Dnevnik 13.april 2012.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 13. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23405 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VE LI KI PO SAO NA VOD WA VA WA KRE NUO IZ VOJ VO DI NE, IZ KRU [^I ]A

Za za li va we mi lion hek ta ra pet mi li jar di evra str. 5

OBE LE @E NA GO DI [WI CA PRO BO JA SREM SKOG FRON TA

NASLOVI

Ekonomija 4 Na benzinskim pumpama cene goriva sporo idu u rikverc

U dvobroju koji izlazi sutra, „Dnevnik” ~itaocima poklawa specijalan uskr{wi dodatak na osam strana u boji.

Tako|e, u listu }e biti redovno subotwe izdawe „TV magazina”.

Dru{tvo 6 Obele`ena 71-godi{wica potonu}a broda Kraqevske mornarice

Novi Sad 9 U prethodne ~etiri godine za kulturu milijarda dinara

Toplo Najvi{a temperatura 22 °S

V

Ovo je dan koji stvori Gospod, obradujmo se i uzveselimo se u wemu!

askrsewe Hrista i Spasiteqa na{eg je, bra}o i sestre i sva na{a duhovna deco {irom vaseqene, „Praznik nad praznicima, i Slavqe nad slavqima“ – ^udo nad svim ~udima i Dar nad svim darovima, koji je Svemogu}i Bog, u Svojoj neizmernoj milosti i qubavi, darovao rodu qudskom. U ovom Daru se nalaze svi darovi; u ovom Blagoslovu svi blagoslovi – kako ovde na zemqi, tako i na nebesima.

Vaseqena je ozarena lu~om svetlosti Bo`je istine, a ~ove~anstvo je ispuweno velikom rado{}u, kao najve}im blagom koju nam sa neba {aqe Bo`je Provi|ewe.

Ono {to su drevni proroci i Bogom nadahnuti qudi pre mnogo hiqada godina prorokovali, i izabranom narodu Bo`jem saop{tili, dogodilo se javno, veli~anstveno i slavno pred licem mnogobrojnih svedoka i o~evidaca. „Vaskrsni, Gospode, sudi zemqi!“ – zapisao je Prorok Bo`ji; a mi, evo posle toliko vekova, pevamo tu istu pesmu, znaju}i da se ona upravo odnosi na Hristovo Vaskrsewe.

Vaskrsewe potvr|uje da je ~ovek stvoren za ve~nost, za besmrtnost, a ne za prolaznost.

Sveti Apostoli, videv{i Wegov prazan grob, posvedo~ili su svojim `ivotom ono {to su ~uli, videli i rukama svojim opipali, radosno i neustra{ivo objavquju}i Hristovo

smo Pre~istom Krvqu Spasiteqa na{eg o~i{}eni od praroditeqskog greha; radost, jer kroz Vaskrslog Hrista ulazimo, rukovo|eni Duhom Svetim, „u radost Gospodara svojega“.

Vaskrsewem Hristovim izvr{ila se tajna iskupqewa roda qudskog od greha i smrti.

Ova nova Pasha Gospodwa otkriva nam istinu da smo pre{li iz smrti u `ivot; i da Hristos ostaje sa nama u sve dane do svr{etka veka. ad znamo da je Gospod sa nama i u nama, treba Wemu i da se obratimo, Wemu svoju tugu i muku da ispovedimo. On }e nas ute{iti, oja~ati i kroz ovozemaqski `ivot voditi. ^uvajmo taj Bo`ji dar u sebi i pazimo, deco na{a duhovna, da Gospoda ne uvredimo kakvim grehom.

Iz qubavi prema Wemu, ne dopustimo da nas uprqaju na{i gresi. Kad nas neprijateq napadne, poput Apostola Petra, zavapimo: „Gospode, spasi me!“ Razume se, u `ivotu }emo do`iveti mnoge nevoqe, nepravde i `alosti. Ali znajmo da Gospod – ukoliko smo sa Wim – i najve}u `alost pretvara u radost, jer je rekao Svojim u~enicima i Apostolima: „U svetu }ete imati `alost; ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet“.

Bogo~ovek je i sam za `ivota do`iveo mnogo `alosti, patwi i stradawa. Na Veliki pe tak desio se najve}i i najstra{niji obra~un u sveop{toj istorijskoj borbi izme|u dobra i zla, izme|u istine i neistine, izme|u `ivota i smrti.

Vaskrsewe qudima Jerusalima i Palestine.

I oni su, sa @enama Mironosicama, bili prvi vesnici da je Spasiteq sveta, Svojom golgotskom `rtvom i Svojim slavnim vaskrsewem, otvorio rodu qudskom vrata Carstva Bo`jeg „u kojem se milost i istina sreto{e, a pravda i mir poqubi{e“.

Vaskrsewe Hristovo nije radost data od ovoga sveta. Izvor te radosti je u dobroti i qubavi Bo`joj; i ona nosi pe~at ve~nosti.

Weno postojawe i weno trajawe ne zavisi od voqe i vlasti qudi, ve} od svemogu}e voqe i sile Bo`je. Stoga je Spasiteq i rekao u~enicima Svojim da ovu radost niko ne}e uzeti od wih.

Svojim slavnim vaskrsewem Spasiteq nam je darovao `ivot ve~ni i radost ve~noga `ivota, jer je „Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli“ – radost, jer je `rtva za na{e spasewe prineta na Krstu, i mi smo na slobodu pozvani; radost, jer

ne; pozdravqamo sve trudoqubive i Najtajanstvenije pitawe koje poradnike, putnike i namernike; u~iteqe i stavqa svaki ~ovek, a koje je jo{ pre one koji se u~e; pozdravqamo ktitore i prinekoliko hiqada godina postavio lo`nike, neimare i zadu`binare. Za progPravedni Jov, glasi: „Kad umre ~onane i izgnane sa svojih ogwi{ta sa verom i vek, ho}e li o`iveti?”. Pred ovim nadom molimo se, da Bog obri{e svaku suzu ve~nim pitawem i najve}i umovi sa lica wihovih. Neprestano se molimo sveta sagiwu glave i }ute. A mi Vaskrslom Hristu za na{u bra}u i sestre na Hri{}ani znamo smisao na{eg `iKosovu i Metohiji. Molimo ih da nikada ne vota, i imamo na{u nadu – a na{a nada je u Vaskrslom Gospodu. „Ja sam klonu duhom i da ostanu verni svojoj Pravovaskrsewe i `ivot; koji veruje u slavnoj veri na svom i na{em pradedovMene ako i umre `ive}e“ – rekao je skom ogwi{tu.

Spasiteq sveta.

Negde je zapisano da ~ovek po~iOvaj veliki dan, sveti dan, dan Vaskrsewa we da umire istog dana kada se i rodi. Ali Gospoda na{ega Isusa Hrista, svojim zna~epo~iwe da istoga dana vaskrsava za `ivot wem, svojom porukom i poukom obavezuje sve ve~ni kada prima Hrista kao svoga Spasitenas da svoju veru pravoslavnu ~uvamo i praqa i Gospoda, to jest, kada po~ne `iveti `ivilno je ispovedamo. Obavezuje nas da iznad votom po Hristu. svega – u svakom ~oveku, i u sebi samima – ~uDa bismo jevan|elski `iveli, draga bra}o vamo qudsko dostojanstvo. Jer je Sin Bo`ji i sestre, potrebno je da se naoru`amo sveo-

K

ru`jem Bo`jim, da se obu~emo u oklop pravde; a povrh svega toga, da se obu~emo u qubav, koja je sveza savr{enstva. „Ovo vam zapovedam“ – ka`e Blagi Hristos – „da qubite jedni druge“; „Po tome }e svi poznati da ste Moji u~enici ako budete imali qubav me|u sobom“; „Od ove qubavi niko nema ve}e, da ko `ivot svoj polo`i za prijateqe svoje“; „Kao {to Otac qubi Mene, i Ja qubim vas; ostanite u qubavi Mojoj“.

Eto kakvu nam je zapovest ostavio Hristos.

Ni jedan zakonodavac, ni jedan mudrac ovoga sveta, nije mogao izmisliti savr{eniji i blagotvorniji zakon: jasan, jednostavan, koristan i svuda primenqiv. Ovaj zakon je osnov `ivota, tamo gde nema qubavi vlada mr`wa, zlo, porok, greh, haos, zavist, zloba, osveta, uni{tewe `ivota.

Ovaj Hristov zakon je svakome dosti`an: u~enom i neu~enom, bogatom i siroma{nom, zdravom i bolesnom, silnom i nemo}nom, geniju i nepismenom, starom i mladom. vojim slavnim Vaskrsewem Spasiteq je, u isto vreme, otkrio i nepoklebivost i `ivotvornost Svoje Svete Crkve na zemqi, u kojoj `ivi i dela Duh Sveti. Ona je `ivi organizam Boga i Spasa na{ega, Koji se li~no projavquje u Svetoj Liturgiji kroz Svetu tajnu Pri~e{}a, jer Crkvom upravqa i rukovodi Duh Sveti, a ne duh ovoga sveta.

Svi mi kr{teni i prosve}eni Duhom Istine postali smo ~lanovi Crkve Hristove.

Zato, svaki od nas silom vere dane nam od Boga, mo`e da ka`e: „Sve mogu u Hristu, Koji mi mo} daje“, neprestano pitaju}i: kakav sam ja ~lan Crkve Hristove? Da li sam poslu{an svojoj Crkvi koja me u~i dobru, ~estitosti, svetosti i plemenitosti; u~i i mene i decu moju?

Svojim Vaskrsewem Hristos sjediwuje s nama na{e mile i drage, `ive i preminule u Pravoslavnoj veri. Wime znamo i ose}amo da su oni sa nama i mi sa wima spojeni neraskidivim vezama u ve~noj qubavi Bo`joj.

S

Pozdravqamo bolesne, poni`ene, radnike...

ozdravqamo na{e majke, koje qubaP vqu danono}no bdiju nad kolevkama svoje dece, na ovaj veliki dan ra-

dosti i `ivota. Pozdravqamo bolesne, prezrene, poni`ene i utamni~e-

uzeo na Sebe grehe svega sveta, postradao i vaskrsao, da bi sve qude u~inio sinovima Bo`jim.

Ovaj Praznik nam nala`e da svoj `ivot provodimo u punom ose}awu odgovornosti.

Du`nosti koje obavqamo – bilo da smo u domu, u poqu, u fabrici za ma{inom, kao u~i teqi i vaspita~i, kao sve{tenoslu`iteqi i propovednici Istine, kao dr`avnici i ~el nici ovoga naroda, da ih obavqamo vaqano i odgovorno. Uvek u ime Boga Koji nas je zadu `io da qubavqu i `rtvom iskupqujemo vre me svoga `ivota, pri tom ~uvaju}i se da niko zbog nas ne zapla~e i ne bude `alostan. Blagodare}i Vaskrslom Gospodu, svaka nevino prolivena suza ~ove~ja sa~uvana je u nedrima Bogo~oveka.

Stoga, deco na{a duhovna, ~uvajte u qubavi tajnu `ivota koju je ustanovio i osvetio Sam Bog. Ovo radi blagostawa i ugleda na{ega, radi na{e dece – najve}ega blaga, zbog kojih `ivite i radite. Iskrena vernost i uzajamno pra{tawe da ne izostane. o{tujte i ~uvajte svetiwu hri{}anskoga braka, jer je ona osnov uzvi{ene, zdrave i ~estite porodice. ^edomorstvo, najve}i zlo~in ovoga veka, kao kuga se {iri u na{em narodu. Stra{no je i pomisliti da pola miliona nero|ene dece svake godine biva li{eno `ivota, ne ugledav{i svetlost sveta. Supru`nici, imajte na umu re~i Gospodwe: „Ne ubij; jer ko ubije, bi}e kriv sudu“.

Iznose}i pred vas, draga bra}o i sestre, zna~aj Svetog Vaskrsewa Hristovog za vascelo ~ove~anstvo, u o~inskoj qubavi, molimo vas da zdravo i trezveno pazite na doga|aje i vreme u kome `ivimo. Razlikujmo dobro od zla, privremeno od ve~nog, nepropadqivo od propadqivog.

Molimo se Vaskrslom Gospodu da Wegovo Vaskrsewe do`ivimo kao svoje sopstveno vaskrsewe i izbavqewe od duhovnih i moralnih bolesti i isku{ewa svake vrste!

Neka sve vas u Otaxbini, vas u rasejawu kao i sve qude dobre voqe, obasjaju svetli zraci Hristovog Vaskrsewa. „Ne bojte se, Ja sam pobedio svet. Ja sam vaskrsewe i `ivot, i svaki koji vjeruje u Mene, ako i umre, `ivje}e”, svedo~i nama za nauk Vaskrsli Gospod.

P

PO KRA JIN SKA IZ BOR NA KO MI SI JA USVO JI LA PRA VI LA O FI NAN SI RA WU TRO [KO VA KAM PA WE

Ka ko }e stran ke u Voj vo di ni po de li ti 54,2 mi li o na di na ra

Foto: R. Hayi}

Reporta`e Crna

USKR[WA POSLANICA WEGOVE SVETOSTI PATRIJARHA SRPSKOG GOSPODINA IRINEJA

IZBORI 2012.

11 U Kikindi ivesticije iz Italije – od biomase i struja i grejawe

15 Utajom poreza o{tetili dr`avu za 20 milijardi dinara

Ne dopustimo da nas uprqaju na{i gresi

Hristos vaskrse - Vaistinu vaskrse!

Vojvodina

13 Japanske tre{we umesto Titovog {im{ira

Sutra uskr{wi dvobroj „Dnevnika”

str. 3

Pod vig ugra |en u te me qe Evro pe

str. 6

ZA PO SLE NI U „DU NAV GRU PI AGRE GA TI” U NOVOM SADU PLO VI LI MA NA PRA VI LI BLO KADU I NE OD U STA JU, TRA @E PLA TE

BO JAN PAJ TI] I DU [AN JA WI] POT PI SA LI SPO RA ZUM O SA RAD WI

De mo kra te do bi le po dr {ku No ve so ci jal de mo kra ti je Sr bi je str. 3

PROMENE NA ^ELU BALETA SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA

Neopoziva ostavka Rad ni ci pre se kli Olivere Kova~evi}-Crwanski

Dunav, sto ji 20 bro do va

str. 23

SEZANOVO REMEK-DELO PRONA\ENO U BEOGRADU

Pa li na pro da ji sli ke od 100 mi li o na evra str. 14

str. 7

SPORT

str. 16 – 20

PO ZNA TI PRI STU PI LI FO RU MU

Pra vi mu {kar ci pro tiv na si qa nad `e na ma str. 8

n VUKI]EVI] VI[A NIJE TRENER VOJVODINE

n POMO] KLADIONI^ARIMA

Foto: F. Baki}

n KO[ARKA SE VRATILA U NOVI SAD

2

POLiTikA

petak13.april2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Rok za iz bor me sta gla sa wa do su tra u po no} Rok do ka da gra |a ni mo gu iza bra ti me sto gla sa wa na pred sto je }im pred sed ni~ kim i par la men tar nim iz bo ri ma is ti ~e su tra u po no}.

No vim Za ko nom o je din stve nom bi ra~ kom spi sku pred vi |e na je mo gu} nost da gra |a ni sa mi da iza be ru me sto gde }e gla sa ti na pred sto je }im iz bo ri ma, a da ne pu tu ju u me sto pre bi va li {ta. To }e u~i ni ti ta ko {to }e pod ne ti zah tev grad skoj/op {tin skoj upra vi na te ri to ri ji na ko joj `e le da gla sa ju, naj ka sni je 20 da na pred iz bo re, od no sno do 14. apri la u po no}.

GLAVNI ODBOR DSS-a

PREDSEDNI^KA TRKA

ta di}: Mi to mo `e mo Kan d i d at za pred s ed n i k a i li d er DS-a Bo r is Ta d i} re kao je ju ~ e u To p o l i da je pot pu n o uve r en u to da je put za ko j i tra ` i po d r { ku gra | a n a – put iz v e s no s ti, a da sva k a dru g a po l i t i~ k a op c i j a u Sr -

bi j i pod r a z u m e v a ne i z v e snost.

Obra }a ju }i se pri sta li ca ma DS-a u cen tru To po le, Ta di} je is ta kao da je uve ren u po be du li ste „Iz bor za bo qi `i vot” jer je de mo krat ska op ci ja ko ju ona

Ko {tu ni ca: Iza bra ti put pro me na De mo krat ska stran ka Sr bi je sma tra da Sr bi ja 6. ma ja tre ba da iza be re put ko re ni tih i te meq nih pro me na, po ru ~e no je ju ~e sa sed ni ce Glav nog od bo ra te stran ke. Li der DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca re kao je da je neo p hod no pre u re |e we dr `av ne po li ti ke i da Sr bi ja tre ba da se opre de li za po li ti~ ku ne u tral nost, slo bo du i nor ma lan raz voj ze mqe.

– Sr bi ja tre ba da se vra ti svom isto rij skom to ku, da bu de Is tok Za pa du i Za pad Is to ku, i to je je di ni put da Sr bi ja po vra ti svo ju du {u – po ru ~io je Ko {tu ni ca na sed ni ci GO-a stran ke u be o grad skom Cen tru „Sa va”, na ko joj je pred sta vqen pro glas „Za po li ti~ ku ne u tra lost Sr bi je”.

Ko {tu ni ca, ko ji je i kan di dat DSS-a za pred sed ni ka Sr bi je, re kao je da na \ur |ev dan Sr bi ja bi ra da li }e da kre ne pu tem „’EU ne ma al ter na ti vu’ ili }e se okre nu ti se bi, svo joj slo bo di i raz vo ju, na ko jem vi {e ne }e tr pe ti uce ne i po ni `e wa iz Bri se la”.

Na pu tu „EU ne ma al ter na ti vu”, tvr di Ko {tu ni ca, zna se ko li ki su gu bi ci, kao i da se do sa da -

{wa vlast „po na red bi Bri se la na ra te od ri ~e Ko so va i pri zna je ne za vi snost Ko so va sa zve zdi com”. Po we go vom mi {qe wu, Bri sel Sr bi ju po ku {a va da raz gra di i iz nu tra po dr `a va wem pro tiv u stav nog Sta tu ta Voj vo di ne. Po Ko {tu ni ci, sa da {wa vlast se „do ~e pa la” kan di da tu re, ko ja, ka ko sma tra, ne zna ~i ni {ta jer ima dr `a va ko je de ce ni ja ma ima ju sta tus kan di da ta i ~e ka ju na ula zak u EU. Pot pi snik Pro gla sa aka de mik Ma ti ja Be} ko vi} pro ~i tao je Pro glas u ko jem se na vo di da je isto ri ja srp skog na ro da gra di la po li ti~ ku i voj nu ne u tral nost, {to obez be |u je si gur nu bu du} nost na ro da i dr `a ve i omo gu }u je nor ma lan ra zoj ze mqe.

– Srp ska dr `a va je ne u tra la na, a srp ska cr kva auto ke fal na... Ta ko je bi lo i ta ko bi tre ba lo da osta ne za sva vre me na – po ru ~io je Be} ko vi}.

Osim Be} ko vi }a, po li ti~ ku ne u tral nost je pot pi si ma po dr `a lo vi {e od 200 aka de mi ka, sli ka ra, no vi na ra, kwi `ev ni ka, spor ti sta...

Vu ka di no vi} no si lac li ste NO PO-a Glav ni ured nik ~a so pi sa No va srp ska po li ti~ ka mi sao \or |e Vu ka di no vi} de man to vao je ju ~e da }e se kan di do va ti za pred sed ni ka, i na ja vio da }e bi ti no si lac li ste stran ke Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra (NO PO). On je na kon fe ren ci ji za no vi na re ob ja snio da se ne }e kan di do va ti za {e fa dr `a ve jer „ne vo li da u~e -

stvu je u na me {te nim igra ma i zbog ide je da se sve na me sti ta ko da bu du sa mo dva kan di da ta”.

– S dru ge stra ne, po dr `a }u ko le ge kao van stra na~ ke li~ no sti i po ja vi }u se kao no si lac li ste NO PO-a, no ve stran ke ko ju ~i ne mla di qu di, neo p te re }e ni pro {lo {}u – pre ci zi rao je Vu ka di no vi}.

DEBATA

DS ne }e s DSS-om, SNS-om i SRS-om Pred stav ni ci De mo krat ske stran ke i Srp ske na pred ne stran ke po ru ~i li su ju ~e da wi ho ve dve par ti je ni ka ko ne }e sa ra |i va ti po sle iz bo ra.

– Ne mo `e mo pra vi ti vla du i ko a li ci ju s qu di ma ko ji, kad god je ne ki pro blem, ka `u ili „idem da {traj ku jem gla |u„, ili „pi ta }e mo gra |a ne na re fe ren du mu„, ili „ne

zna mo mi, zna ju gra |a ni, pa ne ka oni ka `u” – re kao je kan di dat DS-a za po sla ni ka Bo ri slav Ste fa no vi}.

On je, u~e stvu ju }i u de ba ti na Fa kul te tu po li ti~ kih na u ka, is ta kao da DS ne }e pra vi ti ni ka kvu vla du i ko a li ci ju sa DSS-om, SRS-om i SNS-om, do da ju }i da su to stran ke ko je nu de izo la ci ju ze mqe, a ne re {e wa za pro ble me.

SNS: Bo qe je ne u~e stvo va ti S dru ge stra ne, pred sed nik be o grad skog od bo ra SNS-a Ne boj {a Ste fa no vi} re kao je da, ka da ne ka stran ka raz mi {qa o to me da pro me ni `i vot u Sr bi ji, ne mo `e sa ra |i va ti s naj ve }om stran kom ak tu el ne vla sti,

~i ji su re zul ta ti da le ko od do brih.

– Bo qe je ne u~e stvo va ti u vla sti ne go da u~e stvu je te u ne kim ko a li ci ja ma od ko jih }e vas ka sni je bo le ti gla va – re kao je Ste fa no vi}.

Kon tak ti ak tiv ni U de ba ti je u~e stvo vao i pred sed nik Iz vr {nog od bo ra SPS-a Bran ko Ru `i} ko ji je, go vo re }i o mo gu} no sti sa rad we DS-a i SNS-a, re kao da ni je uve ren u to da po sto je di rekt ni kon tak ti me |u wi ma.

– Ni sam uve ren u to da je bi lo di rekt nih kon ta ka ta, ve ro vat no po sto ji ne ki me di jum ko ji je tu iz me |u i ko ji te kon tak te odr `a va ve o ma ak tiv nim u pret hod ne tri go di ne – re kao je Ru `i}.

Ko ima re {e we, a ko ne ma Go vo re }i o pred iz bor nim obe }a wi ma SNS-a, Bo ri slav Ste fa no vi} je pre zi me wa ka iz SNS-a upi tao za {to kan ce la ri ja za br ze od go vo re ni je for mi ra na u be o grad skim op {ti na ma ko je vo de na pred wa ci – Vo `dov cu i Ze mu nu.

– Ne vi dim ja sno i kon kret no {ta SNS nu di kao re {e we. To mi slav Ni ko li} do sa da ni ka da ni je imao stav o bi lo ko jem va `nom pi ta wu. Gra |a ni o~e ku ju ja sne od go vo re, a ne flo sku le ko je se stal no po na vqa ju – re kao je Ste fa no vi}.

On je, osvr }u }i se na ne dav nu po se tu na pred wa ka Ne ma~ koj, re kao da su ta mo raz go va ra li s „tre }e ra zred nim ~i nov ni ci ma”.

Ne boj {a Ste fa no vi} je, me |u tim, is ta kao da je DS taj ko ji ni je ostva rio re zul ta te u pret hod nom pe ri o du, a da su re zul ta ti je di no me ri lo na iz bo ri ma.

– Ni sam ~uo ni jed nu kon kret nu me ru od DS-a ve} sa mo fa sci na ci ju To mi sla vom Ni ko li }em – ka zao je na pred wak Ste fa no vi}, do da ju }i da ak tu el na vlast ne za slu `u je jo{ jed nu {an su za vo |e we dr `a ve. D. M.

Pomagali smo im da promene lica, ali...

– Po {tu je mo na {e pro tiv ni ke, a ve ru jem da }e i oni po {to va ti nas. Po ma ga li smo im da pro me ne svo ja li ca, ali ja ne ve ru jem da su ih oni do kra ja pro me ni li i da mo gu po u zda no da vo de ovu ze mqu. Zbog to ga sam se po no vo kan di do vao – na gla sio je Ta di}.

Ne bih glasao za wih – Ne bih gla sao za svo je po li ti~ ke opo nen te jer ne gla sam za qu de ko ji su bi lo ka da u `i vo tu upo tre bqa va li pret we i na si qe – iz ja vio je ju ~e u Kra qe vu Bo ris Ta di}.

On je pod se tio na to da su mu po li ti~ ki opo nen ti pre ti li smr }u 2004, kao i da su mu pre ~e ti ri go di ne pre ti li fi zi~ kim na si qem na aero dro mu ako bu de pot pi san Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu.

– Sa da to ga ne ma, {to zna ~i da su i oni na pre do va li, i to je do bra okol nost, ali ja za wih ne bih gla sao jer ne ve ru jem da su to qu di ko ji gra de – pre ci zi rao je Ta di}.

]aSKawe U „[aNtI”: Predsednik Demokratske stranke Boris Tadi} sastao se u sredu uve~e u Zrewaninu s liderom i zamenikom predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenadom ^ankom i Bojanom Kostre{om. Susretu je prisustvovala i funkcionerka i narodna poslanica LSV-a Aleksandra Jerkov. Bojan Kostre{ je organizovao susret u popularnom zrewaninskom pabu „[anta“, a Boris Tadi} je do{ao bez pratwe strana~kih kolega.

RIK: Ni ko li} pred sed ni~ ki kan di dat Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja pro gla si la je na ju ~e ra {woj sed ni ci za kan di da ta za pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a, ko ga je pred lo `i la Srp ska na pred na stran ka. U sre du je SNS pre dao 18.743 prav no va qa ne iz ja ve bi ra ~a ko ji po dr `a va ju Ni ko li }a. To mi slav Ni ko li} je sed mi pro gla {e ni kan di dat.

RIK je do sa da za pred sed ni~ ke kan di da te pro gla sio li de ra De mo krat ske stran ke Bo ri sa Ta di }a, li de ra So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi cu Da ~i }a, pred sed ni ka DSS-a Vo ji sla va Ko {tu ni cu, Zo ra na Stan ko vi }a iz URS-a, Ja dran ku [e {eq iz SRS i li de ra LDP-a i „Pre o kre ta” ^e do mi ra Jo va no vi }a.

Ko na~ ni re do sled pred sed ni~ kih kan di da ta bi }e od re |en `re bom.

Ju ~e je RIK pro gla si la i Iz bor nu li stu broj 11 – „Stran ka de mo krat ske ak ci je San xa ka – dr Su lej man Ugqa nin„ za par la men tar ne iz bo re, ko ja je u sre du pre da la 10.649 prav no va qa nih iz ja va bi ra ~a.

pred sta vqa do sa da uvek po be |i va la svo je opo nen te.

Po we go vim re ~i ma, na kon iz bo ra naj va `ni ji po sao je da se br zo for mi ra vla da, sre de ma kro e ko nom ske pri li ke, na pra ve u{te de gde god je to mo gu }e i da se ode u svet po no ve in ve sti ci je.

– Dve mi li jar de evra smo pro {le go di ne obez be di li. To mo `e mo mi, to ne mo gu oni, jer mi zna mo svet, sa sve tom smo u ne pre kid nom kon tak tu i svet zna

nas – re kao je Ta di}. – Mi smo pred vi dqiv ~i ni lac za svet, ali zna mo i ka ko da sa sve tom pre go va ra mo o te {kim pi ta wi ma, od Ko so va do in ve sti ci ja, od bra ni li smo in te gri tet ze mqe, po di gli wen kre di bi li tet u me |u na rod noj are ni i sa da mo ra mo i da se iz bo ri mo za bo qi stan dard i bo qi `i vot qu di.

Ta di} je do dao da me |u pri pad ni ci ma ko a li ci je oku pqe ne oko de mo kra ta ne ma pa ni ke jer su si gur ni u po be du.

TOMISLAV NIKOLI]

Pre i spi ta }e mo pqa~ ka {ke pri va ti za ci je Kan di dat Srp ske na pred ne stran ke za pred sed ni ka Sr bi je To mi slav Ni ko li} po ru ~io je ju ~e u In |i ji da }e bi ti pre i spi ta ne sve „pqa~ ka {ke pri va ti za ci je” i da }e svi oni ko ji su u ta kvom po slu u~e stvo va li bi ti ka `we ni.

– Po sto je pri va ti za ci je ko je su bi le pqa~ ka {ke i Evrop ska uni ja je ozna ~i la bar 20 ta kvih, a ima ih i mno go vi {e – re kao je Ni ko li} is pred fa bri ke „Gu ma plast” ko ja je, ka ko je uka zao, pri va ti zo va na pre pet go di na, a sa da ne ra di.

On je ob ja snio da je re~ o pri va ti za ci ji ve li kih uspe {nih pred u ze }a i da mo ra da se is tra `i ka ko je do {lo do to ga.

– Ja vam obe }a vam: svi kriv ci }e bi ti ka `we ni – po ru ~io je Ni ko li}. – Svi oni ko ji su se ogre {i li o za kon, oni ko ji su mo ra li da ko rum pi ra ju da bi do bi li objek te i oni ko ji su spre ~a va li po {te nu utak mi cu na li ci ta ci j a ma, ne ka zna ju da }e wi ho va pri va ti za ci ja bi ti pre i spi ta na. Ako se do ka `e da ni je bi la u skla du sa za ko nom, bi }e po ni {te na.

Ni ko li} je po tom go vo rio na pred iz bor nom sku pu u In |i ji.

U obra }a wu oku pqe ni ma u tom gra du on je ka zao da „raz u me sve one ko ji su pre ~e ti ri go di ne gla sa li za one ko ji su im nu d i l i po hi q a d u evra, 200.000 rad nih me sta...”

– Pr o {le su te ~e ti ri go di ne i oni ko ji su do bi li tih hi -

qa du evra i oni ko ji su do bi li po sao ne ka gla sa ju za one ko ji su im to i obe }a li – ka zao je Ni ko li}.

Me |u tim, do dao je on, „ne za do voq nih i onih ko ji ma je lo {e mno go je vi {e i za to sam uve ren u to da }e oni gla sa ti za li stu ’Po kre ni mo Sr bi ju’ da bi se Sr bi ja po kre nu la i raz vi ja la.”

TVIT CRTICA

Ne pri met ni Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} sa op {tio je na dru {tve noj mre `i „Tvi ter”: „Bio sam na sku pu se }a wa na vred nu hra bru i po {te nu Ve ri cu Ba ra}. Or ga ni zo va li su ga NUNS i ’Re pu bli ka’. Le po a skrom no, bez pom pe, ba{ ka ko va qa”. [a bi }e ve fa no ve je in te re so va lo da li se na tom sku pu po ja vio ne ko od po li ti ~a ra. „Ni sam si gu ran, mi slim da ni je. Bar ja ni sam pri me tio”, iskren je [a bi}.

Hit di jag no za Pe va ~i ca Du wa Ili}, tek {to se u~la ni la u LDP, na dru { tve n oj mre `i „Tvi ter„ na ja vi la je da }e joj no va pe sma, ko ja }e se po ja vi ti usko ro, ko ju pri pre ma bi ti „broj 1“.

No va stra na~ ka ak ti vist ki wa raz mi {qa la je ovih da na i o ko le ga ma s estra de i za kqu ~i la da je „ne kim pe va ~i ma po treb ni ja di jag no za od hi ta“, ne `e le }i da ot kri va o ko me je re~.

S ig urno. ..

Ka ndidatki wi za gradona~e lni cu Novo g Sada iz red ova LS V-a A le ksandri Jerkov s vakodnevn o s ti`u pi tawa od we ni h fanova . „Aleksan dra, h o} e{ li glasati za D a~i}a d a bu de premi je r? I li opet min istar pol icije?„ , in teresoval o je jed nog od wen ih pratil ac a n a mre`i.

Aleksand ra Jerko v je objasnila d a „ neko za Da~i}a glasa da ne b i {e{ eqevci d o{li na v la s t, a neko {e{ eqe vce p rodaje k ao region al iste“. „ Sigur no ne}u g las at i za Dinki } a d a bud e mini s tar fin a nsij a , ili [e{e q e v u desnu ru ku da vodi Novi Sad„, odgovor je Aleksandre Jerkov.

Ukr {te ne pe sni ce Ima hra brih ko ji su sprem ni da se oku {a ju na mno gim po qi ma. Ta ko je i bi zni smen, vla snik „Kom trej da„ Ve se lin Je vro si mo vi} „ukr stio“ ne dav no pe sni ce s evrop skim {am pi o nom u bok su Ne na dom Bo rov ~a ni nom, kan di da tom SPS-a za po sla ni ka. „Me~ je bio te `ak, na red nih se dam da na ne iz la zim na uli cu„, „pri znao“ je u

{a li Je vro si mo vi} na kon pri ja teq skog boks me ~a.

S. St.

c m y

politika

dnevnik

petak13.april2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

POKRAJINSKA IZBORNA KOMISIJA USVOJILA PRAVILA O FINANSIRAWU TRO[KOVA KAMPAWE

Kako }e stranke u Vojvodini podeliti 54,2 miliona dinara Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja usvo ji la je ju ~e pra vi la o ko ri {}e wu i ras po de li go to vo 54,2 mi li o na di na ra iz bu xe ta, ko li ko je, po re ~i ma se kre tar ke PIK-a Mi le Ra di sa vqe vi}, pred vi |e no za f i n a n s i r a w e tro {ko va ovo go di {we iz bor ne kam pa we za iz bor po sla ni ka u Skup {ti nu AP Voj vo di ne, ras pi sa nih za 6. maj.

Taj no vac pred vi |en je Za ko nom o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti, a obez be |u ju se u bu xe tu Voj vo di ne, u iz no su od 0,1 od sto bu xet skih ras ho da za go di nu za ko ju se bu xet do no si, pod se }a PIK u sa op {te wu za jav nost.

Jo{ se na vo di da se 50 od sto te su me ras po de qu je za po kri }e tro {ko va iz bor ne kam pa we po kra jin skih iz bo ra po pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu, a 50

od sto po ve }in skom iz bor nom si ste mu.

– Kon kret no, za iz bor po sla ni ka u Skup {ti nu Voj vo di ne po pro por ci o nal nom si ste mu pred vi |e no je oko 27,1 mi li o na di na -

I za tro {ko ve iz bor ne kam pa we po ve }in skom si ste mu iz dvo je no je 27,1 mi li o na di na ra, s tim {to je u ovom slu ~a ju pro pi sa no da se po lo vi na te su me de li pred la ga ~i ma kan di da ta ko ji is pu wa -

ra – ka `e za na{ list Mi la Ra di sa vqe vi}. – Od te su me, 20 od sto po de li }e u jed na kim iz no si ma sve iz bor ne li ste ko je su is pu ni le uslo ve za do de lu nov ca iz jav nih iz vo ra. Ve }i deo, 80 od sto, po de li }e one iz bor ne li ste ko je na iz bo ri ma bu du osvo ji la man da te, sra zmer no bro ju tih man da ta.

va ju uslo ve za do de lu nov ca iz jav nih iz vo ra, u jed na kim iz no si ma za sva kog pred lo `e nog kan di da ta u svim iz bor nim je di ni ca ma.

Dru ga po lo vi na de li se na 60 iz bor nih je di ni ca. Pro pi sa no je i da „ako ne ma dru gog iz bor nog kru ga u iz bor noj je di ni ci, svo ta pred vi |e na za tu iz bor nu

je di ni cu upla }u je se pred la ga ~u kan di da ta ko ji je osvo jio man dat bez ob zi ra na to da li je ko ri stio no vac iz jav nih iz vo ra za po kri }e tro {ko va iz bor ne kam pa we„. A „ako ima dru gog kru ga, no vac pred vi |en za jed nu iz bor nu je di ni cu ras po re |u ju se pred la ga ~i ma kan di da ta u toj iz bor noj je di ni ci u jed na kim iz no si ma„.

Ina ~e, uslov da po li ti~ ka stran ka, ko a li ci ja ili gru pa gra |a na ko ri sti bu xet ski no vac za po kri }e tro {ko va iz bor ne kam pa we je ste da do sta vi iz ja vu o ta kvoj na me ri, kao i da za to ima po se ban otvo ren ra ~un, te da po lo `i iz bor no jem stvo u vi si ni svo te ko ja joj je ras po re |e na, pro pi sa no je Za ko nom o fi nan si ra wu po li ti~ kih ak tiv no sti.

S. N. K.

BOJAN PAJTI] I DU[AN JAWI] POTPISALI SPORAZUM O SARADWI

Demokrate dobile podr{ku Nove socijaldemokratije Srbije Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo jan Paj ti} po ti sao je ju ~e s pred sed ni kom No ve so ci jal de mo kra ti je Sr bi je Du {a nom Ja wi }em spo ra zum o me |u stra na~ koj sa rad wi. Paj ti} je spo ra zum pop ti sao u ime Po kra jin skog od bo ra DS-a.

On je no vi na ri ma po tom iz ja vio da taj spo ra zum ukqu ~u je po d r { ku NSS-a pred s ed n i~ kom kan di da tu Bo ri su Ta di }u, kao i iz bor nim li sta ma de mo kra ta na po kra jin skim i re pu bli~ kim par la men tar nim iz bo ri ma.

– Na {e dve stran ke de le sta vo ve u po gle du so ci jal ne od go vor no sti, so ci jal ne prav de i bri ge o ugro `e ni ma, ali i u po gle du za {ti te pra va ma win skih na ci o nal nih za jed ni ca – ka zao je Paj ti}. – A Voj vo di na je pri mer za {ti te ma win skih pra va. Ova sa rad wa sad se za sni va na po dr {ci No ve so ci jal de mo kra ti je Sr bi je DS-u na pred sto je }im iz bo ri ma, a ve ru jem da }e ona u bu du} no sti bi ti i ~vr {}a i da }e se ogle da ti i na in sti tu ci o nal nom ni vou.

Du {an Ja wi} je is ta kao da je pot pi si va we spo ra zu ma s voj vo -

|an skim de mo kra ta ma „ve li ki dan“ za we go vu stran ku, ko ja je tek ne dav no re gi stro va na i ko ja sto ga ne u~e stvu je ni na po kra jin skim ni na re pu bli~ kim iz bo ri ma.

– Za nas je ovaj spo ra zum ve o ma va `an jer je to i pr vi me |u par tij ski do go vor u ko ji smo u{li, i ni je slu ~aj no {to smo ga po sti gli s Po kra jin skim od bo rom DS-a, s ko jim ima mo naj vi {e po du dar no sti i de li mo sli~ na opre de qe wa, po seb no u po gle du de cen tra li za ci je vla sti te ja ~a wu mul ti kul tu ra li zma i

za {ti te ma win skih pra va – re kao je Ja wi}.

Do dao da je mo tiv ove sa rad we i da Voj vo di na do bi je sve atri bu te evrop skog re gi o na.

Na veo je i da NSS ima 106 lo kal nih od bo ra, od ko jih je 20 iz Voj vo di ne, te da }e na stu pi ti na lo kal nim iz bo ri ma, a u ne kim op {ti na ma u cen tral noj Sr bi ji u ko a li ci ji s DS-om. Ja wi} je na ja vio i na stup na lo kal nim iz bo ri ma u No vom Sa du, ali }e tu, ka ko je ka zao, iza }i sa mo stal no.

B. D. S.

Da~i}: Na silu se silom odgovara Pred sed ni~ ki kan di dat Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e u Srem skoj Mi tro vi ci da }e sta ti u od bra nu do sto jan stva i ustav nog po ret ka Sr bi je.

– Kad uhap sim Al ban ca ko ji {pi ju ni ra za NA TO, on da se dig ne ce la Evro pa da ga pu stim.

Na si lu se sa mo si lom od go va ra – ka zao je Da ~i} na pred iz bor nom sku pu u Srem skoj Mi tro vi ci, a sa op {tio je Glav ni od bor SPS-a.

On je re kao da bi Sr bi jo{ bi li u za tvo ru u Pri {ti ni da Al ban ci ni su uhap {e ni na ad mi ni stra tiv nom pre la zu.

Ko sov ske vla sti su po sled wih ne de qa uhap si le ne ko li ko pri pad ni ka MUP-a Sr -

bi je i za po sle nih u srp skim op {tin skim struk tu ra ma, kao i tro ji cu rad ni ka Po {ta Sr bi je. Svi se sum wi ~e za kr {e we ustav nog po ret ka Ko so va. Na pre la zu Kon ~uq ra ni je su uhap {e ni Ha san Aba zi iz Uro {ev ca, po po ter ni ci su da u Gwi la nu, i Adem Hur se li, po po ter ni ci PU Be o grad ko ja ga te re ti za tr go vi nu dro gom.

– Ovih da na uni {ta va ju na {e bil bor de u Be o gra du. Ako smo mi nor ni, za {to nas se pla {e i {to ne uni {ta va ju bil bor de Ta di }a i Ni ko li }a? Oni mi sle da }e po de li ti vlast u Sr bi ji, ali mo ram da po no vim ono {to je Mi lo {e vi} re kao: ma lo mor gen

– re kao je Da ~i} na pred iz bor nom sku pu u Ha li spor to va „Pin ki” u Srem skoj Mi tro vi ci.

On je oku pqe ni ma ka zao da su ne ki te o re ti ~a ri u jed nim dnev nim no vi na ma ras pra vqa li o to me da li su we go va shva ta wa mo der na.

– Ne moj te da te ra te rad ni ke da bu du pro le te ri jer }e iz ve sti no vu ok to bar sku re vo lu ci ju. Ako je to sta ro mod no, {ta je on da no vo? Ako je nor mal no da `e ne ima ju ma wu pla tu, a rad ni ci kle ~e pred po slo dav cem bez pra va, on da sam ja sta ro mo dan – po ru ~io je Da ~i}.

Le~i}: Dah i {kripac

Mihajlovi}: Pro{lost i budu}nost

Laki}evi}: @ene i biznis

– U po li ti ku tre ba sve vi {e da se ukqu ~u ju qu di ko ji mo gu do pri ne ti at mos fe ri i u kul tu ri i u eko n o m i j i, po s eb n o na lo kal nom ni vou – iz ja vio je ju ~e u Sme de re vu pot pred s ed n ik De m o h ri {}an ske stran ke Sr bi je Bra ni slav Le ~i} pri li kom pot pi si va wa ugo vo ra o ko a li ci o noj sa rad wi De mo krat ske stran ke i DHSS-a. – Ovaj grad, ko ji je ta man uhva tio dah da se raz vi ja i eko nom ski i upao u {kri pac ko ji mo ra da se pre va zi |e, iz u zet no je va `an za Sr bi ju.

Le ~i} je is ta kao da o~e ku je po zi ti van od nos bu du }e vla de pre ma re {e wu pro ble ma u tom gra du. On je iz ra zio o~e ki va we da }e se pot pi si va wem za jed ni~ kog na stu pa na iz bo ri ma otvo ri ti ve li ki pro stor da Sme de re vo „ugle da sve tlost da na i sta bi li za ci ju u eko nom skom smi slu i u kul tu ri”.

– Sme de re vo je je dan od ret kih gra do va u Sr bi ji ko ji ima ta ko jak po ten ci jal da po sta ne evrop ski in te re sant no me sto za kul tu ru – oce nio je Le ~i}.

^la ni ca Pred sed ni {tva Srp ska na pred ne stran ke Zo ra na Mi haj lo vi} oce ni la je ju ~e da ma la i sred wa pred u ze }a pro pa da ju pod te re tom ~ak 258 pa ra fi skal nih na me ta, ko je ret ko ko je pred u ze }e mo `e da iz dr `i. „Zbog to ga se mno ga pred u ze }a ga se, no va se ne otva ra ju, a qu di osta ju bez po sla”, is ta kla je ona u pi sa noj iz ja vi, i na gla si la da je po pro ce na ma Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, u Sr bi ji to kom pret hod ne ~e ti ri go di ne, ra ~u na ju }i i si vu zo nu, bez po sla osta lo vi {e 450.000 gra |a na, a dr `a va je iz gu bi la dve mi li jar de evra. „Gra |a ni }e 6. ma ja ima ti pri li ku da bi ra ju iz me |u pro {lo sti, oli ~e ne u De mo krat skoj stran ci, i bu du} no sti, to jest po {te ne i uspe {ne Sr bi je, ko ja pod ra zu me va spro vo |e we ja snih i kon kret nih raz voj nih pla no va, ko ji ma }e se na {a ze mqa na po kon po kre nu ti s mr tve ta~ ke i svr sta ti u red mo der nih evrop skih ze ma qa”, na ve la je Zo ra na Mi haj lo vi}.

^la ni ca Glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke Sne `a na La ki }e vi} re kla je ju ~e u Kru {ev cu da }e se ta par ti ja za la ga ti za to da se u Sr bi ji osnu je ga ran cij ski fond za `e ne ko je `e le da po kre nu sop stve ni bi znis.

– S ob zi rom na to da ve li ki broj `e na `e li da u|e u bi znis, a ne ma ju nov ca za to, dr `a va }e for mi ra ti ga ran cij ski fond ko jim }e kod ba na ka ga ran to va ti za `e ne ko je ne ma ju do voq no pa ra ili imo vi nu na svom ime nu – re kla je Sne `a na La ki }e vi}.

Ona je na okru glom sto lu o te mi „Pod sti caj ne me re za `e ne pred u zet ni ce“ u kru {e va~ koj Re gi o nal noj pri vred noj ko mo ri is ta kla da }e se DS za la ga ti za to da to bu de jed na od pr vih od lu ka na red nog sa zi va vla de Sr bi je. Pod se tiv {i na to da ta pod sti caj na me ra ve} da je od re |e ne re zul ta te u Voj vo di ni, Sne `a na La ki }e vi} je iz ra zi la na du da u Sr bi ji po sto je jo{ ve }e {an se za osni va we ga ran cij skog fon da ko ji bi obez be dio po ve re we dr `a ve u po je din ce i po je di na ca u dr `a vu.

REKLI SU

PRI^AONIcA „Svi pri~aju u jednoj op{toj galami. Vi danas imate ^edu, Tadi}a, Nikoli}a i Dinki}a koji govore program SPS-a, ono za {ta se mi zala`emo. Poru~ujem im da govore svoj politi~ki program”, Ivi ca Da ~i} (SPS). *** „Znamo da ko je lagao ju~e, taj la`e danas, a laga}e vas sigurno i sutra i mi mu ne verujemo i mo`emo da mu poru~imo – ruke od penzija, lepqivi su vam prsti, gospodo”, Mi lan Kr ko ba bi} (PUPS). *** „I Da~i} se sada setio, kada je video ankete, i on bi da protera MMF, ali dva puta je bio kod Obame na doru~ku, a gde je kofer~e?

Mla|an Dinki} „pravi regione i tra`i da se politika istera iz javnih preduze}a, pa za{to to ne uradi?„, Zo ran Kra si} (SRS). *** „Nakon rekonstrukcije, bazen u kojem su devedesetih godina trenirali teniseri Novak \okovi}, Janko Tipsarevi}, Ana Ivanovi} i Jelena Jankovi}, ve} krajem meseca primi}e prve pliva~e„, Dra gan \i las (DS). *** „Idu}e nedeqe pokaza}emo kako bi izgledala na{a vlada. S obzirom na to da imam iskustvo ~lanice VSO-a, i to u prvoj godini reforme, kad je ura|eno najvi{e, penzionisani generali, uvedeno civilno slu`ewe vojske i civilna kontrola, bi}u kandidat. Smatramo da `ena treba da bude na ~elu Ministarstva odbrane. U nekim razvijenim zemqama je to uslov, a ne pitawe„, Na ta {a Mi }i} (LDP). *** „Pre nego {to po~ne da se bavi URS-om, ^anak bi morao da objasni gra|anima Vojvodine za{to za 12 godina vlasti i 20 godina bavqewa politikom nije uspeo ono {to je Dinki} uradio za par meseci – da vrati novce i imovinu vojvo|anskim gradovima i varo{ima„, Su za na Gru bje {i} (URS). *** „Tomislav Nikoli}, koji je izdao i Voju i stranku, izda}e i Srbiju”, Ja dran ka [e {eq (SRS). *** „Sve stranke do pre nekoliko dana su imale kandidate za prvog ~oveka vlade. Kako su raspisani predsedni~ki izbori, Toma Nikoli} nije vi{e kandidat za premijera, Boris Tadi}, Ivica Da~i} i ^eda Jovanovi} tako|e, i ja se pitam da li je iko od wih ~itao Ustav”, Mla |an Din ki} (URS). *** „Kada je do{lo vreme da mene URSanci prozivaju za Razvojnu banku, onda nema daqe. Pa, otkud vam pare za najskupqu medijsku kampawu IKADA?”, Ne nad ^a nak (LSV).

Priredio: P. Klai}

Kikinda: Ponovo se gradi tvr|ava socijalista U ki kind skom Sport skom cen tru „Je ze ro” odr `an je pred iz bor ni skup Ko a li ci je SPS–PUPS–JS -a. Tom pri li kom pred sta vqe ni su kan di da ti za po sla ni ke i kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je Ivi ca Da ~i}.

– Ki kin da je ne ka da bi la tvr |a va so ci ja li sta i sa da je po no vo gra di mo – re kao je Da ~i}. – Ki kind ska op {ti na, u ko joj su uspe {no ra di le fir me i za po {qa va le hi qa de rad ni ka, sa da je osi ro ma {e na kao i ve }i na osta lih u Sr bi ji. Rad ni ci su bez po sla, mla di bez per spek ti ve. Uzrok sve mu to me je pqa~ ka {ka pri va ti za ci ja onih ko ji su do {li na vlast po sle 2000. go di ne.

A. \.

„PREOKRET” U STAROJ PAZOVI

Razgovarati o autonomiji Kan di dat Po kre ta „Pre o kret” za pred sed ni ka Sr bi je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je u Sta roj Pa zo vi da we go va oba ve za ni je da gra |a ni ma ka `e ono {to je ve} svi ma ja sno – da se u Sr bi ji te {ko `i vi – ve} da im ka `e da to ta ko ne mo ra da bu de.

– Mi slim da ni je nor mal no da vam pri ~am da je da nas `i vot te `ak jer ga vi `i vi te. Oba ve za mi je da vam ka `em da to ta ko ne mo ra da bu de, da vo dim po li ti ku ko ja vi {e ni je dan `i vot ne }e ugro zi ti – re kao je Jo va no vi}.

Jo va no vi} je re kao i da je Sr bi ju po treb no „pre o kre nu ti” da bi smo mo gli u nor mal noj ze mqi nor mal no da raz go va ra mo o auto no mi ji Voj vo di ne.

– Ni ko u Voj vo di ni da nas ni je sre }an. Ni oni ko ji mi sle da Voj vo di na ne ma pra vo na za sta vu ni oni ko ji tu za sta vu ce ne. Ni oni ko ji bi da uki nu auto no mi ju u Voj vo di ni ni oni ko ji bi da tu auto no mi ju uve }a ju. To su stva ri o ko ji ma mo ra mo da raz go vo ra mo – re kao je on.

A. Mali

PREDIZBORNA SUBOTICA

DSHV: Idemo s DS-om De mo krat ski sa vez Hr va ta u Voj vo di ni je do sa da ne ko li ko pu ta po no vio da na iz bo re iz la ze u ko a li ci ji s De mo krat skom stran kom na svim ni vo i ma. Pr vi ~o vek DSHV-a Pe tar Kun ti} je to po no vio i na kon ven ci ja ma ko je su odr `a ne u

Sta rom @ed ni ku i \ur |i nu.

Kan di dat ko a li ci je „Iz bor za bo qu Voj vo di nu – Bo jan Paj ti}„ na iz bo ri ma za po sla ni ke Skup {ti ne Voj vo di ne po ve }in skom si ste mu u iz bor noj je di ni ci „Su bo ti ca II„ je Da niel Ko va ~i}.

S. I.

SNS: Kante i paketi ^la no vi Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke u Su bo ti ci is ti ~u da je re zul tat ak tu el ne vla sti u gra du si ro ma {tvo i pro pa da we pri vre de.

– U pro te kle ~e ti ri go di ne Su bo ti ~a ni ma su obe }a va li da }e za vr {i ti za po ~e te pro jek te, a u stva ri, na sta vi li su da se re |a ju ske le ti za ske le ti ma u gra du – re kao je pred sed nik GO SNS-a Ili ja Ma ra vi}. On je ob ja snio da grad ska vlast ne na men ski tro {i no vac i da za po sle ni u lo kal noj sa mo u pra vi ima ju pra vo na le ~e we u pri vat nim or di na ci ja ma, po put zu ba ra, pa ~ak i vi ken de u Be ~u.

Osim to ga, SNS je iz veo per fo mans u cen tru Su bo ti ce s po ru kom da, ume sto da gra |a ni ma de le kan te za ot pat ke, vlast bi tre ba lo da de li pa ke te s hra nom.

S. I.

4

ekonomija

petak13.april2012.

dnevnik

CE NE U MAR TU PO RA SLE 1,1 PO STO

Tran sport pro vo zao po sku pqe wa Potro{a~ke cene proizvoda i usluga u martu su u proseku pove}ane 1,1 posto, u odnosu na februar, saop{tio je Republi~ki zavod za statistiku.

Potro{a~ke cene su u odnosu na isti mesec pro{le godi-

ITA LI JAN SKO-RU MUN SKA KOM PA NI JA ZA PO [QA VA 300 RAD NI KA

No vo be ~ej ci }e pra vi ti vr hun sku `en sku obu }u – Italijansko-rumunska komproizvodi 500.000 pari `enpanija “Ser bia ma ni fat tu re” u svoskih cipela visokog kvalitejim proizvodnim pogonima u ta.

Novom Be~eju zaposli}e izme– Do sada se, za na{e potre|u 250 i 300 radnika – najavila be, 80 odsto proizvodwe gorje generalna direktorka temi- weg dela obu}e obavqalo u {varskog predutre}im fabrize}a “Frontlajn kama u Srbiji i Po g o n i fa b ri k e Evrofleks”, u Makedoniji. za pro iz vod wu okviru kojeg raAli, sada to vi`en ske obu }e di novobe~ejska {e ne}e biti firma, Dominislu~aj. Planisme {te ni su ka Mure{an. ramo da ovde pou pro sto ri ja ma Pogoni fastignemo prone k a d a { we „Po b e d e” brike za proizdukciju od vodwu `enske 35.000 pari gorobu}e sme{teni su u prostori- weg dela obu}e – rekla je Mujama nekada{we “Pobede”, na re{an. ulazu u Novi Be~ej, i tek }e Iz Rumunije, gde je deo komuslediti wihovo sve~ano otva- panije, do{lo je deset qudi rawe. koji }e obu~avati zaposlene u Dominika Mure{an je obja- Novom Be~eju. snila da je kompanija “Fron– Svaki po~etak je te`ak. tlajn Evrofleks” osnovana Ali, mi smo optimisti i ostva1996. godine i da ima sto odsto ri}emo svoj ciq. Zahvalni smo strani kapital. Ova fabrika, lokalnoj samoupravi na podrpo wenim re~ima, godi{we {ci – kazala je ona. @. B.

NA DO MA ]IM BEN ZIN SKIM PUM PA MA BEZ VE ]IH PO JEF TI WE WA

Ce ne go ri va spo ro idu u ri kverc

Cena goriva na pumpama u Srbiji proteklih nekoliko dana mawe-vi{e su iste, ali je mogu}e da }e derivati biti jeftiniji koji dinar. Naime, Naftna industrija Srbije snizila je cene evrodizela i bezolovnog benzina u velikoprodaji, a ni`e cene bi na pumpama mogle „osvanuti„ za koji dan, kad pumpa{i, koji se snabdevaju od NIS-a, nabave i do svojih pumpi dostave nove koli~ine goriva. Ipak, vaqa sa~ekati jo{ koji dan. [to se ti~e cene sirove nafte, ona tipa „brent” jeftinija je sa-

da nego po~etkom marta. Naime, 1. marta barel je ko{tao oko 123,5 dolara, a sada je ista koli~ina oko 120 dolara.

Sli~no kao u Srbiji, i na benzinskim pumpama zemaqa u regionu cene goriva su mirovale. Kako isti~u iz Udru`ewa naftnih kompanija Srbije, prose~na cena benzina u Srbiji je me|u najni`im, a cena evrodizela je na nivou regionalnog proseka. Od zemaqa u regionu gorivo je najskupqe u Gr~koj, gde za litar bezolovnog benzina treba platiti oko 1,85 evro, a evrodizela gotovo 1,60. U Srbiji je litar evropremijuma BMB-95 1,37 evro, a evrodizela 1,35.

Potro{a~i u Bugarskoj, za litar bezolovnog benzina pla-

}aju gotovo isto kao i u Srbiji, a sli~no je i u Albaniji. Ovo gorivo ne{to je jeftinije u Rumuniji i Bosni i Hercegovini, jer litar ko{ta oko 1,30 evro, u Makedoniji je 1,42, dok u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Ma|arskoj za litar ovog derivata treba platiti oko 1,50 evro.

Litar evrodizela isto kao u Srbiji ko{ta u Albaniji, dok je neznatno jeftiniji u Rumuniji – 1,33 evro, BiH – 1,30 i Makedoniji – 1,19 evro. Voza~i u Sloveniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, litar ovog goriva pla}aju ne{to skupqe, od 1,36 do 1,38 evro, dok je u Ma|arskoj oko 1,50 evro.

Slobodno se mo`e re}i da su cene ujedna~ene i da se za iste pare mo`e sipati gotovo ista koli~ina goriva u skoro svim zemqama u regionu. Naravno, ako su te pare – evro. Pri tome, nov~anici potro{a~a u regionu nisu isti. Izvesno je da je, u odnosu na prose~na primawa stanovnika, puwewe rezervoara mnogo lak{e potro{a~u u Sloveniji ili Ma|arskoj nego onom u Srbiji, a razlike u ceni goriva su, prakti~no, minimalne. Jasno je i to da se cene goriva na lokalnim tr`i{tima formiraju u odnosu na cenu nafte na svetskom tr`i{tu i da nijedna dr`ava u regionu ne mo`e zna~ajno uticati na cenu nafte, ali je i jasno za{to na pumpama u Srbiji promet stagnira ili ide nani`e. Vozi se samo kad se mora jer je za rezervoar od 40 litara potrebno oko 5.500 dinara, odnosno 55 evra, a ta koli~ina ne traje predugo.

D. Mla |e no vi}

ne pove}ane 3,2 posto, dok su u odnosu na decembar 2011. godine porasle dva posto.

Posmatrano po nameni potro{we, u martu su, u odnosu na prethodni mesec, najvi{e porasle cene transporta – 3,7 posto, hrane i bezalkoholnih

pi}a – 1,4, stana, vode, elektri~ne energije, gasa, goriva i name{taja, poku}stva i teku}eg odr`avawa stana – po 0,8, a zdravstvo, restorani i hoteli poskupeli su po 0,4 posto.

Pad cena zabele`en je kod rekreacije i kulture – 1,5 od-

sto, komunikacija 0,3 i ode}e i obu}e 0,2 odsto.

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije mewale.

DA LI ]E ZA ZA ME NU PRO ZO RA I VRA TA BI TI DO VOQ NO KREDITA ZA SVE

Gra |a ni ma za sto la ri ju fa le mi li jar de, a ne si }a Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa je, u saradwi s Republi~kim fondom za za{titu `ivotne sredine, izdvojilo 1,3 milijardu dinara za unapre|ewe energetske efikasnosti u objektima javne namene i privatnim stanovima i ku}ama. Za prvu grupu gra|evina odvojena je milijarda, a za gra|ane ostatak.

Koliko }e gra|ana uspeti da obnovi spoqnu stolariju ili ugradi energetski efikasnije pe}i, kotlarnice ili postavi solarne sisteme, zavisi od iznosa kredita koji budu tra`ili od banaka s kojima }e Ministarstvo sklopiti ugovor. Me|utim, koliko god mali kredit da tra`e zbog slabe plate`ne sposobnosti, stru~waci koji dobro poznaju stawe u gra|evinskom sektoru ka`u da }e to biti kap vode u moru ogromnih potreba za rekonstrukcijom stambenog fonda.

Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} izjavio je za na{ list da oko 1,3 milion stanova u Srbiji treba da se rekonstrui{e jer su stariji od 35 godina, za {ta je neophodno ~ak pet milijardi evra! Po stanu je, obja{wava sagovornik, neophodno od 4.000 do 4.500 evra pa se o~ekivalo da }e dr`ava razgovarati s bankama o odobravawu namenskih kredita, s tim da mese~na rata ne bude ve}a od 50 evra.

Ali, od ozbiqne rekonstrukci-

Pri li ka i za no ve ko tlar ni ce Krediti }e biti nameweni za nabavku i ugradwu spoqa{we stolarije, energetski efikasnih pe}i, kotlova ili podstanica, odnosno revitalizaciju postoje}ih sistema za registraciju potro{we toplotne energije (pumpe s promenqivim protokom, termostatski ventili, regulatori protoka...), zatim za kupovinu novih toplotnih pumpi, solarne kolektore i sli~no. Zajmovi se ne}e mo}i koristiti za reprogram postoje}ih kredita kod iste banke ili refinansirawe ranije odobrenih zajmova kod druge banke. je ne}e biti ni{ta jer }e dr`ava s 300 miliona dinara subvencionisati kamate na kredite koje }e odobravati izabrane poslovne banke, kojima }e gra|ani, korisnici kredita, dostavqati zahteve s dokumentacijom za odobravawe zajmova.

Valuta kredita je dinarska ili EUR. Za kredite u dinarima maksimalan iznos je 1,5 milion dinara s rokom otplate do 60 meseci, uz jednokratne tro{kove obrade od jedan odsto iznosa kredita koje pla}a korisnik kredita. Fond }e subven-

cionisati kamatu obra~unatu po kamatnoj stopi od deset procenata na godi{wem nivou i banci uplatiti unapred za ukupan period otplate kredita.

Lako je izra~unati da bi rata za ovo li ki kredit bi la 250 evra, ukoliko ban~ina kamata ne bude ve}a od ove koja se subvencioni{e, a to je pet puta vi{e od o~ekivawa s kraja pro{le godine, kada se o tome razgovaralo.

Maksimalan iznos kredita u evrima je 15.000 evra s dvostrukim rokom otplate, do 120 meseci, i s minimalnim u~e{}em korisnika kredita od 30 procenata vrednosti projekta. Tro{kove obrade kredita snosi korisnik zajma i oni ne mogu biti ve}i od 0,5 odsto jednokratno od iznosa kredita. Fond }e subvencionisati iznos kamate obra~unate po kamatnoj stopi od pet procentnih poena na godi{wem nivou od odobrenog iznosa kredita i platiti banci unapred za ukupan period otplate kredita u dinarskoj protivvrednosti.

Banka pojedina~no utvr|uje uslove obezbe|ewa, minimalni rok otplate, kamatnu stopu i druge bitne elemente otplate kredita koji nisu utvr|eni javnim pozivom.

U resornom ministarstvu ka`u da }e se krajem slede}e nedeqe znati popis poslovnih banaka kod kojih }e gra|ani mo}i da podignu kredit.

R. Da u to vi}

SPE CI JAL NA PO NU DA „DU NAV OSI GU RA WA”

Jef ti ni ji ka sko za Vas krs Osiguravaju}a kompanija „Dunav” ima promotivnu akciju povodom uskr{wih praznika. Svi osiguranici koji do kraja ovog meseca zakqu~e ugovor o kasko osigurawu imaju pravo na popust od deset odsto. Ova pogodnost va`i za sve vlasnike ili

korisnike putni~kih vozila bez obzira na to da li su ih kupili na kredit,lizin ,polovna i nova.

Uskr{wim popustom ostvaruju se cene za ugovarawe auto-kasko osigurawa ni`e od 16 do 223 evra. Konkretno, za vozila vredna do 10.000 evra, kao {to je

„fijat punto”, popust je od 16 do 33 evra i zavisi od starosti vozila. Za auto u klasi od 10.000 do 20.000 evra, poput „{kode oktavija” – od 36 do 72 evra. Za one ~ija je cena vi{a od 20.000 evra, na primer „subaru forstar”, u{teda je od 112 do 223 evra.

Klijenti koji zakqu~e ove ugovore dobijaju osigurawe pomo}i na putu za jedan dinar i tako {tede dodatnih 12 evra. Ovu pogodnost dobijaju i oni koji zakqu~e ugovor o obaveznom osigurawu.

D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

TE - TO, Senta

20,00

4.440

222.000

Filip Moris, Ni{

12,00

999

9.990

Energoprojekt Entel, Beograd

8,70

2.500

Privredna banka, Beograd

7,00

Agrobanka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Dimni~ar, Beograd Vital, Vrbas Po{tanska {tedionica, Beograd Energoprojekt holding, Beograd Jubmes banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

BELEX 15 (512,72

Promet

Naziv kompanije

0,47)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

4,55

1.748

1.821.734

125.000

NIS, Novi Sad

0,00

657

23.217.074

214

214.000

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.750

0,00

5,56 Promena %

1.063 Cena

330.619 Promet

Imlek, Beograd

-0,61

2.951

31.485.550

Soja protein, Be~ej

-1,43

551

233.150

-11,11

8.000

32.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,20

490

281.180

Energoprojekt holding, Beograd

-11,08

1.670

83.500

-3,80

456

291.700

-4,73

16.100

563.500

Jubmes banka, Beograd

-1,71

11.499

57.495

Agrobanka, Beograd

5,56

1.063

330.619

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

2.196.000

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

240.000

-3,80

456

291.700

-1,71 Promena %

11.499 Cena

57.495 Promet

0,00

657

23.217.074

Ratar, Ja{a Tomi}

3,45

600

318.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.100

134.900

Soja protein, Be~ej

-1,43

551

233.150

Tigar, Pirot

2,47

497

96.599

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

0,00

TE - TO, Senta Labudovo okno, Bela Crkva

20,00

4.440

222.000

0,00

1.116

204.228

Svi iznosi su dati u dinarima

U KRA GU JEV CU ZA VR [E NA FA BRI KA

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak13.april2012.

5

VOJ VO \AN SKI SIN DI KAL CI TRA @E RE VI ZI JU PO JE DI NIH PRI VA TI ZA CI JA

„Fijat” otvara pogon u ponedeqak „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja” (FAS) sve ~a no }e, u po ne de qak, 16. apri la, otvo ri ti fa bri ku u Kra gu jev cu, sa op {ti la je ju ~e ta kom pa ni ja.

Zva ni~ nom otva ra wu fa bri ke auto mo bi la pri su stvo va }e pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi}, u prat wi naj vi {ih dr `av nih zva ni~ ni ka, kao i ge ne ral ni di rek tor gru pa ci je „Fi jat-Kraj sler” Ser |o Mar ki o ne, za jed no sa ~la no vi ma topme nax men ta te kom pa ni je.

Ge ne ral ni di rek tor FAS-a An to nio ^e za re Fe ra ra ra ni -

je je na ja vio da }e se rij ska pro iz vod wa mo de la „fi jat 50L” po ~e ti u po go ni ma fa bri ke u Kra gu jev cu to kom idu }eg me se ca.

Mar ki o ne je po ~et kom mar ta na svet skoj pre mi je ri „fi ja ta 500 L” na Me |u na rod nom sa lo nu auto mo bi la u @e ne vi re kao da }e na red ne go di ne „Fi jat” pro d a t i 160.000 auto m o b i l a no vog mo de la.

Kom pa ni ja „Fi jat-Kraj sler” je po ~ et k om fe b ru a r a sa o p {ti la da }e po ~et na ce na mo de la 500L bi ti oko 16.000 evra, a da }e se pro iz vo di ti dve ben zin ske ver zi je tog vo zi la i jed na s di zel-mo to rom.

Pqa~ka na tenderima i aukcijama ojadila privredu U de ce ni ji iza nas u Sr bi ji su pri va ti zo va na mno ga pred u ze }a, a re zul ta ti ko ji su po stig nu ti, sa svim je si gur no, ni su ono {to se o~e ki va lo i {to je taj pro ces tre ba lo da da. Na i me, ne ma sum we da je pri va ti za ci ja kroz ten der i auk ci je u Sr bi ji pro iz ve la ar mi ju ne za po sle nih, od ko jih se mno gi, po seb no oni sta ri ji, ni su sna {li te su i da qe bez po sla ili ra de spo ra di~ no. Ka ta stro fa, pqa~ ka, pre va ra i ko rup ci ja sa mo su ne ki od epi te ta ko ji se sa da le pe na srp ski mo del svo jin ske tran sfor ma ci je.

Po re ~i ma pred sed ni ka Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta Voj vo di ne Mi lo ra da Mi ja to vi }a, pri va ti za ci ja u Sr bi ji bi la je ka ta stro fal na, o ~e mu sve do ~i i broj sa da za po sle nih, ko ji je, u od no su na pret hod nu de ce ni ju, re al no oko 400.000 ma wi.

– Taj po da tak go vo ri sam za se be i ne iz o stav no po sta vqa pi ta we za {to je iza bran mo del pri va ti za ci je u ko jem se gu be rad na me sta, ka da je bi lo dru gih mo de la, kao {to su oni spro ve de ni u Poq skoj i Slo ve ni ji, ze mqa ma ko je su ta ko |e pro {le kroz tran zi ci ju? – ka `e Mi ja to vi}. – Pre la zak iz so ci ja li sti~ kog u, slo bod no se mo `e re }i, pret ka pi ta li sti~ ko dru {tvo, do pri -

Neo p hod no je revidirati bar ne ke pri va ti za ci je, sa gle da ti {ta se mo `e ura di ti, i gde, da bi u tim pred u ze }i ma po no vo bi la po kre nu ta pro iz vod wa (Mi lo ra d Mi ja to vi }) neo je br zoj ras pro da ji do ba ra ko je su sti ca le ge ne ra ci je, i omo gu }i lo da ona pre |u u ru ke ma weg bro ja qu di ko ji su bi li pri vi le go va ni i bli `i po li ti~ kim par ti ja ma ko je su tog tre nut ka osvo ji le vlast.

Po we go vim re ~i ma, neo li be ral ni kon cept, ko ji su pro pa gi ra li eks per ti po sle 2000. go di ne, do neo je se ~u rad nih me sta i

NBS SMA WI LA OBA VE ZNU RE ZER VU BAN KA MA

Kamate sada moraju da padnu?

Ju ~e ra {wa od lu ka Na rod ne ban ke Sr bi je o sma we wu sto pe de vi zne oba ve zne re zer ve ba na ka do ve {}e do oslo ba |a wa oko 300 mi li o na evra de vi zne li kvid no sti, iz ja vio je gu ver ner NBS De jan [o {ki}. [o {ki} je na kon fe ren ci ji za no vi na re is ta kao da je ta me ra „deo po ste pe nog pro ce sa re lak sa ci je oba ve znih re zer vi”, ~i ji }e na sta vak za vi si ti od to ga za ko je na me ne }e ban ke ko ri sti ti oslo bo |e nu de vi znu li kvid nost.

Is ti ~u }i da ne ma ga ran ci ja gde }e oti }i taj no vac, on je ob ja snio da je od lu ka zbog to ga „oba zri va”, od no sno oba ve zna re zer va sma we na je u ma lom pro cen tu, i to u tre nut ku ka da je in fla ci ja u zo ni ci qa. [o {ki} je na gla sio i da ne ma ni ka kvih alar mant nih po me ra wa po pi ta wu od li va wa nov ca iz ban kar skog si ste ma u Sr bi ji.

Gu ver ner je uka zao da se od sma we wa de vi zne oba ve zne re zer ve ba na ka o~e ku je da do pri ne se sta bil ni jem kre ta wu in fla ci je, do dat no mo ti vi {e du go ro~ ni je iz vo re fi nan si ra wa i do pri ne se sta bi li za ci ji kre ta wa na de vi znom tr `i {tu.

Ta ko |e, tre ba lo bi da se bla go sma wi tro {ak iz vo ra kre di ta kod sva ke od ba na ka u Sr bi ji, a bla go ni `e ka mat ne sto pe i ve }i obim slo bod nih sred sta va tre ba lo bi da uti ~u na pad ne na pla ti vih po tra `i va wa, do dao je on.

Od lu ku o oba ve znoj re zer vi ba na ka pred vi |a da se sto pa de vi zne oba ve zne re zer ve na iz vo re fi nan si ra wa ba na ka sa ro~ no -

{}u do dve go di ne sma wu je sa 30 na 29 od sto, a na iz vo re pre ko dve go di ne sa 25 na 22 od sto.

No vom od lu kom, u isto vre me, po ve }an je deo de vi zne oba ve zne re zer ve ba na ka ko ji se iz dva ja u di na ri ma za pet pro cent nih po e na, i to na 20 od sto na iz vo re ro~ no sti do dve go di ne, i na 15 od sto na iz vo re ro~ no sti pre ko dve go di ne.

D. V.

EPS zapo{qava mlade

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

109,3364

111,5678

114,1339

109,0017

Australija

dolar

1

86,3705

88,1332

90,1603

85,6602

Kanada

dolar

1

83,0131

84,7072

86,6555

82,7589

Danska

kruna

1

14,6962

14,9961

15,3410

14,6512

Norve{ka

kruna

1

14,3413

14,6340

14,9706

14,2974

[vedska

kruna

1

12,2703

12,5207

12,8087

12,2327

[vajcarska

franak

1

90,8789

92,7336

94,8665

90,6007

V. Britanija

funta

1

132,4969

135,2009

138,3105

132,0913

SAD

dolar

1

83,1708

84,8682

86,8202

82,9162

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 4. 2012. godine

Elek tro pri vre da Sr bi je za po sli la je 110 vi so ko o bra zo va nih stru~ wa ka pri prav ni ka, ko ji su iza bra ni na kon kur su „110 naj bo qih”, sa op {tio je EPS. Mla di stru~ wa ci ima }e pri li ku da se u na red nu go di nu da na prak ti~ no usa vr {a va ju kroz rad i obi la ske svih de lo va kom pa ni je, po ~ev od po vr {in skih ko po va do po stro je wa za di stri bu ci ju elek tri~ ne ener gi je. Oni }e prak su oba vqa ti u 11 EPS-ovih pri vred nih dru {ta va: HE „\er dap„, HE „Drin sko-lim ske„, Ter mo e lek tra ne „Ni ko la Te sla”, Ru dar ski ba sen „Ko lu ba ra”, TE-KO „Ko sto lac”, „Pa non ske TE-TO„, „Elek tro voj vo di na„, „Elek tro di stri bu ci ja Be o grad”, „Elek tro sr bi ja”...

gu bqe we re al nog sek to ra, ta ko da je u pri zvod wi sa da mi ni ma lan broj qu di ko ji mo gu stva ra ti pri zvo de za iz voz.

– U sin di ka ti ma smo sve sni ~i we ni ce da je ra ni je bi lo pred u ze }a ko ja su ve {ta~ ki odr `a va na, ali re zul tat ura |e nih pri va ti za ci ja je iz u zet no lo{, {to upu }u je na po sto ja we ko rup ci je. Na i me, ne ret ko su pred u ze -

}a pro da va na kon tro verz nim bi zni sme ni ma, ko ji su ih ku po va li sum wi vo ste ~e nim nov cem i bi lo je ja sno da ni su ni ima li na me ru da na sta ve pro iz vod wu i u~i ne pred u ze }a kon ku rent nim ve} da na lak i brz na ~in do |u do imo vi ne i sred sta va. I, na `a lost, to su i us pe li. Oni su se obo ga ti li, a oni ko ji su `i ve li od ra da osta li su bez pri ma wa i po sta li so ci jal ni slu ~a je vi – ka `e Mi ja to vi}.

Da bi se is ko ra ~i lo una pred, uka zu je Mi ja to vi}, neo po hod no je ura di ti re vi zi ju bar ne kih pri va ti za ci ja, sa gle da ti {ta se mo `e ura di ti, i gde, da bi u tim pred u ze }i ma po no vo bi la po kre nu ta pro iz vod wa.

– Ni je ta~ no da su sva na {a pred u ze }a ne kon ku rent na i da u wi ma ima vi {ka za po sle nih, da iz do ma }ih po go na ra ni je na tr `i {te ni su bi li pla si ra ni kva li tet ni pro iz vo di. Na pro tiv, bi lo je mno go pred u ze }a ko ja su bi la u vr hu, ~i ji su pro iz vo di bi li ce we ni u sve tu, ali po gr {e nim sa ve ti ma na vod nih eks pe ra ta sa da smo tu gde smo. Si gur no je da se, uz mno go ra da i zna wa, sa da {we sta we mo `e pro me ni ti, ali to ne }e bi ti ni la ko ni br zo – ka `e Mi ja to vi}.

D. Mla |e no vi}

NBS ZA DR @AO RE FE RENT NU STO PU

Kamata ostala 9,5 posto

Iz vr {ni od bor Na rod ne ban ke Sr bi je za dr `ao je re fe rent nu ka mat nu sto pu na ni vou od 9,5 po sto, sa op {ti la je ju ~e cen tral na ban ka.

Pad me |u go di {we in fla ci je se na sta vqa i o~e ku je mo da }e ona bi ti na mi ni mu mu u apri lu, ka da bi tre ba lo da se kre }e oko do we gra ni ce do zvo qe nog od stu pa wa od ci qa. Ni ska agre gat na tra `wa }e i da qe bi ti naj zna ~aj ni ji dez in fla tor ni fak tor, sa op {tio je NBS. Me |u tim, ima ju }i u vi du ne iz ve snost u po gle du kre ta wa uvo znih ce na, no ve po qo pri vred ne se zo ne i ve ro vat no br `eg ra sta re gu li sa nih ce na u dru goj po lo vi ni go di ne, Iz vr {ni od bor je od lu ~io da re fe rent nu sto pu za dr `i na ne pro me we nom ni vou. Re fe rent na ka mat na sto pa ima ulo gu sig na li zi ra ju }e ka mat ne sto pe, kao i ulo gu po la zne ka mat ne sto pe, po {to se vi si na osnov nih ka mat nih sto pa na nov ~a nom tr `i {tu utvr |u je pre ma we noj vi si ni. To je sto pa po ko joj NBS pro da je bla gaj ni~ ke za pi se po slov nim ban ka ma uz oba ve zu da }e ih ot ku pi ti za 14 da na.

Na red na sed ni ca Iz vr {nog od bo ra na ko joj }e se do ne ti od lu ka o re fe rent noj ka mat noj sto pi odr `a }e se 10. ma ja.

VE LI KI PO SAO NA VOD WA VA WA KRE NUO IZ VOJ VO DI NE, IZ KRU [^I ]A

Za zalivawe milion hektara pet milijardi evra

Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} i pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} ju ~e su se lu Kru {~i}, u op {ti ni Ku la, ozna ~i li po ~e tak ra do va na ve li kom pro jek tu na vod wa va wa u Sr bi ji u ko ji }e u na red ne ~e ti ri go di ne bi ti ulo `e no oko pet mi li jar di evra.

Mi ni star Pe tro vi} je, pri su stvu ju }i po ~et ku ~i {}e wa ka na la u ata ru Kru {~i }a, re kao da bi u pred sto je }em ~e tvo ro go di {wem pe ri o du tre ba lo da bu de na vod wa van 1,1 mi lion hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta, {est pu ta vi {e ne go do sa da.

– Zbog to ga {to taj ve li ki po sao ni je do sa da za vr {en, na {a ze mqa go di {we gu bi oko dve mi li jar de evra – is ta kao je Pe tro vi}. – Pr va fa za ob u hva ta ~i {}e we 600 ki lo me ta ra

na vod wa va we, {to }e ob u hva ti ti oko 15.000 hek ta ra ze mqi {ta, a u Ma ~vi }e po sle ~i {}e wa ka na la mo }i da se na vod wa va no vih 2.000 hek ta ra ze mqi {ta.

^i sti ka na li za 130.000 hek ta ra Du {an Pe tro vi} je ka zao da }e u ovoj go di ni bi ti o~i {}e ni ka na li za na vod wa va we oko 130.000 hek ta ra i iz gra |e ni no vi za oko 70.000 hek ta ra. Pe tro vi} je pre ci zi rao da ovaj pro jekt ko {ta od 1,2 do 1,3 mi li jar de evra i to je no vac ko ji je „vred no ulo `i ti u Sr bi ju da bi smo na {u po qo pri vre du po di gli na vi {i ni vo i omo gu }i li sva kom ko se wo me ba vi da za ra |u je vi {e ne go do sa da”.

Mi ni star je na gla sio da }e ostva ri va wem ovog ve li kog pro jek ta jo{ uspe {ni je bi ti na sta vqen trend iz vo za u agra ru, ko ji je la ne do sti gao vred nost od 2,7 mi li jar de do la ra. ka nal ske mre `e na 40 lo ka ci ja u Voj vo di ni, iz ko jih bi tre ba lo da bu de na vod wa va no oko 45.000 hek ta ra po vr {i na. Bi }e ure |en i ve li ki broj usta va i crp nih sta ni ca, {to bi tre ba lo da bu de go to vo za oko tri me se ca. Na pod ru~ ju Be o gra da bi }e do kra ja ju na o~i {}e no oko 125 ki lo me ta ra ka na la za

Po kra jin ski pre mi jer Paj ti} re kao je da }e za pet go di na Voj vo di na ima ti ~e tvr ti nu po qo pri vred nih po vr {i na po kri ve nih si ste mi ma za na vod wa va we, {to je bo qe od pro se ka ze ma qa Evrop ske uni je ko ji iz no si 17 od sto.

– Po kra ji na je u po sled wih pet go di na ulo `i la de vet mi -

li jar di di na ra u si ste me za na vod wa va we, ta ko da se sa da na vod wa va oko pet od sto po vr {i na, {to ni je do voq no – ka zao je Paj ti}, i na po me nuo da }e u na red nih pet go di na go di -

{we bi ti iz dva ja na 1,5 mi li jar da di na ra za iz grad wu dvo smer nih si ste ma za na vod wa va we i od vod wa va we. – Iz re pu bli~ kog bu xe ta }e go di {we za tu na me nu Po kra ji ni bi ti do ti ra no jo{ 500 mi li o na di na ra.

Pred s ed n ik Po k ra j in s ke vla de je pod se tio na to da u Voj vo di ni sa da ima 20.000 ki lo m e t a r a ka n al s ke mre ` e, {to je ve li ki po qo pri vred ni i pri vred ni re surs. Na pod ru~ ju se la Kru {~i} bi }e o~i {}e no oko 11 ki lo me ta ra ka na l a, a po s le iz m u q a v a w a 43.000 ku b i k a mu q a, grad w e dve no ve usta ve i sa na ci je po sto je }e, taj si stem }e po sta ti dvo n a m en s ki. Ra d o v i m a ko j e iz vo di Vo do pri vred no pred u- ze }e „Ba~ ka„, bi }e omo gu }e no na vod wa va we oko 1.000 hek ta ra ze mqi {ta.

S. G.

6

dru[tvo

petak13.april2012.

SRPSKI OBRAZOVNI SISTEM OD UTORKA POLA@E POPRAVNI NA NOVOM PISA TESTU

Ho }e li nam mi {e vi po mo }i

U uto rak i kod nas, kao i u 73 dru ge ze mqe sve ta, po ~i we PI SA te sti ra we. Za jed no s oko po la mi li o na svo jih vr {wa ka u sve tu, u Sr bi ji }e pro ble me u okvi ru ovog te sti ra wa re {a va ti 5.500 pet na e- sto go di {wa ka u 160 {ko la.

Me |u na rod ni pro gram pro ce ne u~e ni~ kih po stig nu }a PI SA (Programme for International Student Assessment) je naj ve }e me |u na rod no is tra `i va we u obla sti obra zo va wa. Re a li zu je se u or ga ni za ci ji OECD-a od 1997. go di ne sva ke tri go di ne, a osnov ni ciq mu je da se omo gu }i ze mqa ma u~e sni ca ma da do no se stra te {ke od lu ke u obra zo va wu na osno vu em pi rij skih po da ta ka o po stig nu }i ma u~e ni ka, to jest na osno vu wi ho ve ~i ta la~ ke, ma te ma ti~ ke i na u~ ne pi sme no sti, s na po me nom da je ter min „pi sme nost„ ko ji se ko ri sti u ovom is tra `i va wu naj bli `i na {em ter mi nu „zna we„. Na {a ze mqa na ovom te sti ra wu u~e stvu je od 2003. go di ne, ali se do sa da {wim re zul ta ti ma ba{ ne mo `e mo po hva li ti, a ko li ko je to ba{, po ka za }e pod se }a we na re zul ta te PI SA-e iz 2009. go di ne.

Na PI SA te sti ra wu pre tri go di ne ak ce nat je bio na ~i ta la~ koj pi sme no sti, ko ja je

sme no sti ni je znao da re {i sva ki pe ti u~e nik, u Sr bi ji su oni ne re {iv pro blem bi li sva kom tre }em. Ka da je ma te ma ti ka u pi ta wu, na dru gom ni vou u ze mqa ma OECD-a je ~e ti ri, a kod nas tri od pet u~e ni ka. Za ove dve ka te go ri je u~e ni ka se sma tra da su funk ci o nal no i je zi~ ki i ma te ma ti~ ki ne pi sme ni.

Pro se~ nom u~e ni ku na me we na su pi ta wa tre }eg i ~e tvr tog ni voa. I ba{ kod pi ta wa tre }eg ni voa, ko je u ze mqa ma ~la ni ca ma OECD-a u obe ovaj put ana li zi ra ne vr ste pi sme no sti re {a va vi {e od po lo vi ne |a ka, a kod nas tre }i na, naj vi {e smo se pri bli `i li ovom de lu be log sve ta. Ve} kod pi ta wa ~e tvr tog ni voa, sa svo jom oko tre }i nom u~e ni ka ko ji su u sta wu da ta~ no od go vo re na wih i u za da ci ma ma te ma ti~ ke i je zi~ ke pi sme no sti, be li svet nam je be `ao za bez ma lo 20 pro ce na ta. Na pe tom ni vou pi ta wa, na me we nih pet na e sto go di {wa ci ma s aka dem skim po ten ci ja lom, na ko je je u ze mqa ma ~la ni ca ma OECD-a od go vor zna lo, ka da je ~i ta la~ ka pi sme nost u pi ta wu, 7,6 od sto po pu la ci je, kod nas je beo pa pir osta vi lo wih 99 od 100. A ka da je u pi ta wu ma te ma ti~ ka pi -

Za dva sata 60 zadataka Te sti ra we se or ga ni zu je pre pod ne da bi u~e ni ci bi li od mor ni. Da tum i vre me {ko le od re |u ju sa me, a kraj wi rok je 30. maj. \a ci }e dva sa ta re {a va ti oko 60 za da ta ka s jed nom ma lom pa u zom na po lo vi ni. Po sle to ga }e ima ti ve }u pa u zu, pa sle di pet na e sto mi nut no po pu wa va we upit ni ka s pi ta wi ma ka ko su iza bra li {ko lu, ko ji je zik go vo re, ka kav je wi hov od nos s na stav ni ci ma, ka ko iz gle da ti pi~ na na sta va u wi ho voj {ko li, ka da i ko li ko ko ri ste kom pju ter, ko ji su im pla no vi za na sta vak {ko lo va wa... Za ve }i nu to }e bi ti i kraj te sti ra wa, ali 40 od sto |a ka po sle to ga }e ra di ti i elek tron ski, ~e tr de se to mi nut ni, test s ma we za da ta ka, ko ji tra `e da se kom bi nu ju zna wa iz raz li ~i tih pred me ta da bi se re {i la si tu a ci ja iz sva ko dnev nog `i vo ta.

Re zul ta ti ovo go di {weg PI SA te sti ra wa }e bi ti ob ja vqe ni sle de }e go di ne, dru gog utor ka u de cem bru, u 12 ~a so va, u Pa ri zu.

Do ta da }e sva ka ze mqa pre gle da ti svo je te sto ve, uno si ti po dat ke i sla ti ih u me |u na rod nu ba zu. Po sto je i dvo stru ki si ste mi kon tro le – de set od sto sve za ka pre gle da ju raz li ~i ti oce wi va ~i, a osim to ga, sve ske po je di nih u~e ni ka se {a qu u me |u na rod ni cen tar i oni na tom uzor ku oba vqa ju kon tro lu oce wi va wa. de fi ni sa na kao raz u me va we, ko ri {}e we i raz mi {qa we o pi sa nim tek sto vi ma da bi se po sti gli li~ ni ci qe vi, raz vi la zna wa i po ten ci ja li i da bi se par ti ci pi ra lo u dru {tvu.

Na ovo go di {wem te sti ra wu fo kus }e bi ti na ma te ma ti~ koj pi sme no sti. Po de fi ni ci ji OECD-a, to je ka pa ci tet po je din ca da iden ti fi ku je i raz u me ulo gu ko ju ma te ma ti ka ima u sa vre me nom sve tu, da iz ve de do bro za sno va ne ma te ma ti~ ke pro ce ne i da se an ga `u je u ma te ma ti ci i ta ko za do vo qi svo je sa da {we i bu du }e po tre be kao kon struk tiv nog, za in te re so va nog i re flek siv nog gra |a ni na. Jer, ta dva aspek ta, za jed no s na u~ nom pi sme no {}u, ~i ne osnov ni obra zov ni ka pi tal ko ji je ne kom pet na e sto go di {wa ku neo p ho dan da bi na sta vio {ko lo va we i uspe {no se sna {ao u li~ nim i pro fe si o nal nim ulo ga ma ko je ga, kad od ra ste, ~e ka ju. Da bi se sve to iz me ri lo, pi ta wa u za da ci ma u PI SA te sto vi ma po de qe na su u pet ni voa i je dan za da tak sa dr `i po pra vi lu pi ta wa raz li ~i tih ni voa.

Pi ta wa pr vog ni voa su naj lak {a, a Li sa bon skom agen dom, ko jom su de fi ni sa ni ci qe vi ze ma qa ~la ni ca EU do 2020. go di ne, pred vi |e no je da u~e ni ka ko ji ni su u sta wu da da ju ta~ ne od go vo re na ova pi ta wa ne sme bi ti vi {e od 15 od sto, a kod nas je na tom ni vou ~i ta la~ ke pi sme no sti pre tri go di ne bio sva ki ~e tvr ti pet na e sto go di {wak, dok u do me nu ma te ma ti~ ke pi sme no sti, za raz li ku od ve }i ne evrop skih ze ma qa ko je u ovoj ka te go ri ji ima ju od 20 do 30 od sto u~e ni ka, Sr bi ja ih ima ~ak 40 od sto.

I pi ta wa dru gog ni voa su za is pod pro se~ ne u~e ni ke i dok u ze mqa ma ~la ni ca ma OECD-a ove za dat ke iz ~i ta la~ ke pi -

sme nost, si tu a ci ja je jo{ ne za vid ni ja jer OECD-ovih go to vo 13 pro ce na ta ta~ nih od go vo ra ve o ma je da le ko od na {ih tek 3,5 od sto. Naj te `i za da ci, {e stog ni voa, re {i vi u do me nu ~i ta la~ ke pi sme no sti za 0,8 od sto |a ka u ze mqa ma OECD-a, u Sr bi ji su pre tri go di ne bi li {pan ska se la i za onog jed nog od hi qa du ko ji je znao da re {i za dat ke iz pret hod nog ni voa. U do me nu ma te ma ti~ ke pi sme no sti u ze mqa ma OECDa naj te `e za dat ke zna lo bi u {ko li od 1.000 |a ka da re {i 31, a kod nas wih {e sto ro, to jest pet pu ta ma we. S ta kvim re zul ta ti ma u obla sti ~i ta la~ ke pi sme no sti na {a ze mqa je na pro {lom te sti ra wu za u ze la 45. me sto od 74, a u obla sti ma te ma ti~ ke pi sme no sti smo za jed no me sto bo qi. Po ra ~u ni ca ma stru~ wa ka, ovi re zul ta ti zna ~e da su na {i pet na e sto go di {wa ci za svo jim vr {wa ci ma u ze mqa ma ~la ni ca ma OECD-a pre tri go di ne za o sta ja li ~i ta vu jed nu {kol sku go di nu, ali i da zna wa ste ~e na u {ko la ma u Sr bi ji, bar do pet na e ste go di ne, ni su pri la go |e na `i vot nim po tre ba ma.

Ne ka je ute ha – ako u ova kvom za o stat ku ona uop {te po sto ji – da smo na pro {lom te sti ra wu bi li bo qi ne go na pret pro {lom, ali ne sme se za bo ra vi ti ni da smo na tom pret pro {lom bi li go ri ne go na onom pre we ga, ta ko da nam na pre dak i ni je bog zna ka kav.

Ka ko ute hu obi~ no pra ti i na da, u ovom slu ~a ju ona bi mo gla bi ti u ovo go di {woj no vi ni, a to je da }e deo is pi ta ni ka te sto ve re {a va ti uz po mo} ra ~u na ra, a u ba ra ta wu wi ma, stru~ wa ci tvr de, na {i u~e ni ci su pri li~ no do bri i u od no su na svo je vr {wa ke u ze mqa ma raz vi je ni jim od na {e.

D. Deve~erski

dnevnik

Us kr {wa po sla ni ca pa tri jar ha Iri ne ja Po gla var Srp ske pra vo slav ne cr kve pa tri jarh Iri nej po ru ~io je u Us kr {woj po sla ni ci da ovaj pra znik svi ma na la `e da svoj `i vot pro vo de u pu nom ose }a wu od go vor no sti i da svo je du `no sti oba vqa ju va qa no, bi lo da su u do mu ili kao dr `av ni ci. Du `no sti ko je oba vqa mo – bi lo da smo u do mu, u po qu, u fa bri ci za ma -

{i nom, kao u~i te qi i vas pi ta ~i, kao sve {te no slu `i te qi i pro po ved ni ci isti ne, kao dr `av ni ci i ~el ni ci ovog na ro da, da ih oba vqa mo va qa no i od go vor no, po ru ~io je pa tri jarh Iri nej.

Pa tri jarh Iri nej po zvao je ver ni ke da „zdra vo i tre zve no” pa ze na do ga |a je i vre me u ko jem `i vi mo, do da ju }i da raz li ku ju

„do bro od zla, pri vre me no od ve~ nog, ne pro pa dqi vo od pro pa dqi vog”.

Po gla var SPC se obra tio bra }i i se stra ma na Ko so vu i Me to hi ji, za ko je se Cr kva „ne pre sta no mo li”, i upu tio im mol bu da „ni ka da ne klo nu du hom i da osta nu ver ni svo joj pra vo slav noj ve ri na svom i na {em pra de dov skom og wi {tu”.

OBELE@ENA GODI[WICA PROBOJA SREMSKOG FRONTA

Pod vig ugra |en u te me qe Evro pe Pred s ed n i c a Skup { ti n e Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} po lo `i la je ju ~e ve nac na spo men-obe le` je kod [i da po v o d om 67. go d i { wi c e od pro bi ja wa Srem skog fron ta.

Po zdra viv {i oku pqe ne, ona je is ta kla da je pro boj Srem skog fron ta jed no od se }a wa u ko ji ma su sa Sr bi jom i po tom ci ru skog na ro da, ali i po tom ci bu gar skih i ita li jan skih voj ni ka ko ji su tih da na po gi nu li.

– Na {a je oba ve za da wi hov pod vig ne za bo ra vi mo. Pam ti mo ih kao ju na ke i oslo bo di o ce ko ji su svoj pod vig ugra di li u te me qe Evro pe ko ja za svoj dan sla vi upra vo dan po be de nad fa {i zmom. Ovaj na rod ima sna ge da na pra vi pro boj iz te {ko }a sva ke vr ste.

Sr bi ja da nas bi ra put ko jim ide ja sno, put istin skih qud skih vred n o s ti, so c i j al n e prav de, raz vo ja, da sva ki na{ gra | a n in mo ` e da `i v i od svog ra da – re kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

Ona je na gla si la da je po be dom nad fa {i zmom, ko jem je za vr {ni uda rac za dat u Sre mu, ozna ~io kraj na sto ja wi ma da se svet pre tvo ri u ha os i bez na |e.

– Dr `a va Sr bi ja i sve we ne in s ti tu c i j e uje di w e n e su da upr kos pro ble mi ma, gra de sa dr `aj ne od no se sa svim de lo vi ma

Fo to: R. Ha yi}

sve ta. Po sve }e ni smo mi ru, ali sve sni ~i we ni ce da sa vre me ni ri zi ci i pret we ne po zna ju gra ni ce – is ta kla je pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je.

Pot pred sed ni ca Vla de Voj vo di ne Ana To ma no va-Ma ka no va re kla je da bor ba pro tiv fa {i zma mo ra da bu de u na ma sva ko dnev no: – Ne ka `e se slu ~aj no da qu di ko ji ne po zna ju pro {lost ne zna ju ku da da qe da kre nu. Za to mi slim da bi mla |e ge ne ra ci je tre ba lo da u~e na ova kvim pri me ri ma na {e slav ne isto ri je – is ta kla je Ana To ma no va-Ma ka no va.

Ven c e na spo men-obe l e` j e Srem ski front po lo `i li su jo{ i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~ i}, mi n i s tar obra z o va w a @ar ko Ob ra do vi}, pred stav ni ci ru s ke i bu g ar s ke voj s ke, pred stav ni ci bo ra~ kih udru `e wa i dru gi.

Spo men-obe l e` j e Srem s ki front po dig nu to je na me stu gde se pre 67 go di na od i gra la bit ka na kon ko je su fa {i sti po ~e li da se po vla ~e iz ovih kra je va.

Na Srem skom fron tu po gi nu lo je vi {e od 11.000 par ti za na, vi {e od tri hi qa de cr ve no ar me ja ca, bu gar skih i ita li jan skih voj n i k a. Na ne p ri j a teq s koj stra n i po g i n u l o je vi {e od 30.000 ne ma~ kih voj ni ka.

P. Klai}

MINISTAR QAJI] POSETIO ZREWANINSKI DNEVNI CENTAR ZA DECU „ALTERNATIVA”

Sme {taj u do mo vi ma kraj wa me ra Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} ka zao je da u Sr bi ji ima 86 cen ta ra za dnev ni bo ra vak 1.560 de ce s po seb nim po tre ba ma i da je do kra ja 2013. go di ne pred vi |e no otva ra we no vih usta no va te vr ste i po kri va we 80 od sto te ri to ri je dr `a ve. Pri li kom obi la ska Dnev nog cen tra za de cu i mla de s in va li di te tom „Al ter na ti va” u Zre wa ni nu, Qa ji} je ka zao da je osnov ni ciq ta kvih usta no va po mo} bi o lo {koj po ro di ci u po di za wu de ce.

– @e li mo da ove cen tre i da qe una pre |u je mo. Ali, i da po mog ne mo svim lo kal nim sa mo u pra va ma ko ja ulo `e vla sti ti no vac, od no sno da to do dat no osna `i mo ta ko {to bi smo kroz fi nan sij sku po dr {ku raz vi li sve dru ge vi do ve uslu ga stru~ ne i edu ka tiv ne po mo }i – is ta kao je Qa ji}.

Mi ni star je pod se tio na to da u Sr bi ji po sto ji i 11 do mo va za sme {taj de ce ome te ne u raz vo ju, s 1.100 ko ri sni ka.

– Sta ti sti ka po ka zu je da ~ak 35 od sto de ce s in va li di te tom ne ma ni ka kav kon takt s ro di te qi ma, a 16 od sto ro di te qa vr lo ret ko po se }u je de cu ko ja su sme {te na u tim do mo vi ma – na po me nuo je on.

Na zna ~a va ju }i da je dru ga me ra zbri wa va wa sme {taj de ce u hra ni teq ske po ro di ce, Qa ji} je na veo da je na ta kav na ~in sme {te no

5.200 de ce i da Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke pla ni ra da sma wi taj broj i da u po ro di ca ma bu du sme {te na i de ca ome te na u raz vo ju.

– Ide ja je da sme {taj u do mo vi ma bu de kraj wa me ra i za to pla ni ra mo da do 2013. go di ne sma wi mo sa da {wi broj ko ri sni ka u tim in sti tu ci ja ma za 200 – na veo je Qa ji}.

Dnev ni cen tar „Al ter na ti va” otvo ren je u Zre wa ni nu 2009. go di ne, i iz gra |en je na osno vu ugo vo ra o spro vo |e wu pro jek ta za kqu ~e nog iz me |u Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke i gra da Zre wa ni na, a u okvi ru pro gra ma po dr {ke raz vo ju Pla na so ci jal ne za {ti te. Ko ri ste ga de ca i omla di na s vi {e stru kom ome te no {}u.

Oni do ta da ni su ima li od go va ra ju }u usta no vu u gra du u ko joj bi se in te gri sa li, ve} im je bio obez be |en sa mo re do van nov ~a ni do da tak za tu |u po mo} i ne gu. Di rek tor ka zre wa nin skog Cen tra za so ci jal ni rad Ve sna Stan kov sa op {ti la je da u tom cen tru dnev no po seb nim vo zi lom do la zi i od la zi 20 ko ri sni ka i da po sto ji in te re so va we da se uslu ge pro {i re i na de cu i omla di nu iz su sed ne op {ti ne @i ti {te. @. Balaban

NA DUNAVU KOD ^ELAREVA OBELE@ENA 71. GODI[WICA POTONU]A BRODA KRAQEVSKE MORNARICE

Po ~ast ju na ci ma s re~nog mo ni to ra „Dra va”

Uz zvu ke „Mar {a na Dri nu” i po la ga wem ven ca s bro da Re~ ne flo ti le Voj ske Sr bi je „[a bac” u Du nav, ju ~e je, na 1287. ki lo me tru te re ke, u re jo nu ^e la re va, obe le `e na 71. go di {wi ca po to nu }a bro da Kra qev ske mor na ri ce re~ nog mo ni to ra „Dra va”.

Brod, ko jim je ko man do vao po ru~ nik boj nog bro da pr ve kla se Alek san dar Be ri} (No vi Be ~ej, 1906), na po ~et ku na pa da Ne ma~ ke na Ju go sla vi ju, dej stvo vao je na Du na vu u re jo nu Bez da na i uspe {no iz ve de nim ak ci ja ma us peo da za {ti ti gra ni cu. U april skom ra tu po sa da “Dra ve” je to po vi ma i mi tra qe zi ma obo ri la i te {ko o{te ti la vi {e od 20 avi o na i dva pa trol na bro da ne pri ja te qa.

Na kon tri de se to mi nut nog ot po ra, ko li ko je tra ja la bor ba s

Fo to: N. Sto ja no vi}

eska dri lom ne ma~ kih „{tu ka”, brod je po go |en i po ~eo je da to ne. Za jed no s wim, tog 12. apri la

1941. u osam ~a so va „Dra va” je po to nu la za jed no sa 76 ~la no va po sa de i ko man dan tom Alek san -

drom Be ri }em. We go vo te lo vo da je iz ba ci la na 90 ki lo me ta ra uda qe nom Be le gi {u. Alek san dar Be ri} je i sa hra wen na gro bqu u tom srem skom se lu na oba li Du na va. Be ri }e ve unu ke Alek san dra Be ri} i Bi qa na Mi lo sa vqe vi} i pred stav ni ci Re~ ne flo ti le ju ~e su na gro bu ko man dan ta „Dra ve” po lo `i li cve }e, a za tim je odr `an po men.

Tek je ne dav no ot kri ve no da su po to nu li mo ni tor „Dra va” ve} 1942. go di ne iz va di li Ma |a ri i ise kli ga u sta ro gvo `be. ^e ti ri mo ni to ra - oklop ni bro do vi - u na o ru `a wu na {e Kra qev ske mor na ri ce u{li su iz Austro u gar ske. Od po du nav skih ze ma qa re~ ne mo ni to re u na o ru `a wu je di no jo{ im voj ska Ru mu ni je.

M. Bozokin

No se ba {ten ski i krup ni ot pad

De~ ja us kr {wa {a ra Ra di o ni ca za de cu „Ve li ki pe tak i Us krs” bi }e odr `a na da nas u 10. 30 ~a so va u De~ jem kul tur nom cen tru, Mi te Ru `i }a 1. Te ma }e bi ti obi ~a ji i bi blij ske pri ~e u ve zi sa Us kr som, a de ca }e far ba ti ja ja i cr ta ti po wi ma ko ri ste }i sta re teh ni ke.

Pro gram je na me wen ma li {a ni ma od pet do 12 go di na, a zbog ogra ni ~e nog bro ja me sta po treb na je pri ja va na te le fo ne 063/521-123 ili 061/112-8175. Par ti ci pa ci ja ko {ta 170 di na ra.

A. Va.

Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas u Pe tro va ra di nu i Be ge ~u, u po ne de qak u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Ki sa ~u, Sa te li tu i Ba na ti }u po po zi vu, a u uto rak u Ka }u.

Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da od po ne deq ka do sre de bi }e po sta vqe ni u MZ “Ko viq” na uglo vi ma uli ca Voj vo |an skih bri ga da i Jo vi ce Pa vli ce, La ze Ko sti }a i Du {a na Vic ko va i Bran ka Ba ji }a i La ze Ko sti }a.

A. L.

Novosadska @i vot ide pre ko par ce la ra di li, kao {to be {e ono mad sa tlom po red auto pu ta.

Gra |a ni i grad ni su mo gli da se do go vo re oko ce ne ot ku pa, pa je sve za vr {i lo na su du.

Sud stvo na rav no spo ro, spo ri je od sa me iz grad we, pa je Grad do bio pre vre me ni ula zak na po sed.

Ba ge ri za po ~e li kr ~e we, vla sni ci par ce la psu ju, grad po ka zu je pa pi re, `i vot ide da qe do no vih in ve sti ci ja, raz o ~a re wa, bi ro krat skih za vr zla ma, qud skih pri ~a i sud bi na. Sa mo nek bu de na de!

D. Ig wi}

DRU [TVO „@E LE ZNI ^AR” OR GA NI ZU JE

Pe {a ~e we od Be ge ~a Pla ni nar sko–smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Be ge ~a, Ba no {to ra, Gra bo va i Rav ne, te pre ko Ban {to ra na zad za Be ge~.

Po la zak je 6.55 sa ti sa @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je broj 56 za Be ge~.

Tra di ci o nal na de~ ja ra di o ni ca ukra {a va wa us kr {wih ja ja i iz bor za naj lep {e ja je odr `a }e se da nas u Me snoj za jed ni ci „Ostr vo”, u Uli ci Na rod nog fron ta 71, na Li ma nu 4. Ra di o ni ca po ~i we u 11 ~a so va.

De ca }e mo }i da na u ~e i is pro ba ju raz li ~i te tra di ci o nal ne i sa vre me ne teh ni ke osli ka va wa ja ja i da se, u raz go vo ru s et no -

lo gom, upo zna ju sa zna ~a jem pro sla ve Us kr sa, kao ve li kog hri {}an skog pra zni ka. Po za vr {et ku ra di o ni ce, svi u~e sni ci }e do bi ti po klo ne, a bi }e iza bra na tri naj lep {e ukra {e na ja je ta; ~i ji }e auto ri bi ti po seb no na gra |e ni.

Me sna za je di ca „Ostr vo” je obez be di la sav neo p ho dan pri bor i ma te ri jal za rad, kao i po slu `e we.

I. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Bu le var Evro pe, in ve sti ci ja go di ne, isto rij ska, ni ka ko da se pri ve de kra ju, a iz grad wu tre nut no pra ti za jav nost ba{ za ni mqi va pri ~a. Ve }i na No vo sa |a na se ra du je no vom bu le va ru, dok ima onih i ko ji me {e ta re, pra ve ka ri je ru pre ko in ve sti ci je, po li ti~ ki se pre pu ca va ju.

Po seb ni sre} ni ci su oni ~i ja ze mqa je na tra si ve li kog pu ta, pa mo gu da za ra de pro da jom de do vi ne. Do du {e, ne ki su se i sna {li, pa ku po va li pla ce ve pret hod nih go di na, ka ko bi bez mo ti ke za -

Iz bor naj lep {eg us kr {weg ja je ta

Sta za je sa bla gim uspo ni ma du gas oko 22 ki lo me tra, a pre deo je bo gat sre mu {om ko ji je u tom pe ri o du naj po de sni ji za bra we. Vo di~ }e bi ti Zo ran Gr ~i} Gr ca, a te le fon na ko ji se mo gu do bi ti de taq ni je in for ma ci je je 063-543-681.

A. L.

V remeploV

Ko de rov `i vot kao ro man \or |e Mar ko vi} Ko der, kwi `ev nik, po re klom iz va qev skog kra ja umro je u No vom Sa du 13. apri la 1891. Bio je ne mir nog i tra ga la~ kog du ha. Stu di rao je me di ci nu i teh ni ku, fi lo zo fi ju i astro no mi ju, od ca ri gra da, pre ko Be o gra da do Bu ku re {ta, ba vio se ra znim po slo vi ma, bio je i us pe {an u~i teq ma ~e val stva u Se ge di nu, Te mi {va ru, Pe tro va ra di nu i Be o gra du.

Go vo rio je vi {e evrop skih je zi ka, kao i tur ski i arap ski.

Naj du bqi trag je osta vio u Kwi `ev nik \or |e Mar ko vi} Ko der kwi `ev no sti, iako ga mno gi sa Vas ko Po pa je, na pri mer, uneo vre me ni ci, pa i ka sni je ge ne ra Ko de ro ve sti ho ve u dve svo je ci je ni su do voq no raz u me va le, zna me ni te an to lo gi je srp ske po ali je we go vo de lo i da nas `i vo. e zi je.

N. C.

ZA PO SLE NI U „DU NAV GRU PI AGRE GA TI” PLO VI LI MA NA PRA VI LI BLO KA DU I NE OD U STA JU, TRA @E PLA TE

Rad ni ci pre se kli re ku, sto ji 20 bro do va Oko 20 bro do va na Du na vu ne mo `e da pro |e i ~e ka iz me |u Ri bar ca i Ka me wa ra da za po sle ni iz „Du nav gru pa agre ga ti” uklo ne tri bro da s ko ji ma su blo ki ra li plov ni put. Bo ris Oreb iz Ka pe ta ni je No vi Sad ka zao je da za u sta vqe ni bro do vi plo ve pod za sta va ma iz ~i ta ve Evro pe i da ne mo `e da pro ce ni ko li ka je nov ~a na {te ta zbog to ga na sta la.

Ka pe ta ni ja je u sre du u pod ne za bra ni la plo vid bu Du na vom u we nom re o nu , a dva sa ta ka sni je rad ni ci iz „Du nav gru pe agre ga ti”blo ki ra li su Du nav ki lo me tar niz vod no od ula ska u ka nal Du nav - Ti sa - Du nav, u bli zi ni Ter mo e lek tra ne - ^e ka ju da blo ka da pro |e to pla ne.

Oreb je na veo da Ka pe ta ni ja Vla snik „Du nav gru pe agre ga Oko 470 rad ni ka osim {to tra pre ma nad le `no sti ma mo `e da ti” Du {an Bo ro vi ca na veo je za `i za ra de od ok to bra 2011. ne ma pod ne se pre kr {aj ne pri ja ve „Dnev nik”, da je od ok to bra do de ni ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce pro tiv or ga ni za to ra blo ka de, cem bra 2011. u pred u ze }u bio od 1. apri la, kao ni upla }e ne do ali ju ~e ni je mo gao da ka `e da {trajk, pa se ne du gu ju tri pla te pri no se za pen zi o no i so ci jal no li }e to za i sta i u~i ni ti. iz pro {le go di ne svim za po sle osi gu ra we. Tra `e da po slo da vac To kom ju ~e ra {weg da na ni je ni ma, ve} da one sle du ju za po sle od jed nom re {i sve. us po sta vqen so ci jal ni di ja log ni ma ko ji ni su {traj ko va li. Re - Ugro `e ni smo u so ci jal nom iz me |u po slo vod stva „Du nav gru kao je da ove go di ne zbog ja ke zi i eko nom skom po gle du, bez di na pa agr ga ti„ i rad ni ka iz te fir me. Vi {e de se ti na rad ni ka ju ~e je Ka pe ta ni ja na re di la de blo ka du ceo dan i no} pro ve lo na bro do vi Ka pe ta ni ja No vi Sad iz da la je ju ~e, oko 17 ~a so va, re {e we da se ma i{ ~e ku ju }i po mak u re {a va wu omo gu }i plo vid ba Du na vom i uklo ni blo ka da s re ke. Re {e we je uru eg zi sten ci jal nih pi ta wa. ~e no rad ni ci ma i jed nom od di rek to ra „Du nav gru pe agre ga ti”. Za po Di rek tor pred u ze }a”Du nav sle ni u tom pred u ze }u do si no} u 21 ~as ni su se po me ri li i re {e ni gru pa agre ga ti” Ma {an Er ce go su da is tra ju u svo jim na me ra ma, re kao je Mi li voj [uj do vi}. vi} na veo je ju ~e da se po ku {a va for mal ni kon takt iz me |u dve stra ne. Zah te vi rad ni ka su mak si mal ni, is ta kao je di rek tor, i me i le da na Du na vu pred u ze ra smo, a naj go re je {to ne ma mo re kao da }e vi de ti da li po sto ji }e”Du nav gru pa agre ga ti” ni je ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce. mo gu} nost za kom pro mis. Di rek sko ro ni ra di lo, ali da bez ob zi - Po {to po slo da vac u pro {lom tor je pre kju ~e na veo da se ra di ra na tu ~i we ni cu za po sle ni ma so ci jal nom di ja lo gu ka da smo na to me da se is pla te tri pla te pri pa da ju pla te iz 2012.go di ne. {traj ko va li ni je is po {to vao iz 2011. i to je i ju ~e po no vio, ali Bo ro vi ca je na veo da je su vla snik spo ra zum o di na mi ci is pla te za je skre nuo pa `wu da zbog Us kr sa, „Du nav gru pe agre ga ti„ Evrop - o sta lih pla ta po sti gut u do go na is pla tu za po sle ni mo gu da ra ska ban ka za ob no vu i raz voj, te da vo ru sa sin di ka tom, na{ zah tev ~u na ju od utor ka na red ne sed mi je spre man na di ja log, ali sa je sa da, da se sve u od jed nom re ce. pred stav ni ci ma sin di ka ta. {i. Za to je ovo sa da rad ni~ ki

Fo to: F. Ba ki}

bunt or ga ni zo van mi mo sin di kal ne or ga ni za ci je - ka zao je iz Mi li voj [uj do vi}, ina ~e ~lan Iz vr {nog od bo ra sin di ka ta u toj fr mi Po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin iz ja vio je ju ~e da ne u~e stvu je u re {a va wu ovog sla su ~a ja, ma da je do sa da bio pri su tan u ova kvim i sli~ nim do ga |a ji ma.

- Raz u mem rad ni ke „Du nav gru pa agre ga ti” i znam {ta zna ~i bi ti bez pla te po la go di ne, ali wi hov na ~in bor be za eg zi sten ci ju je dra sti ~an i {te ta od blo ka de Du na va mo `e Sr bi ju da ko {ta mno go vi {e nov ca ne go {to iz no si {est pla ta - ka zao je Va sin, mi sle }i da su za po sle ni mo gli da iza be ru ne ku dru gu me ru u bor bi za ostva ri va wa pra va na za ra du. Sa za po sle ni ma je raz go va rao pre dva me se ca i ta da je u~i wen po mak, ali ka sni je sa rad ni ci ma te fir me ni je bio u kon tak tu.

Z. De li}

RA DO VI NA MAS-u

Pe ro ni ma no ve nad stre {ni ce Na Me |u me snoj auto bu skoj sta ni ci (MAS) po ~e la je re kon struk ci ju na stre {ni ca nad do la znim pe ro ni ma. Grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e u sklo pu ko jeg po slu je MAS ra do ve je po ve ri lo “Sta nu”. Za me na je kre nu la od po sled weg pe ro na i ka ko ka `u u Grad skom sa o bra }aj nom pred u ze }u ne }e se pro me ni ti ob lik nad stre {ni ca, je di no {to }e po sto je }e bi ti za me we ne alu mi ni jum skim. Po sao tre ba da bu de za vr {en za tri sed mi ce.

Grad ski pre vo znik pla ni ra iz grad wu i do la znih pe ro na sa nad stre {ni ca ma, ko ji tre ba da bu du po dig nu ti na me stu gde pri sti `u auto bu si. U pred u ze }u ka `u da je u za vr {noj fa zi na bav ka kom plet nog raz gla sa, {to }e omo gu }i ti da put ni ci do bi ju pra vo vre me nu in for ma ci ju o re du vo `we.

Pred u ze }e pla ni ra da sva ke go di ne ura di po ne {to na ovoj sta ni ci, jer u MAS ni je de ce ni -

Fo to: F. Ba ki}

petak13.april2012.

NA LI MA NU, U MZ „OSTR VO”, DA NAS DE^ JE U@I VA WE

ja ma ula ga no. Ubi ran je pri hod od na pla te sta ni~ ne uslu ge, ko ji je slu `io za tro {ko ve osnov ne de lat no sti grad skog pre vo zni ka - pre voz put ni ka u gra du i pri grad skim me sti ma.To je ~i we no zbog ne ren ta bil ne ce ne kar te, ko ja ne pra ti ce nu go ri va.

Ove go di ne }e se, re ~e no je u grad skom pre vo zni ku, iz dvo ji -

ti 20 mi li o na di na ra. La ne je u ure |i va we MAS-a ulo `e no de set mi li o na di na ra. Pro {le go di ne su, iz me |u osta log, u ~e ka o ni ci ugra |e na dva dis ple ja, na ko ji ma se emi tu ju po la sci auto bu sa, {to olak {a va rad bi le ta ra i po ma `e put ni ci ma.

Z. De li}

8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak13.april2012.

De `ur stva na Ve li ki pe tak Ambulante: Sto ma to lo zi i pe di ja tri da nas }e de `u ra ti 24 sa ta u am bu lan ti „Ru me na~ ka”, Ru me na~ ka 102. Le ka ri op {te prak se i me di ci ne ra da ra de od 7 do 20 ~a so va u objek tu „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Zmaj Og we na Vu ka 19, a u pri grad skim na se qi ma od 7 do 10 ~a so va i to u Ki sa ~u, Ve ter ni ku, Ka }u i Pe tro va ra di nu. Ti mo vi le karme di cin ska se stra Slu `be za ku} no le ~e we ra de od 7 do 20 ~a so va, a te ren ski teh ni ~a ri ove Slu `be obi la ze pa ci jen te i da ju te ra pi ju. Pa tro na `ne se stre obi la ze be be i po ro di qe od 7 do 20 ~a so va.

Kol cen tar ne }e ra di ti do utor ka, 17. apri la.

Marketi: U pe tak, 13. apri la svi objek ti „Mak si ja„ i „Tem pa” ra de skra }e no i otvo re ni su do 18 ~a so va. Pro dav ni ce lan ca „Idea” i „Uni ve rek spor ta„ ra di }e po usta qe nom rad nom vre me nu.

Pra zni~ ni red vo `we: Auto bu si grad skog pre vo zni ka da nas sa o bra }a ju po ne deq nom re du vo `we.

Pijace: Sve pi ja ce, osim Fu to {ke, Naj lon i Kvan ta {ke da nas ra de od 6 do 17 ~a so va.

Rad no vre me Fu to {ke pi ja ce je od 6 do 18 ~a so va. Kvan ta {ka pi ja ca }e ra di ti 24 sa ta, a Naj lon pi ja ca ra di od pet ka u 14 ~a so va do ne de qe u 14 ~a so va.

Po{te: Po {ta u me ga mar ke tu „Ro di}” u Te me rin skoj bb da nas ra de od 8 do 20.30 sa ti, dok su po {te u su per mar ke t u „Uni v e r ek s por t a” u Uli ci Te o do ra Man di }a, u su per mar ke tu „Al ba” na Fu to {kom pu tu 93, u su per mar -

Parkirawe besplatno Par ki ra we u gra du da nas se ne }e na pla }i va ti. Za vre me pra zni ka }e bi ti de `ur na pa uk slu `ba, ko ja }e sa ra |i va ti sa sa o bra }aj nom po li ci jom.

Ambulanta u Karlovcima ne radi Slu `ba op {te me di ci ne Do ma zdra vqa u Srem skim Kar lov ci ma ne }e ra di ti to kom Us kr {wih pra zni ka, ta ko da }e u slu ~a ju po tre be, od Ve li kog pet ka do utor ka, pa ci jen ti mo ra ti do naj bli `e am bu lan te, a to je ona u Pe tro va ra di nu, gde je sva ~e ti ri da na or ga ni zo va no de `ur stvo. Ni De~ ji dis pan zer ne }e ra di ti do utor ka, a de `ur ni pe di ja tri }e ra di ti u Do mu zdra vqa u Ru me na~ koj 102.

Apo te ka pri Do mu zdra vqa ne }e ra di ti od ve li kog pet ka do utor ka. Apo te ka „Apo lo ni ja” ne ra di sa mo u ne de qu, na Vas krs, a osta lim da ni ma bi }e otvo re na, a far ma ci ja „Le ut si” na Ve li ki pe tak ra di do 15 sa ti, u su bo tu do 17, dok u po ne de qak nor mal no. Po {ta, Er ste i In te za ban ka u Kar lov ci ma od ve li kog pet ka do utor ka bi }e za tvo re ne.

ke t u „Uni v e r ek s por t a” u uli ci Na rod nog fron ta 73a, te po {ta u Te me ri nu u „Uni ve rek spor tu” u No vo sad skoj uli ci 533 otvo re ne od 7 do 20 ~a so va.

Smene na bazenima Spensa: Sme ne na ba ze ni ma spen sa da nas su od 9 do 11, od 11.30 do 13.30, od 14 do 16, od 16.30 do 18.30 i od 19 do 21 ~as. No} no ku pa we je od 21.30 do 22.30 sa ti. To kom pra zni ka te ni ski te re ni }e ra di ti sva kog da na od 7 do 22 ~a sa.

Spomen-zbirka samo za najavqene: Zbog pra zni ka Spo men-zbir k a Pa v la Be q an skog }e bi ti otvo re na sa mo za una pred na ja vqe ne po se te 13, 14. i 15. apri la, dok re dov no rad no vre me po ~i we od 18. apri la. „^isto}a” }e to kom pra zni ka svoj po sao ra di ti po uobi ~a je nom ras po re du. Kon tej n e r i i kan t e za sme } e prazni }e se re dov no, a gra |ani tre b a u uobi ~ a j e n im ter mi ni ma da iz ne su kan te za ot pat ke.

POZNATI PRISTUPILI FORUMU

Pra vi mu {kar ci pro tiv na si qa nad `e na ma Jav ne li~ no sti iz Voj vo di ne pri stu pi le su ju ~e Fo ru mu pra vih mu {ka ra ca na ce re mo ni ji ko ja je odr `a na u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma. De kla ra ci ju pra vih mu {ka ra ca pro -

kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma Du{ko Jovanovi}, mu zi ~ar Vladimir Radusinovi}, glu mac Srp skog na rod nog po zo ri {ta Nenad Pe}inar, kom po zi tor Aleksandar Dujin, Branislav

Pot pi sni ci po ru ~u ju: na si qe u po ro di ci tre ba is ko re ni ti

tiv na si qa nad `e na ma pot pi sa li su: di rek tor No vo sad skog saj ma Goran Vasi}, pro sla vqe ni od boj ka{ Andrija Geri}, kwi `ev nik iz Ki kin de Sr|an Te{in, di rek tor po kra jin ske

Gruba~ki Guta i se kre tar Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Miroslav Vasin.

- Go di na ma se bo rim za pra va `e na i to ra dim u dru {tvu pra -

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Ta le nat je pre ce wen” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r u j e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ j a se pr v a ja¬ v e na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ta le nat je pre ce wen” Xefa Kolvina. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La g u n a”, u Uli c i kra q a Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ne vo qa je u to me {to na u~ ni do ka zi ne pot kre pqu ju pred sta vu da qu di ostva ru ju iz van red na do stig nu }a za hva qu ju }i kon kret nim pri rod nim ta len ti ma. Su de }i po ugled nom no vi na ru Xe fu Kol vi nu, gre {e i ta bor, ko ji to obra zla `e za la -

ga wem i ta bor ko ji to ob ja {wa v a uro | e n im ta l en t i m a.

Ono {to je zbi qa pre sud no je ste jed na iz ra zi to oso be na de lat n ost – „pro m i { qe n o ve `ba we“ – ko ju tek ne ko li ci na nas upra `wa va ka da ve `ba mo golf ili kla vir ili oda bir de o ni ca za ula ga we.

Ute me qe na na na u~ nim is tra `i va wi ma, kwi ga „Ta le nat je pre c e w en„ ot k ri v a taj n e ostva ri va wa vr hun skih re zul ta ta i po ka zu je ka ko pri me niti ta na ~e la. Pred sta vqa pri ~e qu di ko ji su do sti gli iz vr snost na svet skom ni vou po sred stvom pro mi {qe nog ve `ba w a – Ben x a m i n a Fren klina, ko mi ~a ra Kri sa Ro ka, zve z de ame r i~ k og fud b a l a Xeri ja Raj sa i vr hun skih ru ko vo di la ca Xe fri ja Imel ta i Sti v e n a Bol m e r a, iz m e | u ostalih.

N. R.

Pri ja ve za na u ti~ ku re ga tu Na u ti~ ka re ga ta, ~i ji je or ga ni za tor JVP „Vo de Voj vo di ne”, bi }e odr `a na od 24. ju na do 4. ju la, a pri ja vqi va we po ~i we od utor ka, 17. apri la. Kr sta re we je du go 300 ki lo me ta ra, a ka ra van kre }e iz No vog Sa da. U 11 da na re ga ta {i }e obi }i Ba~ ki Pe tro vac, Ba~, Srp ski Mi le ti}, Som bor, Bez dan, Kqa ji }e vo, Do ro slo vo i Ba~ ki Gra ~ac. Pri jav ni obr zac mo `e da se po dig ne u JVP „Vo de Voj vo di ne”, Bu le var Mi haj la Pu pi na 25, na saj tu www.vo de voj vo di ne.rs ili u na u- ti~ kim klu bo vi ma.

Po pu we nu pri ja vu po treb no je po sla ti po {tom ili do sta vi ti li~ no na pi sar ni ci „Vo da Voj vo di ne”. Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti pu tem bro je va te le fo na 021/488-1-409 i 021/488-1-539.

A. J.

vih mu {ka ra ca, ko ji se u `i vo tu do ka zu ju vred no sti ma ko je su traj ne - re kao je Va sin. - Dra go mi je {to pri stu pam Fo ru mu pra vih mu {ka ra ca, ko ji se na ovaj na ~in za kli wu da }e se bo ri ti pro tiv tog naj ve }eg dru {tve nog zla.

N a p o m i w u } i da je u Voj vo di ni pro t e k le go d i n e ubi je no 10 `e na, Va sin je is ta kao da na si qe u po rodi c i tre b a u Pro sla vqe ni od boj ka{ An dri ja Ge ri} pot pu no sti is ko - pot pi sao de kla ra ci ju Fo to: F. Ba ki} re ni ti.

Fo ru mu pra vih mu {ka ra ca, Pre ma re ~i ma jed nog od po ko ji je osno van pro {le go di ne kre ta ~a i or ga ni za to ra Vojira di pro mo ci je pre ven ci je po sla va Ar si }a, pr v en s tve n o ro di~ nog na si qa, do sa da je tre ba ra di ti sa mla dim mu pri s tu p i l o 27 li~ n o s ti iz {kar c i m a, ko j i m a po z na t e sve ta spor ta, mu zi ke, glu me, li~ no sti tre ba da bu du uzor. no vi nar stva.

N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

dnevnik ^ESTITKE ZA USKRS PO JULIJANSKOM KALENDARU

Pa vli ~i}: Ra dost u do mo vi ma Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} ~e sti tao je Us krs svim ver ni ci ma ko ji ovaj ve li ki hri {}an ski pra znik pro sla vqa ju po ju li jan skom ka len da ru.

- Sr da~ no ~e sti tam svim gra |a ni ma naj ra do sni ji hri {}an ski pra znik, dan Hri sto vog vas kr se -

wa, sa `e qom da ga pro ve du u du hov nom i sve op {tem mi ru, me |u sob nom raz u me va wu i to le ran ci ji, sa svo jim po ro di ca ma i pri ja te qi ma - re kao je Pa vli ~i}.

Do dao je da `e li da ovaj pra znik do ne se ra dost u do mo ve i ve ru u bo qu bu du} nost.

B. M.

Jo va no vi}: Ve ra u bu du} nost Pred sed nik Skup {ti ne gra da Aleksandar Jovanovi}, ver ni ci ma ko ji Us krs sla ve po ju li jan skom ka len da ru, ~e sti tao je naj ve }i hri {}an ski pra znik.

- Dra ge No vo sa |an ke i No vo sa |a ni, svi ma ko ji Us krs sla vi te po Ju li jan skom ka len da ru ~e sti tam naj ve }i i naj ra do sni ji hri {}an ski pra znik sa `e qom da ga pro ve de te u mi ru,

zdra vqu i sre }i, sa svo jim po ro di ca ma i pri ja te qi ma. @e lim da vam us kr {wi pra zni ci pro bu de na du i ve ru u lep {u bu du} nost, {to pod ra zu me va i ostva re we va {ih `e qa i sno va, kao i da u na {em No vom Sa du na sta vi te sa slo `nim `i vo tom i uza jam noj to le ran ci ji svoj stve noj svi ma na ma - is ta kao je Jo va no vi}.

B. M.

Goj ko vi}: Mir u kru gu naj bli `ih Kan di dat Uje di we nih re gi o na Sr bi je za gra do na ~el ni ka No vog Sa da Maja Gojkovi} ~e sti ta la je naj ve }i hri {}an ski pra znik Vas kr se we Hri sto vo ver ni ci ma ko ji Uk srs pro sla vqa ju po ju li jan skom ka len da ru. Po `e le la je da su gra |a ni pra znik pro ve du u mi ru i ra do sti sa svo jim naj bli `i ma u kru gu po ro di ce i pri ja te qa.

B. M.

Fi li po vi}: ^u va ri ve re i tra di ci je Pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Milenko Filipovi} ~e sti tao je Us krs sve {ten stvu i ver ni ci ma, ko ji ovaj naj ve }i hri {}an ski pra znik sla ve po ju li jan skom ka len da ru. “Kar lov ci ma i na ma Kar lov ~a ni ma od Bo ga je da ta naj sve ti ja du `nost - da bu de mo ~u va ri ve re i tra di ci je, srp ske du hov no sti i srp skog pra vo -

sla vqa. Za to su i pra zni ci, po seb no Vas krs, u Kar lov ci ma sve ~a ni ji i bo go u god ni ji. Svim pra vo slav nim ver ni ci ma, gra |a ni ma Srem skih Kar lo va ca, ~e sti tam pra znik Vas kr se wa Hri sto vog i `e lim bla go slo ve ne i sva kim do brom obo ga }e ne da ne, uz po zdrav Hri stos Vas kre se!”, na vo di se u Fi li po vi }e voj ~e stit ki. Z. Ml.

Da na {wi ras po red bo go slu `e wa Carski ~asovi: u svim no vo sad skim cr kva ma u 10 ~a so va.

Ve~erwe sa izno{ewem pla{tanice: Sa bor na i Ni ko la jev ska cr kva u 15.30 ~a so va, Us pen ska cr kva i hra mo vi na Te le pu i na No vom na se qu u 16 ~a so va, u Al ma {koj cr kvi i cr kvi na Kli si u 17 ~a so va.

Pove~erje (Pla~ majke bo`je) u Sa bor noj cr kvi u 18 ~a so va, u Al ma {koj u 19, u Ni ko la jev skoj u 19.30, a u Us pen skoj cr kvi i u cr kva ma na Te le pu i na No vom na se qu u 20 ~a so va.U na stav ku, osim u Sa bor noj cr kvi, slu `i se ju tre we Ve li ke su bo te sa sta ti ja ma.

Jutrewe Velike subote sa statijama u Sa bor noj cr kvi u 19 ~a so va.

Sremski Karlovci: Saborna crkva - Car ski ~a so vi u 8 sa ti, ve ~er we sa iz no {e wem pla {ta ni ce u 17, Pla~ maj ke bo` je u 20.30, pra zni~ no ju tre we Ve li ke su bo te u 21 sat.

Gorwa crkva - Car ski ~a so vi u 9 sa ti, ve ~er we sa iz no {e wem pla {ta ni ce u 17, ju tre we Ve li ke su bo te u 20.30 ~a so va.

Dowa crkva - Ve ~er we sa iz no {e wem pla {ta ni ce u 17 sa ti, Pla~ maj ke bo` je u 20.30, ju tre we i sta ti je u 21 sat.

065/47-66-452

Ni je ve `ba, ne go stvar nost Da li je mo gu }e, ja jo{ uvek ne mo gu da ve ru jem, ma da sam vi deo svo jim o~i ma. Na sil ni~ ki su na gr nu li pre ma jad noj `e ni, za vr ta li joj ru ke, mla di} je po tom vu ~e dok se ona opi re i ja u ~e, bo le la je ru ka... Ru ke na le |i ma, li si ce na ru ka ma, osme si na li ci ma ko mu nal nih po li ca ja ca. Vu ku je, gu ra ju, ~u pa ju i naj zad str pa {e u auto. Po mi slih, ne ka ve `ba, de mon stra ci ja si le... Ska me nih se kad me pre nu {e re ~i: Sa mo hra na je maj ka... Do {la da pro da... Ne ma za ru ~ak. @a lo sno i jad no {ta ra di te! Uhva ti te se u ko {tac sa kri mi nal ci ma, lo po vi ma i di le ri ma dro ge… Vra ti te mi no vac {to ste mi ote li za wi ho ve pla te, uni for me i auta i uki ni te ko mu nal nu po li ci ju. 064/0272... *** Ka da }e po li ci ja sta ti na put lo po vi ma ko ji kra du sve gvo zde no {to na |u? A o po klop ci ma sa sliv ni ka u Mom ~i la Ta pa vi ce da ne pri ~a mo. Do kle?

061/1629... *** Gla sa }u za onog ko za bra ni: Grand, Ve li kog bra ta, Pa ro ve, Sur vaj ver, sa pu ni ce, te le no ve le, ta blo i de, eks klu zi ve i sve osta le emi si je sa ko ji ma tru ju na {u de cu i na ci ju.

064/2576... *** Ja ki re gi o ni, `i ve la Sr bi ja, ko ri dor, si gur nost, in ve sti ci je, od go vor nost, no va rad na me sta, bu du} nost, a mo glo bi i ne ko li ko pi va hlad nih. Ona ko...

064/4669... *** Tre ba po dr `a ti za mi sao da se „Kon trast” sru {i do te me qa po rav na i na tom me stu na pra vi park.

063/8633...

Mi od dr `a ve ne do bi ja mo pen zi ju, mi smo je za ra di li. Ka `e te pen zi je pra te pla te, ja ne pri me tim pla te ste po ve }a li 12 od sto. Oti {ao sam u pen zi ju sa re publi~ kim pro se kom, a sad imam 10.000 ma we od pre 3 go di ne. Pi tam Vas ko je lud, a ko me tre ba glas. Olov ka je kod nas. 063/1264... *** Mo r al n o bi bi l o da gra d o n a ~ e l ik, na~el nik po li ci je i na ~el nik in spek ci je PPZ pod ne su ostav ku zbog tra ge di je u Kon tra stu i La un xu, kao i da odgo va ra ju kri vi~ no jer su glav ni kriv ci, a ne ki elek tri ~ar i ako ne bu de ta ko iz vest }e mo na rod na uli ce.

063/5819... *** Bo qe bi bi lo da je SPS kan dido vao Sla vi cu \u ki} De ja no vi} za pred sed ni cu Sr bi je, a Da ~i }a za pre m i j e r a. To bi bi l a do b it n a kom binaci ja za Sr bi ju i iz laz iz ovog }or sokaka.

063/5699... *** Sti di te se uni for me ko ju no si te, vi ko j e smo mi obu k li i no v a auta vam kupili. Zar vas ta ko na u ~i {e da nam maltre ti ra te i tu ~e te maj ke i ba ke na ulicama na {eg gra da. Ne }e mo }i ta ko, gospo do ko mu nal ni po li caj ci, ka ko ste do {li vi par tij ski po da ni ci, vr lo br zo }e te i oti }i. Sra mo ta ste naj ve }a na {eg gra da i svih gra |a na.

063/4660...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak13.april2012.

SEZONA SRE\IVAWA SAOBRA]AJNICA

Uli ca ca ra Du {a na pot pu no pre svu ~e na Iz grad skog bu xe ta iz dvo je no je ove go di ne oko 900 mi li o na di na ra za put nu pri vre du {to je zna to vi {e ne go ra ni jih go di na. U gra du se tre nut no ra di u 89 uli ca, dnev no je upo sle no oko pet sto ti na rad ni ka. Ra de se ko lo vo zi, tro to a -

Tre nut no se ra di u 89 uli ca

IZBORI 2012.

SPS: I jav nim ra do vi ma do po sla Pe ta gra |an ska ini ci ja ti va Grad s kog od b o r a So c i j a l i sti~ ke par ti je Sr bi je i ko a li ci o nih part ne ra je „Pro gram za so ci jal no pra ved no dru {tvo„ re ~e no je na ju ~e ra {woj pres kon fe ren ci ji.

Pred sed nik Sa ve ta Grad skog od bo ra SPS-a za eko nom ska i so ci jal na pi ta wa Jo va Ra di} ob na ro do vao je ka ko je wi h ov so c i j a l i n i pro g ram okre nut do ma }in stvu i oni ma ko j i su iz l o ` e n i naj v e } em bro ju so ci jal nih ri zi ka.

- Ne za po sle nost je naj ve }i so ci jal ni ri zik i mi smo tom pro ble mu pri stu pi li re a li -

su ko {ta li 23 mi li o na di na ra.

Po vo dom za vr {et ka tog po sla

Ra dovi u Uli ci voj vo de [u pqik ca

gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ju ~e je za jed no s di rek to ri ma „Pu ta” Pre drag Rad mi lo vi} i ZIG-a Mir ja na De ja no vi} na li cu me sta vi deo ka ko je po sao ura |en.

Gra do na ~el nik je ka zao da pu ta ri tre nut no ra de u Je vrej skoj uli ci, na Pod ba ri u oko li ni Ri bqe pi ja ce, u Ba na ti }u ...., i ka zao da se u sre |i va we uli ca pod jed na ko ula `e u gra du i u pri grad skim me sti ma. Spo me nuo je, iz me |u osta log, da se u Uli ci voj vo de [u pqik ca ra di kom plet na re kon struk ci ja tro to a ra, bi ci kli sti~ ke sta ze i ko lo vo za. U bli zi ni bol ni ce ure |u je se pe {a~ ka sta za, a gra di li {ta su i u Uli ci Jo va na Bo {ko vi }a, Ste va na Bra no va~ kog, u Uli ci voj vo de Mi {i }a...

Z. Deli}

- No si lac wi ho ve li ste je kwi `ev nik Pe ro Zu bac ko ji je u isto vre me i 17. na li sti De mo krat ske stran ke za po kra jin ske iz bo re, {to do vo di u ne po sred nu ve zu ovu gru pu bo g a t ih sa De m o k rat s kom stran kom - tvr di Se vi}.

So ci ja li sti ima ju pri med bu i na ovih da na za vr {e nu ten d er s ku pro c e d u r u JKP „In for ma ti ke“ jer je pri sti gla sa mo jed na po nu da na ten der, te je ne lo gi~ no da se to li ko `u ri u do no {e wu ove od lu ke u tre nut ku ka da su iz bo ri za tri ne de qe.

A. L.

Sta we bez bed no sti sve go re U ci qu po ve }a wa bez bed no s ti gra | a n a, ko a l i c i j a „Pre o kret” zah te va da se mo men t al n o po s ta v i na ~ el n ik Po li cij ske upra ve No vi Sad, iz ja vi la je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re no si lac li ste „Pre o kret” za grad ski par la ment Li di ja Pi ro {ki.

- Sve do ci smo na si qa na uli ca ma, po `a ra, ubi sta va, sa o bra }aj nih ne sre }a, kao i ~i -

U{te da od 100 mi li o na Jav nim na bav ka ma za PU „Ra do sno de tiw stvo„ za dve go di ne Grad je u{te deo pre ko 100 mi li o na di na ra pu tem pro jek ta UN za ja ~a we me ha ni za ma od go vor no sti u jav nim fi nan si ja ma. No vi Sad bio je je dan od pi lot gra do va u ko ji ma je pro je kat re a li zo van.

Tim po vo dom di rek tor Upra ve za jav ne na bav ke Re pu bli ke Sr bi je Pre drag Jo va no vi} uru ~io je pri zna we za efi ka snu or ga ni za ci ju jav nih na bav ki gra do na ~el ni ku No vog Sa da Igo ru Pa vli ~i }u.

Kao kri ti ku ak tu el ne no vo sad ske vla sti u do me nu bez bed no sti, Li di ja Pi ro {ki ka za la je da je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} od bio da go stu je u emi si ji no vi na ra B92 Ju go sla va ]o si }a, na te mu po `a ra u dis ko te ci „Kon trast”, sa obra zlo `e wem, ka ko je re kla, da na „te mu tra ge di je sa no vi na ri ma B92 ne ma {ta da raz go va ra”.

A. L.

Vlast ne ma ri za ze le ni lo - Fu to {ki park, de va sti ran i uni {ten, naj bo qi je pri mer ne mar nog od no sa grad ske vla sti pre ma ze le nim po vr {i na ma u gra du - re kao je na ju ~e ra {woj pres kon fe ren ci ji is pred ula za za ovaj park pred sed nik Grad skog od bro ra Srp ske ra di kal ne stran ke \u ra| Jak {i} .

Po we mu, ne bri ga se o~i tu je i u pro gra mu ko je je “Grad sko ze l e n i l o” do s ta v i l o Skup {ti ni gra da na usva ja we,

u kom se iz me |u osta log kon sta tu je da je mi ni mum za odr `a va we ne ge i po di za we ze le nih po vr {i na u gra du u to ku jed ne go di ne po treb no 350 mi li o na di na ra, a u isto vre me „Ze le ni lo„ u svom pro gra mu za 2012. go di nu ima 190 mi li o- na di na ra.

- Grad osku de va ze le nim po vr {i na ma, pa ove {to ima mo mo ra mo ne go va ti. Ta ko }e po sle iz bo ra, ka da nam gra |a ni da ju po ve re we, je dan od pri o-

ri tet nih za da ta ka ve za nih za odr `a va we par kov skih po vr {i na bi ti pot pu na ob no va i re k on s truk c i j a Fu t o { kog par ka. To je ob no va sta za, re kon struk ci ja ve {ta~ kog je ze ra, po pu na par kov skog mo bi li ja ra i kom plet na sa na ci ju ono ga {to sa da ni je u funk ci ji - na sta vio je Jak {i}.

Na ja vio je i ra do ve u Li man skom par ku, a na kon re vi ta li za ci je po sto je }ih i po di za we no vih par ko va.

URS: [kol skoj de ci bes pla tan obrok

Jav nim na bav ka ma za „Ra do sno de tiw stvo” za dve go di ne Grad u{te deo pre ko 100 mi li o na di na ra - Sa pro se~ nim bu xe tom od 130 mi li o na evra od 2008. do da nas in ve sti ci o ni deo bu xe ta bio je bli zu 50 mi li o na evra, a u pe ri o du iz me |u 2004. i 2008. go di ne ka da je bu xet bio go to vo du plo ve }i, in ve sti ci o ni deo bio je 40 mi li o na evra – na gla sio je Pa vli ~i}. Iz ra zio je na du da }e slu `ba Gra da za jav ne na bav ke pre ra sti u upra vu.

Pre drag Jo va no vi} ka zao je da je ciq pro gra ma bio je da se una pre di or ga ni za ci ja jav nih na bav ki na eko no mi~ ni ji na ~in i da se sma we mo gu} no sti za ne re gu lar no sti u tim po stup ci ma.

-Uve de ni su i po seb ni ala ti, po put soft ve ra za jav ne na bav ke ko ji one mo gu }a va zlo u po tre be, od no sno pod ra zu me va da se vr lo la ko utvr di od go vor nost za even tu al ne gre {ke. Slu `ba za jav ne

we ni ce da se mno gi kri mi nal ci skri va ju u na {em gra du.

Bez bed no sna si tu a ci ja po sta je sve go ra - re kla je Pi ro {ki.

Po ne dav nom iz ve {ta ju no vo s ad s ke po l i c i j e, od 8600 kri vi~ nih de la, de set od sto su po ~i ni li ma lo let ni ci, zbog ~e ga }e, ka ko je re kla Pi ro {ki, jed na od me ra, uko li ko „Pre o kret” bu de u po zi ci ji od lu ~i va wa, bi ti pre ven ti va i edu ka ci ja de ce u {ko la ma.

SRS KRITIKUJE

GRADONA^ELNIKU PAVLI^I]U PRIZNAWE ZA EFIKASNE JAVNE NABAVKE

U pr voj go di ni man da ta ako kao kan di tat za gra do na ~el ni ka Uje di we nih re gi o na Sr bi je bu de iza bra na, Ma ja Goj ko vi} za je dan od svo jih pri o ri te ta }e ima ti po boq {a we `i vo ta

na bav ke u No vom Sa du spro ve la je jav ne na bav ke za hra nu, za 61 vr ti} Pred {kol ske usta no ve, i ta ko su ostva re ne zna ~aj ne u{te de– pre do ~io je Jo va no vi}.

Osim No vog Sa da, pro je kat je ob u hva tio Po `a re vac, Pan ~e vo, Ni{ i Su bo ti cu, a spro vo dio se od 2010. go di ne do 2012.

A. J.

Tra di ci o nal no tu ca we ja ji ma bi }e odr `a no u uto rak, 17. apri la u 10 ~a so va u re sto ra nu „De set” Stu dent skog cen tra, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a 4.

U~e stvo va }e stal no za po sle ni rad ni ci Stu dent -

U PRETHODNE ^ETIRI GODINE

sa ta, naj ma we de vet me se ci. Ovaj pri prem ni pro gram u „Ra do snom de tiw stvu „ na ~e ti ri sa ta je bes pla tan. Uko li ko na mer no ili iz neo prav da nih raz lo ga ro di te qi ne upi {u de cu u ve ri fi ko va nu pred {kol sku usta no vu ili ako de te neo prav da no iz o sta je u to ku tra ja wa pro gra ma, ~i ni se pre kr {aj, za {ta je pred vi |e na ka zna.

Q. Na.

„Skin dred” i „Toj dol si” na Eg zi tu Vel {ki sa stav „Skin dred” na stu pi }e u ~e tvr tak 12. ju la na glav noj bi ni Eg zit fe sti va la, a dan ka sni je na istom me stu ve ~e }e kul mi ni ra ti uz bri tan ski pank bend „Toj dols”. Na Eks plo ziv bi ni u ~e tvr tak 12. ju la na stu pa ju „pank ba ra be”, „Strit dogs”, a po sled weg da na fe sti va la 15. ju la i le gen de tre{ me ta la „Dr ti ro ten im be sils”.

A. L.

U pret hod ne ~e ti ri go di ne iz bu xe ta Gra da za kul tu ru je iz dvo je no iz me |u 900 mi li o na i mi li jar de di na ra, a bu xet za 2012. go di nu iz no si 267 mi li o na di na ra- re kao je ju ~e ^lan grad skog ve }a za kul tu ru An drej Bur sa} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Naj vi {e sred sta va pret hod ne ~e ti ri go di ne in ve sti ra no je u Isto rij ski ar hiv gra da, Kul tur ni cen tar, No vo sad sko po zo ri {te, Po zo ri {te mla dih i Mu zej gra da.

U gra du su or ga ni zo va ni i mno gi fe sti va li kao {to su „Kan tat No vi Sad”, „Hart in har mo ni”, fe sti val sa vre me nog ple sa i Me mo ri jal „Isi dor Ba ji}”.

Od re a li zo va nih pro je ka ta Bur sa} je is ta kao Let wu xez aka de mi ju, bil ten kul tur ne po nu de, Svet -

naj mla |ih. Pred sta vqa ju }i svoj pr o gram ju ~e je is pred Osnov ne {ko le „\or |e Na to {e vi}” na ja vi la da }e „{kol skoj de ci obez be di ti je dan bes pla tan obrok dnev no”.

- Sva de ca }e ima ti i pra vo na bes plat no ba vqe we jed nim spor tom, ta ko {to }e grad sub ven ci o ni sa ti sport ske klu bo ve - na sta vi la je Ma ja Goj ko vi}.

A. L.

Tu ca we ja ji ma u Stu dent skom cen tru

Pri pre ma Za kul tu ru mi li jar da pred {ko la ca oba ve zna Grad ska upra va za obra zo va we pod se }a ro di te qe, od no sno sta ra te qe de ce, ro |e ne od 1. mar ta 2006. do 28. mar ta 2007. go di ne, da ih u skla du sa Za ko nom bla go vre me no upi {u u pri prem ni pro gram Pred {kol ske usta no ve. Po ha |a we oba ve znog pri prem nog pro gra ma u go di ni pred po la zak u pr vi raz red je oba ve zno, a po ~i we 1. sep tem bra i tra je ~e ti ri

sti ~an na ~in, pre sve ga kroz sti mu la ci je svih pred u zet ni ka, kroz po re ske olak {i ce i otvo r a w e {i r o k og fron t a jav nih ra do va za ko ji ma grad ima ve li ke po tre be - re kao je Ra di}.

Pred sed nik Grad skog od bo ra SPS- a Si ni {a Se vi}, je iz ja vio ka ko sa mo pred iz bo re, i u pro {lom i ovom ci klu su, ra ni je Udru `e we gra |a na a sa da i re gi stro va na po li ti~ ka par ti ja, „So ci jal na prav da i udru `e ni pen zi o ne ri“ pred sta vqa po ku {aj da se nov cem bo ga tih do bi ju gla so vi si ro ma {nih.

„PREOKRET” ZAHTEVA DA SE ODMAH POSTAVI NA^ELNIK GRADSKE POLICIJSKE UPRAVE

Fo to: F. Ba ki}

ri i bi ci kli sti~ ke sta ze.

Uli ca ca ra Du {a na jed na je od onih gde je JKP „Put” pre svu kao ko lo voz i na neo nov sloj as fal ta u du `i ni od 1,2 ki lo me tra. Ra do vi

9

sku kon fe ren ci ju kla vir skih pe da go ga, umet ni ka i pi ja ni sta, pro je kat „Cen tar na pe ri fe ri ji, pe ri fe ri ja u cen tru”, evrop ski xez or ke star „Ist-vest”, pro je kat Vi va Evro pa u okvi ru ko ga su se u cen tru na vi deo bi mu pre no si le ope re „Kar men” i „To ska”, da ne arap ske, azer bej xan ske i por tu gal ske kul tu re. Go sto va li su „Kro nos kvar tet„ i „Bi tef„.

Bur sa} je is ta kao da je u No vom Sa du usvo je na Agen da 21 za kul tu ru, kao i Ini ci ja ti va za kan di da tu ru gra da za evrop sku pre sto ni cu kul tu re 2020. Usvo je na je i Od lu ka o uslo vi ma i na ~i nu sti ca wa pra va na upla tu do pri no sa za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we i do pri no sa za zdrav stve no osi gu ra we za slo bod ne umet ni ke.

A. Va.

skog cen tra, a za naj bo qe su obez be |e ne na gra de.

Tu ca we ja ji ma se or ga ni zu je pe tu go di nu za re dom, uvek pr vog utor ka po sle Us kr sa.

A. Va.

Uskr{wa XXL akcija u

Univereksport-u Univereksport je za potro{a~e pripremio USKR[WU „XXL” akciju u svojim maloprodajnim objektima, od ~etvrtka, 12. do nedeqe, 15. aprila.

Izdvajamo slede}e proizvode iz akcijskog asortimana: Jaja A klase 10/1 po ceni od 139.00 din; Mladi kupus 1kg po ceni od 29.90 din/kg; Filet soma PE-CO 1kg po ceni od 258.00 din; [e}er Sunoko 1kg po ceni od 79.90 din; Ba{ ba{ feta sir 500g po ce ni od 169.00 din; Sku{a 250g Roskon po ceni od 78.90 din; ^ajna kobasica 1kg ad Ba~ka po ceni od 799.00 din; Krem tabla choco fil 250g po ceni od 63.00 din; Nectar Family Jabuka 1.5L po ceni od 76.90 din; Jelen pivo 0.5L po ceni od 45.00 din.

26618

NOVOSADSKA HRONIKA

petak13.april2012.

DANAS U gRADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (12.10), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (14.45, 20.15), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20, 22.25), „Lo raks” (11.15, 14.30, 16.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Gnev ti ta na” (13.15, 19, 22.40), „Igre gla di” (17, 19.45),„Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (18.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (18.15, 20, 22), „Klip” (20.30, 22.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Bi qa na La li}, Mir ja na Sto ja no vi}, Sta ni sla va Ni ko li}, Sa qa Ze }i ri i Je le na Bo ji} iz Novog Sada, Bo `a na Rad man iz Obrovca, Mi le na Ra ki} iz Mo{orina, Sne `a na Sto ji} iz Beo~ina, Da ni je la [i {i} iz Ba~ke Palanke, Ma ja Pe ri} iz Petrovaradina, Ana ma ri ja Ma {i} iz Rumenke, Mar ta Iko tin iz Ba~kog Gradi{ta i Da ni e la Do ro slo va~ ki iz Be~eja, DE^AKE: Dra ga na Za ni ni, Bi qa na \o gi}, Bo ja na Sto ja ko vi} i Je le na Tr ti ca iz Novog Sada, Na ta {a Hor wak iz Kucure, Da ni je la Sta men ko vi} iz Silba{a i Qu bi ca Za var go iz ^uruga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Jovanka Milorada Grgi} (1933) u 10.30 sati, Zlatinka Svetozara ^u~unovi} (1919) u 11.15 i To{a Jovanke Ajduk (1945) u 12 sati. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Kristina Ratomira Tuni} (1940) u 13 sati.

DNEVNIK

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati.

Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ С ИТАЛИЈАНСКИМ ИНВЕСТИТОРИМА

Од би о ма се и стру ја и гре ја ње КИ КИН ДА: Председник Општине Кикинда Или ја Во ји но вић, пред сед ник фон да ци је „Mittel Europa” Ђу зе пе Фор ла не ли и Ге на Ни ко лић у име фирме „Генерал пројект” потписали су меморандум о изградњи по стројења за производњу топлотне и електричне енергије на бази биомасе. Фондација „Mittel Europa” окупља 900 ита лијанских предузећа, а Кикинда је прва општина са којом сарађују у Србији.

- Де сет заинтере сованих ула- Делегација из Италије с домаћинима гача који су власници фирми у Италији дошло је у Кикинду. Сви присутЧлан Општинског већа Бра ни слав Чо лак ни се пројектовањем и производњом по - рекао је да је локална самоуправа уложила стројења електричне и топлотне енергије. доста времена да се материјализују преговоУ првој фази, заинтере совани су за произ- ри са италијанским инвеститорима.

- Потписивање меморандума значи две водњу енергије, настале од биомасе, тако да је наша жеља да остваримо сарадњу са ствари за све нас. Прва је изградња фабрике општином Кикинда - рекао је Ђузепе Фор- на биомасу, која би производила струју, а нус производ је топла вода. На тај начин би Јавланели.

VESTI Гас до греј не се зо не

ГАЈ ДО БРА: За два и по месеца требало би да се заврши комплетна дистрибутнивна мрежа, у оквиру гасификације Гајдобре. Током лета исти посао радиће се у Деспотову и Пивницама. Како најављују у ДП „Нови Сад - гас“, ова села као и Младеново, Обровац и Товаришево где је мрежа урађена, користиће природни гас као енергент већ од почетка наредне грејне сезоне. До тада ће, наиме бити урађен магистрални гасовод из правца Бачке Паланке. Поодавно гас је стигао у Бачку Паланку, Челарево, Нештин и Визић, а најављено је да ће у овој и идућој години бити завршена гасификација у свих 13 села ове општине. М. Сџ.

Пра знич на де жур ства

РУ МА: Румски Дом здравља неће радити 13, 14, 15. и 16. априла, односно од Великог петка закључно са другим даном Ускрса. У служби за здравствену заштиту деце и школске деце, служби за одрасле, служби стоматолошке здравствене заштите и апотеци у центру града биће организована дежурства, док ће Служба хитне медицинске помоћи и ванболничко породилиште у том периоду радити нормално. Ових дана радиће у периоду од 7 до 19 часова Дежурна служба за одрасле, у просторијама изнад службе хитне помоћи, и Дежурна служба за децу и омладину у просторијама службе за здравствену заштиту деце и Дежурна служба за стоматолошку заштиту. Апотека „Рума” у центру града радиће сва четири дана од 7.30 до 12.30 часова и од 14 до 19.30 часова. Ј. А.

Се зон ски по сло ви

ВР ШАЦ: Филијали Националне службе за запошљавање у Вршцу одобрено је пет пројеката и 7,2 милиона динара, чиме ће бити упослено 31 лице од којих 29 инвалида. Раднике ће запослити Међуопштинско удржење мултипле склерозе, Геронтолошки центар, Болница за психијатријске болести „Славољуб Бакаловић”, Међуопштинско удржење глувих и наглувих и Европска асоцијација за едукативну интеграцију младих Србије, саопштила је Зо ри ца Ми ло ше вић, координатор пројеката. Незапослени ће се ангажовати за период од шест месеци са месечним зарадама од 20 до 24 хиљаде динара у зависности од степена стручне спреме. НСЗ ће редовно контролисати радове и редовност исплате зарада. Р. Ј.

ном предузећу „Топлана” била омогућена сировина много јефтинија него гас, што би снизило цену даљинског грејања. Друга важна окосница овог споразума јесте што Фондација може усмерити у Кикинду и друга италијанска предузећа која би инвестирала и у другим секторима - рекао је Чолак. Први наредни корак у реализацији потписаног је сте процена стручњака о томе како и на који начин изградити по стројење. Након тога, израдиће се пројекат, а локална самоуправа већ је предложила локацију - индустријску зону код ЖАК-овог стадиона. Гена Николић из фирме „Генерал пројект” каже да су они испунили уговорене обавезе са Општином довођење стратешког партнера, који може да инве стира у енергетику. Он је додао да средстава за праве пројекте увек има, али треба имати добре пројекте, као што су они из Општине Кикинда. А. Ђуран

ОПОЗИЦИЈА ЈУЧЕ НАПУСТИЛА ЗАСЕДАЊЕ СО КАЊИЖА

Спорна трећа партијско-општинска фирма КАЊИЖА: Опозициони одборници Демократске странке демонстративно су јуче напустили заседање Скупштине општине Кањижа, када је у започетој расправи о измени одлуке о оснивању привредног друштва „Кањижа - спорт и туризам” ДОО председник општинског парламента др Золтан Каткич упозорио шефа одборничке групе ДС-а Ервина Хужвара да се држи дневног реда. Одборничка група ДС-а је на претходном заседању оспоравала формирање новог

Ервин Хужвар

ДОО-а, а када је Хужвар хтео то да образлаже и постави питања, два раније основана ДОО-а, на упозорење председника СО да не може да говори мимо дневног реда, деветоро одборника опозиције напустило је седницу. На конференцији за новинаре у седишту ДС-а Хужвар је саопштио оно што није могао да каже на седници општинског парламента, рекавши да је

2008. године владајућа коалиција са Савезом војвођанских Мађара на челу, упркос противљењу одборничке групе ДС-а, основала два ДОО-а у које је локална самоуправа уложила оснивачки капитал од 80.000 евра. Хужвар је указао да та привредна друштва пружају услуге искључиво оснивачу - општини Кањижа, односно установама чији је оснивач локална самоуправа, те да су за одборнике и грађане тајна цене и количина услуга које пружају. Хужвар је поставио питање, треба ли Кањижи још један овакав ДОО, када се Михаљ Њилаш зна да претходна два за 40 милиона динара те- за овај потез, јер се радило о изрете годишње општински мени оснивачког акта ДОО-а, буџет. Он указује да осни- који је, након детаљног размавање ДОО-а служи пар- трања, основан на претходној тијским интересима и за- седници. Он образлаже да због пошљавању кадрова несагласности Агенције за приСВМ-а, предочавајући да вредне регистре да изврши ресе с друге стране од руко- гистрацију, морао се изменити водиоца локалне самоу- назив ДОО-а тако да у називу праве говори да је еко- нема речи спорт, па је назив „Каномска криза, да нема њижа - туризам” ДОО. новца за инвестициона - Сва питања која поставља улагања, да кредитима опозиција размотрена су на треба теретити општин- претходној седници, приликом ски буџет за куповину доношење одлуке о оснивању и бивше касарне која још стоји сада се радило само о јендој празна. формалној измени оснивачког Председник кањишке општи- акта. Делатношћу ДОО-а у не Михаљ Њилаш, пак оцењује оквиру којег је покретање рада да то што су опозициони одбор- Хотела „Арт” упослиће се 20 ници ДС-а напустили заседање, људи и мислим да ДС није имане може се сматрати инциден- ла разлог да буде против, поготом, јер је у јеку изборна кампа- тово што ће се то ДОО бавити и ње, те да их је зачудио потез од- другим делатностима да се објеборника ДС-а, да код четврте дине и на тржишту нађу сви тутачке дневног реда напусте сед- ристички капацитети, којима ницу. Њилаш сматра да та тачка располажемо - каже Њилаш. дневног реда није дала разлога М. Митровић

Ус крс отво рио гра нич ни пре лаз

ЈА ША ТО МИЋ: Током ускршњих празника у Јаши Томић привремено је отворен гранични прелаз са Румунијом, а рампа ће бити подигнута до понедељка, 23. априла. Због близине насељених ме ста, с обе стране границе, бележи се велики број прелазака. Румунски грађани, претежено из суседног Фења, долазе у Јашу Томићa, како би се снабдели животним намирницаma и слаткишима, по много нижим ценама, а не пропуштају прилику да торбе и гепеке напуне и јефтиним цигаретама и пићем. Путују и наши за Румунију, претежно у Темишвар, где има робе која је јефтнија него код нас. У великим тржним центрима у седишту Тимишке жупаније може се пронаћи квалитетна и брендирана спортска опрема. Али, и кожне женске и мушке ципеле, сандале познатих италијанских марки - за само 20 - 30 евра. Гранични прелаз Јаша Томић - Фењ, иако опремљен по европским стандардима, и даље

има статус привременог и отвара се само током већих празника, договором румунске и српске стране. Планира се, међутим, његова прекатегоризација у међународни, за шта је сагласност дала Влада Србије. Ж. Б.

petak13.april2012.

11

ПРИЗНАЊЕ СУБОТИЧКОЈ ГРАДСКОЈ УПРАВИ

Уште де об је ди ње ном на бав ком

СУ БО ТИ ЦА: Градска управа у Суботици је добила још једно признање за успешан рад. Управа за јавне набавке је доделила признање Граду у оквиру пројекта „Јачање механизма одговорности у јавним финансијама”, који је имао за циљ да се обједињавањем јавних набавки отваре значајне уштеде. Приликом примања награде градоначелник Суботице Са ша Ву чи нић је истакао да је у оквиру град-

ске управе формиран посебан одсек за јавне набавке који ће убудуће да има много више посла, чиме би се оствариле значајне уштеде.

- На овај начин, кроз обједињену јавну набавку за школе уштедели смо и до 50 одсто новца из буџета истакао је градоначелник Вучинић. Пројекат Управе за јавне набавке је реализован уз помоћ Програма за развој Уједињених нација, а трајао је годину дана. С. И.

ИЗБОРИ 2012.

ДС и ПУПС заједно у Алибунару АЛИБУНАР: Јуче је у Алибунару потписан коалициони споразум Демократске странке и ПУПС-а о заједничком учешћу на мајским изборима за одборнике у локалном парламенту. Председник ДС у овој општини Недељко Коњокрад Меда, који је кандидат и за посланика у Скупштини Војводине, и председник ПУПС-а у

овој општини Данило Ћирић су истакли да ће две странке, уколико победе, створити одговорну локалну власт. Ћирић је нагласио да се партија пензионера одлучила на сарадњу са демократама ради стварања услова за бољи живот пензионера, то је иначе наставак сарадње двеју партија и у садашњој власти у локалу. Р. Ј.

КИКИНДА: У предизборној трци сада је званично и Удружење грађана „Снага Кикинде – кука и мотика”. Листа има 35 кандидата за одборнике, а носилац је Бранислав Бајић, који је истакао да на ове изборе излазе сами.

- Наша кампања биће усмерена на представљање људи који су у нашем Удружењу, који већ иза себе имају каријеру и резултате, јер само суграђани који знају ка-

ко се овде живи могу да помогну и другима у овом граду. На нашој листи су 23 особе са високом школском спремом, пет апсолвената, ту су предузетници, уметници, људи из различитих бранши - рекао је Бајић. Удружење има и два кандидата за покрајинске посланике по већинском принципу: Бранислава Бајића и Нецу Бајшанског. А. Ђ.

Предата листа „Кука и мотика”

Ко је отерао инвеститоре ЗРЕЊАНИН: Градоначелник Зрењанина и носилац листе кандидата Демократске странке за одборнике у Скупштини града Милета Михајлов, и локални функционери Српске напредне странке, наставили су оштру полемику око доласка и одласка страних инвеститора. Напредњаци истичу да су у време владавине Горана Кнежевића, бившег зрењанинског демократског лордмера, сада кандидата СНС за градоначелника, бројни инвеститори долазили у Зрењанин, а да је након његовог опозива привредни развој заустављен, као и да су поједине фабрике одустале, попут „Дајмонда“, „Футура Биотека“ и „Пекокара“.

- Михајлов тврди да је аустријски „Дајмонд“ купио наводно непостојећу парцелу и да је то разлог отказа уговора. Најлакше је чињеницу да су инвеститори побегли од неспособне градске власти накнадно правдати неким формалним и процедуралним разлозима - каже кандидаткиња СНС за покрајинског посланика Златана Анкић. Она је оповргла да је реч о небитном инвести-

тору са једним запосленим, наиме, сви страни инвеститори, па и они који данас имају више од хиљаду запослених, почели су пословање у Србији као предузећа са једним запосленим. Михајлов није остао дужан на ове прозивке па је подсетио СНС да је бивши градоначелник Зрењанина са лисицама на рукама изашао из градске куће.

- Инвеститори нису део локалног политичког миљеа. Њима је потребна правна сигурност и легалан пословни амбијент. Хапшење градоначелника свакако није доказ за то. Постао сам градоначелник и преузео одговорност за то да град, чији је имиџ био озбиљно нарушен, настави да нормално функционише. У томе сам успео. Доказ томе су инвеститори који не тугују за прошлим временима него проширују своје капацитете и запошљавају људе рекао је Михајлов и нагласио да се о томе како се радило, пословало и договарало са неким инвеститорима у време мандата његовог претходника данас расправља у Специјалном суду за организовани криминал. Ж. Б.

Носилац др Живорад Смиљанић

Десет листа у Суботици

АПАТИН: Општинска изборна комисија је за сада прогласила осам изборних листа за локалне изборе за одборнике Скупштине општине Апатин, која има 29 одборника. То су „СПСПУПС- др Живорад Смиљанић”, „ДС-СДПА-ДСХВ- за бољи живот Борис Тадић”, „СРС – др Александар Мартиновић”, Група грађана „Покрет за Апатин- Милан Дражић”, „УРС- Сања Бачић”, „СВМ- Иштван Пастор”, „ПС-Александар Вулин” и Група грађана „Двери Апатина”. За покрајинску скупштину по већинском систему Коалиција СПС-ПУПС- ЈС- СДПС кандидовала је др Живорада Смиљанића, СРС Перицу Попића, УРС Сању Бачић, ДС Дјордја Куриџу, ГГ Покрет за Апатин Милана Дражића и СВМ Јаноша Чикоша. Ј. П.

СУБОТИЦА: Изборна комисија града Суботица је до 11. априла прогласила десет Изборних листа за изборе за одборнике Скупштине града Суботице, расписане за 6. мај. Редослед изборних листа је следећи: број 1 је „Избор за бољи живот - Борис Тадић„, број два Листа за Србију коју чине коалиција ДСС, СРС, СДС-мр Богдан Лабан, затим листа број три УРС, листа број четири Чедомир Јовановић-Преокрет ЛДПСПО„, листа број 5 „Покренимо Суботицу, Томислав Николић СНС, Нова Србија„, листа број 6 ЛСВ-Ненад Чанак„, листа број седам СВМ-Иштван Пастор„, листа број осам „Буњевачка странака-Блашко Габрић„, листа број 9 Покрет мађарске наде-Балинт Ласло и листа број 10 Мирко Бајић-Савез Бачких Буњеваца. С. И.

petak13.april2012.

c m y

12

vojvodina

dnevnik

ДРЖАВНЕ ИНСТИТУЦИЈЕ ПРЕД СОМБОРСКИМ ПРЕДУЗЕТНИЦИМА

Недовољно искоришћене подстицајне мере Уручење прикључне машине Удружењу „Фармер”

Тањирача за сређивање путева

АДА: Удружењу пољопривредника „Фармер” из Аде председник ове потиске општине Золтан Билицки уручио је на коришћење тањирачу вредну 440.000 динара, која је купљена из општинске касе. Ову прикључну машину, израђену у ађанском предузећу „Агромеркур”, пољопривредници ће користити за одржавање атарских путева на подручју ађанске општине.

Председник удружења „Фармер” Иштван Чузди каже да је ово значајна помоћ локалне самоуправе, јер је проходност атарских путева у интересу свих земљорадника у општини. Иначе, овог пролећа у атару ађанске општине успешно је организовано више акција на уређењу земљаних путева. Текст и фото: М. Мр.

СОМБОР: Са циљем да се приближе републичке институције локалним срединама, грађанима и пре свега предузетницима и малим и средњим предузећима, у Сомбору, у Соколском дому одржана je манифестација „Подршка предузетништву на вашем прагу”. У овој манифестацији којој је непосредни организатор била сомборска Филијала Националне службе за запошљавање, Сомборцима су поред НСЗ, покушали да приближе републичко Министарство економије и регионалног развоја, АгенцијА за привредне регистре, Фонд за развој, СИЕПАу (Агенција за страна улагања и промоцију извоза) и Нацио-

нална агенција за регионални развој.

- Чињеница је да чак 99,8 одсто привредних субјеката у Србији припада категорији малих и средњих предузећа, баш као и да је у њима запослено две трећине радника ове земље, да остварују преко 60 одсто укупног српског промета роба и услуга и да управо МСП учествују са 40 одсто у укупном извозу Србије.- казала је државна секретарка у Министарству за економију и регионални развој у Влади Р. Србије Драгијана РадоњићПетровић. - Чињеница је да је само преко Фонда за развој од 2007. године , пласирано преко 10 милијарди динара подсти-

цајних средстава у српска мала и средња предузећа у виду старт ап кредита, али наш заједнички циљ мора бити да ова мала, уз помоћ државе, прерасту у средња предузећа и тиме не само прошире своју производњу, већ и омогуће отварање нових радних места која су Србији неопходна - Подстицајних средстава у државном буџету нема толико колико бисмо желели, али смо често у ситуацији да ни оволико новца обезбеђеног у буџету не буде повучено, што значи да предузетници нису упознати са свим могућностима надлежних државних институција задужених за пружање подршке предузетницима и МСП.

Такође, чињеница је да, пре свега услед недовољне информисаности, постоји одређена доза неповерења предузетника и привредника према државним органима задуженим за пружање помоћи и програмима подстицаја, тако да је ово идеална прилика да разрешите све своје недоумице - казала је Радоњић-Петровић, на састанку којем су поред бројних заинтересованих предузетника Западне Бачке, присуствовали и директори Националне службе за запошљавање Дејан Јовановић, Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић и београдске Филијале Фонда за развој Милан Љушић. М. Миљеновић

У СТАРОЈ ПАЗОВИ И ОКОЛНИМ НАСЕЉИМА

Граде се оазе дечје радости СТАРА ПАЗОВА: Уз градњу инфраструктурних објеката на подручју општине, све гушћи саобраћај и све мање слободних простора за дечју игру, Дирекција за изградњу општине Стара Пазова окренула се уређењу нових и обнови раније уређених игралишта за децу. До сада је уређено 13 дечијих игралишта на територији целе општине, како би малишани проводили више времена у игри на отвореном. У Старој Пазови су нова игралишта уређена у градском парку, на Словенском тргу и код ОШ „Симеон Араницки”, у Новој Пазови су уређена два игралишта у парковима у улицама Милoша Обилића и Ђуре Ђаковића, док ће у осталим насељима бити уређено по једно игралиште. У Војки, где су пре неколико година грађани уредили чак три игралишта уз подршку МЗ, сада

је уређено игралиште у реновираном парку код здравствене амбуланте, биће обновљено иигралиште на углу улица Николе Филипина и Јанка Чмелика. У Сурдуку

се ради у дворишту ОШ „Вера Мишчевић”, а у Крњешевцима у дворишту ОШ „Милан Хаџић”. У Старим Бановцима, дечје игралиште ће бити смештено на

спортским теренима код ресторана „Венеција”, у Новим Бановцима је одабрана локација иза цркве, ка Дому здравља, а у насељу Бановци-Дунав у парку код ПУ „Радост”. И у Белегишу се игралиште планира у парку иза основне школе, а у Голубинцима у парку код здравствене амбуланте. Сва игралишта су замишљена тако да деци на располагању буду клацкалице и љуљашке, нека имају тобогане, мале голове, а да би малишани учили како се брине о животној околини, постављене су корпе за отпатке, као и клупе за седење, за оне који пазе на малишане. Из Дирекције за изградњу посебно апелују на грађане да чувају оазе дечје радости, како се не би непрекидно улагало у исто, јер свакако треба решавати многе потребе, па и оваква игралишта поставити и на друга места. А. Мали

ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА КЛУБА „ЦД 13”

Фотографи на окупу

Српски православни храм Свети великомученик Георгије у Бечеју

Јутрење у поноћ БЕЧЕЈ: Данашњим царским часовима у 9 сати, изношењем плаштанице у 16 сати, службом Плач мајке Божије у 19 сати и литијом око Светог храма у 20 сати, једини Српски православни храм Свети Великомученик Георгије у Бечеју почиње обележавање највећег хришћанског празника Васкрса. Сутра у 11 сати одржаће се литургија Светог Василија Великог, а Васкршње јутрење традиционално ће се одржати у поноћ. На сам Васкрс служиће се у 9 сати Света литургија и делиће се црвена ускршња јаја. Слично ће бити и у православним храмовима насељених места бечејске општине у Бачком Градишту и Бачком Петровом Селу. С обзиром на завршетак великог поста, Васкршња трпеза ће бити богата и, како то обичаји налажу, у породичном кругу. Другог дана Васкрса јутрење ће почети у 7,30, Света литургија ће се служити у 9 сати, а онда ће православци обићи гробље и посетити хумке умрлих предака и пријатеља. В. Јанков

ЗРЕЊАНИН: Оснивачка скупштина Фото клуба “ЦД 13” одржана је у Културном центру Зрењанина. Овај клуб заправо је основан пре четрдесет година и био је активан до 2004, када је престао са радом. Захваљујући ентузијастима и љубитељима фотографије клуб поново почиње са радом, и у његовом поновном формирању учествовали су како стари, тако и нови чланови. Оснивачкој скупштини присуствовало је више од четрдесет делегата. У уводном излагању, Саша Рац и Владета Милојевић представили су заоставштину клуба, као и будуће планове на популаризацији фотографије и повратку старим стазама славе чувених зрењанинских фотографа. Усвојен је статут, план, програм и формирано је управљачко тело. За чланове управног одбора клуба

Оснивачка скупштина фотографа

изабрани су Саша Рац, који је уједно именован и за председника, Владета Милојевић и Душан Матић. Чланове назорног одбора чине Бојан Станулов, Горан Михајлов и Павле Табороши.

Након једноипочасовног излагања и упознавања чланова са идејама о будућим активностима клуба, оснивачка скупштина завршена је пригодним коктелом. Ж. Б.

У СУСРЕТ ПОКРАЈИНСКОЈ СМОТРИ ЦРВЕНОГ КРСТА

Шта деца знају о здрављу

ШИД: У квизу знања „Шта знам о здрављу” који је организовао шидски Црвени крст, учествовало је 23-оје деце и младих. На основу литературе Црвеног крста Војводине „Развој и здравље адолесцената” за ово такмичење припремали су их наставници биологије, а најбоље су се показале Александра Нешковић, ученица шидске гимназије „Сава Шумановић” и Милица Ђорђевић, ученица ОШ „Вук Караџић” у Адашевцима. Њих две представљаће организацију Црвеног крста Шид на покрајинској смотри у Новом Саду 17. априла.

- Припреме ученика уз стручну помоћ наставника позитивно су се одразиле на добро знање на усменом и писменом делу квиза које су показакли пред комисијом у којој су били медицински радници - каже Душица Полетан из организације Црвеног крста.

У категорији омладине прво место припало је Александри Нешковић, друго Биљани Симић, а треће Стеви Трлајићу. Код подмлатка прво место припало је Милици Ђорђевић, друго су делиле Сања Симић и Марина Јелачић, а треће Јелена Барјактаровић и Јована Гачић.

- Ученици основне школе који чине подмладак су нас пријатно изненадили својим знањем, и били би неправедни ако би за друго и треће место именовали само по једног ученика. Кад је у питању омладина ту смо били потпуно сигурни да неће бити удвојених места и изузетно смо задовољни и њиховим знањем, зато се у име комисије захваљујем на уложеном труду свим наставницима који су учествовали у припреми овог такмичења - рекла је др Живадинка Павловић, председница комисије. Д. Савичин

ХУМАНИТАРЦИ ИЗ ГОРЊЕ АУСТРИЈЕ ПОСЕТИЛИ КИКИНДУ

И „Мамути” дају крв КИКИНДА: Председник Црвеног крста Горње Аустрије др Валтер Ајхингер посетио је први пут, са својом делегацијом, Кикинду и Црвени крст. Разлог је био упознавање са радом организација и представљање акција које спроводи омладина кикиндског Црвеног крста, као што је добровољно давалаштво крви. Крв су даровали представници Омладинског клуба „25”, „Гусала” и Клуба америчког фудбала „Мамути”.

- Њима је много лакше јер имају више могућности у финансирању и опреми, али ипак ћемо се трудити да их пратимо, али и да пренесемо њи-

ма наше знање - истиче секретарка кикиндског Црвеног крста Аранка Фелбаб. Др Валтер Ајхингер је био импресиониран ангажовањем кикиндске омладине у Црвеном крсту, као и настојањем наше организације да научи младе да живе у мултикултуралној средини. У посети је била и секретарка Црвеног крста Војводине Симка Сомер, која је истакла да је ово наставак сарадње са Црвеним крстом Горње Аустрије. Црвени крст Горње Аустрије годинама финансијски помаже Црвени крст Србије, а за време посете договорено је да се сарадња настави и са Кикиндом. А. Ђ.

Риболовачко царство уоквирено јелама КИКИНДА: Риболовачко царство у Кикинди озелењено је са 50 јелки које су донација Општине Кикинда. Такође, обезбеђено је и три хиљаде цигала које су неопходне за поплочавање. Средствима покрајинског Секретаријата за енергетику пескара ће бити измуљена, а Риболовачко царство проширено, најавио је приликом обиласка покрајински посланик Саво Добранић. Председник Удружења спортских риболоваца „Шаран” Драган Мицић које води рачуна о Риболовачком царству додао је да ће се овде 21. априла одржати међународна манифестација.

- Подучаваћемо децу како да пецају на пловак, фидер и дубинку. Посетиће нас представници фирме „Микс марош”, која је у Европи нај-

значајнија компанија за производњу риболовачке траве. Позив да учествују на овом скупу послали смо свим риболовачким удружењима из Војводине. Риболовачко царство настало је 60-их година када се градио пут Кикинда - Ново Милошево, а риболовцима су овде доступни шаран, сом, штука, бела и неке аутохтоне врсте риба. А. Ђ.

RePORTA@e

dnevnik

petak13.april2012.

13

KA KO JE U BEZ DA NU NO VI NAR „DNEV NI KA” SKROZ PRE KR [IO RO DI TEQ SKI AMA NET

Pr vi put s mi ni strom po li ci je „na dro ga wu” ma tri godine kako mi je ma ti kre nu la za ocem i prestavila se u Gospodu, pa bez obzira na to {to sam na pragu pete decenije `i vo ta, is pad nem ne {to kao siro~e, koje se, i pored pri rod nih okol no sti, jo{ uvek dr`i saveta roditeqice moje. Kad bejah dete u neko

I

noj re~enici „Ja te rodila, ja te ubila”. Elem, ta ~etiri `ivotna aksioma su: Nemoj da si [vaba il’ (danas politi~ki nekorektno re~eno) peder, nemoj da ima{ posla s policijom i ne pij drogu”. Kratko i koncizno!

Onda sam porastao pa, po vlastitom mi{qewu budu}i

da tako ka`em, diverziteta istih. Dva od ~etiri, kuku meni! Gospod mi je Jelenu milosrdno pogledao pa je pozivom u audijenciju spasao muke da gleda kako kr{im i dve preostale zabrane, one o policiji i drogi.

Elem, u’apsilo to pre neki dan dvoje Bezdanaca, mamu i

[ta je to no vi na ri ma bez po vo da sme {no

sre}nije vreme, i zabrana i saveta partizanke „s dna kace”, odnosno od 41’, bilo je mawe nego {to je potrebito danas, u ovom lu|a~kom vremenu. Preko svega je mogla mo ja sad po koj na Je le na da svaku mladala~ku sviwariju istrpi, ali u ~etiri zabrana nisam smeo da privirim, uz pret wu od u zi ma wem `i vo ta oli~enom u skoro svakodnevo svojoj arhitekturi, Senta je tipi~na potiska varo{i, ~ija prepoznatqiva zdawa okru`uju centralni gradski park, kojem filijale svetskih kompanija mewaju lik.

Umesto stare fontane, zahvaquju}i donaciji poznate kompanije „Japan tobako interne{enel„ (JTI), koja je pre {est godina kupila mesnu Duvansku industriju, ali i novcu iz op{tinske kase, gradi se nova, koju od pre neki dan okru`uje vrt japanskih tre{awa!

Wen cvet, sakura, veruje se u Japanu, simbolizuje sre}u i prosperitet. JTI, osim uspe{nog biznisa, kraj Tise promovi{e i japansku kulturu. Pre toga je znatno do-

P

gluma~ki superstar, s Goranom Sul ta no vi }em sni mio TV-dra mu „U~i te qi ca” kao plavokosi hitler-jugend, ~ime sam se na{ao na korak od izbacivawa iz ku}e. Do{la nova evropska vremena pa mi je ugled pametnog i vospitanog ~eda materinog naru{io poziv NVO „Labris” na eduka ci ju pred stav ni ka me di ja spro}u seksualnih sloboda i,

Plan ta `u ume sto Sun ca si ja li ce gre ju

prostorije u kojima nam nos {tipa reski miris saksija sa gotovo do ramena uznapredovalom „mari{kom”. Qubopitqivih snimateqa i novinara zbog vi{e od 2.000 rasada „albanke” i ne bi previ{e, mada bi dali ba{ lepu „mustru” za farbawe vaskr{wih jaja. Vazduh ote`ao od vlage neophodne za „skank”, ve{ta~ki gajenu marihuanu, ima i neki bu|av, neodre|en miris od kojeg ti se stomak pewe u grlo pa jedva ~ekam da se dvori{ta dohvatim.

U neko doba, eto ti i na{eg ministra policije pa novinarska bulumenta, sve udaraju}i se nogom u dowi deo le|a, s fotoaparatima u rukama ponovo tr~i u „planta`u” i name{ta se za {to boqi kadar.

U pratwi prvog somborskog po li caj ca Sa {e Dmi tra {i novi}a, koji je i sam karijeru policajca po~eo u borbi protiv nar ko di le ra, mi ni star ulazi, zagleda biqke i apara-

turu, raspituje se {ta, kako, koliko. Znam ja da mu je to posao, ali, brate, mnogo je qubopitqiv, a meni je ve} ko zna koji put da sam u ovoj du{egupki. Prava panika me uhvati kad skontam da po~iwe da mi bubwa u glavi i da se potpu no bez raz lo `no ce re kam.

Okrenem se oko sebe, kad i osta tak no vi nar ske ban de razvalio usta od uva do uva, sve se to kliberi kao neslano i bez ikakvog realnog povoda.

Mila mati, pa mi smo stondirani samo od mirisa te silne travuqage! Nisam siguran kako je „{wuf” ovog sil nog „skanka„ uticao na resornog po li cij skog mi ni stra, ali eto, u autobiografiju mogu, dodu{e vrlo uslovno, da upi{em i da sam se, i po red striktne roditeqske zabrane, drogao, i to s prvim srpskim policajcem. [to je po Hemfri Bogiju osnov za po~etak jed nog le pog pri ja teq stva.

Mi li} Mi qe no vi}

FI LI JA LE AME RI^ KE I JA PAN SKE KOM PA NI JE „AL TEK” I JTI [MIN KA JU CEN TAR SEN TE

Ja pan ske tre {we ume sto Ti to vih {im {i ra

{im{ir sa stilizovanim natpisom „Tito”, uskoro }e biti postavqena letwa pozornica. Za wu je kesu odre{ila lokalna Fabrika kvasca „Altek Serbija”.

Sam vlasnik multinacionalne ameri~ke kompanije „Altek” Lajons Pirs je predlo`io da, povodom decenije prisustva u Senti,

Usko ro no va fon ta na is pred Grad ske ku }e

prineo i temeqnoj obnovi Doma kulture.

– Prvobitno je bilo predvi|eno da se JTI-jevom donacijom stara fontana popravi, ali kad su je stru~waci pregledali, ispostavilo se da je u takvom stawu da se mora praviti nova – ka`e predsednica op{tine Aniko [irkova.

U centralnom delu parka, gde je ve} vi{e od pola veka zeleni

si na Bo {wak, ko ji su, k’o kan da, vi {e ne go slo bod no protuma~ili floskulu o poqoprivredi kao srpskoj komparativnoj prednosti i privatnoj inicijativi kao leku za na{u posrnulu ekonomiju pa zapatili nekih 300 kila „in di ce ca na bis„, {to }e re}i vesele biqke marihuane u doju ~e ra {wem ko ko {iw cu.

Plevilo bi to i zalivalo ovu

„za~insku” biqku, radi „pegla wa” dis ba lan sa na {e spoq no tr go vin ske (do du {e ile gal ne) rob ne raz me ne s EU da nije somborske policije koja ih je nekih desetak dana pre prve `etve zasko~ila i, po svemu sude}i, na du`e im obezbedila hranu i spavawe o dr`avnom tro{ku. Nije mala stvar, tolika zaplena, od koje bi cela Srbija mogla jedan dan da „zna}i kulira, bra te” pa je se vap bio da planta`u s potpuno artifici jel nim uslo vi ma obi |e i resorni ministar unutarwih dela Da~i}, jer ako je ve} u blizini bila marica, nije u redu da pro|e bez Ivice.

Budu}i da se do`ivqavam novinarskim podvi`nikom, i pored materinog „sjetovawa” da u `ivotu nemam nikakvog posla s policijom, sedam u plavo-beli „pe`o” pa pod rotacijom za Bezdan, sve ma{u}i iz policijskog vozila na sve op {tu ra dost ci ni~ nog kom{iluka („znali smo mi da }e ovaj kad-tad zavr{iti u policiji”). Ku}a onako neugledna, sme{tena na ulazu u Bezdan iz pravca Koluta i granice s Ma|om, jo{ joj na zidu, uz broj mobilnog, masnom farbom pi{e da je na prodaju, ali su „doma}ini” opravdano odsutni, te se kafici ni ne nadamo. Dvori{te puno novinara, osim „pla va ca” tu su i momci iz ekipe krim-policije u civilkama, koje na ulici nikad ne biste „provalili”.

Pre li~e na varo{ke gilipte re s kri mi-ve zama u srp skim stonim gradovima, {to je, kad raz mi sli{, sa svim nor mal no. Pa ne }e{ vaq da hvatati narkodilere kao Krcun, obu~en u dugi ko`ni mantil! Oprezni, ali predusretqivi i, potpuno o~ekivano, pomalo sumwi~avi, dozvoqavaju nam da i po vi{e puta u|emo u „pogon”, dve ogromne

gradu pokloni ne{to vredno.

Paviqon od 72 kvadrata natrkiva}e konstrukcija u obliku kupole Gradske ku}e, da bi se novi objekat uklopio u ambijent. Za ceo posao donator je namenio 50.000 dolara, ali po{to je predra~unom ustanovqeno da je potrebno 11.000 vi{e, 145 radnika sen}anskog „Alteka„ prikupilo je jo{ 7.000. Videv{i dobre na-

mera svojih zaposlenih, centrala je dodala jo{ 4.000.

Autor kwige „Arhitektura u Senti„ Zoltan Valkai obja{wava da je razvoj Sente podelio na {est razdobqa, ali urbanisti~ko „opismewavawe” po~iwe tek posle 1769, nakon po`ara katastrofalnih razmera koji je uni{tio varo{ do temeqa. Tad je Glavni trg ure|en po baroknoj {emi. Nakon 1830, s rastom bogatstva me{tana i pojavom esnafa, Senta dobija reprezentativnu Gradsku ku}u, a zidaju se i stilske gra|anske ku}e. Naro~ito je kraj 19. veka, dok su lordmeri bili Aurel Jankovi} i Gabor Gombo{, period velikih neimarskih ambicija. Gombo{u, gradona~elniku od 1881. do 1888, podignut je i spomenik. On se dosta oslawao na Jo`efa Kutija, kasnije direktora Gimnazije, i I{tvana Grundbeka, koji, sem {to je bio izvo|a~ radova, osnovao i ciglanu.

U to vreme je formirana i galerija zdawa na centralnom placu, koja okru`uju gradski park, a da se uklopi op{ti trend, 1886. torwu Gradske ku}e su dodata ~etiri metra. Poseban podsticaj zbio se 1889, kad je Senta, posle dugotrajnog natezawa, dobila `eleznicu. Mo`da je jak konzervativni duh razlog {to u graditeqskim poduhvatima Sen}ana secesija nije pustila zna~ajnije korene. U tom stilu gra|ena je 1903/4.

Vatrogasna kasarna po projektima Bele Lajte, ali, iako su pro-

sve}eniji Sen}ani prihvatili gra|avinu, to nije bilo dovoqno da ona postane uzor drugima. Lajta je pobedio na konkursu za dogradwu Gimnazije, ali mu je nisu poverili, ve} je po uzoru na wegovo re{ewe projekte izradio gradski in`ewer Domonko{ Berzanceji. Od 1906. reperni

je bila pokrivena crepom). Zajedno s gradwom novog sedi{ta vlasti i crkve, Sen}ani su se odlu~ili i da preurede trg. Gradska ku}a je zavr{ena za rekordnih 20 meseci po projektu arhitekte Fri|e{a Kova~a iz Budimpe{te, zahvaquju}i i anga`manu wegovog sugra|anina preduzima~a Antala

Spo me nik slav nom lord me ru Ga bo ru Gom bo {u

Let wa po zor ni ca ume sto zim ze le nog mar {a lovog imena

objekti Glavnog trga postaju spratni. Dogra|uje se Gimnazija, a podi`u se hoteli „Ev`en” i „Rojal”, te palata Nikoli} i nova katoli~ka Plebanija.

Centralni trgom Gradska ku}a i danas dominira. Po`ari su bili po wu kobni, jer je 1911. izgorela kao i rimokatoli~ka crkva svetog Stefana. (Jedino je u tom komleksu opstala Po{ta, po{to

Sajle, koji je od 1906. vodio vi{e poslova u Senti.

Arhitekta Valkai obja{wava da se stilska karakteristika monumentalnog, pomalo nezgrapnog objekta, pribli`ava geometrijskoj secesiji. Opremqena svim tehni~kim zahtevima doba, gra|evina je u prizemqu dobila 24 poslovna prostora, a paralelno u istom kompleksu podignuta je i

pokrivena tr`nica „^arnok”.

Toraw visok 50 metara le`i na armiranobetonskom jastuku, {to je u vremenu kad je zidan bio pravi dun|erski poduhvat.

– Toraw, sa satom koji su napravili budimpe{tanske sajxije Rozgowi i Lendvai, dosta je unikatan – nagla{ava Valkai. – Iako sme{ten u uglu zdawa, ose}a se wegova masivnost i te`ina, a ton daje i kupola. U vreme zidawa ura|eni su rasveta i prva kanalizacija. ^itav kompleks centra varo{i je vrhunac epohe razvoja od 1873. do 1918. Ipak, nakon Prvog svetskog rata neimarski polet je prekinut. Nova petobrodna bazilika svetog Stefana je primer megalomanije. Zbog rata i promewenih politi~kih okolnosti, dva visoka torwa, vrlo sli~na onima koji krase crkvu u Segedinu, nikad nisu nadvisila Sentu.

Mi lo rad Mi tro vi}

crna hronika

petak13.april2012.

SU \E WE PRED SPECIJALNIM SUDOM NA KON PRA ZNI KA

Is tra ga i pri tvor za pqa~ ka {e ve ka

Vi{i sud u Beogradu pokrenuo je ju~e istragu protiv osmorice osumwi~enih za trgovinu drogom, nedozvoqeno dr`awe oru`ja i druga krivi~na dela, od kojih su ~etvorica pu{tena da se brane sa slobode, a ostali zadr`ani u pritvoru, saop{tio je taj sud.

Me|u osumwi~enima su Uro{ P. i Ne nad K., kojima bi idu}e sedmice trebalo da po~ne su|ewe pred Specijalnim sudom u Beogradu zbog „pqa~ke veka” u Ustani~koj ulici u martu pro{le godine, kada su iz dva vozila za transport novca oteli oko 850.000 evra. Obojica su vi{e od godinu dana bila u bekstvu, a uhap{eni su u ponedeqak zajedno s ostalim osumwi~enim iz ovog postupka. Posle saslu{awa, Uro{ P. i Nenad K., kojima

je pritvor ranije odre|en re{ewem Specijalnog suda, preba~eni su u pritvor Okru`nog zatvora u Beogradu.

Mar ko G. je posle saslu{awa preba~en u zatvor u Po`arevcu jer se protiv wega vodi postupak i pred Osnovnim sudom u tom gradu koji mu je ranije odredio pritvor.

Istra`ni sudija Vi{eg suda u Beogradu je odredio pritvor samo Uro {u A., dok }e se Mi lan V., Zo ran A., Stra hi wa \. i Go ran I. braniti sa slobode.

Oni se terete za udru`ivawe radi vr{ewa krivi~nih dela, neovla{}enu proizvodwu i stavqawe u promet opojnih droga, nedozvoqeno dr`awe oru`ja, falsifikovawe isprave i pomo} u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela.

(Ta njug)

Kosovska Mitrovica

NO VI IN CI DENT NA KO SME TU

SEZANOVO REMEK-DELO PRONA\ENO U BEOGRADU

Pa li na pro da ji sli ke od 100 mi li o na evra Ministar policije Ivi ca Da ~i} potvrdio je ju~e da je u opse`noj akciji SBPOK-a i Tu`ila{tva za organizovani kriminal, u Beogradu prona|ena slika Pola Sezana „De~ak u crvenom prsluku”, vredna oko 100 miliona evra, mo`da i najvrednija umetnina s Interpolovog spiska od oko 30.000 dela koja su ukradena {irom sveta.

Sezanova slika je svakako najvrednije umetni~ko delo prona|eno na teritoriji Srbije, a kako je saop{tio Ivica Da~i}, u akciji hap{ewa, koja je izvedena u Beogradu i ^a~ku, uhap{ena su ~etvorica osumwi~enih Ivan P., Dra {ko M., Bo be N. i Go ran R. Tu`ilac za organizovani kriminal Miq ko Ra di sa vqe vi} izjavio je ju~e da su osumwi~eni za kra|u sliku Pola Sezana planirali da prodaju kupcu u Beogradu za tri i po miliona evra, a da su do sada uspeli da naplate 2,8 miliona evra.

– Policija je tokom istrage, koja je trajala oko dve godine, do{la do informacije da je slika u Beogradu i da osumwi~eni poku{avaju da je prodaju. Obavqena je primopredaja 1,4 milion evra, a nakon toga jo{ 400.000 evra – rekao je Radisavqevi} na zajedni~koj konferenciji za novinare s

Hap{ewe izvedeno pred primopredaju

ministrom unutra{wih poslova Ivicom Da~i}em u Palati „Srbija„.

Kada je jedan od osumwi~enih, kako je ispri~ao Radisavqevi}, krenuo da preda sliku i primi posledwu ratu, policija ga je presrela, zaplenila sliku i uhapsila ga.

– Slika je bila ugra|ena izme|u tapacirunga u vozilu – precizirao je Radisavqevi}, i dodao da je pretresom stanova osumwi~enih prona|eno ukupno 1,49 milion evra.

Radisavqevi} je napomenuo da je kra|a „bila tipovana” za na{eg dr`avqanina, ali da za sada ne `eli da otkriva wegov identitet da ne bi ugrozio daqu istargu.

Sr bin upu can u no gu Dvadesettrogodi{wi M. J. povre|en je ju~e ujutru u severnom delu Kosovske Mitrovice iz vatrenog oru`ja kada ga je oko 3.20 u Ulici kraqa Petra Prvog napala grupa za sada nepoznatih lica.

Regionalni portparol Kosovske policije Be sim Ho ti izjavio je da je povre|eni M. J., koji je sme{ten u mitrova~koj bolnici, van `ivotne opasnosti.

Hoti je dodao da su po~inioci i motivi napada za sada nepozna-

ti, a da je prilikom uvi|aja na licu mesta prona|ena ~aura od metka.

On je rekao i da je M. J. u izjavi policiji naveo da ga je, dok se vozilom kretao Ulicom kraqa Petra grupa qudi fizi~ki napala, da je zatim ~uo pucaw i osetio bol u nozi. Slu~aj je, po re~ima policijskog portparola, pokrenut kao nano{ewe te{kih telesnih povreda i izazivawe op{te opasnosti.

(Ta njug)

„De~ak u crvenom prsluku” u tapacirungu automobila

ZA VR [NA RE^ NA SU \E WU „BA YI NOJ GRU PI”

Tu `i la {tvo pred lo `i lo osu |u ju }u pre su du Tu`ila{tvo za organizovani kriminal ju~e je u zavr{noj re~i iznetoj pred Specijalnim sudom u Beogradu na su|ewu u slu~aju „Baxina grupa“, ocenilo da su dokazane optu`be protiv okrivqenog vlasnika firme „R-5 kompani“ Si ni {e Stoj ~i }a iz Ni{a, brata sada pokojnog policijskog generala Radovana Stoj~i}a Baxe, kao i u odnosu na ostalu osmoricu osumwi~enih za u~e{}e u nelegalnom prometu cigareta u februaru 1997. godine.

Zavr{na re~ zamenika specijalnog tu`ioca Sa {e Iva ni }a zasniva se na stavovima da su tokom dokaznog postupka potkrepqeni svi navodi vezani za tri sporna kamiona koji su, po tvrdwi optu`be, za Stoj~i}evu firmu iz Bugarske stigli preko carinskog prelaza Vr{ka ~uka 6. i 14. februara 1997, kada su, po iznetim sumwama, uvezene cigarete dekalarisane kao toalet papir, te 18. februara 1997, kad je prikazan tranzit kroz Srbiju.

Po tvrdwi optu`be, u obuhva}enim slu~ajevima uvoz je i{ao preko sokobawske firme „Deks„, ~iji je vlasnik okrivqeni De jan Mi le no vi}.

U svojoj zavr{noj re~i, tu`ilac smatra da su izvedeni argumenti i za tezu optu`be koja okrivqene: biv{eg direktora Savezne uprave carine Mi ha qa Ker te sa, savetnika direktora Pe tra Mi len ko vi }a i nekada{we pripadnike carinskih vanrednih mera kontrole (VMK) Ne boj {u Ni ko li }a i Zdrav ka Hri sto va, sumwi~i za „onemogu}avawe carinske kontrole kamiona za firmu ‘R-5 kompani‘ u navedenim slu~ajevima“.

Tu`ila{tvo je iznelo ocenu da su u odnosu na okrivqene nekada{weg pomo}nika ministra policije Sto ja na Mi {i }a, biv{eg na~elnika SUP-a Ni{ Ra di sa va Gvo zde no vi }a i biv{eg na~elnika SUP-a Zaje~ar Ne na da @i va di no vi }a, tokom postupka izvedeni dokazi za navode koji ih sumwi~e za „onemogu}avawe kontrole poslovawa preduze}a ’R-5 kompani’“.

Svi okrivqeni u ovom procesu se terete za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja, za

sedam godina zatvora, a za @ivadinovi}a od tri do pet godina.

– Tu`ila{tvo smatra da su izvedenim dokazima utvr|ene sve objektivne okolnosti izvr{ewa krivi~nih dela koja se okrivqenima stavqaju na teret – oceweno je u zavr{noj re~i. Tako|e, predlo`eno je i da se od okrivqenih oduzme imovinska korist koju su stekli izvr{ewem dela.

Uz pozivawe na nalaz o ekonomskom ve{ta~ewu, u zavr{noj re~i Tu`ila{tva je izneta procena da je dr`avnom buxetu pri~i-

Okri vqe ni Hri stov vra }en na po sao u Ca ri nu Pre nego {to je Tu`ila{tvo iznelo zavr{nu re~, odlukom ve}a sudije Sa {e Dre cu na ju~e su na glavnom pretresu izvedena tri posledwa dokaza.

Jedan od wih bio je dokument koji je dostavila odbrana okrivqenog Zdravka Hristova, nekada{weg radnika carinskih vanrednih mera kontrole, o wegovom vra}awu na posao u Carinu pre tri meseca. Kako je navela advokatica odbrane Sla vi ca Ra ji}, „u re{ewu Ministarstva finansija – Uprave carina, s datumom 31. januar 2012. godine, precizirano je da se Hristov vra}a na rad u Upravu carina, ispostavu u [apcu, kao pregleda~“. To re{ewe je potom u celosti pokazano na dokument-kameri. koje je zakonom zapre}ena kazna od dve do 12 godina zatvora, a zastupnik optu`nice je u zavr{noj re~i okvirno predlo`io i kazne, pri ~emu je najvi{e, u rasponu od {est do devet godina, predlo`io za Sini{u Stoj~i}a i Kertesa.

Za okrivqene Milenovi}a, Gvozdenovi}a, Hristova, Mi{i}a i Milenkovi}a Tu`ila{tvo je predlo`ilo kazne u rasponu od pet do osam godina zatvora. Za Nikoli}a je optu`ba predlo`ila kaznu u rasponu od ~etiri do

dnevnik

c m y

14

wena {teta od oko 1,8 milion ameri~kih dolara.

Svi okrivqeni su u odbrani pred sudom u potupnosti odbacili navode optu`nice i negirali bilo kakvu vezu s krivi~nim delom i spornim radwama koje im se stavqaju na teret.

Su|ewe se nastavqa 27. aprila, kada po~iwe izlagawe zavr{nih re~i odbrane, a finalni termin je zakazan za 14. i 15. jun, nakon ~ega }e, u zakonom predvi|enom roku, sud izre}i presudu.

J. J.

godine, vrednim vi{e miliona {vajcarskih franaka. Ova platna su, kako je tada precizirano, ukradena u februaru 2008. s izlo`be u gradi}u Fefikonu, nedaleko od Ciriha, a vlasni{tvo su [pengel muzeja iz Hanovera.

Po informacijama Interpola, naj~e{}e mete pqa~ki umetnina su Francuska, Poqska, Rusija, Nema~ka i Italija, i to mahom privatni kolekcionari, ali i muzeji i galerije. Slike, skulpture, statue i relikvije su naj~e{}e predmet kra|i. U bazi

Ovu pqa~ku srpski ~etverac je izveo na spektakularana na~in 10. februara 2008. godine, kada su uz pretwu oru`jem iz muzeja u Cirihu odneli ~etiri izuzetno vredna dela me|u kojima su, osim Sezanove slike, i radovi Vinsenta van Goga, Kloda Monea i Edgara Degaa. Godinu nakon pqa~ke u srpskim medijima su se pojavile spekulacije o tome da iza jedne od najve}ih pqa~ki umetnina stoji grupa srpskih kriminalaca, ali zvani~ne potvrde za te tvrdwe nije bilo do ju~e.

U potrazi za slikom i kradqivcima srpska policija sara|ivala je s kolegama iz nekoliko Vrednu sliku preuzela policija dr`ava, a ovo nije prvi put da su podataka Interpola evidentiravredna ukradena dela prona|ena u no je oko 30.000 ukradenih umetSrbiji ili da je spre~eno wihovo nina, mada se oko 170.000 umetkrijum~arewe kroz Srbiju. ni~kih dela u svetu vode kao U oktobru pro{le godine, u nestala. saradwi sa {vajcarskom policiPo pojedinim procenama, na jom, u Beogradu su prona|ene ilegalnom tr`i{tu ukradenih ukradene slike ~uvenog {panumetnina za godinu dana se zaraskog umetnika Pabla Pikasa – di od dve do ~etiri i po mili„Glava kowa” i „^a{a i bokal”. jarde evra.

Re~ je o delima iz 1962. i 1944.

E. D.

NA [A DR @A VA TRA NZIT NA RU TA I ZA UMET NI^KA DELA

Sto ti ne vred nih umet ni na pro na |e no u Sr bi ji Pri pad ni ci SBPOK-a uhapsili su avgusta pro{le godine i @. E. iz Zemuna, kod koga je na|eno osam umetni~kih slika, vrednih deset miliona evra, od kojih su ~etiri ukradene u [vajcarskoj i za wima je tragao Interpol.

Me|u delima najvrednija je bila slika „Raspe}e Isusovo” Luke Kranaha, ~ija je vrednost procewena na dva miliona evra.

Na grani~nom prelazu Vr{ka ~uka carinici su u novembru pro{le godine spre~ili poku{aj izno{ewa iz zemqe 68 slika i ~etiri skulpture, dela renomiranih savremenih ameri~kih umetnika Dej vi da Sa te ra, Dej vi da Go sli na, Ma ri jan Bin gam, Xu dit Xu di i Ro sa ne Azar.

Dela su u automobilu marke „tojota” francuskih registarskih oznaka poku{ala da u Bugarsku prokrijum~are dva ameri~ka dr`avqanina – galerista i jedan od autora otkrivenih dela.

Ne ko li ko da na ra ni je na istom prelazu spre~en je poku{aj krijum~arewa 48 slika jednog savremenog holandskog autora, koje je u Bugarsku poku{ao da iznese holandski dr`avqanin J. P. iz Mastrihta.

Carina je pre nekoliko godina sa~inila listu zaplene umetni~kih i antikvarnih dela i ikona, u kojoj se navodi i da su krajem 2004. na grani~nom prelazu Batrovci, s Hrvatskom, zaplewena 1.864 numizmati~ka arheolo{ka predmeta. Autobus u kojem su prona |e ni bio je iz Bu gar ske, odakle su i ukradeni predmeti, a kona~no odredi{te trebalo je da bude [panija.

Vi o li na mar ke „ste fa no skarampela” iz 1900. godine, proizvedena u Bre{i, zaplewena je na grani~nom prelazu Batrovci aprila 2007, u autobusu na redovnoj liniji Pariz–Beograd.

Bista „Portret devoj~ice” poznatog skulptora Antuna Augustin~i}a, zaplewena je septembra

povezu, ~etiri antikvitetne figurine, 14 ogrlica od bisera i poludragog kamewa.

Srpska policija je i prethod nih go di na pro na {la i vratila vlasnicima jo{ nekoliko izuzetno vrednih dela inostranih i doma}ih autora.

Naj po zna ti ji je slu ~aj iz marta 1996, kada je iz Narod-

Slika Edgara Degaa jo{ nije prona|ena

2008. na Batrovcima u vozilu s francuskim tablicama.

Na grani~nom prelazu Kele bi ja je, kra jem no vem bra 2007, zapleweno, izme|u ostalog, 19 uqa na platnu. Prilikom ulaska u Srbiju, voza~ u kombi vozilu beogradskih registarskih oznaka, prijavio je za cariwewe samo polovnu mikrotalasnu pe}nicu, a carinici su prona{li brojna umetni~ka i antikvarna dela, me|u kojima molitvenik u ko`nom

nog muzeja u Beogradu ukradena „Kupa~ica” Pjera Ogista Renoara, a prona|ena je posle ~etiri dana.

Vrednost slike je procewena na milion i po dolara, a kradqivci su uhap{eni vrlo brzo, kada su poku{ali da je prodaju za 40.000 tada{wih nema~kih maraka. Posle toga nacionalni muzej je dela iz strane zbirke trajno sklonio u muzejske depoe.

E. D.

crna hronika

dnevnik PO DIG NU TE OP TU @NI CE PRO TIV ^U VA RA U SPE CI JAL NOM SU DU

Za po ma ga ~e tra `e mak si mal ne ka zne Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal op tu `i lo je dva ~u v a r a Okru ` nog za t vo r a u Be o gra du Ni no sla va S. i Ne na da M. za omo gu }a va we bek stva Sret ku Ka li ni }u i @eq ku Mi lo va no vi }u iz po seb ne pri tvor ske je di ni ce u zgra di Spe ci jal nog su da 7. fe bru a ra.

Tu ` i l ac za or g a n i z o v a n i kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} re kao je da su op tu `nim

pre }e na ka zna do pet go di na za t vo r a i za t o je op t u ` ni pred log, a ne op tu `ni ca) i Tu `i la {tvo o~e ku je da }e su |e we bi ti za ka za no vr lo br zo.

Is tra gu pro tiv ~u va ra spro veo je Pr vi osnov ni sud u Be o gra du, ali je op tu `be po di glo Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal.

Pro t iv stra ` a r a Dra g i { e G., ko ji je ta ko |e bio pod is -

pred lo gom, ko ji je pod net su du 6. apri la, ob u hva }e ni i Mi lo va no vi} i Ka li ni}.

– Tu `i la {tvo je pred lo `i lo da se be g un c i m a ko j i su spre ~e ni u svo joj na me ri, kao i ~u v a r u Ne n a d u M., iz r ek n u mak si mal ne ka zne za tvo ra od pet go di na, a Ni no sla vu S. ~e ti ri – re kao je Ra di sa vqe vi}.

On je do dao je obo ji ci ~u va ra pro d u ` en pri t vor. Ka l i ni} i Mi lo va no vi} su osu |e ni na vi { e d e c e n ij s ke ka z ne za tvo ra za broj na te {ka kri vi~ na de la.

Po re ~i ma tu `i o ca, to kom is tra ge pri ku pqe ni su do ka zi pro t iv okri v qe n ih, a ko r i {}e ni su i snim ci si gur no snih ka me ra ko ji su ve} pre zen to va ni jav no sti.

Okri vqe ni su pro ce su i ra ni pre ma od red ba ma no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku – skra }e nom po stup ku (jer je za -

tra gom, op tu `ni pred log ni je pod net i on je pu {ten iz pri tvo ra.

Ni no slav S. i Ne nad M. bi li su de `ur ni ~u va ri u pri tvor skoj je di ni ci ka da su 7. fe bru a ra, oko 5.30 sa ti, Ka li ni} i Si mo vi} us pe li da iza |u iz svo jih }e li ja 75 i 77 i po ku {a ju da na pu ste za tvor u Usta ni~ koj uli ci, ali su ih u to me spre ~i li pri pad ni ci @an dar me ri je ko ji ~u va ju za tvor ski kom pleks sa spoq ne stra ne.

Ka li ni} i Mi lo va no vi} su me tal nim te ste ri ca ma pre re za li me tal ne {ip ke na vra ti ma }e li je, pro vu kli se i iza {li u hod nik, gde su sa vla da li Stra hi ni }a, po pe li se na pr vi sprat zgra de, a po tom raz va li li re {et ke i kroz pro zor is ko ~i li u dvo ri {te gde su iz „sa ~ e k a l i” pri p ad n i c i @an dar me ri je.

(Ta njug)

PRO TIV OSAM OSO BA POD NE TA PRI JA VA ZA UTA JU PO RE ZA

O{te ti li dr `a vu za 20 mi li o na di na ra Po re ska upra va pod ne la je Pr vom osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Be o gra du kri vi~ nu pri ja vu pro tiv osam oso ba zbog osno va ne sum we da su iz vr {i le kri vi~ na de la po re ske uta je i one mo gu }a va we vr {e wa kon tro le, ~i me su o{te ti le bu xet Sr bi je za vi {e od 20,8 mi li o na di na ra.

U ju ~e ra {wem sa op {te wu Po re ske upra ve Mi ni star stva fi nan si ja na ve de no je da je kri vi~ na pri ja va pod ne ta pro tiv vla sni ka GZR „Mi len ko vi} Jo van” iz Do we Lom ni ce J. M., di rek to ra pri vred nih su bje ka ta „LDIin ve sti ci je” i „Kon dor kon strak{n” iz Be o gra da D. L., kao i di rek to ra i za me ni ka di rek to ra pri vred nog dru {tva „Mi per tim” Be o grad M. P. i J. M. Kri vi~ na pri ja va pod ne ta je i pro tiv vla sni ka SZR „DD-bil ding” iz Be o gra da D. @., di rek to ra pri vred nih su bje ka ta „[mi gi} kom pa ni” i „Ta u rus in vest” iz Be o gra da Q. [. i M. L. i di rek -

to ra pri vred nog dru {tva „DDbil ding“ Be o grad M. L. Is tra ga je utvr di la da je J. M., uz po ma ga we osta lih pri ja vqe nih li ca, od ja nu a ra 2008. do de cem bra 2010. go di ne, u na me ri da iz beg ne pla }a we po re za, la `no pri ka zao pro met uslu ga na osno vu fik tiv nih ra ~u na na ve de nih pri vred nih su bje ka ta, ukup no vred nih 62.070.187,49 di na ra, s is ka za nim PDV-om od 9.468.310,54 di na ra.

Ti me je neo sno va no ko ri stio po rez sa dr `an u iz da tim ra ~u ni ma kao pret hod no pla }en, s pra vom na od bi tak, po ko jem osno vu je uma wio oba ve zu za ob ra ~un i pla }a we PDV-a u istom iz no su.

No vac ko ji je s po slov nog ra ~u na GZR „Mi len ko vi} Jo van” upla }en na ra ~u ne na ve de nih pri vred nih su bje ka ta po dig nut je i vra }en pri ja vqe nom J. M. u go to vi ni, ~i me je iz beg nu to ob ra ~u na va we i pla }a we po re za na dru ge pri ho de od 11.421.331 di nar.

(Ta njug)

KOD DVO JI CE NO VO SA \A NA PRO NA \EN KO KAIN

Za ple we no 350 gra ma be log praha U ak ci ji in spek to ra kri mi na li sti~ ke po li ci je, prek si no} su u No vom Sa du uhap {e na dvo ji ca osum wi ~e nih nar ko di le ra, a za ple we no je i oko 350 gra ma pra {ka ste sup stan ce, za ko ju se pret po sta vqa da je ko kain.

Po za sa da ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, uhap {e ni su Bra ni slav N. (33) iz No vog Sa da i Go ran M. (34) iz Pe tro va ra di na. Oni su uhap {e ni u iz najm qe nom sta nu na Gr ba vi ci, a pri li kom pre tre sa pro na |en je i ko -

kain, ko ji je bio na me wen da qoj pro da ji.

Obo ji ci je od re |e no po li cij sko za dr `a va we, a da nas }e bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji na sa slu {a we, uz kri vi~ ne pri ja ve za neo vla {}e nu pro iz vod wu i tr go vi nu nar ko ti ci ma.

U po sled wi me sec i po ovo je dru ga ve }a za ple na ko ka i na u No vom Sa du. Na i me, kra jem fe bru a ra, no vo sad ska po li ci ja je li {i la slo bo de Fi li pa D. kod ko ga je pro na |e no oko 680 gra ma ove dro ge.

E. D.

petak13.april2012.

15

SVI OSUM WI ^E NI ZA NA PAD NA AM BA SA DE U IS TRA @NOM PO STUP KU

Zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv 12 iz gred ni ka Vi { e jav n o tu ` i l a { tvo pod ne lo je ju ~e zah tev za spro vo | e w e is t ra g e pro t iv 12 osum wi ~e nih za iza zi va we ne re da i pa qe we am ba sa de SAD u Be o gra du u fe bru a ru 2008. go di ne po sle mi tin ga „Ko so vo je Sr bi ja”, re ~e no je u Tu `i la {tvu.

Istim zah te vom tra `e no je da im sud od re di pri tvor jer po sto ji opa snost da bi mo gli uti ca ti na sve do ke, po no vi ti kri vi~ no de lo, kao i zbog to ga {to su ra n i j e osu | i v a n i za kri v i~ n a de l a s ele m en t i m a na si qa.

Oni su ju ~e iz ve de ni na sa slu {a we kod is tra `nog su di je ko ji }e od lu ~i ti o zah te vu Tu `i l a { tva za is t ra g u i pri tvor. Za de lo ko je im se sta vqa na te ret za pre }e na je mak si mal na ka zna od de set go di na.

Is t ra g a se tra ` i pro t iv De j a n a V. i Mi la na D. iz Be o gra da, \or | a T., Mar k a N., Ni ko le K., Du {a na S., Alek s an d ra E. i Fi l i p a B. iz No v og Sa da, Dra ga na M., Mi la na T. i Mla de na N. iz Pan ~e va, kao i Dra `en ka N. iz In |i je.

Za dva ma lo let ni ka osum wi ~e na za te {ko de lo pro tiv op {te si gur no sti i jed no ma lo let no li ce ko je se te re ti za na sil no po na {a w e po s tup c i su odvo je ni.

De jan V., \or |e T., Ni ko la K., Du {a na S., Alek san dar E., Fi lip B., Dra gan M., Mla den N., Mar ko N. i Mi lan

Da~i}: Ras pra vi li smo, ide mo da qe – Nor mal no funk ci o ni sa we MUP-a pod ra zu me va i mo je in for mi sa we o sve mu {to po li ci ja ra di, {to to ga da na ni je bio slu ~aj.

Ovo je ak ci ja ko ja tra je ne ko li ko go di na i sma trao sam da bi o ta ko krup noj ak ci ji tre ba lo da ras pra vi mo ter mi ne hap {e wa – iz ja vio je ju ~e mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} po vo dom ak ci je hap {e wa osum wi ~e nih za pa qe we ame ri~ ke am ba sa de 2008. go di ne.

Po we go vim re ~i ma, to hap {e we mo `e ima ti po li ti~ ke im pli ka ci je, ima ju }i u vi du da je pred iz bor na kam pa wa i da nas ~e ka ju dva der bi ja.

– Sve se to mo `e zlo u po tre bi ti u pred iz bor noj kam pa wi. U tom smi slu to ni je do bro i na dam se da je ta gre {ka Di rek ci je po li ci je bi la slu ~aj na – re kao je Da ~i}. – Ja ne go vo rim o to me da li je ne ko za hap {e we ili pro tiv we ga, ve} o funk ci o ni sa wu po li ci je.

Ona mo ra da funk ci o ni {e u skla du sa za ko nom. Ja sam od par la men ta iza bran da ru ko vo dim MUP-om i da bu dem ci vil na kon tro la. Za kon na la `e da mo ram bi ti in for mi san o po stu pa wu po li ci je. To smo sve ras pra vi li u po li ci ji i ide mo da qe.

P. K.

T. se te re te za te {ko de lo pro tiv op {te si gur no sti.

Oni su osum wi ~e ni da su 21. fe bru a ra 2008. go di ne, po za vr {et ku jav nog sku pa „Ko so vo je Sr bi ja”, za jed no s ve }om gru pom ne po zna tih oso ba, raz li ~i tim pred me ti ma ga |a li ka me ni ca ma, ba kqa ma i dru gim pred m e t i m a am b a s a d u SAD, raz bi ja ju }i pro zo re i vra ta, ta ko da su usled uba ~e nih ba kqi pro sto ri je am ba sa de za pa qe n e. Po t om su osum w i ~ e n i oti {li do am ba sa de Hr vat ske, ko ju su ta ko |e ga |a li ka me ni ca ma, ba kqa ma i dru gim pred me ti ma , a na kon to ga su oti {li do am ba sa de Ne ma~ ke, ko ja je ta ko |e o{te }e na tog da na.

Osum wi ~e ni Dra `en ko N. i

Mi lan D. se te re te i za kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa. Dra `en ko N. se te re ti, osim za ka me no va we zgra de am ba sa de SAD, da je na sil no – me t al n om po l u g om (za { ti t i nik za sta bla –sad ni ce) po ku {ao da pro va li u tu zgra du u Uli ci kne za Mi lo {a u Be o- gra du. We ga je u tom po ku {a ju spre ~i la po li ci ja, a do ga |aj je za be le `en i na snim ku. Osum wi ~e ni Mi lan D. se te re ti da je 21. fe bru a ra, s ve }om gru pom, do {ao do am ba sa de Tur ske, na kon ~e ga ju je ka me ni ca ma, ci gla ma, ba kqa ma i dru gim pred me ti ma ga |ao, za tim se po peo do stu ba is pred am ba sa de, i{ ~u pao bez bed no snu ka me ru i ba cio je na uli cu.

E. D.

PO KRE NUT PO STU PAK PRO TIV IZAZIVA^A NACIONALNE MR@WE U RE SNI KU

Osumwi~eno 14 oso ba

Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du pod ne lo je zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv 14 osum wi ~e nih za iza zi va wa na ci o nal ne mr `we pre ma Ro mi ma u be o grad skom na se qu Re snik, kao i za na pad na po li caj ce, re ~e no je u tom tu `i la {tvu.

U Re sni ku su 7. apri la 2012. iz bi li ne mi ri zbog na ja vqe nog pre se qe wa Ro ma iz ne hi gi jen skog na se qa kod „Bel vi la”.

Zah te vom tu `i la {tva ob u hva }e ni su Sr |an G., Mi lan A., Mi lo{ @., Du {an K., Ste fan S., Bo ban @., Mi lo{ V., Zve zdan N., Mi {a M., Mi lan P., Vla di mir R., Ivan N., Mi lan J. i De jan N., svi iz Ra ko vi ce. Oni se te re te da su po ku {a li da do |u do na se qa Sun -

~a ni breg, gde su bi li po sta vqe ni kon tej ne ri na me we ni za `i vot ra se qe nih rom skih po ro di ca, da bi uni {ti li kon tej ne re, ali ih je po li ci ja za u sta vi la na ras kr sni ci uli ca Slav ka Miq ko vi }a i Po da val ske. Na kon to ga, osum wi ~e ni su s gra |a ni ma na pa li po li caj ce, ga |a ju }i ih ka me ni ca ma, sta kle nim fla {a ma, pa li ca ma, ci gla ma.

U ne re di ma su po vre |e na ~e tvo ri ca pri pad ni ka MUP-a i dvo je gra |a na.

Tu `i la {tvo je pred lo `i lo da se svim osum wi ~e ni ma od re di pri tvor da ne bi na sta vi li da vr {e kri vi~ na de la, ali i zbog even tu al nog uti ca ja na sa u ~e sni ke.

(Ta njug)

VESTI Na pao oca i bra ta, pa i po li caj ca Po li cij ska upra va u Va qe vu sa op {ti la je da je li {i la slo bo de i od re di la me ru za dr `a va wa Ra di {i P. (1962) iz Ne pri ~a ve kod Laj kov ca, zbog na pa da na po li caj ca i na si qa u po ro di ci.

U po po dnev nim ~a so vi ma 11. apri la, Ra di {a P. je na pao no `em bra ta Mi o dra ga i oca Sla vo qu ba u wi vi po red wi ho ve ku }e, na kon ~e ga su oni u po mo} po zva li po li ci ju.

Pri li kom in ter ven ci je pa tro le po li ci je osum wi ~e ni se oglu {io o na re |e we po li cij skog slu `be ni ka Ra do va na Ne sto ro vi }a i na pao ga no `em.

U svr hu upo zo re wa po li cij ski slu `be nik je is pa lio tri hi ca iz slu `be nog pi {to qa u va zduh. Me |u tim, osum wi ~e ni je na sta vio na pad i no `em mu na neo la ke te le sne po vre de po li cu i ru ci.

U da qem na pa du osum wi ~e nog su spre ~i li po li cij ski slu `be ni ci upo tre bom sred sta va pri -

nu de, dok je po vre |e nom po li caj cu po mo} pru `e na u ur gent nom cen tru u Va qe vu. On }e uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Va qe vu.

(Ta njug)

Ca ri ni ci ot kri li 7.000 ta ble ta „ksa nak sa“

Tro ji ca dr `a vqa na ir ske i bu gar ske na ci o nal no sti spre ~e na su u po ku {a ju kri jum ~a re wa oko 7.000 ta ble ta le ka „ksa naks” u Sr bi ju iz Bu gar ske na gra ni~ nom pre la zu Gra di na, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na.

Za jed ni~ kom ak ci jom ca ri ne i po li ci je, ta ble te po zna tog ank si o li ti ka, ko je se tre ti ra ju kao opoj na dro ga, ot kri ve ne su pri li kom de taq ne kon tro le li~ nog pr tqa ga u auto bu su ko ji sa o bra }a na re dov noj li ni ji So fi ja–Be~.

S ob zi rom na to da je pro met le ko va u put ni~ kom pro me tu za bra wen, osim ko li ~i ne na me we ne za li~ nu upo tre bu, ot kri ve ni le ko vi su pri vre me no za dr `a ni

do okon ~a wa pre kr {aj nog po stup ka.

Pro tiv put ni ka po kre nut je i kri vi~ ni po stu pak jer se ra di o po ku {a ju kri jum ~a re wa le ko va ko ji se tre ti ra ju kao opoj na dro ga, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug)

Ot kri ve na pro val ni~ ka troj ka Po li ci ja u Ki kin di je od re di la za dr `a va we do 48 sa ti De ja nu A. (1992) iz Ki kin de, zbog sum we da je za jed no sa su gra |a ni ma De ja nom R. (1990) i Vla di mi rom P. (1980), po ~i nio vi {e pro val nih kra |a u pro dav ni ce i ku }u u Ki kin di.

Iz PU Ki kin da ju ~e je sa op {te no da su De jan A. i De jan R. u no }i iz me |u 13. i 14. mar ta ove go di ne, ko ri ste }i po de san alat, pro va li li u pro dav ni cu mo bil nih te le fo na u Ki kin di iz ko je su od ne li oko 30 te le fo na i lap top. Deo te le fo na pro da li su Sto ja nu [. (1968) iz Ki kin de, pro tiv ko ga je pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog sum we

da je po ~i nio kri vi~ no de lo pri kri va wa.

Osum wi ~e ni su po ~et kom ove go di ne pro va li li i u ne na sta we nu ku }u u Ki kin di iz ko je su od ne li ve{-ma {i nu, DVD i be `i~ ni te le fon, ko ji su pro na |e ni i vra }e ni vla sni ku. U no }i iz me |u 4. i 5. mar ta ove go di ne De jan A. i Vla di mir P. su pro va li li u pro dav ni cu u Ki kin di iz ko je su od ne li ma wu ko li ~i nu nov ca, a po ku {a li su i da pro va le u me wa~ ni cu.

M. Mr.

Pri ja va zbog ma ri hu a ne

Ki kind ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pr o tiv Bra ni sla va J. (1974), Mo mi ra T. (1985) i Dar ja na B. (1986) iz Ki kin de zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pr o iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pr o met opoj nih dr o ga.

Pri ja va Mo mi ra T. i Dar ja na B. te re ti da su po ~et kom ove go di ne u Ki kin di na uli ci vi {e pu ta po sre do va li u ku po vi ni ma ri hu a ne od Bra ni sla va J. M. Mr.

SPORT

petak13.april2012.

dnevnik

c m y

16

UZ PLASMAN ZVEZDE U FINALE KUPA SRBIJE

Silan profit crveno-belih

Uspe{an dogovor: Mati} razra|uje plan igre u posledwoj ~etvrtini

Fo to: F. Ba ki}

POBEDA VOJVODINE NAD PARTIZANOM VREDNA JADRANSKE LIGE

Novi Sad se vra}a na ko{arka{ku mapu Po be da nad {am pi o nom Par ti za nom je po tvr di la da se Voj vo di na Sr bi ja gas vra }a u vrh klup ske ko {ar ke Sr bi je i cr ve no - be li su sa mo na ko rak od pla sma na u Ja dran sku li gu. No vo sa |a ni igra ju sjaj no u Su per li gi.

Po sle po ~et nog po ra za od Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca i Cr ve ne zve zde, cr ve no -be li su za re |a li ~e ti ri po be de, i to ka kve. Po be di li su He mo farm sa 20 po e na raz li ke, BKK Rad ni~ ki sa 30 po e na raz li ke, Me gu Vi zu ru u go sti ma sa 5 po e na raz li ke i on da ba ci li su na ple }a {am pi o na Par ti zan sa 10 po e na raz li ke. Zna lo se da Voj vo di na Sr bi ja Gas ima sa stav za re spekt, na sva kom me stu po dva kva li tet na igra ~a, ali se sve vi {e pri ~a o tre ne ru ko ji ih vo di, Si ni {i Ma ti }u, mla dom stru~ wa ku ko ji tra `e svo je me sto na ko {ar ka {kom ne bu Sr bi je.

- Po ~eo sam u OKK Be o gra du kao igra~ da bi me put vo dio u Ki kin du, Be o ~in (BFC), da bi igra~ ku ka ri je ru za vr {io u Ze mu nu ko ja mi je bi la i po ~et na sta ni ca u tre ner skoj ka ri je ri.

Sa mla |im ka te go ri ja ma Ze mu na sam imao le pih re zul ta ta, sa ka de ti ma pr vak Sr bi je, sa ju ni o ri ma dru gi u Sr bi ji. Put me do veo u No vi Sad, po sle fu zi je No vog Sa da i Voj vo di ne pre u zeo sam vo |e we pr vog ti ma. Mo ram na gla si ti da oko sni cu ti ma ~i ne ju ni o ri, pr va ci Sr bi je 2010, wih {e sto ri ca.

Utak mi ca pro tiv Par ti za na je po ka za la No vi Sad `e qan vr hun ske ko {ar ke. Ma la dvo ra na Spen sa bi la je is pu we na do po sled weg me sta. To je da lo i do dat ni mo tiv ko {ar ka {i ma Voj vo di ne ko ji su ve} od po ~et ka me ~a ima li ve li ku `e qu da pri ka `u sve ono naj bo qe {to zna ju,

bez ob zi ra {to im je pro tiv nik bio {am pion Sr bi je. Igra li su „cr ve no - be li” agre siv no, ve o ma efi ka sno, br zo i le po od pr vog se kun da. Pred vo dio ih je ka pi ten Ra do mir Mar ko vi}, ve o ma kva li te tan i is ku san igra~ ko ji je za pr vih 20 mi nu ta po sti gao 16 po e na.

- Bi la je to ve li ka po be da ka `e tre ner Voj bvo di ne Sr bi ja gas Si ni {a Ma ti}. - Zna li smo ko li ko i {ta mo `e Par ti zan,od pr vog mi nu ta igra li smo agre siv no, u taj kvoj igri cr no be li se ni su naj bo qe sna {li.

Po mo gla nam je i pu bli ka, u mo men ti ma ka da se Par ti zan vra tio u me~ po dr `a li su nas i mi smo na sre }u us pe li u po sled woj ~e tvr ti ni da iz dr `i mo ogro man pri ti sak. Na{ ciq je pla sman u po lu fi na le plej-ofa, sa da smo vr lo bli zu ono ga {to smo za cr ta li. M. Savi}evi}

U TABORU PARTIZANA RAZO^ARANI

Jovanovi} besan

Yejms bio najboqi igra~ Partizana

Tre ner Par ti za na Vla di mir Jo va no vi} bio je be san po sle po ra za od Voj vo di ne, ali je pro tiv ni ku ~e sti tao na po be di.

- Po be da do ma }i na je ~i sta kao su za, ~e sti tam od sr ca. Mi smo lo {e otvo ri li utak mi cu {to je Voj vo di na zna la da is ko ri sti. U na stav ku smo se ma lo tr gli, ali ne do voq no da bi na pra vi li pot pun pre o kret - pri znao je Jo va no vi}.

Jo va no vi} se kri ti~ ki osvr nuo na igru svo jih iza bra ni ka.

- Ono {to je do sa da kra si lo igru Par ti za na, agre si ja, br zi na, bo re be nost, to je u Spensu ra dio do ma }in i za slu `e no po be dio. Evi dent na je kri za igre kod mo je eki pe, jer u po sled we tri, ~e tri ri utak mi ce, se po na vqa ju iste gre {ke, {to mo ra mo ve o ma br zo da anu li ra mo.

Ali Jo va no vi} je sve stan {ta cr no-be le o~e ku je u na red nom pe ri o du: - Ova k o ne mo ` e mo da q e.

Gre {ke mo ra mo pod hit no da ko ri gu je mo. Po seb no zbog za vr {nog tu ri ni ra Ja dran ske li ge.

Ni sam za bo ra vio ni na do ma }u Su per li gu. Na {e am bi ci je su po zna te, a to je pr va po zi ci ja uo~i plej-ofa, a sa ova ko vom igrom se uda qa va va mo od ci qa i to ne mo `e da se to le ri {e Jo va no vi}.

Makabi otkazao me~ Od lo `e ni me~ 20. ko la ABA li ge iz me |u Ma ka bi ja i Bu du} no sti ne }e bi ti od i gran 14. apri la, ka ko je pred vi |e no. Izra el ci su ot ka za li taj duel uz obra zlo `e we da ne mo gu da or ga ni zu ju pre voz eki pi iz Pod go ri ce do Tel Avi va.

Shod no pra vil ni ku tak mi ~a wa, taj duel bi }e re gi stro van u ko rist Bu du} no sti slu `be nim re zul ta tom 20:0, Pod go ri ~a ni ma }e bi ti upi sa na dva bo da, a Ma ka bi }e mo ra ti da upla ti ka znu od 5.000 evra u ka su ABA li ge.

Is hod tog du e la ne }e uti ca ti na ko na ~an ras po red na ta be li, jer je Ma ka bi jo{ ra ni je obez be dio pr vo me sto, dok je Bu du} nost ~e tvr ta.Osta li du e li 20. ko la od i gra ni su po ~et kom fe bru a ra.

In te re sant no je da }e upra vo Ma ka bi i Bu du} nost od i gra ti usko ro me |u sob ni duel i to na za vr {nom tur ni ru ABA li ge u Tel Avi vu. Oni }e se sa sta ti 28. apri la u po lu fi na lu F4 tur ni ra, dok }e u dru gom me ~u igra ti Par ti zan mt:s i Ce de vi ta.

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su i u re van{ me ~u po lu fi na la ku pa bi li bo qi od ve ~i tog ri va la, pa su sla vi li za slu `e ni tri jumf (2:0) vre dan fi na la naj ma sov ni jeg tak mi ~e wa i mo gu} no sti da osvo je ute {ni pe har u ovoj se zo ni. Pre kid do mi na ci je cr no- be lih do neo je sil nu ra dost na Ma ra ka ni. Jed no stav no, ~e ta tre ne ra Pro si ne~ kog je nad mu dri la i nad vi si la pri li~ no is tro {e ni tim Avra ma Gran ta, do nev {i sil nu eufo ri ju me |u pri sta li ce ovog klu ba.

- Od i gra li smo jed nu od bo qih utak mi ca, od ka da sam na klu pi, u tak ti~ kom i tr ka~ kom po gle du. Lep je ose }aj sa vla da ti ve li kog ri va la, ko ji je imao svo je {an se. Usle di la je na {a do mi na ci ja u dru gom de lu me ~a, ka da smo bi li znat no bo qi - is ta kao je Pro si ne~ ki.

Pro me nio je svo ju tre ner sku fi lo zo fi ju hr vat ski stru~ wak, od u stao od for si ra wa po se da lop te i pas igre. Jed no stav no, sve ras po lo `i ve sna ge gur nuo je u ma ne var, sma wiv {i pro stor za igru Par ti za nu. Is tu rio je hi trog Ka sa li cu, od no sno po bo ku La zo vi }a, ~e kao svo ju {an su iz kon tre. ^e sto su u pa ni ci bi li spo ri {to pe ri do ma }i na Rni} i Iva nov. Na klu pi su osta li Bor ha i Ka du ali su u dru gom de lu da li pun do pri nos po be di.

- Kad do bi je{ on da si u pra vu.

Sad svi pri ~a ju o ge ni jal noj po stav ci. Ta ko sam za mi slio kon cept za re van{ u ko jem smo ima li ve li ku pred nost. Is po sta vi lo se da sam po go dio. Da je re zul tat bio dru ga ~i ji, iz ve sno je da bi kri ti ke bi le `e sto keiskre no }e Pro si ne~ ki.

Maksimovi} i Evandro slave pogodak

Re al no, Zve zda je zna la~ ki ka zni la sil ne pro ma {e ne „zi ce re“ cr no- be lih u dva du e la. Is ka za la je eki pa psi ho lo {ku sta bil nost, str pqi vo je gra di la svoj si stem igre ko ji je od veo do tri jum fa.

- Mom ci za slu `u ju ~e stit ke, jer su po ka za li ka rak ter, ali na kra ju su kva li te tom na pra vi li raz li ku na te re nu. Na sta vqa mo da na por no ra di mo, ka ko bi {to vi {e na pre do va li - po ru ~io je Pro si ne~ ki.

Cen tral na fi gu ra utak mi ce, bio je naj zad, mla di re pre zen ta ti vac Dar ko La zo vi}. De mon stri rao je kla su, bio ne re {i va enig ma za od bra nu Par ti za na, stre lac vo de }eg go la ko ji je re {io sve di le me oko ko na~ nog is ho da po lu fi na la.

- Iz ne na di li smo Par ti zan for ma ci jom i tak ti~ kom po stav kom. Bi li smo si gur ni i sa mo u ve re ni na sre di ni te re na.

Po sle pro pu {te ne pri li ke sa i gra ~i su me ohra bri li u svla ~i -

o ni ci, ve ro va li su da }u po sti }i gol. Hva la na po dr {ci, ovo je tri jumf ko lek ti va. pok za li smo da mo `e mo da igra mo na re zul tat, da iz ra sta mo u pra vu eki pu kon sta to vao je La zo vi}.

Ba{ sve koc ki ce su se slo `i le. Zve zda je dva pu ta ma ti ra la Par ti zan, ide po tro fej u fi na le, a ta mo je, 16. ma ja u No vom Sa du ~e ka Bo rac. Po lo `io je „di plom ski“ i tre ner Pro si ne~ ki, nad mu drio je is ku snog Gran ta. To sve da qe zna ~i da je to kom zim ske pa u ze uspe {no oba vqe na se lek ci ja po ja ~a wa, da je po sta vqe na vi zi ja ko ja se mo ra da qe sle di ti i nad gra di ti. Oslo nac je na mla de i da ro vi te igra ~e iz Sr bi je. Na kra ju, ova kav raz voj si tu a ci je do dat ni je sti mu lans i za pred sed ni ka Vla da na Lu ki }a da se upu sti u tr ku za no vi man dat na pred sto je }im iz bo ri ma. Da kle, si lan pro fit je na kon tu cr ve no- be lih na kon pla sma na u fi na le Ku pa Sr bi je.

Z. Rangelov

PARTIZAN SE OKRE]E PRVENSTVU

Zvezda bila konkretnija Fud ba le ri Par ti za na ni su us pe li da se pla si ra ju u fi na le Ku pa Sr bi je. Cr no – be li su i na svom sta di o nu iz gu bi li od ve ~i tog ri va la Cr ve ne zve zde (2:0).

Ako se za re }i da je u pr vom me ~u Par ti zan za slu `io po be du u dru gom sva ka ko ni je. Cr no- be li ni su ima li po le ta ko ji ih go di na ma kra sio pro tiv kom {i ja i po raz je bio ne mi no van. Tre ner Avram Grant ~i ni se ni je do bro pri pre mio eki pu iako se mo glo o~e ki va ti da }e Ro bert Pro si ne~ ki na te ren iz ve sti ne {to za tvo re ni ju for ma ci ju. Cr ve na zve zda je zna la {ta ho }e i za slu `e no sla vi la.

- ^e sti tam Cr ve noj zve zdi na po be di. Igra li su ja ko do bro.

ni je nam us pe lo. I ka ko se to obi~ no de {a va , ka zna je sti gla , pri mi li smo dva go la i na `a lost is pa li iz ku pa. Okre }e mo se pr ven stvu u ko jem ima mo osam bo do va pred no sti.

Ni je, po we mu, to bio pra vi Par ti zan.

- Ne do sta ja lo je da bu de mo slo `ni ji. U dru gom po lu vre me nu, ka da smo pri mi li pr vi gol hteo je sva ko da igra za se be. Te {ko mi je zbog po ra za, de bi to vao sam ne slav no u der bi ju, ali {ta da se ra di, to je fud bal.

Ide mo da qe, ide mo ka ti tu li, na dam se da }e mo se re van {i ra ti u pr ven stvu Cr ve noj zve zdi.

Mi lan Smi qa ni} pre ko rio je se be i svo je sa i gra ~e.

Grant ~estita Prosine~kom

[to se nas ti ~e pla ti li smo za pro ma {a je iz pr vog me ~a. Ko zna {ta bi tad bi lo kao i sad da smo u pr vih 15 mi nu ta is ko ri sti li {an se. U na stav ku smo mno go ri zi ko va li, {to je pro tiv nik is ko ri stio i iz dve kon tre nam dao dva go la – re kao je Grant.

Utu ~en je bio Ni ko la Ak sen ti je vi}.

- [ta da ka `em ? Pr vih 15 mi nu ta smo po ka za li da mo `e mo, da smo bo qa eki pa, pro ma {i li smo ne ko li ko do brih {an si. U dru go po lu vre me smo u{li da pro ba mo da na dok na di mo pre dost Zve zde sa Ma ra ka ne, ali

- Po raz kao po raz, ali eto is pa li smo iz Ku pa. Mo gu da ka `em da ni smo bi li na ni vou, po ~i wem od se be pa do osta lih igra ~a. Mo ra mo to tal no da pro me ni mo po na {a we na te re nu.

Si gur no }e mo ana li zi ra ti ono {to se do ga |a lo, na red ne utak mi ce su pred na ma i mo ra mo svi da se po gle da mo u o~i i da iz me ni mo to tal no, sve.

Po we mu, fa li lo je agre siv no sti.

- Pa, ne ma tu sad ne {to kon kret no, ali jed no stav no po na {a we na te re nu ni je bi lo ka ko tre ba , kao da ni smo do voq no ve -

ro va li da mo `e mo do po be de, ni je bi lo do voq no za la ga wa. I kod re zul ta ta 0:0 ka da je sve bi lo otvo re no iz o sta la je na {a bor be nost. Mo ra mo mno go to ga da pro me ni mo i da se vra ti mo na sta re sta ze.

Sa svim dru ga ~i je je me~ vi deo La zar Mar ko vi}.

- Ni smo is ko ri sti li svo je {an se, Zve zda je iz kon tra na pa -

Kraj sezone za Eduarda Par ti zan ove go di ne ba{ ne ma sre }e sa na pa da ~i ma.

Zi mus se te {ko po vre dio Mar ko [}e po vi}, a sa da i Edu ar do! Bra zil cu su ta ko |e stra da li pred wi ukr {te ni li ga men ti ko le na, mo ra }e na ope ra ci ju i za we ga je se zo na za vr {e na.

Edu ar do je u su bo tu u Su bo ti ci pre ki nuo vi {e me se~ ni gol ge ter ski post i na ja vio po be du cr no-be lih pro tiv Spar ta ka. Me |u tim, ne du go za tim mo rao je da na pu sti te ren zbog po vre de ko le na.

Usle di li su broj ni pre gle di da bi na kra ju di jag no za bi la naj go ra mo gu }a po cr no-be lu „de vet ku“. Ta ko je tre ner Avram Grant spao na dvo ji cu na pa da ~a, La mi na Di ja ru i La za ra Mar ko vi }a, za pred sto je }ih se dam ko la {am pi o na ta. da po sti gla dva go la. Mi slim da smo od i gra li sa svim ko rekt no, po mom mi {qe wu ve o ma do bro, ali ne do sta ja lo je sre }e, kao da nam je na ko za ~a rao gol. Vra }a mo se pr ven stvu i to je to.

Ne ma wa To mi} kri vi od bra nu.

- Opet su nas sku po ko {ta li pro ma {a ji. Sa mo u pr vih pet mi nu ta ima li smo dve {an se, a Zve zda nam je opet da va la go lo ve po sle na {ih gre {a ka. Od bra na mo ra da bu de mno go si gur ni ja u ova kvim utak mi ca ma.

I. Lazarevi}

c m y

dnevnik

RAT KO BU TO RO VI], PRED SED NIK UPRAV NOG OD BO RA FK VOJ VO DI NA

Ovo je vi {e od ka ta stro fe Eli mi na ci ju od Bor ca u po lu fi na lu fud bal skog Ku pa Sr bi je, pred sed nik Uprav nog od bo ra FK Voj vo di na Rat ko Bu to ro vi} krat ko je i sli ko vi to opi sao: - Ovo je ka ta stro fa, i vi {e od to ga! ^u li smo da je po za vr {et ku du e la s ^a ~a ni ma bi lo pu no raz -

im dao, oni me ni ni su da li ni {ta.

Ni je ni ka kva taj na da Voj vo di na `i vi i ra di u iz u zet nim uslo vi ma, a o to me je Rat ko Bu to ro vi} re kao: - Sve {to sam ura dio kao pred sed nik u ove vi {e od ~e ti ri go di ne vi dqi vo je go lim

Rat ko Bu to ro vi}

go vo ra, ~ak i `u~ nih di sku si ja iz me |u vas i po je di nih qu di iz klu ba?

- Sva ko no si svo je bre me i svoj deo od go vor no sti za ono {to se do go di lo - re kao je Bu to ro vi}. - Sve ga mi je pre ko gla ve.

Ima mo su tra sa sta nak Uprav nog od bo ra i jav nost }e o sve mu bi ti oba ve {te na.

Iz ne zva ni~ nih iz vo ra sa zna je mo da od la ze tre ner De jan Vu ki }e vi} i sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li}?

- Ne mam ko men tar!

okom. Na{ tre na `ni cen tar „Vu ja din Bo {kov” je na evrop skom ni vou, do bi li smo re flek to re, a idu }e ne de qe po ~e }e i re no vi ra we na {eg sta di o na.

Sve pla te igra ~i ma re gu li sa ne su na vre me, pa i pre ro ka. Ne du gu je mo im ni evro, ni di nar, a u ovo te {ko vre me to je ja ko te {ko ostva ri ti. Na pla te igra ~a me se~ no nam ode pre ko 150.000 evra, a tu su i rad na za jed ni ca, plus slu `ba odr `a va wa. Pi tam se {ta smo Upra va i ja vi {e mo gli da u~i ni mo da

SPORT

petak13.april2012.

17

JU ^E TRE NING VOJ VO DI NE VO DIO SPA SO JE JE LA ^I]

Vu ki }e vi} vi {e ni je tre ner Voj vo di ne Iz gu bqe na je utak mi ca s Bor cem (0:1), Voj vo di na ne }e igra ti u fi na lu Ku pa Sr bi je 16. ma ja, a ne za do voq stvo i ogor ~e we na vi ja ~a i jav no sti u No vom Sa du do sti gli su ta~ ku kqu ~a wa. Tu `no i ru `no fud bal sko pro le }e, ka da je o cr ve no-be li ma re~, za o kru `e no je eli mi na ci jom iz fi nal ne utak mi ce Ku pa ko ja }e bi ti od i gra na u No vom Sa du.

Od mah po sle de ba kla od Bor ca, tre ner De jan Vu ki }e vi}, ko me je pu bli ka ja sno po ru ~i la {ta mi sli po vi ci ma „De ja ne, od la zi”, na go ve stio je da ne ve ru je da }e osta ti u Voj vo di ni, a ju ~e se ni je po ja vio na pre po dnev nom tre nin gu cr ve no-be lih u FC „Vu ja din Bo {kov”.

Tre ning je vo dio we gov po mo} nik Spa so je Je la ~i}, a Vu ki }e vi} je tim po vo dom re kao: - Bi li smo bo qi od Bor ca, za slu `i li smo pla sman u fi na le, ali ni smo ima li sport ske sre }e da re a li zu je mo ne ku od broj nih pri li ka ko je smo stvo ri li. Ova ge ne ra ci ja igra ~a Voj vo di ne pro pu sti la je isto rij sku pri li ku da za i gra u su sre tu za po bed ni~ ki pe har, a ta kve {an se ne uka zu ju se ~e sto u ka ri je ri. Ra dio sam od go vor no i po {te no i pre u zi mam od go vor nost za re zul ta te i se be vi {e ne vi dim kao tre ne ra Voj vo di ne. Za to ni sam bio na tre nin gu i osta lo je da se s upra vom klu ba do go vo rim o mo de lu pre ki da sa rad we.

Na sta vio je Vu ki }e vi} po tom svoj mo no log: - Sma tram se od go vor nim za do vo |e we igra ~a to kom zim skog pre la znog ro ka, a to me je sa da su sti glo. Mo re i ra je za

Re zul ta ti De jan Vu ki }e vi} je na sle dio na klu pi Voj vo di ne Qu bo mi ra Ri stov skog, po sle utak mi ce 1. ko la Je len Su per li ge s Rad ni~ kim 1923 iz Kra gu jev ca. Od ta da je tim vo dio u 22 pr ven stve ne utak mi ce, u ko ji ma se No vo sa |a ni ostva ri li skor od 10 po be da, osam re mi ja i ~e ti ri po ra za, uz gol raz li ku 35:17.

Vu ki }e vi} je eki pu vo dio i u ~e ti ri utak mi ce u okvi ru Ku pa Sr bi je, u ko ji ma je Voj vo di na ostva ri la dve po be de (In |i ja - 2:1 i Ja vor 1:0), re mi (Bo rac - 0:0) i po raz (Bo rac - 0:1), uz gol raz li ku 3:2.

Uku pan skor De ja na Vu ki }e vi }a kao tre ne ra Voj vo di ne bio je, da kle, 26 utak mi ca, 12 po be da, 9 re mi ja i 5 po ra za, uz gol raz li ku 38:19.

^e ti ri po ra za

Ra sta nak: De jan Vu ki }e vi}

me ne pot pu no raz o ~a re we i, ka da bih osta jao u Voj vo di ni, za we ga vi {e ne bi bi lo me sta u ti mu. O~e ku jem ener gi ~an stav upra ve klu ba, jer on je do ve den upra vo zbog ovih utak mi ca.

Kao tre ner, dao sam mu sve, a on mi je ova ko uz vra tio.

Na kra ju, sa da ve} biv {i {ef stru ke cr ve no-be lih do dao je sle de }e:

- Ni ka da me ni ko ni je pla }ao za ono {to ne ra dim, ta ko }e bi ti i sa da. Pred sed nik Rat ko Bu to ro vi} ne ma ni ka kvu kri vi cu u sve mu, ali mo ram da ka `em da sam od po ~et ka ra da imao opo zi ci ju u klu bu. Ona je jed no vre me za }u ta la jer smo ima li re zul ta te, ali se u po sled we vre me po no vo ja vi la. Ipak, ne bih `e leo da ime nu jem te qu de.

Po sle naj sku pqih pri pre ma u isto ri ji klu ba ko je su oba vi li u An ta li ji, fud ba le ri Voj vo di ne su u Je len Su per li gi do da na {weg da na od i gra li osam me ~e va. U wi ma su ostva ri li dve po be de, tri re mi ja i tri po ra za, uz gol raz li ku 5:8. Uz to, na ~ak pet utak mi ca No vo sa |a ni ni su po sti gli ni je dan gol.

Tre ba tu do da ti i dve kup utak mi ce s Bor cem, u ko ji ma cr ve no-be li ta ko |e ni su po sti gli gol, a da za i gra ju u fi na lu 16. ma ja na „Ka ra |or |u”, omeo ih je po go dak ^a ~a ni na Fi li pa Kne `e vi }a.

Pre mi je Pi ta li smo pred sed ni ka UO FK Voj vo di na Rat ka Bu to ro vi }a i ko li ke su pre mi je obe }a ne igra ~i ma da su osvo ji li Kup Sr bi je.

- Da su po di gli po bed ni~ ki pe har, sva ki od igra ~a do bio bi po 20.000 evra, a tre ner Vu ki }e vi} ~i ta vih 150.000 evra - od go vo rio je pr vi ~o vek No vo sa |a na.

Ko }e vo di ti tim u Ku li Ju ~e tre ning cr ve no-be lih ni je vo dio De jan Vu ki }e vi}, {to naj re ~i ti je go vo ri o to me da on vi {e ni je {ef stru ke. Ko }e vo di ti eki pu pro tiv Haj du ka, u pr ven stve nom me ~u ko ji se su tra igra u Ku li?

- Za i sta ne znam od go vor na to pi ta we - ka te go ri ~an je bio Bu to ro vi}.

S tri bi na se po sle me ~a, iz me |u osta log, ~u lo i skan di ra we „Upra va na po qe”. Da li vas je to po go di lo?

- Uvek sam, bez la `ne skrom no sti, go vo rio ono {to mi slim - ka te go ri ~an je bio pred sed nik no vo sad skog klu ba. - Mi slim da je ka ta stro fa pre bla ga re~ za ovo {to se do go di lo u utak mi ci s Bor cem. Ni sam ni ka da po di la zio ni ko me, ne }u ni sa da to da u~i nim. Pot pu no su ra zu mqi vi gnev i ne za do voq stvo na vi ja ~a, ~ak ne bih shva tio da ni je ta ko.

U ovim po klub te {kim tre nu ci ma onaj ko ne raz u me gnev s tri bi na, je do stav no ni je re a lan. Uvek sam pre u zi mao od go vor nost, ~i nim to i ovog pu ta.

Kriv sam, jer sam igra ~e sam gle dao kao svo ju de cu, ma zio sam ih i pa zio, ~ak im re {a vao i pri vat ne pro ble me i, evo, vi dim ka ko su mi vra ti li. Sve sam

stvo ri mo mak si mal ne uslo ve da se po be di Bo rac i u|e u fi na le ku pa? Da mi za i gra mo? To ne mo `e mo. Ima u sve mu i ne fud bal skih stva ri, o ko ji ma ne bih da pri ~am ovog pu ta.

Re kli ste da vam je sve ga pre ko gla ve. Da li to zna ~i da raz mi {qa te i o od la sku iz klu ba?

- Naj te `e bi mi bi lo i pla {im se da FK Voj vo di na ne po sta ne fi li ja la Par ti za na i Cr ve ne zve zde - re kao je Rat ko Bu to ro vi}. - Ni ka da ni sam bra nio da na {i igra ~i pre |u u ove klu bo ve, ali da oni za wih pla te ce nu ko ju ima ju u Evro pi. Po kre nuo sam bor bu pro tiv me na xer skih agen ci ja ko je su `e le le da nam i na {u de cu oti ma ju. To kom ~i ta vog man da ta ostao sam do sle dan u toj bor bi. Po sle sa stan ka UO u su bo tu, jav nost }e do bi ti sve od go vo re na pi ta wa ko ja je za ni ma ju.

SPORT SKI DI REK TOR VOJ VO DI NE MI O DRAG PAN TE LI]:

Mo re ir u ~e ka `e sto ka ka zna Na vi ja ~i Voj vo di ne, ali i tre ner Vu ki }e vi}, bi li su ogor ~e ni na Mo re i ru ka da je pri li kom za me ne otr ~ao di rekt no u svla ~i o ni cu, a ni je se po zdra vio s igra ~em ko ji je ula zio u igru (Mi la nom Bo jo vi }em).

- To je o~i gled no ne sport ski, ne pro fe si o nal ni po tez - re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne Mi o drag Pan te li}. - Bi }e `e sto ko ka `wen, to je si gur no, pre ma pra vil ni ku klu ba. Ni je na we mu, ve} je na tre ne ru da od lu ~i ko }e i ko li ko da igra. Mo rao je i mo ra da vo di ra ~u na ka ko se po na {a na te re nu i tre ba da zna da je uzor mla |im igra ~i ma.

KA PI TEN NO VO SA \A NA MI RO SLAV VU LI ]E VI] O ELI MI NA CI JI IZ KU PA SR BI JE

Upr qa li smo dres Voj vo di ne Muk i ne ras po lo `e we vla da li su ju ~e u Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov” u Ve ter ni ku.

Po raz od Bor ca (0:1) i eli mi na ci ja iz Ku pa osta vi li su tra ga na igra ~i ma Voj vo di ne, a ka pi ten ti ma Mi ro slav Vu li }e vi} stao je is pred eki pe i ana li zi rao uzro ke ve li kih po sr ta wa cr ve no-be lih, ko ja su kul mi ni ra la de ba klom na „Ka ra |or |u” od ^a ~a na.

- Ta kav je fud bal - ka da naj vi {e `e li{ da ne {to u~i ni{, on ti to ne do zvo qa va - re kao je Vu li }e vi}. - Utak mi ce kao {to je bi la ova s Bor cem igra ju se s jed nom no gom ako tre ba, pu nim sr cem... Tu ne ma tak ti ke, ve} sa mo `e qe i re {e no sti da se uspe.

Bez ika kve `e qe da bi lo ko me po di la zim, ne uti ~u na is hod u ta kvim me ~e vi ma pred sed nik i ne znam ko jo{. Tu su igra ~i u glav nim ulo ga ma.

Za {to on da Voj vo di na ni je us pe la da po be di Bo rac i pro |e u fi na le?

- Pro ble ma je bi lo i ima ih i oni su gu r a n i pod te p ih.

Evi dent no je da ni smo ho mo ge -

ni. Ka da to ka `em, mi slim na to da u ti mu ima igra ~a ko ji zna ju {ta zna ~i no si ti dres Voj vo di ne i ko li ko oba ve zu je ve l i ~ i n a klu b a, ali ima i onih ko ji to ne shva ta ju i ne mo gu da vi de. Do {lo je vre me da se po gle da mo u o~i i ka `e mo je dan dru gom ono {to tre ba. Sve {to se de {a va lo ovog pro le }a s na ma kri li smo ci qem da u|e mo u fi na le ku pa i, evo, u to me ni smo us pe li. Na vi ja ~i ma sva ka ~ast, jer su nas sjaj no bo dri li upr kos svim lo {im re zul ta ti ma ko je smo ostva ri va li. Ba{ zbog to ga tre ba da se po gle da mo u o~i, jer do voq no smo upr qa li dres Voj vo di ne ko ja je uvek bi la i bi }e go spod ski i ve li ki klub.

Da li su ta~ ne ku lo ar ske pri ~e da se se igra ~i po de li li na kla no ve?

- Ne, to ga ni je bi lo i kla no vi su pre ja ka re~. Pri va tan `i vot i to ko se s ki me dru `i i sam te ren su dve odvo je ne pri ~e. Je de mo isti hleb i svi za vi si mo jed ni od dru gih. Svi smo lo {e od i gra li i to je je di na isti na. Po -

na vqam, Voj vo di na je ve li ki klub, ona ma le igra ~e ~i ni ve li ki ma, ni ka ko obr nu to, a ~i ni mi se da ne ki od nas to ni su shva ti li.

U utak mi ci s Bor cem ima li ste, za raz li ku od ne kih ra ni jih, do sta pri li ka, ali gol ni ste po sti gli ni iz onih naj po voq ni jih {an si?

- Mo gu }e je da nas je va `nost su sre ta spu ta la. Da smo po sti gli je dan gol, ~i ni mi se da bi smo ski nu li ve li ki te ret sa se be. Ali, ni smo... Ne mo gu da ka `em da smo igra li do bro, jer smo iz g u b i l i utak m i c u, eli mi ni sa ni smo iz Ku pa. Po no vi }u, fud bal je ta kva igra da te lop ta ne kad po go di u le |a i u|e u gol, a ne ka da, kao na ma sa da, ni su do voq ne ni naj bo q e pri l i k e da se po g o d i mre `a ri va la.

Ka ko ko men ta ri {e te po stu pak Al ma mi ja Mo re i re pri li kom za me ne, ka da je sa mo is tr ~ao s te re na?

- Svi ma nam je za sme tao Mo re i rin po tez. Ne pri jat no je ka da se to do go di u ova ko va -

`noj utak mi ci, na do ma }em te re nu, pred na {im na vi ja ~i ma.

Ali, sva ko od nas no si svoj obraz.

Ve} su tra vas o~e ku je voj vo |an ski der bi s Haj du kom u Ku li?

- Ostao je na svi ma na ma du bok trag po sle ovog po ra za. Ras po lo `e we si gur no ni je do bro u eki pi i ba{ zbog to ga ini ci ra }u da po no vo, svi igra ~i, sed ne mo i po gle da mo se u o~i. ^i nio sam to i ra ni je, sa tih sa sta na ka iz la zi li smo ras po lo `e ni i ~i ni lo mi se da }e stva ri kre nu ti na bo qe, ali ni su. Po je di ni igra ~i iz gle da za i sta ni su sve sni {ta zna ~e dres i grb Voj vo di ne. Mo ra mo da ide mo da qe, `i vot no si no ve oba ve ze. Klub }e i da qe po sto ja ti i ka da mi ode mo iz we ga, a na na ma, svi ma za jed no, je da u pre o sta lim utak mi ca ma do ka `e mo da ni smo slu ~aj no igra ~i Voj vo di ne - za kqu ~io je ka pi ten cr ve no-be log ti ma iz No vog Sa da Mi ro slav Vu li }e vi}.

Pri pre mio: Alek san dar Pre do je vi}

18

S PORT

petak13.april2012.

Par ti zan bez pu bli ke Fud ba le ri Par ti za na }e zbog ne re da na vi ja ~a u Ku pu, utak mi cu sa Ja vo rom u okvi ru 24. ko la Je len Su per li ge igra ti pred pra znim tri bi na ma.

Na knad no }e bi ti od lu ~e no do ka da }e tra ja ti za bra na do al ska pu bli ke na sta dion, ali se o~e ku je da to bu de sa mo za ovaj me~.

Na vi ja ~i su uska ka li na te ren, ko ri sti li pi ro teh ni~ ka sred stva, a do {lo je i do tu ~e na tri bi na ma.

Po kre nut je di sci plin ski po stu pak i pro tiv Cr ve ne zve zde, ~i ji su na vi ja ~i ta ko |e ko ri sti li pi ro teh ni ku i uska ka li u te ren, a ko li ka ka zna }e bi ti, sa zna }e se na sle de }oj sed ni ci.

Ver me zo vi} na pu stio klu pu Kaj zer ~if sa Ju ` no a f ri~ k i pr v o l i g a{ spo ra zum no ras ki nuo ugo vor sa srp skim tre ne rom.

- Po s ti g li smo ta k av do g o vor, a raz g o v o r i m a su pri s u stvo v a l i tre n er Vla d i m ir Ver m e z o v i}, we g ov me n a x er, pred s ed n ik klu b a, kao i ~lan uprav n og od b o r a- na v o di se u sa o p { te w u na saj t u klu b a Kaj z er ~ ifs iz Jo h a nes b ur g a.

Do kra ja pr ven stva u Ju `noj Afri ci osta lo je jo{ se dam ko la, a ^if si za u zi ma ju ~e tvr to me sto sa {est bo do va ma we od vo de }eg Ma me lo di ja.

Klub se za hva lio Ver me zo vi }u na sve mu {to je ura dio u pret hod ne tri se zo ne i po `e leo mu sre }u u da qoj ka ri je ri.Sa op {te no je da }e ume sto Ver me zo vi }a eki pu do kra ja se zo ne vo di ti Ejs Ku se, a po ma ga }e mu Dok tor Ku ma lo i Ar t ur Cva n e. Pre ^if s a, Ver me zo vi} je vo dio slo va~ ki Spar tak iz Tr na ve i Par ti zan.

KARAYI] SE DOGOVORIO

Mi haj lo vi} ko rak do klu pe Si ni {a Mi haj lo vi} je na ko rak od klu pe re pre zen ta ci je Sr bi je, a pred sed nik FSS-a To mi slav Ka ra xi} re kao je da svi u Sa ve zu `e le da ga vi de na me stu se lek to ra.

Za do sko ra {weg tre ne ra Fi o ren ti ne, ma hom su svi fud bal ski qu di, pa osta je jo{ pro ce du ral ni deo ka ko bi se, pre ma re ~i ma pred sed nik FSS To mi sla va Ka ra xi }a, ”ostva ri la obo stra na `e qa da mla di stru~ wak pre u zme na ci o nal ni tim”.

- Mo ram da ka `em da raz go vo ri sa Si ni {om Mi haj lo vi }em tra ju ve} me sec da na i da su sve to vre me bi li ko rekt ni i sport ski mo ti vi sa ni. I, pri bli `i li smo se kra ju - na go ve {ta va ras plet Ka ra xi}.

Pred sed nik FSS je ob ja snio i da su svi re le vant ni fak to ri iz sport skog mi qea za Mi haj lo vi }a.

- Tu spo ra ni je bi lo, raz go va ra li smo sa de se tak tre ne ra iz Su per li ge i svi su bi li za Si ni {u. Da qe, Stru~ ni od bor je iz vr {io ana li zu i dao pred nost Mi haj lo vi }u, ba{ kao i pro {i re ni Od bor za hit na pi ta wa.

Ka da je ta ko, on da je bi lo nor mal no da smo ima li oba ve zu da s Mi haj lo vi }em raz go va ra mo o sa rad wi.

I to se do go di lo ~im je Mi haj lo vi}, u uto rak, sti gao u Be o grad.

Si ni {a Mi haj lo vi}

- Raz go va ra li smo ~e tvr ti put. I ve ru jem da su osta le sa mo ne ke sit ni ce, pa da po sao pri ve de mo kra ju. Ali o tim de ta qi ma }e mo go vo ri ti na red ne ne de qe.

Na pi ta we da li je naj va `ni ji do go vor oko fi nan si ja, Ka ra xi} od go va ra: - Ne. Mi slim da smo raz go vor oko pla ta, pre mi ja i bo nu sa go to vo ap sol vi ra li. Ali ka da i te stva ri ko na~ no ugo vo ri mo, po sled wu re~ ipak }e da ti Iz vr {ni od bor FSS. Jer, fi nan sij ska pi ta wa su uvek naj o se tqi vi ja i pod lu pom, da kle, tu pro ble ma ne sme da bu de i ne }e ih bi ti.

O~i gled no je da }e sa sta nak idu }e ne de qe is kri sta li sa ti i

KONOLI VI[E NIJE SPORTSKI DIREKTOR LIVERPULA

Do veo Ke ro la, do bio ot kaz

Ru ko vod stvo klu ba s En fil da ot pu sti lo sport skog di rek to ra De mi je na Ko no li ja za to {to we go ve akvi zi ci je ni su oprav da le o~e ki va wa. Pre svih En di Ke rol.

Ko li ko god me na xer Ke ni Da gli{

Na ta be li za u zi ma ju osmo me sto, sa bo dom ma we od grad skog ri va la Ever to na, sa ko jim }e se sa sta ti i u po lu fi na lu FA ku pa.

Ne kon stant na for ma i lo {i re zul ta ti pri mo ra li su vla sni ke

Igra~i Liverpula

STRANA FUDBALSKA PRVENSTVA Engleska Man. siti - VBA 4:0, Vigan Man~ester j. 1:0, Vulverhempton - Arsenal 0:3, Kvins Park Svonsi 3:0.

Italija Roma - Udineze 3:1, Katanija Le}e 1:2, Fiorentina - Palermo 0:0, \enova - ]ezena 1:1, Inter - Sijena 2:1, Juventus - Lacio 2:1, Napoli - Atalanta 1:3, Parma - Novara 2:0. [panija Granada - Bilbao 2:2, Hihon Levante 3:2, Valensija - R. Vaqekano 4:1.

Nema~ka Bajer (L) - Kajzerslautern 3:1, Vorusija (D) - Bajern (M) 1:0, Hanover - Volfzburg 2:0, Hofenhajm - Hamburger 4:0, Nirnberg - [alke 4:1 Holandija AZ Alkmar - Tvente 2:2, Breda - Herakles 1:2, RKC - PSV 2:1, Roda - Fejenord 0:0, Herenven Ajaks 0:5.

Francuska Marsej - Monpeqe 1:3

ko }e s Mi hom ra di ti, jer je iz ve sno da }e Iz vr {ni od bor ami no va ti pre po ru ku pred sed ni ka i svih struk tu ra FSS. - U pi ta wu su de ta qi, Mi haj lo vi} }e pred lo `i ti svoj stru~ ni {tab i jo{ ne ke stva ri... Ali sa ~e kaj te jo{ ne ko li ko da na i do bi }e te od go vo re na sva pi ta wa.

Ko na~ na i zva ni~ na od lu ka bi }e do ne ta kra jem apri la, ka da }e bi ti odr `an Iz vr {ni od bor Sa ve za.

- Obe }a li smo da }e mo do kra ja me se ca ima ti se lek to ra i obe }a wa se dr `i mo - kon sta to vao je Ka ra xi}, uz opa sku da }e ”FSS po {to va ti pro ce du ru od A do [”.

go vo rio da je ak tu el na se zo na jed na od naj bo qih za Li ver pul u sko ri je vre me, ~el ni ci klu ba o~i gled no ne mi sle ta ko.

Sti ven Xe rard i dru go vi iz gu bi li su od po ~et ka go di ne osam li ga {kih me ~e va, i ostva ri li po tri po be de i tri ne re {e na re zul ta ta.

klu ba - bo ston sku kom pa ni ju „Fen vej sports grup” , da od mah re a gu ju.

Upr kos osvo je nom Li ga ku pu.

Sport ski di rek tor De mi jen Ko no li ot pu {ten je i op tu `en da je lo {e se lek ti rao eki pu, po gre {no bi rao „po ja ~a wa” i za to tro {io pre vi {e nov ca. Pod se ti mo da je Ko no li do veo Lu i sa Su a re za,

FRANCUSKA

Igra ~i Mar se ja po dik ta tu na vi ja ~a Mon pe qe po be dio Mar sej 3:1 i pri bli `io se ti tu li. Igra ~i Mar se ja usli {i li `e qe svo jih na vi ja ~a. Navija~i Marseja tra`ili su od svog tima da izgubi od Monpeqea u prvenstvu Francuske, kako bi onemogu}ili omra`eni Pari Sen-@ermen da stigne do titule.Nare|eno u~iweno!

Monpeqe je ve~eras pobedio Marsej 3:1 na Velodromu (dvostruki strelac Junes Belanda - 7. i 71.

minut, jednom je pogodio Olivije @iru, a za Marsej je strelac bio Stefan Mbija) u zaostalom me~u prvenstva Francuske i sada ima tri boda vi{e od Pari`ana.

Posle eliminacije iz Lige {ampiona, Marsej je prakti~no digao ruke od borbe za izlazak na evropsku scenu naredne sezone.

Ovako su sa~uvali podr{ku navija~a, koji su bili ogor~eni lo{im igrama tima u doma}em takmi~ewu.

Anel ka po stao i po mo} ni tre ner Fran cu ski fud ba ler Ni ko las Anel ka do bio je jo{ jed nu funk ci ju u eki pi [en hue iz [an ga ja, jer je ime no van za po mo} ni ka tre ne ra @a na Ti ga ne.

En di ja Ke ro la, Xor da na Hen der so na, ^ar li ja Ada ma, Stju ar ta Da u nin ga, Ho zea En ri kea, Se ba sti ja na Ko a te sa i Kre ga Be la mi ja. Ta ko |e je je dan od naj od go vor ni jih za pre la ko od ri ca we od uslu ga Ra u la Me i re le {a i we go vu pro da ju ^el si ju.

Po sle lo {e od ra |e nog po sla vra ti }e se u Fran cu sku iz po ro di~ nih raz lo ga.

- Za hva lan sam {to mi je pru `e na pri li ka da ra dim u Li ver pu lu. Sre }an sam {to mo gu da na sta vim da qe i vra tim se u Fran cu sku. Klu bu `e lim sve naj bo qe. re kao je biv {i sport ski di rek tor, ko ji se use lio u kan ce la ri ju na En fil du to kom no vem bra 2010. go di ne.

Iako ni je bri qi rao u oda bi ru igra ~a za cr ve ni dres, naj za slu `ni ji je za sku pu pro da ju Fer nan da To re sa ^el si ju. Vla snik Li ver pu la Xon Hen ri re kao je da je za hva lan Ko no li ju na tru du, a we gov sa rad nik Tom Ver ner re kao je da su svi u klu bu sa mo usme re ni na po lu fi nal ni duel sa Ever to nom u po lu fi na lu Ku pa.

- Neo p hod no je da na sta vi mo da qe, po {to u su bo tu igra mo ogro man me~. Ve o ma je va `no da svi sta ne mo iza me na xe ra Ke ni ja Da gli {a i eki pe i po dr `i mo ih pred za vr {ni cu se zo ne - do dao je on.

Tre }e li ga{ u fi na lu Ku pa Fran cu ske Tre }e li ga{ Ke vi ji je pri re dio sen za ci ju i pla si rao se u fi na le Ku pa Fran cu ske u fud ba lu po {to je u po lu fi na lu sla vio pro tiv pr vo li ga {a Re na - 2:1. Uspeh sim pa ti~ nog ti ma, ko ji je ovaj me~ kao do ma }in igrao u sto ti nak ki lo me ta ra uda qe nom Ka e nu po {to je ka pa ci tet we go vog sta di o na sve ga 2.500 me sta, ve }i je kad se ima u vi du da je do po be de do {ao po sle pre o kre ta.

Ren je po veo ve} u 8. mi nu tu go lom Fe rea i ~i ni lo se da }e ru tin ski oti }i u fi na le, ali Erua u 63. i Lop u tre }em mi nu tu na dok na de vre me na do no se pre o kret i neo pi si vo sla vqe na tri bi na ma.

Ke vi ji }e u fi na lu igra ti pro tiv Olim pi ka iz Li o na, a me~ je za ka zan za 28. april na sta di o nu Fran cu ska u Pa ri zu.

dnevnik NBA LIGA

Kli per si sru {i li Okla ho mu Los An |e les Kli per si sa vla da li Okla ho mu (100:98) i za dr `a li po zi ci ju ko ja }e im u plej-ofu do ne ti pred nost do ma }eg te re na. Cen tar Lej ker sa upi sao 30 sko ko va u po be di nad San An to ni om - 98:84.

Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bio je Kris Pol sa 31 po e nom, me |u ko ji ma je i po bed ni~ ki po go dak, 8,8 se kun di pre kra ja. Blejk Gri fin je za be le `io pr vu pro fe si o nal nu po be du u svom rod nom gra du, po sle tri po ra za. On je me~ za vr {io sa 16 po e na, 12 sko ko va i se dam asi sten ci ja. Kli per si ma je po be da bi la neo p hod na ka ko bi za dr `a li ~e tvr to me sto i ta ko ste kli pred nost do ma }eg te re na u pr vom kru gu plej-ofa. Pe to pla si ra ni Mem fis ima „po la” utak mi ce ma we, a za dr `ao je svo je me sto po {to je u no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka po be dio Fi niks sa 104:93.

Den ver je pred svo jim na vi ja ~i ma bio bo qi od Mi ne so te 113:107, ali po sle mno go mu ka, po {to je pro koc kao 24 po e na pred no sti, a ri val je naj ve }i deo utak mi ce igrao bez svog naj bo qeg igra ~a Ke vi na La va, ko ji se po vre dio. On je u pr voj ~e tvr ti ni za do bio ja ~i uda rac, po {to ga je slu ~aj no lak tom uda rio Xa val Mek gi, ta ko da je zve zda Vul fsa mo ra la da na pu sti par ket.

Na git se je do tri jum fa pred vo dio Taj Lo son sa 24 po e na, od ~e ga su ~e ti ri po stig nu ta u po sled wih 17 se kun di sa li ni je pe na la. Den ver je ta ko za dr `ao osmo me sto na ta be li i pred nost

nad ri va li ma. Naj e fi ka sni ji u Mi ne so ti bi li su En to ni Ren dolf sa 28 i De rik Vi li jams sa 27 po e na. Biv {i igra~ Par ti za na Ni ko la Pe ko vi} igrao je 19 mi nu ta i za to vre me po sti gao je 12 po e na.

U kla si~ nom der bi ju Za pa da, Los An |e les Lej ker si po be di li su San An to nio sa 98:84, iako su igra li bez po vre |e nog Ko bi ja Bra jan ta. Tim iz Ka li for ni je do po be de je pred vo dio En dru Baj nam, ko ji je imao 30 sko ko va, {to mu je re kord ka ri je re. To je i pr vi put od 2010. go di ne da ne ko u li gi za be le `i vi {e od 30 sko ko va. Pre dve go di ne to je us peo Ke vin Lav iz Mi ne so te, ko ji je uhva tio lop tu 31 put na me ~u pro tiv Wu jor ka. Wih dvo ji ca su je di ni u po sled wih 12 go di na ko ji ma je to po {lo za ru kom.

Naj e fi ka sni ji u Lej ker si ma bio je Me ta Vorld Pis sa 26 po e na, dok je Pau Ga sol do pri neo sa 21 po e nom i 11 sko ko va.U tim San An to ni ja vra ti la se „ve li ka troj ka”, Tim Dan kan, To ni Par ker i Ema nuel \i no bi li, ko ja je pro pu sti la po raz od Ju te u po ne de qak. Ni ko od wih ni je po mo gao pre vi {e ti mu, a naj e fi ka sni ji kod Spur sa bio je De ni Grin sa 22 po e na.

Re zul ta ti: Kli vlend - In di ja na 98:104, To ron to - Fi la del fi ja 75:93, Bo ston - Atlan ta 88:86 (pro du `e tak), Wu Or le ans - Sa kra men to 105:96, Hju ston - Ju ta 91:103, Mil vo ki Wu jork 107:111, Okla ho ma - LA Kli pers 98:100, Mem fis - Fi niks 104:93, San An to nio - LA Lej kers 84:98, Den ver - Mi ne so ta 113:107, Por tland - Gol den Stejt 118:110.

ZREWANINCI NEMAJU GDE DA TRENIRAJU

Vu jin tra `i ha lu za bo ri la~ ke spor to ve Le gen da zre wa nin {e Ju go sla vi je, po {to sma tra da skog i ju go slo ven skog }e, za hva qu ju }i ta kvim tak mi ~e bok sa Zvon ko Vu jin ko wi ma, ovaj bo ri la~ ki sport sa mo ji se, kroz rad u Boks do bi ti na kva li te tu. klu bu Ba nat, po no vo vra tio ovoj - Tak mi ~a re i klu bo ve ko ji se ple me ni toj bo ri la~ koj ve {ti - is tak nu na eks-ju go slo ven skom ni, ka `e da po sto ji mo gu} nost da ni vou ka sni je bi smo upu }i va li se u na red nom pe ri o du u Zre wa - na da qa nad me ta wa, kao i na me ni nu iz gra di no va ha la za bo ri - di te ran ske i olim pij ske igre. la~ ke spor to ve. U woj bi se oku - Za i sta nam je to ciq, jer - ma sa pqa li, ne sa mo ~la no vi Ba na ta, da je kva li tet – do da je Vu jin. ve} rva ~i, ka ra ti sti, kik - bok Ina ~e, u klu bu Ba nat tre nut no se ri i broj ni dru gi spor ti sti. je dva de se tak ~la no va, me |u ko ji - Pro stor u ko me ~la no vi Ba - ma je i Sr |an Mi tro vi} iz E~ ke. na ta sa da tre ni ra ju pot pu no je ne a de kva tan. Sma tram da je za grad ve o ma do bro da se po dig ne no va ha la bo ri la~ kih spor to va, po go to vo jer za ta ko ne {to ima mo gu} no sti – ve li Vu jin.

Go vo re }i o svom po vrat ku i pla no vi ma, Vu jin obe }a va da }e da ti sve od se be jer, ka ko is ti ~e, ova Vu jin s ~la no vi ma BK Ba nat sre di na ga je po di gla.

- Tre ba lo bi po di za ti svu ovu On je na ne dav no odr `a nom Pr de cu, sklo ni ti ih sa uli ce i uda - ven stvu Voj vo di ne, u ka te go ri ji qi ti sa lo {eg pu ta. Upra vo je {ko la ra ca, osvo jio zlat nu me da boks vr sta spor ta ko ja ih smi ru - qu i po stao {am pion Po kra ji ne je, jer po sle sva kog tre nin ga oni za 2012. go di nu. je dva ~e ka ju da leg nu i od mo re - Tre ni ram pet i po go di na i do se. Klub }e, si gu ran sam u to, us - sa da sam iz bo rio tri zlat ne i jed pe ti da oku pi jo{ mno go de ce nu sre br nu me da qu. Dva pu ta sam ko ja bi mo gla da bu du {am pi o ni bio pr vak Voj vo di ne i jed nom pr na {eg gra da. Ona su na do sa da - vak dr `a ve. Svi |a mi se ovaj {wim tak mi ~e wi ma ve} po ka za sport, a tre ner Ste van ^i zmi} la ko li ko su do bra. Me |u tim, pu no nas to ga na u ~i – ka `e Mi kao i na sva kom dru gom po qu, i tro vi}, i na po mi we da je, po sle na ma su naj ve }i pro blem fi nan do sa da {wih uspe ha, we go va `e qa si je – po ru ~u je Vu jin. da osvo ji pr ven stvo dr `a ve ko je We go va na me ra je ste i osni va sa da sle di, ali i Evro pe, sve ta... we boks li ge za te ri to ri ju biv @. Balaban

Da na {wi ru ko met ni pro gram Pr va mu {ka li ga - NO VI BE O GRAD: No vi Be o grad - Ba ne Ra {ka (17.30).

Pr va `en ska li ga - ADA: Ha las Jo `ef - BMS Mi le ni jum (19).

Dru ga mu {ka li ga, se ver - FU TOG: Me ta lac AV - Som bo re lek tro (19.30).

Dru ga `en ska li ga, se ver - SOM BOR: Ra van grad - Le hel (17), BAJ MOK: Rad ni~ ki - Spar tak (S) (19), VR BAS: Vr bas - Mla dost (17.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - CR VEN KA: Cr ven ka - Vla di mi ro vac (19.30).

c m y

dnevnik

SPORT

petak13.april2012.

19

PRED PO LU FI NA LE FED KU PA

Ana i Je le na za jed no u Mo skvi @en ska re pre zen ta ci ja Sr bi je su prot sta vi }e se se lek ci ji Ru si je u po lu fi na lu Fed ku pa sa naj bo qim ti mom, na ~e lu sa Anom Iva no vi} i Je le nom Jan ko vi}. Se lek tor Sr bi je De jan Vra ne{ u po lu fi na lu Svet ske gru pe Fed ku pa u Mo skvi, pro tiv re pre zen ta ci je Ru si je mo }i }e da ra ~u na na naj bo qe te ni ser ke.Za duel, ko ji je za ka zan 21. i 22. apri la u are ni Me ga sport u Mo skvi, pri ja vio je Anu Iva no vi}, Je le nu Jan ko vi}, Bo ja nu Jo va nov ski i Alek san dru Kru ni}.

Na dru goj stra ni we gov ko le ga [a mil Tar pi {~ev od lu ~io se za sa stav Ma ri ja Ka ri len ko

zen ta ci je [SR i Ju go sla vi je od i gra le su jo{ dva me ~a, 1978. i 1988. i oba pu ta bi le su bo qe Ru ski we.

Naj b o q e te n i s er k e Sr b i j e Ana Iva no vi} i Je le na Jan ko vi}, biv {e pr ve igra ~i ce sve ta, za jed no }e po ku {a ti da za be le `e isto rij ski uspeh za svoj tim. Sr bi ja ni ka da do sa da ni je igra la u fi na lu Svet ske gru pe, a ovo je i pr vo u~e {}e u po lu fi n a l u elit n og tak mi ~ e wa.Ana i Je le na po sled wi put su za jed no igra le ta~ no pre go di nu da na u me ~u plej-ofa Svet ske gru pe pro tiv Slo va~ ke u Bra ti sla vi, ka da je Sr bi ja osi gu ra la op sta nak u naj e lit ni jem tak mi ~e wu.

Od boj ka {i Cr ve ne zve zde no vi {am pi o ni Sr bi je

Fo to: F. Ba ki}

TRE ]I ME^ FI NA LA PLEJ-OFA ZA MU [KAR CE

Zve zda {am pion Voj vo di na NS se me - Cr ve na zve zda 0:3 (11:25, 18:25, 21:25)

Ana Iva no vi} i Je le na Jan ko vi}

(21. na VTA li sti), Ana sta si ju Pa vqu ~en ko vu (22. na sve tu), Sve tla nu Ku zwe co vu (27. igra ~i ca na VTA li sti) i Ele nu Ve sni nu, ko ja za u zi ma 78. po zi ci ju na svet skoj rang li sti.Sr bi ja i Ru si ja do sa da su je dan put od me ri le sna ge, 2010. go di ne u Be o grad skoj are ni u pr vom ko lu Svet ske gru pe, ka da su go {}e sla vi le sa 3:2.Pre to ga, re pre -

U dru gom po lu fi nal nom me ~u u Ostra vi sna ge }e od me ri ti ^e {ka (Pe tra Kvi to va, Lu si Sa fa ro va, Lu ci ja Hra dec ka i An drea Hla vac ko va) i Ita li ja (Fran ~e ska Skja vo ne, Ro ber ta Vin ~i, Fla vi ja Pe ne ta i Sa ra Era ni).

Fi nal ni duel po bed ni ka po lu fi na la igra }e se 3. i 4. no vem bra.

TUR NIR U KO PEN HA GE NU

Bo ja na u na le tu Bo ja na Jo va nov ski iz bo ri la je pla sman u ~e tvrt fi na le tur ni ra u Ko pen ha ge nu, po {to je u dru gom ko lu bi la bo qa od Ru mun ke Mo ni ke Ni ku le sku, ~e tvr tog no si o ca, re zul ta tom 2:1, po se to vi ma 6:7, 6:4, 6:1.

Dru ga po be da za re dom tre nut no 106. igra ~i ce na sve tu na tur ni ru u Dan skoj mo gla bi da bu de na ja va iz la ska iz kri ze u ko joj se na la zi la u pret hod nom pe ri o du.

^la ni ca Fed kup tima Srbije za ulazak u polufinale bori}e se sa Hrvaticom Petrom Marti}, koja je ranije eliminisala kvalifikantkiwu Xoanu Kontu iz Australije (6:2, 6:3).

Jovanovski i Marti}, koja na WTA listi zauzima 57. mesto, do sada su jednom odmerile snage, 2010. na turniru u Dubaiju, a slavila je srpska teniserka u tri seta - 6:7, 6:3, 6:1.

NO VI SAD: Ma la sa la SPC Voj vo di na, gle da la ca: 2.000, su di je: Jan ko vi} (Ni{), Pe tro vi} (U`i ce).

VOJ VO DI NA NS SE ME: N. ^u bri lo, Mar ti no vi} 4, Ste fa no vi}, Mi ro sa vqe vi} 3, Ve se li no vi} 9, Ivo vi} 13, Vr ban, Ge ri}, L. ^u bri lo 5, Mr dak 8, Stan ko vi}, Ka pur (l).

CR VE NA ZVE ZDA: Oko li}, Pe ri}, Pa ji}, Sto i lo vi} 12, Ko pri vi ca 4, Mi lu ti no vi} 6, Ja ko vqe vi}, Mi ti} 3, Pet ko vi} 18, ]e li} 7, Bu cu qe vi}, Vu ji} (l).

Od boj ka {i Cr ve ne zve zde no vi su {am pi o ni Sr bi je. Be o gra |a ni su osvo ji li osmu {am pi on sku zve zdi cu, a Voj vo di ni NS se me pri re di li isti fi nal ni plej-of sce na rio kao i pro {le se zo ne. Vo {a je od i gra la is pod sva kog ni voa. Da li je pri ti sak ku mo vao o~aj noj igri, mno go broj nim gre {ka ma i te {kim no -

ga ma, ali u tre }em me ~u fi na la No vo sa |a ni ni su bi li ni ble da sen ka od boj ka {kog gi gan ta ko ji je ove se zo ne `e leo du plu kru nu.

Sve ga 75 mi nu ta igra wa u pre pu noj ma loj sa li Spen sa do voq no go vo ri o nad mo }i Cr ve ne zve zde ko ja je ko na~ no pre ki nu la do mi na ci ju No vo sa |a na u me |u sob nim su sre ti ma ka da se od lu ~i va lo o ti tu li i po be di la ih po sle pet ne u spe ha. @e leo je do ma }i tre ner Ni ko la Sa la ti} da pri re di iz ne na |e we pro tiv ni ku i u start nu po sta vu uvr stio epi zo di ste, teh ni ~a ra Ne ma wu Ste fa no vi }a i sred weg blo ke ra Bo ri sa Mar ti no vi }a, ali je sa mo se bi za gor ~ao `i vot. Ve o ma br zo se po ka za lo da „iz ne na |e we” ne }e uro di ti plo dom, jer je Zve zda do ma }e „na ga zi la” ser vi som, a po tom i do ~e ka la blo kom i ve} u pr vom se tu do {la do kon tro le nad utak mi com. Ra sla je pred nost Be o gra |a na, do ma }i su gre -

Na gra de Ka pi te nu Cr ve ne zve zde Mi haj lu Mi ti }u {am pi on ski pe har pre dao je Go ran ]a to, pred sed nik pred sed ni {tva Udru `e wa od boj ka {kih klu bo va pr vih li ga, a Ana Avra mo vi} pot pred sed ni ca UOKPL pre da la je pe har za po ra `e nog u fi na lu plej-ofa ka pi te nu Voj vo di ne NS se me An dri ji Ge ri }u.

Ne nad Jo va no vi}, ~lan Uprav nog od bo ra Kom pa ni je Vi ner {te di {e osi gu rawe pre dao je no vom {am pi o nu ~ek na 1. 100. 000 di na ra. Jo va no vi} i Va sa Mi ji}, ge ne ral ni di rek tor Voj vo di ne NS Se me, pre da li su zlat ne me da qe od boj ka {i ma Cr ve ne zve zde, a Ana Avra mo vi} i Zo ran Avra mo vi}, di rek tor mar ke tin ga OSS, pre da li su sre br ne me da qe od boj ka {i ma Voj vo di ne NS Se me.

Sa la ti}: Ku ka vi~ ka igra Ni ko la Sa la ti}, pr vi stru~ wak na klu pi Voj vo di ne, ostao je u ~u du po za vr {et ku me ~a i ble de par ti je ko ju su pru `i li we go vi iza bra ni ci: – Si gur no da ni smo o~e ki va li da }e mo od i gra ti ku ka vi~ ki. S ma lo kon cen tra ci je i ma lo za la ga wa ne mo `e da se do bi je Zve zda ko ja se sve vre me dr `a la si ste ma. Kao da smo bi li od sut ni, ne znam {ta se de si lo u ovih pet da na, da po sle ona ko do brih par ti ja i an ga `o va nih iga ra pro tiv Rad ni~ kog do |e mo u fi na le sa Zve zdom i igra mo kao da utak mi ce ni su fi nal ne?! Ni smo pru `i li ni po la svo jih mo gu} no sti. [ta je tu je pro blem da se ta ko ola ko pre da mo, ja ne znam - re kao je Sa la ti}. {i li kao na tra ci i za tren oka bi lo je 17:7 za go ste! Ni su po mo gli od mo ri ko je je tra `io Sa la ti}, kao ni iz me na pri ma ~a ser vi sa (Stan ko vi} u{ao ume sto Ve se li no vi }a), a ka da se ak ti vi rao ko rek tor go sti ju Du {an Pet ko vi}, Vo {i ni je bi lo spa sa u uvod nom se tu. Osta li su ta ko do ma }i na sra mot nih 11 po e na, ali ih to ni je pro bu di lo u na stav ku.

Ve} dru gi set na ja vio je Zve zdi nu ti tu lu. Ku bu ri li su do ma }i s pri je mom ser vi sa, na sta vi li da gre {e, a i po ~et ni uda rac im ni je funk ci o ni sao, pa su to nu li sve du bqe, tra `e }i se u igri, a Zve zda je je zdi la ka osmoj ti tu li {am pi o na. Mar ko Ivo vi} bio je po no vo je di ni ras po lo `e ni po je di nac u re do vi ma Voj vo di ne NS se me, ali ni je mo gao sam da se iz bo ri s raz i gra nom Cr ve nom zve zdom ko ja je go to vo sve ele men te igre od ra di la bez gre {ke.

Sa mo je u tre }em se tu Vo {a bi la ko li ko-to li ko kon ku rent -

na, ali ni je po sta ja la {an sa da pre o kre nu re zul tat. Za o sta ja li su do ma }i od po ~et ka se ta i us pe li da iz jed na ~e (17:17), ali je od mah Mr dak po gre {io i Zve zda je do {la do pred no sti (19:17) ko ju ni je is pu sti la do kra ja me ~a. Us pe la je i da je uve }a po sle ne ko li ko od li~ nih po te za Pet ko vi }a u za vr {ni ci se ta za ko na~ nih 3:0.

Sta ti sti ka je su ro vi po ka za teq sta wa stva ri na te re nu, na rav no, po Voj vo di nu. Dva na est gre {a ka u na pa du, u od no su na sa mo dve Zve zdi ne. Ni su No vo sa |a ni na pra vi li ni je dan as ser vis (uz 12 ser vis gre {a ka), a Zve zda je na pra vi la ~e ti ri asa i sve ga pet ser vis gre {a ka. I u blo ku je Zve zda bi la bo qa 9:5 u di rekt nim po e ni ma.

Ta ko je Voj vo di na u fi na lu plej-ofa osta la bez po be de, kao i pro {le se zo ne ka da je po ra `e na od Par ti za na.

M. Ri sti}

EKL STON PO TVR DIO

Vo zi }e se u Ba hre i nu Pr vi ~o vek For mu le je dan Ber ni Eklston iz ja vio je da }e Ve li ka na gra da Ba hre i na bi ti odr `a na po pla nu, sem ako je lo kal ni zva ni~ ni ci ot ka `u.

- Tr ka je u ka len da ru, za ka za na je. To je di no mo gu da pro me ne sport ski zva ni~ ni ci u Ba hre i nu, ko ji mo gu da tra `e da bu de iz ba ~e na iz ka len da ra - re kao je Eklston.

Ipak, or ga ni za to ri u Ba hre i nu, ko ji su pro {le go di ne ot ka za li tr ku na sta zi Sa kir zbog ne re da u toj ze mqi, sa da tvr de da je si tu a ci ja bez bed na i da bi tr ka tre ba lo da bu de odr `a na kao {to je pla ni ra no 22. apri la, upr kos no vim su ko bi ma na uli ca ma u toj kra qe vi ni, kao i pretwama upu}enim ba{ Velikoj nagradi Bahreina.

Osamdesetojedno godi{wi Eklston tako|e je negirao da }e se sastati sa timovima tokom vikenda u Kini da bi se raspravqalo o situaciji u Bahreinu, po{to su se prethodnih dana pojavile takve informacije zbog pritiska boraca za qudska prava. Britanac je istakao da svakako takvi razgovori ne bi promenili ni{ta po pitawu trke u Bahreinu i savetovao je sve da ne otkazuju svoje rezervacije.

- Moj sastanak sa timovima ima veze sa nekim drugim

stvarima. Ne sastajem se sa wima da bismo pri~alo u Bahreinu, Barseloni ili Monaku - naglasio je prvi ~ovek Formule 1.

Britanski mediji u ~etvrtak su citirali jednog neimenovanog {efa ekipe, koji je rekao da se svi timovi nadaju da }e Svetska automobilska

sre}an {to }e i}i u Bahrein rekao je Eklston.

Aktuelni {ampion Formule 1 po dolasku u Kinu rekao je da je spreman da vozi u Kini, ako lokalni zvani~nici veruju da je situacija bezbedna.

Ipak, pre trke u Bahreinu, na programu je ona u [angaju i to

Ha mil ton ka `wen Vo za~ Me kla re na Lu is Ha mil ton ka `wen je po me ra wem za pet me sta u od no su na po zi ci ju ko ju ostva ri u kva li fi ka ci ja ma pred tr ku za Ve li ku na gra du Ki ne.

Bri ta nac }e u [an ga ju bi ti ka `wen zbog pro me ne me wa~ ke ku ti je, a iako je to ve li ki uda rac we go vim {an sa ma da se bo ri za tri jumf, to ne zna ~i da su sve na de za we ga iz gu bqe ne, po {to se za vi kend u Ki ni o~e ku ju lo {i vre men ski uslo vi.

Ha mil ton je sam u ~e tvr tak po tvr dio pro me nu me wa~ ke ku ti je, na ko joj je we gov tim uo~io kvar tek u po sled wih 48 sa ti. Bri ta nac, ko ji je na pr ve dve tr ke se zo ne star to vao sa pol po zi ci je, tre nut no dr `i dru gu po zi ci ju u ge ne ral nom pla sma nu, sa pet bo do va ma we od vo de }eg Fer nan da Alon sa.

Tr ka za Ve li ku na gra du Ki ne vo zi se u ne de qu od 9 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu, a ak ci ja u [an ga ju po ~i we ve} u pe tak, slo bod nim tre nin zi ma od 4 i 8 ~a so va. Kva li fi ka ci je se vo ze u su bo tu od 8 ~a so va. federacija otkazati trku, ali je Eklston istakao da wemu niko nije istakao zabrinutost.

- Niko mi ni{ta tako nije rekao. Mislim da je ~ak Sebastijan Fetel rekao da je

za samo tri dana. Akcija u [angaju po~iwe u petak, prvi trening je na programu u 4 ~asa po sredweevropskog vremena, dok je drugi na programu ~etiri sata kasnije.

Usain Bolt

BOLT NA PRA VIO PLAN

Mo na ko po sled wa pro ve ra

Svet ski re kor der na 100 i 200 metara Ja maj ~a nin Usain Bolt, u~e stvo va }e na mi tin gu Di ja mant ske li ge u Mo na ku, u po sled woj pro ve ri pred Olim pij ske iga re u Lon do nu. Ja maj ~a nin se zo nu otva ra 5. ma ja u King sto nu, a u~e stvo va }e na mi tin zi ma Di ja mant ske li ge u Ri mu, Oslu i Ostra vi.

- U Mo na ku }u tr ~a ti 200 me ta ra i to }e bi ti mo ja po sled wa pro ve ra pred Olim pij ske igrere kao je Bolt ko ji je u Pe kin gu osvo jio tri zlat ne me da qe, na 100, 200 i {ta fe ti 4h100 me ta ra.

Tak mi ~e we u Mo na ku na pro gra mu je 20. ju la, dok Olim pij ske igre po ~i wu se dam da na ka sni je i za vr {a va ju se 12. av gu sta.

20

S PORT

petak13.april2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A

Subota Mi lan - \e no va Udi ne ze - In ter Nedeqa No va ra - La cio Si je na - Bo lo wa Ka qa ri - Ka ta ni ja Ata lan ta - Kje vo ]e ze na - Ju ven tus Le }e - Na po li Pa ler mo - Par ma Ro ma - Fi o ren ti na 1. Ju ven tus 2. Mi lan 3. La cio 4. Udi ne ze 5. Ro ma 6. Na po li 7. In ter 8. Ka ta ni ja 9. Kje vo 10. Ata lan ta 11. Pa ler mo 12. Si je na 13. Ka qa ri 14. Par ma 15. Bo lo wa 16. Fi o rent.

17. \e no va 18. Le }e 19. No va ra 20. ]e ze na

32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 32 31 32 31 32 32 32 32 32

18 20 16 14 15 12 14 10 11 11 11 10 9 9 9 9 9 8 5 4

14 7 6 9 5 12 6 13 9 13 7 9 11 11 10 10 9 10 10 9

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 0 5 10 9 12 8 12 9 12 8 14 13 11 12 12 13 14 14 17 19

53:18 62:26 48:40 44:32 52:42 56:41 47:45 42:43 30.40 37:34 44:49 37:34 33:38 41:50 32:38 32:38 43:58 37.48 27:54 19:48

68 67 54 51 50 48 48 43 42 40 40 39 38 38 37 37 36 34 25 21

ITALIJA–SERIJA B

Danas Ju ve Sta bia - Pa do va Subota Ci ta de la - Asko li Ve ro na - Ba ri Samd po ri ja - Bre {a Re |i na - Kro to ne Pe ska ra - Li vor no Gro se to - No }e ri na Mo de na - Va re se Gu bio - Vi }en ca Ponedeqak Al bi no le fe - Em po li To ri no - Sa su o lo 1. To ri no 2. Sa su o lo 3. Ve ro na 4. Pe ska ra 5. Pa do va 6. Va re ze 7. Bre {a 8. Samp do r.

9. Re |i na 10. Ju ve Sta b.

11. Ba ri 12. Gro se to 13. Mo de na 14. Ci ta de la 15. Kro to ne 16. Li vor no 17. Em po li 18. Asko li 19. Vi }en ca 20. No }e ri na 21. Gu bio 22. Al bi no l.

33 34 34 34 34 34 34 34 33 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34 34

19 17 19 19 16 15 14 12 12 13 13 10 9 11 9 9 9 10 7 6 6 5

9 13 6 5 8 10 11 15 11 11 11 13 14 8 14 11 7 9 11 10 9 10

5 4 9 10 10 9 9 7 10 10 10 11 11 15 11 14 18 15 16 18 19 19

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (19) (21) 48:23 44:25 48:35 66:50 49:41 42:30 39:32 39:25 52:43 46:40 40:36 37:46 38:47 41:49 43:46 41:42 37:50 33:41 32:49 43:60 32:56 35:59

66 64 63 62 56 55 53 51 47 46 46 43 41 41 40 38 34 32 32 28 27 25

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota (13.45) No ri~ - Man. si ti San der lend - Vul ver hemp ton (16) (16) Svon si - Blek burn VBA - Kvins Park (16) Nedeqa Man ~e ster j. - Aston Vi la (17) Ponedeqak Ar se nal - Vi gan (21) 1. Man ~e st. j.3325 4 2. Man. si ti 33 23 3. Ar se nal 33 20 4. To ten hem 33 17 5. Wu kasl 33 17 6. ^el zi 33 16 7. Ever ton 33 13 8. Li ver pul 33 12 9. Fu lam 33 12 10. No ri~ 33 11 11. San der l. 33 11 12. Sto uk 33 11 13. VBA 33 11 14. Svon si 33 10 15. A. Vi la 32 7 16. Kv. Park 33 8 17. Vi gan 33 7 18. Bol ton 32 9 19. Blek burn 33 7 20. Vul ver.

33 5

478:2879 5 5 79:26 4 9 66:41 8 8 57:38 8 8 50:42 9 8 56:38 8 12 38:34 10 11 40:36 10 11 40:36 10 12 46:52 9 13 42:41 9 13 32:45 6 16 39:47 9 14 35:44 14 11 35:44 7 18 38:56 10 16 31:57 2 21 36:35 7 19 45:70 7 21 34:73

74 64 59 59 57 47 46 46 43 42 42 39 39 35 31 31 29 28 22

FA KUP

Subota Li ver pul - Ever ton Nedeqa To ten hem - ^el si

(13.30) (19)

HOLANDIJA

Subota PSV - AZ Alk mar NEC - He ren ven Fe je nord - Eks cel zi or Tven te - Bre da Nedeqa Gro nin gen - Ro da Vi te se - Den Hag Ajaks - De Graf {ap Utreht - Ven lo He ra kles - RKC 1. Ajaks 29 2. AZ Alk mar 29 3. Tven te 29 4. Fe je nord 29 5. PSV 29 6. He ren ven 29 7. Vi te se 28 8. NEC 29 9. RKC 29 10. Ro da 29 11. He ra kles 29 12. Gro nin gen 28 13. Utreht 28 14. Bre da 29 15. Den Hag 28 16. Ven lo 28 17. Eks cel zi or 29 18. De Graf {ap28

18 17 16 16 16 15 12 12 12 12 10 10 8 8 7 7 4 4

7 7 8 7 6 9 6 4 4 2 6 5 9 6 8 4 6 4

(18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30) (16.30) 4 5 5 6 7 5 10 13 13 15 13 13 11 15 13 17 19 20

81:33 58:29 73:34 57:33 71:42 64:48 37:34 35:36 31:40 47.59 44:49 39:52 43:47 36:45 30:52 32:64 23:64 22:62

61 58 56 55 54 54 42 40 40 38 36 35 33 30 29 25 18 16

[PANIJA–PRIMERA

Subota (20) Real (M) - Hi hon Le van te - Bar se lo na (22) Nedeqa (12) Espa wol - Va len si ja Sa ra go sa - Gra na da (16) (16) Be tis - Osa su na Ma la ga - So si je dad (16) (16) Vi qa re al - Ra sing Bil bao - Ma jor ka (18) R. Va qe ka no - Atle ti ko (M) (21.30) Ponedeqak He ta fe - Se vi qa (21)

Milioneri pred promocijom (2.80) [alke - (3.20) Borusija (D) (2.40) Li der ne ma~ kog {am pi o na ta Bo ru si ja iz Dor mun da na kon po be de u der bi ju pro tiv Ba jer na (1:0) go lom Le van dov skog na pra gu su dru ge uza stop ne ti tu le. Ovog vi ken da mi li o ne ri go stu ju na Vel tins Are ni pro tiv tre }e pla si ra nog [al kea. ^e ta iz Gel zer kir he na po ra `e na je na go sto va wu od Nir nber ga 4:1, {to je Ra u lu i dru go vi ma bio pr vi po raz na kon {est utak mi ca. U pr vom de lu {am pi o na ta sla vi la je Bo ru si ja 2:0, dok je uspe {ni ji u Su per li gi bio [al ke na kon iz vo |e wa pe na l Na{ predlog: 2 ; a.

1. Real (M) 2. Bar se lo na 3. Va len si ja 4. Ma la ga 5. Le ven te 6. Osa su na 7. Bil bao 8. Se vi qa 9. Atle ti ko 10.. Espa wol 11. He ta fe 12. R. Va qe k.

13. Be tis 14. So si je dad 15. Ma jor ka 16. Gra na da 17. Vi qa re al 18. Hi hon 19. Sa ra go sa 20. Ra sing

(10.00) Levante - ( 5.60) Barselona (1.20)

Bar se lo na na sta vqa po te ru i pri ti sak za ma drid skim Re a lom.

Ka ta lon ci na kon ube dqi ve po be de nad He ta fe om 4:0 ovog vi ken da go stu ju na Grad skom sta di o nu u Va len si ji a ri val }e im bi ti eki pa Le van tea. Naj pri jat ni je iz ne na |e we {am pi o na ta pe to pla si ra ni Le van te po ra `en je na kon dva ko la u Hi ho nu (3:2). Ulo ga fa vo ri ta je na stra ni Bar se lo ne ko ja je u fan ta sti~ nom na le tu od 10 ve za nih po be da. Je se nas je na Kamp nou vi |e na pra va go le a da i po be da Me si ja i dru go va od 5:0. Pro {le se zo ne u Va len si ji je bi lo ne re {e no (1:1). Fud ba le ri Le van tea na do sa da {wa ~e ti ri od me ra va wa sna ga ni su ose ti li slast po be de (skor 4 utak mi ce, 0 - 3 - 1).

Na{ predlog: 2, 4+

(3.40) Okser - (3.10) PS@ (2.15) U der bi ju 32. ko la fran cu skog {am pi o na ta fud ba le ri

Ok se ra do ~e ku ju drug pla si ra ni PS@. Pla vo - be li su po ra `e ni na go sto va wu u Li o nu (2:1) {to je iza bra ni ci ma tre ne ra Va le me bio ~e tvr ti po raz u pet utak mi ca. Na dru goj stra ni, Pa ri `a ni ne ma ju pra va na kiks, jer su u po te ri za li de rom Mont pe qe om. Sve ci su sla vi li na Par ku prin ~e va pro tiv Mar se ja 2:1, {to im je bi la pr va po be da na kon tri ko la. Je se nas je u Pa ri zu bi lo 3:2 za PS@, a pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su sve ci ma (3:2 i 1:0).

Na{ predlog: 2, 2 - 3

(1.20) M. junajted - (6.00) Aston Vila (12.00) \a vo li su neo ~e ki va no po ra `e ni na go sto va wu pro tiv Vi ga na (1:0), {to je iza bra ni ci ma tre ne ra Fer gu so na bio tek pr vi po raz po sle osam ko la. Aston

te Ivi ce Jo va no vi }a u 29. i 41. je ve} do po lu vre me na za vr {io po sao. Mo gren je bio do m i n an t an pro t iv De ~ i } a (3:0, Ze ta je bi la bo qa od Gr bqa (3:1), dok je Pe tro vac na svom te re nu mi ni mal nim re zul ta tom sa vla dao Mla dost.

Je di ni re mi vi |en je u der bi ju za ~e qa - me~ iz me |u Lov }e na i Bo ke qa je za vr {en re zul ta tom 1:1.

Re zul ta ti: Lov }en - Bo keq 1:1 (0:1), Bu du} nost - Su tje ska 3:0 (0:0), Ru dar - Be ra ne 3:1 (3:0), Mo gren - De ~i} 3:0 (2:0), Ze ta - Gr baq 3:1 (1:1), Pe tro vac - Mla dost 1:0 (0:0).

ENGLESKA–^EMPION[IP

RUSIJA

1. Sa u temp t. 42 2. Re ding 42 3. Vest Hem 42 4. Bir min gem 42 5. Blek pul 42 6. Kar dif 42 7. Braj ton 42 8. Midlzbo ro 42 9. Le ster 42 10. Hal 42 11. Der bi 42 12. Barn li 42 13. Vat ford 42 14. Lids 42 15. Ip svi~ 42 16. Kri stal 42 17. Pi ter bo ro 42 18. Mil vol 42 19. Barn sli 42 20. No tin g. F. 42 21. Bri stol 42 22. Ko ven tri 42 23. Por tsmut 42 24. Don ka ster 42

24 25 21 19 18 16 17 16 17 17 17 17 15 16 16 13 13 12 13 13 11 9 11 7

10 7 13 13 13 17 12 15 11 10 9 8 13 9 9 15 9 11 8 7 10 12 11 11

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) 8 10 8 10 11 9 13 11 14 15 16 17 14 17 17 14 20 19 21 22 21 21 20 24

76:40 63:36 70:45 72:47 72:57 60:51 49:43 48:48 62:50 40:39 47:53 59:52 49:58 59:63 59:63 41:44 62:67 47:54 48:68 45:60 38:64 40:57 43:51 36:73

82 82 76 70 67 65 63 63 62 61 60 59 58 57 57 54 48 47 47 46 43 39 34 32

Subota (12)

Ku ban - Lo ko mo ti va (M)

(14.15)

Kri la So ve tov - Am kar

(16.30)

Ze nit - CSKA

(2.00) Udineze - (3.20) Inter (2.10) Cr no - be li su po ra `e ni na go sto va wu u Ri mu pro tiv Ro me (3:1), dok je In ter sla vio pro tiv Si je ne 2:1 i na sta vio se ri ju od tri ko la bez kik sa. Ipak va `an de taq je ~i we ni ca da fud ba le ri Udi ne zea ni su po ra `e ni kod ku }e na po sled wih pet utak mi ca, dok su Mi la ne zi sa po sled wih {est go sto va wa do ne li sa mo ~e ti ri bo da. U pr vom de lu

se zo ne u Mi la nu je sla vio In ter (1:0). Na po sled wih 18 me ~e va, pet po be da do ma }i na, se dam go sti ju i {est re mi ja.

Na{ predlog: h

(1.60) Roma - (2.85) Fiorentina (3.20) Ve o ma za ni mqi va utak mi ca.

Vu ~i ca je sru {i la Udi ne ze (3:1), i ta ko na ni za la tri po be de kod ku }e. Go sti iz Fi ren ce na kon po be de nad Mi la nom, re mi zi ra li su pro tiv Pa ler ma u Fi ren ci (0:0). Bi }e ovo le pa pri li ka da se eki pa Lu i sa En ri kea re van {i ra za je se wi po raz od (3:0). Ri mqa ni su bi li bo qi od vi o le i u Ku pu Ita li je sla viv {i s 3:0. Na Olim pi ku Ro ma ni je iz gu bi la na po sled wih 18 du e la (skor 15 - 3 - 0).

Na{ predlog: 1 I. G.

Het–trik Ronalda

Bu du} nost i Ru dar na sta vqa ju ve li ku bor bu za ti tu lu i na kon 24. ko la Cr no gor ske fud bal ske li ge. Li der je sa vla dao Su tje sku sa 3:0, ali ni je bi lo ta ko la ga no za „pla ve” kao {to go vo ri re zul tat. Na i me, do ma }in je tek u 69. mi nu tu go lom Mar ka Vuk ~e vi }a slo mio ot por Nik {i }a na, ko ji su od 39. igra li s igra ~em ma we, jer je is kqu ~en Jo vo vi}. Na kon vo de }eg go la je sve bi lo lak {e pr vo je Ni ka~ u 79. uve }ao pred nost, a ko na ~an re zul tat je po sta vio Ka jo {e vi} u 86. pr vim po got kom u dre su Bu du} no sti.

Ru dar se po i gra vao sa Be ra na ma - go lo vi ma Br no vi }a u 8,

Tom Tomsk - Te rek

Vi la je re mi zi ra la sa Sto u kom (1:1), {to im je bio dru gi uza stop ni re mi i ~e tvr ta utak mi ca na ko joj ni su sla vi li.U pr vom de lu se zo ne sla vio je Man ~e ster (1:0). Tra di ci ja je na stra ni li de ra ko ji je na po sled wih se dam utak mi ca sla vio ~e ti ri pu ta, go sti sa mo jed nom uz dva re mi ja.

Na{ predlog: 1, 3+

U GRADSKOM DERBIJU REAL POBEDIO ATLETIKO

Nastavqa se trka

(20.45)

26 24 14 15 14 11 10 11 11 11 11 12 11 10 9 10 7 7 7 4

4 6 10 5 6 13 12 9 9 8 9 4 6 8 10 6 11 7 7 13

2 104:28 2 94:23 8 50:38 11 47:43 12 46:44 8 37:52 10 47:44 11 36:33 12 43:41 12 39:43 12 33:42 16 49:57 15 39:45 14 39:48 12 32:40 16 30:48 13 31:45 17 32:60 17 28:56 14 23:48

82 78 52 50 48 46 42 42 42 42 42 40 39 38 37 36 32 28 28 25

[PANIJA–SEGUNDA

Fud ba le ri Bo ru si je sla ve po be du nad Ba jer nom (12:0)

CRNOGORSKA LIGA

Danas Sa u temp ton - Re ding Subota Bir min gem - Bri stol Der bi - Midlzbo ro Barn sli - Kar dif Vest Hem - Braj ton Barn li - Ko ven tri Don ka ster - Por tsmut Mil vol - Le ster Vat ford - Hal No tin gem F. - Blek pul Lids - Pi ter bo ro Kri stal P. - Ip svi~

32 32 32 31 32 32 32 31 32 32 32 32 32 32 31 32 31 32 31 31

Kri sti ja no Ro nal do het-tri kom i asi sten ci jom do neo „kra qe vi ma” {e stu uza stop nu po be du nad Atle ti kom. Ka da je Ra da mel Fal kao u 55. mi nu tu iz jed na ~io re zul tat u grad skom der bi ju na 1:1, Bar se lo ni se na ho ri zon tu uka za la pri li ka da 21. apri la na Nou Kam pu svrg ne Real sa pr vog me sta na ta be li. Ipak, ni {ta od re mi ja.

Real je na sta vio do mi na ci ju u su sre ti ma sa Atle ti kom, ko ji ve} tri se zo ne re |a sa mo po ra ze u du e lu sa ve li ka nom iz kom {i lu ka 1:4 (0:1) na Vi sen te Kal de ro nu.

Kri sti ja no Ro nal do je svoj u~i nak u Pri me ri za o kru `io na 40 po go da ka, ~i me je {est ko la pre kra ja iz jed na ~io {pan ski re kord, ko ji je pro {le se zo ne po sta vio upra vo on. Li o ne lu Me si ju je po go dak pro tiv He ta fea u uto rak bio 39. po re du.

Pr va dva go la Ro nal do je dao sli~ nim {u te vi ma, sa tom raz li -

kom {to je pr vi bio iz slo bod nog udar ca, a dru gi iz igre. Bi li su to ~ud ni udar ci, svoj stve ni ve ro vat no sa mo por tu gal skom asu ni su pa ra bo le, ni su ni „su vi li sto vi”, ali su ne u hva tqi vi za gol ma ne.

Sva ka ko su bi li ne u hva tqi vi za Bel gi jan ca Ti ba Kur tou, ko ji je pred Ro nal dom ka pi tu li rao i pri li kom iz vo |e wa pe na la, do su |e nog zbog pre kr {a ja Go di na sa le |a na Gon za lu Igu a i nu. Kur toa je pri re zul ta tu 1:3 us peo da nad mu dri Ro nal da u si tu a ci ji „je dan na je dan”, ali ga je ko ji mi nut ka sni je ma ti rao u sto po stot noj {an si Ho ze Ka qe hon, ~i me je Atle ti ko do `i veo ne za slu `e no vi sok po raz.

Do „El kla si ka” na Nou Kam pu osta lo je da se od i gra jo{ jed no ko lo Pri me re, u ko jem }e se sa sta ti (su bo ta) Real - Spor ting i Le van te - Bar se lo na.

HRVATSKA

BOSNA I HERCEGOVINA

(17)

Nedeqa Spar tak (N) - Vol ga

(12)

Danas

Spar tak (M) - Ru bin

(14.15)

An `i - Di na mo (M)

(16.30)

In ter - Lu~ ko Di na mo - Za dar Subota Osi jek - Haj duk Sla ven - Lo ko mo ti va Ci ba li ja - [i be nik Za greb - Istra Split - Ri je ka Kar lo vac - Va ra `din

Ponedeqak Ro stov - Kra sno dar

(17)

[ampionska grupa 1. Ze nit

38 21 14 3 73:32 77

2. CSKA

38 17 15 6 66:40 66

3. Spar tak (M) 38 18 11 9 59:40 65 4. Di na mo (M) 38 18 9 11 59:44 63 5. Lo ko mo ti va 38 18 9 11 55:37 63 6. Ru bin

38 16 14 8 48:32 62

7. An `i

38 16 12 10 43:35 60

8. Ku ban

38 15 10 13 43:38 55 Za opstanak

1. Kra sno dar

38 14 10 14 49:52 52

2. Am kar

38 12 11 15 31:43 47

3. Te rek

38 12 8 18 37:54 44

4. Ro stov

38 11 9 18 38:53 42

5. Vol ga

38 11 5 22 32:47 38

6. Kri la

38

8 13 17 25:47 37

7. Tomsk

38

6 11 21 24:64 29

8. Spar tak (N) 38

6 9 23 30:53 27

1. Di na mo 2. Haj duk 3. Split 4. Sla ven 5. Lo ko mo t.

6. Ci ba li ja 7. Za greb 8. Za dar 9. Istra 10. Ri je ka 11. Osi jek 12. In ter 13. [i be nik 14. Lu~ ko 15. Kar lo vac 16. Va ra `din

25 25 25 24 25 24 25 25 24 24 25 25 25 25 25 23

21 15 11 11 10 10 10 10 9 8 8 9 6 4 4 2

3 6 7 7 6 6 6 5 7 8 8 4 6 10 6 3

(18) (18) (18) (18) (18) (18) (20) (od lo `e no) 1 4 7 6 9 8 9 10 8 8 9 12 13 11 15 18

64:8 45:18 38:30 29:22 26:26 25:28 30:35 25:34 26:25 25:22 33:35 27:29 24:31 21:32 17:47 16:49

66 51 40 40 36 36 36 35 34 32 32 31 24 22 17 8

Subota ^e lik - Ko za ra Sa ra je vo - Le o tar Sla vi ja - [i ro ki Ve le` - Ru dar GO[K - Trav nik Slo bo da - Zriw ski Bo rac - Olim pik Zvi je zda - @e qe zni ~ar 1. @e qe zni ~ar21 15 2. [i ro ki 21 13 3. Sa ra je vo 21 12 4. Bo rac 21 12 5. Olim pik 21 11 6. Zriw ski 21 9 7. Zvi je zda 21 7 8. Ve le` 21 6 9. ^e lik 21 6 10. Ru dar 21 7 11. Trav nik 21 6 12. Le o tar 21 5 13. GO[K 21 4 14. Slo bo da 21 6 15. Ko za ra 21 3 16. Sla vi ja 21 5

4 6 4 3 4 9 6 8 7 3 4 6 8 2 7 1

45:10 32:9 35:19 30:18 28:15 31:22 24:24 20:22 21:29 21:32 27:37 17:23 13:21 13:35 12:23 19:49

1. De por ti vo 32 2. Sel ta 31 3. Va qa do lid 32 4. Her ku les 32 5. Al kor kon 32 6. Kor do ba 32 7. Al me ri ja 32 8. Nu man si ja 32 9. El ~e 32 10. Bar se l. B 32 11. Las Pal m, 32 12. Sa ba deq 32 13. Re kre a t. 32 14. Vi qa re al B32 15. Mur si ja 32 16. He rez 32 17. Hu e ska 32 18. Gva da la h. 32 19. Al ko ja no 32 20. Hi ro na 32 21. Him na stik 32 22. Kar ta ge na 32

22 19 17 17 15 15 13 12 14 12 12 10 11 10 11 10 9 9 7 6 5 5

3 5 10 3 8 8 13 11 5 10 9 11 8 9 6 8 9 6 9 9 10 10

7 7 5 12 9 9 6 9 13 10 11 11 13 13 15 14 14 17 16 17 17 16

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18.30) (12) (19.45) 55:31 58:28 53:28 41:32 44:34 36:30 52:38 41:37 44:37 49:39 44:43 36:47 42:38 42:48 37:47 36:46 36:47 35:59 34:53 37:52 26:41 21:44

69 62 61 54 53 53 52 47 47 46 45 41 41 39 39 38 36 33 30 27 25 25

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas [tut gart - Ver der Subota Ba jer (L) - Her ta [al ke - Bo ru si ja (D) Ham bur ger - Ha no ver Kaj zer sla u tern - Nir nberg Volf sburg - Aug zburg Ba jern (M) - Majnc Nedeqa Bo ru si ja (M) - Keln Fraj burg - Ho fen hajm 1. Bo ru s. (D) 2. Ba jern 3. [al ke 4. Bo ru s. (M) 5. [tut gart 6. Ba jer (L) 7. Ha no ver 8. Ver der 9. Ho fen hajm 10. Volf sburg 11. Majnc 12. Nir nberg 13. Fraj burg 14. Ham burg 15. Aug zburg 16. Keln 17. Her ta 18. Kaj zer sl.

30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30

21 20 18 15 13 12 11 11 10 12 9 10 9 7 6 8 6 3

6 3 3 8 7 8 11 9 10 4 9 5 8 10 12 5 9 11

3 7 9 7 10 10 8 10 10 14 12 15 13 13 12 17 15 16

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 67:22 69:20 65:39 43:22 55:40 43:40 39:42 44:46 44:46 41:54 47:48 31:42 41:56 33:55 32:47 36:63 31:54 19:44

69 63 57 53 46 44 44 42 42 40 36 35 35 31 30 29 27 20

FRANCUSKA

(16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) (16.30) 2 2 5 6 6 3 8 7 8 11 11 10 9 13 11 15

Danas Al me ri ja - Vi qa re al B Subota El ~e - Kar ta ge na Al ko ja no - Gva da la ha ra Kor do ba - Sa ba deq Hi ro na - Bar se lo na B Mur si ja - Her ku les Va qa do lid - Hu e ska Nu man si ja - Kse rez Las Pal mas - Re kre a ti vo Nedeqa Sel ta - De por ti vo Him na stik - Al kor kon

49 45 40 39 37 36 27 26 25 24 22 21 20 20 16 16

Subota Lil - Aja ~io Lo ri jen - Mont pe qe Nan si - Bor do Sent Etjen - Brest So {o - Di `on Va len si jen - Evi jan Ok ser - PS@ Ponedeqak Ren - Ni ca Sreda Mar sej - Kaen Tu luz - Lion 1. Mont pe qe 2. PS@ 3. Lil 4. Lion 5. Tu luz 6. Ren 7. Sent Etjen 8. Bor do 9. Mar sej 10. Evi jan 11. Nan si 12. Va len si jen 13. Ni ca 14. Di `on 15. Brest 16. Kaen 17. Aja ~io 18. Lo ri jen 19. So {o 20. Ok ser

31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31 31

20 18 15 16 14 13 13 10 10 10 10 10 8 9 6 8 7 7 7 5

6 9 11 5 8 9 8 12 10 9 9 7 10 7 15 9 12 11 9 12

5 4 5 10 9 9 10 9 11 12 12 14 13 15 10 14 12 13 15 14

(17) (17) (17) (17) (17) (17) (21) (21) (18.30) (18.30) 58:29 56:33 56:35 49:38 32:28 41:35 38:35 36:34 38:35 43:46 31:37 31:36 32:36 37:51 27:30 33:44 32:50 28:40 32:48 36:46

66 63 56 53 50 48 47 42 40 39 39 37 34 34 33 33 33 32 30 27

lov

c m y

dnevnik

ALARMANTNI REZULTATI ISTRA@IVAWA

petak13.april2012.

21

PONOVO TROVAWE DIVQA^I

Go di {we stra da i do 30 od sto di vqa ~i!

Pro {la go di na je {e sna e sta za re dom ka ko lo va~ ke or ga ni za ci je u Voj vo di ni pra te {te te na di vqa ~i. Na i me, Stru~ na slu `ba LSV {a qe do pis svim lo v a~ k im or g a n i z a c i j a m a da in ter ve ni {u pri even tu al nim {te ta ma na di vqa ~i. Ta ko su u 2011. go di n i od 16 lo va~ k ih udru `e wa do bi je ni po da ci o {te ta ma na wi ho vim lov nim te re ni ma. Po da ci po ti ~u iz sle d e } ih udru ` e w a: Ba n at – Zre wa nin, Se ~aw, ^o ka, Ko vin, Vr {ac, Ki kin da, Ba~ ka – Ba~ ka Pa lan ka, Ku la, Be ~ej, Ada, Mol, Ka `i wa, Tu ri ja, Su bo ti ca, Sr bo bran i [id. Ob ra dom do bi je nih po da ta ka do {lo se do za kqu~ ka da je ukup no stra da lo 1.150 je din ki di vqa ~i (85 srn da }a, 83 sr ne, 135 la na di, 230 ze ~e va, 439 fa za na i 33 ja re bi ce, kao i 50 di vqih pa ta ka i osam li si ca).

Od ukup no 1.150 stra da lih je din ki di vqa ~i na te ri to ri ji 16 LU u APV ko ja su do sta vi li po dat ke, stra da lo je od: bo le sti 14 od sto, pe sti ci da 24, me ha ni za ci je 16, pa qe vi na se dam, ele -

Fo to: LSS

Pa qe vi ne, ne stru~ no tro va we glo da ra, kri vo lov, sa o bra }aj, pe sti ci di... Di vqa~ u Voj vo di ni iz go di ne u go di nu sve vi {e stra da, po sled we pro ce ne ka `u da go di {we bu de iz gu bqe no i do 30 od sto di vqa ~i! Su tu a ci ja po sta je alar mant na, a ovo su re zul ta ti is tra `i va wa mr Da re \a ko vi}, stru~ nog sa rad ni ka Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne

Sr ne se „uhva ti le” u mam ce za glo da re Da ra \a ko vi} ukazuje na po ra `a va ju }e re zul ta te is pi ti va wa

lo o to me da bri nu. Po sta vqa se pi ta we: do kle? Kraj we vre me je da ko na~ no uvi di mo da je ugro `e nost di vqa ~i ogle da lo sta wa ~o ve ka, we go vog op stan ka, jer ono {to se zbi va s di vqa ~i na in di rek tan na ~in se zbi va i sa ~o ve kom!

Uzro ci ko ji ne ga tiv no uti ~u na di vqa~ su neo d go va ra ju }a

ti i do 50 od sto. Ove ma {i ne na pra ve ve li ki pro ce nat po vre da kod di vqa ~i, na ro ~i to mla de, a po seb no la na di.

Pa qe we str ni {ta je ~e sta po ja va, pri sut na sva ke go di ne. [te te mo gu bi ti ve li ke, na ro ~i to za po qo pri vre du, jer se ti me uni {ta va mi kro flo ra ze mqi {ta, {to sma w u j e plod -

Broj uni{tene divqa~i na podru~ju 16 LU u AP Vojvodini Uzrok {tete Bo le sti Pe sti cidi Me ha nizacija Pa qe vi ne Elementarne ne pogode Sa o bra }aj Kri vo lov Ukup no

Srnda} Srna Lane Zec Fazan Jarebica 21 23 44 18 42 10 9 12 16 66 105 42 5 1 48 26 74 29 70 14 10 5 44 45 21 88 99 33 6 3 1 32 39 85 83 30 30 39 33

men tar ne ne po go de je dan, sa o- bra }a ja 29 i kri vo lo va de vet od sto. [ta ka `u za ko ni? „Za bra we na je `e tva i ko {e we po qo pri vred nim ma {i na ma ko je ne ma ju ure |a je za is te ri va we, od no sno pla {e we di vqa ~i. „Za bra we no je pa qe we ko ro va, str wi ka, tr sti ka, tra ve i dru gog ra sti wa u lo vi {ti ma. Za bra we no je ob la ga we otvo re nih ka na la, aku mu la ci je, je ze ra i oba la vo do to ka pla sti~ nim i dru gim ma te ri ja li ma na na ~in ko ji bi ugro zio di vqa~”. Ko li ko se ove od red be po {tu ju naj bo qe zna ju lov ci!

Te ma „[te te na di vqa ~i„, o ko joj se go vo ri i pi {e ve} pu nih 16 go di na, vr lo je ozbiq na, i mi slim da smo sti gli do pet mi nu ta do dva na est da ko na~ no ne ko od nad le `nih re a gu je, a ja

pri me na pe sti ci da i me ha ni za ci je u po qo pri vre di, bo le sti, pa q e w e osta ta k a ve g e ta c i j e, ele men tar ne ne po go de, kri vo lov, no mad ska is pa {a, sa o bra }aj n e ne z go de. Do s a da {wom ana li zom je utvr |e no da oko 2530 od sto di vqa ~i stra da po ra znim, go re na ve de nim osno va ma.

Na i me, na ovu te mu je i do sa da mno go pu ta pi sa no, ali sva upo zo re wa osta la su bez od je ka. [to se ti ~e pe sti ci da, oni se ~e sto ko ri ste ne stru~ no i pro tiv za ko ni to. Mo gu da stu pe u kon takt s di vqa ~i di rekt no ili in di rekt no: di rekt no, pri me nom ovih sred sta va na me stu gde di vqa~ obi ta va ili gde do la zi; in di rekt no, pu tem hra we wa za tro va nom hra nom, ili po je wem za tro va nom vo dom, {to mo `e do ve sti do akut nog tro va -

Pro le }e obe le `i lo pa qe we re mi za po lo vi {ti ma

`e lim da po ko zna ko ji put i ka `em: Dosta! Pod se }a wa ra di, iz gle da da ni je bio do voq na opo me na slu ~aj u no vo sad skom ata ru ka da do {lo do ma sov nog po mo ra di vqa ~i iza zva nog ko ri {}e wem pre pa ra ta za uni {ta v a w e glo d a r a „bro m a d i o lon„, kad je stra da lo 27 sr na, 11 srn da }a, 39 ze ~e va, je dan ja za vac, dva fa za na. Ove go di ne „ista pe sma„, u LD „La za re vo„.

Ko li ko ta kvih slu ~a je va je bi lo za ko je se ni ka da ne }e sa zna ti, {to go vo ri o neo d go vor no sti ne bri zi onih ko ji bi tre ba -

wa i iza zva ti ugi nu }e di vqa ~i.

Naj ve }i uzro~ nik tro va wa je „cink-fos fid” za uni {ta va we glo da ra. Po sle di ce se ne po vo qan uti caj na re pro duk tiv ni si s tem kod `en s kih je d in k i (pri me ra ra di kod ze ~e va – iza zi va we ste ri li te ta). U re pro duk tiv nom pe ri o du fa za na i ja re bi ca pre ki da se no {e we ja ja, ili su ona sa sla bom qu skom, kao i do pro me ne te le sne te `i ne, po ve }a wa je tre...

Upo t re b om me h a n i z a c i j e u po qo pri vre di pri li kom ko {e wa, gu bi ci na di vqa ~i mo gu bi -

Ostalo 30 20 50

Ukupno 158 280 183 84 15 330 101 150

% 14% 24% 16% 7% 1% 29% 9% 100%

nost. Ovim se po gor {a va ju sta ni {ni uslo vi za di vqa~ (uni {ta va we re mi za, pri hva ti li {ta itd.), a naj ~e {}e stra da i ve li ki pro ce nat mla de di vqa ~i.

No mad ska is pa {a je pri sut na je u lo vi {tu, na ro ~i to u pe ri o- du ka da je ne sta {i ca hra ne za di vqa~. [te te su ve li ke jer se uni {ta va ju re mi ze.

Kri vo lov, je ~e sta po ja va.

Ovo m e sva k a k o do p ri n o s i i te{ k a eko n om s ka si t u a c i j a ali i neo d go vor nost po je di na ca. De {a va ju se u pe ri o du lo vo sta ja, lo vom u ne lov ne da ne, lo vqe wem bez do ku en ta ci je, a pri sut ne su i po ja ve lo va u tu |im lo vi {ti ma bez odo bre wa ko r i s ni k a lo v i { ta. Kri v o lov ci su naj ~e {}e vr lo do bro ob u ~e ni za ru ko va wem oru` ja, opre mqe ni sa vre me nim oru` jem, pri b o r om i mu n i c i j om, ~e sto ko ri ste fa ro ve. Lov~ ka slu `ba i svi lov ci po ne kad ne da ju do vo qan do pri nos da se ove po ja ve su zbi ju. Isto se od no si i na ne ka sred stva in for mi sa wa. Po se ban pro blem pred sta vqa ju su do vi gde se po pri ja vi ova kvi slu ~a je vi re {a va ju. Vla da ve li ko ne za do voq stvo lo va ca iz re ~e nim ka zna ma jer su ~e sto sim bo li~ ne, od no sno sti mu la tiv ne za kri vo lov ce da svo ju de lat nost na sta ve i ubu du }e.

Gu bi ci na di vqa ~i ja vqa ju i u sa o bra }a ju. Naj ~e {}e je to slu ~aj pri li kom ne po {to va wa ogra ni ~e wa br zi ne i zna ka „di vqa~ na pu tu„.

Na kra ju pri lo `e na ski ca o uzro ci ma ko ji ne ga tiv no uti ~u na di vqa~, do voq no go vo ri i u isto vre me opo mi we o ozbiq no sti si tu a ci je u ko joj se di vqa~ na la zi. No, ~i we ni ca je da je ~o vek na in di rek tan na ~in ta ko |e ugro `en i da je on pre sve ga od go vo ran za sve ono {to se zbi va sa di vqa ~i. Za to lov ci, kao za {tit ni ci i qu bi te qi pri ro de, tre ba da u~i ne ko rak na pred ka ko bi za {ti ti li di vqa~ od stra da wa, jer {ti te }i je {ti ti mo i sa mi se be.

Mr Dara \akovi}

Pred sed nik LU “Zre wa nin” Mi lan Pa `in po tvr dio je ju ~e za “Dnev nik” da je na lov nom pod ru~ ju La za re va pro na |e no 12primeraka ugi nu le sr ne }e di vqa ~i, za ko ju je ka sni jim ana li za ma utvr |e no da je za tro va na. U pr vi mah lov ci su, na ze mqi {tu po qo pri vred nog ima wa “Zla ti ca”, pro na {li osam ugi nu lih sr na i uzor ke su od mah od ne li u Spe ci ja li sti~ ki ve te ri nar ski in sti tut da bi se utvr dio raz log ugi nu }a .

- Usta no vqe no je da se ne ra di o be sni lu, po sle ~e ga smo

uzor ke upu ti li u In sti tut za tok si ko lo gi ju pri Voj nome di cin s koj aka d e m i j i. Ta m o je utvr |e no da se u kr vi sr ne }e di vqa ~i na la zi la ve li ka ko li ~i na cink – fos fi da, ~ak 300 do 400 od sto ve }a od do zvo qe ne.

U wi hov or ga ni zam cink – fos fid je do speo kroz sred stva za uni {ta va we glo da ra – ob ja snio je Pa `in i do dao da su na po slet ku na |e ne jo{ ~e ti ri otr o- va ne sr ne. ^la no vi LU “Zre wa nin”, po sa zna wu da se ra di o tro va wu di vqa ~i, u dru {tvu lov nih in -

spek to ra su ob i {li pa r ce le na ko ji ma su mam ci za glo da re ne stru~ no po sta vqe ni.

- Ovo je, ina ~e, ve li ki pro blem. Ne stru~ na upo tre ba ma ma ca za glo da re iza zi va ne sa gle di ve {te te u lo vi {ti ma. Mam ce je tre ba lo za tr pa ti u ru pe, a do sta wih na {li smo na po vr {i ni. Zbog ovog slu ~a ja pod ne li smo zah tev za na kna du {te te, ali sa po qo pri vred nog ima wa “Zla ti ca” jo{ ni smo do bi li ni ka kav od go vor – na gla sio je Pa `in. @. Balaban

LOVA^KO UDRU@EWE „DROPQA” U ^OKI

Pla ni ran od strel 55 srn da }a Zbog du ge i hlad ne zi me bi lo je i gu bi ta ka kod sr ne }e di vqa ~i u LU „Dro pqa” u ^o ki, jer su za be le `e na ugi nu la la nad i ze ~e va ko ji su bi li u sla bi joj kon di ci ji. U pro {loj se zo ni lov na ze ca, bez ob zi ra {to je pri rast bio za do vo qa va ju }i, sma wen je na tri ume sto pet pla ni ra nih iz la za ka, ka ko bi se po pu la ci ja ove di vqa ~i sa ~u va la. Po red zi me ko ja je ipak osta vi la tra ga u lo vi {tu, u „Dro pqi” su ogor ~e ni na ogrom ne {te te ko je su zbog ne mar no sti pri ~i we ne pa qe vi na ma u ata ru.

Pre ma re ~i ma pred sed ni ka LU „Dro pqa” Ni ko le Kne `e vi }a, pro le} no bro ja we di vqa ~i po ka za lo je da je sta we u ata ru za do vo qa va ju }e, utvr |en je plan ga zdo va wa, po kom }e se u pred sto je }oj se zo ni lo va na srn da }e ko ja star tu je u ne de qu od stre li 55 tro fej nih gr la. Kne `e vi} pod se }a da su u lo vi {tu „Dro pqe” pret hod ne dve se zo ne bi le iz u zet no do bre, jer su od stre qe -

Nikola Kne`evi}

ni zlat ni tro fe ji, ko ji su bi li me |u naj bo qe oce we nim u Sr bi ji. Zlat ni tro fej oce wen 173 CIC po e na, od stre qe nim u ata ru Sa na da, na {ao se na dru gom me stu rang li ste naj vred ni jih te go di ne, a na is toj po zi ci ji na -

{ao se i tro fej od 167 CIC po e na od stre qen na ovom te re nu.

Upra vo se i{ ~e ku je do la zak go sti ju iz ino stran stva, me |u tim, u LU „Dro pqa” i po red do brog sta wa sr ne }e di vqa ~i u lo vi {tu, o~e ku ju skrom ni ju se zo nu.

- Ne dav no bro ja we sr ne }e di vqa ~i smo ra di li po sta ro snoj struk tu ri i po tvr di lo se da ima mo do bar ma ti~ ni za pat, naj vi {e ima mo gr la sred we do bi, ma we je sta ri jih i mno go ima mla de sr ne }e di vqa ~i. Za do vo qa va ju} je i od nos po lo va. Pro te kla zi ma ni je ba{ po go do va la sr ne }oj di vqa ~i, pa {to se naj vred ni jih tro fe ja ti ~e, ne o~e ku je mo da }e ova se zo na bi ti kao pret hod ne, ali na da mo se da }e mo is pu ni ti pla ni ra ni od strel i ostva ri ti o~e ki va ni pri hod od lov nog tu ri zma. Ima mo ugo vo re sa vi {e agen ci ja pa sprem ni ~e ka mo go ste iz Austri je, Ne ma~ ke i Tur ske, ko ji su na {i sta ri znan ci - ka `e Kne `e vi}.

M. Mitrovi}

22

kWiGA

petak13.april2012.

INTERVJU

У

ЈЕ ЛЕ НА ЛЕН ГОЛД, СПИ СА ТЕ ЉИ ЦА

За умет ни ка је по гу бан пакт с ма ло гра ђа ни ном

својим књигама бавим се темама најдубљих питања људске душе, и није ми претерано битно где се радња мојих прича одвија; зато оне могу на исти начин функционисати било где, јер су њихове теме универзалне, рекла нам је Јелена Ленголд, песникиња, приповедачица и романсијерка из Београда. То је један од разлога што су њене књиге преведене на неколико европских језика, а код куће су их изванредно прихватили и читаоци и критичари. Недавно је за књигу прича „Вашарски мађионичар“ у издању београдског „Архипелага“, чији је ексклузивни аутор, добила Европску награду за књижевност (овом признању претходило је неколико домаћих). Њено прповедање је сочно, без табуа, емотивно, пријемчиво и савремено. Јелена Ленголд ће бити гошћа Међународног фестивала прозе-PROSEFEST, који се одржава у Новм Саду од 18. до 20. априла . lКако је бити професионални писац у Србији, може ли се живети од тога?

- То је тешко, не само овде, већ било где у свету, објашњава Јелена Ленголд. - Постоје неки писци који постану светски познати за свог живота и који, претпостављам, одлично зарађују, али то је изузетно ретко. А није увек ни гаранција врхунског квалитета. Могуће да такви писци уђу и у неку врсту уговорног односа са својим издавачима, тако да онда више и не пишу из истинског надахнућа, већ зато што имају обавезу да, рецимо, сваких годину дана избаце нови роман. Па тако на пример гледамо како је, нажалост, свака Хорнбијева књига све слабија и слабија, а тако је добро почео! Ретки су писци попут Остера или Барнса или Муракамија, који могу

да пишу много, да буду хит писци, а да истовремено одржавају ниво и квалитет. Ја сам читавог живота имала још неки посао уз писање, али сам од недавно слободни уметник. Мој муж и

ја сада заиста живимо од писања. Не нарочито раскошно, али живимо. Од продатих књига, од честих наступа, учешћа на фестивалима, од колумни које ја пишем по новинама, и тако, мало по мало, скупи се нека плата у свему томе, само мора заиста пуно да се ради и пуно да се путује. Парадокс је у томе да ако хоћеш да живиш од писања - не остаје ти превише времена за писање!

l Да ли њижевне награде убрзавају пут ваших књига до читалаца?

- Свакако! То ће вам рећи сваки књижар и сваки издавач. Тачно се и зна које награде поспешују продају

књиге, и вероватно да је у том смислу, код нас, најпрофитабилнија НИН-ова награда. Међутим, ево и ова моја награда је прилично допринела продаји, и то не само награђене књиге, већ свих мојих књига. А помало је смешна чињеница да се „Вашарски мађионичар” на последњем Сајму књига продавао неупоредивно боље него годину дана пре тога, кад је објављен. То су ствари које

писца истовремено радују и разбешњују. Као и у свему осталом, тако је и са књигама, имате људе који прате модне трендове и којима други намећу шта ваља и шта не ваља, и имате људе који сами формирају свој стил, трагајући и истражујући. Искрено се надам да никад нећу постати превише трендовски писац, то би ме у извесном смислу забринуло. Чим вам се то деси, значи да сте, на овај или онај начин, склопили неки пакт са малограђанином, а то је за уметника погубно. lИма ли суревњивости између писаца мушког и женског пола?

- Не бих рекла да те врсте суревњивости има међу писцима. Ту тему више форсирају критичари, некако се не мирећи у себи са тиме да жене могу да пишу подједнако као и мушкарци. Критичари воле да жене држе у оквирима њиховог пола и да их искључиво у тим оквирима вреднују и премеравају. На сву срећу, не баш сви критичари. али већина њих, свакако. lДа ли вам супруг Александар Баљак помаже или одмаже у списатељском послу ?

- Аца и ја пишемо сасвим различите ствари, и на тотално различит начин размишљамо у књижевности. Он сажима, ја развлачим. Обоје анализирамо, али свако на свој начин, и сасвим другачије теме. Ја не бих никад умела да пишем афоризме, то је једна сасвим другачија књижевна логика од моје. Ипак, Ацина помоћ у мом животу је немерљива, јер он је човек који фантастично уме да вас охрабри и да вам пружа подршку. Није нимало себичан и фанатично је посвећен књижевности, ништа му није тешко. То знају и све његове колеге чије афоризме чита, анализира, помаже им да буду још бољи. Аца је ведар и истрајан, а то су две особине које мени недостају, тако да их помало црпем из његове огромне снаге. И изузетно је самоуверен човек, тако да нема никакву потребу да се са мном такмичи. Радмила Лотина

KWI@EVNA BA[TINA

KWIGA ZAUVEK

Лист за народно-јавне послове ист за народно јавне, привредне, просветне и забавне ствари „Српско коло“, излазио је у Новом Саду 1881–1885. године. До 1884. излазио је сваке недеље, а потом четвртком и недељом. Покретач, власник и издавач био је Никола Димитријевић. Од 1884. власник и издавач је Стеван Димитријивић, а од

1885. Миша Димитријевић. Одговорни уредник од 1885. је Никола Јоксимовић. Лист је заступао интересе Српске слободоумне народне странке. У последњем броју уредништво је обавестило јавност о томе да „Српско коло“ престаје да излази и да ће уместо њега излазити „Браник“. „Српско коло“ постоји у Библиотеци Матице српске и претраживо је у каталогу Библиотеке. Д. Г.

ВЛАДИМИР БАРОВИЋ, ПУБЛИЦИСТА

На уч на ком пе тен ци ја и ле по та ка зи ва ња

Л

Т

dnevnik

ежак је задатак одабрати књигу која се може назватинепролазна. Свака селекција је дубоко лични чин, и сигурно је излишан сваки покушај правдања избора. Читање је потреба, љубав, жеља и пријатна емоција, јер нема мислећег бића без искреног читаоца. Отац историје, који је предано бележио оно што је чуо и видео, чувени Херодот, сигурно је први аутор на листи књига које бих сместио у категорију непролазне вредности. Уз све мане које собом носи као чедо свога времена, Херодотова „Историја“ је врхунско дело, у коме аутор описује свет у ком је живео, доноси нам утиске о разним народима и важним догађајима, а неретко изражава сумњу у информације које је добио, што је први пример критике историјских извора. „Историја старог света“ Михаила Ростовцева је дело које, иако написано пре скоро стотину година, савременог читаоца плени лакоћом казивања, добрим стилом, и способношћу аутора да сложене историјске процесе објасни на једноставан начин. Ростовцев је ставио акценат на економска кретања, друштвене односе, религијске елементе и културна прожимања старог века, што читаоцу пружа живу слику антике. Новинарским стилом писања Ростовцев просто мами читаоца да не осатвља књигу, јер га води од најранијих грчких држава у велика освајања Александра Mакедонског, да би преко успона и пада Рима објаснио узроке пропадања античке цивилизације.

Веома корисно дело, које би сваки страсни љубитељ историје препоручио читаоцима, уз оцену да је Ро стовцев научну компетенцију складно спојио са лепотом казивања.

Књига којој се треба више пута враћати је „Чаробни брег“ Томаса Мана, који у роману симболичког назива представља два света, који одвојено егзистирају са својим антагонизмима. У Мановом делу се на структуралан начин прати главни јунак кроз чију судбину читалац види значење времена, али и све супротно сти, и недоумице које прожимају људски карактер. Ман је кроз Ханса Касторпа који одлази у санаторијум на три недеље а остаје на чаробном брегу годинама, показао низ емоција, психолошких стања и размишљања које море Европу пред Први светски рат. „Чаробни брег“ је њига која присиљава читаоца на размишља-

ње, и роман који тера на преиспитивање интелектуалних ставова и погледа на свет. Поред Ремарка, Манове књиге су међу првима гореле на ломачама Трећег рајха, а ту почаст је требало заслужити, што Томаса не чини само великим писцем већ и истинским хуманистом који је показао како се бори против идеологије смрти. „Архипелаг ГУЛАГ“ Александра Солжењицина је вечни споменик борбе човека и тоталитарног система, у коме појединац има само жељу да буде слободан, док систем има све: судије, логоре, стражаре, достављаче, казне. Дирљиво казивање о патњама оних који нису били спремни да погну главу у првој земљи социјализма, Солжењицин је мучно насликао својим сећањима на систем који је убијао хуманост у име идеологије. Великан наше књижевности Милош Црњански са романом „Сеобе“ приказао је личну и колективну трагедију постојања и битисања једне породице, али и једног народа. Црњански у „Сеобама“ демонстрира харизму врсног познаваоца психологије народа коме припада, а над чијим историјским усудом искрено ламентира. И када побеђује, главни јунак Вук Исакович пун је незадовољства, горчине и осећаја безнађа, а излаз из тешке стварности тражи у сеоби у Русију. Изузетна историјска парадигма, која психолошки снажно црта карактер читавог народа. „Сеобе“ су вечита оптужница ирационалне потребе појединца и народа да машта, лута и бије туђе битке, које га и када побеђује, терају да заоденут у тогу трагичара признаје поразе.

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Агора” у Зрењанину 1. „Те сла, пор трет ме ђу ма ска ма“, Вла ди мир Пи шта ло - Аго ра“ 2. „Са свим скром ни да ро ви“, Угље ша Шај ти нац - “Ар хи пе лаг“ 3. „Ве не ци ја“, Вла ди мир Пи шта ло - „Аго ра“ 4. „Бер нар ди је ва со ба“, Сло бо дан Ти шма - Кул тур ни цен тар Но вог Са да 5. „Си ме о нов пе чат“, Ва ња Бу лић - „Ла гу на“ 6. „Ле по ти ца“, Џојс Ке рол Оутс - „Аго ра“ 7. „Ка лу ђер ко ји је про дао свој фе ра ри“, Ро бин Шар ма - „Моно и Мањана” 8. Сунце мени, Сунце теби, Ве сна Де дић, Мо но и Ма ња на 9. „Мантиса” - Џон Фа улс, Аго ра 10. „Превише среће” - Алис Ман ро, „Аго ра”

ЛИКОВИ ПИСАЦА НА НОВЧАНИЦАМА

Књи жев но-мо не тар ни атлас Евро пе

К

њига „Аверси и верси“ Поп Д. Ђурђева, у скорашњем издању Међународног центра књижевности за децу Змајеве дечије игре, сачињена је од слика колико и од речи. Међу њеним корицама је занимљиво и духовито путовање кроз европску књижевност и културу. Главна тема јесу

новчанице с ликовима писаца, важеће и неважеће, некадашње и садашње, из различитих европских земаља. „Аверси и верси“ воде нас на имагинарно путовање кроз књижевност и културу Европе. Откривамо на том путовању добро познате писце који су већ увелико европска баштина, али оне који су, пре свега, знани унутар националних култура. Отуда ова књига обнавља наша знања и нашу свест о европским књижевним и културним

вредностима, али нам открива и нове чињенице о националним културама . У „Аверсима и версима“ новчанице су само повод за узбудљиву и духовиту визелно-текстуалну игру, основ и ликовни подстицај. Оне, тачније, ликови са њих, бивају доцртавани, шире се и утичу на визуелно уобличење целе странице. Свака страница је замишљена као занимљив визуелно-текстуални табло на коме је развијена игра и с ликовним идентитетом новчанице и с ликом са ње. Та игра често садржи и духовите ликовне алузије на пишчево књижевно дело. Унутар ње се уклапају и текстови. Пре свега текст пишчеве биографије и основни библиографски подаци, али и нешто од пишчевог књижевног дела, ако је реч о песнику – песма; oдносно, ако је искључиво прозни писац – одломак из прозног дела. Поп Д. Ђурђев је лудички песник, који је одувек имао склоност и ка игри с визуелним материјалом, тако да је и овога пута дошао до изражаја његов таленат за игру и текстом и сликом. У томе је имао снажну подршку илустраторке и дизајнерке Неле Таталовић.Пред нама је необичан и духовит, и информативан и забаван, књижевни атлас Европе. Реч је о реткој, луцидно смишљеној књизи, каквих ни код нас ни у Европи нема много. Јован Љуштановић

Савитљиви екрани на читачима

O[E ] T NE

т ка ко је тех но ло ги ја кре ну ла ка сма О њи ва њу де бљи не екра на, во де ће ком па ни је раз ми шља ју у ко јим се све

прав ци ма њи хов раз вој мо же од ви ја ти. Је дан од пред ло га био је и са ви тљи ви екран, не што по пут екра на ко је смо мо гли да ви ди мо у на уч но фан та стич ном фил му „Су ви шни из ве штај”. Ком па ни ја LG ус пе ла је да оства ри за цр та но и јав но сти је по ну ди ла са ви тљи ви екран, на ме њен чи та чи ма елек трон ских књи га. Пр ви пла стич ни елек трон ски дис плеј, ка ко су га на зва ли у овој ко реј ској ком па ни ји, отва ра но ве мо гућ но сти за ин ду стри ју ма лих елек трон ских спра ва. Ди ја го на ла но вог екра на из но си шест ин ча и има при лич но за до во ља ва ју ћу ре зо лу ци ју од 1024x768 та ча ка по ин чу. Мо же да се са ви је до 40 сте пе ни од цен тра екра на, и от при ли ке је за тре ћи ну та њи и упо ла лак ши од слич ног LG-је вог про из во да на чи ње ног од ста кла. Мно гим љу ди ма елек трон ски чи тач књи га зна чај но сма њу је те жи ну у ко фе ру, ствар ко ја је све зна чај ни ја, за хва љу ју ћи лоу кост авио ком па ни ја ма ко је ни ску це ну пу то ва ња усло вља ва ју ма лом те жи ном пр тља га. Ком па ни ја LG ис ти че да је но ви, пла стич ни са ви тљи ви екран, из др жљив и от по ран на удар це. Ком па ни ја је ура ди ла број не стрес те сто ве на но вом екра ну, укљу чу ју ћи и ис пу шта ње са ви си не од 170 ме та ра и уда ра ње екра на че ки ћем, и ни су за бе ле же на ни ка ква оште ће ња. За оне ко ји же ле да ку пе овај елек трон ски чи тач књи га то прак тич но зна чи да мо гу без стра ха да га уба це у ко фер или пут ну тор бу, и да не бри ну за ње го ву суд би ну. На европ ском тр жи шту елек трон ски чи тач са са ви тљи вим екра ном на ћи ће се сре ди ном сле де ћег ме се ца, а из ЛГ-ја на ја вљу ју да ће се тру ди ти да но ву тех но ло ги ју укљу че и у дру ге про из во де. Оче ку је ће да ће са ви тљи ви дис пле ји би ти пра ви хит на тр жи шту. И. Вујанов

Оставка Оливере Ковачевић-Црњански Досадашња директорка Балета Српског народног позоришта Оливера Ковачевић-Црњански поднела је оставку на ово место, а ту дужност ће у наредном периоду обављати Борис Ладичорбић. О разлозима оставке Оливере Ковачевић Црњански управник СНП–а Александар Милосављевић, који се јуче саопштењем обратио и јавности, каже за наш лист: - Директорка балета СНП–а Оливера Ковачевић Црњански, иза чијег рада са ансамблом Балета стоје вероватно најимпресивнији резултати за последњих двадесет година када је у питању балет, поднела је неопозиву оставку након СМС поруке изразито застрашујућег садржаја. Иако сам се енергично противио њеној оставци, коју је она најављивала раније из других разлога, овај пут нисам могао ништа да кажем, јер је порука таква да смо ми одмах обавестили полицију и тужилаштво и то иде својим током. Интересантно је да је тој поруци претходило писмо човека који се представља као председник синдиката који у кући није репрезентативан, а ја немам ни доказе да је он уопште на челу било ког синдиката, у којем је тражио неопозиву оставку директорке Балета, у име запослених у тој уметничкој јединици. На састанку са члановима Балета сазнао сам да они њега нису овластили, или барем да га нису сви овластили, иако тако пише у писму. Друго, он помиње незадовољство извесног

броја људи и каже да они прете обуставом рада, а уз писмо ја нисам добио ни потврду да га је неко овластио. После се испоставило да га нису сви запослени у Балету овластили да пише уопште то писмо. Према томе, ја треба да веру-

догађало у Балету СНП–а у последњих неколико година од када је на челу Оливера Ковачевић Црњански.

- Управник СНП–а може, ако хоће, а ја то и непрестано чиним, да се консултује када доноси одлуке.

Неопходно сезону привести крају Именовање в.д. директора Балета СНП–а иде својом процедуром, напомиње Милосављевић, и додаје ће то бити Борис Ладичорбић, коме је предочено да је неопходно привести крају сезону, у којој је све договорено, и уговори су потписани, и он би требало да обезбеди нормално административно функционисање дирекције Балета.

- Од њега не очекујем да прави репертоар за следећу сезону, и договоре са кореографима и осталим сарадницма, него да приведе крају оно што је већ уговорено. Веома уважам биографију Бориса Ладичорбића и напомињем да је он био стипендиста обе наше националне куће, играо је и у Лајпцигу, школовао се у Хамбургу, био стипендиста фондација Унеска „Рудолф Нурејев“ и овде ради на врло озбиљним и одговорним пословима. Не без осећаја нелагодности, понудио сам му сада само административне послове. – износи Милосављевић.

јем човеку чији статус је врло сумњив у позоришту, његово име не желим да кажем, и нећу да кажем да је он писао СМС поруку, али не могу да не доведем у везу писмо такве садржине у којем нема ниједне притужбе на рачун Оливере Ковачевић Црњански, која је аргументована. У том писму се не помињу никакви успеси Балета, напомиње Милосављевић, и истиче да је овдашња јавност, не само новосадска, војвођанска, и не само јавност у Србији, него и у региону, реаговала врло позитивно на оно што се

Али, управник СНП–а, ко год био, нема мандат да кадровске одлуке доноси на основу притисака било оних који су садржани у овом јадном писму без аргумената, а још мање на основу СМС порука. Александар Милосављевић као управник СНП-а неће под притисцима доносити било какве одлуке. Да ово није претећа порука, ја не бих уважио оставку Оливере КовачевићЦрњански – наглашава Милосављевић, који у саопштењу наводи да Управа СНП–а, због тежине претњи, са жаљењем прихвата Н. П-ј. оставку.

ПРИЗНАЊЕ РОМАНУ „ОДА МАЊЕМ ЗЛУ”

Чолановићу награда „Стеван Сремац” Роман Воје Чолановића „Ода мањем злу„ овогодишњи је добитник награде „Стеван Сремац„, саопштено је jуче из Српског књижевног друштва. Жири који је радио у саставу Горан Максимовић (председник), Јасмина Врбавац и Милован Марчетић донео је једногласну одлуку да награда припадне Чолановићевом роману у издању куће „Моно и Мањана”. Јанко и Мина су провели чудесне романтичне и еротске тренутке у Салцбургу, њихови бракови су се пољуљали или распали, и сада је Мина, Финкиња, стигла у Београд, али само на један дан. Човек не би

веровао шта се све тог дана десило.Ко воли отменост духа и жели да све време док чита сачува осмех на лицу, нашао је књигу за себе.У њој се обликује један карактер какав до сада није постојао у српској књижевности - најављује ову Чолановићеву књигу издавач. Воја Чолановић један је од најстаријих српских активних писаца. Рођен је 1922. у Босанском Броду. Објавио је збирке приповедака Оседлати мећаву (1958), Мирис промашаја (1983) и Осмех из црне кутије (1993) за коју је добио Андрићеву награду. За роман Друга половина неба (1963) добио је ме-

ђународну награду „Бенито Хуарез“. Објавио је роман Пустоловина по мери (1969), Телохранитељ (1971), Леви длан, десни длан (1981), а за Зебњу на расклапање (1987) добио је НИН-ову награду. Уследили су романи Џепна коб (1996) и Лавовски део ничега (2002). Аутор је и књига Легенде о старим јапанским јунацима (1967), те Прекрајање живог. Награду „Стеван Сремац„ за књигу прича или роман писан на српском језику девети пут заредом додељује Нишки културни центар а финансирају Скупштина Ниша и Министарство културе.

petak13.april2012.

23

САОПШТЕНА СЕЛЕКЦИЈА ИНОСТРАНИХ ПРЕДСТАВА НА СТЕРИЈИНОМ ПОЗОРЈУ

Породични односи и у „Круговима” Мотив овогодишњег Стерији- тематизује породичне односе, а с књиге, у оквиру којег ће бити ног позорја је „Наши очеви“ и друге стране, дошла је нова гене- представљена и она посвећена одабран је јер представе из зва- рација редитеља која упоставља Егону Савину, једном од, како је ничне селекције националне дра- однос са својим претходницима, истакао Млађеновић, најзастуме и позоришта у великој мери са „позоришним очевима“. На пљенијих аутора на Стеријином говоре о породичним односима, трећем нивоу, а у сладу са миси- позорју. али такође и оне из селекције јом Позорја о неговању домаће Међу осталим пратећим про„Кругови“, напоменула је на ју- драме, како је указала Ксенија грамима, Млађеновић је поменуо черашњој конференцији за новинаре селекторка и уметничка директорка Стеријиног позорја театролошкиња Ксенија Радуловић, саопштавајући ову селекцију иностраних представа. У селекцију „Кругова“ уврштене су три представе: „Мрзим истину“, ауторски пројекат Оливера Фрљића, Театар ИТД Загреб; „Мој син само мало спорије хода“, аутора Ивора Мартинића, редитељ Јануш Кица, Загребачко казалиште младих; и „Писар Бар- Ксенија Радуловић, Миливоје Млађеновић и Бојана Ковачевић Петровић у Позорју тлби“ Хермана Мелвила, редитељ Милош Ло- Радуловић, мотив „Наши очеви“ и извођење опере „Нема земља“ лић, Мини театар Љубљана. Ради који је заправо назив драме Воји- Предрага Вранешевића, састанак се, по речима Ксеније Радуловић, слава Јовановића Марамбоа, Нове европске театарске акције, о три висококвалитетне предста- представља уједно и омаж овом предавање о савременом јапанве савршено компатибилне са нашем писцу. ском позоришту, изложбу посвезваничном селекцијом Стеријиног позорја, које доносе нови сценски аскетизам – лишавање Карте од 18. априла сцене свега што није неопходно, Карте ће моћи да се резервишу од 18. априла, на телефон Позордок су сва три редитеља, кроз ја 021/451-273, од 9 до 15 часова. За свечано отварање, односно прразличите сценске изразе, фокуву представу главне селекције „Отац на службеном путу“ (режија сирана на оно што их највише заОливер Фрљић), карте стају 1.000 динара (партер) и 800 (балкон). нима, а то је осећање света. За репризу ове представе карте коштају 800 / 600 динара, а за све - Две од три представе у проостале представе овогодишњег Позорја стају по 600 динара. граму „Кругови“ на најнепосреднији начин тематизују структуру породице („Мрзим истину“ и „Мој син само мало спорије хоНајављени су и бројни пратећи ћену сценографу Миленку Шерда“). Појам оца у метафоричном програми 57. Стеријиног позорја, бану у сарадњи са Спомен збирсмислу део је сложеног и више- међу којима је директор ове ин- ком Павла Бељанског, сећање на слојног односа успостављеног ституције Миливоје Млађеновић Јована Христића, затим радиониизмеђу власника престижне пи- издвојио 14. међународни симпо- цу позоришне критике и региосарнице и новопримљеног рад- зијум позоришних критичара и налне драмске радионице. Биће ника Бартлбија у представи „Пи- театролога. Биће одржано и јуби- приређени и разговори за Окрусар Бартлби“ по причи Хермана ларно 30. Позорје младих, о ко- глим столом који ће ове године Мелвила - објашњава селекторка. јем ће, иначе, бити речи и на јед- имати два водитеља: театролога Говорећи о мотиву овогоди- ној од трибина, које је најавио Светислава Јованова и позоришњег Позорја, који је јуче такође Млађеновић, наводећи да ће бити шног критичара нашег листа саопштен, Ксенија Радуловић је разговора и о статусу позоришне Игора Бурића. објаснила и да већина представа критике. Ту је и програм Дани Н. Пејчић

ОПЕРСКЕ ПРЕМИЈЕРЕ

Типски јунаци као стварни људи Ђоакино Росини „Севиљски берберин“, диригент Александар Којић, редитељ Иван Клеменц, Опера Српског народног позоришта Ни чињеница да Росинијев младалачки „Севиљски берберин„, ремек дело комичне, и то не само италијанске раноромантичарске опере, представља неизоставно дело тзв. „гвозденог репертоара” који је обележје сваке озбиљне театарске куће, и да је оно углавном скоро стално присутно на сцени, није нас „убедила” да је после седме поставке, односно премијерне обнове (4.март 2003), колико пута је „бријач” наново оживљаван на сцени Српског народног позоришта, била неопходна и ова осма! Тим пре, што је већина главних улога „преузета” из претходне продукције, а нарочито, што се ради о сезони великог 150. годишњег јубилеја, која завређује и значајнија програмска трагања и освежавања, због чега оправдања у смислу тешке материјалне ситуације не „пију” воду. Ако је циљ овог написа да ову, ипак вечну комичну оперу препоручи и онима који је нису никада, или одавно пратили, онда свакако морамо истаћи оне елементе који ће оправдати њена наредна извођења, надамо се и најављене нове протагонисте, очекиване на другој представи (подели). При том у првом реду мислимо на наглашену Росинијеву склоност

да забави, али и очара богатом и у целини суптилном белкантистичком, раскошно украшеном распеваношћу, оствареном кроз управо инструментални распоред и покретљивост гласова и рафинираност оркестарског звука и динамике, посебно ефектних када је у питању уједињени вокално-инструментални крешендо, односно бриозно „успињући” спој певача и свирача. У тој градацији је оркестар, неуобичајено издигнут из позоришне „рупе”, често био прејак, посебно у понеким „испадима” лимених дувачких инструмената и удараљки, местимице „покривајући” певаче, мада и они, из својих разлога, нису увек били довољно, и у сваком моменту чујни. С друге стране, не бисмо могли рећи да овај део оперског ансамбла под диригентским вођством агилног Александра Којића није био добро припремљен. Шта више, свирао је ангажовано, с уживањем, премда без оног карактеристичног росинијевског брија и „оштрих” акцената, више сливен но „разбарушен”. Иновирана режија Ивана Клеменца, која духовити Стербинијев либрето према неконвенционалној Бомаршеовој комедији тумачи као „опис” опипљивих људских карак-

тера, али и кроз наглашавање карактеристичних црта типских јунака изниклих из комедије дел арте, задржала се ипак на понешто „старомодном” изразу, са „штосовима” на нивоу већ познатих гегова, понекад и превише пантомимизирана. Ипак, у великом првом финалу са свим учесницима (и хором војника који је припремила дири-

генткиња Весна Кесић–Крсмановић), те у појединим мањим вокалним ансамблима, понуђена инсценација садржи успеле сценске „акробације” с присутним ликовима, који упркос већ виђеним решењима, живе као стварни људи. Ту су предузимљиви гроф Алмавива, поново у певачки „грацилном”, деликатно лиризованом тумачењу

Саше Штулића, с бројним глумачкосценским каламбурима, и његов компањон и помагач Фигаро у извођењу Васе Стајкића (такође без алтернације), у ствари главни јунак опере који се на премијери, због очигледне болести једва чуо, али је зато вртоглаво јурио на све стране. Стога се као централни мушки лик том приликом истакао Дон Бартоло, пријатно тембрираног београдског баритона Небојше Бабића. На другој представи било је обрнуто, тако да смо Фигара доживели у оптималној спрези вокално-глумачких компоненти и осталих квалитета које овај (назвали бисмо га „младодрамски”) баритон поседује, док је Бартоло „патио” од сличних грипозних симптома и лошије гласовне носивости. Обе, веома згодне Розине (на премијери у, у целини

одлично оствареној, снажној и фино покретљивој мецосопранској варијанти Јелене Кончар, а на другом представљању у шармантној, такође вокално и сценски суптилно изнијансираној, сопранској верзији Данијеле Јовановић, „доајенке” у овој партији), могле би се појавити на свакој угледној позорници. Сјајни бас Горан Крнета као Базилио, соноран, звонак, јасан у свакој речи и интонативно беспрекоран, кога са задовољством пратимо на сваком наступу, ипак је деловао као да одудара од белкантистичког стила, или долази из неког „другог” света. Колики значај може имати одлично креирана епизодна рола, показала је у обе представе сјајна Верица Пејић у партији Берте, светло-мецосопранског (росинијевског) фаха, продорног и чистог гласа и упечатљиве појаве и глуме, али и Жељко Андрић, квалитетног баритона и примереног изгледа, у „улозици” официра Фјорела. А све се одиграва у функционалој, „рококоовски” обликованој, елегантној сценографији Далибора Тобџића и лепим, временски одговарајућим костимима Мирјане Стојановић Маурич. Па ко воли, нек’ изволи! Марија Адамов

Фото: Б. Лучић

ПРОМЕНЕ НА ЧЕЛУ БАЛЕТА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

c m y

kultura

dnevnik

24

svet

petak13.april2012.

dnevnik

UPRKOS RECESIJI I VELIKOJ NEZAPOSLENOSTI

UKRATKO

[pa ni ja bez gr~ ke re pri ze

Ubijen pomo}nik tu`ioca MAHA^KALA: Nepoznati naoru`ani napada~i ubili su ju~e ujutro pomo}nika tu`ioca u Dagestanu, saop{tilo je rusko ministarstvo unutra{wih poslova. Napad se dogodio rano ujutro u Maha~kali, glavnom gradu Dagestana,kada su naoru`ani maskirani napada~i upali u ku}u tu`ioca, uzeli novac i dragocenosti, a zatim ga ubili hicem u glavu nao~igled porodice, rekao je zvani~nik ministarstva Vja~eslav Gasanov, prenosi AP. U Dagestanu i drugim provincijama u regionu ruskog severnog Kavkaza skoro svakodnevno ima napada islamskih pobuwenika koji su u~estali posle dva separatisti~ka rata u susednoj ^e~eniji.

Auto mo bil usmr tio pe {a ke KJO TO: U saobra}ajnoj nesre}i u japanskom gradu Kjotu sedam qudi je poginulo, a isto toliko je povre|eno kada je automobil naleteo na pe{ake na prometnoj raskrsnici. Policija navodi da je automobil pro{ao kroz crveno svetlo, naleteo na pe{ake, a potom udario u banderu i zaustavio se. U to vreme na raskrsnici i oko we nalazio se veliki broj qudi. [est osoba do`ivelo je sr~ani udar, ukqu~uju}i 29-godi{weg voza~a automobila i putnika koji je izvu~en iz uni{tenog vozila.

Uki nu ta smrt na ka zna HART FORD: Poslanici Senata i Doweg doma parlamenta ameri~ke dr`ave Konektikat izglasali su zakon kojim se ukida smrtna kazna, ~ime je ta dr`ava postala 17. u SAD koja je ukinula najstro`u kaznu.

Odluka je pre sedam dana prvobitno usvojena u Senatu, dok su poslanici Doweg doma u sredu, sa 86 prema 62 glasa, izglasali ukidawe smrtne kazne.

Agencija AP prenosi da je debata trajala skoro 10 sati, a ni{ta mawe polemike nije bilo ni prilikom odlu~ivawa u Senatu, gde je rasprava trajala punih 11 sati. Smrtna kazna u Konektikatu bi}e zamewena do`ivotnom robijom bez mogu}nosti ulagawa `albe, ali }e omogu}iti izvr{ewa smrtne kazne nad 11 osoba koje sada ~ekaju na sprovo|ewe odluke suda. Konektikat je, od ponovnog uvo|ewa smrtne kazne u SAD 1976, izvr{io samo jednu egzekuciju.

U SAD su u proteklih pet godina do sada smrtnu kaznu ukinuli Ilinois, Wu Xersi, Wu Meksiko i Wujork, a podr{ka za ovu odluku raste u Kaliforniji.

MA DRID: Na evropskim tr`i{tima ponovo se strahuje za ekonomiju [panije i Italije.

Zbog sumwe u wihovu sposobnost da dr`e finansije pod kontrolom, opet im rastu tro{kovi zadu`ivawa i evrozona se na{la u novom za~aranom krugu du`ni~ke krize. Evropska unija, me|utim, ka`e da su strahovawa preterana i da im ne treba strana pomo}. [panija ne ide gr~kim stopama, bez obzira na recesiju i veliku nezaposlenost. Evropska unija ka`e da su mere {tedwe dovoqne. „[panska vlada pokazuje odlu~nost da sprovede neophodne reforme i {to je jo{ zna~ajnije, da ove godine smawi mawak u bud`etu na 5,3 odsto, a slede}e na tri odsto”, ka`e Olivije Bejli iz Evropske komisije.

Evropska unija mnogo vi{e ceni trud {panske vlade nego {to ga cene tr`i{ta.

Kamate na pozajmice [paniji sko~ile su na zabriwavaju}ih {est odsto, iako vlada namerava

da u{tedi jo{ 10 milijardi evra na rezovima u zdravstvenom i obrazovnom sistemu, zbog ~ega je [panci optu`uju da `rtvuje „dr`avu blagostawa”.

mer u svojoj predizbornoj kampawi, pa u Parizu spu{taju loptu.

Valeri Pekres, predstavnica Vlade Francuske ka`e da su

[tedwa, ali ne po svaku cenu Iako ve}ina ekonomista upozorava da je {tedwa za svaku pohvalu, ali da nema izlaska iz krize dok se ne podstakne ekonomski rast i zaposlenost, evropske vlade i daqe prave rezove. U Hrvatskoj }e u narednoj godini broj javnih i dr`avnih slu`benika biti smawen za 10.000. U Gr~koj je {tedwe svima preko glave, pa je u toku {trajk pomoraca koji preti da pokvari Uskr{we praznike, kao i protest penzionera. Pred gr~ke vanredne izbore, u evrozoni strahuju da bi {tedwa mogla da bude dovedena u pitawe, ako bi politi~ke stranke koje su protiv we dobile ve}inu u parlamentu, po{to su dve tradicionalno dominantne stranke u petoj godini krize izgubile podr{ku glasa~a.

Vladi u Madridu nije drago ni to {to je prozivaju u evropskim prestonicama. Posebno su quti na italijanskog premijera koji ka`e da je [panija krivac za novu napetost u evrozoni, i na francuskog predsednika koji je uporno koristi kao lo{ pri-

strahovawa za {pansku ekonomiju preterana. „Vlada Marijana Rahoja sprovodi hrabre i neophodne strukturne reforme, koje }e poboq{ati potencijal za ostvarewe ekonomskog rasta i dovesti do preokreta”, ka`e Pekresova.

U SIRIJI OD JU^E UJUTRO NEMA SUKOBA

Stu pio na sna gu plan Ko fi ja Ana na DA MASK: U Siriji se od ju~e ujutro u {est sati po lokalnom vremenu po{tuje prekid neprijateqstava, predvi|en planom Kofija Anana, zajedni~kog izaslanika Ujediwenih nacija i Arapske lige, saop{tili su posmatra~i. „Sat vremena po{to je istekao ultimatum, situacija je mirna u

nemirnih pokrajina Homs, Hama i Idlib, koji su trpeli stalno granatirawe vojnih snaga predsednik Ba{ara el Asada tokom pro{le nedeqe, naveli su da je situacija od ju~e od {est sati ujutro mirna, mada se pucalo cele no}i.

Neimenovani aktivista potvrdio je da je i u Damasku mirno, doda-

Za sada mirno u svim regionima

svim regionima”, potvrdio je AFP-u ~elnik sirijske organizacije za za{titu qudskih prava Rami Abdel Rahman. Rojters javqa da se po{tuje rok za prekid vatre i da ju~e nije registrovano nasiqe, a ciq je da se u Siriji zaustavi 13mese~no krvoproli}e. Stanovnici

je britanska agencija. Posmatra~i ka`u da je jo{ prerano da se ka`e da je sirijska vlada usli{ila ultimatum Ujediwenih nacija, ali da te vesti bude nadu da }e se jednogodi{we nasiqe sirijskog re`ima prema protivnicima zaustaviti. Sirijsko Ministarstvo odbrane ka`e

da je zaustavilo sve svoje operacije, ali ne pomiwe povla~ewe vojske iz pobuweni~kih gradova. Mirovni aktivisti javqaju da nema povla~ewa tenkova iz gradova, {to je bila jedna od ta~aka primirja na koje je pristao zvani~ni Damask.

Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je potrebno strpqewe da za`ivi mirovni plan specijalnog izaslanika UN i Arapske lige Kofija Anana o prekidu neprijateqstva u Siriji. [ef ruske diplomatije istakao je da su neke aparske i zapadne zemqe otpisale mirovni plan pre nego {to je on i stupio na snagu. On je istovremeno pozvao te zemqe da uti~u na pobuwenike da izbegavaju daqe nemire.

Ministar Lavrov istakao je da ih predsednik Ba{ar el Asad „uverava da je spreman da po{tuje mirovni plan” Kofija Anana, prenosi agencija AFP. Britanski ministar spoqnih poslova Vilijam Hejg je na sastanku grupe osam najrazvijenijih zemaqa u Va{ingtonu izjavio da }e wegova zemqa poja~ati podr{ku sirijskoj opoziciji i zatra`iti o{trije sankcije, ukoliko se re`im ne bude pridr`avao dogovorenog prekida vatre.

Se ver na Ko re ja lan si ra ra ke tu?

PJON GJANG: Ju~e je po~eo petodnevni period u kome je Severna Koreja najavila da }e lansirati raketu sa satelitom, dok su u Va{ingtonu svetske sile, okupqne u grupi G8, poru~ile da je to flagrantno kr{ewe zabrane po rezo luci jama UN. Izo lo va na ko mu ni sti~ ka dr `a va na ja vi la je da }e lansirati sate lit iz me |u ~e tvrtka i idu}eg pone deq ka, naj ve ro vatnije izme|u 22 i 03.00 GMT, kako bi obele`ila nedeqnu stogodi{wicu ro|ewa svog osniva~a i prvog vo|e Kim Il Sunga. Wegov unuk Kim Xong Un sada vodi ovu siroma{nu, ali zemqu s nuklearnom bombom, gde vlada hroni ~an ne do sta tak hra ne i energenata.

Pjongjang tvrdi da }e raketa staviti u orbitu satelit za mirnodopska istra`ivawa, promovi{u}i tako propagandni ciq dinastije Kim da }e ova izolovana dr`ava pod sankcijama Zapada postati u ovoj godini jubileja „sna`na

i prosperitetna zemqa”. Zapadni kriti~ari, me|utim, ovo lansirawe vide kao probu balisti~ke rakete zabrawene rezolucijom UN. SAD su suspendovale plan o slawu pomo}i u hrani Severnoj Kore-

ji, jer je ona prekr{ila obe}awe da }e prestati s lansirawem raketa.

Severna Koreja je objavila da je pozvala izme|u 150 i 200 stranih novinara da posmatraju lansirawe i prisustvuju nedeqnoj komemoraciji, {to je, kako se veruje, najve}i broj stranih novinara ikada pozvan u tu tajnovitu zemqu. Veliki televizijski ekran postavqen je u specijalno organizovanom pres centru u Pjongjangu, verovatno, za prenos u`ivo lansirawa rakete.

KINA

Uga {e na 42 saj ta PE KING: Kina je zatvorila 42 vebsajta i izbrisala vi{e od 210.000 komentara na forumima od sredine marta u obra~uju sa „glasinama postavqenim na internetu”, objavili su ju~e mediji. Vest agencije Sinhua o zatvarawnu sajtova usledila je u vreme ra{irenih glasina povodom velikog politi~kog skandala u vrhu vladaju}e partije, preneo je AFP. Ove nedeqe mediji su objavili {okantno saop{tewe o izbacivawu iz najvi{eg partijskog rukovodstva Boa Silaija i hap{ewa wegove `ene Gu Kailai, u vezi sa ubistvom jednog britanskog biznismena. Vest je objavqena samo mesec dana nakon po{to je Bo Silai

smewen sa mesta {efa partije megapolisa ^ong}inga, {to je izazvalo brojne komentare na sajtovima. Boovo izbacivawe iz Centralnog komiteta i Politbirao ukazalo je na podele u rukovodstvu, koje normalno `eli da prika`e da je jedinstveno, i na sajtovima su se pojavile pri~e o sukobima, frakcijama i zara}enim stranama.

Vlasti su brzo zatvorile sporne sajtove, izbrisale brojne nepo`eqne komentare i pokrenule odlu~nu akciju vlasti na suzbijawu tra~eva i onih koji ih {ire pred predstoje}e redovne smene u najvi{em partijskom i dr`avnom rukovodstvu.

INDONEZIJA

Pet oso ba umr lo od sr ~a nog uda ra SU M A T RA: Iako su pod mor je na se ve ru In do ne zi je po go di la dva vr lo sna `na ze mqo tre sa, iza zvav {i pa ni ku zbog mo gu }eg cu na mi ja, {te ta na kop nu je mi ni mal na, sa op {ti le su in do ne `an ske vla sti.

Me|utim, pet osoba je preminulo od sr~anog udara vreme potresa ja~ine od 8,6 i 8,2 Rihtera, ~iji je epicentar bio is-

pod mora oko 500 kilometara od oba le pro vin ci je Ban da A}e na ostrvu Sumatra.

U slu~aju oba potresa, upozorewa od cunamija su izdata ~ak u Africi. Talas se, dodu{e, pojavio, ali nije bio vi{i od 80 centimetara. Nekoliko qudi je povre|eno dok su poku{avali da se domognu vi{eg terena, u pani~nom strahu od cunamija.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AH MED BEN BE LA Ahmed Ben Bela, prvi predsednik Al`ira posle sticawa nezavisnosti te zemqe od Francuske pre pola veka, preminuo je ju~e u 96. godini, objavili su al`irski mediji. Ben Bela je umro u svojoj ku}i u Al`iru, po{to je dva puta bio primqen u bolnicu. Ben Bela je bio u ku}nom pritvoru sve do 1980, a kasnije u egzilu u [vajcarskoj do 1997. godine.

JO [I HI KO NO DA Japanski premijer Jo{ihiko Noda naredio je raspore|ivawe antiraketnih baterija na moru i kopnu kako bi oborile raketu Severne Koreje ukoliko ona ugrozi japansku teritoriju. Kao i Japan, i Filipini su naredili avionima da promene putawe letova i izbegavaju da budu u oblastima gde }e pasti delovi raketa, a sli~no upozorewe je izdato brodovima i ribarima oko ostrva.

KE TRIN E[TON [efica diplomatije EU Ketrin E{ton izrazila je duboku zabrinutost zbog eskalacije oru`anog sukoba na granici izme|u Sudana i Ju`nog Sudana.

E{tonova je i pozvala na prekid neprijateqstava.”Potez ju`nosudanskih oru`anih snaga u ciqu okupacije Hegliga je potpuno neprihvatqiv, kao {to je i neprihvatqivo stalno sudansko vazdu{no bombardovawe teritorije Ju`nog Sudana”.

DVE NOVE, POMALO BIZARNE TEORIJE O POTONU]U ^UVENOG BRODA

Fatamorgana uzrok nesre}e „Titanika”?

WUJORK: Vek po{to je „Titanik” potonuo i po{to su sprovedene dve zvani~ne istrage, napisane mnogobrojne kwige i snimqeni filmovi, Amerikanci i daqe razmatraju {ta je zaista dovelo do toga da „nepotopivi” brod udari u ledeni breg i potone u kristalno vedroj hladnoj no}i.

Kako prenosi AP, sada su se pojavile dve nove teorije. Prema jednoj, ~udni atmosferski uslovi mo`da su prouzrokovali fatamorganu, dok druga krivi neki astronomski doga|aj, koji je santu leda nekako poslao na rutu broda.

Stru~waci i istori~ari ka`u da su poku{aji da se prona|u prirodni uzroci nesre}e izgovor, kako bi se izbeglo pomiwawe qudske arogancije i ludosti koja je dovela do nesre}e u kojoj je stradalo 1.500 qudi. Ove sedmice obele`ava se 100 godina od potapawa broda „Titanik”.

„Titanik” na dnu mora...

i pre jedine plovidbe

balkan

dnevnik

UKRATKO Su |e we za na pad na no vi nar ku POD GO RI CA: Su |e we Iva nu Bu {ko vi }u ko ji je op tu `en da je 7. mar ta ove go di ne na pao no vi nar ku li sta Vi je sti Oli ve ru La ki}, po ~e }e 28. ma ja, ob ja vio je taj list.

Bu {ko vi} je no vi nar ku La ki} na pao is ped ula za u we nu stam be nu zgra du, a ona ga je, pre ma ra ni jem sa op {te wu po li ci je, pre po zna la.

Ra ni je je, ta ko |e, po ~e lo su |e we, a bi }e na sta vqe no 16. ma ja, Slav ku Mu si }u i Mar ku Pi pe ru ko ji su op tu ze ni da su ugro `a va li bez bed nost no vi nar ke La ki} zbog we nog pi sa wa u Vi je sti ma o po slo va wu fa bri ke du va na „Ta ra” u Moj kov cu. Pre ma ob ja vqe nim tek sto vi ma, po sto ji sum wa da se u moj ko va~ koj fa bri ci du va na pro iz vo de la `ne ci ga re te ko je se, po tom, pa ku ju i pro da ju van Cr ne Go re.

U ZAGREBU NE]E BITI NAJAVQENOG OKUPQAWA

Za bra wen me |u na rod ni skup ul tra de sni ~a ra ZA GREB: Hr vat sko Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va za bra ni lo je oku pqa we evrop ske eks trem ne de sni ce ko je je za na red ni vi kend or ga ni zo va la de sni ~ar ska van par le men tar na Hr vat ska ~i sta stran ka pra va (H^SP).

„Da se jo{ ra di o hr vat skim stran ka ma, ’aj de de, ali s ob zi rom na to da se ra di o jed noj so li dar noj in ter na ci o na li, mo gu sa mo re }i da to ga u Hr vat skoj ne }e bi ti. Oni ko ji po zi va ju na pro gon ma wi na, Je vre ja, Ro ma, na gra be` tu |ih te ri to ri ja, ti

„Gasprom” ho}e gr~ki gas

ATINA: Za ku po vi nu gr~ ke dr `av ne ga sne kom pa ni je DE PA za in te re so va no je 14 kom pa ni ja, me |u ko ji ma i ru ski hol ding „Ga sprom”, sa op {ti la je vla da u Ati ni. Po nu du za ku po vi nu DE PA pla ni ra da upu ti 14 kom pa ni ja, me |u ko ji ma su osim „Ga sr po ma” i ru ska kom pa ni ja „Ne gu sweft”, Dr `av na naft na kom pa ni ja Azer bej xa na (GNKAR) i ita li jan ske „Eni” i „Edi son”, iz ve stio je Roj ters.

Mo gu }e u~e {}e u pri va ti za ci ji DE PA ru ski „Ga sprom”, ko ji je i naj ve }i do ba vqa~ gr~ ke kom pa ni je, na ja vio je jo{ pre me sec da na. U dr `av nom vla sni {tvu je 65 pro ce na ta ak ci ja DE PA, a pre o sta lih 35 od sto je u ru ka ma lo kal ne pe tro he mij ske kom pa ni je „He le nik Pe tro le um”, ~i ju ku po vi nu za sa da raz ma tra naft na po dru `ni ca „Ga spro ma”, kom pa ni ja „Ga sprom weft”.

Propale pripreme za defile ekstremne desnice

Hr vat ski pre mi jer Zo ran Mi la no vi} je na po ~et ku sed ni ce Vla de po tvr dio da je MUP iz dao re {e we o za bra ni, is ti ~u }i da ta kve stva ri u Hr vat skoj ne }e pro }i. „Oni ko ji po zi va ju na gra be` te ri to ri ja mo gu do }i kao tu ri sti, ali ne kao po li ti~ ki de mon stran ti, a oni ko ji or ga ni zu ju pro te ste mo ra ju zna ti da ta ko ne {to ne }e pro }i. Ne }e se do zvo li ti oku pqa we onih ko ji po zi va ju na ru {e we ustav nog po ret ka„, re kao je Mi la no vi} i na gla sio da je oba ve za svih da se ta kvim ide ja ma su prot sta ve.

}e se pr vo me |u sob no po hva ta ti, {to }e se do go di ti vr lo br zo, ali to ne }e ra di ti na hr vat skoj te ri to ri ji, ni u Za gre bu, ni u Spli tu, Ri je ci, Me |u mur ju, Ba ra wi i u svim onim de lo vi ma za ko je su hr vat ski gra |a ni svih ve ra i na ci o nal no sti da va li svo je `i vo te, svo ju krv, da bi to da nas bi la Hr vat ska„, po ru ~io je Mi la no vi}.

H^SP je sa op {tio da }e po {to va ti od lu ku MUP-a, ali i da }e Hr vat sku tu `i ti Me |u na rod nom su du za qud ska pra va u Stra zbu ru i in sti tu ci ja ma Evrop ske uni je.

Pred sed nik H^SP-a Jo sip Mi qak re kao je da hr vat ske vla sti us kra }u ju go sto prim stvo stran ka ma ko je su u ze mqa ma EU le gal ne i do dao da je to ko na~ ni po raz de mo kra ti je u Hr vat skoj.

Me |u na rod na na ci o na li sti~ ka kon fe ren ci ja, u or ga ni za ci ji H^SP-a u Za gre bu, da nas je tre ba lo da oku pi pred stav ni ke eks trem nih na ci o na li sta iz Ma |ar ske, Bu gar ske, Austri je, Fran cu ske i Bel gi je, od no sno Flan dri je.

Pri pad ni ci H^SP-a i wi ho vi go sti u su bo tu je tre ba lo da de fi lu ju cen trom Za gre ba u znak po dr {ke osu |e nim ge ne ra li ma Mla de nu Mar ka ~u i An ti Go to vi ni.

Od te ide je ogra di li su se i ge ne ra li i de sni ~ar ska Hr vat ska stran ka pra va „An te Star ~e vi}„, ko ja je bi la ko a li ci o ni part ner H^SP-u u pred iz bor noj kam pa wi.

Pre ma pi sa wu „No vog li sta”, Mar ka~ se pre ko svo jih advo ka ta ogra dio od sku pa i po ru ~io da on ni ko me ne mo `e da za bra ni da „ma {e we go vom sli kom„, ali da odo bre we za to ni je dao, kao ni po dr {ku.

Iako se Go to vi na ko ji je istog da na osu |en na 24 go di ne za tvo ra ni je ogla {a vao, we go vi advo ka ti su skup neo na ci sta oce ni li kao ne pri hva tqiv. Po ru ~i li su da se Go to vi na ve} ra ni je ogra dio od oku pqa wa ve te ra na na Tr gu ba na Je la ~i }a po vo dom iz ri ca wa pre su de.

Mar ka~ je pro {le go di ne osu |en zbog rat nog zlo ~i na na 18 go di na, a Go to vi na na 24 go di ne za tvo ra.

SA MIT O US PO STA VQA WU BO QE SA RAD WE ZE MA QA EVRO PE I AZI JE

Vu ja no vi}: Cr na Go ra po sve }e na sma we wu si ro ma {tva IZ MIR, POD GO RI CA: Pred sed nik Cr ne Go re Fi lip Vu ja no vi} ka zao je ju ~e da je ta dr `a va po sve }e na sma we wu si ro ma {tva i ne za po sle no sti, od no sno sve u kup nom eko nom skom raz vo ju ~i ta vog cr no gor skog dru {tva. „Cr na Go ra je svoj na ci o nal ni pri stup sma we wu si ro ma {tva ob u hva ti la kroz ~e ti ri usko po ve za na i uza jam no po dr `a va ju }a stu ba, a to su - zdrav stvo, obra zo va we, so ci jal na za {ti ta i za po {qa va we”, ka zao je Vu ja no vi} u Iz mi ru, dru gog da na 15. Evro a zij skog sa mi ta, go vo re }i na pred sed ni~ koj se si ji sa te mom glad, si ro ma {tvo i ne za po sle nost.

On je na veo da od to ga za vi si una pre |e we so ci jal nog i eko nom skog po lo `a ja ra wi vih gru pa sta nov ni {tva, ali i ka rak ter dr `a ve ko ji cr no gor sko dru {tvo `e li da gra di. „Sva ki stub ukqu ~u je naj va `ni je aspek te do brog upra vqa wa, re flek tu ju }i cen tral nu va `nost vla da vi ne pra va, dru {tva jed na kih {an si za sve i tran spa -

rent ne i od go vor ne vla de”, re kao je pred sed nik Cr ne Go re.

Vu ja no vi} je uka zao da se Cr na Go re pro ble mom si ro ma {tva na or ga ni zo van na ~in ba vi od 2003. go di ne ka da je, u sa rad wi sa Svet skom ban kom, usvo ji la va `an do -

na li zo va nih gru pa sta nov ni {tva u sve obla sti dru {tve nog `i vo ta”, na veo je cr no gor ski pred sed nik. Ta stra te gi ja, is ta kao je Vu ja no vi}, kao i we na pra te }a do ku men ta ko ja }e se u na red nom pe ri o du raz vi ja ti i pri me wi va ti

Po dr {ka odr `i vom raz vo ju Evro-azij skom sa mi tu pri su stvu ju broj ni naj vi {i dr `av ni zva ni~ ni ci, pred stav ni ci me |u na rod nih or ga ni za ci ja, eko no mi sti, pri vred ni ci, na u~ ni ci, pred stav ni ci me di ja i ne vla di nog sek to ra, u ci qu us po sta vqa wa bo qe sa rad we ze ma qa Evro pe i Azi je, te pro na la `e wa prak ti~ nih re {e wa za pre va zi la `e we ak tu el nih pro ble ma. Ovaj eko nom ski sa mit odr `a va se u or ga ni za ci ji Fon da ci je Mar ma ras iz Tur ske, pred sa mit Uje di we nih na ci ja u Ri ju na ko jem tre ba da se ob no vi po li ti~ ka po dr {ka kon cep tu odr `i vog raz vo ja, utvr de we go vi glav ni ne do sta ci i da glo bal ni od go vor na no vo na sta le iza zo ve. ku ment - Stra te gi ju raz vo ja i re duk ci je si ro ma {tva, ko ju su pra ti li broj ni pro jek ti u raz li ~i tim obla sti ma. „Stra te gi ja je re vi di ra na 2007. go di ne, ka da je Vla da Cr ne Go re usvo ji la Stra te gi ju su zbi ja wa si ro ma {tva i so ci jal ne is kqu ~e no sti, ko ja je usme re na na ukqu ~i va we mar gi -

kroz re sor na mi ni star stva, in te gral ni su deo pla na ukup nog eko nom skog raz vo ja Cr ne Go re, sma we wa re gi o nal nih raz li ka i dr `av nih in te gra ci ja na pu tu ka Evrop skoj uni ji.

Pre ma we go vim re ~i ma, glad, si ro ma {tvo i ne za po sle nost su jed na od naj bit ni jih i naj kom -

plek si ni jih pi ta wa da wa {wi ce. „Ve ru jem da kon ti nu i tet di ja lo ga i raz me na is ku stva na ovu te mu po ma `e u ja ~a wu ko or di na ci je stra te gi ja u bor bi pro tiv si ro ma {tva i ne za po sle no sti. Od go vor nost nas li de ra je na ro ~i to ve li ka u post kon flikt nim ze mqa ma, gde uz ova va `na dru {tve na pi ta wa tre ba ostva ri ti po mi re we i iz gra di ti per spek ti vu i sta bi lan mir za no ve ge ne ra ci je”, is ta kao je Vu ja no vi}.

On je uka zao da po sto je mno gi fak to ri ri zi ka ko ji mo gu da uspo re uspe {nu pri me nu star te gi ja na ci o nal nih vla da u bor bi pro tiv gla di, si ro ma {tva i ne za po sle no sti u na red nom pe ri o- du. „Po seb no imam u vi du efek te glo bal ne eko nom ske kri ze, od la ga we re form skih pla no va na ni vou in di vi du al ne ze mqe, lo {u ko or di na ci ja po dr {ke i po mo }i me |u na rod nih or ga ni za ci ja. Za to po zi vam da na {e stra te gi je u~i ni mo tran spa rent nim, da na sta vi mo otvo re ni i in ten zi van di ja log i ova kve kon sul ta ci je sa svim do ma }im i me |u na rod nim ak te ri ma”, ka zao je Vu ja no vi}.

FILM SKA PQA^ KA U BU GAR SKOJ

Raz boj ni ci u po li cij skim uni for ma ma ukra li mi lion evra SO FI JA: Pet na o ru `a nih raz boj ni ka ukra lo je, u cen tral n oj Bu g ar s koj, mi l ion evra iz blin di ra nog vo zi la za pre voz nov ca, ja vi la je Bu gar ska na ci o nal na te le vi zi ja.

Raz boj ni ci, ob u ~e ni u po li cij ske uni for me, pre sre li su mi ni bu som spe ci jal no vo zi lo, ko je su us pe li da otvo re bru s i l i c om. Po s le pqa~ k e za pa li li su mi ni bus i po be gli xi po vi ma.

Pqa~ ka se do go di la na pu tu iz me |u bu gar skih gra do va Se vli je vo i Ga bro vo, a po li ci ja je blo ki ra la pod ru~ je i po -

sta vi la kon trol ne punk to ve.

Bu g ar s ki mi n i s tar unu t ra -

Uvi|aj policije posle pqa~ke

{wih po slo va Cve tan Cve ta nov re kao je da za sa da ne ma

in di ci ja da su vo za~ i obez be |e we blin di ra nog vo zi la u~e stvo va li u pqa~ ki, iako jo{ uvek ni je utvr |e no za {to se vo zi lo kre ta lo sta rim, a ne no vim pu tem ka ko pred vi |a ju pro pi si.

Ukra den je pa zar tr go vin skih fir mi iz Ve li kog Tr no va, Ga bro va i Se vli je va. Ovo je dru gi slu ~aj pqa~ ke nov ca u po sled wih se dam da na u Bu gar skoj. Na o ru `a ni raz boj ni ci opqa~ k a l i su, ne d av n o, eks p o z i t u r u jed n e ban k e u Stu dent skom gra du u So fi ji iz ko je su od ne li 107.500 evra.

petak13.april2012.

25

BOSNA I HERCEGOVINA

Obe le `iti stradawe u Do bro vo qa~ koj ulici BA WA LU KA: ^la no vi pod od bo ra Vla de RS i pri pad ni ci MUP-a kan to na Sa ra je vo kon sta to va li su da su is pu we ni uslo vi za obe le `a va we stra da wa pri pad ni ka JNA u Do bro vqa~ koj. Na sa stan ku je kon sta to va no da je Od bor Vla de RS za ne go va we tra di ci je oslo bo di la~ kih ra to va bla go vre me no upu tio zah tev MUP-u kan to na Sa ra je vo, i da su, pre ma kan to nal nom Za ko nu o jav nom oku pqa wu, is pu we ni svi uslo vi za obe le `a va we ovog isto rij skog do ga |a ja, sa op {te no je iz Mi ni -

star stva ra da i bo ra~ ko-in va lid ske za {ti te RS. Na red ni rad ni sa sta nak o pri pre ma ma za obe le `a va we stra da wa pri pad ni ka JNA u Do bro vo qa~ koj uli ci u Sa ra je vu za ka zan je za 24. april. Stra da we pri pad ni ka JNA u Sa ra je vu 1992. go di ne - Do bro vo qa~ ka uli ca, obe le `a va se 3. ma ja u or ga ni za ci ji Od bo ra vla de RS za ne go va we tra di ci je oslo bo di la~ kih ra to va. U Sa ra je vu je pr vi put stra da we voj ni ka u Do bro vo qa~ koj uli ci obe le `e no 2010. go di ne.

(Ta njug)

In cko: Zna ~aj no je pri zna ti zlo ~i ne SA RA JE VO: Pri hva ta we i pri zna va we ~i we ni ce da su to kom ra ta po ~i we ni zlo ~i ni od su {tin skog zna ~a ja je za po ro di ce `r ta va i ze mqu (BiH) u ce li ni, ka `e Va len tin In cko. „Jo{ je su vi {e la ko is kri vqa va ti, po ri ca ti pro {lost i ma ni pu li sa ti wo me”, re kao je vi so ki pred stav nik u BiH Va len tin In cko.

Ka ko je sa op {te no iz kan ce la ri je Vi so kog pred stav ni ka, In cko se sa stao u Sa ra je vu sa Zdrav kom Gre bom, Di nom Mu sta fi }em, Xe na nom Ka rup-Dru {ko i Edi nom \ur ko vi }em, za stup ni ci ma ko a li ci je Re gi o nal ne ko mi si je za utvr |i va we ~i we ni ca o rat nim zlo ~i ni ma u su ko bi ma na pod ru~ ju biv {e Ju go sla vi je (Rekom).

In cko se sa gla sio sa pred stav ni ci ma Rekoma da je op {te i uza jam no pri zna we zlo ~i na po ~i we -

Valentin Incko

nih u re gi o nu od su {tin skog zna ~a ja za kon so li do va we mi ra i re gi o nal ne sta bil no sti. U sa op {te wu se na vo di da su pred stav ni ci Rekoma upo zna li vi so kog pred stav ni ka sa po ma ci ma ostva re nim u okvi ru ini ci ja ti ve Rekoma, te sa iza zo vi ma sa ko ji ma se ona su o ~a va.

Pro te ra li Ja {a re vi }e vu `e nu SA RA JA VO: Su pru ga Me vli da Ja {a re vi }a, pri pad ni ka ve ha bij skog po kre ta ko ji je u ok to bru pro {le go di ne pu cao na zgra du am ba sa de SAD u Sa ra je vu,pro te ra na je iz BiH u Sr bi ju. Woj je za bra we no da se vra ti u ze mqu, pi {e sa ra jev ski „Dnev ni avaz”. Po zi va ju }i se na svo ja sa zna wa, list tvr di da se Mi re la Ja {a re vi} pro te ra na pre ne ko li ko da na i da se sa da na la zi u No vom Pa za ru, gde je i ro |e na. Uz re {e we o pro te ri va wu, su pru ga Me vli da Ja {a re vi }a mo ra la je da pla ti 150 evra ka zne zbog ile gal nog bo rav ka u BiH, {to je bio i osnov za we no vra }a we u ze mqu po re kla.

S dru ge stra ne, za ne {to vi {e od dve sed mi ce is ti ~e rok za po di za we op tu `ni ce pro tiv, ka ko se na vo di, te ro ri ste Me vli da Ja {a re vi }a ko ji je na zgra du am ba sa de u Sa ra je vu 28. ok to bra pro {le go di ne is pa lio 105 me ta ka i tom pri li kom te {ko ra nio jed nog po li caj ca.

Ka ko je ne dav no za „Dnev ni avaz” po tvr dio dr `av ni tu `i lac Du brav ko ^am pa ra, op tu `ni ca pro tiv Ja {a re vi }a bi }e po dig nu ta naj ka sni je do is te ka me re pri tvo ra, ko ju mu je Sud BiH od re dio 30. ja nu a ra ove go di ne. Me ra pri tvo ra iz re ~e na je na tri me se ca i is ti ~e 28. apri la.

Po {to su me di ji ne dav no ob ja vi li DVD opo ru ku ko ju je Ja {a re vi} sni mio uo~i te ro ri sti~ kog na pa da na zgra du am ba sa de SAD, tu `i lac ^am pa ra iz ja vio je da je mo tiv na pa da Ja {a re vi }a ne sla ga we s po li ti kom za pad nih si la pre ma islam skom sve tu, od no sno Ira nu i Av ga ni sta nu. On je do dao i da }e DVD opo ru ka bi ti ko ri {}e na kao do ka zni ma te ri jal. Iz Tu `i la {tva BiH jo{ ni su sa op {i li je su li sti gli iz ve {ta ji Ef-Bi-Aja (FBI), ko ji se du go o~e ku ju. In spek to ri Ef-Bi-Aja su je di ni oba vi li uvi |aj na kon na pa da na am ba sa du SAD u Sa ra je vu.

moja ku]a

petak13.april2012.

c m y

26

dnevnik

савремени тренд

Гардеробер о каквом многи сањају

У

место класичних ормара све више савремених домова као практично решење нуди гардеробере или њихове скромније верзије. Савремени тренд у уређењу ентеријера, наравно оних којима то квадратура дозвољава, су гардеробни оормани, односно посебне просторије опремљене за одлагање одеће и обуће, најчешће изведене на релацији купатило-спаваћа соба. Нешто скромније, али и даље више него привлачне варијанте гардеробе су ‘вoк-ин’

ормари, код којих се за ту намену прилагоди само део просторије, најчешће у спаваћој соби или ходнику. Без обзира јесу ли ормари дуги и уски, с елементима од пода до стропа или велики и пространи простори с пуно различитих врста елемената за одлагање, израђених од најлепших материјала, сви овакви ормари су на свој начин посебни и дају одличан аргумент зашто су постали неизоставан тренд.

Баците се на посао

ово је идеално време за уређивање пролећног врта

С

ви љубитељи цвећа засигурно су једва дочекали мало топлије време како би осмислили пролетњи изглед врта или тераса и купили и посадили биљке које ће их красити Наравно да су први одабир биљке које је лако узгајити, које можемо садити посвуда: у жардињерама, на цветним обрубима или на мешовитим гредицама, на травњацима или испод листопадних стабала, где ће имати довољно сунца и топлине док дрвеће не пролиста. Прољетно цвеће најљепше делује посађено у великим бокорима, где одабиром врста и боја можете створити прекрасне маштовите пролећне креације. Први одабир многобројних љубитеља цвећа су једногодишње биљке о којима не треба размишљати месецима унапријед. Једногодишње се биљке сеу у пролеће, цветају од касног пролећа па све до јесени, а осемене се исте године. Но, ако их следеће године желимо имати поново, морамо их

сточић који расте

С

точић који је дизајнирао архитект и дизајнер Реиниер де Јонг, мења се према вашим потребама. Израђује се од дрвета храста или букве, а можете га повећати и за више од метра. Столић је сложен из неколико дрвених блокова, који се према потреби растварају у неколико једноставних потеза. Можете га проширивати на више начина, али и ставити у фиксни положај који

одговара вашем ентеријеру. Кад је склопљен, његове су димензије 60 x 80 центиметара, док му је максимална дуљина 170 цм, а ширина 130 цм. Овако га је описао дизајнер Реиниер: Столић за сервирање кафе који расте заједно с вашим потребама. Када имате госте, само додајте столице и развуците сто како год вам одговара. Има довољно места за све шољице, али и места за спремање књига испод горњег дела стола.’

знати препознати кад клијају, односно оне биљке које су се осемениле саме. У јесен, када прође њихов ‘рок трајања’, треба скупити њихово семе и чувати их на сувом и хладном месту, те их поновно посадити у пролеће. Ако се још нисте одлучили које ћете биљке овог пролећа засадити у вашем врту, доносимо вам кратки преглед најуобичајенијег једногодишњег цвећа. Цинија цвета од јуна до септембра, а сеје се у март или почетком априла у сандучиће, односно крајем априла или у мају на отвореном. Драгољуб цвета од јуна до септембра, а сеје се у сандучиће у марту или априлу, односно на отвореном крајем априла или на почетку маја. На топлијим се положајима ова биљка размножава сама, а позната је по својим лековитим, као и зачинским својствима. Кадифа цвете од јуна до октобра, а сеје се у сандучиће у марту, односно на отвореном у априлу или мају.

Лепи дечко цвета од јуна до октобра, а сеје се марту у сандучиће, односно у априлу или мају на отвореном. Специфичност ове биљке је та што успева да расте чак и у полусени. Лепа ката цвета од јула или августа до октобра или новембра, а сеје се у марту у сандучиће, односно у априлу или мају на отвореном. На заштићеним и топлим местима размножава се сама. Љубичица цвете од маја до августа, а сеје се на отвореном од марта. Када је у питању мак, тада постоје различите врсте једногодишњег мака, а цветају већином од маја до јула, док се сеју у јесен или од марта до маја. Невен цвета од маја или јуна до октобра или новембра, а сеје се од априла на отвореном. У топлијој се клими размножава сам, а познат је по својим лековитим својствима. Различак цвета од јуна до августа, а сеје се на отвореном до марта.

Украсна пузавица цвета од јуна до септембра, а сеје се у априлу или мају на отвореном. Прикладан је за покривање металних и жичаних ограда. Козмос цвета од јуна или јула па све до октобра или новембра, а сеје се на отвореном у априлу или мају. На топлијим местима размножава се сама, а додатна погодност је та што успева и у полусени те је прикладна за садњу уз ограде. Сламната ружа цвета од јула до октобра, а сеје се у сандучиће у марту, односно у априлу или мају на отвореном. Стола цвета од јула до октобра, а сеје се у априлу или мају, на жељено место. Сунцокрет цвета од јула до септембра или октобра, а на отвореном се сеје у мају. Ова је биљка прикладна за садњу уз ограде. Зевалица цвета од јуна до августа или септембра, а сеје се у сандучиће у фебруару или марту, док се крајем априла или у мају пресађује на отворено.

dnevnik

oglasi

petak13.april2012.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

petak13.april2012.

Na{em voqenom

IZDAJEM lepo name{ten jednoiposoban stan u ulici Novosadskog sajma 7. Telefon 063/765-3632.

50941

POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260.

50972

Posledwi pozdrav dragoj mami i babi

dnevnik

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

dragoj

Tu`nog srca javqamo rodbini i prijateqima da je na{a draga mama, svekrva, baka i prabaka preminula u 84. godini.

Jovanu Sre}kovu Duboko `alimo {to si oti{ao.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Supruga Ka}a sa rodbinom.

Sahrana }e se odr`ati u subotu, 14. 4. 2012. god. u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

51120

Zorici Pavlov

Du{anki [oja

@ive}e{ srcima.

Ako je smrt ja~a od `ivota, nije ja~a od na{e qubavi. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

ve~no

u

Zorica Pavlov

na{im

Tvoja sestra Danilka In|in sa porodicom i porodica Poqakov.

51100 51099

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav

Sahrana je u petak, 13. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, iz kapele, u Ka}u.

Nikad je ne}e zaboraviti: sin Zoran, snaja Seka, unuk Cveta, unuka Zorica, zet Bo{ko i praunu~ad Milo{, Sara i Vawa.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Sin Aleksandar, snaja Sandra, unuk Uro{ i unuka An|ela.

KU]A u centru Beo~ina, veliko dvori{te, gara`a, dogovor. Telfeon: 063/84587-57.

50811 SALA[ na asfaltu, front 150m + 5 jutara zemqe, ku}a Rumenka, 2 stana, Klisa 2 spojena placa. Telefoni: 063/598-463, 021/6621-797.

50974

51108

Posledwi pozdrav priji

Du{anki [oja

Du{ki

Slobodanu Kne`evi}u

Du{anki [oja 1950 - 2012.

S qubavqu i po{tovawem, kumovi Jerkov Nata{a, Sava, Milo{ i Jelena.

od: prijateqa Slobodana i Bojke sa }erkom Sla|anom i zetom Nenadom.

Tvoja mati Mica.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

50906

PICERIJI, potrebni radnici na pravqewu pica i devojke za prodaju na {alteru. Telefon 063/115-0120.

50699 PREDUZE]U potrebni kuriri - prodavci za stalni radni odnos.

Telefon 063/736-9152.

51050

KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

50618 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile.

50868 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/9945-002. Mile.

50870

51106

Posledwi pozdrav sestri i tetki

voqenoj

dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Du{anki [oja

Neka te an|eli ~uvaju.

51105

51103

Sa tugom obave{tavamo da je 11. aprila 2012. godine preminula na{a draga i voqena majka, baba, prababa i svekrva

S qubavqu i po{tovawem, porodica Vlajkov.

51094

Posledwi pozdrav dragoj majci i ta{ti

Du{anki [oja

Du{anka [oja 1950 - 2012.

Sahrana }e se obaviti 14. 4. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Milica, sin Aleksandar i }erka Jelena.

od porodice Mijatov.

51107

Dana 12. 4. 2012. godine, u 72. godini preminula je

Du{anki [oja

Draga mama plakala vi{e ne bih, al suze teku same, nikada me ne}e pro}i ove bolne rane.

Suzama nikad kraja, al suze nisu lek, zapamti moje re~i, vole}u te zauvek.

Mariji Dabi} od: sestara Mileve, Mire i Bogdanke sa porodicama.

S bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama i baka

dr Milija Martinovi} - Sterio Sahrana je u subotu, 14. 4. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sin \or|e, unuke Jelena i Milena, praunuci Luka, Lara, Elena, snaha Mara i zetovi Frederik i Aleks.

51093

51092

Posledwi pozdrav sestri

51111

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

51095

od: tetka Jelene, brata Mi{e Mijatovi}a sa porodicom i sestre Olgice Begovi} sa porodicom.

Posle duge i te{ke bolesti preminula je moja k}erka u 62. godini.

Nikada te ne mogu zaboraviti.

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Kristina Tuni} Sahrana }e se obaviti 13. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

Tvoja }erka Jelena i zet Mile.

Ve~no o`alo{}eni: suprug Dimitrije, }erka Milica, zet Dragan i unuci Aleksandar, Slobodan i Sr|an.

51096

Slobodanu Kne`evi}u Uz duboko sau~e{}e porodici, izra`avamo veliku tugu zbog tvog ranog odlaska. Ostaje{ u na{im se}awima.

Kolege iz Korporativne za{tite NIS a. d.

51089

51101

Preminuo je otac na{e koleginice Qiqe

Preminula je 11. aprila 2012.

Zlatinka ^u~unovi} ro|. 1919. na{a draga mama, baka, prabaka i ta{ta i ostavila nas da tugujemo za wom.

Marija Dabi} Mariji

iz Stepanovi}eva

Sestro, uvek }u te voleti.

Tvoja sestra Mileva sa decom.

51117

preminula 12. 4. 2012. godine.

Sahrana je 13. 4. 2012. godine, u 16 ~asova, iz Kapele, na grobqu, u Stepanovi}evu.

O`alo{}eni: sin Aco, }erka Vera sa porodicom i porodica pok. sina Branka Dabi}a iz Vrbasa.

51110

Bude Stipi}

Sahrana je danas, 13. 4. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sau~estvujemo u wenom bolu.

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad.

Zauvek }e Te voleti Tvoji najdra`i: }erka Dragiwa, unuka Ivana, praunuka Galina i zetovi iz dve generacije Aleksandar i Dragomir.

59798/P

51078

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni

Sa tugom se opra{tamo od Ivanine bake

GODI[WI POMEN

Zore Dobanova~ki

Slobodan Kne`evi} Ispra}aj }e se obaviti u subotu, 14. aprila 2012. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 12.45 ~asova.

petak13.april2012.

Dana 11. aprila zauvek nas je napustila na{a draga

Mile Obradovi}

Zora Dobanova~ki

13. 4. 2011 - 13. 4. 2012.

1931 - 2012.

Sestra i bra}a sa porodicama.

Porodica Drakuli}.

29

Sahrana }e se obaviti u subotu, 14. 4. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Weni: Ivana i Neboj{a.

51046

51091

51063

Tejinoj du{ici

GODI[WI POMEN

Izgubio si najva`niju bitku na svom `ivotnom putu, ali tvoja vrednost osta}e sa~uvana trajno.

Danas, 13. aprila se navr{ava godina od kako nas je napustila na{a draga i voqena supruga, majka, baka i prabaka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle kratke i te{ke bolesti napustila na{a baka i prabaka

Slobodanova porodica.

51082

3

Posledwi pozdrav sestri

Tatjani Vitomirovi}

Sawa Mati}

13. 4. 2008 - 13. 4. 2012.

Mi ose}amo du{u na{u i wenu, na{e du{e ve~no stoje na jednom osmehu, na jednom prostoru, dalekom vremenu, koje katkad stupa i {ap}e utehu.

Uvek sa nama, u na{im srcima, tvoji: teja, te~a, baka, deka, Miki i Duki.

Zora Dobanova~ki

umrla 13. aprila 2010. ]erko moja, nema te ve} dve godine, a ja ne mogu da te pre`alim.

Milorad Todorovi} Prete{ko mi je...

Ne mogu da prihvatim da te nema...

Nedostaju mi tvoji zagrqaji, poqupci, osmesi i toplina kojom si obasipao sve oko sebe, a mene, tvoju Gagu posebno.

Zauvek u srcu, tvoje Gage.

O tebi pri~amo, na tebe mislimo, sawamo te i tako }e biti dokle god smo `ivi.

Tvoja mama Mara.

51061

50956

SE]AWE

13. 4. 2004 - 13. 4. 2012.

Pro{lo je trinaest tu`nih godina od kada nije sa nama, na{a

Nada Vlaji} Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Mnogo nam nedostaje{.

Se}awe na tebe je svakodnevno.

Samo mi znamo koliko snage treba da se `ivi sa bolom bez tebe.

Tvoji najmiliji.

Porodice Xombi} i Vi{wi~ar.

51071

51045

51011

51057

3

SEDMODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i dedi

Slobodanka Nedeqkovi} Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji.

51102

51049

Milan Xombi} Ajduk To{i

od: sinova Teodora i Marijana sa majkom Marijom.

51062

Sahrana je u subotu, 14. 4. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: unuk Nikola Tojagi} sa porodicom.

13. 4. 2005 - 13. 4. 2012.

POMEN

Kristini

od: bra}e Bo`e, Gileta i Radisava sa porodicama i sestara Radmile i Verice sa porodicom i snaje Ru`e sa porodicom.

1937 - 2011.

Vreme prolazi, ali uspomene i se}awa ostaju zauvek u na{im srcima.

Tvoja porodica.

51068

Posledwi pozdrav

1931 - 2012.

Radmila Vasiqevi}

TU@NO SE]AWE na na{e drage

Pro|e deset godina od kada nije sa nama na{a voqena majka, supruga i baka

Miloradu Todorovi}u obele`i}emo u subotu, 14. 4. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Ovom prilikom `elimo da izrazimo najiskreniju zahvalnost svim ro|acima, kumovima, prijateqima i kom{ijama koji su bili uz nas u najte`im trenucima i poku{ali da ubla`e na{ preveliki bol.

Tvoji najmiliji.

Gordana ]irovi}

Igwata Baji}a

Zorana Baji}a

13. 4. 1992.

13. 7. 2010.

Tuguje za wom wena porodica.

Utehe nema, vreme ne bri{e se}awa. Ni jedna re~, ni jedna suza nije dovoqna da vam ka`e koliko nam nedostajete.

Belka i Zorica.

51060

51054

50839

Sre}o na{a, 13. 4. 2012. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nisi sa nama

Tu`nog srca javqamo da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

3 Sa dubokim bolom i ogromnom tugom oprostili smo se od na{e prijateqice

Tatjana Vitomirovi}

Milutin Jakovqevi}

ro|. Markovi} 1982 - 2012.

Sve ti{e i ti{e podnosimo dane, ovaj vidik sunca i magle i ki{e. Prolazi april i suze se liju, {to mi nismo ono {to smo nekad bili.

Mama Qiqa, tata @are, brat Marko i baka Zaga.

51067

Dr Radoslave Maleti}

Sahrana je 14. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, u Rumenki.

O`alo{}eni: supruga Milena, sin Miroslav i unuci Strahiwa i Andrej.

51058

ro|. Poznanovi} Neka joj je ve~na slava i hvala!

Milanka, Ivana, Dragana, Iva i Bo{ko.

51042

tv program

petak13.april2012.

СЕРИЈА

Дејвид Коперфилд

06.00 Музичко свитање 08.00 Панонско јутро 08.30 Вести укратко 09.15 Барометар 10.00 Аналија 11.45 Вју 12.00 Здравље је лек 12.30 Портрет привредника 13.00 Кибиц фенстер 113.45Арт бокс 14.45 Белик лук и папричица 15.30 Војвођанске вести 16.00 Панонска хроника 16.45 Вју 17.30 Војвођанске вести 17.55 Предизборни програм 18.00 Аналија 19.00 Акција 20.00 Војвођанске вести 20.25 Барометар 20.30 Хало председниче 22.00 Војвођанске вести 23.00 Панонска хроника

Вишеструко награђивана мини-серијиа, ТВ адаптација истоимене новеле Чарлса Дикинса. Прича прати Давида Коперфилда од рођења до зрелог доба. Улоге: Боб Хоскинс, Полин Кирк ,Тревор Ив, Емилија Фокс Режија: Симон Куртис (РТВ 1, 20.10) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Исус, права верзија - Младост 1.еп.

10.10 Миљеница 11.00 Кухињица 11.30 Изборна хроника 12.10 Иконопис душе и трпеза љубави 13.00 Српски екран 13.30 Пословни успех, емисија на мађ. титл. на српском 14.05 Сучељавање, политичка дебатна емисија 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска Војводина 15.30 Центар света 16.00 Миљеница 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Изборна хроника 19.20 Први пут на гласање 19.30 ТВ Дневник 20.10 Дејвид Коперфилд 21.00 Тајна великог петка 22.00 Војвођански дневник 22.35 Први пут на гласање 22.40 Петказање 23.50 Дејвид Копервилд 00.40 Један на један 01.05 Концерт: Жељко Самарџић у Н. Бечеју 03.00 Пословни успех

06.30 07.05 07.55 08.50 10.05 10.30 11.25 12.15 12.30 12.40 13.10 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 21.35 23.00 23.30 23.45

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик - хрв. Концерт Ибрице Јусића 1. део Концерт дечије музике 1. део Мађарска музика Вести (мађ) Светлост, док. филм на рус. са титл. на срп. Смртоносна Росарио, филм Добро вече, Војводино (рум) Духовка (слов) Ускршња емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Први пут на гласање Изигран, филм ТВ Баштине Ходочашће-Велики петак Ходочашће-Велика субота

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 10.35 11.00 11.05 12.00 12.15 12.25 12.30 12.35 13.20 15.05 16.00 16.55 17.00 17.20 17.45 18.24 18.25 19.00 19.17 19.30 20.05 21.00 00.40 00.55 01.40 01.45 03.00 02.30 03.20 03.50 04.23 04.53 05.48

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.10 11.30 12.30 13.10 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.40 20.00 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.50

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Опчињени Витраж Ускршња јаја Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Вреле гуме Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Рецепти Лауре Равајоли Глава на главу Ленија Опчињени Објектив Глава на главу Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

06.00 07.00 07.30 09.30 09.45 10.00 10.45 11.15 12.45 13.00 14.00

ЕРКС Реликрос Гранд При Мобил 1 Вести Премијер лига, вести СК студио НБА Кошаркологија Премијер лига Магазин НБА уживо Преглед Премијер лиге КХЛ финале Гаме 1: АвангарДинамно М (директно) НБА акција Турски куп: Сива-Бурса Вести Премијер лига, вести НБА уживо Преглед холандске лиге НБА Кошаркологија Шампионат: Саутемптон – Ридинг (директно) Најва ФА куп Најава Премијер лига Преглед белгијске лиге НБА уживо НБА: Орландо – Атланта (директно)

16.00 16.30 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 20.45 22.45 23.15 23.45 00.45 01.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Кошаркаши Вести Разгледница На скривено те водим место Вести Изгубљени светови Дневник Спорт плус Време+стање на путевима Евронет Место злочина Поље снова, филм (сви) Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Најава дневника 2 Око Слагалица, квиз Време+стање на путевима Дневник Село гори, а баба се чешља Десет божјих заповести, филм(сви) Дневник Место злочина Евронет Кошаркаши Вести (04.00,05.00 по 3.00’) Изгубљени светови: Исусов Јерусалим, страна образовна серија На скривено те водим место Око Разгледница Село гори, а баба се чешља Верски календар

07.00 07.17 07.22 07.31 07.32 07.37 07.43 08.04 08.15 08.27 08.44 08.58 09.58

19.15 19.45 19.50 20.00 20.50 21.20 22.15 23.00 23.30 00.00 00.35

Слагалица, квиз Датум Верски календар Најава програма Ози бу Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Тумачење књижевног дела Знакопис 2: Ускрс Искон живота Твигсон се заљубљује, филм за децу(сви) Живот и стандарди Срби у холивуду Музички програм Датум Верски календар Трезор Тумачење књижевног дела Знакопис 2: Ускрс Искон живота Општеобразовни програм Животна средина и здравље Капри Музички програм Моравске приче Благословен је онај ко долази у име Христово Лов и риболов Датум Верски календар Документарни програм Општеобразовни програм Капри Видик Контекст Арт зона Музички програм Трезор

06.00 06.30 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.30 16.10 16.15 17.05 18.00 18.30 21.00 23.00 00.00 02.00

ВОА Кефалица Маратон Улови трофеј Џулс Холанд Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио 24 Вести Доктор Хаус Љубав у залеђу Двоугао 24 Менталиста Вести Филм: Мемоари једне гејше Филм: Краљеви и краљица Менталиста Филм: Стање узбуне Љубав у залеђу

11.15 11.45 12.15 12.42 12.47 13.00 14.00 14.17 14.31 15.30 16.31 17.05 18.00 18.15 18.45

Кра ље ви и кра љи ца Сулејман Величанствени (Прва, 20.15) 05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.15 21.10 00.00 00.30 00.45 01.15

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

Но ра је зре ла же на ко ја ви ше од све га же ли да љу ди ми сле ка ко она жи ви упра во она ко ка ко же ли. Али, иза са вр ше не спо ља шњо сти ства ри сто је ма ло дру га чи је: Но ра је има ла два раз во да, ве за у ко јој се на ла зи је вр ло про бле ма тич на, де се то го ди шњи син се по вла чи у се бе, а њен отац је ло шег здра вља... Уло ге: Ема ну ел Де во, Ма ти је Амал рик, Ка трин Де нев, Ипо лит Жи рар до Ре жи ја: Ар но Де пле шан (Ава ла, 21.00)

c m y

30

dnevnik

06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 13.45 Филм: Мирис лове 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Два и по мушкарца 18.00 Квиз. Пут око света 18.30 Вести 19.30 Штрумфови 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Пети елемент 23.00 Вести 23.45 Спартак, богови Арене 01.00 Истражитељи из Мајамија 01.50 Филм: Хак и Краљ Срце 03.30 Инспектор Валандер 05.00 Укључење у Б92 Инфо

Би ли Ме ди сон је це ло га жи во та це лог жи во та ужи вао у по год но сти ма по ро дич ног бо гат ства. Ка да упро па сти ве че ру са по слов ним про бле ми ма, ње гов отац од лу чу је да на ме сто ди рек то ра по ста ви омра же ног Ери ка. Би ли успе ва да убе ди оца да му пру жи још јед ну при ли ку... Уло ге: Адам Сен длер, Де рен Мек ге ви, Бри џит Вил сон, Бре дли Вит форд Ре жи ја: Та мра Деј вис (Хе пи, 20.30)

Би ли Ме ди сон

08.15 08.20 08.40 08.45 09.00 09.10 09.15 09.25 09.40 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 13.40 14.00 16.10 16.15 17.55 18.30 18.40 19.10 20.30 22.00 23.20

Мали меда Чарли Ешли Мегаминималс Боба и Биба Тајни свет меде Бенџамина Торк Метеор и моцни камион Поп Пикси Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моји џепни љубимци Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Филм Телешоп Серија Телемастер Рекорд Насловна страна – квиз Серија Филм: Били Медисон Долина вукова Серија

Шопингхоличарке Жири чине Игор Тодоровић, Снежана Дакић Микић и Миња Милетић, а такмичарке су Јована Мркић и Тамара Мисић, које би требало да се обуку у стилу „педесетих“. Погледајте како је жири прокоментарисао шоппинг Каје Остојић, која је за комбинацију за наступ одабрала хаљину која је потпуно провидна у пределу груди. Водитељка је Ана Пендић Радош. (Пинк, 23.00) 05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.30 21.15 23.00 23.45 00.30 02.15 03.30 04.15 05.00

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Тачно у подне-уживо 48 сати свадба Петком у два Љубав и освета Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд шоу Шопингхоличарке Немогућа мисија Филм: Максимални ризик Калифорникација Кашмирска мафија Друго лице планине Тајна љубав

Radio Novi Sad

Ка трин Де нев

PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин

: 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak13.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

21

31

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник Посластичарски ас уштедети купујући л.а. Инк стручњак за торте обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник мајами инк све жене мог мужа супруге мафијаша смртоносне жене Пацијенти са необичним здравственим проблемима 23.40 л.а. Инк 00.40 све жене мог мужа

07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45

Лили Тејлор

Фак то тум 08.00 стопама Жака офенбаха 09.00 најгори послови у историји 10.00 Распућин, ђаво у људском облику 11.00 Вакцина која је одјекнула светом 12.30 Животиње које су ушле у историју 13.00 александрова највећа битка 14.00 ловци на нацисте 15.00 Звезде сребрног екрана 16.00 Чаим сутин 17.00 најгори послови у историји 18.00 Ван Гог – комплетна прича 19.00 Хероји, култ и кухиња 20.00 Германска племена 21.00 одбрана морала – прича о мери Вајтхаус 22.30 Брижит Бардо – француска икона 23.00 Звезде сребрног екрана 00.00 Чаим сутин 01.00 најгори послови у историји

08.00старла и јахачи драгуља 09.30 лепотица и звер 11.00 Било једном у Кини 2 13.15 Торањ смрти 16.00 Балкан Експрес 18.00 јеврејски Чекић 20.00 Вредније од рубина 22.00 Бугимен 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

је вреј ски Че кић Џе фер сон Кар вер, по зна ти ји као је вреј ски Че кић, чу ве ни је шме кер ко ји има за да так да спа се Ха ну ку, ка да Де ми јан, зли Де да мра зов син, пре ђе гра ни цу по ли тич ке ко рект но сти ко ју је по ста вио ње гов отац... уло ге: Адам Голд берг, Ен ди Дик, Џу ди Грир Ре жи ја: Џо на тан Ке сел ман (Си не ма ни ја, 18.00)

Џу ди Грир

06.00 07.55 09.50 11.20 13.05 14.45 16.20 16.50 18.45 20.05 20.35 21.05 22.00 23.05 00.50 02.15 03.55 05.30

Кантри у срцу ослони се на мене Корпорацијска храна ухвати ритам 3Д Што више, то боље незаустављив Филмови и звезде моја назови жена милдред Пирс Калифорникација на исток и доле спартак: освета Игра престола Равница у пламену Пирана 3Д Разведени Ђенова Холивуд на снимању

Хен ри Чи на ски, не а фир ми са ни пи сац и ал ко хо ли чар, у веч ној је по тра зи за по слом ко ји не ће оме та ти ње го во ли те рар но ства ра ње те та к о сва шта ри од да на до да на је два пре жи вља ва ју ћи. Жи вот лу та ли це де ли са сво јом де вој ком Џен... уло ге: Мет Ди лон, Ли ли Теј лор, Ма ри са То меи, Фи шер Сти венс, Ди ди ер Фла манд Ре жи ја: Бент Ха мер (ХРТ 1, 01.08) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 лугарница 10.14 Добро дошли у наносвет, док. серија 11.07 Деби Тревис преуређује 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.20 Др оз, ток шоу 14.11 Друго мишљење 14.40 Етнофорезничари 15.10 Понос Раткајевих 16.03 алиса, слушај своје срце 17.28 Хрватска уживо 18.22 Путем европских фондова 18.40 Иза екрана 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 одабрао Ђело Х.

21.10 Циклус хрватског филма: у гори расте зелен бор 22.40 Дневник 3 23.20 Пети дан, ток шоу 00.20 на рубу науке 01.08 Филмски маратон: Фактотум, филм 02.38 Филмски маратон: Р. Хенри Портрет серијског убице, филм 04.01 скица за портрет 04.16 Талк шоу

07.45 мала ТВ 08.20 мега минди 08.48 Конор на тајном задатку 09.10 Школски сат 09.59 алиса, слушај своје срце 10.43 Деграси нови нараштај 11.05 Бетмен и храбри суперјунаци 11.29 Пола сата културе 12.22 Залагаоница, док. серија 13.06 мушки викенд, док. серија 13.33 стрпљиво с медом, филм 15.08 Деграси нови нараштај 15.30 Девојчица из будућности 15.45 Школски сат 16.39 мала ТВ 17.13 Бриљантин 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.32 Три Хил 19.15 Телетабис 19.42 музика, музика...

20.00 лов на зелени дијамант, филм 21.52 Хартов рат, филм 00.06 Шерлок 01.36 симпсонови 01.57 Браћа и сестре

Т06.00 Розвел 07.30 Љубав и издаја 09.00 Последњи циглар у америци 11.00 страх изнутра 12.30 Госпођица лети и ја 14.00 Еволуција 16.00 Замагљен поглед 18.00 Последња дебата 19.30 марта иза решетака 21.00 Танка линија смрти 23.00 Човек са звезде 00.30 Господин шав 02.00 марта иза решетака

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Пљачка Заборављени злочин менхетн Типично за мери Како је Гринч украо Божић опчињена месецом Похлепни Пронађени рај Голо купање Еротске филм Еротски филм

неш Бриџис убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер неш Бриџис Видовњак монк Вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза: убиство монк Видовњак Филм: Подрхтавање Да ли знате ко сте?

07.20 Кобра 11 09.10 Ексклузив таблоид 09.35 Вечера за 5 10.25 Ватрено небо 11.20 Ружа ветрова 12.15 Крв није вода 13.05 моби Дик 14.00 сурвајвер 15.00 Цобра 11 16.55 РТл 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТл Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.55 савршена супротност, филм 22.35 Две леве, филм 00.00 случај 39, филм 01.55 астро шоу 02.55 РТл Данас 03.30 Без цензуре

ТВ ПРЕ мИ јЕ Ра

са вр ше на су прот ност са мо два ме се ца пре ди пло ме сту дент пра ва Дреу за љу би се у Џу ли ју. По сле за вр ше та ка сту ди ја, она се се ли с Дре у ом у лос ан ђе лес. Та мо се пар спри ја те љи са сим па тич ним ком ши ја ма, а Дре уа убр зо поч не при вла чи ти ноћ ни жи вот... уло ге: Мар тин Хен дер сон, Пај пер Пе ра бо, Џеј сон Ви нер, Ен др ју Ки ган Ре жи ја: Мет Ку пер (РТЛ, 20.55)

Пај пер Пе ра бо

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина амерички чопери Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Дванаест жигосаних Чари путовања Чудовишта из реке Разоткривање митова уклета кућа

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.15 13.30 15.30 16.30 18.00 19.00 21.00 23.00 00.00

аутомобилизам Дизање тегова Фудбал Дизање тегова Дизање тегова сви спортови мачевање Дизање тегова Дизање тегова Дизање тегова Дизање тегова Бокс Дизање тегова мачевање

И

От мен ко ли ко и ње го ви кме то ви

з ме ђу две се стре из био је отво ре ни рат. То не - ро ди це. Он је у по та ји на ви јао за нај ста ри ју кћер и при ја тељ ство се та ко раз бук та ло да су оста ли сма трао је Тол сто јев по сту пак не ко рект ним, опреч ним чла но ви по ро ди це по че ли да осе ћа ју не ла го ду. тра ди ци ји. Под из го во ром да се не осе ћа до бро, по ву А гр оф је све че шће до ла зио у по се ту код Бер со вих. као се у сво ју рад ну со бу. Лав је сво јој при ја те љи ци Јед но га да на у дво ри шту су се на шла не ка ис прег ну та Алек сан дри ни, ко ју је то си гур но за бо ле ло, пи сао: ко ла. Со фи ја се по пе ла у њих, Лав је згра био ру ду, „Ја, ма то ра бе зу ба бу да ла, за љу био сам се”. сна жним тр за јем их по ву као и по чео да тр чи, ви чу ћи: Ве рид ба је оба вље на у жур би, а за са мо се дам да на „Во зим сво ју ца ри цу!” за ка за но је и вен ча ње. За ту је хит њу очи то би ло кри Су тра дан би на кон по по днев ног по чин ка Со фи ја во Тол сто је во не стр пље ње, иако је то ме ку мо ва ла и слу жи ла чај Тол сто ју и се да ла крај ње га да слу ша ње - не ве сти на мај ка. Би ла је све сна да би због тог „му ши го ве за ни мљи ве при че. Ве о ма ју је за ни ма ла ње го ва ча вог и не по сто ја ног ка рак те ра” би ло па мет ни је не ни ка да не за до во ље на ду хов на зна ти же ља. Он је кра јем 1862. пи сао: „То ли ко сам се за љу био да ни сам ве ро вао да је то мо гу ће. По лу део сам, уби ћу се ако се то бу де да ље оте за ло.” Али још ни је зва нич но за про сио Со фи ју. Ве ран сво јој при ро ди, по ку ша вао је да се бо ри пр о тив сво је стра сти, у стра ху од раз о ча ра ња ко је не би мо гао под не ти. Упра во у то вре ме Со фи ја му је да ла да пр о чи та ње ну при по вет ку у ко јој га опи су је у ли ку прин ца Ду блиц ког, чо ве ка „при лич но ру жне спо ља шњо сти”. Осим то га, пред ста ви ла га је као „чо ве ка у го ди на ма”, а и „пре вр - „Чо век у го ди на ма при лич но ру жне спо ља шњо сти” тљи вих ста во ва”. Би ла је то ве ли ка не смо тре ност, а за Тол сто ја стра шан уда рац. То оду го вла чи ти. Бу ду ћи да је очи то во ди ла глав ну реч у га је по го ди ло та ко сна жно да се у ње му пр о бу дио осе - ку ћи, пре у зе ла је оба ве зу да до би је до зво лу сво га му ћај соп стве не из у зет но сти, спрам ко је је ма ла Бер со ва жа. Док тор је био без имет ка и ни је ни мо гао да ти ми си ћу шна и су ви шна. У днев ни ку на ла зи мо од раз ње - раз кће ри ма. А је ли мо гао од би ти пр о сца та квог ран го ве му ке: „Гад на њу шко”, пи ше он обра ћа ју ћи се са - га, ко ји је био и бо гат и пле мић? Сми рив ши се, и не мом се би, „не раз ми шљај о бра ку.” срећ на Је ли са ве та је схва ти ла да ће за њу би ти ма ње Су тра је оти шао у Кремљ јер су се Бер со ви вра ти ли по ни же ње ако по ка же ве ли ко ду шност: за го ва ра ла је у свој стан у па ла ти. ствар сво је се стре код оца, вр ло успе шно. „С овим тре ба за вр ши ти. На ста ви ли се та ко, не Ипак, са мо дан уочи свад бе, Тол стој је под ле гао „ис оста је ми ни шта дру го не го да се уби јем”. У но вим по вед нич ком ис ку ше њу”, под стак нут мрач ном же љом окле ва њи ма ће ипак пр о те ћи још че ти ри да на, то ком да се Со фи ји осве ти за оно што је на пи са ла о ње го вим ко јих је пи смо но сио у џе пу. Кад га је ко нач но, блед и „го ди на ма”. Ре као јој је да она, као бу ду ћа су пру га, дрх тав, пре дао Со фи ји, она је по тре ба да о ње му са зна „пра ву бе гла у сво ју со бу и за кљу ча ла се исти ну”. Дао јој је да пр о чи та са мо се дам да на на кон да га на са мо пр о чи та: ње гов днев ник, где су за бе ле же „Со фи ја Ан дре јев на, умро бих не све ње го ве не по доп шти не! У ве рид бе за ка за но је и од сме ха да су ми пре ме сец да на на ив ној же љи, Тол стој је ве ро вао вен ча ње. За хит њу су ре кли да је мо гу ће па ти ти као да ће га Со фи ја, као ка ква Бо го би л и кри в и Тол с то ј е в о што ја па тим, а исто вре ме но би ро ди ца, упр кос све му во ле ти не стр пље ње и ти сре ћан због те пат ње. Хо ће те упра во она квог ка кав је. Али Со ли се уда ти за ме не? Са мо ако то фи ја је још би ла де те! Тол стој не ве сти на мај ка, све сна же ли те из ду би не ср ца, ре ци те да је због зе то вог му ши ча вог ни је знао ко ли ки по нор ту де вој ’да’.” ку из до бре ку ће де ли од ње га с и не по сто ја ног ка рак те ра До шло је до по мет ње. Је ли са то ли ко љу бав них ис ку ста ва иза па мет ни је не оду го вла чи ти ве та, ко ја је ви де ла гр о фа ка ко се бе. Днев ник је за Со фи ју био је да је пи смо Со фи ји, по че ла је да „ужа сан шок”, ко ји ће осе ћа ти до лу па у за кљу ча на вра та: кра ја жи во та. На сам дан вен ча – Отва рај – ви ка ла је – отва рај од мах! ња, го спо ђа Берс за те кла је кћер упла ка ну и по крај ње Со фи ја, ко ја је већ пр о чи та ла пи смо, мир но је од - тог чуд ног мла до же њу ко ји од ње тра жи „да па жљи во шкри ну ла вра та. пре и спи та сво ја осе ћа ња”. Мај ка се сад озбиљ но на – Шта ти је на пи сао гр оф? – за ур ла ла је Је ли са ве та. љу ти ла и ре кла да пре ки ну с тим. Очи глед но, све до – Пи та ме хо ћу ли да се удам за ње га – од го во ри ла по след њег ча са, сум ња ла је да ће се Тол стој не ка ко из је на фран цу ском. ву ћи. То је Је ли са ве ту из бе зу ми ло: По пра во слав ним оби ча ји ма вен ча ња, мла до же ња у – Од биј га сме ста! – ви ка ла је из ме ђу два је ца ја. цр кву ула зи пр ви, а о ње го вом до ла ску кум оба ве шта Уме ша ла се го спо ђа Берс, ко ја је на слу ти ла шта се ва мла ду. Пр о шло је по ла са та, а од ку ма ни тра га. Со до га ђа: фи ја је по ми сли ла да је Тол стој по бе гао са соп стве ног – Иди и од го во ри му! вен ча ња. Још се ви ше уз не ми ри ла кад је ви де ли да Тол стој је че као стра шно уз бу ђен. Чим ју је ви део, уме сто ку ма, сав за ди хан пред цр кву сти же мла до же упи тао је: њин слу га. А он је са мо отво рио ко фер свог го спо да – Па? ра и из ва дио ко шу љу. Гр оф је, спре ма ју ћи се за вен ча – Да, Ла ве Ни ко ла је ви чу, уда ћу се за вас. ње, за бо ра вио да оста ви чи сту ко шу љу, а не де љом ду Не ко ли ко тре ну та ка ка сни је сви уку ћа ни су че сти - ћа ни ни су ра ди ли. И нај зад, по сле сат че ка ња, по ја вио та ли ве ре ни ци ма. Осим Је ли са ве те, на рав но и оца по - се Тол сто јев кум. Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak13.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Добар дан за вас. Идете само по сигурним и провереним основама, радите оно и онако како сте испланирали, и све постижете на време. Само опуштено и полако, с осећајем задовољства.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

13. april 2012.

VAGA 23.9- 23.10.

Петак, 13! Уз то, Велики петак! Шта рећи, а не претерати? Будите вођени својом интуицијом и новим циљевима, а све у правцу који следи, сам по себи. Стићи ћете и постићи све што сте наумили.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Потребан вам је одмор, предах, промена, па су ови дани као створени за тако нешто. Провешћете их у друштву јер другачије не знате и не можете. Онај духовни аспект вам прија и годи.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Месец је у знаку традиционалног Јарца па сте ви посвећени обичајима и свему што следи. Породично окружење доприноси значају и смислу целокупног доживљаја и све вас обједињује у целину.

Активни сте, вредни и радни. Толико тога чака на вас, да решите и разрешите ситуације, да послујете и зарадите. Биће дана за мегдана, не морате бити нестрпљиви. Финансијски трошкови превазилазе потребе.

RIBE 20.2-20.3.

Слободни дани су прилика да их проведете по својој жељи и замисли. Или ћете можда дозволити другима, друштву и пријатељима, да се покажу шта и како умеју. У сваком случају, узећете активну улогу.

Путујте, ако већ нисте. Држите до спољашњег сјаја и даћете све од себе да допринесете свеприсутној атмосфери. Штедљивост је препоручљива, али готово неизводљива. Повећани новчани трошкови.

Кроз ваш знак плови Месец, који утиче на ваша осећања и саосећања, па сте склони да удовољите партнеру и деци. Љубав је на стабилним основама, уз обострано поверење и верност. Промене.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Вредни сте и пуни идеала које желите да остварите и достигнете. Уколико нисте негде отпутовали у ово пролећно време, попут многих других, преостаје вам да дане проведете најлепше што умете.

Окупљате породицу, као стуб целе фамилије, и уже и шире, јер вам та улога одговара. Уосталом, као да се то и очекује од вас. Уколико се повучете у неки интимнији простор свог дворишта, биће лепше.

Нисте сујеверни, али звучи занимљиво овај петак 13. С вољеном особом бисте могли створити и креирати неку занимљиву згоду и пригоду. Потребна вам је промена, више простора и више ваздуха.

Креативни сте, духовно надарени и инспирисани. Овај дан проведите опуштено јер другачије и не би требало да буде. У кругу породице и вољених бића, или негде, ко зна где, бићете своји и задовољни.

TRI^-TRA^

Принц смувао певачицу V REMENSKA

Принц Ха ри (27) у вези је са чланицом групе „The Saturdays”, плавокосом лепотицом Мо ли Кинг, пише британска штампа. Пар се упознао још пре две године, када је певачица дошла да подржи принца током једног поло меча, и у вези су већ неколико месеци. Британски папараци овековечили су их током провода у једном караоке бару, као и у неколико лондонских клубова. Кингова је раније била у вези са манекеном Деј ви дом Ген ди јем, док је Хари званично сам још од 2009. године, када је раскинуо са дугогодишњом девојком Чел си Деј ви.

PROGNOZA

VIC DANA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

19

Sombor

20

Kikinda

21

Vrbas

21

B. Palanka

20

Zreњanin

21

S. Mitrovica 21 Ruma

22

Panчevo

21

Vrшac

21

Srbija Beograd

21

Kragujevac

21

K. Mitrovica 21 Niш

22

Evropa

НО ВИ САД: Топло уз сунчане периоде пре подне и наоблачење после подне. Крајем дана и у ноћи ка суботи киша. Ветар слаб до умерен источни и југоисточни. Притисак испод нормале. Температура од 7 до 20 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Топло, пре подне сунчано, а после подне постепено наоблачење које се шири са југозапада. Крајем дана и у ноћи ка суботи повремена киша. Ветар слаб источни и југоисточни, у јужном Банату крајем дана у појачању. Притисак испод нормале. Температура од 5 до 22 степена. СР БИ ЈА: Топло уз сунчане периоде пре подне и постепено наоблачење које се шири са југозапада. Поподне киша на југозападу и југу Србије која се шири ка централним пределима, а увече захвата и север Србије. Ветар слаб источни и југоисточни. Притисак испод нормале. Температура од 4 до 23 степена. Прогноза за Србију у наредним данима: У суботу и недељу променљиво облачно са честом кишом и локалним пљусковима. У понедељак мање кише и више сунчаних периода, а слично и у уторак, уз мањи пад температуре.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Наставља се период неповољних временских прилика. Опрез се саветује свим хроничним, а посебно срчаним болесницима и особама са психичким тегобама. Метеоропатске реакције могу се јавити у јачој форми. Опрезно у саобраћају.

Madrid

16

Rim

16

London

13

Cirih

14

Berlin

13

Beч

15

Varшava

14

Kijev

18

Moskva

9

Oslo

8

St. Peterburg 9 Atina

18

Pariz

15

Minhen

11

Budimpeшta

19

Stokholm

5

Чуо Перица од школског друга да сви одрасли имају тајне, а најбољи начин да се од њих извуче новац јесте да се каже: „Знам праву истину”, чак и кад није тако. Перица одлучи да одмах испроба тај рецепт код куће и обрати се мами: - Знам праву истину. Она му одмах да 500 динара и каже: - Ни речи о овоме твом оцу! Задовољан лаком зарадом, Перица дочека оца испред куће и понови: - Знам праву истину. Отац брзо извади 1.000 динара, уз услов: само ни речи о овоме мами. Охрабрен, Перица покуша исти план и с баштованом. Кад баштован падне на колена, широм рашири руке и рече: - Сине! Па, загрли тату!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

220 (-7)

Slankamen

333 (18)

Apatin

288 (-2)

Zemun

374 (7)

Tendencija opadawa

Bogojevo

253 (1)

Panчevo

382 (6)

STARI BEGEJ

Baч. Palanka

258 (6)

Smederevo

522 (0)

Novi Sad

266 (14)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

286 (-36) N. Kneжevac

36 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA

336 (35) S. Mitrovica

273 (-1)

Senta

356 (28)

321 (5)

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

344 (22)

NERA

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

138 (-26)

Reшeњe iz proшlog broja