio Tajani. Na evropskim je putevima samo u 2009. poginulo 35.000 qudi

I

ako postoji vi{e od sto godina, {iroj srpskoj javnosti je nedovoqno poznata Ha{ka konferencija za Me|unarodno privatno pravo koja deluje pod okriqem Vlade Kraqevine Holandije i prakti~no od samog osnivawa 1893. ima wenu punu podr{ku. Pomiwawe ove dugove~ne Konferencije veoma je va`no za Srbiju, kao wenu ~lanicu, ali i za zakonodavstvo Evropske unije pogotovo u posledwe ~etiri godine otkako je Unija donela Odluku o pristupawu Ha{koj konferenciji Me|unarodnog privatnog prava.

Ako bismo u jednoj re~enici morali da odgovorimo na pitawe - zbog ~ega je EU pristupila Ha{koj konferenciji – ona bi se svela na potrebu ujedna~avawa pravila o saradwi sudova i drugih organa u zemqama ~lanicama Unije. Ali, mora se re}i i to da se Odluka o pristupawu EU Ha{koj konferenciji ne odnosi samo na oblast saradwe me|unarodne pravne pomo}i i priznawa i izvr{ewa stranih odluka.

Ona se odnosi i na niz konvencija koje je Konferencija donela za razli~ite oblasti. U prvim godinama postojawa wih sedam, od kojih je {est zameweno savremenijim, a potom, u nekoliko posleratnih decenija, od 1951. pa sve sve do 2008 – jo{ 38.

Kada je 1993, povodom sto godina postojawa Ha{ke konferencije, usvojena Rezolucija koja defini{e ciq te institucije, bilo je mnogo jasnije da je `eqa wenih aktera bila da

tar Ha{kih konvencija, konstatovalo je 5. jula 2006. da je donesena deklaracija o nezavisnosti Crne Gore kao i pravo Srbije da nastavi kontinuitet ~lanstva u Ha{koj konferenciji {to je srpski parlament iste godine i potvrdio.

Srbija je potpisnik devet konvencija izme|u ostalih o gra|anskom sudskom postupku, sukobu zakona u pogledu testamentarnih odredaba, o gra|anskopravnim aspektima me|unarodne otmice dece, konvencije o olak{awu me|unarodnog pristpa sudovima, merodavnom pravu za saobra}ajne nezgode... Svih devet konvencija potpisala je i ratifikovala biv{a FNRJ, odnosno SFRJ, tako da je na osnovu pravila, koja se primewuju u uslovima sukcesije, Srbija potpisnik tih konvencija.

Postavqa se pitawe kakva je sudbina me|unarodnih ugovora koje je dr`ava sukcesor zakqu~ila sa drugim dr`avama i me|unarodnim organizacijama u slu~aju promene suvereniteta u toj dr`avi ili raspada te dr`ave. ^iwenica je da u praksi i me|unarodnoj doktrini vlada mi{qewe da ostaju na snazi ugovori koji su vezani za pitawe granica, slu`benosti, re`ima u tim oblastima. S druge strane, kako obja{wava na{ sagovornik, dr`ava sukcesor mo`e, s ostalim dr`avama i me|unarodnim organizacijama da utvrdi koji su ugovori na snazi, a koji nisu. Zna~i, op{te je pravilo da se me|unarodni ugovori ranije dr`ave ne prenose automatski na novu dr`avu, sem u odre|enim slu~ajevima.

ServiS me\unarodne SudSke Saradwe Vlastima Srbije i drugih zemaqa Zapadnog Balkana se stalno stavqa do znawa da priliv „la`nih azilanata” u Evropsku uniju mora biti obuzdan, jer }e ina~e biti ugro`en bezvizni re`im za te zemqe, upozorili su izvori Evropske komisije u Briselu. U martu }e misija EK posetiti Srbiju, a sredinom godine se o~ekuje {estomese~ni izve{taj o sprovo|ewu obaveza i mera za bezvizni re`im u zemqama Zapadnog Balkana. Podsetimo, Savet ministara EU ukinuo je 30. novembra 2009. vize za putovawa dr`avqana Srbije, Crne Gore i Makedonije, a 8. novembra 2010. bezvizni re`im je pro{irio i na Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. No, uz tu odluku, Savet ministara EU je uveo i dvostruki mehanizam nadzora i ranog upozoravawa za sve zemqe Zapadnog Balkana Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

ujedna~e pravila me|unarodnog privatnog prava i uz to Rezolucijom defini{u ulogu Ha{ke konferencije kao svetskog centra za razvoj i servisa me|unarodne sudske i administrativne saradwe u oblasti privatnog prava. Sagovornik „Dnevnika”, prof. dr Vladimir ^olovi} iz Instituta za uporedno pravo u Beogradu, ka`e da Ha{ka konferencija ima 72 ~lanice i isti~e najzna~ajnije oblasti koje pokriva: – U po~etku wenog postojawa, odnosno, po~etkom 20. veka, donosile su se, izme|u ostalih, konvencije u oblasti porodi~nog prava, kao i u oblasti gra|anskog sudskog postupka.

Kasnije, od pedesetih godina pro{log veka, donosile su se konvencije, tako|e u oblasti gra|anskog sudskog postupka, zatim u oblastima me|unarodne prodaje roba, de~jih prava, i drugih, a 1980. godine je doneta veoma zna~ajna Konvencija o gra|ansko-pravnim aspektima me|unarodne otmice dece. Posledwa usvojena konvencije se odnosi na oblast izdr`avawa dece i drugih oblika izdr`avawa u porodici – navodi dr ^olovi}.

Zna~aj Ha{ke konferencije kao i pristupawe EU toj organizaciji je veliki za Srbiju s obzirom da je kao ~lanica ove konferencije i potpisnik nekoliko Ha{kih konvencija. Nakon raspada Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, na{a zemqa je nastavila ~lanstvo u Konferenciji. Naime, Ministarstvo spoqnih poslova Holandije, koje je depozi-

Me|utim, za me|unarodne ugovore SR Jugoslavije, vladao je dvostruki re`im. Kada su bili u pitawu me|unarodni sporazumi zakqu~eni pod okriqem UN smatralo se da je SRJ dr`ava prethodnica SFRJ, odnosno da ima kontinuitet sa prethodnom dr`avom. S druge strane kada su u pitawu bili drugi me|unarodni ugovori, smatralo se da SRJ nije wihova ~lanica, odnosno potpisnica. To su bile Ha{ke konvencije, zatim me|unarodni ugovori zakqu~eni u okviru Saveta Evrope i sli~no.

Koje korake bi Srbija trebalo sada da preduzme?

– ^iwenica je da je dono{ewem niza akata u oblasti me|unarodne pravne pomo}i, EU napravila veliki korak ka potpunom regulisawu saradwe sudova i drugih organa. No, organi EU }e dono{ewem drugih akata u ovoj oblasti, unapre|ivati me|unarodnu pravnu pomo} stvaraju}i osnovu za wenu primenu i u zemqama koje }e pre ili kasnije postati ~lanice evropske zajednice naroda. Na{a zemqa kao i druge koje nisu ~lanice mogu koristiti iskustva Unije u primeni pomiwanih akata, a kod nas postoji osnov za efikasno sprovo|ewe me|unarodne pravne pomo}i, koji se sastoje pre svega u primeni pravila Me|unarodnog privatnog prava, kao i u tome {to je potpisnica nekih konvencija koje reguli{u ovu materiju – ka`e dr ^olovi}. n Vesna Savi}

dnevnik

nedeqa13.februar2011.

19

RAS PLET EGI PAT SKE KRI ZE PO SLE OSAM NA EST DA NA ULI^ NIH PRO TE STA

Ba rak je Mu ba ra ka pu stio niz Nil P

PUT OKO SVETA

UKI NUO: Ru si ja na je sen ove go di ne ne }e pre }i na zim sko ra ~u na we vre me na. Obra zla `u }i ovu od lu ku ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev je na gla sio da „pri la go |a va we na pro me nu u po me ra wu ka za qi na sa tu pra te stres i obo le va we”, do da ju }i da }e uki da we pre la ska na zim sko i let we ra ~u na we vre me na ne sum wi vo bi ti ko ri sno. Kra ve se, da kle, vi {e ne }e pi ta ti za {to mu zi qe do la ze ra ni je ili ka sni je.

NI JE MU DO STA: Ame ri~ ki mi li jar der Do nald Tramp iz ja vio je da ozbiq no raz mi {qa o mo gu} no sti da se na sle de }im iz bo ri ma kan di du je za pred sed ni ka SAD, o ~e mu }e od lu ku do ne ti do ju na.

Tramp sma tra da su se SAD lo {e po ka za le, „da ne mo `e bi ti go re” i da su iz gu bi le po {to va we u sve tu. „Vo lim ovu ze mqu, mr zim ovo {to joj se do go di lo. Mi smo pred met iz ru gi va wa {i rom sve ta, ni smo po {to va ni”, ka `e Tramp.

IMA LI PI LO TA U AVI O NU: Po lo vi na nor ve {kih pi lo ta pri zna je da vo li da za dre ma u kok pi tu, po ka za la je no va stu di ja. Od 389 is pi ta nih ko ji su u~e stvo va li u an ke ti, dva po sto wih je pri zna lo da ~e sto za spi dok upra vqa ju avi o nom i da pri tom ne skre }u pa `wu ko pi lo tu na da }e ma lo “od ma ra ti o~I”. Ta ko |e, 48% je re klo da su za dre ma li “jed nom” ili “ret ko”. Pi lo ti ka `u da je po spa nost po sle di ca is cr pqu ju }eg po sla.

NE MA VLA DE, NE MA SEK SA: Uko li ko do 17. fe bru a ra ne do bi je no vu vla du, Bel gi ja }e u to me po sta ti svet ski re kor der. Stran ke ne uspe va ju da se do go vo re jo{ od ju na pro {le go di ne ka da su odr `a ni iz bo ri.

Zbog po li ti~ ke kri ze so ci ja li sti~ ka se na tor ka Mar len Te mer man po zva la je su pru ge svih po sla ni ka u par la men tu da us kra te svo jim part ne ri ma seks dok se oni ne do go vo re o vla da ju }oj ko a li ci ji.

IZ LA ZAK IZ KO ME: Bu gar ski me di ji ob ja vi li su da se mla di fud ba ler Da rin To do rov na kon 370 da na pro bu dio iz ko me u ko ju je za pao na kon sa o bra }aj ne ne sre }e ko ju je do `i veo 17. ja nu a ra pro {le go di ne. Ka da se pro bu dio u svo joj ku }i, 22-go di {wi na pa da~ klu ba Lev ski pr vo je svo joj maj ci re kao da je vo li. We gov opo ra vak ko ji je iz ne na dio sve le ka re, a bi }e na sta vqen u re ha bi li ta ci o nom cen tru u ko ji kre }e sle de }eg me se ca.

o sle osam na est da na uli~ nih ma ni fe - du` re ke Nil i we go vih pri to ka, od si ste ma za sta ci ja i {traj ko va, pred sed nik Egip - na vod wa va we do hi dro e lek tra na. Egi pat se od ta Ho sni Mu ba rak je pri mo ran da na - lu~ no pro ti vio for mi ra wu me |u na rod ne ko mi pu sti pred sed ni~ ku fo te qu – tri de ce ni je je si je ko ja bi ubu du }e odo bra va la sva ki pro je kat vla dao Egip tom po mo }u voj ske iz ko je je po ni kao ove vr ste, jer je do sa da imao is kqu ~i vo pra vo i na kra ju je svu vlast osta vio Vr hov nom voj nom ve ta na ure |e we pri o ba qa Ni la. U no vi bi znis sa ve tu. Ho }e li se ubu du }e na oba la ma Ni la raz - na tlu Afri ke, za ko ju je vo da va `ni ja od naf te, vi ti pel cer li be ra li zma i za pad ne de mo kra ti - uve li ko je ukqu ~en i Iz rael, ko ji je ve} do bio je, ka ko su na u mi le si le da na {wi ce, po ka za }e su tra {wi ca. Ka da je ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma tra `io od Mu ba ra ka da od mah po kre ne pro ces tran zi ci je, ovaj mu je uz vra tio da on ne po zna je egi pat sku kul tu ru i da }e do pro me na do }i “on da ka da to bu de od go va ra lo egi pat skom na ro du”. Ho sni Mu ba rak je bio ~vr sto od lu ~io da ne po pu sti pri ti sci ma iz Va {ing to na i da is tra je do re dov nih iz bo ra kra jem go di ne.

Pri ti sak uli ce, ma ni fe sta ci je sto ti ne hi qa de de mon stra na ta u cen tru Ka i ra, ubr za li su, me |u tim, we gov de fi ni tiv ni od la zak sa po li ti~ ke sce ne.

Ko men ta ru {u }i naj no vi je do ga |a je u Ka i ru, fran cu ska {tam pa je kon sta to va la da re~ “el ba ra ka” na ar pa kom zna ~i “{an sa”. O~i gled no da je ovo ga pu ta {an su do bio sa mo Oba ma Ba rak, ko ji po ku {a va da pro mo vi {e no vu po li ti ku Be le ku }e pre ma Bli skom is to ku, ali i pre ma afri~ kim ze mqa ma. “Vol strit @ur nal” pi {e da je Va {ing ton go di na ma to le - zna ~aj ne po slo ve u iz grad wi hi dro e lek tra na na ri sao kod Egip }a na ono {to da nas kri ti ku je tlu Eti o pi je i Ugan de. kao dik ta tu ru. U isto vre me upo zo ra va da tra Egi pat svo jim ge o graf skim po lo `a jem pred `e ne pro me ne u Egip tu mo gu do ve sti do sla bqe - sta vqa istin sku ras kr sni cu pu te va, ra ~vu isto wa ame ri~ kog po lo `a ja na Bli skom is to ku, {to ri je i bu du} no sti. Svo jim se ve ro i sto~ nim de bi bio pr vi put za pro te klih 50 go di na. Dej vid lom spa ja Afri ku i Azi ju. Tu da idu svi kop ne ni [en ker sa va {ing ton skog Insti tu ta za Bli ski pu te vi i glav ni naf to vo di i ga so vo di u oba is tok, ta ko |e, tvr di da je “te {ko za mi sli ti da prav ca. Su ec ki ka nal je naj kra }a po mor ska ve za }e no va egi pat ska vla da na sta vi ti po li ti ku Sre do ze mqa s In dij skim oke a nom. Ko li ko je tra di ci o nal nih do brih od no sa sa Be lom ku - bit no we go vo odr `a va we i nor mal no funk ci o }om”. ni sa we naj bo qe zna ju evrop ske ze mqe, ko ji ma je Mno gi ko men ta to ri sa da {wih zbi va wa u put do In di je, Ki ne, Ja pa na ili Austra li je Egip tu mi sle da je bi lo ne re al no da Mu ba rak skra }en za hva qu ju }i Su e cu za 8.700 ki lo me ta ra. osta ne na vla sti jo{ je dan man U tre nut ku ka da su iz bi li dat, bez ob zi ra na we go ve po li ne re di na uli ca ma Ka i ra ceo No va ame ri~ ka ti~ ke za slu ge. Pod te re tom go svet se pr vo pi tao {ta }e bi ti di na i bo le sti, Mu ba rak je u po - po li ti ka o pre u re |e wu sa plo vid bom Su ec kim ka na sled we vre me mo rao do sta to ga afri~ ko-azij skog de la lom. Naj no vi je pro ce ne su da da pre pu sti esta bli {men tu. sve ta ni je bila u skla du tro ne deq ni ne mi ri ni su Ima eks pe ra ta ko ji sma tra ju i ozbiq ni je ugro zi li tran sport s tvr dom po li ti kom da du go go di {wi li der ni je bio naf te i dru ge ro be po mor skim Mu ba ra ko vog re `i ma fa raon u ru ko vo de }oj struk tu pu tem. Isti ni za vo qu, u jed nom pre ma afri~ kim ri Egip ta, ka ko ga ~e sto na zi tre nut ku je ba rel naf te pre ma va ju. Pr vi do kaz o opa da wu we {io sto do la ra, ali to ni je bi su se di ma. Egi pat je go vog uti ca ja bio je ne u spe li lo zbog za sto ja u tran spor tu po ~eo da sme ta po ku {aj da na met ne si na za svog kroz Su ec ki ka nal. I sam Egi im ple men ta ci ji no ve na sled ni ka. Ipak je smo gao sna pat je `i vot no za in te re so van stra te gi je o ge da vlast vra ti voj nim struk da ovaj vo de ni put osta ne `i la tu ra ma, {to je ve ro vat no i naj ko ri {}e wu vo de Ni la ku ca vi ca svet ske tr go vi ne, jer re al ni ja op ci ja za egi pat ske za br `i raz voj ze ma qa dr `av nom bu xe tu do no si oko pri li ke. pet mi li jar di do la ra, i to je u sli vu ve li ke re ke Ve }i na li de ra no vi je isto no vac ko jim se pod mi ru ju mno ge ri je Egip ta po ni kla je iz re do po tre be, od zdrav stva do obra va ar mi je, ko ja i da qe ima va `nu ulo gu u upra - zo va wa. Ako bi smo gru bo od re di li ne ka kve stu vqa wu dr `a vom. Egi pat ska vlast je uvek bi la i bo ve egi pat ske eko no mi je on da su to: Nil, Su ec ki osta la ne ka kav ~u dan spoj li de ra - po je din ca i ka nal i tu ri zam za sno van na spo me ni ci ma drev ne si ste ma. Zbog to ga je od lu ka Mu ba ra ka o pre da ji kul tu re. Upra vo ta bo gat stva su bi la i naj ve }i pre ro ga ti va Vr hov nom voj nom sa ve tu pri hva }e - uzrok bur ne isto ri je Egip ta. na kao pri rod na stvar. Iza kur to a znih i di plo mat skih re a go va wa svet skih li de ra o Mu ba ra Pri vre me na upra va ko voj ostav ci, ose }a ju se olak {a we i na da wa da se u Ka i ru bar ne ko vre me ne }e do ga |a ti ni {ta Egi pat ska vla da osta }e pri vre me no na ra di kal no. du `no sti da bi ru ko vo di la te ku }im po slo Svet ska gla si la ko ja po ku {a va ju da su mi ra ju vi ma, sa op {ti la je voj ska ko ja upra vqa ze Mu ba ra ko vu vla da vi nu, uglav nom kon sta tu ju da mqom po sle ostav ke Ho sni ja Mu ba ra ka. Vr se on sve vre me tru dio da udo vo qi in te re si ma hov ni sa vet Oru `a nih sna ga ta ko |e je za bra Egip ta ta ko {to je bra nio i ame ri~ ki in te res u nio funk ci o ne ri ma biv {eg re `i ma da na re gi o nu. Na sta vio je po li ti ku do bro su sed stva pu {ta ju ze mqu i skra tio po li cij ski ~as. pre ma Izra e lu i ta ko do pri no sio mi ru i sta Spi sko vi sa ime ni ma funk ci o ne ra ko ji ma bil no sti na Bli skom is to ku, a to je, naj vi {e po je za bra wen od la zak iz ze mqe ve} su na slu `i lo ame ri~ koj po li ti ci. Za me ra mu se {to aedro mi ma i u po gra ni~ nim slu `ba ma. De ni je us peo da vi {e is ko ri sti eko nom ski po ten mon stran ti oku pqe ni na Tr gu Ta hrir ko ji ci jal Egip ta, ta ko de }e naj ve ro vat ni je osta ti je bio po pri {te ne mi ra u ko ji ma je zba ~en za pam }en kao pred sed nik ko ji ni je do voq no slu Mu ba rak po la ko se ra zi la ze, ali me |u wi ma `io na ci o nal nim in te re si ma. Sa mo po se bi na ima onih ko ji ~e ka ju sa op {te we voj ske o to me }e se – oda kle obrt u ame ri~ kom sta vu pre ma me ka kav }e bi ti tran sfer vla sti u de mo Mu ba ra ku? krat skim pro me na ma ~i je }e spro vo |e we Za pre ci zan od go vor na ovo pi ta we jo{ je ra osi gu ra ti voj ska. no, ali se pret po sta vqa da bi to mo glo da ima Sla vqe ne ko li ko sto ti na hi qa da qu di ve ze s no vom ame ri~ kom po li ti kom o pre u re |e na Tr gu Ta hrir, po sle ostav ke pred sed ni ka wu afri~ ko-azij skog de la sve ta i s tvr dom po li Ho sni ja Mu ba ra ka, tra ja lo je do du bo ko u ti kom Mu ba ra ko vog re `i ma pre ma afri~ kim no} uz va tro me te, ples i uz vi ke: „Egi pat je su se di ma. Egi pat je po ~eo da sme ta im ple men ta slo bo dan” i „Ho sni je oti {ao”. Qu di su qu ci ji no ve stra te gi je o ko ri {}e wu vo de Ni la za bi li tlo pod no ga ma, za hva qi va li Bo gu, a br `i raz voj ze ma qa u sli vu ove ve li ke re ke. vo za ~i su tru bi li.

Nil sa svo jih 6690 ki lo me ta ra du `i ne je iz vor `i vo ta ne sa mo za 80 mi li o na Egip }a na, ne go i za sto ti nak mi li o na `i te qa jo{ se dam ze ma qa Pr vi efe kat pa da Ho sni ja Mu ba ra ka bi }e tog re gi o na ko je tra `e ve }a pra va u eks plo a ta afir ma ci ja islam skog po kre ta “Mu sli man sko ci ji eko nom skih po ten ci ja la Ni la. Eti o pi ja, brat stvo”, ko ji je sa da deo le gal ne opo zi ci je s Ru an da, Tan za ni ja i Ugan da su po kre nu le ini ci pra vom u~e {}a na sle de }im de mo krat skim iz bo ja ti vu o iz me ni spo ra zu ma iz 1959. go di ne, po ko ri ma. Pret hod nih ne de qa u cen tru Ka i ra su se me Egi pat i Su dan ima ju pra vo na 87 od sto vo de ~u le sva ko ja ke pa ro le. Po bor ni ci de mo kra ti nih re sur sa Ni la, a sve osta le ze mqe re gi o na sa za ci je Egip ta kon sta tu ju da ni je bi lo pre vi {e mo 13 pro ce na ta. an ti a me ri~ kih slo ga na, dok se Iran i ra zni Po sle od lu ke Ju `nog Su da na da se osa mo sta eks tre mi sti~ ki po kre ti na da ju da su stvo re ni li, no va po li ti ka raz vo ja tog re gi o na, naj si ro uslo vi za usme ra va we na rod nog re vol ta ka ja ~a ma {ni jeg na pla ne ti, kao da se ubr za la. Eti o pi wu islam skih vred no sti. Ipak, i u ovom slu ~a ju ja ima am bi ci je da po sta ne glav ni pro iz vo |a~ pre va gu mo `e da od ne se me |u na rod ni ka pi tal, elek tri~ ne ener gi je na is to ku Afri ke. Po kre ima ju }i u vi du da mi li o ni Egip }a na od pro me nu la je niz pro je ka ta ko je }e fi nan si ra ti Svet na o~e ku ju pre sve ga bo qi `i vot. ska ban ka. Re~ je o iz grad wi in fra struk tu re n Petar Tomi}

20

dnevnik

nedeqa13.februar2011.

a pan ski na u~ ni tim, pod vo| stvom pro fe so ra Uni ver zi te ta u Kjo tu dr Aki re Iri ta ni ja, na ja vio je da bi ve} 2015. go di ne Ze mqom po no vo mo gli da ho de – ru na sti ma mu ti! Jo{ od ~u ve nog best se le ra Maj kla Kri~ to na „Par ka iz do ba Ju re” i po to weg Spil ber go vog blok ba ste ra, na ve li ko se pri ~a o mo gu} no sti da se klo ni ra ju dav no iz u mr le vr ste, ali svi do sa da {wi po ku {a ji, ra |e ni to kom po sled we de ce ni je 20. ve ka i u pr vim go di na ma no vog mi le ni ju ma, ne slav no su pro pa da li. Jer, od di no sa u ru sa su osta le sa mo za ovu ra bo tu ne ko ri sne oka me we ne ko ske, dok iz ko `e ili mi {i} nog tki va ma mu ta na |e nih u si bir skom le du ni je mo gla da se do bi je ade kvat na }e li ja, sa pot pu no o~u va nom DNK. Me |u tim, pi o nir ska teh no lo gi ja iz 2008. go di ne, ko ju je raz vio dr Te ru hi ko Va ka ja ma iz Cen tra za raz voj nu bi o lo gi ju „Ri ken” u Jo ko ha mi,

J

TRAGOM NAJAVE

Park ti do bi ju em brion ma mu ta, mo gli bi u sle de }em ko ra ku da ga une su u ma te ri cu su ro gat-maj ke, od no sno afri~ ke slo ni ce. I na kon oko 600 da na, na da se ja pan ski na u~ ni tim, eto be be ma mu ta! „Na le to }u oti }i u Si bir u po tra gu za smr znu tim osta ci ma iz ko jih bi upo tre bio deo ko `e ili tki va. Ako mi to ne uspe, obra ti }u se ru skim na u~ ni ci ma s mol bom da mi da ju uzo rak svo jih na la za. Uspeh u klo ni ra wu ve li kih ma ~a ka, kom bi na ci jom ti gra i la va, do sko ra je bio ve o ma ni zak, ali sa da do sti `e ~ak 30 od sto, i mi slim da i mi ima mo ra zum ne {an se da uspe mo pa da se zdrav ma mut ro di za 4 ili 5 go di na”», iz ja vio je dr Iri ta ni.

Male {anse za pticu dodo

Eh, Silvio, Silvio, seksualno nezadr`ivi

(Fotomonta`a: Jutarwi list)

POLITI^ARI KAO SEKSUALNI RADNICI I TRUDBENICI

Ho pa cu pa sve do vr ha vr ho va a da ve} po sle di~ no raz ve de ni ita li jan ski pre mi jer Sil vio Ber lu sko ni ko ji se ni ka da ni je pre vi {e tru dio da sa kri je ka ko “vo li da {a ra”, ovo ga pu ta je, ~i ni se de fi ni tiv no, “kik snuo” na ma lo let noj Ru bi, ko joj je jo{ pri tom pla tio za sek su al ne uslu ge, {to je po ko zna ko ji put na ve lo me di je da raz gla ba ju uti ca ju sek sa na tok isto ri je i po li ti ke. Isto ri ~a ri kre }u jo{ od Tro jan skog ra ta i le pe Je le ne, pa pre ko Kle o pa tre, Hen ri ka VI II, Lu ja XVI i broj nih dru gih vo |a ko ji su sve ri zi ko va li za rad svo jih stra sti – do XFK i Bi la Klin to na. Hm, kan da to oni mo} ni vi {e ra de od sva ko ja kog na ro da. S dru ge stra ne, pri li~ no je ra {i re no mi {qe we da se po li ti kom ba ve mu {kar ci ko ji svo je sek su al ne fru stra ci je (ne mo gu} nost da vla da ju `e na ma u kre ve tu) po ku {a va ju da i`i ve nad na ro dom i dr `a vom. Iz istog raz lo ga, u ne i ma {ti ni svo je sek su al ne ener gi je – du ma se – i `e ne ula ze u po li ti ku.

No, ima i onih ko ji }e sve to glat ko od ba ci ti i re }i da po `u da ni je uti ca la na tok svet ske isto ri je,tj. Gla vi kri vac za sve je – po li ti ka.

Ipak ka da bi pro ba li da od re di mo ne ka kav po ~e tak i vra ti li se u do ba ma tri jar ha ta, po mno gim te o ri ja ma (iako ne po sto je po u zda ni iz vo ri), ve ru je se da je sek su al ni `i vot bio bez ika kvih gra ni ca i pred ra su da. Tek s pro me nom od no sa me |u po lo vi ma i ja ~a wem ulo ge mu {ka ca, po tom s in sti tu ci jom bra ka i po ko ra va wem mu {kar ca `e ni, mno ge in tri ge i mi ste ri je do ve de ne su u ve zu s na sil nom mo no ga mi jom.

Je dan od pr vih {am pi o na bio je Kraq So lo mon (oko 973 - 933. pre na {e ere). Va `io je za naj mu dri jeg ~o ve ka svo ga do ba, a to kom we go ve ~e tr de se to go di {we vla da vi ne He brej sko car stvo do sti glo je svoj vr hu nac. Ipak, kri ti ~a ri mu spo ~i ta va ju da je zbog mno go `en stva i ve li kog bo gat stva po stao de kan den tan i da se odao mno gim ob li ci ma ido lo po klon stva. Ta ko je dru gi deo we go ve vla da vi ne za se wen „ido la tri jom” ko joj se odao, a on je u to vre me pre ko svog kre ve ta “pre vr nuo” pre ko 700 `e na, te us peo i da se o`e ni naj ma we 60 pu ta i su pru ge va ra sa bli zu 200 `e na.

Sta ri Egip }a ni su ima li ve o ma opu {ten od nos pre ma sek su.

Fa ra o ni su po se do va li svo je ha re me, a re kor der je bio Ram zes II Ve li ki ko ji je imao oko 110 si no -

S

va i k}e ri i `i veo pu nih 90 go di na. O~i gled no je u`i vao u `i vo tu. Po sled wa egi pa ska vla dar ka Kle o pa tra (69 - 30. g. pre na {e ere) va `i la je za jed nu od naj pri vla~ ni jih `e na svih vre me na ko ja je zna la da za ve de sva kog mu {kar ca kog je po `e le la. Seks je ko ri sti la kao iz vor mo }i, a to {to je bi la sa Ju li jom Ce za rom i Mar kom An to ni jem, slu ~aj no je kao i ~i we ni ca da je ba{ `e na iz mi sli la ma {i nu za pra we su |a. U svom po ho du na mo} pr vo je o`e ni la svog mla |eg bra ta – jer ni je mo gla bez we ga da vla da, a ka da ga se re {i la, na ni za la je po to wu dvo ji cu. Na vod no je bi la u sta wu da to kom jed ne no }i vo di qu bav sa 100 mu {ka ra ca.

ja je svo je i we no po pr sje is ta kla na bil bor di ma alu di ra ju }i (vaq da) na do mi na ci ju i od lu~ nost ko ja se u tom “ka dru” pre po zna je.

Hi la ri je, upra vo su prot no, mo ra la da pro gu ta gor ku pi lu lu opro sta svom mu `u i ta da {wem pred sed ni ku Ame ri ke na ne sta {nom sa va ta va wu se kre ta ri ce Mo ni ke Le vin ski.

Pred sed ni ca Ar gen ti ne Kri sti na Fer nan dez po zna ta po svom o{trom je zi ku i ~vr stom sta vu po be di la je svog biv {eg mu `a i pred sed ni ka Ar gen ti ne Ne sto ra Kirh ne ra na iz bo ri ma 2007. go di ne (ko ji je, na vod no, va zda i bio pod we nim uti ca jem). Upra vo se Klin to no va, po sa zna wi ma „Vi ki lik sa”, za bri nu la za po na {a -

I drug Stari je bio lola Pr va aso ci ja ci ja na seks i po li ti ku u na {im kra je vi ma je Jo sip Broz Ti to, ka ko ka `u naj ve }i za vod nik ko jeg su na {i na ro di i na rod no sti iz ro di li. Do de qu je mu se pre ko 20 qu bav ni ca i naj ma we pet na e sto ro, {to za ko ni te, {to ne za ko ni te de ce.

Isto rij ski je zbog qu ba vi/sek sa naj vi {e pla tio Alek san dar Obre no vi}. Iako mu je otac Mi lan na me {tao raz ne vla ste lin ske pri li ke, on se kri {om ven ~ao sa Dra gom Ma {in, `e nom, hm, do voq no is ku snom da mu pru `i za do voq stvo, upr kos za da na {we pri li ke ba nal noj stva ri – fi mo zi. Ne za do voq stvo oca, po tom vla ste le i na ro da we go vim bra kom, kul mi ni ra lo je u Maj skom pre vra tu wi ho vim po gu bqe wem, i po vrat kom Ka ra |or |e vi }a na tron. Ko zna ka ko bi Sr bi ja da nas iz gle da la da su osta li sek su al no bez ve zni Obre no vi }i, ili da je SPO imao vi {e uspe ha s vra }a wem mo nar hi je u ze mqu.

U da na {wem po li ti~ kom ko ru ne ma mo pred sed ni cu, pre mi jer ku ni ti par la men tar ku kla se Kle o pa tre. Ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel i pot pred sed ni ca Ame ri ke Hi la ri Klin ton ima ju sta tu se naj mo} ni jih dr `av ni ca, me |u tim, ni kom ni ne pa da na pa met da ih do vo di u ve zu s ostva ri va wem dr `av nih ili li~ nih in te re sa pre ko kre ve ta. Mer ke lo va je ko ri {}e na tek u jed noj sim pa ti~ noj kam pa wi lo kal ne po li ti ~ar ke iz re do va we ne stran ke, ko -

we ar gen tin ske pred sed ni ce i „di na mi ku od no sa” sa biv {im mu `em, i da li „emo ci o nal ni afek ti” uti ~u na we nu spo sob nost od lu ~i va wa.

Ma we uti caj na ali za ni mqi va je i island ska pred sed ni ca vla de Jo ha na Si gur dar do tir ko ja se pre ma no vom za ko nu o le ga li za ci ji ho mo sek su al nih bra ko va ven ~a la sa spi sa teq kom Jo ni nom Le os do tir, a Island je ta ko po stao jo{ jed na ze mqa ko ja odo bra va isto pol ne bra ko ve. U na {em

kom {i lu ku ima mo tek {pe ku la tiv ni vr bo puc iz me |u hr vat ske pre mi jer ke Ja dran ke Ko sor i slo ve na~ kog pre mi je ra Bo ru ta Pa ho ra – pri met no br zo su re {i li spo ro ve ko je su pret hod ni ci vu kli de ce ni ja ma.

Za pra vo se po gled na seks jo{ od sta rih vre me na do da nas ni je pu no pro me nio, pa ta ko ni in tri ge o zbi va wu “na dvo ru” ni ka da ni su pre sta ja le. Po go to vo ne u slu ~a ju bra }e Xo na i Ro ber ta Ke ne di ja i Mer lin Mon ro. [ta se ta~ no do ga |a lo iz me |u iko ne Ho li vu da i naj vo qe ni jeg ame ri~ kog pred sed ni ka, to ni ko sa si gur no {}u ne zna, ali to, ipak, ne za u sta vqa na ga |a wa. Da li je po ro di ca Ke ne di bi la to li ko su ro va, pa je na re di la ubi stvo Mer lin Mon ro, a za tim na me sti la da we na smrt iz gle da kao sa mo u bi stvo? Da li je sve to u~i we no ka ko bi se za ta {ka la we na ve za sa Xo nom Ke ne di jem, ali i we go vim bra tom Ro ber tom? Sa mo go di nu da na po sle Mer lin u aten ta tu je ubi jen Xon, a 1968. go di ne i Ro bert, ~i me je isti na za u vek za ko pa na.

Na ve} po me nu tu Klin to no vu strast pre ma se kre ta ri ca ma na do ve zu je se i vi so ki pred stav nik za BiH Pe di E{ daun sa svo jom Tri {om Ha u ard, zbog ko je je za ra dio na di mak “Pe di spu {te ne pan ta lo ne”. Pri met no po boq {a va we od no sa iz me |u Ru si je i SAD za ~i we no je i jed nim ma lim “sek su al nim in ci den tom”. Am ba sa dor SAD u Mo skvi Xon Ba jer li uru ~io je zva ni~ nu pro test nu no tu Mi ni star stvu ino stra nih po slo va Ru si je zbog po ku {a ja da se okle ve ta i ocr ni sa rad nik ame ri~ ke di plo mat skle mi si je Kajl He ~er, a kao po vod po slu `io je vi deo-sni mak na ko me do ti~ ni s mo bil nog te le fo na po zi va tri `e ne s ko ji ma se do go va ra o spo ju.

- Mi slim da }e ve li ki deo in ve sti ci o nih fon do va do ne ti pro fit od ula ga wa sa za ra dom od 20 do 25 po sto, i to u vre me ka da pro |e “fe la cio” - iz ja vi la je na dr `av nom ra di ju biv {a fran cu ska mi ni star ka pra vo su |a Ra {i da Da ti i ti me za se ni la sve {to je re ~e no na te mu fran cu ske eko no mi je.

Da li }e ju nak sa po ~et ka pri ~e Sil vio iz dr `a ti na tro nu i ovu afe ru, osta je da nam se ka `e, kao i da li we gov sek su al ni ne iz dr` uti ~e na stan dard Ita li ja na, ze mqe ko je ve} odav no ne ma me |u pr vih 10 in du strij ski naj ra zvi je ni jih ze ma qa sve ta. n Aleksandar Latas

Ka da god se po ve de po le mi ka o klo ni ra wu, u po zi tiv ne stra ne se po pra vi lu ubra ja mo gu} nost ob na vqa wa po pu la ci ja vr sta ko je su ugro `e ne za to {to smo ih is tre bi li ili za to {to je wi ho va re pro duk tiv na spo sob nost iz ne kih raz lo ga sma we na pa ne mo gu da osta ve do voq no po to ma ka da bi op sta le. Mno go se, ta ko |e, go vo rio i o ob no vi ne kih vr sta ko je su ne sta le „za hva qu ju }i” ~o ve ku, po put ~u ve ne pti ce do do. Me |u tim, ka ko na po mi we dr \an, ba{ kao i u slu ~a ju ma mu ta, ako je od re |e na vr sta ne sta la sa li ca Ze mqe, mo ra da po sto ji do bro o~u va na we na DNK, a to zna ~i da je `i vo ti wa du bo ko za mr znu ta u krat kom vre men skom pe ro du. I, na rav no, da po sto ji do voq no bli zak `i vu }i srod nik, ko ji }e bi ti su ro gat-maj ka, jer sa vre me na na u ka, ko li ko god da je na pre do va la, jo{ uvek ni je u sta wu da slo `e ni or ga ni zam raz vi je u la bo ra to ri ji. U epru ve ti se mo `e do }i do od re |e nog sta di ju ma em bri o ge ne ze (8 }e li ja, 16 }e li ja), ali ne po sto ji ku ti ja u ko ju }e mo uba ci ti em brion i iz we do bi ti – ma mu ta ili ko a lu. ko na~ no je da la re zul ta te: uspe {no je klo ni ran mi{ iz }e li je dru gog mi {a ko ji je bio za mr znut. Va ka ja ma je, na i me, raz vio me to du ko ja omo gu }u je da se iden ti fi ku je }e lij sko je dro spo sob no da se raz vi ja i pre no {to ta }e li ja uop {te bi va iz vu ~e na iz za mr znu tih osta ta ka `i vo ti we. S ob zi rom na to da je u me |u vre me nu ame ri~ ki bi o he mi ~ar dr Sti ven [u ster se kven ci rao ge nom ru na stog ma mu ta na osno vu uzo ra ka DNK do bi je nih iz dla ka 18 ovih `i vo ti wa na |e nih u si bir skom per ma fro stu (traj no smr znu tom tlu) i po ka zao je da se on raz li ku je od ge no ma naj bli `eg ma mu to vog `i vu }eg srod ni ka – afri~ kog slo na – za sve ga 0,6 pro ce na ta, dr Iri ta ni je vi deo {an su.

Jer, to te o ret ski pru `a mo gu} nost da se DNK iz je dra }e li je ma mu ta usa di u slo nov sku jaj nu }e li ju, a za tim, uz po mo} elek tri~ nih in pul sa, opo na {a pro ces oplod we. Us pe ju li na u~ ni ci da na taj na ~in u epru ve -

Na rav no, to je sve jo{ uvek sa mo pu ka te o ri ja.

Pod se ti mo, do sa da {wa is tra `i va wa po ka zu ju da je lo za ma mu ta na sta la pre oko 4,8 mi li o na go di na u se ver noj Afri ci, da se u Evro pi po ja vi la pre sko ro 3 mi li o na go di na, a da je naj mla |i iz da nak fa mi li je, ru na sti ma mut, na stao u se ve ro i sto~ nom Si bi ru ve ro vat no pre oko 800.000 go di na. To kom po sled weg le de nog do ba ru na sti ma mut je bio ve o- ma {i ro ko ras pro stra wen na pro sto ru ~i ta ve Evro pe, se ver ne Azi je i se ver ne po lo vi ne Se ver ne Ame ri ke. A we go vo, pak, iz u mi ra we mo `e da se po sma tra kao deo glo bal nog ta la sa ne stan ka krup ne fa u ne ko ja se do go di la pre de se tak hi qa da go di na, od ka da vi {e ne ma ni ru na stog no so ro ga, xi nov skog je le na i pe }in skog me dve da. Jo{ ne ko vre me je ma mut op sta jao u Si bi ru, a od jav no uto ~i {te bi lo mu je na Vran ge lo vom ostr vu, se ve ro za pad no od Be rin go vog mo -

ir tu el na Gu glo va elek tron ska ga le ri ja vr hun ske teh no lo gi je otvo ri la je svo je ka pi je ’za x’ pre dve ne de qe, s am bi ci jom da po nu di ozbiq ni je sa dr `a je sla do ku sci ma: na ci o nal no bla go se ver no a me ri~ kih i evrop skih ga le ri ja. Uz po mo} tog umet ni~ kog pro jek ta, ga le ri je i mu ze ji su ot kqu ~a ni 24 ~a sa 365 da na u go di ni. To je pra vi “po gled s uli ce”: kli kom mi {a ska ~e se u umet ni~ ku are nu i sur fu je mre `om od 17 naj po zna ti jih ga le ri ja na sve tu, uz op ci ju da se po je di na de la zu mi ra ju i pre gle da ju do tan ~i na. Ne ke sli ke su to li ko di gi ta li zo va ne da se ~ak vi de po te zi maj sto ra {pa htlom ili ki ~i com. Do du {e, ima i ga le ri ja ko je su i sa me ra di le na elek tron skoj ob ra di svo jih ko lek ci ja, stva ra ju }i ba zu po da ta ka o sli ka ma ko je po se du ju, ali je ve }i na sa mo po zi tiv no od go vo ri la na Gu glo vu ini ci ja ti vu i po pr vi put do bi la svo ju on lajn pre zen ta ci ju.

Ta ko su, re ci mo, po pu lar ne “Prin ce ze iz Por ce lan ske ze mqe” (iz ko lek ci je Smit so ni jan) u tzv. pro ce su gi ga pik sa li za ci je, po sta le ’tran spa rent ne’ po mo }u vi so ke re zo lu ci je – sli ke umet ni~ kih pred me ta do stup ne su sve do naj fi ni jih de ta qa. Ra ~u na se da je obim ’pik se la `e’ sa mo za tu ko lek ci ju pre ko 7 mi li jar di, {to je i do hi qa du pu ta vi {e od obi~ ne di gi tal ne ka me re i omo gu }a va tro di men zi o nal nu pro jek ci ju. Po sta lo je mo gu }e da se ide i u de ta qe ko ji se na pro sto ne mo gu vi de ti ni u sa moj ga le ri ji u ne po sred nom kon tak tu. Ipak, pi ta we je mo `e li sve to pre ne ti i ose }a we iz vor nog kon tak ta s ne kim “pred me tom obo `a va wa”? Ima li tu emo ci ja?

Me |u fo to gra fi ja ma ko je se nu de u pro ce su gi ga pik se la `e su i Van Go go vo “Zve zda no ne bo” (iz Me tro po li te na), Bo ti ~e li je vo “Ra |a we Ve ne re” (Ufi ci) i Rem bran to va “No} na stra `a” (Rik smu zej). Ipak, na li sti Gu glo ve art ga le ri je ne ma dva naj po pu lar ni ja i mno gi ka `u naj va `ni ja mu ze ja na sve tu, Lu vra i Ke dor se ja iz Pa ri za, ko ji su ote za li s pri stu pa wem. Ali ako se pro je kat po ka `e kao us pe {an, te {ko }e mu iko odo le ti.

Re zon je prost: naj ce we ni je de lo s ko jim ne ka ga le ri ja ra ~u na kao svo jim

V

Impozantan spisak Mu ze ji ukqu ~e ni u pro je kat Gugl ar ta: Sta ra na ci o nal na ga le ri ja, Ber lin (Ne ma~ ka), Ga le ri ja Frir, In sti tut Smit so ni jan, Va {ing ton (SAD), Fri ko va ko lek ci ja, Wu jork (SAD), Ga le ri ja sli ka, Ber lin (Ne ma~ ka), Me tro po li te nov mu zej umet no sti, Wu jork (SAD), Mu zej Rej na So fi ja, Ma drid ([pa ni ja), Mu zej Ti sen-Bor ne mi sa, Ma drid ([pa ni ja), Mu zej Kam pa, Prag (^e {ka), Na ci o nal na ga le ri ja, Lon don (Ve li ka Bri ta ni ja), Pa la ta Ver saj (Fran cu ska), Rik smu zej, Am ster dam (Ho lan di ja), Er mi ta`, Sankt Pe ters burg (Ru si ja), Tre tja kov ska ga le ri ja, Mo skva (Ru si ja), Ga le ri ja Tejt, Lon don (Ve li ka Bri ta ni ja), Ufi ci, Fi ren ca (Ita li ja), Van Go gov mu zej, Am ster dam (Ho lan di ja) adu tom, mo `e slo bod no da se po ja vi pred o~i ma in ter net pu bli ke, i da po slu `i kao ma mac za do la zak na li ce me sta jer se tek ta ko mo `e ose ti ti we go va ne u hva tqi va aura. U ovom tre nut ku, po se ti o ci mo gu da “u|u” u 385 ga le rij skih so ba i da u`i va ju ili pak sa mo da se ovla {no upo zna ju, s vi {e od hi qa du sli ka vi so ke re zo lu ci je ko je je pot pi sa lo 486 umet ni ka.

