Dnevnik 13.april 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 13. APRIL 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23046 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZBOG SUMWE DA SU MALVERZACIJAMA S KREDITIMA O[TETILI METALS BANKU ZA 1,6 MILIJARDU DINARA

Uhap{eni Ananije Pavi}evi} i jo{ osam saradnika str. 15

INterVJU DRA GAN MAR KO VI] PAL MA, LI DER JE DIN STVE NE SR BI JE

Ne ka kri ti ku ju i mi tin gu ju, ni je vre me za iz bo re str. 3

NAsLoVI

Politika 2 Blanko ostavke putuju za Veneciju Foto: R. Hayi}

Ekonomija 4 U Srbiji se utaji 70 odsto poreza?

GAZDE TRA@E IN@EWERE: Na Saj mu edu ka ci je, prak si i po slo va „Da ni ka ri je re”, odr `a nom ju ~e u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma, nu di li su se po slo vi ko ji uglav nom pod ra zu me va ju vi so ku stru~ nu spre mu, zna we ra da na

ra ~u na ru i po zna va we stranih je zi ka. Svo je {tan do ve su ima li: NIS, Apa tin ska pi va ra, „Neo plan ta”, „Fi jat”, „MK gru pa” i dru gi. Mla di qu di ko ji su do {li u na di da }e na }i za po sle we, ni su ba{ bi li op ti mi sti~ ni. str. 7

NI JED NA BAN KA NE ODO BRA VA RE PRO GRAM PO DR @AV NOM PLA NU

Kre dit nih olak {i ca ne ma na {al te ri ma

Poqoprivreda 6 Dr`ava nek spre~i kupovinu p{enice ispod `ita

Novi Sad 8 U paukovoj mre`i 45 vozila dnevno

Vojvodina 10 Tra`e se investitori sa istoka i zapada

Dru{tvo 13 Sve vi{e socijalno ugro`enih

Crna 14 Ceca pla}a 1,5 milion evra i „robija” osam meseci kod ku}e?

Kultura 22 Apel za spas ateqea na Petrovaradinskoj tvr|avi

DU GO RO^ NI PRO JE KAT ULA GA WA U KO RI DOR 7 TE @AK VI [E OD 100 MI LI JAR DI EVRA

str. 4

PO @AR U NO VO SAD SKOJ PA LA TI PRAV DE

Ne u ga {e ni pi ka vac Sr bi ji Du na vom plo vi za pa lio sud ni cu?

30 mi li jar di evra str. 14

Hladno i vetrovito

str. 5

protest @IteQA NAseQA BoCKe

Najvi{a temperatura 12 °S sport

n KO[ARKA[ICE KRE]U U BORBU ZA TITULU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

I blokadom puta tra`i}e vodu

str. 9

Foto: B. Lu~i}

n SUBOTI^KA VARNICA IZAZVALA FUDBALSKI PO@AR

str. 16 – 20

POLiTikA

sreda13.april2011.

dnevnik

c m y

2

\e li} za du `en za evrop ski put

SREM SKI FRONT: U Ada{evcima kod [ida ju~e je, uz vojne i dr`avne po~asti, obele`ena 66. godi{wica proboja Sremskog fronta, koji je ozna~io kraj Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Na spomen-kompleks „Sremski front” vence su, u ime Vlade Srbije i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, polo`ili zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i na~elnik General{taba VS general Miloje Mileti}, kao i predstavnici SUBNOR-a, rodbina i prijateqi boraca i delegacije ambasada zemaqa saveznica. Venac su polo`ile i potpredsednica Skup{tine Vojvodine Maja Sedlarevi} i pokrajinska poslanica Marija Radoj~i}.

Da~i} je poru~io da okupqawem u ovom spomen-kompleksu pokazujemo da nismo i ne}emo zaboraviti `rtve boraca protiv fa{izma. Obele`avawu godi{wice proboja Sremskog fronta prisustvovale su i delegacije boraca Slovenije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, Makedonije i Republike Srpske.

Sremski front je jedno od najte`ih i najtragi~nijih srpskih, ali i boji{ta Drugog svetskog rata, na kojem je u rovovskoj borbi, od oktobra 1944. do 12. aprila 1945. godine, u~estvovalo oko 250.000 vojnika na obe strane. Tokom borbi na Sremskom frontu, koje su trajale 175 dana, poginulo je 13.000 boraca NOVJ, ali ta~an broj, imenom i prezimenom, nikada nije utvr|en.

poslani^ke teme

Tri van na ~e lu Od bo ra za in for mi sa we Po sla ni ca De mo krat ske stran ke Je le na Tri van za me ni la je na funk ci ji pred sed ni ka skup {tin skog Od bo ra za in for mi sa we Ve snu Mar ja no vi}, ko ja je ostav ku na po sla ni~ ki man dat u re pu bli~ kom par la -

men tu pod ne la zbog od la ska na no vu du `nost. Mar ja no vi }e va je iza bra na za ~la ni cu Grad skog ve }a Be o gra da, a we na ostav ka na po sla ni~ kom me sto je u par la ment sti gla ju ~e.

Du li} jed nom ne deq no or to ped Ad mi ni stra tiv ni od bor Skup {ti ne Sr bi je dao je po zi tiv no mi {qe we na zah tev mi ni stra `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ve ra Du li }a za oba vqa we do pun skog ra da u Za vo du za zdrav stve nu za {ti tu rad ni ka „@e le zni ca Sr bi je”. Du li} }e, po

ugo vo ru o do pun skom ra du ko ji je sa ~i nio sa Za vo dom, a ko ji je pre do ~en ~la no vi ma Od bo ra, oba vqa ti do pun ski rad u toj zdrav stve noj usta no vi jed nom ne deq no po tri sa ta, a naj vi {e do tre }i ne svog pu nog rad nog vre me na. On }e bi ti an ga `o van na po slo vi ma kli ni~ -

kih pre gle da le ka ra kon sul tan ta – or to pe da i u~e stvo va ti u Pro gra mu kon ti nu i ra ne edu ka ci je iz svo je spe ci jal no sti. Mi ni star je ugo vor sa Za vo dom sklo pio za 2011. go di nu, a za taj po sao pri ma }e 6.000 di na ra ne to po jed nom do la sku.

Afri ka u No vom Pa za ru Po sla ni ci opo zi ci o nih LDP-a i DSS-a kri ti ko va li su ju ~e eko nom sku po li ti ku Vla de Sr bi je i upi ta li je {ta }e da pre du zme da bi u ovoj go di ni o~u va la sta bil nost, dok su po sla ni ci iz San xa ka tra `i li da {to pre do ne se ja san plan za sma we we ne za po sle no sti u toj obla sti.

– Tra `im od Vla de da u {to kra }em ro ku iza |e s ja snim pla nom {ta }e da ura di da se afri~ ki ste pen ne -

za po sle no sti u No vom Pa za ru re {i – re kao je po sla nik iz San xa ka Baj ram Ome ra gi} u de lu sed ni ce u ko jem po sla ni ci sva kog utor ka i ~e tvrt ka od pred stav ni ka vla sti tra `e od re |e ne in for ma ci je. On je kri ti ko vao Vla du Sr bi je zbog to ga {to znat ne pa re ula `e u dru ge kra je ve Sr bi je, dok, ka da je u pi ta wu San xak, bu du }i da je u No vom Pa za ru bli zu 30.000 ne za po sle nih, ni je iza {la s kon kret nim pla nom.

Po sla ni~ ka pi ta wa LDP je upi tao pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a {ta }e Sr bi ja pred u ze ti da 2011. go di nu ne bi za vr {i la s „naj go rim” eko nom skim pa ra me tri ma u re gi o nu, dok je DSS upi tao ka ko Vla da Sr bi je pla ni ra da odr `i sta bil nost u ze mqi u smi slu in fla ci je i neo dr `i vog za du `i va wa ze mqe. Oni su za tra `i li i in for ma ci je o do sa da pro da tim dr `av nim za pi si ma, od no sno ko li ko ih je pro da to i ko su kup ci.

Ra di ka li su pro te sto va li zbog to ga {to Sr bi ja jo{ ni je utvr di la dr `av ne gra ni ce pre ma ne ka da {wim re pu bli ka SFRJ, i upi ta li ko je su ak tiv no sti ko mi si je ko ja

ra di na tom po slu, ko ra di u toj ko mi si ji i ko ja je we na stra te gi ja.

Od go va ra ju }i na wi ho ve op tu `be da pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} u pre go vo ri ma s Hr vat skom kr {i Ustav Sr bi je, {e fi ca po sla ni ka ZES-a Na da Ko lun xi ja is ta kla je da sva ki po ku {aj bi lo ko ga da op tu `i dr `a vu da ra di na {te tu gra |a na pred sta vqa na no {e we ogrom ne {te te i dr `a vi i gra |a ni ma. Ona je pod se ti la na to da je ustav no od re |e we da pred sed nik za stu pa Sr bi ju i dr `av no je din stvo, kao i in te re se gra |a na i da tra `i re {e wa ko ja su u wi ho vom in te re su.

Put u Bri sel – De le ga ci ja Skup {ti ne Sr bi je po se ti }e u po ne de qak, 18. apri la, Bri sel, gde }e s pred stav ni ci ma Evrop skog par la men ta i evrop skim ko me sa rom za pro {i re we [te fa nom Fi le om raz go va ra ti i o iz me na ma Za ko na o iz bo ru po sla ni ka – iz ja vio je ju ~e po sla nik LDP-a Ivan An dri}.

Na pi ta we da li }e LDP po dr `a ti pred lo ge skup {tin ske ve }i ne za ko na o re sti tu ci ji i o fi nan si ra wu stra na ka, ko ji bi tre ba lo da se usvo ji do ju na, on je od go vo rio da to za vi si od tih pro pi sa i da }e gla sa ti za sva ki evrop ski za kon, ali da se pret hod no mo ra uve ri ti u to da je evrop ski.

NA TO i „Part ner stvo za mir” Ras pra vu o usva ja wu NA TOovog ko di fi ka ci o nog si ste ma po sla ni ci po je di nih opo zi ci o nih stra na ka u Skup {ti ni Sr bi je is ko ri sti li su ju ~e da po kre nu pi ta we ula ska Sr bi je u Ali jan su, na {ta im je mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac od go vo rio da je pro gram “Part ner stvo za mir” u ovom tre nut ku do voq na osno va za sa rad wu s tom or ga ni za ci jom. On je pod se tio na skup {tin sku re zo lu ci ju o voj noj ne u tral no sti, na vo -

de }i da ni je mo gu }e da Mi ni star stvo od bra ne po kre ne ak tiv no sti ko je ni su ve ri fi ko va ne od par la men ta, od no sno Vla de Sr bi je.

– „Part ner stvo za mir” je do vo qan okvir za sa rad wu i mi po ku {a va mo da {to je mo gu }e vi {e i bo qe zgra bi mo po zi ci je oko tog pro gra ma. ^i ni mi se da taj po sao u da tim okol no sti ma ra di mo ve o ma do bro – is ta kao je [u ta no vac.

Po sla ni ci LDP-a i DSS-a za tra `i li su od vla sti da se iz ja sni

o to me da li je Sr bi ja za ula zak u NA TO ili pro tiv to ga.

– Mi }u ta wem da je mo od go vor, a taj od go vor ni je za do vo qa va ju }i ni za one ko ji su pro tiv ula ska u NA TO, ni za one ko ji su za to. Za nas je NA TO je di ni efi ka san put ko jim Sr bi ja iz la zi iz izo la ci je – re kao je li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi}, na ja vqu ju }i da }e ta stran ka po dr `a ti pred lo `e ni spo ra zum.

D. M.

Pred s ed n ik Vla d e Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} ime no vao je pot pred sed ni ka za evrop ske in te gra ci je Bo `i da ra \e li }a za {e fa pre go va ra~ kog ti ma u pro c e s u in t e g ra c i j e Sr bi je u Evrop sku uni ju i za du `io ga za spro vo |e we Ak ci o nog pla na za do bi ja we sta tu sa kan di da ta. Uz do sa da {wa za du `e wa ve za na za evrop ske in te gra ci je, pot pred sed nik \e li} je do bio ovla {}e wa da usme ra va i ko or di ni ra in ve sti ci je u na u~ nu i teh no lo {ku in fra struk tu ru, kao i da vo di pre go vo re za u~la we we Sr bi je u Evrop sku or ga ni za ci ju za nu kle ar na is tra `i va wa (CERN),

sa op {ti la je ju ~e Kan ce la ri ja Vla de Sr bi je za sa rad wu s me di ji ma.

Pot pred sed nik Vla de \e li} je ovla {}en da usme ra va i ko or di ni r a rad Mi n i s tar stva fi nan si ja u do me nu ure | i v a w a pra v a jav n e svo j i n e, pra v a svo ji ne Re pu bli ke Sr bi j e, jav n ih na b av k i, ban k ar s kog si s te m a, har ti ja od vred no sti i tr ` i { ta ka p i t a l a. \e li} je, ta ko |e, ovla {}en da ko or di ni ra si stem fi nan sij skih od no sa sa ino stran stvom, kao i sa rad wu Re pu bli ke Sr bi je sa Evrop skom in ve sti ci o nom ban kom i Ban kom za raz voj Sa ve ta Evro pe.

PRIPREMQENA DVA PREDLOGA IZMENA ZAKONA O IZBORU POSLANIKA

Blan ko ostav ke pu tu ju za Ve ne ci ju

Skup {ti na Sr bi je upu ti }e Ve ne ci jan skoj ko mi si ji dva pred lo ga za iz me ne Za ko na o iz bo ru po sla ni ka ko ji ma tre ba da bu de re {en pro blem blan ko ostav ki i do de le man da ta po sla ni ci ma po sle iz bo ra, sa op {te no je ju ~e u Skup {ti ni. Rad na gru pa za iz ra du iz me na Za ko na o iz bo ru po sla ni ka }e Ve ne ci jan skoj ko mi si ji upu ti ti pred log re {e wa i al ter na ti vu – pred log re {e wa de la opo zi ci je. Rad na gru pa je pred lo `i la re {e wa ko ji ma se uki da mo gu} nost pod no {e wa blan ko ostav ki i pred vi |a da se man da ti po sle iz bo ra do de qu ju po re do sle du kan di da ta na iz bor noj li sti. Deo opo zi ci je je pred lo `io mo gu} nost da se man dat do de li i pre ko re da na li sti, onom kan di da tu ko ji ostva ri zna ~a jan re zul tat na iz bo ri ma. [e fi ca te rad ne gru pe Na da Ko lun xi ja re kla je no vi na ri ma po sle rad nog sa stan ka da }e bi ti za tra `e no mi {qe we Ve ne ci jan ske ko mi si je i o tom re {e wu opo zi ci je.

Po we nim re ~i ma, kon cept iz me na Za ko na o iz bo ru po sla ni ka tre ba do kra ja da for mu li {u prav ni ci, a po tom }e tekst bi ti po nu |en ~la no vi ma rad ne gru pe.

Ona je na ja vi la da }e, pre ne go {to tekst iz me na za ko na bu de pod net po sla ni ci ma, bi ti or ga ni zo va na jav na ras pra va ko joj }e pri su stvo va ti i pred stav ni ci Ustav nog su da Sr bi je s ob zi rom na pri med bu de la opo zi ci je da se po nu |e nim re {e wi ma u iz me na ma za ko na kr {i Ustav.

Na da Ko lun xi ja je oce ni la da se kon cep tom iz me na za ko na ne na ru {a va Ustav Sr bi je i da su iz me ne za ko na ume sto pro me ne Usta va, re {e we za pi ta we uki da wa prak se blan ko ostav ki i po {to va wa re do sle da kan di da ta za po sla ni ke na iz bor nim li sta ma pri li kom do de le man da ta.

Ka ko je na ve la, po sle jav ne ras pra ve o no vim re {e wi ma, tekst

{to }e sva ki ~e tvr ti na li sti bi ti pred stav nik tog, ma we za stu pqe nog po qa”, na ve de no je u dru gom sta vu. ^la nu 88 do da je se stav ko ji ka `e da „po sla nik pod no si ostav ku pred sed ni ku Skup {ti ne Sr bi je ta ko {to ostav ku ove re nu kod or ga na nad le `nog za ove ru po pi sa li~ no pre da je Skup {ti ni u ro ku od tri da na od da na ove re”.

iz me na za ko na bi }e pod net po sla ni ci ma i bi }e se na dnev nom re du sed ni ce Skup {ti ne u ma ju.

Pred log iz me na Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka pred vi |a iz me nu ~la na 84, ko jem se do da ju dva sta va ko ja gla se – do bi je ni man da ti do de qu ju se kan di da ti ma po re do sle du na iz bor noj li sti po ~ev od red nog bro ja 1. „Pod no si lac iz bor ne li ste oba ve zan je da obez be di naj ma we 25 od sto do de qe nih man da ta pri pad ni ku onog po la ko ji je ma we za stu pqen na li sti, ta ko

U ~la nu 92 do da je se no vi stav ko ji gla si – ka da po sla ni ku pred sta ne man dat pre is te ka vre me na na ko je je iza bran, man dat se do de qu je pr vom sle de }em kan di da tu na li sti za ko ga stran ka ni je do bi la man dat. Ka da po sla ni ku, pred stav ni ku ma we za stu pqe nog po la, pre sta ne man dat pre is te ka vre me na na ko ji je iza bran, man dat se do de qu je pr vom sle de }em kan di da tu na li sti pred stav ni ku ma we za stu pqe nog po la.

D. M.

REAGOVAWA

Ili}: To je u prak si ne mo gu }e Pred stav ni ci rad ne gru pe za iz ra du iz me na Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka iz stra na ka opo zi ci je sa op {ti li su da rad na gru pa ju ~e ni je do go vo ri la no va re {e wa za pro blem blan ko ostav ki i na ~in do de le man da ta po sla ni ci ma po sle iz bo ra. [ef po sla ni~ ke gru pe No ve Sr bi je Ve li mir Ili} ka zao je no vi na ri ma u par la men tu da je do de qi va we man da ta po re do sle du kan di da ta na iz bor noj li sti u prak si ne mo gu }e pri me ni ti, i na veo da deo man da ta tre ba do de li ti po re do sle du na li sti, a deo po re zul ta ti ma ko ji kan di dat ostva ri na iz bo ri ma.

– Mi smo svi ima li kon takt s Evrop skom uni jom ko ja ne pri ti ska Sr bi ju da pro me ni za kon da se po sla ni ci bi ra ju po re do sle du na iz bor noj li sti. To je ne mo gu }e jer }e on da sve stran ke ima ti po sla ni ke iz Be o gra da, No vog Sa da, Kra qe va, Kra gu jev -

ca, Ni {a, od no sno ve li kih gra do va, a ma la me sta ne }e ima ti {an su, bez ob zi ra na re zul ta te ko je kan di da ti ostva re – ka zao je Ili}. – Ta pi ta wa tre ba de fi ni sa ti Usta vom, od no sno mo ra se u}i u pro ce du ru pro me ne tog naj vi {eg prav nog aka ta, a ne me wa ti za ko ne u iz bor noj go di ni.

SRS: Pro tiv no Usta vu ^la ni ca rad ne gru pe iz Srp ske ra di kal ne stran ke Vje ri ca Ra de ta ka za la je no vi na ri ma da vla da ju }a ko a li ci ja ne ma na me ru da pred lo `e ni kon cept re {e wa uskla di s Usta vom Sr bi je.

– In si sti ra mo i da qe na to me da se za ko ni ko ji se do no se uskla de s Usta vom. Ovo {to se pred la `e pro tiv no je Usta vu, bu du }i da je na me ra da se po li ti~ ke stran ke uklo ne iz po li ti~ kog `i vo ta – ka za la je Vje ri ca Ra de ta no vi na ri ma.

LDP pro tiv za tvo re nih li sta ^lan rad ne gru pe iz Li be ral no-de mo krat ske par ti je Bo jan \u ri} ka zao je da je rad na gru pa za vr {i la pr vu fa zu bez kon kret nog re {e wa i da je „o~i gled no da }e vla da ju }a ko a li ci ja mo ra ti da pre u zme od go vor nost”.

– Mi }e mo gla sa ti za uki da we blan ko ostav ki, a pred lo `io sam da rad na gru pa po kre ne ini ci ja ti vu za pro me nu Usta va da bi smo u na red nih {est me se ci do go di nu da na ima li ozbi qan tekst – ka zao je \u ri}. \u ri On je na veo da je za LDP ne pri hva tqi vo „pot pu no za tva ra we iz bor nih li sta” a, na veo je, Ve ne ci jan ska ko mi si ja to ni je ni tra `i la.

– Do bro je {to }e sle de }e ne de qe bi ti jav na ras pra va o pred lo gu iz me na za ko na. Mi smo sprem ni na to da po nu di mo ne ko li ko mo de la pre fe ren ci jal nog gla sa wa – ka zao je \u ri}.

politika

dnevnik

Da ~i}: Na gla sa we u ja nu a ru?

Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije Ivi ca Da ~i} izjavio je ju~e da oko datuma raspisivawa izbora ne postoji „istorijski i epohalni” sukob stranaka koji bi mogao izazvati politi~ku nestabilnost u zemqi.

– Mislim da izbore ne tra`i niko sada i da }e vanredni izbori uslediti nakon dobijawa statuta kandidata za EU – rekao je Da~i}.

Po wegovom mi{qewu, napravila se „velika fama” u su{tini oko ne~eg za {ta ne vidi da je sporno – datuma vanrednih izbora.

– Koliko sam shvatio, zahtev Srpske napredne stranke je usmeren ka decembru – rekao je Da~i}, dodav{i da je predsednik De-

INTERVJU

mokratske stranke govorio o tome da bi se izbori mogli raspisati odmah po dobijawu statusa kandidata.

Da~i} je naveo da to zna~i da bi izbori teorijski mogli biti raspisani u januaru idu}e godine.

– Ne vidim da tu postoji neki istorijski i epohalni sukob da bi se izazvala politi~ka nestabilnost u Srbiji – rekao je Da~i}, koji je i zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova.

On je naglasio da je zbog nastavka evropskih intergacija Srbije potrebno da ostane politi~ka stabilnost u zemqi i da je zato dobro da vlast i opozicija razgovaraju.

– Apsolutno ne vidim ni u ~emu neke velike sporove, osim, mo`da, u potrebi stranaka da budu pobednice iz svih ovih pri~a rekao je Da~i}.

On je podsetio da je za Srbiju zna~ajno da uz dobijawe kandidature za EU bude odre|en i datum otpo~iwawa pregovora za prikqu~ewe EU, oceniv{i da je to istorijska {ansa u ~iju realizaciju svi zajedno treba da ulo`imo maksimum napora. Da~i} je dodao da dve najve}e stranke govore da su im va`ni i kandidatura i odre|ivawe datuma po~etka pregovora za ~lanstvo Srbije u EU. On je istovremeno ukazao i na to da se, s druge strane, mo`e razgovarati o izborima pre redovnog roka koji prakti~no po~iwe od marta slede}e godine.

DRAGAN MARKOVI] PALMA, LIDER JEDINSTVENE SRBIJE

Ne ka kri ti ku ju i mi tin gu ju, ni je vre me za iz bo re – Srbija nema vremena da gubi, za wu je mnogo i tri dana, a kamoli tri meseca. Izborna kampawa traje dva, uz jo{ mesec do go vo ra o for mi ra wu vlade – to je tri meseca bespotreb nog gu bit ka vre me na u trenutku kada je svaki sat bitan za pregovore o ulasku u EU. Srbiji u ovom trenutku to nije prioritet – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ lider JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma, koji smtra da }e, kada budu}i izbori budu raspisani, biti vo |e na kam pa wa u ko joj }e „svako pravdati sebe {ta je uradio, a {ta nije“. l Ka ko ko men ta ri {e te zahtev opozicionih stranaka okupqenih oko SNS-a i wegovog lidera Tomislava Nikoli}a da je posledwi ustupak vlasti 18. decembar kao rok za raspisivawe vanrednih parlamentarnih izbora?

– Opozicija ima pravo i da mitinguje i da tra`i {ta god ho}e, ali ono {to predsednik Srbije Bo ris Ta di} ovih dana predla`e da se uspostavi konsenzus politi~kih partija i po li ti~ ko je din stvo Sr bi je oko ulaska u EU je za mene i JS prihvatqivo. [ta zna~i da li }e izbori biti tri meseca pre ili posle? Ali, ako u|emo u politi~ku kampawu pre nego {to dobijemo status kandidata za ulazak u EU, poznato je da je kampawa prepuna me|usob nih stra na~ kih i li der skih sva|a, da se tokom we koristi govor mr`we, {to bi stvorilo negativnu sliku o Srbiji i oni koji odlu~uju o

tri, i to je bespotrebni gubitak vremena u trenutku kada je svaki sat bitan za pregovore o ulasku u EU. Srbiji u ovom trenutku izbori nisu prioritet. l Koliko mislite da su ispuwena obe}awe iz prethodne kampawe i s ~ime bi sada stranke iz vlasti, gde je i JS, iza{le pred bira~e?

– Pa, ne znam. Ne mogu da pri~am o drugim strankama.

Ima dosta toga {to je ispuweno, i dosta toga {to nije.

Ima ne{to {to nije ispuweno iz opravdanih razloga jer je u pitawu vi{a sila, a i ne-

sudbini gra|ana Srbije shvatili bi da postoji nestabilnost u zemqi, a nama ona u ovom trenutku nije potrebna.

Neka opozicija i kritiku i mitinguje, ali bi bilo dobro da do|e do toga kada }e biti raspisani izbori. l Kada je, po vama, pravo vreme?

– Koalicija SPS–PUPS–JSa smatra da to treba u~initi po do bi ja wu sta tu sa kan di da ta, ali ako do|e do nekog politi~kog dogovora o tome da treba do wih da do|e pre, nemamo ni{ta protiv. Mi smo spremni za izbore, ali smatramo da je to u ovom trenutku lo{ potez. l Veliko dr`avno pitawe za Srbiju je dobijawe statusa kandidata i datuma za otpo~iwawe pregovora s

EU, ali istovremeno je i te{ka ekonomska situacija.

Mislite li da izbore pomalo name}e i nezadovoqstvo gra|ana?

– U Srbiji se ne `ivi superdobro, ali, da je na vlasti bilo ko drugi umesto ovih partija, bilo bi gore. Da li }e se `ivot gra|ana promeniti naboqe? Siguran sam da ho}e.

Mi treba da shvatimo da je svetska ekonomska kriza u{la i u Srbiju i kada su davana obe}awa pre tri godine niko nije o~ekivao ovu krizu koja }e da prodrma i veoma razvijene dr`ave Evrope, a kamoli Srbiju. Mislim da Srbija nema vremena da gubi, za wu je mnogo i tri dana, a kamo li tri meseca. Izborna kampawa traje dva, uz jo{ mesec dogovora o formirawu vlade, to je

U Srbiji se ne `ivi superdobro, ali, da je na vlasti bilo ko drugi umesto ovih partija, bilo bi gore {to iz ne mo gu} no sti, zbog eko nom ske si tu a ci ja i ta ko daqe. U izbornoj kampawi }e svako pravdati sebe ako ne{to nije uradio i davati izve{taj bira~ima {ta je uradio. Kada je u pitawu ova koalicija SPS–PUPS–JS-a mislim da imamo zdravu platformu i zalaga}emo se na izborima za ono za {ta smo se uvek zalagali. l Postoje neke tvrdwe da Mla|an Dinki} ne odustaje od svoje namere da vidi JS kao deo URS-a?

– JS je u koaliciji sa SPSom i PUPS-om i za sada dobro funkcioni{emo...

D. Milivojevi}

REklI sU

Mar ko vi}: Ima mo Jo va no vi}: do bre {an se Ho }e mo raz go vor Ministarka za sport i u Skup {ti ni omladinu Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi} rekla je ju~e posle razgovora s generalnim sekretarom Saveta Evrope Tor bjor nom Ja glan dom u Strazburu da je on izrazio veru u mogu}nost Srbije da do kraja godine dobije kandidaturu i datum po~etka pregovora s EU. – Jagland, koji se sre}e s mnogim evropskim liderima, potvrdio mi je da postoji dobra atmosfera i dobri preduslovi. Me|utim, i mi treba da zavr{imo svoj deo posla, i ako se to desi, Srbija ima dobre {anse – rekla je srpska ministarka u Strazburu.

Ona je dodala da se generalni sekretar SE-a interesovao i za rekonstruisanu vladu Srbije, i kazala da mu je pru`ila uveravawa o ozbiqnoj posve}enosti svih partnera u vladi evrointegracijama.

– Ja sam mu pru`ila uveravawa o ozbiqnoj posve}enosti svih partnera u Vladi u ono {to nas je na po~etku i ujedinilo, a to su evrointegracije, dovo|ewe investitora i dijalog na Kosovu. To su tri dobra razloga da se o~uva stabilnost u Srbiji i da se ubrzaju rerforme – rekla je srpska ministarka.

– Liberalno-demokratska partija zatra`i}e od predsednice Skup{tine Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} da pokrene konsultacije izme|u parlamentarnih stranaka o datumu odr`avawa izbora i predstoje}im potezima dr`ave na putu evrointegracija – najavio je ju~e lider te stranke ^e do mir Jo va no vi} na konferenciji za novinare u Skup{tini. – Ovde u parlamentu gra|ani treba da dobiju odgovor na pitawe kada }e biti raspisani izbori za budu}i saziv Skup{tine, ovde treba da se defini{e redosled poteza koje }e dr`ava povu}i da bi se ostvario ciq za ~lanstvo u EU. On je ocenio da je dru{tvo u „alarmantnoj situaciji i konfuziji”, u kojoj se skre}e s teme pitawa politika koje }e stranke u kampawi ponuditi gra|anima na pitawe datuma izbora, i da su za to odgovorni SNS i DS. – Nikoli}eva op~iwenost Tadi}evim kanabetom nije put za pronala`ewe odgovora na krizu, niti je Tadi}evo pozivawe na za{titu pravnog poretka odgovor na ono {to on kao predsednik dru{tvu treba da ponudi – naglasio je lider LDP-a.

Ege re {i: Do bro je u~i ti je zik sre di ne Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [an dor Ege re {i izrazio je ju~e veliko zadovoqstvo najavom Policijske uprave Novi Sad da dvadesetak pripadnika ove uprave kre}e na kurs ma|arskog jezika, izra`avaju}i uverewe da }e ovakvih primera u budu}nosti biti jo{ vi{e i da }e kursevi biti organizovani i za jezike pripadnika drugih nacionalnih zajednica koje `ive u Vojvodini.

– Obilaze}i sredine u Vojvodini u kojima u ve}em broju `ive pripadnici razli~itih nacionalnih zajednica zajedno s ministrom unutra{wih poslova Srbije Ivi com Da ~i }em, na terenu smo se upoznali s ~iwenicom da je nepoznavawe jezika sredine i nedovoqan broj pripadnika nacionalnih zajednica u policiji jedna od stvari koje moramo promeniti da bi se oja~alo poverewe i unapredila bezbednosna situacija u AP Vojvodini – istakao je Egere{i. – Veoma sam zadovoqan {to konkretnim koracima, zahvaqu}i, izme|u ostalog, i dobroj saradwi MUP-a i pokrajinskih organa, doprinosimo tome da problema bude sve mawe a tolerancije i skladnog su`ivota {to vi{e.

sreda13.april2011.

3

DR@AVNI SEKRETAR JOVICA ZARKULA PODNEO OSTAVKU NA MESTO POKRAJINSKOG POSLANIKA I ODBORNIKA

Vr {a~ ki tro sed usko ro sa mo fo te qa?

Dr`avni sekretar u Ministarstvu infrastrukture, pokrajinski poslanik i vr{a~ki odbornik Jo vi ca Zar ku la podneo je ostavke na svoje dve funkcije „vi{ka” zbog kojih je, po oceni Agencije za borbu protiv korupcije, u sukobu interesa. Ostavke je podneo na funkcije poslanika u Skup{tini Vojvodine i odbornika u Skup{tini op{tine Vr{ac, potvr|eno je „Dnevniku” u tim institucijama.

Na{ list je o „vr{a~kom trosedu” pisao jo{ pro{log leta, ali tada, izgleda, nije bilo voqe da se taj funkcioner odrekne svojih javnih funkcija da ne bi u isto vreme bio predstavnik i skup{tinske i izvr{ne vlasti.

– Ostavka je stigla 30. marta i SO Vr{ac }e konstatovati prestanak mandata Zarkuli na slede}oj sednici, 20. aprila – izjavila je ju~e za na{ list zamenica predsednika vr{a~ke skup{tine Bra ni sla va Lu ~i}.

Izborna komisija je, po wenim re~ima, uradila svoj deo posla i predlo`ila SO zamenu tog odborni~kog mandata.

Zarkulina ostavka na mesto poslanika u Skup{tini Vojvodine je tako|e stigla, potvrdio je na{em listu predsednik skup{tinskog Odbora za administrativna i mandatna pitawa Mi lo{ Ga gi}.

– Ostavka je stigla, zavedena je i bi}e prosle|ena Skup{ti-

ni Vojvodine za slede}u sednicu – kazao je Gagi}, koji tu sednicu o~ekuje u maju.

Jovica Zarkula je poslanik udru`ewa gra|ana Pokret „Vr{a~ka regija – evropska regija”

koji je 2008. godine izabran po ve}inskom sistemu, zbog ~ega je, nakon {to wegova ostavka bude konstatovana u Skup{tini, potrebno raspisati dopunske izbore.

Dopunski izbori su predvi|eni ako poslaniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a predsednik Skup{tine ih raspisuje u roku od 30 dana od dana prestanka mandata, propisano je Pokrajinskom skup{tinskom odlukom o izboru poslanika u SAPV. Dopunski izbori se, me|utim, ne raspisuju kada do isteka mandatnog perioda ostane mawe od {est meseci, propisano je istom odlukom.

Podsetimo, Skup{tina Vojvodine je konstituisana 16. jula 2008.

S. Nikoli}

Vu ~i}: Po nu da ko ja se ne od bi ja Za me nik pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek s an d ar Vu ~ i} iz ra zio je ju ~e uve re we da }e po sle mi tin ga te stran ke u su bo tu u Be o gra du vlast sa op {ti ti da tum odr `a va wa par la men tar nih iz bo ra. Na kon fe ren ci ji za no vi na re, Vu ~i} je re kao da }e SNS do bi ti da tum odr `a va wa iz bo ra jer }e vla sti ma „da ti po nu du ko ju ne }e mo }i od bi ti„, ali i zbog to ga {to }e se tog da tu ma oku pi ti to li ko qu di ko ji se ne }e ra zi la zi ti. Vu ~i}, me |u tim, ni je `e leo da ot kri je de ta qe te po nu de do su bo te. On je po no vio da na tom mi tin gu ne }e bi ti na si qa, ni ti }e bi lo ko od pred stav ni ka vla sti bi ti ugro `en. Vu ~i} je uka zao na to da }e broj qu di ko ji se bu de oku pio u cen tru Be o gra da bi ti to li ko ube dqiv

da }e Vla da, ka ko je re kao, shva ti ti da vi {e ne ma le gi ti mi tet i da su gra |a ni pre {li na stra nu na pred wa ka.

– Vlast ima legalitet jer i daqe ima 126 poslanika, ali nema legitimitet jer su qudi pre{li na na{u stranu – rekao je Vu~i}.

On je apelovao na gra|ane da skup pro|e bez incidenata – kao i prethodni – i najavio da }e pred stav ni ci SNS-a obezbe|ivati i pojedine medijske ku}e protiv kojih bi gra|ani koji do|u na miting mogli imati ne{to protiv.

Vu~i} je negirao da je na sastanku s komesarom za {irewe Evropske unije [te fa nom Fi le om dogovoren datum raspisivawa izbora i takve tvrdwe medija ocenio kao „notornu la`”.

LDP BIRAO RUKOVODSTVO U ZREWANINU

Me nayer Slo bo dan Go {ev ski – Li be ral no-de mo krat ska par ti ja je tre }a po li ti~ ka snaga u Srbiji i u svakom trenutku mora biti spremna na to da preuzme odgovornost za sprovo|ewe odlu~ne politike koja }e predstavqati jasnu distancu od svega onoga {to je do sada “krasilo” politi~ki `ivot u zemqi – poru~io je narodni poslanik i ~lan Predsedni{tva LDP-a Ne nad Pro ki} na tre}oj vanrednoj Iz bor noj skup {ti ni Grad skog odbora te stranke u Zrewaninu. ^la no vi zre wa nin skog ogranka su birali izme|u dva kandidata a pobedio je dosada{wi me na xer Slo b o d an Go -

{ev ski. On je kazao da je LDP po ka zao vi sok ni vo unu tra stra na~ ke de mo kra ti~ no sti jer se za funkciju menaxera biralo izme|u dva kandidata.

Novi Gradski odbor LDP-a ~ine Ne nad Ata nac ko vi}, Bo ris Gla di}, Jo `ef Gu qa{, Ra do van Da vi do vi}, Ni ko la \u ri}, Vi to mir Ere mi}, Igor Jo v i}, Zla t in k a Ko v a ~ ev, [pi r o Kra v a r u { i}, Igor Mar k ov, Vla d i m ir Mu d ri}, Bo j an Ni k o l i}, Dra g o s lav Po no} ko, Sta ni {a Pu po vac, Ire na So la rov, Rast ko Ste fa no vi}, Dra {ko Frenc, Er ne ^a wi, Je le na [i ja kov i Du {an [tef ki}. @. B.

4

ekonomija

sreda13.april2011.

OLI VER DU LI]

Le ga li za ci ja kre }e Pra vil nik ko ji }e omo gu } i t i jed n o s tav n i j u i jef t i n i j u le g a l i z a c i j u bes p rav n o sa g ra | e n ih obje ka ta u Sr bi ji i obez be di ti po pust i do 99 od sto, stu pio je na sna gu, iz ja vio je mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor n og pla n i r a w a Oli ver Duli}.

Du li} je, obi la ze }i sa jam gra |e vi nar stva u Be o- gra du, re kao n da }e naj zad bi ti re {en taj ve li ki pro blem ko ji mu ~io gra |a ne Sr bi je te je po zvao lo kal ne sa mo u pra ve bu du efi ka sne u re {a va wu le ga li za ci je i kod iz da va wa gra |e vin skih do zvo la.

dnevnik

NI JED NA BAN KA NE ODO BRA VA RE PRO GRAM PO DR @AV NOM PLA NU

Kre dit nih olak {i ca ne ma na {al te ri ma Ko mi ten ti ba na ka ko ji s mu kom ot pla }u ju kre di te ili su pre sta li da ser vi si ra ju svo je oba ve ze o~e ki va li su da }e ove ne de qe ve} mo }i da od lo `e ra te u skla du s pred lo gom Vla de Sr bi je. Me |u tim, na pre dah }e mo ra ti jo{ da ~e ka ju.

Ve }i na ba na ka jo{ pre i spi tu je mo gu} no sti od la ga wa. Za po ~e tak, mo }i }e da od lo `e ot pla tu po tro {a~ kih i go to vin skih kre di ta. Sa stam be nim zaj mo vi ma }e bi ti ma lo te `e jer od la ga we zah te va pro me ne kod Na ci o nal ne kor po ra ci je za osi gu ra we stam be nih kre di ta, kao i kod ka ta star skih slu `bi za ve} upi sa ne hi po te ke. Pre ci zni je, da bi se rok ot pla te zaj ma pro du `io za 24 me se ca, i po li sa osi gu ra wa i hi po te ka mo ra ju da se pro du `i ti za taj rok. To ukqu ~u je do dat ne tro {ko ve i ne mo `e se ura di ti br zo.

U ban ka ma s ko ji ma smo ju ~e kon tak ti ra li re kli su nam da ode qe wa sek to ra za po slo va we sa sta nov ni {tvom i pro ce nu ri zi ka raz ma tra ju ka ko da se ukqu ~e u od -

{a~ ke i ke{ zaj mo ve, ali ne i za stam be ne zbog ve} po me nu tih te {ko }a oko osi gu ra wa i hi po te ke.

Uni kre dit ban ka ta ko |e ima svoj pro gram, dok se za ovaj pred lo `e -

Ro ko vi i de po zit Ka ko pred vi |a pro gram Vla de Sr bi je, to kom mi ro va wa kli jen ti ko ji ra de pla }a }e sa mo ka ma tu, ne za po sle ni ni to. Za jam }e mi ro va ti 24 me se ca, a na kon tog ro ka kli jent }e na sta vi ti da pla }a ce lu ra tu. Stru~ wa ci su ve} upo zo ri li na to da }e du `i rok zna ~i ti i uku pan ve }i ka mat ni tro {ak. Ali Na rod na ban ka Sr bi je je pred lo `i la da se de po zi ti ko je su gra |a ni da li za obez be |e we kre di ta mo gu ko ri sti ti za ot pla tu i ta ko uma wi ti ukup no za du `e we u ce li ni. la ga we. Ot pla ta zaj ma ju ~e se mo gla od lo `i ti kod ban ka ko je su ve} nu di le kli jen ti ma tu mo gu} nost. Re ci mo, u So si je te `e ne ral ban ci, ko ja nu di od go du za po tro -

ni ra di na uskla |i va wu in ter nih pro ce du ra i si stem skih iz me na. U Er ste ban ci su sprem ni na to da kli jen ti ma odo bre grejs-pe riod.

Do bi li su pro gram i stru~ wa ci ga

ZA BRI WA VA JU ]A ANA LI ZA REJ TING KU ]E „DAN I BRED STRIT”

URU ^E NA PRI ZNA WA „KA PE TAN MI [A ANA STA SI JE VI]”

U Sr bi ji se uta ji 70 po sto po re za?

Me |u na rod na agen ci ja za utvr | i v a w e rej tin g a „Dan i Bred strit” – DiB – ni je ni po gor {a la ni po pra vi la kre dit ni rej ting Sr bi je, ali u naj no vi jem iz v e { ta j u na v o d i za bri w a v a j u } i po d a t ak po ko jem na {a ze mqa ne uspe da na pla ti ~ak 70 od sto po re za.

Stu di ja DiB-a na vo di da Vla da uspe va da pri ku pi tek oko 30 od sto po re skih oba ve za, {to do p ri n o s i fi s kal n om de fi ci tu i po ten ci jal nim pro ble mi ma u nov ~a nim to ko vi ma ~ak i kod dr `av nih pred u ze }a. U april skom iz ve {ta ju DiB i da qe svr sta va Sr bi ju u gru pu ze ma qa s ume re nim ri zi kom po slo va wa, sa op {ti la je ju ~e bo ni t et n a ku } a „Rej t ing„, za stup nik DiB-a za Sr bi ju.

DiB na v o d i da iz v e { taj udru ` e w a sin d i k a t a uka z u j e na sla bu kul tu ru pla }a wa u Sr bi ji jer po ka zu je da sa mo 17 od sto po slo da va ca re dov no is pla }u ju pla te za po sle ni ma a da osta li ne uspe va ju da is pla te re dov no i u pot pu no sti pla te za ~ak 650.000 za po sle nih.

Kom pa ni ja ma ko je po slu ju s fir ma ma u Sr bi ji DiB zbog to g a sa v e t u j e da pret h od n o pre ko bo ni tet nog iz ve {ta ja do bro pro ve re kre dit ne in for ma ci je za sva kog po ten ci jal nog kup ca ili do ba vqa ~a.

Uzi ma ju }i u ob zir te fak to re, DiB pre po ru ~u je i da qe ko ri {}e we po tvr |e nog akre di ti va pri li kom tr go vi ne sa srp skim kom pa ni ja ma.

U no vom iz ve {ta ju DiB-a se oce wu je da eko nom ski iz gle di u Sr bi ji osta ju ne iz ve sni, ne sa mo zbog na sta vqe nog pa da pri ho da po do ma }in stvu ve} i zbog sko ra {weg po nov nog ra sta ce na hra ne i go ri va na glo bal nom ni vou. To, ka ko se na gla {a va u iz ve {ta ju, da qe do -

pri n o s i sma w e w u po v e r e w a po tro {a ~a, ali i od vra }a kom pa ni je od in ve sti ci o nih pro je ka ta.

DiB je u iz ve {ta ju za Sr bi ju ta ko |e po ve }ao prog no zu pro se~ ne in fla ci je na de set po sto u 2011. i osam po sto u 2012, s ri zi kom ko ji te `i po ve }a wu.

Dr `a va tvr di da na pla ti naj ma we 60 od sto U Vla di Sr bi je zva ni~ ni ko men tar na iz ve {taj DiB-a ni je bi lo mo gu }e do bo ti, ali po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, nad le `ni pri zna ju da ni smo u sta wu da na pla ti mo ve li ki deo po re za. Me |u tim, tvr de i da to sva ka ko ni je 70 od sto ve} iz me |u 35 i 40 pro ce na ta, to jest da se re al no na pla ti od 35 do 40 od sto.

U Vla di po ja {wa va ju da ni je mo gu }e na pla ti ti po rez od onih ko ji ra de u si voj zo ni, od pro pa lih fir mi ili od kom pa ni ja ko je su na ivi ci ste ~a ja, pri ble ma ima i spo re zi ma na imo vi nu, PDV-om...

DO NE DE QE NA NO VO SAD SKOM SAJ MU

„Mo to-bajk” i Iz lo `ba na u ti ke

No vo sad ski sa jam }e od su tra pa do ne de qe bi ti do ma }in iz la ga ~i ma na 6. me |u na rod nom saj mu mo to ci ka la, bi ci ka la i pra te }e opre me „Mo to-bajk eks po – No vi Sad” i Iz lo `bi na u ti ke. Pred sta vi }e se iz la ga ~i iz na {e ze mqe i ino stran stva, a svo je pro iz vo de iz lo `i }e u ha li „Ma ster”, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re na No vo sad skom saj mu.

Pred no vo sad skom pu bli kom na }i }e se mo to ci kli i bi ci kli svih vr sta i kla sa, naj no vi ji mo de li po zna tih svet skih pro iz vo |a ~a, a na ja vqe no je i da }e se po nu |e ni ek pso na ti pro da va ti uz spe ci jal ne sa jam ske po pu ste. I na Iz lo `bi na u ti ke bi }e iz lo `e ni naj po zna ti ji svet ski bren do vi plo vi la i pra te }e opre me, kao i brod ski mo to ri, do dat na opre ma, sred stva za odr `av we na u ti~ ke opre me...

Po seb na pa `wa bi }e po sve }e na bez bed no sti vo za ~a ma o to ci ka la, pa je ob ja vqe na i pu bli ka ci ja „Vo di~ za bez bed nu vo `wu mo to ci ka -

la”. Ova pu bli ka ci ja, ko ja nu di niz in fo ram ci ja o bez bed noj vo `wi i va `no sti po {to va wa sa o bra }aj nih pro pi sa, pri pre mqe na je u sa rad wi Sa ve ta za ko or di na ci ju po slo va bez bed no sti sa o bra }a ja na pu te vi ma na pod ru~ ju gra da No vog Sa da, Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka u No vom Sa du, Mi ni star stva unu tar{ wih po slo va, No vo sad skog saj ma i Mo to-klu ba „Gre mi jum” i po se ti o ci saj ma }e je do bi ti bes plat no.

To kom ove pri red be bi }e odr `a no niz pra te }ih pro gra ma, tak mi ~e wa u vo `wi, kao i kon ce ra ta, ko ji se or ga ni zu ju u sa rad wi s mu zi~ kom emi si jom „Gru va we” Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne. Ka pi je No vo sad skog saj ma otvo re ne su do 10 do 19 ~a so va, a u pe tak i su bo tu sve dok se ne za vr {e kon cer ti. Ula zni ca ko {ta 250 di na ra, a na sa jam se mo `e u}i iz aule No vo sad skog saj ma i iz Uli ce Bran ka Ba ji }a.

D. Mla |e no vi}

raz ma tra ju. Vi {e in for ma ci ja i kon kret nih po da ta ka bi }e na red ne sed mi ce. U In te zi su jo{ ra ni je re kli da su sprem ni na to da u skla du s pred lo `e nim pro gra mom kli jen ti ma omo gu }e ovu ola ka {i cu. Sa da se ra di na ope ra ci o na li za ci ji pro gra ma. U AIK ban ci ka `u da su i bez pro gra ma Vla de od la ga li oba ve ze kli jen ti ma za ko je su pro ce ni li da }e im to po mo }i.

Za to }e usko ro kli jen ti ma omo gu -

}i ti i ovu od go du. Ko me ri ci jal na ban ka ta ko |e ra di na pri pre ma ma ko je tre ba da omo gu }e pri me nu pro gra ma.

Po wi ho vim re ~i ma, ban ka je ve li ka pa je po treb no da se sve do bro pro ce ni i uskla di pre ne go {to po sao kre ne na {al te ri ma.

Ni je lo {e pod se ti ti na to da }e pra vo na od la ga we ima ti kli jen ti ko ji ma me se~ ne oba ve ze ugro `a va ju stan dar da, ko ji ka sne s ot pla tom 180 da na. Od go da ne va `i za sub ven ci on sa ne zaj mo ve, one ko ji su ve} bi li ob u hva }e ni od ga |a wi ma, te zaj mo ve ko ji su da ti ove go di ne ili na rok kra }i od go di nu da na. Kan di da ta za od go du ima do sta.

D. Vu jo {e vi}

Ve ri ca Ka la no vi} naj `e na Sr bi je

Isto v re m e n o, DiB oce wu je da bi re for me, ukqu ~u ju }i pri va ti za ci ju i re struk tu ri s a w e pred u z e } a, tre b a l o da po m og n u odr ` a v a w u kon k u rent no sti srp skog iz vo z a i po r ed vi s o k e in fla ci je.

Rej ting ko ji DiB da je ne koj ze mqi uka zu je na ri z ik po s lov n og okru `e wa u toj ze mqi i pru `a in for ma ci ju o efi ka sno sti pla }a wa ka ino s tran s tvu, kao i o is pla ti vo sti po t en c i j al n ih in v e sti c i j a. Po k a z a t e q i ko je DiB ko ri sti u od re |i va ju rej tin ga ze mqe su po li ti~ ki ri zik, po slov ni ri zik, ma kro e ko nom ski i spoq ni ri zik.

Me |u na rod na kom pa ni ja Dan i Bred strit, sa se di {tem u SAD, pr va je i naj ve }a bo ni tet na ku }a na sve tu, osno va na pre vi {e od 160 go di na.

U re gi o nu naj ve }i rej ting ima Slo ve ni ja a sle de Hr vat ska, Bu gar ska, Ru mu ni ja, Al ba ni ja, Ma |ar ska, Ma ke do ni ja i Gr~ ka. Ni `i rej ting od Sr bi je u re gi o nu ima sa mo Bo sna i Her ce go vi na.

D. U.

11. 04. 2011.

1.296,77628

Si no} su u Ma ti ci srp skoj uru ~e na go di {wa pri zna wa „Ka pe tan Mi {a Ana sta si je vi}” za naj bo qe pred u zet ni ke, stva ra o ce i kom pa ni je Sr bi je u pro {loj go di ni. Ovo ugled no pri zna we, ko je no si ime jed nog od naj po zna ti jih srp skih pred u zet ni ka, kao naj `e na Sr bi je do bi la je pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Verica Kalanovi}. Za stra te {ki me nax ment pri zna we je uru ~e no di rek to ru NIS-a Kirilu Krav~enku, ge ne ral ni di rek tor TE -TO „Ko sto lac„ Dragan Jovanovi} iza bran je za naj bo qeg me na xe ra. Naj bo qi pred u zet nik u pro {loj go di ni je ge ne ral ni di rek tor GP „Na pred„ Dobroslav Bojovi}. Za do pri nos raz vo ju pre-

{tve nu i sve tov nu vred nost pri zna wa su do bi li i we go va sve tost pa tri jarh SPC Irinej za du hov nost, am ba sa da Ja pa na za ne se bi~ nu po mo} srp skom na ro du, op {ti na Ko va ~i ca kao naj bo qa lo kal na sa mo u pra va. Pri zna we je uru ~e no i pred sed ni ku Iz vr {nog od bo ra Agro ban ke Du{anu Antoni}u kao naj bo qem ban ka ru, AIK ban ci kao naj bo qoj, , de ka nu Eko nom skog fa kul te ta u Su bo ti ci pro fe so ru Nenadu Vuwaku za raz voj vi so kog {kol stva, glav nom i od go vor nom ured ni ku In for ma tiv nog pro gra ma RTS-a Nenadu Q. Stefanovi}u za an ga `o va no i kva li tet no in for mi sa we.

Ovo pre sti `no pri zna we do bio

Patrijarh srpski Irinej prima nagradu

d u zet ni {tva na gra da je do de qe na po kra jin skom se kre ta ru za pri vre du I{tvanu Pastoru.

Naj bo qi in du sti ja lac Sr bi je je Milorad Qubisavqevi} iz De spo tov ca, a ge ne ral nom di rek to ru „Agro `i va” Predragu Ami`i}u na gra da je pri pa la za do pri nos raz vo ju agra ra. Za kor po ra tiv nu od go vor nost na gra |en je ge ne ral ni di rek tor EPS-a – Po vr {in ski ko po vi „Ko so vo” Obi li} Dragan Radakovi}, dok je naj bo qi part ner u pro {loj go di ni bio „Ju go ros gas„.

Za do pri nos u afir ma ci ji pred u zet ni~ kog stva ra la {tva i dru -

Foto: B. Lu~i}

je i Qubi{a Samarxi} za se ri ju „ Mi ris ki {e na Bal ka nu”, pred sed nik op {ti ne Apa tin @ivorad Smiqani} za do pri nos re gi o nal nom raz vo ju Sr bi je, pred sed ni ca op {ti ne Svi laj nac Gorica Dim~i}-Tasi} za zdra vi ju i lep {u Sr bi ju, aka de mik Radan Xodi} za afir ma ci ju i raz voj srp ske me di ci ne. Za bri gu o sta rim li ci ma na gra |en je di rek tor Ge ron to lo {kog cen tra Su bo ti ca Nenad Ivani{evi}, dok je pred sed nik Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re No vi Sad Dragan Luka~ na gra |en za raz voj ko mor skog si ste ma.

Q. M.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Albus, Novi Sad

8,33

650

3.250

Jugoprevoz Kru{evac, Kru{evac

8,33

2.600

109.200

AIK banka, Ni{

7,11

1.447

9.062.470

Vino `upa, Aleksandrovac

4,39

8.198

418.098

1,35 Promena %

75 Cena

10.125 Promet

Sloga, Perlez Pet akcija s najve}im padom Forum in`ewering, Beograd

-11,02

315

15.750

RAPP Zastava, Kragujevac

-9,23

295

5.310

Sloga, Novi Pazar

-9,09

320

4.800

Labudwa~a, Vajska Sacen, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija Tekstilpromet, Zrewanin

-8,33 -7,15 Promena % 0,00

110 831 Cena 500

BELEX 15 (756,73 -0,84)

Promet

42.900 44.874 Promet 20.846.500

NIS, Novi Sad

0,00

522

9.154.941

Ribar, Novi Kne`evac

0,00

2.500

8.980.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,33

3.037

616.590

Soja protein, Be~ej

-0,60

998

489.157

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,17

4.010

NIS, Novi Sad

0,00

522

9.154.941

Komercijalna banka, Beograd

-2,90

3.209

4.714.150

Energoprojekt holding, Beograd

-2,03

916

6.933.347

Agrobanka, Beograd

-1,80

8.511

937.135

Imlek, Beograd

-0,23

2.146

614.400

Soja protein, Be~ej

-0,60

998

489.157

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.710

0,00

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,98

504

3.855.943

Jubmes banka, Beograd

0,00

16.200

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,04

2.304

356.920

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,33

3.037

616.590

Alfa plam, Vrawe

0,47

9.497

621.471

Tigar, Pirot

-1,37

718

777.266

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

551

38.570

7.458.794

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda13.april2011.

5

DU GO RO^ NI PRO JE KAT ULA GA WA U KO RI DOR 7 TE @AK VI [E OD 100 MI LI JAR DI EVRA

VLA DA OBE ]A LA BIT KU ZA KON KU REN CI JU

Srbiji Dunavom plovi 30 milijardi evra

S monopolima ne}emo u EU Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je ju ~e da je Vla da Sr bi je ~vr sto opre de qe na za bor bu pro tiv mo no po la i po dr `a va kon ku ren ci ju, i oce nio da sa mo kroz po dr {ku kon ku ren ci ji mo `e mo obez be di ti du go ro ~an, sta bi lan rast i de mo kra ti ju u na {oj ze mqi.

Cvet ko vi} je, po vo dom Da na kon ku ren ci je, is ta kao da an ti mo no pol ska po li ti ka ni je sa mo bor ba za tr `i {no po na {a we u eko no mi ji ve} da ona za di re i u po li ti~ ki i dru {tve ni `i vot ne ke ze mqe, i na gla sio da je Vla da Sr bi je sprem na na to da pru `i svu mo gu }u po dr {ku Ko mi si ji za za {ti tu kon ku ren ci je, ne na ru {a va ju }i we nu ne za vi snost u ra du.

– Za ja ~a we kon ku rent no sti po treb no je naj pre do ne ti za kon, ko ji Sr bi ja ima od 2009. go di ne, i ti me su do stig nu ti evrop ski stan dar di – ka zao je pred sed nik Vla de Sr bi je . [ef De le ga ci je Evrop ske uni je u Be o gra du Ven san De `er re kao je da su do bar Za kon o za {ti ti kon ku ren ci je i we go va pri me na kqu~ ni za pri stu pa we Sr bi je u EU, i ob ja snio da je, osim do no {e wa za kon ske re gu la ti ve, mno go va `ni ja wi ho va pu na pri me na u prak si.

– Ne ma we va `no je i stva ra we od go va ra ju }ih in sti tu ci ja – re kao je De `er, i na veo da Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je mo ra u svom ra du da se su o ~i s broj nim te {ko }a ma i za da ci ma u bor bi pro tiv mo no po la.

Pred sed ni ca Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je Ve sna Jan ko vi} is ta kla je da je pret hod na go di na ozna ~i la pre kret ni cu u spro vo |e wu an ti mo no pol ske po li ti ke u Sr bi ji, i pod se ti la na to da je u 2010. za o kru `en prav ni okvir u toj obla sti.

E. Dn.

Srp ski ne i ma ri bi ove go di ne mo gli ima ti vi {e po sla u ze mqi jer se, osim iz grad we auto pu te va i pro je ka ta u okvi ru po mo }i gra |e vin skoj in du stri ji, pri pre ma ju i ra do vi ko ji se od no se na Ko ri dor 7, od no sno re ku Du nav. Se kre tar Od bo ra za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} iz ja vio je za na{ list da se ra di o du go ro~ nom pro jek tu ula ga wa u re~ ni ko ri dor od naj ma we de set go di na, ko ji }e pre ma {i ti 100 mi li jar di evra, od ko jih }e oko 30 mi li jar di bi ti odvo je no za Sr bi ju.

– EU je ve} obez be di la 110 mi li jar di evra za re~ ni ko ri dor po du nav skih ze ma qa, od ko jih }e 12 do 17 mi li jar di bi ti iz dvo je no za Sr bi ju – ka `e Go ran Ro di}. – Ka ko ko ji pro je kat bu de go tov, po ~e }e da se re a li zu je, a ne ki su ve} sprem ni. Pri o ri tet je Ka nal Du nav–Ti sa–Du nav i sre |i va we lu ke i oba lo u tvr de kod Apa ti na, ali i broj ni dru gi po slo vi, od ure |i va wa plov nog pu ta, ko ri ta Du na va, iz grad we lu ka, ho te la, do tr `nih cen ta ra – ka `e Ro di}. – Po slo vi }e ob u hva ti ti i Mo rav ski sliv, ko ji je

[PAN SKA SE RI JA O NAJ NI @OJ CE NI RA DA

Minimalac izme|u 96 i 105 dinara

po ~ev od 1957, s ide jom da go di {wi tran sport voj vo |an skim ka na li ma do seg ne pro met se dam mi li o na to na ro be. Me |u tim, naj ve }i pro met za be le `en je

EU je ve} obezbedila 110 milijardi evra za re~ni koridor podunavskih zemaqa, od kojih }e od 12 do 17 milijardi biti izdvojeno za Srbiju pre za ga |en i ko ji tre ba de taq no o~i sti ti.

Ako se zna da je pre voz vo de nim pu te vi ma ne ko li ko pu ta jef ti ni ji od tran spor ta drum skim sa o bra }aj ni ca ma ili `e le zni com, on da je do bra vest to {to je pri o ri tet dat Ka na lu DTD, ko ji se gra dio 20 go di na,

1979. go di ne od 4,2 mi li o na to na ro be, a ve} 15 go di na se „dr `i” na istom ni vou iz me |u mi lion do mak si mal no dva mi li o na to na ro be go di {we, {to je is pod re al nih o~e ki va wa.

Iako je do go vo re no da svi pro jek ti mo ra ju bi ti pri pre mqe ni do 2014, ka da mo ra da

po~ n e wi ho va re a l i z a c i j a, u Sr bi ji }e se po ~e ti i pre jer smo se na u ~i li da bez go to vih pro je ka ta ne ma pa ra pa smo po `u ri li s wi ho vom iz ra dom. Re~ je o obim nim ra do vi ma ko ji }e za po sli ti ve lik broj rad ni ka, po s eb n o na iz g rad w i rob n ih ter mi na la.

EU pla ni ra ula ga we ogrom nih pa ra jer je Du nav je di ni ko ri dor ko ji ne mo `e bi ti za o bi |en na tran sport noj ma pi Evro pe. Taj plov ni put bi }e je dan od pri o ri te ta i Sr bi je i ve ru je se da }e pro gra mi ko ji se pri pre ma ju u~i ni ti od Du na va ko ri dor za po {qa va wa. Ima mo po voq ne eko nom ske i ge o graf ske ka r ak te r i s ti k e za te r et n i, put ni~ ki i tu ri sti~ ki vod ni

sa o bra }aj jer je Du nav u Sr bi ji plo van ce lom du `i nom od 588 ki l o me ta r a, {to pred s ta vqa bli zu 23 od sto we go ve ukup ne plov ne du `i ne.

Pa ne vrop ski Ko ri dor 7 je je dan od naj va `ni jih evrop skih pu te va, a za jed no s Raj nom i Maj nom pred sta vqa naj va `ni ji vod ni put na kon ti nen tu. Zbog ~i we ni ce da je re~ ni tran sport je dan od naj jef ti ni jih vi do va pre vo za ro be i da se u bu du} no sti o~e ku je we go va eks pan zi ja, ja sno je za {to je EU opre de li la ve li ke pa re za we go vo ospo so bqa va we i da la mu pri o ri tet. Na me ra da se Du na vom po ve `e Bal ti~ ko i Cr no mo re pru `a ve li ku {an su Sr bi ji.

R. Da u to vi}

Ne iz ve sno je da li }e da nas ili su tra so ci jal ni part ne ri pot pi sa ti spo ra zum za so ci jal no-eko nom ski raz voj Sr bi je u ovoj go di ni, iako je ve} jed nom da tum we go vog usva ja wa od lo `en. Ka ko u okvi ru tog so ci jal nog spo ra zu ma, ko ji je ne ka vr sta an ti kri znog do go vo ra, tre ba da se utvr di i mi ni mal na ce na rad nog sa ta, ja sno je da upra vo we na vi si na ka men spo ti ca wa jer se u pret hod nim ne de qa ma raz go vo ra po mi wa lo vi {e pred lo ga.

Po {to je mi ni mal na ce na ra da, ko ja je va `i la do kra ja pro {le go di ne, bi la 95 di na ra, kre nu lo se u li ci ti ra we ko li ko bi ona tre ba lo da iz no si u pr voj po l o vi n i ove go di n e.

Sin di ka ti su od mah re kli da tra `e 105 di na ra po sa tu, po slo dav ci na to od go vo ri li da ne da ju vi {e od 96. U nad le `nim dr `av nim or ga ni ma ra ~u na li su da bi ona mo gla bi ti 97 ili 98 di na ra. Mi ni star Ra sim Qa ji} je iz ja vqi vao da bi bi lo do bro da mi ni mal na ce na ra da, s ob zi rom na to da se utvr |u je za ce lu go di nu, bu de ba rem sto di na ra po sa tu. Na to su sin di ka ti od go vo ri li da is pod 102 di na ra ne do la zi u ob zir. Na kra ju, jo{ uvek se ne zna ko li ka }e mi ni mal na ce na ra da bi ti, ali je sa svim iz ve sno da }e se ona pro na }i iz me |u 96 i 105 di na ra. Ne }e bi ti ni naj ma wa ni naj ve }a.

Q. M.

TEN DER ZA „TE LE KOM” PRO DU @EN DO 3. MA JA

Austrijancima novi rok da odre{e kesu?

Vla da Sr bi je je do 3. ma ja pro du `i la rok Te le ko mu „Austri ja” da po boq {a po nu du za ku po vi nu 51 od sto ka pi ta la Te le ko ma „Sr bi ja”. Od lu ka je do ne ta na zah te va Te le ko ma „Austri ja„, sa op {ti la je Vla da. „Austrij ska kom pa ni ja je do bi la do dat nih 15 da na za do pu nu do -

sta vqe ne do ku men ta ci je i pri la go |a va we fi nan sij skog de la po nu de uslo vi ma ko ji su pro pi sa ni ten de rom”, na ve de no je u sa op {te wu.

Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} je ra ni je ju ~e iz ja vio da ima

in di ka ci ja da }e ta austrij ska kom pa ni ja do sta vi ti no vu po nu du za ku po vi nu 51 od sto ka pi ta la Te le ko ma „Sr bi ja„.

– Po nu da Te le ko ma „Austri ja2 bi }e pri hva }e na sa mo ako sa dr `i 1,4 mi li jar du evra za 51 od sto ka pi ta la Te le ko ma „Sr bi ja„ – na gla sio je Cvet ko vi} u iz ja vi no vi na ri ma u Klu bu po sla ni ka, na po mi wu }i da je to je dan od mo gu }ih is ho da.

Po we go vim re ~i ma, dru g i is h od bi bio da Te l e k om „Austri ja„ ne po boq {a fi nan sij sku po nu du, {to bi za Sr bi ju bi lo ne pri hva tqi vo, dok bi tre }a op ci ja bi l a da Te l e k om „Austri ja„ po boq {a po nu du, ali da ona bu de is pod 1,4 mi li jar de evra za ve }in ski udeo u srp skom Te le ko mu. U tom slu ~a ju, ka ko je ob ja snio Cvet ko vi}, otvo ri li bi se no vi pre go vo ri da Te le kom „Austri ja„ po boq {a svo ju po nu du.

Od go va ra ju }i na pi ta we {ta bi po we mu bi la pri stoj na po nu da za ve }in ski udeo u Te le ko mu „Sr bi ja„, Cvet ko vi} je re kao da bi to

u slu ~a ju pro da je Te le ko ma po stu pi la sa svim ra ci o nal no, po {tu ju }i kri te ri ju me ko je je sa ma de fi ni sa la, a to zna ~i da ko na~ na po -

Od la ga we lo{ sig nal Eko no mi sta Vla di mir Vu~ ko vi} iz ja vio je ju ~e da ni je do bra ne iz ve snost i pro du `a va we ro ko va ka da je re~ o pro da ji Te le ko ma, oce niv {i da to ni je do bra po ru ka ni za bu du }e pri va ti za ci je.

– Ako dr `a va do zvo qa va stal no pro lo gi ra we ro ko va, to uno si do zu neo zbiq no sti i ne go vo ri o ~vr stom okvi ru za ne ke bu du }e pre go vo re i pri va ti za ci je – ka zao je on na pro mo ci ji no vog bro ja ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi„.

Vu~ ko vi} je is ta kao da }e dr `a va, uko li ko se „Te le kom” ne pro da, i da qe mo ra ti ak tiv no da se za du `u je na do ma }em i me |u na rod nom tr `i {tu.

– Ako se Te le kom pro da, deo iz vo ra tih za du `i va wa mo `e se za me ni ti nov cem od pro da je – do dao je on.

Vu~ ko vi} sma tra da bi naj bo qe i naj de lo tvor ni je re {e we bi lo da se nov cem od pro da je Te le ko ma vra te spoq ni du go vi. bi lo mi ni mum 1,4 mi li jar da evra ili vi {e od to ga, dok bi sva ka po nu da is pod pro pi sa ne ce ne za ka pi tal bi la „ne pri stoj na po nu da”.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra Eko nom skog in sti tu ta Alek san dar Vla ho vi} sma tra da je dr `a va

nu da ne sme bi ti ma wa od de fi ni sa ne vred no sti.

– Da li }e bi ti pro du `en rok ili ne, to su ve} spe ku la ci je. Ne mam in for ma ci ju o to me da je rok pro du `en – ka zao je on.

E. Dn.

OD DA NAS JEF TI NI JE CI GA RE TE BAT-A

„Laki” lak{i 20 dinara KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

98,5611

101,0883

102,4024

99,7742

Australija

dolar

1

70, 0402

74,5308

76,2450

72,8166

Kanada

dolar

1

72,5995

74,0811

75,7850

72,3772

Danska

kruna

1

13,0782

13,5525

13,7558

13,2408

Norve{ka

kruna

1

12,3175

13,7642

12,9557

12,4706

[vedska

kruna

1

10,7400

11,1295

11,2964

10,8735

[vajcarska

franak

1

74,8544

77,5693

78,7328

75,7852

V. Britanija

funta

1

110,3509

114,3533

116,0686

111,7232

SAD

dolar

1

67,7385

70,1953

71,2482

68,5808

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 4. 2011. godine

„Bri ti{ ame ri kan to ba ko” – BAT – do neo je od lu ku da sni zi ce ne ci ga re ta „la ki strajk” i „pelmel”, a no ve ce ne }e stu pi ti na sna gu da nas, sa op {te no je ju ~e iz te kom pa ni je.

Ce lo ku pan „la ki strajk” port fo lio }e po jef ti ni ti 20 di na ra, osim „la ki strajk stot ke”, ko ja }e po jef ti ni ti de set di na ra. No va ce na „la ki straj ka” iz no si }e 130 di na ra, a „la ki strajk stot ke” 140 di na ra pa kli ca. Isto vre me no, ce lo ku pan „pel-mel” port fo lio }e po jef ti ni ti de set di na ra i iz no si }e 110 di na ra ume sto do sa da {wih 120. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu BAT-a, po jef ti we we

pro daj nog port fo li ja je re zul tat po sled wih pro me na u po slov nom okru `e wu, kao i „ne a de kvat ne ak ci zne struk tu re” na ko ju su pred stav ni ci te kom pa ni je upo zo ra va li pri li kom we nog do no {e wa kra jem pro {le go di ne.

NE LI KVID NOST RAK-RA NA SRP SKE PRI VRE DE

Dugovi 66.000 firmi tri milijarde evra Glav ni i akut ni pro blem srp ske eko no mi je tre nut no je ne li kvid nost i da bi on bio re {en, tre ba us po sta vi ti fi nan sij sku di sci pli nu, od no sno uve sti stro ga pra vi la u me |u sob nim pla }a wi ma u svim vr sta ma po slov nih tran sak ci ja s ro kom od 60 da na, oce ni li su ju ~e auto ri ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi„.

Eko no mi sta Sto jan Sta men ko vi} re kao je, na pro mo ci ji no vog bro ja MAT-a, da je u Sr bi ji kra jem fe bru a ra 66.000 pri vred nih su bje ka ta ima lo blo ki ra ne ra ~u ne s ukup nim du go va wi ma od oko 288 mi li jar di di na ra (2,8 mi li jar di evra). On je is ta kao da je u ban kar skom sek to ru 18 od sto kre di ta pro ble ma ti~ no, kao i da ve li ki tr go vin ski lan ci i tr go vi ne svo je oba ve ze iz mi ru ju kroz iz me |u tri i de vet me se ci, {to uka zu je na vi so ku ne li kvid nost u srp skoj pri vre di. Po we go vim re ~i ma, u Sr bi ji se mo ra ju uve sti stro ga pra vi la u od no su na me |u sob na pla }a wa, bi lo da se ra di o pri vat nom sek to ru ili o tran sak ci ja ma iz me |u pri vat nog i jav nog sek to ra.

Sta men ko vi} sma tra da bi taj pro blem na kra tak rok bio re -

{en uvo |e wem fi nan sij ske di sci pli ne sa gla sno Di rek ti vi o bor bi pro tiv ka {we wa u pla }a wu ko ju je usvo jio Evrop ski par la ment 20. ok to bra pro {le go di ne. On je is ta kao da je po me nu tom di rek ti vom EU rok za me |u sob na pla }a wa u oba sek to ra li mi ti ran na 30, a naj du `e na 60 da na, dok bi se u slu ~a ju Sr bi je mo glo za po ~e ti ro kom pla }a wa od 60 da na.

Sta men ko vi} ta ko |e sma tra da za re {e we pro ble ma ne li kvid no sti tre ba uki nu ti asi me tri ju u du `ni~ ko-po ve ri la~ kim od no si ma s dr `a vom i ubr za ti fi skal nu kon so li da ci ju.

On sma tra da po ku {a ji re {a va wa pro ble ma ne tr `i {nim me to da ma, po put mo ne tar ne eks pan zi je, sub ven ci o ni sa nim kre di ti ma za li kvid nost, re pro gra mi ra wem du go va pro blem ne li kvid no sti mo gu re {i ti pri vid no i u krat kom ro ku.

– Za du go ro~ no re {e we pro ble ma ne li kvid no sti neo p hod na je sve u kup na re for ma jav nog sek to ra ko ja bi re lak si ra la pri vre du i us po sta vi la osnov za traj nu fi nan sij sku di sci pli nu i pri vre de i dr `a ve – is ta kao je Sta men ko vi}.

E. Dn.

6

poqoprivreda

sreda13.april2011.

dnevnik

VLADA ^VRSTO OBE]ALA

Ob u zda }e mo ce ne hra ne, ali jo{ ne zna mo kad Vlada Srbije uskoro }e doneti mere koje }e u toku ove godine strukturno omogu}iti da cene hrane ne predstavqaju kqu~ni generator inflacije u Srbiji. To su ju~e zajedno najavili premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} i ministar poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede Du {an Pe tro vi}. Na pitawe kada }e te mere biti donete, Petrovi} je kazao da }e to biti vrlo brzo, ali i istakao da ne `eli da licitira datumima.

– Spremamo set mera, a jedan od razloga {to one ve} nisu donete jeste {to vrlo pa`qivo analiziramo koji najboqi efekti tih mera mogu biti – kazao je Petrovi}.

On je istakao da se pa`qivo razmatra najboqi na~in na koji novac iz agrarnog buxeta mo`e biti potro{en, s jasnim ciqem pove}awa ukupne poqoprivredne proizvodwe, promene strukture poqoprivredne proizvodwe, kao i podizawa sto~arske proizvodwe.

Srem ci vred no se ju – Prole}na setva u Sremu trebalo bi da bude obavqena na 192.000 hektara, vremenske prilike idu naruku ratarima, podzemne vode prave probleme ali se mo`e o~ekivati da }e setva biti okon~ana pre kraja aprila – izjavio je za Tanjug sekretar Udru`ewa

za agrar Regionalne privredne komore Vla di mir Vla o vi}.

Setva {e}erne repe je pri kraju i tom industrijskom biqkom do sada je zasejano 8.500 hektara, o~ekuje se da }e biti zasejano jo{ oko 1.000 hektara, ali }e to biti oko 2.000 hektara mawe nego lane. Kukuruzom }e u ovom kraju biti zasejano vi{e od 140.000 hektara, dok }e uqaricama biti zasejano oko 26.000.

– Na taj na~in }emo imati potro{wu, ako ne cele biqne proizvodwe, onda wenog najve}eg dela, pre svega kukuruza u na{em sto~arstvu – naglasio je Petrovi}.

Spre ma mo set me ra, a je dan od raz lo ga {to one ve} ni su do ne te je ste taj {to vr lo pa `qi vo ana li zi ra mo ko ji naj bo qi efek ti tih me ra mo gu bi ti, (Du{an Pe tro vi}) – Sto~arska proizvodwa u Srbiji ~ini samo 28,5 odsto ukupne poqoprivredne proizvodwe – ukazao je on, i dodao da je Srbija zemqa koja treba da ima u~e{}e sto~arske proizvodwe od 60 odsto, {to bi omogu}ilo ni`e cene i ve}u zaradu za poqoprivrednike.

Petrovi} je istakao da }e se Vlada „svim silama boriti da stvori uslove za subvencionisawe kamata na kredite, pre svega za one koji bi trebalo da idu u sto~arstvo, proizvodwu mleka i mesa, tov junadi, sviwa„. On je napomenuo i da smo u situaciji „kada postoji globalna inflacija cena hrane u svetu, to nije stvar koja se odnosi samo na Srbiju”.

Premijer Cvetkovi} tako|e je kazao da Vlada Srbije priprema mere za podsticaj poqoprivredne proizvodwe, koja }e proizvo|a~ima u Srbiji omogu}iti da posluju tr`i{no i proizvedu kvalitetnu hranu ~ija }e cena biti prihvatqiva za stanovni{tvo.

– Poqoprivrednim proizvo|a~ima u Srbiji, koja ima suficit u trgovinskoj razmeni poqoprivrednih proizvoda sa svetom, trebalo bi omogu}iti da iskoriste trenutno vosoke cene na svetskom tr`i{tu i ostvare ve}i devizni priliv – rekao je Cvetkovi}.

POJEFTIWUJE HLEB, A TRGOVCI RASPRODAJU ZALIHE

Dr `a va nek spre ~i ku po vi nu p{e ni ce is pod `i ta Da }e cena p{enice padati kako se `etva bli`i jasno je svima jer je to scenario koji se ponavqa iz godine u godinu, a taj film upravo gledamo ovih dana. Hleb ne da ne poskupquje ve} mu cene i padaju, trgovci ovih dana prazne silose i skladi{ta nude}i mlinarima p{enicu po „najpovoqnijim uslovima„, a sva je prilika da }e ceh na kraju opet platiti seqaci tokom otkupa. Mlinarima i trgovcima sigurno ne pada na pamet da paorima p{enicu u julu plate 30 dinara, a gotovo je sigurno da seqaci ne}e dobiti ni 20 dinara ako dr`ava ne bude ozbiqno u{la u otkup, i to s najamwe 400.000 ili 500.000 tona. Naravno, to `ito dr`ava mora dobro da plati da se ne bi desilo da Robne rezerve, kao lane, kupe samo 16.000 tona. Samo 16.000 tona....

Bilo kako bilo, na tr`i{tu se ve} igraju igre koje ukazuju na to – najve}e agrarne kompanije nude p{enicu mlinarima, uz mogu}nost da je pla}aju sukcesivno do `etve po „realnoj” ceni. Da misle da }e joj cena rasti, ne bi je prodavali.

Da ne bi morali tokom leta da kupe pola miliona tona i spasu drasti~an pada cena u otkupu i napune zalihe, Robne rezerve bi deo `ita mogle nabaviti i sada, i to na zeleno. Dodu{e, u Robnim rezervama uveliko se pri~a i o kupovini p{enice „na zeleno„ po 18 dinara plus PDV, ali s obzirom na to da je ta varijanta u opticaju ve} dugo a da zbog tro-

Zakazala prihrana Ratare u ovom ~asu zabriwava i nedovoqna prihrana p{eni~nih poqa jer su cene mineralnih |ubriva u ovom optimalnom roku bile astronomske, pi{e „Agroservis”. Po onome koliko je do sada prodato i upotrebqeno mineralnog |ubriva za prihranu `itnih poqa, ispada da je ovo najposnija proletwa prihrana u posledwih deset godina i da }e iznositi mawe od 50 kilograma po hektaru. mosti i neodlu~nosti jo{ nisu krenule u taj posao, mo`e se vrlo lako desiti da i taj voz pro|e i da na kraju ni{ta efikasno ne urade. Jer, mesecima se razmi{qalo o taksama, kvotama za izvoz i drugim merama, a kada se kona~no reagovalo, bilo je kasno. Zabrana izvoza ni u kojem su~aju nije dobro re{ewe, a ni za uvozom nema potrebe jer se sada, posle silne ujdurme oko toga da }emo ostati bez hlebnog `ita, ispostavilo da imamo vi{e

Za kon o za dru ga ma sa mo {to ni je – Novi Zakon o zadrugarstvu ne}e re{iti probleme poqoprivrede u Srbiji iako se priprema po uzoru na evropske standarde, ali }e biti ki~ma i dovoqan motiv za poslovno udru`ivawe poqoprivrednika – izjavio je predsednik Zadru`nog saveza Srbije Ni ko la Mi ha i lo vi} za „Agroprofit”. – U odnosu na ranija zakonska re{ewa, sa~iweni tekst nacrta novog zakona ima zna~ajne promene. Tako se omogu}uje osnivawe, osim poqoprivrednih, i socijalne zadruge, ekolo{ke, uslu`ne, a mo`e ih osnovati svega pet ~lanova.

U zakonu se u~vrstio stav da sva imovina koju koristi zadruga danas a vodi se kao dru{tvena, bude upisana zadruzi kao za-

Fo to: N. Sto ja no vi}

dru`na. O~ekuje se da predlog zakona u skup{tinskoj proceduri bude do kraja aprila, {to je bitno za budu}nost zadrugarstva

u Srbiji jer se procewuje da je ova imovina veoma vredna.

– Pored ostalog, re~ je o 80.000 hektara oranica koje su kupili zadrugari, a nisu upisane kao wihove. Ove wive imaju potencijalne kupce, ali ne}emo dozvoliti prodaju – rekao je Mihailovi}, i dodao da evidentiranih 9.000 hektara oranica u vlasni{tvu zadruge koriste doma}inski.

Predsednik Zadru`nog saveza Srbije se nada da }e zadruge, kao i registrovana gazdinstva, dobiti mogu}nost da koriste sub ven ci o ni sane kamate za kredite, {to bi podstaklo wihov opstanak, a {to }e biti regulisano uredbama o tro{ewu agrarnog buxeta.

Za jed no br `e do bren da Na nekoliko manifestacija u op{tini Udru`ewe vinogradara i vo}ara iz Alibunara imalo je svoje {tandove na kojima su se prodavala fla{irana vina i rakije priznatih proizvo|a~a iz ovog kraja.

- I do sada su se brojni poqorivrednici bavili proizvodwom kvalitetnih vrsta vina i rakija, ali to je bilo, kako bi se reklo, na malo. Nedavno smo osnovali Udru`ewe vinogradara i vo}ara i za divno ~udo lepo nam je krenulo – ka`e sudent agronomije i predsednik ovog udru}ewa Di nu Lo trean.

Za po~etak tu je prisutno oko 50 ~lanova koji su se ~vrsto opredelili za robnu proizvodwu i to kako nauka ka`e zdravih vrsta vina i rakije. U planovima za budu}i rad radi}e na podizawu savremne vinarije i hladwa~e uz kori{}ewe sredstava iz doma}ih i fondova EU. Tu }e se ukqu~iti i Institut „Tami{“ iz Pan~eva koji }e pomo}i stru~nim savetima u primeni nauke za odabir sadnica za nove zasada vinograda i vo}waka.

R. J.

od 400.000 tona vi{ka, odnosno da }e ga biti sasvim dovoqno do `etve. Ali kod koga?

U svakom slu~aju, nije dobro da Robne rezerve budu prazne, a sada su bez zaliha. Ispra`wene su, izme|u ostalog, i zbog toga {to je u celoj gunguli uredbom Vlade iz Rezervi pozajmqeno 30.000 tona p{enice „Azotari Pan~evo„, s rokom vra}awa do februara 2012. uz mogu}nost da to bude i u drugoj robi. Me|utim, te koli~ine odmah potom prosle|ene su „Vikto-

rija grupi”, umesto da dr`avne institucije poma`u mlinarima, seqacima...

Pomenimo, i guverener NBS De jan [o {ki} je podsetio na to da je inflaciju pogurala hrana, te da se od dr`ave o~ekuje da proizvodwu koja se subvencioni{e, a to je i p{enica, za{titi na neki na~in. Ovako, mo`e nam se desiti da uvozimo hlebno `ito koje izvezemo. [o{ki} je, naime, naveo da je neophodno da nadle`ni dr`avni organi sprovedu odgovaraju}e mere i donesu sistemska re{ewa koja }e u narednom periodu obezbediti ve}i stepen stabilnosti cena hrane. Dok se ne obezbedi stabilizacija cena u proizvodwi hrane, ne mo`emo imati stabilnu situaciju ni u pogledu ciqawa inflacije, naveo je guverner i najavio da }e NBS predo~iti novom Ministarstvu poqoprivrede i trgovine svoje nalaze po pitawu kretanja cena u toj oblasti.

Elem, i ekonomski i berzanski stru~waci tvrde da je najsvrsishodnija odluka da dr`ava iza|e na tr`i{te ve} sada i da kupi p{enicu „na zeleno„. Kako god se obrne, u avgustu u Robnim rezervama moramo imati najmawe 200.000 tona na lageru jer je to svetski standard operativnih zaliha i na{a dvomese~na potro{wa u toku godine. Ina~e, na berzi je krenula p{enica „na zeleno„ po 15,5 i 16 dinara kilogram, bez PDV-a, a na terenu, u vanberzanskoj trgovini „ide„ iznad toga.

S. Glu{~evi}

„Imlek” uve zao ju ni ce Kompanija „Imlek” je, kao odgovor na ukupnu situaciju na tr`i{tu mleka u Srbiji i regionu, odlu~ila da uveze 2.000 junica, ukupne vrednosti oko ~etiri miliona evra, radi ustupawa farmerima, saop{tila je ju~e ta kompanija. „Hol{tajn” junice, najkvalitetnijeg rasnog sastava, sukcesivno }e se uvoziti iz Nema~ke i ustupati farmerima, a oni }e ispla}ivati „Imleku” vrednost dobijenih junica iz kredita koji }e im odobriti banke.

Odluka je doneta radi {to efikasnijeg prevazila`ewa trenutnog izuzetno te{kog perioda u primarnoj proizvodwi mleka u Srbiji, navedeno je u saop{tewu.

Osim kredita za junice, farmeri }e koristiti i kredit za investirawe u muznu opremu, objekte i pro{irewe kapaciteta farmi, ukupne vrednosti oko milion evra. Kako je navedeno, „Imlek” }e subvencionisati dva odsto kamate, {to na celokupan iznos kredita farmera iznosi oko 285.000 evra.

NOVINE IZ NOVOSADSKOG INSTITUTA ZA RATARSTVO

Sti `e NS or gan sko se me Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu osnovao je Odeqewe za organsku proizvodwu i biodiverzitet na lokaciji Ba~ki Petrovac. Osnovne delatnosti ovog odeqewa jesu oplemewivawe biqa, semenarstvo i prodaja organskog semena. Po re~ima rukovodioca ovog odeqewa Ja no {a Be re wi ja, u organskoj proizvodwi svi inputi, pa i seme, treba da zadovoqe odre|ene zahteve. U prelaznom periodu mo`e se koristiti seme iz konvencionalne proizvodwe, ali netretirano, dok je krajwi ciq upotreba semena iz organske proizvodwe.

– Na{ ciq je da na eksperimen tal noj or gan skoj par celi radimo oglede koji podrazumevaju stvarawe sorti koje }e biti posebno prilago|ene uslovima organske proizvodwe, ali i da proizvodimo deklarisano

organsko sortno seme – obja{wava Berewi.

Za sada se u Institutu obavqa komercijalna proizvodwa organskog deklarisanog sortnog semena spelta p{enice, soje, prosa, heqde.

U planu je pro{irewe ovog sortimenta strnim `itima, kukuruzom, povr}em i alternativnim biqnim vrstama, kao {to je uqana tikva golica. Za setvu u 2011. Institut proizvo|a~ima nudi sertifikovano seme soje sorte „galina„, netretirano seme ostalih sorti soje iz konvencionalne proizvodwe, nekoliko hibrida kukuruza i kompletnu paletu semena povr}a.

NA PODRU^JU KAWI[KE OP[TINE

Spo r na re gi stra ci ja ga zdin sta va Rok za registrovawe poqoprivrednih gazdinstava je produ`en do kraja aprila, a do sada je ovaj posao u kawi{koj op{tini tekao sporo. Od 3.070 registrovanih gazdinstava u pro{loj godini, formalnosti je do sada obavilo wih oko 900, ili ne{to mawe od tre}ine. ^lanica Op{tinskog ve}a Kawi`e za resor poqoprivrede Va le ri ja Ne me{-Sal kai navodi da ne mo`e sa sigurno{}u da ka`e {ta je razlog {to poqoprivrednici ne obnavqaju registraciju.

– Obnova registracije gazdinstava je dosta olak{ana jer nema mnogo papirologije, a i dve savetkiwe za ruralni razvoj su prisutne na terenu, svakog dana u selima pru`aju pomo} poqoprivrednicima– ka`e Valerija Neme{-Salkai. – Od novih dokumenata, ako je i potrebno da se pribave, uglavnom su to izvodi iz Katastra nepokretnosti, zbog kojih se prvi put mora

putovati u Kawi`u. Na{e savetkiwe su preuzele obavezu da sutradan preuzmu listove nepokretnosti i na licu mesta ih dostavqaju nosiocima gazdinstava da bi mogli obnoviti registraciju. Ona smatra da, osim navike da se sve obavi u posledwi ~as ili nemara, na sporost uti~e to {to Ministarstvo poqoprivrede jo{ nije donelo vi{e uredbi, pa gazdinstva ~ekaju da vide koja je najboqa varijanta za profil registracije u ovoj godini, na osnovu kojeg bi mogli ostvariti najvi{e podsticajnih sredstava iz agrarnog buxeta.

- Poqoprivrednici koji ne obnove registraciju gazdinstava gre{e jer ve} sada mnogi otkupqiva~i poqoprivrednih proizvoda tra`e od proizvo|a~a dokaze o registraciji gazdinstva – ka`e Valerija Neme{-Salkai.

M. Mr.

NA [TRAN DU

Dru gi krug iz da va wa lo ka la Konkurs za izdavawe preostalih 14 lokala, pultova, kioska i prostora na [trandu je raspisan, a kako ka`u u „Gradskom zelenilu” konkursna dokumentacija se mo`e preuzeti u upravi preduze}a na Bulevaru Mihajla Pupina 25/1. Vi{e informacija

mo`e se dobiti na broj telefona 4881 - 622 svakog radnog dana od 10 do 14 ~asova. Drugi krug konkursa otvoren je od danas do 27. aprila, a otkup dokumentacije po objektu ko{ta pet hiqada dinara.

B. M.

Ve ~e ra, tri bi na pa kon cert Omladinski centar CK13 slavi danas ~etvrti ro|endan koji }e zajedno s posetiocima obele`iti uz ve~eru Otvorene kuhiwe, tribinu i koncert.

Ve~era po~iwe u 17 ~asova, a tribina „Svako ima svoj centar” zakazana je za 19 ~asova. S predstavnicima razli~itih kulturnih krugova razgovara}e se o viziji wihovih kulturnih zajednica u Novom Sadu, o na~inima wihovog delo-

Novosadska sreda13.april2011.

N

Re ci tre ba re dar ma i te kako treba da se poradi.

Trenutno je najslabija ta~ka u tom sistemu priobaqe Dunava, jer mnogi vlasnici ~amaca godinama ne pla}aju taksu, niti imaju dozvolu za privezivawe plovnih objekata. Zbog toga je grad izradio elaborat, koji }e poslu`iti delom za dono{ewe nove odluke o priobaqu. Tako|e oni koji nemaju dozvolu i ne pla}aju gradske takse vi{e ne}e mo}i svoje dunavske qubimce da dr`e na vodi.

Q. Nato{evi}

O ye zu u Ame ri~ kom kut ku Ameri~ki kutak Novi Sad u saradwi sa organizacijom “Su prem Fac tory”, organizova}e u narednih petnaestak dana niz aktivnosti kojim }e obele`iti mesec april, koji se u svetu slavi kao mesec po{tovawa xez muzike. Sutra u 20 ~asova u prostorijama Ameri~kog kutka, u ulici Petra Drap{ina 3, predavawe o xezu u kwi`evnosti

vawa kao i o tome da li uspevaju da se odr`e kao mawinske kulture u gradu.

Na tribini }e govoriti Ro bert Fran ci {ko vi}, Su a da Ku~ lar, Ne nad Vla di sa vqev i Ivan Ra den ko vi}, a tribinu vodi Vi {wa [i ja ~i}. Koncert {vedskog benda „Dekster Xouns Cirkus Orkestra” po~iwe u 21 ~as, a ulaz je besplatan.

J. Z.

Radionica na temu „Qubav kroz dodir” odr`a}e se ve~eras od 18 do 19.30 sati u Zbirci strane umetnosti, Dunavska ulica 29. U okviru programa za edukaciju mladih „Jednom kada se zaqubi{„, koji prati izlo`bu „1+: @ivot i Qubav”, radionice je organizovao tokom aprila Muzej grada. Slede}a je u sredu 20. aprila na temu „Razqubqivawe”, a namewena je mladima od 14 do 24 godine. Edukator je porodi~ni psihoterapeut Zo ran Sa ve ski. Ulaz je slobodan.

N. R.

hronika

odr`a}e zagreba~ki novinar Vid Je raj, dok }e u petak u isto vreme i na istom mestu biti otvorena izlo`ba fotografija ni{kog fotografa Jo va na Goj ko vi }a. Na izlo`bi pod nazivom “Јаzz thro ugh the lens“ , autor }e predstaviti dvadesetak radova nastalih na ni{kom xez festivalu 2009. i 2010. godine.

N. P.

JU ^E NA SAJ MU ODR @A NI „DA NI KA RI JE RE”

Ga zde tra `e in `e we re Na Sajmu edukacije, praksi i poslova „Dani karijere”, odr`anom ju~e u Master centru Novosadskog sajma, nudili su se poslovi koji uglavnom podrazumevaju visoku stru~nu spremu, znawe rada na ra~unaru i poznavawe jezika. Svoje {tandove su imali „NIS”, „Apatinska pivara”, „Neoplanta”, „Fiat”, „MK Grupa” i drugi. Mladi qudi, koji su do{li u nadi da }e na}i zaposlewe, nisu ba{ bili optimisti~ni.

- Poslao sam preko interneta biografiju ali ovde sve firme tra`e in`ewere, za druge struke kao da nema posla- rekao je Ma rio Gru be {a.

Iako se u na{oj dr`avi neprestano pri~a o odlivu mozgova u inostranstvo i kako }e vlasti re{iti to pitawe, o~igledno se ni{ta ne mewa. Ju~e je na sajmu bila i Kri sti na No va ko vi} koja ve} dve godine tra`i posao i koju polako izdaje strpqewe.

- Zavr{ila sam Ekonomski fakultet u Americi i Vi{u trenersku u Beogradu. Do{la sam da vidim {ta se nudi i da predam svoju biografiju. Sve vi{e i vi-

Fo to: R. Ha yi}

{e razmi{qam da napustim zemqu i odem u Ameriku - po`alila se Novakovi}.

Predstavnica Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Ta wa Ba wa nin je rekla da je

ovo jedan od projekata koji poma`u ve} nekoliko godina.

- Ho}emo mladom ~oveku da poka`emo da vredi i da mu pomognemo da bude bli`i ostvarivawu svojih ambicija - pre-

V remeploV DA NAS SA JAM ZA PO [QA VA WA U ZA PAD NOM HO LU SPEN SA

In va li di ma {an sa za po sao

[a nac mag net za umet ni ke A}im Markovi}, rodom iz Budima, po~etkom 18. veka stalno se nastanio u Petrovaradinskom {ancu, i tako postao prvi slikar od zanata u ovom mestu.

I kako je ono postajalo bogatije, tako je u wemu bilo vi{e slikara. Neki me|u wima, na primer Vasa Ostoji} i dr. i danas su priznati umetnici. A me|u

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a meti gradskih vlasti su mnoge stvari koji su `ivcirale sugra|ane, pa su, na primer, zahvaquju}i radu gradskih inspekcija kafeyije napokon shvatile da za ba{tu moraju da imaju dozvolu i da muziku ne smeju glasno da pu{taju posle11 sati. Tako|e, vlasnicima pasa napokon je stiglo u glavu, da psa moraju da vode na povocu, a onima {to lepe plakate da za to ima predvi|enih mesta u gradu.

Iako su mnoge stvari kolikotoliko dovedene u red, ima i daqe oblasti u gradu na koji-

Ra di o ni ce o qu ba vi

CK 13 DA NAS SLA VI ^E TVR TI RO \EN DAN

Novosa|anima koji nisu bili Srbi zna se jedino za akademskog slikara Franca Gifingera. Bio je gluvonem, {to mu naravno nije smetalo da bude vaqan umetnik. Ve} kao pedesetogodi{wak, 13. apri la 1873. zatra`io je putni list za obilazak evropskih zemaqa, dobio ga, i nestao u svetu.

N. C.

Sajam zapo{qavawa koji }e posebnu pa`wu posvetiti zapo{qavawu osoba sa invaliditetom bi}e odr`an danas u Zapadnom holu Spensa od 10 do 16 ~asova u organizaciji filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Novom Sadu. U ponudi }e biti oko 250 slobodnih poslova, a oko 100 se odnosi na osobe sa invaliditetom.

- Do sada se za u~estvovawe na prvom ovogodi{wem sajmu prijavilo 35 firmi, a od tog broja, 21 je navela da tra`i iskqu~ivo ili da su po`eqne osobe sa invaliditetom. Do kraja dana kada zakqu~ujemo listu taj broj mo`e da se jo{ pove}a - saop{tio je rukovodilac grupe za profesionalnu rehabilitaciju i zapo{qavawe

osoba sa invaliditetom Bo ro Pa vlo vi}.

- Problem imamo sa ratnim vojnim invalidima, jer gube deo bora~kog dodatka koji dobijaju, ukoliko stupe u radni odnos i tako su demotivisani da tra`e posao. Invalidi rada, opet, primaju dok s nezaposleni privremenu invalidsku penziju od 50 odsto, ali u slu~aju da se zaposle i radni odnos prestane na wihov zahtev, ne mogu se vratiti na tu privremenu invalidsku penziju – ka`e Pavlovi}.

Predsednik Foruma mladih sa invaliditetom Novi Sad Alek san dar Jo va no vi} ka`e da glavni problem u zapo{qavawu osoba sa invaliditetom predstavqaju predrasude dru{tva da su takve osobe mawe sposobne.

- Dr`ava s jedne strane propagira zapo{qavawe osoba sa invaliditetom, a s druge, kada su javna preduze}a u prilici da zaposle takve qude to ne u~ine, kako onda o~ekivati od privatnika da to uradi. Evropska istra`ivawa pokazala su da su osobe sa invaliditetom generalno odgovornije od ostalih, jer te{ko dolaze do posla i vi{e ga cene - rekao je Jovanovi}.

Poslodavci koji kroz programe NSZ- a zapo{qavaju osobe sa invaliditetom imaju uslov da to bude rad na neodre|eno vreme, a u zavisnosti od programa, subvencionisani i zagarantovan rad varira od jedne do dve godine. U gradu zakqu~no sa pro{lim mesecom 2.751 osoba sa invaliditetom tra`i posao.

A. L.

Is kqu ~e wa stru je Fu tog: od 7 do 14 sati povremeno i po potrebi u pojedinim ulicama naseqa. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 sati deo vikend naseqa oko vile Vlade Vojvodine. Ki sa~: od 8.30 do

13 sati deo Bene{ove ulice od broja 42 do 50 i od 51 do 61, Masarikova od 2 do 54 i od 1 do 57. Bu ko vac: od od 8.30 do 10 sati deo Kara|or|eve ulice, deo Pikijeve i

Svetozara Mileti}a. Pe tro va ra din: od 8.30 do 13.30 sati Preradovi}eva od 13 do 31, benzinska pumpa u Preradovi}evoj ulici i [enoina 2, 4, 6 i 8.

cizirala je Bawanin. Doga|aj je organizovala me|unarodna studenstka organizacija AISEC, koja izme|u ostalog poku{ava da spoji mlade qude s poslodavcima.

G. ^et nik U RUMENKI, NA SAJLOVU, GRBAVICI, ADICAMA

Odno{ewe ba {ten skog ot pada Odno{ewe ba{tenskog otpada danas je organizovano u Rumenki, na Sajlovu, Adicama, Avijati~arskom nasequ i Grbavici, a sutra u Sremskoj Kamenici, Ledincima i Bukovcu. Gra|ani treba ba{tenski otpad da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova, a potrebno je da bude upakovan u kese, xakove ili kutije, a grawe povezano u snopove ukoliko se ne mo`e druga~ije slo`iti.

A. L. U ^ITAONICI GRADSKE BIBLIOTEKE

In fo-kar te Voj vo di ne Predstavqawe info-karata „Info-karta 1 kulturnih brendova AP Vojvodine” i „Info karta 1 brendova AP Vojvodine”, akademika Vo ji sla va De vi }a, odr`a}e se danas u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Dunavska ulica 1. Pored autora, na promociji }e govoriti prof. dr Jo van Plav {a i istori~arka umetnosti Gor da na [ar ~e vi}.

J. Z.

\a ci u Skup {ti ni U~enici tre}eg i ~etvrtog razreda sredwe Tehni~ke {kole „Pavle Savi}„ i ~etvrtog razreda Poqoprivredne {kole iz Futoga posetili su ju~e Skup{tinu grada i razgovarali sa predsednikom gradskog parlamenta Alek san drom Jo va no vi }em i wegovom zamenicom Ma ri jom Vre ba lov.

- Trudimo se da mladim qudima {to vi{e pribli`imo nadle`nosti Gradske uprave, rad Skup{tine

grada, skup{tinskih radnih tela, ali i da im uka`emo koliko akti i odluke koje se donose u parlamentu uti~u na `ivot grada - istakao je Jovanovi}. Rekao je da su, pored razgovora o temama u vezi sa svakodnevnim `ivotom grada, posete u~enika gradskom parlamentu veoma bitne kako bi mladi shvatili da imaju puno pravo na odlu~ivawe o svim pitawima i da nisu izuzeti iz dru{tvenih procesa.

Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda13.april2011.

c m y

8

dnevnik

RA DO VI NA KE JU DO 15. MA JA

Ni~e park pri ja teq stva s Azer bejyanom

Fo to: F. Ba ki}

AK CI JA „UPO ZNAJ MO AUTI ZAM”

Ples i ru~ ni ra do vi na tr gu Pod okriqem kampawe za za{titu dece i de~jih prava „Ki{obran za sve“, ju~e je uli~nom akcijom, pod motom „Upoznajmo autizam“ na Trgu slobode sugra|anima autizam predstavqen kao stawe koje mo`e da bude funcionalno. U organizaciji [kole za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}” i Dru{tva za pomo} osobama sa autizmom odr`ani su inkluzivni javni ~as plesa i prodajna izlo`ba radova mladih sa autizmom iz Dnevnog boravka [OSO „Milan Petrovi}”, predstavqawen je program vaspitawa, obrazovawa i socijalne podr{ke deci i osobama sa invaliditetom i distribuiran edukativni materijal.

U Dru{tvu je registrovano 80 dece i starijih osoba sa autizmom, ali kako smatra predsednica Oli ve ra Br ki} to nije krajwa brojka, jer roditeqi, ~esto, ne `ele da

prihvate tu ~iwenicu ili ne `ele da svoju decu deklari{u kao decu s poreme}ajem.

Akciji su prisustvovali i gradona~elnik Igor Pa vli ~i}, kao i ~lanovi Gradskog ve}a prof. dr Sa wa Sto ja no vi} i Mi lan \u ki}.

- Ne treba imati predrasude prema razli~itosti, a obaveza grada i dr`ave je da pru`i institucionalnu i svaku drugu podr{ku osobama sa autizmom i wihovim porodicama kako bi se oni maksimalno ukqu~ili u dru{tveni `ivot - rekao je gradona~elnik Pavli~i}.

Prof. dr Sawa Stojanovi} objasnila je da su sredstva za podr{ku deci sa autizmom obezbe|ena u okviru sredstava namewenih svoj deci sa smetwama u razvoju i da se ukupno u te svrhe iz buxeta Grada izdvaja oko 30 miliona dinara.

A. Vi da no vi}

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Na po klon „An to lo gi ja Ka por” Izdava~ka ku}a “Prometej”, u saradwi s “Dnevnikom”, ove sedmice dariva}e svakog dana ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige. Dva ~itaoca koja se prva jave 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Antologija Kapor” u kojoj se nalaze tekstovi Mome Kapora po izboru Dra {ka Re |e pa. Nagra|eni ~itaoci mogu svoje poklone da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

Autor opisuje televizjskog gledaoca: „Gledalac televizijskog programa ne sme se ose}ati kao ~ovek u autobusu u kome je na otvorenom radiju upravo po~ela da se odvija neka wemu izuzetno draga emisija, kakav Frankov fragment ili Brasansova {ansona koja se izvanredno uklapa u pejza` kroz koji prolazi, kao ~ovek u autobusu koji neprekidno strepi da }e mrzovoqna {oferova ruka ugasiti prijemnik ili potra`iti neku drugu stanicu. Takav slu{alac neprekidno se pla{i za svoj do`ivqaj; wegov kontakt sa delom koje slu{a neprestano je ugro`en.„ A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Pi sa re va k}i” na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 16 do 16.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Pisareva k}i” An to nia Ga ri da.

Tri rukopisa, dva carstva i jedna tajna. Nema~ka, 799. godine.

Karlo Veliki nala`e Gorgiji, iskusnom vizantijskom pisaru, da prevede dokument od kqu~nog zna-

~aja za hri{}anski svet. Na Gorgijinu nesre}u wegova k}i Tereza, {egrt za zvawe pisara, primorana je da zbog la`ne optu`be pobegne iz Vircburga. Devojka tra`i uto~i{te u opatiji Fuldi i tamo upoznaje fratra Alkuina iz Jorka.

Misteriozan Gorgijin nestanak odve{}e Terezu u srce zavere u kojoj se prepli}u ambicije, vlastoqubqe i smrt, gde ni{ta nije kao {to izgleda. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Fo to: S .[u {we vi}

U Ga ga ri no voj, Ga ga rin Plakati slavnog sovjetskog poru~nika Jurija Aleksejevi~a Gagarina osvanuli su ju~e u ulici koja nosi wegovo ime, a po svemu sude}i zalepio ih je nepoznati po{tovalac wegovog lika i dela. Plakati su postavqeni na pedesetogodi{wicu Gagarinovog poletawa u svemir, ~ime je postao i prvi ~ovek u istori-

ji koji je napustio Zemqu. Kosmi~ki brod „Vostok 1” u kom je bio, startovao je 12. aprila 1961. u 9 ujutro sa kosmodroma Bajkonur i za sat i 48 minuta obleteo jedan krug oko Zemqe, brzinom od 27.000 kilometara na ~as, a plakati u Gagarinovoj ulici podse}aju da wegov podvig nije zaboravqen.

D. B.

Park pri ja teq stva No vog Sada i Azerbejxana na Beogradskom keju trebalo bi da bude zavr{en do 15. maja, a radovi ko je iz vo di „Li sje” od mi ~u planiranim tempom, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada.

U parku }e se nalaziti spomenik azerbejxanskom kompozitoru Uzeiru Abdul-Husein oglu Haxibejliju, bi}e izdeqen u dve celine koje }e drve}em i biqkama podse}ati na Novi Sad i Azerbejxan, a ceo posao finansirao je Azerbejxan donacijom od 13 miliona dinara.

Sam spo me nik bi }e vi sok tri metra, od ~ega }e sama bista, izra|ena od bronze, biti visoka 165 centimetara. Uzeir Abdul-Husein oglu Haxibejli (1885-1948) bio je kompozitor, publicista, dramaturg, nastavnik i prevodilac. Komponovao je prvu muslimansku operu i poznat je kao otac azerbejxanske klasi~ne muzike. Komponovao je him nu Re pu bli ke Azerbejxan, osnovao prvu profe si o nal nu mu zi~ ku {ko lu, Azer bej xan ski or ke star mu zi~kih instrumenata i Dr`avni azerbejxanski hor.

S. K.

Fo to: R. Ha yi}

„PAR KING SER VIS” EFI KA SAN

U pa u ko voj mre `i 45 vo zi la dnev no Prema re~ima portparola „Parking servisa” Ra do va na Jek ni }a pauk slu`ba ovog preduze}a, koja raspola`e sa {est vozila, u proseku odnese izme|u 40 i 45 nepropisno parkiranih vozila dnevno, {to je za ~ak 70 procenata vi{e u odnosu na isti mesec pro{le godine.

Pove}awe efikasnosti je, kako ka`e, posledica dobre saradwe sa saobra}ajnom policijom i komunalnom inspekcijom, ali i dono{ewa novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju.

Primera radi, nalog za odno{ewe vozila koje se nalazi na parking mestu rezervisanom za invalida ranije je mogla da izda

Pro mo ci ja kwi ge Du {a na Sa la ti }a Kwiga „Krstovi Novog Sada i Petrovaradina” Du {a na Sa la ti }a bi}e predstavqena danas od 18 sati u Novosadskom klubu, u Zmaj Jovinoj ulici 3/1. O delu }e govoriti istori~ari dr Dra go We go van i @ar ko Di mi}.

Z. Ml.

samo saobra}ajna policija, a sada i saobra}ajna inspekcija. Podse}amo, ukoliko se vlasnih automobila pojavi u trenutku kada se wegovo vozilo di`e na pauk, on odmah mo`e da plati kaznu od tri hiqade dinara i auto }e mu biti vra}en. To je, takozvana, kazna za „odno{ewe u poku{aju”.

Me|utim, ukoliko pauk odnese vozilo u „Parking servis” pla}aju se dve kazne, jedna pomenutom preduze}u, a druga policiji. U zavisnosti od te`ine automobila koji je pauk odneo kazna se kre}e u rasponu od pet do dvadeset sedam hiqada dinara, dok se svaki dan le`arine napla}uje 184 dinara.

B. M.

Pla to is pred Spen sa u cve }u Pokret gorana organizuje drugu „Cvetnu pijacu” ove godine u petak i subotu od 8 do 20 ~asova na platou ispred Spesna uz besplatan ulaz. Gra|ani na jednom mestu mogu da prona|u sve {to je potrebno za ure|ewe ba{te, vrta, balkona i domova. Uz izlaga-

~e sadnog materijala i opreme za hortkulturu na {tandovima }e se na}i i proizvo|a~i meda, zdravtveno-bezbedne hrane iz organske poqoprivrede i rukotvorine umetni~kih i starih zanata. „Cvet za kom{iju i lep{i Novi Sad” radionica je za osnov-

ce koja po~iwe u 11 ~asova gde }e mali{ani nau~iti kako da sade cve}e. Na informativnom {tandu Pokreta gorana promovisa}e se Goranski ekolo{ki kampovi za osnovce i sredwo{kolce te me|unarodni volonterski radni kampovi.

A. L.

NE KI MA JE I STO ME TA RA DO KON TEJ NE RA VE LI KA DA QI NA

Sme }e mo je, pre |i na dru go ga Iako „^isto}a” uklawawa krupni otpad u gradu i prigradskim naseqima, nije redak slu~aj da pojedini sugra|ani ostavqaju {ut, roletne, stare komade name{taja i sli~no, tik ispred zgrade, iako se kontejner nalazi na samo 100 metara od mesta stanovawa. Ovakav slu~aj zabele`en je tokom vikenda i na Limanu 4. ispred jedne zgrade u Balzakovoj , gde je nesavesni kom{ija koji je najverovatnije renovirao stan ,ostavio ispred zgrade {ut.

^ITAOCI PI[U SMS

Stanari, u zgradama ~esto ostavqaju kabasti otpad pored obi~nih kontejnera i na taj na~in ru`e grad i prave nered. Ipak, u „^isto}i„ navode da je, od kada se sprovodi akcija, smawen broj malih divqih deponija, odnosno odba~enih {poreta, VC {oqa, kada, starih guma na javnim povr{inama. S druge strane komunalna policija se svakodnevno sre}e s ovim problemom. Kako ka`u, divqih deponija ima na svakom }o{ku, a zbog toga dobijaju prijave od kom-

{ija. Novosa|ani izbacju krevete u centru grada, bacaju {ut, i gomile sme}a, a nedavno su poku{ali {ut da ostave na tek sre|enom keju.

Svi koje komunalna policija uhvati da ru`e grad i prqaju javnu povr{inu bi}e ka`weni na licu mesta i to od od 5.000 do 20 hiqada dinara. Godi{we se ukloni oko pet hiqada divqih deponija u Novom Sadu, a u „^isto}i” navode da je ponekad potrebno samo dva dana da na ra{~i{}enom mestu nastane nova.

Q. Na.

065/47-66-452

Ve tar i ne mar „oki ti li” dr ve }e Dragi Novosa|ani, nemojte bacati najlon kese po ulici, jer su neke zbog vetra, dospele u kro{we prelepih, tek olistalih breza u ulici Vojvode [upqikca.

Vatrogasci, komunalna policija i JKP „^isto}a” nisu nadle`ni za pecawe kesa i estetiku, pa Vas molim dragi sugra|ani da Vi budete nadle`ni za lepotu i ~isto}u na{eg grada!

064/2521... *** „Vodovod“ ne o~itava mera~e..., a ja to znam ve} nekoliko godina.

062/1522... *** ,,Opozicija ne nudi program,, - ka`e Jelena Trivan iz DS... Vi ga imate al, ga ne sprovodite!

063/8776... *** Reagujem na br.063/8418... zar }e savesna majka sa~ekati posledwi momenat da kupi pelene i onda su krive prodava~ice iz „DM” {to po{tuju svoje radno vreme...

064/6647... *** Bezobrazluk. Pisao sam pre par dana i opet se ni{ta nije pro-

menilo. Tri Roma i daqe u busu 5 GSP-a i daqe xepare i otimaju nov~anike nedu`nim gra|anima, naj~e{}e penzionerima. Gra|anin.

065/8337... *** Radikali, kakvu ste to ulogu dodeli Lidiji Vuki~evi}?

Da li se to ona smeje vama, komedija{ima ili narodu koji gladuje u o~ekivawu „boqeg `ivota”? Bora.

064/0863... *** Za 064 /4302... ..U Va{oj izjavi nema iznena|ewa. Situacija je ista i u svim ostalim sportovima. Odabere se mawa grupa po nepoznatim kriterijumima, a ostali slu`e da greju klupu, navijaju i pla}aju ne male ~lanarine za opstanak ekipe.

063/524... *** Neka gospodin Bubwevi} pro{eta obalom uzvodno od Kame-

wara, pa neka poku{a da pri|e vodi. Inkognito !

064/2466... *** Da li nam to Ceca daje primer kako se postaje nacionalni heroj ili nam sudstvo pravi dvojne ar{ine. Mo`da se pla{i po sle di ca na kon we nog hap{ewa? Woj je mesto u }uzi

kao i svima koji su se ogre{ili o zakon!

063/1010... *** Nekada{wi drugovi predsednici Skup{tine op{tine Novi Sad u novije vreme sebe predstavqaju kao gradona~elnike.

Za{to se kite pogre{nim imenima.

064/3978... *** Od podstanara ne mo`emo da spavamo, za ku~i}e kazne pla}amo. Ve} pet godina zovem policiju, sada i komunalnu, zbog naru{avawa javnog reda i mira u vremenu od pono}i do 5 ~asova od strane podstanara na Limanu jedan. Jednom su „izbacili” osam momaka u 3 sata ujutru. Ostalih dvadesetak puta ni da ih legitimi{u, ni zaprete kaznom, a kamoli u|u u stan i vide koliko veselog dru{va ima na okupu. . . Nemaju ka`u pravo?! Ali ako imate patuqastog psa, na primer pekinezera i nemate wegove isprave kod sebe i komunalac mo`e da ti izrekne mandatnu kaznu 5.000 dinara, pa ako neplati{, kod sudije. E moj mirni, lepi grade...

065/4340...

sreda13.april2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

PROTEST PRED GRADSKOM KU]OM, PA PRED BANOVINOM

I blokadom puta tra`i}e vodu za Bocke Gra |a ni Boc ki na ja vi li su za su bo tu blo ka du pu ta No vi Sad Be o ~in u na se qu Boc ke od 9 do 11 ~a so va. Vi {e de se ti na `i te qa tog na se qa ju ~e je pro te sto va lo sat vre me na pred Grad skog ku }om, pa pred Ba no vi nom. Ne za do voq ni su {to, ka ko ka `u, pre po la ve ka le gal no iz gra |e no na se qe ne ma ju jo{ vo do vod ni i ka na li za ci o ni si stem. Opre mqe ni pra znim pla sti~ nim fla {a ma i pa ro la ma „ Vo de go spo da ru, Boc ke”i „Zar do Evro pe bez vo de”me {ta ni na se qa uda qe nog {est ki lo me ta ra od No vog Sa da, stva ra li su bu ku jer pi ju vo du iz bu na ra, ko ja se ka `u me {a s fe ka li ja ma iz sep ti~ kih ja ma.

Ni ko od zva ni~ ni ka iz grad ske vla sti ni je ih ju ~e pri mio.

Oku pqe ni su tra `i li da pred stav ni ci vla sti iza |u i svi ma

Fo to: B. Lu ~i}

ka `u {ta ima ju u ve zi wi ho vog zah te va da se gra di vo do vod i ka na li za ci ja. Gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u skan di ra wem su po ru ~i va li „ho }e mo vo de„.Pred Ba no vi nom se ~uo zah tev da se iz Fon da za ka pi tal na ula ga wa iz dvo ji ne ki di nar i za Boc ke, na se qe ko je ni je ko mu na lo opre mqe no.Na pro te stu je po no vqe no da kli zi {ta ne ma i da to grad ska vlast na me }e kao pro blem.

- Ka ko do bi ja mo do zvo le za grad wu ku }a i ka ko su do ne ti ur ba ni sti~ ki pla no vi ako pr vo ni su ura |e ni ela bo ra ti i stu di je za pi tao se Mi ro slav Ili} iz In ci ja tiv nog od bo ra, po na vqa ju }i da je tra sa glav nog vo do vo da pro {la kroz Boc ke za Le din ce i da je osta vqen gla vi pri kqu ~ak za Boc ke.

Z. Deli}

Fo to: F. Ba ki}

Pomo} u pravi ~as Po mo} na pu tu je uvek do bro do {la, a po go to vo ka da vas auto mo bil iz da u jed noj od naj pro met ni jih uli ca u gra du. Do ti~ na go spo |a ima la je tu ne sre }u da joj ko la pro ku va ju na sred Je vrej ske uli ce, a da ni je bi lo ovog sa o bra }aj ca, sa mo mo `e mo za mi sli ti ka kva bi se gu `va stvo ri la i na {ta bi sve to li ~i lo. Pret po sta vqa mo da bi se stvo ri la pri li~ na

gun gu la jer su po je din ci za vo la nom ve o ma ner vo zni. Ova ko, si tu a ci ja je bi la pod kon tro lom, i ni ko se ni je usu dio da se brec ne na sa o bra }aj ca ko ji je pri sko ~io su gra |an ki u po mo}. Da on ni je bio tu po me nu ta go spo |a bi ve ro vat no pre tr pe la sal ve uvre da i slu {a la kon cert „hi qa du si re na”, jer nam sa o bra }aj na (ne)kul tu ra ni je ja ~a stra na.

B. M.

U OSNOVNOJ [KOLI „\OR\E NATO[EVI]”

Gol pao, de~aka povredio Fo to: B. Lu ~i}

RADOVI NA TRE]OJ DEONICI NOVE OSOVINE GRADA

Staze do kraja Bulevara Evrope

Ra do vi na tre }oj de o ni ci Bu le va ra Evro pe na sta vqe ni su ju ~e, na kon {to su zi mus pre ki nu ti usled lo {ih vre men skih uslo va, sa zna je mo u Za vo du za iz grad wu gra da. Po ~e la je iz grad wa pe {a~ kih i bi ci kli sti~ kih sta za, a ka da to bu de go to vo, ko lo voz }e bi ti pre vu ~en za vr {nim, ha ba ju }im slo jem as fal ta.

Po red to ga, bi }e na pra vqe na i tra ka za skre ta we u de sno s Ble va ra Evro pe u Uli cu Kor ne li ja Stan ko vi }a, ~i me }e Uli ca Ve se li na Ma sle {e po sta ti sle pi krak

ka Bu le va ru Evro pe. O~e ku je se da po sao bu de za vr {en do po lo vi ne ju na.

Kra jem pro {le go di ne iz gra |e no je 1.800 me ta ra bu le va ra sa dve ko lo vo zne tra ke i dve kru `ne ras kr sni ce na ukr {ta wi ma sa uli ca ma Kor ne li ja Stan ko vi }a i Ru me na~ kim pu tem. Ove go di ne u ZIGu pla ni ra ju da za po~ nu iz grad wu i ~e tvr te de o ni ce, du ge 3,1 ki lo me tar, ko ja }e iz la zi ti na auto put.

Za vr {e tak po sled we de o ni ce Bu le va ra Evro pe na ja vqen je za pro le }e 2012. go di ne.

S. K.

U~e nik pe tog raz re da Osnov ne {ko le „\or |e Na to {e vi}”M. B. po vre |en je ju ~e pre pod ne u {kol skom dvo ri {tu ka da je na we ga pao gol. Na sre }u, je da na e sto go di {wi de ~ak ni je za do bio te `e po vre de.

Ka ko sa zna je mo od maj ke Zo ri ce B., de ~ak ima ra ne na obra zu i iz me |u oka i ar ka de, ko je su na kon uka za ne pr ve po mo }i u {ko li za {i ve ne u bol ni ci.

Ose }a se do bro i ne ma po tres mo zga.

Ka ko je do {lo do po vre |i va wa, Zo ri ca B. ni je mo gla sa si gur no {}u da ka `e, jer su is ka zi de ce raz li ~i ti. Po jed noj ver zi ji, za vre me ~a sa gra |an skog vas pi ta wa |a ci su se uz do zvo lu na stav ni ce igra li u dvo ri {tu. M. B. je stao na do wu pre~ ku, a ka ko ona ni je bi la do bro pri ~vr {}e na, gol se pre vr nuo i pao na we ga. Po dru goj, M. B. se na kon od bra we nog go la uhva tio za gor wu pre~ ku i on da je ona pa la na we ga. Da li je ne ko od na stav -

POSLE DVOGODI[WE PAUZE

Opet raste vidikovac na Magar~evom bregu Na kon dve go di ne pa u ze, po ~et kom apri la na sta vqe na je grad wa vi di kov ca na Ma gar ~e vom bre gu u Srem skim Kar lov ci ma. Za vr {e tak ra do va po ve ren je no vo sad skom gra |e vin skom pred u ze }u „BSD grad wa”, ~i ji rad ni ci su pro te klih da na pri pre ma li gra di li {te i usred sre di li se na cen tral ni obje kat na vi di kov cu, bu du }u let wu ba {tu.

Pre ma re ~i ma teh ni~ kog di rek tpo ra BSD grad we Bo ri sa Stu pa ra za 3,5 me se ca bi tre ba lo da bud sve go to vo pod uslo vom da pla }a we bu de ured no i vre men ski uslo vi po voq ni. Pro jek tom je pred vi |en ob la ga we ste pe ni {ta i pla toa ka me nom. Ste pe ni {te i sa dr `a ji na vr hu bre ga, gde }e bi ti ma li am fi te a -

Ova ko }e letwa ba{ta iz gle da ti za nekoliko me se ci

tar, krst, let wa ba {ta, bi }e osve tqe ni jav nom i de kra tiv nom ra sve tom. Po sled we {to }e maj sto ri ure di ti je ste ste pe ni {te iz me |u Pu pi no ve i Stra `i lov ske uli ce, ko je }e slu `i ti kao pre ~i ca.

Za na sta vak igrad we vi di kov ca pro {le go di ne je Fond za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne odo brio 34.340.000 di na ra. U pr voj fa zi ra do ve je iz vo di la fir ma „Fe niks grad wa„ i oni su ko {ta li oko 11,5 mi li o na di na ra.

Vi di ko vac na Ma gar ~e vom bre gu tre ba da po slu `i kao do pun ski sa dr `aj tu ri sti~ ke po nu de Kar lo va ca. To je me sto ko je su Kar lov ~a ni u pro {lo sti ra do po ho di li o ~e mu sve do ~e broj ne fo to gra fi je.

Z. Ml.

ni ka bio u dvo ri {tu ka da su se de ca igra la, maj ka po vre |e nog de ~a ka ne zna. Ka `e da zna da na stav nik fi zi~ kog vas pi ta -

wa stal no upo zo ra va de cu da se ne ka ~e za pre~ ku go la, ali se pi ta za {to ni je u~i we no sve da ti re kvi zi ti bu du pot pu no

DRU[TVO ZA BORBU PROTIV [E]ERNE BOLESTI

Uselili se u nove prostorije Dru {tvo za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti No vog Sa da od ju ~e ra di na dru gom spra tu Spen sa. Di ja be ti ~a ri }e u no vim pro sto ri ja ma na Spen su utor kom od 14 do 18 sa ti i pet kom od 9 do 13 ~a so va mo }i bes plat no da iz me re ni vo {e }e ra u kr vi, krv ni pri ti sak, in deks te le sne ma se i pro ce nat te le sne ma sno }e. Di ja be to lo zi dr Mi li vo je Sa vi} i dr Vu ka {in Kqa ki} bi }e im na ras po la ga wu za sa ve te.

U udru `e wu is ti ~u da su pret hod nih 45 go di na ra di li u ne kon for nim pro sto ri ja ma u Rad ni~ koj 51, a da sa da na Spen su ima ju bo qe uslo ve za rad. Opre mi li su po seb nu kan ce la ri ju za mla de, kao i pro stor za sa ve to va li {te.

Z. Ml.

si gur ni ka ko bez bed nost u~e ni ka ne bi bi la ugro `e na.

Di rek tor O[ „\or |e Na to {e vi}” Ne deq ko \or |i} ka `e da se lo {e ose }a zbog to ga {to se do go di lo, ali je sre }an {to je de te do bro.

- To je opo me na za sve nas da otvo ri mo ~e tvo re o~i da se ne bi ta ko {to i da qe do ga |a lo re kao je za „Dnev nik”\or |i}. Sva kog pet ka smo kon tro li sa li is prav nost spra va, no o~i to je da su to kom vi ken da sta ri ji tu bi li i eto {ta se zbi lo.

Na kon ovog ne mi log do ga |a ja od re dio sam oso bu ko ja }e pro ve ra va ti re kvi zi te sva kog ju tra.

Po we go vim re ~i ma, de ~ak je po vre |en, jer je na kon {to se uhva tio za pre~ ku, pu kao var na go lu i za ka ~io ga po ar ka di i obra zu. Di rek tor je na ja vio i is pi ti va we od go vor no sti na stav ni ka po red po ja ~a ne kon tro le re kvi zi ta, ko ju je ju ~e uveo.

Z. Ml.

U KLUBU „RUT 66”

„Elemental” pred publikom Za gre ba~ ki hip-hop bend „Ele men tal” na stu pi }e u pe tak u Klu bu „Rut 66” ka da }e pu bli ci pred sta vi ti no vi al bum „Ver ti go”, ko ji je iza {ao u ma ju pro {le go di ne. Po red no vih pe sma, „Ele men tal„ }e od svi ra ti i sta re hi to ve „Ro man ti ka”, „Iz da na u dan”, „Ma le stva ri”, „Pod pri ti skom”...Broj ula zni ca je ogra ni ~en, a mo gu se ku pi ti u pret pro da ji u Klu bu „Rut 66” po ce ni od 450 di na ra dok }e na dan ko cer ta ce na bi ti 600 di na ra. „Rut 66” na la zi se na Bu le va ru de spo ta Ste fa na 5.

J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda13.april2011.

DNEVNIK

c m y

10

ПОДРШКА НОВОЈ НАЦИОНАЛНОЈ СТРАТЕГИЈИ РАЗВОЈА ТУРИЗМА

Траже се инвеститори са истока и запада

ОПШТИНА ДОДЕЛИЛА СТИПЕНДИЈЕ АПСОЛВЕНТИМА

На поклон и студијска екскурзија

ПЕЋИНЦИ: Председник општине Пећинци Синиша Вуков приредио је пријем за најуспешније студенте са подручја ове сремске општине, кориснике општинских стипендија за школску 2010.2011. годину, и том приликом су потписани и уговори о стипендирању. Поздрављајући студенте председник Вуков је истакао да је упркос смањеном приливу средстава у буџет општине, због кризе, локална самоуправа смогла снаге да обезбеди новац за стипендирање 204 студента и за регресирање трошкова превоза за више од 300 високошколаца.

- Ви сте будућност наше општине и улагање у вас је улагање у нашу будућност и развој, па смо управо стога ове године одлучили да стипендирамо све редовне студенте који су остварили добар успех и све апсолвенте. Остаје и пракса коју смо увели прошле године да апсолвенте шаљемо на студијску екскурзију. Да ли ће ове године путовати у Аустрију или Италију, знаће се до краја маја, докле морамо са апсолвентима ускла-

дити термин – рекао је Синиша Вуков. Студенти кажу да им стипендије које добијају од општине, доста значе као допуна покривању трошкова школовања. Катарина Атанацковић из Шимановаца, апсолвент правног факултета наглашава да сваки динар добро дође и да јој је драго што што општина и ове године помаже апсолвентима, јер ће стипендија добро дићи док не нађе посао, а Весна Ракић из Прхова, апсолвент економског факултета каже да ће јој ова стипендија добро доћи јер до сада је само остваривала право на регресирање путних трошкова. Никола Вујичић из Купинова је студент треће године Правног факултета у Београду и наглашава такође да сваки динар добро дође уз оно што обезбеђују родитељи, јер треба купити књиге, обући се, током целог дана у граду нешто и појести, а и младост тражи своје…Студенти кажу да ће им највише значити ако буду могли да се запосле одмах после студија, онда сав труд неће бити узалудан. А. Мали

Прослава рођендана данске краљице КУЛА: Удружење српско-данског пријатељства „Светост“ и ове године ће у Кули прославити рођендан данске краљице Маргарете Друге. Други пут заредом манифестација под називом „Дани српско-данског пријатељства“ биће одржана од 15. до 17. априла. За време тродневног славља, Куљани ће угостити делегацију школе из Наестведa, играчку групу „Стрит денс“ и још многе друге. Такође, очекује се да ће Кулу овом приликом посетити и конзул Амбасаде Данске у Србији Маријан Гаде Топак. М. Кк.

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15.20), „Medved Jogi” (11.45,13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (11.10,13.20), „Pri~a o igra~kama” (12.30, 13.45), „Luda vo`wa 3D” (22.45), „Crni labud” (16), „Ma nije on takav” (22.35), „Rango” (12.15, 14.20, 16.30), „Bezgrani~no” (20.15), „Sakr pan~” (16.05), „Drugi `ivot” (18.10), „Hop” (12, 14,15.50), „Put u nepoznato” (18.15), „Osam minuta” (20.35, 22.20), „Moja nazovi `ena” (17.50, 20, 22.15), „Pol” (18.20, 20.20, 22.25), „Zduha~, zna~i avantura” (18.30, 20.30, 22.30), „Rio” (11, 13, 15, 17, 19, 21).

Ja dran: „Grin hornet” (19), „Po{tena igra” (21).

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Uje`„ - drama (19.30), Kamerna scena „Qubavna pri~a” - drama (20.30).

Po zo ri {te mla dih velika sala „Sabrana dela Viqema [ekspira, ukratko” (20).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Radmila Ili} iz Beo~ina (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Dragana Lazi} - Kalaw, Dragana Xolev, Jelena Grba, Julijana Medakovi} i Jasmina Simovi} iz Novog Sada, Vierka Cigawik iz Pivnica, Jasna Vida iz Kulpina, Tawa Mikavica iz @abqa, Mina Ostoji} iz Temerina, Sne`ana Vasi} iz Futoga, Tawica Slijep~evi} iz Loka, Jovana Stevanovi} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Daliborka Qubojevi} iz Novog Sada, Sawa Paro{ki iz Suseka i Anela Lehocki iz Be~eja.

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milo{ Dragiwe Glav~i} (1926) u 10.30 sati, Zdravko Milorada Raki} (1928) u 11.15, Radomir Jovana \akovi} (1932) u 12, Ankica Milana Pisarevi} (1948) u 12.45, [andor Jano{a Erdei (1942) u 13.30, Vinka Andrije Veselinovi} (1949) u 14.15, Vladimir Svetozara Paunovi} (1935) u 15 i Zvonimir Benedikta Sterpin (1931) u 15.45 ~asova.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu u 15 sati bi}e sahrawen Josip Antuna Galovi} (1928) u 15 sati, a na katoli~kom grobqu u isto vreme Laslo Andra{a Grwa (1944). Na Centralnom grobqu u Futogu u 13 sati bi}e sahrawen @arko Vida Berowa (1940).

ШИД: Група страних и домаћих експерата, које финансира Европска унија, ревизијом стратегије туризма која је настала пре десетак година, пружа подршку спровођењу нове националне стратегије развоја ове гране привреде, како би она постала покретач економског раста и запошљавања. У Шиду је тим поводом боравио експертски тим кога води магистар Јанез Сирше и пројектна канцеларија Ирене Еклемовић Елент, на позив Туристичке организације и локалне самоуправе. Када је реч о искоришћености туристичких потенцијала, Шид се не разликује од других општина у Србији, закључили су експерти. Они су оценили да упркос јединственим, природним ресурсима, археолошким и културним добрима ова општина остварује доходак испод просечних резултата, па је то разлог више да се предузму одговарајуће мере. Посета туриста у Шидској општини, као и у осталим фрушкогор-

организације кренути узлазним путем - истакао је директор Мирослав Мића Јањић. То је био разлог, каже он, да наруче израду пројекта под називом „Срем – Босут“ код пројектне куће „Атеље Вучићевић“ у Београду. Реч је о пројекту изградње инфраструктуре и завршетка спомен обележја „Сремски фронт“, а израдила га је архитекта Милица Вучићевић. Вођа експертског тима Сирша каже да је реч о атрактивном пројекту који ће у октобру, представити на инвестиционој конференцији у Београду.

- Ставићемо га и на веб-сајт туристичке корпорације. Издаћемо брошуре и на тој конференцији понудућемо га инвеститорима са истока и запада. Овај пројекат допринеће туристичкој размени на подручју Европске уније. Садашње корпорације своје искуство треба да пренесу на агенције, а агенције да се лате овог посла. То ћемо постићи кроз 32 теме које ћемо ускоро обрадити у Републици Србији. Још једна новина је да ћемо у наредном периоду разрадити инвестициони пројекат. Сваки ће инвеститор унапред знати да ли му се исплати улагати новац или не. На овом шидском саветовању присуствовали су и представници удружења шидске општине Ловачко друштво „Срем“ председник План уређења обележја „Сремски фронт“ Драган Гутић, који је ским местима је испод просека. Зато предложио могућност развоја ловје туристичка организација из Шида ног туризма на подручју ове општикористећи природне ресурсе тражи- не. Представник Планинарског друла инвеститоре који ће уложити у штва „Железничар“ Живан Радиобјекте и отварањем нових радних шић истакао је могућност посете места омогућити бржи развој тури- планинара суседних држава општизма. ни Шид, јер она има у овом тренутШиђани очекују да ће већ после ку своју стазу која се у те сврхе модве године имплементације развој- же користити. Тихомир Рани са ног програма приходи туристичке вqевић представник Извиђачког

TElEfOnI

фирми своју улогу у развоју туризма виде у производњи предмета који би били саставни део туристичке понуде. Директор туристичке организације Мића Јањић подсетио је на 16. Беркасовачку винијаду, квалитет фрушкогорских вина, као и на ердевичку Кулијинаду и жељу да се

Пројекат Срем–Босут Шидски пројекат „Срем-Босут“ предвиђа изградњу објеката на 22 хектара, док је седам хектара земљишта већ заузело спомен обележје „Сремски фронт“. Требало би да се изгради 300 паркинг места, да се уреди лева обала Босута поред њега да се направи ресторан и испод њега пристаниште за мале бродове. У плану је и градња хостела на обали Босута који ће имати високу категорију 100 лежајева. Такође планирана је изградња пута за аутомобиле од спуштања са аутопута и около целог комплекса који ће пролазити десно поред ресторана до хотела и од хотела назад. Испод надвожњака прошириће се и асфалтирати пут којим се излази на аутопут за туристе који се крећу у правцу Београда. Музеја наивне уметнести „Илија Башичевић – Босиљ“ предложили су експертима да посете ове две културне установе и договоре се о сарадњи. Амбасадор пчеларства Републике Србије Миленко Гићанов предложио је сарадњу пчелара шидске општине са суседним државама која би повећала прилив страних туриста у ову општине. Директори јавних предузећа малих и средњих

брендира сремски кулен. Он је додао да се сваке године у Шиду одржава такмичење у брзом клању свиња. Било је речи и о „Моровићким летњим данима“ и међународном кампу који се у том селу одржава сваке године. Експертска комисија ће након обраде ових података дати шидској туристичкој организацији јасније смернице развоја. Д. Савичин

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Гости и домаћини у срдачном разговору

одреда „Лазар Бибић“ истакао је да је овај одред у бившој Југославији био центар свих југословенских одреда извиђача и да и данас са њима контактира. Зато је тражио и добио локацију поред Сотског језера да се сагради камп који ће посећивати извиђачи суседних држава. Директор Галерије слика „Сава Шумановић“ и

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda13.april2011.

11

ЧАН ТА ВИР ОД У СТАО ОД ЦИ ВИЛ НЕ СТРА ЖЕ

Има ју јед ног по ли цај ца ви ше

Са јам про фе си о нал не ори јен та ци је КИ КИН ДА: У Кикинди је јуче одржан трећи Сајам професионалне оријентације и планирања каријере. Све средње школе у кикиндској општини, као и поједине из Зрењанина, представиле су план и програм ученицима седмих и осмих разреда. Сајам је организовала Национална служба за запошљавање.

- Без добрих и корисних информација нема могућности за правилан избор и доношење одлука - истакла је начелница Одељења за професионалну оријентацију и планирање каријере Националне службе за запошљава-

ње у Београду Ве сна Че кић. Присутне су биле све средње школе из кикиндске општине и установа „Девети мај“ из Зрењанина. Сајам је овога пута био намењен ученицима основних школа. Неколико стотина будућих средњошколаца упознало се са планом и програмом образовних установа које су имале занимљиво осмишљене и квалитетно опремљене штандове. Током сајма одвијале су се и радионице на тему професионалне оријентације. Организатор ове манифестације била је Национална служба А. Ђ. за запошљавање.

ЧАН ТА ВИР: Месна заједница „Чантавир“ је одустала од формирања цивилне страже, јер закону то не дозвољава. Устав не препознаје месну заједницу као институцију него само општине и градове, а тај део није решен ни у Закону о локалној самоуправи. Пре скоро два месеца због све учесталијих крађа и вандалског понашања становници села су хтели формирају цивилне страже да се заштите. Нашли су фирму за обезбеђење која би им дала људе и уз локалну полицију осећали би се сигурније. Када су били надомак последњег корака да формирају цивилне страже, речено им је да не могу.

Ве сна Ста на ћев не ће би ти вра ће на на по сао

КИ КИН ДА: Апелациони суд у Новом Саду донео је пре суду којом је усвојио тужбени захтев бивше директорице Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Ве сне Ста на ћев и поништио одлуку Управног одбора којом је разрешена дужно сти пре истека мандата. Према пре суди, Предшколска установа обавезује се да надокнади трошкове парничења

КУЛА: Расписан је конкурс за добитника награде „Зраци културе“ која се додељује организацијама и поједицима који су у протеклој години постигли најзначајаније резултате у области културе. Тим поводом Културно просветна заједница из Куле упутила је јавни позив свим заинтересованима да пошаљу свој предлог за овогодишњег добитника награде. Предлоге, са образложењем, потребно је послати на на адресу КПЗ Лењинова 11, а рок је до 15. априла 2011. године. М. Кк.

ПР О БЛЕМ СА ПСИ МА ЛУ ТА ЛИ ЦА МА У СОМ БО РУ ПРЕД РЕ ШЕ ЊЕМ

Азил на ви ди ку?

- Ових дана очекујемо завршетак пројектне документације за азил у којем би било места за око 400 напуштених паса који су тренутно на сомборским улицама.каже директор ЈКП „Чистоћа“ у Сомбору Ан дри ја Пен зеш. - Ми имамо један мањи, привремени азил, предвиђен за 40 паса, а у њима је тренутно смештено чак 62 пса и та бројка се не смањује годинама уназад, од отварања овог прихватилишта за псе луталице - каже Пензеш, према чијим речима мера усвајања напуштених паса не „ослобађа“ капацитете привременог смештаја у мери довољној да се учестали напади паса на житеље Сомбора и околине смање на иоле прихватљив ниво. Да су напади паса луталица попримили забрињавајуће размере сведочи и неколико напада на стада оваца и коза у околини Сомбора, али и насељених места у овдашњем атару, који су нанели огромну штету узгајивачима.

- Морам да нагласим да имамо изузетну сарадњу са неколико друштава за заштиту животиња, међу којима бих посебно издвојио „ЧетиЛу та ли це на глав ном сом бор ском тр гу ри шапе“ госпође Мо ни боркама. Последње у низу „олак- ке Брук нер. Управо у сарадњи са шавање“ буџета локалне самоу- добронамерним друштвима, која праве је уследило током прошлог су свесна проблема али и начина месеца када је Градско веће доне- на који се у складу са законом он ло одлуку да се, кроз процес ван- може и мора решавати, надам се судског поравнања за десеторо да ћемо што скорије успети у поСомбораца исплати по 50 хиљада духвату изградње великог азила динара. Да је оволики број од па- оптимиста је Пензеш, који, за саса нападнутих и повређених да, није желео да открива тачну Сомбораца, само кап у мору, све- локацију на којој би био смештен дочи и чињеница да је од почетка азил за псе луталице. Ипак, укогодине нападе и повреде већ при- лико се на време обезбеди новац, јавило петнаестак житеља ове ва- Пензеш је уверен да би изградња азила могла врло брзо да омогући роши. Суочени са оваквом пошасти уклањање бројних чопора паса сомборско ЈКП „Чистоћа“ је по- луталица са сомборских улица, чело израду пројекта азила за псе предвиђајући да би већ колико на у који би била уложена и дона- јесен радови могли бити и окончани. М. Ми ље но вић торска средства.

леко је од мирног војвођанског места. Одлука да ангажују приватно обезбеђење донета је након што већ извесно време становници Чантавира су били на мети, лопова, хулигана, а додатни проблем је био што нема довољно полицајаца. О безбедности 12.000 људи из насеља Чантавиру, Новом Жеднику, Старом Жеднику, Душанову и Вишњевцу брине 13 полицајаца, што је по мишљењу Мурењија мало и требало би да их буде барем 18. Чантавирцима остаје једино сада да се уздају у измену закона, као и полицију која у последње време све више стаје лоповима и хулиганима на пут. А. А.

И ПО РЕД ПРЕ СУ ДЕ У КО РИСТ БИВ ШЕ ДИ РЕК ТО РИ ЦЕ ПРЕД ШКОЛ СКЕ УСТА НО ВЕ

Конкурс за награду „Зраци културе”

СОМ БОР: Као и већина српских вароши и Сомбор годинама уназад муку мучи са псима луталицама. Док их заштитници животиња узимају у одбрану и тврде да се акцијама стерилизације, усвајања и измештања у азиле њихов број може драстично смањити, градска каса, па самим тим порески обвезници, „трпе“ милионску штету кроз исплате одштете грађанима који су имали „блиске сусрете“ са нападачки расположеним псима луталицама. Наиме, само у протекле две године из варошког буџета на основу нанетих повреда и претрпљеног страха и бола исплаћено је скоро 10 милиона динара нападнутим и угриженим Сомборцима и Сом-

- Одустали смо од формирања цивилне страже, јер на то немамо законско право. Добили смо једног више полицајца у селу и надамо се да ћемо ускоро добити још. Драго нам је да смо покренули причу, јер сада и из других села у Србији желе грађани да се сами организују и штите. У последње време полиција је радила и ухватила много особа осумњичених за крађе и провале, али и даље је проблем што испод 15.000 динара ако је штета не излазе на терен - рекао је председник СМЗ „Чантавир“ Ти бор Му ре њи. Да подсетимо, Чантавир се налази на двадесетак километара од центра Суботице и да-

Ми лош Пе ја ков

у изно су од 20.000 динара, заједно са каматом. Директор Предшколске установе Ми лош Пе ја ков тврди да је овом одлуком разрешено правно питање, али да Ве сна Станаћев неће бити враћена на по сао. Бивша директорица Предшколске установе „Драгољуб Удицки“

Весна Станаћев од 2000. до 2009. године била је на овој функцији. У 2009. години Управни одбор је на седници донео одлуку о њеном разрешењу. Том састанку, од девет чланова Управног одбора присуствовало је седам – четири члана су била су за разрешење, а три против. То је био повод што је некадашња директорица тужила кикиндску Предшколску установу. Станаћева тврди да је за правоснажну одлуку било неопходно да свих девет чланова Управног одбора буде присутно. Одлука је прослеђена покрајинском секретару за образовање Зол та ну Је ге шу који није на њу одговорио. У Закону о основама система образовања и васпитања стоји да уколико у року од 15 дана не стигне одговор, сматра се да је одлука Управног одбора коначна и валидна, објаснила је Весна Станаћев: - На основу тога 5. јануара 2009. године разрешена сам дужно сти директора. Тужбу сам поднела 27. јануара 2009. године, а у децембру исте године Општински суд је донео пресуду да одлука Управног одбора није у складу са законом. На ту пресуду Предшколска установа уложила је жалбу и Апелациони суд је сада донео одлуку. Станаћева тврди да, након ове пре суде, Предшколска установа мора да је врати на место директора и исплати 24 зараде за време када није радила, што би изнело више од милион динара. Станаћева каже да је она док је била ди-

Ве сна Ста на ћев

ректор уједно радила и као педагог, али да је то место укинуто. Као технолошки вишак бивша директорица добила је отпремнину. Директор Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ Милош Пејаков каже да у пресуди не стоји да бивша директорица мора бити враћена на посао, него да је уважено да Управни одбор приликом гласања није био комплетан: - Одлука Управног одбора прослеђена је Золтану Јегешу, покрајинском секретару за образовање и након сагласно сти именован сам за в.д. директора. Пре истека шест месеци од ступања на функцију в.д. директора, расписан је конкурс за место директора на којем је учествовала и Весна Станаћев. Комплетна законска процеду-

Ре мон то ва на пре вод ни ца у Ку цу ри КУ Ц У Р А: Пре вод ни ца у Куцури јуче је отворена за пловидбу, након седам ме сеци радова на ремонту електро и машинске опреме, вредних око 25 ми ли о на ди на ра. ЈВП „Воде Војводине“ уложило је напор и у тешким економским условима по словања ,какви данас владају, успело да реализује ремонт овог објекта, након 30 годи на од по след њих ра до ва. Лучка капетанија Нови Сад издала је саопштење бродарству о пуштању преводнице Куцура у рад. Преводница у Куцури изграђена је 1962. године и налази се на магистралном пловном путу Бечеј – Богојево, док је једи ни ре монт до са да има ла 1981. године. Годишњи промет робе на овом објекту у про секу је 35.000 тона, а преведе се до 100 бродова за годину дана. Захваљујући тек оконачним радовима на ремонтовању опреме, преводница не само да је сигур ни ја и без бед ни ја, већ и осавремењена. Радове на ремонту машинске опреме изводила је „Гоша Монтажа“ из Велике Плане, а електро опреме „Електро волт“ из Ваљева. ЈВП „Воде Војводине“ ће се и у будућно сти трудити да изнађе средства за улагање у одржавање објеката на Хидро систему ДТД, како би се ова изузетно важна мрежа канала сачувала од пропадања. В. Х.

ра је испоштована. На васпитнообразовном већу, тајним гласањем, око 95 одсто запослених гласало је за мене. Сматрам да то све говори. Ову одлуку прихватио је Управни одбор једногласно, а након тога и покрајински секретар за образовање. Она се не враћа, јер не постоји пресуда за то. Пејаков је нагласио да се већ две године води кривични поступак против Весне Станаћев због злоупотребе службеног положаја, а још увек нема пресуде.

- Весна Станаћев узела је отпремнину око 700 хиљада динара и не води се у Предшколској установи. Ова пресуда по мени разрешила је једно правно питање, али оно сада више нема важности. А. Ђу ран

VESTI По мен стре ља ни ма

Гу жва за по сао

ОДР ЖАН СА ЈАМ ЗА ПО ШЉА ВА ЊА У СОМ БО РУ

Но вих 250 рад них ме ста

СОМ БОР: У организацији Филијале Националне службе за запошљавање у великој сали Спортског Центра „Соко“ одржан је Сајам запошљавања на коме је 27 послодаваца заинтересованима понудило укупно 247 радних места. Сајам, који је изазвао велико интересовање незапослених лица у Сомбору, отворио је генерални директор Националне службе за запошљавање Де јан Јо ва но вић, који је нагласио да ће кроз програме активних мера новог запошљавања ове службе у 2011. години преко 5.000 незапослених у Србији добити посао.

- Посебна пажња је усмерена ка новом запошљавању младих и то кроз програме „Прва шанса“ и „Стручна пракса“, али ништа мању бригу водимо и о реално тешко запошљивим, нашим грађанима са нижим степеном стручне спреме, кроз програме јавних радова - казао

је Јовановић. - Програм финансирања јавних радова одвија се у секторима социјално-хуманитарног рада, заштите животне околине и одржавања инфраструктуре, за шта локалне самоуправе у овом моменту или немају или су у пшозцији да издвоје недовољна средства - казао је Јовановић, према чијим речима се сврсисходност јавних радова (и поред повремених полемичких тонова) види управо на терену, у местима и насељима у којима се изводе. На састанку уприличеном у седишту сомборске Филијале НСЗ први човек ове националне службе је уручио решења носиоцима јавних радова на Западу Бачке. Реализацијом ових 18 пројеката, чија је укупна вредност 11 милиона динара, привремени посао је добило 99 лица са подручја Сомбора, Куле, Апатина и Оџака. М. Ми ље но вић

СИ РИГ: Житељи Сирига сваке године обележавају 13. април, дан када су житељи овог места били прве жртве масовног стрељања на тлу Југо славије, током Другог светског рата. Тачно пре 70 година Хортијеви фашисти стрељали су 111 недужних цивила, махом жена и деце. Помен жртвама и полагање венаца одржаће се данас, у 15 часова на месном гробљу, а сат касније код Споменика на излазу из Сирига према Србобрану. М. М.

Шта знаш о саобраћају АПА ТИН: Такмичење „Шта знаш о саобраћају“, у основним школама одржаће се 16. априла, а општинско такмичење 7. маја. На општинском такмичењу учествоваће 116 ученика из пет основних школа, који су најбоље пласирани у школским такмичењима. Ј. П.

12

vOJvOdinA

sreda13.april2011.

dnevnik

КОМПАНИЈА ВИП ДАРОВАЛА УРЕЂАЈЕ ЗА СЛЕПЕ И СЛАБОВИДЕ

Звучни семафори код аутобуске станице

Разврставање отпада

УСКОРО ПОЧИЊЕ ДА РАДИ ЕКО-ЗАДРУГА „ЗРЕЊАНИНКА”

Нова радна места за избеглице

ЗРЕЊАНИН: Еко-задруга „Зрењанинка”, која ће се бавити сакупљањем, обрадом и продајом ПЕТ амбалаже и запошљавати искључиво избегла и расељена лица, ускоро ће почети да ради, потврдио је јуче за „Дневник” члан Градског већа задужен за реализацију овог пројекта и будући члан Управног одбора Славко Родић. Он је казао да је прошле недеље одржан састанак ком су присуствовали представници УНХЦР-а и покрајинског Фонда за избегла и расељена лица и да је, након што је локална самоупра-

пошљавати 11 радника. Њихова предселекција биће обављена већ 14. априла, на Сајму запошљавања – појаснио је Родић и прецизирао да ће радни простор, у ком ће запослени обрађивати ПЕТ амбалажу, бити у оквиру будућег еколошког дворишта, на простору Јавног комуналног предузећа „Чистоћа и зеленило”. По речима саговорника „Дневника”, два су основна циља Еко задруге „Зрењанинка”. Први је ресоцијализација избеглих и расељених лица и њихово активније укључивање у овда-

Месечно 150 тона пластике По проценама Техничког факултета из Новог Сада, у Зрењанину се годишње произведа 54.637 тона комуналног отпада, од чега се 3,73 одсто односи на пластичну амбалажу. Дакле, у граду на Бегеју за годину дана на сметлишту заврши 1.864 тоне ПЕТ амбалаже, односно око 150 тона месечно. ва предочила да је урадила све оно што се од ње очекивало да би задруга заживела, дефинитивно одлучено да она буде смештена у Зрењанину.

- Наредних дана биће потписан меморандум о разумевању између УНХЦР-а, покрајинског Фонда и града Зрењанина, после чега ће уследити оснивачка Скупштина еко задруге на којој ће бити формирани органи управљања. Седиште задруге биће у просторијама Пословног инкубатора, у згради водоторња, и за почетак ће за-

шњу друштвену заједницу, а други подизање еколошке свести код грађана. Дугорочни план је да након годину дана, колико ће овај пројекат финансирати УНХЦР, задруга настави да послује и постане самоодржива, али и да упосли више радника. УНХЦР ће, иначе, донирати опрему, пресе, возила, одећу, рекламни материјал и друго што је потребно за рад. Како је раније саопштено, овај пројекат је вредан близу 80.000 евра. Ж. Балабан

ОСМОГОДИШЊА МИЛИЦА ВУКОБРАТОВИЋ УСПЕШНО ОПЕРИСАНА

Прогледала на једно око

ЗРЕЊАНИН: Осмогодишња Милица Вукобратовић из Зрењанина пре тачно пет година оперисала је лево око. Недавно су јој са ње-

Милица Вукобратовић

га скинута сочива па се, након дуготрајног лечења, показало да је оно успело и да јој је вид у потпуности

враћен. Оперативни захват извели су чувени лекари из Калуге. Лечење десног ока је у току. Миличине проблеме с видом приметила је њена учитељица Александра Вуковојац, и на себе је преузела обавезу да јој помогне. Јер, девојчици је претила опасност да потпуно ослепи на оба ока. Учитељица се распитивала о могућностима лечења и тражила људе добре воље да финансијски помогну. За своје хумано залагање, учитељица је добила и Награду града Зрењанина. А, највећу награду и ученица и учитељица добили су недавно, када су лекари саопштили да Милица на једно око види у потпуности и да ће се резултати показати и на другом оку. То ће осмогодишњакињи омогућити нормалан живот, да пише и чита из књига и са компјутера и, што је за њу најважније, да настави школовање у ОШ „Вук Караџић”. Ж. Б.

ДОБАР ГЕСТ ШИДСКЕ ОПШТИНЕ

Посао стажисте добило 19 волонтера

ШИД: Било је за очекивати да ће општина Шид прихватити 19 дипломираних средњошколаца и оних са вишом и високом школском спремом. Прва радна искуства они ће стећи у локалној самоуправи општине Шид, а потом кад прође годину дана имаће право полагања државног испита, а после тога постоји шанса да се неко од њих и задржи на послу у Шидској општини, а остали имају веће могућности да се запосле у шидској привреди, рекао је руководилац одељења за привреду Богдан Травица. Он каже одређен је и ментор Љубица Тодоровић Славнић. Волонтери су распоређени по одељењима општинске

управе да у току 12 месеци стекну одговарајућу праксу, а потом следи државни испит јер имају на то право. У таку наредних 12 месеци волонтери који имају средwу стручну спрему имаће месечна примања од 10.000 динара, а њих је 13. Оних са вишом стручном спремом и са високом стручном спремом има шест, тако ће волонтери који имају вишу стручну спрему, примати 12.000 динара месечно, а са високом школском спремом 14.000 динара. За праксу волонтера у шидској локалној самоуправи на име месечних примања обезбеђена су потребна средства, казао је Богдан Травица. Д. С.

ЗРЕЊАНИН: Компанија „ВИП мобиле” донирала је граду Зрењанину четири говорна уређаја на семафорима постављеним на два прелаза код главне аутобуске станице, који ће допринети безбедности особа са оштећеним видом. Пројекат је реализован, уз подршку Народне канцеларије председника Репубилике и под покровитељством Министарства рада и социјалне политике. Приликом јучерашњег свечаног пуштања у рад ових уређаја, Маја Хонда, задужена за односе са јавношћу у „ВИП мобиле”, рекла је да компанија већ три године одаваја финансијска средства за помоћ особама са посебним потребама и деци без родитељског старања.

- Ове године смо донирали два милиона динара за куповину 26 говорних уређаја за раскрснице у Чачку, Ваљеву, Крагујевцу и Нишу, као и за набавку специјалних „дејзи плејер” уређаја који претварају писани материјал у аудио запис и на тај начин омогућавају слепим људима да читају. У акци-

Помоћ лепима и слабивидима

ју су се укључили и наши корисници који су слањем порука донирали још 750.000 динара, за опремање раскрсница и прелаза у Зрењанину, Панчеву, Шапцу и Крушевцу – навела је Хонда. Уређаји који су постављени код зрењанинске аутобуске станице емитују говорну поруку о називу улице за време зеленог светла за пешаке и звучни сигнал за време

трајања забране преласка, и тако олакшавају самостално кретање слепих и слабовидих. Произвела их је и монтирала компанија „Пупин Телеком”, која једина у нашој земљи производи уређаје овог типа. Председник Савеза слепих Зрењанина, удружења које окупља приближно 250 чланова Владимир Панин, истакао је да је 22–

23 посто овдашњих раскрсница „покривено”, да ли звучном сигнализацијом – „зујалицом”, или говорним семафором какав је сада уграђен, што је, по његовим речима, изузетно висок постотак у односу на друге покрајинске градове.

- То је највећи проценат покривености раскрсница на територији Војводине. У Новом Саду, рецимо, постоји осам звучних семафора, а у Зрењанину је са последњом донацијом девет. За два месеца, када се буде градила раскрсница у центру, код Градске куће, биће постављена и десета звучна сигнализација – напоменуо је Панин и подсетио да је први звучни семафор у граду подигнут још 1973. године. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов приметио је да ће инсталирање звучних уређаја на семафорима допринети безбедности у саобраћају, не само када су у питању слепи и слабовиди, него и старије особе, деца и сви они који су у појединим тренуцима, из било ког разлога, расејани. Ж. Балабан

ИЗМЕШТАЊЕ БАЧКОПАЛАНАЧКЕ ТРЖНИЦЕ ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА

Кров за робну пијацу

БАЧКА ПАЛАНКА: На јучерашњој седници Скупштине Бачкопаланачке општине, а расправљало се о извештајима о раду општинских јавних предузећа и установа, представници ЈКП „Комуналпројект“ најавили су да ће ове године бити настављени радови на Зеленој пијаци. Овај објекат за који је речено да послује по тржишним условима, налази се у самом центру града и све више личи на модеран тржни центар. Прошле године кров је добио део пијаце на коме се налазе тезге за продају воћа и поврћа, а још од раније изграђена је хала за продају млечних производа и меса. Из „Комуналпројекта“ најављују да ће ове године бити наткривен и робни део пијаце, а планира се да ће и локали који се налази на рубовима Пијаце морати бити реконструисани, односно

Бачкопаланачка пијаца

типизирани. Првенствено продавци, али и потрошачи радују се овој инвестицији, али одборница ДС у локалном парламенту Здравка Миленковић, опоменула је надлежне у комуналном предузећу, али и надлежне из Дирекције за изградњу Општине

Бачка Паланка и локалне самоуправе да је Генералним урбанистичким планом предвиђено измештање овог дела пијаце.

- „Комуналпројект“ и Дирекција као да не сарађују, јер ГУП је старији документ од планова ЈКП – рекла је Миленковић. –

ГУП предвиђа да се на делу пијаце где се сада налазе тезге у ткз. робном делу изгради трг. Па зар желимо да потрошимо велике паре (реч је о милионима) за годину или две, или неко жели да има наткривен трг у центру града. Још приликом недавног усвајања Генералног урбанистичког плана Бачке Паланке, очито је дошло до неразумевања. Јер, један део одборника је схватио да ће комплетна пијаца бити измештена из центра града, а да ће нове пијаце бити ближе периферији. После тога надлежни су објаснили да је планирано измештање само робног дела (продаја техничке робе, одевних предмета, алата...). Сада је постављено ново питање – да ли ће Бачка Паланка добити покривен трг у центру града, или неће добити пијаце на периферији града? М. Суџум

ПОЧЕЛА 37. ПЕСНИЧКА ШТАФЕТА

Потрага за талентима међу школарцима ЗРЕЊАНИН: Најстарија манифестација у Зрењанину намењена најмлађима – Песничка штафета, ове године 37. по реду, окупила је 57 основних школа из средњег Баната. На манифестацији чији је организатор Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин” гостујући песник је Саша Божовић из Панчева, аутор пет књига и преко 300 емисија за децу. Песник ће са овдашњим библиотекарима гостовати у школама учесницама „Песничке штафете” и бирати радове ученика који ће ући у велико финале. Победничке песме биће награђене и представљене на завршној свечаности која ће се одржати 15. априла у Културном центру Зрењанина. Додељује се, иначе, укупно 12 награда – по шест за ниже и за више разреде основне школе. Како кажу у зрењанинској библиотеци, у манифестацији активно учествује око 3.000 основаца ангажованих у оквиру такмичарског, рецитаторског, музичког и драмског израза, док приближно 10.000 нај-

млађих прати комплетна дешавања у вези са „Песничком штафетом“. Главни покровитељ манифестације је град Зрењанин. Песничка штафета је, према својој основној замисли, јединствена манифестација за децу на овим просторима, а њен циљ није само откривање младих талената који своје стваралаштво представљају гостујућем песнику, већ и истрајавање на развоју навике читања и приближавање писане речи деци, у нади да се формирају генерације које ће постати њени љубитељи и поштоваоци. Заједно са „Змајевим дечјим играма” спада у манифестације са најдужом традицијом у Србији. Од прве Песничке штафете која је одржана 1975. године, најбољи песници за децу били су гости манифестације - Десанка Максимовић, Љубивоје Ршумовић, Добрица Ерић, Весна Алексић, Мошо Одаловић, Раша Попов, Душко Трифуновић, Драган Лукић, Перо Зубац, Игор Коларов, Дејан Алексић, Душан Поп Ђурђев и многи други. Ж. Б.

Вода за бродове

АПАТИН: Радници ЈКП „Наш дом“ за један дан успели су, да до пристана за беле лађе на Дунаву, доведу воду са градске мреже намењену за снабдевање бродова и путника. При том, су заштитили и вратили у пређашње стање травњак где су прошле канализационе цеви. Инвестицију је финасирала локална самоуправа. Од снабдевања бродова водом очекује се зарада. Ј. П.

Свечано отварање супермаркета „Делта Макси” у Бечеју

ЈУЧЕ ЈЕ У БЕЧЕЈУ СВЕЧАНО ОТВОРЕН СУПЕРМАРКЕТ „ДЕЛТА МАКСИ“

У понуди 12.000 производа БЕЧЕЈ: Колико год да се дуго чекало с реализацијом потписаног уговора о закупу на 80 година земљишта У центру Бечеја јуче је свечано отворен „Делта Макси“ супермаркет.

- Продајни део објекта, с магацинским простором, простире се на око 1.000 метара квадратних, а у сутерену је смештена гаража за четрдесетак аутомобила. Продајни асортиман се своди на око 12.000 производа, међу којима ће бити заступљени и локални произвођачи, а и производа који до сада нису били у понуди бечејским купцима. У понуди је и широка лепеза готових јела. За сада је запослено 40 радника - рекао је директор продаје „Делта Макси“ Србије Слободан Рудан. У жељи да учествују у развоју локалне заједнице у којој послују, компанија „Делта Макси“ Србија дони-

рала је бечејској Гимназији наставна средства, у вредности 100.000 динара, на чему се директор престижне школе мр Миодраг Басарић срдачно захвалио. Најновију инвестицију у Бечеју вредну 2,7 милиона евра, праву архитектонску лепотицу у центру града, пресецањем траке, свечано су отворили председник општине Бечеј Петер Кнези и директор продаје „Делта Макси“ Србија Слободан Рудан. Сваки стоти купац јуче награђен је бесплатном куповином, 300. купац је добио ДВД уређај, 500. је уручен кућни биоскоп, а јучерашњи хиљадити купац добио је на поклон телевизор. Радно време „Макси“ супермаркета је радним даном и суботом од 7,30 до 21 сат, а недељом од 7,30 до 15 сати. В. Јанков

dRU[TvO

dnevnik PO KRA JIN SKI SE KRE TAR DR ATI LA ^EN GE RI PO SE TIO KA WI @U I MAR TO NO[

Sve vi {e so ci jal no ugro `e nih Po kra jin ski se kre tar za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju dr Ati la ^en ge ri sa sa rad ni ci ma po se tio je ju ~e Ge ron to lo {ki cen tar i Cen tar za so ci jal ni rad u Ka wi `i, a ob i {ao je i so ci jal no ugro `e ne po ro di ce i rom sko na se qe u Mar to no {u da bi se upo znao s pro ble ma ti kom so ci jal nog zbri wa va wa sta nov ni {tva u ka wi {koj op {ti ni. P re ~i ma di rek to ra Ge ron to lo {kog cen tra Vla di mi ra Haj de ra, u toj usta no vi zbri wa va se 95 osta re lih li ca, me |u ko ji ma je 40 od sto iz dru gih voj vo |an skih op {ti na.

Raz go va ra no je o pri me ni no vog Za ko na o so ci jal noj za {ti -

do sa da bi le ka rak te ri sti~ ne za ko ri {}e we po mo }i i uslu ga so ci jal ne za {ti te ne go i mla |ih ko ji `i ve s pri ma wi ma ni `im od ma te ri jal nog obez be |e wa po ro di ce ko je se obez be |u je u Sr bi ji. Uka za no je na sve pri sut ni ji pro blem osta re lih se o skih do ma }in sta va s ma lim po se di ma, kao i sve iz ra `e ni ju pro ble ma ti ku zbri wa va wa Ro ma.

Pro ble mi Ro ma su naj pri sut ni ji u Hor go {u, gde `i vi oko 600 pri pad ni ka ove et ni~ ke za jed ni ce, ali ne ma ta~ ne evi den ci je, a pri sut ni su pro ble mi i u Mar to no {u, za ~i je re {a va we su sprem nost is ka za le op {tin ske in sti tu ci je. ^en ge ri je za -

sreda13.april2011.

13

NA DU NA VU, KOD ^E LA RE VA, OBE LE @E NA 70. GO DI [WI CA PO TO NU ]A KRA QEV SKOG BRO DA

Po {ta stra da li ma s mo ni to ra „Dra va” Spu {ta wem ven ca s bro da Re~ ne flo ti le Voj ske Sr bi je „[a bac“ ju ~e je na 1287. ki lo me tru Du na va, u re jo nu ^e la re va, obe le `e na 70. go di {wi ca po to nu }a kra qev skog bro da „Dra va“ i po gi bi je we ne po sa de sa 75 ~la no va, s ko man dan tom, po ru~ ni kom pr ve kla se Alek san drom Be ri }em na ~e lu.

Uz zvu ke „Mar {a na Dri nu“, ko ji se u VS in to ni ra u ta kvim pri li ka ma, u Du nav, na me sto po to nu }a „Dra ve”, spu {ten je ve nac, a po {tu stra da li ma s ovog naj sa vre me ni jeg oklop nog bro da na re ka ma u to vre me oda li su i pri pad ni ci re~ nog mi no lov ca 335. Ko me mo ra ci ji su pr vi put pri su stvo va li i unu ke Alek san dra Be ri }a, ro |e nog u No vom Be ~e ju 13. ju na 1906. go di ne – Alek san dra Be ri} i Bi qa na Mi lo sa vqe vi}, ali i ko man dan ti Re~ ne flo ti le u po sled wih 30 go di na: Zo ran Vrat wan, Mid hat ^a u- {e vi}, Rat ko \u ki}, Dra gan Jo vin i Zo ran Kar li ~i}, dok je na ~e lu de le ga ci je RF bio wen sa da {wi ko man dant, ka pe tan boj nog bro da Ne boj {a Jok si mo vi}.

– Brod je dej stvo vao u re jo nu Bez da na, na gra ni ci pre ma Ma | ar s koj. Ar t i q e r ij s kom va trom s brod skih to po va i mi tra qe za po sa da mo ni to ra je

obo r i l a 14 avi o na na aero dro mu Mo ha~ i o{te t i l a 16 le t i l i c a – pod se tio je po ru~ nik fre ga te Dra gan Spa so j e v i}. – Na „Dra vi“ je 12. apri la 1941. u 7.15 ~a so va da ta uz bu na, a na jar b o l u ra { i re n a dr ` av n a za sta va. Ubr zo su se po ja vi le Fo to: N. Sto ja no vi} ~e t i r i gru p e od po tri avi o na i na brod ba ci le 30 bom bi. U osam ~a so va brod je po to nuo za jed no sa 75 ~la no va po sa de i od neo ih na dno Du na va. „Dra va“ je bi la je -

Ko me mo ra ci ja u Be le gi {u De le ga ci ja Re~ ne flo ti le, s ko man dan tom ka pe ta nom boj nog bro da Ne boj {om Jok si mo vi }em na ~e lu, po lo `i la je ve nac na gro bu Alek san dra Be ri }a u Be le gi {u. Na i me, po sle po to nu }a brod, Be ri }e vo te lo je pro na |e no kod tog srem skog po du nav skog se la i sa hra we no na me snom gro bqu.

Po me nu su pri su stvo va le i unu ke Alek san dra Be ri }a.

dan od ~e ti ri mo ni to ra ju go slo ven ske Mor na ri ce. „Sa v a“, „Mo r a v a“ i „Var dar“ su us pe li da se do ko pa ju Be o gra da, gde su ih po sa de po to pi le da ne pad ne u {a ke ne pri ja te qa. Ovi naj ja ~i do ma }i re~ ni voj ni bro do vi su, ina ~e, na s le | e n i po s le ras p a d a Austro u gar ske.

Ma da se do sko ra ve ro va lo da osta ci „Dra ve” jo{ le `e na dnu Du na va u re jo nu ^e la re va, u Re~ noj flo ti li su u me |u vre me nu ot kri li da su Ma |a ri jo{ 1942. iz va di li taj mo ni tor i ise kli ga u sta ro gvo `|e.

U znak se }a wa na ovog hra brog ko m an d an t a, ka s ar n a flo ti le na no vo sad skom Li ma nu od ne dav no no si Be ri }e vo ime. I jed na uli ca u No vom Be ~e ju je do bi la ime po le gen dar nom ofi ci ru s mo ni to ra „Dra va”, a ka ko smo sa zna li, uve li ko se pri pre ma i film o stra da wu ovog bro da.

Od dr `a va u okru `e wu, ko je u svom sa sta vu ima ju i rat nu mor na ri cu, mo ni to ri, kao voj ni bro do vi, da nas se jo{ je di no ko ri ste u Ru mu ni ji.

M. Bo zo kin

PR VI SA JAM ZA PO [QA VA WA OSO BA S IN VA LI DI TE TOM

Ne tra `e pri vi le gi je ve} po sao Atila ^engeri sa saradnicima u romskom nasequ u Martono{u

ti, a ^en ge ri je is ta kao da je ciq da se obez be de uslo vi za pro {i re we ka pa ci te ta i stva ra we jo{ bo qih uslo va za rad Ge ron to lo {kog cen tra „Ka wi `a„, ko ji je je dan od naj uz or ni jih u Voj vo di ni. Pri pre mqe ni su pro jek ti ko ji ma }e se ko nu ri sa ti za {est mi li o na di na ra iz po kra jin ske ka se, {to }e omo gu }i ti jo{ bo qe funk ci o ni sa we usta no ve i pru `a we uslu ga ko ri sni ci ma po evrop skim stan dar di ma.

U Cen tru za so ci jal ni rad op {ti ne Ka wi `a so ci jal na rad ni ca Bra ni sla va ^on gra dac pre do ~i la je da se sve vi {e qu di pri ja vqu je za ne ki od vi do va so ci jal nog zbri wa va wa, ne sa mo iz ka te go ri je sta nov ni {tva ko je su

ZAU[KE

Si ste mat sko uni {ta va we ja ja ra za po ~e to je u Ka wi `i.

Ova }e op {ti na omo gu }i ti bes plat nu prav nu po mo} `r tva ma sit nih kra |a, uta ja i pre va ra.

Prag du {ev no-ma te ri jal nog bo la iz no si 15.000 di na ra i vlast se od lu ~i la na ova kav po tez zbog ra sta sto pe bed nog kri mi na la, te ne sprem no sti ra je da o svom tro {ku go ni {i bi ca re. Ova kra sna vest ima la bi zna ~i ti da je dr `av na ma {i na pre po zna la svo je kom pa ra tiv ne pred no sti u od no su na po pu lus i uva `i la pra vo na za {ti tu jad ni ji ma. Dok pro gon olo {a ne po sta ne is pla tiv, gra |a ni ma osta je da ve ru ju me na xe ri ma Ka wi `e u „Te o ri ju Pre ven ci je“, po ko joj }e ova me ra zna ~aj no upla {i ti lo pi ne.

Ko je ta ko |e vo le da je du. [ta bi bi lo da ni je De ka da Ro ma? Go to vo po lo vi na voj vo |an skih op {ti na ne pla ni ra da tro {i nov ce na rom ska na se qa u ko ji ma se gla gol „`i ve ti“ ne ko ri sti iz pri stoj no sti. U Po kra ji ni ta ko bi o lo {ki po sto ji oko 40.000 Ro ma, u 93 na se qa, s ko ji ma ni ko ne raz go va ra ~ak

jed no sa sa rad ni ci ma, me |u ko ji ma je bio i di rek tor Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma pri Vla di Voj vo di ne Du {ko Jo va no vi}, po se tio so ci jal no ugro `e ne po ro di ce s vi {e de ce i rom sko na se qe u Mar to no {u, gde se u po sled we vre me do se lio ve }i broj Ro ma s Ko so va ko ji su do sa da `i ve li u Su bo ti ci i dru gim sre di na ma. Oni su pre do ~i li iz u zet no lo {e uslo ve u ko ji ma `i ve, od stam be nih pa do ne po sto ja wa od go va ra ju }e ko mu nal ne in fra struk tu re, pro ble me za ukqu ~i va we u obra zo va we.

Pred lo `e no je da se za jed no s Rom skim udru `e wem i in sti tu ci ja ma pri pre me pro jek ti za re {a va we pro ble ma.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

Sa jam za po {qa va wa oso ba s in va li di te tom odr `an je ju ~e u zre wa nin skom ho te lu “Voj vo di na”. Ovo je pr vi sa jam u Voj vo di ni na ko jem su po slo dav ci po nu di li rad na me sta in va li di ma, a na red ni }e bi ti upri li ~e ni u No vom Sa du i Su bo ti ci. Za in te re so va ni ma je ju ~e bi lo po nu |e no 15 rad -

od gra do na ~el ni ka bi ti za tra `e no da lo kal na sa mo u pra va sop stve nim pri me rom do pri ne se ve }em za po {qa va wu oso ba s in va li di te tom, od no sno da za po sli de se tak oso ba.

– Stal no go vo ri mo da ne tra `i mo ni ka kve pri vi le gi je i da nam `e qa ni je da ne ra di mo ve} na pro tiv, da do bi je mo po sao i da

Od ukupnog broja zaposlenih u Evropi, deset odsto predstavqaju invalidi, a takva je srazmera i na svetskom nivou nih me sta u de vet ov da {wih pred u ze }a {to je, po mi {qe wu or ga ni za to ra iz Sa ve za in va li da ra da Zre wa ni na, ve o ma do bar od ziv po slo da va ca, na ro ~i to po {to je u pi ta wu eks pe ri men tal ni pro je kat.

Pred sed nik tog sa ve za Ste van Ra di {i} re kao je da je ovo naj broj ni je udru `e we tog ran ga u Po kra ji ni i da je za to od lu ~e no da pr vi Sa jam bu de odr `an u gra du na Be ge ju. Na gla sio je da }e

svo jim an ga `ma nom do pri ne se mo i po ro di ci i dru {tvu – pod vu kao je Ra di {i}.

Po we go vim re ~i ma, po slo dav ci do sa da jed no stav no ni su bi li do bro upo zna ti s ti me da in va li di po se du ju pre o sta lu rad nu spo sob nost i da na od re |e nim po slo vi ma mo gu da ra de, i to vr lo do bro.

– To su iz van red ni maj sto ri ili slu `be ni ci ko ji su se u me |u vre me nu raz bo le li ili do `i -

ve li po vre du na ra du. Po slo dav ci su go di na ma mi sli li da su to qu di ko ji ne }e ili ne mo gu ni {ta da ra de jer su ne spo sob ni i psi hi~ ki i fi zi~ ki. To uop {te ni je ta~ no, u {ta se sve vi {e uve ra va ju i di rek to ri i vla sni ci fir mi – re kao je Ra di {i}, i do dao da od ukup nog bro ja za po sle nih u Evro pi de set od sto pred sta vqa ju in va li di, i da je

ta kva sra zme ra i na svet skom ni vou.

V. d. di rek to ra zre wa nin ske fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we Pe ro Kne `e vi} na gla sio je da je od ma ja pro {le go di ne, ka da je po ~eo da se pri me wu je Za kon o za po {qa va wu in va li da, u sred wem Ba na tu za po sle no {e zde se tak oso ba iz te po pu la ci je. @. Ba la ban

Raz lo zi za ve se qe ni ka da je dru gi krug iz bo ra.

Gla sa~ ni je glas, sa mim tim i qud sko bi }e, ako ne ma va `e }i do ku ment, i to stran ke zna ju pa {te de go ri vo i la `i. Voj vo |an ski Ro mi mo `da `i ve u ne si gur nom pre zen tu, ali im je fu tur ne pri ko sno ve no ja ma ~an: 85 pro ce na ta op {ti na ne uz ga ja od lu ke ko je se ti ~u una pre |e wa wi ho vog bi o lo {kog po sto ja wa i le ga li za ci je na se qa gde ovi raz me wu ju ener gi ju, a po to we je naj va `ni ji pred u slov da ime ni ca „`i vot“ pre |e iz sar ka zma u bu kval nost. Pred la `em Ro mi ma da se or ga ni zu ju i sa mi ne ka ko pre se le re {e wa `i vot nih pro ble ma iz fu tu ra 3 u fu tur 2.

Jo{ no vi na: u Sr bi ji je odr `a na pr va „fej sbuk“ de mon stra ci ja. Pod slo ga nom „Omla di na uz vra }a uda rac“ ini ci ja -

ti va vred na 50.000 vir tu el nih gla so va pre i na ~e na je u ne ko li ko sto ti na stvar nih – to li ko o te `i ni „laj ko va wa“. Si li -

ti. Fir ma „@u ti and co“ sa vla da la je lek ci ju ko ju rah me tli ti ra nin ni je, usit ni la i naj ma wi du hov ni ka pi tal, pri vid no

kon ska qi ga vost vla sti, kra duc ka wa i ra me na lup ka wa, us pe li su da omla di nu u~i ne to li ko apa ti~ nom da se vi {e ni za svo je do bro ni je ka dra bo ri -

ma me }i na du i op ti mi zam, za li va ju }i ih sve do tre nut ka ka da ovi ima ju da ti plo do ve. A on da ra de ma ka ze: ili ~la na ri na, ili pa so{, ili bi ro.

Be sne gli ste ne ma mo, tek po ne ku li si cu i po je din ca. Pa ste rov za vod u No vom Sa du ovog sep tem bra sla vi 90 go di na po sto ja wa. U pi ta wu je kqu~ na srp ska ku }a za sa na ci ju be sni la, po sle onih „si gur nih“. Le po je bi lo ~u ti da u Ba~ koj be sni lo ne po sto ji, a Ba~ ka je kan da sve ovo 30 ki lo me ta ra oko No vog Sa da, ma we fi no da u ju `nom Sre mu i Ba na tu ne ki uje di ima ju pot pis smr ti, a ubi ta~ no vest da se rum i vak ci na ko {ta ju oko 1.000 evra. Na vod no, ima mo {te ka za dva me se ca, ce la Sr bi ja, iako je sva {an sa da iz bo ra do ju na ne }e bi ti. Iz bo ri, na i me, smi ru ju be sni lo na neo d re |e no. Da sam `i vo ti wa, na „Fej sbu ku“ bih or ga ni zo vao pro test upo zo re wa pod na zi vom „Sr bi ja je po be sne la“ jer ni je ni ma lo la ko bi ti pas ~i ji hi po -

te ti~ ki ga zda kr {i lo ba we zbog bes plat ne sad ni ce tre {we.

Ra duj te se ro di te qi – sti gla ma tu ra. Osim {to ima te na pi sme no da vam je de te zre lo, va qa vam pri ba vi ti od 1.500 do 5.000 di na ra za sve ~a ni pro vod po tom stva. Po gla vi, vu kov ci i dvoj ka {i vre de isto. Ov de se sna la zi ko ka ko ume, je de se i pi je na ka {i ~i cu, ne ma ba ha }e wa, ba rem do tre }eg pi va. Tra gi ~a ri go di ne sva ka ko su ro di te qi bez po sla i u~e ni ci no vo sad ske Sred we elek tro teh ni~ ke {ko le. Po to wi su obi~ no sla vi li u jed nom ve li kom ho te lu, za jed no s jo{ ne kom, pre te `no „`en skom“ {ko lom, da iz liv li bi da u Du nav ne bi ugro zio no vo sad ski ta ze na sip na Ke ju. Uz vod no! Po sle }e ih ko ri ti i lu pa ti {to su se na pi li pre ko me re, a ovi mo `da mo gu pre ko Ka wi `e da iz ra de bes plat nu od bra nu – za 150 evra ga rant mo `e da se sre di ne ka di plo ma pre ko ve ze, na dam se da „to“ jo{ ra di. Ja im una pred opra {tam: elek tro teh ni ~a ru u Sr bi ji 2011. `e ne su je di ni, po ten ci jal ni raz log za ve se qe.

I. Mi ha qe vi}

14

CRnA HROnikA

sreda13.april2011.

dnevnik

DVO GO DI [WI PO MEN NO VO SAD SKOM PO LI CAJ CU VLA DI MI RU GRAN DI ]U

„Dao svoj `i vot da na{ bu de bez bed ni ji” Pomen novosadskom saobra}ajnom policajcu Vladimiru Grandi}u, ubijenom pre dve godine u obra~unu s ~etvoricom razbojnika, odr`an je ju~e na Gradskom grobqu. Grandi}a, koji je bio u poteri, na autoputu kod benzinske pumpe „Minut” 12. aprila 2009. godine usmrtio je hicima iz pi{toqa Da ni jel To mi} (20) iz Koceqeve, a tom prilikom uhap{eni su i sau~esnici u zlo~inu Ne nad Ma ti} (28) i Alek san dar Maj mu ni}

(25) iz Beograda i Zo ran Jo va no vi} (31) iz Vaqeva. Ovi kriminalci su poku{avali da pobegnu posle pqa~ke zlatare u Zrewaninu. Zbog ovog zlodela Danijel Tomi} je osu|en na 20 godina robije, uz obrazlo`ewe da mu nije bilo mogu}e izre}i stro`u kaznu jer je u vreme izvr{ewa bio mla|i punoletnik pa ga od o{trije sankcije {titi zakon.

Pomenu su, osim ~lanova porodice i kolega, prisustvovali

i predstavnici Sindikata srpske policije iz Novog Sada, koji su polo`ili cve}e i vence na grob. Rukovodstvo Policijske uprave, zajedno s porodicom Grandi}, polo`ilo je vence u subotu. „Vladimir Grandi} se hrabro suprotstavio ~etvorici kriminalca i dao svoj `ivot da bi na{i `ivoti bili bezbedniji. Ovakav hrabri podvig ne sme da se zaboravi pa Sindikat srpske policije, u saradwi s Poli-

cijskom upravom, i ove godine organizuje memorijalni turnir u malom fudbalu nazvanom po pokojnom kolegi, koji }e s odr`ati 30. aprila u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici„, saop{tili su ju~e predstavnici Sindikata srpske policije.

Vladimir Grandi} je posthumno odlikovan zlatnom medaqom za hrabrost „Milo{ Obili}”.

M. V.

Fo to: S. [u {we vi}

SPO RA ZUM O PRI ZNA WU KRI VI CE SVE TLA NE RA @NA TO VI] STI GAO U VI [I SUD

Ce ca pla }a 1,5 mi lion evra i „ro bi ja” osam me se ci kod ku }e?

PO @AR U NO VO SAD SKOJ PA LA TI PRAV DE

Ne u ga {e ni pi ka vac za pa lio sud ni cu?

U jednoj sudnici na drugom spratu Palate pravde u Novom Sadu nedavno je izbio po`ar koji su pripadnici pravosudne stra`e uspeli za nekoliko minuta da lokalizuju i ugase, a, kako navodi sajt „NS kriminal. net„, zahvaquju}i prisebnoj intervenciji vatra nije zahvatila i okolne sudnice.

Ispod zakqu~anih vrata izbijao je dim, a je sva sre}a da su prolaznici iz Radni~ke ulice primetili da ne{to nije u redu.

U po`aru su o{te}eni ra~unar i sto.

Vatra je izbila u ponedeqak oko 15 sati po zavr{etku radnog vremena, a po`ar je uzrokovao

neuga{en pikavac cigarete u korpi pored stola sudije Osnovnog suda u sobi 251. Vatra se iz korpe pro{irila na sto, pri ~emu je izgoreo i kabl od klimaure|aja.

Zvani~nici Osnovnog suda su potvrdili incident, uz obrazlo`ewe da je prihva}ena verzija da je vatra izbila zbog samozapaqewa kabla klima-ure|aja i opasku da jo{ nije utvr|en uzrok po`ara, kao i da nije bilo materijalne {tete, navodi „NS. kriminal net„.

Kako „Dnevnik” saznaje, incident se dogodio u ponedeqak, 4. aprila.

E. D.

PO RO DI^ NE RAZ MI RI CE U MO LU

Pret we se ki rom zbog osmo me se~ ne be be Pripadnici Policijske stanice u Adi podneli su krivi~nu prijavu protiv Zol ta na N. (1992) iz Mola zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo vanbra~ne zajednice s maloletnim licem jer je `iveo s maloletnicom s kojom ima osmomese~no dete.

kom sekirom je pretio biv{em tastu. Protiv Zoltana N. podneta je krivi~na prijava zbog osnova sumwe da je po~inio i krivi~no delo ugro`avawa opasnim oru`jem pri tu~i i sva|i.

U napetoj atmosferi, otac Zoltana N. i deda deteta Mi jo J. (1973) iz Mola iskoristio je po-

Peva~ica Sve tla na Ra `na to vi}, udovica @eqka Ra`natovi}a Arkana, biv{a predsednica FK „Obili}”, i wena sestra Li di ja Oco ko qi}, protiv kojih je pre dve sedmice Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu podiglo optu`nicu, terete}i ih za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s pojedinim transferima fudbalera tog kluba od 14. avgusta 2000. godine do 21. maja 2003, kako je ju~e zvani~no potvr|eno, postigle su s Tu`ila{tvom sporazum o priznawu krivice.

Sporazumom se, kako je obelodaweno, u slu~aju Svetlane Ra`natovi} predvi|a da plati 1,5 milion evra, kao i kazna „ku}nog zatvora“ od 12 meseci, odnosno osam meseci, jer se ra~una ~etiri meseca koja je provela u pritvoru u Centralnom zatvoru, dok je Lidiji Ocokoqi} predvi|ena kazna ku}nog zatvora od {est meseci.

Kako „Dnevnik“ saznaje u Vi{em sudu u Beogradu, sporazum je ve} stigao u taj sud, koji }e tim povodom zakazati posebno ro~i{te na kojem bi trebalo da odlu~i da li ga prihvata.

Portparol Tu`ila{tva To mo Zo ri} ju~e je izjavio da je Tu`ila{tvo zadovoqno sporazumom, te da }e iznos od 1,5 milion evra, koji Svetlana Ra`natovi} treba da plati, po pravosna`nosti presude biti upla}en u buxet Srbije.

Sve tla na-Ce ca Ra `na to vi}

On je napomenuo da je to, kad je re~ o efektivnom novcu, ubedqivo najve}i iznos koji }e biti upla}en u krivi~nim postupcima.

– Tu`ila{tvo je zadovoqno postignutim sporazumom i smatramo to svojom velikom pobedom.

Optu`ene su tako|e zadovoqne jer su dobile mawe kazne od onih koje bi eventualno bile izre~ene na sudu – rekao je Zori} agenciji Beta, i dodao da }e Tu`ila{tvo i u drugim slu~ajevima te`iti postizawu sporazuma koji su tekovina moderne demokratije u razvijenim zemqama.

Po Zori}evim re~ima, „ukoliko Vi{i sud prihvati sporazum, slu~aj }e biti okon~an jednom

– Nemam ni{ta da ka`em, o ~emu da pri~am kad nemam papir? – rekao je Bini}.

Sli~an odgovor je usledio i na pitawe da li je imao bilo kakvu pri~u u kontekstu nagodbe.

– [ta da se naga|am, oko ~ega, kad nemam ni{ta? Sve {to imam je da sam 2003. godine dao izjavu kao svedok. To {to su me tada pitali, pitali su me i ove godine pre mesec dana. Isto su me pitali i sve sam isto rekao {to sam rekao i 2003. i to je kraj {to ja imam. Ni{ta daqe, niti mene neko zove niti {aqe ne{to – izjavio je Bini} za na{ list..

Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu je krajem pro{log meseca saop{tilo da je 28. marta podiglo optu`nicu kojom je Svetlani Ra`natovi} stavqeno na teret krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja u produ`enom trajawu te krivi~no delo nedozvoqenog dr`awa oru`ja.

Optu`nica Svetlanu Ra`natovi} i Lidiju Ocokoqi} tereti da su u vezi s transferima deset igra~a „Obili}a„ od 14. avgusta 2000. godine do 21. maja 2003. godine, nezakonito pribavile ~etiri miliona nema~kih maraka i oko 3,5 miliona dolara.

Po sporazumu o krivici, tokom osam meseci izdr`avawa kazne „ku}nog zatvora“ Svetlana Ra`natovi} ne}e imati pravo da se pojavquje u javnosti.

J. Ja ko vqe vi}

OD LO @E NO SU \E WE OP TU @E NI MA ZA PO MO] U SKRI VA WU @U PQA NI NA

Tu `i la {tvo i od bra na pre go va ra ju o na god bi

Vi{i sud u Beogradu odlo`io je ju~e su|ewe u slu~aju {estoro okrivqenih za pomo} u skrivawu ha{kog optu`enika Sto ja na @u pqa ni na od 2002. do 2008. godine jer je odmah posle otvarawa sednice sude}eg ve}a usledio predlog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine da se po~etak glavnog pretresa odlo`i, kako je obrazlo`eno, „zbog mogu}eg postizawa sporazuma o priznawu krivice“, odnosno dogovora o nagodbi.

Advokat Qu bo mir Apro, bra-

nilac jednog od okrivqenih, izjavio je za medije da smatra da je ovaj predlog Tu`ila{tva konstruktivan da bi se postupak zavr{io {to pre, i dodao je da je tim povodom za danas zakazan sastanak u Tu`ila{tvu.

– Da li }e na to svi pristati, to je ve} pitawe. Nakon sastanka u Tu`ila{tvu }emo znati mnogo vi{e – kazao je Apro.

Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bru no Ve ka ri} u izjavi za medije nije `eleo da iznese

NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU VA TIN

Ot kri ve no tri mi li o na ko ma da ci ga re ta Prava drama odigrala se prekju~e u popodnevnim satima, kada je majka deteta u pratwi roditeqa i psihologa iz Centra za socijalni rad op{tine Ada do{la da preuzme dete koje je woj dodeqeno na brigu i starawe. Otac deteta Zoltan N. je odbio da preda dete i tom prili-

pravosna`nom presudom na jednom glavnom pretresu, {to }e doprineti smawewu tro{kova postupka i efikasnosti samog krivi~nog postupka“.

Po vo dom in for ma ci je da su Sve tla na Ra `na tovi} i wena sestra po sti gle s Tu`ila{tvom spo ra zum o pri zna wu kri vi ce, Dra g i { a Bi n i}, nekada{wi direktor FK „Obili}„, obuhva}en samo jed nom ta~ kom op tu `ni ce pro tiv Sve tla ne Ra `na to vi} kojom mu se, kako je ranije zvani~no saop{teno, na teret stavqa zloupotreba polo`aja u vezi s jednim transferom, ali da je woj omogu}io pribavqawe koristi, ju~e nije imao nikakav komentar.

– To je medijska informacija, ne znam ni{ta o tome. Otkud ja znam da li je to ta~no? – kazao je Bini} ju~e za „Dnevnik“.

Biv{i fudbaler Bini} ka`e da ne mo`e da komentari{e ni sopstveni „slu~aj“, nagla{avaju}i da on i wegov advokat „jo{ uvek nisu dobili optu`nicu“.

Na grani~nom prelazu Vatin carinici su, u saradwi s pograni~nom policijom, spre~ili poku{aj godan momenat i dete odneo svokrijum~arewa oko tri miliona kojoj ku}i, odbijaju}i da ga preda mada cigareta iz Srbije u Rumunimajci. To je ipak kasnije u~iju, saop{teno je ju~e iz Uprave canio, ali policija je i protiv rina. wega podnela krivi~nu prijavu, Cigarete su ju~e otkrivene u zbog osnova sumwe da je po~inio {leperu albanskih registarskih krivi~no delo oduzimawa malooznaka koji je prevozio izolacioletnog lica.

M. Mr. ne plo~e iz Albanije u Rumuniju,

navedeno je u saop{tewu, u kojem se isti~e da je protiv voza~a pokrenut prekr{ajni postupak, cigarete su privremeno zadr`ane, a kamion privremeno oduzet.

U paletama kojima je kamion bio natovaren bilo je gotovo 15.000 boksova cigareta „marlboro“, „man~ester“ i „ve ve“, vrednosti oko 80.000 evra, navedeno je u saop{tewu.

(Ta njug)

nikakve detaqe ve} je objasnio da je Tu`ila{tvo tra`ilo odlagawe jer se eventualni sporazum izme|u Tu`ila{tva i okrivqenih, odnosno wihovih advokata, mora posti}i pre po~etka glavnog pretresa.

– Primena ovog instituta je veoma va`na, a ukoliko pribli`imo stavove i do|emo do nekog dogovora, u{tetede}emo velike tro{kove dr`avi, s jedne strane, a s druge, pravda }e, po nama, biti zadovoqena. Pregovori su

u toku, mi imamo svoj stav o tome i prosto u tom smislu ne}e biti mnogo odstupawa, bar s na{e strane – kazao je Vekari}.

On je dodao da se u nekim zemqama, kao {to su SAD, vi{e od 90 odsto predmeta re{ava na ovaj na~in.

Da li }e se do}i do nagodbe i kakve pojedina~no u odnosu na svakog od okrivqenih, moglo bi biti poznato ve} danas, a najdaqe do 10. maja, za kad je odlo`en glavni pretes.

J. J.

BRA^ NE NE SU GLA SI CE U SEN TI I KI KIN DI

No `em po vre di li su pru `ni ke

Na podru~ju PU Kikinda dve nove krivi~ne prijave podnete su protiv osumwi~enih za nasiqe u porodici, a ovog puta u jednom slu~aju u Kikindi je debqi kraj izvukao suprug.

U Senti policija je prijavu podnela protiv Ja no {a B. (1951) iz Sente zbog sumwe da je prekju~e, 11. aprila, u popodnevnim satima,

u pripitom stawu u porodi~noj ku}i, posle sva|e supruzi zadao vi{e udaraca i lak{e je povredio.

Prijava je podneta i protiv J. N. (1955) iz Kikinde jer je u subotu, 9. aprila, u porodi~noj ku}i, u alkoholisanom stawu, posle sva|e no`em lak{e povredila supruga, saop{teno je iz PU Kikinda.

M. Mr.

c m y

dnevnik

CRnA HROnikA

sreda13.april2011.

15

OD BRA NA RAT NOG GRA DO NA ^EL NI KA TRE BI WA BO @I DA RA VU ^U RE VI ]A ZA TRA @I LA

Jem stvo BiH za uki da we pri tvo ra – Od bra na rat nog gra do na ~el ni ka Tre bi wa Bo `i da ra Vu ~ u r e v i } a pro s le d i l a je vla sti ma Bo sne i Her ce go vi ne, ~i j i je on dr ` a v qa n in, mol b u za da v a w e ga r an c i j e (jem stva) da mu se uki ne eks tra di ci o ni pri tvor i omo gu }i od bra na sa slo bo de – iz ja vio je Ta nju gu we gov bra ni lac Vla di mir Bo `o vi}. – Vu ~u re vi }a je ju ~e u {a ba~ kom za tvo ru po se tio am ba sa dor Bo sne i Her ce go vi ne u Sr bi ji Bo ri {a Ar na ut i raz go va rao s wim tim po vo dom.

Vu ~u re vi} je od 4. apri la u eks t ra d i c i o n om pri t vo r u i ~e k a od l u k u Vi { eg su d a u [ap cu o zah te vu Hr vat ske za we go vo iz ru ~e we, ko ja ga tra `i zbog op tu `bi da je iz vr {io rat ni zlo ~in nad ci vi li ma u Du brov ni ku.

Ka ko je ju ~e Tu `i la {tvo BiH pred lo `i lo da i ta dr `a va za tra `i iz ru ~e we Vu ~u re vi }a jer se pro tiv we ga vo di is tra ga zbog rat nih zlo ~i na u Tre bi wu, Bo `o vi} je na po me nuo da ne o~e ku je da u sko r i j e vre m e Vi { i sud u [ap cu do ne se od lu ku o zah te vu Hr vat ske. Po we go vim re ~i ma, uko li ko i BiH upu ti Sr b i j i mol b u za iz r u ~ e w e, sud u [ap cu }e „va ga ti” iz me |u ta dva zah te va i po tom do ne ti od lu ku o to me ko me bi tre ba lo da se iz ru ~i Vu ~u re vi}.

Bo `o vi} je na po me nuo da je od bra na pre kju ~e pred lo `i la da se Vu ~u re vi }u uki ne pri tvor, pod se }a ju }i na to da je

star i bo le stan, i do dao da o~e ku je da sud o to me od lu ~i u naj sko ri je vre me.

Vu ~u re vi} je pre kju ~e, to kom sa slu {a wa po vo dom zah te va Hr vat ske, od ba cio sve na vo de op tu `ni ce @u pa nij skog tu `i la {tva u Du brov ni ku iz 1993. go di ne. On je 2003. po vo dom do ga |a ja u Du brov ni ku ve} da vao is kaz pred Ha {kim tri bu na lom, ko ji je za kqu ~io da ne ma me sta ni spro vo |e wu is tra ge, ni ti po di za wu op tu `ni ce.

Od l u k u o is p u w e n o s ti uslo va za iz ru ~e we na knad no }e do ne ti kri vi~ no van pre tre sno ve }e su da. Na re {e we o even tu al noj do zvo li iz ru ~e wa Vu ~u ro vi} }e ima ti pra vo `al b e Ape l a c i o n om su d u u Be o gra du, a ko na~ nu od lu ku o mol bi Hrav tske do ne }e mi ni star ka prav de Sr bi je Sne `a na Ma lo vi}.

Vu ~ u r e v i} je uhap { en 4. apri la na gra ni~ nom pre la zu Ka ra kaj u Ma lom Zvor ni ku, na osno vu po ter ni ce ko ju je za wim ras pi sa la Hr vat ska zbog rat n ih zlo ~ i n a po ~ i w e n ih to kom ar ti qe rij skog ga |a wa Du brov ni ka u ra tu od 1991. do 1995. go di ne. Vi {i sud u [ap cu mu je iste ve ~e ri od re dio eks tra di ci o ni pri tvor od 18 da n a. Vu ~ u r e v i} ima dr ` a vqan stvo Bo sne i Her ce go vi ne, a 2008. pod neo je kon zu la tu Sr bi je u Bo sni Her ce go vi ni zah tev za do bi ja we srp skog dr `a vqan stva. Hr vat skoj bi mo gao bi ti iz ru ~en u skla du s od red ba ma Evrop ske kon ven ci je o eks tra di ci ji.

Alek san dar Pa vi }e vi} De jan Pa vi }e vi} An ka Lon ~ar Pre drag Lon ~ar

ZBOG SUMWE DA SU MALVERZACIJAMA S KREDITIMA O[TETILI METALS BANKU ZA 1,6 MILIJARDU DINARA

Uhap{eni Ananije Pavi}evi} i jo{ osam saradnika Tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} sa op {tio je ju ~e da je po li ci ja uhap si la pred sed ni ka Iz v r { nog od b o r a Me t als ban ke (sa da Raz voj na ban ka Voj vo di ne) Ana ni ja Pa vi }e vi }a (63), we go va dva si na i jo{ {est sa rad ni ka zbog mal ver za ci ja s kre di ti ma no vo sad ske Me tals ban ke. Oni se sum wi ~e da su o{te ti li Me tals ban ku za 1,6 mi li jar du di n a r a udru ` i v a w em ra d i vr { e w a kri v i~ n ih de l a i zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja.

Osim Ana ni ja Pa vi }e vi }a, uhap {e ni su i we go vi si no vi De jan (32) i Alek san dar Pa vi }e vi} (41). Alek san dar je ~lan Uprav n og od b o r a pri vred n og dru { tva „Po b e d a FOMG” iz Ti te la, a De jan Pa vi }e vi} ovla {}e ni za stup nik no vo sad skog pri vred nog dru {tva „Krom pro dukt”.

Uhap {en je i biv {i ~lan Iz vr {nog od bo ra Me tals ban ke i biv {i di rek tor no vo sad skog pri vred nog dru {tva „Me tals ko m erc” Mi l an Te p i}

Ana ni je Pa vi }e vi}

(64), za tim biv {a ~la ni ca Iz vr {nog od bo ra Me tals ban ke i di rek tor ka pri vred nog dru {tva „Me tals ko merc” Na da

Mi lan kov (57) i biv {i ~lan Uprav nog od bo ra te ban ke i di rek tor no vo sad ske Stam be ne za dru ge „Po be da IMO” Du {an Mar ti no vi} (62).

Uhap {e ni su i biv {i ~lan Uprav nog od bo ra Me tals ban ke i biv {i di rek tor pri vred nog dru {tva „Po be da FOMG” iz Ti te la Stan ko To do ro vi} (61), biv {a ~la ni ca Uprav nog od bo ra te ban ke i di rek tor ka no vo sad skog pri vred nog dru {tva „Pro duk tiv” An ka Lon ~ar (57), kao i di rek tor no vo sad skog pri vred nog dru {tva „NS Don 2006” Pre drag Lon ~ar (35). Oni se te re te da su to kom 2007. i 2008. kao od go vor na li ca Me tals ban ke, kr {e } i za k on, odo b ri l i ve } i broj kre di ta pod po voq ni jim uslo vi ma i bez od go va ra ju }ih sred sta va obez be |e wa na pla te. Kre di ti su do de qe ni pred u ze }i ma „NS DON 2006“, „Pan ko m erc“, „Krom p ro d ukt“,

„Me tals ko merc“, „Mo ti ons“, „Mar ket trejd“, „Vo do ka nal“ i Stam be noj za dru zi „Po be da IMO“, u ko ji ma su osum wi ~e ni isto vre me no bi li od go vor na li ca, i to osni va ~i, ~la no vi uprav nih od bo ra, di rek to ri ili za stup ni ci, na vo di se u sa op {te wu. Kre di ti pla si ra ni u po ve za na prav na li ca ni su bi li obez be |e ni ta ko da ni do da nas ni su vra }e ni.

Zbog neo d go va ra ju }eg obez be |e wa ni je bi la mo gu }a ni wi ho va pri nud na na pla ta, ta ko da je ban ka o{te }e na za 1.626.082.557 di na ra. Do bi je ne pa re su is ko ri {}e ne za ku po vi nu ak ci ja sa me Me tals ban ke A. D., Agro ban ke, i pred u ze }a „Bu dim ka“ i „7. ju li“.

U ro ku od 48 ~a so va osum wi ~e ni }e bi ti pri ve de ni is tra ` nom su d i j i Po s eb n og ode qe wa Vi {eg su da u Be o- gra d u, na p o m i w e tu ` i l ac u sa op {te wu.

(Ta njug)

Ov de je, na vod no, bio lo gor u Sta ji }e vu

@U PA NIJ SKO TU @I LA [TVO U OSI JE KU

Be gej ci i Sta ji }e vo u Op tu `ni ci @u pa nij sko tu `i la {tvo u Osi je ku po di glo je op tu `ni cu pro tiv biv {eg na ~el ni ka Upra v e za bez b ed n ost JNA Alek san dra Va si qe vi }a i ko man dan ta lo go ra Sta ji }e vo i Be gej ci Mi ro sla va @i va no vi }a, obo ji ce dr `a vqa na Sr -

Ve ka ri}: Ra no za ko men tar Za me nik tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da srp s ko tu ` i l a { tvo vo d i pret k ri v i~ n i po s tu p ak u ve z i s rat n im zlo ~ i n i m a ko ji su po ~i we ni u cen tri ma za raz me nu za ro bqe ni ka to k om ra t a na pro s to r u biv {e Ju go sla vi je. Ve ka ri} je, me |u tim, re kao da }e op tu ` ni c e @u p a n ij s kog tu `i la {tva u Osi je ku pro tiv biv {eg na ~el ni ka Upra ve za bez bed nost JNA Alek san d ra Va s i q e v i } a i ko man dan ta lo go ra Sta ji }e vo i Be gej ci Mi ro sla va @i va no vi }a srp sko tu `i la {tvo ko men ta ri sa ti tek po {to ih do bi je.

bi je, iz ve sti la je ju ~e Hr vat ska te le vi zi ja. Va si qe vi} je, kao biv {i na ~el nik Upra ve za bez bed nost JNA, op tu `en po ko mand noj od go vor no sti za zlo sta vqa we ci vi la i rat nih za ro bqe ni ka u lo go ri ma, dok je @i va no vi} kao ko man dant lo go ra Sta ji }e vo i Be gej ci do zvo qa vao mu ~e we za tvo re ni ka, na veo je HRT. Ovo je pr va op tu `ni ca za lo go re po ko mand noj od go vor no sti.

Po {to su obo ji ca dr `a vqa ni Sr bi je, pret po sta vqa se da }e Hr vat ska pre pu sti ti su |e we Sr bi ji.

– Mi slim da je tu `ba za Vu ko var i lo go re tre ba lo da bu de pr vi pred met pro ce su i ra wa jo{ u Ha gu. @ao mi je {to ona do la zi da nas, i to ne u Ha gu, ne go u Be o gra du, kad se Ha {ki sud ta ko re }i za tva ra – iz ja vio je pred sed nik Udru `e w a prav n i k a „Vu k o v ar 1991„ Zo ran [an gut.

U is t ra z i ovog pred m e t a is pi ta no je 250 sve do ka, od ko jih su ve }i na bi li rat ni za ro b qe n i c i. Kao sve d o c i su sa slu {a na i li ca ko ja su s hr vat ske stra ne u~e stvo va la u pre go vo ri ma i raz me ni.

(Ta njug)

Du {an Mar ti no vi} Mi lan Te pi} Na da Mi lan kov Stan ko To do ro vi}

Fan tom ske fir me iz da le di rek to ra Vest ko ju su mno gi o~e ki va li da vi de u me di ji ma jo{ pre dve i po go di ne po ja vi la se ju ~e. Uhap {en je biv {i di rek tor Me tals ban ka Ana ni je Pa vi }e vi}. Za jed no s wim iza re {e ta ka se na {lo jo{ de vet oso ba. Od go va ra }e za to {to su o{te ti li ban ku za 1,6 mi li jar du di na ra. To je ura |e no pre ko ve li kog bro ja fan tom skih pred u ze }a, a kri mi na li sti~ ka po li ci ja je po la go di ne ~e {qa la sta ru do ku men ta ci ju u da na {woj Raz voj noj ban ci Voj vo di ne.

Kon tro la po slo va wa ove ban ke po ~e la je jo{ 2008. go di ne. Zbog ola ko de qe nih kre di ta ima li su pro ble ma s li kvid no {}u, stao je plat ni pro met. Sve to na te ra lo je kli jen te i ak ci o na re da po vla ~e pa re. No vac je po vu klo i ne ko li ko ve li kih srp skih kom pa ni ja. Ban ka je ta da po ~e la da ko ri sti sred stva oba ve zne re zr ve kod Na rod ne ban ke Sr bi je, {to ni ka ko ni je sme la. Iz NBS-a je pr vo sti gla opo me na. Za tim je kon tro la po ja ~a na i usle di le su pri nud ne me re 24. ok to bra 2008. go di ne.

Po sao pri nud nih uprav ni ka po ve ren je \or |u Jef ti }u iz Na rod ne ban ke i no vo sad skom ban ka ru Sr |a nu Pe tro vi }u. Oni

su za ma we od go di nu da na sta bi li zo va li ovu ku }u. Van red na sed ni ca Skup {ti ne ak ci o na ra odr `a na je 12. no vem bra 2009. go di ne, ka da su ime no va ni ~la no vi Uprav nog i Iz vr {nog od bo ra, a NBS je na to dao sa gla snost. Bio je to kraj pri nud nih me ra, ali ne i pro me na u ovoj ku }i.

Ju la iste go di ne AP Voj vo di na je po sta la ve }in ski ak ci o nar u Me tals ban ci. Ve} po ~et kom sle de }e go di ne po sta li su Raz voj na ban ka Voj vo di ne.

No to ni je bio kraj te {ko }a ma. Kra jem pro {le go di ne uhap {en je ne ka da {wi ste ~aj ni uprav nik a ta da {wi di rek tor ban ke Sr |an Pe tro vi}, a u sa op {te wu nad le `nih je ob ja {e we no da se sum wi ~i da je „oprao„ 3,5 mi li o na evra gru pe Dar ka [a ri }a od {ver ca ko ka i na. Po ~et kom ove go di ne pu {ten je iz pri tvo ra pa se, bar za sa da, dva di rek to ra iste ban ke ne }e sre sti iza re {e ta ka.

Osno va na jo{ 1990. go di ne kao ku }a ko ja je tre ba lo da po mog ne me tal ski kom pleks u Po kra ji ni. U po ~et ku to se po ka za lo do bro, ali sa mo za krat ko. Po ~e li su, iz gle da, da ra de vi {e u svom in te re su ne go u in te re su me ta la ca. Ru ko vod stvo, ko jem su uve de ne pri vre me ne me re, a s Pa vi }e vi }em na ~e lu, sum wi ~i se da je sve sno ote ra lo u ste ~aj pred u ze }a „Mi lan Vi dak”,”To po la trans” i „Neo bus”. De sna ru ka u tom po slu, kao i u dru gi ma, bio je, na vod no, kon tra verz ni bi zni smen Mi le Jer ko vi}.

Wih dvo ji ca su, na vod no, za jed no ku pi li vi {e pred u ze }a pre ko fik tiv nih ga ran ci ja dru gih kom pa ni ja i od mah ih stva qa li pod hi po te ku Me tals ban ke.

D. Vu jo {e vi}

SPORT

sreda13.april2011.

PRVENSTVO SRBIJE ZA @ENE

TURNIR U MONTE KARLU

Lo pes iz ba cio Jan ka

Jan ko Tip sa re vi} po ra `en je u pr vom ko lu tur ni ra u Mon te Kar lu od Fe li si ja na Lo pe sa 6:4, 3:6, 6:7(4). Me~ je tra jao 144 mi nu ta, a od lu ~en je u taj brej ku, ko ji je Lo pes do bio sa 7:4. Bio je ovo wi hov pe ti duel, [pa nac vo di 4:1. Lo pes je bo qe ser vi rao, imao ~ak 10 ase va vi {e od na {eg te ni se ra 17:7.

Imao je i vi {e di rekt nih po e na 47:33. Jan ko je imao 10 ne iz nu |e nih gre {a ka ma we 32:42, ali to ni je bi lo do voq no za pro laz u dru go ko lo. U na red nom ko lu Lo pes igra sa Da vi dom Fe re rom.

Jan ko Tip sa re vi}

U pr vom se tu, pri re zul ta tu 5:4, Jan ko je imao dve set lop te, dru gu je is ko ri stio i po sle oko 50 mi nu ta igre osvo jio set. U dru gom se tu [pa nac je po veo sa 3:1 i bez ve }ih pro ble ma ga do bio, pa je me~ oti {ao u tre }i, od lu ~u ju }i set. U taj brej ku Jan ko je po veo sa 1:0. Lo pez je od go vo rio do brim ser vi som, a u tre }em po e nu je Jan ko lo {e pro ce nio pu ta wu lop te ko ja je za vr {i la u we go vom po qu. Za tim je od ra dio sja jan di rek tan poen iz sko ka bek hen dom za 2:2, a on da i od li~ no ser vi rao za 3:2. U na red nom po e nu Jan ko je ~i stu lop tu is pu cao u aut, pa ni po sle {est od i gra nih po e na ni je bi lo mi ni brej ka. Ta ko je bi lo do de ve tog po e na, ka da je Tip sa re vi} na pra vio du plu ser vis gre {ku i dao pri li ku Lo pe su za tri jumf, {to se i do go di lo, pa je [pa nac sla vio sa 7:4 u taj brej ku.

Po raz Zi mo wi }a i Lo dre Srp ski te ni ser Ne nad Zi mo wi} i we gov part ner u du blu Mi kael Lo dra iz Fran cu ske eli mi ni sa ni su na star tu tak mi ~e wa na Ma ster su u Mon te Kar lu.

Wih dvo ji ca ube dqi vo su po ra `e ni od {pan ske kom bi na ci je Mar se lo Gra no qers/To mi Ro bre do re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 6:2, 6:1.

c m y

16

DELEGACIJA EHF BORAVILA U BEOGRADU

An |e li ja bra ni ti tu lu U Be o gra du je po ~e lo {a hov sko pr ven stvo Sr bi je za `e ne. U od su stvu Ali se Ma ri} i Na ta {e Boj ko vi} fa vo rit je ak tu el na {am pi on ka An |e li ja Sto ja no vi}. Po red we, u u`i krug za vrh su jo{ is ku sne Iri na ^o qu {ki na, Ana Ben de ra} i Ma ri ja Ma na ko va, ko ja je do pu to va la iz Mo skve spe ci jal no za ovaj {am pi o nat. Pri li ka je to i za Qi qu Dr qe vi} da do ka `e da li je neo prav da no iz o sta vqe na iz olim pij ske re pre zen ta ci je Sr bi je.

U pr vom ko lu po stig nu ti su o~e ki va ni re zul ta ti: ^o qu {ki na – Ben de ra} re mi, Sto ja no vi} – Mi la di no vi} 1:0, Mak si mo vi} – Pa ni} 1:0, Dr qe vi} – Bran kov 1:0, Ra ki} – Dra go je vi} 1:0, Ma na ko va – Eri} re mi. Sta we po sle 1. ko la: 1-4. Sto ja no vi}, Mak si mo vi}, Dr qe vi}, Ra ki} 1, 5-8. ^o qu {ki na, Ben de ra}, Ma na ko va, Eri} 0,5, 912. Mi la di no vi}, Pa ni}, Bran kov, Dra go je vi} 0 po e na.

B. D.

SVETSKI KUP U KOREJI

Aru no vi }e va 11. ^e tvr tog da na Svet skog ku pa u stre qa {tvu, u ko rej skom gra du [an gvo nu, ni ko od srp skih re pre zen ta ti va ca ni je us peo da se pla si ra u fi na le. Naj bo qi re zul tat za be le `i la je Zo ra na Aru no vi} u ga |a wu va zdu {nim pi {to qem pla sma nom na 11. me sto sa 383 kru ga. Do fi na la ju je de lio sa mo krug, ma da bi on da mo ra la da sa jo{ tri tak mi ~er ke ras pu ca va za plej-of. Ja sna [e ka ri} je za u ze la 13, a Bo ba na Ve li} ko vi} 14. me sto. Obe su ima le po 382 kru ga.Po be di la je Ki ne ski wa ]i Sun sa 489,9 Iva na Mak si mo vi} i Zo ra na Aru no vi} (391) kru gom is pred Ukra jin ke Ole ne Ko ste vi~ sa Iva na Mak si mo vi} 41. sa 569 489,8 (391) i Gru zij ke Ni no Sa - kru go va. Po be di la je Ki ne ski lu kvad ze sa 486,7 (385) kru go va. wa Pe jing Li sa 687,1 (586) kru Olim pij ske vi ze su iz bo ri le go va is pred Fran cu ski we Emi pr va Ki ne ski wa Sun, {e sta Ko - li Eve skve sa 683,5 (587) i su na rej ka Mi win Park sa 483,6 (385) rot ki we Li Du sa 682,2 (583) i sed ma Austra li jan ka Di na kru go va. Olim pij ske vi ze osvo Aspan di ja ro va sa 480,2 (385) ji le su pr va Ki ne ski wa Li i kru go va. dru ga Fran cu ski wa Eve skve.

U ga |a wu MK pu {kom tro stav Da nas }e na va tre nu li ni ju (3 pu ta 20 me ta ka) za da me na {a mu {kar ci u ga |a wu MK pu {kom naj bo qe pla si ra na tak mi ~ar ka tro stav (3 pu ta 40 me ta ka) u eli bi la je Li di ja Mi haj lo vi} na 15. mi na ci ja ma (Ne ma wa Mi ro sa me stu sa 577 kru go va. An drea vqev, Dra gan Mar ko vi}, Ste van Ar so vi} je bi la 19. sa 574, a Ple ti ko si}).

G. M.

Karl Lu is `e li u se nat Le gen dar ni ame ri~ ki atle ti ~ar Karl Lu is sa op {tio je da }e se po no vo tak mi ~i ti, ali za ula zak u Se nat Wu Xer si ja. Ovaj 49go di {wi olim pij ski {am pion na ja vio je kan di da tu ru da bi pred sta vqao svoj rod ni grad Vi ling bo ro.

Lu is ka `e da se na da da in spi ri {e qu de, ohra bru je za jed ni cu i `e li da po boq {a obra zov ne mo gu} no sti za de cu. Lu is je osvo jio de vet olim pij skih me da qa i va `i za jed nog od naj bo qih atle ti ~a ra svih vre me na.

OD BOJ KA [I CE VOJ VO DI NE PRO SLA VI LE ULA ZAK U SU PER LI GU: Odbojka{ice Vojvodine su proslavile ulazak u Viner {tedi{e Superligu u novosadskom hotelu „Sajam„.

Sve je bilo u prazni~nom rasplo`ewu, a igra~ice sa porodicama, stru~ni {tab i rukovodstvo kluba umeli su da obele`e istorijski uspeh.

Pehar za osvojeno prvo mesto u Prvoj ligi (22 pobede iz toliko me~eva) kapitenu Vojvodine Sla|ani Uji} uru~io je predsednik UOKPL Goran ]ato.

- Veliko mi je zadovoqstvo {to je Novi Sad dobio i `enskog superliga{a i `elim crveno-belim devojkama puno uspeha u najja~em rangu takmi~ewa. Zaista se ne se}am kada je neko tako dominantno u{ao u elitu kao {to su to uradile devojke Vojvodine - rekao je ]ato.

- Hvala svima koji su verovali u nas tokom ove te{ke sezone. Drago nam je {to smo se upisale u istoriju i nadam se da }emo i u Superligi biti na nivou - istakla je kapiten Sla|ana Uji}.

Novosa|ankama su na velikom uspehu ~estitali komesar UOKPL ^edomir Nedeqkovi}, predsednik Odbojka{kog saveza Vojvodine Stanko Uzelac, predsednik skup{tine OSV Rajko Kijac, predsednik OSNS Dragan ^u~kovi} i mnogi drugi, a proslava je trajala do duboko u no}.

M. Risti}

dnevnik

Pri pre me po pla nu

Slo bo dan So ro, gol man Par ti za na

^ETVRTFINALE EVROLIGE: PARTIZAN GOSTUJE U BUDVI

Ove ra faj nal-fo ra

^e tvr to ko lo ~e tvrt fi na la Evro li ge za va ter po lo ste na pro gra mu je da nas. U A gru pi Par ti zan go stu je u Bu dvi, dok Ja dran iz Her ceg No vog do ~e ku je Jug. U B gru pi u hr vat skom der bi ju sna ge }e od me ri ti Mla dost i Pri mor je, a Va {a{ }e do ~e ka ti ak tu el nog evrop skog pr va ka Pro Re ko. U pret hod na tri ko la ~e tvrt fi na la Evro li ge Par ti zan je po sti gao tri po be de i da nas }e u Bu dvi ima ti pri li ku da uko li ko sla vi ove ri pla sman na faj nal-for. U pro {lom ko lu su iza bra ni ci Igo ra Mi la no vi }a u Be o gra du de kla si ra li Bu dvu 10:2.

- Ve} smo od ra di li po la po sla, po be di li smo Jug i Bu dvu u

Da nas A grupa: Budva - Partizan (18), Jadran - Jug (19.15).

B grupa: Mladost - Primorje (18), Va{a{ - Pro Reko (20). nom re zul ta tu, a sa mim tim i da }e mo ove ri ti vi zu za faj nalfor.

Par ti zan }e u Bu dvi igra ti sa jed nim gol ma nom, Slo bo da nom So rom, a ume sto Mar ka Avra mo vi }a na stu pi }e Ni ko la De do vi}.

- Do sa da smo u ~e tvrt fi nal noj gru pi na pra vi li le pe re zul -

Ja dran ska li ga Pred sed nik Par ti za na Alek san dar [o {tar re kao je da kon cept u~e sni ka u Ja dran skoj li gi jo{ ni je do go vo ren, ali da o~e ku je da }e to kom ne de qe Va ter po lo sa vez Sr bi je do bi ti ko na ~an od go vor.

– Kon cept jo{ ni je do go vo ren, pi smo ni je sti glo u Sa vez, ali o~e ku jem da }e se to do go di ti ovih da na. Ve ru jem da }e mo ove ne de qe ima ti de fi ni ti van od go vor o u~e {}u srp skih klu bo va u Ja dran skoj li gi – re kao je [o {tar.

VSS je ne dav no bor du Ja dran ske li ge po slao zah tev za pri jem Par ti za na, Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde u re gi o nal no tak mi ~e we. Po sle sa stan ka od lu ~e no je da se sa mo Par ti za nu do zvo li u~e {}e, a da pre o sta la dva srp ska klu ba sa ~e ka ju ne ku od sle de }ih se zo na. Ja dran ska li ga je do ne la ta kvu od lu ku jer bi se zbog do dat na dva klu ba ka len dar tak mi ~e wa za se zo nu 2011/12 pro me nio.

– Do bra stvar je {to je omo gu }e no da bar je dan tim iz Sr bi je u|e u Ja dran sku li gu, ali va `no je da vi di mo {ta }e bi ti sa Voj vo di nom i Cr ve nom zve zdom. Raz go va ra }e mo sa svi ma, Par ti zan kao i uvek vo di ra ~u na o srp skom va ter po lu – is ta kao je [o {tar.

Be o gra du i Ja dran u Her ceg No vom. U Bu dvu od la zi mo opu {te ni, jer sam ve} vi {e pu ta re kao da je na ma naj va `ni je da bo do ve osva ja mo kod ku }e u ovoj ~e tvrt fi nal noj gru pi. No, na rav no da }e mo tra `i ti i pro stor za po be du - re kao je Mi la no vi} i do dao: - Bu dva je ta da bi la ne kom plet na, a sa da }e na stu pi ti u pu nom sa sta vu i pred svo jom pu bli kom.

Uko li ko bu de mo igra li ka ko zna mo mo `e mo se na da ti po voq -

ta te, ali ne sme mo da za bo ra vi mo da smo u pr voj fa zi ima li te `ak put, pa za to sa da ne bi tre ba li se bi da kom pli ku je mo si tu a ci ju. Bu dva ne ma {ta da iz gu bi i za to }e bi ti opa san ri val, ali kva li tet je na na {oj stra ni i za to ve ru jem da }e mo ve} po sle ove utak mi ce iz bo ri ti pla sman na za vr {ni tur nir - re kao je So ro.

Utak mi ca iz me |u Bu dve i Par ti za na na pro gra mu je da nas u 18 ~a so va.

G. M.

Ge ne ral ni se kre tar Evrop ske ru ko met ne fe de ra ci je (EHF) Mi hael Vi de rer iz ja vio je da pri pre me za Evrop sko pr ven stvo u Sr bi ji 2012. go di ne te ku po pla nu. Vi de rer i me na xer za Evrop ska tak mi ~e wa Mo ni ka Flik se der za vr {i li su dvo dnev nu po se tu Be o gra du i za to vre me ob i {li Are nu i raz go va ra li sa Or ga ni za ci o nim ko mi te tom tak mi ~e wa.

- Sve sni smo da po ~i we mo sa za vr {ni com EP, ali Are na da je pu no mo gu} no sti i na vre me sve mo ra da se pri pre mi - re kao je Vi de rer.

On je do dao da je nor mal no da EHF ra di sa or ga ni za to ri ma na pri pre mi Evrop skog pr ven stva.

- Raz go va ra li smo o si ste mu za pro da ju ka ra ta. Iz vla ~e we gru pa bi }e 15. ju na i po sle to ga svi ko ji `e le zna }e gde tre ba da ku pe kar te - re kao je Vi de rer.

Ge ne ral ni se kre tar Bo `i dar \ur ko vi} is ta kao je da je za do vo qan po se tom EHF-a.

- Pred na ma je ve li ki po sao.

O~e ku jem da }e mo sve za vr {i ti dva me se ca pre po ~et ka Evrop skog pr ven stva. Sve ide u do brom prav cu. Ima do sta stva ri ko je tre ba da ura di mo u na red nom pe ri o du - re kao je \ur ko vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, u Vr {cu je de le ga ci ja In front mar ke tin {ke agen ci je EHF-a ko ja je za du `e na za TV pra va i ta mo pre gle da sa ko jih po zi ci ja }e se sni ma ti tak mi ~e we.

- Ta~ no je da u Vr {cu ima mo pro ble ma sa ho te lom, ko ji je de li mi~ no re no vi ran, ali to }e bi ti re {e no. EHF ne }e sa da obi la zi ti ho tel - re kao je \ur ko vi}.

Mi li} iza brao Se lek tor `en ske ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Du {ko Mi li} od re dio je igra ~i ca za kon trol ne utak mi ce sa Slo va~ kom 20. i 21. apri la. Na spi sku su, gol ma ni: Sla |a na \e ri}, Dra gi ca Ta ta lo vi}, Ma ri ja ^o li}. Kri la: Jo va na Bar to {i}, Je le na Ni {a vi}, Ka ta ri na Kr pe`, Ma ja Lu ko vi}, @eq ka Ni ko li}. Pi vot me ni: Sla |a na Pop-La zi}, Dra ga na Cvi ji}, Ve ri ca Ni ko li}. Be ko vi: Ta wa Vu~ ko vi}, An drea Le ki}, Sa wa Da mja no vi}, Je le na Tri fu no vi}, Je le na @iv ko vi}, Ma ri na Dmi tro vi} i Di ja na [te vin.

Eki pa }e se oku pi ti u Be o gra du 17. apri la, oda kle }e oti }i u E~ ku na pri pre me.

SPORT

dnevnik RA STE TEN ZI JA PRED SU BOT WI ME^ PAR TI ZAN–VOJ VO DI NA

Der bi pod re flek to ri ma Su bot wi der bi 22. ko la Je len su per li ge od i gra }e fud ba le ri Par ti za na i Voj vo di ne. [est bo do va raz li ke iz me |u pr vog i tre }eg na ta be li do vo qan su raz log da se duel na Top ~i der skom br du ozna ~i kao po sla sti ca pred sto je }e run de u tr ci za {am pi on sku ti tu lu, ko ja odav no ni je bi la ova ko uz bu dqi va i ne iz ve sna. Tri ti ma s ma wevi {e pod jed na kim {an sa ma ju ri {a ju na tron.

Voj vo di na, ko ju u Be o gra du uva `a va ju u pri ~i ali je sa svim iz ve sno ne do `i vqa va ju kao ozbiq nog kan di da ta za ti tu lu, mo gla bi la ko da is ko ri sti ta k av stav oba ri v a l a.

Sna ga No vo sa |a na je u wi ho voj igri, du ga~ koj klu pi, sjaj noj pri p re m qe n o s ti, od l i~ n om tre ne ru i vr lo do broj at mos fe ri. Voj vo di na, re al no, mo `e u ovim du e li ma naj ma we da iz gu bi, a naj vi {e da do bi je.

Po be di li Par ti zan u su bo tu,

uve ri ko je u ovom ~a su bo qiPar ti zan ili Voj vo di na.

U ta bo ru No vo sa |a na ne raz mi {qa ju o su |e wu. Vi {e se ba ve sop stve nim igra~ kim ka drom, a si tu a ci ja je ta kva da bi tan tri ling, Me do je vi} - Me re ba {vi li - Abu ba kar, i da qe tre nin ra odvo je no od eki pe, po po seb nom re `i mu. Ono {to hra bri tre ne ra Mi lin ko vi }a i na vi ja ~e je to {to su Vuk Mi to {e vi} i Da ni jel Moj sov pot pu no sprem ni za ve li ki iza zov, uz na du da }e bar

Da niel Moj sov spre man za su bo tu, Ouma ru Abu ba kar pod upit ni kom

Adut cr no-be lih je tre nut no bo dov na pred nost, ko ja, uko li ko Par ti zan na sta vi da pru `a ble de par ti je ka ko to ~i ni u po sled we vre me, mo `e la ko da se is to pi. Cr ve na zve zda je ne dav nom po be dom u re van {u po lu fi na la Ku pa Sr bi je nad Par ti za nom do bi la do dat nu in jek ci ju, uve re na da mo `e da nad vi si ve li kog ri va la u di rekt nom du e lu, a po tom i da po sled wi pr ven stve ni me~ 29. ma ja na no vo sad skom „Ka ra |or |u” do ~e ka kao {an su da ti tu lu naj zad vra ti u Qu ti ce Bog da na.

Fo to: F. Ba ki}

a u~i ni la je to i je se nas u pr ven stvu i ne {to ra ni je u po lu fi na lu pro {log Ku pa, u~i ni }e {am pi on sku tr ku kraj we ne iz ve snom. I bod osvo jen u tom su sre tu po {te no bi za ku vao {am pi o nat, dok bi po ra zom, evi d ent n o, No v o s a | a n i is pa li iz tr ke za ti tu lu.

Su bot wi duel igra }e se pod sve tlo {}u re flek to ra na ko je su No vo sa |a ni odav no za bo ra vi li. Uz po ~e tak u 19.30 sa ti na Top ~i der skom br du bi }e i TV ka me re RTS-a, pa }e i {i ro ki audi to ri jum mo }i da se

je dan igra~ od ro vi te troj ke ta ko |e bi ti na ras po la ga wu za, {to se pr ven stva ti ~e, me~ go di ne za Voj vo di nu.

Uz sve ovo, No vo sa |a ni ima ju i „re zer vnu va ri jan tu” - ako even tu al no ne us pe ju u su bo tu, pre o sta je im i duel sa cr no-be li ma 11. ma ja u fi na lu Ku pa Sr bi je, a zna se da taj pe har ~e ka ju ko oze bli sun ce. Ja sno je, da kle, da uz bu |e wa i ras ple ti tek pred sto je, a svi se na da mo - u sla vu i na po nos srp skog klup skog fud ba la.

S. Sa vi}

POD RU^ NA LI GA NO VOG SA DA

Omla di nac u Ba~ kom Pe trov cu Da nas se igra ju utak mi ce 20. ko la Pod ru~ ne fud bal ske li ge No vog Sad, a sa sta ju se BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Omla di nac, PE TRO -

VA RA DIN: Pe tro va ra din Her ce go vac, NO VI SAD: Ka bel - [aj ka{, BE ^EJ: Be ~ej Old gold, VR BAS: Vr bas @e le zni ~ar, SR BO BRAN:

Sr bo bran - Tvr |a va, BA^ KA PA LAN KA: Sta ri Grad Sla vi ja.

Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va.

sreda13.april2011.

17

Su bo ti~ ka var ni ca iza zva la po `ar Da je u na {em fud ba lu mno go to ga tru log i ni je vi {e ne ka taj na. Da se sve vr ti oko ve ~i tih ri va la ko ji de le tro fe je i pre ne go {to se zo na po~ ne zna ju i vra pa ci na gra ni. Var ni ca je sev nu la u Su bo ti ci na kon te sne po be de cr no- be lih pro tiv Spar ta ka do ko je ih je po gu rao, ka ko mno gi sma tra ju, in ter na ci o na lac Mi lo rad Ma `i} iz Vr ba sa. I ne dav no,to kom je se ni, su pro tiv Zve zde pla ti li ceh su bo ti~ ki go lu bo vi ka da su po ra `e ni go lom Ka lu |e ro vi }a iz of sajd po zi ci je. Ra zu mqiv je bes qu di ko ji vo de su bo ti~ ki klub jer se ovaj cen tar pro bu dio, a iz gle da da zbog ne kih vi {ih in te re sa ne mo gu da qe na pred.

Jo{ uvek ne ma zva ni~ ne oce ne za Ma `i }a od stra ne Su dij skog od bo ra, a iz ku lo a ra ve} idu in for ma ci je da je do bro oba vio za da tak, da se spre ma za vo |e we su sre ta u Li gi {am pi o na u na red nom ci klu su. Po `ar je ipak buk nuo, a u we mu se ne ma sum we na {la i kom plet na fud bal ska or ga ni za ci ja. Uosta lom, pu bli ka na tri bi na ma sta di o na u Su bo ti ci re kla je svo je, ogla si li su se ne {to ka sni je na Ma ra ka ni i zve zda {i. Na uda ru je pr vi ~o vek srp skog fud ba la To mi slav Ka ra xi}, ko ji je pu tem SOS ka na la pre neo svo ja raz mi {qa wa o ak tu el nom tre nut ku u ko jem se na la zi po pu lar ni sport.

- Mno gi u ar bi tri ma tra `e ali bi za ne u spe he. Ako klu bo vi sum wa ju u po {te we su di ja pred la `em da ana ga `u je mo stran ce za der bi duel. Da kle, Sa vez ve ru je na {im ar bi tri ma, ali ako ta ko ne mi sle klu bo vi nu di mo re {e we. Mo ra mo da smi ri mo stra sti u fi ni {u se zo ne. Ne }e mo do zvo li ti da se po je din ci kri ju iza funk ci je pred sed ni ka FSS - re kao je tom pri li kom

kre ne pri ~a ne ko li ko da na pre go sto va wa, ne sa mo ve ~i tih ri va la u bi lo ko ji deo ze mqe da je me~ za tvo ren. Bru jao je re ci mo Be o grad pre Zve zdi nih su sre ta u Ja go di ni i Iva wi ci, od no sno du e la Par ti za na u Su bo ti ci da }e to bi ti pri ja teq ska od me ra -

vu rej tin ga i uspe ha iz pret hod nog pe ri o da ima ju be ne fi ci je Real i Bar sa, ili Ju ve, In ter i Mi lan, ali u od re |e nim gra ni ca ma ko je ne re me te re gu lar nost tak mi ~e wa.

Jed no stav no, pu tem ra zno ra znih vi do va pri ti sa ka i me {e -

In ter na ci o nal ni su di ja Mi lo rad Ma `i}

va wa sna ga. I on da jed na gre {ka su di ja po sta je pred met po tvr de lan si ra nih sto ri ja. Uosta lom, „slu ~aj Su bo ti ca“ je na sli kan.

Ni ko se ni je uz bu dio zbog Spar ta ka, ali je ste zbog re flek si je tog me ~a na is hod tr ke za ti tu lom. I opet svi vi de u tom ob ra ~u nu cr ve no i cr no- be le iz glav nog gra da, a ~e tu tre ne ra Mi lin ko vi }a, ko ja igra do bar fud bal ovog pro le }a , be le `i sjaj ne re zul ta te i na la zi se u po zi ci ji da ju ri {a na oba tro fe ja, ni ko i ne spo mi we. Voj vo di na je ve} sa vla da la Par ti zan, u su bo tu }e opet na meg dan u Hum sku, iz bo ri la je re mi na Ma ra ka ni a u po sled wem ko lu ugo sti }e cr -

ta re wa, ve ~i ti tra `e po mo} da pri kri ju sla bo sti u sop stve nim re do vi ma, a to su ni osred we kva li te tan igra~ ki ka dar, igre ko je ne kad pod se }a ju na re kre a tiv ni a ne pro fe si o nal ni ni vo, mi nu se u svo jim ka sa ma, ali i po je din ce u i oko klu bo va ko ji od fud ba la `i ve, u na {im uslo vi ma, bez o bra zno luk su zno.

Ide ja pred sed ni ka Ka ra xi }a o ino ar bi tri ma na do ma }oj sce ni po sred no bi pred sta vqa la pri zna we ne ~a snih rad wi u ko ji ma su glav ni ak te ri „qu di u cr nom“, a nad ko ji ma is kqu ~i vu in ge ren ci ju ima FSS. Opet, ova kav po tez iz bio bi iz ru ku adu te ve ~i ti ma da even tu al ne

Za jed ni ca se ne pi ta Ide ja pred sed ni ka FSS To mi sla va Ka ra xi }a da pred sto je }i ve ~i ti der bi su de stran ci ozbiq no se raz ma tra u ku }i fud ba la na Te ra zi ja ma. [ta ka `u u Za jed ni ci Su per li ga {a ko ja, ipak, ru ko vo di tak mi ~e wem?

- Ne ma mo in ge ren ci je oko iz bo ra ar bi ta ra.

To je deo po sla iz nad le `no sti Su dij skog od bo ra ko ji je pod ka pom FSS. Da kle, pre o sta je nam Ka ra xi}.

I ovo je do kaz da ne vi nih u na {em po sr nu lom fud ba lu ne ma.

Ni su ar bi tri is kqu ~i vi kriv ci za ugro `e nu re gu lar nost. Ni ti su bo qi, ni ti su lo {i ji od di rekt nih ak te ra na te re nu, ali i onih ko ji ru ko vo de klu bo vi ma i kon statntno se bo re sa te o ri ja ma za ve re ko je ne ka da i sa mi lan si ra ju, po ku {a va ju }i da po kri ju ne ke svo je tak mi ~ar skoma te ri jal ne in te re se.

Uosta lom, ma tri ca se iz go di ne u go di nu po na vqa. Gra dom

da sa ~e ka mo kon kret nu od lu ku. Ina ~e, pred sed nik Za jed ni ce Bra ni mir Ba bro gi}, ne ka da i sam in ter na ci o nal ni su di ja, bi }e ukqu ~en u raz go vo re sa ~el ni ci ma Sa ve za i Su dij skog od bo ra oko ove te me - kon sta to vao je ko me sar za tak mi ~e we Bra ni slav De li}, ko ji }e da nas sa op {ti ti i ta ~an ter min od i gra va wa 140. ve ~i tog der bi ja.

ve no- be le. Sve iz gle da ap so lut no re al no, ali pr vi ~o vek No vo sa |a na Ba ta Bu to ro vi} na osno vu zbi va wa u Li gi sma tra {a lom mo gu} nost we go vog klu ba da se ume {a u bit ke za lo vor.

Zve zda je na vod no do bi la po tvr du da je „iz u ze }e” Ma `i }a za we ne utak mi ce pra va stvar, Par ti zan je na vi kao na „pri ti ske i ver bal ne pro vo ka ci je {to ih ~i ni jo{ ja ~im“, zva ni~ ni su sta vo vi klu bo va sa spe ci jal nim sta tu som u li gi. I ni je to ne ka no vost ni u Evro pi, jer na osno -

ne u spe he prav da ju „ku pqe nom“ ar bi tra `om. Ali, on da bi tre ba lo vr snim de li o ci ma prav de po ve ri ti i fi na le Ku pa, pa okr {aj Voj vo di ne i Zve zde u No vom Sa du, mo `da jo{ po ne ku ma wu a sum wi vu i za tvo re nu utak mi cu u pre o sta lom de lu se zo ne.

Upa da se u za ~a ra ni krug. Na ru {e no po ve re we iz me |u Zve zde, Par ti za na i FSS i uza vre le stra sti ne }e re {i ti ni ak ti vi ra we ~u ve nog Ko li ne u 140. ve ~i tom der bi ju.

Zo ran Ran ge lov

DA NAS PRE O STA LE RE VAN[ UTAK MI CE ^E TVRT FI NA LA LI GE [AM PI O NA

In ter u (ne)mo gu }oj mi si ji Ni ko ni je o~e ki vao da }e po sle pr ve ~e tvrt fi nal ne utak mi ce Li ge fud bal skih {am pi o na [al ke u me ~u sa In ter om ima ti tri go la pred no sti (5:2), kao ni to da }e Real glat ko sa vla da ti To ten hem ~ak sa 4:0. Po po stig nu tim re zul ta ti ma sve je re {e no, ali ak te ri re van{ me ~e va ne mi sle ta ko.

- Ni u snu ni ko ni je o~e ki vao da }e mo po be di ti In ter na San Si ru s 5:2 - ka `e naj bo qi igra~ [al kea Raul Gon za les. – Vr lo smo bli zu po lu fi na la, ali jo{ mno go to ga tre ba da ura di mo da bi smo eli mi ni sa li In ter. Mi la ne zi ni su na iv ni, ve ro vat nio }e igra ti

sa svim dru ga ~i je ne go u pr vom me ~u, za to se ne sme mo opu sti ti. Da se ne za bo ra vi,In ter je jo{ uvek vla da ju }i {am pion Evro pe.

Da se In ter jo{ ni je od re kao po lu fi na la sve do ~i i to {to je tre ner Le an dro mo bi li sao sve sna ge. U tim su se vra ti li Lu sio i Sa mjuel, le ka ri su u~i ni li sve da Stan ko vi }a opo ra ve za me~, a Mi li to je u sve bo qoj for mi.

- Bio je to ka ta stro fa lan dan za na{ tim, po vre da Stan ko vi }a nas je pot pu no iz ba ci la iz stro ja – ob ja {wa va te `ak po raz pred sed nik klu ba Ma si mo Mo ra ti. - Pod ra zu me va se

Da nas GEL ZEN KIR HEN: [al ke – In ter (5:2) (su di Sko mi na, Slo ve ni ja) LON DON: To ten hem – Real (0:4) (Ri zo li, Ita li ja) Oba me ~a po ~i wu u 20.45 sa ti.

Raul po sti `e gol na San Si ru

da }e mo po ku {a ti i ne mo gu }e, s ma lo sre }e mo gli bi smo utak mi cu da u~i ni mo iz u zet no za ni mqi vom. Ne mo gu da tvr dim da }e mo sti }i pred nost [al kea, ali sam uve ren da }e mo po be di -

ti. Uosta lom, bo qe igra mo u go sti ma.

U dru gom me ~u, u ko jem se na Vajt Hart Lej nu sa sta ju To ten hem i Real, ne bi tre ba lo da bu de ni ka kve ne iz ve sno sti.

- En gle zi su uvek En gle zi i mo ra mo bi ti opre zni – u svom sti lu ka `e tre ner Re a la @o ze Mu ri wo. - Red nap je us peo da spo ji, ne spo ji vo, en gle ski ri tam i ma {to vi tost jed nog

Mo d ri } a i Van der Var t a.

Na{ tim je ste do bar, sa sta vqen je od ve li kih zve zda, ali mno gi od wih ne ma ju is ku stvo igra w a u za v r { ni c i Li g e {am pi o na. Za to ka `em da jo{ ni {ta ni je za vr {e no i da jo{ ni smo u po lu fi na lu.

Zbog is kqu ~e wa Ha ri Red nap ne mo `e da ra ~u na na vi so kog Kra u ~a, ali se za to opo ra vio Aron Le non.

- Po ku {a }e mo da iz ne na di mo Real, ali objek tiv no sve je re {e no u Ma dri du – re a lan je tre ner To ten he ma Ha ri Red nap. - Jo{ ni sam od lu ~io ka ko }e mo da igra mo. Ako se su vi { e otvo r i m o br z o }e m o pri m i t i gol, ako igra m o opre zno ne }e mo ima ti ni ka kvih {an si da po be di mo. Da kle, mo ra }e mo da na |e mo pra vi mo del ka ko bi pa ri ra li Ma dri |a ni ma.

G. Ko va~

18

sport

sreda13.april2011.

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

dnevnik

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (PRVI RAZRED)

Pre o kret u Bre sta ~u Ru da ri is ko pa li bo do ve OFK Bresta~ – Kameni 4:3 (0:3) BRE S TA^: Igra li{te OFK Bresta~a, gle da la ca 60, su di ja Mili~evi}(Ruma).Strelci: Srzi} u 69, Kne`evi} u 74.i 81.i Strahiwa M ladenovi} u 84. za OFK Bresta~, a Ili} u 14, Dobrikovi} u 28. i Vu~evac u 41. minutu za Kameni.@uti kartoni: Kne`evi}, Ste fan Mla de no vi}, Stra hi wa Mla de no vi}(OFK Bre sta~), Ili}, Da ni lo vi}(Kameni).

OFK BRESTA^: Paliku}a 8, Kne`evi} 7, Beli} 7, Dragosa vac 9, Ni ko lov 8, Ste fan Mladenovi} 8, Srzi} 8, V.Glu{ac 8, Strahiwa Mladenovi} 7,B.Kova~evi} 7, D.Kova~evi} 7(Vu~kovi}).

KA ME NI: Ga vri lo vi} 7, Dobrikovi} 7, Mili} 7, Danilovi} 7, G.Lazi} 7(S.Balaban 7), Vu~evac 7(Sretin 7), Draga{ 7, Madacki 7, Skorupan 7, Kne`evi} 7, Ili} 7.

U zanimqivoj, a na kraju i dramati~noj utakmici, gosti su poveli sa 3:0, a u nastavku doma}in je odli~no igrao i na kraju preokrenuo rezultat, pobediv{i sa 4:3.

M. Subotin

Napredak – Srem 3:0 (2:0) PO PIN CI: Seoski stadion, gledalaca 100, sudija Miji}(Prhovo).Strelci: B.Banova~ki u 31, N. Banova~ki u 42. i M.Manojlovi} u 68. minutu. @uti kartoni: Bogojevi}(Napredak), An|eli}, Babi}(Srem).

NAPREDAK: S. Marjanovi} 7, Q. Jovanovi} 7, B. Jovanovi} 8 (Baki}), N.Banova~ki 8, O.Ugarkovi} 7, Arbutina 7,Kokanovi} 7, D. Be`anovi} 7, M.Marjanovi} 8, B.Banova~ki 8, Bogojevi} 7.

SREM: Ko{uti} 6, Vukmanovi} 7, Rankovi} 6, Mari~i} 7, Vesi} 7, Blagojevi} 6, Gruji~i} 6, An|eli} 6(Babi}), Rogi} 6, Bajlovi} 6, ^avi} 6.

Da su strelci Napretka bili malo precizniji rezultat bi

bio mnogo ve}i.Od gostiju se vi{e o~ekivalo.

Q. Opa~i}

Sremac (De~) – Lovac 0:0 DE^: Stadion Sremca, gledalaca 100, sudija Petrovi}(P~e}inci).@uti kartoni:M.@ivanovi}, Drqa~a, N.@ivanovi}(Sremac), \. Devrwa, Z. Devrwa(Lovac).

SREMAC: Petkovi} 6, V.Petrovi} 6 (Zja~a 6), Macavara 6, Medi} 6, M. @ivanovi} 6, N. @ivanovi} 6, D. Mijatovi} 6 (Jankovi}6), Jovanovi} 6, Pavi~i} 6 (Stankovi} 6), Drqa~a 6, Vuleti} 6.

LOVAC: Samarxi} 6, Arsi} 6, Opa~i} 6, Z.Devrwa 6, Masal 6, Ostoji} 6, \.Devrwa 6, Bo{kovi} 6, Popovi} 6, M.Maksimovi} 6(Milosavqevi} 6), ]ali} 6.

Z. Vasi}

Grani~ar – Mladost (P) 2:1 (1:1) OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija Stepanovi} (Dowi Tovarnik).Strelci: Milan Nikoli} u 11.i Vlahovi} u 70. za Grani~ar, Glavowi} u 9. minuitu za Mladost.@uti kartoni: Vlahovi}(Grani~ar), Savi}, Krwaji}, Rakoni}(Mladost). Crveni karton:Peri}(Mladost).

GRANI^AR: Leovac 8, I.Nikoli} 7, Obri} 7, S.Jovanovi} 8, Milan Nikoli} 7, I.^avi} 7, Dra`i} 8, Ma`i} 8, Milo{ Nikoli} 7(Zori} 7), Miroslav Nikoli} 7, Lisulov 7(Pale`evi} 7, Vlahovi} 8).

MLADOST: Nini} 7, Todorovi} 7(Raki} 7), Peri} 5, Toma{evi} 7, Savi} 6, Krwulac 7, Matanovi} 7, Glavowi} 7(Rakoni} 7), Krwaji} 7, Stoj{i} 7, Plav{i} 7.

S. Orlovi}

Sloven - Vitez 6:0 (5:0) SI BA^: Igrali{te Slovena, gledalaca 100, sudija Maksi}(Ogar).Strelci: Milo{

SI BA^: Slo ven – Vi tez 6:0, OBRE@: Gra ni ~ar – Mla dost(P) 2:1, PO PIN CI: Po pin ci – Slo bo da 4:3, DE^: Sre mac – Lo vac 0:0, BRE STA^: OFK Bre sta~ – Ka me ni 4:3, PO PIN CI: Na pre dak – Srem 3:0. [u mar iz Oga ra je bio slo bo dan.

1.[u mar 16 2.Slo ven 16 3.Po pin ci 17 4.OFK Bre st. 17 5.Na pre dak 17 6.Sre mac (De~)17 7.Slo bo da 17 8.Mla dost(P) 17 9.Ka me ni 16 10.Srem 16 11.Lo vac 17 12.Gra ni ~ar 16 13.Vi tez 17

13 13 12 10 9 8 6 6 5 5 5 3 2

2 1 0 3 1 4 4 3 1 7 3 6 2 9 1 10 3 8 2 9 1 11 1 12 1 14

56:12 35:12 46:16 35:22 45:35 35:26 23:33 33:28 35:48 20:28 28:44 25:47 10:73

41 39 37 34 28 27 20 19 18 17 16 10 7

Gmizi} u 16, 19.i 63, Kari} u 2.i 35. i Bosan~i} u 82. minutu. @uti karton: Damjanovi}(Vitez).

SLOVEN: Vol~evski 8, Dupor 8, Petrovi} 8(Nenadov 8), Vukin 8(Stepanovi} 8), Bosan~i} 8, Kari} 8, Vidakov 8, N.^iki} 8, Milo{ Gmizi} 8, Mitrovi} 8(B.^iki} 8), Gruji} 8.

VITEZ: Staki} 8, Cuci} 6, D.Mati} 6, \or|evi} 6, Ili} 6, Petrovi} 6, Uro{evi} 6, N.Mati} 6, Bo`in 6, Damjanovi} 6. \. Vidakov

Popinci – Sloboda 4:3(3:0) PO PIN CI: Seoski stadion, gledalaca 50, sudija Bobi}(Golu bin ci).Strel ci:Mi tro vi} u12.i 32, Opa~i} u 46. i Tica u 57.za Popince, aGruji~i} u 60, Aleksi} u 70. i Veselinovi} u 78. minutu za Slobodu. @uti karton:Arsenovi}(Sloboda).

POPINCI: Stankovi}, [arec, Ninkovi}(Novi}), Mu{kiwa, Miji}(Baki}), Krasni}i, Sirixanski , Vargec, Opa~i}, Mitrovi}, Erceg.

SLOBODA: Maksimovi}, Te{i}(N.Spasojevi}), Simi}, G.Spasojevi}, Arsenovi}, D.Kosti}, Gruji~i}, N.Aleksi}, P.Alelksi}, Veselinovi}, Jar~anin.

P. Kova~evi}

OP[TINSKA LIGA SREMSKA MITROVICA (PRVI RAZRED)

Do bro ta do neo po be du Sloboda – Borac (M) 1:2 (0:2) [A [IN CI: Igrali{te Slobode, gledalaca 100, sudija Gali}(Sremska Mitrovica).Strelci:Zmijanac u 76.za Slobodu, Dobrota u 30.i 31. minutzu za Borac. @uti karton: M.Popovi}(Sloboda).

SLOBODA: S.Popovi} 8, Petrovi} 7, A.Brkovi} 7, M.Popovi} 6, Nedeqko vi} 7(Radovanovi} 6), G.Malenkovi} 7, Milutin ovi} 7, Lu~i} 6, Zmijanac 7, @.Brkovi} 7, Damjanovi} 6.

BORAC: Jandri} 7, Alimpi} 7, Gu`vi} 6, Stanki} 7, Joveli} 6, R.Male{evi} 7(Obrenovi} 6), Lazi} 8([ar~evi} 7), Mati} 7, Jankovi} 6, M.Male{evi} 7, Dobrota 8(Z.Male{evi} 6).

Dobrota je za dva minuta postigao dva gola. S. Nedeqkovi}

Budu}nost – Sloga (^) 4:0 (2:0) SA LA[ NO ]AJ SKI: Igrali{te Budu}nosti, gledalaca 220, sudija Popovi}(La}arak).Strelci:Pani} u 2.i 80, Bugarski u 29.i D.\uki} u 60. minutu. @uti karton:Mihajlovi}.

BUDU]NOST: D.^upi} 8, Jeserti} 8, Mihajlovi} 8(Luki} 8), V.Petrovi} 8, Bo`jakovi} 8, Gruji} 8(Stojkovi} 8), Tufegd`i} 8, S.^upi} 8, Pani} 9, M.Petrovi} 8(D.\uki} 8), Bugarski 8.

SLOGA: \oki} 6, ^orak 8, Antoni} 6, Vetmi} 6, Bojani} 7, Cvjeti} 5, Draganovi} 6(Majstorovi} 7), Bogosavqevi} 5(A}imovi} 6), Kere{evi} 5, Petkovi} 6(M.Cvjeti} 7), Sekuli} 6..

M. Simi}

Mitros – Fru{kogorac 5:0 (1:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 25, sudija M ihajlovi}(Sremska

Mitrovica).Strelci:]iri} u 35, Simi} u 50.i 58, Mijatovi} u 75.i 85. minutu, @uti kartoni:Ivkovi}, ]iri}(Mitros), Bogosavac(Fru{kogorac).

MITROS: Macanovi} 7, [imi} 7, Reli} 7, Stanojevi} 7, Alimanovi} 6(Mataruga 7), Pani} 7(Tomi} 7), Tubi} 8, ]iri} 8(Mijatovi} 8), Ivkovi} 8, Lazi} 8, Simi} 9.

FRU[KOGORAC: J.Grabi} 6, ^amprag 6, Leki} 6, Trni} 6(Roqi} ), Vukojevi} 6,Bogosavac 6, Trni} 7, D.Grabi} 6, Malba{i} 7, Milan Maslari} 6, Todi} 6.

S. Tomi}

Zmaj – Borac (VR) 3:0 (1:0) NO ]AJ: Igrali{te Zmaja, gledalaca 50, sudija Mirela Male{evi}(^alma).Strelci:Toji} u 44, \uri} u 75. i Gospovi} u 77. minutu. @uti kartoni:\uri}(Zmaj), Nikoli}, Dejanovi}, Cerovac, S.Kova~evi}(Borac).

ZMAJ: Savi} 8, Vuga 7, D.Bugarski 7(Mirko Vu~enovi} ), M.@ivkovi} 7, R.Sretenovi} 8, Zackalicki 8, Mihajlo Vu~enovi} 7, Gospovi} 8, A.Sretenovi} 7(I.Bugarski ), \uri} 7, Toji} 8.

BORAC: Nikoli} 6, Dejanovi} 6, J.Peri} 6, Kozomara 6, Mitrovi} 6, B.Peri} 6, Cerovac 6, S.Kova~evi} 6, Eri} 6, Hajdu 6, Jeli} 6.

N. Ogwenovi}

Grani~ar – Sremac (J) 2:2 (1:1) KU ZMIN: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 200, sudija Mihajlovi}(Sremska Mitrovica).Strelci:Poli} u 22. i Radulovi} u 50.za Grani~ar, Kne`evi} u 40. i S.Simlovqevi} u 55. minuitu za Sremac. @uti

KU ZMIN:Gra ni ~ar – Sre mac 2:2, SREM SKA MI TRO VI CA:Mi tros – Fru {ko go rac 5:0, SA LA[ NO ]AJ SKI:Bu du} nost – Slo ga(^) 4:0, [A [IN CI:Slo bo da – Bo rac(M) 1:2, NO ]AJ:Zmaj – Bo rac(VR) 3:0.

1.Bo rac (M) 2. Bu du} nost 3.Zmaj 4.Mi tros 5.Slo ga (^) 6.Gra ni ~ar 7.Fru {ko g.

8.Sre mac (J) 9.Slo bo da 10.Bo rac (VR)

12 12 11 12 11 12 12 12 12 12

10 8 6 5 5 4 5 3 2 1

1 2 0 2 2 4 1 2 4 2

1 2 5 5 4 4 6 7 6 9

34:9 28:13 22:18 26:22 22:20 16:23 9:29 24:26 22:34 16:36

31 26 18 17 17 16 16 11 10 5

kar to ni: Mi lin ko vi}(Gra ni ~ar), Jan ~i}, S.Si mo vqe vi}(Sremac).

GRANI^AR: Stevi} 7, Ze~evi} 6, Simi} 7, Pe~enica 7, Milinkovi} 7, Bosanac 6(Makivi} ), Danilovi} 6(Bogosavqevi} 7), Adamovi} 6, Radulovi} 7, Vasili} 6, Poli} 7.

SREMAC: Jan~i} 7, Kne`evi} 7, M.Gvoka 6, Plav{i} 6, N.Gvoka 6(Stanojevi}), Gruji} 6, M.Simovqevi} 7, Milankovi} 6, S.Simovqevi} 7, Mocowa 6, @ivanovi} 6.

R. Papri}

OP[TINSKA LIGA SR. MITROVICA (II) BE [E NO VO:BSK – Haj duk 0:4, BO SUT:Bo sut – Srem 1:4, GR GU REV CI:Gr gu rev ci – Bo rac(R) 2:1, ZA SA VI CA:Slo ga – Na pre dak 2:1.Pla ni nac iz Le `e mi ra je bio slo bo dan.

1.Srem 2.Haj duk 3.Bo rac(R) 4.Bo sut 5.Na pre dak 6.Slo ga(Z) 7.BSK 8.Gr gu rev ci 9.Pla ni nac

11 11 11 11 10 11 10 11 10

8 7 6 4 4 3 3 3 2

2 1 2 3 2 2 2 0 2

1 3 3 4 4 6 5 8 6

22:7 27:9 21:11 19:18 13:20 11:15 12:20 16:32 8:17

26 22 20 15 14 11 11 9 8

Polet – Rudar 0:2 (0:1)

NI KIN CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 100, sudija Graovac(Ruma).Strelci: Gerbec u 43.i Grabi} u 65. minutu, @uti kartoni: Pola, Jovanovi}(Polet), Bo`i}(Rudar).

POLET: Mago~ 6, Po`ar~evi} 6, Petrovi} 6, Lozan~i} 6, Stevanovi} 6, Trni} 7, Bogeti} 6, [alamon 6, Risti} 6, Polak 6(Jovanovi} 6), [im{i} 6(Krsti} 6, Mari} 6).

RUDAR: Jovanovi} 6, Mrvi~in 7(Petrovi} 7), Antoni} 7, Gruji} 7, Ba~i} 7, Boji} 7, Kolarevi} 7, Bo`i} 6(Juri{i} 7), Gerbec 8, Grabi} 8, Rikanovi} 7.

Vrdni~ani su te{ko do{li do bodova.Jak vetar koji je duvao svih 90 minuta, nije dozvoqavao da se razvije boqa igra.Ipak, u ovom trenutku gosti su boqi tim i zaslu`eno su slavili.

Z. Kolyi}

Hrtkovci – Grani~ar 1:1 (1:0) HRT KOV CI: Igrali{te Hrtkovaca, gledalaca 250, sudija Daki}(Vitojevci).Strelci: [urjan u 28. za Hrtkovce, M.Samarxi} u 52.za Grani~ar.@uti kartoni: Nikoli}(Hrtkovci), Milovanovi}, Taborovi}, M.Samarxi}(Grani~ar).

HRTKOVCI: ^i~a, Mandi}, [urjan, [opalovi}, Vukmanovi}, Raji}(Manojlovi}), Radovi}, Savi}, Nikoli}, Novakovi}, ^esti}.

GRANI^AR: Nov~i}, M.Jovi}, Marjanovi}(Lozi}), \.Samarxi}, S.\or|i}(Karda{), B.Jovi}, Taborovi}, Milovanovi}, Jovanovi}, M.Samarxi}, M.Jovi} Odli~na utakmica.Doma}ini boqi u prvom, dok su u nastavku Grabov~ani bili boqi tek toliko da izjedna~e.

N. Ugr~i}

Jedinstvo (P) – Jedinstvo (R) 3:0 (0:0) PLA TI ^E VO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 200, sudija Qubinkovi}(Ruma).Strelci: I.Stojanovi} u 52, A{}eri} u 79. i Lazi} u 90. minutu. @uti kartoni: Zelinac(doma}i), Rako{, Vrgoti}(gosti).

JEDINSTVO (P): Der 7, G.Petrovi} 8, Bosilkov 7(Simi} 7), I.Stojanovi} 8, Zelinac 8, D.Petrovi} 8, Mad`ar 7(Milo{evi}), Lazi} 7, @akula 7(B.Stojanovi} ), A{}eri} 8, Kuli} 8.

JEDINSTVO (R): Qubinkovi} 6, Grbi} 6, Cviji} 6, Opa~i} 6,

Stojakovi} 6, Rako{ 6, Jovi} 6, Stevi} 6(Sudar ), Plav{i} 6, Vrgoti} 6, Vasiqevi} 6.

Imewak iz Rume odolevao je sve do primqenog gola, potom su doma}ini stalno, dodavali gas i na kraju slavili ubedqivo.

S. Brankovi}

Napredak – Dowi Petrovci 1:2 (1:2) @AR KO VAC: Igrali{te Napretka, gledalaca 300, sudija \oki}(Ruma).Strelci: N.Bo`i} u 9.za Napredak, Savi} u 6.i 36. minutu za Dowe Petrovce.@uti kartoni: Vu~eti}, N.Vi{wi}, Bojkov (Napredak).

NAPREDAK: Krni} 7, Ili} 7(Nikola Vi{wi} ), Buza{ 7, Miqkovi} 7, Vu~eti} 9, Novi} 7, Lazi} 7, N.Bo`i} 7, Neboj{a Vi{wi} 7, Trkuqa 6, Mihajlik 7(Bojkov 7).

DOWI PETROVCI: Stanisavqevi} 8, Nikoli} 7, Ga{parevi} 7, Se~anski 8, Z.Peji} 7, Mudri} 7, R.Peji} 7, Miqkovi} 7, Zekanovi} 7, Ivkovi} 7(Oparu{i} 7), Savi} 7.

G. Zaki}

PSK Putinci – OFK Kraqevci 5:0 (2:0) PU TIN CI: Igrali{te PSK Putinaca, gledalaca 100, sudija Cveti}anin (Ruma).Strelci: Miqkovi} u 35, Ili} u 41, Mitrovi} u 63, Milovanovi} u 57.(autogol) i M.Mudri}u 81.minutu.

PSK PUTINCI: Jovi~i} -, Mitrovi} 7(B.Graovac 7), Ili} 7, Stankovi} 8, ^ali} 7, Oparu{i} 7(M.Graovac 7), Miqkovi} 7(Ribi} ),M.Mudri} 7, Vukovi} 7, A.Mudri} 7, Gligori} 7.

OFK KRAQEVCI: Joki} 8, Ba{i} 5, Alempi} 6, Dragutinovi} 6, Kurid`a 6, Milovanovi} 5, Jovanovi} 5, Gaji} 7, Lskovi} 6, Aranicki 5, Tomi} 5.

Putin~ani su odigrali jo{ jednu odli~nu utakmicu.Da na golu gostiju nije stajao Joki}, ko zna koji bi krajwi rezultat bio.

T. Stani{i}

Fru{kogorac – Fru{ka gora 1:1 (1:1) MA LI RA DIN CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, su di ja ]u li brk(Ru ma).Strelci: Stojkovi} u 32. (iz penala) za Fru{kogorac, Radi} u 17. minutu za Fru{ku

PU TIN CI:PSK Pu tin ci – OFK Kra qev ci 5:0, MA LI RA DIN CI:Fru {ko go rac – Fru {ka go ra 1:1, KRU [E DOL:Kru {e dol – Sre mac 3:1, PLA TI ^E VO:Je din stvo – Je din stvo(R) 3:0, @AR KO VAC:Na pre dak .

Do wi Pe trov ci 1:2, NI KIN CI:Po let – Ru dar 0:2, HRT KOV CI:Hrt kov ci- Gra ni ~ar 1:1.

1.Ru dar 18 2.Je din . (P) 18 3.Gra ni ~ar 18 4.Do wi Pe tr. 18 5.Hrt kov ci 18 6.Je din. (R) 18 7.Po let 18 8.Kru {e dol 18 9.Fru {ko g. 18 10.OFK Kra q. 18 11.Na pre dak 18 12.PSK Pu t. (-1) 18 13.Fru {ka g. 18 14.Sre mac (-1) 18

15 13 12 11 9 9 7 7 6 4 4 5 2 1

2 1 3 2 1 5 2 5 4 5 1 8 5 6 3 8 3 9 4 10 4 10 1 12 8 8 1 16

43:10 47 39:9 42 37:18 37 43:17 35 40:26 31 25:21 28 43:39 26 21:38 24 21:40 21 17:30 16 20:37 16 25:37 15 21:32 14 13:53 3

goru. @uti kartoni: Gojkovi}, Kadar (Fru{ka gora). Crveni karton: Curkovi}(Fru{kogorac).

FRU[KOGORAC: M.Jovanovi} -, Qubi{i} 7, Obrenovi} 7, Stojkovi} 6, Pavlovi} 6(Poznan 6), @.Jovanovi} 6, Pavi} 6, Draga{ 6, Vasi} 6(Curkovi} ), Vein 7, Miokovi} 6.

FRU[KA GORA: Gojkovi} 7, [akoti} 6, \api} 6, Arsenov i} 7, Dejanovi} 6(]eran 6), Grubje{i} 6, ]irkovi} 6, Kadar 6, Mikavica 6 (Markovi} 6), Jawi} 6, Radi} 7.

R. Miokovi}

Kru{edol – Sremac (D) 3:1 (2:0) KRU [ E D OL: Igrali{te Kru{edola, gledalaca 50, sudija Ivana Ne{kovi}(Rivica).Strelci:Gari} u 31, Vukojevi} u 47.i Anti} u 60. za Kru{edol, Radojev u 60. minutu za Sremac.@uti kartoni: Kosijer(Kru{edol), R.A{}eri}, Balind(Sremac).

KRU[EDOL: Pardovicki -, Markovi} 8, @ivi} 6, Kosijer 6, Qepoja 7, \oki} 7(Mir~evski 6), Bre~ko 7, Dupor 7.7(Baji} 8), Gari} 7(Georgijevi} 8), Vukojevi} 7, Stojakovi} 7, Anti} 7.

SREMAC: M.Radovac 9, Nikoli} 7, M.Motika 7, M.Gagi} 7, Balind 8, R.A{}eri} 8, Radojev 7, A.Radovac 8, Dupor 7.

Gosti igrali celu utakmicu sa devet igra~a.A, na svom golu imali raspolo`enog M.Radovca, koji je branio kao da ima sto ruku, i tako spasao svoj tim te`eg poraza.

S. Radulovi}

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (DRUGI RAZRED)

Re vi ja go lo va 27. oktobar – Mladost (P) 5:8 (2:5) [A TRIN CI: Igrali{te 27.oktobra, gledalaca 100, sudija Su{a((Vrdnik).Strelci: Mago{ u 44, Ston~ik u 45, Pavin u 48.i 50. i Fekete u 68. za 27.oktobar, D.Panteli} u 19, Baki} u 30, Cikota u 32, Milin u 34. i N.Panteli} u 35, 49, 56. i 79. minutu za Mladost. @uti karton i:Gre~(27.oktobar), D.Panteli}( Mladost).

27. OKTOBAR: R.Biriwi 5, D.Segedi 6, Ston~ik 5(Fekete ), Trivunovi} 5, Sekere{ 5, Gre~ 6, Putica 5(K.Biriwi ), K.Segedi 6, Mago{ 6, Pavin 7, Hajnal 6(Varga ).

MLADOST: Bognar 6, Vasi} 6, And`i} 6, Suboti} 6, Baki} 7, Cikota 7, Todori} 8, D.Panteli} 7, N.Panteli} 9, Cvijetinovi} 7, Milin 8.

U zanimqivoj igri gledaoci su mogli da vide 13 golova i boqu igru gostiju.

S. Pavin

Vojvodina – Borac (K) 0:5 (0:0) NE RA DIN: Igrali{te Vojvodine, gledalaca 100, sudija Lazi}(Kraqevci).Strelci: Lali} u 51, @ivkovi} u 63, Jovanovi} u 65. i Jovanovi} u 80.i 86. minutu. @uti kartoni:Jovi}, Golubovi}(Borac).

VOJVODINA: Marjanovi} 5, B. Bizumi} 5, Mandi} 5, Petrovi} 6, Stameni} 5 (Patrik 5), M.

Bizumi} 6 (Radovanovi} 5), Bazi} 6, D. Ivani} 5 (Lazarevi} 5), Biriwi 6, B. Ivani} 5, \akovi} 5.

BORAC: Milenkovi} -, Ranki} 7, Vujaklija 7(Brankovi} 7), @ivkovi} 7, Ili} 7(Golubovi} 7), Kula~in 7 (Damjanovi} 7), Jovi} 9, Lali} 8, Stojkovi} 7, Mati} 9, Jovanovi} 7.

U nastavku gosti sui se razigrali.

S. Jankovi}

Sloga (V) – Borac (S) 2:0 (1:0) VO GAW: Igrali{te Sloge, gledalaca 70, sudija Kati}(Ruma).Strelci:Tep{i} u 25.i Popovi} u 60.@uti kartoni:Tufegd`i}, Krsti}(Sloga), Jankovi}(Borac).

SLOGA: Ma~ak 7, Tufegd`i} 6(Krsti}), Popovi} 7, M.Maleti} 7, Nenadi} 7, Pupovac 7, Ili} 8(Drobac), Radivojevi} 7(Mari~i}), Skakavac 7, Dragi}evi} 8, Tep{i} 7.

BORAC: Buli} 6, Stri~evi} 6, S.Petrovi} 6, Luki} 6, V.Jovanovi} 6, I.Utvi} 6, D.Jefti} 6, M.Jefti} 7, B.Utvi} 6, Stepanovi} 6, Jankovi} 6(Horo{kovi} 6, I.Buli} 6).

I pored jakog vetra obe ekipe su odigrale lepu i zanimqivu utakmicu.Pobedio je za nijansu boqi tim.

D. Vuji}

NE RA DIN: Voj vo di na – Bo rac(K) 0:5, VO GAW: Slo ga – Bo rac(S) 2:0, JA ZAK: Car Uro{ – Mla dost(B) 4:0, [A TRIN CI: 27.ok to bar – Mla dost(P) 5:8. Pla ni nac iz Ri vi ce je bio slo bo dan.

1.Bo rac(K) 2.Slo ga(V) 3.Car Uro{ 4.Mla dost(B) 5.Mla dost(P) 6.Pla ni nac 7.27.ok to bar 8.Bo rac(S) 9.Voj vo di na

10 10 10 10 9 9 10 10 10

9 7 6 6 5 2 2 2 1

1 1 2 0 1 1 0 0 2

0 2 2 4 3 6 8 8 7

34:5 33:11 30:13 28:19 29:18 11:28 25:46 15:42 9:30

28 21 20 18 16 7 6 6 5

Car Uro{ – Mladost (B) 4:0 (2:0) JA ZAK: Igrali{te Car Uro{a, gledalaca 100, sudija Vrani}(Ruma).Strelci: Basara u 14.i Jovanovi} u 40, 53.i 55.minutu.

CAR URO[: Petru{ 7, Boji} 8, Poznan 8 (Utvi} 7), Markovi} 7, J.Joci} 7, Stojanovi} 8, Pavlovi} 8, Basara 7, Vrawe{ 7, Popovi} 9, Jovanovi} 9 (N.Joci} 7).

MLADOST: Slep~evi} 6, Kukoq 5, B.Bo`i~kovi} 6, Ko{uti} 6, Qubinkovi} 5, S.Bo`i~kovi} 6, Veji} 5(Dudukovi} 5), Triniger 6(Obradov 5), Cvijanovi} 7(Krivo{i} 5), Aleksi} 6, M.Bo`i~kovi} 6.

Trener gostiju Svetislav Jovanovi} je najavio je sigurnu pobedu u Jasku.Ali, nadigran je u svim elementima fudbalske igre. I na kraju jo{ je i dobro pro{ao.

B. Gruji}

SPORT

dnevnik

sreda13.april2011.

SED NI CA OLIM PIJ SKOG KO MI TE TA 10. SORV

19

MU [KA SU PER LI GA SR BI JE

Kon kurs za do ma }i na Cr no-be li ube dqi vi 11. olim pi ja de He mo farm [ta da - Par ti zan 76:90 (15:28, 20:26, 20:16, 21:20)

Jedna od posledwih sednica Olimpijskog komiteta 10. sportske olimpijade radnika Vojvodine odr`ana je u Ba~koj Palanci. Sumirano je ono {to je do sada ura|eno i {ta predstoji do 7. jula, kada startuje jubilarna zavr{nica najve}e smotre radni~kog sporta u Pokrajini. Sednicom je predsedavao dr Milorad Mijatovi}, a o detaqima vezanim za predstoje}i program govorio je Komesar za takmi~ewe Qubomir Obradovi}.

On je izneo da su ustanovqene sve liste slu`benih lica, da u maju predstoji obilazak terena i ponovio da licencirawe u~esnika treba da se obavi do 10, a `reb do 15. juna.

Predsednik Pripremnog odbora Milan Vje{tica rekao je da }e na zavr{nici u~estvovati 382 sportista iz grada doma}ina, da je najproblemati~nije sa terenima jer je od pet ponu|enih projekata Vlada Vojvodine prihvatila samo jedan (za streqanu), ali ima nagove{taja da }e se pomo}i i oko realizacije preostalih (bazen, adaptacija hale, svla~ionice, otvoreni tereni). Sve je obezbe|eno kada je u pitawu prevoz u~esnika, medicinska za{tita i rad pres centra.

- Ba~ka Palanka je uradila sve {to je trebalo – istakao je gradona~elnik grada doma}ina 10.

SORV Dragan Bozalo.- Ostalo je jo{ 100 dana do po~etka Igara a mi nismo dobili ni dinara od onoga {to nam je obe}ano. No, jo{ uvek ima nade. Ipak, siguran sam da }emo biti dobri doma}ini.

Ukoliko se streli{te ne zavr{i na vreme, bi}e izgra|eno monta`no, bazen }e se koristiti u dru-

Sa sednice Olimpijskog komiteta 10. SORV u Ba~koj Palanci

gim sredinama, a mo`da i kuglana ukoliko na{a ne bude sanirana.

Kada sve saberemo, pitamo se za{to smo se prihvatili da budemo doma}ini i ko }e se slede}i prijaviti i hteti da bude doma}in! U svakom slu~aju, zavr{i}emo na vreme olimpijsko selo u Bagremari i ciq nam je da {to vi{e u~esnika boravi u na{em gradu za vreme trajawa Olimpijade.

Naj`u~nija rasprava vo|ena je oko cene sme{taja i ishrane. Posle burnih reagovawa utvr|eno je da cena sme{taja u {kolama bude 450, u olimpijskom selu 650, a u privatnom sme{taju 1.200 dinara (sa boravi{nom taksom i PDVom). Ostalo je jo{ da se s turisti~kom organizacijom vidi mogu}nost da se koriguje cena ishrane, naravno, nani`e.

Mijatovi} je predlo`io da se zatra`i prijem kod predsednika Vlade Vojvodine, jer ima se puna podr-

{ka grada doma}ina i veruje da }e i Vlada pomo}i kao {to je obe}ala.

Na~in i proceduru oko kandidovawa za doma}ina slede}e Olimpijade obrazlo`io je Milorad Peri{i}, predsednik Saveza sport za sve Vojvodine, istakav{i da konkurs ostaje otvoren 40 dana posle objavqivawa u listu „Dnevnik“ i na sajtu Saveza i da mora biti raspisan do 25. aprila, kako bi se odluka mogla doneti na zavr{nici Olimpijade u Ba~koj Palanci. Odluka o raspisivawu konkursa za doma}ina 11. SORV je jednoglasno prihv}ena, kao {to su i prihva}eni svi izve{taji sa prethodnih sednica Olimpijskog komiteta. Peri{i} je jo{ informisao da }e generalni sponzor Igara biti Karlsberg Srbija, kao i da }e pokroviteq ovog nadmetawa, Vlada Vojvodine, uplatiti 2,3 miliona, od o~ekivanih i tra`enih 3,2 miliona dinara. S. Ja ko vqe vi}

TRI BI NA „UNA PRE DI MO SPORT U VOJ VO DI NI” U @A BQU

@a ba q ci ima ju ~i me da se po no se Predstavnici pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, Zavoda za sport i Sportskog saveza Vojvodine posetili su Op{tinu @abaq gde su sa predstavnicima lokalne samouprave odr`ali tribinu „Unapredimo sport u Vojvodini”. Goste i predstavnike klubova je u ime doma}ina pozdravio Jovica Pani}, pomo}nik predsednika Op{tine. Tribini su, pored predstavnika pokrajinskih institucija, prisustvovali i generalni sekretar SSS Dane Korica, generalni sekretar SSV Mladen Stoj{in, sekretar SS Zrewanina Vojislav Mati} i drugi.

Samostalni stru~ni saradnik u Sekretarijatu za sport i omladinu i koordinator na ovom projektu

mu vojvo|anskih op{tina. Lokalna samouprava ima dobru saradwu sa ministarstvima, unapredila je ovu oblast i ukupno gledaju}i utisci su veoma pozitivni.

Milorad Dokmanac, vi{i savetnik za vrhunski i kvalitetan sport, govorio je o va`nosti zakonske regulative.

- Pre dve godine izdali smo kwigu „Modeli funkcionisawa sporta na nivou lokalne samouprave„ s namerom da pomognemo unapre|ewu sporta na lokalu. Nema idealnog modela, svaka sredina ima razli~iti broj klubova, razli~itu strukturu stru~nih qudi, materijalne uslove, hale, sportske terene... Do sada smo bili u 27 op{tina i povratne informacije koje dobi-

od NIP-a uspeli da obezbedimo sredstva za izgradwu hala. Na{a op{tina }e uskoro da bude jedna od retkih u Pokrajini koja }e u svakom naseqenom mestu imati sportsku dvoranu. Pored dvorane u @abqu, gradi se hale u ^urugu, sala u \ur|evu pri O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” i u Gospo|incima pri O[ „@arko Zrewanin”. Iako smo mlad Savez, bili smo organizatori mnogih turnira i drugih sportskih manifestacija. Istakao bih organizaciju 27. vojvo|anske zlatne rukavice na kojoj su u~estvovali bokseri iz 10 dr`ava za koju smo dobili visoke ocene. Na{ ponos su takmi~ari u borila~kim sportovima i wihovi vrhunski rezultati: srebro Uro{a Bogojevi}a na EP u kik boksu, srebro Marije Pavlov u boksu na EP, srebro karatiste Branislava Bandina na EP i zlato Danka Kne`evi}a na SP u savateu.

Na dobrom smo putu, s tim {to uvek mo`e i boqe i organizovanije i kvalitetnije - naglasio je Lisica.

Zamenik direktora Pokrajinskog zavoda za sport MihajNa tribini u @abqu imalo je {ta da se ~uje Fo to: V. Ba log lo Mileti} je predstavio deBranko Vujovi} podsetio je da je jamo sa terena nam govore da smo na latnosti ove institucije, prvenSekretarijat pokrenuo inicijatipravom putu. Osnovno je da qudi stveno dijagnostiku utreniranovu ovog projekta u martu pro{le koje vode sport na lokalu preposti sportista, neizostavni deo sagodine, a da je op{tina @abaq 27. znaju probleme i da ih re{avaju. vremenog trena`nog procesa, zapo redu koju su posetili.

Drago mi je da su qudi u @abqu tim wihove mogu}nosti, kapacite- Ciq projekta je da unapredimo prepoznali to {to smo mi pri~ate, osposobqavawe stru~waka do funkcionisawe sporta na lokalli, {to smo im preporu~ivali, donivoa operativnog trenera. Milenom nivou.@eqa nam je da se sredsta toga su primenili i boqe ureti} je izneo i najnovije nau~no isstva iz postoje}eg buxeta rasporedili u odnosu na druge sredine u tra`ivawe „Motori~ke sposobnode na kvalitetan i transparentan Vojvodini, ~ak bih rekao da su dosti dece {kolskog uzrasta” na na~in po nekim kriterijumima i {li do zavidnog nivoa organizovauzorku od 700 mali{ana. Upore|uda budu dostupna svim klubova nosti. Ovde smo videli mnogo doju}i rezultate od pre 15 godina sa rekao je Vujovi} i dodao: - Prijatbrih stvari i nadam se da }e biti aktuelnim vidqivo je da su nam deno sam iznena|en stawem u @ajo{ boqe - rekao je Dokmanac. ca gojaznija, slabija motori~ki, bqu. Jo{ ranije smo bili u kontakU ime doma}ina govorio je Vi{to donosi na~ina `ivota (mawe tu sa predstavnicima lokalne satomir Lisica, ~lan Op{tinskog kretawa, sedewe za ra~unarom...). mouprave. Pre dve godine, kada je ve}a zadu`en za sport, koji je pod- To je pokazateq na{em Miniformiran Sportski savez @abqa, setio da SSO@ postoji samo dve starstvu obrazovawa i fizi~kog ~elnici Saveza su preuzeli model godine, da je postavqen dobar tevaspitawa da se mora ne{to porakoji smo im mi predlo`ili, usameq i da je napredak vidqiv. U rad diti natome - istakao je Mileti}. glasili ga sa potrebama funkcioSSO@ ukqu~eno je 25 klubova i Na tribuni su jo{ u~estvovali nisawa na lokalnom nivou i sada ~etiri sekcije.

Miroslav Kova~ev, zadu`en za saga sprovode. I pored toga {to su - Imamo podr{ku od svih in- naciju i adaptaciju objekata i Janeki mo`da nekim malim detaqistitucija, posebno lokalne sa- sna Pe{i}, samostalni stfru~ni ma nezadovoqni, moram da ka`em mouprave koja izdvaja zna~ajna saradnik za informacionu tehnoda je stawe u @abqu u gorwem dosredstva. Najva`nije je da smo logiju.

Jo vo Ga li}

VR [AC: Sportska dvorana „Milenijum„, gledalaca 2.500, sudije Vojinovi} (Novi Sad), Milojkovi} i Vorkapi} (Beograd).

HE MO FARM: Pavkovi} 9 (66), Bo`ovi} 7 (1-1), Krstovi} 3 (43), [utalo 11 (4-4), Savovi} 5, Borisov 5, Kne`evi}, Petrovi}, Jeremi} 8 (4-3), Xordan 5, (6-3), Mara{ 7 (4-3), An|u{i} 16 (4-4) PAR TI ZAN: Xerels 18 (2-2), Kecman 15 (8-7), Josilo, Lu~i} 9 (4-4), Milosavqevi} 7, Bogdanovi}, Kati} 14 (9-8), Xavaji 4 (2-2), Be{ovi}, Bo`i} 6, Gist 12 (5-5), Veseli (7-1) Partizan je jo{ jednom savladao Hemofarm ove sezone. Ovom pobedom crno-beli su stekli veliku prednost za osvajawe prvog mesta u Super ligi, iako ima dosta jo{ da se igra. S druge strane, Vr{~ani nisu iskoristili prednost doma}eg terena. Naro~ito u prvom delu crno-beli su nadigrali doma}ine u svim elementima igra. Dok je odbrana Hemofarma u prvih 20. minuta bila veoma tanka pa su Xerels i naro~ito Kati} lako poentirali, dotle ni u napadu Vr{~ani nisu mogli da ozbiqnije He mo farm - Par ti zan 76:90 Me ga Vi zu ra - C. zve zda 81:84 FMP - Rad ni~ ki 87:83 Da nas Me ta lac - OKK Be o grad (19.30)

1. Par ti zan 2. Rad ni~ ki 3. He mo farm 4. FMP 5. C. zve zda 6. Me ta lac 7. M. Vi zu ra 8. Be o grad

7 7 7 7 6 6 7 5

6 5 5 2 3 2 1 2

1 2 2 5 3 4 6 3

638:537 13 575:536 12 573:544 12 555:572 9 513:545 9 451:485 8 527:580 8 369:401 7

U sle de }em ko lu (15/16. apri la) sa sta ju se: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki, FMP - OKK Be o grad, He mo farm [ta da Me ga Vi zu ra. Utak mi ca Me ta lac - Par ti zan igra se 7. ma ja.

Duel Yerelsa i Pavkovi}a

ugroze ko{ Partizana. Nakon poluvremena vi|eno je ne{to {to se retko vidi. Naime, trener Lukaji} je doveo svoju ekipu iz svla~ionice po isteku regularnih 20 minuta, dosta kasnije i sudije su doma}inu dosudile tajm aut zbog ka{wewa i tehni~ku gre{ku.

Svoju {ansu na samom po~etku drugog poluvremena ko{arka{i Partizana su iskoristili i poenima Kecmana poveli sa ubedqivih 21 poenom. Vr{~ani su preko Pavkovi}a uspeli da ubla`e donekle vo|stvo gostiju, ali u 26. minutu Lukaji} je zbog navodnog prigovora iskqu~en i Partizan se ponovo vratio u svoj ritam. Gosti su bili ubedqivi i na kraju tre}e ~etvrtine, jer su poveli sa 15 poena. Tra~ak nade doma}inu doneo je An|u{i}. Mladi plej Hemofarma je sa dve trojke po~etkom posledwe ~etvrtine doveo Vr{~ane na minus sedam, ali to je bilo sve od doma}ina na ovoj utakmici, jer trojkama Kecmana i Bo`i}a crno-beli su se vratili na dvocifrenu prednost i rutinskom igrom utakmicu priveli kraju.

Trener Partizana Vlade Jovanovi} nakon utakmice je rekao: - Za razliku od nekih prethodnih

utakmica ve~eras smo dobro po~eli i napravili solidnu razliku.

Smatram da smo u prvom poluvremenu igrali boqe, u drugom smo dozvolili Hemofarmu nekoliko {uteva za tri poena {to su znali da iskoriste i uhvate prikqu~ak.

Ne mogu da se `alim na zalagawe svojih igra~a, jer smo ve~eras igrali sa 11 igra~a i mawe vi{e svi su ispunili o~ekivawa. @eqko Lukaji} trener Hemofarm [tada je rekao: - U ovakvoj situaciji, kada sam iskqu~en sa utakmice, trebalo bi da dam neke komentare. Ipak, dovoqno sam iskusan da neke stvari zadr`im za sebe, da o nekim stvarima ne pri~am, jer sam pro{le sezone spomenuo neke stvari na utakmici protiv Borca kada smo dobili sa 30 poena razlike i to me je skupo ko{talo. Nemam nameru da omalova`avam pobedu Partizana, ali ipak smatram da Hemofarm duguje dozu respekta i dozu po{tovawa. Jer, bez obzira na ~ar{ijske pri~e, mi treniramo redovno, ne}u da ka`em vi{e od ostalih ekipa i sportski smo igrali celu dosada{wu sezonu u NLB ligi, a tako }e biti i u Superligi.

J. Tur ko a ne

DA NAS PR VE UTAK MI CE PO LU FI NA LA PLEJ-OFA ZA DA ME

Vr {~an ke i {am pi on ke i fa vo ri ti [est meseci pro{lo je od starta prvenstva Srbije ko{arka{ica, da bi ~etiri ekipe izborile plasman u polufinale plej-ofa. Titulu brani pro{logodi{wi osvaja~ duple krune i ovogdi{weg Kupa Partizan Galenika, a glavnog konkuretna ima}e u vr{a~kom Hemofarmu [tada, dok iz prikrajka svoju {ansu tra`e Vojvodina NIS i Radivoj Kora}.

U vojvo|anskom polufinalu snage }e odmeriti Hemofarm, koji je sezonu zavr{io bez poraza (26 pobeda) i Vojvodina NIS, koja je ostvarila sjajan rezultat sa nikad mla|om ekipom. U beogradskom polufinalu nadmeta}e se Partizan i Radivoj Kora}. Duel izme|u

Re van {i u pe tak Revan{ susreti na programu su u petak. Vojvodina NIS do~ekuje Hemofarm od 19.30 ~asova u maloj dvorani Spensa, dok }e Radivoj Kora} ugostiti Partizan Galeniku u dvorani Sport Eko u 19 ~asova. Polufinalna serija igra se na dve, a finale na tri dobijene utakmice.

Hemofarma i Vojvodine ne}e biti ni nalik onima iz prethodnih godina kada su Vr{ac i Novi Sad bili centri `enske ko{arke iz pro-

stog razloga {to je novosadski tim veoma mlad i neiskusan i neralno je o~ekivati da mo`e da bude uspe{niji od Vr{a~anki. Trener Zoran Mirkovi} isti~e da }e wegove izabranice dati sve od sebe u susretima sa Hemofarmom i jo{ jednom pokazati da su zaslu`eno izborile plasman u polufinale. Ove sezone Vr{~anke i Novosa|anke su se tri puta sastajale i sva tri puta je pobedio Hemofarm. Devojke iz Vr{ca su apslotuni favorit, {to ne zna~i da utakmice sa Vojvodinom ne}e biti zanimqive.

Dana{wa utakmica u Vr{cu Hemofarm - Vojvodina po~iwe u 18, a u Beogradu Partizan Radivoj Kora} u 17. 30 ~asova.

I. Gru bor

AK CI JE @EN SKIH RE PRE ZEN TA TIV NIH SE LEK CI JA

Se ni or ke u Ita li ji Komisija za `ensku ko{arku iznela je plan aktivnosti i planova `enskih reprezentativnih selekcija za 2011. godinu. Seniorska reprezentacija poku{a}e da izbori plasman na Evropsko prvenstvo u Poqskoj na dodatnom kvalifikacinom turniru grupe B u italijanskom gradu Tarantu (od 3. do 8. juna). Pored Srbije, na tom turniru u~estvuju Italija, Rumunija, Nema~ka i Belgija. Pobednik turnira u Italiji igra}e dvome~ sa pobednikom iz Grupe A (Ma|arska, Holandija, Ukrajina, Bugarsk, Finska) a boqi iz ovih duela u~estvova}e na EP u Poqakoj.

Selektor Miodrag Veskovi} objavio je spisak igra~ica na koje ra~una za predstoje}e reprezentativne akcije: Ana Dabovi}, Maja Miqkovi} Biqana Stankovi}, Tamara Rado~aj, Jovana Popovi}, Jovana Vukoje, Sa{a ^a|o, Dajana Butulija, Biqana Pe{ovi}, Mirjana Berowa, Miqana Musovi}, Nina Bogi}evi}, Sowa Pe-

Selektor seniorki Miodrag Veskovi}

trovi}, Adrijana Kne`evi}, Dragana Gobeqi}, Ines Kresovi}, Maja [kori}, Duwa Pr}i}, Jelena Milovanovi}, Mina Maksimovi}, Jovana Rad, Tina Jovanovi}, Ivanka Mati}, Jelena Maksimovi}, Sara Krwi}, Biqana Stjepanovi}, Jela Vida~i} i Latinka Du{ani}.

Mla du re pre zen ta ci ju, igra~ice do 20 godina, ovog leta o~ekuje Evropsko prvenstvo u Novom Sadu i Zrewaninu (od 7. do 17 jula). Na spisku selektora Milkana Mr|e su: Sara Krwi}, Tina Jovanovi}, Ni ko li na Ni ko li}, Ti ja na Ajdukovi}, Marina Markovi}, Maja Vu~urovi}, Jelena Prvulovi}, Milana @ivadinovi}, Milica [piki}, Aleksandra Dobrani}, Milena Bubwevi}, Gorica Pjevac , Tamar Karaxi}, Ivana Gr bi}, Sne`ana ^oli}, Zorana Nikoli}, Kaja Stankovi}, Jelena Repi}, Jova na Ka ra ka {e vi}, Jo va na Jak {i}, Je le na Stan kov ski, Dijana Bjelajac, Tijana Dijan, Ivana Brajkovi}, Milica To{kovi}, Jovana \or|evi}, Nata{a Kova~evi}.

Kadetska reprezentacija, igra~ice do 16 godina, o~ekuje Evropsko prvenstvo u Italiji (od 11. do 21. avgusta).

I. Gru bor.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda13.april2011.

KUP VOJ VO DI NE

OPEN KAR PO[

Tro fej Mar ku {u Za vr {en je me |u na rod ni turnir “Open Karpo{”, koji se igrao u Skopqu 2-9. aprila.

Od 16 ve le maj sto ra ko ji su u~estvovali na turniru ~ak sedam je podelilo prvo mesto sa po 6,5 osvojenih poena. Po-

Ro bert Mar ku{

bedni~ki trofej, po dodatnim kriterijumima, osvojio je prvotimac N[K-a, ina~e favorit po rejtingu, Robert Marku{.

Kona~no stawe posle 9. kola: 1-7. Robert Marku{, Branko Damqanovi}, Petar Dren~ev, Sini{a Dra`i}, Dragoqub Ja}imovi}, Jure Skoberne, Imre Hera Jr 6,5, 10. Lazar Nestorovi} 6, 14. Nikola Nestorovi} 5,5, 15. Goran M. Todorovi} 5,5, 17. Dejan Anti} 5,5, 24. Goran Vojinovi} 5, 33.

An|elija Stojanovi} 5, itd.

U~estvovalo je 74 igra~a.

Iz ne na |e we u No vom Sa du U eliminatornom kolu Kupa Vojvodine u Novom Sadu doma}a Vojvodina napravila je najve}e iznena|ewe izbaciv{i drugoliga{a Srpske lige prvu ekipu Jugovi}a iz Ka}a. Katastrofalan poraz PA[K-a u Opovu je jo{ jedna neprijatna epizoda Pan~evaca. Svi pobednici prvog kola plasirali su se za finale kupa Vojvodine.

Rezultati: Sremac (^erevi}) – „Car Uro{“ (Jazak) 2,5:1,5, Srem (Sremska Mitrovica) - LSK (La}arak) 3:1, Omladinac (@abaq) - Sloga (Lok) 3:1, Dowi Srem 1 (Pe}inci) – Radni~ki ([id) 2,5:1,5, Dunav (Slankamen) - Sloga (In|ija) 2:2 (Sloga ide daqe), Banovci Dunav - Stara Pazova 1 1,5:2,5, Stara Pazova 2 - Sremac (Vojka) 2:2 (St. Pazova ide daqe), „M. Pupin“ (In|ija) - [imanovci 2 0:2,5*, Rudar (Vrdnik) - Borac (Veliki Radinci) 3:1, [imanovci 1 - Dowi Srem 2 (Pe}inci) 3:1, Bano{tor – „Stevica Puzi}“ (Irig) 1,5:2,5, „2. oktobar“ (Kumane) - Borac (Aleksandrovo) 3:1, Zmajevo 1 - Vrbas 1 0,5:3,5, „Bata ]osi}“ (Opovo) PA[K (Pan~evo) 3,5:0,5, An pasan (Novi Sad) Cement (Beo~in) 1:3, Selen~a - Ba~ 2:2 (Selen~a ide daqe), „M. Raki}“ (Ratkovo) - Polet (Karavukovo) 3:1, [ajka{ - „Mihail Taq“ (Veternik) 1,5:2,5, Elektrovojvodina 1 (Subotica) - Polet (Rastina) 1:3, „Miqo Vujovi}“ (Crvenka) - Elek-

Te sto vi u tri ~i na Mo`da bi vas zanimalo kako da me|u svojim poznanicima raspoznate ko je pacer, a ko nije? Za to vam lepo mo`e poslu`iti slede}i test.

Mi hi }ev ra sta nak pobedom

Postavite ovu poziciju pred svog prijateqa i pitajte ga: “Mo`e li beli da dobije ovu poziciju?” Ako ka`e da ne mo`e – on je pacer! Ako vam on bez razmi{qawa odgovori “naravno” i pri tome povu~e 1.Kg4? – opet je pacer! Jer, 1.Kg4 remizira: 1…Kg6 2.Kf4 Kf6 3.Ke4 Ke6 4.Kd4 b3! 5.c:b3 Kd6 – opozicija i remi.

Pravi put ka dobitku bio je 1.Kh4! Opozicija “ni{ta nas ne sme iznenaditi”, pa ~ak ni potez crnog b4-b3.

1…Kg6 2.Kg4 Kf6 3.Kf4 Ke6 4.Ke4 Kd6 5.Kd4 b3 6.c:b3 Kc6 7.Kc4 Kb6 8.Kb4 Ka6 9.Kc5 i beli dobija.

Ako je prijateq polo`io prvi test, evo drugog, malo “lep{eg”:

PROBLEM BR. 332

Beli daje mat u dva poteza S. Lojd N.Y.Sta te Chess As so ca tion, 1892.

trovojvodina 2 (Subotica) 3,5:0,5, Sivac 3 - Sivac 1 0,5:3,5, Temerin 1 - Sutjeska (B. D. Poqe) 1,5:2,5, „64“ Novi Sad - Temerin 2 2:2 (Temerin ide daqe), Kulpin - Zmajevo 2 1,5:2,5, Budu}nost (Glo`an) Sivac 2 1:3, Jugovi} 2 (Ka}) – Budisava 3:1, Vojvodina (Novi Sad) – Jugovi} 1 (Ka}) 3:1.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

VI KEND U PE TRO VA RA DI NU

Izgleda da je na vikend turniru “Kraqice” u Petrovaradinu u posledwe vreme postao obi~aj da pobednik bude maksimalan. Pro{log meseca to je po{lo za tablom Leskuru a ovog puta Vladimiru Mihi}u, dugogodi{wem ~lanu kluba. Na`alost, ovaj pobedni~ki trijumf ujedno je bio i najava za rastanak, jer od ove sezone nastupa za drugi klub (Zmajevo). Jak subotwi vetar kao da je oduvao neke stalne u~esnike turnira pa je odigran Berger turnir sa deset u~esnika. Lep uspeh postigao je 80-godi{wi Novica Kapor koji je zabele`io nekoliko vrednih pobeda protiv renomiranih protivnika.

Plasman: 1. Vladimir Mihi} 9, 2-3. Aleksandar Topalov, Milorad Zerdo 7, 4. Filip Kosti} 5, 5-7. Novica Kapor, Milan Milovac, Bogoqub Dankovi} 3,5, 8. Milan @i va nov 2,5, 9-10. Vo ji slav Nikoli}, Dragan \or|evi} 2 poena.

Fi na le u Vr ba su Finale Kupa Vojvodine za seniore, za 2011. godinu, odr`a}e se u Vrbasu u hotelu “Ba~ka”, ulica Mar{ala Tita 92, u vremenu od 30. aprila do 2. maja 2011. godine. Cena jednodnevnog pansiona po osobi u dvokrevetnoj sobi iznosi 1.950 dinara a u jednokrevetnoj sobi 2.300 dinara. Po osobi se upla}uje 2 (dva) pansiona.

Uplate pansionskih tro{kova su na `iro ra~un [ahovskog saveza Vojvodine broj: 24560131-61 najkasnije do 28. aprila 2011. godine ili u gotovom pre po~etka takmi~ewa. Svi klubovi koji imaju pravo igrawa u finalu treba da potvrde u~e{}e do 25. aprila na telefone [ahovskog saveza Vojvodine: 021 420 378 ili 021 572 238.

Pitawe prijatequ glasi: “Mo`e li beli da remizira?” Ako ka`e da ne mo`e – on je pacer! Ako vam on opet bez razmi{qawa odgovori “naravno” i pri tome odigra potez kraqem bilo gde – opet je pacer! Situacija je, naime, takva da bi za belog vladara bilo najboqe da zasad }uti, odnosno da sa~eka dok se skromni pe{adinac za wega do kraja ne “ispo`rtvuje”: 1.e5! d:e5. Jedini potez koji sad spasava je: 2.Kc1!! Deluje, istina,

kao “misterija {ahovskog organizma”, ali vi svakako – pre teorijskog razja{wavawa toga misti~nog poteza – sami prou~ite stranputicu 2.Kc2? koja vodi gubitku!

Ovako, posle 2.Kc1 na Kd4 beli bi kraq “oponirao” svome crnom kolegi sa 3.Kd2!, dok bi na 2…Kd5 wegova opozicija bila jo{ rafiniranija: 3.Kd1!! u oba slu~aja sa remijem.

Pod “opozicijom” se podrazumeva, u pe{a~kim zavr{nicama, polo`aj kraqeva koji se nalaze ili (naj~e{}e) na istoj vertikali, ili (re|e) na istoj dijagonali, ili (najre|e) na istoj horizontali – razdvojenih neparnim brojem poqa. U kriti~nim momentima, slabija strana se ~esto spa{ava – ukoliko mo`e da, kako se to u {ahovskom `argonu ka`e, “u|e u opoziciju”.

Za posledwi dana{wi test H. Noj{tadtl je jo{ 1890. godine postavio slede}u poziciju:

Pitawe prijatequ glasi: “Mo`e li beli da remizira?” Ako ka`e da ne mo`e – on je pacer!

Ako vam on odgovori “naravno” i pri tome odigra potez kraqem 1.Kf1 – opet je pacer!

1.Kf1? Kd2 2.Kf2 Kd3 3.Kg3 Ke3 4.Kg2 Ke2 5.Kg3 Kf1 6.Kg4 Kf2; ili 1.Kh2 Kd2! 2.Kg2 (2.Kg1 Ke3 3.Kg2 Ke2; 2.Kg3 Ke3 3.Kg2 Ke2) 2...Ke2 3.Kg3 Kf1; ili 1.Kg3 Ke1 2.Kg2 Ke2; Vi naravno znate da je jedini potez kojim beli dolazi u pravu remi opoziciju: 1.Kh1!! Ke2 (1...Kc1 2.Kg1 g4 (2...Kc2 3.Kg2) 3.Kg2! (3.f:g4 e4 4.Kf2 Kd2)) 2.Kg2 Kd3 3.Kh3!! Ke3 4.Kg3 remi.

Ina~e, najboqe je biti u poziciji, a ako niste - poku{ajte s opozicijom. Boqe je i to nego ne biti nigde! Boqe od “nigde” je biti u “[koli za male i velike pacere” Dragoslava Andri}a.

PR VEN STVO SOM BO RSKIH PEN ZI O NE RA Re{ewe problema br. 331 (S. Lojd, N.Y.State Chess Assocation, 1892.) sa pozicijom: beli – Kb3, Dh1, Te4, Tf8, Lg6, Sf5; crni – Kd5, Le3, pe{ak c6; je 1.Da1!

Na 1...K:e4 sledi 2.Se7 mat. Na 1...c5 sle di 2.Da8 mat. Na 1...Kc5 sle di 2.Da5 mat. Na 1...Ld4 sle di 2.D:d4 mat. Na 1...L? sledi 2.De5 mat.

Bog dan ]uk pr vak

U Somboru je od 10. marta do 7. aprila odigrano otvoreno prvenstvo penzionera i veterana Sombora.

Igrao se klasi~an {ah 9 kola po Berger sistemu. Sudio je Vuka{in Elez.

Plasman: 1. Bogdan ]uk 7,5, 2-3. Aleksandar Ivani}, Ilija Vlaisavqevi} 7, 4. Du{an Vukobratovi} 6,5, 5. \or|e \uro{ev 5, 6. Rajko Stankovi} 3,5, 7-8. Aleksandar Svilokos, Qubi{a Petrovi} 3, 9. Milan Basta 2, 10. Du{an Keli} pola poena.

PI O NIR SKO PR VEN STVO NO VOG SA DA

Po bed ni ci mak si mal ni U Novom Sadu, u Osnovnoj {koli “@arko Zrewanin”, 7. aprila odr`ano je prvenstvo u~enika osnovnih {kola grada.

Turnir su organizovali De~iji {ahovski klub “Promocija”, koji vodi Vladimir De`e, i sekcija Dru{tva u~iteqa Novog Sada. Igralo se 5 kola, 15 minuta po igra~u. Anamarija Radosavqevi} iz {kole “Vasa Staji}”, Dejan Omorjan i Nikola Pani}, obojica iz {kole “Kosta Trifkovi}”, zaslu`eno su se okitili zlatnim medaqama po{to su jedini u svojim grupama pobedili sve svoje protivnike. Sudili su: Milan Miladinov, Dejan Vu~kovi}, Nenad Dimitrijevi} i Sini{a Mikala~ki.

Devoj~ice 1-8. razred: 1. Anamarija Radosavqevi} 5, 2. Nina Udovi~i} 4, 3. Milana Jovanovi} 3.5, 4-7. Tijana Ostoji}, Tatjana Gemovi}, Mia Milosavac, Isidora Bokan 3, 8-9. Zorana Atanackovi}, Tara Stoli} 2.5, 10-13. Awa Nini}, Nastasja [olaja, Iva Konc, Ana Atanackovi} 2, 14. Angelina Su{ak 1.5, 15. Milica Vu{ovi} 1.

De~aci 1-4. razred: 1. Omorjan Dejan 5, 2-5. Nikola ]ur~i}, Ste fan Maj sto ro vi}, Ivan [tanfeq, Pavle Jovanovi} 4, 6. Aleksa Stojkovi} 3.5, 7-15. Uro{ Bo`i}, Dejan Jeli~i}, Danilo Damjanovi}, Mi lo{ Pi sa ri}, Va wa Pe tro vi}, \or |e Dra gi }e vi}, Andrija Stani{i}, Filip Despi}, Du{an Dra`i} 3, 16-17.

David Omorjan, Denis Mehi} 2.5, 18-25. Ste van Mi {i}, Aleksandar Gavri}, Aleksandar Milo{ev, Predrag \uri}, Nemawa Veqa, Slobodan Crno go rac, Alek san dar Ni ko li}, Nemawa Gemovi} 2, 26-28.

Stefan Gosni}, Lazar Nin~i}, Nikola Jagodi} 1.5, 29-31.

Ilija Sapovalov, Jovan Jasikovi}, Du{an Mamula 1.

De~aci 5-8. razred: 1. Nikola Pa ni} 5, 2-7. Mi ro slav Maj tan, Va si li je Bo `o vi}, Damjan Cvetanovi}, Luka ^i~a, Jovan Deli}, Milenko Leti} 4, 8-9. Marko Latinovi}, Aleksa Tucakov 3.5, 10-17. David Adamovi}, Nikola Kajtes, Luka Zori}, Milenko Gavri}, Mar ko Pri bi }e vi}, Ro bert Der, Pre drag De spo to vi}, Marko Gali} 3, 18-22. Simo Jagodi}, Stevan Tabakov, Milan Novci}, Miwa Vukovi}, Rade Jovanov 2.5, 23-31. Branislav Krnac, Tomislav Mini}, @eqko Tkalec, Bojan Nini}, Dimitrije Kisi}, Artur Mkrti~jan, Ivan Batori, Du{an Ke~a, Du{an Stanojevi} 2, 3234. Vladimir Te{anovi}, Milo{ Gulan, Veqko Skorupan 1.5, 35-38. @ivko Smiqani}, Arsenije Ra{i}, Aleksandar Golu{in, Nikola Bendi} 1, 39-40. Mi qan Smi qa ni}, Zdravko Mari} pola poena.

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Po sled wi bo em (2) Preko 30 godina je igrao {ah, razmi{qao o {ahu i pisao o {ahu. Re~ je o Vladi Kozomari {ahisti, novinaru, publicisti... ^itaju}i wegove opise sopstvenih partija moglo se pomisliti da je ponekad namerno igrao slabije da bi se nasmejao na sopstveni ra~un. On je govorio da bi ga vi{e radovalo da mu protivnici igraju slabo pa makar im pripisali i Solomonovu mudrost. Po wegovim re~ima {ah je igrao zato {to se na kartama gubi novac.

Kad je odlazio iz svoje Bawa Luke na prvenstva BiH okupqenim novinarima je davao izjavu koja se ponavqala 13 puta: “Zna se prvi, a ostali kako se sna|u”. Posebno je voleo brzopotezni {ah jer se nije moralo mnogo misliti. Tako je to on objasnio.

Ko zo ma ra – B. Mi li} Rih ter-Ra u ze rov na pad Be o grad, 1961.

1.e4 c5 2.Se2 Sc6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 d6 6.Lg5 Ld7 Ovo je izmislio Averbah, ali za daqu interpretaciju Mili} snosi iskqu~ivu odgovornost.

7.Le2 Da5 8.L:f6 g:f6 Iz “papirnatog” aspekta crni je u o~aravaju}em startu: lova~ki par i otvorena g-linija. Ali – sve je to privid.

9.0–0 Tg8 10.Sd5! Ovaj nequbazni skaka~ ru{i sve zamisli crnog i slom je ve} na pomolu.

10…S:d4 11.D:d4 Lg7 12.Tad1 f5 13.Dd3 f:e4 14.D:e4 e6 15.Lh5!

Bele figure poput osica sale}u crnog kraqa, a idu}i potez crnog najboqe komentari{e nastalu paniku.

15...Tf8 16.b4 Dd8 17.f4 Lf6 Crni je bukvalno bez poteza, pa nudi pe{ake da bar malo odahne.

18.S:f6+ D:f6 19.D:b7 Td8 Na 19…Ke7 sledi 20.T:d6 sa matom ili gubitkom figure.

20.T:d6 I crni je je jo{ nekoliko poteza pru`ao simboli~an otpor. 1:0 Kozomara – Herbatin 1.c4 Sf6 2.f4 Stari Nimcovi}ev sistem, primewen da iznenadi protivnika.

2…e6 3.Sf3 d5 4.b3 Ld6 5.g3 c5 6.Lg2 Sc6 7.0–0 0–0 8.Lb2 d4 Crni je nateran da se izjasni u centru i time je strategija belog postigla ciq: otvoriti dijagonale fijanketiranim lovcima.

9.e3 d:e3 10.d:e3 Lc7 11.De2 De7 12.Sc3! Indirektno osuje}uje 12…e5 zbog 13.Sd5.

12…a6 13.Tad1 Tb8 14.Kh1 Odmah nije i{lo 14.e4 jer posle 14…Sd4 15.S:d4 beli ne mo`e uzeti topom zbog Lb6.

14…b6 15.e4 Lb7 16.e5 Sg4 17.Se4 Tfd8 18.Sfg5 Sh6 19.Dc2!! Poenta napada. Sad ne poma`e 19…Sf5 jer posle 20.g4 skaka~ ne mo`e “skoknuti” na e3 po kvalitet – u me|uvremenu bi bio matiran posle 21.Sef6+.

19…g6 20.Sd6 Sd4 Na 20…L:d6 21.e:d T:d6 22.T:d6 D:d6 dobija 23.Se4!

21.L:d4 L:g2+ 22.D:g2 c:d4 23.Dh3 L:d6 Na 23…Kh7 beli dobija ovako: 24.Sd:f7 S:f7 25.D:h7+ Kf8 26.D:g6 itd.

24.D:h6 f6 25.e:f6 D:f6 26.D:h7+ Kf8 27.T:d4 Lc5 28.Td7 Crni predaje.

R. Bog da no vi} – Ma tu lo vi} Si ci li jan ska od bra na Pa ul se no va va ri jan ta Sa ra je vo, 1961.

1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Dc7 5.Sc3 e6 6.f4 a6 7.Le3!

Gligori} je protiv istog partnera igrao 7.Le2 i crni je brzo izjedna~io.

7…b5 8.S:c6 d:c6 9.a4! Sna`an strategijski udar kojim beli

fiksira ta~ku c4 kao trajnu slabost u poziciji crnog. Beli ujedno demonstrira logi~nost i efikasnost u tra`ewu “Ahilove pete” u sistemu koji je crni izabrao.

9…b4 10.Sb1 Neskladan raspored crnih pe{aka na daminoj strani dopu{ta ovoj figure da se “sme{kaju}i se” vrati u polaznu bazu.

10…Sf6 11.Sd2 Le7 12.Ld3 Lb7 13.De2 c5 14.b3 0–0 15.0–0 Tfd8 16.Kh1 a5 17.Lg1 Dc6 18.Tae1 La6 19.Sc4 L:c4 “Odrowavawe” po~iwe gubitkom lova~kog para.

20.L:c4 Sd7 21.Lb5 Dc7 22.e5 g6 23.Df3 h5 Beli metodi~ki priprema odlu~uju}i juri{, a crni je nemo}an za bilo kakvu protivakciju s obzirom da mu damino krilo slu`i samo da dekori{e tablu.

24.Dg3 Sf8 25.Lc4 Kh7 26.Le3 Sd7

27.f5!! Tipi~no razbija~ka `rtva posle koje obi~no u kraqevskim odajama nastupa nepodno{qiva promaja.

27…g:f5 28.Dh3 Kg7 29.T:f5!

Naravno, `rtvena paqba ne sme sada jewavati.

29…e:f5 30.D:f5?? Na `alost, u “cajtnotskom” vrtlogu i{~ezava pobedni~ki potez 30.Dh5!! i crni kraq izvla~i svoju preznojenu ko`u – simfonija ostade nedovr{ena u eventualnom nastavku 30…S:e5 31.Lh6+ Kg8 32.T:e5 sa matirawem. Ovako je do{lo tu`no finale.

30…S:e5 31.Lf4 Lf6 32.Ld3 T:d3 33.c:d3 Te8 34.D:h5 Te6 35.Te3 Kf8 36.Dh3 i beli se predao. 0:1

]i ri} – Su e tin [taj ni co va od bra na Sa ra je vo, 1965.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 d6 5.c3 f5 6.d4 f:e4

7.Sg5 Posle partije Suetin je savetovao partneru da drugom prilikom ovde odigra 7.S:e5 {to, po kwigama, vodi u komplikacije prijatnije za belog. Ovaj savet je do{ao “post festum”, a zasad je tajna u kakve bi moskovske analize uleteo ]iri} da je tako igrao.

7…e:d4 8.S:e4 Lf5 9.D:d4 De7 10.f3 b5 11.Dd5 Ld7 12.Lb3 Sf6 13.Dg5 S:e4 14.D:e7+ L:e7 Eto kako crni jednostavno i bez muke do|e do svega {to je dobrom igra~u dovoqno da vodi partiju do pobede. Dabome, kad se bela dama muvala po tabli kao slepa koko{ka.

15.f:e4 Tf8 16.Tf1 Lh4+ Na prvi pogled ovo je “pacerski” {ah, ali je ovde sasvim umestan, jer Suetinu treba prohodna staza po belim poqima na kraqevoj strain.

17.g3 Lf6 18.Lf4 b4! Do|e praznik i na ulice damine strane.

Neuralgi~ne ta~ke ni~u kao pe~urke i crne figure zmijski puze u dvorac crnog kraqa.

19.Lc4 Tb8 20.Tf2 b:c3 21.b:c3 a5 22.Tc2 g5 23.Le3 Se5 24.Le2 La4 25.Tc1 Tb2 26.Sa3 Ovde je beli po`urio da razvije skaka~a iako do kraja partije ima jo{ dva poteza.

26…Lc6 27.Tcb1 Sf3+ 28.Kf2 L:c3 Beli predaje. 0:1 Ko men tar: Vla do Ko zo ma ra Pri pre mio: B. Dan ko vi}

GLOBUS

dnevnik

sreda13.april2011.

21

Мрзите бившу? Искључите компјутер С

тивен Андреасен (38) из Велике Британије је прва особа на свету која је ухапшена због „Интернет прогањања” бивше девојке. Када га је девојка Ребека Патинсон (36) оставила након само месец дана забављања, Стивен је

покушао све да је врати. Скоро све. Слао јој је мејлове, СМС поруке, остављао поруке на њеном Фејсбук профилу и...ништа. Ребека је решила да оконча везу и то је то. Игнорисала је његове позиве и поруке, а онда му је запретила да ће звати полицију

уколико је не остави на миру. Тада је Стивен решио да се освети и направио 35 блогерских сајтова на којима је почео да је „прозива”. Андреасен је на овим сајтовима остављао увредљиве коментаре на Ребекин рачун, „упозоравао мушкарце на њу”, препричавао детаље из спаваће собе и остављао њене личне податке. Ребека је потом од суда у Манчестеру затражила, и добила, забрану приласка за Андреасена, а сада га чека и затворска казна. Само два месеца пошто му је изречена забрана приласка, Андреасен је поново на један од сајтова поставио коментар који се тицао Ребеке након чега је ухапшен због кршења забране суда. Суд у Манчестеру га је осудио на 18 месеци затворске казне, чиме је постао прва особа која је осуђена због Интернет прогањања.

На пра ви ћу бу да лу од се бе, са мо ми се вра ти

М

ла д ић ко ј и је пре варио сво ју де вој ку за т ра жио јав ни опрост та ко што је про шетао знак на ко јем је пи са ло да је бу да ла што ју је пре ва рио. Џо Пејџ, мла д ић из Ве ли ке Бри та ни је ко ји је про ше тао је тр жним цен тром у Брај то ну но се ћи знак на којем је пи са ло да је пре ва рио де вој ку и да је бу да ла, ура дио је то ка ко би вра тио сво ју во ље ну. Ка да је де вој ка на Феј сбу ку про на шла до каз да ју је пре ва рио, Џо Пејџ је мо рао да ле ти

на по ље из за јед нич ког ста на. Пеј џ у ни ј е тре б а л о ду го да схва ти да је ње го ва Џес „она пра ва” и по ку шао је јав но да јој се из ви ни. За то је на се бе ока чио сен двичре кла му на ко јој је пи са ло:

„Пре ва рио сам де вој ку. По ни жа вам се ка ко бих јој до ка зао да ми је ћао. Ја ко је во лим и учи нићу све да ми опро сти. Жао ми је.” Пејџ је но ви на ру „Деј ли меј ла” ре као да су му шкар ци, док је ше тао тр жним цен тром, скла ња ли по глед, да су га де вој ке пре зи ра ле, а јед на од њих се са жа ли ла на ње га и ре кла да је ура дио ја ко ро ман тич ну ствар. Та ко је из гле да ми сли ла и Џе си, ко ја га је на кон шет ње по зва ла да раз го ва ра ју.

Водени краљ Ј

едан Енглез у свом подруму направио огроман кућни акваријум и редовно плива са својим рибицама. Џон Хиткот, 37-годишњи учитељ салсе из Нотингема, велики је заљубљеник у рибе и морски свет. Или је мало луд. Наиме, он је направио огроман акваријум у подруму своје куће, а у њему пливају неке егзотичне врсте које се могу видети једино у Амазону или Конгу. Има и две корњаче. Акваријум се налази тачно испод његове спаваће собе и импресивних је димензија. Управо као његова спаваћа соба! Овај несвакидашњи свет толико је велики да Џон мора да стави маску за дисање и

Змија се отровала силиконом из груди О

во је требало да буде још једно егзотично и провокативно снимање две „природне лепоте”, фото модела и змије обмотане око ње. Али хируршки „побољшана” израелска манекенка Орит Фокс, добила је много више од онога што је договорила, када је змија почела да „одговара” на њену претерану присност, тако што је ујела за груди! Манекенка је била веома опуштена на снимању, у контакту са змијом, трудећи се да све време изгледа веома секси. Пустила је да јој се рептил обавије, најпре око врата, затим струка и ногу. Покушала

је и да је пољуби а затим и да је лизне, међутим, када је то учинила, змија је реаговала непријатељски и угризла је. Уплашена девојка је наравно завриштала, а асистенти на снимању су јој притрчали у помоћ, и након мало цимања, рептил је ослободио свог стиска. Рекло би се трагично...али, у овој причи је заправо змија та која је извукла „дебљи крај”. Наиме, госпођици Фокс је била потребна само једна ињекција тетануса у локалној болници, док је змија недуго након уједа угинула услед тровања силиконом из њених груди.

плива у њему како би га чистио. Он у својој кући нема телевизор, објашњавајући да више воли да уживо гледа морске животиње. Љубав према рибама јавила му се кад је као десетогодишњак посетио акваријум у Блекпулу. Од тада је то постала његова опсесија. „Хоби ми није само окупирао живот, него и кућу. Али, ја то волим!”, рекао је Џон. У акваријум може да стане више од 4.000 галона воде, а да би се променила вода потребно је шест сати. За изградњу овог акваријума потрошио је 5.000 фунти. „Кад сам купио кућу тачно сам знао шта ће бити у подру-

А

Гладан сам, дај пиво

мериканац планира да у наредном периоду уопште не једе, већ само да конзумира пиво. Џеј Вилсон (38) из Прескота у Ајови на ову „дијету” се одлучио како би истражио живот немачких монаха из 17. века, који су правили посебно густо пиво како би прегурали Велики пост. Вилсон, који се аматерски бави производњом пива, планира да пије четири чаше дневно и не уноси никакве друге хранљиве материје. Циљ му је да утврди да ли је могуће

Продајем сушилицу за уши

П

ознато је да на Интернету можете купити све од игле до локомотиве...све што вам треба и не треба. Погледајте списак најбизарнијих ствари које можете купити онлајн. Интернет портал Висбоо.цом саставио је листу најбизарнијих ствари које су нашле своје купце на порталу Амазон.

„Сушилица за уво” - регулише проток топлог ваздуха у вашим ушима. Држите га 80 секунди и спремни сте за покрет. Цена 64,96 долара. „Светлеће папуче за ноћ” - Сада можете слободно да се крећете кроз мрачну кућу. „Светлеће папуче смањују могућност саплитања”. Тренутно их нема на „лагеру”.

„Конац за чишћење зуба са укусом сланине” - „зимска свежина” очигледно није приоритет љубитељима овог конца за зубе. Овај производ помаже побољшању ваше оралне хигијене док уживате у укусу хрскаво пржене сланине. Цена - 4,85 долара. „Пуномасно млеко из Тоскане” - интересантније од чињенице да неко продаје млеко на „нету”, јесте чињеница да овај производ (што и пише на паковању) „изазива нападе, доводи до настанка рана на ректуму и узрокује поремећаје спавања”. Цена овог артикла, зависно од тога ко га је купио па решио да препрода, варира од 49 до 990 долара. „Узорак осиромашеног уранијума” - радиоактивни узорак осиромашеног уранијума користан је за тестирање Гајгеровог бројача (који сигурно немате, али вероватно можете набавити, опет путем Интернета). Цена - 39,95 долара. У понуди су још новчаник од сланине, мокраћа од вука, пушка - упаљач, „булшит” дугме...

му. Право да вам кажем, радови и нису трајали дуго. Има посла око чишћења и мењања воде, храњења, али за то ми треба само око пола сата у два, три дана. Једу све! Размишљао сам да акваријум отворим за посетиоце, али за то је потребно много дозвола, али довољна ми је чињеница да имам највећи приватни водени свет у Британији. На то сам поносан”, каже овај 37годишњак. Како све финансијски издржава? Каже да многи не желе да виде његов рачун за струју, али да зарађује од продаје риба које држи у акваријуму. Какав хоби!

преживети само на пиву, и какве су последице након више дана без хране. Своје искуство описаће у блогу под називом „Дневник монаха са пола радног времена”, а „дијета” ће трајати 46 дана. Вилсон ће се припремати у договору са лекаром који ће пратити његово стање. „Многи познаници који су чули за мој пројекат су се смејали и мислили да ћу се само напијати по цео дан, али пијанство није мој циљ. Ово је историјска студија”, рекао је он.

Комшија, пољуби ме, или пуцам Ј

Кад ти је аутомеханичар мајмун…

М

ајмуни у једном сафари парку силно се забављају новом „играчком” - паркираним аутомобилом. Весели становници „Лонглит” парка у Вилтширу добили су од управе аутомобил по ком могу да скачу, играју

се, а можда пронађу и покоје изненађење. Мајмуни, наравно, силно уживају играјући се аутомеханичара. На аутомобилу се налази и кофер у који им запослени стављају играчке.

една бакица у САД јурила 40 година млађег комшију да је пољуби. Кад је он „искулирао”, она ушла у кућу по „пуцу” и замало трагедија! Америчка полиција ухапсила је Хелен Стаундинџер (92) из Форт Мекоја, на Флориди, јер је пуцала на свог комшију зато што је одбио да је пољуби! Локални медији преносе да је старица отишла до свог суседа, Двајта Бетнера (53), чврсто решена да од њега добије пољубац. Ни молбе, ни преклињања нису помогле јер је Бетнер категорички одбио да удовољи њеној жељи. Бесна старица се вратила кући по полуаутоматски револвер и отворила ватру на кућу свог суседа, разневши сва стакла на прозорима. „Да сам којим случајем само мало подигао главу, погодила би ме у потиљак”, казао је комшија забезекнут Хеленином реакцијом коју је могао да избегне само једним пољупцем. Полиција је морала да интервенише и времешну фурију смести иза браве.

22

kultura

sreda13.april2011.

dnevnik ОБЈАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ ПОКРАЈИНСКИХ КОНКУРСА ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОГРАМА И ПРОЈЕКАТА ИЗ ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ

ПОРУКА СА СКУПА НОВОСАДСКИХ УМЕТНИКА

Апел за спас атељеа на тврђави Стотинак уметника који већ деценијама стварају на Петроварадинској тврђави стрепе ових дана да ће се њихови атељеи претворити у пословни простор.Одлука градских власти по којој ће бити приморани да плаћају закуп својих атељеа, као да је у питању пословни простор, могла би да их натера да због за њих недостижно високе закупнине напусте ову уметничку колонију која представља заштитни знак културе Новог Сада.

- Атељеи уметника нису локали, бутици, продавнице или било који други вид пословног простора подложног тржишним правилима - наводи се у отвореном писму које је упутио редовни професор новосадске Академије уметности мр Бранислав Добановачки. На скупу одржаном у недељу на Петроварадинској тврђави, поводом недавне одлуке Јавног предузећа „Пословни простор” о плаћању закупа атељеа, окупљени уметници једнодушно су подржали ово писмо.Професор Добановачки подсећа да су атељеи - радни простори уметника, замишљени и додељивани за стваралачки рад заслужним и значајним ликовним и музичким уметницима, те књижевницима који су својим активним учешћем у друштвено културним јавним дешавањима задужили овај град и ову земљу. Град им је на тај начин исказао своје поштовање и почаст, те уважавање и респект за сав допринос свеукупном културном имиџу. У писму се даље наводи пример Гутенберга који је умро у највећој беди јер није имао новца да исплати градској управи и повериоцима дугове који су настали јер је комплетан морални и материјални интегритет заложио у своје стварала-

штво, у своју посленичку визију великана.Професор Добановачки и остали уметници на Тврђави кажу да не желе да се на било који начин пореде са тим трагичним ликом, али су забринути за сопствену судбину и питају се да ли ће они који одлучују о култури града икад ишта научити из прошлости.Про-

држаје и остављају лични траг и времену и простору- истиче у отвореном писму Бранислав Добановачки и закључује да те структуре немају данас мандат за испостављање рачуна и не могу тражити наплату за једном стечене заслуге над трајним и непролазним вредностима и почастима.

какви уговори привременог или трајног карактера о коришћењу уметничких радних простора/атељеа, а који би уметнике ставили у положај „најамски зависног клијента у односу на најмодавца”. Затражено је такође да се одмах утврди и констатује бројно и и чињенично стање постојећих атељеа и

Уметнички атељеи деценијама били препознатљиви знак Петроварадинске тврђаве

шлост нас, како се упозорава у писму, и овде подсећа и опомиње да су врло често најмаркантнија дела била несхваћена/неприхваћена, неретко и уништавана, а уметници чак и прогањани.

-Градске и друге друштвене структуре су својевремено имале визију и слуха да уступајући радне просторе/атељее истакнутим/заслужним уметницима, композиторима и поетама укажу својеврсно поштовање и почаст према оном што ти уметници стварају ;чиме оплемењују свеколике животне са-

Уметници се питају да ли ће им доћи на наплату и рачуни за све Октобарске награде Новог Сада које су добили, Промајске награде, за све златне и ине државне значке и захвалнице, за стотине и стотине самосталних и хиљаде колективних изложби, а које нису биле само у духу личне промоције , већ често словиле и као „успешни амбасадори своје земље у свету”, за стваралачки рад и допринос у култури, уметности, просвети, васпитању... На скупу уметника на Тврђави закључено је да се не прихвате ни-

Војвођанском мешовитом хору седам милиона

Фото: Б. Лучић

њихових корисника, те да се не може ићи у било какве ревизије и преименовање корисника, нити статуса уметника.Корисници атељеа такође предлажу да се сваки уметник обавеже да ће поклонити једно своје уметничко дело у сваког години у којој ствара, а да ће залажући свој морални интегритет сам и процењивати вредност дела, као и да се градске структуре обавежу да ће у складу са могућностима обезбедити и нове радне просторе за младе уметнике. Н. П.

Покрајински секретаријат за културу објавио је и резултате Конкурса за суфинансирање програма и пројеката у области савременог уметничког стваралаштва од покрајинског значаја у 2011. години. Укупно је одвојено 19,5 милиона динара, од чега је 45 непрофитних организација добило 9,2 милиона, а 7,7 милиона је добило 36 институција и установа на основу „трансфера осталим нивоима власти“, док је приватним предузећима намењено 2,6 милиона. Најчешћи износи на списку „дотације осталим непрофитним организацијама“ су до 300.000 динара, а највиши су 750.000 динара додељених удружењу „Видеомедеја“ за њихов фестивал, 600.000 динара за Арт центар из Инђије за представу „Итака“, 550.000 колико је добило удружење уметника „Ликовни круг“ из Петроварадина (за изложбу), или 500.000 динара Удружење уметника „Ивано пројекат“ (за изложбу), и Центар за графику (за годишњи програм), оба из Новог Сада. На списку „текући трансфери осталим нивоима власти“ такође су најчешће додељене цифре 100 до 300 хиљада динара, а највише су добили Битеф театар два милиона

динара (за гостовање једне фестивалске представе у Новом Саду), а милион Културни центар из Панчева (за представу „Плеј Поповић“). На списку приватних предузећа је њих шест, а ту је уврштен Студио за производњу играних и других филмова композиторa и музичарa Борисa Ковачa који је по два основа добио укупно 1,25 милиона динара за снимање материјала за нови ЦД и за продукцију деловања његовог ансамбла. На том списку је и ТВ Канал 9 који је 600.000 динара добио за концерте неафирмисаних бендова у свом студију. Објављена је и Расподела средстава на основу расписаног конкурса за суфинасирање програма од покрајинског значаја и на том списку се нашло12 субјеката којима следује укупно 12,1 милион динара. На том списку је удружење грађана „Војвођански мешовити хор“ добило чак седам милиона динара за своје концертне пројекте, а регионални креативни атеље „Јожеф Нађ“ из Кањиже 1,5 милион (за свој програм делатности), па ЗОО врт на Палићу 1,3 милиона (зa програме из области културе, културног туризма и екологије) и Брод театар 1,2 милиона (за пројекат „Пловним путевима Војводине“). Н. Пејчић

ЗА БРИТАНСКУ НАГРАДУ „ОРАНЖ”

Теа Обрехт у ужем избору Tеа Обрехт, нова америчка књижевна звезда српског порекла, једна је од шест ауторки које су ушле у ужи избор за престижну британску књижевну награду „Оранж„, која слави женску фикцију.Обрехтова се са романом „Тигрова супруга„ (The Tiger‘s Wife) нашла у ужем избору са још пет ауторки. То су Канађанка Кетлин Винтер, Британке Ема Хендерсон и Амината Фома, Американка Никол Краус и Иркиња Ема Донохју. Име добитнице награде, установљене 1996. и вредне 30.000 фунти, биће саопштено 8. јуна. Роман Тее Обрехт (26), рођене Београђанке, појавиће се у српском преводу у издању Лагуне на следећем Сајму књига у Београду.Радња романа смештена је у неименовану земљу бивше Југославије, а главна јунакиња је докторка која долази да помогне деци у једном сиротишту у манастиру. Критичар ‘’Вашингтон поста‘’ назвао је Теу Обрехт (Барјактаревић) балканским Сингером, а ауторка је, без обзира на чињеницу да живи у САД од 12. године, успела да створи веома живу слику региона из којег води порекло.

НА ФЕСТИВАЛУ У КАНУ

ПОЗОРИШНЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Бертолучију почасна „Златна палма”

Србија до Нушића

Организатори филмског фестивала у Кану саопштили су да ће италијански режисер Бернардо Бертолучи добити почасну „Златну палму„ на отварању овогодишњег фестивала. „Златна палма„ је главна награда фестивала и обично се додељује за најбољи филм, преноси АП. Почасне „Златне палме„ су установљене као награде „важним филмаџијама„ које никада нису добиле награду, као што су Вуди Ален и Клинт Иствуд. Организатори фестивала навели су

Бранислав Нушић, Ожалошћена породица, режија Андраш Урбан, Народно позориште Ниш

у саопштењу да ће Бертолучи, режисер „Последњег кинеског цара„ и „Последњег танга у Паризу„ присуствовати церемонији 11. маја. Овогодишњи фестивал трајаће до 22. маја.

НА СВЕТСКИМ ДАНИМА НОВЕ МУЗИКЕ У ЗАГРЕБУ

Премијера композиције Милице Ђорђевић Ново дело српске композиторке Милице Ђорђевић, „Пут белих костију„, за симфонијски оркестар, премијерно ће бити изведено на Светским данима нове музике, 14. априла, у дворани Лисински у Загребу, саопштила је агенција „Комунис ДДБ”. Изабрана композиција представљаће српски одсек Међународног друштва за савремену музику, а извешће је Симфонијски оркестар ХРТ-а под диригентском управом маестра Луке Пфафа. Композиција „Пут белих костију„ део је недавног истраживања Ђорђевићеве, а инспирацију је пронашла у поезији јапанског песника Башоа. Ђорђевићева, рођена 1984. године, дипломирала је композицију на Факултету музичке уметности у Београду, где је завршила и снимање

музике, тонску режију и специјални курс електронске музике. Специјалистичке студије је завршила на Националном конзерваторијуму стразбуршког региона, у класи Ивана Феделеа.Професионално усавршавање је наставила у Паризу, где је похађала студијски програм електронске и компјутерске музике, а тренутно је на последипломским студијама у Берлину. Ђорђевићева је учествовала на многим мајсторским курсевима, фестивалима и такмичењима и добитник је великог броја награда, признања и стипендија. Сарађивала је са истакнутим ансамблима и музичарима, а њена дела су извођена и емитована у Србији, Француској, Немачкој, Белгији, Италији, Аустрији, Холандији, Великој Британији, Македонији.

И таман кад човек помисли да је дошло друго време, искрсне згодна прилика, бљесне неки редитељ, па заискре ти наши комедиографи, као какви Софокле и Есхил грчког света. Као што је и сам „пожелео“ да се догађа свакад и свуда, Нушић је Ожалошћене створио такве да, кад се боље загледа, све време не иду никуда. Они су ту, у кући за све наше људе, како би рекао песник, трајно насељени, плен деле од почетка до краја, не одустају, нит’ посустају, не требају им ни избори. Ту неподношљиву чињеницу Андраш Урбан не може да истрпи и одлучује се за радикалан потез – смрт, као прекид таквог живота. Револуција – не. Убиство – да. Масовно, али не масакр. То бар у позоришту може. Кад се већ случај комедијант постарао да подели улоге у којима не преостаје ништа друго. Урбанове слике непогрешиве су. Луде. Ожалошћена породица, колективни лик у једној од Саркиних реплика опредмећен и од стране самог Нушића, кућу преминулог рођака насељава гурајући кревете. Кад су покрали све по кући, укључујући и ај-фон, издајнички сакривен међу Саркиним дугим ногама, не либе се да ископају мртваца. Само, не да би га окупали и опет вратили у земљу, као што је обичај у неким селима у околини Ниша, него да би га покрали, као што је обичај у свим другим селима планете. „Сваком своје, сваком своје!“, дерњају се грабежљивци, опомињуће звучећи као патриоте и све оно што се под том фирмом продаје, боље рећи узима, месари и купуса (ликови у неколико наврата оштре ножеве и по сцени развлаче разнородне крваве главуше и полутке). А трагикомедију актуелне политике, за разлику од трагикомедије карактера и друштвеног менталитета, Урбан уводи на мала врата, тачније на зид, на ком несрећна Даница чува карту Европе. Систем

власти, код Нушића јасно расподељен минимум равноправним улогама среског начелника Агатона (додуше, дисквалификујуће у пензији) и др Петровића, Адвоката, у Урбановом виђењу знатно је нарушен тиме што је Адвокат заправо Евро-

– сцене парастоса урађене су у минималистичком, апсурдистичком маниру мизансцена у коме Ожалошћени седе у линији на столицама на просценијуму – достиже свој врхунац у сценама збора, када на лаптопу и видео биму једни друге

Из представе „Ожалошћена породица” нишког театра

па, а Агатон, иако је реч о њој, може да јој пу... Што овај и ради кад затреба да издејствује, рецимо, отварање тестамента пре него што је покојник намерио. Саблажњиви или не, Урбан је ништа мање суров од Нушића, код којег се такође све пуши, али ипак са нешто мање дима. Травестија, педофилија, дрога, корупција, насиље, све су то зачини Урбанове „Ожалошћене породице“, јела које се служи ретко где у свету, али зато сјајно успева овде, на Балкану, где ни Бекет није стигао пре Бен Акибе. Редитељска контрола ритма, динамике, сценских трансформација

убеђују у неподобности конкуренције за највећи колач наслеђа – саму кућу као метафору склоништа, сигурног места, са базеном и осталим погодностима, јер покојник је знао да живи. И поред гунгуле која од тог момента (помало пренапрегнуто) не престаје, редитељ се изборио за сјајну ликовност, ненападну осавремењеност, модерност Нушићеве драмске визије. У другом делу представе и вербално зна да однесе победу, али велики део глумачког ансамбла Народног позоришта у Нишу, након недавне Урбанове режије Шекспирове „Буре“, знао је да се одазове специфичној снази његовог редукованог

третмана глуме у којем се не тражи превише дубоко одомаћеног психолошког реализма. У таквом систему готово да и аматери могу да постигну резултат, без потцењивања заиста бриљантних епизода, врцавих дијалога и гестова који су размењивале поједине старлете и бардови нишког театра. Тешко да је ико икад сцену у којој сморени сазнањем да им тестамент, и поред адвокатских олакшица да до судског поравнања дође пре него што је требало, сместио у базен испуњен пеном. Тај последњи пена-оргазампарти врло лако постаје суштина преживљавања, јер код Нушића, нема живота напросто. Наизглед луксузан, вредан борбе, свет се претвара у сапуницу пластичних дволитарки шампањца. У мехуриће... И да се вратимо на почетак. Вожд је мртав, бог такође. Разграбило се све што се могло. Даничин сан о скромном, топлом дому, заувек је уништен. Отишао бестрага. Даница, до јуче са картом Европе на зиду и мартинама на ногама, измучена служењем, мучена и силована, послушаће Лили Ален и пуцајући из пиштоља који је неко у току збора споразумне расподеле самопрокламованог иметка заборавио на „конференцијском“ столу, свима, па и Адвокату, поручити – Ф... ју! Сваком своје, а вама метак! Није хепиенд. Јесте комедија. Случаја (за Молдера и Скали). Игор Бурић

kultura

dnevnik

sreda13.april2011.

23

ВЕЧЕРАС У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА ПОЧИЊЕ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПРОЗЕ

Давиду Гросману награда „Милован Видаковић” Награда „Милован Видаковић” Међународног фестивала прозеПрозефест.ове године је припала Давиду Гросману( 1954), најважнијем савременом израелском писцу и свакако једном од најпризнатијих данас у свету. Познат је као романсијер, приповедач, есејиста, драмски писац, али и као аутор ангажованих публицистичких текстова на блискоисточне теме. По његовим романима „Осмех јагњета” и „Види под Љубав” снимљени су филмови. У издању београдског „Архипелага” објављени су његови прозни наслови „Осмех јагњета”, „Види под: Љубав”, „Њено тело зна” и „До краја земље”. Дела Давида Гросмана преведена су на 25 језика, добио је многа признања, а протеклих година је у најужем кругу кандидата за Нобелову награду. Живи у Јерусалиму. У обновљеној згради Културног центра Нови Сад вечерас се свеча-

но отвара Пети међународни фестивал прозе - Прозефест. Наредна три дана новосадска књижевна публика моћи ће да упозна девет врхунских савремених писаца из пет земаља. То су Давид Гросман из Израела, Иља Строгоф из Русије, Георги Господинов из Бугарске, Ивана Симић Бодрожић из Хрватске, као и домаћи аутори- Радован Бели Марковић, Илдико Ловаш, Радослав Петковић, Драган Великић и Вуле Журић. Према концепцији Прозефеста, дневни сусрети са писцима одржаваће се у гимназијама „Јован Јовановић Змај” и „Лаза Костић”, а вечерњи, у Културном центру. Током гостовања у школама, писце ће представљати и са њима ће разговарати ученици. На књижевним вечерима у КЦ НС то ће чинити критичари, а помагаће им гимназијалци. Потом ће аутори читати одломке својих радова, а предвиђени су и

У ГАЛЕРИЈИ ПОКЛОН-ЗБИРКЕ РАЈКА МАМУЗИЋА ПУТУЈУЋА ИЗЛОЖБА ГРАФИКА „ЦЕНТАР ШОК” АТЕЉЕА PRES SE PA PI ER ИЗ КАНАДЕ

О уметничким и људским сусретима У Галерији ликовне уметно- цију - каже у свом тексту, поред Ривијер, окупља тридесетак сти поклон-збирци Рајка Музића осталог, куратор изложбе Елиза- уметника графичара и мултидиу Новом Саду у току је изложба бет Матје. сциплинарних уметника познаграфика двадесет пет канaдских Уметници су прихватили иза- тих и ван граница Канаде. Атеље уметника чланова атељеа Pres se зов и за ову су изложбу радили заузима завидно место међу инPa pi er. Њихова путујућа изложба на истом делу у пару или као ституцијама савремене уметнопод називом „Центар шок” обухвата дванаест коауторских радова, а организована је, и већ другу годину путује по свету, поводом 30. година рада атељеа Pres se Pa pi er, основаног 1979. године са циљем да постане уметнички центар и место стварања савремене графике. Изложба „Центар шок” приказује дванаест уметничких и људских сусрета који Луиз Боуавер и Фредерк Гишар, Acta est fabula, сериграфија на окавара папиру се баве темом сукобљених идеја, емоција, знакова и трио. Резултат су дванаест трип- сти по томе што подстиче интерсимбола. путеви којима су ишли тиха великих димензија у којима дисциплинарне уметничке приуметници су веома различити. су уметници преплитали соп- ступе. Дела истражују двојност, при- ствене имагинације. Графике су Ова изложба је реализована ступ, социјалну борбу, сукоб урађене на различите начине, а под покровитељством амбасаде култура, генерацијске конфрон- сваки има макар једну интервен- Канаде у Србији и у Галерији тације, таму, снагу али и крх- цију у техници сито штампе, др- поклон-збирке Рајка Мамузића кост, саучесништво, равнотежу, вореза или ецовања. Данас ате- моћи ће да се погледа до 20. правду, природу, игру и толеран- ље Pres se Pa pi er у граду Троа- априла. В. Ц.

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ ФИНАНСИРА ЗРЕЊАНИНСКЕ УСТАНОВЕ

Очувати богато банатско наслеђе Министар културе Србије Предраг Марковић потписао је 14 уговора о додели средстава културним установама у Зрењанину и Новом Милошеву, укупне вредности 14.280.000 динара. Новац ће бити утрошен за заштиту културних добара. На свечаности органи-

зованој прексиноћ у зрењанинском Народном музеју истакнуто је да је ова установа добила паре за осам пројеката, Историјски архив града за два и Градска народна библиотека “Жарко Зрењанин” за један. Посету Банату, иначе, министар Марковић је започео обиласком дворца „Карачоњи“ у Новом Милошеву, изграђеног између 1842. и 1846. године, где је представницима зрењанинског Завода за зашти-

ту споменика културе уручио решење о додели новца за израду конзерваторског пројекта те зграде, у вредности од 3,4 милиона динара. За очување кровне конструкције културног добра „Житни млин“, такође у Новом Милошеву, Министарство културе, информи-

сања и информационог друштва одобрило је решење за доделу 2,5 милиона динара. Марковић је истакао да средства морају одмах бити распоређена, према значају пројеката и да не сме да се губи време, како би људи на терену што пре почели да раде.

- Определили смо се да то најпре буде новац за пројекте заштите, јер ако не знамо да чувамо и ако пропустимо да сачувамо то што имамо

онда нам не вреди да кукамо што нисмо ништа ново створили - казао је министар у Народном музеју Зрењанина, приликом потписивања уговора са директорима културних установа. Директор Музеја Божидар Воргић рекао је да је Министарство културе прихватило осам од девет понуђених пројеката. Додао је да су та средства драгоцена јер је положај музеја и институција културе на рубу елементарне егзистенције. Добијеним новцем ће, иначе, бити реализовани пројекти заштите фонда старе и ретке књиге, видео презентације у оквиру постојеће 3Д поставке фосилних остатака мамута природњачког одељења, као и изложбе “Моје тело- твоје дело” и “Устанак у Северном Банатау 1941.”. Такође, биће финансирана и Стална поставка Одељења новије историје и Природњачка баштина средњег Баната. Историјском архиву одобрен је пројекат “Из царског града Беча Великом Бечкереку – изложба царских повеља и привилегија”. Градска народна библиотека реализоваће пројекат “Виртуелна збирка”. Ж. Балабан

разговори са слушаоцима. Вечерашњи свечани почетак Прозефеста обележиће уручење награде „Милован Видаковић” овогодишњем лауреату Давиду Гросману. О Гросмановом стваралаштву потом ће говорити књижевни критичар и његов српски издавач Гојко Божовић. Након живог читања, разговор ће водити ученици „Јовине гимназије”, који ће кроз причу са Иреном Јаворски представити и наредну гошћу- Илдико Ловаш. На крају прве фестивалске вечери представиће се Радослав Петковић, а о њему ће говорити Александар Јерков и ученици Гимназије „Лаза Костић” . Пети међународни фестивал прозе траје до петка увече, а улаз на све програме је бесплатан. Организатори и домаћини из КЦ НС јуче су у Београду представили програме Петог прозефеста. Р. Лотина

КОНЦЕРТ ФАЗИЛА САЈА И АНСАМБЛА „КРЕМЕРАТА БАЛТИКА“ НА ОТВАРАЊУ НОМУСA

Узбудљиво музичко путовање Премда ни током претходних седмица у Новом Саду није недостајало вредних музичких догађаја, већ сам почетак Номуса, који се ових априлских дана подударио са колебљивим доласком пролећа, привукао је изузетно занимање публике. Разлог за то није било само нестрпљење овдашњих поклоника музике, жељних да присуствују наступима одабраних и врсних солиста и извођача, какве овај фестивал по правилу доноси, већ и чињеница да је на првој фестивалској вечери Новосађанима понуђена права концертна атракција: наступ реномираног Камерног оркестра „Кремерата балтика“ и турског композитора и пијанисте средње генерације Фазила Саја, који долази са репутацијом истинске звезде савремене светске музичке сцене. Знатижељу је такође привлачио и несвакидашње атрактиван и неконвенционално одабран програм, који је обухватио музику старих мајстора, дела композитора двадесетог века, као и остварења самог Фазила Саја, аутора који несумњиво припада свету савремене уметничке музике, али који својим деловањем такође често уме и да занемари и превазилази уско схваћене жанровске и стилске границе. А како се показало, висока очекивања посетилаца заиста су била оправдана. Истакнути и плодан композитор и цењени пијаниста Фазил Сај, рођен је 1970. године у Анкари, где је започео студије музике, које је по-

посебно запажен његов Други клавирски концерт са насловом „Пут свиле“, који је постао једно од најизвођенијих савремених дела те врсте. Фазил Сај се притом не либи ни излета у воде џеза и бављења импровизацијом, а његова многостраност и врхунски стваралачки домети разлози су због којих га критичари већ сада сматрају „једним од ве-

лом Сајом као солистом, оствареног у блиској и инспиративној сарадњи пијанисте и оркестра, донетог полетно и ефектно, у динамичним и жустрим темпима, који су међутим остављали довољно простора за лепе и поетичне тонске међуигре и преплете клавирског парта и богатих тонских токова гудачких деоница. Потом је, после паузе, уследило

ликих музичких уметника 21. века“. На концерту у Новом Саду Фазил Сај наступио је са једним од тренутно водећих младих европских камерних гудачких ансамбала, „Кремерата балтика“, формираним на иницијативу великог Гидона Кремера, који данас окупља најбоље младе гудаче из Летоније, Литваније и Естоније. Први део вечери, са насловом „Бах – уметност импровизације“ об-

упечатљиво извођење елегантне и прозрачне Елгарове Серенаде за гудаче у е-молу, опус 20, као и премијерно представљање непретенциозне композиције свеже, привлачне мелодике „Процветали јасмин“ за виолину, вибрафон и гудаче савременог естонског аутора Г. Пелециса, где су као солисти наступили млада виолинисткиња Јана Озолина и Андреј Пушкарев, која је наишла на топао пријем публике. Завршни део програма донео је интерпретацију Сајевог чувеног Концерта за клавир и оркестар број 2, „Пут свиле“, са самим аутором у улози солисте, који је присутнима пружио надахнуто, врло сугестивно и импресивно тумачење ове композиције несвакидашње структуре и специфичног, за овог аутора типичног музичког језика, које је у смелим и неочекиваним изменама мелодијских мотива и ритмичких образаца слушаоце повело на далеко и узбудљиво имагинарно музичко путовање, од гонгова и напева тибетанских монаха, преко индијских и месопотамских музичких мотива, до фолклорне мелодије Сајове завичајне Анадолије. Виртуозан и извођачки суверен пијаниста Фазил Сај уз пратњу чланова „Кремерате балтике“ том приликом представио се као изузетно енергичан, профињен и суптилан музичар, а по завршетку најављеног програма, после позива за „бис“ Фазил Сај је извео још сопствену џез парафразу Моцартовог „Турског марша“, потом импровизације на Гершвиново „Летње доба“ и заносну, лиричну импровизацију на тему једне популарне турске песме. Борислав Хложан

ДАНАС НА НОМУСУ

Свира „Которарт трио” „Которарт трио“, у којем су музичари потекли из ове средине: виолиниста Роман Симовић, кларинетиста Александар Тасић и пијаниста Ратимир Мартиновић, наступиће у Градској кући у 20 часова у оквиру Новосадских музичких свечаности (Номус). На програму овог концерта су Мијоова Свита опус 157б, Хачатуријанов Трио за кларинет, виолину и клавир, Свита из „Приче о војнику“ Игора Стравинског и Бартокови Контрасти за кларинет, виолину и клавир. Н. П-ј.

сле наставио у Немачкој. Веома рано остварио је низ победа на значајним музичким конкурсима, који су му отворили пут велике концертне каријере, током које је остварио многобројне успешне турнеје и реситале у најпрестижнијим музичким дворанама, као и сарадњу са водећим диригентима и најбољим оркестрима данашњице. Упоредо са извођаштвом, Фазил Сај такође и компонује бројна солистичка, симфонијска и вокално-инструментална дела обојена спонтаношћу и особеним, оригиналним изражајним језиком, која наилазе на изузетан успех код публике. Међу њима је

ухватио је пресек камерних дела савремених европских аутора надахнутих стваралаштвом великог немачког мајстора – композиција типичне необарокне фактуре и одговарајућег звучања, (укључујући и композицију „Према Гулду“ новосадског аутора Стевана Ковача Тикмајера, проткану реминисценцијама на атоналност Шенберга), које су зазвучале племенито и елегантно у стабилним и прецизним тумачењима чланова „Кремерате балтике“. Врхунац првог дела концерта представљало је извођење Првог концерт за клавир и оркестар у д-молу Јохана Себастијана Баха, са Фази-

24

Svet

sreda13.april2011.

dnevnik

JA PAN PO DI GAO STE PEN OPA SNO STI OD RA DI JA CI JE SA PE TOG NA SED MI

Nu kle ar na kri za rav na ^er no bi qu TO KIO: Nuklearna katastrofa ozbiqno preti Japanu. Doneta je odluka da se, zbog ogromne koli~ine radioaktivnosti, posebno u oblasti Fuku{ima, stepen opasnosti od radijacije podigne sa pet na sedam. Taj nivo skale jednak je nuklearnoj krizi tokom katastrofe u ^ernobiqu, 1986. godine Peti nivo, koji je ranije bio na snazi, ravan je nivou akcidentu u nukleraki „Ostrvo tri miqe” u Americi 1979. godine.

Dok raste nivo radijacije, iz Japanske agencije za nuklearnu bezbednost poru~uju da koli~ina radioaktivnih ~estica iznosi tek deset odsto radijacije ~erno-

Naoto Kan

biqske katastrofe. Odluka da se nivo podigne doneta je posle procene Komisije za nukleranu

tuacija u havarisanom postrojewu „postepeno stabilizuje”.

Predsednik japanske vlade rekao je da `eli da opozicija u~estvuje u izradi nacrta plana obnove zemqe.

Portparol Vlade Japana Jukio Edano izvinio se japanskom narodu, naro~ito stanovnicima koji `ive u okolini Fuku{ime zbog podizawa stepena radijacije na sedmi nivo. Serija potresa, od kojih je najja~i bio 6,3 stepena Rihterove skale, pogodio je preksino} priobalno podru~je, isto~no od Tokija. Zemqotres nije izazvao cunami, a zbog potresa su se zatresle zgrade u prestonici.

Po li ci ja tra ga za te ro ri sti ma MINSK: Policija u Belorusiji pomno ispituje sve okolnosti pod kojima je do{lo do teroristi~kog napada u centru prestonice, u metrou u Minsku, kada je poginulo 12 osoba, raweno

Minska Aleksandar Lastovski rekao da je za svesno {irewe la`nih vesti o opasnosti predvi|eno ka`wavawe do pet godina li{avawa slobode. Ranije je zamenik glavnog tu`ioca Beloru-

STA VQE NA TA^ KA NA MI ROV NU INI CI JA TI VU AFRI^ KE UNI JE U LI BI JI

No vi su ko bi u Oba li Slo no va ~e ABIYAN: U dva distrikta u Abixanu, prema re~ima o~evidaca, ju~e su izbili sukobi, samo dan po{to je uhap{en biv{i predsednik Obale Slonova~e Loran Gbagbo, koji je vi{e od ~etiri meseca odbijao da preda vlast. U sukobima u centralnoj gradskoj oblasti Plato i u distriktu Kokodi na severu Abixana oko podneva izbili su sukobi u kojima je kori{}eno te{ko naoru`awe.

Plato, sedi{te predsedni~ke palate, od izbijawa nasiqa u Abixanu bio je uglavnom napu{ten, preneo je AFP. Jedna stanovnica Abixana izjavila je da je ju~e ujutro videla konvoj automobila i da joj je [erif Usman, {ef vojske me|unarodno priznatog predsednika Alasana Uatare, rekao da idu da isteraju snajpere koji se nalaze na svim visokim zgradama u Platou.

Ubrzo nakon toga, po~ele su sna`ne eksplozije”, rekla je neimenovana stanovnica.

(Ta njug)

bezbednost u Japanu, koja je ustanovila da se u vazduh ispu{ta 10.000 terabekerela na sat, {to je ogromna koli~ina ra di o ak tiv no sti.

Zbog visokog nivoa radijacije, vlada je prekju~e pro{irila zonu evakuacije oko nuklerake „Fuku{ima”.

Japanski premijer Naoto Kan pozvao je gra|ane da ne pani~e posle odluke da se stepen nuklearne krize podigne na najvi{i nivo, isti~u}i da se si-

BELORUSIJA

Po bu we ni ci za rat do is tre bqe wa TRI PO LI: Pobuwenici su glatko odbacili mirovni plan i, pre svega, bilo kakve pregovore sa Gadafijem, postavqaju}i scenografiju za dugotrajan konflikt, koji bi, na kraju, mogao biti re{en stranom vojnom intervencijom, kakvu Amerikanci po svaku cenu `ele da izbegnu. „Od samog po~etka tra`ili smo da Gadafi i wegovi sinovi odu. Ili }e oti}i sam, ili }e se mar{ naroda okon~ati na wegovom pragu”, rekao je politi~ki lider ustanika Mustafa Abdul Xalil, stavqaju}i ta~ku na mirovnu inicijativu, koja je svega nekoliko sati ranije delovala kao mogu}i izlaz iz libijskog krvoproli}a. Podr{ku rizi~nom potezu pobuwenika pru`io je i britanski ministar spoqnih poslova Vilijem Hejg, navode}i da u prekid vatre mora biti ukqu~eno i povla~ewe vladinih snaga iz gradova koji se nalaze pod opsadom, posebno iz Misurate.

Tokom „{atl diplomatije” Afri~ke unije, Misurata je bila popri{te `estokih borbi pobuwenika i nadiru}ih Gadafijevih

oko 200 qudi , dok se 26 osoba nalazi u te{kom stawu.

U glavnom gradu Belorusije ju~e su privedene tri osobe zbog {irewa la`nih vesti o navodnim novim eksplozijama, nakon preksino}nog teroristi~kog akta u gradskom metrou. Kako je javila beloruska agencija Belta, privedeni su svesno {irili glasine i sme{teni su u istra`ni zatvor. Prethodno je na~elnik pres slu`be policije

sije i {ef operativno-istra`ne grupe Andrej [ved rekao da je u vezi sa teroristi~kim aktom privedeno nekoliko osoba.

Belta navodi da [ved nije precizirao koji je status privedenih i da li su oni osumwi~eni.

Zamenik glavnog tu`ioca je najavio da }e uskoro javnosti biti predstavqeni foto-roboti mogu}ih po~inioca, na~iweni po svedo~ewu gra|ana.

(Ta njug)

NEMA^KA Gadafijevi tenkovi oko Aydabije

snaga, koji ve} nedeqama poku{avaju da slome otpor ustanika u gradu pretvorenom u gomilu ru{evina. Novac je najve}i problem za obe strane. Gadafijevi finansijski magovi su odlu~ili da od slede}e sedmice udvostru~e kamate na {tedwu kako bi spre~ili masovno podizawe novca sa ra~una, {to bi moglo omogu}iti finansirawe rata u narednih 90 dana.

Sli~ne finansijske probleme imaju i pobuwenici, koji su isplatili socijalna davawa za februar i mart, ali }e nai}i na ozbiqne probleme kada na red do|u plate i

penzije za april, jer novca jednostavno vi{e nema. Pobuwenici se nadaju da bi se mogli dokopati 34 milijarde dolara libijskih para, koje le`e blokirane u britanskim i ameri~kim bankama, ali }e takvom mogu}em ishodu prethoditi duga pravna gimnastika Na zapadu, osim Amerike, sve se ~e{}e pomiwe naoru`avawe pobuwenika, iako skeptici upozoravaju na elemente Al Kaide me|u ustanicima. U me|uvremenu, u redovima ustanika ostaje stotinak zapadnih instruktora, koje su u Libiji poslali CIA i britanski „MI6”.

TURSKA

Ma sov na hap {e wa eks trem nih isla mi sta IS TAN BUL: U akciji snaga bezbednosti koja je sprovedena u nekoliko mesta u Turskoj, uhap{eno je vi{e od 40 osoba koje se dovode u vezu s teroristi~kim grupama i ekstremnim islamistima, javili su lokalni mediji. Prema tim izve{tajima, uhap{eni ekstremisti su, kako se sumwa, imali veze s Al Kaidom, kao i sa turskim „Hezbolahom”, koji se zala`e da se u Turskoj ukine sekularni

Spasavawe povre|enih posle eksplozije

sistem i vrati {erijat. Ta grupa nema veze sa istoimenom islamskom grupom u Libanu.

Prema agenciji Rojters, koja se poziva na izve{taj dr`avne televizije, u Istanbulu je uhap{en lider Al Kaide u Turskoj Halis Bajanxuk, mada za to jo{ nema zvani~nih potvrda. Teroristi koji imaju veze sa grupom Osame bin Ladena prisustni su u Turskoj ve} du`e vreme i povremeno se ogla{avaju

postavqawem bombi i atentatima. U novembru 2003. godine, u seriji napada na dve sinagoge i predstavni{tvo jedne engleske banke u Istanbulu, ubili su vi{e od 60 qudi. Sedmorica napada~a su uhap{ena i osu|ena na do`ivotni zatvor. Prema najnovijim izve{tajima, policija nastavqa ovu operaciju u drugim gradovima Turske i o~ekuju se nova hap{awa.

Po li cij ska ra ci ja kod le vi ~a ra BER LIN: Oko 400 policijaca ju~e je sprovelo raciju u pokrajinama Brandenburgu i Saksoniji me|u pripadnicima leve scene, spremne na nasiqe, koja se tereti za ~esto vrlo brutalne napade na desni~are, javqaju nema~ki mediji. Policija je pretra`ila 20tak stanova i slu`benih prosto-

prija i zaplenila dokazni materijal, a racija je bila usmerena protiv 16 mu{karaca i jedne `ene, osumwi~enih za formirawe kriminalnog udru`ewa i napade na desnicu, javqaju mediji. [tampa navodi da levi~ari, prilikom napada na desnicu, uglavnom, bili maskirani.

(Ta njug)

INDIJA

Po gi nu lo 12 oso ba u mi ni-bu su LAK NAU: Indijska policija ju~e je saop{tila da je najmawe 12 osoba, od kojih je troje dece, poginulo u saobra}ajnoj nesre}i kada je krcati mini-bus sa oko 50 putnika udario u drvo. Ostalih 37 putnika je povre|eno, a devetoro je preba~eno u dr`avnu bolnicu i nalaze se u kriti~nom stawu, prenosi AP. Saobra}ajna nesre}a dogodila se blizu grada Ameti koji je oko 100 km jugozapadno od glavnog grada Laknau, dr`ave Utar Prade{. Predstavnik lokalne policije je rekao da je autobus prevozio vernike do svojih sela, kada je voza~ izgubio kontrolu i udario u drvo pored puta.

Saobra}ajne nesre}e ~este su u severnom delu Utar Prade{-a, nastale kao posledica bezobzirne vo`we i preoptere}enih vozila kojima je odavno istekao rok.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HO SNI MU BA RAK Biv{i egipatski predsednik Hosni Mubarak dobio je poziv od dr`avnog javnog tu`ioca da se pojavi pred sudom u Kairu radi saslu{awa, Egipatski ministar Mansur el Esavi je izjavio da }e Mubarak dati iskaz pred sudom u isto~nom predgra|u Kaira. List ne navodi kada }e se biv{i egipatski predsednik pojaviti pred sudom niti o kakvim se optu`bama radi.

MU SA KU SA Biv{i libijski ministar inostranih poslova Musa Kusa otputovao je iz Velike Britanije u Dohu na razgovore sa katarskim i libijskim zvani~nicima uo~i sastanka Me|unarodne kontakt grupe za Libiju, potvr|eno je u Londonu. Isti izvor je odbio da pru`i vi{e detaqa o Kusinim planovima.”Musa Kusa je slobodan pojedinac koji mo`e da putuje u i iz Velike Britanije, kako `eli”, re~eno je u Londonu.

YENI FER LO PEZ Vatikan je poru~io svojim vernicima da odgledaju najnovije holivudske filmove sa Xenifer Lopez i Xenifer Aniston, kao i ameri~ku seriju „Doktor Haus”, jer se u wima pravovremeno i ispravno raspravqa o ve{ta~koj oplodwi. List „Oservatore Romano” pi{e da se u pomenutim ostvarewima izra`avaju „mnoge sumwe” u pogledu vantelesne oplodwe kojom su bebe za~ete uz donirawe polnih }elija.

Ju rij Ga ga rin pre po la ve ka pr vi kro ~io u ko smos MO SKVA: Rusija je ju~e proslavila jubilej - 50 godina od prvog leta ~oveka u svemir. 12. aprila 1961. godine Jurij Gagarin je obleteo planetu. Jubilarna godi{wica u Rusiji obele`ava se pompezno uz brojne manifestacije. Predsednik Dmitrij Medvedev je pre nekoliko dana potpisao ukaz kojim }e u ~ast Gagarinovog leta u svemir uve~e 12. aprila nad Moskovom biti ispaqeno 50 plotuna. „Taj doga|aj je izmenio svet”, ka`e ruski premijer Vladimir Putin. Predstavnik Rusije u UN Vitalij ^urkin je tim povodom Glasu Rusije rekao da je posle Dana pobede nad fa{izmom, 12. april 1961. godine bio „najsre}niji dan za dr`avu”.

Dan kosmonautike, 12. april, doskoro se obele`avao samo u Rusiji, a nedavnom odlukom UN, to je postao Me|unarodni dan.

Sovjetski pilot i kosmonaut Jurij Gagarin u svemirskoj kapsuli „vostok 1” poleteo je sa kosmodroma u Bajkonuru i postao prvi ~ovek koji je iz svemira gledao Zemqu. Kretao se brzinom od 27.500 kilometara na sat.

Jurij Gagarin

Gagarin je obleteo jedan krug oko Zemqe za sat i 48 minuta. „Vostok 1” sleteo je u Saratovsku oblast, 110 kilometara ju`no od Volgograda. Gagarin je isko~io padobranom na visini od sedam kilometara i bez problema se katapultirao i prizemqio.

U autobiografiji „Put do zvezda” Gagarin opisuje prve trenutke u svemiru. „Rekao bih da se na neki na~in ose}am neprijatno pred prijateqima, jer je moj let trajao 108 minuta. Me|utim, to je bio samo po~etak, tek prvi boravak u svemiru. Vidim Zemqu, oblake, sve. Prelepo je”, ka`e Gagarin.

Zbog podviga, 27-godi{wi Gagarin unapre|en je u ~in pukovnika i odlikovan ordenom Sovjetskog Saveza. Gagarinu su podizani spomenici, ulice su dobijale wegovo ime, wegova slava postala je svetska.

Rusija je prva poslala ~oveka u svemir i `eli da postane globalni lider. Za finansirawe kosmi~kih programa za ovu godinu ruska vlada je izdvojila pet milijardi evra.

SveT / balkan

dnevnik

KRI ZA ZBOG IMI GRA CI JE

Van Rompej: Mere unutar Unije nisu dovoqne ATINA: Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je izjavio da treba unaprediti saradwu u re{avawu problema ilegalne imigracije, po{to se

Gr~ka i Malta, po{to mnogi gra|ani Tunisa, Libije i Egipta sada poku{avaju da pobegnu i da se dokopaju neke od zemaqa EU.

sreda13.april2011.

BRI SEL UPO ZO RIO ZA GREB DA BI NEO D ME RE NE RE AK CI JE MO GLE UGRO ZI TI PRE GO VO RE S EU

Psihoza uo~i presude generalima ZAGREB, BRISEL: Zavr{etak hrvatskih pristupnih pregovora sa EU mogao bi biti ugro`en, ukoliko uslede neodmerene reakcije hrvatske javnosti na presudu koju Ha{ki sud treba da izrekne trojici generala u petak, pi{e rije~ki „Novi list”.

tresi zbog presude posebno mogli da uti~u na zatvarawe Poglavqa 23 (Pravosu|e i temeqna prava) od ~ega i zavisi zavr{etak pregovora. „U slu~aju ve}ih potresa zbog presude nije te{ko pretpostaviti kako bi zemqe koje ina~e nisu sa-

Ge ne ra li ma An tu Go to vi ni, Mla de nu Mar ka ~u i Iva nu ^er ma ku, op tu `e ni ma za rat ne zlo ~i ne nad Sr bi ma to kom i po sle ak ci je „Olu ja” 1995. go di ne, pre su da bi tre ba lo da bu de iz re ~e na 15. apri la Generalima Antu Gotovini, Mladenu Marka~u i Ivanu ^ermaku, optu`enima za ratne zlo~ine nad Srbima tokom i posle akcije „Oluja” 1995. godine, presuda bi trebalo da bude izre~ena 15. aprila. „Novi list” navodi, pozivaju}i se na izjave neimenovanih dr`avnih funkcionera, da bi ve}i po-

Herman van Rompej

kriza zao{trava posle nemira na severu Afrike i na Bliskom istoku. „Mi }emo imati potrebu da razvijemo nove ili poboq{amo postoje}e veze sa zemqama u na{em ju`nom susedstvu”, izjavio je Van Rompej tokom posete Gr~koj, jednoj od nekoliko zemaqa ~lanica Unije koje su se posebno suo~ile sa problemima ilegalne imigracije. On je dodao da mere koje sada postoje unutar Unije nisu dovoqne, za re{avawe tog problema koji ina~e nije novijeg datuma.

Na udaru ilegalnih imigranata posledwih nedeqa posebno su se na{le Italija, [panija,

Na udaru je posebno Italija u koju je od po~etka godine stiglo vi{e od 25 hiqada izbeglica iz zemaqa severne Afrike, koje su se suo~ile sa protestima i unutra{wim suko bi ma.

Italijanski premijer Silvio Berluskoni je preksino} pozvao druge zemqe ~lanice EU da poka`u solidarnost sa Italijom i da prihvate imigrante koji su „preplavili” wegovu zemqu. U Nema~koj su, me|utim, odmah odbacili ovaj apel i to pitawe }e se sigurno na}i na sastan ku mi ni stara unutra {wih poslova EU. (Ta njug)

Brod prepun izbeglica, `ena preminula RIM, VALETA: Brod s vi{e od 250 afri~kih izbeglica koje su napustile Libiju pristao je ju~e u Italiji, dok je jo{ 116 stiglo na Maltu brodom, na kojem je jedna `ena umrla tokom plovid-

Proteklih dana je na Maltu stiglo vi{e od 1.000 qudi koji su pobegli iz Libije. Na Siciliju je stigao brod sa 251 izbeglicom - uglavnom iz Eritreje i Nigerije - me|u kojima

svim uverene da je Hrvatska ispunila sve kriterijume za zavr{etak pregovora dobile novi argument u svojim nastojawima”, ocewuje rije~ki dnevnik, analiziraju}i „psihozu” koja se u Hrvatskoj stvara uo~i objave presude.

Hrvatski funkcioneri pohvalili su u tom kontekstu poziv generala Gotovine, koji je preko

ZAGREB: Komisija „Pravda i mir„ hrvatske biskupske konferencije izrazila je ju~e razo~arawe radom Ha{kog suda i zatra`ila od gra|ana da uo~i presude hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Marka~u i Ivanu ^ermaku za zlo~ine za vreme i nakon Oluje budu mirni i dostojanstveni. „Ad hok sud za ratne zlo~ine po~iwene na podru~ju biv{e Jugoslavije ustanovqen je na predlog Hrvatske koja se uspela osloboditi i odbraniti nakon ~etiri godine okupacije skoro tre}ine teritorije, agresije i etni~kog ~i{}ewa od nesrpskog stanovni{tva”, navodi se u poruci. Zbog toga se o~ekivalo da }e sud u Hagu krenuti od ~iwenice da je Hrvatska bila napadnuta, razorena i okupirana i da su nad wom od strane Srbije po~iweni ratni zlo~ini, isti~u u Komisiji i nagla{avaju da se sud oglu{io na tu ~iwenicu, {to se vidi iz optu`nice koja je podignuta za udru`eni zlo~ina~ki poduhvat na ~elu s pokojnim predsednikom Frawom Tu|manom, a u koju su po komand-

Zagreb

noj odgovornosti ukqu~eni hrvatski generali. „Komisija HBK zamera Ha{kom sudu {to za po~iwene ratne zlo~ine na hrvatskom podru~ju sudi samo pripadnicima autohtonih naroda koji tu `ive, a unapred abolira pripadnike drugih naroda, koji su tokom ratnih dejstava imali ili politi~ku ili vojnu odgovornost”,

su dve trogodi{we devoj~ice i 15 `ena, od kojih je jedna primqena u bolnicu zbog povreda na abdomenu, navele su lokalne vlasti.

Izbeglice su stigle u grad Likatu, odakle su preba~ene u privremeni prihvatni centar u mestu Porto Empedokle, na ju gu ostr va.U Ita li ju je, uglav nom pre ko naj ju `ni jeg ostrva Lampeduze, od januara stiglo oko 20.000 ilegalnih imigranata.

MAKEDONIJA

Epidemija malih bogiwa SKOPQE: U Makedonij je progla{ena epidemija malih bogiwa morbila, nakon {to je samo u Skopqu zvani~no registrovano oko 800 obolelih. Ministarstvo zdravqa saop{tilo je da se u ovom trenutku na Infektivnoj klinici u Skopqu nalazi 30 pacijenta koji su u `ivotnoj opasnosti. Makedonska vlada je donela vanredne mere za spre~avnaje {irewa epidemije morbila, a jedna od wih je postavqawe punktova za masovnu vakcinaciju u svim naseqenim mestima. Pre desetak dana doneta je odluka i o hitnoj vakcinaciji nevakcinisanog stanovni{tva protiv morbila, od beba starosti 6 meseci do osoba do 40. godina, a propisane su i kazne za roditeqe koje nisu vakcinisali decu.

navodi se u poruci uz ocenu da kriterijumi me|unarodnog suda pod okriqem Saveta bezbednosti UN ne va`e univerzalno. „Optu`ivawe ili neoptu`ivawe, otvarawe ili neotvarawe istraga za prekomerno i neselektivno granatirawe Knina ili Vukovara nije u nadle`nosti suda, ve} ha{kog tu`ila{tva koje je radilo po ~udnim kriterijima i metodama”, navodi se u saop{tewu.

Upozorava se na „nezakonito i selektivno dostavqawe dokumentacije tu`ila{tvu, pre svega predsedni~kih transkripta koji su, neprecizni i nedore~eni, postali pravna platforma za podizawe optu`nice za zlo~ina~ki poduhvat”.

Niko pravedan ne mo`e negirati da su i s hrvatske strane po~iweni pojedina~ni zlo~ini, ali bi trebalo procesuirati i osuditi prave po~inioce, a ne birati osumwi~ene po politi~kom kqu~u”, navodi se u izjavi uz apel gra|anima da kad u petak bude izre~ena presuda, zadr`e mir i dostojanstvo.

(Ta njug)

Kosorova i veterani bez protesta ZAGREB: Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor i predstavnici 18 veteranskih i udru`ewa `rtava na dr`avnom nivou dogovorili su se danas da presude hrvatskim generalima koje }e Ha{ki sud izre}i u petak, 15. aprila kao i status veterana u hrvatskom dru{tvu ne}e biti razlog za proteste. Najavu jednog broja veteranskih udru`ewa da }e u petak i subotu odr`ati protestne skupove, u~esnici sastanka su ju~e ili kao prikupqawe politi~kih poena pojedinaca.

Jadranka Kosor

„Petak }emo do~ekati mirno i dostojanstveno, uz zakqu~ak svih

Popis stradalih u ratovima be. Drvenim brodi}em, du`ine 15 metara, na Maltu su preksino} uglavnom stigli dr`avqani Xada i Somalije, javio je AFP. Portparol obalske stra`e, koja je presrela brodi}, rekao je da su putnici spaqivali ode}u kako bi privukli pa`wu drugih plovila. Na brodi}u su bila 94 mu{karca,18 `ena, jedan trogodi{wi de~ak i tri odoj~eta.

Jo{ nije utvr|en uzrok smrti 29-godi{we `ene koja je usput preminula.

Ante Gotovina u Hagu

advokata poru~io da ne `eli nikakve demonstracije. Na taj problem, kako se navodi u tekstu, evropski funkcioneri nezvani~no su ovih dana upozorili Zagreb.

Vlada Hrvatske }e na objavu presude u petak u Hag poslati svog predstavnika, a zbog upozorewa iz Brisela, ukazuje „Novi list”, ne

treba o~ekivati „ne pri me re ne” reakcije od predstavnika vlasti, a isto to vlada o~ekuje i od opozicije i udru`ewa ratnih veterana.

U tekstu se podse}a da }e u maju glavni ha{ki tu`ilac Ser` Bramerc podneti novi izve{taj o saradwi Hrvatske, a te{ko je o~ekivati da bi on pre{ao preko zna~ajnijih javnih osporavawa Ha{kog suda. Nekoliko udru`ewa hrvatskih ratnih veterana najavilo je da }e organizovati proteste u Zagrebu na dan izricawa presude generalima, kao i pre i posle toga, ali iza toga ne stoje najve}a udru`ewa veterana.

Hrvatski biskupi razo~arani Hagom

CRNA GORA

Imigranti sve brojniji

25

PODGORICA: Fond za humanitarno pravo predstavio je ju~e u Podgorici popis 272 dr`avqana Crne Gore koji su poginuli ili nestali u oru`anim sukobima u biv{oj Spisak se odnosi na stradale u ratnim sukobima u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini u periodu 1991. do 1995. godine.

Direktorka FHP Nata{a Kandi} je rekla da je obaveza svakog dru{tva da napravi bilans koliko je osoba stradalo i nestalo.

Prema wenim re~ima, nevladine organizacije mnogo su uradile kada je su u pitawu `rtve rata. „Ali, proces suo~avawa sa pro{lo{}u ne mo`e ostati u rukama nevladinih organizacija, ve} mora da nosi pe~at dr`ave”, kazala je Kandi}eva, prenela je crnogorska novinska agencija MINA. ‘’Kada se uporedi broj stradalih sa dr`avama u regionu, Crna Gora ima daleko mawe stradalih od ostalih. Ali stradawe i jednog ~oveka je velika katastrofa”, kazala je ona. „Do{lo je vreme da se svako ime zna, da se upamti, da se napravi popis i da pre`iveli koji su bili svedoci, govore {ta se dogodilo”, rekla je Kandi}. Svi

su osetili, navela je ona, da postoji potreba za poimeni~nim popisom, kako u budu}nosti ne bi bilo manipulacije brojkama. „Sada }e se svako ko je stradao, znati imenom i prezimenom. Svi su shvatili da se mora prekinuti balkanska praksa i kultura - da se govori o brojkama, a da se ne znaju imena stradalih”, rekla je ona. Kandi}eva smatra da, kada bi pitali politi~are o imenima `rtava rata, ne bi znali da ih nabroje. „Kada su imena javno zapisana, i kada se nalaze u dr`avnom dokumentu, onda je to trajno se}awe na te{ko breme pro{losti, na rat kao jednu najve}u qudsku katastrofu”, rekla je ona. Kandi}eva je rekla da javno zapisana imena imaju potencijal da odvra}aju qude da ikada vi{e uzmu oru`je i krenu da brane dr`avne interese. Ona je kazala da joj je `ao {to nema predstavnika Ministarstva odbrane jer, kako je navela, najvi{e stradalih je onih koji su pripadali tada{woj Jugoslovenskoj narodnoj armiji. „Ministarstvo ima naj}e}u obavezu da pomogne stvarawu poimeni~nog popisa jer su pozivi, u ime dr`ave, i{li iz vojnih organa”, zakqu~ila je Kandi}eva.

da protesti, a naro~ito mogu}i neredi, ne bi mogli ni na koji na~in ni{ta promeniti”, izjavila je Kosorova nakon sastanka koji je ocenila kao kvalitetan, otvoren i konstruktivan. Tema razgovora bila je i mogu}a rasprava koja bi se odr`ala u Saboru o ratu 90-ih, pri ~emu je Kosorova prihvatila predlog o pokretawu inicijative da Zakon o pravima hrvatskih branilaca i Deklaracija o Domovinskom ratu koju je ranije usvojio Sabor dobiju rang ustavnih zakona.

Jedan od u~esnika sastanka Josip Klem naglasio je da udru`ewe specijalne policije i drugi veterani, dan uo~i presude, odnosno 14. aprila organizuju defile podr{ke hrvatskim generalima u Hagu. On je rekao da se protestom ne}e reagogvati na presude, rekav{i da se prema wima treba odnositi ~asno i dostojanstveno.

Razgovaralo se i o po{tovawu Deklaracije o Domovinskom ratu i o zakonu o hrvatskim braniteqima za koji je re~eno da }e se podi}i na ve}i, ustavni, nivo.

26

sreda13.april2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

sreda13.april2011.

Posledwi pozdrav te~i Posledwi kom{iji

pozdrav

27

Posledwi pozdrav dragom stricu

dragom

Vladimiru Paunovi}u

Svetozaru Nikoli}u

Josipu Galovi}u Joci

S po{tovawem, stanari Ul. Stevana Milovanova broj 6.

Porodica Vlajkov.

26420

26417

od: bratanica Nade i Zdenke sa porodicama.

26408

Posledwi pozdrav dragom kumu

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je 12. 4. 2011. godine preminuo moj suprug

Marjan Dusper

\or|u Kruni}u

1967 - 2011.

Po~ivaj u miru.

S po{tovawem, Ba~kali} Katarina i Vladan sa porodicom.

Josip Galovi} Joca

Obave{tavam prijateqe i poznanike da je u 44. godini, preminuo na{ dragi prijateq.

u 83. godini.

Sahrana je danas, 13. 4. 2011. godine, u 15 ~asova, iz kapele, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica Nedeqkovi} - Mileti}.

O`alo{}ena supruga Milanka.

26406

1242011

26415

Dragoj, velikoj i nikad zaboravqenoj prijateqici

Posledwi pozdrav najdra`oj mami i majkici

Drenki Mali} ro|. Ivkov iz ^uruga

ZGODAN, privla~an, slobodan mu{karac upoznao bi lepu i zgodnu `ensku osobu oko 45 godina. Telefon 064/23-93-396.

26301

PRODAJEM 4 hektara zemqe u Ka}anskom ritu. Potez Kali{te. Telefon 064/11508-66.

26372 U BUDISAVI prodajem staru ku}u na glavnom putu sa 42 ara placa. Pogodno za malu privredu. Telefon 064/1150866.

26371

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe. Telefon 063/521-546.

22583 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

25968

26425

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e, dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

25732

PRORODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe 7 dana i recept za pra`wewe.

Telefon: 064/240-55-49.

26328

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

26274 OTKUP zlata, srebro, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova: (roleks...), zalagaonica - pozajmice! Telefoni: 021/661-09-16, 064/5150-777. Zmaj Jovina, Novi Sad. 25449

posledwi pozdrav od porodice Bursa}.

Tvoju plemenitost i dobrotu zauvek ~uvamo u sebi. Laka Vam crna zemqa, za sve ve~no hvala i slava.

Danka Vlaovi} sa decom.

26410

26390

Dragi tata, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav dragoj mami i majkici

Dragi tata,

Vladimire Paunovi}u

Drenki Mali} Vladimir Paunovi}

ro|. Ivkov iz ^uruga Mama hvala Ti za sve.

FARMACEUT, potreban za rad u apoteci, u Herceg Novom, sve informacije na telefon +38269039629, Dejan.

26323

Josipu Galovi}u Joci

Dragici

Hvala Ti za sve, za svu qubav i podr{ku koju si nam nesebi~no pru`ala.

Tvoji: }erka Jecka, unuka Vesna i zetovi Nikola i Mi{a.

Posledwi pozdrav dragom

Tvoja }erka Dragica Ni}eti} i unuke Svetlana i Olivera.

Tvoji: An|elka, sin Nenad, snaja Jelena, unuka Awa, }erka Jelena i zet Predrag.

boli me ni sama ne znam koliko. Ko }e me sada ~ekati sa [tranda, koga }u nedeqom u podne zvati, ko }e me pitati za mog Afrikanca, i da li zna{ koliko fali{?

Neka si sa an|elima. ]erka Jelena.

26423

Sa tugom opra{tamo se od na{e drage supruge, mame i majkice

26382

26380

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom ujaku

S tugom i dubokim po{tovawem opra{tamo se od na{eg {kolskog druga i dragog prijateqa

Milo{u Jovanovi}u

Drenke Mali} ro|. Ivkov iz ^uruga koja nas je napustila u 80. godini. Sahrana je danas, 13. 4. 2011. godine, u 14 sati, na seoskom grobqu u Bege~u.

O`alo{}eni: suprug Radivoj, sin Milenko, snaja Sawa i unuci Ra{a, Sa{a i Jovana.

26424

~udesnom pesniku `ivota i „banatskog peska zelenog” „S’ one strane sveta sazna}u sve.

Svetlost ra|a vidik u tami.

Ako smrt bude lepa obori}u glavu i ne}u hteti da se ponovo rodim” Miodrag i Slobodan Dra`i} sa porodicama.

26419

Svetozara Nikoli}a Buce Uspomenu na tebe i na{e zajedni~ko dugogodi{we dru`ewe ~uva}e od zaborava, tvoj VIII - D, Generacija 60/61.

26418

28

^iTUQe l POMeni

sreda13.april2011.

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi pozdrav

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac, deda, svekar i voqeni pradeda

Sa dubokom tugom obave{tavamo prijateqe i poznanike da je posle duge i te{ke bolesti preminuo

Zvonimiru Sterpinu 1931 - 2011.

Dragi moj tata, ostala je jedna velika praznina kad sam ostala bez mame, a sad sam i tebe izgubila. Tvoja dobrota osta}e u meni da pamtim.

Tvoja jedinica Jasminka, unuk Rale, unuka Duwa.

Neka ti je ve~na slava.

Zvonimiru Sterpinu

Laslo Grwa

1931 - 2011.

1944 - 2011. grafi~ki in`iwer u penziji

Mili moj, nikad nisam mislila da }e{ me napustiti. ^ini mi se da je ru`an san, ali Bog je trebao ba{ takvog dobrog an|ela.

Sahrana je danas, 13. aprila 2011. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu, na Futo{kom putu, u Novom Sadu.

Pero Pili}

O`alo{}ena porodica.

26409

26377

Sahrana milog Zvonimira je danas, 13. 4. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Posledwi pozdrav

Tvoja Mica sa Vesnom, Zagom i Zoricom.

Posledwi pozdrav voqenom {ogoru

preminuo 12. 4. 2011. godine, u 81. godini.

Sahrana je danas, 13. 4. 2011. godine, u 15 ~asova, iz kapele Staro \ur|evo, u Temerinu.

26378

Vinki Veselinovi}

O`alo{}ena porodica: supruga Quba, sin Milan, snaha Nada, unuk Pe|a sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom

Mili

od kom{ija iz D. Vasiqeva 15.

od {ogora @arka i Mil~eta.

26396

26395

26386

Posledwi najdra`em

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav ocu

Esi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Velikom ~oveku, jo{ ve}em prijatequ.

Porodica Vrawe{.

26389

Posledwi pozdrav dragom i voqenom dedi

od: }erke Bobe, zeta Dragana, unuka Luke i Milana i snaje Branke Luka~.

iznenada preminuo u 69. godini.

Sahrana milog nam pokojnika odr`a}e se u ~etvrtak, 14. 4. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima: supruga Nada, }erke Jasmina i Nata{a, unuci Strahiwa, Katarina, Dimitrije, Ena i zetovi Vladimir i Sa{a.

26398

26402

\or|u Crnogorcu od kumova Miki} i porodice Emini.

Esad Ibrahimagi}

Peri Pili}u

26374

Posledwi pozdrav stricu i deveru

Posledwi pozdrav dragom i voqenom bratu

voqenom

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Dragom bratu

Peri Pili}u

Milenku Stoj{i}u

od unuke Biqe Pjevi} sa porodicom.

Sinovac Luka i snaja Vidosava.

Esadu Ibrahimagi}u

Peri Pili}u

Peri Pili}u

od: sestre Zorke i zeta Danila Vu~enovi}a i sestre Mire Paka{ki sa porodicom.

od Mire Vajagi} sa svojom porodicom.

26401

26403

posledwi pozdrav od: bra}e Seada, Ferhada i Muhameda sa porodicama.

26399 26384

26397

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ujaku

Posledwi |ekiju

Obave{tavamo sve ro|ake, prijateqe i kumove da je preminula u 64. godini

\or|u Crnogorcu

Peri Pili}u

Dragica Ru`i~i} Sahrana je danas, 13. 4. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u @abqu.

O`alo{}eni: suprug Stevan i }erke Milica i Marija sa porodicama.

26391

kom{iji, prijatequ poslovnom saradniku.

i

Porodici iskreno sau~e{}e od: Goce, Ru`e, Vesne i Nate.

26394

\or|u Crnogorcu

od: sestri}a Milana, Qubana i Uro{a Tintora sa mnogobrojnom porodicom.

od: Stevana - ~asovni~ara, Milana - kroja~a, i Marinka - kom{ije.

Voqeni nikad ne umiru.

26400

26375

pozdrav

dragom

Esadu Hvala ti {to si nam ulep{ao detiwstvo.

Strahiwa, Katarina, Dimitrije i Ena. 26404

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Iskreno saose}amo sa porodicom na{e koleginice

sreda13.april2011.

29

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. aprila 2011. godine preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac i dedika

Na| Marije koja nas je napustila posle kra}e i te{ke bolesti.

Buci

od kolega iz Projektnog biroa.

Kolektiv Instituta za KVB Vojvodine.

5989-P 26405

SE]AWE

POMEN

13. 4. 2004 - 13. 4. 2011.

Jedini moji

Pro{lo je dvanaest godina od kada nas je napustila na{a draga

Milenko Stoj{i} 26. 6. 1944 - 11. 4. 2011.

Vladimire 1952 - 2001.

Sahrana je danas, 13. 4. 2011. godine, u 14.30 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

Nada Vlaji} Slobodanka Nedeqkovi} Voqena i nikada zaboravqena.

Branka Su{a 1988 - 2006.

Suprug Milo{ i k}i Jasmina.

S qubavqu i po{tovawem, uspomenu na tebe ~uvaju, tvoji najmiliji.

Trinaestog aprila je deset godina kako si me napustio, a pet godina kasnije odveo si k’ sebi i na{u jedinicu Branku.

Meni osta tuga i bol u srcu i du{i.

O`alo{}eni: supruga Milica, sin Jovan, k}i Sla|ana, unuci Milenko, Milica i Jovana, snaja Marija i zet Velimir.

Voli Vas va{a @eqka.

26393 26373

26359

25898

Posledwi pozdrav najboqem gazdi i ~oveku.

Milenko Stoj{i} Mila 26. 6. 1944 - 11. 4. 2011.

Iskreno sau~e{}e wegovoj porodici.

O`alo{}eni radnici preduze}a „Stoj{i}�.

919/P

30

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Чари риболова Циганско срце Кухињица Десило се Сигнали Документ: Тито - један политички мит 14.05 Заједно 14.30 На трагу природе 15.10 Преокрет

06.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.30 11.55 12.10 13.05

Бранислав Јатић

Пла ви круг Пе та еми си ја ци клу са „Век и по СНП-а” но си на зив „Ку ћа на до бром гла су” и ба ви се на стан ком и раз во јем опер ске де лат но сти под кро вом нај ста ри је на ци о нал не ку ће. У еми си ји го во ре: Вера Кучера Виткаи, Марина Павловић Бараћ, Марија Адамов, Стана Јатић, Славољуб Коцић, Бранислав Јатић, Оскар Панди Аутор: Ивана Петровић (РТВ 1, 23.00) 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 22.45 23.00 23.25 23.30 01.00

06.40 07.05 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.00 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 23.40 00.00

tv program

sreda13.april2011.

Циганско срце Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Пастрмка Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Доколица: Марко Живић Из нашег сокака Војвођански дневник Академских пет минута Хроника Фестивала професионалних позоришта у Зрењанину Све(т) око нас Плави круг Матица (вести из Матице) Пад зида, филм Музички програм

Кухињица (мађ) Музички програм Без упута Кад кућа није тесна Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Микијева кујна Невидљиви противник Десило се Фортепиано Бајко квиз Рачуница Добро вече Војводино (ром) Емисија (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Случајни снимак, филм Невидљиви противник Десило се ТВ Продаја

07.30 08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.10

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Освета Тојотин свет природе Вести укратко Била једном једна недеља

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је

Без цен зу ре (Панонија, 20.30) 12.20 13.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Приче из књижаре Травел Бели лук и папричица Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Природно из Србије Војвођанске вести Освета Наш гост Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке

ФУД БАЛ - ЛИ ГА ШАМ ПИ О НА

Шал ке-Ин тер (РТС 1, 20.40)

23.12 00.00 00.24 01.11 01.27 03.04 04.03 04.32 05.23 05.48

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Слагалица Гастрономад Шта радите, бре Траг Задња кућа Србија Љубавнице Дневник Спорт плус Кулинарски летопис Истражитељи из Мајамија, Три дана писца-Александар Поповић: Свињски отац, филм Ви и Мира Адања Полак Грех њене мајке Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Грех њене мајке Фудбал-Лига шампиона: Шалке-Интер, пренос Истражитељи из Мајамија Дневник Посредник ТВ продаја Ноћни биоскоп: Гето, филм Ви и Мира Адања-Полак Око Траг ТВ продаја Верски календар

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.15 15.10 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 23.20 01.30 01.55 02.15 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Неко те посматра Филм: Девојка број један Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Паклена кухиња Топ модел Филм: Људи од поштовања Ексклузив Експлозив В.И.П Вајпаут

06.05 08.00 09.04 09.24 09.36 10.00 10.32 11.05 12.00 12.15 12.34 12.47 13.33 15.15 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.51 20.40

09.00 09.05 09.30 10.05 11.00 11.05 11.50 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино ИЦТ плус Жива ватра Вести Др Ху Цртани филм Агро дан НС клинци Неон сити Марфијев закон Вести Радионица Ватерполо Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Азбука родитељства Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Препознај Европу Храна и вино Лична грешка Концерт ФБ трио Жива ватра Објектив Марфијев закон Др Ху

09.30 10.30 18.30 19.00 19.30 19.45 20.15

Фул Тилт покер АТП Мастерс Монте Карло АТП Мастерс Монте Карло Премијер лига, вести Ајакс ТВ Фудбал мондијал магазин Светска Лига - Бокс: Истанбул – Москва Клупске ТВ Фул Тилт покер Португалска лига: Бенфика – Порто АТП Мастерс Монте Карло

22.00 23.00 00.00 00.30

dnevnik

07.05 07.38 07.45 08.00 08.28 08.40 09.12 09.32 10.04 10.14 10.44 11.09 11.39 12.10 12.34 13.00 14.01 14.32 14.52 15.20 15.24 15.27 16.00

Кувати срцем Телмо и Тула Алекса и музика У ноћној башти Томас и другари Клиника вет Штоперица Под отвореним небом Успон идеје Е-ТВ ТВ мрежа Хит либрис Одгонетање Камерата Сербика ТВ фељтон Трезор Клиника Вет Штоперица Под отвореним небом Музички спотови Успон идеје Енциклопедија за радознале Ово је Србија

ВА ТЕР ПО ЛО ЛЕН ЕВРО ЛИ ГА

Бу два – Пар ти зан

(РТС 2, 17.55)

16.35 Водич за правилно заљубљивање: Разлике које живот значе 17.05 Приђи ближе 17.55 Ватерполо - Лен евро лига: Будва - Партизан, пренос 19.03 Телмо и Тула 19.22 Алекса и музика 19.27 Томас и другари 19.54 У свету 20.25 Фудбал - Лига шампиона 20.40 Беокулт 21.10 Љубавнице 22.03 Холивудленд, филм 00.17 Љубим вас песмама

06.00 06.30 07.00 07.55 08.00 08.45 09.15 10.00 10.02 10.45 11.00 11.02 12.10 12.25 13.02 14.30 15.05 15.30 16.00 16.05 16.55 17.00 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.45 00.00 02.00 02.30 02.45 03.00 03.30 04.30

ВОА Чист рачун Маратон А шта да радим Рејчел Реј Топ шоп Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Инфо Љубав у залеђу Милица² Топ шоп Откопчано Чист рачун Друга страна Србије Фуснота Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Иза вести Породица Серано Филм: Фрида Доктор Хаус Милица² Филм: Нисмо ми анђели Друга страна Србије Фуснота Мајсторски Милица Доктор Хаус Филм: Откачена плавуша

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 АБС шоу, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Ветар у леђа, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Љубав на продају, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Џулиjен Мур

Сле пи ло Оф та мо лог се јед но ју тро бу ди и схва та да бо лу је од чуд ног син дро ма, ко ји му од у зи ма вид, ства ра ју ћи та ко зва но ‘бе ло сле пи ло’. Ње га за јед но са же ном ша љу у спе ци јал ну пси хи ја триј ску уста но ву, ко ја слу жи као ка ран тин да се за ра за сле пи ла не би ши ри ла. Уло ге: Марк Руфало, Џулијен Мур, Гаел Гарсија Бернал Ре жи ја: Фернандо Меираљеш (Б92, 21.00) 06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 12.50 15.10 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.35 20.00 21.00 23.05 23.40

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топшоп Најбоље године Филм: 13 дана НГ и Би-Би-Си на Б92 Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини са Мадагаскара НГ и Би-Би-Си на Б92 Филм: Слепило Вести Б92 Филм: Прекршене заклетве

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.50 17.30 18.30 19.30 20.00 20.30 21.15 22.30 23.15 00.00 02.00 02.30 04.15

Тријумф љубави Добро јутро Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Балкан парти Гавриловићи Велики брат Национални дневник Тријумф љубави Мала невеста Национални дневник Гавриловићи - ријалити Велики брат - преглед дана Гранд парада Папарацо лов на познате Велики брат Филм: Четири врата Док нас смрт не растави Филм: Апокалипса Филм: Четири врата

Хепи 05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Сабринин тајни живот Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Луде године Телешоп Вести Агенција Парови Телемастер Стаљин, докудрама Парови Вести Изнајми звезду Парови Агенција Вести Парови Агенција Изнајми звезду Из икса у икс

Сабринин тајни живот Ово је прича о девојци Сабрини која поред свог редовног похађања гимназије, креће тајно да похађа часове чаролије. Али убрзо открива да мора да подели своја скривена знања са једном вештицом која покушава да јој загорча живот. (Хепи, 11.05)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

sreda13.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ле сли Хо уп

Цр на ки ша

Роари Јагодица Бобица Томица и пријатељи Заувек заљубљени Гумуш Заувек заљубљени ИН Пут искупљења 2, филм Најбоље године Гумуш Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф, ријалити шоу Вечерње вести Дивља игра 3 Црна киша, филм На путу према доље Езо ТВ Брачне воде

08.00 Мистерије историје 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Азијске монархије 11.00 Истина о Јурију Гагарину 12.00 Прича о сателитима 13.00 Лов на Цареве крстарице 14.00 Мистерија неуредних ратника 15.00 Један дан у борби 16.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 17.00 Заборављене поплаве 18.00 Нелсон Мендела – Човек мира 19.00 Робовласничка индустрија 20.00 Мач 21.00 Почетак рата 22.00 Јованка Орлеанка 23.00 Заборављена убиства 00.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 01.00 Заборављене поплаве

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Рампл Стинскин Острво Корњача Леонардо Магарац у купусу Острво Корњача Оливер Твист Шампион картинга Случајни шпијун 200 цигарета Бивша љубавница Плави ђус Скривене страсти Латекс диве Застрашивање

06.00 Аватар 08.40 Холивуд на снимању 09.05 Сам у кући 2: Изгубљен у Њујорку 11.05 Аустралија 13.45 Алвин и веверице 2 15.15 Звездане стазе (2009) 17.15 Ограда 17.55 Ледено доба 3. диносауруси долазе 19.30 Васпитање за почетнике 20.05 Ловац на уцене 22.00 Права крв 22.50 Спартак: Богови арене 23.45 Ногом и руком 01.05 Кад брда поцрвене 02.25 Нулти осумњичени 04.05 Апалуза

VREME PRIJATEQSTVA

Pi {e: Dobrica ]osi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.04 Код Ане 11.16 Опра шоу 12.00 Дневник 12.11 Спорт 12.31 Господарица твог срца 13.19 Дивљи Пламен 14.20 Реч и живот 15.02 Дарма и Грег 15.25 Алпе Дунав Јадран 16.00 Хрватска уживо 17.25 8. спрат, ток шоу 18.11 Код Ане 18.34 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.09 Капелски кресови 21.25 Битанге и принцезе 22.04 Назови 112, док. серија 22.40 Дневник 3 23.25 Други формат 00.15 Ловци на натприродно 00.56 Драги Џоне 01.20 Ксена - принцеза ратница 02.03 Злочиначки умови 02.44 Прекид програма ради редовног одржавања уређаја

Ко рум пи ра ни по слов ни чо век сми сли ко бан план ка ко би по ве ћао сво ју фи нан сиј ску до бит. Про у зро к о ват ће отров ну ки шу па ће та ко по ра сти це на ње го вих де о ни ца јер ће то до не ти ве ли ку ка та стро фу... Уло ге: Шон Ро бертс, Са ра Ке нинг, Пи Џеј Прин сло, Ле ви Џејмс, Ле сли Хо уп Ре жи ја: Рон Оли вер (Но ва ТВ, 00.45) 08.05 08.20 08.45 09.25 10.25 11.25 12.25 13.20 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 20.50 21.50 23.00 23.15 00.45 02.15 03.05 04.05

4

31

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.30 00.30 01.30

Дијагноза: Убиство Судија Ејми Дијагноза: Убиство Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Филм: Слепо веровање Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Три реке Све по закону Филм: Велика лига Три реке Филм: Ева

08.10 Езел 09.30 Ексклузив таблоид 10.00 Биг брадер - уживо 11.30 Вечера за 5 12.25 Аурора 13.15 Биг брадер - уживо 14.05 Наследници 14.55 Судија Ејми 16.35 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.15 ЦСИ 00.05 РТЛ Вести 00.20 Језикова јуха 01.15 Биг брадер 02.10 Астро шоу 03.10 ЦСИ

СЕ РИ ЈА

ЦСИ

Али сон Пил

По бу на у ресторану

Ве ли ки ла нац бр зе хра не Пе тис ис к о ри шта ва сво јих пе де се так за по сле них, ме ђу ко ји ма је нај ви ше сред њо шко ла ца и сту де на та, али има и ста ри јих же на, ко је жи ве на ру бу ег зи стен ци је и при си ље не су да тр пе че сто не људ ске усло ве ра да. Без па у зе и увек на сме ја не... Уло ге: Али сон Пил, Са ра Геј дон, Џо Ди ни кол, Џон Вајт Ре жи ја: Ни ша Га на тра (ХРТ 2, 14.00) 07.56 08.26 08.48 09.34 10.00 13.30 14.00 15.30 15.46 16.35 17.26 17.55 19.14 19.40 19.56 20.25 20.35 22.36 23.06 23.50 00.00 01.27

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Мега Минди Преноси из Сабора Мала ТВ Побуна у ресторану, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Црно пророчанство Ватерполо, Евролига - ¼ финале: Младост - Приморје, пренос Слеџ Хамер Хит дана Одисеја одеће, док. серија Лига првака - емисија Фудбал, ЛП Лига првака - емисија Злочиначки умови Дневник плавуше Побуна у ресторану, филм Ноћни музички програм

07.30 Досије Дрезден 08.30 Интермецо 1 10.30 Фаџ 11.10 Скретање 12.00 Интермецо 2 13.00 Невероватне приче 13.30 Досије Дрезден 15.00 Плочници Лондона 16.15 Фаџ 17.00 Трава 18.00 Невероватне приче 18.30 Интермецо 3 19.00 Саманта 21.00 Сиквест ДСВ 22.00 Живи песак 00.00 Мичел 01.50 Милиони

08.00 09.40 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Како сам упознао Сару Аполо 13 Случајни шпијун Скејтери Преваранти Све или ништа Тајанствени странац Освета из мртвих Међу женама Хетеросексуалац 2 – мирис љубави

Од мах по по врат ку с од мо ра, Гри со ма до че ку је но ви за пе тља ни слу чај. Ке пле ров бли ски при ја тељ и бив ши по ли ца јац, ко ји не от кри ва по знан ство с Ке пле ром, про на ла зи те ла по ли цај ца и про сти тут ке у хо тел ској со би... Уло ге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хел ген бер гер, Ге ри Дур дан, Џорџ Идс, Пол Гил фојл, Џор ја Фокс Аутор: Ен то ни Е. Зи кер (РТЛ, 23.10)

Марџ Хе ле бер гер

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Опасан лов Аута по мери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова У срцу машине Преживљавање Екстремне експлозије Како се прави? Како то раде? Ловци на олује 2010 Преживљавање удвоје Дрвосече из мочваре Прљави послови Аута по мери Генералка

08.30 08.45 09.15 10.00 12.00 14.00 16.30 17.15 20.00 20.10 20.20 21.20 21.25 22.30 23.05 23.30 01.15

Екстремни спортови Аутомобилизам Уметничка гимнастика Дизање тегова Билијар Дизање тегова Уметничка гимнастика Дизање тегова Фудбал Сви спортови Поло Коњички спортови Голф Једрење Сви спортови Дизање тегова Сви спортови

Бо ле стан од бе сми сла

Б

о ри слав Ми хај ло вић Ми пи сце, у са рад њи на њи хо вим де хиз је нај ин те ли гент ни ји ли ма, мо жда ути цај ни ја кри тич чо век ког сам упо знао. Та ка лич ност од моћ ног Скер ли ћа ко хи тру и про дор ну, све стра ну на по чет ку 20. ве ка. Ни кад не ће и при ла го дљи ву ин те ли ген ци ју мо ћи пра вед но и исти ни то да се не знам да ико има да нас у срп са гле да и про це ни ко ли ко је Ми ској кул ту ри. По роч но ра до знао хиз по мо гао Ћо си ћу, Пе ки ћу, дух, не спо ко јан и ре зиг ни ран, Иса ко ви ћу, Дра го сла ву Ми ха и тем пе ра мен тан и ме лан хо ли чан, ло ви ћу, Ме ши Се ли мо ви ћу, Се сваг да спре ман на ди ја лог и по ле ни ћу, Бећ ко ви ћу, Ду ша ну Ко ри ца ње и се бе и дру гог, бу дан за ва че ви ћу... Ве ру ју ћи да је код да мо ра лан под виг, брит ког и стро ро ви тих љу ди по ште ње рав но та гог су да, а до бре и ме ке ду ше, шти ни, тре ба оче ки ва ти да ће не ви ше го вор ник но пи сац, по у зда и ме но ва ни са вре ме ни ци у сво ни ји су ди ја но ана ли ти чар, бун јим би о гра фи ја ма вра ти ти Ми хи то ван а не ре во лу ци о на ран, с зу Ми хи зо во. Он им сва ка ко не ће под јед на ким слу хом за кла сич но за ме ри ти ако то и не учи не. А ка и аван гард но, по што ва лац тра ко да се пре ћу ти ње го ва са рад ња ди ци је и под стре кач ино ва ци је, с по зо ри шним и филм ским ре ди у мла до сти мла ки ле ви чар, у те љи ма, глум ци ма, дра ма тур зи зре ло сти об зир ни кон зер ва ти ма и дра ма ти ча ри ма? Ко ли ко је вац, на ци о на лист без мр жње и лу цид них под сти ца ја из го во рио ко смо по лит ду хом и кул ту ром, да ро ви тим сли ка ри ма, исто ри ча чо век ко ји је са мо јед ног са вре ри ма, но ви на ри ма, по ли ти ча ри ме ни ка мр зео и то ли ко се њи ме ма, не ка ка жу са ми. ба вио да, кад би то био Ари сто Ми хиз се 1997. раз бо лео од бе тел, он би на Бал ка ну и сред њој сми сла ко јим је би ла пре пу ње на Евро пи био нај бо љи зна лац срп ска ствар ност. Про сто, зга дио Ари сто те ла, га лан тан у пра шта му се свет и зга дио се он се би у њу увре да и на не се них му не том све ту. По сле свих по ку ша ја прав ди, не кри ти чан пре ма по кај да од и гра про та го ни стич ку уло гу ни ци ма, по ква ре ња ци ма и би у ру ше њу по рет ка КП и ус по ста тан га ма, не ве ро ват не спо соб но вља њу пар ла мен тар не де мо кра сти да раз у ме про тив ни ке и не ти је у Ср би ји, по сле уче шћа у ор ис то ми шље ни ке, лењ за сво је га ни зо ва њу Де по са (био је иза де ло, вре дан за ту ђе, ин те лек ту бран и за по сла ни ка, па је због а лац ко ји би да нас у сва кој ауто крат ског кр ше ња пар ла мен европ ској кул ту ри био ме ђу пр тар них пра ва дао остав ку с гру ви ма по ути ца ју на сво је са вре пом по сла ни ка Де по са) и по сле ме ни ке, мо ћан да сле ди и пре ис так ну те уло ге у ве ли ким де сти же сво је до ба, слаб пре ма ге мон стра ци ја ма 9. мар та 1991, за сту и сти лу, ам би ци о зан и не у - Умо рио се Ми хиз од све та а и са мог се бе мо рен по ра зи ма и за луд ним по мо ран осва јач ша ре ног и бе зна чај ног све та, мр зи лац ли тич ким ан га жо ва њи ма, по ву као се из Бе о гра да у бе ле хар ти је и пе ра (од при бо ра за пи са ње има са мо сво ју со бу на пе том спра ту „Ан ке ра“. Из гу бив ши во кр ње так олов ке ко ју је два мо же да др жи), кре вет му љу да бу де с љу ди ма у ка фа ни, од ре као се и по ке ра, је рад ни сто и тр пе за, склон ег зи би сво је жи вот не стра сти, а свла дао је и ци о ни зму и пер верт но сти, играч по дру ге сво је по ро ке. Ни ком ни је ре Ми х из је ке ра ко ји игра да из гу би, кад се по као од че га је бо ле стан, а био је бо нај ин те ли гент ни ји хва ли, а и то чи ни че сто, не за бо ра ле стан од се бе. Ни јед ном се ле ка ру чо век ког сам ви да по том и по ни шти хва лу о се би ни је обра тио јер за ње го ву бо лест и из да шно ис хва ли сва ког ко ишта упо знао. По па ме ти, не ма ле ка. Од го ва рао је на те ле фон вре ди, па и ко ни шта не вре ди, за ба ске по зи ве не ких при ја те ља, нај рев оп штој кул ту ри, вљач глу ма ца и мла дих пи са ца – тај но сни је на Ми ћи не, а ни ко ме ни је пи сме но сти, чу де сни, не срећ ни Ми хиз све што те ле фо ни рао, осим по не кад ћер ки пам ће њу и чу је од мах схва та, спре ман да бу де Ми ли. На мо је упит не те ле фон ске ра зу ман са бе сед ник и се ља ку и ма ело квен ци ји, мо гао је по зи ве од го ва рао је стро гим, крат те ма ти ча ру, фуд ба ле ру и еко но ми ким са оп ште њи ма о се би и мр зо на пи са ти бар 20 сти, све што је по чи њао да ра ди би вољ но. Ње гов од ла зак из јав но сти и то м о в а, а он на п и с а, ло је да ро ви то и пер со нал но. Пи сац про ме на по на ша ња пред ста вља ли сјај них по че та ка, збр за не и сму ва не ваљ да, не што ви ше од су по ри ца ње се бе и са мо су у пр вим хи ља ду стра ни ца сре ди не, ефект ног за вр шет ка; реч ју, ме се ци ма ли чи ли на ег зи би ци о ни ства ра лац кра ћег да ха, тач ни је ре че зам ко јее је сваг да био склон и имао но: ства ра лац ко ји то ни је до вољ но ре дак дар. Ми ћа је ту ње го ву осо би же лео да бу де. Стил му је кит њаст, ма ло ста рин ски, ну сма трао сти лом; Жи ка – нео збиљ но шћу; ја – та на ме тљив, пун па ра док са, фи гу ра, обр та и то ли ко ли - шти ном; Де јан и не ки си ми нов ци – по вр шно шћу. чан. Им про ви за тор из ле њо сти, по вр шан због ефект Ми, ње му нај бли жи, зна ли смо да му је отац, про та но сти, ди ле тант из све стра но сти, не ви ђе ни чи та лац Гој ко, умро у де пре си ји. Он ми је јед ном и ре као: сва ко ја ких књи га и ру ко пи са. По па ме ти и зна њу, оп - „Скон ча вам као мој Гој ко“. На по ну ду да га по се тим, штој кул ту ри, је зи ку и пи сме но сти, пам ће њу и ело - нај че шће би од го ва рао: „Сад ни сам ни за шта. По зва ћу квен ци ји, мо гао је на пи са ти бар 20 то мо ва, а он на пи - те, ако бу дем имао во ље“. Ми ћа је истин ски па тио са, ваљ да, не што ви ше од хи ља ду стра ни ца. Али, Ми - због та квог Ми хи зо вог ста ња. Он, Жи ка и ја по ку ша хиз је пи сац ко ји има ма ло књи га, а мно го пи са ца. Пе - ва ли смо да га из ву че мо из ње го ве пе ћи не. Ни смо том де це ни јом срп ске књи жев не кри ти ке, тим исто - успе ва ли. С љут њом је од би јао сва ко на ше на сто ја ње риј ским пре ло мом ко јим и за по чи ње на ша но ва књи - да га по вра ти мо бар у на ше дру штво. Од ње го ве се жев ност, су ве ре но, го то во не по гре ши во она вла да као стре Ве ре са зна ва ли смо да је мно го смр шао, пу стио кри ти чар “Ни на”. До да нас ни по то њи кри ти ча ри ни бра ду; по не што чи та, ви ше ни те ле ви зи ју не гле да. вре ме ни су опо вр гли ње го ве про це не. У на шем до бу, Али је не пре стан це пу шио иако се гу шио од ем фи зе Ми хиз је по не по сред ном, ства ра лач ком ути ца ју на ма плу ћа.

Kwi gu Do bri ce ]o si }a „PRI JA TE QI MOG VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto za 530 di na ra ili na ru ~i ti pre ko te le fo na 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda13.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ве о ма бу ран и ди на ми чан дан за вас. Не мој те све при хва та ти отво ре ног ср ца и не мој те ићи гр лом у ја го де. По ку шај те да ства ри и окол но сти по сма тра те ду го роч но и ста ло же но, па ко ли ко ус пе те.

BIK 20.4-20.5.

Под при ти ском сте, ко ји мо ра те под не ти нај од го вор ни је што мо же те. Мно го по сла и да ље тро ши ва шу сна гу и енер ги ју. Ви ше се од ма рај те и до зво ли те се би да ва ша ег за ли ти ра на Ве не ра за пле ше. Ужи вај те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. april 2011.

Из гле да да сте не где у рас ко ра ку са со бом из гу би ли ам би ци о зност и пут ко јим би стее ишли и ко ји би био нај бо љи за вас. Још увек су нео п ход ни стр пље ње и то ле ран ци ја. Али, не гу би те па мет.

Ме сец пло ви у ва тре ном зна ку Ла ва, што вас ста вља у зна чај ну по зи ци ју у по сло ва њу. Ме ђу тим, у ка ри је ри оче куј те из не на ђе ња свих вр ста па бу ди те флек си бил ни. Све што да нас ва жи, су тра не ва жи. Спа ја те ле по и ко ри сно, љу бав и по сао. По го то во у при ват ном по слу, где сте обо жа ва ни и по др жа ва ни од из вр ши ла ца. Нео п ход но је да има те ја сно за цр та не ци ље ве пред со бом. Ак ци ја!

Иму ни тет вам по пу шта да нас па из бе га вај те стре сне иза зо ве и си ту а ци је. Ше тај те се и во зи те бајс, ди ши те. У парт нер ски од нос се вра ти ла љу бав, на по све ро ма ти чан и осе тљив на чин. За во ђе ње.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Де лу је те под ма ском, ко ју но си те са си гур но шћу. Ово је вре ме по те шко ћа, ко је но си те на лич ном пла ну. Ме ђу тим, бу ди те стр љи ви до ју на ове го ди не. Ово је вре ме са зре ва ња и ја ча ња.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ваш Ју пи тер је у зна ку ва тре ног Ов на, што од ре ђу је пра вац ко јим тре ба да иде те и ра ди те. У јав но сти сте из ло же ни по зор но сти па не дај те да вас дру ги збу не. До бра са рад ња с ауто ри те том. По слов на си ту а ци ја је отво ре на за не ке но ве кон так те и са рад њу. Имај те у ви ду да ства ри ни су она кве ка ко из гле да ју на пр ви по глед. При ја вам уста ље ност и сми ре ност, што ни је слу чај у ра ду.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ла ко вам иде од ру ке све што се од но си на љу бав и про вод. Ме ђу тим, у по слу, по го то во оном при ват ном, оп те ре ће ни сте свим и сва чим. Про бле ми с из вр ши о ци ма су при сут ни сва ког да на.

Ко му ни ка ци ја вас ис цр пљу је, али вам при ја. Са ра ђу је те с не ким но вим ли ко ви ма, у ко је мо же те има ти по вре ња. Са мо их сле ди те до вољ но бр зо и до след но. При лив нов ца је са свим из ве стан. За љу бље ни сте у љу бав, окру же ни љу ба вљу, и све би би ло иде ал но да не мо ра те да ра ди те. Али, мо ра те. Због то га на пра ви те до бар рас по ред вре ме на да вас бу де сву да и са сви ма, бит ни ма.

TRI^-TRA^

Шар лиз и Ки ја ну озва ни чи ли ве зу V REMENSKA

Сво ју ве зу већ го ди ну да на упор но скри ва ју од јав но сти, али њи хо ва љу бав уско ро ви ше не ће би ти тај на. Ки ја ну Ривс и Шар лиз Те рон су про шле го ди не ухва ће ни ка ко се љу бе ис пред ре сто ра на на Бе вер ли Хил су, а са да ко нач но пла ни ра ју и да по твр де сво ју ве зу. У ма ју про шле го ди не њих дво је су сни мље ни ка ко по сле ро ман тич не ве че ре раз ме њу ју не жно сти ис пред ре сто ра на. Упр кос то ме, глу мач ки је пар све до да нас скри вао ве зу, ко ју ко нач но пла ни ра ју да обе ло да не у Ве ли кој Бри та ни ји, где ће обо је сни ма ти фил мо ве. Шар лиз је про шле го ди не пре ки ну ла де ве то го ди шњу ве зу с бри тан ским глум цем Стју ар том Та ун сен дом, док Ки ја ну ни је имао ду гу ве зу већ де сет го ди на. Ње го ва ве ре ни ца по ги ну ла је 2001. го ди не у не сре ћи, две го ди не по што им се ро ди ло мр тво де те. Пре две го ди не имао је крат ку ро ман су с по зна том глу ми цом аме рич ких не за ви сних фил мо ва Пар кер По си. Мо жда ће Шар лиз и Ки ја ну за јед но има ти ви ше сре ће.

PROGNOZA

VIC DANA

Хладно

Vojvodina Novi Sad

11

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

11

Vrbas

12

B. Palanka

11

Zrewanin

11

S. Mitrovica 10 Ruma

11

Pan~evo

11

Vr{ac

9

Srbija Beograd

10

Kragujevac

9

K. Mitrovica 10 Ni{

11

Evropa

и ветровито

НО ВИ САД: Хлад ни је и ве тро ви то с ки шом ују тру, а за тим су во уз де ли мич но раз ве дра ва ње. Ду ва ће уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак у по ра сту. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 11 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад ни је и ве тро ви то са ки шом ују тру, а за тим су во уз де ли мич но раз ве дра ва ње, нај пре на се ве ру Војв оди не. Ду ва ће уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак у по ра сту. Ју тар ња тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 12 сте пе ни. СР БИ ЈА: За хла ђе ње с ки шом, а на пла ни на ма са сне гом. Па да вин ска зо на се бр зо пре ме шта ка ју го и сто ку, па на се ве ру Ср би је сле ди де ли мич но раз ве дра ва ње ве ћ у то ку препо дне ва. Ду ва ће уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак у по ра сту. Ју тар ња тем пе ра ту ра 6, а мак си мал на 12 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так хлад но уз по вре ме ну сла бу ки шу. У пе так и за ви кенд сун ча ни пе ри о ди и ре ла тив но све же уз днев ни раз вој обла ка и ре ђу по ја ву крат ко трај не ки ше. Ју тра ће би ти вр ло хлад на у че твр так и пе так уз мо гућ слаб при зем ни мраз по не где. За ви кенд сле ди ма њи по раст тем пе ра ту ре. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Због на гле про ме не вре мен ских при ли ка из над на шег под руч ја, би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја је не по вољ на. Хро нич ни бо ле сни ци и ме те о ро па те мо гу има ти по ја ча не те го бе, па је по треб но да се стрикт но при др жа ва ју са ве та ле ка ра. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње услед хлад ног и вла жног вре ме на, као и до дат ни опрез у са о бра ћа ју.

Madrid

26

Rim

19

London

15

Cirih

11

Berlin

10

Be~

11

Var{ava

9

Kijev

9

Moskva

5

Oslo

12

St. Peterburg 6 Atina

20

Pariz

16

Minhen

10

Budimpe{ta

11

Stokholm

7

Ухва тио лу дак злат ну ри би цу и она му по ну ди три же ље.

- Пре ба ци Ру се у Ки ну - за же ли лу дак.

- Ура ђе но - ре че ри би ца.

- Сад пре ба ци Ки не зе у Ру си ју.

- До бро.

- А сад их све вра ти на сво је ме сто.

- Па, што си хтео да их све пре ба ци јем, а сад хо ћеш да их вра тим - за чу ђе но пи та ри би ца.

- Ма, бит но је са мо да се не што де ша ва.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[ Ja{a Tomi}

Bezdan

145 (3)

Slankamen

266 (0)

Apatin

204 (4)

Zemun

309 (-3)

Tendencija opadawa

Bogojevo

184 (3)

Pan~evo

326 (0)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

190 (0)

Smederevo

480 (-6)

Novi Sad

210 (2)

Tendencija stagnacije

Hetin

82 (-14)

80 (2)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

256 (11) S. Mitrovica

186 (-6)

Senta

285 (9)

258 (-4)

Novi Be~ej

274 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

276 (4)

NERA

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusi}

74 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja