Dnevnik 13.maj 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 13. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23433 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Foto: R. Hayi}

U NOVOM SADU JU^E OTVOREN 79. ME\UNARODNI POQOPRIVREDNI SAJAM

Stotine hiqada porodica mogu `iveti od agrara

I N T E R V J U : BORIS TADI], PREDSEDNI^KI KANDIDAT KOALICIJE „IZBOR ZA BOQI @IVOT”

NASLOVI

INTERVJU NEDEQE

Jasna \uri~i}

str. 10

Teofil Pan~i} [umadijski Iznogud

Milorad Veqovi}

„Trava” cveta po Srbiji

Vojvodinu ne sme uspavati pobeda na poluvremenu

„Ponosan sam {to }e Novi Sad imati jo{ jedan most preko Dunava”, rekao je ju~e predsedni~ki kandidat koalicije „Izbor za boqi ìvot” Boris Tadi} na gradili{tu èlezni~kodrumskog mosta. On je prethodno posetio Me|unarodni poqoprivredni sajam, a u intervjuu na{em listu poru~io je da „gra|ani znaju da se 20. maja moè osigurati proevropski put Sr-

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : U SENTANDREJI DVA VEKA POSLE PRVIH SRPSKIH U^ITEQA

IGOR MANDI]

Hrvat s vrha kace

str. 7

Zahla|ewe s ki{om Najvi{a temperatura 14°S

str. 5

Posledwa seoba

str. 11

bije, koji donosi {ansu da iskoristimo status kandidata, da iskoristimo {ansu za dove|ewe novih investicije i otvarawe novih radnih mesta”. Govore}i o decentralizaciji, lider DS-a je naveo da „sama ideja ravnomernog razvoja na{e zemqe predstavqa jasnu svest o tome da je neodr`ivo da pojedini delovi Srbije zaostaju”.

str. 2

dnevnik

nedeqa13.maj2012.

CITATI

„

To je lo{ put za one koji tvrde da su im interesi Srbije iznad svega, naro~ito kada to radi stranka koja nije dobila onoliko glasova koliko je o~ekivala, a ne neka koja je izgubila na izborima .

”

Vo jin Di mi tri je vi}, direktor Beogradskog centra za qudska prava

Cvet ko vi}: Sta bil nost naj va `ni ja Pred sed nik Vla de Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} raz go va rao je ju ~e sa pre mi je rom Nor ve {ke Jen som Stol ten ber gom i po ru ~io da je za Sr bi ju u da qem pro ce su evro in te gra ci ja naj va `ni ja sta bil nost ze mqe u po li ti~ kom i eko nom skom smi slu. Stol ten berg je ~e sti tao Sr bi ji na do bi ja wu sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji i na gla sio da se Sr bi ja ubr za no kre }e na pu tu evrop skih in te gra ci ja i po du bqi va wa sa rad we sa ze mqa ma re gi o na, Evrop ske uni je i Nor ve {kom. Pre mi jer Cvet ko vi} je do dao da Sr bi ju u na red nom pe ri o du o~e ku je in ten zi van pro ces evrop skih in te gra ci ja, da qe spro vo |e we svih neo p hod nih re for mi i is ta kao da je sta bil nost ze mqe u po li ti~ kom i eko nom skom smi slu naj va `ni ja.

NA PRED WA CI NA JA VI LI PRO TE STE A DA NAS OD LU ^U JU O MO GU ]EM BOJ KO TU IZ BO RA

a ovim iz bo ri ma nu dim gra |a ni ma ja san plan, ja snu vi zi ju Sr bi je. Tra `im po dr {ku za po li ti ku ko ja }e gra |a ni ma obez be di ti za vr {e tak po sla ko ji smo za jed no za po ~e li. Pri to me, o prin ci pi ma ko je nu dim gra |a ni ma i o po li ti ci za ko ju sam se za la gao do sa da, ne ma ni na god bi ni tr go vi ne. I to gra |a ni do bro zna ju – po ru ~io je u in ter vjuu „Dnev ni ku” li der DS-a i pred sed ni~ ki kan di dat ko a li ci je „Iz bor za bo qi `i vot” Bo ris Ta di}. l Po sled wih je da na u cen tru pa `we op tu `ba da je bi lo iz bor ne kra |e? – OEBS i Ce SID su ja sno re kli svoj stav o to me da su iz bo ri bi li ap so lut no re gu lar ni. Sve su stran ke ima le svo je po sma tra ~e na sva kom bi ra~ kom me stu. Ali neka institucije rade svoj posao i neka provere svaki izborni rezultat, jer je to va`no za na{u zemqu. Me|utim, ~ini mi se da ov de ima mo si tu a ci ju u ko joj ne ki na knad no po ku {a va ju da svoj lo{ iz bor ni re zul ta ta oprav da ju iz -

INTERVJU

BORIS TADI], LIDER DEMOKRATSKE STRANKE

Voj vo di nu ne po be da na

mi {qa wem ne re gu lar no sti. Kao i da una pred oprav da ju svoj lo{ re zul tat u dru gom kru gu 20. ma ja. Ali niko nema pravo da zbog toga naru`uje sliku Srbije u svetu. l To mi slav Ni ko li} tvr di da ni ste bi li pred sed nik svih gra |a na i da, ako po be di te, opet ne }e te bi ti, ve} sa mo DS-a? – To mi slav Ni ko li} je ne dav no jav no go vo rio o to me ka ko ga je Vo ji slav [e {eq slao da po de set i vi {e pu ta iz la zi za skup {tin sku go vor ni cu da bi za ne ko ga re kao da je iz daj nik, lo pov ili

sli~ no. I sam je Ni ko li} po sve do ~io da je to sve ured no ra dio i bla tio qu de ~ak i on da kad se “mo `da ni je sla gao”. I sad bi gra |a ni tre ba lo da po ve ru ju da ta kva oso ba mo è da bu de pred sed nik svih gra |a na. Aj te, mo lim vas! l Pr vi put ste ostva ri li po be du u pr vom kru gu. Mo è li to da pred sta vqa dvo se kli ma~, da gra |a ne ko ji Vas po dr à va ju ”uspa va” a da mo bi li {e one ko ji po dr à va ju Ni ko li }a? – Uve ren sam da gra |a ni vr lo do bro zna ju da je u ne de qu, 6. ma ja,

Ni ko li}: Ta di} ni je ni u{ao u dru gi krug red sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} iz ja vio je da ne pri zna je re zul ta te iz bo ra 6. ma ja, ko je je ob ja vi la Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja, i da SNS po ~i we „mir ne, de mo krat ske i ne na sil ne pro te ste {i rom Sr bi je”. On je na ja vio i da }e vrh stran ke da nas do ne ti

no sti dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra. Sklon sam da po ve ru jem da Bo ris Ta di} mo `da ni je ni u{ao u dru gi krug”, re kao je Ni ko li}, uz oce nu da u Sr bi ji „vi {e ne ra di ba ti na ne go gla so vi”, pa je, ka ko tvr di, zbog to ga Bo ris Ta di} od lu ~io da po kra de iz bo re odr `a ne 6. ma ja.

„Bojkot izbora ne vodi ni~emu” (Tadi} ju~e u adi)

Foto: S. [u{wevi}

Most koji }e povezati Srbiju sa Evro pskom unijom

Tomislav Nikoli} ju~e u manastiru Koviq

od lu ka o u~e stvo va wu u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra 20. ma ja. „Pro te sti ma `e li mo da srp skoj jav no sti pre do ~i mo na{ stav da iz bo ri ni su bi li u skla du sa za ko nom i da su una pred smi {qe ni od vla da ju }e ko a li ci je”, re kao je Ni ko li}, koji je ju~e posetio manastir Koviq. Po we go vim re ~i ma, Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja je „mi ni mal nom ve }i nom usvo ji la iz ve {taj o odr `a nim iz bo ri ma ka ko bi spre ~i la da isti na iza |e na vi de lo. Po sta vqa se pi ta we i ne re gu lar -

Za me nik pred sed ni ka SNS Alek san dar Vu ~i} je na kon fe ren ci ji za no vi na re u se di {tu stran ke po ka zao gla sa~ ke li sti }e za ko je tvr di da su iz Iva wi ce i da je na wi ma za o kru èn To mi slav Ni ko li} i li sta „Po kre ni mo Sr bi ju”. „Re ìm se slu ì hi tle rov skim me to da ma”, tvr di Vu ~i} go vo re }i o na vod noj iz bor noj kra |i. Ina ~e, po li ci ja je ju ~e ko na~ no us pe la da od Srp ske na pred ne stran ke pre u- zme ne ko li ko hi qa da gla sa~ kih li sti }a za ko je SNS tvr di da su do kaz la ì ra wa vo qe gra |a na.

RIK OD BI LA PRI GO VOR NA PRED WA KA

Ni ka kve kra |e ni je bi lo

Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja od ba ci la je kao neo sno van pri go vor pred sed ni~ kog kan di da ta SNS To mi sla va Ni ko li }a ko jim je tra è no po ni {ta va we iz bo ra na svim ni vo i ma u Sr bi ji i sa op {ti la da {tam pa we iz bor nih li sti }a za dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra po ~i we da nas. Se kre tar RIK Veq ko Oda lo vi} re kao je no vi na ri ma po sle sed ni ce da su pro te kli iz bo ri bi li u pot pu no sti re gu lar ni, ko na~ ni re zul ta ti iz bo ra pro gla {e ni u ~e tvr tak i da je utvr |e na li sta kan di da ta za pred sed ni~ ke iz bo re ko ji ula ze u dru gi krug. „Po ~i we {tam pa we li sti }a za dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra i mi oba vqa mo sve pri pre me da se gla sa we spro ve de sa svim re gu lar no, da dva pred sed ni~ ka kan di da ta, ko ja su do bi la naj vi {e gla so va u pr vom kru gu, bu du na li sti i da gra |a ni ma stvo ri mo mo gu} nost da se slo bod no iz ja sne”, re kao je Oda lo vi}. RIK je sa 11 gla so va za i tri gla sa pro tiv od ba cio pri go vor Ni ko li }a uz obra zlo è we da ni je pru èn ni ka kav do kaz o to me da je pro na |en iz bor ni ma te ri jal na uli ci, ka ko to tvr de na pred wa ci. Oda lo vi} je re kao da je pri go vor od bi jen kao neo sno van jer u na ve de nim ~i we ni ca ma ne ma ele me na ta na osno vu ko jih bi se mo glo utvr di ti o ko jim po vre da ma se ra di, na kom bi ra~ kom me stu i ko ja iz bor na rad wa je naj di rekt ni je po vre |e na. “Da smo ima li vi {e po da ta ka i in fo ram ci ja, ve ro vat no bi smo se upu sti li i u pro ve ru tih na vo da, ova ko je sve u nad le `no sti po li ci je i tu ì la {ta va da u po stup ku ko ji ve} vo de utvr de {ta je za i sta de si lo”, re kao je Oda lo vi}. On je pre ci zi rao da je Ni ko li }a mo gao da upu ti pri go vor sa mo na pred sed ni~ ke iz bo re, ali da ni je imao pra vo da to tra ì i za iz bo re na osta lim ni vo i ma. ^lan RIK iz DS Ve sna \i ri} re kla je da je „Ni ko li} u iz bor noj no }i pre Ce si da i RIK-a iza {ao sa iz bor nim re zul ta ti ma, na osno vu za pi sni ka, i da se taj re zul tat ni je bit no raz li ko vao od ono ga {to su ka sni je i RIK i Ce sid sa op {ti li”.

bi lo sa mo pr vo po lu vre me, a da se iz bo ri za vr {a va ju 20. ma ja. I sa svim sam si gu ran da gra |a ni zna ju da se 20. ma ja mo `e osi gu ra ti pro e vrop ski put Sr bi je, put ko ji do no si {an su da is ko ri sti mo sta tus kan di da ta, da is ko ri stimo {an su za do ve |e we no vih in ve sti ci je i otva ra we no vih rad nih me sta. Kao {to gra|ani zna ju i da sve {to smo ura di li mo `e da pad ne u vo du ako na pra vi mo po gre {an iz bor. l Da li je po sto ja la mo gu} nost da ko a li ci ja oko SPS-a, ko ja se pro gla si la po bed ni kom pro te klih iz bo ra, ipak bu de deo vla sti ~i ju bi oko sni cu ~i nio SNS? – Mi smo u pro te klom pe ri o du ima li vr lo kva li tet nu u sta bil nu sa rad wu sa ko a li ci jom oko SPS-a. Mo je je mi {qe we da je od te sa rad we ko ri sti imao i sam SPS, uz na {u po mo} u{li su u So ci ja li sti~ ku in ter na ci o na lu, ski nu li su sa se be je dan odi jum ko ji ih je pra tio

„Ponosan sam {to }e Novi Sad imati jo{ jedan most preko Dunava”, rekao je Ta di} ju ~e na gra di li {tu `e le zni~ ko-drum skog mo sta, dodav{i da je „na {a oba ve za da do vr {a va mo mo sto ve - zbog gra |a na Sr bi je, ali i zbog na {ih ve li kih evrop skih pri ja te qa, jer ti mo sto vi po ve zu ju de lo ve Evro pe”. Ta di} je is ta kao da }e Sr bi ja na sta vi ti da gra di in fra struk tu ru, jer je to uslov za otva ra we no vih rad nih me sta, za no ve in ve sti ci je, ali i na{ do pri nos evrop skoj tran sport noj ko mu ni ka ci ji. Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} sa op {tio je, po obi la sku po ~et ka ra do va, da je rok za za vr {e tak iz grad we 32 me se ca, da pr ve stu bo ve mon ti ra ju {pan ska i ita li jan ska pred u ze }a, da }e most bi ti dug vi{e od 470 me ta ra i

{i rok 31 me tar, te da }e ima ti dve ko lo vo zne tra ke, dva ko lo se ka i dve pe {a~ ke sta ze. Predsednik Vlade APV Bojan Pajti} naveo je da pokrajinska administracija i Grad Novi Sad investiraju u ovaj projekat 12 miliona evra, dok je {ef de le ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De èr saop{tio da je Unija obezbedila za most 25 mi li o na evra kroz do ta ci je, ali i 5,5 mi li o na evra za pri stup ne pu te ve, kao i do dat na sred stva za su per vi zi ju gra |e vin skih ra do va. De èr je na po me nuo da je @e è qev most za jed ni~ ka investicija ko ja }e po ve za ti Sr bi ju sa Evropskom unijom, i pri tome pri hva tio kri ti ke na ra ~un EU ko ja pet me se ci ka sni sa ovim pro jek tom, obe }av {i gra |a ni ma No vog Sa da „da }e most bi ti iz gra |en”.

Pastor: O podr{ci na vreme Pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor sa op {tio je si no} u Su bo ti ci, na kon raz go vo ra sa Bo ri som Ta di }em, da }e te la SVM-a do ~e tvrt ka od lu ~i ti da li }e u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra po dr à ti kan di da ta ko a li ci je “Iz bor za bo qi ì vot”. On je isto vre me no pod se tio na svo ju pre |a {wu iz ja vu, pre ma ko joj SVM ni u kom slu ~a ju ne }e po zva ti svo je gla sa ~e da u dru gom kru gu gla sa ju za pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a. Ina ~e, Pa stor je ju ~e u in ter vjuu li stu „Ma |ar so” re kao da je pred stav ni ku SVM-a u Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji na lo ìo da gla sa za pro gla {e we ko na~ nih re zul ta ta na pred sed ni~ kim i par la men tar nim iz bo ri ma, „ka ko bi u ze mqi bi la o~u va na sta bil nost i bez bed nost qu di”. Po we go vim re ~i ma, „sa da {wost i bu du} nost 300.000 voj vo |an skih Ma |a ra mno go su va `ni ji od to ga ka da i {ta }e us pe ti da se do ka è o gla so vi ma” – Da SVM u ~e tvr tak ni je po dr ào ko na~ ne re zul ta te re pu bli~ kih i pred sed ni~ kih iz bo ra, on da ne bi mo gao da se pro gla si iz bor ni re zul tat. Re zul tat to ga bi la bi oba ve za pred sed ni ce Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki} De ja no vi} da ras pi {e no ve iz bo re. Ne za vi sno od ovo ga, i da qe su na sna zi na {e ra ni je for mu li sa ne re zer ve u ve zi sa iz bo ri ma – re kao je Pa stor. n Sandra Ir{evi}

o vo sad ska po li ci ja za dr `a la je do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je Vi {eg su da u No vom Sa du \u ra G. (30) iz Be ge ~a ko ji se te re ti da je ju ~e uju tro is pred Fu to {ke pi ja ce u No vom Sa du no `em po se kao po vra tu rad ni ka JKP „Tr `ni ca”, pri ~e mu mu je na neo la ke te -

Fo to: S. [u {we vi}

od de ve de se tih. Do sta to ga su u~i ni li da po ka ù da su se pro me ni li. Mo je je mi {qe we da SPS u ko a li ci ji sa SNS-om, ili, s dru ge stra ne, SPS sa DS-om – ni je ista stran ka. I mi slim da to i go spo din Ivi ca Da ~i} vr lo do bro zna. l Po je di ni ana li ti ~a ri oce wu ju da su gra |a ni na pro te klim iz bo ri ma po ka za li i da è le ozbiq ni ju de cen tra li za ci ju dr à ve? – De mo krat ska stran ka od svog osni va wa za go va ra de cen tra li za ci ju, ali to ni ka ko ne bi tre ba lo me {a ti sa è qom da se skli zne u ne {to {to bi vo di lo u bi lo ka kav se pa ra ti zam. Sa ma ide ja rav no mer nog raz vo ja na {e ze mqe pred sta vqa ja snu svest o to me da je neo dr ì vo da po je di ni de lo vi Sr bi je za o sta ju, jer to vo di u ozbiq ne de po pu la ci o ne i bez bed no sne pro ble me. Mi, da kle, ima mo ja snu na me ru da ra di mo na rav no mer nom raz vo ju Sr bi je, na do vo |e wu in fra struk tu re i in ve sti ci ja u raz li ~i te de lo ve na {e ze mqe, na ro ~i to u one ma we raz vi je ne, i od to -

RZS: Mo gu} nost gre {ke ni {tav na Di rek tor Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Dra gan Vuk mi ro vi} iz ja vio je da je mo gu} nost gre {ke kod iz bor nih re zul ta ta ni {tav na i da se na saj tu tog za vo da na la ze re zul ta ti par la men tar nih i pred sed ni~ kih iz bo ra po bi ra~ kim me sti ma i da sva ki gra |a nin po no vo mo `e te re zul ta te da iz ra ~u na. „Mo gu} nost da je tu bi lo gre {ke je ni {tav na, ne ma na ~i na da se po ja va bi lo ka kvog dru gog ma te ri ja la na bi lo ka kvom me stu od ra zi na re zul ta te gla sa wa”, obrazlo`io je Vuk mi ro vi}. Po wegovim re~ima, na sva kom bi r a~ k om me s tu po s to j i ko mi si ja, sa sta vqe na od pred stav n i k a svih stra n a k a ko j e

u~e stvu ju na iz bo ri ma, ~i ji je po sao da se sta ra o ra du bi ra~ kog me sta, da na kon we go vog za tva ra wa pre bro ji gla so ve i da na kra ju pot pi som ove ri za pi sni ke i ta ko im da le gi ti mi tet. „To zna ~i da kom plet ni re zul ta ti iz bo ra ni ka ko ne mo gu bi ti me wa ni, ni ti mo gu bit no bi ti ugro è ni bi lo ka kvim ne stan k om dru g og ma t e r i j a l a”, na gla sio je Vuk mi ro vi}. On je do dao da sva ka li sta, gru pa gra |a na ili stran ka, ima kod se be ko pi ju za pi sni ka sa bi ra~ kog spi ska i da te re zul ta te mo è une ti po no vo i iz ra ~u na ti broj do bi je nih gla so va, a taj broj mo ra da se sla è s onim ko ji je RIK ob ja vio.

JU ^E NA FU TO [KOJ PI JA CI U NO VOM SA DU

Gre {kom ka sa pio ~o ve ka

le sne po vre de. Ti me je po ~i nio de lo ko je je okva li fi ko va no kao po ku {aj te {kog ubi stva, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va. Po vre |e ni pri pad nik obez be |e wa pi ja ce Slav ko K. (58) po vre |en je oko osam sa ti, po svoj pri li ci gre {kom. Na i me, ka ko „Dnev nik„ ne zva ni~ no sa zna je, tri sa ta pre ovog do ga |a ja osum wi ~e nog je za te kao u po ku {a ju kra |e rad nik obez be |e wa ko ji je ra dio u no} noj sme ni u za kqu ~a nom kru gu tr `ni ce, i ni je is kqu ~e no da je iz gred nik tom pri li kom za do bio je dan ili vi {e uda ra ca. Na kon to ga, na vod no, \u ro

crna hronika

se vra tio i bez upo zo re wa na sr nuo na Slav ka K. ko jeg je po re zao po vra tu, a ko ji je u me |u vre me nu za me nio ko le gu iz no} ne sme ne. Port pa rol ka Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne Je le na Ju ri {in sa op {ti la je da je po ve |e ni Slav ko po sle le kar ske in ter ven ci je pu {ten ku }i, jer je utvr |e no da je lak {e po vre |en. Ipak, po li ci ja je pro tiv \u ra K. pod ne la kri vi~ nu pri ja vu. Osum wi ~e ni \u ro se ju ~e oko de set sa ti pre pod ne pre dao, sa zna je mo ne zva ni~ no. M. V.

nedeqa13.maj2012.

c m y

dnevnik

I PREDSEDNI^KI KANDIDAT KOALICIJE „IZBOR ZA BOQI @IVOT”

KARMA KOMA

sme uspavati poluvremenu ga ne}emo odustati. Istovremeno, me|utim, skre}em pa`wu i na to da oni koji se navodno zalaù za decentralizaciju razvijaju}i antagonizam izme|u Beograda i unutra{wosti Srbije, rade veoma lo{ i {tetan posao. l Uo~i izbora aktuelizovana je pri~a o vojvo|anskom separatizma. Da li, po Vama, zaista postoji takva opasnost? – Srbija ima takvo istorijsko iskustvo da ne sme da potcewuje tu vrstu opasnosti. Upravo svesni toga mi se borimo i za na{e interese na Kosovu. Upravo svesni te opasnosti ja glasno i jasno kaèm da ne}u priznati tzv. nezavisno Kosovo, a da }u uloìti svaki napor da se prona|e jedno pravedno i kompromisno re{ewe koje }e nam omogu}iti dugoro~an mir i stabilnost. Zato i kaèm da oni koji zagovaraju odustajawe od na{ih legitimnih nacionalnih interesa ohrabruju one snage koje zagovaraju sepratizme. Ja sam o{tro protiv toga. I zato o~ekujem i od gospodina Nikoli}a da napokon kaè kako on vidi re{ewe kosovskog problema, jer prime}ujem da o tome do sada nije rekao ni jedno slovo. l Kosovo prvi put nije bilo u fokusu izborne kampawe. Da li to zna~i da se u percepciji i politi~ara i gra|ana Srbije ne{to promenilo kada je u pitawu kosovski problem? – [to se mene ti~e, veliki deo mog predsedni~kog posla protekao je u radu na tom pitawu. I uspeli smo da pro|emo kroz veoma kompleksne periode i da re{imo vrlo velike probleme, a da ne odustanemo ni od jednog svog legitimnog nacionalnog interesa na Kosovu i Metohiji i da pritom osvojimo status kandidata za ~lanstvo u EU. To vidim kao veliki uspeh. Gra|anima i svetu sam ponudio svoj plan od ~etiri ta~ke za re{avawe kosovskog problema. Nikoli}

INTERVJU

o svom stavu, ponovi}u, nije ni{ta rekao, odnosno rekao je da }e o Kosovu govoriti posle izbora, {to je dosta ~udno i zabriwavaju}e. l Mislite li da je realno da posle izbora bude revidirana politika “I Evropa i Kosovo” u pravcu ideje “I Evropa i deo Kosova”? – Va{e pitawe u sebi

[umadijski Iznogud na da je ne{to fakat diplomirao, Z mada ne zna ta~no {ta. Ako se i priseti {ta bi to moglo biti, ne ume

uspe{no Ha{ku pri~u, to breme smo skinuli sa le|a naroda i dr`ave. Ta se politika pokazala uspe{nom i gra|ani to prepoznaju. I uveren sam da }e ovakvom mirotvornom i doslednom pristupu ponovo dati podr{ku. l Prvi ~ovek Evropskog saveta Herman van Rompej je evropsku perspektivu dr`ava regiona ocenio kao jedinu branu novom ratu na Balkanu. Da li ovako uznemiruju}a ocena ima osnova? – Evropska unija je formirana kao trgovinski, ali i mirovni sporazum koji trajno otklawa opasnost od suko-

Ispitivawe spornih privatizacija l Nakon ponovqene intervencije EU kada je re~ o spornim privatizacijama, najavqeno je wihovo preispitivawe. Za{to to nije ura|eno odavno, ili bar u mandatu Vlade koju je vodio DS, kada se o svim tim slu~ajevima zna unazad godinama, kroz upozorewa Saveta za borbu protiv korupcije i pokojne Verice Bara}? – Li~no bih voleo da su se ta pitawa na{la pre na dnevnom redu nadle`nih instiucija. Me|utim, to ne zavisi od moje voqe, moramo biti svesni da ponekad postoje sumwe, pretpostavke, ali da bi nadle`ni sudski organi mogli da reaguju oni moraju na}i i relevantne ~iwenice, dokaze, a za wihovo sakupqawe i obradu potrebno je vreme. Sudska vlast je nezavisna od izvr{ne, toga tako|e moramo biti svesni. îwenica je da se ve}ina tih spornih privatizacija desila u vreme vlade Vojislava Ko{tunice i zaista bi bilo korisno da svi mi {to pre saznamo da li je u wima bilo nepravilnosti i ko je za to odgovoran. sadrì pojednostavqivawe stvarnosti koje vodi gre{ci u zakqu~ivawu. Srbija od 1999. godine, od Kumanovskog sporazuma, nema svoje dràvne ingerencije na teritoriji Kosova i Metohije. Rezolucija Saveta bezbednosti 1244, koja je tada doneta, pravni je dokument u okviru koga mi poku{avamo da odbranimo svoj nacionalni interes. Podse}am da smo u vreme Ko{tuni~ine vlade definisali strategiju kojom smo se zalagali za pronalaèwe kompromisnog re{ewa. Mi i danas branimo Rezoluciju 1244, kojom {titimo svoje pravo na pravedno, kompromisno i fer re{ewe koje bi za dugi niz godina donelo mir i stabilnost na prostor Balkana. U isto vreme vodimo politiku reformi i evropskih integracija, zavr{ili smo

ba i ratova izme|u ~lanica EU. Posmatraju}i ne tako davnu istoriju Balkana, ali i wegovu povest kroz du`i vremenski period, jasno je da je neophodno ostvariti uslove za tzv. “debalkanizaciju” na{eg regiona, odnosno stvoriti uslove za dugotrajan mir na ovom na{em prostoru. To je upravo bila su{tina svih mojih napora u proteklom periodu. Postoji li opasnost od izazivawa novih sukoba ako bi na ~elo Srbije do{la pogre{na osoba? Svakako da. Ako bi vrhovni komandant Vojske Srbije postao ~ovek ~iji je jedini program do skora bilo nasiqe, pretwe i {ovinizam – {tetne posledice mogle bi biti nemerqive. n Miroslav Staji}

vam ta~no re}i gde mu se to dogodilo, izve~eri, u tajnosti. A ako vam i kaè gde, ispada da ga se tamo niko ne se}a, da ga niko tamo nije vi|ao. Ako mu i pomognu da se opseti gde, ne zna vam kasti kako se zove to ~ime je diplomirao, a {to je, je li, napisao u ~asovima izuzetnih, mada za wega rutinskih intelektualnih pregnu}a. A i to {to se zove, zove se ~as ovako a ~as onako, i ~as je na jednom fakultetu, a ~as na drugom, u gradu ko zna kom, i to se ~ak mewa hirovito, ba{ kao da je stvarnost oko nas jedan psihodeli~ni umi{qaj, gde ne ka ko ni {ta ni je ba{ stvarno, a sve je ba{ mogu}e. I {ta jo{ zna, a ne zna? Sva{ta, samo birajte {ta najvolite. Zna, recimo, da ga je takore}i ve} izabralo za predsednika Srbije, ali mu zlikovci pokrado{e glasove. Kako ih to pokrado{e, uz onolike delegirane ~uvare wegovih glasova? E, to on ne zna, nije to wegov posao, wegovo je da kaè da je pokraden, a va{e je da otkrijete kako i dokaète gde i koliko. Mada vam se preporu~uje da se time ni ne bavite, nego da mu odmah lepo poverujete, i mirna Ba~ka. A po{to zna da je zapravo ve} pobedio, onda zna i da }e pobediti opet. A ako }e ve} opet pobediti, jer odnekud zna da ne moè da ne pobedi, jer ipak je to ~ak On a ne tek neko drugi, onda mo`da ne}e ni tr~ati drugu rundu. Za{to da je tr~i, kad je ve} pobedio? Nego }e radije re}i da vi{e ne}e da se igra, jer je ve} pobedio, pa neka se to prvo lepo prizna, a onda }emo videti. Istina, tako se ~ak ni ovde ne moè pobediti, i on to mora da ipak zna, ali mu se ~ini da se tako ne moè ni izgubiti, jer se uvek moè re}i da se nije ni igralo. Ako mislite da je ovde kraj, zavidim vam na naivnosti. On sada zna, naime, i da je pro{li put tako|e pobedio, ali ga mangupi izradi{e, pa je sve do pre neki dan mislio da je izgubio. Mada mu je garant bilo sumwivo: kako on, onakav, da izgubi? I evo, sad se kaje {to je samog sebe toliko potcenio. A onomad, pretpro{li put? E, i tad je pobedio, nego {ta, ali ga mufquzi prevesla{e u svoj wegovoj naivnoj dobroti i dobrostivoj naivnosti, pa je bio priznao poraz. Naknadno se, eto, dosetio da nije izgubio nego pobedio, i tako jednom, tako drugi put, tako i tre}i. [to zna~i da ne samo da }e nam biti predsednik od sada pa nadaqe i ubudu}e, nego je to zapravo bio i do sada, osim {to smo ìveli u kolektivnoj halucinaciji, u kojoj smo tripovali da

nam je predsednik jed a n dru gi, ina~e z l o glasni mangup. Onaj koji svaki put izgubi, ali to tako ve{to zaba{uri da niko ne primeti ni{ta sumwivo, eto koliko je to prevejan prevarant. Da je ne{to bilo sumwivo ~ovek bi jo{ mogao i pomisliti da se radi o slu~ajnosti, a ovako – kada ba{ ni{ta va`no ne be{e pod dvojbom – stvar je jasna: istina je la`, sloboda je ropstvo, a on je Pobedio. Mislim, onaj {to ga vode u papirima da je izgubio. Ali, papiri laù i, uop{te, sve laè {to nam li~i na istinu, a istina je ono {to nam iz aviona zjapi na golu la`. Boqe vam je da u to poverujete, ili ne}ete verovati {ta bi vas moglo sna}i, ako stvarnost postane wegova latifundija. I {ta }e sada biti s wim a i sa svima nama? Ho}e li nam biti opro{teno, ma, ho}e li nam biti uop{te dozvoqeno da pomislimo da stvarnost mo`da ipak ne dubi sve vreme naglava~ke? U opasnu se igru upustio ovaj ~ovek, Tomislav N, i ta ekipa koja se oko wega okupila, neki iz pravca koca, drugi iz smera konopca, a sve veruju}i da je on ona {ifra, onaj tajni prolaz do vlasti, do pe}ine s blagom koju sebi~no ~uva kalif Boris el Pra{id sa svojom svitom, bude}i u sve nesre}nijem Tomislavu jake iznogudovske porive. A poznato je da Iznogud ne bira sredstva ne bi li postao kalif umesto kalifa. Mada, poznato je i da mu to nikada ne uspeva: pun je lukavih planova i genijalnih zvr~ki, ali nekako ispadne da svaka od wih ima ugra|enu kobnu gre{ku, koja se ne pokaè sve do kraja, kada mast ve} ode u propast. To je, qudi, bar koliko se odavde moè videti, ono {to gledamo ovih dana i ~ega }emo se mo`da jo{ nagledati. Lo{a provincijalna kopija jednog genijalnog stripa o inferiornoj gramzivosti za vla{}u, ma{}u i po~a{}u, jedna otu`na opereta, kukumavka i zapevka, lo{ teatar pun glumatawa i {mire. [umadijski Iznogud, u izvo|ewu amaterskog ansambla. I sad su, eto, svi krivi: i konkurentske trupe, a i sama publika, koja nedovoqno aplaudira i slabo pada u nesvest. Umesto da se lepo promeni repertoar ili, jo{ boqe, profesija – ne biste verovali koliko to ume da bude lekovito. n Teofil Pan~i}

NENAD ^ANAK, LIDER LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

Toma je luzer ndikativno je da su pri~u o kra|i izbora Nikoli} i Vu~i} plasirali tek nakon {to je saop{teno da su se DS i SPS dogovorili o formirawu nove vlade i o podr{ci Tadi}u u drugom krugu, ukazao je u intervjuu „Dnevniku” lider LSV-a Nenad ânak. – Kada im je postalo jasno da ne}e biti vlast, kao i da Toma moè samo da sawa o pobedi u drugom krugu, uhvatila ih je panika. Jer, svesni su da }e SNS, s obzirom na ~iwenicu da to zapravo i nije stranka ve} interesna organizacija, pu}i poput mehura od sapunice. A u takvim uslovima se povla~e i potpuno iracionalni potezi, kakav je, recimo, najava protesta u toku izbornog procesa, pa ~ak i mogu}eg dràvnog udara – upozorio je ânak. l Da li je ipak mogu}e da su se ne~iji prsti na{li u pekmezu? – Potpuno je nerealno govoriti o tome da su protekli izbori pokradeni pored silnih kontrolora koje su sve liste i predsedni~ki kandidati imali na birali{tima. Svaki od tih kontrolora je potpisao zapisnik sa podacima o tome kako se na doti~nom bira~kom mestu glasalo i dobio je kopiju tog zapisnika, te je u takvim uslovima zaista neozbiqno tvrditi da je SNS zaki-

nut za 500.000 ili ne znam koliko glasova. To {to su napredwaci pokazali znatno slabiji rezultat no {to su o~ekivali samo je dokaz da, uprkos izuzetno te{koj ekonomskoj situaciji u kojoj se zemqa nalazi, gra|ani Srbije naprosto nisu bili spremni da poveruju u somnabuliju da Nikoli} i Vu~i} mogu biti nosioci promena. l To {to se u optu`bama napredwaka SPS nije puno pomiwao kao akter izborne kra|e, iako je duplirao rezultat sa prethodnih izbora, anali-

gu da dobace. Otuda i wihove pri~e o nekom novom 5. oktobru, pri ~emu namerno zaboravqaju da je 5. oktobar bio odbrana izbornog rezultata, a ne wegovo prekrajawe, {to je ciq ovog destruktivnog dvojca. l Kakve mogu biti posledice protesta koje najavquje SNS? – Radi se o veoma opasnoj pri~i, jer ako bi do{lo do protesta ve}ih razmera u toku izbornog procesa, konflikti su neminovni. No, ~ini mi se da Tomislav Nikoli} nije svestan da na ovaj

Vu~i}u ogor~enost {to ga je \ilas demolirao u Beogradu ne mo`e biti opravdawe za gurawe Srbije u blato ti~ari tuma~e kao nadu SNS-a da socijaliste ipak mogu „prevesti na svoju stranu”? – Naravno da Nikoli} i Vu~i} ne smeju da zatvaraju jedina vrata koja bi ih mo`da mogla dovesti do vlasti. Me|utim, samo je, mislim, pitawe kada }e provala wihovog gneva krenuti i na tu stranu, jer Socijalisti~ka partija Srbije je, ~ini mi se, ~vrsto odlu~ila da ostane na proevropskom putu. I moram priznati da strahujem dokle sve u tom o~aju Nikoli} i Vu~i} mo-

na~in samo pokazuje i dokazuje da mu uop{te nije bitna stabilnost dràve, nego iskqu~ivo vlast. A ni{ta mawe nije stra{no i ako na ovaj na~in „samo” priprema alibi za ~etvrti uzastopni izborni poraz. Ba{ kao {to Vu~i}u ogor~enost {to ga je \ilas demolirao u Beogradu ne moè biti opravdawe za gurawe Srbije u blato. Naàlost, ve} smo nekoliko puta bili svedoci da Nikoli} iz jedne gre{ke hrli u drugu, od najave „nikad vi|enog mitinga” koji se sveo na

sedewe na stiroporu, preko {trajka gla|u i `e|u pretvorenog u „poja~an post”, pa do milionskih tu`bi protiv medija koji su se drznuli da ga pitaju za akademski put i kolege sa studija. Tomislav Nikoli} je gubitnik, ali to bi bio samo wegov problem da se prilikom svakog poraza ne pona{a kao grogiran bokser u radwi s kineskim porcelanom. l Ipak, ne tvrdi samo SNS da je bilo izborne kra|e; o tome govori i I{tvan Pastor, optu`uju}i upravo Ligu da je odgovorna {to je iz portfeqa SVM-a „nestalo” vi{e od 30.000 glasova? – Najpre, I{tvan Pastor, koji je izgovorio tu la`, za to }e i}i na sud. Aman, pa kako je mogu}e da LSV tako ne{to uradi kada je SVM na svakom bira~kom mestu imao svoje ~lanove bira~kih odbora koji su potpisali zapisnike. Kako je mogu}e da LSV tako ne{to uradi kada su u Republi~koj izbornoj komisiji ~lanovi SVM-a potpisali zapisnik i potvrdili kona~ne izborne rezultate. Naravno da je u pitawu samo poku{aj lidera SVM-a da sebi i pristalicama stranke objasni lo{e rezultate tamo gde su mislili da su jaki – ali, bogami, ne}e to mo}i preko na{ih le|a. Nismo mi krivi {to ve}ina gra|ana ma|arske nacionalnosti ne

veruje I{tvanu Pastoru. Ina~e, potpuno je besmisleno nastupiti s tezom da nije mogu}e na predsedni~kim izborima dobiti jedan broj glasova, a na republi~kim ili pokrajinskim sasvim druga~iji. Pa Liga je 2008. u Subotici dobili na pokrajinskim izborima tri puta vi{e glasova nego na lokalnim. U Vojvodini se ne glasa po automatizmu! l Mo`e li ovaj konfikt da uti~e na budu}u saradwu LSV i SVM? – Mora}emo ozbiqno o tome da razgovaramo. Ali to sve ostavqamo za dane posle 20. maja, jer sada je najva`nije da Boris Tadi} potvrdi svoju pobedu na predsedni~kim izborima, kao i da na ve}inskim izborima u Vojvodini, na kojima se bira jo{ 60 poslanika, proevropske snage ostvare najboqi mogu}i rezultat.

l Da li }e u tom drugom krugu Liga podràti predstavnike SVM-a, odnosno URS-a i SPS-a ako su naspram wih napredwaci? – Apsolutno! To je sasvim jasno. Na{i bira~i moraju glasati za boqitak Vojvodine, a to bez izuzetka zna~i protiv kandidata SNS. Da li je za LSV prihvatqivo da Ivica Da~i} bude novi premijer? – Kao najve}a stranka u na{em partnerstvu, DS je taj koji je obavezan da obavi razgovore sa onima s kojima }e stvarati parlamentarnu ve}inu. Me|utim, ~iwenica je da se o premijerskoj poziciji objektivno ipak ne moè razgovarati pre 20. maja. Jer, od rezultata drugog kruga i toga ko }e biti predsednik Srbije u potpunosti zavisi na~in formirawa nove dràvne administracije. n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa13.maj2012.

a da bi po bed nik iz bo ra una pred bio po znat, iz bo ri ne bi bi li ni po treb ni. De mo kra ti ja je, na kra ju kra je va, ipak pro ce du ra, i za to se u ne kim de lo vi ma Sr bi je iz bo ri i da qe odr à va ju, iako je do sta pre wi ho vog odr à va wa po zna to ko }e na wi ma po be di ti. Ali, zar je iko sum wao iz bor ni uspeh Go ra na Je {i }a, @i vo ra da Smi qa ni }a, Dra ga na Mar ko vi }a Pal me, Mi {e Vre ba lo va, Ve ro qu ba Ste va no vi }a i dru gih is to ka li bar skih i odav no eta bli ra nih lo kal nih li de ra? Pred vo de }i na iz bo ri ma stra na~ ku li stu ili, pak, li stu gru pe gra |a na, wi ho vim bi ra ~i ma je tek do voq no sa mo da im vi de ime na gla sa~ kom li sti }u. âk i kad je na sna zi pro por ci o nal ni iz bor ni si stem ve }i na bi ra ~a u tim sre di na ma se po na {a kao da je u pi ta wu ve }in ski: od re |u ju se is kqu ~i vo pre ma li~ no sti. Ka ko se po sta je uti caj nim lo kal nim li de rom? @i vo rad Smi qa ni}, ko ji je upra vo ukwi ìo svoj pe ti man dat na ~e lu apa tin ske op -

JO[ JEDNOM NA IZBORIMA POTVR\ENA NEPRIKOSNOVENOST LOKALNIH LIDERA

Stran ke ne vo le „kne è ve”, ali bez wih – ne mo gu na{ sa go vor nik, ~ak sed mo ro le ka ra, i to je ste ne {to {to se i te ka ko uva à va u ma wim sre di na ma, ali to na iz bo ri ma ne mo ra da bu de pred nost. – Imao sam le ka ra me |u pro tiv kan di da ti ma, pa se ni su ba{ pro sla vi li – pri me }u je Smi qa ni}, ko jem se, sva je pri li ka, 20. ma ja sme {i i no vi man dat po kra jin skog po sla ni ka. Ko ju }e funk ci ju oda bra ti, pred sed ni~ ku ili po sla ni~ ku, pi tam ga s ob zi rom na pra vi lo ko je za bra wu je „du ple funk ci je“? – Obe – od go vo ra prompt no – i ta ko }e bi ti dok mi Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci ju ne pru ì

Narod voli vo|e „Stran ke ni su ne ka kve ima gi nar ne tvo re vi ne – stran ke su qu di! Nor mal no je da gra |a ni ima ju po tre bu da iza be ru kon kret nu oso bu ko ju on da mo gu da hva le, kri ti ku ju, {ta god. Mi smo na rod ko ji je kroz isto ri ju po ka zao da ima po tre bu za vo |om. Uve ren sam da se moj grad, ali i ce la na {a ze mqa, na la zi u ova ko te {koj si tu a ci ji upra vo iz raz lo ga {to od ubi stva \in |i }a ne ma mo pra vog vo |u. Mi smo po tom pi ta wu kao Ru si, s tom raz li kom {to su oni se bi vo |u na {li”, ka `e Du {an Jo vi}. {ti ne, ka `e za „Dnev nik” da je se ime gra di is kqu ~i vo na re zul ta ti ma, ali i da se iz bo ri do bi ja ju ta ko |e na osno vu re zul ta ta. Iz bo ri se, na gla {a va, ne do bi ja ju na ime sta re sla ve: jed nom ste ~e no pri zna we mo ra stal no da se po tvr |u je. – Za je dan moj man dat u Apa tin se sli lo 6 mi li jar di di na ra in ve sti ci ja – ose }a se u Smi qa ni }e vom gla su ka ko to na po se ban na ~in na gla {a va. – Apa tin je da nas naj u re |e ni ja op {ti na u Sr bi ji, a re zul ta ti se vi de na sve stra ne: sve su uli ce pod as fal tom, u ~i ta vom me stu po sto ji fe kal na i at mos fer ska ka na li za ci ja, a gas, br zi in ter net i ka blov ska te le vi zi ja do ve de ni su do sva ke ku }e. Ka da po ku {a va ju da ob ja sne Smi qa ni }ev uspeh, we go vi kri ti ~a ri vo le da pod se te na to da je u po li ti ci rav no 30 go di na – pre to li ko go di na je, na i me, pr vi put iza bran za pred sed ni ka op {ti ne! – i da je uz to, {to je u ma wim sre di na ma po seb no va `no, le kar po stru ci i iz ugled ne le kar ske fa mi li je. Me |u Smi qa ni }i ma je, po tvr |u je i

su vi slo ob ja {we we po kom osno vu bih bio u su ko bu in te re sa ka da AP Voj vo di na ne ma za ko no dav nu vlast? Za Mi li vo ja Mi {u Vre ba lo va li der ski sta tus u ne koj sre di ni uvr {}u je se i kroz de mon stra ci ju opre de qe wa za op {te do bro. In ve sti ci je, iz grad wa, bo qi ì vot, no va rad na me sta, to je ono {to gra |a ni o~e ku ju od po li ti ~a ra. – Ali tu je jo{ ne {to bit no o~e ku ju od vas da do ka zu je te da vam je in te res op {ti ne iz nad sve ga, na ro ~i to iz nad sit no sop tve ni~ kih in te re sa – ka è za „Dnev nik“ Vre ba lov, od 2006. go di ne tre }i put uza stop no po bed nik lo kal nih iz bo ra u No vom Be ~e ju. – Lo kal ni ni vo se umno go me raz li ku je od po kra jin skog i re pu bli~ kog – na vo di na{ sa go vor nik. – U ma wim sre di na ma gra |a ni fa vo ri zu ju do ma }in sko vo |e we po li ti ke, taj ne ki kom {ij ski od nos i po sta vqa we in te re sa op {ti ne iz nad sve ga. Mo è te na vi ja ti za klub ko ji vo li te, ali ka da igra re pre zen ta ci ja Sr bi je, on da je nor mal no da

svi na vi ja mo za wu. Mi se ta ko po na {a mo u No vom Be ~e ju. Ima nas iz ra znih stra na ka, ali svi mo ra mo da na vi ja mo za bo qi tak op {ti ne. Ako opo zi ci ja pred lo `i ne {to kva li tet no, ne vi dim raz lo ga da to ne bu de pri hva }e no. Ta ko smo u pro {lom man da tu ~ak 90 po sto od lu ka usvo ji li jed no gla sno. Ne sa mo po to me {to je od 2006. go di ne je di ni pred sed nik op {ti ne iz re do va Li be ral no-de mo ko rat ske par ti je, Vre ba lov je je din stven i po uspe {nom po ku {a ju „iz vo za“ sop stve nog bren da u su sed nu op {ti nu. I to ne ma kar ko ju, ve} ko zna ko li ko vre me na una zad ri val sku, be ~ej sku op {ti nu. Li sta Mi {a Vre ba lov - Pre o kret za Be ~ej dru ga je po bro ju osvo je nih man da ta, a LDP ta mo pr vi put do bi ja par la men tar ni sta tus. – Ma ko li ki da je ri va li tet dva gra da na dve oba le Ti se, Be ~ej ci su tu ne ku su je tu osta vi li po stra ni – pri ~a Vre ba lov. – Kao i u mom No vom Be ~e ju, ve o ma je bi lo va `no da zna ju ko sam, jer sam ta mo za vr {io sred wu {ko lu, du go igrao ru ko met i ste kao ve li ki broj pri ja te qa, i da do bro zna ju {ta je iza me ne, ka kvi su mi re zul ta ti i ka ko sam vo dio mo ju op {ti nu. Oni su, sa svo je oba le Ti se, ~e ti ri go di ne sve do ~i li stag na ci ji i, re kao bih, ~ak to we wu svo je na kad ve o ma uspe {ne op {ti ne. I za to su od lu ~i li da lo kal ne po li ti ~a re ko ji ma je bio va `an sa mo sit no sop stve ni~ ki in te res, ka zne, a da, s dru ge stra ne, da ju pri li ku oni ma ko ji su do ka za li da im je bit ni ji op {ti in te res i da su u sta wu da za bo qi tak sre di ne pu no to ga ura de. Pa ma kar no si lac li ste do la zio iz su sed ne op {ti ne. Smi qa ni}, Vre ba lov i Je {i} bi li su na pro te klim lo kal nim iz bo ri ma no si o ci ipak stra na~ kih iz bor nih li sta: oni su tim li sta ma da va li pre sve ga li~ ni i ti me istin ski lo kal ni ka rak ter, ali i qud sko li ce. Za to su i po sti za li bo qe re zul ta te od li sta svo jih stra na ka na iz bo ri ma za dru ge ni voe vla sti. Bez wih, to je ja sno, stra na~ ke li ste ni iz bli za ne bi po sti gle ~ak ni ova kve re zul ta te. Ako su oni, zbog po vla ~e wa gla so -

va, ve} po treb ni stran ka ma, da li su wi ma uop {te po treb ne stran ke? – Ako po gle da te rej tin ge po zna tih lo kal nih li de ra, sva ki od wih ima li~ no znat no ve }i rej ting od stran ke u ko joj je – ka `e za „Dnev nik” Du {an Jo vi}, biv {i gra do na ~el nik Som bo ra, ~i ja je li sta „Du {an Jo vi} – URS” pr vi put u~e sto va la na lo kal nim iz bo ri ma u tom gra du i osvo ji la tre }e me sto, od mah iza DS i SNS. Na iz bo ri ma u Som bo ru u~e stvo va lo je 15 li sta, ali u sa mo dva-tri

slu ~a ja wi ho vi no si ci ni su bi li par tij ski li de ri. Jo vi} se URS-u pri kqu ~io kao pr vi ~o vek gru pe gra |a na, ko ju je for mi rao na kon sme wi va wa s lord mer ske funk ci je: dok je bio na funk ci ji uì vao je, ka è, ve li ko po ve re we gra |a na, a na kon sme wi va wa ni je è leo da pro me ni stran ku. – Vo lim da ka èm da u Som bo ru ne ì ve Bo ris, To ma i dru {tvo, ne go mi, Som bor ci. Zna se ko je ko, ~i me se ba vi, {ta po se du je, {ta sto ji iza we ga...

I Smi qa ni} i Je {i} i Vre ba lov, kao ve ro vat no i mno ge wi ho ve ko le ge di qem Sr bi je, ve ro vat no bi na sle de }im iz bo ri ma po no vi li uspeh kao, re ci mo, no si o ci li ste gru pe gra |a na. No, pi ta we je ko li ko bi bez zna ~aj ne lo gi sti~ ke po dr {ke stra na~ kih cen tra la u Be o gra du, us pe li da po tvr de svo ju ne pri ko sno ve nost na pr voj na red noj pro ve ri? Da li bi ni ska re zul ta ta bi la na sta vqe na, u me ri u ko joj su na vi kli gra |a ne? Ka ko god, ~i we ni ca je da su jed ni dru gi ma ipak po treb ni, i ta ko je mo `da naj bo qe opi sa ti wi hov od nos. – Stran ke ba{ i ne vo le lo kal ne li de re – à li se Mi {a Vre ba lov. –Do voq no je po gle da ti Je {i }e ve iz ja ve u ko ji ma ne kad ume da, da ta ko ka èm, „okr pi“ svo ju stran ku, kao i ja, uosta lom. Ne mam uti sak da stran ke iz sve sna ge po dr à va ju li de re u lo ka lu, ali za to vo le da se ki te wi ho vim uspe hom. Pro blem na sta je i zbog to ga {to stran ke vo le da na me }u prin cip po dob no sti, a na ma u lo ka lu je ne u po re di vo va `ni ja ne ~i ja spo sob nost, jer je di no tim ski ra dom ne {to mo è mo da po stig ne mo. Qu bo mo re u stra na~ kim cen tra la ma sva ka ko ima, na ro ~i to kad po je di nac, re ci mo, osvo ji du plo vi {e gla so va od svo je stran ke na par la men tar nim iz bo ri ma. No, od nos li de ra sa stran kom naj bo qe }e uob li ~i ti kre di bi li tet li de ra i we go vi re zul ta ti. @i vo ra du Smi qa ni }u, ta ko, pre ~e ti ri go di ne ni ko ni je mo gao da na re di s kim ima da pra vi ko a li ci ju na lo ka lu. Su je tu, ko ju je ti me ne ko me po vre dio, nad vla da la je svest o to me da ni je upit no za me ra ti se naj u spe {ni jim po je din ci ma u stran ci i onom ko ji stran ci na iz bo ri ma do no se is kqu ~i vo ko rist. A i ima ju sre }e {to Smi qa ni} vo li da ka è ka ko je „ube |e ni so ci ja li sta”, i da, ka da to ni je ura dio kad i mno gi dru gi, tek sad ne ma na me ru da me wa stran ku. Dru ge stran ke bi mo gle da se za pi ta ju – da li su ne {to sli~ no ~u li od svo jih li de ra, ko ji ma gra |a ni upor no da ju ve }e po ve re we ne go wi ma? n Denis Kolunyija

T E M A „ D N E V N I K A ” : ZAMR[ATEQSTVO OKO TADI]EVIH MANDATA

Tak si me tar ku ca od nu le a li su prav ni ci, za ko no dav ci i usta vo tvor ci do bro oba vi li svoj po sao ku ju }i nor me ko je re gu li {u man dat pred sed ni ka Re pu bli ke, ili su na pra vi li zbr ku zbog ko je bi u jed nom tre nut ku po sle iz bo ra mo gao bi ti do ve den u pi ta we osta nak {e fa dr à ve na tom po lo à ju, di le ma je ko ja se spo ra di~ no po mi we u jav no sti. Ustav iz ri ~i to ogra ni ~a va mo gu} nost vi {e stru kog iz bo ra iste li~ no sti na po lo àj pred sed ni ka, pa ona mo è bi ti za naj vi {e dva iz bor na pe ri o da, pi {e u kwi zi ko men ta ra Usta va RS prof. dr Ma ri ja na Paj van ~i}, ali u slu ~a ju da kan di dat De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} po be di u dru gom kru gu To mi sla va Ni ko li }a fak ti~ ki bi po stao pr vi ~o vek Sr bi je po tre }i put. – Pre ma ^la nu 116 Usta va, Ta di} ako even tu al no bu de iza bran za pred sed ni ka ne bi imao tre }i man dat, bu du }i da se we gov do ne dav ni ra ~u na kao pr vi man dat. Zna ~i, to bi bio we gov dru gi man dat, ma da fak ti~ ki tre }i, ali jed no je fa kat a dru go pra vo – ob ja {wa va za na{ list pro fe sor dr Ste van Li li}, pred sed nik udru è wa Prav ni ci za de mo kra ti ju. – Ako po gle da mo na {e ustav ne do ku men te, ^lan 116 Usta va Sr bi je ka è da man dat pred sed ni ka Re pu bli ke tra je pet go di na i po ~i we da te ~e od da na po la ga wa za kle tve. Isto vre me no, po sto ji mo gu} nost da se isto li ce bi ra za pred sed ni ka Re pu bli ke dva pu ta. E sa da, Ustav ni za kon

za spro vo |e we Usta va, po {to je riod i da „tak si me tar kre }e od usta no vqen ovaj Ustav, u od no su nu le”, u{la u su kob sa sa mim na pret hod ni man dat pred sed ni - Usta vom. Ta ko, re ci mo, dr Slo ka Re pu bli ke u ^la nu 18 ka è da bo dan Or lo vi}, do cent na Prav se iz bor pred sed ni ka Re pu bli ke nom fa kul te tu u No vom Sa du, sma tra pr vim iz bo rom. To zna ~i, upo zo ra va da „iz me |u usta va od ako po gle da mo sa da {wu si tu a ci ju do ne dav nog pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a, po ovom Usta vu iz 2006. to je bio Ta di }ev pr vi man dat i sa da on kon ku ri {e za svoj dru gi man dat. Pro fe sor Li li} je uve ren u to da, bez ob zi ra {to je Ta di} pre usva ja wa Usta va iz 2006. go di ne imao je dan man dat, we mu, ka ko ka è „od Da li je tih petnaestak meseci, od usva ja wa no vog 8. novembra 2006. do Sretewa 2008, Usta va po ~i we trajao neki, Ustavu nepoznat, tak si me tar da ku „predprvi“ mandat predsednika ca na no vo, jer ta Republike? (dr Slobodan Orlovi}) ko ka è Ustav ni za kon, i sva ka li~ nost, sva ka oso ba ima pra vo 1990. i od 2006, u ve zi sa po lo à na dva man da ta. Sa ustav no-prav - jem pred sed ni ka Re pu bli ke, po ne stra ne gle da no, Ta di} kao i sto ji sa dr ìn ski kon ti nu i tet”. sva ki dru gi gra |a nin ima pra vo – Oba usta va ogra ni ~a va ju na po nov no ku ca we tak si me tra. broj iz bo ra istog li ca za pred E sad, da li je to is prav no, mo - sed ni ka Re pu bli ke na naj vi {e ral no, vred no sno oprav da no ili dva pu ta. Ta ko |e, sa da {wi Ustav ne {to tre }e, te {ko je od go vo ri - je do net po po stup ku ure |e nim ti.” pret hod nim Usta vom pa me |u wi Po je di ni prav ni ci, me |u tim, ma ne ma prav nog pre ki da. U sa da tvr de da je upra vo ta od red - skla du s tim je i ~i we ni ca da ta ba Ustav nog za ko na da se pod vu ~e da {wem pred sed ni ku Re pu bli ke, cr ta u od no su na pret hod ni pe iza bra nom 2004, ni je pre stao

man dat pro gla {e wem no vog Usta va, 8. no vem bra 2006, ve} je tra jao i to kom 2007, sve do na red nog iz bo ra i po ~et ka no vog man da ta - za kle tva je po lo `e na na Sre te we 2008. Da li je on da

nost i tre }eg iz bo ra za pred sed ni ka Re pu bli ke – na vo di dr Or lo vi}. – To je u~i we no po je di na~ nom prav nom nor mom ko ja se is cr pqu je i ga si jed nom pri me nom – na ovim iz bo ri ma i od stra ne od re |e nog li ca – po sled weg pred sed ni ka Re pu bli ke. Ta kvoj nor mi ni je me sto u Ustav nom za ko nu jer je broj iz bo ra jed nog li ca na p r e d s e d n i ~ k u funk ci ju is kqu ~i vo ustav na ma te ri ja. A Ustav ja sno pro pi su je naj vi {e dva iz bo ra istog li ca na me sto pred sed ni ka Re pu bli ke {to da je naj vi {e Kada bi Ustavni sud imao pitawe dva man da ta. Pi ta li smo sto eventualnog novog Tadi}evog ga dr Li li }a {ta mandata na dnevnom redu, veoma se mo è do go di ti sam siguran da bi rekao da tu nema ako ne ko po kre ne povrede Ustava (dr Stevan Lili}) to pi ta we pred Ustav nim su dom i tih pet na e stak me se ci tra jao ne - USS do ne se pre su du da Ustav ni ki, Usta vu ne po znat, „pred pr vi“ za kon ni je u skla du s Usta vom? man dat pred sed ni ka Re pu bli ke? Ne bi li to do ve lo u pi ta we – pi ta se pro fe sor Or lo vi}. even tu al no Ta di }e vo pred sed ni On pri to me ob ja {wa va i da ko va we? – Ka da bi Ustav ni sud, re ci Ustav ni za kon tre ba da sa dr ì mo, imao to pi ta we na dnev nom sa mo nor me pro ce sne prav ne re du i po kre nuo tu ini ci ja ti pri ro de, od no sno da ima ni ù vu, ve o ma sam si gu ran da bi re prav nu sna gu od Usta va i, sto ga, kao da tu ne ma po vre de Usta va, mo ra bi ti u skla du sa Usta vom. jer pro sto - ta ko gla si Ustav. – Ipak, Ustav ni za kon je, mi Mi u Sr bi ji ne ma mo ustav nu mo opi sa ne ustav ne evo lu ci je, tra di ci ju da se kao fak tor od osta vio jed nom kan di da tu mo gu} -

lu ~i va wa o tim pi ta wi ma po ja vqu je Ustav ni sud, ne go, za pra vo, ima mo sa mo tekst Usta va i dru gih do ku me na ta, po put Za ko na o iz bo ru pred sed ni ka Re pu bli ke, Ustav nog za ko na o spro vo |e wu Usta va i sli~ no. Ako se po sta vi pi ta we hi je rar hi je aka ta, i pi ta da li Ustav ni za kon mo è da de ro gi ra ma te ri jal ni ~lan Usta va, pra vo da vam ka èm, sa prav ne ta~ ke gle di {ta - ne mo è. Sa po li ti~ ke, pak, mo gu da se iz no se ra zni ar gu men ti, ali tu je Ustav ni za kon vi {e jed no po ma ga lo, u smi slu da ka è ka da po ~i we od bro ja va we, kad {ta pre sta je. Ne ki prav ni ci eks ten ziv no tu ma ~e, pa ka ù da bi to li ce prak ti~ no ima lo i tre }i man dat (ako se uzme u ob zir i sta ri Ustav iz 1990), ali ja mi slim da ta ar gu men ta ci ja s prav ne ta~ ke gle di {ta ne sto ji – iz ri ~it je pro fe sor Li li}. Sve u sve mu, ~i ni se da prav ni re zo ni i po li ti~ ki in te re si u na {em slu ~a ju pre ~e sto od stu pa ju jed ni od dru gih, ~ak i ka da se ra di o ve o ma ose tqi vim pi ta wi ma. U sva kom slu ~a ju, ako se po sle du go go di {we pri me ne naj vi {eg prav nog ak ta Sr bi je jo{ uvek po mi wu ne do u mi ce i pro ti vu re~ ja ugra |e na u si stem, to bi ite ka ko tre ba lo da za bri ne na {u prav nu stru ku - i te o ri ju i prak su, po tom po li ti~ ke za na tli je ali i sve nas, jer bi se is po sta vi lo da ù |e na sta bil nost ima ite ka ko kli ma ve no ge. n Reqa Kneèvi}

nedeqa13.maj2012.

c m y

dnevnik

U NO VOM SA DU JU ^E OTVO REN 79. ME \U NA ROD NI PO QO PRI VRED NI SA JAM

e |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam spa da u red naj ve }ih sa jam skih pri red bi ove vr ste u Evro pi, a Voj vo di na je me |u naj pri stu pa~ ni jim evrop skim re gi ja ma za stra na ula ga wa – re kao je pred sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti}, otva ra ju }i ju ~e na No vo sad skom saj mu 79. me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam. – Ovu {an su è li mo da is ko ri sti mo i iz sve sna ge da se iz bo ri mo za sva ku stra nu in ve sti ci ju i sva ko no vo rad no me sto. Po kra ji na je pro {le go di ne ulo ì la 24 mi li jar de di na ra u po qo pri vre du, {to je do pri ne lo da iz voz po qo pri vred nih pro iz vo da u 2011. go di ni bu de dva i po pu ta ve }i – na veo je Paj ti}. Re sor ni re pu bli~ ki mi ni star Du {an Pe tro vi} uka zao je da je Po qo pri vred ni sa jam pri li ka da na {a ze mqa po ka è svo je mo gu} no sti u obla sti po qo pri vre de i pre hram be ne in du stri je. – Pro {le go di ne Sr bi ja je ostva ri la iz voz u obla sti po qo pri vre de i pre hram be ne in du stri je vre dan 2,7 mi li jar de do la ra – re kao je Pe tro vi}. – To je si gu ran do kaz da Sr bi ja mo è i vi {e, ako se do bro bu de mo or ga ni zo va li. Na {a ze mqa, iz go di ne u go di nu, ostva ru je sve ve }i iz voz po qo pri vred nih pro iz vo da, pa o~e ku je mo da }e ove go di ne bi ti na pra vqen jo{ je dan po zi ti van po mak. Pe tro vi }ev austrij ski ko le ga Ni ko la us Ber la ko vi~ iz ja vio je da je Austri ja za do voq na {to je ze mqa part ner 79. me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma, jer je re~ o ve -

Be la rus naj sre} ni jem po se ti o cu Po se ti o ci s ku pqe nim ula zni ca ma i pri li ci su da po se tom 79. me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu po sta nu bo ga ti ji za iz u zet no vre dan po klon – trak tor „be la rus 82,1“, ko ji je pri pre mi la kom pa ni ja „Agro pa non ka MTZ Fin ke“ iz No vog Sa da. Da bi po sta li vla sni ci ovog trak to ra po treb no je da ~it ko po pu ne ku pqe nu ula zni cu i uba ce je u za to pred vi |e nu ku ti ju, sve do ~e tvrt ka u 17 ~a so va. Na i me, ta da }e iz ku ti je bi ti iz vu ~e no ime do bit ni ka trak to ra, a uru ~e we kqu ~e va je u pe tak u 12 ~a so va, ka da }e sre} ni do bit nnik mo }i i da od ve ze trak tor. o ma zna ~aj noj ma ni fe sta ci ji ko ja nu di kva li tet ne mo gu} no sti za raz me nu is ku sta va i zna wa. On je po tvr dio da je Austri ja za in te re so va na da se sa rad wa sa Sr bi jom u obla sti po qo pri vre de po boq {a, tim pre {to su po ten ci ja li od go va ra ju }i i go vo re u pri log toj in ten ci ji, a na ro ~i to je is ta kao da se u Austri ji ve li ka pa `wa po sve }u je bez bed no sti hra ne, or gan skoj pro iz vod wi i ko ri {}e wu ob no vqi vih iz vo ra ener gi je.

– Na no vo sad skom Po qo pri vred nom saj mu pri sut ni smo od 2000. go di ne, a ovo go di {wu ma ni fe sta ci ju is ko ri sti }e mo ka ko bi smo na stru~ nim sku po vi ma i pre dav wi ma, ko je smo or ga ni zo va li, svo ja is ku stva pre ne li po qo pri vred ni ci ma u Sr bi ji – re kao je Ber la ko vi~. Na kon obi la ska sa jam skih {tan do va mi ni star Du {an Pe tro vi} sa op {tio je da pr va tri me se ca ove go di ne uka zu ju da }e Sr bi ja uve }a ti

iz voz po qo pri vred nih i pre hram be nih pro iz vo da u od no su na la ne. Po we go vim re ~i ma, po sled wih go di na po sta lo je ja sno da je agrar na {a ve li ka {an sa i iza zov, te da sto ti ne hi qa da po ro di ca, ko je se ba ve po qo pri vred nom pro iz vod wom, mo gu svoj `i vot da ure de na do bar na ~in. – Ove go di ne su za 60 po sto ve }e po vr {i ne pod sub ven ci ja ma dr `a ve, a oko 3.500 ga zdin sta va vi {e do bi ja sub ven ci je u od no su na la ne – re kao je Pe tro vi}.–- Po qo pri vred ni ci ma je za pro le} nu se tvu obez be |en go tov no vac, a isto }e bi ti ura |e no i za je se wu se tvu. Pe tro vi} je na ja vio da }e Mi ni star stvo po qo pri vre de na red ne ne de qe pred sta vi ti no ve pod sti caj ne me re u pro iz vod wi me sa ko ja je u Sr bi ji u po ra stu, i iz ra zio o~e ki va we da }e one do pri ne ti po ve }a nom to vu ju na di i svi wa. – Na {a pre hram be na in du stri ja ima od li~ ne per spek ti ve. Iako se sva ke go di ne sma wu je ca rin ska za {ti ta pre ma Evrop skoj uni ji, mi po ve }a va mo tr go vin ski su fi cit u pro iz vod wi hra ne i ne ma mo ko ga da se bo ji mo – re kao je Pe tro vi}. Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam na No vo sad skom saj mu tra je do pet ka, 18. ma ja, a po se ti o ci su u pri li ci da vi de eks po na te vi {e od 1.500 do ma }ih i stra nih iz la ga ~a. Po seb no su atrak tiv ne Iz lo `ba po qo pri vred ne me ha ni za ci je - na ko joj je pred sta vqe no vi {e od 150 svet skih bren do va, za tim Iz lo `ba sto ke na ko joj je oko 5.000 gr la, te Iz lo `ba or gan ske hra ne. Iz u zet na je i po nu da pro iz vo |a ~a hra ne i pi }a, opre me za pre hram be nu in du stri ju, he mij skih i za {tit nih sred stva, a ove go di ne sa jam je bo ga ti ji i za Iz lo `bu agro i no va ci ja, na ko joj je pri ka za no 50 no vih teh ni~ kih i teh no lo {kih re {e wa u obla sti po qo pri vre de. Ka pi je No vo sad skog saj ma da nas su otvo re ne od 9 do 19 ~a so va, a od po ne deq ka do pet ka od 9 do 18 sa ti. Ula zni ce ko {ta ju 500 di na ra, za or ga ni zo va ne ko lek tiv ne po se te 350, a {kol ske po se te, pen zi o ne re i de cu do 12 go di na 200 di na ra. n Dobrila Mla|enovi} n Sla|ana Glu{~evi}

Foto: R. Hayi}

Sto ti ne hi qa da po ro di ca mo `e da `i vi od agra ra M

... a za „evro ti gra” – 540.000 evra Naj ve }a i naj sku pqa po qo pri vred na ma {i na na Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu u No vom Sa du je „evro ti gar” ne ma~ ke fir me „Ro pa”. Kom bajn iz lo `en na jed nom od {tan do va {e pu ri }e se na ba~ kim wi va ma jer je ve} be ze co van i ku pqen. Ce na ove gr do si je, ko joj je naj sla |a klo pa {e }er na re pa, je ste 540.000 evra sa PDV-om. Mo} ne ma {i ne „evro ti gar” nu di no vo sad ska kom pa ni ja „Pro fi a grar” a sa jam ski eks po nat pa za ri la je po ro di ca Ku cur ski iz Sta pa ra, ko ja ima pred u ze }e „Agro plod”. Re~ je o po u zda nom i eko no mi~ nom kom baj nu, sa za pre mi nom bun ke ra od pre ko 40 kub nih me ta ra, ko ji obez be |u je naj sa vre me ni ju teh no lo gi ju za va |e we {e }er ne re pe. Ima mo der nu po gon sku teh ni ku, mer ce desben cov mo tor sa 604 kow skih sna ga, u we mu je sve kom pju te ri zo va no... – Naj va `ni je je da osi gu ra va pot pu no is ko ri {}e we pri no sa, {to obez be |u ju no ve teh no lo gi je. Na i me, po mo }u o{trih no `e va „mi kro to pe ra”, list je prak ti~ no obri jan s ko re na re pe. Slat ki ko ren se va di s o~u va nom gla vom bez li sta, a va |e wem ce log ko re na se, na rav no, uve }a va do bit. Uz Ro pa „mi kro to per” pri nos se uve }a va i za dve to ne, od no sno 80 evra po kek ta ru - ob ja {wa va ju u „Pro fi a gra ru”.

So kol od 1.583 ki lo gra ma Do ma }i ma ga rac iz Za sa vi ce, vr hun ske ra se go ve da i svi wa iz Fran cu ske, mo rav ke i re sav ke man gu li ce, pa stu vi i ko bi le, sa mo su ne ka od gr la sto ke ko ja }e ovih da na za in te re so va ti po se ti o ce Saj ma. Tru dio se ili ne, za pa èn }e ovog pu ta si gur no osta ti naj te ì bik So kol. Ovaj ele gent no po pu we ni mla di} va ga 1.583 ki lo gra ma. Ima on i svo je kom pa wo ne ne {to ma wih ga ba ri ta, ta ko da }e za ni mqi va bi ti pro mo ci ja 180 gr la u ka te go ri ji go ve dar stva. Iz lo è no je, re ci mo, i 420 ova ca i ko za, 180 svi wa, 112 gr la ko wa, a me |u wi ma li pi ca ner, no ni jus, hr vat ski hlad no krv wak, {e tland po ni... Ve li ki broj ì vih eks po na ta do ma }ih i stra nih od ga ji va ~a, kao i autoh to ne ra se neo p hod ne za o~u va we bi o di ver zi te ta, te tra di ci o nal no oce wi va we ì vih eks po na ta, oprav da va ju re pu ta ci ju naj ve }e i naj bo ga ti je sto ~ar ske iz lo `be u Sr bi ji i ce lom re gi o nu. Na Saj mu je pri sut no vi {e od 40 fir mi iz Ita li je, Ho lan di je, Ne ma~ ke i Sr bi je, ko je se ba ve pro iz vod wom opre me za sto ~ar stvo, svi war stvo, kla ni~ nu in du stri ju...

SPRE MA LI SE ZA O KRET U EVROP SKOM RE [A VA WU KRI ZE?

Raz voj pre ~i od {ted we o sle pro me na do ko jih je do {lo u Je li sej skoj Na{ sce na rio je sli ~an wi ho vom. Ima mo pre glo pa la ti, {to {ta u Evrop skoj uni ji ne }e bi ti ma znu i ne e fi kan su ad mi ni stra ci ju, ve li ke po re ske kao do sa da. O{tra po li ti ka {ted we, ko ju je uta je. Pra vo su |e ko je je ve o ma spo ro, plus vi sok ste tre ba lo da iz ba vi ze mqe Uni je iz kri ze, ne da je re pen ko rup ci je. Ta kav po slov ni am bi jent ni je pri vla zul ta te. I sa da se od Fran soa Olan da o~e ku je da s ~an, a nad le `ni su to do sa da po ku {a va li da re {e uz o{trog {pa ra wa skre ne po li ti ku ka pro gra mi ma vi so ke sub ven ci je ko je su da va li stra nim in ve sti to raz vo ja. Ko li ko je to re al no, {ta bi mo glo do ne ti ze ri ma. Me |u tim, ka da nov ca za sub ven ci je ne bu de, ula mqa ma Uni je, a {ta oni ma ko ji su u ~e ka o ni ci kan di ga ~i ko ji su zbog wih do {li kod nas la ko se mo gu po da ta kao mi? vu }i, osta vqa ju }i nam sa mo po rast sto pe ne za po sle – Vu de }e mo ka ko }e re go va ti Evrop ska uni ja na to nih. Po kre ta we no vog in ve sti ci o nog ci klu sa sva ka {to Fran cu ska na me ra va da vo di eks pan ziv nu fi ko bi po mo glo Evro pi, po seb no ze mqa ma po put [pa skal nu i mo ne tra nu po li ti ku – ka è nam eks pert dr ni je i Ita li je. Za nas je ova dru ga po se be no zna ~aj na Da ni jel Cve je ti ~a nin. – Po seb no }e bi ti za ni mqi vo kao tr go vin ski part ner, pa bi opo ra vak ita li jan ske mi {qe we Cen tral ne evrop ske ban ke, jer je to put ko pri vre de i mi ose ti li kroz po boq {a wa. ji vo di obez vre |i va wu evra. [to se ti ~e Sr bi je, bo Mo ra nam bi ti ja sno: i ako do |e do pro me na i po jim se da }e fran cu ski pri mer ov da {wi po li ti ~a ri kre ne se no vi in ve sti ci o ni ci klus, mi po boq {a we u obe ru~ ke do ~e ka ti. A nas bi ta kva po li ti ka mo gla da vi du no vih po rux bi na mo è mo o~e ki va ti tek 2013. od ve de rav no u ka ta stro go di ne. To je mo gu }e sa fu. Ono {to se o~e ku je Po li ti ka ri gid ne {ted we bez pod sti ca ja mo ako po pra vi mo po da Oland ura di ima smi slov ni am bi jent. Bez i re struk tu i ra wa pri vre de do ne la je sa mo to ga te {ko da mo è mo sla sa mo ako ze mqa ima vi so ku sto pu ne za po sle nost ne is ko ri {}e ne ka pa ci o~e ki va ti no ve po rux te te pa ih upo sli i pod bi ne i rast iz vo za. Ali stak ne tra `wu, jer to ga ta mo ima. Mi, me |u tim, ne ma i pre ne go {to do |e do pro me na u po li ti ci bor be mo ta kav pro blem, jer se u Sr bi ji ve o ma ma lo pro iz pro tiv kri ze u Evro pi, na {u no vu Vla du ~e ka do sta vo di, pa bi sli~ na po li ti ka mo gla sa mo da uma wi po sla – pr vi }e bi ti pre go vo ri sa Me |u na rod nim mo broj rad nih me sta. Uosta lom, u Sr bi ju se od do zna ka ne tra nim fon dom. gra |a na iz ino stran stva sli je go di {we ~e ti ri mi li Eko nom ski stru~ wak Go ran Ni ko li} tvr di da bi jar de evra. I to se uglav nom po tro {i na uvo znu ro bu. za o kret do bro do {ao Evro pi: Za to bi bi lo naj bo qe da na fran cu ski pri mer za bo – Sti mu la tiv na po li ti ka ko ja bi se vo di la u tim ra vi mo. ze mqa ma pod sta kla bi in ve sti ci je, rast i uvo znu tra A da li }e Sr bi ja ipak ima ti ko ri sti od no vog `wu. EU se do sa da bo ri la pro tiv kri ze re strik tiv fran cu skog pu ta? nim me ra ma. SAD i Ki na su iza bra le dru ga ~i je me to – Bi }e vi {e gi ba wa na evrop skoj sce ni. Uosta lom, de. Ame ri ka ima bu xet ski de fi cit od de vet od sto i pre Fran cu ske, na iz bo ri ma u [pa ni ji i Por tu ga ali vo di eks pan ziv nu fi skal nu i mo ne tra nu po li ti li ji se po ka za lo da po li ti ka ri go ro zne {ted we ne ma ku. Isto vre me no, do lar je oja ~ao. Sli~ no je i u Ki ni. pri sta li ca – ka è nam srad nik In sti tu ta za tr ì O~e ku jem da }e u na red nom pe ri o du ve }u ulo gu ima ti {na is tra ì va wa Sa {a \o go vi}. – U tim ze mqa ma Evrop ska in ve sti ci o na ban ka, ta~ ni je da }e se pre ko do {lo je do pro me na, a ne dav no je u Gr~ koj pri li ~an we upum pa va ti sred stva u no ve in ve sti ci o ne pro jek broj gla so va do bi la i eks trem na le vi ca i de sni ca. To te. Mi slim da je po sle pr vog o{trog stva va i An ge la go vo ri da je pro me na kon cep ta u bor bi pro tiv kri ze Mer kel sa ma ma lo omek {a la stav. u Evro pi ne mi nov na. Po li ti ka ri gid ne {ted we bez Ka da je evrop ska bu du} nost u pi ta wu, po red eko no mi pod sti ca ja i re struk tu i ra wa pri vre de do ne la je sa mo je ni psi ho lo gi ja ni je na od met. Ta ko ana li ti ~a ri iz ove vi so ku sto pu ne za po sle nost. Pri mer [pa ni je to ja - bran {e ve} pri me }u ju da je no vi pred sed nik Fran cu ske sno po ka zu je. Me |u tim, tu po sto je ja sne raz li ke iz me - mi ran ~o vek, po pri ro di sli~ ni ji ne ma~ koj kan ce lar |u Gr~ ke i dru gih ze ma qa uni je, jer je ona u te {ko }e ki, te da }e lak {e na }i za jed ni~ ki je zik. Ve} se ~u je da za pa la ne sa mo zbog ve li kog du ga ve} i zbog ne pro duk - }e mo me sto dvoj ca Mer ko zi do bi ti no vi – Me ko land. tiv ne po tro {we. n Du{anka Vujo{evi}

Prog no ze za gla vo bo qu ne dav no ob ja vqe noj ana li zi pod na zi vom „No va po de la u Evro pi?”, Me |u na rod nog eko nom skog in sti tu ta iz Be ~a upo zo re no je da }e eko no mi je sa struk tur nim sla bo sti ma, me |u ko je spa da i Sr bi ja, za o sta ja ti i u vre men skom pe ri o du od 2012. do 2014. – Iz ove ana li ze se mo `e ja sno vi de ti da }e Sr bi ja i na red ne tri go di ne bi ti ze mqa sa naj ve }om in fla ci jom i jed na od ze ma qa sa naj spo ri jim ra stom BDP-a u re gi o nu. Pri to me se ne sme smet nu ti sa uma da je Slo ve ni ja, ~ak i sa ne {to spo ri jim ra stom BDP-a, u ne u po re di vo bo qem po lo `a ju od Sr bi je, a pla {im se da bi na {i zva ni~ ni ci iz sve ga mo gli da iz vu ku sa mo taj po da tak da }e sto pa pri vred nost ra sta u Sr bi ji bi ti ve }a

ne go u Slo ve ni ji – upo zo ra va za „Dnev nik” eko nom ski ana li ti ~ar Mi lan ]u li brk. Po we go vim re ~i ma mno gi ma kro e ko nom ski pa ra me tri iz pr vog kvar ta la 2012. pot pu no su u skla du sa prog no za ma be~ kih eko no mi sta, jer je pr vi put i zva ni~ no za be le `en pad BDP-a za 1,3 od sto. Do {lo je i do pa da iz vo za dok uvoz ra ste, a pa la je i in du strij ska pro iz vod wa. Sma wen je i pro met u stal nim ce na ma. Sve, da kle, uka zu je na to da je Sr bi ja na pra gu re ce si je i mo `e se sa ve li kom ve ro vat no }om stra ho va ti, na po mi we na{ sa go vor nik, da }e mo na kon ob ja vqi va wa po da ta ka za dru go tro me se~ je i zva ni~ no u}i u re ce si ju. – Po seb no bri ne {to su ma li iz gle di da se re kor na ne za po sle nost od 24 od sto u do gled no

vre me sma wi, a prog no ze su da }e se ona do 2014. ~ak i po ve }a ti na 25 pro ce na ta. Sa to li kom sto pom ne za po sle no sti, u si tu a ci ji ka da se broj za po sle nih sko ro iz jed na ~io s bro jem pen zi o ne ra, ja sno je da si stem ni je odr ìv na du ì rok. Otu da bi i pro ca na Be~ kog in sti tu ta da }e ove go di ne sto pa ra sta BDP-a bi ti nu la mo gla da de lu je isu vi {e op ti mi sti~ ki, jer ako se ne {to br zo ne pre du zme, pla {im se da }e mo go di nu za vr {i ti sa ma wim BDP-om od pro {lo go di {weg. A to }e, na rav no, do dat no is kom pli ko va ti si tu a ci ju, jer je bu xet pro jek to van kao da }e sto pa ra sta bi ti 1,5 od sto, pa se mo gu o~e ki va ti jo{ ma wi pri ho di i ve }i de fi cit u dr àv noj ka si – ka è ]u li brk. n M. S.

dnevnik

nedeqa13.maj2012.

INTERVJU

SLOVO PRED SVE TI AR HI JE REJ SKI SA BOR

Dru{tvo èli dijalog a ne lekcije n Pi{e: @i vi ca Tu ci} a da SPC ni je zva ni~ no ob ja vi la ka da po ~i we pro le} ni Sv. Ar hi je rej ski sa bor, pre ma na ja va ma ar hi je re ji }e se oku pi ti za ko ji dan. Kao i ra ni jih go di na, dnev ni red se ne ob ja vqu je, iako to dru ge, ta ko |e pra vo slav ne cr kve, ~i ne. Me di ji ve} ne ko vre me iz „cr kve nih kru go va” do bi ja ju in for ma ci je o ~e mu }e bi ti re~, a to ima ujed no i pri zvuk is pi ti va wa re ak ci ja jav no sti na mo gu }e te me i od lu ke. Ta ko se, re ci mo, ve} ne ko vre me po mi we da }e ne ko li ci na epi sko pa bi ti pen zi o ni sa na, da bi po tom ne ki dru gi „iz vor” ta kve na ja ve de man to vao. Ne do sta tak tran spa rent no sti de lo va wa Cr kve stva ra po do sta pro sto ra za na ga |a wa. Po sle to ga su za Cr kvu ~e sto kri vi no vi na ri, ma da wih za pra vo sa mo tre ba na vre me kom plet no i kom pe tent no oba ve {ta va ti, da bi oni mo gli da oba ve ulo gu pre ma ~i ta o ci ma. Jav nost je je dan od kqu~ nih prin ci pa de mo krat skog dru {tva i svih we go vih seg me na ta. S dru ge stra ne, jav nost se ba vi per so nal nim pi ta wi ma ne sa mo u par ti ja ma, dr àv nim or ga ni ma ne go i Cr kvi, ili joj se to na me }e. Iako to ne ma ni dru gde, mo è se re }i da Cr kvi ipak ne do sta je di sku si ja o to me ko je kva li te te tre ba da ima kan di dat za epi sko pa, kao i da li svi sa da {wi iste za do vo qa va ju. To se od no si i na sve {te ni ke i ve ro u ~i te qe. Te ma po de le be o grad ske ar hi e pi sko pi je na tri epar hi je po mi we se ve} go di na ma, ~ak je i iz ra |en kon kre tan pred log. No, ne {to ne pre sta no spre ~a va da se to spro ve de. Sto ga osta je ne iz ve sno da li }e se i sa da to pi ta we uop {te na }i na dnev nom re du. Me |u broj nim te ma ma ko ji ma bi se ba vio Sa bor je i pro gram za 2013. za obe le à va we 1.300 go di na Mi lan skog edik ta, {to je SPC pre u ze la na se be. Iz dru gih, do ma }ih i evrop skih cr ka va, ~u ju se, me |u tim, za mer ke da „ne vi de te pri pre me”, ni ti sprem nost SPC-a, da ne zna ju {ta se pla ni ra, ko }e bi ti po zvan – a ko ne }e. Za jed nog va `nog go sta, onog iz Ri ma, ve} se zna da ne }e do bi ti po ziv i da ne }e do }i, iako ti me znat no gu bi ni vo sku pa. To otva ra pro stor i za broj ne ne do u mi ce na ko je tre ba {to pre od go vo ri ti. Jer i dr à va, ma ko idu }e go di ne bio wen pred sed nik, tre ba da ima pot pu ni pro gram obe le à va wa ovog zba ~aj nog ju bi le ja. U su prot nom, „gu bi mo ko rak sa isto rij skim raz vo jem”, ka ko je ne ko ovih da na s do bro na mer nom za bri nu to {}u kon sta to vao. Od pri o ri tet nog zna ~a ja je, u ~e mu se ta ko |e ka sni, da Cr kva raz mo tri re al no sta we u svo jim re do vi ma i ras po lo è we ver ni ka i dru {tva pre ma woj. Sa mi sve {te ni ci go vo re da je po se }e nost hra mo va pri li~ no ma la i da do la ze uvek ista li ca, dok ogrom na ve }i na, po seb no mla di, sla bo. Tre ba ana li zi ra ti za {to je to ta ko. Ne ki po mi wu da je pro blem je zik bo go slu è wa, od nos sve {te ni ka i epi sko pa, „ta rif ni si stem”, li tur gij ske ras pra -

ve, ar ha i~ nost je zi ka, na ci o nal na pre na gla {e nost, kon zer va tiv nost... Si gur no da ima od sve ga po ma lo, ka ko gde i ko li ko. Ali je iz ve sno da Cr kvi va qa da raz mo tri {ta joj va qa ~i ni ti ra di po boq {a wa sta wa. Na à lost, iz ne kih sa op {te wa i iz ja va se mo è pri me ti ti da se to sve (jo{) ne uvi |a u po treb noj me ri. Ume sto to ga da se vo de spo ro vi s dru {tvom, vla sti ma, po ja va ma, kul tu rom, po je din ci ma, tre ba po nu di ti svo ju vi zi ju, na na ~in ko ji je ra zu mqiv; da kle ne „~i ta ti lek ci je”, ve} vo di ti di ja log i s oni ma ko ji sli~ no, ali i dru ga ~i je mi sle. Di ja log je pred u slov sva kog raz u me va wa, to le ran ci je, sa ì vo ta, na we ga tre ba bi ti spre man, us po sta vi ti ga i ne go va ti. De lo vi dru {tva ne raz u me ju ~e sto cr kvu, in te lek tu al ci ta ko |e, we no mo ra li sa we i „iz dig nut ka ì prst”, bez do voq ne sprem no sti da, kao i dru gi, i sa mu se be pre i spi tu je i do pu wu je – no vim qu di ma, ide ja ma, vi zi ja ma. Cr kva ne tre ba da je sup kul tu ra, svet za se be, (sa mo)izo lo van od dru gih de lo va dru {tva. Ona je po treb na sva koj sre di ni, sva koj ze mqi, ona se ce ni di qem Evro pe (ko ju ne tre ba pre zi -

ra ti) kao fak tor sta bil no sti dru {tva. Kod nas se Cr kva vi di kao na ci o nal na in sti tu ci ja, ma da to ne tre ba da joj je na pr vom me stu, i tre ba lo bi da bu de eti~ ka in stan ca ko ja ima pra vo da iz ne se svoj stav u (pre)po li ti zo va nom dru {tvu i po ja va ma u we mu. Ali ta kva po zi ci ja ni je za ga ran to va na, ona se mo ra sti ca ti. Na sa bo ri ma, po put ovog ko ji pred sto ji, tre ba da se bes po {ted no ana li zi ra unu tar cr kve no i op {te dru {tve no sta we, uka zu je na pro pu ste – i svo je ta ko |e, kao i na pu te ve iz la ska iz kri ze. Na {em dru {tvu je po treb no sa mo sa gle da va we, kon cept za su tra {wi cu, sa bi ra we sna ga, in te gri sa we u evrop ske to ko ve. Cr kve i ver ske za jed ni ce – da kle, ne sa mo SPC, ma da ona po naj vi {e jer je naj broj ni ja – mo ra le bi u to me da ti zna tan do pri nos. Pred sto je }i Sa bor je po god na pri li ka za to. (autor je osni va~ Ver ske in for ma tiv ne agen ci je)

Ciste i tumori ve} u de~jem uzrastu P

jo{ uvek sma tra ta bu om. O gi ne ko lo {kim pro ble mi ma de voj ~i ca i de vo ja ka ne ra do se go vo ri, a po da ci, na `a lost, po ka zu ju da se, isti na re |e, ci ste i tu mo ri re pro duk tiv nih or ga na mo gu ja vi ti ve} kod de ce pred {kol skog do ba. Sta ti sti ka ta ko |e po ka zu je i to da de voj ~i ce sve ra ni je sa zre va ju i da sve ra ni je stu pa ju u sek su al ne od no se, a da i po red to ga tek sva ka pe ta ti nej xer ka od la zi na pre gled kod gi ne ko lo ga. Ve} u pred {kol skom uz ra stu de voj ~i ce mo gu ima ti ne ki gi ne ko lo {ki pro blem, a na ~e {}e se ra di

spe stra no te lo, {to ta ko |e mo è do ve sti do upal nog pro ce sa, ili da se de te in fi ci ra gqi vi com. Zbog sve ga to ga le ka ri skre }u pa `wu i na odr à va we pra vil ne hi gi je ne te re gi je. – Mno gi ro di te qi ne zna ju da ra zni sa pu ni i pe ne za ku pa we mo gu da po re me te ki se lost u va gi ni, {to otva ra put in fek ci ja ma, pa uvek ape lu je mo da se te lo i gu za pe ru sa pu nom, a pol ni or gan naj bo qe sa mo to plom vo dom ili vr lo bla gim sa pu nom, i to sa mo spo qa. Ro di te qi tre ba da obra te pa `wi na do wi ve{ de te ta, te da, uko li ko uo~e trag od se kre ta ili su kr vi cu, de te od ve du kod le ka ra. Po se ta le ka ru je po treb na i uko li ko se de te à li na svrab, pec ka we ili bol u pre de lu ge ni ta li ja. Pre gled za de cu ni je bo lan, pa sa -

ni raz lo zi: hor mon ski po re me }aj, sla bi ja raz vi je nost `en skih pol nih or ga na, ana tom ske ano ma li je, tu mo ri... Gi ne ko lo ga tre ba po se ti ti i ako po sto je pro me ne u ci klu su, zbog ve o ma bol nih i ne pri jat nih men stru a ci ja, bo lo va u do wem sto ma ku ko ji ni su po ve za ni sa men stru a ci jom ili zbog evi dent nih pro me na na ge ni ta li ja ma. – Pr vi sek su al ni od nos je, re kla bih, po sled wi voz za od la zak kod gin ko lo ga. Bi lo bi na bo qe da le ka ra po se te oba part ne ra, ali kod mla dih, ko ji ~e sto me wa ju part ne re, to je te {ko iz vo dqi vo – ka `e dr Nin ko vi}. – Ova po se ta je, ina ~e, va `na ne sa mo zbog sa ve to va wa o mo gu} no sti ma kon tra cep ci je, ve} i zbog upo zna va wa mla dih sa in fek ci ja ma ko je se

Ve} u pred{kolskom uzrastu devoj~ice mogu imati neki ginekolo{ki problem, a na~e{}e se radi o infekcijama u regiji spoqa{wih organa

zbog po ja ve gi ne ko lo {kih pro ble ma ve} u de~ jem uz ra stu, ova gra ni ca se po me ri la na jo{ ra ni ji uz rast – ka `e nam gi ne ko log dr Sve tla na Nin ko vi}. – U na ro du se, na `a lost, od la zak kod gi ne ko lo ga

o in fek ci ja ma u re gi ji spo qa {wih or ga na. One su ~e sto iza zva ne bak te ri jom, ko ja se iz mo kra} nog ka na la ili de be log cre va pro {i ri u re gi ju pol nih or ga na. De {a va se i da u va gi nal ni ka nal do -

„Trava” cveta irektor srpske policije Milorad Veqovi} protekle nedeqe je bio doma}in zavr{noj konferenciji o borbi protiv krijum~arewa narkotika du` takozvane „balkanske rute“ i suzbijawa narkomanije. Kraj tog projekta, zapo~etog pre tri godine, zapravo je samo najava po~etka novog - vi{eg nivoa operativne saradwe policija regiona. l Ima li u Evropi i svetu, pored odbeglog Darka [ari}a, optuènog za krijum~arewe vi{e od dve tone kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu, jo{ nekih osoba za koje se sumwa da mo`da stoje iza “velikih tovara”? – Od re |e na sa zna wa uka zu ju na to, ali mi o to me ne ma mo ni {ta kon kret no. Ta kva sa zna wa pre sve ga ima DEA. Ali, sva ka ko da on ni je je di ni, ima ih vi {e. Taj po sao je iz u zet no uno san. Vi di te da ce la Ju `na Ame ri ka ima pro blem, da su Ko lum bi ja i Bo li vi ja iz vor sve ga. l ne dav no ste jav no po zva li [a ri }a da se pre da, uz opa sku da on “ni je vrh pi ra mi de“. Ve ru je te li da bi [a ri} mo gao da pri hva ti Va{ po ziv? – To je vi {e ne ki moj li~ ni stav ne go pro fe si o nal ni, ali o~e ku jem da se on jed nog da na po ja vi, jer ne ma dru gog iz bo ra. Ako ga tra ì Ame ri ka, ako ga tra ì ceo svet pa we mu je naj si gur ni je da bu de u za tvo ru.

l [ta je isti na u pri ~i pla si ra noj u me di ji ma pre dva me se ca, da je Dar ko [a ri}, na vod no, vi |en u Ju `no a fri~ koj Re pu bli ci? – S tim u ve zi mo gu sa mo da ka èm da ono {to je stva ra lo sli ku pre ma na ma, je ste pr vo do ga |aj ve zan za Do bro sa va Ga vri }a, gde su isto ta ko bi le od re |e ne in for ma ci je, a {to je na ne ki na ~in uka zi va lo da po sto ji mo gu} nost da je mo `da bio ta mo. Ali, ni jed nog tre nut ka mi zva ni~ no od ta mo {we po li ci je ni smo do bi li ta kvu in for mci ju. Bi lo je ne kih na go ve {ta ja, me |u tim, od jed nom je to pre sta lo. Opet ka èm, ma lo se i ogra |u jem, mi slim da je mo gu }e da je i bio ta mo. Ali ako je ste, za {to ko le ge iz Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke ni su re a go va le - to za i sta ne znam. l Kad je re~ o „bal kan skoj ru ti“, o ko joj bez bed no sno-po li cij ski or ga ni u sve tu ima ju sa zna wa da je „naj bit ni ji kri jum ~ar ski put ko ji kre }e od Av ga ni sta na pre ma Za pad noj Evro pi“, ko li ko se pro se~ no ukup no go di {we za ple ni dro ge na Ko so vu? – Mi ne ma mo te po dat ke. Po sto je pro ce ne da 90 po sto dro ge iz Av ga ni sta na ide pre ko te ri to ri je Ko so va, {to zna ~i da je re~ o ogrom nim ko li ~i na ma, ali kon kret ne ci fre ne znam. l Ima li po da tka o to me ko li ko se dr à vqa na Sr bi je na -

Za ple ne na Ko so vu

P I T A M O : KA DA BI DE VOJ ^I cE TRE BA LO OD VE STI nA PR VI gI nE KO LO [KI PRE gLED?

o red svih ape la le ka ra da se re dov no od la zi na pre ven tiv ne pre gle de i da qe se mo gu ~u ti pri me ri na {ih è na ko je se „hva le” da su pr vi put oti {le na gi ne ko lo {ki pre gled – tek ka da su za trud ne le. Me |u tim, za pr vi od la zak kod gi ne ko lo ga, ka ko ka ù sa mi le ka ri, ni ka da ni je pre ra no, na pro tiv, ova kvi pre gle di su oba ve zni jo{ od mla do sti. – Ne ka da se sma tra lo da kod gi ne ko lo ga od la ze sa mo sek su al no ak tiv ne è ne, on da se sta ro sna gra ni ca spu sti la na de voj ~i ce ko je su do bi le men stru a ci ju, a da nas,

MI LO RAD

mim tim ne tre ba da bu de ni tra u ma ti ~an. Ali je va `no da se de te do bro pri pre mi, da mu se ob ja sni ka ko je to pre gled kao i sva ki dru gi – uka zu je na {a sa go vor ni ca. Uko li ko to ve} ni je ura |e no ra ni je, pra vo vre me da se ode kod gi ne ko lo ga je pu ber tet. Ako je de voj ka na pu ni la 16 go di na, a jo{ ni je do bi la pr vu men stru a ci ju, ta ko |e tre ba da se ja vi gi ne ko lo gu. Jer, za to mo gu po sto ja ti broj -

pre no se pol nim pu tem i ko je su kod sek su al no ak tiv nih ti nej xe ra ve o ma ~e ste. Wih ~i ni ve li ka gru pa obo qe wa iza zva nih raz li ~i tim mi kro or ga ni zmi ma: bak te ri ja ma, vi ru si ma, pa ra zi ti ma, gqi vi ca ma i pro to zo a ma. A ne ke od wih, uko li ko se na vre me ne di jag no sti ku ju i le ~e, mo gu ima ti te {ke po sle di ce na re pro duk tiv no zdra vqe mla dih. n Ja sna Bar bu zan

Ka ko „Dnev nik“ sa zna je iz svo jih evrop skih iz vo ra, po ka za te qi o pro se~ nim za ple na ma dro ge, ka da je re~ o Ko sme tu, ni su ba{ op ti mi sti~ ni. Iz vor na {eg li sta, uz po zi va we na po dat ke UN-a, na po mi we da se na Ko sme tu za ple ne, na vod no, kre }u od 17 do 20 ki lo gra ma he ro i na go di {we.

ZEMAQSKI DANI TEKU

@u}a pred ku}om

nao sam ja da je on pesni~ka du{a, a vi mi niste verovali. Jer predlagati narodu, kao jedini lek za krizu i oskudicu, sedewe na stiroporu (da mu guza ne ozebe) na ulici u centru Beograda, a zatim leàti u prugastoj piàmi na ko`nom otomanu u zgradi Skup{tine Srbije, gde je leào jo{ samo jedan, ali na odru, pre 32 godine, a svi ostali u wu i pre i posle toga ulazili vaqda s po{tovawem jer je tamo najvi{a zakonodavna vlast u dràvi, ako smo se ve} odlu~ili za parlamentarnu demokratiju. Pa uostalom, setite se: {ta ste mislili o tom skup{tinskom domu dok iz wega nisu krenuli direktni TV-prenosi sa najva`nijih sednica? Ja sam mislio da nikad u wega kro~iti ne}u, imam 38 godina novinarskog staà, 20 napisanih i 19 objavqenih kwiga, ali „di sam ja, a di su oni“ najvi|eniji, najozbiqniji, najpametniji, najugledniji starci i starice koji treba da odlu~uju o sudbini moje dece. I ne samo moje, nego i dece sviju vas. Ja kad bih tamo makar i pomislio da u|em, mama bi mi u desni xep tamnog sakoa stavila ispeglanu i kao sneg belu maramicu i rekla: „Pazi, sine, sve ovo odsad je istorija. Svaki tvoj korak tamo, svaka re~, svaki gest, zato zakop~aj sako, o~isti revere, pritegni kravatu, pazi na svaki trun pra{ine na naviksanim cipelama... I imaj na umu da iz tvog sela, iz tvog kraja, iz cele op{tine na{e jo{ niko nikad nije bio – narodni poslanik.“ Eto tako smo moja mama i ja mislili o Narodnoj skup{tini, tako su uostalom na wu decenijama gledala sva vojvo|anska gospoda, pravi doma}ini, {kolovani qudi, inteligencija... A onda su do nas doprle slike àlosnih doga|aja. Malo nam je {to i ina~e kroz ìvot svaki dan putujemo opra{taju}i se od ponekih zabluda i naivnih slika iz detiwstva, nego nam neki samozvani pesnici ili nevaspitane budale (a {ta bi tre}e mogli biti) dodatno zgade ba{ sve ~emu smo se divili, ~emu smo se nadali i stremili. Svojim o~ima gleda{ (i ne veruje{) da – tamo gde ti nikad bez bele ko{uqe ni kro~io ne bi – ulazi osamdeset narodnih poslanika u dowem ve{u, u belim „mako“ majicama (koje su i tebi obla~ili kad su te gurali u kolicima), sipaju uvrede, vri{te neponovqive psovke, polivaju se bokalima vode, pesnicama nasr}u na novinare, pa onda usred najva`nijih sednica poleù na pod, a redari ih onda, kao sviwske polutke, iznose iz najva`nije zgrade u dràvi – iznose Milo{evi}eve „prirepke“ na ~elu sa vojvodom [e{eqem, wegovim odanim doglavnikom Tomom Nikoli}em i jo{ odanijim Acom Vu~i}em, specijalistom op{te prakse. Ni{ta novo, reklo bi se, vi|ao sam ja takve i po na{im selima – zvali su ih „{orom sredom, svima mater redom“. Ali ih niko nije uzimao zaozbiqno. I onda je iz tih mako-majica samo korak do piàme. Ba{ mu je lepo stajala. Istu takvu imam i ja, ali je ne{to ne nosim ba{ po centru Beograda, niti bi mi palo na pamet da u woj legnem na ko`nu garnituru u Skup{tini Srbije. Pa da narodu objavim da sam u {trajku do smrti, a sutra ga preformuli{em u „malo ja~i post pred Uskrs“. Ja da sam u tom delu naroda koji o wemu bilo {ta dobro misli – a Bogu hvala, nisam, kao ni ve}ina pismenih Srba – ja bih se uvredio. Za{to, pobogu, kad ne{to proglasi {trajkom, a ne postom, {to se tog ne drì bar 24 sata? Zato i samo zato {to o na{oj pameti i na{em pam}ewu ima najgore mi{qewe. Za{to u sredu uve~e pronalazi xakove „falsifikovanih“ glasa~kih listi}a? Kako da wegovih 11.000 strana~kih kontrolora nije imalo nijednu primedbu sa 11.000 glasa~kih mesta? Oni nisu ni{ta primetili u nedequ uve~e, ni ponedeqak ceo dan, ni utorak

VE QO VI], DI REK TOR PO LI CI JE

Hrvat s vrha kace i bra}a mu Srbi a sam Hrvat s vrha kace jer je jo{ moj deda 1922. godine dobio potvrdu s potpisom nadle`nog {efa ureda Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca da se opredelio za jugoslovensku naciju ’hrvatskog jezika i kulture’, naspram ponu|enog izbora da bude Italijan, kada je jednom prilikom putovao. Pa {ta ja onda radim ovde, u Matici srpskoj, na skupu na kome se govori o Srbinu Jovanu Ra{kovi}u, tribunu i vo|i srpskog naroda u Hrvatskoj?» Ovim se re~ima Igor Mandi}, poznati publicista i polemi~ar, 73-godi{wi pisac britkog jezika i pera ~iji su ironi~ni pamfleti jo{ od sredine 60-tih obeleìli kulturnu scenu biv{e Jugoslavije, obratio publikumu na sesiji u Novom Sadu uprili~enoj povodom dvadesetogodi{wice smrti li~nosti o ~ije su se re~i – «“boqe sto godina pregovarawa nego jedan dan ratovawa“ – oglu{ili donosioci politi~kih odluka po~etkom 90-tih, bilo na hrvatskoj, bilo na srpskoj strani. Mandi} je, zapravo, na to pitawe, pored onoga {to je saop{tio u Matici, odgovor ve} uveliko dao, celokupnom svojom ìvotnom filozofijom i delovawem. I to ne samo zato {to mu je Jovan Ra{kovi} pomogao kao psihijatar u jednoj egzistencijalnoj krizi 1990-te, {to se ne libi da kaè, nego i zato {to je tvrdo uveren da su Hrvati i Srbi bra}a i da su nacionalne granice me|u wima besmislene. – Slu{aj, ja sam volio Ra{kovi}a, mi smo se puno druìli, rekoh da mi je bio kao stariji brat, stra{no sam ga cenio – kazuje mi u jednom spontanom razgovoru u restoranu u blizini Matice. I dodaje: – «Poku{ao sam da unesem malu notu ìvosti jer se zna {ta se o~ekuje, da svi qudi budu ozbiqni, dostojanstveni, politi~ki korektni i dosledni jednoj ideologiji i filozofiji srpske mawine u Hrvatskoj, {to ja potpisujem – ali, qudi moji, nemojmo se gwaviti. Qudi sami sebe uzveli~avaju time. Ro|eni [iben~anin komentari{e i ton u koji „«parastosi“» i omaì zna~ajnim li~nostima znaju nehoti~no da skliznu. – «[to pla~nije time gore, a moja namera je uvek da najpre sebe izironiziram koliko je to mogu}e, a onda sve to predstavim na na~in {oua. Makar mrzeo te ameri~ke ideje {ouizirawa svega, ne{to od toga ipak treba prihvatiti. âk se i pametne stvari mogu re}i zanimqivo, atraktivno. Treba ih jedino tako i re}i, ina~e ih niko ne}e razumeti... Uverewe ovog intelektualca gospodskog dràwa i pu~kog na~ina izraàvawa je da, kako sam kaè, “treba staviti bogove na zemqu”, ~ak i u ozbiqnim povodima, {to u vrcavoj kombinaciji sa stavom da „«vi{e voli mozak s mudima nego srce na àru“», odavno javno potkrepquje. Ali to se ~esto doìvqava kao provokacija u javnom mwewu, do te mere da je jednom prilikom Krleà stao na Mandi}evu stranu, rekav{i da se ne slaè sa svim {to pi{e ali da je dru{tvu potrebno vi{e kriti~ara poput wega. « – Ja sam antikomunista i antinacionalista, jo{ od ranih 70-tih, a bio sam i protiv maspoka i protiv Titove autoritarne vladavine. Problem je {to se nekada, pa i sada, shvatalo da ako si antikomunista – mora{ biti nacionalista, a meni je svaki nacionalizam stran. U Hrvatskoj nisam mogao da na|em nijednog sagovornika, jer je tamo antikomunizam bio nacionalisti~ki. Toga sam se grozio. I sad se grozim toga. Ali to nije ba{ laka i mnogima prihvatqiva pozicija, pa nije ~udo {to su hrvatski forumi zatrpani komentarima u kojima se Mandi} ili slavi kao „redak i hrabar intelektualac u dana{woj Hrvatskoj“ ili vre-

uglavnom bilo po ve}im gradovima, a danas vi{e nema pravila, ve} ih nalazimo i u malim mestima. Kad je o tom problemu re~, nikakve razlike nema izme|u Vojvodine, centralne Srbije ili na jugu. l Ka kva je sa da si tu ci ja s pro ble mom dro ge u No vom Sa du i Voj vo di ni, da li je pod kon tro lom po sle po zna tih po li cij skih ak ci ja? – Mislim da smo uspeli da amortizujemo taj problem. ^iwenica je da je Novi Sad podru~je gde ima dosta droge, ali ono {to je karakteristi~no za Novi Sad jeste da do sada nismo imali te`ih krivi~nih dela, recimo ubistva. Ovde su malo suptilnije radili u odnosu na ostale kriminalne grupe. n Ja ska Ja ko vqe vi}

de di nom ceo dan... A on da se To ma se tio – sad je dru gi krug, ide mo na sve ili ni {ta, a prog no zi ra ju mu (opet!) ni {ta, pa daj da dig ne mo ga la mu... Pi taj te ga za {to ni je zuc nuo u po ne de qak i uto rak? Vi deo da je „be so mu~ no po kra den“ ali mu bi lo ne pri jat no, pa }u tao ~o vek. Ma ni je on bu da la, on je pe snik. Da li ste ga ~u li ono mad kod Iva na Iva no vi }a. Gle dam ga i o~i ma svo jim ne ve ru jem: de kla mu je ~o vek, ko za Sve tog Sa vu. Mi slio sam da za pla ~em, ali sam pu stio sa mo dva krat ka je ca ja. [ta mo gu, ote lo mi se. Imam i ja du {u. Ne ma na{ od jed nom raz ne è ni To mi ca mo no pol i na wu. Pr vo nam je „pri znao“ da je stra {no na ~i tan i ja mu sad sko ro ve ru jem i da raz li ku je bra }u Ka ra ma zo ve od bra }e Dal ton, pa on da da je pi sao do ma }e za dat ke ce lom raz re du, a we mu da je tre ba lo pet mi nu ta za sva ki sa stav, {to je naj bo qi do kaz ko li ko je vi ~an pe ru – jer vi {e vre me na tre ba i dak ti lo graf ki wi pr ve kla se. [to na{ To mi ca, na dam se, ni je, ma da je on po sled wih go di na (me se ci, ne de qa, da na) ba{ sva {ta iz u ~io i is po la gao. Ali bi ser ve ~e ri je bi la ona re ci ta ci ja. Po klo ni se i po~ ni. Od mah sam do hva tio pe ro i blok, jer ta kve mu dro sti mi la ko pro mak nu, tu se tre ba ba{ oba {ka kon cen tri sa ti. I evo je, do slov ce i u ce lo sti: „Ta mo jo{ sto ji de di na ku }a, i pred wom @u }a!“ A zna te li ka ko je ova an to lo gij ska pe sma na sta la? Ne ma te poj ma. Drug To ma je u du goj zim skoj no }i slu {ao „Ce pe li ne“ i uz svir ku ta da naj po zna ti je ro ker ske gru pe na sve tu set no raz mi {qao o... O ~e mu se i ina ~e raz mi {qa uz zvu ke elek tri~ nih gi ta ra onih en gle skih ~u pa va ca i dre ka va ca sa Ra dio Luk sem bur ga? Eto, na {eg To mu je to po nu ka lo da se za mi sli i da ka ko raz ne ì nad sud bi nom prog na nih Sr ba sa Ko so va. Da, ve o ma je va `no ov de do da ti i da To ma svi ra gi ta ru, ali se jed nom dav no (ne zna se za {to) za kleo da vi {e ni kad ne }e svi ra ti... Pa otad na rav no opet svi ra, ali sa mo po vre me no, na aj fo nu, zva nom „an droid“ (ka ko bi vaq da i me ne zva li kad bih za we ga gla sao). Dir qi vo je ka ko taj pred sed ni~ ki kan di dat – o~i gled no sa svim pe sni~ ki – od no si pre ma svo jim za kle tva ma, ne ra ~u na ju }i one ko je je dao ce lom na ro du ako iz gu bi iz bo re 2004. i 2008. I sad, na sa mom kra ju, ne {to od jed nog skru {e nog no vi na ra sa svim neo ~e ki va no i za i sta ne u o bi ~a je no pi ta we: ako sam ve} dis kri mi ni san, jer ja, za raz li ku od svih {ko lo va nih qu di iz mog dru {tva: pro fe so ra, na stav ni ka, advo ka ta, sve {te ni ka, le ka ra, na u~ ni ka, umet ni ka... ja kao no vi nar je di ni mo ram da bu dem objek ti van, tj. da jed na ko pi {em i o naj go ri ma i naj bo qi ma me |u na ma, on da mi se ~i ni da je to ne sa mo ne pra ved no, ne go i ne lo gi~ no – u su {ti ni. Jer i ja, kao i svi qu di ko je znam, mi slim da za mo ju dr à vu objek tiv no ni je do bro da je vo di ~o vek ko ji se ku ne da vi {e ne }e uze ti gi ta ru u ru ke, pa po sle po no vo svi ra, ku ne se da se ve} vi {e ne }e kan di do va ti pa se kan di du je, le ì na skup {tin skom pa to su pa ga iz no se, le ì u pi à mi na skup {tin skoj gar ni tu ri za po se te, di plo mi ra u 70-tim go di na ma i ot kri va kra |u iz bo ra ~e tvr tog da na po za tva ra wu gla sa~ kih me sta. A ako vam se ipak „po sre }i“ da we ga iza be ru, {to ta ko |e ni je is kqu ~e no, on da ne vre di da vam se ja ku nem da vi {e ni kad ne }u uze ti gi ta ru u ru ke. Ne vre di, jer vam do svir ke iona ko vi {e ne }e bi ti. n \or |e Ran deq

S U S R E T I : IGOR MAN DI], PU BLI CI STA I PO LE MI ^AR

po Srbiji

la zi na po ter ni ca ma u re gi o nu po vo dom kri vi~ nih de la u ve zi s nar ko ti ci ma? – Nemam ta~an podatak, ali sigurno je da ih ima blizu desetak, ako ne i vi{e. Kroz ovaj projekt preduzet je ve}i broj akcija policija evropskih zemaqa na prostoru cele Evrope i Balkana, i na{ zajedni~ki rad je dao operativni rezultat. A ima i preventivno dejstvo. l U Sr bi ji je po li ci ja u po sled we vre me ot kri la ve li ki boj la bo ra to ri ja za pro iz vod wu ma ri hu a ne, „skan ka“... – Droga je veliki problem. Verujete, to je danas toliko postalo biznis, da jednostavno nemate grada u Srbiji gde ne prona|emo neku takvu laboratoriju. Ranije ih je

nedeqa13.maj2012.

c m y

dnevnik

|a i proziva kao „~etnik“ i „mrziteq svega hrvatskog“. –K « riptokomunizam a otvoreni nacionalizam, to je trend danas. A to je opasna kombinacija, nacionalsocijalizam hitlerovskog tipa. Treba biti stra{no oprezan da se ta bu|ewa na vreme detektiraju i da se zaustave, ako mo`e demokratskim sredstvima. Ako ne... Na tom tragu poznat je wegov stav da se “u Hrvatskoj komunisti~ka partija Hrvatske zove HDZ”.

lim da se ukrstim s drugima kroz informacije. Premale su na{e zemqe za toliko partija i kupleraja... Kada je u Jadovnu, jami - strati{tu Srba u Hrvatskoj, na pitawe srpskog nedeqnika „Novosti“ iz Zagreba za{to je do{ao, odgovorio: „iz srama“, hteo je da poka`e da postoje i u Hrvatskoj qudi koji se opiru neousta{tvu. Ponu|eno mu je da pi{e kolumnu u tom listu, {to je godinu dana i radio. Svoj stubac naslovio je “»Zauzeto, Hrvat!«“, brane}i qudska prava srpske mawine u Hrvatskoj

Pod sta na ri u Evropskoj uniji „Ulazimo u Evropsku uniju kao podstanari, moramo podneti sudbinu da }emo biti tretirani kao rezervna postaja za konobare i prostitutke i ne verujem da }emo tu ne{to posebno profitirati. Ja tvrdim da je jedina mogu}nost –ponovno ujediwewe ju`noslovenskih naroda. Nikako na stari na~in, i nikako jednopartijski kao stara Jugoslavija, i nisam institucija da to mogu razraditi, ali mo`da postoji {ansa da zajedno s bra}om po plemenu, krvi i naciji stvorimo temeqe neke nove ~vr{}e zajednice. I tu }emo jedino ostvariti nacionalni identitet i neku novu solidniju dràvu... Imamo tu nemogu}u situaciju da na silu odràvamo konstrukt koji se zove Hrvatska. Dokazano je taj projekt propao jer su na vlasti ili nesposobwakovi}i ili lopovi, ili mediokriteti ili kriminalci. êmu nastaviti taj nemogu}i, uzaludni trud? Ako je Hrvatska stvorena u nacionalisti~koj euforiji 90-ih godina kao biznis projekt {ovinisti~kih elita, onda moramo biti svesni da su temeqi truli i da se na tim trulim temeqima uzaludno poku{ava graditi. Ovo zvu~i mo`da malo previ{e de{peratno, presmelo za jednu malenkost kakva sam ja... ali Tu|man je zadao osnovne obrasce dru{tvene pokvarenosti i od tada se na wima poku{avaju graditi nekakve smene vlasti koje nisu doprinele ni{ta. Sve propada, sve institucije su oti{le do|avola, sve je rasprodato, pokradeno, darovano, ~emu nastavqati uzaludni trud...” – Osamdeset odsto jedne usta{ke stranke u Hrvatskoj do{lo je kao kadar iz SK i tako je napravqena sa velikim N, Neousta{ka rekonkista na ~elu sa {eficom komunista. Ta jedna partija, SK, bila je toliko velika i mo`da nismo videli sve wene pipke, od vrha do dna, ali sada su ove bande, klike koje se bore za novac i pozicije puno vidqivije. Oprezno dodaje: – Ja ti se u srpsku sferu politike ne bi pa~ao, jedva izdràvam i hrvatsku, jedva to razumem nekako. Video sam rezultate izbora, primio do znawa, ali o tome nemam nikakav stav. Nastojim biti {to mawe politi~an, radim tako da ne razumem ni{ta. @e-

Rat na klac ka li ca „«Ne vidim direktnog krivca za rat 1991. godine. Gra|anski rat bio je me|usobna odgovornost, a Hrvati su krivi 50 odsto“», bio je jasan Mandi} u nedavnom razgovoru sa voditeqom Aleksandrom Stankovi}em u emisiji «Nedeqom u dva» na Hrvatskoj televiziji. I jo{: «“Mogu ga zvati otaxbinski, domovinski, pionirski, senilni, meni je svejedno. Ja znam da je to bio gra|anski rat na terenima Jugoslavije.” Kao glavni urednik ’Vjesnika’, po~etkom 2000, hteo je da kroz jednu masovnu anketu, u kojoj bi u~estvovalo {to vi{e intelektualaca, progovori o smislu i karakteru tog rata i o ’Oluji’. Da li je ona bila zaista legitimna akcija, ili smi{qen zlo~ina~ki ~in progona jednog naroda? Stigao je da objavi dva-tri teksta. Po{to je to bilo svetogr|e, smenila ga je koalicija SDP-ovaca, s Ra~anom na ~elu. I u Srbiji, napomiwe, postoji otpor redefiniciji tog rata i uloge Srbije u ’prekograni~kim’ sukobima. „îwenica je da je vojska koja se smatrala srpskom, mada to nije bila, nego JNA, pre{la granicu Srbije i Hrvatske na hrvatsku stranu, a da se obrnuto nije doga|alo. Sama ta ~iwenica je poznata i banalna, a smisao i zna~ewe toga nisu ba{ vojno-politi~ki do kraja razbistren... Intelektualna elita je najslabiji sloj u svakoj kulturi. I kurve imaju neko stanovi{te i neku li~nost, dok su intelektualci ve}inom slabi}i, povodqivci. Premalo je bilo onih koji su gledali jedni na druge sa dobrom namerom. Uglavnom se preko granice traè samo zle strane, pogre{ne, kao ’mi smo dobri, oni su gadni’. A ja sam nasuprot uvek traìo ono {to je boqe... Ja sam nepopularna osoba, a nepopularni qudi moraju da daju nepopularne izjave. Ne mogu da budem korektan i fin kad sam ve} na izmaku ìvota”, kaè Mandi}.

od napada nacionalisti~ke zagriènosti („«Ja stalno branim Hrvatsku od usta{a. Ja im je ne dam“»). Smatra da su to danas mo`da najboqe novine u Hrvatskoj, iz kojih je oti{ao posle ponude mnogo tira`nijeg Jutarweg lista za mnogo ve}i honorar, „«kao kakav penzionerski goqa... Kolege u Novostima su to jako dobro shvatili. I sami su pretpostavili da su me trebali boqe honorirati, ali nisu mogli. Taj je list sirotiwska baza male etni~ke mawine Srba u Hrvatskoj, i ono malo novca koji mogu odvojiti moraju {tedqivo deliti“.» – «Da, jedan „Jutarwi list” nedeqom je kao „Wujork tajms“ – komentari{e moju primedbu da se vidi razlika u kvalitetu hrvatske u odnosu na srpsku {tampu – Ali to je napuhano, sa rastegnutim naslovima preko cele strane, koji ne zna~e ni{ta. Imaju lovu i papir, i mogu tro{iti, bacati papir. A u osnovi sve je to neozbiqno. Dok razgleda nekih dvadesetak kwiga koje mu je kolega \or|e Randeq doneo na potpis, Mandi} se prise}a kako su nastale i zahvaquje novosadskom esejisti: „«ba{ ti hvala, od srca ko bratu»“. Prelazi rukom preko korica: – «Knifer je te moje prve kwige grafi~ki uredio, a nismo ni znali da }e postati svetska senzacija, kada je jo{ kao mali slikar bio presretan u mladosti da uredi kwigu. [to }u sada, padat na dupe ako on meni napravi meandre na pola zida? Zato mi je ova naslovnica super – tu se ne{to doga|a. Da, to je prava, karakterna crta u Mandi}evom portretu: on je duhom tamo gde se ne{to doga|a, a najè{}e se buni protiv pukih tvrdwi praznih, prenaduvanih i la`nih autoriteta – da se ne{to doga|a. n Re qa Kne è vi}

dnevnik

nedeqa13.maj2012.

[ O R O M

B O R O M

Di }emo sad?

Ne deq ni di van je bio o spor tu. Vo lo je na rod da ne de qom ide s tran zi sto rom na uve tu i da slu {a pre nos oj brat Ci gan, pra la, Tu go mir, izan glo vo sad sko ro ne kog ko wa ko ji ~im vi di da je ko god na {or iza {o, on sta ne. Il je bio so dar ski kow il su ga te ra li oni {to ku pu ju sta re ku lu ma to re i sta ro gvo `|e. A i mi ovih da na ta ko sta ne mo, ko taj kow, ~im ko ga vi di mo. @e qan svet di va na, da ~u je ka ko je ko pro {o. Da na ske se kod nas di va ni sa mo o po li ti ki, za bo ra vio na{ na rod da na sve tu ima jo{ {to god sem we, pa je ko kad god {to se go vo ri lo kad ko god za o pu ca – sa mo jed no isto „ko [va ba tra la la“. Kad god, kad smo ima li i mo zga, po sla, no va ca, vre me na, vo qe i pe sme o ra du, bi lo je druk ~i jih di va na kad ko god di god sta ne, rad di va na. Di van se mo go sor ti ra ti na dnev ni, ne deq ni, me se~ ni, se zon ski, van red ni, sve ~a ni, pa rad ni, re dov ni, bir ta {ki, ber ber ski. Ta bi lo je sva ko ja ki’ di va na. U to do ba su te le fo ne ima li sa mo u po {ti, dr àv ne slu `be, dok to ri, ve li ka go spo da i ga zde. Obi~ nom sve tu te le fon ni je tre bo, di va ni lo se i o~i ma. Ni je u on dak ni te le vi zo ra bi lo ma kar kol ko, tek po ko ji u ka kvom ja kom bir cu zu, za dru `nom do mu, ne koj sa li il kod ve li ke go spo de. Pro gram je bio je dan je di ni, cr no-be li, ko i do ba u ko jem se ì ve lo. Ni je bi lo far ba wa i ma za wa ko sad, zna lo se da mo è il cr no il be lo, druk ~i je kad bu de to je za ro bi ju i bu va ru i go to vo. S ve ~e ri, pre ne go {to po~ ne tv pro gram, oku pi se na rod è qan di va na i umo ran od po sla pa po se da ju na klu pe i po ne ku sto li cu, da se mal ko od mo re i da di va ne dok ne upa le te le vi zor. Kad je te le vi zor ra dio, na rod je }u to. Vid’ ka ko je da na ske, ~im ne ko upa li tv oma se i on upa li pa bqu je va tru i jo{ ko je {ta, ko ona ala iz pe }i ne, {to kra de prin ce ze. Dnev ni di van je kad god za po ~i wo s ’broj tro kom {i ja i on dak se di va -

ni lo ka ko je ko spa vo, di je i {ta je da nas na u mio, na po slu se di va ni lo o po slu i ra di lo se udar ni~ ki, tu udar ni~ ku zna~ ku tre ba lo je i za slu `i ti. Za ru~ kom se di va ni lo ka ko je bi lo do ru~ ka a za ve ~e rom ka kav je bio dan. No }u se spa va lo, bi la je ti {i na i u ku }i i na {o ru. No} je kad god bi la za od mor a ne za lon dra we i lar ma we. Ne deq ni di van je bio o spor tu. Vo lo je na rod da ne de qom ide s tran zi sto rom na uve tu i da slu {a pre nos. I na sta dion kad su i{li no si li su tran zi sto re, da slu {a ju ka ko na ra di ju di va ne o utak mi ci. Ne de qom po sle ru~ ka se ni je po zdra vqa lo s „do bar dan“ neg se sa mo mal ko klim ne gla vom ume sto to ga, da se ne dan gu bi, i oma se pi -

li ci ja je to ~a skom re {a va la. Ako ni je pr vi na ko jeg sum wa ju on dak je dru gi si gur no. Odu kod we ga, uva te ga za krag nu i ajd u aps. Sve ~a ni di va ni su bi li na aka de mi ja ma, ba lo vi ma, sa bo ri ma i ve li kim pro sla va ma. Sve ~a no su di va ni li dru go vi ko ji su ima li za slu ge za na rod, {to u ra tu {to u mi ru. Ne ki su di va ni li iz gla ve a ne ki su ~i ta li s tr go va~ kog pa pi ra. Bi lo je tr go vi ne i on dak, al se od cve }a, na rod nog ve se qa, pe sme i di ma od pe ~e wa ni je vi dla. Imo je na rod i le ba i iga ra i bi lo mu je ta man ka ko tre ba. Pa rad ni di van je bio za mar {a la. Sta ne pred na rod, da ga svet vi di i da ~u ju kol ko smo ja ki i si gur ni da nam ni ko ni {ta ne mo `e i da tu |e

Stane mar{al pred narod, da ga svet vidi i da ~uju kolko smo jaki

ta kol ki je re zul tat. U to do ba je ne de qom naj va `ni ja stvar na sve tu bio je fud bal. Na vi ja lo se sr cem, dla no vi ma i su za ma ra do sni ca ma. Po raz se pod no sio he roj ski jer je to po ne deq kom bio glav ni di van i za ~i ki va we od onih {to su ju ~e bi lo mal ko bo qi pa su, eto, po be di li. Se zon ski di van naj ve} ma tro {e pa o ri. I kad im ni je se zo na, kad za ve je, di va ne nuz pe} di }e i ka ko }e {ta da me }u i se ju. U se zo ni da se ne go vo ri, glav ni di van je ka ko ni ~e, ka ko ide, dal va qa il ne va qa, jel pa da la ki {a i mo `el’ da se ra di. Van red ni di van je bio ako {to god pla ne pa iz go re, ako uda ri ka kva sa la u ka, pro bi je di god vo da i ko god bu de po a ran pa se di va ni ko bi mo go da bu de lo pov i ka ko ga ni su ose ti li. Al i to se ~a skom re {i, zna lo se on dak ko kra de i mi -

ne }e mo a svo je ne da mo. On dak na rod tap {i, sve mu bri de dla no vi i vo lu {to je ta ko i {to smo ja ki i ta ki be }a ri da mal ko pr ko si mo i oni ma {to su du plo ve }i. Vo le ma li kad je ka dar da ve li kom ka `e jok. Re dov ni di van je bio u {ko la ma, |a ci su }u ta li dok ih u~i teq {to god ne pi ta, pi sa li i u~i li da bi ma we ra di li. Ta ko se on dak di va ni lo de ci: „U~i {ko lu da ne ra di{“. Ka ko je i{lo vre me i na rod bi vo sve {ko lo va ni ji sve se ma we ra di lo, ko {to nas i u~i li. Da su ka za li da tre ba u~i ti {ko lu da bi se bo qe i vi {e ra di lo, kan da da bi svi ma bi lo bo qe. Vi dim ju ~e u Ba na tu ko pa ~e, oko pa va ju ku ku ru ze, iz ne na di li se i mi i do ma }i ni, to se da nas ret ko vi |a, da ko god s mo ti kom ra di. Jo{ otkad ne vre di vi {e ona da „ne ma le ba bez mo ti ke“. Tu je i iz bio kur {lus oko {ko le i

po sla, em smo uki nu li mo ti ke, em smo u~i li da bi ma we ra di li i di }e mo sad. Bir ta {ki di van je bio sva ko ja ki. U bir cu zu je mo glo da bu de il gra ja il da svi ra ju tam bu re. Kad bu de ti {i na bir cuz pro pad ne. Bir ta {i su naj bo qe od svi ju zna li ka kav je ko. Po sle dve du re la ko se otvo ri sr ce pa su se bir ta {i na slu {a li sva ko ja ki di va na, al su na vek to dr `a li za se be i ni su {i ri li na o ko lo. Ni su se oni za kli wa li ko le ka ri da ne }e o tu |im mu ka ma di va ni ti na {o ru. Ko je to ra dio, br zo se pro ~u lo pa je gu bio mu {te ri ju zbog di va na. Ova ko je iz gle da lo da na jed no uvo u|e a na dru go iza |e i svi ma je bi lo do bro. Bu de ne kad i da im se tre zne o~i sret nu pa onog vto je bio cvrc nut bu de mal k o sra m o t a al se bir t a{ pra v i ne v e{t pa ga br zo pro |e. Vo di lo se ra ~u na o po slu i mu {te ri ja ma. E, kod ber be ra je bi lo druk ~i je. Kan da da je ta mo sve i po ~e lo. Na vek je bi la ti {i na, ~u lo se sa mo ka ko {tric ka ju ma ka ze i ka ko bri ja~ stru `e bra du. Ko god je {to god re ko svi su ~u li. Tu je na vek bi lo mi tin go va wa i di sku si ja i sve je bi lo jav no i druk ~i je ne go da je u ~e tir oka. U ~e tir oka su di v a n i l i mi l i c aj c i i ud ba {i, po sle bri ja wa, kad su ~im bi ju ni do ja vi li {ta je ko god ka zo. Taj {to je la no po sle se bri jo sam kod ku }e, il je pu {to bra du u znak pro t e s ta pro t iv tih {to mu ne da ju da di va ni {ta mi sli. Stu dent ska bra da je bi la naj o pa sni ja za sva ku vlast. Pa or ska od ne de qu da na ni kad vla sti ni {ta mo gla ni je, zna li su to i ber be ri kad su bri ja li pa o re su bo tom il ne de qom za ju tra. Na vi ja na{ na rod sa mo za po li ti ku, ma nu li se i fud ba la, ume sto pre no sa slu {a ju kam pa wa {e, na vi ju sva ko za svo je, bu de sva ko ja kog di va na. Te ra pra la onog we go vog ri |u {to sta je iz na vi ke, kad ko god na {or na i |e. Ka ko sta ne a na rod po~ ne jed no isto da di va ni. Ni ko ni {ta ne nu di, ni ko ne tr gu je, ni ko ne pro da je, ni ko ne pa za ri. Sa mo di va ne u pra zno. Kre ne ri |a kad ~u je da je isti di van, pa on dak sta ne kod dru gog al ta mo isto. Sad sve ma we sta je a sve ~e {}e se osvr }e, ko da bi da pi ta pra lu di }e mo sad, ga zda. n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

Al’ ba{ zamalo

f, ovo je ba{ bilo zamalo! Umal’ da mi se stranka i ja li~no okliznem, pa da mi karijera ode pod led. Al‘ tako ti je to kad narodu prepusti{ da bira bez ikakvog nadzora i moje, da re~em roditeqske, brige i starawa. Pravo da ti ka`em, ti izbori i ta neizvesnost, to ti je jedina stvar koja mi se ne svi|a u ovom na{em, ina~e mu~nom i tegobnom, poslu o kojem prost puk misli da je lagan kao poqem pre}i. Razvale odmah labrwu kako je divota voziti se u limuzinama, jesti i piti na crtu, obigravati po Brise li ma i Stra zbu ri ma, le te ti preko okeana, a ne znaju nesre}nici da ja, bre, no}ima ne spavam sve misle}i o dobrobiti narodnoj i ove moje varo{i. Evo na primer: ja kad vidim da neko prekopava po kontejneru, meni odma’ na pamet padne narodno zdravqe i javna nabavka nekoliko ma{ina za prawe istog, tj. kontejnera. Jer, {ta }e biti sutra ako se pove}a broj onih koji, iz meni potpuno nerazumnih i neshvatqivih razloga, nasr}u na te kontejnere, pa pokupe neku trakavicu ili koju drugu bole{tinu? Smeta narodu Kardenovo odelo il’ „Brajtling” sat, a ne znaju mu~enici da pred stranog investitora ili kakvog evro-dobrotvora

ne mo’{ iza}i bilo kakav. Stane{ pred wih kao sirotan i odmah te drugim o~ima gledaju. Mislim, daju i onda neku crkavicu, ali vide da si gologuzija, pa odmah traè neke revizije, kontrole, izve{taje, {ta-ti-ga-ja-znam... Kad se bra}ala picne i uparadi, pa onako galantan odvedem qude u Titinu vilu, odmah im je jasno da sva ta logistika traì i neku `rtvu u smislu odràvawa nivoja. Jo{ kad ih malo napojim, pa jal’

ni od bor ~i} ova mo, na ~el stvo onamo, dobar provod u bircuzu, ako su ba{ tvrdi i ke{ je alternativa, i eto ti razloga da [efu u najsvetijoj od svih svetih no}i na{e mlade demokratije raportira{ izbornu pobedu. Pogotovo nakon tako te{kih i tvrdih avansiranih pregovora sa potencijalnim koalicionim partnerima. Ovi moji su u toj stra{noj izbornoj no}i, ve} oko pono}i rikali od sre}e k’o volovi, pa nisam

Ko bi, ako ne ja i moj stru~ ni tim, uvo dio no ve teh no lo gi je, sa ra |i vao i sa naj u da qe ni jim pri ja te qi ma u sve tu, re dov no ih obi la zio i do go va rao pro jek te eva lu a ci je si ner get skih mul ti funk ci o nal nih ri sr ~o va glo bal nih kli mat skih pro me na i da qu sa rad wu so tim u ve zi tamburica, jal trube, pa one lepojke iz na{e omladine... odmah zaborave po {ta su do{li i opadne im du{manski kapacitet da mene i {efa finansija propituju k’o na katehizisu. Ka`em - lepo smo pro{li, mada smo dibiduz kalirali u odnosu na pro{li put, ali dok ima{ ‘vaku korumpiranu opoziciju, ni brige{a te nije i mo’{ i pre nego {to sve po~ne da proglasi{ pobedu. Ta opoziciona banda, to bre sve lakomo do koske, kupi{ ih za uprav-

ni smeo da im kaèm da smo odavno dogovorili sve mogu}e kombinacije, samo da mi narod ne ostane bez mog mudrog vo|stva, da se, Boè sakloni, probudi obezglavqen i bez mene usamqen kano sijerak tu`ni. To bi jo{ moglo pomisliti da bez mene ima nekog ìvota i napretka, a ne znaju kukavci siwi da bi sve stalo, glaviwalo bi u to u neizvesnost, ~ak bi i po ob{testvu po~elo dobijati otkaze, tek toliko da se napravi mesta za te kobajagi nove. A da

di }e{ se onda, bra}ala moj, zaposliti kad ve} deset godina nijedna firma nije prepoznala sve o~igledne strate{ke i komparativne prednosti ulagawa u na{u lokalnu samoupravu, pa nam danas pos’o u varo{i rade samo kamenoresci i oni nakupci stoke sitnog zuba koje narod prosto {vercerima i secikesama zove. Ko bi, ako ne ja i moj stru~ni tim, uvodio nove tehnologije, sara|ivao i sa najudaqenijim prijateqima u svetu, redovno ih obilazio i dogovarao projekte evaluacije sinergetskih multifunkcionalnih risr~ova globalnih klimatskih promena i daqu saradwu so tim u vezi? Ko bi, bre, za narodnu dobrobit ceo dan provodio u „insigniji” i jo{ na svu muku po tri slu`bena ru~ka dnevno morao da izede? Ko ako ne ja, jer jedino ja ne `alim truda i sode-bikarbone kada je u pitawu ova moja lokalna samouprava i moj bira~ki narod. I onda se ti, majkane, jo{ pita{ kako ja, evo opet, pobe|ujem na mojoj op{tini? Zna narod sve, ne mo’{ ti wega prevariti! n Alek sa pl. Ade to vi}

„DNEVNIK” NA ^E

Kad ti ro „Gde s o bot sa ko jim se raz go va ra na srp skom je zi ku, bi cikl ko ji slu ì i za pra vqe we milk {ej ka, mi kro sko pi, bi ci klo vi ko ji “me re” fi zi~ ku spre mu i jo{ mno go dru gih za ni mqi vih eks pe ri me na ta i pre zen ta ci ja mo glo se vi de ti ju ~e u kam pu su No vo sad skog uni ver zi te ta. Na i me, Fe sti val na u ke, ~e tvr ti po re du, ju ~e je imao svoj pr vi dan, gde se ve} u ju tar wim ~a so vi ma oku pio ve li ki broj, pre te `no ma li {a na ali i stu de na ta i od ra slih. Svi su sa ve li kim za ni ma wem obi la zi li de se ti ne {tan do va, na ko ji ma su fa kul te ti vo di li ra di o ni ce iz obla sti hra ne, ener gi je, kli mat skih pro me na, zdra vqa, glo ba li za ci je, mul ti kul tu ra li zma i ino va ci ja. Ove obla sti u stva ri su Ve li ki iza zo vi 2020, od no sno iza zo vi ko je je Evrop ska uni ja na ve la kao naj va `ni je sa ko ji ma }e se ~o ve ~an stvo su sre sti u bu du} no sti. Na {tan du De part ma na za he mi ju, bi o he mi ju i za {ti tu ì vot ne sre di ne Pri rod no - ma te ma ti~ kog fa kul te ta, po se ti o ci su mo gli da sa zna ju ka ko da u{te de elek tri~ nu i to plot nu ener gi ju na ve o ma jed no sta van na ~in. Po sta vqen je bi cikl ko ji uz po mo} qud ske ener gi je pra vi milk {ejk od ja go de i ba na ne, a u ~e mu su naj vi {e uì va li ma li {a ni jer se pi }e mo glo i de gu sti ra ti. – Na ziv ove ra di o ni ce je „Ener gi ja za gro{„, a ima mo ciq da po ka è mo ko li ko se mo è u{te de ti ener gi je, na ve o ma jed no sta van ali i jef tin na ~in – ka è stu dent ki wa PMF-a Gor da na Ivi}. – Bi cikl blen -

der je na rav no naj po pu lar ni ji me |u mla |om po pu la ci jom, a we go va po en ta je da qu di ko ri ste svo je te lo i ti me iz beg nu bi lo ka kav utro {ak elek tri~ ne ener gi je. Po red to ga pre zen to va li smo i izo la ci o ne za ve se, ko je slu è da za u sta ve raz ba ci va we to plot ne ener gi je. î we ni ca je da naj vi {e to plo te iz la zi kroz pro zo re, ~i ta vih 70 od sto, a ovim za ve sa ma, ~i ja iz ra da ko {ta oko 1.000 di na ra, mo è se u{te de ti i do 50 od Dr sto ener gi je. Ne ko li ko me ta ra da q {tan du Ka te dre za te le ni ka ci je i ob ra du sig na l kul te ta teh ni~ kih na u ka ve }u pa `wu pri vla ~io je bi~ ni ro bot „Nao - H25”, jim ste mo gli da pro go v ko ju, na rav no na srp skom ku. Dra gi {a Mi {ko vi} da po red ove pre zen ta ci je slu ì vi {e za za ba vu, go teh no lo gi ja i teh no lo gi ja po zna va wa gla sa ima ve o m ro ku pri me nu u naj ra zli jim sfe ra ma ì vo ta. – Ova teh no lo gi ja omo g ~o ve ku da se uslov no o kom pju te ru i da mu iz da k du ali isto ta ko da se ra ili ma {i na obra ti ~o Soft ver je je din stven na jer je na pra vqen ta ko da p zna je srp ski je zik, a pr ven no da bi se po mo glo sle p sla bo vi dim oso ba ma. Ne

[ta se vidi kad se gleda kroz mikroskop...

dnevnik

nedeqa13.maj2012.

U P O T R E B A @ I V O T A

Ku}a Vojnovi}a i weni slikari

l Da smo pobedili petog, izgubili biste {estog.

NAOPA^KE

– Mogli su i da nau~e {ta da rade ukoliko se neko pose~e ili ope~e ali i da gledaju kroz mikroskope i da nau~e pone{to o mikroorganizmima. Tako|e, imamo i biciklove na kojima se moè proveriti kompletna fizi~ka sprema i zdravqe. Direktor Festivala nauke dr Vesna Crnojevi} - Bengin kaè da je veoma zadovoqna prvim danom i da se u kampusu mogu videti samo nasmejana lica mali{ana i odraslih. – Uspeli smo da privu~emo pa`wu Novosa|ana svih uzrasta i da ih motivi{emo da se naukom bave na su{tinski na~in i da je vide kao na~in da do|u do odre|enih odgovora – kaè nam dr Vesna Crnojevi} - Bengin. – Kroz radionice na{i sugra|ani imaju prilike da vide kako nauka moè da re{i probleme koji uti~u na sve nas. Nadamo se da }emo pokazati kako je va`na za kvalitet ìvota svakog pojedinca ali i za dru{tvo u celini, jer se nove vrednosti i razvoj dru{tva mogu ostvariti samo kroz razvoj nauke i kroz inovacije. n Goj ko êt nik

l I posle prawa ruku ostaju otisci prstiju.

ko stotina slepih i slabovidih osoba trenutno koristi ovaj softver u Srbiji. Tako|e, sada ima primenu i u komercijalnim vodama. Na primer, moè ga koristiti SOKOJ ili odre|eni ogla{iva~i da prate koliko se neka pesma pu{ta na radiju ili koliko se puta ponovila reklama. Mogu}nosti su stvarno neiscrpne – kaè Mi{kovi}. Najve}i prostor u kampusu zauzeo je Medicinski fakultet koji je predstavio ~ak osam radionica. Posetioci su mogli da nau~e kako da pruè prvu pomo}, da s farmaceutima prave sapune i da nau~e raspored kostiju i organa u qudskom telu. – @eleli smo da pokaèmo deci kako da urade masaù srca i daju ve{ta~ko disawe ako se na|u u takvoj situaciji, jer se u tih prvih pet minuta od nesre}e naj~e{}e odlu~uje izme|u ìvota i smrti – navodi koordinator Medicinskog fakulteta Ana Uram – Benka.

Foto: S. [u{wevi}

Nikola Petkovi}, uramqeni gospodin u sakou s kravatom, reklo bi se pojava dosadnog ~inovni~kog izgleda, zako{enog lica polunamr{tenog i probojnog pogleda, umetnik koji je nacrtao sopstveni portret i koji sada zastakqene glave visi me|u svojim slikama na zidu kancelarije Ku}e Vojnovi}a. Pitam Sajfertovu ko je u stvari taj ~ovek? Pruà mi katalog izlo`be Petkovi}evih radova uprili~ene u Galeriji Ku}e Vojnovi}a jo{ 2008. godine i kaè: “@iveo je i umro u Americi, a rodom je iz In|ije... Bio je potpuno nepoznat na{oj javnosti...” Ameri~ki dràvqanin, strasnik fizi~kih i, mo`da jo{ vi{e, metafizi~kih (religioznih, kosmi~kih) putovawa, kosmopolita i pitsbur{ki gra|anin sveta s “balkanskom ose}ajno{}u”, rasni kolorista, pejzaìsta i portretista, ve{ti crta~ i ilustrator, neosporna umetni~ka li~nost emotivne imaginacije, rusti~nog poteza, ostvaren u raznolikom stilskom i tematskom rasponu od balkanskih etno-motiva (“@ena s preslicom”) do religioznih, biblijskih i kosmi~kih kompozicija ogromnih dimenzija (“Kosmos”), re~ju “potpuno nepoznata li~nost u In|iji” sve do 1975. godine, kada je gospo|a Zora Strain – ispuwavaju}i zavi~ajnu voqu svog preminulog supruga – poklonila In|iji deo slikareve zaostav{tine (deo je u Matici srpskoj, a deo u privatnoj kolekciji), vratio se tako u rodnu In|iju, vratio se u svoj sremski zavi~aj, i sada me, evo, u Ku}i Vojnovi}a, u svojoj ku}i, okruèn svojom uqima, akvarelima, pastelima i crteìma, posmatra sa zida ove male kancelarije. I s Petkovi}evim zavi~ajnim slu~ajem u glavi, setih, opet, onog slavnog svetskog putnika, rodom iz Wujorka, koji se na kraju svog kosmopolitskog ìvota vratio u rodnu varo{ i prvo oti{ao do one male pekare (na }o{ku Devete avenije) da proveri da li pekar Kovalski jo{ uvek pravi onako dobre perece. I Wujork je nekome zavi~aj. n @eqko Markovi}

l Ivicu za premijera! Neka se pripremi marica!

gu}ava obrati komana~unar oveku. a svetu preponstvepim i ekoli-

Sok koji svetli u mraku [ta traì {e}er u epruveti, a {ta u sapunu; da li i na{oj koì ~okolada godi; kako farmaceuti mogu da u~ine da sok svetli u mraku... samo su neki detaqi zabavnog putovawa od hrane do kozmetike koje je za klinceze i klince, ali i one starije, pripremio Zavod za farmaciju Medicinskog fakulteta. „Uìvawe je videti toliko mladih, obrazovanih qudi na jednom mestu. Za nas, profesore i astitente, zaista je najve}a nagrada svaki de~iji osmeh ili pohvala starijih sugra|ana. Ova slika iz kampusa uverava nas da vreme nauke dolazi i da ovde imamo perspektivu”, re~i su doc. dr Veqka Krstono{i}a koji studentima predaje osnove industrijske farmacije, kozmetologiju i farmaceutsku hemiju neorganskih jediwewa.

Spomen-soba Ku}e Vojnovi}a u In|iji

l Lako je biti po{ten kad nema{ drugog izbora.

r Veqko Krstono{i}: Nagrada je svaki de~ji osmeh

nim, vunastim, takore}i epskim brkovima (koji su bukvalno zatrpali usta), uparenim s pramenom takozvane jar~eve bradice, predstavqen je tako|e s podrazumevaju}im gra|anskim dostojanstvom, obu~en (za slikawe) jednostavno u crni laki sako i ispod wega u belu ko{uqu s kragnom stegnutom oko vrata. U kancelariji Ku}e Vojnovi}a, administritivnom kutku galerije (pod nadle`no{}u Kulturnog centra In|ija), ispuwenom ènski opu{tenom atmosferom, me|u zidovima oboga}enim neobi~nom kolekcijom uqa, akvarela, pastela, crteà i ilustracija s pejzaìma i etnoportretima i folklornim scenama i kosmi~kim religioznim predstavama i fantazmagorijama na temu “boìjeg dela”, deo zaostav{tine i legata ameri~kog slikara in|ijskog porekla Nikole Petkovi}a (In|ija, 1892–Pitsburg, 1952), me|u fasciklama i papirima na zatrpanim stolovima, me|u registratorima i kwigama na policama vitrine i podsetnicama izlepqenim na ù}kastim oklopima monitora tri ostarela ra~unara, ujedno (rezervnom) izlo`benom prostoru Ku}e Vojnovi}a, zati~em onog dana wih dve na poslu: kustosa, istori~ara umetnosti Sawu Sajfert, damu kestewaste kose s pramenovima, odevenu u interesantnom orijentalnom stilu – jakna zasuta kao vejavicom tirkiznim, braonskim i zlatnim sitnim cve}em s mirisom Indije, unikatna ru~no ra|ena i bojena broktska sukwa do ispod listova s bakarno-zlatnim vezom floralnih motiva i platnene patike u vatrenom cvetnom dezenu s naranxastim dekorativnim ma{nama – i, zajedno sa Sajfertovom, zati~em u kancelariji i pripravnicu Jelenu Ven, diplomiranu istori~arku, mladu damu od skoro u ovoj galerijskoj pri~i. Obe su iz In|ije. Venova ìvi u Zemunu.

IlijaMarkovi}

o bot ka `e: si, bre”

a, ku}a je gra|anska i dobro drè}a, prizemna, s velikim podrumom, ro|ena na izdisaju devetnaestog stole}a blizu raskr{}a sremske varo{i rascvetale u grudnom ko{u kontinenta Srema, zdawe uravnoteènih gabarita i povr{ina, mirnih linija i funkcionalne unutra{wosti. Ku}a svrstana u reprezentativni ansambl neoklasicisti~kih znamenitosti stare In|ije (M. Lesak), pripadala je ovda{woj trgova~koj i zemqoposedni~koj manufakturi Vojnovi}, pa iako je ova ugledna srpska porodica izumrla (ako sam dobro obave{ten), a Ku}a Vojnovi}a sa celokupnom imovinom, ukqu~uju}i neke elemente starog bidermajerskog name{taja, umetni~ke i neke sitnije upotrebne predmete (~a{e, vaze, escajg), srbrninu i porcelan, ukqu~uju}i zbirku slika, me|u wima i porodi~ne portrete, kao i biblioteku od {est hiqada kwiga, pa iako je, dakle, testamentarnom voqom posledweg vlasnika \or|a Vojnovi}a (1888–1975), zemqoposednika, bibliofila, kolekcionara, prevodioca i zadu`binara, svetskog putnika, ku}a zave{tana op{tini In|ija sa èqom darodavca da se pod wenim plafonom osnuje muzej “Ravan Srem”, zdawe je, ipak, premda od 1974. godine u statusu dràvne imovine i od 1976. godine u statusu spomenika kulture (legat), ostalo u svakodnevnoj konverzaciji i zavi~ajnoj toponimiji, i osta}e dok je In|ije, Ku}a Vojnovi}a! Gde izlazite ve~eras? Idemo na izlo`bu slika u Ku}u Vojnovi}a. Gde je zgrada Op{tinske uprave? Pored Ku}e Vojnovi}a! Gde je ku}a toga i toga? Pro|ete pored Ku}e Vojnovi}a... Gde rade Sawa Sajfert i Jelena Ven? Rade u Ku}i Vojnovi}a. Gde je Slu`ba besplatne prave pomo}i? Eno je u Ku}i Vojnovi}a! A gde }emo danas fotoreporter [u{wevi} i ja? Idemo u Ku}u Vojnovi}a. I tako je i bilo! Me|utim, po{teno govore}i, pre dolaska u In|iju nisam ni znao da postoji Ku}a Vojnovi}a. I, ako sada, s tim u vezi, kaèm da smo na najpoznatiju in|ijsku ku}u prosto nabasali glaviwaju}i trotoarom na slepo u pravcu levkaste poto~ne doline zapadno od glavnog raskr{}a, onda je logi~no to {to smo u{av{i u hodnik proma{ili vrata – najpre kancelarije legata, a potom i vrata izlo`benog galerijskog prostora i spomen-sobe – i zabasali u deo hodnika odvojen re{etkastim vratima, gde je nekoliko osoba }utke sedelo na plasti~nim stolicama uz zid ispred vrata s natpisom: Slu`ba besplatne pravne pomo}i. Posle sam saznao da je Ku}a Vojnovi}a u duhu srpske nezahvalnosti upotrebqavana i kao kafi}, da je u wenom podrumu, ~ak, jedno vreme tre{tala i diskoteka, ali i da je u me|uvremenu ku}a za{ti}ena i privedena nameni koja bi otprilike odgovarala èqi \or|a Vojnovi}a. Posledwi je dan izlo`be Pala De~ova, slikara iz Opova. Sledi izlo`ba Jelene Vitorovi}, slikarke iz Beograda. Smewuju se umetnici i slike u Galeriji Ku}e Vojnovi}a. Samo Vojnovi}i ostaju! Aranèr wihove spomen-sobe, meni nepoznati scenograf, postavio je u epicentru prostorije patosane svetlobraonskim daskama – ta~no pod lusterom s tri mle~ne elektri~ne sise oka~ene o dekorativni obru~ na lancima zakucanim za visoki plafon – postavio je, dakle, doti~ni scenograf, te{ki premda neveliki i jednostavni crni sto sa duplom ugla~anom plo~om zaobqenih uglova, oslowen na metalne snopove {ipki i na masivno metalno postoqe, i oko stola, logi~no, rasporedio je ~etiri stolice tapacirene crvenkastom koòm s predwim nogama zalivenim metalnim navlakama. U }o{ku, pored portreta Joakima Vojnovi}a, rasko{na tamnobraonska vitrina sa srebrom, kristalom i porcelanom i neoklasicisti~ka vaza sa likovima dva \or|a, oca i sina. Kaqeva pe}. Mali {ahovski sto na tri noge sa figurama. \or|e Vojnovi} sin, uramqen na zidu (paradni portret na svetloj podlozi), gospodin je prijatne spoqa{nosti, blagog izraza lica, s leptir ma{nom i {akama na prekr{tenim nogama. Autor portreta in|ijski akademski slikar Oskar Somerfeld, 1925. Prilazim roditeqima \or|a Vojnovi}a. Kristalna fotografska preciznost, jasno}a i lako}a poteza nepotpisanog slikarskog zanatlije, mo`da i umetnika klasi~ne primewene austrijske “realisti~ke” {kole (s natruhama ekspresionizma u nervnim vlaknima kolorita), rukotvorina anonimnog izvo|a~a naru~enih slikarskih radova i, po slikama sude}i, o~ito specijaliste za portretno fotokopirawe bogate (austrijske) gra|anske klase, wegova skoro, da, skoro besprekorna crta~ka i wegova koloristi~ka ve{tina u manirizmu odnosno “u duhu umetnosti druge polovine XIX veka”, sve se to, pa i vi{e, upe~atqivo i prepoznatqivo, sve se to lako ~ita na zasebno uramqenim poluprofilima in|ijskih supru`nika Qubice i \or|a Vojnovi}a, odnosno vidi se jasno na wihovim dopojasnim figurama zakrenutim jedna naspram druge i opisanim tankom zlatnom trakom jajastog kruga. Da, jajastog kruga! Uglavqeni u pravougle floralno izrezbarene neoklasicisti~ke ramove zlatnog paspartua, uqani fotografski portreti bra~nog para Vojnovi} postavqeni su u udarni }o{ak spomen-sobe, izme|u unutra{wih drvenih vrata i prozora do ulice s uzanim dvokrilnim slepim {alukatrama. Gospo|a Qubica, puna~ka i bucmasta èna ({to je ono vreme bilo veoma in), osoba s emocijom i mi{qu u zagledanim, ta~nije, poluzagledanim crnim o~ima, i s malim bisernim min|u{ama opto~enim zlatnim kuglicama, rukom majstora ovekove~ena u najboqim godinama s crnom talasasto onduliranom pun|om i polukru`nim nenametqivim uvojcima oko svetle osen~ene obline ~ela u poloàju an fas, obu~ena u laku pli{anu bordo haqinu bez rukava s bratelama prekrivenim rasko{nom ~ipkom izvedenom u cvetnom be`-aran`manu, koja s ramena ukra{enih pli{anom (levo rame) i ~ipkanom ruòm (desno rame), pada kao baldahin niz prsa s bordo ma{nicom, polukru`no otvaraju}i beli vrat opervaèn oko jabu~ice i grudne kosti ogrlicom od ~etiri niske bisera, predstavqena je ne kao lutka nego kao oduhovqena li~nost s “psihologijom” u pogledu i izgledu, nagla{eno aristokratskog dràwa. Gospodin \or|e, pak, wen suprug (otac wihovog istoimenog sina), i graditeq Ku}e Vojnovi}a, trgovac, zemqoposednik i svetski putnik, osoba izduènog lica i samouverenog pogleda s blagom senkom osmehnutosti, nagla{eno visokog ~ela, crne kratko o{i{ane kose sa dubokim zaliscima i modeliranim zulufima oko pravilnih u{iju, obeleèn dominant-

l Retu{iran predsednik je lep{i, ali je tu{irano bira~ko telo ~istije.

ETVRTOM FESTIVALU NAUKE

qe na ekomula Faa, naje neosa kovorite m jezika`e e, koja ovorna a prema {ii~iti-

nedeqa13.maj2012.

a è da se film „Var va ri” mla dog Iva na Iki }a, ~i je sni ma we tra je, ba vi na vi ja ~i ma mla de no va~ kog fud bal skog klu ba. – Film se ba vi onim {to da nas ì vi mo. De {a va wa u sport skim klu bo vi ma, po seb no fud bal skim, su za ni mqi va i bol na te ma, ko joj film pri la zi ne na me tqi vo. ûd no mi je bi lo, i dra go, a i upla {e na sam - svi ak te ri su na tur {~i ci. Bi lo mi je va `no da ne iz le }em s ne kom glu mom, jer zna te ka kvi su oni, ra de bez op te re }e wa – go vo ri nam glu mi ca Ja sna \u ri ~i}, kao i Mi ra Ba wac po no sna Sre mi ca po re klom iz Ru me. – ô vek ni je ni sve stan ko li ko je obe le èn ti me gde se ro dio. Kon ste la ci ja te re na i zve zda je vr lo od re |u ju }a. Kad raz mi slim i po gle dam iza se be, ta ener gi ja ko ju Srem no si je vr lo ì va u me ni i ja ko mi je po mo gla. Pred u zi mqi vi smo, be sni, po go to vo Sre mi ce, one se ki ri com pe ru pro zo re (smeh). Bes i qu ti na su nam ~e sto neo sno va ni, ali nas go ne na pred, ~i ni mo sve da nam bu de bo qe – pri ~a nam glu mi ca i do da je da uqud nost iz tog be sa mo è is pli va ti sa mo po mo }u vas pi ta wa. – To je pr vo, naj va `ni je, to kul ti vi {e stva ri. Ko ji god seg ment ì vo ta da po gle da te, to je ja sno kao dan. îm i va {i sa go vor ni ci o to me pri ~a ju, zna ~i da je to ga pre ma lo u ì vo tu i me di ji ma. @i vot me sva ki put iz ne na di, {ta god mi ra di li on je uvek ja ~i od fil ma i sce ne. Uvek nas po be di. Mi slim da ka ska mo za wim... l Da li zbog maw ka vas pi ta wa ima mo po li ti ~a re ka kve za slu ù je mo? – Ne sto jim iza to ga. Bi ra~ ko te lo je ka kvo je ste, ali vr lo ~e sto imam uti sak da je po li ti ka odvo je na od na ro da. Li ~i mi na po seb no bi }e ko je po sto ji zbog se be. Ne svi, ima qu di ko ji do bro ra de svoj po sao, do bri u stru ci, ali do sta wih su sa mi se bi svr ha, odvo je ni. l [ta vi i ja da u~i ni mo tim po vo dom, jer oni se ne }e so li da ri sa ti? – Sta }e kad na rod iza |e na uli ce, kao i do sa da. O~i gled no po sto ji prag to le ran ci je ko ji je ogro man i ~i ni mi se da je sve te è da se to do go di. Na qu de se uda -

dnevnik

c m y

INTERVJU NEDEQE

JA SNA \U RI ^I], GLU MI CA

Na qude se udara da bi postali zombiji

ra sa mno go stra na, da bi po sta li inert ni, uspa va ni, zom bi ji. Ne ra de to sa mo po li ti ~a ri, ve} i oni ko ji nas hra ne, le ~e, obra zu ju, kor po ra ci je, na pla ne tar nom ni vou. se na to me ra de. l Ju bi lej 150 go di na SNP-a? – Bi la sam po sma tra~. Go stu jem i da qe, to je mo ja ku }a, ali sam osta la sa stra ne. Tog da na ni sam bi la ni u gle da li {tu, mo `da oni sma tra ju da se to pod ra zu me va. l Mno gi su iz o sta li...? – Da, a to je ogrom na stvar, sa mo kod nas je ma la. Ta kvi do ga |a ji se

pri pre ma ju naj ma we go di nu da na, do tan ~i na. Pro sla va bi tre ba lo da oku pi qu de, da se dru è, se te svih ko ji su gra di li tu ku }u i da se za vr {i div nom ùr kom. û la sam da je to bi lo bed no, a ne mi slim na no vac. A, i pri ~a da nov ca ne ma je la`, on se sa mo usme ra va u po gre {ne to ko ve. l O~i gled no se ne ra di o po vre |e noj su je ti, mo `da raz o ~a re wu? – Ne, ni je to ~ak ni raz o ~a re we. Sa su je tom sam dav no za vr {i la, kao mla da, ako to tad ne ura di{ stva ri ti idu lo {e. Pro sto, pi ta -

li ste me i - ào mi je. Mo ram re }i da sam i{la u Ate qe 212 na sa mo 50 go di na po sto ja wa, to je bi lo ~a rob no. Mo gli ste sre sti qu de o ko ji ma ste ~i ta li, stva ra o ce po zo ri {nog ì vo ta u re gi o nu, ve li ke for ma te, i nas ko ji smo ma we ra di li. Po klo ni li se pu bli ci, iza {la je svet ska mo no gra fi ja, do ku men tar ni film Bu le ta Gon ci }a... Te {ko je qu di ma ko ji vo le Srp sko na rod no. l Ju bi lej nas ni je u~i nio bo ga ti jim, bo qim? – To ste do bro re kli. î ni mi se da je bi lo for mal no. l Ka ko je glu mi ti `r tvu, pa iza }i na uli cu i bi ti `r tva u zbi qi? – Lak {e mi je zbog to ga. Glu ma~ ka umet nost je ogrom na, da bi tu ma ~io ne ~i ju sud bi nu pri nu |en si da je ogle da{ s mno go stra na, i ono {to je iza. Mo ra{ taj lik da oprav da{ sva ki put. Raz u me{ ga i stvo ri{ em pa ti ju. Za to ne mam ta kva iz ne na |e wa u ì vo tu kao ne ko ko se ne ba vi mo jim po slom. To se ve `ba, ne gde na wu {i{ stva ri u su re tu s ~o ve kom. l Ni vo dru {tve ne em pa ti je je ni kad ni ì? – Glum ci su uvek u ko lek ti vu, ~i ni mi se da je to olak {a va ju }a okol nost. Mi slim da je da le ko te è pi sci ma, sli ka ri ma, qu di ma ko ji su sa mi. S maw kom dru {tve ne em pa ti je ì vim kao i vi, ve ro vat no se skla wa te od sve ga i tra ì te svo je oaze, a ~o vek je dru {tve no bi }e i mo ra da se dru ì. l U pra vu ste. Za {to be ìm, imam li oprav da we? – Za to {to ste vas pi ta ni, ta mo gde em pa ti ja ne po sto ji ni vo

ko mu ni ka ci je je ni {ta van. Sa mo mo è mo da ~i ni mo na po re i tra ì mo qu de ko ji su sli~ ni na ma. î ni se da je do brih qu di ja ko ma lo, a to ni je ta~ no. Mno go ih je sa mo je po treb no na }i sna gu, bi ti otvo ren i do voq no ra wiv da ti u obi qu ne qu di ne pro |e taj ko ji je do bar. Tre ba nam bud nost i ve ra. Od inert no sti i bez voq no sti ~o vek vi {e ne ma sna gu da tra ì da qe. l Do bre pred sta ve su in ci dent, a ne prak sa? – Iz vi {e raz lo ga. Mno go je po treb no: do bar tekst, je dan od naj ve }ih pro ble ma, do bar re di teq ko ji zna {ta ho }e s tim tek stom, i naj bo qe od sve ga - ako we ga ne {to li~ no di ra. Ni je bit na in ge ni o znost, ve} po {ten od nos pre ma po slu, tek stu, pi scu i da ga ne {to li~ no po kre }e, a on da tre ba na }i eki pu ko ju opet ne {to li~ no do ti ~e. To ne mo è da ne uspe. îm se do go di auto ma ti zam, to ni kog ne mo è da dir ne. To se za bo ra vi istog ~a sa, a umet nik è li da ga ne za bo ra ve ni ka da. l ô vek bi ra pro fe si ju, ili...? – Re kla bih da pro fe si ja bi ra ~o ve ka. l Va {a maj ka je na kon „Bro da za lut ke„ re kla „Ja co, ovo je

sli mo pu no, a ja mi slim da je to naj va `ni je. l Efek ti tur bo-ja pi vla da vi ne u Gra du i Po kra ji ni? – Naj bo qe stva ri i ide je se iz vi to pe re, ja ko se uve ù s po li ti kom. Pre de set go di na sam ne gde re kla da mi se ne do pa da {to mla di ko ji ima ju ne {to u gla va ma hr le da se {to pre za le pe za esta bli {ment. To je ja ko lo {e. l Za to ne ma bun ta? – Je ste. Onog ~a sa kad se to u~i ni, on da ni {ta od mla do sti, mla da la~ kog bun ta, on da ti uvek ne ko go vo ri {ta }e{ da ra di{, za no vac. Je ìm se ka da ka ù, ona ko ge ne ral no, „mla di”. ê kaj te, po la ko, ko ji mla di ? Znam qu de ko ji ima ju 80 go di na ali su mla |i du hom od ne kog s 25. l Va {em su pru gu, glum cu Bo ri su Isa ko vi }u, pod met nu ta je bom ba is pod auto mo bi la 2010... – Ni sam o to me go vo ri la ra ni je. @i vot mi se ni je mno go pro me nio, i pre to ga sam zna la da je sve mo gu }e, ali u to li koj me ri?! Od no si mo se pre ma to me kao da je to bio ne ka kav film, te {ko je pri hva ti ti da se to do go di lo: da je mo gu }e da ne ko u tvo je ime ne {to obe }a va, do go va ra, slu ì se tvo jim ime nom, a da ti to ni ne sa wa{! Pa ra lel ni sve to vi ko ji ra de ne vi |e nim in -

Pa muk i [link Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” pred sed nik Udru è wa iz da va ~a i kwi à ra Voj vo di ne Ro man Ve ho vec, pi tao je „na ne vi |e no” Ja snu \u ri ~i} ka da je i ko ju kwi gu po sled wu ku pi la? – Po sled we su bi le stru~ ne kwi ge za k}er ku, ali to se ne ra ~u na. Vre me mog ~i ta wa je go di {wi od mor, ta tri me se ca su pla à i kwi ge - Ber nard [link mi je omi qen, i „Sneg” Or ha na Pa mu ka, ap so lut na pre po ru ka za va {e ~i ta o ce. kao tvoj ì vot„, da li vas je to po tre slo? – Ni je, to je do bro, maj ka me naj bo qe po zna je (smeh). To zna ~i da smo Ana (To mo vi}, re di teq ka, prim. aut) i ja us pe le {to smo hte le - da bu de li~ no. Da ima sna gu. l Ima mo li kom for da ne bi ra mo iz me |u dva zla? – O~i gled no da ne ma mo. Vi de li ste na iz bo ri ma, ve }i na mi sli ta ko. l Ko men tar na iz bo re? – Pot pu no o~e ki va no. Sre} na sam {to u Voj vo di ni de mo krat ska op ci ja bez pro ble ma do bi ja. l Uz ne mi ra va li vas ~i we ni ca da su u Voj vo di ni eks trem ne op ci je ta ko |e kri sta li zo va ne? – Uli va mi po vre me no ne spo koj. Za i sta mi slim da Voj vo di na mo ra bi ti ta mo gde joj je me sto, gde je i bi la. Mo ram re }i, ova rav ni ca je ~u do. Mi smo na rav nom dnu mo ra i svi ti brd sko-pla nin ski ti po vi pre ili ka sni je rav ni ca ih smi ri. Ve ru jem rav ni ci. Mi o to me ne mi -

ten zi te tom i po sto ji mo me nat gde se ti sve to vi ukr ste. Do sa da, to sam na fil mu gle da la i ~i ta la u kwi ga ma. l Ni ste oso ba ko ja bi iz gu bi la ve ru u qu de zbog to ga? – Ta man po sla! Taj do ga |aj mi je vra tio ve ru u qu de, i me ni i Bo ri su. Ta po dr {ka nam je to li ko zna ~i la, mo `da je ovo pri li ka da se svi ma za hva lim na to me. U pr vim me se ci ma smo ima li aver zi ju pre ma to me, dok je ù ta {tam pa to pra ti la, bi lo je stra {no. l Sprem nost na zlo je ne ve ro vat na? – To je to. Tad stvar no shva ti{ gde ì vi{, do kle smo sti gli. Ra di su mi ce nov ca... l ...a za pra vo, ne ma ve li ke raz li ke u onom {to ra de qu di na vr hu? – Mno go su per fid ni je te igre ko je mo è mo da shva ti mo, ali ne vi {e od to ga. Ni sam re zig ni ra na, ne do pu {tam im, ne pri sta jem - to je sve ma triks. n Igor Mihaqevi}

dnevnik

a {to su se ti Sr bi ba{ u Sen tan dre ji i oko li ni na se li li, mo tiv to ga ni je po znat. Ne ma osno va ni za to da su se od osta le ma se Sr ba ho ti mi ce ot ki da li. Dru gi je uzrok to me mo rao bi ti. Mo glo bi se ve ro va ti da je be~ ka vla da ta ko ude si la, ka ko bi Sr be po ce pa la, na ro ~i to od imu} ni jih ot ki nu la, jer Sen tan drej ci i Bu dim ci bi li su po svoj pri li ci me |u srp skim na se o bi na ma naj bo ga ti ji, a ta ke je te {ko bi lo u gra ni ~a re str pa ti, pa po sle po pa o ri ti, kao {to su sa dru gi ma ~i ni li. Sa so bom su do ne li iz Sr bi je i no vac i spre me, i za ko ni te in sti tu ci je i in te li gen ci je. Da sve ga to ga ni je bi lo, ne bi mo gli oni za ta ko krat ko vre me va ro{ stvo ri ti i to li kim je cr kva ma ukra si ti… Pi sa {e ta ko Ja kov Ig wa to vi} 1884. o va ro {i u ko joj se ro dio i ko joj se uvek vra }ao. No, dok ide mo uz br do kal dr mi sa nim sen tan drej skim uli ~i ca ma, no gu pred no gu od Du nav skog kor zoa ka Sa bor noj cr kvi, ~e {u }i se o ure |e ne ku }er ke iz Ja {i nih vre me na i ko ju de ce ni ju sta ri je, pri zna jem da ne raz mi {qam to li ko o Se o bi, Ar se ni ju âr no je vi }u i mo {ti ma kne za La za ra, ko li ko mi kroz gla vu pro la zi àl {to ne ka ko ova ko, ili bar sli~ no, ni je sre |e no pe tro va ra din sko Pod gra |e. Fa sa de su ov de okre ~e ne, gip sa na pla sti ka ne pa da po gla va ma pro la zni ka, ~ak ne bo de o~i ni mno {tvo su ve nir ni ca i inih rad wi ca, na pro tiv... U ze le ni lom umi ve noj por ti mi mo i la zi mo se s ne ko li ko tu ri sta. Objek ti vi wi ho vih fo to a pa ra ta pre la ze sa se ver nog ula za u cr kvu na pre le pi Vla di ~an ski dvor, pa on da kli ze ka nad grob nim plo ~a ma kti to ra i ugled nih li~ no sti sen tan drej skih, sa hra we nih oko hra ma. Pret hod no su o~i gled no bi li u epar hij skom mu ze ju, jer se bo re da u ru ka ma sa ~u va ju mno {tvo ta mo do bi je nih pu bli ka ci ja dok isto vre me no tra è naj bo qi ugao za sli ka we. I nas put vo di u zda we po dig nu to u dnu dvor ske ba {te, u ko jem su po hra we ne mno ge cr kve no-umet ni~ ke sta ri ne ko je, ka ko je svo je vre me no na pi sao aka de mik Din ko Da vi dov, „oli ~a va ju stvar no i du hov no pri su stvo srp skog na ro da u ne ka da {woj Ugar skoj to kom ne ko li ko ve ko va”. Di rek to ra Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Zo ra na Va pu i me ne u pro stra noj i ve o ma sve tloj ali go to vo asket ski na me {te noj kan ce la ri ji do ~e ku je ru ko vo di lac Mu ze ja Epar hi je bu dim ske, ku stos mr Ko sta Vu ko vi}. Uz ka fu pri ~a mo o pla no vi ma za

nedeqa13.maj2012.

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : U SENTANDREJI DVA VEKA POSLE PRVIH SRPSKIH U^ITEQA

Po sled wa se o ba isto rij skog na sle |a, ne go i sa vre me nog stva ra la {tva, pre sve ga li kov nog, ali i mu zi~ kog, kwi `ev nog… – ot kri va nam mr Vu ko vi}. Dok obi la zi mo ak tu el nu stal nu po stav ku i di vi mo se Da ro hra ni li ci iz ma na sti ra Gra bo vac, Car skim dve ri ma, ko je su osli ka li Ne deq ko Po po vi} i Ge or gi je Ra ni te za iko no stas u Srp skom Ko vi nu, i iko na ma Bo go ro di ca Odo gi tri ja Mo le ni ja Pe tra Mo na ster li je, Bo go ro di ca sa Hri stom Zo gra fa Mi tro fa na, De i sistrip ti hon Osto je Mr ko je vi }a, Ski da we s kr sta Pa ve la ]ur ko vi }a, Taj na ve ~e ra Ar se Te o do ro vi }a… na{ do ma }in ob ja {wa va da }e i ova zgra da, pod ~i jim se da nas kro vom ~u va vi {e od hi qa du eks po na ta, osta ti u mu zej skoj funk ci ji, ali je ide ja da vi {e bu de okre nu ta is tra `i va ~i ma, dok bi se ko mu ni ka ci ja sa po se ti o ci ma od vi ja la u iz lo `be nom pro sto ru na glav nom grad skom tr gu. U stva ri, po li ti~ kim re~ ni kom go vo re }i, iz la zak stal ne po stav ke Mu ze ja na glav ni sen tan -

Preparandija je naslowena na Blagove{tensku crkvu

– La ne se ma lo po ~e lo ra di ti na sa na ci ji te no ve zgra de, ko li ko su fi nan sij ske mo gu} no sti Epar hi je do zvo qa va le, a u pla nu je da se u ok to bru u|e u dru gu fa zu adap ta ci je, na rav no ako bu de pa ra. Ne vo qa je, me |u tim, {to je ce lo to kri lo u ve o ma lo {em sta wu. Bi lo bi, u stva ri, naj bo qe i naj ce lis hod ni je ka da bi se od jed nom ob no vio ceo kom pleks i sta vio u pu nu funk ci ju, jer bi to omo gu }i lo da se re la tiv no br zo ova mo pre se li i stal na po stav ka. Me |u tim, pre ma ne kim gru bim pro ce na ma, Epar hi ji je za to po treb no oko mi lion evra. Zbog to ga je re al ni je da se ide sit nim ko ra ci ma, od no sno da se iz go di ne u go di nu ~i ni ono {to se mo è – na vo di pr vi ~o vek epar hij skog mu ze ja. I po red svih tih ne vo qa, Pre pa ran di ja }e ipak oì ve ti 28. ju na, ka da }e u woj bi ti otvo re na iz lo `ba Srp ska cr kve na umet nost u Ma |ar skoj. Pod okri qem ovog ver ni sa à na }i }e se 39 iz u zet no vred nih pred me ta ko ji su dve go di ne bi li na re sta u ra ci ji u No vom Sa du, u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske. Ovo je, ina ~e, bi la naj ve }a ak ci ja za {ti te cr kve nog bla ga iz Epar hi je bu dim ske na kon 1973, ka da je na ini ci ja ti vu aka de mi ka Da vi do va, u Sr bi ji re sta u ri ra no vi {e od 300 iko na. Sa sve `wem kqu ~e va u ru ka ma mr Vu ko vi} nas vo di i u obi la zak

Vajda od carskog {pijuna S pr vim go di na ma 19. ve ka ne ki no vi ve tro vi po ~e li su da du va ju i Ka und Ka mo nar hi jom, pa je Be~ od lu ~io da, na kon ka to li~ kih i uni jat skih, u tom du hu re hor mi {e i za sta re le pra vo slav ne {ko le na te ri to ri ji Ugar ske i Voj ne gra ni ce. Taj za da tak po ve ri la je u~e nom Sr bi nu iz Bu di ma Uro {u Ne sto ro vi }u ko ji je, po pi sa wu aka de mi ka Slav ka Ga vri lo vi }a, bio i kon fi dent be~ ke po li ci je - da kle, po go dan ka dar u sva kom po gle du. Tek, Ne sto ro vi} je, kao no vo i me no va ni vr hov ni {kol ski in spek tor, od Ugar ske dvor ske kan ce la ri je za tra ìo da se za obra zo va we stru~ nog u~i teq skog ka dra za pra vo slav ne {ko le osnu ju tri pre pa ran di je: za Sr be u Sen tan dre ji, za Ru mu ne u Sta rom Ara du a za Gr ke u Pe {ti. Oba ve {ten o ovom pred lo è ni ju, car Franc I je pri hva tio ovu ide ju i, na kon od re |e nih is prav ki i do pu na, ona je 17. sep tem bra 1812. do bi la i za kon sku sna gu. Na te me qu to ga ubr zo je po ~e lo {ko lo va we bu du }ih srp skih u~i te qa u sen tan drej skoj Pre pa ran di ji, po de qe no u tri tzv. te ~a ja u ukup nom tra ja wu od 15 me se ci, pri ~e mu je Be~ ja sno pro pi sao da „{ko la ima la i~ ki ka rak ter i cr kve na ju ris dik ci ja ne ma ni ka kvog pra va me {a wa u we ne unu tra {we po slo ve”. Na à lost - ili na sre }u, ka ko ko tu ma ~i - na kon {to je ozbiq nu re zer vu pre ma Pre pa ran di ji is po qi la srem sko kar lo va~ ka cr kve na je rar hi ja, a na sli~ noj ta la snoj du ì ni je bi lo i Na stav ni~ ko ve }e sa me {ko le, za tra è no je we no pre se qe we „u do we kra je ve”. Ne sto ro vi} je to na kra ju i pri hva tio, pa je Car skim de kre tom od 17. ma ja 1816. od lu ~e no da se srp ski u~i te qi ubu du }e obra zu ju u Som bo ru - i sve ~a no otva ra we ra van grad ske Pre pa ran di je pri re |e no je 15. no vem bra 1816.

Najstariji sentandrejski ikonostas restaurira tim Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulute

Tri crkve ustupqene kom{ijama Ka ko pi {e aka de mik Din ko Da vi dov, iz Sen tan dre je se na kon Pr vog svet skog ra ta do sta srp skih po ro di ca od se li lo u Ju go sla vi ju, pa je 1924. u gra du ostao sa mo 231 `i teq ko ji se sma trao Sr bi nom. Ta ko ma lo broj ni, ra zu mqi vo, ni su mo gli odr `a va ti i po pra vqa ti sve srp ske hra mo ve. Sto ga su osi ro ma {e na Epar hi ja i cr kve na op {ti na bi le pri nu |e ne da tri cr kve traj no ustu pe dru gim ver skim za jed ni ca ma – re for ma to ri ma Opo va~ ku cr kvu, a ka to li ci ma ]i pro va~ ku i Zbe {ku.

Kosta Vukovi}: Kamo sre}e da mo`emo obnoviti ceo kompleks

bu du} nost usta no ve na kon {to je la ne ma |ar ska dr à va vra ti la Srp skoj pra vo slav noj cr kvi tzv. Pre pa ran di ju na cen tral nom grad skom tr gu. U pi ta wu je kom pleks ko ji for mi ra ju zda we s kra ja 18. ve ka i pa nel iz gra |en se dam de se tih go di na pro {log sto le }a; re~ je o ukup no 1.200 kva drat nih me ta ra ko ri snog pro sto ra, ko je bi sa da tre ba lo sta vi ti u mu zej sku funk ci ju . – Ge ne ral ni plan je da se stal na po stav ka, sa ne kim no vim mu zej skim sa dr à ji ma, pre se li na glav ni trg Sen tan dre je, u iz lo `be ne sa lo ne na spra tu sta rog zda wa i na tre }em ni vou no vog. Uz to, u tom no vom kri lu ima do voq no me sta da se ofor mi jo{ je dan ga le rij ski pro stor gde bi se odr à va le pri vre me ne iz lo `be. Taj deo bi, za pra vo, mo gao da funk ci o ni {e kao svo je vr stan srp ski kul tur ni cen tar, pod ~i jim bi se kro vom odr à va le i pri red be, te pre zen ta ci je srp ske kul tu re, i to ne sa mo

drej ski trg je - stra te {ko pi ta we. Sen tan dre ja se, na i me, na la zi na se ver noj tu ri sti~ koj ma gi stra li Ma |ar ske, ko ja ima ulo gu da ma lo sma wi pri ti sak na Bu dim pe {tu. U tom ci qu se tu ri sti ma, ko ji do |u u po ho de ma |ar skoj pre sto ni ci, go to vo po pra vi lu nu di jed no dnev ni iz let ko ji ob u hva ta Sen tan dre ju, za tim tvr |a vu Vi {e grad i jo{ se ver ni je Ester gom, va `an cen tar Ri mo ka to li~ ke cr kve, u ko jem se na la zi Hri {}an ski mu zej. Za hva qu ju }i to me go di {we kroz Sen tan dre ju pro |e vi {e od mi lion tu ri sta!!! I za to je, ob ja {wa va mr Vu ko vi}, iz u zet no va `no da Mu zej iza |e na glav ni trg, jer je pro ce na da bi broj po se ti la ca ta da bio vi {e stru ko ve }i, a to bi do ne lo i fi nan sij sku sta bil nost usta no vi. U dru {tvu pr vog ~o ve ka Mu ze ja spu {ta mo se ka Pre pa ran di ji, ko ju `e li mo da obi |e mo, a sa de sne stra ne nam, de lom za klo we na ku }a ma, osta je Ri mo ka to li~ ka cr kva sv. Jo va na Kr sti te qa, naj sta ri ja

^udotvorna ikona Presvete Bogorodice u Preobra`enskoj crkvi

bo go mo qa u va ro {i, iz gra |e na jo{ u XI II ve ku. Ubr zo sti è mo na ciq, jer sve je ov de na ne ko li ko mi nu ta ho da, na rav no ka da je re~ o isto rij skim to po ni mi ma. Po sle ~u jem da Sen tan dre ja ite ka ko ima i svo je no vo li ce, te otu da i po da tak da u gra du da nas ì vi vi {e od 25.000 du {a! Ugle dav {i na sa mo ko ji ko rak od Pre pa ran di je, bu kval no na slo we ne na Bla go ve {ten sku cr kvu, ~u ve ni Tr go va~ ki krst, ko ji je kao sim bol gra da ne za o bi la zna me ta tu ri sta, tek ta da za i sta shva tam ko li ko }e Mu zej do bi ti pre se qe wem. Ka men te me qac za sta ro zda we po lo èn je 1793, da bi grad wa po pla no vi ma u to vre me zna me ni tog An to na Jo ha na Ezne ra po ~e la 1794, a ori gi nal na fa sa da je, uz ma lu mo di fi ka ci ju, za vr {e na 1797. Za pra vo, pre ma za pi si ma isto ri ~a ra, s tom zgra dom u neo kla si ci sti~ kom sti lu, u ko joj je naj pre bi la srp ska {ko la, a od 1812. do 1816. i pre pa ran di ja u ko joj su se obra zo va li bu du }i srp ski u~i te qi, za vr {a va ju se ve }i gra di teq ski ra do vi u sta roj Sen tan dre ji. Dok ni je do {lo no vo do ba. Sa de sne stra ne ula za u Bla go ve {ten sku cr kvu, ni è niz Gr~ ku uli cu ko ja vo di ka Du na vu, na ka le mqe no je, na i me, po me nu to no vo kri lo. Ide ja je ve ro vat no bi la da se na pra vi spoj sta rog i no vog, ali je to ura |e no to li ko ki la vo i ne mu {to da ova soc re a li sti~ ka iz ra sli na ne sa mo da se ni ka ko ne ukla pa u pre po zna tqiv sen tan drej ski am bi jent, ve} se mo è iz u ~a va ti kao pri mer pro ma {a ja u ar hi tek ton skom i sva kom dru gom smi slu. Ilu stra ci je ra di, deo zgra de na la zi se iz nad kro va ku }e na su sed noj par ce li, na pra vqe na je i te ra sa ko ja je pot pu no ne funk ci o nal na, a sta ra zgra da i no vo kri lo po ve za ni su ste pe ni {tem to li ko uskim da ne ma {an se da se dva ~o ve ka na we mu mi mo i |u!? Uz sve to, ovaj obje kat, iako iz gra |en pre ma we od ~e ti ri de ce ni je, de lu je de rut ni je od onog po dig nu tog pre vi {e od dva ve ka.

Po à re va~ ke i Pre o bra èn ske cr kve, ko je ni su otvo re ne za po se ti o ce jer je pret hod no neo p hod no za vr {i ti kon zer va ci ju i re sta u ra ci ju kom plet nog wi ho vog mo bi li ja ra. U pr voj cr kvi tim Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re ve} ra di na naj sta ri jem iko no sta su u Sen tan dre ji, te {ko stra da lom u ve li koj po pla vi 1838, ka da je u cr kvi bi lo vi {e od dva me tra vo de. Za hva qu ju }i nov ci ma ko je je obez be di la Vla da Voj vo di ne, ovaj ve o ma slo èn po du hvat, gde je naj pre bi lo nu `no pro jek tant ski re kon stru i sa ti go to vo pot pu no uni {te nu pr vu pre sto nu zo nu, po ~eo je la ne, ali ako sve bu de te klo po pla nu, mo `da bi jo{ ove go di ne mo gla da si ne ce la kom po zi ci ja po zna tih srp skih zo o gra fa Ge or gi ja Ra ni te i Ne deq ka Po po vi }a. I na dru gom kra ju Sen tan dre je, u Pre o bra èn skoj cr kvi, ta ko |e ima do sta po sla. Ide ja je da na we nim zi do vi ma bu du iz lo è ne ori gi nal ne iko ne iz ove cr kve, kao i po je di ni de lo vi iko no sta sa iz ne gda {we srp ske cr kve u Bu di mu, ko ja je stra da la za vre me Dru gog svet skog ra ta. Ali pred u slov za to je, na rav no, da pret hod no sam hram bu de ob no vqen. Ov de nas je, ina ~e, sa ~e kao im po zan tan ba rok ni iko no stas, ra |en sre di nom XVI II ve ka ru kom ne po zna tih sli ka ra iz Ukra ji ne. Ipak, i po red sve we go ve le po te i mo nu men tal no sti sla vu mu “oti ma” iko na Pre sve te Bo go ro di ce. Ne znam da li je za i sta ~u do tvor na, ka ko se ve ru je, ali je sa svim iz ve sno - ~u de sna. Na od la sku, pro la ze }i kraj rod ne ku }e Ja ko va Ig wa to vi }a, pri se tih se we go vog neo bi~ nog ne kro lo ga: I kad u Sen tan dre ji jed nom ne sta ne Sr ba, a je da red }e ih ne sta ti, on da }e im ob ro nak div nih pla ni na bi ti grob, po krov mi ri sa vo ze le ni lo, zvuk zvo na wi ho vih hra mo va pro pra ti }e ih u ve~ nost, a hra mo vi osta }e kao spo me ni ci wi ho vog du ha i ì vo ta… n Mi ro slav Sta ji}

nedeqa13.maj2012.

c m y

„DNEVNIK” PREKO ZAGREBA STIGAO DO KULE NADOMAK PO@EGE

DVE DECENIJE OD PROTERIVAWA HRVATA IZ VOJVODINE

Zlo ~in bez ka zne

ve je decenije proteklo od pro- fanac prona|en je mrtav u ataru izmeterivawa hrvatskog stanovni- |u Hrtkovaca i Nikinaca. {tva iz Srema bez ijedne sudOstalo je zabeleèno jo{ i da je loske osude. Vojislavu [e{equ, koji je kalna vlast na ~elu sa Ostojom Sibinosumwi~en za to nedelo, sudi se u Ha- ~i}em, koji je umro 2008, promenila {kom tribunalu, a jedini krivi~ni naziv sela u „Srbislavci”, ali je popostupak u Srbiji pokrenut je protiv licija sutradan uklonila tablu. InaOstoje Sibin~i}a, nekada{weg pred- ~e, procewuje se da je u tom periodu na sednika MZ Hrtkovci, ali je on kasni- prostoru Srema ubijeno 25 gra|ana hrje oslobo|en. Ina~e, Hrtkovci su po- vatske nacionalnosti, dok je wih oko stali simbol progona Hrvata iz Sre20.000 bilo je prinu|eno da napusti ma, ali je proterivawa u mawoj ili vesvoje domove ili da razmeni imawa sa }oj meri bilo i u Golubinacima, Srbima iz Hrvatske. Sremskoj Mitrovici, Plati~evu, [i\or|e Suboti} iz nevladine orgadu, Ba~u, Kukujevcima, Morovi}u, nizacije “Vojvo|anski klub” smatra da Slankamenu, Zemunu... }e taj zlo~in ostati bez kazne. – Za brojna ubistva {irom Vojvodi– Srbija èli to da zaboravi. I zvane: u [idu, Kukujevcima, u Morovi}u... ni~na politika se svim silama trudi da do danas niko nije odgovarao, iako je se to zaboravi. Hrtkovci, i celokupno Fond za humanitarno pravo jo{ 1993. i iseqavawe i proterivawe iz Srema i 1994. godine izneo dovoqno podataka Vojvodine, jesu zlo~in bez kazne i to }e koji su ukazivali da su tako ostati. Postoje po~inioci bili ne samo retki mediji, postoje Pre 20 godina u me|u raznim grupama izretke organizacije cibeglica, koji su do dolavilnog sektora i pojeHrtkovcima je na ska u Srbiju bili orgadine partije koje na to zboru gra|ana, nizovani u razne dobrose}aju, ali sve se na u prisustvu Vojislava pod voqa~ke grupe ili u vojtome zavr{ava – kaè [e{eqa, pro~itan sku ’Republike Srpske Suboti}. Krajine’, ve} da je me|u spisak 17 “nepodobnih” Po wegovim re~ima, po~iniocima bilo i poSkup{tina Srbije bi stanovnika hrvatske licajaca – izjavila je morala doneti deklanacionalnosti direktorka Fonda za huraciju u kojoj bi se izmanitarno pravo Natavinila proteranim {a Kandi}. Hrvatima i makar ih simboli~no poPre 20 godina, maja 1992, u Hrtkov- zvala da se vrate svojim ku}ama, ali nicima je na zboru gra|ana u prisustvu je optimista da }e se to ikada i desiti. Vojislava [e{eqa, pro~itan spisak Politi~ke stranke ove godine nisu 17 “nepodobnih” stanovnika hrvatske se obazirale na godi{wicu proterinacionalnosti. Oni su pod pretwama vawa iz Vojvodine. Oglasila se samo ubrzo morali da se isele, a 20 porodi- LSV, ~iji je lider Nenad ânak poruca hrvatske nacionalnosti nasilno je ~io da su ti doga|aji „najmra~nija mrizba~eno iz svojih domova. qa devedesetih godina na teritoriji Pretilo se telefonom: „Usta{o, Vojvodine“, jer su ozna~ili progon viseli se ili biraj dete koje ti je dra- {e desetina hiqada qudi iz pokrajiè!”, me{tani su nalazili zaklanog ne. Ina~e, nijedna iseqena porodica psa sa porukom: „Seli se, {ta ~eka{?”, se nije u me|uvremenu vratila. Nekano` zaboden u vrata sa sli~nom poru- da{wi stanovnici Hrtkovaca i drukom, dolazilo je do tu~a mladi}a koji gih vojvo|anskih sela tek ponekad posu do{li i onih koji su ro|eni u Hrtsete grobqa i crkve u svojim negdakovcima, maltretiran je lokalni ùp{wim mestima. nik... Tih dana me{tanin Mijat [ten Petar Klai}

dnevnik

Ra ste bo stan

ko|e biv{i Hrtkov~anin, izvodi jednostavnu ra~unicu, okruglu i slatku poput lubenice. ad su Hrtkov~ane u jesen – Na jutru zemqe moè se posaditi do 1992, nekoliko meseci nakon tri hiqade biqaka lubenice. No, ra~una„humanog preseqewa” u Kulu }emo dve i po hiqade. Neka su na svakoj lonadomak Poège, skupili u devastizi dve lubenice, mada ih je i vi{e, i neka su ranoj kuglani na kraju sela, agronou proseku te{ke {est-sedam kilograma, mami i poqoprivredni stru~waci iz da su teè. To je, prodaju li se sve i po ceni obli`weg PIK-a Kutjevo, koji su ih od bar dve kune za kilogram, po jutru oko trebali uputiti {ta da sade na svo65.000 kuna iliti oko 9.000 evra. jim poqima, rekli su da ne tra}e vreA onda su, ohrabreni lubenicama, slame poku{avaju}i da ovde, u Slavoniji, uzgavonski Hrtkov~ani po~eli uzgajati paprijaju lubenice. Qudi su bili jo{ u {oku, u ku, pa kada danas, po~etkom septembra proàlosti za svojim zavi~ajem i ku}ama koje |ete tim selom, sve se crveni od brda pasu morali da napuste i po|u u nepoznato. U prike, a wen zanosni miris {iri se uz obe Hrtkovcima, [e{eqevi radikali vi{e im strane ceste. Takva paprika, ajvarka, kako nisu davali mira. je Hrtkov~ani zovu, ranije je na istok HrI tek {to su se skrasili u Kuli, za koju vatske uglavnom stizala iz okoline Lemnogi od wih nisu ni ~uli pre nego {to su skovca u Srbiji, ili jo{ ju`nije, iz Makeonamo do{li, doìveli su novi {ok: nidonije. Hrtkov~ani su se, kao i u slu~aju lu{ta od wihovih lubenica, ni{ta benica, potrudili da zavisnici od od bostana kojeg su tradicionalno paprike ne zapadnu u krizu. Wi hov pri sil ni do la zak u Ku lu i iz nu |e na sadili u Vojvodini i leti ga proSasvim druga~ija od one kakvu sazamena ku}a ne mogu se, dakako, nazvati davali po tr`nicama slavonskih de u Barawi, da bi je su{ili i mlehumanim preseqewem, tom ~udnom gradova. Jer, slavonska zemqa, za li u onaj opako quti cinober prah, razliku od vojvo|anske – govorili zvan aleva paprika, ajvarka je prepoliti~kom oksimoronskom floskulom, su im agronomi – nije pogodna za no u odnosu na one koji su u ratu ostali bez plavila Kulu i nema kola koja iz uzgoj lubenica, ve} samo za ìto, Osijeka, Zagreba, Rijeke, Karlovku}a i imawa, wihova ratna pri~a ipak je kukuruz, repu…, pa su ih, u najboca… ovuda pro|u a da u prtqa`nik ispala pone{to „humanija” qoj nameri, upozorili da ne tro{e ne ubace bar jednu vre}u. vreme na uzaludni trud. Zvonimira [prengera zati~em u Danas, dve decenije kasnije, kad od Na{i- tako su niknule prve slavonske lubenice. poqu i prise}am se na{eg susreta s ca vozite prema Poègi, u Kuli }ete, od juDa nije bilo Hrtkov~ana i wihove nepo~etka devedesetih. Bilo je subotwe kala do septembra, prolaziti pored pravih sre}e, istok Hrvatske tih ratnih godina, snojesensko jutro kad sam na putu u Poègu brda lubenica, poslaganih na prikolice uz kada su lubenice u pitawu, zapao bi u tena trenutak zastao u Kuli da bih u trgoviput. I to ne bilo kakvih, ve} prvorazred- {ku apstinencijsku krizu. Put lubenica iz ni nasred sela kupio nekakve sitnice. nih, me|u kojima „kapitalci” od 20 i vi{e Vojvodine bio je zbog rata prekinut, a onaj [prenger je s nekoliko svojih me{tana kilograma nisu nikakva retkost. A uz taj iz doline Neretve - s obzirom da se preko krenuo u ribolov i se}am se kako su me zaput, kad je sezona lubenica na izmaku, zameBosne nije moglo - zaobilazan, dug i skup i pawili wihovi {tapovi za lov na velike, ni}e ih brda crvene mesnate paprike, ajvarzbog toga nikad uspostavqen. A kad su vojozbiqne ribe, kakvih u tom brdskom delu ke, kako je u Kuli zovu, gomile patlixana i vo|anski Hrvati iz Hrtkovaca u svom noSlavonije nigde nema. Povela se pri~a o krastavaca – koji tako|e, do dolaska Hrtvom zavi~aju pokazali kako lubenice i te pecawu i tada sam saznao da su ti qudi, makov~ana, ovde nisu ba{ ne{to naro~ito rakako mogu da rastu u Slavoniji, ako ne bohom vojvo|anski Hrvati, ovamo do{li iz sli. qe, a ono bar jednako dobro kao i u VojvodiHrtkovaca i da su ribolovnim {tapovima No, Lenka Vida, koja je sa svojim supruni, wihova loza ra{irila se brzinom kakoje su odande doneli, na Savi lovili somogom Stjepanom me|u prvima iz Hrtkovaca kve zarazne biqne bolesti. Postao je to ve kapitalce, smu|eve i prave re~ne ajkule, do{la u Kulu, oko Petrova 1992, brzo je unosan posao, jer u Hrvatskoj tih ratnih go{tuke od desetak kilograma. shvatila da s pri~om o lubenicama koje ne dina jo{ nije bilo najqu}ih neprijateqa Delovali su nekako izgubqeno u tom simogu rasti u Slavoniji – ne{to debelo nipoqoprivrednika – inostranih robnih lavom jesewem slavonskom jutru s onim rije u redu. Ona i wen suprug, kao da su si{li naca, kreditnih kartica i poplave uvozne barskim {tapovima za re~ne grabqivice, u sa stranica „Blagoslova zemqe” onog nehrane – pa se dalo lepo zaraditi. sredini gde se na nekom od okolnih potoka sretnog norve{kog nobelovca Knuta HamMihaq Zoltan, sused porodice Vida, tajedva moè uloviti kakva, tek desetak cen-

Pi{e: Drago Hedl

suna, samo su se pogledali ~uv{i tu pri~u. Jer, mislila je Lenka, ako je te jeseni u ba{ti pored wihov ku}e bilo nekoliko ogromnih bundeva, nije postojao ni jedan razlog za{to onde ne bi mogle rasti i lubenice. Slede}e godine, uprkos upozorewu poqoprivrednih stru~waka da ne gube vreme na bostan, Lenka je u poqu pored ku}e u zemqu stavila prve semenke tog slasnog, so~nog ploda. – Nisam zavr{ila poqoprivredni fakultet, no otac mi je bio paor i sve o uzgoju lubenica nau~ila sam od wega. Kad sam videla tu odmornu, devi~ansku zemqu, ni jednog trenutka nisam sumwala mogu li na woj rasti lubenice – ka`e Lenka Vida. I

dnevnik

nedeqa13.maj2012.

GDE SU SE SMESTILI „HUMANO PRESEQENI” HRTKOV^ANI

i u Slavoniji ti me ta ra du ga be li ca. Ta da sam, od [pren ge ra i we go vih ri bar skih pri ja te qa, pr vi put ~uo o sud bi ni Hrt kov ~a na. Pri ~a li su ka ko je po ~et kom ra ta i ras pa dom Ju go sla vi je u Hrt kov ci ma, voj vo |an skom se lu do ta da s hr vat skom ve }i nom, po sta ja lo ne iz dr `i vo, ka ko su ih {e {e qev ci te ra li iz ku }a i ka ko su shva ti li da }e mo ra ti da na pu ste svoj za vi ~aj. U to vre me sve je vi {e hr vat skih Sr ba do la zi lo u Voj vo di nu, me |u wi ma i me {ta ni Ku le, pa je ne ko me pa la na um ide ja o „hu ma nom pre se qe wu”. Ta ko su po ~e -

auto mo bil - ono {to u mi ru ni ka da ne bi: me wa li su ku }e i ima wa ne bi li se sklo ni li od vi ho ra ra ta. Me |u tim stva ri ma ko je su im naj vi {e zna ~i le, [pren ger i we go vi pri ja te qi ri ba ri, po ne li su ne {to {to im u Ku li, wi ho vom no vom za vi ~a ju, do i sta ni ka da ne }e tre ba ti: {ta po ve za pe ca we re~ nih ri ba gra bqi vi ca. Wi hov pri sil ni do la zak u Ku lu i iz nu |e na za me na ku }a ne mo gu se, da ka ko, na zva ti hu ma nim pre se qe wem, tom ~ud nom po li ti~ kom ok si mo ron skom flo sku lom, no u od no su na one ko ji su u ra tu osta li

Mewalo se „sve za sve”: nekad na temequ fotografija, ~e{}e „na nevi|eno”

li raz go vo ri o za me ni ku }a. Me wa lo se „sve za sve”, pa je na pri mer, ekvi va lent za cen tral no gre ja we u ku }i ne kog Hr va ta u Hrt kov ci ma, bio tri ju tra ze mqe ne kog Sr bi na iz Ku le. Ne ki su, pre raz me ne ku }a, ima li pri li ku na fo to gra fi ja ma ili vi deo snim ci ma upo zna ti se sa svo jom za men skom ku }om; dru gi su svoj no vi dom vi de li tek ka da bi do {li u Ku lu, od no sno Hrt kov ce. I jed ni i dru gi mi sle da su iz gu bi li, da je wi ho va ku }a, ze mqa i me ha ni za ci ja ko ju su osta vi li, bi la bo qa od one ko ju su do bi li u za me nu. Qu di ko ji se ni kad me |u sob no ni su vi de li i ni ka da me |u sob no ko mu ni ci ra li, u~i ni li su na br zi nu, na vrat na nos - po nev {i sa mo ono naj nu `ni je {to je mo glo sta ti u

bez ku }a i ima wa, wi ho va rat na pri ~a ipak je is pa la po ne {to „hu ma ni ja”. [pren ger je u Hrt kov ci ma osta vio 10 ju ta ra ze mqe, u Ku li ga je za te klo pet. Pr vih da na na kon do la ska („Ni ka da ne }u za bo ra vi ti taj dan, bi lo je Pe tro vo, 29. ju na„, ka è), sve mu je li ~i lo na ru àn san i stal no se na dao ka ko }e se iz we ga pro bu di ti. – Ni ko ne vo li do |o {e – ka è we go va su pru ga An ki ca i uz di {u }i pri ~a ka ko su ih sta ro se de o ci u ~u du gle da li ka da su po ~e li da sa de lu be ni ce, a on da se jo{ vi {e ~u di li kad bi ih iz no si li na go mi le, po red pu ta, na pro da ju. U Ku li ni je bio obi ~aj ni jed no ni dru go, ni sa di ti lu be ni ce, ni ono {to se pro iz ve de pro da va ti uz ce stu.

[pren ger sa mo od ma hu je ru kom i ka è ka ko i ni je za vr {i lo sve ta ko lo {e. Jo{ ka da bi ima li gde pro da ti ono {to pro iz ve du i ka da ih ne bi gu {io pre ko mer ni uvoz jef ti ne, ali ne kva li tet ne hra ne, ne ka ko bi se i da lo ì ve ti. Pro blem ni je pro iz ve sti, ve} pro da ti ono {to se pro iz ve de. Or ga ni zo va nog ot ku pa ne ma, pa {to se uz ce stu pro da, pro da se. Osta lo is tru ne ili po je du svi we. Stje pan Ro land ima ma li {tand uz ce stu is pred svo je ku }e u ko ju je do {ao te 1992. Ve li, ko se è li op skr bi ti zim ni com, u Ku li mo è da na ba vi sve – od pa pri ke, pa ra daj za i lu ka, iz lo è nih na tom we go vom {tan du, do pa su qa, krom pi ra i pa tli xa na. Jo{ ne mo è da pre bo li ku }u ko ju je osta vio u Hrt kov ci ma i u ko ju je, ka è, ugra dio 52 hi qa de ci ga la. Ova, ko ju je me wao za onu ne pre à qe nu, od be ton skih je blo ko va i ka kva je da je, u woj mo ra ì ve ti. Od 120 ku }a u Ku li, u 55 sa da su Hrt kov ~a ni. Voj vo |an ski Hr va ti iz Ku ku je va ca na sta ni li su jed nu, a iz Pla ti ~e va ~e ti ri ku }e. U 20 ku }a do se qe ni ci su iz Bo sne, a u pre o sta lih ~e tr de se tak sta ro se de o ci, ma hom osta re li Sr bi. Ku la je do Dru gog svet skog ra ta, ba{ kao i Hrt kov ci u Voj vo di ni, bi la na se qe na pre te `no Nem ci ma; [va ba ma, ka ko su ih on de zva li. Na sta rom, u ko rov za ra slom gro bqu u Ku li, jo{ se vi de spo me ni ci s ne ma~ kim pre zi me ni ma. Ka da su Nem ci na pu sti li Ku lu, ona mo su, iz pa pu~ kih za bi ti, ma hom do {li hr vat ski Sr bi, a u Hrt kov ce su vla ko vi bez vo znog re da u is pra `we ne {vap ske ku }e do vo zi li ko lo ni ste. Ta da se taj mi gra ci o ni in è we ring ni je zvao „hu ma no pre se qe we”, no ni ta da, kao ni u bli òj po ve sti, ni ko ni je dra go voq no osta vqao svo je do mo ve. To je mo `da je di no za jed ni~ ko {to po ve zu je Ku lu i Hrt kov ce i wi ho ve „hu ma no pre se qe ne” sta nov ni ke. Osim od ne dav no lu be ni ca i pa pri ke aj var ke, po ko ji ma su sa da - ras pr {iv {i pred ra su de ka ko u Sla vo ni ji mo è ra sti sa mo p{e ni ca, ku ku ruz i re pa - po zna ti i jed ni i dru gi. (autor je novinar „Jutarweg lista”)

[ta se dogodilo Nikoli Pi{e: Du{an Simin a {to je Sar ko zi iz gu bio za dla ku pred sed ni~ ke iz bo re ne ob ja {wa va me ha ni~ ki za {to ih je Oland do bio. Pri ~a po ~i we u do ba pred sed ni~ ke vla da vi ne @a ka [i ra ka. Po sta rom „obi ~a ju Re pu bli ke”, on je se bi na me nio na sled ni ka, ta da {weg pred sed ni ka vla de Do mi ni ka De Vil pe na (va qa se za {ti ti ti na kon pred sed ni~ kog imu ni te ta od svih tih sud skih gwa va `a ko je te ~e ka ju zbog zlo u po tre ba za ko na i ka drov skih mu} ki na pu tu do vla sti). No, mla di fru stri ra ni po li ti ~a ri a `eq ni vi so kih ka ri je ra - re~ ju: ka ri je ri sti - ugle da {e u Sar ko zi ju {an su. Jer ovaj je usa vr {io sve ku lo ar ske igre neo p hod ne jed noj par ti ji, a po go to vo teh ni ke eli mi na ci je. I ka da je Vil pen za ku li snim ma ne vri ma uklo wen, sve su pre pre ke pa le. Ta ko je Sar ko zi bio pr vi pred sed nik ko ji je u svo jim ru ka ma skon cen tri sao svu mo} pro tiv vr ha sop stve ne, [i ra ko ve par ti je. Za tim je 2007. tre ba lo sru {i ti pro tiv ni~ ki ta bor, so ci ja li ste na ~e lu s kan di dat ki wom Se go len Ro a jal. Pri me nio je sve teh ni ke storytel lin ga i ame ri~ kog po li ti~ kog mar ke tin ga. Iz gra dio je sli ku o se bi kao ~o ve ku ko je ga pro {lost naj ma we oba ve zu je i ko ji ima od re {e ne ru ke za stvar ne pro me ne. I po be dio je za

dla ku. Ali, do {av {i na vlast, va qa lo je na gra di ti sve „pr vo bor ce kam pa we” vi so kim funk ci ja ma, me |u ko ji ma su naj u gled ni je – one mi ni star ske. U nor mal nim vre me ni ma bi lo ko mo è da po sta ne mi ni star bi lo ~e ga, jer iona ko ~vr sto je zgro eks pe ra ta osmi {qa va i omo gu }a va rad mi ni sta ra. Me |u tim, u kri zi kao {to se de si lo 2008. go di ne (za po ~e ta pro pa {}u ame ri~ kih ba na ka) po ka za lo se da su mi ni stri iz gu bi li re pe re u stvar no sti. Oda li su se tak mi ~e wu su je ta, uì va wu u pri vi le gi ja ma, ra sip ni~ kom tro {e wu, a sve to bez opi pqi vih re zul ta ta. Sar ko zi se okre nuo mo ra li za ci ji ka pi ta li zma - ko ji je u pred iz bo roj kam pa wi pro da vao kao spas svih spa so va, obe }a vao kao iz laz svih iz la za i lek svih le ko va – de le }i ga ma ni hej ski na „lo{„ i „do bar”. Kao, onaj fi nan sij ski ne va qa, ali je ovaj dru gi, eko nom ski, do bar (pri tom je pr vi naj ~i sti je ova plo }e we onog dru gog, ali nek se Vla si ne do se te). Da spa se svo ja obe }a wa - u tre nut ku pret we be lo svet skog fi nan sij skog ras pa da - za ko ja ra ~u ni do la ze na na pla tu, Sar ko zi da je dr àv nu po zaj mi cu ban ka ma. Sto ti ne mi li jar di evra. Ha os pred vra ti ma shva ti le su i osta le ad mi ni stra ci je, od Oba me do Mer ke lo ve. Sa mo {to je Oba ma fi nan si ja ma spa sa vao in du stri ju auto mo bi la (~i taj: rad na me sta), a Sar ko zi - ban ka re. Ovi po sled wi, stav {i po no vo na no ge, ni su za uz vrat i za hval nost svo me do bro ~i ni te qu po zajm qi va le no vac sred wim i ma lim pred u ze }i ma, je di nim spo sob nim da br zo re a gu ju i adap ti ra ju se na tr ì {ne pro me ne. Na pro tiv - sti sli su gu ber. I bu du }i da kri za i da qe tra je, Fran cu zi su shva ti li da je Sar ko zi „pred sed nik bo ga tih” i da je ko rum pi rao sve po li ti~ ke stru je oko se be po lo à ji ma, ~i me je za pra vo se bi ve zao ru ke da bi lo {ta pro me ni. Osta lo mu je da sle di to ko ve ka kvi je su, u ru ka ma apa rat ~i ka „iz sop stve nih re do va”, u po ku {a ju da pro da sli ku se be kao spa si o ca Fran cu ske ka ko ju ~e, ta ko i u bu du} no sti. Pre vi deo je da sve ve }e ne za do voq stvo Fran cu za, u si tu a ci ji ka da ra ste ne za po sle nost ume sto pla ta – gu bi ose |a we za pi ta wa le vi ce i de sni ce, a sve vi {e se okre }e pro tiv sim bo la na ra slih pro ble ma – Sar ko zi ja. U tom na sce nu stu pa fa mo zna zam ka de mo kra ti je: ko a li ci o na ra ~u ni ca. Oland je u sa mom po ~et ku, kao do bar ra ~un xi ja, vo dio po li ti ku ob je di wa va wa gla so va ce le le vi ce, od so ci ja li sti~ ke do ko mu ni sti~ ke, od eko lo {ke do re vo lu ci o nar ne i eks trem no re vo lu ci o nar ne. Sar ko zi je va par ti ja (UMP) je svo ju naj ve }u sna gu cr pe la iz de mo ni za ci je eks trem ne de sni ce, u „vla sni {tvu” fa mi li je Le Pen. A on da se, kao lo{ ra ~un xi ja, Sar ko zi na {ao u si tu a ci ji da mo ra da po di la zi toj „omra è noj de sni ci”. Do dvo ra vao se „|a vo lu” i ti me je od bio do bar broj gla so va ume re nih de sni ~a ra. Ta ko se is po sta vi lo da je ceo le vi blok bio pro tiv ras ce pa nog de snog. Sar ko zi ni je iz gu bio od Olan da, ne go od eks trem ne de sni ce i Ma ri ne Le Pen. Pad Sar ko zi ja jo{ je je dan {kol ski pri mer da za ku li sne igre i po li ti~ ki mar ke ting u osva ja wu vla sti ni su isti i u odr à va wu na woj. Da je do la skom u Je li sej sku pa la tu za me nio sve ko ji su mu po mo gli da do |e na vlast oni ma ko ji zna ju da upra vqa ju, pro gla si li bi ga ne za hval ni kom me |u svo ji ma, ali bi vla dao na du ge sta ze. Ova ko }e o we mu osta ti le pa pri ~a da je odan i za hva lan svo jim sa rad ni ci ma, sa mo {to }e ga ovi po ku lo a ri ma op tu ì va ti da ih je svo jom sla vo qu bi vo {}u „iz dao” i upro pa stio im bu du} nost gu be }i vlast. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

GR^KA NA PRAGU POTPUNOG KOLAPSA

Kud to plovi ovaj brod? ci la bi lo ka kvu ko a li c i j u i lop t a se vra ti la u zo nu pred sed ni ka Gr~ ke ka ko “Isto rij ski iz bo ri”, “U ili van EU bi on po k u { ao da na kon iz bo ra?!”, “[ta su tra?”... sa mo for m i r a Vla d u na su ne ki od na slo va ko ji su pra ti li iz ci o nal nog je din stva. bo re u Gr~ koj. Mno go je to ga bi lo na Ko li ko je to re al no, ta pe tu: od {ted we, pre ko ostan ka u ve li ko je pi ta we, s evro zo ni, pa do ostan ka u EU, ali ~i ob z i r om na pla n e we ni ca je da su to bi li iz bo ri s naj kra }om kam pa wom u ko joj ni ko ni {ta tar nu uda qe nost stra na ka, ali pri ti po seb no ni je re kao u od no su na ono sak iz EU se iz ~a sa u ~as po ve }a va i {to su go vo ri li po sled wih go di nu da - otvo re no se go vo ri o to me da su se ze na. Ipak, i lo gi~ no je bi lo da kam pa wa mqe EU pri pre mi le za iz la zak Gr~ ke bu de krat ka, bez pro mo tiv nih spo to va i iz zo ne evra, ali i iz Uni je. I ne sa i gla mu ro znih go vo ra ko ji su ne kad mo to, ne go je Si ti ban ka da la svo je vi zna li da tra ju sa ti ma na Sin tag mi ili |e we pre ma ko jem sa ~ak 78% si gur no ne kim dru gim tr go vi ma – jer su sla vi - sti tvr di da Gr~ ka iz la zi iz evro zo ne, ne pre su {i le i par ti ja ma i wi ho vim dok je Ne ma~ ka ja sno po ru ~i la da je so li dar nost u EU dvo smer na, a ne jed no spon zo ri ma. Na kra ju, do bi li smo re zul ta te ko ji smer na uli ca, ka kvom je vi de Gr ci. Iz ne na |e we na ovim iz bo ri ma (ako su u ne ku ru ku bi li i o~e ki va ni, jer se zna lo da }e No va de mo kra ti ja i PA - se to ta ko mo è na zva ti) je ste ~i we ni SOK bi ti ka `we ni, sa mo je pi ta we ca ne pre la è we cen zu sa par ti je Do re bi lo ko li ko }e iz gu bi ti gla so va. I Ba ko ja ni. To je bio po sled wi tr zaj po po ka za lo se da je PA SOK ipak do bio ro di ce Mi co ta kis da osta nu u po li ja ~i no ka ut, od ko ga }e se te {ko opo - ti~ kim vo da ma, ali je oti {ao niz vo du. S dru ge stra ne, ko ra v i t i. S dru g e mu n i s ti~ k a KKE stra n e, ND je s te Neo na ci sti su naj bo qe (iz g o v a r a se Kudo b i l a naj v i { e re zul ta te ostva ri li Ku-E) jo{ vo di rat gla so va, pa sa mim u dva me sta u ko ji ma su Nem ci s ka pi ta li zmom, i tim i do dat nih 50 to sa sve Le wi nom me sta u par la men u Dru gom svet skom ra tu na ~e l u, i stan tu, ali je wih Sa stre qa li sto ti ne Gr ka!? dard n o pre l a z i ma ras, pred sed nik cen z us, ali bez ND, od ba cio sa mim vra }a wem man da ta pred sed ni ku Gr~ ke ika kve è qe za u~e {}em u vla sti, ve} Ka ro lo su Pa pu qa su sa mo ne ko li ko sa - s je di nim ci qem da sa re vo lu ci o nar ti po sle pri ma wa istog. Za {to je uop - nih po zi ci ja kri ti ku je sve i sva kog i {te i pri hva tao man dat? Iz gle da da da na sta vi ra tom sa du ho vi ma pro {lo ne ke qu de ve} sam taj ~in za do vo qa va, sti. Ozbiq nu bri gu je za da lo po ja vqi va po go to vo {to ne bi da oku {a va ju sre }u s du ìm dr à wem vru }eg man da tar skog we neo na ci sti~ ke par ti je Zlat na zo ra i wi hov pre la zak cen zu sa, tim pre {to krom pi ra u ru ka ma. Si gur ni do bit nik ovih iz bo ra je su im gla so ve ma hom da li raz o ~a ra ni SYRI ZA, za ko ju su naj vi {e gla sa li za - mla di qu di is pod 35 go di na, sta ri ji po sle ni u dr àv nim slu `ba ma, jer je qu di u opa snim de lo vi ma Ati ne (ured pa ro la ove par ti je bi la “ne }e mo {ted - no su im neo na ci sti po ma ga li da bez wu, za te za we ka i {a i ot pu {ta we iz bed no odu i po dig nu svo ju pen zi ju kao i jav nih in sti tu ci ja, ali ima mo re {e we da se sret no vra te ku }i), te sva ki dru da osta ne mo u evro zo ni i EU”. Ova gi – po li ca jac. Za {to po li ci ja? Pa par ti ja le vi ce je pri hva ti la man dat za to {to joj je lak {e da ne ko dru gi pr kao i ND, ali je na kon raz go vo ra sa qa ru ke ile gal nim imi gran ti ma, dro par ti ja ma ko je ni su is pu ni le cen zus gom i svim osta lim pro ble mi ma od ko (ku ca li su na vra ta za bo ra vqe nih aso - jih go di na ma be è, a na ko je `mu re ili va) i ona vra ti la man dat. Pri to me, – ne {to tre }e. Ve li ki broj qu di ko ji su gla sa li za ~i we ni ca je da za pra vo ni ka da ni su od go vo ri li na kqu~ no pi ta we: ka ko za - Zlat nu zo ru, shva ti li su za ko ga su da mi {qa ju da osta nu u evro zo ni a da ne li glas tek ka da su po sle iz bo ra vi de na sta ve sa ste za wem ka i {a, ko ri ste }i li wi ho vu kon fe ren ci ju za no vi na re, sve vre me fra zu “no vac po sto ji” – ko ja na ko joj su tra ì li da svi no vi na ri je Jor go sa Pa pan dre ua i PA SOK ko - usta nu u znak po {to va wa pre ma wi ho vom pred sed ni ku. Ko ni je ustao, bio je {ta la ja ko mno go. O~i gled no je da Alek sis Tsi pras, iz ba ~en iz sa le, a sve to su iz ve li }e pred sed nik SYRI ZA, ni ka da ni je ni lav ci u cr nom s pri klad nim te to va à imao ide ju o sa mo stal nom vo |e wu vla - ma. Go to vo je iz ve sno da }e wi hov re de i dr à ve, jer ni sam ne zna {ta bi i zul tat na po no vqe nim iz bo ri ma bi ti ka ko vo dio, ali zna da “re {e we po sto - ma wi, ali ~i we ni ca da i da qe slo bod ji”. De ma go gi ja je ~u do. Ipak, i po red no pre te stran ci ma, da s psi ma pa tro to ga, da nas, kad su no vi iz bo ri prak - li ra ju i „~i ste” na se qa oko cen tra ti~ no iz ve sni, a we go va po pu lar nost Ati ne – do ve la ih je na sve TV sta ni ce je to li ko po ra sla da bi mo gao da do bi - u sve tu. Ve ro va li ili ne, naj bo qe re je naj vi {e gla so va. Po red SYRI ZA, jo{ zul ta te su ostva ri li u dva me sta u ko je je dan do bit nik pro te klih iz bo ra, a ji ma su Nem ci u Dru gom svet skom ra tu to su ne za do voq ni ci iz No ve De mo - stre qa li sto ti ne Gr ka!? I na kra ju, ku da plo vi ovaj brod? kra ti je – Istin ski Gr ci. Ova par ti ja je za u ze la ~e tvr to me sto sa ne kih 10% Ka da bi plo vio sme rom ko jim idu gr~ gla so va a osno va na je pre dva me se ca. ki bro do vla sni ci ko ji kon tro li {u Wi hov pred sed nik je bio vi so ko ko ti - svet sku flo tu, uplo vio bi si gur no u ran u ND-u, ali je od bio pot pis me mo - mir ne vo de. Ali brod u ko me ima se dam ka pe ta na (pro {li cen zus) i {est ma ran du ma s Evrop skom uni jom. PA SOK je imao po sled wi po ku {aj, lih od pa lu be (is pod cen zu sa), sa mo do ali ni on ni je us peo da uba ci troj ku u bra mor ska stru ja mo è da do ve de u par la men tar ni ko{, jer po red po dr - mir ne vo de. I to pod uslo vom da ga u {ke par ti je De mo krat ske le vi ce i me |u vre me nu ne po to pe. (autor ìvi i radi u Atini) neo d re |e ne ND, SYRI ZA je opet od ba -

Pi{e: Branislav Tarla}

nedeqa13.maj2012.

dnevnik

c m y

STO gO Di NA PA RA mA uN TA: OD TR gO VI NE KR ZNOM

„Gro zni ca” na a `qi vi gle da o ci su to ve} pri me ti li: lo go ame ri~ ke kom pa ni je „Pa ra ma unt pik ~ers“ (Pa ra mo unt Pic tu res) od kra ja pro {le go di ne je ne {to iz me wen, ali je i da qe pre po zna tqiv po ka rak te ri sti~ nom pla ni skom vr hu, de lom u sne gu, ko ji se iz di è iz nad obla ka. Tom pej za ù ja sne sim bo li ke pri do dat je i broj 100, ko ji }e se tu na la zi ti to kom ce le 2012, u ko joj „Pa ra ma u nut“ sla vi sto go di {wi cu po sto ja wa. U stva ri, upra vo je pro te klih da na, ta~ ni je 8. ma ja, ju bi lar ni ro |en dan pro sla vi la ova kom pa ni ja ko ja je svo jim pri zvo di ma to kom pro te klih de ce ni ja, do ta kla i ako ne iz me ni la, ono bar do ne kle uti ca la na ì vo te ve }i ne sta nov ni ka na {e pla ne te. Na rav no, re~ je o jed noj od naj va `ni jih spo red nih stva ri na sve tu. Fil mu! Kao po ten ci jal no uno san bi znis, u ma ju 1912. go di ne tr go vac kr znom Adolf Cu kor po kre nuo je pred u ze }e za pro iz vod wu i di stri bu ci ju fil mo va. Po to wi du go go di {wi pred sed nik kom pa ni je bio je u pra vu – „Pa ra ma unt“ je po stao je dan od pet vo de }ih ho li vud skih stu di ja, ko ji je ostva ri vao ne sa mo fi nan sij ske uspe he (ali i pa do ve – 1933. je pro {ao kroz ban krot i pe riod pri nud ne upra ve), ve} je imao i zna ~aj no, po ne kad i vo de }e me sto u raz vo ju ame ri~ ke ki ne ma to gra fi je. U sva kom slu ~a ju, po me nu ti lo go i ono {to je sle di lo iza we ga – mno go broj na film ska ostva re wa, do da nas po ve zu ju ge ne ra ci je gle da la ca. Za hva qu ju }i pred u zet ni {tvu udru è nom s kre a tiv no {}u, do

TREND RAPORT: DI JA MAN TI I OSTA LI SVE TLU CA VI NAM PRI JA TE QI

Ne ka {qa {ti, i tre ba da {qa {ti! e {im ja ovih da na da, po ugle du na RRA, na pra vim ve li ko spre ma we na do ma }oj me dij skoj sce ni (bar ka da je o mom TV pri jem ni ku re~) i kre nem re dom da »bri {em« sve ka na le ko ji mi se ne svi |a ju ili mi, pak, ni su po me ri i vo qi. Vr lo br zo sam se na {la u re bu su, jer se is po sta vi lo da, ako bih stvar no »o~et ka la« sve {to me od ju tra do mra ka tru je i ner vi ra, te {ko da bi osta la i trun ka smi sla u ~i we ni ci da me se~ no od svo jih ne pre te ra no ras ko {nih pri ma wa iz dva jam bez ma lo 15 evra (a ni je da ne bih ume la pa met ni je da ih po tro {im) ka ko bih uì va la u ~a ri ma »~a rob ne ku ti je«. Jer, bi lo da se ra di o ko ri sni ci ma na ci o nal nih, re gi o nal nih ili, pak, lo kal nih fre kvan ci ja, svi ma im je za jed ni~ ka qu bav pre ma ama te ri zmu i ne po zna va wu osnov nih te le vi zij skih àn ro va, kao i ba zi~ nih ele me na ta ku} nog vas pi ta wa i do brog uku sa. Sre }om, za tih 15 evra ute hu uvek mo gu da pro na |em na Fe{n ka na lu, na ko jem me (kad god da ose tim po tre bu za do zom hor mo na sre }e) ne po gre {i vo sa ~e ka ne {to oku i du {i pri jat no. Em je iz bor mu zi ke sa svim pri hva tqiv, em je pri ~a sve de na na po èq ni mi ni mum, em se uvek mo è na le te ti na ne ku do bru i isto vre me no upo tre bqi vu ide ju. Na |e se tu sa vr {e nih re {e wa za no vu fri zu ru ili {min ku, vi {e je ne go do voq no kre a tiv nih pred lo ga ka ko da se od ne ke sta re kr pi ce za ~as na pra vi ko mad u tren du, ni je lo {e ni po vre me no u dru {tvu pri ja te qi ca ma lo o » ple sti«

po »pre mr {a vim« ma ne ken ka ma, a sva ka ko ne maw ka ni bo àn stve nih, sa mo za ret ke sre} ni ke re zer vi sa nih, pri me ra ka na ki ta iz sno va sa pot pi som naj ~u ve ni jih di zaj ne ra. Di ja man ti, ru bi ni, sma rag di... Sve ga. Bar za gle da we. No, ako je za ne ku ute hu u tim pre sku pim sve tlu ca vim bo àn stvi ma, ko ja ma hom ko {ta ju ko li ko i stan pri stoj ne kva dra tu re, ve }i na pla ne te uì va tek okom, ni ne po mi {qa ju }i da bi mo gla i da ih do dir ne, a ka mo li po se du je... Na rav no, to ni ka ko ne zna ~i da je si ro ti wi ra ji za bra we no da upra `wa va vi {e ve kov nu sklo nost ka ki }e wu. Na pro tiv, na kit je jed na od osno va do brog sti la i sva ka ko me |u top pet mod nih ak se so a ra. U tom smi slu, na ma smrt ni ci ma na ras po la ga wu su iz go di ne u

go di nu sve uspe {ni je, a ce nom pri stu pa~ ni je ko pi je, za ko je ja (kao ne ko ko ba{ i ni je ne ki po bor nik pri ~e o autor skim pra vi ma) zdu {no i od sveg sr ca na vi jam. O to me ko li ko je bla zi ra no i na ivi ci zdra vog ra zu ma u Sr bi ji go vo ri ti o »no {e wu is kqu ~i vo ori gi na la jer je to pi ta we do brog uku sa«, o ~e mu su ne dav no na jed noj od te le vi zi ja (ko ju vi {e ne mam me mo ri sa nu) go vo ri li »zna me ni ti« pred stav ni ci do ma }eg xet se ta, ne ma po tre be ni go vo ri ti. Ka è le po na{ na rod – pa me tan zna kad tre ba da u}u ti, te se i ja ovog tre nut ka pre ba cu jem na m » jut« i za vr {a vam sva ku pri ~u o toj b » ren di ra noj« Sr bi ji, ko ja ovih da na, ka ko sam mo gla da ~u jem, bes kraj no pa ti jer je ce na { » a ne lo ve« tor bi ce b » ez o bra zno sko ~i la«. Imam ja pa met ni ja po sla, a i du bo ko ve ru jem da su pra vi {o ping maj sto ri oni ko ji za {to ma we pa ra (i uz ma lo kre a tiv no sti i ma {te) {e ta ju {to bo qe kr pi ce. A kad je ve} ta ko, red bi bio da ne gu bim vre me i da se ma lo po za ba vim tren do vi ma za ovu se zo nu, ka da je o na ki tu re~. A tu sve ga i za sva kog po ne {to, te se vr lo la ko i za ne pre te ra no pu no nov ca ovog pro le }a mo è uì va ti u sa mo svo joj ver zi ji »do ru~ ka kod Ti fa ni ja« ili, re ci mo, Van Kli fa, Kar ti jea, [o par da i Bul ga ri ja – di zaj ner skih ku }a, ~i ji je na kit go di na ma i de ce ni ja ma una zad ti ha pat wa i pred met è qa ve }i ne. Za po ~e tak, na po me na da je ovog pro le }a bu kval no sve u igri – od mi ni ma li sti~ kih sit ni ca, pa sve do pot pu nog pre te ri va wa. Dru gim re ~i ma, na va ma je da od lu ~i te da li è li te da bu de te so fi sti ci ra na da ma ili, pak, bun tov ni ca ko ja sme lo na uli ci pro pa gi ra prin cip da je v» i {e, ipak, vi {e«. Ve li ki po vra tak na mod nu sce nu ta ko ove se zo ne, po red po ma lo za bo ra vqe nih min |u {a na klip su, ima ju uvek atrak tiv ne i sek si otvo re ne, ta ko zva ne m » an èt na na ru kvi ce, ko je mo è te da kom bi nu je te ka ko u sve de noj va ri jan ti (jed na ta wa, na pri mer) ili u ne {to ras ko {ni jem iz da wu (slo bod no pre te raj te i na po dlak ti cu na ni ì te ne ko li ko ko ma da). Ka ko god, ne }e te po gre {i ti. Isto ta ko, u tren du su i »kom ple ti« na ki ta, to jest, ured no upa re ne ogr li ce, min |u |e i na ru kvi ce, pri ~e mu se kao osnov ni mo tiv pro vla ~i zlat no cve }e i ne pri ko sno ve ni vin tix. Je dan od „»i »« n„ko ma da na ki ta su i krat ke, mi ni ma li sti~ ke ogr li ce u zlat noj ili sre br noj bo ji, ko je se naj bo qe kom bi nu ju s jed no stav nim ma ji ca ma, stru ki ra nim sa ko i ma i ko {u qa ma, a ne }e te po gre {i ti ni ako se od lu ~i te za na kit od ko è, ko ji je ove se zo ne ap so lut ni hit bi lo da je re~ o ve} po me nu tim »man èt na ma«, bi lo da su u pi ta wu ogr li ce, ko je na pr vi po gled pod se }a ju na skra }e ni ka i{. Qu bi teq ka ma ne {to ne u me re ni jeg ki }e wa na ras po la ga wu su ma siv ne, re qef no iz ra |e ne na ru kvi ce od dr ve ta, pla sti ke i me ta la, ko je va ri ra ju ka ko ob li kom i bo jom, ta ko i ve li ~i nom, ali se na kra ju to li ko raz li ~i te za pra vo sa vr {e no ukla pa ju. I ta ko za gle da na u bu du} nost vi {e od ve }i ne nam po li ti ~a ra, ta~ ni je u ko lek ci je za je sen i zi mu 2012/13, ko ja je tre nut no ak tu el na na jed nom od ret kih p » re ì ve lih« TV ka na la u mom da qin cu, kao i na kon {to sam de taq no iz li sta la po nu du ov da {wih iz lo ga, ja sam iza bra la! Na i me, ovog pro le }a bi ram da ì vim u skla du sa te zom da je »vi {e, ipak, vi {e« i da se ki tim z» a sve nov ce«. Na rav no, to ne mo ra da bu de i va{ iz bor. Jer, osim {to je iz bor na ki ta stvar uku sa, on je i u di rekt noj ve zi sa kon sti tu ci jom, te ako ste sit ni je gra |e imaj te na umu da se »otrov ~u va u ma lim bo ~i ca ma« i u skla du s tim pro na |i te u» bi ta~ nu« kom bi na ci ju po svo joj me ri. Ma li, ve li ki, jef tin, skup, pla sti ~an, me ta lan ili mo `da p » o lu drag«? Ne ma ve ze. Sve dok {qa {ti, na rav no. n Ja sna Bu di mi ro vi}

mi li o na o~i ju su sti gla ne bro ja na an to lo goj ska film ska de la. Ipak, ne tre ba ima ti ilu zi je. Cu ko ra je sna `no vo di la ide ja da ostva ri pro fit, pa je te 1912. osno vao pred u ze }e za pro iz vod wu i di stri bu ci ju fil mo va „Fa mo us Players Com pany“, da bi dve go di ne ka sni je di stri bu ci ju po ve rio fir mi „Pa ra mo unt Pic tu res

Dej vid A. Kuk, „Pa ra ma unt“ je to kom 1920-tih i 1930-tih bio „naj e vrop ski ji“ od svih ame ri~ kih film skih stu di ja. Mno gi re di te qi, maj sto ri i teh ni ~a ri su u „Pa ra ma unt“ di rekt no do {li iz ta da ~u ve nog UFA stu di ja iz Ne ma~ ke. To je i raz log za {to je „Pa ra ma unt“ to kom tri de se tih go di na pro {log ve ka re -

Cor po ra tion“ u vla sni {tvu V. V. Hod kin so na. Tre ba lo je jo{ sa mo udru ì ti se s pro iz vod nim pred u ze }em Xe si ja L. La ski ja da bi kom pa ni ja ste kla pra vu sna gu na tr ì {tu, i po ~e la da kon tro lo {e mno go broj ne bi o skop ske sa le {i rom SAD. Ve} po ~et kom 1920-tih go di na „Pa ra ma unt“ se pro bio me |u ve li ke ho li vud ske stu di je i na svo jim plat nim li sta ma je imao zve zde kao {to su Po la Ne gri, Glo ri ja Sven son, Ru dolf Va len ti no, Da glas Fer banks... Pod okri qem „Pa ra ma un ta“ je 1927. go di ne na stao i ne mi spek takl „Kri la“ , pri ~a iz Pr vog svet skog ra ta ko ja je i pr vi do bit nik Oska ra za naj bo qi film u du goj isto ri ji na gra da Ame ri~ ke film ske aka de mi je. Ka ko be le ì isto ri ~ar fil ma

a li zo vao naj pre fi we ni je i vi zu el no naj gi zda vi je fil mo ve. Za be le `e no je i da to kom Ve li ke de pre si je kom pa ni ja pro la zi kroz pe riod fi nan sij ske ne sta bil no sti, ali da uspe va da na pra vi sko ro isti broj fil mo va kao da le ko sta bil ni ji sti dio MGM. „Pa ra ma un to ve“ fil mo ve tog vre me na ka rak te ri {e re di teq ski sna `ni ji li~ ni pe ~at, {to je po sle di ca ne ta ko stro ge or ga ni zo va no sti u ni vou pro duk ci je, na ko joj se in si sti ra lo u kon ku rent skim stu di ji ma. Otud u to vre me za „Pa ra ma unt“ Se sil B. de Mil na sta vqa da sni ma luk su zne spek ta kle na to pqe ne sek som i na si qem, kao {to su „Znak kr sta”, „Kle o pa tra”, „Kr sta {i”, „Gu sar”... Na su prot nom kra ju, te mat ski i pro duk ci o no, na {li su se fil -

PI SMO „DNEV NI KU” IZ LON DO NA

[ek spir u Sr bi ji n Pi{e: Zo ran Pa u no vi} rp ska pu bli ka, po zo ri {na i kwi `ev na, za qu bqe na je u [ek spi ra. Ovu ro man ti~ nu tvrd wu ni je te {ko do ka za ti ve} i sa mim sta ti sti~ kim po da ci ma o bro ju pre vo da, pred sta va, kri ti~ kih tek sto va i na u~ nih stu di ja o [ek spi ro vom de lu, na sta lih u Sr bi ji. Ne {to bi te `e bi lo ob ja sni ti i pro tu ma ~i ti oso be nost raz lo ga za ta kvu qu bav – na rav no, bez pri zi va wa u po mo} uop {te ne tvrd we o to me ka ko [ek spi ro vu umet ni~ ku sna gu i ve li ~i nu jed no stav no mo ra da ose ti sva ko ko na bi lo ko ji na ~in do |e u do dir s wom. U ~e mu se, da kle, ogle da spe ci fi~ nost srp ske na klo no sti pre ma Vi li ja mu [ek spi ru? Si li na i ne po ko le bqi vost te na klo no sti mo `da po sta ju jo{ vi {e za go net ne u sve tlu ~i we ni ce da se Sr bi ja sa [ek spi rom su sre la pri li~ no ka sno, po seb no u po re |e wu s ve }i nom

dru gih evrop skih na ro da. Bi lo je to sre di nom de vet na e stog ve ka z a h v a q u j u } i pre vo di ma La ze Ko sti }a ko ji su obe le ì li ne sa mo uvo |e we [ek spi ra u srp sku kul tu ru, ve} i us po sta vqa we mo der ne dram ske tra di ci je. Do de vet na e stog ve ka, za pra vo, u Sr bi ji dram ske tra di ci je ni je ni bi lo: raz voj srp ske kwi èv no sti i kul tu re bio je osu je }en, a na po je di nim po qi ma i pot pu no one mo gu }en po ~ev od tre nut ka tur ske oku pa ci je u ~e tr na e stom ve ku. Re ne san sa, kao i mno gi dru gi kwi èv ni i kul tur ni po kre ti to kom tih ne ko li ko ve ko va, po red Sr bi je je pro {la neo pa è no: Sr bi ja je bi la u ra tu – kul tu ra je bi la ne gde dru gde. Prak ti~ no je di ni istin ski raz vi jen vid kwi èv nog iz ra za

pred sta vqa la je fol klor na, usme na kwi èv nost. U woj se, me |u tim, krio i za ~e tak stva ra wa dra me. Jer, na rod ne ep ske pe sme no si le su u se bi i zna ~a jan dram ski po ten ci jal: po zo ri {te je u Sr bi ji po ~e lo da po sto ji u tre nut ku ka da su ti ju na ci, je dan za dru gim, po ~e li da oì vqa va ju na im pro vi zo va nim sce na ma. âk i kad ni je do kra ja shva ta la {ta se do ga |a na po zor ni ci, srp ska pu bli ka bi la je ma kar i in tu i tiv no sve sna zna ~a ja po zo ri {ta za na ci o nal nu kul tu ru. Isto vre me no, bi lo je sa svim ja sno i to da je za pra vi raz voj dra me i po zo ri {ta neo p hod no iz la è we iz van gra ni ca srp ske isto ri je i fol klo ra: pred srp skom dra mom sta jao je za da tak da pro na |e svo je me sto u kon tek stu evrop ske dram ske tra di ci je. Kao i na mno gim dru gim umet ni~ kim po qi ma, pr vi va `ni uti ca ji u obla sti dra me i po zo ri {ta sti gli su iz Ne ma~ ke: pri met no je to i u ne kim od pr vih srp skih pre vo da [ek spi ro vih de la, ra |e nih uz po mo} po sto je }ih ne ma~ kih pre vo da. Zbog to ga je [ek spir sti gao u Sr bi ju po sle, na pri mer, [i le ra, ali pre Kor ne ja i Mo li je ra, pa i pre Es hi la i So fo kla. Do vo |e we [ek spi ra na srp sku po zor ni cu mno gi kul tur ni po sle ni ci do ì vqa va li su i kao svo je vr stan ~in ro do qu bqa, kao ne {to {to }e da ti ogro man do pri nos na sto ja wi ma ne dav no oslo bo |e ne na ci je da se ukqu ~i u evrop sku i svet sku kul tu ru. [ek spir je bio pi sac ko ji je ve} ta da pri pa dao ~i ta vom sve tu: pri sva ja wem [ek spi ra, sma tra lo se, i Sr bi ja }e po sta ti deo kul tur ne za jed ni ce raz vi je nog sve ta znat no br è s [ek spi rom, ne go bez we ga. (iz besede odràne sino} u pozori{tu “Gloub”)

dnevnik

nedeqa13.maj2012.

DO PreSti@ne filmSKe KOmPAnije

„Ti ta ni ku” mo vi Er ne sta Lu bi ~a ko ji je bio spe ci ja li sta za mu zi~ ku ko me di ju, la ga nu ope ru i ko me di ju na ra vi. We go vi naj ve }i us pe si iz tri de se tih go di na pro {log ve ka su: „Qu bav na pa ra da”, „Mon te Kar lo”, „Na sme ja ni po ru~ nik”, „Je dan sat sa to bom”, „Ne vo qe u ra ju”, „Ve se la udo vi ca”... Jo{ je dan od ve li ka na svet skog fil ma, ko ji je ra dio za „Pa ra ma nut”, bio je Jo zef fon [ter nberg. Svo je „po e me u kr znu i di mu“ fon [ter nberg je sni mao sa fem me fa te le Mar len Di trih: „Ma ro ko”, „Obe{ ~a {}e na”, „[an gaj eks pres”, „Pla va Ve ne ra”, „Cr ve na ca ri ca”, „\a vo – to je `e na”. A tu je i re di teq Ru ben Ma mu li jan sa ostva re wi ma: „Pqe sak”, „Uli -

ce ve le gra da”, „Dr Xe kil i mi ster Hajd”, „Vo li me no }as”, „Pe sma nad pe sma ma”... I ne ke od ~u ve nih ko me di ja bra }e Marks su na sta le u pro duk ci ji ovog stu di ja: „Maj mun ska po sla”, „Pa ~i ja su pa”... Ina ~e, naj ve }e glu ma~ ke zve zde „Pa ra ma u na ta“ tri de se tih go di na bi le su Ga ri Ku per, Klo det Kol ber, Do ro ti La mur, Ke rol Lom bard, Her bert Mar {al, Xorx Raft, Bing Kro zbi. Po sle Dru gog svet skog ra ta i, is po ~et ka, na glog po ra sta za ra de, kra jem ~e tr de se tih kom pa ni ju i ~i tav Ho li vud po ga |a sna `na dr `av na an ti tru stov ska kam pa wa, ko ja je kra jem 1950tih, uz po mo} po ja ve no vog me di -

Scena iz filma„Krila”, prvog dobitnika nagrade Ameri~ke filmske akademije – ~uvenog Oskara

ja – te le vi zi je, pot pu no uru {i la mo} ve li kih stu di ja. Ali ve li ka za ra da ipak osta je i „Pa ra ma unt“ ko ji ostva ru je go lem pro fit s fil mo vi ma u ko ji ma igra le gen dar ni ko mi ~ar ski par Xe ri Lu is i Din Mar tin, kao i iz van red nim tri le ri ma Al fre da Hi~ ko ka. Ipak, „Pa ra ma unt“ 1960-tih ne mi mo i la zi no va kri za, ka da kom pa ni ju ot ku pqu je fi nan sij ski i ru dar ski gi gant „Gulf &We stren In du stri es“. Bi la je to pr va film ska ku }a ko ja je pot pa la pod kon tro lu ve }eg kon cer na iz dru ge in du strij ske gra ne, {to je ubr zo, po ka za }e se, po sta la re dov na prak sa. Pre va zi {av {i fi nan sij ska is ku {e wa s kra ja 1960-ih i po ~et ka 1970-tih i po sti gav {i fa na ta sti ~an uspeh fil mom „Kum“ Fren si sa For da Ko po le, „Pa ra ma unt“ na sta vqa da ni è uspe he ula ze }i u ko pro duk ci je s ma wim, ne za vi snim pro du cen ti ma. U tom pe ri o du, od dru ge po lo vi ne 1970tih do po lo vi ne 1980-tih, kom pa ni ja je do mi ni ra la na ko mer ci jal nim li sta ma gle da no sti svo jim me ga hi to vi ma: „Gro zni ca su bot we ve ~e ri”, „Bri qan tin”, „Oti ma ~i iz gu bqe nog kov ~e ga”, „Fle{ dens”, „In di ja na Xons i hram sud bi ne”... Isto vre me no kom pa ni ja je po ku {a va la da odr ì ugled i kva li tet nim, ta ko re }i autor skim fil mo vi ma, na ko ji ma ne }e iz gu bi ti ulo è ni no vac. Ta ko se jo{ ì vo se }a mo fil mo va „Ki ne ska ~e tvrt“ Ro ma na Po lan skog, „Ne {vil“ Ro ber ta Alt ma na, „Bo àn stve ni da ni“ Te ren sa Ma li ka, „Rat ni ci pod ze mqa“ Vol te ra Hi la ili, re ci mo, fil ma „Amer~ ki ì go lo“ Po la [re de ra. Ne za bo ra vi mo: i naj gle da ni ji film svih vre me na „Ti ta nik“ Xej msa Ka me ro na – ta ko |e je sni mqen u „Pa ra ma un to voj“ pro duk ci ji. n Vladimir Crwanski

PUT OKO SVETA

NEMA KRIZE: Na Menhetnu je podignut novi oblakoder - najvi{a stambena zgrada na zapadnoj hemisferi, koja se uzdi`e ~ak na 264 metra iznad wujor{kog Ist rivera. Blistava 76spratnica izgleda dramati~no, ba{ kao i cena stanova u woj. Stan za iznajmqivawe na posledwem spratu ko{ta 65 hiqada dolara mese~no. Cena ve}ine stambenih jedinica kre}e se izme|u tri i 12 hiqada dolara mese~no, a - zainteresovanih ima mnogo.

VELIKA CRNA MA^KA: Policija u zapadnoj [vajcarskoj upozorila je planinare da budu na oprezu zbog velike crne ma~ke koja li~i na pantera. Otkud ta zverka ne zna se, ali nijedan {vajcarski zoolo{ki vrt ili cirkus nije prijavio nestanak pantera. Ma~ka za sada uspe{no izbegava policijske zamke ali i objektive foto aparata, pa se i daqe ne zna o kojoj je vrsti re~.

STRELA U VRATU: [eta{ po parku u Moskvi s de~icom i odjednom – u vratu ti se na|e strela! Konstantin Mijaku{ ~udom je pre`iveo zabadawe strele duga~ke 50 cm u svoj vrat, koja je najverovatnije stigla iz obli`weg streli~arskog kluba. ^elnici streli~arskog kluba suspendovali su trenera koji je pod istragom, a pristali su i na obustavqawe treninga na otvorenom.

STVOR: Podvodna dubinska kamera snimila je morsko bi}e nepoznato nau~nom svetu. Niko ne moè da kaè kakav je ovo stvor. Iako li~i na vrstu meduze, nau~nici sumwaju da to i jeste. Bi}e po koì ima heksagonalne {are, koje jo{ nisu vi|ene. Ako se ipak radi o nekoj vrsti meduze, mo`da je to vrsta Stygiomedusa Gigantea, koja je u posledwih 110 godina uo~ena tek 114 puta i vrlo malo detaqa je poznato o woj. Eto predlo{ka za novi horor...

BrAt ZlOGlASnOG HermAnA GerinGA DOjAViO SAVeZniCimA tA^An DAtUm nAPADA nA SSSr

Al bert je vo leo `e ne i mr zeo na ci ste O

raj hsmar {a lu Her ma nu Ge rin gu, za po ved ni ku me, da po sta ne di rek tor iz vo za fa bri ke „[ko da” u Br nu, ko ja se na kon oku pa ci je ê {ke i us po sta vqa wa Luft va fe i jed nom od naj bli ìh sa rad ni ka pro tek to ra ta na {la u ne ma~ kim ru ka ma. Adol fa Hi tle ra, zna se go to vo sve, od we go ve Jed na od naj ve }ih fa bri ka oru` ja, ko ja se na {la u za vi sno sti od al ko ho la i mor fi ju ma i pqa~ ka wa sa stvu kon cer na we go vog bra ta “Raj hsver ke Her man umet ni na {i rom oku pi ra ne Evro pe, do su de lo va wa u Ge ring”, da la je Al ber tu mo gu} nost za bor bu pro tiv ho lo ka u stu. No, o we go vom dve go di ne mla |em bra tu na ci zma o ko joj do ta da ni je mo gao ni da sa wa. Pod so Al ber tu do ne dav no se ni je zna lo go to vo ni {ta. Al bom je imao na hi qa de rad ni ka, a bio je je dan od glav ber to va sud bi na osta la bi ve ro vat no i na da qe ne po nih qu di ko ji su bi li za du è ni za re dov nu do sta vu zna ta da ni je bi lo austra lij skog auto ra Vi li je ma Ha [ko di nih to po va i ten ko va ne ma~ koj voj sci. Kao ta sting sa Bur ka, ko ji je tri go di ne pro veo u Ne ma~ koj kav, imao je ve li ka ovla {}e wa ko je je, po ka za }e se, pro u ~a va ju }i we gov ì vot. ite ka ko is ko ri stio. Bu du }i da je ras po la gao ve li kom Iako su obo ji ca od ra sli u istom okru è wu ro man svo tom nov ca, na ba vqao je la `ne pa so {e za svo je pri ti~ nog sred wo ve kov nog dvor ca Vel den {tajn u bli zi ja te qe ko ji su se na {li na uda ru na ci sti~ kog re ì ma, ni Nir nber ga, ve} su se u ra nom de tiw stvu ja ko raz li te im je omo gu }a vao beg u ne u tral nu [vaj car sku. Me |u ko va li. Dok se ma li Her man pre svla ~io u raz ne voj mno gi ma spa {e nim bio je i we gov biv {i {ef iz ber ni~ ke uni for me i igrao li me nim voj ni ci ma, Albert lin skog film skog stu di ja, Oskar Pil cer. je vi {e vo leo pli {a nog me dve di }a ko jeg je do bio na Svi su, ina ~e, mi sli li da se ra di sa mo o bez o pa snom dar od ku ma dr Her ma na Epen {taj na, u ~i jem su dvor cu po se ti o cu ot me nih sa lo na ko ji vo li la go dan ì vot i i ì ve li. lepe ène. Ni ko iz we go ve oko li ne ni je sum wao da se Prem da su bi li raz li ~i ti i po ka rak te ru i po iz Al bert uveliko po ve zao s ~e {kim po kre tom ot po ra gle du, osta li su bli ski do kra ja ì vo ta. Wi ho vo in ko jem je odao ne ke od naj va `ni jih taj ni Dru gog svet ten ziv no dru è we pre ki nuo je Pr vi svet ski rat u ko skog ra ta. Iz me |u me su obo ji ca slu ì li. osta log, upo zo rio Na kon po ra za kaj ze rov Albert Gering je pripadnicima ~e{kog ih je da }e Ne ma~ ka skih sna ga 1918. go di ne, pokreta otpora otkrivao podatke o ja~ini ras ki nu ti pakt sa Her man se iz ra ta vra oklopa pojedinih tipova tenkova, pa ~ak i SSSR-om, re kav {i }ao kao ogor ~e ni va zdu im i ta ~an da tum {ni as od li ko van naj ve rasporedu bunkera uz atlantsku obalu na pa da. ê {ki }im voj nim od li ko va agen ti tu su in for wem car ske Ne ma~ ke, ma ci ju pro sle di li u Lon don, a En gle zi o to me in for Pu le Me rit, i spre man na osve tu, a we gov brat ski da mi sa li Sta qi na. No, Jo sif Vi sa ri o no vi~ ni je po ve uni for mu po ru~ ni ka pe {a di je i od lu ~u je da vi {e ni ro vao, ve} je sma trao da se ra di o „ka pi ta li sti~ koj ka da ne }e obu }i sli~ nu. pre va ri ko jom se è li na ru {i ti so vjet sko-ne ma~ ko Al bert je, za raz li ku od bra ta, pre zi rao po li ti ku i pri ja teq stvo”. na kon raz vo ja ~e wa u{ao je u film sku in du stri ju, gde Al bert je pri pad ni ci ma po kre ta ot po ra ot kri vao i mu je {ef bio Je vre jin Oskar Pil cer, vla snik film teh ni~ ke taj ne, po put ka li bra to po va, ja ~i ne oklo pa skog stu di ja To bis-Sa {a-Fil min du stri. I dok se am po je di nih ti po va ten ko va i sme {ta ja pod mor ni~ kih bi ci o zni Her man us pi wao u na ci sti~ koj hi je rar hi ji, bun ke ra uz atlant sku oba lu. Na sta vio je i da spa sa va Al bert se odao bon vi van skom ì vo tu film skog rad Je vre je ka da god bi do {ao u pri li ku. Na rav no, i Ge sta ni ka. U svim ba ro vi ma bio je po znat kao ga lant ni po je bud no mo trio sve we go ve po te ze, i {ef pra {ke {ar mer, no sio je sa vr {e no skro je na ode la, a go to vo se po li ci je SS ober gru pen fi rer Karl Her man Frank je ni ka da ni je odva jao od svog ci ga ret-{pi ca ko ji mu je kra jem 1944. za tra ìo da Al bert bu de uhap {en. Na rav po stao i za {tit ni znak. no, mo} ni je brat to opet spre ~io. Bu du }i da se vi de lo Iako se Al bert s bra tom ~e sto vi |ao, ni ka da ni su da Ne ma~ ka gu bi rat, Al bert je na pu stio svo je di rek raz go vo ra li o po li ti ci. Istina, Her man je ne ko li ko tor sko me sto u [ko di i po be gao u Salc burg, gde je do pu ta po ku {ao da ga na go vo ri ti da pri stu pi na ci sti~ ~e kao kraj ra ta. Sa mo dan na kon ka pi tu la ci je Ne ma~ koj stran ci, no kad je uvi deo da je to pot pu no bez nan de ke pre dao se ame ri~ kim voj nim vla sti ma. Na kon ne ko `no, od u stao je i to vi {e ni ka da ni je po mi wao. Ogor li ko da na do pu sti li su mu da se po sled wi put sret ne s ~en zbog ra di ka li za ci je dru {tva u ko jem je ì veo i bra tom. Her man je ta da re kao Al ber tu: „Ni je mi ào pro me ne po li ti~ ke kli me iz iz ra zi to li be ral ne u ni zbog ~e ga {to sam na pra vio, a isto ta ko mi je dra go kraj we de snu i eks trem nu, Al bert je po put mno gih svo {to ni si pao pod moj uti caj. Ti }e{ usko ro bi ti slo jih ko le ga iz kru ga kul tur nih de lat ni ka od lu ~io da bo dan, po bri ni se za mo ju po ro di cu. Zbo gom”. emi gri ra iz Ne ma~ ke. Oti {ao je u Be~, gde se za hva qu ju }i svo joj teh ni~ koj stru ci za po slio kao di rek tor raz vo ja u fa bri ci ko ja je pro iz vo di la elek tri~ ne boj le re. Po be gao je od na ci zma, no na ci zam je do {ao za wim. Hi tler je 1938. anek ti rao Austri ju, pa je Al bert po no vo po stao na ci sti~ ki po da nik. Upra vo te go di ne pr vi put je do iz ra à ja do {la we go va otvo re na mr `wa pre ma na ci sti~ kom re ì mu i an ti se mi ti zmu, ko ji je u Be ~u bio jo{ iz ra è ni ji ne go u osta lim de lo vi ma Raj ha. Jed na od omi qe nih za ba va lo kal nih pri pad ni ka SA bi la je te ra we Je vre ja da ri ba ju be~ ke Dok je Herman oboàvao firera, Albert je na „Hajl Hitler” uli ce, {to je iza zi va lo sal ve sme - odgovarao sa „Poqubite me u dupe” ha pro la zni ka. Al ber tu se ni je svi de lo ta kvo po ni à va we qu di, ma hom sta ri je go spo Her man Ge ring iz be gao je ve {a la ta ko {to se otro de, pa je jed nom i on klek nuo, uzeo kan tu i po ~eo da ri vao u }e li ji za tvo ra u Nir nber gu, a Al bert je jo{ dve ba plo~ ni ke. Ka ko na gru di ma ni je imao pro pi sa nu je go di ne pro veo u ame ri~ kom za tvo ru. Al ber tu ni su po vrej sku zve zdu, od mah je bio uhap {en. Tek u za tvo ru mo gla ni broj na sve do ~an stva qu di ko je je spa sio, jer SA-ovci su shva ti li koga imaju u rukama. Ra di lo se o su sa ve zni ci od lu ~i li su da ga ipak za dr è iza re {e ro |e nom bra tu dru gog naj mo} ni jeg ~o ve ka Tre }eg raj ta ka. A on da su ga 1947. iz ru ~i li ê ho slo va~ koj, gde je ha. Na rav no, Al bert je, uz iz vi we we, od mah pu {ten, tre ba lo da mu se su di zbog we go vog di rek tor skog po lo ali je o in ci den tu bio oba ve {ten i Her man. On je pre à ja u fa bri ci [ko da. No, na sto ti ne rad ni ka do {lo ko rio bra ta, re kav {i mu: „Ako vo li{ Je vre je i è je da sve do ~i u we go vu ko rist, pa je Al bert ko na~ no li{ da im po ma è{, ra di to ta ko da te ne ot kri ju, ne pu {ten na slo bo du. è lim zbog te be po no vo da tr pim ne u god no sti.” Bez nov ca, oti {ao je u Min hen, gde je ì veo do smr Al bert se, me |u tim, ni je smi rio. To kom bo rav ka u ti 1966. Uglav nom u ne i ma {ti ni, jer zbog pre zi me na Bu ku re {tu pre po zna li su ga ne ki ofi ci ri dok je sta ni je mo gao da do bi je sta lan po sao. Za ì vot je uglav jao na bal ko nu i pu {io, na kon ~e ga su ga po zdra vi li sa nom za ra |i vao pre vo de }i s ~e {kog na ne ma~ ki. Tek ne „Hajl Hi tler”. Al bert ih je sa mo pre zri vo po gle dao, ko li ko me se ci pre smr ti do bio je dr àv nu pen zi ju. I od bru siv {i: Po qu bi te me u du pe! Ipak, Her man je do kra ja je ostao fi lan trop. Tri da na pre no {to }e ~vr sto dr ào bra to vqe va le |a, pa je na kra ju ~ak od lu umre ti oè nio se è nom ko ja je u we go voj zgra di ~i ~io i da mu da po sao ko ji }e ga, ka ko je raj hsmar {al mi sti la ste pe ni {te da bi ona mo gla da na sle di we go vu slio, „to li ko za o ku pi ra ti da mu ne }e ni pa sti na pa pen zi ju. met da se ba vi tri vi jal no sti ma”. Omo gu }io mu je, na i E. N. L.

SPORT

nedeqa13.maj2012.

AGRO@IV SUPERLIGA SRBIJE

POLUFINALE KONTINENTALNIH KVALIFIKACIJA ZA OLIMPIJSKE IGRE

Azu ri pre ko or lo va do fi na la Italija - Srbija 3:1 (25:14, 25:19, 19:25, 25:16) SO FI JA: Hala „Armejec”, gledalaca: 7.300, sudije: Markov (Rusija), Gronevegen (Holandija). ITALIJA: Mastran|elo 3, Kovar, Parodi 3, Bari (l), Papi 6, Lasko 19, Zajcev 22, Boninfante, Savani, Travica, Fei 13, Birareli. SRBIJA: Kova~evi}, Jani} 10, Petkovi}, Terzi}, Stankovi} 7, Niki} 9, Miti}, Ra{i}, Atanasijevi} 15, Starovi} 1, Podra{~anin 8, Rosi} (l). Odbojka{i Srbije nisu uspeli da se plasiraju u finale Kontinentalnih kvalifikacija po{to su poraèni od Italije i tako su propustili {ansu za plasman na Olimpijadu kroz turnir u Bugarskoj. Italijani su opravdali ulogu favorita, iskoristili iskustvo i zasluèno se plasirali u finale. Po~elo je veoma lo{e po na{u ekipu. Italija je odmah napala servisom, a tehni~ar Petkovi} je upo{qavao samo Atanasijevi}a {to su Italijani prepoznali i brzo poveli 7:2. Servisima su Italijani odaqili na{u reprezentaciju od mreè i iskqu~ili napade sredwih blokera, pa je wihov blok u nekoliko situacija dobro odreagovao i uve}avao prednost. Servisima Zajceva i iksusnog Feija oti{li su azuri na ogromnih devet poena vi{ka (16:7) i gotovo prigrlili vo|stvo u setovima.

Polufinala

Ita li ja - Sr bi ja Bu gar ska - Ne ma~ ka

3:1 1:3

Finale (danas)

Ita li ja - Nema~ka

Pod ra {~a nin i Ja ni} u blo ku ~e ka ju La ska

Bez problema su zakqu~ili set veoma ubedqivo (25:14). Po~eli su i na{i momci boqe i ja~e da serviraju u nastavku jer su uvideli da je to jedini na-

Po sled wa {an sa u To ki ju Odbojka{i Srbije ima}e jo{ jednu {ansu za plasman na Olimpijske igre, i to u Tokiju, od 1. do 10. juna na turniru Interkontinentalnih kvalifikacija. Orlovi }e igrati s doma}inom Japanom, Iranom, Kinom, Korejom, Australijom, Portorikom i Venecuelom. S tog turnira }e na Olimpijadu pro}i pobednik turnira, kao i najboqe plasirana azijska reprezentacija.

~in da se suprotstave razigranom protivniku. Ipak, Italijani su koristili razigranost svog bloka i prvi se odlepili na pristojniju razliku (11:7). mewao je Kolakovi} i uveo Jani}a umesto Kova~evi}a i Starovi}a umesto Atanasijevi}a, ali nisu uspevali na{i reprezentativci da uhvate prikqu~ak. Iako su azuri bombardovali sa servisa, uspeli su na{i momci da iskoriste kontre i da blokiraju, te da se pribli`e na svega dva poena zaostatka (14:16, 15:17). Nisu orlovi mogli da za-

dnevnik

c m y

(19.45)

ustave Zajceva i da „pro~itaju” Travi~ine akcije, pa je Italija lak{e od o~ekivanog do{la do ubedqivog vo|stva. Nisu vi{e imali {ta da izgube na{i odbojka{i i kreneuli sa igrom na sve ili ni{ta. Pru`io je Kolakovi} {ansu rezervnom tehni~aru Miti}u i od starta seta smo bili mnog konkurentniji azurima nego u prva dva seta. Boqe smo servirali, igrali koncentrisanije i po`rtvovanije u odbrani i poveli (17:16). Miti} se odli~no sna{ao u ulozi organizatora igre, a as servisom Atanasijevi}a i diretnim blokom i poenom Podra{~anina posle dorbih servisa poveli smo 21:17. Podignut nivo igre doneo je na{im momcima set i smawewe zaostatka, a na set lopti je Ra{i} dobro servirao, a smawewe rezultat doneo je Jani} poenom iz bloka. Iako smo boqe servirali, Italijani su ponovi prvi poveli. Poenima iz bloka i uz nekoliko gre{aka na{e reprezentacijea azuri su bili u kontroli rezultata, ali je Srbije brzo pri{la na poen zaostatka sa dve gre{ke protnvika (10:11). Nastavili su sen problemi s prijemom, Italijani su pucali iz svih oru`ja i opet do{li do opipqivije razlike na drugom obaveznom odmoru (16:12). Propustili smo dve kontre za hvatawe prikqu~ka i to nam se osvetilo jer je Italija odmah napravila veliku seriju preko Zajceva i bez ve}ih problema zakqu~ila pobedu. M. R.

No vo sa |a ni sta li na kra ju BKK Radni~ki – Vojvodina Srbijagas 81:80 (22:28, 14:16, 22:19, 23:17) BE O G RAD: Ha la „[umice“, gledalaca 600, su di je: Ne {ko vi}, Ste fa no vi} i Maì}. BKK RADNI^KI: Mi}ovi}, Osmokrovi} 14, Tomi} 6, Mladenovi}, Rakowac 4, Bolti} 12, Ili}, Kitanovi} 17, Petrovi} 16, Ga~i} 4, Mijovi} 3, Lali} 5. VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Pet ko vi}, Ku è ta 9, Mar ko vi} 4, Mi lo {e vi} 9, Stoja~i} 11, Iveqa 9, Kalini} 9, Buni} 15, Marojevi} 5, Dun|erski 2, Zekovi} 4, Vujo{evi} 2. îni se da se trener ko{arka{a Vojvodine Srbijagas Sini{a Mati} nije bez razloga pribojavao ove utakmice. Novosa|ani su poraèni s pola ko{a razlike, a to najvi{e boli. Ovoga puta BKK Radni~ki je dobro fini{irao i u po sled wim se kun da ma, troj kom Osmor ko vi }a, sla vio. Mo`da je malo ko o~ekivao da }e se utakmica ovako razvijati, jer u prvom delu Superlige, crveno – beli su prosto pregazili Beogra|ane na svom terenu s trideset ko{eva razlike. Zanimqivo je i to da su doma}i dobili tre}i i ~etvrti preiod igre, {to je do sada bila odlika Vo{e. Ovaj poraz novosadski superliga{ svakako nije planirao, jer im je pobeda bila potrebna vi{e nego i{ta za plasman u plej – of. Ina~e, sve je dobro po~elo za goste, koji su uspeli da nametnu svoju igru i polako diù prednost, pa su prvu ~etvrtinu dobili sa 23:17. U drugom periodu od deset minuta, u~enici Sini{e Mati}a zaigra-

Par ti zan - Rad ni~ ki KG 82:76 Rad n. FMP - He mo farm 72:85 BKK Rad n. - Voj vo di na 81:80 Me ga Vi zu ra - C. zve zda 75:79 1. Par ti zan 2. Rad ni~ ki KG 3. C. zve zda 4. Voj vo di na 5. Rad n. FMP 6. BKK Rad n. 7. Me ga Vi zu ra 8. He mo farm

11 11 11 11 11 11 11 11

9 8 7 6 5 4 3 2

2 3 4 5 6 7 8 9

935:767 926:889 885:831 930:901 875:899 855:923 916:974 819:957

20 19 18 17 16 15 14 13

U sle de }em ko lu (15/16.ma ja) sa sta ju se: Voj vo di na Sr bi ja gas - Me ga Vi zu ra, He mo farm [TA DA - BKK Rad ni~ ki, Cr ve na zve zda - Par ti zan MTS, Rad ni~ ki KG - Rad ni~ ki FMP.

li su onako kako su najavili i kako se to od wih o~ekivalo. Bili su jaki u odbrani, ali i koncentrisani u napadu, pa su pri kra ju ovog de la ima li pred nost od de set ko {e va (34:44). Ipak, na poluvremenu bilo je 36:44. O~ekivalo se da }e Novosa|ani jo{ ja~i gas da dodaju, ali od toga nije bilo ni{ta. BKK Radni~ki je polako osvajao teren i to u fini{u, jer u 28. minutu na semaforu je stajalo 48:61. Me|utim, na kratak odmor oti{lo se s rezultatom 58:63. I vi{e {ale nije bilo s doma}ima u tih posledwih deset minuta. U 37. minutu vo|stvo gostoju samwili su na pola ko{a, a ve} u slede}em napadu i poveli (73:72). U posledwih dva minuta vodio se pravi mali rat na parketu, jer ekipe su poravnavale rezultat, ili uspele da povedu. Vojvodina je imala prednost od 76:79 i 78:80. No {ut za trojku bio je presudan i za momke iz Novog Sada vi{e nije bilo nikakvih {ansi. M. P.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa13.maj2012.

JE LEN SU PER LI GA – 29. Ko Lo Â ÂK: Bo rac - Voj vo di na U@I CE: Slo bo da Po int - Haj duk NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - OFK Be o grad LU Â NI: Me ta lac - Ja go di na KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Par ti zan BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja vor BE O GRAD: BSK - Spar tak ZV 11. Par ti zan 12. Cr ve na zve zda 13. Voj vo di na 14. Ja go di na 15. Slo bo da 16. Rad ni~ ki 1923 17. OFK Be o grad 18. Spar tak ZV 19. Ja vor 10. Rad 11. Haj duk 12. BSK 13. Sme de re vo 14. No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29

25 21 13 13 14 11 12 10 10 9 8 7 9 6 4 2

2 5 10 9 6 14 4 10 6 7 6 9 2 10 7 9

0:2 (0:1) 4:2 (2:1) 2:1 (2:0) 0:1 (0:1) 0:1 (0:1) 3:1 (1:0) 0:1 (0:1) 2:0 (0:0) 2 3 6 7 9 4 13 9 13 13 15 13 18 13 18 18

66:12 56:16 42:25 33:20 41:35 37:25 34:35 29:30 26:32 31:30 25:43 18:37 21:39 21:40 15:43 14:47

77 68 49 48 48 47 40 40 36 34 30 30 29 28 19 15

U po sled wem ko lu (19/20.ma ja) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na Cr ve na zve zda, KU LA: Haj duk - Sme de re vo, IVA WI CA: Ja vor - BSK, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Bo rac, BE O GRAD: Rad - Rad ni~ ki 1923, Par ti zan - Me ta lac, OFK Be o grad - Slo bo da Po int, JA GO DI NA: Ja go di na - No vi Pa zar.

Va qak ja ~i od Fi ja ta Rad ni~ ki 1923 - Par ti zan 0:1 (0:1) KRA GU JE VAC: Stadion îka Da~a, gledalaca 8000, sudija: Maì} (Vrbas). Strelac: Babovi} u 20. minutu. @uti kartoni: Tintor, Milo{evi} (Radni~ki 1923), a Miqkovi} (Partizan). RAD NI^ KI 1923: ân~arevi} 6, Pavlovi} 5, Nenadi} 5, Tintor 5, Milo{evi} 5, Nedovi} 5, Obrovac 5 (Lepovi}), Petrovi} 5 (Vuka{inovi} 6), Milo{kovi} 6, Simi} 6 (Vuja~i} 6), @ivadinovi} 5. PAR TI ZAN: R. Ili} 6, Aksentijevi} 6, Ostoji} 6, Ivanov 6, Miqkovi} 6, Kamara 6 (Rni}), Smiqani} 6, Tomi} 6 (Manga), Ninkovi} 7 (S. Ili} 6), Babovi} 6, Diara 6. U prose~nom me~u crno-beli su bili boqi i zasluèno slavili. Utakmica nije imala takmi~arski zna~aj za Beogra|ane, ali jeste za doma}e, koji su traìli prolaz u evropske kvalifikacije. Odsustvo Spalevi}a pokazalo se presudnim da Radni~ki izgubi prvi me~ na svom terenu. Kao {to je i najavio trener vaqka Avram

slobodwaka proigrao Babovi}a, a ovaj iskosa sa penaltika bio precizan. U 25. minutu Diara {utira sa nekih osam metara, ali je an~arevi} odbranio wegov udarac. U 43. minutu posle kornera Ostoji} je {utirao glavom, tik iznad pre~ke. U nastavku doma}in se prenuo, ali prvu {ansu je imao Partizan. Kod kontre 3:3 umesto da asistira, Babovi} je {utirao, a ^an~arevi} je odbranio wegiov {ut. Veli-

In ci den ti Me~ u Kragujevcu obilovao je ne`eqenim scenama. Dve grupe navija~a Partizana na po~etku drugog poluvremena poku{ale su da se sukobe pa je intervenisala policija zbog ~ega je po~etak drugog dela kasnio pet minuta. Ne{to kasnije me~ je prekinut zbog bakqade grobara, a pre toga svoj {ou imali su i navija~i Radni~kog.

Otvo re na vra ta Evro pe Bo rac - Voj vo di na 0:2 (0:1) Â ÂK: Gradski stadion, gledalaca 500, sudija: Karaxi} (Beograd). Strelci: Stevanovi} u 39. i Bojovi} u 64. minutu. @uti kartoni: Igwatovi}, Mili~i} (Borac), a Apija (Vojvodina). BO RAC: Petri} 7, Ili~i} 5, @ivkovi} 5, Vi{wi} 6, Igwatovi} 5, Alve` 5, Jovanovi} 5 (Zo}evi}), Mugo{a 6, Radivojevi} 5, Sepuja 5 (Nikodijevi}), @ivanovi} 5 (Kneèvi}). VOJ VO DI NA: Supi} 6, Vuli~evi} 7, Pavlovi} 6, Apija 6 (Poletanovi}), Mojsov 6, Trajkovi} 7, Stevanovi} 7, A|uru 6, [kuleti} 7 (Kordi}), Abubakar 6, Bojovi} 7 (Novakovi}). Dobro je Borac otvorio utakmicu, imao je nekoliko prilika, predwa~io je Jovanovi} koji je dva puta {utirao alii oba puta pored gola. Vreme je polako odmicalo, Borac je igrao sigurno, stabilno na polovini Vojvodine koja se uspe{no branila. Dva puta je Mugo{a dobro {utirao, Supi} je bio na mestu. Kako je me~ odmicao Vojvodina je igrala sve boqa, sigurnije. Polako je preuzimala incijativu. Gotovo sve duele na sredini terena dobijali su Novosa|ani. Posle jednog kontranapada na pas Bojovi}a, Stevanovi} se ustremio prema golu mladog Petri}a, kada je do{ao nadomak gola

Mi ro slav Ste va no vi}

dobro {utirao u levi ugao ~uvar mreè â~ana, koji nije mogao da zaustavi precizan udarac. Novosa|ani su u nastavku igrali jo{ boqe.Borac nije uspevao da odràva visok ritam igre, a Vojvodina je bila sve ubedqivija i sigurnija. Stalno napadala. Sve vi{e posla je imao debitant na golu â~ana Nikola Petri}, dobro je branio, ali novi pogo-

dak nije mogao da spre~i. Jedna brza, ta~na i te~na akcija Novosa|ana donela je i drugi pogodak. Nesebi~an je bio Stevanovi}, jedan od najboqih igra~a na terenu. Primetio je Bojovi}a da sam ulazi u kazneni prostor, poslao mu loptu na nogu, a ovaj je iz punog trka pogodio mre`u Petri}a i tako obezbecdio sigurnu pobedu Vojvodini.

Uver ti ra za Kup

Go lu bo vi pri ze mqe ni

Cr ve na zve zda - Rad 3:1 (1:0)

BSK – Spar tak Zla ti bor vo da 2:0 (0:0)

BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 26.500, sudija: Santra~ (Pavli{). Strelci: Miri} u 36. Borha u 81. i Milunovi} u 86. a Perovi} u 66. minutu za Rad. @uti kartoni: Milunovi} i Ve{ovi} (Crvena zvezda), a \ur|evi}, Koji} i Mrkela (Rad). CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 7, Ve{ovi} 7, Mladenovi} 7, To{i} 8, Maksimovi} 6 (Krneta 6), Mijailovi} 6, Kadu 7, Miri} 7 (Perovi}), Lazovi} 7, Borha 7, Kasalica 6 (Milunovi} 7). RAD: Danilovi} 7, Panti} 6, Lekovi} 6, Vitas 7, Mitrovi} 6, Raspopovi} 6, Jovanovi} 7, Stanojevi} 6 (Perovi} 7), Luka 7 (\ur|evi}), Malba{i} 6 (Mrkela), Koji} 6. Crvena zvezda se pobedom protiv Rada oprostila od svojih navija~a u ovoj sezoni. Uhva}en je pravi ritam uo~i najva`nijeg susreta ovog prole}a, finala Kupa, koji je na programu u sredu u Kru{evcu. ^ini se da je mali gradski derbi doneo i najboqu fudbalsku predstavu ovog prole}a na na{em najve}em stadionu, koji je opet bio de-

korisan sa gotovo 30.000 gledalaca. Me~ li{en takmi~arskog zna~aja omogu}io je otvorenu borbu na Marakani. Zaista je bio uzbudqiv po~etak, re|ale su se poluprilike na obe strane, koje Borha i Luka nisu pretvorili u pogotke. Nakon dvadesetak minuta tempo je pao, a Zvezda zagospodarila sredinom terena. Nagrada je stigla veoma brzo. U 36. minutu ma-

tirana je odbrana gra|evinara. Agilni Ve{ovi} uputio je sa desne strane centar{ut koji je na levom boku prihvatio Borha, preciznom asistencijom spojio je Miri}a sa golom kome nije bilo te{ko da sa nekoliko metara loptu ubaci u mre`u.

Odavno na Marakani nije odigrano uzbudqivije poluvreme. Doma}in je prokockao dve {anse preko Borhe i Lazovi}a. Kada se ~inilo da su se gosti predali, trener Nikoli} poslao je u vatru Slavka Perovi}a. Otpisani Zvezda{ je u 66. minutu posle sjajne solo akcije pravom bombom matirao golmana Bajkovi}a. Rasplamsala se borba, re|ala su se iz minuta u minut uzbu|ewa pred oba gola. Fini{ proti~e u znaku crveno-belih. Najpre je poslovi~no borbeni Borha majstorski reagovao u 81. minutu i sa desetak metara udaqenosti matirao raspolo`enog Danilovi}a. Samo pet minuta kasnije sevnula je kontra doma}ina Lazovi} je pravovremenom asistencijom omogu}io rezervisti Milunovi}u da se upi{e u listu strelaca i razre{i sve dileme oko kona~nog ishoda. Prethodno je \ur|evi} u 85. minutu imao zicer poziciju za izjedna~ewe, ali je wegov {ut sjajnom intervencijom zaustavio Bajkovi}. Zaslu`ena pobeda crveno-belih koji }e protiv Borca poku{ati da osvoje i trofej u Kupu i tako okon~aju polovi~no uspe{nu sezonu. Z. Ran ge lov

Ras po lo è ni strel ci Grant {ansu je pruìo mla|im igra~ima. Oni su uspeli da u prvom poluvremenu apsolutno drè igru pod kontrolom. U 19. minutu Ninkovi} je proigrao Diaru, ovaj je prona{ao Babovi}a koji je sa 10 metara iskosa izblokiran. Ve} u narednom napadu gosti su poveli. Ninkovi} je iz

ku priliku doma}in ima ne{to kasnije. Miqkovi} je izgubio loptu, ali je Simi} iz okreta {utirao pored gola. U 60. minutu nakon kornera neko od igra~a Radni~kog na petercu je zahvatio loptu glavom, ali joj nije promenio smer. I. La za re vi}

Sme de re vo - Ja vor 0:1 (0:1) SME DE RE VO: Gradski stadion, gledalaca 400, sudija: Bogdanovi} (Kraqevo). Strelac: Odita u 32. minutu. @uti kartoni: Nikoli}, Ja{i} i Radivojevi} (Javor). Crveni karton: Vujadinovi} u 48.minutu. SME DE RE VO: Rankovi} 6, I. Milosavqevi} 6, Miovi} 6, Grkovi} 6, Kiseqak 5 (Vu~ini} 6), Kr~marevi} 6 (Stani}), Kova~evi} 6, N. Milosavqevi} 6, Momi} 6, Simi} 6, Bra{anac 7. JA VOR: Nikoli} 7, Ja{i} 6, Novakovi} 7, Vujadinovi} 6, Jo-

sovi} 6, Vidi} 6 (Radivojevi}), Stanisavqevi} 7, Mi{i} 6 (Eliomar), Jakimovski 7 (Mom~ilovi} 6), Odita 7, Veqovi} 6. Gol odluke postignut je u 32. minutu nakon o~iglednim prek{a nad Mijovi}em koga je o~igledno predvideo sudija Bogdanovi}, pa samom Oditi nije bilo te{ko da zaobi}e Rankovi}a i pogodi praznu mre`u. U 48. minutu zbog prigovora Vujadinovi} je dobio crveni karton, ali broj~anu prednost Smederevci nisu znali da iskoriste. R. Gli {i}

Borac je poku{avao ne{to da uradi ali bez uspeha. Osta}e zapam}en udarac Marka Zo}evi}a sa preo 25 metara, kada je {utirao pod samu pre~ku, a Supi} izboksovao loptu u korner. Vojvodina je bila boqa imala vi{e od igre i zaslu`eno pobedu. Ovom utakmicom ~a~anski Borac se oprostio od Superlige.

Slo bo da Po int – Haj duk 4:2 (2:1) U@I CE: Gradski stadion, gledalaca: 2.300, sudija: Maru{i} (Kraqevo), strelci: Kova~evi} u 34. Beqi} u 41. i 71. i Ran|elovi} u 59. za Slobodu Pooint,a ]ovin u 4. i Zorica u 75. minutu za Hajduk. @uti kartoni: Vrawkovi}, Pilipovi}, Krsti} (Sloboda Point), Novkovi}, Varga, Fejsa (Hajduk). SLOBODA POINT:Bo`ovi} 6, Gojkovi} 6, Omega 7, Vrawkovi} 7, Mari} 7, Pejovi} 7, Pilipovi} 5, Beqi} 8, (Jovanovi}), Tiago 6, Kova~evi} 7 (73. Krsti}), Ran|elovi} 7 (Memedovi}). HAJDUK: Bra} 5, Cvetkovi} 6, Lali} 5, Vasiqevi} 6, Fejsa 5, Veselinovi} 6 (Paunovi}), Maksimovi} 5, Varga 5, (Zorica), Novkovi} 6, ]ovin 6, (Bo{kovi}), Bubalo 6. Kada na utakmici na{e Super lige padne {est golova nema osnova da se Po~elo je neo~ekivanim vo|stvom Kuqana, prvo ubaciva-

we lopte pred gol Slobode Point iskoristio je ]ovin i sa deset metara pogodio uprkos Boòvi}evoj paradi mreù doma}eg tima. Uì~ani su nastavili prili~no opu{teno kao da nisu u rezultatskom minusu. Tek sredinom poluvremena do{li su do prvih prilika, Pejovi} posle solo prodora sa 18 metara {utira pored stative, a Bra} pravovremeno reaguje na poku{aje Beqi}a i Kova~evi}a. Najraspoloèniji igra~ na terenu Bojan Beqi} potrudio se da u zavr{nici prvog poluvremena doma}in preokrene rezultat. Najpre je servirao loptu Kova~evi}u koji sa 15 metara {utira u dowi desni ugao, da bi potom Ran|elovi} omogu}io Beqi}u da se na|e „o~i u o~i“ sa Bra}om i iskosa preciznim {utem zatrese mreù. Na po~etku drugog poluvremena po dve prilike. Volej Pilipovi}a zavr{ava pored stative, Aran|e-

lovi} iz blizine {utira u dobro postavqenog Bra}a. Na drugoj strani, {utevi Novkovi}a i Bubala sa distance bili su za malo neprecizni. Pobednik je odlu~en u 59. minutu. Vrawkovi} odli~no centrira, Ran|elovi} je bio pripravan na nekoliko metara od gola i pogodak je bio neminovan. Ubrzo je usledila minijatura Beqi}a. U 71. minutu „prome{ao“ je odbranu Hajduka, izbio ispred golmana gostiju i s lako}om prona{ao put lopti u mreù. Zanimqiva situacija u 75. minutu. Rezervista Kuqana Zorica tek {to je u{ao u igru u{ao je u kazneni prostor doma}ina i jednu „ni~iju“ loptu iz blizine prosledio u mreù. Do kraja, Kuqani su bili preduzimqiviji, najkonkretniji je bio Paunovi}, posle lo{e procene Boòvi}a, bio je u izglednoj poziciji ali je prebacio pre~ku.

BOR Â: Stadion BSK– a, gledalca 1.000, sudija: Gruji} (Ni{), strelci: Stamenkovi} u 54. i Vigwevi} u 66. minutu, ùti kartoni: Jovanovi}, Savkovi}, Tasi} (BSK), a Adamovi} (Spartak Zlatibor voda). BSK: Kova~evi}, Milo{evi}, Bo{kovi}, Stamenkovi}, êlebi}, Tasi}, Jovanovi} (Bulatovi}), Petrovi} (]esarevi}), Savkovi}, Vigwevi}, \uki}. SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi}, Stevanovi}, Brati}, Ota{evi}, Joksimovi}, Kova~evi}, Antoni}(Vojvodi}), Torbica, Adamovi}, Pu{kari} (\or|evi}), Despotovi} (Milivojev). Videlo se na samom po~etaku susreta da ne}e biti respekta, da }e utakmica biti za du{u i oko gledalaca. Prvi su zapretili gosti preko Darka Pu{kari}a u 12. minutu. Na{ao se u idealnoj prilici , dobro tukao , ali iskusni ~uvar mreè Qubo Kova~evi} loptu je poslao u korner. Robusni Ranko Despotovi} desetak minuta kasnije na le|ima je izdrào duel sa Markom Bo{kovi}em , {utirao precizno , me|utim i ovoga puta golman doma}ih Kova~evi} bio je pobednik a loptu poslao u korener. Ni doma}i nisu ostali du`ni. Uzvratili su posle majstorskog proigravawa mladog Mileta Savkovi}a i topovskog {uta Aleksandra Petrovi}a aplauze je izmamio golman Suboti~ana Branimir Aleksi}. U 40.minutu mladi Jordan Jovanovi} zapo~eo je napad doma}ih ,ta~nim pasom prona{ao iskusnog Aleksandra \uki}a , ovaj dobrim {utem naterao ponovo golmana gostiju da interveni{e pa su obojica izmamili aplauz navija~a. Nastavak susreta pripao je doma}ima. Napadali su belo – plavi , pretili u 54. minutu usledila je prava kanonada i opsada gola gostiju. Dva puta je poku{ao mladi Jordan Jovanovi} da savlada golmana Aleksi}a , ~uvar mreè gostiju loptu je odbio na wu natr~ao iskusni Aleksandar \uki} , tukao me|utim lopta nije htela u mreù. Nastavili su doma}i sa atacima poku{avaju}i da stignu do vo|stva, a samo dva minuta kasnije radost doma}im donosi spretni i snala`qivi Milo{ Stamenkovi} koji je u padu iz blizine doneo radost i vo|stvo svom timu. Malo zatim u listu strelaca upisao se i Vigwevi}.

sport

nedeqa13.maj2012.

dnevnik

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

PRVA LIGA SRBIJE

Mi haj lo vi} vra tio na du Vr {ac â&#x20AC;&#x201C; Slo ga 2:0 (1:0) VR [AC: Gradski stadion, gledalaca 300, sudija: Piqa (Cvetozar Mileti}). Strelci: Kalin u 20. i Mihajlovi} u 55. minutu. @uti kartoni: Rankov, Beqin, Joksimovi}, Kowevi} (Vr{ac), Bubwevi}, \urikin (Sloga) VR [AC: [aranov 7, Motorov 7, Babi} 7, Beqin 7, Rankov 7, Kowevi} 7, Sarajlin 7 (Petrovi}- ), Mihajlovi} 8, Joksimovi} 7(Ranimirov 7), ûki} 6 (Stija~i} - ), Kalin 7 SLO GA: \urikin 6, Suvajdì} 6, Kragovi} 6, Miqanovi} 6, Mrvaqevi} 5, Bubwevi} 6, Kobilarov 7 (Tomi} 6), Sankovi} 6, Torbica 6, Ze~evi} 6 (Ekme~i} - ), Uzelac 6 (Popin 7) Tamne oblake nad fudbalskim Vr{cem koji su se nadvili posle serije slabih rezultata i ostavki predsednika Popova i trenera \oki}a, rasterao je iskusni golgeter Sr|an Mihajlovi}, strelac drugog i asistent kod prvog pogotka doma}ih. Nije ovo bila najboqa partija Vr{~ana ove sezone, ali se definitivno razlikovala od svih koje su ovog prole}a odigrali na Gradskom stadionu, pre svega zbog velike borbenosti koju su doma}i pokazali i za koju su nagra|eni ovacijama sa tribina. Ovo je samo prvi korak ka izlazu iz opasne zone, veoma vaàn, ali ne i odlu~uju}i.

Mrvaqevi}a, izbio sam pred golmana gostiju \urikina i lako ga savladao. B. Jo si mov

^SK Pi va ra â&#x20AC;&#x201C; Tek sti lac 2:2 (0:1) ^E LA RE VO: Stadion Pivare, gledalaca 15o, sudija: [utulovi} (Novi Sad), strelci: Mari} u 63. i Ivkovi} u 80. za ^SK Pivaru, a Danojevi} u 35. i Kaurin u 90. minutu za Tekstilac. @uti kartoni: Zeqkovi}, Kova~evi}, Stankovi} (^SK Pivara), Kr{i}, Ili}, Danojevi}, Stevanovi} (Tekstilac). ^SK Pi va ra: Tankosi} 6, Zeqkovi} 6, Jevi} 6, Ili} 6, Vorgu~i} 7, Kova~evi} 6, Krstanovi} 6 (La}arak 6), Stankovi} 6, Dori} 6, Jovani} 6, (Ivkovi} 6), Vukanovi} 6 (Mari} 7). TEK STI LAC: Markovi} 7, Kr{i} 6, Risti} 6, Krznar 6, Dokni} 7, Arsi} 7, Vukovi} 7 (Maki} 6), Ili} 6, Peruni~i} 6, Trivkovi} 6 (Kaurin 7), Danojevi} 7 (Stevanovi} 6). O~ekivali su doma}ini pobedu, imali inicijativu u prvom poluvremenu ali su u zavr{nici bili bez re{ewa. Gosti su uputili jedan udarac u ovom delu na doma}i gol i do{li u vo|stvo. Naime posle uba~ene lopte s desne strane na ivicu {esnaesterca natr~ao je Danojevi} i bez oklevawa poslao je u suprotni ugao.

Se ri ja [i |a na Rad ni~ ki ([) - Rad ni~ ki (NP) 1:1 (1:0) [ID: Gradski stadion, gledalaca 300, sudija: Mijajlovi} (Vr{ac). Strelci: Baqak u 35. za Radni~ki ([), a Pavlovi} u 61. minutu za Radni~ki (NP). @uti kartoni: Kucalovi} i Zec (Radni~ki ([), a Rni} i Zagorac (Radni~ki (NP). Crveni karton: Alen Kucalovi} u 78. minutu (Radni~ki ([). RAD NI^ KI ([): Vujasinovi} 7, Kucalovi} 7, Petrovi} 7, Zec 8, Bjelo{ 8, Simiki} 7, Duki} 7, Stojiqkovi} 6 (Vu~i}, Savi}), \oki} 6, Baqak 8, ]iri} 8. RAD NI^ KI (NP): Uro{evi} 7, Zagorac 7, Baji} 7, Romi} 8, êprwa 7 (\ur|evi}), Bala{evi} 7 (ê~ari}), Rni} 7, Sara~evi} 7, Gaji} 7, Pavlovi} 7 (Ivi}), Isailovi} 7. I trinaesti put u ovom delu prvenstva [i|ani nisu osetili gor~inu poraza. S nere{enim rezultatom mogu biti u potpunosti zadovoqne obe ekipe. Mada su doma}i u ve}em delu susreta bili boqi i agresivniji rezultat je ipak na kraju realan. U prvom poluvremeu fudbaleri trenera Milana Mitrovi}a u potpunosti su nadigrali lidera na tabeli. Vi|eno je nekoliko izuzetno lepih akcija i kombinacija, {to je i rezultiralo vo|stvom doma}ih, kada je Darko Baqak iz blizine savladao golmana gostiju Boìdara Uro{evi}a. Beleìmo i dve lepe ali i neiskori{}ene prilike Marjana ]iri}a i \oki}a. U nastavku ~vrsti i disciplinovani Pazov~ani su se donekle otvorili i u 61. minutu izigrana je doma}a odbrana, pa Pavlovi}u nije bilo te{ko da iz blizine savlada golmana Vujasinovi}a. M. ]ur ~i} Pred izabranicima Jovana Stefanova je jo{ mnogo posla do opstanka u srpskoliga{kom dru{tvu. Iako je Sloga me~ po~ela bez dvojice napada~a iz prve postave, Zuki}a i Popina, weno opredeqewe nije bila defanziva. U desetom minutu Uzelac je imao stopostotnu {ansu kada je iz srca {esnaesterca Vr{ca {utirao preko gola. Pet minuta kasnije Mrvaqevi} je bio za malo neprecizan iz slobodnog udarca sa same ivice {esneasterca. Od tog trenutka stvari u svoje ruke preuzima najboqi pojedinac ovog me~a Sr|an Mihjalovi}. U 20. minutu je manirom velemajstora fudbalske igre grudima smirio loptu i spustio je na nogu Kalinu, koji je topovskim udarcem sa ivice kaznenog prostora po zemqi poslao u ugao gola Temerinaca. Odluka o pobedniku pala je u drugom poluvremenu, kada je Mihajlovi} u 55. minutu iskoristio konfuziju u odbrani Sloge i veliku gre{ku defanzivca

I u drugom poluvremenu doma}ini su imali inicijativu {to je dalo rezultata. Najpre je rezervista mladi Mari} na uba~enu loptu zaplivao prema penaltiku i glavom poslao je iznad golmana gostiju. I drugi pogodak postigao je rezervista ovoga putqa Ivkovi}. Dobar udarac na gol gostiju golman Markovi} je kratko odbio, a Ivkovi} je sa nekoliko metara smestio pod pre~ku. Doma}i su se poigravali po terenu, a to su gosti iskoristili i izjedna~ili preko Kaurina. V.Vu ja no vi}

Pa li} - Du nav 1:1 (0:0) STA RA PA ZO VA: Sportski centar, gledalaca 150, sudija: Sarko (Vr{ac). Strelci: Varga u 61. za Pali}, a Arseni} u 72. minutu za Dunav. @uti kartoni: Jovanovi} i Pavlovi} (Pali}), a Jagorac i Jaguzovi} (Dunav). PA LI]: Sto{i} 7, Hoxi} 7, Rodi} 7, Plav{i} 8, Jagodi} 6

Voj vo |an ska li ga Za pad Obili} - Stani{i} 2:3, Radni~ki (SM) - Indeks 0:0, Prvi maj - Jedinstvo (SP) 0:2, Ba~ka (BP) - Sloga (E) 0:2, Borac Mladost (BP) 3:2, Crvena zvezda - Jugovi} 0:2.

Voj vo |an ska li ga Is tok Jedinstvo (BK) - AFK 2:0, Kozara - Radni~ki (Z) 3:1, Dinamo (P) - Budu}nost (SC) 3:0, Ba~ka 1901 - Proleter (BK) 1:0, Kolonija - Sloboda 2:0.

Mla dost (BJ) - Ba~ ka To p. 4:0 ^SK Pi va ra - Tek sti lac 2:2 Vr {ac - Slo ga (T) 2:0 Rad n. ([) - Rad n. (NP) 1:1 Ki kin da - Ve ter nik 3:0 (pf) Pa li} - Du nav 1:1 Da nas Za dru gar - Sen ta (16.30) Do li na - Ce ment (16.30)

1. Rad n.(NP) 25 16 8 1 41:17 56 2. ^SK 25 13 6 6 31:23 45 3. Rad n. ([) 25 11 9 5 30:22 42 4. Du nav 25 12 4 10 33:28 40 5. Pa li} 25 9 10 6 32:23 37 6. Mla d. (BJ) 25 10 7 8 31:22 37 7. Slo ga (T) 25 11 4 10 26:27 37 8. Sen ta 24 10 6 8 33:30 36 9. Tek sti lac 25 9 7 9 26:25 34 10. Ce ment 24 9 5 10 30:27 32 11. B. To po la 25 8 6 11 19:24 30 12. Ki kin da 25 8 4 13 27:37 28 13. Za dru gar 24 7 4 13 27:37 25 14. Do li na 24 6 6 12 22:34 24 15. Vr {ac 25 7 3 15 20:42 24 16. Ve ter nik 25 6 5 14 29:37 23 U sle de }em ko lu (16.ma ja) sa sta ju se: Du nav - Rad ni~ ki ([), Vr {ac Rad ni~ ki (NP), Slo ga (T) - Do li na, Ce ment - ^SK Pi va ra, Tek sti lac - Mla dost (BJ), Ba~ ka To po la - Za dru gar, Sen ta - Ki kin da. Slo bo dan je Pa li}.

(Kli su ra 6), Man di} 6 (Pr {i}), Dimi} 8, Salati} 7, Varga 8 (Nedeqkovi}), Jovanovi} 7, Pavlovi} 7. DU NAV: Lazovi} 7, Jaguzovi} 6, @e`eq 6, Jagorac 7, Kuki} 7, Kopiqevi} 6 (Divac 7), Ili~i} 6 (Miji} 6), Arseni} 8, Zagorac 6, Haska 8, Jerkovi} 6 (Mili~i} 6). U prvih 45 minuta nije bilo golova ali je bilo prilika. Dimi} je iskosa {utirao, a lopta zamalo pro{la pored stative. Istakao se golman Lazovi} u 30. minutu, kada je hrabro u{ao u {ut Varge. [est minuta kansije Salati} je u{ao u kazneni prostor ali nije bio precizan. U nastavku Pali}ani su do{li u vo|stvo u 61. minut preko Varge na asistenciju Dimi}a. Kratko su se radovali Pali}ani, gosti su iz brze akcije do{li do pogotka preko Arseni}a. U fini{u bilo je {ansi i na jednoj i drugoj strani, ali po igri je rezultat realan. S. Sto jiq ko vi}

Mla dost - Ba~ ka To po la 4:0 (3:0) BA^ K I JA R AK: Sta dion Li va di ca, gle da la ca 400, su di ja: Ga li} (Srem ska Mi tro vi ca). Strel ci: Vu ka nac u 16. i 52, Ra do ja u 29. i 38. mi nu tu. MLA DOST: Baji}, Ivani} 8, S. Rati} 8, Babi} 8, Kantar 8, Radoja 9, Kozomora 8 (Vi{ekruna), \uki} 8 (Kosi}), Vukanac 9 (Grahovac), Jovanovi} 8, Mudrini} 8. BA^ KA TO PO LA: Kroni} 5, D. Stankovi} 5 (Rahi}), Veselinovi} 5, Dragi} 6, Joveti} 5, An|i} 5 (Resanovi}), Ke ke zo vi} 6, \u ka no vi} 5, Mar ti no vi} 5 (Bo jo vi} 5), \orovi} 5, Milovanovi} 5. Livadica je ostala neosvojena tvr|ava, po{to su fudbaleri Mladosti lak{e od o~ekivanog pobedili Ba~ku Topolu. Gosti su brzo istakli belu zastavu pred uraganskim naletima plavo-belih pa je ve} u 16. minutu vi|ena erupcija odu{evqewa. Gre{ku defanzivca Joveti}a kaznio je centarfor Damir Vukanac i najavio trijumf doma}ina. Posle lepe akcije \uki}a i Vukanca kapital je udvostru~io Stefan Radoja sa ivice kaznenog prostora. Sjajni vezista Jara~ana sedam minuta pre odlaska na odmor po drugi put se upisao u li stu stre la ca i po sti gao evro gol sa 35 metara. Po~etkom drugog poluvremena kombinaciju Babi}a i \uki}a krunisao je raspucani Damir Vukanac i zape~atio sudbinu bledih gostiju. Gol man do ma }ih Ne ma wa Baji} ostao je neocewen, jer su gosti za 90 minuta uputili samo jedan {ut u okvir gola. M. Me ni }a nin

Ne do sta ja li sa mo go lo vi No vi Sad - Pro le ter 0:0 NO VI SAD: Stadion Detelinara, gledalaca: 600, sudija: Vladimir Glo|evi} (Vrbas). @uti kartoni: Gari} (Novi Sad), Tanasin, @igi} i Desnica (Proleter). NO VI SAD: Risti} 7, Skopqak 8, Vu~kovi} 7, Jakovqevi} 7, Kav~i} 7, Gari} 7, Balabano-

ji su nastavili niz od sedam utakmica bez kiksa. Na drugoj strani, `uto - plavi uprkos boqoj igri u dve tre}ine susreta nisu uspeli da prekinu seriju od {est utakmica bez slavqa. Krenuli su ofanzivno kanarinci i ve} u prvom minutu pripretili Bogunovi}u. Nakon

asistenciju Bojana Ili}a. Hitronogi Ili} sa centra je odli~no prona{ao utr~aog Tufegxi}a u petercu, ali je u duelu sa Bogunovi}em lopta oti{la tik iznad pre~ke. U drugom poluvremenu tempo igre je splasnuo. Izabranici trenera Lalatovi}a imali su

Ne sa vla div De jan Bo gu no vi} za u sta vqa {ut Mi lov ca

vi} 7, Ili} 8, Roksa 8 (od 67. Baji} 7), Tufegxi} 8 (od 80. Filipovi} -), Milovac 7 (od 75. Milovac). PRO LE TER: D. Bogunovi} 9, Tanasin 7, \uli} 7, S. Bogunovi} 7 (od 90. Pekez - ), @igi} 7, Desnica 7, Ra{iovan 7, Obradovi} 8 (od 88. Vislavski), Krasi} 6 (od 59. Vukasovi} 7), Sekuli} 8, Gali} 8. Gradski derbi na Detelinari izme|u Novog Sada i Proletera na Detelinari zavr{en je najnepopularnijim rezultatom 0:0. Ipak, brojna publika na trbinama imala je priliku da u`iva u lepoj fudbalskoj predstavi, u kojoj su samo falili golovi, a osvojenim bodovom vi{e mogu biti zadovoqni Slanobarci ko-

Fo to: S. [u {we vi}

prodora po levoj strani Gari} je uposlio Roksu na drugoj stativi, ali je Dejan Bogunovi} bio siguran. Proleter je prvu {ansu imao u 6. minutu kada je Obradovi}ev put sa 15 - tak metara zavr{io tik iznad gola Risti}a. Usledio je ofanzivni talas `uto - plavih ali su {anse Rokse u 15. i 18. i udarac Milovca u 29. minutu propale jer su ispred sebe imali raspolo`enog Bogunovi}a. Pet minuta kasnije ponovo je agilni Obradovi} bio u prilici da donese vo|stvo Proleteru. Tukao je fudbaler gostiju sa nekim 18 metara iskosa, a lopta zavr{ila tik uz desnu stativu Risti}a. Najboqu {ansu u prvih 45. minuta za kanarince propustio je Tufegxi} na sjajnu

vi{e loptu u posedu, a najboqu {ansu da savlada Risti}a propustio je Gali} u 56. minutu. Akcija je krenula od Sa{e Bogunovi}a koji je nesebi~no loptu prosledio Obradovi}u, a ovaj prebacio na drugu statitu utr~alom Gali}u koji je ostao kratak na petercu, a lopta je zavr{ila u gol autu. Do kraja utakmice, igra~i oba tima oprobali su {ut iz daqiwe. Najpre je Ili} u 60. minutu topovski poslao loptu tik uz pre~ku, a odgovorio mu je na drugoj strani Sekuli}. Udarce Baji}a, Filipovi}a i Ili}a u posledwim sekundama me~a, uspe{no je ukrotio najboqi akter susreta Dejan Bogunovi}. I. Gru bor

Li der za u sta vqen u Zre wa ni nu Ba nat - Rad ni~ ki (N) 1:0 (1:0) ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 300, sudija: Filipovi} (Beograd). Stelac: Radosavqev u 43. minutu. @uti kartoni: Samaraxi} i Antanasijevi} (Banat), a Miti} (Radni~ki N). BA NAT: Milentijevi} 8, Zowi} 7, Zori} 8, Milojevi} 7, Samarxi} 6, Milovanovi} (Radosavqev 8), Jovandi} 7, Mihajlovi} 6 (Stankovi}), Vukovi} 7, Mileti} 6 (An|elkovi} 6), Anatanasijevi} 7. RAD NI^ KI (N): Vaskovi} 7, P. Stamenkovi} 6, \or|evi} 6, Doj~i} 7, Pe{i} 6, N. Petrovi} 7, B. Stamenkovi} 6 (Miti}), Jovanovi} 7, S. Petrovi} 6 (Stefanovi} 6), Ivanov 5 (Paunovi} 6, Pej~i} 7. Zrewaninci su posle boqe igre naro~ito u drugom poluvremenu sasvim zaslu`eno savladali Ni{lije i stigli do pobede vredne opstanka. Gosti su bili boqi u prvom delu. Stopostotnu priliku propustio je Petrovi} u 18. minutu kada je golman Milentijevi} izvanredno reagovao. Zabele`ili smo jo{ poku{aje Pej~i}a u 34. i 35. minutu ali je ponovo Milentijevi} bio na visini zadatka. Ekipa iz grada na Begeju do jedinog pogodka stigao je u 43. minutu vezista Radosavqev vukao je loptu ~etrdesetak metara i neometan {utirao sa 25 metara, lopta je pogodila nekog iz odbrane Ni{lija i prevarila golmana Vaskovi}a. U nastavku susreta dve odli~ne propustio je Banat. Prvu Samarxi} u 47. a drugu Radosavqev kada je tako|e fantasti~no odbranio Vaskovi}. N. Jo wev

No vi Sad - Pro le ter Ba nat - Rad ni~ ki (N) Do wi Srem - ^u ka ri~ ki Na pre dak - Srem Sin |e li} - Ko lu ba ra Te le op tik - Be `a ni ja Mla de no vac - Mla di rad nik

0:0 1:0 1:1 1:0 1:0 3:3 2:1 Da nas

Slo ga - In |i ja Mladost (L) - Radni~ki (S)

(17) (17)

1. Rad ni~ ki (N)