Dnevnik 13.jul 2012.

NOVI SAD *

PETAK 13. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23494 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ZA O KRU @E NA VOJ VO \AN SKA VLAST

Ko su ~la no vi no ve Vla de Voj vo di ne

str. 3

REAGOVAWE NA ODLUKU USTAVNOG SUDA SRBIJE

Ratkovi}: Dog mat sko tu ma ~e we Usta va str. 2

Festival otvorio kapije

USS: Neustavan i Ivica Da~i} str. 4

NA ZI RE SE KO STUR NO VE VLA DE SR BI JE

Foto: S. [u{wevi}

Kr ko ba bi}: Bi }u pot pred sed nik i mi ni star za rad str. 4

NASLOVI

* „Dju ran Dju ran” vra ti o osam de se te * „Egzit” gra di imiy Sr bi je * U kam pu ju ~e 3.000 mla dih str. 7 ZRE WA NIN SKI „BE GEJ” PO GO DI LA EKO NOM SKA KRI ZA

Ekonomija 5 Dr`ava pozajmila jo{ 825 miliona evra i kr{i zakon 6 Cene u junu sko~ile 5,5 posto

Novi Sad 9 Mladima no} pojede najmawe hiqadarku

Vojvodina 10 Op{tina Kikinda kupila kasarnu „Servo Mihaq”

Dru{tvo 11 Senat UNS-a u Novom Sadu: preskupa i ponovqena akreditacija 11 Vreli dani skidaju obu}u – gqivice vrebaju bosonoge

Brod o g r a d il i{ te pun o otk az a i prin udn ih odm or a

SU [A NA NO SI VE LI KU [TE TU – PA O RI TRA @E PO MO] DR @A VE

Ku ku ruz zreo za ele men tar nu ne po go du

str. 5

str. 6

SPORT

Sve`e jutro, topao dan

str. 14 – 17

Najvi{a temperatura 32 °S

PE TI CI JA PU TA RA ZA PRE I SPI TI VA WE PRI VA TI ZA CI JE PET PRED U ZE ]A

„Ba~ ka” ne }e tu |e du go ve str. 6

n FUDBALERI VOJVODINE IGRAJU SVE BOqE

n KARAyI]U NOVI MANDAT

2

POLiTikA

petak13.jul2012.

dnevnik

USTAV NI SUD UKRAT KO OBRA ZLO @IO

REAGOVAWE NA ODLUKU USTAVNOG SUDA SRBIJE

Glav ni grad – po jam dr `av no sti ko ju Voj vo di na ne ma

EKS PRED SED NIK ZA KO NO DAV NOG OD BO RA VLAT KO RAT KO VI] (DS) ZA „DNEV NIK” O OD LU CI USS-a

Glav ni grad je po jam dr `av no sti ko ju auto nom na po kra ji na ne ma, na veo je ju ~e Ustav ni sud Sr bi je u sa op {te wu ko jim ukrat ko obra zla `e za {to No vi Sad ne mo `e bi ti glav ni grad AP Voj vo di ne i za {to je po je di ne od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti APV pro gla sio ne u stav nim.

U sa op {te wu se ka `e da je sud po {ao od to ga da je de cen tra li za ci ja dr `av ne vla sti je dan od osnov nih prin ci pa pro kla mo va nih Usta vom, kao i da je je di no usta vo tvo rac ovla {}en da od re di gra ni ce de cen tra li za ci je.

To zna ~i da za kon ko jim se ure |u je nad le `nost auto nom ne

or ga na AP o pred lo `e nom za ko nu.

Ustav ni sud je pri to me oce nio da se pra vo gra |a na na po kra jin sku auto no mi ju ne mo `e sma tra ti in di vi du al nim ili ko lek tiv nim qud skim pra vom, ~i ji se do stig nu ti ni vo ga ran tu je Usta vom, ve} je re~ o ustav noj ga ran ci ji de cen tra li za ci je kao ru ko vod nog prin ci pa ustav nog po ret ka.

Sud je ta ko |e oce nio da su po je di nim od red ba ma Za ko na Po kra ji ni pre ne te nad le `no sti ko je mo gu bi ti is kqu ~i vo u in ge ren ci ji Vla de kao no si o ca iz vr {ne vla sti – vo |e we po li ti ke u od re |e noj obla sti dru {tve nog `i vo ta, do no {e we

po kra ji ne kao ne dr `av nog ni voa vla sti mo ra bi ti u skla du s gra ni ca ma ko je po sta vqa Ustav, na vo di se, i do da je da je va `e }i Ustav tak sa tiv no na bro jao obla sti u ko ji ma AP mo `e ima ti sop stve ne nad le `no sti i isto vre me no utvr dio da }e se za ko nom od re di ti ko ja su to pi ta wa u tim obla sti ma od po kra jin skog zna ~a ja.

Po la ze }i od ta kvog kon cep ta Usta va, Sud je utvr dio da su ne u stav ne one od red be Za ko na ko ji ma se APV-u pre no se nad le `no sti u obla sti ma ko je ni su pred vi |e ne Usta vom, kao {to su na u ka i teh no lo {ki raz voj, ener ge ti ka, lo kal na sa mo u pra va i or ga ni za ci ja sud ske vla sti u Re pu bli ci, a ta ko |e i od red be ko ji ma se Po kra -

pro pi sa za iz vr {a va we za ko na ume sto nad le `nog re pu bli~ kog or ga na, te je sto ga utvr |e na ne u stav nost i ovih od re da ba.

Za Ustav ni sud je bi la spor na i od red ba po ko joj APV mo `e osno va ti pred stav ni {tva u re gi o ni ma Evro pe i u Bri se lu jer je pra vo pred sta vqa wa u dru gim dr `a va ma is kqu ~i vo pra vo dr `a ve ko ja je di na ima me |u na rod no prav ni su bjek ti vi tet te se pre ko pred stav ni {tva dr `a ve za stu pa ju po li ti~ ki, eko nom ski, kul tur ni i dru gi in te re si sva kog we nog po je di nog de la, pa i auto nom ne je di ni ce.

Me |u od red ba ma Za ko na za ko je je Ustav ni sud na {ao da su ne u stav ne je i ona po ko joj grad No vi Sad ni je sa mo ad mi ni stra tiv ni cen tar AP Voj vo di -

[ta ni je pro tiv no S dru ge stra ne, Ustav ni sud je oce nio da ni je pro tiv na Usta vu od red ba Za ko na o to me da APV mo `e za kqu ~i va ti me |u re gi o nal ne spo ra zu me o sa rad wi, pod uslo vom da ti spo ra zu mi ima ju ono zna ~e we ko je im je Ustav ni sud dao u obra zlo `e wu svo je od lu ke jer oni pred sta vqa ju in stru ment Usta vom do pu {te ne sa rad we auto nom ne po kra ji ne s od go va ra ju }im te ri to ri jal nim za jed ni ca ma dru gih dr `a va.

Po oce ni Ustav nog su da, ni je ne u stav na ni od red ba po ko joj APV mo `e obez be di ti obra zo va we na ma ter wem je zi ku na svim ni vo i ma obra zo va wa, jer je re~ o Usta vom do pu {te nom obez be |i va wu do dat nih pra va na ci o nal nih ma wi na, ko ja se u tom slu ~a ju obez be |u ju iz sred sta va AP-a.

Ta ko |e, Sud je na {ao da ni su spor ne ni od red be o nad le `no sti Po kra ji ne u obla sti pro stor nog pla ni ra wa i raz vo ja, Na ci o nal nog in ve sti ci on og pla na, od red ba o svo ji ni APV, we no pra vo na ostva ri va we sa rad we s od go va ra ju }im te ri to ri jal nim za jed ni ca ma dru gih dr `a va, nad le `nost da vr {i kon tro lu i za {ti tu pri rod nih re sur sa i do ba ra na svo joj te ri to ri ji, da ure |u je upo tre bu na zi va APV, kao i da spro vo di nad zor nad oba vqa wem po slo va ko je po ve ri je di ni ca ma lo kal ne sa mo u pra ve na svo joj te ri to ri ji, sa op {tio je Ustav ni sud. ji ni pre pu {ta ure |i va we ~i ta ve obla sti, a ne sa mo onih pi ta wa u toj obla sti ko ja su po svo joj pri ro di od po kra jin skog zna ~a ja (vo do pri vred na de lat nost, {u mar stvo, lov, ri bo lov, za {ti ta `i vot ne sre di ne).

Osim to ga, na vo di se da qe, po {to za ko no dav na vlast po Usta vu pri pa da is kqu ~i vo Na rod noj skup {ti ni, i we no vr {e we, ukqu ~u ju }i i pra vo pred la ga wa za ko na, ne mo `e bi ti ni ~im ogra ni ~e no ili uslo vqe no, osim sa mim Usta vom, Sud je utvr dio da ni su u sa gla sno sti s Usta vom one za kon ske od red be ko je oba ve zu ju Na rod nu skup {ti nu na to da pri li kom do no {e wa ili iz me na bi lo ko jeg za ko na ubu du }e „vo di ra ~u na o do stig nu tom ni vou pra va gra |a na na po kra jin sku auto no mi ju„, a sva kog pred la ga ~a za ko na (ne sa mo Vla du ve} i sva kog na rod nog po sla ni ka, Skup {ti nu AP, naj ma we 30.000 bi ra ~a, za {tit ni ka gra |a na i Na rod nu ban ku Sr bi je) da pret hod no za tra `i mi {qe we nad le `nog

ne ve} i wen glav ni grad, jer je po jam glav nog gra da iz raz dr `av no sti ko ju auto nom na po kra ji na ne ma, te za to, po Usta vu, u Re pu bli ci mo `e po sto ja ti sa mo je dan glav ni grad.

Po {to su po va `e }im za ko ni ma je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve na ko ji ma tra di ci o nal no `i ve pri pad ni ci na ci o nal nih ma wi na nad le `ne da uve du rav no prav nu slu `be nu upo tre bu je zi ka i pi sma na ci o nal ne ma wi ne, to je Ustav ni sud oce nio ne u stav nom od red bu Za ko na po ko joj se APV da je nad le `nost ne sa mo da ure di ko ji je zi ci na ci o nal nih ma wi na su u slu `be noj upo tre bi u ra du we nih or ga na ve} i da ume sto je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve pro pi su je da li }e, i ko ji, je zi ci na ci o nal nih ma wi na bi ti u slu `be noj upo tre bi u sva koj po je di noj op {ti ni i gra du na te ri to ri ji Po kra ji ne.

U sa op {te wu se ka `e da je Sud od lu ku o po je di nim od rad ba ma Za ko na do neo na kon tri pri prem ne sed ni ce i dve jav ne ras pra ve.

S. N. K.

Dog mat sko tu ma ~e we Usta va Od lu ka USS-a ko jom je niz ni {tvo u Bri se lu, ma da smo to od red bi iz Za ko na o pre no su pred stav ni {tvo ima li jo{ po nad le `no sti pro gla {en ne u - Mi lo {e vi }e vom Usta vu. Po stav nim pu na je ne lo gi~ no sti i sto ji ~i tav niz dru gih od red bi kon tra dik tor no sti, oce wu je za ko je su, po me ni, di sku ta bil ne, „Dnev nik“ eks pred sed nik Od - a pre ci zni ji stav i ob ja {we we bo ra za za ko no dav stvo Skup - mo `e mo da ti tek ka da se ta od {ti ne Sr bi je Vlat ko Rat ko - lu ka s obra zlo `e wem ob ja vi u vi} (DS) ko ji je taj za kon u ime „Slu ` be n om gla s ni k u„. Mi par la men ta bra nio pred tom slim da je ri gi dan i dog mat ski sud skom in stan com. On uka zu je pri stup tu ma ~e wu Usta va ne na to da je s od lu kom su da us po - {to {to }e za ko ~i ti pro ces znat sa mo „kroz de mo kra ti za ci je iz r e k u USS-a, srp s kog dru Mi slim da je po { to obra z lo {tva, na r o ~ i t o in t en c i j a ove `e w e jo{ uvek pro c es de c en par lame n tar ne ni j e ob j a v qe n o tra li za ci je srp ni na saj tu ni u ske vla sti – upo ve }i ne da se ’Slu `be nom gla - auto no mi ja Voj vo di ne zo ra va Rat ko vi}. sni ku Sr bi je’“.

Na pi ta we ka {to vi {e re du ku je kve – Sa mim tim, su sad prak i mi ni mi zi ra od l u k a USS-a ti~ ne po sle di ce jo{ ni je ni stu od lu ke USS-a, pi la na sna gu, ve} }e to usle di - Vlat ko Rat ko vi} na vo di da }e ti tek ob ja vqi va wem u „Slu - to za vi si ti od ne ko li ko stva ri. `be nom gla sni ku„. Po me ni, Pr vo, da li }e sud s tom od lu do ne ta od lu ka je simp to ma ti~ - kom pred lo `i ti me re s ot kla na i pro ble ma ti~ na, {to se vi - wa wem po sle di ca ne u stav no sti di ve} iz sa mo dva pri me ra. Ta - ili ne. Po tom, pi ta we je da li ko je pro gla {e na ne u stav nom }e sud is ko ri sti ti mo gu} nost sa ma de fi ni ci ja APV kao re - ko ja sto ji u Za ko nu o USS-u da gi je u ko joj se tra di ci o nal no od lo `i ob ja vqi va we te od lu ke ne g u j u evrop s ki prin c i p i i u „Slu `be nom gla sni ku„ na rok vred no sti, kao i da Voj vo di na {est me se ci da bi se pro lon gi kao re gi ja u skla du sa spoq nom rao po ~e tak we nog va `e wa.

Rat k o v i} pod v la ~ i da, po po li ti kom Re pu bli ke Sr bi je slo vu za ko na, Usta vi sud Sr bi ima pra vo da otva ra pred stav -

Din ki}: Ne za bi ja ti gla vu u pe sak – Od lu ka Ustav nog su da Sr bi je da po je di ne od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne ni su u sa gla sno sti s Usta vom po ka za la je da po sto ji po tre ba da se {to pre otvo ri {i ro ka jav na ras pra va o pro me ni Usta va Sr bi je – iz ja vio je ju ~e li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki}.

On je u iz ja vi Ta nju gu re kao da ne sum wa u to da je Ustav ni sud pro fe si o nal no oba vio svoj po sao, ali da je Ustav Sr bi je lo{, po seb no u de lu ko ji se od no si na de cen tra li za ci ju i re gi o na li za ci ju. Sa da, po we go vim re ~i ma, ne tre ba za tva ra ti o~i pred isti nom i „za bi ja ti gla vu u pe sak”, ve} po -

kre nu ti ras pra vu da se Ustav pro me ni, a po tom do ne ti od go va ra ju }e od lu ke da bi se za po ~e la pro ce du ra we go ve pro me ne.

– Tre ba do ne ti i od go va ra ju }e za ko ne i o fi nan si ra wu Voj vo di ne, gde bi ta po kra ji na ima la ovla {}e wa i u obla sti eko lo gi je, in fra struk tu re, ali da ta kvu nad le `nost do bi ju i dru gi re gi o ni ko ji bi bi li for mi ra ni u Sr bi ji – re kao je Din ki}.

On ka `e da se za la `e za to da Voj vo di na za dr `i kan ce la ri ju u Bri se lu, ali da isto pra vo do bi ju svi re gi o ni u Sr bi ji, bu du }i da ko rist od pri stu pa evrop skim fon do vi ma tre ba da ose te gra |a ni i u dru gim de lo vi ma ze mqe.

Or lo vi}: USS se po zvao na 183. ~lan Usta va Za pro fe so ra no vo sad skog Prav nog fa kul te ta Slo bo da na Or lo vi }a od lu ka Ustav nog su da ni je iz ne na |u ju }a, iako „po ma lo ka sni”, bu du }i da su od red be za ko na ko je su pro gla {e ne ne u stav nim pro iz ve le ne ke prav ne po sle di ce, ali da je raz log za to i pre tr pa nost Ustav nog su da `al ba ma.

– E sad, da li je od lu ka do ne ta u pra vom tre nut ku, da li je po li ti~ ki mo me nat ci qan – to su spe ku la ci je. Sva ka ko da se ta kve od lu ke s po li ti~ kom te `i nom mo ra ju do no si ti {to pre, da ospo re ni akt, u slu ~a ju ne u stav no sti, ne bi pro iz vo dio prav ne po sle di ce ko je je po sle te {ko ili ne mo gu }e is pra vi ti – re kao je Or lo vi}.

On ka `e da se Ustav ni sud pri li kom do no {e wa od lu ke ve ro vat no ru ko vo dio ~la nom 183 Usta va, gde su pro pi sa ne nad le `no sti po kra ji ne i one se kao ta kve ni ka ko ne mo gu do pi si va ti i pro {i ri va ti za ko nom, a to je ovaj za kon za pra vo ~i nio.

je ne ma eks pli cit no mo gu} nost pre i spi ti va we svo jih od lu ka.

– Da li, even tu al no, po sto ji ne ki dru gi prav ni me ha ni zam kao {to je, pri me ra ra di, usta-

v na `al ba – to je otvo re no pi ta we. ^u li smo od pred stav ni ka po je di nih po li ti~ kih stra na ka i jav nih li~ no sti da }e se tra `i ti za {ti ta pra va pred su dom u Stra zbu ru – do da je Rat ko vi}.

Po vo dom di le me o to me da li, na kon {to USS ob ja vi svo -

ju od lu ku, to po vla ~i za so bom oba ve znu iz me nu Sta tu ta i mo ra li Skup { ti n a hit n o da spor ne od red be za ko na pro me ni, Rat ko vi} tu ma ~i da „Skup {ti na mo `e da me wa za kon, ali ne mo ra“.

– Ma da sum wam da }e ova par la men tar na ve }i n a Voj v o d i n i da t i bi lo ka kvu no vu nad le `nost. Mi s lim da je in ten ci ja ove par lam ne tar ne ve }i ne da se auto no mi ja Voj vo di ne {to vi {e re du ku je i mi ni mi zi ra. No, u sre du je for mi ra na Vla da Voj vo di ne ko ja na stu pa a po zi ci ja jed nog po li ti~ kog kur sa, ko ji je po tvr |en vo qom gra |a na Voj vo di ne na iz bo ri ma, svi re su ri APV bi }e u funk ci ji u skla du s po zi tiv nim pro pi si ma Re pu bli ke Sr bi je, ali isto ta ko Skup {ti na Voj vo di ne i or ga ni Voj vo di ne tra `i }e od USS-a do dat na ob ja {we na u ve zi s ovom od lu kom ko ja je do sta kon tro verz na, ali ko na~ ni stav mo `e mo ima ti tek ka da se ona ob ja vi i ka da vi di mo obra zlo `e we – na ja vqu je Rat ko vi} za „Dnev nik“.

S. Stan ko vi}

Kor hec: Od lu ka u ko rist cen tra li za ci je Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra Ta ma{ Kor hec iz ja vio je da je Ustav Sr bi je s vi {e aspe ka ta “zreo za pre i spi ti va we”, o ~e mu sve do ~i i od lu ka Ustav nog su da Sr bi je da pro gla si ne u stav nim po je di ne od red be Za ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne. „Iz me |u osta log, zbog to ga {to su kon tra dik tor ne we go ve od red be u od no su na auto no mi ju. Sa da smo mo gli vi de ti da Ustav ni sud te kon tra dik tor no sti ni je pro tu ma ~io u ko rist Voj vo di ne, ne go na {te tu auto no mi je. Kqu~ re {e wa je kod usta vo tvor ca, u Re pu bli~ koj skup {ti ni”, re kao je Kor hec za no vo sad ski „Ma |ar so„.

Do dao je da je od lu ku Ustav nog su da do `i veo kao „ne pri jat no iz ne na |e we“, i na veo da je uo~ qi vo da je Ustav ni sud

ve o ma re strik tiv no tu ma ~io po ne gde za i sta kon tra dik tor ne od red be Usta va. „Od lu ~i li su u ko rist cen tra li za ci je, a na {te tu de cen tra li za ci je”, re kao je Kor hec.

Gru ba~: Ustav pro tiv vo qe Po kra ji ne Ne ka da {wi pred sed nik sa ve znog Ustav nog su da Mom ~i lo Gru ba~ sma tra da je od lu ka USS-a po sle di ca „r|a vih” od red bi Usta va ko je se od no se na auto no mi ju Voj vo di ne. Po we go voj oce ni, Ustav u ce li ni, a na ro ~i to u de lu ko ji se od no si na Voj vo di nu, do net je su prot no sta vo vi ma gra |a na te po kra ji ne, „iako bi naj vi {i prav ni akt mo -

rao da od ra `a va kon sen zus re le vant nih po li ti~ kih ~i ni la ca”.

– U ovom slu ~a ju on je do net pro tiv vo qe Po kra ji ne, i to se vi de lo na gla sa wu za Ustav po {to on u Voj vo di ni ni je pro {ao. Zbog to ga od red be o auto no mi ji Voj vo di ne ni su le gi tim ne. To je sa mo po sle di ca, re per ku si ja r|a vih od re da ba Usta va – oce wu je Gru ba~.

Mar ko vi}: Za kon oprav dao ne za ko ni tost Sta tu ta Da je od lu ka Ustav nog su da na me stu, sma tra stru~ wak za ustav no pra vo Rat ko Mar ko vi} i is ti ~e da je Ustav ni sud utvr dio o~i gled nu stvar – da se ume sto do gra |i va wa auto no mi je Voj vo di ne tim za ko nom utvr |u ju de lo vi bu du }e dr `a ve.

– Sta tut i za kon tre ba lo bi da pro du bqu ju ele men te auto no mi je, a oni su ugra |i va li ele men te i de lo ve dr `av no sti, i to je bio raz log da ga Ustav ni sud pro gla si ne u stav nim. Od lu ka Ustav nog su da je na me stu, Ustav mo `e mo kri ti ko va ti, ali dok je va `e }i, on se mo ra po {to va ti – re kao je Mar ko vi}.

On uka zu je na to da je po Usta vu Sr bi je Voj vo di na auto no mi ja, a ne hi brid dr `a ve i auto no mi je, pa ta ko i Sta tut i za kon Po kra ji ne tre ba da pro du bqu ju ele men te we ne auto no mi je, a ne da uno se ele men te dr `a ve, po put glav nog gra da, poj ma re gi je, ko ji je ne po znat u Usta vu, de li mi~ nog me -

|u na rod nog ugo vor nog ka pa ci te ta, pred sta vqa wa... Po we go voj oce ni, Za kon o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne za pra vo je usvo jen da bi „oprav dao ne za ko ni to sti u Sta tu tu”.

Ne do la zi u ob zir ni ka kav Stra zu bur, ni ti po vre da ko lek tiv nih pra va Mar ko vi} na vo di da je Sta tut, ko ji sa da ni je bio pred met oce ne ustav no sti, za mi {qen kao „em brion” usta va bu du }e dr `a ve Voj vo di ne, od no sno da se sma tra lo da ko na ~an po lo `aj te po kra ji ne kao even tu al ne fe de ral ne je di ni ce u okvi ru Sr bi je ili sa mo stal ne dr `a ve ka sni je tre ba da bu de utvr |en u za vi sno sti od ste pe na ko o pe ra tiv no sti Sr bi je s me |u na rod nom za jed ni com. On

je ob ja snio da je ciq Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti, ko ji je u re pu bli~ kom par la men tu usvo jen po sle Sta tu ta, bio da se stvo ri za kon ski osnov za od red be Sta tu ta ko je su bi le u su prot no sti s ta da va `e }im za ko ni ma – po pra vi lu da ka sni ji za kon uki da pret hod ni. Po we go vim re ~i ma, taj za kon je tre ba lo da po slu `i kao „opro {taj” za ne za ko ni te od red be u Sta tu tu Voj vo di ne i da te od red be „am ne sti ra od ne za ko ni to sti”.

- Ka da od lu ka Ustav nog su da bu de ob ja vqe na u „Slu `be nom gla sni ku”, ona }e bi ti ko na~ na, op {te o ba ve zu ju }a i iz vr {na – na po mi we Mar ko vi}, i na gla {a va da tu „ne do la zi u ob zir ni ka kav Stra zu bur, ni ti po vre da ko lek tiv nih pra va”. – U pi ta wu je dr `av no ure |e we Sr bi je, a ona je su ve re na dr `a va i ima ap so lut nu slo bo du ka ko }e svo je dr `av no ure |e we ure di ti. Gra |a ni Voj vo di ne ne ma ju ni ka kvo ko lek tiv no pra vo na auto no mi ju.

politika

dnevnik

petak13.jul2012.

3

Z A O K R U @ E N A V O J V O \ A N S K A V L A S T

Ko su ~lanovi nove Vlade Vojvodine De mo kra te u no voj Vla di Voj vo di ne, ko ju na sta vqa da vo di Bo jan Paj ti}, ima ju ve }i nu svo jih ka dro va. U Vla di je 11 se kre ta ra, od ko jih osmo ro iz DS-a, dvo je iz LSV-a, a je dan iz SVM-a.

Me |u se kre ta ri ma su ~e tvo ri ca pot pred sed ni ci. Dvo ji ca su iz DS-a – Dra go slav Pe tro vi} i Go -

rek to ra In sti tu ta za nu kle ar ne na u ke „Vin ~a„, pro rek tor UNSa, se kre tar Fon da za na u ku Voj vo di ne, pred sed nik Ve }a za raz voj UNS-a... Di plo mi ra ni je fi zi ~ar, a ma gi star sku te zu ra dio je na In sti tu tu za mi ne ra lo gi ju i ge o lo gi ju u Ber nu u [vaj car skoj. Dok to ri rao je 1980. na

se na vo di u we go voj bi o gra fi ji, sti glo 500 mi li o na evra di rekt nih in ve sti ci ja. Di plo mi rao je na Po qo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du. Do bit nik je evrop ske na gra de za uvo |e we elek tron ske upra ve, a pri zna we op {ti ni ko ju je vo dio sti glo je ove go di ne od „Faj nen {el taj -

je taj se kre ta ri jat, ali u ovom man da tu ne ma nad le `no sti u vi so kom obra zo va wu, ve} u obla sti pred {kol skog, osnov nog i sred weg obra zo va wa. Prav ni fa kul tet i ma gi star ske stu di je za vr {io je u No vom Sa du. To kom 2003. bo ra vio je u Ne ma~ koj kao sti pen di sta Fon da ci je za me |u -

Bi o gra fi ja pred sed ni ka Predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajti} je na toj funkciji u svom tre}em mandatu. Prvi put je na ~elo tada{weg Izvr{nog ve}a APV izabran 1. novembra 2004. godine, a drugi put 16. jula 2008. Od 2003. bio je {ef poslani~ke grupe DOS-a u Skup{tini Srbije, a 2004. izabran je za {efa poslani~ke grupe DS-a u republi~kom parlamentu. U 2001. izabran je za potpredsednika Izvr{nog odbora grada Novog Sada, narodnog poslanika i predsednika Zakonodavnog odbora Narodne skup{tine RS. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, gde je 1996. izabran u

Dra go slav Pe tro vi}

ran Je {i}, a po je dan iz SVM-a i LSV-a – An dor De li i Sla vi {a Gru ji}.

Pot pred sed nik prof. dr Pe tro vi} je se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj, a na toj funk ci ji bio je i u pret hod na dva man da ta. Bio je di rek tor In sti tu ta za fi zi ku PMF-a Uni ver zi te ta u No vom Sa du, v. d. di -

zvawe asistenta na predmetu Obligaciono pravo. Na tom fakultetu odbranio je magistarsku tezu pod nazivom „Fuducijarni sporazumi kao sredstvo obezbe|ewa obligacionopravnih potra`ivawa”. Stekao je zvawe doktora pravnih nauka 16. juna 2008, kada je odbranio doktorsku disertaciju: „Bra~ni imovinski ugovor”. Objavqivao je nau~ne radove u ~asopisima i stru~nim publikacijama.

Potpredsednik je DS-a. Ro|en je 2. maja 1970. u Senti. O`ewen je i otac dvoje dece. Govori engleski i ma|arski.

Goran Je{i}

Bojan Pajti}

An dor De li

PMF-u iz obla sti no vih ma te ri ja la. Od 1991. je re dov ni pro fe sor na De part ma nu za fi zi ku PMF-a. Ro |en je 1. ma ja 1949. u Ko vi qu.

Pot pred sed nik Je {i} je se kre tar za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo, a u pro te klih 12 go di na bio je pred sed nik op {ti ne In |i ja, ka da je tu, ka ko

Sla vi {a Gru ji}

msa„. Pro gla {en je „re for ma to rom go di ne” u 2011. (NA LED), a po ~et kom 2012. „naj e vro pqa ni nom„. Ro |en je 3. av gu sta 1974. u Srem skoj Mi tro vi ci. Go vo ri en gle ski.

Pot pred sed nik mr De li je se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce, a i u pret hod noj Po kra jin skoj vla di vo dio

na rod no-prav nu sa rad wu. Ro |en je 2. ma ja 1977. u Be ~e ju. Go vo ri ma |ar ski, srp ski, en gle ski i ne ma~ ki.

Pot pred sed nik Gru ji} je se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we. Aka de mi ju za film i TV za vr {io je u Mo skvi. Ra dio je kao glav ni i od go vor ni ured nik Ra dio-te le vi zi je No vi Sad i

Tri `e ne se kre tar ke U novoj Vladi Vojvodine su i tri `ene, koje }e voditi resore zdravstva, energetike i sporta i omladine.

Prof. dr Ve sna Ko pi to vi} (DS) na ~elo Sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju dolazi iz KC Vojvodine, Klinike za ginekologiju i aku{erstvo, gde je upravnica Zavoda za humanu reprodukciju, nosilac programa i vo|a tima za vantelesnu oplodwu. Magistarsku tezu „Komparativne vrednosti prolaktina i estradiola u serumu i folikularnoj te~nosti” odbranila je 1994, a doktorsku tezu iz oblasti steriliteta 2003. godine. Autorka je i koautorka vi{e nau~nih i stru~nih radova iz oblasti ginekologije. Dobitnica je nagrade Evropskog udru`ewa za ginekolo{ku endoskopiju. Ro|ena je 21. marta 1966. Govori engleski i italijanski.

Sekretarka za energetiku i mineralne sirovine je Na ta {a Pa vi }e vi}-Ba ji} (DS), generalna direktorka Veterinarskog zavo-

Ve sna Ko pi to vi}

Na ta {a Pa vi }e vi}-Ba ji}

da „Subotica„ iz agrarnog lanca kompanije „Viktorija grup”. Zavr{ila je Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Progla{ena je za najboqu `enu menayera u Vojvodini.

Ro|ena je 11. marta 1972. Govori engleski.

Sekretarka za sport i omladinu je Ma ri ni ka ^o ba nu (LSV), zamenica direktora

Ma ri ni ka ^o ba nu

kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije. Godinama je radila kao urednica-komentatorka nedeqnika „Libertatea”. Diplomirani je filolog engleskog i rumunskog jezika i kwi`evnosti.

Ro|ena je 8. avgusta 1974. Govori engleski i rumunski.

REKLI SU @ivkovi}: Ho}u da se kandidujem

Qaji}: U vladu samo uz saglasnost DS-a

Ko{tunica: Ne u~estvujemo

– Ho }u da se kan di du j em za pred s ed n i k a De m o k rat s ke stran k e i mi slim da iz bor na skup {ti na tre ba da se za ka `e {to pre – iz ja vio je ne ka da {wi pre mi j er Sr b i j e Zo r an @iv ko vi} za „Po li ti ku”. – Bo ris Ta di} je re kao da bi vo leo da opet od me ri sna gu sa mnom, prak ti~ no mi je ba cio ru ka vi cu u li ce, i to, na rav no, ne mo `e da se od bi je, ni ti sam ja ~o vek ko ji be `i od meg da na.

On sma tra da }e DS, ako se van red na iz bor na skup {ti na ne odr `i do kra ja ok to bra ove go di ne, bi ti u pro ble mu i ve ro vat no }e bi ti po ce pan na vi {e de lo va.

– Da mi na pred wa ci, so ci ja li sti i URS da ju po la vla de, u wu ne }u u}i, ako se s tim ne sa gla si De mo krat ska stran ka – iz ja vio je za „Da nas„ pred sed nik So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Ra sim Qa ji}, i do dao da je o vla di na ~el no raz go va rao s Mla |a nom Din ki }em, To mi sla vom Ni ko li }em i Alek san drom Vu ~i }em, ali da ni je bi lo re ~i o re so ri ma.

Qa ji} je na gla sio da `e li da osta ne lo ja lan i ko rek tan part ner de mo kra ta ma jer je s wi ma bio na iz bor noj li sti.

On je do dao da ovih da na pla ni ra da o to me raz go va ra s li de rom DS-a Bo ri som Ta di }em.

Li der DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca re kao je za „Ve ~er we no vo sti” da su po sla ni ci we go ve stran ke je di ni u Skup {ti ni Sr bi je ko ji su za po li ti ku ne u tral no sti Sr bi je i pro tiv ula ska u EU pa su zbog to ga, i po red ra znih kom bi na ci ja, za o bi |e ni u pre go vo ri ma o no voj vla di. DSS ima 21 po sla ni ka u Skup {ti ni Sr bi je. „To je kqu~ na li ni ja ko ja odva ja DSS od dru gih„.

Ko {tu ni ca je po tvr dio da ima isti ne u te zi da osta le stran ke ne ukqu ~u ju DSS u pre go vo re jer je ta kva di rek ti va Za pa da.

– Vre me }e po ka za ti da smo u pra vu i da je po li ti~ ka ne u tral nost uslov za raz voj i op sta nak ze mqe – ka zao je Ko {tu ni ca.

glav ni i od go vor ni ured nik ne ka da {we TV „Apo lo„, da na {we „No vo sad ske te le vi zi je„. Bio je sa vet nik biv {eg pred sed ni ka Skup {ti ne AP Voj vo di ne Ne na da ^an ka. Ro |en je 3. ju la 1960.

Go vo ri en gle ski i ru ski.

No vi se kre tar za fi nan si je je Zo ran Ra do man (DS), di plo mi ra ni eko no mi sta po slov no prav nog sme ra. U Po kra jin sku vla du do la zi iz Po re ske upra ve, gde je od 2004. go di ne di rek tor we nog or ga ni za ci o nog de la – Re gi o nal nog cen tra No vi Sad. Na ci o nal na ali jan sa za lo kal ni eko nom ski raz voj do de li la mu je pri zna we re for ma to ra go di ne 2010. Ove go di ne je do bit nik pri zna wa „Ka pe tan Mi {a Ana sta si je vi}” za vi so ke do me te funk ci o ni sa wa po re skog si ste ma. Ro |en je 12. fe bru a ra 1954. u Su bo ti ci.

Se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va je do sa da {wi ~lan Po kra jin ske vla de Mi ro slav Va sin (DS), ko ji u svom re so ru do sad ni je imao pri vre du. Prav ni fa kul tet za vr {io je u Be o gra du. ^lan je Sa ve ta za za po {qa va we Re pu bli ke Sr bi je, Sa ve ta za za {ti tu na ra du Re pu bli ke Sr bi je i Sa ve ta za iz be gla, prog na na i ra se qe na li ca. Od 2008. oba vqao je funk ci ju po kra jin skog se kre ta ra za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va. Go vo ri ru ski i en gle ski.

Se kre tar za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne je Slo bo dan Pu zo vi} (DS), do sa da {wi pod se kre tar. Bio je na ~e lu Se kre ta ri ja ta za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj od 2008. do 2011. [u mar ski fa kul tet za vr {io je u Be o gra du.

Dok to ri rao je 2008. na PMF-u u No vom Sa du, De part man za bi o lo gi ju i eko lo gi ju. ^lan je Srp skog bi o lo {kog dru {tva i Iz vr {nog od bo ra Dru {tva eko lo ga Sr bi je. ^lan je i sa rad nik vi {e me |u na rod nih aso ci ja ci ja i stru~ nih ti mo va. Ima ob ja vqi va nih 50 na u~ nih ra do va, 30 iz vo da sa op {te wa i re zi mea na kon gre si ma i sim po zi ju mi ma, {est mo no gra fi ja i po seb nih iz da wa, osam eks pert skih stu di ja, vi {e od 60 stru~ no-po pu lar nih ~la na ka u {tam pi i ~a so pi si ma. Ro |en je 1962. go di ne. Go vo ri ru ski i en gle ski.

Se kre tar za me |u re gi o nal nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu je Bra ni slav Bu gar ski (DS), biv {i di rek tor Po kra jin skog fon da za po dr {ku in ve sti ci ja – VIPfon da, u ko jem je od 2004. go di ne za po slen, naj pre kao sa vet nik.

Di plo mi rao je na Ber lin skoj {ko li eko no mi je i pra va. Sup spe ci jal nost u to ku stu di ja ste kao je u obla sti ma mar ke tin ga, obla sti ma lih i sred wih pred u- ze }a u ze mqa ma u raz vo ju, kao i u obla sti in ter na ci o na li za ci je i glo ba li za ci je pri vred nih pro ce sa. Ro |en je 1975. u No vom Sa du. Go vo ri ne ma~ ki i en gle ski.

S. N. K.

Zo ran Ra do man

Slo bo dan Pu zo vi}

Mi ro slav Va sin

Bra ni slav Bu gar ski

Je{i}: Pomo} vojvo|anskoj poqoprivredi No vo i za bra ni po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar stvo Go ran Je {i} iz ja vio je da }e je dan od we go vih pr vih za da ta ka bi ti ko mu ni ka ci ja s re sor nim re pu bli~ kim mi ni star stvom i po mo} voj vo |an skoj po qo pri vre di.

– Pr vi za da tak re pu bli~ kog mi ni stra tre ba da bu de da de cen tra li zu je i re gi o na li zu je po qo pri vred nu pro iz vod wu na te ri to ri ji Sr bi je jer je ona pot pu no raz li ~i ta. U Voj vo di ni vam je to „mer ce des benc”, a ne gde je to „fi }a„ ili „ju go„, i za to je moj za da tak ko mu ni ka ci ja s re pu bli~ kim mi ni star -

stvom i po mo} voj vo |an skoj po qo pri vre di, ko ja je „mer ce des benc„, da bu de jo{ bo qi auto mo bil i da pra vi {to vi {e pro fi ta za gra |a ne Voj vo di ne – re kao je Je {i} u sre du Ta nju gu po {to je iza bran na no vu funk ci ju.

Je {i}, ko ji je pret ho dih 12 go di na bio gra do na ~el nik In |i je, uka zao je na to da mno go za vi si od ono ga ko }e vo di ti re pu bli~ ko mi ni star stvo, ali da se na da da }e bi ti us po sta vqe na nor mal na sa rad wa, jer je to pre sve ga u in te re su tog mi ni stra „ko ji se di u Be o gra du, po {to se gro srp ske po qo pri vre de ba zi ra na voj vo |an skoj”.

4

POLiTikA

petak13.jul2012.

dnevnik

NA ZI RE SE KA DROV SKI KO STUR NO VE VLA DE SR BI JE

Kr ko ba bi}: Bi }u pot pred sed nik i mi ni star za rad Pred sed nik Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} po tvr dio je ju ~e da }e u no voj vla di bi ti pot pred sed nik i mi ni star za rad i so ci jal nu po li ti ku.

– Pot pi san je ko a li ci o ni spo ra zum SNS-a, SPS–PUPS-JS-a i URS-a, de fi ni tiv no smo u vla di i de fi ni tiv no }u bi ti pot pred sed nik i mi ni star za rad i so ci jal nu po li ti ku – re kao je Kr ko ba bi}.

On o~e ku je da taj do go vor, kao i osta la per so nal na re {e wa ko ja bi tre ba lo da bu du po zna ta za de set da na, bu de po tvr |en i u Skup {ti ni Sr bi je, pri iz bo ru no ve vla de. Li der PUPS-a je do dao i da }e toj stran ci pri pa sti i od re |en broj jav nih pred u ze }a i usta no va, a da }e od lu ka o ka drov skim re {e wi ma i to me ko }e ih vo di ti, za vi si ti od sa me stran ke.

– O per so nal nim re {e wi ma se jo{ ni smo kon kret no do go vo ri li – re kao je Kr ko ba bi}.

SNS, Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a i URS pot pi sa li su 10. ju la ko a li ci o ni spo ra zum o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne i na ja vi li za 23. jul na sta vak kon sti tu tiv ne sed ni ce Skup {ti ne Sr bi je, a na kon to ga i sed ni cu na ko joj }e bi ti iza bra na no va vla da.

A gra do na ~el nik Zre wa ni na Go ran Kne `e vi} na vo di da bi mu bi la ve li ka ~ast i iza zov da bu de mi ni star po qo pri vre de u no voj vla di, ali da je to jo{ u do me nu spe ku la ci ja. Ka ko je do dao, ko na~ nu re~ da }e Glav ni

od bor Srp ske na pred ne stran ke.

No va vla da bi, po na ja va ma, tre ba lo da bu de iza bra na do kra -

bu du }a vla da ima ti 15 re so ra i da }e oni bi ti po de qe ni po for mu li osam za SNS, pet Ko a li ci ji SPS–PUPS–JS-a i dva URS-u.

Vu ~i}: Zva li smo Mi li cu De le vi} Vr {i lac du `no sti pred sed ni ka Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} po tvr dio je ju ~e da je Mi li ci De le vi} po nu dio da bu de {e fi ca di lo ma ti je, ali da jo{ ni je do bio od go vor.

Na pri med be da SNS ne ma ka dro ve ko ji mo gu efi ka sno upra vqa ti dr `a vom, Vu ~i} je u in ter vjuu ne deq ni ku „Vre me” re kao da ta stran ka ima ba rem 50.000 qu di ko ji su bo qi od pot pred sed ni ka DS-a Du {a na Pe tro vi }a ili Dra ga na [u ta nov ca.

– Svi na {i qu di su bo qi od wih, ali, ako me pi ta te da li tra `i mo bo qe, da, tra `i mo. Ako me pi ta te za vi dim li DS-u na Mi li ci De le vi}, da, za vi dim – vo leo bih da je na {a – re kao je Vu ~i}, i po tvr dio da je di rek tor ki Vla di ne kan ce la ri je za evro in te gra ci je nu dio me sto {e fi ce di plo ma ti je, ali da jo{ ni je do bio od go vor. ja me se ca po {to je za 23. jul za ka zan na sta vak kon sti tu tiv ne sed ni ce Skup {ti ne Sr bi je. Man da tar Ivi ca Da ~i} je re kao da }e

Za SNS se jo{ ne zna ko }e vo di ti ko ji re sor i sve je u do me nu na ga |a wa. Za SPS i URS je sve po zna to. Ivi ca Da ~i} }e, uz

funk ci ju pre mi je ra, osta ti mi ni star unu tra {wih po slo va, Mi li tun Mr ko wi} osta je mi ni star in fra struk tu re, @ar ko Ob ra do vi} mi ni star pro sve te, dok }e Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} bi ti mi ni star ka zdra vqa. Uje di we nim re gi o ni ma Sr bi je je pri pa lo Mi ni star stvo fi nan si ja (Mla |an Din ki}) i re gi o- nal nog raz vo ja (Ve ri ca Ka la no vi}). Li der Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} Pal ma iz ja vio je ju ~e da }e no va vla da bi ti iza bra na 23. ju la i iz ra zio za do voq stvo zbog to ga {to su Ja go di na i Ko a li ci ja So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je i JS-a po no vo ima le kqu~ nu ulo gu u we nom for mi ra wu.

– To je pr va srp ska vla da od 2000. go di ne jer stra ni fak tor ni je uti cao na to ko }e bi ti pre mi jer, kao {to je to bi lo ra ni jih go di na. Gra |a ni Sr bi je su na iz bo ri ma re kli {ta `e le, a mi smo se sa mi do go vo ri li – re kao je Mar ko vi} na pro sla vi grad ske sla ve Pe trov da na u Skup {ti ni gra da Ja go di ne.

On je do dao da je „va `no da tu na ja vqe nu vla du ne kri ti ku ju oni ko ji su kro ji li sud bi nu gra |a ni ma Sr bi je po sled wih 20 go di na”.

– No va vla da tre ba da re a li zu je ono {to je obe }a va no u iz bor noj kam pa wi i ono {to su prin ci pi svih par ti ja ko je ~i ne tu vla du. Na dam se da }e i opo zi ci ja bi ti kon struk tiv na – ka zao je Mar ko vi}.

D. M.

USS: Neustavan i Ivica Da~i} Ustav ni sud Sr bi je utvr dio je da su ne u stav ne od red be Za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o Vla di ko je se ti ~u uvo |e wa in sti tu ta „za me nik pred sed ni ka Vla de” jer tu funk ci ju Ustav ne pred vi |a. „Ustav ni sud oce wu je da je uvo |e wem in sti tu ta ‘za me ni ka pred sed ni ka Vla de’ za ko no dav ni or gan pre ko ra ~io gra ni ce svo jih ustav nih ovla {}e wa jer je ti me ne po sred no usta no vio u struk tu ri Vla de no vu funk ci ju ko ju Ustav ne pred vi |a”, na vo di se u obra zlo `e wu od lu ke ko ja je ju ~e ob ja vqe na na saj tu Ustav nog su da.

Na su prot to me, Ustav ni sud oce wu je da je za kon sko uvo |e we poj ma „pr vi pot pred sed nik Vla de” pred u ze to u gra ni ca ma

ustav nih ovla {}e wa i da ne ma zna ~e we pro tiv u stav nog za di ra wa za ko no dav ne vla sti u nor ma tiv ni i funk ci o nal ni do men iz vr {ne vla sti.

Po la ze }i od od red bi Usta va ko je utvr |u ju sa stav Vla de i od re |u ju da je ~i ne pred sed nik Vla de, je dan ili vi {e pot pred sed ni ka i mi ni stri, Sud sma tra da je ta kvim ustav nim od re |e wem is kqu ~e na mo gu} nost da se bi lo ko jim ak tom ni `im od Usta va pa da kle i za ko nom, uvo de no ve funk ci je, {to je u~i we no u ovom slu ~a ju uvo |e wem in sti tu ta „za me nik pred sed ni ka Vla de”.

Iz tog raz lo ga, Ustav ni sud je na ju ~e ra {woj sed ni ci utvr dio da od red be Za ko na u de lo vi ma ko ji ma se „pr vom pot pred sed ni -

ku” Vla de od re |u je i svoj stvo „za me ni ka pred sed ni ka Vla de“, ni su sa gla sne s Usta vom. „Ima ju }i u vi du od su stvo ustav ne ure |e no sti pi ta wa za me wi va wa pred sed ni ka Vla de, Ustav ni sud sma tra da je na Usta vu za sno va no za kon sko uvo |e we oba ve ze pred sed ni ka Vla de da od re di jed nog od pot pred sed ni ka Vla de ko ji ga za me wu je za vre me od sut no sti ili spre ~e no sti, sa svim ovla {}e wi ma pred sed ni ka Vla de, iz u zev ovla {}e wa na pred la ga we iz bo ra ili raz re {e wa ~la na Vla de.

U od la ze }oj Vla di Sr bi je za me nik pre mi je ra je sa da {wi man da tar i li der SPS-a Ivi ca Da ~i}.

MAN DA TAR OD GO VA RA NA KRI TI KE DS-a

Da ~i}: Ni sam ja kriv {to su iz gu bi li Man da tar za sa s tav no ve vla de Sr b i j e Ivi c a Da ~ i} oce nio je ju ~e u Ber li nu da ni su lo gi~ ne tvrd we DS-a da bu du }a vla da ne mo `e do ne ti bo qi tak u eko nom skom po gle du jer sma tra da ne tre ba me wa ti mi {qe we shod no to me da li ste na vla sti ili u opo zi ci ji.

– DS ima svo je po gle de i ne ula zim u sve to. Ni je pre vi {e lo gi~ no da smo do ju ~e bi li za jed no u ko a li ci ji, a da se sa da go vo ri da ova vla da ne ma {an si uko li ko sam ja u woj. Ka ko bi on da vla da DS-a ima la {an se uko li ko bih ja bio u woj? – re kao je Da ~i} Ta nju gu.

De mo krat ska stran ka je ju ~e oce ni la da vla da, ~i je je for mi ra we u to ku, ne mo `e bi ti po zi ti van ko rak za Sr bi ju, ni ti }e do ne ti bo qi tak u eko nom skom po gle du.

– Ja sam do bro sa ra |i vao s DSom. Ima li smo do bre od no se. Ni sam ja kriv {to su oni iz gu bi li na iz bo ri ma, oni su sa mi kri vi – re kao je on.

Da ~i} je na gla sio da im `e li sve naj bo qe, ali i da ra de za jed no u in te re su Sr bi je. Man da tar, ko ji je u Ber li nu raz go va rao s naj vi {im pred stav ni ci ma ne ma~ ke ad mi ni stra ci je, po no vio je da }e Vla da Sr bi je bi ti for mi ra na u sed mi ci po sle 23. ju la.

SVM osta je uz DS – Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra pri hva ti }e po ziv man da ta ra Ivi ce Da ~i }a za raz go vor, ali ne }e bi ti deo vla da ju }e ko a li ci je, po {to ve} ima pot pi san spo ra zum s De mo krat skom stran kom i ne ma na me ru da me wa ko a li ci o ne part ne re – iz ja vio je {ef po sla ni~ ke gru pe SVM-a Ba lint Pa stor za „Po li ti ku„.

Na pi ta we da li je ve} bi lo ne kih raz go vo ra, on je re kao da je s Da ~i }em raz go va rao dan-dva pre Vi dov da na, pre ne go {to je Da ~i} po stao man da tar, i da o~e ku je jo{ je dan raz go vor, po {to je to na ja vqe no.

– Ali, ni po sle to ga na {a po zi ci ja i sta tus ne }e bi ti pro me we ni. Ne me wa mo ko a li ci o ne

part ne re, na {e part ner stvo s DS-om funk ci o ni {e na po kra jin skom i lo kal nom ni vou, ali smo sprem ni da bu de mo kon struk tiv na opo zi ci ja – is ta kao je Pa stor.

SPS i daqe u no vo sad skoj vla sti – Formi ra we po kra jin ske vla sti bez u~e {}a SPS-a ne }e uti ca ti na od no se u grad skoj ko a li ci ji u No vom Sa du – po tvr dio je Ra dio-te le vi zi ji Voj vo di ne pred sed nik grad skog od bo ra no vo sad skih so ci ja li sta i za me nik gra do na ~el ni ka Si ni {a Se vi}.

On je is ta kao da se ra di o raz li ~i tim ni vo i ma od lu ~i va wa i ne ma raz lo ga da se kva ri po stig nu ti do go vor po ko jem su SPS i DS part ne ri u no vo sad skoj vla sti.

Vlast u No vom Sa du ~i ne De mo krat ska stran ka, Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i ko a li ci ja oko So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je.

Na iz bo ri ma u No vom Sa du naj vi {e gla so va osvo ji la je ko a li ci ja oko DS-a (18 od bor ni ka), a sle de LSV i Srp ska na pred na stran ka (po 15).

SPS ima se dam od bor ni ka, Rom ska de mo krat ska stran ka {est, DSS, SRS i „Dve ri„ po pet, a Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra i stran ka Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra po jed nog od bor ni ka.

Ugqa nin o~e ku je po ziv Li der Stran ke de mo krat ske ak ci je San xa ka i mi ni star u Vla di Sr bi je Su lej man Ugqa nin ohra bren je po zi tiv nim sta vom pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a pre ma Bo {wa ci ma i dru gim ma wi na ma i o~e ku je po ziv na raz go vo re o u~e {}u te stran ke u no voj Vla di Sr bi je. Ugqa nin je uka zao na to da je SDA auten ti~ na ma win ska stran ka ko ja je, ka ko je pod se -

tio, osvo ji la naj ve }i broj gla so va bi ra ~a u san xa~ koj re gi ji i ve ru je da }e se to ima ti u vi du pri li kom for mi ra wa no ve vla de.

– Li~ no, kao mi ni star u Vla di Sr bi je ne mam po zi tiv no is ku stvo u od no su ak tu el ne vla de pre ma ma win skim pi ta wi ma, a po seb no pre ma Bo {wa ci ma, ko ji je bio ne ko rek tan i li ce me ran – na veo je Ugqa nin.

TVIT CRTICA Afo ri zm i za USS

(Pre am)bu li mi ja

[ta po sle od lu ke USS-a i pro gla {e wa po je di nih ~la no va Za ko na o pre no su nad le `no sti Voj vo di ni ne u stav nim? Pot pred sed nik SPO-a Alek san dar Ju go vi} „sli ko vi to“ ka `e: „Po sle od lu ke Ustav nog su da sve je ak tu el ni ji ^o tri }ev afo ri zam: ’Ni smo se po vu kli s Ko so va, ve} na pre du je mo pre ma Voj vo di ni’„.

We gov stra na~ ki ko le ga Mi lan \u ki} na vo di: „Ustav nom su du se otvo ri la ~a kra, sad ~e kam da za bra ne da se Bo ris Ta di} kan di du je za pred sed ni ka DS-a i da na re de Ra si mu da u|e u vla du„.

La `ni „tvi ter Slo bo dan Mi lo {e vi}„ pra ti di sku si ju oko Usta va Sr bi je i „kon sta tu je“: „Ko {tu ni ca stal no ~i ta Ustav jer pa ti od pre am bu li mi je„.

Po {to va we ^lan Skup {ti ne srp ske di ja spo re Sr |an Mla de no vi} „pri zna je“: „Mno go mi sme ta to ’vla da’ (Voj vo di ne). Sr bi ja ima jed nu vla du„.

Po sla nik voj vo |an skog par la men ta iz re do va SNS-a Da mir Zo be ni ca od go va ra: „Sla `em se, ali dok god USS ne ka `e da po sto ja we Po kra jin ske vla de ni je u skla du s Usta vom, mi to mo ra mo da po {tu je mo„.

„Za bo rav ni” Mla |a Li der URS-a Mla |an Din ki} po sle vi {e dnev ne pa u ze po no vo je na laj ni s obra zlo `e wem : * #onokad‬zaboravi{ password :)„ Analiti~aru Nikoli Tanasi}u to nije ba{ „najjasnije“: „Ho}ete da ka`ete da ste zaboravili lozinku logovawa u Vladu pa ste otvorili nalog u novoj? ;)„

Od zamenika do premijera Funkcioner LDP-a Bojan \uri} ne krije zadovoqstvo. „USS doneo je jo{ jednu odluku, potvrdiv{i ono o ~emu je LDP govorio jo{ 2008.

godine. Neustavna je institucija zamenika premijera!„ Novinar Pe|a Vasiqevi} }e tim povodom: „Zato {to ne mo`e po Ustavu da bude zamenik premijera, Da~i} }e postati premijer!“

„Vu~i}: Zavidim DS-u na Milici Delevi}, voleo bih da je na{a... zna on kako se postaje gradona~elnik!„

Koga da ukinemo

Radikal Ivan Nini} ima „ideju“ za napredwake: „Ako SNS ima problem oko izbora kadra za ministra spoqnih poslova, za{to taj resor ne ponudi Soraji ili Staniji? One imaju potencijal!„

Predsednica Narodne partije Maja Gojkovi} je u „dilemi“: „[ta to zna~i kad Qaji} ka`e da }e mu stranka biti mawe upadqiva ako nije na vlasti. Pa, da ukinemo opoziciju?„, pita se Maja.

^udo (ne)vi|eno Poslanik LSV-a u Skup{tini Vojvodine Aleksandar Marton „negoduje“: „U gra|anskoj dr`avi stranke imaju slave! Nevi|eno!„, „~udi“ se Marton.

Vu~i} „zna” Glumac Branislav Trifunovi} „prati“ kadrirawe za novu vladu.

Soraja il’ Stanija

Mocart, `ena i brat Na “Tviteru” se oglasio iz “izgnanstva” i lider PSS-a Bogoqub Kari}. „Moja `ena i brat su poslanici u novom srpskom parlamentu. Za sebe ne o~ekujem ni{ta osim mogu}nosti da na sudu doka`em da sam ~ist„, tvrdi Kari}.

Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac “mnogo” ka`e u tri re~i: „Volfgang Bogoqub Mocart„, stoji u wegovom „tvitu„.

S. St.

ekOnOMiJA

dnevnik

petak13.jul2012.

5

SU [A NA NO SI VE LI KU [TE TU – PA O RI TRA @E PO MO] DR @A VE

Ku ku ruz zreo za ele men tar nu ne po go du DR @A VA PO ZAJ MI LA JO[ 825 MI LI O NA EVRA I KR [I ZA KON

Jav ni dug do gu rao do 15,29 mi li jar di evra Javni dug Srbije na kraju juna bio je oko 15,29 milijardi evra, {to zna~i da je od po~etka godine pove}an oko 825 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija. Ministarstvo nije objavilo udeo javnog duga u bruto doma}em proizvodu na kraju juna, a po podacima s kraja februara,

oko 12,95 milijardi evra, pri ~emu je unutra{wi dug bio oko 5,55 milijardi, a spoqni dug 7,39 milijardi evra. Ukupne indirektne obaveze na kraju juna bile su 2,34 milijarde evra, objavqeno je na sajtu Ministarstva.

Javni dug je na kraju pro{le godine bio 14,47 milijardi evra,

Re fe rent na ka ma ta 10,25 po sto Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije pove}ao je referentnu kamatnu stopu s deset na 10,25 posto, saop{tila je ju~e centralna banka.

Prethodno je NBS 7. juna pove}ao kamatnu stopu s 9,5 na deset posto.

U skladu s projekcijama NBS-a, od maja je usledio porast me|ugodi{we inflacije koji je posledica dolaska nove poqoprivredne sezone i rasta uvoznih cena, navedeno je u saop{tewu. U narednom periodu o~ekuje se daqi umereni rast me|ugodi{we inflacije usled efekta niske baze, cena poqoprivrednih proizvoda, kao i rasta regulisanih cena u drugoj polovini godine. kada je javni dug bio 14,35 milijardi evra, to je iznosilo oko 44,5 odsto BDP-a, {to zna~i da je siguro dobrano prema{io zakonom propisanu granicu. Zakonom o buxetskom sistemu javni dug Srbije ograni~en je na 45 odsto BDP-a. Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju juna iznosile su

{to je bilo 45,1 odsto BDP-a. Na kraju 2010. bio je 12,16 milijardi evra, {to je bilo 42,9 odsto BDP-a. Na kraju 2009. godine javni dug bio je 9,85 milijardi evra, odnosno 34,8 odsto BDP-a, a na kraju 2008. iznosio je 8,78 milijardi evra, {to je bilo 29,2 odsto BDP-a.

Ne samo da je prinos kukuruza dobrano mawi od o~ekivanog ve} ga s mnogih vojvo|anskih wiva ne}emo ni brati jer je su{a, kakvu ve} godinama nismo imali, uzela danak. Krajwe je vreme da dr`ava proglasi elementarnu nepo go du i iz na |e na ~i na da proizvo|a~ima koliko-toliko ubla`i materijalnu {teta, poru~uju stru~waci koji ve} danima ukazuju na alarmantnu situaciju na wivama ali ih niko ne slu{a. A dokle je do{lo jasno je svima koji bace pogled na oranice – na wima sve podse}a na saharsku 2000. godinu, kada su prinosi bili tek 2,5 tone po hektaru.

Pomenimo, u rodnim godinama prose~an prinos ide i do bezmalo {est tona.

– Zbog ve li kih vru }i na Vlada bi trebalo da proglasi su{u za elementarnu nepogodu – poru~io je upravnik Odeqewa za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo „Novi Sad” dr \or |e Joc ko vi}.

Tre ba lo bi, sma tra taj stru~wak, da se iza|e u susret poqoprivrednicima koji su u zakup uzeli velike povr{ine zemqe i koji imaju velike rate za kredite, a koji zbog su{e ne}e mo}i da vrate anuitete. Recimo, ratari na ~ijim je wivama su{a bila naj`e{}a mogli bi biti oslobo|eni poreza ili da im se omogu}i da ga pla}aju umawenog. Tako|e, ustupke bi dr`ava mogla napraviti i kod zakupa zemqi{ta a, na kraju krajeva, i subvencije bi za wih mogle biti ve}e.

Da bi dr`ava mogla iza}i u susret paorima tako {to bi

Fo to: N. Sto ja no vi}

Ne ma na va le na ot kup p{e ni ce – Interesovawe poqoprivrednika za interventi otkup p{enice koji je ju~e po~eo na Produktnoj berzi u Novom Sadu mawe je nego lane – ka`e za na{ list direktor Berze @ar ko Ga le tin, dodaju}i da je do podneva otkupqeno oko 2.000 tona p{enice, dok je pro{le godine za nekoliko sati otkupqeno izme|u 50.000 i 60.000 tona.

Galetin smatra da paori nisu preterano voqni da trguju s Robnim rezervama prvenstveno zbog toga {to je tr`i{na cena ne{to vi{a od 23 dinara kilogram, koliko je ponudila dr`ava.

Me|utim, on nagla{ava da je dr`ava uvek bila korektna prema poqoprivrednicima, odnosno da je po{tovala rokove pla}awa i bila pouzdana, {to je tako|e bitan faktor. Prvi ~ovek Produktne berze o~ekuje da otkup ide sporim tempom, ali }e to ipak iznositi nekoliko hiqada tona dnevno. omogu}ila povoqnije uslove kod zakupa wiva ili umawila vodne doprinose smatra i Re qa Kur j a~ k i, po qo pri vred nik ~iji je kukuruz dobrano stradao zbog su{e.

– Oko 700 hektara pod kukuruzom obra|ujemo u ^oki i Novom Kne`evcu. Situacija je zaista ozbiqna jer je prinos umawen 60 do 70 odsto, a ponegde }e i skroz da propad-

ne. U Banatu je ne{to boqe pa je, recimo, na na{im wivama oko Srbobrana kukuruz podbacio oko 30 odsto. Me|utim, generalno je veoma lo{e stawe pa }e na severu Banata i Ba~ ke u naj bo qem slu ~a ju prinos biti prepolovqen – upozorava Kurja~ki, dodaju}i da je na pojedinim parcelama u tim delovima Vojvodine rod gotovo potpuno uni{ten. \or|e Jockovi} ka`e da se „kukuruz pred o~ima topi„.

Ne samo da su izgoreli gorwi listovi na biqci nego i oni kod klipa, a veliki broj biqaka je potpuno jalov zbog visokih temperatura.

Na ro ~i to lo {e su pro {li oni ko ji su, ka ko je ka zao ovaj stru~ wak, „se ja li gu sto”. Po we go vim re ~i ma, po seb no lo {a si tu a ci ja je kod sred we ra nih sor ti ku ku ru za, kod ko jih je u to ku fa za na li va wa zr na pa je uti caj vre men skih pri li ka naj ve }i za ko na ~an rod.

Su{a je, osim na kukuruz, uticala i na sve druge poqoprivredne kulture, pa ~ak i na suncokret koji je poznat kao biqka otporna na vremenske prilike. Na velikom broju povr{ina ne mo`e do}i do bi lo ka kvog po boq {a wa i ukoliko, eventualno, do|e do pove}awa padavina, rekao je Jockovi}, napomiwuju}i da bi idealna situacija bila kada bi se temperature u narednom periodu zadr`ale na 25 do 30 stepeni Celzijusa i kada bi palo najmawe 30 litara ki{e po kvadratnom metru. Tada bi moglo do}i i do oporavka biqaka.

S. Glu {~e vi}

6

ekonomija

petak13.jul2012.

IN FLA CI JA NAPREDUJE MIC PO MIC

dnevnik

ZRE WA NIN SKI „BE GEJ” PO GO DI LA EKO NOM SKA KRI ZA

Ce ne sko ~i le 5,5 po sto

Bro do gra di li {te pu no ot ka za i pri nud nih od mo ra

In fla ci ja u Sr bi ji u ju nu, me re na in dek som po tro {a~ kih ce na, bi la je 1,1 od sto, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

Me |u go di {wa in fla ci ja u ju nu bi la je 5,5 po sto, dok je za pr vih {est me se ci ove go di ne bi la 5,2 po sto.

U ju nu je u od no su na maj naj ve }i rast ce na za be le `en kod re kre a ci je i kul tu re – 3,3 po sto, na me {ta ja, po ku} stva i te k u } eg odr ` a v a w a sta na – 1,8, hra ne i bez al ko hol nih pi }a – 1,6, tran spor ta – 1,4, re sto ra na i ho te la –

Jed nog od naj ve }ih iz vo zni ka u sred wem Ba na tu, zre wa nin sko bro do gra di li {te “Be gej”, ko je je u vla sni {tvu ho land ske kom pa ni je “Mer ku ri jus in ter ne {e nel”, za de si li su ozbiq ni po slov ni pro ble mi. Fa bri ka o ko joj se do sa da go vo ri lo sa mo o su per la ti vi ma i iz ko je su iz la zi -

80 rad ni ka na od re |e no vre me do bi lo ot ka ze.

S te {kom po slov nom si tu a ci jom u zre wa nin skom bro do gra di li {tu jav nost je upo znao Sin di kat in du strij skih rad ni ka Voj vo di ne. Pred sed nik tog sin di ka ta Zo ran Ere mi} ka `e da po slo vod stvo “Be ge ja” pro ble me ob ja {wa va

Ni je is kqu ~en ni ste ~aj Di rek tor Su bi} je na veo da }e za ne de qu-dve Pri vred nom su du u Zre wa ni nu bi ti pre dat pred log pla na re or ga ni za ci je.

– Uko li ko nam plan bu de pri hva }en, a mi ga ne is po {tu je mo u pred vi |e nom ro ku, ne gi ne nam ste ~aj – upo zo rio je Su bi}. li tan ke ri na me we ni ino stra nom tr `i {tu pri pre ma re or ga ni za ci ju, {to pod ra zu me va i dra sti~ no sma we we bro ja rad ni ka.

Ta ko je ve} oko 160 stal no za po sle nih upu }e no na pri nud ni od mor, dok je ne ko li ko da na ra ni je

ne do stat kom po sla, svet skom eko nom skom kri zom i fi nan sij skom si tu a ci jom u ze mqi i okru `e wu.

– Zbog sve ga to ga me nax ment je do neo od lu ku o sma we wu bro ja rad ni ka s ugo vo ri ma na od re |e no vre me, kao i upu }i va wu za po sle -

nih na neo d re |e no vre me na za ko nom pred vi |e no pla }e no od su stvo od 45 da na, uz na kna du za ra de od 65 od sto. To se ne od no si sa mo na pri pad ni ke obez be |e wa i ne ko li ko rad ni ka iz po je di nih or ga ni za ci o nih de lo va pro iz vod we ko ji }e po po tre bi do la zi ti da oba vqa ju neo p hod ne po slo ve – ob ja snio je Ere mi}, i do dao da je SIRV iz u zet no za bri nut za slo `e nost si tu a ci je u ko joj je bro do gra di li {te, we go vu sud bi nu, kao i sud bi nu svih za po sle nih.

Ere mi} je ape lo vao na lo kal nu sa mo u pra vu i sve dr `av ne or ga ne da po mog nu da bi se, po we go vim re ~i ma, jed na re spek ta bil na i po zna ta kom pa ni ja o~u va la u ovoj sre di ni a svim za po sle ni ma i wi ho vim po ro di ca ma vra ti la na da u bez bed no i si gur no su tra.

Di rek tor “Be ge ja” Dra go mir Su bi} po tvr dio je zre wa nin skim no vi na ri ma da su u toj fir mi za sa da od u sta li od an ga `o va wa rad -

ni ka na od re |e no vre me. Stal no za po sle ni, ko ji su upu }e ni na pri nud ni od mor, do 9. sep tem bra }e do bi ja ti 65 od sto od ukup nog iz no sa pla te.

– Kri za je kul mi ni ra la i u Evro pi. Ne ma po tra `we za bro do vi ma ko je smo ov de gra di li, a ban ke ne pri hva ta ju da kre di ti ra ju po ten ci jal ne kup ce na {ih plo vi la. Upu ti li smo qu de na pri -

RA STE DE FI CIT

PE TI CI JA PU TA RA ZA PRE I SPI TI VA WE PRI VA TI ZA CI JE PET PRED U ZE ]A

0,8, kod tro {ko va za stan, vo du, elek tri~ nu ener gi ju, gas i dru ga go ri va – 0,5, al ko hol nih pi }a i du va na – 0,2 po sto, ko li ko je bi lo po ve }a we i kod ode }e i obu }e.

Ce ne osta lih pro iz vo da i uslu ga ni su se bit ni je me wa le.

In dek si po tro {a~ kih ce na se de f i n i { u kao me r a pro se~ ne pro me ne ma lo pro daj nih ce na ro be i uslu ga ko je se ko ri ste za li~ nu po tro {wu.

Kli me idu kao al va „Mer ka tor-S„ je za ne {to vi {e od me sec da na pro dao 3.300 kli ma-ure |a ja, {to je tri pu ta vi {e ne go u pr vih pet me se ci 2012. go di ne, sa op {ti la je ju ~e ta kom pa ni ja.

Osim vo de, osve `a va ju }ih pi }a i sla do le da, i kli maure |a ji su me |u naj tra `e ni jim pro iz vo di ma u ovom pe ri o du, pi {e u sa op {te wu.

Na po ve }a nu pro da ju kli ma-ure |a ja u objek ti ma „Mer ka t o r a„, „Ro d e„, „M-Teh n i ke„, osim atrak tiv ne po nu de, ak cij skih sni `e wa i ga rant nog ro ka na pro iz vo de, uti ca li su po voq ni uslo vi pla }a wa.

Ka ko su is ta kli u „Mer ka to ru„, to su mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa do go di nu da na „mer k a t or pi k a„ kar t i com i ~e ko vi ma gra |a na za iz no se ve }e od- 6.000 di na ra.

Ru pa u bu ye tu 100 mi li jar di

„Ba~ ka” ne }e tu |e du go ve Sa mo stal ni sin di kat pu ta ra Sr bi je sa op {tio je da su rad ni ci pet pu tar skih pred u ze }a – „Voj vo di na put–Ba~ ka put” iz No vog Sa da, PZP „Be o grad”, „Kra gu je vac”, „Ni{„ i „Vra we” po ~e li da pot pi su ju pe ti ci ju za pre i spi ti va we pri va ti za ci je tih pred u ze }a, ko ju }e upu ti ti no vo i za bra nom pred sed ni ku Sr bi je i bu du }em pre mi je ru. Ka ko is ti ~e pred sed ni ca Sin di ka ta So wa Vu ka no vi}, tra `i se pre i spi ti va we ra da Agen ci je za pri va ti za ci ju i re sor nih mi ni star sta va u vre me ka da su pri va ti zo va ne spo me nu te fir me, te utvr |i va we od go vor no sti po je di na ca i in te re snih gru pa ko ji su svo jim de lo va wem na ne li ne na dok na di vu {te tu po me nu tim kom pa ni ja ma.

Po {to je no vo sad sko pred u ze }e „Voj vo di na put–Ba~ ka put” ra ni je ras ki nu lo ugo vor o pri va ti za ci ji i i{ ~u pa lo se iz „NI BENS gru pe„ ko ja ih je ba ci la u ogrom ne du go ve te je dr `a va sa da we gov ve }in ski vla snik, in te re so va lo nas je ka ko to da po nov no tra `e pre i spi ti va we pri va ti za ci je, {to je, na ne ki na ~in, u wi ho vom slu ~a ju ve} ura |e no.

Pred sed nik Sin di ka ta „Ba~ ka pu ta” \u ro Tri vu no vi} iz ja vio je za na{ list da rad ni ci

Strah od su tra {wi ce Tri vu no vi} ka `e da je od oko 20 mi li o na evra du ga, ko li ko im se sta vqa na du {u, mo `da pet-{est mi li o na re al no wi hov dug pa bi `e le li da dr `a va ne vo di uku pan te ret na ime wi ho ve kom pa ni je. S dru ge stra ne, dug za iz ve de ne ra do ve, {to pre ko Fon da za ka pi tal na ula ga wa, {to „Pu te va Sr bi je” ili Mi ni star stva za in fra struk tu ru iz no si oko 600 mi li o na di na ra. Dok god se ne re {i pi ta we du go va, oni su u stra hu od su tra {wi ce, ni ti ima ju si gur nost po slo va wa, ni ti iz ve snost po sto ja wa fir me. tog pred u ze }a `e le, s jed ne stra ne, da se so li da ri {u s osta lim fir ma ma ko je zah te va ju pre i spi ti va we pri va ti za ci je, a s

dru ge, upr kos ras ki du ugo vo ra, dr `a va je sa mo sto pi ra la wi ho va ukup na du go va wa, dok oni `e le da se taj te ret ra{ ~e {qa i da

nud ni od mor a mi }e mo u me |u vre me nu pri pre mi ti plan re or ga ni za ci je i po ku {a ti da se naj bo qe {to mo `e mo pri la go di mo no vo na sta loj si tu a ci ji – po ru ~io je Su bi}. On je pod vu kao da bro do gra di li {te ne ma du go va rad ni ci ma, a po ve ri o ci ma }e po nu di ti mo gu} nost da svo ja po tra `i va wa kon ver tu ju u vla sni {tvo. @. Ba la ban

se utvr di sa mo wi hov re a lan dug, a da se eli mi ni {e deo na ko ji ni su mo gli uti ca ti jer je ta da {wi vla snik „NI BENS gru pe„ za du `i va wem jed nih fir mi ku po vao dru ge ili pla }ao dru ge tro {ko ve.

– Iako je dr `av ni po ve re nik ve} {est me se ci u fir mi, iako se, i po red ve li kih du go va wa pred nost da je is pla ti za ra da, ipak ne spa va mo mir no jer zna mo da se jed nom dug mo ra pla ti ti – ka `e Tri vu no vi}. – Ni ko od po ve re ni ka ne `e li da se od rek ne du ga, a mi `e li mo da sa se be ski ne mo te ret ko ji ni je na{. Po {to je dr `a va svo je vre me no sta la iza pri va ti za ci je na {e fir me i osni va wa „NI BENS gru pe„, mo ra da po mog ne da se ra{ ~e {qa ju du go vi i utvr di {ta ko mo ra da pla ti.

U raz go vo ru sa zna je mo da se ra di ka ko-ta ko, po sla i ne ma pre vi {e jer se za o {tra va si tu a ci ja oko odr `a va wa pre ka te go ri sa nih pu te va ko ji su pri pa li lo kal noj sa mo u pra vi, za ko je jo{ uvek ni je utvr |e no iz ko jih iz vo ra }e se fi nan si ra ti. To ma lo {to se za ra di, po tro {i se za is pla tu rad ni~ kih pla ta, du go vi sto je, {to ne mo `e du go po tra ja ti, ni ti osta vi ti rad ni ke rav no du {ni ma.

R. Da u to vi}

Bu xet ski de fi cit Sr bi je u pr vih {est me se ci ove go di ne bio je 98,95 mi li jar di di na ra, po {to su pri ho di bi li 338,9 mi li jar di, a ras ho di 437,85, ob ja vi lo je Mi ni star stvo fi nan si ja. Od ja nu a ra do ju na naj ve }i pri hod ostva ren je od po re za na do da tu vred nost – 169,77 mi li jar di di na ra, za tim od ak ci za – 74,71 mi li jar de, kao i po re za na do bit pred u ze }a – 30,9 mi li jar di.

Naj ve }i ras hod za pr vih {est me se ci bi li su tran sfe ri or ga ni za ci ja ma oba ve znog so ci jal nog osi -

gu ra wa – 139,48 mi li jar di di na ra, za tim ras ho di za za po sle ne – 113,01 mi li jar di i so ci jal na za {ti ta iz bu xe ta – 43,29 mi li jar de.

U ju nu je ostva ren bu xet ski de fi cit od 20,03 mi li jar di di na ra jer su iz da ci bu xe ta u tom me se cu bi li 73,26 mi li jar de, a pri ma wa 53,24 mi li jar de. Naj ve }i deo po re skih pri ho da od no si se na upla tu PDV-a – 26,5 mi li jar di di na ra. Za raz li ku od pri ho da od PDV-a u apri lu, ka da se pla }a ju tro me se~ ne oba ve ze, i u ma ju, kad je vi sok iz nos bio re zul tat na pla te uvo znog PDV-a, u ju nu tih efe ka ta ni je bi lo ta ko da se na pla ta PDV-a vra ti la na uobi ~a je ni me se~ ni ni vo.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

112,5610

114,8582

117,4999

112,2165

Australija

dolar

1

93,5903

95,5003

97,6968

93,3038

Kanada

dolar

1

90,1426

91,9822

94,0978

89,8666

Danska

kruna

1

15,1300

15,4388

15,7939

15,0837

Norve{ka

kruna

1

15,0426

15,3496

15,7026

14,9966

[vedska

kruna

1

13,1247

13,3925

13,7005

13,0845

[vajcarska

franak

1

93,6915

95,6036

97,8025

93,4047

V. Britanija

funta

1

142,5545

145,4638

148,8095

142,1181

dolar

1

91,9466

93,8231

95,9810

91,6652

Kursevi iz ove liste primewuju se od 12. 7. 2012. godine

Cena

Promet

9,38%

35

980

AIK banka a.d. , Ni{

2,60%

1.379

2.535.266

Imlek a.d. , Beograd

1,30%

2.340

956.570

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

0,92%

4.060

89.312

Soja protein a.d. , Be~ej

2,89%

499

2.162.676

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

-9,56%

530

2.120

Industrijske nekretnine a.d.

Voda Vrwci a.d. , Vrwa~ka Bawa

-6,76%

5.500

704.000

Galenika Fitofarmacija a.d.

-3,72%

2.070

207.000

BELEX 15 (437,88 0,66) Naziv kompanije AIK banka a.d. , Ni{

Promena % 2,60%

Cena 1.379

Promet 2.535.266

Imlek a.d. , Beograd

1,30%

2.340

956.570

Galenika Fitofarmacija a.d.

-3,72%

2.070

207.000

Jubmes banka a.d. , Beograd

-3,40%

10.500

105.000

Impol Seval a.d. , Sevojno

-0,89%

668

668

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

630

3.231.406

Soja protein a.d. , Be~ej

2,89%

499

2.162.676

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,79%

381

262.020

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,82%

1.350

109.350

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

324

0,00%

Energoprojekt holding a.d.

0,00%

430

0,00%

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-3,43%

3.550

21.300

Jubmes banka a.d. , Beograd

-3,40%

10.500

105.000

Promena %

Cena

Promet

Be~ejska Pekara a.d. , Be~ej

0,00%

250

220.250

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

0,92%

4.060

89.312

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

300

0,00%

Alfa plam a.d. , Vrawe

0,00%

6.500

0,00%

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

0,00%

1.640

0,00%

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

BIP a.d. , Beograd

Trivit Pek a.d. , Vrbas

0,00%

290

43.500

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

630

3.231.406

Soja protein a.d. , Be~ej

2,89%

499

2.162.676

Svi iznosi su dati u dinarima

HIGIJENA NA [TRANDU

ELEKTRODISTRIBUCIJA NAJAVILA

Ma {i ne ~i ste pe sak Od po ~et ka ku pa li {ne se zo ne do da nas na [tran du je bo ra vi lo oko 270.000 po se ti la ca, a dnev ne po se te ovih da na iz no se od 10.000 do 15.000 qu di. Port pa rol u „Grad skom ze le ni lu” Ivan No `i ni} ka `e za „Dnev nik” da se rad ni ci “Ze le ni la” mak si mal no tru de da hi gi je na bu de na vi skom ni vou.

- Dnev no se sa grad ske pla `e iz ne se iz me |u {est i osam ve li kih kon tej ne -

Mrak za 800 du `ni ka dnev no

ra sme }a. [trand se ~i sti sva kog ju tra od 6 do 8 ~a so va - is ti ~e No `i ni}.

Naj te `e odr `a va ti hi gi je nu na pe sku. Taj deo se sva ko dnev no ru~ no ~i sti, dok je ma {i na ma za ~i {}e we pe ska pla `a od po ~et ka se zo ne do sa da dva pu ta de taq no o~i {}e na. Tre }a ak ci ja po ~e la je ju ~e i tra ja }e na red nih se dam da na. To a le ti se ~i ste na sva kih 30-45 mi nu ta.

Q. Na.

„Elek tro di stri bu ci ja No vi Sad„ oba ve {ta va kup ce da je rok za pla }a we ra ~u na 20. jul, i ka ko ka `u, ra di na pla te aku mu li ra nih du go va wa za utro {e nu stru ju, po pred hod nim ra ~u ni ma, pri nu |e ni su da in ten ziv no ko ri ste sve za kon ske me re ko je im sto je na ras po la ga wu. To pod ra zu me va sva ko dnev na is kqu ~e wa ne u red nim pla ti {a ma kao i utu `i va we.

U na red nim da ni ma, na te re nu }e sva ko dnev no bi ti an ga `o va no 25 do 35 mon ter skih pa ro va ko ji }e

Novosadska

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Fo to: S. [u {we vi}

petak13.jul2012.

dnev no is kqu ~i va ti oko 800 ne pla ti {a. U slu ~a ju even tu al nog ob u sta ve is kqu ~e wa po treb no je da ku pac do |e u po slov ne pro sto ri je „Elek tro di stri bu ci je No vi Sad”, na Bu le va ru oslo bo |e wa 100, iz mi ri dug u ce lo sti i upla ti na kna du za po nov no pri kqu ~e we. U za vi sno sti od vr ste pri kqu~ ka, na kna da za po nov no ukqu ~e we je: za do ma }in stva sa tro fa znim mer nim ure |a jem 1.853, sa mo no fa znim 1.236 i za pri vred ni ke 4.214 di na ra.

B. M.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sud bi na ne mo `e da ~e ka

sto ti nak me sta za sa hra wi va we, a ka ko dnev no na ovom gro bqu u pro se ku bu de oko de set sa hra na ja sno je da }e sva me sta, {to bi se re klo, bi ti po pu we na za de se tak da na.

Pri ~a ni je ve se la, ali {ta da se ra di ka da je smrt sa stav ni deo `i vo ta. Tu se otva ra i pro blem, jer „Li sje” i da qe ~e ka gra |e vin sku do zvo lu da bi mo glo da po~ ne da ra di na de ve tom grob nom po qu, a pre te do zvo le tre ba im re {e we iz

Ka ta stra ne po kret no sti za par ce li za ci ju i spa ja we par ce la. Me |u tim, ima tu jo{ pro ble ma.

Ka ta star ne mo `e da iz da re {e we, jer ni je za vr {en dru go ste pe ni po stu pak ko ji se vo di u Mi ni star stvu gra |e vi ne po `al bi vla sni ka ne le gal no iz gra |e nog objek ta na de ve tom grob nom po qu. [ta re }i, ~i ta va pe ri pe ti ja. Na rav no da u pri ~i po sto je jo{ ne ke okol no sti, ali to je ukrat ko to. I sad, dok se za mr {e no ne raz mr si tre ba vre me na a we ga, o~i gled no, ne ma.

B. Markovi}

@IVO „EGZITOVO SELO”

U kam pu ju ~e 3.000 mla dih @i vot u „Eg zitovom” kam pu ve} je po pri mio svoj uobi ~a jen fe sti val ski tok - dru `e we, sun ~a we i ku pa we. Po re ~i ma or ga ni za to ra vi {e od tri hi qa de qu di tre nut no `i vi u kam pu, dok su

to kom ~i ta vog ju ~e ra {weg da na sti za li no vi sta nov ni ci „Vi li xa”. Ju ~e je odr `a na i za ni mqi va ra di o ni ca u ko joj su sta nov ni ci kam pa ima li mo gu} nost da u~e ka ko se svi ra bluz.

A. L.

V remeploV

Fal si fi kat skroz pr o pao Po ~et kom 1861. u No vom Sa du se po ja vio list „Sr bo bran”. Br zo se is po sta vi lo da su austrij ske i pr o a u strij ske vla sti u Sr bi ji fi nan si ra le ove no vi ne, ko je su, ra zu mqi vo, za stu pa le in te re se svo jih fi nan si je ra. Za to su one po sle dve go di ne pre sta le da iz la ze po {to ni su ste kle do voq no ~i ta la ca. Ali 13. ju la 1864. „Sr bo bran” se po no vo po ja vio pred ~i ta o ci ma. Jer, vla sti u Be ~u na me ra va le su da i uti ca jem na srp sko jav no mne we, ko li ko to li ko, do pri ne su iz bo ru „svog”

kan di da ta za pa tri jar ha u Srem skim Kar lov ci ma ko ji bi vo dio od go va ra ju }u „na rod nu po li ti ku”.

I po sle tri go di ne, ni je bi lo vi {e iz bo ra pa je list ne po vrat no po to nuo.

N. C.

„EGZIT” SINO] OTVORIO VRATA I NAPUNIO TVR\AVU

„Dju ran Dju ran” vra ti o osam de se te „Eg zit” fe sti val oba sjao je si no} svo jim sve tli ma Pe tro va ra din sku tvr |a vu, a bez broj ni va ti mu zi ke spu {te ni su niz Du nav. Pro gram na glav noj bi ni oko 20 ~a so va otvo rio je do ma }i bend „Kri {ke” po sle ~e ga je usle di la `e sto ga svir ka vel {ke atrak ci je „Skin dred”. Hi qa de mla dih ve} su oko se dam sa ti kre nu li put tvr |a ve, pre ko uta ba ne sta ze fe sti va la i Va ra din skog mo sta, a {a re ne ko lo ne qu di ra zi la zi le su se u pro sto ru Tvr |a ve u skla du sa mu zi~ kim uku si ma ko je pre fe ri ra ju. Ka da je no} ve} po ma lo ote ra la se }a wa na vru }i nu i pra {i na se sleg na, na Glav nu bi nu iza {la je ha ri zma ti~ na Bet Di to sa svo jim ben dom „Go sip” {to je zna ~i lo da ve ~e po la ko do `i vqa va vr hu nac. Po -

sle do bro pre ne {e ne ple sne ener gi je na pu bli ku s pe sma ma po put „Stan ding in the Way of Con trol“, „Go sip„ je stvo rio pra vu uver ti ru za sa zre le bri tan ske pop iko ne „Dju ran Dju ran”.

Ro man ti ci su do {li na svo je, a pr ve re ni hi to vi „Rio”, „Hun gry Li ke Wolf”, „Girls on Film”, „Or di nary World”, „Co me Un do ne” i mno gi dru gi pri u {ti li su kul mi na ci ju ve ~e ri.

Ve~eras maskenbal, „Toj dolsi” i „Wu order” Dru gi dan fe sti va la bi }e u zna ku ma sken ba la, pa iz or ga ni za ci je fe sti va la po zi va ju po se ti o ce da ve ~e ras pri kqu ~e ve li kom Eg zit kar ne va lu pod ma ska ma. Na Glav noj bi ni naj vi {e se i{ ~e ku je na stup „Wu or de ra”, a pu bli ku `eq nu kon stant nih rit mo va naj vi {e }e za gre ja ti Ro bert Di ec i Ma jam Ni dam na Dens are ni.

Fju`n bi na u pe tak nu di mo `da i na ja ~i pro gram to kom ~i ta vog fe stva la na stu pi ma uvek ra do vi |e nih de vo ja ka iz ben da „Lo lo bri |i de”, bri tan skom pank in sti tu ci jom „Toj dols” i do ma }im eki pa ma „Jar bo li” i „Go bli ni”. U prajm ter mi nu Eks po lo ziv bi nu za po se }e „Gren pa Ken dis”, „No Vej Bek”, „Brix” i „Krul hend”.

Na Fju`n bi ni qu bi te qi do ma }ih iz vo |a ~a naj vi {e su do {li na svo je na stu pi ma „Blok auta” i Ede Maj ke. „Eks plo ziv” bi na po ce pa na je pr ven stve no na stu pom bo ston skih pan ke ra „Strit Dogs”, a qu b i t e q i elek t ro va r i j a c i j a si n o} su sem na stu pom le gen dar nog di xe ja „Avi }ia” po ~a {}e ni i no vi sve t lo s nim 3D efek t i m a.

Are na je iz gle da la kao ni ka da do sa da, raz ba ca ne bo je, efek ti i sve tla stva ra li su uti sak kao iz ka kvih ga lak ti~ kih fil mo va.

Ta ko je ~i ta va ka ra van do ~e kao i da na {we ju tro, ra sve ta je iz gu bi la na mo men tu, pra {i na i Sun ce opet su se di gli iz nad gla va. Do {lo je vre me za spa va we.

A. Latas

PAJTI], PAVLI^I] I DEVENPORT U „EGZIT VILIYU”

Fe sti val gra di imiy Sr bi je Fe sti val ski kamp „Eg zit vi lix„ ju ~e su po se ti li pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}, ama ba sa dor Ve li ke Bri ta ni je Majkl De ven port i kon zul Am ba sa de Autra li je Tod B. Hep vort. Oni su, za jed no sa ge ne ral nim me na xe rom Eg zi ta Bo ja nom Bo {ko vi }em, pro {e ta li kroz kamp na [tran du, u ko ji su to kom da na pri sti za li po se ti o- ci iz svih kra je va sve ta.

- Eg zit je pre dva na est go di na na stao kao po sle di ca bun ta mla dih qu di i `e qe da se u ovoj dr `a vi us po sta vi ta kav si tem vred no sti ko ji }e nas vo di ti u prav cu evrop skih in te gra ci ja, do brih od no sa sa sve tom i u prav cu po boq {a wa imi xa na {e ze mqe u Evro pi i sve tu. Svo ju ci -

Fo to: S. [u {we vi}

rad sko gro bqe je po sta lo G te sno jer je na osmom grob nom po qu pre o sta lo jo{ oko

vi li za cij sku mi si ju na sta vqa i da nas i ~i ni mno go vi {e ne go {to ~i ni ~ak i srp ska di plo ma ti ja u po boq {a wu imi xa na {e ze mqe - re kao je Paj ti}.

Gra do na ~el nik Pa vli ~i} po `e leo je do bro do {li cu go sti ma fe sti va la i na po me nuo da vi {e od 50 od sto stra nih tu ri sta ko ji po se te grad to kom go di ne do la zi upra vo za vre me Eg zi ta. Am ba sa dor De ven port iz ja vio je da se i ove go di ne, kao i pret hod nih, o~e ku je po se ta ne ko li ko hi qa da bri tan skih gra |a na.

- Ovaj fe sti val u`i va ve o ma po zi tiv nu re pu ta ci ju u Ve li koj Bri ta ni ji i svi su odu {e vqe ni is ku stvom ko je no se odav de. Si gu ran sam da }e ta ko bi ti i ove go di ne - do dao je De ven port.

J. Z.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 8 do 9.30 Par ti zan skih ba za 22, 22 i 27 i Bu le var Jo va na Du ~i }a 3, 3a, 3b i 27. Od 10 do 11.30 Mi lo ja ^i pli }a od 2 do 8, S. Mom ~i lo vi }a od 2 do 14, \or |a Kr sti }a od 24 do 68, Isi do re Se ku li} od 33 do 68, Ste va na Pe tro vi }a Bri la od 34 do 68, Se qa~ kih bu na od 33 do 51, {ko la „Pr va voj vo |an ska bri ga da”.

Od 7.30 do 11 Jug Bog da na od Te ke li ji ne do kra ja. Od 8.30 do 9.30 na par na stra na Su bo ti~ ke od Ro ma -

nij ske do 69a. Od 9 do 12 Tol sto je va od 3 do 15. Od 10 do 10.30 Ki{ Er nea 48. Srem ska Ka me ni ca od 7.30 do 11.30 Ma li na, Ja go da i na se qe Kip. Ki sa~ od 9 do 11 deo na se qa od Slo va~ ke pre ma No vom Ki sa ~u i No vi Ki sa~. Fu tog od 9 do 13 Ra de Kon di }a od 2 do 52 i od 15 do 69 i se ma for na uglu Ra da Kon di }a i Gr me~ ke. Su sek od 8 do 11 deo vi kend na se qa Ko ru {ka od auto bu ske sta ni ce pre ma Su se ku.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak13 . jul2012.

DNEVNIK

TIM TALENATA REGISTROVAO PATENT

Stu den ti va zduh pre tva ra ju u vo du

NA NOVOSADSKOM DE^JEM LETU

Ras pust uz igru i u~e we U~e }i {ta je to Mle~ ni put i ono {to se iz van we ga na la zi, de ca osnov no {kol skog uz ra sta su ju ~e, u pro sto ri ja ma or ga ni za c i j e „Exu k ej{n aso s i ej{n”ima la pri li ke da na za ni mqiv na ~in pro ve du je dan dan let weg ras pu sta. Ka ko je ob ja snio pred sed nik ove or ga ni za ci je Igor A}i mo vi}, de ca ima ju pri l i k e da pri s u s tvu j u astro nom skim ra di o ni ca ma ko je se odr `a va ju u okvi ru ma ni fe s ta c i j e „No vo s ad s ko de~ j e le to”.

-Ovo je sa vr {en na ~in da ma li {a n i pro ve du let w e da n e kon struk tiv no, dru `e }i se, za ba vqa ju }i i u~e }i po ne {to. Da nas su ima li kra }e pre da va we o to me od ~e g a je na p ra vqen Mle~ ni put, {ta se sve u we mu

na la zi, ko li ko po sto ji ga lak si ja, {ta su cr ne ru pe, ma gli ne i kvar ko vi - re kao je A}i mo vi} do da ju }i da su to kom le ta u pla nu jo{ eko lo {ke i ra di o ni ce en gle skog je zi ka.

Na kon te o rij skog de la, ma li {a ni su pra vi li ma ke tu ra ke te, a ono {to ih je naj vi {e odu {e vi lo, bi lo je gle da we Sun ca kroz te le skop. Da nas je na sta vak ove ra di o ni ce ka da }e ima ti pri li ke da na u ~e ne {to vi {e o zve zda ma i sa zve `|i ma.

Ra di o ni ca se odr `a va od 10.30 do 12.30 ~a so va na Bu le va ru ca ra La za ra 44. Pri ja ve su mo gu }e na bro je ve te le fo na 064/328-5455 i 063/830-9-115. Vi {e o pro gra mu ma ni fe sta ci je mo `e se na }i na saj tu www.no vo sad sko de ci je le to.in fo.

A. J.

Pe sme ko je su osvo ji le svet Kon cert „Pe sme i ari je ko je su osvo ji le svet” bi }e odr `an u sre du, 18. ju la od 20 ~a so va u sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske. Na stu pi }e so pran Su za na [u va ko vi} Sa vi}, te nor Slav ko Ni ko li}, pi ja ni sta Mi o drag ^o la ko vi} i Pe tar Go lu bo vi} ko ji }e svi ra ti man do li nu, bu zu ki, ba la laj ku, gi ta ru i har mo ni ku.

B. M.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Diktator” (14.45, 22.35), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Na tajnom zadatku” (16.25), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30, 22.10), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45) KCNS: „I kad bi svi mi `iveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Ka r lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Rem si ja Ma na si je vi} i Da ni je la Pe trov ski iz No vog Sa da, Hu ma Ho xaj iz Ba~ kog Gra di {ta, Ve ri ca Ra ma~ iz \ur |e va i Slo bo dan ka Jer gi} iz Vaj ske, DE ^A KE: Je le na Mi la din ski Me da re vi}, Ta ma ra Mar ti no vi} Bu gar ski, Ve sna Ko tur, Iva na Te o va no vi}, Je le na La za re vi}, Mi la na Me de ni ca i El vi ra Ba log iz No vog Sa da, Ire na Mi len ko vi} iz Oxa ka, Ma ri ja na Ra ki ta iz Pe tro va ra di na, Bran ka Ni ko li} iz Fu to ga i Zla ti ca Ni ko li} iz Ba~ ke Pa lan ke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Laslo Lasla Feher (1950) u 10.30 ~asova, Darinka Dragutina Juri} (1936) u 11.15, Slavka Radeta Radovi} (1920) u 12, Stanka Vojina Stankovi} (1922) u 12.45, Jo`ef Lajo{a [andor (1934) u 13.30, Seqim Luqete Raka (1991) u 14.15, Bogdan Stanka Jeki} (1941) u 15 i Evica Stevana Kalawo{ (1950) u 15.45 sati. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Mirjana Slavka Latas (1927) u 15 ~asova. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Bosiqka Toma ]u}a (1933) u 13 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Marija - Etelka Imrea Boban (1926) u 11 ~asova.

Ka ko bi re {i li pro blem pi ja }e vo de, tim stu de na ta sa no vo sad skog Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka pa ten ti rao je ino va tiv ni ure |aj „va boks” ko ji va zduh pre tva ra u vo du. Za ovo soft ver skohar dver sko re {e we stu den ti Sr |an Ra du lo vi}, Go ran \o no vi}, Iva na Ko va ~e vi} i Mi lan Sa vi} osvo ji li su tre }e me sto na ovo go di {wem tak mi ~e wu „Imexn kup”, ko je or ga ni zu je kom pa ni ja „Maj krosft”.

- Re {e we je za sno va no na efek tu kli ma ure |a ja. Ciq je da se do bi je vo da iz va zdu ha ko ji se u ure |a ju hla di do ta~ ke ro si {ta. Ve} na ula sku va zduh pro la zi kroz od re |e ne fil te re, a po tom se u si ste mu vo da do dat no fil tri ra, ta ko da se na kra ju do bi ja vo da pot pu no is prav na za pi }e. To zna ~i da bi se ovaj ure |aj ve li ~i ne 30 pu ta 30 cen ti me ta ra mo gao po sta vi ti u pu sti wi i u ide al nim uslo vi ma bi smo do bi li oko tri de ci li tra vo de na sat- ob ja snio je Sr |an Ra du lo vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, in te ziv na iz ra da ure |a ja tra ja la je

oko dva me se ca, a to me je pret ho di lo me sec da na do go vo ra i ko ri go va wa ide je ka ko bi re zul tat tre bao da iz gle da. Glav na pred nost je u to me {to je ma {i na sa mo o dr `i va i na pa ja se so lar nom ener gi jom.

- Ka da se jed nom po sta vi na `e qe nu lo ka ci ju ne ma po tre be za iz la skom na te ren ka ko bi se ure |aj odr `a vao u po go nu. Je di ni iz la sci su u slu ~a ju ne kih ha va ri ja.

Wi me se kom plet no se upra vqa pu tem in ter ne ta, a po treb nu ener gi ju do bi ja iz so lar nog pa ne la - na veo je ovaj stu dent do da ju }i da je ure |aj pri men qiv je sko ro u svim ge o graf skim re gi ja ma, s tim {to se we go va per for man sa me wa u za vi sno sti od vre men skih uslo va.

Ide ja da se ova kav ure |aj na pra vi po te kla je od te ma tak mi ~e wa „Imexn kup” ko je se ba vi

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„Okri vqe ne su pru ge” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Okri vqe ne su pru ge” Xej msa Pa ter so na i Dej vi da Eli sa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Sve ga ne ko li ko mi nu ta po {to su iza {le iz pri vat nog he li kop te ra, Abi Eli ot i we -

ne tri dru ga ri ce sti `u u ne pojm qi vo ras ko {an i ve le le pan ho tel. Od se da ju u ve li ~an stve nom pred sed ni~ kom apart ma nu s po gle dom na Mon te Kar lo i pre pu {ta ju se u`i va wu: sun ~a wu i ku pa wu na ba ze nu, sa {i mi ju i sa keu, {am paw cu. Za ta ~e ti ri da na od mo ra `e le da `i ve tu |im `i vo tom. O{tro ju tar we sun ce pro bu di }e Abi na jah ti op ko qe noj po li ci jom. Ne {to stra {no se de si lo – ne {to ne za mi sli vo, pot pu no ne mo gu }e. Abi, Vi ni, Se re nu i Bra ju hap se i okri vqu ju za stra vi ~an zlo ~in. Pro vod iz sno va pre tva ra se u no} nu mo ru – u bor bu za op sta nak.

N. R.

„Vi tal ni 100+ go di na” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Vi tal ni 100+ go di na„, auto ra Mi la na Jan ko vi }a.

Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va.

J. Z.

VODI^

tElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

re {a va wem naj bit ni jih svet skih pro ble ma na zna ~e nih od stra ne Uje di we nih na ci ja. Ka ko je pre do ~io sa go vor nik, sam kon cept at mos fer skog ge ne ra to ra vo de je po znat odav no, a sa vet da na pra ve ure |aj ko ji }e ko ri sti ti ob no vqi ve iz vo re ener gi je do bi li su od men to ra i asi sten ta na Teh ni~ kom fa kul te tu „Mi haj lo Pu pin” De ja na Lac ma no vi }a.

- Ini ci jal no smo kre nu li sa ide jom oko sma we wa po tro {we i o~u va wa po sto je }ih re sur sa, da bi smo ka sni je, u kon sul ta ci ji sa men to rom, re {i li da se okre ne mo ka pro iz vod wi pi ja }e vo de ka ko bi bi li u po zi ci ji da po mog ne mo {to ve }em bro ju qu di - re kao je Sr |an Ra du lo vi}.

Na `a lost, tre nut no ne ma pre go vo ra za da qi raz voj ure |a ja jer su se ovi stu den ti skon cen tri sa li na za vr {e tak stu di ja Pro je kat su po mo gli Teh ni~ ki fa kul tet „Mi haj lo Pu pin„ i kom pa ni ja „Eg ze kom” ko ji su stu den ti ma po mo gli da ku pe ma te ri jal po tre ban za iz ra du pro to ti pa.

A. Jerini}

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

USPEH PR VOG RE GI O NAL NOG SAJ MA OMLA DIN SKOG TU RI ZMA

Centrom prodefilovalo 20.000 qudi Pr vi re gi o nal ni Sa jam omla din skog tu ri zma, ko ji je oku pio vi {e od 50 u~e sni ka iz 10 ze ma qa uspe {no je re a li zo van, ka ko sa kon fe ren cij skog i pro mo tiv nog aspek ta, ta ko i zbog mu zi~ kog de la pro gra ma, is ta kli su or ga ni za to ri na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je.

Za dva da na, 10. i 11. ju la, na Tr gu slo bo de, pre ko 20.000 qu di je u`i va lo u na stu pi ma gru pe „Van Gog”, ho ra „Vi va Voks”, iz vo |a ~a „Mo de step”, kao i uz ben do ve „Per pe tum Mo bil”, „Krem bou”, „Pro ces” i „Ma mur luk”.

Or ga ni za to ri Eg zit tim i Tu ri sti~ ka or ga -

ni za ci ja No vog Sa da, uz po dr {ku Mi ni star stva za eko no mi ju i re gi o nal ni raz voj, sma tra ju da je ovo tek po ~e tak ove sa rad we me |u ze mqa ma re gi o na. Kao sim bol ru {e wa ba ri je ra me |u na ro -

„Van Gog” i „Viva Voks” na Trgu slobode

di ma na ovim pro sto ri ma u~e sni ci pr vog re gi o nal nog Saj ma pot pi sa li su de kla ra ci ju o sa rad wi i raz vo ju omla din skog tu ri zma u re gi o nu Bal ka na na sim bo li~ nom ostat ku zi da, ko ji je „eks p lo d i r ao” na pr vom „Eg zi tu” 1998. go di ne.

Glav ni ciq ove sa rad we je da re gion Bal ka na u~i ni jed nim od naj a t rak t iv n i jih de sti na ci ja za omla din ski tu ri zam na sve tu, na po me nuo je osni va~ „Eg zit” fe sti va la i idej ni tvo rac Saj ma Du {an Ko va ~e vi}.

I. D.

petak13.jul2012.

9

PRE PO RU KA ZA PRED U ZE ]A I SLU @BE ^I JI JE OSNI VA^ GRAD

Vru}ine mewaju tempo rada

Grad ski od bor za ko or di na ci ju me ra za uma we we even tu al nih po sle di ca od vi so kih tem pe ra tu ra No vog Sa da do neo je pre po ru ku da se pre du zmu pre ven tiv ne me re ra di sma we wa po sle di ca vi so kih tem pe ra tu ra u No vom Sa du. Pre po ru ~u je se op ti mi za ci ja ra da jav nih ko mu nal nih i dru gih jav nih pred u ze }a, usta no va, or ga ni za ci ja i slu `bi ~i ji je osni va~ Grad, kao i dru gih pri vred nih su bje ka ta ko ji oba vqa ju de lat nost na te ri to ri ji Gra da, uz po {to va we za kon skog mi ni mu ma pro ce sa ra da u uslo vi ma ele men tar ne ne po go de iza zva ne vi so kim tem pe ra tu ra ma. Ta ko |e, Grad ski od bor pod se }a gra |a ne da u pe ri o du od 10 do 17 ~a so va, zbog vi so kih tem pe ra tu ra tre ba da iz be ga va ju iz la zak i du `e za dr `a va we na jav nim me sti ma zbog mo gu }ih zdra stve nih pro ble ma.

B. M.

DI VQI OGLA SI PRE PLA VI LI GRAD

Na banderama berza `ivota Ban de re, sa o bra }aj ni zna ci, kan te za sme }e i sta bla dr vo re da po red sa o bra }aj ni ca od u vek su bi li po god na me sta za po sta vqa we raz li ~i tih ogla sa, jer su do stup na svi ma, a ogla si se ne pla }a ju. Pi sa ne ru kom ili od {tam pa ne, vla sni ci ove pa pi re le pe jed ne pre ko dru gih, pa su ova di vqa me sta za ogla {a va we po pri mi la ru `nu for mu. To iz gle da ne sme ta ni kom, sve dok se po po voq ni joj ce ni mo `e na }i po treb na uslu ga.

Na ovim pa pi ri ma su gra |a ni ma se nu de raz li ~i te po god no sti, a da je eko nom ska si tu a ci ja po je -

sa mo po la go di ne, a naj bi zar ni ji oglas nu di ~a so ve po pu lar ne folk mu zi ke. Na sva kih pet na est ko ra ka mo `e se vi de ti po nu da za jed no dnev ni tu ri sti~ ki iz let u ba wu u Ma |ar skoj, ili {o ping u ne kom od po zna tih ma |ar skih tr `nih cen ta ra, tro dnev no ho do ~a {}e u ma na stir Ostrog, ili obi la zak fru {ko gor skih ma na sti ra.

Za stu pqe ni su i ogla si za na tli ja , pa se mo gu pro na }i po nu de zi da ra, mo le ra, sto la ra, ke ra mi ~a ra i bra va ra.

Vi so ko o bra zo va ni su gra |a ni, sa ma lim pla ta ma ma le, ili u po tra zi za po slom, ova ko tra `e iz -

Nu de se po lov na du ga ven ~a ni ca, po lov na de~ ja ko li ca, ~a so vi folk mu zi ke, jed no dnev ni tu ri sti~ ki iz let u ba wu u Ma |ar skoj, {o ping u ne kom od ma |ar skih tr `nih cen ta ra, ho do ~a {}e u Ostrog, obi la zak fru {ko gor skih ma na sti ra, pu no je ogla sa zi da ra, mo le ra, sto la ra, ke ra mi ~a ra, bra va ra, po nu da za ~a so ve ma te ma ti ke, en gle skog, in for ma ti ke… di nih No vo sa |a na ja ko lo {a sve do ~i i oglas na ko jem se pro da je be la, po lov na du ga ven ~a ni ca, ko ja se po `e qi mo `e skra ti ti.

Osim ven ~a ni ce, na po nu di su i po lov na de~ ja ko li ca ko ri {}e na

vor za ra de, pa se na ban de ra ma mo gu na }i ogla si na ko ji ma se osnov ci ma i sred wo {kol ci ma po voq no nu de pri vat ni ~a so vi ma te ma ti ke, en gle skog i in for ma ti ke, a ima i po nu da za iz ra du

^ITAOCI PI[U SMS

se mi nar skih i di plom skih ra do va. Su gra |an ka, ko ja na ovaj na ~in za ra |u je je di ni no vac, ka `e da joj se is ti ca we ogla sa na ban de re do ne kle is pla ti lo.

- Za vr {i la sam Eko nom ski fa kul tet i ma ster na Pri rod noma te ma ti~ kom fa kul te tu i ni ka ko ne mo gu da pro na |em po sao- ka `e na {a sa go vor ni ca. - Da bih za -

ra di la no vac, od lu ~i la sam se da da jem pri vat ne ~a so ve iz ma te ma ti ke. Od ovih ~a so va me se~ no mo gu da sku pim oko 25.000 di na ra, ali dok tra je {kol ska go di na. Sa da ne mam u~e ni ke, ra pust je, pa }u mo ra ti da se pre ra ~u na vam sa pa ra ma.

Po {to je se zo na go di {wih od mo ra u je ku, vla sni ci ku }a na mo ru nu de i po vo qan sme {taj, a na ban de ra ma se iz da ju i gar so we re, pro da ju ili uz do pla tu me wa ju sta no vi. Me |u naj po pu lar ni jim su i ogla si ko ji nu de raz li ~i te ko zme ti~ ke uslu ge, pe di kir, ma ni kir, ma sa `e, kao i mu {ka i `en ska {i {a wa. Su gra |a ni ma su do bro po zna ti i sta ri ogla si na ko ji ma se ot ku pqu je zla to, a ve li ki broj No vo sa |a na bio je za ~u |en ka da su se po ja vi li ogla si ko ji su nu di li ot kup ko se.

Ban de re sva ko dnev no po pri ma ju no vo ru ho, a ute {na je je di no ~i we ni ca da na ovim me sti ma ne ma ne pri stoj nih ogla sa.

N. Rad man

065/47-66-452

Leto, vreme nam}ora E, mo ji No vo sa |a ni sve vam sme ta, te ne ma te la da de set da na, te vam da le ko ulaz za [trand, te uni {ti }e tra vu, a vi za ku pi li ka bi nu, pa ni ste ku pi li ceo [trand!

063/7611... * * * Kan da bi naj bo qa u{te da na pen zi ja ma bi la da se po u bi ja po lo vi na ko ri sni ka pen zi ja, a to }e i po sti }i ako pro se ~an ~ek sve du na pe de set od sto pro se~ ne pla te. Ti ho ubi ja we pen zi o ne ra gla do va wem! A od bor ni ka po skup {ti na ma kol ko ti du {a `e li i sa mo dre ma ju uz de be le pla te...

063/4797... * * * Pro da li za vi kend 26.000 ka ra ta na [tran du. Ne {to mi sli mo, a {ta je bi lo ono mad sa fal si fi ko va nim kar ta ma, ni ko ni je od go va rao.

065/9137... * * * Hva la Idei na ba na na ma od sa mo 94 di na ra, pa jef ti ni je su od do ma }ih bre sa ka, kaj si ja, ma li na .........

064/1552... * * * Da li je nor mal no da put ni ci, ko ji ~e ka ju pri grad ski auto bus 22, 23, 24, se de u ho lu @e le zni~ ke sta ni ce u No vom Sa du, a mr zi ih da pru `e 50 ko ra ka do auto bu ske sta ni ce gde su pla ti li uslu ge GSP-a? Za {to GSP „No vi Sad“ ne obez be di klu pe za svo je put ni ke ko ji ~e ka ju bus na pot ko vi ci?

064/9833... * * * Mi ko ji ne vi di mo ni sun ca ni me se ca i ra di mo sva ki dan ne mo `e mo da ve ru je mo na {ta se `a le

do ko li ~a ri. Hva le se ka ko su na [tran du od ma ja do sep tem bra sva ki dan i po tro {e 1.000 di na ra, pa im sme ta Eg zit kamp u wi ho voj do sa di i raz gla ba wu ....?

063/5874... * * * Po sle tri da na, Pe tro va ra din opet bez vo de! Po ~i we Eg zit, sil ne pa re }e do bi ti {a ~i ca qu di, a Pe tro va ra din ci opet sa mo uz ne mi ra va we i ne spa va we, le po je {to smo to le rant ni, ali {to uvek na svo ju {te tu? 063/8623...

* * * Paj ti }u i DS! ^an ku i LSV! Ustav ni sud nas je po ni zio.

064/3899... * * * Go vo rio sam i pi sao ka ko je po li ti ka „kur va”, a ko se wom ba vi ne zna ~i da je ve li ki {va ler! Ovih da na, ko na~ no je sti gla i po tvr da za tu mo ju te zu, ~ak i vi {e od to ga!

063/1050... * * * ^i ta ju }i od lu ke Usta vog su da Sr bi je vi dim da su i te ka ko

* * * Ni kad vi {e [trand i Eg zit!

Raz ba ca no sme }e, to a le ti za u da ra ju, ga di nam se bi lo gde pe {kir po sta vi ti!

063/1591...

na sna zi te ko vi ne jo gurt re vo lu ci je.

069/2907... * * * Od lu ka Ustav nog su da da us kra ti i ona ko ma le nad le `no sti AP Voj vo di ni ni je ni {ta

dru go ne go po li ti~ ka bla ma `a, ko ja nas neo do qi vo pod se }a na de ve de se te go di ne. Ka ko ne }e mo i ne sme mo ni u mi sli ma da bu de mo u de ve de se tim, ape lu jem na Vla du Voj vo di ne i grad No vi Sad da svo je pra vo {to pre po tra `e pred me |u na rod nim su dom u Stra zbu ru.

063/5243... * * * Ima jed na pre su da gde su di ja ka `e na `al bu tu `i o ca da se tre ba `a li ti ka da je za to vre me, na do ku ment ko ji je fal si fi kat i sa mim tim bez vre men ski.Ite re sant no je da ~o vek, mi ni star pro stor nog pla ni ra wa, u ve zi sa re sti tu ci jom ka `e za one ko ji ima ju pra vo na po vra }aj, da je tre ba lo on da da se `a le.

060/0227... * * * Da li }e se ne ko od ve li kih stru~ wa ka iz GSP-a smi lo va ti da uve de po la zak na li ni ji 10a u 17.35 sa ti za zo nu jug da qu di ne mo ra ju na po sao da idu pre ko wi va po bla tu i zi mi po sne gu do ko le na, kao {to su wi ho vom sa mo vo qom ve} go di na ma pri si qe ni da ~i ne.

061/1546... * * * 063/5243... ka `e da je Eg zit kamp na [tran du naj bo qe pri vre me no re {e we. Ovim je po tvr dio da to ni je do bro re {e we, jer da je do bro, ne bi bi lo pri vre me no. I da qe mi slim da je to jed no od naj lo {i jih re {e wa, pa ma kar bi lo i pri vre me no.

063/5568...

MLA DI SIN DI KA LI STI IZ SR BI JE I EVRO PE PO RU ^I LI

Vreme za radni~ka prava Mu zi~ ki fe sti val Ezgit ko ri ste sek ci je mla dih me ta la ca iz Sr bi je, Dan ske, Slo ve ni je, Ma |ar ske, Hr vat ske, Re pu bli ke Srp ske... za pro mo ci ju sin di kal nih ide ja. Mla di sin di kal ci ju ~e su bi li u {et wi. “Svi smo bi li ob u ~e ni u iste ma ji ce na ko ji ma je pi sa lo „Ti i ja smo sin di kat”.

Da nas }e mo na [tran du ima ti tri ak ci je: „Dr vo `e qa”, „Zid pla ~a i „Bes pla tan za gr qaj” - na ve la je Rad mi la Jo li}, pred sed ni ca sek ci je mla dih me ta la ca u

po i krq jin skom ogran ku Sa mo stal nog sin di ka ta .

Pred sed nik In ter na ci o nal ne or ga ni za ci je mla dih sin di ka ta „3 F” u Dan skoj La res Bond Knu sen ka zao je da se u Dan skoj mla di ani mi ra ju za ~lan stvo u sin di ka tu jo{ u sred woj {ko li. ^lan Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu Mi lan \u ki} pri mio je mla de sin di kal ne ak ti vi ste u Grad skoj ku }i i ka zao da je va `no da mla di vi de da je No vi Sad grad u ko jem se ne gu je so ci jal ni di ja log.

Z. D.

KO LI KO MLA DE KO [TA PRO VOD

No} pojede najmawe hiqadarku Pe tak i su bo ta uve ~e uvek su bi li naj pro fi ta bil ni ji za vla sni ke ka fi }a, jer su to da ni ka da se ve }i na sred wo {ko la ca i stu de na ta sja ti u cen tar gra da. Ovi pro vo di su sku pqi od po po dnev nog od la ska na ka fu, pa je u nov ~a ni ku po treb no ima ti do voq no pa ra za dva- tri pi }a i tak si. Pa ko ja je to su ma nov ca ko ja ob u hva ta pro vod na gra ni ci iz me |u dvo li tre u Por ti i ~a {}e wa po la ka fa ne?

No vo sad ski ka fi }i u cen tru uglav nom ima ju vr lo sli~ ne ce ne, 20 di na ra go re-do le. So ko vi ko {ta ju oko 100 di na ra, pi va (fla {i ra na i to ~e na) se kre }u od 100 do 200 di na ra, dok qu bi te qi krat kih pi }a mo ra ju za ~a {i cu da iz dvo je oko 200 di na ra.

- Ako se re {i da se ide u pro vod, bez 1.000 di na ra ne tre ba na pu {ta ti ku }u. To je ne ki mi ni mum, za dva tri, pi }a i pre voz.

Pa re ni kad ne ga ran tu ju do bar pro vod, ve} sa mo po ve }a va ju iz bor ka fi }a ko ji te ve ~e ri mo gu da se obi |u. Ipak je naj bit ni je dru {tvo- ka `e stu dent ki wa Na ta {a Atla gi}.

Na rav no, uvek ima i onih ko ji na ve ~er wi iz la zak po tro {e ma lo vi {e nov ca.

- Iz la zim na ra zna me sta, od ka fi }a do ka fa na. Pi jem pi vo, ra ki ju i te ki lu, a na iz la zak mi ode do 3.000 di na ra – ka `e dva de set sed mo go di {wi Vla di mir P. Na su prot we mu No vo sa |an ka Jo va na S. tro {i mno go ma wu su mu na vi kend pro vod.”Ne pi jem al ko hol, {to je ve o ma do bro i po moj nov ~a nik. So ko vi i vo da su jef ti ni ji, ta ko da sa 500 di na ra mo gu da po kri jem ce lo ve ~e” ka `e Jo va na.

Ne ko li ko pi }a, bez pre te ri va wa, pqe ska vi ca ili in deks ko ji ve }i ni mla dih No vo sa |a na iz gle da ju mno go uku sni je u tri sa ta uju tru, i tak si ku }i ko me pret ho di la vov ska bor ba za vo zi lo kod “Put ni ka”. Su ma su ma rum, bez 1000 di na ra ne tre ba iz la zi ti iz ku }e. Za one ko ji ni su voq ni da se vu ku od ka fi }a do ka fi }a, ili im to bu xet ne do zvo qa va, ko ki ce i {et wa Zmaj Jo vi nom i Du nav skom uz tra~ par ti ju uvek su do bro re {e we.

A. Var ga

10

vOJvOdinA

petak13.jul2012.

ЗАВРШЕНО КОНСТИТУИСАЊЕ ВЛАСТИ У НОВОМ БЕЧЕЈУ

Изабрани чланови Општинског већа

НОВИ БЕЧЕЈ: Новоизабрани председник општине Нови Бечеј Саша Шућуровић (ЛДП), како то налаже закон и статут, биће уједно и председник Општинског већа, док ће његов заменик у оба случаја бити Томислав Ратковић (ДС). Поред њих двојице, Општинско веће чини још девет чланова: Миливој Перић - задужен је за спорт, здравство и социјалну заштиту, Радослав Шећеров - за сарадњу са месним заједницама, Страхиња Васковић за омладину, Срђан Ћопић - за туризам, Драган Попов - за пољопривреду, Иван Јакшић - за предузетништво, Тибор Бало за просвету, Миодраг Латинчић - за индустријски развој, Предраг Усеиновић - за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине.

На првој седници општинског већа у новом сазиву, осим чланова овог тела, представили су се и помоћници председника општине - Ивица Миланков - за предузетништво, Милован Баштованов - за комуналне делатности и Зоран Пушић - за пољопривреду.

- На седници је договорено да општинско веће у овом мандату више учествује у функционисању локалне власти него што је то био случај у претходном. Подељене су делатности, одлучено је ко ће се чиме бавити и договорили смо се да свако у наредних седам дана поднесе план свог рада и деловања у будућем периоду. Мислим да ће ово веће бити пуно ефикасније него претходно – рекао је Саша Шућуровић. Ж. Б.

ПОТПИСАН КОАЛИЦИОНИ СПОРАЗУМ СНС, СВМ, ЛДП И СПО У БЕЧЕЈУ

Воља бирача најважнија

БЕЧЕЈ: Иако су на минулим локалним изборима добили највећи број одборничких мандата, укупно 11, бечејске демократе ће бити опозиција у наредном периоду. Јер, коалиције са по осам одборника, „Миша Вребалов – Преокрет за Бечеј“, у чијем саставу су ЛДП и СПО, „Покренимо Бечеј – Томислав Николић“ окупљена око СНС, и пет, од укупно осам, одборника СВМ јуче су потписали Коалициони споразум о формирању нове политичке већине у највећој потиској општини. Тако је нова коалиција сакупила 21 одборника, од укупно 36, а до нове седнице Скупштине општине Бечеј средином идуће недеље могуће је да све буде увећано.

- Предвиђају нам озбиљне проблеме у нашој странци СВМ због овакве одлуке, али смо се руководили интересима суграђана. Наша је обавеза да као странка континуитета помогнемо овим младим људима пуним ентузијазма и Бечеју вратимо некадашњи сјај, рекао је председник ОО СВМ Бе-

чеј и експредесдник бечејске општине Петер Кнези, који је на минулој конститутивној седници СО Бечеј изабран за председника локалног парламента. Потписе на Коалициони споразум који садржи 14 тачака ставили су мр Вук Радојевић (СНС), Дејан Вуковић (СПО), Далибор Кекић (ЛДП) и Петер Кнези у име пет одборника СВМ.

- Показали смо пуну аутономност на локалу. Нисмо дозволили да нам лидери из централа наших странака одлучују ко ће с ким у коалицију на локалном нивоу. Водили смо се интересима суграђана и овим испунили вољу већине бирача, који су се изјаснили за промене -нагласио је мр Вук Радојевић. Коалициони партнери су се договорили да на првој наредној седници локалног парламента кандидат за председника општине буде мр Вук Радојевић из СНС, а његова заменица Тамара Иванишевић из ЛДП. В. Јанков

У СУБОТУ ФЕСТИВАЛ „ГРАД НА ВОДИ” У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ

„Гарави сокак” и кулинари крај Тисе НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Други пут у Новом Кнежевцу ће се у суботу одржати фестивал „Град на води“. Сва дешавања биће на обали Тисе, на коју се наслања ова севернобанатска варошица. Фестивал се одвија у склопу међународног пројекта „Јачање веза путем заједничког наслеђа, у оквиру реализације ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија, са циљем промоције и јачања културних потенцијала ове средине и других пограничних региона Војводине и мађарске Жупаније Чонград. Члан Општинског већа Новог Кнежевца Саша Нецков каже да је идеја организатора да се уз добро осмишљени програм грађани врате реци, промовише и унапреди туристичка понуда Новог Кнежевца.

- Манифестација је замишљена као спој кулинарских и музичких догађаја и бесплатна је за учеснике, за све садржаје. Једино учесни-

ци међународног кулинарског такмичења у кувању рибље чорбе по екипи плаћају котизаицју од 1.000 динара. Прошлог лета кувало је 87 екипа, а овог пута очекујемо учешће 100 екипа - каже Нецков. Пријаве и све информације у вези са учешћем на такмичењу у кувању рибље чорбе могу да се добију на телефон 062/792-808. Окупљање кулинара је у суботу од 13 сати код Кајакашког дома, а потпаљивање ватре испод котлића је у 16 сати. За све пријављене екипе на име котизације обезбеђена је риба, зачини новокнежевачке Прехрамбене индустрије „Алева“ и огревно дрво. Организатори најављују добар штимунг, јер ће од 20 сати наступати Тамбурашки оркестар „Лале“ из Новог Кнежевца, а од 21,30 је концерт познате новосадске групе „Гарави сокак“. Специјални гост и водитељ програма је популарни телевизијски водитељ Иван Зељковић. М. Митровић

dnevnik

СНС О КАДРОВСКОЈ ПОЛИТИЦИ У ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА И УСТАНОВАМА

Има места и за демократе

ЗРЕЊАНИН: Већ на конститутивној седници Скупштине града Зрењанина одборници СНС, СПС, ДСС, НС и СПО, странака које чине нову локалну власт, сменили су готово све директоре јавних предузећа и установа из редова ДС и ЛСВ, и на њихова места поставили вршиоце дужности. Док су неке смене биле очекиване, највеће изненађење представљало је рашчињење директора

тражио одговор на питање, зашто је ухапшен тадашњи, а сада и новоизабрани градоначелник Горан Кнежевић, са сарадницима. Лојалност Кнежевићу у време када је то носило огроман ризик не само за каријеру, Воргића ипак није спасла од смене. Али, напредњаци тврде да су, спроводећи кадровску политику, испоштовали све оно што су обећавали у изборној кампањи. Пред-

Именован први помоћник градоначелника Решењем градоначелника Горана Кнежевића за његовог помоћника постављен је Иван Живков, дипломирани социолог из Зрењанина. Живков је рођен 1976. године у Зрењанину. Дипломирао је социологију на Филозофском факултету у Београду. Има више од 10 година радног искуства у пословима политичког консалтинга и односа с медијима. Народног музеја Божидара Воргића. Осим добрих резултата установе којом руководи, међу којима је и 11 одобених пројектата од републичког министарства само у овој години, Воргић је зрењанинској јавности познат и као један од иницијатора и главних покретача грађанске иницијативе под називом „Истина за Горана Кнежевића”. Реч је о прикупљању потписа и организовању трибина крајем 2008. године, на којем се

седница Савета за медије Градског одбора СНС Маријана Вујчин рекла је на конференцији за новинаре да су напредњаци, поштујући своју реч да ће прилику пружити и нестраначким личностима, за директора Народног позоришта „Тоша Јовановић” предложили Ивану Кукољ Соларов, а за члана градске владе Дубравку Булован Бенгин.

- Испоштовали смо и обећање да нећемо бити осветољубиви

према политичким неистомишљеницима ако су добро радили свој посао, па смо предложили да на челу Радија „Зрењанин” остане Љиљана Поповић, која је члан Демократске странке. Дали смо шансу и младим стручњацима који носе нове идеје и нову енергију, и зато смо предложили Горана Краварушића, дипломираног машинског инжењера старог 37 година, за директора Дирекције за изградњу града – навела је Маријана Вујчин, напомињући да је Краварушић на досадашњем радном месту имао већу плату него што ће је имати као директор Дирекције, „из чега се јасно види да смо поштовали и реч да нам јавна предузећа неће служити као место за ухлебљење гладних партијских уста”. СНС је, по њеним тврдњама, испоштовала и обећање ће за свако место у градској власти кандидовати компетентне људе, што је показала именовањем Златане Анкић за члана Градског већа задуженог за ресор спорта. Анкићева је, иначе, вишеструки државни првак у каратеу, међународни судија и својевремени добитник Спартакове награде и Награде града Зрењанина за достигнућа у спорту. Ж. Балабан

Изабела Шерић председница општине

ОЏАЦИ: Председник општине Оџаци Предраг Цветановић је на седници СО поднео оставку на ту функцију пошто је постао покрајински посланик, а на његово место је, на предлог председника СО Милоша Пејчића, именована Изабела Шерић досадашау председница одборничке групе За европске Оџаке-Борис Тадић. У обраћању одборницима, Шерићева је предложила свог заменика, а то је др Ђорђе Богдановић из СПС-а . За чланове општнског већа изабрани су Верољуб Марковић, Милан Орлић, Звездан Ђуричић, др Драган Налчић, Драгољуб Настасовић, Милован Станковић, Маријана Церовић, Момир Радојчић и Милош Станисављевић. Именован је и председник Управог одбора Дома здравља у Оџацима, Едуард Корењи (СВМ). С. М.

Донација болници

СОМБОР: Градоначелник Сомбора Немања Делић је уручио донацију вредну милион динара породилишту болнице „Др Радивој Симоновић“.Реч је о инструментима за операције.

ОПШТИНА КИКИНДА КУПИЛА КАСАРНУ

Уместо војске спа центар? КИКИНДА: Између Дирекције за имовину Републике Србије и Општине Кикинда, потписан је уговор о преносу права својине касарне „Серво Михаљ” на Општину Кикинда. Према речима начелника општинске управе Бранка Љубоје касарна је купљена у складу са свим одлукама Скупштине општине Кикинда и Општинског већа, а према Мастер плану Министарства одбране о решавању вишка непокретности у власништву Војске.

- У уговору који је потписан јасно су прецизиране обавезе. Касарана је купљена по цени од 830 хиљада евра, а отплаћиваће се у 60 месечних рата. Након

уплате прве рате Општина Кикинда добија право да упише јавну својину на своје име - рекао је Љубоја.

Овај простор протеклих година је пропадао јер нико није бринуо о њему. Касарна је, како каже Љубоја, комунално, инфраструктурно и архитектонски опремљена и на добром је

месту. Треба доста улагања, али намена је вишеструка. Планиран је Музеј „Терре” у делу простора-мањежу, можда спа центар, трговински објекти. Раније су касарну више пута посетили представници компаније из Мађарске који су били заинтересовани за изградњу трговинског центра.

- Обновићемо контакте са њима да видимо да ли су и даље заинтересовани за овај посао каже Љубоја. Касарна се простире на четрдесетак хектара и има 52 објекта. Куповином овог простора Кикинда је добила опремљену индустријску зону. А. Ђ.

ОТВОРЕН ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР ЗА ПРЕДУЗЕТНИКЕ У РУМИ

Праве информације у право време

РУМА: Регионална развојна агенција Срем и Клуб привредника општине Рума, је уз подршку Општине Рума и помоћу средстава Покрајинског секретаријата за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу отворила јуче први инфо-центар за предузетнике у Руми. Пројекат под називом „Информација у право време - предузетнички инфо- центар“ има за циљ успостављање бољег пословног окружења у општини Рума.

- Идеја за овакав пројекат и реализацију истог, потиче од Клуба привредника у Руми. Желели смо да изађемо у сусрет свим предузетницима, да добију праве информације у право време, да би што успешније пословали. Овај

пројекат треба да умрежи и подстакне сарадњу јавног, приватног и цивилног сектора, односно привредника са циљем јачања и афирмације локалне самоуправе као координатора и носиоца локалног економског развоја- истакао је менаџер пројекта и представник Регионалне развојне агенције Срем Зоран Радаковић. Имплементација пројекта траје већ четири месеца, а укупна вредност је нешто више од 916 хиљада динара. Биће направљена прва база података привредника на територији општине Рума, и интернет страница на којој ће сви предузетници, врло лако и брзо моћи да дођу до свих жељених информација. Седиште овог инфо- центра биће у канцеларијама

Локалног економског развоја у Руми, и још два пункта за информисање у канцеларијама РРА и Клуба привредника.

-За сваког предузетника права информација у право време представља кичму посла. Услужни центар ће спојити све привреднике и умрежити све вредне информације за добро пословање. Привредници Руме успели су да пре два месеца формирају Унију послодаваца општине Рума, и овај инфо- центар може нам само бити од велике користи. Стварање овакве пословне атмосфере у Руми представља први корак останка младих људи у свом граду који желе да направе свој посао- рекао је румски предузеник Душан Кнежевић. М. Марушић

Нова цена воде у Кикинди

КИКИНДА: Од 1. јула ЈКП „6. октобар“ примењује нову, вишу цену воде. Поскупљење је око седам одсто. У Јавном комуналном предузећу напомињу да је поскупљење последица виших цена енергената и одржавања система. На рачунима које ће грађани добити у августу кубик воде обрачунаваће се по цени од 32,5 динара, уместо досадашњих 30,3.

- У сеоским домаћинствима просечна потрошња је 11 кубика, па ће им рачуни бити увећани за 25 динара, а у граду, на просечних 12 кубика потрошње, и са услугама канализације, поскупљење је 45 динара -каже директор ЈКП “6. октобар“ Милан Караћ Дуговања домаћинства сада су око 50 милиона динара. Већи проблем је, ипак, привреда која дугује 10 милиона више, због че-

га ће, кажу у Комуналном, морати да предузму озбиљније мере.

- Највећи дужници су: Ливница „Цимос“, АД „Тоза Марковић“, Хотел „Нарвик“ и АД „Банини“. Вероватно ћемо морати да прибегнемо утуживању, мада то избегавамо. Ипак, сада смо дошли у ситуацију да не можемо да измирујемо обавезе према нашим добављачима и да одржавамо опрему - каже Караћ. А. Ђ.

- SНедостатак инструмената за операције је проблем с којим су се гинеколози дуго суочавали и то је утицало и на квалитет радарекао је др Милан Грба, директор болнице захваљујући се на донацији. Нови хирушки инструменти за гинеколошке опрације обезбеђени су захваљујући уштедама у градској каси са ставке које користи градоначелник. Болница „Др Радивој Симоновић“ пружа заштиту житељима Западнобачког округа, а њих је више од 200.000. Од почетка године у сомборском породилишту рођено је 430 беба што је далеко мање него раније. Ј. П.

Скупље комуналије СОМБОР: Чланови Градског већа одобрили су више цене услуга које пружају „Чистоћа“ и „Водоканал“. Цена изношења смећа и услуга сахрањивања повећана је за пет одсто, док је вода за пиће, одвођење и пречишћавање отпадних вода као и накнада за одржавање водоводног прикључка повећана за 16,51 одсто. Кубни метар воде за домаћинства стаје сада 47,46 динара, за одвођење воде 9,49 а за пречишћавање отапдних вода 37,97 динара .Остали потрошачи кубни метар воде плаћају 88,28 динара, за одвођење воде 17,66 а за пречишћавање отпадних вода 37,97 динара.На ове цене обрачаунава се и осам одсто пореза на додату вредност. Ј. П.

dRU[TvO

dnevnik SE NAT UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU

Pre sku pa i po no vqe na akre di ta ci ja ^la no vi Se na ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, na ju ~e ra {woj sed ni ci, po no vo su jed no gla sno oce ni li da ni je u re du, ni ti bi za mno ge fa kul te te to uop {te bi lo fi nan sij ski iz vo dqi vo, da u za p o ~ e t oj, po n o v qe n oj akre di ta ci ji vi so ko {kol skih usta no va i wi ho vih stu dij skih pro gra ma na svim ni vo i ma stu di ja, pla te „de be lu” svo tu ko li ko su pla ti li u pr vom akre di ta ci o mom po stup ku, pre pet go di na. O ovoj pro ble ma ti ci ve} je jed nom bi lo re ~i na naj vi {em stru~ nom or ga nu UNS-a i do go vo re no je da se ova pro ble ma ti ka otvo ri na Kon fe ren c i j i uni v er z i t e t a Sr b i j e (KO NUS), pa sa za jed ni~ kim sta vom ide pred Na ci o nal ni sa v et za vi s o k o obra z o v a w e, ko ji je, ina ~e pred lo `io 20 od sto ni `u ce nu od pr vo bit ne, s

~i me se pred stav ni ci UNS-a u ovom te lu ne sla `u.

I Se nat Uni ver zi te ta u Be o gra du sma tra da ne ma osno va za ovo li ko na pla }i va we tro {ko -

va po no vqe ne akre di ta ci je i pre po ru ~io je fa kul te ti ma da tra `e olak {i ce.

Rek t or UNS-a prof. dr Mi ro s lav Ve s ko v i} oba v e s tio je

Se n at da je o ovoj te mi raz g o va r ao i s rek t o r om Uni v er z i te t a u Be o g ra d u prof. dr Bran k om Ko v a ~ e v i } em, pred sed n i k om KO NUS-a i pred s ed ni k om Na c i o n al n og sa v e t a prof. dr Sr |a n om Stan k o v i } em i da ob j a s nio da ne ma osno v a za to da se i pri l i k om po n o v qe n e akre d i t a c i j e na p la }u j u to l i k e su me, po go t o v o {to je lo g i~ no da se u po n o v qe noj akre d i t a c i j i ne ki po s tup c i ne mo ra j u po n a v qa t i, od no s no pro v e r a is p u wa v a w a od r e | e n ih stan d ar d a i ka v a l i t e t a je da l e k o lak {a i br ` a ne g o pri „pra i z ved b i” akre d i t a c i j e, ka d a su sva k a usta n o v a i sva k i pro g ram pr v i

put pre me r a v a n i uz d u` i po pre k o.

- Mi lion evra je Uni ver zi tet u No vom Sa du pla tio do sa da i ne }e jo{ jed nom da pla ti mi lion evra- re kao je rek tor Ve sko vi} i pro ko men ta ri sao da je uma we we od 20 od sto po ma lo de ma go {ko.

Se nat UNS }e zah te va ti da o te mi ce na i obim po no vqe ne akre di ta ci je ras pra vqa Skup {ti na KO NUS-a.

Vi { e de k a n a i pro d e k a n a jo{ jed nom je pod se ti lo da je dr `a va ta ko ja bi kao osni va~ tre ba lo da pla ti akre di ta ci ju uni ver zi te ta i fa kul te ta ko je ~i ji je osni va~. Ako, pak, ne bu de po ma ka i akre di ta ci ja se ova ko pa pre no bu de na pla }i va la, re ko {e ne ki, fa kul te ti }e tra `i ti po ve }a we ce na {ko la ri na.

V. ^e ki}

VRE LI DA NI SKI DA JU OBU ]U, ALI...

Gqi vi ce vre ba ju bo so no ge Ho da we bo sih no gu na ba ze ni ma i pla `a ma kao i ~e sto no {e we ba le tan ki, pa ti ka pa i plat ne nih ~i zmi ce – obu }e ko ja je ste mod ni hit, la ga na i udob na, ali je za tvo re na pa se no ga u woj za gre va i zno ji, ide al ni su uslo vi za in fek ci ju i raz voj gqi vi~ nih obo qe wa sto pa la i nok ti ju.

Gqi vi~ na obo qe wa su ve o ma ~e sta, ras pro stra we na su i ve o ma ih je la ko do bi ti, a le ~e we zah te va mno go str pqe wa i du gu te ra pi ju.

– Gqi vi~ no obo qe we nok ti ju ve o ma je la ko do bi ti – ka `e der ma to log dr Ju lu ja na Osto ji}. – Do voq no je da se bos pro |e po mo krim plo ~i ca ma po red ba ze na, u sa u ni ili ku pa ti lu u te re ta ni, ili da se po zaj me tu |e pa pu ~e i obu }a. U o~e ki va wu no vih do ma }i na, spo re gqi vi ca go di na ma mo gu `i ve ti na vla `noj, pre sve ga dr ve noj, po vr {i ni.

In fek ci ja se pre no si kon tak tom sa za ra `e nom oso bom ili we nim li~ nim stva ri ma. ^e sto se za ra za pre no si u po ro di ci ~i ji ~la no vi ko ri ste iste pa pu PA TRI JARH IRI NEJ

SPC bez po de la Pa tri jarh Iri nej ka `e da su pri ~e o pen zi o ni sa wu ne kih vla di ka SPC „no vi nar ska iz mi {qo ti na”, a po de la u SPC, ka ko tvr di, ne ma. U SPC ne ma ni ka kvih po de la, ima raz li ~i tih mi {qe wa ko ja se usa gla {a va ju na sed ni ca ma Sa bo ra da bi se po sti glo je din stvo, iz ja vio je pa tri jarh srp ski Iri nej.

On ka `e da ne vi di ni ka kvu {te tu od pa pi nog do la ska u Sr bi ju i sma tra da bi di ja log s li~ no {}u ka kav je rim ski epi skop bio ve o ma ko ri stan jer on je, ka `e, i dr `av nik.

- Sr bi ja je uvek mo gla da po zo ve pa pu u po se tu, a li ne ve ru jem da bi on pri hva tio da se oda zo ve po zi vu bez sa gla sno sti Cr kve. I to je nor mal no - na veo je po gla var SPC. Pa tri jarh je pod se tio da je pa pa i ra ni je iz ra `a vao `e qu da po se ti Sr bi ju, pa i dr `a ve pret hod ne Ju go sla vi je, kao i da su oprav da wa za we gov ne do la zak bi la jo{ uvek sve `a se }a wa na po sle di ce Dru gog svet skog ra ta, a po seb no po to wih ra to va i tra ge di ja. Do dat no, tu su i raz lo zi pa pi ne bez bed no sti u Sr bi ji ko ju, ka ko tvr di, ni ko ne bi mo gao da mu ga ran tu je s ob zi rom na to da, ka ko ka `e, ov de `i vi pu no iz be gli ca.

- A, bi la bi to tra ge di ja za ze mqu i Cr kvu, ako bi se ne {to de si lo po gla va ru Ri mok to li~ ke cr kve - ka zao je pa tri jarh.

~e, pe {ki re i pro stir ke u ku pa ti lu.

Uz rast u ko jem se naj ~e {}e ja vqa ju ova obo qe wa su 30 go di na pa na vi {e. Kod de ce se gqi vi~ -

na obo qe wa nok ti ju re |e do ga |a ju, {to se ob ja {wa va ti me da kod wih nok ti br `e ra stu i ja ~i im je imu ni tet. Oni ho mi ko za ne za vi si sa mo od uz ra sta ne go i od

po la. Ta ko, na pri mer, gqi vi ce iz ro da kan di de tro stru ko ~e {}e na pa da ju `e ne ne go mu {kar ce. Dru ge vr ste gqi vi ca, pak, ~e {}e po ga |a ju ja ~i pol.

Le ka ri su do {li do za kqu~ ka da se uzrok za {to se kod ne kih qu di gqi vi ce ja vqa ju ~e {}e a kod ne kih uop {te ne, kri je u to me u ka kvom je sta wu na{ or ga -

ni zam. Na stan ku oni ho mi ko ze do pri no si po re me }aj snab de va wa eks tre mi te ta kr vqu, en do kri ne bo le sti (di ja be tes), du go traj na te ra pi ja an ti bi o ti ci ma ili kor ti ko ste ro i di ma. Opa snost vre ba i one ko ji po se }u ju ko zme ti~ ke sa lo ne jer i naj ma wa po vre da nok ta za vre me pe di ki ra ili ma ni ki ra mo `e iza zva ti gqi vi~ no obo qe we. Ri zi ku su iz lo `e ni i svi qu di ko ji su pri nu |e ni na to da du go ho da ju u is toj obu }i ili su u stal nom do di ru s vo dom i sin te ti~ kim sred stvi ma za pra we ko ja raz mek {a va ju nok te. Vla `na, to pla sre di na iz u zet no po go du je raz mno `a va wu pa to ge nih gqi vi ca. ^e ste `r tve oni ho mi ko ze su oso be ko ji ma se mno go zno je no ge i qu di kod ko jih je raz mak iz me |u no `nih pr sti ju ma li pa im no ga te {ko „di {e”, a i po sle ku pa wa tu se du go za dr `a va vla ga.

Za to je ve o ma va `no da se pro stor iz me |u pr sti ju do bro obri {e i re dov no pre gle da da bi se pro me ne ot kri le na vre me.

J. Bar bu zan

OD DA NAS UPIS NA EKO NOM SKOM FA KUL TE TU U SU BO TI CI

Bes plat ni uy be ni ci bru co {i ma na {ko la ri ni Kan di da ti ko ji su ste kli pra vo na in deks Eko nom skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du sa se di {tem u Su bo ti ci, u pr vu go di nu osnov nih aka dem skih stu di ja u 2012/13. upi su ju se od da nas, i to po azbu~ nom re du. Bez ob zi ra na to da li }e stu di ra ti u Su bo ti ci ili na Ode qe wu EF-a u No vom Sa du, ce lo kup na upi sna pro ce du ra je, kao i uvek, u Su bo ti ci. Su tra, 13. ju la, upi su ju se kan di da ti s pre zi me nom od A do J, pla si ra ni na ko na~ noj rang-li sti od re |e nog stu dij skog pro gra ma u okvi ru pla ni ra nog bro ja me sta. U po -

ne de qak, 16. ju la, po in dek se idu oni od K do M, a 17. ju la od N do [. Po sled weg da na pr vog upi snog ro ka, 18. ju la, ali sa mo od 8 do 10 sa ti, bi }e omo gu }e na po pu na even tu al no upra `we nih me sta na po je di nim stu dij skim pro gra mi ma, na rav no, uz uslov da je kan di dat po lo `io pri jem ni, ali ostao is pod upi sne cr te.

Eko nom ski u 2012/13. ima ukup no 1.060 me sta, od to ga 469 na te ret bu xe ta. Od 839 kan di da ta ko ji su po lo `i li pri jem ni ~ak 817 ima 50 i vi {e bo do va. Sa mo fi nan si ra ju }i stu den ti pla }a ju

{ko la ri nu od 96.000 di na ra, a mo gu }e je upla ti ti ceo iz nos pri li kom upi sa, ili na dve, tri, {est ili de vet ra ta. Svi sa mo fi nan si ra ju }i stu den ti na po klon od Fa kul te ta do bi ja ju pa ket ux be ni ka za pr vu go di nu stu di ja, ko ji tre ba da pre u zmu u ho lu EF od mah na kon upi sa. Bu xet ski stu den ti isti pa ket mo gu ku pi ti po 7.810 di na ra.

Na la ne otvo re nom Ode qe wu EF-a u Bu ja nov cu, gde se na sta va de lom iz vo di i na al ban skom je zi ku, upis no ve ge ne ra ci je bru co {a je 16. i 17. ju la.

V. ^.

RE AK CI JA DE KA NA PRAV NOG FA KUL TE TA U NO VOM SA DU

Grub na sr taj na auto no mi ju UNS Po vo dom u me di ji ma ju ~e ob ja vqe ne in for ma ci je o re a go va wu Vla de Ma |ar ske, kao i pred sed ni ka Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra i pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne I{tva na Pa sto ra zbog to ga {to ~e tvo ro pri pad ni ka ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce kan di da ta za upis na Prav ni fa kul tet Uni ve ra zi te ta u No vom Sa du, jer im ni je omo gu }e no da po la `u is pit iz ma ter weg je zi ka. Ovi kan di da ti i wi ho vi ro di te qi `a li li su se i Na ci o nal nom sa ve tu Ma |a ra da ni su us pe li da se upi {u na bu xet sko fi nan si ra we jer su ima li lo {i je re zul ta te sa mo za to {to im ni je omo gu }e no da po -

la `u isto ri ju i ma ter wi je zik, ne go su po la ga li isto ri ju i srp ski je zik na ma |ar skom je zi ku. „ - Sma tra mo da ta, ako je da ta, iz ja va Vla de Ma |ar ske, ni je ni vo ko mu ni ka ci je fa kul tet - vla da, ne go da se to mo ra od vi ja ti na ni vou dr `a va i u tom smi slu bi sva ka na {a ko mu ni ka ci ja bi la po gre {na i ne pri me re na, stav je Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du - ka `e za „Dnev nik” de kan prof. dr Ran ko Ke ~a. - Ova ko ka ko je po sta vqe no, je ste je dan ve o ma, ve o ma grub na sr taj na auto no mi ju Fa kul te ta i na auto no mi ju Uni ver zi te ta. Svi stu den ti ko ji su po lo `i li pri jem ni su se upi sa -

li. U sva kom prav nom po stup ku pod ra zu me va se po sto ja we od re |e nog prav nog in te re sa. Da se mo `e o~e ki va ti ne ka ve }a ko rist od to ga {to }e se u toj pro ce du ri mo }i ostva ri ti. Od osam kan di da ta pri pad ni ka ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce ko ji su kon ku ri sa li sve ga dvo je ~ak i da do bi ju mak si mum bo do va na pri jem nom ne bi u{lo u bu xet sku kvo tu. Ako ne ko `e li da mi pod po seb nim uslo vi ma, pu tem po zi tiv ne dis kri mi na ci je upi su je mo na fa kul te te, za po sta vqa ju }i kom plet no auto mo ni ju uni ver zi te ta on da je to dru go pi ta we i on da nek to sa op {ti.

V. ^.

petak13.jul2012.

11

PRO TEST ME DIJ SKIH UDRU @E WA ZBOG GLO BE „DNEV NI KU” I RA DI JU 021

Su do vi ugro `a va ju me dij ske slo bo de Aso ci ja ci ja ne za vi snih elek tron skih me di ja (ANEM), Ne za vi sno udru `e we no vi na ra Sr bi je (NUNS) i Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne (NDNV) pro te sto va li su ju ~e pro tiv pre su de ko jom su „Dnev nik„ i Ra dio 021, te ured ni ci tih me di ja, pred Vi {im su dom u No vom Sa du pra vo sna `no osu |e ni da pla te na kna du {te te za po vre du ~a sti i ugle da tu `i o cu Go ra nu Uro {e vi }u, ko ji je tre nut no na od slu `e wu za tvor ske ka zne u Po `a rev cu. U sa op {te wu se na vo di da se tom pre su dom jo{ jed nom po ka za lo da su do vi u Sr bi ji go to vo po pra vi lu do no se pre su de ko je ugro `a va ju me di je i me dij ske slo bo de. ANEM, NUNS i NDNV pod se }a ju na to da se slo bo da iz ra `a va wa mo `e ogra ni ~i ti – a pre su da „Dnev ni ku„ i Ra di ju 021 ta kvo ogra ni ~e we sva ka ko je ste – sa mo u slu ~a ju ka da je to neo p hod no u de mo krat skom dru {tvu. „Ni je ja sno za {to su me di ji osu |e ni da pla }a ju {te tu u slu ~a ju u ko jem je tu `i lac imao mo gu} nost da, po Za ko nu o jav nom in for mi sa -

wu, tra `i ob ja vqi va we od go vo ra, od no sno bes plat no ob ja vqi va we in for ma ci je o to me da je po stu pak za iz nu du iz 2007. go di ne prav no sna `no ob u sta vqen. Ta ko |e, po sta vqa se pi ta we ka kvu je tu `i lac po vre du ugle da mo gao tr pe ti, bu du }i da je ste prav no sna `no osu |en za iz nu du, {to je de fi ni tiv no mo ra lo da uti ~e na to da mu ugled i ina ~e bu de na ru {en. Me di ji je su na pra vi li gre {ku, ali gre {ka u kon kret nom slu ~a ju ni je su {tin ske pri ro de, te osu da na pla }a we na kna de {te te ni je sra zmer na po vre di pra va o{te }e nog ve} se svr ha mo gla po sti }i i sred stvi ma ko ja bi pred sta vqa la bla `e me {a we su da u slo bo du iz ra `a va wa. S ob zi rom na to da me di ji u Sr bi ji ra de u ve o- ma te {kim eko nom skim uslo vi ma, da su mno gi od wih na ivi ci op stan ka, oba ve zi va we na pla }a we nov ~a nih na kna da u slu ~a je vi ma u ko ji ma se za {ti ta pra va tre }ih li ca mo gla ostva ri ti i na dru gi na ~in, pred sta vqa ozbi qan udar na wih”, sma tra ju ANEM, NUNS i NDNV.

NO VI NAR SKE NA GRA DE FH-LI DE RA

Pri zna we Dra ga nu Mi li vo je vi }u, novinaru „Dnev ni ka” No vi nar „Dnev ni ka„ Dra gan Mi li vo je vi} i Te le vi zi je „Pink” Mi lan Ata na si je vi} do bit ni ci su me se~ ne na gra de na kon kur su za naj bo qi me dij ski pri log o tr go va wu fi nan sij skim de ri va ti ma pre ko FO REX plat for mi, ko ju spro vo di „FXLi der„ iz Be o gra da. Da ba{ ova dva no vi na ra do bi ju nov ~a ne na gra de u vi si ni od 250 do la ra na „FX-Li der„ plat for mi za tr go va we fi nan sij skim de ri va ti ma od lu ~io je `i ri u ~i jem su sa sta vu za me nik glav nog i od go vor nog ured ni ka NIN-a Mi lan ]u li -

brk, di rek tor Cen tra za mar ke ting, ko mu ni ka ci je i pro mo ci ju Pri vred ne ko mo re Sr bi je Ivan Jak {i} i vi {a FO REX ana li ti ~ar ka u „FX-Li de ru„ Ana Mi haj lo vi}.

Kon kurs je star to vao 7. ju na i tra ja }e do 31. ok to bra 2012. go di ne. Otvo ren je za sve no vi na re {tam pa nih i elek ton skih me di ja re gi stro va nih na te ri to ri ji Sr bi je. Ka ko je sa op {te no, glav na na gra da je stu dij sko pu to va we na „FX WE EK„ u Lon do nu u no vem bru 2012. go di ne za auto re tri naj bo qa me dij ska pri lo ga.

UDRU @E WA STO MA TO LO GA AMERIKE I SR BI JE POT PI SA LA ME MO RAN DUM O SA RAD WI

Ula ga we u mla de stru~ wa ke

Ame ri~ ko udru `e we sto ma to lo ga (ADA) i Udru `e we sto ma to lo ga Sr bi je (USS) pot pi sa li su Me mo ran du ma o raz u me va wu i sa rad wi, ko ji pred sta vqa osnov bu du }e ko o pe ra ci je ove dve or ga ni za ci je. ADA je naj ve }e na ci o nal no udru `e we sto ma to lo ga na sve tu ko je oku pqa 156.000 sto ma to lo ga u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma sa ci qem edu ka ci je zdrav stve nih rad ni ka i pa ci je na ta, po {to va wa vi so kih eti~ kih stan dar da u sto ma to lo gi ji, kao i ula ga wa u pro fe si o nal ni raz voj i hu ma ni tar ni rad.

Udru `e we sto ma to lo ga Sr bi je, ko je pred sta vqa 6600 sto ma to ga u dr `a voj i pri vat noj prak si, ta ko |e ima iste ci qe ve, a ova or -

ga ni za ci ja in ten ziv no ra di i na pla nu me |u na rod ne sa rad we ka ko bi se uz po dr {ku stra nih part ne ra do dat no po mo gla raz voj sto ma to lo {ke stru ke u Sr bi ji. USS na ro ~i to sta vqa ak ce nat na ula ga we u mla de stru~ wa ke u ovoj obla sti i na sto ji da kon stant no una pre |u je oral no zdra vqe na {ih gra |a na.

Me mo ran dum va `i tri go di ne, ali je wi me pred vi |e no da se ova sa rad wa pro du `i i pro du bi do dat nim spo ra zu mi ma. U me mo ran du mu je na ve de no da USS i ADA stva ra ju sa rad ni~ ki od nos za sno van na na ~e li ma uza jam nog po {to va wa, kon sul ta ci ja na osno vu jed na ko sti i na prin ci pu pri ja teq ske sa rad we.

J. B.

ASO CI JA CI JA MLA DIH U NO VOM BE ^E JU

Dru `e wem za me ni ti in ter net Dva de se tak omla di na ca to kom ju na dru `i lo se u pro sto ri ja ma Aso ci ja ci je mla dih op {ti ne No vi Be ~ej, ali je i u~i lo o stva ri ma bit nim za pla ni ra we ka ri je re. To udru `e we je, na i me, re a li zo va lo pro je kat “Po me ri mla dih” da bi pod sta klo omla di nu da se za ba vqa.

Osim al ter na tiv nog ob li ka dru `e wa, to kom re a li za ci je pro gra ma or ga ni zo va ne su i dve obra zov ne ra di o ni ce, gde su po la zni ci ima li pri li ku da na u ~e da pi {u rad nu bi o gra fi ju, od no sno CV, kao i mo ti va ci o no i pro prat no pi smo. Na tim sa stan ci ma si mu li ran je i raz go vor s po ten ci jal nim po slo dav cem, a mla di su bi li u pri li ci da sa vla da ju ve {ti ne ko mu ni ka ci je.

Pred sed nik no vo be ~ej ske Aso ci ja ci je mla dih De jan Vu le ta{ re kao je da je ide ja bi la da omla din ci od 14 do 30 go di na ak tiv no ko ri ste

pro sto ri je Udru `e wa i da iza |u iz ku }a, gde uglav nom ne kva li tet no, uz dru {tve ne mre `e na in ter ne tu, pro vo de ve }i deo svog slo bod nog vre me na.

– Jed nom ne deq no po la zni ci pro gra ma oku pqa li su se u pro sto ri ja ma, kar ta li se, svi ra li i pe va li, a pro {li su i obu ku ne for mal nog ti pa. Pr vi se mi nar pla ni ra wa ka ri je re odr `a li smo 19, a dru gi 22. ju na. Sma tra li smo da je od iz u zet ne va `no sti da upo zna mo mla de gra |a ne o bit nim stva ri ma ko je ih pre zen tu ju pri li kom tra `e wa `e qe nog po sla – pre ci zi rao je Vu le ta{, i do dao da je ovo je dan u ni zu pro je ka ta ko je }e Udru `e we re a li zo va ti i da re dov no pra ti do ma }e i stra ne kon kur se da bi se pro na {la fi nan sij ska sred stva za una pre |e we po lo `a ja mla dih u op {ti ni No vi Be ~ej. @. B.

12

CRnA HROnikA

petak13.jul2012.

BIV[EM KOMANDANTU VRS-a JU^E POZLILO U HA[KOJ SUDNICI

Ratko Mladi} preba~en u bolnicu Biv {i ko man dant Voj ske Re Po re ~i ma Je la ~i }e ve, pred pu bli ke Srp ske Ratko Mladi} se da va ju }i su di ja Alfons Ori pre ba ~en je ju ~e iz sud ni ce Ha je za ka zao sle de }u sed ni cu za {kog tri bu na la u bol ni cu, a sud da nas – ka da bi tre ba lo da se }e da nas – po sle uvi da u we go vo zdrav stve no sta we – sa op {ti ti od lu ku o na stav ku pro ce sa.

Na su |e wu Mla di }u pro gla {e na je van red na pa u za po {to je op tu `e nom po zli lo, a port pa rol ka Tri bu na la Nerma Jela~i} re kla je da je Mla di} pre ba ~en u bol ni cu „iz pre do stro `no sti”.

– Su |e we Rat ku Mla di }u je ob u sta vqe no na kon {to se op tu `e ni po `a lio da se ne ose }a do bro. Rat ko Mla di} Mla di }a }e u bol ni ci iz pre do - na s ta v i sa s lu { a w e ju ~ e r a stro `no sti pre gle da ti stra ni {weg sve do ka, biv {eg slu `be dok to ri, na kon ~e ga }e Sud sko ni ka za ci vil na pi ta wa i po ve }e bi ti oba ve {te no o we go li ti~ kog sa vet ni ka Un pro fo vom sta wu – re kla je Ner ma Je ra Dejvida Harlanda, ili da la ~i} Ta nju gu. su di ja da na uvid do dat ne in Su |e we je pre ki nu to na zah for m a c i j e o Mla d i } e v om tev Mla di }e ve od bra ne. zdrav stve nom sta wu.

U SAJANU, KOD KIKINDE

Maloletnik ukrao statuu Bogorodice

Ri mo ka to li~ ka cr kva u Sa ja nu

Ki kind ska po li ci ja ra sve tli la je kra |u sta tue Pre sve te Bo go ro di ce iz ri mo ka to li~ ke cr kve u Sa ja nu ko ja se de si la u no }i iz me |u 25. i 26. ju na ove go di ne.

Kri vi~ nu pri ja vu po li ci ja je pod ne la pro tiv {e sna e sto go di {wa ka iz Sa ja na, zbog osno va sum we da je po ~i nio kra |u.

Osum wi ~e ni ma lo let nik se te re ti da je pod okri qem no }i iz objek ta ri mo ka to li~ ke cr kve u Sa ja nu ukrao sta tuu Pre sve te Bo go ro di ce, ko ja je pro na |e na i vra }e na cr kvi.

M. Mr.

NESRE]A NA PUTU PAN^EVO–KA^AREVO

Poginuo mladi}

U ju ~e ra {woj te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i na pu tu Pan ~e vo–Ka ~a re vo, kod Skro ba re, po gi nuo je I. D. (1977.) iz Ka ~a re va, dok je we gov pri ja teq V. O. (1979.) iz istog se la lak {e po vre |en. V.O. je pre gle dan u Op -

{toj bol ni ci u Pan ~e vu, uka za na mu je po mo} i pu {ten je ku }i.

In for ma ci je o uzro ci ma sa o bra }aj ne ne sre }e jo{ uvek ni su po zna te jer is tra gu o ude su vo di sud u Pan ~e vu ko ji „zbog vru }i ne ne ra di po sle 14 ~a so va”. Z. Dg.

dnevnik

USTAVNI SUD O NEIZABRANIM DELIOCIMA PRAVDE

Vra}eno vi{e od 120 sudija Ustav ni sud Sr bi je usvo jio je vi {e od 120 `al bi ne i za bra nih su di ja, po {to je utvr dio da u po stup ku od lu ~i va wa o wi ho vim pri go vo ri ma ni je obo re na pret po stav ka da su is pu wa va li uslo ve za iz bor na stal nu su dij sku funk ci ju.

Ustav ni sud je po ni {tio od lu ke Vi so kog sa ve ta sud stva ko ji ma su od bi je ni pri go vo ri pod no si la ca `al bi iz ja vqe ni pro tiv od lu ka ko ji ma im je pre sta la su dij ska du `nost, ob ja vqe no je na saj tu tog su da.

Sud je na lo `io Vi so kom sa ve tu sud stva da u ro ku od 60 da na od da na pri je ma od lu ke Ustav nog su da iz vr {i iz bor pod no si la ca `al bi u skla du s ~la nom 30 Pra vi la za pri me nu Od lu ke o utvr |i va wu kri te ri j u ma i me r i l a za oce n u stru~ no sti, ospo so bqe no sti i do stoj no sti i za po stu pak pre i spi ti va wa od lu ka pr vog sa -

sta va VSS-a o pre stan ku su dij ske du `no sti.

Pred Ustav nim su dom je oko 450 `al bi ne i za bra nih su di ja i tu `i la ca u po stup ku pre i spi ti va wa od lu ke pr vog sa zi va VSS-a i Dr `av nog ve }a tu `i la ca. Od 14. mar ta po tim pred me ti ma je odr `a no vi {e od 120

sve maw ka vo sti po stup ka i utvr di spor na ustav no prav na pi ta wa, na osno vu ko jih je do neo pr ve od lu ke.

Po stu pak re vi zi je po pri go vo ri ma na od lu ke Dr `av nog ve }a tu `i la ca okon ~an je pro {le go di ne i ta da je no vi sa ziv tog te la usvo ji 33, a od bio 129

VSS smatra da „nadle`nost Ustavnog suda mo`e biti da oceni da li su pravila i odluke o izboru u skladu s Ustavom i zakonom, a o na~elima i sli~nim teoretskim kategorijama nije ovla{}en da raspravqa” jav nih ras pra va, od ko jih je 90 od sto za kqu ~e no. Pred stav ni ci DVT-a su u~e stva li u de vet, dok se pred stav ni ci VSS-a uop {te ni su oda zi va li na u~e {}e u tim ras pra va ma. S ob zi rom na broj odr `a nih sed ni ca, Sud je bio u pri li ci da sa gle da

Gruba~: Povratak na nultu ta~ku Ne ka da {wi pred sed nik Sa ve znog ustav nog su da Mom~ilo Gruba~ iz ja vio je ju ~e da se po sle od lu ke Ustav nog su da da se raz re {e ne su di je ~i je su `al be usvo je ne vra te na po sao, sta we u srp skom pra vo su |u vra }a na „nul tu ta~ ku” i stra we pre re i zbo ra.

– Od lu kom Ustav nog su da, re for ma u tom seg men tu pra vo su |a je do `i ve la to tal ni fi ja sko. Kao da ni {ta ni je u~i we no i vre me je ulu do utro {e no, a ni ka kav re zul tat ni je po stig nut. Za pra vo su po stig nu ti ne ga tiv ni re zul ta ti – re kao je Gru ba~ Ta nju gu.

Po we go vim re ~i ma, pra vo su |e je uz dr ma no bez pre ke po tre be, su di je su uz ne mi re ne, a raz bi je ni su iona ko pro vi zor ni uslo vi za nor mal no funk ci o ni sa we sud stva. Iz to ga bi, ka ko je na veo, tre ba lo iz vu }i da se bez ve li ke nu `de i oprav da nog raz lo ga ne di ra u sud sku ne za vi snost.

– Pod vr ga va wem svih su di ja po nov nom iz bo ru, od lu kom Mi ni star stva prav de od pre ne ko li ko go di na, na pra vqe na je ve li ka {te ta i uda rac sud skoj ne za vi sno sti – na veo je Gru ba~, i na gla sio da „u Usta vu pi {e da su su di je stal ne i da su ne za vi sne”.

pri go vo ra, pa se 126 tu `i la ca opet `a li lo Ustav nom su du.

Vi so ki sa vet sud stva sa op {tio je ju ~e da je Ustav ni sud Sr bi je pre u zeo we go vu nad le `nost da bi ra su di je po {to je usvo jio `al be 120 ne i za bra nih su di ja i na lo `io da bu du vra }e ni na po sao. Ti me je Ustav ni sud „na ru {io Usta vom utvr |e nu sa mo stal nost i ne za vi snost ovog or ga na” ko jem je „osta vqe no sa mo da od re di sud za ko ji se su di ja bi ra”, sa op {tio je VSS. „Iz ne na |u je da je Ustav ni sud tek sa da, na kon raz ma tra wa ve li kog bro ja `al bi ne i za bra nih su di ja i odr `a nih ras pra va, od lu ~io u jed nom pred me tu o vi {e od 120 `al bi, iako je ta kvu od lu ku mo gao do ne ti mno go ra ni je – od sep tem bra 2011. go di ne„, uka za no je u sa op {te wu.

VSS sma tra da „nad le `nost Ustav nog su da mo `e bi ti da oce ni da li su pra vi la i od lu ke o iz bo ru u skla du s Usta vom i za ko nom, a o na ~e li ma i

sli~ nim te o ret skim ka te go ri ja ma ni je ovla {}en da ras pra vqa i utvr |u je svo jom od lu kom, bez po zi va wa na Ustav i za kon”.

– Uko li ko Ustav ni sud Sr bi je na sta vi prak su usva ja wa `al bi ne i za bra nih su di ja i utvr di da su im bi la us kra }e na pra va, prak ti~ no }e oba vi ti iz bor i svi ko ji ni su re i zba ra ni po no vo }e po sta ti su di je – sma tra pro fe sor Ustav nog pra va Ratko Markovi}. – Mi slim da je to sa svim u re du sa sta nov ni {tva su dij ske funk ci je, ko ja je stal na. Ni je bi lo prav nog upo ri {ta za re i zbor su di ja, on je iz ve den si lo va wem Usta va iz 2006. go di ne.

Mar ko vi}, ko ji je pro fe sor na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du, sma tra da je tre ba lo da su di je, i po red pro me ne ure |e wa su do va, na sta ve oba vqa we sud ske funk ci je.

– Su di je ko je ni su za do vo qi le stru~ ne kri te ri ju me tre ba lo je pu tem di sci plin ske vla sti, ko ju je imao Vi so ki sa vet sud stva, li {i ti su dij ske funk ci je, a ne iz vr {i ti op {ti iz bor svih su di ja – na gla sio je Mar ko vi}, i do dao da }e Ustav ni sud svo jim od lu ka ma vra ti ti si tu a ci ju upra vo na to tu ma ~e we ko je je dao.

On is ti ~e da je od lu ka Ustav nog su da Sr bi je na sta vak du gog pro ce sa ko ji je ot po ~eo 2009. go di ne, kao i da je u stru~ noj jav no sti po sto ja lo mi {qe we da je VSS taj po sao oba vio na br zi nu i im pro vi zo va no, kao i da ni je do ku men to vao od lu ke.

(Tanjug)

Boqevi}: Imaju gde da se vrate Pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je Dragana Boqevi} is ti ~e da jo{ oko 300 ne re i za bra nih su di ja ni je ni do bi lo re {e wa Vi so kog sa ve ta sud stva o od bi ja wu wi ho vih pri go vo ra, ta ko da do sad ni su ni mo gli ulo `i ti `al bu Ustav nom su du.

Ona na po mi we da je Vi so ki sa vet sud stva 31. ma ja sa op {tio da je za vr {io od lu ~i va we o pri go vo ri ma, te da je od ukup no 752 pod ne ta, 98 usvo je no, a 630 od bi je no.

– Po gle daj te ka ko se po na {a Vi so ki sa vet sud stva, a raz re {a vao je su di je zbog to ga {to ni su u ro ku za vr {a va li sud ske od lu ke – iz ja vi la je Dra ga na Bo qe vi} za „Dnev nik“.

Po zdra vqa ju }i od lu ku Ustav nog su da o usva ja wu `al bi vi {e od 120 su di ja, ona je do da la da Dru {tvo su di ja „o~e ku je istu od lu ku i u osta lim slu ~a je vi ma“.

– Vo le la bih da je Ustav ni sud ma lo ozbiq ni je raz mo trio ~i ta vu tu prav nu stvar ko ja dr ma srp sko pra vo su |e ve} go di na ma – ka `e Dra ga na Bo qe vi}.

U pro te klom pe ri o du je, na gla {a va pred sed ni ca Dru {tva su di ja, „do ma }a i evrop ska stru~ na jav nost kon sta to va la da je re i zbo rom su di ja u Sr bi ji po vre |e no na ~e lo stal no sti su dij ske funk ci je, da je to bi lo su prot no svim evrop skim stan dar di ma i po vre di lo osnov nu ga ran ci ju ne za vi sno sti sud ske vla sti, kao i da pod hit no mo ra da bu de is pra vqe no ta ko {to }e se su di je vra ti ti u sud ski si stem“.

Dra ga na Bo qe vi} ob ja {wa va da ne ma di le me o to me gde }e se vra }a ti su di je ~i je je `al be Ustav ni sud usvo jio.

– Te su di je mo ra ju bi ti vra }e ne u su do ve ko ji su naj pri bli `ni ji oni ma u ko ji ma su oba vqa -

li svo ju su dij sku funk ci ju do kra ja de cem bra 2009. go di ne. Gde god da se vra te, su di je ne }e bi ti vi {ak jer ima mno go po sla – na vo di ona.

Stav Dru {tva su di ja je, na vo di we go va pred sed ni ca, „da, sve i da se su tra vra te sve ne re i za -

bra ne su di je, pri ~a ne bi bi la go to va“.

– Ti me se ni je ni pri bli `no re {i la pra vo sud na kri za ko ja je iza zva na ta ko zva nom re for mom.

Ti stra {ni za ko ni iz de cem bra 2010. go di ne sta vi li su Dr `av nom ve }u tu `i la ca i Vi so kom sa ve tu sud stva na log da pre i spi ta ju i od lu ke ko je su do ne li o pr vom iz bo ru su di ja i tu `i la ca kao i o re i zbo ru. Sa da pred tim te li ma, ako bi se pri dr `a va la tih za ko na, pred sto ji re vi zi ja iza bra nih su di ja, {to ta ko |e di rekt no uti ~e na ru {e we stal no sti su dij ske funk ci je. Ta ko |e, se ti mo se ne funk ci o nal ne sud ske mre `e ko ja mo ra da se pro me ni jer je po sku pe la pra vo su |e i ti me ga u~i ni la ne do stup nim gra |a ni ma, ali i dis kri mi ni sa la gra |a ne u pri stu pu prav di – oce wu je Dra ga na Bo qe vi}.

J. Jakovqevi}

PO@AR U DOMA]INSTVU PORODICE MOLNAR U HETINU

Vatra progutala goveda i sviwe

TRAGEDIJA NA NOVOSADSKOJ GRBAVICI

S osmog sprata u smrt

No vo sa |a nin B. U. (33) po gi nuo je ju ~e oko 10 ~a so va ka da je pao s te ra se svog sta na na osmom spra tu u Voj vo |an skoj uli ci broj 3, na no vo sad skoj Gr ba vi ci.

Po re ~i ma kom {i ja iz ovog so li te ra, tra ge di ja se do go di la na o ~i gled ve li kog bro ja pro la zni ka, a ne sre} ni mla di} je pao na tra vu sve ga ne ko li ko me ta ra od tro to a ra i od po vre da pre mi nuo na li cu me sta.

Ka ko smo sa zna li, iza we ga je osta la su pru ga i dve }er ke od pet i osam go di na, a kom {i je za na stra da log ka `u da je bio mi ran mo mak po sve }en svo joj po ro di ci.

Po ne zva ni~ noj ver zi ji, on je ju ~e uju tru oti {ao s po sla to kom pa u ze i do {ao u stan. Ubr zo na kon to ga se de si la tra ge di ja.

N. P.

Do ma }in stvo ~e tvo ro ~la ne po ro di ce Mol nar iz He ti na, se la na sa moj srp sko-ru mun skoj gra ni ci u op {ti ni @i ti {te, stra da lo je u po `a ru ko ji je, iz za sa da ne u tvr |e nih raz lo ga, iz bio u sre du po sle pod ne.

Va tra i dim usmr ti li su 12 go ve da i dve svi we, a u po `a ru su iz go re li {ta la i krov ku }e u Oslo bo di la~ koj uli ci 11. Sre }om, ni je bi lo qud skih `r ta va jer su Mol na ro vi na vre me us pe li da se iz vu ku iz va tre ne sti hi je ko ja je za hva ti la wi ho vo do ma }in stvo. In fo-cen tar @i ti {te ja vio je da su se kom {i je br zo or ga ni zo va le i po mo gle Mol na ro vi ma da iz ku }e u pla me nu iz ne su sve stva ri.

U pro sto ri ja ma me sne za jed ni ce He tin odr `an je sa sta nak na ko jem je do go vo re no ka ko da se po mog ne po ro di ci. Do ne ta je, ta ko |e, od lu ka o hit nom ukla wa wu osta ta ka po stra da lih `i vo ti wa da ne bi do {lo do {i re wa za ra ze zbog vi so kih tem pe ra tu ra.

Pred sed nik Skup {ti ne op {ti ne @i ti {te Dragan Milenkovi}, ko ji je po se tio He tin i raz go va rao s po ro di com Mol nar, iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” da je na li cu me sta za te kao gro znu sli ku.

– Sre }a je da su se kom {i je br zo or ga ni zo va le i pri sko ~i le u

po mo}. To je pra vi pri mer qud ske so li dar no sti. Ma te ri jal na {te ta je, na `a lost, ve li ka. ^la no vi po ro di ce su pri vre me no zbri nu ti u se lu, a lo kal na sa mo u pra va }e se po tru di ti da im po mog ne – re kao je Mi len ko vi}, i na po me nuo da su, u me |u vre me nu, uklo we ne i sa ni ra ne ~e ti ri to -

ne me sa ugi nu le sto ke da bi se spre ~i lo even tu al no {i re we za ra ze.

Mi len ko vi} je do dao uzrok po `a ra za sa da ni je po znat i da }e ga, kroz is tra gu, utvr di ti po li ci ja.

To je u po sled we vre me dru gi ve }i po `ar na te ri to ri ji op {ti ne @i ti {te. Sre di nom ju na u @i ti {tu je kom plet no iz go re la zgra da biv {e ka fa ne “Bo sna”. Va tre na sti hi ja br zo je za hva ti la ceo obje kat, ko ji je, de lom, ko ri sti la `i ti {tan ska kom pa ni ja “Agro `iv”. S ob zi rom na to da je re~ o sta roj gra |e vi ni, s pla fo nom od tr ske i bla ta, va tra se br zo pro {i ri la na po vr {i nu od oko 400 kva drat nih me ta ra. Iako su va tro ga sci u naj kra }em ro ku iza {li na te ren, ceo obje kat je ve} bio u pla me nu. Ali, br zom in ter ven ci jom va tro ga snih je di ni ca spre ~e no je {i re we va tre na okol ne objek te. @. Balaban

crna hronika

dnevnik ZLO^IN U CREPAJI

@e na ubi je na be ton skim blo kom Pan~eva~ka policija li{ila je slobode i odredila zadr`avawe do 48 sati Vo ji sla vu S. (58) iz Crepaje zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistva.

Kako ju~e navodi policija, Vojislav S. je osumwi~en da je prekju~e oko 13 sati u Crepaji, u Ulici Zmaj Jovinoj, betonskim blokom zadao udarac u glavu Svetlani J. (62) iz Crepaje,

koja je od zadobijenih povreda preminula na licu mesta.

Pan~eva~ka policija navodi da preduzima istra`ne mere i radwe u ciqu razja{wewa tog zlo~ina.

Vojislav S. }e uz krivi~nu prijavu biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Pan~evu, navodi se u saop{tewu.

E. D.

PRITVOREN ZMAJEV^ANIN

U sta nu pra {ak, tra va i pi {toq Policija je odredila meru zadr`avawa Da vo ru D. (1977) iz Zmajeva, koji je osumwi~en da je da prodao Ne ma wi M. (1981) iz Stepanovi}eva paketi} od 0,6 grama s biqnom materijom za koju se pretpostavqa da je marihuana.

Prilikom pretresa stana koji Davor koristi, prona|eno je vi{e paketi}a s istom supstancom te{kih 340 grama, zatim oko 46,5 grama pra{kaste supstance za koju se pretpostavqa da je sinteti~ka droga spid, kao

i pi{toq sa 103 odgovaraju}a metka.

Davor je ju~e priveden na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda Ne na du Si mo vi }u uz krivi~nu prijavu za neovla{}eno stavqawe u promet opojnih droga i nedozvoqeno dr`awe oru`ja, nakon ~ega mu je odre|en pritvor. Protiv Nemawe M. sledi krivi~na prijava u redovnom postupku za neovla{}eno dr`awe droga, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

KOD UHAP[ENOG MLA\ANA MI]I]A POLICIJA NA[LA ARSENAL ORU@JA

Pa cov ve} vra }en u „Za be lu”

U zajedni~koj akciji pripadnika Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala i Policijske uprave u Po`arevcu, prekju~e je li{en slobode Mla |an Mi }i} (1970) iz Po `a rev ca, zbog po sto ja wa osnova sumwe da je izvr{io kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija, saop{tio je ju~e MUP. Prilikom pretresawa stana i drugih prostorija Mla|ana Mi}i}a prona|ena je ve}a

koli~ina oru`ja i municije.

Kako je saop{tila policija, na|ene su dve automatske pu{ke, ~etiri pu{ke razli~itih marki, ~etiri revolvera, ~etiri pi{toqa, automatski pi{toq, malokalibarski pi{toq, dve pu{ke pumparice, po jedna pu{ka bokerica i polo`ara.

Na |e ne su i trom blon ska mi na, trom blon ska ku mu la tiv na mi na, vi {e op ti~ kih ni{ana, neutvr|ena koli~ina

materijala za koji se pretpostavqa da je eksploziv pentrit i oko 550 komada municije razli~itog kalibra S obzirom na to da je na izdr`avawu zatvorske kazne, u trenutku pretresa Mi}i} je bio na produ`enom vikendu.

On je vra}en u Kazneno-popravni zavod „Zabela“ i protiv wega }e biti podneta krivi~na prijava Osnovnom tu`ila {tvu u Po `a rev cu, sa op {tio je ju~e MUP Srbije.

Mla|an Mi}i} Pacov uhap{en je tokom policijske akci-

je „Sabqa” 2003. kao vo|a po`a re va~ kog ogran ka „ze mun skog klana. I tada je prilikom hap{ewa kod wega prona|ena ve}a koli~ina oru`ja.

Mi}i} je 2004. osu|en na deset godina zatvora zbog trgovine drogom, da bi mu kazna bila poo{trena na 12. U zatvoru je imao status „slobodwaka”. Kako saznaje B-92, Mi}i} je ~esto izlazio napoqe, iz zdravstvenih razloga, zbog dijalize.

E. D.

TRA@I SE

Osum wi ~en za ubi stvo Novosadska policaja traga za No vi com Ke {e qom (1974) iz Savinog Sela zbog sumwe da je poku{ao da izvr{i krivi~no delo ubistva.

On se tereti da je 10. juna uve~e, blizu Ribqe pijace, posle kra}e sva|e ubo no`em Novosa|anina D. V. (1964) i naneo mu te{ke telesne povrede, opasne po `ivot.

Policija apeluje na gra|ane koji mogu pomo}i u pronalasku osumw~enog za te{ko krivi~no delo da pozovu broj 064/ 892–4055.

Osum wi ~e ni No vi ca Ke {eq

petak13.jul2012.

13

U NASTAVKU AKCIJE SUZBIJAWA FINANSIJSKOG KRIMINALA UHAP[ENI NOVOSA\ANIN I DVOJICA BEOGRA\ANA

Ban ka o{te }e na za 188,5 mi li o na di na ra U nastavku akcije suzbijawa finansijskog kriminala pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova, Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske uprave za grad Beograd, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom iz Novog Sada, na podru~ju Beograda i Novog Sada li{ili su slobode tri osobe, saop{tio je ju~e MUP. Zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja i o{tetili OTP banku Srbija AD Novi Sad za 188.539.353 dinara slobode su li{eni Beogra|ani Zo ran R. (52) i Ra do van \.

(29), direktori beogradskih preduze}a „Alpis plus” d. o. o., odnosno IHTM AD, kao i ve{tak gra|evinske struke iz Novog Sada Sta {a S. (70).

Krivi~nom prijavom bi}e obuhva}en i predsednik Upravnog

odbora preduze}a „Agrokoop” AD iz Novog Sada Zo ran ]. (46), koji je u pritvoru u Bosni i Hercegovini.

Osumwi~eni Zoran R. i Radovan \. su, precizirano je u saop{tewu, iskoristiv{i svoj slu`beni polo`aj u nameri pribavqawa imovinske koristi za vi{e privrednih subjekta, januara 2010. godine po nalogu osumwi~enog Zorana ]. potpisali ugovore o kreditu za obrtna sredstva s novosadskom OTP bankom Srbija AD na iznose od 2.000.000 evra i 500.000 evra. Kao obezbe|ewe po kreditima, osumwi~eni su dali hipoteku na silos sa su{arom, bez opreme, koji je u vlasni{tvu preduze}a „Agroseme-Panonija” AD Subotica, koje im je dalo saglasnost za stavqawe u zalog silosa radi dobijawa kredita.

Osumwi~eni su prilikom podno{ewa zahteva za dobijawe kre-

dita kod OTP banke Srbija iskoristili i prilo`ili ve{ta~ewe Sta{e S. iz oktobra 2009. u kojem je vrednost objekta procewena na 361.041.235 dinara, iako su znali da je realna vrednost znatno mawa. Kasnijim ve{ta~ewem „Ekspert tima”, anga`ovanog od OTP banke Srbija, novembra 2011. utvr|eno je da je realna vrednost objekta 56.676.655,50 dinara.

Osumwi~eni Sta{a S. je u svom ve{ta~ewu, da bi uve}ao vrednost objekta, prilikom utvr|ivawa vrednosti koristio uporedni metod, navodno na osnovu ostvarenog prometa za sli~ne nekretnine iz Uprave prihoda i agencija za promet nekretnina, iako po zvani~nim podacima Poreske uprave Subotica promet sli~nih nepokretnosti nije obavqan.

Imaju}i u vidu tu ~iwenicu, tom metodom nije bilo mogu}e utvrditi tr`i{nu vrednost objekta, a s

obzirom na to da su navedena preduze}a bila u blokadi, osumwi~eni nisu otpla}ivali kredit i nisu bili u mogu}nosti da izmire obaveze po kreditima i procenom znatno uve}anom u odnosu na realnu vrednost nepokretnosti onemogu}ili su naplatu potra`ivawa OTP banci Srbija.

Na taj na~in osumwi~eni su beogradskim preduze}ima „Alpis plus”, IHTM, „DSD-tobako” i novosadskom „Agrokoopu„ pribavili protivpravnu imovinsku korist od 188.539.353 dinara (1.945.000 evra) na {tetu OTP banke Srbija.

Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom iz Novog Sada, nastavi}e rad na rasvetqavawu svih nezakonitosti u poslovawu navedenih preduze}a i osoba, dodaje se u saop{tewu.

(Tanjug)

PRESUDA VI[EG SUDA U NOVOM SADU ZA UBISTVO BAWA DOMAZETOVI]A NA ^ENEJU MARTA 2010.

Bra ni sla vu Bi je li }u {est go di na za tri de la Novosa|anin Bra ni slav Bi je li} (33) osu|en je ju~e nepravosna`no u novosadskom Vi{em sudu na jedinstvenu kaznu od {est godina zatvora zbog no{ewa oru`ja, nano{ewa lakih telesnih povreda i ubistva gra|evinskog preduzima~a Nik{i}anina Bawa Domazetovi}a (44), s boravi{tem u Subotici, po~iwenog pretpro{le godine na ~enejskom „Sala{u 137” kod Novog Sada.

Zbog nasilni~kog pona{awa osu|eni su sugra|anin prvopotu`enog Mir ko Ma ri} (33) – na deset meseci zatvora, i Ni ko la Lu go wa (37) iz Zrewanina – na 22 meseca.

Posle oko dve godine su|ewa, Bijeli}u je re{ewem ve}a produ`en boravak u pritvoru, dok su se preostala dvojica okrivqenih branila sa slobode. Sva trojica su u kumovskim vezama.

Po navodima optu`nice, 28. marta 2010. godine, 15 minuta posle pono}i, na ^eneju, u okviru ugostiteqskog lokala „Sala{ 137” pored Me|unarodnog puta, Bijeli} je li{io `ivota Domazetovi}a koga je znao odranije.

Okrivqeni Bijeli} je bio optu`en za te{ko ubistvo iz bezobzirne osvete, ali ga je ve}e osudilo zbog obi~nog ubistva izvr{enog u prekora~ewu granica nu`ne odbrane na ~etiri godine, za no{ewe oru`ja na dve i za lake telesne povrede na jednu, ali zbrajawem u jedinstvenu kaznu za tri dela, izre~eno mu je ukupno {est godina robije.

Optu`eni Mari} i Lugowa terete se da su izazvali tu~u i bezobzirnim pona{awem ugrozili spokojstvo gra|ana i te`e remetili javni red i mir. Wima se pripisuje da su, borave}i kao gosti u pome-

nutom lokalu gde je Mari} slavio ro|endan svog deteta, to ~inili s Bijeli}em i prijateqima.

Predsednica ve}a sudija Sve tla na To mi}-Jo ki} je u obrazlo-

Bra ni slav Bi je li}

`ewu presude navela da je ve}e poverovalo u verziju da je ubijeni Domaztovi} kod sebe imao pi{toq kad je Bijeli} pucao u wega.

– Saslu{ano je vi{e od 40 svedoka, me|u kojima su oni koje ne poznaju ni okrivqenog ni o{te}enog, kao i desetak ve{taka. Postupak je trajao dugo upravo da bi se {to boqe utvrdilo ~iweni~no stawe jer neke faze doga|aja nije bilo lako rekonstruisati. Prvo je do{lo do masovne tu~e, u kojoj su letele ~a{e i fla{e, a potom se sukob smirio pa nastavio. Okrivqni Bijeli} je radio u lokalu „Dva galeba” na Klisi kao ~uvar reda i tamo ga je pre nekoliko godina na radnom mestu Domazetovi} udario u glavu, ali su se posle toga vi|ali i nije bilo ve}ih pro-

blema, tako da cenimo da posle toliko vremena nije re~ o bezobzirnoj osveti kako je navedeno u optu`nici – kazala je sudija Tomi}-Joki}.

vqeni i o{te}eni na sala{u zatekli sasvim slu~ajno.

- Konobari su izjavili da su videli visokog ~oveka s pi{toqem u ruci i drugi svedoci su identi~no

Me sto ob ra ~u na na ~e nej skom sa la {u

– Lugowa je izazvao tu~u drskim pona{awem, pri{ao je Domazetovi}u i pitao ga: „Jesi li ti neki opasan kriminalac, dinosurusu jedan?„, nakon ~ega je do{lo do obra~una u kojem je u jednom trenutku Domazetovi} mahao i {koqcao pi{toqem - navela je daqe sudija Tomi-Joki}. - Posle zati{ja, Bijeli} je ispalio hitac u ruku, odnosno rame o{te}enog, koji je imao pi{toq u ruci, zatim jedan metak u wegov stomak, a kad se ovaj sru{io, pri{ao mu je i iz blizine ispalio hitac u glavu.

Upravo tu je prekora~io nu`nu odbranu. Ve}e smatra da je ve} posle prvog hica napad odbijen.

Isto tako, ovde se stoga ne mo`e govoriti o ubistvu na mah. Tako|e, imali smo u vidu da su se okri-

opisali taj pi{toq. Prvi metak nije ispaqen u stomak, kako se to tvrdi u optu`nici, ali tri metka nisu ispaqena jedan za drugim, kako je to rekao Bijeli}, to nismo prihvatili. Ipak, smatramo da napad na jeste bio ozbiqan i protivpravan. Mislim da okrivqeni Lugowa ni sam ne veruje u ono {to je izjavio predsudom. Izvr{io je delo van svake sumwe. Sem toga, vi{e puta je osu|ivan za dela s elementima nasiqa - rekla je sudija Svetlana Tomi}-Joki}.

Mari}ev branilac, advokat Qu bo mir Apro najavio je `albu na odluku suda jer je, kako ka`e, ostao pri uverewu da je wegov brawenik napadnut kobne no}i te da nije u~estvovao u izazivawu tu~e.

M. Vuja~i}

ZA POKU[AJ TE[KOG UBISTVA I PQA^KU U NOVOM SADU APRILA PRO[LE GODINE

Troj ki po tvr |e no 17 go di na ro bi je – Apelacioni sud je potvrdio presudu Vi{eg suda u Novom Sadu kojom je okrivqeni za poku{aj te{kog ubistva Ni no sla va M., Ivan Vlaj kov (1983) iz Be~eja osu|en na sedam godina i tri meseca zatvora, a Novosa|anin Ra di voj Ra du lo vi} (1983) na osam godina, dok je tre}eoptu`ena wegova sugra|anka Go ra na E}i mo vi} (1983), koja se tereti za razbojni{tvo, osu|ena na dve godine zatvora – saop{tila je ju~e portparolka Suda sudija Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Po navodima optu`nice, 5. aprila pro{le godine oko 21.30 sat u Novom Sadu Vlajkov i Radulovi} su, na predlog Gorane E}imovi}, poku{ali da opqa~kaju Ninoslava M. za koga je ona znala da ima dosta novca i heroina, koji je od wega kupovala. Gorani se

pripisuje da je pozvala Ninoslava telefonom i dogovorila kupovinu ovog narkotika. Kad je on stigao na dogovoreno mesto na uglu

ulica Novosadskog sajma i Kosan~i} Ivana, pri{li su mu okrivqeni Vlajkov i Radulovi} i, uz pretwu no`em, tra`ili da im da

sve {to ima kod sebe. Ninoslav M. je poku{ao da im pru`i otpor, ali ga je Radulovi} ubo no`em u stomak.

Ninoslav je potom uspeo da se otrgne i Ulicom Novosadskog sajma poku{ao da utekne, ali su za wim potra~ala ova dvojica izgrednika, a kada su ga stigli ispred zgrade na Bulevaru oslobo|ewa 66, on je zadobio ubod u grudni ko{ i zadwicu, odnosno povrede opasne po `ivot. Vlajkov je zatim presekao no`em kai{ torbice koju je o{te}eni nosio, a u kojoj su bila dokumenta, fotoaparat i 19.000 dinara.

Posle toga, sve troje okrivqnih je pobeglo, a ubrzo zatim su stali da bi podelili plen, navedeno je u optu`nici M. V.

14

sport

petak13.jul2012.

dnevnik

SKUP [TI NA FUD BAL SKOG SA VE ZA SR BI JE

Karayi}u jed no gla sno no vi man dat Tomislav Karaxi} }e i u naredne ~etiri godine biti na ~elu srpskog fudbala. Na besprekorno organizovanoj konstitutivnoj sednice Skup{tine FSS u Staroj Pazovi novi-stari predsednik dobio je prakti~no referendumsku podr{ku.

Bio je jedini kandidat predlo`en od strane FS Vojvodine i FS regiona zapadne Srbije, a svi prisutni delegati wih 62 dali su svoj glas za.

- Nisam imao dilemu kada sam prelomio da se kandidujem za novi mandat. Sre}an sam zbog pune podr{ke od strane fudbalske Srbije. Re~i }u da u protekla dva meseca, dok se odvijao izborni proces nisam nikoga

dila i fudbal u ~itavoj Evropi - istakao je najpre Karaxi}.

I dok se aplauzi u prepunoj sali Sportskog centra FSS u Novoj Pazovi nisu ni sti{ali Karaxi} je u kratkim crtama preneo elemente svog programa za novi mandat.

- Krenu}u sa dve ta~ke koje su mo`da i preambiciozne. @elimo da iniciramo izgradwu nacionalnog stadiona. Uz pomo} dr`avei UEFA odnosno FIFA poku{a}emo da stignemo da reprezentativnog objekta. Motiv je i ~iwenica da }e PE 2020. godine prema re~ima Platinea biti organizovano u 12-13 zemaqa. Kandidova}emo se i mi za deo tog takmi~ewa. Tako|e potrudi}emo se da na{u ku}u fudbala ulep{amo izgradwom admi-

De le ga ti jed no gla sno po dr `a li Ka rayi}a

zvao, telefonirao ili lobirao.

Da sam mla|i bio bih uzbu|en ali puno je ve} ovakvih izbora u mojoj karijeri a u fudbalu sam tri decenije. Priznajem situacija je izuzetno te{ka jer je globalna finansijska kriza pogo-

nistrativnog centra. Deo sredstava obezbedili bi iz fondova UEFA i FIFA, a potrebna nam je i pomo} dr`ave. Bio bih zadovoqan ako na kraju mandata ovi objekti budu u izgradwi - konstatovao je Karaxi}.

Najavio je predsednik i reorganizaciju FSS Srbije.

- Sada{wi model na{eg saveza je prevazi|en. Postoje}i sistem je sve re|i i prakti~no ne postoji vi{e u Evropi. Reorganizacija Saveza mora da bude izvr{ena u skladu sa modernim zahtevima samog fudbala i na~ina poslovawa. Jednostavno na ~elu pojedinih resora bi}e profesionalci koji }e voditi poslove i odgovarati za rezultate.

I ovaj posao obavi}emo uz logistiku UEFA i FIFA. Poslao je Tomislav Karaxi} na nekoliko adresa i jasne poruke.

- Zajednica superliga{a mora da promeni svoj statut i to do po~etka prvenstva. Neophodno je da u wihovom Izvr{nom odboru budu iskqu~ivo predsednici i generalni sekretari klubova, da sara|uju i preuzmu odgovornost za takmi~ewe. Ako se to ne dogodi u predvi|enom roku izgubi}e ingirencije odnosno FSS }e preuzeti rukovo|ewe takmi~ewa. Tako|e, mnogi se `ale da je sudijska organizacija netransparentna. Ubudu}e reagova}e efikasnije, a u pla}enim terminima na televizijama mora}e da kompetentni qudi obrazla`u arbitra`u i priznaju gre{ke, ako ih bude. I na kraju na{a najslabija ta~ka je trenerska organizacija, pa ona gotovo i ne postoji. Nemaju akte, zbog toga su imali neuspe{ne izbore, nemaju ni predstavnike u na{oj Skup{tini. Pomo~i}emo im da iza|u iz ovog za~aranog kruga - poru~io je Karaxi}.

Novi-stari predsednik je zatim i na konkretnom primeru objasnio {ta o~ekuje od struke.

- Treba da nam odgovore na mnoga pitawa. Imamo jednog La-

To mi slav Ka rayi} iz la `e svoj no vi pro gram

zara Markovi}a za koga se otima omladinska, mlada i A selekcija. Zadatak trenera je da prona|u jo{ pet takvih fudbalera.

Ova zemqa je uvek bila poznata i po dobrim golmanima a sada nemamo ni jednog - konstatovao je Karaxi}.

Logi~no, neizbe`na tema bila je i reprezentacija Srbije.

- De`urni kriti~ari uvek rado koriste ovu temu. Istina je, nacionalni tim se ne nalazi u najboqem „momentu”, ali imamo dobrog selektora koji je zaveo red i krenuo u podmla|ivawe reprezentacije. Bio bih zadovoqan da odemo od jedno od slede}a dva ve-

Ju ventus i In ter tram pe Kra si }a i Pa ci ni ja U sagi koja traje godinu dana, od kada je Antonio Konte preuzeo Juventus, traje licitacija oko toga gde }e oti}i Krasi}, koji se nalazi u nemilosti aktuelnog trenera. Te{ko je uop{te zapamtiti koji su sve klubovi bili pomiwani, a posledwi u nizu je Inter.

Navodno, dva trofejna italijanska kluba i velika rivala na terenu, Juve i Inter, nameravaju da sklope NBA trejd u kojem bi Krasi} oti{ao u Milano, a Pacini u Torino.

Wihove cene na tr`i{tu otprilike su sli~ne i kre}u se oko deset miliona evra, s tim da Pacini mnogo vi{e zara|uje u Interu i

Kra si} i Pa ci ni

DVO STRU KO SLA VQE NO VO SA \A NA U GR^ KOJ: Na 36.

Kalivas kupu koji je odr`an na gr~kom poluostrvu Sitonija, [kola fudbala ‘’Sini{a Mihajlovi}’’ u dru{tvu dvadesetak klubova osvojila je dva prva mesta u kategoriji de~aka do deset i jeda-

verovatno bi morao da se suo~i sa skromnijim uslovima ukoliko odlu~i da pre|e u Juventus, koji ga je hteo jo{ u vreme kada je Paco igrao za Sampdoriju.

U sezoni 2010/11, prvoj od dolaska iz CSKA Moskve za 16 miliona evra, Krasi} je odigrao 41 utakmicu za Juventus i postigoa devet golova, uz veliki broj asistencija. Ipak, mimo o~ekivawa, dolaskom Kontea pao je u drugi plan i za celu sezonu 2011/12 odigrao svega devet me~eva za Staru damu, uglavnom ulaze}i sa klupe, uz jedan postignut gol.

naest godina. Dok su de~aci do 13 godina osvojili tre}e mesto. I u ukupnom poretku Novosa|anima je pripalo prvo mesto. Posebne nagrade su dobile su Milica Denda i Isidora Dikosavqevi}, kao jedine devij~ice u~esnice turnira.

lika takmi~ewa. Mo`da je realinije da to bude EP 2016. u Francuskoj, kada }e se takmi~iti 24 selekcije - poru~io je Karaxi}.

Neposredno se novoizabrani predsednik FSS osvrnuo i na `estoka istupawa nesu|enog protivkandidata Milovana \ori}a koji ga je u javnosti optu`io za name{tawe utakmica.

- Pa to je istinski cirkus u kojem se te{ko snalazim. Ne znam koliko bolestan um mo`e biti da bi tako ne{to smislio, i od me|unarodnih utakmica pravio va{ar, ali ne}emo vi{e }utati i uz pomo} pravnih timova pravdu }emo potra`iti i na

sudovima. To va`i i za odre|eni deo medija koji nas konstantno i neargumentovano napada i kritikuje - zavr{io je Karaxi}.

Novi mandat, a na predlog Tomislava Karaxi}a poveren je i agilnom generalnom sekretaru FSS Zoranu Lakovi}u. Izvr{ni odbor bi}e veoma brzo kompletiran, a trenutno je u wemu 13 ~lanova a kao „novitet” je i ulazak u vladu Save Milo{evi}a. Tako|e jedno potpredsedni~ko mesto bi}e rezervisano za predstavnike Crvene zvezde koji jo{ uvek nisu usaglasili mi{qewa oko kadrova.

Z. Ran ge lov

RAT ZA GRE BA^ KOG DI NA MA I NA VI JA ^A

Hu li ga ni opet pre ki nu li me~

Uprava zagreba~kog Dinama ne zna kako da iza|e na kraj sa huliganima iz sopstvenih redova. Ve} du`e vreme traje rat na relaciji uprava - najtvr|e jezgro navija~a, takozvani Bed blu bojsi, a novi incidenti zabele`eni su na pripremama ekipe u Austriji.

Strah od huligana iz Zagreba toliko je jak, da je Dinamo, na svojoj zvani~noj veb stranici pozvao dr`avu da ne{to kona~no preduzme, jer bi mogle da se ostvare pretwe o prekidu utakmice u kvalifikacijama za Ligu {ampiona protiv bugarskog Ludogoreca, a to bi zna~ilo, najverovatnije i kraj ovogodi{weg Dinamovog igrawa u Evropi.

Dinamo je probao da sakrije mesto odigravawa prijateqske utakmice sa azerbejxanskim Nef~ijem, za koji brani Sa{a Stamenkovi}, u austrijskom mestu Jenbah. Me|utim, grupa huligana koji tvrde da vole Dinamo, provalila je mesto susreta i do{la sa namerom da prekine utakmicu, {to je i uspela.

Pogrdne re~i uzvikivao je jedan momak, koji je utr~ao na teren i uputio se ka drugoj tribini na kojoj su sedeli predstavnici Dinama i obi~ni navija~i, ali i novi predsednik Hrvatskog fudbalskog saveza Davor [uker.

Napaqenu grupu navija~a nije spre~ilo ni to {to je u publici bilo i dece, pa je prema tribini poletela i konzerva sa pivom.

Dinamo tvrdi da je otac spasio dete od sigurnog pogotka tako {to je izblokirao upu}eni projektil.

Ovi navija~i su quti na upravu odavno, a sada posebno jer se Dinamo dogovorio sa bugarskim prvakom da ne}e voditi navija~e na revan{ me~ u kvalifikacijama za Ligu {ampiona u Bugarsku.

- Samo vi zabrawujte qudima da idu u Bugarsku. Nema problema, ako sam ja problem, prvi sam koji ne}u i}i... Ali, budite svesni da tim zabrana-

ma samo podsti~ete qude da idu u Bugarsku - vikao je jedan navija~, a drugi je najavio novi, ru`an scenario: - I}i }emo u Bugarsku, a ako se bojite iz ba ci va wa, znaj te da }e mo vas izbaciti ve} u Zagrebu! Ja sam prvi koji }e u Zagrebu baciti pet bakqi i prvi vas izbaciti.

- Mora li plava boja imati crveno lice- naslov je najnovijeg saop{tewa Dinama, u kojem o~ajni~ki poziva nadle`ne da ne{to kona~no urade kad su u pitawu huligani.- ^iwenica da se novi sramotni ispad dogodio u tamo nekom selu u Austriji na prijateqskoj utakmici ne mo`e i ne sme biti olak{avaju}a okolnost - pi{e u saop{tewu Dinama.

Zagreba~ki klub osudio je i verbalni napad na golmana Nef~ija Sa{u Stamenkovi}a.

- Huligani su tekom utakmice gnusno vre|ali i golmana Sa{u Stamenkovi}a koji je tog dana samo do{ao da radi svoj posao i u miru da odigra utakmicu naveo je Dinamo.

Opre~ne su informacije o tome za{to je prijateqska utakmica prekinuta. Dinamo tvrdi zbog huligana, a mediji zbog grmqavine i pquska.

Ovi huligani su upali na teren u prvim minutima utakmice, ali se igralo do 60. minuta. Tada je po~ela jaka ki{a.

Ali, Dinamo je u izve{taju sa utakmice istakao da je bilo me|usobne tu~e me}u navija~ima pristiglim iz Hrvatske, a potom su se neredi pro{irili i na druge delove stadiona, pa su i neki lokalci dobili udarce.

U me|uvremenu je reagovao hrvatski ministar nauke, obrazovawa i sporta @eqko Jovanovi}, koji je osudio najnoviji ispad BBB. - Jedna mala grupa ne sme da terori{e celu Hrvatsku. To su obi~ni huligani, koje treba onemogu}iti da uop{te do|u u blizinu bilo kojeg stadiona rekao je ministar.

SPORT

dnevnik PARTIZAN SE VRATIO U BEOGRAD

Na pad bo qi od od bra ne Fud ba le ri Par ti za na za vr {i li su pri pre me u Slo ve ni ji i vra ti li se u Be o grad. U Sport skom cen tru Ze mu ne lo Be o gra |a ni }e tre ni ra ti sve do utak mi ce sa Va le tom.

Va qak je od i grao pet pri prem nih me ~e va i za be le `io tri po be de (pro tiv Alu mi ni ja 4:2, Zar je 1:0, [tur ma 3:2), je dan re mi (Vi de o ton 2:2) i po raz (Lo ko mo ti va Mo skva 0:2). Da kle, cr no – be li su da li 10, a pri mi li osam go lo va. Par ti zan je za vr {io pri pre me, osta lo je da jo{ ne ko li ko da na ra di na fi ne sa ma, te u uto rak po~ ne no vo pu te {e stvi je u Evro pi.

Cr no-be li su na se dam kon trol nih me ~e va ostva ri li pet po be da, u dva su po ka za li ka rak ter na dok na div {i mi nu se od po dva go la, sa mo je Lo ko mo ti va us -

re i Man ge cr no-be li }e na spi sku ima ti 35 fud ba le ra, {to je 10 vi {e u od no su na broj ko ji mo `e da se li cen ci ra za pr ven stve nu tr ku.

- Ima }u ve li kih pro ble ma, jer su mi utak mi ce u Slo ve ni ji po ka za le da ni ko ne za slu `u je da bu de sklo wen. Da sam u si tu a ci ji, ni ko ga ne bih nig de po slao. Imao sam mno go ~ud nih in for ma ci ja o igra ~i ma Par ti za na pre po vrat ka na klu pu, sre }om, is po sta vi lo se da 95 od sto wih ni je ta~ no. Vi de }e mo, u Be o gra du od pet ka na sta vqa ju s ra dom svi ko ji su bi li u po go nu na Ta ri i u Slo ve ni ji, ima jo{ do voq no vre me na za li cen ci ra we u do ma }em tak mi ~e wu, u Evro pi iona ko mo gu da ra ~u nam na sve.

Mno go pra {i ne se po di glo oko iz o stan ka Ni ko le Ak sen ti je vi }a i La za ra Mar ko vi }a sa Evrop -

Vladimir Vermezovi}

pe la da bu de bo qa, i to u pr vih de set mi nu ta. Tre ner srp skog {am pi o na Vla di mir Ver me zo vi} sa mo u ve re no i ube dqi vo pri po vla ~e wu cr te is pod oba vqe nog po sla na pri pre ma ma tvr de }i da [a mrok ne mo `e da se po no vi.

- Kod me ne se ni {ta ne me wa u raz mi {qa wi ma, od no sno o~e ki va wi ma od Evro pe. I da qe tvr dim da je Mal ta na {a naj va `ni ja sta ni ca i ta ko mo ra mo da joj pri stu pi mo. Tri jum fom nad Va le tom obez be di }e mo mi ni mum jo{ ~e ti ri evrop ske utak mi ce, a ja ve ru jem da }e ih bi ti i vi {e.

Ima mo pred so bom ri va la pro tiv ko jeg uko li ko smo na 100 od sto, a ne ma raz lo ga da ta ko ne bu de, sve za vi si od nas. Sma tram da ova eki pa ima po ten ci jal i sna gu da ura di ne {to po ~e mu }e je pam ti ti.

skog pr ven stva za omla din ce.

- Pu sti li smo tri igra ~a, a sa na ma su osta la dvo ji ca. Vi dim da se nig de ni je po mi wa lo od su stvo Mar ko vi }a, a da se stal no po ten ci ra lo to {to u re pre zen ta ci ji ni je Ak sen ti je vi}. Ako je de sni bek to li ko va `an za igru re pre zen ta ci je, on da }e on da bu de od ve li kog zna ~a ja i za nas - za kqu ~io je Ver me zo vi}.

Ono {to je o~i gled no je da je na pad bo qe uigran od od bra ne. ^ak i u utak mi ci sa Lo ko mo ti vom cr no – be li su ima le le pe {an se da bar iz bo re ~a stan po raz, ali ni su us pe li. Ono {to je tre ner Ver me zo vi} apo stro fi rao ka da je re kao da mu fa li jo{ je dan igra~ je vi dqi vo. Cr no – be li mo ra ju pod hit no da na |u {to pe ra, ko ji bi u pa ru sa Iva no vim znat no oja ~ao zad wu li ni ju.

Di le me vi {e ne ma Stra teg srp skog {am pi o na na ka `e da je ge ne ral ka pro tiv Lo ko mo ti ve u ve li koj me ri iz bi stri la we go ve vi di ke pred evrop sku pre mi je ru u Va le ti i da di le ma vi {e i ne ma.

- U start noj po sta vi na Mal ti }e se na }i 90 od sto igra ~a ko ji su po ~e li utak mi cu pro tiv ru skog ti ma. Ima li smo ma le pro ble me sa Lo vre om, a to je ~o vek na ko ga mo `e mo i mo ra mo ozbiq no da ra ~u na mo. Ka da su u pi ta wu Iva nov i Vo ja Stan ko vi}, is ku stvo je na stra ni Bu ga ri na, dok na le vom be ku ima mo tri op ci je, a wi ho va mi nu ta `a }e za vi si ti i od pro tiv ni ka. Naj va `ni je je da ima mo zdra vu kon ku ren ci ju - za kqu ~io je Ver me zo vi}.

Osvr nuo se Ver me zo vi} na di sci pli nu kao va `an seg ment ob li ko va wa eki pe sa naj vi {im am bi ci ja ma.

- Ono {to sam za te kao na po ~et ku je to da su igra ~i ima li pro blem sa ko mu ni ka ci jom, {to ni je ret kost me |u mla dim mom ci ma. Tru dio sam se da to ne u tra li {em, {to su oni kao pa met ni mom ci i pri hva ti li. Shva ti li su da mo ra ju da se po na {a ju ka ko do li ku je Par ti za nu, jer kroz nas svi gle da ju i klub.

Utak mi ca pro tiv mo skov ske Lo ko mo ti ve po ka za la je kao na dla nu sla bo sti cr no-be lih u od no su na eki pe iz vi {eg do ma evrop skog fud ba la.

- Ima li smo pro blem zbog ~i we ni ce da ni smo bi li do voq no agre siv ni. Lo ko mo ti va je ja ko ozbiq na eki pa, ne mo gu da bu dem ne za do vo qan. Ova kve utak mi ce su nam po treb ne ka ko bi smo vi de li gde gre {i mo i {ta mo ra mo da is pra vi mo. Po zi tiv no je to {to u na {oj eki pi i mla |i mom ci ima ju do bru ba zu od i gra va wa ja kih utak mi ca sa vr {wa ci ma iz Evro pe.

Po vrat kom Nin ko vi }a i Mi tro vi }a sa re pre zen ta tiv nih oba ve za i pri kqu ~i va wem Ka ma -

Ivan Iva nov ka `e da je za do vo qan oba vqe nim pri pre ma ma.

- Po be di li smo tri utak mi ce, a iz gu bi li sa mo jed nu. Tre ba ima ti u vi du da se od bra na tek uigra va, po sle od la ska Rni }a. Osto ji} je sja jan mo mak, ta len to van, ali tek tre ba da se uklo pi u pr vi tim. Ve ru jem da }e u to me i us pe ti i da }e mo ve} pro tiv Va le te de lo va ti znat no si gur ni je.

Ove se zo ne od Par ti za na se vi {e o~e ku je u Evro pi. Da li mi sli te da ste ka dri za to ?

- Ka ko da ne. Ima mo do bar tim ko ji se do bro po zna je {to je ve li ka stvar. Dra go mi je da ni ko ni je oti {ao ka ko bi smo kom plet ni za ko ra ~i li ka Evro pi. Pro {le se zo ne tim je for mi ran u mi nut do dva na est i to se osve ti lo.

Ube |en sam da }e mo sad bi ti da le ko bo qi.

Tre nin zi su ovog le ta bi li znant no ja ~i ?

- Je su, ali ne sme ta. Tre ner Ver me zo vi} se ve} do ka zao u Par ti za nu i ima mo pu no po ve re we u we ga.

Ci qe vi klu ba su uvek vi so ki i na tom pu tu svi tre ba da pu ca mo od sna ge i op ti mi zma. [ef je to od li~ no iz ba lan si rao ta ko da se ra du je mo sva kom na red nom me ~u – za kqu ~io je Iva nov.

I. L.

petak13.jul2012.

15

VOJVODINA DANAS ZAVR[AVA PRIPREME U AUSTRIJI

Jo{ jed na pro ve ra, pa ku }i (Specijalno za „Dnevnik”) ZO HAU: Stru~ ni {tab i fud ba le ri Voj vo di ne u pro te klih osam da na vred no su ra di li u austrij skom Zo ha uu, pri pre ma ju }i se za start tak mi ~e wa u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe.

Po sve mu vi |e nom na do sa da {we tri pri ja teq ske utak mi ce (pre o sta je jo{ jed na, ve ~e ras u Be ~u), na vi ja ~i mo gu da se na da ju da }e u na red nom pr ven stvu gle da ti do bar fud bal na „Ka ra |or |u“.

Dva re mi ja (dva pu ta 2:2) pro tiv ja kih evrop skih ti mo va (Ko pen ha gen i Ja blo nec), kao i po be da nad ukra jin skom Ta vri jom (2:0), uz {est po stig nu tih i ~er ti ri pri mqe na go la, da ju za pra vo bla gim op ti mi sti ma. Po treb no je, ipak, da se slo `i jo{ mno go koc ki ca ka ko bi Voj vo di na igra la po `e qa ma na vi ja ~a. Tu, pre sve ga, mi sli mo na jo{ uvek ak tu el ni pre la zni rok i mo gu }e od la ske, pa i do la ske igra ~a.

Po sled wu, ~e tvr tu pro ve ru u Austri ji, fud ba le ri no vo sad ske sta re da me ima }e da nas u Be ~u, pro tiv ni `e ra zred nog do ma }eg klu ba SV Vurm la. O~e ku je se da }e na ovoj utak mi ci Zla to mir Za gor ~i} i we go vi sa rad ni ci {an su pru `i ti igra ~i ma ko ji su ima li ma wu mi nu ta `u u do sa da {wim me ~e vi ma. Utak mi ca po ~i we u 18.30 ~a so va, a od mah po we nom za vr {et ku pla ni ran je po vra tak cr ve no-be le eks pe di ci je u No vi Sad. - Ima li smo tri do bre pro ve re pro tiv ja kih ri va la i po ka za li smo da mo `e mo da igra mo rav no prav no s wi ma - re kao je po u zda ni gol man Ne ma wa Su pi}. For ma ide uz la znom li ni jom i mi slim da }e mo mak si mal no

Igor \uri} posti`e prvi gol u me~u s Jablonecom

sprem ni do ~e ka ti 19. jul i pr vu utak mi cu u dr gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe. U eki pi je do bro ras po lo `e we, do bro se ra di i do bro je {to su nas za o bi {le po vre de, osim pe ha ko ji je do `i veo Ru ste mo vi}.

Je ste li za do voq ni va {om for mom?0 - [to se mo je for me ti ~e, za do vo qan sam - ka te go ri ~an je bio pr vi ~u var mre `e No vo sa |a na. - Po no vo je Sa {a To di} po ka zao da zna da ra di kva li tet no i da je si gur no je dan od

Vo za~ me wa na vi ja~ ki ta bor Mno go smo to kom pret hod nih 10 da na pi sa li o igra ~i ma, stru~ nom {ta bu, utak mi ca ma, pa i austrij skim do ma }i ni ma. Bi la bi za i sta ve li ka ne prav da, a ne po me nu ti jo{ jed nog ~o ve ka.

Re~ je o Dra ga nu Drob cu, ko ji je sa vr {e no oba vio svoj po sao kao vo za~ auto bu sa FK Voj vo di na. Uz ne iz be `ni vo lan, ovaj mla di ~o vek tru dio se da po mog ne i u stva ri ma ko je mu ni su u opi su po sla, pa s to ga za slu `u je sva ku po hva lu.

- Po sto je do bre {an se da se iz jed nog na vi ja~ kog ta bo ra, pre se lim u onaj Vo {in, a ve} sam na u ~io ne ko li ko na vi ja~ kih pe sa ma no vo sad sjog ti ma.

naj bo qih tre ne ra za gol ma ne u ze mqi. Sva tro ji ca (Su pi}, @a ku la i Mar ko Kor di}) smo do bro od ra di li pri pre me i si gu ran sam da smo sprem ni za utak mi ce ko je sle de. Uz to, `e qa ~i ta ve eki pe je da 19. ju la, na na {em sta di o nu, po ka `e mo pra vo li ce i da na pra vi mo do bar re zul tat. Uko li ko uspe mo, mir no }e mo do ~e ka ti re van{ i, ve ru jem, pla si ra ti se u tre }e ko lo kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe.

Do sta to ga ima li smo pri li ku da vi di mo to kom bo rav ka i, na ro ~i to, od i gra va wa utak mi ca na ovim pri pre ma ma. [to se ti ~e no vaj li ja, o~i gled no je da Ho lan |a nin Ser `i wo Grin po se du je ve li ko fud bal sko zna we, is ku stvo ali i da je van se rij ski pro fe si o na lac. Za 90 mi nu ta ko li ko je bio na te re nu (po po lu vre me pro tiv Ta vri je i Ja blo ne ca), po ka zao se u od li~ nom sve tlu. Ja sno je da jo{ uvek ni j e pot p u n o fi z i~ k i spre man, ali ob zi rom na to ka ko ra di na tre nin zi ma, mo `e se

o~e ki va ti da }e ubr zo bi ti u pu noj for mi.

Ne ma wa Bil bi ja je pro te klih {est me se ci pro veo na po zaj mi ci u svom ma ti~ nom klu bu, Bor cu iz Ba wa lu ke. O~i gled no je da je ovom mom ku pro me na kli me pri ja la, jer se po po vrat ku u re do ve No vo sa |a na na pro sto pre po ro dio. Osta je sa mo da i u tak mi ~ar skim utak mi ca ma za dr `i ova kav ni vo for me.

Sr |an @a ku la je vi {e ne go is ku san ~u var mre `e, iz u zet no ra dan i di sci pli no van, u do sa da {wim na stu pi ma do ka zao je da klub pot pu no mo `e da se oslo ni na we ga.

Na kra ju, tu su i mla di la vo vi Mar ko Kor di}, Bo jan Na sti}, Mir ko Iva ni}, Mi lo{ De le ti}, Mi lan Spre mo, Ne boj {a Ko so vi} i \or |e [u {war. Pred sva k im od wih otva ra ju se sve tli fud bal ski ho ri zon ti. Ho }e li ih do se }i, za vi si od pu no fak to ra, ali naj vi {e od wih sa mih.

Tekst i foto: Dragan ^apeqa

EVROPSKA PIJACA

Ibra hi mo vi} na vra ti ma PS@ Za ni mqi vo je, ma kar se ni {ta na kra ju ne ostva ri lo. Ni ova ju ~e ra {wi dan ni po ~e mu se ne raz li ku je od osta lih da na to kom le ta, ka da se fud ba le ri ili od ma ra ju ili pri pre ma ju za no vu se zo nu. Upr kos to me {to bi mo -

Mi lan se su o ~a va sa dve po ten ci jal ne po nu de. Pr va je od Pa ri Sen @er me na za Ti ja ga Sil vu i Ibra hi mo vi }a u pa ke tu, a dru ga sa mo za Ibru, ko jeg na vod no `e li Man ~e ster si ti i to u slu ~a ju da Da vid Sil va upr kos

Ma drid, ali u To ten he mu bi mo gli da osta nu i bez dru gog ofan ziv nog ve zi ste, Ra fa e la van der Var ta. On je po sta vio uslo ve ko je pev ci ne `e le ili ne mo gu da is pu ne, pa je mo gu }e da }e se Ho lan |a nin vra ti ti u Bun de -

Luka Modri}, Zlatan Ibrahimovi} i Endi Kerol

gao da osta ne bez Zla ta na Ibra hi mo vi }a, Mi lan je od lu ~io da po zaj mi Mak si ja Lo pe za po vrat ni ku u Se ri ju A, Samp do ri ji, ko ja ju ri i Da vi de San to na iz Wu ka sla.

pro du `e wu ugo vo ra, na kra ju ode u Bar se lo nu.

Gol man To ten he ma Bred Fri del tvr di da pred sed nik klu ba ima ve} sprem nu za me nu za Lu ku Mo dri }a, ako Hr vat ode u Real

sli gu, mo `da u [al ke, mo `da u Ham burg, za ko ji je ve} igrao. ^el si na me ra va da ku pi tan dem Olim pi ka iz Mar se ja, Se za ra Aspi li ku e tu i Ste fa na Mbi ju. Mar sej ni je u{ao u Li gu

{am pi o na i sa da mo ra da sma wi tro {ko ve, a za ovu dvo j i c u igra ~a mo gao bi da do bi je i 20 mi l i o n a evra od {am p i o n a Evro pe.

En di Ke rol je te ma da na u En gle skoj, jer je na vod no Vest Hem po nu dio Li ver pu lu po zaj mi cu do kra ja se zo ne, ali na vi ja ~i „red sa” sma tra ju da on mo ra da osta ne na En fil du. Mi lan }e u slu ~a ju gu bit ka Ibra h i m o v i } a za me nu po tra `i ti ili u Ke ro lu ili u Edi nu Xe ku.

Da ni Vel bek tra `i po vi {i cu od Man ~e ster ju naj te da, ko ji nu di 40.000 fun ti ne deq no, dok mla di na pa da~ tra `i 60.000 evra plus bo nu se za go lo ve, asi sten ci je i tro fe je.

Lu k as Mo u r a iz Sao Pa u la do veo je u klin~ In ter i Man ~e ster ju n aj ted, dok bi Ho ze Ka qe hon iz Re a la mo gao da pre |e u Li ver pul za se dam mi li o na fun ti.

Tre ner Ro me Zde wek Ze man re kao je da ne }e sto pi ra ti even tu al ni tran sfer Fa bi ja Bo ri ni ja u Li ver pul.

16

sport

petak13.jul2012.

PRO LE TER ZA VR [IO PR VI DEO PRI PRE MA

Po sled wi fil ter

Iza pr vo li ga {a Pro le te ra je uspe {nih de set da na pri pre ma, a po ~e li su sa od i gra va wem pri ja teq skih utak mi ca ko je }e po slu `i ti da se uigra ju i sprem no do ~e ka ju bor bu za bo do ve. Pro gram tre ne ra Ne na da La la to vi }a je da se stvo ri zdra va kon ku ren ci ja na svim me sti ma u ti mu i da se igra ju utak mi ce sre da-vi kend, ta ko da }e ve} u su bo tu sna gu od me ri ti sa tre }e li ga {em {id skim Rad ni~ kim. Pri pre mio je stra teg Pro le te ra od li ~an pro gram pa }e bez ob zi ra na utak mi ce ko je su u po po dnev nim ~a so vi ma igra ~i ima ti `e stok tre ning.

Tre ner La la to vi} tre nut no na spi sku ima 25 ira ~a od to ga i ne ko li ko na pro bi pa }e pred sto je }i su sre ti bi ti po sled wi fil ter za even tu al na po ja ~a wa ko ja }e kon ku ri sa ti za na red nu se zo nu. To se od no si na Ba bi }a, Vu ~i }a, Jo va no vi}, Mi lo vi }a, Ma ri ja no vi }a, Ili }a, Pe ki }a, Miq ko vi }a i omla din ca Mi li }a.

M. Po. SA LAJ ^A NI U NAJ NI @OJ LI GI

Plav {i} na klu pi Ne ka da tre }i klub u gra du Sla vi ja je na ve li ko iz ne na |e we is pa la u naj ni `u li gu. Ni ko ni je o~e ki vao sla be pro le} ne re zul ta te jer je po sle je se we tr ke bi la na pe tom me stu i bi la je ubra ja na u klu bo ve ko ji }e se bo ri ti u vi {i rang. Na `a lost, de si lo se ono naj go re pa }e klub sa ve li kom tra di ci jom na red nu se zo nu star to va ti iz Grad ske li ge. To kom pro {le se zo ne tre ne ra ^uq ka za me nio je Vra ne {e vi} a i u na red noj tr ci bi }e u stru~ nom {ta bu, jer je za pr vog tre ne ra ime no van Ivi ca Plav {i} (51). Pro ziv ku je Plav {i} za ka zao za ne de qu.

- Naj bit ni je je da od pr vog da na stvo ri mo rad nu at mos fe ru, na pra vi mo do bar sa stav - ka `e Plav {i}.

No vo sa |a ni }e for mu vi ja ti kroz tre nin ge, uz vi {e utak mi ca sa kva li tet nim ti mo vi ma me |u ko ji ma su tre }e li ga{ Mla dost iz Ba~ kog Jar ka, Voj vo di na iz Ba~ kog Gra di {ta, In deks, Ka bel, Cr ve na zve zda i Bo rac.

M. Po.

JA RA ^A NI PO ^E LI DA HVA TA JU ZA LET ZA SRP SKO LI GA [KE BIT KE

Me selyija ~e ka po ja ~a we Za let za srp sko li ga {ke iza zo ve, po ~e li su da hva ta ju fud ba le ri Mla do sti iz Ba~ kog Jar ka, a pr ve ki lo me tre, is tr ~a la su 22 kan di da ta za me sto u start noj po sta vi.

Oprav da no su iz o sta li Da mir Vu k a n ac, Ne m a w a Mak s i}, Da l i b or Iva n i}, Ni k o l a Sto ja no vi} i Mi haj lo Ko zo mo ra.

Stru~ ni {tab je ostao ne pro me wen, pro ziv ku je oba vio Ni ko la Me sel xi ja, ali Ja ra ~a ni jo{ ni su po pu ni li upra `we na me sta, po sle ostav ki pred sed ni ka De ja na Vu ko ti }a i sport skog di rek to ra Dra ga na Man di }a.

- Odr `a li smo dva sa stan ka uprav n og od b o r a, sve s ni da mo ra mo da re {a va mo go ru }e pi ta we iz bo ra no vih qu di u ru ko vo de }oj struk tu ri, pa }e br zo bi ti or gan zo va na iz bor na Skup {ti na. Iako su pod ne li ostav ke na funk ci je pred sed ni ka i sport skog di rek to ra, De jan Vu ko ti} i Dra gan Man d i}, kao biv { i igra ~ i

Jo va no vi} naj pla }e ni ji u Bel gi ji Do sko ra {wi re pre zen ta ti vac Sr bi je Mi lan Jo va no vi} naj pla }e ni ji je fud ba ler u bel gij skoj @u pi ler li gi. Kril ni na pa da~ go di {we za ra |u je 1,6 mi li o na evra, bez pre mi ja i nov ca od re kla ma. On je pre go di nu da na do {ao iz Li ver pu la u

Ko pqa {i ca Ma ri ja Vu ~e no vi} kre nu la je sto pa ma Iva ne [pa no vi}, Ta tja ne Je la ~e i Mi ha i la Du da {a, ko ji su za bli sta li pre ~e ti ri go di ne na SP u Bid go -

Mla do sti, iz ra zi li su `e qu da osta nu u klu bu i u no vim ulo ga ma po mog nu funk ci o ni sa we na sta bil nim te me qi ma.

Za su ka li smo ru ka ve, pri pre me su star t o v a l e po pla n u, dok pre la zni rok tek tre ba da bu de na dnev nom re du, ali si gur no je da }e mo li stu po ja ~a wa kre i ra ti u skla du sa od la sci ma – ka `e pot pred sed nik Bra ni slav Ro si}.

Pla vo-be li se osla wa ju na sop stve ne sna ge, ne prak ti ku ju do vo |e we igra ~a sa stra ne i taj re cept ne ko li ko se zo na da je uspe {ne re zul ta te.

- Ima mo do bru omla din sku {ko l u, vi { e od dva d e s et igra ~a po ni klih na Li va di ci, ra s u t o je po su p er l i g a {kim i pr vo li ga {kim klu bo vi ma, ali i na in ter na ci o nal noj sce ni. Ne pla {i mo se da, u srp sko li ga {kim bit ka ma, ak ce nat sta vi mo na mla de sna ge, u na me ri da ih afir mi {e mo i pru `i mo {an su za da qi na pre dak u ka ri je ri. Ve }i na pr vo ti ma ca, iz mi nu le se zo ne, ima po nu de da se opro -

ba u vi {em ran gu i bi }e te {ko sa ~u va ti oko sni cu ti ma na oku pu – na gla sio je Ro si}.

Ta len to va ni na pa da~ Pe tar Gra h o v ac, oti { ao je u kom {ij sku Slo gu iz Te me ri na, a si dro su di gli br zo no gi ve zi sta Mar ko \u ki} i od li~ ni de fan zi vac Bo jan Ba bi}. Na iz la znim vra ti ma su naj bo qi stre lac Ste fan Ra do ja i mla di ofan zi vac Alek san dar Jo va n o vi} i si g ur no }e pro me ni ti klup ske bo je.

- Upo znao sam igra ~e sa pro gra mom ra da, for mu }e mo bru si ti kroz osam me ~e va, a pr vi ri val je no vo sad ska Sla vi ja, 21. ju la. Za do vo qan sam od zi vom na pr vom tre nin gu, pe t o r i c a su oprav d a l a iz o sta nak i pri kqu ~i }e se pri pre ma do kra ja sed mi ce. Pla ni ra mo da se u sva koj li ni ji po ja ~a mo sa po jed nim is ku snim igra ~em, jer }e kva li tet li ge bi ti na vi {em ni vou u od no su na mi nu lu se zo nu – ja san je Ni k o l a Me s el x i j a, {ef stru~ nog {ta ba.

M. Me ni }a nin

PRI JA TEQ SKE UTAK MI CE

Od lu ~i le gre {ke Rad ni~ ki (S) – OFK Be o grad 0:2 ( 0:1) SOM BOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 250, su di ja: Bo {ko vi} (Som bor), strel ci. Bo ga vac u 12, Tu feg xi} u 51. mi nu tu.

RAD NI^ KI: [a ri}, Ve se li no vi}, Ba qak, Vi do vi}, Ba ni}, Ho sce i slav ski, Vu ko vi}, Pe tre{, Ran ~i}, Pa u no vi}, Fa ber. Igra li su jo{: We go mir, Vu ki ~e vi}, Bo ji}, Jo so vi}, Dre ve ni ca, Ko wo vi}, Be ri}, Isma i li, Ma kar, Bi jak.

OFK BE O GRAD: Ma tek, Pet ko vi}, Ke co je vi}, Va si qe vi}, Ro di}, Ni ko li}, Mi ji},

Ba ti o ja, Tri vu no vi}, Mi li}, Bo ga vac. Igra li su jo{: Mi len ti je vi}, Sta no je vi}, Ga {i}, Mu stur, Pu no {e vac, Sin |i}, Pa vlo vi}, Ko la re vi}, @e ra vi ca, Alek si}, Tu feg xi}, Mi le no vi}, Dan ~e to vi}, Ra i ~e vi}.

Oba go la Rad ni~ ki je pri mio na kon gre {ke od bra ne i to pri li~ no jef ti no, me |u tim, ob zi rom da je ovo for mi ra we jed nog no vog sa sta va, bi }e vre me na i to da se is pra vi.

M. Jo vi }e vi}

Ka pi ten va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je Va wa Udo vi ~i} bi }e spre man za na stup na Olim pij skim igra ma u Lon do nu za dve ne de qe.

Udo vi ~i} je na kon {to se opo ra vio od po vre de ra me na do `i veo no vu, ovaj put pal ca de sne ru ke, ali je u ~e tvr tak tre ni rao sa ti mom {to je znak da se opo ra vio.

- Sve je to sa stav ni deo spor ta. Do bro je {to po vre da ni je bi la ozbiq ni ja i {to su dok to ri ura di li po sao na vr hun skom ni vou - is ta kao je Udo vi ~i}.

Igre u Lon do nu bi }e tre }e na ko ji ma }e Udo vi ~i} u~e -

stvo va ti. I uvek su re pre zen ta ci ju pra ti li pro ble mi.

Pre osam go di na zbog po vre de je iz o stao Bo ris Zlo ko vi}, Pe king 2008. ni je vi deo Slo bo dan Ni ki}. Ovog le ta ve} su bi li po vre |e ni Slo bo dan So ro, Ni ko la Ra |en, Du {an Man di}...

- Po no vi }u se ka da ka `em da je to nor mal no u spor tu. Ne znam ni jed nog spor ti stu ko ji je ka ri je ru za vr {io bez po vre da. Ako ni je do nas, ako smo se na pra vi na ~in pri pre mi li za tre ning ili utak mi cu, on da ne mo `e mo da bu de mo od go vor ni i ne ma mo raz lo ga za ne ku ner vo zu - is ta kao je Udo vi ~i}.

TUR NIR U STAN FOR DU

No vi po raz Je le ne Jankovi} Je le na Jan ko vi} sa ve li kim am bi ci ja ma na ja vqi va la je na stup na tur ni ru u Sten for du.

Sa rad wa sa novim-starim trenerom bila je motiv vi{e da, posle vi{emese~ne krize, kona~no odigra na visokom nivou. Ipak, Jelena je zaustavqena odmah na po~etku. U drugom kolu boqa od

ku}i u San Dijego, gde }e nastaviti rad sa trenerom Dijegom Ajalom, kako bi do po~etka Olimpijskih igara u Londonu, kona~no uvela izvesne promene u svoju igru.

- Ne mo`e uvek teniser da bude u vrhunskoj formi - to je rekla Xej Xej posle jo{ jednog poraza u nizu, istakav{i da je ove sezone

we bila je Koko Vandevege rezultatom 6:4, 6:2.

Imala je Jelena brojne {anse na me~u, ali ih nije iskoristila o ~emu svedo~i i podatak da je iskoristila, recimo, samo dve od osam brejk lopti.

Jankovi}eva je u Stenfordu bila imenovana za ~etvrtog nosioca, a interesantno je da je Vandevege, trenutno 120. na svetu, u glavni `reb turnira upala kao „laki luzer”, umesto Bojane Jovanovski, koja je odustala zbog povrede.

Jelena je tako nastavila nisku neuspeha u 2012, budu}i da je na ukupno 13 turnira ove sezone zavr{ila takmi~ewe u prvom ili drugom kolu. Jelenu o~ekuje put

muku mu~ila sa povredama. Navikla sam na mnogo boqe rezultate i plasman na VTA listi.

Dugo sam bila me|u top 10 teniserki, ali ne mo`ete uvek da pru`ate dobre partije i budete u vrhunskoj formi. Postoje pojedini igra~i, posebno u mu{kom tenisu, koji su u stawu to da urade.

Ove sezone imala sam dosta povreda, koje su me vra}ale nekoliko korak unazad i uvek sam kretala od nule. Neophodno je da budem potpuno spremna za moj stil igre.

I nije tako lo{e biti 20. igra~ica na svetu. Ipak, s obzirom na moje mogu}nosti, moram da se vratim u vrh.

Treniram naporno i nadam se da }u povratiti samopouzdawe.

In |i ja - Haj duk (B) 7:0 (4:0)

Mi lan Jo va no vi}

ko ji je oti {ao kao naj bo qi fud ba ler Bel gi je iz Stan dar da.

An der leht je vra tio ti tu lu {am pi o na u svo je ru ke, pa bi u po sled woj run di kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na po no vo mo gao da se sa sta ne sa Par ti za nom.

Pre dve go di ne „cr no-be li” su bi li bo qi u pe nal ru le tu.

Me |u tim, dok srp ski {am pion i da qe „`i vo ta ri” u evrop skom fud ba lu, tim iz Bri se la je po ve }ao ula ga wa ta ko da od osam fud ba le ra ko ji u @u pi ler li gi za ra |u ju vi {e od mi lion evra go di {we, ~e tvo ri ca su iz An der leh ta.

IN \I JA: Sta dion kod `e le zni~ ke sta ni ce. Gle da la ca: 200. Su di ja: \or |e Mak si mo vi} (In |i ja). strel ci: Mar ko vi} u 2. Le ma ji} u 6. Vu ja sin u 40. ]ir ko vi} u 43. Pav ko vi} u 50. i Du ba ji} u 64. mi nu tu.

IN \I JA: Di zda re vi}, \u ki}, Sa vi}, Ada mo vi}, Sta ji}, Vu ja sin, N. Stan ko vi}, \e ri}, Me {tro vi}, Mar ko vi}, Le ma ji}. Igra li su jo{: Sta ni vu ko vi}, Mi li no vi}, Li va ja, Ko la rov, Tom ~i}, Du ka nac, Ze li}, Avri}, Di m i t rov, Du b a j i}, Kr sti}, Ma~ ko vi}, Pav ko vi} i ]ir ko vi}.

HAJ D UK: Si m o v i}, Jo v a nov, Di mi tri je vi}, Su bo tin, Br ki}, Kri vo {i ja, Mar ko vi}, @. Mi tro vi}, Du bra vac, Mu ti}, Mar ja no vi}. Igra li su

jo{. Ba ji}, Po qak, M. Mi tro vi}, Jak {i}, Ja go di},Bla go je vi}, ^u ka no vi}, Du ba ji} i Ko sti}.

Pri pre ma ju }i se za na red no pr ven stvo fud ba le ri In |i je su od i gra li pr vu kon trol nu utak mi cu, pro tiv nik je bio no vi ~lan Za pad ne gru pe Voj vo |an ske li ge pa pr vo li gi {a i ma ni je bi lo te {ko da po stig nu ~ak se dam go lo va.

Na red ni pri ja teq ski su sret zel no-be li igra ju u su bo tu u 9 sa ti, pro tiv nik }e bi ti Omla di nac iz No vih Ba no va ca a ve} su tra dan eks pe di i ci ja In |i je se se li u Slo ve ni ju gde }e osta ti de set da na i od i gra ti ~e ti ri pri ja teq ska su sre ta.

D. Vi }en ti}

TUR NIR U MA LOM FUD BA LU PRESELIO SE IZ BA^ KOG GRA DI [TA U BE ^E J

{~u. Ona je u fi na le svo je di sci pli ne u{la sa tek sed mim re zul ta tom, da bi u sre du nad ma {i la li~ ni re kord za go to vo dva me tra i hi cem od 57,12 me ta ra za u ze la tre }u po zi ci ju.

- Ko na~ no je sti gla do me da qe ko ja joj je uvek iz mi ca la za ko ji cen ti me tar, ko na~ no se trud is pla tio - li ko vao je tre ner Dra gi {a \or |i}. \or |i} je pr vog da na tak mi ~e wa kon sta to vao da se sa mo [ve |an ka i Ki ne ski wa iz dva ja ju kva li te tom, {to se po ka za lo ta~ nim, jer su upra vo one uze le zlat nu i sre br nu me da qu.

So fi Flink je u po sled wem hi cu za be le `i la im pre si van re zul tat 61,40 me ta ra, dok se iza we pla si ra la [i jing Liu.

Va wa Udo vi ~i} spre man za Igre

Ras po lo `e ni In |ij ci

SVET SKO OMLA DIN SKO PR VEN STVO

Ma ri ji Vu ~e no vi} bron za

dnevnik

Vu kov ci naj bo qi

Fud ba la ni kad do sta. Isti na, lop ta ne ska ku }e na ve li kim trav na tim te re ni ma, ali su ma li be ton ski sa da u `i `i, po {to se na sve stra ne igra ju tur ni ri u ma lom fud ba lu. Ta ko je i u be ~ej skoj op {ti ni. U Ba~ kom Gra di {tu je ve} za vr {en, a u Be ~e ju je tek po ~eo.

La ne re a li zo va na ide ja da se me {ta ni Ba~ kog Gra di {ta nad me }u na tur ni ru ma log fud ba la pre ma pri pad no sti uli ce u ko joj `i ve, na sta vqe na je i ove go di ne. Jo{ pod uti skom pla sma na me snog Fud bal skog klu ba Voj vo di na u vi {i ste pen tak mi ~e wa, Pod ru~ nu li gu No vi Sad, po se ta tur ni ru je, bez ob zi ra na trop ske vre li ne, bi la do bra. Okr {a ji 11 eki pa su, ta ko |e, bi li na za vid nom ni -

vou, pa je i ovo go di {wi tur nir re k re a t iv n og ka r ak t e r a po ime nu „Uli ce Ba~ kog Gra di {ta“ u or ga ni za ci ji FK Voj vo di na do bio sa mo po hva le.

Pro {lo go di {wi po bed ni ci iz Uli ce Sve to za ra Mi le ti }a ni su od bra ni li pri mat u se lu, jer su u fi na lu pre tr pe li po raz re zul ta tom 5:3 od `i te qa Uli ce Vu ka Ka ra xi }a. Za naj bo qeg igra ~a tur ni ra pro gla {en je Ivan Vu ka di nov iz po bed ni~ ke eki pe, a dva Er de qa na iz po ra `e ne eki pe u fi na lu osvo ji li su pre o sta le dve po je di na~ ne na gra de. Naj u spe {ni ji gol man je Slo bo dan Er de qan, a stre lac sa 21 po stig nu tim go lom Ili ja Er de qan.

- Na{ tur nir je oku pio de vet eki pa u ve te ran skoj i 18 u se ni -

or skoj kon ku ren cji. Ima eki pa iz Ba~ kog Gra di {ta, Ba~ kog Jar ka, Ba~ kog Pe tro vog Se la, Vr ba sa, Ka wi `e, Ku ma na, No vog Be ~e ja, Sr bo bra na, Te me ri na i, na rav no, naj vi {e iz Be ~e ja. Sva ko ve ~e od igra se jed na utak mi ca ve te ra na, a on da jo{ tri u se ni or skoj kon ku ren ci ji - re kao nam je u ime or ga ni za to ra tra di ci o nal nog be ~ej skog Let weg tur ni ra u ma lom fud ba lu Mi lo rad Ra ki}.

Ta ko je vi {e de ce nij ska na vi ka Be ~e ja ca da u vre lim let wim da ni ma sport sko osve `e we na |u u dvo ri {tu DTV Par ti zan naj sta vqe na. Po se ta je ve} na star tu tur ni ra za do vo qa va ju }a, a i kva li tet eki pa u~e sni ca.

V. Jan kov

ATP TUR NIR U [TUT GAR TU

Jan ko ube dqiv Jan ko Tip sa re vi} uspe {no je za po ~eo tak mi ~e we na Mer ce des ku pu u [tut gar tu.Srp ski te ni ser je u pr vom ko lu sa vla dao Sti va Dar si sa sa 2:0, po se to vi ma 6:4, 6:2. Na red ni ri val Tip sa re vi }u na ovom tur ni ru bi }e do ma }i igra~ Bjern Fau ko ji je u pr voj run di sa vla dao sve po zna ti jeg Lu ka {a Ro so la. Bi }e to pr vi me |u sob ni duel Jan ka i Fa ua, iako srp ski te ni ser ima 28 a ne ma~ ki 32 go di ne.

U du e lu sa Dar si som osmi te ni ser sve ta igrao je ko li ko je bi lo po treb no za po be du. U pr vom se tu Bel gi ja nac je us peo da vra ti ra ni brejk, ali je Jan ko na pra viv {i jo{ je dan po veo sa 1-0 (6:4). U na stav ku me ~a Jan ko je imao jo{ lak {i po sao. Od mah je ste kao dva brej ka pred no sti (5:1) i na kra ju je po sle 80 mi nu ta sla vio sa 6:2.

SPORT

dnevnik

petak13.jul2012.

RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE KO RAK DO PLA SMA NA NA EP

17

ESPI NA GRA DE ZA DO STIG NU ]A U SPOR TU

Iz Ta li na se vi di Le bron spor ti sta, No le te ni ser go di ne Fran cu ska Ka da je to bi lo naj po treb ni je, ko {ar ka {i ce Sr bi je bi le su naj bo qe. Vo |e ne hlad no krv nom Ma ri nom Maq ko vi}, pred vo |e ne sjaj nim tan de mom Ana Da bo vi} - Ta ma ra Ra do ~aj, na {e de voj ke us pe le su u di rekt nom du e lu pro tiv Poq ske (67:62) ~e ki ra ju vi zu za Evro -

- Ovo je po se ban dan za srp sku `en sku ko {ar ku. Pam ti }e mo du go 11. jul. Iako ne mo gu da za mi slim dru gi sce na rio, jo{ uvek se ni smo pla si ra li na EP. U Esto ni ji ne }e bi ti la ko i ni ka ko ne sme da nas za va ra po be da od 51 po e na raz li ke ostva re na u Kra gu jev cu. ^e sti tam svim igra ~i ca ma, du gu je mo ve -

smo pla si ra li na EP. Sve sne smo {ta nas o~e ku je u Esto ni ji i ne ra ~u nam da }e mo po be di ti ve l i k om raz l i k om, kao {to smo ura di le u Kra gu jev cu. To ni je bio re a lan re zul tat.Ote `a va ju }a okol nost bi }e i to {to }e mo no} uo~i utak mi ce spa va ti na `e le zni~ koj sta ni ci.

Cen tar Je le na Mak si mo vi} do p ri n e l a je pobedi nad Poqskom sa osam poena i devet skokova, a ve}inu ko{eva dala je ba{ kada ostatku ekipe nije i{lo.

1. Crna Gora 8 6 2 568:464 14 2. Srbija 7 5 2 558:438 12 3. Poqska 7 5 2 445:405 12 4. [vajcarska 7 2 5 390:510 9 5. Estonija 7 0 7 396:550 7 Posledwe kolo (sutra): Poqska [vajcarska (18), Estonija - Srbija (20.15), Crna Gora je slobodna.

Radost ko{arka{ica Srbije

ba sket 2013 go di ne u Fran cu skoj. Sa mo te o ri ja de li re pre zen ta ci ju Sr bi je od pla sma na me |u 16 naj bo qih eki pa Sta rog kon ti nen ta.

Po sle tri jum fa, u naj ve ro vat ni je, od lu ~u ju }oj utak mi ci kva li fi ka ci ja, pro tiv se lek ci je Poq ske, iza bra ni ca ma se lek t or k e Ma r i n e Maq k o v i} neo p hod na je i po be da na go sto va wu u Ta li nu pro tiv se lek ci je Esto ni je ko ja je po ra `e na u pret hod nih se dam me ~e va, a od na {ih ko {ar ka {i ca ube dqi vo iz gu bi lau Kra gu jev cu (101:50).

li ku za hval nost na vi ja ~i ma i svi ma ko ji su po dr `a va li re pre zen ta ci ju. Ova po be da je od go vor svi ma za {to ra dim u Sr bi ji, za {to ni sam ne gde u ino stran s tvu iako go v o r im pet svet skih je zi ka i imam fran cu ski pa so{. @e lim da srp sku `en sku ko {ar ku i sve tre ne re ko ji ra de u woj u bu du} no sti do ve dem u pr vu evrop sku kla su re kla je Maq ko vi }e va i osvr nu la se na po sled wi utak mi cu kva li fi ka ci ja u Ta li nu: - Iako ne mo gu da za mi slim dru gi sce na rio, mi se jo{ ni -

- Znale smo da ne}e biti lako. Poqska se pokazala kao odli~an rival. Pru`ili smo maksimum, trudili se i nismo odustajali kad je protivnik imao ~inilo se nedosti`nu prednost.Poqska nije ekipa za potcewivawe i nije ~udno {to se ve}i deo utakmice igralo ko{ za ko{. Nadam se da ne}emo imati problema protiv Estonije, da }emo zabele`iti novu pobedu i oti}i na EP poru~ila je Maksimovi}eva.

Srbija se nakon zvezdane beogradske no}i jednom i po nogom na{la na putu za Francusku, kult reprezentacije je ponovo stvoren, sjajna atmosfera i timski duh, fanati~na borbenost i `eqa za dokazivawem su odlike ovog tima, kojem predstoji da u subotu u Talinu ~ekira vizu za EP, a pravi izazovi tek onda slede.

I. Grubor

He zo wa pot pi sao za Bar se lo nu Ma rio He zo wa je pret hod nih da na po di gao ve li ku pra {i nu u me di ji ma zbog iz ja ve da mu je Par ti zan dra `i od Ci bo ne, a on da je i Du {ko Vu jo {e vi} re kao da bi ga rado video me|u crno-belima... ali od toga ne}e biti ni{ta. Naime, mladi

hrvatski ko{arka{ stavio je ta~ku na spekulacije oko nastavka wegove karijere otkriv{i da je ve} potpisao ugovor sa Barselonom.

- Ja sam ve} potpisao za Barselonu, ~ekam jo{ zvani~nu ispisnicu kako bi to postalo

Par ti zan ni je imao kon takt Ko {ar ka {i klub Par ti zan obra tio se jav no sti po vo dom spe ku la ci ja o mo gu }em do la sku mla dog hr vat skog ko {ar ka {a Ma ri ja He zo we u re do ve srp skog {am pi o na.Cr no-be li is ti ~u da ni su ima li di rekt nih kon ta ka ta sa He zo wom, ali da bi Par ti za nu bi la ~ast da ta kav ta le nat igra za we ga.

Par ti zan po zdra vqa iz ja ve sim pa ti je He zo we pre ma Par ti za nu i na da se da we gov pri mer ne }e osta ti usa mqen, a we mu `e li uspe {nu ka ri je ru i iz ra sta we u ve li kog igra ~a.

Par ti zan na vo di da bi `e leo da po no vo do |e vre me u ko me bi igra ~i iz Sr bi je u Hr vat sku i iz Hr vat ske u Sr bi ju pre la zi li ra di ba vqe wa spor tom, a bez ika kve otax bin ske ha la bu ke i qut we.

- Bi li smo sve sni u sva kom tre nut ku da je na kon 20 go di na na ci o na li sti~ kog di vqa wa i pra vqe wa sva ko vr sne {te te u qud skim od no si ma ilu zor no o~e ki va ti da je dan mla di} od 18 go di na, ma ko li ko ~a stan i hra bar bio, jed nim po te zom svu tu {te tu sport ski sa ni ra - na vo di se u sa op {te wu.

slu`beno - izjavio je za „Sportske novosti” ~lan mlade reprezentacije Hrvatske.

Sedamnaestogodi{wi Hezowa navodno je dogovor sa slavnim {panskim klubom postigao jo{ pre nekoliko meseci, ali je on obelodawen tek sada. Prema tom ugovoru on }e u prestonici Katalonije ostati sigurno tri godine, uz mogu}nost produ`etka saradwe na jo{ ~etiri sezone.

Taj transfer Barsu bi trebalo da ko{ta nekoliko miliona evra, dok }e Zagrebu na ime od{tete pripasti 150 hiqada evra.

Hezowa je, shodno svojim godinama, prokomentarisao epilog vi{ednevnih kalkulacija, izjaviv{i da ga je sve to veoma zabavqalo.

- Jednostavno sam takav, volim da se {alim. Nisam previ{e razmi{qao, na svoj na~in sam prokomentarisao sve te tra~eve koji su se pojavili posledwih nedeqa. @ao mi je ako se neko na{ao uvre|en, i zbog toga se izviwavam - dodao je Hezowa.

Ha u ard ide u Lej ker se Iako je po sto ja la obo stra na `e qa, Dvajt Ha u ard ne }e za i gra ti za Bru klin Net se po {to tim iz Wu jor ka ni je us peo da se do go vo ri sa Or lan do Me xi kom.Zbog to ga su Net si pot pi sa li no vi ugo vor sa do sa da {wim pr vim cen trom ti ma Bru kom Lo pe som (17.4p, 7.5sk to kom ka ri je re) na ~e ti ri go di ne vre dan 60 mi li o na do la ra.

Net si su Or lan du po nu di li ~e ti ri bu du }a pi ka 1. run de, Lo pe sa i kri lo Kri sa Hem fri za uz 3 mi li o na do la ra, u „sign-andtra de” do go vo ru ko jim bi do bi li

Ha u ar da, Xej so na Ri ~ard so na, Kri sa Du ho na i Er la Klar ka.

Me xik je od bio po nu du po {to ni je `e leo Hem fri za ko ji bi do bio ve li ki vi {e go di {wi ugo vor, a `e li da se re {i Kven ti na Ri ~ard so na. Bez tre }eg ti ma ko ji bi uzeo Hem fri za, Net si ni su ima li iz bo ra osim da od bi ju kon tra po nu du Or lan da te da pro du `e ugo vor sa Lo pe som, ko ji ne mo `e bi ti trej do van do 15. ja nu a ra, zbog pra vi la u no vom ko lek tiv nom ugo vo ru.

- Na sta vqa mo da qe. Do {li smo do ta~ ke u ko joj vi {e ni smo mo gli da ide mo na pred-na zad sa Or lan dom. Ima li su dve ne de qe

da ura de ne {to, ali ni su - is ta kao je iz vor ESPN-a.

Ha u ard sa da mo ra da tra `i no vu de sti na ci ju, a glav nu ulo gu bi mo gli da od i gra ju Los An |e les Lej ker si i Hju ston Ro ket si. U tom po slu Ha u ard bi za vr {io u Ka li for ni ji, dok bi En dr ju Baj nam pre {ao u Tek sas.

Po red Lo pe sa, Bru klin je pot pi sao ugo vor i sa bo san sko her ce go va~ kim re pre zen ta tiv cem Mir zom Te le to vi }em. Te le to vi} je pro te klu se zo nu {pan ske En de sa li ge za vr {io sa pro se kom od 16,3 po e na i 6,9 sko ko va. [to se ti ~e Euro li ge, po sti zao je 21,7 po e na uz {est sko ko va.

Vo de }a ame ri~ ka sport ska mre `a ESPN i ove go di ne po de li la je pre sti `ne ESPI na gra de za iz u zet na do stig nu }a u spor tu. Ni ovaj iz bor ni je za o bi {ao na {eg asa, No va ka \o ko vi }a.

ESPN pro gla sio ga je za naj bo qeg te ni se ra pla ne te u mi nu lih go di nu da na, dok je u `en skoj kon ku ren ci ji na gra du do bi la Ma ri ja [a ra po va.

NBA zve zda Le bron Xejms, po sle pr ve osvo je ne ti tu le u ka ri je ri, do mi ni rao je na do de li na gra da, iako ni je bio pri su tan. On je pro gla {en za naj bo qeg spor ti stu sve ta, {to je sva ka ko naj pr sti `ni ja ka te go ri ja, a la u re at je i u No vak \o ko vi} ka te go ri ji {am pi on ski na stup go di ne i NBA igra~ go di ne. Na kra ju, Xejms je i deo naj bo qe eki pe go di ne, a to su NBA {am pi o ni Ma ja mi Hit, ko ji su u fi na lu do bi li Okla ho ma Si ti Tan der.

Xejms, po put \o ko vi }a, ni je mo gao da pri su stvu je ju bi lar nom 20. iz bo ru ko ji spro vo di ESPN, jer se pri pre ma sa na ci o nal nim ti mom SAD za Olim pij ske igre u Lon do nu.

ESPN je pre sve ga mre `a po sve }e na ame ri~ kim spor ti vi ma, pa su ta ko u iz bo ri ma do mi ni ra li NBA i NCAA ko {ar ka, ame ri~ ki fud bal, bej zbol, ho kej, ali ni su za bo ra vqe ni ni fud ba le ri, ko ji su sve po pu lar ni ji u SAD.

Fud ba ler Bar se lo ne Li o nel Me si iza bran je za naj bo qeg in ter na ci o nal nog spor ti stu, a na gra du za naj bo qu spor ti ski wu do bi la je mla da ko {ar ka {i ca SAD Brit ni Gri ner. Naj bo qi bo rac je bok ser Flojd Mej ve der Ju ni or, dok je naj bo qi pro boj na pra vio ko {ar ka{ Wu jor ka Xe re mi Lin Utak mi ca go di ne je plej-of duel u NFL-u iz me |u San Fran ci ska i Wu Or le ans Sej ntsa (36:32), dok su naj ve }e iz ne na |e we Los An |e les King si. Aron Ro xers je naj bo qi NFL igra~, naj bo qi u NHL-u je Xo na tan Kvik, a Dej vid Be kam je naj bo qi fud ba ler u MLS li gi.

OR LO VI S OP TI MI ZMOM ^E KA JU OLIMPIJSKE IGRE

^e tvrt fi na le re al nost

Vre me pro la zi i bli `i se dan ka da }e se lek tor ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} skra ti ti spi sak put ni ka za Lon don (17. jul), ali i put or lo va Na Olim pij ske igre (24. jul), kao i start tak mi ~e wa u bri tan skoj pre sto ni ci sa [pa ni jom (29. jul).

Eki pa je po sle 19 tre nin ga od ra |e nih na Ko pa o ni ku na sta vi la rad u Ku }i fud ba la u Sta roj

ko li ko }e bi ti te {ko. Ob ja snio je i raz lo ge.

- Ne ide se sva ke go di ne na Olim pij ske igre i ne pru `a se sva kog igra ~u ta kva pri li ka.

Tre ba to iz dr `a ti.

Ni Alem To ski} ne kri je pri su stvo eufo ri je.

- Ma lo je osta lo za ono za {ta se `i vi i za {ta se ra di ceo `i vot.

Ape ti ti srp ske na ci je po ra sli su po sle osva ja wa sre br ne

Ve se lin Vu ko vi}

Pa zo vi, a do 17. ju la od i gra }e jo{ dve pri ja teq ske utak mi ce sa Ma |ar skom i Tu ni som. Ve }ih zdrav stve nih pro ble ma ne ma, ali se lek tor Vu ko vi} pri zna je da ten zi ja u eki pi ra ste uo~i skra }e wa spi ska.

- Po ma lo se uvu kla ner vo za.

Ni smo naj bo qe od ra di li tre ning- iskren je bio Ve se lin Vu ko vi} ka da se obra tio no vi na ri ma u ~e tvr tak pre pod ne.

Sa oce nom se lek to ra slo `io se i ka pi ten Mo mir Ili}.

- Isti na je, ima ma lo ner vo ze, ali to je i po sle di ca umo ra.

Ipak, at mos fe ra je od li~ na. Sve je to nor mal no, po sle ovo li ko tre nin ga.

Ne nad Vu~ ko vi} tvr di da je od po ~et ka pri pre ma bio sve stan

me da qe na Evrop skom pr ven stvu za ru ko me ta {e.

- U spor tu se uvek o~e ku ju do bri re zul ta ti, po go to vo {to na {a jav nost to od nas sa da o~e ku je. [ta je do bar re zul tat? - za pi tao se Mo mir Ili} i na sta vio.- Mo ra mo da ide mo iz utak mi ce u utak mi cu. Si gur no je da smo sa da uigra ni ji i bo qi, za {ta sam do kaz do bio na ne dreq nom tre nin gu. U na pa du je pri me tan ve li ki na pre dak. O ci qe vi ma ni je re al no go vo ri ti, ali haj de da ka `em da je re al no da se pla si ra mo u ~e tvrt fi na le.

Na pri ~u o am bi ci ja ma na do ve zao se i se lek tor Vu ko vi}.

- Mo `da zvu ~im pre skrom no, ali od la zak na Igre je uspeh. Ko li ko na {ih spor to va sa vi so kim

rej tin gom ne ide u Lon don?! Ne ka `em da ni smo ima li sre }e u kva li fi ka ci ja ma, ali je sre }a u spor tu neo p hod na. Ne `e lim da na to va rim igra ~i ma te ret na le |a - is ta kao je se lek tor Sr bi je.

Olim pij ske igre su naj spe ci fi~ ni je tak mi ~e we na sve tu.

Pi ta we je ko li ko je mo gu }e ade kvat no se spre mi ti za pr vo u~e {}e.

Vu ko vi} je mno go pu ta po ku {a vao igra ~i ma da do ~a ra at mos fe ru sa Olim pij skih iga ra.

- Dva pu ta sam bio u~e snik OI i pri ~ao sam igra ~i ma ka ko je to. Ali je to te {ko opi sa ti, mo ra se do `i ve ti. na jed nom me stu }e se na }i 10.528 naj bo qih spor ti sta sve ta. Mno gi igra ~i ne pru `e mak si mum, jer bu du im pre si o ni ra ni okru `e wem. Iz tog raz lo ga ni sam ve li ki op ti mi sta, ipak smo mi de bi tan ti - re kao je Vu ko vi}.

Uti sak je da je ka pi ten ve }i op ti mi sta od se lek to ra.

- Si gu ran sam da }e mo bi ti u~e sni ci, a ne gle da o ci - re kao je Mo mir Ili}.

Osim tak mi ~e wa, ru ko me ta {i Sr bi je ima }e pri li ku da se su sret nu i sa naj ve }im spor ti sti ma sve ta u olim pij skom se lu.

- Ako odem na Olim pij ske igre ima }u ve li ku `e qu da se sli kam sa Ko bi jem Bra jan tom ja san je Mo mir Rni}.

Spe ci fi~ nu `e qu ima i we gov ime wak Ili}.

- Bi }e mno go ve li kih zve zda kao {to su Ko bi Bra jant, Le bron Xejms... Ipak, ra do vao bih se su sre tu sa Je le nom Isin ba je vom.

Ne nad Vu~ ko vi} i Alem To ski} ima ju dru ga ~i ju `e qu.

- Si gur no je da ne }u ju ri ti po se lu Use i na Bol ta, ali ako se sret ne mo ra do bih se sli kao sa wim - re kao je Vu~ ko vi}, a slo `io se To ski}. - Bolt je sva ka ko naj ve }a zve zda Olim pij skih iga ra i vo leo bih da se upo znam sa wim.

Dve Sa u dij ke u Lon do nu Sa u dij ska Ara bi ja }e po sla ti `e ne na Ol u Lon don ovog le ta, {to }e bi ti pr vi put da se spor tist ki we iz te ze mqe tak mi ~e na naj ve }em sport skom do ga |a ju. Agen ci ja Aso si jej ted pres ob ja vi la je, po zi va ju }i se na svo je iz vo re, da }e se dve Sa u dij ke tak mi ~i ti u xu dou i atle ti ci.

Zva ni~ no jo{ ni {ta ni je ob ja vqe no.

Kon zer va tiv no mu sli man sko kra qev stvo na la zi lo pod stal nim pri ti skom Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta i gru pa za qud ska pra va da pre ki nu sa prak som da na Igre {a qu sa mo mu {kar ce.

Lon do nu }e se tak mi ~i ti i spor tist ki we i iz Ka ta ra i Bru ne ja, je di ne dru ge dve ze mqe ko je do sa da ni su ima le `e ne na Olim pij skim igra ma.

18

kWiGA

petak13.jul2012.

dnevnik

БО ГА ТА ПО НУ ДА ИЗ ДА ВАЧ КЕ КУ ЋЕ „ТА НЕ СИ”

TOP-LISTA

Се дам но вих књи га И

здавачка кућа „Танеси“ из Београда представила је недавно седам нових књига у свoјим едицијама. „Атеолошка расправа“ Мишела Онфреа, у преводу Дане Милошевић с француског језика, отвара питање која је тајна овог растућег

покрета? „У филозофији је некад постојало доба ‘Бог је мртав‘. Наше доба, додаје Онфре, јесте пре доба његовог повратка. Неопходан је аргументован, снажан и милитантан атеизам, јер је све очитија мржња према разуму, слободи, жељама и нагонима, дакле према животу. Сви ти видови мржње потичу из истог порива смрти, који проповедају јудаизам, хришћанство и ислам, иза којих стоји такорећи исто веровање: ‘смрт на земљи у име вечности на небу‘“, указује главни уредник ове издавачке куће Симон Симоновић. Мишел Онфре (1959), доктор филозофије, један је од водећих француских мислилаца, који је напустио државно образовање и основао Народни универзитет у Кану (Нормандија) и у другим француским градовима, на којима бесплатну филозофску наставу прати на хиљаде студената. Његова књига “Атеолошка расправа”, објављена је почетком 2005, и исте године продата у више од двеста хиљада примерака. Преведена је на десетине језика. „Мала Тото“ - Девојчица на прозору, ауторке Тецуко Куројанаги, једна је од „најлепших и најдирљивијих књига за децу и

одрасле као и највећи књижевни догађај у Јапану: четири и по милиона продатих примерака у једној години“. Аутор илустрација у књизи је Ћихиро Ивасаки, а с јапанског је превео Дејан Разић.

- Ниједну од ових епизода нисам измислила. Све су то догађаји, који су се стварно десили и, на сву срећу, била сам у стању да се сетим поприличног броја њих.Овим речима, у поговору, Тецуко Куројонаги обратила се својим малим читаоцима, како напомиње Симон Симоновић, њиховим родитељима и наставницима, кад је написала дирљиву, узбудљиву књигу “Мала Тото”, која је постала историјски догађај у јапанској издавачкој делатности, пошто се продала у четири и по милиона примерака само у једној јединој години. Ова књига је постала и званичан наставни уџбеник.“ Сећајући се необичне школе Томое чији је ђак била, описујући васпитне методе њеног оснивача и директора господина Кобајашија, који је, као указује Симоновић, “веровао да су сва деца од рођења по природи добра и да та њихова урођена врлина може лако да се повреди утицајем њихове околине и погрешним утицајем одраслих, Тецуко, из поглавља у поглавље, као и њен учитељ открива „добру природу“ детета и развија је како би дете расло и постало личност с детињастим индивидуалним способностима. Ова дивна књига доживела је убрзо велики успех у земљама енглеског говорног подручја, а касније је преведена и на многе друге језике.“ „Песме старог Јапана / Антологија кинеске лирике“ одабрао је и превео Милош Црњански. “Ова моја антологија је, свакако, први рад ове врсте код нас”, писао је Црњански у Паризу, 1920, указујући на многе препреке и збрке, које преводиоца при оваквом раду чекају. „Велики српски песник осетио је огроман значај кинеске, још више јапанске лирике, које је ‘полако преводио ред по ред‘, напомиње Симон Симоновић и додаје да су „у међувремену на српски преведене многе песме са кинеског и посебно са јапанског језика. Ти преводи само потврђују

велики значај Милоша Црњанског, као антологичара и преводиоца, као некога ко је, скоро пре једног века, у кинеској и јапанској поезији препознао ‘врхунац свега прозрачног, мирног, вечног, етеричног, до чега дух и осећаји могу доћи‘. Две непоновљиве антологије у једној књизи“. Роман Јукиа Мишиме „Морнар који је изневерио море“ превела је с енглеског језика Изабела Бељић, а поговор за њега написала је Данијела Васић. “Морнар који је изневерио море” је симболичан, вишеслојан роман у коме Јукио Мишима износи дубоко незадовољство послератним Јапаном. Тринаестогодишњи Нобору симболизује традиционални Јапан, са вредностима које потичу из старих времена славе и успеха.

Бродски официр Рјуђи испрва представља отелотворење свих вредности, попут стоицизма, снаге духа и самурајске традиције, које су Ноборуу, па и самом Мишими, најважније. Истовремено, дечакова мајка Фусако оличава модерни Јапан и његову све већу опчињеност Западом и неким новим вредностима. С временом, Рјуђи, као и сам Јапан, губи своју слободу, допушта да његова тежња за славом и јунаштвом ишчезне и отвара се страним утицајима. Изневерава све оно што је традиционално и добро, а то Нобору, односно сам Мишима, никако не може да прихвати...“ „Смрт усред лета“ су приче Јукиа Мишиме које су превели с ја-

панског језика Дивна Тричковић и Драган Миленковић. „У Јапану и у свету слављен као романописац (“Исповест маске”, “Жеђ за љубављу”, “Морнар који је изневерио море”, “Златни павиљон” – романи које је на српском језику објавио Танеси), Јукио Мишима (1925–1970) познат је и као велики мајстор прича. У јапанској књижевности, и не само у њој, прича као књижевни облик јесте врхунско достигнуће. Девет својих истанчаних прича Мишима је, на позив издавача, уврстио у ову књигу („Смрт усред лета”, „Љубав свештеника из храма Шига”, „Патриотизам”, „Новинска хартија”...), а додао им је и своју модерну но једночинку „Дођођи”. Свака од њих, и све оне на окупу, показују његову изванредну спо собност да наслика, то јест да вештином изузетног приповедача веома проницљиво опише широки спектар људских бића у пресудним тренуцима.“ „Зен“ Дејана Разића је „јединствена књига о уметно сти живљења“, у којој аутор пише:„О зену се може писати на веома сложен и на крајње једноставан начин. Изабрао сам овај други, у нади да ћу се и сам тако приближити суштини зена и да ћу га много приступачније приказати најширем кругу читалаца. Јер зен одбацује све што је сувишно. Вербално, концептуално и околишно. Он иде непосредно ка сржи битисања и самопознања.” „Најлепше приче“ Саше Хаџи Танчића, избор су Мирољуба Јоковића који је аутор предговора. Књига је објављена заједно са „Рашком школом“. У библиотеци “Нај”, коју је осмислио и коју уређује Милисав Савић, објављено је дванаест најлепших прича Саше Хаџи Танчића, једног од значајнијих савремених српских приповедача. “Његово прозно писмо”, по речима Мирољуба Јоковића, “посматрано са стилске тачке гледишта, поприлично је разноврсно. Језгровит прозни израз више наговештава какав је дубински живот његових јунака, него што о томе експлицитно говори. Кратак, дисциплинован прозни израз, пун је универзалних судова, на граници је легендарног и митског, конкретног и симболичног.”

СВЕТСКИ КЊИЖЕВНИ БЕСТСЕЛЕР И У ДОМАЋИМ КЊИЖАРАМА

У

„Педесет нијанси – Сива”

српским књижарама недавно се појавио светски књижевни бестселер, роман који је по продаји оборио све рекорде, први део еротске трилогије Е. Л. Џејмс „Педесет нијанси - Сива„ у издању „Лагуне„. Роман је у Британији и САД првобитно објављен у форми е-књиге јер су издавачи страховали да би читаоце било срамота да буду виђени како читају еротику у јавности. У року од свега неколико недеља, роман је распродат у стотинама хиљада примерака и убрзо се појавио и у класичном, штампаном облику где је продат у милионским тиражима.

Љубавну причу о лепој студенткињи књижевности Анастазији Стил и мистериозном милијардеру Кристијану Греју ауторка Е. Л. Џејмс, бивша ТВ продуценткиња и домаћица, написала је као „фан фикцију„, односно причу о главним ликовима из „Сумрак„ саге Стефани Мејер да би је, када је постала популарна на интернету, препаковала, убацила другачије ликове и ситуације. Трилогија „Педесет нијанси„ успела је за кратко време да поруши бројне табуе и, иако је критичари називају порнографијом за маме, бројни брачни саветници, стручњаци и

KWI@EVNA BA[TINA

Про свет ни гла сник „Просветни гласник“, службени лист Министарства просвете, излазио је у Београду 1880–1915. и 1920–1944, два пута месечно, а од 1891. месечно. Уредници су били Стеван Д. Поповић и Никола Петровић. Поред службених вести доносио је и чланке из области педагогије и науке. У њему су сарађивали многи наши просветни радници и сарадници. После Првог светског рата уредник је Светислав Петровић. У Библиотеци Матице српске лист постоји и претражив је у електронском каталогу Библиотеке. Д. Г.

Ј

социолози препоручују је као добру брачну терапију. Популарност романа, који се појавио почетком године, толика је да је и Холивуд откупио права за екранизацију романа. Наводно је Анђелина Џоли заинтересована да режира филм у коме би мистериозног Греја требало да игра водећи млади глумац Рајан Гослинг. Други и трећи део романа „Педесет нијанси„ требало би да се појаве до краја године у српским књижарама. „Вол стри џорнал” је почетком седмице пренео да је досад на тржиштима енглеског говорног подручја у свету продат 31 милион примерака овог романа.

Нај тра же ни ји на сло ви у књи жа ри „Љу би те љи књи ге“, Но ви Сад 1. Ду ге но ћи цр не за ста ве - Де јан Сто јиљ ко вић - Ла гу на 2. По ре дак дис кур са - Ми шел Фу ко - Кар пос 3. Бес крај на при ча - Ми ха ел Ен де - Ру жно па че 4. Би ци кли стич ки днев ник - Деј вид Бирн - Ге о по е ти ка 5. Фе ђа (књи га о До сто јев ском) - До ми ник Ар бан - Ки ша 6. Тај на исто ри ја Ба ји не Ба ште - Све ти слав Ба са ра - Круг ко мерц 7. Пу то пи сни днев ни ци - Ми ћа По по вић - Ге о по е ти ка 8. Бре жу љак Во тер шип - Ри чард Адамс - Ру жно па че 9. Бе сни ло - Бо ри слав Пе кић - Ла гу на 10. И ве ра и ра зум - др Вла дан Пе ри шић - Слу жбе ни гла сник

„ФА БРИ КА КЊИ ГА” ОБ ЈА ВИ ЛА НО ВУ ЗБИР КУ ПЕ СА МА СИ НИ ШЕ ТУ ЦИ ЋА

Н

По ет ски ме так за све

овосадски уметник и активиста Синиша Туцић објавио је ових дана нову збирку поезије, названу „Метак“. Књигу је у едицији „Дан и ноћ“ објавио познати издавач „Фабрика књига“ из Београда, који се, сасвим слично аутору, одређује као ангажовани издавач когa занимају алтернативне „истине и „другачија“ објашњења. „Нешто упорнији тумач сигурно ће моћи да састави причу од

елемената који су му дати у песмама Синише Туцића. Но, и за ту причу мора бити важан утисак који ће после читања тих песама свакако имати и мање упоран читалац. Кад склопи књигу, овај потоњи ће се запитати да ли нам градови заиста изгледају тако како их описује Туцић, и живимо ли у њима заиста онако како нам то песник представља?“, написао је издавач, наставивши питањима: „Хоће ли деца која долазе после нас живети у њима као и ми, и зашто нисмо извукли крајње поуке из трагичних искустава дваде стог века? Коначно, шта нама данас значи авангардно и модернистичко песничко наслеђе из друге половине прошлог столећа суочено са грозним дога-

Пи сац за но вац

е дан пи сац из То рон та по ну дио је пу бли ци да с њим по де ли ис ку ство пи са ња књи ге - за па ре, на рав но. Да ни јел Пер лу тер ус пео је да спо ји ле по и ко ри сно и, уз иде је за пи са ње књи га, од за ин те ре со ва них чи та ла ца до би је и но вац за са рад њу на но вом ли те рар ном де лу овог пи сца и фил ма џи је. За 15 ка над ских до ла ра ку пи ли сте се би ре че ни цу у ро ма ну. Два де сет до ла ра ко шта ће вас би ра ње ло к а ци је на ко јој се не ки део рад ње од ви ја. Ако пла ти те 30 до ла ра, мо ћи ће те да из ми сли те је дан лик. Це нов ник се на ста вља све до 750 до ла ра, ко ли ко ко шта мо гућ ност да од ре ди те жа нр књи ге (ро ман тич на но ве ла, на уч на фан та сти к а), за 900 до ла ра мо -

ћи ће те да да те име књи зи, а за хи ља ду до ла ра да од ре ди те ка ко ће се при ча за вр ши ти. Пер лму тер је иде ју до био на сај ту Кик стар тер, на ко јем пи сци у по ку ша ју ка че сво је ра до ве, тру де ћи се да за ин те ре су ју чи та о це ко ји би сво јим до на ци ја ма омо гу ћи ли за вр ше так и об ја вљи ва ње књи ге. Он је оти шао и ко рак да ље, ну де ћи чи та о ци ма шан су да се упи шу ме ђу ли те рар не зве зде и по де ле бу ду ћу сла ву - али не и тан ти је ме. Мо же да се де си да наш ро ман има на сто ти не ли ко ва, и шан су да на пра ви мо ви ше ва ри јан ти и за вр ше та ка. Ка ко ис ти че, књи га ће нај пре би ти мул ти ме ди јал но де ло, у су шти ни ко мич но, због на чи на на

ђајима којима смо сведочили у његовој по следњој деценији? Ако је одговор на последње питање у низу: ништа – а сва је прилика да јесте – морамо се онда запитати и зашто је то тако. Ту онда започиње прича којом се већ бави тумач из прве реченице, следећи прецизну путању ‘Метка‘ – прецизну, дакле, на онај начин на који добра поезија и треба и једино може да буде прецизна.“ Куриозитет Туцићеве нове збирке поезије је то што се у њој још увек млађи аутор, директно упушта у дијалог са урбаним животом и темама у добу, како су га окарактерисали „шведски научници“, незаинтере совано сти и лењости нових генерација. У њему он комуницира са својим жичаним, бетонским или бехатонским околишем, културним феноменима – позориштем, поезијом, али, што је можда и најзанимљивије, песме посвећује и људима око себе, такође уметницима и активистима - Ивани Инђин, Слободану Тишми, Николи Џафу... Синиша Туцић је рођен 1978. године у Новом Саду. И у претходним својим књигама исписивао је језичке пределе нових духовних територија, атмосфера и осећања. До сада је објавио три збирке поезије: „Бетонска кома“ (1996), „Крвава сиса“ (2001) и „Нове домовине“ (2007). Један је од приређивача зборника нове новосадске поезије „Нешто је у игри“ (2008). Током деведе сетих година, Синиша Туцић је деловао у оквиру уметничке групе „Магнет“, која је позната по томе што се у својим уметничким перформансима ангажовала против тадашњег режима. Бави се сценским извођењем. Поетске перформансе изводи са „Alice in Wonderband“ Од децембра 2011, активиста је Друштвеног центра. И. Б.

[E O ] NET ко ји је на ста ла - ре као је аутор ко ји је ак ци ју при ку пља ња до бро вољ них ин те лек ту ал них и нов ча них при ло га про ши рио и на Тви тер. Овај пред у зи мљи ви Ка на ђа нин пла ни ра да се пот пи ше под овај ро ман, уз за хвал ност „пла ће ним ауто ри ма” на до при но су. На рав но, сва пра ва ди стри бу ци је и про да је за др жа ва за се бе, а ано ни му си ма ко ји су пла ти ли да им се иде је на ђу на по ли ца ма књи жа ре, оста је да ужи ва ју у са зна њу да су „опле ме ни ли” не чи је књи жев но де ло. А но вац? Па, за пра ву умет ност па ре ни су ва жне, зар не? И. Вујанов

kultura

dnevnik

petak13.jul2012.

19

ПОБЕДНИКУ НЕДАВНОГ „ИНФАНТА” УРУЧЕНА НАГРАДА У КЦНС

Победнику недавног „Инфанта“, Битеф денс компанији која је освојила награду за представу у целини, а ради се о „Божанственој комедији“ у кореографији Едварда Клуга, јуче је у Културном центру Новог Сада уручена награда. Интернационални фестивал алтернативног и новог театра (Инфант) завршен је 3. јула проглашењем победника и уручењем награда, али чланови Битеф денс компаније су тада били на гостовању на фестивалу у Пули, где су такође освојили награду, те нису могли да приме признање у Новом Саду. Културни центар Новог Сада, који је организатор Инфанта, зато је накнадно уприличио уручење ове награде, коју је јуче директорка Битеф денс компаније Јелена Кајго примила од Милице Константиновић чланице жирија овогодишњег „Инфанта“. Награда се састоји и oд новчаног износа од 1.500 евра. Образложење је јуче прочитао други члан жирија Милош Софреновић, напомињући да је награда за најуспешнији експеримент, односно представу у целини једногласно додељена Битеф

Фото: Б. Лучић

Признање „Божанственој комедији” Едварда Клуга

денс компанији за представу „Божанствена комедија“, у кореографији Едварда Клуга.

- Едвард Клуг у изузетно успешној сарадњи са осам играча Битеф денс компаније ствара савр-

АЊА СУША ОТВОРИЛА АМБИЈЕНТАЛНИ ФЕСТИВАЛ „ТВРЂАВА ТЕАТАР” У СМЕДЕРЕВУ

Свака културна манифестација својеврсни подвиг У Великом граду Смедеревске тврђаве прексиноћ је свечано отворен четврти Међународни амбијентални фестивал Тврђава театар, под геслом „Пан-театрикум бекство од ограничавања”. Манифестацију је прогласила

Европе и Србије на радост смедеревске публике којој ће позориште донети макар мало радости и олакшања”, рекла је Суша. Она је нагласила да су нам потребни „друштвена воља и снажно уверење да једна културна

Представа „TRANSITion” из Фрајбурга отворила фестивал

отвореном редитељка Ања Суша истичући да је култура у нашој држави последњих година толико маргинализована да је свака манифестација, која се у оваквим условима одржи, својеврстан подвиг. „У суровим околностима у којима је, како је рекао Брехт ‘ждрање важније од морала’, настао је фестивал Тврђава театар који ће четврти пут у раскошном амбијенту Смедеревске тврђаве угостити позоришне уметнике из

манифестација није непотребни луксуз у времену кризе, него драгоцени инструмент у савладавању друштвених проблема, у отварању нових могућности”. Многобројну публику поздравио је, у име домаћина, заменик градоначелника Смедерева Бојан Теофиловић истичући да је Смедерево град који улаже у културу и будућност. Фестивал је започео спектаклом позоришта „Пан.Оптикум” из Фрајбурга (Немачка) које је

извело представу „TRAN SI Tion„. Рад ове трупе, коју чини близу 40 људи, инспирисан је идејама Баухауса које су повезивале архитектуру, инсталације и сценске уметности. Њено име потиче од првобитног Паноптикума из 20-их година 20. века, а у актуелном периоду врло је тражена и гостује широм Европе и Јужне Америке. До 20. јула у главном програму наступиће девет трупа из четири европске земље. На крају фестивала трлочлани жири, у саставу Емина Елор (глумица), Бранислав Недић (драматург) и Милош Јагодић (редитељ) доделиће награде за најбољу представу, режију, глумицу и глумца. У пратећем програму трупе из Италије и Аустрије изводиће уличне перформансе, представе и акције. У оквиру Тврђава театра биће одржане и позоришне радионице, које ће у Смедереву окупити младе из разних земаља Европе. Они ће, у оквиру пројекта ИДЕАЛ, извести своју представу. (Танјуг)

шени амалгам поезије и плеса и тим путем доказује своју кореографску и редитељску сувере-

ност. Кроз седамдесетопетоминутни дијалог са једним од капиталних дела западноевропске литерарне традиције – Дантеовом „Божанственом комедијом“ кореограф је искористио велики плесни, али и глумачки потенцијал играчког ансамбла у коме је свака индивидуа карактеристична, а истовремено читав плесни ансамбл кохерентан. Дантеова трилогија (пакао, чистилиште, рај) је истовремено актуелизација овог дела са једне стране, док са друге стране задржава и подржава архетипско начело Аристотела о јединству времена, места и радње. Представа постиже изузетан баланс између режије, кореографије, сценографије, костима, расвете и звука, уз надахнуту игру свих плесача и зрелог кореографског рукописа и подршку будног редитељског ока. – навео је Милош Софреновић образложење жирија „Инфанта“ чији је председник био Милан Белегишанин. Ова награда стиже баш у правом тренутку, и велика је подршка Битеф денс компанији која је веома млада, рекла је Јелена Кајго захваљујући се на њој. После Инфанта ова представа је госто-

вала на фестивалима у Љубљани и Пули, а предстоји јој одлазак у Ријеку, Сегедин, као и на Дубровачке летње игре, и фестивал Град театар Будва. Јелена Кајго је подсетила да је Едвард Клуг управо за ову кореографију добио награду „Димитрије Парлић“.

- Када сам одлучила да позовем Едварда Клуга да ради са нама, многи су ме заплашили, јер су рекли да је многе одбио. Али, послала са му снимке наших представа и он је на основу тога одлучио. Можда је превагнуо индивидуализам у нашим представама који је он препознао. Кореографи данас воле креативне играче који могу да дају допринос представама, и имају харизму, а не само да буду пуки извођачи – истакла је Јелена Кајго. Она је најавила и нову сарадњу са Едвардом Клугом, на представи за коју би музику компоновала Ања Ђорђевић, а он био аутор кореографије. Музика би била извођена уживо. Ова представа би, према плановима, требало да наредне године затвори Битеф, а отвори Бемус. Н. Пејчић

У ЗБИРЦИ СТРАНЕ УМЕТНОСТИ У ДУНАВСКОЈ УЛИЦИ

Изложба „Пластичне деведесете” Изложба „Пластичне деведесете“ отворена је у Збирци стране уметности Музеја Града Новог Сада у Дунавској 29. Ради се о гостујућој изложби Етнографског музеја из Београда, чији су аутори Марко Стојановић и Милош Матић, која представља „искорак из класичне етнографске музеологије с обзиром да први пут кроз музеолошку експозицију приказује временски и садржајно блиску прошлост / реалност“, напомињу у Музеју града Новог Сада.

- Музеолошки концепти дају теоријску подлогу за репрезентације култура, а изложбени пројекти о њима „говоре“, те у том комуникацио-

личку улогу пластике у једном од кључних периода новије друштвенокултурне стварности: распад социјализма и бивше Југославије, „последњи ратови на тлу Европе“, међународна изолација и свеопшта криза хуманих вредности, морала, привреде и друштва у целини, као и ратна предтранзиција и савремена транзиција.указују аутори ове изложбе. Претпоставка да је сваки појединачни културни елеменат могуће поставити у релацију према осталима и да на тај начин он пуновредно указује на целокупне културне односе, квалификује све производе од пластике, укључујући и амбалажу, не

Популистичка потрошња као културни модел Јефтине, и како је наведено, „те често опасне кинеске копије високе технологије са Запада и пожељни, а тада недостижни модел живота оличен у пластичној амбалажи - најчешће прехрамбене и текстилне продукције глобално брендираних произвођача, репрезентују донекле схизоидно позициониран систем вредности у коме су дневно политички ставови о наклоности или мржњи одређених држава (према „Нама“) утемељавани кроз популистички каналисану потрошњу као културни модел. Носећа сведочанства у експографском кључу изложбе су пластична кеса и пластична флаша, које су, свака на свој начин, конзумиране а потом вишеструко ре-конзумиране и у градским као и у сеоским друштвено-културним срединама“. ном оквиру „Пластичне деведесете“ указују на вишеструка значења употребе пластике у савременој култури. Истраживачке координате на основу којих је настала једна од могућих репрезентација културе налазе се у пољу последње деценије двадесетог века на тлу Србије, а циљ је усмеравање пажње на реалну и симо-

само као доказ квалитета и обима конзумације, већ, како наводе aаутори и као медијум путем кога се „чита“ култура. У том контексту „пројекат говори о пластици као материјалном сведочанству и, истовремено, корпусу симболичке комуникационе размене усредсређене на културни кондензат, својеврсну нега-

тивну катарзу насталу и проживљену током деведесетих година“.

- Експографски моделован пројекат у облику изложбе о предметима од пластике, семиотичким инсигнијама ратне / изоловане Србије током последње деценије двадесетог века, говори о постојању вишеслојног комуникационог синдрома у најширој заједници тадашњег србијанског друштва. Вредносно изражавана значењска раздвајања, говорећи о свакодневним употребним предметима какви су доспевали на тржиште са дозволом (ретко) или путем државног и приватног кријумчарења, указују на ставове о „доброј“ пластици из Кине и „лошој“ пластици у коју су најчешће паковани производи масовног конзумеризма из европских држава и САД. – објашњавају организатори излобе. Н. П-ј.

20

svet

petak13.jul2012.

O[TRI REZOVI [PANSKE VLADE

Ma we za ra de, ve }i po rez MA DRID: Da bi sma wi la de fi cit i sta la na put re ce si ji i re kord noj ne za po sle no sti, vla da [pa ni je pri be gla je do dat nim,

PDV ni dru ge po re ze, do go di lo se su prot no. Mir ni pro te sti pro tiv me ra {ted we u cen tru Ma dri da, pre ra sli su u su ko be.

Mirni protesti prerasli u sukobe

o{trim re zo vi ma Iako je pre mi jer Ma ri ja no Ra hoj po ~et kom go di ne obe }ao da ne }e po ve }a ti ni

Tek {to je {pan ski ban kar ski sek tor pot po mog nut pa ke tom od 30 mi li jar di evra me |u na rod ne

po mo }i, vla da u Ma dri du ~i ni da qe ko ra ke u prav cu iz la ska iz du `ni~ ke kri ze.

Jed na od no vih me ra je po ve }a we PDV-a sa 18 na 21 od sto. Ciq oprav da va sred stvo, po ru ~u je vlast, a {pan ska pri vre da mo ra da se re for mi {e da bi bi la kon ku rent na i spo sob na da pod stak ne rast i no va rad na me sta. „Pa ket fi skal nog pri la go |a va wa sma wi }e za ra de i jav ne tro {ko ve u iz no su od 65 mi li jar di evra u na red ne dve i po go di ne.

Iako sam ra ni je re kao da }u sma wi ti po re ze, okol no sti na la `u da ih po ve }am”, po ru ~io je pre mi jer [pa ni je Ma ri ja no Ra hoj.

U {pan skom mi ni star stvu fi nan si ja ka `u da je iz be ga va we pla }a wa PDV-a po sta lo na ci o- nal ni sport, pa je Evrop ska uni ja, iz me |u osta log, Ma dri du na lo `i la po ve }a we po re za. „Uko li ko [pa ni ja ne re {i pro ble me, evro }e kroz ne ko li ko

me se ci ne sta ti kao je din stve na va lu ta, jer ne ma do voq no nov ca za spa sa va we eko no mi je ka kva je {pan ska, a ka mo li ita li jan ska”, tvr di eko no mi sta An to nio Mar tins. [pan ci su kiv ni, a pro te stu ru da ra u cen tru Ma dri da pri dru `i lo se ne ko li ko hi qa da gra |a na, jer su mno gi ne za do voq ni sma we wem sub ven ci ja, pa su do pre sto ni ce pe {a ~i li i po 500 ki lo me ta ra. „Ak ci je ru da ra sa mo su de li} op {teg na rod nog pro te sta pro tiv me ra {ted we, ko je su uru {i le na{ `i vot ni stan dard. Ja sam bio ru dar i mo ja de ca su ru da ri. Mo ra mo da se bo ri mo za sve tli ju bu du} nost”, is ti ~e je dan od pro te sta na ta.

Mi ran bunt je pre ra stao u su ko be sa po li ci jom, a iz re do va de mon stra na ta le te li su ka me we i sta kle ne fla {e - sna ge re da od go vo ri le su gu me nim me ci ma. Po vre |e no je i uhap {e no ne ko li ko oso ba.

RE[EWE KRIZE U SIRIJI NA DUGOM [TAPU

Am ba sa dor na pu stio Asa da, Za pad pre ti sank ci ja ma LON DON, @E NE VA: Am ba sa dor Si ri je u Ira ku Na vaf Fa res pre {ao je na stra nu opo zi ci je i po zvao dru ge po li ti ~a re i voj ne zva ni~ ni ke da po |u we go vim sto pa ma, ja vqa Bi-Bi-Si. Fa res je pr vi vi so ki si rij ski di plo ma ta ko ji je ot ka zao po slu {nost pred sed ni ku Ba {a ru el Asa du, {to je pre ne de qu da na u~i nio i je dan pred stav nik voj ske, si rij ski ge ne ral Ma naf Tlas iz mo} ne po ro di ce bli ske Asa du, ko ji je po be gao u Tur sku.

Fa res je pro me nu ta bo ra po tvr dio vi deo sa op {te wem pre ko Fej sbu ka i sa te lit ske te le vi zij ske sta ni ce Al Xa zi ra. „Po zi vam sve ~la no ve par ti je da u~i ne isto, jer se re `im tran sfor mi sao u oru |e za re pre si ju nad na ro dom i we go vim `e qa ma za slo bo -

wih sed mi ca je me ta voj nog bom bar do va wa.

Me |u na rod ni iza sla nik za Si ri ju Ko fi Anan go vo rio je ju ~e po sle sa stan ka Sa ve ta bez bed no sti u Wu jor ku ko me je pri su stvo vao iz @e ne ve pre ko vi deo lin ka.

Iza sla nik Uje di we nih na ci ja i Arap ske li ge za Si ri ju re kao je no vi na ri ma u @e ne vi da je to kom raz go vo ra sa Asa dom u Da ma sku ove ne de - Kofi Anan qe si rij ski vo |a „po nu dio ime” ju je Asad pred lo `io, ali ni je na ne kog ko bi mo gao da po slu `i kao veo we no ime. sa go vor nik za re `im dok is pi tu U Wu jor ku je po sle sa stan ka je na ~in for mi ra wa pre la zne Sa ve ta bez bed no sti bri tan ski vla de sa opo zi ci jom. Anan je re - am ba sa dor u UN Mark La jal kao da sa da raz ma tra tu oso bu ko - Grant po tvr dio iz ja ve di plo ma ta da je Anan po zvao SB da po {a qe po ru ku si rij skoj vla di i opo zi ci ji da }e bi ti „po sle di ca” ako ne po {tu ju we gov mi rov ni plan u {est ta ~a ka.

Bri tan ski am ba sa dor je re kao da su evrop ske ze mqe i SAD ka sni je ju ~e pu sti le u op ti caj re zo lu ci ju u ko joj se pre ti sank ci ja ma i go vo ri o mo gu} no sti wi ho vog spro vo |e wa voj nim pu tem, ako se ne spro ve de Ana nov mi rov ni plan i op {te cr te za po li ti~ ku tran zi ci ju u Si ri ji.

Za me nik ru skog am ba sa dor u Asa da, ali ni je mo gao da po tvr di me dij ske spe ku la UN Alek san der Pan kin re kao je ci je da se am ba sa dor Si ri je u Bag da du po vu kao sa tog da se Mo skva pro ti vi bi lo ka me sta u znak ne sla ga wa sa zva ni~ nom po li ti kom. kvom voj nom spro vo |e wu od red bi ne ke re zo lu ci je.

dom i do sto jan stvom”, re kao je Fa res, ~i ta ju }i sa pa pi ra. Iza we ga su bi le za sta ve si rij skih re vo lu ci o na ra. „Ob zna wu jem da od ovog mo men ta sta jem na stra nu na rod ne re vo lu ci je u Si ri ji, {to je mo je pri rod no me sto u ovim te {kim vre me ni ma kroz ko ja ze mqa pro la zi”, do dao je Fa res.

Fa res je za am ba sa do ra u Bag da du ime no van 2008. go di ne, a Bi-Bi-Si oce wu je da we gov pre la zak na stra nu po bu we ni ka na no si ve li ku {te tu Asa du. Ovaj di plo ma ta je ta ko |e vo |a su nit skog ple me na Ukaj da ta ko je `i vi sa obe stra ne si rij sko-ir~ ke gra ni ce na is to ku ze mqe. Ta oblast, za jed no sa gra dom De ir el Zu rom, pru `a po dr {ku si rij skim po bu we ni ci ma, a po sled -

SAD sumwi~ave prema Iranu VA [ING TON: Be la ku }a je sa op {ti la ju ~e da ulo ga Ira na u sta bi li za ci ji pri li ka u Si ri ji ni je pro duk tiv na i da SAD `e le da ra di sa dru gim dr `a va ma na re {e wu tog pi ta wa.

SAD su ta ko na ne ki na ~in od bac le ini ci ja ti vu iza sla ni ka UN Ko fi ja Ana na ko ji je po zvao na ukqu ~i va we Te he ra na u re {e we pro ble ma. Port pa rol Be le ku }e Xej Ker ni ni je u pot pu no sti od ba cio mo gu }e u~e {}e Ira na u re {a va wu kri ze, ali je re kao da on do sa da ni je bio od po mo }i i da SAD pre `e le da sa ra |u ju sa ze mqa ma ko je ho }e da vi de sta bil nu Si ri ju.

Ker ni je po tvr dio da je od re |e ni broj vi so kih si rij skih funk ci o ne ra na pu stio re `im Ba {a ra al

dnevnik

SAD

Gra do na ~el nik Grej pod is tra gom VA [ING TON: Gra do na ~el nik Va {ing to na Vin sent Grej na la zi se pod is tra gom zbog sum we da ni je pri ja vio 650 hi qa da do la ra ko ri {}e nih u kam pa wi 2010. go di ne, pi {e „Va {ing ton post”.

Pre sto ni~ ki dnev nik na na slov noj stra ni do no si tekst o ne pri ja vqe nim nov ~a nim sred stvi ma, zbog ~e ga je tro je ~la no va grad skog ve }a za tra `i lo da Grej pod ne se ostav ku. We go va biv {a sa rad ni ca za od no se sa jav no {}u Xin Ha ris pri zna la je u fe de -

ral noj is tra zi da je po mo gla u or ga ni zo va wu pri ku pqa wa ile gal nih sred sta va i da je o to me bio oba ve {ten i sam Grej, ta da kan di dat za gra do na ~el ni ka. Po li ci ja je u mar tu iz vr {i la pre tres we ne ku }e, kao i ku }e bi zni sme na Xe fri ja Tomp so na, za ko ga se sum wa da je do ni rao vi {e od 650 hi qa da do la ra ko ji ni su pri ja vqe ni. Ha ri so voj, ko ja je pri zna la kri vi cu za kr {e we fe de ral nih i lo kal nih za ko na o iz bor nom fi nan si ra wu kan di da ta, pre ti 30 do 37 me se ci za tvo ra.

FRANCUSKA

Olan dov sin kri ti ku je ma }e hu PA RIZ: [o kan tan „tvit” ko ji je part ner ka fran cu skog pred sed ni ka Fran soa Olan da Va le ri Trir ve ler po sta vi la uo~i par la men tar nih iz bo ra u Fran cu skoj pro {log me se ca „uni {ti la je re pu ta ci ju nor mal nog pred sed ni ka ko ju je on iz gra dio”, sma tra Olan dov naj sta ri ji sin. To ma Oland (27) ka zao je da je we gov otac bio „pre ne ra `en” ka da je vi deo „tvit” ko jim je we go va part ner ka pru `i la po dr {ku di si den tu ko ji se nad me tao sa Se go len Ro a jal, biv {om Olan do vom part ner kom i maj kom ~e tvo ro we go ve de ce, pre neo je AFP. „Ono {to kri ti ku jem u ve zi sa we nim ‘tvi tom’ je to {to je pri vat ni `i vot iz neo u jav nu sfe ru”, re kao je naj sta ri ji sin fran cu skog {e fa dr `a ve, u ko men ta ru ko ji je ove ne de qe ob ja vio fran cu ski list „Poen”, is ta kav {i da raz u me svog oca, jer „on mr zi da se we gov pri vat ni `i vot iz no si u jav nost”. „Znao sam da bi ona jed no ga da na mo gla da u~i ni ne {to sli~ no, ali ta ko te `ak uda rac ni sam o~e ki vao”, pri znao je To ma Oland,

ina ~e prav nik po pro fe si ji. Sa vet ko ji je Oland mla |i dao Va le ri Trir ve ler bio je da vi {e ne „tvi tu je”, na vo di fran cu ska agen ci ja, pod se tiv {i da je fran cu ska {tam pa we nu pro vo ka tiv nu po ru -

Valeri Trirveler

ku na po pu lar noj dru {tve noj mre `i na zva la „pr vim ga fom no ve pr ve da me” i „bru kom”.

Oland je bio uz Se go len Ro a jal ka da je u~e stvo va la u iz bor noj tr ci sa biv {im pred sed ni kom Ni ko lom Sar ko zi jem 2007. go di ne, u vre me ka da je ve} bio u ve zi sa no vi nar kom Va le ri Trir ve ler, dva put raz ve de nom maj kom tro je de ce, s ko jom je, ka ko se tvr di, u qu ba vi od 2005.

VATIKAN

Pa pin ba tler osta je u pri tvo ru VA [ING TON: Ba tler pa pe Be ne dik ta 16. Pa o lo Ga bri je le, ko ji je u ma ju uhap {en na osno vu op tu `bi da je odao po ver qi va pap ska do ku men ta, za sa da osta je u pri tvo ru, ba rem dok se is tra ga ne za vr {i, {to se o~e ku je za par ne de qa, sa op {ti le su ju ~e vla sti u Va ti ka nu.

Da nas is ti ~e va `nost 50-dnev nog na lo ga o sta vqa wu Ga bri je lea u pri tvor, po {to je uhap {en 23. ma ja, na kon ~e ga Va ti kan mo `e da ga u pri tvo ru za dr `i mak si mal no jo{ 50 da na, pre neo je AFP. Port pa rol Va ti ka na Fe de ri ko Lom bar di re kao je no vi na ri ma da je Va ti kan od lu ~io da za sa da za dr `i ba tle ra u „bez bed noj so bi” u va ti kan skoj po li cij skoj sta ni ci, ma da su we go vi advo ka ti za tra `i li da on bu de pre ba ~en u ku} ni pri tvor. Ga bri je le je op tu `en da je ukrao do ku men ta iz pap skih oda ja, umno `io ih i do sta vio jed nom no vi na ru, zbog ~e ga mu pre ti ka zna od {est go di na za tvo ra, ali po sto ji i mo gu} nost da mu pa pa opro sti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLA STA PAR KA NO VA

U FRANCUSKOM SKIJA[KOM CENTRU [AMONI

Po sla ni~ ki dom ~e {kog par la men ta uki nuo je imu ni tet pot pred sed ni ci skup {ti ne i biv {oj mi ni star ki od bra ne Vla sti Par ka no voj, ko ja se sum wi ~i za na me {ta we ten de ra pri li kom ku po vi ne voj nih avi o na za ~e {ku voj sku. Pred lo `i la je ku po vi nu {pan skih avi o na „ka za”, ne pro ve riv {i pre to ga wi ho vu ce nu.

Devetoro qudi poginulo, povre|en srpski dr`avqanin

JU LI JA TI MO [EN KO Vi {i sud u Ukra ji ni je ju ~e, na zah tev tu `i la {tva, ve} tre }i put od lo `io `al be ni po stu pak u slu ~a ju biv {e pre mi jer ke Ju li je Ti mo {en ko. Ona se ve} na la zi na slu `e wu sed mo go di {we ka zne za tvo ra zbog zlo u po tre be po lo `a ja. Su di ja je iz ja vio da je sle de }e ro ~i {te za ka za no za 16. av gust u 10 sa ti. Ti mo {en ko va se le ~i u dr `av noj bol ni ci zbog pro ble ma s le |i ma i ni je bi la pri sut na u sud ni ci.

HA MID KAR ZAI Av ga ni stan ski pred sed nik Ha mid Kar zai po zvao je ju ~e ta li ba ne da po lo `e oru` je re kav {i da oni i wi hov li der tre ba da se ukqu ~e u po li ti~ ki pro ces. „Mu la Mo ha med Omar mo `e da ode u bi lo ko ji deo Av ga ni sta na. Mo `e da otvo ri po li ti~ ku kan ce la ri ju za se be, ali mo ra da po lo `i oru` je”, re kao je Kar zai. Mu la Omar je u bek stvu od 2001. go di ne.

PARIZ: U sne `noj la vi ni u fran cu skom alp skom ski ja {kom cen tru [a mo ni ju ~e uju tro je po gi nu lo naj ma we de vet oso ba, naj ma we ~e ti ri je po vre |e no, a de se tak se vo de kao ne sta li, sa op {ti la je fran cu ska po li ci ja.

Po po da ci ma lo kal ne `an darm ske slu `be i Mi ni star stva spoq wih po slo va, u 28-~la noj eks pe di ci ji na ko ju se ob ru {i la la vi na bi li su i pla ni na ri iz Sr bi je, kao i iz [vaj car ske, Ne ma~ ke, [pa ni je i Fran cu ske. Za sad se zna da je po gi nu lo dvo je pla ni na ra iz [vaj car ske, dvo je iz Spasavawe povre|enih alpinista Ne ma~ ke i dvo je iz [pa ni je. me sta ka ko bi nad gle dao spa si la~ ku ope ra Ne ko li ko de se ti na `an dar ma i dru gih spa ci ju. si la ca sa dva he li kop te ra po ku {a va li su da iz vu ku te la po gi nu lih i po vre |e ne. „Je dan dr `a vqa nin Sr bi je po vre |en je u Po vre |e ni pla ni na ri su pre ba ~e ni u bol - sne `noj la vi ni ko ja se ob ru {i la na pla ni ni cu, ali ni je ja sno ka kvo je wi ho vo sta we, nar sku eks pe di ci ju u fran cu skom alp skom pre no si AP. Fran cu ski mi ni star unu tra - ski ja li {tu [a mo ni”, re ~e no je Ta njug u u am {wih po slo va Ma nuel Val upu tio se na li ce ba sa di Sr bi je u Fran cu skoj.

Ka ko je re ~e no u am ba sa di, srp ski dr `a vqa nin je ho spi ta li zo van u [a mo ni ju, ali se jo{ uvek ne zna u ka kvom je sta wu.

Re~ je o naj smr to no sni joj la vi ni u po sled wih ne ko li ko go di na u tom de lu Al pa. Fran cu ski mi ni star unu tra {wih po slo va Ma nuel Vals, ko ji je na ja vio do la zak u [a mo ni, iz ra zio je ve li ku tu gu i do dao da se na sta vqa po tra ga za ne sta li ma. Is tra gom }e bi ti utvr |en uzrok la vi ne.

Ne sre }a se do go di la na Mon Mo di ju, {to zna ~i ukle ti vrh, ina ~e tre }em po vi si ni vr hu Mon Bla na. Pla ni na ri su se pe li sta zom ko ja je po pu lar na me |u po se ti o ci ma fran cu skih Al pa to kom le ta. Bi li su po de qe ni u ne ko li ko gru pa i me |u sob no ve za ni. Pret po sta vqa se da su sti gli do vi si ne od oko 4000 me ta ra ka da je la vi na kre nu la. Po li ci ja je sa op {ti la da je je dan od po vre |e nih po ziv za po mo} upu tio ju ~e uju tro oko 5.25, i da je la vi na za hva ti la vi {e si gur no snih ko no pa ca.

balkan

dnevnik

„PE TROV DAN SKI DA NI„ U RE PU BLI CI SRP SKOJ

petak13.jul2012.

21

PO VO DOM DA NA DR @AV NO STI CR NE GO RE

Ma ri ni Abra mo vi} Po men srp skim na g ra d a za `i v ot n o de l o `r tva ma u Sre bre ni ci SRE BRE NI CA: Obele`avawem 20. godi{wice stradawa 69 srpskih civila, u Srebrenici bi}e zavr{en program tradicionalne 16. komemorativne i kulturnosportske manifestacije „Petrovdanski dani”, koja se organizuje u znak se}awa na poginule Srbe.

Posle svete liturgije u crkvi Pokrova presvete Bogorodice, ~lanovi porodica poginulih, prijateqi, saborci i delegacije Bora~ke i OrPo men srp skim `r tva ma u Bra tun cu ganizacije porodica zarobqenih i poginulih boraca i tuta za tra`ewe nestalih BiH nestalih civila, kao i srpskih jer su, tragaju}i za bo{wa~kim ~lanova op{tinske vlasti u posmrtnim ostacima, nai{li na Srebrenici posetili su srpska masovnu srpsku grobnicu. strati{ta u Biqa~i, Sasama i Wihovi posmrtni ostaci saZalazju, gde su polo`ili cve}e hraweni su ju~e posle opela u upalili sve}e. koje je slu`io episkop zvorKod spomenika i kosturnice ni~ ko-tu zlan ski Va si li je u na Zalazju slu`en je parastos za srebreni~koj crkvi u 16 ~aso69 ubijenih Srba na Petrovdan va. Se dam iden ti fi ko va nih 1992. godine, kao i za sve ostale sa hra we no je na Voj ni~ kom srpske vojnike i civile iz ove grobqu u Bratuncu, jedan }e po op{tine poginule u ratu. `eqi porodice biti sahrawen Na Petrovdan 1992. dodine, u porodi~nom grobqu na Zalaosim velikog broja poginulih, u zju, gde je pao u zarobqeniborbama prsa u prsa na Zalazju {tvo brane}i svoje selo i posu zarobqena 22 srpska borca. rodicu. Dvoje identifikovaWih deset je u junu 2010. godine nih prevezeno je u Srbiju i saslu~ajno ekshumirao tim Instihraweni u mestima gde im `i-

ve porodice. Nastavqaju}i sistematsko plansko etni~ko ~i{}ewe srpskih prostora, jake muslimanske snage iz Srebrenice, pod komandom Nasera Ori}a, 12. jula 1992. godine upale su u vi{e srpskih sela u srebreni~koj i bratuna~koj op{tini, ubijaju}i, pqa~kaju}i i pale}i sve {to su stigle. Tog dana ubijeno je 69, a raweno mnogo vi{e srpskih boraca i civila, a 22 su zarobqena, a samo deset ih je na|eno i ekshumirano za dve decenije tra`ewa. Za ove, kao i za mnoge druge zlo~ine po~iwene nad Srbima iz Srebrenice i sredweg Podriwa jo{ niko nije odgovarao.

Am ba sa da SAD se ogra di la od Ti hi }e vih ko men ta ra SA R A J E V O: Ambasa da SAD u Sa ra je vu ogradila se od izjava lidera SDA Sulejmana Tihi}a, koji tvrdi da }e novi ministar bezbednosti BiH bi ti po slov ni partner i prijateq Nasera Keqmendija, kojeg su Bela ku}a i ameri~ko ministarstvo finansija stavili na „crnu listu” pod optu`bom da je jedan od najve}ih krijum~ara droge na Balkanu.

U svom govoru na sedni ci Glav nog od bo ra Su lej man Ti hi} SDA, Tihi} nije direktno pomenuo ime kandidata za rije za odnose s javno{}u ambano vog mi ni stra bez bed no sti, sade SAD u Sarajevu stigao je ali je, kako prenosi sarajevski odgovor prema kojem odluke o „Dnevni avaz”, jasno da je alutome koga }e ameri~ke institudirao na Fahrudina Radon~i}a, cije staviti na svoju „crnu lilidera SBB BiH, koji slovi stu” nemaju veze sa politi~kim kao glavni pretendent nove kode{avawima u bilo kojoj zealicije za pomenutu ministarmqi. sku poziciju. „U skladu sa ameri~kim zaNa zahtev „Presa”, u izdawu konima i propisima, ministarza BiH, da pr o ko men ta ri {e stvo finansija SAD upravqa Tihi}eve optu`be, iz Kancelame|uresornim procesom Vlade

SAD, pre ma ko jem se lica stavqaju na spisak Kancelarije za kontrolu strane imovine. Odluke o dodavawu lica ili grupa na ovaj spisak za sno va ne su na utvr|enim kriterijima i nisu vezane za unutra{wa politi~ka pitawa u nekoj zemqi”, navodi se u pisanom odgovoru ambasade.

U isto vre me Be la ku}a je obelodanila je da se na wenoj „crnoj listi” nalazi Keqmendijevo ime, {to su pome nu ti me di ji pr o tu ma ~i li kao neku vrstu politi~ke poruke upu}ene liderima nove koalicije Zlatku Lagumxiji i Fahrudinu Radon~i}u.

Iz odgovora Kancelarije za od no se s jav no {}u ame ri~ ke ambasade u Sarajevu jasno je da se ameri~ka „crna lista” ne mo`e dovesti u vezu sa politi~kim de{avawima u BiH, navode sarajevski mediji.

HRVATSKA

Ni ko kao Me si} ZA GREB: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} }e, kad se penzioni{e, primati zna~ajno mawu penziju od svog prethodnika Stjepana Mesi}a, a ne}e imati pravo ni na do`ivotne privilegije - kakve je ostvario Mesi}.

Po izmenama Zakona o posebnim pravima predsednika nakon prestanka vr{ewa du`nosti, koje je vlada u Zagrebu danas usvojila, predsednik dr`ave }e nakon isteka mandata u roku od 30 dana mo}i da se vrati na svoje biv{e radno mesto, penzija }e mu se odre|ivati prema zakonu o penzionom osigurawu, a zadr`a}e kancelariju i slu`beni automobil pet godina nakon kraja mandata.

U konkretnom slu~aju, to zna~i da }e umesto 22.000 kuna (2.940 evra), koliko prima Mesi}, Josipovi} imati pravo na penziju od maksimalnih 8.800 kuna (1.175 evra) - jer je on univerzitetski profesor.

Mesi}eva penzija iznosi 90 odsto plate koju je imao kao predsednik, a zanimqivo je da mu ni ta, kao ni druge privilegije, ne}e biti ukinuta. Obja{wewe je da je re~ o ste~enim pravima koja }e Mesi} mo}i da nastavi da koristi nakon stupawa na snagu novog zakona.

Po ju~e usvojenim izmenama, „budu}i biv{i” predsednik ima}e pravo na kancelariju, dva dr`avna slu`benika za obavqawe administrativnih i ostalih

poslova, li~nog voza~a i slu`beno vozilo i to na rok od pet godina.

Mesi}a „ne ka~e” ni te izmene. [to se ti~e dosada{wih tro{kova za sedi{te biv{eg predsednika, samo je obnova vile u centru grada koja je bila nu`na da bi se Mesi} u wu uselio, ko{tala 700.000 kuna (93.350 evra). Za Mesi}eve potrebe u 2010. godini iz buxeta je izdvojeno 1,5 miliona kuna ili 200.000 evra, dok je lane za wega izdvojeno 1,2 miliona kuna (160.000 evra). Treba re}i da }e i Ankica Tu|man, udovica predsednika Frawe Tu|mana, i daqe, kao i Mesi} imati pravo na povla{}enu penziju koju dobija na ime pokojnog mu`a.

Evrop ska ko mi si ja za po {qa va 249 Hr va ta BRI SEL: Evropska komisija namerava da zaposli 249 gra|ana Hrvatske kako bi se obezbedila ravnopravna zastupqenost ove zemqe uo~i pristupawa EU, saop{teno je ju~e iz te komisije.

Hrvatskoj }e pripasti jedno mesto nivoa generalnog direktora i tri direktorska mesta, dok }e

ostali biti raspore|eni na sredwe i ni`e administrativne funkcije.

Za razliku od Evropskog saveta, gde zemqe ~lanice delegiraju svoje predstavnike, Hrvati koji `ele da rade u Komisiji mora}e najpre da pro|u slo`eni set testova u Briselu.

POD GO RI CA: Proslavqena svetska umetnica Marina Abramovi} dobitnik je ovogodi{we Trinaestojulske nagradu za `ivotno delo, najve}e dr`avne nagrade Crne Gore. Priznawe }e joj biti uru~eno naknadno, po{to umetnica nije mogla da prisustvuje ju~era{woj sve~anosti u Podgorici.

Godi{we Trinaestojulske nagrade pripale su re`iseru Branku Baleti}u, @enskom rukometnom klubu „Budu}nost” i podgori~koj kompaniji „Planta`e 13. jul”. Wima je nagrade, na sve~anosti u Podgorici, uru~io pred- Marina Abramovi} sednik Skup{tine Crne Gore ili dr`avqaninu Crne Gore, Ranko Krivokapi}. Trinaestogrupi osoba ili pravnom licu julska nagrada dodequje se kao koje ima sedi{te na crnogorskoj godi{we priznawe gra|aninu teritoriji, za dela ili ostvare-

wa u svim oblastima rada i stvarala{tva, koja su od izuzetnog zna~aja za dr`avu. U Crnoj Gori, nizom prigodnim manifestacija i sve~anosti, ju~e i danas obele`ava se 13. jul - Dan dr`avnosti. Dan dr`avnosti se obele`ava u znak se}awa na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna dr`ava, kao i na 13. jul 1941. godine kada je narod Crne Gore po~eo ustanak protiv fa{izma. Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} priredio je sino} u Plavom dvorcu na Cetiwu prijem, povodom Dana dr`avnosti. Na prijem su pozvani predstavnici politi~kog, kulturnog i javnog `ivota, kao i diplomatskog kora i me|unarodnih organizacija u Crnoj Gori.

Spo men-obe le` je sa ve zni~ kim pi lo ti ma POD GO RI CA: U Podgorici je ju~e otkriveno spomenobele`je, posve}eno savezni~koj avionskoj posadi koja je stradala tokom Drugog svetskog rata na podru~ju Crne Gore.

Spomen-obele`je otkrili su gradona~elnik Podgorice Miomir Mugo{a, ameri~ka ambasadorka Sju Kej Braun i ambasadorka Velike Britanije Ketrin Najt Sends. Mugo{a je kazao da spomenik stradalim ameri~kim

i britanskim pilotima predstavqa odavawe po{te borcima protiv fa{izma. „Ovo je prilika da se setimo svih onih koje su polo`ili svoje `ivote za mir i slobodu u svetu”, naveo je on. U pitawu je spomen-obele`je engleskim i ameri~kim pilotima, koji su 1940. godine poginuli na planini Gara~ u blizini Podgorice.

U Podgorici, ina~e, postoji i spomenik `rtvama savezni~-

kog bombardovawa tokom 1944. godine. Samo 5. maja 1944. godine na Podgoricu je palo 600 bombi te{kih vi{e od 400 tona.

Tom prilikom, poginulo je 600 gra|ana, a vi{e od 200 te`e ili lak{e raweno.

Po~ev od 23. septembra 1943. godine, kada su saveznici prvi put bombardovali Podgoricu, ra~una se da je u wenim ru{evinama poginulo vi{e od 2.000 gra|ana.

(Ta njug)

IS TRA @I VA WE CEN TRA ZA DE MO KRA TI JU I QUD SKA PRA VA

Srp ska cr kva po pu lar ni ja od cr no gor ske POD GO RI CA: Predsednik Filip Vujanovi} najpopularniji je politi~ar u Crnoj Gori, vladaju}a Demokratska partija socijalista i daqe ima ubedqivu podr{ku, a Srpska pravoslavna crkva je me|u tri institucije kojoj gra|ani najvi{e veruju - dok najmawe poverewa imaju u Ha{ki tribunal i Crnogorsku pravoslavnu crkvu.

Po najnovijem istra`ivawu javnog mwewa, koje je ju~e objavio Centar za demokratiju i qudska prava, nakon Vujanovi}a najpopularniji politi~ar u Crnoj Gori je predsednik DPS Milo \ukanovi}, dok je na tre}em mestu premijer Igor Luk{i}.

Najpopularniji opozicioni politi~ar je lider Socijalisti~ke narodne partije Sr|an Mili}, koji se nalazi na petom mestu.

Istra`ivawe je sprovedeno od 27. juna do 10. jula, na uzorku od hiqadu ispitanika, a rezultati pokazuju da je DPS sa 44,3 odsto podr{ke gra|ana i daqe

`ava ni je krenula u do brom najboqe kotirana politi~ka pravcu. partija u Crnoj Gori. Za SNP Po istra`ivawu CEDEM-a, glasalo bi 16,6 odsto gra|ana, ~lanstvo Crne Gore u Evropskoj za Novu srpsku demokratiju 8,5, uniji podr`ava 66 odsto gra|adok bi Pokret za promene osvona, a u NATO - 37 odsto. Protiv jio 7,9, a Socijaldemokratska partija 7,8 odsto. Novoformirana Pozitivna Crna Gora ima podr{ku 7,5 odsto bira~a.U pore|ewu sa decembarskim istra`ivawem CEDEM-a konstatovan je pad poverewa u rad vlade Crne Gore, koju je sa veoma dobro i uglavnom dobro, tada ocenilo 18,3 odnosno 42,3 odsto ispitanika, dok je sada ta podr{ka 16,3 odnosno 30,4 odsto. Da je Crna Podgorica ~lanstva Crne Gore u NATO je Gora krenula pravim putem sma43 odsto ispitanika, dok nedetra 37,8 posto ispitanika, dok finisan stav prema ulasku u ~ak 39,5 odsto smatra da je kreAlijansu iima 20 odsto anketinula pogre{nim putem. Ostatak ranih. U odnosu na pro{lo isod 22,7 odsto nema mi{qewe o tra`ivawe, zadr`an je procenat tome.

Tu su zabele`ena drasti~na gra|ana koji podr`avaju ~lanodstupawa u odnosu pro{lo is- stvo u NATO, dok je za skoro tra`ivawe, kada je samo 21,5 {est odsto porasto procenat odsto gra|ana verovalo da dr- onih koji se protive tome..

Pon ta: Ru mu ni ja ne}e bi ti raz log za za bri nu tost Evrope BRI SEL: Rumunski premijer Viktor Ponta poru~io je ju~e u Briselu da Rumunija ne}e biti novi razlog za zabrinutost evropskih partnera, istakav{i da je rumunska vlada sna`no privr`ena evropskim standardima, vladavini zakona i ustavnim procedurama. Rumunski premijer se u Briselu sastao s predsednikom Evropske komisije @ozeom Manuelom Barozom i predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompujem, kako bi im obrazlo`io odluku parlamenta o opozivu predsednika Trajana Baseskua, po{to je EU izrazila zabrinutost zbog u`urbanosti sa kojom je {ef dr`ave suspendovan, prenele su agencije. „Veoma mi je stalo do slike o Vik tor Pon ta Rumuniji kao o demokratskoj zemqi, koja svoje unutra{we politi~ke debate re{ava politi~kim putem i narodnim glasawem”, izjavio je Ponta na konferenciji za {tampu u Briselu. Rumunski parlament, u kojem Pontine pristalice ~ine ve}inu, pro{le nedeqe je glasawem odlu~io da suspen-

duje Baseskua sa vlasti, optu`iv{i ga, izme|u ostalog, da je prisvojio ovla{}ewa premijera, a Ustavni sud je u ponedeqak podr`ao tu odluku.

Visoki zvani~nici EU izrazili su zabrinutost u vezi sa brzinom procedure suspendovawa {efa dr`ave i nezavisno{}u rumunskog sudstva, upozoriv{i da bi koraci vlade levog centra mogli da uspore punu evropsku integraciju Rumunije, kao i wene te`we da se pridru`i [engen zoni, prenosi AP. Iako je obe}ao da }e primeniti sve preporuke EU u vezi sa suspendovawem Baseskua, svog konzervativnog protivnika, Ponta je ustao u odbranu poku{aja vladaju}e koalicije da smeni Baseskua.

Ponta smatra, kako je rekao, da je Basesku, posle osmogodi{we vladavine, izgubio podr{ku naroda i parlamenta, dok Basesku, s druge strane, tvrdi da je istinski ciq wegovih protivnika iz Liberalno-socijalne unije da sudstvo stave pod svoju kontrolu, navodi AFP.

22

LOV

petak13­. jul2012.

dneVnik

O[TRA SEDNICA UPRAVNOG ODBORA LOVA^KOG SAVEZA VOJVODINE ODR@ANA U FUTOGU

Pro­tiv­od­lu­ka­Skup­{ti­ne­LSS,­ za­po­stu­pak­pro­tiv­Po­po­vi­}a­i­Ti­ce Pri li~ no bur na, na mo men te i vr lo `u~ na sed ni ca Uprav nog od bo ra Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne zbi la se u Fu to gu mi nu log utor ka, a po sle o{tre de ba te i ras pra ve usvo je ni su pred lo zi da se, iz me |u osta log, pro tiv pred sed ni ka Lo va~ kog sa ve za Sr bi je dr Zo ra na Po po vi }a i pred sed ni ka Skup {ti ne LSS Mar ka Ti ce po kre nu po stup ci zbog ne za ko ni tog po stu pa wa i pre ko ra ~e wa ovla {}e wa.

LSV ne pri hva ta od lu ke Skup {ti ne LSS odr `a ne 30. ju na u Sme de re vu, jer su usvo je ne bez kvo ru ma, za la `e se da LSV i da qe bu de ~lan LSS, ali re for mi sa nog Sa ve za.

Ta ko |e, zbog ozbiq no sa ti si tu a ci je, usvo jen je pred log da se za ka `e van red na Skup {ti na LSV. Ina ~e, sed ni ci UO su pri su stvo va li Zo ran Po po vi} i Mar ko Ti ca.

Po ~e lo je ~i ta wem do pi sa ko ji je dr Po po vi} upu tio na adre se svih LU u Voj vo di ni, gde iz me |u osta log sto ji: „Po je di ni funk ci o ne ri Lo va~ kog sa ve za Voj vo di ne se upor no ba ve ra dom Lo va~ kog sa ve za Sr bi je i we go vih or ga na iako za to ne ma upo ri {ta u Za ko nu o udru `e wi ma, Sta tu tu LSS, a ni Sta tu tu LSV. Po seb no je ne do pu {te na op struk ci ja ra da Skup {ti ne i Uprav nog od bo ra od stra ne po je di nih va {ih de le ga ta, od no sno ~la no va ovih or ga na. Na i me, LSV je bio oba ve zan da svo ju unu tra {wu or ga ni za ci ju, uskla di sa Sta tu tom LSS (~l. 52.

Sta va 1. ali ne je 6.), a to ni je ura |e no, {to zna ~i da je ~lan stvo LSV u LSS pre sta lo sa mo i skqu ~e wem si lom ~la na 76. Sta tu ta LSS. Ta ko |e, LSV ni je pla tio ni ~la na ri nu za 2011. ni 2012. go di nu, {to je ta ko |e osnov za pre sta nak ~lan stva ali ne ja 1. stav 4. ~l. 49. Sta tu -

ta LSS. Na `a lost, na ve de ni funk ci o ne ri upor no i da qe usme ra va ju or ga ne LSV da ra de su prot no ali ne je 3, 4 i 5. sta va 1. ~l. 52. da se i

Na kon opa ske za me ni ka pred sed ni ka LSV dr Mi lo {a Be u ko vi }a „pred sed ni ~e, da li ja sa wam?”, re~ je uzeo pred sed nik LSV Mi lan Pa -

Delegati i Predsedni{tvo LSV na sednici Upravnog odbora

U o~ekivawu spiska delegata Na sed ni ci UO no vi na ri ma je omo gu }e no da po sta vqa ju pi ta wa, {to je is ko ri {}e no da se pred sed nik Skup {ti ne LSS za mo li da „Dnev ni ku” do sta vi spi sak de le ga ta ko ji su , ka ko je na veo, ka sni je u{li na za se da we, te da kvo rum na Skup {ti ni u Sme de re vu ni je bio upi tan. On je obe }ao da }e to ura di ti. Ju ~e, do za kqu ~e wa li sta, taj spi sak ni je sti gao.

U o~e ki va wu (uve re ni smo da }e ta ko i bi ti) da Ti ca is pu ni obe }a we, pred sed ni ka Skup {ti ne LSS }e mo za mo li ti za spi sak svih de le ga ta ko ji ma je Ve ri fi ka ci o na ko mi si ja u Sme de re vu „ami no va la” u~e {}e u ra du Skup {ti ne, kao i obra zlo `e we da li je na knad na ve ri fi ka ci ja mo gu }a, na kon {to se na po ~et ku za se da wa de le ga ti usvo je iz ve {taj Ve ri fi ka ci o ne ko mi si je. To }e, ve ru je mo, ra sve tli ti broj de le ga ta i pi ta we kvo ru ma na Skup {ti ni u Sme de re vu. da qe ba ve LSS -om, iako na to ne ma ju ni ka kvo ni za kon sko ni sta tu tar no pra vo, s ob zi rom da je ~lan stvo LSV pre sta lo re gi stra ci jom we go vog Sta tu ta kod APR.”

`in, ko ji je po no vio ra ni je iz re ~e ne kva li fi ka ci je o sa mo vo qi i ne za ko ni tim po stup ci ma vr ha LSS. - Ne ka LU iz Voj vo di ne ni su do bi la po ziv za Skup {ti nu LSS u

Sme de re vu, a me ni ni je do zvo qe no da sa go vor ni ce do kra ja iz ne sem vo je sta vo ve, zbog ~e ga je ve }i na voj vo |an skih de le ga ta, sem ~e tvo ri ce, na pu ti la sed ni cu, pa je u krat kom ro ku iz sa le iza {lo 57 de le ga ta. U sa li ih je osta lo 87. Kvo ru ma ni je bi lo, ali uz opa sku pred sed ni ka Skup {ti ne „vi dim da nas ima do voq no” na sta vqen je rad, ali do ne te od lu ke su ni {tav ne. Ta ko |e, pred sed nik LSS je, iz gle da, u ozboq nom pro ble mu jer se ne se }a ni svo jih pi sa ma ko je nam je ne dav no upu }i vao. Ni smo pro tiv LSS, `e li mo we go vo je din stvo, ali ne da budemo ta o ci we go vog ma weg de la - re kao je Pa `in.

Sli~ ne kva li fi ka ci je iz neo je i prav nik Slo bo dan Gr di ni}, re kav {i da „svo zlo ko je do la zi iz LSS u po sled we vre me, do la zi od jed ne gru pe qu di ko ja `e li da i da qe ra di po sta rom, bez ika kve kon tro le”.

Sku pu se obra tio i „do ma }in” De jan Mil kov, se kre tar LSV. - Voj vo |a ni su kri vi {to su vi de li ko li ki su u LSS tro {ko vi za go ri vo, dnev ni ce i pa ha re za ko je se ne zna za {to su to li ko sku po pla }e ni ni ko me su na me we ni. Mo ja na vod na sme na sa me sta se kre ta ra Nad zor nog od bo ra LSS sa obra zlo `e wem da sam u su ko bu in te re sa je ne za be le `e na u ana li ma Sa ve za, ali se pre }ut ku je da je pred sed nik NO LSS Pe ro [ko bi} le gal no sme wen. Is kqu ~i va we ~la no va iz Voj vo di ne je smi {qe no da se ne bi zna lo ku da idu pa re ko je stig nu u LSS - re kao je Mil kov.

De le ga ti ma se obra tio Mar ko Ti ca, re kav {i da je u Voj vo di nu sa sme de rev sku Skup {ti nu oti {lo 62 po zi va, uz ogra du da je „ mo `da u slu `bi do {lo do gre {ke”. O do ga |a ji ma u Sme de re vu je re kao sle de }e:

U NOVOSADSKOM LU „NEOPLANTA 1884”

- Na Skup {ti ni je uskla |en Po slov nik zbog va ri ja bil nog bro ja we nih ~la no va od lu kom Or ga ni za ci o nog od bo ra(?). Pri su stvo va lo je 140 de le ga ta. Na kon na pu {ta wa sa le 30 - ak ~la no va iz Voj vo di ne, do {ao je od re |en broj de le ga ta ko ji u po ~et ku ni je bio u ve ri fi ka ci o noj kvo ti, pa se u sa li na {lo iz me |u 110 i 120 de le ga ta. Skup {ti na je na sta vi la rad i do no si la od lu ke - re kao je Ti ca.

Pred sed nik LSS dr Zo ran Po po vi} po no vio je kon sta ta ci ju da je vrh LSV kriv za tre nut ni sta tus voj vo |an skog Sa ve za, te da Be u ko vi} i Pa `in „pot po ma `u stva ra we

Dr Zoran Popovi} i Marko Tica

re gi o nal nih sa ve za, {to ima di rek tan uti caj na raz je di we we LSS”.

Za me rio je LSV - u da sta je na stra nu LU ko ja ni su pla ti la ~la na ri nu LSS - u, uz pi ta we da li bi oni do zvo li li delegatima LU ko ja dve go di ne ne iz mi ru ju oba ve ze, da se de u uprav nim i nad zor nim od bo ri ma?

Na ova iz la ga wa, vr lo emo tiv no se na do ve zao dr Be u ko vi}: - Ko le ga Po po vi }u, ka kav ste bi li pred sed nik Uprav nog od bo ra do kaz je ~i we ni ca da vam je vi {e od

pi li }i bi }e pu {te ni di rekt no u lo vi {te kra jem av gu sta.

- Pre ne ko li ko go di na, pa la je ogrom na ko li ~i na vla `nog sne ga ko ja je ru {i la i dr ve }e, pa je i na {a fa za ne ri ja do `i ve la sli~ -

Fo to: J. Pap

use qe no 1.200 fa zan skih pi li }a sta ro sti {est ne de qa. Oni }e se na }i na ni {a nu no vo sad skih lo va ca i wi ho vih go sti ju na po ~et ku lov ne se zo ne sa jo{ 1.100 fa zan ~i }a ko ji su ve} pla }e ni, a ovi dva na e sto ne deq ni

nu sud bi nu. Iz Bu xet skog fon da za raz voj lov stva AP Voj vo di ne do bi li smo 300.000 di na ra {to smo, uz oko 200.000 di na ra na {ih sred sta va ulo `o li u adap ti ra we ru i ni ra ne fa za ne ri je. Na {i lov ci su, u okvi ru ak ci ja, po sta -

vi li 110 dr ve nih stu bo va, po pra vi li smo krov, ku pqe na je i po sta vqe na no va `i ca, a be to ni ra no je 240 kva dra ta pro sto ra is pod nad stre {ni ce, {to mno go zna ~i fa zan ~i }i ma u pe ri o du obil nih ki {a - re kao je pred sed nik LU „Neo plan ta 1884” @i vo rad Br zak.

Ku pqe ne su i hra ni li ce i po ji li ce, a vo da pre ko hi dro fo ra do la zi do sa mog pro sto ra u kom su sme {te ni fa zan ski pi li }i.

Deo hra ne obez be |u je se ta ko {to ovo Udru `e we u aren di ob ra |u je 5,5 ju ta ra ze mqe na ko joj se se je ku ku ruz. Tre nut no, fa zan ~i }i se hra ne is kqu ~i vo kon cen tra tom ko ji je pri la go |en wi ho vom uz ra stu. Go di na ma una zad, fa zan ski pi li }i sti `u iz po go na LU u Ki kin di, ta ko je i ovo ga le ta.

Po Br za ko vim re ~i ma, u LU „Neo plan ta” po sto ji plan da se pri kra ju „glav ne” lov ne se zo ne za lov ce - tu ri ste or ga ni zu je ko mer ci jal ni lov na fa za ne „pred pu {ku”, s ob zi rom da sa adap ta ci jom fa za ne ri je, sa da po sto je uslo vi za to.

D. Kne`i}

POJEDINCI

Golubovi

Bodovi

Ime

Golubovi

Bodovi

1. Oyaci

63

10

1. Slobodan Jari}

41

10

2. Futog 2

62

9

2. Stevan Ugrin~i}

41

9

3. Silba{

61

8

3. Slavko Gavrilov

40

8

4. Ba~ki Petrovac

60

7

4. Slobodan Peri{i}

39

7

5. Glo`an

55

6

5. Slobodan Pozni}

38

6

6. Futog 1

54

5

6. Bogdan Jagor~i}

37

5

7. ^enej

54

5

7. Zoran Brzak

20

4

8. Despotovo

53

3

8. Janko Krna~

20

3

9. Bege~ 2

48

2

9. Samuel Fabri

20

2

10. Bege~ 1

47

1

10. Stevan Doki}

20

1

Ekipe

Re no vi ra na i adap ti ra na fa za ne ri ja povr{ine 1.400 kvadrata od sko ra je na ras po la ga wu lov ci ma LU „Neo plan ta 1884” iz No vog Sa da (do ne dav no LD „No vi Sad”), a u wu je 9. ju la

to ga, de le ga ti ma UO i ru ko vod stvu LSV se obra tio Du {an Ku no vac iz Po kra jin skog se kre te ri ja ta za po qo pri vre du, {u mar stvo i vo do pri vre du, gde ih je ozbiq no upo zo rio da je kraj we vre me da LSV kre ne da iz ra |u je lov ne osno ve ko ri sni ci ma lo vi {ta, jer „vre me pro la zi, a po sao je obi man”. S tim u ve zi, LSV }e usko ro or ga ni zo va ti re gi o nal ne sa stan ke sa LU ka ko bi ovaj po sao {to pre kre nuo i uspe {no se okon ~ao.

D. Kne`i}

LOVNO STREQA[TVO, LIGE LSV – TRAP Ju`noba~ka liga II, Despotovo, 8. jul

Adap­ti­ra­na­fa­za­ne­ri­ja, use­qe­ni­fa­zan­~i­}i

60 od sto od lu ka u ma te ri ja lu za sed ni ce „pa da lo” na sed ni ca ma UO, jer ih de le ga ti ni su pri hva ta li.

Po tom, ni ma lo pri jat nim re ~i ma se obra tio Mar ku Ti ci, re kav {i mu „da la `e”, da je „de ma gog, pre va rant i naj ve }i kri vac za tre nut no sta we u LSS i od no se iz me |u LSV i LSS”. Re kao je ta ko |e da ima sa zna wa da je LU iz Ti te la upla ti lo du plu ~la na ri nu LSS - u, ka ko bi osi gu ra li svo je po zi ci je.

Na kra ju, pred sed nik LSV Mi lan Pa `in je pre dlo `io iz ja {wa va we o go re na ve de nim za kqu~ ci ma, ko ji su usvo je ni sa ve }i nom gla so va „za” i jed nim uz dr `a nim. Pre

JUNIORI

VETERANI

1. Maksim Egeja

21

1. Aleksa Jovanovi}

18

2. Nikola Jovanovi}

17

2. Pera Leti}

16

3. Kosta Svrdlan

15

3. Dejan Milkov

16

svet poznatih

dnevnik

Адел већ у седмом месецу трудноће А

дел је чак шест месеци успевала да сакрије да је трудна. Мајка би требало да постане у септембру. Адел је 30. јуна све изненадила вешћу да она и њен дечко Сајмон Конецки, са којим је у вези тек година дана, чекају бебу. Међутим, британски медији пишу да је певачица, када је фановима саопштила радосну вест, већ била у шестом месецу

трудноће. Због трудноће, наводно, није у мају присуствовала додели награда магазина „Биллбоард”, а на додели „Ивор Новело„ је носила широку црну хаљину, па нико није ни посумњао. „Адел месецима не излази из куће, ако баш не

petak13.jul2012.

23

М

ила Кунис (28) је прошле година раскинула деветогодишњу везу са глумцем Меколијем Калкином (30) и од тада је, тврди сама, иако су је медији повезивали и са Ештоном Кучером, али и ЏастиномТимберлејком. Ипак, она каже да управо због папараца који је прате у стопу не може „као сав свет” да оде на дејт. „Ако би ме неки дечко и позвао да изађемо, не знам где бисмо могли да одемо? Очито нигде, ма колико ја то желела. Трудим се да будем нормална девојка, али наћи дечка у мом случају је скоро па немогуће јер ме увек неко ‘прати’. Дејт се на крају сведе на игру ‘жмурке’ и једино можемо да се видимо или код мене или код њега у стану”, пожалила се Мила у интервјуу за магазин „Елле„.За

Помозимо Мили Кунис да нађе дечка Калкина има само речи хвале и каже да јој је та веза помогла да постане оно што је данас - јака жена са ставом. „Напорно сам радила да бих данас могла лагодно да живим и не размишљам о новцу, али никад због ‘шаке долара’ нећу да продам душу. То знају моји пријатељи са којима се дружим од детињства и који су ми и данас највећа подршка.” На медије се не љути, много, али би само желела да је мало оставе на миру, бар док не нађе новог дечка...

мора. Пре пар месеци је престала и да вежба и у потпуности се концентрисала искључиво на трудноћу”, рекао је извор близак британској звезди. Британски медији пишу да будућа мама ради и на новим песмама, али ће фанови морати да сачекају бар још пола године да чују шта је то ново компоновала Адел.

Џеј Ло у серији о лезбијкама

Немилосрдни Том Круз бјављен је први трејлер О филма „Џек речер„ са Томом Крузом у главној уло-

евачица, глумица и продуП центкиња Џеј Ло удружила је снаге са телевизијском ку-

ћом АБЦ за коју ће снимити серију која говори о лезбијском пару. Још увек неименована серија пратиће живот две жене које имају троје деце, једно биолошко и двоје усвојене, чији се живот се из корена мења након што им се у кућу усели „чудна тинејџерка”. Џенифер Лопез ће у серији имати само епизодну улогу, а кастинг за главне глумице је

у току. Оно што је још познато је да једна мајка ради као полицајка, а друга је учитељица. Снимање би требало да почне ове јесени, а премијера је планирана за пролеће наредне године.

зи. Филм прати бившег војног истражитеља (Круз), који води истрагу о убиству пет људи. Џек Ричер јунак је 18 књига аутора Лија Чајлда, а у филму је приказан као човек који, без милости, трага за истином о једном трагичном и суровом догађају. Филм је режирао Кристофер Мек Кари, а поред Круза, у филму играју и Роберт Дувал, Роузмунд Пајк, Вернер Херцог и Ричард Џенкинс.

Последњи дани Џенис Џоплин Д

обитница награде Тони за улогу у комаду „Венус ин фар” Нина Арианда дебитоваће на филму улогом рок иконе 1960-их Џенис Џоплин у филму „Џоплин”, преноси сајт „Дедлајн”. Филм „Џоплин” бавиће се последњим месецима живота певачице са флешбековима на њену каријеру. Филм ће режирати Шон Даркин чији је деби „Мартха Марцy Маy Марлене” добио многобројне похвале

критичара и награду за најбољег редитеља на Санденсу. Снимање филма требало би

Г

Хелбој има златно срце

лумац Рон Перлман прерушио се у познатог акционог јунака да би развеселио болесног малог обожаватеља. Рон Перлман (62), који је у филмовима о Хелбоју глумио насловну улогу 2004. и 2008. године, провео је четири сата у шминкерској столици како би шестогодишњем Закарију улепшао дан. Перлман се у болници појавио у фул опреми свог лика, са огромном песницом и исеченим роговима, а мали Закари, који се лечи од леукемије, био је одушевљен. Глумац је провео са њим цео дан, и повео шминкере како би и Закари могао да се претвори у омиљеног акционог хероја. „Када сам чуо да је Закари преко фондације ‘Пожели жељу’ тражио да упозна Хелбоја, нисам часио часа. Пуно ми је срце јер сам га упознао”, рекао је глумац.

да крене почетком идуће године, рекао је продуцент Питер Њуман и додао да је са својим партнерима протеклих 12 година радио на добијању права на ексклузивно коришћење 21 најпознатије песме Џенис Џоплин. Њуман је рекао и да ће Арианда

певати све песме Џенис Џоплин у филму. Филм ће бити заснован на сећањима чланова певачициног бенда „Биг Бротхер анд тхе Холдинг Цомпанy”, колекцији писама „Лове, Јанис” које је објавила певачицина сестра Лора, као и књизи Дејви-

да Далтона „Piece Of My Heart”. Далтон је био новинар магазина „Ролинг стоун” који је путовао са Џоплиновом последњих шест месеци њеног живота, пре него што је умрла од предозирања хероином када је имала 27 година 1970, године.

24

petak13.jul2012.

OGLASi

dnevnik

IZ DA JEM garsoweru u centru Budve blizu mora, 25E. Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe, 20E. Telefon: 0038269045009.

56042 SO BE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora.

Povoqno.

Telefoni: 062/8510-669, 021/63-63291.

56056

DVO SO BAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah. Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/596-63-88.

56542

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom kumu

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

56383 IZ RA DA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika i izrada re{etki i brava na vratima. Telefoni: 065/5816333, 6434199.

56465

PO TREB NA devojka od 20 35 godina za ~uvawe malog deteta. Telefon 064/0678010.

56534

petak13.jul2012.

Obave{tavamo vas da je u 91. godini preminuo na{ dragi

Mirjani Latas

Lazaru Martinovi}u

Gojko Debeqa~ki

S po{tovawem i opra{tamo se od na{e

bolom

Posledwi kom{iji

Sahrana je danas, 13. 7. 2012. godine, u 14 ~asova, u Ba~koj Palanci.

pozdrav

dragom

Lazaru Martinovi}u

od stanara iz ulice Modene 1-3 iz Novog Sada.

od: Jelene, Milana i Maje.

56567

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

25

od familije Malecki.

56577

POMEN

56581

Umrla je na{a draga

13. 7. 2008 - 13. 7. 2012.

O`alo{}eni: sin Miroslav, }erka Mirjana sa porodicama.

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

56070 PRO DA JEM ogrevno drvo bukva, cer, hrast ta~na mera, po potrebi rezano i cepano.

Telefoni: 064/143-3409, 021/6419-439.

56535

56589

Slavke - Cice Soldatovi} Sahrana je u subotu, 14. jula, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

Dana, 11. 7. 2012. godine preminuo je na{ dragi, ~estiti i mnogo po{tovani otac, svekar, deda i pradeda

Mirjana Latas Milosava - Mira An|eli} 1942 - 2008.

ro|. Ivan~evi} Sahrana je danas, 13. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Uspomenu ~uvaju weni najmiliji.

Sa puno tuge i qubavi, sestra Qiqa sa porodicom.

56515

56559

Porodica Soldatovi}.

56594

SE]AWE

^ETRDESETODNEVNI POMEN

13. 7. 1994 - 13. 7. 2012.

U subotu, 14. jula 2012. godine, u 11 sati, na grobqu, u Veterniku, u Novom Sadu da}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom i nikad pre`aqenom

POMEN U subotu, 14. 7. 2012. godine, u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu obele`i}emo {estomese~ni pomen na{em dragom dedi, ocu i suprugu

Ilija Modri} mr Du{anu [i|aninu

Milinku Lalovi}u

Dragoqub Petra Zagor~i}

1955 - 2012.

O`alo{}ena porodica.

1919 - 2012.

Sa tugom i po{tovawem, porodica [i|anin.

56599

56491

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Sahrana dragog nam pokojnika obavi}e se 13. 7. 2012. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Rada Dejanovi} 1926 - 2012.

Sahrana je 14. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u \ur|evu.

Za wim tuguju wegovi najmiliji: sinovi Petar i Milo{, snaha Lada, unuci Sr|an, Tijana, Jelena, Milica, praunuci Vuka{in i Danilo i snaha Jasmina.

O`alo{}eni: supruga Plemenka, }erke Sofija i Nada sa porodicama.

56552

56590

POMEN Danas se navr{avaju tri godine od smrti na{eg voqenog

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Mariji Boban Pamti}emo tvoj plemeniti lik.

Sahrana je u petak, 13. 7. 2012. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Uvek u mislima sa tobom: Maja i @eqko i porodica Nikole i Slavice Besermewi.

56600

dipl. in`.

Porodica.

POMEN Danas, 13. jula 2012. godine navr{ava se osam godina tuge i bola za voqenom suprugom

Radmilom Milinkovi}

56558

[ESTOMESE^NI POMEN na{em ocu, dedi i bratu

Radi Mati}u

ro|enom Segedinac iz ^uruga Svakog dana i no}i mislim na tebe. Qubav je ostala u meni i zauvek }e ostati.

Tvoj suprug Ika.

obele`i}emo u subotu, 14. 7. 2012. godine, u 8.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

56459

]erka Jelena sa porodicom.

56519

Navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nije sa nama na{a majka, svekrva, baba i prababa

Darka Joki}

Slobodana Malovi}a Gage

1914 - 2012.

Tvoja porodica.

Pomen }emo odr`ati u subotu, 14. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Po~ivaj u miru. Ve~no smo ti zahvalni.

Tvoji najmiliji: sinovi Tomo, Bano, @arko, Slavko i Marko, snahe, unuci, unuke, praunuci i praunuke.

56545

56587

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo i nikada ne zaboravimo.

26

tv program

petak13.jul2012.

Кухињица Ауторски тим је припрему јела поделио у четири групе - „Испеци, па сеци“, у оквиру које ћете моћи да сазнате све о томе како умесити добар и укусан хлеб и пециво, ту је затим „Пролог“, који доноси нове и сласне рецепте за предјела, следи, наравно, „Увек славно јело главно“ и, наравно, слаткиш за крај. (РТВ 1, 11.30) 06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Чарде на Дунаву 09.30 Фолдер култура 10.00 Вести 10.10 Неустрашива планета 11.00 Ритам Егзит-а 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Кад кућа није тесна 13.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 13.30 Пословни успех, емисија (мађ). са титл.на српском 14.00 Вести 14.05 Биографије 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска Војводина 15.30 Под истим кровом 16.00 Велики природни спектакли 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Ритам Егзит-а 19.30 ТВ Дневник 20.05 У постељи 21.00 Медији у Србији 22.00 Војвођански дневник 22.35 Петказање 23.45 Медији у Србији 00.30 У постељи 01.20 Концерт Рибље чорбе

06.35 Кухињица – мађ.

07.00 Из нашег сокака 07.50 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.25 Карневал цвећа 11.15 Концерт Хари Мата Хари 12.30 Вести (мађ) 12.40 Госпођа са шеширима,док.филм на румун.са титл.на српском 13.10 Биографије 14.00 Из нашег сокака 14.50 ТВ баштине 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за пензионере (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Дечија емисија (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Оперативци 22.20 Биографије 23.10 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 10.00 12.00 12.30 13.00 15.05 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Здравље је лек Портрет привредника Др Нартуб Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филм: Винсент и ја Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 09.52 10.25 10.55 10.59 12.00 12.15 12.31 13.15 13.22 13.48 15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.54 22.36 22.40 23.10 00.00 00.15 00.24 01.09 03.00 03.04 03.56 04.29 05.03 05.48

Зове море (Новосадска ТВ, 22.30) 06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.10 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Серијски програм Вести Серијски програм Витраж Зелена патрола Вести Зове море Лична грешка Украдена срца Храна и вино Убиства у Мидсамеру Конак Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Опчињени Објектив Зове море Живот на Марсу Украдена срца

06.00 АТП Бастад и Штутгарт 1/8 Финала 09.30 Вести 09.45 ЦХТВ Вести 10.00 СК студио 10.30 Премијер лига Магазин 11.00 АТП Бастад 1/4 Финале 14.00 АТП Штутгарт 1/4 Финале 22.00 ТВС 23.00 Кошарка пријатељска: Француска – Белорусија 00.45 АТП Бастад и Штутгарт 1/4 Финале

06.15 06.30 07.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.30 23.00 00.10 00.35 01.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Балкан експрес Разгледница Странац у србији Вести Дуж ракове обратнице Дневник Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Магично путовање у Африку, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Путопис Слагалица Дневник Срећни људи Чувар, филм Вести Око Касл Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Логика Квинса, филм Вести (04.00,05.00) Балкан експрес Око Разгледница Срећни људи Верски календар

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Соларни удар Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Вече са Иваном Ивановићем Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

dnevnik

ТВ ФЕЉТОН

Место које чувам: На капијама Сингидона Редакција за културу и уметност Културно-образовног програма РТС покренула је нови серијал под називом „Место које чувам”. Прва емисија носи наслов „На капијама Сингидона”. Гост емисије је историчар уметности и директор Републичког завода за заштиту споменика културе Вера Павловић Лончарски. (РТС 2, 22.29) 06.02 07.01 07.35 07.41 07.52 08.02 08.14 08.26 09.11 09.26 09.43 09.54 10.00 10.30 11.00 11.29 11.52 12.31 13.00 13.56 14.40 14.56 15.13 15.24 15.32 16.10 17.10 18.05 18.36 19.05 19.33 19.39 20.00 20.29 21.00 21.58 22.29 23.06 23.33 01.00 01.31 02.25 02.53 03.21 03.51 04.19

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Верујте али не претерујте Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика једна прича Датум Мој љубимац Метрополис Место за нас Наличје велеграда Вива верди Арт зона Трезор Верујте али не претерујте Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика једна прича Датум Цркве брвнаре у Србији Бициклизам: Тур де Франс, пренос Капри Међу пријатељима у Санкт Петербургу-хор Бранко Еко менаџер На веслу прича Датум Верски календар Породица човека Лов и риболов Капри Добро је, добро је знати ТВ фељтон Бициклизам: Тур де Франс, преглед Фестивал „Тврђава театар” Самертајм фестивал Трезор На веслу прича Еко менаџер Добро је, добро је знати Породица човека ТВ фељтон

Иван Ленђер

Вече са Иваном Ивановићем До почетка XXX Олимпијских игара у Лондону остале су само две недеље. Вечерас су Иванови гости Јасна Шекарић, којој ће ово бити седма Олимпијада, њена колегиница из стрељачког тима Србије Зорана Аруновић, четврти у десетобоју на ЕП у Хелсинкију Михаил Дудаш, европски првак у кајаку Марко Новаковић и четвртопласирани из Дебрецина, пливач Иван Ленђер. (Прва, 21.30)

06.00 ВОА 06.30 Улови трофеј 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 10.00 Филм: Дивље сенке 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 15.00 Мућке 15.40 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Срећна породица 20.00 Мућке 20.30 Ало, ало 21.00 Филм: Патриотске игре 23.00 Удовице 00.00 Еротска серија 01.00 Филм: Последњи знак 03.00 Филм: Патриотске игре 04.30 Филм: Последњи знак

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.50 Инспектор Валандер 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 13.50 Филм: Блејд 2 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Као случајно 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.25 Штрумфови 20.10 Увод у анатомију 21.10 Филм: Жестоки момци 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Рецепт за освету 01.25 Увод у анатомију 02.15 Саут Парк 02.40 Филм: Они се понекад враћају... поново 04.10 Филм: Стаклена менажерија 06.20 Укључење у Б92 Инфо

Хедер Локлир

СЕРИЈА

Мелроуз Плејс Погледајте како се генерација двадесетогодишњака суочава са проблемима у каријери, лажима, преварама, крађама... Тренди насеље крије велике тајне, јер временом постају једни другима сурогат породица. Улоге: Кејт Касиди, Стефани Џејкобсен, Џесика Лукас, Мајкл Рејди, Хедер Локлир (Хепи, 14.10 и 22.50)

Вин Дизел

Жестоки момци Четворица синова највећих мафијашких босова Бруклина, удружују се да би обавили један послић за једног од босова; тај послић подразумева да оду и покупе врећу новца од корумпираног шерифа из једног града у Монтани. Они овим желе да импресионирају своје очеве и ујака. Улоге: Бери Пепер, Енди Даволи, Сет Грин, Вин Дизел, Џон Малкович, Денис Хопер Режија: Брајан Копелман, Дејвид Левијан (Б92, 21.10)

07.00 10.15 12.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 20.15 20.45 21.30 23.00 00.00 01.00 03.00 04.00 05.00 05.00

Добро јутро Тренутак истине Филм: Ватрогасна станица Тачно у подне- живо Моје срце куца за Лолу Национални дневник Академија дебелих -уживо Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих - преглед дана Гранд шоу Шопингхоличарке Топ спид Филм: Брзи бег Отети Гле ко то говори Необичне методе Моје срце куца за Лолу

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10 05.00

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Детективски пар 2, филм Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Филм Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak13.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

1

FEQTON

27

КО ЛЕК ТИВ НИ ПОР ТРЕТ ШЕ ЗДЕ СЕ ТО СМА ША

Љубиша Рајић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 00.20 01.20

Највећи губитник Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Мајами инк Суочавање Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Ургентни центар Л.А. Инк Суочавање Супруге мафијаша

Џенифер Анистон 08.00 Господари рата 09.00 Геније дизајна 10.00 Годар, Маде ин УСА 11.00 Вајат Ерп 12.00 Викторијанска апотека 13.00 Героуов закон 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Геније дизајна 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Викторијанска апотека 19.00 Давид и слика Маратова смрт 20.00 Кајање Џејн Остин 22.00 Господари рата 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Египат 01.00 Како је уметност створила свет

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Далтри Калхун Тајфун Батлер Боб Пољубац Кил Бил Пут 9 Еротски филм Еротски филм

Кил Бил Од не пре ва зи ђе ног твор ца филм ских хи то ва Пет па рач ке при че, Улич ни пси, сти же но во ре мек де ло сце на ри сте и ре ди те ља Квен ти на Та ран ти на Кил Бил. Не ка да елит ни хлад но крв ни уби ца „Не ве ста”, оста вље на на це ди лу и са мр ти, бу ди се из пе то го ди шње ко ме и кре ће да се осве ти Би лу... Уло ге: Ума Турман, Дејвид Карадин, Луси Лиу, Вивика Еј Фокс Ре жи ја: Квентин Тарантино (Синеманија, 20.00)

Пред мет обо жа ва ња Со ци јал на рад ни ца Ни на је у без у спе шној по тра зи за срод ном ду шом и тре нут но у не срећ ној ве зи с на пор ним адво ка том Вин сом. Џорџ је мла ди учи тељ, хо мо сек су а- лац, ко јег је упра во оста вио нар ци со ид ни деч ко. Ни на и он се упо зна ју на ве че ри код ње не по лу се стре Кон стан це те га она по зо ве да се усе ли у њен стан, јер има со бу ви шка... Уло ге: Џенифер Анистон, Пол Руд, Алан Алда, Џон Панков, Тим Дејли, Најџел Хавторн Ре жи ја: Николас Хитнер (ХРТ 1, 00.05) 07.00 09.01 10.09 10.59 12.00 12.29 13.17 14.45 15.14 16.02 17.25 17.56 18.28 19.11 19.30 20.06 21.10 22.50 23.35 00.05 01.52

08.17 08.42 09.05 09.30 10.00 13.30 14.00 15.50 16.15 17.20 19.30 20.00 20.55 21.40 22.29 23.05 23.42 01.07 01.34 02.16 02.56

Ума Турман

06.00 07.20 08.55 10.45 12.15 13.20 14.20 16.05 17.30 18.00 20.05 21.00 21.55 23.00 01.00 02.45 04.25

Гуливерова путовања Откриће лажи Породица чудака Дечак који је био цар Вини Пу Редакција Борба Титана Марс тражи маме Филмови и звезде Челична борба Чаробни град Борџије Редакција Вукодлак Црни лабуд Упознајте Монику Велур Ракетни трио

Добро јутро, Хрватска Дивљи Пламен Место под сунцем, док. серија Пругаста браћа - Дружба мунгоса, док. серија Дневник Моћ судбине Првобитни грех, филм Фотографија у Хрватској Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо Староградске легенде и приче, док. серија Др Оз, ток шоу 20пет, квиз Дневник Одабрао Ђело Х. Циклус хрватског филма: Повратак Дневник 3 Секс и град Филмски маратон: Предмет обожавања, филм Филмски маратон - циклус хрватског филма: Повратак

На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Јура Хура Пренос седнице Хрватског сабора Фауст Вранчић, док. серија У царству Жуте планине, док. филм Бриљантин Тенис АТП Умаг, снимак 1. меча Тенис АТП Умаг, пренос 1. меча Телетабис Дражесни мајски пупољци Злочинци у скупим оделима ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Заточена Калифорникација Добра жена Закон и ред Тенис АТП Умаг, снимак 2. меча

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Украдене жене, освојена срца Биографија - Камерон Дијаз Потера Украдене жене, освојена срца Биографија - Пипа Мидлтон Еволуција Истеривачи духова Биографија - Камерон Дијаз Украдене жене, освојена срца Биографија - Пипа Мидлтон Снајпериста 3 Смртоносна раздаљина

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20

Пљачка Соколови Похлепни Бат 21 Заборављени злочин Млади револвераши Лох Нес Много буке ни око чега До последњег даха Еротски филм Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Све по закону Закон и ред Хаваји 5-0 Браћа и сестре Видовњак

07.55 Моји џепни љубимци 08.10 Езел 10.10 Кисмет - окови судбине 11.20 Ватрено небо 12.25 Ексклузив таблоид 13.00 Вечера за 5 13.50 Пороци Мајамија 15.50 Езел 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Езел 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Затамњење 21.45 Не реци ни реч 23.50 Дивља орхидеја 01.55 Астро шоу 02.55 РТС Данас

За там ње ње Џе си ка је де тек тив ка оде ље ња за уби ства у Сан Фран ци ску с ка ри је ром у успо ну и мен то ром Џо ном, бив шим парт не ром свог оца, ко ји је по но сан на њу као што са мо отац мо же да бу де. Она до би ја но вог парт не ра, Мај ка и но ви слу чај уби ства... Уло ге: Ешли Џад, Самуел Ел Џексон, Енди Гарсија, Даид Стратеирн Ре жи ја: Филип Кауфман (РТЛ, 20.00)

Енди Гарсија

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате Дрвосече из мочваре Суперљуди Стена Лија Уклета кућа Желели сте да знате Дрвосече из мочваре

08.30 08.45 09.00 11.00 17.15 18.00 22.00 23.00 00.45 01.00

Рели Олимпијске игре Атлетика Бициклизам Бициклизам Атлетика Билијар Тенис Рели Бициклизам

Ј

Де ца не по ште не ин те ли ген ци је

у ни 1968. био је не у би ча је но дуг за од ре ђе ни сту, а не зо ву се Жи во рад, Ја ни ћи је, Ми ле ва и број љу ди јер се за вр шио тек 1992. Ше зде се - оста ло што под се ћа на Чу ка ри цу, Пи но са ву и Де то сма ши су нај зад ди пло ми ра ли и оти шли ди ње. сво јим ку ћа ма, по не ки од њих срећ ни што им се Ет но ге не за ше зде се то сма ша је ина че сло же на. још јед ном пру жи ла при ли ка да ста ну за го вор ни - Европ ски и аме рич ки ше зде с е то сма ши су се цу, по не ки за до вољ ни што се вра ћа ју Бог, краљ и углав ном раз ви ли из де це сред њих и ви ших сло је отаџ би на, ко је су не дав но слу чај но от кри ли у по - ва, а на ши ју го сло вен ски су при лич но ша ро ли ког ли ци за књи ге кад су од лу чи ли да у не ко за би то по ре кла, ма да пре те жу кће ри и си но ви из ре до ва ме сто гур ну „Не мач ку фи ло зо фи ју„ и „Те о ри је о не по ште не ин те ли ген ци је. Ма да је цр ве ни/ру жи ви шку вред но сти„, по не ки но се ћи не где ду бо ко у ча сти ше зде се то сма шки те пих до не кле про ша ран ср цу смо та ни тран спа рент с он да шњег Фи ло зоф - и по је ди ним при пад ни ци ма рад нич ке кла се, се ског фа кул т е т а „Цр ве н и уни вер з и т ет Карл ља ка и оста лих угње те них сло је ва. Де ди ње је, Маркс„, ко ји де ве де с ет дру га ше ни је за ни мао, а по не ки су са мо Три удављене револуције збу ње ни сре до веч ни љу ди. Ства ри су пре у зе ли не ки но ви клин ци ко ји у пред и сто ри ји чо ве чан ства, не где с про ле ћа 1968. још ни су би ли ни кон ци пи ра ни. Све је, у ства ри, про ле ће го спод ње 1968. кад су се упа ли ли не ки ле ви све ти о ни ци у Па ри зу, Ха но ју, Пе кин гу, Бер ли ну, Па ле сти ни, кад су то пи о нич ке пе ћи, Маркс, Фром и Мар ку зе огре ја ли озе бле сту дент ске ду ше, кад се Боб Ди лан вр тео на гра мо фо ну, Џејн Фон да би ла на ан ти рат ним де мон стра ци ја ма, Че Ге ва ра ви сио на зи ду, Мао и Рајх ста ја ли на сто лу, а ги та ра би ла на сло ње на на зид у ћо шку, кад је власт тре ба ло да при пад не са ве ти ма, ко му на ма и ор га зму и кад смо сви би „Про ђе ми жи вот у че к а њу, са мо што сам 1968. био сту ли ре ал ни и тра жи ли не мо гу ће. Све у све му, тих да на смо за би ја - дент а са да ома то ре ли про фе сор, ко га од ду гог ста ја ња ли по след ње клин це у ков чег у бо л е ле ђ а„, са м о и р о н ич н о је др Љу б и ш а Ра јић ко јем је тре ба ло да бу де са хра ње - (1947–2012) де фи ни сао сво ју уло гу и уло гу сво је ге не ра ни ка пи та ли зам, им пе ри ја ли зам, ци је у ре во лу ци ја ма, ви дев ши да је и Сту дент ски про тест со ц и ј а л им п е р и ј а л и з ам, кла с не ле та 1992. по ли тич ки ин стру мен та ли зо ван и уда вљен. Био је зва нич но „са мо„ шеф Ка те дре са скан ди на ви сти раз ли ке, ко руп ци ја, цр ве на бур жо а зи ја и вик то ри јан ски мо рал, ку бе о град ског Фи ло ло шког фа кул те та, али за пра во ве ро али је, сем за вик то ри јан ски мо - ват но нај по све ће ни ји пер ма нент ни кри ти чар све га по сто је ћег ба нал ног, си ле џиј ског, уско гру дог, опор ту ног, ши рал, са хра на углав ном из о ста ла. И сад смо ту. Исти на, не зна мо ћар џиј ског... у Ср би ји, а и ши ре. С гор чи ном је пи сао и го тач но где смо јер нам овај свет во рио о „Че Ге ва ри ним си ро чи ћи ма„, ка ко их је ци нич но но вих кли на ца де лу је не ка ко не - звао, ко ји су се ота ра си ли иде а ла из мла до сти и жу ре да ствар но. Он и је сте и ни је оно про фи ти ра ју у па три от ском или ма к ар НВО сек то ру. На ду гом мар шу ми мо ин сти ту ци ја, по сле ок то бра што ми ми сли мо да је сте, без об зи ра на то шта ми сли ли. За то је 2000, тре ће ре во лу ци је у свом ве ку, на рав но да се ни је вре ме да се окре не мо се би и за ви - при кљу чио број ним ис пи сни ци ма у ре ду за си не ку ре по ри мо у сво је ду ше. Што не би управ ним од бо ри ма или ам ба са да ма у ег зо тич ним др жа ва ма с при јат ном кли мом. тре ба ло да нам бу де те шко. По ду жи есеј, под на сло вом „Ше зде се то сма ши: По вла че На ша ге не ра ци ја је јед на исто риј ска ге не ра ци ја ко ја има за јед - ње у ин сти ту ци је„ про фе сор Ра јић је об ја вио у пр вом вој нич ка ис ку ства (ма да са мо по чет - во ђан ском опо зи ци о ном ли сту „Став„, ко ји је пред сам крај на, а по сле се већ при лич но раз и - 1992, тек не ко ли ко сед ми ца на кон из ла ска по след њег на шла), за јед нич ки све то на зор (бе - став к а, уга си ла цр ве но-цр на ко а ли ци ја чим је пре у зе ла ше не кад) и за јед нич ко по на ша ње власт на свим ни во и ма. (ко је је углав ном очу ва ла до да нас). Ре ци мо, оби чан свет, ако има па ра, јед но - ина че, оно што ује ди њу је ше зде се то сма ше у све став но оде и ку пи ви део јер сма тра да је то за бав - ту и код нас јер су се и јед ни и дру ги по ди гли про но, јер му је то па ло на па мет, јер ти ме ели ми ни - тив сво јих Де ди ња, а раз ли ка је у то ме што на ши ше клин це два са та днев но. Ми то не чи ни мо, ми ни су ста но ва ли на на шем, а њи хо ви је су ста но ва ни шта не чи ни мо за то што нам је то ду ну ло на па - ли на њи хо вом Де ди њу. Ше зде се то сма ши има ју ро ди те ље, ве ро ва ли мет. Ми, на про тив, увек има мо раз лог да не што учи ни мо. Тај ви део је јед но од нај го рих сред ста ва ми у то или не. С њи ма су се ле по сла га ли до ’68, за ра за ра ње по ро ди це, за глу пљи ва ње љу ди и пре - а по сле је ишло не што сла би је, по себ но од тре тва ра ње дру же ња у бу ље ње. Али ви део је зго дан нут ка кад су ро ди те љи пр ви пут из го во ри ли ре да се сни ме обра зов ни про гра ми, ре ци мо „Оп ста - че ни цу: „Ето, шта смо ти ре кли„. По што стам бе нак„, а то је ко ри сно. И за то, кад из нај ми мо „Ин - не при ли ке ни су би ле нај бо ље, ду го су се тр пе ли ди ја ну Џон са„ и гле да мо га, то чи ни мо јер нам је у за јед нич ком ста ну, а он да су се раз дво ји ли и по треб но да се по не кад опу сти мо уз нео ба ве зну са да се уза јам но по се ћа ју, из бе га ва ју ћи пре ви ше за ба ву. Нај кра ће ре че но, ми не ужи ва мо, то ни је при че о по ли ти ци по што су, у прин ци пу, увек у наш имиџ, наш осе ћај ни жи вот је за ме њен обра - су прот ним та бо ри ма, без об зи ра на то ко шта ми сли. Из че га се да за кљу чи ти да су по ли тич ке зло же ним жи во том. О ше зде се то сма ши ма го во ре по ма ло и њи хо ва раз ли ке би ле углав ном ге не ра циј ске, то јест деч име на. Они се ле по зо ву Алек сан дар, Ми хај ло, ји тук на ро ди тељ ски лук. С та штом и та стом, Не бој ша, Ла зар, Вла ди мир, Ве сна и слич но, што од но сно све кр вом и све кр ом дру же се ко ли ко мо је он да при ста ја ло Ста ром гра ду и Цр ве ном кр - ра ју.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

petak13.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так три на е сти, ка ко то ин три гант но зву чи! Нај бо ље што мо же те из ву ћи од овог да на је сте не ки шо пинг, ре ал ни или вир ту ел ни, опу шта ње уз хлад но до бро ви но у не ком ре сто ра ну. Из бе га вај те стре сне си ту а ци је.

BIK 20.4-20.5.

Скло ни сте опу ште ном хе до ни зму и ни сте на ро чи то вред ни, ма да вас но вац хо ће. Кроз кон так те и ко му ни ка ци ју мо же те ле по ра ди ти и за ра ди ти. Јед но дру го не ис кљу чу је, по го то во ако је с ужи ва њем и за до вољ ством. До го во ри.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

13. jul 2012.

Пе так, три на е сти! Има ли не ких смет њи и уз не ми ре ња по во дом то га? За вас не би тре ба ло, ма да... Нај бо ље би би ло да с дру штвом по де ли те све сво је сум ње, те ме и ди ле ме. Кре ни те на кра ћи пут, љу ба ви ра ди.

Ме сец је у зна ку Би ка па вам но вац и љу бав ни су стра ни. Успе ва те да укло пи те по сао и за до вољ ство, дру же ње и екс по ни ра ње. Тај на љу бав оста је скри ве на, би ло да је ту или та мо, не где да ле ко, не где на пу ту. Ре ал ни сте.

Ла ка лет ња при ча за вас. Ни сте оп те ре ће ни и не ма те раз ло га за би ло шта дру го до оп ти ми зма и за до вољ ства, по го то во у кон так ти ма с дра гом осо бом и сво јом де цом. Узми те оно што вам се пру жа, ис ко ри сти те шан се.

По слов на си ту а ци ја је све вре ли ја, ма да ни вре мен ске тем пе ра ту ре не за о ста ју за они ма на рад ном ме сту. По тру ди те се да ба лан си ра те и не мој те се ме ша ти у ту ђе сва ђе и су ко бе. Ни је то за вас, већ ла ко шти во.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мно го то га же ли те и ра ди те у исто вре ме. Мо гли би сте пу ћи по ша во ви ма уко ли ко пре те ру је те. Из гле да као да га зи те све пред со бом да би сте оства ри ли сво је ци ље ве. И то баш у пе так, три на е стог, уз до зу стра сти и ма ги је!

По че так про ду же ног ви кен да ве о ма ле по зву чи, иако је пе так, три на е сти. Мо гли би сте се од ва жи ти на пу то ва ње, још за да на, с дра гим дру штвом или сим па ти јом. Фи нан сиј ски тро шко ви не ка вас не бри ну. Ка ко до ђе, ла ко оде.

Уко ли ко сте рас тр за ни из ме ђу ка ри је ре и ку ће, то је про ла зног ка рак те ра. Из др жљи ви сте и спо соб ни да ис тра је те у оно ме што сте на у ми ли. Уко ли ко сте се од лу чи ли за го ди шњи од мор, учи ни ће те се би услу гу. Оси гу рај те стан.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На лич ном пла ну се мо же те осе ти ти про зва но и иза зва но да се до ка же те или по ка же те, од бра ни те свој ин те гри тет или став. У сва ком слу ча ју, не мој те де ло ва ти ис хи тре но, да не би сте по гре ши ли. Ра ди је са че кај те и из број те до сто.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју, по го то во да нас, ка да је пе так, три на е сти. Да ли због ша ле или ту не чег има, ни је ни ва жно. Ва жно је да ли ви ве ру је те у сре ћу, у љу бав, а чу да по сто је на не ки не кон тро ли сан на чин.

Уко ли ко још увек ни сте за ро ни ли у пла во мо ре, вре ме је да то учи ни те. Но ве сме не по чи њу, ма да ва ма нај ви ше од го ва ра не ка нео ба ве зна ва ри јан та. Фи нан сиј ске тро шко ве не мо же те об у зда ти па се не мој те нер ви ра ти.

TRI^-TRA^

Труд на Пе не ло пе V REMENSKA

Глу ми ца Пе не ло пе Круз на вод но је у тре ћем ме се цу труд но ће. Пе не ло пе са су пру гом Ха ви је ром Бар де мом већ има 17-ме сеч ног си на Ле о нар да, а не дав но се по хва ли ла да ужи ва у уло зи до ма ћи це.

- Ја сам до ма ћи ца и то је див но, нај леп ша ствар на све ту. Знам да ку вам и ва жно ми је да имам све же при пре мље ну хра ну сва ки дан. Не држим лу де ди је те, не го при пре мам до бру ме ди те ран ску хра ну, ко ју во лим, јер знам да је ва жно до бро је сти - из ја ви ла је не дав но Пе не ло пе.

PROGNOZA

VIC DANA

Свеже

Vojvodina Novi Sad

31

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

31

Zreњanin

31

S. Mitrovica 30 Ruma

31

Panчevo

32

Vrшac

30

Srbija Beograd

32

Kragujevac

33

K. Mitrovica 35 Niш

34

јуТро , ТоПао дан

Evropa

НО ВИ САД: Ју тро све жи је и при јат ни је. То ком да на сун ча но и то пло. Ве тар слаб ис точ ни и ју го и сточ ни. При ти сак око нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 16 до 31 сте пен Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: Ју тро све жи је и при јат ни је. То ком да на сун ча но, на се ве ру без ве ли ке вру ћи не, а ју жни је вру ће. Ве тар слаб ис точ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 32 сте пена на ју гу Вој во ди не. СР БИ ЈА: Ју тро све жи је и при јат ни је. То ком да на сун ча но, на се ве ру без ве ли ке вру ћи не, а ју жни је вру ће. Ве тар слаб ис точ ни. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 35 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту опет вру ћи на, на ју гу Ср би је до 38 сте пе ни. У не де љу по под не сти же осве же ње на се вер Ср би је, а у по не де љак и на југ. Пр ва три да на иду ће сед ми це тем пе ра ту ре сву где ис под 30 сте пе ни јер до ла зи све жи ји ва здух са се вер ног Атлан ти ка на на ше под руч је. Би ће вр ло ма ло спо ра дич не ки ше у не де љу на по не де љак. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Опрез се и да ље са ве ту је осо ба ма са ср ча ним те го ба ма и ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском. Због оче ки ва не вр ло ви со ке вред но сти UV ин дек са нео п ход но је пред у зе ти аде кват не ме ре за шти те. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у бла жој фор ми.

Madrid

35

Rim

29

London

20

Cirih

20

Berlin

19

Beч

22

Varшava

21

Kijev

29

Moskva

26

Oslo

18

St. Peterburg 21 Atina

38

Pariz

19

Minhen

21

Budimpeшta

28

Stokholm

20

При ча Ла ла сво јим уну ци ма ка ко су се па ти ли за вре ме Дру гог свет ског ра та.

- И та ко се ми нај е ли шун ке, сла ни не, швар гле и ку ле на, кад, Нем ци за у зе ли бу нар. А па ра дајз сла бо ро дио, па смо мо ра ли пи ти ви на.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

163 (-15)

Slankamen

210 (-5)

Apatin

228 (-15)

Zemun

261 (0)

Bogojevo

203 (-15)

Panчevo

280 (6)

Smederevo

458 (10)

Baч. Palanka 221 (-9) Novi Sad

190 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

185 (3)

S. Mitrovica

94 (1)

Tendencija porasta

Senta

255 (3)

Beograd

206 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

194 (-4)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

86 (20)

TISA

-20 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja