Dnevnik 13.jun 2012.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 13. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23464 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

JAVNI DUG SRBIJE NA KRAJU MARTA 51,1 ODSTO BDP-a

Dr `a va pro tiv za ko ni to po zaj mi la 1,8 mi li jar du evra str. 5

DS I KOALICIJA SPS–PUPS–JS DOGOVORILI EKONOMSKU I DR@AVNU POLITIKU NOVE VLADE

Ta di} i Da ~i} s jo{ dva part ne ra PRIHVA]EN ZAHTEV REPUBLI^KOG JAVNOG TU@IOCA

Ustav ni sud za bra nio Udru `e we „Obraz”

str. 15

NASTAVQEN PROTEST U RUSKOM SELU

Foto: S. [u{wevi}

str. 3

DE CA I VA TRO GA SCI: Vatrogasna brigada Novog Sada odr`ala je ju~e u novosadskom vrti}u „Vendi” ~as protivpo`arne za{tite za stotinu pred{kolaca iz Novog Sada. Na obuci im je obja{weno {ta da u~ine ukoliko izbije po`ar, ili se opeku, i ko-

ga da zovu. Uz to, pokazana im je i vatrogasna oprema. Komandir odeqewa Vatrogasne brigade Robert Varadi ka`e da se vatrogasci trude da edukuju decu, tako {to odlaze u {kolske ustanove ili mali{ani dolaze kod wih u jedinicu.

str. 7

UPIS U SREDWE [KOLE U VOJVODINI

Ta le na ta ma we ne go klu pa str. 13

ISPARILO 200.000 ZADRU@NIH WIVA

NASLOVI

Politika

Novi Sad

2 Debata o me|unacionalnim odnosima – Temerin postao zona fronta

Ekonomija

Pa o ri trak to ri ma blo ki ra li naf ta {e str. 5

Sve`ije Najvi{a temperatura 28 °S

4 Ra~unovo|e zahtevaju izmenu propisa o spre~avawu prawa novca 5 Nemci tra`e srpske majstore

Poqoprivreda

8 Junska idila na najstarijoj divqoj pla`i u gradu

Reporta`a 12 Patrizani uvek pobe|uju kada ratuju sa ~varcima i {unkom

6 Ba~ka spremna za 700.000 Dru{tvo tona repe 6 U Subotici grad pomlatio 13 Srbiju o~ekuje priliv migranata p{enicu i kukuruz

str. 16 – 21

SPORT

n SVETSKA LIGA U NOVOM SADU

n KO[ARKA[ICE HO]E NA EVROPSKO PRVENSTVO

n NENAD PAGONIS NAJBOQI n „DNEVNIKOV” KIK-BOKSER SVIH VREMENA [AH SREDOM

Sva ke go di ne uga si se sto ti nu za dru ga

str. 6

„ D N E V N I K O V A ” T E M A : NAJ^E[]I UZROK UTAPAWA – NEPO[TOVAWE OSNOVNIH PRAVILA NA KUPALI[TIMA

Sa mo u ve re nost i ne pa `wa ku pa ~a uzi ma ju da nak

str. 14

2

POLiTikA

sreda13.jun2012.

DE BA TA U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE O ME \U NA CI O NAL NIM OD NO SI MA

Ni ko vic: Te me rin po stao zo na fron ta Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i ju ~e je na sku pu na ko jem je pred sta vqe na stu di ja „Te me rin – sa da {wost ili bu du} nost Voj vo di ne“ iz ja vio da dru {tvo mo ra

Am ba sa dor je no vi na ri ma ka sni je re kao da on ni je od go vo ran za taj ci tat i is ta kao da se sa mo po zvao na autor sku stu di ju o Te me ri nu. Ni ko vic je no vi na ri ma po ka zao deo ko ji je, ka ko je na po -

dnevnik

Be o grad do bi ja vlast: DS i SPS–PUPS–JS Iz bo rom pred sed ni ka, za me ni ka pred sed ni ka i se kre ta ra Skup {ti ne gra da Be o gra da i po tvr |i va wem 110 od bo r ni~ kih man da ta, ju ~e je kon sti tu i sa na Skup {ti na Be o gra da. Za no vog pred sed ni ka grad skog par la men ta iza bran je Alek san dar An ti} iz SPS-a, ko ji je i do sa da oba vqao tu funk ci ju. An ti} je taj nim gla sa wem do bio po dr {ku 67 od bor ni ka Skup {ti ne gra da, {to pred sta vqa ve }i nu od ukup nog bro ja od bor ni ka.

No vi sa ziv grad skog par la men ta ~i ni 50 od bor ni ka li ste „Iz bor za bo qi Be o grad”, 37 „Po kre ni mo Sr bi ju”, 13 od bor ni ka Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a i de set od bor ni ka DSS-a. Sed ni ca na ko joj }e bi ti iza bran gra do na ~el nik, za me nik gra do na ~el ni ka i ~la no vi Grad skog ve }a na ja vqe -

na je za da nas. Vlast u Be o gra du }e ~i ni ti ko a li ci ja oku pqe na oko De mo krat ske stran ke i Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a.

Me |u od bor ni ci ma li ste „Iz bor za bo qi Be o grad” ko ji -

ma su ve ri fi ko va ni man da ti su Dra gan \i las, Alek san dar [a pi}, Ta tja na Pa {i}, @i vo rad An |el ko vi}, Alek san dar Bi je li}, Bo `i dar \e li}, Qi qa na Jov ~i}...

Ko a l i c i j u oku p qe n u oko SNS-a pred sta vqa }e pred sed nik be o g rad s kog od b o r a na pred wa ka Ne boj {a Ste fa no vi}, pred sed nik Po kre ta so ci ja li sta Alek san dar Vu lin, Ja smi na Mi tro vi}-Ma ri}, me na xer Zo ran Ba {a no vi}, glu mac Slo b o dan ]u s ti}, Gor da n a Ka ri}, ru ko me ta{ Vla di mir Man di}...

Man da ti su ve ri fi ko va ni i od bor ni ci ma Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a, ko ju }e u be o grad skom par la men tu, osim An ti }a, za stu pa ti Mi lan Kr ko ba bi}, Vla dan \u ki}, Ni ko la Ni ko di je vi}... Bo je stran ke Vo ji sla va Ko {tu ni ce bra ni }e Alek san dar Po po vi}, An dre ja Mla de no vi}, Mi li ca Ra do vi}, Ra do mir Na u mov, San da Ra {ko vi}-Ivi}, Ne boj {a Ba ka rec...

DR @A VA SI RO MA [NA, A STRAN KE SVE BO GA TI JE

Pre u hra we ne par ti je u~i ni ti sve da na si qe i svi re post ne po sta nu po `e qan obra zac po na {a wa.

– Jer, u pro tiv nom, do la zi do stva ra wa de mo kra ti je u ko joj ve }i na ne {ti ti, ve} upra vo su prot no – ig no ri {e ma win ske za jed ni ce, wi ho va pra va i in te re se – ka zao je Ege re {i na sku pu ko ji je Skup {ti na Voj vo di ne or ga ni zo va la za jed no s auto ri ma stu di je, Cen trom za raz voj ci vil nog dru {tva, kao i Fon dom za otvo re no dru {tvo.

On je re kao da, „ako vlast ne ma {ta da ka `e ma wi na ma, on da se ogra |u je od wih, bi lo ig no ri sa wem, me di ji ma ili zi do vi ma“.

Is ta kao je da de mo kra ti ja po sto ji tek sa za {ti tom ma wi na, a

me nuo, za we ga bio in te re san tan. „Te me rin se na la zi na kraj wem ju gu re la tiv no ho mo ge nog ma |ar skog et ni~ kog ko ru pu sa ko ji se kon ti nu i ra no pro te `e u ba~ kom Po ti sju od op {ti ne Ka wi `a... do Te me ri na; ovo kod ma |ar skog sta nov ni {tva u Te me ri nu stva ra svo je vr sni ’kra ji {ki’, ’gra ni ~ar ski’ po lo `aj, i s wim po ve zan bor be ni men ta li tet“, pi {e u stu di ji. Ta okol nost, na vo di se da qe, kao i bli zi na No vog Sa da, „ra sad ni ka srp skog {o vi ni zma i cen tra vir tu el ne ’Ve li ke Sr bi je’, ob li ku je i kod srp skog sta nov ni {tva, po go to vo mla |eg, isti ta kav gra ni ~ar ski, bor be ni men -

Na si qe ili in ci den ti Pred sed nik Skup {ti ne APV [an dor Ege re {i je na veo da dru {tve nu osno vi cu na si qa pred sta vqa ju na ci o na li zam, {o vi ni zam i pro fa {i sti~ ke ide o lo gi je. On je oce nio da su na si qu iz lo `e ni svi, sve sta ro sne, et ni~ ke, je zi~ ke, dob ne, sek su al ne i ver ske gru pa ci je, do da ju }i da se za kqu~ ci ne sme ju do no si ti ola ko uko li ko se ne uzmu u ob zir sve re le vant ne ~i we ni ce.

Po we go vim re ~i ma, po seb no za bri wa va ~i we ni ca da se po ja ve ko je ka ra ke tri {e na si qe – ra si zam i za go va ra we et ni~ ke ne tr pe qi vo sti – po ku {a va ju pri ka za ti kao in ci den ti.

– U ve }oj me ri de fi ni {u se kao pre kr {aj, na ru {a va we jav nog re da i mi ra, a ne kva li fi ku ju se kao zlo ~in mr `we, i ret ko kao kri vi~ no de lo – do dao je Ege re {i.

Ipak, u od no su na pre pet go di na, na po me nuo je on, po zi va ju }i se na re zu la ta te is tra `i va wa ci vil nih or ga ni za ci ja, broj me |u na ci o nal nih su ko ba kod mla dih u Voj vo di ni je „ma ko li ko bio za bri wa va ju }i, da le ko ma wi od bro ja su ko ba unu tar iste et ni~ ke gru pe“. da ona sa mo in sti tu ci o nal na i ak tiv na pred sta vqa i je di ni na ~in oce ne sa mih in sti tu ci ja.

Sku pu je pri su stvo vao i am ba sa dor Ma |ar ske Oskar Ni ko vic, ko ji je iz ra zio za do voq stvo {to iako go vo ri srp ski, mo `e da se obra ti na ma ter wem ma |ar skom, bu du }i da je to je dan od {est zva ni~ nih je zi ka u Voj vo di ni.

Ni ko vic je po hva lio auto re stu di je o Te me ri nu, re kav {i da ni su po mi wa li na ci o nal ne za jed ni ce ni par ti je ni ti po ku {a va li da pro na |u kriv ce za do ga |a je u tom me stu, ve} da su isto ri ju tih od no sa tre ti ra li kao svoj stvo. Do dao je da ni je u re du ni da on kao pred stav nik Ma |ar ske da je po li ti~ ke iz ja ve ko ji ma bi se ime nom na zi va li kriv ci, a da to po seb no ne bi ura dio jer bi to bi lo, na po me nuo je, me {a we u unu tra {we po slo ve Sr bi je.

Me |u tim, am ba sa dor je re kao da stu di ja na vo di „ra di kal nu gru pu ko ja je, kao po sle di ca po sled wih ra to va, u ve li koj me ri na se li la me sta ko ja se gra ni ~e s No vim Sa dom – Ve ter nik, Fu tog i Te me rin“.

– Zbog tog ra di kal nog men ta li te ta Te me rin je po stao zo na fron ta – do dao je Ni ko vic.

ta li tet, ina ~e ne ka rak te ri sti ~an za Voj vo di nu“.

– Me ni je to bi lo in te re sant no, da ta kav opis de lu je kao uzrok ovih su ko ba u tom pod ru~ ju, kao i to da je Te me rin na gra ni ci ovog ho mo ge nog blo ka na kra ju Po ti sja. A on da taj, ka ko se opi su je, „{e {e qev ski“, „gra ni ~ar ski“ men ta li tet – ja sam to sma trao in te re sant nim. I to je sve – ka zao je Ni ko vic.

Am ba sa dor je, ina ~e, na sku pu is ta kao od go vor nost po li ti ke, ali i me di ja, za ko je je ka zao da su, iz ve {ta va ju }i o do ga |a ji ma 2003–2004. u Voj vo di ni „pre te ra li“ i da je „jed noj tu ~i dat po li ti~ ki ton“. Na pi ta we da li da nas iz ja ve o „gra ni ~ar skom“, {e {e qev skom men ta li te tu“ i o Te me ri nu kao „zo ni fron ta“ di `u ten zi je, Ni ko vic je od go vo rio da ih stu di ja na ko ju se po zvao „ni ka ko ne za o {tra va“.

– Ono {to mo `e mo ra di ti na po boq {a wu od no se je da ra di mo na po ve re wu pu tem ra da na {e me {o vi te ko mi si je isto ri ~a ra, aka de mi ka, kao i da se na zva ni~ nom ni vou za la `e mo za bo qe od no se – ka zao je am ba sa dor Ma |ar ske, do da ju }i da je we go va ze mqa upu ti la i po ziv no vom pred sed ni ku Sr bi je da je po se ti.

S. N. K.

Pred s ed n ik or g a n i z a c i j e „Tran spa rent nost Sr bi ja„ Vla di mir Go a ti iz ja vio je ju ~e da su stran ke pro {le go di ne, u si ro ma {noj ze mqi ka kva je Sr bi ja, udvo stru ~i le svoj pri hod, bi lo po osno vu re dov nog ra da, bi lo po osno vu u~e {}a na iz bo ri ma.

– To su ura di le na vr lo ele gan tan na ~in, ne kon sul tu ju }i ci v il n o dru {tvo, sin d i k a t e, gra | a n e. To je ce hov ski in te res u ko jem je za in te re so va nost svih par t i j a da l e k o va ` ni j a od wi ho ve pro gram ske ori j en t a c i j e – re kao je Go a ti na kon fe ren ci ji za no vi na r e or g a n i z a c i j e „Tran s pa r ent n ost Sr bi ja„.

On je ka zao da im je po ve }a we pri ho da omo gu }i lo do no {e we za ko na ko ji re gu li {e tu oblast.

Go a ti je pod se tio na to da su, na osno vu Za ko na o fi nan si ra wu po l i t i~ k ih su b je k a t a, stran ke ima le oba ve zu da pod ne su fi nan sij ski iz ve {taj za 2011. go di nu Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je do 15. apri la ove go di ne, {to je od 85 re gi stro va nih stra na ka u~i ni lo 46, me |u ko ji ma su sve par la men tar ne stran ke, kao i dve gru pe gra |a na. Go a ti je re kao da je naj ve }i deo pri ho da tih par ti ja iz dr `av nog bu xe ta.

– Par ti je ta ko pre u hra we ne iz bu xe ta po sta ju pro du `e tak dr `a ve i po sta ju kraj we na za in te re so va ne za ~lan stvo – re kao je Go a ti, i do dao da je to lo {e za de mo kra ti ju.

On je oce nio i da bi no va vla da tre ba lo da bu de for mi ra na {to pre „da bi smo mo gli da `i vi mo” za to {to se dnev no gu bi 50 mi li o na do la ra.

– Pri ~a ma, pre pri ~a va wi ma, no vim mo men ti ma u toj

sko ro {pan skoj se ri ji ka ko }e bi ti for mi ra na vla da gra |a ni Sr bi je si gur no gu be – is ta kao je Go a ti.

Pro gram ski di rek tor or ga ni z a c i j e „Tran s pa r ent n ost Sr b i j a„ Ne m a w a Ne n a d i} pre ci zi rao je da po iz ve {ta -

ji ma stra na ka za 2011. go di nu 72 od sto pri ho da ~i ne pri ho di iz bu xe ta, ~la na ri ne ~i ne ukup no 11 od sto pri ho da, ta ko da je, u pro se ku, ~lan ne ke od par ti ja go di {we upla tio

li o na di na ra, od ~e ga na fir me ot pa da oko 30 od sto.

Go t o v o po l o v i n u pri k u pqe n ih pri l o g a fi z i~ k ih li ca pri ja vi la je De mo krat ska stran ka – oko 37,5 mi li o na di na ra, upo la ma we – 16,5 mi li o na – Srp ska na pred na

stran ka, G17 plus 8,7 mi li o na, a So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je 4,8. On je re kao i da su, na osno vu go di {wih iz ve {ta ja, fi nan si je par ti ja pri li~ n o urav n o t e ` e n e na op -

Ne u o bi ~a je ni zah te vi SPS-a Vla di mir Go a ti ka `e da su zah te vi SPS oko for mi ra wa vla de ne u o bi ~a je ni i iz ne na |u ju }i.On je re kao da ko a li ci ju, ko ja se u me di ji ma po i sto ve }u je sa pred sed ni kom SPS Ivi com Da ~i }em, tre ba po sma tra ti kao tri po seb ne stran ke, od ko jih SPS ima sa mo 25 po sla ni~ kih man da ta. „Ne u o bi ~a je no je da je dan ma wi part ner, a SPS ima sa mo 25 man da ta, mo `e ta ko da po sta vqa uslo ve. Pred sed nik Tran spa rent no sti Sr bi ja je po ru ~io ko a li ci ji oku pqe noj oko DS da se, uko li ko ni je u mo gu} no sti da ova ko for mi ra vla du, okre ne dru gim part ne ri ma.”Ako ih ne ma ne ka ka `u da ne mo `e. On da tre ba da pre pu ste for mi ra we vla de dru gi ma. To je on da dru ga pri ~a, po seb no {to su i jed ni i dru gi re kli da ve li ka ko a li ci ja ne do la zi u ob zir. Ako ni ta da ne bu de for mi ra na vla da za kon sko re {e we po sto ji i ide se na iz bo re”, re kao je Go a ti. oko 100 di na ra za ~la na ri nu.

Ne na di} je re kao da su stran ke od fi zi~ kih i prav nih li ca pri ku pi le ukup no 111 mi -

{tem ni vou, da je „ plus go to vo isti ko li ki i mi nus”, ali to ne va `i za sve stran ke pod jed na ko.

DE JAN VUK STAN KO VI]: SVE OP CI JE SU NA STO LU

Da ~i }u je URS po tre ban kao pro tiv te `a Za ana li ti ~a ra De ja na Vu ka Stan ko vi }a sve op ci je oko fo mi ra wa no ve vla de Sr bi je su na sto lu, osim one iz me |u DS-a i SNS-a. On na vo di da je sa da si tu a ci ja kom pli ko va ni ja ne go {to je bi la ra ni je jer Ivi ca Da ~i} u vla di `e li Mla |a na Din ki }a, a de mo kra te upra vo to ho }e da iz beg nu.

– Ni je ne mo gu }e ni da vla da ju }u ko a li ci ju for mi ra ju de mo kra te i SPS s ma wi na ma, Srp skim po kre tom ob no ve i Na rod nom par ti jom Ma je Goj ko vi}. Me |u tim, ona bi bi la ma we sta bil na ne go kad bi deo we bi li ceo „Pre o kret„ i URS – ob ja {wa va Stan ko vi}. – Ipak, i ta kva vla -

da bi ima la ne ke maw ka vo sti. Ma te ma ti~ ki to bi bi la bo qa op ci ja, ali bi do bi la na glo ma zno sti. U pro ces od lu ~i va wa bi lo bi ukqu ~e no mno go ak te ra, ko ji ba{ ni su {am pi o ni u sa rad wi.

On na vo di da u vla di u ko joj bi se deo LDP ne bi bi lo to li ko pro sto ra za to le ran ci ju Da ~i }e ve tvr de re to ri ke, kao i da bi de mo kra te i li be ra li vo di li po li ti ku u du hu {ted we, ko ja bi bi la sa gla sna s pre po ru ka ma Fi skal nog sa ve ta i MMFa. – U tom slu ~a ju, LDP i DS bi nad ja ~a li so ci ja li ste. Da ~i }u je URS po tre ban kao pro tiv te `a – sma tra Stan ko vi}.

Ne na di} je ka zao da ima stra na ka s ve li kim is ka za nim plu som, kao {to su SRS i G17 plus, dok je na dru goj stra ni SPS s ve l i k im is k a z a n im mi n u s om.

Za kup pro sto ri ja za kam pa wu Stran ke su, ka ko je ob ja snio Ne ma wa Ne na di}, du `ne da iz ve {ta je, osim Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, pre zen tu ju i {i roj jav no sti pu tem „Slu `be nog gla sni ka” i stra na~ kih veb-saj to va, {to zna tan broj stra na ka jo{ ni je u~i nio. „Tran spa rent nost„ je pred sta vi la i iz ve {taj o za ku pu pro sto ri ja za po tre be iz bor nih kam pa wa, ko ji je po ka zao da po je di ne usta no ve ni su svim stran ka ma na pla }i va le isto, ali i da su po je di ne ra ~u ne iz mi ri va le pri vat ne fir me, {to je pro tiv za ko ni to.

On je re kao da su ne ke stran ke iz bu xe ta u 2011. go di ni do bi le vi {e nov ca ne go {to su pri ja vi le ukup ne tro {ko ve.

– U 2011. go di ni je za re do van rad stra na ka iz bu xe ta iz dvo je no se dam mi li o na evra. U 2012. go di ni se no vi Za kon o fi nan si ra wu stra na ka pri me wu je od 1. ju la i za stran ke iz bu xe ta, na ra znim ni vo i ma vla sti, bi }e is pla }e no oko 10,5 mi li o na evra, a 2013. go di ne oko 14,5 mi li o na – re kao je Ne na di}.

Po we go vim re ~i ma, stran ke ne sa mo da }e od nov ca ko je }e do bi ja ti iz bu xe ta us pe ti da pod m i r e sve svo j e tro { ko v e ve} }e im osta ti i vi {ak.

Ka da su u pi ta wu ~la na ri ne, zna ~a jan iz vor pri ho da ima li su DS, G17 plus, SPS i LSV, dok ~la n a r i n u uop { te ni s u ubi ra li LDP, JS, SVM, SDU, PSS, a sim bo li~ ne iz no se pri mi le su NS i SDPS.

Ta ~i: Nad zi ra na ne za vi snost se za vr {a va 2. ju la Ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i iz ja vio je ju ~e da }e 2. ju la, na sa stan ku Me |u na rod ne upra vqa~ ke gru pe za Ko so vo, bi ti do ne ta od lu ka o okon ~a wu nad zi ra wa ne za vi sno sti Ko so va.

Ta ~i je na sed ni ci ko sov ske vla de za tra `io do dat no an ga `o va we da bi se, ka ko je re kao, taj pro ces uspe {no za vr {io. Po we mu, za uspeh tog pro ce sa za slu `ni su svi po li ti~ ki ~i ni o ci na Ko so vu.

– Za kqu ~i va wem nad zi ra ne ne za vi snost isto vre me no se otva ra kon kret na evrop ska agen da – re kao je Ta ~i, i po zvao mi ni stre i po sla ni ke da se svim ka ci te ti ma do 2. ju la an ga `u ju na ostva ri va wu oba ve za.

c m y

politika

dnevnik

DS I KO A LI CI JA SPS–PUPS–JS DO GO VO RI LI EKO NOM SKU I DR @AV NU PO LI TI KU NO VE VLA DE

Ta di} i Da ~i} s jo{ dva part ne ra Li de ri DS-a i SPS-a Bo ris Ta di} i Ivi ca Da ~i} iz ja vi li su da }e se za ne ko li ko da na zna ti ko }e ~i ni ti oko sni cu bu du }e vla de, a da je ju ~e do go vo ren pro gram, prin ci pi i we na na ~e la, od no sno dr `av na, na ci o- nal na i eko nom ska po li ti ka ko ju }e vo di ti, a bi ti pre sve ga so ci jal no od go vor na. Ta di} je no vi na ri ma po za vr {et ku sa stan ka s li de ri ma Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a, ko ji je u se di {tu de mo kra ta u Krun skoj tra jao dva i po sa ta, re kao da }e stru~ ne slu `be i wi ho vi sa rad ni ci u na red nom pe ri o du raz go va ra ti o struk tu ri vla de, mi ni star stvi ma, ras po de li nad le `no sti, a isto vre me no }e se i}i i s for mi ra wem par la men tar ne ve }i ne.

– Na rav no da na {u jav nost za ni ma ko je tre }i, ~e tvr ti part ner i sa zna }e te to vr lo br zo.

Ve ru jem da mo `e mo vr lo br zo do }i do for mi ra wa par la men tar ne ve }i ne. Ta~ ni je, za ne ko li ko da na zna }e se ko }e ~i ni ti oko sni cu bu du }e vla de – re kao je Ta di}.

On je pre ci zi rao da je we gov tim ju ~e iz lo `io ko a li ci ji oko Da ~i }a eko nom ski pro gram i da je po stig nu ta sa gla snost. Raz go va ra no je i o Ko so vu i Me to hi ji, re gi o nal noj po li ti ci, pi ta wi ma ve za nim za evrop ske in te gra ci je i re for ma ma ko je tre ba spro ve sti za po ~e tak pre go vo ra s EU. Ta di} je re kao da je po stig nu ta sa gla snost o vo |e wu na ci o nal ne po li ti ke u re gi o nu.

– [to zna ~i da }e na {a vla da bi ti sa stva qe na od onih ~i ni la ca, po li ti~ kih fak to ra, ko ji pri hva ta ju te prin ci pe, ko a li ci je ~i ji bi te meq ~i ni le stran ke oku pqe ne oko DS-a i

oko SPS-a – na gla sio je Ta di}, is ti ~u }i da }e no va vla da i pred sed nik Rep bli ke bi ti su o -

~e ni s ve li kim is ku {e wi ma ka da je u pi ta wu Ko so vo i Me to hi ja. Ta di} je na ja vio no vi su sret

„Mo `da je naj bo qe da bu dem pre mi jer” Li der SPS-a Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e, ne ko li ko sa ti pre sa stan ka u Krun skoj, da bi mu mo `da bi lo bo qe da bu de pre mi jer u ne koj dru goj kom bi na to ri ci ne go da sa mo po dr `a va dru gog kan di da ta, a SPS }e o no voj vla di po ~e ti da raz go va ra sa SNS-om, uko li ko se po ka `e da je ne mo gu }e do }i do pa r la men tar ne ve }i ne s de mo kra ta ma.

Vi {e „ne po sto ji pri ~a da po dr {kom Ta di }u po dr `a va te pr o e vrop sku vla du” jer je o~i gled no da je i To mi slav Ni ko li} pri hva tqiv za EU i me |u na rod nu za jed ni cu, re kao je Da ~i}, do dav {i da se od we ga o~e ku je da po dr `i Ta di }a kao pr o e vrop sku va ri jan tu, dok iz me |u na rod ne za jed ni ce po dr `a va ju Ni ko li }a.

– Ni ko li }a te le fo nom zo ve dr `av na se kre tar ka SAD Hi la ri Klin ton, a evr op ski ko me sar za pr o {i re we [te fan Fi le mu do la zi na ina u gu ra ci ju – re kao je Da ~i}, i do dao da su Ta di} i Ni ko li} „evr o fa na ti ci”, a da je on ve }i na ci o na li sta od obo ji ce.

s no vi na ri ma „za sa mo ne ko li ko da na“.

Li der so ci ja li sta re kao je da je ju ~e po stig nu ta sa gla snost o naj va `ni jim pi ta wi ma pro gra ma, ka da je re~ o dr `av nim i na ci o nal nim in te re si ma, pri o ri te ti ma, eko nom sko-so ci jal nim te ma ma.

– I ka da je re~ o iza zo vi ma ko ji }e ~e ka ti sva ku vla du ka da bu de for mi ra na u na red nom pe ri o du. Uz `e qu i po tre bu da vla da bu de for mi ra na {to pre, neo p hod no je da se una pred zna na ko joj plat for mi i ko }e ~i ni ti par la men tar nu ve }i nu, ko ja mo ra omo gu }i ti da vla da bu de sta bil na i is pu wa va svoj pro gram – pre ci zi rao je Da ~i}.

On je naj vio da }e u na red nim da ni ma bi ti oba vqen onaj deo po sla ko ji pret ho di sa mom ~i nu for mi ra wu vla de, raz go vo ri s dru gim po li ti~ kim par ti ja ma, klu bo vi ma, o struk tu ri vla de, pra vqe we ko a li ci o nog ugo vo ra.

– U ovom tre nut ku je va `no da }e mo te po slo ve po ku {a ti da oba vi mo {to pre, ali isto vre me no, ima ju }i u vi du sta vo ve i DS-a i ko a li ci je ko ju pred vo di, kao i PUPS-a, SPS-a i JS-a, i is ta }i da sva ka ko a li ci ja ima svoj iden ti tet, svo je po gle de na ras po red po li ti~ kih sna ga i za to je neo p hod no na pra vi ti do go vo re ko ji }e omo gu }i ti da vla da de lu je s ta kvom par la men tar nom ve }i nom – za kqu ~io je Da ~i}.

Uz li de re DS-a i SPS-a, u raz go vo ri ma su u~e stvo va la i dru ga dvo ji ca iz „mi ni-ko a li ci je“ Jo van Kr ko ba bi} i Dra gan Mar ko vi} Pal ma. No vi na ri ma ni je bi lo omo gu }e no da na kon iz la ga wa po sta vqa ju pi ta wa Ta di }u i Da ~i }u.

D. Mi li vo je vi}

sreda13.jun2012.

3

URS: Ne ma is tra ge pro tiv Din ki }a Uje di we ni re gi o ni Sr bi je sa op {ti li su ju ~e da su od am ba sa de Austri je u Be o gra du do bi li zva ni~ nu po tvr du da se pro tiv li de ra URS-a Mla |a na Din ki }a u toj ze mqi ne vo di ni ka kva is tra ga ni po jed nom osno vu. „Tu `i la {tvo u Be ~u oba ve sti lo je am ba sa du Austri je da pro ve ra ob ra de pra vo sud nih po stu pa ka ne uka zu je na to da je pro tiv Mla |a na Din ki }a po kre nut bi lo ka kav is tra `ni po stu pak”, pi {e u zva ni~ nom do pi su ko ji je pot pi sao am ba sa dor Austri je Kle mens Ko ja upu }e nom ka bi ne tu Mla |a na Din ki }a.

U sa op {te wu se pod se }a na to da je je dan dnev ni list 8. ju na ove go di ne na na slov noj stra ni ob ja vio na slov „Din ki} pod is tra gom”, iako je ta kva in for ma ci ja bi la bla go vre me no de man to va na.

REKLI SU

Jer kov: U Voj vo di ni sve isto Port pa rol ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov na ja vi la je da }e no va vla da Sr bi je bi ti for mi ra na po ~et kom ju la. Go vo re }i o for mi ra wu vla sti u Voj vo di ni, ona je re kla da je sva pri li ka da }e na vla sti osta ti ko a li ci ja ko ja je to u Po kra ji ni od 2000. go di ne, da su u to ku in ten ziv ni raz go vo ri i da je zah tev LSV-a da vla da Voj vo di ne bu de efi ka sni ja u bor bi za in te re se gra |a na Po kra ji ne.

– To se pre sve ga od no si na Za kon o fi nan si ra wu nad le `no sti Voj vo di ne – re kla je Alek san dra Jer kov za TV „Pink”, na gla siv {i da Po kra ji na mo ra ima ti iz vor ne na ~i ne fi nan si ra wa i da se o to me raz go va ra. – Ne po sto ji dru gi na ~in da se na pra vi ve }i na, osim da se o to me do go vo re DS, LSV, SPS i SVM, {to je uz do da tak SPS-a, ista ko a li ci ja kao i 2000. go di ne.

Goj ko vi}: Pri rod ni part ner je DS Li der Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} iz ja vi la je da je raz go va ra la s pred sed ni kom De mo krat ske stran ke Bo ri som Ta di }em o bu du} no sti Sr bi je, na ci o nal nim pi ta wi ma i eko nom skim iza zo vi ma, ali ne o kon kret nim po nu da ma za vla du.

– Ni sam ima la po nu du da sa svo ja dva po sla ni ka po dr `im (no vu) vla du. Ipak, ja sno je da Na rod na par ti ja `e li ko a li ci ju s DS-om – re kla je Ma ja Goj ko vi} u iz ja vi za „No vo sti”.

Na pi ta we ko li ko su ta~ ne spe ku la ci ja o to me da bi NP, SPO i ma wi ne mo gli po dr `a ti vla du de mo kra ta i so ci ja li sta, ona je re kla da ni su „o tom mo de lu raz go va ra li” i da je za wu va `an pro gram no ve vla de Sr bi je.

– Po na vqam, pri rod ni part ner nam je DS – ka za la je Ma ja Goj ko vi}.

4

ekonomija

sreda13.jun2012.

dnevnik

KURS REAGUJE NA NEIZVESNOST

Kad je ekonomija slaba, kilav je dinar NA PUMPAMA NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE

Dizel jeftiniji za dva dinara Od ju ~e su na ben zin skim pum pa ma Naft ne in du stri je Sr bi je li tar evro di ze la i di zel D2 go ri va jef ti ni ji za dva di na ra, dok su ce ne ben zi na ne pro me we ne. Ni `a je i ce na auto ga sa, ko ji je je fit ni ji za di nar, dok je lo` uqe sku pqe za dva di na ra, ka `u u NIS-u, is ti ~u }i da ma lo pro daj ne ce ne go ri va ni su me -

wa ne na 18 ben zin skih pum pi, ko je se na la ze uz auto put.

Ce na di zel go ri va sni `e na je zbog pa da ce na naf te na ber za ma, pa da kur sa do la ra i sni `e wa ve le pro daj ne ce ne, a po sle ove ko rek ci je, ce na go ri va na NISovim pum pa ma je me |u naj ni `im u Sr bi ji.

D. Ml.

Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Ni ko la Fa bris iz ja vio je ju ~e da je za sta bi lan i ~vrst kurs di na ra pre ma evru do vo qan sa mo je dan uslov – ja ka eko no mi ja, a u uslo vi ma ka da ima mo sla bu eko no mi ju, sve me re mo gu sa mo uspo ra va ti sla bqe we do ma }e va lu te.

– Uko li ko ima mo u vi du na {u re al nost, jed no stav no, osu |e ni smo u te ku }im uslo vi ma na to da ima mo kon ti nu i ra no sla bqe we kur sa di na ra u od no su na evro – is ta kao je Fa bris u iz ja vi no vi na ri ma.

Po we go vim re ~i ma, raz lo zi su to {to Sr bi ja ima vi {u in fla ci ju ne go evro zo na, vi sok bu xet ski i spoq n o t r g o v in s ki de f i c it „i {to, jed no stav no, ne ma mo ja ku eko no mi ju ko ja bi sta la iza kur sa”.

Ka ko je ob ja snio Fa bris, kurs je u pro te klom pe ri o du, pre sve ga ovih da na, re a -

POSLE TRI GODINE MINUSA

RA^UNOVO\E TRA@E IZMENE PROPISA O FINANSIRAWU TERORIZMA

Otimawe para ne spre~ava prawe novca?

Od Sa ve ta Evro pe i wi ho ve ko mi si je Ma ni val, Sr bi ja je do bi la ni sku oce nu u bor bi pro tiv pra wa nov ca i fi nan si ra wa te ro ri zma.

Na {i pro pi si ni su u si si tem spre ~a va wa ukqu ~i li sve one ko ji ba ra ta ju nov cem, a osnov na za mer ka je {to tu ne ma ra ~u no vo |a. Kod nas sum wu na ova de la naj ~e {}e pri ja vqu ju ban ke, fon do vi, re vi zo ri.

Da bi po boq {a la bor bu u ovoj obla sti, dr `a va je do ne la pro pis po ko jem ve} ove go di ne ra ~u no vod stve ne agen ci je mo ra ju da ima ju me |u za po sle ni ma li ca ko ja su ovla {}e na da ra de na ot kri va wu ne za ko ni tih to ko va nov ca. A da bi to mo gli, mo ra ju da po lo `e is pit i stek nu li cen cu. Ba{ kod ova dva po to wa iz bio je su kob na re la ci ji Upra va za spre ~a va we pra wa nov ca – ra ~u no vod stve ne agen ci je.

Obu ka i li cen ca se pla }a ju, a ra ~u no vo |e sma tra ju da je to na ~in da dr `a va na met ne do dat ne tro {ko ve ko ji ni su ma li. Po seb no ako se uzme u ob zir da se li cen ca mo ra ob na vqa ti. Toj te mi bio je po sve }en u ju ~e ra {wi sa sta nak u No vom Sa du.

– Za ko ne i dru ge pro pi se iz ove obla sti sve ra ~u no vo |e mo ra ju da pri me wu ju – ka `e funk ci o ner u srp skom udru `e wu ove stru ke Mi o drag @iv ko vi}. – Ne `e li mo da po la `e mo is pi te i sti ~e mo li cen ce.

Za to ima mo i vr lo ja sne ar gu men te: sve dr `a ve u re gi o nu ukqu ~i le su na {u stru ku u oblast bor be pro tiv ove vr ste kr mi na la, ali ni jed na ni je tra `i la li cen cu i is pit. Kon slu to va li smo se s ko le ga ma iz biv {ih re pu bli ka SFRJ, ali i dru gih ze ma qa – Ma |ar ske, Ru mu ni je, Gr~ ke, Bu gar ske. Ni jed na od wih ne ma oba ve znu li cen cu u za ko ni ma.

Ova kav stav ima ap so lut nu po dr {ku i UVRA-e – voj vo |an skog udru `e wa ra ~u no vod stve nih agen ci ja.

– Ove no vi ne ve za ne za li cen cu i is pi te iz gle da da su osmi {qe ne sa mo kod nas da bi se uze lo ne {to pa ra od agen ci ja – ka `e pred sed nik

za vi sno od to ga ka ko su pro ce ni li ma te ri jal ne mo gu} no sti sva ke gru pe. Ako su dru ge dr `a ve sa sta tu som kan di da ta us pe le da uskla de svo je za ko no dav stvo sa zah te vi ma Sa ve ta Evro pe i di rek ti va ma EU, i mi to mo `e mo bez is pi ta i li -

Provera 15.000 evra U Sr bi ji se pro ve ra va ju sve tran sak ci je ve }e od 15.000 evra.

Po po da ci ma Upra ve, u Sr bi ji je la ne pri ja vqe no 259.866 sum wi vih go to vin skih tran sak ci ja i sve su pri ja vi le ban ke. ovog po slov nog udru `e wa Jo van Be a ra. – Ve} do bi ja mo po nu de od ra znih or ga ni za ci ja i kon sul ta na ta za obu ku. Ce ne se kre }u od 10.000 do 30.000 di na ra za dvo dnev ni se mi nar od 10 ~a so va. U ta kvom aran `ma nu ni ko ne mo `e po sta ti eks pert za pra we nov ca. Upra va za spre ~a va we pra wa nov ca je is ta kla i ce nov nik za sti ca we li cen ce, a kre }e se od 10.000 do 50.000 di na ra,

cen ci. To je izum na {e ad mi ni stra ci je za oti ma we pa ra.

U UVRA-i su iz ra ~u na li da }e li cen ci ra we, ova ko ka ko je osmi {qe no, na pu ni ti dr `av nu ka su sa mo iz voj vo |an skih agen ci ja s 1,4 mi lion di na ra.

Stav ra ~u no vo |a po dr `a va i pred sed nik Uni je po slo da va ca Voj vo di ne Stan ko Kr stin: on sma tra da dr `a va ima sve vi {e po ve re wa u

go vao na vi sok ste pen ne iz ve sno sti, od no sno vi sok ste pen po li ti~ ke ne sta bil no sti, „a ni su po sto ja li re al ni fak to ri ko ji su uti ca li na ovo li ko sla bqe we kur sa di na ra”.

Na rod na ban ka Sr bi je pra vo vre me no je re a go va la i pre ko de vi znih in ter ven ci ja iz vu kla zna ~aj nu ko li ~i nu nov ~a ne ma se, oce nio je Fa bris, ta ko da, po we go vim o~e ki va wi ma, u na red nom pe ri o du ne }e bi ti ve li kih sko ko va, od no sno ve li kih gu bqe wa vred no sti kur sa di na ra.

Di nar je ju ~e osla bio 0,7 od sto i zva ni~ ni sred wi kurs je 115,3940 di na ra za evro. Do ma }a va lu ta je ove go di ne bi la naj ja ~a 11. ja nu a ra, ka da je je dan evro vre deo 103,6922 di na ra, a naj sla bi ja 4. ju na, ka da je sred wi kurs bio 117,6943 di na ra za evro.

pri vat ni sek tor – od lu ~i la se da ban ka ma po ve ri kon tro lu do pri no sa, a sa da spre ~a va we pra wa nov ca po ve ra va ra ~u no vo |a ma – Pi tam se da li vlast na tvaj na ~in sa mo pre ba cu je od go vor nost na qu de s li cen com. Ova ko ka ko je kon ci pi ra no, iz gle da da su ra ~u no vo |e po sta le bor ci pro tiv te ro ri zma i or ga ni zo va nog kri mi na la. Da li }e no si ti oru` je i ima ti or ga ni zo va nu za {ti tu i prat wu?

Na ~el ni ca Ode qe wa za nad zor u Upra vi za pra we nov ca Mi lun ka Mi la no vi} ka `e da je na {a ze mqa uskla di la svo je pro pi se u ovoj obla sti s Evro pom i ra ti fi ko va la Var {av sku kon ven ci ju. Mi smo 2008. do ne li stra te gi ju u ovoj obla sti. Kri vi~ no de lo pra wa nov ca une to je u na{ Kri vi~ ni za ko nik.

Da bi se do {lo do po da ta ka o to me, po treb no je pra ti ti fi nan sij ske tran sak ci je jer se ta ko ot kri va no vac ste ~en ko rup ci jom, zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja i dru gim kri mi nal nim de lat no sti ma. Ra ~u no vo |e su tu ra di ot kri va wa slu ~a je va pra wa nov ca, a ne de la ve za nih za te ro ri zam. S ob zi rom na to da pra te fi nan si je kli jen ta, ra ~u no vod stve ne agen ci je su u pri li ci da do |u do po da ta ka o to me i skre nu pa `wu.

O~i gled no, po sla ima za sve u ovom lan cu. Svi }e mo ra ti da ra de, s ili is pi tom i li cen com ili bez wih. [to se ti ~e ka zni za one ko ji oma {e, one su pri li~ ne i kre }u se do tri mi li o na di na ra. A bi lo bi naj bo qe da svi u lan cu na |u za jed ni~ ki je zik – to bi sva ka ko bio plus za efi ka snost u bor bi pro tiv pra wa i fi nan si ra wa te ro ri sta.

D. Vujo{evi}

Srpska privreda iza{la iz gubitaka – Srp ska pri vre da je u 2011, po sle tro go di {we pa u ze, po slo va la s do bit kom od 85 mi li jar di di na ra – iz ja vi la je re gi stra tor ka u Re gi stru fi nan sij skih iz ve {ta ja i po da ta ka o bo ni te tu Agen ci je za pri vred ne re gi stre Ru `i ca Sta men ko vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. – Na bo qe po slo va we naj vi {e je uti ca lo zna ~aj no sma we we fi nan sij skih gu bi ta ka, ko ji su bi li

za la je Ru `i ca Sta men ko vi}, i na po me nu la da je u 2010. go di ni re ce si ja bi la za u sta vqe na i to je do pri ne lo da pri vre da u 2011. go di ni po slu je po zi tiv no. – Vi sok ni vo za du `e no sti od 12.033 mi li jar di di na ra uti cao je na sma we we bo ni te ta pri vred nih dru {ta va, {to po ka zu je i po ve }a we u~e {}a sop stve nih iz vo ra fi nan si ra wa s 32,6 na 37 od sto u 2011. go di ni.

Ku mu li ra ni gu bi ci, ko ji su u 2011. go di ni iz no si li 2.233 mi li jar de di na ra, do dat ni su pro blem za po slo va we pri vre de 141 mi li jar du di na ra, a pre po lo vqe ni su u od no su na 2010. i u 2011.

Srp ska pri vre da je, po we nim re ~i ma, la ne ima la rast ukup nih pri ho da od 11,1 po sto u od no su na pret hod nu go di nu i iz no si li su 8.065 mi li jar di di na ra.

– Za oba vqa we po slo va wa pri vred na dru {tva su u pro {loj go di ni an ga `o va la ukup no oko 12.036 mi li jar di di na ra, {to je 14,3 po sto vi {e ne go u 2010. go di ni – ka -

Ka da je re~ o kre di ti ma, vi so ki ni vo za du `i va wa se na sta vqa i go to vo je isti kao u 2010. go di ni jer su ukup ni kre di ti s 25,3 sma we ni na 22,1 od sto u 2011.

Ru `i ca Sta men ko vi} je pre do ~i la da su ku mu li ra ni gu bi ci, ko ji su u 2011. go di ni iz no si li 2.233 mi li jar de di na ra i po ve }a ni su 11,2 po sto u od no su na pret hod nu go di nu, do dat ni pro blem za po slo va we pri vre de.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1 1

113,0861 89,5306

115,3940 91,3578

118,0481 93,4590

112,7399 89,2566

Kanada

dolar

1

87,7861

89,5777

91,6380

87,5174

Danska

kruna

1

15,2102

15,5206

15,8776

15,1636

Norve{ka

kruna

1

15,0143

15,3207

15,6731

14,9683

[vedska

kruna

1

12,7536

13,0139

13,3132

12,7146

[vajcarska

franak

1

94,1286

96,0496

98,2587

93,8405

V. Britanija

funta

1

140,2184

143,0800

146,3708

139,7892

1

90,5123

92,3595

94,4838

90,2352

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 6. 2012. godine

Promet

8.286

190.580

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

4,08%

3.799

34.191

Bambi Banat a.d. , Beograd

0,18%

19.500

195.000

Aerodrom Nikola Tesla a.d. ,

1,28%

395

1.378.531

Tigar a.d. , Pirot

0,33%

300

6.606

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Jugohemija a.d. , Beograd

-11,96%

2.025

147.825

-4,76%

40

480

Filip Moris a.d. , Ni{

-1,69%

928

195.440

Jubmes banka a.d. , Beograd

-1,41%

10.988

197.784

AIK banka a.d. , Ni{

-1,24%

1.357

63.767

BELEX 15 (435,97 0,60) Naziv kompanije

197.784

AIK banka a.d. , Ni{

-1,24%

1.357

63.767

Imlek a.d. , Beograd

-0,10%

1.995

55.86

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

590

5.320.990

Aerodrom Nikola Tesla a.d. ,

1,28%

395

1.378.531

Soja protein a.d. , Be~ej

-3,45%

531

800.757

Energoprojekt holding a.d.

-1,22%

405

20.250

Tigar a.d. , Pirot

0,33%

300

6.606

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00

2.249

0,00

0,00

336

0,00

0,00

800

0,00

Promet

Crvenka fabrika {e}era a.d. ,

4,62%

8.286

190.580

Komercijalna banka a.d. , Beograd

Neoplanta a.d. , Novi Sad

0,00%

350

19.250

0,00%

480

960

-5,98%

11.000

440.000

Projektbiro a.d. , Sombor

-7,69%

480

48.000

Promet

10.988

Cena

Radijator a.d. , Zrewanin

Cena

-1,41%

Promena %

Alas - Rakovac a.d. , Novi Sad

Promena %

Jubmes banka a.d. , Beograd

Veterinarski zavod Subotica a.d.

Vojvo|anskih top-pet akcija

dolar

Cena

4,62%

Progres a.d. , Beograd

SAD

Promena %

Crvenka fabrika {e}era a.d.

Alfa plam a.d. , Vrawe

0,00

6.787

0,00

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

0,00

1.532

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

ZBOG TRO GO DI [WE BLO KA DE RA ^U NA

Za ste ~aj 13.500 fir mi

Di rek tor Cen tra za bo ni tet Zvonko Obradovi} iz ja vio je ju ~e da je u Sr bi ji 13.564 pri vred nih dru {ta va u blo ka di du `e od tri go di ne, i da, po za ko nu, u wi ma tre ba da za po~ ne ste ~aj ni po stu pak.

– U pro te kle tri go di ne ste ~aj ni po stu pak je zbog blo ka de ra ~u na za po ~et u oko 30.000 pri vred nih dru {ta va, a u oko 500 je za vr {en – re kao je Ob ra do vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Po re ~i ma re gi stra tor ke u Re gi stru fi nan sij skih iz ve {ta ja i po da ta ka o bo ni te tu Ru`ice Stamenkovi}, 77 od sto pri vred nih dru {ta va u Sr bi ji u 2011. go di ni ni je bi lo ni je dan dan u blo ka di.

In fla ci ja zbog po vr }a Rast me |u go di {we in fla ci je u ma ju naj ve }im de lom po sle di ca je ra sta ce na se zon skog vo }a i po vr }a, ob ja vi la je ju ~e Na rod na ban ka Sr bi je.

Po pro ce ni NBS-a, rast me |u go di {we in fla ci je }e se na sta vi ti i u na red nom pe ri o du, pr ven stve no po osno vu no ve po qo pri vred ne se zo ne, ra sta uvo znih ce na, o~e ki va nog ra sta re gu li sa nih ce na u dru goj po lo vi ni go di ne, kao i zbog ba znog efek ta ni skih me se~ nih sto pa sre di nom pret hod ne go di ne. Po po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, in fla ci ja u ma ju u od no su na april iz no si la je 1,4 po sto. Me |u go di {wa in fla ci ja je, na kon kon ti nu i ra nog pa da u pret hod nih 12 me se ci, u ma ju uve }a na na 3,9 po sto.

Dr `a va pro tiv za ko ni to po zaj mi la 1,8 mi li jar du evra Dr `a va je do bra no pre ga zi la Za kon o jav nom du gu, a to je ju ~e i zva ni~ no po tvr |e no iz Na rod ne ban ke Sr bi je. Elem, jav ni dug je na kra ju pr vog tro me se~ ja 2012. go di ne iz no sio 14,6 mi li jar di evra i u od no su na kraj 2011. po ve }an je 151 mi lion evra. U~e {}e jav nog du ga u BDP-u po ve }a no je to kom pr vog tro me se~ ja 3,4 pro cent na po e na, na 51,1 od sto, na ve de no je u ana li zi NBS-a. Ka ko je na po me nuo NBS, ra di se o sta wu jav nog du ga po po da ci ma Mi ni star stva fi nan si ja i pro ce ni BDP-a cen tral ne ban ke.

Za kon ska gra ni ca jav nog du ga je 45 od sto ude la u bru to do ma }em pro iz vo du, ali s ob zi rom na to da taj pro pis ni je pred vi deo ni ka kve sank ci je za pre kr {i o ce, ni ko zbog to ga ka `wen, na rav no, bi ti ne }e.

Ina ~e, pro sta ra ~u ni ca po ka zu je da je dr `a va uze la oko 1,8 mi li jar du evra vi {e no {to je sme la.

|e ne u{te de od 15,7 mi li jar di di na ra ni su do voq ne da vra te fi skal ne to ko ve u po treb ne okvi re, ~ak i ka da bi se u pot pu no sti ostva ri le. Fi skal ni sa vet je upo zo rio na to da je po treb no da se spro -

Sve tu du `ni 77,6 od sto BDP-a

cit fi nan si ran pro da jom dr `av nih har ti ja od vred no sti na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu. Po osno vu du go ro~ nih di nar skih har ti ja od vred no sti, jav ni unu tra {wi dug je po ve }an 434,7 mi li o na evra. Isto vre me no, sma we no je sta we krat ko ro~ nih di nar skih har ti ja od vred no sti – 141,6 mi lion evra,

we spoq nog du ga, po zi tiv no se od ra zi lo na va lut nu struk tu ru jav nog du ga – u~e {}e di nar skog du ga u ukup nom du gu po ve }a no je to kom pr vog tro me se~ ja 1,8 pro cent ni poen, na 16,2 od sto. U~e {}e du ga u evri ma iz no si lo je 57,1 od sto, u do la ri ma 18 od sto, dok se na spe ci jal na pra va vu ~e wa i osta le va lu te od no -

Javni dug Srbije u milijardama evra godina

2000.

2002.

2004.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

31. 3. 2012.

jav ni dug

14,16

11,52

9,67

9,35

8,87

8,78

9,84

12,15

14,46

14,61

Jer, ako je 14,6 mi li jar di 51,1 po sto BDP-a, on da je 45 pro ce na ta ne gde oko 12,8 mi li jar di evra i sa mo to li ki je jav ni dug Sr bi je smeo bi ti.

Sve iz nad to ga je kr {e we za ko na, a to je go to vo 1,8 mi li jar da evra po zajm qe na pre ko do zvo qe ne za kon ske gra ni ce.

Jav ni unu tra {wi dug je, po ana li zi NBS-a, to kom pr vog tro me se~ ja po ve }an 199 mi li o na evra, s ob zi rom na to da je fi skal ni de fi -

kao i sta we har ti ja od vred no sti de no mi no va nih u evri ma – 89,2 mi li o na evra, {to je uti ca lo na po boq {a we ro~ ne i va lut ne struk tu re jav nog du ga. Jav ni spoq ni dug je sma wen 48 mi li o na evra, pre sve ga zbog ja ~a wa evra u od no su na osta le va lu te za stu pqe ne u struk tu ri du ga.

Za du `i va we dr `a ve pro da jom har ti ja od vred no sti na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu, uz sma we -

Pa o ri trak to ri ma blo ki ra li naf ta {e

vred ni ci iz Ru skog Se la pro te stu ju i uka zu ju na {te te na sta le usled ge o fi zi~ kih is pi ti va wa na wi ho vim par ce la ma. Na kon pre go vo ra s pred stav ni ci ma NIS-a, toj kom pa ni ji dat je rok do po ne deq ka do 15 sa ti da pri hva ti wi ho ve zah te ve, ali ka ko se to ni je de si lo, Ru sko sel ci su se od lu ~i li na o{tri je me re.

Po qo pri vred nik iz Ru skog Se la Bo{ko Dobrani} is ta kao je da su se pa o ri do go vo ri li da iz ra ze svo je ne za do voq stvo mir nim pro te stom, od no sno blo ka da ma: – Za u sta vi li smo vo zi la i ma {i ne NIS-a dok se u pot pu no sti ne do go vo ri mo o na ~i nu is pla te na sta lih {te ta. @e li mo da nam se is pla te ce ne ko je su u

sreda13.jun2012.

5

JAV NI DUG SR BI JE NA KRA JU MAR TA 51,1 OD STO BDP-a

NASTAVQEN PRO TEST U RU SKOM SE LU

Ru sko sel ci su sa tri de se tak trak to ra ju ~e uju tro blo ki ra li vo zi la i ma {i ne Kom pa ni je NIS ko ja is pi tu je tlo u ata ru ove me sne za jed ni ce ra di na la `e wa no vih iz vo ra naf te i ga sa.

Ve} ne ko li ko da na po qo pri -

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

skla du s oni ma na ber zi, kao i da do bi je mo od go va ra ju }u na dok na du za ote `a nu ob ra du ze mqe. Za ga `e we ze mqe tra `i mo 11,30 di na ra plus ce ne pro iz vo da po kva drat nom me tru, i to: za ku ku ruz 18,75, p{e ni cu, sun co kret i

ja pra va uko li ko do |e do kr {e wa pot pi sa nog do go vo ra. I u wi ho vom i u na {em in te re su je da se na sta la si tu a ci ja {to pre raz re {i.