Mo gu da vi de ga le rij ske zi do ve i na ko ji na ~in su sli ke po re |a ne na wi -

dnevnik

nedeqa13.februar2011.

21

JA PAN SKIH NA U^ NI KA DA ]E KLO NI RA TI SUR LA [A IZ U MR LOG PRE DE SE TAK HI QA DA GO DI NA

ma mu ta iz do ba Fej sbu ka ra, gde se odr`ao jo{ nekoliko milenijuma – posledwi izdanak je `iveo u vreme dok su drevni Egip}ani gradili piramide.

Nau~nici, ina~e, jo{ uvek tragaju za najubedqivijom teorijom za{to su nestali mamuti, fokusiraju}i se naj~e{}e na prekomerni qudski lov, nagle klimatske promene, i kombinaciju ova dva faktora. Ono {to je, me|utim, za ovu pri~u mnogo va`nije jeste ~iwenica da u Sibiru jo{ ima ostataka mamu-

ta u prili~no dobrom stawu. Uostalom, ~esto su bili i na meniju tamo{wih grabqivica, ~ak i onih na dve noge: „Wihovo meso je u dobro zale|enom stawu, i jede se kao lek za groznicu. Strano ime za ove `ivotiwe, koja izgledaju kao pacov, ali su velike kao slon, je Ma-men-tu-va; mi smo ih zvali Fin{u”, zapisao je po~etkom 18. veka kineski ambasador Tu Li Shin koji je prolazio Sibirom na svom putu do Volge.

Ipak, to {to su u oskudici svi „na-

Ki ka iz na {eg so ka ka O prisustvu mamuta u na{im krajevima najboqe svedo~i gotovo u potpunosti o~uvan skelet prona|en u glinokopu kompanije „Toza Markovi}” Kikindi. Popularna Kika otkrivena je 4. septembra 1996. godine na dubini od 21 metar i pripada vrsti Mam mot hus tro gont he rii koja se jo{ naziva i „stepski slon”. Kika je bila duga 7 metara i visoka 4, sa kqovama od ~ak 3,5 metra, a uginula je pre otprilike 70.000 godina. U pli}aku Tise u blizini Novog Be~eja na|ena je, pak, lobawa s kqovama runastog mamuta, Mam mut hus pri mi ge ni us, maweg Kikinog ro|aka. Wegove su kqove bile duge 2,4 metra i postavqene tako da se wima, u potrazi za hranom, mo`e razgrtati sneg. Osim tih nalaza, u koritima vojvo|anskih reka otkriveni su i brojni ostaci mamuta, ali wihovo poreklo ne mora biti obavezno odavde, ve} su mogli ovamo dospeti s Alpa ili Karpata snagom re~nih struja. U svakom slu~aju, pretpostavqa se da je s na{ih prostora mamut nestao pre dvadesetak hiqada godina, s tim da nau~nici jo{ uvek nisu na~isto da li je posledweg panonskog velikog surla{a oterala topla klima ili ga je neki na{ predak ubio i pojeo!

padali” zamrznute mamute ne zna~i i da }e ono {to dr Iritani prona|e od iole o~uvanog tkiva biti vaqano za uspeh eksperimenta. Jer, opitni mi{ wegovog kolege dr Vakajame, ~ija je }elija omogu}ila uspe{no klonirawe, bio je zamrznut 16 godina. Ovde je, me|utim, u pitawu neuporedivo dru`i vremenski period – barem desetak hiqada godina. A to zna~i da je DNK mamuta gotovo izvesno do nekog stepena degradirana, osim ukoliko doti~ni

surla{ nije bio u momentu smrznut na nekoj jako, jako niskoj temperaturi – {to ipak nije realno o~ekivati. To je, ruku na srce, do sada bivalo samo u laboratoriji i na filmu.

– Prva nepoznanica ovog eksperimenta je, dakle, da li }e uop{te biti mogu}e prona}i dobro jedro mamuta, koje ima o~uvanu DNK, a to zna~i sve hromozome – obja{wava za „Dnevnik” dr Mihajla \an sa Departmana za biologiju i ekologiju novosadskog PMF-a.

– Druga je da li }e informaciona RNK iz jajne }elije afri~ke slonice biti dovoqna da sprovede sve funkcije u ranoj fazi razvijawa embriona; a tre}a, kakav }e biti krajwi uticaj geneti~kog materijala u vidu mitohondrijalne DNK i RNK afri~ke slonice na plod.

Naime, ako posmatramo istoriju klonirawa sisara, uspesi su po~eli 1997. sa ~uvenom ovcom Doli. Princip tog postupka, a koji u osnovi namerava da primeni i dr Iritani, svodi se na to da se u tzv. anuklearnu jajnu }eliju, iz koje je izva|eno jedro, ubaci jedro druge }elije. Ali kod Doli se, navodi dr \an, radilo o dve rase ovaca i s te strane nije postojao problem, jer je mitohondrijalna DNK surogat-majke, koja ima izuzetno va`nu ulogu u stvarawu energije i }elijskom disawu, a koja je karakteristi~na za svaku vrstu, funkcionalno odgovarala embrionu. Me|utim, u ovom slu~aju surogat-majka }e biti afri~ka slonica, a treba imati u vidu da slon nije, kako se nekada pogre{no misli, nastao od mamuta. Ove dve `ivotiwe zoolo{ki jesu vrlo blisko povezane, ali su to ipak dve vrste koje su se pre par miliona godina razi{le (sli~no ~oveku i majmunu). A onda na sve to dolazi i ~iwenica da je mamut mnogo ve}i od slona, pa je velika nepoznanica kako }e se mama-slonica 600 dana, koliko dr Iritani ra~una da bi trebalo da traje razvoj ploda, nositi s trudno}om i xinovskom bebom.

E sad, ukoliko ba{ sve uspe, rezultat }e nesporno biti mamut. Ali {ta onda?

Jer ni izbliza nije isto stawe eko-sistema danas i pre desetak hiqada godina. Ni klima, a pogotovo stepen zaga|ewa, ne mogu se porediti, a ne treba zaboraviti da biqke akumuliraju iz zemqi{ta svo na{e zaga|ewe. A to zna~i da je lako, recimo, mogu}e da mu sada{wa hrana nikako ne}e odgovarati, po~ev od „maj~inog” mleka pa nadaqe. Uostalom, tema „prilago|avawa” je u osnovi i „Parka iz doba Jure”, ba{ kao i pitawe (zlo)upotrebe savremene nauke. „Kako sti~e mo}, nauka se pokazuje sve nesposobnijom da upravqa tom mo}i”, re~i su matemati~ara Ijana Malkolma, kojeg u Spilbergovom filmu glumi Xef Goldblum. „Pre pedeset godina svi su plazili za atomskom bombom. Ona je bila mo}. Niko nije mogao zamisliti ni{ta ve}e. Pa ipak, jedva deceniju nakon atomske bombe, po~eli smo ovladavati geneti~kom mo}i, koja je daleko ve}a od atomske snage. A bi}e u sva~ijim rukama, prodava}e se u slo`ivim kompletima za hobiste, kao jeftina laboratorija za teroriste i diktatore. Pro`iveli smo ~etiri stotine godina moderne nauke i do sada je trebalo da nau~imo za {ta je dobra, a za {ta nije”... n Miroslav Staji}

GU G LO V A VIR T U E L N A GA L E R I J A: ME GA MAR KET UMET NO STI RA DI NON-STOP

Klik }em i obo `a vam

DE cA KAO @R TvE MO DER NOG PO TRO [A^ KOG DRU [TvA

Gde gre {e ro di te qi? nogo je primera onih koji su uspeli da od najranijeg detiwstva komercijalizuju svoj talenat u nekoj umetnosti, ili sportu, i na taj na~in postanu poznati i slavni. Taj trend, sre}om, danas je ipak prisutniji u razvijenijim i bogatijim dru{tvima, zbog mnogo novca koji je u igri. Menaxeri, takozvani „lovci na mlade talente”, umeju da prepoznaju wihove potencijale, da ulo`e vreme i novac u wih, i da kasnije ubiru profit svog truda. Sociolo{ki gledano, wih interesuje samo maksimalizacija profita. Deca postaju jednodimenzionalna bi}a, iskori{}ava se wihova mladala~ka naivnost i razumevawe {oubiznisa kao igre u kojoj su svi pobednici. [oubiznis je, ipak, mnogo vi{e od toga, i ta ma{inerija ne bira sredstva da bi do{la do ciqa. Treba se samo setiti simpati~nog Mekolija Kalkina, glumca koji se proslavio ulogom u filmu „Sam u ku}i”. Basnoslovne sume novca na wegovom bankovnom ra~unu, neiskustvo u tome kako ih pravilno upotrebiti i za {ta, dovele su ga do toga da je sa 24 godine uhap{en zbog posedovawa marihuane i drugih psihoaktivnih supstanci, zbog ~ega je bio osu|en na tri godine uslovne kazne, uz obavezan odlazak na rehabilitaciju. @enio se i razvodio nekoliko puta i vi{e nikada nije imao niti jednu zapa`enu ulogu u nekom filmu. Li{en detiwstva, li{en je sastavne faze odrastawa. Zato se i ~ini da je, sad kad je kona~no odrastao, emocionalno izgubqen i da ne zna {ta }e od sebe i svog `ivota.

U decembarskom broju modnog magazina „Vog„ objavqene su fotografije devoj~ica u pretpubertetskom razdobqu, obu~ene kao `ene i na{minkane, kako otvoreno ispoqava-

M

Ni ko ne raz mi {qa o po sle di ca ma pre vre me nog ula ska tih de voj ~i ca u svet od ra slih

ma – a potom i da ih po `eqi izdvoje i zumiraju. Pojedine slike se ’otvaraju’ uz pomo} strelica i kursora, a {etwa po galerijama traje zavisno od toga koliko fascinirani qubiteq umetnosti mo`e da izdr`i. Bitno je da samo precizno ’klik}e’ da ne bi ’isko~io’ iz objekta interesovawa – ta~nije pre{ao u neku drugu galeriju. Osim toga, Guglovi posetioci mogu da naprave svoje kolekcije, da ih razmewuju i poput znalaca mikro- i makroskopski u`ivaju u wima, raspola`u}i s lupama velike ja~ine.

Gugl, o~ito, ima veliku mo} i uticaj na onlajn kulturu. Wegove ponuda kwiga su dragocene za |ake, amatere i profesionalce, ali i bude strahovawa da }e uskoro biti dostupne – uz Guglov monopol. Zato mnogi muzeji, iako su voqni da u~estvuju u ovom art-projektu, ne `ele da dopuste pristup slikama iz svojih kolekcija u visokoj rezoluciji, strahuju}i da bi to moglo da bude zloupotrebqeno: iskori{}eno za {tampawe printova na majicama, za “va|ewe” postera i u druge komercijalne svrhe. Galerije koje su sada na raspolagawu onlajn spadaju u standardne turisti~ke destinacije i pre svega su zainteresovane za digitalizaciju razli~itih kolekcija, kako bi omogu}ile pristup ne samo stru~nim korisnicima, u~enicima i studentima, nego i {irokoj publici. Stru~waci, pak, smatraju da je budu}nost onlajn kolekcija razmena gra|e razli~itih institucija, ali i da mogu da se “taguju” slike i me|u qudima koji nisu akademski obrazovani.

Koliko je uop{te qudi voqno da gleda onlajn umetnost? Jedna od dostupnih slika su i “Ambasadori” Hansa Holbajna iz 1533, koja se nalazi u Nacionalnoj galeriji u Londonu, koja ni u tri dimenzije ne mo`e da se gleda uobi~ajeno, nego mora da se prona|e odgovaraju}i (o{tri) ugao. Logi~no pitawe je mo`e li efekat koji ta slika izaziva da se “prevede” u dimenziju pogodnu za kibicovawe na ekranu? Precizniji odgovor tek treba da usledi.

Elem, `ivot na planeti Gugl je prili~no otka~en i mo`e da iritira, ba{ zbog te neuhvatqive granice izme|u virtuelnog i stvarnog. Prekaqeni borci znaju za opasnost kada ne mogu da prekinu i upadnu u opsesiju ’ka~ewa’ na sve {to im je zanimqivo. Sada se nudi da mogu da provedu sate u tragawu i pregledawu slika koje su negde tamo, na drugom kraju sveta. Mnogi nalaze da je zumirani pogled u samu sliku, wenu konstrukciju i umetni~ki postupak ne{to izvanredno, kao i to {to mogu i da pipnu ekran, a da ih pri tom ne opomiwu muzejski ~uvari. U svakom slu~aju, Guglove video-prezentacije pozivaju publiku na put oko sveta po najve}im muzejima i novo otkrivawe majstora umetnosti. Projekat je razvijan 18 meseci, i to je zasad prvi korak u poku{aju da se velika umetni~ka dela u~ine dostupnim {to {irem krugu qudi – prava refleksija svakojakih iskustava tek }e da usledi... n E. N. L.

ju svoju seksualnost. „Vog„ je magazin koji je i ina~e poznat po svojim kontraverznim umetni~kim ekspresijama, a koje gotovo da imaju istu snagu kao i politi~ke izjave. [ta su urednici ovog editorijala zapravo `eleli da poru~e auditorijumu, nije poznato, ali ako je ciq bio privla~ewe pa`we i izazivawe burnih reakcija javnosti, u tome su itekako uspeli. Odgovornost se s urednika editorijala {iri i na roditeqe tih devoj~ica s obzirom da su veoma mlade, a mo`da neke od wih i preko voqe prinu|ene da to urade.

Psiholozi smatraju da su roditeqi, odobravaju}i ove fotografije, postali ili `rtve potro{a~kog dru{tva, ili `rtve sopstvenih kompleksa, frustracija, odnosno li~nih, neostvarenih ambicija. Niko ne razmi{qa o posledicama prevremenog ulaska tih devoj~ica u svet odraslih i skretawa ne`eqene pa`we na sebe, stavqawa povr{nih vrednosti kao {to su izgled, ode}a i popularnost ispred onih pravih poput znawa, sposobnosti i ve{tine. Ne treba zaboraviti da u pretpubertetskim godinama rane socijalizacije, roditeqi igraju kqu~nu ulogu.

Na `alost, tako se danas javqa jedan kulturolo{ki fenomen sa dve potpuno protivure~ne strane. S jedne, postoji preterana briga roditeqa da deca ne postanu `rtve seksualnog zlostavqawa, a s druge, oni ni ne uo~avaju sve erotizovaniji imix svojih k}erki. Razlog tome je moderno potro{a~ko dru{tvo koje name}e odre|ene obrasce pona{awa, a koje roditeqi slepo usvajaju i prave gre{ke koje mogu imati katastrofalne posledice.

Na kraju krajeva, veoma korisno bi bilo ostaviti po strani vlastite `eqe i ambicije i pitati dete {ta ga ~ini sre}nim. U nedavno sprovedenoj aketi me|u decom u Nema~koj, jedan jedanaestogodi{wak je na pitawe {ta ga ~ini sre}nim odgovorio kombinacijom crte`a i re~i. Svoje `eqe nacrtao je na listu papira: “Banana da se pre`ivi – ukusno! ^a{a vode da se pije – da se mnogo pije! Ku}a – zato {to je potreban krov nad glavom!” Nacrtao je jo{ i igra~ku i prijateqa, {to jasno ukazuje na `ivotnu filozofiju dece koja nisu postala plen gramzivih industrija i bolesno ambicioznih roditeqa. n Tijana Lakobrija

22

nedeqa13.februar2011.

SLO BO DAN mu{karac (okolina Novog Sada) 50 godina `eli poznanastvo `enske osobe do 40 godina bez obaveza radi dru`ewa braka. Avanture iskqu~ene.

Radovan.Telefon 062/19-00-343.

21576

ZLA TI BOR, izdajem de luks apartman za odmor, zaseban ulaz, dvori{te, novogradwa. Telefon 031/511-159, 064/23-71985, 065/511-159-9.

21638

IS KU SAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika.

Priprema prijemnih i mature.

Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367-482, 063/471-644.

21231 ^A SO VI nema~kog jezika. Telefon 064/231-0032.

21329 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

21472 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

21473 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

21578 DA JEM ~asove matematike, engleskog i francuskog jezika osnovcima, sredwo{kolcima i studentima. Poma`em u pripremama za sve vrste provere znawa. 060/760-3-760.

21790

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

21474 NU DI MO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Telefon 063/527-459, www.so lis-ne kret ni ne.com.

431069

IZ DA JEM stan u novijoj zgradi, strogi centar, kod Ribqe pijace, 55 m2 prvi sprat, po potrebi name{ten. Telefon 066/9164230.

21475 IZ DA JEM odmah garsoweru 26m2 na Grbavici ul. Danila Ki{a 11. Telefon 064/4054653.

21477 IZ DA JEM nename{ten jednoiposoban stan 40m2, Ul. Stevana Musi}a, visoki parter, studenti ne dolaze u obzir. Telefon: 063/534-276.

21562 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru kod Futo{ke pijace ulica ]irpanova, cena 150e. Telefon 064/460-1133.

21765 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan na Bul. Kneza Milo{a na Novom Nasequ II sprat, poseduje svu tehniku. Telefon 064/888-1065.

21787 KOD fakulteta izdaje se name{tena soba studentkiwi. Telefon 063/601-661.

21788 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan sa odvojenim sobama, kablovskom, centralnim grejawem, ve{ ma{inom, ul. P. Komune. Telefon 063/749-5586.

21792 LI MAN 2, trosoban 85m2, superkomforan, TV, DVD, klima, ve{ ma{ina, telefon, kablovska - internet za poslovne qude na du`e vreme. Telefon: 063/823-7164.

20832 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u ku}i bra~nom paru ili studentkiwe, dve zaposlene devojke, dogovor.

Telefon 064/495-2319.

21269 IZ DA JE se jednoiposoban stan, name{ten, Nova Detelinara.

Telefon 402-435.

21384 IZ DA JEM mawi dvosoban stan u centru, name{ten odmah useqiv, lift, kablovska, telefon, cg, parking za vozilo. Informacije: 063/8488890.

21394 IZ DA JEM lepo name{ten jednosoban stan, blizu centra, sa pogledom na Dunav. Telefon 062/534-352.

21405 IZ DA JEM dvosoban stan 50m2, u Pariske komune, prizemqe, name{ten + 2 telefona - 160E. Telefoni: 064/124-97-91, 021/452-550.

21410

oglasi

IZ DA JEM prazan trosoban stan, Liman 2, drugi sprat. Bulevar oslobo|ewa 139. Cena 180 evra. Telefon 063/547-451.

21481 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Novom nasequ. Telefon 021/662-2405.

21504 IZ DA JEM trosoban stan, Ul. Save Kova~evi}a, I sprat. Pogodan za ordinaciju, poslovni prostor i stanovawe. Telefon 021/444-134.

21592 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, Futo{ka ulica, blizu pijace, cena povoqna. Telefon 021/522-328.

21627 IZ NAJM QU JEM name{ten dvosoban stan kod Instituta, Sremskoj Kemnici, nename{ten trosoban stan ugao Novosadskog sajma i Bulevara oslobo|ewa.

Telefoni: 021/465-815, 064/2044331.

21647

NA LI MA NU II kod mosta Slobode izdajem komforan nename{ten jednoiposoban stan, 55m2, cena: 160e. Telefon 064/888-5691.

21653 IZ DA JE se jednosoban prazan stan, 40m2, odmah useqiv, topla voda, klima, Liman - [ekspirova ulica blizu Nis-a, Merkatora, fakulteta. Telefon 021/456470.

21659 IZ DA JEM komfornu garsoweru blizina fakulteta, ve{ ma{ina, III sprat, odvojena kuhiwa. Telefon 021/459-372.

21675 LI MAN III, jednoiposoban stan, 44m2, Narodnog fronta 28, prazan, sa kuhiwskim elementima, klima, ktv, terasa. Telefoni: 062/1662041, 021/6417165.

21696 CEN TAR 70m2 izdajem dvosoban name{ten stan, moderan, Petra Drap{ina. Telefon 063/564-683.

21699 IZ DA JEM komforan stan sa novim name{tajem. Dvori{no orjentisan, kutak mira i ti{ine. Telefon 300-665.

21717

IZ DA JEM jednoiposoban prazan stan u potkrovqu, 35m2, Ul. Novosadskog sajma, cena 130E+depozit. Telefon 063/369687.

21718 BRA^ NOM paru izdajemo dvosoban 60m2, prazan stan, ima kuhiwske elemente, na negorani~eno vreme, od 1. 3. 2011. godine.

Telefon 021/827-038.

21722 IZ DA JEM name{ten stan, 32m2, Sr. Kamenica (80e), telefon, TA pe}. Telefoni: 401-814, 063/713-0-314.

21752 DE VOJ KA hitno tra`i cimerku. Telefon: 062/8932-308.

21757 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan 54m2, opremqen, Ul. Marka Kraqevi}a. Telefon: 6330-891 i 062/8586-667.

21801 IZ DA JEM novu garsoweru 28m2, ]irpanova 25 name{tena novim name{tejam i svim aparatima, tra}i sprat, lift. Cena 160e. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

21803 IZ DA JEM mawi jednosoban name{ten stan u Mi~urinovoj ulici, 21m2, odvojena kuhiwa, mali tro{kovi, cena povoqna: 130e. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

21804 IZ DA JEM nov jednoiposoban kompleno name{ten stan 39m2, Pu{kinova 13. nov name{taj, ve{ ma{ina, terasa, Cena 210 e.

Telefon 021/544-540 063/517290.

21805 PO VOQ NO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Tel.: 021/544540, 063/517-290, www.aleks-ne kret ni ne.com 21806 VE LI KA PO NU DA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Telefoni: 065/2019004, 021/6624-325, www.so lis-ne kret ni ne.com.

431065 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru u ]irpanovoj ulici, sa terasom, cena 160 evra+depozit! Telefon 063/8557109, ({ifra:10877), www.so lisne kret ni ne.com.

431066 IZ DA JEM kod Suda nov stan 33m2 na visokom prizemqu, u novoj zgradi za kancelariju ili poslovni prostor 150E. Telefon 528-137.

431210

dnevnik

IZ DA JEM Maksima Gorkog trosoban stan 71m2 kompletno name{ten za 200e slobodan od 01. 03. 2011. Telefon 528-137.

431211

KU PU JE MO za potrebe raseqavawa stanove u Novom Sadu svih struktura, isplata u ke{u.

Telefon 636-6952.

431162

TRA @I MO za poznate kupce od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na dobrim lokacijama.

Hitno!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335.

431230

KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

431212 KU PU JE MO stan u Novom Sadu, brza isplata. Tel. 444-107, 633-7853.

431252

PRO DA JEM {estosobni dupleks, 144m2, sa dva ulaza ili mewam za mawi stan u Novom Sadu ili Zlatiboru. Telefon 063/501-671.

21080 DU PLEKS oko 100m2 Rumena~ka ulica, ukwi`en + gara`a u dvori{tu, hitno. Telefon 062/543816.

21811 ZLA TI BOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25 m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom.

Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

20701 OD LI ^AN DU PLEKS na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a! Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2. Za vi{e informacija pozovite... Vredi videti! Telefoni: 064/157-1297, 021/520-231, ({ifra: 14711), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431146

IZ DA JEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

21610

BEZ PO SRED NI KA mewam ~etvorosoban stan sa gara`om, u Toplice Milana za dva stana ili jedan uz doplatu, hitno. Telefon 065/215-3567.

21828

GR BA VI CA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:14009), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431126

CEN TAR - Barawska ulica, jednosoban dvori{ni stan od 22m2, renoviran, kablovska, ukwi`en, cena 15.000 evra! Telefoni: 063/761-63-64, 021/427-277, ({ifra: 50328), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431096 KLI SA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 12.800 evra! Telefoni: 063/761-63-64, ({ifra: 14334), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431114 VR WA^ KA BA WA - luks apartmani! Pet minuta od centra bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada! Telefon 063/527-459, ({ifra: 14310), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431095

JEDNOSOBAN stan 36,4 m2, 900 evra/m2, visoko prizemqe, odmah useqiv, na Detelinari, pored Osnovne {kole. Bez posrednika.

Telefon: 060/5111934.

21755 PRO DA JEM useqivu garsoweru na Novoj Detelinari. Telefon 63-41-521.

21756 PRO DA JE MO garsoweru u Petra Drap{ina ulici za 26.000, useqiva. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

21776 GAR SO WE RE: Slova~ka 17m2, prizemqe 22.000e, Dostojevskog 20m2, V, 16.500e, Kornelija Stankovi}a, nova useqiva, 28m2, tre}i sprat 31.000. Telefoni: 021/-6614-694, 063/705-6080.

21785 [I RI centar, garsowera, 25, 50m2 po 1150e/m2. Mo`e povrat PDV-a. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

21793 USE QI VA - nova garsowera u centru, cena sa PDFV-om, 24m2 - 28.100. Telefon: 021/427-088, 021/520-966 www. to tal - ne kret ni ne.rs 21820 PRO DA JA - Liman II, VI sprat, jednosoban stan, 40m2, ukwi`en, pogled na park, odvojeni kuhiwa i trpezarija, terasa. Telefon 063/857-21-45.

21679 BEZ PO SRED NI KA, jednosoban stan na Novom nasequ, 42m2 prodajem ili mewam za ve}i uz doplatu. Telefon 065/546-9865.

21730 PRO DA JEM ukwi`en name{ten stan, 32m2, Sr. kamenica (ul. Vojvode Mi{i}a), telefon, TA pe}, visoko prizemqe. Telefoni: 401-814, 063/713-0-314.

21751 PRO DA JE MO stan od 32m2 u Kosan~i} Ivana na drugom spratu za 38.000E. Telefon: 6447 - 622 i 063/540-165.

21780 HIT NO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, odvojena kuhiwa, lift, terasa, cena 29.500E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

21807 HIT NO PRO DA JEM stan 40m2 blizu fakulteta, 100m, Ul. Strevana Musi}a. Stan je name{ten.

Telefon 524-913, 064/4300-133.

21822 UKWI @EN jednosoban koji se mo`e preurediti u jednoiposoban, 40m2, terasa, lift, lokacija Bulevar Oslobo|ewa, cena 37.100. Telefon: 021/427-088, 021/520-966 www.to tal-ne kret ni ne.rs 21823

oglasi

dnevnik

GAR SO WE RA centar 18m2 - 19 000 evra, Grbavica Daltonova zgrada 25m2 28.000 evra, Novo naseqe, Bra}e Drowak, IV sprat, lift 22.5m2 - 24.000 evra, ostaje klima i kuhiwa. „Kvart”.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

431309 MA WA GAR SO WE RA, N. Detelinara, 18m2, Janka Veselinovi}a, 4. sprat, cg, terasa, ukwi`en, Budu}nost, cena 22.650 evra. Tel. 063/745-1344.

431300 NA BU LE VA RU evropa investitor „Moj dom” prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom, uredni papiri. Cena 28.000 evra.Telefoni: 451-318, 523-193.

431273 PRO DA JEM odli~nu garsoweru na prvom spratu kod Ribqe pijace, useqivu, novu praznu, cena 29.000 evra. Hitno. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-44094.

431274 NO VA DE TE LI NA RA 28m2, odli~na garsowera, lift, terasa 31.000. Tel. 444-107, 633-7853.

431254 RU ME NA^ KI PUT nova garsowera 19m2+terasa 2m2 odmah useqiva za 19.300. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

431216 VA LEN TI NA VOD NI KA: ekstra garsowera, 30m2, terasa, lift, CG, legalna... Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6607.

431194 BR ZO USE QI VA garsowera od 24m2, Socijalno, 3. sprat, CG. Cena 29.800 evra sa PDV-om. Telefoni: 021/542-779, 064/8236608.

431188 DE VET JU GO VI ]A: 26m2- garsowera, 1. sprat, lift, terasa, uli~na strana, odvojena kuhiwa... Cena 33.500 evra. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6604.

431201 GAR SO WE RA 27m2, Bulevar kod Futo{ke pijace, lift, terasa, CG. Upotrebna dozvola, name{tena... Cena 34.000 evra (nije fiksno).

Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608.

431204 BUL. OSLO BO \E WA, ukwi`en odli~an stan 29m2, II sprat, terasa, lift, cena 32.000. Telefon 636-6952.

431163 SOM BOR SKI BU LE VAR 21m2, ukwi`ena garsowera, odvojena kuhiwa, grejawe, lift, novija zgrada. Cena 26.000 evra.

Telefoni: 021/6614-200, 064/8236601.

431183 HIT NO prodajem novu, useqivu garsoweru na prvom spratu, na Novom bulevaru. Cena 33.000E. Telefoni: 066/502-1984, 021/6622-677.

431150

PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru od 29m2, drugi sprat, Bul. oslobo|ewa. Cena 32.000E. Telefoni: 064/346-6802, 021/6618222.

431151 PRO DA JEM useqivu garsoweru od 22m2, prvi sprat, gradsko grejawe, centar. Cena 20.500E. Telefon 021/6618-222.

431155 LI MAN 2, odli~an ukwi`en i kompletno renoviran stan od 27m2. Telefon 636-6952.

431165 FU TO [KA ULI CA „Prezident”, prodajem nov odmah useqiv odli~an stan od 27m2. Telefon 063/828-83-77.

431166 PRO DA JEM garsoweru 23m2, terasa, 3. sprat, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534505.

431012 GAR SO WE RA 23m2 centar novija garsowera na 5. spratu, lift, terasa, kompletno name{tena, odmah useqiva, cena 27.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-38-23.

431061

SA JAM, garsowera, 15m2, na tre}em spratu, dvori{no orjentisana, cena samo 16.000. Telefon 421-185.

431017 SA JAM garsowera, 25m2, II sprat, cg, terasa, ukwi`ena, cena 32.900. Telefon422-149.

431018 PRO DA JEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 37.400 evra, za dogovor! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra:13656), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431082 PRO DA JEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, Tolstojeva ulica, prelepa zgraa, hitno, zbog odlaska u inostranstvo!

Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:10105), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431083 GAR SO WE RA na Grbavici, 24m2 na drugom spratu, pred useqewem, povrat PDV-a. Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:14387), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431084 GAR SO WE RA u centru, u blizini Ul. Pap Pavla, 20m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem, odmah useqiva, hitna prodaja, cena samo 21.000 evra. Telefoni: 064/2003-103, 021/520231, ({ifra:12702), www.so lisne kret ni ne.com.

431085 PRO DA JEM ukwi`enu odli~nu garsoweru na izuzetnoj lokaciji! Cena dogovor... Telefoni: 066/9355-942, 021/520-231, ({ifra:19119), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431086 OD LI^ NA komforna garsowera na Podbari, 33m2 na prvom spratu, ukwi`ena 1/1, kvalitetna gradwa, sa ugradnom kuhiwom i plakarima, klimom, samo 36.600 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:14644), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431087

NO VA DE TE LI NA RA - Kopernikova ulica, mawa garsowera na tre}em spratu, uredna dokumentacija, gradsko grejawe.

Odli~na ponuda, samo 16.500 evra! Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:14452), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431088 GAR SO WE RA na Podbari, prvi sprat, 25m2, terasa, sa novom ugradnom kuhiwom, Upotrebna dozvola, samo 36.000 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra:10637), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431089 STAN od 29m2 sa terasom, ukwi`en i odmah useqiv, na atraktivnoj lokaciji, Bul. oslobo|ewa, u blizini stanice... Telefoni: 063/716-1744, 021/520-231, ({ifra: 14715), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431090

nedeqa13.februar2011.

JED NO SO BAN, 41m2, Bulevar oslobo|ewa kod stanice, vi{a spratnost, lift, terasa, cg, ukwi`en 38.000 evra. Tel. 063/745-1344.

431302 JED NO SO BAN, novo naseqe, 34m2, II sprat, ~isti papiri, hitno. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

431305 NO VI JI jednosoban 27m2, centar, Sowe Marinkovi}, III sprat, dvori{no, odvojena kuhiwa, lepa terasa, ukwizen 36.000.

Tel. 063/517-846.

431313

PRA VA GAR SO WE RA sa terasom i ostavom na terasi, ukupno 25m2, tre}i sprat, prazna i odmah useqiva. Hitna prodaja! Telefoni: 064/2003-103, 021/520231, ({ifra:16664), www.so lisne kret ni ne.com.

431091 HIT NO prodajem stan od 28m2 na drugom spratu, ukwi`en, useqiv, samo 31.000 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:11203), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431092 GAR SO WE RA od 18m2 u Ul. @arka Zrewanina, kod Izvr{nog ve}a, prizemqe, cena 22.700 evra. Telefoni: 064/4491270, 021/427-277, ({ifra: 14588), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431093 GAR SO WE RA od 24m2, Salajka, nova useqiva, prvi sprat, cena 30.000 evra. Telefoni: 064/4491270, 021/520-231, ({ifra: 10700), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431094 SO CI JAL NO - Arse Teodorovi}a, jednosoban od 32m2, CG, prizemqe, nov, cena 27.000 evra.

Telefoni: 063/761-63-64, 021/520231, ({ifra:10443), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431097 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4, ukwi`en, odmah useqiv, 40m2 na 10. spratu, cena povoqna! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:10854), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431098 [I RI CEN TAR jednosoban 29m2+10m2 galerija, novije ukwi`eno, samo 25.250. Telefon472-1661.

431037 SO CI JAL NO, jednosoban, 31m2, II sprat, cg, terasa, odvojena kuhiwa, cena 39.900. Telefon472-1660.

431038 BU LE VAR, jednosoban 30m2, I sprat, cg, dvori{na strana, cena 37.000. Telefon421-185. 431039 CA RA DU [A NA, jednosoban 33m2, II sprat, terasa, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 422-149.

431040 JED NO SO BAN 42m2 S. Musi}a stan na izuzetnoj lokaciji salonskog tipa,2. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, hitna prodaja, vredi kupiti. Telefoni: 065/555-77-58, 021/55-77-58.

431062 JED NO SO BAN 42m2,BGD kej stan u zgradi od `ute fasadne cigle, ukwi`en i odmah useqiv, ju`na strana, klimatizovan, lift, terasa, mo`e i putem kredita, vredi kupiti. Telefoni: 021/5577-58, 063/7-333-621.

431059

PRO DA JEM ukwi`en jednosoban stan od 31m2, prvi sprat, Ul. Narodnog fronta. Cena 36.100E, Telefoni: 064/3466802, 021/6618-222.

431152 @E LE ZNI^ KA STA NI CA u zgradi od fasadne cigle, stan 39m2, ~etvri sprat, lift 37.700, odmah useqiv, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

431217 NO VO NA SE QE: jednosoban 37m2 funkcioni{e kao jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, 3. sprat, terasa, CG, PTV... Cena 37.100 evra. Telefoni: 064/8236604, 021/6614-200.

431206 LI MAN: 29m2 jednosoban, odli~an, lift, terasa, CG. Mo`e kredit! Cena 30.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6604.

431209 LI MAN u zgradi od fasadne cigle 34m2 jednosoban stan, dvori{no orjentisan za 35.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

431215 BU LE VAR OSLO BO \E WA 42m2, jednosoban, ukwi`en, lift, terasa 37.100. Tel. 444107, 633-7853.

431255 NO VO NA SE QE 45m2, jednosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sprat, lift, terasa 41.200, slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

431262 LI MAN IV 40m2, jednosoban, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

431263 BRA NI MI RA ]O SI ]A 38m2, jednosoban stan bez ulagawa, ukwi`en.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

431264 PRO DA JEM kod Stanice, Pariske komune jednosoban-jednoiposoban stan, 38m2 ukwi`en!

Cena 39.700 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193.

431275 EKS TRA PO NU DA - prodajem odli~an jednosoban stan, Ul. Omladinskog pokreta, 30m2, III sprat, useqiv. Ukwi`en. Cena 34.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45417.

431276 KEJ!!! Jednosoban stan od 42m2, ni`e spratnosti, ukwi`en, useqiv. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

431231 JED NO SO BAN u funkciji jednoiposoban, 39m2, kod Futo{ke pijace, Gajeva, 2. sprat, cg, terasa, nov, useqiv, ukwi`en, 41.200 evra. Tel. 063/745-1344. 431301

BEZ PO SRED NI KA prodajem stan dvosoban 51m2, 5 sprat, ukwi`en, bez ulagawa, useqiv na Bulevaru oslobo|ewa.Telefoni: 064/128-47-49, 063/581-792.

21710 PRO DA JEM dvosoban stan kod Sajma, 54m2 - 56. 500. Odmah useqiv. Telefon 6447-622.

21775 CEN TAR nov dvosoban 55m2, tre}i sprat, Detelinara renoviran 57m2, VP, Nova Detelinara nov 35m2, tre}i sprat. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/705-60-80.

21784 DVO SO BAN stan 52 m2, 46.400e. drugi sprat, ukwi`en, Telefon 021/542-779, 064/823-6601, 064/823-6607.

21789 DVO SO BAN stan u prizemqu od 40m2 novogradwa na Novoj Detelinari, useqivo za 15 dana prodajem za samo 650e/m2. Telefon 063/50-20-33.

21791 BU LE VAR, kod Futo{ke pijce, nov, useqiv, 56m2 po 1.235e/m2.

Mo`e povrat PDV-a. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232.

21794 KOD @. STA NI CE, ukwi`en 60m2, 4. sprat, lift, terasa, 51.500e. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

21796 DVO SO BAN stan, 60m2 ugao Bulevara kraqa Petra i Pariske komune, drugi sprat, ukwi`en. Hitno. Telefon 062/543816.

21813 GR BA VI CA ukwi`en dvosoban stan, odvojena kuhiwa, terasa, drugi sprat, 44m2, cena 49.950E. Telefon: 021/427-088, 021/520966 www. to tal-ne kret ni ne.rs 21826 DVO SO BAN 55m2 preko puta `elezni~ke stanice, drugi sprat, vlasnik, bez posrednika, ukwi`eno. Hitno! Telefon 063/518-781.

21865

PE TRO VA RA DIN - stan 48m2, 3 sprat, lift, nov useqiv, 42.000E i 40m2 - 36.000E blok 8.

Telefon 063/152-052-1.

21764 PRO DA JE MO noviji jednoiposoban stan 39m2 kod betanije na prvom spratu, odmah useqiv. Telefon 6447-622.

21773 PRO DA JE MO jednoiposoban stan na Limanu za 54.500. Stan je na tre}em spratu sa liftom. Telefon:6447-622.

21774 PRO DA JE MO kod Sajma jednoiposoban stan od 39m2 za 35.000, odmah useqiv i ukwi`en. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

21778 ZLAT NE GRE DE, jednoiposoban 40m2 ukwi`en, nova gradwa, hitno. Telefon 062/543-816.

21810 TUR GE WE VA 44.5 m2, drugi sprat, ukwi`en i Bra}e Krkqu{, drugi sprat, ukwi`en.

Telefon 062/543-816.

21812 RA DO JA DO MA NO VI ]A, prvi sprat, jednoiposoban preduseqewem, 1. jun zavr{etak. Telefon: 062/543-816.

21818 JED NO I PO SO BAN nov odmah useqiv stan sa novim name{tajem, prvi sprat, terasa, 37m2, cena 43.250E. Telefon: 021/427088, 021/520-966 www.to tal-ne kret ni ne.rs 21825 JED NO I PO SO BAN, 38m2, Pariske komune, 4. sprat, lift, cg, ukwi`en za 39.150 evra. Tel. 063/745-1344.

431297

23

PO VOQ NO! Jednoiposoban, 46m2, Liman 2, Bul. Despota Stefana, vi{a spratnost, lift, terasa, cg, ukw`en, 41.200 evra.

Tel. 063/745-1344.

431298 KOD CA RA DU [A NA 41m2, prvi sprat, prazan, nov, useqiv stan, kqu~evi u agenciji. Telefoni: 451-318, 523-193.

431286 HIT NA PRO DA JA! Brzo useqiv JIS 36m2, Bul. kraqa Petra, dvori{na strana, bez prolaznih soba, ukwi`en, cena samo 40.800! Telefoni: 021/6616324, 425-653.

431251 NA GR BA VI CI zgradu zidao „Aleksandar” 34m2 mawi jednoiposoban, ukwi`en stan, tre}i sprat. Telefoni: 451-318, 523193.

431280

PRO DA JEM odmah useqiv i ukwi`en, jednoiposoban stan, u Slova~koj ulici, 46m2, dvosoban, terasa. Hitno. Telefoni: 021/523-193, 060/07-305-77.

431281 LI MAN II!!! Jednoiposoban stan, na prvom spratu, gleda na isto~nu stranu, useqiv. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335.

431232 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv jednoiposoban stan u Petra Drap{ina, II sprat, kompletno renoviran, terasa, dvori{na strana, parking u dvori{tu, kup. i kuhiwa sa pr. ventilacijom! Ukwi`ba1/1! Cena 34.500!

Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

431246 PRO DA JEM lep, jednoiposoban stan, 43m2 u Cara Du{ana, I sprat, ima terasu, sa dvori{ne strane, cena 46.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 060/0767-607.

431277 LI MAN II 39m2, jednoiposoban, renoviran, sa name{tajem ili bez. Tel. Tel. 444-107, 633-7853.

431266 GUN DU LI ]E VA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, za 39.200. Telefoni: 528-137, 6612262.

431222 NO VO NA SE QE jednosoban, mogu} jednoiposoban, 36m2, bez ulagawa, 4. sprat, lift, CG, ukwi`en, useqiv. Cena 33.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607.

431199 CEN TAR: nov, neuseqavan, 43m2 jednoiposoban, 1. sprat, terasa, lift, CG... Cena sa PDVom 45.000E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6607.

431189 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an ukwi`en nov 1.5 stan, cena 41.000. Telefon 636-8429.

431167 PRO DA JEM nov, brzo useqiv jednoiposoban stan, kod Sajma.

Cena 31.000E sa PDV-om. Telefoni: 060/3112-082, 021/66-22677.

431160 NO VO NA SE QE - 49m2 jednoiposoban. Ukwi`en, useqiv, terasa, lift, mogu}nost pro{irewa za 25m2. Cena 39.200 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236608.

431186

NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an ukwi`en 1.5 stan od 40m2. Telefon 063/828-8377.

431164 BU LE VAR OSLO BO \E WA, dobar i ukwi`en 1.5 stan 47m2 po ceni od 43.200. Telefon 6368429.

431170

24

nedeqa13.februar2011.

JED NO I PO SO BAN 30m2 okolina Izvr{nog ve}a stan salonskog tipa u visokom parteru, okrenut na dvori{nu stranu, idealan za kancelarije, ordinacije, vredi kupiti. Telefoni: 021/5577-58, 063/7-333-621.

431063 KOD MA STER CEN TRA, jednoiposoban, ukwi`en, nov, neuseqavan, I sprat, lift, terasa, odli~an cena 37.000. Telefon 472-1661.

431041 GR BA VI CA, jednoiposoban, 35m2 cg, ostava 4m2, ukwi`en, mo`e kredit 36.000. Telefon422-149.

431042 CEN TAR, jednoiposoban, 32m2, cg, lift, terasa, useqiv, dvori{na strana. Telefon 421-185.

431044 KOD SO CI JAL NOG, jednoiposoban, 38m2, na I spratu, cg, terasa, dvori{na strana zgrade, ukwi`en. Telefon 472-1660.

431045 LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu. Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:11666), www.solis-nekretnine.com.

431099

EKS KLU ZIV NO! Odli~an jednoiposoban, nov, neuseqavan stan u ekstra kvalitetnoj zgradi kod Socijalnog, 42m2. Fotografije i skica rasporeda na na{em sajtu...!

Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:14764), www.solis-nekretnine.com.

431100 GR BA VI CA - nov, odmah useqiv jednoiposoban stan na ekskluzivnoj lokaciji, u mirnoj ulici na uglu sa Bul. oslobo|ewa. Zgrada vrhunskog kvaliteta, cena sa poratom PDV-a 54.300 evra, uredna dokumentacija! Telefoni: 060/018-9422, 021/427277, ({ifra:10180), www.solisnekretnine.com.

431101 OD LI ^AN jednoiposoban stan od 40m2 na drugom spratu, Bul.Cara Lazara, ukwi`en, cena 51.500 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:14790), www.solis-nekretnine.com.

431102 ATRAK TI VAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2 na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, cena 42.000 evra.

Telefoni: 064/2003-103, 021/427277, ({ifra:10385), www.solisnekretnine.com.

431103 PRO DA JEM nov jednoiposoban stan kod Sajma, oko cene je mogu} dogovor...

Telefoni: 066/9355-942, 021/427-277, ({ifra:11810), www.solis-nekretnine.com.

431105 NOV jednoiposoban stan na super lokaciji!

Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:14136), www.solis-nekretnine.com.

431106 STAN u vili na Grbavici, jednoiposoban, trostrano orjentisan!

Telefoni: 063/433-738, 021/520231, ({ifra: 16023), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431107 IZ U ZET NA PO NU DA - nov jednoiposoban stan od 35m2, mala zgrada, {iri centar. Veoma povoqno! Telefoni: 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra: 12145), www.solis-nekretnine.com.

431108 PRO DA JEM ili mewam - jednoiposoban stan od 39m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan, na Novoj Detelinari, cena 44.200 evra, za trosoban stan uz doplatu!

Telefoni: 063/855-7109, 021/427277, ({ifra: 12817), www.solis-nekretnine.com.

431109

UKWI @EN jednoiposoban stan na Limanu, kod Doma zdravqa, 52m2, lift, terasa, cena 1.100 evra/m2.

Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:11010), www.solis-nekretnine.com.

431110 NA OD LI^ NOJ LO KA CI JI u blizini Bulevara, prodajem lep jednoiposoban stan od 50m2 na drugom spratu, novija zgrada, povoqno! Tel.: 065/2019-013, 021/427277, ({ifra: 11635), www.solis-nekretnine.com.

431111

NO VI JI, ukji`en, lep jednoiposoban stan na ~etvrtom spratu, sa liftom i malom terasom, u odli~noj zgradi, blizu Bulevara. Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:13527), www.solis-nekretnine.com.

431112 JED NO I PO SO BAN 40m2, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, dupleks, 4. sprat, lift, cg, nov, useqiv, ukwi`en za 38.150 vra. Tel. 063/745-1344.

431304 EKS TRA: dupleks 39m2 jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, CG, lift, ju`na strana, kose betonske plo~e. Cena 36.100 evra, nije fiksno. Tel.: 021/542779, 064/823-6601.

431202 FU TO [KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra!

Vlasnik. Telefoni: 063/7726845, ({ifra:10077), www.solisnekretnine.com.

431113 LI MAN, dvosoban stan, cg, lift, terasa, ukwi`en, proto~na topla voda, 64m2, cena 69.200.

Telefon 422-149.

431046 LI MAN 2, dvosoban stan 58m2, lift, terasa, ukwi`en, cena samo 55.620. Telefon 421-185.

431047 SA TE LIT, dvosoban stan, 48m2, cg, ukwi`en, cena 49.440. Telefon 472-1661.

431048 BEZ PO SRED NI KA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

431013 NO VA DE TE LI NA RA, u Ulici Janka Veselinovi}a prodajem nov i odli~an 2.0 stan od 50m2, povoqno.

Telefon 064/220-95-65.

431171 NO VA DE TE LI NA RA - 37m2 dvosoban, uknwi`ena zgrada, useqiv odmah, terasa, lift, CG. Cena 43.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610.

431187 PRO DA JEM nov, ukwi`en dvosoban stan, drugi sprat, 44m2, Grbavica. Cena 49.450E. Tel. 064/935-4559, 021/6618-222.

431159 LI MAN, odli~na zgrada od fasadne cigle, ukwi`en odli~an stan 43m2. Telefon 063/8288377.

431168 BU LE VAR, ukwi`en stan 58m2 odli~nog rasporeda, IV sprat, terasa, lift, cena 51.500. Telefon 636-6952.

431169 HIT NO prodajem renoviran, ukwi`en dvosoban stan od 40m2, centar. Cena 27.000E. Telefon 021/6618-222.

431153 PRO DA JEM ukwi`en dvosoban stan od 45m2, Ul. Pu{kinova.

Cena 46.350E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6622-677.

431157 JO @E FA MAR ^O KA - Liman IV, velik stan u mirnom delu!

Telefoni: 063/433-738, 021/520231, ({ifra:18002), www.solisnekretnine.com.

431127

oglasi HIT NO prodajem dvosoban stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, samo 62.000 evra! Nije fiksno! Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, ({ifra: 14651), www.solis-nekretnine.com.

431115 NO VA DE TE LI NA RA - Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. 45m2. Spava}a soba 10m2, kuhiwa sa prozorom, cena 53.000 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 10408), www.solis-nekretnine.com.

431116 PRO DA JEM odli~an luksuzan dvosoban stan na Limanu III, cena izuzetno povoqna zbog hitnosti prodaje!

Telefoni: 066/9355-942, 021/520-231, ({ifra:12704), www.solis-nekretnine.com.

431117 STAN na Limanu II, dvostrano orjentisan sa ulagawem! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:10111), www.solis-nekretnine.com.

431118 DVO SO BAN stan u Ulici S. Novakovi}a na Novom nasequ.

Telefoni: 063/7726-845, 021/520231, ({ifra:13236), www.solisnekretnine.com.

431119 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan u Ulici Pariskih komuna, cena dogovor...

Telefoni: 066/9355-942, 021/427-277, ({ifra:10764), www.solis-nekretnine.com.

431120 BUL. OSLO BO \E WA - nov, ukwi`en stan, dvosoban od 42m2, cena 42.500 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:10748), www.solis-nekretnine.com.

431121 IZ U ZET NA PO NU DA! Dvosoban stan izvanrednog rasporeda, 56m2 na drugom spratu, u najstro`em centru grada! Ul. Maksima Gorkog!

Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:10544), www.solis-nekretnine.com.

431122 EKS TRA PO VOQ NO! Ukwi`eni i odmah useqivi stanovi u {irem centru grada, kvadrature od 42m2-53m2 po ceni od 830-850 evra/m2! Telefoni: 065/2019010, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

431123

DVO SO BAN stan u blizini {kole, obdani{ta i Limanske pijace! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra: 10141), www.solis-nekretnine.com.

431124 DVO SO BAN stan u Pu{kinovoj! Telefoni: 063/433-738, 021/427-277, ({ifra: 10808), www.solis-nekretnine.com.

431125 DVO SO BAN - 60m2, @el. stanica, useqiv odmah, ukwi`en, 4. sprat, nije zadwi, odli~an raspored, terasa, CG... Cena 53.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6610.

431185 DVO SO BAN, prazan, odmah useqiv stan u Cara Du{ana 51m2, 2. sprat, terasa, lift, ju`na strana... Cena 46.500 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/8236601.

431200 NO VO NA SE QE - Bra}e Drowak - 48m2, dvosoban, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, mo`e kredit. Cena 48.500 evra. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6607.

431198 STE VA NA MU SI ]A dvosoban stan 56m2 klasi~na gradwa, visoki plafoni, drugi sprat, dvostrano orjentisan, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

431223 DE TE LI NA RA - Filipa Filipovi}a klasi~an dvosoban stan 53m2 ukwi`en, tre}i sprat, cena povoqna. Telefoni: 528-137, 661-2262.

431224

TO ZIN SO KAK - Novo naseqe lep, komplet renoviran stan 58m2 na prvom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

431225 LI POV GAJ odli~an dvosoban stan na prvom spratu 64m2 komplet name{ten sve novo, pogled na Fru{ku goru. Telefon 063/811-7331.

431226 LI MAN 2: dvosoban, 63m2, odli~an raspored, lift, terasa, CG, ukwi`en-useqiv... Cena 58.700E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618.

431207 BU LE VAR OSLO BO \E WA stan 42m2 za 37.100, pogleda na dvori{nu stranu, odmah useqv, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

431218 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada, ukwi`en, terasa. Tel.: 661-2262; 063/538-166.

431219 NO VO NA SE QE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno... Telefoni: 528-137, 661-2262.

431220

KA ]E DE JA NO VI] odli~nog rasporeda dvosoban stan 59m2, ni`e spartnosti sa liftom za 54.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

431221 STA NI CA 60m2, dvosoban, lift, terasa, ukwi`en 51.500.

Tel. 444-107, 633-7853.

431267

LI MAN II 63m2, klasi~an dvosoban, dve terase, lift 58.700.

Tel. 444-107, 633-7853.

431268 BU LE VAR Cara Lazara 53m2, odmah useqiv 56.700 nije fiksno. Tel. 444-107, 633-7853.

431265 NA LI MA NU 2 kod Spens-a u blizini fakulteta novija ukwi`ena zgrada, prvi sprat 41m2 ekstra sre|en, halogena rasveta, gipsarki radovi, jasenov parket. Telefoni: 523-193, 060/0767-607.

431278 NA NO VOM NA SE QU Mileve Mari} 44m2 sa terasom, prizemqe 37.000. Telefoni: 451-318, 063/10-88-993.

431279

dnevnik

HIT NA PRO DA JA! Nov DS 52m2, Novo naseqe, I sprat, prvoklasna oprema i gradwa, cg, dvostrano orijentisan, cena sa PDVom samo 42.500!!! Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

431247 HIT NO!!! Brzo useqiv DS 54m2, St. Mokrawca, lift, terasa, odr`avan, kompletno sre|en, kuhiwa odvojena, ukwi`en, cena 56.500. Telefoni: 021/6616324, 425-653.

431248

HIT NO I PO VOQ NO! Odmah useqiv DS 51m2, P. komuna, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, kompletno renoviran, odv. kuhiwa, ostava, ukwi`en, cena 47.500. Telefoni: 021/425653, 6616-324.

431249 HIT NO! Odli~an DS 56m2, K. Marka, lift, dve terase, novija zgrada, brzo useqiv, klima, sig. vrata, dvostrano orijentisan, ukwi`ba, cena samo 54.500! Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

431250 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv nov DS 41m2, Telep, II sprat, terasa, kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, sig. vrata, upotrebna dozvola i ukwi`eno!!! Cena samo 34.300 sa PDVom! Telefoni: 021/6616-324, 425653.

431244 LI MAN!!! Klasi~an dvosoban stan na tre}em spratu od 58m2, kuhiwa odvojena!!! Povoqno.

Pozovite 021/6363-307, 063/8680335.

431233 LI MAN!!! Dvosoban stan na prvom spratu, isto~na strana od 49m2, ukwi`en odmah useqiv.

Povoqno. Pozovite!!! Telefoni:021/6363-307, 063/8680-335.

431234 MA JE VI^ KA!!! Ju`na strana, mali dvosoban stan od 39m2, ukwi`en, useqiv. Pozovite!!!

Telefoni: 063/8680-335, 063/500213.

431237 PRO DA JEM lep dvosoban stan 45m2, miran kraj, Grbavica, Ul. \. Servickog, I sprat, ukwi`en, odvojena kuhiwa, 50.500 evra.

Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-45177.

431282 PRO DA JEM u novoj zgradi, 55m2, dvosoban stan, prazan.

Useqiv. Odli~na lokacija kod Fut. pijace, povoqno!! Ima povrat PDV-a. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-45154.

431283 PRO DA JEM dobar mawi dvosoban stan,39m2, V sprat, stan je u dobrom stawu, cena 29.000 evra.

Hitno. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-41395.

431284 PRO DA JEM dvosoban stan, 49m2, I sprat, Ul. M. ^ipli}a, odr`avan stan. Ukwi`en. Cena 39.000 evra. Telefoni: 021/451318, 523-193. [ifra-44370.

431285

DVO SO BAN, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, nov, ukwi`en, name{ten, cena 51500 evra. Tel. 063/745-1344.

431296 DVA DVO SOB NA stana, Liman, Balzakova, 3. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`eni, 41m2 sa cenom od 47.400 evra i 48m2 sa cenom od 54.650 evra. Tel. 063/745-1344.

431303 DVA DVO SOB NA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 56.650 evra i 53m2, 4. sprat sa cenom od 56.650 evra. Tel. 063/745-1344.

431299 EKS KLU ZI VAN dvosoban 63m2, Novo naseqe, Stojana Novakovi}a, I sprat, kompletno renoviran i izdizajniran, najkvalitetnija oprema, ukwi`en, 69.500. Tel. 063/517-846.

431314 DVO SOB NI i trosobni stanovi Liman I i Liman II, odli~na ponuda. „Kvart”. Tel. 021/450417; 063/128-97-97.

431311 DVO SO BAN 54m2, drugi sprat Grbavica, povoqno i dvosoban Novo naseqe - [onsi 55m2 II sprat, lift, ukwi`en, lepa zgrada. „Kvart”. Tel. 021/450417; 064/189-38-879-38-87.

431312

PRO DA JEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61, 5m2 ukw.) - 51.000E, IV sprat, staro vlasni{tvo. Telefon 063/501-671.

21079 PRO DA JEM povoqno dvoiposoban stan, Liman III, kod Limanskog parka.

Telefon 063/506-198.

21294 PRO DA JEM stan 75m2, blizu centra, II sprat, CG, bez posrednika. Tel.: 063/18-99-115.

21590 GR BA VI CA, u novijoj kvalitetnoj zgradi, ukwi`en 2.5 stan 65m2 sa gara`nim mestom. Telefon 063/502-526.

21703

PRO DA JEM dvoiposoban stan, 75m2 na drugom spratu u Turgewevoj ulici, cena: 1150e/m2. Telefon 064/454-6842.

21768 PRO DA JE MO nov dvoiposoban stan kod Futo{ke pijace 72m2 58.000, prvi sprat, odmah useqiv.

Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

21777 PRO DA JEM ukwi`en dvoiposoban stan od 67m2 na Beogradskom Keju za 67.000. Telefon: 6447-622.

21779 FU TO [KA nov 2.5 soban stan 72m2, prvi sprat 57.500e, naseqe kod Doma zdravqa, 83m2, IV sprat 93.000e.

Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512.

21783 HIT NO - dvoiposoban stan u zgradi sa urednim papirima, terasa, lift, 60m2, cena sa PDVom: 49.450E. Telefon: 021/427088, 021/520-966 www.total-nekretnine.rs 21827 CEN TAR - Podbara, ukwi`en odmah useqiv stan, 75m2, centralno grejawe, zgrada stara 7 godina, redovan sprat, lift, 60.000E. Telefon: 021/427-088, 021/520-966 www.total-nekretnine.rs 21831

PRO DA JEM ukwi`en stan u ul. Lov}enskoj 3 na prvom spratu od 70 m2 (novogradwa). sa prarking mestom. Telefon 063/219-763.

20933 VLA SNIK, prodajem odli~an 3.0 stan, Liman IV, prvi sprat, 78m2, ukwi`en. Telefon 6363723, 062/8170-802.

21721

oglasi

dnevnik

PRO DA JEM klasi~an trosoban stan 78m2 na Limanu II u Bo{ka Buhe - 82.000, odmah useqiv.

Telefoni: 6447-622 i 063/540165.

21781 HIT NO prodajem ukwi`en stan od 75m2, Bul. Ja{e Tomi}a, prvi sprat. Telefon: 062/543816.

21819 GR BA VI CA, nov ukwi`en odmah useqiv trosoban stan na prvom spratu, terasa, lift, cena 72.100E. Telefon:021/427-088, 021/520-966 www.to tal-ne kret ni ne.rs 21829 CEN TAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300. Mo`e zamena za mawi.

Tel. 444-107, 633-7853.

431270 PRO DA JEM dobar i renoviran stan na Grbavici, 69m2, useqiv po dogovoru. Ukwi`en. Terasa.

Cena 61.800 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra45176.

431288 KOD „MER KA TO RA”, Limanske pijace i Limanskog parka na perfektnom mestu dvoiposoban stan od 67m2 ni`e spratnosti. Hitno i povoqno! Telefoni: 021/6363307, 063/500-213.

431238 PE TRA DRAP [I NA!!! Dvoiposoban stan na drugom spratu sa lepom terasom, liftom, ukwi`en!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

431239 HIT NO! Odmah useqiv DIS 55m2, Koste [okice, IV sprat, lift, nov, neuseqavan, grejawe, klima, sig. vrata, dvori{na strana, mo`e i na kredit, cena 48.000 sa PDV-om! Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

431245 BU LE VAR OSLO BO \E WA kod Lutrije 78m2 dvoiposoban, odmah useqiv, ukwi`enterasa, lift, CG, PTV. Mo`e kredit.

Cena 67.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608.

431208 NO VO NA SE QE dvoiposoban stan 63m2 plus terasa 24m2, odli~an raspored cena dogovor.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

431228 GR BA VI CA: 62m2 dvoiposoban, odmah useqiv, CG, terasa.

Lift, legalan. Cena 59.800 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618.

431191 BU LE VAR - 68m2, useqiv, ukwi`en, 2. sprat, terasa, CG, 2 lifta, dvostrano orjentisan.

Cena 62.850E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601.

431192 PRO DA JEM neuseqavan dvoiposoban stan na drugom spratu, sa terasom, {iri centar. Cena 54.900E sa PDV-om. Telefoni: 064/197-2102, 021/6618-222.

431156 PRO DA JEM nov, useqiv dvoiposoban stan od 62m2, na novom Bulevaru. Cena 63.800E. Telefoni: 066/502-1984, 021/6618-222.

431149 BU LE VAR, u Ul. Novosadskog sajma prodajem odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2 po ekstra ceni. Telefon 063/516478.

431173 EKS KLU ZIV NA PO NU DA useqiv dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421437,063/534-505.

431014 @. STA NI CA, dvoiposoban stan, 68m2, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 66.500. Telefon 472-1661.

431049 N. NA SE QE, [onsi, dvoiposoban stan, 83m2, III sprat, lift, terasa, odli~an. Telefon 421185.

431050 [I RI CEN TAR, direktno od investitora, dobra gradwa, povrat PDV-a, trosoban stan 57m2 cena samo 55.000, kuhiwa odvojena ima svoj prozor. Tel.4721660.

431051 LI MAN 1, trosoban stan, 81m2, I sprat, terasa, ostava, dvori{na strana, cena 83.000. Telefon 422-149.

431052 TRO SO BAN 85m2 centar-okolina „Z. Jovine gimnazije” stan salonskog tipa na 1. spratu, u izuzetnom stawu, okrenut na dve strane, pogodno i za ordinacije, kancelarije… Telefoni: 063/7333-621, 021/55-77-58.

431064

TRO SO BAN 94m2 centar-R. pijaca prodajem ili mewam za mawi, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika. Telefon 063/7-333621.

431058 GR BA VI CA, odli~an ukwi`en 3.0 stan 76m2, III sprat, terasa 4m2, lift, cena 78.300. Telefon 636-6952.

431174 DE TE LI NA RA, nov odmah useqiv i ukwi`en funkcionalan 3.0 lako preuredqiv u 3.5, II sprat, terasa, lift, cena 77.250.

Telefon 636-8429.

431175 PE TRO VA RA DIN, u Bloku 8 prodajem odli~an 3.0 stan od 74m2 po ceni od 61.800. Telefon 636-6952.

431172 PRO DA JEM nov, useqiv, trosoban stan od 61m2, prvi sprat, Nova Detelinara. Cena 62.850E Telefoni: 021/6618-222, 060/3112-082.

431158 PRO DA JEM nov trosoban stan od 71m2, prvi sprat, na Adicama. Cena 47.600E. Tel.: 065/2769594, 021/6622-677.

431147 PE TRO VA RA DIN - Blok VI II, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:14664), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431128

TRO SO BAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520231, ({ifra:14735), www.so lisne kret ni ne.com.

431129 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 72.100 evra, povrat PDV-a! Telefoni: 065/2019-004, 021/520-231, ({ifra: 14776), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431130 PRO DA JEM odli~an ukwi`en trosoban stan na Novoj Detelinari! Izuzetno povoqno! Telefoni: 066/9355-942, 021/427-277, ({ifra:19840), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431131 LI MAN IV - trosoban stan od 80m2 na {estom spratu, zahteva ulagawa, dobar raspored, ukwi`en, cena 74.500 evra. Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:14645), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431132 LI MAN IV - trosoban stan od 80m2 na ~etvrtom spratu, odli~an raspored, mo`e biti i ~etvorosoban, ukwi`en, cena 82.400 evra! Telefoni: 064/4491270, 021/427-277, ({ifra:19381), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431133 IN TE RE SANT NO - mawi trosoban stan dobrog rasporeda na Limanu IV, 51m2 na prvom spratu, terasa, cena 56.700 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/427277, ({ifra:11002), www.so lisne kret ni ne.com.

431134 OD LI ^AN trosoban stan na Limanu II, prvi sprat, 68m2, izuzetan raspored, ukwi`en i odmah useqiv. Telefoni: 065/2019013, 021/520-231, ({ifra:14450), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431135 PRO DA JEM stan od 74m2 za renovirawe na Limanu 3, drugi sprat, povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:11206), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431136 KEJ!!! Trosoban stan. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

431240 LI MAN II 77m2, trosoban, ukwi`en, odmah useqiv, lift, terasa 72.000. Tel. 444-107, 6337853.

431269

DO BRA PO NU DA - prodajem stan na Limanu, 80m2, sa terasom i liftom. Useqiv. Ukwi`en. Cena 74.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193.

431289 PRO DA JEM dobar i komforan trosoban stan na N. nasequ, 90m2, na IV spratu. Useqiv.

Ukwi`en. Stan je u dobrom stawu i sre|en. Lift. Terasa.

80.000!! Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-43703.

431290 PRO DA JEM na Rumena~kom putu stan 90m2, trosoban, useqiv.

Ukwi`en, I sprat, lift. Terasa.

Povoqno, cena 77.250 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 060/0767-607. [ifra-45405.

431291 CEN TAR, Radni~ka, 78m2 trosoban stan na prvom spratu, lift, odli~an raspored 90.000.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

431271 TRO SO BAN, Liman II - Bo{ka Buhe, 73m2 peti sprat, lift, ukwi`en, mirna lokacija, dobra gradwa, cena 78.000 evra. „Kvart”.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

431306 IN VE STI TOR prodaje trosoban stan 75m2 u L. Kosti}a-centar, IV spratu. Useqiv do kraja meseca. Projektno finansirawe. Mo`e i subvencija. Telefoni: 021/451-318, 523-193.

431287 KLA SI ^AN trosoban 81m2, Liman I, Fru{kogorska prema [trandu, I sprat, dvori{no, mogu}e ~etvorosoban, ukwi`en, 83.000. Tel. 063/517-846.

431315 KOM P LET N O re no vi ran trosoban 86m2, Kej - centar, Vi sa ri o no va kod „Por ce la nose”, fasadna cigla, IV sprat lift, ukwi`en, 99.000. Tel. 063/517-846.

431316 KLA SI ^AN trosoban 80m2, Liman IV, Narodnog fronta, IV sprat sa liftom, odvojena trpezarija, dve terase, ukwi`en, useqiv, 74.000. Tel. 063/517-846.

431317 TRO SO BAN 62m2, Liman IV, Banovi} Strahiwe, IV sprat sa liftom, nije posledwi, terasa, ukwi`en, brzo useqiv, 65.000.

Tel. 063/517-846.

431318

SA LON SKI 145m2, pogodan za poslovni prostor kod Jodne bawe. Hitno!. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 061/301-3484.

21797 PO VOQ NO i hitno prodajem stan 90m2, Bul. K. Milo{a 2/a, mo`e i opremqen. Agencije iskqu~ene. Telefon 062/787-079.

21617

PER FEK TAN 3,5 soban, noviji, ukwi`en, kod ABC-a, 99m2 88.000evra, mawa zgrada, malo stanara, vredi pogledati. Telefon 064/314-38-30.

21720

nedeqa13.februar2011.

HIT NO troiposoban stan 127m2 centar prvi sprat centralno grejawe dva kupatila. cena 115.000e. Telefon 063/8150622.

21755 TRO I PO SO BAN, Novi bulevar, 84m2, II sprat, lift, potpuno nov odmah useqiv, ekstra povoqno, hitno. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

431308 U TO PLI CE MI LA NA prazan useqiv mawi troiposoban stan 71m2, cena 69.800. Telefoni: 451-318, 060/0767-607.

431292 U LA ZE KO STI ]A useqewe do kraja meseca 95m2, investitor „Moj dom”. Telefoni: 451318, 523-193.

431293 NA SU BO TI^ KOM BU LE VA RU troiposoban stan 85m2 na prvom spratu prazan nov useqiv 78.700 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451-318, 523-193.

431294 GR BA VI CA - 81m2, perfektan troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, CG, novija zgrada. Cena 74.500 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6618.

431196 TRO I PO SO BAN stan od 102m2, ukwi`en, prazan, tre}i sprat, ekstra lokacija, Maksima Gorkog, potrebno sre|ivawe!

Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:17933), www.so lisne kret ni ne.com.

431137 PRO DA JEM odli~an troiposoban stan u Pu{kinovoj ulici.

Telefoni: 063/7726-845, 021/520231, ({ifra:12694), www.so lisne kret ni ne.com.

431138 LI MAN, 80m2 troiposoban, ukwi`en, useqiv, CG, lift, sre|en. Cena 74.200 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604.

431184 NO VO NA SE QE u Ulici Ka}e Dejanovi} prodajem odli~an ukwi`en 3, 5 stan od 87m2 po ceni od 82.500. Telefon 636-6952.

431176 BU LE VAR, kod „Dnevnika”, odli~an ukwi`en funkcionalan 3.5 stan, odmah useqiv, noviji, mogu}nost kupovine i gara`e, cena 75.000. Telefon 063/8288377.

431177 @E LE ZNI^ KA ULI CA, nov 3.5 odmah useqiv stan na II spratu, cena 90.000. Telefon 6366952.

431178

LI MAN, u zgradi od fasadne cigle prodajem odli~an 4.0 stan od 95m2. Telefon 636-6952.

431179 GR BA VI CA, Ul. Alekse [anti}a, noviji ukwi`en 4.5 stan (nije dupleks)+gara`a, cena 130.000. Telefon 064/220-9565.

431181 CEN TAR, u @elezni~koj ulici ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Telefon 063/82-88-377.

431182 VA SE STA JI ]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:13867), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431139

25

GR BA VI CA - komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra!

Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa.

Zgrada izuzetnog kvaliteta.

Mogu}nost kupovine gara`e.

Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - Izuzetna ponuda! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:10270), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431140 GR BA VI CA - Liman, ~etvorosoban stan od 102m2, noviji ukwi`en dupleks, odli~an raspored, cena 88.600 evra! Telefoni: 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra:11661), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431141 PRO DA JEM stan u blizini Ribqe pijace, salonskog tipa od 123m2, na prvom spratu, mogu}e pretvarawe u dve stambene jedinice! Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:10818), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431142 ^E TVO RO SO BAN stan kod Sajma, klasi~an raspored, sa odvojenim spava}im delom, kuhiwa sa prozorom i veliki dnevno - trpezarijski prostor.

Cena samo 105.000 evra. Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:12712), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431143

PRO DA JEM nov ~etvorosoban stan od 84m2, prvi sprat, Somborski bulevar. Cena sa PDVom 73.500E, Telefoni: 065/2769594, 021/6618-222.

431148 IZ U ZE TAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Cena 206.000 evra! Telefoni: 063/520296, 021/427-277, ({ifra:12034), www.so lis-ne kret ni ne.com.

431145 [I RI CEN TAR, ~etvorosoban stan, 92m2, dupleks, odli~an cena sa PDV-om 68.930. Telefon 421-185.

431053 SA JAM, ~etvorosoban, 96m2, III sprat, lift, 2 terase, cena 832E po m2, nije fiksno. Telefon 422-149.

431054 LI MAN, ~etvorosoban, 80m2, IV sprat, lift, terasa, ukwi`en, cena 90.640. Telefon4721661.

431055 BU LE VAR (kod Kan-Kana) 100m2 - ~etvorosoban, 4. sprat, perfektan raspored, sre|en, terasa, lift, CG, ukwi`en, odmah useqiv! Cena 98.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604.

431197 ^E TVO RO SO BAN 95m2, nov, neuseqavan, Vojvode [upqikca, perfektan raspored, terasa, CG. Cena 83.000 evra, mo`e kredit! Telefoni: 021/424-963, 064/823-6618.

431203 LA ZE KO STI ]A - useqiv odmah, 85m2 ~etvorosoban sa gara`om od 25m2, dvostrano orijentisan, 2. sprat, terasa, lift, CG. Cena dogovor. Telefoni: 021/661-4200, 064/823-6604.

431205

26

nedeqa13.februar2011.

PASTEROVA odli~an ~etvorosoban stan 97m2 zidala „Budu}nost”, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262.

431229 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en. Telefoni: 528-137; 063/811-7331.

431227 DUNAVSKI PARK!!! U blizini ovog salonskog stana na prvom spratu od 106m2. Pozovite!!! Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335.

431241 KOD \OKINE [KOLE!!! Odli~an ~etvorosoban stan, dvostran, ni`e spratnosti u ekstra stawu, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefoni: 063/500-213, 063/8680-335.

431243 PRODAJEM u C. Du{ana, 90m2, ~etvorosoban ukwi`en stan.

Lift. Terasa, bez ulagawa!!

Stan je dvostran, cena 97.000 evra. Vredi videti!! Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra43694.

431295 GRBAVICA!!! Odli~an ~etvorosoban dupleks stan, ukwi`en, odmah useqiv!!! Ekstra povoqno!!! Tel.: 063/500-213.

431242 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra!

Telefoni: 063/520-296, 021/520231, ({ifra:13868), www.solisnekretnine.com.

431144

PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena.

Telefoni: 419-375, 060/4419-375.

21499 KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat + gara`a, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica.

Telefon 065/6494367.

21657 SALAJKA, B. Radi~evi}a, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, povoqno. Telefon 6546976, 065/3333-177.

21798 PETROVARADIN - ku}e za ru{ewe na ekstra lokacijama i zavr{ene useqive, jeftine. Telefon 063/152-052-1.

21763

SREMSKA Kamenica, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16.

21093 PRODAJEM porodi~nu ku}u na sprat u Sremskim Karlovcima Dudara 240m2, plac 430m2. Telefon 021/881-066.

21593 KU]A u Zelenici pored mora, udaqenost 300m, super za u`ivawe, mogu}nost nadogradwe, 76m2, 65.000E, mo`e zamena. Telefon 064/11-22-706.

21564 PRODAJE se nova ku}a u Koviqu. Tel.: 064/1990209.

21649 RAKOVAC ku}a monta`na 90m2, tri sobe, useqiva, gara`a, 20m2, ostava, terasa, svi prikqu~ci, plac 900m2, ukwi`ena, 47.000. Telefoni: 021/6614-694, 063/587-602.

21786 PRODAJEM ku}u u Bockama 95m2, plac 650m2, mogu}e pove}awe stambenog prostora do 150m2. Tel.: 062/289-600. 20818 GRA\EVINSKI plac od 27 ari na Tranxamentu - Novi Sad. Mogu}a podela na 2. Telefon 064/22-877-31.

21118 GRA\EVINSKI plac 7500m2, Rumenka u selu, 9E/m2. Telefon 065/505-3378.

21600 PRODAJEM ogra|en plac u Rumenki 580 m2. telefon 060/18080-44.

21769 POPOVICA jedinstven plac na glavnom putu 1100m2 sa starom ukwi`enom ku}om i pogled na grad i kamenicu. Telefon 063/152-052-1.

21766 PARAGOVO plac 800m2 preko puta pe~eware Katun. Telefon 062/543816.

21814

VI[E placeva izme|u Novog naseqa i Veternika, cena po jednom placu 13.000e. Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232.

21799 PLAC prema ^eneju, 2.200m2, objekat od 50m2 + gara`a za malu privredu. Hitno!!! Telefon 062/543-816.

21816 KISA^KA - plac 420m2, kolektivnaq gradwa, P + 4 + PK, samo ozbiqne ponude. Telefon: 062/543-816.

21817 PRODAJEM plac u Veterniku u produ`etku [kolske ulice.

Telefoni: 021/893-486, 069/1893486.

21273 PRODAJEM plac sa mawim legalizovanim objektom kod Mo{ine vile na Popovici, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon: 060/5008-408.

21693 ALIBEGOVAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a od oko 100 m2, sve na placu. Telefon: 062/543-816.

21815 HITNO u Ba~kom Jarku prodajem plac 354m2, temeq, projekat.

Pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. Telefon 6363-723, 062/8-170-802.

21723 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

431067 ATRAKTIVNA porodi~na vila - reprezentativan objekat, moderno opremqen, ukupno deset soba u tri eta`e, cca 300m2 stambenog prostora, gara`a za dva auta. Za vi{e informacija pozovite... telefon 064/2003103, ({ifra:30924), www.solisnekretnine.com.

431080 JODNA BAWA ku}a 220m2 na placu oko 400m2. Telefon 063/538-166.

431213 SREMSKA KAMENICA, 94m2, 1. sprat, ku}e - eta`iran 1/1, sre|en, bez ulagawa, trosoban, eta`no grejawe na gas, terasa, useqivo odmah... Cena 40.000 evra. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6601.

431190 KU]A u Bockama-Sr. Kamenica, 70m2-stambeno, plac 1.500m2 blago nagnut, pogled na Dunav i Novi Sad. Ukwi`ena! Cena 80.000 evra - nije fiksna. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601.

431195 KU]A, Sr. Kamenica, blizina centra, ukwi`ena, odmah useqiva, najpovoqnija ponuda u Kamenici. „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

431307 UKWI@ENA starija ku}a u centru Sremske Kamenice, 200m2 na placu od 515m2, cena 85.000 evra! Telefoni: 065/2019011, 021/427-277, ({ifra:31011), www.solis-nekretnine.com.

431081 SREM. KAMENICA - Vojnovo, odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2.

Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:30151), www.solis-nekretnine.com.

431074 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan!

Telefoni: 063/527-459, 021/520231, ({ifra:30334), www.solisnekretnine.com.

431075 LIPOV GAJ ku}a oko 150m2 sa svojim samostalnim dvori{tem, gara`a, tri parkig mesta..... Telefon 063/811-7331.

431214 NA LIPOVOM GAJU ekstra sre|ena ku}a 134m2 sa lepim dvori{tem, gara`om, ukwi`ena, ~uvarskom slu`bom, cena 145.000. Telefoni: 523-193, 451318.

431272 HITNA prodaja ku}e od 113m2 sa nusprostorijom od 82m2 na placu od 1.000m2, Bukova~ki put, cena 50.000 evra. Nije fiksno!

Telefoni: 065/2019-004, 021/427277, ({ifra:30942), www.solis-nekretnine.com.

431077 ^ORTANOVCI - vikendica od 60m2 na placu od 3.800m2, ukwi`ena, struja... cena 9.500 evra.

Telefoni: 063/761-63-64, ({ifra:30875), www.solis-nekretnine.com.

431078

OGLASi l ^iTUQe ATRAKTIVNA gra|evinska parcela na Novom bulevaru, kod kasarne „Majevica”, povr{ine 10.000m2 sa frontom od cca 100m, pogodno za vi{e vrsta poslovnih delatnosti. Telefon 064/2003-103, ({ifra: 70310), www.solis-nekretnine.com.

431071 PRODAJEM plac od 800m2 na Avijati~arskom nasequ za poslovni prostor.

Cena 103.000E. Telefoni: 064/9354559, 021/6618-222.

431161 KA] - tri minuta udaqen od centra, plac 11.500m2 sa izgra|enim objektima. U blizini predvi|ena izgradwa hotelskog kompleksa...

Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra:80357), www.solis-nekretnine.com.

431072 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete.

Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

431070 GRA\EVINSKI placevi Bocke, Popovica, pogled na Novi Sad cena 20-30 evra po m2, placevi za vikendice Torine, Rakovac cena 3-5 evra po m2. „Kvart”.

Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

431310 PRODAJEM odli~nu vikendicu, komfornu od 140m2 kod Mo{ine vile, grejawe eta`no, plac 1.400m2, ravan, ukwi`eno!

Telefoni: 064/134-0459, 021/427277, ({ifra:30846), www.solisnekretnine.com.

431079

USTUPAM dva uli~na lokala i veliki dvori{ni lokal u ekstra zoni Novog Sada. Telefon 063/39-70-89.

21148 IZDAJEM lokal 75m2, sanitarni ~vor, ugao Mi{e Dimitrijevi}a i Gogoqeve, uli~ni deo zgrade namewen za sve delatnosti.

Kontakt telefon 063/504-430.

21376 SAJAM - bulevar izdajem povoqno, odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

21409 IZDAJEM lokal 60m2 u Branimira ]osi}a 8. Telefon 063/505-198.

21476 IZDAJEM lokal u centru 64m2, u izuzetno prometnoj ulici, Laze Kosti}a, dve telefonske linije, dva sanitarna ~vora. Telefon: 063/506-506.

21526 JEVREJSKA 33 izdajem lokal u dvori{tu. Telefon 025/422-893, 063/569-916.

21565 IZDAJEM lokal u Novom Sadu, dva nivoa 33+23m2. Ulica Lukijana Mu{ickog 11, CG, dve telefonske linije, re{tke, alarm. telefon 064/207-0643.

21607

IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266.

21668 NOVA SALA 100m2 za sportske, zabavne i sve vrste rekreativne aktivnosti sa svojim parkingom. Iznajmqivawe na sat.

Telefoni: 063/770-5539, 021/6302422.

21686 IZDAJEMO luksuzni lokal oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice iskqu~eni. Telefon 061/633-99-87.

21713 IZDAJE se lokal od 30m2 u Stra`ilovskoj ulici. Telefon 063/749-55-86.

21795 PRODAJEM ukwi`ene lokale, od 117m2, 74m2 i 42m2 na Novom bulevaru. Telefon 063/219-763.

20934

PRODAJEM ukwi`en lokal, 40m2 preko puta gara`a Spensa /kod Suda/ lokal od 110m2 u Novosadskog sajma 23 ukwi`en. Telefon 063/219-763.

20935 PRODAJEM uli~ni lokal od 20m2, strogi centar, Laze Tele~kog ili mewam za stan + doplata. Tel.: 063/501-671. 21081 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele.

Kompletna infrastruktura. Tel.: 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

431073 LOKAL na Grbavici - u prizemqu nove zgrade, na uglu dve ulice, 265m2 i dve gara`e u suterenu i 150m2 skloni{ta sa pravom kori{}ewa, cena 280.000 evra. Mo`e i zamena za stambene kvadrate uz doplatu, a mo`e i za izdavawe!

Telefoni: 064/2003-103, 021/427277, ({ifra: 80250), www.solis-nekretnine.com.

431068

POSLOVNI prostor dvospratni sa dva lokala, 120m2 kancelarijskog prostora u Jevrejskoj 22 se prodaje. Cena 1.200 evra/m2. Telefon 063/501218.

21399 ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

431015

PRODAJEM suterensku gara`u, 16m2, u @elezni~koj 46, sa daqinskum. Telefon 064/14-63505.

21505 PRODAJEM ukwi`enu gara`u u Kraqevi}a Marka 10. Mo`e i kompenzacija za automobil. Telefon 064/157-0304.

21624 PRODAJE se gara`a u ul. Bra}e Ribnikara br. 8. Tel.: 065/8822-659, 021/822-659.

21725 PAP PAVLA ukwi`ena gara`a 15m2, daqinsko otvarawe, struja, prirodna ventilacija 6.000. Tel. 444-107, 633-7853.

431253

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu, pla}am maksimum odmah. Telefoni: 064/33-77-695, 824-611.

21131 KUPUJEM auta ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama . Izlazim po pozivu i dobro pla}am.

Telefoni: 822-714, 063/708-1939.

21162 MERCEDES E 220 cdi 2001 . godi{te - automatik pre{ao 160.000 km letwe i zimske gume u odli~nom stawu. Telefon 063/1305-952 Zoran.

21586 YAMA HA virago 535, 1988, crn, ko`ne bisage, odli~an. Telefon 063/8322113.

21636 PRODAJEM putni~ki kombi Ford tranzit dizel. Telefoni: 021/893-486, 069/1893486. 21274 LADA110, 16w, zlatno srebrna, 2003 god, 42.600km, o~uvana, gara`irana, ekstra, nove gume.

Telefoni: 062/1662041, 021/6417165.

21698 PE U GE OT 309 GTI 1, 9 1990. registrovano do 15 jan. 2012. god.

Cena 800E. Telefon 021/6322792.

21662 PRODAJEM jugo 55 1991 registorvan, pogon na gas u dobrom stawu, zimske gume, 550e. Telefon 063501914.

21291

OFSET MA[INA Rotoprint format 32h46 u radnom stawu.

Cena 500E. Telefoni: 021/6322792, 063/83-88-859.

21661 PRODAJEM {iva}u ma{inu Bagat, model Slavica, dobro o~uvanu. Tel. 061/804-14-83.

211662

STALNA rasprodaja {poreta, fri`idera, zamrziva~a, ve{ ma{ina, televizora, usisiva~a, mikrotalasnih, ugradnih rerni, uqni radijatori i pe}i na drva.

Telefon 021/528-822.

21150

dnevnik

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

21634

MOLERSKO fasaderski radovi najpovoqnije cene u gradu izvode iskusni majstori. Nepiju alkohol. Pozovite da se dogovorimo. Telefoni: 063/518-346, 882-133.

21646 DIHTOVAWE drvenih prozora aluminijumskim fleksibilnim lajsnama, za{tita od promaje, buke i pra{ine, cena 150 din/m. Telefoni: 021/500-612, 063/8426-848 i 063/8424-716.

20371 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

21452 OTAC i sin vr{imo sve molersko farbarske radove, brzo i kvalitetno. Telefoni: 021/791615, 064/0765-195.

21515 MAJSTOR - moler i farbar radi drvenariju, lepqewe tapeta i farbam radijatore. Nazovite na telefon 021/6435-095.

21520 STOLAR. Popravqa name{taj, regale i kau~e. Lepi rasklimane stolice, tapacira i farba.

Popust za penzionere. Telefoni: 897-168, 062/837-19-94.

21704 KERAMI^AR - postavqewe svih vrsta kerami~kih plo~ica po pristupa~noj ceni. Dugogodi{we iskustvo. Martin. Telefon 021/6413-911, 062/853-4948.

21716 IZRADA PVC i aluminijskih prozora, vrata u boji. Izrada: kovanih ograda, tendi, konstrukcija za stepeni{ta i hale.

Telefon 063/521-750, 021/823726.

21724 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

21729 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica.

Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63.

21830 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram.

Telefoni: 021/6500-736, 064/12099-46.

21706 ZA MAWE stolarske usluge obratite se na telefon 504-171.

21707

^ETVORO^LANOJ porodici potrebna `ena za pomo} u ku}i na du`e vreme. Telefon: 063/500-620.

21428 PRIMAM dve radnice za pakovawe prehrambene robe na odre|eno vreme. Telefon 063/541938.

21588 RADNIKA za odr`avawe name{taja, stolarije i voza~a sa praksom u lokalima i stanovima. Telefon radnim danom 021/423-386.

21708 RADNICU za op{te poslove i kwigovodstvene poslove sa najmawe sredwom ekonomskom {kolom sa iskustvom. Telefon radnim danom 021/423-386.

21709

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

21095 KAZAN za pe~ewe rakije, 350l, bakar, me{alica, gorionik. Telefon 063/531-711.

21635 PRODAJEM bukova drva mogu}a rezawa i cepawa prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19.

21667 HRANA za papagaje, golubove, zebe, suncokret 60, suncokret {areni krupni 80, kokice 120, p{enica 50, Futo{ka pijaca tezga 189 stare cene.

21782

[ESTOMESE^NI POMEN

Mi}i od prijateqa: Branka, Ilije, Viktora, Doktora i Kolumbije.

21992

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! non - stop. Mladen! Telefon 421-516, 064/15725-14.

20911 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, E 37, E 55, E 72, povoqno dostavqam na adresu!

Non-stop. Mladen! Telefoni: 421-516, 064/157-25-14.

20912

PRODAJEM pi{toq 7,62 ko ima dozvolu. Telefon 064/28-26271.

21702

Po{tovanom i voqenom kumu

Slavku Tubinu posledwi pozdrav od: kumova [raj Jele, Vladimira, Pavla i Milana.

RADIO bih kao no}ni ~uvar, imam A i B voza~ku dozvolu.

Telefon 061/804-14-83, Milan.

21707

21969

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav ~ika

Posledwi pozdrav zetu

Zdravku

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 71. godini preminula na{a majka, baka i svekrva

Porodica Vu~i}evi} i Gile.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug i otac

Sahrana je u ponedeqak, 14. 2. 2011. godine, u 12 sati, na grobqu, u Jajincima, u Beogradu.

O`alo{}eni: sinovi Sa{a i Boris sa porodicama.

OG-1

OG-3

21978

S tugom javqamo da je iznenada preminuo na{ dragi suprug i tata

3

27

Milica Altarac

Ne{i Voki}u

od kumice Tawe i porodica: Radusin, Legac i Riki}.

nedeqa13.februar2011.

Najboqem bratu

Posledwi pozdrav dragom kumu i prijatequ

Posledwi pozdrav kom{iji

Slavko Tubin iznenada preminuo u 59. godini.

Zdravku Sre}kovu Nada, \or|e, Bora i Vesna Moqac.

Nenad Voki}

dr Vinku An~i}u

Sahrana je u sredu, 16. 2. 2011. godine u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Slavica i sinovi Mom~ilo i Sr|an.

21971

21977

Posledwi pozdrav dragom nam prijatequ

Zauvek ostaje{ u na{im se}awima dobri prijatequ

posledwi pozdrav od sestre Nade sa familijom.

S tugom se od wega opra{ta i sestri~ina Nevenka Radaq sa porodicom iz Beograda.

Zdravku Sre}kovu od: Rade i Jovanke [o{i} sa decom.

Sahrana dragog i voqenog pokojnika obavi}e se 15. 2. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

21968

Posledwi pozdrav iskrenom i dragom prijatequ

O`alo{}ena porodica: supruga Zlata, sinovi Miodrag i Goran, snaja Teodora i unuk Filip.

Neka po~iva u miru Bo`ijem.

21942 21972

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

Vinku An~i}u

Zdravku Sre}kovu

Vinko

Iznenada nas je napustio na{ dragi prijateq

Kumu

Hvala ti za sve {to si u~inio za nas u na{im najte`im trenucima.

Porodica Vajagi}.

od Bebe i Milenka Vasina.

21970

21960

Goga i Radoslav.

21990

Posledwi pozdrav po{tovanom

Zdravku Sre}kovu

Posledwi pozdrav

Slavko Tubin

Milenko Gari} Posledwi pozdrav deki, od wegovog an|ela Nine.

Hvala ti za divno prijateqstvo i dru`ewe.

21974

21989

Posledwi pozdrav

prim. dr Vinku An~i}u

babi Zdravku

Bo`ena Ili}, Miladinka i Sava Milo{evi}, Elfrida i Ne|o Popadi}.

od porodice Kne`evi} iz Futoga.

21981

21958

Posledwi prijatequ

pozdrav

Slavku

od porodice Asurxi}: Nade, To{ice, Maje, Marka i Jelene.

Tuguje za tobom, porodica [ovqanski.

21945

21965

Posledwi pozdrav dragom

dragom

Mesara „Dule� se s tugom opra{ta od dragog

Zdravku Sre}kovu

Nikola Milovanovi}

Ka`u da vreme le~i rane, Ne, to nije istina.

Samo nam sve vi{e nedostaje{.

Zdravku Sre}kovu Tvoji najmiliji.

Drugovi iz Rotkvarije: Sale, Milan, Dragan, Mile, Zele, \ole, Boki, Suba, [vaba, Piter, Goran, Bora, Bato, David, Slavko, Laki, Palika, Gavra, Laza, \ura, To{ica, Doca, Miki, Akam, Aca, Mita, Moqac S, \or|e, Vlada, Krta, Steva, Breka, Lija, Marko i \uma.

Porodica Bolta.

21986

posledwi pozdrav od: Baneta i Nade Maksimov - Lepoje sa porodicom i familijom iz Houstona.

21908

21973

Zdravku Sre}kovu

od svastike Bebe sa porodicom.

21967

babe Zdravka Posledwi pozdrav od Duleta.

21957

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa13.februar2011.

S dubokom tugom i `alo{}u `elimo da se oprostimo od na{eg prijateqa

dnevnik

Zauvek nas je napustio na{ suprug, otac i ujak

Na{ dragi

Branislava Radosavqeva Zdravko Sre}kov

Stevan Proki}

1945 - 2011.

Porodica Keki}.

Ispra}aj dragog nam pokojnika je 13. 2. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u ^urugu.

Tvoji najmiliji: Mileva, Nada, Zorana, Branka i \or|e.

O`alo{}eni supruga Anka i sin Radivoj.

21959

21939

893-P1

S dubokom tugom i `alo{}u `elimo da se oprostimo od na{eg kolege, saradnika i prijateqa

preminuo je 11. 2. 2011. godine, u 82. godini.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

POMEN na{im roditeqima

Branislava Radosavqeva Zdravku Sre}kovu

Zdravku Sre}kovu

Kolektiv „Univerzala�.

Mraki} @ivki Vojinu 20. 1. 2006.

od porodica Karanovi} i Brankovi}.

od: Saleta, Dragane i Mi}e Glinti}.

21961

21962

13. 8. 2010.

S tugom i po{tovawem, uspomenu na wih ~uvaju }erke: Mira, Milica i Stana sa porodicama.

893-P2

Preminuo je na{ dragi deda drug, te~a, zet i pa{enog

Zdravko Sre}kov

20336

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Zdravku

na{em

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom

Slavku Tubinu

Slavku Tubinu

Neka mu je laka zemqa.

Zauvek }e ostati u na{im srcima i mislima.

O`alo{}ene porodice Zori} i Babi}.

Vesna i Bata ]ori}. od prijateqa Gazdik.

Stric Mi}o i strina Qubica sa porodicom.

21966

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. februara u 76. godini preminuo na{ voqeni

21943

Posledwi pozdrav dragom zetu

21963

21941

na{em

Posledwi pozdrav predivnom prijatequ i kumu

Blagoje Kr{i}

Slavku Tubinu

Sahrana je u ponedeqak, 14. 2. 2011. godine, u 13 sati, na Novomajurskom grobqu, u Petrovaradinu.

Ponosni smo {to smo te imali.

O`alo{}eni: supruga Zdenka, k}i Marina, sin Slaven, snaja Qiqana, unu~ad Tijana, Ranko, Luka i Lana.

Porodica Saxakov.

Posledwi pozdrav na{em dragom bratancu

Slavku Tubinu

Zdravku od: Arapa, Danice, Sr|ana i Nata{e.

Uvek }emo te se se}ati sa ponosom.

Stri~evi Luka i Obrad sa porodicama.

21976

21944 OG-2

21940

Posledwi pozdrav striki i deveru

Posledwi pozdrav dragom i plemenitom

Du{anu ]iritovi}u

dragom

Slobodanu Pavlovu

Slavku

Tetke i ujaci iz porodice Dejanovi}, sa potomcima.

iz Vilova

Tvoji: Damjan, Mitar, Ti}a i Helena.

od sina @ivana sa porodicom.

Sahrana je danas, 13. 2. 2011. godine, u Vilovu.

21964

21952

Preminuo je u 82. godini na{ voqeni

Posledwi pozdrav dragom ocu

21953

Slobodan Pavlov Ranko Odlazi{ zauvek ali }e{ ostati u srcima onih koji te vole.

\uro @ivkovi} @ale za wim voqeni: sinovi Branko i Zdenko, snaha Eva, unuka Evelin, rodbina i prijateqi.

]erka Lenka, zet \oka i unuk Miroslav.

Sahrana je u ponedeqak, 14. 2. 2011. godine u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

21955

21840

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Opra{tamo prijateqa

se

od

dragog

Posledwi pozdrav

nedeqa13.februar2011.

DVOGODI[WI POMEN

POMEN

29

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 12. februara preminuo na{ dragi

Milorad - Bata Savi} Zdravka Sre}kova Porodice: Jan, Golubovi} i Vasin.

Zdravku Sre}kovu

od porodice Lotina.

13. 2. 2009 - 13. 2. 2011.

Lazar Ti{ma

Vreme prolazi, a na{a tuga i bol su i daqe neizmerne.

Sre}ne smo {to si bio na{, i sa ponosom Te svaki dan spomiwemo. Vole}emo Te neizmerno do kraja `ivota.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na na{eg deku.

Tvoje sestre Gospava i Milica i tvoja Rozina.

Porodica Ti{ma.

Milenko Gari} 1923 - 2011.

21711 21982

21979

TU@NO SE]AWE Petnaestog februara navr{ava se {est godina od kako nas je napustio na{ voqeni sin i brat

OSMOGODI[WI POMEN

21931

POMEN

SE]AWE

15. 2. 2003 - 15. 2. 2011.

Borka Vejnovi} 14. 2. 2005 - 14. 2. 2011.

Toma Laki}

Dejan Andri}

1934 - 2003.

iz Ka}a

Tvoja plemenitost i dobrota ostala je u na{im `ivotima.

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: suprug Milan, }erke Du{ica i Milana sa porodicama.

Uspomene na najmilije nikada ne blede.

Po~ivaj u miru.

21621

21772

Ve~no }emo te u srcima ~uvati od zaborava.

Tvoji roditeqi i brat.

21875

POMEN

Posledwi pozdrav

16. 2. 2001 - 16. 2. 2011.

]erka Dragiwa Tepi}.

Izuzetna supruga, majka i baka `ivi zauvek u na{im predivnim uspomenama.

Sa neizrecivom qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u, weni: Obrad, Branka, Branko, Nevena, Aleksandar i Bogdan.

3

SE]AWE NA NA[E DRAGE

od drugova sa proizvodwe goriva RNS.

Pro{lo je deset godina od kako nisi sa nama.

Sa ponosom, qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Dragi roditeqi, vreme te~e ali uspomene ostaju ve~no.

SE]AWE

Sa tugom se opra{tamo od iskrenog prijateqa, na{eg dragog

na tri godine Sre}o na{a, oti{ao si nam iz porodice mame Milke, tate Ne{e i sestre Svetlane.

Marija @akula 14. 1. 1985 - 13. 2. 2009.

21906

Dve godine su pro{le, a pogledi }ete i daqe tra`iti.

Ostala si u srcu, du{i, oku, suzi...

Tuga mnogo boli.

Porodice @ivanov i Pu{kar.

Borili smo se za tvoj `ivot.

Hvala svima koji te nisu zaboravili. Tvoj Novi Sad, Dunav. Slu{amo te na Radio Novom Sadu i dobijamo pozdrave iz celog sveta.

Hvala svim moralnim qudima.

Tvoja tetka Qiqana sa porodicom.

21927

Milenku Gari}u

@ivi{ i `ive}e{ ve~no u srcima svojih najmilijih. od: Ante, Mare i Qiqane.

21881

21988

DVOGODI[WI POMEN Sa qubavqu i tugom se}amo se tvog uvek nasmejanog lika

S tugom i nevericom opra{tamo se od na{eg dragog kom{ije

Dragan N. Juri{i} Gagi

interniste

Sa ponosom, qubavqu i zahvalno{}u ~uvamo uspomenu na wega.

Supruga Branka, sinovi Vladimir i Aleksandar, snaha Ilona i unuka Keiko.

Aleksa Pe{kan Pulger

21835

Prim. dr Vinka An~i}a

1945 - 2009.

Posledwi pozdrav prijatequ

Sojka i Borka sa porodicama.

TU@NO SE]AWE

Svetozar Vlahovi}

13. 2. 1981 - 13. 2. 2011.

21937

TU@NO SE]AWE

Va{a deca: Radmila, Zorica i Ratko sa porodicama.

21938

21987

21614

Mama Zagorka, brat Zoran sa porodicom, sestri} Dragan Popovi} sa roditeqima.

21934

1994 - 2011.

Porodica Bolmanac.

od Bobe sa decom.

Va{i: Vlada, Brane, Mira i Du{ko.

Mile Gute{a Dragutin Bolmanac

^uva}emo te u na{im se}awima, srcima i mislima.

Prolaze godine tu`ne, prazne i hladne. S qubavqu koju smrt ne prekida, s tugom koju vreme ne le~i, nosi}emo te u srcu i ~uvati od zaborava.

1991 - 2011.

ro|. Veki} 1980 - 2011.

Milenku Gari}u

Porodica.

Vasilije Jovanovi}

Smiqa Gute{a

21985

Posledwi pozdrav te~i i dedi

godine godina

Slavko Nedi}

21491

14. 2. 2003 - 14. 2. 2011.

od sestre Dese sa porodicom.

2001 - 2011.

TU@NO SE]AWE

POMEN

Milenku Gari}u

21872

Vera Crwak

Tvoji najmiliji, supruga sa decom.

21935

Osam godina je pro{lo bez Tvoje qubavi i podr{ke.

S ponosom ~uvamo najlep{e uspomene na Tebe.

Tvoji: supruga Nada, sin @arko, }erka Jasmina, snaja Vera, unuke Jasmina, Marija i baba Ru`a. ^ETRDESETODNEVNI POMEN

Miladinka Jovanovi}

Miliji Pani}u

Svetozar Isakov Bata

21426

Dana 14. 2. 2011. navr{ava se deset kako nije sa nama

Gradi Madi}u

21984

Posledwi pozdrav bratu

POMEN

14. 2. 2002 - 14. 2. 2011.

Qubica Rusmir

Sahrana je 16. 2. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Wegova jedinica Maja, zet Pero i unuka Nina.

21954

21664

Slavka Tubina Marija @akula 14. 1. 1985 - 13. 2. 2009.

Maki, ponosni smo {to smo te imali, a beskrajno nesre}ni {to smo te izgubili.

Tvoja tetka Branka sa porodicom.

21928

U bolu porodice Tubin iskreno saose}amo.

Porodice Kra~un i Deliba{i}.

21983

30

07.00 08.00 08.05 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 16.05 17.00 17.22 17.30 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.40 01.40

tv program

nedeqa13.februar2011.

ТВ Баштина Вести Мој брат је постао пас, филм Тролови Та дивна створења Кад зазвони Знање имање Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид Вести Берлин-20 година касније, док. филм Штикла папуча ТВ Дневник Тајна хране: Грејпфрут Медена, филм ТВ Дневник Полако па сигурно – квиз Микијева кујна Грување Војвођански дневник Спортска хроника Ноћна смена Класик рок Из студија „М“ Штикла папуча Ноћна смена

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Ана Бекута 14.08 Време је за бебе 14.48 Гастрономад

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.03 12.35 13.00 13.15 13.27

(Панонија, 18.30)

06.30 07.30 08.00 08.30 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 01.05

Кухињица (мађ) Агро мозаик, Црно бели свет Излог страсти Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија за пензионере (слов) Недељни магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Судбина салаша и салашара (слов) са титлом на срп. Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Урбана џунгла (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Четири, филм ТВ Продаја

20.08 21.00 21.37 22.12 22.57 23.41 00.39 01.03 01.54 02.26

09.00 Филм: У потрази на Недођијом 10.40 Свет дивљине 11.00 НС клинци 11.30 7 НС дана 12.00 Друм 12.30 Филм: Време смрти 14.20 Неон сити 14.30 Азбука родитељства 15.00 Московска сага 16.00 Разоткривени 16.50 Неон сити 17.00 Објектив 17.15 Препознај Европу 17.30 Храна и вино 18.30 Јована суботом 19.00 Објектив 19.30 Прес клуб 20.00 Ево нас код вас 21.00 Московска сага 22.00 Објектив 22.30 Разоткривени 23.15 Оловне приче

09.00 11.00 14.00 17.00 19.00 20.00 21.30 00.00 02.00

ВТА Патаја, финале НБА: Њујорк – ЛА Лејкерс АТП Ротердам, финале Премијер лига: Болтон – Евертон ВТА Патаја, финале Фудбал пријатељска: Црвена звезда - Стеауа НБА: Орландо – ЛА Лејкерс АТП Ротердам, финале Шкотска лига: Данди УТД – Селтик

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм 04.00 Љубав на продају, 07.00 Уз кафу, 08.00 Мини концерт, 10.00 Смех терапија, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 13.30 У међувремену, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену

Музика за добро јутро Амен ађес Датум Верски календар Време одлуке Дозволите... Артур Мале приче ОШ „Јован Миодраговић„ Вадим на подијуму за игру, ЕБУ док. прог. Играј фудбал, буди срећан Мој љубимац РК Ушће (Показна вежба Војске Србије), пренос УНХЦР-повратак: Косово Верски календар Е-ТВ Датум Пут око света Културако аресипе Српски источници Знање имање Незванична верзија Магазин Лиге шампиона Српске спортске легенде Датум Родослов једног валцера Верски календар Цвеће кафнало: Концерт поводом 70 година хора и 75 година НО РТС Атлас света: Бразил 2 Заборављени умови Србије Научни кафе Јелен топ десет Велика руска колекција Мадредеуш Викенд евронет Атлас света ТВ продаја Научни кафе

Кејт Винслет

Чи тач Рад ња фил ма од ви ја се у по сле рат ној Не мач кој, ка да бо ле сном ти неј џе ру Мај клу Бер гу у по моћ при ла зи дво стру ко ста ри ја Ха на. По сле опо рав ка Мајкл кре ће у по тра гу за њом ка ко би јој се за хва лио. Убр зо, они ула зе у стра сну, али тај ну ве зу. Уло ге: Кејт Винслет, Ралф Фајнс, Давид Крос Ре жи ја: Стивен Далдри (РТС 1, 21.00)

Ур ба на џун гла У но вом из да њу еми си је на ма ђар ском је зи к у “Ур ба на џун гла”, у ру бри ци “Пси хо а на ли за”, о раз во ду бра ка - ка ко он ути че на парт не ре и де цу и шта по сле, раз го ва ра мо са пси хо ло гом, адво ка том и све ште ни ком. У “Ред кар пе ту” раз го ва ра мо са глум ци ма и глу ми ца ма Но во сад ског по зо ри шта... Уред ни це: Сакач Патрициа и Ердељ Анамарија (РТВ 2, 18.30)

10.00 10.30 11.00 12.00 12.15 12.25 12.55 13.01 13.30 14.00 14.30 16.00 17.00 17.25 17.51 18.00 18.48 19.00

Уло ви тро феј 06.00 Музичко свитање 07.30 Глас Америке 08.30 Мрачна страна дигиталног света 10.30 Травел 11.00 Тојотин свет природе 12.00 Филмски програм 13.45 Арт бокс 14.20 Хало председниче 15.30 Војвођанске вести 16.00 Путоманија 16.30 Музичка емисија 17.30 Војвођанске вести 18.30 Улови трофеј 19.00 Хроника општине Врбас 19.30 Вреле гуме 20.00 Војвођанске вести 20.30 Седми дан 21.00 Арена инфо 21.30 Вино и виноградарство 22.00 Војвођанске вести 22.30 Музички пограм 00.15 Глас Америке 00.45 Ноћни програм

06.02 07.00 07.29 07.35 07.45 08.00 09.00 09.25 09.30 09.45

15.00 15.10 15.55 16.48 17.18 17.50 18.28 19.02 19.30 20.05 21.00 23.10 23.15 23.55 00.10 01.05 01.20 03.37 04.00 04.29 05.17

Вести Сат Мој рођак са села Роковник Задња кућа Србија Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Мој рођак са села Читач, филм Вести Увиђај Дневник Љубавнице ТВ продаја Егзит Мој рођак са села Вести Сат ТВ продаја

07.00 08.15 11.00 12.00 12.30 13.00 14.20 15.55 18.00 18.15 19.00 19.30 20.00

Домаћин Филм: Нојева барка Вајпаут Галилео Улица смеха Вече са Иваном Ивановићем Ја волим Србију Филм: Кућа стакла Вести Експлозив - најбоље Галилео Улица смеха Квиз: Желите ли да постанете милионер? Филм: Откуцаји смрти Фајронт република Досије Америчко рвање - До коске Топ спид

21.00 23.00 00.00 01.00 02.00

По ка зна ве жба Вој ске Ср би је На бе о град ском Ушћу, у Па р ку ми ра и при ја тељ ства, одр жа ће се при каз оспо со бље но сти и опре мље но сти ВС „Ушће 2011” по во дом обе ле жа ва ња Да на др жав но сти и Да на Вој ске Ср би је. У ве жби уче ству ју при пад ни ци Спе ци јал не бри га де, Реч не фло ти ле, Ва зду хо плов ства, Вој не по ли ци је, је ди ни ца АБ ХО и дру ги - укуп но око 1.000 уче сни ка. (РТС 2, 11.00)

06.00 06.30 07.30 08.15 09.02 09.30 10.00 10.10 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

ВОА Маратон Улови трофеј Спреми сарму да те цео свет разуме Коферче Топ шоп Вести Кефалица Филм: Клинци у дивљини Вести Милица² Топ шоп Инфо Рајцел Реј Вести Слике живота Инфо Док. серија: Универзум Вести Филм: Година пса Вести Човек од закона Породица Серано Филм: Девет месеци Последњи час Вести Милица² Филм: Суманути парастос

dnevnik

Фани Ардан

Ма ри ја Ка лас ле ген да

06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.50 03.00 03.30 05.30

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Ноди Мегаминималс Мала принцеза Здраво, Кити Телешоп Ангелина балерина Винкс Сирене Бакуган Југио Пресовање Динотопија 2 Телешоп Вести Парови, уживо Мелроуз плејс Телешоп Вести Изнајми звезду Парови, уживо Телемастер Пут ка ватреном рингу Мелроуз плејс Парови, преглед дана Парови, избацивање ТНТ Парови, уживо Мелроуз плејс Забавни програм Пут ка ватреном рингу

При ча је сме ште на у Па риз 1970. го ди не. Чу ве на опер ска ди ва Ма ри ја Ка лас по но во је у жи жи ин те ре со ва ња уз по моћ јед ног фик тив ног рок про мо те ра и ме на џе ра ко ји је на го ва ра да об но ви сво ју ка ри је ру уз мо дер ну тех но ло ги ју. Уло ге: Фани Ардан, Џереми Ајронс, Џоан Плорајт Ре жи ја: Франко Зафирели (Б92, 00.05) 06.50 08.30 11.00 11.35 13.00 14.00 15.15 16.00 16.10 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05 01.50 02.40

Филм: Боја магије Знање на поклон Вести Б92 Филм: Ждребе Вратиће се роде Између редова Топ гир Вести Б92 Филм: Валтер брани Сарајево Вести Б92 Наша мала клиника Идеалан профил, ТВ шоу Утисак недеље Вести Б92 Потрага Филм: Марија Калас легенда Хиторама Укључење у Б92 Инфо

Ме га ми ни малс Ме га ми ни малс је свет у вр ти ћу за ве о ма ма ле жи во ти ње. Ми их гле да мо ка ко уче и игра ју се за јед но, не се бич но де ле ћи сво ја при ја тељ ства и за ба ву на свом пу ту од ра ста ња. (Хепи, 09.10)

07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 22.30 23.00

Добро јутро Двор Сити Гранд хитови Двор Ја то тако Недељно поподне Лее Киш Двор Национални дневник Двор-избацивање Двор-избор краља и краљице Филм: Клик за савршени живот 01.00 Филм: Десет секунди за бекство 02.45 Сити 03.00 Филм: Клик за савршени живот

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

ДЕЛТА: 08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

ТВ МОСТ: 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ши-Ра, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Филм, 16.30 ЗОО Хоби, 17.00 Без тамбуре нема песме, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Е-ТВ, 22.30 Више од игре, 23.00 Неми сведок, 00.30 Џубокс

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa13.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.40 16.10 17.40 18.15 19.30 20.10 21.05 21.50 23.40 01.15 01.45 02.00 02.15 02.45 03.15

Пријатељи Нора Фора ТВ календар Мањински мозаик И у добру, и у злу, док. филм Свечано обележавање 100. годишњице Хајдука, пренос Дневник Плодови земље Сплит: Море Недељом у два Мир и добро Културна баштина На путу кући: Изгубљени у Сан Франциску, филм Глобално село Лепом нашом Дневник 1 против 100, квиз Верујем у анђеле Глава у балуну, док. филм Циклус европског филма: Рођендан, филм И у добру, и у злу, док. филм Културна баштина Скица за портрет Посебни додаци Гаража Глобално село

01.40 03.30 05.20 06.20 08.20 09.20 13.20 15.10 17.00 19.00 21.00 23.00

Филм: Смртоносни сусрет Филм: Љубав заувек Неш Бриџис Филм: Храбра нова девојка Неш Бриџис Браћа и сестре Филм: Љубав заувек Филм: Мрежа лажи (2009) Убиства у Мидсамеру Добра жена Три реке Филм: Море љубави

Мег Ра јан

Ке тлин Ке ли је вла сни ца ма ле тр го ви не деч јих књи га ко ју је дав но осно ва ла ње на по кој на мај ка. Иако жи ви с деч ком, углед ним но ви на ром Френ ком, њи хо ва ве за је по ста ла мо но то на. Она пре ко ин тер не та упо зна је не знан ца ко јег у ствар но сти упоyна је Уло ге: Том Хенкс, Мег Ра јан, Грег Ки нер, Пар кер По си, Жан Ста пле тон Ре жи ја: Но ра Еп хрон (Но ва ТВ, 21.15) 08.30 09.25 09.45 10.00 10.25 10.40 11.05 11.35 12.05 12.35 13.05 14.05 15.05 17.00 17.10 19.15 20.05 21.15 23.25 00.45 01.15

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 18.00

У седмом небу Пепа Тими Тим Винкс Чугингтон Бен Тен Најгора недеља Аутомотив Магазин Лиге првака Новац У седмом небу Фрикови Дивља трка, филм Вести Брак на брзака, филм Дневник Над липом 35 Стигла вам је поруку, филм Ред карпет, шоубиз Сви мрзе Криса Унакрсна ватра, филм

00.00 01.00

Духовна музика Ајнштајнова велика идеја Робовласничка индустрија Египат Викторијанска апотека Велики режисери Велике британске војсковође Ово је цивилизација Путовања и открића Нелсон Мендела – Човек мира Суђење нацистима у Нирнбергу Заљубљен у Барбару Свет новца. мале прљаве тајне Ко си заправо ти? Експлозивни рат: Рат на Доломитима Ово је цивилизација Путовања и открића

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Снешко Белић Гроф Монте Кристо Фантастична четворка 14. Путописна емисија Магија, мистерије и чуда Бановић Страхиња Случајни шпијун Пут око света Мис Италије 2 Антони Зимер МР 73 М.И.Л.Т.Ф. 32 Матриx XXX

19.00 20.00 21.30 22.00 23.00

07.50 Пол Бларт: Полицајац из тржног центра 09.20 Филмови и звезде 09.45 Против свих правила 11.10 И то се зове љубав 12.40 Ледено доба 3: Диносауруси долазе 14.15 Само пек 15.45 Сумрак сага: Млад месец 17.55 Холивуд на снимању 18.20 Сумња 20.05 Алиса у земљи чуда 21.55 Царство порока 22.50 Волим те, човече 00.35 Проклети Јунајтед 02.10 Жене у невољи

SlavNi StRaNci goSti SRbiJe

Pi {e: Radovan Popovi} 08.05 09.00 09.40 10.10 10.25 11.00

Сти гла вам је по ру ка

19

31

08.00 Златна кинотека - циклус Керија Гранта: Држ‘те лопова, филм 09.45 Библија 09.55 Храстовица: Миса, пренос 10.50 Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство – комбинација: Спуст (Ж), пренос 12.05 Филипове бебе 12.35 200, док. филм 13.50 Магазин фудбалске лиге првака 14.15 Олимп, спортска емисија 14.40 Фудбал, 100 година Хајдука: Хајдук - Славија, емисија 15.15 Фудбал, 100 година Хајдука: Хајдук - Славија, пренос 17.05 Фудбал, 100 година Хајдука: Хајдук - Славија, емисија 17.15 Хокеј, ЕБЕЛ лига: Медвешчак - Јесенице 20.05 Последњи кинески цар, филм 22.40 Посебни додаци 23.25 Филмски бутик: Последњи краљ Шкотске , филм 01.25 Гаража 01.55 Ноћни музички програм

По след њи краљ Шкот ске По сле ди пло ме 1970. го ди не мла ди шкот ски ле кар Ни ко лас Га ри ган не же ли да на сле ди до са дан очев по сао у шкот ској про вин ци ји и кре ће у пу сто ло ви ну - пу ту је у Уган ду као док тор ми си о нар ске бол ни це ко ју во де др Деј вид Ме рит и ње го ва же на Са ра... Уло ге: Фо рест Ви та кер, Џејмс Ме ка вој, Ке ри Ва шинг тон, Џи ли јан Ан дер сон, Си мон Мек бр ни, Деј вид Оје ло во, Сти вен Ран ге зи Ре жи ја: Ке вин Мек до налд (ХРТ 2, 23.25)

Џи ли јан Ан дер сон

13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Отац, син и љубавница Рембрант Где боли? Ефекат окидача Дебела ладовина Неугрожена слобода Поноћни полицајац

Можда беба Покемон хероји Паметњаковићи Моћни ветар Енџи Муљатори Енглез који се попео на брдо, а сишао са планине Зашто се будале заљубљују? Животна прилика Угађање Без промашаја

Џо ни Деп

Са њи ва до ли на Ича бод Kрејн је њу јор шки де тек тив чи је нео р то док сне тех ни ке ре ша ва ња зло чи на ни су оми ље не ме ђу ње го вим ко ле га ма. Ка ко би се ма ло мак нуо из ве ли к ог гра да, Ича бод при хва та слу чај у да ле ком гра ди ћу Са њи ва До ли на. Ту је ка ко би ис тра жио низ би зар них уби ста ва... Уло ге: Џо ни Деп, Кри сти на Ри чи, Ми ран да Ри чард сон, Мајкл Гам бон, Ка спер Ван Ди ен Ре жи ја: Тим Бар тон (РТЛ, 23.20) 08.00 Школа за вампире, филм 08.25 Љубав је на селу, док. серија 09.45 Анализирај оно, филм 11.20 Океанових 11, филм 13.15 Фантом, филм 15.05 Икс-мен: Последњи фронт, филм 16.50 Дангерман - Најхладније место на свету 17.45 Ексклузив с Татјаном Јурић 18.30 РТЛ Данас 19.05 Језикова јуха 20.00 Сломљена крила, филм 21.40 ЦСИ Мајами 23.20 Сањива долина, филм 01.05 Астро шоу 02.05 РТЛ Данас 02.35 Историја насиља, филм

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

22.50 23.45 00.40

У делићу секунде Преживљавање Чудовишта из реке Човек, жена, дивљина Страствени риболовци Разоткривање митова Справице будућности Оружје будућности Град мотора Додај гас Пета брзина Амерички чопери Разоткривање митова Повратак у Авганистан са Росом Кемпом Интервентна јединица Мајамија Најбољи остају Како преживети катастрофу Тачка пуцања

08.30 09.30 10.15 11.00 12.30 13.00 13.45 15.30 16.00 16.45 18.15 18.55 19.00 19.15 20.30

Санкање Скијашки скокови Санкање Алпско скијање Биатлон Скијашки скокови Скијашки скокови Биатлон Биатлон Атлетика Биатлон Зимски спортови Алпско скијање Тенис Брзо клизање

21.55

Џек Николсон побегао од ћевапчића

З

ве зда Фе ста ’73. био је Џек Ни кол сон, ју нак ни сам до нео маг не то скоп. Је сам бо ле сник те ле ви зи је, али ни сам ма ни јак“. фил ма „Го ли у се длу“: „У Бе о гра ду сам пр ви Кри ти ка је ње гов кон церт на зва ла „по крет ним ет пут и и за то што још ни сам био на Ис то ку Евро но ло шким му зе јом“, а „те а трал не ми ни ја ту ре на сце пе. За крат ко вре ме сам утвр дио две ства ри, ме ни вр ло ва жне: је де се из вр сно, а при ступ фил мо ви ма је ни (па ље ње ци га ре те, ис пу шта ње ма ра ми це), бо ем ски па тос и уло га ра ње ног љу бав ни ка – да нас су са мно го ин те лек ту ал ни ји не го у Аме ри ци“. мо део пред ста ве“. Ми лан Д. Шпи чек је у сво јој хро ни ци зби ва ња на Овај умет ник јер мен ског по ре кла (пра во име му је Фе сту за бе ле жио: Азна ву ри јан Га ра бед), за до ла зак у Бе о град зах те вао „Ше тао се Џек као дух Ха мле то вог оца од шан ка је да му ор га ни за то ри обез бе де „мер це дес“ то ком це до шан ка у До му син ди ка та, од ла зио на ве че рин ке у лог бо рав ка, за кон церт 25 ре флек то ра, кла вир „стен Ска дар ли ју (би ло ло ве к’о ша ше, се де ло се у ’Три веј“, че ти ри ком фор не гар де ро бе – у јед ној да бу де ше ши ра’ или ’Има да на’) и, уоп ште, ре кло би се да је мр. Ни кол со ну та кав трет ман при јао јер га ни ко ни је ву као за ру кав да тра жи ин тер вјуе. Ме ђ у т им, тре ћ ег да н а про ра ди ла му је су је та. Спа ко вао се и кре нуо ’у жи вот’. Збу ње ним ор га ни за то ри ма је од бру сио: – Фак ју, ка кав је то филм ски фе сти вал где се при ча са мо о ће вап чи ћи ма!“ *** На бе о град ску ре ви ју нај бо љих фил мо ва све та у фе бру а ру 1975. до шао је Френ сис Форд Ко по ла, аме рич ки сце на ри ста и ре жи сер чи ји је филм „При слу шки ва ње“ при ка зан с ве ли ким успе хом. Ко по ла је обе ћао да ће до не ти и ко пи ју свог нај но ви јег фил ма „Кум 2“, али се из ви нио: „Ко пи ју ни сам мо гао до не ти јер сам ја са мо сце на ри ста Ба си рао је Ко по ла ср би јан ским тру ба чи ма и ре жи сер фил ма. Ина че, сце до бро ви но, све же во ће, те гла ме да, 24 фла ше без ал на рио сам на пи сао још пре шест го ди на, мно го пре ко хол ног пи ћа, 24 фла ше пи ва, хлад ни на ре зак, пла афе ре ’Во тер гејт’, а фил мом сам же лео да при ка жем стич не ча ше, но же ви, ви љу шке, ва ди че пи за фла ше. пси ху чо ве ка ко ји се ба ви јед ним та ко нео бич ним Усред кон цер та се дво ра на за тре сла – зе мљо трес у по слом као што је – при слу шки ва ње“. Цр ној Го ри осе тио се и у Бе о гра ду. Ина че, Ко по ла је и пре био у Бе о гра ду: *** „Ре жи рао сам 1962. свој пр ви филм у Да бли ну и На Фе сту 1978. по себ ну па жњу при ву кли су глум про ду цент Ро џер Кор ман, ко ји је пра вио не ку ко про ци Ро берт де Ни ро, Пи тер Ју сти нов, Мар че ло Ма дук ци ју с Ју го сло ве ни ма, по слао ме је го то во као стро ја ни, Кла у ди ја Кар ди на ле. шпи ју на да кон тро ли шем сни ма ње и по мог нем око Ро берт де Ни ро је из ја вио да „сва ко мо же по ста ти сце на ри ја. Да ли су ми по де бео текст, ко ји ни сам уоп глу мац“ и да му је ово тре ћи до ла зак у Бе о град (пр ште раз у мео, иако је пи сан на ен гле ском! Али про вео ви пут је био ов де као си ро ма шни сту дент; у Ни шу сам на ра чун ње га шест не де ља у Ду бров ни ку“. је сте као не ко ли ко при ја те ља, а пре две го ди не је Но, ово га пу та Ко по ла се из вр сно про вео у Бе о био ра д и пре го в о р а за гра ду: био је и гост Сту дент филм о Ни ко л и Те с ли); ског кул тур ног цен тра и, по што му се ат мос фе ра до па ла, Же лео је Ко по ла да упо зна у се лу Ма стро ја ни је ре као да га Ле ско вац код Сте по јев ца „рад на фил му ви ше фа остао је с до ма ћи ни ма це лу сци ни ра не го сам филм“. ноћ! По себ но је би ла оду ше по зна тог ва ја ра-на ив ца, Кла у ди ја Кар ди на ле је до вља на ње го ва су пру га, ко ја се се ља ка Бо го са ва Жив ко ви ћа, али шла у Бе о град у пе том ме за н и ма л а за кон ц еп ту а л н у да не тре б а да во з и у град умет ност. Ко по ла је же лео да се цу труд но ће и „на ле те Ле ско вац шо фер је схва тио тек упо зна у се лу Ле ско вац код ла“ је на ви рус гру па. Ле не где пред Ни шем Сте по јев ца по зна тог ва ја рачио ју је ли му ном и ча јем се ља ка Бо го са ва Жив ко ви ћа. проф. др Ста но је Ста но је Али да не тре ба да во зи у вић. Овај по з на т и ме д и град Ле ско вац во зач је схва тио тек не где пред Ни цин ски струч њак ле чио је и Де Ни ра од за че пље ња шем. уши ју... *** Ма стро ја ни је до ле тео у Бе о град ави о ном из Ри ма Дво ра на До ма син ди ка та би ла је 3. ок то бра 1977. пре ко Ду бров ни ка, на про јек ци ју фил ма Ето ра Ско ле ис пу ње на до по след њег ме ста – пе вао је Шарл Азна „Из у зет ни дан“ у ко је ме је играо глав ну уло гу – вур, нај по пу лар ни ји фран цу ски шан со њер. Пи та ју га слав ни ла тин ски љу бав ник ту ма чио је лик хо мо сек но ви на ри: „Шта сте ви: пе вач, глу мац, ком по зи су ал ца. Био је из не на ђен ре а го ва њем Бе о гра ђа на на тор...?“ ту ње го ву уло гу: „Те шко је то де фи ни са ти – нај че шће пе вам, али не „Што ва ши му шкар ци то ли ко на па да ју хо мо сек су во лим да слу шам му зи ку. Во лим да чи там у ти ши ни. ал це? И они су љу ди. Шта се ко га ти че при ват ни жи И да гле дам те ле ви зи ју – пра ви сам бо ле сник. Имам вот. Ин те ре су је ме да ли су љу ди до бри или зли, па маг не то скоп и стал но на ба вљам ка се те с еми си ја ма мет ни или глу пи“. ши ром све та. Обо жа вам фил мо ве, али не ви ше да их При чао је ка ко се пла ши са мо ће и ста ро сти, бу ди сни мам, већ са мо гле дам. Мр зим се бе да ви дим на се но ћу, зно ји, са ња гро зне сно ве, па ли све тло и др екра ну и не во лим да слу шам сво је пло че. У Бе о град жи га упа ље но до ју тра.

Kwi gu Ra do va na Po po vi }a „SLAV NI GO STI SR BI JE XX VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto, po 910 di na ra, ili na ru ~i ti pu tem te le fo na 021/6622–609 ili i-mej la knjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. od 1. januara 1953. Slobodna vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SvetoZaR MaRKovi] toZa pogubqen od okupatora 9. februara 1943. izdava~ „Dnevnik vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, bu le var oslobo|ewa 81. te le faks re dak ci je 021/423-761. elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, in ter net: www.dnevnik.rs. glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. besplatni mali oglasi za oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: aiK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

nedeqa13.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

BIK 20.4-20.5.

13. februar 2011.

Мен тал но и фи зич ки сте ак тив ни. Мо же те се по све ти ти мај сто ри са њу и спре ма њу, чи та њу и пи са њу, или дру штву. Мно го при че, ма ло ре а ли за ци је. Има те же љу и во љу за но ве по чет ке на лич ном пла ну. По треб ни су вам са мо ћа и спо кој да би сте спо зна ли сво ју си ту а ци ју и по тре бе. Мо же те ују тру ду же спа ва ти и из ле жа ва ти се, опу ште но, сем ако не ко дру га чи је не на ре ди. Те ле па ти ја.

BLIZANCI Ме сец пло ви кроз ваш знак и до 21.5- 21.6. но си вам из не на ђе ња и на пе ту си ту а ци ју. Пре о се тљи ви сте за парт не ра, не ма те стр пље ња и све би сте хте ли са да и од мах. Под ло жни сте ту ђим ути ца ји ма.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Љу бав ни ре а ли зам, као по се бан стил, при су тан је и ак ту е лан за вас. Тре зве ни сте, па без има ло стра сти ре зо ну је те и у парт нер ском од но су, и по во дом фи нан си ја. Одр жа ва те ста тус кво.

[KORPION 24.10- 23.11.

Пу ни сте иде ја и ини ци ја ти ве, ра до се дру жи те и по ма же те дру ги ма. Уку ћа ни за слу жу ју сву ва шу па жњу. Не ка овај не рад ни дан бу де при ли ка да све оку пи те око окру глог сто ла и пу не тр пе зе.

STRELAC Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и 24.11- 21.12. про ве ри те ис прав ност свог во зи ла. Ако ку пу је те но ви ауто, не ка не бу де си во ме та лик, ни ти цр вен, ни црн. Фи нан сиј ски сте у стаг на ци ји, бло ки ра ни ду го ви ма.

RAK 22.6-22.7.

Не де ља је као ство ре на да бу де те у кру гу по ро ди це, али из гле да не и ова. Не ке уз не ми ра ва ју ће и не про ве ре не ве сти ће вас збу ни ти и под ста ћи на то да оче ку је те ви ше од ре ал ног и мо гу ћег.

JARAC 22.12-20.1.

LAV 23.7-22.8.

Оче куј те по се ту при ја те ља или ши ре род би не. У парт нер ском од но су из бе га вај те рас пра ве јер њи ма ни шта не ће те ре ши ти. Јед но став но, мен тал но се ра зи ла зи те и не ма те до вољ но стр пље ња за ве зу.

Све је ла ко кад си млад, ка же пе VODOLIJA 21.1-19.2. сма. С об зи ром на то да сте ви ван вре ме на и про сто ра, веч но мла ди и по не кад по то ну ли, сва ки дан је иза зов за се бе. А да на шњи по себ но. За ба ва и про вод.

DEVICA 23.8- 22.9.

До бро рас по ло же ње и опу шта ње, од мор у пра вом сми слу ре чи је све што вам тре ба. Тим пре што вас че ка ве о ма на пор на рад на сед ми ца. За бо ра ви те на по сао и ис кљу чи те мо бил ни те ле фон.

RIBE 20.2-20.3.

Пра во је вре ме да осми сли те ду го роч ни план у сво јој ка ри је ри па да га стр пљи во и упор но ре а ли зу је те. Са мо стал ни сте у све му, ма да по слов ни са рад ни ци има ју ути сак да се без њих не мо же.

Не спо кој ни у ду ши? За то има ле ка. Во ље на осо ба зна ка ко да вас ма зи и па зи па мо же те овај дан учи ни ти ча роб ним. Из бе га вај те оне не по жељ не и не по зва не го сте да вас не би из нер ви ра ли.

TRI^-TRA^

Па ли се на бра та V REMENSKA

Глу ми ца Џе ни фер Ло ренс, ко ја је ове го ди не но ми но ва на за Оска ра у ка те го ри ји нај бо ље глу ми це за уло гу у фил му „Зим ска кост”, шо ки ра ла је јав ност ка да је буб ну ла да је при вла чи ро ђе ни брат. Џе ни фер се при се ти ла ка ко је у Лу и сви лу од ра сла уз ко ње, хо кеј и ко шар ку те да је би ла по пут де ча ка. Иако са да жи ви у Лос Анг ђе ле су, об ја сни ла је да за њу ва жи из ре ка „мо жеш да на пу стиш се ло, али те шко се ло иза ђе из те бе”. На пи та ње шта под тим ми сли, 20-го ди шња ки ња је од го во ри ла: - Па лим се на свог бра та. Та кве ства ри - из ја ви ла је опу ште но Џе ни фер очи глед но по ку ша ва ју ћи да при ву че ме диј ску па жњу. Да ли се ша ли ла, оста ло је ми сте ри ја јер је Џе ни фер Ло ренс од би ла да про ко мен та ри ше сво ју из ја ву.

PROGNOZA

Х ладније

Vojvodina Novi Sad

4

Subotica

3

Sombor

4

Kikinda

2

Vrbas

4

B. Palanka

4

Zrewanin

3

S. Mitrovica

5

Ruma

5

Pan~evo

4

Vr{ac

2

Srbija Beograd

4

Kragujevac

5

K. Mitrovica

6

Ni{

5

Evropa

и облаЧно

Madrid

NOVI SAD: Jo{ malo hladnije i obla~no vreme, a kasnije tokom Rim popodneva i ve~eri je mogu} kratkotrajni slab sneg. Vetar slab isto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -4, a maksimalna London do 4 stepena.

Cirih VOJVODINA: Jo{ malo hladnije i obla~no vreme, a tokom popodneva i ve~eri je ponegde mogu} slab sneg. Vetar slab isto~ni i jugoiBerlin sto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -6, a maksimalna 5 stepeni.

Be~ SRBIJA: Hladnije. Ujutru slab mraz i sun~ani periodi, a zatim noVar{ava vo naobla~ewe sti`e sa severa. Kasnije popodne i krajem dana je ponegde mogu} slab sneg. U ve}ini mesta ipak ostaje suvo vreme. Vetar slab Kijev isto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -6, a maksiMoskva malna 7.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak obla~Oslo no i ve}inom suvo vreme. Od utorka }e po~eti da duva ko{ava u pomoravqu i podunavqu koja }e biti poja~ana u sredu i ~etvrtak uz mawi po- St. Peterburg rast temperature. U petak ki{a i postepeno zahla|ewe.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivane biometeorolo{ke prilike mogu usloviti bla`e tegobe kod hroni~nih bolesnika, pa im se preporu~uje da se pridr`avaju svoje terapije i saveta lekara. Mogu}i su glavoboqa i vrtoglavica kod osetqivih osoba.

11 14 9 9 1 3 -1

VIC DANA Пра ла Фа та веш на по то ку. Окли зне се, пад не, уда ри гла вом у ка мен и умре. До шао Мујa ма ло ка сни је и на ђе Фа ту мр тву и ка же се би у брк: - Мај ку му, већ тре ћа веш-ма ши на ми се по ква ри ла због ка мен ца!

-7 -15 -6 -11 16

Pariz

11

Minhen

8

Budimpe{ta

4

Stokholm

-4

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

207 (5)

Slankamen

316 (4)

Ja{a Tomi}

Apatin

266 (7)

Zemun

344 (-4)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

225 (5)

Ba~. Palanka Novi Sad

Pan~evo

350 (-10)

237 (8)

Smederevo

492 (-10)

250 (6)

Tendencija stagnacije i opadawa

170 (-20)

STARI BEGEJ Hetin

116 (12)

Tendencija opadawa

TISA

SAVA

N. Kne`evac

296 (6)

Senta

319 (3)

S. Mitrovica

221 (4)

Beograd

291 (-5)

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

324 (0)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusi}

74 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja