Dnevnik 13.jun 2010.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA, 13. JUN 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22746 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

VELIKA REKA JU^E NAPRAVILA VELIKE PROBLEME @ITEQIMA SUSEKA, BANO[TRA, ^EREVI]A, SREMSKIH KARLOVACA...

Dunav udario na Sremce Dunav je ju~e poplavio magistralni put Beo~in – Ilok kao i stotinak objekata u Suseku, Bano{tru i ^erevi}u, a pod vodom su se na{li i fudbalsko igrali{te i budu}a zona sporta i rekreacije u Sremskim Karlovcim. Prema podacima „Voda Vojvodine”, Dunav }e kod Novog Sada sutra prema{iti kotu 670. Ako je za utehu, na~elnik Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije Predrag Mari} najavio je da se od utorka o~ekuje smawewe vodostaja. str. 2 i 15

DARKO TANASKOVI], BIV[I AMBASADOR U TURSKOJ I VATIKANU, ZA „DNEVNIK” O ODNOSIMA U REGIONU

A sad malo mi

str. 11 i 12

UZ OBELE@AVAWE STOTE GODI[WICE RO\EWA @AKA IVA KUSTOA

NASLOVI

Ni ~uda ovde nisu nemogu}a

str. 3

GA[O KNE@EVI] ZA „DNEVNIK” O SPORU NA[E DR@AVE SA IZRAELCIMA

Probijawe Slu~aj „satelit” kroz yunglu ~udan i zbog dunavske trske arbitra`e INTERVJU NEDEQE

Aleksandar Milosavqevi}

str. 7

Teofil Pan~i} Pogre{na posteqa

\or|e Randeq Slatka ptica mladosti

Bora Oti}

Ameri~ki Kongres odao je sredinom protekle nedeqe po~ast kapetanu @aku Ivu Kustou, okeanografu, istra`iva~u, nau~niku, avanturisti i pioniru na podru~ju o~uvawa mora, ~ija je stogodi{wica ro|ewa obele`ena 11. juna diqem modernog sveta. Ali @ak Iv Kusto nije bio posve}en samo za{titi okeana i mora; on se zalagao i za stvarawe re~nih rezervata.^itave dve godine, od 1990. do 1992, Kustoov tim je posmatrao Dunav.

Uz pomo} kanua, ~amaca, ledolomaca i helikoptera, ~esto s nogama u vodi, qudi iz Kustoove ekspedicije skupqali su materijal za ~etiri filma, nau~ne izve{taje i brojne ~lanke... str. 5

Odlukom Me|unarodne arbitra`e u Parizu Srbija je u slu~aju „satelit” obavezana da izraelskoj firmi „Imiysat“ plati od{tetu od oko 37 miliona evra. „Mogu samo da ka`em da mislim da je arbitra`na klauzula – ~udna.

Stra{no je pristati na slede}e: da se u takvom sporu, koji je pretendovao da bude velika vrednost, jer se znala cena iz predmetnog ugovora, prihvati arbitra`a u Engleskoj uz primenu engleskog prava i sa arbitrom pojedincem”, ka`e za na{ list predsednik Spoqnotrgovinske arbitra`e pri Privrednoj komori Srbije dr Ga{o Kne`evi}. str. 6

Mlekarica Milka iz Vincaida

@eqko Markovi} Mo} fotografije iz nov~anika

Jovan Tanuryi} Ra}ino „gol, gol”, a na [trandu

OD MORAVE DO MORAVE

Na{a se nasukala la|a str. 5

U slavu kraqice lepote str. 19

Vrelo uz pquskove

Najvi{a temperatura 34 °S

DNEVNIK

nedeqa13.jun2010.

Kfor ostaje koliko treba

I narodwaci su za Evropu

Tokom leta o deklaraciji

Snage Kfor osta}e na terenu koliko god to bude potrebno, a odluka o eventualnom smawenu broja trupa bi}e doneta po{to se izvr{e dodatne procene politi~ko-vojnih prilika, jedan je od zakqu~aka tek okon~anog dvodnevnog skupa ministara odbrane NATO u sedi{tu Alijanse u Briselu. Op{ti zakqu~ak ministarskog skupa zakqu~enog u Briselu je da je uprkos povremenim incidentima, bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, javio je Glas Amerike. „Ministri su se slo`ili da, uprkos povremenim bezbednosnim incidentima na Kosovu, op{ti trend nastavqa da se kre}e pravim smerom prema vi{e bezbednosti, stabilnosti i sna`nijim lokalnim institucijama“, rekao je Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen.

Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je da promena vlasti u Srbiji i dolazak napredwaka na ~elo dr`ave ne bi promenio odnos Srbije prema Evropskoj uniji. „Mnogo je lak{e da se razgovara sa Evropskom unijom ako ona zna da promena vlasti ne}e promeniti opredeqewa Vlade Srbije prema EU. Mi `elimo da Srbija bude ~lanica Unije“, rekao je Nikoli}, dodav{i da Srbija „stoji, tapka u mestu“, kako u odnosima sa EU, tako i u samoj dr`avi, gde se „ni{ta konkretno ne de{ava“. On je najavio da }e sa svojim zamenikom Aleksandrom Vu~i}em najkasnije za mesec dana otputovati u Brisel i tamo „nastaviti kontinuitet kontakata“ sa evropskim komesarom za pro{irewe, da bi, kako je objasnio, olak{ali Srbiji razgovore sa EU.

Predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je da bi o tekstu deklaracije o osudi zlo~ina nad Srbima na prostoru biv{e Jugoslavije parlament mogao da raspravqa tokom leta. „Predlog nacrta deklaracije dostavqen je svim poslani~kim grupama, a po{to smo u periodu vanrednog zasedawa, 84 poslanika treba to da predlo`i kao ta~ku dnevnog reda kako bih je uvrstila u sednicu“, rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}. Podsetimo, tekstu, koji je javnosti predstavqen krajem aprila, Skup{tina Srbije najo{trije osu|uje zlo~ine po~iwene nad dr`avqanima Srbije i svim pripadnicima srpskog naroda tokom oru`anih sukoba u Hrvatskoj, BiH, na Kosovu i Metohiji i za vreme NATO bombardovawa 1999. godine.

CITAT

„

Partnerstvo sa Evropskom unijom ne treba nu`no vezivati za pristupawe, jer to za dosti`nu budu}nost nije realan projekat. Umesto toga, neophodno je saradwu sa EU razvijati kroz ostvarqive sporazume od obostrane koristi .

Vojislav Ko{tunica, lider DSS

”

SAVET MINISTARA EU SUTRA ODLU^UJE O PO^ETKU RATIFIKACIJE SSP-a

Ostavka bez uticaja Ostavka ameri~kog sudije iz Me|unarodnog suda pravde Tomasa Burgentala ne}e imati nikakav uticaj na stav MSP-a o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova, ocewuje {tampa u Pri{tini.

Ameri~ki sudija je, naime, u petak dao ostavku, ali }e ona stupiti na snagu u septembru, tako da se ne o~ekuje da uti~e na mi{qewe Suda. Pri{tinska {tampa ipak podse}a da je to druga ostavka sudija MSP-a u toku razmatrawa legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova. Prethodno je taj sud napustio sudija iz Kine.

Unija di`e rampu

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delevi} izrazila je o~ekivawe da }e izve{taj glavnog ha{kog tu`ioca obezbediti sutra saglasnost Brisela za po~etak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu. „Znaju}i napore u ciqu hap{ewa preostale dvojice ha{kih optu`enika, verujem da }e Bramercov izve{taj biti takav da omogu}i po~etak ratifikacije SSP-a“, rekla je Milica Delevi}.

Ona je, me|utim, ukazala i na ~iwenicu da SSP treba da ratifikuje svih 27 ~lanica Unije i da

se stoga ne mo`e o~ekivati da taj proces bude brz. „U slu~aju Hrvatske proces ratifikacije je trajao dve i po godine“, podsetila je direktorka Kancelarije za evropske intergacije.

Po wenoj oceni, po~etak ratifikacije SSP svakako }e doprineti stvarawu pozitivne atmosfere za prosle|ivawe na{e kandidature Evropskoj komisiji na izradu mi{qewa, {to je slede}i korak na putu Srbije ka EU. „Svaki sastanak Saveta ministara je prilika da se o tome razgovara, ali trenutak kada }e zahtev za ~lanstvo biti prosle|en Ko-

O kandidaturi posle MSP-a

Pozivar Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju ne}e pozvati predsednika Srbije Borisa Tadi}a na regionalni skup koji }e se krajem juna odr`ati u Prizrenu. „Na ovaj sastanak bi}e pozvani predsednici Albanije, Makedonije i Crne Gore“, rekao je portparol predsednika Kosova Xavit Be}iri.

Savet ministara spoqnih poslova Evropske unije verovatno }e u sutra dati „zeleno svetlo“ za po~etak ratifikacije SSP-a, dok po pitawu srpske kandidature preovla|uje rasplo`ewe da to pitawe treba ostaviti posle odluke Me|unarodnog suda pravde, rekao je {ef ma|arske diplomatije Jano{ Martowi. „Pojedine ~lanice EU smatraju da bi trebalo prvo sa~ekati da MSP donese mi{qewe o nezavisnosti Kosova, kako bi tek nakon bile spremne da podr`e prosle|ivawe kandidature ka Evropskoj komisiji“, rekao je Martowi.

misiji zavisi od postizawa dogovora unutar samog Saveta ministara. Na Srbiji je da sa svoje strane, radom na reformama i re{avawem otvorenih pitawa, stvori politi~ku klimu u kojoj je dono{ewe svih odluka u vezi sa napretkom na{e zemqe na putu ka EU ne{to prirodno i nesporno“, zakqu~ila je Milica Delevi}.

Podsetimo, Ser` Bramerc }e sutra na sastanku u Luksemburgu obavestiti ministre spoqnih poslova EU o saradwi dr`ava na prostoru biv{e Jugoslavije s Ha{kim tribunalom, pre nego {to 18. juna podnese izve{taj Savetu bezbednosti. Iz Holandije je jedna od dr`ava-~lanica Unije koja se do sada protivila po~etku ratifikacije SSP, insistiraju}i na tome da Srbije prethodno mora da uhapsi Ratka Mladi}a, ovih je dana poru~eno da se ne}e protiviti odluci o po~etku ratifikacije Sporazuma ukoliko se Bramerc pozitivno izjasni o naporima Srbije u ciqu pune saradwe s Tribunalom.

foto: S. Bojevi}

2

POPLAVA NA LEVOJ OBALI DUNAVA OD BEO^INA DO SUSEKA

Voda na ku}nim pragovima

Dunav je poplavio magistralni put Beo~in - Ilok, pa je saobra}aj usmeren seoskim ulicama i putevima kroz ^erevi}, jer je voda ovaj putni pravac presekla na dva mesta u ^erevi}u i Bano{toru. Ju~e u prepodnevnim satima vode je na drumu bilo tek dvadesetak santimetara, a za samo tri sata nado{la je gotovo do visine od pola metra, pa je saobra}aj na ovom putnom pravcu potpuno prekinut, a putari su obele`ili alternativne pravce za saobra}aj.

Mrkowi} zadovoqan Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}, koji je ju~e obi{ao radove na severnom kraku Koridora 10, od mosta kod Be{ke preko Novog Sada do obilaznice oko Subotice, „uglavnom je zadovoqan vi|enim”, pogotovo kada se u obzir uzmu visoke temperature i problemi koje izvo|a~i imaju zbog rasta nivoa Dunava.

Zapravo, prilikom obilaska radova izme|u 70. i 80. kilometra, na deonici Horgo{-Novi Sad, Mrkowi} je rekao da je zadovoqan dinamikom radova, dok je na deonici izme|u 40. i 50. kilometra, na istoj trasi, tra`io da se radovi poja~aju i da radnici rade u dve i tri smene. On je pri tome upozorio da bi radnici trebalo da budu redovno pla}eni i da ne bi trebalo da bude ka{wewa, „jer je dr`ava obezbedila sva sredstva i ispuwava sve {to je dogovoreno”. Podsetimo, radovi na izgradwi 110 kilometara polu-autoputa na severnom kraku Koridora 10 po~eli su 27. aprila i obuhvataju deonicu od Horgo{a do 28. kilometra od granice, zatim deonicu od 38. do 98. kilometra puta Horgo{ - Novi Sad i deonicu od 24 kilometra izme|u Kelebije i Subotice.

Deficit 45 milijardi

S V E T

Kalini} se nudi Hrvatima...

Kqu~ni izbori za Belgiju Dok se Belgijanci spremaju da danas iza|u na izbore koji bi mogli odlu~iti o tome ho}e li i kako }e Flamanci i Valonci u toj zemqi nastaviti zajedno da `ive, belgijska vlada uverava partnere u Evropi da to ne}e poremetiti budu}e belgijsko predsedni{tvo Evropske unije, od 1. jula. Me|utim, francuski „Figaro” prili~no sugestivnim naslovom najavio je ove izbore: „Belgijski razvod na dnu izbornih kutija“. U evropskim medijima se, zapravo, ve} danima ukazuje i na strahovawa da bi narastaju}i separatizam u holandskogovore}oj Flandriji i mo`da pretvarawe Belgije u neku vrstu konfederacije mogao uticati i na porast centrifugalnih te`wi u Kataloniji i Baskiji, zatim krajevima s ma|arskom ve}inom u Rumuniji i Slova~koj, kao i u italijanskoj oblasti Lombardija - gde ja~a „Liga Severa“ i na Korzici. Tako|e se smatra i da bi eventualno „pucawe Belgije“ uticalo nepovoqno na ionako duboku krizu oko stabilnosti evra, koji je i belgijska valuta. Kako god, briselski dnevnik „Soar” ocenio je da „strah od separatizma parali{e naciju“ i predo~io da su sad i valonske partije re{ene da razgovaraju o preure|ewu dr`ave, ali takvom koje ne bi ugrozilo wen status u EU.

Sporne takse za banke

Dodika za predsednika

Lideri Evropske unije nameravaju da slede}e nedeqe podr`e uvo|ewe takse za evropske banke kako bi i one dale doprinos izlasku iz sada{we finansijske krize. Kako je nezvani~no najavqeno, planirano je da bankaraska taksa bude uvedena „u oktobru 2010. godine“. Ve} sada je, me|utim, izvesno da na svetskom nivou ne postoji konsenzus o tom pitawu, {to se pokazalo i na nedavnom ministarskom sastanku G20 u Ju`noj Koreji. Tada su se tom predlogu usprotivile, izme|u ostalih, Kanada, Brazil, Indija i Australija.

Premijer Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik najverovatnije }e biti kandidat te stranke za predsednika RS na op{{tim izborima u BiH, 3. oktobra, a Neboj{a Radmnovi} kandidat za ~lana Predsedni{tva BiH. Kako je saop{tio izvr{ni sekretar SNSD-a Rajko Vasi}, o~ekuje se da kandidate SNSD podr`e i wihovi aktuelni partneri u vlasti - Demokratski narodni savez i Soscijalisti~ka partija. Dodik, ina~e, nije `eleo da potvrdi da li }e se kandidovati za predsednika RS.

Pripadnik zemunskog klana i jedan od osu|enih za ubistvo premijera Srbije Zorana \in|i}a Sretko Kalini} ponudio je saradwu hrvatskim vlastima, objavio je zagreba~ki „Jutarwi list“. „Mene u Srbiji ~eka 30 godina... Recite {ta nudite i sve }u da vam ispri~am“, rekao je Kalini} hrvatskim istra`iteqima. „Jutarwi list“ navodi da je tu`ila{tvo oprezno u procenama mogu}e saradwe s Kalini}em, ali i da je zainteresovano zato {to je priznao jedno ubistvo u Hrvatskoj. Kalini} je rekao i da je spreman da svedo~i o organizaciji ubistva \in|i}a i da oda imena osoba koje su naru~ile ubistvo Zorana Vukojevi}a Vuka, za{ti}enog svedoka na su|ewu za to ubistvo. Kalini} je prilikom prva dva razgovora s hrvat-

Pored toga voda je u Suseku, Bano{otru i ^erevi}u u{la u ekonomska dvori{ta doma}ina ~ije ku}e su s desne strane puta Beo~in - Ilok. Najve}i deo wih je dan ranije ispraznio staje i farme, stoku poterao u vi{e delove sela a poku}stvo podigao i sklonio, kako ne bi stradalo kad voda po~ne da ulazi u ku}e – mnogima je ve} na samom ku}nom pragu. Zbog visokog vodostaja na podru~ju Bano{tora pojavilo se i klizi{te, a ugro`eno je 9 vikendica.

S. Bojevi}

CRNA HRONIKA skim istra`nim organima priznao da je po~inio 20 ubistva u Srbiji, Holandiji, [paniji i Hrvatskoj, istakav{i da su „svi koje je ubio to zaslu`ili“.

... a Simovi} na{ima Specijalno tu`ila{tvo nada se da bi Milo{ Simovi} mogao da rasvetli politi~ku pozadinu atentata na premijera Zorana \in|i}a, pi{e „Politika” i prenosi o~ekivawa da on „potvrdi odre|ena saznawa koja se odnose na doma}e i strane politi~are, kao i na predstavnike crkve i vojske koji su u tom zlo~inu pru`ali podr-

{ku zemunskom klanu“. „Simovi} je jedina osoba, pored Legije, koja bi to mogla da zna“, naveli su dobro obave{teni izvori, uz obja{wewe da bi Simovi}u, ukoliko bude svedo~io o politi~koj pozadini atentata i o nere{enim zlo~inima klana, kazna mogla biti smawena i na 20 godina.

Vilovski ra{~iwen Veliki crkveni sud SPC potvrdio je presudu crkvenog suda Eparhije budimqansko-nik{i}ke biv{em nastojatequ manastira Bawska kod Zve~ana protosin|elu Simeonu (svetovno ime Dejan Vilovski) kojom je li{en sve{teni~kog i mona{kog ~ina .

Protiv Vilovskog se vodi istraga u Vi{em sudu u Beogradu zbog sumwe da je ume{an u finansijske mahinacije.

U prvih pet meseci ove godine deficit buxeta Srbije bio je 45,36 milijardi dinara. Kako je objavilo Ministarstvo finansija, najve}i prihod u prvih pet meseci ostvaren je od poreza na dodatu vrednost - ukupno 122,97 milijardi, a zatim od akciza - 44,31 milijardi i poreza na dohodak gra|ana – 28,7 milijardi dinara.

Prihod od carina bio je 16,74 milijardi, a od poreza na dobit preduze}a 14,42 milijardi. Najve}i rashod buxeta u prvih pet meseci bili su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa - 109,38 milijardi dinara, a zatim rashodi za zaposlene 75,09 milijardi. Socijalna za{tita je buxet ko{tala 33,42 milijardi, transferi ostalim nivoima vlasti - 23,16 milijardi...

CITAT

U BEOGRADU FORMIRANO CRNOGORSKO NACIONALNO VE]E

Milenko Perovi} prvi me|u jednakima Crnogorsko nacionalno ve}e osnovano je ju~e u Beogradu, a za predsednika je izabran profesor Milenko Perovi} iz Udru`ewa Crnogoraca u Vojvodini. Ambasador Crne Gore u Srbiji Igor Jovovi} rekao je na osniva~koj

Milenko Perovi}

skup{tini da su se u Srbiji stvorili uslovi da Crnogorci o~uvaju identitet, kao i da Srbija ima dobar zakon koji {titi nacionalna i mawinska prava. „Treba pokrenuti inicijativu za formirawe Nacionalnog saveta i zato je potrebno sakupiti oko 3.500 potpisa“, rekao je Jovovi}, dodav{i da je razgovarao sa ministrom za qudska i mawinska prava Srbije Svetozarom ^ipli}em i da je od wega dobio uveravawa da }e zahtev osnivawe tog saveta biti prihva}eno. Podsetimo, Crnogorci nisu ispunili uslove za osnivawe nacionalnog saveta na izborima 6. juna. Ina~e, profesor Perovi} zbog bolesti nije bio na osniva~koj skup{tini, ali je poslao pismo u kome je naveo da Crnogorci treba da o~uvaju nacionalni identitet u Srbiji. „Poku{ava se zametnuti pri~a o sva|ama Crnogoraca u Srbiji. Sva|a nema, ali ima pri~a i smutqivaca koji ho}e da pokvare ostvarewe na{eg nauma“, naveo je Perovi}.

„

U slede}oj nedeqi treba o~ekivati pojeftiwewe goriva za dva do tri dinara po litru. To je vrlo zna~ajno i psiholo{ki, budu}i da smo od po~etka godine imali sve poskupqewe za poskupqewem, i kao posledicu rasta cena goriva na svetskim berzama nafte, ali i slabqewa vrednosti dinara u odnosu na dolar i na ostale valute .

Slobodan Milosavqevi}, ministar trgovine

”

INTERVJU

DARKO TANASKOVI], BIV[I AMBASADOR U TURSKOJ I VATIKANU

Ni ~uda ovde nisu nemogu}a

slovi za neki ozbiqniji prodor u smislu istinskog pomirewa naroda, uspostavqawa poverewa i pokretawa konstruktivne saradwe, a zarad sveop{teg dobra, realno jo{ uvek nisu stekli, prokomentarisao je dr Darko Tanaskovi} bu|ewe saradwe u regionu i otopqavawe u odnosima Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i Srbije i Hrvatske.

– Zasad se uglavnom mo`e ra~unati na simboli~ki efekat, koji u politici nikako nije zanemarqiv. Va`ni su, dakako, i ovi prvi iskoraci, jer svaki put po~iwe prvim korakom. Ali simbolika, pogotovo u slo`enim postjugoslovenskim relacijama, potencijalno je vi{esmislena, a samim tim je za politiku i nesiguran saveznik – ka`e za „Dnevnik” na{ biv{i ambasador u Turskoj i pri Svetoj stolici u Vatikanu, orijentalista i stru~wak za balkanske kulture. z Da li je ipak do{lo vreme ne samo simboli~nih gestova nego i za realne promene?

– Uz rezervu da nisam ni politi~ar ni politi~ki analiti~ar, a i da sam, po prirodi stvari, nedovoqno obave{ten, rekao bih da }e na nivou pragmati~nog politi~kog racionalizovawa, {to ne zna~i i dubinskih emocija, biti lak{e unaprediti srpsko-hrvatske nego srpsko-bo{wa~ke odnose. z Koliko istina, koja je ru`na, mo`e da pomiruje?

– Ne mo`e biti plodonosnog dijaloga sve dok se apsolutizuje vlastito vi|ewe konfliktnih dimenzija zajedni~ke pro{losti, ukqu~uju}i i skora{wu, koja jo{ uvek traje. Mora se u~iti od istorije, {to uglavnom ne ~inimo, a ne bi se smelo postati wenim su`wem u osmi{qavawu sada{wosti i budu}nosti, {to ve}inom jo{ uvek jesmo. Odsustvo mere vodi u }orsokak, ako ne i u nova, stalna sukobqavawa. Negativne hipoteke pro{losti ne}e se otkloniti wenim frizirawem, a zapravo „konstruktivnim krivotvorewem“ kroz paritetna autorstva u „nekonfliktnim“ uxbenicima istorije, ve} samo zdravim stavom da pro{lost, ma kakva bila, ne

U

nedeqa13.jun2010.

c m y

DNEVNIK

mo`e biti va`nija od budu}nosti. z Prema va{im procenama, u kojoj je meri realan uticaj vehabija na prilike u BiH i u {iroj okolini, ukqu~uju}i i novopazarski region?

– Ekstremni sledbenici vahabizma, kod nas poznati kao „vehabije“, nikako nisu apstrakcija, ali nisu ni tako velika pretwa miru

primene islamskog u~ewa u dru{tvenoj praksi stran je balkanskim muslimanima, ali se uspeo zapatiti i donekle pro{iriti usled poreme}aja do kojih su doveli sukobi i rat na prostoru biv{e Jugoslavije, kao i op{te radikalizaci-

Jedinstvena prilika za molitvu z Koliko je realno da papa Benedikt XVI zaista do|e 2013. godine u Ni{?

– Mislim da se zasad ne mo`e govoriti o formalnom pozivu poglavaru Rimokatoli~ke crke da 2013. godine u Ni{u prisustvuje obele`avawu 1700. godi{wice Milanskog edikta kojim je car Konstantin dozvolio slobodno ispovedawe hri{}anstva u Rimskom carstvu. Nema sumwe da se patrijarh Irinej zala`e za to da Ni{, a samim tim i Srbija, spremni do~ekaju taj zna~ajan jubilej za sve hri{}ane i da se on pretvori u istinski veliku ekumensku manifestaciju. [ta onda mo`e biti prorodnije i lep{e do da se u rodnom mestu cara Konstantina, a i u Milanu, okupe poglavari svih hri{}anskih crkava, ukqu~uju}i i onu najbrojniju, Katoli~ku? Verujem da }e SPC, a i na{a dr`ava, blagovremeno preduzeti sve {to je potrebno kako bi ova jedinstvena prilika da se, sred tolikih podela, ba{ u Srbiji ispoqi op{ta hri{}anska sjediwenost u qubavi i molitvi, bila {to dostojnije iskori{}ena.

Bogatstvo i prokletstvo z U jednoj studiji tvrdite da je “islamska/osmanska/orijentalna komponenta integralni deo kulturnog identiteta balkanskih naroda”...

– Orijent je prisutan u nama, u na{oj kulturi, navikama i mentalitetu. Ako se pravilno shvati, ta komponenta je na{e balkansko bogatstvo i civilizacijska komparativna prednost. Ona postaje optere}ewe i prokletstvo, ako se ideolo{ki i politi~ki nakaradno instrumentalizuje s iskqu~ivim pozitivnim ili negativnim vrednosnim predznakom. Na `alost, upravo je takav proces na biv{em jugoslovenskom prostoru ve} podu`e u toku, {to proizvodi {tetne posledice po me|uqudske odnose i naru{ava ravnote`u pojedina~nih i kolektivnih kulturnih identiteta. i stabilnosti kako se to ponekad i ponegde `eli sugerisati.

Vahabitski pravac tuma~ewa i

je unutar muslimanskog, odnosno bo{wa~kog populacijskog korpusa, uz finansijsku i de-

Na neposredne izbore za 16 nacionalnih saveta nacionalnih mawina iza{lo je 54,5 odsto upisanih u posebne bira~ke spiskove. Najvi{e razloga za zadovoqstvo imaju I{tvan Pastor, Muamer Zukorli} i Riza Halimi.

Ministar ekonomije Mla|an Dinki} najavio je da }e svi zaposleni u javnom sektoru dobiti ve} polovinom narednog meseca regres u iznosu od pet hiqada dinara, i to bez obzira na visinu zarade.

Predsednik Saveta NBS Dejan [o{ki} ocenio da je re`im kontrolisanog fluktuiraju}eg deviznog kursa, koji Srbija ima, najmawe lo{e re{ewe. On je ocenio da bi se u slu~aju re`ima fiksnog kursa tro{ilo mnogo vi{e deviznih rezervi za wegovu odbranu nego {to je to sada slu~aj Pripadnik „zemunskog klana” Sretko Klani} rawen je u Zagrebu. Na wega je pucao tako|e „zemunac” Milo{ Simovi}, koji je dva dana kasnije uhap{en kada je ilegalno poku{ao da pre|e iz Hrvatske u Srbiju kod Morovi}a.

Oficiri VRS Vujadin Popovi} i Qubi{a Beara osu|eni su u Hagu za genocid u Srebrenici na kaznu do`ivotnog zatvora. Dragan Nikoli} je osu|en na 35 godina zatvora, Radivoje Mileti} na 19, Qubomir Borov~anin na 17, Vinko Pandurevi} na 13, a Milan Gvero na pet godina.

KARMA KOMA

Pogre{na posteqa

^

ovek koji je snimao najboqe krimi}e na francuskom jeziku, @an-Pjer Melvil, voleo je govoriti kako kriminalci koje je on prou~avao u profesionalne svrhe kaogod {to ornitolozi prou~avaju ptice - nisu nikakvi zanimqivi i ekstravagantni tipovi, kako ih se neretko mistifikuje, nego mahom pritupa, banalna ~eqad, s upadqivo malo pameti i ma{te. To je, gle, tako beskrajno razli~ito od romantizacije i heroizacije svakovrsnih vucibatina, koja je ovde zacarila jo{ ranih devedesetih, ako ne i pre.

Ko zna, krhko je znawe, mo`da je Melvil i prestrog, ali ono {to je sigurno jeste da su to qudi koji svega imaju mawe-vi{e koliko i drugi qudi. Ta~nije, svega osim skrupula. Razlika nije mala, feler je fundamentalan, ali nije ovo pri~a o tome. A o ~emu je onda - mo`da o promeni `anra? Jer, nije li i pri~a o rawavawu Sretka K. od zlo~ina~ke ruke Milo{a S. krenula kao tipi~na peripetija iz crne hronike, da bi se samo dan-dva kasnije pretvorila u neku vrstu tabloidno-sapunskog zapleta? Po{to je Milo{ S. upucao svog kolegu iz Zemunskog klana, navodno, zato {to se ovaj drznuo spavati sa wegovom `enom. Ubijati, mu~iti, krasti i svako drugo zlo i pokoru ~initi u redu je sasvim, ta to je naprosto „profesionalizam“, {ta }e{, takav je to zanat, neko i to mora da radi (hm, mora li?), ali neke stvari su ipak nedopustive. Recimo, le}i u pogre{nu postequ s pogre{nom `enom. Za to ima da leti glava. Nema li ne~ega dirqivog, upravo ganutqivog u toj ina~e tako odvi{e qudskoj preosetqivosti nekoga ko ina~e po bilo kakvoj osetqivosti nije bio poznat i prepoznat, nego ba{ naprotiv, po tome {to je dr`ao da osetqivost nije za Ozbiqne Qude?

Na drugoj strani, i pona{awe upucanog pomalo ~udi. Ako je istina {to novine pi{u - jer, znate kako, novine sva{ta pi{u, po{to se sva{ta i zove novinama - ispada da se Sretko K. bio ba{ silno upla{io za sopstveni `ivot, toliko silno da je, onako upucan kraj vode na zagreba~koj periferiji, prvome prolazniku ispri~ao celu pri~u o sebi, samo da ga se {to pre odveze nekuda gde }e mu mo`da biti spasa. Pa dobro, i to je qudski, odvi{e qudski. [ta je ~oveku ve}i kapital od sopstvenog `ivota, jer mu je samo on temeqni kapital za sve drugo, to jest, jer bez wega ni bilo ~ega drugog ne mo`e ni biti ni imati? Sve je to ta~no bez ostatka, ali zakqu~uje{ nekako, iz svoje `abqe-mi{je perspektive obi~nog ~oveka i gra|anina pokornog koji se pridr`ava zakona u granicama svojih nesavr{enih mogu}nosti, da bi nekome

kao {to je taj Sretko K. i do sopstvenog `ivota moralo biti nekako mawe stalo nego nama drugima, slabi}ima i kukaveqima, zato {to je ba{ on, ja~e i upe~atqivije od bilo koga iz tog `ivopisnog dru{tva, kroz svoju bogatu karijeru pla}enog ubice ali i (reklo bi se) sadiste za svoj }eif, pokazao da mu je qudsko telo isto {to i pile}e ili sviwsko, a to mu je pak ne{to kao ni{ta, stvar za slobodno klawe, seckawe, lomqewe, {urewe ili {ta ve} treba.

Telo sa~oveka jeste, dakle, bezvredni gayet, jeftina mehani~ka igra~ka, a `ivot koji, kakav je da je, struji i voli da struji, i strujao bi i daqe da se wega pita - e, taj je `ivot ne{to {to je ba{ Sretko slobodan u svakom trenutku zauvek prekinuti, iz razloga koji ba{ i ne moraju biti tako melodramatski kao oni Milo{a S. nego mogu biti i ~ista poslovna naruyba, li~ni merak, ili ve} bilo {ta drugo. Me|utim, kad se na tom morbidnom ruletu do{lo do wega, kad je ispalo da i wegovo meso para metak, i da i ono ose}a bol, a i strah pred sopstvenim nestankom, onda je od svega, od mo}i, od cinizma, od sile, ostalo samo krkqaju}e klupko Straha i Drhtawa, koje `eli i moli da ga i daqe bude, pod bilo kojim uslovima. Eto, ne mora{ ~itati Kjerkegora da bi se najli~nije pretvorio u wegov naslov, niti mora{ biti egzistencijalista da bi prokquvio pone{to va`no o imperativu egzistirawa.

Ima li ovde poente, ima li joj uop{te mesta? Melvil sa po~etka ove pri~e rekao bi, verujem, da sve to staje u one wegove re~i, i bio bi verovatno u pravu. Ali, na kraju i koncu, ni{ta tu nema {to bi bilo jako specifi~no za taj surovi i mahniti zanat, nego je sve to deo jedne Qudske Komedije koja ima neobi~nu osobinu da uop{te nije sme{na. Ali }e se ~itati i gutati kao alva, jer qudi vole da vide kako je neko ko je toliko druga~iji od wih, bilo da je gori ili boqi, zapravo tako nalik wima, jer onda im je nekako lak{e {to su sami takvi kakvi su. Po{to, eto, ni gori nisu zapravo gori, a kamoli da bi boqi bili boqi, sa~uvaj Bo`e i sakloni.

Teofil Pan~i}

Nepristojni gra|ani

RETROVIZOR Savet ministara EU je produ`io mandat Euleksu do juna 2012. godine. Francuski general Iv de Kermabo potvrdio je da }e napustiti ~elno mesto Misije do kraja godine, odnosno ~im 27 ~lanica EU na|u adekvatnu zamenu.

lom organizacionu podr{ku iz inostranstva.

Radikalni islam }e na na{em terenu imati utoliko vi{e {ansi ukoliko sporije te~e wegova ukupna stabilizacija, a neke politike nastave da se rukovode ratnom, xihadskom, a ne mirnodopskom logikom. z Kao diplomata od iskustva vidite li neku {ansu da Beograd i Pri{tina sednu za pregovara~ki sto?

– Za razne stolove se i ranije sedalo, pa vidimo dokle se stiglo. Za stolove }e se verovatno i ubudu}e sedati. To je politi~ki i diplomatski imperativ.

Ali izgledi pregovarawa – ako stvarnog pregovarawa uop{te bude – zavisi}e od menija na stolu, a on je zasad obeshrabruju}e jednoli~an. Ipak, u politi~kim stvarima nije mudro upotrebqavati re~i kao {to su „kona~no“ ili „nikad“, bez obzira na to ide li ti u datom trenutku dobro ili lo{e. z Ako je verovati aktuelnim politi~kim vo|stvima u krugu ~iji pre~nik nije ve}i od 500 kilometara, wihov ciq je zajedni~ki – evropske integracije. Kako, me|utim, nagovoriti sumwi~ave nacionaliste, ~emu uop{te Evropska unija?

– Evroskepticizam ne bih vezivao samo za, kako ka`ete, „sumwi~ave nacionaliste“, jer je on danas u porastu ~ak i unutar EU. Uop{te, za{to bi neko s normalno razvijenim nacionalnim ose}awem na~elno bio protiv ~lanstva u EU, ako je to dobra stvar? Li~no verujem da je ve}ina gra|ana Zapadnog Balkana jo{ uvek za pribli`avawe svojih dr`ava EU, {to pogotovo va`i za vladaju}e politi~ke elite. No, put do ciqa bi}e dug i te`ak, sem, kako izgleda, za Hrvatsku. Na tom putu bi svakako bilo korisno, a za ~lanstvo u EU }e biti neophodno, izgladiti me|usobne odnose. Za to je, me|utim, potrebno mnogo iskrenosti, dobre voqe i, naro~ito, vremena. A ako postoji ne{to ~ega balkanske dr`ave nemaju dovoqno, onda je to vreme. S druge strane, skra}ivati to vreme sumwivim pre~icama nije preporu~qivo, jer postoji opasnost da se izgubi i ne{to va`nije od vremena, pa i ~lanstva u Evropskoj uniji.

Reqa Kne`evi}

3

rbija je zemqa nepristojno bogatih tajkuna i nepristojno siroma{nih politi~ara, ~ulo se ove nedeqe iz zvani~nih izvora. Izme|u te dve grupe nepristojnih uglavqeni su gra|ani Srbije, i to sve mawe u sredini a sve vi{e na dnu. S pogledom iz tog doweg rakursa mnogi od wih ne veruju ni jednima ni drugima. Prvima zato {to su ih na putu do nepristojnog bogatstva oderali do gole ko`e, a drugima zato {to Srbiju nisu uredili tako da oni koji imaju bogatstvo bar deo proslede u narodnu kasu, da bismo svi zajedno bili barem malo bogatiji.

Onim bogatim je srce u Srbiji a nov~anici na Kipru, nekom ezoti~nom ostrvu ili nepoznatoj destinaciji. Mnogi od wih su u prvi mah pomislili da je |avo do{ao po svoje i da }e ih staviti na mesto na kojem su odavno morali biti. No, predsednik republike se odlu~io za druga~iju taktiku: bacio im je rukavicu u lice izazivaju}i ih da, ako ni{ta drugo, izgrade “tajkunski most”. Odnosno da bi i po koji autobus, narodna kujna, pa i platan, bili dovoqni.

Analiti~ari u Srbiji ~itaju takav apel kao na poziv na mogu}i iskup tajkunskih grehova, odnosno ocewuju da bi se ti “nepristojno bogati” jeftino mogli prevesti u red urednih i finih bogata{a kojima vi{e niko ni{ta ne}e prigovarati niti ih za prvo milion~e pitati.

– Ispada da sve ima cenu i da oni koji su nelegalno stekli bogatstvo mogu da steknu legi-

S

timitet. Tako|e, treba re}i i to da je tokom devedesetih ste~en inicijalni kapital, ali da su sva ta nepristojna bogatstva umno`ena od 2000. godine pa naovamo – upozorava saradnik Centra za slobodno tr`i{te Aleksandar Stevanovi}.

Eks direktor Agencije za privatizaciju, a danas pravni savetnik akcionara i radnika Branko Pavlovi}, smatra da se pri~om o „tajkunskom mostu” vre|aju i biznismeni.

– Svuda u svetu donatori su uva`avani qudi i na javnim skupovima sede u dru{tvu predsednika dr`ava i vlada. Wima se daju maksimalne poreske olak{ice i omogu}ava promocija wihovih kompanija. Predsednik Tadi}, pak, poku{ava da do donatora do|e tako {to ih prakti~no vre|a – tvrdi Pavlovi}.

Univerzitetski profesor dr Qubi{a Raji} tvrdi da ne postoje nepristojno bogati, jer nema nepristojnog ili pristojnog bogatstva, ve} postoje oni koji su bogati ili to nisu po zakonu.

– Mogu postojati oni koji su pla}ali poreze onako kako je to propisano zakonima i koji su novac zakonito stekli, a sve drugo je nezakonito i ne mo`e se ni jednim drugim imenom krstiti nego ba{ tako. A zna se {ta za to sledi – isti~e dr Raji}. – [ta zna~i da je neko nepristojno bogat a ne re}i kako je stekao bogatstvo? Samo se konstatuje da ima pare. To isto va`i i za politi~are. Konstatuje se da neko od wih ima mawe ili vi{e, ali se ne postavqa pitawe kako je neko mogao da nasledi pet stanova ili da ih toliko kupi. Da li je platio porez na sve transtrakcije, da li pla}a porez na imovinu...? Bez svih tih odgovora, sve je lakrdija, neka vrsta zabave za {iroke narodne mase.

Ni predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara} ne smatra da predsednik dr`ave na dobar na~in “izaziva” tajkune, pa ~ak ni misli ni da je on taj koji bi trebalo da upu}uje bilo kakav poziv .

– Ako predsednik `eli istinski obra~un sa organizovanim kriminalom, trebalo bi da pokrene inicijativu u institucijama u kojima su na ~elnim mestima qudi iz wegove stranke, da kona~no otkriju ~iji se to novac pere kroz transakcije u Srbiji – poru~uje Verica Bara}.

Qubinka Male{evi}

4

DNEVNIK

nedeqa13.jun2010.

POLITI^ARI U SRBIJI GLUVI NA GRA\ANSKI POLITI^KI AKTIVIZAM

Narodna inicijativa, {ta to be{e?

Srbiji politi~ke elite s gra|anima "komuniciraju" iskqu~ivo preko bira~ke kutije, i to je mera stepena demokratije u ovda{wem dru{tvu. Jer, nakon izbora gra|ani se pomiwnu tek kao "argument" za kori{}ewe plodova monopola vlasti, u koje se, naravno, ra~una i kreirawe zakonskih projekata. Ukoliko se gra|ani u tom me|uizbornom periodu i upuste u pustolovinu narodne inicijative s namerom da se direktno izjasne o nekim pitawima, jer im tu mogu}nost kao suverenim nosiocima vlasti garantuje Ustav, pa ~ak i uspeju da naprave podvig da za nedequ dana sakupe 30 hiqada validnih potpisa – sve }e ostati samo na nivou gra|anske politi~ke avanture.

Naime, od osam narodnih incijativa koje su u proteklih deset godina dostavqene Skup{tini Srbije u skladu s pozitivnim propisima, samo je jedna razmatrana: sre}nik je bio Predlog zakona o podeli besplatnih akcija koji su na{i parlamentarci odbili. Ostale, bez ikakvog obja{wewa, nisu stigle daqe od pisarnice parlamenta. Me|u wima je i u javnosti {iroko podr`an Predlog zakona o dopuni Zakona o PDV-u, kojim je bilo predlo`eno ukidawe tog poreza na hranu i opremu za bebe. Treba li podsetiti da sudbinu narodnih inicijativa deli i zakonodavana inicijativa vojvo|anskog parlamenta iz kojeg je od 2000. godine ka Skup{tini Srbije poteklo nekoliko desetina zakonskih predloga, od kojih je razmatran i usvojen samo jedan – famozni omnibus zakon o ostvarivawu dela ustavnih nadle`nosti APV. Pore|ewa radi, u drugim evropskim zemqama rok za sakupqawe potpisa za podno{ewe narodne inicijative iznosi od {est nedeqa kao u Lihten{tajnu, do 18 meseci kako je u [vajcarskoj, gde je, ina~e, ovaj vid neposredne

U

demokratije najrazvijeniji. Gra|ani [vajcarske mogu da se izja{wavaju gotovo o svakoj temi posredstvom narodne inicijative, ma koliko ona bile trivijalne. Tako je, recimo, 2008. godine vi{e od polovine [vajcaraca podr`alo na referendumu predlog da se narkomanima dozvoli da do heroina do|u na lekarski recept. [vajcarski parlament pri to-

me inicijativu mo`e proglastiti neva`e}om samo ukoliko se kosi sa me|unarodnim pravom, {to se desilo 1996. kada je pokrenuta inicijativa za momentalnu deportaciju u mati~ne zemqe svih koji zatra`e azil na tlu [vajcarske. Pre nekoliko godina kru`ila je ~ak i najava incijative – da li treba sru{iti Alpe kako bi [vajcarci mogli da vide more!?

I u drugim demokratskim zemqama poznat je ovaj oblik neposredne demokratije. Ustav Italije ure|uje i ustanovu narodne inicijative, koju treba da podr`i najmawe 50 hiqada gra|ana. U SAD dvadeset jedna dr`ava priznaje pravo gra|ana da predla`u izmene dr`avnih zakona i u~estvuju u wihovom usvajawu. Srbija, pak, od 1994. godine ima zakon o

referendumu i narodnoj inicijativi, ali on ne samo {to je restriktivan u pogledu vremenskog roka za prikupqawe potpisa, ve} i ne sadr`i garancije da }e taj predlog sti}i do dnevnog reda republi~kog parlamenta.

U svakom slu~aju ova ustavna garancija bi}e na jo{ jednom testu povodom aktuelne inicijative za dopunu – upravo zakona o narodnoj inicijativi! Taj zakonski model, koji je pripremila radna grupa na ~elu s profesorom Ustavnog prava Vladimirom Vodineli}em, dobio je pro{le nedeqe podr{ku vojvo|anskih zvani~nika. Ali, to u kontekstu dosada{weg odnosa centralne prema pokrajinskoj vlasti i nije neki adut pred dr`avnim parlamentom. Ovim modelom predla`e se, izme|u ostalog, da se rok za sakupqawe potpisa produ`i na 120 dana, da se za podno{ewe inicijative Skup{tini APV tra`i podr{ka 15 hiqada gra|ana, a da na lokalnom nivou takvu inicijativu mo`e da pokrene najmawe pet odsto bira~a.

Ina~e, i novim Statutom APV definisan je ovaj broj potpisa za pokretawe narodne inicijative. Zakon o lokalnoj samoupravi pomiwe minimalni broj bira~a od pet procenata koji, pak, lokalne samouprave mogu pove}ati, {to su mnoge i u~inile. Tako su Novi Sad, Pan~evo, Subotica, Ruma, Sombor, Senta propisali minimum od 10 odsto bira~a.

U op{tini In|ija on iznosi 15 procenta, dok su u drugim delovima Srbije neke lokalne samouprave taj prag podigle do neverovatnih 25 odsto bira~a.

Ova ograni~ewa, uz poslovi~no ignorantski odnos elite u Srbiji, nikako ne mogu biti podsticaj za politi~ki aktivizam gra|ana.

Tim pre ako se ima u vidu da su za organizovawe narodnih incijativa neophodni i organizacijski i finansijski resursi.

Branka Dragovi} Savi}

FENOMENI: DNEVNICI S NASLOVNIH STRANA

Ulaznice za dragu Evu otovo svaki put kad pomislite da je doba u kojem `ivimo poslalo u istoriju anahrone vidove komunikacije, gle, stigne vam pismo. Kad pomislite da je vo|ewe dnevnika, to uno{ewe razmi{qawa i opa`awa na dnevnoj bazi ili pak povremeno odavno prevazi|eno, shvatite da blogovawe mnogi jo{ ne smatraju adekvatnom zamenom.

Kao {to }e novinarstvo umreti kad nestane mirisa olova, bi}e da i vo|ewe dnevnika nije ni{ta bez penkale i prigodne sve{~ice.

Policija Srbije zaplenila je februara ove godine dnevnike ~ije se autorstvo pripisuje Ratku Mladi}u, ha{kom optu`eniku. Dnevnici koji se odnose na period 19. juna 1991. do 28. novembra 1996. godine,

G

prona|eni su u stanu Mladi}eve supruge. Na tavanu, kako neki tvrde. Tu`ila{tvo u Hagu kojem su originalne bele{ke prosle|ene pre mesec dana, ne sumwa da je u pitawu autenti~no pisanije jednog od najtra`enijih qudi na planeti: to im je li~no potvrdio biv{i na~elnik Glavnog {taba Vojske RS general Manojlo Milovanovi}. O tome koliko su sigurni u autenti~nost svedo~i najava da su bele{ke, nekih 3.500 ru~no pisanih strana, ve} uvr{tene kao dokaz u procesima protiv Jovice Stani{i}a i Frenka Simatovi}a.

U me|uvremenu, fragmenti dnevnika dospeli su putem medija u ovda{wu javnost i, prirodno, privukli su veliku pa`wu. Pisano autorsko delo li~nosti a la Ratko

Potvrda zagreba~kog grafologa Zagreba~ki "Globus" op{irno se pozabavio dnevnicima ~ije se vlasni{to pripisuje Ratku Mladi}u. Sudski ve{tak za grafologiju Marijan Krajna potvrdio je tom listu da je analiza Mladi}evih potpisa na ratnim slu`benim dokumentima i ranije otkrivenih dnevni~kih zapisa koji su odavno u Hagu, pokazala da postoji sli~nost. Svaka osoba, napomiwe Krajna, unosi u rukopis elemente koji nastaju spontano, nezavisno od voqe pisca, i time pripadaju samo toj osobi. Dokumente i prve dnevnike verovatno je potpisivala, odnosno pisala ista osoba. Ako ta osoba nije Ratko Mladi}, u pitawu je vrhunska krivotvorina, zakqu~io je ovaj stru~wak sa preko 30 godina iskustva u analizi rukopisa.

Mladi} druga~ije i ne ume. [to je autor kontroverzniji, ozlogla{eniji, omra`eniji, osu|eniji... obelodawivawe wegovih promi{qawa u datom, ali nikako neva`nom periodu `ivota, izaziva srazmernu pozornost.

Za navodne dnevnike Adolfa Hitlera nema~ki politi~ki nedeqnik „[tern” izdvojio je po~etkom 80-tih godina pro{log veka, onda{wih 9 miliona maraka. Realno, za to {to su verovali da ekskluzivno dobijaju – Hitlerove li~ne bele{ke od dolaska na vlast pa sve do nekoliko dana pre samoubistva u berlinskom bunkeru – uop{te se nije radilo o prevelikoj svoti. A wihovu dobru veru da kupuju vru}u robu potkrepile su i prvobitne ekspertize nekih od tada priznatih svetskih stru~waka.

Hitler je, ina~e, u tom „dnevniku” zapisao i ovo: „Moram Evi da nabavim ulaznice za Olimpijske igre u Berlinu”. Isprva se, vidimo, poverovalo kako Hilter, siromah, nije bio sklon da bez ulaznica Evu Braun, taman posla, "pro{vercuje" na stadion: odan redu i disciplini, takoreku}. Obi~na situacija koja mu daje obrise qudskog bi}a....

A onda se samo dve nedeqe po objavqivawu utvrdilo da je ipak u pitawu te{ki falsifikat. „[tern” je do`iveo nevi|enu sramotu od koje se godinama oporavqao, padale su ostavke i otkazi, novinar lista koji je bio posrednik izme|u nekog opskurnog falsifikatora op~iwenog nacisti~kom pove{}u Nema~ke i vlasnika lista dopao je zatvora, ba{ kao i sam falisifikator. Za novinara se kasnije ispostavilo da je bio agent isto~nonema~ke tajne slu`be [tazi, pa se za aferu „Hitlerovi dnevnici“ kasnije govorilo kao o [tazijevoj podvali. Nau~nici koji su potvrdili autenti~nost spisa jo{ dugo su morali da se dokazuju u stru~noj zajednici.

Dnevnici su savr{ena prilika da se o wihovim autorima, ma koliko bili zvani~no proskribovani, ipak govori u javnosti, makar i na posredan na~in. Naslovnica s Hitlerovim insignijama u to doba svakako nije bila mala stvar za Nema~ku. Sigurno je bilo i podosta onih koji su verovali da }e bele{ke, sabrane u 60 svesaka, baciti neko novo svetlo na Adolfov lik, iako je bilo jasno da zapravo ni{ta ne mo`e ~ak ni delimi~no da anulira wegovu krvavu zaostav{tinu. No, nekome bi i jedan redak mo`da bio dovoqan za potvr|ivawe ve} ukorewenog uverewa da je, hm, o~evidno postojala ispravna namera, ali se, eto, podbacilo u realizaciji.

Od kontroverznih qudi javnost gorqivo o~ekuje da u svojim dnevni~kim bele{kama, kad ve} imaju poriv da ih vode, osvetle upravo doga|aje koji su im i prilepili etiketu te iste kontroverznosti. Da bismo dobili wihovo vi|ewe stvari, pogotovo ako to vi|ewe ne mogu ili ne `ele da na druga~iji na~in podele s javno{}u.

Recimo, zanimqivo je pitawe ima li u Mladi}evom dnevniku unosa koji datiraju iz jula 1995?

Izostanak takve vrste pribele{ki te{ko da mo`e da posvedo~i o tome da tim doga|ajima autor nije pridavao poseban zna~aj (~uj!), ve} pre o promi{qenoj selekciji doga|aja o kojima }e pisati. Jer, takvi qudi ne vode dnevnik da bi ispunili prazninu pre odlaska na po~inak.

Denis Kolunyija

BEZ TALASAWA POTPISAN SPORAZUM O SARADWI MINISTARSTAVA ODBRANE SRBIJE I HRVATSKE

Vojna industrija kao mirovno ve}e porazum o vojnoj saradwi vatske i Srbije kao na kqu~ne za Srbije i Hrvatske, koji su stabilnost regiona, te je u tom ministri odbrana dveju pravcu naciqao i bezbednosni dr`ava, Dragan [utanovac i projekat za Balkan. Na tom tragu Branko Vukeli}, potpisali sreje ovaj sporazum va`an i za Severdinom protekle nedeqe, nije pronoatlantsku alijansu jer se o~ekuizveo naro~ite reakcije, pogotoje da bi Hrvatska, kroz niz zajedvo negativne. Mo`da je za to kriv ni~kih aktivnosti, mogla pomo}i fudbal – kom{ije su danima potSrbiji da postane deo Akcionog puno okupirane aferom la`iraprograma za ~lanstvo u NATO mowa utakmica u HNL-u, dok smo mi `da ve} 2012, a punopravna ~lanive} uveliko u Ju`noj Africi – ca 2014. ali }e pre biti da je takav odjek Za diplomatu Milana Pajevi}a posledica ~iwenice da prilike u takav scenario je realan, ali samo regionu najzad postaju normalne i pod uslovom da ga i Srbija `eli. da ja~awe partnerstva Beograda i Saradnik ISAC fonda, naime, obZagreba vi{e nije eksces ve} poja{wava da su sve dr`ave ~lanice staje pravilo. Uostalom, navedeni NATO, pa tako i Hrvatska, voqne vojni sporazum je bio spreman za da pomognu potencijalnim partnepotpisivawe jo{ pro{le godine, rima u svim bezbednosnim domenii zapravo se samo ~ekalo da se inma, i to bez ikakvog uslovqavawa tenzivira dijalog vode}ih srpili pritiska koji bi zna~io priskih i hrvatskih politi~ara pa da moravawe da se pristupi Alijanse on i ozvani~i. si. To prakti~no zna~i, napomiwe – Mo`da bi re~enicu biv{eg Pajevi} u izjavi „Dnevniku”, da generalnog sekretara NATO-a eventualni na{i daqi koraci ka lorda Xorxa Robertsona, izre~e~lanstvu u NATO sasvim sigurno nu tokom posete Hrvatskoj 2000. ne zavise od sudbine vojnog sporagodine, trebalo ponavqati kao zuma sa Hrvatskom, ve} samo i issvojevrsnu mantru: Bezbednost je kqu~ivo od odluke Srbije. nedeqiva, a saradwa je nu`na. BezNaravno, daleko od toga da zvabednost se stvara sa susedima, a ne ni~ni Zagreb ima samo altruiprotiv wih! – prokomentarisao je sti~ke razloge za ja~awe vojne saza „Dnevnik” Zlatko Gareqi}, saradwe s Beogradom. To pogotovo vetnik za odbranu predsednika kada je re~ o vojnoj industriji i Hrvatske dr Ive Josipovi}a. mogu}em zajedni~kom izlasku na Nije, ina~e, nikava tajna da tre}a tr`i{ta, pri ~emu se pre kontakti Srbije i Hrvatske na svega misli na Irak, Bliski ispoqu odbrane postoje ve} godinatok uop{te, te afri~ke zemqe. ma. I to ne samo od 2006. kada je Jer, upravo ta tr`i{ta Srbija u Srbija postala punopravna ~laniovom trenutku veoma dobro „drca Partnerstva za mir. Jer, ne `i”, o ~emu, uostalom, svedo~i i treba zaboraviti da na{e dve drnajavqeno potpisivawe ugovora o `ave ~ine i jezgro Centra za bezizvozu oru`ja i prate}e opreme, bednosnu saradwu, regionalnog ukupno vrednih milijardu dolara. tela za kontrolu naoru`awa osnoI dok je vojna industrija – {to vanog jo{ 2000. u ciqu promocije su potencirali i ministri [utapoverewa u oblasti bezbednosti novac i Vukeli} – delokrug saradna prostoru jugoisto~ne Evrope. we koji mo`e imati najve}u koTu su jo{ i Albanija, BiH, Bugarmercijalnu vrednost za obe dr`aska, Makedonija, Gr~ka, Moldavive, srpska strana o~ekuje i da kroz ja, Crna Gora, Rumunija i Turska, mogu}nost zajedni~ke obuke, edudok su pridru`ene ~lanice, recikacije, razmene iskustava i razmemo, Francuska, Nema~ka i Velika ne informacija, osigura {to kvaBritanija, a status posmatra~a litetniji vojni kadar za mirovne imaju Poqska, operacije. Jer, Ukrajina i Vojska Srbije z ~lanice NATO i EU: BugarSAD. }e ove godine ska, Gr~ka i Rumunija; Tako|e, Srpro{iriti anz ~lanice NATO i kandidabija i Hrvatska ga`man u miti sa EU: Albanija, Hrvatska i su i deo Foruma rovnim misijaTurska; za pomo} zema UN upu}iz ~lanice PzM i kandidati mqama jugoivawem svojih za EU: Makedonija i Crna Gosto~ne Evrope, pripadnika u ra; regionalne bezLiban i na Kiz ~lanice PzM: Moldavija, bednosne inipar, a kako se u Srbija i BiH. cijative koja je obe ove misije 2004. za`ivela nalaze i prina inicijativu padnici hrvatKomande Oru`anih snaga SAD za skih oru`anih snaga, logi~no je Evropu. Taj forum je, izme|u osta{to se i od wih o~ekuje pomo}. log, zami{qen kao mesto za raz– Tokom protekle decenije primenu bezbednosnih i drugih inpadnici Hrvatske vojske stekli su formacija, kao i predlagawe rezna~ajno iskustvo u~estvovawem u {ewa za optimalno kori{}ewe me|unarodnim operacijama i misiraspolo`ivih odbrambenih, bezjama pod vo|stvom UN-a, NATO-a i bednosnih i drugih resursa, a sve u Evropske unije. Gotovo 2.700 na{ih ciqu stabilizacije regiona i wepripadnica i pripadnika bilo je govog ubrzanog prikqu~ewa evrodeo me|unarodnih misija. U ovom atlantskim integracijama. A da trenutku, u 10 operacija i misija nije u pitawu obi~na "parlaoniu~estvuje vi{e od 400 na{ih vojnica" svedo~i i ~iwenica da je jedan ka, wih gotovo 300 u ISAF misiji od prioritetnih projekata Foruu Avganistanu. Upravo profesioma razvoj regionalnog centra ABnalnim pristupom i obavqawem zaHO u Kru{evcu, u kojem }e se sada, dataka oni su doprineli i doprinoshodno vojnom sporazumu, {kolose me|unarodnoj afirmaciji Hrvati i hrvatski oficiri. vatske, integraciji u NATO i vrlo Ina~e, prema tvrdwama dela skoro – Evropsku uniju. U svakom kom{ijskih analiti~ara, vojnim slu~aju, saradwa i razmena iskustasporazumom izme|u Hrvatske i va i znawa kada je re~ o mirovnim Srbije zapravo se zaokru`uje dioperacijama, ali i na podru~ju obuplomatska inicijativa ameri~kog ke, obrazovawa... napokon, saradwa potpredsednika Xozefa Bajdena na vojno-industrijskom poqu, mo`e usmerena ka stabilizaciji Zapaddoneti samo dobro obema dr`avama nog Balkana. Prvi saradnik Barai regionu u celini – poruka je ka Obame se, naime, sasvim razuZlatka Gareqi}a.

Miroslav Staji} mqivo fokusirao na odnose Hr-

S

nedeqa13.jun2010.

c m y

DNEVNIK ^E[KO LICE S POGLEDOM IZ SRBIJE

Od Morave do Morave na{a se nasukala la|a orava tamo - Morava ovamo, a malo sli~nog. Bogata iastorija, prelepi gradovi, divni qudi… a pri~a o ^e{koj i u woj Moravskoj u su{tini je pomalo tu`na. Naravno, ne za ^ehe i wihove Moravce ve} za nas. Negde smo zalutali u razvoju. Iko se iz Brna ili Ostrave samo na prvi pogled ne mo`e nazreti gde je izlaz za na{e zablude, ~e{ki gradovi, sredi{ta Ju`ne i Severne Moravske, te osmesi qudi koji se mogu videti na tamo{wim ulicama, ~ist su dokaz da smo se mi sigurno izgubili u nekom lavirintu privrednog, ekonomskom, politi~kog i ko zna kog jo{ razvoja.

Uz sve ushi}ewe prelepim gra|evinama starog Brna ili industrijske Ostrave, nemogu}e je da se, ispijaju}i kapuciner na nekom od trgova ovih predivnih ~e{kih gradova, usput ne zapitamo i zbog ~ega su prose~ne plate u Srbiji tri puta mawe nego u ^e{koj, tro{kovi `ivota otprilike isti, a nezaposlenost kod nas najmawe duplo ve}a. ^ini se ipak da smo „zakovani za stenu koja ne postoji” i da godinama bijemo izgubqene i ekonomske i politi~ke bitke busaju}i se u prsa kako smo najlep{i i najpametniji, uvek nalaze}i izgovor da idemo u dobrom

M

platu 1.700 nema~kih maraka, a sada otprilike toliko zara|ujem kao kamerman ^e{ke televizije.

Oti{ao sam iz Novog Sada 1992, odmah po povratku iz besmislenog i suludog rata, jer se to vi{e nije moglo izdr`ati. U po~etku mi u Ostravi, u koju sam do{ao na poziv prijateqa i ostao, nije bilo lako, ali se iz meseca u mesec, iz godine u godinu, situacija popravqala. I upravo je to razlog prili~nog op-

timizma i relativnog zadovoqstva ve}ine stanovnika ^e{ke – uvek je nekako pomalo boqe.

Miroslav ka`e da su plate u ^e{koj za iole boqi posao najmawe hiqadu evra, i to bruto, a da se potom oko 30 procenata te sume dobrovoqno upla}uju za doprinose. U medijskim ku}ama se, recimo, plate kre}u od 1.000 evra za po~et-

Muke s dabrovima Kako ide ^esima, mo`da se vidi i po tome koji je glavni politi~ki problem trenutno u Ju`noj Moravskoj. Verovali ili ne, to su – dabrovi. Naime, sa evropskim integracijama u ^e{ku su stigli i dabrovi koji ovde nikada pre toga nisu `iveli. Zapravo, doneti su. A nakon desetak godina toliko ih se namno`ilo da su po~eli da prave velike {tete, bu{e brane i ote`avaju odbranu od poplava koje ovih nedeqa prete i ^e{koj. S obzirom na to da su dabrovi za{ti}ena vrsta, sada se vode `u~ne politi~ke debate kako bi se za{tita skinula i dabrovi nekako doveli u red. smeru. Jer, eto, tu negde, postoje i gori od nas. [ta }emo s onima koji su boqi. Mnogo.

– ^esi su uglavnom skromni i zadovoqni – pri~a nam Miroslav Ketel{, nekada{wi fotoreporter „Ruskog slova” , a potom kamerman novosadske televizije, koji je ve} skoro dve decenije radnik ^e{ke teklevizije u Ostravi. – Kada sam po~etkom devedsetih radio na Televiziji Novi Sad, imao sam

nike, pa do vi{e od 2.000 evra u bruto iznosu za uobi~ajeni novinarski posao. Ekonomska kriza se, naravno, i ovde ose}a, ali samo u nekim sektorima ~e{ke privrede.

Tako je u Severnoj Moravskoj zatvoreno nekoliko rudnika, ali su se radnici u ve}ini slu~ajeva brzo sna{li.

Jedan drugi Miroslav, radnik u jednoj od dvadesetak velikih kwi`ara u Brnu, pri~a nam da je kva-

dratni metar stan ovde oko 1.200 evra, da se za 5 ili 10 evra mo`e ru~ati ili ve~erati u veoma pristojnom restoranu, kao i da su pozori{ta puna svako ve~e i na skoro svakoj predstavi… Sli~no ili ~ak isto mo`e se ~uti od gostiju u bilo kojoj od nekoliko desetimna tradicionalnih ~e{kih pivnica u Brnu. „Dobro je, mo`da mo`e biti boqe, administracije imamo previ{e”, ponavqaju ^esi .

Ilona Sokolova, ~alan Saveta Ju`nomoravske regije u razgovoru s novinarima iz Vojvodine, koji su imali priliku da posete Moravsku u organizaciji novosadskog Centra za politiku i evroatlantsko partnerstvo, samo je potvrdila ono {to smo ~uli i od qudi na ulicama. Prose~na plata u ovom delu ^e{ke je 23.000 kruna, {to je oko 920 evra.

Ona pri tome napomiwe da je ~e{ka podeqena u 14 regiona koji nemaju sudsku i zakonodavnu vlast, ali imaju dovoqno novca da finasiraju {kole, kulturu...

Po wenim re~ima, Ju`ana Moravska uspe{no koristi i novac iz Evropskih fondova, a wega ima poprili~no. Naime, ^e{koj }e do 2013. godine iz EU sti}i 26,7 milijardi evra. Naravno, ako bude imala dobre projekte, a gospo|a Sokolova trvrdi da }e Ju`na Moravska svoj deo kola~a maksimalno potro{iti.

U fabrici traktora u Brnu opet vas pro|u `marci kad shavtite da „Zetor” proizvodi 7.000 vrhunskih ma{ina godi{we, da tre}inu izvozi samo u Poqsku, da radnici imaju plate od preko 1.200 evra mese~no... O automobilima da i ne govorimo – ^e{ka proizvodi milion limuzina godi{we, a 1989. pravila ih je 400.000...

Mo`da za kraj najboqe do|u re~i predsednika Ustavnog suda ^e{ke Pavela Rihetskog, koji nam je priznao da je i u ~e{koj privatizacija ura|ena lo{e, da ni restitucija nije bila najpravednija, da su tajkuni odneli dosta novca na razna ostrva. Ne{to poznato zvu~i. Samo... prose~ne plate u Srbiji i daqe su tri puta mawe nego u ^e{koj, tro{kovi `ivota otprilika isti, a nezaposlenost kod nas najmawe duplo ve}a…

Dejan Uro{evi}

5

SE]AWA: UZ OBELE@AVAWE STOTE GODI[WICE RO\EWA @AKA IVA KUSTOA

Probijawe kroz yunglu dunavske trske meri~ki Kongres odao je sredinom protekle nedeqe po~ast kapetanu @aku Ivu Kustou, okeanografu, istra`iva~u, nau~niku, avanturisti i pioniru na podru~ju o~uvawa mora, ~ija je stogodi{wica ro|ewa obele`ena 11. juna diqem modernog sveta. Rezoluciju, koju je predlo`ila Ilejn Ros - Lehtinen sa Floride, podr`ala su ~ak 354 kongresmena, bez glasa protiv.

Fransin Kusto, supruga @aka Iva Kustoa, izjavila je da ju je "rezolucija duboko dirnula, posebno zbog toga {to su je predlo`ili predstavnici Floride, dr`ave koja je direktno pogo|ena posledicama u`asnog zaga|ewa naftom”. @ak Iv Kusto nije bio posve}en samo za{titi okeana i mora; on se zalagao i za stvarawe re~nih rezervata.^itave dve godine, od 1990. do 1992, Kustoov tim je posmatrao Dunav. Uz pomo} kanua, ~amaca, ledolomaca i helikoptera, ~esto s nogama u vodi, qudi iz Kustoove ekspedicije skupqali su materijal za ~etiri filma, nau~ne izve{taje i brojne ~lanke...

Povr{ina Dunava je, ne treba zaboraviti, velika poput mora i prote`e se na 805.000 kvadratnih kilometara, a sa 2.850 kilometara du`ine to je i najva`nija evropska reka. Zato je u septembru 1990, kapetan Kusto i krenuo u krstarewe od wenog izvora u nema~kom [varcvaldu, pa do sve delte u Crnom moru. Rezultat je bila obimna sinteza otkri}a u kojoj su se Kustoovi istra`iva~i posebno posvetili problemima kao {to su energija, zaga|ewe, navigacija i za{tita prirodnih celina.

O samom putovawu s Kustoom kroz Deltu Dunava rumunski profesor Adrijan Ga|ea kasnije je zapisao: „Komandor, kako smo me|usobno zvali @aka Kustoa, imao je obi~aj da za svaku akciju tra`i mi{qewe svih nas. Odlu~ili smo da snimimo koloniju pelikana, ali tako da ne remetimo wihovo hrawewe pili}a. Nije ni malo jednostavno do}i do mesta gde pelikani odgajaju mladun~ad i to neprime}en.

Predlo`io sam da ~amac pokrijemo trskom i da umesto motora koristimo vesla. Delta je, me|utim, neobi~an lavirint, ili boqe re~eno xungla trske, trstike, {evara i rogoza. Kada se na|e{ na sredini takve xungle i za najboqe poznavaoce tog predela, kori{}ewe kompasa je jedina {ansa da pre`ivi{. Iskusni moreplovac Kusto

A

je to znao i zbog toga je odlu~io da najpre iz helikoptera utvrdi koordinate gde su legla pelikana”.

S kompasom ispred sebe, Kusto se vozio na predwem delu ~amca.

Na pute{estviju kroz dunavske trske, ~esto je znao da iska~e iz ~am-

ka nama grak}u}i hiqade pelikana ~apqi i drugih vrsta ptica. Iz gnezda su se pili}i ogla{avali ~ekaju}i hranu. Nastala je nevi|ena graja. Uspeli smo sve to da snimimo. Uve~e na brodu, Kusto je uzeo kameru i proveravao snimak.

Prilozi za biografiju z @ak Iv Kusto je ro|en 11. juna 1910. u Svetom Andreju od Dub`aka, Francuska. U 11. godini je napravio model krana z 1933. je u{ao u Francusku mornaricu kao artiqerijski oficir po{to je zavr{io Pomorsku akademiju u Brestu. Vremenom se zainteresovao za rowewe i podvodna istra`ivawa i zapo~iwe rad na "ma{ini za disawe". Tokom Drugog svetskog rata postaje francuski obave{tajac, nekoliko puta odlikovan. z 1943. sa in`ewerom Emilom @a`anom kreira akvalung (vodena plu}a) s kojima mo`e da ostane pod vodom nekoliko sati. z 1948. oprema brod „Kalipso” za nastavak svojih istra`ivawa.

Da bi mogao da ih finansira po~iwe s produkcijom brojnih filmova i kwiga. Filmovi Svet ti{ine (1956) i Svet bez sunca (1966) dobijaju oskara za najboqe dokumentarce, a wegove kwige @ivo more (1963), Delfini (1975) i @ak Kusto: Svet okeana (1985) postaju bestseleri. z 1974. osniva Dru{tvo za za{titu `ivota u okeanima. Ta neprofitna grupa narasla je na 300.000 ~lanova {irom sveta. z 1997. je umro, 25. juna.

ca i da zajedno s pratiocima izgura ~amac preko rastiwa ili muqa. „Rastiwe je bilo toliko gusto da je pokrilo povr{inu vode. Trebalo se probiti nekoliko kilometara do mesta koje smo nameravali da snimamo. Vi{e od dva sata vrteli smo se u krug i nikako da potrefimo kanal koji vodi do pelikana. Odjednom se ispred nas otvorio nevi|eni prizor. Hiqade legala, hiqade pili}a raznih veli~ina, crnih, ru`nih... Wih je poput nekakvih stra`ara ~uvalo nekoliko starih ptica. Ostali su oti{li po hranu i svakog ~asa su mogli da se vrate. Stari pelikani su se pripremali da brane svoja ’obdani{ta’. Tek {to smo pomislili da }emo imati problema, nastao je pakao. S neba su se uputile

O~i su mu se orosile od sre}e {to je uspeo da takvu lepotu prirode prenese na film”.

U potowim dunavskim zapisima sam @ak Kusto je upozorio da to jeste ekosistem koji ima neverovatnu mo} samoobnavqawa, ali ~ovek ne sme to da zloupotrebi. Naprotiv, du`an je da smi{qenim akcijama pomogne regeneraciju upropa{}ene prirode. Fransin Kusto je danas po~asni ambasador Delte Dunava i promoter filmskog materijala napravqenog za vreme boravka @aka Kustoa na tom prostoru. Akademija nauka Rumunije je 1993, u znak zahvalnosti, dodelila Kustou titulu po~asnog ~lana.

Petar Tomi} Reqa Kne`evi}

6

DNEVNIK

nedeqa13.jun2010.

PROFESOR DR GA[O KNE@EVI], PREDSEDNIK SPOQNOTRGOVINSKE ARBITRA@E PRI PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE, ZA „DNEVNIK” KA@E DA JE U SLU^AJU „SATELIT” ^UDNA I ARBITRA@NA KLAUZULA

Sami smo sebi sasekli odbranu osle odluke Me|unarodne arbitra`e u Parizu, kojom je Srbija u slu~aju „satelit” obavezana da izraelskoj firmi „Imixsat“ plati od{tetu od oko 37 miliona evra, i to zbog nepo{tovawa spornog „ugovora” iz 2005. o zakupu {pijunskog satelita, koji je potpisao biv{i ministar odbrane SCG Prvoslav Davini}, jedan od dominantnih utisaka javnosti je da na{a dr`ava uglavnom gubi takve me|unarodne sporove. Ipak, predsednik Spoqnotrgovinske arbitra`e pri Privrednoj komori Srbije dr Ga{o Kne`evi} za na{ list ka`e da smo, „uop{teno govore}i, u veoma pozitivnom skoru, kad je re~ o odnosu dobijenih i izgubqenih sporova u kojima je Srbija u~estvovala kao stranka pred arbitra`ama”.

– A u jednom poznatom slu~aju, koji je vodila arbitra`a u Cirihu, do{lo je do prekida postupka i zakqu~ewa poravnawa – napomiwe dr Kne`evi}, uz opasku da su arbitra`ni postupci svuda u svetu poverqivi, te da stoga detaqi uglavnom ostaju izvan doma{aja javnosti. z Za{to se postupci, u kojima je stranka dr`ava, po

P

okon~awu ne izuzmu iz poverqivosti, s obzirom na to da se wihov ishod ti~e interesa svih gra|ana?

– Sudski postupak krasi procesno na~elo javnosti, sem ukoliko se ono ukine za pojedine slu~ajeve, dok je arbitra`ni postupak po-

{}e stranke u wima. Tako je, na primer, Srbija u posledwih godinu dana dobila dva velika investiciona spora pokrenuta od strane stranih investitora protiv we. Sume koje su utu`ene su bile zaista velike. Srbija je dobila oba spora, ali po{to smo bili

Validan i SMS – U ciqu olak{awa poslovawa i upro{}avawa na~ina re{avawa sporova, svetski je trend da se zahtevi postavqeni strankama u pogledu na~ina zakqu~ewa arbitra`nog sporazuma, koji je osnov nadle`nosti arbitra`e, pojednostavquju. Za sada je ostao zahtev da sporazum o arbitra`i mora biti u pisanoj formi, ali se pod tim podrazumeva ne samo jedinstven dokument s potpisima stranaka, ve} i razmena pismena, na bilo koji savremeni na~in: mejlovi, SMS poruke, telegrami... Bitno je da se voqa za arbitra`nim re{avawem sporova mo`e dokazati, a nije bitno da to bude na jednom papiru u formi klasi~nog ugovora. Ali i ugovori o osnovnom poslu sve vi{e se zakqu~uju savremenim sredstvima komunikacije, pa se i tu stvar mewa – navodi prof. dr Ga{ko Kne`evi}. verqiv. Smisao je da se sa~uvaju poslovne tajne stranaka koje su, po definiciji, naj~e{}e biznismeni. Wima je to u najve}em interesu. S druge strane, objavquju se presude u nekim investicionim sporovima, po takozvanim Ugovorima o me|usobnoj za{titi investicija – a upravo su dr`ave naj~e-

uspe{ni, to nikoga nije interesovalo. Da smo ih izgubili... z [ta je, iz ugla arbitra`e, sporno u slu~aju „satelit“?

– Mogu samo da ka`em da mislim da je arbitra`na klauzula – ~udna. Stra{no je pristati na slede}e: da se u takvom sporu, ko-

ji je pretendovao da bude velika vrednost, jer se znala cena iz predmetnog ugovora, prihvati arbitra`a u Engleskoj uz primenu engleskog prava i sa arbitrom pojedincem. To zna~i da nijedna strana, ni izraelska, ni na{a, nije imala svog arbitra, ve} samo predsednika ve}a koji sudi. Nepostojawe arbitara imenovanih od stranaka je kao da odse~ete jedno odbrambeno sredstvo. Naime, ni sa srpske ni sa izraelske strane nije postojao niko ko je arbitru pojedincu pomagao da boqe sagleda argumente i jedne i druge stranke. z Kad je re~ o postupcima koji su okon~ani ili se vode pred na{om Spoqnotrgovinskom arbitra`om, u koliko je slu~ajeva tu`ena Srbija, a koliko ih je pokrenuto po tu`bama doma}ih pravnih subjekata i na{e dr`ave?

– Trenutno se pred na{om Spoqnotrgovinskom arbitra`om vodi 20 sporova, s tim da u ovoj godine ima {est novih predmeta, odnosno tu`bi. Od 1992. do danas u 279 slu~ajeva tu`ioci su bili doma}a lica, a u 202 strana lica su tu`ila doma}a. Naj~e{}e je re~ o sporovima iz spoqne trgovine, da-

kle firmama koje se bave takvom delatno{}u. Sama dr`ava nije bila stranka u postupku, ali ponekad su to bila javna preduze}a, ili neka dr`avna tela. Ona su se pojavqivali i kao tu`ioci, ali i u ulozi tu`enoga. Ipak, treba voditi ra~una o tome da u ugovorima koje zakqu~uje dr`ava, ma koja u svetu, te{ko mo`ete o~ekivati da se za re{avawe sporova predvidi kao nadle`na arbitra`a ba{ te dr`ave. Naj~e{}e se pribegava nekoj od arbitra`a ~ije je sedi{te van teritorija dr`ava koje se spore, kao {to je arbitra`a Me|unarodne trgova~ke komore, ~ije je sedi{te u Parizu, s tim da weni arbitri mogu suditi i u nekoj drugoj zemqi. z Da li se Pravilnik o Spoqnotrgovinskoj arbitra`i pri PKS, odnosno sam postupak, bitnije razlikuje u odnosu na me|unarodne arbitra`e u zemqama EU?

– Mo`e se re}i da Srbija prati evropske trendove i da je u skladu s wima. U tom smislu se ni sam postupak pred arbitra`om bitno ne razlikuje od postupaka u drugim evropskim zemqama. z A da li su li efikasni postupci pred na{om arbitra`om?

– Brzina odlu~ivawa je jedna od odlika arbitra`a, i upravo to i jeste ~est motiv da se stranke opredequju za ovakav na~in re{avawa sporova, a ne za sudski. Pred na{om arbitra`om prosek trajawa spora je 1,1 godina. Kada se zna da je odluka arbitra`e kona~na, onda je ta brzina zapravo fascinantna u pore|ewu sa sudom. z Koliko je sporova re{eno u ovoj godini?

– U ovoj godini 7 slu~ajeva, u 2009. wih 17, a za posledwih pet godina je okon~an 121 slu~aj pred na{om arbitra`om.

Jaska Jakovqevi}

SRBIJA NAJZAD NA KORAK OD ^LANSTVA U ME\UNARODNOJ FONDACIJI ZA TRANSPLANTACIJU ORGANA

Kroz evropsku mre`u do bubrega i jetre rbija je i daqe na evropskom za~equ po broju izvedenih transplantacija organa. Naspram ove ~iwenice je sve aktuelnija potreba da se omogu}e transplantacije, e da bi se dobila bitka protiv nekih od najte`ih bolesti ili povreda – u `ivotno va`nim trenucima kada savremena medicina ne zna za druga sredstva le~ewa. Nova jetra, bubreg, srce, ko{tana sr`, ko`a, ro`wa~a... za neke bolesnike su posledwa nada. Na`alost, kod nas se ovakve intervencije jo{ uvek veoma retko izvode, posebno kada se organi uzimaju s umrle osobe.

Svest o tome da je davawe organa visokomoralan ~in, a po humanosti bez premca jer predstavqa jedini spas za `ivot obolelog, kod nas nije razvijena. Istina, zave{tawe organa iz dana u dan ima sve vi{e pristalica, svakodnevno se u nekoliko zdravstvenih centara potpisuju donorske kartice, ali po broju onih koji su zave{tali organe jo{ uvek znatno zaostajemo za evropskim zemqama. Naime, u Evropi se zahvaquju}i toj proceduri spasi i do 15.000 qudi godi{we i presadi vi{e od 2.000 srca, urade na stotine transplantacija plu}a (u ne{to mawem broju i srca i plu}a zajedno), a ~ak vi{e od 4.000 zahvata presa|ivawa jetre. I uvek je re~ o pacijentima koji bi, da nisu bili podvrgnuti transplantaciji, u roku od samo nekoliko meseci umrli.

Da bi transplantacioni program u Srbiji dao `eqene rezultate, neophodno je daleko vi{e donora organa. Kada bismo, recimo, uspeli da obezbedimo dva miliona ispuwenih donorskih kartica, godi{we bi moglo da se izvede oko 200 transplantacija. A tu je i Evrotransplant posredstvom kojeg evropske dr`ave, me|u kojima su i Slovenija i Hrvatska, znatno lak{e dolaze do organa za presa|ivawe.

Predstavnici Evrotransplanta u nekoliko navrata su boravili u na{oj zemqi i ve} za koji mesec Srbija bi mogla da postane preliminarni ~lan te me|unarodne fondacije. U tom slu~aju bili bismo u situaciji da neki od pacijenata koji su hitni poput dece, bubre`nih bolesnika na dijalizi

S Jo`ef Rajtik i Luka~ Bate

Foto: M. Mitrovi}

U HORGO[U SUNCE SKUVALO POTOPQENE USEVE

Ovog leta nema para za svatove

aori se raduju kada posle obilnih ki{a grane sunce, ali ovog puta smrklo se horgo{kim ratarima, povrtarima i vo}arima. Tropske vreline nakon potopa useva dobro su im zapr`ile ~orbu, pa se u ataru {iri smrad trulog krompira, luka i {argarepe. Jo`ef Rajtik, Luka~ Bate i drugi horgo{ki proizvo|a~i jo{ ne mogu da do|u sebi {ta ih je ovog prole}a sna{lo. Vodostaj na wivama je popustio, ali usevi su se na mnogim mestima sparu{ili ili se jo{ kuvaju u pli}aku, nagove{tavaju}i da }e proizvo|a~i ostati kratkih rukava.

– Poplavqen je krompir i luk, pod vodom je i deo vo}waka, a {teta koju jo{ sabiramo, sigurno nije mala – veli Jo`ef Rajtik. – Ove parcele nisu dugo u mom posedu ali toliko vode, bar koliko qudi pamte, jo{ nije bilo. De{avalo se da se voda zadr`i dan ili dva posle ki{e, ali nikada nije stajala ovoliko. Sinovi nisu o`eweni, jedva ~ekam da se `ene, ali ve} sam im rekao da ove godine ne}e biti para za svatove.

Rajtik i ostali horgo{ki proizvo|a~i ogor~eni su {to naknadu za odvodwavawe uglavnom redovno pla}aju godinama, a kada padne ki{a – voda nema gde, nego se zadr`ava i pravi {tetu.

Jada se Rajtik da se ova sezona nastavqa na lawsku muku kada su jabuke bili prinu|eni da daju po mizernoj ceni od 10 do 15 dinara.

Sada je propala polovina roda od bolesti. Svako prskawe ko{ta, a industrijsku jabuku kod nas niko ne}e.

– Berba, kojoj se niko nije nadao, ve} je skoro gotova. Tek ne-

P

{to }e ostati – jada se Rajtik procewuju}i {tetu od poplave na oko 20.000 evra.

Rajtik i Bate, koji se u velikoj meri bave proizvodwom povr}a, ka`u da ba{tovani vi{e vole su{u, pa da useve polivaju iz bunara i kanala, jer tada posti`u boqe cene povr}a. Kada je puno ki{e i svima rodi, cene su ni`e, pa je i zarada skromnija.

– Sa tri sina obra|ujemo lepu povr{inu zemqe, nemam vo}wak nego najvi{e gajim povr}e, kukuruz i p{enicu. Kada se gradio obli`wi autoput prese~eni su prirodni tokovi, pa se voda vi{e ne sliva gde i kako treba. Ovakvu elementarnu nepogodu Horgo{ jo{ nije do`iveo, uni{teno je preko 70 odsto povr}a jer je pod vodom. Osta}u bez polovine roda povr}a, od p{enice i kukuruza jedva da }e biti {ta. A ko zna {ta }e jo{ biti do vr{idbe, o berbi kukuruza da i ne ka`em – nevoqan je Bate.

Prijavqivawe {tete od nepogode je u toku, ali proizvo|a~i su svesni da je niko, pa ni dr`ava, nema odakle da nadoknadi.

Rajtik napomiwe da su eventualne olak{ice, u vidu otpisa za poreze i doprinose, samo su kap u moru u odnosu na izgubqeno.

– Za tri-~etiri dana, kada je bilo najkriti~nije, dok smo se borili sa vodom, potro{io sam stotinu litara nafte – dodaje. – [to je najgore, ve}i deo useva nije spa{en. [tete su kod nekih proizvo|a~a tolike da }e mo`da morati i}i kod drugih u nadnicu, kako bi pre`iveli.

Jer, od svoje zemqe ne}e imati nikakve vajde.

Milorad Mitrovi}

koji imaju visok imunolo{ki rizik prema odbacivawu transplantata, bolesnika sa kriti~nim stawima jetre i sli~no, mogu da dobiju organ u roku od 48 sati iz neke od zemaqa ~lanica Evrotransplanta.

Uslovi za preliminarno ~lanstvo su postojawe laboratorije koja mo`e u roku od 24 ~asa da testira dostavqen uzorak i vrati rezultat. U Srbiji se trenutno radi i na uspostavqawu mre`e koordinatora za transplantaciju po bolnicama, {to je tre}i uslov za

jedinstvene Republi~ke liste ~ekawa, organ se mo`e, prema novousvojenom Zakonu, ponuditi me|unarodnoj organizaciji, instituciji i stranoj dr`avi s kojima je uspostavqena uzajamna saradwa na osnovu me|unarodnog ugovora.

Preliminarno ~lanstvo u Evrotransplantu traje minimum godinu dana, nakon ~ega se mo`e ste}i punopravno ~lanstvo, {to podrazumeva stavqawe na listu ~ekawa na organ svih bolesnika zemqe ~lanice. Ako bi Srbija po-

Transplantacioni tim Klini~kog centra Vojvodine uspe{no je protekle sedmice obavio transplantacije jetre i bubrega. Jetru je dobio bolesnik iz Vladimiraca, a bubrege dva mu{karca, jedan iz Novog Sada a drugi iz Aran|elovca. Od juna 2008, od kada je otvoren Transplantacioni centar u Klini~kom centru Vojvodine, izvedeno je ukupno: 8 transplantacija jetre 22 kadaveri~ne transplantacije bubrega 14 transplantacija bubrega `ivih donatora ~lanstvo, dok je drugi uslov – formirawe Uprave za biomedicinu, koja bi trebalo da za`ivi najkasnije za mesec dana. Ta uprava }e de`urati 24 sata i bi}e osposobqena za koordinaciju u preuzimawu organa.

Za nekoliko nedeqa ima}emo i sistem po kome }e biti omogu}eno da organ na{eg donora bude ustupqen bolesniku iz druge zemqe. Naime, ukoliko za pojedini organ umrlog davaoca u Srbiji nema odgovaraju}eg primaoca sa

stala ~lanica ove fondacije, tada bi se prakti~no ~itav posao organizovao u okviru Evrotransplanta.

– Evrotransplant je koristan pre svega za mawe zemqe, jer se baza potencijalnih davalaca organa pove}ava sa 7,5 miliona, koliko nas ima u Srbiji, na 150 miliona, pa se verovatno}a da za pacijenta imate odgovaraju}i organ dramati~no pove}ava – obja{wava ministar zdravqa Tomica Milosavqevi}. – Pristupawe ovoj orga-

nizaciji va`no je pre svega jer bi se pove}ao kvalitet na{eg rada u transplantaciji, ukqu~uju}i laboratorije za tipizaciju tkiva, kao i bolnice koje su osposobqene za transplanticije, a bilo bi omogu}eno da pove}amo donatorstvo organa u Srbiji.

Ipak, do pristupawa Evrotransplantu preostalo nam je da uradimo dosta toga. Kod nas se transplantacije organa obavqaju u Klini~kom centru Vojvodine, Klini~kom centru Srbije, Klini~kom centru Ni{a i na Vojnomedicinskoj akademiji, dok se u beogradskom Institutu za majku i dete sprovodi presa|ivawe ko{tane sr`i, a u Univerzitetskoj de~joj klinici u Tir{ovoj transplantacije bubrega i jetre. [to se ti~e stru~waka u transplantacionim timovima, dobro su edukovani, s tim da je obuka stalna i da se sprovodi u brojnim afirmisanim bolnicama {irom sveta.

– Potrebno je obu~iti i lekare u mawim zdravstvenim centrima, donorskim bolnicama, za utvr|ivawe mo`dane smrti, za uzimawe organa sa umrle osobe, kao i za pravilno i brzo transportovawe do centra u kome }e se izvr{iti transplantacija – obja{wava predsednik komisije Ministarstva zdravqa za nefrologiju prof. dr Vidojko \or|evi}. – U svim jedinicama intenzivne nege u Srbiji treba razviti verifikaciju mo`dane smrti kao obavezan postupak.

Iako se liste ~ekawa za transplantaciju organa stalno mewaju, naj~e{}e na bubreg u Srbiji ~eka vi{e od 1.100 qudi, na presa|uvawe jetre oko 200, a srca oko 30 pacijenata. Ina~e, presa|ivawe srca se kod nas ne radi, iako je prva transplantacija tog organa ura|ena jo{ 1989. u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici. Dok i taj program ne za`ivi, zdravstvena vlast poku{ava da za najhitnije slu~ajeve prona|e spas u inostranstvu. Tako bi u narednim mesecima trebalo da se realizuje plan da se u Be~ upute mali{ani kojima je potrebna transplantacija srca i plu}a.

Jasna Barbuzan

nedeqa13.jun2010.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU NEDEQE

ZEMAQSKI DANI TEKU

ALEKSANDAR MILOSAVQEVI], V.D. UPRAVNIKA SNP-a

Egzit ili Gu~a – najboqa S srpska metafora Sterijino pozorje spustilo je zavesu.

Vojvo|anska vlada obezbedila je 180 miliona dinara za rekonstrukciju Srpskog narodnog pozori{ta, koje dogodine slavi 150. ro|endan. Vi{e nego dovoqni povodi da porazgovaramo s ~ovekom koji nije `eleo da komentari{e eventualan strah nacije za dobrobit dinara zbog odlaska Radovana Jela{i}a s pozicije guvernera Narodne banke Srbije. „Ne mogu da ocewujem, to nije moj domen. Jedino, iskqu~ivo ~ime se bavim je Srpsko narodno pozori{te i pozori{ni `ivot u ovoj zemqi”, rekao nam je Aleksandar Milosavqevi}, vr{ilac du`nosti upravnika Srpskog narodnog pozori{ta. U susret zna~ajnom jubileju prvo smo ga zamolili da nam opi{e stawe u kom se SNP trenutno nalazi?

– Mnogo me vi{e zanima kakvo }e biti stawe kroz godinu dana. z Utisci sa Sterijinog pozorja ?

– Mislim da smo zaslu`ili boqe. z Za{to?

– Zato {to moramo da znamo precizno {ta je Sterijino pozorje i da znamo kriterijume i propozicije. z Koji je segment zatajio: akteri, selekcija, propaganda, organizacija..?

– Mislim da je ovo Pozorje posledica konfuzije koja je nastala u posledwih nekoliko godina.

z Kultura u Srbiji danas ?

– Kultura? z Mo`e li se kvalitetno raditi u kulturi bez ve}eg izdvajawa iz dr`avnog buyeta i ako mo`e - kako ?

I u kulturi je danas, u vremenu tranzicije i tektonskih poreme}aja u sistemu vrednosti, vrlo te{ko odrediti pravila igre, koja bi mogla da odrede granicu gde prestaje umetnost, a po~iwe biznis, odnosno da li i u kakvoj vezi mogu da budu novci i muze. O toj dilemi za na{ list govore kwi`evnici, rediteqi, pozori{ni kriti~ari i muzi~ari, i wihova mi{qewa sugeri{u da se ni{ta, pogotovo ono {to upu}uje na duhovno stvarala{tvo, ne mo`e gledati crno/belo. A, opet, kad se to pome{a, samo po sebi ne}e doneti kvalitet, ve} mnogo ~e{}e sivilo, dakle – prosek.

Kwi`evnik Dragan Veliki} isti~e da ne postoji hijerarhija vrednosti, jer je pore|ewe istro{eno. Vi{e nema pozitiva, komparativa i superlativa, nego je ve} prvi stepen pore|ewa superlativ, pa je po tome svaka kwiga genijalna, a pisci svi koji pi{u. Industrijalizacija, po wemu, postoji u tom smislu da svako mo`e sam da pripremi kwigu i izbaci je na tr`i{te tako da sad imamo mo-

7

– Mo`e da se radi ali je neophodno, ako ve} nema para, ispoqiti mnogo ve}u brigu na planu definisawa kulturne politike. z Mo`ete li vi da je defini{ete?

– Ovo je intervju dinami~ne forme, ne mo`ete o~ekivati... z Koliko nas premijera ~eka slede}e sezone u SNP? – Deset do 12. z Da li ste zadovoqni predvi|enim?

– Nikad nisam zadovoqan nijednim rezultatom. z Mislite li da je gradska kultura previ{e “egzitizovana”?

– Mislim da je kod nas egzitizovana kultura uop{te. z Da li gra|ani ispa{taju zato {to Grad poma`e samo profitabilne, a ne sve kreativne poslenike kulture?

– Nemam odgovor, treba pitati gra|ane. z U gradu sam ~uo novi sleng opis za izan|alost: “Izgleda kao cipela iz SNP-a”?

– To zna~i da taj ko upotrebavqa takvu dosko~icu nije gledao sve predstave. z Koja vas je predstava u `ivotu najvi{e pogodila?

– Bez ikakve sumwe, „Ajn{tajn na pla`i” Roberta Vilsona. z Na koji na~in?

– Preokrenula mi je `ivot, prosto me je orijentisala ka pozori{tu. z Da li ste posetili No} muzeja?

– Ove godine nisam, ali to ina~e ~inim svake godine. z Kako vam se doima ta manifestacija?

– Dopada mi se zato {to privu~e i qude koji mo`da nikada u `ivotu nisu bili

Sve i sva{ta Prethodni gost „intervjua nedeqe”, kompozitor Du{an Trbojevi}, pitao je na nevi|eno Aleksandra Milosavqevi}a {ta sve uti~e na odgoj dece i {ta je u tom komplikovanom procesu presudno?

– Sve i sva{ta. A presudno je sva{ta. u muzeju i galeriji. Neki od wih }e mo`da ne{to prepoznati tokom te no}i, pa }e postati redovniji posetioci. z Najboqa srpska metafora?

– Egzit ili Gu~a? z Da li bi SNP gostovao u Pri{tini?

– U ovom trenutku, to ne zavisi od Srpskog narodnog pozori{ta. z Kada bi vas pozvali?

– Ni to ne zavisi od Srpskog narodnog pozori{ta. z Leto je, [trand ili divqa pla`a?

– Ne idem na pla`e.

Igor Mihaqevi}

Slatka ptica mladosti

rpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski, jelda, vi{e nisu jedan nego dva jezika, na ~emu se na krajwem zapadu Zapadnog Balkana toliko insistiralo da smo to na kraju prihvatili i mi Isto~no od raja. Najsve`iji i najaktuelniji je onaj o razlici izme|u fudbalera i nogometa{a. Znate kakva je razlika? Nije samo terminolo{ke prirode, jer takva uglavnom grebe samo po povr{ini stvari. Razlika je u tome {to nogometa{i uop{te ne idu na Svetsko prvenstvo u Ju`nu Afriku, a fudbaleri – eto idu. Naro~ito na{i.

U kultnom filmu „Qubav i moda“ koji je ~ak i Josip Broz odobrio za prikazivawe svim na{im narodima i narodnostima, mene je najvi{e nasmejalo neve{to udvarawe Mije Aleksi}a, koji je igrao uspe{nog privrednika, ne{to {to }e se tek mnogo kasnije zvati tehnomenayerstvo i (samo)reklamerstvo, a jo{ kasnije i konsalting, pa pablik rilej{n (pi-ar), advertajzing, karting... ne, karting su trke onih malih, de~jih automobila. Dakle, u tom davnom filmu se na{ dragi i nikad zaboravqeni Mija, Raf, v.d. Raka iz „Servisne stanice“ (ej, kud je odletela ona moja, ona na{a „slatka ptica mladosti“) udvara i Arsenovoj Gabrijeli, zvanoj Gabi Novak, najlep{em glasu eks-ju estrade i ka`e: „Na mom radiju, draga Gabi, kad se ~uje va{ glas, ili Radivoja Markovi}a, e to se ne gasi, tu onda niko ne sme ni da pisne.“ Setite se samo u koliko filmova iz na{e besmrtne mladosti, kako politi~kih, tako i onih lirski, intimnih, o odrastawu uz Kusturi~inu „Doli Bel“ i talijansku kanconu „Kvatro mile ba~i“, slike na{ih mangupskih do`ivqaja mal-mal pa pokriva taj napukli glas legendarnog radio-reportera Radivoja Markovi}a – „Vreme sporta i razonode“. A kako su stariji i ina~e zvali na{ samoupravni socijalizam po meri ~oveka – kao jedno neprekidno, uzaludno i prazno „vreme sporta i razonode“, meni je bilo sasvim normalno, jer se tad jo{ nije znalo za populizam, mada je on besneo kroz sve dru{tvene pore, da se op{tenarodna pa`wa, qubav i po{tovawe poklawaju nekim golobradim de~arcima sa Uba ili iz Tamnave, ili dalmatinskim mangupima koje je Beograd kupovao dr`avnim, a posle dru{tvenim novcima ili ih, kao legendarnog Bearu, jednostavno trampio za gradske autobuse opet dru{tvenih, tj.op{tenarodnih firmi, tj.preduze}a.

Dok se za atomske fizi~are, Vin~u, Pavla Savi}a iz kabineta Pjera i Marije Kiri, ne{to ba{ i nije znalo. Bilo mi to, dakle, normalno, a moje ~u|ewe je do{lo tek naknadno.

Do{lo je kad sam u Londonu, Parizu, Atini, Berlinu i sijaset drugih metropola shvatio da je sport socijalna kategorija, smi{qena i popularizovana da se proleterima ispune vikendi i drugi slobodni dani. Da ih ne op~ini i ne uzme pod svoje dokolica, koja je, dakako, izvor svih zala. Da ta zabava bude prosta, bez neophodnog predznawa, samo da bi se zabavile hiqade i hiqade fabri~kih radnika u Liverpulu i Man~esteru, nikako u prestonici, lukama i letovali{tima, nego samo tamo gde je najja~a tekstilna industrija.

Tamo gde nije bilo raslojavawa, gde su svi qudi – sem funkcionerske dece – bili jednaki, tamo je zloupotreba sporta dobila nacionalni, pa i dr`avni i re`imski zna~aj. Pobedom u boksu, toj „plemenitoj ve{tini“ (?) dokazivala se prednost kubanskog komunizma nad ameri~kim „imperijalizmom kao posledwim stadijumom kapitalizma“ (naslov izvesnog K. Marksa). Moje ~u|ewe je kulminiralo, mada tad jo{ nismo imali milion nezaposlene dece, sa kakvim ponosom, rado{}u, sa ~istim i plemenitim patriotizmom i najlep{om qudskom osobinom: qudskom qubavqu, nacija gleda Marjana Bene{a ili Matu Parlova, Slobodana Ka~ara ili Zorana Vujkovi}a, kako im kli~e dok nekom mu~eniku iz Poqske ili Egipta odvaquju komad po komad mesa s krvavog lica, kako krv {ikqa iz ekrana i pada na miqee naheklane vrednim rukama na{ih tetaka i baka, kako ih ru{e i bacaju u nesvest, a kasnije lelujaju na pobedni~kom postoqu dok im svira himna zemqe-pobednice, blago majci koja ga rodila, blago zemqi koja ga ima...

Ali ima nade. Kao {to je u SAD rodila i ona Vojnovi~eva („@ivot i prikqu~enija vojnika Ivana ^onkina“) biqka PUKS (put ka socijalizmu). Ja mislim, ili su me tako i u {koli nau~ili, pa ne znam {ta je tu moja misao, da }e svi qudi biti do te mere jednaki da }e se i ocene po {kolama ukinuti. Kako neko mo`e da bude odli~an, a neko vrlo dobar – kad smo svi jednaki. Sledstveno tome, ukinu}e se i sva takmi~ewa. Ne znam da li }e to u~initi ve} ovog leta pa ukinuti i ovo Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi, koje je ve} po~elo, ali slutim da su u Hrvatskoj opet ispali dalekovidiji i pametniji od nas. Oni su ga, sa svoje strane, ve} ukinuli. [to se wih ti~e. Takore}i – preventivno. \or|e Randeq

„DNEVNIK” ISTRA@UJE: GDE PRESTAJE UMETNOST, A PO^IWE BIZNIS

^ista ra~unica bez emocija i katarze re kwiga, ukori~enih stvari, i tu se potpuno gubimo kada treba da ih kupimo. Po mi{qewu mladog pozori{nog rediteqa Nikole Zavi{i}a, za nekog vrhunski biznis mo`e biti umetnost, a za nekog vrhunska umetnost mo`e biti samo biznis i ni{ta drugo.

– Umetnost, zapravo, treba da bude radost. A to je ono {to biznis, barem u mojem poimawu sveta, sigurno nije. Biznis je ne{to {to je automatizam i repeticija, koji nemaju katarzu, a umetnost je ono {to me o~isti i da mi smisao, makar trenutni, na tom putu ka kona~nom, neizbe`nom kraju.

Umetnost mi poma`e da zaboravim na smrt, dok me biznis ba{ na smrt podse}a – ka`e Nikola Zavi{i}.

Rediteq Kokan Mladenovi} napomiwe da ne mo`e da govori o biznisu ve} samo o blagajni.

– Kod nas je napravqena zamena teza, pa smo po~eli da se di~imo teatrom koji rasteruje publiku nekom samozvanom umetno{}u u kojoj u`ivaju, i to delimi~no, akteri, ali koji nema publiku. I da smo, proglasiv{i teatrologiju, kritiku, i sve ostalo {to su prate}e stvari u pozori{tu, va`nijim od wega samog, do{li do stranputice da nam pozori{ta zamiru – navodi Kokan Mladenovi}.

Od hiqadu i ne{to koncerata koje je organizovao, vlasnik kluba "Zeleno zvono" u Zrewaninu Branislav Gruba~ki Guta ka`e da je oko 950 bilo u minusu, {to zna~i da to nije nikakav biKapitalizam nema ni{ta protiv znis, ali da je od ^esto se prigovara da slobodno tr`i{te donosi blagostawe ali da je katih hiqadu i nepitalizam dobar samo za zadovoqewe primitivnih potreba, da podsti~e pri{to koncerata bar mitivizam, {und... Da li je to ba{ tako, prosudite sami iz nekoliko prime900 imalo smisla – ra iz srca kapitalizma – Sjediwenih Dr`ava. Broj simfonijskih orkestara imalo emociju i porastao je u SAD izme|u 1950. i 1997. godine sa 900 na 1.700; izdvajawa za senzibilitet, a to karte za pozori{te, operu i koncerte, sa 80 miliona dolara 20-tih godina, je ne{to vi{e od sko~ila su na 9 milijardi krajem pro{log veka; isti je trend rasta zabelebiznisa. `en i kod li~nih izdataka za kwige; poseta muzejima bila je na nivou 200 miPoznati muziliona 1965. da bi se danas popela do 500 miliona... ~ar Lajko Feliks ocewuje da je zarad

Umetni~ki najzna~ajnije predstave koje pomeraju stvari, jesu one s kojih publika izlazi (Ivan Medenica)

Kod nas je napravqena zamena teza, pa smo po~eli da se di~imo teatrom koji rasteruje publiku (Kokan Mladenovi})

umetnosti spreman da istrpi i biznis, jer ukoliko se ne bi bavio biznisom, ne bi se, dodaje, bavio ni umetno{}u, po{to ne bi imao para.

– Problem je, ako ga uop{te ima, {to su i muzika i umetnost uop{te, danas biznis. Nekad to verovatno nije bilo tako, nego je biznis bio biznis, a umetnost je bila umetnost. Mada se, recimo, Hendl sve vreme, uz komponovawe, bavio i biznisom – podse}a Lajko Feliks.

Nekim umetnostima su industrija ili biznis imanentni, ali je u pozori{tu situacija bitno druga~ija. Ono danas, po re~ima pozori{nog kriti~ara Ivana Medenice, nije masovni medij, nego je u startu osu|eno na elitisti~ku ili marginalnu poziciju.

– Pozori{te je upravo prostor gde zahtevi tr`i{ta, biznisa, protoka novca, nisu dominantni. Ono je jedna od oaza u na{em svetu i u kulturnoj produkciji u kojoj je jo{ uvek va`nije kakva se emocionalna, misaona i

duhovna razmena de{ava izme|u gledalaca i publike. Umetni~ki najzna~ajnije predstave koje pomeraju stvari, jesu one s kojih publika izlazi, i to ne samo ovde, nego i u svetu. I zato pozori{te ne mo`e da opstane samo po zakonima tr`i{ta – isti~e Medenica.

Podse}aju}i da je celog svog `ivota jurio da stigne umetnost, na{ poznati rediteq Dejan Mija~ priznaje da je za biznis potpuno nesposoban, ali i da umetnik mora od ne~eg da `ivi.

– Sigurno da je qudima koji se bave umetno{}u stalo do priznawa, dobre prodaje, dobrog marketinga, do toga da postanu slavni. Sve je to normalno. Da li je pri tome to i biznis, ili zadovoqewe neke ambicije da tvoje delo bude {to popularnije, veliko je pitawe – obja{wava Mija~. – Ali, ako se neko rado odri~e onog {to dolazi iz wega samog, da bi zadovoqio ne{to {to tr`i{no ide, to je onda ono {to se podrazumeva pod biznisom, i to ne rade umetnici, nego zanatlije koje rade poruxbinu koju diktira {iroko tr`i{te. Mada, ima i znala~kih poruxbina.

Mikelan|elo ih je radio, Leonrado, kao i svaki arhitekta koji ne mo`e da napravi svoje delo ako nema finansijera.

Ali ako se ide u susret onome {to je najprolazniji deo mejnstrima, {to takore}i istog ovog trena prolazi i nestaje, a ne `eli se biti predvodnik onog slede}eg koji nastaje, to nije umetnost.

Nata{a Pej~i}

8

DNEVNIK

nedeqa13.jun2010.

[ O R O M

S

B O R O M

Milka iz Vincaida

ad se sretnu qudi na va{aru pa krenu da divane, ako ste ve{tiji na uvetu, o’ma mo`ete po govoru da znate odakle je ko. Ono, kakav je ko, zna se malko i po govoru a ve}ma se to vidi po o~ima, ako divani s tobom i ne gleda te u o~i, begaj od tog. Najve}ma volem kad pogodim ko je iz kojeg dela Banata, wih nikad ne oma{im, dr`e se sve ove godine i ne dadu da im se divan kvari. Ima onaj be}arac, mogu Bana}ani i da ga odpevu i da ga odpevadu, navek }e biti isti, razume}emo ga i mi Ba~vani: Iju, iju, jebe{ familiju, samo gledu da te zejebedu.

Milka je u familiji Zari}evih u Vincaidu. Vincaid je jedino selo u Vojvodini u kojem nema ni jedna prazna ku}a, jeste da ih je svega desetak, al’ su sve pune i vesele. Lak{e vam je da na karti na|ete Vincaid, nego da ga poznate usput, ako krenete prema Kikindi. S jedne strane nema table na ulazu, put obilazi selo u blagoj krivini, a kad iz

Zari}evi `ivu u Vincaidu jo{ otkad, jo{ deda i pradeda su bili tu. Mlogo pre wih je tu di su, u doqu, rasla trska. Navek je bude, jal’ bila su{na godina, jal’ ne. Plitko je voda u Banatu. Zagledajte se jedared u list trske, kad je zelen. Blizu stabqike na listu se vidi ne{to {to li~i na otisak zuba. To je, pri~ali su mi, osto trag kad je Isusov magarac usput gricno trsku, pa sad svaki list ima taj beleg ko uspomenu. I svaki magarac ima {aru na le|ima u obliku krsta, samo dobro gledajte, ako do sad vidli niste.

Zari}evi su sto~ari i paori. A najvi{e su Bana}ani. Ov~ari nikad bez magarice nisu bili, pa je tako u smeni generacija i uspomena, rodnih i su{nih godina, do{o red i na Milku. Milku su nabavili pre ~etir - pet godina, ~estita je, vaqana i sva{ta ume kad o}e. Ume Milka sva{ta {to je Zari}evi nisu ni u~ili.

Struja je u Vincaid do{la sedamdeset ~etvrte, ka`u da su bez struje mirnije i lep{e `ivili, mawe se tro{ilo i mawe ih trovali ovi s televizije kojekakvim nakaradnim emisijama. Milka ne gleda televiziju i svaka joj ~ast zbog tog! Da gleda, vidla bi da ume vi{e nego polak onih {to ih prikazivadu.

Dok nisu kupili traktor, dr`ali su Zari}evi kowe. ^udo od kowa su imali. Kad krenu za Kikindu mogli su komotno da puste kajase, belu liniju nisu prelazili, autobusa i kamiona se nisu bojali, milina je bilo terati.

Na drugu stranu kad krenu, za Ba{aid kad su i{li, onda su magarcima na le|a ka~ili kante s mlekom i

Kikinde krenete ku}i, ako opet idete na Ba{aid a ne preko Milo{eva u Novi Sad, taka je krivina da farovi ne vataju znak na kojem pi{e di ste. Iz Kikinde se ne `uri ku}i, zato i spomiwem farove, navek nas no} tamo uvati.

nosili ga u mlekaru. Danas je to sve pesma, imaju sad i mlekaru i Milku tu, u svom selu. Ono {to je posebno i {to drugi nemaju je da Milka sama ume da odnese mleko, sa~eka da istovare i sama se iz mlekare vrati ku}i s praznim kantama u prikolici.

Nau~ila Milka kojuda treba za mlekaru, kako i ne bi kad mleko predaju dvared na dan, zajutra i uve~e. Svaki dan dvared i tako mesec po mesec, godina za godinom i Milka sad ume sama

K

ajve}e isku{ewe s kojim su se Novosa|ani suo~ili od kada je wihovo mesto progla{eno za slobodnu kraqevsku varo{ 1. februara 1748. bila je velika poplava u prole}e 1770. Dunav je tada razmaknuo svoje obale do nevi|enih granica i osvojio skoro celu varo{. Na suvom su ostale samo ku}e na uzvi{ici, na “Zlatnoj gredi” i “Klisanskom bregu”.

A samo {to je pro{lo sto godina `ivota grada, 12. juna 1849, zbila se opet velika nesre}a. Posada mo}ne Petrovaradinske tvr|ave, vojnici austrijskog cara koji su mu odrekli poslu{nost i pre{li na stranu pobuwenika, „rebela”, kako se govorilo u Be~u za novu ugarsku vlast, po~eli su da iz topova bombarduju Novi Sad. ^ini li su to bez prekida nepuna tri dana.

Austrijske vlasti su posle rata utvrdile da je po~etkom 1848. u Novom Sadu `ivelo oko 1.300 Jevreja, oko 2.000 kalvina i evangelista, oko 5.500 katolika i ne{to preko 9.000 pravoslavaca. Posle bombardovawa broj stanovnika je vi{e nego prepolovqen. Uz to, od 2.812 ku}a nije sru{eno ili izgorelo samo 808. U stvari, ~itave su ostale samo ~atrqe na krajwoj severnoj periferiji grada i, za ~udo nevi|eno, Uspenska crkva koja se i danas uzdi`e usred grada. A stanovnici su poginuli ili izgoreli u ru{evinama grada, ili izgubili `ivote be`e}i na Fru{ku goru.

Posle bombardovawa na Novi Sad su nasrnuli pqa~ka{i sa svih strana, dok su vojnici po ulicama lovili i na licu mesta ubijali slu~ajno pre`ivele Srbe. Tih dana ubijen je i lekar Andrija Kamber iz stare poznate srpske porodice. Dok su to-

N

Mo`da vam nisam kaz’o, da znate da je Milka magarica.

Nau~ila Milka kojuda treba za mlekaru, kako i ne bi kad mleko predaju dvared na dan, zajutra i uve~e. Svaki dan dvared i tako mesec po mesec, godina za godinom i Milka sad ume sama. Ni brige Zari}eve, upregnu je, natovare kante na malu prikolicu i rade svoj pos’o a Milka obavi svoj. Svima godi, ne dangube mlogo. Najgore za paora i sto~ara je kad dangubi. Prvih nedeqa kad je Milka i{la sama, malko se narod ~udio, posle navikli pa im je bilo normalno {to je tako.

stane kod krava u ladovinu, dok planduju, ~eka Zari}eve dok ne pro|u tuda, kad budu ovce vra}ali. Boqe joj je tako nego da ide do ovaca pa da se opet tuda vra}a.

Za paore su i suze danguba, upali{e Zari}evi traktor, zaka~i{e tu veliku prikolicu s velikim kantama punim mleka i ’ajd lagano ka mlekari, da se mleko ne pquska usput. Ne ume traktor ko Milka, mora ~ovek da mu komanduje kojuda je ravnije i di da smota. Kako su iza{li iz avlije i smotali desno, da se upute za mlekaru a Milka lagano ustaje iz `ita, oma tu, ~elo

„ORU@JE” NE MIRUJE DO

Paz’te, le akon starosedeoca umetnika, potom festivala Egzit i armije mladih poklonika muzike, Petrovaradinska trv|ava bele`i za svoju biografiju jo{ zanimqivih stanara: ju~e i danas 120 qudi iz desetak evropskih zemaqa ga|a divqe `ivotiwe lukom i strelom! Evropski kup u trodimenzionalnom streli~arstvu je relativno nov i slabo poznat sport u na{oj zemqi, a streli~arski klub „NS 2002” iskori-

N

Jedno jutro Zari}evi pomuzu ovce i krave, preru~e mleko u velike kante, velike kante natovare u malu prikolicu, iznesu am i metu ga na rudu, da pre`u Milku i da nosi mleko, oni }e na svoj poso, da rade {togod drugo. Milke nigdi, nestala. Zovi Milku, vi~i je, vabi, al’ jok, ne vredi. Vidi se od Zari}evih svugdi u krug, sve do Galada, Milke nigdi. Nit se javqa nit pojavquje.

Vide oni da to na dobro ne ide, ni za wih ni za mleko, danguba im ne gine, pretovare velike kante iz male prikolice u onu ve}u, traktorsku. Obrve im spu{tene, brinu za Milku winu! Momka nije imala, ra~unaju, to nije, da nije ono drugo, ne daj Bo`e?! Ka`u da nikad ni jedan ~ovek nije video kad se magarica opuli, samo su zaticali ve} ro|eno pule kako sisa, suvo i olizano.

Isto tako nikad niko nije video magarca koji umire. Odu digod daleko, sakriju se od qudi, kad osete da im je kraj.

Malko ni`e od tih skupqenih Zari}evih obrva po~ele suze da vire, Milka im je ko ~lan familije bila. Retko vaqana, ~estita, radna, kad do|e iz mlekare ako joj ne skinu am, ~eka i celo prepodne, ne mrda s mesta. Kad ode kogod s ovcama dok ona bude u mlekari, kad se vrati, samo pogleda di su ovce a di krave, pa

puta. Kod wih je ko u onoj na{oj pesmi „`ito vi{e glava“, prvo Milka glavu podigla, gleda idu li Zari}evi u mlekaru i dal su sve kante gore u prikolici. Onda sela na stra`we noge, gledi kako ide traktor. Kad su je pro{li i kad nije imala primedbe na vo`wu, ustade Milka, pokazale se cela, iza{la na leniju i ma{e repom. Zna da se Zari}evi sad ne}e vra}ati da je upregnu i da pretovare kante iz velike u malu oprikolicu, bila bi to velika danguba.

Osvrnu se Zari}evi, sretnu im se pogledi s Milkinim pogledom, odo{e obrve gore, ra{irio se osmeh, drnda traktor, uvatio malko i razor, lupaju i zve~e one kante, pquska se malko i mleko, al’ ne mare oni za to, samo kad je Milka tu i da je na nogama.

Od te kalabuke nisu ni ~uli Milku, a i da su je ~uli, ne razume ~ovek magare}i divan. Nadja~ao auspuh od traktora Milkin rev, celu strofu je trajao. Wa~e Milka, drnda traktor prema mlekari a `ito se talasa u ritmu. I iz aviona bi se vidlo da je to be}arac, peva Milka onaj banatski: Iju, iju, jebe{ familiju, samo gledu da te zajebedu. E, al traktor nije avion a i mleko se nosi dvared na dan.

Bora Oti}

z streli~arska oprema ko{ta od 500 evra navi{e; z luk i strele, po srpskom zakonu, predstavqaju oru`je i takav lov na divqa~ je zabrawen; z za razliku od olimpijskog, 3-D streli~arstvo te~e opu{teno i uz dru`ewe; z prvi me|unarodni turnir u 3-D streli~arstvu u Srbiji pomogli su Grad Novi Sad i AP Vojvodina. stio je odli~nu priliku da u okolini Jelisavetinog bastiona unapredi disciplinu koja je u eks-bratskoj Sloveniji odavno hit.

Kako nam je objasnio trener i jedan od doma}ina @eqko Vrawevac, 3-D streli~arstvo je simulacija lova u realnom vremenu. Poliuretanske `ivotiwe, wih 28, postavqene su u svoje prirodno okru`ewe i svaki

V I [ E O D I S T O R I J E : BOMBARDOVAWE NOVOG SADA SA PETROVARADINSKE TVR\AVE

Tri dana juna rebela ru{ila grad

povska |ulad zasipala grad, on je spas potra`io u Bruk{ancu, nekada{woj tvr|avici na levoj obali Dunava, koja je branila prilaz pontonskom mostu. Stra`ari su ga na kapiji bukvalno sabqama isekli na komade i bacili u reku.

A kako je sve po~elo? Dosta svedoka tvrdi da je gra|anski rat izme|u Srba i Ma|ara objavqen 9. aprila 1848. u susretu op{tepriznatog vo|e ma|arske bune Ko{uta Lajo{a i delegacije Srba iz Novog Sada, koji su nastupali u ime celog srpskog naroda u Ugarskoj. Razgovor je lepo

po~eo, ali zapelo se kod pitawa ko sve ~ini “ma|arski politi~ki narod”.

Ko{ut je govorio da svi gra|ani u dr`avi ~ine taj narod i da svi u dr`avi mogu da imaju samo jednu, ma|arsku dr`avnu vlast... dok su Srbi ponavqali da tra`e priznawe svoje narodne posebnosti, jer im je to priznato jo{ kada su se doseqavali u Ugarsku. Re~ po re~ sve se u`arilo i razqu}eni Ko{ut je, pokazuju}i svoj ma~, povikao da }e se srpsko pitawe re{avati na wegovoj o{trici. “Odli~no”, odvratio mu je potporu~nik \or|e Stratimirovi},

~lan novosadske delegacije, “i mi Srbi imamo ma~”.

Istini za voqu, tako po~iwu kafanske tu~e, a ne veliki ratovi. Sukob Srba i Ma|ara imao je zapravo brojne i raznovrsne uzroke. No, bilo kako bilo, pe{tanska vlada je tada poslala u Novi Sad svog komesara i jednog od najbogatijih qudi u Ugarskoj, Petra ^arnojevi}a, potomka stare ugledne srpske ku}e, da smiri Srbe i da ih ubedi da se dr`e Pe{te a ne Be~a. ^arnojevi} ma koliko se trudio, nikoga od Srba nije mogao da privoli da

streli~ar jednim h di zonu srca, koja mi~ar dobija osam tonosnog hica, odn tiwu uop{te pogo najve}i izazov za t ju koliko je meta u da ga|aju na li~nu takmi~ari su pode i po vrsti luka k skih, rudimentarn dernih s ni{anom getski vredi kao p grama tereta, te je liki napor preds lov po ju~era{wem Evropski strel osetno druga~ijoj ina~e mahom sme{ votiwe u prirodn iz uvoza i vrlo se v mqivo je da su naj~ vaca”, opet, biv{a {taju priliku da s prvenstvu, dodu{e rencije. U Srbiji, odli~ja lagano po~ Hudovi moraju mno ~are iz zemaqa u k Osim n klince-st vog seta o ji je pose {em zako je, a ne s luk i stre cija ne gu To stvara ma na gra ca u {ali da nas u g vorio je d znat sa za mo`e da na taj spo ovde i to zemqe su ri, “analo Za raz gde vlada udaqenu

ga poslu{a. Zato je u svom zavr{nom izve{taju pe{tanskoj vlasti zakqu~io da su Srbi velika opasnost za ugarsku dr`avu!

Ponet ovim mi{qewem, koje je ~uo i na drugim stranama, ugarski vojni ministar Jano{ Mesaro{ naredio je podmar{alugeneralu Jo`efu Hrabovskom da „odlu~nim udarcem rasturi osiwe gwezdo u Sremskim Karlovcima”, odnosno srpski Glavni odbor i pohvata wegove ~lanove.

Stari vojskovo|a je 12. juna 1848. sa ne{to pe{adije, kowice i jednom baterijom topova, kao u {etwi, pre{ao nekoliko kilometara do Karlovaca gde ga je, na mosti}u preko duboke jaruge, sa~ekalo ~etrdeset strelaca sa pu{kama. Ni{ta ozbiqno! Ali bila je to prilika da oko dve stotine grani~ara, iskusnih ratnika, s le|a napadne kolonu Hrabovskog. Wegovi vojnici nisu ni{ta drugo mogli da u~ine, no da se navrat-nanos vrate u Tvr|avu.

Od tada su vo|ene mnoge i te{ke bitke, od Sombora do Arada Srbi su pokazivali veliku hrabrost i ratno ume}e, kao kod Sentoma{a, kasnije nazvanog Srbobran.

Ali, pokazali su da mogu da budu i kukavice, izdajnici, sebi~waci, pa i budale, kao kod Perleza. Kona~no, u bici kod Vilago{a u Rumuniji, 13. avgusta 1849. ruska carska vojska do{av{i u pomo} austrijskom caru Frawi Josifu, do nogu je potukla Ma|are. Svi su se predali osim pripadnika garnizona u Petrovaradinskoj tvr|avi. Oni su ~ekali da se dogodi ~udo, a wega nije bilo. Zato su u jesen, sami, bez ikakve borbe, podigli belu zastavu.

Nikola Cvetkovi}

H

g

S

liku ugri `io svoju {to svoje perk Go ravn kara svoje no i te. A part stav {ew nost poli nizu [ef pokr skog P ji im ca, isto isto do|u varo naci

DNEVNIK

Foto: B. Lu~i}

nedeqa13.jun2010.

Mo} fotografije iz nov~anika ovek zate~en kasnog prepodneva na vru}oj, lipsaloj ulici {umsko-vodenog sela Progara, bucmastog lica, zaokrugqenog trbuha i vunene brade, upakovan u svetloplavom letwem dezenu i u patikama, s crnom torbicom na slabini obe{enoj o kai{u koso namaknutom preko grudnog ko{a (s karikaturom lobawe na majici), oslowen je laktom leve ruke – s dominantnim srebrnim satom koji mu se kao gu{ter presijava oko zgloba – na ogradu od ~ipkasto izlivenog betona s predwe strane {kolskog igrali{ta (i s rastr~anom i razgalamqenom decom na ~asu fizi~kog, iza le|a), poluzami{qen s cigaretom zadimqenom me|u prstima i sportskim novinama pod mi{kom, svakodnevna literatura koju upravo be{e kupio u du}anu.

Ina~e, veselo je kao u {poretu, Progarci su se zavukli pod plafone i verande, poneko prozuji termalnim raskr{}em, a bradowa se preznojava na trotoaru u sparnom i miri{qavom hladu svetlozelenog drveta, jednog iz stroja rascvrkutanih drvenih bi}a razmno`enih s obe strane asfaltnog rezanca izme|u raskr{}a i zimovnika na Savi, du` zamrlih prozora i kapija u Ulici `rtava fa{izma (odaziva se i na ni{ta mawe katastrofi~no ime Pale`). Oznojanim licem okrenut raskr{}u, s pripadaju}om belom srpskom {picastom crkvom, elementarnom {kolom, arhai~nom mu{kom kafanom, prigradskim autobuskim stajali{tem (posledwa stanica GSP Beograd), s klupom na }o{ku za mu{ke pivske alapa~e i `utim saobra}ajnim strelicama na gvozdenim stabqikama uperenim u Beograd i u Kupinovo, ~ovek stoji na limfnom ~voru sela u vatrenom intermecu izme|u dva ki{ovita dana, i prati {kiqavim pogledom novosadski opel s nalepnicom “Dnevnik”, koji s tri glave u staklu zalama na pro{irewe puta ispred platnene, prazne ba{te sport-kafea “Pigi”. I staje.

Izmaknut u drugi plan raskr{}a grani~arskog sela Progara, najzapadnije urbane ~iwenice novoro|ene sur~inske op{tine i, sve ve}eg, beogradskog Srema, ~ovek s vunenom bradom – profesor fiskulture koji osnovcima dr`i ~as na igrali{tu – razvejava nikotinske obla~i}e iz podbulih, preplanulih obraza i gleda kako iz parkirane “Dnevnikove” rerne na gumama izlaze dva tipa (tre}i ostaje za volanom). Jedan od Novosa|ana, relativno lep{i i bez brade, s fotografskom alatkom u naru~ju, samo {to se iskrcao iz auta ve} ni{ani rodino grawe i rodu u grawu na sve`e ofarbanom zvoniku nebeskog konzulata Sv. an|ela Gavrila. Drugi stranac, pak, bradowa gravidnog stomaka s mra~nim cvikusima i belom kapom strmoglavqenom na o~i, kao da ne zna kud }e: prvo koraknu prema spomeniku pobijenim lokalnim antifa{istima, zatim pogled odape preko raskr{}a, a onda, kao da se ne~ega setio, curiknu prema kolegi koji {kqoca ispred Gavrilove crkve i preko ulice zaputi se prema ~oveku s vunenom bradom!

Adam Ladik, Ma|ar iz Progara (proplakao u Kikindi), ~ovek s vunenom bradom, kako sam ga figurativno “percepirao” jo{ dok sam mu prilazio preko ulice, zapravo je obrastao u `bunastu, gustu i jaku, skoro sasvim pobelelu dlaku, oznojanu i zaparenu usled vru}ine. I, kao mnogim dugogodi{wim pu{a~ima, i Ladiku – ro|enom ~etrdeset sedme, koji je svoju prvu zabrawenu cigaretu zavio u {estom osnovne u Kikindi – nikotinska strast ofarAdam Ladik: „Nigde se nisam bala je brkove, `ute se Foto: S. [u{wevi} obrukao...” pod nosom poput }ilibara, zasvo|eni oko debelih usana i, trenutno, krezubih desni, u kojima vavoqi jedan od svojih dvadesetak mirisnih {tapi}a koje }e spr`iti tog vru}eg dana (“Moja `ena popu{i i tri paklice i ne ka{qe, a mene ka{aq pokida svako jutro!”). Ne pre}utkujem to {to ote`ano di{e, glas mu je prozukao, “svira”, smeh proizvodi zvuke koji prizivaju sumwu na kr~kawe bronhijalnog {lajma (“Duvan moram da ostavim! Ne merim ni {e}er ni pritisak, ko zna kakvo mi je zdravqe.”). Me|utim, Adam Ladik, sin istoimenog oca i majke Olge, odgovara da nije uvek bilo tako, {tavi{e, bilo je sportski, veoma sportski...

Potom, debequ{kasti fiskulturnik iz Progara gwe~i nikotinskog `ohara na zemqi i, svestan utiska koji }e da proizvede, pote`e svoju te{ku fotografsku artiqeriju, dokumentaciju iz nov~anika: pokazuje mi tri male, bezbojne, iskrzane, ve} skoro izbledele sli~ice na kojima izme|u belih {trafti, ispod tribi-

z Otkad je humor od boga dar, aforizam je pi{ bo`ji.

NAOPA^KE

voju svetlu perspektivu u svetu poltrona vio sam da nam je namirisao sam jo{ odavno, kao ~etvrto, Ravna Gora svima ne i posledwe, dete svoje matere. Za razmati. Da ne la`em, promenio sam i jelovnik, pa u od mog brata blizanca koji je vrlo rano mi je gibanica digla {e}er na 20. izao majku za sisu, prostom snagom voqe odloMalih problema sam prilikom ovog [efovog sam rast zuba i time beskona~no usre}io ideolo{kog zaokreta imao u vlastitoj porodici u roditeqku solidnog seqa~kog porekla, partizanskih spomeni~ara, koji me i dan-dawi je i znatno kasnije imalo ube|uju u kominternovsku la` e, za mene blagorodne, reda su pripadnici Pokreta DM Ve~iti zaokreti kusije. u na{ijem katunima bili pootovo ceo `ivot sam, nana{eg partijskog [efa znatiji kao {piqari, koji su, no, proveo u ozra~ju ovakve me stalno stavqaju pred kriju}i se u utrobi zemqe i akterne osobine, {to daje kradu}i koko{ke, gledali saneopevana isku{ewa e plodove, iliti popularmo da pre`ive rat. Ali, i taj kada je u pitawu i narodski re~eno, benefiproblem sam nekako apsolviAli ve~iti zaokreti na{eg rao nakon {to je u lokalnom sposobnost tijskog [efa stalno me pre`ivqavawa u srpskom nedeqniku osvanulo javno obvqaju pred neopevana iskuznaweno roditeqsko odricapolit-zveriwaku wa kada je u pitawu sposobwe od sina, tj. mene. Davno sam t pre`ivqavawa u srpskom ja nau~io, na strana~kom kursu it-zveriwaku. Jedno od takvih, posledwih u za medije, da je svaka reklama, pa i negativna – reu isku{ewa, na{lo se preda mnom kada je klama, uvek potrebita u izbornom ciklusu. f otkrio postojawe drugog oslobodila~kog I sve bi bilo u redu, da [ef posledwih nekoreta u vaskolikih Srba tokom Drugog svetliko meseci nije napravio novi luping glede g rata. istorijske istine i uverio se u grandioznost doPokret DM, koji sam po partijskoj hijerarhiprinosa Crvene armije osloba|awu Srbije. Mamao veli~ati, bio mi je potpuna nepoznanilo je potrajalo dok sam sinu Dragoslavu promeali sam nakon studioznog pristupa ovoj nio ime u Sergej i pored protivqewa moje lep{e orijskoj materiji otkrio da pripadnici polovine – samo zbog trivijalne ~iwenice da mi og nisu samo gledali s planine i ~ekali da je ovo ve} tre}i put da mu mewam ime. Tvrdi da u ^er~il i Ruzvelt, ve} su osloba|ali silne ni Jugoslavu nije ni{ta falilo. o{i srpske i ine, ne bi li doprineli slomu Va{ ponizni Aleksa Adetovi} i-fa{i alijanse. Sledstveno tome, ustano-

z Da ekologija nije nau~na disciplina, ne bi svaki smrad bio predmet wenog izu~avawa.

Rekvijem za gibanicu i petokraku

z Kad u|e ono u proces reprodukcije, ispadne ovo.

HUMORESKA ili POGLED U OGLEDALO

z [to }e zemqi mladost?

Zemqi treba |ubre!

opu{teniji. Radost zbog tu|ih pogodaka i dru`ewe tokom {etwe redovna su pojava, zbog ~ega je ovaj sport sve popularniji u regionu. Dvojica sudija ju~e su morali da interveni{u zbog novinarske radoznalosti, kada su se kamere i pera previ{e pribli`ila zoni leta strela. A {to je bilo sasvim normalno imaju}i u vidu da nam je ovo bila jedinstvena prilika da vidimo vuka u{an~enog na \avi, pa makar bio od poliuretana. I vaqano izbu{en.

Igor Mihaqevi}

Dokumentacija iz nov~anika: Ladik pobe|uje Daneta Koricu

na, tr~e neki qudi u majicama i ga}ama, i upire prstom u razbacanog, `ilavog atleti~ara koji stegnutih zubi prsima probija zvu~ni zid ciqa na beogradskom Ko{utwaku (“Da, to sam ja... A ovaj ovde, koga pobe|ujem, to je Dane Korica!”). I tako, posle svega, ovde na o{urenom {oru (izme|u dva ~asa fiskulture u elementarnoj {koli), putuju}i kroz atletski svet tri Ladikove fotografije izva|ene iz nov~anika i naslove iz starih novina: LADIK OBORIO REKORD NA 800 METARA, LADIK PONOVO NAJUSPE[NIJI, BRAVO ADAME, LADIK REPREZENTATIVAC, DESET NAJBOQIH U 1967: ADAM LADIK, ATELITIKA... predamnom se otkqu~ava biografija jednog od legendarnih atleti~ara SFR Jugoslavije, “Zvezdinog” trka~a koji je sedemadesetih godina, nakon {to su ga Beogra|ani vrbovali iz Kikinde, harao po zemqi i inostranstvu: Adam Ladik, specijalista na ~etristo i osamsto metara, vi{estruki prvak Vojvodine, reprezentativac Jugoslavije, tre}e mesto u Evropi ({tafeta), tre}e mesto u Jugoslaviji, gomila medaqa... I, od pro{le godine, nacionalna penzija.

“Nigde se nisam obrukao!” ka`e mi Ladik, i u stilu duhovitog ~oveka sklonog {alama na sopstveni ra~un, dodaje kroz smeh da se u stvari proslavio u atletskoj disciplini “be`awe”. Navukao se na be`awe u rodnoj Kikindi, nastavio je da be`i u Beogradu, gde je studirao, pa ipak nije uspeo da pobegne sada{woj supruzi, Srpkiwi iz Kikinde, majci wihovog sina i }erke, s kojom se 1976, nakon jednog sudbinskog konkursa, doselio iz beogradskog podstanarskog stana u Progar, i ovde u Boj~inskoj {umi odr`ao svoj prvi ~as fizi~kog vaspitawa. – “Progar mi se odma svidio... Volim prirodu, a u ovom sremskom raju prirode ima na pretek! Tu je Sava, svuda okolo su mo~varne {ume...”

“A qudi? Kako su vas prihvatili qudi?”

“Progarci ili vas prihvate ili vas ne prihvate... Mene su prihvatili! Ali, ba{ pre neki dan pri~amo u kafani, ni wima ni meni nije jasno da mi svih ovih godina nisu prika~ili nadimak.

Ovde su retki qudi bez nadimka. Ima nas nekoliko Ma|ara ovde: Boro{, Juhas, Pastor... Jedini ja znam ma|arski jezik! Jedan od Boro{evih iz Progara prevozio je ~amcem Kara|or|a posle propasti ustanka u Srbiji.”

“Imate li nekog u Kikindi i odlazite li u rodni grad?”

“Obilazim moje na grobqu. Letos sam bio mesec i po dana. Ali, znate, ja ve} odavno pripadam ovde... Moj grob }e biti u Progaru...

Oprostite, gde su mi fotografije?”

Adam Ladik preuze tri svoje sli~ice od fotoreportera, koji ih je presnimio, i vrati ih u nov~anik. @eqko Markovi}

z Ako je mu}ak, {to se tucate s wim?

Najstarija vrh strele prona|en je u Africi i procewuje se da je star 27.000 godina. Otprilike 2800. pre n.e. Egip}ani su napravili prvi slo`eni luk spajawem vi{e materijala. Luk je bio sastavqen od drveta, poja~an `ivotiwskim rogom i u~vr{}en `ivotiwskom `ilom i lepkom, dok je tetiva bila izra|ena od ov~ijih creva. Strele su bile izuzetno lake, tako da su mogle da prelete vi{e od 400 metara i pritom lako probiju za{titni oklop iz tog vremena. U sportskom smislu, prva organizovana nadmetawa u ovoj ve{tini datiraju iz 16. i 17. veka i organizovana su u Engleskoj. Streli~arstvo se prvi put pojavilo na Olimpijskim igara jo{ 1900. godine, a od OI u Minhenu 1972. je u kontinuitetu u olimpijskom programu.

Ilija Markovi}

etu strele!

S

@ I V O T A

^

OK SU VUKOVI I SRNDA]I NA \AVI

hicem poku{ava da pogovredi deset poena. Takm za {iri pojas oko smrnosno pet ukoliko `ivoodi. Vrawevac ka`e da je takmi~are to {to ne znaudaqena i primorani su u procenu. Osim polne, eqeni po starosnoj grupi koji koriste: od starinnih lukova do onih mom. Svako natezawe enerpodizawe 20 do 30 kiloe po broju meta jasno kostavqa petrovaradinski m vrelom danu. li~ari u`ivaju u stazi j od konvencionalnih, {tenih po {umama. @inoj veli~ini dolaze nam verno napravqene. Zani~e{}i gosti na{ih “loa jugoslovenska bra}a, koja ne propuse oku{aju ~ak i na na{em dr`avnom e, ga|aju}i za bodove ali van konku, ina~e, `ive 24 streli~arska kluba, ~iwu da se ni`u, ali srpski Robini ogo da zapnu ne bi li sustigli takmikojima je ovaj sport odavno razvijen. niskog standarda, koji potencijalne trelce mo`e da omete u nabavci propreme vrednog oko 500 evra, u Srbieban problem ~iwenica da se po naonu luk i strele tretiraju kao oru`sportski rekvizit. Ako je za utehu, ele su dugove~na oprema, pa investiuta pare ukoliko skupqa pra{inu. a dodatnu nevoqu inostranim gostiani~nom prelazu, a kada smo Vrawevi pitali {ta bi nam policajac rekao gradu vidi s lukom i tobolcem, odgoda “sve zavisi koliko je doti~ni upoakonom”. Izvestan broj takmi~ara ne odoli ni lovu na pravu divqa~ ali ort }e Srbija malo pri~ekati jer je o zabraweno. Osim Evrope, afri~ke pravi raj za iskusnije lovce na staogni” na~in. zliku od olimpijskog streli~arstva zen-atmosfera tokom ga|awa u metu 70 metara, 3-D majstori daleko su

U P O T R E B A

9

nedeqa13.jun2010.

DNEVNIK

c m y

10

„DNEVNIK” PREDVIDEO KO ]E BITI SVETSKI [AMPION U ITALIJI 1990.

Maradonin put od suza do striptiza edan od najve}ih frikova u istoriji fudbala vra}a se na Svetski kup! Dijego Armando Maradona za legendarni turnir u Italiji 1990. smr{ao je 12 kilograma, ~etiri godine ranije u Meksiku u finalu je dao gol rukom, a u SAD 1994. suspendovan je zbog afere s efedrinom. Argentinac ovoga puta na Mondijal dolazi kao selektor, i to uz obe}awe da }e se skinuti go ukoliko wegovi puleni osvoje „bogiwu”! Me|utim, za razliku od prvenstva u Italiji, ovo }e imati „samo” jednog Maradonu. Prema novinskim izve{tajima iz juna devedesetih, na “Kopa del mundu” nastupali su i “Maradona s Nila” Egip}anin Tahir Abuzaid Sajed, kao i “Arapski Maradona”, reprezentativac Ujediwenih Arapskih Emirata Adnan Kamis Talijani.

Dve tada{we velike fudbalske vedete aterirale su posle i u Srbiju. Italijanski golman Valter Zenga kao trener osvojio

J

VOJVODINA STARA

Ra}ino „gol, gol”, a na [trandu a starom novosadskom [trandu, odmah do ulaza, bio je restoran od drveta sazdan, a oma’ tu i drvena bandera na kojoj je visio zvu~nik. Maltene, u ovaj dan pre pre 52. godine igrala se utakmica Jugoslavija - Paragvaj na Svetskom fudbalskom prvenstvu u [vedskoj. Zahvaquju}i legendarnom radio reporteru Radivoju Ra}i Markovi}u, znamo da je to bilo na stadionu “Eskistuna Tunavalen” u Malmeu pred 13.000 gledalaca. Elem, 15. juna 1958. godine, dan je bio topao, sunce je `estoko pr`ilo, a niko od varo{ana nije ni pomislio da zagazi u Dunav: slu{ao se radio prenos. Odjekivao je napukli glas Radivoja Markovi}a u ti{ini na pla`i novosadskoj, a kada bi neko i viknuo: “Dodaj Tozi ili Rajkovu”, odmah je bivao uti{an: “]uti Miko, nisam do{o tebe da slu{am”!

N

Bilo je to kada je Ra}a Markovi} uzviknuo ono ~uveno: „Gool, gool, gol”... {to se vrti i dandanas na talasima Radio Beograda kada po~iwe kultna emisija “Vreme sporta i razonode!

Ali nije to bio uzvik radosti, ve} tuge, jer je Paragvaj golom centarfora Parodija izjedna~io na 3:3. Vodili su plavi sve do tog 80. minuta, a onda je Parodi zabio u Bearinu mre`u.

Ina~e, u tom timu Jugoslavije bilo je dosta Novosa|ana. Dobroslav Krsti} je igrao desnog halfa, Vujadin Bo{kov levog, Toza Veselinovi} je bio desna polutka, a Zdravko Rajkov levo krilo. Vojvodina{i Veselinovi} i Rajkov su bili i strelci, a radio reporter je ~esto pomiwao ime na{eg Toze koji je igrao kao pravi salaja~ki zmaj.

Bio je neuhvatqiv, ba{ kao i ~etiri dana ranije u Vesterosu kada su na{i pobedili Francusku sa 3:2, a Toza je sa dva gola, pobedonosnim u 87. minutu, zape~atio sudbinu „trikolora” predvo|enoh slavnim @istom Fontenom, koji je bio i najboqi strelac Svetskog {ampionata u [vedskoj sa 13 golova. A to je ostao rekord sve do dana{wih dana.

Dabome, slu{ali su radio prenos varo{ani novosadski i sa zvu~nika kod Vladi~anskog dvora na okreti{tu tramvaja prema Dunavskoj. I u jendeku na Salajki i na Detelinari, ali nekako najbrojniji su bili oni na [trandu.

Va`no je podsetiti se da je prvi fudbalski radio prenos uradio beogradski advokat Stojilovi} sa utakmice BSK-a davne 1931. godine. Ipak, istorija radio prenosa fudbalskih utakmica bele`i dolazak [ap~anina prepoznatqivog glasa Radivoja Markovi}a u Radio Beograd 1936. godine, koji se javqao u etar sa svih najve}ih sportskih takmi~ewa i sa svih kontinenata. „U {tampi mo`ete na}i ne{to i kasnijih godina kada vam padne napamet, a {to se nas, qudi sa radija ti~e, to jedanput ode preko radija i nikada vi{e.

Ne ostavqamo traga za sobom”, umeo je ~esto da ka`e Radivoje Markovi}. A, nije to ba{ tako!

Radivoje je ustrojio jednu prepoznatqivu {kolu radio reportera. Ko se ne se}a prenosa Ivana Tomi}a, Ede Pecija, Mirka Kamena{evi}a, Zorana Popovskog, Laleta ^eki}a, Jordana Ivanovi}a, Laze Ludo{kog, Milo{a Novi~i}a...

No, da se vratimo vremenu radio prenosa slu{anih u jendeku, na rogqu u @abqu, Srbobranu, na Pali}u il’ u Kikindi Velikoj. Bio sam mali, a u mom sokaku srbobranskom u Jovana Popovi}a 25 bio je jendek u kom su stariji sedeli i pu{ili, dabome i divanili o sva~em. Ponekad je tu znao zasvirati i gajda{ Maksimovi}, umeo je i Lazica violinista kad krene od ku}e ka „Balkanu” – kafani za diku, da zastane i odsvira koju, ipak najvi{e nas se okupqalo, i dece i starijih, kada sa zvu~nika krene neki radio prenos.

Stari dobri Ba}a bio je zadu`en da ukqu~uje zvu~nik, da ga poja~ava il’ s ve~eri uti{ava. Bio je Ba}a glavni, a kada krene prenos i za~uje se glas Radivoja Markovi}a, zavladao bi tajac i samo bi gol Toze il’ partizanovca Milo{a Milutinovi}a doneo ciku i vrisku. A, onda bi Ba}a podviknuo: ti{ina! Jedino nije kada bi se sa zvu~nika za~uo glas Milorada ^onki}a – bilo je to malo kasnije, al’ zvu~nici su jo{ uvek bili glavni u Srbobranu. Znalo se da tada igra na{a Vojvodina i Ba}a je dozvoqavao da se ~ak i navija. Mi deca smo ~esto najavqivali – sad }e Toza da ove voza, i oma’ }e i gol da padne. A, Ba}a nam je odobravao uz re~i: “Al ste pametni, pa ko bi drugi nego na{ Toza Veselinovi}. On mo`e da da gol kad god o}e!”

Radio prenosi fudbalskih utakmica su tada bili doga|aj.

Neki su ve} i u ku}ama imali radio, dal’ „Kosmaj”, „Savicu” ko moj baba i mama, il’ „Telefunken” ko Gabor Kova~ stariji iz novosadskog {ora Sestara Ninkovi}. Za nas su radio prenosi bili i {kola srpskog jezika i lepog govora. Neretko smo i na pismenom iz srpskog koristili izraze koje smo ~uli od Radivoja Markovi}a. E, od zvu~nika kraj jendeka na varo{kim }o{kovima pa do prenosa na internetu pro{le su decenije. Ali kao da i sada ~ekamo prepoznatqiv Ra}in glas i “gool, gool, gol” iz Johanesburga ili Pretorije, sa dalekog afri~kog kontinenta.

Jovan Tanuryi}

je titulu sa Crvenom zvezdom, a osvaja~ Italije ’90 Lotar Mateus uveo je Partizan u Ligu {ampiona. Osvojio je i jedan jo{ zna~ajniji trofej – novosadsku lepoticu Marijanu. Ipak, mo`da najsjajnija zvezda tog leta 1990. godine bio je Ro`e Mila, koji je u svojoj 38. godini golovima doveo reprezentaciju Kameruna do tada senzacionalnog ~etvrtfinala – sve uz spektakularni tanc pred korner zastavicom, ~ime je, kako nam je nedavno saop{teno u reklamnoj kampawi koka-kole, zauvek promenio fudbalsko radovawe.

Kao i sada, Englezi su se i onomad pojavili s “matorcem” na golu: tada sa 41-godi{wim Piterom [iltonom, dok }e u Ju`noj Africi braniti Dejvid Xejms, koji je tek zagazio u petu deceniju. U Italiji se pojavio i {kotski reprezentativac Moris Mo Xonston, i to kao katolik iz protestanskog Glazgov renxersa – jedini u istoriji

Gde su zvezde Italije ’90 z Piter [ilton - Engleski golman povukao se posle rekordnih 125 utakmica za reprezentaciju, kasnije zapao u finansijku krizu zbog strasti prema kocki, a sada radi kao motivator i poma`e korporativnim liderima da ostvaruju boqe poslovne rezultate. z Anton Polster – Centarfor Kelna i reprezentacije Austrije povukao se posle 307 golova u profesionalnoj karijeri i posvetio se muzi~koj karijeri: peva~ je u bendu Achtung Liebe. z Rud Gulit - Legendarni fudbaler sa Surinama koji je svojevremeno dospeo na holandsku muzi~ku top listu sa svojim anti aparthejd hitom, radi kao komentator za vi{e svetskih medija i promovi{e kandidaturu Holandije i Belgije za Svetski kup 2018. z Mi{el Prudon – U to vreme najboqi golman na planeti, postao je prvi laureat priznawa “Lav Ja{in”, a trenutno je trener holandskog Tventea. z Emilijo Butragewo – Po “Le{inaru” (El buitre) napravqena je kompjuterska igrica, od fudbala se oprostio spektaklom na “Santjago Bernabeu”, a tokom posledwe decenije bio je direktor i potpredsednik Reala iz Madrida. z Robert Prosine~ki – “Posledwi romantik” evropskog fudbala i zvani~no najboqi mladi fudbaler prvenstva 1990. godine, po zavr{etku karijere u~estvovao je u kampawi “Renoa” u [paniji, bio je “gest star” hrvatske serije “Bitange i princeze”, a 2007. otvorio je restoran u Zagrebu. z Toto Skila}i - Golgeter Svetskog kupa, postao je prvi Italijan u japanskoj “Yej” ligi; iz fudbala se povukao 1999. godine i u rodnom Palermu osnovao fudbalsku akademiju. z Andreas Breme - Strelac jedinog gola u finalu, u Nema~kom savezu radi s mladim fudbalerima i tvrdi da Nemci trenutno nemaju tim za trofej. z Klaudio Kani|a - ^ovek koji je doveo Argentinu do finala i proslavio se re~enicom “Ako je kokain droga, ja sam narkoman”, `ivi (i {mr~e?) u Marbeqi u [paniji.

svetskih {ampionata. Na tom mestu Kolumbijac Andreas Eskobar zapo~eo je svoju tragi~nu sagu na svetskim kupovima.

On je ~etiri godine kasnije postigao autogol zbog kojeg wegova reprezentacija nije u{la u top 16, a koji ga je ko{tao i glave, jer je po povratku sa prvenstva prakti~no streqan u navija~koj sa~eku{i.

Ne{to pre turnira na „~izmi”, „Dnevnik” je „pro~itao” upravo takvu situaciju u vezi s fudbalom u Kolumbiji, i 1990. tu ekipu predstavio naslovom „Mafija kroji reprezentaciju”.

To, ina~e, nije jedinu naslov gde je na{ list bio vidovit. Najavqen je trijumf Nema~ke („U o~ekivawu tre}e titule”), poraz Argentine („Gau~osi se oprostili od titule”), bum Kameruna (“Lavovi pripremaju iznena|ewe”) i nesre}na sudbina [panije koja se ni dve decenije kasnije nije promenila („Furija sawa naslov”).

Nije zgoreg podsetiti da je to je bio i prvi {ampionat ujediwene Nema~ke, dok zato 12,5 odsto (3 od 24) dr`ava u~esnica tog svetskog prvenstva vi{e ne postoji: ^ehoslova~ka, Jugoslavija i SSSR. ^ast ^ehoslova~ke u Ju`noj Africi iznena|uju}e }e braniti Slovaci, nijedna zemqa koja je bila u sastavu mo}nog Sovjetskog saveza nije se kvalifikovala, dok od biv{ih jugoslovenskih republika finale u Johanezburgu merkaju Srbija i Slovenija.

Pre 20 godina to je izgledalo ne{to druga~ije i “[traus s Grbavice” Ivica Osim ~esto je

kritikovan zbog izbora tima.

Ipak, sve federalne jedinice imale su svoje “delegate”, pa su tako u Italiju putovali: Stojkovi} i Spasi} (Serbia), Jarni i [uker (Croatia), Omerovi} i Haxibegi} (Bosnia and Hercegovina), Savi}evi} i Lekovi} (Montenegro), Pan~ev (FYR Macedonia), Katanec (Slovenia)…

Iako je godinu dana ranije Vojvodina bila {ampion Jugoslavije, a Mihajlovi} i Jokanovi} brzo postali zvezde prelazog roka, nijedan ~lan druge Vo{ine {ampionske generacije nije igrao na Svetskom kupu u Italiji, a posledwi aktivni fudbaler Vojvodine koji je u~estvovao na nekom svetskom prvenstvu je Slavko Sviwarevi} (^ile, 1962). Ako je za utehu, na Mondijal u Ju`noj Africi otputovali su Vo{in kapiten Dragan Mr|a, kao i provereni “slaninari” Gojko Ka~ar, Milan Jovanovi} i Milo{ Krasi}, dok je golman @eqko Brki} (neopravdano?) otpisan u posledwem trenutku.

Kako god, frik s po~etka pri~e, na Svetskom kupu dvadeset godina kasnije, za mnoge je pre najslabija karika nego najja~e oru`je Argentine. Wegov veliki kambek prati nekoliko sumanutih fudbalskih ideja i ~iwenica da nema nikakvo trenersko iskustvo.

Ali... nije li tako bilo i kada je Bekembauer preuzeo „pancere” te 1990? Obojica su kao igra~i bili prvaci sveta, Bekembauer je „precrtao” Bernda [ustera, Maradona Havijera Zanetija.

Nemac je osvojio titulu, a Argentinac…

Danijel Apro

SPORT

DNEVNIK

11

nedeqa13.jun2010.

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI NEDEQNI TRENING

Od Milo{a zavisi „Sve {to dobro po~ne, lo{e se zavr{i. Sve {to lo{e po~ne, zavr{i se jo{ gore”, jedno je od Mar-

Pi{e: Dejan Govedarica fijevih pravila. A Svetsko prvenstvo u fudbalu je po~elo – o~ekivano. Prve utakmice tvrde, ne za publiku ve} na rezultat. Naprosto, nije se ginulo od lepote, najva`nije je bilo ne izgubiti, pa kako kome uspe. Ni na takti~kom planu nisu vi|ene nove ideje, {to i ne ~udi jer iznena|ewa su veoma retka u ovo vreme kada se treneri me|usobno jako dobro poznaju, kada tajni nema, a zahvaquju}i skautingu do detaqa se „~itaju” i mogu}nosti posledwe rezerve reprezentacije Hondurasa. Ipak, ne treba biti ni previ{e kriti~an, jer i na prethodnim Mondijalima prvo kolo turnira skoro je po pravilu donosilo obazrivu igru. Do 11. jula i bi}e vremena da poleti perje.

Eto, mo`da ve} danas budemo u prilici da u`ivamo u dobrom, rastr~anom, lepr{avom izdawu Orlova i, naravno, wihovoj pobedi. Ali, pa`wa, samo bez euforije. Treba biti realan i re}i da je na{a reprezentacija ostvarila veliki uspeh ve} samim plasmanom u Ju`nu Afriku, jer, da se ne

la`emo, ipak mi nismo velika fudbalska sila. Imamo dobre igra~e i dobar kolektiv koji je na dobrom putu. Me|utim, prevelika o~ekivawa, iako nekad mogu biti odli~an motivator, znaju dovesti do toga da se u prevelikoj `eqi sagori. No, poznaju}i te momke, uveren sam da }e ostati ~vrsto na zemqi. Uostalom, ve}ina od wih igra u velikim evropskim klubovima i pritisak koji nosi o~ekivawe navija~a nije im stran, bez obzira na ~iwenicu da se iskustvo igrawa za Man~ester, Inter, ^elzi... i ono u dresu sa dr`avnim grbom, ipak ne mogu porediti.

U svakom slu~aju, pred prvu utakmicu Srbije u Ju`noj Africi mo`e se re}i to da }e krajwi ishod mnogo vi{e zavisiti od na{e igre nego od toga {ta }e suparnik uraditi na terenu. Ma koliko Milorad Rajevac, trener Gane, dobro poznaje Orlove, ako mi vaqano u|emo u utakmicu, ako nametnemo ritam kojim smo i u kvalifikacijama znali da lomimo protivnike, uveren sam da ne}emo imati probleme.

Pogotovo ako Milo{ Krasi} bude na nivou. Jer, ne spore}i ~iwenicu da zaista imamo dobar kolektiv, da imamo sna`nu odbranu i odli~an rad Dejana Stankovi}a ispred te zadwe linije, pokazalo se da je Milo{ taj koji donosi prevagu na terenu. Neka tako bude i danas. Dakle, sre}no momci i da uspe{no demantujemo Marfija: Sve {to dobro po~ne, jo{ boqe se zavr{i!

U DURBANU IGRAJU NEMA^KA I AUSTRALIJA

Lev siguran

Reprezentacija Nema~ke, koja je kao doma}in pro{log Mundijala osvojila bronzanu medaqu, napad na novi dobar rezultat po~e}e duelom sa selekcijom Australije u Durbanu. Izabranici selektora Joakima Leva nadaju se da }e uspeti da prebro-

Joakim Lev

de sve pehove i da }e wihovi rezultati u Ju`noj Africi obradovati naciju.

Nemci se, bez obzira na sastav i igru, uvek ubrajaju me|u

je na pro{lom {ampionatu bio pomo}nik Jirgenu Klinsmanu.

Iako u proteklom periodu nije bio standardni ~lan startne postave Nemaca, Miroslav Klose }e najverovatnije po~eti dana{wi okr{aj sa „kengurima“, a mogu}nost da on bude jedini izraziti napada~ name}e se kao sasvim realna opcija.

Klose je na velikim takmi~ewima debitovao 2002. godine, a na pro{lom Mundijalu pripalo mu je priznawe nameweno najboqem strelcu. Prema Levovoj zamisli Lukas Podolski ne}e ihrati u tandemu sa Kloseom u napadu, ve} }e mu pripasti uloga polu{pica. Stru~ni {tab „pancera“ procenio je da je takva formacija znatno opasnija po protivni~ki gol.

Zanimqivo je da }e Filip Lam, kome je kapitenska traka dodeqena nakon izostanka Mihaela Balaka sa Mundijala, na dana{oj utakmici postati najmal|i kapiten u istoriji reprezentacije Nema~ke.

Selektor Australije, holandski stru~wak Pim Verbek, nada se da }e mu glavni aduti, Tim

Nema~ka - Australija

DURBAN: Stadion „Mozes Mabhida“, sudi: Marko Rodriges (Meksiko).

NEMA^KA: Nojer, Fridrih, Mertezaker, Lam, Bad{tuber, Kedira, [vajn{tajger, Ozil, Miler, Podolski, Klose.

AUSTRALIJA: [varcer, Nil, Mur, ^iperfild, Vilk{ir, Bre{ano, ^ulina, Grela, Emerton, Kejhil, Kenedi. favorite prevashodno zbog blistave tradicije. „Panceri“ su osvojili tri titule svetskog prvaka (1954, 1974. i 1990. godine), ~etiri puta su bili finalisti, dok su se u tri navrata domogli bronzane medaqe.

Selektor Lev smatra da timu koji predvodi ne}e biti nimalo lako u prvoj utakmici na Mundijalu po{to su reprezentaivci Australije, prema wegovim re~ima, „fanati~ni borci“.

- Atmosfera u ekipi je sjajna.

Smatram da imamo dovoqno znawa i samouverenosti u trijumf, a svesni smo da se od nas o~ekuje samo pobeda - rekao je Lev, koji

Kejhil i Hari Kjuel biti poptuno spremni za izuzetno zna~ajni duel sa Nemcima. Najve}a zvezda „kengura“ Kjuel zbog povrede nije odigrao nijedan pripremni me~, a uprkos Verbekovom optimizmu sva je prilika da ni sutra ne}e na teren od prvog minuta.

Mislim da }e sve ekipe koje u~estvuju na Mundijalu poku{ati najpre da zatvore prilaze svom golu, a zatim se posvetiti organizaciji napada - istakao je u Kjuelovom odsustvu vo|a Australijanaca Kejhil, koji smatra da je wihov dr`avni tim „solidno izbalansiran“.

Gau~osi krenuli pobedom Argentina - Nigerija 1:0 (1:0) JOHANESBURG: Stadion Elis Park, oko 58.000 gledalaca, sudija: Volfang [tark (Nema~ka), strelac: Hajnce u

(Burdizo), Iguain (Dijego Milito).

NIGERIJA: Enijema, Odija, Jobo, [itu, Taivo (U~e), Etuhu,

nu pobedu. U fini{u susreta Nigerija je imala nekoliko {ansi da poravna rezultat, ali sa mora priznati da je u

Dana{wi program Al`ir - Slovenija Srbija - Gana Nema~ka -Australija

13.30 16 20.30

Grupa A Ju`na Afrika - Meksiko 1:1 Urugvaj - Francuska 0:0 1. J. Afrika 1 0 1 0 1:1 1 2. Meksiko 1 0 1 0 1:1 1 3. Urugvaj 1 0 1 0 0:0 1 4. Francuska 1 0 1 0 0:0 1

Grupa B Ju`na Koreja - Gr~ka Argentina - Nigerija 1. J. Koreja 2. Argentina 3. Nigerija 4. Gr~ka

1 1 1 1

1 1 0 0

0 0 0 0

2:0 1:0 0 0 1 1

2:0 1:0 0:1 0:2

3 3 0 0

FIFA pokrenula istragu

Haince posti`e jedini gol u Johanesburgu

6.minutu. @uti kartoni: Gutieres (Argentina) i Aruna (Nigerija).

ARGENTINA: Romero, Gutieres, Demikelis, Samjuel, Hajnce, Maskerano, Mesi, Tevez, Veron (Maksirodriges), Dimaria

Haruna, Kaita, Obasi (Odemvingie), Obina (Martins), Jakubu.

Reprezentativci Argentine zaslu`eno su savladali Nigeriju, ali su ulo`ili mnogo napora da bi odr`ali minimal-

tom razdobqu i Argentina, preko Iguaina i Mesija, imala nekoliko stoprocentnih prilika da postigne i drugi gol, me|utim oni umesto da su {utirali `eleli su da se u{etaju u gol.

Korejci nadigrali Grke Ju`na Koreja - Gr~ka 2:0 (1:0) PORT ELIZABET: Stadion Nelson Mendela, gledalaca 35.135, sudija: Hester (Novi Zeland). Strelci: Su Jong Li u 7. i Park ^u Jong u 52. minutu. @uti karton: De Torosidis (Gr~ka).

JU@NA KOREJA: Jung Sung, ^a Du Ri, Sung Kin, ^o Jong Hjung, Li Jung Su, Li Jang, Kim Dong, Kim Bo, Li ^ung, \i Sung Pak, Ki Sung (Nam Bi Ki), ^u Jong Park (Li Ceung).

GR^KA: Korvac, Seiraidis, Vintra, Papadopulos, Torosidis, Ciolis, Kacuranis, Samaras (Saldikidis), Karagunis (Pacacoglu), Gekas, Harijestas (Kapetanos).

Fudbaleri Koreje su prva reprezentacija na Svetskom prvenstvu koja je zabele`ila pobedu. Zahvaquju}i boqoj igri tokom ve}eg dela susreta, Ju`nokorejanci su potpuno nadigrali selekciju Gr~ke.

Gr~koj reprezentaciji je malo {ta polazilo za rukom, osim u fini{u susreta kad su stvori-

imati puno posla da u nastavku takmi~ewa, ve} u susretu protiv Nigerije, boqe motivi{e svoje fudbalere.

AL@IR I SLOVENIJA SE PRVI PUT SASTAJU

Nervozne pustiwske lisice U utakmici prvog kola C grupe na {ampionatu sveta u Ju`noj Africi danas }e se u Polokvaneu sastati reprezentacije Al`ira i Slovenije, a eventurlani trijumf u tom susretu mnogo bi zna~io i jednima i drugima.

Pred start na Mundijalu, na kome }e Al`ir u~estvovati prvi put nakon 24 godine, u taboru „pustiwskih lisica“ vlada velika nervoza, a selektor Rabah Sadane ne krije da je qut na kapitena Jazida Mansurija.

Prema Sadaneovom mi{qewu, iskusni 32. godi{wi Mansuri ne igra u dresu sa dr`avnim grbom na potrebnom nivou, pa }e u me~u sa Slovencima prednost na poziciji centralnog veznog igra~a dobiti Hasan Jebda. Kapitensku traku Sadane je dodelio defanzivcu Antaru Jahiji.

Al`ir - Slovenija POLOKVAN: Stadion „Piter Mokaba“, sudi: Karlos Alberto Batres (Gvatemala.)

AL@IR: Samir Handanovi}, Bre~ko, [uler, Cesar, Joki~, Birsa, Koren, Radosavqevi}, Kirm, Dedi~, Novakovi}.

SLOVENIJA: ^au{i, Bugera, Hali{, Jahija, Belha|, Matmur, Jebda, Lasen, Zijani, Gezal, \ebur.

- Za svakog trenera je te{ko kada igra~u mora da saop{ti da je izgubio mesto u startnoj postavi, ali budite sigurni da sam ovu odluku doneo u interesu reprezentacije - rekao je Sadane.

Slovenci su na {ampionat sveta do{li kao najprijatnije iznena|ewe evropske zone kvalifikacija, a izabranici Matja`a Keka poku{a}e da na drugom nastupu na najve}oj fudbalskoj svetkovini zabele`e prvi tirjumf. Pre osam godina, na turni-

Inijesta igra protiv [vajcarske Vezni fudbaler Barselone Andres Inijesta bi}e spreman za me~ prvog kola grupe H na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi protiv selekcije [vajcarske. Inijesta je odradio trening punim intenzitetom {to prakti~ni zna~i da }e biti spreman za prvi duel na Mundijalu. On se povredio pre nekoliko dana na prijateqskom susretu sa Poqskom. Inijesta je kratko izjavio da }e biti spreman za utakmicu sa [vajcarcima, ali je selektor [panije Visente del Boske najavio da postoji mogu}nost da fudbaler Barselone ne igra u prvom duelu na SP. Del Boske je dodao da }e o nastupu Inijeste da odlu~i uo~i samog po~etka me~a, jer ne `eli da reskira eventualno pogor{awe povrede.

Drogba se dobro oporavqa

Park ^u Jong slavi posle gola

li nekoliko izrazitih prilika, sve ostalo je pripalo predstavniku Azije. O~ito je da }e selektor Gr~ke Oto Rehagel

Me|unarodna fudbalska federacija (FIFA) saop{tila je da }e pokrenuti istragu zbog toga {to stadion „Soker siti“ u Johanesburgu nije bio ispuwen tokom ceremonije otvarawa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.

Jedan deo stadiona bio je prazan. Pokrenuli smo istragu povodom tog slu~aja. Na{e osobqe, koje je zadu`eno za ulaznice, istra`uje ceo slu~aj. - rekao je portparol FIFA-e Nikola Mengo.

Na stadionu „Soker siti“ odigrana je i utakmica prvog kola grupe A izme|u Ju`ne Afrike i Meksika, koja je zavr{ena bez pobednika, 1:1. Tom duelu prisustvovalo je oko 70.000 gledalaca, a stadion ima vi{e od 90.000 sede}ih mesta. Gorwi deo tribine bio je ispuwen volonterima koji su gledali prvi me~ na Mundijalu.

ru odr`anom u Japanu i Ju`noj Koreji u konkurenciji [panije, Paragvaja i Ju`ne Afrike nisu osvojili ni bod, a sada se nadaju da uz pomo} izuzetno ~vrste odbrane mogu da u~ine ne{to vi{e.

Najve}e dileme selektora Keka vezane su za napada~ki tandem, ta~nije za odre|ivawe partnera neprikosnovenom Milivoju Novakovi}u. Uz napada~a Kelna mogao bi da zaigra Zlatan Qubijanki~ ili junak bara`a sa Rusima Zlatko Dedi~.

Napada~ fudbalske reprezentacije Obale Slonova~e Didije Drogba mogao bi da zaigra za svoj tim protiv selekcije Portugalije u okviru prvog kola grupe G na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Drogba je pre nedequ dana operisao ruku, po{to se povredio tokom prvog poluvremena prijateqskog me~a sa Japanom (2:0). On je odradio ceo trening sa reprezentacijom, ali i daqe mora da banda`ira nadlakticu. Da se me~ igra sutra, on ne bi mogao da igra. Ali igra se tek za nekoliko dana. Velike su {anse da }e igrati. - rekao je selektor Obale Slonova~e Sven Joran Erikson.

De Rosi propustio trening Fudbalski reprezentativac Italije Danijele de Rosi mogao bi da propusti prvi me~ na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi protiv selekcije Paragvaja. De Rosi nije igrao na prijateqskom me~u protiv Gauteng ol starsa, koji je zavr{en pobedom Italije rezultatom 6:0. Fudbaler Rome je odlu~io da propusti ovaj duel zbog bolova u mi{i}u lista desne noge. Lekar reprezentacije „azura“ Enriko Kastela~i rekao je da postoje {anse da se De Rosi oporavi do utakmice protiv Paragvaja u ponedeqak.

SPORT

nedeqa13.jun2010.

c m y

12

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI SELEKTOR SRBIJE RADOMIR ANTI] PRED DANA[WI SUSRET SRBIJA – GANA (16, RTS 1)

Me~ s Ganom kao finale Fudbaleri Srbije ju~e su trenirali na stadionu Loftus Versfeld u Pretoriji, gde }e danas od 16 ~asova igrati svoju prvu utakmicu na Svetskom prvenstvu, u kojoj }e im rival biti selekcija Gane. Tribine ovog stadiona, pogotovu one na dowem prstenu, veoma su „plitke“ tako da daju ose}aj {irine

i znatno ve}eg kapaciteta nego {to ga stadion zaista i ima.

Pun kapacitet stadiona tokom „obi~nih“ utakmica i jeste preko 50.000 gledalaca, ali je on tokom Svetskog prvenstva, kako zbog mno{tva mesta rezervisanih za novinare i sponzore, tako i zbog bezbednosti, smawen na 42.000 gledalaca.

Posledwi dogovor na{ih igra~a pred ju~era{wi trening u Pretoriji

Srbija – Gana PRETORIJA: Stadion „Loftus Versfeld“, sudi: Hektor Baldasi (Argentina), pomo}nici: Rikardo Kasas (Argentina) i Hernan Majdana (Argentina).

SRBIJA: Stojkovi}, Ivanovi}, Vidi}, Lukovi}, Obradovi}(Kolarov), Krasi}, Stankovi}, Milija{, Jovanovi}, @igi}, Panteli}.

GANA: Kingson, Pantsil, Mensah, Vorsah,Mensah, Anan, Muntari , Apija, Boateng, Asamoa Gijan, Amoa.

Od prvog trenutka mo`emo da ka`emo da nam se stadion Loftus Versfeld svideo i da smo se na wemu ose}ali prijatno, a da li je to neki predznak radosti koja nas danas o~ekuje, tek }emo da vidimo. Me|u igra~ima je vidno porasla napetost pred ono {to mnogi nazivaju „finale pre finala“. U miks-zoni posle treninga pojavili su se samo Branislav Ivanovi}, Marko Panteli}, koji je razgovarao sa stranim novinarima na engleskom i Dejan Stankovi} koji je

Radomir Anti}

Australija dobila novog golmana Golman Adelejd junajteda Juxin Galekovi} prikqu~io se reprezentaciji Australije na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Galekovi} je zamenio Breda Xonsa, koji se povukao sa Mundijala zbog ozbiqne bolesti ~lana u`e porodice.

- Odlu~ili smo da se Xons ne vra}a u Ju`nu Afriku i da ostane kod ku}e sa porodicom.

- saop{tila je Fudbalska fe-

deracija Australije (FFA).

Me|unarodna fudbalska federacija (FIFA) dozvolila je Australijancima da zamene golmana, a selektor nacionalnog tima Pim Verbek odlu~io je da pozove ~uvara mre`e Adelejd junajteda. Galekovi} (28) je ve} bio u Ju`noj Africi gde je trenirao sa reprezentativcima Australije, ali je morao da se vrati u domovinu, jer je bio prekobrojan.

De Rosi propustio trening Fudbalski reprezentativac Italije Danijele de Rosi mogao bi da propusti prvi me~ na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi protiv selekcije Paragvaja. De Rosi nije igrao na prijateqskom me~u protiv Gauteng ol starsa, koji je zavr{en pobedom Italije rezultatom 6:0. Fudbaler Rome je odlu~io da propusti ovaj

duel zbog bolova u mi{i}u lista desne noge. Lekar reprezentacije „azura“ Enriko Kastela~i rekao je da postoje {anse da se De Rosi oporavi do utakmice protiv Paragvaja u ponedeqak. Kastela~i je dodao da bi Andrea Pirlo mogao da propusti prvu fazu takmi~ewa na Mundijalu zbog povrede levog lista.

Kardozo spreman za Italijane Fudbalski reprezentativac Paragvaja Oskar Kardozo bi}e spreman za prvi me~ na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi protiv selekcije Italije. Kardozo (27) ve} nekoliko nedeqa ima problema sa povredom ~lanka, a postojala je mogu}nost da ~ak propusti i ceo Mundijal. Me|utim, lekar paragvajske reprezenta-

cije Manuel Agilar je potvrdio da postoje velike {anse da napada~ Benfike zaigra ve} u duelu sa aktuelnim svetskim {ampionima.

- Kardozo nije ispao s spiska igra~a za SP. On nije ispao ni iz konkurencije za prvi me~.

Kardozo se dobro oporavqa i ve} postepeno optere}uje povre|eni ~lanak. - rekao je Agilar.

dao samo kratku izjavu srpskim medijima. Sve ovo je i razumqivo s obzirom da je ostalo malo vremena do po~etka Svetskog prvenstva za nas, do me~a koji bi mogao da odlu~i sudbinu Srbije na ovom {ampionatu.

Nakon treninga selektor Radomir Anti} odr`ao je izuzetno pose}enu konferenciju na medije, na kojoj je odgovarao kako na pitawa doma}ih, tako i mno{tva stranih novinara iz Italije, Brazila, Kube, Meksika i Gane. Anti} je iskori-

stio priliku da i li~no uputi sau~e{}e Nelsonu Mandeli zbog porodi~ne tragedije koja ga je zadesila, a zatim je naglasio i ono najva`nije za nas.

- Svi igra~i su maksimalno spremni i drago mi je {to u prvoj utakmici mogu da ra~unam na na{ najja~i sastav - potvrdio je selektor Srbije.

On je jo{ jednom naglasio da ne voli pore|ewa, po{to su strani novinari `eleli da znaju da li ovoga puta mo`emo da pro|emo boqe nego u Nema~koj 2006. godine.

- Ja sam ~ovek koji ne voli pore|ewa. Sigurno da je nemogu}e promeniti ono {to je za nama. Sada prvi put u~estvujemo kao samostalna dr`ava i to nas ~ini sna`nijim i uliva motiv da poka`emo {ta ho}emo.

Reprezentacija je sastavqena od igra~a koji su {ampioni, koji znaju da igraju pod pritiskom i pod morawem. Od kako sam ja do{ao na ~elo, svake go-

dine uzmemo po deset titula.

Stankovi} je uzeo trostruku krunu, Vidi} pro{lu titulu s Man~esterom, Ivanovi} ovu s ^elzijem. Svi oni znaju da igraju kada je najve~i pritisak i tada daju sve do sebe.

Iz Fudbalskog saveza Srbije najavquju da bi na{u reprezentaciju moglo da na prvom susretu s Ganom bodri ~ak 8.000 navija~a, ali Anti} isti~e: - Verujem da }e za nas navijati i navija~i iz drugih zemaqa i da }emo ih „kupiti“ dobrom i lepom igrom.

Upitan da li bi bio zadovoqan remijem na premijeri Svetskog prvenstva, selektor „orlova“ je istakao: - Pre me~a ne bi me zadovoqio remi kada bi mi bio ponu|en, iako svaka utakmica ima svoje „za“ i „protiv“. U finalu ne treba samo u~estvovati, ve} i pobediti, a susret s Ganom za nas je prvo finale.

A. Krstanovi}

SELEKTOR GANE MILOVAN RAJEVAC ISKQU^IO EMOCIJE

Igra}emo na rezultat Selektor „crnih zvezda“ Milovan Rajevac poru~uje da wegov tim ne}e „umirati u lepoti“, ve} da je protiv „orlova“ rezultat va`niji od svega.

Rajevac je dodao da }e tokom 90 minuta igre u Pretoriji zaboraviti da je Srbin.

- U prvom me~u na velikom takmi~ewu najva`niji je rezultat. Ja sam Srbin, ali to danas u Pretoriji ne}e ni{ta zna~iti za reprezentaciju Gane. Iskqu~i}u emocije i razmi{qa}u samo o mom timu, rekao je Rajevac. Srpski stru~wak podse}a na va`nost prve utakmice.

- Utakmica sa Srbijom je izuzetno bitna za nas. Posle uvodnog me~a pritisak pada, a dobar rezultat protiv Srbije bi nam doneo mnogo samopouzdawa za naredne me~eve. Dobro poznajemo protivnika, znamo {ta nam je ~initi i poku{a}emo da te zamisli sprovedemo u delo - zakqu~io je Rajevac.

Gana }e na prvenstvu sveta morati da igra bez najboqeg igra~a i vo|e na terenu Mikaela Esijena, dok se drugo zvu~no ime ove selekcije Muntari tek oporavio od povrede prepone. U izjavi za zvani~ni sajt Fudbalskog saveza Gane jedan od najiskusnijih igra~a dr`avnog tima Stefan Apija naglasio je da izuzetno ceni srpske reprezentativce, koji prema wegovim re~ima na terenu deluju „veoma agresivno i tehni~ki doterano“.

Za, u posledwe vreme, ~esto povre|ivanog Apiju skoro sa-

Milovan Rajevac

svim sigurno }e biti mesta u sistemu 4-5-1, koji forsira Rajevac, a novinari ga opisuju kao „konzervativan“.

- Inter je, sa @ozeom Muriwom na ~elu, defanzivnim stilom igre ove sezone pokupio tri trofeja. Moramo da shvatimo da qudi pamte trofeje, a ne na~in igre i lepotu fudbala - zakqu~io je Apija.

SPORT

DNEVNIK VOJVODINA ZAVR[ILA VELIKI DEO POSLA PRED PRELAZNI ROK

Dolaze Milovi}, Jao i Abubakar Fudbalski klub Vojvodina ju~e je prakti~no zavr{io najve}i deo posla uo~i letweg prelaznog roka koji po~iwe 21. juna.

Rukovodstvo novosadskog fudbalskog superliga{a postiglo

- Nastavqamo pregovore s na{im biv{im igra~em Radoslavom Batakom koji je igrao u Turskoj u Ankarisportu. Nadamo se da }e uva`iti `eqe svih nas koji `elimo da igra~ takvih kvaliteta i qudskih osobina ko-

Brana Ili}

je dogovor da u novoj sezoni crveno-beli dres ponesu {toper Javora iz Ivawice Milovi} i napada~i Napretka iz Kru{evca Jao i OFK Beograda Abubakar.

- Jedini uslov je da jo{ obave lekarske preglede i kada i ti nalazi poka`u da je sve u redu, prakti~no }emo sa svom trojicom potpisati ugovore prvog dana prelaznog roka – rekao je direktor FK Vojvodina Miodrag Panteli}.

Lako se mo`e dogoditi da lista poja~awa ne bude gotova s pomenutim trilingom.

manduje odbranom Vojvodine i da ostane u klubu svoje mladosti na du`i period – rekao je Panteli}.

Ni to nije sve.

- Ta~no. Za Vojvodinu je veoma interesantan i napada~ Partizana Brana Ili}. Procenili smo da nam je igra~ wegovih mogu}nosti i te kako potreban i mogu}e je da do po~etka prelaznog roka postignemo dogovor.

Time bismo, s ovom petorkom, prakti~no zavr{ili prelazni rok – rekao je Panteli}.

S. Savi}

Vidi} u Man~esteru, ali Sitiju?

Gradski rival Man~ester junajteda - Siti je pro{le sezone u svoje redove doveo Karlosa Teveza, a sada `ele da „debelo“ plate Nemaqu Vidi}a. Srpski reprezentativac na{ao se na meti Man~eter Sitija koji ove sezone otvoreno juri{a na titulu prvaka Premijer lige i jo{ barem jedan trofej. Za Vidi}a su spremni da izdvoje ukupno 24 miliona funti, pi{e britanski dnevnik „San“ i dodaje da je „ugovor ve} na stolu“.

Defanzivac najqu}eg gradskog rivala je upravo ono {to im nedostaje u obrambenom redu i zato arapski vlasnici radi da U`i~aninu ponude ~etvorogodi{qi ugovor i nedeqnu platu od 115.000 funti.

Ser Aleks Ferguson bi tako mogao da i ovog leta do`ivi jo{ jedan udarac od Sitija, nakon {to je pro{le godine crveni dres zamenio plavim Argentinac Karlos Tevez, koji bi trebalo sada da pre|e u Inter.

Ipak, ukoliko 28-godi{qi Nemaqa Vidi} i Man~ester junajted raskinu ugovor koji traje jo{ ~etiri godine, Junajted bi od bogatih gazda Sitija dobio 20 miliona funti.

Menaxer srpskog fudbalskog reprezentativca je u petak izjavio da bi Vidi} mogao da napusti Man~ester junajted nakon Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.

BARA@ ZA PODRU^NU LIGU NOVI SAD

Slavqe @abqana posle penala @SK - Napredak 4:2 (1:0) NOVI SAD: Igrali{te Slavije, gledalaca 700, sudija: Danilovi} (Ba~), strelci: Popadi} u 22. za @SK, a Lakovi} u 90+5. minutu za Napredak.

Strelci iz jedanaesteraca: Popaci}, Jovanovi}, Topi} za @SK, a [ajin za Napredak. @uti kartoni: I|idov, Proli} (@SK), Milivojev (Napredak). @SK: Proli} 9, S. Osatkovski 7, I|idov 7, Kezija 7, F. Osatkovski 7 (Goli} ), Jovanovi} 8, Kalajxi} 7, Popadi} 8, Mati} 7 (Dovedan -), Petrov 7 (Radanovi} -), Topi} 7.

NAPREDAK: Lakovi} 8, Kobiqski 7, Kobac 7, \isalov 7, Vukovi} 7, Filipovi} 6 (Ma`i} 7), [ajin 8, Milivojev 7 (Vuleti} -), Naumov 7, Desnica 6 (Kova~ev 7), Ba{i} 7.

Novog ~lana Podru~ne fudbalske lige Novi Sad odlu~ivali su jedanaesterci, po{to je u regularnom vremenu me~ izme|u

@SK - a iz @abqa i Napretka iz Nadaqa zavr{en nere{eno 1:1,a na kraju radovali su se @abqani. ^inilo se da }e @SK to u~initi u regularnom delu, jer su golom Popadi}a iz slobodnog udarca do{li do vo|stva koje su ne{to slabijom igrom u nastavku uspeli da sa~uvaju ali samo do nadoknade vremena.

Posle korenera u gu`vi pred golom ekipe @SK-a najprisebniji je bio golman Nadaq~ana Lakovi}, koji je prihvatio loptu i kroz {umu nogu je poslao u mre`u i svome timu izborio kaznene udarce.

Na penal ruletu bili su spretniji igra~i iz @abqa, odnosno golman @SK-a Proli} odbranio je udarce Kopca i Ba{i}u,{to je bilo dovoqno da posle proma{aja \isalova ekipa iz @abqa plasira u Podru~nu ligu.

M. Popovi}

nedeqa13.jun2010.

13

PRVI ME^ BARA@A ZA SVETSKO PRVENSTVO U [VEDSKOJ 2011.

Od{krinuta vrata Mondijala Srbija - ^e{ka 27:23 (16:9) NI[: Dvorana: ^air, gledalaca: 2.500, sudije: Abrahamsen i Kristijansen (Norve{ka), sedmerci: Srbija 2 (2), ^e{ka 6 (1), iskqu~ewa: Srbija 10, ^e{ka 6 minuta.

SRBIJA: Stani} (6 odbrana, 3 sedmerca), Dragi}evi} 4, [e{um 8, Vujin 2 (1), Nik~evi} 4, Stojkovi}, Bojinovi} 1, Pejanovi} (7 odbrana, 1 sedmerac), Rni} 6, Vilovski, Vu~kovi}, Mitrovi}, Stankovi} 1, Milosavqevi} 1 (1). ^E[KA: Nocar 2, Vipek 2, Vrani 1, Kube{, Jiha 4 (1), Filip 4, Sobol 1, Slabi, Horak 3, Mraz 2, Juri~ek 2, Motl, Sklenak 2, [tokl (10 odbrana).

Mu{ka rukometna reprezentacija Srbije pobedila je selekciju ^e{ke u prvom me~u bara`a kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u [vedskoj 2011. godine. Pobed od ~etiri gola razlike (27:23) predstavqa kakvu – takvu nadu izabranicima Veselina Vukovi}a pred revan{ susret u Plzenu za sedam dana (15 ~asova). Na{i momci su maksimalno iskoristili slabo izdawe protivni~ke reprezentacije, sjajne odbrane Pejanovi}a i Stani}a, te povremene „evromi-

@arko [e{um

nijature“ sna`nih bekova [e{uma i Rni}a.

Plitka zonska formacija Srbije uspe{no se nosila sa korpulentnim ^esima, u ~ijim redovima je potpuno zatajio markantni strelac Filip Jiha. ^inilo nam se, u ve}em delu utakmice, da ~etrdesetak stepeni u dvorani ^air predstavqa nepremostivu prepreku za najboqeg strelca Kila, koji je navikao da igra u klimatizovanim dvoranama.

DRUGA EVROPSKA LIGA ZA DAME

VELIKA NAGRADA KANADE

Jo{ jedna maksimalna pobeda Srbija - Velika Britanija 3:0 (25:21, 25:16, 25:14) KLADOVO: Hala SRC „Jezero“, gledalaca 1950, sudije: [aino (Izrael), Temelis (Gr~ka).

SRBIJA: Brako~evi} 11, @ivkovi} 3, Krsmanovi}, Majstorovi} 5, Molnar 9, Vesovi}, Ogwenovi}, Veqkovi} 10, Bjelica 2, Ra{i} 7, ]ebi} (l), Klisura 4.

VELIKA BRITANIJA: Viks 2, Ozborn 3, Lejburn 10, Tejlor, Berteli (l), Breg 2, Morgan, Biti 7, Rid 2, Okonor, Sendel 2, Karter 7.

Dominatne su bile odbojka{ice Srbije u drugom susretu prvog vikenda druge Evropske lige protiv Velike Britanije i upisale jo{ jednu maskimalnu pobedu. Publika u Kladovu je mogla jo{ jednom da u`iva u vrhunskoj predstavi na{ih odbojka{ica koje sigurnim koracima juri{aju ka odbrani titule.

M. R.

TURNIR U KVINSU

\okovi} u finalu dubla \okovi} u finalu dubla Srpski teniser Novak \okovi} i Izraelac Xonatan Erlih savladali su Francuze @ulijena Benetoa i Mikaela Qodru rezultatom 2:1, po setovima 6:7(7), 6:3, 10:6 i izborili plasman u finale dubla na ATP turniru u Kvinsu. U prvom setu na obe strane je vi|en po jedan brejk tako da je pobednik tog dela igre odlu~en u neizvesnom taj-brejku koji su Francuzi dobili sa 9:7. U drugom setu je srpsko-izraelska kombinacija uzvratila udarac i sa dva „brejka“ slavila sa 6:3. Tre}i set, koji se igra do 10 poena, nije bilo nikakve dileme, po{to \okovi} i Erlih bili veoma ubedqivi i sigurni (10:6). Me~ je trajao sat i 35 minuta.

Jovanovska uspe{na Srpska teniserka Bojana Jovanovski plasirale se u drugo kolo kvalifikacija na turniru u Istbornu. Ona je pobedila Kai ^en ^ang iz Kineskog Tajpeha s 7:5, 6:1.

Bri`itka Molnar

Ipak, gosti su, preko Horaka, Sklenaka i Juri~eka, s vremena na vreme, uspevali da prona|u pukotine u odbrani orlova, ali ih je katastrofalno lo{ {ut sa linije od sedam metara (6-1) ko{tao povoqnijeg rezultatskog prikqu~ka. Na drugoj strani, bekovska linija Rni} – [e{um – Vujin delovala je impresivno, posebno prva dvojica. Otkrovewe utakmice, Momir Rni}, u nekoliko navrata je prosto pocepao protiv-

ni~ku mre`u, daju}i do znawa da u odsustvu Momira (Ili}) {utira - Momir.

Izgleda da su se Jiha i drugovi u poluvremena do~epali kvalitetnog ~e{kog piva (na{e zalihe piva su u Ju`noj Africi), pa su o~ajno vrelu atmosferu pod svodovima dvorane ^air uspeli i te kako da ohlade, da bi se, posle nekoliko ishitrenih akcija na{ih reprezentativaca, na kraju do~epali obe}avaju}eg minusa od ~etiri gola.

Bila je primetna boqa uigranost izabranika Veselina Vukovi}a, koji su proveli mnogo vi{e vremena na pripremama od svojih protivnika i to je bio jedan od presudnih faktora superiornog izdawa Srbije u prvom poluvremenu.

U ^airu, na`alost, nije vladala brazilska atmosfera.

Tribine su delovale poluprazno, verujemo, zbog iznena|uju}e visokih cena ulaznica (300 i 500 dinara).

Sledi te`ak revan{, jer }e ^esi u wega u}i mnogo spremniji i uigraniji, pribraniji sa linije penala i osokoqeni podr{kom sa tribina, pretpopstavqamo, klimatizovane dvorane.

J. Gali}

Hamilton prekinuo niz Red bula Britanac u Meklarenu Luis Hamilton osvojio je pol-poziciju na osmoj trci sezone, Velikoj nagrade koja se vozi u Montrelu. Hamilton je tako kona~no prekinuo dominaciju Red Bula (Fetel-Vebet) koji su bili najbr`i na prethodnih sedam zvani~nih kvalifikacija.

Britanac je do pol-pozicije stigao prakti~no u posledwim sekundama po{to je „u{ao u krug“ na samom isteku vremena.

Upravo je taj krug pobedniku

VN nagrade Turske doneo najboqe vreme (1:15.105). Iza wega su ostali Sebastijan Fetel i Mark Veber.

Rekordera po broju pobeda u Montrealu (7 puta), Nemca Mihaela [umahera nije bilo u Top 10 i on }e u nedequ startovati iz sedmog reda.

Trka je na programu danas od 18 ~asova.

SERBIJA OPEN 2010. U BE^EJU

Stojanovi} i Stra`me{ter obele`ili prvi dan Presti`no takmi~ewe Serbia OPEN ci: 1. Igor Vule{evi} (Proleter) 2:12,50, `ene: 2010. nije najmasovnije, ali zato jeste 1.Katarina Simonovi} (Proleter) 2:24,39, 800 najrenomiranije pliva~ko takmi~ewe u metara slobodno – mu{karci: 1. Igor Mijatovi} gradu kraj Tise. Ukupno 100 pliva~a i 79 (Partizan) 8:50,92, `ene: 1. Sowa Kesi} (Novi pliva~ica iz 31 kluba takmi~e se. Prvog dana takSad) 10:16,26, . [tefeta 4x100 metara slobodno – mi~ewa najvi{e razloga za radost imali su repremu{karci: 1. Vojvodina /Stojanovi}, Simi}, Sezentativci Srbije iz Kikinde, koji sada brane boje klubova iz drugih gradova, Boris Stojanovi} iz novosadske Vojvodine i Marica Stra`me{ter, koja `ivi i trenira u [paniji.

REZULTATI: 50 metara le|no – mu{karci: 1. Lazar Bogdanovi} (Vojvodina – Novi Sad) 28,16, `ene: 1. Marica Stra`me{ter (Srbija) 30,25, 200 metara prsno – mu{karci: 1. Nikola Trajkovi} (Proleter) 2:24,65, `ene: 1. Jovana Bogdanovi} (Dinamo – Pan~evo) 2:34,43, 100 metara slobodno – mu{karci: 1. Boris StoSvaka trka u be~ejskom bazenu je na svoj na~in bila atraktivna janovi} (Vojvodina) 51,01, `ene: 1. Tijana Vukanovi} (Vojvodina) ni~ar, Siqevski) 3:28,59, `ene: 1. Proleter (Si58,21, 200 metara delfin – mu{karci: 1. Daiel monovi} K. Draganov, ]osi}, S. Draganov) Salma (Proleter) 2:14,53, `ene: 1. Sowa Todoro4:01,71, vi} (Novi Sad) 2:26,91, 200 me{ovito – mu{karV. Jankov

Novosadska nedeqa13.jun2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU

U KARLOVA^KOJ OSNOVNOJ [KOLI

Prvi bal u bebi kolicima

BIOSKOPI Jadran: „Svet okeana 3D“ (11 i 18), "No} za pam}ewe" (19.30),"Robin Hud" (21).

Art bioskop "Vojvodina" na Spensu "Soul ki~n“" (20).

POZORI[TA Pozori{te mladih mala i velika sala "Sinema siti"

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945".

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a", Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog "Wujork = Menhetn" (do 30. juna).

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Galerija Matice srpske, Izlo`ba "Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a" (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

TOPLANA PO^IWE NAJVE]U INVESTICIJU U 2010.

Povezuje se „Sever” i TE-TO

Izgradwa poveznog vrelovoda izme|u Toplane “Sever” i Glavne razdelne stanice (GRS) po~iwe sutra, najavqeno je iz Toplane. Vrelovod, preko kojeg }e i “Sever”, nakon “Istoka” i “Juga” biti povezan sa TE-TO, du`ine je 1.800 metara, a prva deonica radi}e se u ulici Jovana Cviji}a, od Temerinske do Kara|or|eve ulice. Za vreme radova Ulica Jovana Cviji}a posta}e slepa i u wu ne}e mo}i da se u|e iz Temerinske ulice.

Posao je dobila “Elektromonta`a”, vrednost radova je oko 216.645.000 dinara (bez PDV-a), a rok za izgradwu je 85 kalendarskih dana.

S. K.

V REMEPLOV

PO^ELA SEZONA KUPAWA NA BAZENIMA NA SAJMI[TU

Br~kawe po cenama od lane Spas od visokih temperatura Novosa|ani kona~no mogu da prona|u na bazenima na Sajmi{tu, koji su ju~e otvorili kapije. Tu mogu}nost prvog dana iskoristio je viliki broj Novosa|ana. Razlog vi{e da ih do|e u tako velikom broju je i to {to je ju~e ulaz bio besplatan za sve.

Smene }e ina~e na ovim bazenima biti radnim danima od 10 do 18.30 sati, a vikendom od 9 do 19 ~asova. Cene ulaznica su ostale nepromewene u odnosu na

Danas de`ura apoteka „Bulevar” De`urna apoteka danas }e biti "Bulevar" na Bulevaru Mihajla Pupina 7. Apoteka radi od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je na istom mestu od 20 do 7 ~asova, kao i subotom posle 14 sati.

B. M.

„Paviqon muzike” U okviru ciklusa "Paviqon muzike", danas u 20 ~asova u Spomen zbirci Pavla Beqanskog na Trgu galerije 2, bi}e odr`an koncert klasi~ne muzike. Na koncertu }e nastupiti violinista Vladimir Hristov (Bugarska-SAD) i klavijaturista Vladimir Veqarevi} (SAD).

Prvenstvo Vojvodine u kajaku Prvo vojvo|ansko prvenstvo u kajaku, odr`ano je na [trandu 13. juna 1948. godine. Do tata, ta~nije, pre Drugog svetskog rata, kajaka{tvom su se bavili iskqu~ivo rekreativci, a tek posle rata ono je i zvani~no postalo sport, na osnovu me|unarodno priznatih pravila. Na takmi~ewu u Novom Sadu okupilo se oko 200 mladi}a i devojaka iz {est gradova na Dunavu,

Begeju i Tami{u, a takmi~ari su sami sebi napravili kajake propisane du`ine i te`ine.

Bilo je te{ko re}i da li su bili boqi majstori ili vesla~i tek pokazalo se da su Apatinci bili ubedqivo najuspe{niji kajaka{i. Za wima, ali na prili~nom bodovnom odstojawu, bili su Zrewaninci i Pan~evci.

N. C.

pro{lu godinu, pa }e tako odrasli pla}ati kartu 180, a deca do 12 godina 120 dinara.

Qubiteqi no}nog kupawa ima}e priliku da u`ivaju na bazenima subotom i nedeqom od 20 do 23 ~asa, ali to zadovoqstvo }e, bez obzira na uzrast ko{tati 200 dinara. Sezonska karta za odrasle staje 5.000, a za decu do 12 godina 3.300 dinara. Nedeqom od 16 do 18 sati na bazenima }e biti odr`avana manifestacija "Leto na bazenu".

Z. Ml.

Mali{ani iz Sremskih Karlovaca, ro|eni pro{le godine, prisustvovali su ju~e u karlova~koj osnovnoj {koli prvom balu u `ivotu.

Tamo{wi Crveni krst u saradwi s op{tinom i ove godine organizovao je za wih sve~anost, takozvani bebi bal, na kom su im uru~eni i prigodni pokloni.

Balu je prisustvovala ve}ina od 75 lane ro|enih Karlov~ana. Ovog puta devoj~ice su bile brojnije, za 15 ih je vi{e nego de~aka. U wihovu ~ast ne{to stariji sugra|ani, u~enici O[ "23. oktobar" izveli su prigodan program, koji je zaokupio pa`wu beba samo kada su na redu bile muzi~ko - plesne numere.

Z. Ml.

Nova kwi`ara u Matici srpskoj Nova kwi`ara i antikvarnica Zavoda za uxbenike, bi}e otvorena sutra u 13 ~asova u Matici srpskoj, Ulica Matice srpske 1. Svi koji tog dana budu kupili neki od naslova Zavoda za uxbenike dobi}e i poklon kwigu od istog izdava~a.

B. M.

Odno{ewe ba{tenskog otpada Radnici “^isto}e” }e sutra ba{tenski otpad odnositi sa Satelita, Banati}a, iz [angaja, Budisave, Stepanovi}eva i Kisa~a. Spakovan otpad iz ba{ti treba izneti pred ku}u do 6 sati.

I. S.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK IZ JUGOISTO^NE EVROPE NA „EGZIT” STI@E OKO 10.000 POSETILACA

Uskoro skupqe ulaznice za festival Promotivne ulaznice za 11.

“Egzit” festival po aktuelnoj ceni od 6.490 dinara skoro su rasprodate, a redovna cena ~etvorodnevnih ulaznica iznosi}e 10.990 dinara. Tokom juna raste prodaja, ulaznice su skoro rasprodate i u Velikoj Britaniji, a ove godine za “Egzit” vlada veliko interesovawe u Holandiji, iz koje u Novi Sad sti`e vi{e od 1.000 posetilaca. Na 11. “Egzitu” se o~ekuje oko 10.000 posetilaca iz regiona Jugoisto~ne Evrope.

Cena ulaznica za prvi dan festivala, ~etvrtak 8. jula, kada na glavnoj bini nastupaju “Bad Brains”, “LCD Soundsystem”, Mika, “DJ Shadow”, iznosi}e 2.990 dinara. Ova cena va`i}e i za drugo festivalsko ve~e kada na binama nastupaju dugo o~ekivani “Placebo”, “The Horrors”, “Ricardo Villalobos”, “Moderat live”, “Does It Of-

fend You Yeah?”, “Behemoth” i mnogi drugi. Ulaznice za subotu 10. jul iznosi}e 3.490 dinara, kada su zvezde glavne bine “Klaxons”, “Röyksopp” i “Missy Eliot”, dok }e za nedequ 11. jula, kada na glavnu binu izlaze “Pendulum Live”, “Faith No More” i “The Chemical Brothers” cena ulaznica }e ko{tati 3.990 dinara. Cena dnevnih ulaznica na Tvr|avi bi}e skupqa na dan festivala.

U toku je i prodaja promotivnih ulaznica za sredwo{kolce po ceni od 4.990 dinara. Za sve koji `ele da do`ive “Egzit” sa najatraktivnijih lokacija na Tvr|avi, u prodaji su VIP ulaznice, u limitiranom broju po ceni od 25.000 dinara, u Gigstiks prodavnicama koja se nalazi u Tr`nom centru “Pariski magazin” u Ulici kraqa Aleksandra 12.

N. V.

nedeqa13.jun2010.

15

GRA\ANI BRINU O @IVOTNOJ SREDINI

Kom{ije i dvori{te za primer Gra|ani koji `ive na teritoriji Mesne zajednice "Omladinski pokret" ju~e su ure|ivali dvori{te u svom kvartu i popravqali klupe, {to je nastavak ranije zapo~ete akcije koju su nazvali "Dvori{te za primer". Wihova `e-

qa je da dvori{te bude vi{efunkcionalno, odnosno da mogu da ga koriste sve generacije.

Sopstvenim parama u prethodnom periodu rekonstruisali su sportski teren ispred ulaza u zgrade u Rumena~koj 98 i 100, a sada su doterali klupe koje

Sredili svoj okoli{

nisu bile dugo u upotrebi. Namera im je da i ostala dvori{ta u kvartu urede i na taj na~in poboq{aju kvalitet `ivqewa kom{ija.

Salaj~ani ~istili dolmu

Foto: B. Lu~i}

Akciju ~i{}ewa organizovao je i Savet MZ "Salajka". Slaj~ani su ju~e ~istili dolmu kanala DTD u sklopu akcije "O~istimo Srbiju".

Z. Ml.

NOVOSA\ANI NEZADOVOQNI STANDARDOM

U cegeru dve tri vo}ke, u tawiru repovi Foto:B. Lu~i}

JU^E NA SALA[U 137 ROTARIJANSKO KULINARSKO TAKMI^EWE

Za kompjutere preko 100.000 dinara

^etrdesetak novih i polovnih ra~unara bilans je dosada{we akcije koju Rotari klub Novi Sad - Dunav u saradwi s Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovawe organizuje kako bi sve {kole u Vojvodini bile opremeqene kompjuterima i internet prikqu~cima. ^lanovi kluba sastali su se ju~e na Sala{u 137 i takmi~ili u pripremawu jela, s tim da je ro{tiq bio glavna disciplina, a sav prihod, oko 100.000 dinara, bi}e upotrebqen za nabavku kompjuterske opreme.

Prema re~ima Marka Putnika iz Rotari kluba Novi Sad Dunav, ovo je 5. tradicionalno rotari kulinarsko takmi~ewe na kom je u~estvovalo 15 ekipa i

{est novosadskih restorana.

Takmi~ewu je prisustvovalo oko 600 gostiju koji su kupovinom ulaznice dali doprinos ovoj humanitarnoj akciji.

- Sakupqawe kompjuterske opreme i daqe traje - nagla{ava Putnik. - Ko `eli da se prikqu~i sve informacije o akciji mo`e da dobije na na{em sajtu: www.rcns-dunav.org. Nove kompjutere do po~etka {kolske godine }emo isporu~iti {kolama prema listi prioriteta koju }e sa~initi Pokrajinski sekretarijat, a polovne }e u okviru prakse osposobiti za upotrebu u~enici Sredwe elektrotehni~ke {kole "Mihajlo Pupin" i kako budu pristizali, tako }emo ih odnositi.

Z. Ml.

ZBOG PRETERANE VRU]INE

Hitna imala vi{e posla Za 20 do 30 odsto pove}an je ju~e broj intervencija Hitne pomo}i u Novom Sadu zbog visokih temperatura. Ekipe Hitne pomo}i najvi{e su intervenisale zbog kolapsa izazvanih vru}inama, kao i zbog pogor{awa zdravstvenog stawa hroni~nih bolesnika. Iz ove slu`be poru~uju da se gra|ani ne izla`u suncu, ako je mogu}e i da uzimaju dosta te~nosti, a hroni~ni bolesnici po{tuju savete lekara.

Z. Ml.

Prose~na aprilska plata u neto iznosu bez poreza i doprinosa u Novom Sadu je iznosila 41.326 dinara, a porto{a~ka korpa Novosa|ane je ko{tala 35.468 dinara. U pore|ewu s decembrom 2009. godine `iteqi Novog Sada primili su neto li~ni dohodak tako|e bez poreza i doprinosa 43.726 dinara, dok su za namirnice iz korpe platili 36.181 dinar.

Od ovih podataka republi~ki Zavod za statistiku nema novijih, a do brojeva je do{ao na osnovu prijavqenih isplata.

Piramida Cena telefonske pretplate je ve} poskupela, a najavqeno je poskupqewe struje i gasa. I cena benzina se ~esto mawa, pove}ava se, {to zna~ajno trese nov~anike i cenovnike.

Poqoprivredni proizvo|a~i zbog ovog poskupqewa pove}avaju cene namirnica na pijacama.

Dakle evidentan je pad zarada, a porast cena na malo.Ali i bez brojki mo`e se re}i da je standard gra|ana nizak i da se bli`imo socijalnoj katastrafi. Na pijacama se kupuje na komad vo}e i povr}e, a u mesarama umesto {nicli gove|i repovi. U trgovinskim lancima bele`i se pad prodaje za oko 20 odsto, a u pekarama oko 25 odsto. Ne samo {to se odri~emo putovawa i izlazaka ve} i kvalitetne hrane. Biraju se doma}i proizvodi {to jeftiniji.

I komunalne firme bi da poskupe usluge, jer gubitke u poslovawu pravdaju nerentabilnim cenama usluga. Doma}a valuta pada u odnosu na evro. Gotovo da nema zaposlenih koji u privatnom sektoru primaju vi{e od 25.000 dinara.U privatizovanim novosadskim firmama ni nema proizvodwe, pa nema ni zarada. Neuspele vlasni~ke transformacije iznedrile su armiju nezaposlenih, kojih je

prema podacima Zavoda za tr`i{te rada oko 30.000.

Od pro{le sedmice i "Jugoalat", svojevremeno gigant

u metalskom kompleksu, prikqu~io se spisku fabrika gde vlasni~ka transformacija

nije uspela.Samo da spomenemo da su radnici u "Jugoalatu"od Nove godine do danas primili svega dva minimalca, oko 15.000 dinara. Ni u drugim privatizovanim proizvodnim firmama nije ni{ta boqe, zarade se kre}u oko minimalca, pa se mo`e re}i da je zaposlenima u dr`avnim preduze}ima i ustanovama malo boqe. Iako su plate tamo zamrznute one su redovne i u pore|ewu s privatnim sektorom iznosi izgledaju pristojnije u odnosu na privatluk. Tamo nema ni rada na crno ni nepla}enog prekovremenog posla, pla}a se rad dr`avnim praznikom i godi{wi odmor.

S druge strane u privatnom sektoru ima i zamene neprijavqene radne snage s novim radnicima, posle takozvanog probnog rada od tri meseca.

Ovo ukazuje da se sve te`e izlazi na kraj s platama, a one opet ne mogu biti ve}e ako nema proizvodwe. A nagove{taja za to ,bar tokom leta, nema.

Z. Deli}

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Dunav stigao do dolme Fudbalsko igrali{te i budu}a zona sporta i rekreacije na obali Dunava u Sremskim Karlovcima polavqeni su. Mada su u Udru`ewu sportskih ribolovaca "Dunav"o~ekivali da }e u najgorem slu~aju voda samo u}i u wihov restoran, ona je ju~e dosegla unutar tog objekta vi-

sinu od dvadesetak centimetara. I druga zgrada ribolovaca je pod vodom. Stolove i klupe Dunav je izvadio iz zemqe i odneo sa sobom.

Ista situacija je i u susednom Hotelu "Dunav" vlasnika Dobrivoja Milovanovi}a. Po wegovim re~ima, nivo vode u

Koncert studenata pijanista Koncert s delima 20. i 21. veka iz ciklusa "Via muzika" odr`a}e se u ponedeqak od 20 ~asova u Muldimedijalnom centru akademije umetnosti.

Koncert }e izvesti studenti na predmetu Poznavawe klavirske literature s gostima.

B. M.

Nekima nevoqa, nekima u`ivawe

Hotel „Dunav”: Restoran 15 santimetara pod vodom

restoranu je oko 15 centimetara. Iz hotelskog restorana je evakuisano sve {to je bilo potrebno izneti i sada se samo ~eka daqi razvoj situacije. Voda je prodrla i u restoran "Sremski kutak" , ~ijem vlasniku Aleksandru Andri}u nisu po-

mogli xakovi s peskom kao {tit.

Iz dana u dan situacija s vodostajem Dunava u Karlovcima podse}a na prole}e 2006. godine kada je voda bila u visini pre~ki na golovima na fudbalskom terenu.

Z. Ml.

nedeqa13.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

nedeqa13.jun2010.

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

МИЛАН МУМИН, ЧОВЕК БЕЗ МЕРЕ

ИН

M

Р ТЕ

В

Живим на бини, све остало је интермецо ЈУ

i lan Mu min je po no vo u gra du. No vo sad ski mu zi ~ar upe ~a tqi vog gla sa, svo je vre me no i sta sa, bo em i bon vi van, ne ka da {wi vo| „Lav han ter sa” i in ven tar grad skih bir cu za, u No vi Sad se „na neo d re |e no vre me” vra tio iz Wu jor ka gde uz kra }e pre ki de `i vi, svi ra i tak si ra od 2003. go di ne. Iz gle da do bro, de lu je za do voq no, ner vi ra ga {to ima „ka ma ru” pla no va, a ne do voq no vre me na. Mu zi ka je u tim pla no vi ma i da qe ne pri ko sno ve na.

Oku pio je no vi bend (Payakof ski – gi ta ra, Mi lan To do re skov – bas, Ili ja Tan dr da – bu baw, Mu min – gi ta ra i vo kal).

Pri~a se da ste nametli ubita~an tempo svakodnevnih proba...

- Ovo mi je do sa da naj dra `i bend, naj lak {e svi ram s wi ma.

Pla ni ra mo da svi ra mo ~i ta vo le to. Sta ri re per to ar i stva ri s mog pro {lo go di {weg pr ven ca „Asthma Sky”, ko ji ni je do voq no pro mo vi san, po naj vi {e mo jom kri vi com. No vi al bum ve} po -

sto ji, ~u jem ga u gla vi. Me |u tim, jo{ je pre ra no. Ka da do |e na red, sni ma }e mo ga u Ho lan di ji i u Wu jor ku.

Pa dobro, kakva je ta Amerika? Jel kao u filmovima i na Springstinovim plo~ama?

- Od la zak ta mo sam pri hva tio kao li~ ni i umet ni~ ki iza zov.

Ob i {ao sam svet, ali ni ka da ta mo ni sam `i veo. A ov de sam uvek bio za {ti }en pod „sta kle nim zvo nom”. Hteo sam da vi dim od ka kvog sam ma te ri ja la... I ni sam se obru kao. Vo zio sam ka mion, ra dio kao fi zi ka lac, sa da vo zim tak si ali ni sam od u stao.

Nisi prestao da svira{...

- Mo ram da svi ram. @i vim na bi ni, sve iz me |u je `i vot ni in ter me co, usu |u jem se re }i. Kon kret no, u Wu jor ku mi se ostva ri la do ta da {wa `i vot na `e qa da sni mim „ame ri~ ki al bum” s pra vim Ame ri ma (po mi wa ni Asthma Sky, sni mqen 2009. pod fir mom „Mi lan Mu min and The Un der co ver Ma ni acs”) Ali, Ame ri ka mi je ta ko |e raz ve ja la ma su za blu da. Mi slio sam da na

sva kom uglu svi ra ne ki Hen driks, to, me |u tim, ni je ta ko.

Svi ra ju mno gi, ali ta kvih pa ci je na ta i po li va ~a ov de ne ma.

Svi su pro fe si o nal ni, strikt ni, usu ka ni...u lo {em smi slu. S dru ge stra ne, {to se ti ~e uslo va za svir ku, ~ak i naj ve }a ru pa ima ozvu ~e we, ton ca...Da sam vi deo do brih ben do va, ba{ i ni sam. „Ameri~ku fazu” karijere krunisa}e{ filmom...

- Bi }e to igra no – do ku men tar ni film ka ko pra vim bend.

Tre ba da bu de ura |en do kra ja go di ne. Sni ma }e mo ga u Wu jor ku, Ame re }e glu mi ti ~la no vi mog sa da {weg no vo sad skog ben da, a re `i ra }e ga bra }a Ba la, dru ga ri iz NYC-a, ina ~e, ka ko smo skon ta li, ne ka da {we kom {i je iz mog ov da {weg kra ja.

Bi }e sni mqen po mom sce na ri ju po isti ni toj pri ~i, a ja }u igra ti glav nu ulo gu... **** ga, uvek sam bio ~o vek bez me re...

Podeli s nama jo{ koji, makar dugoro~ni plan.

- Vo leo bih da sni mim ~i sto vo kal ni al bum s ru skim „Glin ka” ho rom i da u No vom Sa du otvo rim ka fan ~u gu za pri ja te qe u ko joj }u bi ti glav ni cir ku zant... И. Сабадош

17

EXIT 2010 LCD SOUNDSYSTEM НАСТУПИЋЕ 8. ЈУЛА

Стижу диско-панкери

ovogodi{wem {arolikom У programu festivala na Petrovaradinskoj tvr|avi,

pored brojnih imena, svoje mesto }e na}i i ameri~ ki LCD Soundsystem. Osniva~, Xejms Marfi, glavni je pokreta~ pravca disko-pank, po kom je ovaj bend sada ve} svetski poznat. Kako bismo najboqe okarakterisali wihov zvuk morali bismo re}i da je u pitawu me{avina dens muzike, panka i eksperimentalnog roka s tek ponekom primesom hip hopa.

Najnoviji album „This Is Happening”, objavqen je u maju ove godine, tako da }e udarnu promociju do~ekati upravo stanovnici Egzita. Tvorac benda najavio je mnogo kvalitetniji zvuk, u odnosu na onaj koji se mogao ~uti na prethodna dva albuma, na {ta }emo tek videti pravu reakciju fanova. Kao dokaz da nije re~ o maloj stvari govori i ~iwenica da je LCD tri puta nominovan za nagradu „Gremi”, od toga dva puta za wihov prvi album „Losing my edge”, iz 2002. godine, o kom se govorilo sa velikim odu{evqewem. Tako|e, pesme „Give It Up”, „Yeah” i „Duftpunk Is Playing At My House” prona{le su mesto me|u ~etrdeset najboqih u Velikoj Britaniji, 2005. godine.

Drugo studijsko izdawe „Sound Of Silver” (2007.) ni{ta nije umawilo slu{anost ovog benda, a kao prilog tome govori jo{ jedna nominacija za

„Gremi”. Britanski dnevni list „Gardijan” ocenio je ovo izdawe sa pet zvezdica, a magazin „Tajm” svrstao je pesmu „All My Friends” u 100 najboqih za 2007. godinu.

Do sada je LCD nastupao u Americi, Kanadi, Holandiji, Nema~ koj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Novom Zelandu, [paniji, Australiji, Brazilu, a va`no je napomenuti i u~e{}e benda na ovogodi{wem festivalu „Coachella”, odr`anom u aprilu u Kaliforniji.

Za svoj prvi dolazak u Srbiju Marfi je izjavio da je jako uzbu|en. A {ta }e re}i posetioci, ostaje nam da vidimo 8. jula na Petrovaradinskoj tvr|avi u Novom Sadu. М. П.

ОДРЖАН ТРЕЋИ „TO BE PUNK” ФЕСТИВАЛ У НОВОМ САДУ

Лиман, дочекао

најзад, Кокније

T

Zvu ~ao je fe no me nal no! Mi slim da bi, da su ame ri~ ki bend, Mi te ser si na pra vi li ve li ku ka ri je ru...

Za ni mqi vo je to da su [pan ci Ofer ta Espe cial do {li bez pe va ~a, po {to su le te li na re la ci ji Ma drid – Te mi {var, a we -

- Hva la svi ma na ova ko div noj po dr {ci, ovo je bi l o sjaj n o!

Naj b o q i kon cert na ovoj tur ne ji, a si gur no i je dan od bo qih u po sled we vre m e. At m os fe r a je bi l a kao u naj bo qim mo m en t i m a ka d a svi ra mo u En gle skoj – re kao je gi ta ri sta Mik Ge gus.

Za ni mqi vo je to da je pe va~ Stin ki Tar ner pr vo pi tao ko ji je lo kal ni tim i da li }e da bu de pro ble ma ako bend svi ra Vest He mo vu him nu „Fo re ver Blo wing Foto: S. [u{wevi}

mu je is te kao pa so{, ko ji mu ne tre ba u EU. Na rav no, po sle de sto ~a sov nog ci ma wa na ru mun sko-srp skoj gra ni ci mo rao je da osta ne u Te mi {va ru. Za to je pe vao tru ba~ i osta vio do bar uti sak. Ko li ko su se [pan ci odu {e vi li No vim Sa dom, iako ni su

Foto: R. Hayi}

re }i po re du „To Be Punk” fe sti val u or ga ni za ci ji SKCNS oku pio je u dva da na u pro sto ru „Fa bri ka” ra zno li ke i za ni mqi ve ben do ve.

Pr ve ve ~e ri zve zde su bi li ame ri~ ki Cu te Le pers, ali je i wih sjaj nom svir kom za se nio lo kal ni Mi te sers ~i ji }e se kon cert du go pam ti ti. Dru ge ve ~e ri sve je pro te klo u zna ku lon don skih Coc kney Re jects ko je je no vo sad ski Li man naj zad do ~e kao, ma da su se pu bli ci ve o ma do pa li i {pan ci Ofer ta Espe cial.

Pe va~ i gi ta ri sta ben da Cu te Le pers Stiv Niks bio je odu {e vqen pri je mom pu bli ke.

- Do {li smo u ze mqu o ko joj ni {ta ni smo zna li, ta~ ni je, ni {ta le po ni smo zna li, a pro ve li smo se sjaj no. Zna mo da smo ov de pri li~ no ne po znat bend, te nam je za to dra go to {to su qu di bi li ve se li i {to su nam da li pu nu po dr {ku. Odu {e vio nas je va{ lo kal ni bend - Mi te sers.

Cu te Le pers na sceni spa va li ce lu pret hod nu no}, osta li su bud ni i sle de }u u`i va ju }i u La ze Te le~ kog po ka fa na ma i di rekt no oda tle upu ti li se na aero drom...

Coc kney Re jects su upr kos ne {to lo {i jem zvu ku odu {e vi li oko hi qa du ra zr da ga nih fa no va.

Bub bles”, po {to tu pe smu u En gle skoj Coc kney svi ra ju sa mo u wi ho vom kra ju...

- Ka da sam mu is pri ~ao ka ko je na sta la na vi ja~ ka gru pa FK Voj vo di na - „Red Firm” i da su ustva ri oni je di ni kriv ci (pe sma „We Are The Firm”, po ve -

za nost sa Vest He mom) za {to se Vo {i na na vi ja~ ka gru pa ta ko zo ve, odu {e vio se. Mo lio me je za ne ku ma ji cu ili dres, pa su se Me |a i eki pa po tru di li da na bi nu is tr ~i u }i ri l i~ n oj ma j i c i s nat p i s om „Fir ma”.

Mik se odu {e vio ~i we ni com da je ve }i na qu di ko je je u No vom Sa du upo znao na istim ta la snim du `i na ma. Ba{ o to me go vo ri i pe sma”East End”.

- Odu {e vio sam se ti me ka da se to kom ton ske pro be po ja vi la eki pa kli na ca s gi ta ra ma na ra me ni ma. ^u li su bu ku i u{li u ha lu da vi de o ~e mu je re~. Mom ci ima ju bend, pa pa su i{li na pro bu. To je u Lon do nu da nas

Control по укусу a kva je si tu a ci ja sa no K vim ben do vi ma u En gle skoj?

- Ima ih do sta, ali je to sa da ma lo dru ga ~i ji fa zon.

Zvu ~e u ame ri~ kom fa zo nu ili je to ne ka kav miks Oj mu zi ke i hard ko ra. Naj po pu lar ni ji bend od tih mla |ih je Gal lows, ali ja ni sam qu bi teq tog zvu ka. Od ben do va ko ji su po zvu ku sli~ ni na ma mo `da je Con trol naj bo qi – re kao je Stin ki. ret kost. Ne pam tim ka da sam po sled wi put vi deo ne kog klin ca s gi ta rom na ra me nu, a po sle sam vi deo da ih je di rekt sa pro be ne ko li ko do {lo sa svo jim in stru men ti ma i na sam gig. To je div no. U en gle skoj je sve pod re |e no mejnstri mu i di xe je vi ma.

Pi tam se {ta je to, i ~e mu ta, na zo vi mu zi ka slu `i?!

Na kra ju je ceo bend po hva lio or ga ni za ci ju fe sti va la.

- Ova kvog do ~e ka ben do va ne ma nig de. En gle ski pro mo te ri su naj go ri. Po {a qu ti mej lom ka kav je pro gram, kad je ton ska pro ba, kad svi ra{, gde spa va{ i bu kval no ih sret ne{ sa mo na pet mi nu ta ka da tre ba da is pla te ho no rar... Ova kve svir ke i qu di su ne {to zbog ~e ga ima smi sla svi ra ti! И. Т.

ARGENTINCI PONOVO PRED NOVOSA\ANIMA: Argentinski bend Argies poznat je po tome {to ima vi{e koncerata godi{we negho {to godina ima dana. Od kada je Balbina sa svojim bendom prvi put svirao u Novom Sadu, ni jednom posle toga nije presko~io ova grad. Argies }e se dru`iti s Novosa|anima i u sredu 16. juna, uz lokalnu podr{ku [opliftersa. Svirka }e se odr`ati u Omladinskom klubu CK 13 od 20 sati, a organizatori najavquju da je fajront u 23.30. С. С.

ТОП 10 - JУН 2010.

11. Lady Gaga & Beyonce – Te lep ho ne 12. Train – Hey, Soul Si ster 13. Stromae – Alors On Dan se 14. A. Lambert – Wha taya Want From Me 15. E. Maya f. V. Jigulina – Ste reo Lo ve 16. B.o.b. feat B. Mars – Not hin On You 17. Lady Gaga – Bad Ro ma ce 18. Kesha – Tik Tok 19. Rihanna – Ru de Boy 10. Owl City – Fi re fli es

Adam Lam bert

ВРЕМЕПЛОВ

Јун 1962. изменио историју

omci iz Liverpula, predvo|eni menaxeМ rom Brajanom Ep{tajnom, po~etkom juna 1962. godine potpisali su svoj prvi

profesionalni ugovor u londonskom studiju „Abbey Road”, sa producentom izdava~ ke ku}e „EMI-Parlophone”, Xorx Martinom. Tada je svaki ~lan Bitlsa dobio po 7.10 funti i pokrenuo savremenu muzi~ ku i dru{tvenu revoluciju, kojoj smo i danas svedoci. U oktobru iste godine iza{ao je i prvi singl „Love Me Do / P.S. I Love You” koji se na{ao na 17. mestu najprodavanijih u Velikoj Britaniji.

Nosioci Ordena Britanske Imperije snimili su u bogfatoj karijeri i pet filmova, a posledwi u nizu, isto kao i album, iza{ao je pod naslovom „Let It Be” (1970.). Wihove pesme se smatraju muzi~ kim remek delima kao proizvod ~etiri instrumenta i sva ~etiri glasa, {to je u muzici najte`e ostvariti. Slu{awem Bitlsa sti~e se utisak da je svaka nota, svaki glas, svaka pauza i svaka re~ na svom mestu i da sve skupa zvu~i perfektno i uzvi{eno. Д. В.

SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Sava Savi}

18

DNEVNIK

nedeqa13.jun2010.

[TRAPACIRUNG KROZ JU@NU MA\ARSKU NIZIJU

Velnes i fitnes za~iweni tradicijom a qubiteqe nepreglednih ravnica, romanti~nih reka, lekovitih voda i seoskih ukusa, poseta Ju`noj niziji u Ma|arskoj pravi je potez. Qubazni doma}ini, lekovite bawe i prelepa priroda za~iwena istorijskim detaqima pravi su odmor za telo i du{u. ^etvorodnevno putovawe zapo~eli smo u Nacionalnom istorijskom spomen centru Opustaser. Pretpostavqa se da se ba{ na ovom mestu pre milenijum i kusur okupilo sedam plemenskih poglavica i ozna~ili ga kao mesto na kojem }e `iveti, zavetuju}i se na to i sopstvenom krvqu. Na ta vremena podse}a selo sa sve jurtama i strelcima na kowima, koji imitiraju onda{wi na~in `ivota.

Prolaze}i kroz vreme i prostor u Opustaseru upoznajemo istaknute seqa~ke gra|evine Ju`ne nizije. Najimpresivniji utisak ostavqa Rotonda (ogromno kru`no zdawe) u kojoj se ~uva grandiozna slika Arpada Festija „Ulazak Ma|ara”. Festi je dve godine oslikavao panoramu dugu 120 i visoku 15 metara. Ona je prvi put izlo`ena 1894. u Budimpe{ti u ~ast hiqadugodi{wice dolaska Ma|ara u Panonsku niziju. Za vreme

Z

Drugog svetskog rata je te{ko o{te}ena, a obnovili su je poqski stru~waci izme|u 1992. i 1995. nakon ~ega je izlo`ena u Opustaseru. Danas ovakvih panoramskih slika ima svega pedesetak u svetu, od ~ega ih je 18 u Evropi.

Put nas daqe vodi do Ke~kemeta. Centar grada je uglavnom „obo-

jen” secesijom, a sa ~uvene Gradske ku}e, koju krasi @olnaji majolika, svakog sata ~uju se zvona koja sviraju melodije Kodaqa, Erkela i Betovena. Naspram Gradske ku}e nalazi se najstarije zdawe Ke~kemeta – Fraweva~ka crkva iz 14. veka. Prvobitno gotsko zdawe je nakon vi{e obnova dobilo dana{wi barokni izgled. Jedinstvenost centralnog gradskog glavnog trga je u tome {to se na wemu nalazi sedam crkava. Tu je i barokna Reformatorska crkva, stara sinagoga (danas dom nauke i tehnike), pa Na|templom, najve}a crkva u dr`avi gra|ena u kasno baroknom stilu.

Poznata je i takozvana [arena palata (Cifrapalota) zbog svog secesionisti~kog stila. I ove majolike su donete iz Pe~ujske fabrike @olnaji. Tu je muzej, a tu je i pozori{te koje je dobilo ime po Jo`efu Katoni, autoru prve ma|arske nacionalne drame.

Iz Ke~kemeta put nas vodi u Sarva{, gde se nalazi lekovito Tursko kupatilo i moderno kupali{te za rekreaciju i le~ewe. U Elizabetinom lugu kraj Sarva{a sme{ten je “Liget velnes”, konferencijski hotel koji je svojim uslugama, pokrivenim bazenima i odsekom za le~ewe – glavna atrakcija grada. U prelepom ambijentu hotela probali smo ~uveni xem od {qiva. Naime, posebna mikroklima pogoduje karakteristi~-

noj biqci ovog podru~ja – crvenoj {qivi. U Sarva{u se u septembru odr`ava Dan {qive, sa jelima i pi}ima po starim receptima.

Botani~ka ba{ta ili “Arboretum” nalazi se na ivici grada na 36 kilometara dugim rukavcima reke Kire{. Na tom prostoru korewe je pustilo 1.600 vrsta drve}a i `buwa, 250 biqaka mekog

Poma`e kod oboqewa zglobova, nervnih bolesti, ginekolo{kih problema, a bawa slu`i i kao rehabilitacioni centar posle nesre}a i operacija. Cene su i za na{e prilike, veoma popularne.

Slede Oro{haza i bawa \oparo{. Prostor za rekreaciju, sportske i velnes usluge, centar za le~ewe, jezero \oparo{ za veslawe i hoteli “Sun~ani sjaj” sa tri i “Korvus Akva” sa ~etiri zvezdice, te sobe u privatnom sme{taju, o~ekuju goste koji `ele da se le~e, osve`e ili odmore. Nekada su ova jezera zvali ~udotvornim jer je voda pomagala br`em zarastawu rana. Danas slu`i za le~ewe ginekolo{kih problema, reume, te oboqewa krvnih sudova.

Putovawe zavr{avamo u Segedinu na 25 kilometara od granice sa Srbijom, nama omiqenom {o-

Specijaliteti u pustari Nedaleko od Ke~kemeta u Lajomi`eu, razbokorila se Sala{arska ~arda (Tawa~arda). Poznata i kao najboqi restoran regije, nalazi se samo na sat vremena od granice. Repertoar ~ine ~iko{i, vo`wa fijakerom kroz pustaru, poseta ergeli... Turisti se u pustari mogu oprobati i u jahawu, ali ni lagana {etwa nije na odmet, sve zarad rasko{nog obeda sa ma|arskim nacionalnim specijalitetima i muzikom koja obara sa nogu. tkiva, i {to se tu mo`e videti 211 vrsta gqiva, 440 vrsta insekata i oko 120 vrsta ptica.

Zatim kre}emo do \ule i Stogodi{we poslasti~arnice gde smo probali ~uvene ma|arske kola~e, u ambijentu kao iz bajke. Grad \ula, blizu granice s Rumunijom, star je oko 800 godina a wegov simbol je tvr|ava stara 600 godina, jedina sa~uvana gotska utvrda u sredwoj Evropi izgra|ena od cigala.

U bawi \ula, u{u{kanoj pod okriqem Alma{i dvorca, gosti mogu da biraju od bazena za rekreaciju do onih za le~ewe, a ima ih ukupno 16 ispuwenih termalnom vodom. Voda izvire sa vi{e hiqada metara dubine i zbog visokog sadr`aja minerala braon je boje.

ping centru. Godine 1879. velika poplava uni{tila je ceo grad. Segedinska saborna crkva (Dom) je najve}a sagra|ena u Ma|arskoj u pro{lom veku. Tu su i najve}e oguqe u Evropi i drugo najve}e zvono u dr`avi, koje se koristi samo sedam puta u godini. Na platou ispred crkve odr`avaju se Segedinske letwe pozori{ne igre. One koji `ele na le~ewe, sport i rekeraciju, ~eka “Sun~ana bawa” i zatvoreni Akvapark, te hotel “Fora{“ sa ~etiri zvezdice, koji je povezan s velikim zatvorenim akva parkom u kojem se nalazi tobogan visok 30 metara, a do wega se dolazi liftom koji je sa 270 metara najdu`i u Evropi.

Bojan Markovi} Gordana Malenovi}

PUT OKO SVETA

ODMAZDA: Talibanski militanti pogubili su sedmogodi{weg de~aka zbog optu`bi da je {pijunirao za avganistansku vladu. Iako je pogubqewe uobi~ajeni vid odmazde talibana prema {pijunima, nije retkost da stradaju i deca.

BOQI: Predsednik uprave “Epla” Stiv Yobs predstavio je novi redizajnirani iPhone na otvarawu godi{we konferencije u San Francisku.

Novi iPhone 4 ima metalno ku}i{te, ja~u rezoluciju displeja, VGA kameru na predwoj strani i HD kameru na pole|ini, ja~u bateriju, mawe je zaobqen i za ~etvrtinu tawi od prethodnog modela.

BEZ @IVOTA: Novinar AP Rik Metjus prvi je zaplivao Meksi~kim zalivom kroz gusti sloj nafte koja se u milionima barela izlila nakon eksplozije na naftnoj platformi. Nakon 10 minuta provedenih u “moru nafte”, Metjus je rekao: Video sam naftu i samo naftu. Ispod naftne mrqe `ivota nema, video sam samo mrtve meduze i sitnu ribu.

POKERA[: Ameri~ka zvezda pokera Fil Lak sru{io je svetski rekord u najdu`oj partiji u istoriji igraju}i punih 115 sati ili gotovo dva dana vi{e od prethodnog rekorda. „Moram na pregled mozga”, kazao je Lak kad je prekinuo maratonsku igru u Las Vegasu. Svakog sata imao je pravo na pet minuta pauze, nije tro{io ni kofein, ni stimulanse a spavao je ukupno pola sata.

SLOBODA: Kineske vlasti kona~no su ukinule kontraverzni zakon o neizdavawu viza }elavim Tajvancima. Iako se Tajvan slu`beno od Kine odvojio jo{ 1949. godine, Peking ga jo{ uvek smatra svojom teritorijom, a odluka o zabrani ulaska }elavim qudima doneta jer je, navodno, tim osobama lak{e da se preru{e.

SUSRETI: DU[AN CUWAK IZ QUBQANE, VLASNIK DVA MILIONA KWIGA

Frawa i Sloba uglas rekli „ne” rivatni fond od pribli`no dva miliona naslova svrstao je Du{ana Cuwaka iz Qubqane u najve}eg antikvara kwiga u Sloveniji. Danas je on vlasnik dvanaest antikvarnih kwi`ara u „de`eli“, od kojih se ~etiri nalaze u prestonici biv{e jugoslovenske, a sada EU dr`ave, dok su ostale raspore|ene u Mariboru, Cequ, Ptuju, Tr`i}u, [kofja Loki, Krawu i Jesenicama. Dok sedimo u jednom od centralnih qubqanskih kafi}a, divan na trenutak prekida gradona~elnik Qubqane Zoran Jankovi} koji nas, prolaze}i gradskim jezgrom, pozdravqa.

- Sada ve} davne 1987. godine pojavio sam se kao prvi nezavisni izdava~ u Sloveniji - prise}a se Cuwak. - Prve kwige koje sam {tampao u okviru izdava~ke ku}e „Emonika“, {to je aluzija na Emonu, stari naziv Qubqane, bile su avangarda u to vreme. Niko drugi nije smeo da ih objavi. Bile su to kwige o Golom otoku, slovena~kim politi~arima Milanu Ku~anu, Jo`efu Pu~niku, biv{em predsedniku Vlade Slovenije Lojzetu Peterleu…

Pri~a da je hteo da objavi i dela Frawe Tu|mana i Slobodana Milo{evi}a, ali oni nisu bili raspolo`eni za takav aran`man. Naime, s novinarom slovena~kog lista „Delo“, Cuwak je 1990. godine oti{ao pravo kod Tu|mana, ali je ovaj objasnio da se ve} priprema wegova monografija. Odre~an odgovor slovena~ki izdava~ dobio je i od Milo{evi}a. @eqa mu je bila i da publikuje, na slovena~kom jeziku, stavove svih jugoslovenskih disidenata – Vojislava [e{eqa, Vuka Dra{kovi}a, @ivojina Pavlovi}a, Dobroslava Parage, Rajka Petrova Noga… No, finansije to nisu dozvoqavale.

- Do 1994. bio sam najve}i privatni izdava~ u dr`avi i {tampao sam preko 150 kwiga slovena~ke beletristike. Me|u najpopularnijim naslovima, me|utim, bili su „Le{evi sa Golog otoka“ novinara „Mladine“ Davida Tasi}a. Kwiga je do`ivela pet izdawa, a naro~ito je bila aktuelna kada je autor boravio u zatvoru, u vreme kada se iza re{etaka na{ao i Janez Jan{a, zbog sumwe da su ru{ili ustavni poredak Jugoslavije.

Tada{wa op{ta kriza i ratovi na prostoru biv{e Jugoslavije primorali su Cuwaka da smawi obim poslova, a kasnije i da potpuno napusti izdava~ku delatnost. Izme|u 1995. i 1999. godine bavio se raznim drugim rabotama ne bi li pre`iveo. A onda je po ugledu na kineske trgovine u kojima se sva roba nudila po ceni od jedan evro, odlu~io da takvu praksu zapo~ne s kwigama. Po-

P

stavio je {tand na jednoj od centralnih xada i sve kwige, bez obzira na obim i sadr`aj, prodavao po istoj ceni. Ubrzo je postao vlasnik zna~ajnog kwi`nog fonda.

- Na Gorwem trgu u Qubqani 2001. kupio sam prvu antikvarnicu, a iste godine i jednu u [kofja Loki. Zatim i tre}u, pa ~etvrtu...

Qubav prema pisanoj re~i Cuwak je iskazao i napisav{i tri kwige poezije. S ponosom isti~e i da je ~uvena pesma Seida Memi}a Vajte „Leila“ delom wegova.

- Vajtinom kompozitoru Ranku Bobanu dao sam neke svoje pesme, od kojih je on jednu od wih, „Leilu“, delimi~no preradio, ali je bar polovina ostala verna originalu. Pisao sam pesme i za slovena~ki hevimetal bend „Pomoranxa“, za peva~a Adija Smolara, nudio sam ih i Zoranu Predinu i Sa{i Lo{i}u, s kojim sam prijateq i ~esto smo zajedno.

Pahor uzvratio kwigama - Do{ao je premijer Pahor jednog dana u moju radwu da kupi kwige u vrednosti od 300, 400 evra. Kada ga je videla pred vratima, radnica se unervozila, pa je, provla~e}i kroz automat, polomila wegovu „zlatnu karticu“ kojom je `eleo da plati robu.

Da bih ispravio gre{ku, nekoliko dana kasnije oti{ao sam kod wega u kabinet i odneo mu kwige na poklon. Nedugo posle toga, eto Pahora ponovo kod mene u kwi`ari.

Sam je doneo kutiju s nekim novim kwigama, u{ao u radwu i pru`aju}i mi dar kazao: „Evo, Cuwak, ovo ja tebi poklawam“!

Danas Du{an ima oko dva miliona naslova, od toga i neke koji datiraju od 1900. godine pa naovamo, i retko se mogu na}i u slobodnoj prodaji. Prikupio je kolekciju od oko 50.000 kwiga na srpskom jeziku, a posebno mu je drag komplet Miodraga Bulatovi}a. @eqa mu je da preko Srpskog narodnog kluba otvori biblioteku i to {tivo u~ini dostupno slovena~koj javnosti.

Kako je Qubqana ove godine Me|unarodna prestonica kwige, ovaj antikvar bi da popularizuje literaturu, o ~emu je razgovarao s gradskim vlastima.

Zakupio bi, najavquje, dva „dabl deker“ autobusa kao sa ulica Londona, i od wih na~inio putuju}u biblioteku i kafe bar.

Jedan bi jezdio qubqanskim, a drugi ostalim slovena~kim drumovima. Pa dokle stigne. @eqko Balaban

nedeqa13.jun2010.

c m y

DNEVNIK

19

VODI^ KROZ TRENDOVE: NAKIT NA[ NASU[NI

Kqu~na re~ – preterano! ubiteqi nakita danas bi verovatno trebalo da slave francuskog imperatora Napoleona kao gospodina zaslu`nog za povratak ki}ewa {irokih narodnih masa po~etkom 19. veka. Naime, sredwovekovnim Zakonom o luksuzu jedna od zabrawenih rabota bilo je i kori{}ewe dragog kamewa i plemenitih metala u svrhu ulep{avawa. A ba{ tu je rabotu narod oduvek voleo. Egip}ani su preferirali zlato, Grci su, pored ostalog, pravili i ogromne serije nakita u obliku raznoraznih cveti}a i bubica, a poznati su i po izradi filigrantskog zlatnog nakita. Rimqani su, pak, u prvi plan stavili drago kamewe, poput smaragda, rubina i dijamanata, dok je, recimo, kraqica Viktorija naprosto obo`avala romanti~ne komade, koje je krasila i oznaka nacionalne pripadnosti.

Ukratko, od kako je sveta i veka, ima i nakita, i to od najraznovrsnijih materijala: od ko`e i drveta, preko zlata, srebra i bronze, pa do savremene plastike, stakla, pleksiglasa i hirur{kog, ner|aju}eg i antialergijskog ~elika. A ba{ kao {to su se mewali materijali od kojih je izra|ivan, mewala se i wegova uloga – od oznake pripadnosti odre|enom plemenu, preko jednog od glavnih statusnih simbola vi{ih slojeva u dru-

Q

{te obrate, podse}ali na to gde mu je mesto u tada{wem sistemu vrednosti. Danas, u vreme kada bogovi mahom `ive u Holivudu, odre|en stil ki}ewa naj~e{}e govori o `ivotnim stilovima omiqenih nam glumaca, peva~a, manekenki i sportista, ~ije bismo `ivote vrlo rado `iveli.

Zapravo, nakit se i me|u {iroke narodne slojeve vra}a na velika vrata osamdesetih godina pro{log veka, koje su, osim lo{im frizurama i traqavim popom, obele`ene i prvim ozbiqnim sapunicama, poput „Dinastije“ i „Dalasa“, ~iji je auditorijum brojao i do 250 miliona gledalaca po epizodi. Po-

Nije sat za ta~no vreme Da biste bili oki}eni kako je red neophodan vam je i sat, koji je po broju ukrasa iz godine u godinu sve vi{e nalik fensi narukvici, a sve mawe spravici koja nam pokazuje ta~no vreme. Tome u prilog ide i cena: u zavisnosti od toga koji su draguqi i plemeniti metali upotrebqeni, ~uka zna da dostigne neverovatne visine i da, u nekoj za belosvetske fensere prose~noj varijanti, ko{ta koliko i stan sasvim pristojne kvadrature. Lepota pre funkcionalnosti postao je slogan i kada je o izboru sun~anih nao~ara re~. One su, ba{ kao i satovi, postale nezaobilazni segment stajlinga svake trendseterke, koje samo podse}amo da su ove sezone in okviri ma~kastog oblika. Mrwau. {tvu, koji su luksuznim i, naravno, unikatnim komadima rasko{no izra|enog nakita siroti plebs, bez da moraju da mu se uop-

Tunisu, zemqi koja budi sva ~ula svojom lepotom zaogrnutom ~udesnim mirisom jasmina i ma{muma, zablistalo je 24 lepotica, finalistkiwa izbora za Mis Srbije 2010. na pripremama koje se odvijaju u ovoj magi~noj zemqi Magreba. „Dnevnik“ objavquje reporta`u sa ~udesnih istorijskih mesta kojima je „protutwala“ lepota srpske `ene, od ponosne Hanibalove Kartagine, pa sve do nekada{we meke umetni~ke i intelektualne Evrope – Sidi bu Saida.

– Tema izbora najlep{e devojke Srbije, koji }e biti odr`an u Sava centru 20. juna, dva su anti~ka junaka. Jedan je sa teritorije dana{weg Tunisa, a drugi sa teritorije dana{we Srbije. Prva je Didona, prelepa kraqica i osniva~ feni~anske Kartagine.

Drugi je nenadma{ni vojskovo|a, car Nino Belov – otkriva za na{ list predsednica kompanije MISS YU Vesna de Vin~a.

U

pularnost ovih serija, ta~nije wihovih glavnih akterki - Kristl i Aleksis - vratilo je `ene {irom sveta u juvelirnice. Od tada, pa do

danas, brojna su imena stekla kultni status, kada je o izradi nakita re~, pri ~emu su globalno najomiqeniji komadi sa potpisom Tifanija i Svarovskog.

A ono {to je danas u vezi s nakitom posebno zanimqivo jeste to da, ba{ kao i kada je o xinsu re~, socijalizam i wegovi principi jednakosti „prvih me|u jednakima“ nisu tek utopija, ve} ideja koja uspe{no pre`ivqava svaku novu modnu sezonu i pravila igre koja ona sobom nosi. Drugim re~ima, {ta god da je u trendu, vrlo se lako mo`e na}i na rukama, u u{ima ili oko vrata svakoga od nas. Naravno, po razli~itim cenama.

Ali, ovo je jedna od pri~a sa sre}nim krajem, jer su na koncu svi zadovoqni – i oni koji ogrilicu plate na stotine hiqada dolara, i oni koji se okite wenom znatno jeftinijom kopijom. Savr{eno.

Istovremeno, svet nakita je i svet potpune demokratije u kojem svako ima pravo da sebe slobodno izrazi na jedinstven i neponovqiv na~in. Bilo da ste pristalica klasi~nog, jednostavnog ili modernog, samo vama razumqivog stila, sve je dozvoqeno i sve prolazi. Nakit, tako|e, mo`ete kupovati, ali ga i sami praviti. Opet su sve opcije u igri. No, da pri~a ne bi bila dosadna, tu je i nekoliko pravila koja se svako malo mewaju. Principi, naravno, ostaju isti. Tako je ova sezona u znaku rasko{a i glamura. U prevodu, bez obzira na to koliko novca potro{ili na ki}ewe, rezultat bi trebalo da bude sve samo ne skroman i nenametqiv.

Rasko{ne vise}e min|u{e, mno{tvo narukvica razli~itih

dimenzija i dezena, prstewe kraqevskih dimenzija, kao i bezobrazno upadqive i pomalo ekstravagantne ogrlice, samo su deo asortimana za ovo prole}e i leto. Jedna od nezaobilaznih stavki su i ukrasi za kosu – od bogato ukra{enih rajfova i traka, pa do svetlucavih {nalica i {tipaqki. Na svemu tome bi bilo po`eqno da se na|e {to je mogu}e vi{e svetlucavih kamen~i}a, satenskih trakica, perja ili, ove sezone nezaobilaznih, cveti}a. [to god da izaberete, va`no je da ne izlazite bez nekog ukrasa u kosi.

Ako vam sve ovo zvu~i prili~no komplikovano i ba{ i niste preterano ve{ti u pravqewu frizura, spasonosno re{ewe su svojevrsni modni evergrinovi – marame i {e{iri. Me|u dobitnim kombinacijama su etno motivi, koji sobom nose miris nekih dalekih krajeva, poput afri~kih pustiwa i azijskih pla`a, a ne}ete pogre{iti ni ako va{ izbor padne na romantiku, koja je i ovog puta u znaku pastelnih tonova i slapova bisera, ba{ kao ni ako se odlu~ite za minimalizam. On bi trebalo da bude sveden samo u delu koji se odnosi na prisutne boje (na primer, ve~ita kombinacija crne i bele), dok je koli~ina sve samo ne minimalna.

Srebro, zlato i bronza, u kombinaciji s letwim hitovima – tirkizom i koralima – jo{ je jedna od nepogre{ivih opcija, dok su lanci i ko`ne narukvice savr{en ukras militari stajlinga. Pri tome nije zgoreg podsetiti na ~iwenicu da je nakit dobrodo{ao bez obzira na izbor ode}e. Svaki komad garderobe po`eqno je doterati nakitom, i to najboqe onim koji „miri{e“ na pomalo starinske, ru~no ra|ene primerke. Tako }e, recimo, mala crna haqina biti ponovo ro|ena ako je okitite rasko{nom ogrlicom s ultra modernim medaqonom, dok }e xins, u zavisnosti od izabranog nakita, mo}i da pro|e i kao ke`ual dnevna varijanta, ali i kao ultra skockana ve~erwa kombinacija. U dnevnoj varijanti je preporu~qivo birati komade izra|ene od prirodnih materijala i u zemqanim tonovima, dok je preporuka za ve~e – {to vi{e cirkona i svetlucavog {trasa.

Jasna Budimirovi}

FINALISTKIWE ZA IZBOR MIS SRBIJE NA PRIPREMAMA U TUNISU

U slavu Didone, kraqice lepote

Finalistkiwe izbora za Mis Srbije privla~e pa`wu gostiju najelitnijih tuni`anskih hotela iz lanca „El Mourdi“, ali i ostalih turista koji sa svih strana globusa biraju Sus, Bizertu, Hamamet ili grad Tunis za svoje putovawe snova. U Sahari, odakle se pru`a pogleda na Atlas, ekipa okupqena oko Vesne de Vin~a snimala je i dokumentarac o Berberima, kao i o neuhvatqivom Taebu, vrsnom konceptualnom umetniku saharskog podnebqa. Zapravo, devojkama koje konkuri{u za titulu Mis Srbije otvoreno je pravo carstvo neverovatnih atrakcija ove zemqe – od jahawa kamila Saharom, do ~uvene vo`we xipovima pustiwskim predelima gde je zapo~eo kultni kadar maestralnog filma „Engleski pacijent“.

– Sve je to deo edukacija ili ubrzane {kole lepote.

A to ’u~ewe’ lepote, odnosno uvla~ewe u lepotu koja sija, podrazumeva ne samo kondicione i ve`be oblikovawa, ve} i filozofsku {kolu i mentalni trening.

Taj put ka izvedenoj lepoti je dobro skriven, ali je mogu}. Naprosto se prime}uje kako se u o~ima na{ih lepotica poja~ava sjaj – ka`e Vesna de Vin~a.

Sa devojkama je i Bo`ana Ostoji}, svetska {ampionka u rowewu, uz ~iju pomo} devojke istra`uju podvodne lepote Mediterana. Profesor tenisa Mili Veqkovi} otkriva im tajne belog sporta, a za istra`ivawe talenata zadu`en je peva~ Oliver Kati}. Misice poha|aju i svojevrsne {kole {ou biznisa, novinarstva, intelektualne radionice gde se u~e osnove civilazicija, prolaze temeqe besedni{tva, a osniva~ MENSE Srbije, Novosa|anin dr Ranko Rajevi}, uvodi ih u tajne tehnike brzog u~ewa.

Poznati kreator Bata Spasojevi}, zajedno sa slikarom Neboj{om Pilipovi}em Pilom, sni-

ma i poseban katalog posve}en kraqici Didoni, istovremeno u~e}i finalistkiwe dr`awu, stilu i modnom pokretu. U saradwi sa umetni~kim fotografom Mladenom Sekuli}em napravqene su izuzetne moderne skulpture u ambijentima drevnih civilizacija. Kreatori Bata Spasojevi} i Marija [abi} zatvori}e ovaj magi~ni krug srpskih lepotica u Tunisu modnom revijom, koja }e biti odr`ana u prisustvu najuspe{nijih `ena ove zemqe, diplomata, VIP li~nosti i, naravno, tamo{wih medija, koji sa neverovatnom pompom prate finalistkiwe izbora za Mis Srbije 2010.

Dragan Milivojevi}

„DNEVNIK” NA PRVOM NA[EM SAJMU VEN^AWA

Glamur u belom D

uel u ven~anicama, trka dama u belom ulicama Beograda, bio je samo veliko zagrevawe za ono {to je ju~e prikazano na „Prvom Beogradskom sajmu ven~awa“ odr`anom pod svodom „Arene“. Svi oni kojima je posao da najva`niji i najsre}niji dan, kada se ka`e sudbonosno „da“, protekne u atmosferi glamura, svojski su se potrudili da svetski trendovi stignu i do nas. Ono {to je za Bliski is-

– Mi posedujemo ven~anice iz {panske kolekcije La Sposa i italijanske modne ku}e „Edi ka“, „Palo de Nofrio“ i ameri~ke „Megi Sofero“. Ove godine su aktuelne svedene ven~anice od muslina, koje prate liniju tela. Malo podse}aju na pozori{ne kostime gr~ko-rimskog stila. Tako|e su veoma tra`ene one ven~anice sa ukrasom od nabora, asimetri~ne, ukra{ene Svarovski kristalima. Raduje me {to devojke u posledwe vreme sve vi{e vode ra~una prilikom odabira ven~anice. Biraju one koje prate wenu li~nost i sam tok i ambijent ven~awa – ka`e nam Bojana Milo{evi} sa {tanda „Pepequge“.

I ona je, ka`e, kao u bajci, za svoje sudbonosno „da“ nosila haqine u kojima je bila poput princeze.

– Shodno svom poslu morala sam da imam rasko{nu haqinu za taj dan. Zapravo, imala sam dve haqine, jer je jedna bila primerena samom ~inu ven~awa, a druga je zahtevala le`ernost zbog same ambijente ve~eri. Ta druga haqina je bila bordo. U posledwe vreme mnoge mlade isto praktikuju.

Novosa|anke su devojke koje sve vi{e imaju hrabrosti da se opredele za haqinu za ven~awe u nekoj

Ne gasi pikavce na satenu Salon „Odiva“ iz Beograda i Po`ege predstavio je veliku ponudu svetski poznatih brendova kao {to su Simbelin, Marija Karin...

Oni uvoze ven~anice iz Amerike i mnogih evropskih zemaqa, prodaju i iznajmquju. Cene iznajmqivawa zavise od vrednosti ven~anica, od 20.000 do 50.000 dinara. Pla}a se u dva dela, a u iznajmqivawe ven~anice ulazi i kompletna prate}a oprema. Kako saznajemo od Jelene Milovanovi}, jedna mlada je iznajmila sukpocenu haqinu kod wih, ali je imala peh da joj vatromet zapali ven~anicu i jedva je spa{ena, ne haqina, nego udava~a. „Odiva“ joj ni{ta nije naplatila, jer su na ovaj peh reagovali qudski. Ali ako iznajmqiva~i primete da je neko namerno uni{tio haqinu, onda sledi naplata, jer 10-15 rupa od pikavaca na haqini ve} nije slu~ajnost. tok Bejrut sa svojim „Danom ve~awa“ i rasko{nim belim haqinama, to su ova dva dana za Beograd. Jer, nije postojalo skoro ni jedno veliko kreatorsko ime ~iji model se nije mogao videti na {tandovima najve}e hale na Balkanu.

– Ovim sajmom smo, kao neko ko neguju brak kao instituciju, podsetili mlade qude da se ven~aju.

Ima puno parova koji se razvla~e po vezama, a mi ih i na ovaj na~in motivi{emo na stupawe u brak – objasnila je za „Dnevnik“ glavna urednica magazina „Ven~awe“ Zorica Jovanovi}, ina~e „glavni krivac“ za odr`avawe ove nesvakida{we manifestacije.

Sve budu}e mlade, koje jo{ uvek nisu odsawale svoju svadbu i ven~anicu, mogle su da odaberu pone{to u „Areni“, jer je izlo`eno bilo za realizaciju sva~ije fantazije. Ceo ambijent sportske hale dekorisan je i prilago|en izgleda u duhu ven~awa, sve uz one klasi~ne taktove kada mlada prilazi oltaru: Tam tam ta tam, ta tam ta tam... A izlaga~a razne fele, od salona ven~anica, zlatara, dekoratera, do posledwih u lancu onih koji se bave nekim delatnostima vezanim za ven~awe. Novosa|ani su se zaista potrudili da uvezu veliki broj ven~anica svetskih kreatora i time pokazali da idu u korak sa svetom, ali i omogu}ili mladencima veliki izbor.

Me|u wima je „Pepequga“, koja dominira svojim salonima u Novom Sadu i Beogradu.

„otka~enoj“ boji. Mislim da je to i zbog multinacionalne sredine.

Ma|arice, Rumunke, Slovakiwe... u svom folkloru imaju ja~e detaqe, pa mo`da shodno tome prave i izbor za ven~awe.

Svuda su mlade iste, ustreptale, hirovite, `eqne da budu jedinstvene u danu o kome ma{taju od

Sudbonosno „da” ala sari Gagan Ge{or stigao je u Arenu iz Indije sa elegantnom i specijalnom ponudom ven~anica od prirodnih materija po kojima wegova zemqa poznata.

Najlu|e su one od svile, a tu je i sari, koji se u Indiji tradicionalno nosi, a posledwih godina ka`e Ge{or i devojke po Evropi `ele da izgovori sudbonosno „da“ ba{ u sariju. detiwstva. Namera organizatora je stoga da ovo bude ujediweni i tradicionalan Sajam ven~awa svih biv{ih republika Jugoslavije. Za sada su uz izgla~e iz Srbije tu i oni koji se bave ovim biznismom u belom iz Hrvatske. Mnoge devojke do{le su na sajam izuzetno uzbu|ene i o~ito imaju 1001 `equ, mada, kako smo imali priliku da vidimo, ni same ne znaju {ta ho}e, osim {to pa tra`e sjaj, ne tradicionalnih, na{ih, ve} lordovskih ven~awa.

Vladimir \uri~i}

20

nedeqa13.jun2010.

OGLASI

DNEVNIK

UDOVICA Novosa|anka ekonomista, zaposlena, situirana, upoznala bi udovca fakultetski obrazovanog oko 65 godina, radi braka ili zajedni~kog `ivota. [ifra „ Milica“.

2152

SUTOMORE, izdajem apartmane i sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe. Povoqno.

Telefoni: 021/530-309, 021/898-568, 064/1657393.

2020 RISAN - Boka, apartmani, klimatizovano i bez restrikcije vode. Telefoni: 0038269/049238, 063/8043853.

2022 IZDAJEM dve sobe Herceg Novi - Kumbor, blizu mora.

Telefon 021/881-003.

2031 IZDAJEM kamp prikolicu 4 le`aja super opremqena u Buqaricama. Telefon 061/6627941.

2120 BOKA KOTORSKA u Risnu, mesto sa lepom pla`om, izdajem sobe sa upotrebom kuhiwe, udaqewe 250m od pla`e, 6evr.

Telefon 0038232371657.

2129

ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika. Priprema prijemnih i popravnih! Povoqno, veoma uspe{no. Telefon 021/6367482, 063/471-644.

1726

ISKUSAN profesor daje ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062.

1892 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Tele. 021/6399-305.

1937 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

1938 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

1939 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311482.

2189

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at. Telefon 063/583-062.

1893

c m y

OGLASI

DNEVNIK

nedeqa13.jun2010.

21

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305.

1940 SVE ZA LEGALIZACIJU na jednom mestru - geodetskim snimcima, tehni~ki izve{taji, ostali geodetski radovi.

Telefon 062/200-635.

2273 VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, raume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati. Telefon: 064/216-54-24.

2197 POMO] starijim osobama, ku}na nega, zdrastvena za{tita, finansijska podr{ka uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 021/520-231, 063/527459, 064/2019-322. www.solis-nekretnine.com.

328876

IZDAJEM name{tenu sobu sa dva le`aja, centralno grejawe i upotreba kupatila, 1. sprat Novo naseqe. Telefoni: 639610, 021/504-629.

1890

GUNDULI]EVA dvoiposoban 51m2, noviji ukwi`en, CG. lift, t. za Liman I, II ili Kej .

Telefon 064/2595-728.

2153 DVOSOBAN stan u strogom centru Be~eja za mawi u Novom Sadu, dogovor. Telefon: 063/7113-762.

2183 MEWAM ekstra sre|en salonski stan od 165m2 sa dva ulaza u centru Sombora za ku}u na moru. Telefoni: 025/444973, 063/8703360.

1817

ODMAH useqiva garsowera 36m2 u Bem Lilike. Telefoni: 6369560, 064/2755731.

2147 LIMAN I, izdajem dvosoban komforan stan, 60m2, ulica Drage Spasi}. Telefon 6614565, 069/614-565.

2107 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru, 35m2, na novom nasequ, bra}e drowak. pla}awe 150 evra mese~no + depozit. Telefoni: 021/450815, 063/531-911.

1425

IZDAJEM dvosoban stan, Liman 4, name{ten, useqiv posle 15. jula, 250 evra + depozit. Telefon 063/7120-186.

1426 IZDAJEM stan 90m2, Ul. Balzakova na du`e vreme. Telefon: 063/525-180.

1502 IZDAJEM stan 90m2, Ul. Slova~ka, na du`e vreme. Telefon: 063/525-180.

1503 IZDAJEM garsoweru Aleksandar gradwa, nov name{taj, I sprat, CG, interfon, KTV, Grbavica. Telefon 064/888-2630.

1717 IZDAJEM garsoweru sa dva le`aja, potpuno opremqeno, klimatizovano, odmah useqivo, Had`i Ruvimova 49. Telefoni: 021/6398-950, 064/1571213.

1874

IZDAJEM jednosoban, komforan, name{ten stan `enskoj osobi u Ul. Cara Du{ana u Novom Sadu. Telefon:064/18-49212.

1894 IZDAJEM nename{ten jednoiposoban stan 40m2, Ul Stevana Musi}a, prizemqe, dobar za kancelariju. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534276.

1901 IZDAJEM praznu garsoweru 25m2, terasa, {upa od 1. jula na Podbari, Jug Bogdana ulica na du`e vreme, 120e. Telefon 461-542.

1945 IZDAJEM name{tenu garsoweu u ul. Narodnog fronta iznad „Idee“. Tel. 505-545. 1946 IZDAJEM garsoweru na du`i period Gogoqeva. Telefon 063/872-444-9.

1949 IZDAJEM garsoweru - top lokacija, potpuno konforna, name{tena a mo`e i za kancelariju. Tel.: 063/344-711. 1962

LIMAN I, izdaje se dvoiposoban stan name{ten. Mese~no pla}awe. Telefon 453-123, 064/161-25-35.

1963 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru (klima, kablovska) na Bulevaru oslobo|ewa. Telefoni: 021/468-294, 063/82-27-209.

1964 OD 1. 7. izdajem novu name{tenu garsoweru uz Bulevar oslobo|ewa. Telefoni: 021/468294, 063/82-27-209.

1965 IZDAJEM na du`i period name{tenu garsoweru, 30m2, kod Sajma, useqivu od 1. jula 2010.

Telefon 064/218-2478, 021/459088.

1995 IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom nasequ, Ul. Mom~ila Tapavice, 41m2, prvi sprat. Telefon: 063/89-44-168.

1997

22

OGLASI

nedeqa13.jun2010.

IZDAJEM trosoban stan u porodi~noj ku}i na Telepu, sve odvojeno, poseban ulaz. Telefon 063/8633367.

2008 GARSOWERE: A. Cesarca, Vuka Karad`i}a, Valentina Vodnika 100E, jednosobni: Petra Drap{ina 120E, dvosobni, trosobni i lokali. Telefoni: 021/6618-184, 063/598-463, 064/502-5379.

2015 IZDAJE se name{tena garsowera u centru grada. Telefon 021/525-110.

2024 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 24m2 u Novom Sadu, ul. Kraqevi}a Marka, cena 130e. Telefon 063/83-78-240.

2030

IZDAJEM dvosoban stan 40m2 na Grbavici, prizemqe, poluname{ten (nema ma{ina, fri`ider i {poret). Telefoni: 063/887-6661, 063/888-0826.

2037 LIMAN III, iznad nove Ideje, drugi sprat, kompletno name{tena nova garsowera sa terasom, izdajem zaposlenom nepu{a~u 180e + depozit. Telefon 064/1570711.

2044 IZDAJEM name{ten, dvosoban stan, 65m2, u centru grada sa klimom i kablovskom televizijom. Telefon 063/856-3936.

2057 IZDAJEM name{tenu garsoweru u stambenoj zgradi u {irem centru. Telefon 064/11270-74.

2058 HITNO izdajem jednosoban poluname{ten komforan stan na Satelitu (telefon, kablovska, grejawe...)

Telefon 064/12-27-684.

2059

IZNAJMQUJEM delimi~no name{ten jednosoban stan. Detelinara. Telefon 021/300576, 064/2632-768.

2073 IZDAJE se name{ten dvosoban stan sa ve{ ma{inom i TV-om u Ul. P. Komune. Telefon 063/7495586.

2080 STUDENTKIWI u name{tenom dvosobnom stanu sa ve{ ma{inom i TV-om potrebna cimerka, Ul. Mi~urinova. Telefon 063/7495586.

2081 25E dnevno izdajem luks opremqen apartman za dvoje u centru. Minimum 5 dana - ostalo dogovor. Telefon 063/7831807.

2100 IZDAJEM garsoweru u Futo{koj ulici br.38, tre}i sprat, cg, klima. Telefoni: 064/49329-38, 0230 27 153.

2102 IZDAJEM jednoiposoban stan u Petrovaradinu, zgrada, drugi sprat, centralno grejawe. Telefoni: 064/493-2938, 0230 27 153.

2103 GRBAVICA kod Limanske pijace izdajem dvosoban komforan stan 54m2+terasa sa VM, CG, KTV, tel. i klimom.

Telefon 063/433-763.

2116 IZDAJEM stan na Vidovdanskom nasequ 35m2, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/87-33-330 i 410-518.

2118

IZDAJEM name{tenu garsoweru u \or|a Nik{i}a Johana i prazan jednoiposoban stan na prvom spratu u Petra Drap{ina. Telefon 063/7864993.

2125 IZDAJEM na Novoj Detelinari komfornu name{tenu garsoweru 150E. Telefon: 063/88-77-797.

2126 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan u Alekse [anti}a kod limanske pijace 48m2 na du`e vreme, useqiv.

Telefon 063/592-885.

2151 IZDAJEM jednosoban name{ten stan kod Ribqe pijace 31m2, obnovqen. Telefon 064/2538458.

2162 IZNAJMQUJEM dvosoban kompletno name{ten stan nova gradwa, kod Sajma, povoqno, odmah useqiva. Telefon 060/3150-300.

2173 IZDAJEM dve garsowere od 27m2 na Novoj Detelinari, II i III sprat, ul. Joakima Vuji}a.

Telefon 060/1463083.

2181 OD 1. JULA izdajem komforan name{ten dvosoban stan 53m2 u Gagarinovoj ulici. Telefon:063/510-792.

2182 IZDAJEM trosoban kompletno name{ten stan na odli~nom mestu. Telefon 063/537-148.

2215 BULEVAR, kod Futo{ke pijace izdajem dvoiposoban nov stan, 53m2+terasa, na du`i period. Cena po dogovoru. Telefoni:021/6330-915, 062/40-1514.

2222 IZDAJEM nename{ten jednosoban stan kod stanice i nename{tenu garsoweru kod Sajma.

Telefon 064/187-3331.

2227 IZDAJEM nov, name{ten dvosoban stan Maksima Gorkog 42m2, nov name{ten jednoiposoban na Grbavici Do`a \er|a, 35m2.

Telefoni: 064/34-68-936, 021/459-634, 021/447-443.

2228 IZDAJE se dvosoban komforan name{ten stan kod @elezni~ke stanice. Useqiv od 1. jula. Telefoni: 022/461-744, 063/461-501.

2261 IZDAJE se name{tena garsowera na Bulevaru oslobo|ewa, drugi sprat kod Dnevnika. Telefon 063/552132.

2292 IZDAJEM ku}u, centar Novog Sada, povoqno, cg, odmah useqivo. Telefoni: 063/501962, 063/528-543.

1872

IZDAJEM nov prazan dvosoban stan 40m2 u ]irpanovoj ulici, prvi sprat, cena 180E. Telefon:064/09-07-889 i 021/547-920.

2285 VELIKA ponuda stanova za zakup poslovnih prostora, lokala na razli~itim lokacijama u Novom Sadu... Tel. 065/2019-004, 021/6624-325. www.solis-nekretnine.com.

328870 IZDAJEM stan u Novom Sadu, centar, komforan, luksuzno opremqen salonac od 100m2, trosoban, za poslovne qude.

Cena po dogovoru. Tel. 065/2019-004 ({ifra: 11618). www.solis-nekretnine.com.

328871 LIMAN 1, izdajem kompletno name{ten 1.5 stan na prvom spratu, terasa, cg. Cena: 200E+depozit. Tel. 425-205, 425-210.

329029 IZDAJEM nov stan sa klimom 41m2, jednoiposoban, sa name{tenom kuhiwom u Cara Du{ana, dvori{na strana, cena 170E+depozit. Tel. 064/6138280.

329095 IZDAJEM u Bra}e Ribnikara nov, sa novim name{tajem dvosoban stan, odmah useqiv. Telefon 528-137.

329118 IZDAJEM na Novom nasequ name{ten na drugom spratu, jednoiposoban stan 46m2. Telefon 528-137.

329119 KOD SOCIJALNOG lepo name{tenu garsoweru 25m2 odmah useqivo za 130 evra. Telefon 528-137.

329120 IZDAJEM na Grbavici odli~an jednoiposoban stan 35m2, name{ten, slobodan od 01. jula. Telefon 528-137.

329121 IZDAJEM u Save Kova~evi}a odmah useqiv, name{ten stan 42m2 na prvom spratu. Telefon 528-137.

329122

GOTOVINOM kupujem nov jednoiposoban ukwi`en stan do 40.000E, garsowera do 22000E, dvosoban na Nasequ do 50000E. Telefoni: 021/6621797, 063/598-463, 064/5025379.

2016

TRA@IMO!!! za poznatog kupca na boqoj lokaciji od dvosobnog do ~etvorosobnog stana. Hitno!!! Tel. 063/500213.

329150

LIMAN I hitno prodajem ~etvoroiposoban stan, 115m2 ili jedan od 82m2 trosoban i jednosoban od 34m2. Telefon 021/454-434.

2130 PRODAJEM stan u centru Sremskih Karlovaca, 45m2.

Tel. 065/467-4941.

2131 NOVA DETELINARA, ukwi`en dupleks 67m2, gradila Budu}nost. Tel. 6624-218.

329144 U ALEKSE [ANTI]A prodajem ukwi`en dupleks stan u novoj zgradi 95m2. Hitno. 950 E/m2. Ukwi`en. [ifra 38961.

Tel. 523-193, 065/444-34-55.

329114

DUPLEKS, Petrovaradin useqiv 61m2. Povoqno! Hitna prodaja! Tel. 064/820-58-28.

328859 DUPLEKS u strogom centru grada, u blizini Izvr{nog ve}a, 145m2, pet terasa, odli~an raspored, cena 139.000 evra!

Tel. 063/855-7109; 021/427-277 ({ifra: 11725). www.solis-nekretnine.com.

328944 ATRAKTIVAN dupleks - stan u dve eta`e iza Sajma, ulica Haxi Ruvimova, 75 m2, terasa od 8 m2, samo 62.000 evra! Tel. 064/2003-103, 021/451-570 ({ifra: 10634),. www.solis-nekretnine.com.

328940

PETROVARADIN - stanovi novi 29m2, 36m2 i 48m2 cena od 870e - 1150e/m2. Telefon 063/152-052-1.

2055 GRBAVICA, jednosoban stan, 35m2, idealan za izdavawe, lift, terasa, 39.150E. Telefoni: 066/000-283, 021/426-648.

2056 HITNO i povoqno prodajem novu useqivu garsoweru na Novoj Detelinari. Telefon 63-41-521.

1648 TELEP, prodajem noviju, odmah useqivu garsoweru 22m2, prvi sprat, terasa, mogu}nost odvajawa kuhiwe, cena 22.000E. Telefon: 063/8074172.

2219 PRODAJEM garsoweru, 29m2, u centru, visoko prizemqe.

Useqiva. Hitno! Telefoni: 065/527-8671.

2226 NOVA Detelinara useqiva garsowera na I spratu, bambusov parket, ukwi`ena zgrada, 31.000e. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

2251 GARSOWERA, {iri centar u izgradwi useqiva jun 2010, 18.000 evra. Tel. 064/820-58-28.

328858 PRODAJEM stan 78m2 preko puta Futo{ke pijace. Telefon: 064/316-38-29.

328859 PRODAJEM garsoweru od 25m2 u izgradwi na Grbavici, odli~na! Kompletna dokumentacija! Cena povoqna! Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 12048), www.solis-nekretnine.com.

328900

DNEVNIK

NOVOSADSKOG SAJMA li~no prodajem, garsoweru 27m2 na prvom spratu, lift, terasa, gleda na dvori{nu stranu. Telefon 063/538-166.

329127 BRANIMIRA ]OSI]A prodajem ukwi`en stan 28m2 na prvom spratu, odvojena kuhiwa sa prozorom, ima terasu, lift. Telefon 528-137, 6612262.

329129 NA NOVOM BULEVARU Evropa investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom na V spratu. Cena 28.000 evra. Tel. 451318, 523-193, 063/108-89-93.

329098 U ULICI Novosadskog sajma u novogradwi prodajem garsoweru 29m2. Lift, terasa. Useqiva za tri meseca. Cena 37500. Tel. 451-318, 063/773-0577.

329099 NA NOVOJ DETELINARI prodajem klasi~nu garsoweru 27m2 u novoj zgradi. Lift, terasa. Ukwi`en. Cena 34000. [ifra 42903. Tel. 523-193, 063-108-89-93.

329100 HITNO!!! Nova GA 25m2, kod Sajma, II sprat, lift, terasa, odli~an kvalitet, useqiva za 30 dana, cena sa PDV-om: 28.500!!! Tel. 021/6616-324, 425653.

329079 STANICA, ukwi`ena garsowera od 22m2. Cena: 27.810E. Tel. 425-205, 425-210.

329033 CENTAR, useqiva garsowera od 32m2, lift, cg. Cena: 38.110E. Tel. 425-205, 425-210.

329027 SOCIJALNO, nova useqiva garsowera od 24m2, terasa, lift, cg, cena: 32.960E. Tel. 425-205, 425-210.

329024 GRBAVICA - blizina Bulevara, u odli~noj zgradi sa luks opremom, odmah useqiva garsowera na prvom spratu, dvori{no orjentisana.

Tel. 021/4722-060; 063/502-526.

329008 NOVA DETELINARA ukwi`ena novija, name{tena garsowera od 24m2. Mo`e i zamena za ve}i. Tel. 063/502-526; 021/528-399.

329005 PRODAJEM 25m2 u Ul. P. ^arnojevi}a na I spratu, terasa, brzo useqiv. Tel. 063-7776233.

329038 PRODAJEM 28m2 u Ulici Alekse [anti}a, lift, terasa, ukwi`ena zgrada. Cena 35.000E. Tel. 063-10-10-668.

329040 ODLI^NA useqiva garsowera od 26m2, kod Sajma, ostaje kuhiwa, terasa, vredi videti!

Tel. 064/134-0459; 021/427-277 ({ifra: 14864). www.solis-nekretnine.com.

328902 SOCIJALNO - garsowera od 24m2 na tre}em spratu, pred useqewem, cena 35.650-eur sa PDV-om! Tel. 060/018-9422, 021/451-570 ({ifra: 12280) www.solis-nekretnine.com.

328903

KLASI^NA lepa garsowera sa uvu~enom kuhiwom, ukwi`ena na 26m2, terasa, lift, hladna ostava na terasi. Cena 34.000 evra! Tel. 065/2019-009, 021/520-231 ({ifra: 12014). www.solis-nekretnine.com.

328904 PRODAJEM izuzetnu garsoweru u Danila Ki{a, ukwi`ena, cena dogovor! Tel. 065/2019-009; 021/451-570 ({ifra: 12142). www.solis-nekretnine.com.

328905 CENTAR, garsowera, 27m2, dvori{na strana, ukwi`ena, cena 32.960. Tel. 472-1661.

328953

BLIZU Bulevara oslobo|ewa, garsowera 29m2, cena 31.930. Tel. 472-1661.

328954 [IRI CENTAR, odli~na, odmah useqiva, novija garsowera od 24m2 po ceni od 30.000. Tel. 636-8429.

328974 CENTAR, ukwi`ena garsowera, odmah useqiva, odli~na lokacija po ceni od 27.800. Tel. 636-6952.

328975

NOVO NASEQE, ukwi`en stan od 29m2 na I spratu, odmah useqiv za 33.000. Tel. 636-8429.

328976 GRBAVICA, garsowera pred useqewem 27m2, uredna papirologija, kvalitetna gradwa.

Tel. 063/520-296; 021/520-231 ({ifra: 10826). www.solis-nekretnine.com.

328898 BRZO USEQIVA garsowera u blizini Novog bulevara, 22m2, cena 26.000 evra. Mala zgrada sa veoma kvalitetnom opremom... Tel. 065/2019-010; 021/427-277 ({ifra: 11473). www.solis-nekretnine.com.

328899 GARSOWERE u izgradwi kod tr`nog centra „Rodi}“, jun 2011. Tel. 060/500-3501.

328868 USEQIVA garsowera na Novoj Detelinari, 24m2, II sprat.

Tel. 064/820-58-28.

328861 NOVO NASEQE, garsowera 23.500,00 evra, useqiva jun 2010. Tel. 064/820-58-28.

328862 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

328818 ODMAH USEQIVA garsowera, 25m2 - Cara Du{ana, lift, CG, cena - 31.000. Tel. 064/823-6618, 021/66-14-200.

328831 GARSOWERA 24m2 - sa odvojenom kuhiwom, terasa sa ostavom, CG, lift, cena - 25.000E. Tel. 064/823-6604, 6614-200.

328843 GARSOWERA, Nova Detelinara, hitna prodaja, investitor 19.000,00 evra. Tel. 064/820-58-28.

328857 IZGRADWA - Stanovi svih struktura! Pouzdan investitor! centar! Garsowera od 26m2 po ceni od 27.600 evra!

Tel. 060/018-9422, 021/451-570 ({ifra: 12173). www.solis-nekretnine.com.

328901 GARSOWERA 27m2, N. naseqe, S. Stanojevi}a, 1. sprat, lift, terasa, cg, novija, ukwi`ena useqiva, sa cenom 33.000 evra. Tel. 661-3259, 063/570659.

329167 JEDNOSOBAN, 27m2, centar, R. pijaca, @. Vasiqevi}a, 5. sprat, lift, cg, ukwi`en + terasa od 12m2, 34.000 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

329164 JEDNOSOBAN, 28m2, Detelinara, Milenka Gr~i}a, vp, cg, ukwi`en, u funkciji jednoiposobnog 32.000 evra.

Tel.661-3259, 063/570-659.

329174 MAWI JEDNOSOBAN stan, 21m2, R. pijaca, Stevana Milovanova, 4. sprat, cg, sre|en, ukwi`en, 25.750 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

329166 JEDNOSOBAN - 28m2 - Stevana Mokrawca, ukwi`en useqiv, lift, CG cena 35.000E. Tel. 064/823-6608, 542779.

328844

OGLASI

DNEVNIK

USEQIV - ukwi`en - mo`e kredit 37m2 – Bul. kraqa Petra I, 2. sprat, lift, CG, odli~an raspored cena - 42.200E. Tel. 064/823-6608, 021/542-779.

328838 JEDNOSOBAN - useqiv 30m2 - ukwi`en, CG, odli~an raspored cena - 35.000E. Tel. 021/542-779, 064/823-6610.

328829 JEDNOSOBAN stan 29m2, III sprat, useqiv VIII/2010, Nova Detelinara. Tel. 061/113-9879.

328864 SATELIT, jednosoban, 31m2, 4. sprat, odmah useqiv, cena 31.930. Tel. 422-149.

328955 POVOQNO: Jednosoban stan od 34m2, lift, terasa, ukwi`en. Novo Naseqe - [ONSI. Tel. 065/2019-010, 021/427-277 ({ifra: 12947). www.solis-nekretnine.com.

328906 JEDNOSOBAN stan na Rumena~kom putu, 48m2, lift, terasa, odli~na zgrada, cena 44.500 evra. Mo`e na kredit! Tel. 065/2019-013, 021/520-231 ({ifra: 12931). www.solis-nekretnine.com.

328907 PRODAJEM jednosoban stan od 30m2, soba, kuhiwa, kupatilo, terasa. Cena nije fiksna.

Tel. 065/2019-004; 021/427-277 ({ifra: 12935). www.solis-nekretnine.com.

328908 U BLIZINI CENTRA, 31m2, odvojena kuhiwa, terasa, II sprat. Novija gradwa, stan bez ulagawa. Agencijska prodaja.

Tel. 060/621-1685.

329039

JEDNOSOBAN, N. naseqe, II sprat, ukwi`en, 34m2, cena 35.400 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

329052 PARISKE KOMUNE, jednosoban, 40m2, tre}i sprat, lift, terasa, ukwi`en. Tel. 444-107, 633-7853.

329057 PU[KINOVA - noviji odmah useqiv ukwi`en stan od 35m2.

Tel. 021/528-399; 063/502-526.

329003 JEDNOSOBAN ukwi`en, II sprat, terasa, lift, u blizini Bulevara oslobo|ewa, cena: 37.100 evra. Tel. 021/427-088; 021/520-966.

329015 BULEVAR nov jednosoban, ukwi`en stan, II sprat, terasa, lift, 40 m2, cena: 44.300 evra.

Tel. 021/520-966; 064/823-66-00.

329017

U NAJU@EM CENTRU grada u Ulici Miroslava Anti}a prodajem stan 30m2. Pogodan za poslovni prostor. Ukwi`en, brzo useqiv. Cena 39000.

Pozovite 065/444-34-55, 451318.

329102 BRA]E DROWAK klasi~an stan 40m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en, 43.300. Lako mo`e biti 1.5soban. Telefon 528-137, 661-2262.

329130 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefon 528-137, 661-2262.

329131 NOVO NASEQE - [onsi klasi~an jednosoban stan 43m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefon 528-137, 661-2262.

329128 SEQA^KIH BUNA!!! Kod {kole na prvom spratu klasi~an jednosoban stan, useqiv po dogovoru, ukwi`en. Tel. 063/868-03-35.

329151 JEDNOSOBAN stan 32.5m2, Nova Detelinara, zidala Budu}nost, nov, neuseqavan. Tel. 6624-218.

329142 JEDNOSOBAN, Liman II, 39m2, II sprat, 44500 evra. Tel. 021/450/417; 064/189 38 87.

329044

KLASI^AN jednoiposoban 47m2, Liman III, Bul. Despota Stefana, I sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa, ukwizen 49.900. Tel. 063/517-846.

329070 JEDNOIPOSOBAN 42m2, Bulevar oslobo|ewa-preko puta „Mocarta“, III sprat lift, odvojena kuhiwa, ukwi`en.

Tel. 063/517-846.

329071 NOV ekskluzivan, dvosoban 50m2, centar-Kosovska, II sprat, lift, kompletno name{ten, ukwi`en, gara`a, 69.500. Tel. 063/517-846. 329072 KLASI^AN dvosoban 53m2, Detelinara, Solunska, I sprat, renoviran, odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en, useqiv 47.500. Tel. 063/517-846.

329073 PRODAJEM nov jednoiposoban stan 39m2, Sajam, 39.000.

Telefon 6447-622, 063/540165.

2325 PRODAJEM useqiv stan 42m2 Pu{kinova ulica Liman. Telefon 065/504-7433.

1375 PRODAJEM dvosoban stan na Grbavici, preko puta stadiona, 50m2, 4. sprat, zgrada sa liftom. Cena 1350e/m2. Bez posrednika. Telefon 063/531570.

1868 STAN - Novo Naseqe, 71m2, udaqen 150 metara od Doma zdravqa, po{te, vrti}a, cena ispod 1000e/m2. Telefon 063/80-87-535.

1962 BEZ POSREDNIKA prodajem dvosoban stan 60m2, na Limanu I, Drage Spasi}, II sprat, renoviran. Telefon 064/2854573.

2104

PRODAJEM dvosoban stan 59m2, IX sprat, Liman II i dvosoban stan 62m2 Mi{e Dimitrijevi}a, tre}i sprat. Telefon 063/860-1228.

2121 BULEVAR oslobo|ewa, iza lutrije, dvosoban, 64m2, prvi sprat, ukwi`en. Telefoni: 6341-423, 062/1224128.

2140 PRODAJEM dvosoban stan, 39m2, u Veselina Masle{e 56, prvi sprat, odmah useqiv. Telefon 061/618-4-555.

2169 DVOSOBAN stan 42 m2, nov, brzo useqiv, kwi`ewe 1/1, I sprat, Telep, cena 35.000 e. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/664-264.

2258 DANILA KI[A, dvosoban 53 m2, I sprat. Dogovor, bez posrednika. Telefon 6546-976, 063/664-264.

2259 OKOLINA ABC-a, dvosoban 43 m2, terasa, odli~an, cena 42.000 E. Tel. 6546-976, 065/3333177, 063/664-264.

2260

LIMAN, dvosoban stan, Ul. Balzakova 52m2, ukwi`en, lift, terasa, 58.000E. Telefoni: 064/181-46-86, 021/426-648.

2264 @. STANICA, prodajem ukwi`en, noviji dvosoban stan, bez ulagawa 48m2, 40.000E. Telefon 061/290-6588, 021/426-648.

2266 POVOQNO! Kisa~ka, V, bez lifta, za studente 30m2 30000E gotovinom. Ukwi`en stan, odmah useqiv. Kredti ne!

Tel. 021/6618-184, 063/598-463, 064/502-5379.

2017 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban izuzetno funkcionalan stan, 43m2, 41.500e Gagarinova, N.Sad. Telefoni: 063/8281-937, 064/063-37-62.

2188 CENTAR, 45m2, blizu pe{a~ke zone, jednoiposoban, tre}i sprat, lift, novija zgrada, dobar raspored, parking, kapija, 1450E/m2. Telefon: 064/6581387 2203 JEDNOIPOSOBAN, 48m2, tre}i sprat, lift, Ul, Mom~ila Tapavice - 44.500E, mo`e zamena za garsoweru od 25m2 uz doplatu. Telefon: 021/400-148, 063/590-381.

2211 PODBARA, useqiv noviji jednoiposoban 40m2, cena 43.000E, hitno. Mo`e zamena za mawi. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

2252 PETROVARADIN, nov jednoiposoban stan 35m2, terasa, 33.000E sa PDV-om. Telefoni: 063/147-9770, 021/426-648.

2268 PRODAJEM bez posrednika ukwi`en klasi~an dvosoban stan 60m2 na Limanu 4, visoko prizemqe. Telefon 421-407 od 8 - 15h.

2276

BUL. OSLOBO\EWA nov 1.5 soban stan - Erker gradwa 45m2 49.500 E - ukwi`en. Telefon 064/09-07-889, 021/547-919.

2284 SALAJKA - Kara|or|eva ulica, nov, neuseqavan jednoiposoban dupleks od 40m2, cena 26.000 evra! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ({ifra: 19963). www.solis-nekretnine.com.

328914 SOMBORSKI BULEVAR ganc nov odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2 na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefon 528-137, 661-2262.

329135 U MARKA MIQANOVA useqiv 45m2 I sprat nova zgrada 51500. [ifra 40259. Pozovite 065/444-34-55, 451-318.

329103 BRZO USEQIV nov JIS 42m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, puna spratna visina-bez kosina, predivan pogled, dvori{na strana, pvc, kl. parket, sig. vrata, parking u dvori{tu, cena: 38.000. Tel. 021/425-653, 6616-324.

329084 U ARSE TEODOROVI]A prodajem stan 28m2. Prazan useqiv. Cena 28000, i u Kisa~koj 44m2 ukwi`en jednoiposoban 45500. Tel 065/444-34-55, 451-318.

329101 HITNA PRODAJA!!! Odli~an JIS 36m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, terasa, sre|en, klima, nije posledwi, funkcionalan, brzo useqiv, cena: 33.000. Tel. 021/6616-324, 425653.

329080 HITNA PRODAJA!!! JIS 56m2, Novo naseqe, I sprat, lift, terasa, klima, dvori{na strana, odli~an raspored, odv. kuhiwa sa prozorom, TPV, cena: 51.500. Tel. 021/6616-324, 425-653.

329082

HITNA PRODAJA!Odmah useqiv JIS 40m2, Novo naseqe, III sprat, terasa, dvori{na strana, sre|en, ukwi`en, cena samo:43.200. Tel. 021/6616-324, 425-653.

329087 HITNO!!! Odmah useqiv, nov JIS 33m2, Heroja Pinkija, pvc stolarija sa roletnama, {panska keramika, tu{ kabina, cena: 30.500 za ke{-popust!!! Tel. 021/425-653, 063/536-212.

329088 HITNA PRODAJA!!!Odmah useqiv, nov JIS 57m2, Somborski bulevar, III sprat, lift, terasa, dvostrano orijentisan, bez prolaznih soba, uredni papiri-pro{ao tehni~ki, cena samo: 39.000. Tel. 021/425-653, 6616-324. 329089 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en stan na Detelinari, terasa, 35m2, cena: 32.450 evra.

Tel. 021/427-088; 021/520-966.

329018 JEDNOIPOSOBAN, nov useqiv, cena sa PDV-om, II sprat, terasa, 35m2, cena sa PDV-om: 42.700 evra. Tel. 021/520-966; 021/427-088.

329019

nedeqa13.jun2010.

NOVO NASEQE, useqiv 1. 5. stan od 38m2. cena: 28.000E. Tel. 425-205, 425-210.

329025 BULEVAR, nov uskoro useqiv 1.5 stan na drugom spratu, terasa, cg, direktno od investitora, povrat pdv. Cena: 38.110E. Tel. 425-205, 425-210.

329028 LIMAN 2, ukwi`en 1.5 stan, lift, terasa, cg. Cena: 42.230E. Tel. 425-205, 425-210.

329032 BULEVAR Jovana Du~i}a - u zgradi od fasadne cigle ukwi`en odli~an jednoiposoban stan 55m2. Mogu}a adaptacija u dvoiposoban. Tel. 021/6615124; 063/502-526; 061/167-2826.

329004 BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2. Tel. 063/1020-731.

328999 LIMAN IV - Narodnog fronta, sedmi sprat, jednoiposoban od 45m2, odli~an raspored, cena 53.600 evra. Tel. 060/0189422, 021/520-231 ({ifra: 12218). www.solis-nekretnine.com.

328915 BORE PRODANOVI]A, novija gradwa, useqiv stan od 47m2, I sprat, lift, terasa.

Pozvati 063/775-9121.

329041 SEQA^KIH BUNA, 40m2, kod {kole, terasa, odmah useqiv, ukwi`en. Cena 40.000E. Tel. 060-6211685.

329042 NOV jednoiposoban stan u Vuka Karaxi}a, useqiv, potpuna dokumentacija, cena 53.000 evra.

Tel. 065/2019-011; 021/451-570 ({ifra: 11087), www.solis-nekretnine.com.

328909 BULEVAR EVROPE - 33m2 jednoiposoban stan na prvom spratu, dvori{no orjentisan, direktno od investitora. Ima povra}aj PDV-a! Tel. 063/520296, 021/520-231 ({ifra: 10698). www.solis-nekretnine.com.

328910 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan kod Socijalnog, 31m2 izvanrednog rasporeda, cena dogovor! Tel. 063/8557109, 021/451-570 ({ifra: 11697), www.solis-nekretnine.com.

328911 NOVA DETELINARA - Janka ^melika, nov i odmah useqiv jednoiposoban stan na drugom spratu, 42m2 po ceni od 54.600 evra. Mo`e subvencija!

Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 10373). www.solis-nekretnine.com.

328912 PRODAJEM nov jednoiposoban stan u ul.Branka Baji}a, savr{enog rasporeda, oko cene mogu} dogovor! Tel. 065/2019-009; 021/427-277 ({ifra: 11810), www.solis-nekretnine.com.

328913 PRODAJEM odli~an nov, odmah useqiv stan od 42m2 na prvom spratu sa terasom za 32.000 evra! Tel. 063/855-7109, 021/451-570 ({ifra: 12133), www.solis-nekretnine.com.

328918 N. NASEQE, jednoiposoban, 48m2, 1. sprat, terasa, ukwi`en. Tel. 472-1660.

328956

23

BLIZU Futo{ke pijace, jednoiposoban stan, 36m2, nov, odmah useqiv, cena 48.200. Tel. 422-149.

328957 NOVO NASEQE, ukwi`en, noviji 1.5 stan od 41m2 u odli~nom stawu, odmah useqiv po ceni od 43.300. Tel. 6366952.

328977 NOVA DETELINARA, nov, odmah useqiv 1.5 stan, odli~an raspored po ceni od 44.000.Tel. 636-6952.

328978 JEDNOIPOSOBAN, useqiv maj 2010, Nova Detelinara, Janka ^melika. Tel. 064/82058-28.

328860 LAZE KOSTI]A 44m2 - odmah useqiv + 14m2 terase, lift, Cg, cena - 44.000E. Tel. 064/823-6601, 6614-200.

328830 JEDNOIPOSOBAN 55m2 Liman 1, stan na presti`noj lokaciji, 1. sprat, lift, lo|a, zgrada od crvene fasadne cigle, mo`e i putem kredita.

Tel. 021/55-77-58, 063/7-333621.

328826 PRODAJEM jednoiposoban stan 42m2, terasa, ostava, 3. sprat, na dve strane, useqiv, bez posrednika, ukwi`eno.

Na{i telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

328819 JEDNOIPOSOBAN, 35m2 - 1. sprat, terasa, Cg, ukwi`en, odli~an, cena - 34.000E. Tel. 064/823-6617, 021/661-4200.

328839 CENTAR nov - 37m2 - jednoiposoban, 2. sprat, terasa-ostava, Cg, odmah useqiv, upotrebna dozvola, cena - 45.000. Tel. 064/823-6604, 542-779.

328836 JEDNOIPOSOBAN, 45m2 [onsi, ukwi`en - useqiv, lift, CG, odli~an raspored cena - 51.500E. Tel. 064/8236617, 021/661-4200.

328845 NOVI BULEVAR, 44m2 - 1. sprat, brzo useqiv, terasa, CG, lift, cena - 45.500E. Tel. 064/823-6610, 542-779.

328842 ]IRPANOVA ul, 36m2 - jednoiposoban, 1. sprat, terasa, lift, useqiv odmah, cena 47.600E. Tel. 064/823-6602, 021/542-779.

328847 DVA JEDNOIPOSOBNA stana, N. naseqe, Seqa~kih buna, cg, terasa, sre|eni, ukwi`eni, 40m2, 3. sprat sa cenom 43.250 evra, i 40m2, 4. sprat sa cenom 41.200 evra.

Tel. 661-3259, 063/570-659.

329170

JEDNOIPOSOBAN, 34m2, N. Detelinara, Haxi Ruvimova, 2. sprat, lift, terasa, cg, nov, useqiv, 40.800 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

329172 JEDNOIPOSOBAN, 44m2, Sajam, \. Joanovi}a, 1. sprat, lift, cg, terasa, sre|en, ukwi`en, 47.400 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

329160

24

OGLASI

nedeqa13.jun2010.

JEDNOIPOSOBAN, 35m2, Satelit, Futo{ki put, 1. sprat, cg, terasa, ukwi`en, 32.000 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

329161 JEDNOIPOSOBAN, 38m2, Stanica, Pariske komune, 4. sprat, lift, terasa, cg, sre|en, ukwi`en 41.200 evra. Tel. 6613259, 063/570-659.

329162 [IRI CENTAR, Ul. \.

Brankovi}a 34m2 jednoiposoban stan sa terasom, I sprat,cena-dogovor. Tel: 423208, 528-599.

329145 PARISKE KOMUNE klasi~an dvosoban stan 58m2, ima lift, gara`a u sklopu iste zgrade 15m2,sve ukwi`eno 1/1, cena-dogovor. Tel: 021/528-599, 063/111-41-42.

329146 DVOSOBAN, 63m2, Liman 2, Blagoja Parovi}a, 5. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, 59.750 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

329163 HITNO! Dvosoban, 43m2, centar, Bem Lilike, vp, terasa, cg, ukwi`en, 42.250 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

329165 DVA DVOSOBNA, stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom 55.600 evra i 53m2, 4. sprat sa cenom 56.650 evra. Tel. 6613259, 063/570-659.

329168 DVOSOBAN, 44m2, N. naseqe, M. Tapavice, 1. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en 41.200 evra. Tel. 661-3259, 063/570659.

329169 DVOSOBAN, 51m2, Detelinara, F. Filipovi}a, 4. sprat, cg, terasa, ukwi`en, 41.200 evra. Tel. 661-3259, 063/570659.

329173 DVOSOBAN, 54m2, N. naseqe, Ka}e Dejanovi}, pr, terasa, cg, sre|en, renoviran, ukwi`en 51.500 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

329175

DVOSOBAN nov 53m2 – odli~an rspored, 1. sprat, useqiv odmah, terasa, lift, CG cena 61.800E. Tel. 064/823-6608, 424963.

328841 LIMAN 2 - 63m2 - dvosoban ukwi`en, lift, terasa, CG, cena - 61.800E. Tel. 064/8236617, 661-4200.

328850 USEQIV – ukwi`en - 53m2 mo`e kredit. Dvosoban, CG, odli~an raspored, @. stanica, cena - 54.600E. Tel. 064/8236610, 021/6614-200.

328837 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefoni: 421-437 ili 063/534-505.

328820 DVOSOBAN 54m2 Rumena~ka - “RK Merkur” stan u odli~nom stawu, lift, terasa, ostava, okrenut na dve strane, ukwi`en i odmah useqiv, vredi kupiti 48.000 evra. Tel. 021/55-77-58, 065/555-38-23.

328824 DVOSOBAN stan, 55m2 - 3. sprat, Toplice Milana, grejawe, terasa, lift, parking mesto, cena - 55.000E. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

328852 NOVO NASEQE, [onsi, ukwi`en 2.0 stan od 60m2, odmah useqiv po ceni od 56.500.

Tel. 063/516-478.

328979

GRBAVICA, odli~an, nov, odmah useqiv 2.0 stan od 54m2 po ceni od 67.000. Tel. 6368429.

328980 [IRI CENTAR, noviji, ukwi`en 2.0 stan od 54m2 po ceni od 56.650. Tel. 636-8429.

328981 LIMAN II, ukwi`en, useqiv 2.0 stan od 62m2 po ceni od 60.000. Tel. 636-6952.

328982 LIMAN, “Park Siti” nov 2.0 stan od 54 m2 na II spratu, odmah useqiv. Tel. 636-8429.

328984 STANICA, dvosoban, 54m2, dvori{na strana, cena 51.500.

Tel. 472-1660.

328958 BORE PRODANOVI]A, dvosoban, 47m2, 1. sprat, terasa, cena 56.650. Tel. 422-149.

328959

GRBAVICA, dvosoban, 49m2, 3. sprat, cena 44.290. Tel. 4721660.

328960 TOPLICE MILANA, odli~an, dvosoban, 45m2, terasa, cena 55.620. Tel. 421-185.

328961 LIMAN 2, dvosoban, 57m2, lift, terasa, cena 66.950. Tel. 421-185.

328962 CENTAR, u blizini Dnevnika, dvosoban, 47m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 58.100. Tel. 422-149.

328963 KLASI^AN dvosoban stan u blizini @elezni~ke stanice, 47m2, potpuno renoviran, na prvom spratu, ukwi`en i brzo useqiv.

Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ({ifra: 12058). www.solis-nekretnine.com.

328919 FUTO[KI PUT, dvosoban stan, mo`e i zamena! Tel. 063/7726-845, 021/451-570 ({ifra: 19490). www.solis-nekretnine.com.

328920 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Lukijana Mu{ickog, cena veoma povoqna! Tel. 065/2019-009, 021/451-570 ({ifra: 10531). www.solis-nekretnine.com.

328921 DETELINARA - Veselina Masle{e, dvosoban stan od 50m2 na tre}em spratu, dobar, odr`avan stan, cena 47.000 evra.

Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 12981). www.solis-nekretnine.com.

328922 POVOQNO! Dvosoban stan od 47m2 u Pu{kinovoj, starija gradwa, ukwi`en, potrebno renovirawe! Tel. 065/2019-010, 021/451-570 ({ifra: 12608). www.solis-nekretnine.com.

328923 DVOSOBAN, Liman I, crvena fasadna cigla, ukwi`en, III sprat, bez ulagawa, 60m2, cena 84.000 evra. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87.

329053 BULEVAR kraqa Petra 58m2, dvosoban stan, peti sprat, lift, terasa, ukwi`en 56.700.

Tel. 444-107, 633-7853.

329058 FRU[KOGORSKA 64m2, dvosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sprat, lift, terasa.

Tel. 444-107, 633-7853.

329059 LIMAN II 63m2, klasi~an dvosoban stan, lift, dve terase 62.000. Tel. 444-107, 6337853.

329060 LIMAN I, dvosoban, 57m2, drugi sprat, odli~an raspored, ukwi`en, 65.000. Tel. 444-107, 633-7853.

329061 NOV dvosoban stan na Novom nasequ u blizini Doma zdravqa, 43m2 sa terasom, odli~an raspored! Cena 43.000 evra!

Tel. 064/2003-103; 021/427-277 ({ifra: 18793). www.solis-nekretnine.com.

328916

ODLI^AN, klasi~an dvosoban stan u blizini {kole i obdani{ta, odr`avan, na tre}em spratu, sa terasom, hitno! Tel. 063/855-7109; 021/451-570 ({ifra: 11788). www.solis-nekretnine.com.

328917 SUBOTI^KI BULEVAR investitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan.

Tel. 063/1020-733.

328998 DVOSOBAN stan u novoj zgradi, brzo useqiv, 50m2, redovan sprat, terasa, lift, cena sa PDV-om: 53.350 evra.

Tel. 021/427-088; 021/520-966.

329020 NOVO NASEQE 47m2 dvosoban stan 45.590, i trosoban odli~an 71m2 za 68870E, terasa, cg, proto~na voda, useqiv u julu 2010. Tel. 021/6317-000, 064/124-9772, www.palatans.imovina.net.

329091 SAJAM Mi~urinova 50m2 dvosoban za 51.500 i Pariske komune 71m2 za 69.500, ukwi`en, mo`e kredit, odmah useqivi. Tel. 062/477-428 i 021/6317-000, www.palatans.imovina.net.

329092 ODMAH USEQIV DS 49m2, Haxi Ruvimova, I sprat, lift, terasa, nov, dvori{na strana, gips, rasveta, sig. vrata, ugr. kuhiwa, predat na ukwi`bu, cena: 54.500. Tel. 021/6616-324, 425-653.

329081 ODMAH USEQIV klasi~an DS 54m2, Rumena~ka, lift, terasa, sve odvojeno, sre|en, ukwi`en, cena: 48.500. Tel. 021/6616-324, 425-653.

329085 U ULICI Laze Kosti}a investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 54m2 na IV spratu.

Ekstra gradwa. Useqiv septembar 2010. Tel. 523-193, 451318, 523-193, 063/108-89-93.

329105 U [IREM CENTRU prodajem mawi dvosoban stan 35m2. Useqiv, uredni papiri, mo`e i na subvenciju. [ifra 41313. Tel. 063/108-89-93, 451-318.

329106 NA LIMANU II prodajem komforan dvosoban 63m2 ukwi`en. Hitno, povoqno.

Cena 61800. [ifra 42833. Tel. 451-318, 523-193.

329107 U ULICI Bore Prodanovi}a 47m2 nov stan na prvom spratu useqiv lift terasa 55500.

Tel. 451-318, 523-193.

329108 LIMAN DVA dvosoban stan 63m2 odli~nog rasporeda, ukwi`en, lift, terasa za 62.000. Telefon 528-137, 6612262.

329136 SAVE KOVA^EVI]A hitnoooo!!! Dvosoban kompletno renoviran stan 54m2, odli~an, ukwi`en, ima terasu za 45.500.

Telefon 528-137, 661-2262.

329137

MINI DVOSOBAN 39m2, vrhunska oprema, odvojena kuhiwa, Novi bulevar, Zoned gradwa, neuseqavan. Tel. 6624-218.

329143 SAVE KOVA^EVI]A!!! Odli~an dvosoban stan u izuzetnom stawu kompletno renoviran, dvostran. Pozovite!!!

Tel. 063/868-03-35.

329152 STANICA!!! Prodajemo izuzetno povoqno klasi~an dvosoban stan na drugom spratu od 53m2 za 49000E. Tel. 063/86803-35.

329153 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu u blizini Limanske pijace. Pozovite 063/500-213, 063/868-03-35.

329154 KOD [KOLE \or|e Nato{evi}!!! Dvosoban stan sa terasom!!! Tel. 063/868-03-35, 063/500-213.

329155 LIMAN TRI odmah useqiv dvosoban stan 62m2, odli~nog rasporeda, ima terasu, lift, ukwi`en za 64.000. Telefon 528-137, 661-2262.

329132 @ELEZNI^KA STANICA odmah useqiv, ukwi`en dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada.

Telefon 528-137, 661-2262.

329133 PARTIZANSKIH BAZA klasi~an dvosoban stan 60m2 u zgradi sa liftom, ukwi`en za 62.000. Telefon 528-137, 6612262.

329134

NOV trosoban 75m2, prvoklasan, kod Sajma, Koste Racina, I sprat, dvostrano, dva kupatila, ukwi`en, 80.000. Tel. 063/517-846.

329074 KLASI^AN trosoban 81m2, Liman I, Fru{kogorska I sprat, lepo odr`avan stan, dvori{no, ukwi`en, 97.500.

Tel. 063/517-846.

329075 PRODAJEM povoqno, komforan, trosoban stan u Novom Sadu, drugi sprat, Gagarinova 10, dvostrano orijentisan, 900e/m2. Telefoni: 064/073-9206, 022/627-725.

1429

LIMAN 1, Fru{kogorska kod [tranda, trosoban 85m2, 3. sprat, ukwi`en, renoviran, 96.000e. Telefon 063/531-350, 063/501-308.

2026 CARA DU[ANA, trosoban 65m2, visoko prizemqe, okrenut prema dvori{tu, gara`a 16m2 ispod stana, ukwi`en, 82.000e. Telefon 063/531-350, 063/501-308.

2027

DNEVNIK TROSOBAN, 69m2, V sprat, Suboti~ki Bulevar 69.000 E .Telefon 063/7743-985.

2194 GRBAVICA, ukwi`en trosoban stan, Aleksandrova zgrada 81m2, cena 100.000E. Telefoni: 064/181-46-86, 021/426-648.

2263 PRODAJEM trosoban stan, 85m2, Ul. Drage Spasi}, prvi sprat, bez ulagawa, vlasnik, 110.000E. Telefon: 064/1993027.

2277 PRODAJEM stan od 75m2, u odli~nom stawu u Kosovskoj ulici. Mo`e zamena za mawi do 40m2. Telefoni: 523-792, 064/24-101-55.

1544 HITNO! dvoiposoban 72m2 u ul. Novosadskog sajma, prvi sprat funkcionalan, cena 83.000. Telefon 442-015.

2155

PRODAJEM dvoiposoban stan, 66m2, Ulica Jovana Hranilovi}a, 1. sprat. Telefoni: 063/503-977, 065/503-97-77.

2225 DVOIPOSOBAN dupleks stan, 55m2, odmah useqiv, terasa, lift, cena sa PDV-om: 45.800 evra. Tel. 021/520-966; 021/427-088.

329021 TELEP, 3.0 stan u izgradwi, 70m2 ekstra zgrada sa 4 stana (kwi`ewe 1/1), kompletna dokumentacija za 45.000. Tel. 063/82-88-377.

328988 CENTAR!!! U novijoj zgradi dvoiposoban stan od 67m2 u zgradi sa liftom, useqiv po dogovoru sa lepom terasom.

Tel. 063/500-213, 063/868-03-35.

329156 U MI[E DIMITRIJEVI]A 63m2 dvoiposoban ukwi`en II sprat gradio Moj dom, povoqno. [ifra 43033. Tel. 451-318, 523-193.

329110 HITNO!!!ODLI^AN DIS 43m2, Dostojevskog, IV sprat, lift, terasa+hl. ostava, novogradwa, bez prolaznih soba, ukwi`ba u toku, cena: 48.500.

Tel. 021/6616-324, 425-653.

329086 HITNA PRODAJA!!!Ukwi`en, odmah useqiv, DIS ]irpanova, V sprat, lift, pvc stolarija, kl. parket, klima, sig. vrata, parking u dvori{tu, cena: sa porezom 49.900. Tel. 021/6616-324, 425-653.

329083 PRODAJEM sre|en, prazan dvoiposoban stan 52m2, Detelinara Milana Glumca 48.000 ili mewam za mawi. Tel. 6317000 i 060/53-41-533, www.palatans.imovina.net.

329090 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan.

Mo`e zamena za mawi. Tel. 021/6615-124; 063/502-526.

329010 LIMAN II - ukwi`en dvoiposoban stan 75m2. Tel. 021/6615124; 063/502-526.

329000 SOMBORSKI BULEVAR - u blizini {kole i obdani{ta, odli~an ukwi`en useqiv dvoiposoban stan, 56m2, ni`e spratnosti. Mo`e i prodaja sa gara`om. Tel. 021/528-399; 063/502-526.

329001 LIMAN, kod pijace, odli~an 2.5 stan od 70m2, ukwi`en na II spratu. Tel. 636-8429.

328989 LIMAN II 75m2, dvoiposoban stan, lift, terasa 72.000. Tel. 444-107, 633-7853.

329062 NOVOSADSKOG SAJMA, 72m2, dvoiposoban, prvi sprat, ukwi`en, bez ulagawa, dva san. ~vora, cena 85.300. Tel 444-107, 633-7853.

329063

NOVA DETELINARA, 54m2, dvoiposoban, odli~an raspored, terasa, lift, 62.000. Tel. 444-107, 633-7853.

329064 NOVO NASEQE, 71m2, dvoiposoban, {esti sprat, dva lifta, terasa, odli~an, mo`e kredit. 72.000. Tel 444-107, 6337853.

329065 DVOIPOSOBAN, Branimira ]osi}a, 54m2, II sprat, lift, ukwi`en, 61500 evra.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

329047 DVOIPOSOBAN ukwi`en stan kod Sajma, potkrovqe, lift, mo`e kredit, cena 51.500 evra! Tel. 065/2019-011, 021/451-570 ({ifra: 12172), www.solis-nekretnine.com.

328924 SOCIJALNO - dvoiposoban stan na prvom spratu, sa gara`nim mestom, cena 69.600 evra.

Tel. 063/520-296; 021/427-277 ({ifra: 10736). www.solis-nekretnine.com.

328925 PRODAJEM odli~an dvoiposoban stan od 40m2, useqiv, na Telepu!

Tel. 063/855-7109, 021/451-570 ({ifra: 12802). www.solis-nekretnine.com.

328926 PRODAJEM izuzetan dvoiposoban stan na prvom spratu, ukwi`en, cena veoma povoqna! Tel. 065/2019-009; 021/427277 ({ifra: 12966). www.solisnekretnine.com.

328927 BLIZU SPENSA, dvoiposoban, 85m2, stanu pripada i garsowera, ima podrum, cena 131.330. Tel. 421-185.

328964 GRBAVICA, dvoiposoban, 57m2, kod Limanske pijace, nov, neuseqavan. Tel. 472-1661.

328965 BETANIJA, odli~an, nov, ukwi`en, odmah useqiv 2.5 stan od 74m2 po ceni od 80.000.

Tel. 636-8429.

328985 NOVA DETELINARA, odli~an, nov, useqiv 2.5 stan po ceni od 63.500. Tel. 636-8429.

328983

EKSKLUZIVNA PONUDA useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en. Telefoni: 421-437,063/534-505.

328821 DVOIPOSOBAN 59m2 centar - A. Cesarca, noviji stan na 2. spratu bez ulagawa, lift, terasa, parking mesto, stan okrenut na dvori{nu mirnu stranu. Tel. 065/555-77-58, 021/55-77-58.

328827 DVOIPOSOBAN – 47m2, odmah useqiv - mo`e kredit, perfektan raspored - cena sa PDV-om - 43.300E. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

328832 LUKS 55m2 - dvoiposoban, 3. sprat, odmah useqiv, terasa, CG, lift cena - 67.000E. Tel. 064/823-6617, 424-963.

328835 GRBAVICA - 52m2 - dvoiposoban, ukwi`en - useqiv, CG, odli~an raspored cena 51.500E. Tel. 064/823-6610, 021/66-14-200.

328840 DVOIPOSOBAN - 46m2 - Socijalno, useqiv - ukwi`en, t, CG, mo`e kredit, cena 48.500E. Tel. 064/823-6602, 021/424-963.

328848 DVOIPOSOBAN, 52m2, Stanica, Bul. Ja{e Tomi}a, 3. sprat, cg, terasa, sre|en, ukwi`en 48.400 evra. Tel. 6613259, 063/570-659.

329159 KOD IZVR[NOG VE]A!!!

Stan na prvom spratu, useqiv po isplati, trostran. Pozovite!!! Tel. 063500-213, 063/86803-35.

329158

OGLASI

DNEVNIK

LIMAN DVA stan 75m2, odli~an raspored, ima terasu, na prvom spratu sa liftom, ukwi`en za 74.200 Telefon 528-137, 661-2262.

329139 TROSOBAN, 73m2, Stanica, Gagarinova, 2. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en, renoviran, 69.000 evra. Tel. 661-3259, 063/570-659.

329171 BULEVAR OSLOBO\EWA kod Kan-Kan-a, 73m2 - trosoban, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift, cena dogovor. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

328851

UKWI@EN - 77m2+40m2 terase - 1. sprat - trosoban, Bulevar kod Kan Kan-a, -mo`e kredit, cena - 93.000E. Tel. 064/823-6608, 021/424-963.

328846 LIMAN 2 - 76m2 - trosoban ukwi`en - komplet renoviran, useqiv, terasa, lift, cena 72.100E. Tel. 064/823-6604, 021/424-963.

328834 TROSOBAN 90m2 centar - S. Milovanova, stan salonskog tipa na 1. spratu u izuzetnom stawu, okrenut na dve strane, ukwi`en, mogu}a zamena za mawi stan do 50m2. Tel. 065/55577-58, 021/55-77-58.

328825 CENTAR, Radni~ka ulica, odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 75m2 po ceni od 77.000. Tel. 636-8429.

328986 LIMAN, 76m2, trosoban, 1. sprat, ukwi`en, cena 86.110.

Tel. 421-185.

328966 SAJAM, trosoban, 68m2, 2. sprat, nov, odmah useqiv, cena 80.000 sa PDV-om. Tel. 421-185.

328967 CENTAR, Vase Pelagi}a, trosoban, 61m2, 2. sprat, ostava u suterenu. Tel. 421-185.

328968 NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, spu[tena cena na 74.000-EUR! Tel. 065/2019-010; 021/427-277 ({ifra: 10822). www.solis-nekretnine.com.

328928 PRODAJEM trosoban stan na Limanu I, 73m2 na petom spratu, odli~an, ukwi`en! Pogled na Dunav i [trand. Odli~an, ukwi`en, novija zgrada. Tel. 064/134-0459; 021/451-570 ({ifra: 18569), www.solis-nekretnine.com.

328929 IDEALAN trosoban stan u dve eta`e! Ukwi`en na 63m2, podne povr{ine oko 70m2, nova zgrada, lepa prostrana terasa, veliko kupatilo, kuhiwa sa prozorom... Tel. 064/2003103, 021/427-277 ({ifra: 12090). www.solis-nekretnine.com.

328930

KLASI^AN trosoban stan na mirnoj lokaciji, u blizini {kole i obdani{ta, 80m2 za 82.000 evra. Tel. 063/855-7109, 021/520-231 ({ifra: 18518) www.solis-nekretnine.com.

328931 PA@WA! Nov stan od 75m2, odmah useqiv, Grbavica, hitna prodaja! Cena samo 87.000 evra!

Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ({ifra: 12902), www.solis-nekretnine.com.

328941

TROSOBAN stan na Novom Nasequ, 83m2 mo`e zamena za dvosoban uz doplatu! Tel. 065/2019-004; 021/427-277 ({ifra: 19457). www.solis-nekretnine.com.

328933 RADNI^KA ulica kod Keja, 78m2, trosoban, klasi~an, odli~an raspored, idealan i za poslovnu delatnost, uwi`en, cena 115.000 evra! Pogledajte nacrt i fotografije na sajtu Solis-a... www.solis-nekretnine.com Tel. 065/2019-011, 021/451-570 ({ifra: 12854).

328934 BUL. KRAQA PETRA I, 82m2, trosoban na tre}em spratu, lift. Kuhiwa i kupatilo sa prozorom. hitno 74.000 evra. Tel. 063/520-296, 021/520231 ({ifra: 12929). www.solisnekretnine.com.

328935 PRODAJEM izuzetan stan na savr{enoj lokaciji pogodan za poslovni prostor kao i za stanovawe, 81m2 - cena dogovor!

Tel. 065/2019-009; 021/451-570 ({ifra: 12933). www.solis-nekretnine.com.

328936 PRODAJEM nov ukwi`en trosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, izuzetno povoqno! Tel. 065/2019-009; 021/427277 ({ifra: 11550). www.solisnekretnine.com.

328937 LIMAN IV - Narodnog fronta, dobar, odr`avan trosoban stan od 80m2 na prvom spratu, cena 86.500 evra. Tel. 060/0189422, 021/451-570 ({ifra: 12262), www.solis-nekretnine.com.

328938 CENTAR - trosoban, nov odmah useqiv stan, 67m2, cena sa PDV-om: 69.650 evra. Tel. 021/520-966; 021/427-088.

329022 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, odmah useqiv, dva sanitarna ~vora 113.000. Tel. 444-107, 633-7853.

329066 LIMAN III, trosoban stan, 55m2, prizemqe, odli~an za posl. prostor ili ordinaciju, cena 57.000. Tel 444-107. 6337853.

329067 GRBAVICA, Tolstojeva ulica, nov 3.0 stan od 71m2 po ceni od 75.000. Tel. 636-6952.

328990 BULEVAR OSLOBO\EWA, u zgradi od fasadne cigle odli~an 3.0 stan od 82m2, lako preuredqiv u 3.5, dvori{no orijentisan. Tel. 063/82-88377.

328993 SUN^ANI KEJ, ekstra lokacija, odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 83m2. Tel. 063/516-478.

328994 GRBAVICA, Mi{e Dimitrijevi}a, 79m2, nov trosoban ukwi`en stan, dva kupatila, veliki dn. boravak i terasa, dupleks za samo 77.500. Tel. 021/6318-000, 064/124-97-72, www.palatans.imovina.net.

329093 TROSOBAN renoviran stan 70m2, ukwi`en na Bul. vojvode Stepe, prodajem za 75700E, mo`e i stambeni kredit. Tel. 021/6317-000, 064/124-9772, www.palatans.imovina.net.

329094 NA BULEVARU EVROPE investitor prodaje klasi~an trosoban stan 73m2 na drugom spratu. Lift, dve terase. Povoqno. Tel. 451-318, 523-193, 063/108-89-93.

329104

NA NOVOM BULEVARU Evrope investitor prodaje odli~an trosoban stan 66m2. Prvi sprat, wc, kupatilo terasa.

Gradi „Moj dom“ Tel. 451-318, 523-193, 063/108-89-93.

329111 U LOV]ENSKOJ ulici pored Spensa u ekstra zgradi prodajemo klasi~an trosoban stan 74m2 na II spratu. Ukwi`en, odmah useqiv. Tel. 451318, 063/753-78-23.

329112 NA LIMANU I u Ul. Drage Spasi} prodajem komforan trosoban stan 85m2 na I spratu. Terasa. Ekstra ponuda. [ifra 41643. Tel 523-193, 063/7537-823.

329113 U ULICI Laze Kosti}a investitor prodaje trosoban stan 70m2na IV spratu. Useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe sa „Erste bank“.

Gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193, 063/108-89-93. 329109

B. KRAQA PETRA 82m2 na tre}em spratu sa liftom ukwi`en terasa cena 74300.

Tel. 451-318, 523-193.

329115 PRODAJEM odli~an trosoban dupleks, na Novom nasequ, 130m2, terasa, cena 73.200 evra.

Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ({ifra: 12093). www.solis-nekretnine.com.

328932

TROIPOSOBAN 86m2, Bra}e Jovandi} kod SUP-a, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, dve terase, dvori{no, ukwi`en, 83.000. Tel. 063/517846.

329076 NOV ~etvorosoban, ekskluzivan 128m2, centar, Petra Drap{ina, prvoklasna gradwa i oprema, name{taj, sa gara`om 149.000. Tel. 063/517-846.

329077 NOV ~etvorosoban 81m2, kod Betanije, Majevi~ka, I sprat, dvostrano, prvoklasan, ukwi`en, useqiv 98.000. Tel. 063/517-846.

329078

PRODAJEM stan 84m2 Doktora Svetislava Kasapinovi}a 2b. Telefon 065/504-7433. 1376 NOVO NASEQE, prodajem troiposoban stan, 85/3 ili mewam za mawi. Telefon 061/21058-48.

1525 PRODAJEM ~etvorosoban stan 102m2, duplex, III sprat, noviji. Bez adaptacije, ukwi`en, Ul. Branislava Nu{i}a.

Cena dogovor.

Telefon 065/615-75-45.

1263 PRODAJEM stanu strogom centru 127m2, centralno grejawe, ukwi`en, 140.000E. Telefon: 062/2911-79.

1489 NOV ~etvorosoban, dupleks, Cara Du{ana, odmah useqiv 81m2 prodajem ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon 063/537-446.

1715

PRODAJEM renoviran stan Liman IV, 130m2, 140.000 evra, vlasnik. Telefon 063/213-246.

1955 PRODAJEM stan od 107m2 na Somborskom bulevaru. Telefon 063/599-760.

2141 PETOSOBAN Gogoqeva, odli~an, deqiv, 157m2 - 195.000E, kao nov. Telefon 063/7743-985.

2195 CENTAR, 164m2 petosoban, lift, tre}i sprat, blizu pe{a~ke zone, idealan raspored, luksuzno opremqen sa gara`om 17m2, cena 268000E. Telefon: 064/6581-387.

2204 PRODAJEM ~etvorosoban stan, 121m2, u centru, visoko prizemqe. Useqiv. Telefoni: 063/503-977, 065/503-97-77.

2224 PRODAJEM, odli~an nov ~etvorosban 97m2, IV sprat, lift, cena dogovor. Mogu}nost povrata PDV-a. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

2253 GRBAVICA, nov ekskluzivan neuseqavan ~etvoroiposoban 140m2 u jednom nivou, IV spr.

Telefon 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188.

2254 PODBARA, ~etvorosoban stan 90m2, useqiv, nov 83.000E. Telefoni: 061/290-65-88, 021/426-648.

2267 ODLI^AN izuzetno lep troiposoban stan u zgradi Budu}nosti kod Sajma, ukwi`en, prostran sa dve terase. Tel. 063/868-03-35, 063/500-213.

329157

nedeqa13.jun2010.

LIMAN, kod ”Merkatora” kompletno renoviran, ukwi`en 3,5 stan od 87m po ceni od 83.000. Tel. 063/82-88-377.

328991 TROIPOSOBAN, Liman II, 87m2, crvena fasadna cigla.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

329046 DUPLEKS - Grbavica, stan u izvanrednoj zgradi, 71m2 troiposoban, nov, odmah useqiv.

Prvi nivo dvosoban stan sa terasom, gorwi nivo: dve spava}e sobe sa kupatilom, cena 76.800 evra!

Tel. 064/157-1297, 021/520-231 ({ifra: 10667). www.solis-nekretnine.com.

28939 KOMPLETNO renoviran troiposoban stan na Bul. oslobo|ewa, prvi sprat, po ceni od 78.200 evra. Tel. 063/8557109, 021/520-231 ({ifra: 12044), www.solis-nekretnine.com.

328942 AVIJACIJA, odli~an, troiposoban stan, ptv, samo 77.250.

Tel. 422-149.

328969 STAN kod Sajma, 85m2, noviji, halogena rasveta, hidromasa`na kada, ugradni plakari, 85m2 tavana, terasa, cena 92.700. Tel. 472-1660.

328970 JEDAN od boqih stanova u gradu, 81m2, nova zgrada, prvi sprat, sve odli~no, cena 100.000 evra! Za vi{e pozovite... Tel. 064/2003-103; 021/520231 ({ifra: 12171). www.solisnekretnine.com.

328946 [ONSI - Novo Naseqe odli~nog rasporeda troiposoban stan 94m2, ukwi`en, zgrada sa liftom. Telefon 528137, 661-2262.

329140 GRBAVICA, Ul. M. Dimitrijevi}a, 77m2 ~etvorosoban stan, velika terasa, useqivo, cena 75.000. Tel: 021/423-208, 063/111-80-85.

329147 ATRAKTIVAN ~etvorosoban stan od 113m2 na Bulevaru Evrope - „Zoned horizont“, sa panoramskim pogledom na ceo grad i Fru{ku goru. Za vi{e pozovite...064/2003-103, 021/451-570 ({ifra: 12270),. www.solis-nekretnine.com.

328947 ^ETVOROSOBAN na drugom spratu, 90m2, lift, dve terase, ukwi`en na vlasnika, mo`e kredit, sa gara`om od 14m2, nova zgrada, kvalitetna gradwa, 113.300 evra. Pogledajte fotografije na sajtu SOLISa! Tel. 065/2019-011, 021/451570 ({ifra: 11665). www.solisnekretnine.com.

328948

^ETVOROSOBAN stan na petom spratu. 128m2, izuzetan kvalitet i oprema! Uredna papirologija... Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 10752), www.solis-nekretnine.com.

328949 EKSKLUZIVNO! Odli~an ~etvorosoban stan od 120m2 u Lov}enskoj! Tel. 065/2019-010; 021/520-231 ({ifra: 11982). www.solis-nekretnine.com.

328950 IZUZETNA ponuda - luksuzan petosoban stan u vili sa ~etiri stana sa gara`om i parking mestom. Mirna ulica u blizini Bulevara oslobo|ewa. Tel. 064/157-1297; 021/520-231 ({ifra: 12188), www.solis-nekretnine.com.

328951 U LUKSUZNOJ zgradi, kod hotela „Park“, ~etverosoban, 143m2, 1. sprat, lift, pametna ku}a, luksuzna oprema. Tel. 421-185.

328972 EKSKLUZIVAN stan u vili, petosoban, direktno od investitora, 170m2, cena 199.000 sa PDV-om. Tel. 421-185.

328973

25

SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231 ({ifra: 10789). www.solis-nekretnine.com.

328943 GRBAVICA, 118m2 - 2. sprat, luks stan, 4-soban, useqiv odmah, cena dogovor. Tel. 064/823-6602, 542-779.

328828 ^ETVOROSOBAN sa gara`om za dva auta - 85m2 - Pap Pavla, useqiv, terasa, nov neuseqavan, CG, cena 85.000E. Tel. 064/823-6608, 424963.

328849 POTKROVQE - 150m2 ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a 295 evra/m2. Tel. 064/820-58-28.

328863 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo.

Tel. 063/101-0661.

329043 SAJAM, 83m2, ~etvorosoban, peti sprat, dupleks, ukwi`en, terasa, lift, cena 72.000. Tel. 444-107, 633-7853.

329068 KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en, 115.000, gara`a posebno.

Tel. 444-107, 633-7853.

329069 CENTAR, nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija po ceni od 109.700. Tel. 636-8429.

328992

IZUZETAN STAN na Bulevaru oslobo|ewa! ^etvorosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Tel. 063/520-296 ({ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com.

328945 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en.

Telefon 528-137, 063/811-7331.

329138 INVESTITOR „Moj dom“ u centru u Ulici Laze Kosti}a prodaje ekskluzivan petosoban stan 140m2. Novo, useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe „Erste bank“.

Tel 451-318, 060/053-21-54.

329116 U PODGORI^KOJ ulici ~etvorosoban ukwi`en stan 77m2 na prvom spratu gleda na dvori{te.

Tel. 451-318, 063/753-78-23.

329117 ^ETVOROSOBAN, dupleks, Nova Detelinara, 103m2, gara`a 14m2, ukwi`en, sve za samo 85.000 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

329050

KA], 7600m2, zemqa se nalazi na magistralnom putu Novi Sad - Zrewanin, odmah nakon beogradske petqe, cena 40E/m2. Telefon 063/73-15-444.

1865 PRODAJEM zemqu u Futogu blizu novog grobqa a 7.300m2 jutro i po, lepo mesto, cena 11.000e. Telefon 064/314-4344.

2032 ^ENEJ prodajem sala{ sa 3.6 ha zemqe Me|unardoni put (put Novi Sad - Sirig), front 95m, dokumentacija uredna. Telefon 064/12319-26.

2179 PRODAJEM plac u centru Ka}a, za izgradwu ku}e. Telefon: 021/6211-055.

2210

26

OGLASI

nedeqa13.jun2010.

PRODAJEM plac, bawa Vrdnik, 12.000m2, 1/1, . Cena 2.5e/m2. Hitno! Telefoni: 021/527-871, 061/654-5-668.

1877 PRODAJEM zemqu u Ledincima 8.300m2 juto i po blizu voda i struja, cena 3e/m2. Telefon 064/314-43-44.

2033 PRODAJEM plac sa dve ku}ice, Karlovci, brdo ^arat. Telefon 021/457-237 od 20 - 22 ~asa.

2068 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, 5.5E/m2, hitno. Telefon 069/314-37-14.

2132 POPOVICA - Paragovo, plac 800m2 sa objektom 52m2.

Telefon 063/714-93-94.

2271 PRODAJEM wivu k.o. Novi Sad, Gorwe Sajlovo, 15h385 (5.780m2), pored put, na 100m struja, voda, prevoz GSP. Telefoni: 021/6617-415, 063/811-43-40.

810

HUTNO PRODAJEM plac na Sajlovu u X ulici, dimenzije 18 (uli~ni deo) h 31m struja, voda i gas na placu. Telefon 063/12-91-846.

1444 PRODAJEM placeve na izlazu iz Petrovaradina. Dozvoqena gradwa.

Telefon 063/500-446.

1896 PRODAJEM pola jutra zemqe iza neoplante na Klisi, pogodno za ba{tu, cena 3.800e.

Telefon 064/314-43-44.

2034 PRODAJEM na Klisi iza neoplante 5.500m2 zemqe uz put, front 400m, cena 10e/m2.

Telefon 064/314-43-44.

2035 PETROVARADIN - placevi 700m2, 1000m2, 1400m2, 3300m2, 6300m2 na glavnom putu i na drugim lokacijama, cena od 10e — 25e/m2. Telefon 063/152-052-1.

2045 PRODAJEM 4.5 jutara zemqe pored asfalta, blizu centra ^eneja. Pogodno za malu privredu. Blizu struja i telefon.

Telefon 064/122-08-86.

2123

PRODAJEM parcelu 2000m2 sa izgra|enim pristupnim putem koji izlazi na Rumena~ki put i kompletno je komunalno opremqen. Telefon: 065/95-33222.

2138 PRODAJEM gra|evinski plac od 640m2 iza GRAS-a. Telefon 063/599-760.

2139 GRA\EVINSKI placevi (struja, voda, gas, asfalt) Stari Ledinci, Klisa. Telefon 021/88-66-34.

2146 KLISA - gra|evinski placevi, ukwi`eni - produ`etak ulice \akona Avakuma prema Streli{tu. Telefon: 065/4725000.

2200

POPOVICA, plac 6000m2, na glavnom putu, ravan, front 50m, predvi|ena izgradwa luksuznog naseqa, cena 75E/m2.

Telefon: 064/6581-387.

2205

VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 10.000E, i plac na Mi{eluku 600m2. Telefon: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

2257 PLAC - wiva pogodno za razne namene na ^eneju, 34.000m2, {irina 80m, izlazi na asfaltni put Novi Sad - Sirig, ispred ima gradski vodovod, gas, struja, 20kv.

Telefon 063/7783560, radnim danom od 8-16 ~asova.

304 PRODAJEM 10 jutara zemqe + 2 jutra u Jasku, blizu fabrike vode i hladwa~e. Ispitana za vo}wak i vinograd. Telefon 064/401-41-80.

1272 PRODAJEM gra|evinske placeve u Rumenki. Telefon 6215584, 064/114-84-27.

2061 KOMFORNA ku}a na Salajci, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon: 065/649-4367.

1478 NOVI SAD, Ul. Nikole Tesle preko puta Jodne bawe prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefon: 063/15-88063, 063/85-75-215.

1747 PRODAJEM ku}u od 100m2 u ul. Olge Petrov na placu punom zelenila, povr{ine 600m2 (15h40). Telefon 060/5530249.

1827 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2 sa upotrebnom dozvolom.

Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

1203 SALAJKA, starija ku}a na placu 750m2, hitno. Mo`e zamena za stan uz doplatu. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

2255 STAMBENO-POSLOVNI objekat u Ka}u sa kompletnim i veoma isplativim poslovawem, na odli~noj lokaciji, mogu} dogovor. Telefon: 063/507509.

2076 PRODAJEM ku}u, Petrovaradin, veliko dvori{te, gara`a.

Telefoni: 063501-962, 021/6433566.

1871 PETROVARADIN - starija ku}a na lepom placu i dobroj lokaciji. Telefon 063/585076.

2043 PRODAJEM - izuzetna vila Sremska Kamenica, u bloku vila Branka ]opi}a. Telefon 063/7049-540.

1998 VIKEND ku}a 90/1500m2, ukwi`ena, name{tena, odr`avana, useqiva, ogra|en mlad vo}wak, 300m2 od Dunava, Bano{tor. Asfalt, gas, voda, struja. Cena 20.0000E. Telefon 064/256-4716.

2207 PRODAJEM vikendicu 50m2 na Banstolu, plac 850m2, ukwi`ena, pogodna za `ivot, 15000E i 2 hektara zemqe 14500E. Telefoni: 065/5436731.

2250 SREMSKA Kamenica, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16.

2108

DNEVNIK

PRODAJEM ku}u na Telepu velik plac, Bolmanska 26. Telefon 062/173-56-34.

1755 PRODAJEM ku}u u Ka}u na placu od 19 ari, Narodne vojske 25. Telefon 6212-700, 6211234.

2176 KU]A Sremski Karlovci, 110m2, lokal 35m2, mawe dvori{te kod Kapele Mira, cena 59.000e. Telefon 063/543371.

1202 PRODAJEM stariju ku}u u Bano{toru i jutro zemqe, sve u komadu.

Telefon 063/7511639.

1758 PRODAJEM - mewam novu ku}u u Sr. Kamenici 60+30m2, plac 800m2, cena 38.000e. Telefon 064/146-54-74.

2206 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Tel. 064/2019-322. www.solis-nekretnine.com.

328872 AVIJATI^ARSKO NASEQE, nova ku}a, ukupno 235 m2, dnevni boravak, ~etiri spava}e sobe, dva kupatila, u prizemqu i poslovni prostor od 65 m2...Tel. 064/2003-103 ({ifra: 30683). www.solis-nekretnine.com.

328893 TELEP, blizina Heroja Pinkija, nova ku}a od 400m2 sa najnovijim tehni~kim re{ewima, moderne arhitekture, bazen, jakuzi, sauna... Plac od 460m2!

Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ({ifra: 30680), www.solis-nekretnine.com.

328894 NOVIJA ku}a na Adicama, odli~na, komplet zavr{ena, 180m2 stambeno + gara`a sa radionicom, 515m2 plac, ima upotrebnu dozvolu, ~isti papiri, 149.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu SOLISa... Tel. 065/2019-011, 021/427277 ({ifra: 30478). www.solisnekretnine.com.

328895 PRODAJEM ve}u ku}u u centru grada za poslovawe. Tel. 065/2289-229.

328867 KU]A - Telep ru{evna ku}a na placu 655m2, front 15m, dozvoqeno PR+1+PK (neto 500m2), vlasni{tvo 1/1. Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58.

328822 KU]A - centar - okolina SNP-a, lokacija za izgradwu ekskluzivnog poslovnog objekta (hotela, banke, tr`nog centra…) plac 379m2, front 14m, dozvoqeno PR+3+PK, neto 1237m2, cena 350.000 evra, vlasni{tvo 1/1. Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621.

328823 TELEP - nova ukwi`ena {estosobna ku}a, na placu od 560m2, tri kupatila i gara`a, prelepa, vredi videti! Hitno i povoqno! Tel. 065/2019-010, 064/134-0459 ({ifra: 30520). www.solis-nekretnine.com.

328889 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, Telep, dvojna, samostalan ulaz, 90m2 stambene povr{ine, dva odvojena stana, eta`no grejawe! Tel. 065/2019-004, 021/520-231 ({ifra: 30572). www.solis-nekretnine.com.

328890

MIRNA ULICA u blizini Futo{kog puta, samostalna ku}a, 64/300m2, gara`a, ostava.

Povoqno, 61.800E. Agencijska prodaja. Tel. 060/621-1685.

329035 KAMEWAR III, ku}a 100m2 na placu od 600m2. Tel. 063/7776233.

329036 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno pr+I+potkrovqe 62.000. Tel. 444-107, 633-7853.

329055 TELEP ukwi`ena spratna ku}a 300m2, eta`no grejawe, parket.... na lepom mestu. Telefon 063/538-166.

329126 BLIZINA Novog bulevara, sre|ena porodi~na ku}a, 110/604m2, kolski ulaz. Tel. 6624-218.

329141 KU]A sa bazenom, blizina Sr. Kamenice, 240m2, plac 600m2, pogled na Dunav i grad, cena 95.000 evra. Tel. 021/450417; 064/189-38-87.

329054 U KAMENICI lepa velika ku}a 250m2 na lepom mestu, placu od 750m2 {irok front do ulice. Tel. 063/108-89-93, 451-318.

329096 KU]A, Sr. Kamenica, 220m2 na placu od 530m2, novija, odmah useqiva ku}a u blizini centra, {kole, obdani{ta, 97.500 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

329051

PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Sr. Kamenici na Vojnovu, povr{ine 260m2 na placu od 700m2, ukwi`ena, brzo useqiva. Cena 115.000 evra!

Tel. 064/2003-103, ({ifra: 30151), www.solis-nekretnine.com.

328887 ODLI^NA trosobna komforna ku}a - Sremska Kamenica, super lokacija, kod autoku}e „Petrovi}“, 130m2 + 40m2 na placu od 620m2! Mogu}a zamena za stan uz doplatu... Tel. 064/134-0459, ({ifra: 30361). www.solis-nekretnine.com.

328888 SR. KAMENICA - ^ardak 200m2 petosobna ku}a sa pogledom na ceo grad, eta`no na gas, plac 1300m2, gara`a, mirna ulica, ukwi`eno l/l, hitno! Tel: 528-599,063/l11-4142.

329148 HITNA PRODAJA! Nova ku}a sa poslovnim prostorom, sve ukupno 350m2 na placu od 636m2! Lokacija - Veterni~ka rampa, preko puta sportskog centra „Vujadin Bo{kov“!

Tel. 064/134-0459, 021/451-570 ({ifra: 30674). www.solis-nekretnine.com.

328896

OGLASI

DNEVNIK

DVE ODLI^NE tipske ku}e u nasequ Lipov gaj, svaka ukwi`ena 1/1, jedna pored druge, mogu}nost spajawa, dve gara`e, mawa ku}a ~etvorosobna 137m2, cena 145.000 evra, ve}e petosobna 157m2, cena 165.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu SOLIS-a... Tel. 065/2019-011 ({ifra: 30750 i 30751). www.solis-nekretnine.com.

328897 KU]A u nasequ „Lipov gaj“, ukwi`ena, 140 m2, cena: 144.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600.

329023 NA PO^ETKU VETERNIKA u produ`etku ulice Mileve Mari} nova trosobna ku}a na placu od 500m2, lepa ulica sve komunalije, eta`no grejawe cena 83000.

Tel. 063/108-89-93, 523-193.

329097 RUMENKA, 4.0 ku}a od 100m2+42m2 nusprostorija na samostalnom placu od 500m2. Cena: 51.500E. Tel. 425-205, 425-210.

329026 TEMERIN, ukwi`ena ku}a od 120m2 sa 1500m2 placa. Cena: 26.780E. Tel. 425-205, 425-210.

329030 KU]A u Ka}u, nova, odmah useqiva, bez ulagawa 118m2, 300m2 placa. Povoqno! Tel. 060-6211685.

329037 HITNO i povoqno prodajem ku}u u Loku sa dva lokala i velikim dvori{tem. Tel. 065/2019013 ({ifra: 30573), www.solis-nekretnine.com.

328892 KAMENICA, ukwi`ena ku}a od 52m2 sa 360m2 placa. Cena: 56.650E. Tel. 425-205, 425-210.

329031 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 105m2 na placu 4350m2, od ~vrstog materijala, voda struja, telefon. Tel. 063/538-166. 329124 KOD SOCIJALNOG plac sa starom ku}om, ima gra|evinska dozvola za nov objekat, mo`e zamena za ve}i stan. Telefon 063/538-166.

329125 CARA DU[ANA, sporedna ulica, 153/640, dozvoqeno P+I+Pk, izgra|enost 40%, odli~na lokacija. Tel. 444-107, 633-7853.

329056 PLACEVI, Arsin do – blizina Salaksija, predivna priroda, ravni placevi sa pogledom na Novi Sad, dozvoqena gradwa, povoqno. Tel. 021/450-417; 063/12897-97.

329045 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solisnekretnine.com.

328877 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto-ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103 ({ifra: 70147). www.solis-nekretnine.com.

328878 TATARSKO BRDO, plac 740m2 sa sru{enom ukwi`enom ku}om od 97m2, odli~no mesto na brdu, ravan plac, {irok front! Pogled na grad! Tel. 064/134-0459 ({ifra: 70167). www.solis-nekretnine.com.

328879 PLAC za poslovni objekat P+1+Pk, 900m2 - Sentandrejski put, izgra|enost cca – 700m2 neto, cena - 79000E. Tel. 064/8236601, 542-779.

328833 PRODAJEM plac na Popovici od 3.200m2, sa starijom ukwi`enom, mawom ku}om... Tel. 065/2019-013; 021/451-570 ({ifra: 70245). www.solis-nekretnine.com.

328881 PRODAJEM plac na putu Irig Novi Sad, kod skretawa za manastir Hopovo. Gra|evinska zona, 1.200m2, cena 24.000 evra. Ukwi`en. Tel. 063/527-459, www.solisnekretnine.com.

328882 PRODAJEM parcele za industrijsku stambenu gradwu u Rumi na izuzetnoj lokaciji. Tel. 065/2019-013, ({ifra: 70211). www.solis-nekretnine.com. 328883

PLAC, Sr. Kamenica, blizina centra, {kole, obdani{ta, vredi pogledati. Tel. 063/128-97-97.

329048 PLACEVI, odli~ne lokacije, Mi{eluk, Bocke, Liparje, Torine, Rakovac, placevi u lepom okru`ewu sa pogledom na grad.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97.

329049 PRODAJEM dva gra|evinska placa u Bano{tora blizu Dunava i stadiona povr{ine od po 900m2. Tel: 021/528-599, 065/5727527.

329149 HITNO - hitno - hitno!!! Odli~na vikendica od 55m2, ukwi`ena, plac 1.300m2 sa vo}wakom.

Cena spu{tena na 18.000 evra!

Tel. 063/855-7109 ({ifra: 30198). www.solis-nekretnine.com.

328886

IZDAJEM lokal - poslovni prostor 27m2 u Radni~koj ulici od 01.07.2010. Telefon 421-407 od 8 - 15 ~asova.

2275 IZDAJEM name{ten dvosoban stan 60m2 na Limanu 4 uveqiv 01.07.2010. god. Telefon 6623074, radnim danom od 8 - 15 sati.

2278

IZDAJEM ekskluzivan uli~ni lokal na Bulevaru oslobo|ewa 93, povr{ine 80m2 - izlog 7 m zgrada Olimp. Tel.: 063/550-333.

2204 IZDAJEM stambeno-poslovni prostor 100m2, stan 70m2 i lokal 30m2, sa dva ulaza u Temerinu. Cena 250 evra. Telefoni: 021/845-528, 064/137-36-27.

877 KU]A za izdavawe 150m2, iza Doma zdravqa Novo naseqe Ul. Svetozara ]orovi}a 26. Telefon 065/252-1101.

1513 IZDAJEM u centru u Zmaj Jovinoj ulici renoviran kancelarijski prostor od 90m2 na prvom spratu, uli~ni deo. Telefon: 063/8-002-438.

1687 IZDAJEM lokal od 56m2, na Bulevaru oslobo|ewa 67A, telefon, wc, klima, odmah useqiv.

Telefon 062/80-14-945.

1905 IZDAJEM diskoteku - lokal kod sajma na kra}e ili du`e vreme. Za vi{e informacija nazovite na 065/623-4014.

1913 IZDAJEM lokal u @elezni~koj ulici, 54m2, 600E. Telefon 065/640-3602.

1920 IZDAJEM lokal 35m2 preko puta Futo{ke pijace. Telefon: 064/316-38-29.

1921 IZDAJEM lokal 22+10m2, grejawe, parking, 120e, Vojvode [upqikca 37. Telefon 063/505-285.

1968 IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/7049-540.

1999 IZDAJEM dvosoban stan 40m2 na Grbavici, prizemqe sa dva ulaza ul. M. Dimitrijevi}a. Telefoni: 063/887-6661, 063/8880826.

2036 IZDAJEMO luksuzni lokal sa tri kancelarije, oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice isklu~eni. Telefon 061/633-99-87.

2134 IZDAJEM lokal 32m2 na Novoj Detelinari opremqen za sve vrste delatnosti, ul Joakima Vuji}a. Telefon 064/1463083.

2180 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Radni~koj ulici useqiva 01.07.2010. . Telefon 66-23-074, od 8 - 15h 2274

JEVREJSKA ulica, izdajem ekstra lokal 120m2 sa velikim uli~nim izlogom, pogodan za sve delatnosti. Telefon: 021/547920, 064/420-15-73.

2286 PRODAJEM lokal 100m2 za sve namene u Novom Sadu, Bul. Cara Lazara 48. Telefon radnim danom 063/504-423, od 9-14 sati.

299 PRODAJEM kafe - restoran na Novom nasequ u radu, 76m2, potpuno opremqen, 45000E. Telefon 065/8454-077.

1885 PRODAJEM kiosk u radu, Novi Sad, Balzakova 67h, sre|en, razra|en, idealan za porodi~ni biznis. Mo`e zamena za auto. Telefon 063/561-155.

1887 PRODAJEM perionicu ve{a u radu. Telefon 063/83-78-240.

1919 PRODAJEM lokal 23m2 Do`a \er|a 24 ukwi`en, u funkciji.

Telefoni: 6401240, 064/1432576.

2047 STAMBENO-POSLOVNI objekat u Ka}u sa kompletnim i veoma isplativim poslovawem, na odli~noj lokaciji, mogu} dogovor. Telefon: 063/507-509.

2077 BULEVAR oslobo|ewa 30 prodajem ukwi`en lokal, povr{ine 28m2. Telefon 063/611-100.

2131 IZDAJEM lokal na Bul. oslobo|ewa, 100m2, uli~ni, useqiv od maja 2010. godine! Iskqu~ivo na du`i period! Tel. 064/1571297. www.solis-nekretnine.com.

328874

IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele.

Kompletna infrastruktura. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

328884 MAGACINSKI PROSTOR od 700m2 sa 120m2 kancelarija, 1.500m2 manipulativni prostor, vrhunska oprema, visina 8 metara. Izdajem na Novom nasequ Bul. vojvode Stepe... Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

328885

IZDAVAWE - kod Spensa i Suda, odli~an i za poslovni prostor, stan od 55m2, prazan, odmah useqiv. Tel. 021/528-399; 063/502526.

329006 U ULICI BRA]E RIBNIKAR na prodaju lokal u prizemqu sa galerijskim prostorom ukupne povr{ine 48m2 po ceni od 36.500E. Tel. 063/101-0661.

329034

nedeqa13.jun2010.

NOVA DETELINARA prodajem ili izdajem 26m2 uli~ni lokal, u zgradi sa cg, cena dogovorpovoqno. Telefon 063/538-166.

329123 PRODAJEM lokal u pe{a~koj zoni, 44m2, uli~ni, trenutno u zakupu! Tel. 063/520-296 ({ifra: 80275), www.solis-nekretnine.com.

328875 PRODAJEM fabri~ku halu, 660m2, zona male privrede u Beo~inu. Telefon 065/2289-229.

328865 BUL. OSLOBO\EWA - prodajem lokal od 65m2, uli~ni sa velikim izlogom... Tel. 065/2019010, www.solis-nekretnine.com.

328873

IZDAJEM gara`u u Radni~koj 41. Tel 065/640-3602.

1921 IZDAJEM ili prodajem novu gara`u 20m2, Lasla Gala 28. Telefon 063/292-075.

1956 IZDAJEM ili prodajem gara`u 16m2 Danila Ki{a 41. Telefon 063/88-78-302.

1957 IZDAJEM gara`u u zakup u ul.

Seqa~kih buna br. 23. Telefon 062/198-77-22.

1966 PRODAJEM gara`u u blizini @eqezni~ke stanice od 14m2 sa centralnim grejawem i vodom .

Telefon 064/1147-591.

2109 AKO Vam treba mesto za parkirawe u @elezni~koj ulici, a imate Nissan Micru ili auto sli~nih karakteristika nazotite 541-378.

2133

KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana dolazim odmah pla}am maksimalno. Tel: 064/33-77-695, 824-611.

1418 KUPUJEM auta, mo`e i havarisana, dolazim po pozivu i maksimalno ispla}ujem. Telefoni: 063/7081-939, 021/822-714.

1419 PRODAJEM audi 80 TDI. Tel.: 064/1432576, 6401240.

2048 [EVROLET - Kalos 1, 4, 2004. metalik - crveni. Telefon: 063/501-654.

1891 PRODAJEM Golf 1, crne boje u solidenom stawu benzinac 1100m3 zapremina motora, tehni~ki ispravan nije registrovan. Telefon 021/462-173, 063/508-016.

1936

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

2149 KUPUJEM o~uvan, polovan name{taj isplata odmah, Mirjana.

Telefoni: 451-032 i 063-8-626542.

2231

TAPACIRAWE VRATA, sa toplotnom i zvu~nom izolacijom, povoqan izbor cena i modela iz kataloga. Telefon: 060/ 4616101, 063/88-20-295.

319 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino i prodajem delove. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

647 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, podruma, skidawe vlage sa zidova gara`a, izolacija tavanskog prostora, garancija. Tel. 021/731895 i 064/12-89-487.

931 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Tel: 021/6394686, 064/170-18-63.

1260 KADE plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Tel: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

1880 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

1889

27

ZATVARAWE terasa, vrata, prozori od PVC-a, aluminijuma, ograde: aluminijumske, kovane, obi~ne, konstrukcije za tende i hale... Telefon 021/823-726, 063/521-750.

2063 OTAC i sin - vr{imo sve molerske i farbarske usluge, povoqno i brzo. Telefoni.

021/791-615, 064/076-5195.

2124 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

2135 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-9946.

2191 PE]KAR, zidam kaqeve pe}i i kamine, otkupqujem kori{}ene.

Imam nove pe}i - sve boje. Telefon 064/155-4029, 021/6301-524.

2291 MOLER - izvodimo sve vrste molerskofarbarskih radova, lepim tapete, radimo i kompenzacije, name{taj i bela tehnika i ostalo. Tel.: 064/9842-135, Albreht.

2248 ADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/54368-96.

1614 PVC stolarija, roletne, venecijaneri, rolo, fiksni komarnici, trakaste zavese, harmonika vrata podprozorske daske brzo i povoqno. Telefoni: 021/500-612, 063/8424-716, 063/8426-848.

1818 POSTAVKA podnih i zidnih kerami~kih plo~ica, maletrisawe, zidawe kada i sve vrste adaptacija, kvalitetno i povoqno.

Tel.: 021/503-750, 062/367-376, 063/1714888.

1819

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40e.

Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen, Telefoni: 421516, 064/157-2514.

1306 NOVIJI kolor televizori, E72, 100 programa, TXT! Vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

Non - stop, Mladen!. Telefoni: 421-516, 064/157-25-14.

1307 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore. Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen. Telefoni: 021/421516, 064/1572514.

1308

POTREBAN stolar sa iskustvom u radu sa plo~astim materijalima. Tel.: 063/508-615.

1933 AGENCIJA za pomo}, negu starijih, bolesnih lica. Usluge negovateqstva u ku}nim, vanku}nim poslovima: bebisiter servis, higijenske usluge. Telefon: 021/ 400-148.

2212 PRODAVNICI name{taja potreban prodavac sa B kategorijom. Tel. 66-22-640.

2262

KUPUJEM starije ~asopise, muzi~ke, filmske, ilustrovane, gramofonske plo~e, lp i singl, bioskopske plakate, fotografije, potpise poznatih i stare ulaznice.Tel. 063/771-7199.

1798 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup zlata, dukata, srebra, dragog kamewa, platine ru~nih i kaminskih satova i svih vrsta atkviteta. Tel. 021/661-0916, 064/515-0777.

1928 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Tel. 063/84-85495, 6618-846.

2242 PRODAJEM kasu Sharp 277, GPR-s i bar kod ~ita~. Telefon 063/561-155.

1888 PRODAJEM Oltov {parta~, preure|en sa futo{kim volanom i preklopom, IMT kabina, kolica Heder za kombajn, IMT roto freza. Telefon 021/719702.

1111

28

^ITUQE z POMENI

nedeqa13.jun2010.

Posledwi suprugu

pozdrav

voqenom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka

DNEVNIK

Posledwi pozdrav mojoj du{i i mome srcu, tajo, volim te najvi{e na svetu an|ele moj jedini.

Najiskrenije sau~e{}e porodici Kova~evi}.

Posledwi tati

pozdrav

dragom

Oqa i Bo{ko Kustudi}.

2417

Vukica Jawatovi} Cvijetinu Maksimovi}u Po~ivaj u miru, a ja }u te ve~no voleti i nositi u svom srcu.

Porodici Kova~evi} najiskrenije sau~e{}e.

ro|. Rutoni}

Cvijetin Maksimovi}

Sahrana je danas, 13. 6. 2010. godine, u Be~eju, na pravoslavnom grobqu, u 16 ~asova.

Po~ivaj u miru. Moj bol i tuga su neizmerni jer ni{ta ne mo`e da se poredi sa tobom.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ena supruga Zaga.

OG-2

pozdrav

dragom

pozdrav

dragom

Posledwi Bosancu

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav dragom i voqenom ocu i suprugu

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

OG-1

2416

2405

Posledwi Radojici.

Sahrana je danas, 13. 6. 2010. godine u 14 ~asova na @abaqskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Darinka, sin Dragan i }erka Danijela.

O`alo{}ena tvoja jedina i neute{na }era Maja.

2404

Posledwi prijatequ

Porodica Lu~ar.

Tihomiru \urinu

POMEN

Verica Garaleji} ro|. Brankov 2000 - 2010.

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga

Sve ove godine proveli smo u se}awu na tebe sa tugom {to tvoje unuke nisi upoznala.

Tvoji: Aleksa, Teodor, Erika i Bogdan.

2396

Posledwi pozdrav voqenom prijatequ

Radojici Cuwaku

Goran, Zoran i Maja.

Marija Janka

Cvijetinu Maksimovi}u

Radojica Cuwak

od Mileta i Karaxe.

na{em

Cvijetinu Maksimovi}u Cici

Sahrana je 14. 6. 2010. godine, u 17 sati, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

15. 6. 1942 - 11. 6. 2010.

O`alo{}ena porodica.

2411

2387

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

na{em od: @ivorada, Jovanke, @akline, Dragoquba, @ileta, Svetlane i Nikole.

Znaj da }e{ zauvek `iveti u na{im srcima da te nikada ne}emo zaboraviti jer si bio velika svetlost u na{im `ivotima.

O`alo{}eni: tvoji najmiliji supruga Zaga i }erka Maja.

2414

Cvijetinu Maksimovi}u Cici

SEDMOGODI[WI POMEN majci.

Po~ivaj u miru.

Uvek }emo te se rado se}ati.

O`alo{}eni: tvoji Ra{a i Smiqa.

2409

Radojici

Radojici Zauvek }emo te nositi u na{im srcima i biti sa tobom u na{im mislima.

od porodice Milutinovi}.

2410

2407

Hvala ti za najlep{e trenutke koje smo proveli zajedno. Tvoji saveti i mudrost }e nas voditi kroz `ivot, a dobrota i po{tewe braniti od zla. Nikada ti ne}emo re}i zbogom, jer }e{ zauvek ostati u na{im srcima. Uvek }emo te voleti.

Posledwi pozdrav voqenom stricu

na{em

Jelena Vrap~ev ro|. Tapavica TRIDESETOGODI[WI POMEN ocu.

Najdra`em suprugu i ocu 2390

Nedostaja}e nam tvoj iskren osmeh, dobrota i toplina, koja je tako retka na ovom svetu.

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

Cvijetinu Maksimovi}u

na{em

Po~ivaj u miru, nikada te ne}emo zaboraviti.

Po~ivaj u miru.

Porodica Joki}.

Radojici Cuwaku

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u svojoj 91. godini napustila na{a voqena majka, baka, prabaka

O`alo{}eni: brati~ina Gordana i zet Arnold.

S qubavqu i po{tovawem, k}i Biserka i sin Du{ko Vrap~ev sa porodicom.

2408

1987

11. 6. 1954 - 11. 6. 2010.

2389

Radojici

Supruga Ru`ica i deca Branko i Tina.

od porodice Kova~evi}.

pozdrav

Pre {est nedeqa nenajavqeno i bez pozdrava na ve~ni po~inak je oti{la moja seka

GODI[WI POMEN

Vera Alilovi}

Ratki Bosan~i}

Sahrana je danas, 13. 6. 2010. godine, na pravoslavnom grobqu, u Beo~in Selu.

2388

2391

Posledwi prijatequ

@ivko Vrap~ev

dragom

S velikom tugom i neizmernim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi ro|ena [inko

Marija Janka

Posledwi ispra}aj je u ponedeqak, 14. juna, u 17 ~asova, 2010. godine, u Petrovaradinu, na Tranxamentskom grobqu.

O`alo{}ena porodica.

2379

Cvijetin Maksimovi} Radojici Cuwaku

od porodice Ma~ki}.

2393

preminuo 11. juna u 67. godini, nakon duge i te{ke bolesti.

Datum i vreme sahrane bi}e naknadno objavqeni u utorak, 15. 6. 2010. godine, u „Dnevniku“.

Neute{ni: supruga Zaga i }erka Maja.

2406

U Sremskoj Kamenici, 17. 6. 2010. godine poseti}emo pre Mise wenu ve~nu ku}u, a u 17.30 ~asova na Misi se pomoliti dragom Bogu za wen ve~ni spokoj.

Neizmerno nam nedostaje{.

Neka te an|eli ~uvaju!

@ivot je prolazan, a svaki od na{ih zajedni~kih ~asova najavquju ve~nost.

Porodica.

Tuguje za tobom: tvoja Jelena sa decom i suprugom.

2122

2335

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj voqenoj i nepre`aqenoj

Posledwi pozdrav po{tovanom

Milovanu Mrkova~kom Kolektiv Muzi~ke {kole „Isidor Baji}�

Novi Sad.

324/P

Navr{ava se {est meseci kako nas je napustio na{ voqeni otac, deda, tast i svekar

Dragom kumu

Zauvek }e{ ostati u srcima svojih: sina Daneta, unu~adi, Qubomira, Milane, Jelene, Milana i Dane, zeta Duleta i snaje Mirjane.

@ivot je tren, a se}awa na na{e prijateqstvo su ve~na.

2373

2403

dragom

Posledwi pozdrav kumu, prijatequ i velikom ~oveku

Posledwi prijatequ

pozdrav

Batica, Borka, Dejan i Marko Kne`evi}.

Mariji Per~i} Mari

Mariji Per~i} Mari

Vera Ninkovi}

1947 - 2009.

Pro{la je prva godina, a na{a bol i tuga neute{ni su kao i prvog dana.

Vera moja voqena, vreme nikad ne}e izle~iti rane tvojim odlaskom.

odr`a}e se u nedequ, 13. 6. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Per~i}.

2398

2399

Dana, 10. 6. 2010. godine je prestalo da kuca srce na{e drage

Mnogo nam nedostaje{ na{a voqena sestro.

Ispra}aj je u ponedeqak, 14. 6. 2010. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: suprug Josip, sin Oskar, tetke Marija i Irena sa porodicama. @ive}e{ ve~no.

u

na{im

Milovanu Mrkova~kom

Marica Lu~ar Beba Osta}e{ u nezaboravna.

na{im

srcima

Porodice: Petkovi}, Stupar, Semeder i Papi}.

od: Perice, An|elke, Nikole i Nenada Andri}.

2381

2380

SE]AWE Dana, 16. 6. 2010. godine je {est godina kako nije sa nama na{ dragi

Navr{ava se ~etrdeset dana otkako nas je napustila na{a draga majka, baka, svekrva i ta{ta

3

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

Milovanu Mrkova~kom savetniku pokrajinskog sekretara za obrazovawe

13. 6. 1999 - 13. 6. 2010.

Ne postoji vreme koje mo`e umawiti bol i prazninu.

Postoji ne{to {to nikad ne umire, a to je se}awe na tebe.

Ve~no }emo te voleti: mama Boja, tata Nikola, brat Zoran, snaja Senka, bratanci Dejan i Uro{.

od zaposlenih u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe.

1949 - 2004.

U na{im mislima i srcima ostaje{ zauvek.

Tvoja porodica.

2136

2385

POMEN

SEDMODNEVNI POMEN

ro|. Dun|erov

iz Ka}a 1922 - 2010.

Sinovi Vlada i Bora sa porodicama.

Tuga se ne meri re~ima, suzama ni vremenom od tri godine, ve} do`ivotnom prazninom koja je ostala tvojim odlaskom, za one koji su te voleli.

Porodica.

2304

2288

Sa po{tovawem i qubavqu ~uva}emo uspomenu na tebe.

2282

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 6. 2010. preminuo na{ voqeni otac, svekar i deda

Qubomir [iqegovi} 15. 1. 1925.

Sahrana je u ponedeqak, 14. 6. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Bo{ko, snaja Biqana, unuci Nikola, Jelena i Ivana.

2392

Sahrana na{e drage Mile }e se obaviti u Futogu, na Starom gorwem grobqu, u ponedeqak, 14. 6. 2010. godine, u 16 ~asova.

Milica Vasi} Godine nikada.

prolaze,

a

zaborav

Va{i: Seka, Qupka, Ra{a, Jelena i Sima.

2401

dipl. farmaceut specijalista sanitarne hemije preminula je posle kra}e bolesti u 47. godini `ivota.

preminula u 88. godini.

Milan [tikavac [tile

Tvoja mama Miroslava i sestra Ivanka sa porodicom.

Doc. dr Miqana Stojanovi} Milica Buwev~ev

Zagorki Dobanova~ki

Nema dana kada te ne spomiwemo.

Neka te an|eli ~uvaju, dragi moj sine.

Na{a po{tovana i draga koleginica,

Jovan Vasi}

17. 6. 2007 - 17. 6. 2010.

13. 6. 2006 - 13. 6. 2010.

S tugom i bolom u srcu javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{a draga i voqena

Uvek }emo je se se}ati s qubavqu.

Milica, Svetislav, Jasna, Vlada, Ana, Sowa, @arko i Nemawa.

Emil Stevanov

5880/P

3

SE]AWE na na{e drage roditeqe.

Katica Jovanov

TU@NO SE]AWE

2395

2402

2397

Vojislav Qubojevi}

2400

srcima

Ilija Jeli~i} Boban

od Branka i Qiqe Bolti}.

Tvoja mama.

O`alo{}ena porodica \oki}.

POMEN

Miletu Mrkova~kom

29

Na{oj voqenoj

Eve Roginer - Sokola

Milovanu Mrkova~kom

Milan Vi{wi}

nedeqa13.jun2010.

O`alo{}eni: Branka, Sr|an i Neboj{a sa porodicama.

2415

Sahrana }e se odr`ati na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 14. 6. 2010. godine, u 14 ~asova.

Komemoracija }e biti u prostorijama Instituta u ponedeqak 14. 6. 2010. u 9 ~asova.

Se}aju}i se dana koje smo proveli zajedno, osta}emo sa uspomenom na na{u Miqanu, veruju}i da }e ono {to nam je ostavila, rade}i i dru`e}i sa sa svima nama, da nas u~ini boqim.

Kolektiv Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu.

716/P

TV PROGRAM

nedeqa13.jun2010.

Viola Dejvis

SERIJA

07.30 Glas Amerike 08.30 Maks Kju 10.30 Nica, biser Azurne obale, putopis 11.00 Pri~e iz prirode 12.00 Ubistva u Midsameru, film 14.20 Halo predsedni~e 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 Oko sveta 17.00 E-TV 17.30 Vojvo|anske vesti 18.30 Vrele gume 19.05 Hronika op{tine @abaq 19.30 Ulovi trofej 20.00 Vojvo|anske vesti 20.30 Sredi{ta svetske kulture Moskva 21.30 Stari zanati 22.00 Vojvo|anske vesti 22.30 Filmski program: Kad se grana slomi 00.20 Glas Amerike

Grad an|ela Serija o doktorima u gradskoj bolnici, ali sa jednom velikom razlikom - uglavnom su svi koji rade u woj afroameri~kog porekla. Pri~a prati privatne i profesionalne `ivote zaposlenih u bolnici “An|eli milosr|a” u Los An|elesu.

Uloge: Bler Andervud, Majkl Voren, Hil Harper, Viola Dejvis Re`ija: Greg Biman i Yo En Foli (RTV 1, 21.00) 07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 14.30 15.00 15.10 15.30 16.00 17.00 17.22 17.30 18.30 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.00 00.00 01.40 02.25

06.20 07.25 10.00 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00

TV Ba{tina Vesti Divqi de~aci, film PCTV Cvrletova ma{taonica Putevi nade Brazde Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Wu{kawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Igra Garsowera TV Dnevnik Tajna hrane: Supa [tikla papu~a Me|uprostor specijal Stil i grad TV Dnevnik Me|uprostor No}na smena Grad an|ela Me|unarodni filmski festival „Zlatni vitez” Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika Egzit koncerti L. A. P. D, film Grad an|ela Premlada za smrt, film

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Svetkovine Folklorni festival „Tancuj, tancuj“ (slov) Emisija za selo (slov) Nedeqni magazin (rum) Brazda (ma|) Pevana poezija 1. deo Zajedno Poslovni uspeh (ma|) Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Urbana yungla (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) TV Magazin (rus) Teleklub (rum) TV Sport (ma|) Majstor i Margarita TV Prodaja

06.05 08.00 09.06 11.05 12.00 12.15 12.15 12.33 13.20 15.20 15.50 17.50 18.23 18.57 19.30 20.05 20.20 22.20 23.05 23.40 23.55 00.43 01.00 02.30 04.03 05.11 05.47

09.00 09.30 10.00 12.00 12.30 13.30 14.00 14.50 15.00 15.30 16.30 17.20 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 22.55

FUDBAL: SP

Srbija - Gana (RTS 1, 15.50)

07.15 08.00 09.00 09.30 11.45

(Apolo, 14.00)

06.00 U susret Premijer ligi: Wukastl – Man~ester junajted 09.00 ATP Hale 1/2 finale 12.45 Klupske TV 13.00 ATP Hale, finale 15.30 ACB Liga, finale 17.15 NHL Stenli kup igra 7: ^ikago – Filadelfija 19.15 Ragbi Super liga: Varington – Hul KR 21.00 Premijer liga, magazin 22.00 ATP Hale, finale 00.00 Profi boks 02.00 NBA Conference Finals Game 5: Boston - La Lakers

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.30 No}ni program 10.00 Denis napast, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 15.00 Film, 16.30 Zoo Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

07.00 Film: Posledwa velika vo`wa 08.30 Znawe na poklon 11.00 Potraga 11.30 Dolina sunca 14.05 Film: Na treptaj oka od tebe 16.00 Vesti B92 16.30 Film: Desant na Drvar 18.30 Vesti B92 19.05 Beogradski ZOO 19.35 Sun|er Bob Kockalone 20.05 Robinzon Kruso 21.00 Utisak nedeqe 23.00 Vesti B92 23.35 Patrola 00.05 Top gir 01.10 Belgrado roks 01.30 Ukqu~ewe u B92 Info

Aleksandra Kova~ i Lazar [akan

Jelen top 10 Muzi~ka emisija je jedina emisija koja promovi{e savremenu doma}u pop i rok scenu i mlade bendove u Srbiji i regionu. Kao go{}a-voditeqka oproba}e se Aleksandra Kova~ i tom prilikom proveriti da li je Lazar nau~io da peva.

Voditeq: Lazar Sakan (RTS 2, 22.05) 07.00 07.45 08.00 09.00 09.27 09.42 09.54 10.28 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.04 14.31 15.00

NS klinci Baltazar Film Najboqi lek Prizma Oko koridora 10 Planeta Zemqa Neon siti Misterije KGB-a Kad priroda uzvrati udarac Hrana i vino Neon siti Integracija 7 NS dana Novosa|anka Objektiv Baltazar Evo nas kod vas Kad priroda uzvrati udarac Objektiv 7 NS dana Evo nas kod vas

Planeta Zemqa

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Dnevnika Johanesburg: Ku}a orlova Sport plus Sat Fudbal: SP, Al`ir - Slovenija, prenos Rt Dobre nade Fudbal: SP: Srbija - Gana, prenos RT Dobre nade Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Rt Dobre nade Fudbal: SP: Nema~ka - Australija, prenos Rt Dobre nade Uvi|aj Dnevnik Harperovo ostrvo Fudbal: SP, Srbija - Gana Vesti Fudbal: SP, Nema~ka - Australija Fudbal: SP, Al`ir - Slovenija TV prodaja Verski kalendar

14.30 18.00 20.10 23.30 00.30 01.00 02.00 02.30 03.30

e-TV Doma}in Sonik Film: Samo moja sre}a Rialiti {ou: Seka Aleksi}Moja desna ruka Film: Herkules Formula 1 trka Film: Ikona Fajront Republika Foks dosije Ameri~ko rvawe-do koske Kviz: Ke{ taksi Top spid Film: Herkules

DNEVNIK

c m y

30

03.36 03.58

Amen a|es Agroinfo Dozvolite...

April i detektivi Zanimawe dete Bleja Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Brazde UNHCR – povratak: Kosovo Interfejs Trag u prostoru Kulturako aresipe Srpski isto~nici Drugi vek Igrale se delije na sred zemqe Srbije Mistika Balkan, Balkan... u Oslu Metropolis Trag ^itam i pitam – Darko Tanaskovi} Vikend evronet Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Tegla puna vazduha, TV film Jelen top deset Gangsteri iz osamnaeste: Dobro do{li u bandu Biciklisti~ka trka kroz Srbiju, reporta`a Mistika Tegla puna vazduha, TV film Igrale se delije na sred zemqe Srbije Misliti zeleno Balkan, Balkan... u Oslu

07.00 08.30 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.30 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.30

Crtane serije Barbi Film: Fle{dens Vesti Simpsonovi Monk Vesti Dokumentarni film Film: Eragon Balkanika Vesti Pop mjuzik Simpsonovi La`i me Film: Bele{ke o skandalu Ku}a lutaka Pop muzika Balkanika Pop vremeplov Dokumentarni film Gor{tak Dokumentarni program

16.03 17.02 17.38 18.03 18.35 19.10 19.43 20.09 20.34 22.05 23.00 00.03 00.30 01.16 02.41

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 08.50 Vremeplov, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @ivot na Marsu, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 12.30 Zoo hobi, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas

06.00 08.00 10.00 11.50 12.00 13.00 15.00 16.15 17.45 18.30 19.30 20.00 21.00 22.30 02.00 04.00 04.15

Film: Tragovi crne devojke Farma - u`ivo Film: Ludo letovawe Siti Grand hitovi Farma - u`ivo Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma - u`ivo Telefon Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand - Narod pita Farma u`ivo Film: @ivoti su u pitawu Siti Film: An|eli uni{tewa

Pokojo (Hepi, 09.30) 05.00 07.00 07.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.40 11.30 12.00

Muzi~ki spotovi Nodi Kliford Nodi Meda Rupert Pokojo Sporti} Konan Presovawe Bekstvo sa Ostrva {korpiona 12.30 Mra~no proro~anstvo 12.55 Legenda o Brusu Liju 15.00 Ulovi trofej

14.45 16.00 16.30 17.00 18.00 18.55 19.30 21.00

Yoana Leveskju

Ludo letovawe

23.00 00.05 01.00 03.00 04.55

Tele{op Put pod noge Srpske doma}ice Riznica Hronika Mundijal 2010 Telemaster Skandalozno Film: Zabava sa Dikom i Yejn Biseri Klinika Film Fritajm Vremenska prognoza

Poslom iscrpqeni Bob, wegova `ena Yejmi,15-godi{wa }erka Kasi i 12-godi{wi sin Karl o~ajni~ki `ele da provedu neko vreme zajedno. Bob, kao glava porodice, obe}ao im je jednonedeqni odmor iz snova na Havajima, ali on iznenada mewa plan...

Uloge: Robin Vilijems, Yef Denijels, ^eril Hajns, Yoana Leveskju, Hanter Peri{ Re`ija: Beri Zonenfeld (Pink, 10.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film 08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

nedeqa13.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 6

Pi{e: Dr Bojan Jovanovi}

^elsia Hobs

Ispovest jedne go go igra~ice Yejn Mekoj je studentkiwa koja napu{ta planirane studije prava kako bi se potpuno posvetila gluma~koj karijeri.

Uprkos neodobravawu roditeqa, upisuje ~asove glume. Upoznaje devojku koja je ube|uje da je novac za ~asove najednostavnije zaraditi go go igrawem...

Uloge: ^elsia Hobs, Sara Karter, Korbin Bernsen, Rej~el Hanter, Trevis Milni Re`ija: Grant Harvi (Nova TV, 00.20) 08.15 Timi Tim, crtani 08.35 Jagodica Bobica, crtani 09.00 Ben 10: Ejlijen fors, crtani 09.25 U slu~aju frke 09.55 @ene ameri~kih vojnika 10.55 Automotiv 11.25 Novac 11.55 Robinzon Kruso 12.55 Kloniraj me, film 14.35 Tata i sin, film 16.25 Genijalni Bobi Yons, film 19.15 Dnevnik 20.05 Farma 21.05 UFC 115: Kro kop sv. Pat Bari, snimak 22.30 Red karpet, {oubiz 23.50 Ko je Samanta?

00.20 Ispovest jedne go-go igra~ice, film 01.50 Domino efekt 2, film

08.00 Pri~a o dvorcima i kraqevima 09.00 Najgori poslovi u istoriji 10.00 Impresionisti 10.30 Misterije mumija 11.00 Viktorijino carstvo 12.00 Tajni gradovi Amazona 13.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 14.00 No} u kojoj je Yejms Braun spasao Boston 15.30 Svet novca: Kako se obogatiti u recesiji 16.00 Mi Evropqani 17.00 Drevni plasti~ni hirurzi 18.00 Yingis Kan 19.00 Abrahomova deca 20.00 @uta ku}a 21.30 Zaboravqeni bogovi 22.00 Ko si zapravo ti?

23.00 Najva`nija utakmica u `ivotu 00.00 Mi Evropqani 01.00 Drevni plasti~ni hirurzi

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Lajawe na zvezde Marion – kraqica lopova Normalni qudi Ferpektni zlo~in ^ovek iz grada Marion – kraqica lopova Nole {ou Manija za orgijawem Ke{ern

06.00 Impijeva zemqa ~uda 07.20 Otelo 09.20 Svi moji prijateqi odlaze iz Brizbejna 10.35 Kajzer ^ifs u`ivo na Eland Roudu 12.00 Za sve je kriv potr~ko 13.20 Klub qubiteqa Yejn Ostin 15.00 Henkok 16.30 Ima{ petqu?

18.05 Voz za Daryiling 19.35 Holivud na snimawu 20.05 An|eli i demoni 22.20 Spartak: Krv i pesak Sakramentum gladiatorum 23.10 Slomqena krila 00.45 Svila

07.35 Igor Le{nik, Bruno Vlahek i Simfonijski orkestar HRT-a, dirigent Nik{a Bareze 09.00 Opera boks 10.05 Divqi u srcu 11.35 Mawinski mozaik 12.00 Dnevnik 12.15 Mali saveti za poqoprivrednike 12.25 Plodovi zemqe 13.20 Rijeka: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.55 ^udovi{ta iz ormara, film 17.30 Lepom na{om 18.35 La`e{, Melita!

19.30 Dnevnik 20.15 Stipe u gostima 20.55 Split: Za istinu 23.00 Paralele 00.00 Filmski vikend s Romanom Polanskim: Rozmarina beba, film 02.15 Fudbalsko SP 04.00 Fudbalsko SP: Srbija - Kamerun, sportsko-dok. serija 04.25 Plodovi zemqe

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00

Dodir an|ela Ne{ Briyis Specijalna isporuka Uvek i zauvek Zlo~ini iz pro{losti Enina ta~ka Biti Erika Dobra `ena Da ne Enina ta~ka Sudija Ejmi Dodir an|ela

08.10 09.30 10.00 10.30 13.20

Koleyicom po svetu Skrivene poruke Red Bul Er Rejs: Vindzor Topovi s Navaronea, film Odred za ~isto}u, dok. emisija In & Out, film Kolumbo: Ubistvo po kwizi Diskaveri: Pre`iveti divqinu - Patagonija, dok. film Ekskluziv Vru}a linija, film CSI Majami Urota, film U zmajevom gnezdu, film

13.55 15.40 17.25 19.05 20.00 22.05 23.00 00.55

Vru}a linija

Mia Farou

Rozmarina beba

Mladi bra~ni par Rozmari i Gaj useli su se u zgradu lo{e reputacije. Kom{ije su im prijateqski nastrojen stariji par - Roman i Mini, koji Rozmari pru`aju vi{e pa`we nego {to bi ona to `elela.

Uskoro se po~iwu doga|ati neobi~ne stvari...

Uloge: Mia Farou, Yon Kasavets, Rut Gordon, Moris Evans, Sidni Blekmer, Ralf Belami Re`ija: Roman Polanski (HRT 1, 00.00)

07.55 Betmen: Tajna Betvoman, film 09.10 Nora Fora 10.00 Zagreb: Me|umursko pro{}ewe, prenos 11.15 Biblija 11.40 Prirodni svet: Sakupqawe meda u Nepalu, dok. serija 13.00 Fudbalsko SP - emisija 13.20 Fudbal, SP: Al`ir Slovenija, 1. poluvreme 14.25 Fudbal, SP: Al`ir Slovenija, 2. poluvreme 15.20 Fudbalsko SP - emisija 15.50 Fudbal, SP: Srbija - Gana, 1. poluvreme 16.55 Fudbal, SP: Srbija - Gana, 2. poluvreme 17.50 Fudbalsko SP - emisija 18.00 Montreal: F1 za Veliku nagradu Kanade, prenos 19.40 Afrovizija - emisija 20.20 Fudbal, SP: Nema~ka Australija, 1. poluvreme 21.25 Fudbal, SP: Nema~ka Australija, 2. poluvreme 22.20 Afrovizija - emisija 23.35 Bez odu{evqewa, molim

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00

S vetrom u le|a Odred Zebra Bo`iji pi{toq Dosije Drezden Ve{tac 2: Armagedon Dosije Drezden Klupsko dru{tvo Ve{tac 3: Kraj nevinosti

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00

Izme|u `ivota i smrti Pre i posle Qubav u Houp Springsu Gol! [arlota Grej Bra}a Bluz Deset razloga za{to te mrzim Situacija Zavera senki Izme|u `ivota i smrti Doma}ice iz Amberlejna Ispovest tinejyerske kurve

18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Na insistirawe oca, uglednoga saveznog sudije, Set Dejvis zatvara kazino koji je vodio u svojoj sobi, namewen prvenstveno studentima univerziteta iz kog se ranije bio ispisao pa se zapo{qava u malenoj brokerskoj ku}i kako bi kona~no zadovoqio svog zahtevnog oca...

Uloge: \ovani Ribisi, Vin Disel, Nia Long, Niki Kat, Skot Kan, Ron Rifkin Re`ija: Ben Janger (RTL, 20.00)

\ovani Ribisi

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Razotkrivawe mitova U deli}u sekunde ^udovi{ta iz reke Ameri~ke drvose~e Put tornada Ekstremne drvose~e Razotkrivawe mitova Razorna laboratorija Usporen snimak Dodaj gas Hotrod {egrt Auta po meri 2008.

Borna kola bra}e Hau Razotkrivawe mitova Makintajer Kako pre`iveti katastrofu Na tajnom zadatku Nevoqe u raju

09.30 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.10 15.30 15.40 17.00 18.00 19.30 20.00 20.10 21.00 22.30 23.00 23.30 23.45 00.45 01.15

Automobilizam Fudbal Biciklizam Fudbal Fudbal Fudbal Automobilizam Fudbal Biciklizam Tenis Fudbal Automobilizam Fudbal Tenis Boks Fudbal Reli Motosportovi Biciklizam Fudbal Motosportovi

M’r{ na Drinu na{em preovladavaju}em spontanom odnono{ena austro-ugarska vojska u napadu na Srbiju, su prema pro{losti, uslovqenom trenutonda se klasi~nom zamenom teze te primedbe pronim prilikama i interesima, potenciragla{avaju suvi{nim nacionalideolo{kim packawem jednih i zapostavqawem drugih sadr`aja, isma upu}enim jednom tako lepom doga|aju sa dobrokazujemo odsustvo odgovaraju}e kulture se}awa. }udnom muzi~kom osnovom. Me|utim, kao {to Mnoge bitne sadr`aje sopstvene pro{losti kao umetni~ko stvarala{tvo odra`ava dru{tvo u kom ~inioce svog identiteta, svesno ili nesvesno preumetnici delaju, tako i dru{tvo daje zna~ewe pripu{tamo zaboravu ili selektivno pamtimo ne hva}enim umetni~kim i duhovnim sadr`ajima. Ne grade}i memoriju kao institucionalnu pretpotreba podse}ati na drevno poreklo, {iroku rasstavku svog postojawa. U vreme dok smo u okviru prostrawenost i pozitivno zna~ewe kukastog krtradicionalnog obrasca negovali individualnu i sta, simbola kru`nog kretawa oko sredi{ta i obkolektivnu svest, pamtili smo sve bitne ~inioce navqawa `ivota, koji je nacisti~kom upotrebom etni~kog i nacionalnog identiteta: istorijsko dobio negativno zna~ewe. poreklo, zajedni~ku pripadnost, jezik, kwi`evZa Austrijance [trausov Radecki mar{, nost, religijsku praksu. Me|utim, kad je prestao komponovan znatno pre Prvog svetskog rata, da va`i tradicionalni obrazac, a nije stvoren noima zna~ewe vesele muzi~ke numere u ~ijem izvi, po~ela je da se tawi i prekida nit svesti koja vo|ewu skandirawem u~estvuje i publika. Ozanas povezuje sa pro{lo{}u.

Izra`ena u duhovnoj mo}i da misli o realnosti koja samo kao pro{lost postoji, memorija otvara mnoga psiholo{ka, filozofska i antropolo{ka pitawa. Sposobnost da prizvanim se}awem tuma~imo odre|eni doga|aj kao realnost a ne kao plod fikcije, ~esto je u senci potrebe da potisnemo, ignori{emo i preozna~imo pro{lost. Zavisno od trenutnih interesa i potreba, ose}aj za pro{lost ~esto je prenagla{en ili preslab, prepu{ten spontanosti i bez odgovaraju}e izvesnosti u ravni kulture. Negovawe kulture se}awa omogu}uje prevazila`ewe jednostranih odgovora na pitawe da li se slobodno ili prisilno suo~avati sa pro- Novogodi{we mar{irawe {lo{}u i stvara otpornost prema spontanom i reni zbog objave rata Srbiji, oni su krenuli u programiranom samozaboravu. Sredi{te te kulvojni pohod na Srbiju no{eni ritmom ovog marture je vezano za samokriti~nost kao jedan od po{a. Objavom rata Srbiji bili su tada odu{estulata modernog identiteta zasnovanog na uklavqeni i najve}i austrijski intelektualci, pa je wawu negativnih prepreka pro{losti u ciqu Radecki mar{ davao dominantni ton euforiji kreativnog i humanog samopotvr|ivawa. Me|ui vesequ austro-ugarskog ratnog pohoda. Ovo tim, primena tih kriterijuma u stvarnosti je opnaravno ne zna~i da Radecki mar{ treba ovde tere}ena politi~kim zabraniti, ali se wime zahtevima i ultimatumiveseliti na isti na~in Sposobnost da prizvanim se}awem ma koji se iskazuju u svona koji to ~ine i tuma~imo odre|eni doga|aj kao joj apsurdnosti i kontraAustrijanci vi{estrurealnost a ne kao plod fikcije, diktornosti. ko je sporno jer se time Tako se od Srbije traizra`ava i odnos prema ~esto je u senci potrebe `i da prestane da robuje jednom od najtraumada potisnemo, ignori{emo pro{losti i starim miti~nijem periodu na{e i preozna~imo pro{lost tovima, odrekne se stanovije istorije. Da li rih zabluda i predrasuda, zarad trenutnog veseqa zaboravi svoju pro{lost kao smetwu na putu u buodustati od se}awa i znawa o tome {ta se stvardu}nost, ali joj se istovremeno kao uslov pristuno dogodilo?

I upravo je koncert orkestra RTS-a u Centru pa ujediwenoj Evropi postavqa i preispitivawe „Sava” izveden povodom obele`avawa Srpske nosopstvene pro{losti. Iako izgleda paradoksalve godine 2009. pokazao da se odgovaraju}im izbona, ta poruka ima sasvim precizno zna~ewe: odrirom muzi~kih dela ne mora opona{ati Be~ki cawe od Kosova i Metohije, koje oli~avaju proobrazac. Kada se tim povodom umesto Radecki {lost, i suo~avawe sa negativnim aspektima promar{a izvede Mar{ na Drinu Stanislava Bini~{losti, vezanim za gra|anske ratove na prostoru kog, komponovan upravo u ~ast palih srpskih junabiv{e Jugoslavije radi prihvatawa nametnute koka u Cerskoj bici, onda se uspostavqa jedan drugalektivne odgovornosti i krivice za ono {to se ~iji obrazac koji za nas ima obavezuju}i zna~aj. dogodilo.

Sredina koja ne po{tuje samu sebe, izgubqeno Prisilno opame}ivawe samo je posledica odsudostojanstvo iskazuje zaboravqawem kojim se ruga stva odgovaraju}e kulture se}awa jer se neizbesvojim `rtvama. U takvoj sredini mo`e i svaki pa`no suo~avamo sa dominacijom nekulture zaborametwakovi} da dr`i lekcije o veseloj muzici vezava kako u strate{kom odnosu prema pro{losti tanoj za wena najbolnijih mesta. Zato ne iznena|uje ko i u me|usobnoj komunikaciji povodom odre|enajpre nesvesna, a potom i svesno zalagawe da se i nih sadr`aja te pro{losti i ocene wihove va`noinstitucionalno uspostavi obaveza veseqa uz Rasti za na{ identitet. Kad se povodom pomodnog decki mar{. Na svaku eventualnu primedbu da opona{awa Be~kog novogodi{weg koncerta ukaupravo ta muzika u ovoj sredini za one koji pamte `e na wegovu neprimerenost utoliko ve}u {to se ima i drugo zna~ewe ~ujemo bahato: M’r{ na Drinu. tom prilikom svira i Radecki mar{ kojim je bila

U

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa13.jun2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

13. jun 2010.

Porodi~no ste orijentisani, odmarate se i u`ivate s uku}anima.

Nedeqni ru~ak, TV program, tenis i sve po redu, onako kako treba. Savetujete uku}ane i brinete o wima. [etwa.

BIK 20.4-20.5.

Nedeqa je dan u kome mo`ete da se odmorite i naspavate. Emotivni i kreativni, aktivni ste, duhom i telom, pa u`ivate u svim lepim stvarima koje vas zanimaju, u dru{tvu dece i drage osobe.

VAGA 23.9- 23.10.

Va{a za{titnica Venera polako izlazi iz porodi~nog znaka Raka, tako da ste jo{ izvesno vreme emotivni i intuitivni, okrenuti uku}anima i domu. U tome nalazite zadovoqstvo, pogotovo vikendom.

[KORPION 24.10- 23.11.

Neki prijateqi imaju svojih problema, koje vi ne mo`ete da re{ite, pa se ne morate ni truditi. Nemojte donositi preurawene odluke, mogli biste imati problema sa zakonom ili posledicama.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Veoma ste ozbiqni, neuobi~ajno za svoje godine, pa bi neki pomislili da ste se umorili. Ali ne, nikada i ne}ete. Dete u vama }e uvek biti zagonetno i zanimqivo. Sre}an vam ro|endan!

STRELAC 24.11- 21.12.

Imate potrebu za promenom, kako u sebi, tako i oko sebe. To }e do}i nenadano, neo~ekivano, pa }ete u samo}i i pribranosti, sami sa sobom, doneti odre|ene odluke. I to pametne odluke.

RAK 22.6-22.7.

Fatalna qubav, telepatski odnos, uprkos svim mogu}im i nemogu}im situacijama, ponovo vas o`ivqava, na svoj na~in. Partner vas zavodi muzikom i ma{tom, pri~ama o budu}nosti i putovawu. Poezija.

JARAC 22.12-20.1.

Zaboravite na posao danas, nedeqa je, i posvetite se onome za {ta gotovo nikada nemate dovoqno vremena. Pa ~ak ni to ne morate.

Mo`ete da di{ete i ni{ta da ne radite.

LAV 23.7-22.8.

Dru`equbivi ste, puno se kre}ete i vi{e komunicirate. Preko prijateqa }ete ste}i odre|ene povoqnosti i pro{iriti svoj uticaj. Tajna qubav, neko negde daleko, jo{ nije stigao, ali uskoro }e.

VODOLIJA Ne mirujete, ~ak ni nedeqom.

21.1-19.2.

Va{ istra`iva~ki duh dolazi do punog izra`aja. Izuzetno ste dobronamerni i dru{tveni, tako da podr`avate sve koji se na|u u va{em okru`ewu. Samostalnost.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ukoliko ste oti{li u posetu rodbini ili prijateqima, te{ko }ete se odvojiti od wih. Sutra vas ~eka naporan radni dan, pa na|ite vremena za odmor, ali i za vi{e sna.

Vodite ra~una o zdravqu.

RIBE 20.2-20.3.

Ovog vikenda biste mogli da se odmarate, pa dru`ite, i tako, red po red razli~itih sadr`aja. U partnerskoj vezi nailazite na razumevawe dostojno srodnih du{a. Tro{ite novac preko svake mere.

TRI^-TRA^

Razvratna An|elina V REMENSKA

PROGNOZA

VRELO

Vojvodina Novi Sad

33

Subotica

33

Sombor

32

Kikinda

33

Vrbas

32

B. Palanka

33

Zrewanin

33

S. Mitrovica 33 Ruma

33

Pan~evo

34

Vr{ac

34

Srbija Beograd

33

Kragujevac

34

K. Mitrovica 35 Ni{

35

Endru Morton biograf An|eline @oli otkriva da je glumica imala {est o`ewenih qubavnika.

Endru }e uskoro }e objaviti {okantnu kwigu o An|elini Xoli u kojoj otkriva brojne pikanterije iz wenog `ivota. Ranije je autorka Xeni Pol objavila kwigu „Istinita pri~a” u kojoj je otkrila da je glumica bila u vezi sa Mikom Xegerom i Ralfom Fajnson.

Morton tvrdi da on zna i za aferu sa Itanom Houkom dok je jo{ bio u braku sa Umom Turman. An|a i Itan su se zbli`ili 2004. godine na snimawu filma „Taking lives”.

Uostalom An|a je tako smotala i sada{weg supruga Breda Pita dok je bio u braku sa Xenifer Aniston.

VIC DANA

Evropa

UZ LOKALNE PQUSKOVE

NOVI SAD: Sun~ano i vrlo toplo. Krajem dana su mogu}i lokalni pquskovi. Vetar slab zapadni i severozapadni. Pritisak oko normale.

Temperatura od 21 ujutru do oko 33 stepena popodne.

VOJVODINA: Tokom dana i daqe vru}ina, ali nestabilno vreme.

Bi}e sun~ano, a popodne sledi razvoj oblaka koji predve~e mo`e ponegde usloviti lokalne pquskove sa grmqavinom. Minimalne temperature od 20 do 23, a maksimalne od 32 stepena na severu do 34 na jugu Vojvodine.

SRBIJA: Tokom dana i daqe vru}ina u svim krajevima, ali nestabilno. Bi}e sun~anih perioda uz promenqivu obla~nost, popodne i uve~e su mogu}i lokalni pquskovi sa grmqavinom. Vetar slab zapadnih pravaca. Pritisak malo ispod normale. Minimalne temperature od 17 do 24, a maksimalne od 32 stepena na severu do 36 na jugu Srbije.

Prognoza u narednim danima: Prva tri dana naredne sedmice se nastavqaju vru}ine uz mogu}e lokalne pquskove s grmqavinom. U drugoj polovini sedmice postepeno osve`ewe uz svaki dan po malo ni`e temperature i povremenu pojavu ki{e i pquskova od ~etvrtka-petka.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike }e usled zadr`avawa veoma toplog vremena uticati na sve osetqive osobe. Preporu~uje se izbegavawe ve}ih fizi~kih napora i pridr`avawe saveta lekara jer su mogu}i i malaksalost i zamor. Potrebna je adekvatna za{tita od o~ekivano visokih vrednosti UV zra~ewa. U saobra}aju je i daqe neophodna maksimalna pa`wa.

Madrid

24

Rim

27

London

20

Cirih

21

Berlin

19

Be~

25

Var{ava

22

Kijev

33

Moskva

30

Oslo

16

Idu slon i mi{ preko vise}eg mosta, kad pukne lijana, razvali se most i oni padnu u reku.

Dok su se izvla~ili na obalu, mi{ }e qutito: - Pa jesam li ti rekao, budalo, da prelazimo jedan po jedan!

SUDOKU

St. Peterburg 15 Atina

32

Pariz

21

Minhen

31

Budimpe{ta

31

Stokholm

19

9 4

3 3

5 6

7

9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

720 (3)

Slankamen

688 (22)

Ja{a Tomi}

Apatin

779 (13)

Zemun

643 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

712 (11)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

624 (6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

620 (16)

Tendencija porasta

Smederevo

678 (6)

Titel

698 (20)

NERA

Ba~. Palanka 671 (30) Novi Sad

656 (27)

Tendencija porasta

Hetin

246 (-16) N. Kne`evac

1

Bezdan

204 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

592 (6)

87 (-5)

7

2

715 (11) S. Mitrovica 480 (-32)

8

3

2

5

7

9 6

3

6 5

9

3

4

1 7

4 1 2

9

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1

4

8

9

6

2

7

3

5

5

9

3

4

1

7

6

8

2

7

2

6

3

8

5

1

4

9

8

5

1

7

4

3

2

9

6

6

3

9

5

2

8

4

1

7

2

7

4

1

9

6

8

5

3

3

8

5

2

7

4

9

6

1

9

6

2

8

5

1

3

7

4

4

1

7

6

3

9

5

2

8

Re{ewe iz pro{log broja