Pred sed nik me sne za jed ni ce Ru sko Se lo Imre Kabok ka `e da mu je u ra nim ju tra wim sa ti ma sti gla mol ba iz NIS-a u ko joj od me {ta na tra `e jo{ ma lo raz u me va wa jer su neo p hod ne do dat ne kon sul tci je za re {a va we zah te va Ru sko se la ca: – Da nas }e se od lu ~i va ti o na {im zah te vi ma i ja o~e ku jem da }e ta od lu ka bi ti u ko rist po qo pri vred ni ka. Iz NIS-a su tra `i li da im po no vo po {a qe mo zah te ve, {to smo i ura di li.

S po qo pri vred ni ci ma je do go vo re no da oda be ru ne ko li ko pred stav ni ka ko ji bi u ime svih raz go va ra li s qu di ma iz NIS-a.

S pred stav ni ci ma NIS-a to kom ra ni jih sa sta na ka do go vo re -

Ni ko me ne od go va ra Po qo pri vred nik Du{an Tomi} ka `e da tre nut na de {a va wa ne idu u pri log ni NIS-u ni po qo pri vred ni ci ma: – Ce na u na {im zah te vi ma je re al na – sma tra on. – No vac ne po kri va sa mo ovu, ve} i na red ne dve go di ne, ko li ko }e nam tre ba ti da opo ra vi mo ze mqu. Na{ stav je da po vla ~e wa ne ma i da osta je mo na blo ka da ma dok ne do bi je mo od go vor. so ju 14 di na ra, dok }e se pro iz vo |a ~i {e }er ne re pe do go vo ri ti po je din ~a no za svo ju ce nu jer ih ima ma lo. No vi zah te vi idu u ko rist po qo pri vred ni ka i vi {e se ne }e me wa ti i ne }e se od wih od stu pa ti. Bi }e mo u ata ru dok s pred stav ni ci ma NIS-a ne pot pi {e mo spo ra zum na osno vu ko jeg }e mo mo }i da tra `i mo svo -

no je da ma {i ne ne ula ze u gra |e vin ski re jon i oku} ni ce, {to je ta ko |e za me ra no. NIS-u je, do sa da, pre da to 560 od {tet nih zah te va, od ko jih su ne ki iz apri la, a od {te ta jo{ ni kom ni je pla }e na. Po sa da {wim pro ce na ma, to je po lo vi na ukup nog bro ja od {te te nih zah te va.

A. \.

si lo 8,7 od sto. Ka mat na struk tu ra jav nog du ga ne {to je po voq ni ja u od no su na kraj 2011. go di ne. Udeo jav nog du ga ugo vo re nog po fik snim ka mat nim sto pa ma na kra ju pr vog tro me se~ ja iz no sio je 69,1 od sto.

Ka ko je na ve de no, Vla da je mar ta ove go di ne usvo ji la Pro gram me ra za odr `a we fi skal nog de fi ci ta s ob zi rom na ne po voq na kre ta wa jav nih pri ho da. Me |u tim, po oce ni Fi skal nog sa ve ta, ukup ne pred vi -

Uku pan spoq ni dug Sr bi je je na kra ju mar ta 2012. go di ne iz no sio 24,1 mi li jar du evra i u od no su na kraj 2011. go di ne je sma wen 57,6 mi li o na evra, ili 0,2 od sto. U okvi ru to ga, dug jav nog sek to ra je sma wen 118 mi li o na evra, ili 1,1 od sto, dok je dug pri vat nog sek to ra po ve }an 60,3 mi li o na evra, ili 0,5 po sto. Po osno vu ja ~a wa evra u od no su na osta le va lu te za stu pqe ne u struk tu ri spoq nog du ga, uku pan dug je sma wen 141,2 mi lion evra. U~e {}e spoq nog du ga u pro ce we nom BDPu, kao osnov ni in di ka tor eks ter ne sol vent no sti, na kra ju pr vog tro me se~ ja 2012. je iz no si lo 77,6 od sto, {to je u od no su na kraj 2011. ve }e 0,1 pro cent ni poen i is pod je ni voa vi so ke za du `e no sti od 80 od sto, po kri te ri ju mu Svet ske ban ke. ve du i dru ge me re u prav cu fi skal ne kon so li da ci je. Ta ko |e, neo p hod no je da me re ukqu ~e i osta le je di ni ce op {te dr `a ve i jav nog sek to ra (lo kal ni ni vo vla sti, pa i jav na pred u ze }a).

E. Dn.

NA [A ZA NAT SKA ELI TA NA CE NI

Nem ci tra `e srp ske maj sto re

Srp ska pred u ze }a za mon ta `u ~el ni~ nih kon struk ci ja, elek tro mon ta `u, izo la ter ske ra do ve i in `e we ring pred sta vi }e se ne ma~ kim in ve sti to ri ma, u pred stav ni {tvu Pri vred n e ko m o r e Sr b i j e u Frank fur tu.

– Ce l oj Za p ad n oj Evro p i fa li „za nat ska eli ta” ko ju mi ima mo – re kao je Ta nju gu se kre tar Od bo ra za gra |e vi nar stvo u PKS-u Goran Rodi}.

On je ka zao da je za ovu go di nu odo bre no vi {e od 2.500 de ta {ma na za rad na {ih za na tli ja u Ne ma~ koj i da se te kvo te uvek is pu ne. Ne ma~ ki in ve sti to ri su, po we go vim re ~i ma, pre ne ko li ko me se ci po se ti li Od bor za gra |e vi nar stvo u PKS-u sa zah te vom da im se pre po ru ~e fir me iz Sr bi je ko je u obla sti mon ta `e ~e l i~ n ih kon s truk c i j a, elek tro mon ta `e i izo la ci je mo g u za d o v o q i t i evrop s ke stan dar de.

U Frank f ur t u }e srp s ka pred u ze }a, po put „Go {a mon ta `e”, di rekt no raz go va ra ti s ne ma~ kim po slo dav ci ma o an ga `o va wu svo jih ka pa ci te ta.

– Na {i rad ni ci go di na ma ra de u Ne ma~ koj na po me nu tim po s lo v i m a i ce w e n i su u evrop skim ze mqa ma – is ta kao je Ro di}.

6

POQOPRivRedA

sreda13.jun2012.

IS PA RI LO 200.000 ZA DRU @NIH WI VA

Sva ke go di ne uga si se sto ti nu za dru ga – U Srbiji, po nepotpunim podacima, trenutno ima oko 1.200 zemqoradni~kih zadruga, a procena je da se godi{we ugasi po 100 takvih kolektiva – izjavio je stru~ni saradnik u Privrednoj komori Srbije Bra ni slav Gu lan.

On je na konferenciji „Ka radni~ko-seqa~kom pokretu”, odr`anoj u Qubi{u, izneo da se procewuje da je u svakoj za-

Tako se, po Gulanu, doga|a da se zadruge pretvaraju u preduze}a i privatizuju iako imaju titulare.

– Zadrugarima se duguje vi{e od 200.000 hektara poqoprivrednog zemqi{ta i na hiqade objekata – ustvrdio je Gulan.

Po wemu, u Srbiji sada nema pravih izvornih zadruga, a ve} vi{e od decenija ~eka se

dnevnik

NE VRE ME UNI [TI LO USE VE U SU BO TI CI

Grad po mla tio p{e ni cu i ku ku ruz Grad veli~ine oraha uni{tio je useve p{enice u Subotici. Na pojedinim parcelama se procewuje da je uni{teno vi{e od 50 odsto p{enice. Grad je padao u ponedeqak izme|u 18 i 19 ~asova na potesu Mi{i}evo–Miki}evo. Po re~ima poqoprivrednika, najvi{e su stradali p{enica i kukuruz – od pet do 60 odsto.

Poqoprivrednik Kre {i mir Du li} iz \ur|ina ka`e da o~ekuje da komisija za elementarne nepogode iza|e i proceni {tetu.

– Gradonosni oblak je krenuo iz Ma|arske i napravio veliku {tetu. Meni je o{tetio parcele p{enice i kukuruza – obja{wava Duli}.

Prema wegovim re~ima, {tete na usevima ratarskih kultura u zahva}enom podru~ju ve}e su od 60 do 70 odsto. On ka`e da je grad bio ja~eg intenziteta nego prethodnih godina i podse}a na velike {tete 1997. godine kada je grad zahvatio \ur|in. Duli} je naveo da su usevi osigurani, a {teta prijavqena.

Po podacima Gradske slu`be za poqoprivredu, u ponedeqak je dejstvovala protivgradna za{tita, dodu{e ograni~eno po{to je oblak nastao i dolazio iz Ma|arske, ka kojoj je zabraweno dejstvovawe.

Prema istom izvoru, u Subotici od 24 protivgradne stanice, wih 20 je funkcionalno i snabdeveno raketama.

Za samo deset minuta palo je sedam litara ki{e, a po re~ima poqoprivrednika bilo je 20 centimetara leda pored puta. Jedina za-

{tita od ovakvih elementarnih nepogoda je osigurawe useva, ili postavqawem mre`a na vo}wake.

S. I.

SVET SKI TR GOV CI MER KA JU NA [E UQA RI CE

So ja bi mo gla do bra no pre ma {i ti 400 evra druzi upisano po 26 pojedinaca, a sa svakom zadrugom sara|uje u proseku 80 gazdinstava.

Gulan je naveo i da u svetu ima oko 800 miliona zadrugara i vi{e od 100 miliona zaposlenih preko zadruga, ali da je ova delatnost u Srbiji u fazi nestajawa.

– Pomenimo samo da zadrugarstvo u svetu i Srbiji ima tradiciju dugu vi{e od 100 godina – istakao je on, uz opasku da je proces tranzicije u ovoj zemqi „zadrugarstvo proglasio za lo{ recidiv pro{log sistema pa te`i da ga ugasi”.

dono{ewe novog zakona o zadrugama, koji }e urediti tu oblast na moderan na~in i omogu}iti otvarawe novih radnih mesta.

– Kada razmi{qamo o mogu}nostima obnove i razvoja zadrugarstva u Srbiji u dana{wem vremenu, mo`emo s razlogom biti optimisti i verovati da, ukoliko do wega do|e, o~ekuju nas boqi dani, uprkos dosada{woj stagnaciji i raznim nesporazumima, kako u poqoprivredi i na selu, tako i u dru{tvu i dr`avi – mi{qewa je Gulan.

STO TA [E ]ER NA KAM PA WA U VR BA SU

„Ba~ ka” sprem na za 700.000 to na re pe U vrbaskoj fabrici {e}era „Ba~ka“, koja posluje u okviru „MK-grupe“ zapo~ete su pripreme za 100. jubilarnu kampawu prerade {e}erne repe. Po re~ima direktora {e}erane Mi la na Kr qa no vi }a, pripreme se odvijaju u dva dela, i to remont, koji je ina~e uobi~ajeni posao, a za koji je predvi|eno oko 1, 25 mi-

~ajne pare biti ulo`ene u unapre|ewe proizvodwe, odnosno na otklawawe uskih grla, u smawewe potro{we energije, kao i u za{titu `ivotne sredine.

Uz to, uskoro po~iwe i realizacija projekta dekartifikacije, koji podrazumeva stabilan i stalan rad sistema kada se govori o optere}ewu.

Soja je skupa i u svetu i kod nas pa oni koji je imaju mogu da trqaju ruke. Sve prognoze idu naruku proizvo|a~ima, a mada se ciframa jo{ uvek spekuli{e, dobra cena soje u otkupu je, sla`u se berzanski stru~waci i drugi poznavaoci ovog tr`i{ta – zagarantovna.

Kako se od wih mo`e ~uti, predvi|a se da }e otkupna cena soje prema{iti 400 evra, odnosno da }e se vrteti oko 420, mada neke prognoze idu i do 450 evra po toni. Pre tri godine, podsetimo, bila je bezmalo upola jeftinija – oko 230 evra, a lane 330. U ovoj bran{i o~ekuju da }e cena soje, a i sojine sa~me, rasti sve do aprila idu}e godine, odnosno do `etve u Brazilu i Argentini. Dobra stvar za na{e poqoprivrednike je i to {to je sve vi{e stranaca zanteresovano za ovu robu. Naime, predstavnici velikih inostranih multinacionalnih kompanija koje trguju poqoprivrednim proizvodima u posledwe vreme veoma se zanimaju za na{u soju i oble}u ovda{we proizvo|a~e, ta~nije, asocijacije i udru`ewa poqoprivrednika. Ina~e, zrno je najve}im delom na zalihama kod prera|iva~a i do novog roda, a i kasnije, bi}e tra`ena toba.

– Ipak ima malo soje na slobodnom tr`i{tu. Situacija se mewa i dobro je {to soja vi{e nije kultura koja se ugovara u zajedni~koj proizvodwi, u paritetnim aran`manima, kao {to su {e}erna repa i suncokret. Soja sve vi{e postaje roba koju poqoprivrednici seju za tr`i{te, za nepoznatog kupca, ali kada do~ekaju dobru cenu kao {to je sada,

Sun co kre to va sa~ ma „od le pi la” Skok cene sojine sa~me jedan je od razloga za zna~ajno poskupqewe mesa, koje se u posledwih mesec dana de{avalo u nekoliko navrata. Rasla je i cena suncokretove sa~me.

Da tovqa~ima stoke ne}e biti lako da zatvore svoju kalkulaciju ukazuje i ~iwenica da je najve}i rast cene u protekloj nedeqi imala suncokretova sa~ma s 33 odsto proteina, ~ija je prose~na cena od 26,50 din/kg (22,46 bez PDV-a) u porastu u odnosu na prethodnu nedequ za ogromnih 16,38 posto, navode na Produktnoj berzi. onda im se stvarno isplati – ka`e za „Dnevnik” direktor Produktne berze u Novom Sadu @ar ko Ga le tin, napomiwu}i da je soja „na zeleno” trenutno 38 dinara kilogram, bez PDVa, odnosno ne{to vi{e od 41 dinar s porezom. Ina~e, zrno soje na „spot tr`i{tu” je 53 dinara bez PDV-a, ka`e na{ sagovornik, uz ocenu da je to verovatno wen maksimum.

– Zavisi dosta i od toga {ta }e de{avati na deviznom tr`i{tu,

kako }e se dinar pona{ati. Elem, soja je u jednom trenutku do{la i do 578 dolara po toni, {to je verovatno bio wen „pik„. Kada se indeksira vrednost u dolare, i ne bi trebalo da pre|e 580 dolara po toni. O~ekuje se da }e tr`i{te u dogledno vreme da se smiri. Ne bi trebalo da cena presko~i ovogodi{wu maksimalnu – ka`e Galetin. – Nije zanemarqiva okolnost ni odnos evra i dolara jer se svetska tr-

`i{ta uglavnom defini{u na osnovu dolarskih cena pa pre svega moramo gledati na dolar koji je u posledwe vreme ja~ao.

Kako je cena soje po~ela da ska~e, tako je porasla i sojine sa~me.

Stigla je kod nas do 50,8 dinara kilogram, bez PDV-a.

– Problem je u tome {to je malo imamo pa smo po~eli i da uvozimo mawe koli~ine genetski nemodifikovane sojine sa~me. Ali, bez obzira na sve, ~iwenica je da svetsko tr`i{te diktiraju zemqe koje „rade„ genetski modifikovanu soju. Ina~e, GM-sa~ma je na ~ika{koj berzi za julski fju~ers iznosila 430 dolara po toni. Kada je o nemodifikovanoj sa~mi re~, pomenimo da se jedan region u Brazilu koji proizvodi nemodifikovanu soju i sa~mu i pojavio na evropskom tr`i{tu s cenom oko 500 dolara za tonu. Generalno, i mi smo naka~eni na svetsku cenu sojinu sa~me i na{i proizvo|a~i su podigli svoju. Oni idu do nivoa koji je bar deset odsto ispod realne cene koju dobijamo na uvoznu sa~mu – obja{wava Galetin.

U Poslovnoj zajednici za industrijsko biqe o~ekuju da }e, kada su uqarice u pitawu, ovo biti prose~na godina i da smo zasejali oko 160.000 hektara suncokreta, a pribli`no isto i soje – ne{to vi{e od 150.000 hektara. U „Industrijskom biqu” ka`u da, ako prinos bude zadovoqavaju}i, mo`emo biti zadovoqni proizvodwom koja }e biti ostvarena na tih ukupno oko 300.000 hektara.

S. Glu {~e vi}

OR GAN SKA PO QO PRI VRE DA SVE PO PU LAR NI JA

Zdra vqe na {est hi qa da hek tara Za remont je izdvojeno oko 1,25 milion evra, a investicijama nameweno oko 2,3 miliona liona evra, kao i investicije, za koje je nameweno oko 2,3 miliona evra.

Krqanovi} isti~e da }e predstoje}a kampawa biti u punom kapacitetu, a po dosada{wim analizama, za potrebe vrbaske {e}erane oko 15.000 hektara je pod {e}ernom repom.

– Po planu, kampawa bi trebalo da traje oko 140 dana. O~ekujemo da }emo preraditi oko 700.000 tona slatkog korena {to zahteva dobru pripremu da bi kampawa protekla u najboqem redu – istakao je Krqanovi}.

Kada je re~ o investicijama, on dodaje da }e ove godine zna-

– Investicija koja ko{ta oko 800.000 evra prva je te vrste u regionu. Sprovodi se u sradwi s jednom francuskom firmom i trebalo bi da omogu}i da rad fabrike, od prvog do posledweg dana kampawe, bude konstantan.

Ranije smo morali pove}avati pritiske i tro{iti dodatnu energiju, {to od sada ne}e biti slu~aj, ~ime se stvaraju uslovi za proizvodwu kvalitenijeg {e}era – objasnio je Krqanovi}, i dodao da {e}erana „Ba~ka“ ula`e i 1,3 milion evra u ugradwu multiciklona, koji slu`i za pre~i{}avawe dimnih gasova.

M. Ke ko vi}

Organska poqoprivreda, kao proizvodni metod koji je ekolo{ki prihvatqiv i zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih i prirodnih mineralnih materija, sve je popularniji u Srbiji. U Srbiji je 2011. registrovano 319 proizvo|a~a organskih proizvoda – biqne proizvode organskog porekla proizvodio je 271 proizvo|a~, dok se samo 42 proizvo|a~a opredelilo za proizvodwu mesa i ribe na organski na~in, objavqeno je u „Agrobiznis magazinu”.

Od 6.237 hektara povr{ina na kojima se primewuju metode organske biqne proizvodwe, 3.635 je u periodu konverzije, dok su 2.602 sertifikovana. Najvi{e je pa{waka – 3.324 hektara, koji ~ine 53 odsto ukupne povr{ine na kojoj se primewuju metode organske proizvodwe, koja se naziva i ekolo{ka i biolo{ka poqoprivreda.

Na povr{inama na kojima se primewuju metode organske proizvodwe u Srbiji, najzastupqenije su

`itarice, koje se seju na 1.169 ha (19 odsto), i vo}e na 663 ha (11 odsto). U sto~arskoj proizvodwi, na organski na~in najvi{e se gaje ovce (3.320) i goveda (746 grla). P~elarstvo je tako|e zastupqeno i do sada su registrovana 1.053 p~eliwa dru{tva.

Od organskih proizvoda, Srbija najvi{e izvozi sirovine i zamrznute proizvode, a uvozi organske proizvode vi{eg stepena prerade, uglavnom iz zemaqa Evropske unije. Novi zakonodavni okvir za organsku proizvodwu uskla|en je s va`e}om regulativom EU. Ministarstvo poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede je decembra 2010. Evropskoj komisiji podnelo zahtev za ukqu~ewe Srbije na listu tre}ih zemaqa na kojoj su zemqe koje imaju sistem organske proizvodwe ekvivalentan sa zakonodavstvom EU. Radi upotpuwavawa dokumentacije tehni~kog dosijea koji je podnet, u narednom periodu bi}e ura-

|ena procena usagla{enosti zakonodavnog okvira za organsku proizvodwu Srbije sa zakonodavstvom EU. Ciq organske proizvodwe – o~uvawe „`ivog” zemqi{ta kao osnove poqoprivredne proizvodwe – posti`e se plodoredom i drugim agrotehni~kim merama. To podrazumeva pove}awe biolo{ke aktivnosti zemqi{ta pravilnim |ubrewem i odr`avawe strukture ze-

mqi{ta, uvo|ewe kultura s dubokim korenom, zatim leguminoza i kultura pogodnih za zeleni{no |ubrewe. Da li je neki proizvod, proces ili usluga u skladu sa standardima organske proizvodwe utvr|uje se stru~nom kontrolom ovla{}ene sertifikacione organizacije. Na osnovu izve{taja stru~ne kontrole, donosi se odluka o sertifikaciji organskih proizvoda i izdaje sertifikat.

DOZVOQENI EKRANI POD VEDRIM NEBOM

Evro fudbal u ba{tama kafi}a Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} dao je sa gla snost no vo sad skim ugo sti te qi ma, ko ji ima ju odo bre we za po sta vqa we let we ba {te, da po sta ve audio i vi deo ure |a je u svo je lo ka le za vre me od ra `a va wa Evrop skog pr ven stva u fud ba lu.

Za kqu~ kom gra do na ~el ni ka No vo sa |a ni ma je omo gu }e no da do 1. ju la ne sme ta no pra te fud bal ske utak mi ce u ba {ta ma ka fi }a.

G. ^.

Na zebrama policajci u civilu

Spiskovi upisanih na vratima vrti}a Re zul ta ti kon kur sa za upis de ce u vr ti }e ob ja vqe ni su na vra ti ma svih vr ti }a kao i na saj tu „Ra do s nog de tiw s tva”.

Ta ko |e, po zi va ju se svi ro di te qi ~i ja su de ca pri mqe na po kon kur su da do |u i pot pi {u

ugo vor, a ro di te qi ko ji ni su za do voq ni re zul ta ti ma mo gu po g le da ti do k u men ta c i j u i ulo `i ti `al bu do su bo te sva kog rad nog da na od 8 do 14 sa ti u uprav noj zgra di u Uli ci Pa vla Si mi }a 9.

B. M.

Novosadska sreda13.jun2012.

DANAS I SUTRA KONTROLA PE[AKA

REZULTATI KONKURSA NA VIDELU

Ak ci ju po ja ~a ne kon tro le sa o- bra }a ja usme re nu pr ven stve no na ot kri va we i sank ci o ni sa we pre kr {a ja ko ju ~i ne pe {a ci or ga ni zo va }e da nas i su tra od 7 do 13 ~a so va sa o bra }aj ni po li caj ci i po li cij ski slu `be ni ci u ci vil nom ode lu.

Pre la zak ko lo vo za van obe le `e nog pe {a~ kog pre la za, pre la zak u tre nut ku za bra ne ili uz ko ri {}e we mo bil nog te le fo na po li ci ja }e do ku men to va ti po mo }u fo to gra fi je ili vi deo za pi sa, te }e pro tiv pre kr {i te qa pred u ze ti da qe za kon ske me re.

A. L.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Fo to: R.Ha yi}

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ar mi ra we ne ra va

Fo to: S. [u {we vi}

se, u ovom slu ~a ju, te o ri ja i prak sa po ne kad ga ze po pr sti ma. Da kle, uko li ko ne ka `e na `e li da za ka `e pre gled kod gi ne ko lo ga pre ko ovog ser vi sa to je prak ti~ no ne mo gu }e, jer se ter mi ni po pu wa va ju go to vo u se kun di, pa je pre po ru ka da se to u~i ni kod me di cin ske se stre ko ja to za pi su je u }i tap. Spi sak se po tom vra }a u kol cen tar iz ko ga se u od re |e no vre me po zi va ju pa ci jent ki we. Jed no stav no, a ta ko ko mli ko va no Na pre ven tiv ne pre gle de ~e ka se i po dva me se ca iako se stal no is ti ~e wi hov zna ~aj, a ni {ta bo qe ni je ni u slu ~a ju kon tro la. Va qa spo -

me nu ti i du ga ~e ka wa na ma mo graf ski pre gled i ul tra zvu~ nu di jag no sti ku. Sve ovo je, ka ko se mo `e ~u ti, po sle di ca kon stat nog po ra sta bro ja pa ci je na ta ko ji do la ze u Dom zdra vqa, a wih ima sa te ri to ri je ce log Ju `no ba~ kog op kru ga.

Sa dru ge stra ne le ka ri spe ci ja li sti su de fi ci tar na „ro ba” pa sve to do vo di do gu `ve, za kr ~e wa i ~e ka wa ko je tre ni ra `iv ce. Ko li ko smo shva ti li dva su glav na uzro ka ovog pro ble ma. Ve li ki broj pa ci je na sta i ma wak le ka ra spe ci ja li sta. Ne gde u sre di ni je obi ~an ~o vek, ko ji po ku {a va da sve ura di po pro pi su, i pri to me shva ta da “pu to va we” kroz si stem tra `i ~e li~ ne ner ve .

B. Markovi}

U VRTI]U „VENDI” VATROGASNA BRIGADA OBU^AVALA DECU

Znawe ~uva od vatre Pred sta vqa we pro tiv po `ar ne za {ti te de ci pred {kol skog uz ra sta, ko ju je or ga ni zo va la Va tro ga sna bri ga da No vog Sa da odr `a no je ju ~e u vr ti }u „Ven di” na No vom na se qu. Obu ku je pro {lo sto ti nu ma li {a na, a po red ob ja {we wa ka ko da se po na {a ju u kri znim si tu a ci ja ma, po ka za na im je i va tro ga sna opre ma. Ob ja {we no im je {ta da u~i ne uko li ko iz bi je po `ar, ili se ope ku i ko ga da zo vu.

Ko man dir ode qe wa Va tro ga sne bri ga de Robert Varadi ka `e da se oni tru de da edu ku ju de cu, ta ko {to od la ze u {kol ske usta no ve ili ma li {a ni do la ze kod wih u je di ni cu. Obu ci je pri su stvo vao i pred sed nik Skup {ti ne gra da Aleksandar Jovanovi} ko ji je iz ja vio da je obu ka pro tiv po `ar ne za {ti te va `na za sve uz ra ste, ka ko bi zna li {ta da ~i ne u kri znim si tu a ci ja ma.

G. ^.

V remeploV

Tambura{i pomogli srpskim u~iteqima U Za pre ta lo voj re sto ra ci ji kod no vo sad skog pri sta ni {ta na Du na vu, ko je se na la zi lo gde i da nas, 13. juna 1904. zbog srp skih u~i te qa iz Ba~ ke, Ba na ta i Ba ra we odr `an je umet ni~ ki, ali i ma te ri jal no ve o ma us pe {an kon cert u ko rist U~i teq skog kon vik ta (in ter na ta za u~i teq sku de cu ko ja su se {ko lo va la u No vom Sa du).

Ne ko li ko do brih pe va ~a i tri de set tam bu ra {a iz ve lo je {i rok pro gram, od na rod nih pe sa ma do de la umet ni~ ke mu zi ke do ma }ih i dru gih po zna tih slo ven skih kom po zi to ra. Od mah su tra dan, an sambl je ot pu to vao na vi {e ne deq nu tur ne ju po dal ma tin skom i Cr no gor skom pri mor ju.

N. C.

NA NAJSTARIJOJ DIVQOJ PLA@I U GRADU

Junska idila na Oficircu Bez mno go gu `ve i pla }a wa ula zni ce, na pro stra noj pla `i, uko li ko Du nav do zvo li, sun ~a se ne ko li ko sto ti na Pe tro va ra di na ca, ali i su gra |a na ko ji do |u s pre ke stra ne. Go di na ma una zad ovo je bi la sli ka naj sta ri je di vqe pla `e u gra du - po pu lar nog „Ofi cir ca”. Ka ko je se zo na ku pa wa na di vqim pla `a ma otvo re na ve} s pr vim vi so kim tem pe ra tu ra ma, ta ko su za qu bqe ni ci u Du nav, sta ci o- ni ra li {a to re, pe {ki re i ku }i ce s pi }em i na „Ofi ci rac„.

Du ga pe {~a na pla `a s pe tro va ra din ske stra ne ko ja se po ja vqu je ka da je vo do staj Du na va ni zak i po {u mqe na oba la pri vla ~e ku pa ~e, a ova pla `a po god na je i za ro {ti qa we, bad min t on i osta l e iz l et n i~ k e ak tiv no sti.

Tre nut no je sli ka „Ofi cir ca„ pri li~ no iz me we na. Da je gu `va - ni je, ali s ob zi rom na var qi vo vre me dru go se i ne o~e ku je, a ka kva }e at mos fe ra

pe tro va ra din sku pla `u pra ti ti ove go d i n e, za v i s i } e pre sve ga od Du na va ali i od ra do va na iz grad wi @e `e qe vog mo -

Ono {to je ma lo te `e pre va zi } i, je s te du g o g o d i { wa ne bri ga gra da o ovoj, iako di vqoj, ipak pri li~ no po se }e noj

sta. Na je dan deo pla `e ve} je is to va ren pe sak, a pri laz s ke ja za tvo ri li su gra |e vi na ri.

Ka ko je Du nav ovih da na vi sok, ve }i deo pla `e je pod vo dom, ali upor ni ku pa ~i tu pre pre ku s la ko }om pre va zi la ze.

grad s koj pla ` i. Bez tu { e v a, ka bi na, to a le ta i kan ti za sme }e, „Ofi ci rac„ u ko mu nal nom smi slu za vi si sa mo od do bre vo qe i ma ni ra svo jih po se ti la ca, ko ji }e ~e sto re }i da pla `a je ste di vqa ali su oni pi to -

mi, pa se ta ko ne ka ko na pra vi rav no te `a, u ko joj ne }e stra da ti ni jed na ni dru ga stra na.

Aleksandar iz Pe tro va ra di na ka `e da je sko ro sva ke go di ne na „Ofi cir cu„ i da mu, po red to ga {to deo le ta pro ve de na mo ru, Du nav ni kad ne do sa di.

- Ne mo ram da raz mi {qam o ula zni ca ma, ni je gu `va kao na [tran d u, ne tre { ti mu z i k a, sve je opu {te ni je. Pri ro da, pe {~a na pla `a, mi ris vo de...Sve to me ve zu je za „Ofi ci rac„ ka `e on i s osme hom pri zna je da u ce loj pri ~i ima i ma lo lo kal pa tri o ti zma.

Bez ob zi ra na to da li }e na „Ofi cir cu„ bi ti uslo va za ku pa we i uop {te oku pqa we, go di na ma una zad sto ji upo zo re we za ku pa ~e ko je se od no si na opa sno sti ko je no se di vqe pla `e, pr ven stve no zbog to ga {to ne ma spa si la ca i ni je obe le `e n a si g ur n a uda q e n ost od oba le.

J. Zdjelarevi}

VESTI

Fo to: R. Ha yi}

de ja kol cen tra, kao ta I kva, u Do mu zdra vqa je, re kli bi smo, vr lo do bra ali

Predavawe „Pavle Koji} i Matica srpska” Pre da va we „Pa vle Ko ji} i Ma ti ca srp ska” odr `a }e se ve ~e ras u 18 ~a sov, u No vo sad skom klu bu, Uli ca Zmaj Jo vi na 3/1. Go vri }e isto ri ~ar Pavle Orbovi}. Ulaz je slo bo dan.

A. J.

Promocija kwige Milke @icine Pro mo ci ja kwi ge autor ke Milke @icine „Sve sve sve” odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta broj 5.

Na pro m o c i j i u~e s tvu j u Dra gi ca Sr zen ti}, Rad mi la Gi ki} Pe tro vi} i Qu ba Vuk ma no vi}.

A. L.

„Bezbroj na{ih `ivota” Ve ~e sa ti re Mi la na To do ro va „Bez broj na {ih `i vo ta” odr `a }e se ve ~e ras od 19 ~a so va u

~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. U~ se tvu ju Alaksandar Baqak i autor.

B. M.

POSLE BAHATIH I ^I[]EWE TE[KO POMA@E

Fontana kao kontejner

Fon ta na u Por ti du go ni je ra di la, a on da je ne ta ko dav no, tik pre iz bo re, iz we po no vo po ~e la da ku qa vo da na ra dost svih ko ji vo le da se opu {ta ju u ka fi }i ma u pro sto ru iza cr kve. Tra ja la je ta le pa sli ka tek ne ko vre me, a on da su sla vi ne za vr nu te, ba zen ~i} je po sta jao sve ze le ni ji a u we mu je sva kog da na bi lo sve vi {e i

vi {e |u bre ta. Da po ja sni mo: pi ka va ca, pla sti~ nih fla {a, ke sa, sve ga ono ga ~e mu je me sto u kon tej ne ri ma. I ka da je si tu a ci ja po sta la gro zna ne ko se se tio da je vre me da se sve po ~i sti. Sva ka ~ast za to. A ka da }e fon ta na po no vo pro ra di ti? Pa mo `da pred sle de }e iz bo re.

B. M.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda13 .jun2012.

dnevnik

SLA BA PRO DA JA KU PA ]IH KOSTIMA I OSTA LIH DRAN GU LI JA ZA PE SAK

Yep plitak za pla`u

Fo to: F. Ba ki}

FE STI VAL NA PRA GU

Raste bina za karneval tambure Konture nadolaze}eg „Tamburica festa” na Petrovaradin skoj tvr |a vi po la ko se pretvaraju u stvarnost. Majstori su ju~e ve} po~eli sa postavqawem bine na kojoj }e u tri dana prodefilovati deseti ne tam bu ra {kih ban di uz

podr{ku estradnih zvezda sa ovih prostora. Bez sumwe, ova srema~ka ledina u srcu Tvr|ave }e i uz podr{ku tehnike, elektrike i svetlosnih efekata preneti zvuk tambure do du{e svakog posetioca. I neka bude trzaj!

A. L.

VIR TU O ZI TAN KE @I CE OD PET KA DO NE DE QE NA TVR \A VI

Poklon karte za „Tamburica fest” „Tamburica fest” u saradwi sa „Dnevnikom” dariva}e danas najbr`eg ~itaoca, koji se javi od 15 do 15.05 ~asova na telefon 528-765 sa dve karte za drugi dan ovog festivala, u subotu 16. juna. Karte }e mo}i da se preuzmu u “Novosadskoj hronici”, Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat. Dve karte pokoloni}emo na isti na~in i sutra za tre}i dan festivala, u nedequ. Najve}i fesival tambure traja}e od petka do nedeqe, a drugog dana u subotu ugosti}e ruski ansambl „Bratina”, Zvon ka Bog da na sa svojim tambura{ima i doma}u grupu „Apsolutno romanti~no”. Pre wih atmosferu }e zagrejati nekoliko tambura{kih orkestara iz regije.

U takmi~arskom delu festivala nagrade }e se podeliti za najboqi orkestar, najboqi kafanski orkestar, nagrada za najboqeg prima{a, bas prima{a, specijalne nagrade za najboqeg vokalnog solistu, umetni~ki izraz i negovawe tambura{ke tradicije, te specijalna nagrada `irija publike i `irija medija.

Karte se mogu kupiti u prodavnici „Gigstiks” u Pariskom magazinu ili onlajn preko sajta www.gig stix.com te u kwi`ari „Bulevar Buks”, Bulevar oslobo|ewa 60. Komplet karata za sva tri dana ko{ta dve hiqade dinara, dok pojedina~no po danima petak i subota iznose 700, a nedeqa 1000 dinara.

A. L.

SA RAD WA UNI VER ZI TE TA I „TAM BU RI CA FE STA”

I studente privla~e strune Univerzitet u Novom Sadu i Tamburica fest potpisali su Protokol o saradwi povodom festivala, koji }e se odr`ati na Petrovaradinskoj tvr|avi od 15. do 17. juna. Protokol }e otvoriti mogu}nost budu}e saradwe. koja }e se ogledati u u~e{}u studenata u mnogobrojnim aktivnostima u pripremi manifestacije, ukqu~uju}i i mogu}nost u~e{}a na konkursu za kreirawe novog vizuelnog identiteta Tamburica festa.

Protokol su potpisali rektor Univerziteta profesor dr Mi ro slav Ve sko vi} i idejni tvorac i predsednik Organizacionog odbora Tamburica festa Jo van Pej ~i}, koji je, simboli~no ozna~avaju}i po~etak saradwe, rektoru uru~io tamburicu. Ova organizacija poklonila je Univerzitetu ulaznice koje }e biti na raspolagawu Studentskom parlamentu, kako bi se omogu}ilo da studenti u {to ve}em broju posete ovogodi{uu manifestaciju.

A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

Melodrama „Ti si meni sve” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do

sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Ti si meni sve” Ve sne De di} Mi lo je vi}. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove N. R. izdava~ke ku}e.

VESTI Parkirawe za „Tamburica fest” Za vreme odr`avawa „Tamburica festa”, od petka do subote na Petrovaradinskoj tvr|avi, „Parking servis” }e organizovati parkirawe na posebnim lokacijama. To }e biti u uli ca ma Pro te Mi hal xi }a, Lisinskog i Vladimira Nazora, od Ulice Prote Mihalxi}a do Beogradske ulice, kao i na Trgu vladike Nikolaja, platou re sto ra na „Trag” i par king prostoru du` Keja skojevaca.

Kapacitet parkirali{ta bi}e 454 mesta, a na ovim lokacijama parkirawe }e biti besplatno. Zbog izuzetno velike posete koja se o~ekuje za vreme Festivala, a relativno malog broja parking mesta, apeluje se

na posetioce da se na vreme organizuju i razmisle o alternativnim na~inima prevoza, kao i da budu spremni da se usled gu`ve parkiraju na {irem prosto ru oko Pe tro va ra din ske tvr|ave.

B. M.

Nose ba{tenski otpad Radnici „^isto}e” odnosi}e ba{tenski otpad danas u Rumenki, Sajlovu, na Adicama, Avijati~arskom nasequ i Grbavici po pozivu. Sutra }e nositi u Sremskoj Kamenici, Ledincima i Bukovcu. Otpad }e se odnositi i u petak, 15. juna, sa Podbare, Salajke, ^eneja, Adamovi}evog naseqa, Detelinare, Velikog Rita, Malog Beograda i Peji}evih sala{a.

A. J.

Sezona kupawa na [trandu traje, prve grupe turista ve} su se br~kale u gr~kim i drugim inostranim morima, pa su, u skladu sa tim, butici i pijace svoj asortiman upotpunili potrep{tinama za pla`u. Iako se cena kupa}ih kostima i druge opreme za pla`u nije drasti~no promenila u odnosu na prethodnu godinu, kupovine je mnogo mawe nego ranije. Trgovci u buticima i na pijaci potrudili su se da u ponudu iznesu modele za sva~iji xep, ali izgleda da su xepovi mnogo pli}i nego {to su prodavci o~ekivali. Za ovu kupali{nu sezonu devojke }e morati da izdvoje oko 6.000 dinara, dok }e momci pro}i jeftinije i asortiman za pla`u }e ih ko{tati oko 3.500 dinara.

Prema re~ima trgovkiwe Sa we Hr wa~ ki prodaja je sve slabija iz godine u godinu.

-Modeli su novi, ali nema nekog posebnog interesovawa. Kupa}e kostime uzimaju samo oni, koji idu na more. Primetno je da skupqe modele kupuju sugra|anke, koje su ve} u decembru pro{le godine krenule da upla}uju

Fo to: N. Rad man

letovawe, pa sada mogu da izdvoje i za skupqi kostim- ka`e Hrwa~ki. – Mlade devojke uglavnom tra`e jeftinije kupa}e, jer ne zara|uju, pa je te{ko od roditeqa izmamiti ve}u svotu novca da bi se kupio samo jedan model.

Cene `enskih kupa}ih kostima su razli~ite. U buticima, gde se mogu na}i najnoviji modeli, ove krpice ko{taju od 1.200 do 3.900 dinara, dok se na pijaci ce-

ne kre}u od 600 do 1.500 dinara.

Haqine za pla`u mogu se na}i po ceni od 1.000 dinara, dok su marame jeftinije i ko{taju 500 dinara. Iako su na pijaci cene dosta povoqnije trgovkiwa sa Futo{ke pijace Dre na Te {a no vi} ka`e da je zarada minimalna.

- U odnosu na prethodne godine prodaje skoro da nema. Na prodaju danas ni cena ne uti~e, jer onaj ko ima para kupi}e najskupqi, a

onaj ko nema puno mu je i 600 dinara, koliko ko{ta najjeftiniji model. Mogu}e je da na prodaju negativno uti~e vreme i ~esti pquskovi - ka`e Te{anovi}.

Mu{ki kupa}i kostimi na pijaci se mogu na}i za 500 dinara, koliko ko{taju i {ortsevi, koji se mogu upotrebiti na pla`i.

Papu~e za pla`u momci }e na pija~nim tezgama platiti 600 dinara, dok }e devojke izdvojiti od 600 do 800.Cene pe{kira zavise od kvaliteta i veli~ine. Veliki, malo tawi pe{kiri, mogu se na}i za 500 dinara, dok su kvalitetniji od 800 do 950 dinara.

Cene krema za sun~awe su dosta visoke, a najjeftinije su one sa najni`im faktorom za{tite.

Po{to su neophodne kupi}e ih svako ko se bude izlagao suncu, a za wih }e morati da idvoji od 600 do 1.200 dinara. Neizbe`an rekvizit su i nao~are za sunce, koje u kineskim radwama staju 350 dinara, dok su na uli~nim tezgama 800. Devojke }e se dodatno istro{iti i za novu torbu za pla`u, koja u kineskim radwama ko{ta od 600 do 800 dinara.

N. Rad man

DU NAV GLAV NI ADUT KO JI ZO VE GO STE

Reka donese 68.000 turista Prema podacima novosadske Turisti~ke organizacije, rekom godi{we u na{ grad stigne oko 68.000 turista. Pro{le godine je Dunavom kroz Novi Sad pro{lo 590 brodova, od kojih se ~ak 150 zadr`alo uz pristan „Zelenila“. Sem turisti~kih, na pristan ovog preduze}a staju i trgova~ki, odnosno teretni brodovi, {to tako|e „Zelenilu“ donosi novac. Zato je lane od pristana ovo preduze}e zaradilo vi{e od 800.000 dinara, a u firmi se nadaju da }e zarada do kraja godine biti preko milion dinara. Ovo je veoma unosan posao, jer sat privezivawa broda uz pristan staje 18 evra, iskrcavawe po putniku se napla}uje dva, dok istovar kontejnera ko{ta 100 – isti~e portparol u ovom preduze}u Ivan No `i ni}.

Tako|e ka`e da su se stalno ~uju s novim agentima, te o~ekuje da }e ugovori i s wima biti potpisani, kada je u pitawu usi-

drewe brodova. Kako saznajemo, u Novom Sadu ima tri pristana: „Zelenila“, privatnog preduzetni ka i Luke „No vi Sad“.

Ukoliko brodovi imaju ugovor sa odre|enom firmom, na taj se pristan usidre, a ukoliko nemaju onda Luka „Novi Sad“ odre|uje na koji pristan }e se brod usidriti.

Ina~e, projekat izgradwe novog pristana „Gradskog zelenila“ zapo~et je pre sedam godina, a 2006. bila je kompletirana i sva dokumentacija. Do ovog trenutka u brodogradili{tu u Ba~kom Mono{toru zavr{eno je korito koje se nalazi u „Vodama Vojvodine“. Ono je u potpunosti za{ti}eno od propadawa – ofarbano je i pokriveno.

- Do sada je u izgradwu novog pristana ulo`eno 48 miliona dinara, dok je za zavr{etak, odnosno nadogradwu i prilaz, potrebno jo{ oko 30 miliona dinara. Svake godine konkuri{e-

mo kod NIP-a, ali i na drugim mestima, kod drugih fondova za taj novac. Nadam se da }emo uspeti da ih obezbedimo – isti~e No`ini}.

S obzirom da se grad nalazi na koridoru sedam, No`ini} smatra da taj potencijal treba u potpunosti iskoristiti.

- Novi pristan, koji su projektovali stru~waci sa FTN,

ako ikada bude zavr{en, bi}e jedan od najsavremenijih na celom toku Dunava, a mo}i }e da mu pariraju samo Be~ i Budimpe{ta. Ima}e 320 kvadratnih metara, s mewa~nicom, restoranom, prodavnicom. Planirano je da bude postavqen na mesto sada{weg - predo~ava sagovonik.

Q. Na to {e vi}

DA NAS PO ^I WE OB NO VA GLAV NOG ULA ZA

Na pragu grobqa vodeno ogledalo Na Gradskom grobqu po~iwe rekonstrukcija glavnog ulaza, a vredost radova je oko 7,3 miliona dinara obezbe|enih iz kapitalnih subvencija. „Lisje „ planira da radovi budu zavr{eni polovinom avgusta.

Rekontrukcija glavnog ulaza podrazumeva parterno ure|ewe, izradu novih pe{a~kih rampi za pristup objektu gde se nalaze cve}ara, izlo`beni salon i kafi}, te postavqawe vodenog ogledala, odnosno jezer-

^ITAOCI PI[U SMS

ceta bubre`astog oblika. Postavqawe takve vodene povr{ine je novina a na zelenoj povr{ini uz ulazni trg bi}e izgra|eno jezerce duboko 60 santimetara a povr{ine 48 kvadrata. Okolina }e biti pejza`no ure|ena. U originalnom projektu iz sedamdesetih godina 20 veka na Gradskom grobqu je bilo predvi|eno mnogo vodenih povr{ina, koje , kao {to je poznato, nikada nisu izgra|ene. Zato je potavqawe vodenog ogle-

dala na ulazu poku{aj da se realizuje ne{to iz tog projekta.

Postoje}e kulir plo~e na ulazu bi}e izva|ene zbog dotrajalosti i zamewene betonskim plo~ama. Bi}e postavqeno 1.100 kvadrata novih betonskih plo~a. Planirana je klupa za sedewe, nova ~esma i nova nadstre{nica za stajali{te za vozi}, koji prevozi posetioce sa ulaznog trga na grobna poqa i do kapele.

Z. D.

065/47-66-452

Novi rok prolazi, asfalt ne dolazi Dug je ~ovekov najgori drug.

Za{to se dru`imo sa najgorima?

060/7227... *** Tupi nam najvi{e bodu o~i!

060/7450... *** Rokovi za zavr{etak radova u Ulici Alekse [anti}a prolaze, a na terenu sve mawe radnika „Puta“.

063/5141... *** Krajem pro{le nedeqe pozvao me je Kol centar. Qubazna osoba pita da li sam ja ta i ta. Da, ka`em. Gospo|o, treba da vam zaka`em godi{wu kontrolu kod ginekologa i mamografiju. Zbuwena jedino sam uspela da pitam za participaciju. Ka`e ni{ta.

Uf. Ne mogu da verujem, jer sam sve morala privatno da snimam.

I... dolazim u Dom zdravqa kod ginekologa. Tamo gu`va, nervoza, nervozne sestre. Sve kasni. Ja do|em kod doktora, a on me pita {ta }u? Pa Kol centar me zvao, a i operisana sam, pa godi{we

idem na kontrolu. I kod onkologa, jer sam i gore operisana. I tako - pre iz ordinacije nego u wu. Zato, drage moje sugra|anke, kad vas pozovu, sve {to je xabe, spremite `ivce. Zdravstvo je nemilosrdno. A i puno ih je brate. Ko ne voli da radi, dovedite one kojima je to spas u `ivotu.

063/8262... *** Kako to da zaku pac pet na est me se ci ne pla }a za kup, a ugovor o za kupu mu je is te kao i nastavqeno je kori{}e-

we poslovnog prostora. Kako se ga zdu je po slov nim pro storom?

062/9656...

A! Zadwi primer je prihvatili{te u Futogu. Tako je i u ostalim dr`avnim preduze}i-

ma i onda takva vlast pri~a da }e nas izvu}i iz krize...

061/1333... *** Bez o bra zluk.

Pri vat ni sektor puni buxet, a zaposleni iz bu xe ta ne za do voq ni platama. Zaposleni u dr`avnim i javnim preduze}ima ve}inom su posao dobili preko porodi~ne veze, ili politi~kom li ni jom. Ne za do voq ni Novosa|anin.

063/8337... *** Kakvo pitawe, dokle strana~ ko za po {qa va we? Pa strana~ka deca se od ro|ewa usme ra va ju! Pr vo ima ju pr venstvo u obdani{tu, pa {kolovawe naravno uz pri vi legi je, pa na kra ju po sao.

Pardon, oni }e imati prednost i u stara~kom domu, a verovatno ...

063/4797...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

sreda13.jun2012.

9

VLASNICI KAFI]A U PORTI APELUJU NA GRADSKE VLASTI ZBOG FESTIVALA „SINEMA SITI”

Strah ugo sti te qa od pre po lo vqe ne za ra de

Pri vred ni ci iz Ka to li~ ke por te, ko ji po slu ju u ka fi }i ma i tr go vin skim rad wa ma, ali i `i te qi por te, ape lo va li su na grad ske vla sti i or ga ni za to re in ter na ci o nal nog fil skog fe stva la „Si ne ma si ti” da im omo gu }e ne sme tan rad za vre me fe sti va la, ko ji se u na {em gra du odr `a va od 16. do 23 ju na. Zah tev su pro sle di li Grad skom ve }u, Grad skoj upra vi za in spek cij ske po slo ve i Ko mu nal noj po li ci ji i tra `e da se za vre me odr `a va wa fe sti va la po sta ve mo bil ne ogra de i sto li ce za gle da o -

Su tra or gan ski za lo gaj pred Spen som Pi ja ca “Moj sa la{“, ko ja se ove go di ne or ga ni zu je dru gi put, bi }e odr `a na su tra od 14 do 20 sa ti na pla tou is pred Spen sa. Po se ti o ci }e mo }i da ku pe or gan ske pro iz vo de, se zon sko vo }e i po vr }e, ko zji sir, tra di ci o nal ne ko la ~e, med i pro iz vo de od me da a i or gan ske ri bi zle. ^la no vi Ro ta ri klu ba }e pro da jom atrak tiv nih pro iz vo da sa ku pi ti sred stva i do de li ti ih Na rod noj ku hi wi.

N. R.

Bes plat no na „In spi ri {i se – afir mi {i se” Pro mo tiv na ak ci ja po vo dom fe sti va la „In spi ri {i se- afir mi {i se” odr `a }e se da nas, u 17 ~a so va, na ode qe wu „\u ra Da ni ~i}” Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1.

Po se ti o ci ma Bi bli o te ke po de li }e se kar te za fe sti val. Ova ma ni fe sta ci ja se odr `a va u ~e tvr tak 14. i pe tak 15. ju na u Po zo ri {tu mla dih i „O-klu bu”.

A. J.

ce, i to ne po sred no pre pro jek ci je fi lo va, a ne da mo bi li jar sto ji ne pre kid no svih de set da na fe sti va la. Gra du su zah tev obra zlo `i li

pro da ju ka ra ta. U zah te vu, ko ji je pot kre pqen pot pi si ma, su na ve li da je raz log za ova kvo wi ho vo re a go va we ~i we ni ca {to se za vre me

I `i te qi pot pi si va li zah tev da se za vre me fe sti va la po sta ve mo bil ne ogra de i sto li ce za gle da o ce, a ne da mo bi li jar sto ji svih de set da na fe sti va la u Por ti ~i we ni com da se u Ka to li~ koj por ti odr `a va ne ko mer ci jal ni deo fe stiva la, ko ji ne iz i sku je

fe sti va la one mo gu }a va nor ma lan rad u objek ti ma, ali i `i vot sta na ri ma. U pro te kle dve go di ne za

vre me odr `a va wa fe sti va la vla sni ci ma obje ka ta je pre po lo vqe na za ra da. Za u ze to je 80 po sto pro sto ra u Ka to li~ koj por ti “dok }e pre o sta lih 20 od sto pro sto ra osta ti za let we ba {te ko je smo ured no pla ti li i za ko je pla }a mo na kna du gra du”, ka `u pri vred ni ci i sta na ri iz Ka to li~ ke por te.

Na ~el nik grad skih in spek ci ja @eq ko Ra du lo vi} re kao je ju ~e da ni je oba ve {ten o zah te vi ma pri vred ni ka, ali da }e da nas ~im do |e na po sao da vi di o ~e mu se ra di.

Z. Deli}

SUTRA PO^IWE INKLUZIVNI FESTIVAL „HARTS IN HARMONI”

Mu zi kom ru {e pred ra su de Me |u na rod ni in klu ziv ni mu va ca, u 18 ~a so va. Ve li ki za vr - pri mer so ci jal ne in klu zi je, zi~ ki fe sti val „Harts in har {ni kon cert odr `a }e se u ne de - ukqu ~i va wa u dru {tvo mar gi na mo ni” po ~i we su tra, kon cer tom qu, u 18 ~a so va na pla tou Spen sa li zo va nih gru pa i po je di ni ca, do bro do {li ce u Si na go gi, u 19 na kon ko jeg }e usle di ti `ur ka na ro ~i to oso ba s in va li di te ~a so va, na kom na stu pa ju u~e ni ci za sve u~e sni ke. tom. No vi Sad ugo sti }e vi {e od mu zi~ kih {ko la, so lo pe va ~i Ka ko ka `e je dan od or ga ni za - 1.200 u~e sni ka - gru pa, ho ro va i sred wo {kol ci, oper ski pe va ~i, to ra, Mi o drag Mi {a Bli za nac so li sta iz Sr bi je i ze ma qa u vo kal ne gru pe i mla di mu zi ~a ri. iz Udru `e wa gra |a na „Ve ra, qu - okru `e wu. U or ga ni za ci ji u~e Fe sti val tra je stvu ju me {o vi ti in do 18. ju na, a pro klu ziv ni hor „Ison„, gram }e se odr `a [O SO „Mi lan Pe tro Za vr {ni kon cert u ne de qu u 18 ~a so va va ti u No vom Sa vi}”, Mu zi~ ka {ko la na pla tou Spen sa. No vi Sad }e ugo sti ti du, Be o gra du i „Isi dor Ba ji}”, Mu vi {e od 1.200 u~e sni ka – gru pa, ho ro va Srem skim Kar zi~ ka {ko la „Jo sif i so li sta iz Sr bi je i ze ma qa u okru `e wu. lov ci ma. U pe tak Ma rin ko vi}” iz Vr Fe sti val pri mer ukqu ~i va wa se pro gram odr `a {ca i Udru `e we „Ve va u Be o gra du, u li ko ko lo”. u dru {tvo mar gi na li zo va nih gru pa i su bo tu se se li u - Mu zi~ ke {ko le {i po je di na ca, na ro ~i to oso ba s in va li di te tom Kar lov ce gde }e rom Sr bi je ima ju ode se, od 9 do 15 ~a so qe wa za de cu s in va li va, u zgra di Ma gi stra ta odr `a - bav, na da”, fe sti val po sto ji 15 di te tom, a ovo }e bi ti pri li ka ti pro fe sor ska kon fe ren ci ja go di na, a kod nas se odr `a va po da oni po sta nu vi dqi vi ji. Kon na te mu asi stiv ne teh no lo gi je dru gi put. Deo je Fe de ra ci je cer te smo na zva li „Mu zi ka ko ja ko ja pred sta vqa ro bo ti zo va ni evrop skih omla din skih ho ro va po me ra gra ni ce”- re kla je na ju bend `i ~a nih in stru me na ta na „Euro pa kan tat”, a na{ grad i ~e ra {woj kon fe ren ci ji za ko ji ma mo gu da svi ra ju de ca sa dr `a vu sa ovom or ga ni za ci jom {tam pu di ri gent ki wa de~ jeg ho smet wa ma u raz vo ju. Po pod ne po ve zu je me {o vi ti in klu ziv ni ra „Ba ji }e vi sla vu ji”, Ana Ko sle de hor ske ra di o ni ce i za jed - hor „Ison”, osno van pri [O SO va ~i}. Ulaz na sve pro gra me je ni~ ki kon cert u cen tru Kar lo - „Mi lan Pe tro vi}”. Fe sti val je bes pla tan.

J. Z.

DANAS U GRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Yandrqiv mu`„ (19.30), Kamerna scena, drama „Godo na usijanom limenom krovu” (21)

BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (15.15), „Kung fu panda 2” (14), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.20), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Mra~ne senke” (15.45, 20.10), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.40, 20.20, 22.05), „Qudi u crnom 3” (15.05, 17.10, 18.05, 20.15, 22.35), „Nedodirqivi” (18, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15), „Prometej” (15, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: TROJ KE: Dra ga na Zla tar iz La }ar ka (dve de voj ~i ce i de ~a ka), DE VOJ ^I CE: Je le na Bo ji}, Ve sna ^o br da i Me lin da Na kom ~i} iz No vog Sa da, Alek san dra Lu kin iz ^u ru ga, Dra ga na Vaj ka no vi}, Ve ra @i va nov i Bi qa na Jo ji} iz Fu to ga, Ka ta ri na Ami xi} iz Ba ~a, Je le na Stje pa no vi} iz Be {ke i Dra ga na Nov ~i} iz Gaj do bre, DE ^A KE: San dra Dra gi ~e vi}, Bi qa na Ri sti} i Bi qa na Sto ja no vi} iz No vog Sa da, Jar mi la Kaj tez iz Kul pi na i Eni ke Ta di} iz Te me ri na.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Nada Lazara Aksin (1928) u 11.15 sati, \ura Mirka \in (1942) u 12, Milena Milisava Milovanovi} (1934) u 12.45, Miroslav Danila Mihajlovski (1945) u 13.30, Miqan Nata{e Smiqani} (1997) u 14.15, Dragija Stojana Ostoji} (1937) u 15 i Qubomir @ivana Veliki} (1927) u 15.45. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Verica Milorada Andrejevi} (1925) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Vidosava Milana Petri} (1938) u 13 sati.

De ca iz De~ jeg se la i O[ “Jo van Jo va no vi} Zmaj” iz Srem ske Ka me ni ce ju ~e su o~i sti li Ka me ni~ ki park. Ukla wa we sme }a, ko je je or ga ni zo va lo Udru `e we “Ka spar”, a u okvi ru ak ci je “O~i sti mo Sr bi ju”, tra ja lo je vi {e od dva sa ta, a ot pad je sa ku pqen u xa ko ve. Xa ko vi su po re |a ni da sa mo sta iz gle da ju kao znak za re ci kla `u, a po tom su od ne ti. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka ovog Udru `e wa Zo ra na No va ko vi }a, znak na pra vqen od xa ko va pred sta vqa je dan vid ape la i upo zo re wa o va `no sti re ci kla `e.Pre ma we go vim re ~i ma Udru `e we “Ka spar” ve} 10 go di na vo di ra ~u na o ~i sto }i ovog par ka.

N. R.

SNS I DSS TRA@E ODGOVORE

[ta se de {a va s kup ci ma gla so va - Po sta vqa mo pi ta we {ta je sa po stup ci ma pro tiv qu di ko ji su ku po va li gla so ve u gra du na iz bo ri ma 6. ma ja. O~e ku je mo od go vo re i od po li ci je i od nad le `nog tu `i la {tva o to me {ta se de {a va sa qu di ma ko ji su pri vo |e ni na dan iz bo ra i po sle iz bo ra zbog ku po vi ne gla so va - iz ja vio je pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi}.

Na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re SNS i De mo krat ske stran ke Sr bi je is pred Po li cij ske upra ve na Bu le va ru kra qa Pe tra I, Vu ~e vi} je re kao ka ko je Rom ska de mo krat ska stran ka

(RDS) te {ko zlo u po tre bi la ma win ska pra va.

- Ceo grad zna da su 6. ma ja ku po va ni gla so vi, iz gle da sa mo po li ci ja i tu `i la {tvo to ne zna ju. Za slu `u je mo da zna mo ko je obez be dio po la mi li o na evra da se ku pe gla so vi za RDS i za ~i je in te re se. Ti qu di se za to mo ra ju osu di ti. Ne ko }e sle de }i put do ne ti pet mi li o na evra i ku pi ti ~i tav grad - re kao je pred sed nik Grad skog od bo ra DSS Bor ko Ili}.

Ili} je na po me nuo da uko li ko po li ci ja ne ma po dat ke, on i Vu ~e vi} ima ju i voq ni su da im po mog nu.

A. L.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

De ca o~i sti la Ka me ni~ ki park

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom

od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

„YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

sreda13.jun2012.

dnevnik

c m y

10

КИКИНЂАНКАМА ПРВО МЕСТО ЗА ИСТРАЖИВАЧКИ РАД ИЗ БИОЛОГИЈЕ

Ученици хра ни ли пти це

Базен се још и не назире

КАСНИ ИЗГРАДЊА БАЗЕНА У БАЧКОЈ ПАЛАНЦИ

Ку па ње мо жда у сеп тем бру БАЧ КА ПА ЛАН КА: Изградња отвореног олимпијског базена у приобаљу Бачке Паланке, по речима извођача радова, касни због лоших временских прилика протеклих месеци. Базен је по плану прве купаче требало да прими средином августа, а сада се очекује да ће бити отворен тек почетком септембра. Хладна зима и кишно пролеће успорили су транспорт песка из оближњег језера „Тиквара“, па касне и послови изливања темеља. У току су земљани радови, а када они буду

завршени следи монтирање опреме која треба да стигне из САД. По пројекту овај објекат, који је у близини Спортске хале и отворених спортских терена, поред великог отвореног базена требао је да има и дечији базен као и базен за непливаче, али сада за то нема новца. Упоредо са градњом отвореног базена овдашња јавност се поделила, па је све више оних који сматрају да се треба градити смо један, али маМ. Сџ. њи и затворени базе.

КИ КИН ДА: Удружење наставника “До ситеј Обрадовић” и Министарство за КиМ организовали су смотру истраживач ких ра до ва из би оло ги је, физике и српског језика. На тој смотри прво ме сто из биологије припало је Основној школи “Ђура Јакшић” из Кикинде, за рад “Нахранимо птице”. Ученице осмог разреда Ни ко ли на Фе р ан ц у с ки и Ни ко л и н а Мом чи лов, заједно са наставницом билогије Гор да ном Ба бић, заокружиле су својим ра-

дом акцију која је током зиме организована у школи. Наиме, ученици трећих разреда правили су хранилице за птице, а ученици петих разреда их качили по дрвећу, у околини школе. Акција је поткрепљена презенатцијом о птицама које живе у овом крају, као и видео снимком свих дешавања. Основна школа “Ђура Јакшић” и рад похваљени су, јер су једини, поред теоријског, имали и практичан део истраживаА. Ђ. ња.

Награђене ученице с наставницом

ХУМАНОСТ МЛА ДИХ КОШАРКАША НА ДЕЛУ

Игра за Бо ја нин кош

Отво ре на ку па ли шна се зо на КИ КИН ДА: На отвореним базенима Спортског центра “Језеро” у Кикинди и Банатском Великом Селу отворена је овогодишња купалишна сезона. Према речима директора Спортског центра “Језеро” Ми ло ва на Ран ђи ћа, пре почетка сезоне уређени су базени, а купачи у Кикинди имаће ове године више простора за одмор у хладу: -Испитивања Завода за јавно здравље показала су да је вода исправна, а постоји могућност догревања воде соларним колекторима, тако да би купалишна сезона требало да буде продужена. Више од 30 година предшколци и ученици нижих разреда основних

школа из града и свих села имају обавезну бесплатну обуку пливања током школске године по чему је Кикинда мање-више јединствена. Тако је било и ове године: -Учесници обуке пливања имали су такмичење и ускоро ће добити дипломе. Можемо бити задовољни јер су деца научила основне технике пливања. На базенима ће током купалишне сезоне бити ангажовани спасиоци који ће водити бригу о свим купачима. Цена улазнице је за одрасле 200, а за децу 150 динара. Постоји и могућност куповине пакета од 50 улазница, по цени од 4.500 динара, на А. Ђ. шест месечних рата.

Младе репрезентације пружиле врхунску игру

РУ М А: У Ха ли рум ског Спортског центра одиграна је пријатељска утакмица младих ко шар ка шких ре пре зен та ци ја Србије и Словеније. Утакмица је произашла из доброг одно са и успешне сарадње Кошаркашког савеза Србије, Спортског савеза Руме и румског Спортског центра, а Румљани су имали прилику да виде у свом граду игру вр хун ских мла дих спортиста. Поред готово две хиљаде Румљана, многобројних ко шар ка шких ве ли ка на, утак ми ци је при су ство вао и овлашћени министар и заменик амбасадора Амбасаде Републике Словеније у Србији Ми лан Пре дан. Предан је нагласио да

Словенија и Рума већ дужи низ година негују добре одно се захваљујући и одличној сарадњи са Друштвом Словенаца из Руме.

- Желимо да ојачамо и интензивирамо сарадњу Словеније и Руме, да повежемо словеначке компаније и инве ститоре са Румом и да наставимо културну и спортску сарадњу - казао је Милан Предан. Публика је са одушевљењем пратила утакмицу, навијала за своју репрезентацију и гледала врхунску игру кошаркаша, а на велику срећу домаће публике, утакмица је завршена резултатом 97:75, у корист репрезентације Србије.

Бојана Гладовић се не предаје

Ова спортска манифестација је имала и хуманитарни карактер. Наиме, новчаним добровољним прилогом сваки посетилац добре воље је могао да помогне младој Румљанки Бо ја ни Гла до вић да настави своје лечење у Русији. Двадесетдеветогодишња Бојана Гладовић, некада успешна кошаркашица, је након саобраћајне несреће 2005. године, у којој је повредила кичму, остала непокретна и од тада води битку да инвалидска колица постану ружна прошлост.

- Мени је потребно 60 хиљада евра да бих наставила своје лечење у Русији. Тај новац ми је потребан за нови циклус од 20 терапија убризгавања матичних

ФЕСТИВАЛ НЕКОНВЕНЦИОНАЛНИХ ПОЗОРИШНИХ ПРЕДСТАВА

„Пан до ри ној ку ти ји” нај ви ше при зна ња Радови на углу улица Змај Јовине и Браће Тан у центру Бечеја

Почело постављање оптичких каблова

БЕЧЕЈ: У великом броју бечејских улица ових дана шпарта ровокопач и са њим екипе физичких и стручних радника. У питању је постављање оптичких каблова САТ-ТРАКТ кабловске телевизије и Теленора. С обзиром на јунске кише, блата је на све стране, али...

- Могло је бити далеко горе. Јер, поменуте фирме су желеле да сваки оптички кабл има своју трасу и да она иде по њиховим критеријумима и за њих најповољнијим путем. Међутим, Дирекција за изградњу општине Бечеј то није

прихватила, већ је у складу с Планом детаљне регулације Бечеја одредила услове под којима ће се радови изводити и трасу којом ће се оптички каблови поставити у исти ров - каже директор Дирекције за изградњу општине Бечеј Звонимир Станков. Захваљући таквој одлуци Дирекције, ровови не пресецају коловозе саобраћајница и прилазне путеве кућама у улицама куда оптички каблови пролазе, како је извођач радова првобитно замислио, већ се врши подземно бушење тамо где је то потребно. В. Ј.

АПА Т ИН: Нај бо ља пред става на 34.фе стивалу неконвен ци о нал них по зо ри шних представа Војводине, који је одржан у Апатину, према оцени селектора глумца и режисера сомборског позоришта Михајла Не сторовића је представа Позоришног клуба „Гест” из Сечња „Пандорина кутија”, у режији Маје Шнајдер. Друго ме сто припало је КУД „Змај“ из Ирига, који је извео представу „I am filing Black“, у режији Цветина Аничића, а треће ме сто освојио је Драмски студио атеље младих из Панчева представом „Кривина“, у режији Николе Мркајића. Награду за најбоља глумачка остваре ња Фе сти ва ла до би ли су Александра Киук, Игор Грекс и Огњен Лежаков из Ирига, за најбољег режисера проглашена је Маја Шнајдер из Сечња, најбољи сеценограф је Никола Буве, а награду за најбољу музику добио је Партиз Скелези, сви везани за представу „Пандорина кутија“. Диплому за сценски говор добиио је ансамбл из Панчева а за сценски покрет глумци из Сеч ња. Похва лу за глумач ка оства ре ња до би ли су Ти ја на Куручев из Панчева. Признање за најболу кореографију добила је Маја Шнајдер, а цео глумачки ансамбл, који је извео „Пандоирну кутују“, добио је диплому за колективну игру, за високое стетизовано и уједначено извођење представе.

- Представа „Пандорина кутија” и „I am Filing Black” су представе због којих се по сећује театар. То су представе које враћају веру у позориште - оценио је селектор Михајло Не -

тексту Матије Бећковића, а у режији Стеве Бардака, коју је извео глумац Томислав Гилице - Гиле из Суботице. Фе стивал неконвенционалних по зо ри шних пред ста ва,

ћелија. Последње три године, на свака три месеца примала сам циклус од 20 терапија, које су ми омогућиле да станем на своје ноге. Надам се да ће ми нови циклус терапија помоћи да поново савладам и покрет - оптимиста је Бојана.

- Заиста сам уживала у одличној утакмици, али овде сам пре свега дошла да подржим своју другарицу и суграђанку Бојану, јер мислим да је лепо што једна оваква утакмица има хумани карактер, а надам се и да ће наша Бојана што пре убацити неки кош као некада – била је одушевљена једна од ватрених навијачица Са ња Ву ја кли ја. Ј. Антић

Го сту ју глум ци из Бе че ја НОВИ БЕ ЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј организује у петак гостовање глумаца из Бечеја. Они ће се представити љубитељима позоришта у Новом Бечеју, позоришним комадом „Шумица“ рађеним по мотивима „Мушица“А.Б. Руцантеа, у режији Бра ни сла ва Ју ли ћа. Представу ће извести „Групација грађана“, у сарадњи са Градским позориштем Бечеј. Играју глумци: Ана Мар ти нов Је лић, Дар ко Вуј ков, Ми лош Бла жин, Си ни ша То мић, Алек сан дар То мић, Бранислав Јелић. Представа је намењена посетиоцима старијим од 16 година, а почеће у 20 сати. Улаз је 100 динара. М. К.

Дани проте Васе Живковића Детаљ са представе „Пандорина кутија”

сторовић, додајући да давно није видео да је публика уживала у представама и да је штета да Фе сти вал не ма ви ше представа. Првог дана Фе стивала изведене су две представе. „Женски раз го во ри“ драм ског студи ја Културног центра из Апатина изведена је у ревијалном делу про гра ма.Уме сто на ја вље не представе „Ода равници„ позоришта ВХВ из Бачког Петровца, ревијално је приказана монодрама „Ћераћемо се још„, по

ше сти у Апатину, организовао је Савез аматера Војводине и Општински културни центар, а го сте и домаћине поздравио је председник општине Живорад Смиљанић и стручни сарадник Са ве за амате ра Вој води не Владимир Рис, који је истакао да је на протеклих шест манифе стација уче ствова ло више од 200 глумаца аматера и да очекује да ће апатинска општина као и до сада, подржати ову манифе стацију. Ј. Прелчец

ПАНЧЕВО: У Панчеву су почели дани прота Васе Живковића, који ће трајати до 17. јуна. Прве две вечери програм се одвија у порти Светоуспенске цркве, док ће у недељу после јутарње литургије бити одржан парастос проти. Диригент Панчевачког српског црквеног певачког друштва мр Вера Царина, које организује ову манифестацију, каже да ће данас беседу о прота Васи говорити директор Градске библиотеке Дејан Боснић, а полазници Драмског студија Културног центра ће говорити стихоЗ. Дг. ве наших песника.

vojvodina

dnevnik ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ ОЏАЦИ ПРЕДРАГ ЦВЕТАНОВИЋ ПОДНЕО ОСТАВКУ

Посао неће мењати

ОЏАЦИ: Избором за посланика у покрајинском парламенту, Предраг Цветановић је поднео оставку на функцију председника општине Оџаци, поштујући законске регулативе и препоруке, као и моралне захтеве које би требало да подразумева јавна функција. Око две године је прошло од ванредних локалних избора за општинску Скупштину у Оџацима и нешто мање времена од када је Предраг Цветановић на месту првог човека оџачке општине.

-За мене је најбитније да ћу се бавити готово истим стварима, односно решавању проблема, као и док сам био председник општине - рекао је Предраг Цветановић. -Почетак радова на производној хали компаније „Магна

ситинг“ и неколико инвестиција које се наговештавају, требало би да мало ублаже тешку привредну ситуацију и побољшају. Уређење радне зоне је у току, ових дана смо провели много времена у разговорима са представницима Фонда за капитална улагања. Наравно тема разговора је била брже преношење средстава за завршетак инфраструктурних објеката, у оквиру радне зоне. За сада све тече планираном динамиком, односно у завршној смо фази комплетног решавања радне зоне, чак могу рећи да ће ових дана почети радови на инфраструктурном опремању. То значи да ћемо моћи понудити потенцијалним инвеститорима добро опремљену радну зону. С. Милер

СВМ иде у опозицију КАЊИЖА: Конститутивна седница Скупштине општине Кањижа заказана је за сутра, у четвртак 14.јуна у 10 сати, на којој је после подношења извештаја Општинске изборне комисије о спроведеним изборима и потврђивања мандата одборницима, днавним редом предвиђен избор општинских челника. Са освојених 11 од 29 одборничких мандата Савез војвођанских Мађара (СВМ) са својим партнерима Демократском старнком војвођанских Мађара и Савезом „Ракоци„, који су протекле четири године имали асполутну већину од 19 одборника, одлазе у

опозицију. Поред СВМ-а у опозицији ће бити и један одборник Покрета мађарске наде. Демократска странка са девет, Лига социјалдемократа са два, Група грађана „Бирај пут„ Иштвана Бачкулина и листа „Време је за буђење„ Удружења за развој општине Кањижа УКРОК и Социјалдемократске партије Србије са по три мандата утаначили су већинску коалицију са 17 одборничка. Кандидат за председника општине је носилац листе Демократске странке Роберт Шатаи из Кањиже, некадашњи директор Образовн-културне установе „Кнеса„. М. Мр.

Чедомир Божић председник општине Жабаљ ЖАБАЉ: На другој седници Скупштине општине Жабаљ, у присуству 29 одборника (од 31), именовани су челници, који су и положили заклетву за управљање општином у наредном четворогодишњем мандату. Коалицију чине ДС (седам одборника), ЛСВ (пет одборника) и СПС (пет одборника). Председник општине је дипломирани економиста Чедомир Божић, а председник Скупштине општине је др соматологије Драган Злоколица. Заменик председника општине је Сава Милићев. Општинско веће ће чинити: Боро Ми-

лић, Здравко Сиришки, Милица Милићевић, Владимир Чонкић, Бранко Смајић (ДС), Јован Панић, Радивој Блитвин, Предраг Нађалин, Стеван Славнић (ЛСВ), те Зоран Саздановић и Милорад Драгин (СПС). Нову општинску гарнитуру очекује велики изазов, а приоритет ће бити да се коначно реализује Радна зона, о којој се већ годинама само прича и пише, чиме ће се ублажити велики проценат незапослености. Наставиће се изградња канализације у сва четири места. В. Х.

Билицком други мандат

АДА: Одборници Скупштине општине Ада на прексиноћној седници за председника општине изабрали су одборника Демократске странке 32-годишњег економисту Золтана Билицког из Аде коме ће ово бити други мандат. Билицки је за челника ађанске општине у прошлом мандату био изабран као најмлађи председник општине у Србији. За заменика председника општине изабран је 35-годишњи машински инжењер Горан Матић из Мола. Од присутних 26 одборника за избор општинских челника гласало је 20, један је био против, уз пет неважећих листића. Председник Билицки је као приоритетан задатак за наредни период истакао смањење незапослености и реализаицју започетих капитал-

Изненада одложена седница ЖИТИШТЕ: Јучерашња конститутивна седница новог општинског парламента у Житишту, на којој је требало да се верификују мандати одборника у Скупштини општине, изненада је отказана, а накнадно ће бити саопштено ново време њеног одржавања. Разлог отказивања седнице у локалној самоуправи јуче није саопштен. Како је “Дневнику” потврђено пре два дана, скупштинску већину у новом сазиву требало би да чине Демократска странка, са девет, и Социјалистичка партија Србије, са осам мандата освојених на локалним изборима. Место председника општине, по договору између ове две партије, припало би демократама, а функцију председника Скупштине општине преузели би социјалисти. Ж. Б.

них инвестиција у ађанској општини. За чланове Општинског већа изабрани су економиста Данијела Шевић из Аде чији ресор ће бити социјална питања, просветна радница Тамара Гавриловић из Аде за област образовања, професорка хармонике Рожа Ракош из Аде за ресор културе, апсолвент права Тицијан Кертвеши из Аде за област спорта, омладине и туризма, др Борислав Радосављевић из Аде за ресор здравства и пензионер Карољ Шмит из Аде за комуналну делатност и месне заједнице. За разлику од прошлог мандата, када је власт сачињавала коалиција Демократске странке и Мађарске коалиције, демократе ће овог пута углавном самостално руко-

Золтан Билицки

водити општином, јер у општинском парламенту имају апсолутну већину, 16 од 29 одборничих мандата. Савез војвођанских Мађара има шест, Група грађана „Ирмењи Ференц Фецо за успешну општину - УРС„ четири, Српска напредна странка два и Демократска заједница војвођанских Мађара један. На конститутивној седници за председника СО Ада изабран је Атила Бучу (ДС), али још није изабран његов заменик. Први човек ађанске општине Билицки после седнице најавио је да се ипак са једном странком разговара о уласку у коалицију, не прецизирајући која је у питању, па је могуће да је функција заменика председника СО намењена коалиционом партнеру. М. Митровић

ИПАК ОДРЖАНА КОНСТИТУТИВНА СЕДНИЦА СО СРБОБРАН

Заклетва пре рока СРБОБРАН: Иако је председник Скупштине општине Србобран Ласло Бергел заказао конститутивну седницу за 10. јул, јуче је ипак одржана седница, на којој је било присутно 19 одборника, од укупно 28, колико броји локални парламент. Наиме, постизборна коалиција Социјалистичка партија Србије – „Покрет за промене др Илија Газепов“ – Лига социјалдемократа Војводине, која има скупштинску већину, упутила је најстаријем одборнику Душану Михајловићу са листе Демократске странке, захтев да седница буде одржана 12. јуна, с обзиром на то да је мандат претходном сазиву СО Србобран истекао дан раније. Михајловић то није прихватио, па је седницу заказала друга по старини одборница Слободанка Градинац, са листе СПСа, која је и председавала јучерашњом седницом. Осим 15 одборника ове коалиције, седници су се одазвали и четири одборника Српске напредне странке, док се у скупштинској сали није појавио ниједан одборник Демократ-

Седница без кворума

Мркајић или Атила Јонаш, док Јединствена Србија предлаже председника Општинског одбора ове странке Драгутина Медојевића. У име СПС-а, Зоран Војиновић је рекао да не постоји проблем у коалицији са ЈС и да је одабран председник скупштине, али није желео да нам открије ко ће то бити.

- Током наредних пар дана, осносно до скупштине, биће потписан каалициони договор између странака које ће убудуће руководити општином, тако да пре тога не желим ништа да говорим - истакао је Војиновић. Међутим, Драгутин Медојевић само је кратко прокометарисао да је договор био да место председника скуптине припада Јединственој Србији и да очекује да ће он бити и испоштован. М. Кековић

11

ИЗАБРАНИ ОПШТИНСКИ ЧЕЛНИЦИ У АДИ

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ КУЛА И ДАЉЕ БЕЗ ПРЕДСЕДНИКА

КУЛА: Трећи покушај да одборници новог сазива Скупштине општине Кула изаберу председника локалног парламента. поново није успео. Одборницима су, до сада, верификовани мандати и они су положили свечану заклетву, али на јучерашњој седници није било кворума, јер је од укупно 37 одборника било присутно њих 14 из редова СНС, ДСС и УРС. Према незваничним информацијама постигнут је договор између странака ДС, СПС-ЈС, СВМ и Преокрет да формирају скупштинску већину, али не и о томе ко ће убудуће обављати функцију председника кулског парламента. Могло се чути да то место припада коалицији СПС – ЈС, али и да из те коалиције не могу да се договоре ко ће то бити. Незванично, кандидати СПС-а су Снежана

sreda13.jun2012.

Нови председник СО Србобран Жељко Богојевић

ске странке. На јучерашњој конститутивној седници верификовани су мандати овим одборницима и они су положили свечану заклетву. Такође, скупштинском већином изабран је нови председник Скупштине општине Србобран

Присутни одборници усвајали одлуке

и то Жељко Богојевић са листе Покрета за промене, за заменика председника локалног парламента изабран је Александар Јојкић (ЛСВ), док је за секретара именован Миле Савков, који је и до сада обављао ту функцију. Председник Општинског одбора СПС и покрајински посланик Зоран Младеновић истиче да се не може поставити питање легитимитета конститутивне седнице, с обзиром на то да, како је рекао, су сви кадидати за одборнике приложили верификациони лист односно решење ОИК –а о избору одборника у СО Србобран.

- Можемо евентуално причати о нарушеној процедури. Ако је процедура нарушена, ми ћемо је поновити. Због процедуре која је у питању обратићемо се Министарству за локалну самоуправу и од њих ћемо затражити став да ли је комплетна процедура урађена онако како је предвиђено Законом о лоалној самоуправи. Ако добијемо позитивно мишљење, ми идемо у наставак процедуре. Нећемо предузи-

мате никакве кораке пре тога у смислу одузимања печата, замена брава или било каквог облика вандализма – рекао је Младеновић. Сличног мишљења је и Жељко Богојевић, који је на јучерашњој седници изабран за председника локалног парламента.

- Овде је све апсолутно законито. Чим имате већину, имате могућност и да одлучујете и не разумем зашто би грађани Србобрана трпели још месец дана да не доносимо неке врло важне одлуке у њиховом интересу, само зато што неко жели све ово да опструише – нагласио је Богојевић. Четири одборника Српске напредне странке су присуствовали овој седници, али не и подржали одлуке које су донесене.

- Позивам председника општине Србобран Бранка Гајина да прихвати чињеницу да он нема већину, већ ова коалиција. Ми нисмо гласали чисто из принципијелних разлога. Не можемо ми, који смо у опозицији, да гласамо за предлоге странака које формирају власт, а поштовајући вољу грађана ми смо данас овде, јер не желимо да будемо камен спотицања – рекао је Бора Кутић из Српске напредне странке. Са друге стране, председник општине Србобран Бранко Гајин назвао је конститутивну седницу „непотребним циркусом и бламирањем за учеснике“.

- Секретар СО Србобран је дао објашњењеда закон не препознаје институцију другог по старости. Не знам шта је порука овакве представе, да ли је то порука да је неко јачи од закона, да ће се овако управљати општином – истакао је Гајин и додао да га највише чуди учешће одборника Лиге социјалдемократа Војводине у свему томе. Иначе, на надеавно одржаним изборима за нови сазив локалног парламента, највећи број мандата, укупно девет, освојила је листа Бранко Гајин - ДС, на другом месту је Ивица Дачић СПС ПУПС са седам мандата, потом је група грађана Покрет за промене - др Илија Газепов са шест, Покренимо Србију - Томислав Николић са четири и два мандата освојила је листа ЛСВ - Ненад Чанак. М. Кековић

reporta@e

sreda13.jun2012.

dnevnik

c m y

12

MIL KA PET KO VI] DO [LA SA VMA DA U ROD NIM GR GU REV CI MA PO SAO PRA VI OD SREM SKOG GO STO PRIM STVA

Partizani uvek pobe|uju kad ratuju sa ~varcima i {unkom Fru {ke go re, pu tem {to od Ven ca, pre ko Cr ve nog ~o ta, vo di ka Le `i mi ru, Gr gu rev ci se po zna ju po cr kve nom tor wu. Svi oko lo su }o {ka sti a je di no wi hov okru gao. Ali, ni je to je di ni raz log da se po se ti ovo `i vo pi sno se lo s 1.700 du {a. Ve }i po vod je no vi jeg da tu ma – et no-ku }a „Maj ka An ge li na”.

S

je pen zi o ner, pu kov nik je bio. Naj vi {e zbog to ga {to je mo ra la da ne gu je sta ru i bo le snu maj ku An ge li nu, Mil ki ca, ka ko je uglav nom u se lu i ata ru zna ju, vra ti la se u Gr gu rev ce. I ta ko je kre nu lo.

– Ku }a mo jih ro di te qa je sta ra vek i po i, ka `u, jed na od naj lep {ih u se lu – pri ~a Mil ki ca.

– U raz go vo ru s kom {i ja ma ro di -

la se ide ja o otva ra wu et no-ku }e, gde bi smo pri ka za li {ta sve mi Srem ci ume mo da ra di mo, ali i da do ~a ra mo ka ko se ne kad `i ve lo i s ko jim ala tom i{lo u po qe i vi no gra de.

Sta ri je obi ~aj da se go sti do ~e ka ju hle bom i so qu, ali je on u Gr gu rev ci ma mo der ni zo van. Na ka pi ji is pred et no-ku }e slu `e ni su ko la ~i – {a pi ce – ko je su spe ci jal no za ovu pri li ku is pe kle vred ne me {tan ke.

Mil ki ci na ku }a ima se dam so ba. U wi ma, na rav no, sta rin ski kre ve ti. Tu se i usred le ta no }u mo ra po kri va ti jor ga nom, to li ka je ’la do vi na. A wu naj vi {e pra ve de be li zi do vi. Be lo su okre ~e ni i na wi ma vi se sta re fo to gra fi je Mil ki nih ro di te qa, ali i we ne, iz naj ra ni je mla do sti, jo{ iz za ba vi {te i one kad je na Vr bi cu i{la.

Tu je i kre ve tac u ko jem su Mil ki cu qu qa li. Sto ji na me {ten k’o da ne zna da je Mil ki ca ve} pen zi o ner. A mo `da i po slu `i we nom unu ~e tu.

Ga zda ri ca Mil ka ne mo `e bez Fru {ke

Re {i li su i Gr gu rev ~a ni da se ba ve tu ri zmom. Od vi no gra da ’le ba ne ma, ze mqa ro di i ne ro di, mar ve bu de i ne bu de, od pa or lu ka ba{ i ni je ve li ka vaj da, xa ba `u qe vi na ru ka ma. Za Mil ku Pet ko vi}-Bje li ca je sve to bi lo po vod da pra vi po sao od go sto prim stva, mo ti ku je odav no osta vi la, ali o`i vqa va we sta rog i za bo ra vqe nog je glav ni mo tiv da otvo ri et no-ku }u. Ime joj je da la po svo joj maj ci An ge li ni, ko ja je bi la jed na od naj sta ri jih `i teq ki Gr gu re va ca, a upo ko ji la se pre ~e ti ri me se ca u 90. go di ni.

Mil ka joj je bi la je di ni ca. Po sle osmo qet ke, oti {la je na {ko lo va we u Be o grad i – osta la. Ali, ne za u vek. U pre sto ni ci se uda la, za po sli la kao fi nan sij ski slu `be nik na VMA i pre dve go di ne za vr {i la rad ni vek. I wen su prug

Avli ja et no-ku }e „Maj ka An ge li na”

PRE^ANSKA LEKSIKA

Klam }a ti

P

ili za{to je siroma{tvo te{ko sakriti

ri~ao mi Gradimir Smu|a, na{ slikar i karikaturista na privremenom radu u inostranstvu (tek 20 godina) da je negde u [vici ili Italiji sreo nekog na{eg imu}nog ugostiteqa, koji je imao dokazani dar da samo jednim pogledom o{acuje pri prvom susretu koliko doti~na persona vredi ta~no u cent, ili stoti deo franka, za koji ne znam ni kako se zove. Video taj ~ova i daleko daqe ~im je ponudio Smu|i popust u kostu za jedan od onih razbaru{enih portreta na kojem je ponosno stajao u opancima sa znakom “adidasa”, s “draj rimen” umesto ispletenih kai{eva. Nawu{io genija kroz onaj Smuletov legendarni zlatiborski yemper. A verovatno je i umetnik, tom igrom s obu}om, hteo da do~ara brzi skok hotelijera u `ivot na visoku, fensi obuvenu, nogu. Jer, mnoge poslovice se svode na onu: poka`i mi {ta obuva{ pa }u ti re}i {ta si.

Klam}awe je pojava naj~e{}e vezana za obu}u, cipele posebno. Kad lub cipele, deo iznad pete, ide gore-dole pri svakom koraku, klizi preko ~arape ili bose noge, onda cipele – klam}u. Jo{ i “`va}u” ~arapu, skidaju je s doweg dela lista i pete, gurnu zgu`vanu ~ak tamo u predwi deo, kod prstiju. Kao da cipele same, poput nekog `ivog bi}a, `ele da obu}u privedu veli~ini stopala. ^im vidi{ nekoga da mu klam}u cipele, znaj koliko je sati. Ili ih je ukrao, mo`da nasledio (a pokojnik bio mnogo krupniji), ili je u posledwoj fazi samo – nebrige. U obu}i koja klam}e ne mo`e se ni potr~ati, ni blato pregaziti

(osta}e zaglavqena nasred {ora), uz to ru`no i tu`no deluje, a zna da napravi i `uq. Jo{ se mo`e i oprostiti nekom detetu, poslatom u du}an da kupi kvasac ili {e}er (ba{ nestalo a gosti na vrati’), ali samo ako je zbog `urbe usko~ilo u cipele nekog starijeg. Odrasloj, zglavnoj i ozbiqnoj osobi klam}ava cipela se broji u veliki minus. Znaju da klam}u i opanci, ali od wih se ni ne o~ekuje da budu knap, da su pravqeni po meri, ipak su za wivu i livadu a ne za flaster i patos na glavnom {oru. Klompe ne klam}u, nemaju lub i nose ih oni koji znaju kako u wima kora~ati: lagano, malim koracima. Papu~e ho}e da lakim udarcima obele`e svaki korak ako se zdravo `uri, a kod `enskih – da klepe}u ako su drvene i na male {tikle.

Kad su vrata (tavanska ili na {upi, {tali) razglavqena, {arke im popustile, kloparaju i {kripe na vetru, i za wih se ka`e da – klam}u.

Alvatna ode}a, pak, ne klam}e ve} landara. Leti oko lo{e odevene persone, visi kao na stra{ilu, i znak je lo{eg ukusa, siroma{tva i nebrige o sebi. Takve bluze, haqeci ili bene, vaqda zato i zovu landrice.

Re~i sli~ne klam}awu su – kalam}ov i klami}ati. Prva je ime za ukrase od ko`e na dr`aqici onog duga~kog ~obanskog (sviwarskog i govedarskog) bi~a, mada neko tako krsti i mu{ki polni organ, kao: visi i landara. Klami}ati je, opet, opis nekontrolisanog drmawa glavom, obi~no kod starijih osoba, {to se cele tresu pa im i glava klami}a kao da im se vrat istawio i na~isto popustio. Kad se neko tako nezdravo trese ka`e se da klami}a glavom kao magarac na vrelom suncu. Mada doti~ni (magarac) tako verovatno samo tera muve na `egi i jari pred ki{u.

Pa vle Ma le {ev (Kwi ga „Tri red ri ba pli va” mo `e da se ku pi u no vo sad skim kwi `a ra ma „Most” i „Ma la ve li ka kwi ga”)

De da Pa ji no po drum sko par ~e ra ja

Cen tar za tu ri zam je u po dru mu, kao {to su kad god bi le rat ne ba ze. Sad se tu ra tu je s ~var ci ma, ko ba si ca ma, {un kom, tur {i jom, ko la ~i ma, gu `va rom, bu ra di ma i ople te nim ba lo ni ma i opet po be |u ju, na rav no, par ti za ni.

Pet ko vi }i su ima li i vi no grad sa 6.000 ~o ko ti, ni ko sla |e gro `|e imao ni je.

Kad ga obe ru za pi ja cu, An ge li na ni je spa va la ce lu no}.

Uzme ma ka ze pa sec ka onaj ne do sti`, da sva ko pu ce bu de ko za iz lo `bu. Svi se ~u di li ka ko im ta ko ro di sa mo zdra vo i le po gro `|e, ni jed nu fa lin ku ni je ima lo. Ka ko on da da ga i ne pro da pr va i ka ko da je mu {te ri je ne fa le!

Tu su i so be u ko ji ma su te gle s ra znim vr sta ma pek me za i so ko vi ma, sve na pra vqe noj u do ma }oj kuj ni ala Srem.

Avli ja je do po la iz be to ni ra na, osta -

– I de da i otac mi su bi li bo e mi, pa i ja za to vo lim tam bu ra {e, al’ ni sam be }a ru {a – po no sno ka `e Qi qa, i na gla {a va da je ro |e na u ta qi ga ma u pet uju tro.

I Na da Bo {ko vi} iz Ru me je, na ne ki na ~in, sli kar ka.

Ali, ona sli ka iglom i kon cem.

Ali ba{ pre div no.

Ima ju Gr gu rev ~a ni i svo je pe sni ke.

Da ni ca Pa u no vi} (61) sa mo u ki po e ta, mno ge je po zna ni ke opi sa la u pe sma ma.

Ima tu i {a qi vih i isti ni tih sti ho va, ali ni ko se ni je na qu tio jer tet ka-Da Sli kar ka Qi qa ]i ri} ro |e na u ta qi ga ma nu svi obo `a va ju. `e no sti }i iz kom {i lu ka. Mil I svir ce ima ju Gr gu rev ~a ni. ki ci svi po ma `u, jer je rav no - Sa mo ih ni smo vi de li. Do du {e, pra van ~lan Udru `e wa `e na raz log bio oprav dan. Na i me, u Gr gu re va ca. or ga ni za ci ji „Fon da tu ri sti~ Do |u ov de i `e ne iz okol nih kog kla ste ra Srem” iz Ru me sti se la. Qi qa ]i ri} je umet ni ca gli smo ba{ kad se obe le `a va lo iz obli `weg Be {e no va. Bo je 70 go di na od stre qa wa oko 300 na we nim sli ka ma su to ple i qu di. Na taj se da tum u se lu ni raz i gra ne. Ta kva joj i du {a. kad ne pe va.

Qi qa vo li ~et ki cu, ali i tam Mi lan Bo zo kin bu ra {e.

Fo to: Ni ko la Sto ja no vi}

lo je tra va. Fi na i ne go va na.

Iz me |u sta za cve }e. Tu su ~ar dak i obor, ali pra zni. Ne ma ni `i vi ne. I ne tre ba. Ako se go stu ne {to proh te, za ~as }e tra -

^E TVRT MI LE NI JU MA NAJ STA RI JE SOM BOR SKE KA TO LI^ KE CR KVE

Car proterao frawevce iz grada

aj sta ri ji ak tiv ni hram som bor skih ve ru ju }ih ri mo ka to li ka, cr kva Sve tog troj stva, obe le `a va svoj ve li ki ju bi lej, 250 go di na od iz grad we. Po dig nu ta u ne po sred nom su sed stvu ne ka da {weg fra we va~ kog sa mo sta na, bi la je sve do 1786. pod upra vom ovog mo na {kog re da, ka da ih je iz Som bo ra pro te rao Jo sif Dru gi, im pe -

N

vr {e na dve go di ne ka sni je. Bi la je du ga~ ka 12, a {i ro ka sve ga ~e ti ri hva ta (hvat je dug ne {to ma we od dva me tra).

Cr kva je ima la dva tor wa od dr ve ta i u sva kom od wih po jed no ma lo zvo no. Ri mo ka to li~ ku som bor sku pa ro hi ju u to vre me ni su vo di li `up ni ci i sve {te ni ci ve} fra tri fra we va~ kog re da pro vin ci je „Bo sne sre br ne„, ko ji su, po

skom troj stvu„, ka ko je za pi sa no na te meq cu. Zi da we cr kve, kla si~ nog ba rok nog zda wa, te klo je spo ro i za vr {e no je de set go di na ka sni je, {to je obe le `e no sve ~a nom pro ce si jom i ba kqa dom.

To raw je zi dan do vi si ne od 56 me ta ra i cr kva je do bi la svoj ko na ~an iz gled, sa ~u van do da nas. Spoq ni ra do vi na cr kvi za vr {e ni su 1769, a unu tra {wi

Ba kqa dom pro sla vqen za vr {e tak de se to go di {wih ra do va

ra tor ku }e Hab zbur ga. Iz grad wa ove cr kve je po ~e la ~ak se dam go di na pre ne go {to su som bor ski Sr bi pra vo slav ne ve re po ~e li da 1759. zi da ju svoj naj ve }i hram po sve }en sve tom Ge or gi ju, ali je ri mo ka to li~ ka bo go mo qa za vr {e na go di nu po sle pra vo slav ne.

A po ~e lo je ta ko {to su na raz va li na ma sta rih tur skih gra |e vi na, pre ko pu ta Pa {i ne ku le, da na {weg Grad skog ar hi va, som bor ski „Ras ci ja ni ka to li~ ke ve re„, ka ko su car ske be~ ke vla sti ta da zva ni~ no oslo vqa va le Bu wev ce, po ~e li 1717. da zi da ju cr kvu, ko ju je za -

isto rij skim iz vo ri ma, u Som bo ru bo ra vi li od po ~et ka 17. ve ka. Pre iz grad we ove cr kve za be le `e no je da su som bor ski Bu wev ci, pred od la zak Tu ra ka, ima li 1686. ma lu cr kvu „iz van {an ca„, gra |e nu od pru }a i bla ta, ko ja je bi la ve ro vat no na pro sto ru gde se da nas do di ru ju Apa tin ski put i Uli ca kne za Mi lo {a (do sko ra {wa Istar ska, a ra ni je Ka lu |er ska).

U ju nu 1752. na me stu sta re, sve ~a no je po sta vqen uga o ni ka men u te meq no ve cr kve, po sve }e ne „ve~ nom, ve li kom, mu drom, mi lo sti vom i pra ved nom bo `an -

1771, kad su iz ra |e ne i or gu qe. Ma lo zvo no po sta vqe no je u to raw 1772, a ve li ko tri go di ne ka sni je. Pro po ve da o ni ca je osli ka na 1782, a na fa sa di i u en te ri je ru vi dqi vi su ele men ti ro ko koa i ba ro ka. Is pod cr kve je krip ta u ko joj su do 1776. sa hra wi va ni ugled ni som bor ski ka to li ci.

Cr kva Pre sve tog troj stva ob no vqe na je 1939. Od iz grad we hra ma sve tog Stje pa na kra qa, po ~et kom pro {log ve ka, Som bor ci je ko lo kvi jal no na zi va ju „Sta rom ka to li~ kom„.

M. Mi qe no vi}

dru[tvo

dnevnik

sreda13.jun2012.

U SU SRET SVET SKOM DA NU DA VA LA CA KR VI

GU @VA U UR GENT NOM CEN TRU ZRE WA NIN SKE BOL NI CE

Ar mi ja hu ma nih qu di Vojvodina ima razvijeno davala{tvo krvi u gotovo ~itavoj Pokrajini i bez obzira na trenutno te{ku ekonomsku situaciju koja se odra`ava na rad velikog broja op{tinskih organizacija Crvenog krsta, potrebe pacijenata, {to se ti~e produkata krvi, su zadovoqene. Zahvaquju}i dobrom odzivu dobrovoqnih davalaca krvi u Novom Sadu i Ju`noba~kom okrugu, Zavod za transfuziju krvi Vojvodine uspeo je da pomogne i ostale transfuziolo{ke slu`be u Srbiji, a samim tim i bolnice u kojima se le~i veliki broj gra|ana iz Vojvodine. Ukupni rezultati pokazuju da je u Vojvodini ostvareno 3,66 odsto davawa u odnosu na broj stanovnika. Plan od ~etiri odsto davawa ispunilo je 18 organizacija Crvenog krsta, a preko pet odsto davawa krvi ostvarile su ~etiri: Ba~ka Palanka (5,25 odsto), Ba~ki Petrovac ({est odsto), @abaq (5,08 odsto) i Kawi`a (5,91 odsto). Grad Novi Sad ima po me-

stu stanovawa 4,6 odsto davawa, a po mestu prikupqawa 6,06 odsto. Ovo je re~eno na ju~era{woj konferenciji za {tampu u Crvenom krstu Vojvodine posve}enoj sutra{wem Svetskom danu davalaca krvi, koji se obele`ava sloganom „Svaki davalac krvi je heroj”.

– U 45 organizacija Crvenog krsta Vojvodine taj dan obele`i}e se uru~ivawem priznawa dobrovoqnim davaocima krvi – rekla je sekretarka Crvenog krsta Vojvodine mr Siw ka So mer.

– Sada je ve} uhodana praksa u lokalnim samoupravama da raznim aktivnostima motivi{u davala{tvo. Promocija davala{tva usmerena je i na one koji do sada nisu davali krv, a na{a molba upu}ena je privatnim preduzetnicim, firmama i kompanijama da svojim primerom podstaknu zaposlene na davala{tvo krvi. Na{ strate{ki ciq je podmla|ivawe davalaca krvi.

Po re~ima direktora Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine

dr Mo ri sla va Mi lo sa vqe vi }a, pro{le godine u Pokrajini su postignuti izuzetno dobri rezultati u davala{tvu koji su na nivou evropskih.

– Potrebe za krvqu su zadovoqene za sve zdravstvene ustanove, odnosno za svakog pacijenta kome je bila potrebna – rekao je dr Milosavqevi}. – Naravno, uvek mo`e boqe pa nas u narednom periodu ~eka da odr`imo

nivo i kvalitet usluga, da uvedemo savremene tehnike za obezbe|ivawe sigurne krvi kao i da pokrenemo kriokonzervaciju mati~nih }elija.

Predsednica komisije za dobrovoqno davala{tvo krvi u Crvenom krstu Vojvodine dr Je le na Pe {i} istakla je da davala{tvo ne po~iva na malom broju lidera, ve} na armiji humanih qudi.

J. Bar bu zan

IZA ZO VI VI ZNE LI BE RA LI ZA CI JE

Sr bi ju o~e ku je pri liv mi gra na ta – Srbiju o~ekuje priliv migranata iz zemaqa tre}eg sveta po{to je zbog vizne liberalizacije postala privla~na destinacija za one koji `ele da produ`e daqe ka Zapadnoj Evropi i vlasti moraju da budu spremne na to da odgovore na taj izazov – izjavio je za{titnik gra|ana Sa {a Jan ko vi}.

On je dodao da se broj ilegalnih migranata u Srbiji za godinu dana udvostru~io.

Pro{le godine je registrovano 800 takvih slu~ajeva, a za prvih pet meseci ove godine ve} ih ima 500.

Jankovi} ka`e da su u pitawu i gra|ani Srbije koji idu prevashodno u zemqe EU, ali i oni iz zemaqa Bliskog i Sredweg istoka, koji preko Srbije nastoje da stignu u zemqe Zapadne Evrope ili daqe, i u nekom trenutku bivaju zadr`ani u Srbiji.

– Vizna liberalizacija ne uti~e direktno na broj podnosilaca zahteva za azil, ali uti~e indirektno jer onaj ko kod nas dobije azil sutra mo`e o~ekivati da }e lak{e iz Srbije oti}i daqe – izjavio je Jankovi}. – Svi trendovi i statistike pokazuju da }e se broj qudi koji dolaze u Srbiju iz zemaqa tre}eg sveta pove}avati.

Jankovi} je upozorio na to da Srbija ne sme nepripremqena da ~eka nalet migranata jer }e to biti ne samo ozbiqan izazov s ekonomskog, socijalnog i bezbednosnog apekta ve} i obaveza da se obezbedi odre|en nivo kvaliteta `ivota za qude koji imaju status migranta, odnosno azilanta:

Broj ilegalnih migranata u Srbiji za godinu dana se udvostru~io: pro{le godine ih je registrovano 800, a za prvih pet meseci ove godine ve} ih ima 500 – Radi se o hiqadama qudi koji borave u uslovima koje mi upore|ujemo s li{ewem slobode i koji ili ~ekaju dozvolu za odlazak daqe ili bivaju vra}eni iz tih zemaqa u postupku readmisije – naveo je Jankovi}.

Po podacima koje je izneo, u Srbiju je 2010. godine, po Sporazumu o readmisiji zakqu~enom s EU, vra}eno 1.711 qudi, a 2011. godine taj broj je pove}an za 1.937. Najvi{e je vra}e-

13

nih iz Nema~ke (789), [vedske (620), [vajcarske (145), Danske (84) i Francuske (82), a ve}ina povratnika bili su Romi (65 odsto).

Godine 2010. godine 17.715 dr`avqana Srbije apliciralo je za azil u zemqama EU, dok je pro{le godine taj broj smawen na 10.551.

– Pokazuje se da vizna liberalizacija, u situaciji u kojoj postoje velike ekonomske razlike, veliki jaz izme|u bogatih i siroma{nih, nosi veliki broj izazova s kojima danas razvijena Evropa mo`da nije uvek spremna da se nosi bez bilo kakve diskriminacije – primetio je Jankovi}, i podsetio na to da je Srbija, posle uvo|ewa vizne liberalizacije u decembru 2009. godine i talasa migranata koji je usledio, poku{ala da iznutra zatvori granice za svoje gra|ane, u strahu da bi ta liberalizacija mogla biti ukinuta, {to je otvorilo mogu}nost da pojedini gra|ani postanu `rtve diskriminacije. U me|uvremenu je ostvaren napredak jer se policija i grani~ne vlasti vi{e ne fokusiraju na gra|ane koji su krenuli na put ve} na one qude koji, za nov~anu nadoknadu, ilegalno organizuju odlaske uz la`na obe}awa o dobijawu azila, {to jeste nezakonito.

Sva ko bi da bu de hi tan slu ~aj

Urgentni centar Op{te bolnice “Dr \or|e Joanovi}” u Zrewaninu u posledwe vreme opsedaju pacijenti, ~ak i oni ~ije zbriwavawe nije hitno, usled ~ega dolazi do velikih gu`vi i podu`eg ~ekawa. Na~elnica Odeqewa za prijem i zbriwavawe urgentnih stawa dr Sla ven ka ]u ri}-Pet ko vi} rekla je na ju~era{woj konferenciji za novinare da je u prethodnih nekoliko godina u Urgentnom centru prose~an broj pregleda mese~no bio izme|u 5.300 i 5.500, a da se sada bli`i cifri od 6.000. Samo u prvih deset dana ovog meseca zabele`eno je 2.200 pregleda. Ovako veliko optere}ewe ote`ava rad slu`be, istakla je dr ]uri}Petkovi}, a kao glavni razlog velikih gu`vi navela je to {to gra|ani nisu dovoqno informisani o tome kome bi prvo trebalo da se obrate zbog pogor{anog zdravstvenog stawa.

odeqewa proceduru zbriwavawa bolesnika u Urgentnom centru.

Drugi red hitnosti zna~i da pacijent mo`e da ~eka na pru`awe pomo}i do 60 minuta. Wihova dokumentacija, po dolasku u Urgentni centar, obele`ava se `utom nalepnicom, a zadatak trija`era je da prati wihovo zdravstveno stawe sve vreme dok ~ekaju na prijem kod doktora. Naposletku, dokumentacija pacijenata tre}eg reda hitnosti obele`ava se zelenom nalepnicom, {to zna~i da na prijem mogu da ~ekaju i do {est sati.

– Naravno, niko ne}e toliko ~ekati ako su na{e slu`be slobodne.

Ali, kod nas se stalno po{tuje princip urgencije. Bez obzira na to, svako ko se obrati trija`eru bude pregledan i stav je da nikoga ne vratimo ku}i – istakla je ona.

Po wenim re~ima, lane je samo deset odsto bolesnika koji su se javili Urgentnom centru bilo

Vi ken dom sti `e po vre |e na omla di na Dr Slavenka ]uri}-Petkovi} potvrdila je ju~e saznawa “Dnevnika” da je vikendom, u no}nim satima, primetno pove}an broj mla|ih pacijenata koji dolaze u Urgentni centar s povredama zadobijenim za vreme tu~a u gradu. Ona je dodala da ovakav trend vlada u vreme kada se bli`e maturske ve~eri i letwi raspust.

– Prvo bi trebalo pomo} da zatra`e od izabranog lekara jer kod nas postoji dobro organizovana slu`ba Doma zdravqa. Kad ne rade oni, tu je Slu`ba hitne medicinske pomo}i. Dakle, Urgentni centar, odnosno Odeqewe za prijem i zbriwavawe urgentnih stawa, trebalo bi da bude tek drugi krug kontakta s lekarima – navela je dr ]uri}-Petkovi}, i objasnila da gra|ani, umesto toga, odmah dolaze u ovu zdravstvenu ustanovu.

Kako je naglasila, izabrani lekar prvo mora da zbrine bolesnika, pru`i mu terapiju i tek ukoliko je potrebno pozove Hitnu pomo} koja pacijenta doprema u Urgentni centar.

– Odmah na ulazu, na hodniku, pacijente do~ekuje medicinski tehni~ar-trija`er koji na osnovu tegoba koje bolesnik ose}a i grubog pregleda mo`e proceniti o kojem stepenu hitnosti se radi. Prvi red hitnosti podrazumeva apsolutno urgentna stawa i tada se ~ekawe meri u sekundama. U tom slu~aju radi se o pacijentima kojima je ugro`en `ivot, koji su nesvesni, s jakim bolovima u grudima, povre|enima u saobra}ajnim nesre}ama i sli~no – pojasnila je na~elnica

prvog stepena hitnosti, a najvi{e je bilo onih koji, zapravo, i nisu morali da se jave u tu slu`bu. Posledwih nekoliko meseci, ~ak, procenat onih ~ije je zbriwavawe bilo hitno iznosio je svega 4,75 odsto.

– Time {to mnogi dolaze prvo kod nas, umesto kod izabranog lekara ili u Hitnu pomo}, dovodimo u pitawe pravovremeno zbriwavawe onih s prvim stepenom hitnosti. De{avalo se ~ak da pacijenti tra`e da im se popuni dokument o povredi na radu, {to svakako nije posao lekara u Urgentnom centru – rekla je dr ]uri}-Petkovi}, uz napomenu da najve}i broj pregleda bude no}u i da se, pre svega, radi o pacijentima tre}eg reda hitnosti.

Pomo}nik direktora Op{te bolnice za medicinska pitawa dr Du {an Ve li sa vqev razloge ovakvog trenda vidi i u tome {to me|u narodom vlada mi{qewe da u bolnici rade boqi doktori i da }e ovde dobiti kompletnu uslugu.

Velisavqev je zakqu~io da bi trebalo poraditi na informisawu i edukaciji gra|ana da bi im bila obja{wena kompletna procedura pru`awa zdravstvenih usluga. @. Ba la ban

UPIS U SRED WE [KO LE U VOJ VO DI NI

Ta le na ta ma we ne go klu pa Minulog vikenda u {kolama za talente odr`ani su prijemni ispiti i, mada }e zvani~ni rezultati ovih ispita na oglasnim tablama biti istaknuti najkasnije do petka, ve} posle prijavqivawa svr{enih osmaka za polagawe tog ispita, koji je uslov za mesto u odeqewima za talente, bilo je izvesno da }e u ovim u~ionicama, bar u {kolama u Vojvodini, u septembru biti praznih klupa. Naime, na ukupno 762 mesta, od ~ega je 156 na ma|arskom nastavnom jeziku, u 14 vojvo|anskih {kola za talente na prijemne ispite iza{lo je 715 kandidata, a ispit je polo`ilo 614.

Za matemati~ke talente i ove godine bilo je 20 mesta za nastavu na ma|arskom jeziku u Gimnaziji „Boqai” u Senti i mada je svih prijavqenih 17 osmaka polo`ilo prijemni, ostalo je jo{ tri prazna mesta. I u dva odeqewa za po 20 u~enika talentovanih za matematiku u novosadskoj Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj” bi}e praznih mesta jer je od 41 prijavqenog kandidata prijemni polo`ilo wih 38.

U Karlova~koj gimnaziji, gde je ove godine raspisan konkurs za popunu 144 mesta na smerovima za klasi~ne jezike, engleski, italijanski, {panski, ruski, nema~ki, francuski i kineski jezik, sva mesta su popuwena jer je od 166 prijavqenih kandidata prijemni

polo`ilo wih 144, dok je u Gimnaziji „De`e Kostolawi” u Subotici, u kojoj se nastava odvija na ma|arskom jeziku, ostalo slobodnih mesta na oba smera s obzirom na to da je od 28 kandidata, za 24 mesta na smeru za engleski jezik, prijemni polo`io 21, dok je za isti broj mesta na smeru za nema~ki konkurisalo 15 kandidata koji su svi polo`ili ispit.

Za budu}e dizajnere i ove godine popuwena su sva mesta na srpskom jeziku, a bilo ih je ta~no 100 u novosadskoj [koli za dizajn „Bogdan [uput”, na smerovima za likovne tehni~are, tehni~are dizajna grafike, tekstila, ambala`e i enterijera i industrijskih proizvoda. Na tih 100 mesta prijavilo se 106 kandidata i svi su polo`ili prijemni. U ovoj {koli konkurs je raspisan i za popunu 20 mesta na smeru za tehni~are dizajna grafike s nastavom na ma|arskom jeziku, a po{to je na ova mesta konkurisalo samo sedam osmaka i svi su polo`ili prijemni, ostalo je jo{ 13 mesta. Na ova mesta mo}i }e da se prebace |aci koji ostanu ispod crte u Gimnaziji „Boqai” u Senti, gde je na 20 mesta na smeru za likovne tehni~are, s nastavom

gde je konkurs raspisan za popunu po {est mesta na smerovima za klasi~an balet i savremene igre, popuwena sva mesta na smeru savremenih igara i jo{ je ostalo tri kandidata ispod crte, a na smeru za klasi~an balet ima jo{ jedno slobodno mesto.

Od muzi~kih {kola, sva mesta nisu popuwena ni u jednoj. U {koli „Isidor Baji}” u Novom Sadu na 60 mesta na smerovima za muzi~ke izvo|a~e i saradnike konkurisalo je 66 kandidata, a prijemni ih je polo`ilo 60. Na smeru za muzi~ke saradnike dvoje }e

`ili prijemni, dok je na smeru za muzi~ke saradnike tako|e ostalo ~etiri slobodna mesta jer je od 14 prijavqenih prijemni polo`ilo wih 11. U {koli „Petar Kowovi}” u Somboru na 24 mesta konkurisalo je 33 kandidata i mada su svi polo`ili prijemni, na smerovima za muzi~ke izvo|a~e i saradnike bi}e ih i ispod crte, dok }e na smeru za dizajnere zvuka ostati jo{ dva slobodna mesta.

I u [koli „Josif Marinkovi}” u Zrewaninu popuweni su vokalno-instrumentalni i teoretski smer, na kojem }e ostati i ~e-

Na va la za bi lin gval nu nastavu i ode qe we za spor ti ste

na ma|arskom jeziku, konkurisalo 26 osmaka i svi su polo`ili prijemni.

Slobodnih mesta ostalo je i u obe vojvo|anske baletske {kole.

U Baletskoj {koli u Novom Sadu, na 32 mesta na smerovima za klasi~an balet, narodne i savremene igre, konkurisalo je 22 kandidata, a prijemni je polo`ilo 16, tako da na sva tri smera ima slobodnih mesta, dok su u Pan~evu, u Baletskoj {koli „Dimitrije Parla}”,

U bilingvalnim odeqewima s nastavom na engleskom i francuskom jeziku u Gimnaziji „Jovan Jovanovi} Zmaj” u Novom Sadu popuwena su sva mesta, a ostalo je i onih ispod crte, i to za odeqewe s nastavom i na francuskom jedan u~enik, a za englesko ~ak 29, dok u odeqewu s nastavom i na nema~kom jeziku ima jo{ sedam slobodnih mesta, a ono s nastavom delimi~no na ruskom jeziku ne}e se ni formirati jer nije bilo dovoqno prijavqenih kandidata. Jaka konkurencija u ovoj {koli bi}e i za jedno odeqewe od 30 u~enika sportista, jer se prijavio ~ak 81 osmak. ostati ispod crte, dok }e na vokalno-instrumentalnom biti dva prazna mesta. U {koli „Petar Kraw~evi}” u Sremskoj Mitrovici na smeru za muzi~ke izvo|a~e ima jo{ ~etiri slobodna mesta, mada su svih 11 prijavqenih polo-

tiri u~enika ispod crte, dok na smeru za dizajnere zvuka ima jo{ tri slobodna mesta, mada je u ovoj {koli od 39 kandidata za 36 mesta prijemni polo`ilo wih 36. U istoimenoj Muzi~koj {koli u Vr{cu tako|e ima slobodnih mesta,

i to na svim smerovima, jer su na 24 mesta na smeru za muzi~ke izvo|a~e svih 11 prijavqenih polo`ili prijemni, kao {to je i svih 13 kandidata za osam mesta na smeru za xez muzi~are polo`ilo prijemni, dok se za osam mesta na teoretskom smeru u ovoj {koli nije prijavio niko. Slobodnih mesta na oba smera ostalo je i u Pan~evu u {koli „Jovan Bandur”. Za 24 mesta na vokalno-instrumentalom smeru ovde se prijavilo 29 kandidata, a prijemni ih je polo`ilo 22, dok se za 16 mesta na teoretskom smeru prijavilo ~etvoro i svi su polo`ili prijemni. U Muzi~koj {koli u Subotici, u kojoj na svim smerovima ima isti broj mesta i na srpskom i na ma|arskom, na ukupno 96 mesta prijavilo se 52 kandidata, a prijemni ih je polo`ilo 45. Oni su popunili vokalno-instrumentalni, teoretski i smer za xez muziku, dok na smerovima za dizajnere zvuka i crkvenu muziku ima mesta i na srpskom i na ma|arskom jeziku.

Svi osmaci koji su polo`ili prijemni u {kolama za talente mora}e da sa~ekaju da polo`e i zavr{ni ispit na kraju osnovne {kole jer }e se tek na osnovu bodova, kako po osnovu uspeha u toku {kolovawa, tako i onih ste~enih na ovom ispitu koji }e se sabirati s bodovima s prijemnog, napraviti kona~ne rang-liste i u ovim {kolama.

D. De ve ~er ski

CRnA HROnikA

sreda13.jun2012.

U HA GU OD LO @EN PRO CES LI DE RU RA DI KA LA ZA NE PO [TO VA WE SU DA

[e {eq od bio da sve do ~i Sud sko ve }e Ha {kog tri bu na la od lo `i lo je ju ~e pre tres u tre }em su |e wu Vojislavu [e{equ po op tu `ni ci za ne po {to va we su da po {to je li der ra di ka la od bio da u~e stvu je u pro ce su, a sed ni ca je bi la obe le `e na sva |om iz me |u op tu `e nog i su di ja, ja vio je Ra dio „Slo bod na Evro pa„.

Vo ji slav [e {eq

[e {e qe vi ra di ka li oce ni li su da je po na {a we sud skog ve }a u pro ce su pro tiv [e {e qa „skan da lo zno”.

Pre tres je od lo `en za 18. ju ni, sa op {tio je pred se da va ju }i su di ja Stefan Treksel.

Sva |a je iz bi la od mah na po ~et ku pre tre sa po {to je [e {eq od bio da sve do ~i – jer mu su di je ni su do zvo li le da u pro ce su, osim prav nog sa vet ni ka Dejana Mirovi}a, ima i prav nog re fe ren ta Nemawu [arovi}a. [e {eq je pro te sto vao zbog to ga {to Se kre ta ri jat Tri bu na la ni je pri hva tio da pla ti do la zak [a ro vi -

}u. Su di ja Trek sel je na veo da ne ma po tre be za u~e {}em do dat nog oso bqa jer je slu ~aj „vr lo jed no sta van”.

– Vi o sve mu od lu ~u je te. Ali ima ne ko ko i va ma su di. Vi su di te me ni, a va ma su di jav nost. Pa }e mo vi de ti ko }e bo qe pro }i u tom su |e wu, a ko go re – re kao je su di ja ma li der Srp ske ra di kal ne stran ke.

U Be o gra du, SRS je oce nio da Ha {ki tri bu nal kr {i qud ska i pro ce sna pra va Vo ji sla va [e {e qa u pro ce si ma ko je vo di pro tiv we ga. „Skan da lo zno po na {a we sud skog ve }a ko je je de mon stri ra no u sud ni ci po ka zu je da se ra di o an ti srp skom tri bu na lu i na stav ku pro go na Vo ji sla va [e {e qa.

Sram no je {to nad le `ni or ga ni u Re pu bli ci Sr bi ji i ne vla di ne or ga ni za ci je ko je se ba ve qud skim pra vi ma, }u te pred ova kvim ne do pu sti vim po stup ci ma sud skog ve }a„, na ve de no je u sa op {te wu ra di ka la. [e {eq je pred Tri bu na lom ve} dva pu ta osu |en zbog ob ja vqi va wa po ver qi vih po da ta ka o za {ti }e nim sve do ci ma – pr vi put pra vo sna `no na 15 me se ci, a dru gi put ne pra vo zna `no na 18 me se ci. U tre }em po stup ku zbog ne po {to va wa su da op tu `ni ca ga te re ti da je od bio da iz vr {i na log su da i uklo ni sa svog veb-saj ta po ver qi ve in for ma ci je.

Odvo je no, [e {eq je op tu `en za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u Hr vat skoj, BiH i Voj vo di ni od 1991. do 1993. go di ne. Tu `i la {tvo je tra `i lo da bu de osu |en na 28 go di na za tvo ra.

(Ta njug)

U SU BO TI CI NAJ VI [E MLA DIH SKLO NIH SU IC I DU

Ne deq no de set po ku {a ja sa mo u bi st va U Su bo ti ci ne deq no osam do de set oso ba po ku {a sa mo u- bi stvo, re ~e no je na tri bi ni „Da li smo za i sta pr vi? Sa mo u bi stvo ni je slu ~aj” ko ja je odr `a na Omla din skom klu bu „Skla di {te„.

Subotica

U po sled wih me sec da na za be le `e no je ne ko li ko slu ~a je va su i ci da gde su mla di Su bo ti ~a ni od u ze li se be `i vot.

Ciq tri bi ne je edu ka ci ja mla dih qu di, jer su upra vo oni u ce lom sve tu vr lo ri zi~ na gru pa ka da se ra di o su i cid nom po -

na {a wu. Uku pan broj okon ~a wa `i vo ta kod mla dih u po sled we ~e ti ri go di ne se u~e tvo ro stru ~io i za to je vr lo bit no edu ko va ti, pr ven stve no mla de qu de ko ji ima ju po ten ci jal da po mog nu se bi, ali i svo jim vr {wa ci ma, ko ji su naj ~e {}e tu, po red nas.

– U na {em dru {tvu su i ci dal no po na {a we je ugra |e no u men ta li tet kao obra zac za re {a va we kri znih `i vot nih sta wa. Po ja va o ko joj se ve o ma ma lo go vo ri, i da nas je ta bu – ka `e dr Zoltan [agi.

Stru~ wa ci ob ja {wa va ju da je kod oso ba ko je po ku {a ju sa mo u bi stvo uvek isto po ~et no uve re we da ne vre de do voq no, uz {ta oba ve zno po sta vqa ju od re |e ni uslov za {to vre de kao qud ska bi }a. Uglav nom je re~ o ne za po sle no sti, ras ki du part ner skih od no sa, ne do stat ku nov ca i dru gom.

S. I.

O iz ru ~e wu Ar ka no vog ubi ce za me sec da na Sud u Kejp ta u nu od lo `io je ju ~e od lu ku o iz ru ~e wu Sr bi ji Dobrosava Gavri}a, osu |e nog zbog ubi stva @eq ka Ra `na to vi }a Ar ka na, iz ve sti li su ju `no a fri~ ki me di ji.

Sud je od lu ~io da po stu pak za iz ru ~e we Ga vri }a (38), ko ji je u Sr bi ji osu |en na 35 go di na za tvo ra zbog tri ubi stva, od lo `i za 12. jul da bi pre do no {e wa od lu ke raz mo trio i mi {qe we ju `no a fri~ kog mi ni star stva unu tra {wih po slo va, ko je jo{ ni je do sta vi lo svoj stav. Po li ci ja ga je iz sud ni ce, u ko joj se ju ~e po ja vio, vra ti la u pri tvor, gde }e osta ti do da qeg, pre neo je ju `no a fri~ ki no vin ski por tal „In de pen dent on lajn„.

Ga vri} je u Ju `noj Afri ci ne dav no pod neo zah tev za po li ti~ ki azil, ko ji je od bi jen, a we go va od bra na je ulo `i la `al bu na tu od lu ku. Dr `av ni tu `i lac Sesil Enxel iz ja vio je ne dav no da je u to ku

po stu pak re vi di ra wa od lu ke o to me da mu se ne odo bri azil.

Ga vri} je, na vod no, u tu ze mqu u{ao ile gal no 2007. go di ne, s pa so {em pod la `nim ime nom Sa{e Kova~evi}a, pod ko jim je na sta vio da se pred sta vqa i na red nih go di na. Ga vri }a op tu `ni ca te re ti u pet ta ~a ka za kr {e we Za ko na o imi gra ci ji, ile gal no po se do va we oru` ja i la `no pred sta vqa we.

Ga vri} je u Be o gra du pra vo sna `no osu |en na 35 go di na za tvo ra zbog ubi stva @eq ka Ra `a to vi }a Ar ka na 2000. go di ne. Ga vri} i we gov po ma ga~ Milan \uri~i} uhap {e ni su 2001. go di ne, a u ok to bru 2006. osu |e ni na 30 i 35 go di na za tvo ra zbog ubi stva i ko va wa za ve re za ubi stvo Ar ka na.

Oni su po ri ca li kri vi cu, tvr de }i da su se slu ~aj no za te kli na me stu zlo ~i na. Obo ji ca su od ta da bi li u bek stvu jer su ok to bra 2003. go di ne bi li pu {te ni da se bra ne sa slo bo de.

Do bro sav Ga vri}

Ar kan, ko ji je pred Ha {kim tri bu na lom op tu `en za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti po ~i we ne to kom ra ta u Bo sni 1992–95, ubi jen je 15. ja nu a ra 2000. u ho lu be o grad skog ho te la „In ter kon ti -

nen tal„. Osim Ar ka na, u „In ter kon ti nen ta lu” su ubi je ni i we go vi pri ja te qi Mi len ko Man di} – Man da i Dra gan Ga ri} – Ga ro, biv {i rad nik Sa ve znog MUP-a.

(Ta njug)

„DNEVNIKOVA” TEMA NAJ ^E []I UZROK UTA PA WA – NE PO [TO VA WE OSNOV NIH PRA VI LA NA KU PA LI [TI MA

Sa mo u ve re nost i ne pa `wa ku pa ~a uzi ma ju da nak Se ri ja tra gi~ nih do ga |a ja na ku pa li {ti ma {i rom Sr bi je ve} na po ~et ku let we se zo ne po ko zna ko ji put otvo ri la je pi ta we bez bed no sti ku pa ~a, po go to vo na onim me sti ma gde ne po sto je spa si la~ ke slu `be, od no sno na ku pa li {ti ma ko ja zva ni~ no ne ma ju ta kav sta tus.

Po re ~i ma {e fa spa si la~ ke slu `be na no vo sad skom [tran du Gorana Radivojevi}a, naj ~e {}i uzrok tra gi~ nih in ci de na ta na ku pa li {ti ma je ste ne po {to va we pra vi la po na {a wa.

– Pr ven stve ni za da ci spa si la ca su pre ven tiv ni, od no sno mi smo tu da uka `e mo na pra vi la ko ja se mo ra ju po {to va ti i da upo zo ri mo ku pa ~e ako pri me ti mo da ih ne ko kr {i – ka `e Ra di vo je vi}. – Na dru gom me stu su in ter ven ci je spa sa va wa ka da se de si in ci dent na vo di. To va `i za sve spa si la~ ke slu `be na zva ni~ nim ku pa li {ti ma, a {to se ti ~e ta ko zva nih „di vqih” pla `a i ku pa li {ta, gra |a -

Spa si lac na no vo sad skoj pla `i [trand

ni mo ra ju bi ti sve sni to ga da tu sva ki ula zak u vo du pred sta vqa po ten ci jal nu opa snost.

On je uka zao na to da ne pli va ~i i sla bi ji pli va ~i ne bi tre ba lo da ko ri ste po mo} ne re kvi zi te ko ji im pru `a ju la `nu si gur nost da

Go di {we se uto pi oko 40 qu di Ovo go di {wa let wa se zo na po ~e la je cr nim re kor dom, jer su se za sve ga ne de qu da na do go di la ~ak ~e ti ri uta pa wa, pri ~e mu su tri `r tve bi le de ca mla |a od 15 go di na.

Go to vo na sva kom ku pa li {tu u Sr bi ji se de si la ba rem po jed na ta kva tra ge di ja, a po sto je i ona ko ja sva ke go di ne uzmu po ne ku `r tvu. Po do stup nim po da ci ma, sva ke go di ne u Sr bi ji se na re dov nim i di vqim ku pa li {ti ma uto pi iz me |u 30 i 40 qu di, me |u ko ji ma ne znat no pred wa ~e ne pli va ~i i sta ri je oso be. Me |u tim, me |u wi ma je i pri li ~an broj qu di ko ji su bi li is ku sni pli va ~i u pu noj sna zi, {to go vo ri da fi zi~ ke pre diz po zi ci je ni su kqu~ ne ka da je u pi ta wu bez bed nost na vo di. Za jed ni~ ko za sve tve slu ~a je ve je da su oso be pre kr {i le ba rem jed no od osnov nih pra vi la po na {a wa na ku pa li {tu zbog ~e ga su pla ti le `i vo tom.

Sr bi ja bal kan ski li der u bor bi pro tiv pi ra te ri je Po di za we sve sti o opa sno sti ko ju pred sta vqa kra |a IS-a i efi ka sna raz me na in for ma ci ja sva ka ko je, ka ko je do dao Di Meo, za da tak svih 190 ~la ni ca In ter po la, po go to vo zbog ~i we ni ce da je re~ o vi so ko ra zvi je n om ste p e n u or g a n i z o v a n og kri mi na la.

– Ve} us po sta vqe na do bra sa rad w a Sr b i j e i In t er p o l a ogle da se, iz me |u osta log, u ne pre kid noj obu ci srp skih ka dro va iz obla sti pra vo su |a, po li ci je i ca ri ne – pre ci zi rao je Si mo ne di Meo. On je pret hod no na sku pu na te mu kri mi na la u do me nu in te lek tu al ne svo ji ne, u Za vo du za IS Re pu bli ke Sr bi je, po me nuo niz uspe {nih ak ci ja In ter po la u za ple wi va wu vi {e sto ti na

dnevnik

SUD U KEJP TA U NU JU ^E BEZ OD LU KE O TO ME DA LI ]E DO BRO SAV GA VRI] U SR BI JU

NA [A DR @A VA IMA EFI KA SNE ME RE ZA SPRE ^A VA WE KRA \E IN TE LEK TU AL NE SVO JI NE

– Sr bi ja po se du je sva neo p- hod na in sti tu ci o nal na i ope ra tiv na sred stva za efi ka snu sa rad wu s In ter po lom u bor bi pro t iv kra | e in te l ek t u al n e svo ji ne (IS) i mo `e po sta ti li der na Bal ka nu u toj obla sti – iz ja vio je ju ~e u Be o gra du pred stav nik In ter po la Simone di Meo. Di Meo, in spek tor u In ter po lo vom ode qe wu za su zbi ja we kra |e IS-a, re kao je da Sr bi ja tre ba da na sta vi da una pre |u je sa rad wu s In ter po lom i dru gim evrop skim i me |u na rod nim in sti tu ci ja ma u obla sti su o ~a va wa s kra |om in te lek tu al ne svo ji ne i da po di `e svest jav nog mwe wa o opa sno sti ko ju pi ra te ri ja i kri vo tvo re we pred sta vqa ju za sve obla sti dru {tva.

c m y

14

mi l i o n a ame r i~ k ih do l a r a vred ne fal si fi ko va ne ro be u Evro pi i na ame ri~ kom kon ti nen tu u pro te kle dve go di ne.

Di rek tor ka Za vo da za in te lek tu al nu svo ji nu Branka Toti} iz ja vi la je, obra }a ju }i se u~e sni ci ma sku pa, da je Sr bi ja usvo ji la stra te gi ju za bor bu pro tiv kra |e in te lek tu al ne svo ji ne od 2012. do 2015. go di ne, ~i ja je jed na od naj bit ni jih ta ~a ka bor ba pro tiv pi ra te ri je i kri vo tvo re wa. Ona je na po me nu la da je po kre nu ta zna ~aj na ini ci ja ti va za sa rad wu na ci o nal nih in sti tu ci ja u toj obla sti, ali je do da la da se za stvar nu pri me nu stra te gi je mo ra sa ~e ka ti da se for mi ra no va vla da.

Ana li ti ~ar Euro po la Erve Labri na gla sio je da je ve o ma

va `na ~i we ni ca da ta agen ci ja EU za bor bu pro tiv kri mi na la i spro vo |e we za ko na po se du je cen tral nu ba zu po da ta ka, s ob zi rom na to, ka ko je do dao, da je kra |a in te lek tu al ne svo ji ne ~e sto po ve za na s or ga ni zo va nim kri mi nal nim gru pa ma ko je su ak tiv ne i u dru gim ne za ko ni tim rad wa ma.

Pred stav nik Euro po la, ~i je je se di {te u Ho lan di ji, na veo je kao in te re san tan pri mer jo{ uvek ne do voq no raz vi je ne sve sti o va `no sti bor be pro tiv kra |e IS-a ~i we ni cu da }e po li ci ja bi lo gde u sve tu uvek pre uhap si ti pro da va ca ki lo gra ma ha {i {a ne go pro dav ca iste ko li ~i ne kri vo tvo re nih DVD-a.

(Ta njug)

mo gu da se oti snu ka du bqoj vo di, jer la ko mo `e do }i do is kli za va wa ili bu {e wa po me nu tih re kvi zi ta i po ten ci jal nog pro ble ma.

– Na rav no, al ko hol i ku pa we su ap so lut no ne spo ji vi jer se pod dej stvom al ko ho la i vr hun ski pli va~ mo `e uto pi ti, o ~e mu nam sve do ~e broj ni ta kvi slu ~a je vi ra ni jih go di na – ka `e Ra di vo je vi}.

Bez bed nost de ce na ku pa li {ti ma je po se ban pro blem, iz vi {e raz lo ga. Osim {to de ca zbog svo jih fi zi~ kih oso bi na pred sta vqa ju „ri zi~ nu gru pu”, pro blem je i to {to qu di do la ze na ku pa we s ci qem da se ras hla de i za ba ve i ~e sto se u ta kvom ras po lo `e wu bez bed nost sta vqa u dru gi plan.

– Na rav no, ta mo gde po sto je spa si o ci, wi ho va je du `nost da uo~e sva ku po ten ci jal no ri zi~ nu si tu a ci ju, ali sva ka ko da bi im od go vor no po na {a we od ra slih

po mo glo. To nas opet vra }a na po {to va we pra vi la po na {a wa ko ja su is tak nu ta na ta bla ma, jer nam is ku stvo go vo ri da tu le `i naj ve }i iz vor pro ble ma na ku pa li {ti ma – ka `e {ef spa si la~ ke slu `be na naj ve }em voj vo |an skom ku pa li {tu.

Ka da je u pi ta wu po pu la ci ja mla dih, wi ho va sa mo u ve re nost, a ne ka da i `e qa za do ka zi va wem, mo `e do ve sti do ozbiq nih pro ble ma. Ve li ki je broj pri me ra uta pa wa mla dih qu di ko ji su bi li do bri pli va ~i i fi zi~ ki do bro pri pre mqe ni, ali ih je na gli ula zak u vo du ko {tao `i vo ta.

– Po ste pe ni ula zak u vo du uz pret hod no kva {e we te la je jed no od naj va `ni jih pra vi la ko jeg bi svi mo ra li da se pri dr `a va ju jer i ka da se po gle da sta ti sti ka tra gi~ nih do ga |a ja na ku pa li {ti ma, ve li ki broj ~i ne ta ko zva na „su va uta pa wa”, gde zbog na glog ula ska u vo du i ve li ke tem pe ra tur ne raz li ke do la zi do kri ti~ ne re ka ci je or ga ni zma i naj ~e {}e sr ~a nog uda ra. Ta ko ne {to mo `e se do go di ti sva ko me, bez ob zi ra na go di ne i fi zi~ ku pri pre mqe nost – ka `e Ra di vo je vi}.

Pa ni ka u slu ~a ju gr ~a ili even tu al nog kon tak ta s tra vom ili ne kim pred me tom na ko ji se mo `e na i }i u vo di, ta ko |e je ve li ka opa snost i je dan od ~e stih uzro ka uta pa wa. U ta kvim si tu a ci ja ma se de {a va da ~ak i is ku sni pli va ~i po~ nu da gu be dah i sna gu, {to u kom bi na ci ji s ne kon tro li sa nim po kre ti ma, la ko mo `e do ve sti do to we wa i uta pa wa.

N. Per ko vi}

NA RED BOM TU @I LA [TVA ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL

Od „ca rin ske ma fi je” od u ze to 300.000 evra

Po na red bi Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, Di rek ci ja za upra vqa we od u ze tom imo vi nom za ple ni la je vi {e od 300.000 evra od pri pad ni ka gru pe po zna te kao „ca rin ska ma fi ja”, s vla sni ci ma pred u ze }a „Mo ra veks” @arkom Radowi}em i Dejanom Anti}em na ~e lu, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Mi ni star stvu prav de.

Po li ci ja je 31. ma ja go di ne uhap si la 22 pri pad ni ka te gru pe zbog sum we da su pre ko ca ri ne u Su bo ti ci pri li kom uvo za i ca ri we wa ro be iz Evrop ske uni je i evro a zij skih ze ma qa la `nom do ku men ta ci jom uma wi va li ce nu i uma we wem po re za i ca ri na o{te ti li bu xet za vi {e od mi li jar du di na ra. Naj ve }i iz nos pri vre me no je od u zet od Dejana Komarice – 122.500 evra, 1.300 fra na ka i 800 do la ra.

– Di rek ci ja }e ta ko ~u va ti do kra ja kri vi~ nog po stup ka 31.070

evra ko ji su od u ze ti od Ra do wi }a, 15.100 evra od An ti }a, za tim 37.930 evra od u ze tih od osum wi ~e nog Steve Stojkova i 23.720 evra od Sinana ]osi}a i upra vqa ti wi ma – re kao je Ta nju gu dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slobodan Homen. – Od vla sni ka pred u ze }a „FA kom pa ni” iz No vog Pa za ra Almira Fakovi}a od u ze to je 31.375 evra, od Branislava Kecmana 32.750 evra, dok je od jo{ od tri ~la na ove gru pe od u ze to ukup no 20.000 evra.

Ho men je po ja snio da su svi osum wi ~e ni dr `a li no vac u go to vi ni i da je on za ple wen pri li kom pre tre sa wi ho vih fir mi ili obje ka ta sta no va wa.

– No vac je dr `an u naj ra zli ~i ti jim apo e ni ma od pet do 500 evra i osno va no se sum wa da je pro is te kao iz kri vi~ nog de la – na gla sio je dr `av ni sekre tar.

crna hronika

dnevnik PROTEST ADVOKATURE POVODOM NAPADA NA ADVOKATA NENADA VUKASOVI]A

Za dve go di ne 15 na srtaja na bra ni o ce Zbog na pa da na advo ka ta Ne na da Vu ka so vi }a, ko ga su u we go voj kan ce la ri ji u Be o gra du ne i den ti fi ko va ni ma ski ra ni na pa da ~i pre tu kli i pro su li mu ki se li nu u o~i i po li cu, ju ~e je je din stve no u ce loj Sr bi ji advo ka tu ra ob u sta vi la rad i ni su po stu pa li ni u jed noj prav noj stva ri, bez iz u zet ka, kod su do va i dru gih or ga na.

- Pro test je „re ak ci ja na ukup no sta we, a na pad na Vu ka so vi }a je kap ko ja je pre li la pre pu nu ~a {u jer se 2. apri la ove go di ne de sio ta ko |e te `ak i bru ta lan na pad na advo ka ta Dra gi {u Vu ka {i no vi }a. – Na pad na Ne na da Vu ka so vi }a je iz ve den pot pu no pro fe si o na la no, s fan tom ka ma na gla vi, s ru ka vi ca ma. Ne ko je Vu ka so vi }a po ku {ao da

Ka ko je ju ~e sa op {te no na kon fe ren ci ji za no vi na re u Advo kat skoj ko mo ri Be o gra da, advo ka tu ra je is ta kla zah tev da se iz me na ma za ko na advo ka ti uvr ste u pro fe si je ko je ima ju sta tus slu `be nog li ca, kao i da pra vo su |e {to hit ni je re {i sve slu ~a je ve ugro `a va wa `i vo ta advo ka ta i da se ti po stup ci za vr {e.

Po dr {ka advo ka tu ri Sr bi je sti gla je i od advo ka ta iz re gi o -

osle pi, dva da na pre advo kat ske sla ve Sve tog Ju sti na. Ako tre ba ne ko da nas osle pi i one mi, ka ko }e mo da ra di mo svoj po sao za {ti te qud skih pra va? – ka zao je Je lo vac.

Uka zu ju }i na to da po no vom Za ko ni ku o kri vi~ nom po stup ku advo ka ti u stra na~ koj is tra zi ima ju va `nu ulo gu, ali da ni su ni pri bli `no iz jed na ~e ni u prav nom oru` ju s tu `i o cem, Je lo vac je za pi tao za {to su bra ni o ci ne rav no prav ni.

Inicijativa za regionalni odbor Gost iz Fe de ra ci je Bo sne i Her ce go vi ne Sa raj li ja Du {ko To mi} ot krio je da u Be o grad do {ao s ko le ga ma iz Di strik ta Br~ ko i Re pu bli ke Srp ske, oku pqe nih oko ini ci ja ti ve advo ka ta ~i ta vog re gi o na ko ji `e le da for mi ra ju re gi o nal ni od bor za za {ti tu advo ka ta.

– Do la zim iz gra da u ko jem je evi den ti ra no na de se ti ne na pa da na advo ka te: pa le nam ku }e, auto mo bi le, na pa da ju, ba ca ju bom be i mi se sma tra mo naj ne za {ti }e ni jom ka te go ri jom u Sa ra je vu. Ni je ni {ta bo qe ni u dru gom en ti te tu i mi slim da je ovo alarm. Do {li smo s pred lo gom da za jed no s advo ka tu rom Sr bi je osmi sli mo tim ko ji }e bra ni ti advo kat sku ~ast – na veo je To mi}, i do dao da je, ra de }i po sao u svom gra du, do bio i pret we po `i vot. na ko ji ima ju iste pro ble me, pa je ju ~e na ja vqe na i ini ci ja ti va za stva ra we re gi o nal nog od bo ra za za {ti tu advo ka ta, a ~el no me sto je po nu |e no Ne na du Vu ka so vi }u.

Pred stav nik Advo kat ske ko mo re Be o gra da Slav ko Je lo vac ka zao je da se na ni vou Advo kat ske ko mo re Sr bi je pri pre ma ini ci ja ti va da se „za kon skim iz me na ma na pad na advo ka ta de fi ni {e kao na pad na slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne du `no sti, ba{ kao na su di ju, tu `i o ca ili po li caj ca“. Ta ko |e je na ja vio da }e se u ve zi sa svim slu ~a je vim na pa da na advo ka te u Sr bi ji, zah te vom da se o to me utvr de sve okol no sti, advo ka ti po seb no obra ti ti mi ni star stvi ma po li ci je i prav de, Vi so kom sa ve tu sud stva i Dr `av nom ve }u tu `i la ca.

Ta ko |e je uka zao na to da „advo ka tu ra mo ra da ima svo je me sto u iz grad wi svih za kon skih pro je ka ta, da iz ne se o wi ma mi {qe we ko je bi tre ba lo da se uzme u ob zir“.

Advo ka ti ca Zo ra Do bri ~a nin je is ta kla da je „na pad na Vu ka so vi }a ko ji je vr hun ski pro fe si o na lac, na pad na advo ka tu ru u ce li ni, po seb no ima ju }i u vi du na ~in na ko ji je iz ve den“.

– U po sled we dve go di ne bi lo je pet na est te {kih na pa da na advo ka te, od ko jih ni je dan ni je pro ce su i- ran, a bi lo je i fa tal nih is ho da – ka za la je Zo ra Do bri ~a nin.

Ivan Vu ka so vi}, sin na pad nu tog Ne na da, ta ko |e advo kat, ka zao je da se we gov otac opo ra vqa i da su mu le ka ri sa ni ra li po vre de od ki se li ne na li cu, te da se svi na da ju da }e mu vid bi ti spa sen. J. Jakovqevi}

NAKON NESRE]E NA PUTU BA[AID–TORDA

Op tu `en za smrt sa put ni ka

Vi {e jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Mi je M. (39) iz Tor de zbog sum we da je po ~i nio te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja.

Op tu `ni com se okri vqe nom sta vqa na te ret da je 13. mar ta ove go di ne, oko 2.45 ~a sa, pod dej stvom al ko ho la, upra vqao auto mo bi lom

mar ke “opel astra”, kre }u }i se ne do zvo qe nom br zi nom re gi o nal nim pu tem Ba {aid–Tor da. U jed nom tre nut ku, Mi ja M. je autom pre {ao u le vu ko lo vo znu tra ku i na le teo na ze ca. Ta da je iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom i sle teo u ka nal pa je u sa o bra }aj noj ne sre }i na li cu me sta po gi nuo sa put nik u auto mo bi lu I. F. iz Tor de. @. B.

U ZATVORU U NI[U

Tro ji ca za tvo re ni ka obo le la od tu ber ku lo ze Tro ji ca za tvo re ni ka u za tvo ru u Ni {u obo le la su od tu ber ku lo ze i pre ba ~e ni su na le ~e we u Kli ni~ ki cen tar u tom gra du, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja.

U za tvo ru je, na kon {to su obo le li pre ba ~e ni u Kli ni~ ki cen tar, ura |e na re dov na zdrav stve na pro ve ra svih osu |e nih li ca, kao i za po sle nih ko ji su do la zi li u kon takt s wi ma. Po po da ci ma Upra ve, za sa da ne ma no vih slu ~a je va tu ber ku lo ze.

sreda13.jun2012.

15

PRIHVA]EN ZAHTEV REPUBLI^KOG JAVNOG TU@IOCA

Ustav ni sud za bra nio Udru `e we „Obraz” Ustav ni sud Sr bi je do neo je ju ~ e od l u k u o za b ra n i ra da Udru ` e w a gra | a n a „Ota ~ a stve ni po kret Obraz”, zbog de lo va wa usme re nog na kr {e we za jem ~e nih qud skih i ma win skih pra va i iza zi va wa na ci o- nal ne i ver ske mr `we.

Sud je isto vre me no na lo `io bri sa we „Obra za” iz Re gi stra udru `e wa da nom do sta vqa wa ove od lu ke Agen ci ji za pri vred ne re gi stre. Ustav ni sud, na kon spro ve de nog po stup ka, ni je na {ao da ima osno va za za bra nu ra da „Obra za” i po osno vu na sil nog ru {e wa ustav nog po ret ka i iza zi va wa ra sne mr `we”, ob ja vqe no je na saj tu tog su da.

U obra zlo `e wu Su da je is tak nu to da su ~la no vi „Obra za” zlo u po tre bi li Usta vom za jem ~e na pra va na oku pqa we i slo bo de mi {qe wa i iz ra `a va wa, „da bi dru gim li ci ma, od no sno gru pa ma, te iste slo bo de us kra ti li” pa se na wih u kon kret nim do ga |a ji ma ne mo gu po zi va ti. Sud je pri tom kon sta to vao da „po sto ji ve za iz me |u rad wi ~la no va Udru `e wa i de lo va wa i ci qe va Udru `e wa”, da su te rad we za sno va ne na or ga ni zo va noj vo qi ~la no va. „Udru `e we je ne sa mo to le ri sa lo ve} i po dr `a lo sve rad we svo jih ~la no va u do ga |a ji ma in ci dent nog ka rak te ra u ko ji ma je do {lo do po vre de Usta vom za jem ~e nih pra va od re |e nih dru {tve nih gru pa i u ko ji ma je is ka zan dis kri mi na tor ski od nos pre ma tim gru pa ma, zbog svoj stva ko je ih od re |u ju”, na ve de no je u obra zlo `e wu od lu ke.

Ima ju }i u vi du oce nu pro gram s kih na ~ e l a Udru ` e w a „Obraz„ i we go vog de lo va wa, ma ni fe sto va nog pre ko iz ja va li de ra i u~e {}a ~la no va u od -

re |e nim do ga |a ji ma, Sud je za kqu ~io da „iz aka ta i rad wi Udru `e wa pro is ti ~u sta vo vi ko ji ma se su {tin ski vr {i dis kri mi na ci ja gra |a na po li~ nim svoj stvi ma, ko ja se spro vo di go vo rom mr `we, uz ne mi ra va wem i po ni `a va ju }im po stu pa wem”. To sve je, po oce ni Su da, „usme re no na kr {e we Usta vom utvr |e nih slo bo da i pra va gra | a n a, na ~ e l a vla da vi n e

pra va, na ~ e l a gra |an ske de mo kra ti je i pri p ad n o s ti evrop s kim prin ci pi ma i vred no sti ma, kao osnov nim na ~e li ma na ko ji ma po ~i va ustav ni po re dak Sr bi je.

Pri l i k om utvr |i va w a neo p hod n o sti iz ri ca wa me re za bra ne ra da Udru `e w a gra | a n a „Obraz” ko ja, ka ko je re ~e no, „pred sta vqa svo j e vr s no ogra n i ~ e w e qud skih pra va u de mo krat s kom dru {tvu, Sed ni ca Ustav nog su da na ko joj se ras pra vqa lo o za bra ni „Obra za” Ustav ni sud je imao u vi du utvr |i va we po sto ja wa mo g u, na r o ~ i to stva r a w em Ustav ni sud sma tra da su na nu `ne dru {tve ne po tre be za okru ` e w a ne s i g ur n o s ti i osno vu do ka za pre do ~e nih u da tom ogra ni ~a va ju }om me rom stra ha za pri pad ni ke ~i ta vih ovom slu ~ a j u, is p u w e n i svi i pro ve ru da li je ta me ra sra - dru {tve nih gru pa, po ni {ti ti kri te ri ju mi za za bra nu ra da zmer na le gi tim nim ci qe vi ma na po re ko ji ma se is ka zu je de - Udru `e wa „Ota ~a stve ni po ko ji se `e le po sti }i”. mo krat ska tra di ci ja srp skog kret Obraz” i da za b ra n a Po sto ja we nu `ne dru {tve ne na ro da”. „pred sta vqa sra zme ran od go po tre be za ogra ni ~e wem slo Ustav ni sud je imao u vi du i vor dru {tva ra di ostva ri va wa bo de udru `i va wa u kon kret - da su nad le `ni or ga ni u Re pu - le gi tim nog ci qa – za {ti te nom slu ~a ju ogle da se u to me, bli ci Sr bi ji – Mi ni star stvo osnov nih slo bo da i pra va gra ka k o je is tak n u to, „{to se unu tra {wih po slo va, nad le - |a na usled zlo u po tre be pra va Udru `e we svo jim pro kla mo va - `na jav na tu `i la {tva i su do - na udru `i va we”. nim na ~e li ma, de lo va wem i vi – ve} pred u ze li niz me ra i Ustav ni sud je od lu ku o za po dr `a va wem na si qa za la `e ak tiv no sti zbog ne do zvo qe nog bra n i „Obra z a„ i we g o vom za mo del dru {tva ko je je za sno - po n a {a w a pri p ad n i k a ovog bri sa wu iz Re gi stra udru `e wa va no na dis kri mi na ci ji od go va ra ju }ih et ni~ kih, ver skih, sek s u al n ih i dru g ih gru p a, Mladen Obradovi} osu|en upo tre bom go vo ra mr `we, uz za {irewe mr`we ne mi ra va wa i po ni `a va ju }eg Pr vi osnovni su d u Beog ra du os ud io je v o|u „Obraza” po stu pa wa i {to se sa gla {a va Mladena Obradovi}a na deset meseci zatvora zbog {irewa s na si qem kao sred stvom za po mr`we pred otkazanu „Paradu ponosa„ septembra 2009. On je sti za we ci qe va”. pro{le godine pred Vi{im sudom u Beogradu prvostepeno je Po sa op {te wu, do no se }i od osu|en na dve godine zatvora zbog nasiqa tokom „Parade ponolu ku o za bra ni ra da Udru `e wa sa„ 2010. gra |a na „Obraz”, Ustav ni sud je imao u vi du i da je Sr bi ja „re l a tiv n o ne dav n o pro {la kroz ve o ma te `ak isto rij ski udru `e wa. Te me re i rad we, do neo na zah tev re pu bli~ kog pe r iod, op te r e } en ra to vi ma na ve de n o je u ob j a {we w u, jav nog tu `i o ca od 25. sep tem pod stak nu tim na ci o nal nom i „ogle da le su se u ve }em bro ju bra 2009. go di ne. U Ustav nom ver s kom su p rot s ta vqe n o {}u pod ne tih pre kr {aj nih i kri - su du je o tom zah te vu 14. de cem vi~ nih pri ja va, od bra 2011. odr `a na jav na ras ko jih su ne ke pro - pra ve na ko joj je za me ni ca re ce su i ra ne i re zul - pu b li~ k og jav n og tu ` i o c a ti ra le kri vi~ nim Gor da na Ja ni }i je vi} ob ja sni i pre k r {aj n im la da su te me re za tra `e ne da pre s u da ma, ali i bi se spre ~i lo da, za o bi la `e po red pred u ze tih wem pre su de Su da, u ne kom no me ra i ak tiv no sti vom vi du bu du re gi stro va na nad le `nih dr `av - no va udru `e wa ko ja }e na sta nih or ga na, Udru - vi ti de lo va we s istim ci qe `e we na sta vqa da vi ma i ti me ostva ri ti kon ti pred u z i ma ak tiv - nu i tet de lo va wa „Obra za”. no sti ko je su usme Pod s e ti mo, pre „Obra z a”, re n e na kr {e w e Ustav ni sud Sr bi je je pro {le osnov nih qud skih go di ne u ju nu do neo od lu ku o slo bo da i pra va i za bra ni de lo va we ta ko |e ul iza zi va we na ci o - tra de sni ~ar ske or ga ni za ci je nal ne i ver ske mr - „Na ci o nal ni stroj”. `we, ko je su sa mim Re pu bli~ ko jav no tu `i la tim su p rot n e {tvo ta ko |e je za tra `i lo od Usta vu i za ko ni ma USS-a da za bra ni de lo va we ove dr `a ve”.

Udru `e wa gra |a na „1389”. Taj Iako su nad le - zah tev upu }en je jo{ 2009, ali na ro da u re gi o nu i da je de mo - `ni or ga ni pred u ze li od re |e - je po vu ~en kra jem 2011. Raz log krat s ko plu r a l i s ti~ k o dru - ne me re, sve uka zu je na to da te je taj {to je „1389”, ~i ju je za {tvo ko je se iz gra |u je jo{ op - me re ni su bi le do voq ne da su - bra nu tra `i lo Dr `av no tu `i te re }e no broj nim pred ra su da - zbi ju de lo va we Udru `e wa ko je la {tvo, pro me n i l o na z iv u ma ko je ima ju svo je du bo ke ko - je usme re no na kr {e we za jem - Udru ` e w e gra | a n a „Po k ret re ne u isto ri ji na ro da na pro - ~e nih qud skih pra va i za to 1389”. Na ziv je pro me wen sa sto ri ma Bal ka na”. Za to je, po „po sto ji nu `nost i neo p hod - svim po za ko nu, a re {e we je oce ni Su da, „od po seb nog zna - nost da Sud, po se `u }i za svo - pot p i s a l o Mi n i s tar s tvo za ~a j a za {ti ti ti naj va ` ni j e jom nad le `no {}u, iz rek ne me - dr `av nu upra vu i lo kal nu sa dru {tve n e vred n o s ti svim ru, ko ja je naj ri go ro zni ja u do - mo u pra vu 21. de cem bra 2007. sred s tvi ma i bla g o vre me n o me n u ogra n i ~ e w a slo b o de go di ne. spre ~i ti sve one po ja ve ko je udru `i va wa”.

E. D.

REAGOVAWA

Tu `i la {tvo za do voq no Re pu bli~ ko jav no tu `i la {tvo po z dra vi l o je od l u k u Ustav nog su da Sr bi je o za bra ni orga ni za ci je „Obraz”, oce wu ju }i da }e do pri ne ti su zbi ja wu na si qa i ne to le ran ci je.

– Ova kva od lu ka {a qe ve o- ma sna `nu po ru ku da je za {ti ta qud skih pra va i gra |an skih slo bo da u Re pu bli ci Sr bi ji ne p ri k o s no ve n a – re k ao je port pa rol Tu `i la {tva To mo Zo ri} za Ta njug.

On je do dao da bi ta od lu ka tre ba lo da do pri ne se su zbi ja -

wu na si qa i ne to le ran ci je ko ju je pr o pa gi ra la ta orga ni za ci ja.

LSV: ^lan stvo u „Obra zu” tre ti ra ti kao kri vi~ no de lo Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne sa op {ti la je ju ~e da, na kon za bra ne de lo va we Po kre ta „Obraz”, o~e ku je da ~lan stvo u toj orga ni za ci ji ili na sta vqa we we nog de lo va wa bu de tre ti ra no kao kri vi~ no de lo da bi ona i fak ti~ ki bi la uga {e na.

LSV is ti ~e da je, iako je za bra na „Obra za” do bra vest za Sr bi ju, ne ja sno za {to je tre ba lo ~e ka ti {est i po go di na na od lu ku Ustav nog su da. „Wi ho vom za bra nom jo{ ni je za vr {en ob ra ~un sa svim orga ni za ci ja ma ko je skri ve ne pod pla {tom pa tri o ti zma za go va ra ju na si qe i mr `wu. Ustav ni sud je do sa da pr o pu stio da za bra ni na vi ja~ ke pod gru pe i SNP ’Na {i’. Na da mo se da za to ne }e mo ~e ka ti ne ki na red ni jun„, na vo di se u sa op {te wu LSV-a.

Ta stran ka kon sta tu je da bi ra ni jom za bra nom „Obra za”, od -

no sno us kra }i va wem mo gu} no sti we go vim ide o lo zi ma da {i re uti caj me |u mla di ma, bi la spre ~e na mno ga zla i na si qa.

Skup {ti na AP Voj vo di ne je, ka ko pod se }a LSV, dok je na we nom ~e lu bio Bo jan Ko stre{, za tra `i la i od MUP-a do bi la in for ma ci ju o de lo va wu ~la no va ne for mal nih gru pa i po je di na ca s neo na ci sti~ kim obe le` ji ma, na osno vu ko je je po kra jin ski par la ment 20. de cem bra 2005. i zva ni~ no za tra `io za bra nu „Obra za”, kao i one mo gu }a va we de lo va wa osta lih ne for mal nih eks tre mi sti~ kih gru pa.

SPORT

sreda13.jun2012.

JO[ JEDAN KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA FSS

Bogdanovi} izlazi na crtu Karayi}u Bog dan Bog da no vi}, ne ka da ge ne ral ni se kre tar i je dan od osni va ~a fan klu ba Or lo vi, po tom i po slov ni di rek tor @en skog fud bal -

sam kan di da tu ru, ali mi je za sme ta lo to {to no vi na ri ma ni je bio do zvo qen pri stup u pro sto ri je.

Na kon du gih kon sul ta ci ja do bio

Bog dan Bog da no vi}

skog klu ba Spar tak, ju ~e pre pdo ne va pod neo je zav ni~ no kan di da tu ru za me sto pred sed ni ka FSS na pred sto je }im iz bo ri ma, ko ji }e se odr `a ti po ~et kom ju la.

- Sa ~e kao me je port pa rol FSS Alek san dar Bo {ko vi}, pre dao

sam na ~el nu po dr {ku re gi o nal nih i po krajn skih sa ve za, mno gih re le vant nih ~i ni la ca ovog spor ta, sa `e qom da vi de moj pro gram, ko ji je sim bo li~ no na zvan „Stra te gi ja „4-4-2“ re for me i raz voj srp skog fud bal u na red noj de ce ni ji„. Do -

bro je po zna to u ka kvom sta wu je na{ naj po pu lar ni ji sport, i da ni je bi lo re ak ci je dr `a ve ka da se uka zi va lo na ne ga tiv no sti - is ta kao je Bog da no vi} u im pro vi zo va noj pres-kon fe ren ci ji is pred zgar de FSS. Osta je otvo re no pi ta we da li }e kan di da tu ra u re dov noj pro ce du ri pro na }i uop {te put do Skup {ti ne, jer ni je is po {to van osnov ni ele ment, a to je da FSS bi ra pr vog ~o ve ka iz re do va Skup {ti ne, ~i ji Bog da no vi} ni je ~lan.

- Ve ru jem da }e kan di da tu ra do bi ti neo p hod nu ve ri fi ka ci ju na sa moj sed ni ci, od stra ne pet de le ga ta. Mo `da }u i bi ti de le gat, ali ba za ni je to li ko va `na. Ako FSS po {tu je de mo krat ska na ~e la, ko ji ma se ru ko vo di, pri rod no je da i na ovu kan di da tu ru gle da ju po zi tiv no i da je pod u pru. Do bro je da ima mo vi {e kan di da ta i pro gra ma.

Ko li ko znam bi }e tu jo{ sa mo To mi slav Ka ra xi}. Vo leo bih da u na red nom pe ri o du pre ko me di ja pre zen ti ra mo svo je pro gra me, ali bi ak tu el ni pred sed nik tre ba lo da ob ja sni i ge ne zu pro pa da wa fud ba la u po sled woj de ce ni ji. A, ovaj sport ima per spek ti vu, sa mo tre ba za su ka ti ru ka ve, ukqu ~i ti i dr `a vu u re {a va we na go mi la nih pro ble ma, ko ji se gu ra ju pod te pih - kon sta to vao je Bog da no vi}.

Z. Rangelov

MATS VILANDER, TROSTRUKI [AMPION ROLAN GAROSA

^uvajte se Novaka idu}e godine

Na ovo go di {wem Ro lan Ga ro su su se is pi si va le no ve stra ni ce is to ri je, ovo ga pu ta Ra fael Na dal je bio po bed nik, a No vak \o ko vi} po be |e ni. Na dal je po be dom nad \o ko vi }em osvo jio svoj sed mi tro fej u Pa ri zu, {to ni ko me ra ni je ni je po {lo za ru kom, dok srp ski te ni ser ni je is ko ri stio pri li ku da po sta ne pr vi igra~ po sle Ro da Lej ve ra ko ji je u istom tre nut ku bio ak tu el ni {am pion na sva ~e ti ri Gren sle ma.

Vre men ski uslo vi u glav nom gra du Fran cu ske u zna ~aj noj me ri su ote `a li obo ji ci te ni se ra bor bu za ti tu lu na dru gom Gren sle mu se zo ne, ali su stru~ wa ci po sle tog fi na la slo `ni u oce ni da je to bi la sa mo jed na sjaj na epi zo da ve li kog ri val stva. Ta ko |e, svi is ti ~u da upra vo Na dal, \o ko vi} i osta li te ni se ru na vr hu, me |u ko ji ma se is ti ~e Ro xer Fe de rer, jed ni dru ge te ra ju da bu du bo qi, na ra dost svih qu bi te qa tog spor ta.

- Ne ve ro vat no je gle da ti naj bo qe te ni se re ka ko te ra ju je dan dru gog da bu du bo qi, mu {ki te nis je, de fi ni tiv no, na naj vi {em mo gu }em ni vou u ovom tre nut ku - re kla je [te fi Graf, osva ja ~i ca 22 Gren slem ti tu le.

Sa Gra fo vom se sla `e i Mats Vi lan der, tro stru ki {am pion Ro lan Ga ro sa.

- Wih dvo ji ca je dan dru gom ra de ono {to ni ka da ra ni je vi |e no.

Borg je Me kin roa na pra vio bo qim igra ~em, ali se Borg po vu kao. Fe de rer je isto to u~i nio Na da lu, ali se ni je po vu kao. I, tu je i \o ko vi}, ko ji je pro sto ras tu rio Na da la, a Na dal se ni je po vu kao. Mi slim da su oni po seb ni igra ~i, ko ji se ne bo je je dan

lom po ka zao je ne ve ro va tan te nis na {qa ci, a Vi lan der tvr di da na toj pod lo zi srp ski te ni ser mo `e da bu de jo{ bo qi.

- Ko li ko No vak mo `e da na pre du je na {qa ci? Ne ve ro vat no mno go. Po sle ovog me ~a, on }e shva ti ti da je mo gao da po be di da

dnevnik

c m y

16

VOJVODINA U PONEDEQAK PO^IWE PRIPREME

Pregovori s dvojicom napada~a Let wi od mor za fud ka ko se o~e ku je, si gur no na ras ba le re Voj vo di ne bli po la ga we sta vi ti De jan Ka ran `i se kra ju. Jo{ sa mo (bio na po zaj mi ci u Ja vo ru), Ne pet da na kan di da ti za ma wa Bil bi ja (Bo rac, Ba wa lu pr vi tim ima }e pri li ku da plan ka), \or |e [u {war (Su tje ska, du ju, a za po ne de qak im je za ka za Nik {i}), Ne ma wa Ra do ja (Ce no oku pqa we u Fud bal skom cen ment, Be o ~in) i Du {ko Ne sto ro tru „Vu ja din Bo {kov”, ~i me }e i vi} (Ru dar, Pqe vqa). Od omla di zva ni~ no po ~e ti pri pre me za no vu se zo nu. [ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} i we go vi sa rad ni ci svim igra ~i ma su, pred od la zak na od mor, da li plan in di vi du al nih pri pre ma, pa se o~e ku je da }e se oni na pro ziv ci po ja vi ti s od go va ra ju }im ni vo om sprem no sti.

Iako iz no vo sad skog su per li ga {a to kom pa u ze ni su sti za le ve sti o to me na ko je se igra ~e ra ~u na u no voj se zo ni, ne ke stva ri se ipak zna ju. Ugo vor je is te kao je di no Sti ve nu Api ji, ali je od li~ ni fud ba ler iz Ga ne na go ve stio da bi `e leo da osta ne u cr ve no-be lom dre su Voj vo di ne, osim @e li da osta ne u No vom Sa du: Ste fen Api ja ako mu se ne po ja vi ne ka „bez o bra zna” fi nan sij ska na ca, ko ji su osvo ji li ti tu lu pr po nu da. Iz do bro oba ve {te nih va ka Sr bi je, na pri pre ma ma se iz vo ra bli skih ru ko vod stvu klu - o~e ku ju Mir ko Iva ni}, Mar ko i ba sa zna je mo se ra di na pro du `e [a le ta Kor di}, a ni je ne mo gu }e wu sa rad we i ne }e bi ti ni ka kvo da jo{ ne ki mla di }i bu du pre ko iz ne na |e we uko li ko Api ja i u man do va ni me |u se ni o re. na red noj se zo ni bu de igra~ Voj vo di ne. @reb za Ligu Isti iz vor is ta kao je da se vo de in ten ziv ni pre go vo ri s dvo ji Evrope 25. juna com od li~ nih na pa da ~a i da je ~i tav po sao ve o ma bli zu za vr {et ku Pod se ti }e mo da je `reb za i re a li za ci ji. Isto ta ko, pro me dru go ko lo kva li fi ka ci ja za na }e si gur no bi ti u {to per skoj Li gu Evro pe pred vi |en za 25. li ni ji, ali, za sa da, iz o sta vqe na jun u Ni o nu, ka da }e i Voj vo su ime na. di na sa zna ti ime pr vog ri va Si gur no je da su po zi vi za po la. Utak mi ce u ovoj fa zi ~e tak pri pre ma po sla ti na adre igra }e se 19. i 26. ju la. Pre la su fud ba le ra ko ji su u pro te kloj zni rok za pro fe si o nal ne se zo ni igra li na po zaj mi ci u dru fud ba le re po ~i we 18. ju na i gim ti mo vi ma. To zna ~i da }e se tra ja }e sve do 31. av gu sta tre ne ru Za gor ~i }u u po ne de qak,

Eki pa }e tre ni ra ti u No vom Sa du do 3. ju na, a ta da od la zi na pri pre me u Austri ju. Ge ne ral ni se kre tar cr ve no-be lih Ra di sav Ra bre no vi} ko ji je, za jed no sa sport skim di rek to rom Mi o dra gom Pan te li }em, bo ra vio u ovoj ze mqi, re kao je:

Fo to: F. Ba ki}

- Od 3. do 13. ju la eki pa }e tre ni ra ti u So ca hu, me sta {cu bli zu austrij sko-ma |ar ske gra ni ce.

Igra ~i }e bi ti sme {te ni u ho te lu „Me ners” i ima }e ve o ma do bre uslo ve za pri pre me. U tom pe ri o du bi }e mo sa mi u ho te lu, pa }e na{ tim ima ti neo p ho dan mir, ali i mo gu} nost da iza be re od go va ra ju }e ri va le za kon trol ne utak mi ce, po {to se u So ca hu i oko li ni pri pre ma ve }i broj klu bo va iz Evro pe.

Na{ iz vor je po tvr dio da }e se u naj sko ri je vre me na sta vi ti ra do vi u FC „Vu ja din Bo {kov”, ka ko bi ovaj cen tar bio jo{ re pre zen ta tiv ni ji i funk ci o nal ni ji, a u po ne de qak se o~e ku je da ko na~ no po~ nu ra do vi i na re no vi ra wu sta di o na „Ka ra |or |e”.

A. Predojevi}

IZ KULSKOG HAJDUKA

Za sada samo odlasci No vak \o ko vi} i Ra fael Na dal

dru go ga. Men tal no ni su pret wa je dan dru go me, ne go sa mo tak ti~ ki ili teh ni~ ki ne mo gu da se iz bo re jed ni sa dru gi ma. To je ve o ma za ni mqi vo - re kao je Vi lan der. \o ko vi} je ove go di ne pr vi put u ka ri je ri do {ao do fi na la Ro lan Ga ro sa, do du e la sa Na da -

NE KO LI KO STO TI NA MA LI [A NA NADMETALO SE U FUDBALU NA NOVOSADSKOJ SLANOJ BARI: Fud bal ski klub Pro le ter iz No vog Sad bio or ga ni za tor ma sov nog me |u na rod nog tur ni ra za mla |e ka te -

je ura dio ne {to dru ga ~i je, da tre ba da ra di na svom for hen du i mo `da ma lo vi {e pru `a iz ne na |e wa na ser vi su i vo le ju. Tri ili ~e ti ri po e na pra ve ve li ku raz li ku. Ali, on je tu, ~u vaj te se we ga na {qa ci sle de }e go di ne, jer ide pra vim pu tem, za i sta to mi slim - re kao je Vi lan der.

go ri je. Ne ko li ko sto ti na ma li {a na svoj ski se tru di lo da po ka `u {ta su na u ~i li od ove ~a rob ne igre. Bi lo je ra do sti i tu ge zbog do bi je nih od no sno iz gu bqe nih utak mi ca, s tim {to su svi ma li {a ni sa no vo sad ske Sla ne ba -

Iako pre la zni rok zva ni~ no ni je ni po ~eo sve je iz ve sni je da }e tim Haj du ka pre tr pe ti zna ~aj ne pro me ne.Od mah na kon za vr {et ka se zo ne ka pi ten Bra no Pa u qe vi} je pre {ao u re do ve Par ti za na, a da nas bi jo{ dva stan dard na pr vo tim ca tre ba la da pro me ne klup ske bo je. Re~ je o naj bo qem strel cu Ku qa na Mi la nu Bu ba lu (u pret hod nom pr ven stvu po sti gao de set go lo va) i pre ma oce na ma do ma }ih na vi ja ~a naj bo qem igra ~u Mi ro sla vu ^o vi lu, ko ji je u pro te kloj se zo ni bio stre lac dva go la. Oni bi da nas tre ba li da ozva ni ~e sa rad wu sa slo ve na~ kim pr vo li ga {em Ko prom.

Pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji} je po tvr dio ovu in for ma ci ju re kav {i da je Ko par pri ja teq ski klub i da mu je dra go {to }e ova dva igra ~a po ja ~a ti eki pu ko ji }e se oku {a ti i na evrop -

re po ne li le pe uspo me ne. U~e stvo va lo je 36 eki pa u ~e ti ri kon ku ren ci je. Pr va me sta osva ja li su: [ko la fud ba la Sla vi je (1999), [ko la fud ba la Pe tar Pu a ~a (2000), Sir mi jum Srem ska Mi tro vi ca (2001) i [ko la fud ba la

skoj sce ni. Bu ba lo i ^o vi lo bi tre ba li da pot pi {u tro go di {we ugo vo re sa Ko prom.

Da }e tim Haj du ka za na red nu se zo nu bi ti znat no pro me wen po tvr |u je i po da tak da su klub na pu sti li i Sead Ha xi bu li}, Ro do qub Pa u no vi}, Sr |an Nov ko vi}, a slo bo dan je i {to per Alek san dar Va si qe vi}. Ugo vo ri is ti ~u No vi ci Mak si mo vi }u, Dar ku Fej si i Ne ma wi Bo {ko vi }u, ta ko da se jo{ ne zna ho }e li sa wi ma bi ti na sta vqe na sa rad wa. Ono {to jo{ tre ba re }i je to da su ugo vo re sa Haj du kom pro du `i li Mi lo{ Ko va ~e vi} i Sa {a Ki{, a da je svoj pr vi pro fe si o nal ni ugo vor pot pi sao mla di gol man Ne ma wa La ti no vi}. Za ko ji dan bi tre ba lo da bu de po zna to ko }e bi ti no vi {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka i tek ka da on bu de pro mo vi san pra vi }e se li sta po ja ~a wa za na red nu se zo nu. \. B.

Pe tar Pu a ~a (2002). Naj mla |e ma li {a ne na tur ni ru iz [F Pe tar Pu a ~a, [F Bi stri ca i [F Bo le sni kov ove ko ve ~i la je ka me ra Du {a na Iva ni }a.

D. I.

SPORT

c m y

dnevnik

17

sreda13.jun2012.

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI SJAJNI UKRAJINSKI VETERAN ANDREJ [EV^ENKO

Po ka za li smo svoj ka rak ter

Ukrajinci su odu{evqeni velikom pobedom protiv [vedske (2:1), a Skandinavci `ale za propu{tenim prilikama. Junak pobede jednog od doma}ina Eura 2012, ukrajinski veteran Andrej [ev~enko, odigrao je me~ kao u

po{to je protivnik prvi stigao do vo|stva u drugom poluvremenu.

Kapi ten ukrajin ske repre zentacije bio je odu{evqen posle utakmice. Iako je u karijeri dao mali milion va`nih go-

Andrej [ev~enko

najboqim danima, postigao dva gola i re{io pitawe pobednika.

Wegov tim je pobedio na Olimpijskom stadionu u Kijevu, a [eva je bio tvorac preokreta,

lova, ova dva postignuta kod ku}e, pred 65.000 gledalaca su mu me|u najdra`ima u karijeri.

Ipak, kao i obi~no, napada~ Ukrajine nije isticao sebe, ve}

ZA PRENOSE SA EURA 2012.

@e na ma za bra we no da gle da ju fud bal U islasmskim zemqama ~esto postoji diskriminacija prema `enama, ali ko bi mogao da pomisli da }e u Iranu zabraniti `enama da gledaju Euro 2012.

- Bioskopu Zendegi zabrawena je prodaja karata `enama, sve dok se ne donese duga~ija odluka - rekli su u teheranskoj policiji.

Navodno je razlog ovakvoj odluci je to {to su mu{karci previ{e uzbu|eni za vreme fudbalskih me~eva.

- To je neugodna situacija da mu{karci i `ene zajedno gledaju utakmice. Kada mu{karci gledaju fudbal oni su egzaltirani i ~esto mogu da izgovore vulgarne re~i i da pri~aju masne viceve - rekao je funkcioner policije Bahman Kargar. @enama u Iranu nije dozvoqeno da budu izlo`ene bilo kakvom vidu vulgarnosti i nepristojnosti.

Na sri u ra tu sa L’Eki pom Reprezentativac Francuske Samir Nasri napao je dnevne sportske novine L’Ekip posle remija sa Engleskom u prvom ko lu Evrop skog pr ven stva.

Igra~ Man~ester Sitija doneo je izjedna~ewe trikolorima, a gol je proslavio brojnim psovkama u pravcu novinara u Dowecku.

Upitan da objasni svoj postupak, Nasri je rekao da je to bilo upu}eno samo L’Ekipu, zbog wi-

hovog pristupa prema wemu, koji je mogao da ima negativan efekat na tim.

- Sve to je bilo upu}eno francuskim medijima, a ne ostalima koji me ne kritikuju. L’Ekip je imao veoma neprijateqski stav prema meni i pisali su dosta lo{ih stvari o meni - rekao je Nasri. - Pred po~etak Evropskog prvenstva vaqda je ciq medija da pomognu timu da se {to boqe pripremi.

je zasluge za pobedu pripisao celom timu.

- Pokazali smo dobru igru, svoj karakter. Mislim da s ovim rezultatom imamo dobre {anse da se plasiramo u slede}u rundu - rekao je [ev~enko.

Ukrajinu slede}i duel o~ekuje 15. juna u Dowecku protiv Francuske.Trener [ve|ana Erik Hamren rekao je posle me~a da je wegov tim mogao da do|e do nere{enog rezultata.

- Ekipe su bile nervozne na po~etku. Dobro smo po~eli drugi deo, poveli, ali su oni na`alost brzo izjedna~ili i preokrenuli rezuzltat. U posledwih 20 minuta nismo imali {ta da izgubimo i igrali smo dobro.

Mislim da bi remi bio zaslu`en ishod - kazao je Hamren.

Strelac za [vedsku bio je Zlatan Ibrahinovi}, koji je posle utakmice istakao da wegov tim nije trebao da izgubi.

- Te{ko je pomiriti se, nismo trebali da izgubimo ovaj me~. Vodili smo i imali kontrolu. Ovo nije trebalo da nam se desi. Sada nas o~ekuju jo{ dva me~a i ima}emo priliku da popravimo propuste - kazao je Ibrahimovi}.

Od kada je Sini{a Mihajlovi} udaqio Adema Qaji}a iz reprezentacije Srbije zbog toga {to nije pevao himnu, u ostalim dr`avama po~eli su mnogo vi{e da prime}uju reprezentativce koji ne otvaraju usta tokom intonirawa nacionalne himne. Ova tema bila je jedno vreme aktuelna u Engleskoj, Francuksoj, [vedskoj, a sada su se oglasili i ^esi. Wima je zasmetalo to {to Toma{ Rosicki nije pevao himu pre me~a sa Rusima (1:4).

Slu~aj jo{ vi{e dobija na snazi i zbog toga {to je fudbaler Arsenala kapiten knedli~ki.

Za razliku od Mihe, u ^e{koj reprezentaciji imaju rezumevawa za svog fudbalera. A, na kraju krajeva, Rosicki se nije ugovorom obavezao da }e pevati himnu. Ipak, patriotizam malog Mocarta se ne dovodi u pitawe. Ali, uprkos kritikama, navija~i ^e{ke ga do kraja prvenstva ne}e videti kako peva.

I to zbog sujeverja.

- Nisam dugo pevao himnu. Dok se ona intonira, pevam je u sebi.

Uostalom, uvek kada sam pevao, mi smo izgubili - rekao je Rosicki.

Posle ovog obja{wewa sigurno mu niko u domovini vi{e ne}e zameriti {to ne peva himnu.

Nem ci ima ju sa mo tri zve zde

Optimista: Arjen Roben

go va re pre zen ta ci ja u~i ni ti sve kako bi ostvarila pobedu.

- Duel s Nemcima odlu~uje o svemu - rekao je Roben. - Uvereni smo u dobar rezultat. Jedno-

^e si za {est mi nu ta za vr {i li po sao Gr~ka - ^e{ka 1:2 (0:2) VROC LAV: Stadion „Miejski”. Gledalaca: 42.000. Sudija: Stefan Lanoa (Francuska).

Strelci: Gekas u 53. za Gr~ku, Jira~ek u 3. i Pilar u 6. minutu za ^e{ku. @uti kartoni: Torosidis, Papadopulos, Salpingidis (Gr~ka), Rosicki, Jira~ek, Kolar (^e{ka).

GR^ KA: Kalkias (od 23. Sifakis) - Torosidis, Kirjakos Papadopulos, Kacuranis, Holebas - Fotakis (od 46. Gekas), Maniatis, Karagunis - Salpingidis, Samaras, Fortunis (od 71. Mitroglu). ^E [KA: ^eh - Gebre Selasie, Sivok, Kadlec, Limberski - Hib{man, Pla{il - Jira~ek, Rosicki

Munisipal u Vroclavu i posle {est minuta nagovestili da }e se revan{irati Grcima za bolan poraz u polufinalu EP 2004. kada je Trajanos Delas golom u 105+1. minutu odveo svoj tim do finala, kasnije i do titule prvaka Evrope.

Tako|e, ^esi su postavili rekord, jer je prethodno do vo|stva od 2:0 najbr`e stigla Holandija, protiv Nema~ke 1992, u 15. minutu.

Ekipa Mihala Bileka povela je ve} posle 140 sekundi igre preko Petra Jira~eka. U tre}em minutu Jira~ek se ubacio iz drugog plana, pobegao Hozeu Holebasu, primio loptu sjajnu upu}enu od Toma{a Hib{mana, iza{ao pred Kostasa

stavno je, moramo, mo`emo i uspe}emo da trijumfujemo nad Nema~kom. Pobeda }e popraviti stvari i da}e nam ohrabrewe da nastavimo daqe.

A grupa Poq ska – Gr~ ka Ru si ja – ^e {ka Gr~ ka – ^e {ka Poq ska – Ru si ja 1. Ru si ja 1 1 0 2. ^e {ka 2 1 0 3. Poq ska 1 0 1 4. Gr~ ka 2 0 1 16. jun: Gr~ ka – Ru si ja 16. jun: ^e {ka – Poq ska

0 1 0 1

1:1 4:1 1:2 si no} 4:1 3 3:5 3 1:1 1 2:3 1 (20.45) (20.45)

B grupa 0:1 Ho lan di ja – Dan ska 1:0 Ne ma~ ka – Por tu ga li ja 1. Ne ma~ ka 1 1 0 0 1:0 3 2. Dan ska 1 1 0 0 1:0 3 3. Ho lan di ja 1 0 0 1 0:1 0 4. Por tu gal 1 0 0 1 0:1 0 DA NAS: Dan ska – Por tu ga li ja (18) DA NAS: Ho lan di ja – Ne ma~ ka (20.45) 17. jun: Por tu ga li ja – Ho lan di ja (20.45) (20.45) 17. jun: Dan ska – Ne ma~ ka

C grupa [pa ni ja – Ita li ja Ir ska – Hr vat ska 1. Hr vat ska 1 1 0 0 2. Ita li ja 1 0 1 0 3. [pa ni ja 1 0 1 0 4. Ir ska 1 0 0 1 14. jun: Ita li ja – Hr vat ska 14. ju n: [pa ni ja – Ir ska 18. jun: Hr vat ska – [pa ni ja 18. jun: Ita li ja – Ir ska

1:1 1:3 3:1 3 1:1 1 1:1 1 1:3 0 (18) (20.45) (20.45) (20.45)

D grupa 1:1 Fran cu ska – En gle ska Ukra ji na – [ved ska 2:1 1. Ukra ji na 1 1 0 0 2:1 3 2. En gle ska 1 0 1 0 1:1 1 3. Fran cu ska 1 0 1 0 1:1 1 4. [ved ska 1 0 0 1 1:2 0 15. jun: Ukra ji na – Fran cu ska (18) 15. jun: [ved ska – En gle ska (20.45) 19. jun: [ved ska – Fran cu ska (20.45) 19. jun: En gle ska - Ukra ji na (20.45)7

Ni Ro sic ki ne pe va him nu

RAFAEL VAN DER VART, REPREZENTATIVAC HOLANDIJE

Druga runda me~eva grupne faze donosi ve~eras (20.45) i veliki derbi grupe B izme|u Nema~ke i Holandije. Nakon poraza od Danaca, rep rezen tativci Holandi je su pod imperativom pobede koja }e, smatra Rafael van der Vart, do}i protiv tima koji u svom sastavu „ima samo tri zvezde“.

- U ekipi Nema~ke mogu da izdvojim samo tri fudbalera.

Ozil, Gece i [vajn{tajger su igra~i svetske klase, ostali su OK, ali ni{ta p os ebno.

Verujem da na{ tim poseduje ve}i kvalitet - rekao je Rafael van der Vart, koji ipak zna da kvalitet nije uvek odpresudnog zna~aja. - U fudbalu samopouzdawe ig ra veliku ulogu , a ono je na strani Nemaca ovog puta.

Iako su izgubili premijerni me~ u grupi, Holan|ani ne gube nadu. Svesne su lale da bi ih ve~era{wi trijumf nad Nema~kom vratio u igru i Arjen Roben poru~uje da }e we-

PRVA UTAKMICA DRUGOG KOLA GRUPE A

Neopisivo slavqe ^eha posle vo|stva od 2:0

(od 46. Kola`, od 90. Rajtoral), Pilar - Baro{ (od 64. Pekhart).

Reprezentacija ^e{ke uradila je ne{to {to niko pre nije na evropskim prvenstvima - dala je dva gola u uvodnih {est minuta.

Zahvaquju}i wima uspela je da savlada Gr~ku i najavi da bi mogla da napravi podvig koji je ve} na~inila 1996. godine. Tada je posle uvodnog poraza u grupi ipak uspela da se domogne ~etvrtfinala. To je uspelo samo jo{ dvema reprezentacijama. Grci gotovo da mogu ve} da se pakuju, jer posle dve utakmice imaju samo bod, dva mawe od ^eha. ^esi su nau~ili lekciju iz prvog kola kada su ih deklasirali Rusi (1:4). Krenuli su furiozno na po~etku utakmice na stadionu

Kalkiasa i pogodio mre`u - 1:0.

Na 2:0 povisio je Pilar, svojim drugim golom na prvenstvu. Teodor Gebre Selasie dobio je pas u prostor od Toma{a Rosickog, stigao je do lopte pre nego {to je iza{la u gol-aut, poslao je pred gol gde ju je Kalkias zaka~io, ali je ona pro{la na peterac gde je Pilar uspeo da reaguje izme|u Vasilisa Torosidisa i Kostasa Kacuranisa - 2:0.

Grci su imali mnogo kadrovskih problema. Selektor Fernando Santos nije mogao da ra~una na suspendovanog Papastatopulosa, povre|enog Avrama Papadopulosa. Polovinom prvog poluvremena prinudno je morao da zameni i golmana Kalkiasa. Tako prome{ani sastav Gr~ke nije mogao vi{e

osim da ubla`i poraz. I to je u~inio zahvaquju~i neverovatnom poklonu Petera ^eha. Jorgos Samaras je u 53. minutu poslao loptu u srce ~e{kog {esnaesterca, reagovao je golman ^elsija, ali je napravio kardinalnu gre{ku. Ispustio je loptu i poslao je na nogu Gekasa, kome nije bilo te{ko da je po{aqe u praznu mre`u. Ina~e, Gekas je u igru u{ao na po~etku drugog poluvremena.

Santosova ekipa nije bila ni nalik onoj koja je na premijeri sa igra~em mawe u drugom poluvremenu na|a~ala Poqake, ali ipak nije uspela da pobedi. Mnogo, ali ba{ mnogo tek sada je ko{ta proma{eni penal Jorgosa Karagunisa na toj utakmici. Grci nisu stvorili ni {ansu. Dugim loptama tra`ili su napada~e, ali tako nisu mogli da zaprete protivniku, koji je ba{ rutinski priveo me~ kraju. ^esi }e u posledwem kolu Grupe A protiv Poqaka poku{ati da obezbede plasman u narednu rundu, dok }e se Grci sastati sa Rusima.

GOLMAN NEMA^KE MANUEL NOJER

Ho lan |a ne zna mo u du {u Manuel Nojer, jedan od najboqih pojedinaca u redovima Nema~ke na me~u protiv Portugala, tvrdi da odli~no poznaje kvalitete holandskih fudbalera, s kojima }e panceri danas odmeriti snage u grupi B. Golman Nema~ke odli~no poznaje Arjena Robena s kojim igra u Bajern Minhenu.

- U Bajernu igram s Robenom koji je vrhunski igra~, a ina~e sam odrastao u Vestfalenu, koji je blizu holandske granice - rekao je Nojer. - Tamo ~esto provodim praznike, a igra~e Holandije dobro poznajem jer sam s nekolicinom igrao i u [alkeu.

Joakim Lev, selektor Nema~ke, izveo je protiv Portugala mo`da i najmla|i tim u istoriji ove zemqe na Evropskom {ampionatu, ali mu se kockawe isplatilo.

- Trener nije idiot - rekao je Lev aludiraju}i na izjavu \ovanija Trapatonija. - Nisam naru{io hijerarhiju. Postoje iskusni igra~i koji poma`u mla|ima pri~aju}i s wima. Zato su nam potrebni iskusni igra~i.

Nema~ka u narednom me~u igra ve~eras protiv Holandije?

Manuel Nojer

- Za na{eg rivala je to utakmica na sve ili ni{ta. Moraju da pobede kako bi ostali na turniru. Mi smo dobar deo posla ve} odradili - zakqu~io je Lev. Miroslav Klose je bio rezerva u timu Nema~ke na me~u protiv Portugala, koji su izabranici Joakima Leva dobili s 1:0. On tvrdi da je imao razgovor s trenerom i da su zajedno doneli od-

luku da utakmicu po~ne s klupe.

Ipak, napada~ Lacija se ne predaje i nada se da }e imati priliku da se doka`e u narednim me~evima.

- Nisam qubomoran na Gomeza.

To je neprihvatqivo. On igra fantasti~no i jo{ jednom je to dokazao - rekao je Klose. - Bi}u strpqiv i ~eka}u svoju priliku.

Do}i }e i mojih pet minuta.

18

SPORT

sreda13.jun2012.

IZA TE ME RIN SKE SLO GE JE SJAJ NA SE ZO NA

OP[TINSKA LIGA [ID

Ni kad bo qi na srp sko li ga {koj po zor ni ci

Va {i ~a ni pred ci qem Na pre dak - Sin |e li} 3:1 (2:0) VA [I CA: Igra li {te Na pret ka, gle da la ca 300, su di ja Gr ba ti ni} (Ada {ev ci).Strel ci: Ja stre bi} u 18, N. Pe tro vi} u 31. i Mla de no vi} u 82. za Na pre dak, a Sto ja ko vi} u 62. mi nu tu za Sin |e li}. @u ti kar to ni: V. Pe tro vi}, \a ~a nin (Na pre dak), Ko va ~e vi}, Dre no vac, Ma ri} (Sin |e li}).

NAPREDAK: M. Do bro je vi} 6, Ja stre bi} 8, Ga li} 6, V. Pe tro vi} 8, Ku la ~a nin 8, Tu ti} 7, \a ~a nin 9, Sta ro vlah 8 (Lu ki} 7), N. Pe tro vi} 7 (Ma le ti} 7), No va ko vi} 6, Mla de no vi} 7.

SIN\ELI]: Jak {i} 6, Da mja no vi} 6, Ma ri} 6 (^o li}), Ge or di ni 6, Dre no vac 6, Ko va ~e vi} 6, Gu bi} 6 (To do ro vi} 6), Sa vi} 6, Sto ja ko vi} 7, V. Mi le ti} 6, [a rac 6.

Sa ovom po be dom Na pre dak je sa svim bli zu osva ja wa pr vog me sta.U der bi ju ko la nad i gra ni su Gi bar ~a ni, a ko na ~an re zul tat je mo gao bi ti i ube dqi vi ji. Ja stre bi} i Pe tro vi} su pre ci znim {u te vi ma s 15 me ta ra do ve li do ma }i ne u vo| stvo, sma wio je Sto ja ko vi}, a ko na ~an re zul tat po sta vio je Mla de no vi} sjaj nim {u tem sa pe ta ne stak me ta ra.

D. Do.

Je din stvo (M) - Omla di nac (M) 5:0 (3:0) MO RO VI]: Sta dion Je din stva, gle da la ca 100, su di ja Sr bqa nin ([id).Strel ci: Be ke rek u 16, Ja wa to vi} u 20, Jo vi} u 34, Bu kor u 58. (auto gol) i Vu ji} u 60. mi nu tu. @u ti kar to ni. Be ke rek (Je din stvo), Run ti} (Omla di nac).

JEDINSTVO: Lu ki}, Jo va no vi} (Se ni}), Aram ba {i}, Pro ti} (Vor ka pi}), Si mi}, Ada mec, Jo vi}, Vu co wa, Be ke rek, Ja wa to vi}, Vu ji}.

OMLADINAC: Ob ra dov, Lu ka~, Gru ji}, Si~, Si mi}, Run ti}, Bu kor, Jo vi ~i}, [in ka, Vla i sa vqe vi} (An dri}), Ni ko li}.

Kod re zul ta ta 1:0 za Je din stvo go sti iz Mo lo vi na su po go di li pre~ ku i ima li jo{ dve {an se, ali ih ni su is ko ri sti li. Do ma }i ni su ih u na stav ku ka zni li sa jo{ ~e ti ri go la.

I. Po po vi}

Fru {ko go rac - Gra ni ~ar 3:0 (0:0) KU KU JEV CI: Igra li {te Fru {ko gor ca, gle da la ca 150, su di ja Ugqe{ |i} (Ber ka so vo).Strel ci. Jo va no vi} u 65, Bje li} u 71. i Tr gi} u 83. mi nu tu.

FRU[KOGORAC: Bra ti} 7, Ada mo vi} 6, Ili ba {i} 6, Mar ti} 7, Ra di voj {i} 6, Bje li} 8 (Stoj ~e vi} 7), Jo va no vi} 8 ( Va ja gi} 7), Tr gi} 8, Stam bo li ja 6 (Ja no {e vi} 6), V uk {i} 6, Ga li ja{ 7.

GRANI^AR: Cvi ja no vi} 8, Ko va ~e vi} 5, D. Jo vi} 6, Z. Jo vi} 5, Vu ko vi} 5, Star ~e vi} 5, Da ni lo vi} 6, \u ri} 6, Ili} 5, D. Ju ro {e vi} 5, S. Ju ro {e vi} 6.

Do ma }in je pro pu stio pri li ke da ve} u pr vom po lu vre me nu ostva ri vi so ku pred nost, da bi u na stav ku po sti gli tri go la.

R. Gr ka vac

OFK Bin gu la - Jed no ta 1:1 (1:1) BIN GU LA: Igra li {te OFK Bin gu le, gle da la ca 50, su di ja Gr ki ni} ([id).Strel ci: Mi lo va no vi} u 40. (iz pe na la) za OFK Bin gu lu, a Bo do u 29. mi nu tu za Jed no tu. @u ti kar ton: Pa ji} (OFK Bin gu la).

ILIN CI: Bo rac-Omla di nac (B) 1:1, VA [I CA: Na pre dakSin |e li} 3:1, QU BA: Je din stvo-Sre mac 8:3, MO RO VI]: Je din stvo-Omla di nac (M) 5:0, KU KU JEV CI: Fru {ko go racGra ni ~ar 3:0, BIN GU LA:OFK Bin gu la-Jed no ta 1:1.OFK Bi ki} iz Bi ki} Do la i OFK Ba ~in ci su bi li slo bod ni.

1. Na pre dak 2. OFK Bi ki} 3. Sin |e li} 4. Ba ~in ci 5. Jed. (M) 6. Jed no ta 7. Jed. (Q) 8. Fru {kog.

9. Omlad. (B) 10. Gra ni ~ar 11. Bo rac 12. OFK Bin g.

13. Omlad. (M) 14. Sre mac

24 24 24 24 24 24 24 24 25 24 24 25 24 24

dnevnik

16 16 15 15 14 12 11 11 8 6 6 6 5 1

6 2 4 4 3 6 2 7 3 7 7 5 4 9 3 10 5 12 5 13 4 14 4 15 2 17 4 19

62:27 54 62:24 52 51:33 48 73:29 47 72:30 45 56:38 43 51:44 37 47:36 36 48:51 29 37:62 23 31:61 22 33:66 22 18:63 17 26:104 7

OFK BINGULA: Su ha wi 7, Ru man 6, J. Kra mar 6 (Je li ~i} 8), B.Kra mar 6, Sa mar xi} 6, Kri `ov 6, ]o si} 7 (Pav ko vi} 6), Pla~ ko vi} 6, Pa ji} 6, Ra i} 6, Mi lo va no vi} 7.

JEDNOTA: A. Mi la no vi} 7, Mi lin ko vi} 7, Mi ja to vi} 7, Jo va no vi} 7, Ru ka vi na 7, Ko tar li} 7, D. Mi la no vi} 7, Bo do 7, [o la ja 7. [i |a ni su igra li sa de vet {to se u wi ho voj igri go to vo ni je ni ose ti lo. Isti na, do ma }in je stva rao {an se ali je sa mo jed nu re a li zo vao.

S. ]o si}

Bo rac - Omla di nac (B) 1:1 (0:1) ILIN CI: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 100, su di ja Hor vat (Mo ro vi}).Strel ci: I. Fi li po vi} u 79. za Bo rac, a Pa ni} u 33. mi nu tu za Omla di nac. @u ti kar ton: Sla vu je vi} (Omla di nac).

BORAC: Pro da no vi} 7, Pe ji} 7 (Tri vi} 7), Sa rap 7, I. Fi li po vi} 7, Si mi} 7, [ar ka no vi} 7, Stoj {i} 8, Si me u no vi} 7, Ben ko vi} 7, Kr wa ji} 7, D. Fi li po vi} 7.

OMLADINAC: [ip ka 7, Ra do sa vqe vi} 7, P. Ma le {e vi} 7, Trif ko vi} 7, Pa ni} 7, Sto ja ko vi} 7 (Sa ri} 7), \ur ki} 7 (Sla vu je vi} 7), Ga ~i} 7, Mi o ~i no vi} 7 (Ja ra bek 7).

U bor be noj igri go sti su pr vi do {li u vo| stvo. Pa ni} je pre ci znim {u tem sa 16 me ta ra ma ti rao Pro da no vi }a.Iz jed na ~io je Fi li po vi} u dru gom po lu vre me nu {u tem iz bli zi ne.

N. Bo {wa ko vi}

Je din stvo (Q) - Sre mac 8:3 (4:1) QU BA: Igra li {te Je din stva, gle da la ca 100, su di ja Sta ni vu ko vi} (Er de vik).Strel ci: \u ri} u 5, Ra mi} u 20. i 66, D. Ru man u 21. i 38, Ci gan kov u 57. i ]a li} u 70. i 80. za Je din stvo, a No vak u 26. i 75. i S. Osto ji} u 89. mi nu tu za Sre mac. @u ti kar to ni: Ra mi} (Je din stvo), Jan ~i}, Pa ren ta (Sre mac).

JEDINSTVO: Pet ko vi} 8, Mr |a no vi} 8, [i li 8, Ce rov ski 8, \u ri} 8, ]a li} 8, D. Ru man 8, Ra mi} 8, A. Ru man 8, Ci gan kov 8, Pa vlo vi} 8.

SREMAC: Ugre no vi} 6, Jan ~i} 6, San tra~ 6, Raj ko vac 7, Pa ren ta 6 (No vak 7), R. Osto ji} 6, Mi lan ko vi} 6, S. Osto ji} 6, Bu di mir 6, Ore {~a nin 6, Ba lo{ 6 ([a rac, Ba la {}ak).

Go sti mo gu bi ti za do voq ni ko na~ nim re zul ta tom s ob zi rom da su do ma }i fud ba le ri i po red osam po stig nu tih go lo va bar du plo vi {e pro ma {i li ~i stih {an si.

BA RA@ ZA PO PU NU POD RU^ NE LI GE NO VI SAD

Mla dost od u sta la

Po sle po ra za u pr voj utak mi ci ba ra `a od Bu du} no sti iz Glo `a na (3:0) za po pu nu Pod ru~ ne li ge No vi Sa da u su sre tu sa Bu du} no {}u iz Glo `a na eki pa no vo sad ske Mla do sti je od u sta la od da qeg tak mi ~e wa.

Ju ~e je FK Mla dost pi sme no oba ve stio te ri to ri jal ni fu bal ski sa vez No vog Sa da da da nas ne }e is tr ~a ti na te re nu pro tiv @SK-a iz @a bqa u Sr bo bra nu. Shod no pra vil ni ku me~ je re gi stro van slu `be nim re zul ta tom (3:0).

Od lu ka to me ko ja }e eki pa igra ti pro tiv Omla din ca iz Ste pa no vi }a ili Sta rog gra da iz Ba~ ke Pa lan ke u od lu ~u ju }em me ~u za po pu nu Pod ru~ ne li ge No vi Sad( za vi si da li }e Je din stvo iz Sta re Pa zo ve pro }i ba ra`) zna }e se u ne de qu ka da }e u Te me ri nu meg dan po de li ti Bu du} nost i @SK. G. K.

Za do voq no tr qa ju ru ke u te me rin skoj Slo gi, jer osva ja we dru ge po zi ci je pred sta vqa naj bo qi pla sman od iz la ska na srp sko li ga {ku fud bal sku po zor ni cu. Cr ve no-be li su tr ku za vr {i li iza no vog pr vo li ga {a Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve, sa 13 po be da, pet re mi ja i de set po ra za, uz gol-raz li ku 34:31. U~i nak ni kog ni je osta vio rav no du {nim, agil na upra va, plan skim ra dom, po di gla je klub na naj vi {i or ga ni za ci o ni ni vo, a igra~ ki ka dar je re zul ta ti ma oprav dao po ve re we.

- Iza nas je ve o ma uspe {na se zo na, jer u tre }e li ga {kom ste pe nu tak mi ~e wa Slo ga ni kad ni je bi la bo qe pla si ra na. Osam go di na, u kon ti nu i te tu, igra mo za pa `e nu ulo gu u ovom ran gu tak mi ~e wa. Srp ska li ga je kva li tet no tak mi ~e we i ne tr pi imro vi za ci je, pa mi je dra go da smo us pe li da uda ri mo sta bi lan te meq. Ni smo stre pe li za op sta nak, bla go vre me no smo i te o ret ski osi gu -

ra li sta tus i bi lo je do voq no pro sto ra da stru~ ni {tab uba ci u va tru i mla de sna ge i uve ri se u wi ho ve mo gu} no sti. U~i nak nas oba ve zu je da i na red ne se zo ne na sta vi mo u istom rit mu i da po tvr di mo da dru go me sto ni je plod slu ~aj no sti, ve} do kaz igra~ kog i klup skog sa zre va wa za ve }e do me te – ka `e pred sed nik klu ba Mi lo rad To mi}.

U pro le} nom de lu se zo ne cr ve no-be li su osvo ji li bod ma we

od Pa zov ~a na, a kqu~ vi sog pla sma na bi la je se ri ja od se dam uza stop nih po be da.

- Ra ni jih se zo na u~i nak na stra ni bio nam je boq ka i spre ~a vao nas da bu de mo bo qe pla si ra ni. Po pra vi li smo taj seg ment, sa go sto va wa smo do ne li 20 bo do va, {to se od mah re flek to va lo na pla sman. Po sle sla bi jeg star ta i pro me ne na kor mi lu, koc ki ce su se slo `i le, pa smo u pro le} nom de lu od i gra li pre ma o~e ki va wi ma. Do sta mla dih igra ~a do bi lo je po ve re we stru~ nog {ta ba, naj vi {e je po ka zao osam na e sto go di {wi ve zi sta Bo jan San ko vi}, iako je po pr vi put igrao srp sko li ga {ke me ~e ve. Igra ~i su do bi li voq no do 8. ju la, dok }e ru ko vod stvo, u do go vo ru sa stru~ nim {ta bom, na pra vi ti spi sak neo p hod nih po ja ~a wa – is ti ~e sport ski di rek tor De nis Ma le {e vi}.

Za go lo ve je bio za du `en Ni ko la Po pin, u li stu stre la ca upi sao se 15 pu ta i oprav dao rej -

ting pro ve re nog gol ge te ra. Qu bi mac na vi ja ~a, ka pi ten Ne ma wa Mi qa no vi} kao di ri gent od bra ne po sti gao je ~e ti ri go la, dok su is ku sni Zo ran Zu ki} i Ne nad Ze ~e vi} po sla li po tri lop te u mre `u.

- Pre u zeo sam kor mi lo u 10. ko lu, igra ~i su br zo pri hva ti li me tod ra da i za jed ni~ kim sna ga ma, uz po dr {ku upra ve, ostva ri li smo sja jan re zul tat. ^SK Pi va ra, Rad ni~ ki iz [i da i Sen ta osta li su iza nas, iako ima ju od li~ ne ti mo ve. Kod ku }e smo ima li kiks pro tiv Du na va (1:0), da ni je bi lo tog neo ~e ki va nog po ra za pred nost u od no su na naj bli `e pra ti o ce bi la bi jo{ ube dqi vi ja. Is kri sta li sa la se oko sni ca eki pe, po ku {a }e mo da je za dr `i mo na oku pu i da uz ne ko li ko osve `e wa igra~ kog ka dra re pri zi ra mo u~i nak u de ve toj srp sko li ga {koj se zo ni – ja san je {ef stru~ nog {ta ba Mir ko Ba bi}.

M. Me ni }a nin

TSK PR O [AO PR VI KR OZ CIQ U NO VO SAD SKOJ LI GI

^vrst te meq za vi {i rang Ne ka da {wi voj vo |an ski fud bal ski li ga{ TSK iz Te me ri na us peo je da pr vi pr o |e kr oz ciq u No vo sad skoj li gi. Te me rin ski cr ve no-be li su po tvr di li da su kva li te tom pre va zi {li rang tak mi ~e wa, po {to su za be le `i li 27 po be da, re mi i sa mo dva po ra za, uz sjaj nu gol-raz li ku 130:12. Strel ci TSK - a ni kog ni su osta vi li rav no du {nim ka da se pod vu ~e cr ta is pod wi ho vog u~in ka, po sti gli su naj vi {e go lo va u svim li ga ma pod okri qem Fud bal skog sa ve za Sr bi je.

- Po vra tak u Pod ru~ nu li gu bio je po sta vqen kao glav ni za da tak uo~i po ~et ka tak mi ~e wa i dra go mi je da smo, uz afir ma ci ju mla dih sna ga, ostva ri li am bi ci je. Tr ku za bo do vi ma za vr {i li smo de set ko ra ka is pred dru go pla si ra ne no vo sad ske Mla do sti, {to zna ~i da ni je bi lo osci la ci ja na {oj igri. Od nos pre ma oba ve za ma i za la ga we igra ~a za slu `u ju vi so ku oce nu, kra si lo ih je ve li ko dru gar stvo i van te re na – ka `e tre ner Dra gan Mi lo {e vi}.

Sr |an Ro si} po sti gao je 28 go l o va, Vla di mir La vr w a je

Fud ba li TSK Te me ri na pr va ci No vo sad ske li ge

mre `u na ci qao 23 pu ta, dok je La zar Le ti} po sti gao 14 po go da ka. Naj vi {e me ~e va, od i gra li su Sr |an Ro si}, Igor ^i pe, Vla di mir La vr w a (po 27), a pra te ih ^e do mir Da ki} (24 na stu pa) i gol man Mom ~i lo Pet ko vi} (22).

- Li ni je su od li~ no funk ci o ni sa le, osam na est igra ~a upi sa lo se u li stu stre la ca, a mre `e su ~e sto tre sli i de fan ziv ci.

Ka pi ten Ta ma{ Var ga, ^e do mir Da ki} i Dra gan Vi {e kru na po sti gli su ukup no 17 go lo va. Ima

U FRU [KO GOR SKOM PAR TI ZA NU (NE)ZA DO VOQ NI SE ZO NOM

Bes pa ri ca uze la da nak

Fud ba le ri Fru {ko gor skog par ti za na iz Bu kov ca za vr {i li su se zo nu u No vo sad skoj li gi na {e stoj po zi ci ji. Mo gli su da bu du i bo qe pla si ra ni, jer du go su dr `a li tre }e me sto na ta be li, ali sti caj ra znih okol no sti uti cao je na ko na~ ni pla sman, pre sve ga bes pra i ca, ko ja mu ~i i dru ge klu bo ve. Klub je je dva op stao na sport skoj ma pi, jer nov ca ne ma do voq no. Ta ko |e, u pro le} nom de lu tak mi ~e wa na utak mi ce je i{lo od de vet do je da na est igra ~a.

No, mom ci su sve to pre bro di li na naj bo qi na ~in. Po za vr {et ku tak mi ~e wa oku pi li su se u Lo va~ kom do mu, dru `i li se, pre pri ~a va li tek za vr {e nu se zo nu... Go vo rio je pred sed nik klu ba Mi o drag Vu ko vi} pod se tiv {i s ka kvim su se te {ko }a ma sre ta li, ali i da je za do vo qan u~i we nim. Tre ner Dra gan Tu ti} je na po me nuo da sma tra da je pla -

sman mo gao da bu de i bo qi i da ga bri ne ma wak fud ba le ra i od nos ne kih fud ba le ra pre ma igri i klu bu. Ka pi ten Mi li voj Pe ri}, mo mak za pri mer kao {to su i Sret ko Ku dri} i jo{ ne ki mom ci, re kao je da ni je za do vo qan ostva re nim. Me |u tim, do dao je da je mo `da i ni je oprav da no to {to sma tra da je mo glo bo qe s ob zi rom na okol no sti u ko ji ma klub bi ti {e.Va `no je za sle de }u se zo nu to {to }e se ne ki mla di igra ~i, ko ji su u dru gim klu bo vi ma, vra ti ti u Fru {ko gor ski par ti zan. Po hva qen je Sa vet MZ, ko ji je po ma gao klub, kao i jo{ ne ke fir me.

Kad se ofi ci jel ni deo za vr {io, iz net je pa suq sa su vim me som, a mo `e i obrat no. Fud ba le ri, stru ka, upra va i go sti u`i va li su u do brom za lo ga ju, uz ve ro va we da }e naj e sen bi ti bo qe.

M. Pa vlo vi}

DA NAS U @A BQU

Ba ra` me~ Ba ra` me~ za po pu nu Pr ve mu {ke ru ko met ne li ge gru pa Voj vo di na iz me |u La vo va iz Ba~ ke Pa lan ke (pr vak Pr ve voj vo |an ske li ge) i Ja bu ke (pe to pla si ra na eki pa Dru ge li ge - se ver) na pro gra mu je da nas.

Utak mi ca se igra u Sport skom cen tru @a baq u 19 ~a so va.

J. G.

jo{ pr o sto ra za na pre dak, mi slim da po sto je }i igra~ ki ka dar, uz dva pr o ve re na po ja ~a wa, mo `e da igra za pa `e nu ulo gu u vi {em ran gu. Po sle po be de pr o tiv Fru {ko gor skog par ti za na iz Bu kov ca (7:0), na vi ja ~i, igra ~i, stru~ ni {tab i ru ko vod stvo, uz {am pa wac, do ju tar wih ~a so va sla vi li su osva ja we pr vog me sta.

- Na pra vi li smo pr vi i naj te `i ko rak u vra }a wu klu ba na pri pa da ju }e me sto, po tra di ci, in fra struk tu ri i orga ni za ci ji.

Na red ne se zo ne TSK obe le `a va vek po sto ja wa i spa da me |u naj sta ri je klu bo ve na na {im pr o sto ri ma. Ne sme mo da spa va mo na lo vo ri ka ma, uda ri li smo sta bi lan te meq, ali pred sto je ozbiq ni ji iza zo vi i no va do ka zi va wa – is ta kao je Dra gan Mi lo {e vi}.

Od ak tiv nog igra wa opro stio se Pe tar Ka ra} i u re vi jal nom me ~u, pr o tiv se lek ci je li ge, sta vio je ta~ ku na du go go di {wu uspe {nu ka ri je ru.

M. Me ni }a nin

DU NAV SKI KUP

De jan Do la {e vi} dva pu ta po be dio De jan Do la {e vi} iz eki pe po be dio je u obe tr ke vo `e ne za Du nav ski kup, naj ve }eg tak mi ~e we re kre a ti va ca, ama te ra i ma ster sa u re gi o nu, na sta za ma Be o ~in – Cr ve ni ~ot (brd ska tr ka) i Be {e no vo – Cr ven ~ot (brd ski hro no me tar). Od ziv je bio od li ~an, star to va lo je 49 vo za ~a iz klu bo va Fa na tik, Eli te, Voj vo di na, Dubl (svi No vi Sad), Tu zla, Spar tak (Su bo ti ca), “Tr ka kroz Sr bi ju”, OBK Be o grad, ^u ka ri~ ki, Pro gre siv (svi iz Be o gra da), Miks tim Ki kin da, Miks tim Sen ta, As (Apa tin), [trb ce i Me ta lac (Kra qe vo).

Za ni mqi vo je da je Do la {e vi}(~lan eki pe „Tr ka kroz Sr bi ju”) po be dio i na brd skim i pro la za nim ci qe vi ma, a osva ja wem dru gog me sta u obe tr ke Mi lo{ Bu kvi} iz iste eki pe je do pri neo da sjaj na ma ni fe sta ci ja pro tek -

ne u zna ku ove be o grad ske se lek ci je.

- Du nav ski kup se po seb no za hva qu je re sto ra nu „Ka ra{„ na oba li Du na va u Be o ~i nu na iz u- zet nom go sto prim stvu - is ta kao je di rek tor Du nav skog ku pa Ti bor Tar jan. - Sa da sle di ma la pa u za, da se pri ku pi sna ga za na red nu tr ku, 1.ju la u ma |ar skom gra du Vi la wu.

Re zul ta ti (pe ta tr ka) Be o ~inCr ve ni ^ot (brd ska tr ka, 12,4 km): 1. De jan Do la {e vi} 27:14, 2. Mi lo{ Bu kvi} (obo ji ca “Tr ka kroz Sr bi ju”) 27:36, 3. Ni ko la Gr bi}, ([trb ce) 28:01. Pro la zni ciq: 1. De jan Do la {e vi}, 2. Mi lo{ Bu kvi}.

Brd ski ciq:1. De jan Do la {e vi}, 2. Mi lo{ Bu kvi}. [e sta tr ka, Be {e no vo-Cr ve ni ^ot, brd ski hro no me tar, 7,1 km: 1. De jan Do la {e vi}, 19:23, 2. Mi lo{ Bu kvi} 20:16, 3.

Alek san dar Mir ko vi} (Fa na tik, No vi Sad) 21:05.

PAN ^E VA^ KI TRI A TLON

Tra ki} i Bub we vi }e va po bed ni ci Pan ~e va~ ki tri a tlon, u or ga ni za ci ji Tri a tlon klu ba Ta mi{, odr `an je 19. put na Ke ju „Ra do je Da ki}”. Ovo je ujed no bi lo i Dr `av no pr ven stvo u sprint tri a tlo nu.

Pr vo me sto u se ni or skoj kon ku ren ci ji pri pa lo je Stra hi wi Tra ki }u iz Kra gu jev ca, dru go Mi la nu To mi nu iz No vog Sa da, a tre }e Vla di mi ru Sto ji sa vqe viu iz Pan ~e va. U kon ku ren ci ji se ni or ki po be di la je Kse ni ja Bub we vi} iz Pan ~e va, dru ga je bi la Bi qa na De di} iz Som bo ra, a tre }a Sla |a na Jo va no vi} iz Be o gra da.

Z. Dg.

sreda13.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

19

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO DAMA

Sa Ce ti wa ka Fran cu skoj

Sla vqe ko {ar ka {a Be {ik ta {a

DR@AVNO PRVENSTVO TURSKE

Er ceg i Be {ik ta{ osvo ji li sve Be{ikta{ iz Istanbula je posle turskog i Evro~elenx kupa trijumfovao i u dr`avnom prvenstvu, pobedom nad Efesom 80:76 ( 4:2 u finalnoj plej-of seriji).

Srpski internacionalac Zoran Erceg postigao je 15 poena u pobedi Be{ikta{a nad Efesom, kojom je spu{tena zavesa na {ampionat Turske.Karlos Arojo i Dejvid Hokins ubacili su po 18, dok je kod Efesa najefikasniji bio Kerem Tun~eri sa 22 poena. Du{ko Savanovi} zabele`io je {est poena i ~etiri

skoka, a biv{i NBA prvak Sa{a Vuja~i} svega ~etiri poena.

Erceg (27 godina, 211 cm) je u prvoj sezoni sa Be{ikta{om, posle tri godine u Gr~koj (Olimpijakos i Panionios), osvojio sva tri trofeja - drugu titulu prvaka u klupskoj istoriji, a Evro~elenx i Kup Turske prvi put.Crno-beli su posebno briqirali u plej-ofu, po{to su redom bili boqi od sva tri ovosezonska evroliga{a: Fenerbah~ea, Galatasaraja i sada Efesa. Time su stekli pravo da debituju u elitnom takmi~ewu Starog kontinenta.

[PANSKI [AMPIONAT

Real do di ru je ti tu lu U tre}oj utakmici finala plejofa {panske ACB lige, Real Madrid je u svojoj dvorani ponizio najve}eg rivala Barselonu. Na kraju bilo je - 85:59, ali bilo je neprijatno gledati kako Madri|ani razvla~e goste po parketu u drugoj (21:9), tre}oj (23:10) i prvom delu posledwe ~etvrtine, kada je posle deset poena u nizu Nikole Miroti}a na semaforu pisalo 76:45!Da, to je 31 poen razlike.Sada je 2:1 za Real, koji }e u sredu, tako|e u Palacio de Deportes u prestonici [panije, imati priliku da dovr{i rivala u ~etiri me~a i osvoji 31. titulu prvaka dr`ave, prvu od 2007. godine.

Ko bi rekao da }e biti tako posle prve utakmice, koja je zavr{ena {okantno za Real, ko{em Marseliwa Uertasa za pobedu s pola terena!? Ali, da su boqi ove sezone, Madri|ani su nagovestili ve} u drugom me~u u Kataloniji, koji su dobili ekspresnim oporavkom od {oka i sve to potvrdili su na svom terenu u tre}oj utakmici.

Ekipu Pabla Lasa mo`da o~ekuje i najte`i posao da ve} otpisanog protivnika pobedi bar jo{ jednom, u sredu ili subotu, ako to bude potrebno. Ako se to i dogodi, Real }e ove sezone osvojiti duplu krunu, jer je jo{ ranije trijumfovao u Kupu kraqa.

Ovu utakmicu, pored dominacije jednog tima, obele`io je i fizi~ki sukob ko{arka{a Barselone Pita Majkela i na{eg

Seniorska `enska reprezentacija Srbije danas startuje u kvalifikacijama za plasman na Evropsko prvenstvo 2013. godine, koje }e se odr`ati u Francuskoj. Srbija danas gostuje Crnoj Gori, utakmica se igra na Cetiwu od 20 ~asova.

Izabranice selektora Marine Maqkovi} nalaze se u grupi B sa selekcijama Estonije, Poqske, [vajcarske i Crne Gore. U kvalifikacijama za {ampionat Starog kontinentra u~estvuje 25 reprezentacija podeqenih u pet grupa, a po dve prvoplasirane ekipe (ukupno deset) izbori}e vizu za Francusku, uz ve} sigurne u~esnike Rusiju, Tursku, ^e{ku, Hrvatsku, Veliku Britaniju i Francusku.

Neuspeh u prethodnim kvalifikacijama za EP u Poqskoj doneo je promene u reprezentaciji.

Umesto Miodraga Veskovi}a, dirigentsku palicu preuzela je Marina Maqkovi}, trener prvaka Srbije Partizan Galenike. Selektirana je ekipa, a pripreme su proteklih dva meseca obavqene u Tivtu, Sloveniji i Nema~koj.

- Prvi put sam kapiten i presre}na sam zbog toga. Biti vo|a ovakve ekipe je velika stvar. Atmosfera u reprezentaciji je fenomenalna, sve jedva ~ekamo da kvalifikacije startuju sa `eqom da se domognemo Francuske - re-

@en ska ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je

kla je kapiten reprezentacije Milica Dabovi}.

Srbiju o~ekuje te`ak ispit u derbi okr{aju na Cetiwu. Izabranice selektora Miodraga Baleti}a, predvo|ene Ivom Perovanovi}, Anom Tur~inovi} i Amerikankom [ej Marfi pro{le godine su u Poqskoj osvojile {esto mesto i za malo im je izmakao direktan plasman u Francusku.

Ter mi ni kva li fi ka ci ja 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

kolo kolo kolo kolo kolo kolo kolo kolo

-

13. jun: Crna Gora - Srbija (Cetiwe, 20.00) 20. jun: Srbija - [vajcarska (Smederevo, 20.00) 23. jun: Poqska - Srbija (Krosno, 18.00) 27. jun: Srbija - Estonija (Kragujevac, 20.00) 30. jun: Srbija - Crna Gora (Beograd, 20.00) 7. jul: [vajcarska - Srbija (Friburg, 17.30) 11. jul: Srbija - Poqska (Beograd, 20.00) 14. jul: Estonija - Srbija (Talin, 20.15)

- Crna Gora je najja~a u grupi, tu nema dileme. Da se radi o kvalitetnoj ekipi govori i wihov plasman na posledwem EP. Individualni kvalitet je na wihovoj strani, a u prednosti su i zato {to igraju dugi niz godina u istom sastavu i odli~no se poznaju. Kod na sje sve novo. Od nas 16, samo ~etiri su ranije igrale zajedno. Imamo ogromnu `equ, veliko samopouzdawe i to mo`e da presudi. Va`no je da se dr`imo dogovora, moramo svih 40 minuta da izgaramo na terenu. Ko bude imao vi{e snage i dozu sre}e slavi}e - smatra Milica Dabovi}.

Srbija sa druge strane ima imerativ stvarawa kulta dr`avnog tima, kao i dobrih rezultata. Ekipu }e predvoditi Ivanka Mati}, Sara Krwi}, Milica i Ana Dabovi}. Izostanak Sowe Petrovi} je veliki hendikep za na{ tim, a i priroda povrede Jelene Milova-

Sa stav Sr bi je Na spisku selektor Marine Maqkovi} su slede}e ko{arka{ice: Tijana Ajdukovi}, Milica Dabovi}, Milica Ivanovi}, Nevena Jovanovi}, Duwa Pr~i}, Tamara Rado~aj, Nevana [apowi}, Dajana Butulija, Maja [kori}, Jelena Milovanovi}, Kristina Balti}, Sara Krwi}, Marina Mandi}, Ivanka Mati}, Jelena Maksimovi}, Ana Dabovi}. novi} mo`e da predstavqa problem za stru~ni {tab na startu kvalifikacija. Savez je odlu~io da se zbog popularizacije ko{rake kvalifikacione utakmice igraju u Smederevu, Kragujevcu i Beogradu.

I. Grubor

NBA LIGA

Po ~i we ve li ko fi na le Novica Veli~kovi} (Real)

reprezentativca iz redova Reala Novice Veli~kovi}a. U trenucima ludila u tre}oj ~etvrtini, kada je zaradio i tehni~ku i namernu gre{ku, Majkel je ~ak i udario rukom u lice Veli~kovi}a, potom poku{ao dodatno da se obra~una sa realovcima i za sve to nije izba~en s parketa!?

U trenutku incidenta, bilo je 52:34, sedam minuta pre kraja tre}e ~etvrtine. Novica je pogodio jedno slobodno bacawe i tako produbio ponor protivnika, koji je trojkom Miroti}a 30 sekundi pre kraja iste ~etvrtine bio u zaostatku od 30 poena (69:39). Bila je to serija 23:7, jo{ dominantnija od one iz druge ~etvrtine, kada je doma}in od 25:25 stigao do 41:26.

U no}i izme|u utorka i srede po~iwe finalna serija NBA lige izme|u Oklahoma siti Tandera i Majami Hita.Prednost doma}eg parketa ima}e Oklahoma, koja je ostvarila boqi skor u regularnom delu, a igra se do ~etiri pobede.

Bi}e to i duel trostrukog najkorisnijeg igra~a lige Lebrona Xejmsa i trostrukog najboqeg strelca lige Kevina Durenta.

Peti put od 1967. godine igra}e MVP protiv najboqeg strelca u finalu, a prvi put posle 1997 godine kada su Bulsi, predvo|eni Majklom Xordanom, pobedili Karla Melouna i Jutu. Ukupno, tri od polsedwa ~etiri duela dobio je najboqi strelac.

- Jedino je ovako pravedno - rekao je Lebron.

Xejms u veliko finale ulazi posle fantasti~nog izdawa u {estoj i sedmoj utakmici finala istoka protiv Bostona kada je preuzeo stvari u svoje ruke i odgovorio kriti~arima koji su ga prozi-

Ko {ar ka {i Ma ja mi Hi ta

TRKA PRIJATEQSTVA U KULI

I ma sov nost i kva li tet U Kuli je, u organizaciji Atletskog kluba Hajduk maraton tim, odr`ana ~etvrta po redu Trka prijateqstva, koja je imala i me|unarodni karakter, jer su uz takmi~are iz na{e zemqe nastupili i atleti~ari iz Ma|arske, Hrvatske i Republike Srpske. Da ova trka postaje sve kvalitetniji atletski doga|aj potvr|uje i podatak da je bilo prijavqeno 374 u~esnika, a da je trku zavr{ilo wih 283. Ako se zna da je prethodnu trku zavr{ilo 187 takmi~ara, onda je jasno da kulska Trka prijateqstva po masovnosti raste.

- Uvek mo`e boqe, ali imamo razloga da budemo zadovoqni onim {to smo podarili Kuli. Trka je sve masovnija, a ako se ima u vidu i podatak da je prvih deset takmi~ara stazu dugu 6 kilometara savladalo za vreme ispod 20 minuta, jasno je da ova atletska manifestacija stasava u veoma kvalitetno takmi~ewe ka`e jedan od organizatora trke, kulski maratonac Zdravko Mi{ovi}.

Start Tr ke pri ja teq stva u Ku li

U `enskoj konkurenciji najboqa je bila srpska olimpijka iz Ivawice Ana Suboti} koja je ostvarila vreme od 21 minut i 58 sekundi, druga je bila takmi~arka iz Ma|arske Zita Ka~er ( 22 minuta i 6 sekundi), a tre}a na{a reprezentativka Marjana ^egar-Luki} sa vremenom 22 minuta i 14 sekundi.

U mu{koj konkurenciji prvo mesto je osvojio ma|arski reprezentativac na 800 metara Olah Tama{ pretr~av{i 6 kilometara za 18 minuta i 12 sekundi, drugi je bio srpski reprezentativac Goran Mili~i} iz Kosova Poqa sa vremenom 18 minuta i 16 sekundi i tre}i reprezentativac Ma|arske Tama{ Tot koji je ostvario vreme od 18 minuta i 18 sekundi.

Od kulskih atleti~ara najvredniji rezultat je ostvario Veqko Popovi}, koji je sa vremenom od 21 minuta i 47 sekundi zauzeo dvadeset i {esto mesto. \. Bojani}

vali da be`i od loppte kada se lomi utakmica. U odlu~uju}oj sedmoj utakmici veliku podr{ku ovogodi{wi MVP je imao i u Dvejnu Vejdu i Krisu Bo{u. Podatak da je velika trojka Hita postigla svih 28 poena u posledwih 12 minuta protiv Bostona dovoqno govori o tome ko }e za Oklahomu predstavqati najve}u opasnost.

Oklahoma je na putu do velikog finala osim San Antonija savladala Lejkerse i Dalas, a te tri ekipe su osvojile deset od posledwih 13 titula. Ovo je za Oklahomu prvo finale od 1996. godine kada su bili Supersoniksi i kada su igrali u Sijetlu. U regularnom delu Majami i Oklahoma odigrali su dva me|usobna me~a i oba su dobili doma}ini. Ove dve fran{ize se nikada nisu srele u plej-ofu, a imaju po jednu titulu. Majami je 2006. pobedio Dalas u finalu, a Tanderi su kao Sijetl 1979. pobedili u finalu Va{ington u pet me~eva.

ZAVR[ENA SEZONA U NHL LIGI

King si ma ti tu la Hokeja{i Los An|eles Kingsa osvojili su prvi Stenli kup u 45-godi{woj istoriji kluba. Kingsi su u velikom finalu NHL lige slavili sa 4:2 u pobedima protiv Wu Xersi Devilsa. Devilsi iz Wu Xerzija su, po{to su gubili sa 3:0 u finalnoj seriji, uspeli da ostvare dve pobede u nizu, ali su Kingsi u {estom me~u pobedom na svom klizali{tu ipak do{li do titule-6:1.Pobednik odlu~uju}eg me~a nijednog trenutka nije dovo|en u pitawe, po{to su Kingsi ve} u prvoj tre}ini me~a poveli sa 3:0.

Do ove titule, najbli`i osvajawu Stenli kupa, tim iz grada an|ela je bio 1993. godine, kada su u finalu dobili prvu utakmicu protiv Montreal Kenedijensa, ali su izgubili naredne ~etiri. Tada je u timu Kingsa bio legendarni Vejn Grecki, a sada ih je do titule predvodio momak sa prostora biv{e Jugoslavije – Slovenac An`e Kopitar, koji je bio najboqi strelac i asistent tima.

Interesantno je da su Kingsi u plej-of u{li sa osme pozicije na Zapadu i da su na putu do finala uspeli da izbace tri prvoplasirana tima – Vankuver, Sent Luis i Finiks.

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda13.jun2012.

ATRAK CI JE NA ZRE WA NIN SKOM KOR ZOU

Pr vi La li} U Zrewaninu je, radi popularizacije {aha u gradu, odr`ana zanimqiva {ahovska priredba pod nazivom “Korzo fest 2012”.

Na nekada{wem korzou lokalni {ahisti iznenadili su sugra}ane javnim odigravawem blic turnira. Sudio je i zapisnik vodio Pera Raci}.

Posle devet odigranih kola plasman je slede}i: 1. Dragan Lali} 7,5, 2. Neboj{a Somborski 7, 3. Predrag Bodiroga 5,5, 4-5. Slobodan Markov, Milo{ Piperski 4,5, 6. Slobodan Milo{evi} 2,5, 7-9. Nikola Milovi}, Ivan Adamov, Zoran Ja}imovi} 1,5 poen.

ME \U NA ROD NO PR VEN STVO VOJ VO DI NE

Kva li fi ka ci je za se ni o re i omla din ce Tre}e otvoreno me|unarodno prvenstvo Vojvodine odr`a}e se u Tehni~koj {koli “Mileva Mari}-Ajn{tajn” od 29. juna do 5. jula. Igra}e se po {vajcarskom sistemu u 9 kola. Ove godine turnir se tretira i kao seniorski i kao juniorski {ampionat Vojvodine.

Naime, ~etvorica prvoplasiranih sa srpske rejting liste odigra}e naknadno dopunski me~ za dva mesta za naredni {ampionat Srbije. Tako|e }e i najuspe{niji omladinci po zavr{etku prvenstva odigrati ~etvorome~ za plasman na ovogodi{we omladinsko prvenstvo Srbije. Tempo igre je 90 minuta po igra~u uz bonus 30 sekundi po odigranom potezu do kraja partije.

Kao uvertira za prvenstvo, 28. juna, odr`a}e se i me|unarodno prvenstvo Vojvodine u cugeru, a po zavr{etku prvenstva u klasi~nom {ahu, 6. jula, na redu je i me|unarodno prvenstvo Vojvodine u ubrzanom {ahu. Svakog dana bi}e organizovano za vreme redovnog kola i minimum 2 cuger turnira sa 10-12 u~esnika. Za sva takmi~ewa organizator obezbe|uje komplet rekvizite za igru. Prema informacijama iz [S Vojvodine do sada ima preko 120 prijavqenih igra~a. Op{irnije informacije mogu}e je videti na ww w. vojvodinachess.net ili se obratiti na telefone 021/572-238, 021/450714 ili 064/124-9741. Mogu}e su prijave i na vojvodinachess@sbb.rs ili sinisadrazic@sbb.rs.

OPEN „TI SKI CVET“ U NO VOM BE ^E JU

Poen za do ma }i ne Posle pet godina opet smo u areni novobe~ejskog Doma kulture. Pet godina {ahovskog ni~ega, malo li je? U i{~ekivawu po~etka ceremonije sve~anog otvarawa za trenutak smo se udru`ili sa nostalgijom za prethodnih 25 leta, gde su nam prodefilovali poznatih likovi Duleta Rajkovi}a, Vladimira Sutorikina, Mikija Markovi}a, Dragana Kosi}a, Dejana Anti}a, Dragutina [ahovi}a, Mir~eta Lazi}a, Neboj{e Ilijina, Miklo{a Kaposta{a, Antoanete Stefanove, Bo{ka Abramovi}a, Bate Milo{evi}a, Miodraga Savi}a, Borka Lajthajma, Julijana Radulskog, Miroslava To{i}a, Marije Manakove, mla|anih Nikole \uki}a, Bobana Bogosavqevi}a, Ste van Jo vi} Milo{a Roganovi}a... A onda su rawu Tomislava Ratkovi}a, zamenas u sada{wost vratili najmla|i nika predsednika i Sa{e [u}uropripadnici KUD-a „Be}arac“, pod vi}a, zamenika predsednika za turukovodstvom Olivere Bla`in, rizam, omladinu i sport, kao i disimpati~nim kulturno-umetni~- rektorice Doma kulture Maje Bakim programom uz aplauze svih ra~kov. Konferansu na otvarawu prisutnih. Da java nije san potvr- ve{to je vodila glumica Edita Zedio nam je Milivoj – Mi{a Vreba- rebewi – Tewi. Takav uvod za turlov, predsednik Op{tine Novi nir impresionirao je u~esnike koBe~ej, koji je u svom pozdravnom go- ji su svojim pona{awem i zalagavoru gostima i u~esnicima turni- wem tokom ~itavog turnira opravra ukazao na pote{ko}e oko orga- dali potrebu za nastavkom tradinizacije turnira u prethodnom pe- cije. U tome su svoj doprinos dali riodu, ali i sa ~vrstom verom i i Mirko Ili~i}, direktor turniobe}awem da }e se tradicija novo- ra i Milorad Azucki, ~lan organibe~ejskog opena nastaviti kao jo{ zacionog odbora. jedan prilog bogate kulturno[to se ti~e samog turnira, poumetni~ke ponude grada. red devet Fide majstora, o{tru Da su doma}ini zaista spremni borbu za sam vrh od starta je naza nastavak tradicije govorilo metnuo mk Stevan Jovi} iz Novog nam je i prisustvo sve~anom otva- Sada koji je sa {est pobeda zaslu-

`eno slavio. Na drugom mestu je zavr{io FM Zoran Jakovqev, ~lan Budu}nosti iz Srpske Crwe, koji je jedini uspeo, u burnoj partiji, da savlada pobednika turnira.

Drugi ~lan istoimenog kluba, talentovani Sr|an [ukovi}, pored novih 23 rejting poena, osvojio je i specijalne nagrade za najboqe plasiranog omladinca i igra~a do 2000 rejtinga. Nagradu za najboqeg igra~a op{tine Novi Be~ej osvojio je Du{ko Petrovi} iz Kumana, a nagrada za najuspe{nijeg veterana pripala je Zlatku Parnickom iz Ba~ke Palanka, ina~e, ~lanu Mladosti iz Ba~kog Petrovca.

Kona~an plasman: 1. Stevan Jovi} 6, 2. Zoran Jakovqev 5,5, 3-4. Qubomir Vrani}, Milan Zlati} 5, 5-10. Du{ko Petrovi}, Robert Veleski, Pavle Levnaji}, Zlatko Parnicki, Sini{a Paro{ki, Krasoje Notaro{ 4,5, 11-14. Miloje Braji}, Jano{ Dostan, Stevan Sr|anov, Du{an [evo 4, 15-20. Sava Manojlovi}, Mladen [trbac, Zoltan [imowi, Stevan Popov, Sr|an [ukovi}, Miroslav Mihaq 3,5, 21-27. Obrad Sirotanovi}, Damjan Pewov, Lorand [aki}, Simeon [aki}, Momir Jovanovi}, Zoltan Na|, Ferenc Mesaro{ 3, 28-31. Vladislav Golupski, Marinko Naumov, Toma Brki}, Zvonimir Aleksi} 2,5, 3233. Velibor Trajkovi}, Vojko Grabe` 2, 34-36. Sini{a Ru`i~i}, Qupko Vasi}, Ivica Koledin 1,5 poen.

B. Dan ko vi}

DAN [ AHA U M ELE NC IMA

Zl ato za T e od oru i D ej ana Po dugogodi{woj tradiciji, istog dana kada se igra i vikend turnir povodom seoske slave „Duhovi“, u Melencima se odr`ava i otvoreno pojedina~no prvenstvo u~enika osnovnih {kola op{tine

3. David Omorjan, 4. Kosta Isi}, svi sa po 5 poena, 5-7. Danilo Jahura, Marina Robal, Stefan Tadin 4,5, 8-12. Nikola Pani}, Ivana Litri~in, Sini{ Levnaji}, Ogwen Lozani}, Marko Stojanov-

Stanojevi}, Milanko Bili} 5, 67. Jakov Petri}, Ma{a Milivojevi} 4,5, 8-13. Nemawa @upunski, Sima Vojin, Bojana Robal, Jovan Beli}, Matilda Navratil, Iva Vujkov 4, 14-17. Uro{ Doro{kov,

Re{ewe problema br. 392 (Edmond Barthelemy, Miniatures Stradegiques 1935.) sa pozicijom: beli – Kb4, Dc6, Tc1, Ld5, pe{ak c3; crni – Kb2; je 1.Lh1! Iznudica. Na 1...K:a2 sledi 2.Dh2 mat.

U Moskvi je u toku Memorijal Mihaila Taqa. Deset toreadora, dostojnih da obele`e slavu gusara iz Rige, sa prose~nim rejtingom od 2776 poena ~ine visoku 22 kategoriju turnira.

Ve} u prvom kolu nagove{teno je da }e turnir, za razliku od nedavno zavr{enog me~a Anand – Geqfand, biti veoma uzbudqiv: ~etiri odlu~ene partije pobedili su u sve ~etiri igra~i sa belim figurama a jedna partija je zavr{ena remijem.

Posle tri odigrana kola stawe na tabeli je: 1-2. Raxabov, Morozevi~ 2,5, 3. Kramnik 2, 4-5.

Karlsen, Arowan 1,5, 6-10. Mek [ejn, Karuana, Toma{evski, Gri{~uk, Nakamura 1 poen.

Kramnik je u drugom kolu pobedio Gri{~uka u dobro poznatoj klasi~noj varijanti Kraqeve indijke. Prema mi{qewu komentatora Gri{~uk je upao u ku}nu analizu Kramnika.

Kram nik–Gri {~uk Kra qe va in dij ka E97 1.Sf3 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.d4 0–0 6.Le2 e5 7.0–0 Sc6 8.d5 Se7 9.b4 Sh5 10.g3 Ova varijanta Kraqeve indijke bila je vrlo aktuelna kasnih 90tih. Kramnik je u teoretskim raspravama bio prepoznatqiv po popularnom 10.Te1. Zanimqivo je videti Kramnika jo{ jednom u akciji sa starom dobrom varijantom kao {to je to bilo i protiv Girija pro{le godine.

10...f5 11.Sg5 Sf6 12.Lf3 c6 13.Lg2 Protiv Girija je igrao 13.La3.

13...h6 14.Se6 L:e6 15.d:e6 S:e4 16.S:e4 f:e4 17.b5! Ove pozicije su uvek pune zamki. Izgleda kao da crni dobija ne samo piona, za oslabqeno poqe e6, ve}, u mnogim slu~ajevima, kreira sna`an pe{a~ki centar. U stvarnosti, u ve}ini slu~ajeva, ovaj pe{a~ki centar potpada pod pritisak lova~kog para belog i ako pre`ivi kasnije, bez sumwe, postaje struktura za prednost. Ciq b5 poteza je da otvori dijagonalu a1-h8 za lovca crnopoqca.

17...Tf6 18.L:e4 T:e6 19.Da4 d5 20.Td1 Crni je bu{an po mnogim poqima. On bi sada ra-

do vratio piona da postigne izjedna~ewe, ali to nije tako jednostavno.

20...Kh7 20...Dc8 21.c:d5 c:d5 22.T:d5! S:d5 23.L:d5 Kh7 24.L:e6 D:e6 25.Le3 je vrlo neprijatno.

Lovac na g7 je lo{ sve dok je beli lovac na e4, ali dok ga ne otera crni ima velike pote{ko}e. 21.c:d5 c:d5 22.Db3 Bodqi ima sve vi{e.

22...Tb6 23.a4! 23.L:d5 Td6 24.Lf3 T:d1+ 25.L:d1 e4 26.Tb1 Sd5 sa kontraigrom, bi u~inilo Gri{~uka sre}nim ~ovekom. ^ak i tada beli bi bio boqi, ali bi crni zadr`ao izvesnu mogu}nost za aktivnost zbog nespretnog polo`aja belih figura. Naravno da to nije ono {to bi Kramnik dozvolio.

23...a6 24.La3 a:b5 25.L:e7 D:e7 26.T:d5 Poru{io se centar i mada je crni zadr`ao piona vi{ka, nema sumwe u to ko stoji boqe. Lovac na e4 kontroli{e mnoge dijagonale; vr{i pritisak na g6 i b7-pione. Te{ko je odr`ati ovu poziciju, vrlo te{ko. . 26...b4 27.a5 Df7 28.h4 Crni je bespomo}an protiv pretwe h5 pa mora sam da odigra taj potez. 28...h5 28...Kh8 29.Td8++-; 28...Kg8 29.h5 g:h5 30.Tad1 i crni nema odbrane.

29.Dd1 Obi~an potez, ali vrlo sna`an. Dama brani topa na a1, priprema potporu za drugog na d7, a ciqa i na h5. Pozicija crnog je bez nade i Gri{~uk predaje. Potpuna i uspe{na demonstracija eksperta za Kraqevu indijku. Kada ~ovek potra`i model za igru: kako igrati protiv Kraqeve indijke kao beli, siguran sam da }e ova partija poslu`iti. 1:0 Ko men tar: A. Ra mi rez Pri pre mio: B. Dan ko vi}

ME \U OP [TIN SKA LI GA ZRE WA NIN Re zul ta ti 5. ko la: Je din stvo (No vi Be ~ej) - Bo rac (Alek san dro vo) 3,5:4,5, Rad ni~ ki (Ja {a To mi}) - Pro le ter 2 (^o ka) 5:3, Ara dac slo bo dan. Pla sman: 1. Je din stvo 9(22,5), 2. Bo rac 9 (16,5), 3.

Ara dac 6 (18), 4. Rad ni~ ki 6 (14,5), 5. Pro le ter (2) 0 (8,5).

VOJ VO \AN SKE LI GE Gru pa Ba~ ka

D obi tn ici p rizn awa na ta km i~ ewu u M ele nc ima

A. Archambault La Pre{e, 1901.

Ta qu u po men

SE VER NO BA^ KA LI GA

[AJ KA [KA LI GA

Be li da je mat u dva po te za

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Re zul ta ti 5 ko la: Bez dan - @ed nik (Sta ri @ed nik) 5:3, Ada – Si vac 1,5:6,5, Mi qo Vu jo vi}” (Cr ven ka) - Po ti sje (Ka wi `a) 5:3, “@a ki Jo `ef” (Sta ra Mo ra vi ca) - Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) 4,5:3,5, Po let (Ras ti na) - Mla dost (Oxa ci) 4,5:3,5, Haj duk (Ku la) - “Mi lo{ Ra ki}” (Rat ko vo) 4:4. Pla sman: 1. Si vac 13 (28), 2. Bez dan 13 (22,5), 3. “Mi qo Vu jo vi}” 10 (21, 4. Mla dost 8 (23), 5. “@a ki Jo `ef” 7(20,5), 6. Ada 7 (16,5), 7. Haj duk 6 (21), 8. Elek tro voj vo di na 5 (20,5), 9. Po let 5 (18), 10. “Mi lo{ Ra ki}” 4 (19), 11. Po ti sje 2 (16), 12. @ed nik 1 (14).

Re zul ta ti 2. ko la: Bu di sa va Haj duk (Gar di nov ci) 4:4, [aj ka{ - Pion (Be ~ej) 5,5:2,5, Omla di nac (@a baq) - Ju go vi} 2 (Ka}) 5:3, Slo ga (Lok) –[aj ka{ (Ko viq) 1,5:6,5. Re zul ta ti 3. ko la: 1.[aj ka{ (Ko viq) - Bu di sa va 4,5:3,5, Ju go vi} (2) – Slo ga 7,5:0,5, Pion – Omla di nac 5,5:2,5, Haj duk – [aj ka{ 2:6.

Pla sman: 1. [aj ka{ 9 (19), 2.

Pion 6 (15,5), 3. Omla di nac 6 (13,5), 4. [aj ka{ (Ko viq) 6 (13), 5. Bu di sa va 4 (14), 6. Ju go vic (2) 3 (11), 7. Haj duk 1 (6,5), 8.

Slo ga 0 (4,5).

PRO BLEM BR. 393

dnevnik

Zrewanin. Tako se s pravom mo`e re}i da je to dan {aha u Melencima. Turnir je odigran 2. juna u prostorijama Osnovne {kole “Dr Branko Vrebalov”. Zanimqivost je da su sudije bili profesori Vladimir Jovanov i Tihomir Bogovi}, ina~e, op{tinske {ahovske sudije.

Plasman u~enika 5-8. razreda: 1. Teodora Raci}, 2. Danka Lali},

ski 4, 13-14. Ferenc Fekete, Marica Te{i} 3,5, 15-17. Aleksandar Ma}a{, Igor Vujanov, Sa{a Stankovi} 3, 18. Milo{ Jovanovi} 2,5, 19-20. Aleksa Ratkovi}, Jovan Ponorac 1,5, 21. Nikola Petrovi} 1, 22. \or|e Petrovi} 0. Plasman u~enika 1-4. razreda: 1. Dejan Omorjan 6,5, Petar Grubor, 3. Aleksa Savin 5, 4-5. Ivana

Tomislav Navratil, Aleksej Barto{, Marijana Bili} 3,5, 1823. Vuk [erbula, An|ela Radomir, Andrej Nikoli}, Marko Gligor, Robert [jagi, Nikola Ble{i} 3, 24-25. Denis Straka, Jovan Nikoli} 2,5, 26-28. Milan Zimowi}, Dejan Radowi}, \or|e Petar Daraba{ 2, 29. Janko Jona{ 1 poen.

ZON SKA LI GA SREM

NO VO SAD SKA LI GA

SE VER NO BA NAT SKA LI GA

Re zul tat 3. ko la: Sre mac (^e re vi}) - [i ma nov ci 5:3. Re zul ta ti 4. ko la: [i ma nov ci - Do wi Srem (Pe }in ci) 6,5:1,5, Ba nov ci Du nav (2) - Du nav (No vi Slan ka men) 0:8, Ru dar (Vrd nik) - Bo rac (Kle nak) 6:2, „Bri le“ (Ru ma) Slo ga (Hrt kov ci) 3:5, Sre mac (^e re vi}) - Po du na vac (Be le gi{) 5:3. Pla sman: 1. Du nav 12 (26,5), 2. Sre mac 12 (20), 3-4. Po du na vac, Ru dar 7 (17,5), 5. [i ma nov ci 6 (17,5), 6. Slo ga 5 (16), 7. Do wi Srem 4 (10,5), 8. Bo rac 3 (15), 9. Ba nov ci Du nav (2) 1 (6,5), 10. „Bri le“ 0 (13).

Re zul ta ti 4. ko la: Pro mo ci ja – Pen zi o ner 8:0, Pru `e na ru ka (Sr. Ka me ni ca) - Je din stvo (Ru men ka) 3,5:4,5, Bu ba ma ra (2) @e le zni ~ar 4,5:3,5, Bo rac - E| {eg 6,5:1,5, Dnev nik - ^e ne jac (^e nej) 5:3, Kra qi ca PTT 2 (Pe tro va ra din) slo bod na. Pla sman: 1. Bu ba ma ra (2) 10 (21), 2. @e le zni ~ar 7 (18,5), 3. Je din stvo 7 (14,5), 4. Dnev nik 7 (14(-), 5. Bo rac 6 (16(-), 6. Pen zi o ner 6 (12(-), 7. Pro mo ci ja 5 (18), 8. Pru `e na ru ka 4 (15,5), 9. E| {eg 1 (12), 10. Kra qi ca-PTT 1 (10(-), 11. ^e ne jac 1 (8,5).

Re zul ta ti 5 ko la: Bu du} nost (Srp ska Cr wa) - 2. Ok to bar (Ku ma ne) 4:4, Mla dost (Bo ~ar) - Pro le ter (Zre wa nin) 5:3, Le hel (Mu `qa) - Ma dost (Ban. De spo to vac) 4:4, Je din stvo (E~ ka) No vi Kne `e vac 2:6, Mla dost (Lu ki }e vo) – Zla ti ca 4,5:3,5, Rad ni~ ki (Ki kin da) - Kra ji na (Kra ji {nik) 3,5:4,5. Pla sman: 1. Kra ji na 15 (29), 2. Le hel 10 (24,5), 3. Mla dost (Bo ~ar) 9 (23), 4. No vi Kne `e vac 9 (19), 5. Mla dost (Ban. De spo to vac) 8 (22,5), 6. Mla dost (Lu ki }e vo) 8 (20,5), 7. 2. ok to bar 7 (21), 8.

Pro le ter 7 (19,5), 9. Bu du} nost 5 (17), 10. Zla ti ca 4 (15), 11. Rad ni~ ki 3 (21) 12. Je din stvo 0 (8).

Re zul ta ti 5. ko la: Adi ce (No vi Sad) – Pri gre vi ca 6,5:1,5, Omla di nac (Ku cu ra) - Ba~ ka Pa lan ka 3,5:4,5, Rad ni~ ki (Baj mok) Vul kan Pro tek tor (Apa tin) 3:5, Her ce go vac (Gaj do bra) - BT[K (Ba~ ka To po la) 5,5:2,5, Sr bo bran - Sen ta 5,5:2,5, Voj vo di na (No vi Sad) – Pa no ni ja 7:1. Pla sman: 1. Voj vo di na 15 (30), 2. Adi ce 12 (26), 3. Her ce go vac 12 (22(-), 4. Sr bo bran 10 (25), 5. Sen ta 9 (22), 6. Omla di nac 7 (16,4(-), 7. Ba~ ka Pa lan ka 6 (18), 8. Vul kan Pro tek tor 4 (15), 9. Rad ni~ ki 3 (17,5), 10. BT[K 3 (13), 11. Pri gre vi ca 2 (16), 12. Pa no ni ja 1 (11).

Gru pa Ba nat Re zul ta ti 5. ko la: Ko va ~i ca - Pro le ter (^o ka) 2:6, “Bo ra Iv kov” (Ba nat sko No vo Se lo) - “Bo ra Ko sti}” (Vr {ac) 3:5, Na pre dak (^e ste reg) - “Ba ta ]o si|” (Opo vo) 1,5:6,5, Naf ta gas 2 (Ele mir) - Bi le }a nin (Se ~aw) 3:5, Ru san da (Me len ci) – Ali bu nar 4:4, Slo ga (Plan di {te) - PA[K (Pan ~e vo) 3:5. Pla sman: 1. 2. “Ba ta ]o si|” 15 (28), 2. “Bo ra Ko sti}” 15 (27,5), 3. PA[K 10 (24), 4.

Bi le }a nin 10 (21,5), 5. Ali bu nar 9 (22), 6. “Bo ra Iv kov” 7 (20), 7. Pro le ter 6 (18), 8. Ru san da 5 (18,5), 9. Na pre dak 3 (16,5), 10.

Ko va ~i ca 2 (17), 11. Naf ta gas (2) 1 (14), 12. Slo ga 1 (13).

Gru pa Srem Re zul ta ti 5. ko la: Slo ga (In |i ja) - “Car Uro{“ (Ja zak) 2:6, Haj duk (Be {ka) - Ce ment (Be o ~in) 3,5:4,5, Ba no {tor - Bo rac (Ve li ki Ra din ci) 4:4, Sre mac (Voj ka) - Ba nov ci Du nav 2:6, Rad ni~ ki ([id) - Sta ra Pa zo va (2) 5:3, LSK (La }a rak) slo bo dan. Pla sman: 1. Ba nov ci Du nav 12 (23), 2. “Car Uro{“ 10 (23,5), 3. Ce ment 9 (16,5(-), 4. Rad ni~ ki 8 (22), 5. Sta ra Pa zo va (2) 8 (20,5), 6.

Haj duk 7 (17,5(-), 7. Sre mac 7 (17,5), 8. LSK 4 (16,5(-), 9. Bo rac 2 (18), 10. Ba no {tor 1 (13(-), 11. Slo ga 1 (12(-).

sreda13.jun2012.

c m y

SPORT

dnevnik

21

INTERVJU NE NAD PA GO NIS, PE TO STRU KI SVET SKI [AM PION U KIK-BOK SU

U rin gu pa met va `ni ja od mi {i }a Nenad Pagonis, qudina u pravom smislu te re~i, je najboqi na{ i svetski kik-bokser. Visok, vitak i veoma sna`an, na svakom koraku izaziva pa`wu. Ima ova mom~ina i du{u i hrabro srce, izuzetnu inteligenciju i elokventnost, a krasi ga i mirno}a. Me|utim, kad u|e u ring postaje pravi lav, borac bez mane i straha, koji ne uzmi~e ni pred jednim rivalom. Te osobine bile su i odlu~uju}e za osvajawe dve profesionalne i tri amaterske svetske titule i dve evropske.

On je jedini borac na planeti koji je svetske titule osvajao u tri razli~ite te`inske kategorije. Uz to, najmla|i je kapiten na{e najboqe selekcije u istoriji ovog borila~kog sporta. Nedavno se vratio iz Australije, gde je osvojio profi svetsku titulu u superte{koj kategoriji, u verziji VKBF.  I po r ed sve g a {to ste osvo ji li, i da qe ima te ne sma we ne mo ti ve da po be |u je te?

- Volim izazove, i ne samo to, oni se jednostavno ra|aju u meni, jer uvek `elim samo pobede. Jednostavno, na taj na~in postaje se adrenalinski zavi-

 Zna ~i li to da na me }e te svoj stil bor be?

- Moje najja~e oru`je je, da tako ka`em, mozak. Mislim da sam dosta inteligentan borac i da uvek mogu da nametnem svoj stil neophodan za dati trenutak. Sem toga,

rac i da padne. Ipak, priznajem da volim fajterski stil borbe, jer uvek su mi uzori bili oni stari bokseri fajteri, koji samo idu napred. ^ak i kad sparingujem imamo rundu za pravi fajt.  Kad smo kod kla si~ nog bok sa, jed nom pri li kom re kli ste da }e te pre }i u pro fe si o nal ce. Da li i da qe raz mi {qa te o to me?

- Od te ideje ne odustajem. Odradi}u jo{ nekoliko me~eva u kik boksu i pre}i }u onda u klasi~an boks. On je postao nekako monoton i sve se radi zbog biznisa. Jednostavno, `elim da mu vratim atraktivnost, a to mogu. Ho}u da kao Nenad Pagonis pravim novo poglavqe u svojoj sportskoj karijeri.

Ina~e, u kik boksu borim se za klub Majk xim i jedini sam borac sa ovih prostora u tom kolektivu, u kome trenira i Badr Hari, kao i jo{ neki sjajni borci.  Ot kud vi da se bo ri te u Austra li ji i to van VA KO fe de ra ci je?

- Dobio sam poziv da se borim, a rival mi je bio Nato Laui. Prihvatio sam poziv, jer mogu da se borim u svakoj asocijaciji i bio je to za

Tri bi ne u ve li koj dvo ra ni Spe sa uvek pu ne ka da igra re pre zen ta ci ja

ZA DVE NE DE QE SVET SKA LI GA U SR BI JI

No vi Sad na po te zu Svetska liga u Novom Sadu! U godini Olimpijskih igara, Evropskog fudbalskog prvenstva i drugih velikih takmi~ewa, koje nas o~ekuju ovog leta, mo`da nema previ{e mesta za odbojku koja je ~esto znala da bude van doma{aja na{e javnosti. Zemqa aktuelnih evropskih {ampiona i {ampionki, koja je pre bezmalo dve decenije na velika vrata u{la u svetski krem igre preko mre`e, jo{ jednom je dobila privilegiju da organizuje veliki turnir koji }e da isprati ~itav svet.

Svetska liga u Novom Sadu! @iteqi mo`da najodbojka{kijeg grada u dr`avi ima}e priliku na delu da vide igra~e iz svoje varo{i, ali i ostale momke koji su nas sve toliko obradovali u proteklom periodu, a celokupan u`itak upotpuni}e aktuelni svetski prvaci i branioci titulwe u Svetskoj ligi Rusi, uvek dobri i kvalitetni Kubanci i Japanci s kojima je svaki susret veoma neizvestan.

Svetska liga u Novom Sadu! Na`alost, govorka se u uvek dobro obave{etenoj odbojka{koj novosadskoj ~ar{iji da veliki problemi o~ekuju organizatora? Odbojka-

{ki klub Vojvodina NS seme tehni~ki je organizator posledweg vikenda najkomercijalnijeg takmi~ewa na svetu. Do sada je mnogo puta s najvi{om ocenom polagala ispit iz organizacije, stoga nema razloga da bilo ko sumwa da }e i ovoga puta sve prote}i u najboqem redu i da }e neverne Tome jo{ jednom morati da odaju priznawe novosadskom crveno-belom klubu.

Naravno, ne treba mnogo pri~ati o tome koliko je najboqem sportskom kolektivu u na{oj ravnici neophodna pomo} grada i Pokrajine u predstoje}oj organizaciji, jer nikome ne}e slu`iti na ~ast da se Novi Sad obruka.

Svetska liga u Novom Sadu! Nema lep{e prilike da velika dvorana gradske sportske lepotice bude ispuwena do posledweg mesta i da Srbija, kroz Novi Sad, jo{ jednom poka`e svetu da je kadra za organizacije velikih priredbi, ali i da voli i po{tuje odbojku i da ne}e {tedeti grla i dlanove da pozdravi najboqu reprezentaciju Satrog kontinenta. U krajwem slu~aju, momci su to zaslu`ili, i vi{e od toga. Pre nekoliko dana su jo{ jednom potvrdili klasu na Interkon-

tinentalnim kvalifikacijama u Japanu, ubedqivo pobedili na sedam utakmica i izborili vizu za London. Vikend Svetske lige u Novom Sadu bi}e izvanredna prilika da na{e orlove ispratimo, najpre na finalni turnir ovog takmi~ewa, ujedno i na Olimpijske igre, na kojim, uz malo sre}e, mogu i do medaqe. I niko to Novosa|anima ne sme da uskrati.

Svetska liga u Novom Sadu! Nije tajna da su finansije uvek problemati~ne, ali je na{ grad i ranijih godina znao da se izbori za organizaciju barem jedne ili dve utakmice, a mnogi su pri~ali da je prava {teta {to se u Srpskoj Atini ne igraju svi me~evi Svetske lige. A sada, kada je to slu~aj, nema glasnogovornika koji }e punim srcem najaviti lepu i kvalitetnu odbojka{ku priredbu i pozvati sve sportske zaqubqenike da u`ivaju.

Mogao bi Novi Sad da se mo`da ugleda na Suboticu koja je i pro{le i ove godine na najlep{i na~in organizovala vikend takmi~ewe u `enskoj Evropskoj ligi i gde jedvorna bila dupke puna.

Svetska liga u Novom Sadu, Novi Sad je na potezu! Mar ko Ri sti}

VLA DE DI VAC, PRED SED NIK OKS

Za po ~e tak dve me da qe

snik. Priznajem, ja to jesam ka`e Pagonis.  Ka kav je ose }aj ka da ula zi te u ring i zna te {ta vas ta mo ~e ka?

- Svaki borac koji ka`e da nema tremu, ne govori istinu.

Uvek postoji ona pozitivna trema i ona mi je jedini prijateq u borbi. Jednostavno, ~uvam se da

Po mo} od Sr bi ja ga sa  Ko vam je po mo gao da ode te u Austra li ju?

- Veliku zahvalnost dugujem mom iskrenom prijatequ Du{anu Bajatovi}u i Kompaniji Srbijagas. Bez wihove pomo}i i podr{ke pripreme i odlazak na put ne bi bili mogu}i. Vratio sam im sve to titulom. ne srqam, nego razmi{qam u borbi.  Da li upo zna je te svo je ri va le pre bor bi, od no sno, wi hov na ~in bo re wa?

- To ~inim pre svakog me~a i spremam taktiku s trenerom u zavisnosti od wegovog stila.

duplo sam br`i od svojih protivnika i posedujem uro|enu eksplozivnost. [to je borac br`i poseduje i ja~i udarac, a uz to imam i te{ke kosti.  Ka kav je ose }aj kad po be di te?

- Svaka pobeda je lepa na svoj na~in i pored mnogih povreda koje zaradim u borbama. Na wih ne obra}am pa`wu tokom borbe, ali bolove ose}am i sutradan. Me|utim, uvek sebi ka`em - boli, ali vredelo je pobediti. Uostalom, to i jeste smisao kik boksa i sporta uop{te.  Mno go je pro vo ka ci ja u rin gu od stra ne ri va la. Da li na se da te na wih?

- Nikada. Jednostavno ne gledam u protivnika kakve grimase pravi i ne slu{am {ta pri~a u ringu.

Ima mnogo provokacija, ali time se slu`e oni koji nisu ba{ klasni borci i `ele protivniku da smawe opreznost i dekoncentri{u ga.

Otvoreno }u re}i da je moja najslabija ta~ka - moje srce.  [ta to zna ~i?

- Kad shvatim da neko ho}e da se bije u ringu, kao da je na ulici, rado prihvatam taj na~in borbe.

Me|utim, ring je kao {ah. Mora da se misli, a u tu~i mo`e svako da zaradi neki nepredvidiv uda-

mene novi izazov. Pobedio sam ga nokautom u 2. rundi i osvojio petu svetsku titulu.  U su bo tu u Be o gra du je fi na le VA KO PRO Gran pri ja, a ri val re pre zen ta ci ji Sr bi je je se -

No vi klub  Ka da otva ra te no vi klub?

- Uskoro }e biti sve~ano otvarawe, a prostorije su na Spensu, kod bazena. Trenutno imam svoj klub Unihemkom Pagonis tim, a ovaj }e se zvati Pagonis borbena akademija. Uz ova dva i jo{ jedan klub pravi}emo novu federaciju u kik boksu. lek ci ja Ru si je. Bo ri }e te se u ka te go ri ji do 94 ki lo gra ma. [ta o~e ku je te?

- Dobro sam se pripremio za taj me~. Trenirao sam deset dana na Iri{kom vencu, u hotelu „Norcev”, s mojim trenerima Milo{om Milutinovom i Milo{em Pagonisom, kao i sparing partnerom Slavom Polugi}em. Odavno sam obe}ao da }e se svirati himna „Bo`e pravde” i tako }e i da bude - naglasio je Nenad Pagonis.

M. Pa vlo vi}

Predsednik Olimpijskog komiteta Vlade Divac rekao je da je 112 potvr|enih sportista u~esnika Olimpijskih igara u Londonu veliki broj za na{u malu zemqu.

- Imamo jo{ neke mogu}nosti za dodatne norme u plivawu, tako da }emo kona~an broj znati za nekoliko dana. To je veliki broj za na{u malu zemqu, ali i potencijal koji moramo da iskoristimo - rekao je Divac.

Prema wegovim re~ima, sportisti pre svega treba da u`ivaju na Olimpijskim igrama, daju svoj maksimum, a onda }e se iz toga izroditi i neka medaqa.

- Nama do 100. medaqe od osnivawa Olimpijskog komiteta Srbije nedostaju dve. Svakako da }emo se truditi da osvojimo {to vi{e, ali hajde da krenemo od dve medaqe za po~etak.

Na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. Srbija je osvojila tri medaqe – srebro Milorad ^avi}, a bronze Novak \okovi} i vaterpolisti.

- U sportu uvek `elite vi{e, boqe i ja~e. Mi o~ekujemo da to bude boqi rezultat nego u Pekingu, ali bili bismo zadovoqni i sa dve medaqe - rekao je Divac.

Olimpijske igre u Londonu na programu su od 27. jula do 12. avgusta.

Pre mi nuo Te o fi lo Sti ven son Svet je ostao bez jednog od najve}ih sportista svih vremena. Od posledica sr~anog udara preminuo je legendarni kubanski bokser Teofilo Stivenson. Trostruki olimpijski i svetski {ampion u te{koj kategoriji i jedan od najboqih boksera svih vremena u amaterskoj konkurenciji, Kubanac Teofilo Stivenson umro je u 60. godini.

Stivenson je ro|en 29. marta u provinciji Las Tunas na istoku Kube. Jo{ kao de~ak pokazivao je sklonost ka boksu, a prvi put u ring u{ao je sa 14 godina. Samo dve godine kasnije postao je prvak Centralne Amerike i Kariba najavquju}i blistavu karijeru.Pravi uspon Stivensona po~eo je na Olimpijskim igrama u Minehnu 1972, kada je superiorno osvojio zlatnu medaqu. Narednih 14 godina svet je imao samo jednog vladara u te{koj kategoriji.

Titulu olimpijskog pobednika odbranio je ~etiri godine kasnije u Montrealu, a tre}i put olimpijsko zlato osvojio je na Igrama u Moskvi 1980. Da

komunisti~ke zemqe nisu bojkotovale Olimpijski igre u Los An|elesu 1984, nema sumwe da bi Stivenson opet bio na najvi{em pobedni~kom postoqu.Svetska prvenstva u tom periodu odvijala su se po istom scenariju. Prvu titulu svetskog prvaka legendarni Kubanac osvojio je 1974. u Havani. ^etiri godine kasnije svoju supremaciju potvrdio je u Beogradu, a qubiteqi boksa u Jugoslaviji zapamtili su da je tada u finalu savladao Suboti~anina Dragomira Vujkovi}a.Tre}u titulu prvaka sveta Stivenson je osvojio 1982. godine. Karijeru je zavr{io 1988, po{to je Kuba odlu~ila da presko~i i Igre u Seulu.

Stivenson je ostao upam}en i po tome {to je posle Olimpijskih igara u Montrealu odbio ponudu te{ku pet miliona dolara koja je predvi|ala wegov prelazak u profesionalce i me~ sa legendarnom Mohamedom Alijem.

Odgovorio je: - [ta su milioni dolara u pore|ewu sa qubavqu osam miliona Kubanaca!

22

kULTURA

sreda13.jun2012.

dnevnik

У ПРОГРАМУ „ЛАЈВ АКАДЕМИ” ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ” – МАСТЕРКЛАСОВИ И ПРЕДАВАЊА

Изблиза о уметности филма На предстојећем фестивалу “Синема сити” (16 - 23. јун, Нови Сад) публици ће, посебно

најбоље зна, оно што је есенција његовог рада. Тражили смо саговорнике за које сматрамо да заи-

Лоронс Херзберг, директорка париске кинотеке

оној специјално заинтересованој: студентима, професионалцима али и ентузијастима, кроз серију неформалних мастер-клас предавања, бити изблиза представљена уметност филма. У оквиру већ традиционалнoг академског филмског програма, насловљеног Cinema Now: Live Academy, гости из света, као и наши стварaоци, говориће о различитим сегментима кинематографије и њиховим креативним искуствима у оквиру филмске уметности.

- Лајв академи филмски програм почиње у понедељак 18. јуна у Позоришту младих у 16.30 часова. Отвориће га директорка париске кинотеке “Forum des Images” Лоронс Херзберг, а показаће нам како се кроз филм може гледати на стање света - сазнајемо од директорке и уреднице академског филмског програма Биљане Туторов. - Замислили смо дванаест сеанси, сусрета, и тражили од сваког од предавача ,да нам покаже, повери оно што

ста могу да донесу нове перспективе младим ауторима, да охра-

ње света филма, каже Биљана Туторов.

- Имаћемо прилику да чујемо и видимо како размишља и ствара велики немачки редитељ Андреас Дрезен који нам поклања мастер-клас из филмске режије. Затим, Ник Поњел, један од најзначајнијих британских продуцената, кооснивач Virgin Recordsa, директор Националне филмске школе у Лондону и харизматичан предавач, ће нам открити тајну успешног продуцента и абецеду добре филмске приче. О мистерији стварања и његовим, понекад изненађујућим методама, разговараћемо са, сада већ култним, словеначким редитељем Јаном Цвитковичем и необичном Францускињом Валери Масадиан. Својим првим играним филмом, за који је сама написала сценарио, снимила га и монтирала, Валери је очарала жирије великих фестивала и публику широм света - наводи Биљана Туторов. Наш познати композитор и му-

Андреас Дрезен, редитељ

бре нову филмску и уметничку сцену у Србији, а публици донесу могућност за дубље разумева-

зичар Борис Ковач, добитник више награда за филмску и позоришну музику, говориће о музици

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: „ДОМЕТИ”

Мараијеви и Хамвашеви дневници Сомборски часопис за културу „Домети“, појавио се ових дана у четвороброју(!)-за пролеће, лето, јесен и зиму прошле године. Покренут 1974. године, часопис је излазио четири пута годишње, а у протеклој деценији, како подсећа уредништво, било је још „гордог посртања“, које је наговештавало могућност да „Домети“ постану зборник. Преостала је само нада да се то неће догодити. Нова свеска започиње прозом Радована Белог Марковића, а прате је

Мараи и Бела Хамваш“. Наш познати преводилац и велики зналац мађарске књижевности превео је изводе из Мараијевог (1943-1989) и Хамвашевог (1943-1968) дневника и по истим годиштима бирао цитате. На левој половини странице „Домета“- Мараи, а на десној- Хамваш. Бабић објашњава да му је било занимљиво поредити два класика мађарске књижевности и културе, „две моралне громаде“ који су живели напоредо у 20. веку, али се ни-

Гордо посртање У напомени на корицама најновије свеске „Домета“, главни и оговорни уредник Радивој Стоканов објашњава разлоге „гордог посртања“ и наводи, између осталог: Да ли је будућност часописа у време које се после пола миленијума владавине Гутенберговог царства објашњава као „опроштај од писане речи“ у растајању са њиховим папирнатим шињелом и новим животом у електронској фрми ПДФ-а? Са 38 година иза себе, „Домети“ јесу часопис са најдужим веком откако је 1850. Сомбор добио штампарију и почео да изливена слова утискује у хартију. Да им није и других препорука, не треба им боља од ове за време које долази, закључује Стоканов. два књижевно-критичка текста: „Иновативност прозе Радована Белог Марковића“ Марка Недића и „Глагољања зовомог радована наречена Бели и к томе ( од рођења још) Марковића“ Драгољуба Д. Гајића. О Mилици Стојадиновић Српкињи писао је Славко Гордић, а о Сави Стојкову- Мирослав Јосић Вишњић. „У „Дометима“ је објављена поезија из заоставштине Бошка Ивкова, те Бабкена Симоњана и Марије Васић Каначки. Такође и дневнички записи Мирољуба Тодоровића и Стојана Бербера. Највише пажње привлачи прилог Саве Бабића „Двадесетим веком јашу коње упоредо Шандор

када нису срели. (Мараи је умро у емиграцији, а Хамваш се до смрти злопатио у Мађарској). Рубрику Суочавања испуњавају мини есеј Владете Јеротића „Молитва и/или психотерапија“ као и расправа „Зашто нисам византолог“ Арона Гуревича, познатог руског историчара. А Баштина је испуњена још једним наставком „Успомене и цртице“ Николе Маширевића (1865-1949), сомборског ђака, који је о Сомбору и његовим знаменитим житељима писао много и лепо. Рубрика Вредновања, као што јој име каже, доноси приказе неколико занимљивих наслова домаће књижевне продукције. Р. Лотина

као активном учеснику у стварању филмског израза, а на неколико конкретних примера. Дакле, о музици у фазама од припрема за снимање филма, преко извођења, до монтаже и миксовања. Редитељ монтажер и мултимедијални уметник Мишко Нећак ће нас сасвим извесно засмејати причом о мукама и задовољствима из студија за монтажу, док ће нас продуцент Бруно Шатлан увести у тајне света фестивала и нове виртуелне путеве за гледање, финансирање и пласирање филмова. У оквиру овог програма, реч ће имати и наши млади аутори који представљају могућу нову филмску сцену са посебним освртом на то како она приказује Србију и време у којем живимо. Питање шта се догађа са приповедањем у филму у ово доба бескрајног умножавања екрана, фрагментације, кликова и нових медија, тема је разговора са редитељима Елмом Татарагић и Срђаном Кољевићем. Култни селектор програма „360 степени“ Синема ситија Пеђа Протић ће нам кроз призму црног хумора предочити причу о црном таласу или југословенском критичком филму у историјском контексту у којем се појавио и нестао. Улаз на све програме Live Academy, који се одвијају у просторима: Позоришта младих (мала сала), Салама 1 и 3 биоскопа Арена синеплекс и Српском народном позоришту слободан је. Студенти заинтерсовани за њихово праћење, као и осталих програма фестивала Синема сити могу да се акредитују на и-мејл адресу: akademski@cinemacity.org В. Црњански

Гостовање јапанских уметница на отварању фестивала

ПОЧЕО ФЕСТИВАЛ КАМЕРНЕ МУЗИКЕ „ТИСИН ЦВЕТ” У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

Јапанске уметнице побрале симпатије Осми међународни фестивал камерне музике „Тисин цвет„ почео је прексиноћ у Новом Кнежевцу у концертној сали Основне музичке школе „Нови Кнежевац„. Фестивал је отворио амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки, а концерт су одржале реномиране музичарке из Јапана, мајка и ћерка, пијанисткиња Макико Оике и виолинисткиња Ами Оике.

- Јапанска амбасада се својим активностима труди да на културним манифестацијама што боље представи јапанску културу, уметност и музику и на тај начин грађанима Србије приближимо део наше богату културну баштину. Искрено се надам да гостовање и наступ јапанских уметница обогаћује фестивал „Тисин цвет„ и на тај наин симболизује пријатељске односе народа Јапана и Србије - рекао је амабасадор Цунозаки. Јапанска виолинискиња Ами Оике, која је освајала бројне награде на међународним такмичењима, дипломирала на Универзитету уметности у Токију и сада је на усавршавању на мастер курсу за солисте на Високој музичкој школи у Лозани (Швајцарска), и њена мајка пијанисткиња Макико Оике

су разноврсним репертоаром и изванредним наступом одушевиле љубитеље музике у варошици крај Тисе. Посебне симпатије побрале су изводећи на крају српску композицију „Тамо далеко„. Осми Фестивал „Тисин цвет„ је у односу на претходне почео много раније, овог пута у ишчекивању природног феномена цветања реке Тисе. У име организатора фестивала директорка новокнежевачке Народне библиотеке „Бранислав Нушић„ Душанка Томић и уметнички директор фестивал композитор и професор Факултета музичке уметности у Београду Александар С. Вујић најављују да ће овогодишњи фестивал бити богатији него претходни, уз наступ реномираних уметника.

- Добро смо се припремили и Тисин цвет чекамо врхунском музиком - каже Вујић. Наредна два концерта заказана су за 22. и 24.јун, а планирани су још концерти у августу и септембру. Поред реномираних извођача из Србије предвиђено је и гостовање уметника из Украјине, а такође и еминентних извођача из Новог Кнежевца. Текст и фото:М. Митровић

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ РТС-а У БЕОГРАДУ

Слике и објекти Лазара Возаревића У Галерији РТС-а, крајем маја отворена је изложба слика и објеката Лазара Возаревића (Сремска Митровица, 1925 - Београд, 1968). Поставка једног од најособенијих послератних српских сликара обухвата 25 слика, цртежа и гвашева, махом насталих током 60-их година 20. века. Заснована је на репрезентативним делима из Галерије “Лазар Возаревић” из Сремске Митровице, затим Легата Милице Сарић Вукмановић и Светозара Вукмановића, који се чува у Народном музеју Црне Горе на Цетињу, као и никада излаганим радовима из приватне колекције породице Вукмановић. С обзиром да је неизвесно када ће бити приређена Возаревићева ретроспектива, ова изложба је замишљена као скица једне темељне и свеобухватне поставке. Скица или наговештај будуће ретроспективе, тумачи се као неопходност да се дело овог уметника поново сагледа са дистанце од скоро пола века од његове смрти и четврт века од последње озбиљне студије о Возаревићевом делу (З. Маркуш, Београд 1986). Разлог темељнијег сагледавања намеће се и због тога што је историја уметности као наука у међувремену дешифровала карактер одређених уметничких појава, што омогућава да стваралаштво претходног времена видимо јасније и у реалнијим контекстима. Поставка у Галерији РТС-а фокусирана је на две значајне фазе у опусу аутора - периоде енформела и постенформела, док је његова прва, “кубистичка„ фаза, овде само назначена. Аутор изложбе и текста каталога, историчар уметности Славко Тимотијевић, жели да укаже на до сада нејасне или недовољно расветљене позиције овог умет-

ника у нашој савременој уметности, односно, жели да помери фокус посматрања и разматрања дела Лазара Возаревића од енформела ка пољу апстрактног експресионизма. Прву, кубистичку фазу Лазара Возаревића (представљена на изложби у Галерији УЛУС-а, 1952. године) оптеретила је тадашња критика својим једнодимензионалним бављењем његовом везом са кубизмом и сликарством Пабла Пикаса. Тада у сфери критике још није постојала свест о дијалогу унутар историје уметности, о метајезичности, па је била актуелна дилема - да ли је Возаревић Пикасов епигон и плагијатор. Ова дилема је свакако била лажна јер се нико тада није питао зашто плејада југо-

словенских уметника ради у духу “париске школе”, или где су гра-

Везе са Византијом Возаревићев покушај деканонизације религиозног сликарства које се пре њега није мењало стотинама година, схваћен је само као сликарева љубав према фрескама, Византији и прошлости. Да је којим случајем Црква смогла снаге и знања у складу са меценатском и патронатском праксом, и видела шта Возаревић предлаже, ми бисмо данас имали историјски преврат и легитимну примену модернизма у српском сакралном зидном сликарству. Био би то револуционаран потез раван оним променама у архитектури 20. века, достигнутим Гаудијевом (катедрала Саграда Фамилија) и Корбизијеовом (капела у Роншану) осавремењеном схватању функције религије у модерном друштву. Потребом да се интегритет и особеност очувају кроз традицију, Православна црква није показивала много разумевања за радикалне промене у сакралном сликарству. Као последица такве климе, Возаревић је зидне слике и мозаичке целине урадио у неколико јавних простора (аеродром у Београду, хотел “Метропол”, Дом омладине у Београду).

нице између протагониста једног покрета и масе настављача (на пример, Ђакометија и Солдатовића). Возаревић је као свој дијалошки алат користио црно-беле репродукције слика Пабла Пикаса и преко њих спровео веома специфичан програм “модификованог кубофутуризма”. Вредност овог сликарства је неспорна уколико се она препознаје као програм “паковања” универзалних иконографских матрица у савремене форме (мајка и дете као Богородица и Христ). Друга фаза у опусу Лазара Возаревића је фаза енформела, а започела је његовим наступом на Првом тријеналу југословенске уметности 1961. године. Критика трећу фазу у сликаревом опусу назива постенформелом, желећи да једним термином обухвати низ различитих поступака који су историјски настали након фазе која је јасно и компактно дефинисана као енформел. Поред тога, разлог изостављања Возаревићевих радова са појединих изложби које су намењене представљању нових тенденција често је била његова веза са Византијом, односно печатом “источне парадигме”, који се сматрао негативном одредницом у једном делу наше критике. Дела Лазара Возаревића налазе се у многим музејима, галеријама и приватним збиркама код нас (МСУ у Београду, Галерија Матице српске, Поклон збирка Рајка Мамузића) и у свету (Пинакотека у Барију, Колекција Рокфелер). После смрти уметника у његовом родном месту основана је Галерија “Лазар Возаревић”, где је изложен највећи број његових радова. Изложба је отворена до 1. јула. Синиша Ковачевић

ГЛУ МИ ЦА СИЛ ВИ ЈА КРИ ЖАН, ДО БИТ НИ ЦА СТЕ РИ ЈИ НЕ НА ГРА ДЕ

И сме ја ти се, и пла ка ти до су за ба ном на пред ста ви “0,1мг” и ужи ва ла сам да ра дим са њим. Ме ни то ни је би ло не што то ли ко но во. За и ста је то би ла пре ле па са рад ња. Мо рам да га по хва лим, зна те кад су пред пре ми је ру сви нер во зни, ни ко ви ше не зна ни ка ко се зо ве, има мо про бе од де сет ују тро до уве че, и по под не

Фо то: Б. Лу чић

ма лу па у зу од са та, и сви оде мо да ру ча мо, вра ти мо се у по зо ри ште, а Ан драш ку ва сви ма на ма, та ко да ни је са мо са рад ња би ла пре див на, већ смо се пу но дру жи ли. С људ ске стра не је то све би ло ле по. l Ка кво по зо ри ште ина че во ли те?Да ли је ово што сте ра ди ли не што је ва ма бли ско или сва кој вр сти по зо ри шта при сту па те на исти на чин?

- Не при сту пам на исти на чин. Све тре ба да се од ра ди, и не мо гу ја због свог ми шље ња да не што не ура дим. То по зо ри ште ко је Ан драш ра ди ја ја ко во лим да гле дам. Али, знам исто та ко да је то по зо ри ште за је дан слој пу бли ке, не мо же то сва ко да гле да и да ужи ва, јер је оно про во ка ци ја. Ја во лим ту вр сту про во ка ци је и

ужи вам то да гле дам. Кад ра дим, он да ипак ви ше во лим да ра дим не што опу ште ни је, што ни је то ли ко де пре сив но. Ово је би ла те шка уло га, а и цео ко мад је то ли ко тму ран, да мо рам да при знам да ми те шко па да да из да на у дан ула зим у ту ста шно ду бо ку де пре си ју. То бар за ме не ни је ла ко, ни је ми све јед но. Нај ве ро ват ни је, кад бих то зна ла да ура дим “као из џе па”, он да је не бих ни осе ти ла, али кад то пре жи вља вам сва ки пут, он да ми баш и не спа да у оми ље не пред ста ве што се ти че игра ња. l Али, ка да не ку пред ста ву уз ме те са ми да ра ди те, глу ми те и ре жи ра те, исто ни је су ви ше ве се ла, бу де ту и сме ха, али и ту жних ства ри?

- Бу де, ма да ја увек гле дам, и обич но во лим кад се ком би ну је смех и плач, кад се у јед ном мо мен ту сме је те до су за, а у дру гом пла че те до су за. Во лим кад је то за ба ва, али опет да има ту не ке ду би не. Во лим ја и за ба ву ра ди за ба ве, али кад са ма ра дим, он да обич но во лим ства ри ко је ми слим да су про бле ма ти ка свих нас у од ре ђе ном мо мен ту. Ја се обич но не ба вим пред ста ва ма, не го ра зно ра зним про бле ма ти ка ма. Оно што сам ра ди ла, по сле де ве де се тих го ди на, био је Ве ге лов текст “Ме де ји но огле да ло” и та пред ста ва је го во ри ла о то ме ка ко је не би ти исте на ци је као власт, или “Мо ја Ка ра ди”, о жи во ту пе ва чи це у Дру гом свет ском ра ту, у ко јој је би ло по ду дар но сти са на шим вре ме ни ма, бар што се ти че емо ци ја. И ово нај но ви је што сам ра ди ла “А ко ће укра сти би цикл?”, то је исто „раз глед ни ца“ с ових про сто ра. l Шта је оста вље но за бу дућ ност да се ра ди?

- Не знам шта ће ми од уло га до де ли ти у по зо ри шту, а то се ина че тру дим да ура дим нај бо ље што умем, али по ред то га, ако имам сна ге, не знам да ли ћу на ста ви ти оно што смо ра ди ли ра ни је, а то је да смо сва ког ме се ца у по зо ри шту чи та ли по е зи ју. То је исто би ла мо ја иде ја. Ја ко во лим по е зи ју и то ми је би ло по себ но за до вољ ство. И, на рав но, ако имам сна ге, он да ћу не што ура ди ти и ван ре пер то а- ра, до ду ше не ми слим да ће то би ти ско ро, али ако се по ма ло ра ди, мо жда ће и би ти не што од то га. На та ша Пеј чић

ИЗ ЛО ЖБА „ОСТР ВО СЕН КИ” ОД СУ ТРА У МСУВ

Ани ма ци ја ис ку ства У Му зе ју са вре ме не умет но сти Вој во ди не (МСУВ) су тра ће би ти отво ре на из ло жба „Остр во сен ки“ Мар га ре те Је лић и Алек сан дра Ђи ла са, као умет нич ког про јек та ко ји об у хва та исто и ме ну ин ста ла ци ју и сли ке ра ђе не у тех ни ци акри лик на плат ну. Ин ста ла ци ја „Остр во сен ки“ се са сто ји од два ани ми ра на ра да ко ји ће би ти про јек то ва ни на два су сед на зи да, уво де ћи по сма тра ча у опа жа ње аудиови зу ел ног умет нич ког до га ђа ја. Рад је из ве ден по мо де лу хо рор фил мо ва и ба ви се те ма ма ко је при зи ла зе из овог жан ра, пре све га са стра хом и су о ча ва њем са њим, као и са те ма ма изо ла ци је, за зор ног, не све сног... Из ло жба је кон ци пи ра на као ин тер ак тив ни мул ти ме ди јал ни до га ђај у ко јем се пра ти чу де сно пу то ва ње ју на ки ње Мар те, пред во ђе не де ча ком и псом, на остр во пре пу но из не на ђе ња. Ку сто ски ња из ло жбе је Све тла на Мла де нов, а „Остр во сен ки“ пу бли ка ће мо ћи да ви ди до кра ја ме се ца. И. Б.

У зна ку ду го веч них пред ста ва Ма ло је кул тур них ма ни фе ста ци ја у Вој во ди ни ко је иза зи ва ју та ко мно го па жње као По зо ри шни ма ра тон На род ног по зо ри шта Сом бор, то ком ко јег ће ове го ди не у чeтири да на и че ти ри но ћи би ти из ве де но 16 пред ста ва. У сом бор ском по зо ри шту, ко је та ко и за вр ша ва се зо ну, про гла ша ва нај бо љег глум ца и глу ми цу, ис па љу је цвет ни удар на сво ју вер ну пу бли ку, све је спрем но за ве че ра шњи по че так 20. из да ња. По зо ри шни ма ра тон већ бро ји сво ја ма ра тон ска из да ња. Част да отво ри ма ни фе ста ци ју има ће ан самбл Ју го сло вен ског драм ског по зо ри шта, с пред ста вом „Бу ба у уху“ Жор жа Феј доа, у ре жи ји Љу би ше Ри сти ћа. Као што мно ги ве ро ват но зна ју, реч је о ду го веч ној, пре ко хи ља ду пу та из ве де ној пред ста ви ко ју је Љу би ша Ри стић као сво ју ди плом ску пред ста ву ре жи рао 1971. го ди не. Ду го веч ност, „ма ра тон ство“, и је сте ово го ди шњи кон цепт смо тре ко јом ће да ру ко во ди управ ни ца На род ног по зо ри шта Сом бор Би ља на Ке ске но вић. И за њу је По зо ри шни ма ра тон при ви ле ги ја и оба ве за да се одр жи спе ци фи чан дух ма ни фе ста ци је ко ја не ро бу је чвр стим или сла бим кон цеп ти ма, на гра да ма и про то ко ли ма. Је ди на про ме на, и она на ра дост пу бли ке, је сте то што је од по чет ка у ње му уче ство ва ло са мо сом бор ско по зо ри ште, из во де ћи све сво је пред ста ве „на го ми ли“, а са да су пред пу бли ком и пред ста ве дру гих по зо ри шта из зе мље и ино стран ства. Ри там је и да ље фу ри о зан, а Сом бор ци су део екс клу зи ве за др жа ли уво де ћи ма ле ду хо ви те сми ца ли це за ак те ре вла сти тих пред ста ва, као што су то за ме на ре кви -

„Сум њи во ли це” На род ног по зо ри шта у Сом бо ру за тво ри ће ово го ди шњи ма ра тон

зи те или на мер на тон ска, све тло сна по и гра ва ња. Од укуп но 16 пред ста ва у ово го ди шњем про гра му, три су деч је, а две ће из ве сти сту ден ти Ака де ми је умет но сти Но ви Сад. Ипак, по се бан ку ри о зи тет би ће пред ста ве ко је се из во де де це ни ја ма, од ко јих ти ту лу нај ста ри је има ју „Стил ске вје жбе“ Реј мо на Ке ноа, у ре жи ји То ми сла ва Ра ди ћа, из 1968. го ди не. Про ду цент, Ка за ли ште „Пла нет Арт“ из За гре ба, за бе ле жи ло је пре ко 2000 из вед би ове пред ста ве, а у њој, Пе ри Квр ги ћу озбиљ но кон ку ри ше је ди но Ни ко ла Си мић из бе о град ске „Бу бе у уху“. Ево још не ких ду го веч них драм ских пред ста ва ко је ће до не де ље има ти при ли ку да ви ди сом бор ска пу бли ка: „Кир Ја ња“ Ј. С. По по ви ћа, у ре жи ји Его на Са ви на (На род но по зо ри ште Бе о град, 1992), „Љу бав но пи смо“ Зла та на Фа зла ги ћа и Зо ра на Ба чи ћа, у ре жи ји Бран ка Ки чи ћа (Ате ље 212, 1993), „Ће ла ва пе ва чи ца“ Еже на Јо не ска, у ре жи ји

Ни ки те Ми ли во је ви ћа (Ша бач ко по зо ри ште, 1994), „Крај ви кен да“ Мо ме Ка по ра, у ре жи ји Љи ља не Ива но вић (На род но по зо ри ште Ужи це, 1998). У про грам су увр ште не и ду го веч не мо но дра ме, као што су оне „Глу мац... је глу мац... је глу мац“ Зи ја ха Со ко ло ви ћа, „На ши да ни“ Ра до сла ва Ми лен ко ви ћа, и „Бог те маз’о“ То ме Ку ру зо ви ћа. Пре цвет не це ре мо ни је за тва ра ња, за ка за не за по ноћ у су бо ту, на сту пи ће до ма ћи ни, На род но по зо ри ште Сом бор, са пред ста вом „Сум њи во ли це“ Бра ни сла ва Ну ши ћа, ко ју је 1998. ре жи рао Ја гош Мар ко вић. Ти ме ће би ти ста вље на тач ка, од но сно три, на две де це ни је По зо ри шног ма ра то на то ком ко јег је из ве де но пре ко 180 пред ста ва, од ко јих три де се так за де цу, а одр жа но је и пре ко 50 пра те ћих про гра ма – кон це ра та, из ло жби, три би на, ра ди о ни ца, про мо ци ја књи га, јав них чи та ња дра ма, а све то уз по се ту од И. Бу рић 55.000 гле да ла ца.

ДО ДЕ ЉЕ НЕ НА ГРА ДЕ „АЛЕК САН ДАР ЛИФ КА” ПА ЛИЋ КОГ ФЕ СТИ ВА ЛА

Ла у ре а ти Жан-Марк Бар и Зо ран Си мја но вић Пре сти жну на гра ду „Алек сан дар Лиф ка“, ко ју Фе сти вал европ ског фил ма Па лић до де љу је за из у зе тан до при нос европ ској ки не ма то гра фи ји, ове го ди не ће до би ти фран цу ски глу мац, ре ди тељ, сце на ри ста и про ду цент Жан-Марк Бар и наш ком по зи тор и му зи чар Зо ран Си мја но вић. Ла у ре а ти ма ће на гра де би ти уру че не на Па лић ком фе сти ва лу ко ји ће се 19. пут одр жа ти од 14 до 20. ју ла. Жан-Марк Бар је спе ци фич на по ја ва у свет ској ки не ма то гра фи ји по це ло ви то сти и ин те гри те ту сво је умет нич ке лич но сти. Сво је пр во глу мач ко ис ку ство сте као је у по зо ри шту у Фран цу ској сре ди ном 80-их, да би да љи глу мач ки пут на ста вио на те ле ви зи ји и фил му, где ће оства ри ти за па же не уло ге у фил мо ви ма по пут „На да и сла ва“ ре ди те ља Џо на Бур ма на, и „Ве ли ко пла вет ни ло“ Лу ка Бе со на ко ји му је до нео свет ску по пу лар ност. Жан-Марк Бар је 1991. глу мио у фил му кон тро верз ног дан ског ре ди те ља Лар са фон Три ра „Евро па“, а по ја вљу је се још у не ко ли ко ње го вих оства ре ња: „Кроз та ла се“, „Плес у та ми“, „До гвил“ и „Ман дер леј“. Као ре ди тељ је де би то вао 1999. фил мом „Љу бав ни ци“ ко ји је ујед но про ду ци рао и на пи сао. За свој ре ди тељ ски пр ве нац на гра ђен је исте го ди не спе ци јал ним Фи пре сци при зна њем. Жан-Марк Бар је умет нич ки ве зан и за на ше про сто ре, бу ду ћи да је то ком до са да шње ка ри је ре као глу мац са ра ђи вао са

Лор да ном За фра но ви ћем и мла дим Бо ја ном Ву ле ти ћем. Ком по зи тор и му зи чар Зо ран Си мја но вић за по чео је ка ри је ру као члан рок са ста ва „Си лу е те“ и „Елип се“ и оста вио траг у по че ци ма исто ри је до ма ћег ро кен ро ла 60-их. Сцен ском му зи ком је по чео да се ба ви 1975. го ди не и од та да са ра ђу је са филм ским про дук ци ја ма, те ле ви зи ја ма и по зо ри шти ма код нас и у све ту. До 2005. је ура дио му зи ку за 61 игра ни филм, пре ко 50 тв - фил мо ва и се ри ја, 50 цр та них и крат ких фил мо ва и 500 ре клам них спо то ва, као и за три де се так до ма ћих пред ста ва у свим бе о град ским по зо ри шти ма. Од 1993. го ди не пре да је при ме ње ну му зи ку на Фа кул те ту драм ских умет но сти (ФДУ), од 1999. до 2002. и на Фа кул те ту му зич ке умет но сти (ФМУ) у Бе о гра ду, а од 2000. до 2003. и на Фа кул те ту драм ских умјет но сти (ФДУ) на Це ти њу. Члан је не ко ли ко до ма ћих и ме ђу на род них му зич ких удру же ња. Ме ђу до са да шњим до бит ни ци ма на гра де „Алек сан дар Лиф ка“ су: Лу чи јан Пин ти ли је, Јир жи Мен цел, Мар га ре та фон Тро та, Кон стан тин Ко ста Га врас, Кши штоф За ну си, Ду шан Ма ка ве јев, Ева Рас, Ми ле на Дра вић, Љу би ша Са мар џић, Ве ли мир Ба та Жи во ји но вић, Иштван Са бо, Ми клош Јан чо, Пе тер Ба чо, Кен Ло уч, Го ран Па ска ље вић, Кен Ра сел, Ми ки Ма ној ло вић, Го ран Мар ко вић, Лор дан За фра но вић и Н. П-ј. Ср ђан Ка ра но вић.

У АТЕЉЕУ 212 ЈОШ НЕИЗМИРЕНИ ОДНОСИ КОКАНА МЛАДЕНОВИЋА И ГЛУМАЦА

О смени управника одлучиваће оснивач Мар га ре та Је лић: „Без на зи ва”

НА АУК ЦИ ЈИ У ЛОС АН ЂЕ ЛЕ СУ

Про да та ко лек ци ја ги та ра Ле са По ла Ко лек ци ја исто риј ских ги та ра и опре ме Ле са По ла (1915-2009), аме рич ког џез и кан три му зи ча ра и ино ва то ра, про да та је за пет ми ли о на до ла ра на аук ци ји ко ја је не дав но одр жа на у Лос Ан ђе ле су. То ком дво днев не ли ци та ци је у ор га ни за ци ји аук циј ске ку ће „Џу ли јен„, про да то је не ко ли ко рет ких ги та ра, по пут Фен де ра Но ка сте ра из 1951. ко ји је про дат за 216.000 до ла -

23

У СОМ БО РУ ВЕ ЧЕ РАС ПО ЧИ ЊЕ ПОЗОРИШНИ МА РА ТОН

INTERVJU

Глу ми ца Но во сад ског по зо ри шта Сил ви ја Кри жан до би ла је Сте ри ји ну на гра ду на про те клом фе сти ва лу за уло гу Гла сни ка у пред ста ви „Ма ра / Сад“ у ре жи ји Ан дра ша Ур ба на. Та уло га до не ла јој је још јед ну на гра ду, ко ју на По зор ју ком па ни ја „Но во сти“ до де љу је за епи зод ну уло гу. Ка да се по ја ви на сце ни, зна се да ће Сил ви ја Кри жан, у ма ка квој уло зи, епи зод ној, ма лој или ве ли кој, да ти све од се бе, оти ћи у ту ма че њу и с оне стра не ра зу ма, и по ка за ти све пси хо ло шке ни јан се ли ка, ка кве се ни су ни на зи ра ле. Сва та руб на ста ња и ши ро ка емо ци о нал на ам пли ту да у ко јој се кре ће, ви де ла су се и у Гла сни ку, по ме ну тој уло зи ко ја јој је и до не ла при зна ње. l Да ли је ова уло га би ла дру га чи ја у од но су на оста ле у не ком по гле ду, у при пре ми, или на чи ну на ко ји сте ра ди ли? По че му је би ла спе ци фич на?

- Би ло је ин те ре сант но и је сте би ло спе ци фич но, не због уло ге, већ због то га што сам до би л а грип док смо ра ди ли ову пред ста ву, и ја, без об зи ра што то глу мац обич но не ра ди, би ла сам до те ме ре бо ле сна, да сам би ла при мо ра на да оста нем код ку ће јед но вре ме. Док сам би ла код ку ће, ипак сам ра ди ла на уло зи, ма да, сти ца јем окол но сти, ни сам мо гла да бу дем са оста лим глум ци ма. Ни сам мо гла да ра дим са њи ма на им про ви за ци ји, и на сце на ма ко је су они ра ди ли у ме ђу вре ме ну, већ сам се де ла пред ком пју те ром и на ин тер не ту чи та ла све о лу ди лу, лу да ци ма, о бо ле сти ма и ум ним бо ле сни ци ма. Он да сам раз ми ш ља л а о свом ли ку, шта бих мо гла да ура дим са њим. По том пи та њу је би ло дру га чи је не го обич но, али ја сам ина че већ ра ди ла са Ан дра шем Ур -

sreda13.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

ра и Епи фо на Зе фи ра из 40-их го ди на ко ји је до сти гао це ну од 144.000 до ла ра. На аук ци ји је би ло и не ко ли ко кон зо ла за мик со ва ње, пе да ла за ефек те као и ве ли ки кла вир из По ло вог кућ ног сту ди ја за сни ма ње. Сав но вац од про да је би ће упла ћен у фон да ци ју Ле са По ла ко ја по ма же му зич ку еду ка ци ју, ин же њер ство, ин вен тив ност и ме ди цин ска ис тра жи ва ња.

Пол, ги та ри ста, ино ва тор и члан Ку ће слав них ро кен ро ла, за слу жан је за број на уна пре ђе ња мо дер них елек трич них ин стру ме на та и уна пре ђи ва ње тех ни ка сни ма ња му зи ке. Ње го во име но си и је дан од нај по пу лар ни јих мо де ла елек трич не ги та ре, Гиб сон Лес Пол, ко мер ци ја ли зо ван 1952. го ди не. (Тан југ)

Директор „Атељеа 212” Кокан Младеновић јуче је на конфеенцији за новинаре изјавио да у управи куће постоји максимална воља да се сви проблеми креативно реше, а да је одлука о захтеву дела глумаца за његову смену на Скупштини града Беграда, оснивачу тог позоришта. Младеновић је поводом захтева дела глумачког ансамбла за његову смену рекао да „неће себи дозволити да у значајној институцији културе града Београда као што је ‘Атеље 212‘ одговара на писмо које садржи личне увреде и клевете без иједног аргумента и конкретног податка”. Али, нагласио је да је и даље отворен за све конструктивне предлоге. „За три године колико сам директор ниједан глумац није санкционисан мада се део њих понаша као слободни уметници а примају плате стално запослених“, рекао је Младеновић. Додао је да је у том периоду због пријављеног одсуства ради снимања или играња у другим позориштима изгубљено 1780 радних дана, а глумци су вратили 28 улога. То условно значи штету већу од пет милиона динара, због непланираних трошкова продукције, напоменуо је Младеновић.

И поред тога, истакао је он , „Атеље 212” је направио одличне резултате са 1590 изведених поредстава и 77 награда на фестивалима у ове три године. Што се тиче контроверзне представе „Зоран Ђинђић”, Младеновић је рекао да је четворо од пет чланова Управног одбора гледало генералну пробу и одлучило да представа изађе пред јавност. Међутим, и глумци Атељеа 212, њих 25 од 33 који су потписали петицију за смену Младеновића, најавили су да ће се данас обратити јавности. Незадовољство дела глумачког ансамбла начином рада директора Младеновића траје већ дуже време, а интензивирано је овог пролећа у вези са пројектом представе „Зоран Ђинђић„. У петицији глумци управнику замерају директору самовољу, надменост, неукус, саморекламерство... Након тога у јавности се огласио и већински део свих запослених саопштењем у којем се детаљно наводе пословни успеси Атељеа у протекле три године, од када је Младеновић на функцији ди(Танјуг) ректора.

24

svet

sreda13.jun2012.

dnevnik

MEKSIKO

RUSIJA

No vi pro te sti pro tiv Pu ti na

Ubi je ni kan di da ti za po sla ni ke BIL FLO RES: U jeku predizborne kampawe za predsedni~ke i parlamentarne izbore u Meksiku, 1.jula, kandidati su postali predmet nasiqa, a dvojica od wih su ubijena. Jedan kandidat za skup{tinu ubijen je u ponedeqak u meksi~koj dr`avi Gerero, a jedan podr`avalac stranke Nacionalne akcije Felipea Kalderona rawen je iz iz vatrenog oru`ja u ju`noj dr`avi ^iapas, nakon ~ega je podlegao zadobijenim povredama, prenosi AP. Zvani~nici dr`ave Gerero saop{tili su da je kandidat za poslanika Margarito Gen~i prona|en mrtav u svojoj ku}i u mestu Lano Grande, isto~no od Akapulka. On je ubijen iz vatrenog oru`ja, a ostale detaqe policija nije `elela da saop{ti.

U dr`avi ^iapas istra`iteqi su saop{tili da tragaju za kandidatom za mesto gradona~elnika za kojeg svedoci trvde da je upucan u mestu Tukstla Gutieres. Zvani~nici nisu saop{tili ime osumwi~enog, ali ro|ak `rtve tvrdi da je ubica Ulises Grahalas, koji se kandiduje za gradona~elnika mesta Vilaflores, u kojem je dugo vlast dr`ala Institucionalna revolucionarna stranka (PRI). Ro|ak `rtve Manuel Korzo rekao je AP-u da su Hernandez i dva ro|aka bili na ulicama i postavqali plakate Kalderonove stranke, kada je kandidat za gradona~elnika krenuo da sledi wihov automobil.

Grajalas je, prema Korzu, zatim izvadio pu{ku i otvorio vatru, pri ~emu je Hernandezu pucao u

glavu. Lider PRI Joakin Koldvel rekao je u saop{tewu da wegova stranka u potpunosti podr`ava odluku lokalnog ogranka

stranke o poni{tavawu kandidature Grahalasa. On je ujedno apelovao na Grahalasa da se preda vlastima i suo~i sa optu`bama.

MO SKVA: Vi{e desetina hiqada qudi ju~e je po~elo {etwu centralnim ulicama Moskve u znak protesta protiv vlasti predsednika Rusije Vladimira Putina. Opozicija tvrdi da u {etwi u~estvuje oko 50.000 qudi, dok olicija procewuje da ima oko 10.000 demonstranata.

Na trgu na kom je najavqen protest od ranog jutra su bile raspore|ene jake policijske snage i unutra{we vojske koje su u svim okolinim ulicama. Prema nekim informacijama, na moskovskim ulucama je ~ak 12.000 policajaca.

Na svim prilazima trgu postavqeni su detektori metala, kroz koje svi moraju da pro|u kako bi se prikqu~ili demonstrantima.

Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton osudila je takve mere ruskih vlasti, istakav{i da je sloboda okupqawa fundamental-

no pravo. „Visoka predstavnica je zabrinuta zbog koraka koji se preduzimaju da bi se protesti ograni~ili”, navodi se u saop{tewu iz kabineta {efice evropske diplomatije.

- Naro~ito zabriwavaju poku{aji da se zastra{e lideri protesta i da ih se spre~i da u~estvuju u dana{wim demonstracijama - ka`e se u saop{tewu.

U~e{}e na mitingu opozicionara, Andreja Navaqnija, Iqe Ja{ina i Ksenije Sob~ak, ~iji su stanovi pretreseni, nije bilo izvesno, jer su oni pozvani u policiju ili kao svedoci ili kao odgovorni za nasiqe koje se desilo 6. maja na prethodnom “mar{u miliona”. Jo{ jedan od pozvanih na razgovor ~iji je stan tako|e pretresan, lider “Levog fronta” Sergej Udaqcov, nije se odazvao pozivu policije i oti{ao je na Pu{kinov trg.

SIRIJA

BELGIJA

Do go vor Bri se la i Te he ra na BRI SEL: Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izjavila je da su se EU i Iran dogovorili o sadr`aju predstoje}ih razgovora u Moskvi. U Moskvi }e se sastati pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti i Nema~ke sa Iranom.

U telefonskom razgovoru, E{ton i iranski pregovara~ Said Xalili su se slo`ili o potrebi da Iran razmotri predloge pet stalnih ~lanica SB i Nema~ke, o iranskom nuklearnom programu, navodi se u saopstewu iz kancelerije visoke predstavnice EU, prenela je agencija AFP. Telefonskom razgovoru prethodilo je sastanku u Strazburu sa politi~kim direktorima Grupe 5+1 (Velike Britanije, Kine, Francuske, Rusije i SAD i Nema~ke) kojom predsedava E{ton, a na kome je grupa izrazila sprem-

nost da odgovori na pitawa koja je pokrenuo Iran u Bagdadu, na predhodnom sastanku te grupe i Irana, dodaje se u saop{tewu.

E{tonova se, na marginama zasedawu Evropskog parlamen-

AZERBEJYAN

ta, sastala sa visokih zvani~nicima Grupe 5+1 u hotelu u Strazburu kako bi „pripremila teren za pregovore u Moskvi” sle de }eg po ne deq ka i utor ka, do da je agen ci ja

AFP. Ranije je saop{teno da planirani pregovori, zakazani za 18. i 19. jun u Moskvi, zavise od toga da li je mogu}e uspostaviti atmosferu me|usobnog poverewa.

Iran se zala`e za „transparentnu diplomatiju kada je re~ o wenom neosporivom pravu na miroqubivo kori{}ewe nuklearne energije” i da stoji iza svojih me|unarodnih obaveza.

Me|unarodna agencija za atomsku energiju i Iran vodili su u pro{log petka razgovore u Be~u u ciqu omogu}avawa neograni~enog pristupa inspektorima agencije UN postrojewima u Iranu. Razgovori su, kao i vi{e prethodnih, okon~ani bez dogovora, posebno u vezi vojnog postrojewa Par~in, na ~ijoj inspekciji insistira Agencija, po{to postoje sumwe da se tamo sprovode testovi sa proizvodwu nnuklearnog oru`ja.

MJANMAR

Dik ta to ru do `i vot ni imu ni tet BA KU: Parlament Azerbejxana odobrio je predsedniku i wegovoj supruzi do`ivotni imunitet od krivi~nog gowewa za dela koja eventualno po~ini dok je na toj funkciji. Opozicija u Azerbejxanu u vi{e navrata je optu`ivala Ilhama Alijeva i wegovu porodicu da su zloupotrebom do{li do ogromnog bogatstva.

Me|utim, autoritativna vlast u toj zemqi na sve je na~ine pa i silom spre~avala svaki poku{aj novinara da istra`e te optu`be. Dva prethodna {efa dr`ave ukqu~uju}i i oca Alijeva, su umrla. Protiv nekada{weg prvog predsednika te biv{e sovjetske republike Ajaza Mutalibova, koji trenutno `ivi u Moskvi, u Azerbejxanu je podignuto vi{e optu`nica za kriminalna dela.

Me |u ver ski ne mi ri pred usi ja wem SI TVE: Brojni incidenti su i ju~e izbijali, qudi be`ali iz zapaqenih ku}a, dok je vojska poku{avala da spre~i etni~ke obra~une i uvede red u zapadnom delu Mjanmara, u kome je, prema izve{tajima dr`avnih medija, tokom protekla ~etiri dana stradala 21 osoba. Sukobu budista protiv muslimanskog naroda Rohingja u zapadnoj priobalnoj dr`avi Rakin, nekada poznatoj kao Arakan, predstavqaju najgore etni~ke nerede zabele`ene u Mjanmaru posledwih godina.

Predsednik Mjanmara Tein Sein proglasio je u nedequ vanredno stawe u dr`avi Rakin zbog sukoba budista i muslimana i tom prilikom upozorio da bi versko nasiqe na zapadu zemqe, ukoliko se bude {irilo, moglo da ugrozi put Mjanmara ka demokratiji.

Pre beg voj ni ka na stra nu po bu we ni ka DA MASK: Bataqon sirijske vojske, slu`e}i u bazi PVO u blizini grada Ra{tana, pre{ao je na stranu pobuwenika, posle ~ega je napao obli`wu vazduhoplovnu bazu. Vojnici i oficiri, napustiv{i slu`ewe re`imu, odneli su sa sobom, iz vojnih skloni{ta, znatnu koli~inu oru`ja i municije. U wihovom rukama su se na{li PVO sistem S-75 „Dvina” i protivavionske instalacije „[ilka”, koje se mogu koristiti u gradskim borbama. Po izlasku iz baze, vojnici su se pridru`ili pobuwenicima u gradovima Ra{tanu i Taqbisi, gde su u toku borbe. Ranije opozicija nije imala odgovaraju}e oru`je da bi se suprotstavila napadima helikoptera vladinih snaga, ali posle ovog nedavnog doga|aja imaju priliku da izjedna~e snage.

EGIPAT

Mu bara ka dva put re a ni mi ra li KA I RO: Zdravstveno stawe biv{eg predsednika Egipta Hosnija Mubaraka se pogor{alo u zatvoru. Lekari su morali da koriste defibrilator kako bi ga vratilili u `ivot. On se sada nalazi u stabilnom stawu, rekao je jedan zatvorski zvani~nik: Mubarak, koji je osu|en na do`ivotnu robiju, kako prenose agencije pozivaju}i se na lekare, u ponedeqak je dva puta reanimiran. Wemu je u dva navrata stalo srce, zbog ~ega su lekari morali da koriste defibrilator.

- Jednom je pri svesti, potom bez svesti, i odbija hranu - rekao je jedan od lekara, koji je istakao da Mubarak pati od te{ke depresije, visokog pritiska i te{ko}e sa disawem. Mubarak je, kako je saop{teno iz zatvora Tora, i u nedequ u vi{e navrata izgubio svest. Zbog toga egipatske vlasti razmatraju prebacivawe Mubaraka u bolnicu, {to zahteva wegova porodica.

Od izricawa presude Mubarak je u stacionaru zatvora Tora, a prethodno je bio sme{ten u jednoj bolnici, a wegovo zdravstveno stawe se pogor{alo prebacivawem iz bolnice u zatvor.

Zdravstveno stawe Mubaraka se pogor{alo u vreme politi~ke neizvesnosti u Egiptu kada se biv{i premijer iz wegove stranke suo~ava sa islamistima na izborima.

Biv{i egipatski predsednik upozorio je svetske lidere i nevladine organizacije da nove vlasti `ele da ga ubiju u zatvoru, preneo je wegov advokat agenciji AP. Biv{i egipatski predsednik i wegov ministar unutra{wih poslova Habib alAdli osu|eni su 2. juna u Kairu na do`ivotni zatvor zbog ubistva demonstranata tokom pro{logodi{wih masovnih protesta, dok su {estorica biv{ih komandanata policije oslobo|eni.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NI KO LA SAR KO ZI

PO TRA GA ZA OD BE GLIM RO BI JA [I MA TRA JE I PO SLE 50 GO DI NA

Donedavni francuski predsednik Nikola Sarkozi tra`io ~ak deset policajaca za svo ju za {ti tu {to }e ko {ta ti vi {e od 700.000 evra. U Sarkozijevom okru`ewu navode da nije re~ o hiru biv{eg predsednika ve} o opravdanom zahtevu, budu}i da je on bio u vi{e navrata fizi~ki i verbalno napadnut.

Be gun ci na d`i ve li Al ka traz

YULI JAN ASAN@ Osniva~ „Vikiliksa” Xulijen Asan` zatra`io je od Vrhovnog suda Velike Britanije da revidira odluku o wegovom izru~ewu [vedskoj. Asan` je zatra`io od suda da ponovo otvori wegov slu~aj, {to je, kako navodi AP, neuobi~ajen pravni manevar ~iji je ciq blokirawe Asan`ove ekstradicije.

FA TI MA BA WEZ [panska ministarka rada Fatima Bawez na udaru je kritika zbog informacij objavqene na Tviteru. Ona je napisala: „5390 poena na Bub ble Sho o ter Adven tu res! Ko mo`e boqe? Wena poruka ni{la je na osudu brojnih nezaposlenih [panaca, a pravdala se da je poruku zapravo poslao wen maloletni sin.

SAN FRAN CI SKO: Pola veka nakon spektakularnog bekstva trojice zatvorenika sa ostrvskog zatvora Alkatraz u zalivu San Francisko, ameri~ke vlasti nisu odustale od potere za wima, veruju}i da }e ih jednog dana ipak na}i. Kako prenosi Rojters, Frenk Moris i bra}a Klarens i Xon Englin, koji su bili osu|eni na kaznu zatvora zbog pqa~ke banke, pobegli su iz zloglasne „Stene” u no}i 11. juna 1962. godine.

Iz zatvora su iza{li kroz ventilacione kanale u koje su dospeli tako {to su ka{ikama probili rupu u betonskom zidu }elije. Pre odlaska, u krevete su postavili lutke koje su napravili od papira kako ne bi izazvali sumwu ~uvara.

Navodno su napustili ostrvo na splavu sastavqenog od pedesetak ki{nih mantila.

Ve}ina istori~ara je ube|ena da su se sva trojica udavila u ledenim vodama zaliva,

ali ~iwenica je da wihova tela nikada nisu prona|ena.

- Oduvek sam mislila da su uspeli, i nisam promenila mi{qewe - kazala je Meri

Englin Vajdner, sestra bra}e Englin, na konferenciji za {tampu koja je ju~e odr`ana u Alkatrazu.

Ameri~ka policija zvani~no jo{ uvek vodi istragu i analizira svaki trag koji bi mogao da je odvede do Frenka Moris i Klarensa i Xo{a Englina, koji bi danas imali 85, 81, odnosno 82 godine.

Potraga }e se nastaviti sve dok sva trojica ne budu uhap{ena, ili, barem u teoriji, napunila 99 godina, nagla{ava ameri~ka policija, dodaju}i da bi se slu~aj smatrao re{enim i u slu~aju da wihova smrt bude zvani~no utvr|ena.

- Istraga predstavqa „upozorewe za sve begunce, da bez obzira na proteklo vreme, mi nastavqamo da vas tra`imo kako bi vas isporu~ili pravdi - poru~io je mar{al Don O’Kif.

balkan

dnevnik

sreda13.jun2012.

Osu|eni zbog napada na novinarku PODGORICA: Napada~ na novinarku „Vijesti” Oliveru Laki} osu|en je na ~etiri meseca zatvora, dok je Marko Piper oslobo|en optu`bi za ugro`avawe wene sigurnosti. On je, me|utim, osu|en za ugro`avawe bezbednosti osoba koje su bile sa novinarkom u dru{tvu.

Musi} i Piper su optu`eni da su od 31. januara do 3. februara novinarki nezavisnog dnevnika „Vijesti” Oliveri Laki} uputili ozbiqne pretwe. Musi} je, pritom, ugrozio i sigurnost osoba sa kojima je novinarka 3. februara bila na novinarskom zadatku, za {ta je ju~e jedino i osu|en.

Musi} i Piper su radnici mojkova~ke fabrike cigareta, ~ije poslovawe ispituje tu`ila{tvo zbog navodnog {verca i prawa novca, a o ~emu je izve{tavala novinarka Laki}, preneo je informativni portal „Vijesti onlajn”. Vlasnici fabrike „Tara” su 31. januara preko Slavka Musi}a novinarki “Vijesti” umesto odgovora na pitawa o sumwivom poslovawu u Mojkovcu uru~ili dve orhideje upakovane tako da podse}aju na one koje se nose na grobqe, a on je dva dana kasnije svojim automobilom blokirao automobil ekipe lista u kojoj su bili Laki}eva i \uri}, blizu hangara u Dowoj Gorici istih vlasnika.

Bujar Ni{ani predsednik Albanije TIRANA: Dosada{wi ministar unutra{wih poslova Albanije Bujar Ni{ani izabran je ju~e u parlamentu za novog predsednika te dr`ave. Ni{ani je do{ao u prvi plan po{to se prethodni kandidat vladaju}e

EVROP SKA KO MI SI JA OD LA @E SAST ANAK S LI DE RI MA BIH

Ne zna se ko je vlast, a ko opozicija BAWALUKA: Evropska komisija ozbiqno razmi{qa da ot ka `e sa sta nak s li de ri ma BiH u Briselu jer nij jasno ko j u ovoj zemqi vlast, a ko je opozicija. Sastanak je zakazan za 27. juna, pi{u bawalu~ke Nezavisne novine, pozivaju}i se na diplomatske izvore. Evropski komesar za pro{irewe [tefan File odlu~io je da organizuje sastanak na najvi{em nivou u Briselu s liderima kako bi bili dogovoreni principi o me ha ni zmu ko or di na ci je za evropski put BiH. U tek stu se na vo di da je Evropska komisija o~ekivala da }e se lideri BiH makar na~elno dogovoriti o toj presudi i da }e odr`ati makar jedan sastanak pre ovog u Briselu, na kojem bi bili utvr|eni platforma i okvir za razgovore, ali se to nije desilo.

Drugi razlog zbog kojeg se Evropa dvoumi da li da uop{te poziva lidere u Brisel jeste, kako se navodi, to {to se ne zna ko je u BiH na vlasti, a ko u opoziciji.

- ^ekamo ishod situacije u vezi sa Savetom ministara. Nema smisla zvati nekoga ko ne}e biti u poziciji da uti~e na daqe do ga |a je - pre no si list tvrdwe jednog diplomatskog izvora.

Situacija u BiH dodatno se iskomplikovala po{to je Socijaldemokratska partija odlu~ila da izbaci Stranku demokratske akcije iz vlasti na

dr`avnom nivou, ali i na ostalim ni vo i ma u Fe de ra ci ji BiH i zameni je Strankom za boqu budu}nost Fahrudina Radon~i}a.

Pred sed nik Srp ske de mo kratske stranke Mladen Bosi}, koji bi trebalo da sazove na-

Si tu a ci ja u BiH do dat no se is kom pli ko va la po {to je So ci jal de mo krat ska par ti ja od lu ~i la da iz ba ci Stran ku de mo krat ske ak ci je iz vla sti na dr `av nom ni vou redni sastanak lidera vladaju}e {estorke u BiH, rekao je da }e se konsultovati sa ostalim politi~kim faktorima o tome da li postoje uslovi za odr`avawe tog sastanka. On smatra da bi bilo logi~no prvo sa~ekati rasplet situacije u Savetu ministara BiH, a pogotovo

Zagreb prajd bira homofobe i homofrendove ZAGREB: ^etiri dana uo~i odr`avawa Parade ponosa u Zagrebu, organizatori Prajda kao i pro{le godine raspisali izbor za homofoba i homofren da go di ne. Ka ko pi {e Indeks.hr, prvi kandidat za homofoba godine, prema organizatorima Zagreb prajda je HDZ-ovac Ante Kulu{i}, koji se za tu titulu kandidovao izjavom: “Iza|ite 4. decembra na izbore da zgazimo Kukuriku koaliciju, jer ne `elimo da nam homoseksualci {etaju po Poqani”.

Drugi kandidat je, o~ekivano, kardinal Josip Bozani}. Iz Zagreb prajda tu kandidaturu obja{wavaju re~ima da je nadbiskup Bozani} „prvi me|u nejednakima, koji apsolutno ni{ta nije poduzeo da zauzda svoje hu{ka~e“. Osim toga, navode iz Zagreb prajda, Katoli~ka crkva ekspresno je suspendovala sve{tenika iz svojih redova koji je izjavio da LGBT osobe treba prihvatiti i da ne treba prema wima biti nasilan.

Slede}i na listi je splitski politi~ar Stjepan Lozo,

na nivou Federacije BiH, pa tek onda i}i u Brisel.

- Bez nekog dogovora, posebno u Federaciji BiH, i bez definisane skup{tinske ve}ine, u Briselu se nema {ta o~ekivati.

I (lider SDA) Sulejman Tihi} je me|u ostalima dobio taj poziv

koji je bio jedan od najglasnijih pro tiv ni ka odr `a va wa Parade ponosa u Splitu. Lozo je, naime, o svojim LGBT sugra|anima govorio kao o okupatorima.

Posledwa dva mesta na popisu kandidata za homofoba go di ne za u ze li su split ski gradona~elnik @eqko Kerum i Zoran Vinkovi} iz HD[B iz \akovca.

Me|u kandidatima za homofrendove na{li su se ministar uprave Arsen Bauk, pisac, novinar i kolumnista Boris De`ulovi}, splitski kolum ni sta Ju ri ca Pa vi ~i}, pro fe sor ka Kse ni ja Tur ko vi}, kao i televizijska voditeqka Daniela Trbovi}.

Jedina voditeqka na Hrvatskoj televiziji koja se s punim pravom na{la na listi homofrendica, isti~u iz Zagreb prajda, je Daniela Trbovi}, koja je pro{le godine do{la na desetu Povorku ponosa i koja je medijski prostor u svojoj emisiji “Osmi kat” vi{e puta otvorila za li~ne pri~e LGBT osobe.

za Brisel. Da li je on deo vlasti ili nije, to jo{ nije jasno, to tek treba da se vidi. Ako nema vlasti i definisanih nosilaca vlasti u BiH, pitawe je onda s kim treba da razgovaramo - kazao je Bosi}.

Iz vr {ni se kre tar SDA Amir Zuki} tako|e smatra da

ne treba i}i u Brisel u ovakvoj situaciji, ali je dodao da je za to glavni krivac SDP. - Mi smo izneli sve stavove u vezi s tim sastankom i iskazali smo `equ da se razgovara.

Neka (lider SDP Zlatko) Lagumxija sam ide tamo. Potro{ili smo 14 meseci za formirawe vlasti, pa kad je vlast formirana opet imamo krizu.

Sve je u nekoj stalnoj fazi politi~kog dogovarawa zbog wega - rekao je Zuki}. ^lanica Izvr{nog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i zamenica ministra inostranih poslova Ana Tri{i} Babi} tako|e smatra da u Brisel ne treba i}i dok se situacija ne re{i.

- Kad su Evropska komisija i File zakazali taj sastanak, to je bio znak da EU i evropska politika pokazuju i daju do znawa svim politi~arima u BiH da su zabrinuti za BiH. Ali s obzirom na posledwa de{avawa u Federaciji BiH, nije nikakvo iznena|ewe ako sastanak bude otkazan. A odavno svi govore da je uslov za sastanak re{avawe presude Sejdi} i Finci, - istakla je ona.

Evropski sud za qudska prava u Strazburu nalo`io je BiH da iz Ustava i Izbornog zakona ukloni diskriminatorske odredbe kako bi i predstavnici nacionalnih mawina mogli da se kandiduju na izborima za dr`avno Predsedni{tvo i Dom naroda BiH.

25

koalicije Artan Hoxa povukao iz trke iz nepoznatih razloga.

Opozicija je protestovala, optu`uju}i vladaju}u koaliciju da nije konsultovana o novom kandidatu za predsednika. Novi predsednik dobio je 73 glasa.

Bilo mu je dovoqno da dobije podr{ku 71 poslanika da bi bio izabran, jer albanski parlament ima 140 poslanika.

Predstavnici opozicione Socijalisti~ke partije bili su prisutni, ali nisu glasali. Lider socijalista Edi Rama optu`io je vladaju}u Demokratsku stranku da je kandidovawem Ni{anija, bez prethodnih konsultacija, ugrozila aspiracije dr`ave da se pridru`i EU. Mandat dosada{weg predsednika Albanije Bamira Topija isti~e 24. juna. Predsedni~ka funkcija je u Albaniji ceremonijalnog karaktera, jer glavnu vlast u dr`avi imaju vlada i premijer.

EU ZA BRI NU TA STE PE NOM KO RUP CI JE U BIH

Bolest koja izjeda dru{tvo

BAWALUKA: Evropska unija je zabrinuta nivoom korupcije u Bosni i Hercegovini, koja podriva demokratiju i celo dru{tvo, izjavio je ju~e u Sarajevu {ef Sektora operacija Delegacije EU u BiH Holger [reder. [reder je na Antikorupcijskom forumu organizovanom u okviru projekta „Ja~awe organizacija civilnog dru{tva u BiH za borbu protiv korupcije: novi alati i razmena regionalnog iskustva”, istakao da u BiH jo{ nema dovoqno politi~ke voqe da se uhvati u ko{tac sa korupcijom.

Istakav{i da korupcija podriva demokratiju, vladavinu prava, ekonomiju, odnosno kompletno dru{tvo, [reder je kazao da ispolitizovan javni sektor na svim ni-

voima ote`ava borbu protiv korupcije.

Prvi zamenik me|unarodnog predstavnika u BiH Roderik Mur smatra da, kad je re~ o korupciji, situacija u BiH nije dobra, ali da veruje da mo`e biti promewena na boqe, prenela je RT Republike Srpske.

- Mehanizmi potrebni za borbu protiv korupcije u BiH ve} su prisutni i u velikoj meri su na snazi, ali nedostaje politi~ka voqa za kori{tewe tih mehanizama - kazao je on. Prema wegovim re~ima, rukovodstva u BiH ne smeju pokazati nimalo tolerancije za korupciju. „Politi~ke, policijske i pravosudne institucije moraju da poka`u voqu i sposobnost za borbu protiv korupcije, zakqu~io je Mur.

Dvojica Srba osu|ena za ratni zlo~in ZAGREB: Pred @upanijskim sudom u Rijeci ju~e su, u ponovqenom su|ewu, nepravosna`no osu|ena dvojica Srba - @eqko [uput na ~etiri godine i Milan Pani} na tri i po godine zatvora zbog ratnog zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom u li~kom mestu Korenica krajem 1991. i po~etkom 1992. godine.

Sud je utvrdio da su, kao pripadnici specijalne jedinice milicije u sastavu oru`anih snaga Republike Srpske Kraji-

ne, tukli i zlostavqali zatvorene Nikolu Nikoli}a, Milu Luka~a i Pericu Bi~ani}a. Oni su kao i ostali zarobqenici, dr`ani u zatvoru bez osnovnih higijenskih uslova - na hladno}i, bez dovoqno hrane i vode.

Na prvom su|ewu na @upanijskom sudu u Rijeci progla{eni su krivim i osu|eni na identi~ne zatvorske kazne kao i ju~e.

Vrhovni sud je prihvatio wihove `albe, ukinuo presudu i odredio da se su|ewe ponovi.

NA STA VQE NO SU \E WE MI LI DA KI ]U

Hrvatski obave{tajci znali da se sprema napad ZA GREB: Pred @u pa nij skim sudom u Karlovcu ju~e je sve do ~e wem biv {eg vi so kog po li cij skog zva ni~ ni ka Hr vatske nastavqeno su|ewe biv{em rukovodiocu u SAO Kraji ni Mi li Da ki }u, ko ji je osumwi~en da je podsticao na ubistvo patrole hrvatskih policajaca 4. avgusta 1991. godine u Buda~koj Rijeci kod Karlovca. Po re~ima Josipa Boqkovca, koji je tih dana dao ostavku na me sto mi ni stra unu tra {wih poslova i preuzeo vo|ewe Bezbednosno obave{tajne slu`be, za smrt trojice i rawavawe jednog hrvatskog policajca pre svega je odgovoran tada{wi zamenik na~elnika karlova~ke policije Zvonko Kraja~i}.

- Glavnina na{eg obave{tajnog interesa u to vreme bila su doga|awa u Beogradu i sve {to su radili Milo{evi}, a zatim i Mar ti}, Ba bi} i Bi qa na Plav{i} - rekao je Boqkovac isti~u}i da su hrvatske tajne slu`be s Petrove Gore - gde je bilo Daki}evo sedi{te - dobile informaciju da }e policijska patrola biti napadnuta.

Odmah je, kako tvrdi, o tome informisao qude u Karlovcu, pa i predsednika Frawu Tu|mana: „U Karlovcu je tada bila ~udna situacija jer su i mene i

me na isto mesto i tako upasti u zasedu.”

Boqkovac, koji je vrlo dobro znao niz detaqa iz tog vremena, rekao je da ne zna ko je izvr{ilac, a ko naredbodavac. Rekao

ta da {weg {e fa po li ci je [tajduhara osudili na smrt. [tajduhar se skrivao, a wegove poslove preuzeo je Kraja~i}.

Wega smatram najodgovornijim za smrt policajaca jer patrole nisu smele i}i uvek u isto vre-

je da Daki} nije bio predmet wihovog interesa niti su ga obra|ivali. Navodne napada~e na patrolu, pri ~emu su ubijeni saobra}ajni policajci Mile Butina, Josip Mil~i} i Zlatko [krlec, a rawen je Nikola

Rakocija karlova~ki sud je 1999. u odsustvu osudio na po 20 godina zatvora. Jedan od wih, Darko Luka~ je u me|uvremenu umro, a ostali su nedostupni hrvatskom sudstvu, ali imaju pravo na obnovu postupka.

Daki} je te godine u odsustvu osu|en na 20 godina zatvora za podsticawe na ubistvo.

Da ki }ev advo kat Qu bi {a Drageqevi} ponovno je prigovorio vanraspravnom ve}u @upanijskog suda u Karlovcu jer ne dozvoqava da se wegov klijent, star ~ovek, ni nakon vi{e od godinu dana koliko je u istra`nom zatvoru, brani sa slobode. Time su, kako je kazao, naru{ena wegova prava da mu se sudi pravedno i u razumnom roku. On je podsetio da je ponu|ena ka u ci je od mi lion ku na (133.000 evra) u nekretninama.

Iako zakon predvi|a da se u takvim slu~ajevima odlu~uje hitno, vanraspravno ve}e nije se sastalo preko 20 danas. Zbog tog je Drageqevi} najavio da }e in for mi sa ti mi ni stra prav de Or sa ta Mi qa ni }a i pred sed nik Vr hov nog su da Branka Hrvatina.

iz drugog ugla

sreda13.jun2012.

dnevnik

c m y

26

Ко ли ко је ко рум пи ра на Евро па Радио Слободна Европа

К

олико је корумпирана Европа? У најкраћем - много! Тамо где никако или слабо функционише држава и њене институције, где вредности попут поштеног рада и правичне накнаде за то нестају сваког дана, место узима корупција, присутна у готово сваком сегменту живота - од одласка

код доктора, давања полицајцу „нешто за кафу”, до самог врха државе и баснословних свота. Неко је израчунао да корупција Европљане директно кошта 160 милијарди евра годишње! На кога се ослонити? Тешко питање, јер и глобални борци против корупције, „Транспаренси Интернешенел”, закључују: политичке партије, јавна управа и приватни сектор најслабији су у тој борби и последњи на које треба рачунати када је реч о борби против корупције.

Проводећи истраживање у 25 европских држава, „Транспаренси” је дошао до става - Европљани имају утисак да се корупција, опште узевши, повећава у последње време. Чак 74 посто упитаних је рекло да је корупција проблем број један у њиховој земљи. Наравно, с обзиром на велике разлике у друштвима, резултатима борбе против кризе и свих њених последица, разлике међу упитанима су такође

велике. Док готово сви Грци тврде да нема већег проблема од корупције, тако мисли тек двадесетак посто Данаца. Највећи је пораст корупције, према анкети, у Грчкој, Чешкој, Португалији, Румунији,Словачкој, Шпанији и Словенији. И опет, најбољи резултат бележи европски север - Данска, Норвешка и Шведска, где је утицај корупције на свакодневни живот минималан, што ће рећи, где су механизми, од владиних до невладиних, јаки и ефикасни.

Када је реч о новопридошлим европским чланицама, ту опет, нема изненађења. Бугарска и Румунија су на челу неславне корупцијске листе придошлица. Иако су под будним оком Брисела усвојени неопходни закони за борбу против овог зла, још увек нема ефекта јер нема ни промена у етичким нормама, понашању, конкретним акцијама. Звучи познато: корупцију је тешко искоренити када се друштво с тим помири, или још боље - нађе за њу оправдање у националној особености, фолкору, чак и шарму под којим се увек присутна корупција крије. У Португалији је, од свих икада вођених процеса за корупцију, тек занемарљивих пет посто завршило санкцијама, али ипак, најозбиљније је у Грчкој - и поред општег уверења да се земља гуши у корупцији свих врста и нивоа, тек је два посто државних службеника икада било предметом неке од антикорупцијских истрага. Погађате, реч је о онима са нижих нивоа, док недодирљиви и даље слободно пливају корупцијским морем. Што се тиче нашег западнобалканског друштва, борба против корупције је кључни услов за све земље које желе да приступе Европској унији. Некада министар правде у Румунији, сада посланик у Европском парламенту, Моника Маковеј спровела је кључне мере које су омогућиле њеној земљи да 2007. уђе у ЕУ. На прво место она ставља финансирање политичких партија: - Закон о финансирању странака и изборних кампања врло је важан. Важно је да су све донације партијама јавне и контролисане, ефикасно и одмах после избора,

као и да се уведу санкције. Инсистирам на томе јер видимо везу између корупце и финансирање политичких партија. „Ја сам компанија или особа која ће финансирати вашу партију, а када уђете у владу, даћете ми уговор са ценом три, четири пута вишом од тржишне. Ја вам опет дотурим нешто новца„... и тако то иде. Или, „дам вам доста новца за вашу кампању и за то желим да будем министар, водим неку агенцију, имам доста новца у рукама„. Ова веза се мора зауставити. Друга веома важна мера је корупција у судском систему – борити се против ње, то је по моме мишљењу, глави циљ који треба по стићи за све земље Источне Европе и Западног Балкана. Ако немамо чист судски систем, ништа неће ни бити прочишћено. Јер, на крају, сви случајеви корупце и нарушавања закона иду судском систему који би их требао сакционисати - рекла је Маковеј. А Светска банка је у Бриселу управо објавила регионални извештај о Западном Балкану, којем ове године предвиђа тек један посто економског раста, уз драматичан и једнако забрињавајући раст јавних дуговања. Јесте да је реч о одјецима опште кризе, али и о последицама лоших или недовољних мера власти у државама Западног Балкана. Питаћете се: у каквој је то вези са корупцијом? Тесној, јер, кажу у Светској банци, политичке реформе су неодвојиве од економских мера: поправите судство, снажније се борите против корупције и имаћете ситуацију која ће привући инвестиције. Звучи једноставно, зар не? Ел вир Бу ца ло

Ухап шен ка над ски Пси хо Kanadijan onlajn

У

Берлину је у понедељак ухапшен ’канадски Психо’ Лука Роко Магнота, 29, осумњичен за монструозно убиство кине ског студента Лин Џуна, 32, са којим је био у интимној вези. Убица је све снимао и емитовао путем интернета, потом делове раскомаданог тела жртве по слао на адре се политичких странака у Отави, чиме је додатно показао да жели највећу могућу медијску пажњу. Истражни органи наводе да на снимку по стоје докази о канибализму. У уторак су на адре се две основне школе у Ванкуверу стигли такође пакети са шаком и стопалом, али још увек није потврђено да ли је и те пакете по слао Магнота. У монтреалској полицији претпо стављају да су и прео стали делови тела жртве у пакетима и се налазе негде у поштанском систему. За Магнотом је, одмах по откривању злочина, била расписана Интерполова потерница, уз упозорење да он има велику спо собност прерушавања и мењања иден-

титета, од Ерик Њумен, преко Магнота до Владимир Романов. Прва дојава била је да се налази у Паризу, где је провео недељу дана, али је потом до хапшења дошло у Берлину, у једном интернет кафеу, у који је дошао како би прочитао најновије ве сти о себи. Лин Џун је у Квебек дошао јула прошле године и студирао је на Универзитету Конкордија у Монтреалу. Његов не станак пријављен је крајем маја. Изразе саучешћа породици Лин упутили су највиши канадски званичници. Магнота је назван ’канадски психо’ због видео снимка објављеног на интернету, на коме се види како он убија жртву шиљком за лед и потом комада леш, док се у позадини чује музика из филма „Амерички психо“. Поједини подаци из Магнотове биографије показују да се ради о особи незгодног темперамента, спремној за свакакве окрутне и хладнокрвне реакције према људима и животињама, одбаченој од стране породице и жељној популарно сти. За кривично дело убиство са предумишљајем закон прописује казну доживотног затвора. Поред тога, Магнота је осумњи-

чен и оптужен за скрнављење мртвог тела, објављивање опсцених сцена, слање опсцених пошиљки и узнемиравање премијера Стивена Харпера и парламентарних по сланика. Магнота се не противи екстрадицији у Канаду, али упућени наводе да би тај по ступак могао да траје и до две године, уколико он буде користио законске могућно сти за приговоре у крајњем року. Полиција не искључује могућност да је Магнота починио још неки злочин, па проверавају нерешена убиства у Монтреалу и другим ме стима.

„Опел” од ла зи из Бо ху ма? Дојче веле

Б

охум поново дрхти. Након што је 2008. „Нокија„ затворила своје погоне у граду, сада по стоји реална опасност да и „Опел„ оде из Бохума. Затварање велике фабрике био би привредни шок за целу Рурску област. Бохум са 380.000 становника спада међу 20 највећих градова Немачке. Ипак, овај град је ретко у центру пажње, а када је сте – поводи нису лепи. Град се тренутно бори да задржи „Опелову„ фабрику, док власници из „Џенерал моторса„ не гарантују опстанак погона у Рурској области – данас је нови састанак руководства у Детроиту, а могућа је одлука о судбини фабрике у Бохуму. Чу ве ни про из во ђач аутомобила је највећи по слодавац у овом граду, а по себно је битан пошто је 2008. „Нокија„ отишла из Бохума и оставила 4.000 људи без по сла. Опел је у град дошао пре 50 година када је индустрија скренула са традиционалне експлоатације угља у модерну производњу аутомобила. Директор Градске управе Паул Ашенбренер присећа се златних почетака „Опела„ у Бохуму: - Град је заједно са Опелом откупио 1.300 милиона квадратних метара и уступио их на коришћење фирми. То је донело скоро 25.000 радних места. Данас има само 3.200 запослених што јасно говори колико је већ погон у „Бохуму Сведен“ - каже Ашенбренер. Он не жели да открије колики се порези са банковних рачуна „Опела„ сливају у касу града. Зна се, међутим, да су у питању огромни изно си – „Нокија„ је, рецимо, плаћа ла 25 милиона евра годишње. Градска управа више нема разумевања за велике предузетнике: „Не могу више да их слушам и помало сам разочаран што запо сленима не нуде ни програм ре структурирања“, каже директор Градске управе. Рувен Бек из Провредне коморе Средње Рурске области много је оштрији према руководству ГМ-а: - Мислим да је стратегија „Џенерал моторса„ не само про-

блематична него и перфидна. То мора јасно да се каже. - каже Бек који, као и многи у Немачкој, сматра да амерички власници пуштају „Опел„ да „искрвари“ како би за своју фирму осигурали профит.

- Власници из Детроита формално и практично онемогућавају „Опелу„ извоз на тржишта у развоју, попут Бразила, Кине или Индије. Истовремено, ГМ покушава да у Немачкој подигне продају својих модела, рецимо, шевролета. У том циљу се продавцима нуде и провизије за продата возила, што није случај за „Опелове„ моделе. То је стратегија коју не можемо једно ставно прихватити - каже Бек. Привредна комора процењује да од „Опела„ у Бохуму директно или индиректно зависи 15 до 20 хиљада радних ме ста. Ипак, чак и да ГМ одлучи да спакује ко фе ре, овај град у Рур ској области неће бити економски отписан. Јер, како поно сно истичу у градској управи, Бохум се није ослонио само на велике фирме. По следица је не запо сленост испод 10 одсто, док је у су сед ним ве ћим гра до ви ма Дортмунду и Есену та бројка много већа.

- Међу црним овцама Рурске области ми смо сигурно црна овца са бар мало белих туфни - каже Паул Ашенбренер. Заиста, бројке говоре да Бохум не стоји рђаво – 126.000 запо слених, 39.000 социјалних случајева који примају новац од државе. Уз то, Бохум је главно седиште нафтног гиганта „Арала„ који припада „Бритиш петролеуму„. У међувремену овде по стоји осам високих школа и факултета који нуде перспективу. Сам град нема сјај оближњих Келна или Диселдорфа, али има потенцијале који сежу ван економије. Бохумско позориште деценијама спада у крем немачке сцене, а мјузикл „Старлајт Експрес“ је један од најпопуларнијих на свету и већ годинама привлачи хиљаде туриста у Бохум. Иако је добро осетио ударац који је модерно доба нанело Рурској области, Бохум је остао на ногама. Кла ус Дој зе Не ма ња Ру је вић

Све ви ше бо со но гих тр ка ча Глас Америке

И

збор све већег броја људи је да трче без патика. Многи бо соноги тркачи кажу да трчање без обуће заправо помаже у смањењу повреда и болова у зглобовима. На пример, у Лос Анђелесу умерена клима омогућава људима да трче бо соноги током читаве године. Мишел Мусакио почела је да трчи без патика пре девет месеци зато што је покушавала да пронадје начин да вежба без болова у зглобовима. „Кукови су ме болели, колена су ме болела, а то није био проблем са трчањем.“ Председник Удружења босоногих тркача Лос Анђелеса Кен Боб Сакстон верује да су узрок болова у зглобовима често патике. „Оне нам омогућавају да трчимо веома лабаво и дозвољавају нам да ударимо стопалима на земљу јачим ударом, испружених ногу и

колена, тако да тежина удара иде право у колена и кукове.“ Професор на универзитету Харвард Данијел Либерман проучавао је како су патике промениле начин на који људи трче. У интервјуу за Глас Америке путем Скајпа, он је рекао да 30 до 70 одсто тркачка доживи повреде. „Зашто нисмо успели да умањимо ту епидемију повреда? Рекао бих да је то зато што смо уложили превише поверења у технологију патика, у ортотику, у ствари које могу да се купе, а оно што је најважније је начин на који трчите.“ Либерман је проучавао људе који трче са и без патика. Он каже да су босоноги тркачи били више склони да буду у бољој форми. „Били су склонији да имају боље држање тела, били су склонији да имају краће кораке. Били су склонији да не скачу снажно на пете.“ Либерман каже да се већина људи који трче у патикама дочекује на пете, што може да узрокује повреде тела.

Физиотерапеут Роберт Форстер специјалиста је за правилне технике трчања и сарађивао је са добитницима златних олимпијских медаља Џеки Џојнер Керси и Флоренс Грифит Џојнер. Он каже да трчање без патика можда може да помогне јачању стопала али да такође може да изазове повреде. „Видим то као покрет, који није потребан. Не желимо да видимо повреде, које је могуће избећи, само зато што није био довољно дебео ђон патике.“ Форстер је третирао повреде узроковане трчањем без патика. „Модрице на стопалу, посебно на палцу могу заправо да поломе неке ситне кости и тетиве што може да изазове озбиљне проблеме.“ И док се неким тркачима допада идеја о трчању без патика, они се и даље плаше да их се одрекну, па се чују овакви коментари: „Плашим се да ћу да се повредим, да ми је ипак потребна нека потпора.“

„Патике су важне јер пружају подршку зглобу. Олакшавају ми трчање.“ За оне који желе да ипак покушају да трче без патика, Ли-

берман каже да треба да почну полако. Он упозорава да ће доћи до повреда ако нови бо соноги тркачи почну нагло и прерано да трче. Али, ако тркач до-

зволи телу да се прилагоди, он каже да трчање без патика може да научи особу како да буде бољи тркач. Ели за бет Ли

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe l POMeni

sreda13.jun2012.

27

Konstantinovom tati

Vojkanu Bogi}evi}u posledwi pozdrav od razreda II3 sa razrednom, Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj�.

54878

Posledwi pozdrav Sawinom sestri}u

Radovan Beqanski

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 54354

Posledwi pozdrav na{em te~i i zetu

Posledwi pozdrav ~ika Radici od Du{kinih i Becinih kumova i prijateqa, porodica: Luki}, Mu{icki Trifunovi} i [u{wevi}.

Miqanu

Ratka i Pe|a.

Budimiru Kova~evi}u 54876

54880

SE]AWE na na{e drage roditeqe od porodica Vukov i Jan~i}.

54870

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Mira Dodi} Sava Dodi}

SO BE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno.

Telefoni: 021/6363-291, 062/8510669, 064/3903-391.

54651

2009 - 2012. 2000 - 2012.

Uspomenu na vas ~uva porodica.

54877

Radici Beqanskom PRO DA JEM plac na Zlatiboru, selo Semegwevo, 30 ari, pogodan za vi{e namena, struja na placu, vlasni{tvo 1/1. Telefon 061/26-999-45 54656

MO LER i farbar radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta.

Telefon 6435-095.

54794 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

54865

od: Mire Pani} sa porodicom.

54879

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Unuk Nenad sa suprugom Sa{kom i praunuka Lena.

54874

Milena Milovanovi}

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 85. godini preminuo na{ dragi

1934 - 2012.

HIT NO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefoni: 021/6624503, 064/6588-613.

54765 HIT NO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema, ne stariji od 40 godina. Telefoni: 064/658-8610, 021/6624-503.

54766

Qubomir Veliki} Dragi na{ deda Qubo, tvoju dobrotu i plemenitost nikada ne}emo zaboraviti.

Hvala ti za sve trenutke i pa`wu koju si nam poklonio.

Sa ponosom }emo te se uvek se}ati i ~uvati od zaborava.

Sahrana je danas, 13. 6. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

54848

Qubomir (@ivana) Veliki} Mi{ko KU PU JEM staro gvo`|e, stare automobile za otpad, ve{ ma{ine, {porete, mesing, bakar, aluminijum, akumulatore. Najboqe pla}amo. Telefoni: 064/95-33943, 66-18-846, 063/848-54-95.

54368

\ura \in Dragi moj \uka, nit izme|u `ivota i smrti je kratka ali uspomene, se}awe i qubav su ve~ni.

Sahrana je danas, 13. 6. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 13. juna 2012. godine, u 15.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Tonka, unuci Predrag i Nenad sa porodicom.

Tvoja Roberta.

54867

54873

28

^iTUQe l POMeni

sreda13.jun2012.

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

dragom

Posledwi pozdrav ~lanu udru`ewa penzionera Srbijagasa

dnevnik

TU@NO SE]AWE Na dana{wi dan, pre 50 godina umrla je na{a mama u 45-oj godini.

Posledwi pozdrav dragoj }erki, sestri, majci i supruzi za nezaborav,

Ujvari Lajo{u Milosava Pauni} iz Koviqa

Miqanu Tvoji penzioneri.

Uvek je se rado se}aju: wena deca sa porodicama.

54852

54815

od: Mace, @areta, Du{ke, Jovanke i Svetozara.

54853

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 11. 6. 2012. godine preminula u 74. godini na{a draga mama, baka i prabaka

Tawi Kukole~a ro|. Pa{ajli} 1965 - 2012.

tetka Nadi

Vidosava Petri}

od Mikijevih drugova: Mirka, Mi}e i Gavre.

ro|. Vin~i} 1938 - 2012.

Sahrana je danas, 13. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: }erka i sin sa porodicama.

54828

54827

Posledwi pozdrav dragom

O`alo{}eni do kraja `ivota: otac An|elko, majka Mitra, sestra Biqa, sin Uro{, suprug Petar, svekar, svekrva i ostala mnogobrojna rodbina i prijateqi.

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, tati i dedi koji nas je iznenada i prerano napustio

Sahrana }e se obaviti u Pan~evu.

Vreme }e biti naknadno objavqeno.

54837

Dedici

Miroslavu Mihajlovskom

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav na{em dragom suprugu, ocu i dedi

1945 - 2012.

Neka te An|eli ~uvaju.

Sahrana dragog nam pokojnika je danas, 13. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Tvoji unuci: Marijana i Vladimir.

O`alo{}eni: supruga Leonka, }erka Oqa, zet Miroslav i wegovi voqeni unu~i}i Marijana i Vladimir.

54822

54823

TROGODI[WI POMEN mom dragom sinu jedincu

S velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustio na{ voqeni

Iliji ]iri}u Sahrana je danas, 13. 6. 2012. godine, u 16 ~asova, u Bukovcu.

O`alo{}eni: supruga Dragica, sin Dragi{a, k}erka Petrana, unuci Aleksandar i Neboj{a, snaha Gordana i zet Mirko.

Tawi

od porodice Pavkovi}.

54850

Slobodanu - Slobi \or|evi}u 23. 10. 1969 - 14. 6. 2009. obele`i}u 14. 6. 2012. godine.

Dragi sine, pro{le su ve} tri godine od kada se nismo zagrlili i poqubili. Nadam se da }emo se uskoro sresti.

Mnogo te voli tata Bora.

Radovan Beqanski 1929 - 2012.

Sahrana je 13. 6. 2012. godine, u 14 ~asova, na Kru{edolPrwavorskom grobqu.

13. 6. 2001 - 13. 6. 2012.

na{em

DEVETOGODI[WI POMEN na{em dragom sinu

TRINAESTOGODI[WI POMEN

13. 6. 1999 - 13. 6. 2012.

Zahvalni za svu qubav i dobrotu, wegovi najmiliji.

54875

54714

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom kumi}u

54838

Sa tugom i `alo{}u se opra{tamo od na{eg radnika Pogona Novi Sad

Miqanu Smiqani}u

Neboj{i Jovanovi}u

Ilija Jeli~i} Boban 1978 - 1999.

Kan~ar Tibora

Tvoj vedar i nasmejan lik osta}e nam zauvek u se}awu. Nikada te ne}emo zaboraviti. @ive}e{ u na{im srcima dok je i nas samih.

An|a Vukadinovi} ro|ena Lali} Hvala joj na bezbri`noj roditeqskoj qubavi koju nam je darovala i na ~asnom `ivotu koji nam je ostavila u nasle|e.

Weni najmiliji.

54767

Kolektiv JP �Elektromre`a Srbije�, Pogon Novi Sad.

Bol nije u re~ima nego u srcu, zato si uvek u na{im srcima.

Ogrnuti tugom, mama, tata i brat sa porodicom.

Dejan, Dragana, Sr|an i Na|a Uzunovi}.

385-P

54869

54868

Tvoji najmiliji: otac Nikola, majka Boja, brat Zoran snaja Senka, bratanci Dejan i Uro{.

54648

^iTUQe l POMeni

dnevnik

29

sreda13.jun2012.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav an|elu

Mikela moj,

Miqan Smiqani} Miqanu Smiqani}u Miqanu od: Bate, Svetlane, Nene, Nemawe, Du{ana i Marije.

Porodica Ivani{.

Postoje ose}awa koja se ne bri{u, se}awa koja ne blede, bol koji ne jewava i osmeh koji se pamti.

An|eli neka te ~uvaju!...

Zoca i Mi}a Mari}.

54872

54831

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav na{em dragom

Miqan Smiqani} „Bez tebe mi ne miri{e cve}e, gorak mi je bez tebe plod svak, gde ti nisi ne ima za me sre}e, gde ne di{e{, ne~ist mi je zrak”.

Mikiju

Miqanu Mama Nata{a i seka Vawa.

od porodice Aleksi}.

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

O`alo{}ena porodica.

54833

Posledwi pozdrav voqenom sestri}u i bratu

54834

Posledwi pozdrav dragom unuku

Mikiju

Miqana Smiqani}a u sredu, 13. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ujak Darko, ujna Nina i seka Sara.

54830

54832

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je sahrana na{eg voqenog

54856

Miqanu Tvoju plemenitu du{u i nasmejani lik nikada ne}emo zaboraviti.

Bol u na{im srcima ne}e pro}i, a se}awa na tebe osta}e sa nama zauvek.

Miqanu

„I do smrti misli}u na tebe, jer bez tebe pust je `ivot taj, dok u telu du{a ne ozebe, mom `ivotu dok nastupi kraj”.

Miqane, mnogo smo te voleli i uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

Tvoj osmeh i tvoja veselost uvek }e nam nedostajati.

Tvoja baka Zorica i deka Branko.

Tetka Sawa, te~a Sr|an i sestra Aqa.

54835

54836

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sinu na{e drage koleginice

Dana 31. maja preminuo je u 83-oj godini Zdravko, Marija, Dragana i Nikola.

54844

Miqanu

Prof. dr Milun Petrovi} redovni profesor Poqoprivrednog fakulteta u penziji Upu}uju}i mu posledwe re~i pozdrava, iskazujemo mu duboku zahvalnost za sve {to je u~inio za Fakultet i istovremeno izra`avamo veliku tugu {to vi{e nije sa nama.

Wegov lik osta}e u trajnom se}awu brojnih generacija studenata i radnika Poqoprivrednog fakulteta.

Zaposleni i studenti Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragom

od kumova Ron~evi}.

Miqanu Smiqani}u Se}awa }e zaustaviti vreme i u~initi mladost ve~nom.

Kolektiv kompanije „Univereksport”.

59828-P

59829-P

54855

Posledwi pozdrav

Sa neizmernom tugom u srcu opra{tamo se od voqenog brata i sestri}a

Posledwi pozdrav dragom

Sa mnogo suza i tuge opra{tamo se od na{eg dragog

Miqanu

Miqanu

od: Vlade, Savke, Gorana, Tawe, Uro{a i Strahiwe.

Porodica Maksi}.

Miqana

Miqanu Smiqani}u

Nasmejani lik de~aka koji nas je uvek plenio svojom dobrotom, plemenito{}u i energijom, nikada ne}emo zaboraviti.

U na{im srcima `ive}e{ ve~no.

Kom{ije Nedimovi}.

Se}awe na wega }e ~uvati: Jelena, Milica, Milan i strina Qubica.

54841

54843

Nina, Milo{, Brankica, Biqana, Goran i Marko.

54854

54863

54842

Miqana

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945.

09.30 Под истим кровом 10.00 Вести 10.10 Живот 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 12.10 Нова занимања 12.25 Како...?

12.35 Плави круг 13.05 Фаца 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Живот 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џонатан Крик 21.05 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945.

23.00 Оперативци 23.55 Џонатан Крик 00.45 Један на један 01.10 Документ

Питер Фирт

СЕ РИ ЈА

Опе ра тив ци Се ри ја ко ја пра ти зби ва ња у исто и ме ној чу ве ној бри тан ској аген ци ји, МИ5, чи ји је оп сег де л о ва ња уну тра шња кон тро ла, тј. др жав на без бед ност Ве ли ке Бри та ни је. Се ри ја пра ти ак ци је и при ват ни жи вот ве ћег бро ја аге на та - шпи ју на... Уло ге: Питер Фирт, Хју Сајмон, Никола Вокер Ре жи ја: Дејвид Волстенкрофт (РТВ 1, 23.00)

06.30 06.55 08.00 08.25 08.55 09.20 10.15 10.30 11.25 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.35 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 23.10 23.35 00.05

tv program

sreda13.jun2012.

Кухињица – мађ.. Концерт Вампира у студију М Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Академац Колико се познајемо-квиз Увек медаља Колико се познајемо – квиз Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Нови таблоид Концерт Вампира у студију М ТВ баштине Добро вече Војводино (ром) Пословни успех (мађ) Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Оперативци Биографије Плави круг ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Панонско јутро У огледалу Лола Агро Парламент Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.59 07.35 07.41 08.04 08.16 08.27 08.55 09.53 10.07 10.37 11.03 11.31 12.12 13.08 14.06 14.34 15.47 16.21 17.20 19.24

ФУД БАЛ: ЕП

Хо лан ди ја – Не мач ка (РТС 1, 20.37) 06.05 08.00 09.05 09.45 10.05 10.35 11.06 12.00 12.15 12.39 14.25 06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.10 Серијски програм 10.00 Вреле гуме 10.30 Истрага 11.10 Матуранти на Новосадској ТВ 11.30 Живети тај живот 12.30 Украдена срца 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Матуранти на Новосадској ТВ 15.10 Матуранти на Новосадској ТВ 15.52 Украдена срца 15.35 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Спринт 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 19.55 Матуранти на Новосадској ТВ

Но во сад ско по под не (Новосадска ТВ, 17.30) 20.00 Ево нас код вас 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Живети тај живот 23.50 Украдена срца

09.45 Рагби –јуниорско првенство света: Француска – Аустралија 11.00 НБА Кошаркологија 12.00 АТП Хале 19.30 Мобил 1 20.15 НБА 22.15 Фудбал мондијал магазин 22.45 НБА уживо 23.00 ЦХ ТВ: Специјал Прослава Лиге шампиона 00.30 АТП Хале

16.15 17.00 17.20 17.52 19.52 20.15 20.37 22.41 22.55 00.00 23.45 00.53 01.39 02.21 04.07 05.48

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.10 22.20 00.30 01.00 01.15

Јутарњи програм Јутарњи дневник Музиканти Гастрономад Траг Мој херој Хоризонт Дневник Спорт плус Фудбал - ЕП: Грчка-Чешка (р) Фудбал - ЕП: Пољска-Русија (р) Ово је Србија Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Фудбал: ЕП, ДанскаПортугалија, пренос Дневник Мазурка, спортски програм Фудбал - ЕП: ХоландијаНемачка, пренос Мазурка, спортски програм Око Скок у будућност Дневник Ружна Бети Музиканти Фудбал - ЕП: ДанскаПортугалија (р) Фудбал - ЕП: ХоландијаНемачка (р) Верски календар

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Паклена кухиња Филм: Сутјеска Експлозив Ексклузив Три Хил

20.00 20.30 21.00 21.59 22.54 23.20 01.21 02.17 02.46 03.20 04.10 04.40 05.05 05.34

Слагалица Мунзи Амерички приче Томас и другари Френине ципеле Плава птица Прича о тезеју и аријадни Како научити математику Е-ТВ ТВ мрежа Читање позоришта Добро је, добро је знати Клое Хенслип, виолина Трезор Плава птица Прича о Тезеју и Аријадни Ја, ми и други Ексклузивно Капри Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” У свету Беокулт Капри Белдокс фестивал: Зечеви на берлински начин Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” Гангстери на одмору, филм Трезор Линк Ексклузивно Белдоцс фестивал: Зечеви на берлински начин Е-ТВ У свету Беокулт Клое Хенслип, виолина

Колин Фарел

Ганг сте ри на од мо ру Оства ре ње „Ганг сте ри на од мо ру“ је за ни мљив спој цр не ко ме ди је и хлад ног ганг стер ског фил ма. За ни мљи ве при че о ис хо ду тај ног бо рав ка дво ји це лон дон ских уби ца у бел гиј ском гра ду Бри жу, с ја ко до бро ре жи ра ним ак ци о ним сце на ма. Уло ге: Колин Фарел, Брендан Глисон, Елизабет Берингтон Ре жи ја: Мартин Мекдона (РТС 2, 23.20)

06.00 06.30 07.00 08.00 08.55 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.50 15.50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00

ВОА Слике живота Маратон Цртани филм Двоугао Документарна серија Филм: Пад Италије Топ шоп Љубав у залеђу Монк Др Хаус Мућке Ало ало Документарна серија Обични људи Филм: Недељни ручак Мућке Ало, ало Филм: Десет минута за будућност 23.00 Др Хаус 00.00 Филм: Црни Божић 02.00 Филм: Десет минута за будућност

dnevnik

c m y

30

Сандра Булок

Ку ћа на је зе ру Кејт Фор стер од лу чу је да на пу сти ку ћу на је зе ру и од се ли се у Чи ка го. Пре не го што ће се исе ли ти она оста вља по ру ку у сан ду че ту на ме ње ну бу ду ћим ста на ри ма. Две го ди не пре то га, Алекс Вај лер до ла зи у ку ћу на је зе ру и за ти че Кеј ти ну по ру ку. Уло ге: Кијану Ривс, Сандра Булок Ре жи ја: Алехандро Агрести (Б92, 21.10) 06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 13.40 Филм: Хулк 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.00 Пријатељи 18.30 Вести + Између две ватре 19.30 Штрумфови 20.15 Увод у анатомију 21.10 Филм: Кућа на језеру 23.10 Вести 23.45 Спортски преглед 00.05 Жива мета 00.55 Увод у анатомију 01.45 Филм: Породица полицајаца 3 03.45 Саут Парк

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 00.00 00.30 02.15 03.00

07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 13.40 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Квизић Пресовање Телешоп Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Једна жеља, једна песма Долина вукова Изгубљене године Луда кућа

Бане Мојићевић

Јед на же ља, јед на пе сма Же ље гле да ла ца ове сре де ис пу ња ва ју Бане Мојићевић и Дејан Матић. У прат њи ор ке стра Мише Мијатовића и кул тур ног ан сам бла, за ба ва код ку ће ни ка да ни је би ла леп ша. (Хепи, 20.20)

Добро јутро Гранд парада Градске вести Мала невеста Гранд шоу Тачно у подне - уживо Курсаџије Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Маскирани убица Код Гринових Тјудорови

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Ср би ја ко ју во лим, 13.00 Зр но по зр но, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 15.00 Спорт ска га лак си ја, 16.00 Осве та, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 20.00 Пи пи шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Ток шоу

: 08.15 Шко ла, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Бу ле вар, 17.30 Зла ти бор, 18.00 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фо кус

08.00 555 лич но сти, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 09.40 НС ин фо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Утор ком у 21, 13.20 Ин Џој, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Пи смо гла ва, 15.15 То ко ви мо ћи, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 20.05 Икс арт, 21.00 Екс тре ми, 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на дла ну: Ру ма,13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Очи у очи, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Ин ђи ја, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Док. про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри к е

08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 12.00 Ка те дра ле, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

sreda13.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

1

31

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

10.25 Луда вожња 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Спасавање оронулих грађевина 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Четири венчања - Америка 18.10 Највећи губитник 19.05 Мајами инк 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Др Џи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада 01.40 Венчаница из снова

Ума Турман

Мла ђе је сла ђе

01.00

Ловци на нацисте Господари рата Све Кенедијеве жене Рим није изграђен за један дан Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Ко си заправо ти? Тајм тим година XИ Рим није изграђен за један дан Траговима Тинтина Фарма из Едвардијанског доба Тајни рат Трилер у Манили Сведок. са балкона собе 306. Ловци на нацисте Траговима Тинтина Гуге – изгубљено краљевство Тибета Тајни ратови

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Зец и корњача Цврчак и мрав Ози Бу Америчка империја Прича без краја Не умри сам На змајевом путу Клопа на точковима Прича о Џејн Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00

При ча о Џејн Из ме ђу ра зу ма и осе ћај но сти, гор до сти и пред ра су да, по сто јао је свет о ко ме је вре де ло пи са ти. Џејн Остин ве ру је у љу бав. Ње ни ро ди те љи же ле да се она уда за имућ ног го спо ди на, али ка да упо зна за но сног Ир ца, њен свет је по љу љан... Уло ге: Ен Хатавеј, Џејмс Мекавој, Џули Волтерс Ре жи ја: Џулијан Џаролд (Синеманија, 22.00)

Ра фи је ле па, бо га та и успе шна 37-го ди шња ки ња, умет нич ки фо то граф, жи ви у лук су зном ста ну на Мен хет ну и до ла зи на ре дов не пси хо те ра пе ут ске се ан се к др Мец гер. Ра фи се раз ве ла и др Мец гер је пу на раз у ме ва ња и ве ли ка је по др шка, док Ра фи на ис при ча да се за љу би ла у млади ћа, ко ји је, у ства ри, док тор кин син. Уло ге: Мерил Стрип, Ума Турман, Брајан Гринберг Ре жи ја: Бен Јангер (ХРТ 1, 21.03) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Дивљи пламен 10.10 Место под сунцем, док. серија 11.05 Звук Холивуда, док. филм 12.00 Дневник 12.30 Моћ судбине 13.15 Изгубљено дете, филм 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.55 Југославија - држава за један век, док. серија 18.28 Др Оз, ток шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.03 Хрватско подморје 6, док. серија 20.33 ГСС - спас у планини, док. серија 21.03 Млађе је слађе, филм 22.55 Дневник 3 23.35 Секс и град 00.10 Циклус љубића - Р. Пихлер: Нијансе љубави 01.40 Путем Европских фондова 01.55 Време је за џез 02.55 Евро 2012.

07.50 08.20 08.45 09.10 09.30 10.00

22.35 23.35 00.10 00.55 01.25 02.10 02.55

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Пренос седнице Хрватског сабора Идемо на запад Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Еџмонт Олујни свет Докуменатарна серија Евро 2012, емисија Лвив: Евро 2012. Данска Португал, пренос Евро 2012, емисија Харкив: Евро 2012. Холандија - Немачка, пренос Евро 2012, емисија Битанге и принцезе Закон и ред Калифорникација Веруј ми Додир живота и смрти Ноћни музички програм

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Осуда Девојка из сестринства Биографија - Вал Килмер Бенг бенг мртав си Девојка из сестринства Биографија - Бил Мареј На линији ватре Браћа по оружју Биографија - Вал Килмер Девојка из сестринства Биографија - Бил Мареј Крсташ Тајна документа Пентагона Мрачни анђео

08.00 10.00 12.00 13.50 16.00 18.20 20.30 22.20 00.10 02.00

Полицајац из вртића Господин бејзбол Последњи Мохиканац Снег пада на кедрове Између љубави и игре Једина права ствар Неконтролисана моћ Мистерија Инвуд парка Еротски филм Еротски филм

13.25 14.05 14.35 15.20 15.40 16.05 17.00 17.50 19.50 20.35

Ен Хатавеј

06.00 07.45 09.35 11.30 13.25 15.15 16.40 18.20 18.45 20.05 21.55 22.25 23.15 00.35 01.30

Артур Нешто позајмљено Кантри у срцу Живот као такав А кад брак није лак Тренер Краљица на потезу Васпитање за почетнике Медвед Јоги Изненадни ударац Девојке Борџије Изгубљени дечаци: Жеђ Царство порока Посредници

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Мега пирана Велика лига 3 Видовњак

07.25 Кобра 11 08.20 Кисмет - окови судбине 10.12 Кувар и по 10.15 Ватрено небо 11.35 Ексклузив Таблоид 11.55 Вечера за 5 13.05 Крв није вода 13.55 Кобра 11 14.55 Езел 16.55 РТЛ 5 до 5 17.00 Евро - специјал из Пољске 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Кисмет - окови судбине 21.35 ЦСИ Њујорк 00.20 РТЛ Вести 00.35 Менталист 02.10 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Њу јорк Пр во је се риј ски уби ца при знао зло чин и за вр шио у за тво ру, али уско ро је по ли ца јац ко ји га је ухва тио за вр шио иза ре ше та ка. Уби ца је пу штен и од лу чио је да ту жи град због ла жне осу де. Ме ђу тим, от кри ве на је још јед на жр тва... Уло ге: Гери Синис, Кармин Ђовиназо, Села Ворд, Хил Харпер, Еди Хил, Ана Белкнап Ре жи ја: Ен Донахју (РТЛ, 21.35)

Ана Белкнап

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 09.00 11.00 13.00 13.30 20.00 20.30 20.35 20.40 21.40 22.10 22.20 22.25 22.35 23.00 01.00

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Додај гас Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Обмана са Китом Беријем Интервентна јединица Мајамија Страствени риболов са Робсоном Грином Чудовишта из реке Пецање голим рукама Обмана са Китом Беријем Страствени риболов са Робсоном Грином

Аутомобилизам Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Сви спортови Коњички спортови Голф Голф Голф Голф клуб Једрење Аутомобилизам Фудбал Олимпијске игре

М

След бе ни ци по ста ли ци ни ци

о жда Евро па је сте кон ти нент ста рих др - не мач ким вођ ством. Ипак, ка ко се чу де сно бр зо жа ва и на ро да, али је ипак у мно го по гле - сре ћа пре о кре ну ла у бор би иде о ло ги ја. Че тр де се да и но ва. По је ди не на ци је – Пру ска ме ђу тих го ди на – а то је био пре лом ни пе ри од у овом ве њи ма – збри са не су с ма пе се ћа ња; дру ге – Аустри - ку – на ци стич ка уто пи ја до сти гла је вр ху нац да би ја и Ма ке до ни ја, ре ци мо – ста ре су ма ње од три ге - по том бр зо про па ла. Та ко је фа ши зам по стао пр ва не ра ци је. Кад је мо ја ба ка ро ђе на у Вар ша ви, град ве ли ка иде о ло ги ја ко ја је до жи ве ла де фи ни ти ван је при па дао цар ској Ру си ји, Трст био у Хаб збур - по раз на исто риј ској сце ни за ко ју је твр ди ла да ју шкој мо нар хи ји, а Со лун део Ото ман ске им пе ри је. је са свим по ко ри ла. Нем ци су вла да ли Пољ ском, Ен гле зи Ир ском, На ду же ста зе, че тр де се те го ди не би ле су ва жне Фран цу зи Ал жи ром. Мо нар хи је на Бал ка ну нај - и из дру гог раз ло га. Услед ис цр пљу ју ћег, уби тач бли же су што је ве ћи део Евро пе до се гао до де мо - ног ис ку ства оп штег ра та – као вр хун ца го то во сто крат ске др жа ве-на ци је ко ја је по ста ла нор ма да на шњи це. Ниг де ни је би ло пра ва гла са за оба по ла, а тек у ма лом бро ју зе ма ља пар ла мен ти су би ли моћ ни ји од кра ље ва. Са вре ме на де мо кра ти ја, по пут др жа ве-на ци је с ко јом је у бли ској ве зи, у осно ви је про из вод ду гог уну тар њег и ме ђу н а род н ог екс п е ри мен та ко је је усле ди ло на кон сло ма ста рог европ ског по рет ка 1914. У Пр вом свет ском ра ту мо би ли са но је 65 ми ли о на му шка ра ца, уби је но је ви ше од осам ми ли о на, а би ло је 21 ми ли он ра ње них; Хитлер тренирао „борбену расу чисте крви” од ста рих им пе ри ја на Кон ти нен ту че ти ри их је не ста ло у том ра ту, а лет них им пе ри ја ли стич ких и на ци о нал них бор би Евро па се пре о бра зи ла у „ла бо ра то ри ју по врх на са мом Кон ти нен ту и дру где у све ту – у Евро пи огром ног гро бља“, ка ко је то опи сао че шки по ли ти - је на стао за мор од иде о ло шких по ли тич ких ви зи ја. чар То маш Ма са рик. „Свет ски рат“, за пи сао је ру - По сте пе но је опа дао ве ли ки та лас ма сов не мо би ски умет ник Ел Ли сиц ки, „зах те ва од нас да ис ку - ли за ци је, а с њим и ми ли та ри зам и ко лек ти ви зам ша мо сво је вред но сти“. Усред ру ше ви на – кај зер је ме ђу рат них го ди на. У нај го рем слу ча ју след бе ни у из гнан ству, уби је ни су ру ски цар и ње го ва по ро - ци су по ста ја ли ци ни ци, а у нај бо љем без вољ ни ци ди ца – по ли ти ча ри су обе ћа ва ли ма са ма као ни кад ко ји су од у ста ја ли и окре та ли се до ма ћем жи во ту. до тад, пра вед ни је дру штво и соп стве ну др жа ву. Љу ди су по но во от кри ва ли не на ме тљи ве вред но Аме рич ки пред сед ник, ли бе рал Ву дро Вил сон ну - сти де мо кра ти је – про стор ко ји је остао за при ват дио је свет „без бе дан за де мо кра ти ју“, а Ле Из да вач ка ку ћа „Ар хи пе лаг“ об ја ви ла је ка пи тал но де ло Мар ка Ма зо ве ра њин дру штво без си - „Мрач ни кон ти нент / Евро па у 20. ве ку“, ве ли ку син те зу са вре ме не исто ри је ро ма штва и осло бо ђе - Ста рог кон ти нен та. У књи гу је укљу чио и мно штво но вих ис тра жи вач ких ре но не пра вед них по де - зул та та и ту ма че ња мо дер не европ ске исто ри је, на су штин ски на чин про ду ла из про шло сти. Хи - бљу ју ћи раз у ме ва ње по ли ти ке, кул ту ре и сва ко дне ви це. Ма зо вер је дан је од нај тлер је пре до ча вао зна чај ни јих и нај у ти цај ни јих са вре ме них свет ских исто ри ча ра. Про фе сор је на сли ку бор бе не ра с е, Ко лум биј ском уни вер зи те ту (САД), а ње го ве књи ге пре ве де не су на све ве ће очи шће не од ту ђин - свет ске је зи ке. Обла сти ње го вог ин те ре со ва ња су исто ри ја 20. ве ка, пре све га ских еле ме на т а, ко ја Евро пе и Бал ка на. ис пу ња ва сво ју им пе ри јал ну те жњу кроз чи сто ту кр ви и ује ди ње ност у ци љу. Сва ка од ове ност, по је дин ца и по ро ди цу. Та ко је на кон 1945. три су прот ста вље не иде о ло ги је – ли бе рал на де мо - де мо кра ти ја по но во кро чи ла на За пад, осна же на у кра ти ја, ко му ни зам и фа ши зам – ви де ла је се бе као рат ном иза зо ву про тив Хи тле ра, с но вом све шћу о пред о дре ђе ну да про ме ни дру штво, Кон ти нент и сво јим дру штве ним од го вор но сти ма. Са мо што се свет. Ве ћи део овог сто ле ћа ис пу ни ла је њи хо ва не - са да су о чи ла с ле ви цом а не с де сни цом јер је Цр пре кид на бор ба у де фи ни са њу мо дер не Евро пе. ве на ар ми ја, по што је сру ши ла им пе ри ја ли стич ке На кра ће ста зе, и Вил сон и Ле њин до жи ве ли су сно ве на ци стич ке Не мач ке, пре не ла ко му ни зам из не у спех у ства ра њу „бо љег све та“ о ко јем су са ња - но ве со вјет ске им пе ри је у ис точ ну Евро пу. ли. Из о ста ла је ко му ни стич ка ре во лу ци ја ши ром Ма да је Хлад ни рат био по след њи ста ди јум у иде Евро пе, а из град ња со ци ја ли зма огра ни чи ла се на о ло шкој бор би за бу дућ ност Евро пе, од ра ни јих фа за СССР. Убр зо на кон то га, јед на за дру гом, зе мље су бит но се раз ли ку је по из бе га ва њу ствар ног ра та – бар при гр ли ле ауто ри тар ност и усле ди ла је кри за ли бе - на са мом Кон ти нен ту. Кри за је би ло, но две су пер си рал не де мо кра ти је. Кра јем три де се тих го ди на про - ле жи ве ле су у „ми ро љу би вој ко ег зи стен ци ји“, сва ка па ло је Дру штво на ро да, де сни ца је би ла у успо ну се на да ју ћи ко нач ној про па сти оне дру ге, али при хва и из гле да ло је да је бу дућ ност Евро пе у Хи тле ро - та ју ћи пра во на по сто ја ње у са да шњо сти за рад ста вом но вом по рет ку. Ли бе рал ној од бра ни сло бо да бил но сти и ми ра на Кон ти нен ту. Два си сте ма су се по је дин ца на ци сти су су прот ста ви ли до бро бит ко - на о ру жа ва ла и спре ма ла за рат ко ји се ни је мо гао во лек ти ви те та; про тив док три не ли бе ра ли зма о фор - ди ти, и над ме та ла да обез бе де до бро бит сво јим гра мал ној јед на ко сти др жа ва они су ис та кли дар ви - ђа ни ма, те еко ном ски раз вој и ма те ри јал но бла го ста нов ску бор бу и пре власт ра сно над моћ них; про тив ње. Оба су ис пр ва по ка за ла из не на ђу ју ћа до стиг ну сло бод не тр го ви не но ви по ре дак пред ло жио је ко - ћа, али са мо је је дан био у ста њу да се при ла го ди све ор ди на ци ју европ ских еко но ми ја као це ли не под ве ћим при ти сци ма гло бал ног ка пи та ли зма.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda13.jun2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Три на е сти је сте, али пе так ни је. Да кле, без бо ја зни од уро ка, ба ци те се на сво је при о ри те те и сит ни це ко је жи вот зна че. Мо же те би ти услу жни и ан га жо ва ни у по ну ди, по слов но или при ват но.

BIK 20.4-20.5.

Има те мно го оба ве за и успе шно ра ди те ви ше по сло ва исто вре ме но. Ипак, де лу је те успо ре но. На док на ди те про пу ште но и фор ми рај те ма те ри јал ну осно ву за да ље ак тив но сти. Иди те на си гур но и по сте пе но.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. jun 2012.

Сун це је још увек у ва шем зна ку па два бли зан ца у ва ма ди на мич но по ста вље ју те зу и про тив те зу је дан дру го ме, па и дру ги ма. Скло ни сте свим мен тал ним иза зо ви ма, игра ма и ком би на ци ја ма.

Ме сец је упло вио у ва тре ни знак Ов на, што до при но си ва шој од луч но сти и ја кој мо ти ва ци ји да по стиг не те циљ ко ји сте на у ми ли. Остра шће ни сте у све му, бр зи и ефи ка сни. Рас по ло же ни сте за успех.

Дру штве ни жи вот и пред сто је ће си ту а ци је су ве о ма ди на мич не. На рад ном ме сту ор га ни зуј те из вр ши о це нај бо ље што мо же те и не мој те гу би ти вре ме на сит ни це. Пла ни рај те кра ћа или ду жа пу то ва ња.

Вред ни сте, рад ни и пу ни ини ци ја ти ве на по слов ном и лич ном пла ну. У том по гле ду се ни шта не ме ња, и не ће у до глед но вре ме. Не ка ко сте у за ле ту ко ји вас по инер ци ји во ди на пред.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Бу ди те опре зни у ве зи с кре ди том, ту ђим нов цем, на след ством и не крет ни ном. Не ра чу нај те на обе ћа ну по моћ и по др шку. Јед но став но, ра ди те с окол но сти ма ка ко вам се сер ви ра ју ис пред но са.

Да нас би сте се мо гли осло ни ти на јед ну жен ску осо бу ко ја је при ја тељ ски рас по ло же на пра ма ва ма, а исто вре ме но у мо гућ но сти да вас по др жи на ве о ма кон струк ти ван на чин. Но ве ком би на ци је.

Ди на мич на ат мос фе ра у при ват ном би зни су би мо гла иза ма ћи кон тро ли. Не ко од из вр ши ла ца ла ко мо же под ба ци ти. Али, по сма трај те ства ри ду го роч но јер ће све до ћи на сво је ме сто, бла го вре ме но.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По слов на си ту а ци ја те че сво јим то ком. На трав но, мно го то га се оче ку је од вас. Од но си с ино стран ством ни су по у зда ни ко ли ко би сте оче ки ва ли, али то ни је раз лог да се не по за ба ви те њи ма.

Са за до вољ ством ра ди те свој по сао, у оној ме ри у ко јој је кре а ти ван. Фи нан сиј ски тро шко ви су ван сва ке кон тро ле. Па зи те где и ка ко ин ве сти ра те и ула же те вре ме и но вац. За бо ра вља те љу бав?

До ла зе вам го сти или оку пља те дру штво у свом до му, тек, жур ка је нон-стоп. Мен тал но и ин те лек ту ал но сте ак тив ни и успе шни. Не мој те слу ша ти ту ђе са ве те већ сво ју ин ту и ци ју. Ви ше се ше тај те.

TRI^-TRA^

Пре те ра ла с бо ток сом V REMENSKA

PROGNOZA

Свежије

Vojvodina Novi Sad

26

Subotica

24

Sombor

25

Kikinda

26

Vrbas

26

B. Palanka

26

Zreњanin

26

S. Mitrovica 26 Ruma

26

Panчevo

28

Vrшac

26

Srbija Beograd

27

Kragujevac

29

K. Mitrovica 32 Niш

32

Evropa

и Пријатније

НО ВИ САД: Све жи је и при јат ни је вре ме. Пре под не сун ча но, а по под не уз раз вој обла ка и мо гу ћу по ја ву крат ко трај не ки ше и пљу ско ва кра јем да на. Ве тар уме рен за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на 26 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Све жи је и сун ча но у пр вом де лу да на, а по сле под не и уве че је мо гу ћа по ја ва ло кал них пљу ско ва и крат ко трај не ки ше. Ве тар ују тру слаб ју го за пад ни, по под не уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 28 сте пе ни. СР БИ ЈА: На се ве ру све жи је, а на ју гу оста је вр ло то пло. Би ће сун ча но пре под не, а по под не и кра јем да на у за пад ним, се вер ним и цен трал ним пре де ли ма мо гу ћа по ја ва ло кал них пљу ско ва и по вре ме не ки ше. Ве тар ују тру слаб ју го за пад ни, по под не уме рен за пад ни и се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 33 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так и пе так сун ча но вре ме уз при јат не днев не тем пе ра ту ре и ло кал ни раз вој обла ка то ком да на. За ви кенд и по чет ком на ред не сед ми це сун ча но и све то пли је, па се од не де ље опет оче ку ју вру ћи не и тем пе ра ту ре пре ко 30 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о- ро ло шка си ту а ци ја мо же има ти не по во љан ути цај на све хро нич не бо ле сни ке, на ро чи то ср ча не и аст ма ти ча ре. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у ви ду бо ло ва у ко сти ма и згло бо ви ма, гла во бо ље и нер во зе. Са ве ту је се до дат на па жња свим уче сни ци ма у са о бра ћа ју.

Madrid

28

Rim

24

London

18

Cirih

16

Berlin

22

Beч

17

Varшava

24

Kijev

29

Moskva

23

Oslo

17

St. Peterburg 22 Atina

33

Pariz

19

Minhen

17

Budimpeшta

20

Stokholm

21

Глу ми ца Ке трин Зи та-Џонс из не на ди ла је сво јим ста сом и утег ну тим ли цем на пре ми је ри мју зи кла „Rock of Ages” у Лос Ан ђе ле су. На пре ми је ри фил ма, у ко јем је Том Круз ожи вео рок зве зду, све очи би ле су упр те у су пру гу Мајклa Да гла са, ко ја се то ли ко из бо ток си ра ла да ју је би ло те шко пре по зна ти. Ке трин Зи та-Џонс у 43. као да је та ња не го ика да, али је утег ну тим ли цем по сти гла су про тан ефект. Уме сто да из гле да леп ше, де лу је не при род но. У но вом мју зи клу Ада ма Шанк ма на, чи ја рад ња је сме ште на у ’80. године, глу ме и Ра сел Бранд, Алек Бол двин, Ме ри Џеј Блајџ.

VIC DANA Ко ли ко је по треб но про гра ме ра да би за вр ну ли јед ну си ја ли цу?

- Ни је дан - то је хар двер ски про блем.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

295 (-17)

Slankamen

375 (3)

Apatin

367 (-18)

Zemun

384 (0)

Bogojevo

329 (-17)

Panчevo

386 (-2)

Smederevo

520 (-4)

Baч. Palanka 328 (-10) Novi Sad

321 (-4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

318 (-1)

Tendencija porasta

Senta

343 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

382 (4)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

96 (-25)

TISA

66 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 184 (-26) Beograd

Kusiћ

327 (-1)

66 (6)

Reшeњe iz proшlog broja