Dnevnik 13.jun 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 13. JUN 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23104 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OVE GO DI NE BEZ DRA STI^ NOG PO SKU PQE WA NA ME TA NA KU ]E I STA NO VE

Op {ti na ri po di gli po re ze za dla ku str. 4

PRED SED NIK SR BI JE I LI DER DS-a NA SED NI CI GLAV NOG OD BO RA STRAN KE

TRA GE DI JA U NOVOSADSKOM NASEQU TE LE P

^e ka mo da tum pre go vo ra s EU

str. 2

INTERVJU DRA GAN MAR KO VI] PAL MA, LI DER JS-a

Do dat ni no vac ne po kri va i no ve oba ve ze str. 3

Politika

Foto: N. Stojanovi}

NASLOVI

Vojvodina

3 Pajti}: Uz pomo} Bretawe 11 Apatin: Napadnuta lak{e do evropskih nastavnica matematike fondova

Ekonomija 4 Poskupqewe putarine od 1. jula?

5 Vojvodina od nafte, parketa i cementa

Novi Sad 7 Vrti}i de`urni i tokom raspusta 9 Zapalio se bojler

Crna

13 Dame ostaju i bez boksera

Dru{tvo 14 Pad od ~etiri metra bez ijedne suze

Bom ba usmr ti la sedamnaestogodi{waka str. 13

Porodici \o ko vi } ni je do zvo qen ula zak jah tom u Hr vat sku str. 25

SPORT

str. 16 – 20

Sun~ano i toplije Najvi{a temperatura 27 ° S

n QUBOMIR RISTOVSKI DANAS BIRA SARADNIKE

n MIROSAVQEV I ARSOVI]EVA BLISTALI U KUPU SRBIJE

n PO^IWE BICIKLISTI^KA TRKA KROZ SRBIJU

POLiTikA

ponedeqak13.jun2011.

dnevnik

c m y

2

PRED SED NIK SR BI JE I LI DER DS-a NA SED NI CI GLAV NOG OD BO RA STRAN KE

poslani^ke teme

Li be ra li pro tiv „Di n ki }e ve” sed ni ce Skup{tina Srbije trebalo bi u sredu da po~ne novu vanrednu sednicu sa samo jednom ta~kom dnevnog reda – predlogom izmena Za-

kona o finansirawu lokalne samouprave. Sednica je zakazana na zahtev 122 poslanika vladaju}e koalicije.

Stranke opozicije kritikuju Dinki}ev predlog po kojem bi lokalu pripao novac od poreza na plate zara|ene na wegovoj teritoriji. Glas protiv najavaquje i Liberalno-demokrtaska partija, koja poru~uje DS-u da ta skup{tinska sednica ne sme biti odr`ana.

– O~ekujemo da predsednica parlamenta uva`i na{ zahtev za skidawe ta~ke dnevnog reda, naro~ito posle izrazito negativnog mi{qewa Fiskalnog saveta - naveo je lider LDP-a ^e do mir Jo va no vi}.

Fiskalni savet je nedavno ocenio da bi decentralizacija uve}ala buxetski deficit za oko 40 milijardi dinara u 2012. godini, {to je URS odbacio kao povr{nu i jednostranu analizu.

LDP poru~uje Vladi uo~i glasawa o pove}awu akciza na derivate da je jasno da je „prinu|ena na to da koriguje akciznu politiku tako {to dru{tvu podvaquje ve}e akcize, a ka`e da se time uvode evropski standardi“.

– Jednostavno re~eno, Vlada nas vi{e vozi kao gra|ane ove zemqe nego {to se mi vozimo na svoja ~etiri to~ka. Umesto da sve derivate u~ini jeftinijim, Vlada je, {tite}i ruski monopol, zapravo sve u~inila neprihvatqivo skupim – dodaje Jovanovi}.

Sa mi se bi du `ni Lider NS-a Ve li mir Ili} optu`io je dr`avu da „krije mnoge svoje dugove i dugovawa i omogu}ava pojedinim privrednicima, tajkunima i ostalima da kriju svoje dugove i dr`avi i gra|anima i drugim firmama“.

– Ne vidim razlog zbog ~ega neka sudska re{ewa koja su izvr{na moraju da se skrivaju. I to se radi selektivno. Ko je nepodoban, wegova dugovawa se obelodane, a ko je podoban, wegova su za{ti}ena. Za{to se danas ne ka`e narodu koliko dobavqa~ima duguje Mi{kovi}, on je prodao svoju firmu, za{to ne plati te dugove? Ta pla}awa i javno prozivawe onih koji duguju stvorilo bi boqe stawe u privredi jer mi sami sebi dugujemo i sami sebe blokiramo. Hiqade firmi koje su pred ste~ajem ili u wemu tim pla}awima bi se oslobodile – procewuje Ili}.

^ekamo datum pregovora s EU Predsednik Srbije Bo ris Ta di} izjavio je ju~e u Beogradu da su kandidatura za Evropsku uniju i datum po~etka pregovora najva`niji ciqevi Srbije, i poru~io me|unarodnoj zajednici da Srbija

da je „stvarno bilo interesantno provesti tri meseca u drugoj sredini“.

– Pro{ao sam pravu obuku. Kad uporedim pri~e starijih prijateqa, sve to {to su oni radili za du`i period ovde je „sabijeno“ u tri meseca. Obuka je intenzivna, imali smo mnogo ga|awa iz pu{ke M70, imali smo i bacawe ru~ne bombe, bacawe ru~nim raketnim baca~em. ^ak smo nekoliko dana boravili na terenu i spavali u kampu. Ohrabrujem i druge kolege iz sfere politike, koje interesuje ova oblast, da se odlu~e na ovakav korak. Jesmo mi kao parlament civilna kontrola, ali s druge strane, ne mo`emo dobro razumeti sistem ako neko vreme ne provedemo u wemu – smatra Samofalov.

Du pli imu ni tet Poslanik URS-a @eq ko Iva wi jedan je od poslanika koji poseduju diplomatski paso{. Po wegovom mi{qewu, nema ni~eg neobi~nog u tome da ~lanovi najvi{eg zakonodavnog tela imaju takvu putnu ispravu i kategori~an je da diplomatski paso{ ne koristi u privatne svrhe.

– Nemate nikakve beneficije. Jedino {to vam se garantuje da }e vam u izuzetnom slu~aju, ako vam je potrebna neka pomo}, dr`ava u kojoj boravite tu pomo} pru`iti – obja{wava Ivawi.

Po wegovom mi{qewu, nema ni~eg lo{eg u tome da poslanik, ako `uri na sastanak u nekoj me|unarodnoj instituciji, bude oslobo|en ~ekawa u carinskom redu.

Is tra ga o aten ta tu jo{ uvek taj na Tu`ila{tvo za organizovani kriminal otpo~elo je postupak po krivi~noj prijavi Mi le \in |i} i Gor da ne \in |i}-Fi li po vi}. Otpo~elo je prikupqawe potrebnih obave{tewa, neposredno, preko Ministarstva unutra{wih poslova, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije, stoji u odgovoru ministarke pravde Sne `a ne Ma lo vi} na poslani~ko pitawe Na ta {e Mi }i}, koja je pitala {ta je s krivi~nom prijavom majke i sestre pokojnog premijera Zorana \in|i}a, pokrenutom s ciqem rasvetqavawa politi~ke pozadine wegovog ubistva.

Ministarka pravde isti~e da su obavqeni razgovori s ve}im brojem lica za koje Tu`ila{tvo smatra da imaju odre|ena saznawa o ~iwenicama vezanim za prijavqena krivi~na dela, kao i licima ko-

ja su predlo`ena u krivi~noj prijavi. U daqem toku pretkrivi~nog postupka Tu`ila{tvo nastavqa da razgovora s licima koja su predlo`ena u krivi~noj prijavi, a za koja smatra da je neophodno da se s wima razgovara, nastavqa prikupqawe drugih informacija, podatka i dokaza, relevantnih za dono{ewe odluke po podnetoj prijavi. Navedena lica pozvana su kao gra|ani, s nekima je razgovor obavilo Tu`ila{tvo, a s nekima ovla{}eni radnici MUP-a. Ministarka nije navela konkretna imena saslu{anih, niti da li su preduzete neke procesne radwe, kao {to je to zahtevala Nata{a Mi}i}. Ministarka pravde je napomenula da ovaj pretkrivi~ni postupak sprovodi Tu`ila{tvo za organizovani kriminal i da su podaci vezani za wega slu`bena tajna.

S. Stan ko vi}

– Nakon odlaska iz Beograda visoke predstavnice EU Ke trin E{ton potpuno je o~igledno da Srbija ni{ta nije dobila u tom trenutku, tako da je re~ o koincidenciji, a ne o bilo kakvom planu

On je kazao da }e posle hap{ewa Rat ka Mla di }a biti uhap{en i jedini preostali ha{ki begunac Go ran Ha xi}.

– Poru~ujem me|unarodnoj i doma}oj javnosti da nikakav pritisak iz inostranstva nije imao uticaj na hap{ewe Mladi}a i taj pristup da pritisci na Srbiju daju rezultat nije efektivan i nema nikakav zna~aj za saradwu s Ha{kim tribunalom. Mi smo to uradili zbog sebe, prvenstveno zbog moralnih razloga – kazao je Tadi}. – To je poruka me|unarodnoj zajednici da politika pritisaka, ka`wavawa i nagra|ivawa Srbije nije imala nikakav zna~aj za saradwu s Ha{kim tribunalom.

– Moralna dimenzija je od su{tinskog zna~aja, nikakav pritisak izvan nije imao uticaja na nas – rekao je Tadi}, i dodao da je saradwa s Hagom, koja je bila jedna od najbolnijih pitawa Srbije, pred zavr{etkom.

Tadi} je ponovo odbacio tvrdwe o politi~kim kalkulacijama u vezi s trenutkom Mladi}evog hap{ewa.

ili trgovini – istakao je predsednik DS-a.

Tadi} je kazao da je u reformi pravosu|a „bilo gre{aka u kora-

„Mo ja gre {ka” – Dr`ava }e u narednom periodu u~initi sve da bi prostor za investicije u Srbiji u~inila maksimalno atraktivnim u ciqu otvarawa novih radnih mesta – rekao je Tadi}, i dodao da je borba za radna mesta u celom svetu najtvr|a i najkompleksija.

On je naveo da }e i on i premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} i druge dr`avne institucije u~initi sve da bi ta borba bila i uspe{na.

– Mi smo posle krize izgubili mnogo radnih mesta, i moja gre{ka je {to na po~etku krize nisam iza{ao pred gra|ane i rekao da nisu svi na{i ciqevi ostvarivi. To je moja gre{ka i preuzimam odgovornost za to – rekao je Tadi}.

Po wegovim re~ima, velika je stvar {to je, uprkos krizi i mnogobrojnim {trajkovima, u dru{tvu o~uvana stabilnost.

Tadi} je rekao da Srbija posle ekonomske krize nije finansijski ‘’kolabirala’’, iako i daqe postoje pretwe nad ekonomijom Srbije.

Po sla nik „s pu {kom i bom bom” ^lan Odbora za bezbednost Skup{tine Srbije Kon stan tin Sa mo fa lov nedavno se vratio u skup{tinske klupe, nakon {to je tri meseca bio na doborovoqnom odslu`ewu vojnog roka.

– To je u skladu s odlukom o profesionalizaciji VS – rekao je Samofalov za na{ list. – Bila mi je velika ~ast da budem deo prve generacije dobrovoqaca. Za mene to je veliko li~no i profesionalno iskustvo. Imao sam priliku da upoznam VS i budu}i da se time bavim u skup{tinskom odboru, to }e mi koristiti i u obavqawu dr`avnih poslova. Moja `eqa oduvek je bila da odslu`im vojni rok, ali i smatram da je obaveza svih nas da se odu`imo dr`avi.

Samofalov je slu`io vojsku u centru za obuku u Vaqevu i tvrdi

da posvete tom ciqu. Bi}e ozbiqnih isku{ewa i pritisaka na Srbiju na tom putu – rekao je Tadi} u Beogradu na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke, ~iji je predsednik.

ne ~ini ni{ta zbog pritisaka nego zbog postizawa ciqeva koji }e doneti dobrobit svim gra|anima.

– Ako bismo dobili datum za po~etak pregovora slede}e godine, bio bi to istorijski trenutak. Demokratska stranka, institucije i dru{tvo svu snagu treba

i ~ak investirali u Srbiju. To danas nije mogu}e – rekao je Tadi}.

On je podsetio i na to da je Ustavni sud Srbije zabranio „Nacionalni stroj„, organizaciju koja je „sramotila zemqu i narod”. Predsednik je dodao da su te dve sudske odluke dokaz da se Srbija mewa, kao i da se mewa sistem vrednosti.

Lider DS-a je naveo da }e do 2018. godine biti potreban kontinuitet promena zapo~etih 5. oktobra 2000. godine i da }e DS voditi takvu politiku.

– DS je stranka promena, spremni smo na rizike, DS je nacionalna institucija, deo dr`avnog sistema – kazao je Tadi}.

On je kritikovao ekonomske analiti~are jer, kako je naveo, izvla~e podatke koji govore o slabostima ekonomije, a ne i one koji pokazuju da se ekonomija dr`i na nogama.

– Mnogi u Srbiji danas di`u tenzije i poku{avaju da destabilizuju dru{tvo – rekao je Tadi}, i dodao da se, osim {trajkova poqoprivrednika, oru`ara i policajaca, nedavno dogodio i poli-

Re gi o na li za ci ja – ad hok ak ci ja Tadi} je, ne pomenuv{i Ujediwene regione Srbije i Mla |a na Din ki }a, odbacio inicijativu te stranke za regionalizaciju i decentralizaciju Srbije kao „ad hok akciju” u predizborno vreme.

– Decentralizacija i regionalizacija je su{tinsko pitawe i pretpostavka razvoja Srbije i tom pitawu se mora posvetiti velika pa`wa, ali ne tako da se formiraju novi regioni kao centri mo}i, nego tako da se o~uva finansijski poredak zemqe – rekao je Tadi}, i dodao da je o tom pitawu razgovarao i s predstavnicima vladaju}e koalicije i opozicije.

– Decentralizacija jeste deo te politike, ali istovremeno tako da se ne dovodi u opasnost finansijska stabilnost dr`ave – naglasio je Tadi}, ukazuju}i na to da diskusija o regionalizaciji povremeno ima prizvuk politi~ke instrumentalizacije. cima”, a kao zna~ajan uspeh reformisanog pravosu|a istakao je odluku Apelacionog suda u Beogradu kojom je Sre ten Jo ci}, zvani Jo ca Am ster dam, pravosna`no osu|en na 15 godina zatvora zbog podstrekavawa na ubistvo Gorana Marjanovi}a, zvanog Goksi Bomba{.

– Takvi akti sudova nisu obasjani svetlo{}u u javnosti. Presuda Joci}u dokaz je da su institucije spremne da obavqaju posao u skladu s evropskim standardima.

Pre samo nekoliko godina qudi takvog nivoa slobodno su {etali

ti~ki {trajk gla|u i `e|u. – Pretwa samoubistvom opozicionog lidera je krajwe neobi~na forma politi~kog delovawa i ja sam morao da to obja{wavam strancima, da bih ih uverio u to da smo mi zemqa koja neguje evropske vrednosti. Nijedno dru{tvo nije imalo takvu vrstu iskustva i meni je zapalo kao predsedniku Srbije da na me|unarodnom planu obja{wavam tu neobi~nost. Trudio sam se da to objasnim tako {to }u sa~uvati kredibilitet Srbije, ali i dignitet onoga ko je {trajkovao.

SKUP [TI NA I EVROP SKA AGEN DA – U O^E KI VA WU LET WE PA U ZE

Vlast obe}ava ubrzawe U Skup{tini su uvereni u to da }e preostali zakoni iz „evropske agende” biti usvojeni pre letwe pauze, da bi Srbija u oktobru dobila pozitivno mi{qewe Brisela o statusu kandidata za EU, iako se oko najkontroverznijeg od tekstova – zakona o restituciji – jo{ „lome kopqa”. Skup{tina bi morala da usvoji zakon o finansirawu politi~kih stranaka, koji je na dnevnom redu aktuelne sednice, kao i zakone o restituciji i javnoj svojini. Po najavama iz Nemawine 11, ti zakoni bi u skup{tinskoj proceduri trebalo da se na|u u narednim mesecima.

– Usvajawe zakona o vra}awu oduzete imovine, koji bi omogu}io naturalnu restituciju, Srbiju bi mogao „dovesti” i do dobijawe datuma za po~etak pregovora s Briselom – tvrdi specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jel ko Ka cin.

Iz vladaju}e koalicije poru~ili su da }e ta „obaveza” biti ispuwena na vreme i da ne}e biti prepreka daqim evropskim integracijama.

Potpredsednik Vlade Srbije Bo `i dar \e li} rekao je da je ura|en nacrt zakona o restituciji, da su u toku konsultacije sa strankama i da }e tokom leta bi-

ti sprovedena javna rasprava o toj temi, a da se wegovo usvajawe u Skup{tini o~ekuje ve} na jesen. \eli}, koji je zadu`en za evropske integracije, ali i restituciju, smatra da }e restitucija, verovatno, biti sprovedena kombinacijom naturalne i finansijske.

On je upozorio na to da fiskalni kapaciteti Srbije nisu neograni~eni, zbog ~ega treba napraviti model restitucije „po meri Srbije, a ta mera je skromnost, naro~ito u finansijskom delu”. Zakon koji bi re{io pitawe vra}awa imovine oduzete nakon Drugog svetskog rata, kako je rekao, trebalo bi da bude dostavqen pre leta parlamentu, u paketu sa zakonom o javnoj svojini.

Mre`a za restituciju Srbije, po re~ima koordinatora Mi le ta An ti }a, u o~ekivawu dono{ewa zakona o restituciji iznova je upozorila nadle`ene na to da je neprihvatqiva dugogodi{wa diskriminacija gra|ana u odnosu na partijski kontrolisana javna preduze}a i lokalnu samoupravu.

– Za razliku od gra|ana koji svoju porodi~nu imovinu retko gde mogu da uzmu u zakup po tr`i{noj ceni, javna preduze}a i lokalna samouprava decenijama besplatno koriste dr`avnu imovinu. To nije sporno za onu ~iji

su bili vlasnici, ali je sporno {to koriste i nacionalizovanu – upozorio je Anti}.

Predsednik Odbora za evropske integracije La slo Var ga ukazao je na to da je zato neophodno da zakonska re{ewa o javnoj svojini i restituciji u roku od nekoliko nedeqa ugledaju „svetlost dana” i budu upu}ena na javnu raspravu. Me|u brojnim razlozima zbog kojih proces restitucije nije zapo~et ranije,

poslanici su naveli nedostatak politi~ke voqe, ekonomsku situciju u zemqi, dok opozicija tvrdi – u pitawu je nea`urnost vlasti.

U Srpskom pokretu obnove, jednoj od stranaka koje su pokrenule pitawe restitucije, smatraju da se na prvom mestu mora insistirati na vra}awu imovine u naturi, tamo gde to nije mogu}e da se sprovede naturalna supstitucija, a tek na kraju, ukoliko je i to nemogu}e, pribe}i nov~anoj nadoknadi.

Stru~wak za imo vin sko prav ne odnose iz DSS-a Mi lan Pa ri vo di} tako|e je mi{qewa da bi prvo trebalo da se poku{a sa „{irokom” naturalnom restitucijom, a tamo gde to ne mo`e treba sprovesti realnu supstituciju, odnosno davati druge stvari u zamenu. Tek na kraju, smatra Parivodi}, koji je i autor nacrta zakona o denacionalizaciji za vreme prethodne vlade premijera Vo ji sla va Ko {tu ni ce, treba pribe}i kompenzaciji.

politika

dnevnik

Paj ti}: Uz po mo} Bre ta we lak {e do evrop skih fon do va – Bretawa }e pomo}i Vojvodini u pristupawu evropskim fondovima i privla~ewu francuskih investicija – izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Bo jan Paj ti}, koji predvodi delegaciju Vojvodine u vi{ednevnoj poseti toj francuskoj pokrajini.

– S predsednikom Bretawe @an-Ivom Le dri ja nom dogovorena je saradwa dveju regija kako bi francuski investitori jo{ vi{e ulagali na na{e podru~je – rekao je Pajti} Radio-televiziji Vojvodine, podsetiv{i na to da je 13 velikih

INTERVJU

kompanija iz te zemqe do sada u na{oj pokrajini ulo`ilo vi{e od pola milijarde evra.

Dogovoreno da Bretawa bude neka vrsta pokroviteqa na{oj kancelariji u Briselu Predsednik vojvo|anske vlade je dodao da je s francuskim doma}inima dogovorena saradwa u poqoprivredi, visokom obra-

zovawu i drugim oblastima, kao i to “da Bretawa bude neka vrsta pokroviteqa na{oj kancelariji u Briselu”. On je precizirao da }e kancelariji Vojvodine, koja bi uskoro trebalo da bude otvorena pri Misiji Srbije u Briselu, zna~ajnu pomo} pru`iti briselska kancelarija Bretawe, svojim iskustvom, znawem i kontaktima koje imaju. Predsednik Bretawe Ledrijan predvodi asocijaciju od 120 evropskih regija “pa bi takva podr{ka Vojvodini mogla doneti vi{e programa, novca i projekata Evropske unije”, naglasio je Pajti}.

DRAGAN MARKOVI] PALMA, LIDER JS-a I GRADONA^ELNIK JAGODINE

Do dat ni no vac za lo kal ne po kri va i no ve oba ve ze Predsednik Jedinstvene Srbije i gradona~elnik Jagodine Dra gan Mar ko vi} Pal ma ocenio je da je dobro {to }e najavqenim izmenama Zakona o finansirawu lokalnih samouprava op{tine i gradovi u Srbiji ubudu}e raspolagati s 80 odsto poreza na zarade, umesto dosada{wih 40 procenata. On je, me|utim, za „Dnevnik” istakao da }e to re{ewe biti odr`ivo jedino ukoliko se lokalnim samoupravama ne pove}aju i obaveze, odnosno nadle`nosti.

– Mislim da je pove}awe ovog udela op{tina i gradova u porezu na plate zna~ajno za lokalne buxete, ali samo uz uslov da se ne pove}avaju i obaveze lokalnih samouprava, koje trenutno veoma te{ko funkcioni{u, po seb no nakon uki dawa transfernih sredstava – kazao je Markovi}.

On je naveo da bi prenos novih obaveza na lokalni nivo, a kad je re~ o finansirawu nekih no vih ko ri sni ka iz oblasti prosvete, zdravstva, ili drugih, u najavqenom fi nan sij skom okviru bilo neodr`ivo. l O~ekujete li probleme u pro ce su vra }a wa imo vi ne lokalnim nivoima, po{to se dono{ewe tog zakona ponovo odla`e?

– Glupo je i neekonimi~no da imovinom lokalne samouprave rukovodi Republi~ka direkcija za imovinu iz Beograda. I da mi, kad `elimo da okre~imo neki op{tinski objekat ili da

l Da li na lokalnom nivou ima te sa ~i wen po pis imovine na ~ije vra}awe ra~unate?

– Mi ta~no znamo {ta je u vlasni{tvu Direkcije za imovinu, i kad je re~ o objektima i o zemqi{tu i o drugoj svojini koja ina~e pripada Jagodini. I o~ekujemo da nam se to vrati. l Da li ipak va{a podr{ka peticiji URS-a nagove{tava i bli`u politi~ku saradwu uo~i izbora?

pregradi mo neku pro sto ri ju, mo ramao da tra`i mo sagla snost te direkcije. Taj zakon tako|e kona~no mora da do|e na dnevni red. Ja sam, uostalom, to podr`ao i u peticiji koju je organizovala Unija regiona Srbije. Lokalna samouprava mora da raspola`e svojom imovinom, i to je jedino normalno i logi~no re{ewe. Uveren sam u to da }e uskoro i to zakonsko re{ewe biti doneto, kao i zakon o restituciji, koji se „pi{e” ve} deset godina. A meni je `ao {to trenutno nema saglasnosti ni o tome da se gradona~elnici biraju na neposrednim izborima. l Kakva su va{a o~ekivawa kad je re~ o vrsti i obimu imovine koja bi trebalo da bude vra}ena lokalnim samoupravama, a s obzirom na to da u tom pogledu jo{ uvek

nema saglasnosti u vladaju}oj koaliciji?

– O~ekujem da nam se vrati sva ona imovina koja je trenutno pod ingerencijom Direkcije za imovinu. Sad imamo neke objekte koji su u stawu ru{evine, ali ne smemo da ih diramo i eventualno iskoristimo te lokacije za investicije i izgradwu novih objekata, {to bi na{em buxetu obezbedilo dodatni novac, a na{im gra|anima nova radna mesta. Sad imamo dosta slu~ajeve da neka dobra lokacija stoji prazna i neiskori{}ena samo zbog toga {to nije re{eno pitawe imovine. Pa zar nije `alosno da je ~ak oko 40 odsto ukupne imovine kojom rukovodi Republi~ka direkcija trenutno neiskori{}eno jer je u lo{em stawu, dok na{e op{tine jedva izlaze na kraj zbog te{ke ekonomske situacije?

Sve ono {to je korisno za moj grad i gra|ane cele Srbije ja }u podr`ati, ma u kojoj koaliciji se na{ao – To nije ta~no. Ta pri~a je po~ela da curi kad sam potpisao peticiju. Me|utim, ja sam to u~inio jer se i kao gradona~elnik zala`em za vra}awe imovine lokalnoj samoupravi i za pove}awe izvora finansirawa lokalnih samouprava. Sve ono {to je korisno za moj grad i gra|ane cele Srbije ja }u podr`ati, ma u kojoj koaliciji se na{ao. A sasvim su neta~ne pri~e da Jedinstvena Srbija razgovara o budu}im izborima i koaliciji s Mla |a nom Din ki }em. Mi imamao koaliciju sa SPS-om i PUPS-om i ta koalicija je u ovom trenutku veoma stabilna.

B. D. Savi}

SDU pred la `e sma we we voj nog buyeta Socijaldemokratska unija ocenila je ju~e da je u buxetu Ministarstva odbrane mogu}a u{teda od 35 odsto, saop{teno je iz te stranke. U saop{tewu se navodi da bi dve tre}ine novca koji bi se u{tedeo smawewem brojnog

stawa naoru`awa i vojne opreme, moglo biti preusmereno u buxet Srbije za zdravstvo i obrazovawe. Preostala tre}ina omogu}ila bi poboq{awe obuke i pove}awe broja leta~kih sati pilota Vojske Srbije, ocewuje SDU.

Srbija je peta u regionu po ostvarenom bruto dru{tvenom proizvodu, a osim Bosne i Hercegovine, izdvaja vi{e od ostalih zemaqa za vojne svrhe, navodi ta stranka u saop{tewu.

REklI sU

Ili}: Ni di nar od taj ku na

\u ri}: Vlast ne }e de cen tra li za ci ju

Predsednik Nove Srbije Ve li mir Ili} smatra da Vlada nema kapacitet da re{ava probleme i misli da je „velika {teta {to mirno posmatramo sopstvenu propast”. Vlada se nije sna{la na ekonomskom planu, objasnio je Ili} u izjavi FoNetu, i konstatovao da je nezadovoqstvo gra|ana Srbije ogromno.

– Problemi su svuda, u zdravstvu, gra|evinarstvu, poqoprivredi, energetici – dodao je Ili}, napomiwu}i da je buxet prazan, da se kurs ve{ta~ki odr`ava, dok izvoznici propadaju.

On je naglasio da je NS dostavio Agenciji za borbu protiv korupcije izve{taj po kojem ta stranka pro{le godine nije dobila ni dinar od donatora.

– Skromno se finansiramo, nismo dozvolili da nam tajkuni budu donatori jer bi nas to uni{tilo, kao i mnoge druge – rekao je Ili}.

Srp ska na pred na stranka ocenila je ju~e da su vladaju}e politi~ke stranke u Srbiji u svojim rukama koncentrisale i centralizovale celokupnu po li ti~ ku, eko nom sku i me dij sku mo} u Srbiji, a decentralizovale i na sve gra |a ne Sr bi je rav nomerno rasporedile nepravdu i siroma{tvo. ^lan Glavnog odbora SNS-a Mar ko \u ri} rekao je na konferenciji za novinare da su sve ~lanice vladaju}e koalicije u prethodnih 11 godina pokazale da im nije stalo do su{tinske decentralizacije ve} iskqu~ivo do toga da u svoje ruke skoncentri{u celokupnu finansijsku, politi~ku i medijsku mo} u Srbiji.

On je rekao da je primer za to Beogradu, gde je nadle`nost potpuno centralizovana, {to je gra|anima u svakodnevnom `ivotu zna~ajno ote`alo i bre{avawe svakodnevnih pitawa.

Te pa vac: Sla bo pam }e we i bo ga to se }a we – Malo ko je bio toliko slavqen za `ivota i toliko klevetan posle smrti kao Josip Broz Tito, ali uzalud ga pori~u politi~ki naslednici koji misle da mogu biti malo ve}i ako wega u~ine mawim – ocenio je nekada{wi ministar inostranih poslova SFRJ Mir ko Te pa vac, jedan od funkcionera koje je Tito smenio 1972. godine zbog liberalizma u Srbiji.

– Karakteristika tih koji napadaju Tita jeste da lako sebe zamisle kao vlast, a zatim vi{e ne mogu da zamisle vlast bez sebe – ukazao je Tepavac protekle nedeqe na promociji kwige se}awa Brozovog dugogodi{weg lekara dr Pre dra ga La le vi }a. – Kad im se ne dopadne sud istorije, koja je svoje ocene ve} izrekla, oni osude istoriju. Odlikuje ih slabo pam}ewe, a bogato se}awe. Tepavac je dodao da je dr`avu koju je Tito stvorio sru{io „militantni, podivqali nacionalizam, a ne titoizam.

ponedeqak13.jun2011.

3

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA FINANSIJE JOVICA \UKI]

Na }i kom pro mi sno re {e we za vra }a we imo vi ne – U procesu vra}awa imovine Pokrajini, gradovima i op{tinama mora biti prona|eno kompromisno re{ewe koje bi eliminisalo dve krajnosti i kojim bi u najve}oj meri svi bili zadovoqni – izjavio je ju~e za Tanjug ~lan Radne grupe za izradu zakona o imovini i prihodima Jo vi ca \u ki}.

– Nije dobro da, kako se predla`e s jedna strane, samo korisni~ki status bude osnov za vra}awe imovine, a nerealno je i vra}awe na stawe iz 1974. godine, na kojem se temeqi drugi “ekstremni predlog” – rekao je \uki}, koji je pokrajinski sekretar za finansije i jedan od dvojice predstavnika pokrajinske administracije u tom deveto~lanom telu, kojem predsedava Bo jan Ko stre{.

Napomiwu}i da bi u raspravi o toj temi trebalo utvrditi nekoliko su{tinskih principa da bi se do{lo do, u ovim uslovima, najboqeg i najprihvatqivijeg re{ewa, on je istakao da treba po}i od toga da sva imovina Republike ne mo`e biti vra}ena u`im politi~kim za-

vi, dvori{ta i drugo pripali op{tinama – izjavio je \uki}, uz napomenu da je to wegov li~ni stav.

Isti~u}i da je predlog o tome da osnov za vra}awe imovine bude stawe definisano Ustavom biv{e dr`ave iz 1974. godine (koji zagovara Liga socijaldemokrata Vojvodine) nerealan jer, kako je rekao, u me|uvremenu se mnogo toga desilo, promenilo i izgradilo. \uki} je dodao da ne bi bilo logi~no ni to da sve ono {to je do sada koristila Republika po novom zakonu woj i pripadne, bez obzira na to ko je te objekte izgradio.

– Dokumentacijom ili dokaziva-

Od Kostre{a zavisi brzina – Da li }e nacrt tog zakona biti gotov do letweg odmora zavisi pre svega od toga da li }e, i kada, predsednik Radne grupe Kostre{ zakazati nastavak rasprave – rekao je \uki}, podsetiv{i na to da su, od osnivawa tog tela u aprilu , odr`ane samo dve sednice.

– Pred ~lanovima deseto~lane komisije je osnovni tekst, date su sugestije na taj dokument, ali nije bilo konsultacija u strankama – napomenuo je \uki}, i dodao da bi zavr{ni nacrt koji ide Vladi Srbije, trebalo prethodno da dobije saglasnost op{tina, odnosno gradova, i Pokrajine. jednicama.

– Mora se na}i sredwi modus, a to je da deo imovine, za koji se dokumentima mo`e dokazati da ga je stvarala op{tina, grad ili Pokrajina, pripadne toj u`oj zajednici – objasnio je \uki}, nagla{avaju}i da “to ne zna~i isterivawe republi~kih institucija iz tih zgrada”.

– Bitno za raspravu o nacrtu budu}eg zakona je i to da oni objekti, odnosno imovina, koji su od ukupnog dr`avnog interesa, kao {to su autoput i ve}ina regionalnih puteva, ostanu dr`avna imovina, dok bi lokalni putevi, parkovi, place-

wem na drugi na~in mora se na}i model kojim }e biti obezbe|eno da deo te imovine, koju jeste koristila Republika, bude vra}en lokalnim zajednicama, ali i da se na|e prihvatqivo re{ewe po kojem bi dr`avne institucije nastavile da koriste prostor koji im je potreban, uz pla}awe odgovaraju}e zakupnine – objasnio je on.

Kada je re~ o vra}awu imovine Pokrajini, \uki} smatra da “Vojvodini mo`e pripasti samo ona imovina koju je ona stvarala kao autonomna pokrajina, {to zna~i, na primer, da imovina Subotice nije vojvo|anska”.

nato

Mi {~e vi}: Ne }e nas zva ti u NA TO – NATO ne}e uputiti poziv Srbiji za u~lawewe u Alijansu na konferenciji o strategijskom partnerstvu koja danas po~iwe u Beogradu, niti }e to Srbija zahtevati, a ne}e biti potpisan niti jedan strate{ki dokument koji bi ozna~io da Srbija napu{ta poziciju vojne neutralnosti – rekla je dr`avna sekretarka Ministarstva odbrane Ta wa Mi {~e vi}. Na pitawe da li se u Beogradu odr`ava samit NATO-a ili je re~ o konferenciji {ireg zna~aja nego {to je i sa-

ma Severnoatlanska alijansa, Tawa Mi{~evi} je rekla, u intervjuu za „Blic„, da se samit NATO-a nikada ne odr`ava van zemqa ~lanica.

– Skup koji se odr`ava u Beogradu naziva se Strategijska vojna konferencija partnerstva i iz samog naziva mo`e se zakqu~iti da je to mnogo vi{e rasprava o strategijskom povezivawu NATO-a i partnerskih organizacija i dr`ava u definisawu na~ina borbe za me|unarodni mir i bezbednost – rekla je ona.

Pro test SRS-a – Funkcioneri Srpske radikalne stranke okupi}e se danas u podne ispred zgrade Predsedni{tva Srbije na Andri}evom vencu da bi izrazili protest zbog odr`avawa samita NATO-a u Beogradu – izjavio je potpredsednik SRS-a Zo ran Kra si}. On je na konferenciji za novinare rekao da }e SRS izraziti protest protiv politike vlasti u Srbiji, navode}i da je, po najnovijem istra`ivawu, 83 odsto gra|ana protiv NATO-a i EU.

DSS: Ovo ni je NA TO ze mqa Vi{e stotina gra|ana okupilo se ju~e u Beogradu na platou ispred Filozofskog fakulteta u znak protesta protiv vojnog saveza NATO. Skup pod nazivom „Ovo nije NATO zemqa” organizovali su Demokratska stranka Srbije, Centar za strate{ke alternative, Udru`ewe gra|ana Aktivni centar i Fond „Slobodan Jovanovi}”. Akademik Ma ti ja Be} ko vi} poru~io je u saop{tewu koje je pro~itano u~esnicima skupa da dana{wi vlastodr{ci treba da

pitaju narod za{to Srbija nije u savezu NATO. „Zvati Srbiju u NATO isto je kao kada bi Jevreje zvali na letovawe u Au{vic”, naveo je Be}kovi} u saop{tewu.

U~esnici skupa skandirali su protiv NATO saveza i ministra odbrane Dra ga na [u ta nov ca, a uzvikivali su i parole protiv predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a.

Me|u okupqenima bili su neki od funkcionera DSS-a koji se nisu obra}ali gra|anima, kao i vo|a Obraza Mla den Ob ra do vi}.

4

ekonomija

ponedeqak13.jun2011.

dnevnik

„PUTEVI SRBIJE” NE ODUSTAJU OD PODIZAWA CENA NAKNADE ZA KORI[]EWE AUTOPUTEVA

Po sku pqe we pu ta ri ne par ki ra no sa mo do 1. ju la?

Nakon izjave generalnog direktora JP „Putevi Srbije” Zo ra na Drob wa ka da bi Vlada trebalo da odobri pove}awe putarine od 11 posto i da bi se u tom slu~aju nove cene primewivale od 1. jula, u transportnim preduze}ima, gde je zaposleno vi{e od 8.000 radnika, burno su reagovali na takvu mogu}nost, a i ostali voza~i su se upla{ili novih nameta. ^ak ih nije ute{io ni ministar infrastrukture i energetike Mi lu tin Mr ko wi}, koji je rekao da }e, ukoliko se takav predlog na|e na stolu Vlade, on biti protiv.

Da li }e putarina poskupeti ili ne, jo{ uvek je neizvesno. U JP „Putevi Srbije” demantuju da su programom poslovawa za ovu godinu tra`ili pove}awe cena putarine, kao {to su preneli mediji, citiraju}i direktora Drobwaka, koji je na konferenciji za {tampu izra~unao da }e se od jula do decembra inkasirati dodat-

nih 800 do 900 miliona dinara na ra~un pove}awa cene. Me|utim, postoji lawski zahtev koji Vlada do danas nije odobrila, na koji, o~ito, u ovom preduze}u tipuju.

Odluku o poskupqewu putari-

nom preduze}u, ugrozilo odr`avawe saobra}ajnica. Tokom formirawa predloga o visini poskupqewa putarine, uzet je u obzir rast cena na malo samo za 2009, koji je tada iznosio 10,1 posto.

Pa re od na pla te pu ta ri ne usme ra va ju se di rekt no u bu yet Sr bi je, pre ba cu ju na ra ~un „Pu te va Sr bi je” i tro {e na odr `a va we auto pu te va, ma gi stral nih i re gi o nal nih sa o bra }aj ni ca ne 11 posto za sve kategorije vozila doneo je Upravni odbor ove firme jo{ polovinom maja pro{le godine. Kako je u februaru 2009. putarina za vozila sa stranim registarskim tablicama smawena u proseku 40 odsto zbog izjedna~avawa cene za doma}e i strane oznake, prihod od putarine u toj godini pao je 3,4 milijarde dinara, {to je, tvrde u tom jav-

OPTIMIZAM U PRIVREDI

Posledwa promena cene putarine datira iz 2008.

Na na{e pitawe koliko su realne sada{we cene putarine i gde smo u pore|ewu s drugim zemqama, u „Putevima Srbije” ka`u da na{a zemqa ima najni`u cenu u regionu, koja iznosi 0,035 evra po kilometru, dok se u Hrvatskoj, na primer, pla}a 0,055 evra. Pod naplatom su 603 kilometra autopu-

teva, a pla}a se preko 38 naplatnih stanica.

Iako je 2009. zabele`en pad prihoda od putarine, lane je ostvareno blago pove}awe od oko 333 miliona dinara, tako da je ukupno inkasirano ne{to vi{e od 14 milijardi, ali, prera~unato u evre, desetak miliona evra mawe. Pare od naplate putarine usmeravaju

se direktno u buxet Srbije, prebacuju na ra~un „Puteva Srbije” i tro{e na odr`avawe autoputeva, magistralnih i regionalnih saobra}ajnica. Da je odr`avawe slabo – slabo je, zbog ~ega u „Putevima Srbije” smatraju da treba vi{e novca za bezbednije saobra}ajnice. Me|utim, ministar Mrkowi} ocewuje da poskupqewe puta-

OVE GODINE BEZ DRASTI^NOG POSKUPQEWA NAMETA NA KU]E I STANOVE

Di `e se i in du stri ja

Tromese~ne i {estomese~ne prognoze konjunkturne klime u srpskoj privredi odi{u opti mi zmom, {to je re zul tat o~ekivanih sti{avawa inflacionih tokova i stabilizacije deviznog kursa doma}e valute, pokazala je anketa Instituta za istra`ivawe tr`i{ta.

U slede}a tri meseca rast cena o~ekuje 28 odsto anketiranih privrednika, a pad deset odsto, dok je samo pre mesec dana ~ak 80 procenata o~ekiva lo po sku pqe wa, a ni je dan pojeftiwewe proizvoda. U narednih {est meseci smawuje se broj an ke ti ra ne in du stri je

koja ra~una s rastom cena svojih proizvoda – s 29 odsto u prethodnoj anketi, na devet pro ce na ta u naj no vi joj. In flacione tenzije }e, po prognozama IZIT-a, jewavati, kako u slede}a tri meseca, tako i u narednih {est, ali }e spla{wavawe inflacije biti nagla{enije skraja tre}eg i ulaskom u po sled wi kvar tal 2011. Ipak, ka ko oce wu ju u IZIT, inflacija bi u Srbiji do kraja godine mogla dosti}i deset procenata jer je u aprilu iznosila 6,7 posto i prema{ila gorwu projektovanu granicu od {est procenata.

U naredna tri i {est meseci o~ekuje se i blagi rast fizi~kog obima industrijske proizvodwe, kao i pozitivna dinamika priliva, kako doma}ih tako i inostranih poruxbina.

Op {ti na ri po di gli po re ze za dla ku Da li zbog brige za gra|ane ili zbog predstoje}ih izbora ili ne~eg tre}eg, od najavqenog drasti~nog pove}awa poreza na imovinu ove godine ne}e biti ni{ta. Naravno, na sre}u mnogih gra|ana koji s trenutnim primawima jedva sastavqaju kraj s krajem, a o pla}awu poreza na stanove uve}anih 60 posto da se i ne govori. To {to je zakazala jo{ jedna reforma...

Od po~etka ove godine vlasnici stanova i ku}a slu{ali su da }e ove godine poreze na svoje nekretnine platiti vi{e nego lane.^ak su im op{tinari obja{wavali da ovo uve}awe i nije kona~no, jer }e u 2012. op{tine imati pravo da ovaj porez jo{ vi{e podignu. Me|utim, kada su ovih dana skup{tine op{tina po~ele da donose odluke po kojima }e se pisati ovogodi{wa re{ewa, nadle`ni u lokalnim samoupravama pokazali su skromnost koja se od wih nije o~ekivala. Izgleda da ne treba strepeti ni za narednu godinu jer se nedavno moglo ~uti da u vladaju}oj koaliciji postoji konsenzus o tome da se postoje}i zakon mewa, odnosno da se koncipira tako da se izbegne mogu}nost op{tina da astronomski pove}avaju stope.

Uprkos tome, sume koje }e vlasnici u 2011. izdvojiti za ovaj porez bi}e vi{e nego lane. Novi zakon, usvojen na koncu prethodne godine, smawio je okal{ice.

Tako vlasnik koji `ivi u ku}i ili stanu ima pravo na ola{icu od 50 odsto za sebe. Po prethodnim propisima to je moglo i}i najvi{e do 70 odsto jer su se ra~unali i ~lanovi doma}instva

koji tu `ive. Smawena je i amortizacija za objekte, s 1,5 na 0,8 odsto. Zna~i da }e vrednost s go-

resko poskupqewe uskladili s inflacijom. To zna~i da sume iz re{ewa ne}e biti vi{e od dese-

Po da ci po ka zu ju da jo{ uvek ima ve li ki broj onih ko ji ni su u evi den ci ji i ne pla }a ju po rez na imo vi nu, a u po je di nim op {ti na ma ta kvih je ~ak tre }i na dinama opadati sporije. Stopa ne mo`e biti ve}a od 0,4 odsto.

Ukupna suma ovogod{weg poreza ne sme da bude vi{e od 60 odsto u odnosu na prethodno re{we.

Kako to izgleda u {etwi od op{tine do op{tine?

Najskomniji su, za sada, bili u Sremskoj Mitrovici. Oni su po-

tak procenata vi{e u odnosu na lane. Da bi to ostvarili, stopu su fiksirali na 0,25 odsto.

U Zrewaninu }e se Skup{tina op{tine izja{wavati o porezu posledweg dana juna. Tada }e `iteqi grada na Begeju kona~no znati na ~emu su. Na Skup{tini }e se na}i predlog da stopa bude

0,3 odsto. Samo tako oni }e mo}i da u{timaju re{ewa da ukupne sume poreza pojedina~no ne pre|u onih 60 odsto.

U Subotici je stopa 0,4 odsto.

Nisu korigovali ni cene nekretnina pa }e i to biti olak{ica za budu}e kupce, tako da ni tu poskupqewe ne}e biti drasti~no. Po toj ra~unici, stan od sedamdesetak kvadrata u centru vredi tek tridesetak hiqada evra, {to je veoma stara cena po kojoj bi mnogi rado pazarili takav prostor, ali cena ipak va`i samo za obra~un poreza.

U Novom Sadu su vodili sli~nu politiku. Stopa je 0,40, ali su cene daleko od komercijalnih.

Novosa|ani }e zato porez platiti tek nekoliko procenata vi{e, a i za luksuznije stanove ne}e biti ve}i od desetak odsto – prevedeno na iznose, to je tek nekoliko stotina dinara.

Ve}ina obveznika je ve} sredinom februara odnosno maja platila prve dve rate poreza po starim re{ewima i pro{logodi{wem razrezu. Preostale dve na naplatu sti`u 15. avgusta i 15. novembra. Tek tada }e se pla}ati uve}ani iznosi. Nisu to velike sume, ali u ovo krizno vreme ni jedan jedini dinar nije vi{e lako izdvojiti.

Pri tom, ne treba zaboraviti da ni uz ovako skromne stope op{tine ne mogu ubrati vi{e poreza. Podaci pokazuju da je jo{ uvek veliki broj onih koji nisu u evidenciji i ne pla}aju porez. U pojedinim op{tinama takvih je ~ak tre}ina, a ~ak i gde je mawe, to je znatna suma koja se, tamo gde ima `eqe, mo`e naplatiti.

D. Vujo{evi}

rine od 11 procenata ne bi bitno poboq{alo stawe puteva u Srbiji. Mnogi smatraju da je putarina i danas preskupa, upore|uju}i je s Ma|arskom i drugim zemqama u okru`ewu, o gorivu da se i ne govori, {to Vlada mora da ima u vidu ~im do danas nije odobrila pove}awe cene putarine.

R. Dautovi}

NOVA KOREJSKA FABRIKA

U „Ju ri” 1.500 rad ni ka Ju `no ko rej ska kom pa ni ja „Jura korporej{n” otvori}e danas u Ni{u drugu fabriku u Srbiji, u kojoj }e biti zaposleno 1.500 radnika.

Otvarawu fabrike “Jure” u Ni{u prisustvova}e, kako je najavqeno, predsednik Srbije Bo ris Ta di} i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri}.

Kompanija „Jura” je, preko programa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja o dodeli bespovratnih sredstava za podsticaj investicija, dobila ukupno 10,5 miliona

evra, odnosno 7.000 evra po novootvorenom radnom mestu u fabrici u Ni{u.

Ta investicija ju`nokorejske kompanije, koja ukupno iznosi 15 miliona evra, veoma je va`na za grad Ni{ zbog wegove pozicije i strate{kog zna~aja za regionalni razvoj Srbije, saop{tilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. „Jura korporej{n” bavi se pro iz vod wom elek tron skih komponenti za automobilsku industriju, pre svega kablovskih instalacija i wihovih komponenti, ali i automobilskih sve}ica, kalema i wihovih kablova. Trenutno pokriva vi{e od 60 odsto potreba kompanija „Hjundai” i „KIA motors” za kablovskim instalacijama.

MINISTAR OLIVER DULI] NAJAVQUJE NOVA ZAPO[QAVAWA

Re ci kla `a vred na go to vo kao „Fi jat” KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

96,2672

98,2318

100,4910

95,9725

Australija

dolar

1

70,3296

71,7649

73,4155

70,1143

Kanada

dolar

1

68,1104

69,5004

71,0989

67,9019

Danska

kruna

1

12,9063

13,1697

13,4726

12,8668

Norve{ka

kruna

1

12,2186

12,4680

12,7548

12,1812

[vedska

kruna

1

10,6156

10,8322

11,0813

10,5831

[vajcarska

franak

1

78,8106

80,4190

82,2686

78,5694

V. Britanija

funta

1

108,3720

110,5840

113,1270

108,0410

SAD

dolar

1

66,4462

67,8022

69,3617

66,2427

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 6. 2611. godine

Ministar za `ivotnu sredinu, rudarstvo i prostorno planirawe Oli ver Du li} izjavio je da je u protekle tri godine, zahvaquju}i zakonu, podzakonskim aktima i uspostavqawu ekonomskih mehanizama, Srbija uspela da u recikla`noj industriji zaposli 5.000 qudi i 2.000 radnika koji su indirektno povezani s tom granom.

– Samo kroz recikla`u smo veoma blizu ciqa da do kraja mandata ove vlade zaposlimo 10.000 qudi.

To je jedan „Fijat” plus svi kooperanti – kazao je ministar.

U Srbiji se ovom trenutku u celosti reciklira nekoliko posebnih vrsta otpada, pre svega automobilske gume, polovni automobili i akumulatori.

– Imamo dobar rezultat i u recikla`i hartije jer se danas reci-

klira do 30 odsto hartije – kazao je Duli}, i istakao da je, podelom 50.000 kutija za prikupqawe papi-

ra u kancelarijama dr`avnih institucija, postignut veliki uspeh.

On je naveo da se svi ostali ot-

padi recikliraju u znatno mawoj meri, ali je naglasio da je bitno da se uspostavqa sistem koji }e omogu}iti jo{ ve}i procenat recikla`e.

– Do sad su izdate ~etiri licence za recikla`u elektronskog i elektri~nog otpada.

O~ekujemo velike investicije i uspostavqawe mre`e prikupqa~kih stanica tokom ove i slede}e godine i da }emo dosti}i evropski prosek – kazao je Duli}.

On je naveo da bi tokom ove godine trebalo da bude izgra|eno oko 30 recikla`nih centara u Srbiji, {to }e, po wegovom mi{qewu, biti dovoqno da se recikla`na industrija podigne na nivo sredwe razvijenih evropskih zemaqa.

ekOnOMiJA

dnevnik

BE O GRAD PO VU KAO PR VI PO TEZ

Vra }a we pa ra od le ga li za ci je Stanovnici Beograda koji su legalizovali stambene objekte od januara 2010. mo}i }e da vrate veliki deo novca na osnovu izmewenog Zakona o planirawu i izgradwi, ukoliko odbornici Skup{tine grada danas usvoje tu odluku na sednici.

– To se odnosi na Beogra|ane koji su legalizovali objekte na osnovu Zakona o planirawu i izgradwi, koji je stu-

pio na snagu u septembru 2009, odnosno pravilnika o legalizaciji, donetog u januaru pro{le godine – rekao je Tanjugu gradski sekretar za legalizaciju Pre drag Vu ~i}.

On je kazao da }e, ukoliko gradski odbornici danas usvoje predlog o izmeni odluke za utvr|ivawe naknade za ure|ivawe gradskog gra|evinskog zemqi{ta, i ti vlasnici objekata mo}i da ostvare popuste do 99 odsto, koje predvi|a novi pravilnik o legalizaciji, usvojen ove godine na osnovu izmewenog Zakona o planirawu i izgradwi.

Na primer, vlasnik ku}e od 100 kvadrata u Kalu|erici koji je platio legalizaciju 269.560 dinara s popustom od 60 odsto mo`e o~ekivati da mu grad vrati 262.821 dinar jer naknada za 100 kvadrata u petoj zoni iznosi 6.739 dinara, ako u ku}i `ivi ~etvoro~lana porodica.

5

KO JE SU VOJ VO \AN SKE KOM PA NI JE LA NE BI LE NAJ PRO FI TA BIL NI JE

Voj vo di na od naf te, par ke ta i ce men ta Naftna industrija Srbije ubedqivo je najprofitabilnija kompanija iz Vojvodine, sa ~istom dobiti gotovo ~etiri puta vi{om od najbli`eg pratioca na listi vojvo|anskih preduze}a s najve}om zradom, ba~kopalana~kog „Tarketa”. Na listi najprofitabilnijih vojvo|anskih kompanija, napravqenoj po podacima Agencije za privredne registre, ima sedam preduze}a koja posluju u sektoru prera|iva~ke industrije, dve kompanije ~ije se poslovawe podvodi pod oblast saobra}aja i skladi{tewa i jedna rudarsko-energetska kompanija.

Sude}i barem po poslovnim rezultatima najprofitabilnijih firmi za 2010, prethodna godina je bila osetno uspe{nija od 2009. Naime, od deset najuspe{nijih vojvo|anskih kompanija ~ak sedam je zna~ajno uve}alo svoj profit, dvema je zarada blago ni`a nego preklane, dok je samo jedna kompanija ostvarila ~istu dobit vi{estruko ni`u nego u 2009. godini.

Ovakvi podaci sasvim se poklapaju s ocenom registratorke finansijskih izve{taja i podataka o bonitetu pri Agenciji za privredne registre Ru `i ce Sta men ko vi} da je u pro{loj godini zaustavqen pad profitabilnosti srpske privrede. Ona navodi da je u celoj zemqi lane bilo 51.000 preduze}a, dok je godinu u minusu zavr{ilo wih 31.000.

Naftna industrija Srbije je u 2010. godini ostvarila neto dobit od 16,5 milijardi dinara i najuspe{nije je srpsko preduze}e. ^iwenica je da je NIS jo{ u 2009. godinu poslovao u debelom minusu i da je tada ostvario gubitak od 37,6 milijardi. Ovo jasno pokazuje da je novi vlasnik NIS-a dobro restrukturirao preduze}e i o~istio ga od svih

sistemskih mana u poslovawu koje su ga „krasile” posledwih godina i decenija. Da nije re~ o slu~ajnosti, ve} o trendu pokazuju i podaci za prvi kvartal ove godine, u kojem je NIS ostvario profit od gotovo deset milijardi dinara.

Kom pa ni ja

Pro fit u di na ri ma

Naft na in du stri ja Sr bi je

16.484.381.000

Tar ket

4.194.615.000

La far` BFC

2.552.678.000

IM Ma ti je vi}

1.858.785.000

Vik to ri ja loyis tik

1.172.791.000

[e }e ra na Cr ven ka

1.059.665.000

Apa tin ska pi va ra

1.000.860.000

Sr bi ja gas

881.075.000

Vik to ri ja oil

808.898.000

So ja pro tein

792.014.000

Po vra tak za po {qa va wa iz mr tvih?

Negativan trogodi{wi trend rasta nezaposlenosti u Srbiji zaustavqen je proteklih meseci, od kada je primetan blagi porastbroja novih radnih mesta. Po posledwem podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, na evi-

}ava olak{ice prilikom zapo{qavawa novih radnika, u NSZ-u su istakli da, osim zapo{qavawa novih radnika, o~ekuju da }e ta mera uticati i na prelazak odre|enog broja radnika iz podru~ja sive ekonomije u legalne tokove.

denciji je 750.000 nezaposlenih, {to je oko 2.000 mawe u odnosu na prvih {est meseci 2010.

Nadle`ni u NSZ-u su objasnili da je broj nezaposlenih na evidenciji po~etkom godine ne{to ve}i jer se mnogi prijavquju zbog mogu}nosti ukqu~ivawa u aktiv-

Programi zapo{qavawa, odnosno akivne mere zapo{qavawa koje NSZ tokom godine sprovodi, pozitivno uti~u na smawewe broja nezaposlenih na evidenciji, istakli su u toj slu`bi.

NSZ je po~etkom godine objavio ukupno 16 javnih poziva za

I ova ko i ona ko Arandarenko smatra da bi, ako bi se nastavio kakav-takav privredni rast, verovatno do{lo do blagog oporavka zaposlenosti koja uvek prati kretawe proizvodwe i dru{tvenog proizvoda.

– Me|utim, imamo lo{a iskustva jer smo imali rast doma}eg proizvoda ali gotovo stalni pad zaposlenosti, {to pokazuje da postoje neki ozbiqni strukturni razlozi koji stoje iza toga, od na~ina na koji se oporezuje, rad preko institucionalnih re{ewa na tr`i{tu rada, pa verovatno do kompletnog pristupa strategiji reforme u proteklih deset godina – dodao je on. u~e{}e nezaposlenih u merama aktivne politike zapo{qavawa, od kojih je osam javnih poziva nameweno osobama s invaliditetom, a dva pripadnicima romske

Na drugom mestu top-liste vojvo|anskih najprofitabilnijih kompanija je „Tarket”. Preduze}e iz Ba~ke Palanke za proizvodwu podova lane je poslovalo u ~istom plusu od 4,2 milijarde dinara, {to je duplo ve}a zarada u odnosu na 2009. godinu.

Naj u spe {ni je voj vo |an ske kom pa ni je u 2010. go di ni

MA LO SE SMA WIO BROJ ONIH KO JI ^E KA JU PO SAO

ne mere koje sprovodi NSZ, da bi do kraja godine imao trend smawivawa.

Podsetiv{i na uredbu Vlade Srbije koja poslodavcima omogu-

ponedeqak13.jun2011.

nacionalnosti.U NSZ-u su istakli da je obrazovna struktura nezaposlenih na evidenciji slu`be nepovoqna jer je tre}ina prakti~no bez kvalifikacija, samo sa zavr{enom osnovnom {kolom, oko 54 odsto je sa zavr{enom trogodi{wom ili ~etvorogodi{wom sredwom {kolom, a svega 6,2 odsto sa zavr{enim fakultetom, {to dodatno ote`ava zapo{qavawe.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mi hail Aran da ren ko rekao je za Tanjug da podaci Ankete zaposlenosti u preduze}ima i kod preduzetnika „Rad”, koja obuhvata formalnu zaposlenost, odnosno zaposlene koji su prijavqeni kod poslodavca, pokazuje da je ona u veoma blagom porastu, {to je ohrabruju}e ali ne zna~i da se trend pada ukupne zaposlenosti preokrenuo.

– Formalna zaposlenost je prestala da pada, {to je dobar znak, ali treba sa~ekati rezultate Ankete o radnoj snazi – istakao je on.

Arandarenko je objasnio da tu anketu, koja je jedina referentna u me|unarodnim razmerama i prati ukupnu aktivnost stanovni{tva, Zavod za statistiku sprovodi dva puta godi{we, u oktobru i aprilu, i da krajem juna treba da budu objavqeni rezultati aprilske ankete.

– Ne o~ekujem da }e rezultati biti boqi, ali treba sa~ekati – dodao je on, i podsetio na to da od 2008. imamo stalni pad zaposlenosti, porast nezaposlenosti i neaktivnosti.

Istakav{i da osim zaposlenih i nezaposlenih ima i onih koji su neaktivni, Arandarenko je rekao da je 40 odsto stanovni{tva radnog uzrasta od 15 do 64 godine neaktivno.

Sledi beo~inski „Lafar` BFC” s 2,5 milijarde dinara profita (oko 80 miliona ni`e nego u godini ranije), te novosadska Industrija mesa „Matijevi}” s profitom od 1,8 milijardu dinara, {to je preko 400 miliona dinara vi{e nego u 2009. godini.

Izuzetno uspe{nu godinu imala je kompanija „Viktorija loxistik” koja se na{la na petom mestu liste vojvo|anskih najprofitabilnijih. Ovo preduze}e iz Novog Sada lane je zaradilo blizu 1,2 milijardu dinara, {to je zna~ajan skok profita u odnosu na 153 miliona u 2009. godini. Crvena~ka {e}erana je na {estom mestu i gotovo je udvostru~ila svoju neto dobit u 2010. godini, na milijardu dinara.

Najlo{ije je, mada i daqe u dobrom plusu, od svih najuspe{nijih vojvo|anskih kompanija pro{ao jo{ jedan gigant doma}e prehrambene industrije, Apatinska pivara. Najve}a srpska pivara lane je zaradila milijardu dinara, {to je zna~ajan pad profita u odnosu na ~etiri milijarde u 2009. godini.

Na osmom mestu liste najuspe{nijih vojvo|anskih kompanija u pro{loj godini na{la se i jedna dr`avna kompanija: „Srbijagas” je zaradio 881 milion dinara, {to je ne{to mawe od 945 miliona u 2009. godini. Sledi {idska uqara „Viktorija oil” s vi{e od 800 miliona dinara zarade, {to je gotovo devet puta ve}i profit nego u godini ranije. Na posledwem, desetom mestu je i tre}a kompanija iz sastava „Viktorija grupe”, „Sojaprotein”. Be~ejska sojara lane je zaradila 792 miliona dinara, tako|e osetno vi{e nego u 2009. godini.

V. ^vor kov

SA STA NAK DU LI]–[O [KI]

Da zna le va {ta ra di de sna

Ministar `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li} razgovara}e danas s guvernerom Narodne banke Srbije De ja nom [o {ki }em o najnovijoj meri centralne banke da u~e{}e za stambene kredite bude pove}ano s deset na 20 odsto.

– O~ekujem da }emo uporediti podatke. Imamo neke procene o tome na koji na~in bi te mere mogle uticati na gra|evinsku industriju – rekao je Duli}, isti~u}i da Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa apsolutno podr`ava dinarizaciju (ja~awe dinara), na kojoj insistira NBS. – Mislimo da su mere NBS-a dobre i po{tujemo wihovu odluku da ja~awem dinara i smawewem inflacije u Srbiji pospe{e ambijent za poslovawe, ali smo sigurni u to da treba da se uva`e i argumenti privrednika koji rade u oblasti gra|evinske industrije - privredne grane koja je veoma pogo|ena ekonomskom krizom.

Po wegovim re~ima, nova mera NBS-a o u~e{}u od 20 odsto pri uzimawu stambenih kredita mogla bi imati negativne efekte po gra|evinsku industriju.

– U Ministarstvu strahujemo da }e to zaustaviti izgradwu stanova u ovoj godini i pogor{ati situaciju u gra|evinskom sektoru – rekao je Duli}.

ME MO RAN DUM MMF-a I SR BI JE PRED VI \A PRI VA TI ZA CI JU JAV NIH PRED U ZE ]A DO KRA JA 2012.

Dr `av ni me zim ci mo ra ju na pro da ju U memorandumu, koji je Narodna banka Srbije objavila na svom sajtu, potpisanom nakon preliminarnih razgovora o novom stend-baj ara`manu s MMFom, navedeno je da se srpska privreda polako oporavqa iako je `eqeni prelazak na model uravnote`enog rasta zasnovanog na izvozu i investicijama te`i nego {to se o~ekivalo. Zabele`eni su i blagi znaci oporavka investicije, ali je potro{wa, kako se isti~e, i daqe na niskom nivou zbog ograni~enog rasta zarada, poo{trenih uslova kreditirawa i masovnog ga{ewa radnih mesta u privatnom sektoru.

Ako se situacija ne posmatra samo kratkoro~no, navedeno je u Memorandumu, Srbiji su potrebne reforme koje }e omogu}iti dostizawe `ivotnog standarda koji su ostvarile druge zemqe, uspe{nije u tranziciji. To zna~i da mora da se preokrene trend pada i da se od dana{we usporene i zatvorenije ekonomije vrati na ono {to je bila pre samo dvadesetak godina, a to je realativno bogata i izvozno orijentisana ekonomija. Isti~e se da prelazak na odr`iviji model rasta nije mogu} ako dr`avni sektor ne napusti na~in na koji je funkcionisao pre krize, a koji podrazumeva ogromni dr`avni sektor usmeren na potro{wu i preraspodelu resursa umesto na ulagawe u budu}nost zemqe.

Neefikasan sektor javnih preduze}a u Srbiji jo{ uvek je prevelik, pri ~emu iskustva drugih zemaqa pokazuje da bi restrukturirawe i privataizacija tog sektora pove}ali kapacitet Srbije za proizvodwu, ostvarivawe u{teda i izvoza.

Skre}e se pa`wa na to da ve}i-

vatizaciju, navedeno je u Memorandumu, tr`i{nu vrednost tih preduze}a mogu}e je uve}ati okon~awem korporativizacije svih velikih dr`avnih preduze}a do decembra 2012. godine, stro`om kontrolom i nadzorom Ministarstva finansija nad preduze}ima, kao i objavqivawem tromese~nih finansijskih izve{taja, postavqawem gorwih granica mase zarade, unapre|ewem profesionalizma i operativne nezavisnosti rukovodilaca, kao i odabirom rukovodilaca iskqu~ivo po osnovu stru~nosti.

Postignut je konsenzus o hitnom rea{avawu goru}eg pitawa

Stra te {ki part ne ri U Memorandu je navedeno da reforma najve}eg broja velikih dr`avnih preduze}a treba da ima za ciq privla~ewe strate{kih investitora.

Period do privatizacije tih preduze}a treba iskoristiti za poboq{awe rukovo|ewa i efikasnosti. nu velikih dr`avnih preduze}a odlukuju zarade koje ne odgovaraju stepenu produktivnosti, prevelik broj zaposlenih, nedostatak investicija, tehni~ka neefikasnost i slabo korporativno rukovo|ewe. Posledi~no, ta preduze}a imaju velike kvazifiskalne gubitke, pru`aju neodgovaraju}e usluge, blokiraju ulazak efikasnijih konkurenata na tr`i{te i nastupaju kao nepo`eqni lideri na poqu zarada u odnosu na ostatak privrede.

Postignut je na~elni dogovor o tome da bi ve}inu velikih dr`avnih preduze}a trebalo privatizovati. U pripremi za pri-

neuspe{no privatizovanih nekada{wih dru{tvenih preduze}a. U tim preduze}ima, zapisano je u Memorandumu, pomo} dr`ave potrebna je za gotovo 100.000 radnika, od kojih neki ne obavqaju nikakav posao. Akcioni plan za restrukturirawe tih preduze}a bi ukqu~ivao procenu odr`ivosti daqeg poslovawa, ubrzano ga{ewe i likvidaciju neodr`ivih preduze}a uz prodaju osnovnih sredstava i dono{ewe mera na Tr`i{tu rada za stru~no usavr{avawe radnika i planove za sanirawe odr`ivih delova preduze}a i wihov finansijski oporavak.

Q. Ma le {e vi}

6

berza

ponedeqak13.jun2011.

dnevnik

VESTI

MA WE TR GO VA WE NA BE O GRAD SKOJ BER ZI

Apatija ulaga~a oborila Beleks

RE FOR ME U [PA NI JI

^i{}ewe tr`i{ta rada

Vlada [panije odobrila je po hitnom postupku reforme na tr`i{tu rada, u nastojawu da o`ivi ekonomiju i smawi stopu nezaposlenosti koja dosti`e 21 odsto.

Paket reformi, koji je vlada odobrila, treba da bude stavqen na raspravu u parlamentu i mo`da }e da pretrpi izmene kasnije ove godine, prenele su agencije. Odluka je doneta posle neuspeha vi {emesec nih prego vo ra iz me|u radni~ kih sindikata i poslovnih lidera.

Obe strane su kritikovale delove tog vladinog paketa kojim se mewaju propisi u sistemu kolektivnog pregovarawa izme|u poslodavaca i sindikalnih predstavnika o platama, radnom vremenu, uslovima rada i drugim pitawima od zajedni~kog interesa. „Odobrili smo predlog hitnih mera koje se ti~u kolektivnog pregovarawa Uspeli smo da uravnote`imo zahteve obeju strana”, izjavio je zamenik premijera [panije Al fre do Pe res Ru bal ka ba.

Te reforme, koje moraju biti odo bre ne u par la men tu, predvi|aju skra}ewe perioda to kom ko jeg ne ki spo ra zum ostaje na snazi i posle wegovog isticawa.

Proteklu sedmicu na Beogradskoj berzi obele`ila je prili~na apatija ulaga~a koja je rezultirala veoma niskim redovnim prometom, dok su ukupnu realizaciju donekle spasile blok transakcije akcija Energomonta`e (EGMN). Ukupan obim prometa iznosio je 6,3 miliona evra {to je za oko 8 procenata ni`e u odnosu na prethodnih pet trgova~kih dana. Indeks najlikvidnijih akcija, Beleks 15, izgubio je na vrednosti 3,6 odsto, spustiv{i se na nivo neznatno ispod 780 poena. Od po~etka godine ova korpa najlikvidnijih hartija na tr`i{tu bele`i pozitivan prinos od nepunih 20 procenata.

Preovla|uju}i talas pesimizma ulaga~a oko usporavawa rasta globalne ekonomije i nove eskalacije du`ni~kih problema Gr~ke, koji ve} nekoliko sedmica potresa najva`nije svetske berze, prelio se i na doma}e tr-

Dobitnici ^a~anska banka a.d. , ^a~ak Razvojna banka Vojvodine BIP a.d. , Beograd Gubitnici Globos osiguranje , Beograd

cena na zatvaranju 14.776 2.919 30 cena na zatvaranju 380

Vino `upa a.d.

6.710

AIK banka a.d. Ni{

3.236

ZA TVA RA WE NU KLE AR KI I EVROP SKO TR @I [TE ENER GI JE

I na{a struja skupqa 40 posto

Na tr`i{tu elektri~ne energije je, posle zatvarawa nekoliko nuklearki u Nema~koj, zabele`en znatan rast cena, zbog ~ega je Elektroprivreda Srbije u prvih pet meseci ove godine prodavala struju skupqe za oko 40 odsto, izjavio je danas za Tanjug direktor EPS-a za

`i{te kapitala. Investiciona aktivnost ulaga~a znatno je smawena te su i tradicionalno najlikvidnije hartije u pojedinim momentima tavorile na tr`i{tu. Najprometnija hartija bila je Naftna industrija Srbije (NIS) koja je zabele`ila pro-

Vlaisavqevi} je istakao da ni tr`i{te jugoisto~ne Evrope nije „izolovano ostrvo” i da je i kod nas do{lo do poskupqewa. Tako je EPS za pet meseci ove godine prodavao struju skupqe za oko 40 odsto i otprilike za istu koli~inu elektri~ne energije koju je prodavao ove go-

trgovinu elektri~nom energidine zaradio oko 40 odsto vi{e jom Dra gan Vla i sa vqe vi}. u odnosu na pro{lu godinu. On On je dodao da je, pored opje ocenio da ni ubudu}e ne treba {teg trenda rasta cena, koji je o~ekivati da }e struja na tr`ipoja~an zatvarawem nuklearki, {tu biti jeftinija i ponovio na poskupqewa struje u ovoj goda EPS trenutno nije u mogu}dini uticao i su{ni period u nosti da izvozi znatno ve}e koregionu jugoili~ine energije, sto~ne Evrope. zbog toga {to EPS za pet me se ci Nema~ka i ima obavezu javove godine izvozio nog snabdevawa Japan su ostali sa 4.000 do 5.000 potro{a~a u Srstruju skupqe oko megavata insta- 40 posto i otprilike biji elektri~lisane snage u nom energijom. p r o i z v o d n i m zaradio oko 40 posto Posle otvaravi{e u odnosu na ka pa ci te ti ma, wa tr`i{ta {to se u Neelektri~ne enerpro{lu godinu ma~koj, kao gije, veliki kupcentralnoj ci u Srbiji }e od evropskoj zemqi, odrazilo 2013. godine mo}i da biraju od skokom cena struje ve} u markog snabdeva~a }e da kupuju strutu za oko 15 odsto, naveo je ju, podsetio je on i dodao da o~eVlaisavqevi}. Posle nuklekuje da }e od 2013. biti nekoliko arne katastrofe u Japanu, nedesetina potro{a~a koji }e kuma~ka vlada je u martu stavila povati struju kod nekog drugog moratorijum na rad osam najsnabdeva~a, a ne kod EPS-a. starijih nuklearki u zemqi, a Me|utim, ve} od 2014. se o~eu junu je donela odluku o wihokuje da ih bude nekoliko stotivom hitnom zatvarawu i o pona, a od 2015. nekoliko hiqada, stepenom napu{tawu korijer }e tada i doma}instrava mo{}ewa nuklearne energije do }i da izaberu negog drugog 2022. snabdeva~a.

met od 142,1 milion dinara uz pad vrednosti od 3,9 odsto. Ova najlikvidnija hartija na tr`i{tu padala je tokom sedmice i do nivoa od 750 dinara, da bi krajem sedmice usledio oporavak koji je donekle ubla`io ovonedeqni o{tar silazni trend. NIS je obapromena cene (%) vestio investicionu javnost da je na+9,45% kon Rumunije otpo~eo i istra`ivawe +7,91% nalazi{ta nafte i gasa i u Ma|arskoj, +3,45% ali ni ova informacija nije mogla promena cene (%) baciti u zasenak -12,64% preovla|uju}i negativni sentiment -11,20% tr`i{ta. Aerodrom „Nikola Te-8,79% sla“je zabele`io jo{ jednu slabu tr-

gova~ku sedmicu uz ukupan promet od svega 15,5 miliona dinara. Akcije ovog doju~era{weg javnog preduze}a padale su tokom nedeqe i do nivoa od 540 dinara, ali su sedmicu okon~ale na koti od 567 dinara. Be~ejski Sojaprotein je bio jedna od retkih hartija koja je bele`ila relativno stabilnu cenu koja se kretala u uskom rasponu 1.2301.250 dinara uz promet od 14,4 miliona dinara.

Od bankarskih akcija najprometnija je bila beogradska Komercijalna banka koja se i tokom protekle sedmice odr`ala na nivoima od oko 3.000 dinara. Ova bankarska hartija je zabele`ila promet od 34 miliona dinara, a ponovo je gro prodaje ~inio Verano Motors jedan od ve}ih akcionara ove bankarske ustanove.

Ni{ka AIK banka je svih pet trgova~kih dana bele`ila pad vrednosti, oslabiv{i u sedmici ~ak 8,8 procenata sa prometom od 31,6 miliona dinara. Kako su preneli pojedini mediji, ova bankarska ustanova, zajedno sa nekolicinom drugih velikih banaka, preuze}e kontrolu nad Nibens grupom u nastojawu da obezbedi povra}aj plasiranih sredstava.

Beogradska Agrobanka oslabila je u sedmici 3,8 odsto i to uglavnom u drugoj polovini nedeqe nakon {to je pro{ao prese~ni datum za dobijawe dividende u akcijama. Ukupan promet u trgovawu ove akcije iznosio je 18,2 miliona dinara.

Kriza evra Zabrinutost za oporavak svetske ekonomije potisnula je vrednosti akcija, dok je duboko neslagawe u Evropskoj uniji oko toga kako re{iti problem du`ni~ke krize u Gr~koj imalo negativan uticaj na evro.

U Evropi je indeks vode}ih britanskih akcija FTSE 100 bio gotovo nepromewen, dok je nema~ki DAX oja~ao 0,1 odsto...

Rusija i STO Rusija mo`e da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji do kraja 2011. godine, izjavio je predsednik Evropske komisije @o ze Ma nuel Ba ro zo na samitu Rusija-EU u Ni`wem Novgorodu. „Su mi ra li smo re zul ta te pregovora o u~lawewu Rusije u STO, {to je tako|e zna~ajan doprinos modernizaciji. Smatramo da je pristupawe Rusije u STO mogu}e ve} ove godine, ali je neophodno da Rusija i Evropska unija u narednim mesecima odr`avaju stalni dijalog o sanitarnim i fitosanitarnim pitawima, investicionom re`imu u automobilskoj industriji i sli~nim temama”, rekao je Barozo.

Oporavak Italije Bruto doma}i proizvod Italije je u prvom ovogodi{wem kvartalu porastao za 0,2 odsto u odnosu na ~etvrti kvartal lane i za jedan odsto na godi{wem nivou.

Italija je u prvom tromese~ju pove}ala izvoz za 1,4 odsto posle rasta od 0,4 procenata u posledwem pro{logodi{wem kvartalu.

UPO ZO RE WE ME \U NA ROD NIH OR GA NI ZA CI JA VLA DA MA

Hrana preskupa zbog biogoriva Vlade {irom sveta trebalo bi da prekinu politiku podsticawa proizvodwe biogoriva jer ona dovodi do poskupqewa hrane, upozorilo je 10 uticajnih me|unarodnih institucija i agencija, ukqu~uju}i Svetsku banku, Me|unarodni monetarni fond, Svetsku trgovinsku organizaciju i Svetski program za hranu.

Wihov zajedni~ki izve{taj ide u prilog sve ve}em protivqewu ciqevima za pove}awe biogoriva i subvencionisawu wihove proizvodwe u Evropi, Kanadi, Indiji i SAD, preneo je Rojters. „Vlade ~lanica G-20 treba da odustanu od politike subvencionisawa proizvodwe ili potro{we biogoriva”, ukazano je u ovom dokumentu, pripremqenom na zahtev lidera te grupacije najrazvijenijih svetskih ekonomija.

Posebno je upozoreno da }e se, „ako su cene nafte visoke, a za useve se vi{e pla}a na energetskom nego na prehrambenom tr`i{tu, proizvo|a~i preorijentisati na biogoriva, {to }e uve}ati cene hrane”. Biogoriva su apsorbovala oko 20 odsto ro da {e }er ne tr ske u 20072009, devet odsto roda uqarica i tvrdih `ita i ~etiri procenta {e}erne repe, naveli su

autori koji, me|utim, nisu uzeli u obzir da nusproizvodi biogoriva mogu biti kori{}eni kao dodaci sto~nim hranivima, {to do ne kle uma wu je wi hov

ra svoj ciq u~e{}a biogoriva od 10 odsto u ukupnoj proizvodwi goriva do 2020. Proizvo|a~i palminog uqa u Maleziji i {e}erne repe u Evropi bi}e najve-

Najve}a zabrinutost zbog biogoriva vlada u Evropskoj uniji, koja je ve} spremna da revidira svoj ciq u~e{}a biogoriva od 10 odsto u ukupnoj proizvodwi goriva do 2020. negativan uticaj na isporuke hrane.

Najve}a zabrinutost zbog biogoriva vlada u Evropskoj uniji, koja je ve} spremna da revidi-

}i gubitnici zbog tog preispitivawa ciqeva, ukazali su zvani~nici EU. Fran cu ska je re {a va we problema nestabilnosti cena

PO SLO VI U CR NOJ GO RI TO KOM LE TA

hrane stavila za pri o ri tet to kom svog predseda va wa G20 u 2011. Ta zemqa predvodi napore u EU za suzbijawe {pekulacija na tr `i {ti ma poqoprivrednih si ro vi na koja se okrivquju za rast cena prehrambenih pro iz vo da. Mi ni stri po qo privrede G20 }e se sastati 22-23. ju na u Pa ri zu kako bi razmotrili mogu}e odgovore na problem poskupqewa hrane - od pove}awa tr`i{ne transparent no sti, do ogra ni ~a va wa {pekulacija trgovaca na tr`i{tima poqoprivrednih sirovina.

Proizvodwa biogoriva tako|e trpi sve ja~e kritike jer podsti~e uni{tavawe {uma radi osloba|awa zemqi{ta za uzgajawe useva, {to dovodi do pove}awa emisija ugqen-dioksida, koje bi mogle biti ve}e od ispu{tawa tog gasa s efektom staklene ba{te iz fosilnih goriva. Time bi {teta od biogoriva mogla biti ve}a neko korist.

Potrebno 15.000 sezonaca Sindikat Crne Gore smatra Poslodavci u Crnoj Gori poda ne ma de fi ci ta do ma }ih nudi}e tokom naredne turisti~radnika, ve} da ke sezone posao se poslodavcima za oko 15.000 radvi{e isplati da nika, najavqeno Za posao }e mo}i da za posle strance, je iz crnogorske Unije poslodava- konkuri{u i stranci, jer ih i slabije po{to nema dovoqno pla}aju. ca.

Prema ocenaPrema nekim doma}e radne snage ma Unije, za potvrdwama, u Crsao }e mo}i da noj Gori se kao konkuri{u i stranci, po{to sezonci zapo{qavaju i radnema dovoqno doma}e radne nici iz Kine i Velike Brisnage. tanije

SUTRA U PATRIJAR[IJSKOM DVORU U KARLOVCIMA

Iz lo `ba po sve }e na Ste va nu ]i ri }u Iz lo `ba po sve }e na mi ni stru pro sve te i pred sed ni ku Na rod ne skup {ti ne Kra qe v i n e Ju g o s la v i j e Ste v a n u ]i r i } u (1886 - 1955), bi }e otvo re na u Pa tri jar {ij skom dvo ru u Srem skim Kar lov ci ma su tra, a na otva ra wu }e go vo ri ti pred sed ni ca Na rod ne skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki} - De ja no vi}. Po stav ka }e tra -

ja ti do 14. ju la a autor ka iz lo `be je vi {a ku sto ski wa Gor da na Pet ko vi}.

Ste van ]i ri} ro |en je u Srem skim Kar lov ci ma u ugled noj po ro di ci, ra dio je u Kar lo va~ koj gim na zi ji, a 1931. go di ne ula zi u Na rod nu skup {ti nu Kra qe vi ne Ju go sla vi je.

U vre me we go vog pred se da va wa Skup {ti nom za vr {e na je i sve ~a no otvo re na no va skup -

{tin ska zgra da. Bio je i ~lan Ma ti ce srp ske, pot pred sed nik Isto rij skog dru {tva No vog Sa da, ~lan Ro ta ri klu ba i po ~a sni ~lan vi {e sport skih, pe va~ kih i hu ma ni tar nih dru {ta va. Iz lo `bu je pri re dio Mu zej gra da No vog Sa da a u ok to bru i no vem bru pro {le go di ne bi la je po sta vqe na i u Do mu Na rod ne skup {ti ne Sr bi je.

J. Z.

Novosadska ponedeqak13.jun2011.

„To ska” na Tr gu slo bo de Di rek tan pre nos ope re „To ska” \a ko ma Pu ~i ni ja, iz Umet ni~ kog cen tra kra qi ce So fi je u Va len si ji, su gra |a ni }e mo }i da po gle da ju da nas u 20 sa ti na Tr gu slo bo de. U slu ~a ju lo {eg vre me na pre nos }e se odr `a ti u 20 sa ti u Si na go gi.

N. R.

Is kqu ~e wa stru je ^or ta nov ci: od 8.30 do 12 sa ti deo vi kend na se qa Ka ra{; od 8.30 do 13.30 deo vi kend na se qa oko vi le Iz vr {nog ve }a Voj vo di ne. Be ge~: od 8.30 do 13.30 deo na se qa od uli ce Ivan daw ska do Be ge~ ke ja me, crp ka. Le din ci: od 8.30 do 12 vi kend na se qa Li pa ri ja, To ri ne, Uli ca Du nav ska, Ko za ra~ ka, deo na se qa Li pa ri je, uli ce Bra }e Sto ji }a na i Mi le ti }e va.

Ki sa~: od 8.30 do 12 Na se qe Ki sa~, fir me „Pe tro vec”, „Ja vor i Ja vor 1”, „No vi tet”, „@e le zni~ ka sta ni ca”.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Grad taj ni” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Grad taj ni” Zo ra na Q. Ni ko li }a.

Jed na od naj ve }ih taj ni Bal ka na je ona o gro bu hun skog voj sko vo |e Ati le, ko ji je sa hra wen na dnu re ke da mu ni ko ni ka da ne pro na |e grob. Po tra ga za wim tra je sve dok ta kva le gen da `i vi, a tra ga ~i su sve upor ni ji bez ob zi ra {to taj na iz mi ~e sve du bqe u isto rij sku tmi nu.

Be o grad skog no vi na ra, stru~ wa -

ka za taj nu isto ri ju, an ga `u je bo ga ti Ame ri ka nac da bu de ~lan eki pe ko ja }e kre nu ti u po tra gu za Ati li nim gro bom. Ali taj na Ati li nog ve~ nog po ~i va li {ta ni je je di na taj na ko ja }e ih pra ti ti na tom pu tu, to je sa mo po ~e tak ne ~eg ve }eg i mi sti~ ni jeg – kqu ~a svih taj ni.

Ko su ~la no vi taj nog dru {tva, vla sni ci isto ri je ili we ne taj ne?

Za {to je kraq Alek san dar Ka ra |or |e vi} dr `ao u ru ci ma son ski ~e ki} dok je ru {io drev ni grad @r nov na Ava li da bi na pra vio spo me nik Ne zna nom ju na ku? Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

Na stu pa stu dent Mi lan Mla de nov Kon cert stu de na ta Aka de mi je umet no sti odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru aka de mi je, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Na stu pi }e Mi lan Mla de nov, stu dent 4. go di ne sak so fo na. Ulaz je za sve po se ti o ce slo bo dan.

G. ^.

V remeploV

IAKO JE KOMISIJA OBAVILA POPIS JO[ U FEBRUARU

Ate qei na Tvr |a vi za bo ra vqe na pri ~a?

Pod ko jim uslo vi ma se ko ri ste ate qei na Tvr |a vi i ko }e mo }i da ih ko ri sti ubu du }e, jav no sti jo{ ni je po zna to iako od fe bru a ra, grad ska ko mi si ja za po pis ate qea i we ne dve pot ko mi si je ima ju sve po dat ke.

Po ku {a li smo od go vo re da na |e mo u Po slov nom pro sto ru, ali se na na {e upor ne te le fon ske po zi ve ne ogla {a va ju ni di rek tor ka Gor da na Mo gi}, ni wen wen po mo} nik Sr |an Cr kve wa kov. Ume sto po da ta ka iz pr ve ru ke, „raz go va ra li” smo s wi ho vim zva ni~ nim saj tom ko ji se s tom te mom po sled wi put ba vi kra jem mar ta.

Ta da je ob ja vqe na vest da No vi Sad na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi ras po la `e od re |e nim bro jem po slov nih pro sto ra od 25 do 110 me ta ra kva drat nih u ko ji ma se oba vqa umet ni~ ka de lat nost,

la iz ve {taj, a da je Uprav ni od bor pred u ze }a, za kqu~ kom Grad skog ve }a, za du `en da za kqu ~i ugo vo re o za ku pu sa za te ~e nim ko ri sni ci ma. Na saj tu ta ko |e pi {e da je gra do na ~el -

Su {ti na ce le pri ~e je da mi `e li mo da Grad pre go va ra s na ma, a ne sa mo da ura de ta ri fu i is po sta ve nam ra ~u ne - ka `e Bo ri voj Po pr `an a ko ji su po ve re ni na upra vqa we Po slov nom pro sto ru.

U sa op {te wu sa saj ta se ka `e da je gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ime no vao ko mi si ju za po pis po slov nog pro sto raate qea na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi ko ja je o to me sa ~i ni -

nik u skla du s od lu kom o uslo vi ma i po stup ku da va wa u za kup po slov nog pro sto ra ko jim upra vqa ovo pred u ze }e pred lo `io uprav nom od bo ru da ko ri sni ci ma ate qea na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi uma wi za kup ni nu, s tim da vi si na za kup ni -

ne bu de 46 bo do va po kva drat nom me tru.

Li kov ni umet nik Bo ri voj Bo ra Po pr `an, ko ji je bio ~lan ko mi si je, re kao je za „Dnev nik” da je ko mi si ja do ne la od lu ku ko }e ko ri sti ti ko ji ate qe, to je pre do ~e no Po slov nom pro sto ru, a grad je na ja vio da bi se ce na za ku pa za ko ri sni ke na pla }i va la 100 di na ra po me tru kva drat nom. Me |u tim ovo jo{ ni je re {e na stvar jer i o ovoj od lu ci bi tre ba lo da ras pra vqa ju od bor ni ci Skup {ti ne gra da.

- Pred log je tre ba lo da se raz ma tra na maj skoj sed ni ci, ali je zbog obim nog dnev nog re da, is pao. Naj `a lo sni je je {to

ni ko iz gra da ni je raz go va rao s na ma umet ni ci ma, iako je Pe tro va ra din ska tvr |a va s ate qe i ma naj ve }a li kov na ko lo ni ja u Evro pi, ko ja je otvo re na 365 da na u go di ni - is ti ~e Po pr `an i do da je da su umet ni ci pu no to ga ovom gra du da li bes plat no, a tu je i 20.000 iz lo `bi.

Is ta kao je i da ~la no vi Udru `e wa „Li kov ni krug„ ima ju `e qu da i mla |i umet ni ci uz po mo} gra da ta ko |e po sta nu ko ri sni ci ate qea.

- Su {ti na ce le pri ~e je da mi `e li mo da Grad pre go va ra s na ma, a ne sa mo da ura de ta ri fu i is po sta ve nam ra ~u ne - ka `e Bo ri voj Po pr `an.

Q. Nato{evi}

OD PONEDEQKA 27. JUNA DO PETKA 22. JULA

Vr ti }i de `ur ni i to kom ras pu sta

Ma le ro zni „Nov ka bel” U Fa bri ci ka blo va, po sle rat nom „Nov ka be lu”, 13. ju na 1939. do go di la se ne re }a u pro iz vod nom po go nu, u ko joj su dva rad ni ka bi la po vre |e na, a tre }i po gi nuo. Po sle dva da na, dok je tra ja la is tra ga ovog ude sa, do go dio se no vi. Eks plo di rao je ka zan sa ras to pqe nim ba krom, ali sre }om svi su pre `i ve li te {ke

ra ne. Jav nost se uz bu di la jer je i ra ni je u fa bri ci bi lo ova kvih slu ~a je va ko ji su osta ja li ne raz ja {we ni i ne ka `we ni. Dr `av ne vla sti, a po seb no i upra va fir me, obe }a le su da }e pred u ze ti o{tre me re da bi stva ri bi le do ve de ne u red. Ipak, sve je osta lo na re ~i ma, jer je usko ro po ~eo Dru gi svetsski rat.

N. C.

To kom let weg ras pu sta od po ne deq ka 27. ju na do pet ka 22. ju la ra di }e vr ti }i u Ka }u, Bu di sa vi i Ko vi qu. U ovom pe ri o du u vr ti} na Bu le va ru Ja {e To mi }a 3 do la zi }e de ca iz vr ti }a u Ga ga ri no voj uli ci, a u Sa ve Ko va ~e vi }a 14 ma li {a ni iz Ka ra |or |e ve. De ca iz [an ga ja ko ri sti }e vr ti} u Uli ci Sa ve Ko va ~e vi }a 7, a u ^e nej sku uli cu do la zi }e naj mla |i iz ^e ne ja i Vi dov dan skog na se qa. Vi sa ri o no va 4A ugo sti }e ma li {a ne iz Al ma {ke i Be o grad skog ke ja, Jan ka ^me li ka 110 pri hva ti }e de cu s Tr ga maj ke Je vro si me, a ra di }e i vr ti }i u Ste pa no vi }e vu i Ki sa ~u.

U Uli cu Bra ni mi ra ]o si }a do la zi }e de ca iz Ma ro di }e ve, a vr ti} u Ba te Br ki }a pri ma }e de cu iz An to na Ur ba na, Se qa~ kih bu na 63, 65 i 51. Ra di }e i vr ti }i u uli ca ma Bra }e Dro wak bb i Na rod nog fron ta 42, a u vr ti} u Uli ci ]i ri la i Me to di ja do la zi }e de ca

iz vr ti }a u Adi ca ma. „Bi ber ~e” u Fu to gu ugo sti }e to kom ras pu sta ma li {a ne iz „Cr ven ka pe” iz istog me sta, ra di }e i vr ti} u Bu kov cu, u Uli cu Pal mo ti }e vu do la zi }e ma li {a ni iz Jo `e Vla ho vi }a, a bi }e otvo ren i vr ti} u Srem skim Kar lov ci ma.

Ma li {a ni iz La ze Ko sti }a od la zi }e u Voj vo |an skih bri ga da 14, vr ti} u Uli ci Zlat ne gre de 6 bi }e otvo ren za de cu iz Mi le ti }e ve, vr ti} u Uli ci So we ma rin ko vi} za de cu iz Pap Pa vla, u Dra gi {e Bra {o va na za ma li {a ne iz Ji ri ~e ko ve i dr Ili je \u -

ri ~i }a, a Zma je vu 2 u vr ti} „^i ka Jo va” u Srem skoj Ka me ni ci do la zi }e de ca iz „Pla vog ~i per ka” i „Zma ja” iz Ka me ni ce. Sta ri Le din ci pri hva ti }e naj mla |e iz No vih Le di na ca, vr ti} u Uli ci Jan ka ^me li ka 87 ugo sti }e de cu iz vr ti }a u Kal ma na Lan ga i ja sli ce Sto ja na No va ko vi }a, u Ste va na Hri sti }a do la zi }e de ca iz Bra }e Kr kqu{ i Ni ko le Te sle, a ra di }e i vr ti} u Ru men ki.

Vr {a~ ka }e pri hva ti ti ob da ni {te Sto ja na No va ko vi }a, u Ve ter nik }e do la zi ti de ca iz Be ge ~a, u Na rod nog fron ta 45 de ca iz B. Stra hi we, u Jer ne ja Ko pi ta ra de ca iz He ro ja Pin ki ja, a vr ti} na Tr gu Kom nen skog bi }e do ma }in ma li {a ni ma iz Alek se [an ti }a i Pu {ki no ve.

Sa ve to va li {te za ro di te qe ra di }e od po ne deq ka 20. ju na do sre de 13, ju la u vr ti }u „Gu li ver” u Uli ci ba te Br ki }a.

N. R.

Kon cert u~e ni ce Oli ve re To ma {e vi} So li sti~ ki kon cert Oli ve re To ma {e vi} na kla vi ru odr `a }e se u da nas u 18 ~a so va u Sve ~a noj sa li gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj”.

Oli ve ra je u~e ni ca dru gog raz re da kla vir skog od se ka Sred we mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}” u kla si prof. Edit Mi a vec i dru gog raz re da pri rod no - ma te ma ti~ kog sme ra Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj”.

Na re per to a ru }e bi ti kla vir ske kom po zi ci je Ba ha, Be to ve na, [u ma na.

J. Z.

c m y

ponedeqak13.jun2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Bli zan ci u ~e ti ri po ro di ce Blizanci Ste fan i Ni na - Radinke i Zorana Kapi~i}a, Iva i Va si li je - Nadice i Slobodana Vu~kovi}a, Glo ria i Ma tea - Teodore i Danijela Obadeana, Na |a i Pe tar - Katarine i Sini{e Soldatovi}a.

Devoj~ice Ne ve na - Du{ice i Sini{e Peri{i}a, Ele na Zdenke i Dragana Polovine, Mi la na - Suzane i Dragana Stojanovi}a, Jo va na - Jelene i Slobodana Brankovi}a, Na ta {a - Tawe i Vawe Krajcara, Na |a - Sawe i Zorana Todorovi}a, Mi na - Jelene i Vedrana Bo`i}a, Kri sti na -Ana-Marije i Roberta Sila|ia, Du wa - Qubinke i Koste \a~i}a, So fi ja - Aleksandre Gr~i} i Du{ana Batli}a, Na |a - Jelene i Milana Bogdanovi}a, Ma ri ja - Jovanke i Dragana Vidovi}a, Ni na - Marine i Gorana Zari}a, Ati na - Anamarije i Dalibora Somera, Ana - Milice i Dobrivoja Stojiqkovi}a, Mi la na - Aleksandre i Roberta Po`ara, Na |a - Marine i Gorana Malia, Ja na - Marije i Gorana Jani~i}a, Lo la - Jelene i Dragana Avramova, Jo va na - Marije i Milana ^uturilova, Ele na - Vawe i Vladana Petrovi}a, Je le na - Maje i @eqka Mitrovi}a, Ja na - Milice i Borivoja Filipovi}a, Iva na - Tawe Peji} i Ivana Andreji}a, Ana - Vesne i Slavi{e Savi}a, Mi li ca - Mirjane i Vladimira \or|evi}a, Mi la - Maje Bo{kovi} i Aleksandra Mirkovi}a, Mi li ca - Milene Joji} i Marka Mi{kovi}a, Du wa - Dragane i Danijela Kne`evi}a, Le na - Maje i Jovana Lu~i}a, Ka ta ri na - Qubice i Miroslava Mihi}a, Jo va na - Sowe Ceki} i Zorana Graovca, Na |a - Sawe Petrovi} i Miroslava ^olovi}a, Vi vien - Gabriele Pap-

Jankaw i @eqka Jankawa, Ma ri ja - Marijane i Du{ka Kova~evi}a, Da ni ca - Milice i Vlada Porobi}a, Do ri na - Andree i Levente Kormawo{a, Ti sa - Ivane i Vuka{ina Tanurxi}a, Isi do ra Milice i Laze Rutowskog, Ja na - Dragane i Alea Deqkovi}a, Le na - Jelene i Slobodana Novakovi}a, Tea - Biqane i Bojana Jovanovi}a, Sa ra - Zorane i Jovana Kova~eva, Je le na - Tawe i Vladimira Radi{i}a, Mi la na - Vawe Buli}-Jankovi} i Dra`ena Buli}a, Mi li ca - Zorice i Dragana Ivi}a, Ana sta si ja - Sne`ane i Milo{a Ma`i}a, Na ta li ja - Jasne i Danka Herina, Ema - @ofije Cveti}anin-[imon i Dragana Cveti}anina, Mi li ca - Radmile i Borisa Bo`i}a, Mi li ca - Mire i Du{ka \uki}a, Na |a - Milene @abi} Do{en i Vladimira Do{ena, Ti ja na - Jelene i Dalibora Topi}a, Ti ja na - Branislave i Todora Gostoji}a, An |e li ja - Dragane i Borivoja Buhe, Ta ra - Ivane i Petra Preradovi}a, Ma ri ja - Ivane i Petra Preradovi}a, Ma ri ja - Bojane i Jovana Subi}a, Na |a - Sne`ane i Mladena Mr|ena, Du wa - Blanke i Vladislava ^in~ureka, Ha na - Jelene i Stevice Jevremova, Len ka - Selene i Aleksandra Dun|erskog, Kla u dia Da ma ris - Natalije i Jaroslava Elija{a, Ma ri ja - Jasmine i Miroslava Majtana, Mo ni ka - Daniele Hlava~ i Jaroslava Ga`e, Mi la na - Darje i Dragana Mi}i}a.

Ven~ani Ru `i ca Svir ~ev i Ve se lin Pap, Ju li ja Qu bi {e vi} i Ivan [ol, Mil ka Ga ko vi} i Ra do van [ko ri}, Ivo na Mi ja to vi} i Ni ko la Voj no vi}, So wa Da qe vi} i Mar ko Pre mo vi}, Da rin ka Ko lak i Ivan Vu~ ko vi}, Ni ko li na Ra di {i} i Tvrt ko Bla `e vi}, Bi qa na To ma {ev i Bo jan Ste gi}, Jel ka Ga lo vi} i Go ran Bo gi}, Da ni ca ^o vi} i Dra gan Qe pi}, Bo ja na Ko sti} i Bra ni slav Kr ~a di nac, Je le na Jo si} i Da ne Cvje ti }a nin, Je le na Me da re vi} i De jan @ar ko vi}, An drea Ko -

pri vi ca i Mi lo{ Gvo zde no vi}, Ve sna Mi lo sa vqe vi} i Vla di mir A}a mo vi}, Mir ja na Ra ki} i Sa va Mi ka la~ ki, Ili ja na Ra ni} i Ne boj {a Jo ki}, Va le ri ja Bor {o{ i Vla di mir Ko va ~ev, Jo va na Ma ti} i Dar ko Kos, Oqa Go lu {in i Bo ri sav Vr ba {ki, Bi qa na Sre mac i Pe ri ca Bi je li}, @eq ka Ko va ~e vi} i Jo va na Zdrav ko vi}, Ma ri ja na Ko ka no vi} i To dor Mar ko vi}, Iva na Ma ra vi} i Zo ran Cvi je ti}, El ma Oreb i Da ni lo Bje li ca, Qu bi ca Ba la} i Mi lo rad Pla~ ki}.

Smi qa na i La slo Fle ger sa }er ki com Ma ri jom i pri no vom Mi haj lom

De~aci Za lan - Hermine i Zoltana Felde{ia, De spot Marijane Stani} i Radenka Kujunxi}a, Bo jan Tamare i Aleksandra Vidi}a, Go ran - Silvane i Seada Havzia, Ste fan - Antonije i Miroslava [erfeza, Ma tej - Daniele Qubomiroske i Sini{e Qubomiroskog, Oli ver - Dragane i Qubomira [vedi}a, Lu ka - Qiqane i Zorana Ajdi}a, Va wa Ivane i Aleksandra Gostoji}a, Jo van - Nevenke i Darka Paunovi}a, Ugqe {a - Marije i Arsenija Jelovca, Gor dan - Marte i Dalibora Markova, Ste fan - Ivane i Petra Vasiqevi}a, Di mi tri je Miqane i Dejana A~anskog, Vo jin - Ivane i Branka Milo{evi}a, Da ni lo - Tamare Nikoli} i Bojana Kne`evi}a, Ser gej - Sawe i Aleksandra ]eli}a, Mi lan - Brankice i Mi{e Paji}a, Sr |an - Sawe i Neboj{e Sabado{, Du {an - Dragane i Stevana ]uluma, Ma nuel - Qubice Kquti} i Zorana Jakovqevi}a, Jo van - Qiqane i Vuka{ina Stoji}a, Kri sti jan - Dragane Stevanov} i Jovana Xakule, Ne ma wa - Ane Arseni} i Krste Nikoli-

}a, Alek sej - Marije i Lazara Pavlovi}a, Nu re din - Musafaje i Avdu{a Beri{e, Mar ko - Jelice [ari} i Jano{a Makre, Ste fan - Maje i Aleksandra Selakova, Jo van - Gordane i Radeta Grahovca, Pa vle - Gabriele i @eqka Peji}a, Mi lo{ - Ivane i Predraga Kalabi}a, Si ni {a - Stefanije i Velimira Nikoli}a, Ma te ja - Sla|ane i Igora Radovanovi}a, Veq ko - Maje i Mihajla Gu{i}a, Le ven te - Klementine Cako Ko~i~ke i Zoltana Caka, Adam - Sla|ane i ^abe Ki{, Lu ka - Milke Risti} Ikra{ev i Predraga Ikra{eva, Lu ka Sanele i Mirka Paji}a, Alek san dar - Milke i Slobodana ^ipli}a, Mi haj lo - Pejke i Miroslava Nebeskog, Vuk - Milice i Sa{e Mustacovi}a, Pe tar - Dragane i Branka Bojovi}a, Mi lan - Sowe i Aleksandra Zubi}a, Og wen - Aleksandre Maxarev i Nikole ^epi}a, Jo van - @eqke i Nikole Velimirovi}a, Mi lo{ - Ivane i Mom~ila Kruni}a, Vu kan - Bojane i Miqana Daki}, Fi lip - Sne`ane i Gorana Grozdanovi}a.

Umrli Obrenija [umi} ro|. Divqan (1924),Gena \uki} (1920), Zora [kori} (1926), Gizela GelerPetkovi} ro|. Geler (1928), Sofija Popovi} ro|. [ink (1933), Zorica [ibul ro|. Barberi} (1923), Kovinka A}imov ro|. Mijatov (1930), Stojan Vasi} (1934), Anka Juri{evi} (1935), Branislav Francuski (1948), Aleksandar Kati} (1924), Milan Bili} (1937), Milorad Mahovac (1953), Imre Moric (1952), Luka~ Kermendi (1945), Milica Kajtez ro|. Milutinovi} (1945), Vladimir Pavi}evi} (1933), Verona \ur~ik ro|. Han|a (1943), Cvijeta Pokrajac ro|. Mihi} (1930), Boris Telarovi} (1960), Milan Nonkovi} (1937), Dobrinka Kirilovi} ro|. Todorovi} (1922), Laslo [terbik (1948), Stevanija Terzija (1938), Jaga Suturovi} Dun|erov ro|. Suturovi} (1931), Stevan Grubi} (1931), Milan Ivani} (1930), Ilona Ba~evi} ro|. \eni`e (1940), ^edo Marjanovi} (1951), Irena Sabatka ro|. Brusko (1930), Stojanka Graorac ro|. ]ur~i} (1930), Natalija Terek ro|. Erdeqan (1916), Ratomir Peri~in (1946), Milka Jankovi} ro|. Bo{wak (1946), Zorka Mileti} ro|. Glamo~ak (1944), Zorka [e{evi} ro|. Dragomirovi} (1926), Fetija Ga{i (1999), Pera Radanov} ro|. Oluji} (1946), Dinka [najderov (1927), Mitar Radoj~i} (1938), Danica Hrn~i} ro|. @ivkov Palkovqev (1936), Milo{ Popu~ (1937), Elizabeta Kapamaxin ro|. Kurc (1932), Muslija Qimanaj (1942), Mar ko Lu ki} i Da ni je la Mar ~i}

\or|e Jeremi} (1931), Jelena Grajling ro|.

Skenxi} (1933), Lazar A~anski (1942), Meriban Bejzak (1966), Desanka Ivanovi} ro|. Dejanovi} (1934), Radovan Ili} (1933), Milorad @ugi} (1948), Branislava Moldovanov (1979), @ivan Krnajac (1934), Mira Vu~i}evi} ro|. Vrba{ki (1927), Rudolf Rac (1942), Jo`ef Zavodski (1939), Bosiqka Maxarevi} ro|. Baki} (1947), Du{an Boji} (1936), Ilona Fuks ro|. Varga (1918), Desanka Juri{i} ro|. Purkovi} (1924), Qubica Vujakovi} ro|. Aleksi} (1951), Zorka Radmilo ro|. Kova~evi} (1933), Radmila Rali} ro|. Voj~anin (1928), Vojislav Velemir (1925), Milica Bursa} ro|. Luki} (1935), Slavica Gegenbauer ro|. [ajtvar (1923), Slavka Romi} ro|.

Bo{wak (1927), Branislava Vurdeqa ro|. Dodo{ (1921), Pantelija Nikoli} (1935), Ratomir Vukovi} (1946), Vjekoslav Brkovi} (1928). Darko Dudvarski (1957), Dobrica Andrejevi} ro|.

Petrovi} (1945), Terezija Pa{trovi} ro|. Vinko (1963), Jano{ Ifju (1935), Qubica @igi} (1948), Mirjana Mili} ro|. Radoman (1933), Bratislav Raji} (1936), Dimitrije Reli} (1930), Nedeqko Trnini} (1949), [tefan [imon (1942), Pajo Pauli} (1934), Vukosava Prodanov (1951), Anastasija Raki} ro|. Lizlov (1924), Dragan Stojadinovi} (1967), Dragoslav Panxi} (1951), Mileva Radi} ro|. ]ulibrk (1928), Jo`ef [iket (1924), Qubica Pa{}an ro|. Setler (1930).

PRED POLAZAK NA LETOVAWE

Ru~ na apo te ka oba ve zna uz pr tqag Se z o n a go d i { wih od m o r a usko ro po ~i we pa ni je su vi {no pod se ti ti se ka kvu pri ru~ n u apo t e k u va q a po n e t i.

Ma li {a ni su ~e sto ne pred vi di vi, pa sit ne po vre de ili vi ro ze mo gu da se is kom pli ku ju uko li ko se ne re a gu je na vre me i na pra vi na ~in.

Pe di ja tri u Do mu zdra vqa N « o vi Sad» sa ve tu ju da bi u pri ru~ noj apo te ci tre ba lo da se na |e to plo mer, si rup ili ~e pi }i za sni `a va we po vi {e ne tem pe ra tu re (efe ral gan, pa ra ce ta mol, fe bri cet, bru fen...). To su ujed no i anal ge ti ci ko ji se mo gu ko ri sti ti kod ve }e de ce za bol u uhu, zu bo bo qu ili gla vo bo qu, kao i za bol od ope ko ti na ili po vre de.

Oba ve zno bi tre ba lo po ne ti i ka pi za nos (adri a nol P, ope ril, olint) u slu ~a ju pre hla de i pum pi cu, za tim an ti bi o tik u ob li ku spre ja (em be cin) ili

Kreme, kape, nao~ari Le ka ri sa ve tu ju da bi uko li ko se pu tu je ko li ma tre ba lo pra vi ti ~e ste pa u ze u hla do vi ni, a de ci da va ti do voq no te~ no sti to kom pu ta. I ni ka ko ne tre ba za bo ra vi ti kre me za za {ti tu ko `e sa vi so kim UV fak to rom, ka pe i sun ~a ne na o ~a ri.

mast za po vre de ko `e (ogre bo ti ne, ogu qo ti ne), kao i za lo kal ne in fek ci je na ko `i, tro pro cent ni hi dro gen za is pi ra we ra ni ca, an ti sep ti~ ka sred stva (ri va nol, po vi don jod) za pre vi ja we ra na, fi zi o lo {ki ras tvor za is pi ra we slu zni ce o~i ju, kao i tro pro cent ni ras tvor bor ne ki se li ne.

Po treb ni su i ste ril na ga za, za voj, han za plast, an ti hi sta mi nik u ob li ku si ru pa (pre sing, aeri us) za de cu sklo nu aler gij skim re ak ci ja ma, kao i za bur ni je re ak ci je na ujed in se ka ta (fe ni stil gel za lo kal nu apli ka ci ju - sa mo uve ~e). U slu ~a ju pro li va va qa lo bi da se pri ru ci na |e pro bi o tik, kao i oro sol - ras tvor za na dok n a d u te~ n o s ti u slu ~ a j u pro li va ili po vra }a wa. Uko li ko de ca ko ri ste du `e ne ku te ra pi ju, oba ve zno po ne ti le ko ve ko je ko ri ste.

Q. Na.

OSNOVCI NAJVERNIJI ^LANOVI GRADSKE BIBLIOTEKE

U pla nu on-lajn re zer va ci ja kwi ga De ca do 14 go di na su naj ver ni ji ~la no vi Grad ske bi bli o- te ke, a po se }u ju je ~ak i za vre me ras pu sta na ra di o ni ca ma ko je se za wih or ga ni zu ju, re kao je di rek tor po me nu te kul tur ne usta no ve Mi lo{ Pan kov. Svi pr va ci ima ju bes plat ne ~la na ri ne, a pre po ~et ka {ko le ima ju pri li ku da po se te i upo zna ju se s ra dom Bi bli o te ke.

Po red osno va ca, sle de }a ka te go ri ja ko ja re dov no ko ri sti uslu ge Bi bli o te ke su za po sle ni, stu den ti i sred wo {kol ci.

Od 20.000 ko ri sni ka, tre }i na, od no sno 7.000 gra |a na, pri pa da Ode qe wu za od ra sle „\u ra Da ni ~i}”.

- Op {ti je uti sak da Bi bli o te ka be le `i po rast bro ja qu bi te qa kwi ge, osim u se o skim ogran ci ma, u ko ji ma pla ni ra mo ve }e an ga `o va we i mo gu} nost pri stu pa in ter ne tu - ka `e Pan kov do da ju }i da su mla -

di i obra zo va ni qu di ko ji iz ma wih sre di na od la ze u grad, do pri ne li po boq {a wu ne kih ode qe wa.

Pre ma re ~i ma na {eg sa go vor ni ka teh no lo {ko una pre |e we Bi bli o te ke je zna ~aj no i neo p hod no ka ko bi se iz bo ri la za svo je me sto u dru {tvu po red dru gih me di ja. Pan kov ka `e da Bi bli o te ka po red kul tur ne, ima i obra zov nu i in for ma tiv nu ulo gu.

- U pla nu je da una pre di mo uslu gu na in ter ne tu, ka ko bi na {i ko ri sni ci mo gli on-lajn da re zer vi {u kwi ge, da se obra te sva kom ode qe wu i da oba vqa ju stru~ na pre tra `i va wa - na ja vio je Pan kov.

Za po je di ne kwi ge ve li ka je po tra `wa, pa sa mim tim i li sta ~e ka wa, a Bi bli o te ka je u mo gu} no sti da na ba vi naj vi {e de set pri me ra jed nog na slo va.

Ka ko ka `e na{ sa go vor nik mo ra ju da vo de ra ~u na o to me {to

Neophodna nova zgrada Di rek tor Grad ske bi bli o te ke Mi lo{ Pan kov re kao je da bi, po red una pre |e wa svo jih uslu ga ka ko bi ve za li svo je ko ri sni ke za ovu kul tur nu usta no vu, Bi bli o te ka tre ba lo da do bi je i svo ju no vu zgra du ko ja }e, pre sve ga, ima ti vi {e pro sto ra za rad sa su gra |a ni ma. S tim u ve zi kon ku ri sa li su za sred stva za idej no re {e we za no vu zgra du. U pla nu je 2.000 kva drat nih me ta ra do dat nog pro sto ra, a pro je kat ko {ta dva mi li o na di na ra. Uko li ko ne do bi ju sred stva pu tem kon kur sa, tra `i }e po mo} od Gra da, ko ji tre ba da shva ti zna ~aj Bi bli o te ke kao va `nog kul tur no - in for ma ci o nog cen tra, re kao je Pan kov.

^ITAOCI PI[U SMS

ponedeqak13.jun2011.

9

PO@AR NA BULEVARU OSLOBO\EWA

Za pa lio se pro to~ ni boj ler Po `ar na Bu le va ru oslo bo |e wa 75 u sta nu broj 36 na sed mom spra tu de sio se ju ~e oko 16 ~a so va, ali po vre |e nih na sre }u ni je bi lo. Vtra je iz bi la zbog kva ra pro to~ nog boj le ra u ku hi wi, te se pro {i ri la na lam pe ri ju i gre de, ali in ter ven ci jom Va tro ga sne bri ga de da qe {i re we po `a ra na krov zgra de i ve }a ka ta stro fa su spre ~e ni. U sta nu za vre me iz bi ja wa va tre ni je bi lo ni kog, a pod sta nar ke ko je tu `i ve do {le su ne {to pred kraj in ter ven ci je va tro ga sa ca. Ta ko je ma te ri jal na {te ta za kqu ~e na s obi je nim vra ti ma i dva kva dra ta iz go re le lam pe ri je.

A. L.

GOTOVO POLA GODINE NAKON OTVARAWA

„Are na” mag net za fil mo fi le

In te re so va we za pro jek ci je fil mo va u pr vom voj vo |an skom mul ti pleks bi o sko pu „Are na si ne pleks” ne je wa va i iako je otvo ren pre sko ro {est me se ci No vo sa |a ni ali i po se ti o ci iz dru gih gra do va, vr lo ra do i ~e sto od lu ~u ju da svo je slo bod no vre me pro ve du gle da ju }i ne ke od blok ba ste ra ko ji se sva ko dnev no pu {ta ju u „Are ni”.

- Jo{ ne mo `e mo da ka `e mo ko li ko je ta~ no po se ti la ca do sa da bi lo u „Are ni„, ali smo vr lo za do voq ni i ra di mo pu nim ka pa ci te ti ma. „Are na„ ne gu je `an rov sku raz li ~i tost ta ko da kod nas sva ko na |e film po `e qi, od ma li {a na do sta ri jih su gra |a na ka `e PR „Are ne si ne pleks„, Je le na Ga le tin.

Po we nim re ~i ma, naj ve }e in te re so va we do sa da vla da lo je za film „Mon te vi deo, bog te vi deo!” ~i jom pro jek ci jom je otvo ren bi skop „Are na” 29. de cem bra pro -

{le go di ne. Pro ce ne su da je ovaj film vi de lo 50 od sto ukup nog bro ja po se ti la ca. U po sled we vre me naj vi {e pu bli ke pri vu kli su film ski hi to vi „Ma mur luk u Bang ko ku 2”, no vi na sta vak „Pi ra ta sa Ka ri ba” i „Kung fu pan da 2”.

- U pla nu je uvo |e we on lajn pro da je i re zer va ci je ka ra ta ka ko bi se iz be gle gu `ve i ka ko ni ko ne bi ostao bez `e qe ne ula zni ce. ^e ka mo da se soft ver sta bi li zu je i ka da se to de si, on lajn pro da ja }e za `i ve ti. O~e ku je mo da to bu de po ~et kom ju la - do da je Ga le tin.

U „Are ni” }e se odr `a va ti pro jek ci je fil mo va iz tak mi ~ar ske se lek ci je „Na ci o nal na kla sa” ko ji }e bi ti pri ka za ni u okvi ru film skog fe sti va la „Si ne ma si ti” ko ji se u No vom Sa du odr `a va od 18. do 25. ju na. Ula zni ce za fe sti val ske pro jek ci je mo gu da se ku pe u pret pro da ji od da nas na bla gaj na ma „Are ne si ne pleks.”

J. Z.

SLOVA^KA FINANSIRALA PROJEKAT U DES-u

Bo qi uslo vi ra da, uz za {ti tu oko li ne

je tre nut no po pu lar no i du go ro~ no neo p hod no da se na la zi u Bi bli o te ci.

- Naj bo qi pri mer je kwi ga „Da Vin ~i jev kod” Den Bra u na ko ja je go di na ma bi la na re zer vci ji, a sa da je de ak tu e li zo va na i vi {e ne ma in te re so va wa za taj na slov - ka `e Pan kov.

Tre nut no su ak tu el ni do bit ni ci na gra da ili oni ko ji su no mi no va ni za ne ku na gra du, a me |u wi ma su naj ~e {}e pi sci pu to pi snih ro ma na po put Gor da ne ]ir ja ni} („Ono {to od u- vek `e li{„), Go ra na Pe tro vi }a („Is pod ta va ni ce), Ma ria Var ga sa Qo se („Avan tu re ne va qa le de voj ~i ce”).

Za let wi pe riod tra `e ni ja je lak {a li te ra tu ra, kao {to

je ro man Ane Ga val de „Po sled wi ne sta {luk”, Je le ne Ba ~i} Alim pi} „Rin gi {pil” i Emi ra Ku stu ri ce „Ne pro ve re na gla si na”.

- Za pa `e no je da u ju nu i ju lu ima ba rem 100 ~la no va vi {e ne go u osta lim me se ci ma, a u let wem pe ri o du omo gu }a va mo na {im ko ri si ma da du `e za dr `e kwi gu kod se be - ka zao je di rek tor Bi bli o te ke.

“Bi bli o te ka je ta mo gde ste vi” na ziv je sa da ve} uve li ko po zna tog pro jek ta ko ji je osmi sli la Grad ska bi bli o te ka ka ko bi svo je uslu ge pri bli `i la su gra |a ni ma. I ovog le ta od 1. ju la do 1. sep tem bra na [tran du }e bi ti otvo re na Bi bli o te ka, na ja vio je di rek tor.

I. D.

065/47-66-452 & 063/366-977

Ja vi te mi gde je Be ta ni ja?!

E, ne mo gu da ve ru jem! Zo vem 96 u `e qi da po {a qem te le gram u na {u Be ta ni ju, kad ja vqa mi se oso ba sa ~i stim be o grad skim na gla skomna rav no ni kad ni je ~u la za no vo sad sko po ro di li {te, adre su ne zna, pa kad ja sa znam, da joj se ta da ja vim! Da, mi smo ov de u NS ta ko stra {no ne spo sob ni, da ni na Po {ti ne mo gu da ra de iz na {eg gra da, ve} i to mo ra da nam stig ne iz Be o gra da (ni je gre {ka)! Po zdrav, No vo sa |an ka! 064/1296... * * * Ta di }u pr vo se iz vi ni, pa on da pri u pi taj Il ha ma Ali je va u kom }o {ku Azer bej xa na „pla ni ra”da po sta vi bar po pr sje Ste va na Mo kraw ca ? Hva la ti. Qu bi {a.

062/1758... * * * Po {to va ni su gra |a ni ne bro ja 066/9389... ka ko to da su se de mo kra te se ti le da ba{ u go di ni lo kal nih i po kra jin skih iz bo ra ~i ste sa la ja~ ku stra nu ka na la? Uvek se se ti te kad su iz bo ri. Ne kri vi te Sa laj ~a ne, wi ma je do sta te va {e po li ti ke!

060/3000...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

Ka ko da ni ko od no vi na ra ni je di rek tor ku Ba la ban pi tao da li ima mo ral nu oba ve zu i da li mi sli da }e do kra ja `i vo ta da osta ne na funk ci ji di rek to ra De ~i jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci, jer ni ko ni je ne za men qiv ? Za ovo ubi stvo ku va ri ce naj -

ma we {to mo `e da se u~i ni je bar da di rek to tor ka svo jim pri me rom po ka `e ovom gra du {ta bi tre ba lo da pre du zme, ka da se do go di ova kva tra ge di ja.

063/546... * * * Zdrav stvo... Ako ti po zli u Hit noj te ne }e pri mi ti bez upu ta le ka ra (?), kao da to ne ko mo `e pred vi de ti. Ako ho }e{ kod svog le ka ra, ne }e te pri mi ti bez za ka zi va wa pre ko kol cen tra, a oni ti za ka `u ter min za ne de qu da na (?). Kad do |e{ do le ka ra, pod uslo vom da pre `i vi{, le kar zu ri u kom pi ju ter i ~e sti to te ni ne pre gle da. Pre pi {e ti (oba ve zno tri naj sku pqa le ka-bru fen, an ti bi o tik i jo{ ne ki...) i ka `e ti da za de set da na do |e{ na kon tro lu. [an se ne ma da do bi je{ uput za spe ci ja li stu ili sni ma we. Pa opet is po ~et ka, kol cen tar, pa opet tri le ka, pa kol cen tar, pa kon tro la. I ako ti ni {ta bo qe ni je, ne ma upu ta za spe ci ja li stu, i ta ko me se ci ma. Tro {i{ na kol cen tar, tro {i{ na par ti ci pa ci ju, tro {i{ na le ko ve, dok te ne na te ra ju kod pri vat ni ka.

062/8488...

U pred u ze }u „Des” za su tra je je za ka za na pre zen ta ci ja za vr {et ka ra do va na pro jek tu „Po boq {a we uslo va ra da oso ba s in va li di tetm”.

Pro je kat je vre dan oko 192.000 evra, a in ve sti ci ja je re a li zo va na u ~e ti ri seg men ta: re {a va we ot pad nih vo da u sek to ru „Me tal”, po kri va we oko 100 kva drat nih me ta ra pro iz vod ne ha le i po sta vqa we ver ti kal ne izo la ci je po vr {i ne 400 kva dra ta u sek to ru „Me tal”, odr `a va we li ni je od pra {i va wa ot pa da u sek to ru „En ter jer”, ka zao je di rek tor „Des-a” Ra do ji ca Xa ri}. Do dao je da je ovim pro jek tom de lom fi nan si ra na i li ni ja za pla sti fi ka ci ju me ta la, a sve je ra |e no da bi se po boq {a li uslo vi ra da oso ba s in va li di te tom ko ji ~i ne po lo vi nu od 200 rad nika i ra di za {ti te `i vot ne sre di ne.

Pro jekt je fi nan si ra la, na gla sio je Xa ri}, slo va~ ka Vla da po sred stvom wi ho ve Agen ci je za me |u na rod nu raz me nu i sa rad wu. Pro je kat je u „ Des-u” po ~eo da se re a li zu je no vem bra 2009. go di ne. O~e ku je se da su tra u „Des„ po vo dom za vr {et ka ra do va do |u am ba sa dor Slo va~ ke u Be o gra du Igor Fuj dik i pred stav ni ci po kra jin skog Se kre ta ri ja ta za rad i za po {qa va we.

Z. D.

POZNATI SVI IZVO\A^I NA GLAVNOJ BINI FESTIVALA

B.A.D. i Di sci pli na ki~ me na Eg zi tu Na kon {to su na stup na glav noj bi ni Eg zi ta po tvr di li Big Audio Daj na majt, Ama du i Ma ri am, Di sci pli na ki~ me, Da vid Ro di gan, Ka spa, Di xi tal mi stiks i em si SGT Po uks, kom ple ti ran je pro gram naj ve }e fe sti val ske bi ne za ovu go di nu. Naj ve }e zve zde sva ka ko su Ar kejd fa jer, Palp, Xa mi ro kvai, Por tis hed i Grajn der men sa Ni kom Kej vom, pot po mog nu ti sa Edi tor si ma, M.I.A, Bed ri lixn, San ti gold i Mag ne tik Me nom.

Pre o sta li spi sak iz vo |a ~a ~i ne i Xinks, Dar kvud dab, S. A. R. S, Di xi tal sa und boj sa und si stem, di xej Mugs, De ni Brd i em si Daj na majt, S. P. Y fe at Sta mi na MC, Pe trol i Ate ist rep. Za B.A.D. na vo di se da je sa vr {en spoj pan ka, re gea i

elek tro ni ke, uz vo kal i gi ta ru Mi ka Xon sa, gi ta ri ste i pe va ~a ben da Kle{. Bend se sa stao po ~et kom go di ne na kon ~e tr na e sto go di {we pa u ze. Afro bluz du et Ama du i Ma ri am po znat je kao „sle pi par iz Ma li ja” ko ji kom bi nu je gi ta re, si rij ske vi o li ne, ku ban ske tru be, in dij ske ta ble i per ku si je ka rak te ri~ ne za et ni~ ku gru pu Do go na.

Di sci pli na ki~ me }e na Eg zi tu pred sta vi ti no vi al bum, ko ji iza la zi u dru goj po lo vi ni ju na. Bri tan ski ra dio di xej Dej vid Ro di gen po znat je po stra sti pre ma ja maj ~an skoj kul tu ri i re geu, dok je Ka spa si no nim za an der gra und dab step sce nu, s ko je do la zi i pro duk cij ski duo Di xi tal mi stiks.

S. K.

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak13.jun2011.

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Zlatokosa i razbojnik” (13.10), „Pri~a o igra~kama” (13.50), „Rango” (14.20), „Hop” (12.15), „Rio” (12, 15), „Crvenkapa” (16), „Pirati sa Kariba na ~udnim plimama” (14.15,16.50, 19.30, 20, 22.45), „Mamurluk u Bangkoku” (16.30, 18.30, 20.30, 22.30), „Godine qubavi” (17), „Cena istine” (22), „H Men:prva klasa” (15.15, 17.40, 20.10, 22.40), „Kung fu panda 2” (13, 14, 16, 18, 19.15, 21), „Hana” (18.10, 20.20, 22.35).

Ja dran: „Beli lavovi”„ (19), „Moja nazovi `ena” (21).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Valerija Emila Lajhtner (1933) u 10.30 sati (pohrana urne), Du{an Save Mikulesku (1951) u 11.15, Jaga Mije Blagojevi} (1932) u 12, Dragutin Petra Marinkovi} (1935) u 12.45, Milica Dmitra Peri{i} (1932) u 13.30 i Du{an Nedeqka Rakovi} (1933) u 14.15 sati.

Na Pravoslavnom grobqu U Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawen Petar Jovana Mili} (1930) u 13 sati.

Na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici danas u 15 sati bi}e sahrawen Josip Daneta Pavi~i} (1935).

tELEfOnI

c m y

10

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVEnA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594,456-564, 063/746-16-93 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak13.jun2011.

НЕУСПЕХ РЕФЕРЕНДУМА О САМОДОПРИНОСИМА У ОПШТИНИ АЛИБУНАР

Нема конкретних пројеката за село

АЛИБУНАР: У већини села општине Алибунар током прошле и ове године референдуми о увођењу месног самодоприноса нису успели. Не само да их грађани нису усвојили, него је проценат оних који су гласали за увођење миноран и креће се око десетак посто, што важи и за излазност. Као по правилу житељи Банатског Карловца, Селеуша, Иланџе, Владимировца и других су на бирачка места изашли исто у малом броју, око десетак одсто. Најновији случај је са референдум за самодопринос у Локвама. Председник Савета МЗ Васа Тодоран се на седници Скупштине општине пожалио да је на гласање изашло само 183 од 2.093 бирача или нешто око девет одсто бирачког тела. Разлог види у неорганизованости општинских органа који суу га и расписали, али нису ништа учинили на његовом организовању. Предложио је да се убудуће ова форма организује за сва села у целој општини. Одборник и Банатског Карловца Богдан

VESTI Караван здравља

АПАТИН: Форум жена Демократске странке из Апатина организовао је Караван здравља у Пригревици, а манифестацију је подржао је Покрајински Форум жена ДС и медицинско особље из здравственог центара “Др Радивој Симоновић” из Сомбора. Докторка Габријела Арнаут, онколошкиња је била задужена за преглед дојке, док је сестра Бранка Којић радила едукацију самопрегледа на торзо лутки. Прегледом дојки обухваћено је 65 жена, а едукацију самопрегледа прошло је више од 80 жена. Грађанима је такође била омогућена контрола шећера у крви и мерење крвног притиска. Крвни притисак и шећер у крви је измерило 95 грађана Пригревице. Манифестацији су присуствовале председница Покрајинског Форума жена Ђенђи Селеши и координаторка пројекта Караван здравља докторка Јелица Аларгић. Ј. П.

Два кон цер та БЕ Ч ЕЈ: Данас у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј наступају ученици бечејске Музичке школе „Петар Коњовић“.

- Концерт у Народној библиотеци Бечеј је, уствари, завршни концерт ученика наше школе и почеће у 18 сати - рекла је директорка Музичке школе „Петар Коњовић“ Та ма ра Крајт мар. Улаз на концерт је бесплатан, а представиће се најбољи ученици. В. Ј.

Фото: Недељко Коњокрад

Павловић је рекао да је референдум преживела форма за убирање средстава грађана из доба социјализма, већ да се убудуће то паре за потребе села обезбеђује и распоређује на нивоу општине. Оваквим тезама одлучно се супроставио заменик председника

СО-е и војвођански посланик Недељко Коњокрад који је рекао да се овом послу у селима прилазило незаинтересовано, па су неки савети месних заједница били и против оваквог изјашњавања грађана.

- То је као са оним вицом: Жалио се Пироћанац богу што ника-

ко не добија на лотоу, а овај му одговори, па уплати бар једном тикет! Тако је и са нашим саветима месних заједница, никако да пре референдума понуде суграђанима пројекте шта желе да се овако прикупљеним средствима изгради у њиховом селу. Истина за израду пројеката треба доста да се ради, а то ни у једном селу није учињено пре референдума. Чак ни зборова грађана пре изјашњавања није било, у Иланџи је то учињено тек након гласања. Чему, кад то није урађено у функцији обавештавања бирача о циљевима и програму за изградњу комуналних објеката. Ето, иста је прилика и са конкурисањем на средства покрајинских фондова. Недавно је на такав конкур Владимировац од покрајине добио паре за хиљду канти за смеће, а Банатски Карловац око четори милиона за уређење депоније у овом месту. То су била само два пројекта, а конкурса код покрајинских секретаријата колико хоћеш, али нема

пројеката, нема ни рада на њима. За успешан референдум потребан је озбиљан рад, нико више не жели да гласа на невиђено и рефередуми нису превазиђени, већ начин како се организују - рекао је Коњокрад. А у одлукама о расписивању референдума стоје сувопарне и по садржини превазиђене формулације о томе да ће се средствима грађана одржавати комунални објекти, спортска игралишта, домови културе, помагаће се рад спортских клубова и друго. Али нигде ниједног предлога о конкретном питању као што је асвалтирање те и те улице, ископ уличних канала у том и том делу села и слично. Код бирача се неретко уврежило и мишљење да су се паре из доприноса често користиле за сеоске славе и друга празновања. Многи кажу да месни оци за то морају да нађу спонзоре, а никако наменска средства самодоприноса. Р. Јовановић

ИНЦИДЕНТ ПОСЛЕДЊЕГ ДАНА ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ У АПАТИНСКОЈ ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

Нападнута наставница математике

АПАТИН: Последњег дана ове школске године у апатинској ОШ „Жарко Зрењанин“ догодио се инцидент који ће, по свему судећи, епилог имати на суду. Наиме, отац једне ученице напао је наставницу математике ове школе Мирјану Кошутић па је на лице места позвана и полиција и хитна помоћ. По речима директорице и наставнице узрок оваквог понашања родитеља ученице је његово незадовољство избором ученика генерације због чега су оба родитеља последње две недеље често долазили у школу разговарали са директорицом и писали примедбе на рад школе просветном инспектору. Наставница математике прича да је изашла након поправног испита ученика из учионице и упутила се ка зборници и на прелазу из старог у нови део школе, где је на првом спрату, видела родитеље који су јој долазили у сусрет.

- Нисам обраћала пажњу, међутим, када је отац стигао до мене, ухватио ме је за косу, али сам се извукла. Поново ме је ухватио за косу и притиснуо према поду и тада сам пала на ногу и од болова сам позвала директорицу чија канцеларија је у близини. Било је око поднева и деца и већина наставника нису били у школи. Прва ми је притекла у помоћ колегиница Мирјана Зорић која ме је одвела до зборнице - прича Мирјана Кошутић наставница матема-

тике са 35-тогодишњим стажом и запаженим резултатима у пропагирању математике у школи. Директорица школе Нада Здравковић каже да је Мирјана била у очајном стању.

- Дрхтала је, била је бледа и позвали смо хитну помоћ. У сомборској болници снимана јој је нога и стављена лонгета, а констатоване су и лакше повреде на лицу и врату, а доживела је и велики стрес - рекла је Здравковић. - У сваком случају ово је изузетно непријатан инцидент којег до сада није било у школи са око

1.400 ученика и сигурно ћемо поднети пријаву јер се на овакав начин блати школа и доводи у питање све оно што школа и запослени предузимају у образовном систему. О инциденту смо одмах информисали школску управу и инспекцију и затражили заштиту школе и радника школе. Поменута наставница није ни у ком случају утицала на одлуку о ђаку генерације па је несхватљивије што је она нападнута. Управо да не би било проблема у про глашавању ученика генерације утврдили смо Правила и именовали петочлану комисију у којој су наставници и педагог и целокупан поступак дали смо на увид просветном инспектору који је проверавао све чињенице и није имао примедбе - прича Нада Здравковић. Наставничко веће је на основу предлога комисије која је разматрала три предлога за ђака генерације донело одлуку прошлог четвртка и од тада, по речима Здравковићеве родитељи ученице која је била у ужем избору, а није иазбрана за ђака генерације у више наврата су посетили школу. Како би се избегли неспоразуми родитељима је дат на увид комплетан материјал од Правила до бодовања.

- Према правилима бодује се и успех ученика на свим такмичењима, а родитељи оспоравају да је такмичење из математике „Кенгур без граница“, а за које је у школи задужена наставница Мирјана Кошутић, међународно такмичење, а оспора-

Отац тврди да није изазвао инцидент Отац детета Тома Шлегл је у краткој изјави рекао да није изазвао инцидент, да је дао изјаву полицији и да ће његова недужност бити доказана на суду. Шта се заправо догодило нису забележиле ни камере јер 16 камера не може да покрије сваки кутак од 12.000 квадратних метара у овој школи.

вају и поене дате за такмичења у шаху иако је шах већ четири године укључен у ваннаставне активности као и остале спортске дисциплине. Наставница, иначе, не предаје ученици чији отац је изазвао инцидент говори Здравковићева и додаје да је и претходних година било примедби ових родитеља на однос школе према њиховом детету као и на однос других ученица према њиховој кћерки. Ј. Прелчец

ПОСЛЕ 20 ГОДИНА ПОПИС НЕПОКРЕТНОСТИ У КИКИНДСКОЈ ОПШТИНИ

Пореске пријаве стижу на адресе Кикинђана

Дани дечјег стваралаштва ВРБАС: Ових дана у Врбасу се низом програма обележавају „Дани дечјег стваралаштва“ које организује Предшколска установа „Бошко Буха“. Као и претходних година, малишани из свих вртића учествују у бројним активностима, показајући своју креативност, умеће и таленат.

- Под слоганом „Поклони се и почни“ сваки вртић је имао прилику да се једночасовним програмом по свом избору, представи публици у биоскопу „Југославија“ – рекла је Драгица Горановић, заменица директора Предшколске установе „Бошко Буха“. Поред ових програма, у народној библиотеци „Данилo

Киш“ постављена је изложба дечијих радова, а у свим вртићима одржане су разне спортске активности. Такође, на Тргу Николе Пашића организована је креативна радионица на којој су малишани показали своје умеће у сликању и вајању.

- Деца су одгледала и две позоришне представе, које су играли њихови другари. Реч је о „Малом бегунцу“ и „Мудридедици“. Представе су припремале васпитачице Маја Бауцал и Вера Вујачић, као и Светлана Вујичић и Кристина Авдаловић – казала је Драгица Горановић. М. Кк.

КИКИНДА: Пореске пријаве за непокретности стићи ће на адресе свих Кикинђана у наредних седам дана и овим локална самоуоправа започиње попис некретнина у читавој општини – каже начелник општинске управе Бранко Љубоја. – Попис је законска обавеза од 2006. године, а Законом о финансирању локалних самоуправа, надлежност утврђивања и наплате пореза пренета је на општине. Тако је целокупан приход од пореза на имовину, буџетски приход општине. У кикиндској општини локална пореска администрација установљена је 2009. године, а попис некретнина у Кикинди последњи пут обављен је 1992. године. После 20 година у кикиндској општини имати стварну слику о непокретностима. Уједно, објашњава Љубоја, омогућиће да

се порез праведније наплаћује, а повећаће и приходе локалне самоуправе. Попис непокретности мора бити завршен до краја 2011. године и у кикиндској општини

траје од 1. јуна до 1. септембра. Пописивачи су ангожавани у оквиру јавних радова и сви су били на евиденцији филијале Националне службе за запошљавање. Две недеље по добијању пореске пријаве на кућне адресе

они ће доћи по њих, а грађани могу да очекују и помоћ приликом попуњавања.

- На висину пореза утичу све ставке у којима се описује стање некретнине и уколико обвезник има већи број бодова, има бољи објекат и добијаће да плати већи порез – истакла је Љиљана Јеринкић, руководитељка Одсека локалне пореске администрације. На висину пореза утицаће старост објекта, као и то да ли власник има пребивалиште на адреси на којој је непокретност, јер уколико се адреса непокретности и она у личној карти слажу повластица у плаћању је 50 одсто. За кикиндску општину има око 23 хиљаде пореских пријава. За 5,5 хиљада некретнина власници ове године неће платити порез јер је појединачна процењена вредност испод 400 хиљада динара. А. Ђуран

11

Базен и ове године 100 динара

ВРБАС: На отвореним базенима Центра за физичку културу „Драго Јововић“ у току је уређивање и спремање купалишта за предстојећу сезону. Према речима директора ове установе Љубомира Секулића, базен ће бити отворен 15. jуна. Оно што ће највише обрадовати Врбашане је то што ће цена карте за улазак на базен остати иста као и прошле године односно коштаће 100 динара. Наиме, ЦФК нуди корисницима летњих базена месечну карту у износу од 2.000 динара и са том картом је могуће 30 пута ући на базен, било да више особа уђе у току једног дана, било да једна особа ову карту користи целе сезоне. Такође, могуће је узети и једнодневни ваучер у износу од 590 динара који подразумева коришћење отворених и затворених базена, теретане и сауне, као и ручак у ресторану Центра за физичку културу. М. Кк.

VESTI Венци за борце 90-тих година СУБОТИЦА: Светосавска омладина, при Српском културном центру „Свети Сава” у Суботици положила је венце на споменик борцима палим током деведесетих година. Повод је 11. година од престанка бомбардовања Југославије. Споменик је подигнут на иницијативу родитеља погинулих бораца и Српског културног центра и на њему су исписана имена људи која су свој живот дали за земљу. Споменик jе у лошем стању, неодржаван је и због тога представници Светосавске омладине затражили су од града да поправе споменик, или да им се дозволи да то сами ураде. А. А.

За чи сти ји град АПА ТИН: Општина Апатин је од Министарства заштите животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије добила 800.000 динара за суфинансирање Пројекта санације и рекултивације градске депоније и два милиона динара за спречавање настајања неуређених одлагалишта отпада - дивљих депонија. Новац је намењен за набавку контејнера од пет и 1,2 кубна метра, који ће бити постављени на местима на којима су до сада настајале дивље депоније и где се очекује да би могле поново да се појаве. Ј. П.

Ве че с Ми ром Ка ра но вић

ЗРЕ ЊА НИН: Гост зрењанинског Позоришног клуба “Зелено звоно” вечерас ће бити Мир ја на Ка ра но вић. Врсну глумицу и бескомпромисног борца за људска права у 20 часова ће угостити новинар Жељ ко Бо дро жић. Тема разговора биће, свакако, осврт на глумачке улоге Мирјане Карановић, опус предавача глуме, различите награде међу којима и награда „Жанка Стокић“ за стваралачки допринос позоришном и филмском животу Србије и богатство глумачког израза… Овим поводом, као специјални гости вечери, говориће и Те о фил Пан чић новинар, аутор текста „Очи Мирјане Карановић“ и Ве сна Ва ри ћак, глумица зрењанинског Народног позоришта, која је дипломирала у класи Карановићеве. Ово ће бити последња трибина „Зеленог звона“ у сезони 2010/2011, након које предстоји кратка летња пауза. Ж. Б.

12

vOJvOdinA

ponedeqak13.jun­2 011.

dnevnik

НОВИ БЕЧЕЈ НАЈХУМАНИЈА СРЕДИНА

Најзаслужнији на Бисерном острву НОВИ БЕЧЕЈ: Поводом 14. јуна – Међународног дана добровољних давалаца крви, Црвени крст Нови Бечеј у свим насељима ове банатске општине, организовао је свечаности на којима су додељена признања вишеструким добровољним даваоцима. Свечаност за најхуманије Новобечејце организована је у живописном амбијенту Ловачког дома крај Старе Тисе на Бисерном острву, где је председник Општинског одбора Црвеног крста Нови Бечеј Бранислв Весин уручио преко 40 признања добровољним даваоцима крви у Новом Бечеју за 5, 10, 20, и 35 давања крви, а признања су уручена и Шандору Цегледи, Драгану Блажић и Стевану Лукић, који су 50 пута добровољно дали крв.

Шандор Цегледи, ради у ИГК „Полет“ у Новом Бечеју, добровољно даје крв три - четири пута годишње од 1957. године. Вели да има добро здравље, ретко посећује лекаре и да ће наставити да се одазива у акцијама давања крви и када за годину-две испуни услове за пензију. Драган Блажић, радник у новобечејској ФОП, каже да је добровољно давање крви у његовој породици била традиција, а сам је почео да даје крв чим је постао пунолетан 1986. године. Доброг је здравља и мисли да свако ко нема здравствених проблема треба да буде добровољни давалац крви. Стеван Лукић, је такође радник овдашње ИГК „Полет“. Драгоцену тачност је први пут дао 1972. године док је био на одслужењу војног рока у ЈНА. Са супругом је међу

Хет-трик предшколаца БЕЧЕЈ: Предшколци Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“ у Бечеју имали су у кратком веменском року, спортским жаргоном речено, хет – трик када су наступи пред суграђанима у питању. Крајем маја били су део традицоналних, 54. по реду, Мајских игара, прошлог викенда су у „главној улози“ били намлађи полазници из јаслица на „Беби фесту“, а у петак предвече створили су праву „икебану“ на централном градском тргу. У оквиру манифестације по имену „Плес на трговима“, коју је истовремено у 11 градова организовала СО „Дечја плесна организација“ из Београда, на бечејској „Погачи“ наступило је око 700 предшколаца из Бечеја, Милешева и Радичевића, који су се представили с пет кореографија. У исто време њихови вршњаци поменуте предшколске установе у Бачком Градишту и Бачком Петровом Селу реализовали су сличну активност пред својим мешанима. После манифестације „Плес на трговима“, чији је слоган био „Сви смо исти, али различити, заплешимо заједно!“ многи су наставили дружење на „Погачи“ уз сладолед, слатку вуну, сокић или неки други слаткиш у једној руци, док им је друга била заузета држећи захвалницу за учешће. В. Јанков

први 1.000 грађана Србије који су завештали органе. Вели да ће давати крв све док га буде служило здрвље. Црвени крста општине Нови Бечеј, приредио је заједнички ручак за најхуманије Новобечејце, који су се на Бисерном острву дружили током дана. Према резултатима акција добровог давања крви, општина Нови Бечеј је 2010. године остварила 1.351 добровољно давање крви, или 5,03 одсто у поређењу са бројем становника, па је, заједно са десетак војвођанских општина стекла епитет „Најхуманије средине“. Посебно је значајно што је међу најхуманијим грађанима ове општине у Банату, лане било око 70 младих, који су први пут дали драгоцену течност. М. Киселички

Свет ски звук у Зре ња ни ну би те ље елек трон ског зву ка у про мо пе ри о ду ко шта ти са мо 490 дин. Од 7. ју на, уз кар ту, би ће до -

По знат по зве зда ма

и ства ра лач ки опус од ско ро се дам де сет син гло ва, шест ал бу ма и огром ног бро ја об ра да (ра ђе них, ка ко са мо стал но, та ко и у са рад њи са дру гим из во ђа чи ма и под раз ли чи тим псе у до ни ми ма). А ме ђу њи ма су не ки од нај ве ћих свет ских хи то ва то ком прет ход них го ди на – “I Can‘t Stop”, “Freak”, “Whatever”, “Lollipop” и дру ги. У су бо ту, 23. ју ла, у Зре ња нин до ла зи Dave Floyd, је дан од осни ва ча до ма ће из да вач ке ку ће “Ам ба са да ре кордс” и хит меј кер пе са ма ко је су осво ји ле Ср би ју и Евро пу (“Jack is Back”, “Gangster”, “Pure Pleasure”, “We love house”, “London”, “This is how we do”), као и Са ша Ра до са вље вић а.к.а. Gro-

ovyman, бив ши члан дуа “Gramophonedzie” и аутор фе но ме нал не об ра де за на слов ну ну ме ру хит фил ма „Мон те ви део, Бог те ви део“. Пре ми је ру спо та за по ме ну ту ну ме ру мо же мо оче ки ва ти не ко ли ко да на пре ово го ди шњег фе сти ва ла. Шлаг на тор ти дру ге ве че ри би ће сло ве нач ки вун кер кинд Peter Gold, ДЈ и про ду цент све стра ног сти ла са об ра да ма пу них ет но ути ца ја и ду бљим бас ли ни ја ма, ко је оду ше вља ва ју пу бли ку. Ор га ни за то ри фе сти ва ла “Sounlovers” ове го ди не оче ку ју пре ко 4.000 мла дих љу ди из свих кра је ва Ср би је. Кар те за ово го ди шњи фе сти вал ће би ти ис кљу чи во дво днев не, али ће за нај бр же љу -

Мобилна екипа Завода за трансфузију ће у понедељак радити Инђији у Дому здравља од 8-12 часова. У уторак 14. јуна, прикупљаће се крв у Извршном већу, у Клубу посланика од 8-12 часова. У Заводу, крв ће поклонити чланови Лиге социјалдемократа Војводине. У среду 15. јуна мобилна екипа ће радити у Институту у Сремској Каменици од 11-13 часова, а у четвртак 16. јуна у просторијама Беочину у Сали „Подунавље“ од 8-11 часова. У петак 17.јуна једна мобилна екипа ће прикупљати крв у Новом Сланкамену у Основној школи од 8-10, а затим у Старом Сланкамену од 10.30-11.30 у Бањи. Друга мобилна екипа ће радити у просторијама Војвођанске банке у Новом Саду, на Тргу слободе од 811 часова. В. Х.

Шумска рапсодија

МУ ЗИЧ КИ ФЕ СТИ ВАЛ „САУН ДЛАВЕРС”, ТРЕ ЋИ ПО РЕ ДУ

ЗРЕ ЊА НИН: Тре ћи му зич ки фе сти вал елек трон ске му зи ке “Sounlovers”, је ди ни ове вр сте у Ба на ту, би ће одр жан у Зре ња ни ну 22. и 23. ју ла, на ја ви ли су ор га ни за то ри. Му зич ки хе пе нинг, ко ји је иза звао огром ну па жњу и оду ше вље ње пу бли ке, већ тра ди ци о нал но ће би ти упри ли чен на про сто ру лет њег би о ско па у цен тру гра да. Али, пра те га и не ке но ви не. За раз ли ку од прет ход не две го ди не, ка да се фе сти вал одр жа вао у ју ну, и тра јао по јед но ве че, ове го ди не за ка зан је за јул и би ће дво днев ни. На би ни ће се сме ни ти не ко ли ко изо ђа ча из Евро пе и Ср би је, као и мно го број ни пер фор ме ри.

“Sounlovers” ће би ти спек та ку лар но отво рен у пе так, 22. ју ла, ка да ће се пу бли ци пред ста ви ти Wise D & Kobe (Anestetic DJs), из во ђа чи ко ји су од го вор ни за се ри је успе шних клуп ских де ша ва ња у на шој зе мљи, те твор ци хи та “Magic People Voodoo People” ко ји је по тре сао свет од мах на кон из да ва ња, за тим Mark Funk, пред став ник до ма ће из да вач ке ку ће “Дис ко Зоо” са сво јим ну ме ра ма и се то ви ма са при ме са ма џез-а, као и ово го ди шњи хе длај нер фе сти ва ла, Sandy Rivera, шпан скоаме рич ки ДЈ и про ду цент, ко ји ће пу бли ци при ка за ти сво је два де се то го ди шње свет ско му зич ко ис ку ство

Распоред добровољног давања крви

То ком прет ход не две го ди не, фе сти ва лу су прет хо ди ле енер гич не кам па ње, огро ман ен ту зи ја зам ти ма мла дих љу ди и ве ли ког бро ја во лон те ра ко ји су по мо гли да “Sounlovers” бу де то што да нас и је сте – спек такл и си но ним за вр хун ску за ба ву у Зре ња ни ну и ши рој око ли ни. Пр ви и дру ги фе сти вал уго сти ли су две ве ли ке свет ске зве зде хо у се му зи ке, Kurd Maverickа и Funkerman-a, не ко ли ко нај зна чај ни јих до ма ћих из во ђа ча - Mirko & Meex, DJ Groover, DJ Pookie, DJ Macro, и ве ли ки број љу би те ља му зи ке из Зре ња ни на, Ба на та али и чи та ве зе мље. ступ на и са да већ по зна та “Со ун дло верс” ма ји ца, ко ја ће се по ја ви ти у цр ној и бе лој ва ри јан ти, по це ни од 450 дин. Ж. Ба ла бан

БЕЧЕЈ: Дечији драмски студио Креативног центра Градског позоришта Бечеј извео је предпремијеру представе београдског глумца Слободана Ћустића „Шумска рапсодија“, коју је режирала Бечејка Анета Туцаков, а наступио је двадесеточлани глумачки ансамбл узраста од 9 до 12 година.

- Ово је био наступ за родитеље, родбину и пријатеље, а праву премијеру имаћемо почетком септембра када крене нова школска година. После званичног изласка на сцену, организоваћемо представе за вршњаке глумаца бечејских школа, а после тога, надамо се, и у околним местима рекла је задовољна оним што је виђено на предпремијери режисерка представе Анета Туцаков. Представа је припремана пет месеци јер су ученици -глумци наставу похађали у контра сменама што је стварало проблеме при усклађива термина за пробе. В. Ј.

Слава Грчке цркве РУМА: Румски Храм Светог Духа, познатији као Грчка црква, данас прославља славу Духовски понедељак. Свету литургију, у 9,30 часова, служиће Његово Преосвештенство епископ сремски Господин Василије, након чега ће бити организовано послужење у порти цркве. Ј. А.

СТАРТ БИЦИКЛИСТИЧКЕ ТРКЕ „КРОЗ СРБИЈУ 2011‘’ У РУМИ

Надметање у вожњи на седам траса

ЈКП „ПАРКИНГ” УВОДИ РЕДА У ПАРКИРАЊЕ

Укидају се три зоне

СУБОТИЦА: Возачима који су имали проблем, нарочито у центра града да разграниче црвену и жуту зону, сада то неће бити случај, јер се број зона смањује, а све у циљу рационалнијег паркирања.Од првог јула уместо седам биће четири зоне за паркирање у Суботици. ЈКП „Паркинг„ донео је одлуку како би се увео ред међу зонама за паркирање, јер је било случајева да се не зна, где престаје једна, а наставља се друга зона. Важећи ценовник коришћења паркинг простора и одношења непрописно паркираних возила према одлуци Градског већа предвиђа и смањење броја зона са седам на четири, појефтињења али и поскупљења, као и друге новине. Предвиђено је да у црвеној зони у којој је дозвољено паркирање у трајању до 120 минута, сат времена паркирања кошта 37 динара, у жутој зони у којој паркирање није ограничено 28 динара, у плавој зони која је такође без ограничења

19,40 динара и у зеленој зони накнада ће се наплаћивати једнократно 78 динара.

- Укидају се наранџаста, љубичаста и бела зона. Паркинг је одлучио на направи нови план зона за паркирање, јер више од 50 одсто рекламација се односило на паркирање у погрешној зони. Циљ је да се направи ред „паркирања„ у центру града. Паркирање у Жутој зони коштати 28 динара по часу, уместо досадашњих 31 динар. Црвена зона где је дозвољено паркирање до 120 минута плаћаће се 37 динара по часу, зелена 78, а плава 19,40 динара. Биће смањена и цена доплатне карте и износиће 1.000 динара. Новина је увођење дневне карта у Црвеној зони која ће коштати 300 динара, а у жутој и плавој зони 190,80 динара. Код Млечне пијаце биће затворен паркинг, а цене паука остају исте као и до сада - рекао је директор ЈКП „Паркинг„ Милорад Слијепчевић. А. А.

РУМА: На Градском тргу, у Руми данас стартује 51. Међународна бициклистичка трка ‘’Кроз Србију 2011’’ . Програм манифестације почиње у 12 сати, након чега следи долазак такмичара, док је свечано отварање заказано за 13.30 сати. Званичан почетак трке заказан је за 14 сати, након обраћања домаћина и представника организационог одбора. Трка кроз Руму ће се састојати од шест идентичних кругова који почињу на Тргу у Главној улици, затим такмичари возе до Дома ЈНА и скрећу у Павловачку улицу којом иду до Павловаца, пролазе кроз центар Павловаца и излазе на Јарачки друм где скрећу десно и настављају до Силоса на раскрсници за Вогањ. Од Силоса даље иду улицом Вука Караџића и Главном. У Главној улици скрећу код Дома ЈНА у улицу Владимира Назора, затим скрећу у Улицу ЈНА и возе до Великог парка, након чега Дрварском улицом излазе на Главну улицу. На крају шестог круга на углу Дрварске и Главне улице ће бити постављен циљ. Такмичари би до циља у Главној улици требало да стигну око 16,30 сати, након чега следи

проглашење победника румске етапе.

- На овогодишњој трци учествује 17 репрезентација, а бициклисти се такмиче у вожњи на седам траса: прва је у Руми, затим следи траса од Бање Ковиљаче, преко Пала до Бајине Баште. Трка се затим наставља од Ужица, преко Ниша, Соко Бање до Кладова, док је последња етапа која ће се у недељу, 19. јуна, возити од Лепенског вира до Београда дуга 168 километара. Ова манифестација веома је значајна за туристичку промоцију Руме јер је тих 17 репрезентација сачињено од 400 људи – казао је члан Општинског већа задужен за спорт Игор Садрија. Трка „Кроз Србију“ је манифестација од значаја за Републику Србију, а реализује се уз подршку Министарства омладине и спорта и Министарства економије и регионалног развоја. Траса коју ће бициклисти прећи за седам дана колико трка траје, дугачка је укупно 1124,8 километара, од којих ће бициклисти 111,6 километара возити кроз Руму. Улице које су предвиђене за трасу трке биће затворене за саобраћај од понедељка ујутру од 5.30 до 17 сати. Ј. Антић

Наступ најмлађе фолклорне групе САКУД „Свети Сава” с играма из Војводине Фото: М. Митровић

ПРОЛЕЋНИ КОНЦЕРТ КАЊИШКОГ САКУД „СВЕТИ САВА”

Богат репертоар фолклораца

КАЊИЖА: Чланови Српског аматерског културно-уметничког друштва „Свети Сава„ из Кањиже представили су се публици на традиционалном пролећном концерту. Богат репертоар на летњој позорници започео је играма из Војводине у извођењу најмлађег фолклорног састава, чији је кореограф и ументички руководилац Бранислав Станков, док су се средњи из извођачки састав представили Шопским играма из Димитровграда и играма из Босилеградског крајишта кореографа Љубомира Вујичина и уметничког руководиоца Душана Бајића. Под вођством истих стручњака фолклорци САКУД „Свети Сава„ приказали су и игре из Владичиног Хана, игре из Пчиње, играма из Ле-

сковца, а први извођачки ансамбл наступио је и са играма из Баната кореографа Игора Билића и уметничког руководиоца Душана Бајића. Програм су употпунили чланови дрмаске секције Драгана Жигић казивајући песму Мирослава Антића „Под старим мостом„, одломке из „Женских разговора Душка Радовића„ казивала је Тамара Бошњак, из „Трактата о слушкињама„ Јелена Кукић и Ђина Стојановић, а одломак из монолога Косте Трифковића „Мила„ Даница Жигић. Ксенија Лазић и Сенка Стојчић извеле су песму „Коло игра„, а као гости концерта наступили су чланови кањишког Фолклорно плесног друштва „Тиса„, који негују мађарски изворни фолклор. М. М.

CRnA HROnikA

dnevnik

ponedeqak13.jun2011.

13 Fo to: N. Sto ja no vi}

NA KON PREK SI NO] NOG OKR [A JA MAR KA K. IZ STE PA NO VI ]E VA S PO LI CI JOM U ZMA JE VU

Osum wi ~e ni za iz nu du u {ok-so bi Zdrav stve no sta we Mar ka K. (31) iz Spe pa no vi }e va, ko ji je prek si no} ne {to po sle 21 sat ra wen u okr {a ju s po li ci jom u Zma je vu, sta bi li zo va no je i on je u {ok-so bi na Ode qe wu in ten ziv ne ne ge bol ni ce u Vr ba su, re kli su nam u toj usta no vi. Tim le ka ra ko ji pra ti zdrav stve no sta we pa ci jen ta Mar ka K. }e od lu ~i ti ka da }e on bi ti pre ba ~en u zdrav stve nu usta no vu vi {eg re da, re ~e no je ju ~e „Dnev ni ku” u vr ba skoj bol ni ci.

po li ci je. U tom tre nut ku Mar ko je iz va dio pi {toq „te te jac” s met kom u ce vi, i po ~eo wi me da ma {e u prav cu po li ca ja ca, pre te }i da }e ih po bi ti. Da bi za {ti tio svoj `i vot i `i vo te svo jih ko le ga i pro la zni ka, je dan in spek tor is pa lio je me tak iz slu `be nog pi {to qa ko ji je osum wi ~e nog po go dio is pod de snog pa zu ha is pru `e ne ru ke u ko joj je dr `ao pi {toq. In spek to ri su od mah pru `i li pr vu po mo} osum wi ~e nom Mar ku K., ko ji je

TRA GE DI JA NA TE LE PU U NO VOM SA DU

Bom ba usmr ti la de ~a ka i te {ko ra ni la we go vog dru ga ra

Uvi |aj po sle puc wa ve u Zma je vu

Po do sa da do stup nim po da ci ma, Mar ko K. se sum wi ~i da je po ku {ao da iz nu di 500 evra od jed nog sta nov ni ka Ku cu re, ta ko {to mu je slao SMS-po ru ke u ko ji ma je pre tio da }e ubi ti we ga i we go vu po ro di cu. Ka da je `r tva pri ja vi la slu ~aj po li ci ji, spe ci jal ni tim za re {a va we iz nu da od mah se ukqu ~io u is tra gu.

Po sa zna wi ma „Dnev ni ka”, pri mo pre da ja nov ca bi la je za ka za na u su bo tu uve ~e u Uli ci Iva na Mi lu ti no vi }a u Zma je vu, u bli zi ni lo ka la „Ko pri va”. Ka da je uzeo no vac, Mar ko je od mah po ~eo da be `i, ali su ga pre sre li in spek to ri kri mi na li sti~ ke

za tim pre ba ~en u bol ni cu u Vr ba su.

U me |u vre me nu, ko mi si ja MUP-a usta no vi la je da je in spek tor oprav da no ko ri stio slu `be no oru` je i da je na taj na ~in po stu pio u skla du sa za ko nom i ovla {}e wi ma.

Po na {im sa zna wi ma, Mar ko K. je od ra ni je je po znat po li ci ji po kri vi~ nim de li ma u ve zi s dro gom, pro va la ma, raz boj ni {tvi ma i na sil ni~ kom po na {a wu. Pro tiv we ga }e bi ti pod ne ta pri ja va za kri vi~ no de lo iz nu de, na pad na slu `be no li ce i neo vla {}e no po se do va we oru` ja.

M. V. – M. K.

Me sto tra ge di je

SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A KOD OSTRU @NI CE

Po gi nuo pe va~ Dar ko Ra do va no vi} Pe va~ Dar ko Ra do va no vi} (36) i A. M. (41) po gi nu li su prek si no} oko 20.10 sa ti u te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i na obi la zni ci kod Ostru `ni~ kog mo sta pre ma Sur ~i nu. U ne sre }i je lak {e po vre |en \or |e R. (77) .

Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, ne sre }a se do go di la ka da su se su da ri la dva auto mo bi la mar ke “mer ce des”. Od si li ne uda ra no vi ji mo del „mer ce de sa„ E-320, ko jim je upra vqao A. M., a u ko jem je bio pe va~ Dar ko Ra do va no vi}, na glo je skre nuo i pod le teo pod {le per ma ke don skih re gi stra ci ja. Vo za~ A. M. i pe va~ Ra do va no vi} po gi nu li su na li cu me sta.

– Ni sam si gu ran u to ka ko se sve od i gra lo, ali sta ri ji “mer ce des” po ku {ao je da pre tek ne {le per. U tom tre nut ku iz prav ca Be o gra da na i {ao je no vi ji mo del “mer ce de sa”. Oni su se su da ri li, a po tom se auto za ku cao u {le per – ka `e je dan od o~e vi da ca vid no uzru jan.

Pri su da ru dva “mer ce de sa”, sta ri jem mo de lu ot pao je to ~ak i od le teo de se tak me ta ra od me sta su da ra.

Vo za~ \or |e R. (77) je s lak {om po vre dom no ge od ve zen u Ur gent ni cen tar. Vo za ~a {le pe ra, ko ji ne ma vid ne po vre de, zbri nu li su le ka ri Hit ne po mo }i.

Dar ko Ra do va no vi} je ro |en 21. sep tem bra 1975. go di ne u No vom Sa du, gde je `i veo sa mo dva me se ca, a za tim me wa me sto bo rav ka, pr vo

Bo sna (me sto @ep ~e), a po tom se na sta nio u Obre nov cu, ta~ ni je, me stu Stu bli ne.

Pe vao je od ka da je znao za se be.

Ka `u: pr vo je pro pe vao pa tek on da pro tr ~ao. U dru gom raz re du osnov ne {ko le osvo jio je pr vo me sto na Re pu bli~ kom tak mi ~e wu {kol skih ho ro va kao naj mla |i i naj bo qi so li sta. U Kra gu jev cu, na tak mi ~e wu u pe va wu iz vor nih pe sa ma, osvo jio je pr vo me sto van kon ku ren ci je kao naj mla |i u~e snik.

Kao sred wo {ko lac s dru go vi ma je osni vao rok gru pu “Ne be ski ja ha ~i”. Me |u tim, ka ko je ta vr sta mu zi ke kod nas sla bo pro la zi la, na kon kra }eg vre me na gru pa se ras for mi ra la. Na tak mi ~e we za pe smu “Be o vi zi je”, po ja vqu je se 2003. go di ne uz po dr {ku Zdrav ka ^o li }a. Pe sma “Sti dim se” do `i vqa va ve li ki uspeh na svim ra dio-sta ni ca ma. Ve} na red ne go di ne po na vqa svoj na stup na ovom fe sti va lu s pe smom “Pri ja te qi mo ji bri nu”.

Na kon na por nog ra da od 12 go di na, uspe va da ob ja vi svoj sa mo stal ni CD i ko na~ no pe va onu vr stu mu zi ke ko ju je `e leo. Sni man je u stu di ju Zo ra na Ra de ti }a uz po dr {ku we ga kao pro du cen ta. CD sa dr `i de set no vih nu me ra i dve s fe sti va la “Be o vi zi je”. Po sled wih me se ci pe sma ko ju je ot pe vao s Iva nom Se la kov „Ako je do me ne..” po sta la je ve li ki hit.

E. D.

U~e nik dru gog raz re da no vo sad ske Sred we {ko le „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn”, se da ma ne sto go di {wi S. M. (1994), po gi nuo je ju ~e oko 15 sa ti na li cu me sta usled eks plo zi je ru~ ne bom be M-75 u ra di o ni ci u dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e u Uli ci he ro ja Pin ki ja 20 a na Te le pu, a we gov vr {wak i dru gar iz osnov ne {ko le S. ^. tom pri li kom za do bio je te {ke te le sne po vre de pa je od mah pre ve zen u De~ ju bol ni cu. U tre nut ku tra ge di je maj ka S. M. Gor da na bi la je na gro bqu jer je wen su prug pre mi nuo pre pet ne de qa, dok

je se stra na stra da log de ~a ka Sne `a na, ko ja ima oko 21 go di nu, u~i la u so bi na spra tu ili je, po dru goj ver zi ji, bi la kod kom {i ni ce, kad je ~u la de to na ci ju.

Na li cu me sta, u ra di o ni ci u dvo ri {nom de lu, pro na |e ne su bli zu osta ta ka bom be jo{ tri ru~ ne bom be, eks plo ziv, mu ni ci ja, a u po dru mu ku }e bi lo je jo{ de lo va za eks plo ziv ne na pra ve, po put de to na to ra, sa zna je mo ne zva ni~ no.

Maj ka po gi nu log de ~a ka ju ~e je smo gla sna ge sa mo da kroz su ze sa op {ti da ni je zna la da u

„DNEVNIKOVA” TEMA

ku }i ima oru` ja i da je wen su prug de ve de se tih go di na bio na ra ti {i tu u Hr vat skoj. Su prug je bio sto lar, a za isto za ni ma we u~io je i sin, ~u li smo u kom {i lu ku. To je po tvr di la i we na sve kr va, ko ja je pla ~u }i re kla da je ne dav no bi la u po dru mu ku }e i tra ga la za kqu ~e vi ma ko ji su joj tu is pa li, ali, ka kao je ka za la, ta da ni je vi de la ni {ta {to bi pod se }a lo na oru` je sem jed ne va zdu {ne pu {ke.

De `ur ni is ta `ni su di ja je ovla stio po li ci ju da oba vi uvi |aj. Is tra ga je u to ku, a vi -

{e de ta qa o do ga |a ju o~e ku je mo da nas. U slu `bi za in for msi we no vo sad ske Po li cij ske upra ve ju ~e su nam po tvr di li ini ci ja le i go di {ta dvo ji ce na stra da lih de ~a ka i ka za li da su ek plo ziv ne ma te ri je za te ~e ne na li cu me sta od ne te na si gur no.

U vre me za kqu ~e wa ovog iz da wa na {eg li sta, S. ^. je bio na ope ra ci o nom sto lu, jer, ka ko smo ne zva ni~ no sa zna li, u ovoj eks plo zi ji za do bio je te {ke po vre de tr bu ha, ali i dru ge ra ne opa sne po `i vot.

M. V.

BEZ BED NOST U NO VO SAD SKOJ PA LA TI PRAV DE

Da me osta ju i bez bok se ra Po sled wi slu ~aj uno {e wa oru` ja u no vo sad sku Pa la tu prav de, u ko joj se rad nim da ni ma na |e i do 5.000 qu di, za be le `en je pre raz go vo ra sa {e fom obez be |e wa Slo bo da nom Kne `e vi }em, kad je u tor bi sre do ve~ nog go spo di na, dok je pro la zio pre ko kon trol ne tra ke na ula zu, pro na |en no`. Sli~ nih slu ~a je va ima go to vo sva ko dnev no, a ne deq no se odu zme od tri do pet se ~i va ko ja se po ku {a va ju ne pri ja vqe no une ti u zgra du. Obi~ no se pro zva ni prav da ju pred sud skom stra `om da su za bo ra vi li no `e ve ili ob ja {wa va ju da je re~ o pri bo ru za je lo, dok ama ba{ ni ko ne pri zna je da je to hteo da une se u zgra du, a u prav da wu spo mi wu da ni su ni zna li da ga ima ju.

– Kad pi ta mo zbog ~e ga no` unos u sud, obi~ no ne zna ju {ta da nam od go vo re i sle `u ra me ni ma, a ne ko i po cr ve ni – ka `e za „Dnev nik” Slo bo dan Kne `e vi}. – Te pred me te od u zi ma mo. Za to smo ovla {}e ni jer, bez ob zi ra na pri ~e i iz go vo re, ra di se o pred me ti ma ko ji bi mo gli ugro zi ti bez bed nost stra na ka i za po sle nih. Uno {e we va tre nog oru` ja za bra we no je svi ma, bez ob zi ra na to da li ne ko ima do zvo lu za no {e we, sem na rav no na ma,

po li ca ja ci ma i za tvor skim stra `a ri ma. Naj ~e {}e se uno se no `e vi, ra znih mo de la i ti po va, od ska ka va ca pre ko lo va~ kih pa do bri ca. Ima po ku {a ja i uno {e wa pa li ca (u pan ta lo na ma), a to za ti ~e mo kod oso ba ko je do la ze da bi pra ti le jav no su |e we. U se }a wu nam je i slu ~aj od pre ne ko li ko go di na kad je ~o vek po ku {ao da pro {ver cu je ma ~e tu u gip su na no zi. Ima slu ~a je va da mla di }i uba ce de voj ka ma u ta {nu oru` je kad vi de da pre tre sa mo na ula zu. Ta da pri ve de mo da mu kod ko je smo za te kli opa san pred met. Ona nam, na rav no, ne pri zna na me ru. Vo di mo i evi den ci ju o od u- ze tim pred me ti ma, gde su une ti ra zni po da ci pa uz ge ne ra li je, vre me do ga |a ja, po sto ji in for ma ci ja o iz gle du oru` ja i du `i ni se ~i va, fo to gra fi ja... Sve ove pred me te pre da je mo MUP-u, a oni pi {u pri ja ve. Ako ne ko pri ja vi bri cu pri ula sku, uzi ma mo je uzi mao uz po tvr du i vra }a mo je po iz la sku.

On ka `e da se ne mo `e re }i da po sto ji pro fil qu di ko ji su naj ~e {}e za te ~e ni u po ku {a ji ma uno {e wa oru` ja, ali da se u po sled we vre me u tre }i ni ot kri ve nih slu ~a je va u pi ta wu bi le da me. @en ske oso be uno se bok se re

U is toj kan ce la ri ji 34 go di ne Slo bo dan Kne `e vi} ra di 34 go di ne na obez be |e wu su da i to li ko se di u is toj kan ce la ri ji za istim sto lom. Za to vre me mu se me wao na ziv rad nog me sta, od ru ko vo di o ca slu `be obez be |e wa, ko man di ra, {e fa, ru ko vo di o ca pra vo sud ne stra `e... Me wa la su se ime na su do va, Tu `i la {tva pa i ime na dr `a va, ali sto i kan ce la ri ja ne.

Ov de su svi or ga ni: Ape la ci o ni sud, Vi {i sud, Osnov ni sud, s od go va ra ju }im tu `i al {tvi ma, i Pri vred ni sud.

– Ni kad u zgra di, po elek ton skim me re wi ma, ni je bi lo is pod 3.000 sta ran ka. Ni kad ni je bi lo uno sa oru` ja ni in ci de na ta, ali ~i ni se da se od rat nih de {a va wa de ve de se tih go di na pro plog ve ka si tu a ci ja pro me ni la. Od ta da su se po ja vi li oru` je, agre siv nost, na sil ni~ ko i ba ha to po na {a we... Bi lo je to ga, ali ret ko. I kad se de {a va lo, to su ~i ni le oso be od ko jih smo ve} zna li da se to mo `e o~e ki va ti. Ne kad je bio naj ve }i greh kad kod ne kog pro na |e mo „tu rin sku bri cu”, a i to je bi lo ba{ ret ko – pri ~a Kne `e vi}.

Stro ga kon tro la na ula zu

i ima ih sve vi {e s hlad nim oru` jem.

– Naj vi {e, od no `e va, ot kri va mo ska ka va ce, ali ima ih od lo va~ kih pa do „tu rin skih” bri ca. Uo~a va mo zna ~a jan broj `e na ko je ih sa kri va ju u ta {ni ca ma i xe po vi ma. Na pri mer, dve de voj ke su u odvo je nim slu ~a je vi ma po ku {a le da une su bok se re u ci pe la ma. Po {to su bi le u mi ni suk wa ma, sta vi le su to hlad no oru` je is pod svo jih sto pa la. Ipak, apa rat to de tek tu je i mi re a gu je mo – ob ja {wa va Kne `e vi}. – Pi {to qe ret ko za ti ~e mo, a de {a va se ne ret ko se da ih uno se qu di ko ji ne ma ju do zvo lu za no {e we, a ima ju za dr `a we. U tim slu ~a je vi ma po zi va mo po li ci ju jer je kod va tre nog oru` ja re~ o kri vi~ nom de lu. Na ula zu re |e ot kri va mo pa li ce, bok se re i su zav ce. Po vo dom to ga po li ci ja pod no si pre kr {aj ne pri ja ve po Za ko nu o jav nom re du i mi ru. Va qa lo bi pod se ti ti na to da, bez ob zi ra na iz re ~e nu ka znu, tim oso ba ma se auto mat ski od u zi ma lo va~ ko i bi lo ka kvo dru go oru` je jer, ako je li ce osu |i va no po jav nom re du i mi ru, auto mat ski ne mo `e ima ti u po se du va tre no oru` je.

On pre do ~a va da je ne dav no kod jed ne sre do ve~ ne go spo |e pro na |en „{u re ken„. Ta na o {tre na se ~i va sa za {i qe nim kra ci ma, ko ja se ba ca ju po uzo ru na nin xa-rat ni ke, pro na |e na su u po sled we vre me kod tri oso be, odvo je no. Kad je sud ska stra `a pi ta la da mu {ta }e joj to, ona ni je zna la {ta da od go vo ri, ~i ni lo se da se sra mi.

Fo to: N. Sto ja no vi}

– Ne ki do |u kod me ne u kan ce la ri ju pa mi ka `u da ni su kri mi nal ci. A mi ni ne tvr di mo to. Ima li su hlad no oru` je, a {ta ima ju da ka `u, re }i }e na su du. Sva ka ko, to ni je sme lo da u|e u ovu zgra du. Mi ve ru je mo da ni kad ni su ima li pro ble ma sa za ko nom, ali na {a je du `nost da to odu zme mo. Ne mo `e ~o vek ka za ti da ni je znao da je oru` je za bra we no kad je to vid no is tak nu to, i u sli ci i re ~i ma – na gla {a va Kne `e vi}.

Ima i onih ko ji dr `e no` u ta {ni. Bi lo je le ka ra, in `e wa ra, advo ka ta... ^e sto se prav da ju se da su bi li u vi ken di ci i da su za bo ra vi li da ga od lo `e. Za bo rav nih ima vi {e po ne deq kom. Sud skoj stra `i nu de da za dr `i no` i mo le da im ne pi {u pri ja vu. Ta ko je kod jed nog ~la na uprav nog od bo ra ban ke na |en ska ka vac, na kon ~e ga je on ka zao da, uko li ko pro tiv we ga bu de na pi sa na pri ja va za re me }e we jav nog re da i mi ra, vi {e ne }e bi ti na toj funk ci ji.

– Ina ~e, in ci de na ta je sad vi {e ne go ra ni je. Naj vi {e agre siv nih stra na ka, gde re a gu je mo, ima na pred me ti ma na si qa u po ro di ci, ali u po sled we vre me i na par ni ca ma. Pri vo di mo ta kva li ca i ako se smi re, sve je u re du, uda qi mo ih iz zgra de, a ako su agre siv na i da qe, po zi va mo pa tro lu po li ci je ko ja ve o ma br zo do la zi iz obli `we is po sta ve „Sta ri grad”. Pra vo sud na stra `a mo ra da re a gu je i zbog ne pri me re nog obla ~e wa stra na ka.

M. Vu ja ~i}

14

dRU[TvO

ponedeqak13.jun2011.

VATROGASCI SPASLI DEVOJ^ICU IZ SLABO OBEZBE\ENE SEPTI^KE JAME

Pad od ~etiri metra bez ijedne suze Ne sva ki da {wa ne zgo da do ko je je do {lo na do mak glav nog ula za u Dom zdra vqa „No vi Kne `e vac„, u dvo ri {tu zdrav stve ne usta no ve, ima la je, igrom slu ~a ja i za hva qu ju }i br zoj in ter ven ci ji pri pad ni ka Va tro ga snospa si la~ ke je di ni ce u No vom Kne `ev cu, sre }an is hod. ^e tvo ro go di {wa de voj ~i ca A. T. je u ~e tvr tak oko 20 sa ti, igra ju }i se na trav wa ku u dvo ri {tu am bu lan te s dve go di ne mla |om se strom, od jed nom ne sta la!

Pro pa la je u sep ti~ ku ja mu du bo ku oko ~e ti ri me tra, kroz uski ne do voq no obez be |en {aht. Sve se do ga |a lo go to vo na o~i gled ro di te qa, ko ji su ne zgo du od mah pri me ti li i alar mi ra li po li ci ju. Pri pad ni ci Va tro ga snospa si la~ ke je di ni ce u No vom Kne `ev cu us pe li su da iz ja me iz vu ku de voj ~i cu, ko ja je, igrom slu ~a ja, pro {la bez ijed ne ogre bo ti ne.

De voj ~i ca je no vi na re ko ji su je po se ti li za jed no s ro di te qi ma i spa si o ci ma do ~e ka la ve o ma `i vah na, kao da se ni {ta ni je do go di lo. A o dra mi sve do ~e ro di te qi Vla di mir i Ja na.

Vla di mi ra, ko ji je ra dio kao por tir u Spe ci jal noj ne u rop si hi ja trij skoj bol ni ci „Sve ti vra ~e vi”, na do -

De voj ~i ca s ro di te qi ma i spa si o ci ma

mak me sta ne zgo de, pr vi je pri me tio da de voj ~i ce ne ma.

– De voj ~i ce su se tu pred na ma igra le, a su prug je vik nuo da se ne uda qa va ju. Ta man ka da im je to go vo rio, A. je od jed nom ne sta la. Od mah smo po {li da je tra `i mo i ima li smo {ta da vi dimo. Otvor u sep ti~ ku ja mu je bio za{ti }en sa mo tru lim dr ve tom i ne sigur nim po klop cem – sve do ~i maj ka Ja na.

Is po sta vi lo se da se de voj ~i ca do ~e ka la na no ge i na dnu ja me sto i~ ki sve iz dr `a la sve dok je ni je iz vu kao pri pad nik Va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce Lo rant Si~.

Po sle sve ga {to se do go di lo, pre ko otvo ra sep ti~ ke ja me sta vqe na je ove }a be ton ska plo ~a i pre ko we, kao znak upo zo re wa, `u ta pla sti~ na gaj ba.

Pre ne go {to su va tro ga sci sti gli, na li cu me sta je bi la po li caj ka Va wa Jo li}, ko ja je raz go va ra la s de voj ~i com da se ona ne bi us pa ni ~i la. Va tro ga sci, ko ji su u~e stvo va li u spa sa va wu, ka `u da su do sa da sva {ta vi de li, ali da u ova kvoj ne zgo di ni kad ni su in ter ve ni sa li, te da ih je iz ne na di la hra brost ma le de voj ~i ce ko ja ni je za pla ka la.

M. Mitrovi}

MUP PROSLAVIO RO\ENDAN

„Policajci siroma{ni, a sve boqi” Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da su to mi ni star stvo i po li ci ja je dan od naj va `ni jih fak to ra sta bil no sti i bez bed no sti u Sr bi ji.

On je na gla sio da je za to neo p hod no po boq {a ti ma te ri jal ni po lo `aj we nih pri pad ni ka, na gla {a va ju }i da ula ga wa u po li ci ju pred sta vqa ju in ve sti ci ju u bez bed nost dr `a ve i od bra nu i o~u va we na ci o nal nih in te re sa. Da ~i} je po zvao dr `av ne or ga ne da po mog nu u re {a va wu ma te ri jal nog po lo `a ja po li ca ja ca.

Na sve ~a no sti u na stav nom cen tru „Ma ki{„ po vo dom obe le `a va wa Da na MUP-a i po li ci je, Da ~i} je is ta kao da po li ci ja ima sa mo je dan za da tak – da ne za vi sno od to ga ko je na vla sti od bra ni te ri to ri jal ni in te gri tet, o~u va jav ni red i mir i da se bo ri pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i te ro ri zma. Po we go vim re ~i ma, sva ki pri pad nik MUP-a ko ji da nas u te {kim uslo vi ma za rad oba vqa tu du `nost, svo je vr stan je he roj.

Da ~i} je na gla sio i da su se u pro te klom pe ri o du stvo ri li uslo vi i da po li ci ja bu de „kom pe ten ta i vi so ko o bra zo va na, da zna da raz li ku je pri me nu si le od oba vqa wa du `no sti”.

– Pen drek ne sme vi {e da bu de si no nim za po li ci ju, ve} sr ce i po `r tvo va we za na rod – re kao je mi ni star.

Da ~i} je ~e sti tao svim pri pad ni ci ma MUP-a i po li ci je dan tog mi ni star stva, osvr nuv {i se na ne dav ne zah te ve sin di ka ta po li ci je za po boq {a we ma te ri jal nog po lo `a ja, i re kao da u toj obla sti ne po sto je dve stra ne.

– Ne po sto je dve stra ne, a mo ja oba ve za je da bri nem i o sta tu su i

dnevnik MINISTAR PREDRAG MARKOVI] NAJAVIO MEDIJSKU STRATEGIJU ZA KRAJ LETA

SVM ru{i nacrt zbog privatizacije?

Mi ni star kul tu re Pre drag Mar ko vi} iz ja vio je da }e na crt me dij ske stra te gi je bi ti u Skup {ti ni Sr bi je do kra ja av gu sta, ali sle di te `i ko rak – do no {e we za ko na ko ji pro iz la ze iz te stra te gi je.

– Za sa da ne po sto ji ni jed na na zna ka da stra te gi ja ne }e bi ti ura |e na na vre me. Do 25. ju na se za vr {a va jav na ras pra va, to kom ju la }e na crt bi ti pre dat Vla di, a do kra ja av gu sta }e bi ti usvo jen u Skup {ti ni – ka zao je Mar ko vi}.

Mi ni star je oce nio da je do no {e we me dij ske stra te gi je sa mo pr vi ko rak, a sle di dru gi, te `i.

– Po sle we sle de za ko ni. Ne ki tre ba da bu du do ne ti u ro ku od {est me se ci, ne ki u ro ku od ~e ti ri go di ne. Je dan od pr vih za ko na ko ji mo ra da bu de do net je ste za kon o tran spa rent no sti me di ja. Kad god se po me ne vla sni {tvo, vi de }e mo do ko je me re po sto ji sprem nost ce log dru {tva, pa i sa mih me di ja da stvar no pri hva te stan dar de ko ji po sto je u sve tu – ka zao je Mar ko vi}.

Li der Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra (SVM) I{tvan Pa stor i pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra Ta ma{ Kor hec us pro ti vi li su se ide ji da i me di ji na je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na u Sr bi ji tre ba da bu du pri va ti zo va ni.

Ta ma{ Kor hec je za „Ma |ar so„ re kao da }e, uko li ko to kom kre i ra wa me dij ske stra -

te gi je ne bu du usvo je ne pri med b e Na c i o n al n og sa v e t a, po sred no po ku {a ti da sru {e stra t e g i j u, uz u~e { }e re p u bli~ kih po sla ni ka SVM-a i dru gih ma wi na.

On je oce nio je da se na crt me dij ske stra te gi je, ko ji je ne dav no ob ja vqen na in ter netstra ni ci Mi ni star stva kul tu re i in for mi sa wa, te ma ti kom me di ja na je zi ci ma na ci o nal nih ma wi na ba vi na ni vou „ve li kih op {to sti, ne mu {to sti i pre zri vo sti”. Do dao je da je za Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra ne pri hva tqi va te za iz stra te gi je da bi tre ba lo pri va ti zo va ti sve me di je i us po sta vi ti tr `i {ne od no se. Kor hec je ne gi rao tvrd we da je oba ve za pri va ti za ci je me di ja evrop ska te ko vi na, i oce nio da auto ri na cr ta stra te gi je na taj na ~in „do ka zu ju svo ju ne u kost”.

I{tvan Pa stor je ta ko |e re kao da ni je isti na da evrop ska prak sa za go va ra pri va ti za ci ju me di ja. On je oce nio da je va `no da lo kal ni elek tron ski me di ji osta nu u jav nom vla sni {tvu jer se po ka za lo da je pri va ti za ci ja bi la lo {e re {e we.

– Ne raz u mem zbog ~e ga bi tre ba lo na sta vi ti s lo {im re {e wi ma – ka zao je Pa stor.

Po we go vim re ~i ma, ka da su u pi ta wu me di ji ~i ji su osni va ~i na ci o nal ni sa ve ti ma wi na, tu ne tre ba stre pe ti od pri va ti za ci je jer za ko ni pro pi su ju da na ci o nal ni sa ve ti mo gu bi ti osni va ~i me di ja.

DECA U SRBIJI SVE ^E[]E IMAJU POREME]AJE U STRUKTURI MOZGA

Igra klikerima za razvoj „klikera u glavi”

Veqovi} direktor policije do daqweg Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} na ja vio je ju ~e da }e di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}, ko me man dat is ti ~e 15. ju na, na sta vi ti da oba vqa tu du `nost do iz bo ra no vog di rek to ra.

On je re kao da }e Vla da Sr bi je, na we gov pred log, ime no va ti Ve qo vi }a za vr {i o ca du `no sti di rek to ra po li ci je dok se ne ras pi {e kon kurs za iz bor no vog. Po za ko nu, di rek to ra po li ci je bi ra Skup {ti na Sr bi je na osno vu pret hod no ras pi sa nog kon kur sa.

Da ~i} je pret hod no na sve ~a no sti po vo dom Da na MUP-a i Da na po li ci je uru ~io po 25 me da qa me da qa za rev no snu slu `bu pri pad ni ci ma MUP-a, me |u ko ji ma je bio i Ve qo vi}. po boq {a wu ma te ri jal nog po lo `a ja rad ni ka MUP-a i po li ci je – re kao je on.

On je pod se tio i na vi sok ni vo ob u ~e no sti srp ske po li ci je, a po seb no spe ci jal nih jed ni ca MUP, ko je su me |u naj e lit ni jim je di ni ca ma ko je po sto je u Evro pi, kao i na ne se bi~ no po `r tvo va we va -

tro ga sa ca ko ji spa sa va ju qud ske `i vo te.

Sve ~a no sti su pri su stvo va li pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, broj ni mi ni stri kao i ve li ki broj gra |a na. Na pro sla vi su bi li i zva ni~ ni ci

po li ci ja iz Re pu bli ke Srp ske, BiH, Bu gar ske, Ma ke do ni je, Al ba ni je, Cr ne Go re, Ru mu ni je, Ma |ar ske Ita li je...

Pri pad ni ci MUP-a su, iz vo |e wem ve `bi to kom ko jih su de mon stri ra li vi sok ni vo ob u ~e no sti, u Na stav nom cen tru u Ma ki {u obe le `i li Dan MUP-a i Dan po li ci je. Pri pad ni ci @an dar me ri je po ka za li su ka ko obez be |u ju jav ni red i mir pri li kom ne re da na sport skim te re ni ma i grad skim uli ca ma, dok je In ter vet na je di ni ca de mon stri ra la na ~in re a go va wa pri spre ~a va wu raz boj ni {tva. Pri pad ni ci Sek to ra za van red ne si tu a ci je po ka za li su deo spo sob no sti za re a go va we u slu ~a ju po `a ra, dok su stu den ti Kri m i n a l i s ti~ k o-po l i c ij s ke aka de mi je de mon stri ra li vi sok ni vo ospo so bqe no sti u bo ri la~ kim ve {ti na ma.

(Tanjug)

Sirotiwe u Srbiji sve vi{e Po po sled wim pro ce na ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, broj si ro ma {nih u Sr bi ji ra ste i, u od no su na 2009. go di nu, sto pa ra sta je vi {a 2,3 po sto, ili za oko 167.000 qu di, a naj vi {a je kod de ce do 13 go di na, gde iz no si 13,7 od sto. Po istim po da ci ma, u Sr bi ji oko 700.000 qu di `i vi is pod gra ni ce si ro ma {tva, dok je broj ne za po sle nih do sti gao 760.000.

Naj ve }i broj si ro ma {nih, ne za po sle nih i ko ri sni ka na rod nih ku hi wa je na ju gu i is to ku Sr bi je, po ka za la je pr va so ci jal na kar ta ne dav no sa ~i we na u Mi ni star stvu ra da i so ci jal ne po li ti ke. Ka ko je Ta nju gu re kao sa vet nik u re sor nom mi ni star stvu Qu bo mir Pe ja ko vi}, za bri wa va ~i we ni ca da go to vo 167.000 qu di za go di nu da na pad ne is pod li -

ni je si ro ma {tva. On je do dao da se po ve }a wem bro ja si ro ma {nih po ve }a va i broj ko ri sni ka nov ~a ne so ci jal ne po mo }i.

– Ne gde kra jem go di ne ima li smo oko 160.000 ko ri sni ka nov ~a ne so ci jal ne po mo }i, a sa da ih je ve} 190.000 – na veo je on, do dav {i da je pri me tan po ve }an broj zah te va za do bi ja we nov ~a ne so ci jal ne po mo }i.

Po we go vim re ~i ma, pri met na je raz li ka iz me |u se o skog i grad skog pod ru~ ja: na se lu je si ro ma {nih dva pu ta vi {e ne go u gra do vi ma, {to zna ~i da nam se lo osi ro ma {u je do sta br zo.

– Naj si ro ma {ni ja su do ma }in stva s pet i {et ~la no va - ka zao je Pe ja ko vi}.

On je uka zao na to da je naj e fi ka sni ja me ra su zbi ja wa si ro ma {tva po ve }a we sto pe za -

po sle no sti, o`i vqa va we pri vre de, rast pri vred nog iz vo za i niz dru gih stva ri i ona je, ka ko je re kao, na Vla di Sr bi je.

– Eko nom ska pi ta wa su u pr vom pla nu – ka zao je Pe ja ko vi}, i do dao da }e kao po sle di ca to ga si gur no do }i do sma we wa sto pe si ro ma {tva. – [to se ti ~e Mi ni star stva, si stem ska, sred wo ro~ na me ra su no va re {e wa ko ja su do {la u no vom Za ko nu i ko ja se pri me wu ju od 1. apri la. Ta re {e wa ob u hva ta ju mno go ve }i broj ko ri sni ka ko ji su si ro ma {ni. O~e ku je mo po ve }a we bro ja ko ri sni ka iz me |u 50 i 60 od sto, a zna ~aj no su po ve }a ni i iz no si ko ji se da ju ko ri sni ci ma.

Pe ja ko vi} ka `e da se re sor no mi ni star stvo tru di ti da {to bo qe za {ti ti naj si ro ma {ni ja do ma }in stva.

De ca ve} u pr vim go di na ma `i vo ta na lo{ na ~in raz vi ja ju svo je um ne spo sob no sti, {to se ka sni je re flek tu je kroz pro ble me u u~e wu i pri me ni ste ~e nog zna wa u da qem `i vo tu, za kqu ~ak je pre da va wa ko je je u sa li zre wa nin skog bi o sko pa “Si ne ma” odr `ao ~lan Bor da di rek to ra svet ske or ga ni za ci je “Men sa” dr Ran ko Ra jo vi}.

Pred sta vqa ju }i oku pqe nim ro di te qi ma “Men sin” pro gram NTC-si ste ma u~e wa za pred {kol ce, Ra jo vi} je ka zao da je we go va ulo ga i ulo ga stru~ wa ka oku pqe nih oko ovog pro jek ta da edu ku ju ro di te qe da bi uvi de li ko je gre {ke pra ve u od no si ma sa svo jom de com.

– Ima mo sve vi {e pro ble ma kod de ce, ne sa mo u Sr bi ji ve} i u ~i ta vom re gi o nu Sred we Evro pe, ko ji se {i re kao ne ka kva epi de mi ja. Dis lek si ja, dis gra fi ja, po re me }aj go vo ra…

Ka da smo jed nom pri li kom u Sr bi ji oba vi li te sti ra we, vi de li

ste }i kom pju ter ili igra ju }i igri cu.

– Na pre da va wi ma se tru dim da ob ja snim {ta se za to vre me de {a va u mo zgu. Jo{ ako se to po na vqa de set da na, me sec da na, de te bu kval no sla bi je for mi ra ne ke va `ni je de lo ve mo zga. I ka da se kod we ga ka sni je po ja vi pro blem u {ko li, te {ko mo `e mo da mu po mog ne mo – na gla sio je Ra jo vi}, i is ta kao da je upra vo raz voj mo zga pr va fa za po me nu tog pro gra ma “Men se”.

Dru ga je u~e we, jer de ca u Sr bi ji naj ~e {}e u~e me ha ni~ ki, od no sno re pro duk tiv no. Po no ve lek ci ju pet-{est pu ta, ta ko dvatri da na, i on da je, kao, na u ~e.

Ali, ne vo qe na sta ju ka da do |u u {ko lu i ka da po~ nu da se tre su od stra ha, ima ju lu pa we sr ca…

– De ca u tom tre nut ku ima ju puls do 140, a nor ma lan je od 60 do 90. Zna ~i, u {ko li re dov no do `i vqa va ju akut ni stres i on da ni je ni ~u do ka da re zul ta ti an ke ta po ka `u da ot pri li ke 30

Upotrebno znawe na nuli Tre }a fa za pro gra ma ti ~e se upo treb nog zna wa. Po re ~i ma dr Ran ka Ra jo vi }a, de ca u Sr bi ji na PI SA te stu ve} de vet go di na po ka zu ju ve o ma lo {e upo treb no zna we. Ni ka ko im ne po la zi za ru kom da po dat ke ko je ima ju u gla vi po ve `u u ce li nu ka da je to po treb no i na |u od go va ra ju }e re {e we.

– Po tom pi ta wu smo naj go ri u Evro pi. Iza nas su, za pra vo, je di no Ru mu ni ja, Bu gar ska i Cr na Go ra – do dao je Ra jo vi}. smo da vi {e od 50 od sto de ce od {est go di na ve} ima ne ke po re me }a je u struk tu ri mo zga. To je sa mo za to {to ro di te qi ni su zna li ko je su igre do bre za de cu, ko je su ko ri sne, od no sno ko je ni su do bre, ve} su {tet ne. Ko ri sne igre su, re ci mo, ka da se de te vr ti oko se be, ili se za ba vqa la sti {em i kli ke ri ma, kao {to je ra ni je bio slu ~aj. One bes pre kor no raz vi ja ju mo zak i po ma `u de te tu ka sni je u {ko li i `i vo tu – ob ja snio je Ra jo vi}.

Me | u t im, pri m e t io je on, da na {we ak tiv no sti de ce svo de se na to da ne ko li ko sa ti se de pred TV ili kom pju ter skim ekra nom. Ra jo vi} je pre do ~io po da tak s no vo sad skog DIF-a da ve} de ca od {est go di na pro ve du ~e ti ri sa ta dnev no gle da ju }i te le vi zi ju, ko ri -

od sto de ce ve} u tre }em raz re du ne vo li {ko lu. Jed no stav no, ne mo `e vi {e ta ko da se u~i. Za to smo sve okre nu li na gla va~ ke.

Mo ra se u~i ti u skla du s fi zi o lo gi jom mo zga, {to je pot pu no dru ga ~i je od re pro duk tiv nog u~e wa. U to me je va `na ulo ga ro di te qa, ko ji deo pro gra ma mo gu da spro vo de i sa mi – u {et wi, na uli ci, ka da su u auto mo bi lu, da bi po mo gli de te tu da {to sprem ni je do ~e ka {ko lu – is ta kao je Ra jo vi}.

“Me snin” pro gram NTC-si ste ma u~e wa za pred {kol ce, ina ~e, spro vo di se u vr ti }i ma u Be o gra du, No vom Sa du, Pan ~evu, Ba~ koj Pa lan ci, [ap cu, Ni {u, Kra gu jev cu, Ki kin di, Bo ga ti }u, Ba~ koj To po li, Sta roj Pa zo vi i Zre wa ni nu. @. Balaban

reporta@e

c m y

dnevnik

ponedeqak13.jun2011.

15

LOVCI SA SEVERA BANATA VARJA^AMA ODMERAVALI ZLATNO TROFEJNO ROGOVQE

Kor pu lent ni ku var ma la je taj na do brog sr ne }eg pa pri ka {a rbica na severu Banata ~uvena je po proizvo|a~ima belog luka, vrednim ratarima, ali i po tome {to ima jedan od najure|enijih lova~kih domova, o kojem brinu ~lanovi Lova~kog dru{tva „Srnda}”.

Oni su u subotu bili doma}ini

da}” Tibor Tiri. – Godinama smo izgra|ivali i ure|ivali na{ lova~ki dom, uz koji imamo i sedam hektara zemqe. Za ovakva dru`ewa imamo sve, a u lovi{tu i lepih trofejnih srnda}a. Ove sezone ih jo{ nismo uspeli susti}i – od osam planiranih tek smo odstrelili polovinu, za sada najvredniji nam je doneo 700 evra, ostali mawe, ali o~ekujemo solidan prihod od lovnog turizma jer gosti nam dolaze i na ze~eve, fazane i grlice.

U kuvawu srne}eg paprika{a, a i u nadvla~ewu konopca, nenadma{na je bila dru`ina iz Sanada, prili~no jakih gabarita. Predvodio ih je Svetozar Jovanov, koji je za~inio pobedni~ki paprika{, ali je bio i jaka karika u nadvla~ewu konopca. Pri~a da uglavnom svi lovci znaju da pripremaju specijalitete u bogra~u, mogu dobro i da pojedu, pa se i on pre tri godine sticajem okolnosti latio varja~e, kada ga je pre jedne loIs ku sni i var ja ~om cev mo gu da ~i ste va~ke akcije zabolela noga, Sabora lovaca LU „Dropqa” ko- nije mogao na teren pa ga od tada je okupqa dru{tva iz {est ~o- ~esto zapadne da kuva. kanskih naseqa: Jazova, Sanada, – U bogra~u se kr~ka meso srnCrne Bare, Vrbice, Ostoji}eva da}a, jedinog koji je ove sezone i ^oke. kod nas odstreqen sa zlatnim Sabor se pretvorio u veseli trofejnim rogovqem – hvali se piknik uz bogra~e u kojima se Jovanov. – Na{a ekipa je najbrojkr~kao paprika{ od srnetine, a nija na Saboru, do{lo nas je vi{e takmi~ilo se u i ga|awu glineod trideset, pa dru{tvo treba nanih golubova i nadvla~ewu kohraniti. Da bi se skuvao dobar nopca. Nije bilo te{ko takmipaprika{ u bogra~u, prvi uslov je ~iti se i provoditi vreme na da kuvar ne mo`e biti ispod sto~istom banatskom vazduhu, potinu kilograma. Kad je taj osnovsle okrepqewa so~nim doma}im ni uslov ispuwen, nema nikakvih kobajama, mekikama i zemi~katajni. U bogra~ ide crni luk, mema, koje su spremile doma}ice so i osnovni za~ini: so, biber i iz Vrbice. crvena aleva paprika. Po{to se u – Jedan ovakav dan godi{we bogra~u ovog puta na{ao zlatni pripada svakom lovcu – ka`e srnda} star sedam godina, treba}e predsednik vrbi~kog LD „Srnmalo du`e da se kr~ka, ali imamo

V

kade, strpqivi smo, a treba malo i da ga reklamiramo.

Rogovi zlatnog srnda}a iz atara Sanada, kako veli Jovanov, doneli su ove sezone sanadskom dru{tvu „Jastreb” oko 1.800 evra, a pro{le sezone je u lovi{tu Udru`ewa „Dropqa” u Crnoj Bari odstreqen srnda} sa zlatnim trofejom koji je bio tri puta skupqi, me|u najvrednijima u Srbiji.

– Na Saboru u Vrbici smo okupili na{ih 250 lovaca, nastavqaju}i tako tradiciju zapo~etu pro{le godine na prvom susretu u Crnoj Bari. Idu}e }emo se najverovatnije na}i u Ostoji}evu.

Imamo goste iz okolnih udru`e-

{tava, a imamo lovne terene bogate srne}om i drugom divqa~i pa smo me|u prvima u Vojvodini i Srbiji. Vodimo ra~una o uzgoju srne}e divqa~i, svake godine remize zasadimo na nekoliko jutara, ure|ujemo stani{ta za divqa~, {to nam je i najva`nije – isti~e predsednik LU „Dropqa” Nikola Kne`evi}.

Dok su Jovanov i dru{tvo iz Sanada revnosno nadgledali i bogra~ i mokrinsku bandu „Crni biseri” harmonika{a Mi}e Markovi}a, tambura{a Mi}e Barbula i bege{ara Slobodana Ferkovi}a, jo{ korpulentniji Sava Vasi} iz Crne Bare ostavqao je kotli} i bez kontrole jer je morao

Lov ci iz Sa na da: Ot kri li re cept po bed ni~ kog ko tli }a Foto: M. Mitrovi}

Eki pa iz Osto ji }e va: Naj bo qe ume ju s gli ne nim go lu bo vi ma

wa, s kojima negujemo izuzetno dobru saradwu, a Ostoji}ev~anima su u goste do{li i pobratimi iz Vrawa. Lovce „Dropqe„ krasi jedinstvo, koje smo pokazali i prilikom prilago|avawa odredbama novog Zakona o lovstvu jer smo doneli odluku da u jednom udru`ewu ostanu svih {est dru-

na vatrenu liniju da upucava glinene golubove. Crnobarski bogra~ je s jedne strane bio za{ti}en traktorskom prikolicom, s druge `icom i zelenilom, pa Vasi}evom pomo}niku Radovanu Neranxi}u nije bilo te{ko da ga sa~uva, pogotovo jer je bio odmah uz Sanadce, a da se bogra~ ne otrgne

kontroli navra}ali su Radovan Pejin i drugi.

– Nema tu velikih tajni, va`no je da ima srnetine, luka i za~ina, sve }e se to uslast pojesti – uverava Vasi}.

Firma „Turinka” Reqe Kurja~kog i Dragana Tomi}a, koja gazduje i u ataru Vrbice, u ulozi je glavnog sponzora, a ekipa je bila iz LD „Nadaq”. Mla|ani lovac Stevan Nikoli}, posle skromnog u~inka ga|awa glinenih golubova u prvoj seriji, u {ali je cev pu{ke ~istio varja~om. Wegov otac Mika Nikoli}, sa sta`om od preko tri decenije, konstatuje da su svi lo{e pucali, a drugi sin Vladimir nadgleda kotli} sa srnetinom u kojem se, veli, ni{ta ne meri, ve} sve dodaje odoka.

Dobar lova~ki pogled i probu kulinarskog ume}a lovaca imao je `iri kojim je rukovodio gost iz kom{ijskog udru`ewa „Ko~ovat” Cvetko Jegdi} iz Banatskog Aran|elova. Pobedni~ki pehar za najukusniji paprika{ dodeqen je ekipi Sanada koju su predvodili Svetozar Jovanov i

wegov asistent Neboj{a Vu~kovi}, drugoplasirana je ekipa Crne Bare sa Savom Vasi}em i Radovanom Neranxi}em, na tre}e mesto plasirala se ekipa Vrbice za koju su kuvali Ferenc Feher i Antal @eludek, a ni ostali se nisu obrukali.

Tri najboqe kulinarske ekipe, Sa{a Pustiwak iz Novog Kne`evca, koji p~elari u ataru Vrbice, zasladio je s po dve tegle meda. Ostoji}ev~ani, predvo|eni Du{kom Baukovim, u dru{tvu pobratima iz Vrawa na ra`wu su okretali pove}e jare, tek da im se na|e za meze posle paprika{a.

U ga|awu glinenih golubova najuspe{nija je bila ekipa Ostoji}eva predvo|ena Josipom ^e{qarom, koja je, osim pobedni~kog pehara, ponela i veliki prelazni, drugoplasirani je Sanad, a tre}e mesto je pripalo Jazovu.

Pojedina~no najo{trijeg oka bio je Jovan Vulovi} iz ^oke, drugi je Du{an Vilovski iz Ostoji}eva, a tre}i doma}in Tibor Tiri iz Vrbice.

Milorad Mitrovi}

PRE^ANSKA LEKSIKA

K

owe qudi potkivaju, obuvaju (ubijaju ih oduvek) tek posledwu hiqadu godina.

Dok su slobodni kasali i jezdili stepama, savanama i pustarama, pre mnogo milenijuma, nije im trebala obu}a. Stalno su se kretali, birali teren koji im odgovara pa su im kopita bila tvrda i tro{ila se prirodno, nisu izrastala. Kada su pripitomqeni, ~itaj: zarobqeni, i kada im je naba~ena `vala i oglavina, zatvoreni su u {tale i korlate. ^esto vla`ne i blatwave, odakle su isterivani na tvrde kamenite i o{tre puteve, kasnije ~ak i na beton i asfalt, {to wihovim ne`nim nogama nije nimalo odgovaralo. Kowi imaju dosta nesavr{ene zavr{etke nogu za svoju veliku masu i mi{i}nu snagu. Navodno su sami evolucijom hteli da im nokti budu posledwi kontakt s tlom, na {to mawoj povr{ini jer su tako, kao, pove}avali sebi brzinu. Ipak, ne gaze samo na ro`natom delu kopita ve} dodiruju zemqu i `abicom, mekim tabanom, te tako ose}aju tlo, boqe dr`e ravnote`u. Kopita su im stra{no va`na, na wima i spavaju. Kada kow klekne ili legne, znaj da je te{ko bolestan, da ga noge ne dr`e. A bez dobre noge nema ni dobrog kowa, ka`u Englezi veoma ra{irenom poslovicom “No foot no horse”.

Kod nas je kova~ i potkiva~ donedavno bio najceweniji majstor u svakom selu a sada ih je maltene tek u tragovima. Prvo su, istina, nestali kowi pa tek onda potkiva~i, ali se kowi obnavqaju, makar kao moda, hobi, lepa i skupa razonoda. Kova~i ne. Potkiva~e je te`e “zapatiti”. Dobar majstor {to obuva kowe mora da ima dobre `ivce, ve{tu ruku, o{tro oko, a i tvrda muda. Dok dr`i me|u sopstvenim butinama kopito `depca sazdanog od pola tone ~istih mi{i}a, mora da misli brzo a

isto tako i radi. Prvo da skine staru potkovicu, onda da specijalnim dletom, u obliku razvu~enog }irili~nig slova P, o~isti ro`nati deo i sravni ga na `eqenu visinu. Rade i turpija, raznorazna kle{ta i ~eki}i.

Sve to vreme `abica i drugi meki delovi kopita ne smeju biti ni dodirnuti, da se vranac ne uspani~i. Dok priprema podlogu, potkovica je ve} usijana i kako-tako uobli~ena prema kopiti. Specijalnim kle{tima }e je majtor prisloniti na budu}u po-

ziciju, istopiti milimetar ili dva kowskog nokta. Onda }e je vratiti u vatru, narediti pomo}niku gde da je dotera, ~e{}e sam to uraditi, pa tek tada krenuti u pravo potkivawe. Zakuca}e hitro one konusne eksere s o{trim vrhom tako da idu ukrivo, da iza|u na spoqni rub kopita, „u{i}e„ potkovicu tako da glava eksera u|e u brazdu i rupu na potkovici, da metalna cipela bude potpuno ravna odole. Vrhove }e prvo skratiti a potom zavrnuti i ugla~ati turpijom pa ni kopita ne}e imati neravnine.

Ne}e udarati i povre|ivati druge noge kowa, ako ovaj po~ne da kora~a ili kasa nepravilno.

Najkra}e, potkiva~ }e na~initi jedno remek-delo majstorstva, a da kow maltene ne}e osetiti koliko o{trih i bockavih stvari se vrzma oko wegovog no`nog

Pot ko vi ca Ili, za{to }e uskoro nala`ewe potkovice biti ba{ retka sre}a `ivca. Svaki kow, svaka wegova noga, dobija tako cipelu po meri, ta~nu u milimetar. Pri tome, dobar majstor mora da izbegne silne zamke i ne na~ini nijednu (~esto fatalnu) gre{ku, ne o{teti kopito, ne zabije ekser u `ivac ili u `abicu.

Potkovice su u{le u {iru upotrebu tek po~etkom drugog milenijuma, {to potvr|uju podaci da su krsta{i veoma pazili na to da wihovi te{ki kowi budu dobro potkovani. Anti~ki narodi, naro~ito azijski, vodili su ra~una o kopitama svojih kowa, ali uglavnom ako se to moralo. Uvijali su ih u ko`e, krpe, stavqali obloge i oklope od blata i gove|ih balega. Veruje se da je potkivawe izmi{qeno negde na severu Evrope (“sumwa” se na Gale) negde u {estom veku nove ere, dakle u predelima koji najmawe le`e kowima zbog vlage i hladno}a. Prve potkovice su bile od tvrdog drveta, bronze ili gvo`|a. Sada se prave naj~e{}e od ~elika, ali i od aluminijuma, gume, titanijuma i raznoraznih plasti~nih masa. I sada se, kod te-

`ih slu~ajeva, prave prave ~izme za obolela kopita. Ako se proceni da }e ozdraviti.

Potkovica je u mnogim dru{tvima predmet koji donosi sre}u pa se ~esto ve{a ili ukucava na ulazna vrata ku}a. Ne zna se ta~no za{to se u kowsku obu}u toliko veruje, ali na{ poznati filozof i pripoveda~ Ra{a Popov ima zanimqivu toriju o tome. On ka`e da je verovawe u ~udotvornost potkovice poteklo u arapskom svetu, gde je kow vekovima gajen i cewen.

Jer, {ta }e{ ve}e sre}e nego kada ja{e{ kroz kamenitu pusto{ i na putu na|e{ potkovicu. Si|e{ s kowa, podigne{ je i ima{ ~ime da obuje{ svog |ogata ako se wemu desi da izgubi svoj potkov. Samo, gde da na|e{ kova~a potkiva~a!

Za ~oveka koji spreman ide na neki zadatak, na neke te{ke pregovore ili ispite, ka`u: Ni brige{a, on je dobro potkovan! Misli se znawem, a ponekad i novcem. Iako su moderni kowi dosta kasno stigli na ameri~ki kontinent, kova~i, a naro~ito potkiva~i, i tamo su bili qudi od ugleda i karijere. Tako je enciklopedija o kowima zabele`ila da je 1835. godine negde u Kentakiju patentirana ma{ina koja je pravila 60 potkovica na sat.

Dakle, po jednu svakog minuta.

Ina~e, dobrom kova~u ne treba vi{e od sata da potkuje kowa u sve ~etiri, onako unikatno, po meri. U SAD je veoma popularna i igra na otvorenom koja se sastoji od nabacivawa potkovica na drveni klin ukopan u zemqu.

Pa vle Ma le {ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va/Di va ni o re ~i ma”)

LIN LINU U VOJVODINI KAO U RODNOJ KINI

Pra va tr go vi na bar pet je zi ka pri ~a moru kineskih radwi u Vrbasu, vlasnik robne ku}e „Azija centar“ Kinez Lin Lin isti~e se po tome {to s mu{terijama razgovara na ~e-

U

Lin Lin

tiri jezika. Sporazumeva se na srpskom, rusinskom, slova~kom i ukrajinskom!

– Morao sam zbog posla brzo da nau~im srpski, a onda mi nije bilo te{ko da savladam i rusinski jer imam mnogo mu{terija Rusina. Bio sam u nekim mestima gde uglavnom `ive Slovaci pa sam nau~io i

wihov jezik, a zatim i ukrajinski. Mogu re}i da se u Vojvodini ose}am kao kod ku}e – pri~a tridsesetsedmogodi{wi Lin Lin, koji ve} osam godina `ivi i radi u na{oj zemqi.

On ka`e da osim prodavnice u Vrbasu, ima jednu i u Ruskom Krsturu i da ga svuda me{tani znaju i oslovqavaju po imenu.

Lin Lin i wegova poro di ca gle da ju i na{ te le vi zij ski pro gram, ~itaju novine, mada, dodaje on, uglavnom one na latinici jer im je dosta te{ko da savladaju }irilicu.

– Kada smo do{li u Srbiju, privikavawe na druga~iju kulturu i sredinu nije bilo lako, ali danas se ose}amo kao da pripadamo ovde. Jedan od sinova uskoro kre}e ovde u obdani{te – isti~e Lin Lin, i dodaje da mu nije toliko va`no gde `ivi, samo da mo`e da radi.

M. Kekovi}

SPORT

ponedeqak13.jun2011.

dnevnik

c m y

16

29. ME MO RI JAL NI TUR NIR „STE VAN NE [TIC KI”

Pe har ka de ti ma Osi je ka

UO^I SVET SKOG PR VEN STVA ZA @E NE

Ne mi ce po zi ra le za „Plej boj” ^lanice nema~ke fudbalske reprezentacije u fudbalu slikale su se za nem~ko izdawe magazina „Plejboj” uo~i Svetskog prvenstva u fudbalu za `ene. Nemice su dvostruke svetske {ampionke, a uo~i {estog Mundijala za fudbalerke pokazale da fudbal nije jedini stvar kojom se bave...

Selena Vagner, Julija Simi}, Anika Dopler, Kristina Ge{at i Ivana Rudeli} pristale da ih slikaju i van fudbalskog terena na radost mu{karaca u Nem~koj i {irom sveta. Svetsko prvenstvo za `ene je od 26. juna do 17. jula i igra}e se u osam nema~kih gradova. Nemice brane titulu osvojenu 2007. godine u Kini kada su u finalu pobedile Brazilke sa 2:0.

MNO GI @E LE SRP SKOG DE FAN ZIV CA

Vi di} ne }e iz Man ~e ste ra Mnogi klubovi ovog leta nameravaju da anga`uju srpskog fudbalera, {topera Man~ester junajteda Nemawu Vidi}a, a kao najuporniji navodi se Juventus. Me|utim uprkos pisawu nekoliko engleskih medija, menaxer srpkog reprezentativca Silvano Martina odbacuje mogu}nost da Vidi} ovog leta napusti „Old Traford” - Vidi} je igra~ kojeg svi `ele.

Kada sam ga hipoteti~ki pitao o transferu, rekao mi je: „Ja sam kapiten Man~ester junajteda, skoro sve sam osvojio. Za{to da idem u italijanski fudbal, koji prolazi kroz turbulentan period’. Ovaj odgovor otklawa sve sumwe, Vidi} ostaje tamo gde je i sada„- re-

kao je Martina za britanski „Gardijan”.

I sam srpski reprezentativac je pre mesec dana u razgovoru za B92 izjavio da nema nameru da napu{ta Man~ester.

- Nisam se optere}ivao spekulacijama koje su se pojavqivale u novinama, toliko puta sam demantovao, ali i daqe se pisalo. Svakog prelaznog roka igra~i mewaju ne samo jedna klub, nego vi{e, tako da je to nekako postalo logi~no, odnosno normalno u mom slu~aju, tako da se vi{e ne obazirem.

Znam gde }u biti slede}e godine i nekoliko narednih tako da uop{te ne razmi{qam o odlasku i nisam ni razmi{qao.

SI TI HO ]E RE A LO VOG ASA

Ro nal do va ~e ti ri uslo va Kri sti ja no Ro nal do mo gao bi da postane igra~ Man~ester Sitija, ukoliko prebogati vlasnici kluba ispune wegova ~etiri zahteva. Britanski „Sandej Mi ror” ob ja vio je da je Portugalac spreman da do|e me|u „gra|ane” ukoliko dobije nedeqnu platu od 400.000 funti, uverewe da }e tokom boravka na „Istlendu” biti najpla}eniji igra~, kapitensku tra-

ku, i dres sa brojem 7, koji je trenutno u vlasni{tvu Xejmsa Milnera.

Prema izvoru britanskog lista, Man~ester Siti bi na ime obe{te}ewa morao da isplati Real Madridu izme|u 125 i 150 miliona funti, a pre dve godine Real je Man~esteru platio rekordnih 80 miliona. Ronaldo je ove sezone sa 40 golova osvojio „zlatnu kopa~ku”.

PA ZO VA^ KE I NO VO SAD SKE FUD BAL SKE SU DI JE IGRA LE STO LE TU U PO MEN: U ve lelp nom sport skom cen tru FS Sr bi je odr `an je de se ti po re du su sret sta ro pa zo va~ kih su di ja i wi ho vih pri ja te qa i ko le ga. Ovog pu ta do ma }in je za ri va la imao ko le ge iz No vog Sa da. Ju bi lar no fud bal sko po pod ne, u pri jat noj at mos fe ri, bi lo je po sve }e no, kao i sva ke go di ne, pre mi nu lom sa ve znom fud bal skom su di ji Sto ja nu Jo vi }u - Sto le tu. Jo vi} je po stru ci bio in `i wer ar hi tek tu re i ve o ma ce wen i po {to van

Fudbaleri Osijeka pobednici su 29. memorijalnog kadetskog turnira „Stevan Ne{ticki” koji je tri dana igran u FC „Vujadin Bo{kov” u Veterniku.

Osije~ani su u finalu pobedili doma}ina Vojvodinu 3:1. Tre}i je Partizan koji je pobedio Crvenu zvezdu 2:1, dok je peta Reprezentacija Republike Srpske koja je nadvisila najmla|u ekipu, FK Sarajevo 5:1.

Finalni me~ doneo je dobar fudbal. Poveli su Osije~ani golom Andreja Luki}a koji je izabran za najboqeg igra~a sa brojem 6, brojem koji je nosio pokojni Stevan Ne{ticki, a dres Vojvodine sa {esticom uru~io mu je Stevanov sin, Stevica Ne{ticki. Na 1:1 izjedna~io je prelepim pogotkom Edin Ferati, posle ~ijeg se {uta sa 16 metara lopta zakucala u ra{qe. Ferati je izabran za najboqeg igra~a turnira, a dar mu je uru~io sportski direktor Vojvodine Miodrag Panteli}.

U fini{u me~a Osijek je s dva gola, fantasti~nih Marka Duganxi}a i Mio~a Benedeka osigurao pobedu. Mo`da bi ishod bio druga~iji, da je lopta posle udarca Milana Sprema, pri rezultatu 1:1, umesto stative pogodila mre`u.

I u susretu za tre}e mesto sve je bilo vrhunski. Crvena zvezda je stvarala {anse, a slavio je Partizan i to postigav{i golove u periodu kada je

Gol man Osi je ka Mar ko Ma le ni ca in ter ve ni {e is pred Sla ve na Ba {ka la (Voj vo di na)

imao igra~a mawe zbog iskqu~ewa kapitena Anti}a (prigovor). Poveo je Partizan golom Mitrovi}a, izjedna~io je udarcem pod pre~ku Ah}in, a pobedu

FI NAL NI ME^

Voj vo di na – Osi jek 1:3 (1:1) VE TER NIK: FC „Vujadin Bo{koV”, gledalaca 500. Sudija: Utje{anovi} (Novi Sad). Strelci: Ferati u 18. za Vojvodinu, a Luki} u 10, Duganxi} u 65. i Mio~ u 67. minutu za Osijek. @uti karton: Balentovi} (Osijek).

VOJ VO DI NA: Kordi}, Cviji}, Nasti}, Simiki} (Savi}), Glum~evi}, Petri}, Aleksoski (Vojvodi}), Kosovi}, Ferati, Ba{kalo (Meleg), Spremo.

OSI JEK: Malenica, Mikanovi}, Mandi} (Grafina), Balentovi}, Peri}, Luki} (Arseni}), M. Kova~i} ([imunec), Mi{i} (Grgi}), Andabak, Mio~ (A. Kova~i}), Duganxi}.

crno-belima i pehar za tre}e mesto doneo je parnom vaqku [aka, efektnim pogotkom kada je loptu sa rogqa {esnaesterca poslao u suprotne ra{qe. U ovom me~u povre|en je {toper Crvene zvezde Miroslav Simi} koji je zbog potresa mozga kolima hitne pomo}i preve`en u bolnicu, a kasnije se prikqu~io drugovima na ceremoniji zatvarawa s medicinskom kragnom oko vrata.

U me~u za peto mesto nije bilo dileme: Republika Srpska deklasirala je oslabqeno Sarajevo (najboqi igra~i ostali zbog u~e{}a u finalu BiH) 9:1, a najboqi strelac Rastko Rokvi} (4 gola) primio je dar od legende Dobrivoja Trivi}a.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Pehar pobedniku uru~io je predsednik Organizacionog odbora 29. memorijala „Stevan Ne{ticki” Vasa Pu{ibrk koji je i zavtorio turnir, dok je prelazni pehar kapitenu Osijeka uru~io predsednik FK Vojvodina Ratko Butorovi}. Za najboqeg golmana progla{en je ~uvar mre`e Osijeka Marko Malenica (nagradu predao Milan Jovani}), a najboqem treneru - Ivici Kule{evi}u (Osijek) nagradu je predao direktor Omladinske {kole FK Vojvodina Branislav Novakovi}. Pehar Sarajlijama za najmla|u ekipu uru~io je zamneik direktora Omladinske {kole FK Vojvodina Ogwen Krsmanovi}.

S. Sa vi}

IZ JA VE AK TE RA

Ova kvi me ~e vi po treb ni svi ma Ivi ca Ka lu {e vi} (tre ner Osi je ka): Prezadovoqni smo osvajawem turnira, ali i organizacijom. Dobro bi bilo da je ovakvih utakmica vi{e. Vojvodina je bila odli~an rival i doma}in koji nas je propisno namu~io.

Uspeh je zna~ajniji tim pre jer smo igrali bez standardnog [pehara koji je dobio odmor jer igra i za prvi tim.

Mi lan Ko sa no vi} (tre ner Voj vo di ne): @ao nam je zbog izgubqenog finala, ali je odlu~io individualni kvalitet nekolicine osije~kih igra~a. U celini sam zadovoqan prikazanim. Imali smo {ansu da povedemo kod 1:1, ali se ispre~ila stativa. Idemo daqe, sutra je novi dan, a preostaje nam da po`elimo {to vi{e ovako kvalitetnih utakmica.

u svo joj sre di ni i {i re, ne sa mo po fud bal skoj ar bi tra `i, ve} i osta lim oso bi na ma ko je su ga kra si le. Po sle pre ra ne smr ti we go ve su pru ge, bri `no i po `r tvo va no se sta rao o svo ja tri si na - Go ra nu, Mi lo {u i Sr |a nu, a je dan od wih, naj sta ri ji Go ran, na sle dio je su dij sku pi {taq ku svog oca. Kan si je je u{ao u po li ti~ ke vo de i one su ga od ve le u sa svim dru gom prav cu, pa je da nas pred sed nik pa zo va~ ke op {ti ne, a po sport skoj li ni ji je ~lan Iz vr {nog od bo ra FS Sr bi je i ve li ki za qu bqe nik u sport. Sto le tu u po men od i gran

An drej Lu ki} (Osi jek, naj bo qa „{e sti ca”): Drago mi je da sm ba{ ja izabran za najboqeg igra~a na mestu na kom je igrao Ne{ticki, u ~iji pomen se organizuje ovaj turnir. Bili smo najboqi me|u nekoliko odli~nih ekipa i sre}an sam {to smo ime na{eg grada i kluba predstavili na najboqi na~in.

Edin Fe r a t i (Voj v o d i n a, naj bo qi igra~): @eleli smo trofej, ali smo morali da se za do vo qi mo dru gim me stom.

Pru`ili smo sve od sebe, no, Osijek je bio boqi i zaslu`uje ~estitke. Drago mi je zbog priznawa „najboqi igra~”. Verujem da su tome doprinele dobre igre u sva tri me~a i prelep gol u finalnom susretu. S. S.

je za ni mqiv fud bal ski su sret, ko ji je za vr {en bez po bed ni ka 1:1, go lo vi ma Ru smi ra i Vu jo vi }a, a su sret je su dio ve te ran Sti pe Ba zo, ko ji je sti gao iz da le ke Austra li je gde sa da `i vi. Za Sta ru Pa zo vu su igra li Ba la{, Ure mo vi}, In |i}, Maj sto ro vi}, M. Ili}, Yom bi}, Ru smir, Sta vla}, De. Ili}, Jo vi} i Da. Ili}. Bo je No vog Sa da bra ni li su: Bu sin, Gaj do bran ski, Sto ja nac, Ma li xan, Ka law, Ra |en, [u tu lo vi}, Br dar, Jo va no vi}, Vu jo vi}, Xom bi}, La bus, Vu jo vi} i Mi me ko vi}.

M. Bzov ski

SPORT

dnevnik

UZ RAT SAOP[TEWIMA VLADANA LUKI]A I TOMISLAVA KARADYI]A

Lop ta je ba{ tru la Opet je buk n uo ver bal ni rat na re la c i j i pred s ed n ik Cr ve ne zvzde - pred sed nik FS Sr bi je. Pqu {te sa op {te wa u ko ji ma se Vla dan Lu ki} i To mi slav Ka ra xi} `e sto ko bo re za in te re se po pu lar nog spor ta i we gov pro s pe r i t et. Mo r a se pri zna ti da su ba{ ovla da li teh n o l o g i j om pi s a w a, ume }em za se ni li i mno ge ugled ne ko lum ni ste, pa mo `da ne bi bi lo lo {e da na Ma ra ka ni i Te ra zi ja ma ofor me i ka k vu ra d i o n i c u za obu k u onih ko ji su za in te re so va ni da na pra vi na ~in veb pu tem pla si ra ju svo je sta vo ve. U ulo ga ma pre da va ~a na {li bi se ba{ oni, ak te ri ko ji ovih da na na zva ni~ nim saj to vi ma

na vi ja ~a. To je onaj bu me rang ko j i }e cr v e n o-be l e du g o pra t i t i. Jed n o s tav n o, pre dve go di ne ka da su pre u ze li bir gu za spas gi gan ta ko ji se uru {io, mo ra li su - a ni su, da utvr de od go vor nost svih onih ko ji su se po i gra li gru bo sud bi nom Zve zde i gur nu li je u pro va li ju. Sve {to za ra de od la zi na sa ni ra we du go va, pa nov ca da se for mi ra iole pri sto jan tim ne ma. Kriv ca su pro na {li u To m i s la v u Ka r a x i } u, ko j i po wi ma ta ko ve {to re `i ra ~i ta vu fud bal sku sto ri ju u ko joj do mi ni ra ju cr no-be le bo je. Pre te ra li su, sum wa ju u sve i sva ko ga, pa ~ak i u ono {to ra di Za jed ni ca su per li ga {a, na ~i jem ~e lu je Bra ni mir Ba ba ro gi}, wi hov

ponedeqak13.jun2011.

17

QUBOMIR RISTOVSKI DANAS STUPA NA DU@NOST

Od lu ka o sa rad ni ci ma Ju ~e ra {we pre pod ne no vi {ef stru~ nog {ta ba FK Voj vo di na Qu bo mir Ri stov ski, is ko ri stio je da pra ti me ~e ve za pla sman 29. me mo ri jal nog tur ni ra „Ste van Ne {tic ki”. U dru {tvu sport skog di rek to ra Mi o dra ga Pan te li }a bo drio je ka de te Vo {e ko ji su osvo ji li dru go me sto, po sle do bre par ti je i po ra za od, ipak, bo qih Osi je ~a na u fi na lu.

Uz na po me nu da }e se ce lo kup noj fud bal skoj jav no sti zva ni~ no pred sta vi ti su tra na kon fe ren ci ji za no vi na re, u neo ba ve znom }a ska wu us pe li smo da sa zna mo i ovo: - U po ne de qak stu pam na du `nost. Bi }e to moj pr vi rad ni dan - re kao je ju ~e Ri stov ski. Na rav no, na te ren }e mo u sre du za ka da je i za ka za na pro ziv ka fud ba le ra od 11 sa ti, ali i do ta da imam mno go po sla da ura dim.

Po sle obe lo da wi va wa od lu ke Uprav nog od bo ra cr ve no-be lih u ve zi s no vim {e fom stru~ nog {ta ba, na vi ja ~e sva ka ko in te re su je ko }e uz Ri stov skog bi ti u stru~ nom {ta bu.

- Upra vo je po ne de qak dan ka da }e mo od lu ~i ti. Ono {to je si gur no je da }e mo ji sa rad ni ci bi ti tre ne ri iz klu ba - na po me nuo je Ri stov ski, iako su se ne zva ni~ no ju ~e u Ve ter ni ku po mi wa la i ne -

Me mo ri jal „Ne {tic kog” Qu bo mir Ri stosvki gle dao u dru {tvu Mi o dra ga Pan te li }a

ka ime na ~i ja je ka ri je ra ra ni je bi la ve za na za Voj vo di nu ali su go di na ma an ga `o va ni u dru gim klu bo vi ma. No, ta op ci ja je, pre ma sve mu su de }i, ot pa la.

Ni je Ri stov ski mo gao da ka `e ni to da li }e eki pa to kom le ta kom plet ne pri pre me oba vi ti u No vom Sa du ili }e u jed nom pe ri o du oti }i ne gde u pla nin ske kra je ve.

- O sve mu }e mo pri ~a ti i pri pre mi ti plan ra da - is ta kao je Ri stov ski, uz opa sku da je se dam go di na u tre ner skom po slu i da je pot pu no sve stan da je mi n i m um ko j i pred sva k og stru~ wa ka po sta vqa Voj vo di na: iz la zak na evrop sku sce nu.

Za to, na rav no, uvek po sto je dva pu ta: pr ven stvo i kup, a pr vi tak m i ~ ar s ki is p it no v og

Fo to: N. Sto ja no vi}

{e fa stru~ nog {ta ba no vo sad skog su per li ga {a o~e ku je ve} 14. ju la u pr voj utak mi ci dru gog ko l a kva l i f i k a c i j a za Li g u Evro pe. Ime Vo {i nog ri va la bi }e po zna to na `re bu u Ni o nu 20. ju na, a No vo sa |a ne }e na iz vla ~ e w u pred s ta v qa t i ge n e ral ni se kre tar Ra di sav Ra bre no vi}.

S. S.

PRVA LIGA SRBIJE

Het-trik \al ca na De te li na ri Zve z de i Sa v e z a ula ` u ~lan UO. Da li su oni za u ogrom nu ener gi ju da ve li ~a ju sta vi li Zve zdu da u di rekt de l a svo j ih po s lo d a v a c a i nim du e li ma pro tiv Par ti ne gi ra ju sve ono {to je dru ga za na, u li gi i Ku pu, po ka `u stra na ura di la. sna gu i kva li tet, po be de...

Ru `no i tu `no sve to iz Ma ko li ko rat iz me |u Lu gle da, jer pred sta vqa ogle - ki }a i Ka ra xi }a de lo vao ne da lo na {eg fud ba la. Uve ra - ci vi li zo va no i pre la zio ne va ju nas Lu ki} i Ka ra xi}, ke sport ske i mo ral ne nor me pod pri ti skom adre na li na, i okvi re, mo `da i ni je lo {e da je sta we i cr we ne go {to da se na sta vi. Jed no stav no, mo gu i da za mi sle oni istin - sa zna }e mo jo{ pi kat nih de ski sim pa ti ze ri ovog po sr - ta qa, vi de ti {ta su sprem ni nu log spor ta. Na go mi la la se da ura de oni ko ji vo de fud tru le`, mno gi su u bla tu do bal, ka kvim se sred stvi ma gr la. sve slu `e da bi sti gli do ci Jed no stav no, le gi tim no je qe va, ko ji iz gle da ne ma ju sa pra vo Zve zde kao jed nog od mo ~i stu tak mi ~ar sku pod naj ve }ih klu bo va, da po kre ne lo gu. Mo `da }e usko ro usle ini ci ja ti vu za van red ne iz - di ti i po drob ni ja ob ja {we bo r e u FSS. wa o ni z u Sta w e je dra „ p r i j a t e q ma ti~ no lo {e, La `na idi la ni ko me skih“ utak m i kul ma na ci ju je ca, pri t i s ci ni je po treb na, p r e d s t v a q a o ma na su d i j e, ni Cr v e n oj zve z di pre ki nu ti me~ ili ko je na lo ni Fud bal skom fi n a l a Ku p a, go d a v ac za sa ve zu Sr bi je ko j i je do k az sram na de {av gu b it k a kon wa u \e n o v i, tro le nad fud od no sno za {to ba lom na ~i ta voj te ri to ri ji za ne ke biv {e aso ve ne ma me ze m qe ak t u e l n og ru k o v od - sta na Ma ra ka ni... stva. Ne mo `e sport ski cen Ne sa mo u na {em fud ba lu, tar u Sta roj Pa zo vi da bu de jed n o s tav n o ne v i n ih ne m a. je d i n i sve t i o n ik ko j i bi Po m a l o ~u d i in d i f e r ent raz ve jao ta mu u osta lim seg - nost osta lih klu bo va i qu di men ti ma ko ji ~i ne ak tiv no - ko ji su „na ovaj ili onaj „ na sti Sa v e z a (tak m i ~ e w a u ~in ukqu ~e ni u ~i tav fud svim li ga ma, na ci o nal ne re - bal s ki si s tem. Iz b o r i u pre zen ta ci je, in fra struk tu - FSS su ne mi nov nost, da li ra, ne do ra sli ka dro vi...) }e bi ti van red ni ili re dov Ali, ne ma is kre ne na me re ni ni je to li ko bit no. Kam u ta bo ru cr ve no-be lih da se pa wa je kre nu la, o~i gled no bo re za bo qi tak lop te. Wih bi }e bur na, a na sto tre ba sa mo bo li do mi na ci ja Par - sta vi ti sve ar gu men te ka ko ti za na, u pod sve sti mo ra ju bi se `i to raz dvo ji lo od ku pro na }i pu te ve da oprav da ju ko qa, a u ne koj bu du }oj stra su {ne go di ne u ko ji ma svoj te gi ji ja sno ozna ~i le ne ga rad ne uspe va ju da va lo ri zu ju tiv n o s ti ko j e ko ~ e raz v oj tro fe ji ma, te za pa `e ni jim fud ba la i mo ra ju se sa se }i u ro la ma na me |u na rod noj po - ko re nu. La `na idi la ni ko me zor n i c i. Gu b e str p qe w e ni je po treb na, ni Zve zdi ni pred sed nik Lu ki} i we go vi Sa ve zu. sa rad ni ci, lo gi~ no i ar mi ja Zoran Rangelov

Novi Sad – Novi Pazar 0:3 (0:1) NO VI SAD: Sta dion na De te li na ri, gle da la ca: 600, su di ja: ]e r a m i l ac (Be o g rad).

Strel ci: \a lac u 26, 62. i 76. mi nu tu za No vi Pa zar. @u ti kar to ni: Jo ci}, Ba la ba no vi} (No vi Sad), Pe jo vi}, Ba bi} i Ka i zi (No vi Pa zar). Cr ve ni kar t o n i: Bo g u n o v i} (No v i Sad) i Ca ko vi} (No vi Pa zar) u 63. mi nu tu.

NO VI SAD: Ve si} 6, Stan ko vi} 6 (od 88. Zo go vi} -), Si me u no vi} 6, Ja ko vqe vi} 7, Jo ci} 6 (od 46. \u ki} 7), Ba la ba no vi} 6 (od 63. Ra ki} 6), Kav ~i} 7, Bo gu no vi} 6, \o ro vi} 7, Mi lo vac 6, Ba ji} 7.

NO VI PA ZAR: \o ga to vi} 8, Pe jo vi} 7, Lo ti nac 7 (od 76.

Vi {ko vi} - ), Ba bi} 7, Pro da no vi} 7, \a lac 9, Ke cap 7 (od

71. Se li mo vi} -), Ca ko vi} 8, Ka i zi 8 (od 88. Pa u no vi} -), Spa so je vi} 7, So ~i nac 7.

Fud ba le ri No vog Sa da po ra `e ni su na opro {ta ju od do ma }ih na vi ja ~a, a skalp ka na rin ci ma uze li su fud ba le ri No vog Pa za ra, ko ji su pred vo |e ni sjaj nim Mi lo {em \al cem, ko ji je po sto gao sva tri po got ka, na kra ju ipak za slu `e no sla vi li 3:0. Ta ko je ve} vi |e ni su per li ga{ od na red ne se zo ne, a mo `da i ne, po kva rio sla vqe No vo sa |a na ko ji su, ru ku na sr ce, sku po pla ti li broj ne pro ma {a je po go to vo u pr vih 45 mi nu ta ka da su pre ma pri ka za noj igri bi li mno go bo qi ri val na te re nu.

Od pr vog mi nu ta ka na rin ci su kre nu li ofan ziv no. Kav ~i }ev pro dor po le voj stra ni i

Po `a re vqa ni ma du bo ka Sa va Srem – Mladi radnik 2:0 (2:0) SREM S KA MI T RO V I CA: Sta dion Sre ma, gle da la ca 400, su d i j a Sto j iq k o v i} (Be o grad), strel ci: Sta ni} u 34. (iz pe na la) i Ne na do vi} u 36. mi nu tu.

SREM: Ba ji} -, Mi lu ti no vi} 7, Mi lo sa vqe vi} 8, Ni ko li}7, Zec 7, [a rac 7 ([i jan -), Mi lo {e vi} 8, Jan ko vi} 7, Ne na do vi} 7 (Bor taj -), Sta ni} 8, @iv ko vi} 7 (Vu~ ko vi} -).

MLA DI RAD NIK: Pe jo vi} 7, La zi} 6, Mi le ti} 7, Ma ti} 7 (Stru wa{ -), Sa vi} 6, Sto ja no vi} 6, Vu ka {i no vi} 7, Je re mi} 7, Ri sti} 7, Ko sti} 6, Ste va no vi} 6.

Mi t rov ~ a n i su za s lu ` e n o tri j um f o v a l i, i ka k o sa d a stva r i sto j e, ve r o v at n o su obez be di li op sta nak u pr vo -

li ga {kom dru {tvu. Iza bra ni ci Ne na da La la to vi }a stal no su ata ko va li na gol i pre ko Ne na do vi }a i br zo no gog Sta ni }a po ku {a li su da stvo re ra no vo| stvo. U 34. mi nu tu nad Ne na do vi }em ka pi ten La zi} je ne do zvo qe no star to vao, a je da na e ste rac je iz veo @iv ko vi}. Gol man go sti ju je lop tu od bio, a mla di Dra gi {a Sta ni} spro veo u mre `u Po `a re vqa na. Na po ve }a we re zul ta ta ni je se du go ~e ka lo, pa je u 36. mi nu tu na pas Ze ca, Ne na do vi} po ve }ao vo| stvo.

U na stav ku igra lo se kao i u pr vom po lu vre me nu, ali be li sa Sa ve ni su re a li zo va li dvetri {an se i re zul tat je ostao 2:0.

R. Artukov

Mi ni ma lac za ra sta nak Banat – Big bul Radni~ki 1:0 (0:0) ZRE WA NIN: Sta dion u Ka ra |or |e vom par ku, gle da la ca 300, su di ja Spa si} (Sur du li ca), stre lac ^i go qa u 48. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ri sto vi}, Pe {i}, Ki{ (Ba nat), Tre bo vac (Big bul Rad ni~ ki).

BA NAT: Zo go vi} 7, Ko sti} 7, Ca vri} 8, (Ra doj ~i} -), Ri sto vi} 7, Mi lo je vi} 7, Zo wi} 7, (Stu par 7), Pe {i} 7, Stan ko vi} 8, ^i go qa 8, \u ro vi} 7 (Sa mar xi} 7), Ki{ 7

BIG BUL RAD NI^ KI: Vu ka {i no vi} 7, Man di} 6 (Le va jac -), Sa vi no vi} 6, Mi la {i no vi} 6, Vu ko brat 6, Kne `i} 6 (Ze bi} ), Pe ro vi} 7, Gr bo vi} 6 (Ne di} 6), ]i ri} 6, @iv ko vi} 7, Tre bo vac 6.

Fud ba le ri Ba na ta mi ni mal no, ali pot pu no za slu `e no, sa vla da li su ot pi sa ni Big bul. Do ma }i su bo qe igra li u dru gih 45 mi nu ta ka da su po sti gli i gol. U 48. mi nu tu

po s le od l i~ n og cen t ar { u t a Ri s to v i } a, ^i go qa je ma ti rao gol ma na Vu ka {i no vi }a.

Do ma }i ni u na stav ku pro pu {ta ju ne ko li ko pri li ka, a go sti su se opre de li li za de fan ziv ni ju va ri jan tu. Ba nat pr ven stvo za vr {a va na ~e tvr tom me stu, a eki pa iz [i da opra {ta se od pr vo li ga {kog ka ra va na.

N. Jowev

cen tar {ut, Bo gu no vi} ni je us peo da pre to ~i u ra no vo| stvo.

Ko tro li sa ni su `u to - pla vi si tu a ci ju na te re nu, a naj bo qu {an su na me ~u pro spu stio je \o ro vi} u 9. mi nu tu, ka da se na {ao o~i u o~i sa \o ga to vi }em, ali je gol man No vog Pa za ra sjaj no in ter ve ni sao. Vo de }i po go dak za go ste, vi |en je u 26. mi nu tu. \a lac je pro {ao po po de snoj stra ni i {u ti rao iz pr ve, a lop ta je za vr {i la pod de snu pre~ ku za 1:0 U dru gom po lu vre me nu mno go agre siv ni ja i bo qa igra fud ba le ra No vog Pa za ra, pre sve ga na sre di ni te re na. Kao plod te ren ske ini ci ja ti ve, vi |e na su jo{ dva po got ka i to \al ca. Svoj dru gi gol po sti gao je gla vom na cen tar {ut Ka i zi ja u 62. mi nu tu,

da bi u 76. mi nu tu us peo da do |e i do het tri ka. Na kon pro do ra sa de sne stra ne, usle dio je jak {ut sa ne kim de se tak me ta ra, a Ve si} je ne mo} no is pra tio po gle dom lop tu pod pre~ ku.

Na kra ju tre ba spo me nu ti da su oba ti ma osta la sa de se to ri com igra ~a na te re nu od 63. mi nu ta. U ina ~e fer i ko ret noj utak mi ci, do {lo je do ko {ka wa na k on jed n og be z a z le n og pre ki da, a su di ja ]e ra mi lac je po ka zao cr ve ne kart ne ka pi te nu No vo sa |a na Sa {i Bo gu no vi }u i igra ~u No vog Pa za ra Di nu Ca ko vi }u.

Pri li ku da po be dom za vr {e se zo nu, fud ba le ri No vog Sa da ima }e u sre du, ka da go stu ju som bor skom Rad ni~ kom.

I. Grubor

33. KOLO No vi Sad - No vi Pa zar Srem - Mla di rad nik Ba nat - Big bul Rad ni~ ki Di na mo - Pro le ter Sin |e li} - Ko lu ba ra Na pre dak - Te le op tik Ze mun - Mla dost (L) BASK - Rad ni~ ki (S) Be `a ni ja - Rad ni~ ki 1923 1. BASK 2. Rad ni~ ki 3. N. Pa zar 4. Ba nat 5. Sin |e li} 6. Rad ni~ ki (S) 7. Na pre dak 8. Pro le ter 9. Mla dost (L) 10. No vi Sad 11. Be `a ni ja 12. M. rad nik 13. Srem 14. Te le op tik 15. Ze mun 16. Ko lu ba ra 17. Big bul 18. Di na mo

33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33 33

U po sled wem 34. ko lu (15. ju na) sa sta ju se: Pro le ter - Sin |e li}, Rad ni~ ki (S) - No vi Sad, Big bul Rad ni~ ki - Na pre dak, Mla dost (L) - Srem, Te le op tik - Di na mo, Mla di rad nik - Ba nat, No vi Pa zar - Ze mun, Rad ni~ ki 1923 - BASK, Ko lu ba ra - Be `a ni ja.

0:3 2:0 1:0 4:1 5:2 0:0 5:0 2:1 0:1 24 21 20 15 14 13 12 12 10 11 11 11 8 8 8 8 7 7

5 8 8 11 8 9 10 9 12 8 7 7 12 12 9 9 5 5

4 4 5 7 11 11 11 12 11 14 15 15 13 13 16 16 21 21

54:18 58:22 44:19 39:27 38:22 30:29 33:31 44:37 27:32 37:42 25:25 34:47 30:41 31:43 33:38 30:42 25:48 22:61

77 71 69 56 50 48 46 45 42 41 40 40 36 36 33 30 26 26

18

sport

ponedeqak13.jun2011.

dnevnik

SE LEK TOR SR BI JE PO SLE PO BE DE NAD POR TU GA LOM U NO VOM SA DU

Ko la ko vi} za do vo qan Se lek tor srp skih od boj ka {a Igor Ko la ko vi} po sle po be de nad Por tu ga lom u No vom Sa du re kao je da je to bi la ve om a va `na utak mi ca za na{ tim.Sr bi ja je po sle po ra za u pe tak u Be o gra du, u su bo tu sla vi la ube dqi vo pro tiv Por tu ga la ca sa 3:0 i ta ko za be le `i la tre }i tri jumf u ovo go di {wem iz da wu Svet ske li ge.

- Mi slim da te {ko mo `e mo da za bo ra vi mo po raz, ipak je on do sta te {ko pao svi ma na ma. To se vi de lo i po sa mom ovom me ~u. Ipak, do sta to ga ne funk ci o ni {e u na {oj eki pi ka ko bi smo mi za mi {qa li, ali je funk ci o ni sa lo u bit nim tre nu ci ma, ka da se lo mio pr vi i tre }i set - re kao je Ko la ko vi}.

Ko la ko vi} je is ta kao da za hva qu ju }i po be di nad Por tu ga lom u No vom Sa du, Sr bi ja jo{ uvek ima {an su za pla sman na fi nal ni tur nir, ~i ji do ma }in }e bi ti Poq ska.

- Mo ra mo bi ti za do voq ni za to {to je ovo bi la iz u zet no va `na utak mi ca, jer nas i da qe dr `i u po zi ci ji da mo `e mo da se bo ri mo za fi nal ni tur nir, ako je po sle po ra za to iz gle da lo da le ko.

Iskre no se se na dam da }e nam za vr {ni ce pr vog i tre }eg se ta po mo }i u te {kim Igor Ko la ko vi} da je in struk ci je od boj ka {i ma Sr bi je du e li ma ko ji pred sto je u Fin skoj i Por tu ga lu, i pro tiv do vo qan broj po be da ko je bi nam tur ni ru - na gla sio je se lek tor Ar gen ti ne ov de, da za be le `i mo ga ran to va le me sto na za vr {nom srp skih od boj ka {a. Na red nog

Sr bi ja – Fran cu ska 3:0 (25:16, 25:16, 25:17) SU BO TI CA: Ha la spor to va, gle da la ca: oko 3.000. Su di je: Iskra Zi da ni} (Hr vat ska) i [te fan Gri der ([vaj car ska).

SR BI JA: La za re vi}, Bra ko ~e vi} 16 (1 as), Ma la gur ski, @iv ko vi}, Kr sma no vi}, Ma le {e vi} 10 (2 bl, 4 as), Mol nar 11 (4 bl), An to ni je vi}, Nin ko vi} 5 (1 bl, 1 as), Ra {i} 7 (3 bl), Po po vi} (li be ro), Ro si}. Tre ner: Zo ran Ter zi}.

FRAN CU SKA: Hu di ma, Ba u er 6 (1 bl), Bo ske (li be ro), Lo zan ~i} 9 (1 bl), Ri ba ~ev ski 2 (1 as), Fa e{ , Ort {it, Ste uks, [lek 1 (1 as), Da ska lu 3 (1 as), Mo ri set, Ka ma ra 9 (1 bl). Tre ner: Fa bris Vial.

Po no vo je su bo ti~ ka pu bli ka po lo `i la ve li ki od boj ka {ki is pit. Iako je or ga ni zo van di rek tan TV pre nos, Ha la spor to va je jo{ jed nom bi la pu na. Za raz li ku od pr vog me ~a, Zo ran Ter zi} je ma lo pro me {ao kar te, pa su u start noj po sta vi za i gra li Jo va na Bra ko ~e vi}, Bo ja na @iv ko vi} i Na |a Nin ko vi}.

Do ma }e su do bro po ~e le utak mi cu, po ve le sa 9:6, ali su ta da po no vo po ~e le da gre {e. Sve je to tra ja lo do tajm-auta ko ga je za tra `io Ter zi}, na ko ~e ga su do ma }e od boj ka {i ce kre nu le mno go an ga `o va ni je. Na me sti le su blok, u na pa du je od li~ na bi la Jo va na Bra ko ~e vi}, a na kon we nih ser vis bom bi (dva asa), Sr bi je je po ve la sa ne do sti `nih 19:12. Fi ni{ me ~a po no vo je pri pao Sr bi ji, dvoj ni blok Bra ko ~e vi} – @iv ko vi} za u sta vio je dug na pad Fran cu ski wa i do neo set lop tu do ma }oj re pre zen ta ci ji.

Go to vo iden ti~ na si tu a ci ja je vi |e na i u dru gom se tu. Sr bi ja ni ka ko ni je mo gla da se re zul tat ski od le pi od ri va la, pre sve ga zbog vi {e gre {a ka i ne si gur ne igre, po go to vo na pri je mu. Tek ka da je Ro si }e va u{la i smi ri la pri jem, Sr bi ja je za i gra la bo qe. Ovo ga pu ta je raz li ku na ser vi su na pra vi la @iv ko vi }e va, a dok je Sr bi ja ko ri sti la kon tre i pre ko Bra ko ~e vi }e ve i Mol na re ve po ve }a va la pred nost. Ko na~ no, u sa mom fi ni {u se ta pri jem go {}i je po re me ti la Ma le {e vi }e va, pa je Sr bi ja ru tin ski sti gla do pred no sti od 2:0.

U tre }em se tu ni je bi lo iz ne na |e wa. Od boj ka {i ce Sr bi je bi le su do mi nant ne od sa mog po ~et ka.

Pa si van blok do neo je do ma }i ma ne ko li ko kon tri, a bit na pred nost do {la je kao plod po no vo do brog ser vi sa Ma le {e vi }e ve, Sr bi ja je po ve la sa 10:5. Na dru gom oba ve znom od mo ru ve} je bi lo 16:12, a go {}e su ka kvu-ta kvu igru ima le je di no kroz sre id nu, dok je blok do ma }ih u pot pu no sti ne u tra li sao na pa de sa kra je va. Upra vo je blok do neo Sr bi ji bit ne po e ne u fi ni {u se ta, pr vo je blo ki ra la Mol na re va, po tom @iv ko vi }e va, a pla ve su po ve le sa 19:14.

Sr bi ja je naj u be dqi vi ju igru pri ka za la u fi ni {u tre }eg se ta. Ser vis – blok igra je funk ci o ni sa la bez prem ca, a na te re nu je po sto ja la sa mo jed na eki pa. Dru gu me~ lop tu za Sr bi ju is ko ri sti la je Jo va na Bra ko ~e vi}, cen tral na fi gu ra u po be di Sr bi je pro tiv Fran cu ske.

N. Stan ti}

TUR NIR U HA LEU

Kol {raj ber po bed nik Ne ma~ ki te ni ser Fi lip Kol {raj ber po bed nik je tur ni ra u Ha leu, po {to mu je ze mqak Fi lip Pe~ ner zbog po vre de pre dao me~ po ~et kom dru gog se ta. Pr vi set Kol {raj ber je do bio sa 7:6, a u dru gom je vo dio sa 2:0 ka da se Pe~ ner po vu kao zbog po vre de le |a. To je Kol {raj be ru tre }a ti tu la u ka ri je ri, a pr va od tri jum fa u Oklen du pre vi {e od tri go di ne.

U pr vom se tu igra lo se ve o ma tvr do, vi |e na je sa mo jed na brejk

lop ta, ali Kol {raj ber ni je us peo da je re a li zu je. ^i ni lo se da je Pe~ ner bli `i po be di u taj brej ku, po {to je po veo sa 4:2, ali tre nut no 49. te ni ser na sve tu us peo je da pre o kre ne i da po ve de na kon {to je Pe~ ner po slao bek hend slajs u mre `u.

U pa u zi iz nme |u se to va 27-go di {wi Pe~ ner, za tra `io je me di cin ski tajm-aut i po ~eo dru gi set. Iako se vi de lo da ima `e qu da na sta vi, kre ta we mu je bi lo znat no ogra ni ~e no po vre dom i bio je pri mo ran da pre da me~.

Skup {ti na na po te zu Ka drov ski pe ho vi pra ti li su ru ko me ta {i ce Te me ri na i re |a li se kao na film skoj tra ci, to kom ce le se zo ne, ali mla da ~e ta tre ne ra Mi la na Vje {ti ce pri gra bi la je ~e tvr tu po zi ci ju na dru go li ga {kom Se ve ru.

I dok igra ~i ce bro je pr ve da ne do za slu `e nog od mo ra, pu ne ru ke po sla ima upra va klu ba, na ~i ju ini ci ja ti vu je za ka za na van red na Skup {ti na. Po -

sle osam go di na pro ve de nih u ulo zi pred sed ni ka, Slo bo dan Pro li} je od lu ~io da se po vu ~e, pa }e ne ka da {wi su per li ga{ pre tr pe ti ko re ni te pro me ne u ru ko vo de }oj struk tu ri.

Na dnev nom re du je osam ta ~a ka, a naj vi {e pa `we pri vla ~i iz bor je da na est ~la no va UO i no vog pred sed ni ka.

Van red na skup {ti na }e se odr `a ti u ve li koj sa li SO Te me rin, ve ~e ras u 19 ~a so va.

M. Me ni }a nin

DRU GA @EN SKA LI GA – SE VER

Ki kin |an ke vi ce pr va ki we Ki kin da II – Srem Mo ro vi} 39:32 (20:16)

Fo to: F. Ba ki}

vi ken da se lek ci ja Sr bi je go stu je Fin skoj u Tam pe reu.

EVRO LI GA – @E NE

Bez iz ne na |e wa

TE ME RIN KE DO BI JA JU NO VO RU KO VOD STVO

KI KIN DA: Ha la SC „Je ze ro”, gle da la ca 100, su di je: Da ni jel Ko va ~e vi} (Cr ven ka), Mi li ca Xa ji} (Ba~ ka Pa lan ka). Sed mer ci: Ki kin da II 5 (5), Srem Mo ro vi} 3 (1), is kqu ~e wa: Ki kin da II 12, Srem Mo ro vi} 10 mi nu ta.

KI KIN DA II: Vin ~i} (8 od bra na, 2 sed mer ca), So le {a 6, @iv kov 3, M. Ag ba ba 10 (2), Go lu {in, Veq ko vi} 9 (2), J. Ak ba ba 6, Pa vlo vi} 2, Axi} 2 (1), Ko mqe ni} 1, Alek si} (14 od bra na).

SREM MO RO VI]: Ro di} (10 od bra na), Be ra no vi} 6 (1), Bo ki} 2, Bi o {wak 2, Usko ko vi} 6, Sa mac 6, Mi li} 10.

Ru ko me ta {i ce dru ge eki pe Ki kin de sa vla da le su u po sled -

wem me ~u Dru ge li ge - se ver eki pu Srem Mo ro vi }a i ta ko osvo ji le ute {nu ti tu lu vi ce pr va ka iza po bed ni ka li ge Voj vo di ne iz No vog Sa da.

Ki kin |an ke su pr vi deo me ~a do bi le sa ~e ti ri go la raz li ke, ali su go {}e iz Srem ske Mi tro vi ce ve} na po ~et ku dru gog de la iz jed na ~i le na 20:20. Po tom su do ma }e igra ~i ce za i gra le bo qe i na kra ju ostva ri le ube dqi vu po be du. U eki pi Ki kin de is ta kle su se gol man ke Vin ~i }e va i Alek si }e va i re pre zen ta tiv ka Ma ri ja Ag ba ba, a u po ra `e noj eki pi naj vi {e go lo va po sti gla je naj bo qa igra ~i ca Mi li }e va.

M. S.

VE LI KA NA GRA DA BRI TA NI JE

^e tvr to sla vqe Kej sija Sto ne ra Vo za~ Rep sol Hon de Kej si Sto ner do {ao je do ~e tvr te po be de ove se zo ne u kra qev skoj kla si Mo to GP {am pi o na ta tri jum fom na Ve li koj na gra di Bri ta ni je.

Sto ner je na sta zi „Sil ver ston“ po ja koj ki {i tri jum fo vao u vre me nu od 47:53.459 mi nu ta, s pred no {}u od 15 se kun di u od no su na tim skog ko le gu An dree Do vi ci o za.

Na naj ni `i ste pe nik po bed ni~ kog po sto qa po peo se vo za~ Ja ma he Teh 3 Ko lin Edvards, ko ji za slu `u je epi tet jed nog od ju na ka tr ke, po {to je pre sa mo ne de qu da na slo mio kqu~ nu kost u Ka ta lo ni ji. [e stu tr ku u naj ja ~oj kla si obe le `i la je do mi na ci ja Sto ne ra, ko ji je sa mo to kom pr vih ne ko li ko kru go va mo rao da se bo ri sa ri va li ma. Na sta zi „Sil ver ston“ vi |en je i ve li ki broj od u sta ja wa, pa do ci qa ni je us peo da do |e ni bra ni lac ti tu le Hor he Lo ren co, kao ni we gov tim ski ko le ga Ben Spiz, a tr ku je za vr {i lo sa mo 12 vo za ~a.

Uz Sto ne ra, ju nak tr ke si gur no je i Edvards, ko ji je po vre du do `i veo na slo bod nom tre nin gu na sta zi „Ka ta lu wa“ pro {le ne de qe, a upr kos to me `e leo je da vo zi i na toj tr ci. Le ka ri mu, ipak, ni su da li do zvo lu, ali je u Bri ta ni ji na dok na dio sve. Od li ~an re zul tat na pra vio je i vo za~ Su zu ki ja Al va ro Ba u ti sta, ko ji je bio pe ti i ta ko iz jed na ~io naj bo qi pla sman u kra qev skoj kla si u ka ri je ri. Od star ta tr ke po veo je Lo ren co, is pred Sto ne ra, Do vi ci o za, Mar ka Si mon ~e li ja na San Kar lo Hon di Gre si ni, Spi za i vo za ~a Du ka ti ja Ni ki ja Hej de na, dok je de ve to stru ki svet ski {am pion Va len ti no

Kej si Sto ner

Ro si ostao na 13. po zi ci ji, sa ko je je i star to vao. Do kra ja pr vog kru ga, Do vi co zo i Sto ner su se pro bi li is pred Lo ren ca, a Hej den je bio od mah iza [pan ca.

Iako je Do vi ci o zo krat ko bio vo de }i, Austra li ja nac je vr lo br zo us peo da se po no vo pro bi je do pr ve po zi ci je, dok je iza wih Si mon ~e li pre te kao Lo ren ca za tre }u po zi ci ju, ali se ak tu el ni {am pion vr lo br zo vra tio ka da je Ita li ja na na pra vio gre {ku.

Ne ko li ko tre nu ta ka ka sni je isto je u~i nio i Hej den, {to je is ko ri stio Spiz, a vo za~ Du ka ti ja je

Re zul ta ti 1. Kej si Sto ner (Austra li ja) Rep sol Hon da 47:53.459, 2. An drea Do vi ci o zo (Ita li ja) Rep sol Hon da + 15.159, 3. Ko lin Edvards (SAD) Mon ter Ja ma ha Teh 3 + 21.480, 4. Ni ki Hej den (SAD) Du ka ti + 26.984, 5. Al va ro Ba u ti sta ([pa ni ja) Ri zla Su zu ki + 35.569, 6. Va len ti no Ro si (Ita li ja) Du ka ti + 1:04.526, 7.

Ka rel Abra ham (^e {ka) Kar dion AB Du ka ti + 1:32.650, 8. To ni Eli as ([pa ni ja) LCR Hon da + 1:51.938, 9. Hi ro {i Aoja ma (Ja pan) San Kar lo Hon da Gre si ni + 1:52.350, 10. Lo ris Ka pi ro si (Ita li ja) Pra mak Du ka ti + 2:03.312, 11. Hek tor Bar be ra ([pa ni ja) Aspar Du ka ti + je dan krug, 12. Ran di de Pu ni je (Fran cu ska) Pra mak Du ka ti + je dan krug. Od u sta li:Mar ko Si mon ~e li (Ita li ja) San Kar lo Hon da Gre si ni, Hor he Lo ren co ([pa ni ja) Ja ma ha, Ben Spiz (SAD) Ja ma ha.

Vo za ~i Ge ne ral ni pla sman: 1. Kej si Sto ner 116, 2. Hor he Lo ren co 98, 3. An drea Do vi ci o zo 83, 4. Va len ti no Ro si 68, 5. Da ni Pe dro sa 61, 6. Ni ki Hej den 60.

Ti mo vi Ge ne ral ni pla sman: 1. Rep sol Hon da 171, 2. Ja ma ha 134, 3. Du ka ti 128, 4. San Kar lo Hon da Gre si ni 75, 5. Mon ster Ja ma ha Teh 3 67, 6. Kar dion AB Du ka ti 33.

Kon struk to ri Ge ne ral ni pla sman: 1.

Hon da 145, 2. Ja ma ha 114, 3.

Du ka ti 76, 4. Su zu ki 28. pao na sed mo me sto, iza od li~ nog Edvard sa. Vo za~ Ja ma he Teh 3 je vr lo br zo us peo da pre tek ne Spi za, dok je u tom tre nut ku Si mon ~e li bio naj br `i na sta zi. Do osmog kru ga Sto ner je us peo da se odvo ji od pra ti la ca, dok su tri se kun de iza we ga vo zi} for mi ra li Do vi ci o zo, Lo ren co i Si mon ~e li. U me |u vre me nu, sa sta ze je

iz le teo Spiz, a sa mo ne ko li ko tre nu ta ka pad je do `i veo i Lo ren co, ko ji je ta ko od u stao na pr voj tr ci po sle Ve li ke na gra de Ma le zi je 2009. go di ne.

Ipak, tu ni je bio kraj od u sta ja ni ma, po {to je na sre di ni tr ke Si mon ~e li za vr {io po red sta ze, u tre nut ku ka da se sa Do vi ci o zom bo rio za dru go me sto.

Do ta da Ro si se pro bio do sed me po zi ci je, a ta da je Sto ner vo dio is pred tim skog ko le ge, Edvard sa, Hej de na, Ba u ti ste, Ro si ja, Ka re la Abra ha ma na Kar dion AB Du ka ti ju i vo za ~a LCR Hon de To ni ja Eli a sa.

Isti po re dak ostao je i do kra ja tr ke, a pr vu de se to ri cu kom ple ti ra li su dru gi vo za~ San Kar lo Hon de Gre si ni Hi ro {i Aoja ma i ve te ran Lo ris Ka pi ro si. Bo do ve u Bri ta ni ji osvo ji li su i Hek tor Bar be ra na Aspar Du ka ti ju i vo za~ Pra mak Du ka ti ja Ran di de Pu ni je.

U ge ne ral nom pla sma nu po sle {est tr ka vo di Sto ner sa 116 bo do va, is pred Lo ren ca sa 98 i Do vi ci o za, ko ji je sa ku pio 83.

Mo to GP {am pi o nat na sta vqa se Ve li kom na gra dom Ho lan di je na sta zi „Asen“ 25. ju na.

SPORT

dnevnik

ponedeqak13.jun2011.

19

FINALE KUPA SRBIJE U NOVOM SADU

Mi ro sa vqev naj bo qi u tro sta vu, Ar so vi }e va od bra ni la ti tu lu

BO ROV ^A NIN [AM PION EVRO PE: U hali „Borik” u Bawaluci odr`an je boks spektakl u kome su se za titulu evropskog {ampiona u „WBO cruiserweight” kategoriji borili najboqi srpski bokser u te{koj kategoriji Nenad Borov~anin i Bugarin Konstantin Koko Semeryijev. Srpski bokserski as je posle 12 rundi, u kojima je briqirao, sudijskom odlukom na poene pobedio Semeryijeva i time postao {ampion Evrope u pomenutoj kategoriji.

TRE]E PRVENSTVO BALKANA U PLANINSKOM TR^AWU

Sr bi ji dve me da qe U Di mi trov gra du je odr `a no Tre }e pr ven stvo Bal ka na u pla nin skom tr ~a wu, gde su se za tro fe je bo ri le se dam ze ma qa Bal kan skog po lu o str va. Uz pri su stvo ve li kog bro ja gle da la ca vo di la se `e sto ka bor ba za tro fe je u svim tak mi ~ar skim ka te go ri ja ma, a Sr bi ja je osvo ji la dve me da qe. Ni ki {a sa po ~et ka tak mi ~e wa ni je spre ~i la da uti sak i oce ne sih u~e sni ka bu du naj bo qe.

Ta mi ~e we je otvo re no Otvo re nom tr kom 4,6 km u ko joj je u~e stvo va lo pre ko 150 u~e sni -

nast pi la je u sa sta vu Mi li} Iva na, Ob ra do vi} Da ni je la, Mi len ko vi} Na ta {a i Sto ja no vi} Mi li ca). Kod ju ni o ra u tr ci na 8 km pr vo me sto osvo jio je Dag Son mez iz Tur ske, dru go me sto Ko mir Nu ri ta ko |e iz Tur ske, a tre }e pla si ra ni je Ru m un \er| Sa b ol~ I{tvan. Ekip no pr vo me sto uze la je Tur ska, is pred Ru mu ni je i Bu gar ske, a Sr bi ja je bi la ~e tvr ta.

Kod se ni or ki pr va je Ru mun ka Fru muz Kri sti na Alek san dra is pred Mil ke Mi ha i lo ve iz Bu gar ske i Jag mur Tar han iz

Ne ma wa Mi ro sa v do broj fi nal noj se ri ji od 99 qev (No vi Sad) osvo kru go va. Imao je u osnov nom jio je zlat nu me da qu de lu 1.152 kru ga, kao i dru go MK pu {kom tro stav 3 pla si ra ni @ar ko Tri fu wa gi} pu ta 40 me ta ka u fi na lu Ku pa iz No vog Sa da, ali je mla di no Sr bi je u No vom Sa du i ta ko je vo sad ski stre lac sla bi je ga |ao ob je di nio obe ti tu le jer je tri - plej of i mo rao je da se za do vo jum fo vao i u di sci pli ni MK qi dru gim me stom. Pro {lo go pu {ka 60 me ta ka le `e }i. di {wi po bed nik Ku pa Sr bi je Mi ro sa vqev je u ras pu ca va we u{ao sa de vet kru go va vi {e od Ste va na Ple ti ko si }a i sa 12 kru go va bo qim re zul ta tom od Dra ga na Mar ko vi }a i ni je bi lo di le me o po bed ni ku. U bor bi za dru go me sto, Mar ko vi} je sa fi nal nom se ri jom od 98,3, kru ga sti gao i pre sti gao Ple ti ko si }a (fi na le sa mo 95 kru go va) i osvo jio dru go me sto.

Mi ro sa vqev je pro {le go di ne bio tre }i, iza Ple ti ko si }a i Mar ko vi }a.

U ga |a wu MK pu {kom tro stav 3 pu ta 20 me ta ka za se ni or ke, ti tu lu je od bra ni la An drea Ar so vi} iz Par ti za na i ta ko je ove go di ne po be di la u obe di sci pli ne jer je pr vog da na fi na la sla vi la i MK pu {kom 60 me ta ka le `e }i! Dve ju ni or ke Dra ga na To do ro vi} iz No vog Be o- gra da U{}a i Ta {a na Ne ma wa Mi ro sa vqev Bo ga ti nov ski iz Pan ~e va na {le su se na po bed ni~ - za ju ni o re Bo ri slav Ma zi wa kim po sto qi ma i u se ni or skoj nin iz Po li caj ca osvo jio je kon ku ren ci ji. To do ro vi }e va je tre }e me sto. ^o tra je 2010. bio bi la pr va ju ni or ka (od li ~an dru gi. osnov ni deo 581 krug, sjaj no fi U ga |a wu MK pi {to qem 30 na le 101,4 kru ga) i tre }a se ni - plus 30 me ta ka tak mi ~ar ke Cr or ka, a Bo ga ti nov ski je osvo ji - ve ne zve zde su na pu ni le po sto la oba pu ta – sre bro. Pro {le qe. Zo ra na Aru no vi} je od bra go di ne, Dra ga na To do ro vi} je ni la ti tu lu. Se stra Je le na, ko bi la tre }a za ju ni or ke, a Bo ga - ja je la ne bi la tre }a, osvo ji la ti nov ski je i la ne osvo ji la ju - je sre bro, a pro {lo go di {wa ni or sko sre bro. „sre br na“ Jan sa [e ka ri} za u Igor ^o tra, od li~ ni ju ni or ze la je ove go di ne tre }e me sto.

Zve zda re osvo jio je ti tu lu MK Zo ra na Aru no vi}, svet ska vi pu {kom tro stav za hva qu ju }i ce {am pi on ka ovim oru` jem

ima la je pre fi na la tri kru ga ma we od Je le ne Aru no vi} i dva kru ga ma we od Ja sne [e ka ri}, ali je ga |a la iz van red no dod nih 20 me ta ka 207, 3 kru ga i do {la do zla ta!

Da ni ca Ra {e ta iz Ze mun Cen tra od bra ni la je ju ni or sku ti tu lu u ovoj di sci pli ni. Tak -

MK pu {ka tro stav 3 pu ta 20 me ta ka, se ni or ke: 1. An drea Ar so vi} (Par ti zan) 681,4 (583), 2. Ta {a na Bo ga ti nov ski (Pan ~e vo) 678,6 (579), 3. Dra ga na To do ro vi} (No vi Be o grad U{}e) 676,8 (581).

Ju ni or ke: 1. Dra ga na To do ro vi} (No vi Be o grad U{}e) 682,4

mi ~e we je odr `a no na stre li {tu Ca re va }u pri ja u Be o gra du.

Re zul ta ti, fi na le Ku pa Sr bi je – MK pu {ka tro stav 3 pu ta 40 me ta ka, se ni o ri: 1. Ne ma wa Mi ro sa vqev 1.273,4 (1.173), 2.

Dra gan Mar ko vi} (obo ji ca No vi Sad) 1.259,3 (1.161), 3. Ste van Ple ti ko si} („^i ka Ma ta“, Kra gu je vac) 1.259 (1.164) itd.

Ju ni o ri: 1. Igor ^o tra (Zve zda ra) 1.251 (1.152), 2. @ar ko Tri fu wa gi} (No vi Sad) 1.245,1 (1.152), 3. Bo ri slav Ma zi wa nin (Po li ca jac) 1.240,3 (1.147) itd.

(581), 2. Ta {a na Bo ga ti nov ski (Pan ~e vo) 676,5 (579), 3. Ma ri na Si mi} (No vi Be o grad U{}e) 664,3 (568) utd.

MK pi {toq 30 plus 30 me ta ka – se ni or ke: 1. Zo ra na Aru no vi} 790,1 (583), 2. Je le na Aru no vi} 789,4 (586), 3. Ja sna [e ka ri} (sve Cr ve na zve zda) 787,3 (585) itd.

Ju ni or ke – sa mo pla sman: 1.

Da ni ca Ra {e ta (Ze mun Centar), 2. Ana Alen ti jev (Sme dere vo), 3. Ma ri na To mi} (Kikin da).

PRED TURNIR „STREQA^KE NADE” U PLZENU

Pro {i ren spi sak put ni ka Pro {i ren je spi sak put ni ka iz Sr bi je za tur nir MK oru` jem „Stre qa~ ke na de“ u kon ku ren ci ji ju ni o ra i ju ni or ki u Plze nu (^e {ka), ko ji je na pro gra mu od 23. do 26. ju na. Se lek tor na {e re pre zen ta ci je Zo ran Sto jiq ko vi} pri do dao je spi sku se lek ci je Sr bi je i Ti ja nu Ko la rik iz Pan ~e va, a Stre qa~ ki sa vez Be o gra da po sla }e o svom tro {ku jo{ de se to ro stre la ca, ta ko da }e na ovom pre sti `nom tak mi ~e wu u~e stvo va ti 18 srp skih stre la ca. U re pre zen ta ci ji Sr bi je ga |a }e -

ju ni o ri - pu {ka: Igor ^o tra (Zve zda ra), Bo ri slav Ma zi wa nin (Po li ca jac) i @ar ko Tri fu wa gi} (No vi Sad).

Ju ni or ke - pu {ka: Ta {a na Bo ga ti nov ski i Ti ja na Ko la rik (Pan ~e vo), Ma ri na Si mi} i Du {i ca An to ni je vi} (obe „No vi Be o grad U{}e“).

Ju ni or ke - pi {toq: Da ni ca Ra {e ta (Ze mun Cen tar).

Tre ner re pre zen ta ci je bi }e {ef stru~ nog {ta ba Pan ~e va Ivan Ma noj lo vi}.

Se lek tor Stre qa~ kog sa ve za Be o gra da Ni ko la Ma ri} od lu -

~io se za ovaj sa stav - ju ni o ri i ju ni or ke - pu {ka: Ste fan To {i}, Go ran Vlaj ko vi} i Je le na Ze qa ji} (Par ti zan), Pa vle Mi lu ti no vi}, Ni ko la Mar ko ski i Mar ko Mak si mo vi} (No vi Be o grad U{}e) i Du wa Dra gin (Po li ca jac).

Ju ni o ri i ju ni or ke - pi {toq: Ni ko li na Za go rac, Si ni {a Ko jo vi} i Alek san dra Ma ti ja {e vi} (svi Cr ve na zve zda).

Vo |a stru~ nog ti ma SS Be o gra da je Dra gan Do ne vi} (Par ti zan), a tre ner je Mi ra Mak si mo vi} (No vi Be o grad U{}e).

No le se ra du je Vimbldo nu Di mi trov grad bio do bar do ma }in

ka u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. U mu {koj kon ku ren ci ji ube dqi vo pr vo me sto osvo jio je Du ju be zgin Si ki man iz Tur ske, is pred Mar ka Mi lo va no vi }a iz Pan ~e va, a tre }e me sto osvo jio je Da skal Ser giu iz Ru mu ni je. U `en skoj kon ku re ci ji, pr vo pla si ra na je bi la Ma ri a na ^e gar Lu ki} iz Apa ti na is pred Dra ga ne [pe har iz Ru me, a tre }e me sto po de li le su tak mi ~ar ke iz Sme d e r ev s ke Pa l an k e: Mi li} Na ta {a i \u ri} Iva na.

U tr ci ju ni or ki sla vi la je Tur ki wa Kan Ja se min, dru go pla si ra na je bi la Dra go mir De ni sa Lo ne la, a tre }e pla si ra na Rus Re be ka iz Ru mu ni je.

Ekip no pr va je Rum ni ja is pred Tur ske i Sr bi je (na {a eki pa

Tur ske. Ekip no: Ru mu ni ja pr va is pred Tur ske i Bu gar ske, a Sr bi ja je ~e tvr ta.

U glav noj tr ci se ni o ra za be le `an je ube dqi va po be da Ru mu na Zin ka Jo nu ta is pred dva tur ska pred stav ni ka: Ako jun Meh me ta i Ka ra ta{ Ada ma.

Sr bin Mi lo{ Mi lo va no vi} je osvo jio 8. me sto. Ekip no: pr vo me sto Tur ska, dru go Ru mu ni ja i ve li ki uspeh re pre zen ta ci je Sr bi je ko ja je osvo ji la tre }e me sto.

Op {ti uti sak da je tak mi ~e we uspe {no or ga ni zo va no, sat ni ca tak mi ~e wa je u pot pu no sti is p o { to v a n a, Op { ti n a Di mi trov grad i we ni gra |a ni su do ka za li da je go sto prim stvo wi ho va od li ka.

Naj pre sti `ni ji te ni ski tur nir na sve tu po ~i we 20. ju na, a naj bo qi srp ski te ni ser No vak \o ko vi} se ra du je tre }em gren sle mu.

- Na pu tu sam za Lon don. Uz bu |en sam {to }u igra ti na pre div noj tra vi Vimbldo na. Ra du jem se Big Be nu, ja go da ma sa {la gom i be loj opre mi - na pi sao je \o ko vi} na svo joj stra ni ci na dru {tve noj mre `i Tvi ter. \o ko vi} od po ra za u po lu fi na lu Ro lan Ga ro sa od [vaj car ca Ro xe ra Fe de re ra i pre ki da fan ta sti~ nog ni za po be da ni je igrao ni je dan me~. Na tom me ~u \o ko vi} je is pu stio pr vu pri li ku da se do mog ne pr vog me sta na ATP li sti, a no vu pri li ku za to ima }e ve} na Vimbldo nu, gde mu je po treb no da u|e u fi na le, ako [pa nac Ra fael Na dal osvo ji ti tu lu.

No vak \o ko vi}

Mar ko Car

Ce de vi ta po ja ~a na Vi c e { am p ion Hr vat s ke u ko { ar c i, eki pa Ce de vi te do ve la je Mar ka Ca ra, od li~ nog {u te ra iz Za dra. Po sle dve i po se zo ne pro ve de nih u Za dru, 25-go di {wi Mar ko Car pot pi sao je da nas ugo vor sa vi ce {am pi o nom Hr vat ske, eki pom Ce de vi te.

Car je pot p i s ao dvo g o d i {wi ugo v or sa Ce d e v i t om, eki pom ko ja je pre ne ko li ko da na osta la bez do sa da {weg tre ne ra Ace „tri ce” Pe tro vi }a.

- Ose }am se stvar no sjaj no, is pred me ne je no va pre kret ni ca u ka ri je ri i no vi iza zov.

Br zo smo se do go vo ri li i za do vo qan sam {to do la zim u sre |e nu i am bi ci o znu sre di nu kao {to je Ce de vi ta - iz ja vio je Mar ko Car na kon {to je sta vio pot pis na ugo vor sa Ce de vi tom.

20

sport

ponedeqak13.jun2011.

OLIMPIJSKI TROFEJ „SVETOMIR \UKI]”

Tri jumf Jo va no vi }a

Re pre zen ti vac [u ma di je iz Aran |e lov ca Uro{ Jo va no vi} po be dio je na tr ci „Olim pij ski tro fej Sve to mir \u ki}“ ko ju je na U{}u u Be o gra du or ga ni zo vao klub Cr ve na zve zda u sa rad wi sa BSS u spo men na osni va ~a Srp skog olim pij skog ko mi te ta i du go go di {weg ~la na MOK |e ne ra la Sve to mi ra \u ki }a.

Tr ka je bo do va na za Bi ci kli sti~ ku li gu Sr bi je za mla |e ka de te, ka de te i ju ni o re. Naj bo qi

Ka de ti: 1. Lu ka Ko tur, 2.

Alek san dar Mi ti} (obo ji ca Par ti zan), 3. Dar ko De ve d`i} (Me ta lac, Kra qe vo).

Mla |i ka de ti: 1. Al min Ho d`i} (Tr na va, No vi Pa zar), 2.

Di mi tri je To do ro vi}, 3. Da rio Nim ~e vi} (obo ji ca Spra tak, Su bo ti ca).

Pr ven stvo Be o gra da u drum skom bi ci kli zmu – ju ni o ri: 1.

Alek san dar Ka laj d`i} (OBK Be o gad), 2. Slav ko Pa ni} (Par -

dnevnik DANAS STARTUJE 51. TRKA „KROZ SRBIJU”

^u bri} ima ne ko li ko adu ta Jed na od naj sta ri jih bi ci kli sti~ kih ma ni fe sta ci ja u re gi o nu 51. tr ka “Kroz Sr bi ju” (ka te go ri ja 2.2 u Evro pa tu ru) star tu je u Ru mi da nas i po sle se dam eta pa ciq je u Be o gra du 19. ju na. Sr bi ju }e pred sta vqa ti tri eki pe Par ti zan “Pa u er muv”, Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca i Me ta lac iz Kra qe va, a se lek tor Ra di {a ^u bri}, ko ji }e vo di ti Kra qev ~a ne, sma tra da srp ski bi ci kli sti mo gu da osvo je 40 do 50 olim pij skih bo do va!

Svi srpski pobednici Na trci „Kroz Srbiju“ od voza~a iz Srbije pobe|ivali su Rado{ ^ubri} (1965. i 1970.), Mom~ilo Lajzer (1976.), Dragi} Borovi}anin (1982.), Miko{ Rwakovi} (1985, 1990, 1991, 1996.), Rajko ^ubri} (1988. i 1989.), Zoran Ili} (1992.), Sa{a Gaji~i} (1997. i 2001.) i Aleksandar Nika~evi} (2000. i 2002.)

Luka Kotur i Aleksandar Miti}

ka det bio je Lu ka Ko tur iz Par ti za na a naj u spe {ni ji mla |i ka det Al min Ho d`i} iz Tr na ve (No vi Pa zar).

Pla sma ni, „Olim pij ski tro fej Sve to mir \u ki}“ – ju ni o ri: 1. Uro{ Jo va no vi} ([u ma di ja), 2. Mar ko Po lu mi rac (Me ta lac), 3. Ste fan Ste fa no vi} (Bo rac).

ti zan), 3. Alek san dar To do ro vi} (Cr ve na zve zda).

Ka de ti: 1. Lu ka Ko tur, 2.

Alek san dar Mi ti}, 3. Ste fan Ste fa no vi} (svi Par ti zan).

Mla |i ka de ti: 1. Bo go qub Ste fa no vi} (Aval ski so ko), 23.

Mi lo{ Lon ~ar (Par ti zan), 3.

Alek sa ^pa jak (Va leks).

„24 ^ASA LE MANA”

Audi bez prem ca Po s a d a Audi j a sa bro jem dva po bed nik je 79. iz d a w a le g en dar ne tr ke “24 ~a sa Le Ma na”. Ju bi lar ni, de se ti, tri jumf Audi ju u Le Ma nu su do ne li su Mar sel Fe sler, An dre Lo te rer i Be noa Tre li je, ko ji su za 24 sa ta kom ple ti ra li 355 kru go va.

Iza je di ne po sa de Audi ja ko ja je us pe la da za vr {i tr ku sle -

sta le dve po sa de Audi ja tr ke za vr {i le stra vi~ nim ude si ma.

Tr ka }e se pam ti ti upra vo po tim ude si ma u ko ji ma, sre }om, ni je bi lo ozbiq ni jih po vre da.

Iako snim ci in ci de na ta u ko ji ma su u~e stvo va li ba{ vo za ~i po bed ni~ kog ti ma iz gle da ju stra {no i Alan Mek ni{ i Majk Ro ken fe ler ni su po vre |e ni.

Mekni{ je udes imao u prvom satu trke, a Rokenfeler je imao

- Do bro je {to u sva koj eki pi ima mo po ne kog do brog vo za ~a, a naj ve }i adut je si gur no Ga bor Ka sa mla di as su bo ti~ kog Spar ta ka, ko ji je u ti mu Ma ni sa spor sjaj no vo zio “Pred sed ni~ ku tr ku” u Tur skoj u eks tra ka te go ri ji i za vr {io na 59. me stu a po be dio je u eta pi na tr ci u Tra ki ji ta ko |e u Tur skoj gde je bio i de se ti u ge ne ral nom pla sma nu. Sa zreo je, po ka za lo se to i ne dav no u Slo va~ koj ka da je bio tre }i u eta pi i ne ko li ko da na i me |u {est u ge ne ral nom pla sma nu – ka `e ^u bri}.- Ivan Ste vi} iz Par ti zan Pa u er mu va je sta ri li sac i u ta kvoj je for mi da mo `e mo da ga na kra ju tr ke vi di mo i na naj vi {em ste pe ni ku po bed ni~ kog po sto qa. Ne boj {a Jo va no vi}, ta ko |e vo za~ cr no be lih vre ba }e pri li ke iz pri kraj ka.

Od @ol ta De ra iz kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, ko ji je po sle lo ma lak ta na tr ci “Oko Gr~ ke” pa u zi rao o~e ku jem da se na |e na po sto qu u eta pa ma. Svi }e mo de lo va ti kao mu ske ta ri – svi za jed nog, je dan za sve, na pa da }e mo sa ~e ti ri stra ne jer su nam olim pij ski bo do vi ve o ma va `ni.

@olt Der

^u bri} je ana li zi rao i pro fil sta ze i eta pe: - Pr va oko Ru me je teh ni~ ki ve o ma zah tev na i bi }e opa sna ako bu de ve tra. O~e ku jem da Ste vi} i @olt bu du na po sto qu, a da }e se po sle dru ge eta pe na Pa la ma ve} for mi ra ti gru pa od de se tak bi ci kli sta ko ji }e iz me |u se be re {a va ti ge ne ral ni pla sman. Za to mo ra mo da bu de mo ve o ma opre zni. Pro {le go di ne je na Ro ma ni ji Ha sa no vi} uma lo vra tio `u tu ma ji cu ko ju je iz gu bio na Zla ti bo ru {to do ka zu je sta ro pra vi lo da se u br di ma i do bi ja ju i gu be tr ke. Pod jed na ko su ne u god ne i one du ga~ ke eta pe, kao na pri mer od U`i ca do Ni {a od 233 km {to je pro fe si o nal na dis tan ca, ali i ona krat ka od Ni {a do So ko ba we od 83 km. Do bra eki pa mo `e ta ko da is pla ni ra tak ti ku da za ~as

Raspored etapa Prva, 13. jun: Ruma (kru`na, 111,6 km) Druga, 14. jun: Bawa Koviqa~a – Pale (Republika Srpska, 166,5 km) Tre}a, 15. jun: Pale - Bajina Ba{ta (171,7 km) ^etvrta, 16. jun: U`ice – Ni{ (233 km) Peta, 17. jun. Ni{ – Soko bawa (84,5 km) [esta, 18. jun: Soko bawa – Kladovo (189,5 km) Sedma, 19. jun: Lepenski vir – Beograd (168 km)

“pre svu ~e” vo de }eg – upo zo rio je ^u Di rek tor or ga ni za ci je tr ke Qu bo mir @i va no vi} is ta kao je da tr ka „Kroz Sr bi ju“, po ugle du na Tur i dru ge ve li ke tr ke, od ove go di ne uvo di da ciq stal no bu de u Be o gra du i za hva lio se

Sr bi je na po mo }i i po dr {ci.

Po seb no je is ta ko dra go ce nu ulo gu gra do va do ma }i na eta pa Ru me, Ba we Ko vi qa ~e, Pa la, Ba ji ne Ba {te, U`i ca, Ni {a, So ko ba we, Kla do va, Le pen skog vi ra i Be o gra da.

Na `u toj maj ci, na me we noj naj bo qem vo za ~u u ge ne ral nom pla sma nu u ka ra va nu, ove go di ne pi sa }e Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja. Ze le nu ma ji cu za naj bo qeg sprin te ra spon zo ri sa }e Po {ta Sr bi je, pla vu ma ji cu za naj bo qe brd ske vo za ~e „So si je te te `e ne ral ban ka“. Po kro vi teq cr ve ne ma ji ce za naj bo qu eki pu bi }e Mi ni star stvo omla di ne i spor ta Sr bi je.

Ve} 12 go di na je zva ni~ ni me ri lac vre me na Fe sti na, a Pro lom vo da je zva ni~ no pi }e tr ke.

Bi ci kli sti po pi ju i do 8.000 li ta ra vo de u to ku eta pa. In fo tim, za stup nik fir me Ger min obez be di }e da sva vo zi la u tr ci ima ju xi – pi –es ure |a je. Na rav no, ve li ku po mo} pru `a ju i Pu te vi Sr bi je jer je ve o ma va `no da bi ci kli sti vo ze na do brim dru mo vi ma. Pri du `i la se spon zor skom pu lu za 51. tr ku i fir ma Mor mai. Sa tr kom „Kroz Sr bi ju“ }e i ove go di ne bi ti spon zor iz Re pu bli ke Srp ske Bok sit iz Mi li }a.

Tr ka }e ima ti 1.380 km u se dam eta pa, start je u Ru mi, ciq u Be o gra du. Na sta zi je 13 brd skih ci qe va i „krov tr ke“ je na Ro ma ni ji u tre }oj eta pi na 1.296 me ta ra nad mor ske vi si ne. Ima }e i 18 pro la znih ci qe va i o~e ku ju se ve o ma uz bu dqi ve eta pe.

Dve ve li ke zve zde do la ze u eki pi „Kri sti na vo ~is on fon“ iz Dan ske , vla snik ta~ ka ste ma ji ce sa Tu ra Ra smun sen i sjaj ni sprin ter Ale sa na dro Fur -

Tri srpska tima

Poznat je sastav tri srpska tima koji }e ove godine startovati na trci “Kroz Srbiju”.

U profesionalnoj ekipi Partizan Pauer muva, koja brani ekipni trofej osvojen lane na ciqu u Rumi, startova}e Ivan Stevi}, Neboj{a Jovanovi}, Esad Hasanovi} (pro{le godine tre}i u generalnom plasmanu), Dragan Spasi}, Nikola Kozomara i Jovan Zekavica.

Kragujeva~ki Radni~ki predvodi}e @olt Der koji je na trci 2009. osvojio drugo mesto u generalnom plasmanu. U ekipi su jo{ i Predrag Proki}, Goran [melcerovi}, Svetislav Blagojevi}, Dejan Mari} i Stefan Paunovi}.

Kraqeva~ki Metalca ima}e u ekipi Marka Stankovi}a, Aleksandra Milivojevi}a, Milo{a Stojanovi}a, Vladimira Vuli}evi}a, Filip Pavlovi}a (gost iz Partizan Pauer muva) i Dejana Vidakovi}a (gost iz apatinskog Asa).

U ekipi Manisa spor iz Turske startova}e reprezentativac suboti~kog Spartaka Gabor Kasa.

Mi ni star stvu eko mo ni je i re gi o nal nog raz vo ja, Mi ni star stvu omla di ne i spor ta Sr bi je, Mi ni star stvu un tra {wih po slo va Sr bi je, Ca ri ni Sr bi je, Ca ri ni BiH i MUP Re pu bli ke Srp ske, kao i Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji

lan ko ji je ve} po be |i vao eta pe na na {oj tr ci. Nem ci do vo de vr hun s ke pi s ta {e oki } e n e olim pij skim i svet skim me da qam. Ukup no }e stra to va ti oko 120 vo za }a u 20 se lek ci ja iz 18 ze ma qa.

TRKA „ULICAMA SAVE [UMANOVI]A“ U [IDU

Po be da Mar ka Po lu mir ca

Trenutak sa trke

di le su tri po sa de Pe `oa. Dru go me sto, sa za o stat kom od 14 se kun di za u ze li su Se ba sti jan Bur de, Si mon Pa `e no i Pe dro La mi, dok su se na po di jum po pe li i Ste fan Sa ra zan, Frank Mon ta wi i Ni ko la Mi na sian.

Fe sler, Lo te rer i Tre li je su Audi ju do ne li dru gu po be du za re dom na le gen dar noj tr ci, a pr v u u pro t i t i p u R18 TDI. Ujed no su us pe li da ‘spa su’ tr ku za tu eki pu, po {to su pre o -

jo{ stravi~niju nesre}u mawe od osam sati kasnije, a od tada se vodila `estoka bitka za pobedu izme|u Audija i Pe`oa. Sve to je dovelo do najzanimqivijeg fini{a trke posle nekoliko godina, u kojem su ~ak ~etiri posade imale {ansu da do|u do trijumfa. Ipak, sve sumwe su otklowene u posledwem satu, kada je Loterer sigurno dr`ao vo|stvo na i do{ao do trijumfa na svom debiju u Le Manu.

Mla di bi ci kli sta Me tal ca iz Kra qe va Mar ko Po lu mi rac po be dio je u ju ni or skoj tr ci „Uli ca ma Sa ve [u ma no vi }a“ odr `a noj u [i du u or ga ni za ci ji BK [id i Bi ci kli sti~ kog sa ve za Sr bi je. Tr ke su se bo do va le za Bi ci kli sti~ ku li gu Sr bi je za mla |e ka de te, ka de te i ju ni o re.

Po lu mi rac je sta zu od 78 km pre {ao za 2:08,31 ~a o sva i od sprin tao na ci qu Alek su Ve li~ ko vi }a iz aran |e lo va~ ke [u ma di je. Tre }e me sto sa 2,29 mi nu ta za o stat ka pri pa lo je Mi lo {u Bo ri sa vqe vi }u iz Me tal ca.

Ekip no u ju ni or skoj tr ci sla vio je ~a ~an ski Bo rac is pred @e le zni ~a ra MBN. U tr ci ju ni or ki, sla vi la je Jo va na Cr no go rac iz BK No vi Sad ko ja je na sta zi od 39 km za be le `i la vre me 1:22,29 ~a so va. Dru go i tre }e me sto pri pa lo je Dra ga ni

Najboqi na pobedni~kom postoqu

Ko va ~e vi} iz Ava le i Mi li ci Ra ki} iz BK No vi Sad. Na sta zi od 39 km u ka det skoj tr ci tri jum fo vao je Alek san dar Mi ti} iz Par ti za na u vre me nu 1:15,14 ~a so va. U sprit nu je bio br `i od Ste fa na Fi li po vi }a iz Me tal ca dok je tre }e me sto sa 45 se kun di sla bi jim vre me nom osvo jio Bru no Kri sti} iz Vin ko va ca.

Naj e u spe {ni ji klub bio je Par ti zan is pred Bor ca i Me tal ca.

Naj bo qi mla |i ka det na sta zi od 26 km bio je sjaj ni su bo ti ~i ki bi ci kli sta Da rio Nim ~e vi} (Spar tak). Sti gao je so lo na ciq po sle 50,54 mi nu ta vo `we. Bio je za 2,20 mi nu ta br `i od Igo ra ^ip ka ra ([id) i tre }e pla si ra nog Al mi na Ho xi }a (Tr na va, No vi Pa zar). Naj u spe {ni ja eki pa mla |ih ka de ta bio je va qev ski Bo ba is pred [i da i vin ko va~ kog So ko la.

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak13.jun2011.

21

OD BRA NA MA STER RA DA U ART KLI NI CI

„Este ti ka stra ha” Bo ja na S. Kne `e vi} s Departmana likovnih umetnosti Akademije umetnosti }e danas u 19 ~asova u Art klinici u Gr~ko{kolskoj 5 braniti svoj master rad iz umetni~ke discipli ne No vi li kov ni me di ji pod na zi vom „Estetika straha”.

Master rad temeqi se na istra`ivawu koncepata vizualizacije straha i metoda wegovog izazivawa putem audio-vizuelnih medija. Kao rezultat ovog istra`ivawa nastala je video-in-

stalacija „Look at you„ koja je inspirisana konceptom kori{}ewa de~jih junaka u horor -filmovima, i ispituje mogu}nosti i granice transformisawa percepcije datog elementa mewawem wegovog kontekstualnog okru`ewa. Ukazuju}i na masovnu, ~esto neosnovanu upotrebu de~jih junaka kao sigurnih okida~a `eqene emocionalne reakcije, rad na svojevrstan na~in testira posmatra~a. Mentor rada je vanredni profesor Dra gan @i van ~e vi}.

A. Va.

„BUDDY NETWORK” U NO VOM SA DU

Pri ja vqi va we za stu den te do ma }i ne

Idejno re{ewe parkinga za bicikle, rad Dimitrija Nikoli}a

Po bed ni ci kon kur sa „Baj ki raj se!”

Na konkurs za idejno re{ewe parkinga za bicikle u Novom Sadu, pod nazivom „Bajkiraj se!”, a u organizaciji „Restart tima„ s Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehni~kih nauka, Zavoda za izgradwu grada Novog Sada i Novosadske biciklisti~ke inicijative, pristiglo je 35 radova. Stru~ni `iri odlu~io je da dva rada budu realizovana, a da jedan bude otkupqen.

Na ovakvu odluku `irija uticali su koli~ina pristiglih radova i stepen razrade pri-

lo ga kao i ve li ki trud ko ji su kan di da ti ulo`i li. Svi po bed ni ci su s FTN-ovog Departmaa za arhitekturu i urbanizam. @iri je odabrao za izvo|ewe projekat Di mi tri ja Niko li }a i delo wegovog kolege Ti ho mi ra Jawu {e vi }a, a za otkup projekat Kr ste Ra do va no vi }a i De ja na Mi to va.

U toku su pripreme za izlo`bu radova s konkursa, koja }e u narednom periodu biti postavqena na platou ispred „Spensa„.

A. Va.

PR VA IZ LO @BA PLA KA TA NE MA WE JO VA NO VI ]A, STU DEN TA FTN-a

Ovo go di {wi kon kurs mre`e studenata-volontera koji pru`aju podr{ku stranim kolegama koji studiraju na Uni ver zi te tu u No vom Sadu „Buddy network„, bi}e otvoren do 26. juna.

Zadatak „buddy„ studenta je da, po potrebi, bude na ras po la ga wu stra nom aka demcu pre wegovog dolaska u Novi Sad, da ga upozna s univerzitetskim kampusom, gradom, bude mu moralna podr{ka u novoj sredini. Biti „buddy“ je izuzetna prilika za dru`ewe i sticawe novog iskustva.

Da bi student mogao konkurisati za „badija„ mora ima ti sta tus stu den ta osnovnih, master ili doktorskih studija na nekom od fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dobro poznavati engleski, rad na ra~unaru i re dov no ko ri sti ti elek tron sku po {tu. Stu dent mora biti komunikati-

van i spreman da odvoji vreme, makar jednom nedeqno, da se posveti stranom studentu.

Prijavnu dokumetaciju – CV i motivaciono pismo na engleskom, uverewe o statusu stu den ta, uve re we s fakulteta ili fotokopija pr ve stra ni ce in dek sa i stranice s posledwim overenim semestrom – treba dostaviti po{tom ili li~no na adre su: Uni ver zi tet u Novom Sadu, Kancelarija za me |u na rod nu sa rad wu, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5 (Kula FTN-a, IV sprat), 21000 Novi Sad, s napomenom: „Za Nata{u Nikoli} – konkurs za ’Buddy network’„, ili i-mejlom na adresu natasa_nikolic@uns.ac.rs.

Dodatne informacije se mogu dobiti svakog radnog dana od 8 do 16 ~asova putem telefona 021/485–20–31 ili putem navedenog i-mejla.

A. Va.

Tre ning za ino va tiv no po slo va we UNESKO Katedra za studije preduzetni{tva na UNS-u organizuje besplatan trodnevni trening pod nazivom „Formulisawe strategije za inovativno poslovawe”. Trening je prilago|en malim i sredwim preduze}ima s inovativnim proizvodom ili uslugom, a bi}e odr`an 15, 16. i 22. juna od 10 do 17 ~asova u zbornici na prvom spratu bloka F Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu.

Trening }e sadr`ati strategije razumevawa sadr`aja, korake definisawa strategija za inovaciju, pisawe vizije i misije inovativnog poslovawa, organizovawe qudi i posla, implementaciju strategije za inovaciju, bilans uspeha i rentabilnost, bilans stawa i finansijske koeficijente, nov~ane tokove i trenutnu neto vrednost i izvore finansirawa malog inovativnog biznisa.

Predznawe za poha|awe treninga nije potrebno, a materijali za ve`bu se dobijaju na samom treningu. Prezentacije se dobijaju na i-mejl nakon odslu{anog treninga. Broj polaznika je ograni~en na 25. Prijave za trening mogu se slati i-mejlom na unescochair@uns.ac.rs.

A. Va.

Ru {e we esen ci je le pog gra da

Izlo`ba plakata mladog umetnika Ne ma we Jo va no vi }a pod nazivom „Anderkonstrak{n” odr`ana je pro{le nedeqe u studentskom kulturnom centru „Fabrika” u Novom Sa-

zicija Novog Sada i dana{wi izgled grada kroz Jovanovi}ev objektiv.

– U Novom Sadu `ivim odmalena i volim ovaj grad. Primetio sam, a verovatno nisam jedi-

„Ne ose}am se odli~no”, poruka je ovog Nemawinog plakata

du. To je prva izlo`ba ovog studenta tre}e godine in`ewerskog menaxmenta na Fakultetu tehni~kih nauka. Na plakatima je prikazana „neprolazna” tran-

ni, kako se gra|ewem modernih jeftinih zgrada ru{i esencija lepog grada. Tranzicija i „urbani” izgled grada pokazali su se kao savr{en izgovor za stalno

ru{ewe, gra|ewe i dogra|ivawe bez plana i smisla za estetiku – veli autor.- Za mene ova promena predstavqa ru{ewe jednog lepog grada u kome sam odrastao i nemar prema wemu. Deo koji se od mog detiwstva najvi{e promenio je sada{wi Bulevar Evrope, gde `ivim.

Nemawa ne smatra sebe fotografom ve} samo osobom koja koristi fotoaparat. Osim toga, ima i mnoga druga interesovawa, kao {to su svirawe i pisawe.

– Ovo mi je samo hobi, ne bavim se profesionalno fotografijom, daleko od toga. Fotografi{em odmalena. Otac mi je dao neki stari fotoaparat pa sam i{ao s wim po gradu i fotkao okolo {ta mi je privuklo pa`wu.

Daqe planove u ovoj oblasti nema.

– Poku{a}u da plasiram ovu izlo`bu u Beogradu, Skopqu i Zagrebu. [to se ti~e slede}e izlo`be, ideja jo{ nemam – ka`e Nemawa.

Izlo`ba je odr`ana zahvaquju}i pomo}i FTN-a i SKC „Novi Sad„.

A. Var ga

DO NA CI JE CEN TRU ZA RAZ VOJ KA RI JE RE I NSU SI: Pre sto lo na sled nik Alek san dar Ka ra |or |e vi} i prin ce za Ka ta ri na ne dav no su po se ti li Uni ver zi tet u No vom Sa du i tom pri li kom uru ~i li no vi soft ver – gla sov ni pro gram za ~i ta we elek tron skih do ku me na ta, na me wen da qem raz vo ju ak tiv no sti Stu di ja no vo sad skog Udru `e wa stu de na ta s in va li di te tom za sni ma we zvu~ ne li ta ra tu re. Ra di se o pro gra mu AN RE A DER ko ji }e sle pim i sla bo vi dim stu den ti ma omo gu }i ti ~i ta we elek tron skih do ku me na ta. Stu dio an ga `u je spi ke re-vo lon te re ko ji ~i ta ju kwi ge i na taj na ~in omo gu }a va ju da {tam pa na li te ra tu ra po sta ne do stup na tim stu den ti ma u zvu~ nom ob li ku. U zvu~ noj bi bli o te ci tre nut no ima vi {e od 70 sni mqe nih kwi ga.

Po se ta No vo sad skom uni ver zi te tu za vr {e na je obi la skom Cen tra za raz voj ka ri je re i sa ve to va we stu de na ta, ko jem je ta ko |e uru ~e na do na ci ja. Cen tar je osno van za hva qu ju }i ini ci ja ti vi Fon da ci je pre sto lo na sled ni ka Alek san dra za kul tu ru i obra zo va we i uspe {noj sa rad wi Uni ver zi te ta u No tin ge mu s Uni ver zi te tom u No vom Sa du, a zva ni~ no je otvo ren u ok to bru 2008. go di ne. Za hva qu ju }i we go vim ak tiv no sti ma, sa mo u ovoj {kol skoj go di ni obez be |e no je 140 me sta za oba vqa we stru~ ne prak se stu de na ta, po red osta lih pro gra ma ko je Cen tar re a li zu je.

Po dr {ke kao {to je ova od Fon da ci je pre sto lo na sled ni ka Alek san dra za obra zo va we i kul tu ru, omo gu }i }e da qe pro {i re we uslu ga Cen tra za po tre be stu de na ta UNS-a.

A. Va.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

22

filmska planeta

ponedeqak13.jun2011.

ПО СЛЕ ДО МА ЋЕ ПРЕ МИ ЈЕ РЕ НА ФЕ СТИ ВА ЛУ „СИНЕМA СИ ТИ”

Филм Са ше Мaти је ви ћа у Кар ло вим Ва ри ма Ду го ме тра жни игра ни филм “Пут ве тра” ре ди те ља и сце на ри сте Са ше Ма ти је ви ћа, увр штен је у про грам 46. ин тер на ци о нал ног филм ског фе сти ва ла у Кар ло вим Ва ри ма, ко ји се одр жа ва од 1. до 9. ју ла. Филм ће би ти при ка зан у окви ру так -

фи је Ре не ван дер Слу ис, мон та жер Пи т ер Кемп, ди з ај н ер зву ка, и за ду жен за тон ску об ра ду је Не над Шим шић. Пр ду цент и ко пр ду цент фил ма су Са ша и Са ри та Ма ти је вић. То је при ча о три де се то го ди шњем ТВ ре пор те ру ко ји про -

пре у зи ма кон тро лу над сво јим сно ви ма и сво јим жи во том… Са ша Ма ти је вић је ро ђен у Но вом Са ду 1967. го ди не. Сту ди рао ј ар хи тек ту ру у Бе о гра ду, а по том сту ди је ка ме ре за вр шио у Хо лан ди ји, на Ме диј ској ака д е м и ј и у Хил в ер су м у.Од

ла зи кроз те жак жи вот ни пе ри од: од ла ском на за да так, у ње му се бу де ин тен зив на се ћа ња на не дав ну про шлост (од ла зак во ље не же не) ко ју не мо же да пре бо ли, да би, по сле су сре та са нео бич ним не знан цем у пар ку, по чео да от кри ва ства ри, ње му ва жне а не ви дљи ве и не до ступ не обич ном чо ве ку. Убр зо до ла зи до са зна ња и му дро сти ко ја не до зво ља ва ју да се жи вот са гле да ва и жи ви као јед но смер на ули ца, без из ла за. На шав ши се у гра нич ној си ту а ци ји, не без му ке, по чи ње да

2000. го ди не ра ди као ка мер ман за хо ланд ске те ле ви зиј ске ку ће. Сни мао је и про ду ци рао до ку мен тар не фил мо ве, тв еми си ј е и ре п ор т а же у Евро п и, Аме ри ци, се вер ној Афри ци и Ази ји. Филм је ре а ли зо ван уз по др шку: РТВ Noord Holland, Het Licht studio, Cam A Lot audiovisual facilities, Noyz Boys Audio, Van Brandwijk Productions, Stadsdeel Oost, Dynamo, Chello Media и По кра јин ског се кре та ри јат за кул ту ру и јав но ин фор ми са ње АП Вој во ди не. В. Ц.

Сце на из фил ма „Пут ве тра”

ми чар ског про гра ма „Forum of Independents“ 4. и 5. ју ла. То је европ ска пре ми је ра овог фил ма, не по сред но на кон до ма ће, ко ја ће се де с ити на фе сти ва лу „Си не ма си ти, 20. ју на, у 20 ча са ва , у „Аре ни си не плекс“. „Пут ве тра“ је Де би тант ски филм но во с ад с ког ре д и т е љ а Са ше Ма ти је ви ћа. Сни мљен је у ко про дук ци ји филм ске ку ће „MS Visuals“ из Ам стер да ма и но во с ад с ке „Playground produkcije“. По р ед Ма т и ј е в и ћ а сце на рио пот пи су је и Ло де вик Оудс хорн, дир ке тор фо то гра -

ПРИ ЧА О ИС ТРА ЗИ РАТ НИХ ЗЛО ЧИ НА

За вр ше но сни ма ње „Уста нич ке ули це” Ре ди тељ Ми ро слав Тер зић, ко ји је не дав но за вр шио сни ма ње игра ног фил ма „Уста нич ка ули ца”, из ја вио је Тан ју гу да су он и еки па ве о ма за до вољ ни оба вље ним по слом, а да је са рад ња са Ра де том Шер бе џи јом за ње га би ла фан та стич но ис ку ство. Те ма фил ма је ис тра га о рат ним зло чи ни ма. Сце на рио су пи са ли Ђор ђе Ми ло са вље вић и Ни ко ла Пе ја ко вић, уз са рад ни ка Фи ли па Швар ма, а про ду цент и глав ни глу мац је Гор дан Ки чић.

је ре ди тељ. Пред сто ји мон та жа, ко ја ће се ра ди ти у лет њим ме се ци ма, а по сле то га об ра да сли ке и зву ка. „Ми слим да би смо мо гли да иза ђе мо са фил мом кра јем го ди не или по чет ком сле де ће. То је от при ли ке не ки рок ко ји смо се би за цр та ли„, ре као је Тер зић. На пи та ње о ути сци ма са сни ма ња свог пр вог ду го ме тра жног игра ног фил ма, од го во рио је да одав но ра ди крат ке фор ме и да ту не ма ве ли ке раз ли ке.

на чин ис ко ри стио. Ви де ће мо. Би ло ми је див но да са ра ђу јем с њим. Гле дао сам да вр ло па жљи во ослу шку јем ње гов ри там и ње го ве са ве те и да ве ћи ну њих ис ко ри стим у фил му”, из ја вио је Тер зић. Он је ка зао да је имао фан та стич ну са рад њу и са Ки чи ћем, на чи ју је ини ци ја ти ву за по чео цео про је кат „Уста нич ке ули це”. „Оног тре нут ка кад смо се до го во ри ли о че му је филм он се по све тио глу ми, а ја сам ра дио свој

dnevnik

У ЗА ГРЕ БУ ОД 2. ДО 9. ЈУ ЛА

У ДО МА ЋИМ БИ ОС КО ПИ МА

Фе сти вал фил мо ва фан та сти ке

Три лер „Ха на”

У За гре бу ће се од 2. до 9. ју ла одр жа ти ма ни фе ста ци ја по све ће на филм ској фан та сти ци и срод ним жан ро ви ма „Фан та стик За греб филм фе сти вал„, пр ви те вр сте у Хр ват ској, ја ви ла је но вин ска аген ци ја Хи на. На не ко ли ко град ских ло ка ци ја би ће при ка за ни фил мо ви на уч не фан та сти ке, стра ве и ужа са, као и они у жан ро ви ма три ле ра, су спен са и фан та зи је. На ре пер то а ру ће би ти и ани ми ра них и екс пе ри мен тал них фил мо ва, „за чуд них дра ма„ и „3Д ноћ них мо ра„, са оп шти ли су ор га ни за то ри. Про грам „Па но ра ма„ са др жа ће из бор нај бо љих фил мо ва са вре ме не свет ске про дук ци је, „По ноћ но лу ди ло„ - фил мо ве стра ве и ужа са, „Ори јент Екс прес„ фил мо ве азиј ских зе ма ља с ду гом жан ров ском тра ди ци јом, док ће у скло пу про гра ма „Ноћ ни ма ра тон„ би ти при ка за ни атрак тив ни филм ски се ри ја ли, као и две ре тро спек ти ве. На фе сти ва лу ће та ко ђе би ти окру глих сто ло ва, су сре та са филм ским ауто ри ма и дру гих про прат них са др жа ја. Жан ро ви на уч не фан та сти ке и хо ро ра до са да су се у Хр ват ској екс клу зив но не го ва ли на „Треш филм фе сти ва лу“ у Ва ра жди ну, ко ји је сво је ше сто из да ње на ја вио за пр ву по ло ви ну сеп тем бра.

Три лер „Ха на„ у ре жи ји Џоа Рај та на ла зи се на ре дов ном ре пер то а ру до ма ћих би о ско па у ди стри бу ци ји „Та ка“. На слов ни лик у овом аван ту ри стич ком фил му је сте ти неј џер ка Ха на, ко ја по се ду је сна гу, из др жљи вост и ин те ли ген ци ју вој ни ка, за хва љу ју ћи од ра ста њу у ди вљи ни Фин ске, са оцем, бив шим аген том ЦИА-е. Жи ве ћи жи во том дру га чи јим од би ло ког дру гог ти неј џе ра, она је сте кла вас пи та ње и обу ку чи ји је циљ да од ње на чи ни са вр ше ног уби цу. Отац је ша ље на ми си ју у ко јој Ха на не при ме ће на пу ту је Евро пом, из бе га ва ју ћи аген те ко је за њом ша ље без об зир на шпи јун ка ЦИА-е Ма ри са, и док се при бли жа ва ко нач ној ме ти, Ха на се су о ча ва са за па њу ју ћим от кри ћи ма о свом жи во ту и осе ћа њи ма. „Ха на је уз бу дљив и за ба ван филм ко ји има до ста за јед нич ког са бај ка ма у ко ји ма че сто сре ће мо по ро ди цу ко ја жи ви у др ве ној ку ћи ци у шу ми. Де те мо ра да на пу сти ку ћу и да оде у свет где се су сре ће са злом ко је мо ра да пре ва зи ђе„, из ја вио је Рајт.Он сма тра да бај ке ни су ни ка да „срећ не, слат ке при че„, већ мо рал не по у ке о пре ва зи ла же њу мрач не стра не, зла. Филм је сни ман у Евро пи, а рад ња се бр зо пре ме шта са се вер но-европ ских у се вер но-африч ке пре де ле. Глав не уло ге игра ју ше сна е сто го ди шња Сир ша Ро нан, оска ров ка Кејт Блан шет и Ерик Ба на.

Са ша Ба рон Ко ен у „Дик та то ру” Сту дио „Па ра ма унт” об ја вио је пр ве фо то графи је Са ше Ба ро на Ко е на у на слов ној уло зи у ко ме ди ји „Дик та тор”. Филм, чи ј а је свет ска пре ми ј е р а на ј а вље н а за 11. мај 2012, је „хе рој ска при ча о дик та то ру ко ји је ри зи ко вао свој жи вот да би оси гу рао да де мо кра ти ја ни ка д а не ћ е до ћи у зе мљу ко ју је он та ко бри жно угње та вао”. По пи с а њ у „Хо л и вуд ри пор те ра”, но ва ко м е д и ј а про во ка тив ног бри тан ског ко ми ча ра ин спи ри са на је ро ма ном „За би бах и краљ”, из пе ра бив шег ирач ког ли де ра Са да ма Ху се и на. Ба рон Ко ен се про сла вио фил мом „Бо рат” у ко јем је глу мио но ви на ра из Ка зах ста на на про пу то ва њу по Аме ри ци.

Риз Ви дер спун у ко ме ди ји Аме рич ка глу ми ца Рис Ви дер спун ан га жо ва на је за ро ман тич ну ко ме ди ју „Who Ivited Her?”, при чу о же ни ко ја не зва на до ла зи на мо мач ко ве че, об ја вио је Хо ли вуд ри пор тер. Фил мо ви о вен ча њи ма тре нут но су у мо ди у Хо ли ву ду, па ће „Who Invited Her?” по ку ша ти да по но ви успех „Де ве ру ша”, „Ма мур лу ка у Ве га су” и „Ма мур лу ка у Хонг кон гу”. Рис Ви дер спун се про сла ви ла 2001. уло гом Еле Вудс у хит ко ме ди ји „Прав на пла ву ша”, а че ти ри го ди не ка сни је до би ла је Оска ра за уло гу Џун Кар тер Кеш у фил му „Ход по иви ци”. Три де сет пе то го ди шња зве зда до би ла је не дав но на гра ду Ге не ра ци је на до де ли филм ских на гра да те ле ви зи је Ем-Ти-Ви, за из у зе тан до при нос фил му.

Па ћи но као оста ре ли ро кер Ал Па ћи но пре го ва ра о уло зи оста ре лог ро ке ра у фил му „Imagine„ ко ји ће ре жи ра ти Ден Фо гел ман, об ја вио је “Ва ра је ти“. Сце на рио, чи ји је Фо гел ман аутор, при ча о ро ке ру ко ји од лу чу је да про ме ни жи вот у тре нут ку кад про на ђе пи смо ко је је ње го вом оцу на пи сао Џон Ле нон, а ко је га под стак не да по ку ша да про на ђе би о ло шког си на ко јег ни ка да ни је упо знао.

Уло гу си на тре ба ло да је да игра Стив Ка рел, али је он од у стао због не ус кла ђе них тер ми на. Фо гел ма ну, ауто ру сце на ри ја за „Зла то ко су„, „Imagine„ ће би ти ре ди тељ ски де би. Па ћи но, до бит ник Оска ра за „Ми рис же не„, до био је и те ле ви зиј ску на гра ду Еми за „Не зна те ви Џе ка„, а тре ба ло би да игра и ма фи ја ша у фил му „Gotti: Three Generations„.

У НО ВОМ ТАР НТИ НО ВОМ ФИЛ МУ

Ди ка прио не га ти вац По п у л ар н и глу мац Ле о н ар д о Ди ка прио глу ми ће сви ре пог га зду у но вом фил му Квен ти на Та ран ти на, ја вља ју сај то ви ко ји пра те де ша ва ња у све ту фил ма. Ин спи ри с ан „шпа ге т и ве с тер н и ма”, филм под на сло вом „Django Unchained“, је при ча о бив шем ро бу ко ји тра га за су пру гом, у че му му по ма же ло вац на гла ве. Ди ка прио би тре ба ло да глу ми не ми ло срд -

ног ро бо вла сни ка ко ји др жи за ро бље ну Ђан го ву же ну. Ње гов парт нер у уло зи Ђан га мо гли би да бу ду Вил Смит или Се мју ел Л. Џек сон. Та ран ти но већ ду же вре ме же ли да са ра ђу је са Ди ка при ом ко га је на ме ра вао да ан га жу је и у „Про клет ни ци ма„ (Inglorious Basterds), у уло зи на ци сте Хан са Лан да ко ја је на кра ју при па ла Кри сто фе ру Вал цу.

ША ЈА ЛА БАФ НА ЈА ВИО Ра де Шер бе џи ја у сце ни из фил ма „Уста нич ка ули ца”

Тре зић је на ја вио да ће филм, чи ја је по след ња кла па сни мље на у Спе ци јал ном су ду, по жан ру би ти пси хо ло шки три лер. „Сни ма ње је про те кло су пер. Сни ма ли смо 40 да на на ло ка ци ја ма по Бе о гра ду и око ли ни. Ни смо има ли не ких ве ћих про бле ма”, ре као је он до да ју ћи да су се вре мен ске при ли ке, сме не ки ше и сун ца ма ло по и гра ва ле са њи ма, „али све у све му вр ло смо за до вољ ни. Са да има мо вр ло ква ли те тан ма те ри јал за зи да ње ку ће, а пред сто ји нам да са зи да мо ту ку ћу. И да она бу де ле па, од но сно да про је кат бу де до бар. Ми слим да смо за вр ши ли не где тек 50 по сто од по сла”, из ја вио

„Ја је с ам де би т ант у ду гој фор ми, али ја ко ду го већ ра дим крат ке фор ме, та ко да је ово би ло све исто са мо ма ло ду же. Од но сно мно го ви ше вре ме на ми је тре ба ло да се при пре мим. Мно го ви ше ми је зна чи ло све то што сам ра дио”, из ја вио је он. Тер зић је ис та као да је кон такт са слав ним глум цем Ра де том Шер бе џи јом зна чио за ње га фан та ти стич но ис ку ство. „Го спо дин Шер бе џи ја је 1966. го ди не ушао у ка дар пр ви пут. Сни мао је свој пр ви филм, а ја се та да још ни сам ни ро дио. Та ко да је тре ба ло ис ко ри сти ти сво то ис ку ство ко је он до но си са со бом. На дам се да сам то на до бар

по сао. Ни јед ног тре нут ка ми се ни је ме шао. Ре ди тељ са мо мо же да по же ли и та квог глум ца и таквог про ду цен т а”, до дао је Тер зић. У „Уста нич кој ули ци” глав ни лик је мла ди за ме ник ту жи о ца ко ји до би ја за да так да ис тра жи де ло ва ње па ра вој не фор ма ци је „Пр ва пи о нир ска” и на ла зи ње ног је ди ног пре жи ве лог при пад ни ка, док „не до дир љи ви” тво рац те је ди ни це не би ра на чин да за у ста ви ис тра гу. По ред Ки чи ћа и Шер бе џи је, игра ју Уликс Фех миу, Пе тар Бо жо вић, Пре драг Еј дус, Је ле на Ђо кић, Ми ли ца Ми хај ло вић и дру ги. Про ду цент је „Фил мком бајн”.

Не за „Тран сфор мер се” Хо ли вуд ски глу мац Ша ја Ла баф по твр дио је да не пла ни ра да да ље сни ма фран ши зу „Тран с фо мер си”. Ла баф, ко ј и тре н ут н о про м о в и ш е тре ћи филм се ри ја ла „Transformers: Dark of the Moon” у ре жи ји Мај кла Бе ја, ре као је за Ем-Ти-Ви њуз да је то за ње га „си гур но по след њи” у се ри ја лу. „Не ћ у ра д и т и још је д ан (филм о тран сфор мер си ма)”, на вео је. „А ми слим да не ће ни Мајкл Беј”. Ла баф је та ко ђе по твр дио да су у то ку при пре ма за

сни ма ње пе тог фил ма фран ши зе „Ин ди ја на Џонс” Џор џа Лу ка са. Мла ди глу мац је ис при чао да Ха ри сон Форд, ко ји игра глав ну уло гу, по но во ра ди на фи зич кој фор ми ка ко би мо гао да глу ми сме лог ар хе о ло га-аван ту ри сту. „Раз го ва рао сам са Ха ри со ном. Ка же да је стал но у те ре та ни. Ре као је да ни шта ни је чуо, али да зна да је Џорџ Лу кас у по тра зи за за пле том. До дао је да не из ла зи из те ре та не, што зна чи да се не што спре ма”.

kULTURA

dnevnik

ponedeqak13.jun2011.

НА ПОЗОРИШНОМ ФЕСТИВАЛУ У КЕЛНУ

ПРЕДСТАВЉЕНА ЗБИРКА НАЈБОЉИХ ДРАМА С КОНКУРСА ФОНДАЦИЈЕ „ХАРТЕФАКТ”

Заједно гостују Србија и Хрватска

Радници умиру певајући

Под покровитељством српског председника Бориса Тадића, хрватског Иве Јосиповића и шефа немачке државе Кристијана Вулфа, као домаћина, у Келну је у суботу отворен позоришни фестивал - ‘’Fe sti val te a ter sce ne Evro pa‘’, чији су гости ове године Србија и Хрватска. Немачка публика ће наредних недељу дана моћи да види 13 позоришних продукција које ће извести 12 ансамбала из Немачке, Србије и Хрватске, што је, кажу организатори, јединствена прилика да се за то време створи утисак о актуелним позоришним догађајима у, како се наводи, три европске земље. Амбасадор Србије у Берлину Иво Висковић рекао је приликом отварања да пре више година немачко-српско-хрватски фестивал не би био могућ због тога што су ране из 90-их година биле свеже, а да је сада, захваљујући јасној политици помирења коју воде председник Србије Тадић и Хрватске Јосиповић, ово најнормалнија ствар.

Конзул Хрватске у Диселдорфу Кристијан Тушек је говорио о Хрватској која је пред вратима ЕУ и њеној намери да подржи све земље у региону на европском путу. Спектар представа немачкосрпско-хрватског фестивала се ове године креће од плеса, преко ‘’перформанса уметности‘’ до постдокументарног позоришта, уз многобројне ‘’радионице‘’ и ‘’округле столове‘’ где ће публика и уметници имати прилику да размењују своје утиске и доживљаје о виђеном и доживлљеном и заједнички анализирају питање европске позоришне мреже. ‘’Stu bi o bi ne keln‘’, где се одржава овај фестивал, најстарије је универзитетско позориште Немачке, које постоји од 1920. године. Универзитет у Келну је пре више од 30 година ‘’Студиобинекелн‘’ подигао на ниво централне установе, коју потпомаже и одржава као самостални, отворени и културни центар Универзитета. (Танјуг)

Збирка нових домаћих драма „Радници умиру певајући”, објављена као резултат конкурса фондације „Хартефакт” за савремени ангажовани драмски текст, представљена је у књижари „Илегала” издавачке куће „Плато букс”, у Беогрду. Књига садржи победнички комад „Радници умиру певајући” и још четири најбоље драме - ‘’Убити Зорана Ђинђића‘’ аутора Рајка Ђурића и Златка Паковића, ‘’Пошто је паштета‘’ Тање Шљивар, „Зеро‘’ Марјана Тодоровића и коаутора Нинослава Ђорђевића и ‘’Супермена је убила шака непознатих‘’ Катарине Тодоровић. Председница жирија, драмска ауторка Биљана Србљановић изјавила је да су пројекти Хартефакта освежење на нашој сцени захваљујући значају који придају култури. Она је истакла да је позитивно изненађена бројем и квалитетом драма пристиглих на конкурс и оценила да „оно највиталније у нашем позоришту јесу драмски писци, нарочито млади, који су у рангу са најбољим позоришним појавама у Европи”. Ауторка победничког текста Димитријевић казала је да је тема њене драме „како су спрега власти и капитала и дивљачко отимање довели до тога да пропадају читаве друштвене заједнице”. Куриозитет је да је комад „Радници умиру певајући” мјузикл. Премијера ће бити крајем године у копродукцији Битеф театра и Хартефакта, у режији Анђелке Николић.

Познати публициста, песник и филозоф Ђурић подсетио је на лично познанство са Ђинђићем и бурне догађаје кроз које су пролазили деведесетих година прошлог века.”Ђинђић је тада био више пута у смртној опасности. Међутим, убила га је српска држава с почетка двехиљадитих година. Срамотно је да кривци не буду изведени пред суд. Док се то не деси, не можемо остварити морални напредак друштва”, нагласио је Ђурић. Млада ауторка из Бање Луке Шљивар рекла је да је драма „Пошто је паштета” љубавна прича о месару из малог места и манекенки која одлази одатле. Она је најавила премијеру у Атељеу 212 у режији Снежане Тришић. Глумац Марјан Тодоровић казао је да је „Зеро” драма о „партијској држави и лажним обећањима кроз причу једног младог глумца”. Он је додао да је у садржај укључио своја и искуства својих пријатеља. Драматург Катарина Тодоровић испричала је да се њена драма бави херојима и демистификацијом митских јунака, попут Супермена, али и оних политичара, домаћих и страних, који се представљају као наши спасиоци. Програмски уредник „Хартефакта” Филип Вујошевић подсетио је да је на овај први конкурс, расписан прошле године за ауторе из Србије, стигло више од 50 драма. У току је нови конкурс и то проширен на цео регион. (Танјуг)

У ЛОЗНИЦИ У ЧАСТ ЗНАМЕНИТОГ СЛИКАРА

РАНИ БОДРИЈАР У ПОРОДИЧНОЈ БИБЛИОТЕЦИ АНАРХИЈЕ/ БЛОКА 45

С оне стране огледала производње ”Издавачка кућа“ из Београда, „Анархија/ Блок 45“, која под знацима навода стоји зато што едицију „Породична библиотека“ креира захваљујући економији поклона, издала је још један наслов из домена критике друштва и његових пракси – „Огледало производње“ Жана Бодријара. Реч је о првој књизи чувеног француског мислиоца, чији су се ставови у раној фази кретали оштро против утемљеног поретка капиталистичке економије. У њима, контроверзни аутор је тврдио да се средњовековна, древна, примитивна друштва не могу свести на производњу као одређујућу економску инстанцу. Од потенцијалних оптужби, унапред се бранио: „Утопија жели говор против власти, против начела стварности, које је само фантазам система и његова бесконачна репродукција. Она жели само живу реч и да се у њој изгуби.“

Пун наслов Бодријарове студије гласи „Огледало производње или критичка илузија историјског материјализма“. Превод, пратеће текстове, припрему за штампу „бесплатног издања за личну и комуналну употребу“ потписује Алекса Голијанин, који је и уредник „Породичне библиотеке“. За њега је

ово најјаснија и најприступачнија Бодријарова књига, беспрекорно, надахнуто написана, с концентрацијом која запањује.

- Данас чак и министри трговине излазе у јавност с неким критичким опаскама нa рачун „потрошачког друштва“. Али, ми не живимо у „потрошачком друштву“, већ у свету опседнутом производњом – као праксом, односом, идеологијом, оријентацијом – каже Голијанин, додајући да се захваљујући посвећености, бризи пријатеља „Породичне библотеке“, преко књига успоставља однос који разбија то огледало производње, економије, згртања, губитка и добитка, тај дискурс који је Бодријар називао продукционистичким, обликом вредности без обзира на питање да ли та продуктивност има објективне циљеве или се развија због себе саме. Бодријар је у „Огледалу производње раднике упоредио са Ниче-

овим хришћанима, који су у врховну вредност уздигли главно знамење свога ропства. Питајући се зашто би човек у оквиру рада, производње, на Марксовом трагу, тежио разликовању од животиња, када је хуманизам фикс идеја, такође придошла из политичке економије. На том месту сва прича одрживог развоја пада у воду, јер Бордријар закључује да људско постојање није циљ који мора пронаћи своја средства. ”Да бисмо довели у питање процес који нас подређује судбини политичке економије и терору вредности, и да бисмо изнова сагледали пражњење енергије и симболичку размену, концепти производње и рада које је развио Маркс (да не говоримо о политичкој економији) морају се тумачити као идеолошки концепти уткани у општи систем вредности. А ако желимо да пронађемо област с оне стране економске вредности (што је заправо једина револуционарна перспектива), онда се огледало производње, у којем се одражава целокупна западна метафизика, мора коначно разбити“, пише Бодријар. И. Бурић

23

Мићини и Верини дани У славу знаменитог уметника сабора у Тршићу. Учесници тог Миће Поповића, у Лозници, род- програма биће новинар и песник ном граду нашег великог слика- Војислав Карановић, уредник тера, и његове супруге Вере, истак- мата професор др Драган Бошконутог ликовног ставраоца, данас вић и професор др Саша Радојће по 11. пут бити приређена ма- чић и Бошњак. нифестација ‘’Мићини и Верини Мића Поповић, рођен у Лознидани‘’. На овој дводневној мани- ци 12. јуна 1923. године а умро је фестацији Лозни22. децембра чанима ће у про1996. у Београду, стору Сталне поједан је од наших ставке бити преднајвећих сликара стављен академдвадесетог века и ски слликар Драстваралац у низу ган Мартиновић других уметничиз Сремске Миких области. Био тровице, декан је редован члан Академије клаСрпске академије сичног сликарнаука и уметности ства у Сремској и појединих Каменици, чију ће угледних иноизложбу отворити страних институисторичар уметција и гостујући ности Срето Боуниверзитетски шњак.У истом предавач. Од окпростору, у уто- Мића Поповић: Не хвала! тобра 1989. годирак ће бити пред- (аутопортрет) 1977. не, када је уметстављен 10. број ник прогашен за годишњака ‘’Призор‘’, часописа првог почасног грађанина Лозниза културну историју Јадра који це, изложена су дела која је Поиздаје Центар за културу ‘’Вук повић одабрао за Сталну поставКарадзић‘’ из Лознице рекла је ку у родном граду, касније употНешковић Симић.’’Призор‘’ об- пуњену сликаревим личним јављује радове учесника прошло- предметима и радовима његове годишњег округлог стола који је супруге Вере, која је била истакприређен у оквиру 76. Вуковог нута сликарка.

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

НА МИНИСТАРСКОЈ КОНФЕРEНЦИЈИ О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ

Андрић, наш саговорник

Усвојена Београдска декларација

Културни центар Београда организује програм од 14. до 16. јуна посвећен Иви Андрићу поводом 50 година од додељивања Нобелове награде у оквиру кога ће бити разговора, музике, поезије, изложбе књига … Манифестација се отвара 14. јуна увече трибином „Како читамо Андрића и како Андрић ‘чита‘ нас: јужнословенске / западнобалканске контроверзе у огледалу књижевности” на којој ће учествовати књижевници Миљенко Јерговић, Горан Самарџић, Мухарем Баздуљ, Владимир Пиштало и Владимир Кецмановић, а модератор: је проф. др Тихомир Брајовић. Следећег дана 15. јуна професор на београдском Филолошком факултету Тихомир Брајовић одржаће предфавање „Субверзивни Андрић: политика као ‘проклета авлија‘ књижевности”. Уследиће музички програм у оквиру кога ће биити изведене композиције Лудмиле Фрајт - „У сумрак певају де-

војке” (Хор Радио-телевизије Србије, диригент Младен Јагушт), Иване Стефановић- „Знакови поред пута” (Љубиша Јовановић, флаута и Бојана Димковић, клавир) Исидоре Жебељан -” Проклета авлија” ( Јасмина Стојковић, сопран, Јован Анђелковић, кларинет, Елеонора Николић, виолина, Бојана Станковић, клавир, Богдан Живановић, контрабас). Последњег дана у четвртак (16. јун) биће одржана трибина „Између светлости и мрака: енигма Андрићеве еротике” на којој ће учествовати Јелена Пилиповић, Марија Грујић, Петар Јевремовић, Михајло Пантић и Тихомир Брајовић; модераторка је Татјана Росић. Непосредно пре и након сваког програма биће изложен део експоната изложбе „Књиге уметника - Андрић”. Ауторке изложбе су Татјана Корићанац и Жељка Мићановић Миљковић, а продукција је Музеја града Београда и Италијанског институт за културу. (Танјуг)

Представници 11 земаља потписали су у Сава центру Београдску декларацију, која треба да представља смернице за унапређивање међународне сарадње у југоисточној Европи и промоцију културног наслеђа као инструмента за одрживи развој, дијалог и помирење. У оквиру седме Министарске конференције земаља југоисточне Европе „Културно наслеђе - мост ка заједничкој будућности”, декларацију су потписале Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Италија, Македонија, Молдавија, Албанија, Румунија и Словенија у својству посматрача. Потписиници Декларације обавезали су се да ће интензивирати примену законских одредби како би унапредили превентивне, реактивне и мере подизања свести ради сузбијања незаконите трговине културним добрима. Подржали су развој креативних и иновативних едукативних програма под надзором УНЕСЦО-а, који би били усмерени на младе и указива-

ли на значај културног наслеђа, како би се обезбедило његово право вредновање и културна разноврсност друштва. Потписници су подвукли значај културне баштине за развој културног туризма заснованог на одрживим природним и културним ресурсима и поздравили њихову позитивну улогу у региону. Посебан нагласак стављен је на обнову и промовисање културне баштине у регионима погођеним ратом, са жељом да се подигне свест о културној разноврсности, изгради поверење у помирење и подржи развој локалног образовања, знања и вештина. У Београдској деклерацији наглашена је потреба да се кроз заједничке ресурсе и мобилизацију појача улога регионалних центара, а примена нових и креативних инструмената у заштити културног наслеђа види се као моћно средство за одрживи развој, дијалог и помирење. Једна од тема конференције била је јачање сарадње земаља региона у очувању заједничког наслеђа, а Марковић је као

пример навео заједничку номинацију стећака Србије, БиХ, Хрватске и Црне Горе за УНЕСЦО-ову листу културне баштине.

ске и Румуније, док су у својству посматрача били представници Грчке, Словеније и Турске.Oвај састанак је био наставак иницијативе о регио-

Седам практичних тачака Министар културе Србије Предраг Марковић је, у изјави медијима, рекао да Београдска декларација представља разраду низа тачака, о томе како се наслеђе чува, како се ставља у функцију културне привреде и културног туризма и како кроз пажљиву размену искустава анимира радну снагу и доноси корист свима у региону. Он је навео да су од 11 тачака декларације, седам „практичне” и предвиђају низ акционих планова о сарадњи и имплементацији онога што је до сада постигнуто у области заштите културног наслеђа. Она омогућава, између осталог, интегрисање искустава у чувању и презентацији материјалног и нематеријалног наслеђа, додао је министар. Марковић је приметио да је на почетку кључни разлог заштите културног наслеђа био помирење, а сада то постаје само успутни добитак за све државе у региону. На конференцији коју је, уз подршку УНЕСЦО-а, организовало Министарство културе Србије, учествовали су представници Србије, Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Италије, Македоније, Молдавије, Црне Горе, Хрват-

налној сарадњи „Културна баштина - мост ка заједничкој будућности”, која је покренута у Мостару 2004.Следећа министарска конференција требало би да се одржи у Бугарској 2012. (Танјуг)

24

svet

ponedeqak13.jun2011.

UKRATKO Sa mo u bi ca na mo pe du PE [E VAR: U eksplozijama dve bombe u Pe{evaru na severozapadu Pakistana u subotu su poginule 34 osobe, a povre|eno je skoro 100 qudi, saop{tila je policija. Eksplozije su se desile u razmaku od ~etiri minuta, a jednu je izazvao bomba{ samoubica. „Prva eksplozija je bila relativno mala, ali kada su se qudi pribli`ili mestu eksplozije, desila se druga, prili~no velika”, rekao je policijski zvani~nik Ijaz Kan. U napadima je povre|eno 98 qudi, od kojih je 18 u kriti~nom stawu, prenele su agencije. Izvor prve eksplozije je nepoznat, a drugi napad je izveo bomba{ samoubica na motorciklu, sa 10 kilograma eksploziva. Napad se desio u trenutku kada su direktor ameri~ke Centralne obave{tajne slu`be (CIA) Leon Paneta i avganstanski predsednik Hamid Karzai boravili u poseti Islamabadu. (Ta njug)

U Av ga ni sta nu 368 mr tvih ci vi la KA BUL: Maj je bio najsmrtonosniji mesec za civile u Avganistanu otkako su 2007. godine Ujediwene nacije po~ele da bele`e broj poginulih, pokazuje najnoviji izve{taj. UN su navele da su islamisti~ki pobuwenici odgovorni za 82 odsto od ukupnog broja od 368 civila koliko je poginulo pro{log meseca. Vode}i uzrok pogibija civila predstavqaju eksplozivne naprave ru~ne izrade, navodi se u izve{taju UN. Nasiqe je u porastu otkako talibani poku{avaju da povrate teritorije na jugu zemqe koje su im me|unarodne vojne snage na ~elu sa SAD uzele tokom zime, prenosi AP.„Vrlo smo zabrinuti zbog toga {to }e se stradawa civila poja~ati jo{ vi{e tokom leta kada u borbama i nasiqu gine najvi{e wih„, rekla je @or`et Gawon, direktorka misije UN u Avganistanu zadu`ena za qudska prava.

(Ta njug)

Tro va we olo vom PE KING: Vi{e od 600 qudi, ukqu~uju}i 103 dece, otrovalo se olovom u najnovijem slu~aju te vrste u Kini.Kako prenosi dr`avna agencija Sinhua, `rtve trovawa su zaposleni koji rade u 25 malih radionica za preradu olova, kao i wihova deca, u gradu Jangsin}iao u isto~noj provinciji Xe|ijang. Rezultati testova pokazali su da 26 odraslih i 103 dece imaju te{ke slu~ajeve trovawa, dok je kod 494 osobe re~ o lak{im oblicima trovawa, navodi Sinhua. Kina posledwih godina ima ra{iren problem sa slu~ajevima te{kog trovawa metalom, pri ~emu je na hiqade dece bilo pogo|eno tom pojavom tokom 2009. i 2010. godine u nekoliko kineskih provincija po{to `ive u blizini topionica i fabrika metala koje ne primewuju potrebne ekolo{ke mere za{tite.

(Ta njug)

dnevnik

Ru si ja pro tiv ula ska ame ri~ ke kr sta ri ce u Cr no mo re MO SKVA: Rusija je ju~e protestovala zbog dolaska ameri~ke ratne krstarice naoru`ane balisti~kim projektilima na manevre sa Ukrajinom u Crnom moru, upozoriv{i da je to pretwa po nacionalnu bezbednost, javqaju agencije. „Imamo niz pitawa u vezi sa dolaskom, ameri~ke krstarice Monterej naoru`ane protivraketnimi sistemom Aegis na ameri~ko-ukrajinske manevre saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova Rusije. Ministarstvo isti~e da je Ruska strana vi{e puta ponovila da ne}e biti ravnodu{na prema pojavi elementata ameri~ke strate{ske insfra-

strukture u blizini ruske granice i da }e takav korak smatrati pretwom po bezbednost zemqe, navedeno je u saop{tewu.

Rusija, kako se dodaje razume da je stacionirawe „Montenereja” u evropskim vodama deo ameri~kog plana o raketnom {titu, ali ne vidi za{to to mora da bude tako blizu wenih granica.

Ameri~ki predsednik Barak Obama rekao je 2009. godine da }e odustati od planova wegovog prethodnika Xorxa Bu{a da se delovi raketnog {tita postave u Poqskoj i ^e{koj i najavio da }e umeto toga biti postavqena mobilniji sistemi sa projektilima kratkog i sredweg dometa

Ame ri~ ka kr sta ri ca„Mon te rej”

NA SIQ NO ZA U STA VQA WE AN TI VLA DI NIH DE MON STRA CI JA

Si rij ska voj ska u{la u Ji sr al-[u go ur DA MASK: Sirijska vojska u{la je u{la dve strane u Jisr al[ugour na sevrozapadu zemqe po{to su tenkovi prethodno opkolili grad u kome se nalaze grupe protivnika sada{weg re`ima. U Jisr al-[ugouru je protekle nedeqe ubijeno oko 120 pripadnika bezbednosnih snaga. Prema aktivistima otpora protiv re`ima do{lo je do pobune unutar vojske, jer su vojnici odbili da izvr{e nare|ewe da primene silu protiv demonstranata, te su ubijeni od svojih kolega. Vlada, me|utim, tvrdi da su ih ubile oru`ane kriminalne grupe, prenose agencije.

Lokalni koordinacioni komitet koji prikupqa podatke o antivladinim protestima, saop{tio je da su vojnici napali grad sa ju`ne i istocne strane u oko 200 vozila, ukqucuju}i tenkove.Severozapad zemqe, u blizini granice sa Turskom, je i ranije bilo sredi{te otpora sirijskom re`imu i predstavqa do sada najve}i izazov naporima predsednika Ba{ara Asada da suzbije anti-vladine

proteste. Jisr al-[ugour je prete`no sunitski grad. Suniti su i ina~e ve}ina u Siriji, ali Asad i vladaju}a elita pripadaju mawinskoj Alavitskoj sekti, koja je organak [iitskih muslimana. Hiqade Sirijaca sa severozapada zemqe pre{le su u Tursku be`e}i od borbi

proteklih dana i potra`ile uto~i{te u izbegli~kim kampovima.

Sirijske snage su novinarima rekle da hapse „snajperiste” u Jisr al-[uguru. Grad od oko 40,000 stanovnika je uglavnom ispra`wen, a mnogi koji se dosada nisu evakuisali su danas poku{ali da pobegnu. Borci za qudska parava ka`u da je u gu{ewu antivladinih pro-

testa od izbijawa nereda pre 12 dana poginulo vise od 1.400 qudi.

Kako saznaje AP operacija vladinih snaga u Jisr Al-[ugouru se nastavqaju.

SAD i Evropska unija osudile su sirijske vlasti zbog upotrebe sile protiv u~esnika protesta, u kojima je za skoro tri meseca ubijeno vi{e od 1.200 qudi. Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton osudila je nasiqe nad demonstrantima i pozvala vlasti da oslobode politi~ke zatvorenike. E{tonova je pozvala sirijsku vladu da u potpunosti sara|uje sa Kancelarijom visokog komesara za qudska prava.

SAD su optu`ile Siriju za stvarawe „humanitarne krize” `estokim slamawem demonstranata, pozivaju}i vlasti da omogu}e pristup za zdravstvene radnike.”Ofanziva sirijske vlade na severu zemqe stvorila je humanitarnu krizu”, navedeno je u saop{tewu Bele ku}e.

(Ta njug)

Ha mas pro tiv Fa ja da za pre mi je ra TEL AVIV, GA ZA: Islamisti~ki Hamas odbacio je ju~e nominaciju Salama Fajada za premijera u prelaznoj palestinskoj vladi, nekoliko sati nakon {to je rivalski Fatah odlu~io da ga podr`i. Protivqewe Hamasa nominaciji Fajada, dosada{weg premijera u vladi na Zapadnoj obali kojom dominira Fatah, iskomplikova}e planove za ujediwewe dve palestinske vlade.

usmerenim prema Iranu. „Prema zvani~noj ameri~koj verziji, ratni brodovi se mogu rasporediti u Crnom moru u slu~aju potrebe, recimo zbog izbijawa sukoba u regionu”, navelo je rusko ministarstvo, uz napomenu da ne vide kakav su sukob ameri~ki komandanti imali u vidu kada su pomerili ratni brod sa Mediterana na istok, prenosi Rojters.

Protest iz Moskve sti`e neposredno po{to Rusija i Zapad pro{le nedeqe nisu uspeli da postignu napredak u vezi raketnog {tita za Evropu, pri ~emu se Moskva `ali da se druga strana oglu{uje o zahteve Rusije.

(Ta njug)

Planirano je da se predstavnici dve frakcije sastanu u utorak u Kairu i dogovore se o sastavu novog kabineta. Fatah i Hamas su u maju potpisali sporazum u egipatskoj prestonici kojim se okon~avaju ~etvorogodi{wi, povremeno krvavi, nesporazumi. Za sada nije jasno da li je ju~era{we saop{tewe Hamasa kona~na odluka ili samo taktika pred postavqewe ministara.

(Ta njug)

Bel gi ja go di nu da na bez vla de BRI SEL: Belgija, svetski rekorder u nemogu}nosti da formira vladu, danas }e obele`iti godinu dana jalovih pregovora o koaliciji koja bi trebalo da vodi dr`avu sastavqenu od Flamanaca i Valonaca.

Na op{tim izborima odr`anim 13. juna 2010. u Flandriji je pobedila separatisti~ka Nova flamanska alijansa predvo|ena Bartom de Veverom, a u Valoniji Socijalisti~ka partija, ~ijem je lideru Eliju di Rupu kraq Albert Drugi pre ne{to mawe od mesec dana dao mandat za formirawe vlade. To je, me|utim, tek posledwi u ~itavom nizu poku{aja belgijskog suverena da u posledwih godinu dana prona|e ~oveka, ili qude, koji bi bili u stawu da okupe sve politi~ke stranke za jednim stolom i poku{aju da postignu kompromis o formirawu nove federalne vlade.

Prvi „medijator” bio je Bart de Vever, zatim Di Rupo, posle ~ije ostavke je kraq imenovao Denija Pitersa i Andrea Flaua, pa ponovo De Vever koga je ovaj put nasledio Johan Vande Lanote zajedno sa Didijeom Rejndersom i, na kraju, Vuter Beke. Nijedan od wih nije uspeo da ostvari bilo kakav zna~ajniji korak ka formirawu koalicije, a posledwi ozbiqniji me|ustrana~ki pregovori u okviru kojih su predstavnici svih stranaka sedeli za istim stolom odr`ani su jo{ sredinom septembra.

Tako je ova zemqa 29. marta postala apsolutni svetski rekorder

u nemawu vlade, po{to je potukla Irak koji je bez vlade bio 289 dana. Belgijancima, me|utim, ovaj put ni 365 dana ne}e biti dovoqno, po{to se svetlo na kraju tunela jo{ uvek ne nazire, iako je Di Rupo za idu}i petak kona~no uspeo da zaka`e sastanak sa predstavnicima svih stranaka.Ovakva opu{tenost i, moglo bi se re}i ~ak i nezainteresovanost, kada je formirawe nove vlade u pitawu mo`e se objasniti ne samo dijametralno suprotnim stavovima flamanskih i valonskih stranaka, nego i ~iwenicom da se u ovoj zemqi

nedostatak vlade prakti~no i ne ose}a.

Belgija je, primera radi, bez vlade obavila {estomese~no predsedavawe Evropskoj uniji koje su, ~ak, evropski partneri ocenili kao primerno i jedno od najboqih od osnivawa evropskog bloka. Pored toga, vr{ilac du`nosti premijera Iv Leterm, je uspeo ne samo da isposluje usvajawe buxeta za 2011, nego i da bez ve}ih problema dobije dozvolu za anga`ovawe belgijskih vazdu{nih snaga u napadima na Libiju. Belgijanci, ina~e skloni crnom humoru, ka`u da, od kako nema vlade, ~ak `eleznica boqe funkcioni{e i vozovi su ta~niji. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DMI TRIJ ME DVE DEV Pre 21 godinu Rusija je izabrala novi put, izjavio je ruski predsednik Dmitrij Medvedev povodom 12. juna, Dana Rusije, dodaju}i da je tada nova Rusija po~ela izgradwu demokratske pravne dr`ave i da je najva`nije da su oja~ali kao zemqa i kao jedinstvena nacija. Kao dr`avni praznik i neradni dan 12. jun progla{en je 1992. godine, a od 1994. je Dan nezavisnosti.

SI MEON SAK SKO BUR GOT SKI Kandidat vladaju}e koalicije za predsednika Bugarske na izborima 23. oktobra bi}e Simeon Sakskoburgotski, biv{i car i premijer.

Lider vladaju}e partije i premijer Bojko Borisov izjavio je da Sakskoburgotski najzaslu`niji za ulazak zemqe u EU, 2007. godine. On je bio na ~elu vlade od 2001. do 2005, a bugarski car od 1943. do 1946. godine.

SIL VE STER STA LO NE Silvester Stalone }e glumiti u novom akcionom trileru, adaptaciji ilustrovanog romana „Metak u glavu”. Poznati glumac }e igrati pla}enog ubicu iz Wu Orleansa koji udru`uje snage sa wujor{kim policajcem u potrazi za qudima koji su ubili wihove partnere. film }e re`irati Volter Hil, a snimawe }e po~eti krajem juna u Luizijani.

Ita li jan ski re fe ren dum o nu kle ar ka ma RIM: U Italiji je ju~e po~eo referendum na kome se gra|ani izja{wavaju o vi{e pitawa ukqu~uju}i da li }e prihvatiti izgradwu nuklearnih postrojewa posle havarije u Fuku{imi i da li }e ukinuti imunitet koji funkcionerima, ukqu~uju}i premijera Silvija Berluskonija, omogu}ava da ne prisustvuju su|ewima. Gra|ani }e pored toga na dvodnevnom referendumu glasati o privatizaciji sektora vodosnabdevawa.

Glasawe o nukleranim elektranama bi}e va`an pokazateq raspolo`ewa evropske javnosti prema nuklearkama posle katastrofe u Japanu. Nema~ka je pro{le nedeqe donela zakon kojim se predvi|a ga{ewe nukleranih elektrana do 2022. godine. Ukoliko na referendum iza|e vi{e od

50 odsto bira~a, i ukoliko se gradajani izjasne protiv, to }e ozna~iti kraj vladinih planova da reaktiviraju italijanski nuklerani program do 2014. godine, naveo je AFP. Italija je napustila nukleranu energiju posle havarije u ^ernobilu ali Berluskoni je postavio obnavqawe nukleraki kao

jedan od ciqeva svoje vlade. Ankete javnog mwewa pokazuju da su nuklerana postrojewa nepopularna u Italiji.

Bira~i }e se na referendumu izja{wavati o jo{ jednom pitawu zna~ajnom za Berluskonija - o zakonu koji ministrima daje imunitet od pojavqivawa na sudu dok su

na funkciji, a koji je donet ubrzo posle wegovog reizbora 2008.godine. Protiv Berluskonija se trenutno vode tri sudska procesa, ukqucujcuhi su|ewe za pla}awe seksualnih usluga maloletnoj prositutki, za davawe mita i za proneveru.

Ukoliko se gra|ani izjasne za ukidawe imuniteta, to }e biti direktan udarac za 74 godi{weg premijera i dodatni pokazateq nezadovoqstva gra|ana wegovom vladom, posle poraza wegove stranke Narod slobode na lokalnim izborima za gradona~elnike Milana i Napuqa. Glasa~ka mesta su zatvorena sino} u 22 ~asa po lokalnom vremenu, a danas }e biti ponovo otvorena od 7 do 15 ~asova. Rezultati se o~ekuju ve~eras.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

ponedeqak13 . jun2011.

25

PO MO] NIK HI LA RI KLIN TON PET DA NA NA BAL KA NU

Fi lip Gor don da nas u Sa ra je vu BE O GRAD: Pomo}nik ameri~ke dr`avne sekretarke Filip Gordon po~iwe danas petodnevnu posetu Zapadnom Balkanu, tokom koje }e razgovarati sa zvani~nicima u Sarajevu, Beogradu, Pri{tini i Zagrebu. Pomo}nik Hilari Klinton, zadu`en za Evropu i Evroaziju, u BiH }e boraviti 13. i 14. juna, a potom }e od 15. do 17. juna posetiti Srbiju, Kosovo i Hrvatsku, saop{tio je Stejt department.

Visoki ameri~ki zvani~nik u Sarajevu }e razgovarati sa zvani~nicima vlasti i politi~kim liderima i u~estvovati na konferenciji o politici SAD prema Balkanu. U Beogradu, Pri-

{tini i Zagebu Gordon }e s „visokim vladinim zvani~nicima i liderima zajednica” razgovarati o „pitawima od obostranog interesa”, pi{e u saop{tewu.

Kako je najavqeno iz Stejt departmenta, u posetu regionu Gordon dolazi da bi „naglasio podr{ku SAD svim zemqama Zapadnog Balkana u izgradwi naprednih, miroqubivih i demokratskih dru{tava koja nastoje da zauzmu mesta koja im pripadaju kao punopravnim ~lanicama evropske i evroatlantske zajednice”.

U maju pro{le godine Gordon je rekao je evropska integracija Srbije i ~itavog Balkana „strate{ki ciq administracije Ba-

raka Obame”, ali da smatra da }e „put Srbije ka ~lanstvu u EU zahtevati da Srbija re{i situaciju sa Kosovom”. On je tada rekao i da se SAD protive podeli Kosova koje priznaju kao suverenu i nezavisnu dr`avu, ali da „mo`e i mora biti napora da dve zemqe (Srbija i Kosovo) re{e te{ka prakti~na pitawa”.

Filip Gordon, koji je na funkciji pomo}nika dr`avnog sekretara za Evropu od 2009, boravio je u Beogradu tri puta, u maju 2009. u pratwi potpredsednika Xozefa Bajdena, u maju 2010. i u oktobru 2010. s dr`avnom sekretarkom Hilari Klinton.

CRKVA

Li ti ja do vr ha Ru mi je POD GO RI CA: Mitropolija Srp ske pra vo slav ne cr kve (SPC) u Crnoj Gori organizovala je u subotu pohod-litiju na vrh planine Rumije, g|e je 2005. godine helikopterima vojske tada{we SCG postavqena limena crkva.

Litija je krenula u no}i izme|u subote i nedeqe iz Bara u dva sata posle pono}i, a u nedequ ujutru slu`ena je liturgija u crkvi na vrhu Rumije. Na poziv Mi tro po li je da se pri dru `e pravosolavnim vernicima, nisu se odazvali katolici i muslimani jer, kako je ranije saop{te no, ni su za in te re so va ni i

zbog nepoverewa u dobre namere Mitropolije za u~e{}e u litiji.

Vernici sve tri konfesije pravoslavci, katolici i muslimani, izlazili su na Troji~indan na vrh Rumije, koji smatraju zajedni~kim svetim mestom. Ta tradicija je prekinuta pre {est godina kada je Mitropolija SPC samovoqno na vrh planine postavila svoju crkvicu. Dr`avni organi Crne Gore ranije su najavili da }e metalna crkva naRumiji biti uklowena. Pravoslavci su i ove godine na Rumije izneli krst Svetog Jovana Vladimira.

GR^ KA KRI ZA ME WA I PO LO @AJ CR KVE

Iz dr `av ne ka se sa mo po la pla te sve {te ni ci ma ATI NA: Gr~ka vlada i Gr~ka pravoslavna crkva po~ele su pregovore o regulisawu me|usobnih odnosa koji bi trebalo da budu okon~ani do oktobra. Pregovori }e biti vo|eni u nekoliko etapa, a osnovu za pregovore ~ini memorandum gr~kog premijera Jorgosa Papandreua. Za izmenu statusa crkve potrebna je i promena Ustava Gr~ke.

Do sada je vi{e gr~kih mitropolita pokazalo zainteresovanost za odvajawe crkve od dr`ave, prenosi Verska informativna agencija (VIA). Predstavnici crkve i dr`ave dogovorili su da se razgovara o pitawu crkvenih sredstava u dr-

`avnoj nacionalnoj banci, saradwi crkve i dr`ave u socijalnoj oblasti, pitawu transplantacije organa, vojnoj obavezi sve{tenstva, crkvenom obrazovnom sistemu i drugim temama.

Gr~ka pravoslavna crkva nema jurisdikciju nad celom Gr~kom.

Najve}i delovi su pod Atinskom arhiepiskopijom. Sever je pod Carigradskom patrijar{ijom (Epir, Makedonija, Trakija). Mitropolije na Kritu ~ine autonomnu crkvu pod Carigradom, kao i odvojena autonomija ostrva Dodekanez. To ~ini ukupno ~etiri jurisdikcije.

Dr`ava pla}a oko 10.000 sve{tenika svih jurisdikcija, za {ta

se godi{we izdvoji 232 miliona evra. Preko Ministarstva finansija Svetom sinodu je re~eno da }e ubudu}e sve{tenici primati od dr`ave samo polovinu plate, a za drugu polovinu }e crkva morati sama da se pobrine.

Ako eparhije taj novac nemaju, bi}e prinu|ene da uzmu hipotekarne kredite kod dr`ave ili banaka.

To, me|utim, otvara mogu}nost da kasnije, ukoliko ne budu imali sredstva za otplatu, ostanu bez nekretnina. Postoje neke naznake da bi „konzervativni krugovi” u crkvi, koji nisu zanemarivi, mogli da pokrenu svoju politi~ku partiju, prenosi VIA.

PO SLE NE RE DA U SPLI TU UHAP [E NO 137 LI CA

Pre mi jer ka Ko sor osu di la na si qe ZA GREB: Predsednica hrvatske vlade Jadranka Kosor ju~e je, komentari{u}i nasiqe na prekju~era{wem splitskom gej-prajdu, osudila svako nasilni~ko pona{awe, prenose hrvatski mediji. Ona je upozorila istovremeno da ustavne vrednosti i Zakon o suzbijawu diskriminacije zabrawuju diskriminaciju bilo koga.

Po{to je rekla da ima informacije da je 137 osoba privedeno, Kosor je dodala da veruje da je policija radila u skladu s propisima, ali da }e se na tome jo{ raditi. Premijerka je kazala kako se ju~e nakon prvih informacija o nasiqu u Splitu dva puta ~ula s ministrom unutarwih poslova Tomislavom Karamarkom i rekla da smatra da je policija dobro odradila svoj posao.

Na pitawe {ta bi poru~ila Spli}anima koji se stide fa{isti~kih ispada svojih sugra|ana, Kosor je ponovila kako osu|uje svako nasiqe bilo koga prema bilo kome. Premijerka je jo{ na-

vela kako je ju~era{wi napad i na novinare pravi pokazateq do ~ega nasiqe i mr`wa mogu dovesti. „To je ne{to {to se ne mo`e tolerisati u Hrvatskoj”, poru~ila je premijerka.

Hrvatska Policija je saop{tila u subotu uve~e da je tokom gej parade u Splitu uhapsila 137 huligana, od ~ega 25 maloletnih.

Novo privo|ewe se mo`e o~ekivati po{to budu pregledani video-snimci manifestacije koju je obele`ilo nasiqe.

Hrvatsko novinarsko dru{tvo (HND) i organizacija Amnesti International o{tro su osudili nasiqe u Splitu. ^elnici policije su na konferenciji za novinare naveli da je sedam osoba zatra`ilo lekarsku pomo}, me|u kojima jedan snimateq, dvojica policajaca, tri u~esnika Povorke ponosa i jedan izgrednik. [ef splitske policije Ivica Tolu{i} izjavio da je policija obavila dobar posao i spre~ila mnogo ve}e nerede i direktne na-

pade na u~esnike manifestacije.

Na Rivi, gde je trebalo da bude glavni program gej-parade, prema proceni policije, bilo je oko 10.000 qudi, od kojih oko 8.000 protivnika gej parade. Me|u okupqenima su bili roditeqi s decom, stariji i turisti {to je policiji ote`avalo rad.

U Povorci ponosa, prvoj takve vrste u Splitu, u~estvovalo je oko 200 qudi, me|u kojima i oko 30 gostiju iz Beograda, Qubqane i nekih drugih gradova. Oni su pod jakim obezbe|ewem policije do{li do Rive gde su ih do~ekali kamenice, boce, petarde, a na kolonu je ba~en i suzavac. ^uli su se i uzvici „Ubij pedera!” i „Ubij Srbina!”, zvi`duci, glasno negodovawe, a vi|eni su i fa{isti~ki pozdravi.

Zbog nasiqa je odr`an samo mali deo predvi|enog programa, a policija je s Rive evakuisala u~esnike parade. Kroz sedam dana u Zagrebu se odr`ava deseta Povorka ponosa.

(Ta njug)

BUGARSKA

Vla da pro da je imo vi nu zbog isplate pen zi ja SO FI JA: Bugarska vlada planira prodaju nekoliko dr`avnih preduze}a radi pove}awa penzija. Prodajom dr`avnih kompanija Bugarska mo`e pove}ati svoje fiskalne rezerve i tako podi}i prihode najstarijih gra|ana zemqe, pi{e danas

sofijski dnevnik „Sega”. Fiskalne rezerve Bugarske su se istopile do krajweg minimuma i sada iznose 4,5 milijardi leva ili 2,25 milijarde evra. Bugarska planira privatizaciju vojne kompanije „Kinteks”, Nacionalne `eleznice i dela po{te.

Bugarska je od 2007. godine ~lanica Evropske unije, ali i pored toga ispla}uje najni`e plate i penzije na Starom kontinentu.Prose}na plata u Bugarskoj iznosi 230 evra, a prose~na penzija 143 evra.

(Ta njug)

Porodici \o ko vi } ni je do zvo qen ula zak jah tom u Hr vat sku

DU BROV NIK: Hrvatska policija nije ju~e dozvolila ulazak u Dubrovnik jahti „Dijana” u vlasni{tvu porodice najboqeg srpskog tenisera Novaka \okovi}a, iako je lu~ka kapetanija u tom gradu prethodno odobrila uplovqavawe. „Veoma smo razo~arani, bez obzira na to {to su sve vreme znali o kome je re~, bez razloga su nas dr`ali tri i po sata na grani~nom prelazu, iako nismo prekr{ili nijedan zakon. Pustili su

nas tek kada smo platili kaznu, ali tada vi{e nismo imali voqe za odlazak u Dubrovnik i vratili smo se za Tivat”, izjavio je Tanjugu Sr|an \okovi}, otac srpskog tenisera.

Na jahti su osim Sr|ana bili i wegova supruga Dijana, Novakova bra}a Marko i \or|e, kao i ~lanovi posade. „Tri i po sata nismo mogli da mrdnemo, ~ak ni ku~etu koje je bilo sa nama nisu dozvolili da ode do toaleta”, objasnio je Sr|an \o-

kovi}. Do problema na granici do{lo je iz prili~no nerazumqivih razloga po{to je kapetan broda „Dijana” Ivan @egura pre isplovqavanja iz marine „Porto Montenegro” u Tivtu kontaktirao lu~ku kapetaniju u Dubrovniku i dobio uverewe da je ulazak u taj grad izvodqiv ukoliko „ne ide ispod otoka i ne ulazi u teritorijalne vode Hrvatske vi{e od 12 miqa, koliko je prema zakonu dozvoqeno”. „Upravo tako smo i uradili, me|utim, na grani~nom prelazu u Dubrovniku rekli su nam da policija ne dozvoqava ulazak jer smo povredili teritorijalne vode Hrvatske. Rekli su nam da je trebalo prvo da se javimo u Cavtat i da zato moramo da platimo kaznu od 1.000 kuna (ne{to vi{e od 130 evra). Nije problem u kazni, nego u tome {to su policajci bili veoma neprijatni”, pojasnio je @egura.

On ka`e da su ga „{etali od banke do banke da razmeni novac, a po{to je bila nedeqa u pomo} je prisko~io upravo hrvatski kapetan koji mu je odobrio dolazak i on mu je razmenio novac”.„Ovo je zaista neuobi~ajena i potpuno

~udna situacija. Nismo prekr{ili zakon, a zadr`ani smo, uz to i platili kaznu”, rekao je @egura.

Tanjug je kontaktirao i kapetana Vedrana Cvjetkovi}a iz lu~ke kapetanije u Dubrovniku, koji je,

prema re~ima @egure, odobrio ulazak u Hrvatsku. „@ao mi je zbog svega {to se dogodilo jer je ispalo da sam prevario kolegu. Ostajem pri stavu da jahta „Dijana„ nijednog trenutka

nije prekr{ila zakon. Me|utim, o~igledno da neka slu`benica na carini ne zna za odredbu od 12 miqa i tu je nastao problem”, objasnio je Cvjetkovi}.

(Ta njug)

Ka pe tan @e gu ra op tu `en za po gi bi ju No vo sa |a ni na Mi li }a Kapetan broda „Dijama” Ivan @egura, ina~e, optu`en je za pogibiju Novosa|anina Dragi{e Mili}a i te{ko povre|ivawe wegovog sina Sr|ana u Risanskom zalivu, u Crnoj Gori, 25. juna 2007. godine. @egura je, naime, kako stoji u optu`nici okrivqen da je 25. juna 2007. oko 19 ~asova upravqaju}i motornom jah- Ru `a i Sr |an Mi li} tom „Velo~ita” tipa „Per{ing 62-K-02718”, vlasni{tvo Hipo Alpe Adrija banke iz Klagenfurta, naleteo, kako je navedeno u optu`nici, pri velikoj brzini, na gumene ~amce u kojima su bili Dragi{a Mili} i wegov maloletni sin Sr|an. Tom prilikom Dragi{a je smrtvo stradao i wegovo be`ivotno telo ronioci su naknadno izbadili iz Risanskog za-

liva, dok je mla|ani Sr|an ostao trajni invalid. Zbog ove nesre}e, Ivan @eruga je sredinom maja 2009. pred Osnovnim sudom u Kotoru oslobo|en krivice. Nakon `albe branioca o{te}enih, Vi{i sud u Podgorici je 16. aprila 2010. poni{tio ovu presudu i nalo`io novo su|ewe @eguri.

Novi proces je trebalo da se odr`i po~etkom godine, ali je odlo`en zbog toga {to je @egura bio, navodno, negde na plovidbi. Ro~i{te je, prema nezvani~nim informacijama, trebalo da se odr`ai pre mesec dana, ali @egura ni tada nije priveden pred sud. Novi datum su|ewa @eguri novosadskoj porodici Mili} i wihovom advokatu nije poznat.

M. Bo zo kin

26

de^Ji dnevnik

ponedeqak13.jun2011.

S

dnevnik

Odrasli ne shvataju

tvarno mi nije jasno za{to me ovi matorci ne shvataju. Moja velika `eqa je da mi mama i tata kupe lap-top, ali naravno, oni ka`u: „To ti je trenutno nepotrebno, mala si!” Dokle }e da me smatraju „malom”? Ja samo `elim da preko tog aparata {irim svoje znawe,

prijateqstvo sa novim dru{tvom, oboga}ujem svoj um. Oni misle da bih ja samo igrala igrice, slala svoj profil, ne daj bo`e, ne{to zabrqala i ve~ito bila na fejsu. I naravno {to ih najvi{e brine, pla}ali bi „nepotreban ra~un za internet”.

Ma, oni nemaju pojma da sam ja ve} odrasla, i da vi{e nisam mala }erkica kojoj trebaju lutkice i kolica. Samo neka oni meni kupe lap-top! (ne}e se pokajati).

Milica Skopqak, IV-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Srbobran

Prole}e Prole}e je milo, sve se probudilo.

U divnoj zelenoj travi raste cvetak plavi.

Sunce na nebu sija, a {umom tr~kara lija.

Prole}ni miris se {iri, dok vetri} polagano piri.

Sve je divno i bajno, prole}e je bajno.

Vuk Aleksi}, III-1 O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

Isidora Bigovi}, I-1, O[ „23. oktobar”, Sremski Karlovci

Moja neostvarena `eqa

@

eqe su veoma lepe.

Kada ne{to po`eli{ i ta ti se `eqa ostvari, tada si sre}an a kada ti se ne{to ne ostvari onda si tu`an.

Moja neostvarena `eqa je da plovim svim morima i rekama na svetu, da steknem nove prijateqe i da vidim sve dr`ave na svetu. Ovo je moja `eqa od {este godine, kada sam hteo da vidim [paniju i Rusiju. Godine su prolazile i prolazile, a ja sam mewao dr`ave u koje bih hteo da idem. Jednog dana sam `eleo da plovim morima, da steknem nove prija-

teqe i da vidim sve dr`ave na svetu. Pitao sam mamu da li je mogu}e da vidim sve dr`ave na svetu. Ona mi je rekla da je to mogu}e. Kada odrasem mo}i }u da ih vidim, ali sada, dok sam jo{ uvek mali, mogu da ma{tam o tome.

Neke `eqe je mogu}e ostvariti kada smo mali, a neke je nemogu}e zato {to smo jo{ uvek mali, ali mo`emo da ma{tamo o tome, jer mi smo deca!!!

Petar Pavlica, IV-2 O[ „Isidora Sekuli}” Novi Sad

Moj ku}ni qubimac

M

oj ku}ni qubimac je pas. On se zove Miki. Moj pas ima svetlo braon dlake i crne o~i. On `ivi u ku}ici u dvori{tu. Ja ga hranim koskama.Brinem da ga drugi psi ne bi dirali jer je mali. Provodim vreme {etaju}i ga.

Uro{ Hru{ovski, I-6 O[ „Jovan Gr~i} Milenko„ ^erevi}

J

Lete}i kow

Emilija ^ipli}, I-3, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

J

U~iteqice

a imam dve u~iteqice. One se zovu Sla|ana Mandi} i Milka Plav{i}. Mnogo su lepe, ali ja najvi{e volim wihov pogled, koji je uvek ne`an. Pune su razumevawa za mene i moje drugare, kada napravimo neki nesta{luk. Volim svoje u~iteqice zato {to u~imo kroz igru i smeh. Uvek

su tu, ~uvaju nas i daruju nam ~aroliju znawa. Ja sam sre}an de~ak, zato {to imam takve u~iteqice. Voleo bih da zauvek ostanu takve.

Du{an [trbac, II-1 O[ „Nikola Tesla” Novi Sad

ednog lepog sun~anog dana hteo sam da se na{alim s drugarima.

Izmislio sam da po nebu leti lete}i kow. Otr~ao sam po svoje drugare.

Pokazivao sam im na nebo i obja{wavao gde se kow nalazi. Oni su gledali u oblake, nekima se ~inilo da ga vide od sme{nih oblaka.

Najsme{nije je bilo {to su svi dugo gledali u oblake i jedni druge ube|ivali da je svaki oblak jedan lete}i kow.

Onda sam ja rekao: „Pazite, oni lete pravo na nas!”

Svi su se razbe`ali i posakrivali se ko je gde stigao!

Na kraju mi je bilo `ao {to sam ih prevario, pa sam im se izvinio.

Bojan Petri}, II-D O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Arta Salija, II-1, O[ „\ura Dani~i}”, Novi Sad

B

Adam Tokodi, IV-4, O[ „Milo{ Crwanski”, Novi Sad

Za~arani prozor

io jednom jedan prozor.

Na tom prozoru visile su bele zavese. Kroz taj prozor je svako jutro gledala devoj~ica po imenu Elizabeta. Ona je imala svoj topao krevet, svog pli{anog medu i ne{to veoma ~udno, svoj za~arani prozor.

Svakog jutra, kada bi se probudila, pogledala bi kroz svoj za~arani prozor i videla jako lep grad, a kada bi iza{la napoqe, lepi grad bi bio jedna velika ru{evina. Devoj~ici je to bilo ~udno, pa je oti{la kod svoje bake da je pita kako su mogu}e tako ~udne stvari. Elizabetina baka nije bila iznena|ewna unukinim pitawem i sve joj je objasnila. ^arobwak po imenu Zebio bio je mnogo zao. Za~arao je grad pre mnogo godina, ali postoji re{ewe. Baka je rekla da duboko u {umi, iza planine, ima jedan cvet s magi~nim prahom, koji mo`e uni{titi ~arobwakove ~ini i sve mo`e

biti kao pre. Elizabeta je odmah krenula u potregu za magi~nim cvetom. Ulazila je duboko u mra~nu {umu, iza planine se videla jaka svetlost.

Elizabeta je potr~ala ka magi~nom cvetu, to je bio spas za qude koji su `iveli u tami ~arobwaka. Ubrala ga je i brzo se uputila prema gradu. Kada je stigla, posula je prah svuda po wemu. Nestale su ~ini zlog ~arobwaka, nestao je on i wegov zamak.

Svi su bili sre}ni i zahvalni Elizabeti na hrabrosti. Grad je sijao i svi u wemu. Elizabeta se zahvalila svojoj baki {to joj je pomogla i verovala u wu. S vi su bili sre}ni i zadovoqni, a naro~ito Elizabeta, koja od tog dana, kad pogleda kroz svoj prozor, vidi lepotu svog grada, sigurna da je to sada stvarnost.

Dejana Orlovi}, IV-2 O[ „Milo{ Crwanski” Hrtkovci

POROdiCA

dnevnik

ponedeqak13.jun2011.

27

Ре цепт за срећ ну по ро ди цу

А

ко ми сли те да срећ на по ро ди ца по сто ји не где да ле ко од ва шег до ма и да ви ни кад не ће те ужи ва ти у хар мо ни ји под соп стве ним кро вом, гре ши те. Ево, не ко ли ко прак тич них, ис про ба них са ве та. Про во ди те ли мно го вре ме на те ле фо ни ра ју ћи? Ужи вај те у пра зни ци ма, ма ни те се те ле фо на. За вре ме пра зни ка по ку шај те да ка же те ду гим раз го во ри ма пре ко те ле фо на, та ко ће те има ти ви ше вре ме на за по ро ди цу. Пра зни ци су вре ме ка да ма ње тре ба да ми сли те на по сао. Пра вље ње но во го ди шњих ко ла чи ћа за јед но са де цом од лич на је иде ја. Она ће се си гур но ра до ва ти уко ли ко за до чек оста не те са њи ма код ку ће, гле да те при год не фил мо ве и за ба -

вља те се. То мо же да бу де мно го бо ље за по ро ди цу не го од ла зак са ма ли ша ни ма на буч но сла вље, где је ве ли ка гу жва. Нај мла ђи во ле и пра знич не при че и пе сме. Чи та ње књи га на глас, од ли чан је на чин да се по бољ ша по ро дич на кон вер за ци ја По ро дич на оку пља ња око сто ла не ка бу ду уз осмех, а не да пред ста вља ју фор мал ност. Јед но став ни, ду хо ви ти ри ту а ли су оно што де ца али и ро ди те љи пам те. Играј те се, уве ди те јед ном ме сеч но по се бан дан, ка да ће те уме сто ве че ре да сер ви ра те до ру чак, и обрат но. Или, су бо том ују тру, на кон до руч ка, сви за јед но гле дај те цр т а не фил мо ве. Ма ле, луц ка сте ства ри не ко шта ју ни шта, а по ма жу вам да

оства ри те при сност. Ор га ни зуј те де чи ју жур ку - ства ра ње ат мос фе ре до бро до шли це за дру га ре ва ше де це јед на је од нај па мет ни јих ства ри ко ју мо же те да ура ди те. Из не си те играч ке и ви део игри це, по ну ди те их сен дви чи ма и здра вим гриц ка ли ца ма, по слу жи те со ко ве… Ка да де ца по од ра сту, те жи ће ка то ме да се дру же са вр шња ци ма и ор га ни зо ва ће и са ми слич на оку пља ња. На осно ву то га са ким про во ди нај ви ше вре ме на, мо же те мно го да са зна те о ва шем де те ту. У књи зи „Тај не срећ них по ро ди ца“ др Скот Халц ман ка же: “Де ца вам мо гу ре ћи да же ле да бу ду сло бод на, али та иде ја им је за пра во за стра шу ју ћа”. У сва ком слу ча ју, про ве ри те да ли ва ша де ца зна ју ко ја су

Породична окупљања за здравље деце

П

ородична окупљања око стола за време вечере нису само важна како би се породица повезала него имају итекако позитивне учинке на здравље ваше деце. Осим што деца више цене куване оброке, воде конверзацију с осталим члановима и тако имају осећај присности, заједничке вечере стварају здраве прехрамбене навике. Истраживање објављено у часопису “Педиатрикс“ дознало је које све позитивне учинке имају заједничке вечере за здравље и понашање деце. У истраживању су учествовала деца у доби од 3 до 17 година, а посебно су научнике занимале њихове прехрамбене навике и килажа. Резултати су занимљиви – што породица чешће седи заједно за столом за време вечере, то деца имају просечно здраву и нормалну килажу за њихове године. Уз то раде здраве нутриционистичке одлуке, отворенији су за здравије намирнице, и мање су изложени ризику оболевања од поремећаја у прехрани. Кувана храна је наравно здравија и садржава мање калорија

од брзе и готове хране која се све чешће сервира на породичним столовима. научници су такође нагласили како конверзација која се збива за столом утиче на то да деца уносе тачно ону количину хране која им је довољна. Осим на прехрану, конверзација утиче и на стварање позитивних навика.

Због тога се, упркос стресу и мањку времена, немојте одрећи заједничких вечера. Припремите здрав оброк, но не морате у њега улагати труда као да окупљате целу ширу породицу. Ова навика је добра за наше здравље, али подједнако и за стварање приснијих односа између чланова породице.

по ро дич на пра ви ла и да ли их за и ста раз у ме ју. Не ка вас збли же по ро дич на пу то ва ња - го ди шњи од мор и рас пуст пред ста вља ју иде а лан пе ри од за ја ча ње по ро дич них ве за, јер сте та да и ви и де ца осло бо ђе ни де ла сва ко днев них оба ве за. Пре ма ре зул т а ти ма ско ра шње сту ди је, бо ра вак у ме сту ко је пр ви пут по се ћу је те – по ве ћа ва ни во хор ми на ко ји се зо ве до па мин у мо згу. У пи та њу је хе миј ска суп стан ца за слу жна за до бро рас по ло же ње, ко ја под сти че осе ћај бли ско сти и за јед ни штва. Ис тра жи ва ња по ка зу ју да су љу ди ко ји да ју, од но сно по кла ња ју – срећ ни ји! “Ва жно је да де ца на у че да она ни су цен тар уни вер зу ма и да, сто га, не мо гу ни да има ју

Н

та кав ути цај на свет око се бе”, ка же др Халц ман. Во лон тер ски рад – бри га о ста рим осо ба ма, на при мер, од ли чан је на чин да се де те укљу чи у за јед ни цу.

Уко ли ко не ма мо гућ но сти за та кве ак тив но сти, мо же да одво ји део џе пар ца у до бро твор не свр хе – по свом из бо ру. Ако се при дру жи те де те ту у тој ак ци ји, да ће те леп и ко ри стан при мер.

У помоћ, моје дете лаже!

е, то нисам био ја“ или “Већ сам опрао зубе“ - јесте ли већ чули овакве и сличне лажи из уста свог детета? Без бриге, то није разлог да будете узрујани. Лажи су дио дечијег развоја. Због тога родитељи не би требали да буду престроги него треба да открију узрок који се скрива иза изговорене лажи. Стручњаци објашњавају како до четврте године деца нису способна да разликују лаж од истине. Ако се четверогодишњак игра са својим старијим братом и при том му нешто узме, брат ће га одгурнути. Малишан ће се сећати само тог тренутна, али не и оног што га је узроковало. Родитељима то често делује попут лажи и прикривање оног што се заправо догодило. Просечно од шесте године децу лажу свесно. Њима је такође занимљиво да посматрају учинке и реакције својих лажи. Тако да ће вам радо рећи како су опрали зубе, а то нису ура-

дили. Чињеница остаје да иза сваке лажи стоји неки разлог. Стручњаци због тога наглашавају како не треба исти трен децу казнити због лажи, него треба добро размислити који је разлог дечије лажи. Ако дете скрива лоше оцене из школе или квар на бициклу, веројатно се боји казне коју ће добити. У том тренутку је лаж заправо једна врста заштите. Веројатно су родитељи једном казнили дете због сличних радњи.

Важна је комуникација. Деци је потребно појаснити последице њихове лажи. Примерице, ако лаже да је опрало зубе, објасните му да ће због тога добити кварне зубе и мораће да иде код зубара. Ако се дете и даље не придржава правила, родитељи би требали неко време да надзиру његове радње или, на пример, да с њим заједно перу зубе. Такође је важно свом детету бити добар пример.

Бака и дека „кваре” унуке

З

а разлику од родитеља, бака и дека имају сасвим другу улогу. Док родитељи морају бити и строги, баки и деки је допуштено да размазе своје унуче колико пожеле. Но, то се често коси с васпитањем које смо одредили за своју децу. Није реткост да због тога дође до свађа и размирица. Време је за мало васпитних метода и за старије.

Појасните ауторитет За ваше властите родитеље увек ћете остати деца, без обзира што већ имате своје малишане које васпитавате. Често због тога и нису спремни да послушају оно што им кажемо. А, уз то су унуци тако слатки, па како им не бисмо пружили све? То је до одређене мере, наравно, и допустиво и посве нормално, но ипак морате зацртати одређене границе. Правила која ви проводите у свом дому не смеју да буду у потпуности прекршена у дому баке и деке. Ако сте забранили да се играју видео игрице пре него што се напише домаћи задатак, они то морају поштовати. Тачно појасните шта очекујете.

Наравно, оставите им простора да их размазе, али не кршећи ваша правила која су постављена с разлогом. Појасните својим властитим родитељима да, на пример, ваше дете треба да научи шта је одговорност и како савесно треба обављати посао, а награда, као што је видео игрица, следи тек касније.

Објасните деци Својој деци треба тачно да појасните због чега им ви нешто браните, а бака или дека не. На пример, ако бака чешће даје слаткише, а ви не, детету ће то бити чудно. Објасните му да га волите и пазите на његово здравље, а како је оно све време с вама, трудите се да му пружити најбоље. Бака сме дати покоји слаткиш вишка јер код ње долази тек у госте. Да једе слатко све време, болео би га стомак и не би могао да се игра.

Будите јасни и упорни Ако ваши родитељи и након бројних разговора и даље претерују, будите јасни и упорни те им нагласите како ћете смањити

број долазака ако не промене своје понашање. При томе је важно да се оба родитеља држе зацртаног.

Опустите се Такође знајте да ситнице с којима бака и дека обасипају

ваше дете, нису увек разлог за подизање буке. Повремени сладолед пре ручка, додатни поклон и попустљиво понашање неће од вашег детета учинити размажено дериште. Важно је да не прете рујете ни ви ни ваши родитељи.

28

ponedeqak13.jun2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

IZDAJEM povoqno name{tenu garsoweru kod Sajma.

Telefeoni: 063/408-902 i 6365-807.

30521

PRODAJEM stan 78m2, Ul. Laze Kosti}a, cena 1100E + parking mesto. Stop agencije. Informacije na telefone 069/777432 i 060/4060802.

30546

IZDAJE se ku}a u Veterniku sa dva trosobna stana na spratu, poseban ulaz. Cena 200 eura mese~no.

Telefon 822-368.

28741

PRODAJEM cirkular motor 4kw, punkt aparat, inkubatore 112 jaja 5000 dinara, ne okre}u se, ne sipa se voda, kaveze za prepelice, ze~eve, pili}e. Telefon 022570787 Be{ka.

30859

MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe IC kamerom, kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop, garancija, ra~un.

Telefon 6393-737, 064/16047-25.

30640 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

30781

FARMA iz Stepanovi}eva nudi: sviwske polutke, o~i{}ene prasi}e. Ekstra kvalitet, dostava na adresu.

Povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

29975

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

30125

Posledwi pozdrav dragom tetku i {ogoru

Vojislavu od porodica Aleksi} i Ko~i~ka.

30923

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom zetu i tetku

POMEN

Posledwi pozdrav bratu

ponedeqak13.jun2011.

Posledwi pozdrav dragom zetu

29

3

13. 6. 2001 - 13. 6. 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 12. 6. 2011. godine preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

Radivoj Pla~ki} Gane

Vojislavu od porodice \ukanovi}.

Radivoju Mandi}u

Jo{ uvek si u na{im mislima i srcima.

Tvoja porodica, sinovi i supruga.

Posledwi pozdrav dragom tetku i zetu

od brate @are sa porodicom.

Savi} Branko i ^edo sa porodicama.

30914

30919

Vojislav [u{tum

30911

30922

Vojislavu

1929 - 2011.

Posledwi pozdrav dragom zetu

Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{eg voqenog oca, svekra i dede

Sahrana je danas, 13. 6. 2011. godine, u 15 sati, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

Dragi na{ [ule, osta}e{ zauvek u na{im srcima, na{im mislima i na{im suzama.

Vole te tvoji: supruga Dragiwa, sin Milutin, k}erke Nena i Mira, unuci Tawa, Ivana, Nikola, Nata{a i Sawa, praunuci Katarina, Milica, Lara, Aleksa i Uro{, snaja Desa, zetovi Zdravko, Milan, Vladimir i Sa{a.

Radivoja Mandi}a Vojislavu od: Dragice, Qiqe i Save Kqaji}.

Sahrana je danas, 13. 6. 2011. godine, na Centralnom grobqu, u Futogu. Polazak je u 13 sati ispred ku}e `alosti, Ul. Kraji{ka br. 87.

Wegovi: sinovi Du{an i Rajko, snaje Sne`ana i Jasna, unuci Stefan, Rajko, Milo{ i Lazar.

Vojislavu

Porodica Pivarov.

30918

30913 30920

30921

Ispustila je svoju napa}enu du{u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

POMEN

Josip Pavi~i}

Emil Stevanov

1935 - 2011.

13. 6. 2006 - 13. 6. 2011.

Sahrana je danas, 13. 6. 2011. godine, u 15 sati, na Kameni~kom grobqu.

O`alo{}ene sestre: Jelica, Anica, Margita i Katica sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i velikom ~oveku

baba Milici Du{anu Rakovi}u

Milica Peri{i}

Postoji ne{to {to nikad ne umire, a to je se}awe na tebe.

Tvoji: mama Miroslava i sestra Ivanka sa porodicom.

30891

30912

Tu`ne sestra Stojanka i sestri~ina Nada Labus.

od kom{ija: Opa~i}, Titov, Berza, Juri}, Geler, Stoj{in, Skoki}, Gutaji, Cigqarev, Samarxija i Matijevi}.

od: Julije i Dragana Pajdi} sa porodicom.

30903

30907

30910

Posledwi pozdrav dragoj Miki

Posledwi pozdrav zetu i te~i

SE]AWE

Dana 11. juna napustio nas je na{ voqeni otac, suprug, deda i prijateq

Milici Peri{i}

Vladimir Palan~anin Radivoju Mandi}u

od: Grbi} An|e, Gorana i Gordane sa porodicama.

Posledwi pozdrav

Dragi na{ Vladice, qubav, po{tovawe, odanost zauvek }e biti u na{im mislima.

Tvoji najmiliji: Angela, Kristina, Andrej i Emil.

Sestri~ine: Milica Pejakovi}, Bosiqka Vidovi} i Jovanka Simi} sa porodicama.

Du{an Rakovi} Sahrana je danas, 13. 6. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru, a mi }emo se se}ati tvoga lika i dela dokle god smo `ivi.

O`alo{}eni: supruga Milena, k}erke Mirjana i Gordana sa porodicama.

30889

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav priki

30909 30904

30917

Posledwi pozdrav dragoj tetki

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj teti

Posledwi pozdrav tetka

13. 6. 2001 - 13. 6. 2011.

Radivoju Mandi}u od prijateqa Vukoman Jove i Vere.

An|a Vukadinovi} Radivoju Mandi}u od brata Deje sa porodicom.

Milici Peri{i}

ro|. Lali} Godine prolaze, ali qubav i lepe uspomene sa tobom nikada ne}e pro}i.

Milici Peri{i}

Sestri} Dragan Stankovi} sa porodicom.

Brati~ina Nina Ki{ i brati} Nenad Miri} sa porodicama.

30905

30906

Milici

od: Ivice, Goge i Salca.

Tvoji najmiliji.

30916

30915

30741

30908

30

06.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.15 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.45 14.00 14.05 14.30 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22

tv program

ponedeqak13.jun2011.

Јутарњи програм На трагу природе Бајко квиз Знање: Мозаик Бароница ди Карини Образовни програм Кухињица Десило се Вести Додати живот годинама Црно бели свет Све(т) око нас Вести Хроника Славоније, Барањеи западног Срема На трагу природе Бразде Бароница ди Карини Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Лосос

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.05 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Му зич ко сви та ње Глас Аме ри ке У су срет сун цу Ве сти украт ко У огле да лу Ве сти украт ко Осве та Мо је де те Ве сти украт ко Би ла јед ном јед на не де ља Сед ми дан Уло ви тро феј Ве сти украт ко Инф. пре глед Свет по љо при вре де Вој во ђан ске ве сти У огле да лу Е ТВ Вој во ђан ске ве сти Осве та Раз го во ри о здра вљу Вој во ђан ске ве сти Без цен зу ре Би ла јед ном јед на не де ља Вој во ђан ске ве сти Раз го ли ће ни Ви но и ви но гра дар ство Глас Аме ри ке Ноћ ни про грам

Космос

17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.25 01.00

06.30 07.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 23.50

Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Покрај града тајна: Велико Градиште 2. део Чари риболова Центар света Војвођански дневник Космос Четврти тенор, филм Вој во ђан ски сим фо ни ча ри

Ку хи њи ца – мађ. Нај леп ше бај ке све та Вер ски не дељ ник Пу те ви на де Бра зда, еми си ја за по љо при вред ни ке (мађ) Ма ђар ска на род на му зи ка Из стра не про дук ци је (мађ) Ма ђар ска му зи ка Еми си ја на ма ђар ском Ве сти (мађ) За јед но Де си ло се Ли ли хип Те ле клуб (рум) До бро ве че, Вој во ди но (мађ) Кул тур ни ма га зин на ма ђар ском (Jelen-let) ТВ Ма га зин (рум) ТВ Днев ник (хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти на мађ. Ку хи њи ца – мађ. На ши да ни на мађ. Раз го вор с по во дом Филм: Мле ко Ци ган ско ср це Де си ло се

14.20 15.15 15.49 16.02 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.10 23.10 23.15 00.05 00.20 00.27 00.36 01.32 03.07 03.11 03.21 03.52 04.20 04.54

Нина Мартиновић

Ко смо и у каквој смо вези са спиралама које су присутне у сваком слоју нашег бића и у сваком тренутку нашег живота? Да ли се живот одвија у спиралном кретању? Гости у емисији су проф. др Нина Булајић, лекар и саветник за макробиотику и др Владимир Костић, доцент на Природноматематичком факултету у Новом Саду и инструктор Енергијских наука и пракси. Уредница и водитељка: Нина Мартиновић (РТВ 1, 22.30)

06.05 08.00 09.05 10.05 10.36 11.09 11.54 12.00 12.15 12.36 13.20

09.05 Хра на и ви но 09.30 Ду нав ска са ле тла 10.00 Ве сти 10.05 Аван ту ре Шер ло ка Хол мса 11.00 Ве сти 11.05 Та јан стве не при че 12.00 Ве сти 12.05 Агро дан 12.15 Јо ва на су бо том 12.45 Нео н си ти 13.00 Ве сти 13.05 Оде ље ње за уби ства 14.00 Ве сти 14.05 Ле ни ја 15.00 Ве сти 15.05 Аван ту ре Шер ло ка Хол мса 16.00 Објек тив (слов) 16.15 Објек тив (мађ) 16.30 Објек тив 16.45 Ви траж 17.15 Нео н си ти 17.30 Но во сад ско по под не 18.35 Нео н си ти 18.45 Агро дан 19.00 Објек тив 19.30 Хра на и ви но 20.00 Спринт 20.30 Ис тра га 21.00 Оде ље ње за уби ства 22.00 Објек тив 22.30 Аван ту ре Шер ло ка Хол мса 23.15 Та јан стве не при че

07.00 09.00 10.00 11.00 13.00 13.15 13.45 16.00 17.45 18.15 21.00 23.00 00.00 00.30

ТВС По кер Фул Тилт по кер Пре ми јер ли га НБА ужи во Пре глед НХЛ Клуп ске ТВ Ру ска ли га: Ди на мо – Зе нит Пра ви НБА Пре ми јер ли га: Пре глед се зо не НБА, фи на ле: Ма ја ми – Да лас Фул Тилт по кер Пре глед ру ске ли ге АТП Ха ле фи на ле

08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 Из лог стра сти, 10.30 Стајл, 11.00 Отво ре ни екран, 12.00 Спорт из дру гог угла, 13.00 Ме тро по ле и ре ги је све та, 14.00 Ин фо К9, 15.00 До каз ства ра ња, 16.00 Ин фо К9, 16.45 Би бер, 17.00 Де чи ји про грам, 18.30 Ку хи њи ца, 19.00 Ин фо К9, 19.45 Би бер, 20.15 Отво ре ни екран, 21.15 Бе ле жни ца, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Из лог стра сти, 02.30 Ноћ ни про грам 07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук и па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Без цен зу ре, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 16.00 Осве та, 17.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Спорт ски про грам, 21.00 Фешн сто ри, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Без цен зу ре

Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Го ре-до ле Лов и ри бо лов Еко ка ра ван: Злат но ру но Ру жна Бе ти Ег зит Днев ник Спорт плус Ме сто зло чи на: Њу јорк Бе о град ске при че Си ме Ма та ву ља: Аран ђе лов удес, филм Ви со ки на пон, квиз И ја имам та ле нат Га стро но мад Гор ки пло до ви Днев ник РТ Вој во ди на Шта ра ди те, бре Бе о град ска хро ни ка Око, ин фо Сла га ли ца, квиз Днев ник Гор ки пло до ви Пе сма плус Бин го Упит ник Ве сти Ме сто зло чи на Днев ник Евро нет Ег зит у по кре ту Опе ра тив ци Ноћ ни би о скоп: Џе ри и Том, филм Ве сти Га стро но мад Еко ка ра ван Око, ин фо Лов и ри бо лов Гор ки пло до ви

Викторија Абрил

Без вести од Бога За небеса су настала тешка времена. Изгледа да је пакао коначно добио битку између добра и зла. Таман када су они који управљају небесима, одлучили да се предају, примају молбу: једна мајка жели да буде спасена душа њеног сина, боксера бурне прошлости. Улоге: Викторија Абрил, Пенелопе Круз, Гаел Гарсија Бернал Режија: Аугустин Дијаз Јанез (РТС 2, 21.56) 07.27 07.32 07.37 07.49 08.17 08.29 09.00 09.15 09.30 09.54 10.26 10.57 11.30 12.05 12.59 14.01 14.32 14.47 15.02 15.20 15.51 16.00 16.37 17.07 17.55 18.25

Еко-караван: Златно руно Са трговачким караванима и „путем свиле”, у Сјеницу и на Пештер је стигла и вештина ткања ћилима. Стилизоване мотиве и цветове пустињских оаза, временом су замениле перунике - цвет Пештерске висоравни коме се приписује магијска моћ. Ауторка: Драгана Васиљевић (РТС 1, 10.36)

05.30 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 13.55 14.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.00 23.10 01.15 02.15 02.30 03.00

Бан ди ни Екс пло зив Екс клу зив До ђи на ве че ру Не ко те по сма тра Бан ди ни За бра ње но во ће Филм: Ин сом ни ја Ауро ра Ка да ли шће па да До ђи на ве че ру Екс клу зив Ве сти Екс пло зив За бра ње но во ће Ка да ли шће па да Филм: На пла та ду га Филм: Стра нац пред вра ти ма Же не Екс клу зив Екс пло зив Филм: Стра нац пред вра ти ма

20.00 20.11 20.36 21.08 21.56 00.32 01.00 01.57 02.04 02.42

07.00 07.55 08.00 08.25 09.00 09.15 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Та ко је при чао Дар вин Ми фи Фре ни не ци пе ле У ноћ ној ба шти То мас и дру га ри Чу ва ри осме ха Зна ко пис Иза бе ри сво ју књи гу Јед на сли ка, јед на при ча Вре ле гу ме Кли ни ка вет Еко фајл Евро па и Ср би Омла дин ски ор ке стар Европ ске уни је Тре зор Чу ва ри осме ха Зна ко пис Иза бе ри сво ју књи гу Јед на сли ка јед на при ча Раз глед ни ца Ег зит у по кре ту Ово је Ср би ја Све бо је жи во та Вер ски мо за ик Ср би је Би ци кли зам: Тр ка кроз Ср би ју Ја имам та ле нат (по лу фи нал ле 1) Ег зит у по кре ту При че за за пад не стра не Ад ли би тум Ру жна Бе ти Без ве сти од Бо га, филм Би ци кли зам: Тр ка кроз Ср би ју Тре зор Ен ци кло пе ди ја Омла дин ски ор ке стар Европ ске уни је Све бо је жи во та

Ма ра тон А шта да ра дим Ми ли ца² Топ шоп Ве сти Отво ре ни сту дио Љу бав у за ле ђу Топ шоп Филм: Рај на зе мљи Ве сти Иза ве сти Ин фо Дру га стра на Ср би је Топ шоп Ве сти Љу бав у за ле ђу Ин фо Ша ре но Ве сти Иза ве сти Ми ли ца² Без тра га Филм: Ко нан Вар ва рин Док тор Ха ус Ве сти Ми ли ца² Филм: Да мер Дру га стра на Ср би је Уло ви тро феј

dnevnik

09.00 Ве сти Б92 09.30 Ка жи прст 10.00 Ве сти Б92 10.10 Топ шоп 10.25 Сун ђер Боб Коц ка ло не 11.15 Пин гви ни с Ма да га ска ра 11.40 Топ шоп 11.55 Квиз: Су пер ге ни је 12.20 На са ма ла кли ни ка 14.05 Гор дон Рем зи: Ку хињ ски ко шма ри 15.05 До ме, слат ки до ме 16.00 Ве сти Б92 16.35 Спорт ски пре глед 17.00 Нај бо ље го ди не 18.00 Квиз: Су пер ге ни је 18.30 Ве сти Б92 19.20 При ја те љи 19.50 Два и по му шкар ца 20.15 Секс и град 21.00 Б92 де ба та 23.35 Вре мен ска прог но за 00.00 Филм: Без кљу ча 01.55 Гор дон Рем зи: Ку хињ ски ко шма ри 02.45 До ме, слат ки до ме

05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.15 02.15 03.15 04.45

Ју тар њи про грам Ве сти За ку ми Но ди Са Бо у аван ту ру Ме га ми ни малс Здра во, Ки ти Ма ли ти гар Те ле шоп Ве сти Здра во Ки ти Си ре не Хор сленд Са бри на Ју гио Ле ген да о Не ши Ди но рат ник Кви зић Пре со ва ње Те ле шоп Ве сти Цр ни Гру ја Лу де го ди не Те ле шоп Ве сти Дру ги свет ски рат, док. про грам Из гу бље не го ди не Те ле ма стер Срећ на зве зда Ве сти Ћи ри ли ца Цр ни Гру ја Из гу бље не го ди не Ди на сти ја Кин Ве сти Филм Та гарт Ди на сти ја Кин Ћи ри ли ца Је л исти на

Марија Кончита Алонзо

Без кључа Шта ако компјутерски диск садржи шифру тако моћну, да би њено разбијање могло да промени свет заувек? Док ради на преводу Свитака са Мртвог мора, професор открива скривену формулу која не само да омогућава једноставно разбијање свих постојећих компјутерских шифара, већ научно доказује и само постојање Бога! Улоге: Џим Фицпатрик, Марија Кончита Алонзо, Дејвид Воренс Режија: Хенк Ветстоун (Б92, 00.00)

06.00 По ље ла ла 07.00 До бро ју тро 09.45 У со су 10.00 Ис пла ти се ТВ про да ја 11.00 По зо ви Ве ли ког бра та 13.00 За бра ње на љу бав 14.00 Те ре за 15.00 Моћ ни рен џе ри 15.30 Га ври ло ви ћи - ри ја ли ти 16.00 Ма ла не ве ста 16.55 На ци о нал ни днев ник 17.15 Три јумф љу ба ви 18.10 По ље ла ла 19.00 Га ври ло ви ћи - ри ја ли ти 19.30 На ци о нал ни днев ник 20.00 Ве ли ки брат 21.00 Гранд - на род пи та 22.30 На сле ђе јед не да ме 23.30 Ве ли ки брат - пре глед да на 00.30 Ве ли ки брат - без цен зу ре 01.00 Филм: Ста ра ње о Хен ри ју

Миломир Марић

Ћирилица Аутор емисије разоткрива српску прошлост због које смо остали без будућности. Емисија која указује на грешке на којима се многи нису научили и помаже да уз аутентичне саговорнике и њихова искуства стигнемо до паметнијих решења, сазнања и нових, бољих искустава. Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи, 20.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Фо кус, 09.45 Му зи ка, 12.00 Мак си мал но опу ште но, 12.55 Хит не де ље, 13.00 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здра вље и Ви, 17.00 Фо кус, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.40 ФАМ, 21.10 Бу ле вар, 22.00 Хо ли вуд, 22.25 Ба ње Ср би је, 23.05 Фо кус, 23.45 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фо кус, 01.10 Ски Ја хо ри на, 01.40 Веб џанк

07.00 Де чи ја се ри ја, 08.00 555 лич но сти, 09.00 Сва шта о ни ца, 09.30 Ис под по клоп ца, 10.00 Филм ин фо, 10.30 Здра вље, 12.15 Злат но по ље, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Во леј, 15.00 Иза зо ви исти не, 15.30 Се ри ја, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Док. филм, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Из во ри здра вља, 19.00 Пу то пис, 20.30 Са мо вас гле да мо, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм

12.00 Срем на дла ну: С. Ми тро ви ца, 13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Пу тви на, 17.00 Но во сти 1, 17.15 ТВ хро ни ка: Срем на дла ну: Шид, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 До ку мен тар ни про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри ке

08.00 Хра на и ви но, 09.00 Филм, 10.30 Му фљуз, 11.00 Под сун цем, 12.00 До кра ја све та, 12.30 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 13.00 Про дук ци ја мре же, 14.00 Агрос фе ра, 15.05 Филм, 17.00 До кра ја све та, 18.00 Иза сце не, 18.30 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Од го вор, 21.05 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak13.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

МЕН ТАЛ НА ДИ ЈАГ НО ЗА НА ЦИ ЈЕ

Pi­{e:­Du{an Kecmanovi}

Анет О Тул

Смрт у су мрак 1 Бред је шар мант ни ма ни пу ла тор и зло ста вљач ко ји је оп сед нут сво јим си но ви ма. По што ње гов брак с Ше рил до ђе до кра ја, он мо ра да се су оч и с чи ње ни цом да ће раз во дом ње го ва су пру га до би ти ста ра тељ ство над њи хо ва три де ча ка... Уло ге: Кен Олин, Линд зи Фрост, Анет О’Тул, Џон Те ри, Се ли Мар фи Ре жи ја: Ка рен Ар тур (Но ва ТВ, 01.40) \07.15Бакуган 07.40 Бумба 07.55 Рори 08.10 Томица и пријатељи 08.50 Победа љубави 10.45 Чувар правде 11.40 ИН 12.30 Победа љубави 14.30 Аси 15.30 Мастерчиф, ријалити шоу 17.00 Вести 17.25 ИН 18.10 Под срећном звездом 19.15 Дневник 20.05 Кад лишће пада 21.00 Аси 22.00 Мастерчиф, ријалити шоу 23.20 Вечерње вести 23.40 Тарзан, човек мајмун, филм 01.40 Смрт у сумрак 1 03.10 Медијум 04.00 Езо ТВ, тарот шоу 05.00 Брачне воде

08.00 Геније дизајна 09.00 Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град 10.00 Вајат Ерп 11.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 12.00 Хамбуршка ћелија 14.00 Хитлерови фалсификатори 15.00 Последњи бранорушитељ 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Јелена Тројанска 19.00 Ми, Европљани 20.00 Рим није изграђен за један дан 21.00 Шпијуни који су дошли са мора 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Ово је цивилизација 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Пепељуга Острво Корњача Ози Бу Том Тит и медвед Острво Корњача Четири километра на сат Лилика Дони Дарко Шиноби Чај у Сахари Најбољи Пустињски Месец Ф.С.И.

07.35 09.25 11.00 12.50

Амелија И то се зове љубав Звездане стазе: Канов гнев Величанствена петорка Тексашки скандал с навијачицама Адам Свици у башти Пљачка Усамљене девојке Чудовишта данас Игра престола Сједињене Тарине Државе Опасна Џенифер Панишер Како је снимана серија „Игра престола”

14.20 16.00 17.40 19.15 21.00 22.00 22.30 00.10 02.10

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт (19/20) 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.04 Код Ане 11.15 Треће доба 12.00 Дневник 12.35 Господарица твога срца 13.21 Родитељи и деца 14.19 Научна петица 15.10 Дарма и Грег 16.08 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.15 8. спрат, ток шоу 19.12 Код Ане 19.30 Дневник 20.35 Пулс Хрватске 21.53 Свет профита 22.30 Дневник 3 23.13 Ноћ љубави - Waldbühne 2010.

00.10 Додир живота и смрти 00.54 Два и по мушкарца 01.15 Ксена - принцеза ратница 01.50 Завршни ударац 01.56 Закон и ред 03.19 Дарма и Грег 03.40 Трава зелена

07.57 08.28 08.50 09.35 10.01 10.43 11.47

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Плесне ноте Твоја сам судбина Лепом нашом Ритам недеље

06.10 07.10 09.10 10.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Закон и ред Судија Ејми Ерика Све по закону Вокер, тексашки ренџерс Неш Бриџис У потрази за судбином Убиства у Мидсамеру Закон и ред Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Медијум Добра жена Све по закону Ерика Медијум

07.00 07.45 08.40 09.20 10.25 11.10 12.55 13.45 14.40 16.05 17.00 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 00.25 00.40 01.30 02.20 03.20

Аурора Врата раја Драгон Бол З Наследници Ексклузив с Татјаном Јурић Аурора Кобра 11 Крв није вода 1001 ноћ Врата раја Крв није вода Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Езел Биг брадер Убице, филм РТЛ Вести ЦСИ: Мајами Биг брадер Астро шоу ЦСИ: Мајами

Уби це

Си бил Ше пард

Мем фис

Умо ран од уби ја ња, про фе си о нал ни уби ца Ро берт Рет ис пла ни рао је по вла че ње по сле уно сног по сла ко ји би му трај но оси гу рао ег зи стен ци ју. Рет по след ња ме та је ле па ком пју тер ска струч ња ки ња Елек тра... Уло ге: Сил ве стер Ста ло не, Ан то нио Бан де рас, Џу ли јан Мур, Ана то ли Да ви доф, Мјус Вот сон Ре жи ја: Ри чард До нер (РТЛ, 22.00)

Ри ни, Ру фус и По ђо удру жи ли су се ка ко би оте ли де ча ка из до бро сто је ће цр нач ке по ро ди це и на тај на чин се до ко па ли ве ли ке сво те нов ца. От ми ца про ђе глат ко и мла ди брач ни пар, Ебен и Мар та, при ма ју зах тев за от куп ни ном... Уло ге: Си бил Ше пард, Џон Ла флин, Ри чард Брукс, Ва не са Бел Ка ло веј, Мо зес Ган Ре жи ја: Ив Си мон (ХРТ 2, 13.59) 12.24 12.40 13.10 13.59 15.30 15.45 16.35 17.20 17.26 18.10 18.55 19.49 20.00 20.45 21.35 22.25 23.11 23.22 00.50

Фотографија у Хрватској Мала ТВ Школски програм Мемфис, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Џони Браво Трава зелена Родитељи и деца Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Браћа и сестре Гле Завршни ударац Закон и ред Дневник плавуше Били Идол, снимак концерта Ноћни музички програм

08.00 08.30 10.30 11.10 12.30 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Породични Пас Интермецо 1 Хари и Хендерсонови Капетан Скарлет Интермецо 2 Фаџ Кукавица Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Сиквест ДСВ Фаџ Интермецо 3 Класа ’61. Сиквест ДСВ Фенирање Десет Индијанаца

08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 19.50 21.50 00.00 02.00

11’09’’01 – 11. септембар Лаку ноћ мајко Грејсленд Прва лига Лак за косу У ноћи Признање Војничина Рим 1. Луди за маторкама 2.

Џу ли јан Мур

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Како се то прави Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Грађевинске интервенције Лов на сабљарке Прљави послови са Питером Шмајхелом 22.50 Америчке дрвосече 23.45 Амерички чопери 00.40 Генералка

08.30 08.45 09.45 11.00 12.15 14.45 15.45 17.00 18.15 19.30 20.45 21.00 21.30 21.35 22.30 23.30 00.30

Мотоспортови Аутомобилизам Тенис Бициклизам Фудбал Аутомобилизам Тенис Бициклизам Фудбал Фудбал Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Бициклизам Фудбал Аутомобилизам

Ин сја де ри и аут сај де ри по ме ри чо ве ка

И

н сај де ри ма ко ји се кри ју ни је баш при јат но жни јим не би ли при кри ли сво је, на тре ну так осве ка да их от кри ју. Они, пак, ин сај де ри што се шће но, аут сај дер ство. Аут сај де ри мар ги нал ци, ка огла се као ин сај де ри ужи ва ју ка да го во ре да се не сти де свог по ло жа ја, по но се се њи ме. Ужи као ин сај де ри. Аут сај де ри не зна ли це не мо гу да ва ју у то ме што мо гу да са стра не гле да ју ли це мер ка жу да су аут сај де ри јер или не зна ју да су аут сај - ство и га до сти оних ко ји ни су аут сај де ри, што не де ри или не же ле да се зна да су аут сај де ри. Аут - уче ству ју у пр љав шти на ма с ко ји ма се ре жим, а бо сај де ри мар ги нал ци зна ју да су аут сај де ри, али би га ми и ши ро ке на род не ма се, од при ли ке до при ли ра ди је да о то ме не го во ре ни они ни дру ги. ке, са гла ша ва ју. Или су рав но ду шни. Ин сај де ри су чу ва ни и тра же ни. Чу ва ју их они Те шко је за ми сли ти та ко са вр шен свет у ко јем би ко ји ма пре но се са зна ња. Тра же их они ко ји би да вла да ло пот пу но по ве ре ње ме ђу др жа ва ма а у сва их от кри ју као ин сај де ре. Тра же ни су и они дру ги кој др жа ви сви се при др жа ва ли сло ва за ко на ко ји ин сај де ри да би јав ност до би ла по твр ду за слут ње о срам ним ра бо та ма „сву да око нас“, и још је дан до каз, и то из пр ве ру ке, да је мно го шта „тру ло у др жа ви Дан ској“. Вла сти је ста ло до аут сај де ра не зна ли ца јер њи ма нај лак ше ма ни пу ли ше. За аут сај де ри ма мар ги нал ци ма тра га да би их ка зни ла што су аут сај де ри или да би их упо тре би ла про тив оних ко ји ни су аут сај де ри. Број пр вих ин сај де ра ра сте с по ве ћа ва њем ин те ре са за од ре ђе ну зе мљу и с по ве ћа ва њем бро ја раз ли чи тих ин те ре са у тој зе мљи, а оних дру гих – с по ве ћа ва њем ко руп ци је и оста лих не за ко ни тих рад њи у за јед ни ци. Број аут сај де ра не зна ли ца ра сте с па дом кри те ри ју ма у дру штву и с по ра стом по ли тич ког во лун та ри зма, а број аут сај де ра мар ги на ла ца – с па дом при влач но сти све га што је до ми нант но у од ре ђе ном дру штву. Јав ност се по себ но не за ни ма за ин сај де ре ко ји не сме ју да се огла се. Јав ност не стр пљи во че ка да се огла се они дру ги ин сај де ри. Што је ма ње по ве ре ње у уред но функ ци о ни са ње си сте ма и по што ва ње дру штве них нор ми, ве ће је за ни ма ње јав но сти за ин сај де ре ко ји се огла ша ва ју. Што се ти че аут сај де ра не зна ли ца, јав ност поч не да се за ни ма за њих он да ка да поч ну да на но се не по пра вљи во ве ли ку ште ту дру штву. Та да се аут сај де ри обич но ко ри сте као раз лог или као по вод на па да на по ли тич ке моћ ни ке ко Ко руп ци ја под сти че ра до зна лост ји по ста вља ју и чу ва ју аут сај де ре. За аут сај де ре мар ги нал це јав ност се за ин те ре су је ка да, за хва љу - би био та ко фор му ли сан да би се њи ме на ла га ло ју ћи свом по ло жа ју на пе ри фе ри ји дру штва и та - стро го ка жња ва ње оних ко ји тек са мо по ми сле на лен ту, не ки мар ги нал ци уоче бит не ка рак те ри сти ке не за ко ни то де ло ва ње. У та ко са вр ше ном све ту по дру штва и љу ди ко ји у ње му жи ве, ко је не мо гу да сао по ли ти ча ра, ди рек то ра фир ми, бан ка ра, свих ви де они ко ји су у сре ди шту да те за јед ни це, или он - дру штве них и јав них рад ни ка био би у сва ком ча су да ка да мар ги нал но, ко је се пред ста вља као ал тер - до сту пан кри тич ком оку јав но сти. По што би у иде на тив но, уђе у мо ду. Ин сај де ри ал ном све ту вла да ло мак си мал су ва жни у вла сти тим очи ма но уза јам но по ве ре ње, што др јер зна ју оно што дру ги не зна жа ва што по је ди на ца у др жа ви, Аут сај де ри не зна ли це ју. Они ин сај де ри ко ји јав но сти не би би ло по тре бе за ин сај де ди че се по ло жа јем ко ји от кри ју оно што зна са мо ве о ри ма. за у зи ма ју, уве ре ни у то да ма ма ли број љу ди ди че се хра Чи та лац ће се, ве ру јем, сло бро шћу и по ште њем. Јав ност им при па да оно што за пра во жи ти с тим да је, уз нај бо љу то ли ко це ни њи хо ву од ва жност во љу и ма ко ли ко буј ну ма шту, ни су за слу жи ли. Ако им се и спрем ност да по мог ну да се те шко за ми сли ти та кво дру учи н и да су не д о р а с ли „све са зна“ да обич но за бо ра ви штво, дру штво без ин сај де ра и по слу, пра ве се још да их пи та где су им би ли хра аут сај де ра, ко је, пра во го во ре ва жни јим не би ли брост и по ште ње ка да су се ћи, и не би би ло иде ал но јер не ћут њом ми ри ли с оним што ни би би ло по ме ри чо вје ка. Сто га при кри ли аут сај дер ство је по за ко ну. љу ди ма не оста је дру го не го да Ин сај де ри су ва жни у вла на сто је да се сма њи про стор и сти тим очи ма и ка да се јав но огла ша ва ју о не чем за јед не и за дру ге да не би мо ра ли да с ве ли ком по што се ни је де си ло, што ни су чу ли, ни су ви де ли, зор но шћу и ни шта ма њом ра до зна ло шћу слу ша ју ни су учи ни ли, не го им је ре че но да са оп ште оно сва ку реч ин сај де ра док аут сај де ри не зна ли це ко ло што ће љу ди при хва ти ти као го лу исти ну. Ин сај де - во де. На рав но, ако им је та ква про ме на по уку су јер ри то ли ко зна ју да се ужи ве у сво ју уло гу да че сто љу ди вре ме ном зна ју да се то ли ко на вик ну на ин по бр ка ју оно што им је ре че но да ка жу као исти ну сај де ре ко ји се пред ста вља ју као ин сај де ри и на свих исти на с оним што су са ми од лу чи ли да от - аут сај де ре не зна ли це да по ста ну мал те не за ви сни кри ју јав но сти. од њих. По то њи им – тре ба и то ка за ти – са сво је И аут сај де ри не зна ли це се др же ва жно, али из стра не знат но по ма жу да ство ре та кву на ви ку јер, дру гих раз ло га. Они се ди че по ло жа јем ко ји за у зи - ма да то не ће ре ћи, ни је ма ла ко рист ко ју од ње има ма ју, функ ци јом ко ју оба вља ју, уве ре ни у то да им ју. А што се ти че ин сај де ра ко ји ћу те и аут сај де ра при па да оно што за пра во ни су за слу жи ли. Ако им мар ги на ла ца, за њих се ни ка да не зна, јер не мо же се, у рет ким тре ну ци ма лич не сла бо сти, учи ни да да се зна, ко ме и че му све слу же. На њих се љу ди су не до ра сли по слу ко ји оба вља ју, пра ве се још ва - не на ви ка ва ју, они се под ра зу ме ва ју. Књи гу „ОЧИ МА ПСИ ХИ ЈА ТРА”, у из да њу „Клија”, мо же те ку пи ти за 1.080 ди на ра у но во сад ским књи жа ра ма „Мост”, „Дел фи”, „Лео ко мерц”, „Ри зни ца”, „Со ла рис”, „Фи не га нов сан” и „Ма ла ве ли ка књи га”.

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar \ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du{an Vlaovi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav Staji} (pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan Uro{evi} (ekonomija­480-6859), Petar De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada @ivkovi} (no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Svetlana Markovi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Petar Tomi} (svet­480-6882),­\or|e Pisarev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko Lazovi} (reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav Puno{evac (sport­480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana Vujanov (revijalna­izdawa­480-6820),­Filip Baki} (fo­to­480-6884),­ Branko Vu~ini} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka Klincov (teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip Gligorovi} (Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak13.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По не де љак ће би ти ве о ма ди на ми чан, по го то во на рад ном ме сту. Сре ђу је те зва нич не па пи ре и уго во ре, на соп стве но за до вољ ство. Мо же те се од ва жи ти на пу то ва ње, у би ло ко је вре ме ових ме се ци.

BIK 20.4-20.5.

Фи зич ки сте ак тив ни и са ми до но си те од лу ке и опре де ље ња, по го то во на лич ном пла ну и у ве зи с при хо ди ма, рас хо ди ма, ула га њи ма. Ју пи тер вам обез бе ђу је до бре од но се и по слов не по ду хва те, кон так те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. jun 2011.

При ме ћу је те све де та ље око се бе, по го то во оне ле пе и по жељ не. У до број сте фи зич кој и мен тал ној фор ми. То је по вољ но за по сло ва ње, по го то во ако ра ди те ви ше ства ри у исто вре ме. Ме сец је и да нас у во де ном зна ку Шкор пи је, што до при но си до број ин ту и ци ји и уну тра шњем ду бљем уви ду у си ту а ци ју. Љу бав ни од нос је ак ту е лан. Ноћ ни из ла зак пред ста вља пра ви иза зов за вас.

Кри зан дан за све што се де ша ва у ва шем до му. Као да не мо же те има ти кон тро лу над уку ћа ни ма или го сти ма. Усред сре ди те на сво ју ла ку игру и дру же ње ко је вас не оп те ре ћу је. По сло ви су ОК. По но во ра ди те и по но во се тру ди те да за слу жи те лич ним за ла га њем углед и но вац, ко јег ни кад ни је до вољ но. Ште ди те ко ли ко мо же те, али не мој те ште де ти на се би и свом здра вљу. Иде а ли зам у љу ба ви.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Фи нан сиј ски тро шко ви и про мет ко ји је уоби ча јан. Ни шта но во за вас, ма да би мо гло би ти ка да би сте на шли на чи на да да не ко ји ли че јед ни на дру ге обо га ти те сво јим хо би јем или дру же њем.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ју пи тер је у зе мља ном зна ку Би ка, а са мим ти ми вас чвр сто др жи на зе мљи. Дру жи те се с они ма ко ји има ју ста бил ну фи нан сиј ску за ле ђи ну, да би сте се и са ми уго сти ли с тог пре пу ног сто ла.

Ста би лан и леп од нос у љу ба ви функ ци о ни ше по прин ци пу спо ља шњег скла да и ме ђу соб ног рав но прав ног ула га ња, све по бон то ну, ле по и опу ште но. Али не до ста је са ма љу бав. А то је про ла зно.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ма те ри ја ли стич ки сте опре де ље ни. Ра ди те да за ра ди те, мо ти ви са ни нов цем ко ји вам тре ба за ле то ва ња и де цу, по ро ди цу. Да нас су мо гу ће сум ње и дра ма тич не емо тив не еруп ци је.

Ка да ће те се сми ри ти? Из ла зи те и про во ди те се, с дру штвом, сти че те но ва по знан ства, ко к е ти ра те, игра те се. И то је ОК. Љу бав ни кон так ти има ју ин те лек ту ал не и мен тал не вред но сти и спо не. На пе тост. На рад ном ме сту сте из ло же ни стре сним и нео че ки ва ним си ту а ци ја ма. У свом до му – ве се лом дру штву, те ма ма и игри ца ма. Мо же те ле по и ква ли тет но да учи те, по ла же те ис пи те, де лом на шарм.

TRI^-TRA^

Не желим више деце!

V REMENSKA

СуНчаНо

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

25

Sombor

26

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

26

Zrewanin

26

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Pan~evo

26

Vr{ac

25

Srbija Beograd

26

Kragujevac

26

K. Mitrovica 25 Ni{

Глу ми ца Гви нет Пал т роу, ко ја са су пру гом Кри сом Мар ти ном, пе ва чем, има дво је де це, пе то го ди шњег си на Мо зе с а и сед мо го ди шњу кћер Епл, из ја ви ла је да не же ли ви ше да ра ђа.

- Док гле дам свог си на Мо зе с а, на про сто по же лим опет да ро дим, он је та ко пре ди ван, али ипак ни шта од то га. Ми слим да ни с ам ви ше у ста њу да про ла зим све то опет - две го ди не не с а ни це и де пре си је - об ја сни ла је глу ми ца Гви нет.

- Осе ћа ла сам се као зом би. Ни с ам зна ла шта ми се до га ђа, ни с ам зна ла шта ни је у ре ду. Осе ћа ла сам се не по ве за но са сво јим те лом, би ла сам пе си ми стич на - до да ла је Гви нет.

PROGNOZA

27

Evropa

и топлије

Madrid

NOVI SAD: Toplije i prete`no sun~ano. Duva}e slab seveRim rozapadni vetar. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 13, a maksimalna do 26 stepena.

London VOJVODINA: Toplije i prete`no sun~ano. Duva}e slab seCirih verozapadni vetar. Pritisak oko normale. Jutarwe temperatuBerlin re od 11 do 14 stepena, maksimalne od 25 do 27 stepena.

SRBIJA: Toplije i prete`no sun~ano, a u ju`nim i jugozaBe~ padnim predelima uz razvoj oblaka tokom dana i re|u pojavu Var{ava lokalnih pquskova popodne. Duva}e slab severni i severozapadni vetar. Pritisak oko normale. Jutarwe temperature od Kijev 10 do 15 stepeni, maksimalne od 24 do 27 stepena.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana postepeno toplije i prete`no sun~ano s dnevnim razvojem Oslo oblaka i re|im kratkotrajnim pquskovima popodne. U drugoj St. Peterburg polovini sedmice ponovo vru}ine i temperature oko 30 stepeni Celzijusa.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Relativno povoqna biometeorolo{ka situacija prija}e ve}ini hroni~nih bolesnika, uz umerenu aktivnost i redovnu terapiju. Meteoropatske reakcije mogu biti izra`ene u blagoj formi.

30 26 22 19 25 26 23

VIC DANA Ка ко Пи ро ћа нац ча сти му зи ку?

- Про ву че кре дит ну кар ти цу кроз хар мо ни ку!

26 27 20 19 29

Pariz

23

Minhen

20

Budimpe{ta

27

Stokholm

21

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

129 (16)

Slankamen

220 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

195 (13)

Zemun

275 (-1)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

189 (14)

Pan~evo

294 (-4)

Ba~. Palanka

193 (8)

Smederevo

464 (0)

Novi Sad

170 (1)

Tendencija porasta i stagnacije

100 (10)

STARI BEGEJ Hetin

4 (2)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

189 (8)

Senta

247 (2)

S. Mitrovica 212 (10) Beograd

226 (-4)

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

213 (-3)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusi}

64 (0)

Re{ewe iz pro{log broja